B R O J 151 CENA 7 DINARA

ZLATNI MAC
 DEREK FINEGiW

ZLATNI MA
 Derek Flnegan
ZLATNI MAC

Izdava:
NIP Deje novine
Gornji Milanovac
Za izdavaa;
Miroslav Petrovi
generalni direktor

Glavni i odgovorni urednik:

Borivoje M. Loi

Urednik:
Mirjana terijevski
Lektor:
Mirjana Jakovljevi
Korektor:
Nada Maksimovi

1997, DEN PRESS

Izdaje NIP Deje novine, Tihoinira Matijevia 4, 32300 Gor^

nji Milanovac. Telefoni: (032) 712-246, lokal 28, urednitvo
(032) 714-250 prodaja i (032) 710-529 pretplata. Telex: 13731.
Broj tekueg rauna kod SDK u |Gornjem Milanovcu.
41320-603-7-1263. tampa Litopapir Caak.
DEREK FINEGAN
ZLATNI MAC
Sve, gotovo prohladan po-
vetarac nosio je latice trenje-
vog cveta kroz bujno zelenilo
velikog vrta. Odnekle iz dalji
ne dopirali su zvuci muzike
onakve iste kakva je na istom
tom mestu mogla da se uje i
pre hiljadu godina... U toku
je bio praznik trenjevog cve
ta! Graani Saseba su slavili.
No, u porodinoj kui Zetaka
Miime nije se moglo slaviti
umirao je gospodar, potovani
otac porodice, stari pesnik i
filozor, lan akademije i autor
dvadeset knjdiga, nosilac car
ske medalje za doprinos naci
ji. .. Ipak, u blizini nije bilo
ni jednog jedinog novinara,
kao to bi se to dogaalo na
Zapadu. Miima je umirao ok
ruen satno svojim najbliima
enom i trima erkama.
Umirao je spokojno kao to to
znaju samo duboki posveenici
budizma i ljudi koji su kroz
ivot nauili da je smrt samo
logian kraj jedne dimenzije
ivota...
Stari Miima je umirao le
ei na tatami-postelji, mutnog
pogleda uprtog u tavanicu, ali
se inilo kao da gleda kroz
nju, u nebo, ili jo dalje. U st
vari, odavno vie nije bio du
hom ni u sebi, ni meu svojim
najbliima. Iako je telo ve
pomalo zaudaralo, tipino sa
mrtniki, duh Zetaka Miime
bio je jo uvek dovoljno sna
an da sabere raune svog i
vota. ..
Imao je burnu mladost
mladost mladog samuraja. I
potroio je nekoliko godina u
svetskom ratu, pridravajui
se buidoa, kodeksa asti. No,
obrazovanje i sluba mu nisu

dozv6lili da zaista uestvuje u
okrajima. Radio je u propa
gandnom odeljenju, ali tako
dobro da je vrlo brzo sticao
priznanja i inove... Tada' su
svi mislili da e veoma brzo
nastaviti uspean pohod ka vi
sokom inu i komandnoj du
nosti, ali kraj rata je pre
kinuo njegovu vojniku kari
jeru, uzgred okrenuvi neto u
njemu samom. Svoj samuraj
ski ma je zamenio knjigom,
kontemplacijom, izuavanjem
starih rilozofskih kola budiz
ma. .. Uskoro se od uspenog
vojnika pretvorio u uspenog
naunika.
Najvei deo ivota je posve
tio nauoi, ne zanemarujui ni
svoje poreklo. Osnovao je jed
nu od retkih kola za ouvzinje
tradicije. Jedno vreme, kao l
an parlamenta, intenzivno se
trudio da se donese zakon po
kome bi se ograniio uticaj za
padnjake civilizacije, Bio je
uven, a ponegde ak i ozlo
glaen, u inostranstvu po to
me to je svim srcem eleo da
zaustavi propadanje samuraj
skog duha. Istovremeno, bio je
predsednik mirovne asocijaci
je intelektualaca Japana
uno se zalagao za totalnu
demobildzaciju Japana i prvi
je uputio otvoreno pismo sa
mom caru kada je odlueno
NINA 151
da se vojni potencijali Japana
proire i, istovremeno, uk jue
u meunarodne navodno mi
rovne akcije. Njegovo pismo je
nailo na odjek po elom sve
tu neko ga je ak predloio
za Nobelovu nagradu za m ir i
postoji verovatnoa da bi je i
dobio, da se nije sam ogradio
od te kandidature. Naprosto,
lo se nije uklapalo u njegovu
linu skromnost i kodeks
samurajske asti!
Napisao je jednu knjigu pod
naslovom Opravdanje nasi
lja, kojom je eleo da elom
svetu ukae na pravi put
put nenasilja i meusobnog
razumevanja. Ipak, bio je sve
stan da se negde u dubini lju
dskog bia nalazi neto kao
nagon ka agresiji, i da nasilje
nije mogue ukinuti. Zato je
uio da nasiilju treba pribega-
vati samo onda kada je cilj
tog nasilja nenasilje! Za Ev
ropi jane i Amerikance takva
formulacija je mogla biti zbu-
njujua, ali su milioni ljudi i
rom sveta razumeii...
Pred kraj ivota se povukao
u totalnu anonimnost. Govorio
je da mu intelekt vie nije do
voljno snaan, ni koncentraci
ja dovoljno elastina da bi
mogao da radi kao to je ne
kada inio. Prestao je da pie
velike knjige, ali je zato pisao
NINA 151
pesme i, ve u sedamdesetim
godinama ivota, postao lau
reat najveeg japanskog pes-
nikog festivala. Konano, telo
je popustilo pod teretom tako
intenzivnog ivota opaka
bolest ga je naela i veoma br
zo jela iznutra...
Nita ga nije bolelo. Nije
oseao bol ni onog dana kada
su lekari utvrdili da ima tu
mor na mozgu. Rekao je sa
mo: Verujem da sam negde
ipak greio... Mozak je suvie
ist da bi mogao da otrpi zle
misli branio se! Njegov po-
slednji intelektualni napor se
sastojao u tome da uveri enu
i erku da umire pomiren sa
samim sobom i sa ivotom,
bez aljenja...
Ipak, alio je za jednom st
vari. .. Zalio je to nije imao
sinova. enska deca nisu mog
la da budu samuraji. Njego
vom smru se gasila njegova
porodina samurajska tradici
ja. No, to razoaranje je krio,
godinama, i od samog sebe...
Sada, dok je oseao kako se
telo gasi, meutim, razmiljao
je samo o tome. Mislio je: Ve
rujem da sam greio vie ne
go to sam i mogao biti sve
stan. I . .. Valjda nisam pogre
io piui testam ent...
Prisutni u sobi nisu mogli
da znaju da on uopte razmi
lja. Njegova udovica je, u
tradicionalnom belom kimonu,
kakav se nosi pored postelje
umirueg, mislila da je samo
pitanje minuta kada e Mii
ma konano izdahnuti. Nije
joj padalo na pamet da je on
u stanju jo i da razm ilja...
Njegove tri keri su utale i
ekale da se sve okona. Vole-
le su oca vie nego to su mo
gle same sebi da priznaju
to to je lealo na postelji nije
mogao biti o n ...
Zar ih nije u5io da je duh
sve, a telo tek ljutura koju
valja, s vremena na vreme, za-
meniti, da se duh u ostarelom
i oteenom telu ne bi povre-
dio i fK)kvario se. Njih tri su
ekale da to telo prestane da
funkcionie, uverene da je
najbolje to je moglo da pred
stavlja njihovog oca ve ui
njeno, napisano, izgovoreno
zapameno!
Da javnost nije zaboravila
starog samuraja dokaz je bio
to to su se u jednom od ho
tela u Sasebu okupi novina
ri. Svaki sa specijalnim zada
tkom da izvesti svoju redakci
ju o smrti velikog Miime. U
trenutku dok je Miima umi
rao oni su mimo sedeli u je
dnoj od sala hotela. Poneko je
neto itao, veina su gledali
minijaturne televizijske prije

mnike. Ali je vladala tiina,
ba kao da sede uz postelju
saanrtnika. I na taj nain su
odavali potu velikom heroju
ljudske misli.
Onda je zazvonio telefon.
Jedan od novinara, onaj koji
je bio najbMi telefonskom
aparatu, priao je, pc^igao
slualicu i neko vreme je dr
ao na uhu ne izgovarajui ni
jedan jedini slog. Zatim je
spustio slualicu, okrenuo se
prisutnima i rekao:
Miima je limro.
Desetak milja dalje od ho
tela, u Miiminoj' kui nita
se nije pomerilo jo nekoliko
napetih 'minuta. Udovica je i
d a je sedela ruku poloenih
na kolena, i izbeljenog lica bez
ikakvog dzraza. Miimine er
ke su strogo vodile rauna da
im se ne otme suza. Sveanom
tiinom su ispratile duh'svog
oca u neku drugu realnost.
Prvi pw>kret je uinila Mi
imina ena, izvukavd iz svog
kimona svileni zamotuljak.
Paljivo ga je j>oloila na ko
lena, a onda beskrajno dugo
razvijala. Sve dok joj u ruci
nije ostao samo obian, beli
koverat ukraen samo jedno*
stavnim peatom ...
Bio je to pokojnikov testa
ment!
NINA 151
Sve etiri ene su znale ta
pie u testamentu. Po Miimi
noj elji prisustvovale su inu
pisanja i potpisivanja tog do
kumenta. Tada je Miima re
kao: Ne elim od vas, koje
najvie volim od svih ljudi, da
krijem bilo ta. Treba da zna
te ta vas eka kada ja odem!
Znale su da je veinu bogatst
va a Miima nije bio siro
maan namenio ustanovlja
vanju fondacije za mir. Osta
tak je rasporedio na svaku od
njih etiri, i to tako da su
mogle biti materijalno bezbri
ne do kraja ivota. Uz sve to.
postojala je i jo jedna pokoj
nikova elja... I za nju su
znale, dako im ta stavka u tes
tamentu nije bila najjasnija.
Ali, bile su spremne da uine
sve da se njegova poslednja
elja ispuni do kraja.
Vreme je da nastavimo
njegov posao rekla je je
dna od erki.
Prvo ovo... apnula
je udovica Miima, pruajui
neveliki koverat koji se krio
u velikom. On je izriito
zahtevao da prvo obavimo ovo.
Majko, poslaemo Nau
ru ree jedna od erki.
Da li ona zna o kome se
radi? upita starica.
NINA 151
Nauru zna sve ree
najmlaa erka. Otac joj je
verovao.
Hoe li ona uspeti da
pronae tog Amerikanca?
upita udovica.
Otac joj je dao detaljna
uputstva ree jedna od ei-
ki.
O nda... starica uzda
hnu javite novinarima da
je on umro.
Nauru je ve javila...
Dobro uzdahnu pono
vo udovica. Onda, neka ona
krene u Ameriku. To se mora
uraditi.
Ctale su neko vreme. Cer-
ke su bile svesne toga da nji
hova majka, vie od bilo ko
je druge osobe na svetu, ali
to Miimi ni e rodila sina,
naslednika, nekoga ko bi mo
gao da se ponosi poreklom i
delom svog oca. Ovako, ak i
u savremenom Japanu, ene,
erke, nisu mogle biti nosioci
bilo duhovnog bilo drutvenog
nasledstva. Sve to su one mo
gle dobiti bio je novac, ili ne
kretnine, neto z la ta ...
Ma e nositi stranac
rekla je udovica Miima.
Potpuni stranac! Cak nije ni
Japanac...
To je oeva elja re
kla je najstarija erka. Mi
slim da moramo potovati nje
gove elje...
Kada smo reili da se
venamo... zapoela je sta
rica. Bilo je to toliko dav
no da mi se ponekad ini da
smo ve mnogo ivota, zajed
no. .. Bili zajedno...
Na tren se zagrcnula i izgle
dalo je kao da e da zaplae,
aji se uzdrala, sabrala i nas
tavila;
Tada sam mu rekla, za-
klela se, da u uvek initi ono
to on bude eleo. Cak i poto
nas sudbina rastavi. Nikada
mi nije palo na pamet da po
gazim svoju re, pa je neu ni
sada pK>gaziti... Uiniu ona
ko kako je on eleo. Zaduio
me je toliko. Iako sam mu mo
gla b iti, prezrena robinja, jer
sim i na to bila spremna, on
nikada nije zloupotrebio moju
ljubav i moju pokornost.
A, ipak rekla je naj
mlaa erka majko, zna li
ko je taj stranac?
Pominjao mi ga je jed
nom ree starica. Seam
se da je rekao da je uplaen
moima tog mladia. Rekao je
da je zamislio tog Amerikanca
kao svog sina, i onda... Rekao
je da je dobro to taj ovek
nije njegov sin, jer onda ne
bi bo mira. Rekao je da bi u
takvom sluaju jedan od njih.

ili obojica, morali da umru.
Govorio je o duhu tog Ameri
kanca, Kada je imao nameru
da sastavi testament prvo to
je bio vrsto odluio bilo je
da on dobije m a...
Onda... da pozovemo Na
uru ree srednja erk^,
Neizostavno ree udo
vica Miima. Neka krene
odmah sutra. Ma ima suvie
veliku vrednost da bismo bile
na ma koji naiij u njegovom
josedu... Bojim se da mnogo
judi zna za mo m aa...
Ali... zaustila je jed
na od erki.
Znam, znam rekla je
starica mimo. Ali, znam i
da ima ljudi koji bi se rado
domogli maa. Oni /le znaju
da ni jedna od nas ne moe da
ustane, ode do krinje i izvadi
mu tu otricu... Neka Naum
krene odmah sutra i neka oba
vi sve to je pK>trebno da se
ma preda zakonitom nasled
niku. Posle.,. Posle je ma
njegova briga...
Cerke se lako naklonie maj
ci i izaoe iz samrtnikove ko-
be. Starica se na tren okrete
pokojniku... Na alost bila je
svesna da vie odavno nema
ta da mu kae, pogotovo zato
to on vie nije mogao da je
uje.
NINA 151
Prostorija u kojoj je za sto
lom poluleao u nekoj vrsti
iotelje gospodin Icumi, vlasnik
dve eliane, sedanmaest tan
kera, tri putnika broda, jed
ne avionske kompanije i rau
na u vajcarskoj banci te
kog bizu milijardu dolara, vi
e je liila na istraivaki cen
tar Sonija, nego na kancela
riju jednog multimilionera ko
ji sa tog mesta upravlja svo
jim razgranatim i monim car
stvom kapitda. Sa svih strana
su svetlucali ekrani kompjute
ra, monitora, displeji povezani
sa svim moguim berzama u
svetu .elektronske sprave svih
vrsta i namena... Ma ta da
se od visoke elektronske teh
nologije pojavilo na tritu
Icumi je to morao da ima. Ne
ki aparati su, ak, izmiljeni
samo zbog njegovih potreba.
On se sa savrenom koncentra
cijom kretao kroz sva ta uda
elektronike, uveren da mu sve
to pomae da odri i zadri i
uvea svoju mo.
Taho Icumi je poreklom bio
iz skromne, uiteljske porodice.
Za vreme kolovanja nije po
kazivao izraziti talenat ni za
ta. Isticao se jedino u boksu,
koji u Japanu nikada nije bio
naroito na ceni, pogotovo u
NINA 151
viim drutvenim krugovima.
No, sticajem okolnosti postao
je prvak drave u polusrednjoj
kategoriji i taj uspeh mu je
otvorio vrata bimisu. Prestao
je da boksuje i osnovao agen
ciju za sportski turizam. Imao
je svega dvadeset dve godine
tada, a sve do posljednjeg jena
sa kojim je radio bilo je po
zajmljeno!
I na njegovo otvoreno zapre-
paenje posao je krenuo
bre i uspenije nego to je
mogao i da sanja. Ispostavilo
se da Icumi jednostavno ima
nekakav skriveni talenat (on
je to zvao intuicijom), da ui
ni pravu stvar u pravo vreme
i na pravom mestu. Za svega
tri godine rada, ali upornog,
vrednog, gotovo samoubilakog
rada internacinalizovao je agen
ciju, proirio je na neke druge
delatnosti, da bi, neto kasni
je, ugasio agenciju i osnovao
multinacionalnu kom paniju...
Usledio je posao sa brodogra
dilitem, pa avionska kompani
ja i po redu sve drugo, sve dok
Icumi nije doao na vrh!
Govorio je, i to je bio i zva-
nini moto svih njegovih kom
panija: Treba znati, treba kon-
trolisati, treba odluivati to
je uspeh! Od svega toga, vre
menom, njemu je ostala samo
panina p>otreba da sve dri
pod kontrolom i uverio je sebe
da je to u stanju, a u svemu
tome su mu pomagali elektro
nika i nekoliko dilera tehnolo
kim udima japanske mikro-
elektronike...
Sada je poluleao u fotelji
koja je bila napravljena po
merama njegovog tela, samo
za njegove potrebe i po njego
voj ideji (u fotelju je, osim vi
bratora, gr^'aa i slinih stva
ri, bio ugraen i raspriva mi
risa, EKG-aparat, mera pri
tiska, ovlaiva vazduha i me
ra vlanosti vazduha koji se
oglaavao ljudskim glasom).
Naizgled inilo se da jednosta
vno bulji u tavanicu odmara
jui se, meutim Icumi se
nikada nije odmarao. Svoj saa
je sveo na dvoasovno zapada
nje u stanje slino nirvani, to
je izazivao nekakvim medika
mentima njegov lekar (uz tvr
dnju, i lekara i samog Icumi
ja, da ga to pola asa komple
tno osvei, odmori i da mu je,
u svakom sluaju, dovoljno da
bi zamenilo osam asova sna,
koliko je, inae, potrebno sva
kom normalnom ljudskom bi
u). Nije se odmarao ni sa d ...
Gledao je u ekrane koji su se
nalazili na stropu upravo
su tekle vesti o smrti Zetaka
Miime!
10
Mumlao je sebi neto u bra
du, i ohrabrujue i odobrava-
jue. Zatim je pritisnuo jedno
od dugmadi na jednoj od ko-
maildniih' tabli to su mii se
nalazili nadohvat ruke. Uklju
io se jedan od velikih monito
ra i na njemu je zatreperela
slika krupnog Japanca otrog
pK>gleda, ali servilnog izraza li
ca. ..
Gospodaru... rekao je
krupni gledajui u kameru i
znajui da, u "stvari, gleda u
svog velikog" gazdu.
Pozovi mi Sendaija re
e Icumi pomalo lenjo. Osim
toga, hou da najdalje za je
dan as donese listu ljudi koji
bi nam mogli pomoi da ue
mo u krug porodice Miima.
Jesi li razumeo?
Potpuno, gospodaru
odgovorio je spremno veliki o
vek, nastavljajui da gleda u
kameru, odnosno u Icumija, sve
dok ovaj nije iskljuio ureaj,
okreui se neemu drugom ...
ekajui Sendaija, sina jedi
nca. Icumi je proverio stanje
svojih akcija na berzi u Hong
Kongu i Singapuru. Bio je za
dovoljan. Pomislio je; Bila bi
teta da jednom ovako uspe-
nom oveku kao to sam ja ne
padne u ruke neto tako dra
goceno kao to je ... to ...
NINA 151
Sendai je uao neujno, kre-
ui se majim korakom, kao
to je to samo on znao. Mla
di je bio neugledan, lepog li
ca, na majku, ali nezdravog
pogleda, koji je veito bio ne
miran, prelazei sa stvari na
stvar, kao da vreba. Icumi ni
kada nije bio oenjen San-
dai je bio njegov vanbrani
sin, koga je po svim zakonima
priznao, pa ak i odgajao, ako
se to tako moglo nazvati. Nje-
;ova majka, skupa prostitutka
coju je Icumi pre dvadeset pet
godina platio da mu bude pra
tilja na jednom poslovnom pu
tu, dobila je velikodunu na
gradu za dobro delo da de
te prepusti ocu, to je jedva
doekala. Optereen navikom
da sve dri pod kontrolom, Icu
mi je kontrolisao' i nju ona
je sada bila vlasnica jedne ko
ckarnice na Filipinima, a Icu
mi se starao da ne odrava ni
kakve veze sa sinom, kome je
od detinjstva servirana pria o
tome kako mu je majka umrla
na poroaju.
Zvao si me, oe rekao
je Sendai.
Da rekao je Icumi.
Brzo emo biti gotovi...
Prebirajuoi i>o tastaturi jed
nog od kompjutera traio je ne
to, a kada je to neto naao.
NINA 151
pozvao je rukom sina da pri
e.
Zim li ta je ovo? upi
tao je.
Ma odgovorio je mla
di. Samruajski ma.
Oigledno rekao je Icu
mi pokuavajui da ostane pri
bran. Iako je na svoj nain
bio odan sinu, iako ga, istini
za volju, nikada nije voleo, ono
to je on smatrao nedostatkom
volje kod mladia uasno ga je
nerviralo. U stvari, to je
neto to bih eleo da imamo!
Zar ga nemamo? uz
vratio je Sendai.
Znao je za oevu zbirku oru
ja, ali ne bilo kog. U toj zbir
ci bilo je eksponata kao to su
sablja Sulejmana Velianstve
nog ili revolver Lorensa od
Arabije... Iskreno je oekivao
da njegov otac pomene neto
tako neobino, a pogled na sni
mak samurajskog maa uopte
nije izazvao u njemu bilo ka-
Icvu jau emociju.
Uzalud sam plaao tvoje
kolovanje izgovorio je Icu
mi sa prizvukom prezira. Ovo
to vidi je zlatni ma Fudi-
murija Itoa.
Zlatni m a... ree ne
odreeno Sendai. Ime koje je
izgovorio njegov otac ostavilo
ga je ravnodunim, ali injeni
ca da se taj ma sastoji od
11
zlata, e to je izizvalo mlzidie-
vu panju.
Legenda kae da je aro
ban ree Icumi. U ruka
ma pravednika je m oan...
Vrlo moan! U rukama zlikov
ca je poguban... Smrtonosno
poguban!
Aha! ree Sendai. Nije
verovao u legendu; Verovao je
u mo novca.
Ve deset godina znam
ko je vlasnik ovog maa ob
jasni Icumi, mada je oseao
da njegov sin ne slua sa du
nom panjom, to je on od nje
ga oekivao. ast mi nije
doputala da pokuam da do
em do zlatnog maa. Ali, on
je sada m rtav...
Ko je mrtav? upita Sen
dai preko volje. Poslovi njego
vog oca, ma koliko bili uspe-
ni, nisu ga oduevljavali, ugla
vnom ziato to je icumi pod
starost poeo da se ponaa po
nekakvom nakrivo nasaenom
kodeksu asti, to nikako nije
ilo u glavu mladog Sendaija.
Miima ree otac.
Uitelj Miima. Covek koji
je bio moan zahvaljujui sv
om obrazovanju i mudrosti. Od
takvog oveka nisi mogao oe
kivati da ozbUjno shvati bilo
kakvu ponudu za dobar posao.
No, on je sada pokojnik...
12
Pretpostavljam da hoe
da kae kako ima nameru da
se domogne tog zlatnog ma
a...
Nameru? Ja u ga imati!
Icumijeve oi zasijae.
Ne razumem zato? Je
dnostavno ne razumem zato?!
ree sin. Koliko je teak
taj ma? Koliko zlata ima u
njemu?
Budalo! Ponekad pomis
lim da nisi dostojan da nosi
moje ime ree Icumi. Ni
je u pitanju'zlato. Jednog da
na, kada mene pozovu preci,
ti e biti vlasnik zlatnog maa
i moi e da rauna na ve kvog znaaja je zlatni ma. Mo
liku m o..,
Aha! ponovi mladi.
Izgledalo je kao da je zevnuo.
Fudimuri Ito je bio a
robnjak izgovori vrlo tiho
Icumi, Njegovo strpljenje je
bilo na ivici. Bio je najvei
samuraj svog doba. iveo je u
sedamnaestom veku i istorijska
je injenica da je upravljao ze
mljom umesto samog cara, i
to kroz period od trideset go
dina. U to vreme Japan je bio
jedina sila na ovoj strani Ze-
mljine kugle.
Neto mi udno zvui da
je uopte mogue da jedan ma
danas bude oruje kojim se
stie mo ree Sendai. Da koji mora biti njegov sledei
bi ovek danas mogao da ra
NINA 151
una na takvu mo treba mu
bar jedna atomska bomba!
Ne potcenjuj mo uma
ree Icumi. Taj ma nije
oruje kojim moe da unita
va ivu silu. Zlatna otrica bi
se moda savila kada bi neko
me pokuao da odsee ruku.
To nije elik... Zlatni ma je
simbol...
I Soni je simbol, pa
opet, niko ko ima Sonijev
televizor nije stekao nikakvu
m o...
Icumi je sklopio oi i odus
tao. inilo mu se da nema svr
he da objanjava sinu od ka
gao je samo da se nada da e
vremenom i njegov sin stei
onoliko pameti koliko je on
smatrao da je i sam ima i ko
liko je, po Icumijevom raunu,
dovoljno da bi se bilo na vrhu.
A, on je zaista bio na vrhu.
Idi sad rekao je to je
mogao blae Icumi. Razgo
varaemo drugi put.
Mladi kao da je jedva e
kao da ga otac oslobodi obave
ze razgovora o stvari za koju
se Sendaiju inilo da je vredna
samo zato to je od plemeni
tog metala. Izaao je neupore-
divo urnije nego to je uao.
Icumi je, meutim, ve znao
korak. .. Posegnuo je rukom
NINA 151 13

