Kriterijumi klasifikacije M.

Vasiljevia
Nain podele pesama, u kome se polazi od kalendara ili ak datuma kada se pesme u narodu pevaju jeste
klasifikacija prema godinjem dobu. Po ovoj podeli, sve narodne pesme obredne i obiajne, kao i igre
uz pevanje tokom godine, svrstavaju se u dve osnovne grupe: kalendarske i nekalendarske.
Prve se izvode u odreeno vreme, odreeno godinje doba, dok se druge izvode u bilo kom trenutku.

U repertoar ciklusa zimskih obiaja spadaju:

materice
koledarske
vertepske
vuarske
igre s maskama
Materice enski obiaj, uvek padaju u nedelju, odnosno dve nedelje pred Boi, ali se odravaju dan
uoi nedelje, tj. subotom. Obino se u popodnevnim ili veernjim asovima skupe deca 5-8 godina
starosti, idu od kue do kue i pevaju obredne pesme. Kada dou u kuu, simbolino, uzicom vezivaju
noge svojim majkama i drugim udatim enama, rodbini, najbliima. Zauzvrat, kada ih odveu, dobijaju
slatkie, voe, novac a u selima junog Srema i posebne kolae zvane materice ili mace. U pojedinim
mestima ene su nosile kolae na grobove svoje dece.
Koledarske koleda je prastari obred koji se odvija u okviru zimskih praznika poev od Badnjeg dana06.
01., prvog dana Boia 07. 01., o malom Boiu (novoj godini 14. 01.) i Bogojavljenju 19. 01. Koleda
su u davna vremena znaavala poetak nove sunane godine. U koledama uestvuju mukarci maskirai
mladii, koji idu od kue do kue i pevaju koledarske pesme, izvode magijske radnje. estitaju domainu
sa eljama za zdravlje napredak i sreu ukuana. Zauzvrat dobijaju darove, najee u hrani i novcu. U
drugoj polovini 19. veka u svim selima Bake i Banata, retko u selima Srema, koledare zamenjuju grupa
dece, njih 6-10 (7-15 godina).Ona su uglavnom na Badnje vee ila od kue do kue i pod prozorom
korinala, pevala pesme bez refrena koledo. Tako se taj obiaj koledarski zamenio korinanjem, pa
tako Srbi u Banatu tu radnju nazivaju korinanje, u Bakoj monakanje, dok se u Sremu spominju
vertepske pesme. Prigodni sadraj koledarskih pesama u nekim selima Crnoreja (Krivi Vir), namenjeni
su preteno plodnosti stoke i zemljoradnicima, sa nagovetenim elementima ristijanizacije. U vlakim
selima Crnoreja koledarskih pesama nema na Badnji dan, idu deca zvana kolindreci od kue do kue.
Oni nose tapove kolinde nainjene od leskovog prua (detaljnije videti u knjizi D. Devia Nar. muz.
Crnoreja). * Kod Rumuna koledare nazivaju kolinde.
Vertepske vertep je obiaj koji se u srpskom folkloru u Vojvodini prepoznaje pod nazivom betlehem ili
betlem. On nije bio poznat samo u Srbiji nego i kod Slovenaca, Hrvata, Slovaka, Italijana, Nemaca.
Vertep (maketa crkve) se nosio u Bakoj i Sremu na Badnje vee, a u neto manjoj meri i u Banatu. On
predstavlja hristijanizovan oblik obrednih povorki o Boiu. U vertep su ili deaci, njih 5-6 izmeu 11i
15 godina koji su izvodili recitovali pesme uglavnom na Badnje vee. U toj grupi ima 4 cara: Irod,
Gapar, Valtazar (Baltazar), Melhior koji su predstavljali istonjake mudrace. Oni su u rukama nosili
vertep (maketu crkvice) a o pojasu su imali drvene sablje. Carevi su bili obueni u duge odore (haljine) a
na glavi su imali visoke kape od kartona, ukraene zvezdama i natpisom imena dotinog cara.U rupi su
obino bila i dvojica zvana gube od kojih je svaki u ruci drao po jedan tap, oko pojasa zvono ili
klepetuu, a na leima torbu u koju su odlagali dobijene darove. Gube su imale odevene prevrnute kouhe

i obavezno su imali brkove i bradu. Na putu od kue do kue pevale su se vertepske pesme, a kad se ue u
kuu, poleu svi na slamu i ponu pevati. Zatim sledi dramski deo, recitacija koja govori o susretu careva
i Hristovom roenju.
Vuarenje - obiaj koji se odravao obino zimi, kada domaini ubiju vuka. Onaj ko ubije vuka, odere
mu kou, napuni slamom i natakne na raanj.Vuk se okiti vunom, u vuije eljusti se stavlja jabuka.
Nosei okienog vuka, vuari su ili od kue do kue, od jednog do drugog tora po selu, pevali pesme,
igrali i traili darove. Ovaj ophod, u odreenom smislu izvodio se radi odbrane od vuka, da ne bi klao
stoku, a darovi su davani sa ciljem da se vuk umilostivi i ne napada domae ivotinje u toru. Ovaj obiaj
je zapaen u Srbiji, na Kosovu, u Vojvodini (kod Liana), Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj... Ovaj obiaj
nije vezan za odreen datum, nego za godinje doba.
Igre s maskama (videti u profesorovoj knjizi) izvodile su se u naseljima sa meovitim stanovnitvom u
kojima su iveli zajedno Srbi i Rumuni. Pevale su se koledarske pesme. Ovaj obiaj je prisutan u
narodnom ivotu mnogih naroda irom sveta. to se tie koledarskih pesama, crkva je zabranila da se
pevaju na prostorima bive Jugoslavije. Tihomir Ostoji je 1900. godine uspeo da zapie samo dve
koledarske pesme od strane starijih ljudi koledara, jer u novije vreme je bilo vie koledara dece, za
razliku od dalje prolosti kad su koledari bili samo odrasli. M. Vasiljevi je rekao da su kod Srba sauvane
samo boine koledarske pesme, jer su prolene pretvarane u lazarike, a letnje u kraljike i dodolske.
Igre s maskama - u Vojvodini je poznat obiaj pod nazivom erbulj ili klocalica (Jelen igra poznata kod
Rumuna, 6. januara kod Srba). S. Trojanovi kae da se obiaj s klocalicom odrava na Badnje vee ili
Mali Boi. ajkanovi je pravilno objasnio Badnje vee koje je "pre svega mrtvaki praznik, zadunice:
toga veera prireuje se gozba duama pokojnika, i daje im se prilika da se podseaju na obiaje o
daama i zadunicama uopte". Mali Boi, Mesojee i Nova godina, kad se jo vri obiaj s klocalicom
ili maskiranje u jelena, takoe su praznici mrtvih. Zato je razumljivo to i klocalica ima oblik jelena,
poto je jelen izrazito htonska ivotinja i stoji u specijalnom odnosu s duama umrlih, koje, videli smo, i
same mogu imati oblik jelena. Znaajno je da klocalica na Badnje vee, koje je u stvari gozba koja se
prireuje duama pokojnih predaka, ide od kue do kue i prima jaja i voe, upravo ono to se daje
pokojnicima i na daama. Ovo darivanje oznaava teokseniju u pravom smislu te rei. Maskirana gomila
predstavlja same due predaka koje dolaze na Badnje vee da se ogreju i prime rtve, a klocalica
oznaava jelena, vrhovno boanstvo mrtvih.
Svaki htonski ritual (u vezi podzemnog ivota, posle smrti) sadri i elemente agrarnog rituala. Dionis,
Artemida i Cernunos su boanstva koja gospodare mrtvima, ali su u isto vreme i boanstva vegetacije.
Zato izvesni detalji u obiaju s klocalicom, kao zvonce, arene trake, sviranje u frulu, zvidanje i pevanje
svetovnih pesmica, podseaju donekle na povorke poznate iz grkih misterija koje su izrazito htonskoagrarnog karaktera. Cista mystica koja se upotrebljavala u Dionisovim misterijama sadrala je zvonce i
arene trake. To je prikazano i na novcima Amisusa. Sviranje u frulu i pevanje svetovnih pesama poznato
je takoe iz grkih misterija, a okolnost da klocalica ide kroza selo posle zalaska sunca i da se gotovo svi
obiaji u vezi s maskiranjem vre nou, jasno potvruje mistian karakter ovog naeg narodnih obiaja, u
kome se ne moe odvojiti htonski od agrarnog rituala. Uzrok ovome je u primitivnom mentalitetu po
kome su smrt i vaskrsenje nedeljiva celina.

