Ninja No 36

taam w to.
-----------
PURPUR, ZLATO I KRV
Derek Finegan
PURPUR, ZLATO I KRV
SERIJA
Borila ke vetine
NIN A
Naslov romana:
PURPUR, ZLATO i KRV
Autor:
Derek Finegan
Recenzent:
Slobodan Luki
Lektor:
Mirjana terijevski
Korektura:
Nada Maksimovi
Slog i tampa:
Litopapir ak
DEN PRESS
____________________________________________________________________________
PONY WEST - BORILA KE VETINE NIN A 25 VANREDNO IZDANJE
JUN 1985 godine - Cena 80 dinara. Izdaje NIRO De je novine, 32300
Gornji Milanovac, Tihomira Matijevi a 4. Glavni i odgovorni urednik
Mirjana terijevski. Izdava ki savet: Milica Bogojevi (predsednik).
Mileta Obra ovi , Vera Smreki , Dragan Simi , Milisav Ili , Miodrag
Vu
evi , Miljana Tomi , Nada Mijatovi , Nikola Maslovara, Ljiljana
Milovanovi , Ljiljana pajakovi , Petar Jerkovi , Gojko tulovi .
Telefoni: (032) 711-549 i 712-246 lokal 28 urednitvo i 714-250
prodaja. Teleks 13731. tampa: Litopapir ak.
Derek Finegan
PURPUR, ZLATO I K R V
Kog avola ti trai ovde,
Slejde Patersone?
Sva srea, nisam to pitanje
izrekao naglas, jer bi me sva
kako ljudi oko mene pogledali
onim udnim izrazom u oima
kojim posmatrarno budale, pi
janice i bogalje. Znate taj izraz:
meavina saalenja i prezira, uz
olakanje to je to, hvala bogu,
neko drugi, a ne m i. . .
Pristojan svet, ti ljudi oko
mene, nema ta, od one vrste
koja instiktivino oekuje pristo
jnost i od svakog drugog. Ni
je bilo lepo da ih razoaram i
pokvarim im moda poslednje
ivotne iluzije. Da, gospodo, ovo
je najlepi od svih svetova i
vi uivate u prijatnom letu iz
nad Aljasike, znajui da nee
biti nikakvih nevolja, niikakvih
oluja, nikakvih uzbuenja sve
dok tokovi ne dotaknu postu
aerodroma u Tokiju.
Pogledao sam njihova lica
dok su sa izrazom pristojnog
uzbuenja zauzimali svoja mesta u avionu, tamo u San Francisku. Sredoveni poslovni lju
di, Amerikanci i Japanci {mo
da i poneki Korejanac, nika
da nisam nauio da razlikujem
njihova lica), nekoliko turista
koji su ve videli i Meksiko i
Havaje, pa s pravom smatra ju
da je sada Japan na redu. dva
hipika koja su bog zna kako
zalutala u glomazni DC-10...
I ja. Slejd Paterson, tride
set osam godina, visok pet sto
pa i etiri palca, oi plave, ko
sa plava (i pomalo proreena),
brano stanje razveden. No
vinar Ivning Njusa, San Francis/ko, Kalif orni ja ...
Uz onaj lini opis trebalo je
da dodam i umereno pijan.
Ne zato to pijem umereno, ve
to u poslednjih nekoliko meseci nikakve koliine alkohola
ne mogu da donesu ni asaik
zaborava. Posle izvesnog vre
mena dostignem fazu u kojoj
mi se oi malo zamute, refle

ksi oslabe, jezik odeblja. I to
je sve: malo je onih koji e na
prvi pogled primetiti da sam
pijan, videete.
A li jesam ...
Umereno pijan, to sam hteo
da kaem.
Da, stao sam kod onog p i
tanja, kog avola traim u ov
om dosadnom avionu. Sve do
Tokija nee biti ba nikakvih
uzbuenja. Film ovi koje nam
prikazuju su dosadni, muzika
sa kaseta jo dosadnija, dosa
dna su lica oko mene; ak i
ona vitka, plava stjuardesa ko
ja mi se zaverenioki osmehuje
jo od San Franciska postaje
dosadna. Suvie bi
lako balo
odvesti je na veeru negde u
Tokiju i posle veere u krevet,
obaviti ono sto oekuje i u
tivo se rastati ujutru uz obe
anje da se jednom prilikom
svakako moramo pononvo vi
de ti, iako to nijedno od nas ne
e iskreno poeleti.
Sklapam oi i pokuavam da
mislim o poslu zbog kojeg le
tim u tu prokletu zemlju ko
ju nam stalno nabijaju na nos
kao primer. Do avola, ako je
cilj da svi mi radimo dok ne
popadamo
od
iscrpljenosti,
zbog ega smo se toliko tru
dili da pobedimo Japan u ra
tu? M ogli smo sebi uteeti i
Hiroimu i Nagasaki i sve one
momke k oji su arili prste u
pesak Ivo Jime. Trebalo je

da ih pustimo da dou u Am e
riku i naue nas vrednoi, dis
ciplini i svemu onome to na
i efovi pokuavaju da nam
nature, upirui prstom preko
Tihog okeana...
A Silvanus Beket naroito...
Ljudi, trebalo je da ujete ka
kav nam je pristupni govor od
rao onog dana kada se udostojio da se pojavi pred nama
koji smo Ivn in g Nj us godi
nama odravali. U redu, nika
da nismo uznapredovali dalje
od etvrtog tiraa u San Francisku, ali smo zato bar znali
da nas itaju inteligentni lju
di, oni koji ne nasedaju na
naslove ispod kojih nema ni
ega i ogromne fotografije pu
ne krvi i golotmje.
Upola sam oekivao da e
se tako neto dogoditi i seam
se kako sam namignuo Hariju,
uredniku gradske rubrike po
sle prvih Beketovih rei. Rad,
red, disciplina, tira, gospodo,
ponavljao je Beket onim svo
jim uglaenim glasom koji iz
daleka smrdi na velike pare i
obrazovanje nedostupno svakom
iji tata zarauje
manje od
milion dolara godinje. L ju d i
ele uzbuenja uz jutarnju kafu i mi emo im dati uzbue
nja, gospodo, rekao je, je r
jedino tako moemo konkurisati televiziji koja mu u ras-
Pony West Borilake vetine 25
kasnim bojama ve proliva krv

po tepihu dnevne sobe,..
I bilo je uzbuenja, nema
ta, ali najpre u redakciji. Ja
dni stari Hari bio je meu pr
vima koji su izleteli. Jo uvek
se seam kako su mu ui pocrvenele kada je proitao uski
papiri koji je jednog jutra za
tekao na stolu. Nekoliko bru
talnih redova, uredno otkuca'nih na elektrinoj pisaoj ma
ini nove Beketove sekretarice:
Budite ljubazni da ispraznite
svoj sto i prepustite mesto oveku koji je blii novoj kon
cepciji naeg lista. Hvala na
dugogodinjoj saradnji, va ek
moete podii u obraunskom
odeljenju.
Mnogo novih lica pojavilo se
ve posle mesec dana u staroj
zgradi na Telegraf Hilu, mogu
vam rei. Neko vreme i sam
sam oekivao slian papiri na
stolu i bilo mi je potpuno sve
jedno da li u ga zatei. Do
avola, znao sam da sam do
bar novinar, isuvie dobar za
ono to je Beket eleo da na
pravi.
Samo, i on je to znao. I ne
samo to: znao je i koliku mi
poviicu moe ponuditi da bih
i dalje ostao u starom Njusu...
I sada se stidim kada pomi
slim na to, ali je moj prok
leti mozak tu sumu automatski,
kao dobar kompjuter, pretvo
rio u broj flaa ivasa koje
5
u od sada moi meseno da
kupujem. Beket moda nije bio
nikakav novinar, ali je ljude
prokleto dobro poznavao...
A onda je dola Ulica Midltom...
Nije vam dobro, mister?
Trgao sam se. Naravno, ona
plava stjuardesa. Nagla se nad
mene tako da sam joj skoro
pupak video kroz izrez unifor
me. N ije loa, nema ta, a li...
Ne, sve je u redu... Mi
slim, nita to jedan ivas
ne bi mogao srediti...
Jedan ivas. Odmah mister...
_ Draestan asmeh,
hod koja
treba da mi pokae ta u do
biti ako je pozovem kad sletimo. Neka se nosi do avo
la. ..
Svi ste videli, verovatno, on
aj potok krvi koji se slivao niz
Ulicu Midlton, istu mirnu uli
icu koja blago zavija penjui
se uz breg. Policija je posle re
konstruirala ta se dogodilo, a
i televizija nas je udavila kvazi-dofkumentaroima o pokolju
u predgrau. Sramota me je,
ali sam taj izraz ja prvi upotrebio u specijalnom izdanju
Njusa, ukraenom fotografi
jama kakve nikada nisam mo
gao da podnesem.
?
Dve bande su se sukobile,
kae policija, ali je neobino
to nijedan od oevidaca nije
video drugu bandu. A bilo ih
je mnogo: subota pre podne je ena, dignutog nosa, ali joj se

vreme kada sve one prodav- kukovi jo zamamnije izvijaju
nice du Ulice
Midlton rade pod tankom suknjom.
punom parom, a deca se ig
Odavno sam preao onu fa
raju u malom parku sa ve zu kada jedna aa viskija mo
davno ugaenom travom.
e da smiri haos misli koje mi
Svi se slau da je na jedinoj se kovitlaju po mozgu. Jo je
strani bilo est ljudi, a na dru dno prokleisvo
kojim me je
goj samo jedan. Njih est im sudbina obdarila; da mi je koe
ali su lance, boksere, noeve i ficijent inteligencije nii vaarape ispunjene
peskom, on eset-trideset poena,
svaikako
izgleda samo svoje ake; njih bih se .bolje oseao i bio bli
est ostalo je na Ulici Midlton, i onim zahtevima koje je Irma
onaj jedan je nestao bez tra postavljala pred mene.
Nita
ga. tavie, od onih pedesetak neostvarijivo, pazite: kuica u
oevidaca ni dvojica
se nisu predgrau, mali vrt, eventua
sloili u njegovom opisu. u lno i bazen, nova kola svaike
dno, a?
dve godine, letovanja na Flo
Od one estorice, dvojici je ridi i sve ono to spada u i
bilo raskinuto grlo nekim o votne snove vieg sloja srednje
trim predmetom, kae izvetaj klase.
policijskog
lekara, jedan je
Irmi je trebalo devet godina
ubijen udarcem koji mu je go
tovo potpuno smrskao lice. e da odustane od pokuaja da me
preobrati. Nimalo lakih devet
tvrti je proao najgore; otvo
rene utrobe puzao je nekih dva godina, ni za mene, ni za nju,
ni za malu Rouz. Znam, mo
desetak jardi po asfaltu vuku
gao sam u svako doba dobiti
i svoja creva za sobom pre
posao sa nekim pristojnim ra
nego to se umirio s glavom
dnim vremenom, upoznati prizarivenom u slivnik. Preosta
la dvojica... ali, zbog ega sve sotjne ljude i odseliti se iz on
ovo ponavljam, do avola? N i og odvratnog apartmana za iz
davanje u kojem smo tada ije udo to je mala stjuardesa
pomislila da mi nije
dobro; veli.
Ali, do avola sa Irmom. Tre
mora, da mi je lice ponovo ze
leno, kao i uvek kada se se- ba misliti o Japanu, a to je ono
to me plai, jer iza okruglih,
tim tog prizora.
ljubaznih lica nasluujem ne
Izvolite ivas.
Hvala glas mi je sve-to ogromno, neku krupnu amo

sno hladan i ona odlazi uvre- rfnu masu, silu koja hladno po-
smatra svet oko sebe vrebaju

i trenutak za novi udarac.
Beket me je prvi naveo na
takve misli onim izvetajem iz
policijske . arhive koji je no
sio etiketu strogo poverljivo.
Nisam ga pitao kako je doao
do njegove kopije. Ve odavno
znam da nema te stvari koja
se u San Francisku ne moe
kupiti za novac.
Ulica Midlton tada je ve
polako padala u zaborav i Be
ket je valjda hteo da malo
oivi taj sluaj i da da novu
injekciju tirau koji je tih da
na vrtoglavo rastao. Svejedno,
jo jednom sam pozeleneo u
licu itajui ga. I danas se razbesnim kada se setim podsmeljivog i 2sraza na Beketovom li
cu.
Sudbina je htela da jedan od
policajaca koji su naleteli na to
telo u kanalizaciji bude Japa
nac i to jedan od onih koji, ni
posle tree generacije, nije za
boravio zemlju svojih predaka
Uporan i tvrdoglav kao i i
tava njegova nacija. Progonio
je svog porunika i policijskog
lekara sve dok oni nisu shvati
li da sluaj nije rutinski i ob
ratili se nekim pravim stru
njacima.
Bizarni anatomski detalji o
smrtonosnim povredama zadatim hladnim orujem. rtva je,
kao i ona esotrica, bio sitan
kriminalac, siledija, od onih
7
koje za male pare iznajmljuje
te ako nekoga elite da nau
ite pameti, ali sam i protiv
svoje volje osetio
saanjenje
itajui koliko mu je vremena
trebalo da umre.
Taj prokleti japanski polica
jac tvrdio je da su povrede za
date jednim od onih maeva
koje su nekada nosili samuraji
i strunjaci su to potvrdili. Katan, tako se zove taj ma.
ta misli o ovome, Slejd?
upitao me je Beket. Na us
nama mu je jo lebdeo onaj
nadmoni smeak.
Gadan tip slegao sam
ramenima , iako sam znao ta
dolazi. Ne bih voleo da ga
sretnem...
To nije zdravo miljenje
za jednog dobrog novinara. Do
bar novinar bi morao
eleti
da ga sretne, Slejde. Zamisli
samo kako bi izgledao naslov
u N j usu: Od sutra ispo vest
ubice iz Ulice Midlton?
- Lepo rekao sam bez
oduevljenja. Ko kae da je
to isti ovek?
Niko. A li svi su uvereni
da je tako. Nema mnogo ljudi,
pa ak ni u San Francisku, ko
ji tako okrutno i efikasno ubi
jaju.
Pa?
Hou da se okane svega
to si do sada radio i posve
ti se samo tom sluaju, Slej-
Pony West Borilake vetim 25
$
Sr
*
Da, mister Beket re

kao sam. Brzo me je izdresiPrvo d prvo, treba
mnogo
sirao, zar ne? Da, mister Be
ket; ne, mister Beket. Samo vremena da shvatite da se zai
to ste morali imati prokleto sta nalazite u Japanu, jer su
dobar razlog da
kaete ne svi aerodeoani na svetu gotovo,
sti. U red/u, preovlaivala su
Silvanusu Beketu...
I tako sam se nekoliko da uta lica svud unaokolo, ali se
na kasnije naao u ovom avi ni mi belci nismo nalazili u
onu i razmiljao o svoj onoj posebno velikoj manjini. Pri
povici koju su listovi i televi znao sam sebi da sam stigao u
zija digli protiv ubice iz Ulice Tokiio tek kada se iz gomile
na izlazu iz aviona ukazalo je
Midi ton.
Kako rekoh, suvie sam do dno poznato lice, sa uobiaje
bar novinar da ne bih osetio nim ljubaznim osmehom.
kako tu neto smrdi. tampa
Dobro doao, Slejde re

i televizija obino se okome na kao je. Naklonio se, naravno,
ono to plai njihove itaoce i kao pravi Japanac, to je, uo
gledaoce, a meni se inilo da stalom i bio. Dobro doao
je ta galama bila malo proma u Japan...
ena, iako sam joj i sam svoj
Nari, u stvari Narijoi Cuneski doprineo svojim lancima.
hiro, nekada je radio u N juZato
su, gde smo se nas dvojica
Vrlo jednostavno... meni je
prilino
sprijateljili, iako to
bdio dovoljno samo
nekoliko
mnogima nije bdio jasno.
dana da shvatim kako ubica iz
Mislim da me je Nari zbog
Ulice Midlton veoma paljivo
bira s>voj e rtve. Mirni, po toga potovao vie od svih os
teni graani nisu imali ega da talih u listu, a naroito posle
svega to mu se dogodilo i ka
se boje.
I ta mislite ta mi je Beket da sam ja bio jedini koji mu
rekao kada sam mu to obja je pomogao, i to zaista pomo
gao. Jedna od onih malih tra
snio?
(
Da gledam svoja posla, na gedija kojih je San Francisko
ravno, i piem ono to i svi pun: etrnaestogodinjeg Nari-,
jevog sina uhvatila je policija
drugi.
racije
meu
I posle mi recite da u i prilikom jedne
tavoj toj prokletoj stvari ne narkomanima u blizini kole;
to nije smrdelo jo od samog niko nikada nee doznati da li
je zaista bio kriv ili nije, 'jer
poetka!
je deak izvrio samoubistvo u

eliji.
Oseao sam se neugodno plaei se da e Nari pomisliti ka
ko sada dolazim da naplatim
tu uslugu, ali drugog izlaza ni
je b ilo ... on je bio jedino i
vo bie koje sam poznavao u
itavoj toj prokletoj zemlji.
Pisao si mi da dolazi ;ooslom, prijatelju rekao mi je,
jo uvedi onim savrenim, pre
ciznim engleskim jezikom ka
kvim je uvek govorio. Doao
je kolima po mene i sa jedva
primetmim osmehom pratio ka
ko zevam unaokolo zaslepljen
svim onim vatrometom boja po
ulicama oko nas. Kakav te
posao dovodi u moju zemlju?
Gadan.
Nita drugo nisam ni oe
kivao rekao je on mirno.
Zapazio sam da je Njus promenio vlasnika. Ostao si?
Ostao sam rekah, sa
neprijatnim ukusom u ustima.
Zna, N a ri... i kod mene
se poneto promenilo. Irma i ja
vie nismo zajedno. ..
Klimnuo je glavom. N ije re
kao ni ao mi je, ni teta,
ni a vi ste bili tako zgodan
par. Moda sada malo bolje
shvatate zbog ega mi je Nari
bio tako dobar prijatelj.
Kakav je ovek taj Silva-'
nus Eeket?
Kukin sin.
Opet i*
razumevanjem kli
mnuo glavom i preskoio ono

pitanje koje bi postavio svako
drugi sem Japanca, zbog ega
uopte radim za jednog kukinog sina, ako ne moram. Ni
je mi laknulo, meutim, jer
sam ve znao koje pitanje do
lazi. Kao to sam znao da je
i Nari ju neugodno to mora da
ga postavi.
ta ete, takav je ovaj pro
kleti ivot...
I tvoj posao sada ima ve
ze sa Japanom?
Da. uo si za pokolj u
Ulici Midlton?
Da, Slejde. Ja jo uvek
dobij am Njus.
Izvini osmehnuo sam
se potpuno sam to smetnuo
uma.
Tu sano na neko vreme pre
kinuli razgovor jer smo stigli
do hotela koji mi je Nari oda
brao. Nijedno od onih udovi
ta od stakla, betona i elika
koje vam preporuuju turisti
ki vodi% hvala bogu. Miran,
mali hotel u uskoj poprenoj
ulici, daleko od buke i bar dvo
struko jetiniji uz istu udobnost.
Sakura, tako se zvao, seam
se jo i danas.
Formalnosti su bile brzo za
vrene i Nari me je otpratio
cio sobe, ljupke male prostorije
u kojoj se japanski smisao za
lepo stapao sa onim to se zahteva od savremenog hotelskog
smetaja. Na pisaem stolu za
A.
10
tekao sam ak i mainu za pi
sanje.
I pored nje flau ivasa.
Taj prokleti Japanac dobro je
poznavao moje navike.
Hvala, Nari rekao sam.
Nekoliko trenutaka smo utke
sedeli sa aama u ruci. Znao
sam da je trenutak za nasta
vak razgovora zpoetog u ko
lima i da Nari nee ponoviti
svoje malopreanje pitanje.
Gadna stvar rekao sam
najzad sa uzdahom, nimalo odglumljenim. Klimnuo je gla
vom, ak i ne gledajui u me
ne. Jadnik, trudio se da mi ola
ka da jednom konano po
nem da govorim ...
Policija sumnja da je to
uinio neki Japana?, Nari. Ne
obian Japanac, ve ovek koji
poznaje sve tajne srenjovekovnih borilakih vetina. I srednjovekovno oruje. Japansko
oruje, Nari.
itao sam.
Znam. Nema
dana da
Njus i drugi listovi ne izba
ce poneku strelicu
na raun
policije , nesposobne da ga ot
krije. Zna ve tu pesmu, do
avola.
Veoma je glasna.
I preglasna
uzdahnuo
sam. Iako ja ne vidim do
voljno razloga za takvu kam
panju.
Ne vidi? uinilo mi
se da u Narijevom glasu ujem
ironini prizvuk. A li taj o

vek je opasan, Slejde! Opasan
po drutvo!
Nemam utisak da se obi
ni, mali ljudi njega plae, Na
ri. Drutvo, ili ono to mi na
zivamo drutvom, ne osca se
ugroenim od njega.
Eto ti odgovora.
Trgao sam se. Zaista, ovek
treba da bude Japanac da bi
mu neto tako palo na pamet!
Ti misli da...?
Da, Slejde. Galame oni
koji se oseaju ugroenima.
Prokletstvo! A Beket...
To ne mora da znai da
tvoj novi urednik ima veze sa
podzemljem
upozorio je.
On moda jednosatvno ko
risti priliku da povea tira. . .
Aha rekao sam. I to
je imalo smisla, naravno. Be
ket je bio plejboj i uopte u
bre od oveka, ali zbog ega
bi, prokletstvo, jedan milioner
petljao sa mafijom i njoj sli
nim bandama?
- Zbog toga si u Japanu,
Slejde.
Zbog toga.
Zato ba u Japanu?
Zato to je neki od stru
njaka izjavio da je ovek spo
soban za sve ono mogao takva
znanja stei samo u Japanu.
Japanska lica su za
mene
neprovidna, ali
sam u tom
trenutku imao
utisak da se
Nari ju itava ova stvar nimalo
Pony West Bsrilake vetine 25
ne dopada, da mu je odvratna
moda i vie nego meni. Pro
mekoljio se u svojoj fotelji,
a to je bio, za Japance, veoma
oigledan znak nervoze.
Da li j e . .. da li je neko
pomenuo re nina, Slejde?
Nina? Ne, koliko se ja
sedam. Zato...
Zastao sam, jer je moj glu
pi mozak, po (taknut poveli
kom koliinom ivasa, izne
nada poeo da radi punom br
zinom. U stvari, neko jeste potnenuo re nina u itavoj toj
prii, ali samo kao ilustraciju,
pogodan termin da se objasne
vetine onoga za kojim su tra
gali i policija i podzemlje. Je
dan od strunjaka za Japan re
kao je da su otprilike tako elovale nine u srednjovekovnom
Japanu, ubijajui u tami i nestajui bez traga.
ekaj, Nari, do avola.
Sada se seam toga... ali je
to bio samo primer. Svi su pot
puno ubeeni da nina nema
ve stotinama godina!
Da, to je ve uvreeno
verovanje. ak i kod nas, u
Japanu.
Rekoh vam da mi je mozak
ve radio punom brzinom i od
mah mi je zamakla za oko ta
ninjansa u Narijevim reima.
Uvreeno verovanje, po de
finiciji, ne mora uvek odgova
rati stvarnim injenicama. Me
utim, morao sam da budem
11
oprezan, jer ti Japanci umeju
da ute kao ostrige ako sma
traju da je to potrebno...
A sat ti misli o tome,
Nari?
Oklevao je, a meni je to bi
lo sasvim dovoljno.
Da nije
znao nita, to bi mi odmah
rekao, znao sam: ovako, neto
je znao, ali je to spadalo u
domen onoga to se ne, odaje
strancima.
Pa ak ni dobrim
starim
prijateljim a...
U redu, priznajem da sam
ubre. Pravi prijatelj bi od
mah odustao od pokuaja da
izvue istinu od Narija, shva
tivi koliko mu to teko pada.
Meutim, negde u
pozadini
moje svesti lebdela je pomisao
na uspeh, na svu onu lovu ko
ju u zaraditi i koja e mi omo
guiti da ja drugima postav
ljam uslove, a ne oni m eni...
Mislim da je Nari sve to vi
deo na mom licu, iako Japan
ci tvrde da su za njih naa li
ca jo neprovidnija nego nji
hova za nas. U svtkom slua
ju, bledo se osmehnuo i znao
sam da sam pobedio. Meutim,
zbog toga se nisam nimalo bo
lje oseao. Naprotiv...
ta eli da sazna, Slej
de?
to vie. Postoji li mesto
u Japanu gde je taj ovek pro
ao obuku ko mu je bio ui
telj. Njegovo ime, lini opis,
12
da li je neto slino Ikada ueindo ovde. Kada je
preao u
Ameriku i sve ostalo. Zna ve,
Nari, od ega mi tamo pravih
mo nae lanke...
Neuspeo pokuaj
da malo
razvedrim atmosferu, naravno.
Bili smo predaleko da bi ta
ko neto upalilo.
Klimnuo je glavom i ustao,
odloivi au na sto. Tek ta
da sam primetio da
nije ni
probao viski.
Sutra,
Sleje. Doi 6u
po tebe oko devet.
Bacio sam pogled na sat.
Nita se ne moe uiniti
veeras, Nari? Pa tek je pola
d evet...
Sutra. Japanci mnogo ra
de, Slejde, ali je zato njihovo
slobodno vreme svetinja.
Sada sam ja klimnuo glavom,
savladavajui svoju odvratnu
zapadnjaku nestrpljivost. Ne
ka onda bude
sutra. Ionako
dugujem sebi najmanje osam
deset sati spavanja, mogu po
kuati da bar deo toga nado
knadim ove noi.
Mislite da mi je uspelo? a
vola!
ak i kada sam konano zas
pao, zahvalujjui dobrom delu
od druge flae ivasa, koju
su mi poslali iz bara, nije to
bio san koji odmara. N i vi ne
biste spavali bolje da vam je
u san uvek iznova dolazio ovek u crnoj odei, bez lica i
bez oiju... sa ogromnim kan

dama na prstima ruku koje
se pretvaraju u duge noeve
iju hladnou neprestano oseate na vratu... Ne, te noi
nisam dobro spavao...
$
Nari je sutradan izjutra za

kasnio gotovo itav sat i sama
ta injenica trebalo je da bu
de dovoljna da me upozori na
opreznost. Problem je u tome
to tog jutra nisam eleo da
imam nikakva posla sa opreznou, suptilnou i
ostalim
osobinama dobrog
novinara.
Moda zbog sveg onog sakea
koji sam popio ekajui Narija u baru. Sake je gadno pi
e, jer vas uljuljkuje svojim
blagim ukusom veoma dugo, a
onda vas poslednja, ona suvi
na aa, tresne po glavi kao
maljem. Trebalo je da se dr
im ivasa, naravno, ali ka
ko bi izgledalo da se vratim iz
Japana, a da ne znam ni ka
kav je ukus sakea?
Kuda idemo? upitao

sam kada je Nari vesto poeo
da provlai
svoja kola kroz
onu dunglu koju u Tokiju na
zivaju saobraajem. Vie ni
sam -gledao oko sebe. Ako se
ne raunaju natpisi na japan
skom i odea ljudi, sve drugo
podsea na svaki drugi veliki
ameriki grad.
Nita
novo,
i13
Ko je ovo upitao sam

mislim, sem neprekidne guve
i halabuke u kojoj sam nekada vezujui pojas.
Niko odgovorio je.
i sam uimeo da uivam.
Na aerodrom odgvorio ovek koji brine o avionima na

je Nari i ja sam ga malo zbu aerodromu.
Aha. Opasno izgleda.
njeno pogledao, jer je moje
Opasno? Nari se na
ulo za orijentaciju govorilo da
Pa da,
idemo na skoro sasvim suprot trenutak zamisli.
nu stranu od one sa koje smo moglo bi se rei... Rjusaku je
sino doli. Ipak, nisam pozna sumo-rva. Dobar rva.
Osmehnuo sam se, jer sam
vao grad i imao sam povereo tome sluajno
neto malo
nja u Nari ja.
znao. Dobri sumo-rvai ne mo
N ije me slagao, naravno, jer
raju nita drugo da rade, jer
smo zaista stigli do aerodroma,
su plaeni otprilike kao dobri
ali ne onog meunarodnog, na profesionalni koarkai kod nas.
koji me je sino spustio moj
Rjusako je morao imati prokle
DC-10. Mali sportski aerodrom
to jak razlog to gubi vreme
sa divnom kratkom engleskom po ovoj zelenoj livadi umesto
travom, mnotvom avionia
da trenira u nekoj sali.
divnih boja i klupskom zgra
A li nisam nita rekao, jer
dom na kojoj se blago njihala mi je, nekim udom, Nari iz
obavezna arapa pokazujui s gledao sve dalji i dalji, ni na
koje strane duva vetar.
lik onom oveku iz San FranN ije bilo vremena da se di ciska. Kao da je usluga koju
vim lepoti tog prizora, jer nas mi uzvraa istovremeno i ko
je avion ve ekao, mala ce- nani kraj naeg prijateljstva.
sna vitkih linija i svetloplave Moda i jeste bilo tako; rekoh
boje. ovek kraj nje, onizaik i vam, japanski
mozgovi rade
trbuasit, podOzrivo me je od- na nain koji mi jednostavno
merio ispod oka, dok se uti ne moemo da shvatimo.
vo klanjao. Potpuno bezopasan
U svakom sluaju, bio je do
naizgled, ali ja imam otro oko: bar pilot i mi smo uzleteli bez
nije mi promaklo da su mu pod ikakvih problema. Tokio iz vairokom odeom miii jako ra zduha je prizor koji vredi vizvijeni i da mu pokreti oda deti, ali meni u tom trenutku
ju onu preciznost
kojom se nije bilo do razgledanja, niti
odlikuju make i vesti rvai. smo se dugo
zadrvali nad
Ni on ni Nari nisu izgovorili gradom. Desetak minuta kas
ni rei.
nije, Nari je uzeo vrst kurs
14
na jug i pod nama se zaplavio okean prekriven beliastom
izmaglicom i tragovima brodo
va koji su ulazili u zaliv ili
izlazili iz njega.
Kuda idemo? pitao sam
opet, ali je Nar i utao, pra
vei se da je zauzet proveravanjem kursa. Pokuao sam da
se se tim karte Japana, ali mi
geografija nikada nije bila po
sebno bliska. Znao sam toliko
da odredim da nam je sa de
sne strane ostala Jokohama i
jo jedan, manji grad, valjda
Jokosuka, ili kako se ve zove.
Tri sata kasnije poeo sam
nervozno da se vrpoljim, jer
sam poneto znao o kapacitetu
rezervoara ovih aviona.
Jesi li sletanje prevideo
pre San Franciska? poku
ah da se naalim. Na Havajima, ako je mogue...
Uskoro stiemo rekao
je Nari, ali bez osmeha. Naj
zad, ala je i bilo loa. Upe
rio je prst da mi pokae zele
nu mrljicu na povrini okeana
ispred nas. To je iito.
Ostrvo?
Da.
- Ono to ja traim nalazi
se tamo?
Klimnuo je glavom.
Nadam se... ovek koji
me je ovamo uputio nije mo
gao nita vie da mi kae.
Opet one
nijanse u izra
avanju. N ije mogao...
Pony West - Borilake vestine 25
N ije mogao ili nije hteo,

Nari?
Ima dobre ui kona
no jedan bled osmeh sa nje
gove strane. Ne znam, Slejde. U svakom sluaju, nije mi
vie rekao.
Ko je on?
To je ono to ti ja ne
mogu rei, Slejde.
utali smo, jer nije imalo
smisla nastavljati ovakav raz
govor. Nesvesno sam privukao
noge sebi kada je Nari spustio
cesnu skoro do same povri
ne okeana i nastavio da juri
nad njom nesmanjenom brzi
nom dok nam se
drvee na
niskoj obali ostrva pretei pri
bliavalo. Na trenutak sam se
setio kamikaza, ali se odmah i
nasmejao samom sebi; da je hteo
da uniti i sebe i mene, Nari
ne bi morao da leti ak dov
de. ..
Pred nama je iskrsnuo mra
an otvor pod kronjama vi
sokog tropskog drvea, ali je
uska betonska pista koju sam
osetio pod tokovima bila pra
va kao strela. Granje nad na
ma samo je ponegde proputa
lo zrake
sunca,
ostavljajui
mrlje svetlosti po betonu; bio
sam spreman da se kladim ka
ko se ovaj aerodrom ne moe
videti iz vazduha i da ga mo
e pronai samo onaj koji do
bro poznaje njegov poloaj.
15
Samo za pilote sa dob tip, to sam dobro znao.