ka daljinskoj komandi... Na kog prastarog pesnika... Bio

pritisak dugmeta, znao je, rea- je to deo priredbe koju su pi-
govao je jedan od njegovih te tomoi sirotita upriliili za ug
lohranitelja. .. lednog pesnika, Miimu.
Usvojio ju je, i ak joj dao
i ime, jer je pre toga bila samo
zavedena pod brojem u knjige
sirotita, a nadimak na koji se
irokim bulevarom, na jugo odazivala jednosatvno nije mo
istonoj strani San Franciska, gla smatrati svojim imenom.
tutnjao je podnevni saobraaj. Miima je platio njeno kolo
U jednoj od kolona sedela je vanje, raunajui da e, po pri
za upravljaem iznajmljenog rodi inteligentna, opravdati nje
niana Japanka neodreenih gove nade. Meutim, Nauru se
godina. Mislila je na to kako u etrnaestoj zaljubila u jed
ni velike Sjedinjene Drave ne nog od svojih uitelja i posle
mogu bez japanskih automobi burne, skandalozne veze, mo
la, i kako je udno to to ju rala da napusti kolu. Afera je
je sudbina dovela u tu veliku, ostavila 1 dubokog traga na nje
za nju udnu zemlju, u kojoj nu linost vie nikada nije
se ipak sjajno snalazila, iako izlazila u drutvo, povukavi se
nije znala ni rei engleski. u sebe i odbijajui svaki ozbilj
Zvala se prosto Nauru i, ot niji razgovor o svojoj budu
kako je znala za sebe, bila je nosti. Uvidevi da devojka ne
pod zatitom i u slulji gospo eli da izae iz same sebe, Mi
dara Miime. Iako nije volela ima je upotrebio svo svoje
da se prisea svog detinjstva, znanje i jo vie strpljenja da
ipak joj je negde u podsvesti je obui sekretarskim poslovi
tinjalo seanje na sirotite u ma i ona je od svoje dvadesete
Edou, i veiti oseaj gladi koji bila njegova lina sekretarica,
ju je pratio kroz prvih desetak prepisiva svih njegovih ruko
godina ivota. Raunala je da pisa, neizostavna linost u pri
su bogovi hteli da je gospodar vatnom ivotu velikog oveka.
Miima pronae, a pronaao ju Iako se posmatrau spolja mo
je zahvaljujui tome to je sa gli initi da to ini preko vo
vreno, sa srednjovekovnim na lje i sporo, ona je u stvari bi
glaskom, na staroj apanskom la vrlo sposobna na tom zadat
izrecitovala teke stihove ne ku i vremenom je Miima mo
14
gao da joj poverava i najkrup
nije i najvanije poslove. Ona
ih je sve obavljala izuzetno ta
no i savreno kompletno
pod us lovom da to nije iziski
valo njen kontakt sa vie lju
di. .. Na primer, nikada nije
prisustvovala ni jednoj jedinoj
Miiminoj konferenciji za tam
pu, a nije odlazila sa njim ni
na kongrese, niti na bilo koje
javno mesto. Kretala se samo
po kui i samo ponekad odla
zila da obavi neki posao za
Miimu, ali saftio ako je pod-
razumevao susret sa jednom
ili dve osobe.
Sada se nalazila u stranoj ze
mlji protiv svoje volje. No,
na soptveno iznenaenje, ot
krila je da joj to ni najmanje
ne smeta. Ono to .je smatrala
svojom ksenofobijom, steenom
kroz depresiju iz^vanu ne-
srenom ljubavnom aferom
prosto je nestalo! Nije joj sme
talo ni nepoznavanje jezika.
Vozila je lagano, pratei ritam
kolone, koja je postajala sve
gua, i razmiljala o svom za
datku. ..
Bila je vrlo koncentrisana,
ali ju je spori ritam kolone go
tovo uspavao i umeJo nije pro
pustila skretanje za San Fer-
nando. Odahnula je kada su
kola skliznula niz nadvonjak.
Sada je saobraaj bio manje
NINA 151
gust, pa je mogla da vozi bre,
no strogo je vodila rauna o
ogranienju brzine. Vodei se
vie intuicijom nego znanjem,
na vreme se iskljuila sa auto-
- )uta i skrenula na Marbl-roud,
dugu ulicu koja je opkoljavala
jedno poluostrvo juno od ve
likog grada... Sada joj je pre
ostalo samo da prati kune
brojeve...
Zaustavila je ispred skreta
nja u vrt, na ijoj ogradi je bio
broj 702. Iz automobila nije
mogla da vidi ono to je tra
ila, pa je izala napolje i ne
ko vreme se osvrtala pogledom
pretraujui okolinu... Uski,
skriveni put, koji je poinjao
izmeu dva buna akacije bilo
je ono to je traila... Pomi
slila je kako su uputstva koja
je imala bila zaista vrlo pre
cizna.
Vozila je oprezno uput
stva su govorila da je kua ko
ju je trs ila neprimetna sa te
uske ulice i da mora veoma pa
ljivo da odredi gde mora da
se zaustavi i dalje da krene pe-
ice, stepenicama koje su vodi
le ravno ka kui. Sama kua se
nalazila na litici iznad Paci-
h k a ...
Meutim, pre nego to je i
poela da razmilja o tome
ugledala je jednu devojku u
trenerci kako vredno, ne naro
NINA 151
ito brzo, ali izuzetno uporno,
tri uskom ulicom. Za Naruu
je bilo neobino to to je de
vojka bila Japanka!
Ponovo je zaustavila nian
i izala iz vozila. Stajala je
tako da je dogerka kosih oi
ju morala da proe pored nje.
Nauru nije progovorila ni re
i, ekajui... A, onda je mla vanje engleskog jezika slabija
da Japanka dotrala i zas
tala pored starije ene...
Potovana progovorila
je devojka na japanskom.
Nadam se da niste zalutail.
Naprotiv odgovorila jc
Nauru utivo se naklonivi.
Sada sam sigurna da sam
na pravom mestu, mada priz
najem da nisiam oekivala da
tako lako pronaem onoga ko
ga sam traila.
Verujem da sam razumela
da traite mene devojka se
osmehnula.
Niste daleko od istine
rekla je Nauru. Meutim,
ja sam nepristojna. Morala bih
prvo da se predstavim... Ja
sam Nauru, lini sekretar gos
podina Miime. Odnosno, bila
sam .,.
Ime gospodara Miime mi
je poznato po dobru, gospoo
Nauru rekla je devojka, a
zatim izgovorila svoje ime:
Moje ime je Sumiko. Sre
na sam to smo se prepoznale.
15
Znala sam vae ime im
sam vas ugledala rekla je
Nauru. Moram da vam pri
znam da mi je laknulo, jer sa
da znam da se neu mnogo mu
iti da bih dola do gospodara
Eldrida... Oprostite ako ni
sam siigurna u izgovaranju nje
govog imena, jer mi je pozna
taka.
Traite Leslija? Sumi
ko se malo iznenadila. Po
svemu bih rekla da dolazite
izdaleka...
Iz Japana rekla je Na
uru, potvrdivi! Sumikino mi
ljenje. Moda sam suvie
gruba ako to izgovorim ovako,
ali se plaim da biste morali i
vi da znate...
Sta? upitala je jedno
stavno Sumiko.
Gospodar Miima je oti
ao svojim precima rekla je
Nauru. To je, naravno, bila
samo pristojnija formulacija
saoptenja o njegovoj smrti, na
tipino japanski nain.
Iskreno i duboko aliim
to gospodar Miima vie ne
deli iste radosti sa svojom po
rodicom jo utivije je od
govorila Sumiko. Ali, ako
dozvolite na drskosti, ne vidim
kakve to ima veze sa Leslijem,
ili sa mnom?!
16
Moda u ispasti nepris
tojna, ali bih volela da o tome
porazgovaramo u vaem do
mu rekla je Nauru. I
obavezno u prisustvu gospoda
ra Eldrida.
Dozvolite onda da vas po
zovem. .. Sumiko se naklo
nila na tradicionalan nain.
Iako po vaspitanju nije bila
roena Japanka, tradicija joj
nije bila strana, kao ni sve,
ceremonije koje tradicija na
mee.
Sumiko je objasnila Nauru
gde da parkira automobil, a
zatim ISU dve ene krenule sta
zom prema stepenitu, koje e
vodilo u kuu. Nauru se divi a
nainu na koji je kua bila sk
rivena od radoznalih pogleda.
U njenim uputstvima je bilo
naznaeno da gospodar kue
eli da njegov dom ne bude
izloen pogledima, i u to se
Nauru sada sasvim uverila.
Kua je bila spoj funkcional
nosti i jednostavne lepte, oi
gledno sagraena da slui svo
joj svrsi i da na svaki nain
prui jednostavnu, ali krajnje
efikasnu udobnost ukuanima.
Sumiko je povela gou kroz
ulaz i neveliki hol u veliku so
bu koju su ona d Lesli zvali je-,
dnostavno dnevni boravak...
Dozvolite da izrazim di
vljenje vaem domu. Srena
NINA 151
sam to mi doputate da bo
ravim u njemu rekla je u
tivo Nauru.
HvaJa vam odgovorila
je Sumiko. Budite dobru da
malo saekate. Mislim da je
Lesli u biblioteci...
Biu strpljiva rekla je
Nauru i sela na ivicu jedne od
fotelja od dobre koe. Nije
propustila a primeti nekoliko
divnih primeraka japanske um-
etnosti koji su oplemenjivali
prostor.
Kada je Sumiko izala iz
sobe, Nauru pomisli: Zaista
neobino! Amerikanac koji je
toliko odan japanskoj tradiciji
i um etnosti... Da li je to sa
mo posledica toga to mu je
ena Japanka? Bila je, ipak,
malo iznenaena kada se mlad
mukarac, dovoljno visok a
za omalenu Japanku izgleda
kao din, uz to i vrlo privla
nih crta lica, sa izraziitim oi
ma, pojavio u klasinom japan
skom kimonu koji je nosio oz
nake jedne ninucu kole. Us
tala je, ba kao to nalae do
bro vaspitanje...
Molim vas, sedite
rekao je Lesli Eldrid na
savrenom japanskom jeziku.
Ne zasluujem da stojite u
mom prisustvu.
NINA 151
Va japanski je isto tako
dobar kao i vae gostoprimstvo
kazala je Nauru.
Vi ste gospoa Nauru
ree Lesli smetajui ,se u fo
telju preko puta nje. Sumi
ko mi je rekla za gospodara
Miimu. Moje srce drhti od
pomish da ga vie nema meu
ivima. Neka mu nebo podkri
veni mir!
Sigurna sam da je gospo
dar Miima to zasluio ree
Nauru.
No, znatieljan sam, mo
ram da priznam, emu imamo
da zahvalimo to ste se udo
stojili da nas posetite nas
tavio je Lesli. Isto kao to
oseam griu savesti to gospo
dara Miimu nisam posetio
dok je jo bio iv. U stvari, ni
smo se videli dvadeset godi
na. .. Bio sam jedan od njego
vih tienika jedno vrem e...
Mnoge mudrosti sam imao ast
da usvojim od njega.
Nema sumnje da ste na
gospodara Miimu ostavili du
bok utisak i da vas je mnogo
potovao rekla je Nauru.
Nee li biti nepristojno da
keiem da i moja po seta to do
kazuje.
U meuvremenu je Sumiko
iznela aj, upravo pripremljen
na tradicionalan nain. Priistu-
pila je ajnoj ceremoniji uz
17
savrenstvo pokreta koje je za-
diAalo Nauru. No, ona je tu bi
la iz drugih razloga, pa je za
nemarila ajnu ceremoniju i
obratila se Lesliju:
Poslednja elja umirueg
gospodara Miime bila je da vi
budete jedan od naslednika,
gospodaru Eldrid.
Bojim Se da nisam naj
bolje razumeo?! iskreno se
iznenadio. Lesli pogledavi br
zo u Sumiko, koja neprimetno
slee ramenima.
Ovo... Nauru spretno,
ali bez urbe izvue iz svoje
odee koverat sa peatom koji
je otkrivao da je pripadao Mi
imi. Ovo je ono to je go
spodar Miima eleo da dobi
jete ba vi!
Pruila je koverat pognuvi
glavu i oiju uprtih u pod
takav stav, poniznosti i uslu-
nosti, bio je namenjen samo
osobama od izuzetnog ugleda
i asti. Lesli je hitro zakljuio
da je Nauru morala dobiti vr
lo detaljna uputstva od pokoj
nika, na koji nain da se ob
raa njemu, Lesliju, kao nasle-
dndku.
Jeste li sigurni da to uru
ujete pravoj osobi? upitao
je Lesli. Naravno, ako doz
volite na nerazumnosti mog pi
tanja.
18
Vi ste prava osoba, sigur
na sam, kojoj je gospodar Mi
ima eleo da ostavi ovo
rekla je Nauru.
Lesli je odlino poznavao sve
detalje tradicionalnih ceremo
nija i znao je da bi samo uv-
redio Nauru, kao dostavljaa
jedne oporuke, kada bi odbio
da primii to to mu je ona pru
ala. Zato se i on naklonio, na
pravi nain, odmereno i odse
no, i preuzeo koverat.
Pretpoigtavljam da znate
o emu se radi? upitao je
Lesli.
Naravno odgovorila je
Nauru. I to je bio deo tradi
cije, da onaj ko prenosi poru
ku ili poklon mora da zna sa-
drinu. Gospodar Miima je
u svom posedu imao zlatni
ma gospodara Fudimure. On
je sada va!
Lesli nije bio ovek koga je
bilo lako iznenaditi. Meutim,
sada je bio zapanjen! Nauru,
naravno, to nije mogla prime-
titi, jer je Lesli bio vrhunski
majstor samokontrole. Ali, Su
miko je to dobro znala njoj
je bio dovoljan samo jedan je-
diini paljiviji pogled pa da
shvati da su Leslijeve enice
rairene, to je znailo da je
zaprepaen. Deli sekunde ak da pismo preuti pred kerima.
ni sam nije znao ta da kae.
NINA 151
A, onda je izgovorio tradicio
nalnu formulu:
Preuzimani ast 1 breme...
Otvorio je koverat. U njemu
je bilo sve zapisano i nije bilo
sum nje... Lesli Eldrid je pos
tao naslednik velikog Miime
i vlasnik uvenog zlatnog ma
a. ..
Ljubazno pismo koje je do
bila udovica Miima bilo je to
liko hladnokrvno zvanino da
ona, u prvi mah, uopte nije
shvatila o emu se radi. Cak
nije nii znala ko stoji iza ime
na Icumi, koje je bilo potpi
sano. Sadrina pisma se odno
sila na nekakvu moguu pos
lovnu transakciju, od koje je
tako je stajalo u pismu
porodica Miima mogla da ima
velike koristi. Poslednja ree
nica je bila vrlo ljubazna mol
ba kojom je taj Icumi, u stva
ri, najavljivao svoju posetu.
No, ni ton pisma, ni sadri
na, ni to nepoznato ime nisu
bile razlog zbog kojeg ena
nije obavestila svoje keri o
tome. Naprosto je imala ose
aj da tu neto nije kako tre
ba i laka nelagodnost koja ju
je obuzela zavrila se odlukom
Cak se, nesvesno, nadala da
NINA 151
e i sam poiljalac tog pisma
zaboraviti na njega. Ipak, udo
vica Miima nije bila glupa e
na. Reila je da se obavesti o
tome ko je gospodin Icum i...
Pozvala je nekoliko provere-
nih prijatelja. Njih nekoliko
nije znalo o kome se radi, to
je bilo i razumljivo, jer su se
Miimini kretali u umetni-
kim krugovima, daleko od sve
ta biznisa, u kome je, kao ri
ba u vodi, plivao Icumi. No,
advokat Suzaru je znao...
Ne razumem kakve veze
ima Ictmii sa vama? rekao
je advokat pomalo zabrinuto.
Verujte mi da ni meni
nije jasno rekla je udovica
Miima. Pismo me je uzne
mirilo.
Moda bi bilo dobro da
doete kod mene sa tim pis-
mmo ree advokat. Jo
bolje bi bilo da ja budem pri
sutan kada gospodin Icumi do
e kod vas. Naravno, ako pri
stanete da se sretnete s njim.
Ne vidim razloga da se
sretnem sa njima, ma ko da
j e ...
Gospoo Miima, gospo
din Icumi je veoma ugledan
biznismen. I, veoma, veoma bo
gat ovek objasnio je advo
kat. Dodue, sve to je po
znato o njemu ukazuje da je
19
i veoma bezduan, beskrupulo
zan.. . Nekoliko puta sam se
na sudu sretao sa njegovim pr
edstavnicima. Oni su mi govo
rili da moraju da rade samo
ono to odobri Icumi, a on je
odobravao samo poteze koji su
bili iskljuivo u njegovom, us
kom interesu... Jednom je iz
bacio na uhcu sedamnaest po
rodica, samo zato to nisu
pristali na poveanje stanari
ne, na ta su po zakonu imali
jravo. Suenje se oduilo, a na
tra ju ... Pazite, ovo je vrlo
x>v6rljiva informacija... Na
traju je Icumi preko svojih
judi potplatio neke sudije i
spor je reen u njegovu ko
rist. Ispostavilo se da je eleo
da srui te zgrade, zaobilazei
pri tom neke zakone koji su
mu to branili. Ne verujem da
se seate da su novine tada pi
sale kako su se, navodno, sa
mi stanari odrekli stanova...
Zato mi sve to govorite?
upita gospoa Miima, a
u glasu joj se osetilo uzbue
nje.
Mislim da je to dobra ilu
stracija koja govori o karak
teru tog oveka, gospK>o
rekao je advokat. Moete li
da se prisetite bilo ega? Ka
kav bi to on mogao da ima po
sao koji bi vama mogao biti
od koristi?
20
Ni sama nisam mogla da
pronaem nita to bi povezi
valo nau porodicu sa gospo
dinom Ic i^ ije m ree iskre
no udovica Miima. A' mo
gu vam rei da sam celu no
razmiljala.
Onda e ipak biti bolje
da ja budem prisutan...
Ne elim da vidim tog
gospodina! izgovori uno
ena.
To vam svakako verujem,
meutim, takoe pretpostav
ljam da gospodin Icumi nee
lako odustati. Moda je zato
bolje da odmah pristanete, a
ja u se pobrinuti da sve to
bude pod kontrolom ree
advokat. Vodiu rauna da
sve ostane samo na ponudi, ma
o emu se radilo.
Udovica Miima je kratko
vreme razmiljala. Na osnovu
toga to je ula od advokata
stekla je utisak da zaista ne
eli da se susretne sa Icumi
jem. Meutim, ako je advokat
bio miljenja da se moe do
goditi da Icumi ne odustane,
sve dok ne ostvari svoju zami
sao, onda je moda ipak bilo
bolje da igru vodi ona, uz po
mo advokata, nego tajanstve
ni, i oigledno neprijatni gos
podin Icumi.
Poslau mu poruku da
moe da doe sutra rekla
NINA 151
je ona. Moete li da budete
ovde?
Svakako u biti ree
advokat Suzaru.
I, to je bilo jo jue. Gos
poa Miima je uspela da pro
nae dovoljno vaan razlog da
sve tri keri poalje van kue
u vreme kada je oekivala do
lazak Icumija i advokata. Pret
postavljala je da e u belom,
alobnom kimonu izgledati pri
kladno, ak i ako se radilo o
poslovnom razgovoru. Kona
no, njen mu je bio mrtav tek
tri dana...
Bila je napeta sve dok se,
nekoliko minuta pre zakazanog
vremena, nije pojavila mala fi
gura advokata Suzama. Iako
neugledan, muen artritisom i
neverovatnom kratkovidou,
advokat je bio'ovek koji uli-
va poverenje. Gospoa Miima
je pouzdano znala da je on je
dan od retkih ljudi u Japanu
sa najviim akademskim zna
njem prava. Imala je u njega
mnogo poverenja.
Posle utivih pozdrava i iz
java sauea, advokat joj je
rekao:
Dopustio sam sebi drs
kost da se raspitam o gospoi
nu Icumiju. Izvolite...
Pruio joj je nekoliko papi
ra sa odtampanim podacima o
Icumiju. Sve to se moglo do
NINA 151
znati o tom oveku bilo je na
tim papirima. Udovica Miima
je sa zebnjom u srcu itala to,
iako nije dozvolila da joj li
cem pree senka bojazni.
Impresivno rekla je.
Neprijatno ml je da priz
nam da se pomalo bojim tog
oveka upravo stoga to me
dri u neizvesnosti.
Uskoro emo ssiznati ta
oekuje od vas rekao je ad
vokat priavi prozoru. Poput
mnogih kratkovidih osoba, nje
gov sluh je bio vrlo istanan i
uo je motore automobila mno
go pre nego to su se pojavili
u vidokrugu.
Tek kada su tri velika auto
mobila stigla pred kuu pro
zoru je prila i udovica Mii
ma. Videvi brojne telohrani
telje kako trkaraju oko ove
ka u klasinom, evropskom
odelu, shvatila je da je to taj
misteriozni gospodin Icumi.
emu toliki ljudi oko
njega? upitala je ena.
Meni se ini da se Icumi
boji ovog susreta vie od mene.
Advokat nije nita odgovo
rio. Imao je neuporedivo vie
iskustva od udovice Miima sa
ljudima poput Icimiija. Naga
ao je da je u pitanju neto
za Icimiija krupno, inae je
sigurno da se on lino ne bi
pojavio u manje vanim
21
poslovima angaovao bi neko
ga od svojih slubenika. No,
nije hteo da poveava strah
kod ucveljene ene i zato je
utao.
ena je ve dala uputstva
osoblju, pa su otvorili vrata,
dok je ona, u drutvu advoka
ta, ekala u prostoriji u kojoj
su se, tradicionalno, primali
gosti. Oekivala je da Icumi
ue u pratnji tih silnih moma
ka, ali on je u sobu uao sam.
Gospoa Miima zakljui da
prvi pogled na tog oveka od
govara reputaciji u koju ju je
uputio advokat.
Icumi se nakloni sa potova
njem:
Uz aljenje zbog gubitka
vaeg potovanog supruga, do
zvolite da vam izrazim i ponos
to imam ast da stupim u
va dom!
Dobro doli, gospodine
Icumi ree ena vrim gla
som nego to je oekivala da
e biti u stanju. Ovo je go
spodin Suzaru, porodini ad
vokat.
Sitan blesak u oima gospo
dina Icumija advokatu je re
kao mnogo ta o tom oveku.
Bio je siguran da moe da po
godi ta je Icumi pomislio:
Ova ena je oprezna i nee
mi biti lako sa njom!
22
Primite znake mog poto
vanja Icumi se obratio ad
vokatu, a zatim je rekao kao
da se obraa obema osobama
ispred njega: Ne bih eleo
da vam oduzimam dragoceno
vreme. Moj cilj je da obavim
posao i odem. Nadam se da e
sve biti jasnije kada vam ob
jasnim cilj moje psete...
Uinite to, molim vas
ree gospoa Miima sa jedva
primetnim nestrpljenjem u gla
sa.
Icumi posegnu rukom u unu
tranji dep od sakoa i odatle
izvue neto to je liilo na
ek. Rekao je:
Dozvolite da vam ne ot
krijem poreklo mog saznanja
o stvari o kojoj govorim, ali
mi je poznato da postoji jedan
predmet u porodinom vlasni
tvu ugledne porodice Miima.
Budui da imam svoje razloge
da doem u posed tog predme
ta, slobodan sam da vam po
nudim transakciju koja bi bi
la velike vrednosti. U ruci dr
im blanko-ek i spreman sam
a na nejmu ispiem veoma
veliku sumu.
Udovica Miima uputi jedan
kratak, ali znaajan pogled ad
vokatu. .. To je znailo da pre
puta razgovor advokatu.
Gospoa Miima bi bila
vrlo zadovoljna kada biste sa-
NINA 151
optili konkretni cilj vae p
sete ree advokat.
Ma, gospoo Icumi se
obraao eni. Zlatni ma!
Znam da ga imate. Vama on
vie ne znai nita. Ako vam
ne smeta, moram vam rei da
vi nemate mukih naslednika.
Ma u vlasnitvu etiui ene ni
ta ne znai,..
Odlino ste obaveteni
ree advokat pogledavi opre
zno u udovicu Miima. Na nje
nom licu je itao zaprepae-
nje, ali i neto vie od proste
nelagodnosti. U svakom slua
ju bila je uzbuena.
Moe vam se uiniti da ne
potujem pokojnika, jer sam
doao tako brzo. Meutim, go
spoo, ja sam ^ovek koji vodi
mnogo poslova i zaista nemam
vremena za gubljenje na
stavio je Icumi samouvereno.
To to vam nudim je, bu
dite sigurni, vie nego veliko
duno. Uruiu vam ek, pa
lino, sami, po sopstvenoj od-
lucii, upiite sum u...
Dozvolite da primetim da
vodite poslove na neobian n a
in ree advokat.
Dau vam i dovoljno vre
mena da razmislite nasta
vio je Icumi ne obraajui pa
nju na advokatove pokuaje
da rastegne razgovor kako bi
dobio u vremenu. A, vreme mu
NINA 151
je bilo potrebno ne samo zato
da sam shvati o emu se radi
ve i da prui priliku udovici
Miima da se sabere.
ena je stajala oseajui ka
ko joj tm e kolena. Nije oeki
vala tako neto. Znala je sas
vim dobro od kakve je vredno
sti zlatni ma i koliku bi vre
dnost mogao da ima. Meutim,
ona je ve preduzela korake da
se on urui nasledniku, ba
onako kako je testamentom
njen pokojni mu odredio. Sa
da jednostavno nije imala vre
mena da to objasni advokatu...
Zato je reila a izgovorila naj
mirnije to je bila u stanju;
Ma. vie nije u posedu
porodice Miima.
Advokat se trnu, iako nije
nameravao tako da reaguje.
icumi, meutim, ostade lede
no miran. Samo je paljivije
pogledao u enine oi. Nadao
se da ona lae. No, lako je us
tanovio da udovica, Misima pri
pada onoj vrsti ljudi koji ne
znaju da izbegavaju istinu ni
na koji nain. Ona je, nesum
njivo, govorila istinu."
Da Ii to znai da je neko
bio bri od mene? rekao je
Icuani. Jo uvek je mislio da
zlatni ma nije izgubljen za
njega. Ukoliko bude saznao i
ji je sada, moda je mogao da
23
novom vlasniku ponudi i vie
nego to je on d ao ...
Gospoa Miima nije ni slu
tila kojiim tokom idu misli
gospodina Icumija. Ona nije
razmiljala na takav nain. Ona
je samo znala da bi taj razgo
vor i tu posetu trebalo okona
ti, naroito sada znalo se ta
je oekivao Icumi, znalo se da
su njegova oekivanja jalova i
nije vie bilo razloga da oni
svi budu vie tu. ..
Suzaru se prvi snaao, reka
vi:
Mislim da nismo obavez
ni da vam navedemo ime no
vog vlasnika predmeta koji vas
je interesovao, gospodine Icu
mi.
N e ... ponovila je li go
spoa Miima. Vi svakako
ne morate znati gde se sada
nalazi zlatni ma. Oprostite,
ali smatram da vie nema raz
loga da razgovaramo!
Bila je odlunija nego to je
izgledalo, budui da je gledala
u Icumijeva stopala dok je to
izgovarala.
Pourili ste ree Icu
mi, svestan da je njegova po-
seta zavrena. Da ste samo
malo saekali, zaradili biste
mnogo vie.
Gospodine... uvreeno
izgovori udovica Miima. Taj
ma nije bio na prodaju, niti
24 NINA 151

