WHO/MNH/MBD00.

1
Original: Engleski
Distribucija: Opta

PREVENCIJA SAMOUBISTVA
PRIRUNIK ZA LEKARE OPTE MEDICINE

Ovaj dokument je jedan u nizu prirunika koji se bave

specifinim drutvenim i profesionalnim grupama koje rade na
prevenciji.
Pripremljen je kao deo SUPRE, iroko rasprostranjene
inicijative Svetske zdravstvene organizacije za prevenciju
samoubistva.
Kljune rei: samoubistvo / prevencija / prirunik /
lekari opte medicine / obuka /
primarna zdravstvena zatita.

Mentalni poremeaji i poremeaji ponaanja

Odeljenje za mentalno zdravlje

Svetska zdravstvena organizacija

eneva
2000.

Institut za mentalno zdravlje

Beograd
2005.

Naslov originala
Mental and Behavioural Disorders
Preventing Suicide: a resource for
general physicians

Autor
Department of Mental Health
Social Change and Mental Health
World Health Organization, 2000
Geneva

Urednik izdanja na srpskom jeziku

Prof. dr Duica Lei Toevski
Prevod
Prim. dr Aleksandra Milievi Kalai, dr sci med.
Lektura
Prof. dr Duica Lei Toevski
Nevena Mrenovi
Tehniki urednik
Jelena Kalianin
Izdava: Institut za mentalno zdravlje
tampa: Kramer print, Beograd
Tira: 300 primeraka
Svetska zdravstvena organizacija, 2000.
Izdanje Svetske zdravstvene organizacije 2000. pod naslovom Mental and
Behavioural Disorders, Preventing Suicide: a resource for general physicians.
za srpski jezik Institut za mentalno zdravlje
Palmotieva 37, 11 000 Beograd, Srbija i Crna Gora
Tel./Fax. +(0)11 3226-925 E-mail: imz@imh.org.yu www.imh.org.yu
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije dao je prava za prevoenje
izdanja na srpski jezik Institutu za mentalno zdravlje, Beograd, koji je jedini
odgovoran za srpsko izdanje.
Ovaj dokument nije zvanina publikacija Svetske zdravstvene organizacije (SZO), a
sva prava zadrava SZO. Dokument moe slobodno da se prikazuje, saima,
reprodukuje, prevodi, u delovima ili u celini, ali ne i u komercijalne svrhe. Vienja
iskazana u dokumentu od navedenih autora iskljuiva su odgovornost tih autora.
Prirunici o prevenciji samoubistva tampani su zahvaljujui ljubaznoj pomoi
Svetske zdravstvene organizacije Regionalne kancelarije za Evropu, kao
deo implementacije dogovora o dvogodinjoj saradnji za 2004-2005. godinu.

WHO/MNH/MBD/00.1
Strana iii

SADRAJ

Predgovor ...................................................................................... iv
Teret samoubistva ..........................................................................1
Samoubistvo i mentalni poremeaji ................................................2
Samoubistvo i telesni poremeaji ...................................................7
Samoubistvo i sociodemografski inioci .........................................8
Kako otkriti pacijente sa visokim rizikom od
samoubilakog ponaanja ............................................................10
Zbrinjavanje suicidnih pacijenata..................................................14
Upuivanje specijalisti...................................................................15
Saetak koraka u prevenciji samoubistva.....................................16
Literatura.......................................................................................18

WHO/MNH/MBD/00.1
Strana iv

PREDGOVOR
Samoubistvo je sloena pojava koja vekovima privlai
panju filozofa, teologa, lekara i umetnika. Prema francuskom
filozofu Albertu Kamiju i njegovom delu Mit o Sizifu, samoubistvo
predstavlja jedino ozbiljno filozofsko pitanje.
Kao ozbiljni zdravstveni problem samoubistvo zahteva
nau panju, ali njegova prevencija i kontrola, na alost, nisu nimalo
jednostavni. Aktuelna istraivanja pokazuju da prevencija
samoubistva, ukoliko je primenjiva, obuhvata itav spektar aktivnosti,
poevi od obezbeivanja najboljih moguih uslova za podizanje
nae dece i omladine, kroz delotvorno leenje mentalnih poremeaja,
do kontrole faktora rizika u okruenju. Odgovarajua distribucija
informacija i podizanje nivoa svesti predstavljaju kljune elemente
uspeha programa za prevenciju samoubistva.
Svetska zdravstvena organizacija je 1999. godine
pokrenula program SUPRE inicijativu za prevenciju samoubistva na
svetskom nivou. Ovaj prirunik predstavlja segment u seriji materijala
pripremljenih u okviru SUPRE programa, a namenjen je posebnim
drutvenim i strunim grupama za koje je pitanje prevencije
samoubistva posebno relevantno. Prirunik predstavlja kariku u
dugom, raznolikom lancu koji ukljuuje irok opseg ljudi i grup, kao
to su zdravstveni radnici, nastavnici, socijalne slube, vlade,
zakonodavstvo, izvrna vlast, porodice i zajednice.
Posebnu zahvalnost dugujemo dr an-Pjeru Subrijeu
(Jean-Pierre Soubrier) iz bolnice Koen, Pariz, Francuska, koji je
napravio prvu verziju ovog prirunika. Tekst su zatim pregledali
sledei lanovi Meunarodne Mree SZO za prevenciju samoubistva,
kojima se takoe zahvaljujemo:

WHO/MNH/MBD/00.1
Strana v

Dr Sero Perez Barero (Sergio Prez Barrero), Bolnica Bajamo,

Granma, Kuba
Dr Aneta Botre (Annette Beautrais), Medicinski fakultet Krajster,
Novi Zeland
Profesor Dijego de Leo (Diego de Leo), Univerzitet Grifit, Brizbejn,
Australija
Dr Ahmed Okaa (Ahmed Okasha), Univerzitet Ain ams, Kairo,
Egipat
Profesor Lorens lebu (Lourens Schlebusch), Univerzitet Natala,
Durban, Juna Afrika
Dr Ajri Varnik (Airi Vrnik), Tartu Univerzitet, Talin, Estonija
Profesor Danuta Vaserman (Danuta Wasserman), Nacionalni centar
za istraivanje i kontrolu samoubistva, Stockholm, vedska
Dr utao Zai (Shutao Zhai), Medicinski fakultet, Bolnica za
neurologiju, Naning, Kina.
Zahvalni smo, takoe, dr Lakmi Viajakumar (Lakshmi
Vijayakumar), SNEHA, enaj, Indija, za njenu pomo u prireivanju
za tampu ranijih verzija ovog teksta.
Prirunik se sada nalazi u procesu masovne distribucije, u
nadi da e biti preveden i prilagoen lokalnim uslovima to je i
preduslov za njegovu delotvornost. Primedbe i zahtevi za odobrenje
prevoenja i prilagoavanja vie su nego dobrodoli.

Dr J. M. Bertolote (J. M. Bertolote)

Koordinator, Mentalni poremeaji i poremeaji ponaanja
Odeljenje za mentalno zdravlje
Svetska zdravstvena organizacija

WHO/MNH/MBD/00.1
Strana 1

PREVENCIJA SAMOUBISTVA
PRIRUNIK ZA LEKARE OPTE MEDICINE
Jedna od najgorih stvari sa kojima lekar moe da se suoi
jeste samoubistvo pacijenta. Uobiajene reakcije lekara koji su proli
ovo iskustvo su neverica, gubitak samopouzdanja, ljutnja i stid.
Samoubistvo pacijenta moe da izazove oseanje nestrunosti,
sumnju u kompetentnost i strah za reputaciju. Osim toga, lekar se
suoava sa ogromnim tekoama u radu sa porodicom i prijateljima
preminulog.
Ovaj prirunik namenjen je prevashodno lekarima opte
medicine. Njegov cilj je da se naznae glavni poremeaji i drugi
inioci udrueni sa samoubistvom, i da se prue informacije koje
pomau u otkrivanju i zbrinjavanju suicidnih pacijenata.

TERET SAMOUBISTVA
Prema procenama SZO, tokom 2000. godine, priblino
jedan milion ljudi je izvrilo samoubistvo. Samoubistvo je u skoro
svim zemljama meu deset glavnih uzroka smrti, i jedan od tri vodea
uzroka smrti u starosnoj grupi od 15 do 35 godina.
Psiholoki i drutveni uticaj samoubistava na porodicu i
drutvo je nemerljiv. U proseku, jedno samoubistvo intimno se tie
jo najmanje est drugih ljudi. Ako se dogodi u koli ili na radnom
mestu, ono utie na stotine drugih ljudi.
Teret samoubistava moe se proceniti uz pomo DALY
pokazatelja (Disability-Adjusted Life Years godine ivota
prilagoene onesposobljenosti). Prema ovom pokazatelju, u 1998.
godini samoubistva su bila odgovorna za 1,8% ukupnog optereenja

WHO/MNH/MBD/00.1
Strana 2

bolestima irom sveta, varirajui izmeu 2,3% u zemljama visokog

prihoda i 1,7% u zemljama niskog prihoda. To je jednako optereenju
koje uzrokuju rat i ubistva, skoro dvostruko optereenje u poreenju
sa eernom boleu, i jednako optereenju zbog asfiksije i traume
na roenju.

