originala

Naslov originala

Viet
FranzThanh
KafkaNguyen
The
Der Sympathizer
Verschollene

Copyright 2015 by Viet Thanh Nguyen

Translation copyright 2017 za srpsko izdanje, LAGUNA

Translation copyright ovog izdanja 2016, LAGUNA

Kolo II//Knjiga
Kolo Knjiga31

Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomaete razvoj projekta

Kupovinom knjige
odgovornog sa FSC
korienja oznakom
umskih pomaete
resursa razvoj projekta
irom sveta.
odgovornog korienja
NC-COC-016937, umskih resursa
NC-CW-016937, irom sveta.
FSC-C007782
NC-COC-016937,
NC-CW-016937,
1996 Forest Stewardship FSC-C007782
Council A.C.
1996 Forest Stewardship Council A.C.
Posveeno Lan i Elisonu
 uvajmo se da nam se pri rei tortura ne smrai
odmah lice: upravo u ovom sluaju ima mnogo ta da
se kae protiv toga i prilino da se oduzme ima se
ak emu i nasmejati.*
Fridrih Nie, Genealogija morala

* Preveo Boidar Zec. (Prim. prev.)

 Prvo poglavlje

Ja sam pijun, spava, bir, ovek sa dva lica. Uz to sam, to i

nije iznenaujue, ovek sa dva uma. Nisam ja neki neshvae-
ni mutant iz stripa ili horor filma, mada me neki tako tretiraju.
Prosto umem da sve sagledam sa obe strane. Ponekad laskam
sebi da je to talenat, i premda je dodue skroman, moe biti da
je to jedini talenat koji posedujem. Ponekad kad razmiljam
o tome kako prosto ne umem da opaam svet drugaije do
tako, zapitam se moe li se to uopte nazvati talentom. Talenat
je ipak neto to ti koristi, a ne neto to koristi tebe. Talenat
koji ne moe da ne koristi, talenat koji poseduje tebe to
je, moram priznati, hazard. Meutim, onog meseca kad ova
moja ispovest poinje, nain na koji vidim svet jo mi se inio
pre kao vrlina nego kao opasnost, kako inae neke opasnosti
umeju u prvi mah da deluju.
Mesec o kome je re bio je april, najokrutniji mesec. Bio
je to mesec u kome e rat koji se veoma dugo vodio ostati
bez udova, kako to s ratovima biva. Bio je to mesec koji je
svim ljudima u naem malom kraju sveta znaio sve, a nita
10 Vijet Tan Nujen

veini ljudi u ostatku sveta. Bio je to mesec u kome je doao

i kraj rata i poetak pa, mir nije prava re, zar ne, dragi
moj komandante? Bio je to mesec u kom sam ekao kraj iza
zidova vile u kojoj sam iveo prethodnih pet godina, zidova
svetlucavih od slomljenog braon stakla i ovenanih zaralom
bodljikavom icom. U vili sam imao svoju sobu, kao to imam
sobu i u tvom logoru, komandante. Naravno, pravi naziv za
moju sobu je samica, a umesto spremaice koja dolazi svakog
dana da isti, ti si mi dao uvara deakog lica koji ne isti
uopte. Ipak, ne alim se. Privatnost mi je, ne istoa, jedini
preduslov za pisanje ove ispovesti.
U generalovoj vili nou sam imao dovoljno privatnosti, a
preko dana veoma malo. Bio sam jedini generalov oficir koji je
iveo u njegovoj kui, jedini neenja meu njegovim kadrom
i njegov najpouzdaniji pomonik. Ujutru smo, pre nego
to bih ga kolima odvezao do oblinje kancelarije, zajedno
dorukovali, iitavali depee na jednom kraju trpezarijskog
stola od tikovine, dok je za drugim njegova ena nadgledala
disciplinovan kvartet dece od osamnaest, esnaest, etrnaest i
dvanaest godina. Jedno je mesto bilo upranjeno, za njihovu
erku koja je studirala u Americi. Nisu se svi plaili kraja, ali
general mudro jeste. Mrav ovek izvanrednog dranja, bio
je ratni veteran koji je svoje brojno ordenje zaista zasluio.
Iako je imao samo devet prstiju na rukama i osam na noga-
ma, kako je tri prsta izgubio od metaka i rapnela, jedino su
njegova porodica i najpouzdaniji ljudi znali u kakvom mu
je stanju leva noga. Gotovo da nije bilo ambicije koju nije
ostvario osim elje da nabavi flau izvrsnog burgunca i ispi-
je je s drutvom koje zna da se u vino ne stavlja led. Bio je
epikurejac i hrianin, i to tim redosledom, religiozan ovek
koji je verovao u gastronomiju i Boga; u svoju enu i decu; i u
Francuze i Amerikance. Oni su nam, po njegovom miljenju,
 Simpatizer 11

nudili mnogo bolje uenje od onih drugih stranih opsena-

ra koji su hipnotisali nau severnu brau, a i poneku junu:
Karl Marks, V. I. Lenjin i predsednik Mao. Daleko od toga da
je ikad itao te mudrace! To je bio moj zadatak, kao autan-
tu i niem obavetajnom oficiru, da mu povadim beleke iz
recimo Komunistikog manifesta ili Maove Crvene knjiice.
Na njemu je bilo da ului priliku da demonstrira poznavanje
uenja neprijatelja, a najomiljenije mu je bilo Lenjinovo pita-
nje, koje je plagirao kad god bi se ukazala potreba: Gospodo,
kazao bi snano kucnuvi prstima po stolu, ta da se radi?
Kazati generalu da je to pitanje zapravo postavio Nikolaj
ernievski u istoimenom romanu inilo se nebitno. Koli-
ko ih sad pamti ernievskog? Lenjin je bio bitan, ovek od
akcije koji je preuzeo pitanje i uinio ga svojim.
Tog najsumornijeg aprila, suoen sa pitanjem ta mu je
initi, general koji je uvek nalazio neto da radi sad to vie
nije mogao. oveka koji je verovao u mission civilisatrice i
ameriki nain naposletku je poeo da nagriza crv sumnje.
Poeo je iznenada da pati od nesanice i da tumara po vili
ubledeo i zelen u licu poput malariara. Otkako smo neko-
liko nedelja ranije, u martu, poraeni na severnom frontu,
samo bi se pojavio na vratima moje kancelarije ili moje
sobe u vili da mi saopti neku vest, uvek sumornu. Moe li
da veruje, upitao bi, na ta bih mu ja uvek odgovarao dvo-
jako: Ne, gospodine! ili Neverovatno! Nismo mogli da
verujemo da je miran lep grad kafe Ban Me Tot, moj rodni
grad u Srednjem gorju, opustoen u martu. Nismo mogli da
verujemo da je na predsednik Tiju, ije je ime prosto trai-
lo da se ispljune iz usta, sasvim neobjanjivo naredio naim
snagama koje su branile gorje da se povuku. Nismo mogli da
verujemo da su Da Nan i Nja an pali niti da su nae trupe
pucale civilima u lea dok su se svi ludaki borili da pobegnu
12 Vijet Tan Nujen