Repertoar ciklusa prolenih obiaja

Prolee na selu nekada je obilovalo obiajima, koji su bili praeni prigodnim pesmama:

ranilo sastanci mladih u dane velikog posta

obiaj ljuljanja za koji su vezane ljuljake pesme
-Kopake pesme
-Lazarike pesme
-urevdanske pesme
-Jeremijske pesme
Ljuljake pesme: pevale su se posle Bele nedelje (sedmica izmeu Mesnih i Belih poklada) koju
karakterie mlena ishrana (mleko, sir, kajmak, barena jaja). Obiaj je bio da na Bele poklade kod Srba u
Vojvodini momci vezuju ljuljake, a ljuljaju se omladina i deca za vreme itavog uskrnjeg posta. Obiaj
se sprovodi radi zdravlja i opte duhovne i fizike izdrljivosti tokom godine. Po narodnom verovanju,
ljuljalo se radi rasta useva, plodnosti godine itd. Uz ljuljanje, mladi su pevali ljuljake pesme ljubavne
tematike.
Kopake pesme: pevale su obino devojke kad prekinu rad. One se grle, naslone glavu uz glavu i pevaju u
vrlo visokom registru, gotovo piskavo, unisono. Jednoj grupi devojaka esto se pridruivale druge
devojke sa susednih njiva sa pesmama slinog sadraja. Po miljenju M. Vasiljevia, ove pesme su vie
pevale devojke, a ne ene, jer je kopanje devojaki posao.
Lazarike pesme se pevaju uoi Cvetne nedelje, na Lazarevu subotu Vrbica. Pojava belog cveta trenje,
po M. Vasiljeviu, bio je tradicionalno prvi znak da je dolo vreme za izvoenje lazarikih pesama. U
slivu June Morave gde je lazariki obred sauvan, izvodile su ga srpske devojice lazarice. One su
sveano obuene obilazile selo uz prigodne pesme i igre posveene kui, domainu, domaici, detetu, za
ta bi kao nagrau dobijale jaja. Pesme su najee izvoene antifono, sa obaveznim refrenskim dodatkom
lazare, doz, ree lado. U srpskim krajevima naseljenim stanovnitvom dinarskog porekla, gde se
lazariki obred izgubio, preuzeli su ga Romi. Na Lazarevu subotu u Kninskoj krajini postojao je
specifian obiaj zatite od zmija i u njemu su uestvovala deca koja ranom zorom idu u ophod po selu
udarajui u erpe, lonce pravei buku iizgovarajui stihove: Bjei zmijo plazara, evo Svetog Lazara.
Lazareva subota je inae pokretan praznik, u Cvetnoj nedelji, 8 dana pred Uskrs. Taj dan crkva slavi kao
Lazarev vaskrs, koga je iz mrtvih podigao Hrist, sin Boiji. Ovaj praznik se praznuje kao pobeda ivota
nad smru i prema predanju se smatra da je Lazar iveo jo 30 godina, delujui kao episkop
propovedajui veru Hristovu. Vrbica se takoe smatra praznikom deije radosti jer je Isus polazei u
Jerusalim rekao: Pustite decu k meni..., a deca na taj dan nose oko vrata zvonce kao simbol veselja i
radosti. Vrbove granice predstavljaju znak odlaska Hrista u Jerusalim. M. Vasiljevi je konstatovao da su
lazarice, dodole obiaji u kojima iskljuivo uestvuju ene, za razliku od koledarskih gde uglavnom
pevaju mukarci. (Izuzetak je to da kod Rusina i male devojice i ene idu u korinanje).
urevdanske pesme su vezane za praznik urevdan (6. maj) koji se u narodu slavi kao poetak
prolea i kao najvei stoarski praznik. Na taj dan, zelenilu se pridavala velika panja, koja ima
zatitniki, magijsko-religijski znaaj. Stoka se kitila vencima od cvea, a ljudi su se radi zdravlja umivali
vodom u kojoj je prethodno bilo potopljeno razno bilje i razne trave. Sve ove radnje pratila je pesma.
urevdanske pesme su se izvodile na urevdan kao seanje na Sv. ora, ura, Georgija. O Sv.
oru se zna da je roen krajem 3. veka u Bejrutu, rano je ostao bez oca, pa se sa majkom preselio u
Palestinu. Pametan i hrabar, brzo je napredovao u vojnikoj karijeri u vreme imperatora rimskog cara

Dioklecijana koji je pred kraj svoje vladavine organizovao najei progon Hriana. Poto se ore
usprotivio caru i progonu Hriana, car ga baca u tmanicu i ubija ga 23. aprila 305. god. Zbog svoje
muenike smrti Sv. ore postaje jedan od najomiljenijih hrianskih svetaca kako na istoku, tako i na
zapadu. (U jednom delu Rumunije, mladenci pre venanja, kupali su se u vodi punoj mirisnog cvea i
meda. U pojedinim delovima Srbije, i u Sremu, van sela, na uranku, na ovaj praznik se igralo u
zatvorenom kolu sa Lazarom detetom u sredini. Devojke bi pokrile lice maramom, pevale su pesmu
kojom se mali Lazar poziva da jednoj od uesnica skine maramu i ta devojka bi imala pravo da se prva
uda u godini. U Banatu, Bela Crkva, kod banatski hera, da bi devojka sanjala suenog momka, uoi
urevdana stavljala je pod glavu muku koulju, ogledalo i ealj. Zatim sklopivi ruke, tj. prste kae:
Svaki prst ima svoga para, a ja nemam. Ko je moj suenik neka mi doe na san, da mi se javi, da se
eka, da se ogleda i da nema mira dok mi se ne javi.)
Jeremijske pesme: kako ime kae, Jeremijindan (14. maj) je dan starozavetnog proroka Jeremije. Tada se
izvodi niz radnji prvenstveno radi zatite od zmija. Jeremijske pesme su pevala, dakle, deca uoi praznika
Sv. Jeremije, 13. maja uvee, po selu, oko kua, u polju, lupajui u plehane i gvozdene predmete. To je
nehrianski obred protiv zmijskog ujeda, zmijskog parenja i mnoenja. U nekim krajevima, jedan od
lanova domainstva, obino ena, obilazila je kuu, uz glasno lupanje metalnim predmetima i
izgovaranje: Jeremije u polje, zmijurine u more. Ovaj obred se najvie primenjivao na KiM. Prema
predanju, Sv. jeremija je u 15. veku posedovao proroke sposobnosti i dar za kroenje zmija i krokodila,
pa ga u narodu smatraju zatitnikom ljudi od zmija. Jedni su ga voleli i podravali, drugi mrzeli i ubili
kamenovanjem. Sahranjen je u Aleksandriji, a Misirci su ga smatrali udotvorcem. Prah sa groba Sv.
Jeremije, ljudi su smatrali lekom protiv zmijskog ujeda.

Letnji period je kod Srba veoma bogat obiajima.

Letnji ciklus obuhvata sledee pesme:
pelarske
kraljike
dodolske
pesme da stane kia (ne pada grad)
krstonoke
etelake
Pelarske pesme
- rojenje pela, po narodnom predanju, je znak poetka leta
- prilikom hvatanja pelinjeg roja, pevaju se pesme magijskog karaktera tzv. pelinje pesme (seljaci su
smatrali da pelu privlai pesma i miris bosiljka)
Kraljike pesme
za zdravlje u sunanoj godini, pevale se oko ravnodnevnice 23. jul na itavoj teritoriji Srbije (najvie
zadrane do Drugog svetskog rata)
Prilagodile se velikom hrianskom prazniku Duhovi ( ili Dovi, Rusalje). Duhovi su pokretan praznik i
padaju 50 dana posle Uskrsa. Oni oznaavaju silazak sv. Duha na apostole i praznik je posveen Svetom
trojstvu. Crkva nije u potpunosti prihvatila ovaj obred verovatno zbog toga topostoji igra sa drvenim
tapovima (simbol borbe sa zlim duhovima) i zato to nisu izostavljeni beli barjaci.
Broj devojaka (kraljica) obienih u crne haljine (suknje) razlikuje se od jednog do drugog kraja (od 5-15).