SAMOUBISTVO I MENTALNI POREMEAJI

Samoubistvo se sada shvata kao viedimenzionalni
poremeaj, rezultat sloenog uzajamnog uticaja biolokih, genetskih,
psiholokih, drutvenih i sredinskih inilaca. Istraivanja su pokazala
da je 40-60% osoba koje su se ubile posetilo lekara mesec dana pre
poinjenja dela; meu njima bilo je mnogo vie onih koji su posetili
lekara opte medicine nego psihijatra. U zemljama u kojima slube
za zatitu mentalnog zdravlja nisu dobro razvijene, verovatnije je da
je vei broj ljudi koji u suicidnoj krizi konsultuje lekara opte medicine.
Otkrivanje, procena i zbrinjavanje suicidnih pacijenata
vaan je zadatak lekara, koji ima kljunu ulogu u prevenciji
samoubistva.

Samoubistvo, samo po sebi, nije bolest,

niti je nuno manifestacija bolesti,
ali su mentalni poremeaji glavni inilac
udruen sa samoubistvom.

Istraivanja, kako iz zemalja u razvoju tako i iz razvijenih

zemalja, otkrivaju ukupnu uestalost mentalnih poremeaja od 80 do
100% u sluajevima izvrenih samoubistava. Procenjuje se da je kod
osoba sa poremeajima ponaanja (uglavnom depresije) ivotni rizik
od samoubistva 6-15%; sa alkoholizmom 7-15% i sa shizofrenijom
4-10%.

WHO/MNH/MBD/00.1
Strana 3

Znatan deo osoba koje su poinile samoubistvo, meutim,

umrle su a da nisu posetile strunjaka za zatitu mentalnog zdravlja.
Zato je unapreenje otkrivanja, upuivanja i zbrinjavanja
psihijatrijskih poremeaja u primarnoj zatiti vaan korak u prevenciji
samoubistva.
Kod osoba koje su izvrile samoubistvo, est nalaz je
prisustvo vie od jednog poremeaja. Uobiajeni poremeaji, koji
postoje zajedno, jesu alkoholizam i poremeaj raspoloenja (tj.
depresija), i poremeaji linosti i drugi psihijatrijski poremeaji.

Saradnja sa psihijatrom i obezbeenje

odgovarajueg leenja je
najvanija uloga lekara.

Poremeaji raspoloenja
Svi poremeaji raspoloenja udrueni su sa samoubistvom.
Oni ukljuuju bipolarni afektivni poremeaj, depresivnu epizodu,
povratni depresivni poremeaj i trajne poremeaje raspoloenja (npr.
ciklotimija i distimija), koji formiraju kategorije F31-F34 u MKB-10 (1).
Stoga je samoubistvo znaajan rizik u neprepoznatim i neleenim
depresijama. Depresija ima visoku uestalost u optoj populaciji i
mnogi je ne priznaju za bolest. Procenjuje se da 30% pacijenata koji
posete lekara pati od depresije. Oko 60% onih koji potrae pomo
prvo odlazi kod lekara opte medicine. Za lekara je poseban izazov
da istovremeno radi sa telesnim i psihikim poremeajima. U mnogim
sluajevima depresija je maskirana i pacijent iznosi samo telesne
tegobe.

WHO/MNH/MBD/00.1
Strana 4

U tipinoj depresivnoj epizodi, obino postoje:

depresivno raspoloenje (tuga)

gubitak interesovanja i radosti

smanjena energija (zamorljivost i smanjena aktivnost)

Uobiajeni simptomi depresije su:

umor

tuga

nedostatak koncentracije

anksioznost

razdraljivost

poremeaji spavanja

bolovi u razliitim delovima tela

Ovi simptomi treba da pobude lekara na razmiljanje o

prisustvu depresije i da vode ka ispitivanju rizika od samoubistva.
Specifian kliniki nalaz udruen sa poveanim rizikom od
samoubistva u depresiji pokazuje sledee (2):

dugotrajna nesanica

samozanemarivanje

ozbiljna bolest (prevashodno psihotina depresija)

oteeno pamenje

agitacija

napadi panike.

Kod osoba koje pate od depresije sledei inioci

poveavaju rizik od samoubistva (3):

WHO/MNH/MBD/00.1
Strana 5

mukarci, ako su mlai od 25 godina

rana faza bolesti

zloupotreba alkohola

depresivna faza bipolarnog poremeaja

meovito (manino-depresivno) stanje

psihotina manija.

