UNIVERZITET U NIU

MEDICINSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD Tema: Zdravstveno vaspitni rad u prevenciji diskriminacije obolelih od depresije

Mentor: ass. dr edomir agri

Studenti: Duan Marinkovi 13004 Katarina orevska 13024

U Niu, Januara 2014. Godine

UVOD
Depresivni poremeaji (depresije) smatraju se jednim od najveih zdravstvenih problema od javnog znaaja zbog vie razloga: 1) visoke prevalentnosti depresija je najei mentalni poremeaj u optoj populaciji; 2) teine posledica u najveem broju sluajeva (67%) depresije su rekurentne ili hroninog toka; 3) znaajno naruavaju kvalitet ivota; 4) relativno esto (kod 10% do 15% depresivnih osoba) zavravaju se suicidom; 5) neretko se javljaju udrueno sa drugim mentalnim poremeajima i telesnim bolestima i poveavaju ukupni morbiditet i mortalitet. Depresivni poremeaji u Meunarodnoj klasifikaciji bolesti podeljeni su na: depresivnu epizodu, razliitog intenziteta i kvaliteta sa somatskim simptomima, sa psihotinim simptomima, rekurentni depresivni poremeaj koji podrazumeva najmanje dve depresivne epizode koje razdvaja interval bez simptoma u trajanju od dva meseca i perzistentni depresivni poremeaj distimiju. Iako su svrstani zajedno u grupu poremeaja raspoloenja (afektivnih poremeaja), u MKB-10 jasna je podela izmeu depresivnih i bipolarnih poremeaja, iako se depresivna epizoda esto javlja u okviru bipolarnih poremeaja. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) (SZO, 1990), depresija je etvrti najei uzrok godina ivota izmenjenih zbog invalidnosti, a procenjuje se da e do 2020. godine biti na drugom mestu. Poveana uestalost depresivnih poremeaja u narednim dekadama oekuje se zbog sledeih inilaca: 1) produava se ivotni vek a samim tim i broj telesnih oboljenja koja su esto praena depresivnim poremeajima; 2) vea je uestalost jatrogeno izazvanih depresija; 3) kontinuirano se poveava nivo stresa i u razvijenim, a naroito u zemljama u razvoju kakva je i naa, a ubrzane promene savremenog doba donele su promene u porodicama i zajednicama, to istovremeno slabi socijalnu podrku. Pored toga, prospektivne studije pokazuju da oko polovina populacije (moda ak i veina) moe oekivati jednu ili vie epizoda u toku ivota. Uzimajui u obzir evolutivnu perspektivu, moglo bi se spekulisati da je tendencija ka nesrei i nezadovoljstvu inherentna humanoj vrsti (ovek je nesreni primat), to je jedan od faktora koji je doprineo uspehu nae vrste, vodei homo sapiensa napred, u potrazi za novim teritorijama i izazovima. Primena evolutivnih teorija moe, takoe, dovesti do novih pristupa tretmanu i novim etiolokim teorijama. Procenjuje se da je depresija u Evropi nedovoljno leena, a razliite opcije tretmana nedovoljno koriene. Istraivanja iz nae zemlje upuuju da je depresija najee neprepoznata, a samim tim i neleena, to ima visoku socijalnu i

ekonomsku cenu. Zbog svega toga, rana dijagnostika i pravovremeno, adekvatno i efikasno leenje i zbrinjavanje depresije od kljunog su znaaja za smanjenje ozbiljnih posledica do kojih ovi poremeaji mogu dovesti kod pojedinca, njihove porodice i zajednice u celini. ivotna prevalenca za depresivne poremeaje razliita je u razliitim studijama i zemljama. Procene su da se kree izmeu 4 i 10% za depresivnu epizodu, a izmeu 2,5 i 5% za distimiju. Point-prevalenca za depresivnu epizodu meu adolescentima (16 do 17 godina) u Velikoj Britaniji bila je 2,6%, ali ako se ukljue i subsindromske depresije, ovaj procenat dramatino raste na 11,4%. Podaci iz istraivanja konstantno ukazuju da je depresija 1,5 do 2 puta ea kod osoba enskog pola i ovaj podatak je prilino stabilan izmeu 18-te i 64-te godine ivota. Mnogi socioekonomski faktori znaajno utiu na stopu prevalence, a u istraivanjima se najee pominju: nezaposlenost, siromatvo (pripadnost nioj socio-ekonomskoj klasi), nia formalna edukacija i kvalifikacija, loiji uslovi ivota, kao i ivot u urbanim sredinama. Ovi podaci od velikog su znaaja i za nau sredinu. Depresija znaajno utie na svakodnevno funkcionisanje i kvalitet ivota pacijenata (ak vie nego hronine somatske bolesti, kao to su angina, artritis, astma i dijabetes). Komorbiditet depresije sa hroninim telesnim bolestima znaajno pogorava tok osnovne somatske bolesti. Depresija utie na porodino fukcionisanje i partnerske odnose a ispitivanja ukazuju da depresija kod roditelja moe dovesti do zanemarivanja i pojave znaajnih poremeaja kod dece.

