Vladimir R.

orevi Narodna pevanka

poslato: Januar 18, 2012, 12:39:54 am

**

NARODNA PEVANKA

PREDGOVOR
Danas je pevanje, u naoj narodnoj masi, u stranome stanju. Ono se, ne samo ne razvija, ve krlja. Peva se prosto
kojeta. Po varoima je ono to se u masi narodnoj peva neizdrljivo. Poite za vojnicima, kad u maru pevaju, poite za
acima, kad su na izletima, prislunite studente, kad se vesele, zastanite pored kafanica, na Dorolu, Vraaru, Savamali,
ili po naim palankama, i posluajte tobonje profesionalne pevaice, pa, ako ma i najmanje imate oseanja za lepotu
pesama i njihovog izvoenja, vi morate zatvoriti ui da ne sluate. Besmislene, dvosmislene, vrlo esto i banalne, rei,
kojima ovek ne zna krsnoga imena, uz divljaku dreku, ili uz prostako, a pretenciozno, izvijanje neke meavine od
deformisanih odpadaka naih i stranih melodija i njihovih prerada ili tvorevina nemuzikalnih tamburaa, pevaica i Cigana
to je dananje nae pevanje u varokoj masi. Po selima se narodno pevanje polako preivljuje i kvari ravim varokim

uticajem. Sa pevanjem u narodnoj masi danas stoji gore, no to je stajalo pre nekoliko decenija. Stariji ljudi pamte lepe
narodne pesme, koje su se uile od matera, i umetnike pesme, koje su stvarali nai rodoljubivi pesnici i kompozitori. Bilo
je meu ovima poslednjima i neto naivnih stvari, ali su i one, pri svemu tome, bile lepe i, to je glavno, bile su nae.
Danas je i toga nestalo. U narod se ne silazi da se u njemu trai inspiracija; pravi pesnici i muziari kao da ele da su to
dalje od mase narodne, od njenih ideala i njezinih potreba. I da nije ono neto podmlaivanja pesmama iz June Srbije, mi
ne bismo imali nita to bi liilo na pevanje.
Zbog ovakvoga stanja stvari, ja sam esto razmiljao kako bi se izalo u susret narodnoj potrebi u pevanju. Najprirodnije bi
bilo da stvari idu normalno: da nai pesnici daju pesme, a nai muziari kompozicije, koje bi odgovarale narodnim
potrebama za pevanjem. Na alost, toga imamo u minimalnoj meri, upravo u nedovoljnoj meri, i narod ostaje u pevanju
onde gde je, to jest, u zaboravljanju starog i u njegovom zamenjivanju onim ime ume. Stvar, meu tim, ne moe i ne
sme na tome ostati; neto se mora raditi. Jedan od pokuaja popravljanja zloga stanja, po mome miljenju, bio bi u tome
da se vratimo starome, to jest, da zbriemo, ako je moguno, novo ravo, i da se vratimo narodnim i starijim umetnikim
pesmama, koje imaju, nesumnjivo, vie vrednosti no dananje, i koje su, neosporno, bolja i solidnija osnova za
napredovanje naeg pevanja, no dananje. Mogunost za takvo vraanje, po mom miljenju, moe dati jedna zbirka
pesama, koja bi se pruila masi narodnoj radi pevanja naih narodnih i starih umetnikih pesama. Takve zbirke pesama u
nas nema. Da bih zadovoljio tu potrebu, ja sam priredio ovu knjigu, u kojoj su probrane narodne i umetnike pesme sa
odgovarajuim narodnim i umetnikim melodijama, sa namenom da poslui kao narodna itanka iz pevanja. Idui za
analogijom u ideji ja sam je analogo i nazvao Narodnom Pevankom.
To bi bio glavni razlog zbog koga sam izradio ovu knjigu. Do due mi smo i do sada imali neto slino, ali to nije bilo
dovoljno. Ulogu Narodne Pevanke vrile su u nas, u masi, Narodne Lire i Narodne Pesmarice, koje su mnogo puta
pretampavane i rasturane u bezbroj primeraka, ali je njihova uloga bila nedovoljna. To jasno pokazuje ve i samo stanje
dananjeg pevanja u nas. Za pevanje su, pored pesama, to jest onoga to se peva, potrebne i njihove melodije, to jest
nain na koji se peva. Lire i Pesmarice su sadravale samo pesme, bez melodija. To je veliki nedostatak. Iz njih se mogao
nauiti samo tekst, ali ne i melodija. Melodije su se morale uiti sluanjem od drugoga. Kad bi se nauile obino se ne bi
nauile apsolutno tano. Pa ma i najtanije nauene, one su se zaboravljale. Sa svim e obratno biti sa Narodnom
Pevankom. Iz nje e se moi nauiti i tekst i melodija pesme apsolutno tano, i pomou nje, e se moi sauvati za sva
vremena. Dalje, Lire i Pesmarice su ravo sastavljane. U njima je bio vrlo veliki broj pesama, sastavljen bez ikakvog
kriterijuma, bez obzira na lepotu i tanost njihovih tekstova. U Narodnu Pevanku ja sam se trudio da unesem iste
tekstove pesama, onakve kakve su ih stvorili narod ili pesnici i iste njihove melodije, kakve su potekle od naroda ili od
muziara. eleo sam da iznesem jedan deo nae muzike kulture, izraene kroz pesmu.
Lirama i Pesmaricama mogli su se prenositi s jednog kraja naega naroda u drugi samo tekstovi pesama, a ne i njihove
melodije. Danas, kad je glavni cilj svakoga od nas da uini to vie na optem upoznavanju nae kulture u celoj naoj
zemlji, Narodna Pevanka e, nadam se, pripomoi da i naa opta muzika kultura postane svuda bolje poznata.
Ima jo razloga koji idu u prilog Narodnoj Pevanci, na primer, da pevanje po notama razvija oseanje za tanou, i slino.
No takvi su razlozi ovde od sporednijega znaaja.
***
Grau za Narodnu Pevanku uzimao sam iz tampane i netampane muzike literature, ili iz moje netampane zdirke
narodnih melodija. Odakle je koji tekst pesme uzet, oznaeno je posle svake pesme, a odakle je uzeta koja melodija,
oznaeno je u napomeni. Gde nema nikakvog oznaenja, znai da su uzeti iz moje rukopisne zbirke. U veini zbiraka iz
kojih sam uzimao melodije, tekstovi su nepotpuni. Zbog toga sam, gde god sam mogao, te tekstove popunjavao
potpunijim tekstovima, odande gde sam ih mogao nai. Pa pri svemu tome neki su tekstovi ostali nepotpuni, jer ih nisam
imao, ili ih nisam znao ni od kuda popuniti. Nadam se da e drugi u tom pogledu znati to vie no ja, pa ih molim da me
izveste, kako bi u novom izdanju; ako bi ga bilo, i te nedostatke popunio.

