Amoreta je stvorena za vas, osmiljena

da vas zabavi i opusti, da vam vrati

osmeh na lice i okrepi duu.

Ona vam donosi tople, ljubavne prie i servira

ih iskljuivo da biste u njima uivali.

Amoreta je va odmor, razonoda i predah.

Ona postoji da bi vae srce bilo

ispunjeno kada zatvorite knjigu.

Amoreta i vi, na krilima ljubavi.

Poletimo zajedno u svet ovog romana.

www.amoreta.rs
 aklin F. Demestr
NAPOLEON I OZEFINA

Patria B. Dikinson
A PRINCEZA DAJANA I DODI EL FAJED

Konstantin Kolak
F.M. DOSTOJEVSKI i ANA GRIGORJEVNA

Glenda Mekendrik
ELIZABET TEJLOR I RIARD BARTON

Dajana Mouzli
ISIDORA DANKAN I SERGEJ JESENJIN

Ida Goldvoter
LORD BAJRON I LEDI KEROLAJN

Dimi Karson
LOREN BEKOL I HEMFRI BOGART

Suzet Riar
V FREDERIK OPEN I OR SAND

Helena F. Barkaov
ALEKSANDRA I CAR NIKOLAJ ROMANOV

Melvin Henderson
DON F. KENEDI I MERILIN MONRO
Edicija: NAJVEE LJUBAVI
 U stvari, ta je mogao on, star, bolestan ovek,
optereen dugovima, da prui toj zdravoj, mladoj
devojci, punoj ivotne radosti? Ne bi li ljubav prema
umetniku bila strana rtva za tu devojku i zar se
ona ne bi kasnije gorko kajala to je za njega vezala
svoju sudbinu? A i uopte, zar je mogue da mlada
devojka, toliko drugaija po karakteru i godinama,
zavoli moga umetnika? Zar to ne bi bilo psiholoka
neistina? Eto, upravo o tome bih eleo da ujem vae
miljenje, Ana Grigorjevna
A zato nemogue? Jer ako vaa Anja, kako
kaete, nije koketa, nego je obdarena dobrim, saose-
ajnim srcem, zato ne bi zavolela vaeg umetnika?
ta s tim to je on bolestan i siromaan? Zar moe
da se voli samo zbog spoljanjosti i bogatstva? I u
emu je tu njena rtva? Ako ga ona voli, onda e i
sama biti srena i nikad se nee pokajati!
F. M. Dostojevski
i Ana Grigorjevna
Konstantin Kolak
 I

ZAPIS ANE DOSTOJEVSKE

P o svojoj prirodi, Fjodor Mihailovi bio je

retko marljiv ovek. ak i da je bio bogat,
da nije morao da brine o egzistenciji, sigurna
sam da ni tada ne bi ostao dokon, nego bi stal-
no nalazio teme za intenzivan knjievni rad.
Pred kraj 1880. godine oslobodili smo se
svih dugova koji su nas toliko muili, ak smo
imali na raspolaganju honorare iz redakcije
Ruskog vesnika (oko pet hiljada). inilo se da
nije bilo neodlone potrebe da odmah prione
na sledei posao, ali Fjodor Mihailovi nije
hteo da se odmara. Odluio je da se ponovo
prihvati izdavanja Pievog dnevnika, poto