Organizacija i planiranje zdravstvene zatite

Analiza zdravstvenog stanja stanovnitva Posle oktobra 2000. godine Republika Srbija se nalazi u procesu tranzicije prema stvarnoj parlamentarnoj demokratiji i trinoj ekonomiji. U poslednje 2 decenije (1990-2000), bila je izloena gradanskom ratu u okruenju, raspadu bive drave SFRJ, kao i NATO bombardovanju koje je trajalo 11 nedelja 1999. godine. Kao posledica ovih dogadaja, u Republici Srbiji boravi oko 500.000 izbeglica i interno rasljenih lica. Poslednja decenija bila je obeleena i medunarodnim ekonomskim sankcijama UN koje su trajale tri i po godine. U svemu ovome i

sistem za zatitu mentalnog zdravlja bio je posebno pogoen - smanjen je sveukupni kvalitet slubi, najvie kao posledica neadekvatnih materijalnih prihoda. Finansijska situacija Ekonomska situacija ukratko se moe opisati sledecim indikatorima: bruto nacionalni dohodak (BND) po glavi stanovnika (US$) - 1.4001; nacionalni dug (US$) 1 - 9.000.000.000; procenat BND koji se troi na zdravstvenu zatitu 2 - 5.1. Prema podacima UN 3 u 2002. godini 29.0% opte populacije bilo je nezaposleno. Prema podacima u Memorandumu o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2007. godinu bruto domaci proizvod (BDP) po glavi stanovnika u 2005. godini iznosio je 3.525 US dolara, spoljni dug Republike Srbije iznosio je oko 15,5 milijardi US dolara, dok je iz budeta Republike Srbije za zdravstvo izdvojeno 6,1% BDP-a. U istom periodu je nezaposlenost iznosila 20,8%. Stanje slubi i kadrova U Republici Srbiji zdravstvena zatita psihijatrijskih, a samim tim i pacijenata obolelih od depresije hijerarhijski je organizovana u tri nivoa: Primarni nivo zdravstvene zatite pruaju dispanzeri za mentalno zdravlje, psihijatrijske ambulante pri lokalnim domovima zdravlja, ali takoe pored gore navedenih institucija poslednjih godina se razvijaju i novi vidovi primarne zatite (slube za kuno leenje i porodinu negu, zatim smetaj pacijenata u psihijatrijska naselja, zatitne radionice, klubove leenih pacijenata). Sekundarni nivo - Ustanove prelaznog tipa ine institucije za parcijalnu hospitalizaciju u koje spadaju dnevne, none i vikend bolnice, zatitne radionice. Dnena bolnica predstavlja strukturisanu sredinu u kojoj se ostvaruju uslovi za raznovrsni i intenzivni tretman psihijatrijskih pacijenata. U sutini pristup je i danas slian bolnikom, ali uz daleko vee prisustvo spoljnjeg sveta, sa ciljem ublaavanja ili olakavanja jo voma naglaene stigmatizacije pacijenata i njihovih porodica, koja je sada mnogo vie karakteristina za psihijatrijsku bolnicu. Veoma dobro dosadanje iskustvo kod nas i u svetu ukauje da je da se u okviru dnevne bolnice mogu zbrinjavati razliite kategorije psihijatrijskih bolesnika, razliitog ivotnog doba, sa razliitim programima i razliitim ciljevima. Meu ciljevima dnevne bolnice kao najvaniji mogu se istai sledei ciljevi: 1. dnevna bolnica kao alternativa za stacionarno leenje, 2. kao intermedijatrna faza u procesu rehabilitacije,

3. kao prelazna faza u kompleksnom i sveobuhvatnom tretmanu i 4. kao posebna sluba ili program za pojedine vrste psihijatrijskih poremeaja i poremeaja ponaanja.