barama i amcima, mrtvih je bilo na hiljade. U privatnosti

svoje kancelarije revnosno sam fotografisao te izvetaje koji
e obradovati Mana, mog agenta veze. Iako su, kao pokaza-
telji neminovne propasti reima, radovali i mene, ipak su me
pogaale nedae tih nesrenika. Moda, politiki gledano,
nije bilo korektno to saaljevam te ljude, ali da je bila iva,
meu njima bi bila i moja majka. Bila je siromana ena, ja
sam bio njeno siromano dete, a siromahe niko ne pita ele li
oni rat. Niko nikad nije pitao te siromahe ele li da izginu od
ei i nepogoda na morskoj obali niti ele li da ih pljakaju
i siluju njihovi vojnici. Da su te hiljade ljudi i dalje ive, ne
bi verovale kako su poginule kao to ni mi nismo mogli da
verujemo da su Amerikanci nai prijatelji, nai dobroini-
telji, nai zatitnici s prezrenjem odbili na zahtev da nam
poalju jo novca. A ta bismo mi pa uradili s tim novcem?
Kupili municiju, benzin i rezervne delove za oruje, avione i
tenkove, koje su nam isti ti Amerikanci davali za dabe. Dali
su nam igle, a sad su sumanuto prestali da nam daju drogu.
(Nita nije tako skupo, promrmljao je general, kao ono to
se nudi za dabe.)
Kad bismo zavrili s razgovorom i s jelom, pripalio bih
generalu cigaretu, a on bi se zagledao u prazno i zaboravio
da pui laki strajk koji bi mu polako dogorevao meu prsti-
ma. Sredinom aprila, kad ga je ar prenuo iz sanjarenja i on
izgovorio re koju nije trebalo da izgovori, madam je uutkala
decu, koja su se zakikotala, i rekla: Bude li jo ekao, neemo
vie moi da pobegnemo. Hitno treba da trai Klodu avion.
General se pravio da je ne uje. Madam je imala um bridak
kao seivo, snagu volje vojnog instruktora i telo kao devica
iako je rodila petoro dece. Sve je to bilo upakovano u onu
spoljanjost koja je inspirisala nae slikare, ake kole lepih
umetnosti, da koriste najpastelnije vodene boje i najovlanije
 Simpatizer 13

poteze etkicom. Bila je, ukratko, idealna Vijetnamka. Gene-

ral je bio veno zahvalan na srei koja ga je zadesila, a i
prestravljen. Gnjeei vrh sprenog prsta, pogledao me je
i rekao: Mislim da je vreme da zatraimo Klodu avion. Tek
kad se ponovo zagledao u osakaeni prst, usudio sam se da
pogledam u madam, koja je samo izvila obrvu. Dobra ideja,
gospodine, rekao sam.
Klod je bio na najpouzdaniji ameriki prijatelj, bili smo
u tako bliskim odnosima da mi se jednom prilikom poverio
da ima esnaestinu crnake krvi. Ah, kazao sam tad jedna-
ko pijan od burbona iz Tenesija, to objanjava zato ti je
kosa crna i zato lepo crni i zato igra a-a-a kao mi. I
Betoven je, rekao je, bio heksadecimalnog porekla. To pak
objanjava, kazao sam, zato peva Happy birthday kao niko.
Poznavali smo se vie od dve decenije, otkako me je pedeset
etvrte zapazio na bari sa izbeglicama i uoio moje talente.
Bio sam napredni devetogodinjak koji je ve pristojno znao
engleski, kome me je nauio jedan od prvih amerikih misi-
onara. Klod je navodno radio za agenciju za pomo izbegli-
cama. Sad mu je kancelarija bila u amerikoj ambasadi, gde
mu je zaduenje toboe bilo da promovie razvoj turizma u
naoj zemlji pogoenoj ratom. Za to je, kao to moete da
pretpostavite, bila potrebna svaka kap znoja koju je mogao
da iscedi iz maramice natopljene znojem onog amerikog
duha sve se moe. U stvarnosti, Klod je bio agent CIA koji
je doao u ovu zemlju jo u vreme dok je Francuska bila
kolonijalna imperija. U to doba, kad je CIA bila OSS,* Ho
i Min se njima obratio za pomo u borbi protiv Francuza.
ak je u svojoj deklaraciji nezavisnosti nae zemlje citirao
Osnivae Amerike. Neprijatelji ika Hoa kau da je govorio

* Office of Strategic Services, Uprava strateke slube. (Prim. prev.)

14 Vijet Tan Nujen

sa oba kraja usta u isti mah, ali Klod je verovao da je umeo

istovremeno da sagleda obe strane. Pozvao sam Kloda iz svoje
kancelarije, malo dalje hodnikom od generalovog kabineta, i
na engleskom ga obavestio da je general izgubio svaku nadu.
Klod je loe govorio vijetnamski, a francuski jo gore, ali mu
je engleski bio izvrstan. Ovo naglaavam samo stoga to se
to nije moglo rei za sve njegove zemljake.
Gotovo je, kazao sam, a to mi je tek tad, kad sam to izrekao
Klodu, delovalo stvarno. Pomislio sam da e se Klod moda
usprotiviti i ustvrditi kako e ameriki bombarderi moda
ipak premreiti nae nebo, ili da e nam amerike desantne
jedinice uskoro helikopterima doleteti u pomo, ali Klod nije
razoarao. Videu ta mogu da udesim, kazao je, a iz pozadine
je dopirao agor. Zamiljao sam ambasadu u haosu, teleksi se
usijali, hitne depee lete izmeu Sajgona i Vaingtona, oso-
blje radi bez prestanka, a vonj poraza je tako otar da ga ni
klima-ureaji ne mogu rasterati. Meu svetom kratkog fitilja
Klod je ostajao smiren, poto je ovde iveo toliko dugo da se
jedva i znojio po tropskoj vlanosti. Mogao je da ti se priu-
nja po mraku, ali u naoj zemlji nikad nije mogao da bude
nevidljiv. Premda intelektualac, bio je izrazito ameriki tip,
od onih miiavih koji se bavi veslanjem i ima pozamane
bicepse. Dok su nai akademski tipovi obino bili bledunja-
vi, kratkovidi i goljavi, Klod je bio visok metar osamdeset
osam, imao je savren vid i odravao kondiciju tako to je
svakog jutra radio dvesta sklekova sa slugom na leima. U
slobodno vreme je itao, a kad god bi svratio u vilu, imao bi
knjigu pod mikom. Kad je doao posle nekoliko dana, nosio
je depno izdanje Azijskog komunizma i orijentalnog naina
unitenja Riarda Heda.
Knjiga je bila za mene, a general je dobio flau deka
denijelsa poklon koji bih ja preferirao da sam mogao da
 Simpatizer 15