9
 N ajvee ljubavi

se tokom poslednjih tunih godina u njemu

bilo nakupilo mnogo uznemirujuih misli
o politikoj situaciji u Rusiji, a slobodno je
mogao da ih izrazi samo u svom asopisu. Uz
to nam je buran uspeh jednog broja Pievog
dnevnika iz 1880. godine dao nade da e novo
izdanje imati uticaja na veliki krug italaca,
a Fjodoru Mihailoviu veoma je bilo stalo da
proiri svoje zavetne ideje. Fjodor Mihailovi
je nameravao da objavljuje Piev dnevnik
dve godine, a zatim je mislio da napie drugi
deo Brae Karamazovih, gde bi se pojavili
gotovo svi raniji junaci, ali nakon dvadeset
godina, gotovo u savremenoj eposi, kada bi
uspeli mnogo da urade i mnogo da iskuse u
svom ivotu. Nacrt budueg romana bio je,
po prianju i belekama Fjodora Mihailovia,
neobino zanimljiv, i prava je teta to nije
bilo sueno da ga zavri.
Pretplata na Piev dnevnik otpoela je
veoma uspeno i oko 20. januara imali smo
prilian broj pretplatnika.
Fjodor Mihailovi imao je dobru naviku da
novac od pretplate ne smatra svojim sve dok
ne namiri pretplatnike, i stoga je u dravnoj

10
 F. M. Dostojevski i Ana Grigorjevna

banci otvorio knjiicu na svoje ime, na koju

sam ja ulagala novac koji je stizao na ime pret-
plate. Zahvaljujui tome mogla sam pretplat-
nicima odmah da vratim uplate.
Tokom prve polovine januara Fjodor Miha-
ilovi oseao se izvrsno, odlazio je u pose-
te poznanicima i ak pristao da uestvuje u
predstavi koja je trebalo da bude prireena u
kui grofice S. A. Tolstoj poetkom narednog
meseca. Bila je to postavka dve-tri scene iz tri-
logije grofa A. K. Tolstoja. Fjodor Mihailovi
je preuzeo na sebe ulogu isposnika u Smrti
Ivana Groznoga.
Napadi epilepsije nisu ga muili ve tri
meseca, a njegova bodrost i ivahnost svima su
nam ulivale nadu da e zima sreno proi. Od
sredine januara Fjodor Mihailovi se prihvatio
rada na novom broju Dnevnika, u kome je
eleo da iskae svoje misli povodom Zemskog
sabora. Tema lanka bila je takve prirode da
je cenzura mogla da sprei objavljivanje, i to
je veoma brinulo Fjodora Mihailovia. Upra-
vo imenovani predsednik cenzorskog komite-
ta, Nikolaj Savi Abaza, saznao je za njegov
nemir preko grofice S. A. Tolstoj i zamolio ju

11
 N ajvee ljubavi

je da porui Fjodoru Mihailoviu da ne brine,

poto e on lino cenzurisati njegov lanak.
Uoi 25. januara lanak je bio gotov i predat u
tampariju na slaganje, tako da je preostajalo
jo da se konano obavi korektura, da se preda
cenzoru i da se odtampa, s tim da Dnevnik
izae poslednjeg dana u mesecu.
Dvadeset peti januar bio je nedelja i imali
smo mnogo posetilaca. Doao je profesor O.
F. Miler i zamolio mog mua da 29. januara,
na dan Pukinove smrti, uestvuje na knji-
evnoj veeri za studente. Ne znajui kakva
e biti sudbina njegovog lanka o Zemskom
saboru i da li e morati da pie drugi, Fjo-
dor Mihailovi je najpre otkazao uee na
knjievnoj veeri, ali je potom dao pristanak.
Kako su zapazili svi nai gosti, Fjodor Miha-
ilovi je bio sasvim zdrav i veseo, i nita nije
nagovetavalo ono to se desilo posle neko-
liko asova.
Sutradan, 26. januara, Fjodor Mihailovi
je po obiaju ustao u trinaest asova. Kad
sam ula u kabinet, rekao mi je kako mu se
noas neto dogodilo: njegova dralja s perom
pala je na pod i otkotrljala se pod policu (a on