U velikom broju modela dnevnih programa u svetu, svojom organizacijom i metodologijom u Engleskoj i u Italiji i nekim skandinavskim zemljama izdvajaju se dve slube koje se istovremeno razlikuju i medjusobno proimaju, to su dnevne bolnice i dnevni centri. Od nedavno dnevni centar osnovan je i u okviru Instituta neuropsihijatrijske bolesti "Dr. Laza K. Lazarevi" u Beogradu. Danas preovlauje stav da dnevne bolnice bi trebalo da obezbede uslove za sveobuhvatni tretman, za grupnu i individualnu psihoterapiju i socioterapiju, primenu savremene psihofarmakoterapije, okupacionih i rekreativnih aktivnosti, dok je koncept radne terapije u znaajnoj meri naputen. Nasuprot tome, dnevni centri imaju za cilj da izau u susret neposrednim potrebama svojih klijenata (pacijenata) za zatienim uslovima, zapoljavanjem i socijalnim aktivnostima. Tercijalni nivo su psihijatrijske bolnice i klinike, psihijatrijska odeljenja zdravstvenih centara i ustanove socio-medicnskog karaktera. Psihijatrijska bolnica je najstarija psihijatrijska institucija i sve do kraja 5O -tih godina prolog veka predstavljala je bazu celokupne psihijatrijske zatite. U poslednje vreme ove ustanove doivele su znaajnu transformaciju u njenoj unutranjoj organizaciji, uvodjenju savremenih oblika tretmana i rehabilitacije. Bolnica i danas predstavlja veoma znaajnu kariku u lancu psihijatrijskih ustanova. U okviru bolnica organizuju se specijalizovana odeljenja, radionice, sportski i rekreacioni prostori. Mnoge bolnice imaju svoje dispanzere za mentalno zdravlje, klubove leenih pacijenata, slube za aktivnu terapiju, odnosno medicinski tretman u uem smislu (farmakoloki, bioloki, psihoterapijski), bolniku rehabilitaciju, socijalnu rehabilitaciju i socijalnopsihijatrijsko praenje pacijenata. Psihijatrijska odeljenja zdravstvenih centara su vrlo znaajni sastavni delovi bolnike psihijatrijske slube.Veina ovih odeljenja obavlja stacionarnu i vanbolniku slubu, zatim se bave konsultativnim, konzilijarnim poslovima za druga odeljenja optih bolnica, zdravstvenih centara. Oni nikako ne smeju da se pretvaraju u akutna prijemna odeljenja. U njima mogu da se tretiraju samo odredjene kategorije psihijatrijskih bolesnika. Dugotrajan boravak je nepotreban i takva odeljenja moraju biti povezana sa psihijatrijskom bolnicom. Ustanove socio-medicinskog karaktera: Medju ovim ustanovama su najvanije: ustanove za leenje i rehabilitaciju deije

cerebralne paralize,ustanove za rehabilitaciju dece sa oslabljenim vidom,sluhom,govorom.Pored navedenih postoje i ustanove za rehabilitaciju dece ometene u psihofizikom razvoju,domovi za mentalno retardiranu decu,osobe sa posebnim potrebama,centri i zavodi za zbrinjavanje odraslih mentalno retardiranih hroninih psihijatrijskih pacijenata. U Republici Srbiji ima 46 stacionarnih psihijatrijskih ustanova (Psihijatrijski instituti, psihijatrijske klinike, klinike za deciju i adolescentnu psihijatriju i psihijatrijska odeljenja u optim bolnicama). U optinskim domovima zdravlja postoji 71 ambulantna sluba. U sektoru mentalnog zdravlja ima ukupno 6.247 kreveta, pri cemu se oko 50% tih kreveta nalazi u velikim psihijatrijskim bolnicama. Ukupan broj prijema u 2002. godini bio je 5.833. Stanje ljudskih (profesionalnih) resursa je sledee: na 100.000 stanovnika ima 2,7 psihijatara, 9,93 neuropsihijatara, 2,3 psihologa, 1,57 socijalnih radnika i 21,55 medicinskih sestara i tehniara. Ukupan broj psihijatara (neuropsihijatara) je 947 (u Beogradu 336). Treba naglasiti, meutim, da se neuropsihijatri ne bave iskljuivo osobama sa mentalnim poremeajima, ve su esto ukljueni u leenje pacijenta sa neurolokim problemima, naroito u unutranjosti. Neretko i nisu voljni da se bave osobama sa mentalnim poremeajima niti imaju dovoljno znanja za njihovo leenje.

Dominantni rizici po zdravlje i nastanka depresije

Etiopatogeneza: Postoji veliki broj inilaca koji uzrokuju depresiju, a najvanije predstavljaju: genetika, pol, premorbidna struktura, konstitucija, biohemijske i psihodinamske teorije, u daljem tekstu dat je opis svakog od ovih faktora rizika. Genetski faktori: Meu uzronim faktorima hereditet ima vanu ulogu, izgleda vaniju nego u bilo kom psihijatrijskom oboljenju. injenica je da se meu potomcima depresivnih bolesnika sree poveana incidencija oboljevanja (kod 60-80% postoji hereditarna predispozicija), tako na primer ako je jedan roditelj oboleo od rekurentne teke depresije 28% potomaka e imati poremeaj raspoloenja. Odnos hereditarne usklaenosti monozigotnih prema dizogitnim blizancima je 65:14 a i studije usvojenih blizanaca ukazuju na visoku konkordantnost naslednih inilaca. Kod unipolarnih depresija procenti su neto nii, ali jo uvek dovoljno veliki da se zakljui da je nasledna predispozicija evidentna. Ovakvi nalazi omoguuju izvesne pretpostavke i u vezi sa modelom nasleivanja (potvrene nekim genetskim istraivanjima), tako