U okolini Vranja, meu kraljicama su postojale prednjarke, zadnjarke, kraljica, dever i kralj. Uesnice su
odevale narodnu nonju i preko grudi vezivale pekire.
Rusalja - u vlakom narodu ena koja pada u trans (veza sa mrtvima), takt 7/16 (aksak ritam).
U prolosti je karakteristian stih kraljikih pesama bio esterac, a kasnije je zamenjen osmercem.
Svojevremeno je Vuk Karadi pronaao samo jedan primer sa osmerakim stihom (zabeleio Franciek
Mirecki), a kasnije je osmerac postao dominantan u kraljikim pesmama.
Kraljike pesme se izvode antifono, imaju mali ambitus, modalnu osnovu i refrenski dodatak lado ili
ljeljo.
Dodolske pesme
Radi podsticanja padanja kie, prizivanja kie, pesme poznate kod svih naroda. Obiaj vezan za sujeverni
ivot seljaka. Po narodnom verovanju, dodole su bile u stanju da umilostive natprirodna bia (dodola
nevina devojka, okiena vrbovim pruem, ima venac na glavi)
Dodole su ile od kue do kue, jedna koja se zvala dodola je pevala i igrala pred kapijom kue domaina,
pljeskala rukama, okretala se, dok je domaica polivala vodom.Usput je dodola nosila posudu s vodom i
polivala svakog kog je susrela. Kad se ophod zavri, dodole odlaze do reke, dodola skida sve sa sebe i
ulazi u reku. U nekim krajevima, dodole su se kupale u reci, a ako bi naila trudna ena i nju bi okupale i
to je najvie uspevalo pri prizivanju kie.
Veina dodolskih pesama se izvode na ustaljen melodijski model (prvi deo pevani stih, drugi refren oj
dodo, dodole), ambitus melodije kvinta, seksta, osmeraki stih, dvoslona ritmika struktura
Kao to postoje pesme za prizivanje kie, tako postoje i one da kia prestane i ne pada grad.
Krstonoke pesme
U osnovi su isto to i dodolske pesme, ali su u sklopu crkvenog obreda za prizivanje kie (dodole je crkva
smatrala paganskim obredom i htela je da ga uniti).
Krstonoe - seoska litija sa svetenikom na elu obilazila je seoski atar molei Boga za kiu i imali su za
cilj da zamene dodole. Kalueri i gosti iz drugih sela nosili su po polju krstove i ikone.
etelake pesme
Izvodile se pri etvi koja se nekad obavljala pomou srpa i ovim poslom i pesmama se zavrava ciklus
letnjih obiaja.
Ako je godina rodna, tj. ako prethodno dodole i krstonoe umilostive natprirodne sile, pevaju se pesme od
ranog jutra (dok nema zraka sunca), u podne, pauzi za ruak, pred zalazak sunca, nou.
Pesme su se izvodile u kratkim zastancima, bez veeg odmora u toku radnog procesa. Na njivama su
pevale najbolje pevaice, ak sveanijim tonom nego u drugim prilikama (svadba, slava...)
Nekad su ove pesme bile obredne, ali su izgubile obredni karakte. U Vojvodini su se retko zadrale, jer je
tehnika rada u polju savremena, mehanizovana. U Makedoniji su se ove pesme intenzivno zadrale,
takoe i u muzikoj tradiciji Srba s Korduna.
Tematika ovih pesama je ljubavna, a po svojoj prirodi sline su svadbenim pesmama i onima koje su se
izvodile na krtenju.
Ove pesme su obino razvuene na dugaak glas, antifono se izvode, sline su kopakim pesmama.
Jedna udjeva stih, druge odgovaraju, otpevavaju. Vrlo esta su uzvikivanja na slogu i na kraju stiha ili
polustiha uz pojavu falsetnih tonova usled izraenog intenziteta pri pevanju.

Jesenji ciklus obiaja

dve vrste pesama:
Od sredine avgusta (Preobraenje 19. avgust) poinju okupljanja na raskrima, ispred kua. Skupljaju se
ene, odnosno devojke, momci dou da zapevaju, zasviraju i zaigraju.
Sedeljake pesme (sedeljke se odravaju u jesen i zimu im padne mrak), pevale se
pripojke/pripevuke sa stihovima punim ale i ljubavnih motiva .
Berake pesme izvodile se u vonjacima, vinogradima, prilikom berbe, uglavnom su zabeeene u
vinogradarskim krajevima (odavno izgubile funkciju, kao i sedeljake ustupile su mesto ljubavnim
pesmama i postale svakidanje/nekalendarske)

Nekalendarske pesme
Pevaju se tokom cele godine, vezane su za svakidanjicu i za ivotni ciklus (roenje, svadba i smrt).
Svakidanje pesme:
Ljubavne (pealbarske, sevdalinke, obanske, igre s pevanjem - aljive pesme)
a)
pealbarske peal znai stradanje, bol. Drugi naziv za ove pesme je gurbedijske (gurbet
tuina), nastale su u pasivnim oblastima, kao posledica tuge za muevima, braom, verenicima na
Kosovu, u Makedoniji.
b)
sevdalinke su pesme ljubavi i enje. Sevdah ljubavni zanos, enja. One su muziki identitet
muslimanskog ivlja u BiH. Pevaju se na dva naina: na ustaljen glas (na ravno), ili da svaka ima svoj
zaseban napev.
c)
obanske pesme potiu od obana, odnose se na njihov ivot
d)
Igre s pevanjem, pesme za igru, aljive pesme kod Srba se nazivaju igre s pevanjem,
poskoice i zasnivaju se na melodijskim tipovima narodnih igara. one su bazirane na melodijskoj
osnovi, poetskoj komponenti i igri, jer se uz te pesme igra. Izvode se grupno 8unisono ili u oktavi),
tematika je ljubavna, aljiva, stih je esterac ili osmerac, zasnovane su najee na miksolidijskom
modusu, ritmikom sistemu distributiv, sa kadencom na 1. 2. 4. ili 5. stupnju. Kod Rumuna one sadre
ljubavnu ili aljivu tematsku osnovu. esto imaju refren i neutralni slog tra, laj, la. Kadenca je na 1. ili
5. stupnju. Poznate melodije su hora, de doi.

Balade: balada tragian kraj, podstie moralne vrednosti, junatvo, tematika istorijski ili
savremeni dogaaj, ljubavna tematika, tematika porodinog ivota. Razlika izmeu balade i lirske pesme
je u tome to se balada zavrava tragino, a lirska ne mora, balade su due (mogu imati 200, 300 stihova),
neretko poseduju mitoloko-fantastini karakter. Imaju kvazi-slobodnu formu sa ipak zaokruenim
muzikim mislima. Balade su pevali i mukarci i ene, obino na veseljima. Balade imaju vaspitnu
funkciju, podstiu uenje i istorijskim dogaajima, favorizuju junatvo. Ove pesme se I danas pevaju uz
gusle u CG I BiH, u Vojvodini je domicilno (starosedelako) stanovnitvo nekad negovalo gusle, ali one
sad polako postaju potisnute (njihovo prisustvo se aktualizuje dolaskom kolonista iz Crne Gore). Funkcija
gusala u baladama je da sviaju uvod, predah dok se izvoa odmara od pevanja I smilja dalji tekst, kao I
zavretak koda. U 18. veku je u sremskom selu Irig postojala Slepaka akademija za guslare o kojoj
danas ima veoma malo podataka. Balade obuhataju sledeu tematiku: porodini odnosi (sestra, brat),

ljubavnu (dvoje mladih), istorijsku (o istinitom dogaaju ili linosti). Na svadbi se oko ponoi pevaju
balade. Za balade je karakteristian epski deseterac (4,6) a nekad se stihu dodaju eksklamacije ej, aj.
Sa stanovita muzike strukture postoje dve vrste balada: a) balade na guslarski glas uvek su u
desetercu, silabine su strukture, bazirane na rit. sistemu parlando rubato, kadenciraju na 2. stupnju, po
bitnosti se istie tekstualna komponenta, b) balade sa melodijskim tipovima svakidanjih pesama. Rumuni
balade nazivaju pesmama za sluanje (ili pesme za stolom) I one zahtevaju kolektivno uee,
narativnog su karaktera, pevaju ih I mukarci I ene na svadbama, sedeljkama. Tematika sadri
fantastine, pastoralne I porodine motive. Balada je svojevrsna usmena hronika ispriana u treem licu
jednine. Za rumunske balade su karakteristini stih osmerac, muzika struktura moe biti a) starija
(pentatonska, hromatska, dijatonska), b) novija (modalne strukture sa kadencom na 1. stupnju). Ranije je
forma bila slobodna, a danas je delimino slobodna. esto se deava da se na jedan tekst ispeva vie
melodija. Balada se kod Rumuna najee izvodi uz pratnju kobze (vrsta dugovrate laute).
Roenje
kravajske pesme
stribarske
deiji folklor (brojalice, pesme uz igru, pesme o ivotinjama)
folklor za decu (uspavanke, pesme uz igru sa detetom)
Roenje

Kravajske pesme naziv potie od rei korovoi (kola, mali hleb), koji se razvio u izraz
kravaj koji se koristio uz obiaj noenja hleba na svadbu (Srem, Baka), ili na babnie ene iz
susedstva dolaze kod porodilje nakon roenja deteta i donose kolaie sa eerom, vodom ili medom. U
nekim krajevima se kravaj nosio na dan krtenja, ako je bio praznik ili nakon krtenja. Kravajske pesme
su se pevale na dan roenja deteta, ali su vremenom ove pesme izgubile funkciju.

