U proleni period spadaju igre koje se izvode u vreme sledeih praznika, odnosno u okviru sledeih obreda: ~ lazarice ~ dodole

~ urevdan ~ Jeremijindan ~ Majsko drvo ~ Spasovdan Pod pojmom lazarice u naem narodu podrazumevaju se dva obiaja: ophod lazarica uoi, i na samu, Lazarevu subotu i obiaj teranje zmija. O lazarikom ophodu u naem narodu postoje razna predanja i vezana su za kneza Lazara i njegove sestre koje je Lazar prokleo i pretvorio u ivotinje: lastavicu, kukavicu i zmiju. Hrianska crkva ovaj praznik povezuje sa uskrsnuem Sv. Lazara sledbenika Hristovog roda koga je Hrist vaskrsao pred sam ulazak u Jerusalim. Lazariki ophod je postojao u mnogim krajevima, bilo da su to radile Ciganke ili Srpkinje. Mesto gde su postojale lazarice je Juna Morava i njene pritoke, Pinja i Sredaka upa. Pripreme za ophod su poinjale jo od sredine posta-ue se pesme, planira se putanja kretanja povorke, pripremaju se rekviziti. Sve pripreme se obavljaju u kui lazara ili glavnog lazara (ako je povorka imala dva lazara). U veini krajeva u kojima je postojao lazariki ophod, lazarice su bile devojke i devojurci (14 ili 15 godina). Izuzetak po starosti uesnica je Sredaka upa, gde su u ophod ile devojice od osam do dvanaest godina. U Leskovakoj Moravi uesnici u ophodu su bili: lazar, lazarica, dve ili tri prednjarke i dve ili tri kronjarke. Pinjske lazarice su imale dva lazara (muki i enski) po dve prednjice, zadnjice i kronjarke. Sredaka upa: lazar (najstarija devojica), lazare (najmlaa devojica) i etiri pevaice. U Vranjskom Pomoravlju ophod su inili jedan lazar, dve tanovoe i dve pesnopojke. Darovi koje su najee dobijali su pasulj (hrana namenjena mrtvima) i jaja (izvor ivota). Uvek su pesmom najavljivale svoj dolazak i u veini krajeva je ophod tako poinjao. Izuzetak su Pinja i Sredaka upa. U Pinji, pre nego to pone ophod, pre izlaska Sunca uesnici idu na izvor, pevaju i igraju vodi. Kad zavre radnje na izvoru krenu kroz goru i pevaju pa tek onda idu od kue do kue. U selima Sredake upe, bio je obiaj da se u petak uvee nadskakuvavaju lazari i to uz pratnju starijih ena. Uvee bi se ipred crkve sakupile etiri grupe lazarica, lazari stanu u krst, ene poinju da pevaju na lazariki glas a lazari skakuu na desnoj nozi menjajui mesto naizmenino i
1

kad dodje na red tekst pesme rukujte se lazare prestaje skakutanje, rukuju se i to je znak da sutra mogu da krenu u ophod po selu. U Pinji je bio obiaj da se tri puta moralo ii u lazariki ophod i posle toga se moralo udati. Ukoliko lazarice budu lepo doekane, pevaju domaici pesmu a ukoliko ih ne doekaju lepo pevaju podrugljive pesme. Ako se dve povorke susretnu, dolazilo je i do sukoba a o tome svedoe i lazarika groblja. To je kasnije prekinuto. Lazariki ophod se zavravao tamo gde je i poinjao-u kui (glavnog) lazara raskiavanjem, skidanjem nakita, ukrasa i podelom darova. Negde se pravila i zajednika veera. Po narodnom verovanju lazarice idu za beriet, za opte dobro. U ostalim krajevima gde su lazariki ophod izvodile Ciganke, ide troje izvoaa i kau da idu da igraju lazaricu. Mlada Ciganka igra, starija peva a violinista ili harmonika svira. Obiaj teranje zmija je karakteristian za Srbe preko Drine. Na Lazarevu subotu se pali ubre i kau, da se to radi protiv zmija. U okolini Beograda teranje zmija poinje od Todorove subote pa sve do Lazareve. Postoji predanje da je stanovnike ovoj kraja Sv. Todor nauio da teraju zmije. IGRA LAZARICA: Igra lazarica nije sloena. Nema komplikovanih koraka, prati je antifono izvedena pesma. Najzastupljenije je takozvano streljanje: dve igraice se postave na izvesnom rastojanju i igraju idui jedna drugoj u susret, menjaju mesta i vraaju se u poetnu poziciju. Koraci: pocupkivanje na levoj i desnoj nozi naizmenino ili trokoraci. Prelaenje oznaene putanje mora da se obavi dok se ispeva jedna strofa pesme. Kada prednjice (pevaice koje zapoinju pevanje) otpevaju jednu strofu, igraice su zamenile mesta, a kada tu istu strofu ponove zadnjice (pevaice koje ponavljaju ve otpevanu strofu) igraice moraju biti na svojim mestima. Osim igranja dve igraice, u lazarikom ophodu, postojali su i drugi igraki oblici: polukrug i neka vrsta solo igranja u grupi. Lazarika igra mogla se izvoditi u polukrugu kada se izvodila oko lazara (Vranjsko Pomoravlje) ili kada se izvodila kui ili trudnoj eni. Ukoliko je trebalo uticati na rast trave onda su lazarice igrale i skakale po livadi svaka za sebe. Igra lazarica iz Sredake upe: i u ovoj oblasti igraju samo dve igraice-lazar i lazare, ali za razliku od prvog primera ovde postoji kontakt izmeu igraica. Lazar dri desnu ruku na glavi lazareta i skae na desnoj nozi, a lazare trupka u mestu. Ne prelazi se prostor u toku igranja. Dodole - u vreme sunih dana po selima su ile muke ili enske povorke iji je cilj da putem imitativne magije dozovu kiu. Nosile su
2