biram. Ipak, potrudio sam se da pogledam korice knjige,

zatrpane pohvalama tako ushienim kao da su preuzeti iz
prepisa sa sastanka tinejderskog kluba oboavateljki, samo
to je uzbueno kikotanje dolo od dva sekretara odbrane,
senatora koji je doao u nau zemlju na dve nedelje da usta-
novi injenice, i uglednog TV spikera koji se izraavao po
uzoru na Mojsija u tumaenju arltona Hestona. Razlog za
njihovo oduevljenje krio se u znaajnom podnaslovu: O
razumevanju i poraavanju marksistike pretnje Aziji. Kad je
Klod kazao da svi itaju taj prirunik sa uputstvima, rekao
sam da u ga i ja proitati. General, koji je otvorio flau, nije
bio raspoloen da raspravlja o knjigama niti da aska kad je
osamnaest neprijateljskih divizija opkolilo prestonicu. Hteo
je da razgovara o avionu, a Klod, koji je valjao au s viski-
jem izmeu dlanova, kazao je da je najbolje to je uspeo da
izdejstvuje let na crno, neprijavljen, lokidom C-130. Letelica
moe da primi devedeset dva padobranca sa opremom, to je
general dobro znao jer je sluio u avijaciji pre nego to ga je
predsednik lino pozvao da doe na elo Narodne policije.
Problem je u tome, kako je general objasnio Klodu, to nje-
gova ira porodica broji pedeset osam lanova. Premda neke
od njih nije voleo, a nekolicinu je ak prezirao, madam mu
nikad ne bi oprostila da ne spase sve njene roake.
A moje osoblje, Klode? General je govorio svojim preci-
znim, zvaninim engleskim. ta je s njim? I general i Klod
pogledae u mene. Trudio sam se da se drim hrabro. Nisam
bio vii oficir, ali kao autant i oficir koji je najbolje pozna-
vao ameriku kulturu, prisustvovao sam svim generalovim
sastancima sa Amerikancima. Bilo je mojih zemljaka koji
su engleski govorili jednako dobro kao ja, dodue veina s
blagim naglaskom. Ali gotovo niko sem mene nije mogao da
razgovara o bejzbol ligi, o ogavnoj Dejn Fondi ili zato su
16 Vijet Tan Nujen

Rolingstonsi bolji od Bitlsa. Ako bi neki Amerikanac zatvo-

rio oi i sluao me kako priam, pomislio bi da sam jedan od
njegovih. I zaista, u telefonskim razgovorima esto su mislili
da sam Amerikanac. Kad bi me upoznali, moji sagovornici bi
se obavezno zaprepastili mojim izgledom i gotovo uvek me
pitali kako sam tako dobro nauio da govorim engleski. U
ovoj banana republici koja je bila franiza Sjedinjenih Drava,
Amerikanci su oekivali da budem kao i milioni onih koji
nisu govorili engleski, koji su govorili pidin ili pak engleski s
tekim naglaskom. Prezirao sam to njihovo oekivanje. Iz tog
sam razloga uvek bio rad da im, i usmenom i pisanom reju,
demonstriram vladanje njihovim jezikom. Imao sam bogatiji
renik i vie potovao gramatiku od prosenog obrazovanog
Amerikanca. Vladao sam i uenim jezikom i argonom i stoga
sam bez tekoa razumeo kad je Klod opisivao ambasadora
kao mokljana, drkadiju i dupeglavca koji nee da vidi da
e grad neminovno pasti. Zvanino nema evakuacije, kazao
je Klod, jer se mi neemo uskoro povui.
General, koji gotovo nikad nije podizao glas, sad je to ui-
nio. Nezvanino, vi nas naputate, povikao je. Avioni i nou i
danju poleu sa aerodroma. Svako ko radi sa Amerikancima
trai izlaznu vizu. Po nju odlaze u tvoju ambasadu. Evakuisali
ste svoje ene. Evakuisali ste bebe i siroad. Kako je mogue
da su jedini koji ne znaju da se Amerikanci povlae Ame-
rikanci? Klod je imao toliko pristojnosti da se postidi dok je
objanjavao kako bi u gradu izbili neredi kad bi se objavila
evakuacija i ljudi se moda okrenuli protiv preostalih Ame-
rikanaca. To se desilo u Da Nanu i Nja anu, odakle su Ame-
rikanci pobegli da spasu ivu glavu i ostavili stanovnike da
udare jedni na druge. Ipak, uprkos tom presedanu, atmosfera
u Sajgonu je neobino mirna, veina itelja se ponaa poput
ljudi u braku koji tone, spremni da se herojski dre jedno za
 Simpatizer 17

drugo i udave samo da niko ne prizna brakolomnu istinu.

A istina je u ovom sluaju ta da bar milion ljudi radi, ili je
radilo, za Amerikance, u ovom ili onom svojstvu. Od toga da
im iste cipele ili vode vojsku koju su Amerikanci napravili
po svom uzoru, do toga da im, u Pioriji ili Pokipsiju, pru-
aju felacio po ceni od jednog hamburgera. Dobar deo tih
ljudi verovao je da ih, ukoliko komunisti pobede a odbijali
su da poveruju da e se to desiti eka zatvor ili garota, a
device prisilni brak s varvarima. to ne bi u to verovali? Te
je glasine CIA irila.
Dakle poeo je general, ali ga je Klod prekinuo. Imate
jedan avion, gospodine, i treba da budete sreni. General nije
bio od onih to mole. Ispio je viski, to je i Klod uradio, pa se
rukovao s Klodom i poeleo mu zbogom ne skidajui ni na
tren pogled s njegovog. Amerikanci vole da gledaju ljude u oi,
kazao mi je general jednom prilikom, naroito dok im zabija-
ju no u lea. Klod to nije tako video. Drugi generali dobijaju
mesta jedino za najbliu porodicu, kazao nam je na odlasku.
ak ni Bog ni Noje nisu mogli sve da spasu. Ili to nisu hteli.
Zar zaista nisu mogli? ta bi moj otac na to rekao? Bio
je katoliki svetenik, ali ne seam se da je taj siroti ovek u
mantiji ikad drao propoved o Noju, premda moram priznati
da sam na misu odlazio samo da bih dremao. Ipak, bez obzira
na to ta su Bog i Noje mogli da urade, nije bilo sumnje u to
da bi svaki lan generalovog osoblja, prui li mu se prilika,
spasao stotinu krvnih srodnika kao i onih na papiru koji
imaju novca da ga potkupe. Odnosi u vijetnamskim poro-
dicama vrlo su komplikovani, delikatni, i mada sam pone-
kad, budui sin jedinac proterane majke, udeo za tim da je
imam, u ovom asu to nije bio sluaj.