da kod depresivnih pacijenata u pitanju je metacentrini hromozom br. 1 i mozaicizam. Takoe genetski markeri kod poremeaja raspoloenja, a samim tim i kod depresije se dele na markere povezanosti i markere vulnerabilnosti; gde se markeri povezanosti odnose na gene poznatog lokusa koji determiniu odreene bioloke osobine, dok markeri vulneribilnosti nisu samo anatomski ve su i funkcionalno povezani sa genima za prenoenje psihoza. U markere vulnerabilnosti spadaju: trombocitna MAO, 5-hidroksiindolsiretna kiselina, i adrenergiki receptori i muskarinski receptori. Pol, premorbidna struktura, konstitucija: Poremeaji raspoloenja se znatno ee javljaju kod ena. Odnos je 2:1, pa i vie. Poremeaj raspoloenja se znatno ee javlja kod osoba koje imaju ciklotimnu strukturu linosti. Pre jasnog pojavljivanja oboljenja ove osobe su imale periode dobrog raspoloenja, sa dosta duha, energije, socijalno-radne produktivnosti i periode blage depresije, sa smanjenom energijomm, a da ni oni ni okolina toga nisu bili svesni. Sledea karakteristika premorbidne strukture linosti je ekstravertnost: otvoreni su u komunikaciji sa okolinom, socijabilni, ali vie kompulzivno nego spontano, bez smisla za introspekciju, vesele prirode, preduziniljlvi. Mnogi bolesnici imaju pikniku konstituciju. To su osobe sa irokim telesnim upljinama kratkog trupa i vrata i irokog lica. Biohemijske teorije: Izgleda da su u to se tie biohemijskih faktora najvaniji za nastanak depresije biogeni amini, naroito monamini, noradrenalin i serotonin, ali nita manje znaajan nije ni dopamin pa i acetilholoin. Kateholaminska hipoteza u centar zbivanja stavlja ulogu noradrenalina. Naglaava se da je MHPG najvaniji metabolit noradrenalina u mozgu. Mnogi istraivai su nali da je koncentracija MHPG-a u urinu sniena za vreme depresije, to ide u prilog tome da je depresija karakterisana deficitom noradrenalina. Osim ove imamo i indolaminsku hipotezu, koja govori da je depresija karakterisana smanjenjem serotonina u mozgu. Glavni metabolit serotonina je 5-HIAA koja je kod depresije u smanjenoj koncentraciji u cerebrospinalnom likvoru. Od ne manje vanosti je i uticaj dopamina u nastanku depresije. Odavno se zna da je depresija esta kod Parkinsonove bolesti, a smanjena aktivnost dopamina je u vezi sa smanjenom motivacijom i vitalnim funkcijama koji su uoljivi kod depresije. Psihodinamske teorije: Iako su konstitucionalni, hereditarni i biohemijski faktori vani u nastanku ovog oboljenja i individualno ivotno iskustvo u nekim sluajevima igra takoe vanu ulogu. Tu ima vie predpostavki:

1. Gubitak znaajne osobe u detinjstvu (npr. smrt jednog roditelja pre 11-te godine), naroito kada se imao ambivalentan stav prema toj osobi. Rana trauma utie da osoba postane zavisna, skuena, ljuta i predisponirana za depresiju 2. Veina psihodinamskih pristupa ovom oboljenju pridaje najvaniji znaaj faktorima koji uzrokuju depresiju. U torn smislu, manina faza bi bila pokuaj prevazilaenja depresije, zapravo jedna vrsta reaktivne formacije depresivnog raspoloenja ili "beg u aktivnost". 3. U torn smislu mnoga psihodinamska tumaenja depresije (psihoanalitiki orijentisana) konvergiraju ka poremeaju odnosa izmeu Ega i Superega. Naroito se okrivljuje strog, rigidan Superego koji, sa svojim komponentama Ego-idealom i savecu, dovodi do gubitaka pacijentovog samopotovanja. Ego-ideal postavlja ciljeve ija realizacija se doivljava kao uslov za samopotovanje, a savest nastupa kao uvar protiv svega to bi okrnjilo Ego-ideal. 4. Depresija moe da se pojavi i kada je slab Ego, vulnerabilniji nego uobiajeno, to se via kod nesamostalnih osoba. Takvim linostima je potrebno i suvie mnogo, pa veina potreba ostaju hronino nezadovoljene. Otuda se kod depresije esto dogaa i preplitanje ljutnje i frustracije 5. Neke psihoanalitike teorije smatraju da je zavisnost znaajna u patogenezi depresije, kao to su stalna potreba za naegom, panjom, ljubavlju, podrkom kao posledica fiksacije u oralnoj fazi psihoseksualnog razvoja. 6. Kognitivne teorije govore o negativnom pogledu na sebe i na okolinu sa idejom: Ja nikada nita ne uradim ispravno i dobro Kod depresije postoji poremeaj velikog broja psihikih funkcija, to dovodi do razliitih patolokih ispoljavanja kod ovakvih pacijenata. Emocije su poremeene oseajem bezrazlone tuge, gde je bolesnik brian, neveseo, potonuo, bez interesovanja za okolinu i ostvarivanje bilo kakve vrste zadovoljstva (anhedonija). Kao estu pojavu moemo imati anksioznost, kao i razdraljivost i agitaciju. Sve ove pojave neminovno vode pacijenta ka stresnim dogaajima koji dalje negativno utiu na druge aspekte pacijentovog zdravlja, naroito na funkcionisanje kardiovaskularnog sistema i nastanka bolesti srca. Miljenje je takoe poremeeno u velikom broju aspekata, mada ovde posebnu panju treba posvetiti poremeajima miljenja po sadraju koji upravo mogu izazvati psihotine reakcije kod depresivnih pacijenata, odnosno nastanka sumanutih ideja depresivnog tipa (samooptuivanja, bezvrednosti ivota) koje pacijenata polako otuuju od realnosti. Ovakvim tokom dogaaja pacijentova bolest progredira u psihozu. Takoe perceptivne obmane kod pacijenata mogu dovesti do progresije depresije u psihotina