Kua u koju su nas uveli
rim ivcima
promrmljao
sam kada se cesna konano iznenada je dskrsla meu gra
zaustavila. Nara se osmehnuo, njem, ali nisam mnogo video
od nje, sem uskog, mranog
otkopavajui pojas.
Jedna uska staza od utaban 1 predvorja u kojem smo neko
zemlje vodila je sa
prostora liko trenutaka ostali 'da eka
prekrivenog
betonom ije su mo. Na vodi nestao je kroz
dimenzije
dozvoljavale da se jedna vrata bez ikakvog uma
cesna, uz malo
opreznosti, i ja sam se okrenuo Nar i ju.
Ko ivi ovde?
moe okrenuti u mestu.
Odmah e saznati. A l i . ..
Idemo li? upitao sam
ta si hteo da kae, Na
tiho Narija koji je stajao kraj
aviona kao da neto eka. N i ri?
T i ne poznaje dovoljno
je mi se dopadala ta polumrana atmosfera, utljive, guste nae obiaje... ovek koga e
ume oko nas, ali je ona bar mo sada vid eti... on .. on zapruala iluziju sigurnosti, mno hteva pootvanje i to e i od
go vie od otvorenog betonskog nas oekivati. M islim ...
Nisam stigao da ujem ta
prostora na kome smo zastali.
N ije mi opet odgovorio, jer misli, jer se na nagi voa po
se na stazi pojavio onaj koga javio ponovo na vratima, odje ekao. Mlad, miiav mo gurnuvi ih u stranu. Naklo
mak sigurnih pokreta i bez ije nio se s puno potovanja i pro
dne krpice odee na sebi. Po pustio nas da uemo.
Jo jedna polumrana pro
klonio se Nariju i meni kada
je stigao do nas tako ceremo storija, skoro potpuno prazna.
nijalno kao da se nalazi na Pravo preko puta nas, na jed
noj asuri, sedeo je starac.
carskom dvoru.
Kaem satrac jer
mu je
Krenuli smo za njim i ja
sam se nesvesno divio !poti duga, potpuno bela brada pada
njegovog tela i lakoi kojom la na grudi, prekrivajui ras
ga je nosio, lakoi punoj pri konu starinsku odeu, slinu
onoj koju moete da vidite u
tajene snage.
Japana.
Je li on ...? upitao sam filmovima iz istorije
Meutim, njegov pogled... po
apatom Narija.
Videe odgovorio je gled oveka ogromne inteligen
kratko. Lice mu je iznenada cije i izuzetnih moi, ne samo
bilo bledo, i to md se nije do psihikih, demantovao je tak
palo. Nari je uopte neustraiv vu sliku. Ne znam zato, ali
16
sam imao utisak da bi taj krhki
stari u nekoliko sekundi mo
gao ubiti golim rukama i me
ne i Narija ako bi mu sluaj
no tako neto palo na pamet.
Nari se spustio na kolena i
prignuo lice podu, a mogu vam
rei da sam se ja oseao veo
ma glupo, stojei onako kao
kip pored njega. U redu, uko
eno sam klimnuo glavom, ne
zbog onoga to mi je Nari re
kao u predvorju.
Pojava tog
starca nagonila je na instinkti
vno potovanje, verujte.
Sedi, Sleje rekao mi
je Nari poto su on i starac
razmerLi nekoliko reci na ja
panskom. On sam seo je na
pod, preko puta starca, a ja
sam se nekako spustio uz nje
ga, udei se kako Japancu mo
gu satima da sede u tom ud
nom poloaju.
Nismo bili niim poslueni i
mislim da nam je starac time
jasno dao do znanja da nismo
gosti kakve rado via u svojoj
kui.
Gledajui u pod pred sobom,
starac je izgovorio nekoliko rei i Nari se okrenuo meni. I
meni je laknulo kada sam u
njegovom pogledu osetio ve
liko olakanje.
Hdgaii-san, na domain
rekao mi je : pristaje da
ti kae neto o ninama...
Pony West B orilaki vetine 25
U glavi mi se vrtelo kada

smo izali iz te
pol umrane
prostorije i oseao sam uasnu
elju da neto
popijem, bilo
ta, pa ak i prokleti sake. Ne
sumnjam da ga je na ostrvu
bilo, ali se niko nije setio da
nam ga ponudi. I to je neto
govorilo o naem statusu tamo,
zar ne?
Samo to mi nisu dali vreme
na da razmiljam o tome, po
sle one duge lekcije iz istorije Japana koju mi je Higaii odrao. Da, nine su posto
jale, rekao je. Postoje i sada.
1 uvek e postojati.
U glavi su mi se splela sva
ona imena japanskih plemia i
ratnika koji su u svoje vreme
ratovali jedni protiv
drugih.
Na plemenit nain i po svim
pravilima, kako je to zahtevao
i samurajski kodeks, buido.
Samo to su ti momci bili suvfie inteligentni da ne bi brzo
shvatili kako se na takav na
in rat ne moe dobiti, pa su
onda malo munuli glavom i
izmislili nine.
Nine su od poetka smele
da rade sve ono to kruti ko
deksi nisu doputali ljudima iz
kaste bui, iz koje su se regrutovali samuraji: da se maski
raju, unjaju, ubijaju s lea, ili
otrovom, da pijuniraju i vre
sabotae u protivnikom tabo
ru. Niko ah zbog toga nije pre

zirao, jer su poticali iz kaste
koja je bila prezrena ve po
definiciji; iz kaste hinin, a hinin, kako su mi objasnili, zna
i ne ljudski.
Mora da su se ti srednjovekovni japanski kraljii i sami
pokajali kada su shvatili ka
kvo im se uasno oruje nalo
u rukama, jer nine su straho
vitom brzinom i pravom japan
skom podrobnou stieali nova
znanja i vetine, ne haj ui za
ukorenjena pravila ratnih iga
ra tog vremena. Za ono vreme
bili su izvanredni
hemiari,
majstori u kamuflai, ifrira
nju, taktici, svim onim naukama koje e nauke postati tek
mnogo kasnije u drugim delovirna sveta.
Ali, ne samo to, i mislim da
me je to najvie prestrailo:
nine su spremno doekale i
vetine donete iz drugih delova sveta, iz Kine i Indije, ko
ristei tradicionalna znanja o
ljudskom telu i njegovim mo
gunostima i usavravajui ih
do krajnjih granica.
U stvari, najpre nisam verovao kada mi je Nari objasnio
da bi se nine od pre trista
godina smejale sadanjim svetsfeim rekorderima na sto jardi, skoku udalj, skoku uvis i
mnogim drugim atletskim dis
ciplinama. Imalo je to veze sa
neim to je nazvao ki, ne
17
kom tajanstvenom
energijom
koje ima svud unaokolo, sama
valja-nai nain da se ona uzme
iz okoline i kanalie na ono
to elimo da postignemo.
Priznajem da taj deo nisam
najbolje razumeo, jer me ta
orijentalna filozofija nikada ni
je naroito privlaila.
Meu
tim. ..
Meutim, vrlo brzo mi se
pruila prilika da sve to vi
dim i sopstvenim oima...
Prvo je bila ta velika sala u
kojoj je pet ili est mladia
sedelo na golom podu i posmatralo jednog od njih koji je
izvodio pokrete sline komplikovanom ritualnom plesu, ili
neto slino. Meutim, pokreti
su mu se svakog trenutka ubr
zavali, sve do brzine u kojoj
nisam uspeo da razaznam kre
tanje pojedinih njegovih udova,
jer su se stapali u vihor uda
raca koji su fantastinom br
zinom zasipali nevidljivog pro
tivnika.
Posle toga sam video slinu
vebu, ali sa maevima. Njih
dvojica bili su potpuno nagi i
etiri otrice, dve due i dve
krae, stvorile su oko njih
ne preterujem, do avola, ni
sam taj tip novinara pravi
svetkicavi paravan iza
kojeg
su se tek nasluivala njihova
tela.
Znam da sam osetio kako mi
se eludac die pri pomisli ta
18
e se dogoditi ako samo jedan
od njih malo zakasni, ali su li
ca oko mene bila ledena i neuzbuena, pa sam naterao se
be da ostanem miran. I ostao
sam; toliko miran da sam primetio da mi je cigareta dogorela u ruci tek kada sam gad
no opekao prste... A onda... ali emu nabra
jati? Jednostavno zamislite da
su vas odveli na drugu plane
tu, koju hiljadu svetlosnih go
dina odavde, gde i staro dobro
vreme tee dva puvta brim
tempom nego kod nas. ini mi
se da sam jednom proitao i
priu o takvoj planeti. Momci
koje sam upoznao na ostrvu
iito tamo bi se veoma lepo
snali.
Ne znam kako, ali Nari i ja
odjednom smo ostali sami na
onoj polumranoj stazi meu
drveem i pred nama se zabelesala betonska povrina piste.
Preao sam rukom preko e
la i usatnovio da je vlano od
ve ohlaenog "znoja.
Moda je i dobro to od
jutros nisam u usta stavio ni
kapi alkohola
promrmljao
sam. Sada ne bih ni sebi
samom poverovao da sam sve
ovo vid eo...
Video? Nari me je po
gledao, onako neobino, kako
gledamo dete kada kae neto
to nas iznenadi. Slejde, ti
Pony West Borilake vethie 25
nisi jo nita video. Oni nisu

bili nine!
ta?
Poveo me je za ruku du
one staze, odnosno, povukao me
je, jer sam stajao kao uko
pan.
Oni tek prolaze obuku za
nine strpljivo je objanja
vao Nari. Ako budu imali
sree, tek svaki deseti meu
njima postae pravi nina...
Odmahnuo sam glavom.
Zato, Nari? emu sve to?
ta e oni raditi ako prou
obuku? I ta se deava sa oni
ma koji ne uspeju?
ta e raditi? Bojim se
da to niko
ne zna... ali za
ubice uvek ima dovoljno po
sla, zar ne? to se tie mla
dia koji ne postanu nine...
Oklevao je. I videlo se da
okleva.
Voleo bih to da uj em,
Nari rekao sam vrlo tiho i
vrlo pristojno,
nimalo nalik
onom svakodnevnom Sleju Patersonu.
Oni ne ele vie da ive,
Slejde.
Samo toliko. I nita vie.
Nita vie mi nije ni bilo
potrebno. Stresao sam se.
Dobri stari Narijoi! Imao je
itavu flau ivasa u avio
nu!
Viski je otklonio samo deo
one drhtavice koju sam osetio, ali je mnogo vie pomoglo
Pony W est Borilake vetine 25
toplo sunce koje je milovalo

mimu povrinu
okeana. Sve
ono to sam video na tom a
avom ostrvu sada je podsealo na san, ali san iz kategori
je onih u kojima sam uivao
prethodne noi.
Trgao sam se,
jer je, po
obiaju, moj mozak
ponovo
proradio posle nekoliko gutlja
ja ivasa.
N a ri...
Molim, Slejde.
Taj starac...
H igaii...
ni jednom jedinom
rei nije
pomenuo da ne smem pisati o
onome to sam video. ovee, kakva e to senzacija biti!
teta to nisam poneo fotogra
fski aparat, slike b i...
Nee pisati o tome, Slej
de. Niti e bilo kome pomenuti ta si video na ostrvu.
Nasrnejao sam se.
Pomalo
prezrivo i nadmono, prizna
jem. Takav sam kad oko e
luca imam podebeo oblog od
dobrog viskija.
- avola neu!
rekao
sam. Neka samo pokuaju
da me spree!
Onda se on nasmejao. Nad
mono, ali s tugom. Onako, re
cimo, kako se ovek nasmeje
kada ga malo dete pita zbog
ega to mrtvi ne mogu da nam
se vrate. Cutao je. utao sam
i ja, zauzet razmiljanjem ka
ko da doem do fotografija ko
19
je bi potvrdile ono to sam
eleo da napiem.
udno... promrmljao
sam. Zbog ega je
starac
uopte pristao da mi sve ono
ispria? Kladim se da u Japa
nu nema vie od pet ljudi koji
znaju za tajnu tog ostrva.
Nari nije razmiljao ni tre
nutak.
etiri oveka rekao je.
Ti si sada peti. A to se
tvog pitanja tie... morao ti
je neto rei jer oekuje po
mo od tebe.
Pomo? - mora da mi
je faca izgledala veoma glupo
u tom trenutku, ali se Narijoi nije nasmejao. Takav je to
ovek bio. On od mene oe
kuje pomo? Kakvu pomo?
Da se likvidira nina ko
ji operie u San Francisiku.
Ponovo sam osetio jezu po
leima koju ni gutljaj iva
sa nije uspeo da otkloni.
Oni su neprijatelji?
Direktno ne. Higaii je
jedan od onih koji ele da sta
ri Japan ostane nepromenjen i
njegova kola ninucua sebi je
to postavila kao cilj. Za njih
je svetogre ako se oda i naj
manji deli znanja prikuplja
nih stotinama godina. Nina
koji je preao u Ameriku oi
gledno misli drukije, jer po
tie iz neke druge kole. Za
Higaii ja je to dovoljan razlog
da eli njegovo unitenje... i
20
on e u tome, pre ili kasnije

uspeti!
Druge kole? ovece, zar
je mogue d a... da ovakvih
mesta jo ima u Japanu?
Da. Higaii zna da one
postoje, ali ne zna ni gde, ni
ti ko ih vodi. Mislim da je ta
ko i bolje; obraun meu pri
padnicima takvih kola bio bi
straan. Ovako, sve se reava
pojedinanim obraunima koji
ne privlae mnogo panje.
Zavrteo sam glavom, jer mi
jo uvek nije bila jasna sigur
nost i Higaiijeva i Narijeva da nikome neu pomenuti ni rei o koli nina. Pro
kletstvo, znao sam sada ak i
njen poloaj; bilo bi potrebno
dosta para, ali ih je
Beket
imao i bez oklevanja bi ih upotrebio za ostvarenje plana ko
ji se ve formirao u mom umererto pijanom mozgu: u prat
nji japanske policije, ekipa fioto-reportera Njusa upala bi
na ostrvo i napravila reporta
u o ljudima na njemu. Izgo
vor bi se lako
mogao nai:
krijumarenje, traganje za kri
minalcima, svejedno...
Utonuo sam u misli, ne ob
raajui panju na prizor oko
sebe,, okean ukraen
mnogo
brojnim svetlima brodova koji
su znali da e uskoro
pasti
mrak. Tek tada sam shvatio
koliko je vremena prolo ot
kako smo uzleteli sa aerodroma
i zapitao se da li je Nari do
voljno spretan pilot da nas na
onu livadu spusti u mrklom
mraku.
Nije bilo razloga za strah,
jer je travnata pista bila bli
stavo osvetijena dok smo se
sputali. Hva je bio na istom
mestu, kao da je sve vreme
proveo tu, oekujui na pov
ratak. Naklonio sam mu se i
on mi je ozbiljnog lica uzvra
tio.
Jedan taksi upaljenih svetala stajao je pored
Narijevih
kola i on je priao i otvorio
vrata na njemu.
Hej, zar ne idemo tvojim
kolima? upitao sam, ali ne
naroito iznenaen. Do avo
la, mogao je imati stotinu do
brih razloga da me ne povede
svojim kolima tamo kuda je
imao nameru da me povede,
iako sam se nadao da e to
biti hotel
Sakura; jo koji
gutljaj viskija, tuiranje i kre
vet bili su sve to mi je u tom
trenutku bilo potrebno.
Moramo se rastati prija
telju rekao je on mirno.
Taksi e te odvesti do aero
droma. Karta za tebe je rezervisana, moe je podii na al
teru Pan-Ama.
Zinuo sam i odstupio kor?k
unazad. Prokletstvo, niko nee
nareivati
Slejdu Patersonu
gde e i kada otii, pa ak ni
tako dobar prijatelj kakav je
Nari! Podsealo je to na proterivanje iz Japana, a to mi se

nimalo nije dopadalo.
Mora otii, Slejde - do
dao je orf. Odmah. Zbog
svoje sigurnosti... i . ..
I zbog ega jo? Znam
da mi je glas bio zajedljiv.
Uzdahnuo je. Videlo se da
mu teko pada to mi to mo
ra rei.
I zbog moje sigurnosti,
Slejde...
Iznenada sam shvatio sve i
zapitao se kolika li mora biti
usluga kojom Nari mora uz
vratiti Higaiiju za ono to mu
je danas dopustio.
Po prvi put nisam eleo da
saznam itavu priu.
Moda
zbog one iste jeze koja me je
podsetila da ima milion naina
da se ovek brzo i lako ubi
je. ..
Tvoj prtljag je takoe ve
na aerodromu
govorio je
Nari. Pruio mi je ruku.
Do vienja, prijatelju.
Pokuao sam da se osmehnem.
Ipaik si ostao optimista,
Nari. Bio sam gotovo uveren
da e rei zbogom.
utao je.
Nita vie tu nije ni imalo
da se kae.
Dva sata kasnije bio sam po
novo u avionu, u DC-10 koji
je bio verna kopija onoga ko
ji me je i deveo iz San Fran-
21
ciska, sve do istih dosadnih
filmova i iste dosadne muzike
sa kaseta. Jedino su stjuardese
bile nove, ali ne mnogo privlanije od one plavue...
A onda... onda se dogodi
lo neto to mi se najpre ui
nilo smenim...
Po navici, otvorio sam svoj
notes, savladavajui
zevanje.
eleo sam da zapiem to vi
e podataka i to vie uti
saka o onome to sam da
nas video, pre nego to moje
pamenje otupi i izblede ona
oseanja sa kojima sam pri
mio te neoekivane prizore.
Ruka me nije sluala. Po belom listu u notesu ostavila je
samo neku zamrenu i nera
zumljivu aru koja nije lii
la ak ni na moje uobiajene
svraje noge.
Pokuao sam jo jednom, od
mahujui glavom da rasteram
dreme. Isto.
U podsvesti mi se lagano ra
ala neka nerazgovetna sum
nja, ali joj jo uvek nisam do
putao da izae na povrinu.
Pokuao sam sa stenografi] om,
iako su prole godine otkako
sam poslednji put koristio te
aave znake za pisanje.
Opet isto, naravno. Zvrljotine koje nisu znaile nita!
Sklopio sam oi i zavalio se
u iseditu, razmiljajui o tome.
Ruke su mi drhtale, ali sam
namerno odlagao trenutak ka
22
da u zatraiti novi viski; eleo sam da mi mozak bude bi
star bar jo nekoliko trenuta
ka. ..
Postojao je jo jedan nain
da proverim da li sam, ko zna
kako, ko zna kada i ko zna
ge, bio hipnotisan od strane
Narija, Higadija ili nekog tre
eg. Sumnjao sam da e uspe
ti, ali sam ipak podigao ruku
da dozovem najbliu stjuarde
su. Ova je bila ridokosa, ali iz
iste kole kao i ona plavua,
oigledno.
ta mogu da uinim za
vas, mister?
Budite ljubazni rekao
sam i pokuajte da mi pro
naete jedan
magnetofon ili
kasetofon... eleo bih neto da
zabeleim na traku.
N ije ni trepnula, verujte. Je
dnom u u avionu zatraiti da
mi donesu ivo mladune kro
kodila, samo da bih video ka
ko e jedna od tih uobraenih
stjuardesa odcvrkutati da ta
kvo neto ne moe da se do
bije.
Dva minuta kasnije na kolenima mi je bio izvrstan kase
tofon. Japanski, naravno. 5 ta
sam drugo i oekivao u avio
nu na liniji Tokio San Francisko?
Primakao sam reetku mik
rofona gotovo do samih usta i
proaputao nekoliko rei.
Slej Patenson, San Francieko, Kertnel Drajv

2018...
bio sam na ostrvu iito i ta
mo video kako radi jedna ko
la za nine...
Opsovao sam, sreom veoma
tiho, jer sam shvatio da mi je
prst desne ruke nesvesno isk
ljuio kasetofon u trenutku ka
da sam posle imena i adrese
preao na ono to sam eleo
da kaem. Pokuao sam jo je
dnom ali bez uspeh a.
Dalje nisam pokuavao, ali
mi lice nije izgledalo sigurno
nimalo privlano dok sam stju
ardesi vraao kasetofon i zahtevao jedan dupli
eivas u
zamenu za njega.
Bilo mi je potpuno
jasno
zbog ega je Nar! bio onako
siguran da niko nee doznati
ni rei od onoga to sam ja
znao o ostrvu iito...
Pa posle recite da ovaj svet
nije potpuno aav!
ak je i meni bio smean raz

govor sa Beketom dok sam mu
podnosio izvetaj o svom putu
u Japan. Prvo i prvo, zinuo je
od iznenaenja to sam se vra
tio tako brzo, jer je raunao da
u raditi etiri dana, a preostala
tri se baviti turizmom. Potoan
je izrazio sumnju da sam tamo
uopte neto doznao.'
I gotovo da je bio u pravu,

jer sam ja samo zevao kao riba
kad god je trebalo rei neto
konkretno o onome to sam vi
deo. O, mogao sam da mu iz
reci tuj em itavu istoriju nine,' dotle je sve bilo u redu.
Problemi su nastajali tek kada
sam hteo da preem na deta
lje. Sreom, hipnotioka komanda
koja je mnome gospodarila predvidela je takvu mogunost; ni
je bilo nikakvih prepreka da
Beketu kaem ono to sam doz
nao o nini koji je iz Japana
preao u K alif orni ju.
Samo to je i toga bilo ma
lo, prokleto malo.
Ne biste to rekli po njego
vom licu, jer je istog asa do
bilo oduevljeni izraz.
Aha! rekao je. - Up
ravo kako sam pretpostavljao!
On pretpostavljao? Do a
vola, da nije bilo onog japan
skog policajca jo uvek bismo
lupali glavu i troili hartiju i
tamparsku boju piui o neo
binom nainu na koji su oni
ljudi izginuli!
Ali, ta ete, takav je Bek e t. . .
Vrlo dobro, Slejde! re
kao je >na kraju i neka sam pro
klet ako mi ta bedna pohvala
nije prijala! Ili je to bilo samo
olakanje to je zavren raz
govor tako neugodan po mene.
ta sam onda uradio? Najpre
sam zakazao razgovor kod Rit-
23
bergera, naj bolj eg
strunj aka
za hipnozu na Zapdnoj obali
iako sam se jeio pri pomisli
na njegov raun u mom po
tanskom sanduiu, a onda se
smestio u onu odvratnu rupu
koju nazivam svojim stanom i
otvorio novu flau ivasa, v
rsto reen da posle nje prespa
vam narednih dvadesetak a
sova . . .
Kao i obino, stvari se nisu
odvijale onako kako sam ih
zamislio, tako da nisam bio go
tovo nimalo iznenaen kada je
neko oko ponoi zalupao na
moja vrata. Zalupao, tano ta
ko; Beket je ve znao da is
kljuujem i telefon i zvono na
vratima kada me uhvati ona
kvo raspoloenje.
Da ne zaboravim, posle tog
pononog buenja sve se dogo
dilo tako brzo da nisam ni oti
ao kod Ritbergera. Uostalom,
injenice o kojima sam eleo
da govorim uskoro nee imati
vie nikakvog znaaja ali o
tome kad doe pravi as . . .
Ustao sam, nravno, jer sam
znao da je Beket poslao jednog
od onih koji nee odustati po
sle samo deset minuta lupanja
na vratima. I bio sam u pravu:
kroz pijunku sam ugledao iscereno Lice Duija Alistera, jed
nog od onih bistrih momaka sa
diplomom koji su se pojavili u
Njusu Beketu za petama. A lister me nije podnosio, naravno,
24
Pony W es t Borilake vetine 25
kao ni ja njega. Rekoh vam,

Reket vodi rauna kada bira
oveka za neki zadatak.
ta je bilo? zareao
sam kroz poluotvorena vrata. -
Ako mi ne donosi vest da su
Busi poeli pucnjavu, moe
lepo da se vrati kui, do a
vola!
Mister Beket eli da te
vidi, Slejde odgovorio mi je
mirno i hladnokrvno. Na tim
fakultetima sada svata ue tu
jadnu decu .. Zato?
N ije mi rekao. Kola su
pred zgradom i zamolio bih te
da oouri, imam utiisak da e
se dogoditi neto krupno . . .
ubre malo, okrenuo se im
mi je to saoptlo i tako mi us
kratio zadovoljstvo da mu za
lupim vrata pred nosom i os
tavim ga u hodniku dok se bu
dem oblaio. Rekoh vam, tu
decu svata u e...
Ipak sam se urno obukao,
ne gubei vreme na brijanje.
Najzad, 'dobar novinar uvek i
treba da bude malo neobrijan,
crvenih oiju i umornog lica;
nikoga ne zanima da li je to od
velikih briga za ljudsko dru
tvo ili od noanje pijanke . . .
Kola su me zaista ekala pred
zgradom, jedan od onih glo
maznih i upadljivih evroleta koje je Beket jeftino dobio
da bi im na vratima ispisao
Ivhiog Nj us: novine koje zna
u.
ju ta hoete.
to se njega
tie, to je bilo u redu, ovek
je zaista znao ta hoe; kad je
re o naim itaocima novim
itaocima u to ve nisam
bio naroito siguran . . .
Video sam da Aldster poska
kuje od nestrpljenja za vola
nom, ekajui da ponem sa
pitanjima i tako mi pokae svo
ju namonost. N ije uspeo, na
ravno. Odavno sam nauio da
se radoznalost isplati samo u
pravo vreme i na pravom mestu
Beketova kancelarija poseala je na ratni tab neke kru
pne jedinice pred poetak veli
ke ofanzive, iako je ono glavno
ve bilo gotovo. U trenutku
kada sam uao svi su, oduev
ljenih lica, podizali ae za us
peh zajednikog poduhvata, a
onda nestali, gurajui se na vra
tima ne bi li to pre izali.
Spustio sam se u jednu fo
telju i umornim pokretom pri
vukao sebi flau sa viskijem ko
ju je neko zaboravio. Beket i
ja ostali smo sami; .tu ne rau
nam stotinak plastinih aa od
kafe i milion opuaka sa ijim
dimom nd izvanredna erkondin
iije uspevao da izae na kraj.
Kanta grada bila je rairena
na jednom zidu i ja sam pre
ao pogledom preko nje. N ije
trebala naroito velika pamet
da bi se zakljuilo kako se ne
to kuva na obali Zaliva. Crve
ne i plave strelice su se pre-
plitale u lukom delu u poku

aju da doaraju pravu vojnu
operaciju veih razmera.
Pod uslovom da smo mi
crveni zevuo sam ko je
plavi?
Slejde! Beket je imao
taj dar da vas pogleda kao da
vas je upravo tada primetio.
I>abar trik, stvara utisatk stra
hovite koncentracije koja mu
rje doputa da primeti bilo ta
u blizini. Koliko se varate do
zri aete kada prvi put pokua
le da takvo neto iskoristite da
biste uinili neto iza njegovih
lea.
Hou li uti zbog ega
u me digli iz kreveta u pono
i tako mi oduzeli desetaik sati
zasluenog odmora?
Noas poeo je spu
tajui glas kao da se plai da
ga neko prislukuje noas
treba da se izvede velika opera
cija ukrcavanja oruja na je
dan brod u luci, Slejde. ovek
koji mi je to javio kune se da
se radi o itavom arsenalu, namenjenom nekom gerilskom po
kretu u Junoj Americi. Taj to
var vredi nekoliko miliona do
lara . . .
Pa?
I policija je obavetena o
tome. Izvrie veliku raciju, Sle
jde, a la/ko se moe dogoditi da
doe i do pucnjave. elim da
nai ljudi budu na licu mesta
i da ujutru izaemo prvi sa de
25
taljnim opisom i to vie foto
grafija ..
To znam, do avola, ni
sam ni mislio da ete slike sta
viti u svoj lini muzej, Bekete.
Pitam se samo ta ja tu ra
dim? Koliko se searn, moj za
datak je samo ovek iz Ulice
Midi ton.
Moete misliti u kakvom sam
raspoloenju bio kada sam sebi
pusteo da takvim tonom go
vorim sa Silvanusom Beket om!
On se pravdo da to ne primeuje, samo se nadmono oe?mehnuo, kao ovek koji divljacima
pokuava da objasni kako radi
karburator.
Laiko se moe dogoditi da
bude posla i za tebe, Slejde.
Na ovek, izgleda, ima neto
protiv krijumarenja oruja .. '
Oho? podigao sam obr
ve. A ja sam bio ubeen da
svi treba da strepimo od njega!
Naravno odgovorio je
nemarno ovek prosto uiva
u tome da proliva krv. Opasan
je, svakako da je opasan. Zato
i elim da bude tamo i poku
a da mu se priblii . . .
Udahmuo sam.
- Ako ba elite da me se otarasdte, Bekete, zato mi jedno
stavno ne date otkaz? Ili me
likvidirate na neki manje ga
dan nain, recimo, da mi gur
nete glavu u plinsku pe?
N ije se nasrnejao, a nisam to
ni oekivao. Uostalom, obojica
26
smo veoma dobro znali da ja
nemam razloga da se bojim ubice Lz Ulice Midlton.
Bar dok ne uinim neto to
bi privuklo njegovu pan ju ...
Ustao sam i izaao iz njegove
kancelarije, a on je ostao za
stolom sa zadovoljnim izrazom
na licu. Vieli ste nekada maora koji poluzatvorenim oi
ma posmatra mia pod svojom
apom? Ne znam zato, ali Beketov izraz podseao me je na
tog maora . . .
Sevrolet je bio pred zgra
dom, sa kljuevima na mestu,
ali meni na pamet nije padalo
da elom svetu objavljujem da
radim za Njus. Zviznuo sam
i taksi je doklizio iza ugla; ta
ksisti veoma dobro znaju da
uvek ima posla oko redakcija
u kojima aav sved sedi po i
tavu no.
Dao sam mu adresu jedne kr
me u lukom delu i siklopio
oi razmiljajui o novom Beketovom zadatku. Jo jednom,
uinilo mi se da neto sm rdi. . .
Zato?
Zovite to predoseanjem, ali
je ovo predoseanje bilo potkrepljeno prilino vrstim i
njenicama. Beket mi, recimo,
nije ni pomenuo deo luke u ko
jem e biti guve, niti ime bro
da sa vercovanim orujem. To
je znailo samo jedno: guva e
biti toliko da e i slepac moi
da je napipa.
Vidite, krijumari oruja je

dnostavno ne rade na takav na
in. Kada ste poslednji put i
tali da je uhvaen neki veliki
transport oruja? Pre pet ili
est godina, zar ne? Tano, a i
tada se radilo o stotinak auto
matskih puaka za neko pleme
u Africi koje je iznenada od
luilo da uniti svoje susede i
zauzme njihove panjake, ili
ono za ta se ve bore tamo
po Africi. Izgledi da policija
dozna za tako veliku isporuku
biH su nikakvi; otprilike onoliki
koliko izgleda ima pare hartije u paklu.
Dakle?
Ovoga puta ivas mi nije
bio neophodan, jer se reenje
problema nametalo samo . . .
Zamka.
Da, zamka. I nije bilo teko
pogoditi za koga.
Nekome u podzemlju toliko je
smetao nepoznati ubica da se
odluio da rtvuje desetak svo
jih ljudi kako bi ga se doepao.
Uz pomo policije ak, mada to
nije nita novo i tipino za San
Franciistko. Iznenadili biste se
kada biste doznali na koji na
in policija dobij a podatke o
kriminalcima koje treba uklo
niti iz opticaja.
Sve to prilino brzo mi je
prolo kroz glavu, jer naroito
mnogo vremena nisam ni imao,
luki deo bio mi je gotovo pred
nosom, to sam shvatio kada
27
sam se malo osvrnuo oko sebe.