Stribarske pesme (strieno kumstvo/iano kumstvo, prvo krtenje), kum se poziva da krsti
dete i uz odreene pesme uskog ambitusa koje pevaju devojke i ene iz familije, krsti dete uz simbolino
odsecanje pramena kose, stavljanje kape na kraju obreda i davanje imena koje je samo roditeljima
izreeno zatita deteta od zlih sila. Tekst na primer: strii, kume, ruse kose, majka sprema beli dari, da
daruje mila kuma... Kravajske pesme su sline stribarskim, pevaju ih ene I devojke.

Folklor za decu: pesme namenjene deci koje odrasli izvode (starije sestre su uzimale ulogu
staratelja, ako majke imaju posla u kui): uspavanke, pesme uz igru sa detetom
Kod Srba uspavanka slui za uspavljivanje deteta, stih obino deseterac (4, 6) ili esterac (4, 2), ima
tekstualni dodatak lu, lu baj, ili buji, baji. Karakteristina je parna rima, binarna rimtika struktura.
Melodija je jednoglasna, silabina, sa karakterom silaznog pomaka sekunda navie - mala terca nanie,
ovde dominira ritam koji proizilazi iz teksta. Postoje one sa jasnom i nejasnom intonacijom. Evidentno je
da se uspavanke sve manje nalaze u praksi. Pesme uz igru sa detetom odrasli pevaju deci radi zabave.
Igra s prstima deteta izvodi se radi podsticanja prvih koraka, stih je osmerac, silabina struktura, nejasna
intonacija, ima ustaljen ritam. Takoe i ove pesme su na putu nestajanja.
Kod Rumuna uspavanke pevaju majke, bake, ree starije sestre. Tematski ukljuuju matanja koja se
upuuju deci. Stih je preteno osmerac, ponekad esterac. Imaju ivahniji ritmiki karakter, mali ambitus,
jednostavnu melodiju, silabino izvoenje. Pesme uz igru odrasli pevaju deci, postoji veliki broj pesama
sa razliitim elementima o delovima deijeg lica, o prstima, sadri detalj bacanja dedeta u vis. Stih
osmerac, esterac, melodija jednostavna, arhaina i silabina.

Deiji folklor: pesme koje su stvorila deca.

brojalice

deije igre
Brojalice: vaan je pokret,a sa poetske osnove rima. Smisao rei nije vaan, a imaju funkciju da
se deca podele u grupe. Pesme o ivotinjama uglavnom imaju ustaljen melodijski obrazac. Kod Srba se
izvode sa ciljem da se bira jedno dete za neku igru, na primer za muru. Naglaen poslednji slog oznaava
koje dete je izabrano. Tekst moe biti nerazumljiv, preuzet iz drugog jezika, od drugog naroda, takoe
postoje tekstovi iji su samo delovi nerazumljivi (eci, peci, pec), a postoje I one sa jasnim razumljivim
tekstom. Tonski nizovi u deijem muz. folkloru su uglavnom heksakordalni. Melodijsko-ritmiki motivi
se esto ponavljaju, postoji karakteristian melodijski pomak u intervalu male terce nanie.
Pesme obrasci su forme u kojima se ogleda deije reagovanje na prirodu. Mogu biti posveene
ivotinjama, suncu, mesecu. Imaju ustaljen melodijski obrazac I simetrian ritam.
Pesme uz odreene deije igre ( primer Ringe raja) najee se izvode u vidu kola sa elementima
koji su inae karakteristini za deiji folklor uopte. Kod Rumunapostoji ista podela kao kod Srba s tim
to kod Rumuna postoje I pesme bez odreene radnje.
Svadbeni ceremonijal (predsvadbena, svadbena i poslesvadbena faza)

Svatovske, svadbene: svadbe su se mogle odravati tokom cele godine, izuzev u vreme posta, ali
su najee bile u jesen, kad proe letina - letnje ubiranje poljoprivrednih useva i ljudi imaju bolju
finansijsku mo. U svadbenim pesmama se zapaa da postoji vie tekstova nego melodijskih obrazaca, tj.
napeva. Svadbene pesme se obino dele na vreme pre velikog venca (proevina, prstenovanje, kienje
barjaka, pravljenje venca) i posle velikog venca (doek kuma, starog svata, polazak po mladu, po putu,
doek pred mladinom kuom, izlazak mlade i opratanje mlade od svojih, dolazak u novu kuu, svoenje
mladenaca, provera potenja i u nekim krajevima odlazak po vodu).
Kod Srba svadba ima vano mesto u ivotu oveka, pa su svadbeni obiaji veoma kompleksni. Postoje tri
faze ceremonijala: a) predsvadbena faza (razgovor), b) svadba, c) poslesvadbena faza mladini roditelji
dolaze prvi put u posetu, mlada je obino nesrena jer mora puno da radi.
a)
Predsavadbena faza:
proevina podrazumeva razgovor, dogovor koji obino predvodi provodadija, provodadika, roditelj
veridba: ako mlada prihvati ponudu ide se u crkvu nedelju dana posle proevine
b)
Svadba:
nekad se odravala po tri dana (od nedelje do utorka - subota je dan za mrtve, a kasnije od subote do
ponedeljka). Sama svadba ima nekoliko bitnih dogaaja: dolazak kuma I starog svata, polazak po mladu,
oprotaj mlade od roditelja, venanje, etnja svatova, dolazak u mladoenjinu kuu, prikazivanje darova,
igranje za novac tzv. tanac, ispraaj gostiju koji su bili na svadbi
U okviru svadbe postoje pesme koje se izvode u odreenim momentima (na primer svatovac pri oprotaju
mlade od roditelja), kao I pesme iz svakodnevnog ivota svakidanje pesme.
Izvode se I tradicionalne melodije za ples uz pevanje ili sviranje: Logovac, Podvoje, urevka, ikino
kolo, Banatsko, Bako, Sremsko kolo itd). Ponedeljkom ujutro je mlada prala noge svekru i posle,
predvee je bila igra oko vatre.
c)
Poslesvadbena faza:
Rakija je kada dolaze kumovi I komije mladoenjinih roditelja na rakiju, dva dana posle svadbe.
Pogaari su mladini roditelji koji dolaze sa poklonima u posetu novom domu njihove kerke I to obino
nedelju dana nakon svadbe.
U svadbenim pesmama karakteristino je podvikivanje, cika, vriska. Po tematici postoje pesme o
mladoenji, mladi, kumu, svekrviradost, tuga (to mlada odlazi od svoje kue). Stihovi veinom imaju

parnu rimu. Postoje arhaini I razvijeni tipovi svatovskih pesama. Arhaini imaju modalnu strukturu, stih
deseterac, melizmatiku, mali ambitus, zasnovani na ritmikom sistemu parlando rubato. Razvijeniji tipovi
svatovskih pesama imaju blagomelizmatinu ili melizmatinu strukturu, oktavni ambitus, tom tipu
pesama pripada bearac.
U svatovskim pesmama prisutno je I dvoglasno pevanje starije I novije seoske tradicije, Postoji i
svatovski glas (isti melodijski obrazac koji je prisutan u vie pesama).
Kod Rumuna u svadbenom vokalnom izvoenju zastupljene su svakidanje pesme I balade.
a)
Predsvadbena faza obuhvata proevinu (kad provodadija pita mladu), rakiju (konkretan dogovor
roditelja sa obe strane) i jabuku (donose se pare za kupovinu mlade, zatim svekrva daje jabuku, dukat I na
kraju svi zaigraju ispred kue. Od tog momenta mlada je zaproena I ne sme da igra sa nekim drugim
momkom dok se ne uda.
b)
Svadba traje od etvrtka (petak, subota, nedelja, pondeljak) do utorka. Kao I kod Srba, svadba je
uglavnom u jesen. etvrtkom se vre pripreme, mese se kolai, petkom se poziva na svadbu I to ini
svaka strana posebno, odlazi se na groblje, subotom pre podne se vodi okiena krava uz pratnju muzike,
roditelji idu po selu, zatim sledi dogovor, mladi se sa mladoenjine strane poklanjaju haljine I ona igra u
svakoj poklonjenoj haljini. Nedeljom je svadba, prvo odlazak po kuma, potom kod mladoenje, odlazak
po mladu, venanje kod matiara I u crkvi, potom svadbeno veselje. Ponedeljkom mladini dolaze u
posetu, donose miraz usput ga pokazujui po selu. Utorkom kod mladoenje dolaze stariji ljudi, prave
starako veselje, maskiraju se I na izvestan nain ponavljaju elemente svadbe.
c)
Poslesvadbena faza: Rukovi mladini roditelji dolaze, kao pogaari kod Srba, potom sledi
uzvraaj posete mladoenjini idu kod mladinih.
U svatovskim pesmama je karakteristina tematika o mladi, pevaju se i svakidanje pesme (balade,
aljive), izvode se melodije igara. Najee se peva pojedinano ali I grupno (unisono ili u oktavama).
Arhaine svadbene pesme su zasnovane na pentatonici. Takoe pesme sadre I dijatoniku, hromatiku,
mogu biti silabine ili blagomelizmatine, strofine su sa izrazitim ritmom. Razvijenije svadbene pesme
su modalnog karaktera (miksolidijski, dorski, frigijski), kadenca na 2. stupnju, pevaju se silabino sa puno
ukrasa. Postoji vie napeva (melodijskih obrazaca) nego tekstova I ne postoji svatovski glas.
I kod Srba I kod Rumuna su pored tradicionalnih prisutne I novokomponovane pesme, pa ak I pesme
koje uopte nemaju veze sa narodnim.