ispoljavanja, kao na primer slune iluzije i halucinacije gde pacijent uje da i drugi govore o njemu kao grenom oveku, gubitniku. Treba istai telesnu i vegetativnu simptomatologiju kod pacijenata obolelih od depresije. Oboleli se ale na veliki broj telesnih simptoma kao to su bolovi u leima, GIT tegobe naroito kod maskirane depresije. Od vegetativnih komplikacija imamo: usporen puls (samo u sluajevima kada nemamo agitiranost kod pacijenta), oslabljena sekrecija pljuvake i suza, usporen motalitet organa za varenje koji dovodi do opstipacije kod pacijenata, vaskularni poremeaji u vidu cijanoze i hladnoe ekstremiteta, te i gubitak menstruacije ili poremeaj menstrualnog ciklusa koji kod pacijentkinja vode u neplodnost. Takoe postoje i poremeaji nagona. Kod pacijenata imamo snien nagon na ishranu (gubitak apetita) to je praeno gubitkom telesne teine. Gubitak telesne teine se definie kao gubitak najmanje 5% telesne mase tokom poslednjeg meseca. Takoe i povean apetit moe biti ekvivalent depresije (kompenzatorni simptomi uivanje u hrani kao nedostatak drugih zadovoljstava) to moe dovesti do nastanka gojaznosti i sijaseta drugih bolesti koje mogu nastati kao posledica poveane telesne mase kod pacijenata. Takoe sa depresijom je povezana i izraena nesanica. Bolesnik se probudi rano i vie ne moe da zaspi, lei budan u krevetu, eka jutro okupiran pesimistikim idejama. Takoe kod pacijenata obolelih od depresije esta je upotreba alkohola, lekova prepisanih od lekara kao i ulinih droga koje kod pacijenata dovode do zlouptrebe psihoaktivnih supstanci, ija je upotreba praena optom socijalnom degradacijom, produbljivanjem krize identiteta i telesnog propadanja. Takoe depresija predstavlja potencijalno letalno oboljenje iz razloga to zbog smanjenja nagona i volje kod pacijenata se smanjuje nagon za ivljenjem koji vodi ka sumanutim eljama, idejama, namerama kao i pokuajima samoubistva. Takoe najvei broj samoubica su bili depresivni bolesnici. Oko 60% svih suicida se odnosi na depresiju, a 15% depresivnih bolesnika i izvri suicid. Upornost kojom jedna osoba obolela od tzv. velike depresije tei samoubistvu je gotovo neverovatna, kao i sposobnost da se izigra svaki nadzor. U principuu pitanju je depresivni bolesnik sa opasnim Superegom. Sumanuta uverenja depresivnog karaktera, odnosno verovanje da je bolesnik nekome naneo tetu i povredu linosti (negativna interpretacija) izazivaju snano oseanje krivice i griu savesti. Tako u procesu unutranjeg ispitivanja i elaboracije pacijent postaje u isto vreme i tuilac i sudija i odbrana i porota i egzekutor. Samoubistvo je posebna manifestacija agresije kod depresivnog bolesnika i prema jednoj tezi samoubistvo je zamena za ubistvo. Takoe samoubistva se obino dogaaju u poetku bolesti,

kada bolesnici imaju jo uvek snage da fiziki izvedu samoubistvo, ak i u fazi poboljanja, ili na kraju bolesti, o emu posebno treba voditi rauna. Izgleda da u fazi duboke depresije, sa padom motorike, inicijative i vitalnih dinamizama, bolesnik nema fizike snage za pokuaj samoubistva. Pacijnti oboleli od depresije najee samoubistvo izvravaju ujutru, pred zoru kada strah pred patnjama narednog dana dostigne vrhunac pred naviruim obavezama i permanentnim zahtevima. Procena rizika od suicida kod depresivnih bolesnika zavisi od: 1. Stepena depresije: to je vea depresija, vei je i rizik od suicida 2. Koliina agitacije: Agitirana depresija sa znacima nemira poveava rizik od suicida 3. Upotreba sedativa i alkohola 4. Porodina anamneza samoubistva 5. Stresne situacija: posebno gubici emocionalne prirode kod depresivnih bolesnika poveavaju rizik od samoubistva Iz svega gore navedenog jasno se vidi da depresija predstavlja jedno kompleksno oboljenje koje sa sobom nosi veliki rizik od oboljevanja od velikog broja bolesti razliitih sistema i organa.

Mere prevencije
Depresija kao i najvei broj psihijatrijskih bolesti jeste bolest ija je etiopatogeneza tesno povezana sa socijalnom sredinom, tako da se mere prevencije za depresiju u velikoj meri poklapaju sa onim i za ostale psihijatrijske bolesti. U prevenciji depresije uvek moemo izdvojiti mere primarne, sekundarne i tercijarne prevencije.