Bolje da nisam.
Crni bjuiik nas je pratio, u
to nisam nimalo sumnjao, jer
in ulice bile gotovo potpuno
prazne. Najeio sam se. Nisam
meo ni a pomislim ko je u
njemu.
Zna gde je Irski prolaz?
upitao sam taksistu. Sopstvoni glas zvuao mi je nekako
oudno.
Aha odgovorio je fleg
fnabino. Potrebno je mnogo vi"
jii> od toga da se jedan tafesi;tn uzbudi. Hoe tamo, or!;tk?
Aha odgovorio sam sa
In ja. Irski prolaz dobio je svo<* ime po tome to tvrde da
iroz njega pijani Irci ne mogu
Ia prou, toliko je zapleten.
M%o sam igde mogao umai tom
Tnom bjuiku, onda je to bilo
>vde ...
Novanica od deset dolara
3ila mi je u ruci i ja sam je
gurnuo taksisti u dep koulje.
Stani na trenutak recao sam i im izaem vozi
lalje kao da te gone svi a
voli.
Aha rekao je opet, ali
am ja ve bio napolju, voei rauna da vrata za sobom ne
alupim suvie buno. On je ve
odavao gas. Inteligentni moici u San Francisku izbegaaj-u mesta kao to je Irski
rolaz.
Pribio sam se u jedan mra

ni ugao, zaklonjen od svetiljke koja je mutno obasjavala
ugao ispred male bakaMte ra
dnje. Rjuik je proao samo
minut kasnije, ne smanjujui
brzinu.
Svetlost je samo na trenutak
prodrla u njegovu unutranjost
ali je meni i to bilo dovoljno.
Dva oveka, voza i njegov
saputolik. Dva gotovo potpuno
ista lica, okrugla, nepomina
ravnoduna, pogledi usredsreeni na kolovoz pred njima.
Stresao sam se jer su mi ta
dva lica bila poznata. Ne ba
ta dva, u stvari, ve izraz na
njima, ona ledena ukoenost
koja prebiv
Video sam mnogo takvih lica.
Nedavno. . .
Na ostrvu iito. . .
*
* *
Kao i obino, znao sam ta
bi bilo najmudrije uiniti, i kao
i obino, nisam to uinio. Ta
mo u onom lavirintu ne bi me
mogli pronai ni tri dana, uprkos svim onim njihovim triko
vima, a li... je
ta
prokleta
stvar sada i mene poela da
privlai i jednostavno nisam eleo da odustanem.
Pogotovu
to mi je tota postalo malo
jasnije . . .
Mene su poslali tragom nine, a ta dva Japanca krenula
28
su mojim tragom. Neobina Higaijeva predusretljivost sada
je bila daleko shvatljivija, jer
je trebalo da mu ja postanem
vodi do njegovog cilja. Ri
zik za njega u svakom sluaju
nije bio velliki. ak i ako na
neki nain savladam posthiiipnotioku komandu i odam nje
govo skrovite, morao je sebi
obezbediti neku vrstu odstup
nice.
I tako, zavukao sam obe ru
ke duboko u depove i zviduui krenuo prema keju. du
koga se prua onaj niz ogrom
nih skladita, terminala i zgradurkia koji ini lukru San Franciska. . .
Taj deo grada, nikada ne spa
va, ali se meni inilo da je ove
noi ak neto ivlji nego obi
no. U vazduhu je lebdela na
petost, kao pred oluju, i bio
sam siguran da do sledee ve
eri nijedan od sitnih krimi
nalaca nee ni nos promoldti iz
svog skrovita; ti tipovi uvek
su imali nos za guvu.
U prolazu sam video bar tro
ja kola za koja bih se smeo
zakleti da su policijska, iako
nisu iosila nikakve oznake. Pred
krmama su stajali, odnosno
klatili se tipovi ije grlo noas
nije osetilo ni kap alkohola, a
none dame lukog del grada
cd sino su svakako dobile nekolliko nov.;ih konkurentikinja
koje su, sreom, odbijale mu

terije.
Zastao sam da pripalim ci
garetu pred jednom, nekim u
dom, ouvanom svetiljkom i tu
priliku iskoristio da malo raz
mislim. Dvadesetak preobue
nih policijskih agenata. . . to je
znailo da je bar jo dva puta
toliko policajaca u blizini i e
ka ugovoreni znak za akciju.
Od po'Licije se nisam motrao
plaiti, naravno, ali znate kako
je kada neki od lukih paoova
izsubd nerve mislei da se na- 1
lazi u zamci. Olovo pone da,
leti na sve strane, a ni svi
naunici sveta jo uvek nisu
pronali metke koji imaju oi
i znaju gde je prava m eta. ..
Instinkt novinara (ili instinkt
propalice) doveo me je pravoj
do mesta kome je bilo suend
da ove noi postane pozomic^
zbivanja i ja sam oprezno iz-'
virio iza ugla koji mi je pru
ao zaklon. Nalazio sam se i
onom elu luke koji je najvi<
sauvao atmosferu devetnaes
tog veka i velike zlatne grozni
ce koja je od malog Frika
stvorila ovaj veliki i prljav
grad; samo stotinak jardi isp
red mene pruala se mutna
sumnjivo marna povrina Zaliv
naikana ukotvljenim brodo
virna,
j
Niz onih najmanjih bio j
privezan uz obalu i oko jednoj
cd njih, stare pegle koja j
Pony IVest Borilake vetine 25
nosila ponosno ime Liikrecija

i vila panamsku zastavu, zajpaala se aktivnost neuobiajena za
ovo doba noi. Niz od pet ili
est kamiona lagano se pomerao po keju du boka broda,
nevidljive ruke su iz njih izba
civale sanduke u kojima je zve
ckao metal, a brodska dizalica
ih je, kripei, prenosila u ot
vorenu utrobu Lu/kreoije.
Povukao sam se dublje u senku, jer sam tek tada primetio
da samo dvadesetak stopa de
sno od mene u jednom ulazu
svetli ar cigarete. Straar, na
ravno, postavljen tu da upozori
svoje kolege na nailaza/k poli
cije ili nonih uvara luke.
Zamka, sve u svemu, nije
bila loa, ali za moj ukus ipak
pomalo amaterski postavljena.
Kada bih ja krijumario oru
je, nikada ne biih postupao
ovako; prokletstvo, pa obala
K alif omi je naikana je malim
uvalama na koje izlazi mno
tvo privatnih plaa i nita je
dnostavnije nego da se sva ta
gvourija prebaci kamionima
do jedne od njih, natovari na
brodski amac i bude van do
maaja policije mnogo pre nego
to se sunce pojavi nad okeanom!
Ja, na primer, nikada ne bih
pristao da se uhvatim u nju.
Ali, do avola, ja nikada nisam
bio ni nina . . .
29
Neko od ljudi kraj broda
oigledno je bio upuen u stvar,
jer se ionako spori tempo ukr
cavanja sanduka jo vie uspo
rio; momak je oigledno bio za
brinut to se jo niko ne hvata
na tako soan mamac.
Slegao sam ramenima, premetajui se s noge na nogu,
jer je sve to postajalo pomalo
dosadno, a i vlani vetar sa
okeana nije situaciju inio ni
malo podnosij ivijom. Upravo
sam razmiljao o tome smem
li i ja da zapalim cigaretu ka
da je neto konano poelo da
se dogaa . . .
Kao i obino, trebalo je sa
mo da igra pone, a posle se
sve odvijalo vratolomnom brzi
nom, tako da je i ovako stari
novinarski vuk imao problema
da sve to posle polako rekonstnuie.
Prvo to sam euo bio je pri
guen um udara neeg tekog
o prljavi asfalt na mojoj desnoj
strani. Izvirio sam jo jednom,
samo dva puta opreznije nego
maloas, i shvatio da je stra
ar ispruen pred onim ula
zom, sa cigaretom koja mu je
jo uveik tinjala meu zgrenim
prstima ruke.
Neto me je navelo da podi
gnem pogled uvis. Sledio sam
se i mislim da je to bilo dobro
za mene, jer nisam bio nimalo
buniji od nekog kamenog kipa
u parku.
30
Niz kameno* fasadu zgrade
puzila je orna senka i ja sam
najtpre pomislio da silazi niz
ue; pokret ruku i nogu, meu
tim, govorili su neto drugo, a
sve to je podsealo na muvu
koja hoda po zidu, nimalo se
ne uzbuujui zbog visine.
Senka je beumno doskoila
na stopu od oborenog straara
i zastala priljubljena uza zid.
U uima mi je bubnjalo od u
urbanih udaraca kojima je moje
srce objavljivalo svetu da sam
jo iv; sreom, ne toliko gla
sno da bi me ta senka i ula.
Stisnuo sam zube i zadrao dah,
ubeen da me moe odati i naj
manji um. . .
Bio sam u pravu, naravno,
iako sam to doznao tek mnogo
kasnije. Bilo kako bilo, senka
nije obratila panju na mene,
ve je nekim neobinim, klizeeim i veoma brzim korakom,
odluno krenula prema obali.
Udahnuo sam vazduh i naterao
sebe da je bolje osmotrim.
Visoka pojava, uskih kukova
i irokih ramena, to je bilo prvo
to sam zapazio, pored potpuno
crne odee koja se meko oba
vijala oko tela nesluene snage
i hitrine. G la va . . . ne, tu ni
sam mogao razabrati nijedan
detalj, jer je glava bila pre
krivena kapuljaom od istog
onog crnog materijala.
Ma koji je u koricama tr
cao ispod opasaa nije mi ni
bio potreban kao dodatni klju

tajne; odmah sam shvatio da
je preda mnom jedan od onih
udesnih bia iz legende . . .
N IN A !
ini mi se da je onih stotinak jardi
preleteo za svega
osam ili devet sekundi, iako ni
jednom ndje preao u trk. Lju
di oko kamiona i dalje su mi
rno radili svoj posao, nita ne
primeujui. Ponovo sam zadr
ao dah, jer sam znao da e se
sada dogoditi ono to mora da
se dogodi. . .
Na trenutak sam izgubio ninu iz vida meu tamnim senkama oko kamiona, ali se on
odmah ponovo pojavio i to na
krovu kabine jednog od onih u
sredini. Gotovo sam se nasmejao na pomisao kako e zaurlati prvi koji ga primeti, ali
sam se tu prevario; prolo je
nekoliko dugih sekundi dok je
on mirovao na svom mestu, a
nikakav uzvik se nije uo.
Prokletstvo!
Neko je sada bio iza mojih
lea i hitro sam se okrenuo
nastojei da se to vie prilju
bim uz onaj zid. Ugaenih fa
rova, koristei neznatni nagib
uske ulice, jedna kola su se
beumno pribliavala mestu na
kojem sam se nalazio.
Njihova unutranjost bila je
potpuno tamna, ali sam zbog
neeg osetio da iz nje preti
neka uasna, potajna opasnost...
Kola su se zaustavila, i oko

mene je ponovo vladala potpuna
tiina. Mislim da sam ih tek ta
da prepoznao; ono isto vozilo
koje je dvadesetak minuta ra
nije prolo pored mene u Ir
skom prolazu.
Mozak mi je, kao i uvek ka
da se uplaim, radio neverovatno brzo. Zakljuivi da ni u
kom sluaju nisam njihov cilj,
tavie, da sam veoma dobro
obavio ono 'to su od mene i
oekivali, ponovo sam se okre
nuo prema obali.
U pravi as, jer sam dospeo
da vidim kalio se ninina de
sna ruka podigla i opisala luk
u vazduhu. Istog trenutka on
je nestao sa svog mesta na
kabini i kada sam ga ponovo
ugledao bio je gotovo na polo
vini rastojanja izmeu kamiona
i mene.
I jurio pravo prema mom
skrovitu!
U redu, instinkt mi je rekao
da umaknem, iako sumnjam da
bih uspeo da pobegnem dovolj
no daleko, a da me on ne primeti. Meutim, miii mgjih no
gu nisu posluali glas instinkta,
ukoeni strahom koji mi je le
denom rukom stegao srce, i ini
mi se, ispumpao svu krv iz
ovog mog bednog mozga . . .
Vrata kola su se otvorila uz
tihi um i ona dva Japanca su
izala. elik je mutno bleskao
u njihovim rukama dok su za
31
uzimali stav za borbu.
Poznavao sam taj stav. Dugo.
Ve dva dana, otkako sam bio
na ostrvu Siito . . .
Moj strah je na trenutak pri
guilo oseanje iekivanja, jer
mi se pruala prilika da vidim
obraun kakav je malo njih vielo, bar u dvadesetom veku.
Ipak, bojim se da je to bila
slaba uteha . . .
U svakom sluaju, moja lira
brost nije bila stavljena na pro
bu, jer su, gotovo u istom tre
nutku, na keju zabletali re
flektori i zaurlale policijske si
rene. Sekundu ili dve svega,
jer je odmah zatim sve to pri
guila uasna eksplozija . . .
Tle podamnom se
podiglo
kao od zemljotresa. Instinktivno
sam zatvorio i oi, jer se u ne
bo podigla ogromna crvenouta
vatrena perjanica, a oko mene
po asfaltu su zaobovale sitne
metalne krhotine.
Sutradan sam, pri dnevnoj
svetlosti, jo jednom pogledao
taj prizor. Sirota stara Lukrecija bila je prepolovljena, kej
posut metalnim otpacima i kr
vavim mrljama, nijedno staklo
u krugu od milje nije ostalo
itavo. Strunjaci su utvrdili
da tovar nije sadrao velike ko
liine eksploziva, inae . . .
Ali, to je bilo posle, a u tom
trenutku nisam ni razmiljao o
posledicama te eksplozije koja
me je zagluila i zaslepila. Jo
32
uvek pripijen uza zid, ieki

vao sam ishod obrauna koji je
svakog trenutka morao poeti.
Kau za mene da sam jedan
od retkih novinara koji upotre
bljava vie od osam stotina rei. Ne znam, uvek me je mrzelo
da brojim. Meutim, renilk me
izdaje pred onim to treba opi
sati . . .
Ta dva momka, mislim na
one Japance sa ostrva iito,
napali su maunjevdtom brzinom,
bez upozorenja, u asu kada je
prilika u crnom izbila iza ugla.
Dve otrice opisale su blistave
krugove i ja sam bio ubeen
da e nepogreivo pogoditi svoj
cilj. Seam se ak da sam na
trenutak poalio to e se sve
to tako brzo i jednostavno okon
a ti. . .
Meutim, nima nije zauzi
mao onaj deo prostora 'koji su
sablje rasekle; nisam siguran,
ali mislim da se provukao ne
kud izmeu njih dvojice i iz
nenada im se naao iza lea.
I njemu je kalana bio u ruci;
ponekad se jo uvek noou bu
dim mokar od znoja jer mi u
san doe onaj uasni fijulk va
enja otrog elinog seeiva iz
korica.
Jedan od one dvojice bio je
prespor i vrh maa mu je okr
znuo elo; drugi je uspeo da
odbije udarac svojim orujem,
ali samo onaj prvi. Video sam
kako mu se u oajanju itavo
telo napelo, kako podie obe

ruike, i onu sa maem i onu
praanu, da odbije udarac koji
se neumoljivo sputao iz tame.
N ije uspeo, naravno, i seivo
je glatko odsetklo obe ruke i
arilo se u njegovu lobanju.
Nisam video taj prizor, jer mi
je pogled bio privuen na drugu
stranu, tamo, pred moje, noge,
gde je odseeena leva ruka jo
jednom nervozno trnu!a prs
tima u praini. . .
Priznajem i ne stidim se
toga moji nervi nisu izdr
ali. Sumnjam da bi i Silvanus
Beket bolje to podneo od mene,
iako je opte miljenje da taj
ovek nema nerava. Znam da
sam dreknuo i potrao, sa je
dnom eljom u smuenom mo
zgu . . .
D a lje . . . to dalje od ovog
uasnog mesta . . .
Srea ili nesrea htela
je da se kola kojima su Ja
panci stigi ispree na mom' pu
tu. Neki reiej zatvorio se u
mom mozgu i ja sam taj bjuiik
povezao sa mogunou breg
bekstva; zaista pravo udo u
onom stanju u kakvom sam se
nalazio.
Uleteo sam i epao volan, pi
pajui na slepo jednom rukom
po tabli. Mislim da bi me srce
izdalo da nisam napipao klju
eve, ali su oni, sreom, bili
tu . . . >
Pony West Borilake vestirte 25
33
.Okrenuo sam ih, gotovo slo svoje pretpostavljene koji ih

mivi zglavak na ruci od na odmah potom poalju nazad ka
ko nikome ne bi dozvolili da se
pora i motor je zaurlao.
Levo reikao je jedan udalji sa tog mesta.

I naravno, onda je previe
priguen glas pored mene.
kasno, jer su svi koji imaju io
Skreni levo, S lejd e. . .
Podigao sam pogled i vris le neistu savest ve odavno
nuo. Jo jednom kaem, ne sti na bezbednim mestdma.
Brza vonja i oigledni mir
dim se ni tog vriska. Do avola,
voleo bih vas da vidim da na oveka pored mene malo isu
seitu ugledate oveka sa li 'umirili moj strah i ja sam po
cem pod tamnom maskom sa eo sve ee da bacam profe
koje vas gledaju samo dva us sionalno radoznale poglede pre
ma oveku u crnom. Postojao
ka proreza za oi.
I jo da znate da taj ovek je jo jedan razlog za t o . . .
Levo, rekao je maloas.
ubija s lakoom kojom vi oibuSkreni levo, S lejd e. . ,
vate cipele . . .
Slejde!
Nina me je poznavao, Me
* *
ne, Slejda Patersona!
Proistio sam grlo. Bilo je
Skrenuo sam levo, kako mi vreme da postavim nekoliko
je i rekao.
Bez razmiljanja, pitanja, iako sam sumnjao da
pokoravajui se njegovoj volji. u dobiti odgovore na njih . . .
Ne sada rekao je on
Mislim da to nije bilo samo iz
straha, jer sam i podsvesno sli- mimo, onim istim priguenim
vatao da e nas jedino taj pra glasom koji je pomalo sablasno
vac udaljiti od sada ve itave zvuao ispod maske.
Iscerio sam se, osecajui ka
gomile sveta na kejiu ispunje
nom urlanjem policijskih i va ko mi se hrabrost vraa brzim
trogasnih sirena. Neke smo i koracima. Do avola, ponovio
mimoili na svom putu, ali nisam sebi, on ti nee nita. Pa,
ko od njih nije obratio panju poznaje te, ovee!
Uskoro? upitao sam.
na bjuiik. Razumljivo, bili smo
ve daleko od sredita zbiva Verovali ili ne, glas mi je zvu
nja, a policajci retko kada ne ao sasvim obino.
Uskoro klimnuo je on
to rade na svojiu ruku. Tako
su vaspitani valjda; njima iz glavom. im se oslobodimo
gleda potpunq prirodno da iz pratnje.
Pratnje?
gube pola sata u guvi traei
34
N ije odgovorio. N ije ni mo
rao, jer sam i sam u retrovi
zoru zapazio nisika sportska ko
la ugaenih farova koja su nas
lagano pristizaila. Pore, valj
da, ili neki od evropskih ti
pova; u svakom sluaju, stvar
mi se nimalo nije dopadala . . .
Ko je to? upitao sam,
<pri)tiskajui pedalu gasa. Bjuik je bio dobar, ali on jedno
stavno nikada nee biti u istoj
ligi sa kolima graenim samo
za brzinu. Znao sam da ova
trka nee trajati dugo.
Veroivatno nai prijatelji
sa keja rekao je nina
Krijumari oruja?
A ko drugi? Policija jo
nema ovako dobra kola.
Moda ...?
Japanci? Imao sam uti
sak da se osmehinuo pod onom
kapuljaom.
' Ne, oni nisu. Ovoga puta,
nisu.
Kako si talko prokleto si
guran?
Vidite i sami koliko sam se
ohrabrio. Zbog neeg, meu
tim, imao sam utisak da nina
ne bi ni razgovarao sa eovekom
koji kraj njega drhti od straha.
Zato to ih poznajem. Naj
pre e sesti i dugo diskutovati
o tome zbog ega njihov prvi
napad nije uspeo i ta uiniti
sledei put. Tek posle toga mo
gu ponovo da postanu opasni.
Koga sa video u Japanu?
Zinuo sam i odmah ponovo

zatvorio usta.
Ne mogu da kaem , . .
Aha pogledao me je
otro kroz one proreze i klim
nuo glavom. Shvatam . . .
Ne shvata oajniki
sam rekao. Mislim, ja bih
eleo da kaem, a l i . . .
Znam odvratio je strp
ljivo. Taj blok se moe uk
loniti, Slejde.
Bila je to prilika koju nisam
eleo da propustim.
Odakle, do avola, zna
moje ime?
Ime Slejda Patersona pri
lino je poznato u gradu. i
tam redovno ono to pie, ma
da . . .
Mada ti se u poslednje
vreme ne dopada? upitao
sam tiho. ini mi se ak da
mi je pri tom i glas malo za
drhtao.
Ima pravo na svoje mi
ljenje rekao_ je, slegnuvi
ramenima. Caik i kada je
ono pogreno.
Instinkt dobrog novinara go
vorio mi je da moram produiti
sa pitanjima, jer je ovo jedna
od retkih prilika kada su za od
govore raspoloeni ljudi od ko
jih je teko dobiti intervju. Me
utim, pore je u retrovizoru
neprestano rastao i ja sam se
ve pitao ta e preduzeti mo
mci u njemu.
Klasini prilaz rekao

je nina kao da mi ita misli.
To, u stvari i (nije bilo tako
teko pogoditi, s obzirom na
sve one plaljive poglede koje
sam bacao prema ogledalu.
Kada budu paralelno sa nama,
otvorie vatru iz mitraljeza . . .
Aha pravio sam se hra
bar. ta nine obino rade u
takvim situacijama?
7 Nine paze da ne dou u
takvu situaciju. Moe li da mi
prepusti volan?
Na devedeset milja na sat?
To je samoubistvo!
Nije. Moramo samo biti
brzi. Saekaj prav deo puta, a
onda se opruzi na moje sedi te . . .
Stisnuo sam zube, razmilja
jui o tome kaiko je logino da
voza bude prva meta momcima
iz porea kada nas pristignu.
Pomalo sebino svakako i ne
naroito uteno; u tom trenut
ku nali smo se na jednom od
onih vijugavih puteva urezanih
u stene nad dkeanom koji slue
samo izletnicima. I najmanji
gubitak kontrole nad kolima
znaio je gotovo sigurnu smrt,
ak i ako na nas ne bude ispa
ljen nijedan metak . . .
Sad, Slejde! reikao je
on. iznenada i moji miii su ga
gotovo sami od sebe posluali.
Sluao sam o ljudima iji glas
ne trpi pogovora, onima koje
ostali instinktivno sluaju i mi
35
slim da je i nina spadao u
njih.
O
tome sam, naravno, tek
mnogo kasnije dospeo da raz
mislim, a tamo na obali jedno
stavno sam ispustio volan i le
gao na desni bok, privlaei
noge sebi. Kako je on svoje ne
ba sitno telo uspeo da smesti
u prostor izmeu sedita i vetroibrana i hitro pree na mo
je sedite, te ne znam; najvie
zato to sam zatvorio oi oe
kujui da svakog trenutka u
jem tresak. ..
Volan je, meutim, samo deli sekunde kasnije ponovo bio
u sigurnim
rukama i osetio
sam kako je bjuiik poskoio
kada je nina nagazio papuu
gasa. Iskobeljao sam se iz on
og neudobnog poloaja i seo,
iskoristivi
priliku da bacim
pogled unazad.
Pore je bio svega tride
setak stopa iza nas i ve je
prelazio na levu stranu puta
kako bi nas stigao!
Nina je hladnokrvno skre
nuo bjuik ulevo, zatvarajui
im tako prolaz. Progutao sam
pljuvaku razmiljajui o verovatnoi da nam u susret nai
u neka druga kola dok se on
tako etao levo i desno. Bila je
magla, ali nimalo zanemarljiv a ...
Trajalo je to gotovo pet m i
lja, ini mi se, i momci u poreu nikako nisu uspevali da
36
ostvare svoju zamisao. Seam
se kako sam razmiljao da ova
igra moe izgledati veoma za
bavno nekome sa strane. Ili u
bioskopu. Preporuio bih je do
brim vozaima i ljudima
sa
dobrim ivcima, ali samo negde u pustinji, nipoto na obal
skom putu koji s jedne strane
oiviavaj'u stene, a s druge kr
hka prepreka ispod koje svetluca oikean...
Momci iz nae pratnje prvi
su izgubili ivce i mislim da
je to bilo ono to je nina i
ekao. Njihov voza nainio je
veoma glup manevar i poku
alo da nam prie sa desne st
rane kada mu je nina zatvo
rio prolaz sleva. Moda se sve
to i nije odigralo tako, jer su
moje uspomene na sam od
luni trenutak pomalo mutne,
ali je krajnji efekat ipak bio
isti...
Po prvi put poire se iz
jednaio sa naim bju'ilkom i
ja sam se prigouo, oekujui
da iz njega svakog
trenutka
dopre rafal.
Nina, meutim, nije mislio
tko. Bjuik se malo zaneo ude
sno i seam se kako sam kri
knuo.
Udar je bio
iznenaujue
blag, ali je zato pravi trenutak
bio majstorski odabran, u sa
mom teaneou blage leve kri
vine na putu.
Meutim laki udarac pred

njim delom bjuiika bio je sa
svim dovoljan da pore pro
dui samo nekoliko
stopa u
pravoj liniji, ne sluajui ko
mandu volana. ..
Ostatak posla obavila je ce
ntrifugalna sila, naravno. Dre
knuo sam gledajui kako za
huktali pore
kida elinu
ogradu kao da je od hairtije i
sa velianstvenom sporou ne
staje iz mog vidnog polja.
Preao sam rukom preko e
la, tek tada
shvativi da je
mokro od znoja.
Bilo je gadno rekao
sam stisnutog grla.
Ne naroito nisam ste
kao utisalk da se hvali.
Za
njega to zaisa nije bilo nita
naroito. : Taj njihov voza
bio je neoprezan. .. i glup.
Jo jednom sam obrisao e
lo, iako no nije bila naroito
topla. Iznenada sam osetio po
trebu za piem i istovremeno
se upitao kakvi su moji izgle
di da uskoro doem do bar je
dne aice...
Kuda sada? upitao sam
oprezno, dajui mu na znanje
da i ne mora da mi odgovori
ako ne eli.
- Kod mene.
Ba tako, mimo i jednostav
no, kao da se ne radi o skrovitu ovetka koga trai ela
Kalifomija. To je moglo
da
znai i neto drugo, ree mi
37
odmah moj prokleti

previe
(inteligentan mozak.
Nee biti opasnosti da Slejd Paterson oda njegovo skrovite. Slejd Paterson nee iv
izai iz n jega...
I onda mi se i po trei psut
uinilo da mi taj nina ita
misli.
Ne brini rekao je.
Nemam nameru da te ubijem,
Slejde...
Kako ti to, do avola, uspeva?
Prilino lako slegao je
ramenima. Ljude izdaju si
tni pokreti kojih najee ni
su ni svesni; pokreti prstiju,
obrva, kapaka, pokreti usana.
Mnogi ljudi pomeraju usne ob
likujui reci
idok o neemu
razmiljaju. Privikni se da to
ne ini, Slejde,
ako
eli
da tvoje misli ostanu
samo
tv o je ...
Neka sam proklet re
kao sam. Naravno, znao sam
da se mnogi maioniari slu
e slinim trikovima, ali ni
sam to oekivao od jednoig Ja
panca koji je doao na privre
meni rad u Kaliforniju.
Japanca? H m m ...
Prvo i prvo, njegova graa
nije odavala potomka Zemlje
izlazeeg sunca. A drugo... vi
dite, imam prilino dobar sluh
i lako zapazim svaki traak
stranog akcenta, svaku nijan
su u izgovoru pojedinih reci.
Sve u svemu, bio sam gotovo

potpuno siguran da nina nije
Japanac.
A to je znailo neto drugo:
da nije pravi nina!
Okrenuo sam glavu na dru
gu stranu dok sam o tome mo
zgao i buljio u mrani okean.
Put pred nama i dalje je bio
prazan, tako da mi je lice os
talo u senci, ali sve to nije po
magalo. ..
udi te to nisam Japa
nac, zar ne? nasmejao se
prigueno. Vidi, svako pravi-,
lo ima izuzetak...
Ali, ali. ..
Dugaka je to pria, Sle
jde. ao mi je, ali mora se
strpiti ako eli da je uje...
Progutao
sam
pljuvaku,
osetivi odjednom ono isto uz
buenja ka)kvo odavno nisam
osetio. Boga mu, moda ta Pulicerova nagrada i nije
tako
daleko kako mi se ini!
*
Kua je bila na kraju u&ke

makadamske staze koja se iz
nenada odvajala od puta, v i
jugajui stotinak stopa pod za
klonom strmo nadnete stene.
Nad okeanom, naravno, ali je
nina vozio tako smireno kao
da je na auto-^putu sa est tra
ka.
Divno proaptao sam,
nastojei da uhvatim to vie
38
detalja pri prvoj svetlosti zo varati: o onoj maski na nje

re. I bilo je divno; kuica o govom licu ...
Da 'li e je skinuti? Da li
'kakvoj mnogi sanjaju, a sebi
mogu da je sagrade samo oni u ja biti prvi koji e upoz
sa mnogo ukusa i jo Vie pa nati lice tog neobinog oveka?
Meka svetiost razlila se pro
ra. Prirodna zar avan pred njom
bila je zasaena ibljem koje storijom i ja sam usresredio
nisam poznavao, iako me je pogled na njegove hitre pok
pomalo podsealo na Japan, a rete. Bilo je mnogo gipkosti i
kroz iblje je kratka peana elegancije u tom krupnom testanica vodila do trema obra lu ak i dok se bavio najma
slog puzavicama kroz koje se nje poetinim od svih posiova:
jedva naziralo staro tamno dr donoenjem i otvaranjem je
dne flae ivasa....
vo.
Istresao sam jednu au, a
Zastao sam na tremu, divei
se pogledu na okean pod so odmah za njom i drugu, da
bom, shvativi tek tada da se bih tek tada podigao pogled.
Prokletstvo, njega nije bi
kua, ovako slivena sa zeleni
lom oko nje, teko moe ra lo u prostoriji! U redu, prizivasu
zaznati sa njegove
povrine, najem, moda sam
sem moda uz pomo
jaikog posvetio malo vie panje ne
dvogleda i uputstava nekoga go to je trebalo, a li...
Neito mi je govorilo da ne
ko ve poznaje njen poloaj.
Dnevna soba u koju me je bih primetio kada je izaao ak
uveo nije bila velika, ali
je i da sam nastojao da ga ne
zato bila ureena
sa mnogo prekidno drim na oku. Opet
ukusa. Krenuo sam prema ko jedan od onih prokletih japa
noj garnituri pored
visokih nskih trikova!
Odmahnuo sam glavom i po
prozora i tek tada shvatio da
su kapci na njemu
sputeni, svetio se kraljevskom piu ko
je se nalazilo preda mnom. Do
skrivajui pogled na okean.
Ako eli da uiva u po avola, on e se pre ili kasni

gledu rekao je nina on je vratiti, a onda, onda mogu
da moramo
seeti u mraku. poeti sa svim onim pitanjima
Neko bi mogao opaziti svetlo- koja zamaraju moj ionako ve
st sa okeana...
umorni mozak...
Opreznije, morae sam