razliite nazive: dodole, dodolke, dodolice, papruge, peperuge, prpci, prporue, peperue. Samo je jedna glavna linost koja se izgledom odvajala od ostalih i zvala se dodola, peperuga, prpac... U veini krajeva je to bila enska osoba Srpkinja ili Ciganka. Starosna granica je bila jasno odreenadevojice, devojke, svi mladi jedne zajenice, u nekim krajevima mogla je biti i ena. Bilo je vano samo ko moe biti glavna linost. U nekim krajevima bilo je istrie ili izroe (poslednje roeno dete) kopile ili kopiljae u nekim krajevima siroe, negde momak ( lepukast ko devojka), poslednjih decenija mlada Ciganica. Najee je glavna linost bila naga okiena zelenilom, cveem, bila je bosa a na glavi je nosila venac sa cveem. Ostale uesnice su bile u kouljama, bose, opasane cveem, mogle su imati venac ili cvee u kosi. U nekim krajevima su nosile posude sa vodom i sve usput prskale, a negde su pre ophoda odlazile na groblje, uzimale krst sa neznanog groba ili groba nekog utopljenika, obeenjaka i vezivale za nogu glavne linosti koja ga je svo vreme vukla. Posle ophoda krstaa bi bila baena u reku. Dodolska povorka ide od kue do kue, pevaju se odreene pesme, dodola cupka, igra, domaica ih daruje. Izdvajaju se opisi dodolskih ophoda sa Kosova, iz Leskovake Morave, u selima Takova, Vojvodini, Podgorini, Azbukovici i Podibru. Kosovo Polje: vreme dodolskog ophoda je bilo od urevdana do Spasovdana. Glavna linost je bila devojica, siroe a ostale uesnice povorke su bile devojke. Kad dou pred kuu devojke ponu da pevaju, dodolica igra, a ostale jure ukuene po kui i prskaju ih vodom. Domaica poliva dodolu vodom. Darivane su branom, novcem, a kada bi naputale kuu, uzimale bi sito i bacale ga uvis-ako padne na lice bie godina berietna ako na nalije bie oskudna. Kada zavre ophod onda odlaze u crkvu, poiste je i smee stavljaju u kesu. Potom odlaze na reku ili potok i kae tu kesu na motku drei je tri-etiri metra iznad vode, jer su verovale da e voda toliko napadati i odneti kesu sa smeem. Kad obese kesu iznad vode onda se kupaju u toj reci. U tom trenutku su najee pevale Dodolica Boga moli , Dodolice sirotice. Leskovaka Morava: dodolice su obilazile njive, kamenolome, pevale dodolske pesme, igrale. One su ruale nad rekom (stoje u reci i ruaju). U selima Takova: u dodole su ile samo tri devojke. Pre nego to pou u ophod idu u crkvu da se prieste. One u ophodu ne obilaze kue ve zapise. Kada pou iz crkve na prvom raskru zakopaju raka jer veruju da e kia toliko dugo padati da e iskopati raka.

