Za razliku od videa koji predstavlja prostor duhovnog ivota

lika, muzika je posmatra, tj. ona, po zamisli kompozitora,

odraava grad koji posmatra deavanje meu likovima. U
tekstu za program predstave Isidora ebeljan kae da je
muzikom stvarala dvoznana emotivna stanja koja postoje u
tekstu. To je moderna muzika grada koja izraava dva stanja
muziku leeva (muzika tema svih likova osim Nadede) i
smrt i devojka (Nadedina muzika).

Meutim, upravo zato to je profilisana suprotstavljenim

temama, muzika je vie od komentara. Ona, zajedno sa
svetlou, postaje uloga vremena. Kada je scenograf Juraj Fabri
ubacio rotaciju, konano se itav prostor pokrenuo. Kretanje:
kruno rotacije, horizontalno i vertikalno platna, kretanje
svetlosti preko videa i osvetljenja, protok muzike postalo je
konani i apsolutni znak uloge vremena.

U prvoj slici imamo samo uto svetlo i nain na koji se Maks

(Vojislav Brajovi) odnosi prema zamiljenim gostima.. Od
atmosfere velike, znaajne zgrade neke institucije u drugoj
sceni imamo samo nepreglednu kolonadu stubova, a od kuhinje
u stanu Ignjatovia vidimo samo igru leptira koji asociraju na
treperavost letnjeg dana, dok kuhinju u Simievom stanu
doarava roj muica; ova dva prostora su jedno drugom lice i
nalije bogatija i siromanija varijanta jedne iste atmosfere .