Klimnuo sam glavom, nape
to razmiljjui, jer je to pola da izae kolima odavde...
Trgao sam se i opsovao u
ko (najavljivalo ono o emu us
koro on i ja moramo razgo sebi.
Prokletstvo, kalio mu to uspeva? Teleportacij a? Ili sam

ja jednostavno previe
umo
ran.
I previe pijan?
Sedeo je u fotelji tacno is
pred mene, sa osmehom na pre
planulom licu. Da, na licu ko
je vie nije prekrivala maska.
N i onog crnog (kostima nije
vie bilo; zamenila ga je me
ka flanelska koulja i _uske izbledele farmerke koje su mu
izvrsno pristajale.
To sam, naravno, primetio
tek neto kasnije, jer sam va
ljda prva dva ili tri minuta bu
ljio u to lice otrih crta,
sa
koga su ivahno blistale tamnorolave oi. Crna kosa bila
mu je kratka i uredna, orlov
ski nos podseao pomalo na Koiza ili Deronima, moda i zb
og one otre linije oko usana
koja je svedoila da je preda
mnom ovek koji ne ume da
oprosti neprij ateljima.
Da li sliv at a koliko je
opasno ono to si doznao, Slejde? upitao me je tihim gla
som.
Suvie dobro uzdah
nuo sam. Bio sam u onoj uo
biajenoj alkoholiarskoj fazi
kada je ovek sposoban da sve
jednostavno poalje do avola.
Ne, nisam ga se
vie bojao,
ali to je za mene mnogo
gore nisam oseao ak ni
neku naroito veliku radozna
Ju
39
lost. udan antiMimaks posle
svega onoga to sam te noi
video, ali moda i razumlj/v
ako u obzir uzmete moj umor
i gotovo polovinu flae odli
nog ivaisa.
Znam da nikome nee
odati poloaj ove kue pro
duio je on mirno. Dugo
sam razmiljao kome u pover it i... deo svoje tajne i kona
no se odluio za teb e...
Lepo od momka, zaista? Ja,
recimo, nikada ne bih smeo da
poklonim toliko poverenje Slejdu Patersonu da sam na nje
govom mestu. Prilino sam su
mnjao u tog Slejda Patersona,
znate; ne zna se ta je taj tip
u stanju da uradi kada mu po
turite debeo sveanj novanica
pod nos...
Ili lepu glatku i hladnu cev
pitolja, to je ve mnogo go
re. ..
Hvala na poverenju
reikao sam malo
promuklim
glasom. M eutim ...
emu taj cinizam, Slej*?e?v pitao je. Zbog ega
eli da izgleda gori nego to
u stvari jesi?
Priznajem,
zbunio me je.
Boga mu, kakva ideja!
Naprotiv promrmljao
sam. Ja se pravim boljim
nego to jesam ...
N ije ti bilo lako, zar ne?
Prokletstvo, nije mi balo po
trebno niije saaljenje, pa ak
40
ni tog maskiranog klovna koji
ume da ubija boilje od svakog
drugog u K alif omi ji! Uostalom,
ta se njega tie kako je meni
bilo?
Nemoj se ljutiti umi
rio me je pokretom rulke. .
Ostavimo se toga za sada. P i
ta se, verovatno, zbog ega
sve ovo inim?
To nije teko zakljuiti
osmehnuo sam se. Ovo je
ve bio teren na kome sam se
bolje oiseao. eli neku us
lugu od mene?
Tano.
Zavalio sam se u fotelji, odmeravajui ga poluzatvorenim
oima. Kad malo bolje razmi
slim, taj momak i nije taiko
straan...
- Kaikvu?
Da svetu kae istinu o
meni.
Istinu? Svet ne eli isti
nu, ovee! Sve to oni hoe
da vide u novinama i na tele
viziji to su krv, seks i dolari!
Ima loe miljenje o svo
jim itaocima, Slejde. Zapita
li se nekada zato se dogodi
lo to o emu govori? Da li
ste se vi u novinama prilago
dili ukusu publike... ili ste joj
nametnuli uikus prosenog i
taoca?
To nema veze.
Krajnji
ishod je isti.
Na prvi pogled da, ali
ljudi su bolji nego to misli,
Slejde. Njus je, recimo, do

skora bio namenjen inteligen
tnijem itaocu. Zbog ega se
povukao Vik Gormen?
I to je znao! Vik Gormen
bio je oskoranji vlasnik N jusa i ovek za koga je bilo pra
vo uivanje raditi... a li...
Jednostavno se umorio
slegao sam ramenima. To se
dogaa, zar ne?
Suvie esto, ako mene pia. Gormen bi mogao da dri
predavanja iz novinarstva SiIvanusu Beketu.
A Bekhet moe da dri
Gonmenu lekcije iz one najva
nije nauke: kako se brzo do
lazi do para.
Nasrnejao se.
Ipak smo doli do onogato sam maloas rekao, Slejde.
Beketa ne interesuje
italac,
ve novac koji e mu izvui iz
depova.
ega tu ima loeg? Ni
ova kuica i ovaj izvrsni viski
nisu dobij eni besplatno, zar ne?
Tako je, ali ja nikoga ni
sam prevario da bih doao do
novca.
Ni ja. Prokletstvo, trudio
sam se da ono to napiem uvek
bude i ono to verujem!
Ba uvek, Slejde?
U redu, niko
od nas nije
svetac, ali se meni sve inilo
da je za tog momka hladno
krvno ubistvo mnogo
sitniji
greh od pokuaja da se zaradi
koji dolar na ljudskoj glupo

sti. ..
Sad, hladnokrvno ubistvo...
smeo sam se kladiti da su svi
oni momci koje je ubio imali
bar neko oruje u ruci i da
su prvi potegli,
u smislu
one lepe i prljave
tradicije
D ivljeg zapada koja pas
je
kroz jeftine vesterne uila, ta
je moralno, a ta ne. Po tom
moralu, nina je bio ist, sva
kako, ali.
Odmahnuo sam glavom. Na
ravno, on je bio uveren da je
ono to ini opravdano i ak
asno. A j a . ..
Uzdahnuo sam. Ponekad eovek mora priznati da je pred
njim zid koji ne moe probiti.
U redu rekao sam uz
taj uzdah. ta treba da ui
nim?
ini mi se da sam to
ve pomenuo.
U njegovom glasu nijje bilo
ni trijumfa, ni olakanja. Ta
kav je on ovek bio, ako ishvatate ita elim da Ikaem. Pos
tigao je otno to je eleo i nije
gubio vreme da samog
sebe
tape po ramenu. Da pie
o onome to ja zaista inim,
S lejde...
To znam. Mislim, znam
ta eli... ostaje jo da mi
objasni ta to zaista ini...
iSlegao je ramenima kao da
je moje inteligentno pitanje u
sutini veoma glupo. A moda
41
je i bilo; moda ja zaista ni
sam toliko inteligentan koliko
'm islim ...
U neku ruku isto to i ti,
Slejde. Borim se za bolji svet.
Nisam se cinino nasmejao,
ako ste to oekivali. Valjda sam
bio previe umoran ili tako ne
to.
Svet bez krijumara oru
ja, a?
Da. Bez krijumara oru
ja, bez krijumara droge, bez
plaenih ubica i velikih bosova koji profite iz svojih prlja
vih poslova ulau u potpuno
* legalni biznis.
I vi ste do sada moraili sh
vatiti da je tip bio lui
od
martovskog zeca. Ali, do a
vola, njegova vrsta ludila mi
se dopadala, moda zato to sam
nekada i sam bolovao od nje
ga. ..
Krupan zalogaj rekao
sam. Mnogi su se njime za
davili. ..
Znam.
Nekoliko trenutaka i nekoli
ko gutljaja ivasa
odvojio
sam za razmiljanje. Ako ove)k treba da ima cilj u ivo
tu, onda je to svakako najlepi od svih ciljeva ...
I najmanje ostvrljiv od svih
ciljeva, naravno.
Misli da ti ja mogu po
moi?
Moe, Slejde.
Odmahnuo sam glavom.
42
* Ako rauna
na dobri
stari Njjus, onda si grdno pogreio ortak. Takvo neto mog
lo bi u novine da ue jedino
preko Beketovog mrtvog tela.
Nisam ga impresionirao. Zn
ao sam i zato; tog momka ni
sama smrt nije mogla da im
presionira.
Sam si rekao da e Beiket
uiniti sve za pare... nudim
ti senzaciju prema kojoj je Votergejt pria za eeji bukvar. ..
Ko bi mogao odoleti takvom
mamcu, do avola? Znam da
se va prijatelj Slejd Paiterson
iscerio i podigao au da na
zdravi.
U redu, do avola re
kao sam. Onda da popije
mo za na mali prljavi krstaki ra t.. .
kraju te staze. U stvari, ne ba

na njenom kraju, jer sam bio
svestan da je preda mnom jo
poprilian komad puta.
Adi,
stvari koje mi je Eldrid re
kao. .. ovee, i etvrtina od
toga bila je dovoljna da pobesni svako ko je ikada pomiislio da se bavi ovim mojim
divnim poslom!
Da, rekao mi je da 'se zove
Eldrid, Lesli Eldrid, iako zb
og neeg nisam iimao utisak
da mu je to pravo ime. Kako
je postao nina? Proao je obu
ku, rekao mi je. U Japanu, ge
drugde, skoro se zaudio to
pitam. Kako se to dogodilo?
Sluaj,
slegao je ramenima.
Jedna od onih stvari. ..
Ne, nije eleo da ulazi u de
talje o sebi i svom ivotu, ak
ni da objasni odakle mu no
vac kojim se oigledno netedimice sluio.
Veoma
vesto
skretao je razgovor na druge
tem e...
Da, te druge tem e... ba ono
od ega mi se i vrtelo u glavi.
Rekao je da pouzdano zna ka
ko postoje vrste veze izmeu
'gangstera i politiara, iako to
nije nita novo jo od dragog
starog Laikiija Luana, da mi
moe rei gde na povrinu iz
lazi dobar deo od onih mili
jardi dolara koje donosi trgo
vina drogom i objasniti ka
ko to da krijumara orujem
tako lako dolaze do svoje ro
Otiao sam iz te kuice me

u stenama potpuno trezan, ia
ko po mom izgledu
nipoto
ne biste rekli. Pre svega, tre
zan ovek nikada se ne usuidi
da se proveze onom stazicom
koja je izlazila na put, a ja
sam to uinio i ak zvidukao
okreui volan
levo i desno
dok se as prednji, a as za
dnji branik nadnosio nad asmbis pod kojim je huala pilima.
,Ono to me je opijalo bila
je pomisao na slavu i svu onu
gomilu dolara koja me eka na
43
be kada se vojni magacini ta koja sam i sluajno mogao dotai, oseajui se pomalo glu
ko briljivo uvaju.
Gradonaelnik je na njiho po. Meutim, oni uti momci
strane
vom spisku, pisao sam ja. Gu koji dolaze sa druge
verner? Odmahnuo je glavom okeana bili su mnogo marljigovorei da su prave veze vi v iji i promuurniji od polica
e, mnogo vie. Tako viisoko jaca i nisam nipoto eleo da
me neko dovede u vezu sa dvo
da sam dobio vrtoglavicu...
jic o m prijatelja koji su ostali
Dokazi?
Dobiu dokaze, rekao mi je. u onom prolazu...
I to je bilo najgore, ja sam
Kupio sam novine i proitao
mu . poverovao.
ih u taksiju, a onda se prove
I zvidukao kao budala i-, zao kroz luku da jo jednom
tavih onih dvadeset milja dok bacim pogled na ' Lukreciju,
sam se vozio natrag u grad is odnosno njene ostatke. Tride
tim putem kojim smo noas set mrtvih, tvrdile su novine,
doli. Bacio sam jedan pogled a moj Njus odnosno Be
na mesto gde je onaj pore ketov Njus, do avola tvr
proveravao vrstou zatitne dio je da je ta procena suvie
ograde.
Nita spektkulairno, niska i smelo izjavljivao da ima
znak koji upozorava da treba moda i dva puta vie bivih
smanjiti brzinu, pranjava po graana San Franciska u toj
licijska kola u senci i nekoli prii.
,
ko brodia koji se leno vrte u
U svakom sluaju, nijedne no
podnoju steina.
Uostalom, to se policije ti vine nisu pomenule dva mrtva
e, stvar je bila potpuno is Japanca bez glava, ruku i dru
ta. Pijano drutvo, opasan put gih udova i to je bilo ono to
i brza kola; ako one momke mi se niije dopadalo . . . ,
iz poreo ikada izvuku
na
Sendvi koji sam kupio uz
povrinu niko se nee ni seli novine nije imao nita bolji
ti da njihove fotografije i oti ukus od hartije prekrivene ta
ske prstiju uporede sa podaci mparskom bojom i ja sam ga
ma iz kartoteke. Policija zna izbacio kroz prozor kada smo
ta radi, kaem vam ..,
se nali u kraju gde se to mirno
Malo sam razmislio, a onda moglo uiniti. U redu, i sam
ostavio bjuik na parlkingu sam stanovao u blizini, ali to
kod prve benzinske pumpe u nije bio kraj gde ete
sresti
predgrau. Obrisao sam mara mnogo zatitnika ovekove sre
micom volan i sva ona mesta dine, verujte mi na re.
44
Pony West Borilake vestine 25
Noge ,su me nekako odnele

do drugog sprata i mog apartmana. Jedino to me je teilo
bila je pomisao kako sam toliko umoran da mi, za promenu,
nee smetati ak ni onaj haos
koji je tamo vladao. Ono najvanije bilo je u redu, istu posteljinu stavio sam jo jue u
oekivanju onog spavaokog maratona koji sam sebi obeao.
Dva tipa koja su me ekala
u predsoblju imala su razoaran izraz na licu. Posao je bio
toliko lak da nije bilo prilike da
pokau ta sve znaju i kod'iko
su tvrdi i opasni. Slejd Paterson uleteo im je pravo u ake
i nije se ak ni koprcao dok su
mu uvrtali ruke i zapuavali
mu usta.
Da, nisam pruio gotovo ni
kakav otpor, ali se toga ne
stidim neto posebno, pre sve
ga zato to mi to ni najmanje
r\p> Ki, nrnrnrn0'1n ak i da sam
. A li to nema nilkakve veze sa

ovom dvojicom tipova koji su
me saekali u mom roenom
stanu. Sem, moda, utoliko to
su 'i oni bili uti 1 ..
to se mene tie, mogli su
da budu i blizanci one dvojice
kaje je nina poredao u onom
lukom soikaku, iako nijedan od
njih mije vitlao samurajskim
maem. Izgledali su ak veoma pristojno sa svojim uredmim frizurama i odelima neupadljivije elegancije, kao par
japanskih studenata koji su zbu
njeni ponaanjem glupih belih
amerikih avola,
Sve je to vailo, naravno, samo dok ih ne pogledate u oi.
A onda...
Dakle, mogu vam rei da se
prilino ponosim samim sobom
zato to nisam odmah propevao.
Ni posle jednog sata. N i posle
dva sata. . . ak na posle tri
sata onoga to su inili.
nog po jednog, otputaju iz

zarobljenitva. . .
t
rei, je r da bih vam objasnio
morao bih. da poznajem stru

ni argon akupunkture.
Ili
akupresure, svejedno, jer sve
to vreme iniisam primetio ni
kakvu iglu, sem jeftine igile na
kravati onog koji je govorio
engleski. Bilo kaiko bilo, telo
mi je razirao uasan i neiz
driv bol ikad god bi ga oni do
takli svojim vesti! i hladnim
utim prstima. Sreom, kako
rekoh, moji osigurai su brzo
pregorevali, donosei nesvesticu koja je efikasno spreavala
da im odmah ine otpevam sve
to isam znao o nini i njegovom
skrovitu.
Izmeu dve nesvestice, nor
malno, uispevali su. da izvuku
koju re od mene, ali je i tu
bilo dosta muke. Onaj koji je
znao engleski miislio je da je
pakao neko meato u blizini
San Franciska kada sam ga ta
mo poslao; trebalo je gotovo de
set minuta da mu objasnim ta
sam u. stvari hteo da kaem,
a glupan se jo naljutio na me
ne kada je konano to shva
tio . ..
Ne znam, zaista ne znam ka
ko sam izdrao tako dugo. Znam
samo da je moje nago telo,
vezano aravima za leaj, bilo
potpuno mokro od znoja i vode
kojom su me nemilosrdno poilivali da bi me vratili svesti.
Jeste, na kraju sam im rekao
i ak na karti San Franciska
pokazao priblian poloaj kue
45
u kojoj se krio niina . ..
Znao sam da e me posle
toga ubiti i ta me pomisao vie
nije nimalo uzbuivala. Smrt
mi je mogla dometi samo olak
anje i prestanak svijh omlih
muenja koja su hladnokrvno
iprimenjivali, priigiuujui jas
tukom moje krike. Ne da bi se
neko u zgradi uzbuivao i da
ih je uo; takav je to kraj bio.
Gadan.
Nisam imao snage ni da se
radujem kada su se vrata moje
spavae sobe beummo otvorila
d na njima se pojavio niina.
Ili Elri, moda je bolje da
upotrebim to ime zato to ovo
ga puta nije bio u onom jezi
vom crnom kostimu.
Iznenadio je moja diva uta
prijatelja, naravno, ali vi to po
njihovim postupcima nikada ne
biste zakljuili, jer su reagovali
Upravo munjevito. Nita drugo
nisam ni oekivao od pitomaca
:sa ostrva iito, ali je jedno
kada znate da je sve to u stvari
samo veba, a neto sasvim dru
go kada zvidi gvoe i proliva
se prava, vrela ljudska krv.
Zamagljenim pogledom pra
tio sam kako su obojica isto
vremeno odskoili od mog le
aja, na dve razne strane. U'
ruikama im se nalo neko oru
je, ali sam tek kasnije utvrdio
kakvo; bili su to urikeni, smr
tonosne astokrake zvezde sa
ivicama koje su rezale bolje od
46

*
najboljeg brijaa. Ta dva ko teko se srui na pod, zatresamada elika zazvi'dala su kroz vi itav leaj; nina. je ve bio
vazuh, nosei smrt svakom ko u skoku koji ga je preneo pre
nije dovoljno brz da im se uk ko postelje, inilo mi se pravo
na cev onog revolvera.
loni sa puta.
Ne, momak nije ospeo da
Samo, Eldrid se -nije uklo
nio. U' desnoj ruci bljesnulo je opali, iako sam ve video ka
iroko seivo noa i on je sa ko mu se prst gri na okidau.
dva munjevita pokreta odbio Nije, jer je nina ve bio na
oba urikena i skrenuo ,ih s nji njemu pre nego to je meha
hove putanje. Jednom sam, za nizam mogao biti pokrenut.
Nasam video ta mu je ui
bave radi, pokuao da iziraunam brzinu kretanja tog pro nio tamo na podu, jer sam se
kletog igvoa i brzinu pokreta jo jednom onesvestio. Mislim
ruke potrebnu da se izvede ono da je io bilo po dvadeseti put,
to je on izveo, tu u mojoj spa iako nisam potjpuno siguran;
vaoj sobi. Mora da sam pot nadam se da mi verujete da su
to bila zamorna tri sata za moj
puno zaboravio matematiku,1
jer su rezultati bili daleko iz ve izmueni organizam
nad granica ljudskih moguno
sti . . . ili bar onoga to zami
*
ljamo kao granicu ljudskih mo
* i?
gunosti . . .
eli li sada neto da po

Svejedno, on je odbio ta dva
komada eliika, a onda se jed jede, Slejde Patersone?
Ja utim, jer se bojim da
nim skokom stvorio pred mojom
posteljom, verovatno u strahu moj hrapavi glas ne poremeti
da bi me oni jo uvefc mogli tu poetinu sliku pred mojim
ubiitii. Jednog od Japanaca ni umornim oima. Nekoliko mi
sam mogao vieti iz poloaja nuta pokuavao sam da ubedim
u kojem su me drali vezanog, sebe da su me Higaiijevi piali sam zato potpuno jasno v i tomci ubili i da sam, uprkos
svim prognozama, dospeo u raj
deo kako onaj dmgi izvlai
revolver velikog kalibra i zlo gde oko mene obigrava jedan
slutno se ceri ubacujui metak fini, mali crnokosi aneo. Ne
uspeva mi, naravno. Moje telo
u cev.
I
ne gledajui u njega, Eld- jo uvek osea tragove vremena
rid je zavitlao onaj svoj no provedenog sa ona dva Japan
i ja sam samo uo tup udar ca i to mi neprestano daje do
negde iznad moje glave. Neto znanja.
i
47
Trebalo bi neto da poje

Hej! zaurlao sam.
de uverava me crnokosi an ta, do avola .,.?
eo, ali Slejd Paterson i dalje
Oda se i dalje smeka kao
mudro uti i uiva u lepom po aneo, drei iniju u levoj
gledu. Ona je jedna od orrnh ruci. Nije se ni pomerila za onaj
sitnih i krhkih lutkica koje vas kratki eli sekunde doik je nje
uveli prijatno iznenade bogat na desna aika dodirivala moj
stvom svojih oblina, sa ogrom obraz. Znate onaj dodir koji se
nim crnim oima i ljupkim us uvek tako glasno uje.
nama preko Ikojih prelaze samo
Hoe li da jede ili tre
nene reci izgovorene uzbud ba da te oamariim jo jednom
ljivim glasom.
upita Sumiko onim istim
Ne smeta mi ak ni to su mekim i nemim glasom. Kapi
te crne oi malo kose i to ona, tulirao sam. A ta ste dmgo i
po svemu sudei, ima u sebi i - oekivali od mene?
Bilo je dobro rekao sam
japanske krvi. Do avola, ko
ima neto protiv Japanaca? Oni poto sam sa uzdahom ponovo
su divan narod, kad vam ka klonuo na jastuk. I zaista je
bilo dobro; ni u snu ne bih
em!
Zove se Sumilko, tako mi je pomislio da se neto takvo do
rekao Elrid pre nego to se bro moe spremiti od onog hanekud izgubio nosei ona dva osa koji ispunjava moj frii
tipa iz moje spavae sobe. Po der.
A sada pravo u kupatilo
navljam to ime u sebi i sladim
komandu}e ona. I nemoj
se njim. Sumiko . ..
ni pokuavati da mi kae kako
U redu kae ona sa nema snage za to!
rezigniranim uzdahom,
jJkao
Pokrio sam se, a to nimalo
veoma dobro znam da je svesna ne lii na starog Slejda Patermog pogleda punog, divljenja. sona, a? U svakom sluaju, Ir Izgleda da moram govoriti rni takvo neto nikada nije us
onim jezikom koji ti najbolje pelo . .. a ni svim onim emsrazume, Slejde . . .
kama koje su, due ili krae
Supa u iniji koju mi je po vreme, bile u poseti u ovoj is
turila pod nos divno mirie, ali toj sobi.
ja ipak okreem glavu buljei
Divna je, razmiljam dok sa
iskosa u izrez njene haljine. uivanjem izlaem bolno telo
Bio sam u pravu, naravno. Is mlazevima vrele vode. Ali, onaj
pod haljine nema nita, a i za pogled kojim je ispratila Eldirione obline sam bio u pravu . . . d a . . .
48
Sem toga, tamo u mojoj dne
vnoj sobi je i Tabasko Piit, mo
mak koji sigurno nee dopus
titi nikakve gluposti sa njego
vom malom ornokosom i koso
okom, prijateljicom. I on i devojka bili su u sobi kada sam
doao svesti i neto uurbamo
priali sa Eldriom. Znam da
sam se uplaio kada sam ga
prvi put video; nimalo udno,
momak je jedva provlaio svoja
plea kroz vrata sipavae sobe,
a lice mu nije imalo izraz koji
bi se mogao dopasti oveku ne
naviklom na grubosti, kakav je
va prijatelj Slejd Paterson.
Ipak, oseam se sigurnije za
to to znam da je on u dnev
noj sobi. Kladim se da bi taj
tip mogao da sredi ona dva Ja
panca, a da se pri tom ak i
ne oznoji. . .
Gseao sam se mnogo bolje
kada sam izaao iz kupatila, i
sta pidama na meni, topla su
pa u meni i mnogo prijatnija
atmosfera u spavaoj sobi samo
su doprineli mom raspoloen ju.
Ta devogica je bila pravo udo;
nikada ne bisite rekli da u ovom
stanu ivi onaj neuredni i lemji
Slejd Patersom . ..
Obuci se rekla je iz
lazei. Imamo posla.
Kakvog posla?
Nije odgovorila i ja saim po
eo da se oblaim, bacajui enjive poglede na tek presvue
nu postelju. TJ redu, odsapavo
sam mekih pet sati, ali sam oseao da bi mi jo dva-tri puta
toliko potpuno odgovaralo.
'Ta enska, meutim, nije tr
pjela nedisciplinu. I udarala je
izrnemaujiue jako za onako kr
hko te lo . . .
Tabasfco Pit me je dodkao
zavaljen u mojoj omiljenoj fo
telji sa konzervom piva u ru
kama. Nisam ni znao da takvo
neto imam u kuhinji.
Gde je Sumilko? upi
tao sam, osvrui se oko sefoe.
Otila.
Aha klimnuo sam gla
vom. Neto slino sam i oe
kivao; mi Lesli Eldirid ni nje
govi prijatelji nisu gubili vreme, do avola. Uinili bi ono
to je trebalo i odlazili nekud
dalje, -za svojim tajanstvenim
poslovima.
- Ko je ona? upitao sam,
otvarajui oinmam sa piem,
Devojka zabrundao je
Tabasko. I ostali se tog vi
Hej! rekao sam. Ko

skija. Zar ti nije rekla da ima
liko trai da ovo ini svaiki
mo posla?
dan?
Jeste, ali ja ne mogu da
Slegla je ramenima, znajui radim bez pia.
da tako apsurdna ponuda i ne
Kaiko zna? Kladim se da
zasluuje odgovor.
nikada nisi ni pokuao?
Priznajem, tu me je iznena
dio. Gotovo sam zaboravio ka
da se potslenji put dogodilo
da ,se nekog posla prihvatim bez
pomoi mog prijatelja ivasa.
Zastao sam i zablenuo se u
njega.
' Ko si ti, do avola po
eo sam, nastojei da mi glas
bude to otriji da mi odre
uje hou li piti ili ne: Uos
talom, ata je to u tvojoj ruci?
Ne lii mi na kdka-ikolu, zna....
Ovo? om se zagleda u
konzervu kao da je prvi put
vidi. Pie da je pivo ...
Ali?
A li nije komino je uz
dahnuo. Posluaj me, ortak;
ako ve kupuje pivo, kupuj
australijisko. Za iste pare dobie mnogo vie one prave stvari
oi njemu.
Hvala, za mene je ovo
prava stvar odmahnuo sam
glavom. O kakvom se poslu
radi?
Strpljivo je saekao da is
kapam au ivasa i vratim
flaiu na mesto.
au?
Da, popio sam samo jednu a
u, ' ali ne znam to sam se
plaio tog Tabaisika, do avola.
Jednostavno, nije mi se vie
p ilo . ..
Ne verujete? Ni ja nisam verovao sam sebi. Jednostavno, ni
je mi se vie pilo. ta kaete
na to, a?
49
Vejn Frederik rekao je
kada je operacija vraanja fla
e na mes/to bila gotova.
Vejn Frerik? ta on ovde trai, boiga mu?
To treba da doznamo
Objasnio je on, istresavi oistatke piva iz one konzerve sa iz
razom gaenja na licu. Uz
pomo tvog gazde. Belketa.
Znao sam da je ovaj dan
suvie lepo poeo uzdahnuo
sam. Kakve veze imaju njih
dvojica?
Lesli misli da je u pita
nju oruje.
Zinuo sam. I vi biste zinuli
na mom mestu. I Frederik i
Beket bili su ljudi iz takozva
nog visokog drutva, bogati a
cenjeni. A sada taj aavi nina tvrdi da su umeani u trgo
vinu orujem! Vejn Frederik
i trgovina orujem?
Silvanus Beket i trgovina oru
jem? Totalno aava ideja!
Neto takvo sam otprilike i
rekao Pitu, ali se on ponaao
kao da me nije uo. Naravno,
na kraju sam morao da mu
potraim dokaze...
Dokaze hoe? rekao
je. Pa u tome se upravo i
sastoji na posao, Slejde. Haj
de, idemo!
Kuda?
Zna ge je Triana?
Naravno da sam znao gde je
Triana. Bar spolja. U taj lo
kal ljudi koji ive od plate ula-
50
ili su samo alko siu radili u je znailo da u morati da se