Depresija je znaajan inilac u samoubistvu adolescenata i

starih osoba, ali veem riziku su izloene osobe sa kasnijom pojavom
depresije.
Skoranja dostignua u leenju depresija znaajna su za
prevenciju samoubistva u primarnoj zatiti. Pokazalo se da je
edukacija lekara opte medicine u otkrivanju i leenju depresije u
vedskoj smanjila pojavu samoubistava (4). Epidemioloki podaci
ukazuju da upotreba antidepresiva kod obolelih od depresije
smanjuje rizik od samoubistva. Punu terapijsku dozu treba
primenjivati tokom nekoliko meseci. Kod ostarelih je ponekad
potrebno da se sa leenjem nastavi i dve godine nakon oporavka.
Podaci govore da je kod pacijenata koji su na terapiji odravanja
litijumom rizik od samoubistva manji (5).

Alkoholizam
Alkoholizam (zloupotreba alkohola i zavisnost od alkohola)
esta je dijagnoza kod poinilaca samoubistva, naroito mladih ljudi.
Postoje bioloka, psiholoka i socioloka objanjenja za povezanost
samoubistava i alkoholizma. Specifini inioci udrueni sa poveanim
rizikom od samoubistva kod alkoholiara su:

rani poetak alkoholizma

duga istorija pijenja
visok stepen zavisnosti

WHO/MNH/MBD/00.1
Strana 6

depresivno raspoloenje
loe telesno zdravlje
lo radni uinak
porodina istorija alkoholizma
skoranji prekid ili gubitak glavnog interpersonalnog
odnosa.

Shizofrenija
Meu obolelima od shizofrenije samoubistvo je najei
pojedinani uzrok prevremene smrti. Specifini inioci rizika od
samoubistva su (6):

mladi nezaposleni mukarci

rekurentni relapsi
strah od deterioracije, posebno kod onih sa visokim
intelektualnim sposobnostima
pozitivni simptomi sumnjiavosti i sumanute ideje
depresivni simptomi.
Rizik od samoubistva najvii je u sledeim sluajevima:

rani stadijumi bolesti

rani relapsi
rani oporavak
Rizik od samoubistva smanjuje se sa trajanjem bolesti.

Poremeaji linosti
Nedavna istraivanja o mladim ljudima koji su izvrili
samoubistvo pokazuju veliku uestalost (20-50%) poremeaja
linosti. Poremeaji linosti koji su najee udrueni sa
samoubistvima su granini i antisocijalni poremeaji linosti (7).
Histrionini i narcistini poremeaji linosti, i odreene
psiholoke crte kao to su impulsivnost i agresivnost, takoe se
mogu povezati sa samoubistvom.

WHO/MNH/MBD/00.1
Strana 7

Anksiozni poremeaji
Meu anksioznim poremeajima, panini poremeaj je
najee udruen sa samoubistvom, a prati ga opsesivnokompulzivni poremeaj (OKP). Somatoformni poremeaj i poremeaji
ishrane (anoreksija nervoza i bulimija) takoe su povezani sa
samoubilakim ponaanjem.

SAMOUBISTVO I TELESNI POREMEAJI

Rizik od samoubistva poveava se sa hroninim
bolestima (8). Osim toga, kod ljudi sa telesnom boleu postoji,
uopte uzev, poveana stopa psihijatrijskih poremeaja, naroito
depresije. Sa samoubistvima su udrueni i hronicitet,
onesposobljenost i negativna prognoza.

Neuroloke bolesti
Epilepsija je udruena sa poveanim brojem samoubistva.
Rizik se pripisuje poveanoj impulsivnosti, agresivnosti i hroninoj
onesposobljenosti udruenoj sa epilepsijom.
Povrede kime i mozga takoe poveavaju rizik od
samoubistva. Skoranja istraivanja pokazuju da je 19% pacijenata
posle modanog udara, naroito uz prisustvo posteriornih lezija, koje
prouzrokuju veu onesposobljenost i telesna oteenja, depresivno i
sklono samoubistvu.

Neoplazme
Rizik od samoubistva najvii je u vreme postavljanja
dijagnoze i u prve dve godine terminalne bolesti, a dodatno se
poveava u sluajevima progresivnog maligniteta. Bol znaajno
doprinosi odluci da se izvri samoubistvo.

