ПОПУЛАЦИОНА ПОЛИТИКА

-Популациона политика подразумева скуп акција, мера и програма које спроводе државе у циљу
утицаја на број становника, компоненте кретања становништва (природне и миграционе), његову
структуру и пространу дистрибуцију

-Популациона политика се испољава као политички одговор држава на одређене проблеме у

развитку становништва

-Мере се доносе на различитим нивоима, од државног до локалног

-Један од проблема садашњице је пад наталитета (код развијених и мање развијених држава)

-Да би једно друштво имало одржив демографски развој, наталитет и морталитет треба да буду
изједначени у једном дужем периоду

-У условима ниске смртности, ниво стопе укупног фертилитета потребан за просту репродукцију
становништва износи у просеку 2,1 рођено дете

-Многе развијене земље спроводе системске а не једнократне мере како би се избориле са

проблемом недовољног рађања деце (за то су потребна велика средства у буџету)

-Важна карактеристика демографског развоја Републике Србије је рађање деце испод нивоа
потребног за просту репродукцију становништва

-Просечна стопа укупног фертилитета у Србији износи 1,46 (2015-2020)

-Европски просек износи 1,61

-Просечна старост мајке при рођењу детета у Србији је порасла са 25,9 (1991) на 28,4 година (2019)

-Главне мере популационе политике које спроводи Република Србија везују се за смањење
трошкова подизања деце, финансијске мере за подстицање рађања, родитељски додатак и
повећање износа за друго, треће и четврто дете, обезбеђивање субвенционисаних станбених
кредита за младе породице са децом, усклађивање рада и родитељства, запошљавање младих
мајки, отварање нових вртића, очување и унапређење репродуктивног здравља...
 Животни и лични стандард становништва

-Животни стандард подразумева све материјалне (исхрана, одећа и становање) и друштвене

услове (образовање, култура, здравствена заштита, безбедност,државна администрација, медији,
слобода говора, очувана животна средина, слободно време) који утичу на квалитет живота људи

-Лични стандард обухвата услове живота и ниво потрошње појединца (куповна моћ), док се
друштвени стандард односи на друштво у целини

-Животни стандард једне државе зависи од способности државе да производи добра и услуге

-Најнижи животни стандард имају неразвијене државе, и често зависе од међународне

хуманитарне помоћи (ДР Конго, Либерија, Зимбабве, Бурунди, Еритреја, ЦАР, Нигер, Мадагаскар и
Малави)

-Бруто домаћи производ (БДП) један је од најчешћих економских показатеља развијености

друштва (и животног стандарда становништва)

-Животни стандар изражен кроз БДП по глави становника разликује се од државе до државе

-Нпр. просечан доходак у Норвешкој сто пута је већи у односу на ДР Конго

-Основни недостатак БДП по становнику је што не узима у обзир расподелу дохотка у држави (ако
је изражена разлика између богатих и сиромашних)

-Уједињене нације су због недостатка БДП крајем 20. века увеле синтезни показтељ – индекс
хуманог развоја

-Степен животног стандарда, преко индекса хуманог развоја огледа се кроз три показатеља:
здравље (очекивани животни век), образовање и приход (БДП по становнику)

-Десет најбоље рангираних држава у свету по индексу хуманог развоја су Норвешка, Швајцарска,
Аустралија, Ирска, Немачка, Исланд, Шведска, Сингапур, Холандија и Данска

-
 СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА

-Биолошке структуре становништва:

1. полна структура

-Биолошки феномен је да се рађа за 5-6% више мушке него женске деце

-Жене у свим друштвима живе дуже од мушкараца

-У свету је уравнотежен полни састав састав становништва (102 мушкарца на 100 жена)

-Жене су бројније у Украјини, Русији, Летонији и Литванији (86 мушкараца на 100 жена)

-Арапске државе бележе повећан број мушке популације, Катар (302 мушкарца на 100 жена) и УАЕ
(224 мушкарца на 100 жена)

-У односу на друге развијене земље света, у Аустралији је већи број мушке популације

2. старосна структура

-Најважнији показатељ биодинамике становништва. Она представља број становника према

периоду живота:

 младо (0-14 година)

 зрело (15-60 или 15-65 година)
 старо становништво (60 година и више или 65 година и више)

-Старосна структура је у узрочно-последичној вези са природним кретањем становништва: висок

наталитет прати висок удео младог становништва и обрнуто

-Најмлађу популацију има Африка, 40% млађе од 15 година, а само 6% старије од 60 година

-Најстарију популацију има Европа, 16% учешће младог, а 26% старог становништа (60 и више
година)

--У 1950. години само 8% светског становништва било је старо 60 и више година

-До 2020. године, тај удео је порастао на 14%, а очекује се да ће 2050. године достићи 22%