Triani. Bilo je to mesto za oslonim na Tabaska da pokrije
ptice koje ne razmiljaju o sva dobar deo / rauna ikoji emo
kih stotinak dolara kao v i i ja. napraviti.
Neto drugo, meutim, bilo
Ali, posle svega sto sam do
je vrlo zanimljivo: itav grad iveo - i to je najvanije,
zna da je ona individua koija preiveo takvi problemi bili
gazduje Trianom samo pro su prava sitnica. Sa uivanjem
vidna maska i da Triana pri sam udahnuo kada smo izali
pada ilku Morelu. A Ciko Mo iz one proklete zgradurine; po
re! je, aiko ste zaboravili, pre nekad je zaista lepo iveti, a
dve ili tri godine za dlaku iz- naroito kada shvatite da vam
begao da ga osude zbog veze sa za promenu ak i vreme ide na
mafijom. Odnosno, osudili bi ga ruku. Biilo je to jedno od onih
da krunski svedoik, neki Kantr- veeri kada se isplati stanovati
jt, nije doiveo fatalni nesreni u San Francisku.
s
sluaj samo sedam dana pred
Taksi je stigao odmah i mi
suenje. Sluaj? H m m m . . . ja smo otklizili do Triane, a ja
lino ne verujem u njegovo ve sam se oseao kao kralj iako
lianstvo sluaj.
sam pod opasaem imao tek je
Hajdemo rekao sam re dnu jedinu aicu ivasa. Nezignirano, trpajui kljueve i si gde desetak minuta pred ciljem,
tn im u depove. Nadam se moj mozaik se jo jednom pr
da ima lansku kartu . . . tamo ljavo poigrao sa mnom; umesto
nije tako jednostavno ui. A i da uivam u tom, za mene, tako
tvoja oea . . .
retkom izvanrednom raspoloe
Mislim da ne treba ni da vam nju, poeo sam da razmiljam o
govorim: izbledele farmerke, pa njegovim urzocima.
tike i tesna majica na irokim
Mladost nije, do avola, a
ramenima nisu propusnica koja nije ni ljubav, ma koliko ona
bi vaila za mesto kakva je mala crna bila zgodna. ivas
Triana. Ne da je moje odelo smo ve otpisali kao jedan od
bilo 'mnogo bolje, ali njegove moguih razloga. Prema tome...
godine i ostale nedostatke poUzdahnuo sam. A li nemojte
luimrana atmosfera toig kluba misliti da su mi takve misli
nekako je mogla da prikrije. O poremetile dobro raspoloenje.
cenama neu ni da govorim; a
~ Pite . . .
a ivasa u Trian i vredi
A?
gotovo koliko i cela flaa u sa ta je ona enska stavila
moiusluzi preko puta mene, to u moju kafu?
Iscerio se, ali saim video da

mi je dobacio pogled pun po
tovanja. Dakle, i on je. bio
jedan od onih koji su potcenjivali Sleja Patersona. Dobro,
dobro. . .
Osetio si, a? Dobra stvar.
U to ne sumnjam od
vratio sam suvo. Kako se
zove?
Pojma nemam. Ima neko
zapleteno japansko ime. Neka
te to ne brine, Slejde, imae
dovoljno energije i odlunosti
za narednih desetak asova.
H m m . . . a posle toga?
Posle toga e morati da
miruje neko vreme. I da jede
jaku hramu. To sredstvo ne uno
si energiju u telo, ono samo
potpomae da bolje iskoristi
ve postojee rezerve; a njih
posle toga mora nadoknaditi,
naravne.
Prokletstvo, mogla je najpre da me pita elim li talkvo
neto!
Nisam bio ljut, u stvari, ali
sam hteo da mu dam do zna
nja kako Slejd
Paterson ne
voli takve igre.
Zato? zaudio se Tabasko. Ne stvara naviiku
ako se toga plai. I ne ostavlja
nikakve posledice.
Svejedno. To joj nimalo
nije bilo potrebno. I ija je to
ideja? Eldridova?
Aha, ali je bilo potrebno,
Slejde. Bie potrebna sva tvoja
51
snaga i energija u narednih
nekoliko sati. Sem ako ne e
li da momci koji sledei nai
u dovre posao koji su zapo
ela ona dva Japanca.
Neka hvala progunao
sam, shvatajui da je momak
ipak u pravu. Meutim, to me
je dovelo do jedne druge ideje...
Pite . . . koristi li i . . . nina to sredstvo?
Neee . . . pa njemu to nije
potrebno.
Svakako, svakako sada
sam se ja cerio. N ije mu potreibno ni da jede, ni da p ije . . .
a die samo jednom nedeljno,
je li tako?
Otprilike klimnuo je
glavom, ali mu je lice ostalo
ozbiljno. Vremena (za {takve
razgovore vie nije bilo jer se
taksi zaustavio pred ulazom u
onu adaju koju su nazvali Ertli Bildisng. Triana je bila
tu, na samom vrhu, oko dvesta
stopa iznad naih glava.
Meutim, ulaz je bio u pri
zemlju, jer je Triana imala
sopsitvene liftove. I sopstvene
uvare pred njima. Zavukao
sam se iza irokih Pitovih lea
dok smo koraali preko mermemog predvorja, pitajui se
kako misli da savlada tu pre
preku.
Portir se, meutim, naklo
nio gotovo do zemlje, a ona
dvojica gorila s potovanjem su
se izmakli.
52
Dobro doli, mister Tabasfko! Kajko je miister Tabasko? Odavno mete bili kad nas
slono su mrmljali dok im je
on nemamo odmahivao rukom.
Reteoh vam ve, ovaj svet
je potpuno aav!
listo se ponovilo i kada smo
uli u klulb; ef sale je put do
-naeg stola prevalio idui unatrake i neprestano se klanja
jui, taiko da sam se zalbrimuo
za njegovu kimu. Mada moda
i nije bilo razloga za to; posle
sam uo da je ve usavrena
hirurka operacija kojom se
bezbolno uklanja nekoliko prsIjenova. Virio zgodno za pojedi
ne poslove, zar ne?
Vlasnik lokala ti je neki
roaik? upitao sam kada smo
seli i naruili pie. Ili ti
duguje lovu?
Iscerio se i lice mu je izne
nada dobilo izraiz nevaljalog
deka Ikoji se ponosi svojim
najnovijim nedelom
Jedinom sam im uinio izvesnu malu uslugu objas
nio je. Nita vie otd toga, ali
je meni stvar ve bila prilino
jasna. Bez obzira ije su v la
snitvo, ovakvi lokali esto su
izloeni napadima bezobzirnih
indiviualaca, svesnih da je sva
ka guva u klubu loa reklama
za stalne posetioce koji ovde
pre svega trae mir. Verovaltno
im je Tabasko Pit nekog od
taikvih skinuo sa vrata i time
zasluio njihovu veonu zahval

nost.
Oprezno sam se osvrnuo oko
sebe, srean to je Pit oda
brao poliumrani kutak iz koga
se pruao odlian pogled na
ostatak sale. Ne zbog mene, na
ravno; plaio sam se da moj
gazda ne doivi infarkt kada me
ugleda u ovaJko skupom lokailu,
jer nema ni mesec dana kako
sam ga ubeivao da se od moje
pate ne moe iv e ti. . . a na
roito kada uz sve trokove na
ivais plaate i alimentad jai...
Je li sigurno da e naa
dva prijatelja stii? upitao
sam dvadesetak minuta kasnije.
Pit sleie ramenima.
Za koji minut rekao
je oblizujui se; mora da je australijsko pivo u Triani bilo
zaista doibro.
A onda?
Onlda emo oslunuii o
emu razgovaraju.
Zaueno sam ga pogledao.
Istina, i sam sam poesto do
lazio do zanimljivih informa
cija najobinijim prislukiva
njem, ali nikada u polupraznom nonom lokalu u kojem
e program poeti telk za dva ili
tri isata. Sem alko Fredrik i
Beket ne budu tako ljubazni da
sednu ba za susedni sto i ne
ponu da se dovikuju preko
n jega . . .
Kako, do avola?
Videe.
Nimijginuo mi je i iz depa tersona mogao stvoriti velikog

izvukao jedniu stvaricu za koju novinara. . . da je Slejd Paitersam najpre pomislio da je obi tson samo malo vie grizao ra
an upalja. U stvari, i bila je dei na tome).
upalja, jer je an njome hlad
Dvadesetak
minuta ranije,
nokrvno zapalio cigaretu, a on kada smo uli u 'lokal, on nas
da je spustio na sto negde na je takoe posluio. Samo to
polovini rastojanja izmeu nas tada nije bio ni ovako okretan,
dvojke. Prignuo sam se da je ni ovako hitar.
malo bolje pogledam i shvatio
H m m . . . da li to znai da
da iz nje dopire vrlo tih iiatav gazda dopingu je svoje konobare
um.
pred poetak veernje guve?
Otprilike kao iz zvunika koji Ili ga je ef sale u meuvre
je ukljuen, ali ne prima jo menu izgrdio u nekom uglu?
nikakav signal.
Vidite, na takav nain radi
To je to rekao je Jklim- moj dosadni mozaik, analizira

nuvi glavom na moje neizre- jui neku naizgled nevanu sit
eno pitanje. I pamti dobro nicu sve dok ne doe do njenog
svaku re; jo uvek nismo us objanjenja.
peli da ugradimo magnetofon
Samo to ovoga puta nisam
u ovo . . .
stigao ni do kakve genij sine
ideje, poto je moju panju
privukao ulazak zvezde veeri.
*
(
Zvezde veeri za Tabasko Pita
i mene, oistali gosti svakako su
Konobar koji nas je sluio ekali da se pojavi stripitizeta.
jo jednom je priao, sa novom
Beket je stigao prvi i smestio
turom pia. Rasejano sam ziu- se u drugi ugao lokala, dobrih
rio u njega, pijuckajui viski. pedesetak stopa daleko od nas.
Triama oigledno dobro plaa Mislite da mu je promaklo ko
svoje ljude; iako ve mator i sve sedi u Triani? Onda ne
prilino pogubljen, taj ovek je poznajete Silvanusa Beket a; kli
Okretno i hitro lavirao izmeu mniuo mi je glavom, nimalo iz
stolova koji su se polako punili. nenaen to me vidi. I to jo
Okretno? I hitro?
u tako loem drutvu.
Jeste, ponovo je doao do iz
Uzdahnuo sam. M oji izgledi
raaja onaj uveni dar opaa za poviicu nisu bili nita vei
nja koji je od Slejda Paifcenso- od izgleda da se na Bliskom is
na stvorio velikog
novinara. toku sklopi mir. A moda i
(Pandan, koji je od Slejda Pa- malo gori od toga.
54
Eradrilk je stigao minut po
sle njega, u asu kada su kazalljke na satu potkazivale da je
tano devet. Ti poslovni ljudi
upravo su dosadni sa svojom
tanou, zar ne?
Znaajan pogled koji mi je
Pit uputio nije bio potreban.
Nisu mi promakla dva tipa u
suvie elegantnim i suvie sku
pim oelima koji su uli neko
liko koraka za Fredriikam. Oda
vala su ih njihova lica i oi koje
neprestano krue unaokolo tra
ei neki trag opasnosti po nji
hovog efa. Tipine skupe go
rila koje debelo naplauju sva
ki minut svog vrem ena. . . i
obino su previe spori da za
tite poslodavca kada do stvarne
guve doe.
Jedan poen za niinu, narav
no. Zbog ega bi uspean pos
lovni ovek, kao to je Fredrik, vodio svoje gorile na sa
stanak sa vlasnikom jednog od
najveih listova u gradu?
Onaj isti konobar uurbao se
oko njih, prinosei im vinsku
kartu i odmiui vazu sa eveem na sam ugao stola.
Trgao sam se. Iz Pitovog upa
ljaa dopro je karakteristini
zvuk lakog udara u neto kri
stalno. I u'tanje hartije.
Iscerio sam se.
- Mikrofon je u vazi, a?
Onaj konobar radi za tebe, oi
gledno.
Iznenaeno me je pogledao.
Konobar? Ma neee . . . ja
radim za njega!
Slegao sam ramenima, iako
mi taj Pitov odgovor nije bio
naroito jasan, ali nisam vie
nita rekao, jer su iz minijatur
nag prijemnika doprli glasovi.
Prvih pet ili est minuta nisu
rekli nita bitno. Znate ve taj
mali ritual poslovnih ljudi uz
prvo pie; nikada se ne prelazi
na sam posao sve oik se ne razmeni nekoliko praznili reenica
o zdravlju, vremenu, enama i
izgledima za vikend, ako vreme dozvoli.
Znao sam da je pravi trenu
tak doao kada je konobar sti
gao do njihovog stola sa dru
gom turom pia. Pit i ja smo
se pogledali i zavereniki isce
rila jedan drugom, a meni je
ovaj posao iznenada poeo ja
ko da se svia.
Kako se to dogodilo, Vejne? moj gazda, Silvanus Beket, prvi je poeo razgovor.
Kao i obino u Fredrikovom glasu bilo je pritaje
nog besa. Mogao sam se kla
diti da su njegove gorile danas
imale naporan dan. Neko je
projpevao i odao itav plan tom
prokletom ubici!
Ko, do avola?
Dilert. Prekasno smo shva
tili da mu se neto dogodilo. . .
Aha? Njemu se neto do
godilo?
Do avola, Silv, nisi gluv!
55
Frerik je spadao u onu

grupu ljudi koja lako prasne
kad je nervozna. Shvatao sam
ga, potpuno. I ja sam taj.
Da, dogodilo mu se! Ako se mo
e rei da se neto dogodilo oveku koga smo nali u njegovoj
kadi sa prerezanim grlom!
Video sam kako je moj cenjeni poslodavac naglo iskapio
au viskija i obrisao znoj ma
ramicom. Neki ljudi jednostav
no ne mogu da podnesu ni po
misao na krv, mada priznajem
da nisam Silvanusa Beketa svr
stavao medu njih.
To je bio opet on, zar ne?
A ko drugi? Znao je na
plan do poslednjeg detalja i
samo zato mu je uspelo da se
privue Lukreciji i digne je
u va-zduh.
- Koliko e to da nas staje?
Nauljio sam ui. Ohol Prvi
dokaz da Beket sarauje sa Fre
drikom. Jasno je rekao koli
ko e mas to da staje?
Neto vie nego to smo
planirali Frerik je slegao
ramenima. Potujem ljude koji
tako lako otpisuju svoje gubit
ke. Ne brini se za to, Silv,
tvoj deo e ostati neokrnjen.
Jedan deo posla je u svakom
sluaju zavren, otarisili smo se
sveg tog kra koji niiko vie
nije hteo da kupi.
Ako je to neka uteha
progunao je Beket. Pro
kletstvo, Vejne, kako se moglo
dogoditi da se privue i nestane

neopaeno?
Ubio je jednog od straara . . . ali nije uspeo da umakrne
ba neopaeno; dva moja oveka
krenula su za njim. Bareli i
Haniter.. .
I?
uo si za onaj pore ko
ji je sleteo u okean na purbu za
ublili? Boreli i Hamter su
bili u njemu.
Trgao sam se kad je Beket
tresnuo pesnicom o sto.
Prokletstvo, Vejne, pa taj
ovek je pravi avo!
Ima tu jo n eio . . .
Jo neko mu pomae?
Pa, tu pria ni meni nije
ba potpuno jasna. . . Vidi, u
prolazu kojim je izgleda nestao
naena su dva mrtvaca. Dva
Japanca, Silv. I jedan i drugi
ubijeni onim prokletim samiurajiskim maem. A da bi cela
stvar bila jo lepa, kod njih
su naeni isti takvi maevi.
Japandi? Sa maevima?
Prokletstvo, kakva bi' se senza
cija od toga mogla napraviti!
Zamisli samo naslov: Samura
ji na asfaltu, ili neto slino
. . . Han, baciu omu lentinu Patersona na to . . . ako bude dovojlno trezan da shvati ta e
lim!
Dobacio je otrovan pogled u
mom pravcu, ,ali sam se napra
vio a to ne vidim, iako bih
najradije preao onih pedese
56
taik stopa i sasuo mu sve ome
savrene zube niz grlo.
Budi oprezan s njim
upozorio je Fredrik. Inteli
gentniji je nego to misli . . .
a to je uvek opasno.
Gle, gle! Fredrik ima dobro
miljenje o m en i. . . ako me
Befket uskoro kartira, valjda
u moi da naem neiki fini
posao u jednoj od Fredrikovih
firm i...
Ponekad se i isplati
prislukivati, a?
- Njega nije teko komtroliisati nemarno je odmahnuo
(Beket ruskom. Jedimo to
eli da ima dovoljno viskija . . .
Vara se. Paterisom je u
osnovi idealista, a takvi ljudi su
napredviivi. Naroito kad ne
maju ta da izgube. Kao Paterscsn. . .
Pit mi se cerio, a mogu mi
sliti i zato. Slejd Paterson
idealist! Prokletstvo, niko me
nije tako uvreio jo otkako je
trener fakultetske ekipe sve
ano izjavio da sam za koarku
izgubljen sluaj .. .
Postoji nain da i njega
pritisnem, ako bude potrebno
Beketov glas bio je leden i
ja sam ponovo nauljio ui. Sva
kako da me je zanimalo ta
je to smislio u svom prljavom
m ozgu. . .
Koji?
Paterson je razveden, ali
ima kerku. Kau da mu je do
nje jako stado . ..
Pony V/est Borilake vestine 25
.Stisnuo sam zube i mislim

da me je samo pogled Tabasko
Pita zadrao na mestu. Silvamus Beket nije ni sanjao koliko
je u tom trenutku bio blizu
smrti davljenjem .. .
Utoliko bolje klimnuo

je Fredrik glavom. Nego,
daj da preemo na ono to hais
jo eka. Na alost, nee jo
moi da pie o onim Japanci
ma, jer Okruni tuilac maili
da . ..
Stvar je pomovo postala in
teresantna, ali se, kao i uvek,
dogodilo neto to je razgovor
prekinulo na najzanimljivijem
mestu.
Meutim, i to to se dogodilo
bilo je zanimljivo. I te kako!
Mislim, kako biste vi reagovali kada bi se iz nekog ugla
veoma cenjemog lokala .pojavio
ovek umezverenog lica i upla
enih oiju? Ne biste ga ni za
pazili, a? avola ne biste: bio
je obuen veoma upadljivo; od
nosno, veoma upadljivo neobu
en: samo u potkoulju i gae
sa nogavicama do samih kolena.
Mislim da je'efa sale u tom
trenutku udarila kap, jer znam
da ga poisle toga nigde vie ni
sam video. A ni ja nisam bio
daleko od kapi, jer sam pozna
vao lice tog oveka.
Konobar koji nas je pre samo
tri-etiri minuta ponovo poslu
io i onda krenuo na potpuno
suprotnu stranu!
Okrenuo sam se kao oparen
i.
Naravno! Momak je stajao ta

mo gde je i trebalo da bude,
zam et
sakupljanjem aa sa
stola od kojeg su gosti malo
as ustali.
Susret blizanaca pro
mrmlja Pit. Njega sve to kao
da nije nimalo iznenadilo; tavie, imao sam utisak da se
odlino zabavlja.
ovek u potikoulji dramati
no je uperio pnstt u svog (dvoj
nika i po licu mu se videlo da
sprema neku uasnu optubu
protiv njega, ali mu je grlo
bilo tako stisnuto da preko pobelelih usana nije prela nije
dna re. Ne sumnjam u to da
bi konano progovorio i jo
kako progovorio ali jedno
stavno vie nije imao prilike
za to . . . .
Ererikova stolica buno je
tresnula o pod kada je on sko
io na noge. Mikrofon nije bio
potreban; ono to je povikao
jasno se ulo valjda i dole na
ulici.
Stenli! To je on!
On? Ko je on?
Stenli, jedan od one dvojice
Preriikovih gorila, valjda je
bio inteligentniji od mene ili
jednostavno samo istreniran da
slua glas svoga gospodara. U
svakom sluaju, reagovao je
munjevito i ispod njegovog sku
57
pog sakoa pojavio se jo skup
lji revolver. Gadno zdepasto
oruje, od one vrste koja nije
lepa, ali je zato smrtonosna na
malim rastoj anjiima.
Opet moram veoma paljivo
sve ovo da opiem, jer se mno
go toga odigralo u otprilike dve
sekunde. Moda ak i neto
m an je. . .
Svi poznajete one lake lime
ne posluavnike kojima se ko
nobari slue u svom poslu?
Ovi u Triani bili su neto
skuplji i neto lepi nego obi
no, ali to nije bitno. Miislim,
za Stenli ja nije bilo bitno.
Nikada ne biste pomislili da
bi taj laki komad lima mogao
postati smrtonosno oruje, zar
ne?
Lani konobar zavitlao ga je
iz poloaja u kojem mu se na
ao u ruci, zajedno sa nekoliko
aa koje su se vrlo brzo nale
na podu. Ivica poisluavnilka,
meutim, pogodila je svoj cilj
munjevitom
brzinom; da ga
nisam video kako je posle toga
zveknuo o pod ne bih ni poverovao da ga je konobar zaista
bacio.
Sve se dogodilo, kako rekoh,
tako brzo da nisam imao vre
mena ni da se okiram, iako su
u sali na sve strane odjeknuli
krici uasa. Shvatam te ljude
koji su izali da provedu jedno
mirno vee u poznatom lokalu:
ni moj ideal dobrog programa
58
nije telo sa revolverom u ruci pred mojim iznenaenim pogle

i pokidanim krvnim sudovima dom; valjda, mi je i neki ins
iz kojih iklja k r v . . . dok se tinkt rekao da nije zdravo ostati
odseena glava kotrlja po is za stolom koji je jedan ubica
tom podu, ostavljajui krvave trenutak ranije napustio. S kim
si takav si, kau mnogi. Sto
tragove.
Stenlijev partner, onaj drugi je najgore, i policajci obino
gorila, neto je opsovao i iz tako misile. A i mnoge sudije . . ,
Na vratima nisam odoleo is
vukao takoe revolver ispod sa
koa. Lani konobar u stvari kuenju da se osvrnem za so
do tog trenutka ak i ja sam bom. Velika veina posetilaoa
shvatio s kim imamo posla jo uvek je nepomino sadela
bio je dotle ve na pola puta na svojim mestima, tek ponegde
se uo poneki jecaj ili prigueni
do njega . . .
Uvek sam govorio da od tih krik uasa.
I Silvamus Beket je sedeo, ali
gorila nema mnogo koristi; jad
nik je toliko bio koncentriisan mi se izraz na njegovom licu ni
na nianjenje da nije ni pomi je dopao. Naroito zato to je
slio da opasnost moe doi i gledao u mene.
Usne su mu se micale, ali
sa druge strane . . .
Ne znam odakle je . Tabasko misaim razabrao da li je neto
Pit izvukao taj no, jer zaista rekao. N ije ni bilo potrebno,
nisam gledao u njega. Seivo je uostalom. ak i ovek sa dvo
bleenulo i arilo se u grudi struko manje mate od mene
mogao bi pogoditi kakvu mi je
Fredrikovom revolverau pre
nego to je dospeo da pritisne sudbinu namenio . .-.
okida. Nina da, to je bio
*
on, a ve ste morali i sami po
goditi nije zastao ti svom
* *
kretanju, ve mu je jednosta
Ne, niko nas nije ekao 'u
vno promenio pravac..Trenutak
kasnije, nestao je kroz vrata menmemom predvorju zgradi,
pre nego to je bilo ko u sali ni ljudi iz obezbeenja koje
dospeo da vikne bar ono oba stanari skupo plaaju. U redu,
ljudi moda i nisu bili krivi,
vezno zadrite tog oveka!
Hajdemo! Pit je gurnuo moda se u Triami niko nije

onaj upalja u dep i povuikao setio da okrene njihov telefon
me prema vratima. Prepustio i javi da se dogodilo dvostruko
sam mu se, jo uvek oamuen ubistvo. Ne znam. Bilo kaiko
onim to se tako brzo odigralo bilo, Pit i ja smo ietald, qpet
i
uz srdaan pozdrav ljudi ispred

lifta.
A Elrid? apnuo sam,
dok smo se toboe nezaiinteresovano osvrtali po ulici.
Ne brini za njega osmehnuo se Pit. Ima dovolj
no i svojih problema . . . Haj
demo.
Kuda?
- Na parking. Lesli je tu
ostavio jedna od naih kola. Do
avola. Sleje, zar ti nisi shva
tio onaj Beketov pogled dok
smo izlazili? On je veoma do
bro shvatio da ti sarauje sa
nama, ovee! Zao mi je to
je tako ispalo, ali se onaj kono
bar pojavio u najmezgodnijem
trenutku, zna . . .
Pa?
Uzdahnuo je, otkljuavajui
vrata jednog srebrnastog korvera pred kojim smo zastali.
Nisi uo ta je rekao gotre
u lokalu? Da zna sredstvo kojim
moe uticati na tebe?
Opsovao sam. Prokletstvo, ta
se to dogaa sa mnom?
Nemamo vremena da ide
mo tamo rekao sam prigu
enim glasom. Irma i Rouz
su na drugom kraju grada. . .
moramo nai telefon!
Ui rekao je on nes
trpljivo. Ova kola imaju te
lefon, do avola.
59
Ruke su mi drhtale dok sam
ufriskivao kombinaciju brojeva
na digitalnom brojamiku. Ir
ma . . . u redu, ne elim joj ni
ta loe, do avola, ali bih mo
gao da podnesem i da se neto
dogodi. . .
A li Rouz!
Mislim da je stotinaik stra
nih slika proletelo kroz moju
glavu dok sam sluao tihi pri
jatni zvuk telefonskog signala.
Rouz sa unakaenim licem . . .
Rouz sa dugom plavom kosom
umrljanom k rv lju ... Rouz sa
iroko otvorenim oima koje
mole za m ilost. . . Rouz . . .
Da, taj Beket je dobro znao
gde sam najosetljiviji. Proklet
bio! Proklet bio hiljadu puta!
Neko je podigao slualicu na
drugoj strani. Srce mi je zalu
palo bre. Moda jo uvek nije
kasno. . .
Irma?
Sleje? uvek onaj isti
hladni glas kad shvati da sam
to ja. Kuka!
Irma, j a , . . .
Odjednom nisam znao ta da
joj kaem. Mislim, Irmu pozna
jem dobro i ona jednostavno ne
spada u ene kojima u nekoliko
reci moe objasniti da neto
nije u redu. N ije mi to uspevalo ak ni onda kada smo jo
mislili da volimo jedino drugo,
a sada . . .
Opet si pijan bila je to
konstatacija, ne pitanje. Tre-
60
bailo je da postane gliumica, pro

kleta bila. Potreban je pravi
taienat da se toliko prezira une
se u te tri reci.
Nisam, do avola! pra
snuo sam. ' Irm a . . . u pi
tanju je R ouz. . .
Da. ta je sa Rouz!?
U opasnosti je. Stao sam
na jedam veoma krupan ulj,
Irm a . . . bojim se da se ne os
vete na R ouz. . . i na tebi! Mo
ra odmah otii odatle . . .
Pijan si, Slejde. Nas dve
nismo krive za tvoje gluposti.
Kome bi palo na pamet, d a . . .
Irm a . . . koliko mi je
samo energije bilo potrebno da
se uzdrim i ne obaspem je
najgorim psovkama koje znam
Irma, uini bar jednom ono
to traim. Omao, Irma! Mo
lim te!
Gle, gle! nasrnejala se
suvo. Pa ti ipak nisi zabo
ravio tu re? Odakle zove?
Odakle zovem? Pa ona je lu
da! Kao da je vano odakle
zovem?
Irma, bojim se, uasno se
bojim za Rouz! Mora o ti i.. .
odmah: Ako ne, zovi policiju,
bilo koga! Ja 6u uskoro stii i
onda e sve biti u redu, a do
t le ...
- To za policiju nije loa
ideja nasmejala se. Ako
je taono da dolazi... ne elim
da te vidim, Slejde. Nikada vi
e. A ni Rouz to ne e li. . .
Lae! zaurlao sam

Lae, droljo! Ona . . .
KliJk!
Lupio sam pesnicom po brojasniku, ali to nije pomagalo.
Nita nije pomagalo.
Mora da mi je lice izgledalo
strano, jer mi je Pit bez reci
dodao usku limenu flau preko
sedita. Povukao sam gutljaj,
uurbano razmiljajui. Da zo
vem ja policiju? Ne ... izgubiu pet minuta dok nekog po
spanog narednika uverim da
ovo nije nikakva ala, ,a dotle. ..
Trgao sam se. Pa ja nisam ni
rekao Pitu kuda treba da ide
mo!
Bacio sam pogled kroz pro
zor i shvatio da smo na do
brom putu. Stavie.
Tabaisfco
mije obraao mnogo panje ,na
saobraajne propise, kao da e
li da za nama krenu neka po
licijska kola. To i nije bila lo
a ideja; to vie buke nai
nimo dolazei pred Irmimu ku
u, utoliko b olje...
Ti zna gde ona ivi?
upitao sam. Viski mi ije pomo
gao da se malo smirim, iako
je megde u pozadini mojih mi
sli neprestano odjekivalo jedno
ime.
Rouz.. . Rouz... Rouz. . :<
Znam. Prikupili smo sve
podatke o tebi pre nego to
smo odluili da td se p o viri
mo.
Dobar posao.
Aha. Les nita ne pre
puta (sluaju.
Znam. I pravi je majstor
u preruavanju... video si li
ce onog konobara kada je sh
vatio da pred sobom ima sopstvenog dvojnika?
Prokleta budala! zarea Pit. - Upao je ba ikada
su ona vojiiica prelazila na
zanimljive stvari!
Motor korvera je
prosto
preo i ja dopustih sebi neko
liko umirujuih misli. Jo pet
iili est milja, ne vie; manje
od pet minuta ako nastavimo
ovom brzinom. Prokletstvo, Beket i Fnedrik ne mogu biti
toliko b rzi... a naroito posle
onoga to se dogodilo u Tria n i... Sve se jo uvek mog
lo svriti na najbolji nain.
Da, to je taj kraj. Mirne, po
rodine kue sa velikim trav
njacima ispred njih. Irma je
uvek sanjala o takvom domu.
I konano ga dobila. A li bez
mene. Bez Slejda Patersona...
Broj 1832? pitao je Pit
ne okreui se. UHca je bila
prazna i korver je sada leteo brzinom koja bi me upla
ila da su okolnosti bale rukcije.
Znam, bilo bi lepo da Slejd
Patenson nema slabih taaka.
Da se plai samo za svoju de
belu kou i ni za ta drugo.
A li. .. tu je Rouz...
v*
61
Gume su zakripale kada je
Pit zaustavio kola pred kuom.
Iza prozora dnevne sobe plav 7
kasto je treperila svetlost sa
televizijskog ekrana. Naravno,
ta bi drugo radile njih dve,
sem to bulje u televizor.
Stani! Pit je pruio
ruku da me zaustavi kada sam
paleteo na vrata.
Zato, do avola?
Za svaki sluaj suvo
se osmehnuo. Veruj mi, im
am vie (iskustva u ovom po
slu od tebe, Slejde. Ponekad
je sekunda zakanjenja mnogo
bolja od dve sekunde ako stig
ne prerarno. Pusti mene napred..
Kapija je zakripala kada je
oprezno odgurnuo,
ispitujui
pogledom tamu u malom vrtu.
Tu <nije bilo mnogo zaklona,
Irma je uvek vie volela ni
sko bunje i cvee od drvea.
Tiina mirne stambene et
vrti. Pokuao sam da uverim
sebe da je ovo kraj u kojem
se nikad nita ne dogaa, ali
nekako nisam uspevao.
Nema' kraja u San Francisku u kojem se ba nita ne
dogaa, to zna i svaki poet
nik u mom poslu...
Kuda... zaustio sam
kada me je Pit povukao za
ruku, ali sam se odmah ujeo
za jezik. Naravno, momak je u
pravu. Na buni dolazak naje
mogao proi neopaeno ako su
62
Pony W e s t Borilake vetine 25
Fredrikovi ljudi ve ovde; mno

go je mudrije prii im sa one
strane sa koje nas ne oeku
ju.
Samo to su nas ekali i na
toj strani. Frednilk nije tedeo na ljudima koji znaju svoj
posao...
Tip je stao veoma lukavo, uz
mrani zid nekoliko jardi od
zadnjih vrata, tako da dri na
oku prilaz iz vrta. U trenutku
kada sam ga primetio, njegova
desna ruka ve se dizala sa
neim crnim i opasnim u njoj.
Bacio sam se u stranu, di
vei se na trenutak samom se
bi zbog brzine kojom sam to
izveo. U redu, Pit mi je ma
lo pomogao, odgumuvi me u
stranu, ali mislim da bih sko
io i bez toga.
U stvari pao. Gadno sam lu
pio koienom dok sam se kotr
ljao po betonskoj stazi, podsetivi sebe da je period mo
je obuke u vojsci davno, dav
no proao.
Pitolj je opalio, ali nisam
imao vremena za strah kada
sam osetio da mi je
metak
prozujao iznad glave. Stisnuv
i zube skoio sam na noge i
poleteo prema vratima; za ubicu nisam morao vie da bri
nem, Tabasko Pit ve je bio
na njemu zasipajui ga rafa
lom tekih udaraca.
Moda su Fredrikovi ljudi
bili dobri revolverai, ali im
hrabrost nije bila jaka stra

na. Ili je moje lice imalo je
ziv izraz kada sam uleteo u
dnevnu sobu preletevi kuhi
nju u tri skoka. Vrata sam
bukvalno odneo pred sobom,
tako da se itava kua zatresla od udara o zid.
Laidae! uo sam kako