>a je bilo ko kupio. Moj po- Gurni ruku unutra, pa

cojni suprug je testamentom e videti nacerio se ovek
odredio novog vlasnika, i to je koji je upravo mrkao jednu
sve to imam da vam kaem... traku belog praha sa staklene
Bilo mi je drago to sam ima ploe stola. Bio je Amerikanac
la ast da vas upoznam i cenim jedan od onih koji je iveo
va napor da doete u na sk u Japanu od mutnih veza iz
romni dom. meu japanskog i amerikog
Icumi je izgledao kao da e podzemlja.
da se osmehne, ali mii se u oi T rejsi... osmehnuo se
ma itao bes. Nemoan bes. No, Sendai. Ne volim takve a
da su ga gospoa Miima i ad le!
vokat poznavali bolje, znali bi Naglim pokretom je Sendai.
da nije odustao samo je izvukao ispod pazuha pitolj
reio da prorAeni taktiku... marke ASTRA, sa priguiva
Nije vie izgovorio ni jednu em, i uperio ga u akvarij u m ...
jedinu re. Naklonio se ukoe Zna li da je ova stvar
no, a zatim lizaaO. ena prie ica pravljena specijalno za
prozoru da ga pogledom otpra mene? ree mladi Japanac.
ti i videla je kako, ulazei u U fabrici su se udili zato
automobil, neto siktavo go hou da bude kalibra 12 mili
vori svojim ljudim a... metara' Hoe li da ti pokaem
Sada znam rekla je zato sam hteo toliki kalibar?
udovica Miima. Gospodin Trejsi se i dalje osmehivao.
Icumi je uistinu vrlo opasan Navikao je na udno ponaa-
ovek! nje Japanaca. Meutim, od sv
ih koje je poznavao Sendai je
bio najnepredvidiviji. Pone
kad je doputao i mnogo gru
blje ale, ali ponekad bi ga
Sendai prie akvarijumu u iznervirala svaka re ...
kome uopte nije bilo vode. Po Nisam mislio nita loe
dnu je bilo dovoljno peska da rekao je Trejsi, ne odusta
je u njemu stanovnik udnog jui od osmeha za koji je sma
akvarijuma mogao da prokopa trao da je prijateljski.
tunele. Izgleda da voli svog k
Izlazi li ovo udo ikada orpiona iscerio se Sendai i
napolje? upitao je Sendai. vratio oruje u futrolu. Svi
NINA 151
a mi se kada su ljudi odani
svojim ljubimcima.
Ima li ti ljubimca?
upitao je Trejsi, nadajui se
da e uspeti da razgovor skre
ne na drugu stranu.
Naravno mladi Japanac
je rairio ruke. Hoe li da
ga vidi?
Amerikanac je slegnuo ra
menima. Sendai se iscerio, a
onda priao vratima sobe u
kojoj su se nalazili, otvorio ih
i pozvao:
Kamura!
Pozvani Se odazvao, prisko
ivi hitro. Bio je telohranitel
mladog Japanca jedan oc
onih koji je bio na platnom spi
sku njegovog oca.
Vidi, to je taj rekao
je Sendai. Smatram ga ku
nim ljubimcem,
Trejsi se smejao, iako mu
nije bilo jasno zato se Sendai
tako okrutno aM sa jednim
ljudskim biem. Iako nije bio
suvie boleiv prema ljudima,
Amerikanac je imao sasvim
druge poglede na svet,
Plaa ga moj otac, koji
veruje da mi takvi kao Kamu
ra mogu sauvati ivot, ili me
drati na o k u ... objasnio
je Sendai. Mislim da mu je
moj otac; rekao da mora da
trpi sve to ja uradim. Zato ga
smatram ljubimcem.
25
Kamura, sa svoje strane, ni
je mrdnuo ni trepavicom. Sa
mo je stajao, oekujui da mu
Sendai dozvoli da ode. No, ovo
me to nije padalo na pamet.
Kamura! Tamo ima do
voljno kokaina da se nasmrt
namre! Da li bi to uinio za
mene?
Ako naredite odgovo
rio je Kamura spremno i kraj
nje hladnokrvno.
O nda... mrkni, za pro
bu, ali onako... Poteno..,
Kamura pokorno i spremno
prie staklenom stolu, dohva
ti bez oklevanja cevicu i nae
s e ...
Mora da e ti biti od ko
risti naduvani telohranitelj
rekao je Trejsi.
ta e mi on? Imam svo
je ljude kazao je Sendai
gledajui kako telohranitelj
posluno mre. Potom mu je
odseno pokazao rukom da
napusti prostoriju.
Poznavali su se ve dve go
dine. U poetku je Sendai bio
nepoverljiv i neljubazan, a
Trejsi uzdran, jer nije dobro
znao sa kim ima posla. Icimii
je svom sinu ne samo dopustio
veze sa polusvetom, pa ak i
sa ozloglaenim kriminalcima
ve ga je svesno upuivao na
te veze (verujui da je a to deo
obrazovanja), a Amerikanac je
26
vrlo brzo shvatio da Sendaija
moe da iskoristi za veze sa
nekim poslovnim krugovima u
Japanu ko^'i ne pripadaju sve
tu sive ekononuije. U svakom
sluaju simbioza je bila uspe-
na obojica su radili to im
je volja, a neposredno nisu kr
ili zakone...
Moda imam posao za ne
ke tvoje ljude rekao je Sen
dai.
Posao?! Trejsi je uvek
bio zainteresovan 2;a 'bilo ta
to mu moe doneti novac.
O emu se radi?
Postoji nekakav tradicio
nalni simbol, zlatni samurajski
m a... ni Sendai nije bio
sigiiran da li moe da objasni
Trejsiju pravu vrednost toga.
Moj otac eli da se domog
ne toga. Ne ide mu ba od ru
ke.
Valjda je moj zadatak da
mu to olakam, koliko,sam te
shvatio...
Pa, ne ba t a k o ree
Sendai. Znam da ti nisi ba
za tu vrstu poslova, ali, na pri
mer. .. Kada bi neko pravom
vlasniku ukrao taj prokleti
ma, a onda se ti tu pojavio
kao vet posrednik... Mogao bi
da ga utrapi mom matorom
za prilian novac, jer je spre
man da plati! Sta kae?
NINA 151
Ne razumem zato ga tvoj
otac jednostavno ne otme. Do
voljno je moan za tako ne-
'to . ..
I dovoljno oprezan na
smejao se Sendai. Suvie
oprezan. Smatra da bi bilo ka
kav bedni skandali mogao da
mu ugrozi poslove i sve ono u
ta se upetljao, a upetljao se u
mnogo toga. Meni se ini da
on ima sve manje smelosti to
je monija. I sve je oprezniji
to je stariji! On to zove mu
drou. Ja to zovem permanen
tnim suenjem muda!
Govori o svom ocu is
cerio se Trejsi.
Jednom u mu to rei u
lice... ree Sedai estei se.
Jednom, kada i sam budem
dovoljno moan!
Tvoj otac ima dovoljno
moi za obojicu. Tvoje je sa
mo da uiva u tom e...
Ti si budala, Trejsi, i mo
da u ipak razneti tvoju kor
piju na delie! Sendai po
novo izvue svoj top, a onda
ga pomirljivo vrati pod pazu
ho. Nije stvar u tome da ko
ristim njegovu mo, ve da po-
sedujem sopstvenu!
Tu si potpuno u pravu
povlaivao mu je Amerikanac,
koji je nepogreivo nanjuio
tajnu ambiciju svog nazovi pri
jatelja.
KINA 151
Ljudi kao moj otac se
suvie dre nekih svojih glu
pih pravila govorio je Sen
dai. Sa novcem kojim on
raspolae ja bih mogao da os
vojim ceo svet!
To se zove am bicija.. .
iscenio se Trejsi. Voleo je da
svoje sagovornike uvek dri na
ivici sarkazma.
Jedno je sigurno...
unese mu se u lice Sendai.
Ne elim da liim na njega,
ba kao to ne elim da igram
epizode kao ti i tebi slini!
U redu, u redu pomir
ljivi] e e Trejsi. Dakle,
m a...
Pobrini se za to i sigurno
e profitirati...
Sta e ti imati od toga?
upita Trejsi. Siguran sam
da mi ne predlae to samo za
to to neobino vold oca!
Imam svoje razloge ta
janstveno odgovori Sendai.
Ti ne mora da ih zna.
I ne elim ree Ame
rikanac. Ako mi taj tvoj po
sli moe doneti dovoljno za
rade, odradiu... Sta misli,
koliko bih mogao da zaradim?
Vie nego dovoljno re
e Sendai. U svakom slua
ju tvoji dolari bi se ispisivali
sa pet nula.
Nijedan ma na svetu ne
vredi toliko!
27
- Mom ocu vredi... Uradi
to, pa e se uveriti da stari
ljudi imaju svoje muice
nasmejao se Sendai.
Hoe da kae da je Icu
mi spreman da nekome plati
moda i celih mildon dolara za
jedan stari ma?!
Zaltni ma ispravio ga
je Sendai. Mada ni meni
nije jasno zato mu je toliko
stalo do njega?!?
Okej! ree Amerikanac.
Moe da mu nagovesti mo
gunost da se taj ma pojavi
na crnom tritu i da ga on
moe dobiti, ako je spreman da
plati gotovinom! Samo, mora
mi dati vie podataka...
Sendai se iskezio samozado
voljno. Iz unutranjeg depa
je dzvukao kompjutersku dis
ketu i stavio je na sto ispred
T rejsija...
Matori nema pojma da se
i ja razumem u njegove pro
klete kompjutere. Kopirao sam
ovu disketu kada nije bio pri
sutan. Na njoj su svi mogui
podaci vezani za to glupo se
ivo. ..
Trejsi se osmehnuo. Uroe
na gramzivost ga je terala da
istog asa zgrabi disketu, ali
mu je opreznost nalagala da
ostane miran koliko je god to
potrebno. Mislio je: Glupi Sen-
dail On misli da ne mogu da
28
prozrem njegovu igru. Nagova
ra mene da posredujem u ku
poprodaji maa koji jo nije ni
ukraden. Kladim se da je ve
smislio nain da ga on i njego
vi ljudi ukradu. Onda e mi po
dmetnuti nekoga nevanog, ko
e ponuditi ma. Ja u posre
dovati i verovatno i dobiti svoj
procenat, ma koliki bio, a on
e glavninu strpati u svoj dep,
jer je sasvim jasno da misli
da pokrene neke poslove van
domaaja znanja njegovog oca.
Za tako neto mu je potreban
novac, i to novac koji dolazi,
bar naizgled, daleko od Icumi
jeve kase! Igra je opasna, ali
ako odigram pam etno...
Pruio je ruku i uzeo diske
tu bez urbe, okreui je neko
vreme po rukama. Zatim je
klimnuo glavom:
Moe raunati kao da je
posao uraen...
I da zna, inim samo to
zbog naeg prijateljstva ree
Sendai.
Razumem potvrdi Trej
si. Savreno razumem...
Restoran Klasik-kafe u ree Lesli izmeu dva gut
Berkliju bio je mesto na koje
su zalazili samo ljudi p<^ebnog
ukusa. Sjajna kiAinja je ovde
NINA 151
bila upotpunjena klasinom
muzikom, koju su esto izvo
dili svetski poznati izvoai. Te
veeri je gost bdo jedan polj
ski violonelista. Lesli i Sumiko
su, meutim, vie uivali u od
linoj maarskoj veeri, nego
u Rahmanjinovu.
Uz ovakvu veeru bolje bi
prijao arda rekao je Lesli.
Onda bi mogao da zaple-
e osmehnula se mlada Ja
panka.
To sigurno ne bih uinio
bez tebe uzvratio je mladi.
Mnoge stvari sii u ivotu
inio bez mene, zato ne bi ple
sao rekla je Sumiko. Uvek
kada je govorila na taj nain
Lesli je znao da neim nije za
dovoljna.
Sumiko, Sumiko... Uvek
zaboravlja da te poznajem bo
lje nego sebe rekao je sa
mnogo iskrene topline u glasu.
Moda si samo suvie uti
va, pa ne eli a mi kae da
neim nisi zadovoljna...
ZaLo ne bih bila zado
voljna? uzvratila je Sumi
ko. Ip a k ... U stvari, zabri
nuta sam ...
Dopusti da pogaam ...
ljaja pitkog, maarskog vina.
Gospoa Nauru i Miima, zar
ne?!
NINA 151
Od njene psete nisi pro
govorio ni rei o njoj i njemu
ree Sumiko. I ja tebe
dovoljno poznajem da znam da
intenzivno razmilja o tom ne
nadanom nasledstvu. No, mo
gao bi bar da mi kae kakva
je tvoja veza sa Miimom!?
U stvari, mislim da ima
pravo da se ljuti na m ene...
Ali, ja se ne ljutim na te
be. ..
Znam da se ne ljuti, ali
ima pravo - ree Lesli mi
mo. Morao sam da ti obja
snim to sa Miimom im je go
spoa Naum otila... Ima
pravo da zna. Osim toga, po
uputstvima iz tog pisma pred
stoji mi itav niza postupaka
pre nego to se ta stvar sa ma
em okona, a to neu moi
da uinim bez tebe. Zato sam
ubeen da treba da zna sve!
A ja ne znam ba nita,
osim da si nasledio zlatni ma
koji ti je ostavio gospodin Mi
ima Sumiko je zvuala go
tovo veselo, mada je iskreno
bila zabrinuta.
Sluaj! Miima je bio ve
liki ovek i ja sam imao veliku
ast to sam ga poznavao. Bio
je filozof, pesnik, naunik...
Jednom reju mudrac!
Poznajem delo gospodina
Miime i zato ti zameram to
mi nikada nisi rekao da si ga
29
poznavao rekla je Simiiko.
Lesli je ispio jo malo vina,
a onda spustio au. Po nainu
na koji ju je pogledao Sumiko
je znala da e sada poeti da
govori japanski. I, znala je da
e ono to e uti biti dovolj
no neobino da ne bi bilo do
bro da ih uje bilo ko dmgi.
Kada je, nekoliko asaka kas
nije konobar svratio da prove
ri da li im jo neto treba,
zaprepastio se kada je uo da
to dvoje mladih ljudi razgova-
laju na nekom njemu potpuno
nepoznatom jeziku...
Miima je bio jedan od
voa tajnog samurajskog klana
priao je Lesli. Klan Cu-
buraja je osnovan pre dvesta
godina i u njemu su biM samo
najobrazovaniji samuraji tog
vremena. Imali su za to doba
suludu ideju da emobilizuju
ratniku kastu budo i da poku
aju da izmene tradiciju. Kroz
svoju istoriju Cuburaja klan je
vrlo retko bivao izloen javno
sti. Za vreme Dmgog svetskog
rata je ak i nekakvim dekre
tom bio ne samo zabranjen ve
i proganjan. Miima je postao
voa klana kada je jo bio sa
svim mlad i preko etrdeset
godina ga je uspeno vodio. Za
hvaljujui njemu klan je, na
poseban nain, izronio iz ilega-
le. Naime, Miimina ideja je
30
bil da najbolje ljude klana
ubaci u mirovne pokrete, pa
ak i u politike krugove... Us
peo je u .tome. Svaki potez ja
panske vlade u iwsljdnjih dva
deset godina koji je podravao
mirovnu ili ekoloku iniicjati-
vu bio je, praktino, delo ljudi
iz klana, a mnogi lanovi klana
su postali lanovi rukovodsta
va meunarodnih mirovnih or
ganizacija. Ima ih i u Ujedinje
nim nacijam a.. . Meutim, je
dan deo Cuburaje je ostao u
ilqgali... Miima nije bio ne
razuman, kao toliki mirovnja
ci. .. On je znao da se mir i
pravda ponekad moraju posti
zati i nasiljem ... Razume li?
Savreno rekla je spo
kojno i sada ve sasvim zado
voljno Sumiko.
Taj deo klana nije bio sta
lan nastavio je Lesli. Mi
ima nije eleo da organizuje
armiju, kao to su inili neki
njegovi prethodnici, a onda bi
se ta sila otela i okrenula na
drugu stranu. On je samo or-
ganizovao grupu koordinatora,
ljudi u koje je imao beskrajno
poverenje, da angauje, tu i
tamo po svetu, slobodne strel-
ce, ponekad ak i profes-ional-
ne ubice, da oiste korov! To
ti, takoe, nije strano... Uop
te nije udo to sam se ja di
vno uklopio u Miimin k lan ...
NINA 151
Da li je to bilo pre nego
to si upoznao mene?
Da je to bilo kada si ti
bila sa mnom i ti bi bila deo
toga, draga moja, i ti to zna.
Zato i nisam nikada pominjao
Miimu. Ono to je prolo vie
ne postoji, kae jedna stara
poslovica...
Jasno mi je sve, ali mi
ipak nije jasno zato je ba
tebe odabrao da nosi taj ma.
Oigledno je da ma tima po
sebnu vrednost!? ree Su
miko.
Vrednost mu je u tome
to je pripadao osnivau klana
Cuburaja objaisni Lesli.
Nosili su ga samo najvei
majstori budo-kana, najbolji
borci Cuburaja k lana... Hero
ji, tako rei! I, to je upravo to
to mene m ui... Ne smatram
sebe herojem! Nadam se da
razume. ..
Ne budi skroman, Les
osmehnu se Sumiko., I sam
si rekao da Miima nije bio
glup ovek. Ako je on procenio
da moe da podense ast i
postane vlasnik maa, o n d a...
Zlatni ma nije samo a
st, ve i obaveza objasni Le
sli. On je i p o ruka... Po
ruka koja glasi: Od danas si
u slubi klana. Ako zatreba
klanu, morae se odazvati, jer
si takvu obavezu preuzeo uzi
NINA 151
majui ma u ruke! Jesam li
spreman za tako neto?
Koliko te ja poznajem,
spreman si za mnoge velike,
neoekivane i neobine stvari,
zato ne bi bio spreman i na
to da te tajanstveni klan pov
remeno angauje da povadi
kukolj iz ita rekla je Su
miko.
Postavlja se pitanje da li
e ovek koji posle Miime do
e na elo klana biti onaj pra
vi rekao je Lesli. Voleo
bih da ga upoznam. Zna...
Cuburaje sm atraju da postaje
icUi klana onog asa kada ti
oni otkriju svoju tajnu, a onda
si vezan kao zakletvom...
To znai da sam od ovog
asa i ja lan Cuburaja klana! ?!
Sumiko ponosno i radosno
zatrepta.
Na neki nain jesi! I,
ako ve hoe... estitam ti.
Mada si ve uestvovala u ne
kim akcijama, tek toliko
da zna nasmejao se Lesli.
- No, hteo sam da kaem da
se od lanova ne zahteva lepa
poslunost. Naprotiv, oekuje
se da svaki lan upotrebljava
zdrav razum u proceni situa
cije, pa i da odbije zadatak ^ o
mu se ini besciljan ili suvie
opasan. Ipak, obaveza je oba
veza, a preuzimanjem obaveze
preuzima i rizik da te neko
31
tamo, moda tebi nepoznat, iz-
m anipulie...
Sigurna sam da ti to ne
e sebi dozvoliti.
Da li ti to mene nagova
ra da uzmem ma? upita
veselo Lesli.
Da li ti to mene folira
pokuavajui da mi stavi do
znanja da se dvoumi? uz
vrati Sumiko enski lukavo.
Dovrili su veeru u dobrom
raspoloenju. Meu njima ni
kada nije bilo tajna i sada su
bili oboje zadovoljni to je i
taj sitan detalj iz prolosti po
stao zajedniki. Njih dvoje su
sami po sebi biil velika tajna
za sve koji su ih poznavali, os
im retkih izabranih prijatelja,
jer ih je, osim ljubavi, spajao i
zadatak koji su sami sebi od
redili da budu zatitnici ne
jakih i branitelji pravde i isti
ne. Sudbina lim je dodelila ulo
gu u ivotu koja je podrazume-
vala mnogo napora, snage i
m udrosti... Meutim, i Lesli i
Sumiko su toj ulozi bili vie
nego dorasli.
Plativi raun krenuli su ka
izlazu iz restorana. Za svakoga
ko je imao prilike da ih vidi
bili su samo skladan par mla
dih ljudi i niko od prisutnih
nije zadrao na njima vie od
jednog blagonaklonog pogleda.
Ipak, kada su se pribliavali
32 NINA 151

parkingu Lesli izgovori tiho, Misli da su tu zbog nas?

jo uvek na japanskom: upitala je.
Osea li da nas posma- Lesli joj vie oima nego po
traju? kretom ruke pokaza da uti, a
Uvek nas posmatra ju onda izvue iz depa neto na
rekla je Sumiko. ak i u li lik na mobilni telefon. Bila je
beralnom San Francisku ima to sprava koja je bila u stanju
ljudi kojima je neobino da da pronae skrivene mikrofo
se jedan anglosaksonac, poput ne i sline elektronske spravice
tebe, via u drutvu sa koso dizajn same Sumiko, koja
okom. Rasizam nije umro, dra je bila strunjak mikroelektro-
gi moj! nike. Ne pa,lei pore Lesli
je ukljuio mali aparat i tiho
Ne to rekao je Lesli. pitanje ga je nepogreivo do
Prili su poreu i mladi velo do unutranjeg retrovizo
koji je uvao parking im lju r a ...
bazno otvori vrata i predade Lukavo rekao je mir
kljueve. Lesli mu tiitnu u ru no. Morao je da skine plou
ku novanicu od deset dolara, ogledala da bi pronaao sitnu
a zatim saeka da se Sumiko , bubicu mikrofona. Pruio je
smesti na sedite. Kao da je to dugme Sumiko, koja ga
oklevao da zauzme vozaevo pogleda strunim oima i re^:
sedite... Sumiko je znala Sjajna stvar. Vrhunski di
on osmatra okolinu! zajn. Mislim da sline prave
Dakle? upitala je Su- Kinezi, mada ih koristi i fili
miko. pinska tajna sluba. Takoe
Impala ree Lesli se- mislim da ju je u na retrovi
dajui za upravlja. Glavom je zor postavio neko ko se slobo
nainio pokret u pravcu u ko dno moe smatrati vrhunskim
me je bila parkirana impala. profesionalcem.
Sumiko je bila vrlo oprezna teta to to moramo da
kada se osvrnula prema tom bacimo rekao je Lesli i i&
automobilu. Videla je da u za bacio mikrofon kroz prozor.
mraenom automobilu sede dva Da vidimo sada da li su to
mukarca i nita vie. Meu gospoda iz impale...
tim, i sama je oseala izvesnu inilo se da je jednim jedi^
nelagodnost, koja kao da je do nim pokretom uspeo da upaii
lazila iz tog pravca. pore, ubaci u brzinu i po*
NINA 151
krene mono vozilo punom br-
zinam ka izlazu sa parkiralita,
a zatim otro iilevo prema bu
levaru. .. Gume su kripale, a
motor pitao na velikim obrta
jima!
Smanji doivljaj, Les! U
ovom delu grada policija jedva
eka da nekoga kazni zbc^ pre
velike brzine rekla je Su
miko.
Biu gotov pre nego to
nas bilo kakvi policajci budu
primetili rekao je Lesli pri
tisnuvi papuicu gasa do da
ske. Pore kao da se pro
peo. .
Na prvom skretanju Lesli na
glo skrete, pri emu se njegova
kola zanee zaplesavi zadnjim
delom. Istog asa Lesli ugasi i
Jtotor i svetla zaustavio je
izmeu dva kontejnera za sme
e i okrenuo s e ...
Jedan rekao je.
Dva nastavila je Sumi
ko brojei sekunde.
T ri...
e tiri... ree Sumiko i
tada se pojavi impala!
Nije bilo nikakve sumnje da
su ljudi iz impale pomislili
da je pore onako brzo od
jurio ravno niz bulevar nisu
raunali na Leslij evo lukavstvo
sa naglim skretanjem ... I, sa
da su pokuavali da stignu fan
toma, jurei sve bre.
33
Ipak su bili tamo zbog
nas rekao je Lesli.
Nema sumnje da su nam
oni i stavili ono prislukivako
dugme u retrovizor. Pitam se
zato i ko su, kog avola, oni?
Kog avola!? Lesli se
nasmejao. Kako sd poela
jednom e od tebe biti sposo
ban kamiondija. Mislim, ve
uspeno poznaje nain na ko
ji oni psuju!
Znam i gore nasmejala
se Sumiko ali to uvam za
posebne prilike.
Lesli je ponovo pokrenuo
pore. Sada su sasvim mir
no izali na bulevar i vozili u
okvirima propisa...
Nisu daleko odmakli. Na tre
oj raskrsnici su videli patrol
na policijska kola, ispred kojih
je bila parkirana impala.
. Pored nje su stajala dva poli
cajca i raspravljala se neto sa
vozaem istim onim koji je
pokuavao da ih sustigne...
Imala si pravo ree
Lesli. U ovom delu grada
policija jedva eka da naplati
kaznu zbog prebrze vonje.
Naravno da sam imala
pravo, ali jo uvek ostaje ot
voreno pitanje: ko, su oni?
Registarski broj impale
je AS 78 XE ree LeslL
Moda e to biti dovoljan
trag?!
34 NINA 151