HIV/SIDA
HIV infekcija i SIDA predstavljaju povean rizik kod mladih,
sa visokom stopom samoubistva. Rizik je vei u vreme potvrivanja

WHO/MNH/MBD/00.1
Strana 8

dijagnoze i u ranim stadijumima bolesti. Uivaoci droga intravenskim

putem izloeni su jo veem riziku.

Ostala stanja
Ostala hronina bolesna stanja, kao to su hronina bolest
bubrega, jetre, bolesti kostiju i zglobova, kardiovaskularne bolesti i
gastrointestinalni poremeaji, povezana su sa samoubistvima.
Lokomotorne onesposobljenosti, slepilo i gluvoa takoe mogu
uzrokovati samoubistvo.
Tokom poslednjih godina, eutanazija i asistirano
samoubistvo postali su teme sa kojima se lekar ponekad suoava.
Aktivna eutanazija protivzakonita je u skoro svim zakonodavnim
sistemima, a asistirano samoubistvo natopljeno je moralnim, etikim i
filozofskim protivrenostima.

SAMOUBISTVO I SOCIODEMOGRAFSKI INIOCI

Samoubistvo je individualni in; meutim, ono se dogaa u
odreenom drutvu, i izvesni sociodemografski inioci udrueni su s
njim.

Pol
U veini zemalja mukarci ee od ena izvre
samoubistvo. Ovaj odnos varira od zemlje do zemlje. Kina je jedina
zemlja u kojoj je broj samoubistva ena u seoskoj sredini vei od
broja samoubistava mukaraca, a priblino je isti u gradskoj sredini.

Starost
Starosne grupe sa poveanim rizikom od samoubistva ine
stari (preko 65 godina) i mladi (15-30 godina). Skoranji podaci
ukazuju na porast stope samoubistva kod sredovenih mukaraca.

WHO/MNH/MBD/00.1
Strana 9

Brano stanje
Razvedeni, udovci i osobe koje ive same pod veim su
rizikom od samoubistva. Izgleda da je brak za mukarce zatitni
inilac ako govorimo o samoubistvima, ali ne i za ene. Brana
odvojenost i odvojen ivot poveavaju rizik od samoubistva.

Zanimanje
Kod odreenih zanimanja, kao to su veterinari, hirurzi,
farmaceuti, zubari, poljoprivrednici i zdravstveni radnici, postoji vei
rizik od samoubistva. Za ove nalaze ne postoji oigledno objanjenje,
ali razlozi bi mogli biti dostupnost ubojitih sredstava, pritisak na radu,
drutvena izolacija i finansijske tekoe.

Nezaposlenost
Udruenost stope nezaposlenosti i stope samoubistva je
vrlo esta, ali je priroda ove povezanosti prilino sloena. Dejstvu
nezaposlenosti verovatno doprinose inioci kao to su siromatvo,
izolovanost, kuni problemi i beznae. S druge strane, verovatnije je
da e osobe sa mentalnim poremeajima ee biti nezaposlene
nego osobe dobrog mentalnog zdravlja. U svakom sluaju,
neophodno je razmotriti razliku u znaajnosti skoranjeg gubitka
posla i dugorone nezaposlenosti: vei rizik od samoubistva udruen
je sa nedavnim gubitkom posla.

Selo/grad
U nekim zemljama samoubistva su ea u gradskim
sredinama, dok su u nekim zemljama ea u seoskim sredinama.

Migracije
Migracije, sa prateim problemima kao to su siromatvo,
lo smetaj, nedostatak drutvene podrke i neispunjena oekivanja,
poveavaju rizik od samoubistva.

WHO/MNH/MBD/00.1
Strana 10

Ostalo
Na poveanje rizika od samoubistva utiu i izvesni
drutveni inioci, kao to su laka dostupnost sredstava za izvrenje
samoubistva i stresni ivotni dogaaji.

KAKO OTKRITI PACIJENTE SA VISOKIM RIZIKOM

OD SAMOUBILAKOG PONAANJA
Veliki broj kliniki korisnih, individualnih i sociodemografskih inilaca, udruen je sa samoubistvom (9):

psihijatrijski poremeaji (depresija uopte, alkoholizam i

poremeaji linosti);

somatska bolest (terminalna, bolna ili onesposobljavajua

bolest, SIDA);

prethodni pokuaji samoubistva;

porodina istorija samoubistva, alkoholizma i/ili drugih

psihijatrijskih poremeaja;

razvedenost, udovitvo i ivot bez partnera;

ivot bez porodice (drutvena izolacija);

nezaposlenost ili penzionisanje;

oaloenost u detinjstvu.
Ako su pacijenti na psihijatrijskom leenju, rizik je vei kod:

osoba koje su nedavno otputene iz bolnice;

osoba koje su ve pokuavale da se ubiju.