* * *
18 Vijet Tan Nujen

Kasnije u toku dana predsednik je podneo ostavku. Oekivao

sam bio da e predsednik jo pre nekoliko nedelja napustiti
zemlju na nain koji prilii jednom diktatoru i jedva da sam
i pomiljao na njega dok sam sastavljao spisak ljudi koji e se
evakuisati. General je bio pedantan i minuciozan ovek, svi-
knut da brzo donosi teke odluke, ali taj je zadatak prepustio
meni. Bio je preokupiran stvarima vezanim za posao: itao
je jutarnje izvetaje sa sasluanja, prisustvovao sastancima
u zgradi Zdruenog glavnog taba, telefonirao osobama od
poverenja dok su oni raspravljali kako da zadre grad, a da
u isto vreme budu spremni da ga napuste, manevar tako
teak kao da igra muzike stolice uz neiju omiljenu pesmu.
Muzika mi je bila na pameti jer sam, dok sam radio na spisku
u nonim asovima, sluao Ameriki radio na soniju u svojoj
sobi u vili. Uz pesme Temptejensa, Denis Doplin i Marvina
Geja loe stvari uvek bi bile podnoljive, a one lepe predivne,
ali ne i u ovakvom asu. Svaki moj potez perom preko imena
inio mi se kao smrtna presuda. Sva naa imena, od najnieg
oficira do generala, nalazila su se svojevremeno na jednom
spisku koji je vlasnica istog nabila u usta kad smo joj, pre tri
godine, provalili vrata. Upozorenje koje sam poslao Manu
nije do nje stiglo na vreme. Kad su je policajci oborili na
zemlju, nisam imao drugog izbora do da zavuem ruku u usta
te komunistike pijunke i izvuem iz njih spisak natopljen
pljuvakom. Njegovo papirmae postojanje dokazivalo je
da su pripadnici Specijalne slube, naviknuti da osmatraju,
i sami bili pod prismotrom. Sve i da sam na trenutak ostao
nasamo s njom, ne bih rizikovao da se odam kazavi joj da
sam na njenoj strani. Znao sam kakva je sudbina eka. U eliji
za sasluavanje Specijalne slube svi su progovarali i ona bi,
htela ne htela, odala moju tajnu. Bila je mlaa od mene, ali
dovoljno mudra da i sama zna ta je eka. Na trenutak sam
 Simpatizer 19

ugledao istinu u njenim oima, a istina je bila da me mrzi jer

sam ono to je mislila da jesam, predstavnik tiranskog reima.
A onda se kao i ja setila da mora da igra svoju ulogu. Molim
vas, gospodo, vikala je. Nevina sam! Kunem se!
Tri godine kasnije ta komunistika pijunka i dalje je bila u
eliji. Drao sam njen dosije na stolu da me podsea da nisam
uspeo da je spasem. I ja sam za to kriv, kazao mi je tad Man.
Kad doe dan osloboenja, ja u biti taj koji e joj otkljuati
eliju. Imala je dvadeset dve godine kad je uhapena, a u dosi-
jeu je bila njena fotografija snimljena na dan hapenja, kao
i druga od pre nekoliko meseci, na kojoj su joj oi zgasle, a
kosa joj se proredila. To to sam gledao u njena lica, od onda
i od sada, pomoglo mi je u zadatku da odaberem nekolici-
nu ljudi koje u spasti i osudim njih mnogo vie na propast,
ukljuujui tu i neke koji su mi bili dragi. Nekoliko dana pra-
vio sam i prepravljao spisak dok su branioci Suan Loka bili
satirani, a preko nae granice Pnom Pen pao u ruke crvenih
Kmera. Nekoliko noi kasnije na bivi predsednik kriom je
pobegao na Tajvan. Klod, koji ga je vozio na aerodrom, pri-
metio je da u predsednikovim prekomerno tekim koferima
zvecka neto metalno, verovatno pozamaan deo dravnog
zlata. Kazao mi je to sutradan ujutru, kad je pozvao da javi
da nam avion polee za dva dana. Tog sam dana predvee
zavrio sastavljanje spiska i kazao generalu da sam odluio
da mi izbor bude demokratski i reprezentativan, te sam oda-
brao oficira najvieg po inu, oficira za koga se smatralo da
je najpoteniji, one ije mi drutvo najvie prija i tako dalje.
Prihvatio je moj rezon i njegovu neizbenu posledicu, to da
e povei broj viih oficira koji imaju najvie znanja i snose
najveu odgovornost za rad Specijalne slube biti ostavljen.
Na kraju mi je ostao jedan pukovnik, jedan major, jo jedan
kapetan i dva porunika. to se tie mene, rezervisao sam
20 Vijet Tan Nujen

jedno mesto za sebe i jo tri za Bona, njegovu enu i njiho-

vog sina, moje kume.
Kad je general doao te veeri kod mene da podelimo
tugu i doneo sad polupraznu flau viskija, zamolio sam ga
za uslugu da povedem Bona s nama. Iako mi nije bio pravi
brat, bio je jedan od moja dva pobratima jo od kolskih
dana. Drugi je bio Man, a nas trojica smo se zarekli jedan
drugome na venu odanost tako to smo se posekli po ipa-
rakim dlanovima i pomeali krv ritualno se rukujui. U
novaniku sam nosio crno-belu fotografiju Bona i njegove
porodice. Bon je izgledao kao naoit ovek odran od batina,
samo to je to bilo njegovo bogomdano lice. ak ni njegova
padobranska beretka i besprekorno ispeglana tigrasta uni-
forma nisu mogle da odvrate panju od njegovih uiju to
su trale kao padobran, njegove brade zanavek usukane u
nabore vrata i njegovog nosa okrenutog sasvim udesno isto
kao i njegovi politiki stavovi. to se tie njegove ene Lin,
pesnik bi moda uporedio njeno lice s punim mesecom, ne
aludirajui samo na to da je puno i zaobljeno, ve i na to da
je proarano i izrovareno, prepuno oiljaka od akni. Kako je
to dvoje napravilo dete onako slatko kao to je Duk, prava
je misterija, ili je moda sasvim logino kao i to da je pro-
izvod dva negativna broja uvek pozitivan. General mi je
pruio fotografiju i rekao: Makar toliko mogu da uradim.
Vazduhoplovac je. Da je naa vojska sastavljena iskljuivo
od vazduhoplovaca, dobili bismo ovaj rat.
Ali ali nije bilo ali, nieg sem nepobitne injenice da
general sedi na ivici moje stolice dok ja stojim kraj prozora
i pijuckam viski. U dvoritu je generalov posilni bacao pune
ruke tajni u vatru to je buktala u buretu od dvesta litara,
pa je vrela no bila jo vrelija. General je ustao i ushodao se
po mojoj sobici s aom u ruci, obuen samo u bokserice i
 Simpatizer 21

treger potkoulju i s tamnom senkom po bradi po kojoj su

izbile ekinje. Jedino smo ga posluga, porodica i ja takvog
viali. U koje god doba dana da mu u vilu dou posetioci,
on bi napomadio kosu i obukao utirkanu kaki uniformu, a
prsa ukrasio s vie traica no to se mogu nai u kosi misice.
Te veeri pak, kad je tiinu u vili remetila jedino sporadina
paljba, dopustio je sebi da jadikuje kako su nam Amerikan-
ci obeali da emo se spasti komunizma ako budemo radili
kako nam je reeno. Oni su zapoeli ovaj rat, a sad kad im je
dodijao, prodali su nas, kazao je natoivi mi jo pia. Ali ko
je tu kriv osim nas samih? Bili smo dovoljno glupi da pove-
rujemo da e odrati re. Sad nemamo kud da idemo sem
u Ameriku. Ima i gorih mesta, kazao sam. Mogue, rekao je.
Bar emo ostati ivi da se opet borimo. Ali sad smo skroz
sjebani. Kakva je zdravica za to prikladna?
Rei mi se gotovo smesta javie.
Krv ti u oku, rekoh.
Tano tako.
Zaboravio sam od koga sam nauio tu zdravicu, kao i ta
znai, znam samo da sam je uo tokom godina provedenih
u Americi. I general je bio u Americi, premda svega na neko-
liko meseci kao mlai oficir, pedeset osme, na obuci u Fort
Beningu s vodom svojih sadrugova, gde su ga zelene beretke
neprestano indoktrinirale protiv komunizma. U mom sluaju
indoktrinacija nije uspela. Ve sam bio tajni agent, delom sti-
pendirani student, delom pijun na obuci, jedini predstavnik
naeg naroda na malom koledu okruenom umom koji se
zvao Oksidental, iji je moto bio Occidens Proximus Orienti.*
Tamo sam ezdesetih proveo est idilinih godina u sanjivom
svetu june Kalifornije opijenom suncem. Nisam bio poslat

* Lat.: Zapad je najblii istoku. (Prim. prev.)