Nadajmo se klimnula ivi od novca koji joj je osta

je glavom Sumiko. vio otac nameravala je da
ivi sa skromnom platom ku
stosa i da se posveti naunogj
rad u ... To su bile njene ambi
Daiki Miima je, kao i svake cije, za razliku od njenih se
veeri, napustila galeriju, u ko stara, koje su elele da se uda
joj je vo ontirala spremajui ju, imaju decu i budu domai
diplomski rad, oko sedam i ce. ..
trideset. Rizmiljala je o maj Iako je bila dovoljno imu
ci ve nekoliko dana je veo na da ima automobil, zadrala
ma uznemirena. Daiki, najmla je staru, studentsku naviku da
a erka pokojnog gospodina putuje podzemnom eleznicom
Miime, bila "je svesna da je ili autobusom. I sada je urnim
smrt njenog oca uticala na ma korakom ila ka stanici met-
jku. Meutim, poznavala je roa. Od svoje jedanaeste godi
majku dovoljno da moe da ne je ivela van kue, daleko
prepozna znake dodatne nervo od roditelja i odavno nije ose
ze i uznemirenja. Inae smire ala potrebu za neim to je
na, dostojanstvena ena sada je u Japanu oznaavano reju
bila vrlo rastrojena, brzopleta dom. Jedna udobna soba,
u svakodnevnim poslovima i kompjuter, mnogo knjiga, uli*
zaboravna kao da je neto ni restorani sa brzom hranom
mnogo vanije okupiralo njene i, ponekad, klasina japanska
misli. Devojka se pitala ima li masaa to je bilo sve to je
to veze sa iznenaujuim tes traala od ivota. No, majku i^
tamentom njenog oca. >okojnog oca je volela i na ne-
Inae Daiki je alila oca tri d svoj nain se brinula o sk-
tradicionalna dana, a posle to adu u porodici. Seala se ka
ga ponovo preuzela svoje sva co je kao vrlo mala posredo
kodnevne obaveze. elela je da vala u svaama izmeu svojih
konano diplomira, a zatim sestara, a kada bi otac bio
da preuzme ve ponueno me suvie napet od zamora ona je
sto kustosa jednog malog mu nastojala da ga razveseli sme-
zeja u Edou, staroj srednjove- nim priama koje je sama iz
kovnoj prestonici Japana. Sam miljala.
testament ju je ostavio ravno Sada oca vie nije bilo. Nije
dunom. Nije nameravala da joj nedostajao. Nedostajalo joj
NINA 151
je, u stvari, ono slatko ieki
vanje da se v rati... Znala je
da je sada otiao na put bez
povratka, ali se sa setom s
cala oseaja iekivanja uvek
kada bi on trebalo da se vrati
sa nekog slubenog puta, a ta
kvih je bilo mnogo...
U takvim mislima je stigla
na stanicu. Vladala je uobiaje
na guva za to doba dana. Ne
uasna i nesnosna Jcao izjutra
ili u rano posle podne, ali do
voljna da uzdahne znala je
da mesta za sedenje nee nai.
Zato je etkala gore^dole, ba
cajui povremeno pogled na
asovnik. Do dolaska voza ima
la je sedam minu ta ...
Ni sama nije znala zato su
joj panju privukla tri mukar
ca obuena u skupa, evropska
odela, sa upadljivim kravatama
i mnogo z atnog nakita. Njih
trojica su stajala nekako po st
rani i ona je pomislila: ta
e ova trojica ovde kada ne
ekaju voz?!? Onda se u sebi
nasmejala odakle joj uopte
ideja da oni ne ekaju voz, na
stanici su svi ekali voz, zato
ne bi i o n i...
Pre nego to je stigao voz jo
jednom ise presliala sutra
ima dovoljno posla da e jedva
stii da telefonira majci i pro-
veri kako se ona osea...
35
Voz je, naravno, stigao u
sekund tano, i .Daiki pouri
prema najbliem ulazu. Meu
tim, ispred nje se ve bila st
vorila guva. No, strpljivo je
ekala da oni ispred nje uu,
znajui da voz nee krenuti pre
nego to svi zauzmu mesto u
vozu. -Nije ni mogla da primetl
da su se pored nje nala ba
ona tri mukarca za koje je,
ne znajui zato, bila sigurna
da ne ekaju voz...
Nedostajalo je samo da za
korai, pa da se nae u jed
nom od kupea, kada je osetila
da je neije ruke vuku nazad!
Ispred nje je stao jedan od one
trojice (prepoznala ga je po
odelu), a tu su bila i preostala
dvojica... Zbunjena, devojka
se povukla unazad ne bi li se
oslobodila njihovog prisustva,
raunajui da se oni pomalo
nepristojno guraju ne bi li to
pre uli u voz...
No, oni nisu pokazivali na-
meru da uu! Daiki se panino
osvrnu, iako jo uvek nije bi
la naisto ta da misli. Na sta
nici osim nje i te trojice nije
bilo nikoga zvunik je upra
vo objav jivao upozorenje put
nicima da e se vrata voza za
tvoriti i da e voz krenuti...
Devojka jo jednom pokua da
proe kroz blokadu koju su
postavila tri mukarca, ali je
36
mogla samo nemo da posmat-
ra kako voz lagano ubrzava,
nestajui u tunelu na jednom
kraju stani;iog prostora. . .
Sta ovo treba da znai,
gospodo?! usprotivila se od-
seno.
teta je da se gurate po
vozovima, gt^poice izgo
vori naoko ljubazno jedan od
njih. Mi vam nudimo udob
niji prevozi
Hvala, ali odbijam!
ree vrsto devojka. Otac ju je
uio da se ne plaii niega.
Insistiramo! ree o-
vek.
Devojka je pomislila: Poli
cija! Moram da pozovem po
liciju! Meutim, nije se usu
dila da izgovori tu re, a ka
moli da povie. Jer, u blizini
nije bilo nikoga, naroito ne
policije. Na tren joj se uinilo
da sve to moe da bude samo
uasan san. Iako je ti ljudi ni
su dodirivali, ona se oseala
ugroenom i uprljanom.
Sta elite od mene?
upitala je.
bdveemo vas kui, gos
poice Miima ree jedan
od njih.
Ko ste vi?
Moete nas smatrati prija
teljima. U svakom sluaju, ov
de smo da vam stavimo do
znanja da se nita nee dogo
NINA 151
diti ni vama ni bilo kome od
vae porodice ako uinite ono
to se od vas i vae porodice
oekuje rekao je jedan od
trojice.
Imate li vi imena?
osmelila se devojka da upita.
Imena nisu vana ree
jedan. Vano je da v i... va
a porodica, poseduje neto to
nama treba. Budete li mudri,
donesete li pravu odluku, svi
e biti zadovoljni.
Jo uvek se nisu pomerali,
oekujui da ona naini prvi
korak da pristane da je od
vedu do njihovog automobila.
Normalno, oseala je strah, ali
ju je otac jo kao vrlo malu
nauio da kontrolie strah i da
ga pretvori u neto to bi za
padnjaci nzizvali koncentracija
ili mobilizacija.
Poite ree skoro bla
go jedan od trojice. Usput
emo vam sve ODjasniti .
Raspolagala je i izvesnom ve-
Stinom samooabrane, mada joj
razum nije dozvoljavao da se
suvie uzda u to. Lako je sra-
imzila da vreme radi za nju.
pogotovo stoga to je uopte
nisu neposredno napali. Vero-
vala je da e odugovlaenjem
moda dobiti ansu da im po-
begne.
U redu rekla je. P<?-
imo!
NINA 151
Ovuda poveli su je.
Napustili su stanicu ne suvi
e umo. Iako nisu govorili,
Daiki je znala da oni ne ele
niim da bilo kome upadnu u
oi hteli su da ostave utisak
da tri prijatelja prate jednu
devojku i nita drugo. Pazila
e strogo da ne uini nijedan
orak ili gest koji bi oni mo
gli pogreno protumaiti.
Tek kada su stigli do veli
kog, crnog automoibila sa es
toro vrata ona je po prvi put
uzdrhtala. Nije oekivala da ta
trojica raspolau tako skupim
automobilom...
Vrata automobila su se ot
vorila iznutra nijedan od
trojice nije ni dotakao ta vra
ta. Daiki bee iznenaena.
Uite rekao je jedan
od '^trojice, ne pokazujui na-
meru da ijedan od njih uini
isto. Re je izgovorena otro
kao naredba.
Ula je. Na udobnom sedi-
tu automobila sedeo je mlad
ovek lica pomalo nadutog...
Od nezdravog ivota, zaldju-
ila je u sebi devojka. Mladi
ovek se osmehivao, iako je to
vie liilo na cerenje. Rukom
joj je pokazao da sedne na se-
dite preko puta n j^ a , a onda
je otvorio pretinac sa osvea-
vajuim piim a...
elite li neto?
37
2elim da odem kui
odgovorila je Daiki. Ne ra-
zumem ove postupke. Ja sam,
u stvari, oteta, koliko sam ra-
zumela, mada ne znam zato...
Oteti niste sigurno re
kao je samouvereno mladi o
vek. Moda bi trebalo da
vas drim u neizvesnosti, ali je
bolje da znate da je va susret
sa mojim ljudima sniman vi
deom, i taj snimak e dokazati
da ste dobrovoljno doli. Da
kle, nema rei o otmici!
Izgleda da ste mislili na
sve, ma ko da ste rekla je
Daiki.
Trudio sam se ree o
vek. Iako mu je bio upuen
poziv da se predstavi, on se ni
je mnogo obazirao na to. Vi,
u svakom sluaju, zasluujete
to.
Mogu li znati ko ste vi?
upita direktno devojka.
Dovoljno je da znate da
predstavljam uglednog oveka
koji ima predlog za vas gla
sio je hladnokrvan odgovor.
Radi se o ponudi, koju, na
dam se, za vae dobro, neete
odbiti.
Pokuajte da mi objasnite
o emu se radi, jer sam prili
no zbunjena ree sasvim
iskreno devojka.
Vaa porodica poseduie
izvestan ma, zlatni samurajski
38
ma objanjenje je konano
stiglo, kratko i prilino jasno.
Moj poslodavac eli da ot
kupi taj ma od vae porodice,
pod bilo kojim uslovima. Ve'
je razgovarano sa vaom maj
kom, ali je ona odbila predlog.
Suvie glatko. Mi oekujemo
da vi, kao mlaa i trezveni ja
osoba, moete da je ubedite.
Devojka je gotovo bila za
ustila da kae kako je testa
mentom odreeno da ma pri
padne nekoj sasvim neoekiva
noj osobi, strancu, Amerikan
cu, ali je u magnovenju shvati
la da iznoenje takvog podat
ka nije argument za bdlb kakve
pregovore ko^i bi je mogli os
loboditi ovakvog drutva.
Moja majka je osoba koja
ima sopstvenu volju. Ne veru-
jem da mogu da utiem na nju
rekla je.
Ne budite ludi nasme-
jao se mladi ovek. Ako joj
ponudite neto to joj vredi
vie od maa, ona e ga rado
prodati. Upozoravam vas da je
moj klijent spreman da plati
milionsku sumu, u dolarima,
za zlatni ma. Takoe, spreman
je da poini dosta zla i vama
lino i drugim lanovima po
rodice. .. Razumete? On je na-
gao i nepredvidiv ovek...
PretitePl
NINA 151
Ne osmehnuo se luka
vo ovek. Samo vam predo
avam neke stvari, kako biste
lake odluili. Vaa ast, reci
mo, vredi vie od bilo kog ma
a na svetu, pa makar bio i
zlatan!
Podigao je mobilni telefon da
bi ga devojka bolje videla, a
onda dodao:
Budui da gleda i slua
ovaj razgovor, moj poslodavac
moe svakog asa pozvati na
ovaj telefon i narediti onoj tro
jici da vas, recimo, siluju...
Oni su spremni, uz dobru na
knadu, da provedu i po dvade
set godina u zatvoru da bi udo
voljili oveku koji im je obe
ao udobnu budunost, sa mno
go n u la...
Daiki nije uzdrhtala, iako
su izgovorene reenice bile je
zive. Sasvim mimo je gledala
sagovornika. Odmahnula je po
tom glavom:
Ne verujem vam!
Verujte bar da mi uopte
nije stalo da vas uveravam u
tu mogunost. Moji ljudi su i
nili i gore stvari pod odree
nim uslovima. ak sam i ja
spreman da uz dobru naknadu
uinim sve to moj klijent za
trai. .. Zar mislite da je neiz
vodljivo jedno malo, tajanst
veno ubistvo... Va le bi pro
nali ribari hiljadama milja da
NINA 151
leko od ovog mesta, a telo bi
bilo udeeno tako da identifi
kacija ne bi bila mogua!
Bojim Se da ste gledali
suvie filmova strave i uasa
Daiki je napela svu snagu da
bi ostala spokojna. Trudila se
da koliko-toliko kontrolie si
tuaciju, iako je imala mnogo te
koa da kontrolie samu sebe.
Mislite ta hoete isce
rio se ovek. Imate dovolj
no vremena da razmiljate. Moj
klijent je odluio da vam pru
i cele dve nedelje za donoe
nje odluke. Razgovarajte sa
sestrama. Pokuajte da ubedi
te majku i nikome se nee do
goditi nita runo, pa ete ak
i biti bogatiji za milion dolara!
Moda e vam u razmiljanju
pomoi i injenica da e sve
ovo, i sve ono to se dogodi
ubudue biti stroga ta jn a ... Ni
ko osim naih ljudi, mog kli
jenta i mene, sa jedne strane,
i vae porodice, sa druge, nee
doznati ni najmanji detalj sve
ga toga. isto, brzo, efikasno...
Tako ja radim!
Daiki je bila prilino oki
rana svim tim stvarima koje je
bila primorana da slua. Me
utim, samokontrola joj je bi
la sjajna. Saekala je da ovek
zavri sve to ima da kae, a
onda je odgovorila u stilu vi
sokog diplomate:
39
Verujem da ni moje ses
tre ni moja majka nee imati
nita protiv da va predlog oz
biljno razmotrimo. Normalno,
za tako neto nam treba vre
mena, meutim, vin ije od to
ga je da nam dopustite da od
luku donosimo bez stalnih pri
tisaka.
Valjda sam razum eo...
rekao je ovek. Neka bu
de tako. U sledee dve nedelje
nas neete ni uti ni videti, ali
vodite rauna da ne zaboravite
ni re od onoga to sam vam
rekao!
Kako bih i mogla?!
uzvrati Daiki. A, sada, ako
nemate vie nita da mi kae
te, pola bih u metro.
Na alost, to ne moete
ree ovek. Prihvatili ste
da vas mi odvezemo kui i to
emo uiniti. Recite, imate li
moda kakvih usputnih obave
za, kupovina ili slino, ili da
kaem vozau da vozi direktno
pred vau zgradu.
Daiki j bila liznenaena i
njenicom da oni znaju ak i
gde ona stanuje...
Koverat, u kome su bila upu-
tstva koja su vodila Leslija do
zlatnog maa, bio je otvoren.
40
proitan, zapamen znak po
znak, a zatim pohranjen u sk
riveni trezor, u temeljima Le-
slijeve jkue. Meutim, njegova
memorija je bila savrena i on
je mogao, fotografski detaljno,
da ispie sve to bez mnogo ra
zmiljanja. Nikakav pisani do
kument mu nije bio p>otreban
dok su se on i Sumiko vozili,
ovog puta u taksiju, ka meu
narodnom aerodromu San Fr-
ancisko. Odredite kome su se
uputili bio je Toronto, u Ka
nadi. ..
Poznaje li tog advokata?
upitala je Sunaiko,
Ne odgovorio je Lesli.
Meutim, verujem da je po
uzdan. U protivnom mu Mii
ma nikada ne bi poverio tako
ne^to. On je znao da proceni
ljude.
P a ... im je tebe oda
brao. .. osmehnula se Su
miko.
Do zgrade aerodroma su do
li gotovo vie od jednog asa
pre poletanja aviona. Cekirali
su karte i predali prtljag, a
onda prili anku snek-bara.
Siuniko je htela da se okrepi
pre leta, a Lesliju je bilo vano
samo da vreme to bre pro
e. .,
Sank je bio tako postavljen
da se u oigledalu iza lea bar-
mena mogla videti veina pro
NINA 151
storije koja je na aerodromu
sluila kao ekaonica pros
torija je bila veliine sportske
hale. Lesli je preko ruba ae
vrlo palijvo osmatrao prostor.
Sumiko se nije iznenadila ka
da je on progovorio japanski,
to je znailo da postoji laten
tna opasnost:
Neko je doao da nas is
prati rekao je Lesli.
Gospoda iz impale, pre
tpostavljam rekla je Simii-
ko. Pitam se kome je toliko
stalo do nas, kad nas tako u
vaju?!
Slutim da to ima veze sa
sluajem Miima ree Lesli.
No, mislim da imamo dovo
ljno vremena da to i utvrdimo
pre nego to objave na let.
Ovde?
Zato da ne? uzvratio
je Lesli. Ovo je dobro mes^
to, kao bilo k o je...
Dao je znak Sumiko da osta
ne pored anka, a on ustade i
uputi se ka redovima telefon
skih kabina koje su se nalazile
du jednog od zidova hale. Ko
raajui ka tom mestu, njego
ve otre, tamnoplave oi su ne-
primetno, ali uspeno pratile
dva oveka u odei koju su si
gurno paljivo birali, jer je
jila sve drugo samo ne upadlji
va. Lesli je poznavao taj nain
oblaenja tako su se oblaili
NINA 151
policajci u civilu ili privatni
detektivi, ponekad i agenta dr
avnih slubi, da bi bili to
malje upadljivi, a ipak obavili
svoj zadatak, koji je najee
bio: pratiti odreenu osobu ili
osobe...
Nije mu promaklo da ni ta
dvojica ne skidaju pogled sa
njega i Sumiko. Priao je jed
nom od slobodnih telefona i
neko vreme se pravio da tele
fonira. .. Nije morao nita da
se dogovara sa Sumiko vi
deo je kako ona, ve po rutini
koja je bila poznata oboma,
ustaje sa stolice za ankom i
lagano se upuuje ka toaletu,
usput preturajui neto po tor
bici, ba kao to to ine skoro
sve ene na svetu.
Pratioci su se uznemirili, jer
sada nisu istovremeno m(^li
da prate oboje. Jedan od njih,
onaj koji je drao novine u
ruci, ustao je, sklapajui novi
ne, i krenuo ka toaletima, da
bi bio to blie Sumiko (Lesli
se u sebi osmehnuo na zamisao
da njen pratilac pokua da
ue u eijski toalet). Drugi je
ostao na svom mestu, gledajui
paljivo u Leslija...
Lesli je pogledao na runi
asovnik, a onda umo okre
nuo ka izlazu iz aerodromske
zgrade. Nije se osvrtao, ali je
nepogreivim oseajem znao da
41
je ovek odreen da ga prati
ustao i krenuo za njim .,. Lesh
je umo proao kroz ulazna
vrata i okrenuo udesno, prav
cem u kome j^ pokazivala st
relica sa natpisom: GARDERO
BA! Poznavao je zgradu aero
droma dobro tofiko puta je
putovao, i znao je da se pored
ulaza u garderobu nalazi i pro
laz slubeni ulaz za osoblje
aerodroma. Znao je i da taj
prolaz zatvaraju dvoja vrata, a
izmeu njih se nalazilo neto
kao tunel koji nije bio ravan,
nego pod ug om ... Kada bi
neko stao na jedan kraj tog
prolaza ne bi mogao da vidi
onaj dm gi...
Pored garderobe je zastao sa
mo toliko da ponovo pogleda
u svoj runi asovnik. Pri to
me ovek koji ga je pratio nije
mogao da primeti da je staklo
na Leshjevom runom asov-
niku tamno, premazano speci
jalnom, reflektujuom bojom i
da, u ovom sluaju, slui kao
minijatumi retrovizor... U po
vrini tog malog stakla Lesli
je samo proveravao da li ga
njegov pratilac sledi...
Skrenuo je u prolaz ka slu
benom ulazu, stao, naslonio
se na zid i saekao nekoliko
desetina sekundi. Njegov pra
tilac je koliko je Lesli mo
gao da proceni bio pravi
42 NINA 151

profesionalac. Nije srljao. Pre kada bi na aerodromu vladala

thodno je saekao, verovatno guva, uoi vikenda ili u sli
proveravajui okolinu, a onda nim prilikama. Tu nije, trenu
zaao u prolaz... I suoio tno, imao ko da im sm eta...
se sa Leslijemr ovek je usput stenjao, i
P a ... ree Lesli savr sam svestan da e munina da
eno spokojno. Red je da se proe, ali i da je nemoan da
i lino upoznamo! uini bilo ta drugo, osim da
Bio je svestan da ima posla ide za tim visokim mladiem
sa profesionalcem spremnim koji se ljubazno smeka taksis
da re a ^ je , ali da reaguje na tima koji sa podozrenjem gle
predvidi]jiv, uveban nain. Za daju.
to nije gubio vreme i munjevi- Dakle...? Lesli je gur
tim udarcem, ne naroito ja nuo oveka da sedne na pod
kim, ali zato izuzetno preciz nadstrenice. Ti zna moje
nim, pogodio pratioca u plek ime, ali ja. ne znam tvoje. To
sus tek toliko da mu na tre nije poteno! Bio bi red da se
nutak prekine uredail dovod predstavi...
vazduha u plua. Posledice su ovek nije odgovarao. Ba
bile vrlo bolne, mada bezopas kao to bi to svaki profesiona
ne, po pogoenog. On se zgri lac uinio u slinoj situaciji
i ispusti na kolena, halapljivo pokuavao je da dobije na vre
gutajui vazduh koji nije hteo menu!
da ue u plua. Nije to bila ne Pa, dobro... Kad ve ne
ka velika majstoriaj (Lesli je e ti da govori, onda u se
to znao) svaki junior bilo posluiti sara rekao je mir
koje kategorije u boksu zna da no Lesli, unuo i istresao sa
udarac u pleksus izaziva bloka dranu pratioevih depova na
du odreenog spleta nerava, pod. Nije oekivao otpor, i ot
koji se tu nalaze, paraliui za pora nije ni bilo. ovek je znao
kratko plune miie to izazi da fiziki nije dorastao proti
va bol, ali brzo prolazi. Ipak, vnik Lesliju, pogotovu to je
ostavlja dovoljno vremena jo oseao slabost od udarca u
ba onoliko koliko je Lesliju pleksus.
trebalo da od-vue pogoenog
van prolaza, preko parkinga, Lesli je hitro, ali vrlo palji-
do male nadstrenice koju su, vo pregledao sve to je naao.
ponekad, koristili saobraajci, Naroito ga je zanimala legiti
NINA 151 43