1. Primarna prevencija
Leenje dusevnih bolesti je dugotrajno i skupo a rezultati u pogledu potpunog izleenja i rehabilitacije najee su nezadovoljavajui, pa je delatnost primarne prevencije najznadajnija. Preventivne aktivnosti trebalo bi sprovoditi sa pojedincima, porodicom i u socijalnoj sredini. a) Pojedinac. Preventivne aktivnosti treba usmeriti na to raniju ivotnu fazu. Od dana roenja poinje prilagoavanje uslovima samostalnog ivota, koje u sebi nosi sve protivurenosti

10

unutranjih i spoljnih sukoba. Razdoblje detinjstva najzahvalnije je za prevenciju ali bi ova aktivnost trebalo da traje do kraja ivota. ivot svakog pojedinca ima svoje osetljive (ranjive) take: polazak u kolu, izbor zanimanja, privikavanje na rad, izbor branog druga, krize mladog i starijeg roditelja itd. kada su pomo ili podrka neophodni. b) Porodica. Rezultati mnogobrojnih sociolokih i psiholokih studija ukazuju da je porodica danas u krizi. Patrijarhalni odnosi su poremeeni, autoriteti poljuljani a kohezija porodice je naruena. Razdvojenost lanova porodice u toku dnevnih delatnosti esto predstavlja stvarnu osnovu za remeenje dobre komunikacije medu njima. Psihijatri nisu danas glavni nosioci primarne prevencije ni po efikasnosti niti po masovnosti. Svaki roditelj vaspitanjem deteta nastoji da prevenira poremeaje ponaanja, tako da je vaspitanje najznaajnija preventivna mera. Pravna, drutvena i medicinska zatita porodice obuhvataju i psihijatrijsku zatitu. c) Socijalna sredina. iru drutvenu zajednicu sainjava krug osoba sa kojima se intenzivnije komunicira. Ovakve veze su u seoskim sredinama bile vrste, za razliku od grada a uskraivanje takvih drutvenih relacija dovodi do introvertiranja koje je esto patolko. Izolacija je onda vie prisilna nego spontana potreba, koja osiromauje linost. U preventivnim aktivnostima, zbog mnogobrojnih faktora rizika, pored psihijatara, znaajni su hemiari, infektolozi, pedagozi i drugi strunjaci.

2. Sekundarna prevencija Delatnost sekundarne prevencije je ve dugo vremena sastavni deo psihijatrije i podrazumeva ranu dijagndstiku i efikasno leenje bolesti. Ranu dijagnostiku bolesti je mogue ostvariti ukoliko se raspolae preciznim dijagnostikim instrumentima, ako je osoba spremna da se podvrgne ranom ispitivanju vec na osnovu mmimalnih tegoba i ukoliko postoje adekvatne sluzbe. Poslednjih godina pojavljuju se novi metodi-mstrumenti (,,skrining"), kao i novi psiholoki, biohemijski i neurofizioloki testovi. Rano i pravovremeno upuivanje novootkrivenih sluajeva strunim slubama na leenje sastavni je deo sekundarne prevencije. Tokom dosadanjeg perioda, broj pristizalih na leenje je rastao, dok je broj bolesnikih postelja ostao uglavnom isti. Formirane su ne retko liste ekanja, sve dok nisu poele da se primenjuju nove metode za skraivanje hospitalizacije i usvojen koncept ograniavanja broja bolesnikih postelja. Osnovni ciljevi u leenju bolesnika su:

11

- smanjiti tegobe bolesnika, i - omoguiti mu primerenije ponaanje u odnosu na sredinu iz koje dolazi i u koju e se vratiti.

3. Tercijarna prevencija Mere tercijarne prevencije imaju za cilj da omogue pojedincu, koji je ve zavrio sa bolnikim leenjem, ukljuivanje u radni i drutveni ivot. Sa primenom ovih mera neophodno je krenuti ve na samom poetku leenja, da bi se na kraju pacijent vratio u drutvo gde su se ve manifestovale smetnje u prilagoavanju. Ustanove koje uestvuju u tercijarnoj prevenciji (rehabilitaciji), nastoje da obezbede uslove to slinije uslovima normalne sredine, da spree izdvojenost i otuenje pacijenta i oslobode ga pasivno-zavisnog stava. Pri osposobljavanju za rad i poziv, uzima se u obzir dijagnoza i specifinost linost pacijenta ali i objektivne mogunosti drutvene zajednice.