Osim toga, nedavni ivotni stresori udrueni sa poveanim

rizikom od samoubistva ukljuuju:

WHO/MNH/MBD/00.1
Strana 11

branu razdvojenost;

oaloenost;

porodine probleme;

promenu posla ili finansijskog stanja;

odbacivanje od strane znaajne osobe;

stid i strah od osude.

Postoje razliite skale za procenu rizika od samoubistva ali,

dobar kliniki intervju je mnogo korisniji u otkrivanju osobe koja je pod
neposrednim rizikom da izvri samoubistvo.
Lekar se moe suoiti sa raznolikim okolnostima i stanjima
povezanim sa samoubilakim ponaanjem. Stariji mukarac, od
skora udovac, leen od depresije, koji ivi sam, sa istorijom pokuaja
samoubistva, i mlada ena sa nekoliko ogrebotina na podlaktici koju
je ostavio deko dva su ekstrema primera. U realnosti, veina
pacijenata nalazi se izmeu ova dva ekstrema i moe fluktuirati od
jedne do druge kategorije.
Kada lekari uoe razumne razloge za pretpostavku da
pacijent moe biti sklon samoubistvu, suoavaju se sa dilemom kako
da postupe. Neki lekari se oseaju nelagodno u kontaktu sa
suicidnim pacijentima. Za njih je vano da budu svesni tog oseanja i
da potrae pomo od kolega i, moda i od strunjaka za zatitu
mentalnog zdravlja, kada su suoeni sa ovakvim pacijentima.
Osnovno je da se rizik ne ignorie i ne porie.
Ako lekar odlui da se uhvati u kotac sa datom situacijom,
prvi i osnovni korak je mentalni da odvoji adekvatno vreme za
pacijenta, ak i ako mnogi drugi ekaju ispred ordinacije.
Pokazivanjem spremnosti da razume, lekar poinje da uspostavlja
pozitivan odnos sa pacijentom. Pitanja sa zatvorenim krajem i
direktna pitanja na poetku razgovora nisu naroito korisna.
Primedbe kao to su: Izgledate vrlo uznemireno, recite mi neto o

WHO/MNH/MBD/00.1
Strana 12

tome su korisna. Sluanje sa saoseanjem samo po sebi znaajan

je korak u smanjenju nivoa oajanja mogueg samoubice.
Mitovi

Realnost

Pacijenti koji govore o

samoubistvu retko ga
izvravaju.

Pacijenti koji izvravaju samoubistvo

obino daju neki nagovetaj ili
prethodno upozorenje. Pretnje se,
takoe, moraju uzeti ozbiljno.

Postavljanje pitanja
pacijentu o samoubistvu
moe isprovocirati sam
in.

Postavljanje pitanja o samoubistvu

obino smanjuje anksioznost koja
prati oseanje; pacijent moe osetiti
olakanje i bolje razumevanje.

Kako pitati?
Nije lako pacijentima postavljati pitanja o njihovim
samoubilakim idejama. Korisno je da se ka temi kreete postepeno.
Redosled korisnih pitanja je:

Da li se oseate nesreno i bespomono?

Da li ste oajni?
Da li se oseate kao da ste nesposobni da se suoite sa
svakim novim danom?
Da li mislite da je ivot teret?
Da li oseate da nije vredno iveti?
Da li se oseate kao da biste se ubili?

Kada pitati?

Vano je postaviti ova pitanja:

kada je uspostavljen odnos;
kada se pacijent vie ne osea nelagodno prilikom
izraavanja svojih oseanja;
kada je pacijent u procesu ispoljavanja negativnih
oseanja.

WHO/MNH/MBD/00.1
Strana 13

Dalja pitanja
Proces se ne zavrava potvrdom prisustva samoubilakih
ideja. On se nastavlja, daljim postavljanjem pitanja, sa ciljem da se
procene uestalost i ozbiljnost ideje i mogunost da se samoubistvo
dogodi. Vano je saznati da li pacijent pravi neki plan i da li raspolae
sredstvima kojima bi izvrio samoubistvo. Ako pacijent pominje da bi
se ustrelio, ali nema pristup vatrenom oruju, rizik je manji. Meutim,
ako pacijent planira metod, a ima i sredstvo (npr. pilule), ili ako je
pomenuto sredstvo lako dostupno, rizik je vei. Vano je da pitanja
ne budu naredbodavna ili prinudna, kao i da budu postavljena s
toplinom, da pacijent vidi da lekar saosea sa njim. Pitanja mogu biti
sledea:

Jeste li napravili nekakav plan za okonanje ivota?