macija sa peatom gradske ko Poznajem zakone dovolj

misije za ra d ... no dobro ,da znam da ne moe
Privatni istraitelj?! te na to da me naterate re
Lesli se nije iznenadio. Pri kao je privatni detektiv, mada
vatno njukalo... Robert Hoks, s mukom.
od oca Imanuela... Bobi, mo Znam ree Lesli baciv
ram ti saoptiti novost! U ne i pogled na runi asovnik.
volji si! Pratio si mene, a ja Ustanovio je da zaista nema
to ne volim, a kada neto ne mnogo vremena za razgovor.
volim onda postajem nekako Rauna da smo na javnom
nervozan, a kada i>ostanem mestii i da e biti dovoljno da
nervozan, onda inim stvari kao pone da vriti kao kakva
to je ova... preplaena usedelica, pa e do
Brzinom kobre Lesli je sa i momci u plavom, spasiti
samo tri prsta uhvatio upe tvoju kosu i sve e ibiti kao
rak kose nesrenog oveka i pre. Moram da te razoaram...
istrgao mu pramen zajedno sa Nita vie nee moi da bude
komadom koe! To je uasno kao pre! Jer, ako samo poku
bolelo i na tren se uinilo da a da se dere, iupau ti i
e Robert Hoks zaurlati, ali jezik, a ako bude trebalo i gla
bio je suvie dobro utreniran sne ice... Zna, tako se radi
profesionalac da podlegne tako sa onim eksperimentalnim i
neemu. Stisnuo je zube i votinjama. .. Da ne bi lajali,
otrpeo. reali, zavijali...
Bude li nastavio da me Uzalud pokuavate da me
nervira skinuu ti ceo skalp, uplaite... rekao je ovek,
pramen po pramen! rekao ali nije stigao da dovri ree
je savreno spokojno Lesli. nicu, jer mu se jezik naao u
Tvoja jedina ansa je da pre elinom stisku Leslijevih pr
kri pravilo privatnih njuka stiju.
la da ne odaju svoje klijente... Ne! Nemoj... apnuo
Drugim reima, rei e mi ko je Lesli unevi mu se u lice.
te je unajmio da jurca po gra Moda u ivotu nisi imao
du,' prislukuje me, prati me, suvie posla sa iskrenim ljudi
fotografie me izdaleka i, uop ma, ali te uveravam da sam
te, pokuava da mi upropa
sti privatni ivot do koga mi sasvim iskren prema tebi! Uop
je vrlo stalo... te rte foliram!
44
Kad je pustio jezik Roberta
Hoksa Lesli je, odnekud, znao
da je u njemu stekao sasvim
otvorenog sagovornika...
Nalog sam dobio faksom
ree privatni detektiv. Za
jedno sa kopijom uplatnice na
moj raun. I sve podatke...
Nastavi rekao je Lesli
prepisujui u svoj putniki bl
ok podatke sa Hoksove dozvo
le za rad. Izvini, zapisujem
tvoju adresu i sve ostalo. Ko
zna, moda e i meni jednom
zatrebati privatni .detektiv...
Nalogodavac je kompani
ja Nipon-Amerika, sa sedi-
tem u Tokiju rekao je pri
vatni detektiv. Nita vie ne
znam ...
Sta hoe? upita Lesli.
Na nalogu je samo stajalo
da pratimo vae kretanje i da
o svemu obavetavamo... da
poaljemo izvetaj na njihovu
adresu u T okiju...
Ime? Zna li bilo koje ime,
Bobi?
Nijedno ime se nije po
javilo rekao je Hoks. Po
kuao sam da deifmjem pot
pis na raunu, ali, iako je bio
ispisan na engleskom, nisam
uspeo da sloim bilo ta smi
sleno. ..
Koliko je meni poznato,
ve si poinio prekraj Lesli
je odmahnuo glavom. Pri
NINA 151
vatni istraitelji ne smeju da
rade za anonimne nalogodavce.
Rizikuje da izgubi dozvolu...
Bilo je razloga da preuz
mem posao ree Hoks po^
malo potiteno.
Pretpostavljam da su ti
platili toliko dareljivo da si
podlegao iskuenju Lesli je
gledao kako privatni detektiv
tuno klima glavom. E, pa>
sada ima vaniji i vredniji rar
zlog da odustane od sluaja...
Jer, ako ne odustane mogu ti
se dogoditi dve neprijatne st
vari. .. Moe da ostane bez
skalpa, a moe i da bude
jrijavljen za preuzimanje pos-
a od Strane anonimnog klijen
ta, pa da ostane bez dozvole
za rad! Mislim da nema previ
e izbora!
Klijent nije anonim an...
Kladim se da jeste!
ree vrsto Lesli. Kada do
e kui, evo ti domai zada
tak: proveri u registru firmi
za Japan da li ta tvoja kompa
nija postoji, pa se uveri i sam!
Prosto, Bobi, upleo si se ... Sto
je najgore, ja sam jedina oso-
' a koja te moe isplesti!
Kako? upita prosto-
duno privatni detektiv, sves
tan da je sateran u orsokak,
Kako?
Jednostavno ree Lesli.
Meni za nekoliko minuta po-
NINA 151
lee avion. Ti ve sigurno zna
kud letim, pa ti o tome neu
priati. Zato nemam suvie vre
mena da se bavim tobom, a
tebe mogu razreiti greha pro
sto. .. Ako te zamolim da me
ni ti ni tvoji ljudi vie ne sle
dite! Utedee sebi mnogo ne
volja ako mi ispuni tu molbu!
Privatni detektiv Robert Ho
ks nije verovao svojim oima i
uima. U svakom sluaju nije
mogao da se prdseti da se ika
da u ivotu sreo sa nekim kao
to je taj Lesli Eldrid, za ko
ga je mogao da dozna samo to
da je novinar (tzv. slobod
njak). A, jo kada je Lesli ve
likoduno izvadio iz depa no
vanicu od sto dolara i tutnuo
je u dep preneraenom de
tektivu to je bilo za njega
previe.
Kupi periku! rekao je
Lesli veselo i nestao.
Nekoliko minuta kasnije sta
jao je sa Sumiko u redu koji
se lagano pomerao ka izlazu
D, meu ostalim putnicima ko
ji su se ukrcavali u avion za
Toronto.
U pitanju je zlatni ma
apnuo je Lesli na japan
skom. Privatna detektivska
agencija je dobila nalog iz Ja
pana da prati nae kretanje.
Budui da znaju da putujemo
u Toronto, mislim da emo se
45
jo sretati sa ljudima poput
ovih. Mada ne verujem da e
biti isti. U svakom sluaju na
logodavac e morati da prome-
ni agenciju. Ubedio sam nae
dosadanje pratioce da nije
zdravo to to rade. Izabrali su
zdravlje!
Kako vreme odmie, sve
vie mi se ini da je taj zlatni
ma predmet neijih elja
osmehnula se Sumiko.
Voleo bih da doznam ko
stoji iza svega toga rekao je
Lesli. Verujem niko iz Mii-
mine blizine. Pre bih rekao da
su u pitanju neki ljudi koji su
mu, za ivota, bili protivnici.
No, siguran sam da emo i to
uskoro doznati.
Moda u Torontu?
Moda ree Lesli.
Dan posle povratka iz San
Franciska, gde je predala od
luku o testamentu Lesliju El-
dridu, Nauru je podigla iz ban
ke sav novac koji se nalazio
na njenom raunu. Smru go
spodina Miime stekla je neku
vrstu slobode. U svakom slua
ju njene obaveze prema poro
dici Miima vie nisu postoja
le. Ma koliko se plaila tog
trenutka sada je bila reena
46
da sebi obezbedi budunost
kakvu je odavno elela. Na sto
lu ispred nje je stajala avion
ska karta za Junu Afriku, po
red koje se nlazila broura
jedne agencije za nekretnine iz
Jauiiondejla, na samom junom
vrhu Afrike. Ve je bila ugovo
rila kupovinu male farme u
neposrednoj blizini tog grada
tamo e provesti starost, da
leko od Japana d daleko od lju
di uopte (kada je ugovarala
kupovinu izriito je. naglasila
da eli mesto daleko od bilo
kog naseljenog mesta). Predsto
jalo joj je pakovanje svega ono
ga to je imala nameru-da po
nese sa sobom iz starog ivo
ta. ..
Nije se nadala niijoj poseti.
Stoga ju je vrlo iznenadilo ka
da je ula kucanje na vratima.
Prvo sasvim tiho, a onda ne
to odsenije. Pretmula je i
prila vratima na vrhovima pr
stiju. ..
Kucanje se ponovilo. Bilo je
uporno. Kao da je sa druge
strane vrata bio neko ko nema
nameru da odustane.
Ko je? upitala je Na
uru.
Otvorite! Policija! gla
sio je odgovor.
Nauru preblede. Nekoliko
sekundi je bila naprosto zbu
njena, a onda je otvorila vrata,
NINA 151
ustuknuvi nekoliko sitnih ko*
raka kada je videla tri mu
karca ozbiljnog izgleda kako
ulaze u stan. Oekivala je da
pokau svoje legitimacije, da
se predstave... No, oni to ni
su uinili. Umesto predstavlja
nja samo su utali, a jedan od
njih vrlo paljivo zatvori i za
kljua vrata za sobom.
Najmlai meu njima, onaj
koji joj se uinio da je voa,
stade pred nju i zagleda joj se
u oi na drzak nain...
N auru... ree mladi.
Ti se zove Nauru, zar ne?!
Klimnula je glavom. Neto
joj je reklo da su je upravo
slagali. Oni nisu bili policajci!
Umoljavam vas da napu
stite moj stan rekla je Na
uru to je mogla odlunije.
ali se... ree jedan
od njih.
Onaj najmlai je imao lice
koje joj je odnekle bilo pozna
to. Nauru se mogla zakleti da je
to lice nekada videla u novi
nama, ali nikako nije mogla
da se seti detalja. Jo uvek su
samo stajali i osmehivali se, ali
prilino ironino. Konano, taj
najmlai progovori:
Nauru, izgleda da ti i ja
imamo jedan zajedniki posao,
i bilo bi dobro da ga obavimo
to je mogue bezbolnije.
NINA 151
Ne razumem o emu go
vorite ree ena.
U pravu si kazao je on.
Trebalo bi da ti objasnim,
ali sam siguran da e sve sh
vatiti ako ti kaem samo jednu
re: Icumi!
U tom trenutku se Nauru se-
tila. MLadi ovek koji je stajao
pred njom sa podsmeljivim i
drskim izrazom na licu nije bio
niko drugi nego Icumijev sin.
Nije samo mogla da mu se seti
imena.
Jo uvek ne razumem
ree ona. I, zaista nije razume-
vala. Sta je Icumijev sin tra
io od nje to joj je bilo to
talno nejasno.
Gotovo sam siguran da ti
je gospodin Icumi ponudio pri
lino krupnu svotu novca da
bi mu ti pomogla u jednoj ma
loj operaciji rekao je mla
di. Rio je samo dovoljno
bezobrazan da sve to paljivo
prikrije, iako preda mnom, ina
e, ne bi trebalo da ima tajn i...
Sendai, pomisli Nauru, se-
tivi se imena. Zato? Zato
sin dolazi kod mene, kada sam
sa ocem ...
Nije to bilo lepo od nje
ga izgovori mladi, paljivo
3ratei reakcije na Naurinom
icu. Bilo mu je jasno da ga
je ena prepoznala. Skrivati
vane poslovne poteze pred si
47
nom nije ba znak poverenja.
Raunam da bi odnosi izmeu
roditelja i dece morali da bu
du prisniji.
Nauru outa. Sada je ve na
sluivala razlog Sendaijeve p
sete. I, oseala je strah. Kada
je razgovarala sa Icumijem, oil
joj je rekao da bi najpametni
je bilo da se, posle svega, sk
loni nekuda daleko gde je nee
pronai radoznalci... A, evo,
ovaj radoznalac, koji je sluaj
no bio Icumijev sin, ve je bio
tu. Mnogo ranije nego to je
ak i Icumi pretpostavljao...
Vidim da se pretvara da
nema pojma ni o emu re
e Sendai. Dozvoli da te pod-
setim ... Provela si ivot u do
mu Miiminih. Znala si sve nji
hove tajne. Bila si poverljivi
ovek pokojnog matorog Mi
ime. Valjda si jedino ti, osim
advokata i samog Miime, znala
sve o tom glupom zlatnom ma
u. U stvari, ja uopte ne ra
zumem zato je mom ocu to
liko stalo do tog oruja... Ne
znam kako je dobri tatica sra-
unao da bi ti mogla biti klju
na linost koja e ga dovesti
do maa, ali mislim da te je
pronaao u pravom trenutku. I
on misli tak o ... teta! Da sam
samo malo bolje razmiljao, ja
bih stigao do tebe pre njega.
No, sada nije vano... Uz tvo
48
ju pomo stii u i prestii do-
br(ig starog oca...
Nauru pomisli: Sendai je
opasan. eli da se na svaki na
in suprotstavi'ocu. Njemu ak-
nije ni stalo do maa. Njemu
je stalo samo da napakosti
ocu.
Icumi je udam ovek i
teta je to je moj otac na
stavio je Sendai. Pati od
nekih udnih i nepotrebnih ob
zira. Ja svoje poslove obino
radim neposrednije, bre, efi
kasnije i bez glubih. foliranja.
Rezultat je isti, ali se sve oba
vi bre i jeftinije. Vidi, ja ne
mam obiaj da plaani, kao
moj tatica... Ja sam o...
Sendai je zastao, a u oima
mu je sevnulo neto zlokobno.
Zavrio je:
Ja samo poklanjam i
vot. Uostalom, zar ivot nije
sam po sebi vredniij od bilo
koje koliine tih glupih papi
ria zvanih novac?! Slae li
se?!
Nauru oseti da joj negde u
utrobi poigrava neto bolno,
kao da joj je stomak bio pre-
un leptirova koji su umesto
i rila imali ilete. Nasluivala
je da Sendai ne preti uzalud,
ni uprazno. Meutim, jo uvek
nije bila naisto ta zapravo on
eli od n je ...
NINA 151
Icmni te je pronaao, po
nudio cenu, ti si pristala i za
njega je posao bio zavren. Za
mene nije nastavio je mla
di. Za mene tek poinje.
Ali, zato moram da radim br
zo. Vrlo b rzo ... Zato te upo
zoravam da nemam vremena
za odugovlaenja, pregovore i
natezanja... Sve je prosto!
Preivee samo ako mi odmah,
bez oklevanja, vrlo detaljno is
pria sve to zna o zlatnom
mau! Ko ga ima, gde toga
mogu nai i sve ostalo... Razu-
me li?!
Nije vikao. Cak nije bilo ni
pretnje u njegovom glasu. Zvu
ao je kao da mu je malo do
sadno. Meutim, Nauru preble-
de razumela je da on misli
sasvim ozbiljno. Vie nego oz
biljno smrtonosno!
Sendai je ekao. Njegovi po
monici su tumarali po stanu
iz bolesne profesionalne radoz
nalosti. Nauru je stajala, ose-
ajui kako joj noge poputaju
i u jednom trenutku se pani
no osvrnula oko sebe, ugledala
stolicu i doteturala do nje. Ka
zala je nemonim glasom:
Neka bude... Govoriu!
Gazda.,. pozvao je je
dan od Sendaijevih telohrani-
telja i pokazao na avionsku
kartu i poluspremljenu torbu.
NINA 151
ta je to? Sendai se
gotovo nasmejao. Ptiica se
sprema da odleti! Golpoo Na
um, ako smem da pitam, kuda
ste naumili?
Nije odgovorila. Umesto toga
je poela da govori o Miimi,
zlatnom mau, Icumiju, advo
katu koji uva ma, testamen
tu ne proputajui ni naj
manji detalj. Kao da je elela
da sve to izbad iz sebe u jed
nom dahu i na taj nain se
oisti i oslobodi neke svoje
prolosti koja nije bila sjajna,
ili naprosto nije bila dovoljno
njena. Kao da je tek sada ra-
ziunela da je ceo ivot provela
u nekakvom poluropskom od
nosu prema kui Miima, i da
tek sada treba da pone da i
vi neki svoj pravi ivot, ma gde
i ma kako... I, zato je htela da
ispere svoj um od bilo kakvog
znanja i saznanja vezanog za
Miimu...
Sendai je sluao, naizgled ne-
zainteresovano. Neke detalje
je zapisivao u mali notes. Po
nekad bi dizao obrve i udio
se. Ponekad bi samo prezrivo
odmahnuo rukom stavljajui
Nauru do znanja da ga taj deo
prie ne zanima. A, kada je ona
zavrila on ree:
Neete verovati, gospoo
Naum, ali sam gotovo siguran
da nita niste sakrili od mene.
49
Jer, i ono malo to sam znao
potpuno se slae sa vaom pri
om. Naroito me je zaintere-
sovao taj Amerikanac. Ponovi
te mi jo jednom kako se zove,
molim vas.
Lesli Eldrid ponovi
Naum posluno.
Novinar iz San Franciska
dodao je mladi. Kakve
veze je sa tim Jenkijem mogao
da ima Miima? To mi niste
rekli...
Gospodin Miima mi ni
kada nije ni pomenuo tog ove
ka, osim kada je pisao testa
ment. U kakvim su odnosima
bili, nije mi poznato.
Moe ti i bolje... iz
govorio je Sendai. Pokuaj
da napne seanje...
I sama siam danima raz
miljala o tome, gospodine
ree Naum. Ime Lesli El
drid nije bilo u mom prisus
tvu pomenuto sve dok gospo
din Miima nije pisao testa
ment. Sigurna sam u to!
Dobro... ree Sendai.
Nema razloga da ti ne po-
vemjem. Uostalom, to to ta
ko detaljno pamti nain na
koji se moe doi u kuu tog
Amerikanca sasvim je dovolj
no. Pitau njega kakve on
ima veze sa pokojnim Mii-
m oin...
50
Sendai je pruio ruku i nje
gov ovek mu je dodao avio
nsku kartu, koju mladi pog
leda paljivo, a onda ponovo
obrati panju.na N auru...
Ne znam da li ste nap
ravili dobar izbor?! Juna Af
rika kao mija ru p a ... Pa, zar
niste znali da u Junoj Africi
ak i moj otac ima mone sa
veznike, dounike... U stvari,
iJc i j a . ..
Ona je utala. Oekivala je
da Sendai i njegovi ljudi, sa
da, kad im je rekla sve to je
znala, jednostavno odu. No, oni
su jo uvek bili tu, i samo su
stajali, a Sendai je cjrao u
ruci njenu spasonosnu kartu
ulaznicu za novi, slobodni
ji ivot, koji joj se sad uini
kao prazan, neostvarljiv san...
Pa, izgleda da smo zavr
ili razgovor, gospoo Nauru
Nemate pojma koliko sam
vam zahvalan zbog svega ovo
ga. Toliko zahvalan da emo
vam pomoi da se spakujete
za put.
Nauru uzdrhta. Neto je u
toj reenici bilo izgovoreno
kao smrtonosna pretnja, mada
su rei mogle da zazvue be
zazleno.
Imate li neku veu tor
bu od ove koju trenuitno par
kujete? - upita Sendai, gle
dajui naoko o i istovremeno
NINA 151
dajui znak svojim telohrzmi-
teljima, koji Nauru nije mog
la da razume. Mislim da
vam treba jedna vea torba...
Ali... zaustila je ena.
Ne vredi vam da se opi
rete, gospoo Nauru rekao
je Sendai. Reili smo da
vas spakujemo... Valjda vam
je jasno da je to prijateljski
gest.
Sendai je zapucketao prsti
ma i njegovi telohranitelji se
rastrae po stanu, prevrui
plakare i krinje traili su
veliku torbu. Jedan od njih
pobedonosno uzviknu i as
kasnije se pojavi sa velikim
^samsonajt koferom u ruci.
Hoe li ovo odgovarati?
upitao je ovek.
Nauru pretm u kada je 'vi
dela kako je Sendai odmera-
va, a onda kae:
Mislim da e biti dovo
ljno. .. Dakle, gospoo Nauru,
ovde se rastajemo. Hvala vam
jo jednom na svemu. Nadam
se da neete suvie p atiti..;
Ne razumem? ote se
eni.
Mislim, patiti za starim
krajem ... Putujete, zar ne?!
ree Sendai.
ena je mogla samo da kli
mne glavom.
Jedan od telohranitelja je
sasvim mirno otvarao samso-
NINA 151 51