Tekst za pesmu "Vodeniare" kombinovao sam iz dve variante, iji mi se tekstovi, svaki za sebe, nisu dopadali.
I ako sam eleo da u Narodnu Pevanku unesem pesme s melodijama iz sviju naih krajeva, ipak ih je najvie ulo iz
srpskog dela naega naroda. to je to tako ispalo, ima krivice i do mene, to nisam u dovoljnoj meri poznavao gradivo iz
hrvatskog, a naroito to sam ga nedovoljno poznavao iz slovenakog dela naega naroda. Ali je jo vea krivica do one
gospode, kojoj sam se, tamo, obraao da me u ovome poslu pomognu, pa to nisu uinila.
Mnoge melodije, koje sam uzimao iz drugih dela, ovde su transponovane i dovedene u poloaj da ih, vie manje, svaki
moe pevati.
Ako je melodija sa vie raznih taktova uzeta iz mojih zbiraka, ja sam taktove beleio u poetku; kod melodija, pak, uzetih
sa druge strane, taktovi su ostali kako sam ih naao.
Kod melodija uzetih iz drugih zbiraka, ja sam esto menjao i ritam i dinamiku, jer su te melodije tamo imale drugu
namenu, a drugu imaju ovde. Kod nekih melodija nisam oznaavao ni jedno ni drugo, ostavljajui to ukusu pevaa.
Najzad, da napomenem da sam, radi lakeg traenja pesama po registru, za naslov svake pesme uzeo prve rei njezinoga
teksta.
Beograd, 1925.
VLAD. R. OREVI.