Svakidanje (lirske) pesme: vojnike, borbene, pastirske (izvode se solo)

Pealbarske (peal: stradanje),opeva se tuga za odsutnim muevima, braom

Posmrtni ceremonijal: zapevke , tubalice, naricaljke, odlikuje ih tuga, pla, improvizacija, prozni
sadraj (kod Rumuna pesme zorile)

Posmrtni ceremonijal

kod Srba zapevke, tubalice, naricaljke (prema nainu izvoenja: zapevanje, naricanje,
nabrajanje)

kod Rumuna (vrste pesama: tubalice, pesme zore, pesme za ispraaj pokojnika)

Klasifikacija tradicionalnih muzikih instrumenata (TMI)

Tradicionalni muziki instrumenti odreuju zvunu sliku nacionalnog stila svih naroda u svim vremenima
(F. Boze)
Opte karakteristike
Organologija posebna oblast etnomuzikologije koja se bavi tradicionalnim muzikim instrumentima

Tradicionalni muziki instrumenti sredstvo za prouzvodnju muzikih tonova uz koje se peva i igra
TMI - prisutni u svakodnevnom ivotu
- vezani za sva istorijska deavanja jednog naroda (pojava zurli dolaskom Turaka na prostore Balkana)
-malo naune panje se posveuje funkciji, izgledu i tehnici izvoenja TMI
Funkcija TMI
U prolosti su bile zastupljene:
Obredna (magijska)
Religiozna
Praktina
Istorijska prolost
TMI svedoci mnogih obiaja vekovima unazad i simbola koji su s tim u vezi, oni su dokaz istorijskih
injenica
Izgled i zvuk TMI se vremenom menjao i usavravao (primer Joef unda Maar, od zurle stvorio
taragot koji je vaan za rumunsku muz.tradiciju), a nasuprot tome pojedini instrumenti su nestajali iz
upotrebe (primer gajde u Vojvodini)
Pojedini TMI su usavreni do te mere da su postali simboli, nacionalno obeleje (gajde u kotskoj,
bandura u Ukrajini, balalajka u Rusiji, panova frula u Rumuniji i Latinskoj Americi)
Uporedo sa usavravanjem TMI, na narodnu muziku utie umetnika muzika i narodna muzika postaje
tonalna
B. Bartok svedoi da krajem 19. Veka nastaje tzv. Ozbiljna muzika narodnog stila (u Rumuniji), koju su
proslavili violinisti, izvodili orkestri i ostali muziki instrumenti (solo ili uz pratnju orkestra)
Nain dobijanja tona i tehnike karakteristike
-treba obratiti panju na dranje tela sviraa, pokrete, kretanje njegovih ruku, prstiju, nain duvanja,
pritiska prstiju, prstoreda...
-tehnike mogunosti instrumenta zavise od grae, od koje zavisi i nain usaglaavanja/timovanja
Ergologija nauka kojom se prouavaju sve karakteristike TMI (grau, svaki postupak vezan za izradu
mesto, vreme, alat, princip, vek trajanja, materijal, izgled instrumenta, odnos veka prema instrumentu)
- primenjuju se crtei TMI, grafike predstave sa tanom razmerom pojedinih delova, elemenata
instrumenta
- TMI se uglavnom runo izrauju, tako da se teko mogu nai dva identina instrumenta
Folklorni areal (region)
TMI su neretko zbog svog zvuka postali simboli za prepoznavanje
(jedan narod u razliitim oblastima ivljenja ne mora svirati isti muziki instrument Vojvodina
tambura, Srbija-frula, na Kosovu 2 zurle i tapan-praksa preuzeta od muslimanskog ivlja)
Malo je sauvanih dokumenata o ranijem izgledu TMI u pojedinim oblastima kao i o rasprostranjenosti.
Svedoansta: freske u crkvama i manastirima, literarni spisi, primerci u muzejima)
Izvoaki repertoar
Treba posmatrati sa etnoloke strane tj. u skladu sa prilikama u kojima se svira
Klasifikacija
Postoje razne vrste i principi klasifikacije TMI. Svojevremeno se najvie govorilo o kineskoj, indijskoj i
evropskoj klasifikaciji.
Kina: TMI se klasifikuju prema materijalima od kojeg su napravljeni i to u 8 grupa: (od koe, gline,
bambusa, kamena, bundeve, drveta, metala, ice)

Indija: podela u 4 grupe: gongovi i inele, bubnjevi i tambure, iani, duvaki. Prema ovoj klasifikaciji
zakljuujemo da je podela izvrena prema materijalu izrade i nainu dobijanja zvuka
Evropa: najpoznatiju klasifikaciju TMI dali su nemaki etnomuzikolozi Kurt Saks i Erih fon Hornbostel
1.
Idiofoni (samozvuni) instrumenti
2.
Membranofoni (opnozvuni)
3.
Aerofoni (duvaki)
4.
Kordofoni (iani)
Ovi istraivai polaze od materijala kao izvora i naina dobijanje zvuka
Pojedini etnomuzikolozi smatraju da se neki instrumenti ne mogu uvrstiti u ove 4 grupe ve ih treba
klasifikovati kao tzv. pseudoinstrumente u koje spadaju list, trava, ealj, riblja krljut (naziv konstituisao
Tiberiu Aleksandru rumunski organolog i strunjak za istraivanje TMI)
Idiofoni instrumenti
Idios sopstveni, fon zvuk
Ovi TMI su prisutni u svim delovima sveta, imaju sline, identine, ili razliito izraene funkcije. Zvuk se
proizvodi vibracijom tela instrumenta: udaranjem (neposredno ili posredno), trzanjem, treskanjem ili
trljanjem
Veina tih TMI su kratkog veka jer su napravljeni od prirodnog, sezonskog materijala. Veina ovih su
deiji ili pseudoinstrumenti.
Klepalo (klepati, udarati) zamenjuje zvono u crkvenim obredima, pravi se od drveta 2 m sa 50 cm
irine, stoji ispred crkve, visi okaeno o dva kraja, pri udaranjem ekiem vibrira, manje runo klepalo
deca udaraju tapiem
Zvono pastirski instrument, stavlja se stoki, ovcama (male zvonie pastiri stavljaju jaganjcima)
Zvona u parovima kupovali seljaci da zvue zajedno, jae dok uvaju svoja stada (sazvuk male i velike
sekunde)
Crkvena zvona religiozna funkcija
Klepetua stavlja se kravama
Metalne ploice
Kozija njuka
egrtaljka klepetaljka, krebetaljka, koristi se za plaenje ptica i drugih tetoina za usev, koriste
koledari, u Dalmaciji se koristi za vreme karnevala,
ovaj TMI prave deca, zvuk se dobija okretanjem zupastog valjka drei u ruci.
Drombulje od Azije preko Italije i Austrije dospele do naih prostora, one su u obliku potkovice, imaju
jeziak od metala u sredini, od poloaja usana zavisi visina tona. Kaiprstom se trza i istovremeno peva.
Drombulje su na granici pripadnosti u instrumente i pseudoinstrumente. Izauju ih kovai.
Kastanjete u Vojvodini, a klepetaljka od kukuruzovine u rbiji, prave ih deca od jednog dela
kukuruzovog stabla sa dva kolenca (u Aziji i Africi od bambusa). Jedan deo stabla se rasee i izdubi
meki deo tako da ostanu kaike , krila uvrena prstenom
Koluti na dairama metalni okrugli delovi privreni u prrezima daira, zveckaju pokretom ruke
Zveke deiji zvuni predmet u ijoj se unutranjosti nalaze sitni predmeti koji zveckaju. Prave se od
vrlo razliitih materijala (u Bosni se nazivaju ampareta)
Praporci uplje kuglice veliine oraha, u kojima se nalaze sitne kuglice od metala koje zveckaju
Klopotec slovenaki TMI, pokree ga vetar, slui za plaenje ptica, divljai i tetoina za usev