najt, dok je drugi stajao kod od osnivaa advokatske kance

prozora, sa rukama u depovi larije Bigls i Komel, koja
ma. Sendai se jo jednom na je poela sa samo dva oveka,
kloni, a onda krete ka izla a zavrila kao najvea advo-
z u ... katska firma u Kanadi, sa o-
Momci! obratio se u- samdeset advokata i jo oko
pozoravajuim glasom svojim dvesta ljudi koji su bili na
telohraniteljima. Bez mno platnom spisku. Glavni stoer
go krvi sam o... i idejni voa firme bio je up
Nauru nije stigla ni da se ravo Bigls, koji je uvek zeistu-
uplai od te reenice, a kamo pao samo potenje, zakonito
li da bilo ta kae... Onaj ost i moralni kodeks prema Bi
vek koji je drao ruke u de bliji. Stoga su upravo njemu
povima priskoio joj je u je i njegovoj firmi poslove pove-
dnom koraku, inilo se, i uh ravali najugledniji, najimuni
vatio ju je za glavu, cimnuv- ji i najmoniji ljudi, ne samo
i naglo u jednu stran u ... u Kanadi.
Nije bilo ak ni bola. Ki Bio je to visok, mrav o
mena modina je pukla na vek, vrstog lica na koje je
pravom mestu i telo se samo samodisciplina urezala dubo
jo neko vreme nekontrolisa- ke bore. U svojoj ezdeset os
no trzalo... Nauru je umrla moj bio je izuzetno vitalan,
nesvesna toga da umire! prepun energije i spreman da
Sendai je ve bio izaao, pasve poslove zavri odmah i
momci prihvatie beivotnoapsolutno do tanina savreno.
telo a jedan od njih tiho upi Sada je sedeo u svojoj fo
ta, bojei se da ga Sendai ne telji od trske, okruen egzoti
uje: nim predmetima iz svih kra
Kako misli da je istran- jeva sveta, u atmosferi koja
iramo i smestimo u samso- je bila sve drugo samo ne uo
najt bez krvi, pobogu?!? biajeni izgled advokatske ka
ncelarije. Preko puta njega su
sedeli Lesli i Sumiko, a na sto
Uf *
lu izmeu njih stajala je du
gaka kutija od prostog laki
Advokat Bigls je vaio u To ranog drveta, sa vrstom, e
rontu za oveka Adsokih mo linom bravom, koja je bila
ralnih vrednosti. Bio je jedan toliko velika da je elegantnoj,
52
mada ne luksuznoj kutiji, iz
gledala nakazno.
Ostaje vam samo da po
tpiete da ste preuzeli pred
met koji mi je-bio poveren na
uvanje rekao je advokat.
Posle toga... Nadam se da
vam je poznato znaenje ovog
maa?!
Uzdam se u svoju save-
St odgovorio je Lesli.
Sumiko je utala. Po nainu
na koji su razgovarali Bigls i
Lesli znala je da je. i advokat
lan te tajemstvene organizaci
je koja je zaduena da brani
dobro od zlog u svetu u kome
je uvek nedostajalo dobrog.
No, na njenom licu se video
samo ljubazan osmeh i nita
vie.
Koliko sam shvatio, do
li ste do saznanja da postoje
interesenti koji bi da dou do
maa ree advokat.
Tako neto ree Le ko je molila Leslija da je pra
sli. No, budite sigurni da
e zlatni ma biti na sigurn
om. Naravno, neemo propu
stiti da pronaemo ljudi koji
se zanimaju za ma.
Treba li vam pomo?
upitao je jednostavno advokat.
Za sada ne, mada je lju
bazno od vas to neun pomo
nudite rekao je Lesli.
Bude li bilo neophodno, znam
kome emo se obratiti.
NINA 151
Verujem da je pokojni
Miima sasvim dobro procenio
situaciju i doneo dobru odlu
ku da vama poveri ma ad
vokat se konano nasmeio,
ustao i pruio ruku na poz
drav. Nemojte dozvoliti da
vam vie oduzimam dragoceno
vreme...
Bio je to znak da on ne e
li da oni njemu oduzimaju
dragoceno vreme naravno,
izgovoren vie neg ljubazno.
Istini za volju, nisu imali vi
e ta da rade kod Biglsa. Sa
da su imali ma i predstojao
im je povratak kui, a avion
ske karte su nosile datum tog
dana... Let je bio zakazan za
nekoliko minuta pre ponoi.
Pozdravivi se sa advokat
om, Lesli i Sumiko su uzeli
taksi i krenuli ka svom hote
lu. Imali su nameru da se ma
lo odmore, a zatim ... Sumi-
ti u kupovinu...
Budui da planira da
krene u obilaenje izloga i
psete raznim buticima, rau
nam da bi bilo mudro da ma
nosimo sa sobom dok bazamo
po Torontu rekao je Lesli
na japanskom, da ih ne bi
razumeo taksista.
Mislim da e kanadski po
Hcajci biti oduevljeni da vi
de dva stranca kako etaju sa*
NINA 151
murajski ma kroz njihov pi
tomi grad nasmejala se Su
miko.
Moete li da pronaete
neku trgovinu sportskom op
remom? obrati se Lesli iz
nenada taksisti.
Taksista je bio poneto iz
nenaen to mu se mladi o
vek najednom obraa na en
gleskom kada su do tada to
dvoje na zadnjem seditu ra
zgovarali nekim njemu nepo
znatim jezikom, ali spremno
odgovori:
Znam jednu, ne naroito
daleko.
Vozite tamo ree Lesli.
Naravno, taksisti iz Toron
ta bili su isti kao taksisti bi
lo kog velikog grada. Proda-
vnica sportske opreme uopte
nije bila ne naroito daleko,
ali se putnici nisu bunili. Su
miko je bila nestrpljiva da ot
krije ta je to Lesli naumio, a
ovaj nije hteo da joj kae ka
kva mu je ideja pala na um.
Kada su, konano, stali is
pred trgovine sportskom op
remom, Lesli zamoli taksistu
da ga prieka, pa izae...
Vratio se nekoliko minuta
kasnije sa vrlo elegantnom ku
tijom za bilijarske tapove, od
kevlara. Sumiko je kon ^n o
shvatila i samo je upitala:
53
Koliko te je kotalo to
zadovoljstvo?
Nekoliko stotina dolara,
draga moja osmehnuo se Le
sli. Meutim, kada je bez-
bednost naeg poklona u pi
tanju, onda nita nije skupo.
Neto kasnije, u hotelskoj
sobi, Lesli je otvorio drvenu
kutiju sa maem. U njemu se
nalazilo oruje koje ni po e
mu drugom nije bilo razlii
to od bilo kog samurajskog
maa, osim po otrici, koja je
uistinu bila od zlata. No, Le
sli ipak objasni;
Poznato ti je kako se ku
ju ovakvi maevi... U vie
slojeva plemenitog elika. O-
vaj, meutim, nije od elika,
ili bar nije sasvim. Nikada
se nije doznalo kako je to
m ajstor kova uspeo da ui
ni, ali je uspeno spojio e
lik i zlato, redajui sloj po
sloj, naizmenice, elika i zla
ta, sa zlatnim slojem preko
svega. Ovim maem moe sa
svim uspeno da se bori. On
je i vrst i elastian, ba kao
pravi, borbeni ma. Meutim,
ovaj katana ima drugo svojs
tvo. On je simbol.
Zaudilo me je to to
nije ukraen ree Sumiko
diei prilino struno ma u
rukama. Obino se ceremo
54
nijalni maevi ukraavaju u-
metnikim detaljima.
Istorija kae da je ruko
hvat ovog maa nekada dav
no bio iikraen dijamantima i'
rubinima, ali je sve to, kroz
vekove, nestalo. Ipak, mislim
da bi se na nekoj aukciji o-
vaj ma prodao bar za neko
liko stotina hiljada dolara o-
nome ko ne zna njegovu is-
toriju. Poznavaoci su spremni,
za njega da daju i nekoliko
miliona!
Veoma paljivo Lesli je za
vukao ma, obloen vatom, u
kutiju za bilijarske tapove.
Odgovaralo je, kao ruka u ru
kavici. Sumiko se samo osme
hnula znala je da ovek ko
ji nosi bilijarske tapove ne^
e biti stminjiv, kao ovek ko
ji nosi ma kroz Toronto. Le
sli je poton^ spustio ma na
stoi pored postelje, a onda
se ispruio...
Vreme je za odmor
rekao je i nekoliko sekundi
kasnije zaspao, ako se to mo
gao zvati san, jer je Lesli bio
obuen a svoj organizam do
vede u stanje totalne relaksa
cije, koja nije nuno morala
biti san. Bila je to tehnika ka
kvu primenjuju samo vrhun
ski majstori skupa borilanih
vetina poznatih pod nazivom
ninucu!
NINA 151
Sumiko je reila, meutim,
da se istuira pre nego to le
gne. ..
Upravo se oputala kada se
u nju uvukao nemir. Taj ose-
aj je imao svoje odrednice i
one su bile poznate mladoj
eni, Oseaj je Japanaca bio
poznat kao HARAGEI, o-
seaj za opasnost! Ustala je
bez uma, kreui se najedn
om ne kao mlada, oputena
ena posle tuiran ja, ve kao
divlja maka u lovu...
Prila je prozoru, ali ga ni
je otvarala samo je gleda
la kroz njega. Bili su na os
mom spratu i postojala je ni
tavna mogunost da bude ug
roena sa te strane, a ipak je
oseala da im opasnost dola
zi ba odatle, Prekorevala je
sebe to oj nije palo na pa
met da dobro pregleda fasa
du hotela, dok su bili na uli
ci. Tada bi znala kakva je
mogunost da neko preko fa
sade upadne u sobu na osmom
sp ratu ...
Okrenula se ka postelji e
lei da upozori Leslija, da mu
kae kako ima taj oseaj,,.
Ali njega vie nije bilo ta
mo! Osvrnula se po sobi, po
gledala prema kupatilu, a za
tim zakoraila, sigurna da je
Lesli tam o ...
NINA 151
U tom trenutku je prozor
sko staklo prasnu u milion
komadia a jedna tamna pri
lika je uskoila u sobu... ,
Po tamnoj, svilenoj odei,
koja je prekrivala celo telo,
izuzimajui oi, Sumiko je zn
ala ko ih napada. Jednim mu-
njevitim pokretom je sa sebe
zbacila pekir, kojim je bila
imiotana kada je izala iz ku
patila!
Oi nepoznatog nine ugle
dae divno, vitko i snano e
nsko telo u svoj svojoj lepo-
ti. vrste, oble grudi, nean
struk, pomalo divlje bokove i
noge, iznenaujue vitke za
jednu Japanku, i zastade!
Taj deli sekunde je bio do
voljan Sumiko da, onako go
la, skoi i sjajno izvedenim u-
darcem noge u vrh protivni
kove brade, izbaci ninu iz
igre!
Udarac je bio dobar, ali pro
tivnik nije bio sasvim ones
posobljen. Gde je Lesli?, po
mislila je Sumiko dok je pri-
skakala oborenom nini da ga
udarcem male, stisnute, otre
jesnice pogodi u Adamovu ja-
juicu, to je tamnu priliku
ostavilo prvo u gru iz kojeg
je otplovilo u nesvesticu...
U tom trenutku, dok je jo
bila nagnuta iznad prvog nin-
e u sobu su, istim putem;
55
kroz prozor, uskoila jo dvo
jica. .. Obojica su imala isu
kane maeve u rukama. Sumi
ko odskoi...
Dva nina-borca sa maevi
ma su zastala na trenutak, i
oni zapanjeni to pred sobom
imaju sasvim golu, mladu,
izuzetno privlanu enu: Su
miko je pokuala brzo da pro
ceni situaciju, jo uvek se pi
tajui gde se nalazi Lesli...
Bacila je brz pogled ka du
gakoj, kevlarskoj kutiji za
bilijarske tapove...
Kutija za bilijarske tapove
nije bila tamo gde ju je Lesli
ostavio!
Nine zakoraie prema Su
miko. .. Na to siknu neto to
je imalo prizvuk zlata!
Sev seiva je doao odoz
do, u irokom zamahu jednim
udarcem pogaajui zglobove
ruku obojice nini i njiho
ve ake, saseene zlatnim se-
ivom, ispustie maeve!
Lesli iskoi iz svog skrovi-
ta ispod kreveta. Iako je
Sumiko pomislila da e jed
nostavno ubiti napadae, Lesli
umesto toga priskoi i ruko
hvatom zlatnog maa pogodi
prvo jednog pa drugog u elo
napadai se sruie bez sve
sti. ..
Brzinom zvearke Lesli se
okrete ka prozoru, poklekavi
56
na jedno koleno... Njegov po
loaj je bio dovoljno nizak da
sledei par napadaa napros
to preskoi preko njega... Ali,
ne i preko seiiva zlatnog ma
a!
Seivo je obojicu pogodilo
u prostor izmeu vrata i ra
mena vaan splet ivaca i
vezivnog tkiva, koji je omo
guavao slobodne pokrete ru
ke. Sada su njihove ruke bile
ukoene, a ake su uzalud gr
evito stezale rukohvate ma
eva. Bili su nemoni.
Pa, dobro, gde si ti?!
upitala je Sumiko.
Pitaj me neto iake, a
obuci neto tee. Ova gospo
da nisu krenula na nudistiku
plau, nego u ozbiljnu pljaku
sa smrtnim ishodom, koliko-
sam shvatio podmgnuo se
Lesli ninama.
Sumiko bez urbe, ak se i
malo izazivaki njiui u ho
du uputi ka plakaru da pro
nae neto da obue.
Kako zna da ih nee bi
ti jo? upitala je.
uo sam samo ovu pe
toricu kako se veru preko fa
sade iz jedne od sussdnih so
ba rekao je Lesli drei o ma patent-zatvaraa, dugmadi
tricu maa nedvosmisleno u-
perenu u grla dva svesna na
padaa. Ostali su leali na po
du u dubokoj komi. K ^ o
NINA 151
bi bilo da popriamo sa nji
ma?
Ne mislim da bi vredelo
odvrati mirno Sumiko ob
laei se. Koliko vidim, oni
pripadaju nina-klanu Osaka-
-iuro, a ti su prilino opa
ki. Njihovo pra-vilo je da ra
dije umru nego da otkriju ta
jne svog posla.
Pa, to se tie umiranja,
tu nisu daleko rekao je
Lesli, a onda se obratio na
padaima. Kako ste uop
te znali da smo ovde?
Moda e progovoriti ako
se opet skinem?! nasmeja
la se Sumiko. Bila je sjajan
poznavalac svih tajni japans
kog podzemlja i znala je sa
kakvim napadaima imaju po
sla.
Lesli je razmiljao nekoliko
sekundi, a onda nekoliko pu
ta snano mahnu monom o
tricom nine su imale uti
sak da e ih sasei na koma
de. .. Umesto toga im je I ^
sli, vetim i preciznim udar
cima maa, skinuo odeu, ot
krivajui im i lica i tela.
Poznavao je do u av ode
u nini i znao je da ona ne
niti bilo ega slinog i lako
je presekao sve vorove na vr
pcama kojima je odea bila
p riv r ^ a...
NINA 151 57