22 Vijet Tan Nujen

da prouavam auto-puteve, sistem kanalizacije i druge takve

korisne projekte. Zadatak koji mi je dodelio Man, konspirator
kao i ja, bio je da nauim ameriki nain razmiljanja. Moj je
rat bio psiholoki. U tu svrhu sam itao ameriku istoriju i
knjievnost, usavrio gramatiku i upijao argon, duvao travu
i izgubio nevinost. Ukratko, ne samo da sam diplomirao ve
sam i magistrirao, postao ekspert iz svih oblasti amerikani-
stike. Jo i sad jasno vidim gde sam prvi put proitao rei
najveeg amerikog filozofa Emersona, na travnjaku kraj
arenog gaja dakarandi. Panja mi je bila podeljena izme-
u egzotinih preplanulih koleginica u kratkim majicama i
orcevima koje su se sunale na postelji junske trave i rei
tako jasnih i crnih na goloj beloj stranici Doslednost je
beda sitnih umova. Nita istinitije nije Emerson napisao za
Ameriku, ali to nije bilo jedini razlog to sam podvukao nje-
gove rei, jednom, dvaput, tri puta. Ono to me je pogodilo
tada, a i danas me pogaa, jeste to to se isto moe rei i za
nau otadbinu, gde smo nadasve nedosledni.

Poslednjeg jutra odvezao sam generala do njegove kance-

larije u zgradi Narodne policije. Moja je kancelarija bila
u istom hodniku gde i generalova, pa sam odatle pozvao
pet odabranih oficira na privatan sastanak, jednog po jed-
nog. Polazimo veeras?, pitao je veoma nervozni pukovnik
razrogaenih i vlanih oiju. Da. A moji roditelji? Roditelji
moje ene?, pitao je major, nezajaljiv poklonik kineskih
restorana u olonu. Ne. Braa, sestre, sinovci i sestrii? Ne.
Sluavke i dadilje? Ne. Koferi, garderoba, zbirke porcelana?
Ne. Kapetan, koji je blago hramao zbog venerine bolesti,
zapretio je da e izvriti samoubistvo ne budem li mu naao
jo mesta. Ponudio sam mu svoj revolver, a on se popimanio.
 Simpatizer 23

Nasuprot njima, mladi porunici su bili zahvalni. Kako su

do dragocenog poloaja doli preko roditeljskih veza, trzali
su se nervozno kao marionete.
Zatvorio sam vrata kad je i poslednji izaao. Prozori su
se zatresli od dalekih eksplozija i ja videh da na istoku kulja-
ju dim i vatra. Neprijateljska artiljerija zapalila je skladite
municije Lon Bin. Osetivi potrebu i da alim i da slavim,
otiao sam do fioke, gde sam drao buteljku dima bima u
kojoj je bio jo koji prst pia. Da mi je sirota majka bila iva,
kazala bi: Nemoj toliko da pije, sine. To nije dobro za tebe.
Zar nije, mama? Kad se ovek nae u tako tekom poloaju
kao ja, krtica meu generalovim ljudima, trai utehu gde god
moe da je nae. Popio sam viski, pa odvezao generala kui
po oluji, vodenjak to je pukao nad gradom kao nagovetaj
sezone kia. Neki su se nadali da e monsun usporiti napre-
dovanje severnih divizija, a ja sam smatrao da je to malo
verovatno. Preskoio sam veeru i spakovao u ruksak toale-
tni pribor, pantalone od kepera i kariranu koulju kupljenu
u Dej Si Peniju u Los Anelesu, mokasine, tri para gaa za
presvlaku, elektrinu etkicu za zube s buvlje pijace, ura-
mljenu sliku moje majke, koverte s fotografijama odavde i
iz Amerike, kodak foto-aparat i Azijski komunizam i orijen-
talni nain unitenja.
Ruksak sam dobio na dar od Kloda, u ast diplomiranja.
Bila je to najlepa stvar koju sam posedovao, i mogao se nositi
na leima ili, kad mu se kai malo skrati, kao runa torba.
Izraen od fine smee koe, od uglednog proizvoaa iz Nove
Engleske, ruksak je imao raskoan tajanstven miris jesenjeg
lia, jastoga sa ara i znoja i sperme deaka iz internata.
Sa strane je bio utisnut moj monogram, ali njegova poseb-
na odlika bilo je lano dno. Svako bi trebalo da ima torbu s
lanim dnom, kazao mi je tad Klod. Nikad ne zna kad e ti
24 Vijet Tan Nujen

zatrebati. Tu sam, mimo njegovog znanja, krio svoj minoks

mini foto-aparat. Njega sam dobio na poklon od Mana, a
kotao je kao nekoliko mojih godinjih plata. Tim sam apa-
ratom snimao odreena poverljiva dokumenta kojima sam
imao pristup i za koja sam smatrao da e mi moda nekad
biti od koristi. Naposletku sam probrao knjige i ploe, koje
su veinom bile kupljene u Americi i sve nosile trag uspo-
mena. Nisam imao mesta za Elvisa i Dilana, Foknera i Tvena,
i premda sam mogao da ih ponovo kupim, ipak mi je bilo
teko u dui kad sam na kutiji s knjigama i ploama napisao
Manovo ime. Bile su preteke da se nose, kao i moja gitara,
koja je prekorno pokazivala puna bedra na mom krevetu
kad sam izaao.
Spakovao sam se i uzeo sitroen da odem po Bona. Vojna
policija na kontrolnim punktovima samo bi mahnula da
proem kad bi videla generalove zvezdice na automobilu.
Odredite mi je bilo preko reke, uz iju su bednu obalu bile
naikane uderice izbeglica sa sela kojima su kue i imanja
sravnili sa zemljom vojnici palikue i isti piromani to su
kao bombai pronali svoj pravi poziv. Iza tog prostranstva
sklepanih straara, duboko u 4. okrugu, Bon i Man su me
ekali u pivnici gde smo nas trojica proveli mnogo pijanih
sati, i ne pamtim koliko. Vojnici i marinci zauzeli su stolove,
puke im pod stolicom, kosa im sasvim kratka, kako su ih
podiali vojni berberi sadisti u nameri da im otkriju kon-
ture lobanje u neku opaku frenoloku svrhu. im sam seo,
Bon mi je natoio au piva, ali mi nije dao da pijem dok ne
odri zdravicu. Za ponovno okupljanje, kazao je i digao au.
Sreemo se opet na Filipinima! Rekoh mu da e to zapravo
biti na Guamu, poto su diktatoru Markosu dodijale izbegli-
ce, pa ih vie ne prima. Bon zajea i pree aom preko ela.
Mislio sam da ne moe biti gore, ree. A sad nas i Filipinci
 Simpatizer 25

