LJUBAV KA IGRANJU UTKANA U KOLU

Armija mladih ljudi u Srbiji koji aktivno igraju folklor u amaterskim Kulturno umetnikim drutvima irom zemlje skoro moe da parira broju onih koji treniraju neki od trenutno aktuelnih sportova. Svaki grad u naoj zemlji ima barem jedan folklorni ansambl u kojem se deca, srednjokolci, studenti i zaposleni mogu da upiu i naue osnovne korake i, u zavisnosti od talenta i elje za uenjem, napreduju, nastupaju na koncertima i putuju po svetu. Na najposeenijem sajtu o folkloru (www.folklorsrbija.org.yu) prijavljeno je 178 KUD-ova iz zemlje i inostranstva, a Dragan Drobnjak, glavni i odgovorni urednik ovog portala rekao nam je folklor u Srbiji i te kako popularan, ali da nije dovoljno promovisan. Kulturno-umetnika drutva odavno imaju svoju publiku o emu govore ispunjene i najvee koncertne dvorane. Folklor ne predstavlja samo fiziku aktivnost nego i razvija umetniku stranu linosti. Mladi se u KUD-ovima drue, zabavljaju i putuju. Kroz narodnu igru upoznaju nau, ali i kulturu i tradiciju manjina koje ive u Srbiji objanjava nam Dragan koji je i sam aktivan

igra u Prvom ansamblu KUD "Dimitrije Tucovi" iz Beograda i osniva udruenja graana "Hrast". O tome zbog ega se sve vei broj mladih ljudi okree tradiciji i upisuje u kole folklora razgovarali smo sa diplomiranim etmonuzikologom Vesnom Baji Stojiljkovi koja trenutno ivi i radi na slovenakoj obali, u Kopru, gde je sopstvenom inicijativom u novembru 2007. godine osnovala Akademsko kulturno-umetniko drutvo "Kolo" i uspela da za vrlo kratko vreme okupi blizu sto lanova razliitih uzrasta uglavnom srpskog porekla. kole folklora su zaista postale vrlo popularne u Srbiji i dobro je to je tako. Ali, nain i kvalitet rada je od kole do kole razliit, budui da nedostaje kolovani struni kadar za tradicionalnu igru. Uvoenje tradicionalne igre i muzike u kole i davanje znaaja ouvanju srpskog tradicionalnog naslea u savremenom dobu, problem je koji bi trebalo da se rei na dravnom nivou, u Ministarstvu prosvete. Kada je re o kolama folklora, smatram da su, pre nego deca, roditelji postali svesni velikog znaaja u ouvanju srpskog tradicionalnog naslea i ele da putem tih kola njihovo dete usvoji odreena znanja iz sopstvenog kulturnog naslea. Prilike za putovanje, druenje i rekreaciju deci su svakako na prvom mestu, ali odraslima to ne bi trebalo da bude. Vesna kae da nikad nije kasno i da praktino ne postoji pravo vreme kada bi dete moglo da pone da ui prve korake narodnih igara. Dodaje da je od etvrte godine dete sposobno da shvati osnovne pokrete uz pratnju pesme, a da je upravo pesma glavni pokreta u radu sa malianima. Kroz pesmu deca najlake savladavaju ritam koji potom prenose na pokrete noge, ruke i ostalih delova tela. Ipak, najidealnije vreme za poetak bavljenja tradicionalnom igrom jeste od prvog do etvrtog razreda. kole folklora bi trebalo da imaju razraen plan i program rada, ukljuujui veliki broj narodnih pesama uz igru, brojalica, razbrajalica, tapalica i slino. Ne bi trebalo da cilj bude iskljuivo nastupanje pred roditeljima, da se pokae kako su deca savladala komplikovane korake i figure, koje izvode stariji igrai. To nije u skladu sa razvojem deteta. Vrlo je bitan pravilan razvoj motorikih sposobnosti i glasovnih mogunosti, a rezultati na pozornici e se svakako pokazati objasnila nam je Vesna. U zavisnosti od toga u kojem delu Srbije se odravaju, na proslavama u naoj zemlji sviraju se i igraju razne narodne igre. Ipak, statistiki podaci pokazuju da je gotovo pravilo da, gde god se nalazili, gosti i slavljenici obavezno zaigraju Moravac i Uiko kolo. One pripadaju jednoj porodici igara, odnosno igrakih obrazaca, koju u etnokoreolokoj terminologiji uopteno nazivamo "kolo", ili, preciznije, "kolo u tri". Obrazac kola vrlo je jednostavan, sastoji se od kretanja po prostoru i igranja u mestu, u tano odreenom ritmikom trajanju. Dranje za ruke putene niz telo i igranje u obliku (formaciji) kruga prua posebno zadovoljstvo i oseaj za pripadnost jednoj zajednici. Popularnost kola je pre svega posledica pomenute jednostavnosti obrasca, ija se struktura potpuno sklapa sa osmotaktnom frazom prepoznatljive melodije kola. Jednostavnost osnovnog obrasca moe se dopuniti raznovrsnim ukrasima (prepletom, zapletom, trokorakom, usitnjavanjem koraka), to daje svojevrsnu slobodu pojedincu i omoguuje da vie ljudi (razliitog porekla i uzrasta) zaigra u istom kolu, da niko nikome ne zasmeta, a da pri tom svako od njih ispolji svoju kreativnost u obogaivanju igre.