NARODNA PEVANKA

SADRAJ
Ajd d' idemo
Ajde, ajde, mome Stojno
Ajde, brala moma
Ajde, koj ti kupi
Ajde, more, momieto
Ajde, s'lnce zajde
Aj, kose ima
Ala ima oi
Ala j(e) lep
Ali beg
Anelija vodu ljela
Bacala se lepa Cveta
Beg, Ali-Beg
Bez tebe draga
Biljana platno
Bistra vodo
Blago mi na viru
Blago tebi
Bojo mi, Bojo
Bolan mi lei
Bolan mi leit
Bolna lei
Brala bi sasu

Mome mi prome
More, Ano
More, izvor voda
More mi je ljubav tvoja
Mori, Dude, mori
Meni zvoni toen glas
Na kraj ora
Na te mislim
Nebo je tako vedro
Ne luduj, Lelo
Nema take lule
Ne odaj, mome
Ne stoj, Rado
Niz planin' ide
Niknalo, niknalo
Nikola bolan
Nii, nii krine beli
Obrni se, ludo, mlado
Od Bosne se
Od kako je
Od tri struke
Oj, devojko, duo
Oj, devojko, valerovo cvee

Bre, devoje
Burjano, Burjanke
Vesela je
Vino pije Dojin Petar
Vino piju
Vihar pue
Vinjiica rod rodila
Vodeniare
Vozila se po moru
Vozila se ajka
Vruina, bato
Vehni, vehni fijolica
Gde e biti
Gine, vene
Go pratile dedo
Gora goru
Goro, goro
Gradinom cvee
Grana od bora
Daj, Boe
Da je vinja
Da l' nemam, danum
Dafinka platno
Dva se tia
Devojka se, devojka se
Devojka sokolu
Devojica platno beli
Devojica ruu brala
Deka si bila
'De si duo
Dika plava, lane moje
Dimeta asker go pisale
Do tri mi puki
Dunave, Dunave
aurko mila
uvegije, gde ste
Ej, Ajduk Vsljko
Ej, zai sunce
Ej, ja si spremam
Ej, pade inje
Ej, podunue
Ej, podunue
Ej, pusto more
Ej, u agana
Ej, ija frula
Zasui, pile, Velo
Zato, Vaske
Zvoni zvonce
Zemi me mene
Zujte strune
Igrali se vrani konji
Iz Banju ide
Izvir-voda izvirala
Imam mua kao pua
Ja posadih vinograd
Ja prooh snuden

Oj, evojka je
Oj, jablane
Oj, Ljubo, Ljubo
Oj, umica trnjana
O, jesenske duge noi
O, jesenske duge noi
Omile mi
Osu se nebo
Osu ss nebo
Otvori mi, belo Lene
Pevnula Jana
Pijem vino
Pileto mi peje
Pipirevku
Pisae me, Stano, mori
Povela je Jelka
Pogledaj me, nevernice
Poleela aren tica
Poljem se vije
Popadijo Lene
Pokuhnul je #
Poseja dedo
Poskoi momo
Pola Vanka
Pola moma
Pola Rumena
Proeta
Pue puka
Ravno polje
Razbolela se
Razbole se belo Done
Razgrana se
Rasla mi je
Raslo mi je
Raslo mi je
Ree ia
Ruica se razviva
Ruse kose cura ima
Raca plava po Dravi
Savila se bela loza
Savila se grana
Sadila Tenka
Sadio Paja vinograd
San zaspala
San me lomi
Sve se kunem
Svi mi kau
Svi e mi svati (Devojkin
svatovac)
Svi ajkai
Svu no mi soko
Sedamdeset sela
Sednala mi Jana
Selo sunce
Se raetaf
Sea li se

Jarko sunce odskoilo

Ja se coni u popa
Jelke, tamniarke
Jesam li ti, jelane
Jovane, sine
Jordanka mi se
Kad bi ove rue male
Kad sum bil, mori, uro
Kalino, mome
Kalopero, Pero
Karaeilje
Knjigu pie Mula-paa
Kod ovake duge noi
Koja gora
Ko je, srce, u te dirno
Kokonice
Konja sedla
Konj zelenko
Ko ti kupi srma jelek
Kraj Vardar mi sedee
Kraj Dunava
Kraj potoka bistra, hladna
Kroz pono nemu
Kupi mi, babo
Legnala ura
Lepa Pava
Majka Maru
Mali pijac
Malkite momi
Mamo le mila
Mara ima
Mara devojka
Marije, beli
Marie, dilber
Maro Resavkinjo
Meseina, meseina
Mehandi, mori
Mili Boe
Mili ide stranicom
Miljeno, Miljeno
Mislim rano
Mi udrije
Mlado pastire
Moj erdane
Moje je drago
Moj se dragi