12
 F. M. Dostojevski i Ana Grigorjevna

je posebno drao do te dralje, poto mu je,

osim pisanja, sluila i za nabijanje cigareta).
Da bi dohvatio dralju, Fjodor Mihailovi je
odmakao policu. Polica je oevidno bila teka
i Fjodor Mihailovi je morao da se napregne,
od ega mu je iznenada naprsla pluna arterija
i na usta mu je udarila krv; ali kako je istekla
neznatna koliina, moj mu nije tome pridao
nikakav znaaj, ak ni mene nije hteo da budi
usred noi. Ja sam se strano uznemirila i,
nita ne govorei Fjodoru Mihailoviu, posla-
la sam naeg deaka Petra doktoru J. B. fon
Brecelu, koji je leio moga mua, s molbom
da odmah doe. Na nesreu, lekar je ve bio
otiao drugim bolesnicima i mogao je da doe
tek posle pet sati.
Fjodor Mihailovi bio je potpuno smiren,
priao je i alio se s decom, uzeo da ita Novo
vreme. Oko tri sata doe k nama jedan gost,
vrlo dobar ovek i mome muu simpatian.
Dodue, imao je jednu manu strano je voleo
da se prepire. Poee da razgovaraju o lanku
u sledeem Dnevniku; sagovornik poe neto
da dokazuje, a Fjodor Mihailovi, koji je done-
kle bio uznemiren noanjim krvoliptanjem,

13
 N ajvee ljubavi

poe da mu oponira, te se upustie u vatrenu

diskusiju. Moj pokuaj da ih obuzdam ostade
bezuspean, iako sam dva puta gostu rekla da
Fjodor Mihailovi nije sasvim zdrav i da mu
smeta da glasno govori. Najzad, oko pet sati
gost ode i mi se spremismo da krenemo na
ruak, kad iznenada Fjodor Mihailovi pri-
sede na svoj divan, jedno tri minuta pouta, i
odjednom se, na moj uas, njegova brada obli
krvlju, koja se u tankom mlazu poela niz nju
slivati. Ja kriknuh, i na moj poziv dotrae
deca i slukinje. Fjodor Mihailovi, nije bio
uplaen, naprotiv, on poe nagovarati mene
i uplakanu decu da se smirimo; povede decu
pisaem stolu i pokaza im upravo prispeli broj
Vilinog konjica, u kome bee karikatura dvo-
jice ribara koji su se zapleli u mree i upali
u vodu. On deci ak i proita tu pesmu, i to
tako veselo da se umirie. Proe mirno moda
jedan as i stie lekar po koga sam ponovo
poslala. Kad lekar poe da pregleda i kucka
bolesnikove grudi, njemu se ponovi krvolipta-
nje, ovoga puta veoma obilno, tako da Fjodor
Mihailovi izgubi svest. Kad ga povratismo,
prve rei koje mi je uputio bile su: Anja,

14
 F. M. Dostojevski i Ana Grigorjevna

molim te, pozovi odmah svetenika, hou da

se ispovedim i priestim!
Iako me je lekar umirivao da posebne
opasnosti nema, ja ipak, da bih udovoljila
bolesniku, ispunih njegovu elju. Stanovali
smo blizu Vladimirske crkve i svetenik, otac
Megorski, stie k nama ve posle pola asa.
Fjodor Mihailovi mirno i dobroduno doeka
svetenika.

15
 II

ZAPIS SVETENIKA MEGORSKOG

IZ VLADIMIRSKE CRKVE

M ili i preblagi Boe, ni sam ne znam

zato ovo radim, zato mi molitva nije
dovoljna, ali jo sam u oku od onog to sam
uo od Fjodora Mihailovia, kod koga sam
otiao zbog ispovesti i poslednjeg priea.
Njegove tajne zauvek e biti sauvane i niko
ih osim ivog Boga i mene nee saznati. Ipak,
zbunjen i nedostojan zadatka koji mi je dode-
ljen, pitam se ta je s tim ovekom, ko je on
zapravo, kakve su udne sile uinile da u
njemu obitavaju dve linosti dva lika
dve due Moje rei nisu adekvatne reima