Takoe, tempo kola moe da bude bri ili sporiji, to opet prua slobodu u izraavanju I mogunost improvizacije pojedinca rekla nam je Vesna. Zahvaljujui kolu srpska igra postala je prepoznatljiva irom sveta. Paralelno sa popularnou kola, koje je odolelo vremenu, mnoge starije igre potpale su zaboravu. Nae igrako naslee svelo se na jedan obrazac, a zaboravljene igre moraju se danas "vetakim" putem rekonstruisati, i dalje razvijati, barem u kolama folklora. Re kolo u upotrebi je meu Junim Slovenima kod Srba, Hrvata, Slovenaca (u Beloj Krajini), Muslimana (u BiH), dok se u istonim krajevima balkanskog poluostrva upotrebljavaju termini oro i horo, i to kod Makedonaca i Bugara, ali i kod Srba (u junoj Srbiji) i Crnogoraca. Horo i oro dolaze od iste grke rei horos, koja znai: skup ljudi, igranka, igra. Znaenja su u srpskom jeziku ista. Kolo je praslovenska re i u istom se obliku nalazi u svim slovenskim jezicima. U etnokoreologiji termin kolo ima vie znaenja, od kojih su osnovna sledea: 1) oblik igre (lanac meusobno povezanih igraa); 2) grupa osoba koja uestvuje u igri; 3) igranka, javni skup na kome se igra; 4) vrsta igre (ikino kolo); 5) kruna igra u kojoj melodija, tekst i druge karakteristike odreuju njenu etniku pripadnost (srpsko, bugarsko, hrvatsko kolo). Vesna Baji Stojiljkovi kae da su dananje koreografije KUD-ova mnogo blie izvornom nego to su to bile one od pre 30 ili 50 godina. Tome su doprinela brojnija i detaljnija istraivanja razliitih krajeva Srbije, pa i ireg prostora gde ive Srbi od kraja 70-ih godina. Savremene koreografije tradicionalnih igara odstupaju od izvornog najvie zbog prilagoavanja sceni. Koraci i varijante igara su uglavnom one naene na terenu, poneki autor ih promeni, obogati svojom varijantom, ali ipak struktura igre ostaje prepoznatljiva (ne mogu da govorim za sve, naravno). Scenski prikaz tradicionalnih igara zahteva promene kretanja, oblika (ili formacije igara) i tu se uoava najvea razlika i odstupanje od tradicionalnog. Meutim, danas postoji dosta eksperimenata prilikom stvaranja koreografija. Ovi autori, ne samo to unose promene kretanja igraa (tzv. slike), ve i menjaju korak da se vie igra ne moe prepoznati. To su najgore mogue kreacije, jer njihovi autori (ja ne koristim re koreograf) nastoje da budu "originalni" i tee ka umetnikom dejstvu, ali njega naalost nikako ne dostiu. Zato njihova dela ostaju samo na nivou dopadljivosti publici objasnila nam je Vesna. TA SE IGRA U SRBIJI Podatke o tome koje se igre igraju u odreenom delu nae zemlje najbolje je iznela dr Olivera Vasi koja je na osnovu sopstvenih terenskih istraivanja i dostupne literature podelila celokupno podruje Srbije na pet etnokoreolokih celina. Dinarskoj zoni pripada Zapadna Srbija, u okviru panonske zone protee se Vojvodina, a moravskoj zoni ubrajaju se Centralna, Severoistona i Jugoistona Srbija.