Dve slame (slamke) moe da ima rupice za sviranje, svirala od slame je sa jednog kraja zatvorena, a na
drugom kraju ima uglavljen jeziak, deiji pseudoinstrument, pravi se od sezonskog materijala i kratkog
je trajanja, na jednoj se svira melodija a na drugoj bordun
Riblja krljut pseudoinstrument, stavlja se izmeu zuba i izvoa peva
obanski bi proizvodi zvuk koji plai ivotinje, koristi se i kao signal
Zvuni orah u Sloveniji, konac provuen kroz orah i onda se okree
Zvuni zvrk je zvuna igraka seoske dece u Gornoj Slatini u bosanskoj Posavini. Pravi se od klipa
kukuruza na ekseru i hrastove iarke, zvrk u Srbij
emane drveno deija zvuna igraka koja je napravljena od dasica, na jednom kraju malo je suena, a
na drugom kraju napravi se neka vrsta zuba. Dve ice od kanapa, poduprte paretom drveta koje
predstavlja kobilicu, proteu se od ueg kraja do zuba. Gudalo je od savijenog pruta i kanapa kao strune. I
ice na toj deijoj violini i struna na gudalu namae se tamjanom i guenjem se proizvodi ton, koji lii
na struganje. Sree se najee u okolini Aleksinca i Nia
Membranofoni instrumenti
Opnozvuni instrumenti, zvuk se dobija treperenjem razapete membrane, kod ovih instrumenata
se ne menja visina tona i slue kao ritmiki instrumenti, za markiranje i potenciranje ritma.
Nain dobijanja zvuka: udaranjem, trljanjem, duvanjem (pevanje u membranu), treperenjem
U narodnoj praksi razlikuju se membranofoni instrumenti kod kojih se ton dobija udaranjem:
Sa jednom membranom: daire, def, darabuka (darbuka, tarabuka), talambas, tumbelek
Sa dve membrane: go (tapan, veliki bubanj), mali bubanj (dobo), bubanj na erdinu, dobo
(vojni), vodeni bubanj
Trljanjem: upa
Treperenjem slobodno: papir na elju
Treperenje tubularno: trava. List, kukutino stablo
Veina ovih instrumenata poreklo imena ima u persijsko-arapskom i turskom jeziku
Udaraki instrumenti su najvie prisutni u Africi
Funkcija instrumenata:
obredna
magijska
praktina
zabavna
muzika
U mnogim krajevima Azije i Afrike ovi instrumenti se koriste u toku obreda.
Isti instrument moe da ima viefunkcija, ili razliite funkcije u raznim krajevima sveta. Svaki narod ima
odreene varijante, promene u odnosu na isti instrument u muzikoj tradiciji drugog naroda.
Membranofoni instrumenti sa jednom membranom
DAIRE str. 66, persijsko-arap-turska re. Pravi se od bukovog drveta, sa jedne strane obrua je zapeta
koa . Ima metalne kolutove, koturie od tankog lima, koji pri udaranju zveckaju. To je enski instrument
koji se koristi pri izvoenju narodnih igara, ili se koristi u sastav veeg instr. ansambla.
DEF ako se uporedi sa zvukom tapana, zvuk defa je izrazito meki. Ovaj instrument je slian dairama,
ali bez limenih kolutova. Drveni obru ima prenik 50 cm, irina je 9 cm, debljina 5 mm, gradi se od

rezbarenog bukovog drveta, a za njega razapinje utavljena jarea koa. Svira se prstima, donjim delom
ake, obino desnom rukom, dok se levom rukom dri, a primena instrumenta je u pratnji igara.
DARABUKA str 67, nainena je od peene gline, ponekad od metala. Ima oblik otvorenog pehara na
oba kraja. Gornji, iri otvor prenika 25 cm podapet je koom koja se udara obema rukama: desnom po
sredini, levom uz rub, a instrument se dri pod pazuhom. Darabuka slui za pratnju igara i pesama, obino
je u sastavu veeg ansambla orijentalnog porekla (orkestri algija u Makedoniji). Upotrebljavaju ga
dervii u Prizrenu u svojim obrednim igrama.
TALAMBAS str. 186, turskog porekla, u obliku inije, preko koje je razapeta ovija ili jarea koa. U
naim krajevima se pojavio kao instrument turske vojske. Obino se drao sa jedne ili obe strane konja, a
zvuk se dobija udarima konog remena. Kod Muslimana talambas se inae uvek koristi u paru. Ovaj
instrument je poznat u Makedoniji, na kosovu, u junim i jugozapadnimkrajevima Srbije, BiH, u Crnoj
Gori.
TUMBELEK str. 198, slian talambasu, pravi se od peene gline i predstavlja plitak sud, sa gornje
strane presvuen koom. Na dnu ima obino nekoliko manjih rupica radi bolje rezonance. Membrana se
udara batiem ili maljicama
Membranofoni instrumenti sa dve membrane
VELIKI BUBANJ (TAPAN, GO) str. 190, obino se koristi sa dve zurle u Makedoniji, a pravi se od
orahovog drveta, prenika 70-80 cm, debljine 5 mm, visine 30-40 cm.
Cilindrinog je oblika, sastoji se od upljeg valjka od orahovog, bukovog ili hrastovog drveta i na obe
strane se razapinje koa koja se zatee obruima i konopcima u raznim prepletima. Gornja koa je deblja
(telea, magarea), a donja tanja (kozija). U koe se udara maljicom (ukom, ukanom) po gornjoj i
prutiem po donjoj koi. Nosi se obeen o levo rame, ima kai, remen, svira se sa obe ruke. Profesionalni
izvoai su uglavnom Romi. Ovaj instrument je zastupljen u Makedoniji, Kosovu, jugu Srbije, BiH.
MALI BUBANJ dri se pruti u desnoj ruci i udara se naglaena doba, dok je pruti u levoj ruci
oznaava nenaglaen deo takta. To je mali tapan, iste konstrukcije, ali manjih dimenzija i ima vii
prodorniji zvuk. U BiH se ponekad preko jedne razapete koe zatee zvuna ica.
Ako mali bubanj ima tri drvna obrua, onda je na srednjem otvor u vidu rupe glasnice. Sluio je za
oglaavanje, kaio se za pojas i sviralo se udarom o kou pomou dva tapia zaobljenih glava. Kasnije je
ovaj instrument zamenjen doboem (maarska re), str.73
BUBANJ NA ERDINU (na drci)str. 46, plitak dvostrani bubanj sa rukom, okree se i udara sa obe
strae. Opne su od jaree koe i udara se maljicom posebnog oblika, izraenom od javora. Instument se
dri levom rukom za ruku, a desnom se udara maljiem. Nalazi se u praksi Hrvata stoara u planinskim
naseljima jugozapadne Bosne.
VODENI BUBANJ ritualni instrument u Africi, sastoji se od dve posude, delimino napunjene vodom,
po kojima se udara kao po membrani bubnja. Afrika vrsta ovog instrumenta sastoji se od dve hemisferne
polovine tikve razliitih veliina, od kojih je vea napunjena vodom a druga je prevrnuta i pliva na