gledaju s visine? Mani se Filipinaca, ree Man. Da nazdravi-

mo onda Guamu. Kau da tamo otpoinje ameriki dan. A
na se zavrava, promumla Bon.
Za razliku od Mana i mene, Bon je bio pravi rodoljub,
republikanac koji je dobrovoljno poao u rat poto je mrzeo
komuniste jo otkako je lokalni kadar primorao njegovog
oca, seoskog poglavicu, da klekne nasred sela i ispovedi se,
pa mu prosvirao metak iza uha. Preputen sebi, Bon bi se
sigurno kao Japanci borio do kraja ili ak digao ruku na sebe,
pa smo ga Man i ja ubedili da misli na enu i dete. Odlazak
u Ameriku nije dezertiranje, tvrdili smo. Ovo je strateko
povlaenje. Kazali smo Bonu da e i Man sutradan pobei
s porodicom, a istina je bila da e Man ostati da gleda kako
severni komunisti, koje je Bon toliko prezirao, oslobaaju
jug. Man mu je sad stisnuo rame prstima dugim i nenim i
kazao: Nas trojica smo pobratimi. Ostaemo pobratimi ak
i ako izgubimo ovaj rat, ak i ako izgubimo svoju zemlju.
Pogledao me je, a oi su mu bile vlane. Za nas nema kraja.
U pravu si, ree Bon ustro klimajui glavom da sakrije
suze u oima. I zato dosta vie tuge i potitenosti. Pijmo za
nadu. Vratiemo se da povratimo svoju zemlju. Je li tako? I
on je me pogledao. Ja se nisam stideo suza u oima. Ovi ljudi
su mi bolji od svakog roenog brata kog sam mogao imati,
jer smo mi odabrali jedan drugog. Podigao sam au. Za
povratak, rekoh. I za veno bratstvo. Ispili smo pivo, viknu-
li konobaru da donese jo jednu turu, zagrlili se i narednih
sat vremena proveli u bratskoj ljubavi i pesmi, a za muziku
je bio zaduen duet na drugom kraju bate. Gitarista je bio
dugokosi dezerter, bolesno ubledeo jer je poslednjih deset
godina danju iveo zatvoren meu etiri zida kue vlasnika
pivnice i izlazio samo nou. Pevaica je bila ena milozvu-
nog glasa jednako duge kose, ije se vitko telo naziralo pod
26 Vijet Tan Nujen

svilenim ao-jajem* iste nijanse kao i rumen device. Pevala

je pesmu in Kon ona, narodnog pevaa kog su voleli ak i
padobranci. Sutra odlazim, draga Glas joj se vio nad ago-
rom i kiom. Seti se da me pozove kui Srce mi zadrhta.
Mi nismo ljudi koji juriaju u rat kad se oglasi rog ili truba.
Ne, mi se borimo uz melodiju ljubavnih pesama, poto smo
Italijani Azije.
Sutra odlazim, draga. Gradske noi nisu vie lepe Da je
Bon znao da e godine proi dok ponovo vidi Mana, ako ga
uopte ikad vie i vidi, ne bi ni kroio u avion. Jo iz kolskih
dana videli smo sebe kao tri musketara, svi za jednog i jedan za
sve. Man nas je upoznao s Dimom: prvo, zato to je bio sjajan
romanopisac, a drugo zato to je bio kvadrun.** Iz tog razloga
bio nam je uzor, jer su nas kolonizovali isti oni Francuzi koji
su Dimu prezirali zbog porekla. Pasionirani ljubitelj knjiga i
pripoveda, Man bi verovatno postao profesor knjievnosti
na naem liceju da smo iveli u vreme mira. Osim to je pre-
veo tri sluaja Perija Mejsona Erla Stenlija Gardnera na na
maternji jezik, napisao je pod pseudonimom i osrednji roman
u Zolinom stilu. Prouavao je Ameriku, ali sam tamo nikad
nije bio, to je bio sluaj i sa Bonom, koji je zatraio novu turu
i pitao ima li u Americi pivnica na otvorenom. Imaju barove i
supermarkete, gde uvek moe da kupi pivo, rekoh mu. A ima
li lepih ena koje pevaju ovakve pesme, upitao je. Sipao sam
mu pivo i kazao: Ima lepih ena, ali ne pevaju ovakve pesme.
Gitarista tad zasvira akorde jedne druge pesme. Ali ova-
kve pevaju, ree Man. Bio je to Yesterday od Bitlsa. Kad smo
sva trojica uglas zapevali, oi su mu se ovlaile. Kako li je
to iveti u vreme kad ti rat nije sudbina, kad te ne vode

* Tradicionalna vijetnamska nonja. (Prim. prev.)

** Onaj ko ima etvrtinu crnake krvi. (Prim. prev.)
 Simpatizer 27

kukavice i korumpirani, kad ti zemlja nije propala drava

koju u ivotu odrava jedino pomo Amerikanaca davana na
kaiicu? Nisam poznavao nikog od vojnika oko sebe, samo
svoje pobratime, ali moram priznati da mi je bilo ao svih
njih duboko svesnih da e kroz nekoliko dana biti mrtvi ili
ranjeni ili zarobljeni ili ponieni ili naputeni ili zaboravljeni.
Bili su mi neprijatelji, ali su mi bili i braa po oruju. Njihov
voljeni grad uskoro e pasti, a moj e biti osloboen. Za njih
je bio kraj sveta, a za mene tek smena svetova. I tako smo dva
minuta pevali od sveg srca, alei samo za prolou, a gle-
dajui u budunost, plivai koji leno plivaju ka vodopadu.

Kad smo poli, kia je konano prestala da pada. Popuili

smo po jo jednu cigaru na izlazu iz pivnice koji je vodio na
vlanu memljivu uliicu kad su iz vaginalne tmine izroni-
la tri hidrocefalna marinca. Prelepi Sajgone! pevali su. O,
Sajgone! O, Sajgone! Iako je bilo tek est sati, bili su pijani,
uniforme im ispolivane pivom. Svi su o ramenu nosili puku
M16 i epurili se dodatnim parom testisa. To su zapravo, kad
sam malo bolje pogledao, bile po dve rune bombe zakaene
sa obe strane nale za kai. Iako su im uniforme, oruje i le-
movi bili amerike izrade kao i nae, niko ih ne bi pobrkao
sa Amerikancima jer su ih odavali ulubljeni lemovi, metalni
nokiri napravljeni za amerike glave koji su svima nama bili
preveliki. Prvi marinac je mlatio glavom tamo-amo dok nije
naleteo na mene i opsovao. lem mu je spao skroz do nosa.
Kad ga je odigao, ugledao sam unezverene zamuene oi.
Zdravo, kazao je. Smrdelo mu je iz usta, junjaki naglasak
bio mu je tako jak da sam imao muke da ga razumem. ta je
ovo? Policajac? ta ti radi meu pravim vojnicima?
28 Vijet Tan Nujen

Man otrese pepeo na njega. Ovo je policijski kapetan.