Istetovirano telo i jednog i su, oigledno, izvrili nekakvo

drugog napadaa potvrdile su ritualno samoubistvo skoivi
ono to je Sumiko govorila sa nekog od spratova hotela...
Lesli je prepoznao simbo Vozite na aerodrom!, ^
le klana... rekao je Lesli taksisti.
Jasno mi je da neemo
dobiti odgovore razmiljao
je glasno jo uvek drei ka-
tana tako da je u stotinki se
kunde mogao da sasee oba Dva terenska niana su se
napadaa. Meutim, bilo bi ogromnom brzinom pribliava
malo previe krvi da ih jed la sportskom, malom aerodro
nostavno pokolje ovde... Ka mu nadomak Kjota. U jednom
ko bi bilo da iizme na prt od njih je, nervozniji nego o-
ljag i da nas odjavi iz hote bino, sedeo Sendai, steui
la, dok ja zavrim posao... pesnice. Besno je vikao na vo
Mislim, ova soba je u stra zaa:
nom neredu i trebalo bi iz Moe li sporije, idiote?!
baciti ubre?! elim da budem tamo pre po
Sumiko je razumela. Za tr noi. uvar sa kojim sam se
en oka je spremila njihove st dogovorio otii e posle po
vari, ukljuujui i zlatni ma noi, pa u morati da pobi
u kutiji za bilijarske tapove. jem ostale da bih doao do
Potom je napustila sobu... prokletog aviona!
Desetak minuta kasnije je Vozaevo kameno lice nije
uz osmeh vratila kljueve so reagovalo na psovke i viku,
be, okrenula se ka izlazu iz samo je pokuao da povea
lifta i sevnula oima kada je brzinu, no nian nije mo
videla da odatle prilazi Lesli, gao bre od 180 kilometara
koji se vrlo zavodniki osme- na as. Sreom, uskoro su u-
hnu mladoj recepcionarki, gledali nevisoki kontrolni to
U asu kada su izlazili iz ranj aerodroma. Sendai je po
hotela i zaustavili taksi gledao na asovnik i utvrdio
zaule su se prve policijske da imaju jo vremena,..
sirene. Gomila se okupljala Budite oprezni i neka
oko tela petorice golih Japa vam je orujp u rukama!
naca istetovirane koe, koji naredio je svojim ljudima.
58
Moda je moj ludi otac pos
tavio tamo svoje ljude da mu
uvaju prokleti avion!
Znao je sve to je mislio da
treba da zna o zlatnom mau
i njegovom nasledniku i imao
je na imiu te noi da uzme
oev privatni avion, pa da od
leti u Sjedinjene Drave i u. Sada, kada budem imao
pronae tog naslednika. Sen
dai ju se inilo da e tek ka
da zlatni ma bude u njego
vom posedu imatji argument
koji e mu pomoi da uradi
ono to je ve godinama na-
meravao da natera oca da
ga ukljui u svoje poslove.
Jer, Icumi se uvek trudio da
svog sina dri podalje od po
slova, naroito od onih koji
su mu donosili veliki novac.
Sendai je, u stvari, iveo od
deparca koji mu se inio be-
dan, mada mu je omoguavao
da dri desetak telohranitelja
i dve stalne ljubavnice. No, on
je eleo mo ravnu oevoj, to
je podrazumevalo pristup ve
likim poslovima. U toj nekoj
borbi koju je, tajno, zapoeo
protiv oca ukljuio se i u ne
ke opasne poslove, sa drogom
i onijem, upliui se sve vi
e u veze sa japanskom' i a-
merikom m afijom ... Sada mu
je izgledalo da taj zlatni ina
moe da bude neto to e ga
osloboditi ilegalnih poslova i
NINA 151
pribliiti velikom kazanu u
kome se kuvala oeva mo,
naizgled bezgranina.
Matori je na putu da pri
zna da sam mu ja jedini sin
i jedini naslednik, a to nee
moi dok mi ne dozvoli da
uzimam koliko hou i kad ho
taj prokleti ma, moi u ne
samo da mu dokaem da sam
sposoban koliko i on, ve i da
ga uenim. , razmiljao je
dok su ulazili u prostor aero
droma.
Na ulazu ga je ekao jedan
od uvara, onaj koga je pot
platio poklonivi mu jednu od
svojih ljubavnica. Mladi je
bio bubuljiav, ruan i zamu
ckivao je Sendai ga je la
ko prevario ponudivi mu le-
poticu. Ona je, pak, jednostav
no morala da slua ta joj Se
ndai naredi, jer joj je plaao,
a, osim toga, i pretio da e
joj pK)biti porodicu ako ga ne
bude sluala (ve je imala pri
like da vidi njegov bes na de-
lu )...
Avion je spreman re
kao je uvar. Moji prijate
lji mehaniari su ga opremili
jo u rano posle podne, gos
podine.
Spreman je i pilot od
vratio je Sendai i ne pogleda
vi uvara koga je prezirao.
NINA 151
Sta rade ostali uvari?
U ovo doba obino gle
daju TV-seriju. Nee praviti
probleme. Mislim da vas ne
ki od njih poznaju... Nikome
nee biti sumnjivo ako sin go
spodina Icvmiija uzleti njego
vim avionom...
Valjda nee ree Sen ma da za nepunih est aso
dai kao za sebe i dade znak
svojim ljudima da se raspo
rede po aerodromu.
Iz drugog terenca izae pi
lot. Bio je to Korejanac sum
njive prolosti i jo sumnji
vije sadanjosti. Sendai ga je
)ronaao preko svojih veza sa
trupnim kriminalom taj pi-
ot je nekoliko puta leteo pre-
vozei velike koliine droge iz
Kolumbije. Korejanac upita:
Da li su moje pare sp
remne? Dogovorili smo se da
ete mi polovinu dati pre le
ta, a polovinu...
Novac te eka u avionu!
prekinuo ga je Sendai.
Naravno, nikakvog novca i)i-
je bilo u avionu. Meutim, Se
ndai se pobrinuo da pilot ne
bude naoruan, a svi njegovi
telohranitelji ,su to bili. Mo
gao je samo da namigne pa
da ubiju Korejanca. U stvari,
Sendai je ve na prvi pogled
zamrzeo pilota koji se pona
ao nadmeno i ostavljao uti
sak kao da eli da svima sta
59
vi do znanja da je on jedini
koji je u stanju da obavi taj
let.
Idemo! naredio je Se
ndai i krenuo ka pisti. Tamo
ga je ekao jedan lir, mlaz
ni avion sa dvanaest sedita,
sa dovoljno monim motori
va budu u San Francisku. Pi
lot mu se kleo da je u sta
nju da leti tako nisko da ga
nikakav radar ne otkrije i Se
ndai je na to raunao. Sada
je koraao na elu svoje male
ete, a iza njega je, u stopu,
marirao pilot. Bili su osvet-
Ijeni samo markiranim svet-
lima sa piste i naas su iz
gledali sablasno. Sendai se ma
lo zaudio kada je video vra
ta aviona otvorena. Meutim,
setio se da je njegov ovek
rekao da su mehaniari sp
remili avion. Pokazao je ru
kom svojim telohraniteljima
da uu pre njega nije hteo
nita da rizikuje. Oni su, u
stvari, ve bili navikli da svu
da ulaze pre njega, jer je to
bio deo njihovog zadatka da
mu sauvaju ivot...
Trojica uoe i jed.an od
njih se ponovo pojavi na vra
tima letilice i ree:
Sve je u redu!
Sendai naini nekoliko br
zih koraka prema avionu i...
60
Upravo tada iz tame koja
je vladala oko njih izrbnie
ljudi! Mnogo njih, moda pe
desetak! Jednostavno su opko
lili avion i sve ljude koji su
se nali u njegovoj blizini. Bi
li su ujednaeno obueni i sa
automatskim pukama i pi
toljima u rukama. Sendai uz
drma i viknu:
Izdaja!
Na taj zvuk njegovi telo
hranitelji jednostavno bacie
oruje i ispruile se po tlu ko
liko su god bili dugi, raire
nih ruku kao po komandi!
inilo se a je od svih osoba
koje su se tu zatekle, jedino
Sendai bio neobaveten ta, u
stvari, treba da se dogodi. On
je stajao, sasvim zbunjen o-
nim to se dogodilo tako br
zo da nije ak ni stigao da
pomisli da izvue svoju AS-
TRU! Osvrtao se oko sebe
zapanjeno, a onda ugleda ka
ko mu iz tame prilazi otac.
Gospodin icumi je leerno
drao ruke u depovima dok
je prilazio. Mada nije proveto
ivot brinui o sinu, dovoljno
dobro ga je poznavao da je sa
sigurnou mogao da predvi
di da nee pruati otpor,
Dobru re si rekao, si
ne kazao je Icumi. Iz
daja!
NINA 151
Sendai je razmiljao to je
bre mogao, a onda ree lju
ti to:
Zar moj otac postavlja
zasedu ovde? Zar mu je avi
on toliko drag da ga lino
uva?
Ne budali! glasio je
odgovor. Od trenutka ka
da si zamislio svoj mali, po
dli plan, ja sam sve znao. Mo
da ti sebe smatra monim,
ali si samo mala, kukavna
gnjida, Sendai! Odavno sam
sumnjao da si dovoljno po
kvaren da zane u svom pi
leem mozgu zaveru protiv
mene. Izgleda da ti je zlatni
ma dao neke ideje...
Ne razumem o emu pri
a, oe?! Sendai je poku
avao da se pretvara.
Moda ja i greim, ali
sajmo u tome to te oda.vno
nisam drao pod stroom ko
ntrolom. U stvari, kad malo
bolje razmislim, trebalo je da
te se na vreme odreknem. O-
vako, ako te sada pustim, ti
e mi raditi o glavi dok si
iv. Glup si i to je ono to
me je kod tebe oduvek ner
viralo.
Sendai je shvatao polako
da sada sve konce, pa ak i
konac njegovog ivota dri
njegov otac. Nije bilo uzma
ka. ..
NINA 151
U pravu si, glup sam, ali
samo zato to sam protraio
nekoliko godina zaludnog i
vota po klubovima i uz e
ne koje si mi ti odabrao, u-
mesto to nisam to vreme po
troio uklanjajui tebe sa ov
og sveta!
Moda misli da je vr
lo hrabro to to govori
ree Icumi. Moda misli
da ja sada treba da pomislim
kako si ne znam kako odva-
an i, prema tome, dostojan
sin ... I ta hrabrost je glupa,
Sendai. Jednostavno, priteran
si u ugao i nisi u stanju da
se brani. Ne znam ta da i
nim s tobom ...
Ovde ima mnogo ljudi
sa orujem ree Sendai, sa
svim bled u licu. Mogao
bi nekome od njih da naredi
a me ubiju!
Mogao bih sloio se
mimo Icumi. Ne bi bilo
prvi put da je otac ubio sina.
Meutim, neu to uiniti. U-
mesto toga u te drati zat
vorenog u kui. Odabrao saan
ti uitelje za sve ono to ne
zna. Sa tvojom tvrdom gla
vom i saznanjem da u te pu
stiti iz kunog pritvora tek
kada dokae da si stekao pa
met, moda e i uiniti ne bei i skinuu ti lisice. U
to od svog ivota. Uprkos sve
mu, ja dobro znam da nisam
61
vean i da e moje bogatstvo
i mo jednog dana pripasti
tebi. Uostalom, ti si moj je
dini naslednik. Mislim da je
pogodba dobra...
Hoe da kae da e
me primorati da uim ono to
ti eli? Sendaiju je laknu
lo, ali nije hteo da popusti.
Hoe da kae da si reio da
me oblikuje onako kako tebi
odgovara?!
Tako neto spokojno
potvrdi Icumi. Mislim da
u ovom asu misli kako sam
glup i da ti dajem vremena
da me prevari. Meutim, u-
veravam te, sine moj, da ra-
spolaem sredstvima koja mi
omoguavaju da te drim za
tvorenog, ba kao Ito sam pla
nirao. Smatraj se mojim za
robljenikom od ovog asa...
Sendai se prezrivo iskezi. Me
utim, kada je Icumi dao zn
ak svojim ljudima koji hitro
priskoie i staAne mu lisice
na zglobove, osmeh nestade sa
njegovog lica.
Pokai mi da ima asti
rekao je Icumi dajui zn
ak telohraniteljima da razo
ruaju njegovog sina. Daj
mi re da nee pokuati da
protivnom e sledeih neko
liko nedelja nositi narukvice,
62
a moda u odrediti i da te
veu lancem.
To je monstrouzno!
uzviknu Sendai.
To je pametno odvri-
ti mirno Icumi. Tebi, u st
vari, ne treba dozvoliti uop
te da se kree. Bude li pra
vio budalatine, pozvau na
eg porodinog lekara da ti
ubrizga neko sredstvo za smi
renje. .. Tanije, da te smiru
je svaki dan. Sve dok se ne
opameti!
Sendai je zfiao. da njegov
otac ne govori uludo i da je
spreman da ispuni obeanje i
dri ga vezanog i drogiranog
sve dok on, Sendai, ne pris
tane na sve to mu je otac
odredio da treba da uradi.
U redu, u redu... za-
klimao je glavom. Dajem ti
re da neu beati!
Prekri li re, drugi put
nee imati prilike da je da
ree Icumi i dade znak te
lohraniteljima da Sendaiju ski
nu lisice.
Jedan od ljudi prie. Bu
dui da je u rukama drao i
pitolj, zatae ga za pojas ka
ko bi mu ruke bile slobodne
da barata kljuevima...
Sendai vie nije nita raz
miljao samo je video taj
pitolj za pojasom telohrani
telja i kada mu je ovek pri
NINA 151
ao ^endai grevito zgrabi dr
ku pitolja, istovremeno g ^ -
nuvi oveka to je snanije
mogao.
Bez razmiljanja je uperio
pitolj u oca i povukao obara
dva puta!
Projektili tresnue u starca
silinom taneta i on se srui
na lea, odbaen udarcem o-
lova!
Sendai zaurla neto nearti-
kulisano i poe da puca oko
sebe nasumce besno, reen
da na bilo koji nain probije
sebi put u slobodu!
Nije mu ak ni bilo jasno
da je telohraniteljima bilo na
reeno da ne pucaju ni u kom
sluaju... Video je kako je
neke pogodio, dok su drugi
poskakali na zemlju ili po
traili bilo kakav zaklon...
Povlaei se Sendai nije pre
stajao da puca, sve dok je u
pitolju bilo municije. A, ka
da zatvara beskorisno kljo-
cnu, on potra...
Nije ga udilo to to ne pu
caju za njim. udilo ga je to
ne tre za njim. I, stigao je
do jednog od terenskih nia
na uskoivi u vozilo po
misli: Budala! Morao je ba
noas da umre. Ali, kako
sad da skinem ove lisice?! Mo
da je trebalo prvo da dopu
NINA 151
stim onoj budali da ih otklju
a!?
Uz urlik motora izjurio je
terencem vm aerodroma. Tek
tada su telohranitelji pojuri
li ka svojim, skrivenim auto
mobilima, ne bi li ga dosti
gli. ..
Jer, tek tada im je Icumi to
dozvolio. No tada su bili z,a-
bavljeni samim Icumijem. Ia
ko su telohranitelji znali da
njihov gazda nosi zatitni pr
sluk, nisu bili sigurni da li je
ranjen.
Icumi nije bio ranjen. Po-
goci su ga, dodue, oborili, ali
prsluk je izdrao...
Icumi je pipao bolna, nag-
njeena rebra i mislio; Ste
kao sam neprijatelja! Jo je
dnog! Nezgodno je to to je
to moj roeni sin! Najljui ne
prijatelj koga ovek sebi mo
e da stvori...
Taksista ispred zgrade ae
rodroma u Tokiju uopte ni
je bio impresioniran Leslije-
vim poznavanjem japanskog
jezika. Naprotiv, taksista se iz
sve snage trudio da govori en
gleski, koji je bio neto bolji
od engleskog u filmovima o
Tarzanu.,.
63
Moete li me odvesti u
hotel Kogaku? upitao je
Lesli na engleskom.