-Јапан има најстарије становништво на свету (просечна старост 48,4 године), за њим следе Италија
(47,3 године), Португалија (46,2 године), Немачка (44,3 године) и Грчка (45,7 година)

-Најмлађе становништво на свету је у Нигеру (15,2 године) и Малију (16,3 године)

-Друштвено-економске структуре становништва:

1. образовна

-Главна образовна обележја становништва су писменост и школска спрема

-Писменост – најнижи ниво образовања, подразумева способност читања, писања и разумевања

-Стопа писмености у свету износи 86,3% (мушкарци 90% и жене 82,7%)

-У развијеним државама 99,2%

-Најниже стопе писмености до 50% имају неразвијене земље: Бенин, Авганистан, Чад, Обала
Слоноваче, Либерија, Сијера Леоне, Етиопија, ЦАР, Буркина Фасо, Гвинеја, Јужни Судан и Нигер

-Једина држава у свету са стопом писмености од 100% је Северна Кореја

-Стручна спрема – подразумева образовне нивое становништва (основно, средње и високо

образовање)

-Основно образовање траје од 6-8 година, у већини земаља је обавезно. У свету око 90% деце
уписује се у основну школу

-Средње образовање обука за одговарајућу струку или припрема за високо образовање

-Високо образовање – Универзитети и високошколске установе

2. економска

-Подразумева састав становништва према активности, делатности и занимању

-Према активности становнштво се деле на:

 активно (запослене особе, привремено незапослене и особе које први пут траже посао)
 неактивно (особе са личним примањима – пензионери, војни инвалиди, стипендисти,
особе које примају социјалну помоћ и издржавано становништво – деца, домаћице...

-Према делатности

-У ком сектору делатности је запослено које становништво. Показује развијеност државе или
регије. У неразвијеним државама највише је запослених у примарном сектору. У развијеним
државама највише је запослених у терцијарном и секундарном сектору

3. расна

физиономске разлике указују на способност човека да се прилагоди животним условима

У свету постоје три људске расе:

 европеидна (бела) – око половине светског становништва

 монголоидна (жута) – око 40%
 негроидна (црна) – око 12%

Мелези су настали мешањем људских раса:

 мулати = бела и црна раса

 местици = бела и жута раса
 замбоси = црна и жута раса
 4. етничка

У свету постоји мало држава чији становници припадају само једном народу – етнички хомогене
државе (нпр. Пољска – пољаци 97%)

Процењује се да на Земљи живи око 2000 народа

Око 200 народа су већи, са преко милион припадника и они укупно чине 95% светске популације

5. језичка

-Слични језици се сврставају у велике језичке породице, тј групе језика истог порекла

-Индоевропска језичка породица је највећа, приближно сваки други човек на планети говори -
једним од индоевропских језика (доминирају енглески, шпански, хинду и руски језик)

Кинеско-тибетанска језичка породица – сваки пети становник света

-У светске језике спадају енглески, француски, немачки и шпански, јер су у употреби у

међународној комуникацији

6. верска и др.

-Хришћанство – око 2,3 милијарде (30% светске популације)

 римокатолици (око половине свих хришћана)

 православци (око 12%)
 протестанти и остали хришћани (око 38%)

Ислам – око 1,8 милијарди (23% светске популације) – верници се називају муслимани

 шиити (15%)
 сунити (85%)

-Будизам – око 540 милиона (7% светске популације)

Настао у 6 веку п.н.е. у северној Индији, а највише је заступљен у Источној и Југоисточној Азији

-Хиндуизам – око 1,1 милијарду (15% светске популације)

Настао у 16 веку п.н.е., вера у више богова, најзаступљенији у Индији и Непалу

-Шинтоизам – стара религија у Јапану

-Јудаизам – једна од најстаријих религија на свету, следбеници Јевреји

Свете јеврејске књиге су „Талмуд“ и „Танах“ (Стари завет). Из јудаизма је потекло хришћанство

-Атеисти – људи који не припадају ни једној религији

 ПРОСТОРНА МОБИЛНОСТ СТАНОВНИШТВА

-Просторна мобилност или миграција подразумева сваку промену сталног места становања без -
обзира на трајање и дистанцу

-Зависно од смера миграција, разликује се имиграција (усељавање) и емиграција (исељавање)

-Миграциони салдо (нето миграција) представља разлику између броја усељених и броја
исељених

-Ако је имиграција већа од емиграције, миграциони салдо је позитиван

-Ако је имиграција мања од емиграције, миграциони салдо је негативан

-Миграцијама су се кроз историју ширила цивилизацијска открића

-С великим географским открићима почео је процес европског освајања и колонизације великог

дела света

-За развијене делове света, почев од шездесетих година 20. века, карактеристичан је позитиван
миграциони салдо

-Традиционално имиграционе земље су Аустралија, Канада, Нови Зеланд и САД, развијене

европске државе, Русија и Јапан

-У новије време имиграција је повећана у Турској, Колумбији, ЈАР-у

-Немачка позитиван миграциони салдо 2,7 милиона (2015-2020.)