Zdravstveno vaspitni program

Depresija predstavlja bolest koja poprima globalne razmere i iz godine u godinu raste broj obolelih od ove bolesti. Slina situacija je i u Srbiji gde bi po prognozama depresija trebala da bude vodea bolest u Srbiji 2020. godine. Ovakva situacija u Srbiji nastala je kao posledica drutvene degradacije, gubitka sistema vrednosti tokom 90-ih godina, a i naravno kao psledica tranzicije kroz koju naa drava prolazi kako bi postala savremena i demokratski ureena zemlja, tokom koje su milioni ljudi ostali bez posla i osnovnih egzistencijalnih sredstava. Tako da smo (autori) izabrali ba ovu temu za izradu svog zdravstveno vaspitnog programa. FORMIRANJE RADNE GRUPE: Pri formiranju radne grupe vodili smo se po principima preventivne medicine. Kako je ve u prethodnim poglavljima ovog seminara navedeno prevencija neke bolesti moe biti primarna odnosno sekundarna. Primarna prevencija neke bolesti obuhvata sve faktore koje pojedinac, doktor ili okolina sprovode, da bi se simptomi bolesti odloili, javili kasnije, ili javili u sto manjem intenzitetu. Sekundarna prevencija obuhvata sve metode, zahvate, odnosno faktore koje pojedinac i okolina sprovode da ne doe do ponovne

12

remisije bolesti. Dakle osnovna razlika izmeu primarne i sekundarne prevencije je ta da se primarna prevencija sprovodi dok odreena bolest nije ispoljena, a sekundarna da ne doe do ponovnog povratka bolesti. Iz tog razloga smatrali smo da je naa uloga u tome da organizujemo primarnu prevenciju protiv diskriminacije obolelih od depresije svesni naeg neiskustva i stepena naeg medicinskog znanja, a da sekundarnu prevenciju prepustimo strunjacima daleko kompetentnijim od nas a to su u prvom redu lekarima specijalistima psihijatrije. lanovi nae radne grupe bili bi lekari opte medicine, lekari specijalisti opte medicine, lekari specijalisti psihijatrije, sa tendencijom ukljuivanja i studenata zavrnih godina medicinskog fakulteta kako bi svoje teoretsko znanje steeno na dosadanjim studijama medicine pokazali u praktinom radu. Izbor partnera za izvoenje projekta predstavlja veoma ozbiljan korak u izvoenju jer ovakav program zdravstvenog vaspitanja ne moe biti uspean bez odgovarajuih partnerskih institucija. Voeni time to smo studenti Medicinkog fakulteta Univerziteta u Niu upravo ova institucija ulazi u grupu naih partnera za izvoenje programa. Medicinski fakultet sa svojim obrazovanim kadrom sa katedri za Socijalnu medicinu, Higijenu i Medicinsku statistiku... kojima bi smo se obratili za pomo i izneli na program. Kao partnersku instituciju ne moemo izostaviti ni Kliniki centar Ni, posebno Zavod za mentalno zdravlje, iji visoko edukovani kadar ve suoen sa ovakvom problematikom bi predstavljao okosnicu naeg rada, takoe za pomo bismo se obratili i Specijalnoj bolnici u Gornjoj Toponici koja takoe predstavlja nauno-nastavnu bazu Medicinskog fakulteta. Osim usko specijalizovanih medicinskih institucija u saradnji bismo stupili i sa nevladinim organizacijama za zatitu ljudskih prava, sa gradskim vlastima jer ove institucije imaju izvrnu vlast u gradu pa nam svojim odlukama znaajno mogu olakati rad. Naravno treba ukljuiti i lokalne privrednike i preduzetnike kao i lokalna javna preduzea ija bi finasijska pomo bila dragocena. Naravno trba ukljuiti i lokalne medijske kue koji bi jednom propagandnom kampanjom u velikoj meri olakali na rad.

13

ANALIZE KOJE PRETHODE IZRADI PROGRAMA: SWOT 1. Snage (strenght): - Struan kadar - Maksimalna dostupnost zbog razvijene mree zdravstvenih stanica i ambulanti kao i adekvatnog prostora za obavljanje zdravstvene delatnosti, - Podrka lokalne samouprave, - Upravljanje kvalitetom uz stalno praenje i unapredjenje - akreditacija i reakreditacija, - Kontinuirano uestvovanje u projektima i seminarima na tu temu. 2.Slabosti ( weakness ): - Nemotivisanost zaposlenih zbog niskih zarada, - Nedovoljan broj specijalistapsihijatrije, - Nedovoljna saradnja sa vulnerabilnim kategorijama stanovnitva zbog diskriminacije, - Nedovoljna meusektorska saradnja, - Predrasude prema Domovima zdravlja i Klinikim centrima. 3.Mogunosti ( opportunities ): - Dobra saradnja sa lokalnom samoupravom, - Razvijanje dopunskog rada, - Ulaganje u edukacije zaposlenih, - Unapredjenje odnosa sa medijima, - Vei prodor u lokalnu zajednicu, - Saradnja sa privrednim organizacijama, - Racionalne upotrebe raspoloivih resursa. 4. Pretnje ( threats ): - Neodgovornost stanovnitva za vlastito zdravlje (velika zastupljenost rizinih faktora), - Siromatvo stanovnitva, - Nedovoljno kadra - Limitirana finansijska sredstva, - Nezadovoljavajue stanje u privredi, - Nedovoljna motivisanost zaposlenih,

14

- Predrasude o osetljivim kategorijama stanovnitva.