Sino mi dragi dolazi

Sinu zora, a ja jo
Sinirii zvee
Sitan kamen
Slatko je vince
Smilj Smiljana
Stann, more, oro
Strailo
Studena me kia
Sunce jarko
Tavna noi
Tekla voda Tekelija
Ti plavi zoro zlatna
Tri devojke
Tri devojke
Tri devojke ruu brale
Tri devojke cvee posejale
Truj, truj, trula graa
U Budimu gradu
Uz'o deda svog unuka
U Omera vie Sarajeva
U popove Stojne
Urodile ute kruke
U tom polju
Falila se uta dunja
Hajd na rogalj mome
Haj, kolika je
Canule
Cvee cafnalo
Crni, goro
ija je ono devojka
ija je ono evojka
ija li je taraba
ik, curo
imbirice
an dude, goro zelena
ano, duo, ano
iroko je polje
ta se uje
ta s' ono uje
ta to jei
to je rua
to mi je
to se bore misli moje
to se nisi oeljala
to ti je, Stano, mori
Danum, na sred selo

.
NARODNA PEVANKA | Sastavio Vlad. R. orevi | tamparija i litografija "Narodna Samouprava" | Beograd, 1926

Prilog lana zelimirp

[postavljeno 18.01.2012]

NARODNA MUZIKA I NARODNA DRAVA

On slua narodnjake ovako je zvuala najtea sociokulturoloka presuda u mojoj generaciji osamdesetih godina. To je
otprilike znailo da je pomenuta osoba prvo seljak, onda diber i na kraju Indijanac. Takvi nisu pozivani na "gradske" urke
i sedeljke, nisu zalazili po Dadovu i Akademiji, nije ih bilo na koncertima u SKC-u. Smatralo se da oni stanuju u nekom
drugom, prigradskom svetu u kome caruje Folk parada i u kome se potuje kult Ibarske magistrale. Bilo je to u vreme
sudbinske raskrsnice izmeu Istoka i Zapada i njihovih prateih idolo-kultura, zbog ega su kod nas podignute visoke
ograde meu generacijama, koje se decenijama potom nisu razumele. Ali bilo je to i vreme u kome je cvetala dobra
muzika, neka vrsta carske trpeze za sve i svakoga, bilo da su vam ui okrenute ka orijentalnim zurlama, moravskoj
harmonici ili elektrinoj gitari. U tih desetak-petnaestak godina stvoreni su najlepi muziki biseri, zlatno doba zanosa,
energije i pijanstva. Jedna posveena generacija pravih rokera koja je pevala o slobodi i idealima, zaokruivala je svoj
istorijski ciklus: Tajm, Smak, Atomsko sklonite, Yu grupa i Dugme iz prvog poluvremena. Socialno angaovani i
buntovniki nastrojeni njihovi naslednici orba, Azra i Puenje, svirali su rokenrol koji je izvrio najvei uticaj na vaspitanje
generacija-fanova. Tu je i novi talas i sa njim nova energija: Idoli, Film, Kazalite i Dugme iz drugog poluvremena. Na
eksperimentalnom zvuku arla Akrobate, benda kratkog veka, ali duboke brazde, stasala su dva znaajna akustika
pravca: Kojina ritam-sekcija i mistini rok Milana Mladenovia, ikone koja je pokazala kako se rok ivi, a ne samo svira. I
na kraju najistiji rokenrol zvuk na ovim prostorima: Partibrejkersi, koji kao da su nesvesno svojim nazivom predvideli kraj
jedne velike i bogate urke.
Sa druge strane, deavali su se i u narodnoj muzici slini procesi, peo se ka zvezdanom nebu aban Bajramovi "Kralj
soula", kao i dananje legende Toma Zdravkovi, "Kraljica" Lepa i Cune, pevai ije bi se pesme po vaeim kriterijumima
pre mogle svrstati u vrhunsku Pop-muziku, nego u iste narodnjake. Hitovi koji su preiveli test vremena: "Devojka iz