Pozdravi nadreenog, porunie.
Drugi marinac, i sam porunik, kazao je: Ako ti tako
kae, majore, na ta je trei marinac, takoe porunik, rekao:
Doavola s majorima i pukovnicima i generalima. Predse-
dnik je zbrisao. Generali puf! zdimili. Isparili. Spasli svoju
kou kao i uvek. A ik pogodite? To znai da smo mi ostali
da uvamo odstupnicu. Kao i uvek. Kakvu odstupnicu, kaza
drugi marinac. Nemamo kud da odemo. Trei se sloi: Mrtvi
smo. Kao da jesmo, ree prvi. Posao nam je da budemo mrtvi.
Bacio sam cigaretu. Niste jo mrtvi. Treba da se vratite u
svoju bazu.
Prvi marinac se ponovo usredsredi na moje lice i prie
toliko da mi je gotovo dodirivao nos svojim. ta si ti?
Porunie, prevrio si meru, povikao je Bon.
Kazau ti ja ta si. Marinac mi zabi prst u grudi.
Bolje nemoj, rekoh.
Kopile, uzviknuo je. Druga dva marinca su se nasmejala
i povikala s njim uglas. Kopile!
Izvadio sam revolver i stavio mu cev izmeu oiju. Iza
njega, njegovi drugari su nervozno pipkali puke, ali nita
vie od toga. Pobrljavili su od pia, ali ne toliko da pomisle
da su bri na orozu od mojih treznih prijatelja.
Pijan si, je li, porunie? Glas mi je i nehotice podrhtavao.
Jesam, kaza marinac. Gospodine.
Onda te neu ubiti.
Tad smo, na moje veliko olakanje, uli prvu bombu. Svima
su glave poletele u pravcu eksplozije, za kojom je usledila jo
jedna, pa jo jedna, na severozapadu. To je aerodrom, kazao je
Bon. Bombe od dvesta kila. Ispostavie se da je u oba sluaja
bio u pravu. S mesta na kome smo se nalazili nismo videli nita
osim crnog dima to je pokuljao koji tren kasnije. A onda kao
 Simpatizer 29

da je svako oruje u gradu zapucalo, od centra do aerodro-

ma, lako naoruanje je tektalo cak-cak-cak, a teko gruvalo
bam-bam-bam, po nebu su se razletela narandasta svetlea
zrna. Tutnjava je izvukla sve itelje bedne uliice na prozo-
re i vrata, a ja vratih revolver u futrolu. Marinski porunici,
koje je takoe otreznilo prisustvo svedoka, bez rei uskoi-
e u dip i odvezoe se vijugajui izmeu aice motocikala
u ulici dok nisu stigli do raskrsnice. Dip je onda zakoio, a
marinci su poiskakali s pukama u ruci iako je i dalje pra-
talo, a civili zakrili trotoare. Puls mi je ubrzao kad su nas
besno pogledali pod ukastim svetlom uline svetiljke, ali
samo su uperili puke ka nebu i zapucali urlajui i vritei
sve dok nisu ispraznili arere. Srce mi je snano tuklo i znoj
mi se slivao niz lea, ali samo se osmehnuo zbog svojih pri-
jatelja i zapalio cigaretu.
Idioti!, povikao je Bon, a civili su se uurili po ulazi-
ma. Marinci su nas lepo poastili, pa se vratili u dip, zali za
ugao i nestali. Pozdravili smo se s Manom, a kad se odvezao
svojim dipom, dobacio sam Bonu kljueve. Bombardovanje
i puana paljba su utihnuli, a Bon je, dok nas je sitroenom
vozio do svoje kue, celim putem psovao Marinski korpus
na sav glas. Ja sam utao. ovek se nije uzdao u marince da
e se lepo ponaati za stolom. Uzdao se u njih da e pravilno
postupiti kad se radi o ivotu i smrti. A to se tie pogrde koju
su mi dobacili, vie me je zapravo pogaala moja reakcija na
nju. Dosad je ve trebalo da se naviknem na to pogrdno ime,
ali nekako nisam. Majka mi je bila naa, a otac stranac, pa su
i znani i neznani uivali da me na to podseaju jo otkako
sam bi mali, pljunuli bi me i nazvali kopiletom, a ponekad bi
me, promene radi, najpre nazvali kopiletom, pa onda pljunuli.
 Drugo poglavlje

ak i sad, uvar deakog lica koji svakog dana dolazi da me

obie naziva me kopiletom kad mu se prohte. To me nimalo
ne udi iako se jesam nadao boljem od tvojih ljudi, dragi moj
komandante. Priznajem da me taj naziv i dalje vrea. Moda
bi, promene radi, mogao da me nazove meancem ili polu-
tanom, kako su me neki nazivali? Ili recimo mtis,* kako su
me Francuzi nazivali kad me ne bi zvali Evroazijcem? Ova
druga re kod Amerikanaca mi je davala romantian sjaj, ali
sa samim Francuzima me nikud nije odvela. I dalje sam ih
povremeno sretao u Sajgonu, nostalgine kolonizatore koji
su tvrdoglavo ostajali u ovoj zemlji ak i kad im je imperija
oduzeta. Okupljali su se u klubu Serkl sportif i pijuckali perno
dok bi grickali tartar biftek uspomena nastalih na ulicama
Sajgona, koje su jo nazivali starim francuskim imenima:
Bulevar Norodom, Ulica aslup-Loba, Ke de LArgon. Zapo-
vedali su domaoj posluzi s nadmenou skorojevia, a mene

* Fr.: Meanac, melez. (Prim. prev.)

 Simpatizer 31

su, kad bih doao, gledali s podozrivou pogranine policije

na pasokoj kontroli.
Nisu, meutim, oni izmislili Evroazijce. Pravo na to pola-
u Englezi iz Indije, koji takoe nisu mogli da odole a da ne
grickaju crnu okoladu. Ni Amerike ekspedicione snage u
Pacifiku nisu, kao ni Angli s plutanim lemovima, mogle da
se odupru arima lokalaca. I oni su smislili kovanicu da opiu
moju sortu, Ameroazijci. Iako je to u mom sluaju bio pogre-
an naziv, nisam ih krivio to me smatraju za svog, poto se
od tropskog potomstva amerikih G.I. vojnika moe osnova-
ti itava jedna mala nacija. To je skraenica od Government
Issue,* a Ameroazijci su izmeu ostalog i to. Nai su zemljaci
vie voleli eufemizme od akronima, pa su ljude poput mene
nazivali praina ivota. U Oksfordskom reniku engleskog, koji
sam konsultovao na Oksidentalu, pronaao sam strunije
objanjenje i video da se mogu nazvati i vanbranim dete-
tom, premda se u zakonima svih zemalja koje znam nazivam
nezakonitim detetom. Majka me je zvala detetom ljubavi,
ali ne volim da razmiljam o tome. Na kraju, moj je otac bio
najvie u pravu. On me nije zvao nikako.
Nije zato ni udo to me je privukao general, koji se, poput
mojih drugova Mana i Bona, nikad nije rugao mom meanom
poreklu. Kad me je izabrao u svoj kadar, general je kazao:
Mene jedino zanima jesi li dobar u onome to radi iako
ono to ti kaem da uradi nee moda uvek biti tako dobro.
Pokazao sam svoju sposobnost vie nego jednom; evakuacija
je bila tek jo jedna demonstracija mog umea da razluim
tanku liniju izmeu legalnog i nelegalnog. Ljudi su odabrani,

* Neprevodiva igra rei. Government issue na engleskom znai

izdato od strane vlade, ali re issue znai i potomstvo, izdanak.
(Prim. prev.)
32 Vijet Tan Nujen

autobusi organizovani, mito za bezbedan prolaz podeljeno.