Kako ste planirali to da uradite?

Da li imate kod sebe pilule/vatreno oruje/druga sredstva?

Da li ste razmiljali kada to da uradite?

Upozorenje

Varljivo ili lano poboljanje. Kada uznemireni pacijent

iznenada postane miran, on ili ona su moda doneli odluku
da izvre samoubistvo, i mirnoa je posledica odluke.

Poricanje. Pacijenti koji imaju ozbiljnu nameru da se ubiju

mogu namerno poricati takve ideje.

WHO/MNH/MBD/00.1
Strana 14

ZBRINJAVANJE SUICIDNIH PACIJENATA

Ako je pacijent emocionalno uznemiren, sa neodreenim
mislima o samoubistvu, mogunost iskazivanja misli i oseanja lekaru
koji je pokazao zabrinutost moe biti dovoljna. Pored toga,
mogunost za dalje praenje treba da ostane otvorena, naroito ako
se radi o pacijentu sa neodgovarajuom drutvenom podrkom. Bez
obzira na to kakav je problem u pitanju, oseanja suicidne osobe
obino su trijada bespomonosti, beznaa i oajanja. Tri najea
stanja su:
1.
Ambivalencija. Veina suicidnih pacijenata ambivalentna
je sve do kraja. To je stalna klackalica izmeu elje da se ivi i elje
da se umre. Ukoliko lekar iskoristi ambivalenciju da povea elju za
ivotom, rizik od samoubistva moe se smanjiti.
2.
Impulsivnost. Samoubistvo je impulsivni fenomen, a
impuls je po svojoj prirodi prolazan. Ukoliko se podrka obezbedi u
trenutku impulsa, kriza moe proi.
3.
Rigidnost. Suicidne osobe zatvorene su u svoje misli,
raspoloenja i delovanja, a njihovo rezonovanje kree se u
dihotomijama ili/ili. Ispitivanjem nekoliko moguih alternativa smrti sa
suicidnim pacijentom, lekar polako olakava pacijentu uvid da postoje
druge mogunosti, iako nisu idealne.

Angaovanje podrke
Lekar treba da ispita dostupan sistem podrke,
identifikujui roake, prijatelje, poznanike i druge osobe koje bi mogle
pomoi pacijentu i da zatrai njihovu pomo u ime pacijenta.

Ugovaranje
Pravljenje ugovora o neizvravanju samoubistva korisna
je tehnika u prevenciji samoubistva. I druge osobe bliske pacijentu
mogu se ukljuiti u ugovor. Pravljenje ovog ugovora moe uvesti u

WHO/MNH/MBD/00.1
Strana 15

razgovor razliite vane teme. U veini sluajeva pacijenti se dre

obeanja koja daju lekaru. Ugovaranje je prikladno jedino kada
pacijent ima kontrolu nad svojim postupcima.
U odsustvu ozbiljnog psihijatrijskog poremeaja ili suicidne
namere, lekar moe zapoeti farmakoloko leenje, uglavnom
antidepresivima, kao i psiholoku (kognitivno-bihejvioralnu) terapiju.
Veina ljudi koristi nastavljanje kontakta, koji treba da budu
strukturisani tako da zadovoljavaju potrebe pacijenta.
Osim u sluaju leenja neke bolesti, samo nekolicini
pacijenata podrka je potrebna due od dva-tri meseca, i ona treba
da se usredsredi na pronalaenje nade, podrku osamostaljivanju i
pomo pacijentu da naui razliite naine savladavanja ivotnih
tekoa.

UPUIVANJE SPECIJALISTI
Kada uputiti pacijenta
Pacijenta treba uputiti psihijatru kada ima:

psihijatrijski poremeaj;

istoriju ranijih pokuaja samoubistava;

porodinu istoriju samoubistva, alkoholizma i psihijatrijskih

poremeaja;

telesno oboljenje;

manjak drutvene podrke.

Kako uputiti
Posle odluke da pacijenta uputi psihijatru lekar treba da:

odvoji vreme da objasni pacijentu razlog upuivanja

psihijatru;

umanji anksioznost vezanu za stigmu i psihotropne lekove;

WHO/MNH/MBD/00.1
Strana 16

pojasni da farmakoloka i psiholoka terapija deluju;

naglasi da upuivanje specijalisti ne znai naputanje;

organizuje pregled kod psihijatra;

odredi vreme za pacijenta posle njegove posete psihijatru;

obezbedi da se odnos sa pacijentom nastavi.

