Mokranjac ( 1856-1914)

Rođen je u Negotinu,i tu započeo školovanje,gde je stekao prva samouka znanja na violini. Zatim je gimnaziju
pohađao u Zaječaru i Beogradu. Bio je pripravnik u Beogr.pev.društvu a od 1876 postao redovan član. Pod
uticajem Svetozara Markovića upisao se na prirodni-matematilki odsek Velike škole u Beogradu. Beograsko
peval.društvo mu je materijalno pomoglo da započne studije u Minhenu,sredstva ipak nisu bila dovoljna i
morao je se vratiti u Beograd,gde postaje dirigent „Kornelijem“ 1884 .godine sas kojim izvodi svoju Prvu
rukovet. Komponuje Opelo u g-molu i nagrađuju ga stipendijom,i odlazi u Rim na dalje studije gde je učio
polifoni stil. Usavršava se u Lajpcigu. Kao dirigent radio je u Korneliju,Beog.pev.društvu ,Tipografskom
pev.društvu „Jakšić“ i Srpsko jefrejskom pev.društvu. posebno je značajna njegova delatnost u Beogradskom
pev.društvu gde je izdigao izvođački nivo na visok stepene i dobio izvanredna priznanja za nastupe po Evropi
( Solon,Carigrad,Sofija,Petrograd,Lajpcig,Berlin itd). Kritika je isticala sjajan kvalitet glasova pevača, rit.i
intonativnu preciznost ,bogatu dinam.nijansiranost i bogat izvođački .
Bio je član gudač.kvarteta gde je svirao violinu (Melher,Šram i Svobola) osnovan 1889(radio do 1893). Pod
okriljem Beog.pev.društva osniva Srpsku muzičku školu 1899 godine (zajedno sa Manojlovićem i Binički) i njoj
radio kao direkotor i nastavnik teorijskih predmeta. Bio je nastavnik pevanja u Prvoj beogr.gimnaziji i
bogosloviji,za potrebe učenika beležio je i redigovao Osmoglasnik koji je koncipirao kao udzbenik crkvenog
pojanja,“nazvao ga beogradsko pojanje“(slobodna metrika prema frazama,ritam proizašao iz teksta, bez
ukrasa i trilera,svi napevi in F). Ima i zbirku napeva“ strano pjenije „obuhvata pesme za različite praznike.
Od rane mladosti Mokranjac je beležio narodne pesme i označio da postoji 460 folk.zapisa. U zbirci „Narodne
pesme i igre sa melodijama iz Levca“ ovde folkl.građa prezentirana sa naučnim ,nisu uobičajeno
harmonizovane,i piše predgovor uz pokušaj teo.tumačenja odlika srpske nar.muzike,prva naučna studija o
našem folkloru.
On je izabran za prvog predsednika „Udruženja srpskih muzičara (1907) i bio član „Srpske kraljevske
akademije (1906).
Žanrkovski on je usmeren na vokalno,pretežno horsku muziku,a i duhovna i svetovna muzika mu imaju
podjednak značaj,ali je veći doprinos dao muzici pravoslavne duh.tradicije. Dela: Opelo fis-mo,Liturgija Jovana
Zlatoustog ,Dve pesme na veliki petak,Tebe Boga hvalim, Tri statije na Veliku subotu. Prožeta su duhom
tradicionalnog pojanja,zasnovana na nar.duh.napevima,modalnom harmonijom.
Svetovna muzika takođe značajna je vokalna muzika,tačnije horska. Dela : Kozar-skerco,solo pesme (Lem
Edim ,Tri junaka) ,Dve narodne pesme iz 16.veka,scenska muzika za Ivkovu slavu i
 Rukoveti- Mokranjac
Centralno mesto zauzimaju Rukoveti (15)- horska rapsodja sačinjena od niza pesama za koje je inspiraciju
našao u folkloru. Naziv je potražio u nar.jeziku što znači venac-bukert izabranog poljskog cveća,i time
pokazao povezanost sa nar.umetnošću. On je pažljivo izabrao najlepše pesme i grupisao ih prema njihovoj
srodnosti ,prema stil.jedinstvu ili istoj tematici ili iz istog kraja.
Rukoveti imaju srodne oblike i u evropskoj muzici,a u srpskoj srećemo pod nazivom venci,kola,spletovi
pesama ,a ovakva dela su svedena na jednostavne šablone obrada nar.pesama. Rukoveti predstavljaju
promišljeno kombinovanje mot.materijala, istančan osećaj za jedinstvo poetske i muzičke zamisli, celovita
muz-dramaturška koncepcija dela, bogata izražajna sredstva posebno u harmonskom jeziku(gde postavlja
temelje nacionalnom stilu). Danas se poreklo pesama od njih 80 može utvrditi za 40 od kojih su rukoveti
spletene (sa Kosova,Makedonije,Crne Gore) .
Rane rukoveti se odlikuju velikim brojem pesama ( do 10) i umerenost na folklor Srbije (sve osim 9-Crna
Gora,10-Ohrid,14-Bosna i 15-Makedonija). Prvih 6 i 13 Mokranjac je nazvao „Iz moje domovine“.. 1 rukovet
je jedina za muški hor i solo tenor,4 rukovet ima samo jednu pesmu za solo glas uz pratnju hora ,sa klavirom i
kasstanjetama,5 rukovet ima 10 pesama (Lele Stano mori –tema Konjovićeva za prvu srpsku simfoniju –Cveće
cafnalo iz 12) .
Folklorni materijal tretira na svoj način ali ga ne menja. Narodna melodija je najčešće u sopranu,ali je srećemo
i u drugim glasovima. A sve deonice su prožete motivima nar.melodije neizmenjene samo harmonizovane. Npr
u 5 i 11 rukoveti imamo smene dijaloga muškog(odgovara na tu molbu) i ženskog hora (molbu devojke peva),i
sjedinjuju se kad se kazuje epski događaj.
Tekst je veoma važan,jer gradi dramaturgiju tj.priča priču,nekad je izostavljao stihove ili zamenio da bi
izbegao arhaične i lokalne reči (đumber-žubor voda).
Forma: umeće pripeve,zapeve,upeve i refrene ,ponavlja delove teksta i napeva da bi melodija dobila konturu.
Jedinstvo postiže ulančavanjem i preplitanjem pojedinih pesama. Takođe logiku forme oslanja se na
dramaturgiju ciklusa klasičnih uzora-svita ,rondo ,sonata tj ciklične forme koje u kojima je odmenjivao brze i
lagane pesme,vesele i tužne,šaljive i ozbiljne . Upravo ovim kontrastima izbegavao je monotoniju .Takođe
izbegavajući preteranu raznovrsnost rukoveti su motivski povezane npr.14 rukovet ima sličnost između svih
pesama. Što se tiče tretmana hora ,ravnomerno su zastupljene i polifonija i homofonija a pre svega imitacije .
Na harm.plsnu izvesna dela su zaokružena (osim 4,5,6,7,8,9,10),zastupljen ciganski i balkanski mol, oscilira se
između dura i mola, veze sporednih stupnjeva i netipične veze V-IV česte.
Mokranjčeve rukoveti su pevalačka društva sa oduševljenjem učila i pevala na besedama i utakmicama. Mnoge
pesme bi bile zaboravljene da ih Rukoveti nisu sačuvale,neke popularne naro.pesme našle su svoje mesto i na
svadbama ,poljanama, i izletima. Postavlja se pitanje zašto Mokranjac nije pisao simfoni.poeme ili muzičke
drame ili opere ,jer je slušao Smetnine,Vagnerov –Parsifal,zašto ove oblike nije preneo u svoja dela. Odgovor
je taj da u to gluvo doba kada smo imali jedva neštvo muzike i publike za nju,pojavio se Mokranjac koji je dao
onu vrstu muzike onu vrstu muzike koja je bila potrebna.