17
 N ajvee ljubavi

Fjodora Mihailovia, koji je, iako bolestan i

iscrpljen, bio ipak posebno paljiv u tim tre-
nucima. Te rei su iz njega izlazile u nekoj
navali kao bujica koja nosi sve pred sobom
Poneto nisam ni razumeo, a valjda nije ni
bilo moje da razumem. Samo sam sluao, kao
boji provodnik, o strastima, mukama, isku-
enjima i gresima Fjodora Mihailovia, koji
se tada opratao od ovog sveta i svog zemalj-
skog ivota i tela koje ga je toliko napatilo.
Dok se Fjodor Mihailovi ispovedao, bled i
skoro votan, njegova supruga Ana i deca
molili su se Bogu Jedva sam se suzdravao
da se ne miem, gotovo ne diem, zapanjen
injenicom da je mene Svemoni izabrao da
saznam sve tajne Fjodora Mihailovia Prvo
je priao o tome kako je u trenutku kada su
ga osudili na smrt streljanjem i kad se opra-
tao od ivota, jo onako mlad i neostvaren,
dao sasvim udan zavet Bogu da e, ako
ga sauva u ivotu, biti njegov poslunik i
glasnogovornik, i da e svako svoje delo, spis,
priu, posvetiti irenju njegove istine Tog
davnog i hladnog 22. decembra Dostojevski
je sluao svoju smrtnu presudu: Dostojevski

18
 F. M. Dostojevski i Ana Grigorjevna

Fjodor Mihailovi zbog sudelovanja u zlo-

inakim planovima i zbog irenja pisma
knjievnika Belinskog, punog drskih izraza
protiv pravoslavne crkve i vrhovne vlasti,
i zbog sudelovanja u irenju antidravnih
spisa posredstvom ilegalne tamparije, liava
se svih plemikih prava i osuuje na smrt
streljanjem Kada vojni sudija sie sa gubi-
lita, na njegovo mesto pope se svetenik sa
krstom, ali mu samo jedan osuenik prie
da se ispovedi. Ostali poljubie srebrni krst
koji im je svetenik urno i utke prinosio
Vod vojnika postroji se ispred direka, vojnici
podigoe puke i nanianie. Umesto straha
Fjodor oseti bes, straan bes i nezadovolj-
stvo i u sebi prokletog istog Boga kao bed-
nog, jadnog i nesposobnog, kad dozvoljava
da zbog takvih niskosti ubijaju ljude. Bio je
reen da na onaj svet ode bez njegove milosti
i oprotaja, sasvim reen i da vie ne veruje
u njega. Zatvorio je oi i ekao metak, kad
mu sasvim neoekivano Bog uslii prethod-
nu molbu i pokaza izvanrednu milost preko
carskog pomilovanja. Proitana je nova pre-
suda. Dostojevski dobi etiri godine robije i

19
 N ajvee ljubavi

etiri godine vojne slube u Sibiru kao obian

vojnik. Umakao je smrti zahvaljujui pomi-
lovanju koje je nanadano stiglo. Dostojevski
je, umesto na drugom svetu, zavrio kao osu-
enik i prognanik, iskreno zapanjen Bojom
milou koja ga je zadesila Otad su se u
njemu borila dvojica: Dostojevski hrianin
i vernik, smeran i tih, i Dostojevski strasnik,
buntovnik, bolesnik, kockar, hulitelj, revo-
lucionar Jezivo mi je teko da ispiem ta
mi je sve taj ovek za sat i po ispovedanja
ispriao, koliko grenih misli, koliko bluda,
koliko straha, besa Ne razumem ni zato
je sve to meni ispriao kad je mogao direktno
Bogu, ali kao da je u tome bilo neke naroite
predsmrtne perverzije, u tom dugom ispove-
danju sladostraa i bluda Prvo je priao o
nekoj Lizanjki, sedamnaestogodinjoj proda-
vaici pereca koja ga je naroito uzbuivala
i koja je zavolela Fjodora vojnika. Detalj-
no je priao kako je devojku izluivao i ta
joj je govorio i kako je dodirivao. Nesrena
Jelizaveta Mihailovna bila je toliko izludela
nervno i telesno da se posle vie nikada nije
udala i do smrti je itala pisma koja joj je,

