Drevni mnogobozacki simbol SVASTI ASTA koji se u svakodnevnom zivotu naziva svastika (kukasti krst prim.prev.).

. Svastika je - veoma stari simbol, koji je bio zajednicki simbol za razlicite zemlje. Svastiku, naravno, nije izmislio Hitler. Svastika je starija od Hitlera mnogo desetina i stotina hiljada godina. Drevne religije je opisuju kao gomilu znakova uspeha, koja ima desetak iljada blagotvornih osobina. U najcescem smislu Svastika to je simbol sunca, znak svetlosti i darezljivosti. Najraniji opis koji je dosao do nas dat je na sanskritu. Svasti Asta na sanskritu Naka bude blago svima. Sunce svetli svima. Klanjanje svastiki prvobitno je oznacavalo klanjanje suncu izvoru citavog zivota na zemlji. U Rusiji takodje svastika ima drevnu istoriju. Nju su u Rusiji nazivali KOLOVRAT (solsticij), sunce se takodje krece u pravcu kretanja kazaljke na satu UDESNO, ili POSOLONJ (sejanje, zasejavanje polja vrsi se bacanjem ruke UDESNO). Veoma lep i predivan simbol. LEVOSTRANA SVASTIKA TO JE SIMBOL ZETVE.Posle februarske revolucije privremena vlada je nastojala da kultivise svastiku i cak je stampala na novcu, koji je bio u opticaju do 1918.g. Komunisti su zabranili svastiku i skinuli je sa novca. Principijenlo su razliciti egregori kod komunista i mnogobozaca. Svastika je prisutna i u drevnim jevrejskim sinagogama, naprimer u sinagogi u Izraelu. Tamo je svastika savijena ulevo. DESNOSTRANA SVASTIKA TO JE SIMBOL ZIVOTA I STVARANJA. Desnostranih svastika kod Jevreja nema. Njima se vise svidja da ne stvaraju, vec da zanju plodove, posebno tudje. Sto jeste istina. (nap.Sad ce optuzbe da sam antisemita :-)))) )

Radi onih koji nemaju nikakvih saznanja ili onih koji imaju pogresna, dacu detaljno objasnjenje porekla i znacenja simbola svastike, ali pre nego sto pocenem reci cu najpre da nije tacno da je Hitler menjao pravac krakova na svastici, vec je istina da je on "prisvojio" jednu od dve postojece varijante koje u osnovi imaju isto znacenje. Vazan je podatak da je nakon II svetskog rata u Indiji malatene nestala iz upotrebe ona varijanta koju je koristio Hitler, iako su obe svastike osnov Budistickog verovanja. Na sanskritskom jeziku rec buda znaci probudjen, sto je istovetno znacenju te reci na srpskom - budan, odnosno probudjen. Da ne bude zabune, ja jesam pravoslavna hriscanka, ali ona koja postuje i istrazuje svoje korene kao i (svoju) staru srpsku religiju, (a i drugih koje su se iz nje razvile). Svi oni koji misle da u pravoslavlju nema i one tzv. "paganske" grdno grese jer se ona, uprkos nastojanjima naseg svestenstva da je na neki nacin ukriju, zadrzala. Sveci su samo zamena za Svarozice, potomke naseg suncanog i svetlosnog Boga Svaroga, a svi obredi koji prate Bozic i Krsne slave su u stvari stare (paganske) obredne ili tzv. magijske radnje. Neke od njih koje svi pravoslavni Srbi praktikuju jeste mesenje hleba, cesnice, odnosno kolaca, paljenje badnjaka i bezbroj drugih. Srbi u ruralnim sredinama za sada najbolje odolevaju pokusajima zatiranja porekla obreda nasledjenih od nasih predaka, te ih i dalje prenose s kolena na koleno. Iako je ova materija veoma obimna ja cu gledati da obuhvatim samo ono osnovno koje se tice navedene teme, a ako bude diskutanata, ili onih koji ce me osuditi zbog stvari koje cu ovde izneti, mogu i da dodam ponovo koju rec...

Svastika (krst) Najstarija svastika koja je pronadjena pripadala je Vincanskoj kulturi, odnosno Rasenima (Etrurcima). Dakle, pra-Srbi su kreatori znaka svastike, svemirskog simbola, bozanskog porekla, koji simbolizuje vecnost. Zanimljiv podatak je da se u sanskritu slova ne zovu slovima, vec kao "nesto sto ne nestaje" (vecno traje). Vazno je napomenuti i da je sanskritski jezik nastao od pra-srpskog jezika, ali o istovetnosti sanskrita i srpskog vise u drugom tekstu koji sledi iza ovoga. Srbi su u svojim seobama i osvajackim pohodima na druge narode, prenosili i svoju kulturu i religiju, tako danas u mnogim Azijskim narodimo mozemo naci simbol svastike, cije je osnovno znacenje manje ili vise izmenjeno. Osnovno znacenje svastike jeste vecito (kruzno) kretanje - vecnost. Treba znati da su pra-Srbi verovali u reinkarnaciju, a da su svoje mrtve spaljivali i sahranjivali ih u urne u obliku kuce na kojima bi stavljali znak vecnosti, sto sam vec rekla