IZRADA PROGRAMA I AKCIONI PLAN Prioritet naeg programa predstavlja upravo podizanje svesti stanovnitva o stigmatizaciji kroz koju prolaze pacijenti oboleli od depresije i od drugih psihijatrijskih bolesti, kao i da zdravstveno vaspitnim radom podignemo svest graanstva o neophodnosti potovanja linosti tih pacijenata kao i da njohovo stanje nije izbor ve da oni snagom svoje volje ne mogu uticati na svoje stanje. Ciljna grupa naeg programa je iroka i obuhvata rad sa odraslim stanovnitvom dovoljno zrelog da shvati znaaj ovakve akcije. Sadraj naeg programa obuhvata razliite aktivnosti na promociji naeg projekta. Kao to su organizovano deljenje propagandnog materijala po gradskim ulicama, trnim centrima, zdravstvenim ustanovama, organizovanje javnih tribina na kojima e govoriti strunjaci iz oblasti koja se tie naeg zdravstveno-vaspitnog rada, organizovanja diskusionih grupa gde e ljudi meusobno podeliti iskustva i stavove vezane za grupu depresivnih ljudi, dalje u saradnji sa partnerskim TV kuama nastojimo organizovati uivo emisije u kojima e takoe govoriti strunjaci iz oblasti psihijatrije, ljudskih prava kao i uesnici projekta, takoe u saradnji sa TV kuama aktivirali bi smo propagandni reklamni spot koji bi na jasan, koncizan ali i nain koji je prihvatljiv irokom spektru populacije koja gleda TV takoe pribliio svrhu naeg projekta. Organizovaemo predavanje gde bi smo na edukativan nain studentima i uenicima zavrnih godina srednjih kola ukazali na aktuelnu problematiku diskriminacije depresivnih bolesnika. Takoe u toku izvoenja programa treba nastojati ispitati miljenje javnog mnjenja kroz ankete koje bi sprovodili pre poetka u toku i na kraju projekta. Resursi: Kako izvoenje ovakve akcije nije mogue bez odgovarajue finansijske potpore novac treba obezbediti na razliite naine. Otvaranjem fondova za podrku programu, organizovanjem humanitarnih priredbi, traenjem donacija od ljudi koji su u mogunosti da izdvoje odreenu svotu novca, obezbeivanjem novca iz partnerskih nevladinih organizacija, kao i iz fondova za projekte lokalne samouprave i RFZZO. Vremenski okvir: odnosio bi se na predavanja, savetovalita i najbolje vreme za sprovoenje je period jesenjih meseci, sa ciljem da se edukacije sprovode na 6 meseci. Ovakve akcije bi se ponavljale svake godine. Da bi se izbeglo zasienje sadrajem, potrebno je prorediti predavanja .

15

Nakon tih aktivnih meseci

programa prevencije, izvrila bi se analiza odnosno

monitoring celog programa, sagledali bi se rezultati, i onda bi se odluilo sa narednim koracima. Da li u to kraem periodu vremena nastaviti sa akcijom i planom, ili ostaviti to za neki drugi period, sagledati greke i uvideti korisne stvari, koje bi koristile u nekom narednom programu. Ovaj period za sumiranje rezultata iznosio bi nedelju dana. Isto tako u ovom periodu podelile bi se i zahvalnice, nagrade i priznanja istaknutim pojedincima, kolektivima i drugim subjektima ijom zaslugom je sproveden program.

MONITORING I EVALUACIJA: Ova faza predstavlja sam zavretak naeg rada u kome bi trebali svi lanovi tima koji su uestvovali u izvoenju programa da sagledaju pristigle rezultate, naroito iz ankete koju bi sproveli i na osnovu nje bi trebalo uporediti stavove graanstva o obraivanom problemu pre i posle sprovoenja zdravstveno-vaspitnog programa i na osnovu njih dati ocene o uspenosti programa, o njegovim manama kao i eventualnim nedostacima i nainima da sledei zdravstveno-vaspitni rad u lokalnoj zajednici bude jo bolji, produktivniji i uspeniji.

16

Idejno reenje za zdravstveno vaspitno sredstvo

STOP DIKRIMINACIJI OBOLELIH OD DEPRESIJE

DRI SE I ZAPAMTI

NISI SAM!!!

17

L I T E R A T U R A: 1. Socijalna medicina. Timotid B, Janjid M, Baid S, Jovid S, Milid . Velarta Beograd, 2000. 2. Socijalna medicina sa epidemiologijom i higijenom. Jovid S. Medicinski fakultet Ni, 2011. 3. Klinika psihijatrija. Jovan Marid. Megraf Beograd, 2005. 4. Strategija zatite mentalnog zdravlja. Slubeni glasnik Republike Srbije. Beograd, 2007. 5. Nacionalni vodi dobre klinike prakse, Depresija. Bepgrad, 2012. 6. Bududnost i savremena organizacija psihijatrijske slube, Marko Munjiza. Beograd, 2007.

18

SADRAJ:

UVOD................................................................................................02 Organizacija i planiranje zdravstvene zatite.....................................04 Dominantni rizici po zdravlje i nastanka depresije.............................07 Mere prevencije................................................................................11 Zdravstveno vaspitni program..........................................................13 Idejno reenje................................................................................17

19