Pit urla za mnom, ali sam sve
pred sobom video samo kao
kroz zavesu od magle. Mnogo
puta sam i sM i upotrebio iz
raz ovek kome je pao mrak
na oi; prvi put sam shvatio
ta to zaista znai.
Njih dvojica stajali su kraj
vrata na suprotnoj strani, je
dan je ispalio neprecizan hiitac
koji sam jedva i zapazio. Moj
zamueni pogled bio je ujprt u
onog drugog, a taj drugi je up
ravo podizao na
ruke sitno,
krhko stvorenje obueno samo
u pidamu; duga plava kosa mo
je Rofuz bila je rasuta oko li
ca, usta zavezana maramom...
Za/urlao sam kao zver i ba
cio se prema njima, ne obra
ajui panju na cev koja se
jo jednom sputala prema mom
trbuhu; onaj sa detetom na ru
kama izleteo je na vrata, a iz
daljine sam uo urlanje mo
tora.
Nisam siguran,
ali mislim
da je momak preda mnom is
palio dva hica; od svega se seam samo njegovog uskog pacovskog lica i ogromnih oi-
63
ju u kojima se ogledao strah, lao sam od nemonog gneva,

uasan strah. Na trenutak sam ali taj krik nije trajao dugo...
osetio i neko apsurdno zadoNije, jer ga je prekinula uavoljstvo to se taj plaeni ubi- sna eksplozija
kada se stub
ca toliko plai mene,
Sleijda plamena podigao iz naeg korPatersona...
vera. Da me taj tip nije zaNe znam ni kako sam ga sre- drao, sutra biste u Njansu
dio? Pit mi je posle rekao da itali koliko sam dobar ovek
je tipu vrat- biio bukvalno sloi dobar novinar b io ...
mljen kada sam mu glavu sa
Pit me je podigao na noge
obe ruke gurnuo unazad, sve \ orotresao kao lutku,
vreme se udei kako to da
p rokleta budalo! urme je promaio i da sam jo lao je. Kome e pomoi
uvek na nogama.
ako dopusti da te ubiju?
Preskoio sam njegovo telo
i kroz predvorje
izleteo na
*
*
*
glavni ulaz urlajui ime moje
keri.
Irma je bila mrtva, to mi je
Prekasno...
^
_
posle rekao Pit dok mi je preKola, prokleti
iroki crni v ijao miicu okrznutu metkom,
mercedes, ve su kretala, po- Izgleda da onaj tip kome sam
veavajuei rastajanje u sva- slomio vrat i nije bio tako lo
kom deliu sekunde.
strelac.
Rouz! zaurlao sam i

Bili smo u nekom
malom
bacio se prema korveru. Ne- stanu dole ispod Telegraf Hi
ce mi umaci, prokleti bili!
]a, stamu koji je odisao istoDve vrste ruke su me e- om, urednou i slatkim mipale otpozadi i zadrale u me- risom ene. Shvatio sam da je
stu. Reagovao sam instinktiv- Sumiiko tu tek kada mi je prdno, zadajni udarac nogom i ne]a au do vrha ispunjenu
laktom unazad, jedan * od on- viskij em.
ih udaraca za koje narednici
Ispio sam je i zavrteo glana obuci garantuju da e one- vom, rasterujaii onu maglu kosposobiti neopreznog protivni- j a mi je sve vreme letela pred
ka.
oima. Da, sada sam se 1 ja
Samo to ovaj momak nije seao; u onom deliu sekunde,
bio neoprezan. Izbegao je mo-^ dok sam prolazio kroz dnevnu
je udarce, ne znam kako, i ba- sobu, neto sam preskoio; necio me na tle, pritisnuvi me koga ko je u kunoj haljiLni lesvojim ogromnim telom. Zaur-ao na tepihu ispod televizora.
64
udno, ali sada mi je ao i bolje, mislim da bih mu zaIrme, ak i posle svega to merio to me je zadrao da ne
mi je uinila. Nikakva uteha priem miniranim kolima. Da
nije to to je umrla zato to nije, morji bi problemi bar bi
je do kraja ostala tvrdoglava i li reeni...
Jedi jo, Sleje rekla
nije htela da me poslua.
Mada mislim da je
moje je devojka. Potrebna ti je
upozorenje stiglo ipak preka snaga...
Za ta?
sno. Fredrik je radio brzo, pro
Iznenaeno me je pogleda
kleto brzo.'
la.
I Beket...
Zar ne eli Rouz natrag?
Zakripao isam zubima. I SuIscerio sam se.
miko mi je blago dotakla e
Devojko, vrati se na ze
lo.
Mimo, lejde.
Ona joj mlju. Nemoj pokuavati da me
nee jo nita uiniti... potre zavara... najbolje je suoiti
bna im je kao oruje protiv se sa injenicama... ma kako
okrutne one bile^
tebe...
Ona je iva, Sleje.
Rouz. Govorila je o Rouz...
Eldriid. Gledao me je mir
ali sam veoma dobro znao da
su to prazne rei. Moje dete no, bez ikakvog izraza na licu.
udno, ali odmah sam mu
bie orue u njihovim rukama
Znam,' poznavao
sve dok sa sigurnou ne bu poverovao.
sam ga veoma kratko, ali sam
dem znao da je mrtvo.
A krhko telo osmogodinje i za to vreme nauio da imam
evojice strano je lako uni posla sa ovekom koji zna ta
govori.
titi. Zaurlao sam...
Ne znam ta su mi dali i
Ne, nisam smeo sebi dopus
kako, ali mislim da je to bilo titi da me savladaju lane na
u viskiju.
Probudio sam se de. Odmahnuo sam glavom.
nekoliko sati kasnije,
udno
Otkud zna?
Znam.
otupeo i smiren.
Uispeo sam
ak da pojedem nekoliko za
Nita vie.
Samo ta jedna
logaja izvrsne hrane koju mi re.
je devojka donela na posluavIskapio sam jo jednu au
niku.
koju ml je Sumiko
dodala
Eldri je bio tu pored te preko stola. ivot je iznenada
lefona, u poloaju oveka koji imao neki cilj. Ponovo.
oekuje neku vanu vest. P i
Nemojte misliti da sam se
ta nisam video. Moda je tako odmah ohrabrio, jer za tih ne
65
koliko sati koji su sledili po

novo sam, i to po nekoliko pu
ta preao sva mogua raspolo
enja izmeu najcrnjeg oaja i
smelog nadanja. Telefon je zvo
nio. I zvonio. I zvonio...
Eldnid bi tek ponekad ne
to rekao u slualicu i ja sam
shvatio da on to prima izvetaje od itavog lanca saradnka. Ili dounika, ako tako vi
e volite. Svejedno. Bilo je oi
gledno da nima zna gotovo
sve to se dogaa u gradu.
A onda...
Spustio je slualicu i okre
nuo se meni. Srce mi je zalu
palo bre.
Ona je iva, Slejde.
Znam i gde je.
Gde?
Motel Desafinado. Na
putu za San Mateo. Dva oveka
je uvaju, neki Loder i Avramesko. Ranije nisu radili za
Fredrika...
Klimnuo sam glavom, a li
ce mi je oblio znoj. Loder i
Avramesko. Znao sam ta ime
na. Ne, ranije nisu radili za
Fredrika, ali su ti momoi ra
dili za -onoga koji ponudi naj
vie u asu kada se zaele ma
lo posla. Kao pre tri. meseca
kada su likvidirali Evansa u
Alamidi.
Evansa. I njegovu porodicu.
enu i dvoje dece.
Mislim da je nina na mom
. licu proitao ta mislim, jer
su mu oi iznenada postale ta
mne i opasne.
Idem rekao je. Pit
e me ekati u blizini motela.
A ja?
Razmiljao je nekoliko tre
nutaka. Vrlo, vrlo kratko, u
stvari. Samo se meni uinilo
da to dugo traje.
Hajde klimnuo je gla
vom i ja sam osetio da mi sa
plea spada najmanje deset go
dina, spreman da slomim vrat
jo kojem od Fredrikovih ubica. I to golim rukama, bez ob
zira na onu ogrebotinu na mi
ici koja me je samo povre
meno tupim bolom podiseala
na sebe.
Osvrnuo sam se oko sebe,
irei ruke.
eli oruje? tiho je
upitala Sumiko. Sta ti naj
vie odgovara?
Zastao sam. Revolver je or
uje koje sam najbolje poz
navao i s kojim sam se najbo
lje snalazio, a li...
Nije dobro kada olovo leti
unaokolo. Naroito za one ko
ji nemaju oruje u rukama. I
za decu.
No rekao sam.
Nina je odmahnuo glavom.
Svi misle
ko rukovati
je to zabluda,
dvojicu mora
lje. Sumiko...
da je noem
rekao je
Slejde. Za
imati neto
la
ali
tu
bo
66
Zinuo sam kada je iz jedinog

ormana izvukla predmet neobi
nog oblika i stavila mi ga u
ruke.
Praka? Jesrte li sigurni
vas dvoje da mi ba to treba?
M islim ... ta dva tipa nisu Go
li jati. .. ali ni ja nisam David,
do avola!
Ta biblijska pria nosi lepu pouku, Slejde osmehnuo
se nina. Pogledaj...
Iz kone kesice koju mu je
devojka dodala izvukao je ku
glicu i stavio je u praku. Hi
tar kruni pokret rukom i
tras!
Zabuljio sam se u vrata na
suprotnoj strani prostorije. Ne,
oi me nisu varale; na njima
se jasno video
otvor iji je
preonik odgovarao preniku ku
glice.
Kao to vidi, Slejde, ni
je potrebna neka naroita obu
ka. A na malom rastojanju je
dnostavno ne moe promai
ti. .. Hoe da proba?
Slegao sam ramenima i sta
vio novu kuglicu u leite od
koe, vodei rauna da se ok
renem tako da ne
povredim
jedno od njih dvoje. Pokrenuo
sam desnu ruku, oseajui ka
ko teka, svakako olovna, lop
tica vue moje miie po od
govarajuoj krunoj putanji.
asna re, moja kuglica po
godila je samo tri prsta ispod
one rupe na vratima koju je

nina nainio!
N ije ih probila, naravno, ali
nipoto ne bih voleo da budem
na mestu momka koga ta stvar
ica pogodi u telo. Ili u lice.
Smeno, zar ne?
Mislim, dvadeseti
vek, rat
zvezda i sve to a va stari
prijatelj Slejd Paterson pola
zi u obraun sa profesionalku
ubicama naoruan igrakom zasatrelom jo u vreme kada su
prodavci po ulicama izvikiva
li naslove iz prve glave Bib
lije.
Moda je vama to smeno,
ali sam se ja oseao mnogo si
gurnije sa onom konom vre
icom u depu kaputa i pra
kom zadenutom pod opasa. '
inilo mi se da nina ima
neiscrpnu zalihu dobrih auto
mobila, jer smo se on i ja smestili u blistavi novi limkolm
koji je ekao pred zgradom.
Ne, ni ovoga puta nije nosio
svoj uobiajeni kostim; prili
no razumljivo, s obzirom da se
bliilo podne, iako kau da se
u San Francisku moete poja
viti na ulici obueni i kao dalaj-lama, a da ne
privuete
niiju panju.
Znam da sve ovo zvui u
dno, ali su to bile misli ko
jima sam se zavaravao na pu
tu do Alamide, izbegavajui i
najmanju
pomisao na Rouz.
Linkoln je gutao m ilje uli
ca, vesto se utiskuj ui i u naj

manji raspoloivi prostor iz
meu drugih vozila,
tako da
sam nekoliko puta
pretmuo;
ponovio se onaj
utisak koji
sam ve stekao da nina
operie po potporno drugoj vre
menskoj skali, bre od nas os
talih, obinih ljudi.
Poslednjih
nekoliko milja
puta osetio sam
kako mi se
znoj sliva niz lea.
Hladan
znoj. Ne od straha,
nemojte
me pogreno shvatiti...
To je tamo rekao je
nina, pokazujui
glavom na
levu stranu.
Sa najvie trake velike pet
lje na kojoj se odvajao saob
raaj za Alamidu videlo se na
milje unaokolo i meni je od
mah pala u oi omika, runa
zgrada koja je trebalo da do
ara izgled
nekadanjeg sto
arskog ranca. Sa jedne strane,
do puta, nalazila se velika ben
zinska stanica; na drugoj sam,
meu retkim
drveem, raza
brao
dvadesetak
bungalova
koje su gosti motela koristili
kao spavae sobe.
U kojoj je kuici? upi
tao sam promuklim glasom.
Ne znam tano. Moraemo
da se raspitamo.
Nije dobro odmahnuo
sam glavom. Ti tipovi nisu
sluajno ba na ovom mestu;
kladim se da neko na recepci
ji radi za njih.
67
Vrlo verovatno, ali nam
onda ostaje samo da pretrai
mo jednu po jednu kuicu...
Ni to nije dobro. Naroi
to usred dana.
Osmehmuo se. Nimalo samouvereno, nije to bio njegov stil.
Prepusti stvar meni, Slejde. Momak sa recepcije, ako
radi za njih, nee imati vre
mena da ih obavesti...
Linkoln se sjurio niz od
vojak za Alamiiu i
skrenuo
pored pumpe, a onda zastao
na parkimgu motela Desafina
do. Izbliza je bio jo runiji
nego gledan odozgo, sa rastojanja od dve, i po milje.
Ostani u kolima, Sleje
rekao je nina kada sam podi
gao ruku da otvorim vrata.
Postoji mogunost da oni po
znaju tvoje lice...
Klimnuo sam glavom, briu
i znoj sa ela. N ije mi pro
maklo da je motor kola ostao
upaljen i da su otna okrenuta
prema stazi koja je
vijugala
izmeu bungalova. Elrid je
oigledno bio spreman na brzu
akciju.
Meutim, kada se ponovo po
javio na vratima motela nije
izgledao kao ovek kome se u
ri; zviukao je neto u brzom
ritmu, naglaavajui taj ritam
zveckanjem
kljueva koje je
drao u desnoj ruci. Bacio ih
je na zadnje sedite pre nego
to je seo za volan.
68
nuo mi je rukom bez rei i

ta je to?
Kljuevi od kuice ob lenim korakom krenuo oko naj
jasnio je. Mislio sam da je blieg bungalova, onog iji je
najpametnije da izigravam go klju bio na naem zadnjem
sta motela; iako e svata po sediiu.
Zapalio sam
cigaretu iako
misliti o meni kad vide d a . u
sam znao da neu imati vre
kolima imam mukarca...
Jesi l i . .. morao sam mena da je popuim do kraja.
zastati da progutam pljuvaku. Ruke mi vie nisu drhtale i
ja sam se zbog toga zadovolj
Doznao si gde je Rouz?
Aha. Broj 14. Nije bilo no iscerio. Ne, gospodo profe
teko pogoditi; kljua od tog sionalci, Slejd Paterson jo ni
broja nema na tabli, a u knji je kandidat za staraki dom!
Rukav mog sakoa bio je do
gu nije upisano da je ta ku
voljno irok da u njega ugu
ica zauzeta.
Neko, dakle, ipak radi za ram kraj prake sa kuglicom
umotanom u kou; drugi kraj
njih.
Tano. Izai emo u bli sam zadrao u stisnutoj desnoj
zini broja 14. Ti e mi dati aci. Da, to e ii, proverio sam
dovoljno vremena da se pri- dva puta pre nego to sam od
umjam otpozadi, a onda e gurnuo vrata i izaao, mir
kajui na jakom suncu.
zakucati na vrata.
Cigaretu sam odbacio na ne
ta da kaem, do avola?
koliko koraka od vrata bun
I ta ako me lice Izda?
Nee morati nita da ka galova broj 14. Tiina. I vrelo
nemilosrdno pee
e osmehnuo se. - Potre sunce koje
bno mi je da privuee njiho utu zemlju pod mojim noga
vu panju na samo nekoliko ma, tako da je svaki korak
podizao oblaie praine. Zem
sekundi. U redu?
Klimntio sam glavom, izvla lja je bila edna. I kao da je
ei praku ispod opasaa. Ne znala da e je uskoro zaliti...
Krv.
ka sam proklet ako prvom ko
Udahnuo sam duboko, proji pomoli glavu na vrata broja
14 ne tresnem jednu od onih verio kako mi praka lei u
rukavu i zakucao na vrata.
kuglica posred ela!
Zavesa na prozoru se pomeKada je linkoln stao, pe
desetak jardi od broja 14, on rila i ja sam se prijateljski na
je odnekud izvukao usku, du cerio u tom pravcu. Mora da
guljastu torbicu i zabacio je je u mom osmehu ostalo jo
na rame izlazei iz kola. Mah tragova onog nekadanjeg ar
69
ma; u svakom sluaju kroz

prozor nije doleteo metak iz
revolvera.
Od mog plana sa prakom
nije na kraju ispalo nita; tip
je otvorio vrata, ali tek koliko
da na njih moe da proviri je
dnim okom.
ta oe? zareao je.
I to jedino oko i komad lica bio
je dovoljan da ga prepoznam.
Avramesko. Donald Avramesko.
ak i policija zna da je ubio
najmanje osam ljudi, dako ni
jedno od tih ubistava nije mo
gla da mu dokae. Gadan tip,
ne bih vie voleo ni na tele
viziji da ga vidim.
U h ... rekao sam.
Traim jednog prijatelja... da
li je tu?
Prijatelja?
zinuo je.
Zaboravio sam da vam kaem;
Avramesko je idiot koji se vredno trudi da dostigne nivo kre
tena.
uo sam kada je negde u
dubini bungalova s treskom pu
klo prozorsko staklo i izne
naeni krik nekog oveka. Lo~
era, verovatno. U onom jed
nom oku Avrameska registrovao sam iznenaenje. Sa za
kanjenjem od nekoliko dese
tina sekundi. Iscerio sam se jo
jednom.
- Mislim da je ve stigao
rekao sam prijateljski.
Mogao bi i da mi otvori, zna.
Bilo je lako,
smeno lako.
Pre svega stoga to je Avra

mesko uinio upravo ono to
sam mu rekao.
Otvorio mi je vrata, diui
prema mom trbuhu pitolj ko
ji je drao u ruci.
Zavitlao sam desnom rukom
i praka je obavila svoj deo
posla iako ak nisam pustio iz
ruke onaj jedan kraj. Nije ni
bilo potrebno, jer smo bili na
minimalnom rastojanju.
Spustio sam mu onu kugli
cu na elo svom snagom i on
je pao kao pokoen.
Proao
sam preko njega, vodei rau
na da mu uzgred sa obe noge
stanem na trbuh.
Vrata na suprotnoj
strani
male prostorije su se otvorila,
ali se na njima pojavio Eidrid.
U desnoj ruci drao je kratak
ma, dosta nalik onome koji
sam ve video. Niz otricu je
kapala krv osatvljajui trago
ve na jeftinom tepihu.
Ona je tu, Slejde re

kao je tiho.- Nita joj ni
su uinili...
*
- S tobom neto nije u re

du, Slejde. dere kao vuk ko
ji je bio na dijeti nedelju da
na. ..
Okruglo lice, upola zaklonje
no debelim staklima naoara i
oblakom miriijavog dima iz
lule; ela sa tek nekoliko pre
70
Da, Viku Gormenu. oveku

ostalih sedih pramenova i du
bok, grlen glas koji umiruje. koji mi je petnaest godina bio
Vik Gonrnen.
ini mi se da vie nego otac!
Uzdahnuo je i prepleo prste
tako izgleda od prvog trenutka
kada sam ga upoznao, mada to, na svom ogromnom stomaku.
- Deko moj rekao je
naravno nije tano.
Probudio me je pre moda vreme je da mi sve ispria...
Da, upravo tako. Jer taj od
deisetak minuta iz dubokog sna
u koji sam zapao gotovo im vratni tip?' Slejd Paterson, sve
smo stigli u njegovu vilu u do tog trenutka nije rekao go
brdima iznad Ouklenda. Rouz tovo nita. Sem da ga progo
je spavala pored metne, vrsto ne i da eli da se skloni sa
me steui svojim
ruicama. erkom na neko vreme.
Koji bi vas jo ovek u ov
Plakala je; ini mi se da je
primio
tek meni poverovala kada sam om prokletom gradu
rekao da je mama zaista mrtva, posle te dve reenice, a?
Ko je ovek koji je do
iako je bila tamo kada su je
vezao tebe i malu, Slejde?
ubili.
Video si ga?
Odloio sam viljuku i naZinuo sam; nima me je iz
smejao se. Vik Gormen je bio
izvrstan kuvar, to je prednost kola izbacio skoro pola milje
za oveka koji je vie od pede od Viikove kapije. Ako ga je
set godina uspeno izibegavao video, morao je imati neki te
sve brane zamke. A neke od leskop pri ruci, svi znaju da
tih zamki bile su briljivo pri bez onih naoara ne vidi ni
premane, mogu vam rei; na uti taksi.
Nisam ga video, ali znam
primer, ni ja ne bih izbacio iz
kreveta onu kerku teksakog da ovamo nisi doleteo, Slejde.
kralja nafte koja ga je opseda- A ovek koga progone ne ide
ako je veoma
la gotovo godinu dana iako joj taksijem, sem
glup. A ti to n isi. . .
je moeao biti i tata.
To j e . .. poeo sam da x>d, tako radi mozak Vikat

govorim i zaoutao. Ne zato to Gormena. uo sam do sada za
nisam mogao, kao kada je tre samo jednog momka koji raz
balo da govorim o ostrvu i- milja na slian nain, iako
ito. Neto u meni, neto moje, kau da on, u stvari nikada
spreavalo me je da Viku odam nije ni postojao. Serlok Holms.
Ne mogu ti rei nita o
ono to znam o nini, o Tabasko Pitu, Sumiko i njenim njemu, V i k . 2ao mi je . . . vidi
svaka re izgovorena o njemu
japanskim arolijama...
mogla bi biti fatalna. Mene su,

na primer, muili vie od tri
sata da bih ga odao; ne bih eleo da se neto slino dogodi i
tebi.
U pitanju je ona guva na
keju?
Jeste, Vik.
Otkuda mala u toj prii?
Zaskrgutao sam zubima.
Beket. On radi sa Vejnom
Frerikom, a ja sam . . . pa re
cimo, provalio tu stvar. Rouz je
trebala da postane oruje u nji
hovim rukama, ali smo uspeli
da je izvuemo. Zna da je Irma
mrtva? ,
Znam, Slejde. I ao mi je,
i pored svega to ti je uinila.
Nee varovati, V ik . . . ali
. je i meni ao.
ta misli da uradi sa
Kouz?
Ne znam. Neka ostane kod
tebe dok se ova guva ne sre
di, a onda . . . ne znam. Nisam
stigao ni da razmislim o tome.
Zao mi je, Slejde. Done
kle sam i ja kriv za sve ovo.
Tek mnogo kasnije doznao sam
da Beket nije ono to izgleda.
Nisi ni mogao da zna
slegao sam ramenima. Pro
kletstvo, do pre dva dana i ja
bih se smeo zakleti da je on
ist; ubre i sve to, ali ist to
se tie zakona. Meutim . . .
To ti je problem kad ima
previe para uzdahnuo je.
Uvek se plai da ti nee biti
71
dovoljno . . . Kakvi su sada tvo
ji planovi?
Rekao sam ti, sve do sada
vukao sam samo iznuene pote
ze. Treba da razmislim . . .
Oruje?
Aha. I to zna.
Kiselo sam se osmehnuo. Raz
govor sa Vikom Garmenom obi
no je takav i esto otkrijete da
on unapred zna ta ete rei.
N ije prijatno, naroito za ti
pove koji imaju dobro milje
nje o sebi i svojoj inteligen
ciji, ali ja sam se nekako navi
kao. Jedan od retikih kojima je
to uspelo.
Stvar je jasna produio je on, odbijajui guste
oblake miriijavog dima iz svo
je uvene lule. Sem od tog
tvog tajanstvenog prijatelja, ne
moj oekivati pomo ni od koga
drugog . .. trgovina orujem je
krupan biznis, gotovo isto tako
veliki kao trgovina drogom. Tvo
ji izgledi nisu neto naroito
dobri, Slejde; da si trkaki konj,
nikada se ne bih kladio na tebe.
Veruj em iscerio sam
se. Savet?
Dve mogunosti.
asna re, ponekad me je
podseo na jedan od onih kom
pjutera koji su upravo nemi
losrdno precizni.
Da promeni ime, opiis i
nestane odavde. . . ili da se
bori do kraja! Mogu ti dati
novac ako eli ono prvo; znam
72
da si jedan od retkih koji nije
umeo da iskoristi svoj poisao da
bi se obogatio . . .
Razmiljao sam. Dugo. Naj
zad odluka koja je bila preda
mnom nije nimalo jednostavna. Zato sam razmiljao. Gotovo
pune tri sekunde.
Hvala, Vik, ali ostajem.
Nita drugo nisam ni oe
kivao od tebe nasmejao se,
putajui iz plua oblak bar
deset odsto vei od svih koje
sam ikada video. U redu i
tu ti mogu pomoi. Majkldon i
Grober.
Majkldon i Grober?
zinuo sam od iznenaenja.
Prokletstvo, Vik, ova pria po
staje sve zapleteni ja, i to iz
asa u as! Nije mogue da i
oni imaju neke veze sa ovim?
Imali su. Vik mi je sve ob
jasnio na onaj svoj precizni na
in, ne upotrebljavajui nijed
nu suvinu re. Ako ne znate,
Majkldon i Grober su vlasnici
jedne od veih detektivskih age
ncija u gradu, speoijalizovanih
za krupne prevare, krupne pronevere i krupne poslove uopote.
Ne idile kod njih ako u pita
nju nije najmanje mili on dolarainae e vas udariti kap kad
pomenu svoj honorar.
Majkldon i Grober bili su
diskretniji on one egipaitske mu
mije u gradskom muzeju. Sum
njate da va poslovni partner
neto muti sa zajednikim ka
pitalom? Niste uvereni da je

biznismen koji trai sredstva za
neki privlaan projekt zaista
potpuno ist? Zanima vas bilans
kompanije za istraivanje zem
nog gasa u Ognjenoj zemlji?
PoCiraite Majkldana i Grobera i budite sigurni da ete
doibiti odgovor. I da niiko drugi
nee znati da ste ga dobili. Sem
vaeg rauna u banci, naravno,
koji e verovatno zavritati od
uasa.
Cak ni Vik nije znao ko ih je
angaovao na poslu oko trgovi
ne orujem, ali je pretpostav
ljao da je u pitanju neki ek
stravagantni milioner kome su
se verceri orujem zbog neeg
zamorili. Istraga je trajala vr
lo dugo i, kako je Vik pretpo
stavljao, jo uvek nije bila za
vrena, ali je zato bio uveren
da su njihovi dosijei pumi poda
taka. Za Majklona i Grobera radili su veoma sposobni
ljudi i govorilo se da svaki od
njih sutra moe dobiti posao u
kojem god hoete ministarstvu,
naravno kada bi bili tako a
avi da ih napuste.
Odmahnuo sam glavom ma
kraju Vikove prie.
Vik, zaboravlja jednu si
tnicu, do avola! Njih dvojica
mi nee rei ni rei ako im
to njihov klijent ne dopusti, a
vrlo dobro zma da ime klijenta
dre u sefu i da ga ne moe
izvui ni kletima!
Misli?
Ispruio je ruku prema tele
fonu, jednoj od onih prepotopskih sprava koju je valjda sam
Bel konstruirao. Gormen voli
stare stvari, Trebalo bi da vi
dite njegovu kuicu u brdima.
Naravno, matoro ubre bilo
je dovoljno popularno u San
Francisku da ga tri ili etiri
sekretara veoma brzo predaju
jedan drugom i da ne eka du
e od minut i po na razgovor
sa jednim od dvojice vlasnika
agencije.
Berte, ti si? uo sam
kad je rekao. To e onda biti
Bert Grober, mlai partner.
Mlai, jer ima samo ezdese
tak godina, znate.
Mislim da bi Vik Gormen
mogao da postane predsenrk
kada bi to poeleo, jer je za
svega pet minuta uspeo da
nadmudri matorog lisca kakav
je bio Grober. Videlo se da je
posao poeo u reklamnoj agen
iji; ubeen sam da je Grober
spustio slualicu sijajui od za
dovoljstva to e upoznati izvesnog gospodina Sloj da Patersona koji poseduje nove in
formacije, a te nove informa
cije mogle bi znaajno ubrzati
istragu koju vode gospoda Majkldon i Grober.
Ostajao je jo jedan problem.
Gospodin Slejd Paterson nije
posedovao takve informacije.
Sem ako ne raunate moja in
73
formacije o nini, a to bi iz
njega mogli izvui verovatno
samo neki novi pitomoi sa ostrva Siito.
Vik je slegao ramenima kada
sam glasno izrazio svoje sum
nje.
Do avola, Slejde, tebi je
bilo bitno da jedan od njih pri
stane da te primi na razgovor,
jer to je ono najtee, Bert Gro
ber i ja smo u svoje vreme lepo
saraivali na nekim sluajevi
ma i imam utisak da mu se i
ti dopada; nee biti teko da
ga ubedi da te angauje.
Mene da angauje? Jesi
li poludeo, Vik? Ja ...
Gle? podigao je obrve.
Prvi put ujem da nema
najbolje miljenje o sebi! Pa
ta misli da radi? Da se vra
ti Beketu i ponizno zamoli za
oprotenje? Samo pokuaj . ..
Bio je u pravu, naravno. Slejdu Patersonu bio je hitno po
treban neki posao i pored one
ogromne uteevine na raunu
u banci. Ogromne utoliko to
bih ospeo do ogromnog ma
murluka ako bih odluio da tu
uteevinu popijem ove noi u
nekom ne mnogo skupom lo
kalu.
Rouz? upitao sam, iako
sam ve znao odgovor na to
pitanje.
Bie joj lepo ovde, Slej
de osmehnuo se on. Sem
toga, imam utisak da e ta
74
tvoja igra tei mnogo bre, jer

