Ivan Tokin - "Kad"

Kad se, na primer, sretnu dva pogleda, kad se dva čoveka iznenada opuste u istom trenutku, van svih
pravila ponašanja, van svega poznatog, i kad se pogledaju. Kad je sve jasno, odmah, kad nema
dileme da su se sudarili svetovi i da je ugledan idealan presek tih svetova, i nepregledan autoput
ispred njih. Kad je poziv na put jasan i kad sve priče stanu u taj trenutak, kad postane jasno da su
dobre reči samo nemušti pokušaji komunikacije. Kad nam se posreći da se to desi, i kad posle toga
nastavimo da izgovaramo prikladne rečenice, da hodamo po davno utabanim stazama da bismo stigli
do davno proživljenih ishodišta, to je trenutak u kom se odričemo slobode.

Sloboda napadne kad nađe vremena za nas, i bez milosti sudi, slobodno. Sudi kao da mi imamo samo
jedan život a ona puno posla, i čim nas ugleda kako drhtimo pred njom i stremimo sigurnim
putevima, precrtava nas i hita dalje, ka carevima koji imaju herca.

Čovek uzima onoliko slobode koliki mu je kapacitet pluća. Niko vam neće doći i kazati:

"Hajde, sad budite malo slobodniji! Recite ovo ili ono, napišite nešto malo slobodnije ..." To morate
sami da rizikujete i da platite na razne načine. Naravno, mogu vam brojati do deset, ali ako ste pravi,
ako ste rođeni borac, ako ste žilavi, vi ćete ustati sa patosa i ponovo se vratiti u ring.

Slobode, dakle, uzimate onoliko koliko vam treba i plaćate onu cenu na koju ste spremni.

M. Kapor

I uzmem te, i ispadnes mi