Mito sam plaao iz torbe sa deset hiljada dolara koje sam
trebovao od generala, a koji je pak zahtev podneo madam.
To je izuzetna suma, rekla mi je dok je pijuckala ulong aj u
svom salonu. Ovo su izuzetna vremena, kazao sam. Ali to je
prava bagatela za devedeset dvoje evakuisanih. Morala je da
se sloi da je tako jer bi joj to potvrdio svako ko je prislanjao
uho uz prugu gradskih glasina. Pronosilo se da cene viza,
pasoa i mesta u avionima za evakuaciju doseu na hiljade
dolara, u zavisnosti od toga za koji se paket neko odluio i
od nivoa histerije. Meutim, da bi neko uopte mogao da d
mito, morao je da ima pristup ljudima voljnim da ga prime.
U naem sluaju, moje reenje bio je jedan smutljiv major s
kojim sam se sprijateljio u nonom klubu Pink u Ulici Nujen
Hue. Viui da bih nadglasao psihodelino gruvanje CBC-a i
pop ritmove Aptajta,* saznao sam da je rasporeen na aero-
dromu. Za relativno skromnu svotu od hiljadu dolara oba-
vestio me je ko e od strae biti na aerodromu kad budemo
odlazili i gde mogu da naem njihovog porunika.
Poto sam sve to sredio, i poto smo Bon i ja otili po nje-
govu enu i dete, okupili smo se da poemo u sedam sati.
Pred kapijom vile ekala su dva plava autobusa sa ianim
mreama na prozorima, od kojih e se, u teoriji, odbiti tero-
ristike granate, osim ako nisu ispaljene iz bacaa, a u tom
sluaju moete se uzdati samo u oklop molitava. Nervozne
porodice ekale su u dvoritu vile, a madam je stajala na ste-
penitu sa kunim osobljem. Njena natmurena deca sedela
su na zadnjem seditu sitroena sa bezizraznim, diplomat-
skim licima i gledala Kloda i generala kako pue pred kolima

* Vijetnamske grupe koje su u vreme vijetnamskog rata zabavljale

amerike vojnike. (Prim. prev.)
 Simpatizer 33

obasjani farovima. Sa spiskom putnika u ruci pozvao sam

ljude i njihove porodice da priu, proveravao im imena u
spisku i upuivao u njihov autobus. Svi odrasli i adolescenti
nosili su, kako im je naloeno, samo po jedan manji kofer
ili putnu torbu, dok su neka deca stezala tanku ebad ili
lutke od alabastera sa fanatinim osmesima nalepljenim na
zapadnjaka lica. Bon je bio poslednji, vodio je Lin za lakat,
a ona je pak drala Duka za ruku. Deak je bio taman toliki
da moe sigurno da hoda, a u drugoj ruci je drao uti jo-jo
koji sam mu kao suvenir doneo iz Amerike. Salutirao sam
mu, a on se uozbiljio i zastao da izvue ruku iz majine, pa
mi otpozdravio. Svi su ovde, kazao sam generalu. Onda je
vreme da poemo, ree on, i zgazi cigaretu petom.
Poslednja generalova dunost bila je da se oprosti od
batlera, kuvarice, kuepazitelja i tri dadilje pubertetlijke.
Neki od njih su bili preklinjali da ih povedemo, ali madam
ih je odluno odbijala, uverena da je ve pokazala preteranu
velikodunost time to je platila za generalove oficire. Bila je,
naravno, u pravu. Znao sam za barem jednog generala koji je
mesta to su mu ponuena za njegove ljude prodao onome
ko je ponudio najvie. Sad su i madam i sva posluga plakali,
osim vremenog batlera s ljubiastom manom vezanom oko
guavog vrata. Poeo je da radi za generala kao posilni dok je
ovaj bio tek porunik, obojica su sluila pod Francuzima u
vreme paklenih borbi kod Dijen Bijen Fua. General je stajao
u dnu stepenica i nije mogao da pogleda starca u oi. ao
mi je, kazao je glave oborene i gole, s kapom u ruci. Bio je to
jedini put da sam ga uo da se izvinjava ikome osim madam.
Ti si nas dobro sluio, a mi ti ne uzvraamo. Ali nikome od
vas nita se nee desiti. Uzmite iz vile ta hoete i idite. Ako
vas iko pita, poriite da me znate ili da ste ikad radili za mene.
A to se mene tie, kunem ti se, neu prestati da se borim
34 Vijet Tan Nujen

za nau zemlju! Kad se general zaplakao, dao sam mu svoju

maramicu. Usledi tiina, a onda batler ree: Traim vam samo
jedno, gospodine. ta to, prijatelju? Va pitolj, da se ubijem!
General odmahnu glavom i obrisa oi mojom maramicom.
Nee tako neto uraditi. Idi kui i ekaj da se vratim. Onda
u ti dati pitolj. Kad je batler hteo da mu salutira, general
mu prui ruku. Ma ta danas ljudi priali o generalu, mogu
da posvedoim samo da je bio iskren ovek koji je verovao
u sve to kae, pa makar to bila i la, to e rei da se nije
mnogo razlikovao od drugih.
Madam je svakom lanu posluge dala po kovertu s dola-
rima debelu shodno visini neijeg poloaja. General mi vrati
maramicu i povede madam do sitroena. Za poslednju vonju
general e sam sesti za volan obloen koom i povesti dva
autobusa do aerodroma. Ja u biti u drugom autobusu, kazao
mi je Klod. Ti idi u prvi i pazi da se voza ne zagubi. Pre nego
to sam uao u autobus, zastao sam kod kapije i jo jednom,
poslednji put, pogledao vilu, koju su podigli Korzikanci, vla-
snici plantae kauuka. Ogroman tamarind nadneo se iznad
streha, duge zglavkaste mahune njegovog kiselog ploda visi-
le su kao prsti mrtvaca. Stalno osoblje i dalje je stajalo pod
natkriljem na vrhu stepenita. Kad sam im mahnuo u znak
pozdrava, duno su mi odmahnuli drei u drugoj ruci one
bele koverte koje su na meseini postale karte za nigde.

Put od vile do aerodroma bio je jednostavan koliko i bilo ta

drugo u Sajgonu, to e rei ni najmanje. S prilaza se skretalo
desno u Ti Suan, pa levo u Le Van Kvet, desno u Hon Tap Tu
u pravcu ambasada, levo u Pasterovu, ponovo levo u Nujen
Din eu, desno u Kon Leji, pa onda pravo na aerodrom.
Umesto da skrene levo u Le Van Kvet, general je, meutim,