povrini vode. Vodeni bubanj se koristi u paru i daje razliite tonske visine. Najee ga upotrebljavaju
ene, udarajui po membrani rukama ili maljicom od tikve. Slini vodeni bubnjevi mogu se nai u Indiji,
Meksiku, Novoj Gvineji, a najee se upotrebljava za prizivanje kie. U banijskoj Posavini u Hrvatskoj
se koristi umesto bubnja, za vreme poklada, uz dvojnice, ili ranije uz dve cilindrine svirale.
UPA (bege, lonani bas) str. 64, nosi naziv po glinenom upu, na kojem je odbijeno dno, a gornji
otvor je presvuen jareom koom. Koa je na sredini probijena i kroz otvor se provue stablo od sirka
(kudelje), dui deo je izvan, a krai deo se stavi u upu. Zvuk se dobija kada se siretom ili vinom
ovlaenim prstima prevlai preko stabljike. Zvuk je dubok i podsea na ton kontrabasa. Visina tona se
menja oputanjem ili zatezanjem membrane ili rukom koja dri sirak. Vibracije se prenose na kou i tako
nastaje ton. Kad se sirak izvlai dobijaju se vii, a kad se gurne unutra dublji tonovi. Nekad se ovaj
instrument koristio u ritualne svrhe. U Banatu se upotrebljavao u tamburakim orkestrima umesto
kontrabasa, zato se nekad nazia bege. U Sloveniji se zove loneni bas.
KUKUTINO STABLO opisao ga V. orevi, u jesen se odsee jedno stablo, uplje s obe strane. Sa
jedne se na otvor stavi papir za cigarete i privee koncem a neto nie od toga se proree rupa. Kad se
svira usnama u rupu, papir vibrira i daje pojaan ton uz sviranje usnama.
Aerofoni instrumenti
Aero vazduh
Fon zvuk
Ton se dobija treperenjem vazduha, bilo da je kroz cev (u cevi) ili u slobodnom prostoru.
Razlikujemo dve vrste aerofonih instrumenata:
Jednostavni izrauju se od materijala koji se nalaze u prirodi: trava, list sa drveta, pero od crnog luka,
zvrk ili zujalka, dugme na vrpci
Podela aerofonih instrumenata
Duvaki prema nainu uduvavanja vazduha dele se na:
Svirale sa bridom (rubom)
Svirale sa jezicima jednostruki jeziak (klarinetskog tipa)
dvostruki jeziak (tipa oboe)
Trube (levkasti pisak)
Instrumenti fabrike izrade

SVIRALE SA BRIDOM labijalne (usne)

Zvidaljka od kore vrbovog tapa, na polovini se unaokolo zasee i jedna polovina tapia se uvlai i
izvlai
Dudurej sastoji se od dve cevi od kojih je jedna dua, jedna kraa i otvorene su sa jedne strane. Pravi
se od kukutinog stabla. Dua daje ton za pola stepena nie od krae cevi. Obino sviraju samo ene
obanice, obino u paru, okrenute jedna prema drugoj. Melodija je signalnog karaktera i time se prizivaju
momci.

Trstenke ili panova frula (svirala) rasprostranjene u Sloveniji, Rumuniji, junoj Americi, koriste se kao
solistiki instrument. Ima od 6-26 svirala, ija duina nije odreena. Po duini se reaju na dva naina: od
najkrae do najdue, ili simetrino prema srednjoj svirali koja je najdua.
upeljka slina kavalu, samo manja i otvorena sa oba kraja, ima 6 rupica. Gornji deo zavrava sa otrim
krunim bridom.Pravi se od imira, pri sviranju se dri malo ukoso (kao kaval), vazduh se uduvava
desnom stranom usana.
Frula Svirala jedinka (srpska re), (fluer rumunska re) pastirski instrument ija cilindrina cev
pravi se od drveta, sa prednje strane se nalaze rupe za sviranje, obino ih ima 6, sa druge strane 1 rupa
glasnica. Tonovi se dobijaju otvaranjem i zatvaranjem rupica, a hromatski tonovi se ostvaruju deliminim,
do pola poklopljenom rupom. Svirale se, prema veliini, dele u tri grupe:
Kratke 150 mm-300 mm
Srednje iznad 300 mm-450 mm
Dugake iznad 450 mm-750 mm
Na fruli se izvode instrumentalne, vokalne melodije i improvizaije.
Tehnike izvoenja: preduvavanje, dupli jezik...
Koncertantne frule prave majstori i one su timovane, moe imati raspon dve oktave+seksta
Razlike srpske i rumunske svirale: srpska kraa i deblja, bolje zvui u dubljem registru.
Svirale postoje u svim delovima sveta, ali su razliitih dimenzija i broja rupa.
Okarina pravi se od peene gline, izrauju grnari u obliku ptije glave, ima 7 rupica za sviranje (6 se
poklapa prstima, sedma ostaje otvorena), sa druge strane nalazi se osma rupica za palac. Ima obim oktave,
a zvuk je relativno jak. Ovaj instrument najee svira solo, a izvode se melodije igara i pesama.
Dvojnice dvojna svirala pastirski instrument manjeg tonskog opsega, prave se od JEDNOG
KOMADA DRVETA karakteristine za umadiju, a prisutne irom Srbije
Dva tipa: starije (imaju analogije sa starijim stilom pevanja 1. glas je melodija, a 2. je bordun) i novije
svirale (zvue u tercama, imaju 3 rupe na jednoj i 4 na drugoj cevi. (postoje i u Vojvodini, u muz. Tradiciji
Srba iz Hrvatske i Bosne)
Tilinka jednocevna svirala, 60-70 cm, bez rupica, ima dva otvora, duva se jae ili slabije kako bi se
dobili alikvotni tonovi. Ostali tonovi se dobijaju poklapanjem donjeg otvora, u toj meri u zavisnosti koji
ton se eli proizvesti. Rasprostranjena u Rumuniji i Maarskoj.
SVIRALE SA JEDNOSTRUKIM JEZICIMA KLARINESKOG TIPA
Pisak kratka cevica od trske, na jednom kraju je zatvoren i sa te strane se nalazi jeziak. Ovaj
instrument sviraju deaci.
Svirale od slame deiji instrument, pravi se od slame penice ili jema, na ovoj vrsti svirale sviraju
ene.
Diple pastirski instrument, dvocevna svirala, u svaku cev utisnut jedan pisak sa udarnim jezikom.

Postoje
diple bez meha Sastoje se od 3 dela: cevi sa rupama za sviranje, 2 piska i kutla.
m(j)enice diple s mehom,ako na kutao naveemo meh i duvaljku dobijemo diple s mehom. One imaju
delove kao prethodno navedene ali i meh i duvaljku.
Diple su pastirski instrument, na njima se sviraju improvizacione melodije, netemperovane, kvartnog
ambitusa. Razlikujemo crnogorske, dalmatinske i bosansko-hercegovake diple. Rasprostranjene su u
Srbiji, Crnoj Gori, dalmatinskom delu Hrvatske i BiH.
Gajde
Postoje dvoglasne, troglasne i etvoroglasne.
Kod dvoglasnih jedan glas ini melodijsku melodiju, a drugi bordunsku pratnju.
Ima dve varijante dvogl. gajdi: makedonsko-srpske i vlake gajde.
Makedonsko-srpske se sastoje od gajdenice (svirala sa 6-8 rupica, od tvrdog drveta), piska koji se nalazi
na spoju izmeu meine i gajdenice, bordunske cevi (prdaljke koja se sastoji iz tri drvena dela ii ma svoj
pisak), duvaljke i meine koja se pravi od jaree ili jagnjee koe. I vlake gajde sadre ove delove, samo
gajdenica izgleda drugaije i delovi i meina su manji. Osnovni ton kod ovih zvui za tercu vie od
makedonsko-srpskih gajdi.
Troglasne gajde
pored melodije i prateeg glasa borduna koji zvui za dve oktave nie od osnovnog tona na gajdenici,
imaju jo jedan (ritmizovani bordun, ostinato kojeg ine osnovni ton i za kvartu nie). Postoje dve vrste
troglasnih gajdi: iz centralne i istone Srbije i iz Banata (banatske gajdei tipine su za muziku tradicijiu
Srba starosedelaca u Vojvodini). Troglasne gajde se sviraju u junoj i centralnoj Srbiji, Bugara,
Makedonaca. Troglasne gajde su na taj nain savremenije od dvoglasnih jer imaju laktau runi meh
kojim se uduvava vazduh i izvoa moe istovremeno da svira i peva. Prdaljka bordunska svirala
karakteristina je za sve vrste gajdi.
etvoroglasne gajde
Uobiajeni naziv za etvoroglasne gajde je dude. etvrti glas ovih gajdi ini bordun koji zvui iznad
melodijske linije, tj. tri oktave vie od bordunirajueg tona.

SVIRALE TIPA OBOE (SA DVA UDARNA JEZIKA)

Prdo ili pisak prave deaci od skinute kore granice. Na jednom kraju se skida hrapava strana kore tako
da ostaje beli unutranji deo kore. On se stavlja u usta I stisne zubima. Duvanjem nastaje otar ton ija
visina zavisi od duine cevi.
Truba od savijene kore drveta je instrument koji prave pastiri oko urevdana. Oni odseku deblji komad
drveta sa koga se spiralnim urezivanjem skida kora koja se stavlja u cev I tome se doda pisak. Visina tona
zavisi od duine cevi.