-Азија је у периоду 2015-2020. била највећи извор миграната

-Негативан миграциони салдо имали су Индија, Бангладеш, Кина, Пакистан и Индонезија

-Због нестабилне политичке ситуације негативан салдо имале су и Венецуела и Сирија

-Миграцијама су се кроз историју ширила цивилизацијска открића

-С великим географским открићима почео је процес европског освајања и колонизације великог

дела света

-За развијене делове света, почев од шездесетих година 20. века, карактеристичан је позитиван
миграциони салдо

-Традиционално имиграционе земље су Аустралија, Канада, Нови Зеланд и САД, развијене

европске државе, Русија и Јапан

-У новије време имиграција је повећана у Турској, Колумбији, ЈАР-у

-Немачка позитиван миграциони салдо 2,7 милиона (2015-2020.)

-Азија је у периоду 2015-2020. била највећи извор миграната

-Негативан миграциони салдо имали су Индија, Бангладеш, Кина, Пакистан и Индонезија

-Због нестабилне политичке ситуације негативан салдо имале су и Венецуела и Сирија

Миграције се према узроку деле на економске и неекономске

 Економски узроци: жеља за бољим животом, незапосленост, сиромаштво

 Неекономски узроци: политички, верски, породични, индивидуални, психолошки,
здравствени, природне непогоде

Pull и push фактори

Мигрант анализира факторе који га потискују из земље у којој живи у односу на позитивне факторе
који га привлаче у земљи дестинације и мигрира уколико превагну фактори привлачења

Миграције су сложен феномен, и свакако да поред личног става потенцијалног мигранта, на њега
утичу и породица, пријатељи, родбинске везе...

Према удаљености миграције се деле на:

 Унутрашње (локалне, унутаррегионалне и међурегионалне) – најчешће село-град

 Спољне (међусуседске, континенталне и интерконтиненталне) – преко државне границе

Према трајању могу бити:

 Дневне
 Недељне
 Сезонске
 Привремене
 Трајне

Зависно од начина спровођења могу бити:

 Добровољне
 Присилне
 Организоване
 Неорганизоване

Егзодус – нагли одлазак великог броја људи из неког краја условљен различитим недаћама

Последице

Последице су бројне, јер миграције утичу на кретање броја становника

Досељавање млађег становништва повољно делује на старосну структуру становништва

Исељавање младих утиче на смањење броја становника и неповољно делује на старосну структуру
и природни прираштај

Одлив мозгова – миграције високообразованог становништва из неразвијених у развијене земље

За неразвијене државе одлазак стручњака је велики губитак људског капитала и ограничавајући

фактор економског развоја

За развијене земље њихов долазак представља екстрапрофит, будући да нису улагале средстава у
њихово образовање
 ДЕМОГРАФСКА ТРАНЗИЦИЈА

Демографска транзиција је заправо преображај високих стопа морталитета и фертилитета у ниске

стопе у последњих двеста година

-Процес демографске транзиције одвија се упоредо саекономским развојем државе, односно од

преласка друштва из прединдустријске фазе у постиндустријску фазу

-Демографска транзиција има 4 фазе:

1. Фаза 1,

-стопе наталитета и стопе морталитета су високе, брзо се мењају и зависе од епидемија и

природних катастрофа

-Мали је пораст броја становника

-Фаза 1 је карактеристична за прединдстријска друштва(аграрна) и у њима доминира младо

становништво

-Све државе су прошле ову фазу

2. Фаза 2

карактеристична је за земље у развоју (рано индустријско друштво)

-Стопе морталитета опадају брзо захваљујући бољој исхрани, здравственој заштити, личној
хигијени и условима живота

-У овој фази долази до драстичног опадања стопе морталитета и повећања очекиваног трајања
живота са једне стране, а са друге стране стопа наталитета остаје висока па имамо нагли пораст
популације (демографска експлозија)

-Дно старосне пирамиде се шири (пораст броја млађег становништва)

3. Фаза 3,

-стопа наталитета у касно индустријском друштву опада захваљујући порасту животног стандарда,
урбанизацији, образовању и др.

-Стопа смртности и даље опада, али не тако брзо као у претходној фази

-Популациони расте се смањује

-Деца се више образују и опада запошљавање деце

-Људи у урбаним срединама често теже квалитетнијем животу, а мање желе велике породице

4. Фаза 4 карактеристична је за постиндустријска друштва

Стопе наталитета и морталитета су ниске

У појединим државама стопа наталитета опадају испод нивоа просте репродукције

(депопулација)Стопе морталитета обично су ниске, због дужег животног века становништва