U Vojvodini je pored obrednih igara postojalo mnogo igara zabavnog karaktera, odnosno lokalnog zabavnog repertoara. Njegova podela moe se najbolje predstaviti grupisanjem prema formaciji, i to na parovne igre (po dvoje) i igre u zatvorenom kolu. Najpoznatije igre u zatvorenom kolu su: Veliko i Malo kolo (banatsko, bako, sremsko), Paorsko kolo, Gajdako kolo, Bunjevako, Starako... Parovi mogu biti razliito rasporeeni po prostoru: pravilno po krunici ili liniji i slobodno po krunom prostoru. Najpoznatije parovne igre su: Ciganica, Maarac, Keleruj, Zurka, Kisel vode, Erdeljana, Sirotica, Sitne bole, Todore, Tandrak i dr. Zapadna Srbija pripada dinarskoj zoni. Karakteristika dinarske zone je kolanje, to jest, igranje u kolu uz pratnju pesme, koje se izvodilo u brojnim prilikama. Razvijanjem ovog jedinstvenog obrasca i veim prisustvom instrumenata, koji zamenjuju vokalnu pratnju, nastaju brojne igre zabavnog karaktera: povod, etvorak, trojak, s noge na nogu, svinjarac, estica, bosanica, prekid kolo, sec kolo, mala bata, devojako kolo, areno kolo i mnoge druge. Igranje zapadnog dela Srbije odlikuje se snanim igranjem, sa celom povrinom stopala na tlu i savijenih kolena, koja se u toku igranja ne ispravljaju. Obrasci koraka su jednostavni, variraju se naglaavanjem koraka, usitnjavanjem koraka u taktu, izbacivanjem slobodne noge, dok je preplitanje nogu u toku igranja za ove stanovnike veoma teko. Igre centralne Srbije su lake i leprave u umerenom tempu, ali upravo za takav nain igranja potrebno je veliko igrako umee. Ovo posebno odlikuje igru etnja (eta, povoz, etalica, etaljka, odmor), izvoena uz vokalno-instrumentalnu pratnju, sa kojom su momci ili oenjeni ljudi zapoinjali igrake skupove. Najrasprostranjeniji igraki obrazac ove oblasti je tip igre nazivan kolo u tri ili kolo. Kolo se ranije izvodilo u brojnim varijantama, uz razliitu muziku pratnju (vokalnu, vokalno - instrumentalnu i istrumentalnu) i razliite nazive (ikino kolo, dambasko kolo, Posejo deda, estica i drugi). Osim etnje i kola, okosnicu igrakog repertoara u centralnoj Srbiji ine i sledee igre: devojako kolo (nova vlahinja), starinska vlajna (gajdica, polomka, sitni, rudnianka, kolubarica, sitno napred, kriva...), osmica, trojanac (od pet taktova), urevka, pop-Marinkovo kolo, retko kolo (moravsko kolo, narodno kolo) i etvorka (aanka, tasino kolo...). U severoistonoj Srbiji postoji obiman zajedniki repertoar igara. Da navedemo nekoliko: vlaina ili vlajna, stara vlaina kod Srba, a ora e patru ili etvorka, danca kod Vlaha; keser kod Srba a kiseru kod Vlaha; polonka kod Srba, a s'tnga ili pros'tnga kod Vlaha; pop-Marinkovo kolo kod Srba, okili ili patulu kod Vlaha; todorka kod Srba ili uresku kod Vlaha; levakinja kod Srba, a arambao kod Vlaha; zaplet kod Srba, a ruzmaljinka kod Vlaha... Nain igranja je kod Srba i Vlaha slian. Igraju snano, celom povrinom stopala na tlu. Obrazac koraka varira se poskocima, manjim skokovima, treperenjem, uslonjavanjem koraka, izbacivanjem slobodne noge, a preplet, poznat u centralnoj srbiji, ovde ne postoji. Nema skakanja i velikog prelaenja prostora. Vlako igranje je prepoznatljivo po udarima slobodne noge o tlo ropota (kod Ungureana), i savijanje kolena u duem trajanju utapanje, propadanje (kod Carana). Od igara zabavnog repertoara, izvoene uz instrumentalnu pratnju, igra aak predstavlja dominantnu igru jugoistone Srbije. O brojnim igrakim i muzikim varijantama ove igre