grada" od "Slavuja iz Mrajevaca", Nedeljkova "Krma u planini", abanova "Dva galeba bela", "Zato su ti kose pobelele
drue" od Muharema, "Ti si me ekala" od Tozovca, Hankine "Zelene oi" i drugi, danas su mnogo vie od obaveznog dela
na svakom slavlju i ine neku vrstu narodne klasike. Kroz ljivike i livade stizalo nam je Lue iz Kasidola, kroz Kafanu
punu dima grmeo je Haris, a kroz prainu June Srbije bujao je cvetak-zanovetak da bi danas izrastao u najveu
balkansku zvezdu: Ceca nacionale! Onima koji muziku sluaju iz stomaka tandem Sinan-emsa utolio je svaku glad.
Ali ve sredinom sedamdesetih u naoj javnosti raste maligna predstava o narodnoj muzici (bez ikakvog obzira na njen
kvalitet) kao anahronom obliku zabave i primitivnom nainu da se zadovolje jeftini ukusi seoske populacije, koja dodue
geografski najee ivi po gradskim predgraima, ali socio-kulturoloki pripada ruralnim podrujima. Dodaje se
peorativni prefiks "novokomponovana" da se napravi jasna razlika izmeu nje i one muzike koja se naziva
starogradska (varoka) i izvorna narodna (staroseoska) opusima koji nikada nisu bili pod sumnjom i koji opravdano ine
kulturnu batinu. Ali novokomponovana muzika po logici vremena nastaje decenijama kasnije u odnosu na pomenute i
zbog toga je prirodna i melodijska i sadrinska razlika. Takvom metodologijom bi sve to nastaje nakon odreenog
vremena mogli nazvati "novokomponovanim", i tada ovaj prefiks sigurno ne bi imao peorativni karakter.
Nasuprot narodnoj muzici, stvoren je apriorni kult zabavnjaka, gde se neko, samo ako napravi odgovarajuu neobinu
frizuru, obue kratku crnu konu jaknu sa nitnama i plitke "starke", automatski smatra buntovnim pripadnikom rokgeneracije. Ova nekritika vizuelno-estetska manifestacija inie tek kod malog broja sledbenika iskren izraz onoga to
nose u srcu, dok e kod veine biti samo providna simulacija identiteta, da bi se tako uhvatio prikljuak u drutvu. I
upravo e ta, sterilna i neiskrena veina biti najzagrieniji uvar predrasude o nepremostivoj civilizacijskoj razlici izmeu
rokera i folkovaca. Ruku na srce, imae za takvu doktrinu izvesne estetske argumente materijalizovane u nesrenom
"abanskom" imidu veine narodnjaka; bele arape, repovi, debele zlatne narukvice i ljatee haljine, obeleie naa
seanja na taj period. Ali ova manifestacija neukusa nee biti faktiki drugaija od neiskrenog rokerskog nagona da
svojom glumljenom neobaveznou pruaju otpor vladajuem ukusu. Prljave i "uz nogu suene" farmerke, masne kose i
dombaste iscepane patike inie suprotnu amplitudu od skorojevike narodnjake patologije da sijaju i da se pokau

bogatim i ruiastijim nego to jesu. Usiljeni kult "loeg momka" i "aka ponavljaa" kao vid leviarskog arma inie bazu
rokerske "kul" ideologije, koju je zvanini reim koristio pred zapadnom javnou kao dokaz svoje progresivnosti. A kada
se tome pridodaju jo i oni pripadnici ovog pokreta koji su po itav dan histerino oponaali hipi-komunu, a uvee se
vraali u vilu na Dedinje kod tate generala, vidimo koliko je bilo u oba muzika pokreta sjajnih zvezda, ali i odsjaja u blatu.