Kada hospitalizovati pacijenta

Navedene su neke od indikacija za hitnu hospitalizaciju
pacijenta:

povratne misli o samoubistvu;

visok stepen namere da umre u bliskoj budunosti

(sledeih nekoliko sati ili dana);

agitacija ili panika;

postojanje plana da se upotrebi nasilni i trenutni metod za

izvravanje samoubistva.

Kako hospitalizovati pacijenta

ne ostavljajte pacijenta samog;

organizujte hospitalizaciju;

organizujte prevoz do bolnice ambulantnim ili policijskim

kolima;

obavestite nadlene organe vlasti i porodicu.

SAETAK KORAKA U PREVENCIJI SAMOUBISTVA

Tabela predstavlja saetak glavnih koraka u proceni i
zbrinjavanju pacijenata kada lekar posumnja ili utvrdi rizik od
samoubistva.

WHO/MNH/MBD/00.1
Strana 17

Rizik od samoubistva, procena i plan akcije

Rizik

Simptom

Procena

Akcija

Nema
uznemirenosti

Emocionalno
uznemiren

Pitanja o
suicidnim mislima

Sluanje sa
saoseanjem

Neodreene ideje o
smrti

Pitanja o
suicidnim mislima

Sluanje sa
saoseanjem

Neodreene
suicidne ideje

Procena namere
(plan i metod)

Ispitivanje
mogunosti
Otkrivanje podrke

Suicidne ideje, ali

bez psihijatrijskog
oboljenja

Procena namere
(plan i metod)

Ispitativanje
mogunosti
Otkrivanje podrke

Suicidne ideje i
psihijatrijsko
oboljenje, ili ozbiljni
ivotni stresori

Procena namere
(plan i metod)
Pravljenje
ugovora

Upuivanje
psihijatru

Suicidne ideje i
psihijatrijsko
oboljenje, ili ozbiljni
ivotni stresori, ili
uznemirenost i
raniji pokuaji

Ostajanje s
pacijentom (da se
sprei pristup
sredstvima)

Hospitalizacija

WHO/MNH/MBD/00.1
Strana 18

LITERATURA
1.
WHO. International Statistical Classification of Diseases and
Related Health Problems, Tenth Revision. Vol. 1. Geneva, WHO,
1992.
2.
Angst J, Angst F, Stossen HM. Suicide risk in patients with
major depressive disorders. Journal of Clinical Psychiatry, 1999, 60,
Suppl 2: 67-62.
3.
Simpson SG, Jamison KR. The risk of suicide in patients with
bipolar disorder. Journal of Clinical Psychiatry, 1999, 60, Suppl 2: 5356.
4.
Rutz W, von Knorring L, Walinder J. Long-term effects of an
education programme for general practicioners given by the Swedish
Committee for Prevention and Treatment of Depression. Acta
Psychiatrica Scandinavica, 1992, 85: 83-88.
5.
Schou M. The effect of prophylactic lithium treatment on
mortality and suicidal behaviour. Journal of Affective Disorders, 1998,
50: 254-59.
6.
Gupta S, et al. Factor associated with suicide attempts among
patients with schizophrenia. Psychiatric Services, 1998, 10: 1353-55.
7.
Isometsa ET, et al. Suicide among subjects with personality
disorders. American Journal of Psychiatry 1996, 153: 667-73.
8.
Gonzalez Seijo JC, et al. Population groups at high risk. U:
Bobes Garcia J et al., ur. Prevention of Suicidal and Parasuicidal
Behaviours, Masson, Barcelona, 1997, 69-77.
9.
Gunnell D, Frankel S. Prevention of suicide: aspirations and
evidences. British Medical Journal, 1999, 308: 1227-33.

CIP
,
616.89-008.441.44-084(035)
PREVENCIJA samoubistva. 1, Prirunik za lekare opte prakse /
[priredila] Svetska zdravstvena organizacija ; [prevod Aleksandra Milievi Kalai
; urednik izdanja na srpskom jeziku Duica Lei Toevski]. Beograd: Institut za
mentalno zdravlje, 2005 (Beograd : Kramer print). V, 18 str. : tabele ; 21 cm.
(Mentalni poremeaji i poremeaji ponaanja)
Prevod dela: Preventing Suicide. 1, Resource for General Physicians. Tira
300. Str. IV-V: Predgovor / J. [Jos] M. Bertolote. Bibliografija: str. 18.
ISBN 86-82277-41-7
1. .
()
)
COBISS.SR-ID 123058444