20
 F. M. Dostojevski i Ana Grigorjevna

lud od strasti, pisao Fjodor Mihailovi Da

stvar bude crnja, posle etvorogodinje robi-
je i apstinencije, Fjodor M. je oseao bujicu
strasti, nezasitu i nezadrivu, ali nije mu bilo
dovoljno to je bludniio sa lakim enama
iz Semipalatinska, nije mu bilo dovoljno da
oseti kako ulazi u njihova topla i smrdljiva
tela, gnjei njihove bradavice i butine, ne,
trebala mu je edna, estita, nevina devojka,
da pati i da ga voli, da se snebiva pred nje-
govim naletima sladostraa i bluda, zato se
tako posebno vezao za Lizanjku koja prodaje
perece da bi izdravala svoju nesrenu siro-
manu porodicu, i sad, na samrtnoj postelji,
vie zbog njene ednosti nego zbog Boga, oseti
potrebu da se izvini za sve te dodire i rei,
za svu silinu strasti kojom ju je obasuo
Odmah posle Lizanjke na red je dola Avdo-
tja Panajeva. Kada ju je upoznao, imala je
dvadeset dve godine. Bila je to zavodljiva
crnka, srednjeg rasta i lepog lica. Ali Avdotja
Panajeva je bila udata. Posle uspeha Bednih
ljudi, biveg zatvorenika poeli su da poziva-
ju i u otmene petrogradske salone, pa je, tako,
eto, bio pozvan i kod uglednog knjievnika

21
 N ajvee ljubavi

Panajeva. Umesto da se zanese knjievnim

razgovorima sa njim, Dostojevski je potpuno
izgoreo od elje da uzme njegovu enu Avdo-
tju Nikada nije osetio neto slino, nikada
takav zanos i elju za posedovanjem. esto je
zalazio u mrane i prljave etvrti. Voleo je da
plaa kurve. Sada, na samrtnom odru, poku-
ao je da ih se seti Svih prijateljica noi,
bludnica, jadnica, prostitutki koje je dodiri-
vao, u koje je uao ali nije mogao. Gubila
su se lica i tela, preklapala su se u jednu sti-
hiju telesa koja su mu promicala pred oima.
Gospode Boe, mucao je, ne razumem ta
me je to teralo tim nesrenicama Bile su
tako tople, bele, jadne i dosadne, mucao je
dok mu je krv liptala niz bradu Pokuao
sam da ga prekinem, da zovemo Anu ili dok-
tora, ali nije vredelo. Fjodor je eleo da nasta-
vi, uivajui u svojoj poslednjoj ispovesti, od
koje kao da je oekivao neto posebno da
razume sebe. Ponovo se, znojav i bled, vratio
zanosu prema eni knjievnika Panajeva.
Ugasle oi ponovo se zaarie i on kao suma-
nut poe da pria o oblinama, puti, vrelini
te Avdotje Nikada u svom ivotu nisam

22
 F. M. Dostojevski i Ana Grigorjevna

video oveka koji je u samrtnim trenucima

imao vie ara u sebi. Celo njegovo napaeno
telo, mravo i koato, treslo se kao u nekoj
groznici. Uplaih se od tolikog zanosa i sili-
ne u njemu. Fjodor Mihailovi povremeno je
izgledao kao da iz njega progovara sam avo,
a onda bi se tako iskreno i duboko kajao da
bi mi navrle suze Sada je plakao zbog te
Avdotje, udate ene, koju je tako pohotno
eleo da ukrade iz brane postelje knjievni-
ka Panajeva Nekoliko puta hteo sam da
prekinem ispovest, ali nije vredelo Fjodor
Mihailovi bi me snano povukao za ruke i
naterao me da sluam

23