govore i nazivi: banjski aak, svrljiki aak, niki aak, stara bosara, piperana, pirotski aak, ilovaki aak, pinjski aak... Pored ovih igara zastupljene su sledee: jednostranka, osamputka, (osmaa, ia Drilja), etvorka, selsko oro (staroselsko, novoselsko), samaki (po same, lile, lilka, katanka), trojanac, rumenka i polomka (u severnom delu ove celine), vlasinka, bugarka (bugarica, peaki) i estorka (u junom delu celine). Osim pesme, igru je pratila svirka duduka, gajki, kamena, gajdi i tupana, zurli i tapana, orkestra trubaa i harmonike. Nain igranja jugoistone Srbije prepoznatljiv je po izraenoj vertikali, tj. treperenju tela, to je posledica povijenih i elastinih kolena, koja se ispruaju samo na tren. Telo je ispravljeno i neprestano sitno treperi. Stie se utisak da se stopala ne odvajaju od tla. Igra se punim stopalima, snano i otro. U opluku igra se posebno veoma snano, a igrai pre nego to se spuste na tle isprave kolena i udahnu punim pluima. I u Vranjskom Pomoravlju igra se veoma vrsto, ali laganije i smirenije. Kosovci igraju uzdrano, dostojanstveno, bez preteranih i naglaenih pokreta. ANSAMBL "KOLO" Jedini profesionalni Ansambl narodnih igara Srbije "Kolo" osnovan je Uredbom Vlade Srbije 5. maja 1948. godine. Sa ansamblom su saraivali najbolji srpski koreografi i istaknuti srpski muziari, kompozitori i dirigenti. "Kolo" je gostovalo na svim kontinentima, priredilo vie od 5.000 koncerata pred vie od 10.000.000 gledalaca u najprestinijim koncertnim salama. Ansambl je nosilac najviih domaih i inostranih priznanja, povodom 55 godina uspenog rada na negovanju, predstavljanju i irenju narodnog stvaralatva i kulturnog blaga u zemlji i inostranstvu, 2003. godine odlikovan je Ordenom Vuka Karadia prvog stepena. Ove godine nacionalni ansambl slavi 60 godina postojanja. Vizija umetnika Ansambla "Kolo" velikim delom se posveuje omladini i njenoj kulturnoj edukaciji, te vraanjem pravem umetnikim vrednostima, koja se ogleda u tradicionalnoj kulturi. KROZ ISTORIJU Uticaji evropskih igara su jo u 19. veku bili prisutni u varoima i varoicama centralne Srbije. U njima su se odravali balovi evropskog tipa, sa repertoarom koji je potpuno odgovarao tadanjem gradskom ukusu: igrali su se valceri, mazurke, poloneze, pa i Kraljevsko kolo, Srbijanka, Kukunjete. Gradska sredina je neminovno uticala i na seosku. Seoske igre, uglavnom jednodelne, strukturalno su se proirile na dvodel, ponegde i trodel. Zato u selima centralne Srbije nailazimo na primere u kojima se u prvom delu igra u kolu, a u drugom u parovima. Sajtovi: www.folklorsrbija.org www.kolo.co.yu www.kudlola.org.yu

www.kudtucovic.org.yu www.cioffusagradac.org.yu Tekst: Nenad Blagojevi http://ja-jp.facebook.com/pages/Srpski-Folklor-Srpski-Folklor-Serbian-Folklore/46476862522? v=wall&viewas=0 Fotografija: Aleksandar Zec (nacionalni ansambl "Kolo" @ koncert Olivare Katarine, 19.06.2008)