Zurla je instrument orijentalnog porekla, pravi se od jednog komada drveta. Postoje velike i male zurle i
uvek sviraju u paru dve velike ili dve male (kod Muslimana dve zurle uz pratnju tapana). Jedna zurla
iznosi melodiju, druga je imitira i ponekad dolazi do heterofonije. Zbog velike glasnoe koriste se na
otvorenom prostoru. Imaju tri dela: pisak sa mednikom, slavec i cev sa rupama. Zurla ima sedam rupa za
sviranje na prednjoj strani, jednu rupu sa druge strane za palac i sedam rupa glasnica na proirenom delu.
Njen dvostruki udarni jeziak se pravi od jezerske trske.
Rog sopila se sastoji od dva dela: cevi od kore drveta I pisak. Ima dve rupe za sviranje.
Sopila postoji kao mala i velika (mala i vela) I uvek sviraju u paru. Sastoje se od etiri del a: pisak, pulet,
prebiralnica I krilo.
INSTRUMENTI SA LEVKASTIM NAUSNIKOM
Truba (alpski rog)pravi se od kore drveta, sezonski je instrument, na njega se moe uglaviti levkasti
nausnik
Svinjarski (pastirski rog)
Trube od tikve
Rikalo (buen) pare drveta jasena stavlja se u vodu da nabrekne I od toga se pravi instrument.
INSTRUMENTI FABRIKE IZRADE
Klarinet zbog svog zvuka sv vie postaje deo narodnih ansambala, pogotovo ako ima takvu ulogu da
zamenjuje zurle. U narodu se najvie upotrebljavaju in A, in B, in Es. Kod Maara, Slovaka i Rumuna se
koristi in A, in B. Postoje srednje kole sa smerovima tradicionalnog sviranja gde se ovaj instrument
izuava.
Taragot (in B) ima jednostruki jeziak. Nastao je od drveta, po uzoru na zurle, a u orkestru predvodi
melodiju. Maarska je kolevka ovog instrumenta, ali su ga preuzeli Rumuni i znatno ga unapredili.
Sviraju ga i Rumuni u Vojvodini, esto sami izvoai stvaraju melodije za ovaj instrument.
Truba sastavni deo narodnih bleh orkestara. U okvir narodnih sastava je prela od vojnih orkestara, gde
je ranije postojala. Od 14. veka svedoe freske da je truba postojala I u srpskoj feudalnoj dravi. Posebni
razvoj trube uoava se posle Drugog svetskog rata u Srbiji I to u tri regiona: Uice I aak, Zajear I
Boljevac, Vranje I Leskovac.
Harmonika je aerofoni instrument sa slobodnim jezicima. Postoje usna i runa harmonika . Runa se deli
na dijatonske i hromatske. Rune harmonike se sastoje od diskanta na kojem se izvodi melodija, meh
slui za snabdevanjem vazduha, basovna strana slui za pratnju meoldije. Dijatonske su male sa
dugmadima na kojima se izvodi jednostavna melodija uz basovnu pratnju koja se sastoji od dve
harmonske funkcije T (kad se meh razvlai) i D (kad se meh zatvara). Hromatske harmonike su
savremene harmonike sa dugmadima i klavirskim dirkama, raznih veliina, sa velikim izvoakim
mogunostima.
KORDOFONI MUZIKI INSTRUMENTI
Korda struna

Fon - zvuk
Za ove muzike instrumente postoje tri vrste ica: od ivotinjskih creva, konjskog repa i metala.
Dele se u dve porodice:
porodica citre (zvuk se dobija trzanjem i udaranjem)
citra
cimbalo
kanun
oprekelj
porodica lutnje (zvuk se dobija prevlaenjem gudala preko ica i trzanjem)
gusle
lirica
gusla
tambure (vojvoanska, argija, saz)
PORODICA LUTNJE
Citra ima pretka u obliku srednjevekovnog psaltira, cistole i citare koja se upotrebljavala u 16. i 17.
veku. Ima plitko, duguljasto rezonantno telo i oko 56 ica. Na gornjoj dasci je glasnica. ice se trzaju
palcem desne ruke pomou elinog plektruma i prstima leve ruke. Citre su domae izrade, timovane po
kvartama, a pragovi su rasporeeni tako da svaka vojvoanska citra daje miksolidijsku skalu. Na jednoj
ici se svira melodija, a ostale slue za bordunsku pratnju. Razlikujemo dijatonsku i hromatsku citru.
Obino est citri sviraju zajedno kao pratnja, dok ene pevaju jednoglasno. Ovaj instrument je naroito
stekao popularnost u 19. veku, a upotrebljava se u pokladnim veseljima vojvoanskih Maara.
Cimbal(o) persijsko-arapskog porekla, sastoji se od drvenog trupa u obliku trapeza preko koga su
razapete oko 130 ica, privrene ekserima. ice su timovane po 3-4 unisono. Na novijim
instrumentima postoji konjic koji deli ice po kvinti u odnosu 3:2. Svira se pomou tapia ili
pizzicattoprstima, a zvuk je rezak i jasan. Cimbalo je iz pravca Turske dolo u Maarsku, a onda su
maarski Cigani doneli ovaj instrument u severne krajeve dananje Vojvodine i Slovenije. Ranije su bile
domae, a sada fabrike izrade. Postoji i mali koncertantni cimbar koji je u 19. veku dobio noge i pedal, a
od 1960. sve vie postaje solistiki instrument.
Oprekelj je vrsta prenosivih cimbala u Sloveniji, a nosi se spreda obeen i po icama se udara pomou
palice.
Kanun je stari arapski instrument trapezoidnog oblika, ima 26 trostrukih ica (po tri za jedan ton) koje se
pri sviranju trzaju prstima obe ruke ili plektrumom. Rasprostranjen je najvie u Makedoniji i na Kosovu.
PORODICA LUTNJE
Gusle instrument koji slui za pratnju epskih (junakih) pesama. Izrauje se od jednog komada tvrdog
drveta (javor, orah ili hrast), a delovi su:
glava
vrat (varjaa je kukasti deo vrata koji podsea na varjau
karlica (rezonantna kutija)
koa

glasnice
ivija (kobilica, za zatezanje struna)
dugme sa epiem
struna
gudalo (u obliku luka na kojem su zategnute strune)
Glava je izrezbarena u obliku ivotinje ili glave junaka, vrat je bez praga, karlica je presvuena
tavljenom koom raznih ivotinja, koja je podapeta i ima glasnice (5-6). (Kad se umesto koe stavlja lim,
to su gusle na pleh). Struna se sastoji od 60 komada strune (dlaka) konjskog repa, a gudalo ima 40.
Postoje tri oblika gusli:
srpski tip (ovalni)
bosanski (u obliku lista)
crnogorsko-hercegovaki (krukast)
Pratei pevanje pesama, na guslama se svira uvod, meuigre i kadenca. Stih pesama je epski deseterac.
Pesme starijeg stila bile su u nerimovanom desetercu, a novije imaju i rimu. Tonski niz pri pevanju i
sviranju moe biti dijatonski i hromatski, opseg melodija je esto kvarta ili kvinta. Ritam zavisi od teksta i
vrste stiha, a kombinuju se parlando rubati i usto silabik. Poreklo gusala nije utvreno, a o njima postoje
pisani dokumenti iz 15. veka. U 18. veku je osnovana Slepaka kola u Irigu koja je okupljala guslare.
Postoje i dvostrune gusle, koje su iste kao jednostrune, s tim to imaju dve ivije za dve strune. Na jednoj
struni je bordun, a na drugoj melodija. Na ovim guslama su se uglavnom pratile i svirale pesme lirskog i
aljivog sadraja.
Postoje dva naina dranja gusli pri sviranju:
srpski gusle se pridravaju kolenima, sedenje je nisko, a donji delovi nogu mogu biti ukrteni
crnogorski sedenje nije nisko, noge se prekrtaju u predelu kolena, u ijem nivou se oslanja instrument
Gusla troiani ili etvoroiani instrument tipa lirice. Poznat je pod nazivom emane i sastoji se od
glave, korita gde su ivije, strune su od elika/metala ili 3-4 komada jagnjeih creva. Struna je labava kao
kod lirice i pri sviranjem se zatee palcem. Uobiajeni tim je g1-g-d1.
Violina instrument fabrike izrade. U okviru narodne muzike violina svira u godakim ansamblima,
kojima se u novije vreme prikljuuje i harmonika. U domenu seoske muzike prakse nalazimo je u
severo-istonoj Srbiji, Vojvodini, Slavoniji itd). Do sada nije poznato kako je dospela u bive
jugoslovenske krajeve.