Ipak, svih tih decenija kroz nau javnost samo e rasti predrasuda o rokenrolu kao naprednoj i gradskoj muzici.
Paradoksalno, ali to e rok vie propadati, to e glasnija biti podrka njemu postajati stvar personalnog identiteta,
naroito u Krugu dvojke, tom carstvu gorine. Tokom devedesetih, ova pseudo-moderna sredina promovisae jedan
komunalni termin kao najvaniju socioloku odrednicu postojanja i ivotne misije: biti Urban! Sa onom odvanou i
arogancijom kojom se u prethodna vremena isticalo da je neko po zanimanju "roeni Beograanin", danas se klie
urbanim medijima, urbanim piscima, urbanim muziarima, urbanim politiarima, jednom reju urbanom nainu ivota.
Ova samoproklamovana elita e tako, sa visina gledati na populistiku muziku i nikada nee drati podudarnu lupu iznad
zabavnjaka i narodnjaka, pa ih tako nikada nee staviti u ravnopravan poloaj. Svuda i u svakoj prilici o narodnjacima e
se govoriri samo kroz isticanje najgorih primeraka. Tano je da je iz kuhinje narodne muzike ponikao ne mali broj
neshvatljiviih und ostvarenja kao to su "guram, guram, ali nee da ue moja noga u cipele tue" ili "jedva ekam da mi
umre majka, pa da doe Rajka", ali je i tano da je i "suprotni" tabor umesto estokog roka smukao bljuzgave limunade
kao to su: Srebrna krila, Plavi orkestar, Tuti-fruti bend i mnogi drugi. Tek kad se tome jo doda i ideoloki tre kao to je
"Raunajte na nas", ta poltronska himna sa kardiovaskularnim dodatkom o "venama kojima tee krv partizana"?!
Tako e kroz vreme generacije i generacije imitatora urbanog ivota, autsajdera u gradskom splinu i rokera u pokuaju, u
cilju zadovoljenja sopstvenih kompleksa i prikrivanja nedovoljnog obrazovanja, nametnuti kroz javni ivot stereotipe koji i
danas vladaju u medijskom prostoru. Tako sluati rokenrol znai biti savremen, urban, prozapadno orijentisan ovek
naprednih shvatanja. Sluati narodnu muziku znai otprilike sve suprotno. Na taj nain e teite vrednosnog sistema i
ivotnog stila, umesto sa daleko bitnijih umetnikih, naunih i profesionalnih kategorija, biti prebaeno na fenomen
zabave u kome e se putem ovog virtuelnog berlinskog zida potvrivati ne samo identitet, nego i politiki stav. Uticaj e
postati toliko jak da e skoro svako po inerciji radije neuverljivo i izvetaeno isticati kako slua rokenrol, smatrajui da
time postie snaniji utisak na italaku publiku, glasako telo ili umetniki serkl. Ali kako to obino u ivotu biva,
neoekivani otpor ovakvom stavu nee doi iz narodnjakog tabora (kome uloga bogate medijske lude najvie odgovara!),
ve iz srca onih najistijih rokera i pravih urbanih gerilaca, tipova koji nisu po sletovima imitirali mladost, ve su iskusili
ivot na asfaltu i po kafanama. Ova manjinska i autentina populacija e vremenom svojim estokim buntovnikim
ivotnim ritmom pokazati kako je muzika unutranja stvar svakog sluaoca, zavisno od individualnog temperamenta,
trenutnog raspoloenja i drutvenih okolnosti. Kao prava ponornica u odnosu na opteprihvaene tokove, ova na prvi
pogled nevidljiva struja, pokazae svojom arkadijskim prisustvom kako je potpuno mogue i prirodno sluati u isto vreme
Kle i Miroslava, Stonse i Muharema. Bie to ujedno na ovim prostorima najradikalniji primer primene posmodernistike
maksime "sve igra", koja u svim transkripcijama poruuje da nema apriornih estetskih kriterijuma, ve da je sve to je
kvalitetno i autentino dobrodolo, bez obzira na pravac, stil ili obiajnost. Tako e se ograde izmeu razliitih muzika
postepeno uruavati, bar kod jednog posveenog dela populacije, koji na to nee gledati kao na linu kartu svog duha,
ve kao na neophodnu prateu pojavu svih ivotnih pobeda i poraza. Jer da bi se savremen ovek zaokruio mora da
zadovolji mnoge strane svog karaktera i temperamenta, ne sastoji se njegov ivot samo od racionalne tenje ka
uzvienom i plemenitom, ve i od obinih ulnih doivljaja koji ivot znae. Tako e u jednom periodu odrastanja najvei
uticaj na njega imati rokenrol, doi e vreme kada e sluati najvie dez, u mnogim trenucima u ivotu prijae mu samo
ansone i lageri, radovae se uz narodnjake, tugovae se uz starogradsku muziku, dok vozi prijae mu lagana popmuzika i kad eli da se osami i udubi u svoje misli sluae klasinu muziku. Da nije tako, zamislite samo kakav prezir bi
ljubitelji Rahmanjinova i Vagnera trebali da manifestuju kako i prema folkovcima, tako i prema rokerima?! Jer razlika u
virtuoznosti i kreativnosti klasika u odnosu na ove dve muzike je za nekoliko svetlosnih godina vea nego razlika izmeu
rokenrola i turbo-folka.