U Vojvodini: od kraja XIX veka u dodole su ile samo Ciganke (etiri ili pet devojaka u grupi). Glavna linost je okiena zelenilom; pred svakom kuom pevale su pesme, ukuani su ih polivali vodom i darivali. U nekim krajevima Srbije-umadiji, Azbukovici i Podibru-dodole su bili mukarci. Oblaili su se u enske haljine, kitili se travama i tako ili u selo. Glavan linost je nosila venac na glavi i zvala se dodola. Nisu ili od kue do kue, ili su kroz selo, glavnu linost polivali vodom a pratila ih je povorka mladih koja je pevala i zbijala ale. U selima Azbukovice: dodolsku povorku inili su stanovnici sela. Na elu povorke je dodola-lepukast momak okien avtikovinom (trava sa modroplavim bobicama), kupinovom lozom i klasjem. Za dodolom je iao svetenik, ljudi koji su nosili barjake pa ostali. Tako su ili pravo na reku, kada stignu svetenik ita molitvu, pevala bi se dodolska pesma, posle bi dodolu potapali u vodu a uesnici bi se meusobno prskali vodom. U Dalmaciji, Ravnim Kotarima, Bukovici, okolini Zadra i u Boki su ili prpci. To su bili momci okieni zelenilom i cveem. Na elu povorke je prpac, negde se zove i kolovoa. Ili su od kue do kue, pevali dodolske pesme i traili darove. Ukuani bi vrebali priliku da poprskaju prpca vodom, a on bi to veto izbegavao neprestano se kreui. Poslednjih decenija su dodole Ciganke-starija peva, mlaa igra i svira. IGRA DODOLA: Improvizacija, skokovi, okreti, trupkanje. Okreti simbolizuju, odnosno imitiraju vetar koji treba da donese oblake, skokovi treba da utiu na rast useva, trupkanje da ono to je u zemlji zasaeno sazri. (U vezu sa dodolama se dovodi i vrzino kolo koje je zabeleeno 1908. godine u selu Veliki izvor kod Zajeara. Seljaci su verovali da je uzrok sue, koja je zahvatila taj kraj, dolazak zmaja koji je nou iveo sa enama iz ovog sela. Mukarci su se sakupili na groblju, zapalili vatru i goli zaigrali vrzino kolo. Tako goli su krenuli kroz selo sa klepetuama, dizali su veliku buku i terali zmaja ka groblju. Onda ponovo oko vatre zaigrali vrzino kolo da bi pala kia. 1948. godine u selu Dobro polje kod Boljevca je bila velika sua. Da bi izazvali kiu mukarci su zaigrali nou goli oko korita puna vode, pa su ih igrajui prevrtali i nisu smeli da progovore nijednu re. Ana Maleti je u umberaku zabeleila podatak o tome da igraju etiri devojice i jedan deak ali ne navodi igraki obrazac.) urevdan (06.05. kod katolika 23.04.): narod smatra da je to najjai praznik za seljake i da je to slava stoke. Pored brojnih obrednih radnji koji su vezane za urevdan, obiaj je i da se na sam dan ili uoi urevdana pale vatre i da se oko njih IGRA. Obiaj je i da se ljulja u ljuljaci, potom bi
4

se pravio ruak na inicijativu devojaka. Kasnije im se pridruuju i momci. Ovaj obiaj je poznat u Boki.1 U Budaku i Timoku obiaj je da se igra na livadi posle pletenja venaca. Vence obese o drvo, prostru hranu, a doilja povede kolo. Jeremijdan (14.05): u naim krajevima praznuje se protiv zmija. Ovaj praznik praznuju samo pravoslavci i na ovaj dan zmije mnogo vie teraju Dinarci. U Grui je zabeleen obiaj da se uoi Jeremijdana obrazuju povorke devojaka koje obilaze kue. U obilazak kreu u pono. One bude domaicu koja budi ostale ukuane. Devojke obilaze oko kue, domaica ih daruje a kada pone da svanjiva seljani se okupljaju na meama i prave IGRANKU. Jeremijdan, sem toga to predstavlja praznik zatite od zmija, moe biti preslava i zavetina. Majsko drvo (11.05.): ovaj praznik vezan je Sv. Filipa i Jakova a ima ga na prostoru Hrvatske i Slovenije. Sinonimi su Maj, Maju, Mlaj. Ovaj obiaj postoji i kod Slovaka u Sremu. U centru sela postavi se okresano stablo, okiti se raznobojnim trakama i oko njega se moe takmiiti i IGRATI. Isti obiaj postoji i kod eha, Maara, Francuza, Engleza. Spasovdan (slavi se etrdesetog dana posle Uskrsa i uvek pada u etvrtak): po narodnom verovanju toga dana je Bog uspeo da se spase od poganih ljudi i ode na nebo. Sinonimi: Spasovo, Vaznesenje, Krievo, Krii, Sensa, Sensovo. Posveen je bilju i stoci, kao i urevdan, pa se u mnogim krajevima proslavlja slino. Leskovim granicama se kite njive, polja, kue, torovi radi zatitie od grada i za napredak. U okolini Budve Vuk Vrevi je sredinom XIX veka zabeleio pojavu: ujutru na Spasovdan izlaze na brdo koje se zove Spas gde se nalazi Vilino gumno. Sveano su obueni momci i devojke sa vencima na glavi. Kada dou na gumno postroje se u dve naspramne linije-muka i enska i pevaju Dobro jutro, dobre vile i nama ga dajte. Pesmu poinju momci a devojke odgovaraju isto to, pa sve ponove tri puta. Posle otpevanih stihova spoje kolo, zatim sledi ruak i opet IGRAJU. U naem narodu mnogo je naziva za razna brda-Spas, Spasovica, Spasovac, tako da mnogi naunici smatraju da je to jedan od starih prehrianskih praznika. I islamizirano stanovnitvo ga na odreen nain proslavlja: odlaze u crkvu da donesu zavjet u vuni i siru. Posle toga imaju IGRANKU, sabor, tefirid kod crkve, takmie se, vesele...
1

Pored ovog primera, igranja oko vatri ima i za druge praznike u toku godine. Tako npr. igranjem oko ivanjdanjskih vatri imitativnom magijom elelo se pomoi Suncu da jo traje i da produi svoju putanju kretanja po nebu.