Fredrik i Beket vie ne mogu
da biraju i nemaju vremena za
suptilne poteze. Oma se stee
oko njih, sve vre. Kladim
se da e za najvie sedam dana
sve biti gotovo i ti e moi da
odahne. Naravno, ako u me
uvremenu neko ne odlui da
ti disanje vie nije potrebno. . .
ubre matoro! Ba ume da
ohrabri oveka, zar ne?
I tako sam pola sata kasnije
bio na putu za San Franci&ko, u
kolima iznajmljenim na Viko^o ime i sa Vikovom kreditnom
karticom. I to ne samo zbog
kamuflae; onih nekoliko sto
tina dolara koje sam imao uz
sebe mogao sam upotrebiti i za
vanije stvari, a Vik je to dodobro znao.
Cerio sam se, jer sam u me
uvremenu smislio neto veo
ma lukavo i veoma - dostojno
Sleja Patersona.
Iskoristiu adut koji sam sve
o tada krio u rukavu. ak i
od samog Vitka Gormena.
Poznanstvo sa ninom, narav
no. Smeo sam se kladiti da e
MajtkMon i Grober rairenih
ruku doekati oveka koji iim
moe dati informacije o tre
nutno najtraenijem oveku u
Kalifom iji. Ne zato da bi ga
predali policiji ili nekom dru
gom, naravno; oni su jednosta
vno skupljali informacije i strp
ljivo ih slagali po svojim dosi-
jeima, znajui da e im pre ili

kasnije zatrebati.
Prljava zamisao, zar ne?
I sam sam brzo doao do is
tog zakljuka. Bio je to lep plan.
Dok je trajao. . .
* *
Jedna od onih starih kuerina uvuenih duboko u trbuh
grada i daleko od bunih ave
nija. Neupadljiva bronzana ta
bla pored ulaza, lift koji spo
rou podsea na lude dvade
sete godine.
I sekretarica koja je podseala na moje lude dvadesete
godine. Mislim na vreme kada
sam bio spreman da poletim za
svakom suknjom i pravim sve
one gluposti koje pesnici oiprav
avaju reju zaljubljenost.
Jednim ledenim pogledom pod
setila me je da su moje dva
desete godine davno prole i
ja sam uzdahnuo, obeavajui
joj u sebi sastanak za nekih
petnaestak godina. Takav ti<p
ena brzo stari; videemo se
otnda, mala m o ja . . .
Mister Paterson - rekao

je Grober pokazujui mi gla
vom stolicu. Seo sam sve manje
ubeen da e od ove Vikove
zamisli neto biti.
Grober ume jednim pogle
dom da obeshrabri oveka. Mo
gue da se zarazio od one svoje
sekretarice, ali e pre biti da

je ona taj trik nauila od nje
ga. Duboko sam udahnuo i po
eo svoju priu . ..
Da li sam ga ubedio? Teko
je to rei, jer je poznato da je
Bert Grober jedan od najboljih
igraa pokera na Zapadnoj oba
li. Sreom, dovoljno sam snalaljiiv da mu ono malo inje
nica koje znam lansiram vesto
uvijene u oblandu od k ru p n ih
rei i jo krupnijih obeanja.
Da, ninu nisam pominjao,
sem kao prijatelja koji mi je
pomogao. Ipak sam se najprijat
nije oseao sa tim adutom u
rukavu.
Sve u svemu, mister Paterson rekao je on na kraju
jedini dokaz koji mi moete
ponuditi jeste taj razgovor ko
ji ste uli u Triani. Hmmm...
vi ste ubili onu dvojicu krimi
nalaca tamo?
Ja? Zaboga, mister Gro
ber, zar vam liim na ubicu?
Ne progunao je. Je
dnu stvar volim kod tog Grobera; uvek e vam jasno dati
do znanja na emu ste.
Bojim se da je ovih petna
estak minuta vae pasete za
mene izgubljeno vreme, mister
Patersoin - rekao je ustajui.
Vaa pria zvui zanimljivo,
ali ja i moj partner ne
moemo da radimo dok ne zna
mo s kim imamo posla. A vi
75
do sada niste pomenuli nijed
no im e, . .
Hoete imena? iscerio
sam se. Uvek sam imao smisla
za dramatine nastupe. Pa
dobro... Vejn Fredrik d Silvanus Beket.
Iscerio sam se oekujui da
skoi na one svoje kratke noge
i zagrli me. Umesto toga on se
zabuljio u sto, ekajui ogrom
ni nos i krivei lice koje je i
bez toga imalo majmunski iz
raz. Samo, pazite da vas taj
izraz ne prevari.
Loma! dreknuo je iz
nenada. Loma, do avola,
jesi li gluva!
Poskoio sam, iznenaen sna
gom tog glasa, mada mu je bio
potreban. Vidite Grobarova kan
celarija nema nijedno od onih
uda tehnike koja neprestano
zvrje i trepu i skloni su da
vam prekinu vaan razgovor u
najmezgonijem trenutku.
Onaj riokosi aneo uetao
je sa blistavim osmehoim na
licu.
Izvolite, mister Grober
zacvrkutala je.
Proveli da li je mister
Majklon kod kue i zamoli
ga da primi mene i jo jednog
oveka za ... koliko je sada sati?
etiri i dvadeset, mister
G rober. . .
Bio sam spreman da padnem
pred njene noge i grizem te
pih. Nikad nisam uo da jedna
76
ena tako ljupko kae etiri

i dvadeset, mister Grober.
U pet. Ako pristaje da
nas primi, obavesti Angus a da
bude spreman za pet minuta.
Hajde, dete, pouri i uradi mi
to, hajde, do avola, ta eka!
Izgubila se, njiui bokovima
tako da bi ak i mornari do
bili morsku bolest. Nisam znao
ta bih jo rekao i zato smo i
Grober i ja sledea dva ili tri
minuta utali i posmatrali je
dan drugog, sve dok se vrata
nisu ponovo otvorila.
Mister Majkldon e vas.
primiti - gukala je riokosa.
Samo me. je zamolio da vas
podsetim da je danas subota.. .
Subota! Do avola, znam
da je subota zaurlao je Gro
ber. Misli da volim da
sedim subotom u ovoj pranja"
voj kancelariji dok moj ortak
igra golf sa dosadnim politia
rima? ta je sa Angusom?
/
Angus je spreman,, mister

Grober.
I ja sam bio spreman i to
joj neprestano davao do zna
nja, a li. .. znate ve onu izre
ku: kad biste mogli da ih dobi
jete sve, prestale bi da vam bu
du interesantne.. Kiselo groe
i tako to . . .
Opet onaj spori i beumni
lift, a onda smo se nali na
krovu sa kojeg se pruao divan
pogled na grad.
I na helikopter koji je stva

rao dovoljno promaje za deset
velikih ventilatora. Mogu vam
rei da je Grober sve radio u
velikom stilu.
- Zdravo, Anguse doba
cio je pilotu dok smo se vezi
vali. Idemo do mister Majki
dona ...
Pilot se iscerio, zgodan mla
di preplanulog lica, svakako
jedan od onih bistrih momaka
iz agencije.
Taono na igralite za golf
i ovog puta? rekao je.
Bojim se da e mister Majkl
don jednom ispuniti svoju pretnju i nabaviti taj protivavionski mitraljez!
I onda smo poleteli, pomisliete.
avola smo poleteli!
U asu kada je motor jae
zabmjao i ptica poela da pra
vi jo veu promaju, jedan ovek je ietao na vrata kojima
smo i mi doli. Podignutom ru
kom dao nam je znak da ga
saekamo.
Ko je to sad, do avola?
zaurlao je Grober. Sta
hoe? Kako je uspeo da stigne
ovamo?
Angus je utao, ali mi nije
promaklo kako mu je desna
ruka sklaznula do depa kom
binezona, mada mislim da mu
to ne bi pomoglo da je onaj tip
imao nameru da nas napadne...
Jeste, nina. Moj prijatelj

Lesli Eldri. Moete misliti da
mi je bilo mnogo prijatnije oiko
srca zato to ga nijednom reci
nisam pomenuo Groberu.
Poznajem ga rekao sam.
- Zove se Eldri, Lesli Eldrid . . . on mi je pomogao da
ujem taj razgovor u Triaind...
Aha video sam kako
ga Grober prouava zamilje
nim pogledam dok je prilazio
helikopteru. Preko ramena je
imao onu duguljastu torbicu
neobinog oblika koja je poseala na one u koj'ima se nose
tapovi za golf, ali sam se smeo
'kladiti da je i ovoga puta u
njoj itav mali arsenal.
Moje ime je Eldri, mister Grober rekao je kada mu
je Angus otvorio vrata. Ja . ..
Kasnije, kasnije! zaurlao je ovaj. Prokletstvo, civilizovani ljudi ne mogu raz
govarati ti ovoj buci! Hajde,
upadaj!
I onda smo konano poleteli,
najpre u uskom luku, piravlaei se izmeu okolnih viso
kih zgrada. Zabrinuto sam po
gledao Angusa, ali je oigledno
znao ta radi i to ga je jako za
bavljalo, sudei bar po osmehu
koji mu je lebdeo na licu.
Ona dvojica su utali, pa sam
utab i ja. Najzad nita vie
nisam ni imao da kaem, zar
ne?
77
Leteli smo na sever, iznad
Zlatnih vrata i dalje du obale.
Nisam znao gde ivi Majkldon
ali to nije bilo teko pogoditi;
u jednoj od onih vila sa izlazom
na neki mali zaliv koje su oid
kopna odvojene visokom eli"
nom ogradom ili betonskim zi
dom, kamufMramiitm tropskim,
rastinjem. Takvih vila ima na
hiljade; neko je jednom izra
unao da moete proetati peice do granice Oregona, a da
nijednom ne stupite nogom na
tle koje pripada dravi.
Grober je odmah zadremao,
a i ja sam razmiljao o slinom
poduhvatu kada mi je u oi iz
nenada palo ninino ponaanje*
Oi mu nisu mirovale nijednog
trenutka i neprestano je pogle
dom pretraivao prostranstvo
oko nas.
Odmahnuo je glavom na moj
upitan pogled, ali me to nije
umirilo, jer je odmah posle to
ga progovorio prvi put otkako
smo posedali u ovu bunu e
linu pticu.
Da li je ovaj helikopter
naoruan? pitao je Angusa
tihim
glasom, ali je Grober
odmah otvorio oi.
< Naoruan? zakretao
je. Do avola, mladiu, za
to bi bio naoruan? Japanci su
odavno odustali od onog plana
za invaziju Zapadne obale . . .
sea se Hiroime?
78
Oruje katkad dobro doe

i u miru odvratio je nina.
Vie nije kruio pogledom una
okolo, jer mu je bio prikovani
za jedno mesto na nebu, desno
od nas i na neto veoj visini.
Mattori Grober, avo da ga
nosi, imao je bolje oi od mene.
Ko je to? upitao je. Tek
tada sam i ja ugledao crnu takicu sa svetlim krugom iznad
nje.
Jo jedan helikopter.
Nina nije odgovorio. Teko
da je odgovor bio ikome potre
ban, jer svi smo bili inteligen
tni ljudi i znali kakvog smo se
posla prihvatili.
Da sletimo? upitao je
Angus vrlo mimo i hladnokrv
no. Istina je ono to govore za
Grober ove i Majkldonove opera tivce. . .
Ne odmahnuo je Elrid glavom. Suvie su blizu,
stii, e do nas pre nego to
dotaknemo tle i to bi im samo
olakalo posao.
Onda? bio je to Grober. I on miran i hladnokrvan.
Prokletstvo, kakvi su to ljudi
bili? Meni je za tih pola mi
nuta kroz glavu proletelo dva
desetak aavih zamisli iji je
jedimi cilj bio spasavanje ragocene koe Slejda Patersona!
Eldrid nije odgovorio, jer
su otn i Angus bili zauzeti do
govorom punim strunih termi
na koje nikada nisam razumeo.
asna re, ta dva momka znala

su sve o helikopterima, turbu
lencijama, nekim slepim uglo
vima i radij uima okreta . . .
Helikopter koji nas je sle
dio bio je mnogo bri. I vei,
to se odmah videlo. A to se
tie oruja. . . hmm, ovek koji
profit pravi na trgovini oru
jem oabrae za sebe uvek
ono najbolje.
Na primer, voene
rakete
vazuh-^vazduh. Ili neto slino,
ali podjednako efikasno protiv
nenaoruanog helikoptera.
Kako su nam uli u trag,

do avola? procedio sam.
Akademsko pitanje i nimalo
relevantno, valjda se zato niko
nije ni potrudio da mi odgovo
r i. .
Eldridov i Angusov dogovor
bio je zavren i nina je sada
petljao dko one svoje torbice,
izvlaei iz nje dugo tanko ue
od neeg to je podsealo na
crne svilene niti. Paljivo ga je
namotao oko leve ruke, a onda
se zabavio time da neto sitno,
okruglo, privee za drugi kraj
ueta.
Nisam video ta je to, jer je
moju panju neodoljivo priv
laio pogled na taj prokleti he
likopter koji sam sada vrlo ja
sno video. Izmeu ostalih de
talja i runu crnu cev mitra
ljeza koja je trcala iz njego
vog prednjeg dela.
Nina je odgurnuo vrata po
.
79
red sebe u stranu i buka mo tela uvis, pod tako strmim ug

tora iznenada je postala mnogo lom da sam protrnuo. Do a
snanija, a uzburkani vazuh vola, pad sa ove visine ubie
nas isto tako sigurno kao i
je nahrupio u kabinu.
Iscerio se kada smo se Gro- rafal iz mitraljeza od dvadeset
ber i ja zgrili na svojim sedi- milimetara!
Niniina desna ruka je poletima.
Ne brinite, nee dugo tra tela i ono crno ue je kao zmija

sukmulo kroz vazduh . . .
jati . . .
I obavilo se oko rotora dru
Vrlo uteno, zar ne? I ja sam
znao da nee dugo trajati. . . gog helikoptera!
Priznajem, nije mi bilo jas
i da e posle toga biti vrue,
no, iako sam se divio preciz
avolski vrue!
Nisam uo rafal iz njihovog nosti tog hica. Ako je hteo da
mitraljeza, ali sam shvatio da se ue zaplete u krilca elise,
su otvorili vatru kada je An- od toga nee biti nita; otre
gus dopustio da naa ptica na ivice pOkidae ue kao pauinu.
Ono posle toga nisam video,
glo propadne, tako da mi se
eludac podigao pod grlo. Nisu jer je Angus jo jednom oborio
nos helikoptera nanie i udes
pogodili. Ovoga puta . . .
Nina je mirno
sedeo na no, izbegavajui trei rafal, a
svom mestu, njiui u desnoj moj iludac nikada nije pod
ruci slobodan kraj onog svog nosio takve manevre. U stvari,
ueta. Nije mi bilo jasno ta video sam ta e se dogoditi;
ima nameru da uini, ali sam ue je poelo da se namotava
utao, znajui da niim ne mogu oko osovine vertikalne elise. I
doprineti pokuaju da sauva to je bilo sve ....
avola sve!
mo
itavu kou__
Potpuno sam zaboravio ono
Jeste, taj drugi helikopter je
bio vei, ali zato nezgrapnifji i to je niina privrstio za dru
tei za upravljanje. Ili je An- gi kraj ueta. A to neto eksgus bio mnogo bolji pilot od .plodiralo je kada se ue namo
svog kolege prekoputa. Ne znam. talo do kraja na osovinu. Pri
U svakom sluaju, prva dva nekoliko hiljada obrtaja u mi
rafala nas nisu pogodila i El- nutu to je ilo brzo, toliko
drid je uglom usana dobacio brzo da se i na helikopter
zatresao od udarnog talasa i
neto Angusu . i .
Umesto da jo jednom poto gorki, crni dim je prodro u
ne, pred pretnjom treeg ra kabinu pre nego to je Eldrid
fala, naa ptica naglo je pole- dospeo da zatvora vrata.
80
toliko imanje. Po svemu sudei,

posluga je gledala svoja posla.
Patersona poznajem re
kao je Majkldon kada je svaki
od nas imao au sa svojim
privatnim otrovom u ruci. I
Angus, i zbog toga mi se sve
vie dopadao. Plaim se ljudi
koji ne piju, sposobni su za
svakakve gluposti kada su trezni. Ali, ko ste vi, mladi
ovee? obratio se Elriu.
Znao sam da je bar deset
godina sitariji od Grob era, ali
to nikada po njegovom izgledu
ne biste rekli. Prava plea, sedi
brkovi i srebrna griva nad
licem preplanulim od sunca;
*
recimo kao to prikazuju pen*
*
izioniisane pukovnike engleske
Arngus nas je zaista spustio armije u loim filmovima.
ovek koji vam moe po
nasred terena za golf. I Majkloai je zaista igrao
golf na moi, mis'ter Majkldon re
kao je EMri. Mogu vam
tom terenu.
Ako je imao nekih gostiju, rei i ime . . . alko smatrate da
uspeo je da ih rast era u rekor je to vano.
dno kratkom, raku. etikao je
5ta je ime? progunao
po irokoj travnatoj povrini i je Grober. Postoji milion le
leno izmahivao palicom, kao da galnih razloga zbog kojih o
i ne primeuje bunu elinu vek moe promeniti
ime . . .
pticu koja mu se spustila go ta ima da nam kae, mladi
tovo na glavu.
u?
A li je znao da dolazimo, a
Nita dok ne ujem ime
to je pokazivao i niski stoi sa
kofom leda i itavim redom vaeg klijenta.
Nisu se ak ni pogledali, a
flaa u senci jednog drveta. Po
slugu nisam video, ako je u sna re. Izgleda da nisu bez
Majkldonovoj vili uopte i bi osnova one prie da njih dvo
lo, a moralo je biti, jer sam si jica umeju da itaju misli je
gurno nije mogao da odrava dan drugom.
Odmahnuo sam glavom, zevajui od iznenaenja.

Pod
nama je promicala obala okeana obrubljena ljupkom ogrli
com od bele pene. A prema toj
ogrlici padale su vee i manje
tamne krhotine iz kojih je iz
bijao dim.
Smuilo mi se. A znate za
to?
Moja prokleta mata, narav
no. Na trenutak sam pomislio
da bi se to isto dogodilo i nama
da je samo jedan od onih ra
fala pogodio, recimo, rezervo
ar sa gorivom . . .
81
Rei u vam iscerio se

Majkldon. Ako obeajte da
se neete sm ejati. . .
Pogledao je u mene. Boga
mu, nije mogue da sam ja iz
gledao najneozbiljinije u ita
voj toj druini
Ova pria nije nimalo srne
na rekao je Eldrid.
Samo recite .. .
Salvanus Beket. Vlasnik
Njusa.
Nisam se iznenadio. Zbog e
ga bi inae Majkldon upozo
ravao da se ne smejemo, zar ne?
Lukavo, nema ta. I protiv
svoje volje poeo sam da se
divim svom bivem gazdi.
Bivem, naravno. Zar biste
pomisli da bi Slejd Paterson
mogao da radi za takvog tipa?
Da, lukavo. Beket i Fredrik znali su da im najvea
opasnost moe zapretiti od stra
ne najbolje detektivske agen
cije u gradu, pretpostavljajui
da su odgovarajui ljudi u po
liciji ve zbrinuti.
Zbrinuti,
mislim da znate ta to znai.
Na taj nain u svakom trenut
ku su znali dokle je stigla is
traga o njihovim poslovima i
ko je od njihovih ljudi bio ne
oprezan. Velemajstorski.
Zaboravili su samo jednu bit
nicu. Leslija Eldrida, jedinog
ninu na Zapadu . . .
Sada znamo na emu smo
uzdahnuo je Grober, podi
ui au. Pitanje je samo
kuda odavde. Majkldone?

Ugovor sa Beketom ras
kidamo, to je najhitnije.
A
posle toga . . . slegao je ra
menima. Nas se ta stvar ne
tie . . . sem ako nas neko drugi
ne angauje da prikupimo do
kaze protiv Beket a.
To zvui veoma jednosta
vno krto se nasmejao El
drid. Meutim, ne moete
se tako lako izvui iz te mree,
gospodo. Beket i Fredrik ne
oprataju. . . a naroito kad ose
aju da su u klopci. Ono to
se maloas dogodilo sa heliko
pterom dovoljan je dokaz da
nee oduistati.
Mislio sam da e Majikldon
zinuti od uda, jer niko od nas
do tada nije pomenuo dogaaj
sa helikopterom, ali je on samo
klimnuo glavom.
Video sam rekao je
flegmatino. Pravi penzionirani
engleski pukovnik. Anguse,
mora nekako zakrpiti one ru
pe. Ne deki ju nimalo estetski...
Rupe?
Jo jednom mi se smrailo.
Naa elina ptica mirovala je
na travnjaku i ja sam na nje
nom lovom boku tek tada ug
ledao niz urednih rupica iji
je prenik bio, smeo sam se
kladiti u to, tano dvadeset
milimetara.
A znate gde! Otprilike dva
ili tri ina iznad mesta gde se
nalazila moja jedina glava!
82
* to je najgore nasta
vljao je Eldrid mirnim glasom
njima se uri, a ovek koji
uri ne bira sredstva. Uskoro
e pokuati opet.
Ove?
Majkldon, naravno. Na licu
mu se vielo da ne podnosi
pomisao da bi se k rv mogla
proliti po njegovom urednom
zelenom travnjaku.
-Da, ove, mister Majkl
don. I to uskoro!
N i sada se nisu
pogledali,
ali je Grobeir klimao glavom
pokazujui da se potpuno slae
sa onim to je Majkldon go
vorio.
ta onda ekamo, do a
vola! z a u r la o je matorac,
skaui na noge. ini mi se da
sam ak gledao jedan film sa
glumcem koji je potpuno liio
na njega. Engleski pukovnik u
nekoj koloniji dobio je vest da
se pribliavaju pobunjeni div
ljaci. .. dalje valjda znate i
sami. Anguse, pokupi momke
i neka se dobro naoruaju. Berte, ti preuzmi kapiju. Neka dva
. ne, tri oveka pou s to
bom . . .
Trenutak.
Nina je to rekao tihim gla
som, ali smo svi zastali eka
jui da produi.
- N ije to nain da ih do
ekamo rekao je. Gola
snaga ne dolazi u obzir, jer je
to jedino u emu oni imaju
prevlast. Rekao sam vam da je

za Frerika i Beketa prolo vre
me suptilnih poteza.. . .
Nego?
Divio
sam se Majkldonu.
Redak je ovek njegovih godi
na i iskustva koji tako spremno
pristaje da poslua sugestiju
drugog.
Treba da ih iznenadimo.
I nadmudrimo.
Kako...
Moete misliti da sam veoma
paljivo sluao ono to je nin
a imao da nam kae. I ne
samo ja.
I sve to vreme njegove oi su
bez prekida pretraivale pros
tor oiko nas. Posle sam doznao
o emu se radi; on to naziva
haragei, jo jedna japanska re
koja se ne moe ba najbolje
prevesti na engleski. esto u
lo, moda, ili ulo koje je
mnogo obuhvatnije i opreznije
od ostalih. Moda sam ja to
pomeao i sa filozofijom, ali u
svakom sluaju Eldrid mi je
tvrdio, a Sumiko ponovila, da
je za haragea sposoban samo
ovek koji ivi u potpunom je
dinstvu sa svojom okolinom.
Mnogo prie, ali se sve to
svodilo na jedno: ovek koji
ima oi i na leima, ovek koga
jednostavno ne moete iznena
diti, jer je u stanju da oseti
opasnost mnogo pre nego to
ona stvarno zapreti...
Odredio mi je mesto koje mi

se uinilo potpuno sporednim u
njegovom odbrambenom pla
nu: u bunju na ivici terena
za golf, tako da mogu da motrim
na zaliv, usku povrinu vode
izmeu strmih stena. Imao sam
ak i oruje, mnogo savrememije od onog poslednjeg koje
sam koristio, ali sam se ve po
esti put presliavao kako se ta
prokleta automatska puka otkouje, kako se ubacuje metak
u cev i kako mogu regulisati
da li da pucam po jedan ili rafalno.
Ve pogaate da sam bio spre
man da je zamenim za onu pra
ku, samo da se neko setio da
je ponudi. . .
Sunce se sputalo na zapadu
i ja sam i protiv svoje volje
uivao u prizoru, razmiljajui
o tome kako bi ova naa pla
neta bila mnogo lepe mesto da
nije ljudi. Znao sam da e nebo
uskoro dobiti purpurnu boju
koja e se, po nekom udnom
optikom zakonu,, preslikati u
zlato po mirnoj povrini ofkeana.
Uzdahnuo sam, gledajui te
ki crni elik cevi. Pravi je
zloin protiv prirode ono to mi,
uobraeni dvonoci, svakodnev
no inimo.
A naroito ono to inimo
sa ovakvim orujem kakvo je
ova prokleta puetina u mo
jim rukama!
83
Krajikom oka opazio sam
pokret na terasi vile.
Zaista, u ovom poslu izne
naenja stiu jedna za drugim,
tako da ovek nema vremena
ni da se oporavi. Zinuo sam, po
ko zna koji put tog dana.
Majkldon. Hladnokrvan, ute
gnut i prav kao i uvek, sa bri
ljivo
oeljanom sedom gri
vom.
I sa tapom za golf na ra
menu!
Uzbuna je prola? za
pitao sam s nadom u glasu
kada je proao pored mog buna.
Nije odgovorio nita. Samo mi
je eretski
namignuo svojim
plavim okom.
ekajte m alo... plavim okom?
Prokletstvo, maloas je Maj'kl
on imao crne oi, crne kao
dva ugarka!
A to je znailo d a . . .
Setio sam se konobara u Tri
ani. I onoga to sam doznao
na ostrvu iito. Nine su pra
vi majstori u markiranju.
Prema tome,
preda mnom
nije bio Majkldon. I moj po
loaj oigledno nee biti u za
peku kada pucnjava jednom
pone!
Uivanje je posmatrati dob
rog glumca na poslu. Da je sam
Majkldon nekim udom nai
ao ovuda kladim se da bi po
eo da zaviruje unaokolo tra
ei okvir ogledala ...
84
Samo to nisam imao vreme
na da razmiljam o tako za
bavnim stvarima, jer se iza gre
bena koji je oznaavao severnu stranu ulaza u zaliv poja
vio amac. Mali motorni amac,
onakav kakav za sobom obino
vuku bogatake jahte. Buka
motora tupo je odjekivala me
u stenama oko zaliva.
Hodom oveka koji, zamtere
sovan, prilazi da vidi ko to
stie u njegov zamak, Eildrid
je priao ivici terena za goli,
do mesta odakle su uske stepe
nice, useene u kamen, vodile
do same povrine vode i malog
drvenog mola.
Sunce mi je tuklo pravo u
oi, ali ni taj zaliv nije bio
naroito velikij, stotinak jardi
ili tako nekako, iako sam znao
da je na ovom mestu dno okeana duboko dole, zahvaljujui
ovirn nesigurnim kalifornijsikim
stenama. Nije bilo teko prebrojati ljude u amcu.
etvorica.
Nagi do pojasa, sa crnim ko
sama zalizanim unazad sa ela.
I sa blistavim otricama u ru
kama.
Ovoga puta i Higaiijevi pitomci se nisu skrivali pod ma
skom civilizovane odee. Dola
zili su da ubiju ili da budu ubi
jeni^ u oba sluaja odea im
nije bila potrebna ...
*
*
Kako je taj prokleti niina

znao da e oni. doi? Odgovor
je samo jedan.
Haragei.
Svejedno, najhitnije u svemu
bilo je da ih je doekao na
takav nain da jednostavno nisu
mogli posumnjati da je to ovek koga trae. Moda su se i
ismejali, razimenjujuii ale o
glupom belom oveku koji ih
eka naoruan samo palicom za
golf, tamo gde bi svaki Japa
nac dao petama vetra kada bi
shvatio ko mu dolazi u posetu..~.
A onda se dogodilo ono naj
udnije od svega.
Pustio ih je da se jedan po
jedan popnu onim uskim ste
penicama, odbacivi tako sva
ku prednost koju mu je davao
poloaj, tavie, povukao se ne
koliko koraka unazad, ostavlja
jui im tako prostora da stanu
jedan pored drugog.
Na kraju je odbacio i svoju
masku, obrativi im se na ja
panskom. Odnosno, pretpostav
ljam da je to bio japanski, jer
ni jednu jedinu re nisam ra
zum eo iz kratkog govora koji
im je odrao.
Bio je majstor psiholokog
.rata, naravno, zada jui tim ipak
neiskusnim momcima ok za o. kom. Najpre ok to otkrivaju
da je ovek koga trae ve
Pony West
Borilake vestine 25
pred njima, zatim ok zbog reci

kojima je najavio smrt za svu
etvoricu.
Ne, nisam razumeo ta im
je rekao, ali su pokreti bili vema jasni. Kao i pokret kojim
su se njih etvorica instinktiv
no primakli jedan drugom kada
su shvatili da je to nina.
Podigao sam puku i ubacio
metak u cev, ali sam znao da
neu imati vremena da pucam.
Ti momci, sva petorica, bili su
brzi, daleko bri od mojih ve
pomalo usporenih refleksa.
Bolje bi bilo da sam u ru
kama umesto te gvourije imao
filmsku kameru; mislim da bi
jedimo jalko usporeni snimak
pokazao ta se sve odigralo na
toj strmoj obali.
Napali su slono, sva etvo
rica, isputajui jednovremeni
krik od kojeg mi se krv sledila.
A li ne slepo, bez sistema. Ne,
bili su to dobro obueni momci.
Posealo je na ples ili na
balet, savremeni balet, gde ig
rai ponavljaju isti pokret je
dan za drugim. U svakom slu
aju etiri otrice spustile su
se na isti cilj u vremenskom
intervalu od moda jednog sto
tog del sekunde.
Niste znali da tap za golf
moe da poslui kao oruje?
Moe. U pravim rukama.
Nina nije saekao one uda
rce na mestu u koje su bili,
upereni; odskoio je
gipkim
85
skokom unazad i zavitlao onaj
tap, kao koplje, na jednog od
one dvojice u sredim. To drvo
je veoma tvrdo; probilo je i ko
u i rebra i ostalo da tri iz
golih grudi, iako je Japanac uz
uasni krik bola ispustio s v o j
katana i pokuao da ga istrgne
sa obe ruke dok ga je energija
udarca nosila unazad, preko ivi
ce obronka i dole, do povrine
okeana.
Meutim, elik je i dalje zvi
dao oko njegove glave i zaista
ne znam kako je izbegao sve
te udarce. Moda zato to je sa
da skoio meu njih, efikasno
im oduzimajui prednost dugog
maa u rukama.
Iz te spletene gomile naglo
je ispalo jo jedno nago telo,
zalivajui mlazevima krvi Majkldonov travnjak. ovekovo
grlo bilo je razderano; tek ka
da se sve zavrilo zapazio sam
da nina sa svojih prstiju ski
da duge eline kande, sline
onima koje sam jednom video
i u snu...
Da bi se situacija jo vie
tskomplikovala, sa druge stra
ne kue, tamo od kapije, izne
nada se zaula pucnjava. Dugi
rafali. Mogao sam se kladiti da
je za tridesetak sekundi, ko
liko je to trajalo, bilo ispalje
no vie metaka nego u prvih
est borbi naih predaka sa
Indijancima.',.
86
U meuvremenu, krv je i
dalje zalivala travnjak terena
<za golf. Ne znam kako, jer
dobru polovinu svih tih udara
ca nisam ni video u onom vrt
logu od tri tela. Jedan od njih
ipak jesam; nina se visokim
skokom iznenada
naao nad
glavama preostle dvojice da bi
levom nogom uklonio kasno po
dignuti ma, a drugom pogo
dio protivnika pravo u vrh bra
de. Lomljava kostiju ula se
ak do mene; ovek je ostao da
lei na travi, mrtav pre nego
to je i dotakao smrskanim li
cem.
Onaj poslednji ustuknuo je
nekoliko koraka, do prvog stepenika koji je vodio niz ob
ronak. Lice mu je bilo bez ika
kvog izraza, ali sam znao da
razmilja da li da bei ili da
nastavi borbu za koju je morao
shvatiti da je bez ikakvih iz
gleda.
Nina je strpljivo ekao da
se on odlui, nepokretan, kao
statua od tvrdog starog drveta. Zapazio sam kako mu krv
kaplje sa onih kandi na des
noj ruci.
Ona mlada budala dopustila
je da glupi ponos savlada zdrav
razum u njemu. Poleteo je napred, podiui ma, sa krikom
u kojem je ak i moje nemu
zikalno uvo razabralo
itavu
lepezu oseanja:
strah, gnev,
oajanje...
Kunem se, nina je dozvolio

da ta otrica stigne gotovo nad
samu njegovu glavu, a onda je
munjevi tim pokretom podigao
levu ruku.
Ruka napadaa bila je zau
stavljena kao da je pogodila u
ogromnu stenu. Jedan trenutak
stajali su taiko, poseajui na
figure sleene na delu nekog
dobrog majstora fotografije, a
onda je desna ruka nine ne
stala u Japaneviim grudima.
Da, nestala. I ponovo se po
javila, krvava do lanka, ste
ui meu onim kandama ne
to to se slabano
grcilo i
koprcalo.
Odgurnuo je mrtvo telo od
sebe i prezrivim pokretom od
bacio jo ivo srce daleko u
okean. inilo mi se da u tom
gestu nazorem izazov oveku
sa druge
strane te ogromne
vodene povrine; onom koji je
sa nekoliko rei poslao sve te
mlade ljude u sigurnu smrt..
Uspravio sam se, oseajui
da noge drhte pod mnom i ob
risao znoj koji mi je obilno zalivao lice. Legenda je jedno;
neto je sasvim drugo kada tu
legendu vidite na delu i osetite u nosnicama otri miris
svee prolivene krvi.
Pucnajava je jo uvek odje
kivala sa druge strane, ali je
nina mirnim pokretima zba
cio sa sebe gornji deo Majki-
87
demove odee i izgubio md se

A onda se ono ega sam se
iz vida na onim stepenicama.
bojao i dogodilo. Voda u sre
Da proveri da li je mrtav on dini se uzburkala i lenjo raz
aj koga je prvog oborio? Ili dvojila da bi na svetlost dana
da svu onu krv spere u i propustila tamna lea morskog
stoj vodi okeana?
udovita.
Podmornica!
Donji rub suneve kugle do
takao je povrinu vode. Ona
Prokletstvo, ti
krijumari
pucnjava je prestala i, da sam oruja uskoro e imati i tak
imao volje za to, mogao sam tike nuklearne glave u svom
ponovo uivati u tehnikoloru arsenalu!
zalaska sunca.
Dole! zaurlao sam.