Ali lani rok-fanovi nee svoje ogorenje zaustaviti samo na kritici folk muzike, kritici za koju se mora priznati da u
mnogim aspektima ima snanih argumenata. Oni e u psiholokoj dimenziji svoje razmaenosti uiniti simetrian korak,
koliko su odbacivali narodnjake, toliko e oboavati svetske rok-starove. Ali tada im nee smetati dekadencija koju ove
velike zvezde demonstriraju kroz svakodnevni ivot putem droge, promiskuiteta, pedofilije ili sauvaj boe, satanizma.
Nee im smetati ni stilisani prljavi izgled i sporne biografije veine svetskih starova. Naprotiv, za sve to e imati puno
razumevanja i smatrae njihovom nunom rtvom na putu do zvezda. Ali slina prava nikada nee priznati domaim
folkovcima. Za mnogo manju dekadenciju stavljae ih na tapet, podsmevae im se z bog ono ga zbog ega se dive
rokerima. Ovo infantilno stanje nekritikog prihvatanja svih aspekata masovne kulture i potroakog drutva koja dolazi sa
Zapada i apriornog prezira prema svim domaim populistikim vrednostima, svoj vrhunac e doiveti u javnoj hajki na
Cecu, nesumnjivo najveu zvezdu na ovim balkanskim prostorima. Teak ivotni put ove pevaice, njeno rano sazrevanje i
sve ono to kod nas prati sudbine buduih zvezda na njihovom putu od lokalne kafane do estradnog vrha, kao i brak sa
blago reeno kontr o verznim Arkanom i jo uvek nedovoljno javnosti objanjen kontakt sa Legijom i Zemuncima, daju
odreenu sliku "prljave" biografije ove folk-dive. Ali kriterijumi, kada se jednom uspostave, moraju vaiti za sve
podjednako. Od pojave elektronskih medija i filma svuda u svetu (na alost!) vai pravilo da veina zvezda imaju sline
biografije, dolaze sa socijalnog dna, idu preicom kroz ivot i kada se domognu vrha vode raskoan ivot. Ne moete zbog
toga prezirati Cecu, a diviti se Madoni! Obe nastaju kao prozvodi autentinih pop-kultura (naravno svaka u svom
specifinom okruenju ) i pored nesumnjivih talenata koje poseduju, obe nose, u karakter u, nemilosrdni instinkt
pobednika, bez koga nema uspeha na estradnom Divljem Zapadu. Svaka ima svoj prepoznatljiv stil i "jezik", Ceca peva
karakteristinim "napuklim" kafanskim glasom i nosei kroz svoj ivot breme junosrbijanskog genotipa, kao i prkosnu
sigurnost koja izbija iz njenog inspirativnog izgleda, ona je danas za veinu balkanskih naroda zvezda u pravom smislu te
rei, potentni seks-simbol (suprotno od vaee svetske hermafroditske mode) koji ne bei od onoga to jeste, i to, u
krajnjem sluaju, treba da bude. Zato sigurno nee, kao Majkl Dekson lagati samog sebe pred ogledalom.
Zbog toga je Ceca realan proizvod i autentina zvezda, sa svom prainom koja se za njom podie. Ona, manje kao linost
sa odreenim imenom i prezimenom, vie kao jedinstven fenomen, jeste naa nacionalna stvarnost i potencijal. Slaem se
da bi bilo bolje da imamo i najvee operske dive i tenore u svetu, ali nemamo. Sigurno bi bilo sjajno da imamo i velike
rokere poznate u itavom svetu, ali nemamo. Tu i tamo iz ove dve grupacije neko zablista, ali sigurno to ne moemo
pripisati optem stanju u dravi. Narodnu muziku i balkanske folk-zvezde imamo u kontinuitetu. Da li treba da i dalje
ignoriemo ove injenice? Zato slavimo nae sportiste, manekene i glumce koji se probiju van granica drave, a ka ovom
kulturnom fenomenu (samim tim i potencijalnom profitu!) imamo inertan stav?
Od prihoda koji moe doneti takva osmiljena i organizovana akcija, moraju se finansirati neprofitabilne i elitistike grane
kulture. Tako bi drava obezbedila toliko potrebna dodatna sredstva za slikare, vajare, pisce, balerine, operske pevae i
time obogatila svoju kulturnu batinu. U sline svrhe i na slian nain se iz LOTO-a i ostalih igara na sreu izdvaja
znaajan deo uplate. Zato bi i narodne pevae trebalo adekvatnije oporezovati, ali se onda njihov drutveni status mora
promeniti. Vreme je da se na njih u elitnim drutvenim krugovima i medijima vie ne gleda kao na notorne primitivce i kao
na neizbeno zlo. Njihova uloga se mora prekodirati u vii i plemenitiji program. Preko svojih nastupa, oni su u prilici da
odravaju stalne veze sa dijasporom i susednim narodima, kao i da ostvaruju veliki uticaj. Drava mora prikljuiti svoj
interes ovoj matici i mora iskoristiti politiku i finansijsku ansu da plasira dravno-nacionalni uticaj. U krajnjem sluaju,
ukoliko su neki od narodnih pevaa ispod odgovarajueg nivoa, drava ih moe doedukovati i instruirati, kao to radi sa
svojim diplomatama. Oni su po prirodi stvari patriote i vreme je da im pruimo ansu za sigurniji i kulturniji model, koji e
biti za njih manje profitabilan, ali znatno vie ugledan. Pa zar Velika Britanija nije dodelila plemike titule Miku Degeru i
Polu Makartniju?! Samo zato to su pravili dobru muziku?!
Od pojave filma, rok-muzike i elektronskih medija svedoci smo civilne invazije koju na na prostor vri novokomponovana
anglo-saksonska kultura. Holivud, Dinastija, Koka-kola, Mek Donalds, Bitlsi, Stonsi, Majkrosoft i hiljade drugih uticajnih
polja doveli su do injenice da je danas engleski jezik maternji jezik itave planete. Veliki narod je pronaao alternativni
nain izvoza sopstvenog uticaja i samim tim, napredovanja sopstvene ekonomije. Na Balkanskom nivou mi imamo gotov