-
- Deveta rukovet :

- 1896 godine je napisao ( iste godine kao i VIII), pesme potiču iz Crne Gore ,ima 4 pesme,
smatraju je najsiromašnijom (po temama) i najjednostavnijom rukoveti, kao pejzaž pustoši i
goleti sa jedva zelenila. Prva pesma svečana i ponosna „Poljem se njija“, odlikuje je širina
melodije u sopranu i zanimljivi mel. preplet raspevanih deonica svih glasova, „Rosa plete
ruse kose“ jednostavna i kratka, ima nešto patrijarhalno obrednog u melodiji. Mokranjac je
obradom od prve do treće strofe snažno podigao i dinamički i izražajni vrhunac. U prvoj
strofi u sopranu, u drugoj troglasnom horu bez basa, trećoj strofi hor je potpun, dok četvrta
melodija je u oktavama basova u snažnom zvuku hora, da bi refren na kraju završio
unisono. Treća pesma „Lov lovili građani“ je još kraća, hor počinje u oktavama, da bi u
daljem toku imali raspevanu melodiju (bez soprana), Mokranjac joj dao mirnu proosećajnu
melodiju. Poslednja pesma „Ivana gospodara“ slavna je i tipično crnogorska, u 3 strofe peva
se gromko i odlučno, naglašava se svaki ton, pri kraju je sve tiša, da bi nakon 4 gromka
akorda završila 4 mirna akorda. Mokranjac namerno napisao ovakvu tvrdu disonantnu
harmoniju sa sekundama karakteristično za gusle.