Ne zadugo. Po terasi su za- Leite, budale proklete!
tutnjali koraci.
Kupola podmornice se odmah
otvor se po
Sredili smo ih! urlao je otvorila i kroz

Majlkldon, vitlajui nekom og molio jedan ovek. U rukama
romnom dvocevkom. - Dobro je imao ogromni brauning.
smo ih potpraili... ah, kako Mitraljez, a ne pitolj.
smo ih potpraili!
Voda je grgotala pod priti
I Grober je bio tu. I An- skom vazduha koji je izgonio
gus. I jo dva ili tri momka iz tankova podmornice, dopu
koje nisam poznavao, svakako tajui da itavom duinom iz
Majklonovi ljudi. Govorili roni na povrinu. Kapci su
su svi uglas, neto o budalama s treskom padali jedan za dru
koje su uletele u njihovu za- gim i iz unutranjosti podmo
sedu i za to platile svojom ko rnice ispadala su ljudi jedan
om. ..
za drugim, rasporeujui se po
Moda i ja imam malo ono malim gumenim amcima iz
ga to nima zove haragei. U baenim na vodu tako da se
svakom sluaju, nisam gledao trenutno otvore i napumpaju.
u njih, ve u mirnu povrinu
Pravi mali
desant. Verozaliva po kojoj su
treperili vatno veoma privlano za ne
zraci sunca. inilo mi se da kog ko prouava taktiku, ali
ta ljupka slika predstavlja sa se meni prizor nimalo nije do
mo kamuflau za neko udovi padao, pre svega zato to su
te iz dubina koje e svakog svi ti momci bili noruani do
trenutku pomoliti svoju runu zuba.
glavurdu i pokazati nam dva
I zbog toga to je onaj iz
niza ogromnih zuba.
bruninga poeo da nas za
A onda.
sipa krupnim komadima olova.'
88
Virio lagano i vrlo prisebno, jui nametao drugi; nestali su

kao vatrogasac koji profesio pod palubom mnogo bre nego
nalno obavlja
svoju dunost to su izali, preputajui onoj
kreui mlazom vode po zapa desetorici ili dvanaestorici
ljenom zidu.
niko nije dospeo da ih izbroji
Mogu vam rei da Fredriik da se sami obraunaju s
nije bio nikakav taktiar. Be- nama.
Rekoh, bili su loi taktiari,
ket jo manje. Video sam obo
jicu kada su izali kroz otvor, jer mi gore, iako brojno sla
ali nijedan od njih nije sko biji, nismo bili impresionirani
io u .neki od amaca. Poska njihovim desantom. Majiklon
kivali su po mostu, mahali ru je verovali" ili ne prvi
kama i dovikivali valjda neke dotrao do ivice terena za golf,
naredbe svojim ljudima.
bacio se na stomak i poeo
Rado bih im spraio jedan iz one svoje dvocevke da prai
rafal, ali mi tip sa mitraljezom po tim gumenim amcima. Pre
nije davao priliku za to. Me tekao me je za svega korak ili
utim, to je bila prva krupna dva; nije komplikovano progreka onoga ko je pripremio meniti taj okvir, samo treba
taj luaki napad; u trenutku znati trik.
Nismo morali da se trudimo.
kada smo se mi pribrali i po
Mislim da sam se sve vreme
eli da koristimo prednosti ko
je nam je pruao na poloaj, podsvesno pitao ta se dogodi
pokazalo se da jedan mitraljez lo sa ninom, a sada sam imao
nije dovoljan da pokriva veliku odgovor i na to pitanje.
Neto crno na trenutak je
grupu ljudi u sporim i krhkim
gumenim amcima.
izronilo iza jednog od amaca i
noa. Ti
Instinktivno smo skoncemtri- yblesnula je otrica
sali vatru na kupolu; niko nam gumeni amci zaista su opasni;
bar to nije naredio. Momku sa odmah ete vieti zato.
mitraljezom bilo je
dovoljno
Pola minuta kasnije slika je
nekoliko sekundi unakrsne va postala pomalo komina; goto
tre da se zasiti i nestane u vo svi amci su bili pod vodom,
zaklonu debelog elika. Moda a nad vodom se vielo samo
je bio i pogoen, ne znam.
nekoliko glava i ruku dok su
Poslao sam
jedan rafal u se krici uasa odbijali od stepravcu one dvojice klovnova na. Prekinuli smo paljbu; niko
na mostu pre nego to mi se nije mogao sa sigurnou da
okvir do kraja ispraznio. Shva utvrdi nije li jedna od tih gla
tili su poruku dok sam psu va i glava naeg prijatelja. Ka
Pony W est ~ Borilake vetine 25
snije sam se setio

reertja;
smeli smo mirne savesti da pu
camo u sve glave ija su usta
bila razjapljena od straha.
Petorica su se dokopala oba
le, bez oruja i potpuno mo
kri. Skupili su se kao ovce je
dan uz drugog, bacajui pre
plaene poglede prema cevirna
naih puaka.,
I iza sebe.
Na vodu po kojoj su se la
gano irile mrlje masne crvene
krvi.
*
Ninina glava se ponovo po

javila nad povrinom u tre
nutku kada je odjeknuo me
talni zvuk zatvaranja svih on
ih otvora na podmornici. N je
ni motori su zabrundali, voda
oko tankova zaklokotala.
Ne treba mnogo znati o po
dmornicama da bi se shvatilo
kako se ova ovde sprema da
zaroni. Te savremene podmor
nice, a naroito manje, uasno
su brze. Do jutra bi mogla bi
ti ve u meksikim vodama do
sutra uvee na Panamskom ka
nalu. U svakom sluaju van
naeg domaaja.
Majkldonova
dvocevka je
pratala, ali je to bio samo gest prkosa, kao i psovke kojim
je zasipao debeli elik.
Nismo iim mogli nita. I to
je bilo to.
89
Da 11 je i Eldrid tako mi
slio? Zaplivao je prema kupo
li tako da se voda zapenila oko
njega. Mogue i da sam se pre
vario, ali sam u tom trenutku
imao utisak da juri brzinom
dobrog motornog amca.
Svi su potrali niz stepenice,
mada ne znam zato. Ja sam
ostao na vrhu, jer sam odmah
procenio da u odozgo imati
mnogo bolji pogled.
A moj
predoseaj govorio
mi je da e se ono glavno do
goditi upravo pod tom zlatastom povrinom.
Kupola podmornice sputala
se sve nie. Jo samo stopa nad
vodom, jo pola... sada je jo
crni tap periskopa virio nad
povrinom...
A nina, prokleta budala, za
ronio je za podmornicom!
Da, upravo tako. Jasno sam
video kako je rairio ruke da
obuhvati stub periskopa i do
pustio da ga ta prokleta kon
zerva povue na dno...
Saekao sam nekoliko trenu
taka, a onda se s mukom us
pravio i krenuo niz stepenice.
Jedan od najteih trenutaka
u mom ivotu. ini mi se da
sam po prvi put osetio teret
svih onih
gluposti koje sam
nainio u ivotu. A sa tog spi
ska nisam vie iskljuivao ak
ni ivas.
Divio sam se tom momku,
jer je bio velianstven i u svo
90
joj gluposti. U najboljem slu
aju iispae smean kada ispli
va na povrinu shvativi da su
svi njegovi
japanski trikovi
nemoni protiv tog
elinog
monstruma na dnu zaliva.
Angus je protrao pored me
ne, urei nekud uz stepenice.
Nije me zanimalo zbog ega i
kuda. Moda po policiju, obal
sku patrolu, Interpol... bilo mi
je potpuno svejedno.
A onda sam shvatio da je
Eldrid predugo pod vodom. U
stvari, shvatio sam to tek ka
da sam video da Grober za
brinutim pogledom kontrolie
svoj sat.
Koliko je dugo dole?
upitao sam, vrlo tiho, kao u
prisustvu mrtvaca.
ak je i
onih pet dripaca sada utalo;
verovatno su razmiljali o mo
guim posledicama svoje male
ratne igre.
etiri minuta.
Gutali smo. I znojili se, iako
je sunce zalo i bilo osetno sveije nego svega nekoliko mi
nuta ranije.
Nebo je sada dobilo pur
purnu boju i zlatna povrina
okeana polako je postajala sve
tamnija. Ljudi na obali su se
instinktivno povukli unazad,
kao da e svakog trenutka sa
mranog dna podii svoju ua
snu glavu neko
nezamislivo
morsko udovite...
Gotovo je! proaputao

je Majklon vrtei glavom.
Deset minuta... to niko ne mo
e izdrati bez gnjurake opre
me. ..
Grober je utao, a pogled mu
je bio uprt u sunce koje je ne
stalo u okeanu.
Jo malo rekao je.
Jo samo m alo... on nije obi
an ovek...
Tu si prokleto u pravu,
Grober! zaurlao sam. Na
ravno da nije obian ovek!
On j e . .. on j e . ..
A bilo je tako lako. Nedo
stajala je jo samo jedna re.
Nina...
Nisam je izgovorio.
Neka
tajanstvena sila u meni govo
rila je da je jo rano, da po
stoji jo ona jedna ansa u milion da e se Eldrid izvui.
Ili jedna u deset miliona, ni
sam bio raspoloen da to up
ravo sada procenjujem.
Angus je ve stigao natrag
sa rukama punim nekih stvari
u kojima sam prepoznao opre
mu za autonomno
ronjenje.
Oprezno je spustio sve to na
drveni mol i upitnim pogledom
preao po nama. Bilo je oi
gledno da mu je vazduh mno
go drai od vode. I da ni u
kom sluaju nije od onih koji
bi se snali sa svim tim krem.
Smeno, zar ne? Jedina stvar
s kojom se moda...
moda
91
neto moglo uiniti, a nas ne svoju najveu kaznu: zabranu

koliko divljaka nismo znali ta izlaska u grad. Imao sam to
liko tih kazni da bih verovatno
bismo s njom poeli.
jo i sada uao u kasarni da
Uzdahnuo sam.
Iskrenost
se ponekad isplati, ali naje me nisu otpustili iz vojske.
Zaplivao sam laganim pok
e ne, to vam tvrdi va sta
retima, jer sam znao da to zal i cinini Slejd Patenson.
Daj to ovamo uo sam hteva mnogo vie energije ne

samog sebe kako govorim pro go to se misli. Kao na vebi:
udahni, izahni... udahni, izmuklim glasom.
Jeste, umeo sam da upotre- dahni...
Najre sam pomislio da sam
bim gnjuraku opremu. Jedna
od retkih stvari koje sam za glavom naleteo na neku pod
pamtio posle onih dugih me- vodnu stenu, ili da me je neki
seci obuke pre nego to su me din u prvoj rundi opalio di
iz specijalnog odreda ronilaca rektora u vrh brade. ta se
vratili meu obine prainare. dogodilo shvatio sam tek ka
Imalo je to veze sa jednim na da me je udarni talas izbacio
rednikom i mojim dugim jezi na povrinu, oamuenog i bez
kom, ali je to uopte dugaka piska meu zubima.
pria. I ne naroito zanimlji
Eksplozija. Podvodna eksplo
va. ..
zija.
Stegao sam zubima gumeni
Perverzni fiziki zakoni pro
pisak i oprezno udahnuo prvi
pisali su da su efekti eksplo
gutljaj kiseondika iz boce. Angus
zije mnogo tei u guoj sre
me je zadrao dodirom po go
dini; ono to je u vazduhu
loj miici.
mali potres, u vodi je prava
Dopustio sam mu da mi oko katastrofa .Pitajte svaku ribu
struka zakopa opasa sa ve
koju izvuku na
obalu poto
likim noem u kanij i. Nikad
najipre bace malu patronu di
se ne zna koga ete sresti dok namita.
seta te po morskom dnu.
Mene je spasila injenica da
Talasi su mi se sklopili nad
glavom i osetio sam onaj ud je podmornica u mevremenu
ni mir kojim me je okean uv- odgmizala gotovo dve stotine
ek doekivao. Ovoga puta bi jari daleko od mene. Nisam
kakve
lo je jo lepe nego pre, jer smeo ni da pomislim
mi nad glavom niie visio ni bi posledice mogla imati ta ek
u njenoj
kakav narednik spreman da i splozija na oveka
za najmanju greku propie neposrednoj blizini.
92
Bio sam uveren da je nlini podmornica nije unitena, ok

lop je suvie
vrst za tako
to sada potpuno svejedno.
Sve te misli projurile, su mi neto.
Pljesnuo sam otvorenom a
munjevitom brzinom kroz mo
zak dok sam se koprcao po kom po vodi. Vidite da mi se
povrini, nastojei da utvrdim snaga ve potpuno vratila.
Umai e nam!
gde se nalazim, jer je moje u
Nee. Unitio sam im me
lo ravnotee potpuno izgubilo
hanizam krme. Ostae tamo na
orijentaciju.
Polako, polako... pro dnu dok neko ne doe po njih.

Tresnuo sam ga po ramenu.
govorio je neko iza mene.
ovee! Onda samo tre
Otvorio sam oi.
Greka. Ja nisam
preiveo ba da saekamo da im nestane
onu eksploziju.
Mrtav sam. vazduha i nabavimo jednu ve
u ribarsku mreu, a ?
Slejda Patersona vie nema.
To moe predugo da po
Kako bili inae mogao da
gledam u lice oveku za koga traje. Frerik je utroio pri
lino svojih gorila, ali ne sum
sigurno znam da je mrtav!
- K oji ti je avo, Slejde? njam da ih ima jo. A njihova
dahtao je nina pored mene, radiostanica verovatno nije o
pridravajui me svojim sna teena. ..
Znam da mi se lice izduinim rukama. Izgleda kao
lo ... i da sam poeo da ra
da si video duha!
I jesam! uveravao sam zmiljam o dubinskim bomba
ga, duvajui u masku da je ma i slinim gupoistima kojima
ispraznim. ovee, ti u plu se mornarica slui za unita
ima ima
ugraene boce sa vanje podmornica. Samo... sve
su to bile stvari do kojih se ne
kiseonikom!
Iscerio se. Nisam ni oeki moe doi tako lako.
- Kako se snalazi sa tom
vao da e mi sada objanjava
opremom? pitao je nina.
ti kako to postie.
Jesi li sredio kukine si Nijedan od nas nije obraao
mahanje
nove? prosiktao sam. Di panju na povike i
gao si. ih u vazduh... odnosno ljudi na obali. Imali smo do
voljno i svog posla.
u vodu?
Prilino dobro rekao
Nisam.
Do avola, ta je onda ek sam skromno. U tom trenutku
bio sam uveren da sam bio
splodiralo?
- Jedna od mojih malih ek profesor onom Francuzu Kussplozivnih kuglica. Meutim, tou.
Fino iscerio se nina

i ja sam tek tada shvatio ta
eli. Onda idemo po njih,
ortak...
*
Nisam nikakav heroj, do a

vola, ali mu nisam mogao re
i: hvala, ne. Pre svega imao
sam masku i boce sa ikiseonikom. I no sa pojasom. ak i
snanu lampu. Sve po propi
su.
A on nije imao nita od to
ga. Sem moda neko od nje
govih japanskih oruja po de
povima pantalona. I glavu pu
nu trikova za koje ni-ko od nas
nije ni uo.
Kako?
Oni e izai glas mu
je bio vrst i videlo se da zna
o emu govori. ivci, zna.
Klaustrofobija.
Zato ih onda ne bismo
saekali na povrini? - upi
tao sam sa nadom u glasu.
Komore za spasavan je na
toj podmornici odjednom pri
maju etiri oveka. Naa an
sa je u tome da ih doekujemo
na samom izlazu...
Jasno. Moralo je biti jasno
svakom ko zna da broji do
etiri; i ko zna da je dva puta
etiri osam.
Shvatio je moje oklevanje,
ali to niim nije pokazao.
Idemo li? upitao je.
93
Idemo uzdahnuo sam.
Ti prvi.
Naravno.
Neko vrerne je duboko disao, ispunjavajui plua vazduhom. Znao sam
ta radi:
obogauje krv kiseonikom, ia
ko mi jo uvek nije bilo jasno
kako to moe biti dovoljno za
nekih deset ili jedanaest mi
nuta pod vodom.
Dao mi je znak rukom i na
glo zaronio.
Krenuo sam za
njim, ta mi je drugo preostajalo.
Pod vodom je sada bilo ve
potpuno mrano, sem one blage
fosforescencije koja, kau, po
tie od nekih mikroorganizama.
Moja lampa je bila dobra, ali
to pod vodom ne znai mnogo.
Vie sam naslutio nego primetio glomaznu mranu
siluetu
podmornice koja je leala na
dnu.
1 ;*
U pravi as. Na trenutak me
je gotovo zaslepeo mlaz svetlosti koji je dopro iza naglo
otvorenog poklopca u
blizini
kupole. Otvor se odmah za
mraio, ili sam znao to to
znai: neko se ve izvlaio kr
oz njega.
Neto me je lupilo po ruci i
lampa je ispala iz nje i odlelujala prema dnu. Nina, na
ravno.
;
Tako mi i treba kada mi in
teligencija o'tkae
kad je to
najmanje potrehno. Lampa u
94
ruci u M k lo m mraku isto je
to i molba da ti neko poalje
metak u stomak. Ili vrak hairpuna, jer to je bilo ono to su
ti momci imali u rukama.
Ovako, imali smo sree. Oni
su izlazila sa snane svetlosti u
mrkli mrak i moja lampa im
nije privukla panju.
A li smo zato mi njih videli
kao na dlanu. Mudar je momak
taj nina, tano je znao ta
e se dogoditi...
M i smo njih videli kao na
dlanu, jer su im lampe na ma
skama bletale punom snagom.
etvorica. Izleteli su iz tog ot
vora kao epovi iz boce. Sa
ampanjcem.
Nina je kao delfin zaplivao
prema njima i dva snopa sve
tlosti iznenada su se ukrstila
na njegovoj tamnoj prilici. Pre
kasno, naravno, jer im je bio
ve suvie blizu.
Nijedan od njih dvojice ni
je ospeo da podigne hanpun.
Ne znam ta im je nina ura
dio, jer se njegova silueta slila
sa njihove dve. Video sam sa
mo kada je oblak
crne krvi
zamraio svetlost dve ju lampi.
Jedan od one preostale dvo
jice izgubio je ivce i punom
snagom jurnuo navie, prema
tako privlanoj povrini. Klau
strofobija, naravno. Ima ljudi
koje jednostavno ne vrei pu
tati pod vodu.
N ije me video, ali je zato

morao osetiti otricu mog noa.
Koprcao se toliko da mi je istr
gao no iz ruke, ali sam bio
lukav i omotao njegovu konu
omu oko ruke tako da sam ga
odmah vratio u aku.
Za to vreme nina se izvu
kao iz krvavog klupka u koje
se upetljao sa onim etvrtim
momkom. Ne treba ni da go
vorim ta se s tipom dogodilo.
Sada verovatno pomae da se
malo poprave riibe u ovom delu okeana.
Nisam znao koliko je vre
mena proteklo otkako smo za
ronili, ali sam poeo ve da
brinem za ninu.
Naroito zato to iz osvetIjenog otvora nije izlazio niko.
Napeto sam razmiljao. N i
sam mogao da znam kolilko je
ljudi bilo u podmornici. Jo
manje sam mogao da vidim li
ca pod staklom maski one e
tvorice.
Sve u svemu, Fredrik ili Beket ili obojica mogli su da
budu meu onima koje smo
ve poslali u vena lovita...
Meutim, nisam bio sklon da
u to poverujem. Pacovi kao to
su njih dvojica ne
poturaju
svoje glave pre nego to se
uvere da je put bezbedan.
'I nina je oigledno delio
moje miljenje, jer je strplji
vo ekao, pridravajui se ru
kama za poklopac. Jasno sam

mu video lice.
Smireno i hladnokrvno. Kao
da eka preikrtemh nogu, sa
cigaretom u ustima, na nekom
ulinom uglu, a ne pedesetak
stopa pod povrinom onog okeana koga
nazivaju VelJkd ili
Tihi i koji je ove veeri pot
puno opravdavao svoje ime.
Voda bolje prenosi i zvuk
od vazduha i ja sam
odmah
uo grgotanje
meburia. Jo
neko je dolazio vertikalnim ok
nom prema bletavo osveti jenom otvoru.
Meutim, kroz otvor je najpre izleteo jedan harpun, os
tavljajui trag mehuria za so
bom. Bolji dokaz da zaista do
laze Fredrik i Beket nije mi
bio potreban.
Fredrik je bio prvi, ne mo
ete zameniti njegova
iroka
plea i snane miice sa Beiketovom aristokratskom vitkou.
Ovoga puta nina je bio brz i
efikasan, nikakvih trikova, ni
kakvih egzibiciija. Jednostavno
je odbio neveti udarac noem,
sfarago Fredriku masku sa lica
i drao ga sve dok nije pre
stao da se koprca.
Malo po strani od otvora,
naravno. I meni je davao pri
liku da isto to pokuam sa
Beketom.
Ovaj je odugovlaio. Verovatno je nasluivao opasnost.
No ni meni se sada nije' u
95
rilo. Najzad, moj bivi gazda i
ja bili smo sami na dnu okeana; nina je otplovio put po
vrine im je svrio sa Frc\drikoin..
N e kaem, sa svim je mogu
e da nije imao vie kiseonik a ... ali sam ja jo uvek ubeen da je shvatio moju eljju
da se lino obraunam sa Silvanusom Beketom.
A onda nisam vie razmi
ljao o tome, jer je Beket ko
nano reio da izae.
Kad doe do onog najgoreg
svi ti tvrdi i opasi?> momci, na
vikli da prljave poslove obav
ljaju tuim - rukama,
niisu u
stvari nita naroito.
Beketa
je odmah uhvatila panilka, je
dnom je zamahnuo noem pre
ma mojim grudima, promaio
i krenuo navie sa jednom je
dinom pomilju u g la v i...
D a lje ... to dalje
sa ovog
uasnog mesta...
Sledio sam ga do povrine,
ne urei naroito. Izronio sam
u trenutku kada je sa olaka
njem strgao masku sa lica i
ispunio plua sveim morskim
vazduhom.
Dopustio sam mu da me do
bro pogleda i prepozna moje
lice.
Mislite da sam oklevao?
Jesam, ali ne mnogo. Razmi
ljao sam o onome to e se
desiti ako ga predamo poli
ciji. Advokati. Mnogo adjvokata.
96
Sudija koji e dopustiti da se

brani iz slobode uz kauciju ko
joj e se Silvanus utivo nasmejati...
A oaia sam se setio Rouz
i nije bilo vie razloga da oklevam. Sjurio sam mu no u
srce i poeleo da pri ruci imam
glogov kolac...
Znam da su me izvukli u
amac koji je stigao
moda
minut kasnije. Pao sam na
dno i sklopio oi. Leao sam
tako sve dok na usnama nisam
osetio divni, divni, divna ukus
ivasa.
Gde je Eldrid? urlao

je neko tresui me. Eldrid,
ovee!
Podigao sam glavu i zaste
njao. Tek koliko da im poka
em koliko sam iscrpljen. I da
malo razmislim, mada tu nije
imalo mnogo ta da se razmi
lja. Nina je zavrio svoj po
sao i izgubio se u tami.'
I
najbolje je da tamo i os
tane, do avola. Do avola i
sa tom Pulicerovom nagradom...
znam da Eldrid ne bi voleo
da mnogo priam o njemu.
Eldrid? zastenjao sam
Eldrid je ostao... dole...
KRAJ
U julu Nina
TAJNA RUEVINA URUPANA

um ko rak a iznenada je p o eo da odzvanja p o t m u lo nerazgovetno, kao da se iznenada izmenila p rir o d a tla pod njihovim nogama,
zidova i niskog svoda od cigala.
Valjeho podie s v etil jku d r h t a v o m rukom . Njena s'/etfost t r e p e r e
je u o g ro m n im oim a ko je je rairio strah.
- Madre de Dios! - p ro a p u ta p o b e le li m usnama. - Crna smrt
dolazi po nas!
Nina poloi ruku na drku katana, ali je to bio p o k r e t bez znaaja
Opasnost koja je pretila nije se m ogla savladati ak ni rukom n a
jb o lje g m a js to ra maa .

Ninja No 36

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ninja No 36

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

taam w to.

PURPUR, ZLATO I KRV

PURPUR, ZLATO I KRV

mi se oi malo zamute, refle

pesak Ivo Jime. Trebalo je

Pony West Borilake vetine 25

kasnim bojama ve proliva krv

Pony West Borilake vetine 25

je mnogo: subota pre podne je ena, dignutog nosa, ali joj se

Hvala glas mi je sve-to ogromno, neku krupnu amo

Pony West Borilake vetine 25

smatra svet oko sebe vrebaju

Pony West Borilake vetim 25

Da, mister Beket re

Dobro doao, Slejde re

Pony West Borilake vetine 25

je deak izvrio samoubistvo u

mnuo glavom i preskoio ono

Pony West Borilake vetine 25

ironini prizvuk. A li taj o

Pony West Bsrilake vetine 25

Pony West Borilake vetine 25

bez oiju... sa ogromnim kan

Nari je sutradan izjutra za

Kuda idemo? upitao

Pony West Borilake vetine 25

Ko je ovo upitao sam

Na aerodrom odgvorio ovek koji brine o avionima na

Pony West - Borilake vestine 25

N ije mogao ili nije hteo,

Pony West Borilake vetine 25

Samo za pilote sa dob tip, to sam dobro znao.

Pony West B orilaki vetine 25

U glavi mi se vrtelo kada

Pony West Borilake vetine 25

ru. Niko ah zbog toga nije pre

Pony West Borilake vethie 25

nisi jo nita video. Oni nisu

Pony W est Borilake vetine 25

toplo sunce koje je milovalo

Pony West Borilake vetine 25

on e u tome, pre ili kasnije

Pony West Borilake vetine 25

Nari! Podsealo je to na proterivanje iz Japana, a to mi se

Pony West Borilake vetine 25

Slej Patenson, San Francieko, Kertnel Drajv

ak je i meni bio smean raz

Pony West Borilake vetine 25

I gotovo da je bio u pravu,

Pony W es t Borilake vetine 25

kao ni ja njega. Rekoh vam,

Pony West Borilake vetine 25

plitale u lukom delu u poku

Pony West Borilake vetine 25

Vidite, krijumari oruja je

Pony West Borilake vetine 25

sam se malo osvrnuo oko sebe.

Pribio sam se u jedan mra

Pony West Borilake vetine 25

koje su, sreom, odbijale mu

Pony IVest Borilake vetine 25

nosila ponosno ime Liikrecija

Pony West Borilake vetine 25