proizvod, ali kao da ga se stidimo, ne inimo nita da ga podrimo i institucionalizujemo. Umesto da irimo uticaj,
proirujui tako polje naeg potencijalnog trita, mi suavamo i kvarimo domai kulturni prostor mazohistikim uvozom
pevaa iz Hrvatske i Bosne. Naravno da nije problem to dolaze iz pomenutih zemalja, ve to su po svim kriterijumima
blede senke svojih sunarodnika Tereze, Kemala ili Olivera. A zauzvrat ne dobijamo reciprotet, ve naprotiv, na svaku
pomisao o plasmanu nae muzike preventivno stie nova hajka na srpsku muziku i njene autore!
U jednoj narodnoj dravi i mladoj demokratiji kao to je naa, narodna muzika ne sme postati jedini ili najuticajniji obrazac
vrednosnog sistema. Njena budunost je da se iz podzemnog trbunog sveta popne na drutvenu poziciju koja joj pripada,
taman toliko visoko, koliko jedna civilizovana zajednica moe da podnese i taman toliko visoko da bude u slubi opte
koristi. Jedino to narodna muzika u narodnoj dravi ne sme da postane je da "narodna elita" preko nje lei komplekse
svoje impotencije i da tako gradi svoj "urbani" identitet. Lako je pljuvati i podsmevati se drugom, teko je utati i stvarati.
Zato je postojanje ovakve estrade kakva je sada, upravo u interesu u tekstu pominjane vetake inteligencije kod nas.
ime bi se ona bavila da nema narodnjaka?
Igor Ivanovi | starisajt.nspm.rs