u jednom od proslih dopisa u vezi svastike. Postoje dve vrste svastike: jedna, ciji se kraci okrecu u pravcu skazaljke na satu i druga ciji se kraci krecu u suprotnom pravcu. Jedan pokazuje stvaranje, a druga unistenje. Kako se kod oba znaka smenjuju stvaranje i unistenje, odnosno smrt i zivot, pa opet zivot .... onda je jasno da su obe svastike istog znacenja (i istog znacaja) bez obzira na pravac kretanja krakova, jer kretanje na bilo koju stranu vraca na pocetak, odnosno simbolise veciti (kruzni) tok stvaranja - kreativnu Boziju silu. Krst oznacava cetiri strane pravca u koja se bozija sila manifestuje (siri), a tacka u kojoj se poklapa krst je seme ili klica (iskra) radjanja iz koje sve nastaje. Moram da se vratim na sanskrit (nastao od pra-srpskog jezika), u kome svaki znak jeste zaseban slog cijim ponovljenim izgovaranjem moze da dovede u piviseno stanje svesti. Slicno hriscanskim ponavljanjima kratke molitve uz okretanje brojanica, sto opet simbolise (vecito) kruzno kretanje. Sanskritski slog OM (koji se izgovara kao AUM) simbolizuje cetiri dimenzije ljudske egzistencije - svesti, podsvesti, nesvesti i supersvesti. OM nema ime ni oblik, to je kreativna sila univerzalnog uma. U vedskim spisima OM se poredi s jajetom, u cijem centru se nalazi pocetna tacka iz koje se siri zvuk. U svemiru (jajetu) postoje zvuci i energije koje su oduvek postojali i koji se ne mogu ni stvoriti ni unistiti. Om predstavlja stvaralacku Boziju silu, centar u kojem se ujedinjuje vreme i prostor i gde se beskonacnost deli u mnosto beskonacnosti => vecnost. Krst na svastici deli svemir na cetiri dela (dimenzije). Cetiri glave Svetovida takodje predstavlja cetiri dimenzije univerzuma. njegov otac srpski Bog Svarog, nazivan i Visnji ili Visnu u Indiji, bio je stvoritelj svega na nebu i na zemlji. Po verovanju starih Srba, Svarog i Vida (njegova supruga), podarivsi svoj dah (zivot) hrastovima, stvorili su po svome oblicju prva ljudska bica, Dubravka i Ljubljenicu. Jedno od kultnih mesta Svaroga je i ognjiste (na sanskritskom agni, na srpskom oganj). U njegovu cast Srbi su na ognjite stavljali hrastov badnjak, koji je predstavljao duh predaka, tako da kada danas mi pravoslavni palimo badnjak nesvesno ponavljamo obredne radnje nasih predaka, ciji duhovi razgorevaju vatru Sunca, i slave suncanog (svetlosnog) srpskog Boga Svaroga. Noseci krst, takodje nesvesno ponavljamo jedan ritual nasih predaka, jer su Srbi krst kao najstariji ljudski simbol imali prvi i mnogo i pre hriscanstva, i verovali da ima visestruku magijsku moc, jedna od njih, zastita od negativnih sila. Navescu jedan drevni obicaj, sa kojim su pretpostavljam svi upoznati, a koji je zahvaljujuci SVEBOR-u obnovljen u Srbiji. Radi se o vadjenju krsta iz vode 18. januara na Krstovdan. Povorka ljudi krece prema vodi gde se baca krst, u vodu potom urone muskarci te pronadju krst i izrone ga iz vode. Ovo ukazuje na drevno ciscenje idola, jer kod Srba (Slovena), voda ima znacajno mesto u magijskim ritualima, a da pod plastom hriscanstva do nas i dalje dopiru magijske radnje nasih predaka, upucuje i umivanje ikona drugog dana po vadjenju krsta 19. januara, na Bogojavljenje. Drugi Krstovdan, (Vozdvizenije Casnoga Krsta) pored crkvenog obelezavanja, Srbi praznuju taj dan takodje u zahvalnost bozanstvu koje im je podarilo i odrzalo letinu i obrednim radnjama se trude da ga pridobiju da odrzi jesenju setvu. Na Krstrovdan 27. septembra kopaju se rupe za sadjenje vocki da bi se grane "krstile" tj. granale. Takodje se tog dana na osvecenje u crkvu nosi bosiljak, zito, jabuka i grozdje, verujuci da ce taj bosiljak pomoci porodiljama. Kako pri pokrstavanju Srba, nasilni pokusaji svestenika da se zatre nasa prvobitna drevna religija, Sveti Sava se dosetio da je pametnije ne nametati nista silom, vec drevnim obicajima dati hriscanska obelezja, te je nekako pomirio "staro i novo". Danas imamo pokusaje da se unisti cak i secanje na poreklo tih obicaja. Ne znam kako o tome razmisljaju ostali Srbi, ali ja sam svesna da kroz pravoslavlje slavim takodje i drevno Srpsko verovanje, jer hriscanstvo je njen produzetak, a Hrist jedan od sinova (Svarozica) koje je Bog slao na zemlju. Nakon ovoga sto danas napisah, kao sto Saskevic ima obicaj da kaze: "slobodno me psujte", ako mislite drugacije, ali ja od ovoga ne odstupam ni za milimetar. Saskevic ce mozda cak i prvi da me "psuje", ne toliko zbog stare srpske vere, koliko zbog srpske svastike :-)