Okej, gospodin! Bie ho
tel Kogaku u deset minuta.
Znati skraenice do m esto...
odgovorio je taksista na
engleskom, nacerivi se pri
tom vie nego ljubazno.
Ne morate da urite
rekao je Lesli, ponovo na ja
panskom.
Niti problem! Biti brzo
tam o... Znati, Amerikanci u-
vek u m o... taksista nije
odustajao od svog engleskog.
Lesli se potom odluio na
tiinu, izbegavajui da da vo
zau povoda za vebanje en
gleskog. U stvari, Lesli je i-
mao prea posla paljivo je
pratio ta se deava iza tak
sija. ..
Onog trenutka kada je kroz
tunel za putnike uao iz avio
na u aerodromsku zgradu, sh
vatio je da ga neko posmatra.
U guvi, uobiajenoj za to
mesto, nije mogao da odredi
ko ga gleda, ali je bio siguran
da ga na oku dri vie od je
dne osobe. No, Lesli je bio
suvie iskusan i mudar da
se ne bi pripremio i za tu mo-
i^ n o st. Jo od vremena kada
je due vreme boravio u To
kiju bio mu je poznat hotel
Kogaku . neveselo mesto
64
utopljeno u blok ogromnih
poslovnih zgrada u centru To-
kija. Zahvaljujui upravo tom
neudobnom mestu, za jedan
hotel, graevina je iznutra li
ila na megalomanski pokuaj
rekonstruisanja neverovatnog
lavirinta, sa stotinu prolaza,
hodnika, vrata koja su izlazi
la na nemogua mesta. Lesli
je znao da bi mu u hotelu
Kogaku posmatrai morali
biti izuzetno brojni da bi mo
gli da ga dre jia oku. Tri, e
tiri ili pet pratilaca sa nji
ma je lako mogao da izae
n ak raj...
Meni ini pratili v a s...
ree u jednom trenutku ta
ksista. Honda jedan, pla Japanci mogu biti tvrdoglavi,
vi. .. Sretati sam ve trojicu
puta, a Honda iza n a s...
Lesli pogleda preko ramena,
mada mu to nije bilo potre
bno ve nekoliko minuta
je bio sasvim svestan da ih
ta plava honda prati.
Moda gospodin voza
suvie gleda amerike filmo
ve? rekao je ljubazno Le
sli
Ne, n e .. . Pratiti nas o-
davna... rekao je taksista,
tvrdoglavo ostajui pri svom
engleskom, iako je sigurno la^
ke mogao da se izrazi na sv
om m atem jem jeziku. Sa
da izgubiti Honda!
NINA 151
To svakako nije bilo ono
to je Lesli eleo i daleko od
toga da se moe smatrati pa
metnim. .. No, pre nego to
je stigao da odvrati taksistu
od te ideje, ovaj je pritisnuo
papuicu gasa, ubacio u sle-
deu brzinu i, uz stravinu
kripu tokova, skrenuo ra
vno preko nekakvog travnja
ka u ulicu suprotnog sme-
r a ...
Nee mogu pratiti nas
honda ovamo... rekao je
taksista, a Lesli je video u
retrovizoru kako mu oi bli
staju od uzbuenja.
Bilo mu je poznato kako
pa nije protestovao. Samo je
uzdahnuo, jer nain na koji
je taksista pokuavao da po-
begne plavoj hondi izgledao
mu je haotian. U svakom slu
aju, da je Lesli mogao da
bude za upravljaem taksija,
stvari bi se drugaije reizvi-
jale. .. Ovako, iako je taksista
vozio brzo, iako je krio sve
mogue saobraajne propise
pokuavajui da otkai ho-
ndu, ona je nekako uvek us-
pevala da ostane u kontaktu.
Prokleti crvi! opsovao
je taksista na japanskom i
Lesli se nasmejao na tu pso
vku. ..
NINA 151
Kako bi bilo da presta
nemo da jurimo i da mirno
doemo do hotela? upitao
je Lesli.
Ne, n e ... moramo pobe-
i taksista je meao, engle di iza poluzatvorenih prozora.
ski i japanski.
U tom sluaju, zaustavi
te! elim ovde da izaem!
izgovorio je Lesli naredboda-
vakim glasom. Takav ton ni
jedan taksista, pogotovu japa
nski, ne bi mogao da zameri.
Vozilo se zaustavilo. Svaka
ko, zbog te lude jurnjave da
pobegne od pratilaca, taksi se
naao u Lesliju nepoznatoj u-
lici, u delu Tokija u kome ni
kada ranije nije boravio. No,
i to mu je vie odgovaralo od
takvog taksiste i njegovog na-
karadnog engleskog izmeanog
sa dejom eljom da se igra
detektiva. Platio je i otpratio
pogledom tak si... Oseao je
prisustvo pratilaca, iako na vi
diku nije bilo plave honde.
Lesli pomisli: Ovo bi se, mo
da, moglo iskoristiti?!
Krenuo je ulicom, procenju-
jui prostor. Po fasadama zg
rada procenio je da se nalazi
u stambenom naselju nie sre
dnje klase, a to su bili ljudi
(poznavao je japanski obiaj
da se ljudi dele po kategorija
ma svog imovnog stanja) ug
65
lavnom nepoverljivi prema st
rancima, ..
Kao da je oseao na sebi po
glede koji su mije oprezno u-
puivali u visokog stranca lju
Ti ljudi nikada nee doznati
da Les i sjajno govori njihov
jezik. Nikada im ne bi mog
lo biti jasno to to on poznaje
njihovu kulturu, obiaje, re
ligiju bolje od njih samih.
Nikada ne bi shvatili to to
je on nina! Poklonik ni-
nucua do savrenstva u-
vebani ratnik, sledbenik ko
le koja se zavetovala da bra
ni pravdu i titi nejake i ne
vine na ovom svetu... Po bi
lo koju cenu!
Jer, to je bila njegova ve
lika tajna, koju su znali sa
mo izabrani. I, Lesli Eldrid,
kome je u dokumentima pisa
lo da je novinar-slobodnjak,
bio je svestan toga da ba u
tom trenutku, dok prolazi ne
poznatim delom Tokija, mora
da se pretvori u nemilosrdn
og borca da bi preiveo, ili
da ne bi preiveli oni koji sve
tu donose zlo...
Svakim sledeim korakom
bivao je sve sliniji perfektn
om biu koje je u stanju da
prolazi kroz zidove, da uje
mitjam daleko, da vidi u to
talnom m raku... I uo je
66
zvuk motora koji je sasvim
odgovarao plavoj hondi, zv
uk koji se pribliavao. Isto
vremeno, njegov mozak je ra
dio poput najsavrenijeg ko
mpjutera, procenjujui situa
ciju do najsitnijih detalja i
traei opciju razreenja kon njili gas, tako da je motor
flikta. Nije imao mnogo mo
gunosti, ali je od onih ko
jima je raspolagao znao da
naini okolnosti koje e ii
samo njemu u prilog...
Svakako _da je mogao da
se bori . moda i da pobe-
di. Uostalom, njih je bilo sa
mo petorica. Meutim, da li
bi takvo reenje postiglo bilo
kakav cilj? U stvari, ja i ne
znam ko stoji iza svega ovo
ga, pomislio je Lesli i ree
nje se nametnulo samo po se
b i...
Priao je jednom nevelikom
raskru, gotovo stisnutom iz
meu zgrada, u koihe su se
uvoravale etiri uske ulice.
Za one koji su ga posmatrali
kroz sputene zavese izgleda
lo je kao da, naas, bira ko
jom ulicom e nastaviti svo
ju zaludnu etnju. Meutim,
Lesli je vrlo paljivo odlui
vao kojim pravcem da krene.
Nije hteo da ostavi utisak da
se predaje dakle, morao je
da se kree kao da eli da se
NINA 151
udalji od ljudi u plavoj ho
ndi. ..
I proao je gotovo polovi
nu ulice kojom je bio krenuo
pre nego to je honda sti
gla do raskrsnice. Pravio se
da ih ne uje, a oni su sma
tiho brujao, ali su krenuli za
njim, sigurni u sebe sigur
ni da mogu da mu se prikra-
du, iskoe iz automobila i uh
vate ga. Lesli je sa sigurno
u pretpostavljao da ne ele
da ga ubiju, niti da ga pov
rede na bilo koji nain (onaj)
ko ih je poslao raunao je da
mu Lesli moe predati zlat
ni ma, a mrtav teko povre-
en ovek rie bi mogao da mu
isporui nita).
Jo uvek je igrao ulogu ko
ju je sam sebi odredio, trude
i se da sve tee po scenariju
koji je odredio... Kada su bi
li sasvim blizu Lesli se naglo
okrenuo, a onda brzo skrenuo
u prolaz izmeu dve najblie
zgrade. Sa zadovoljstvom je
konstatovao da se uputio u
orsokak! Sve je teklo po nje
govom planu...
Potrao je, naizgled prepla
eno i bio je vrlo zadovoljan
kada je primetio da se hon
da zavlai u prolaz, toliko u-
zak da je automobil, prakti
no, blokirao izlaz. Za ljude iz
NINA 151
plave honde Lesli je bio uh
vaen u neizbenu zamku!
Honda se jo kreteda ka
da su kroz prozor vozila iza
la tri mladia zlokobnog iz
gleda. Iako ih je video samo
preko ramena, u trku, Lesli
je znao da su nine iz istog
onog klana sa kojim je ve
imao prilike da se susretne u
Torontu. Nastavio je da tri,
zaustavivi se naglo kada je
pred sobom ugledao zid. Ta
da se okrenuo...
Trojica su prilazila, a iza
njih je lagano vozio neko za
upravljaem plave honde.
Lesli je lepo u mislima video
shku: sa trojicom lako i br
zo izlazi nakraj, a onda pre
skae automobil i nestaje! Ali,
on to nije elfeo da uini. Na
protiv plan je bio da bude
uhvaen, ali je pri tom treba
lo odigrati ulogu rtve tako
da napadai ne shvate da on
reira predstavu.
Koraao je unazad sve dok
mu lea nisu dodirnul^i zid.
Onda je morao da stane. Tri
mladia su se pribliavala, ne
govorei nita. U oima im je
video da ele da ga onesveste,
strpaju u kola i odvezu neku
da. .. Kada su se pribliili na
nekoliko koraka, Lesli progo
vori na japanskom:
ta elite od mene?
67
Nije dobio odgovor, pa je
morao da se potrudi da se os
vrne oko sebe, ugleda jednu le
tvu, ve skoro trulu od vlage,
ali dovoljno vrstu da prvom
i najbliem momku rascopa
arkadu, bre i snanije nego
to je to nameravao.
Druga dvojica odskoie po
la koraka unazad i jedan od
njih izvue odnekle nunake,
pa vetim zihvatom istre le
tvu iz Leslijevih ruku (priro
dno, da je Lesli hteo da za
dri to smeno oruje, nikada
mu to ne bi polo za rukom).
Ako elite novac, onda
vam moram rei da raspola-
em samo putnikim ekovima
rekao je Lesli.
Jedan od napadaa se nas-
meja. Onaj drugi, sa nuna-
kom u rukama, krenuo je pr
vi. .. Pokuao je da pogodi
orujem Leslija u glavu. Le
sli je uspeo nekoliko puta da
eskivira, a onda podmetnu ru
ku i odbrani jedan udarac, is
tovremeno hvatajui jedan kr
aj nunake potom povue,
ne ba dovoljno snano... o
vek se zaneo i Lesli je to la
ko mogao da iskoristi da mu
udarcem noge rascveta lice,
ali nije to uinio. Umesto to
ga je pokuao da zakorai u-
nazad, ali kako je iza njegovih
68 NINA 151

lea bio Siamo zid, on izgubi udari u sleponicu! Leslijevo

na tren ravnoteu... telo se opusti...
Nina se verovatno obrado Napadai ga povukoe ka
vao tome, jer jQ sada mogao vozilu i ugurae kroz jedan od
da iskoristi ansu i ozbiljno prozora. Bili su stoprocentno
ugrozi svoju lovinu. Lesli do sigurni da je onesveen. No,
bi prilino estok udarac nu- Lesli je i te kako bio pri se
nakom, a zatim priskoi i bi. Jednostavno, nije smeo da
drugi napada, koji je u sko dozvoli da ga odvedu nekuda,
ku pokuavao da pogodi Les na neko mesto do kojeg kas
lija u glavu. Dodue, pogodio nije ne bi mogao da pronae
je, ali ne glavu nego zid i 3ut. Zaista je svim srcem e-
verovatno bi slomio nogu da eo da sretne vou te parade.
nije bio dobro uveban, a nje Na zadnjem seditu hon
govo telo sposobno' da izdri de nije bilo nimalo udobno.
i ee sudare. Lesli je, glumei onesveenog
Imam veoma skupocen oveka, bio stisnut izmeu ak
runi asovnik Lesli je po trojice momaka. Pri tom je
kuavao do kraja da odigra samo pomislio: Istina je, a-
svoju ulogu. Jednostavno je meriki automobili su mnogo
hteo da im stavi do znanja da udobniji i prostraniji od ja
ih ne smatra ozbiljnima, ve panskih!
pre nekom ulinom bandom. Neko vreme su vozili u ti
Jedno staro ninucu pravilo ini. Vie po zvuku nego pog
nalae borcima da izbegavaju ledom kroz stisnute trepavice,
govor u toku borbe. Napadai Lesli je lako mogao da odredi
su to morali da znaju, jer su kuda se kreu i jo lake je
jedva doekali Leslijeve rei, prepoznao kraj u koji su kre
iskoriavajui to to on dah nuli. Bio je siguran da se
troi na rei, a ne na dela... kreu ka otmenoj etvrti To
Pre nego to su imali i po kija, predgrau u kome je ne
jm a da to Lesli, na voieban koliko blokova bilo odreeno
nain, upravlja njihovim po za raskone vile, rezidencije
kretima, momci su ga imali u diplomata, skupe apartmane
zagrljaju. Konano im je us- koje su koristili bogati ljudi
plo da ga zadre u pokuaju koji nisu stanovali u gradu,
da se otme i pobegne, a onda ali su povremeno, poslom, do
ga jedan od njih vrlo snano lazili u njega. Lesli je odlino
NINA 151
poznavao taj deo grada, ma
da se nije mogao zakleti da
bi mogao da nabroji deset i-
mena njegovih stanovnika, jer
njegov boravak u tom delu-
Tokija bee vezan za daleku
prolost.
Ako ga isporuimo li ru. Gledajui u oko kamere,
no, moda e gazda videti da
smo pravi ree jedan od
trojice sa zadnjeg sedita.
Ovo nam je prilika da se po-
maknemo na lestvici.
Ili prilika da zauvek iz
gubimo posao kod Icumija
rekao je voza. Rekao je
da ga predamo njegovim te
lohraniteljima na kapiji i ta
ko emo uiniti. Ne poznaje
Icumija dovoljno dugo, kao ja.
On ne voli kada se odstupa od
njegovih nareenja.
Po emu su njegove go
rile bolje od nas?! javio se
najmlai meu njima.
Po tome to ih je on
izabrao odvrati voza sa
prilino gorine u glasu. I tog gospodina Icumija koga su
sam bi radije hteo da bude
telohranitelj nego voza mo
maka odreenih za prljave po
slove.
Nekoliko minuta kasnije vo
ilo se zaustavilo i Leslija su
izneli napolje. Neko vreme su
ga samo drali, prislonjenog
uza zid koji je opasivao rasko
no, veliko imanje. Na svoj
69
nain, Lesli je video metalnu
kapiju, najverovatnije nepro
bojnu, koja je bila opremlje
na komplikovanim, elektrons
kim sistemom brava. Jedan od
nini prie kapiji, stade pred
nju i pogledom potrai kame
rekao je:
Stigla je roba koju ste
naruili.
Odmaknite se na pristo
jnu udaljenost! glasilo je
nareenje iz nevidljivog zvu
nika.
Momak se udalji od kapije,
koja se zatim otvori, a iz nje
izaoe dva krupna mladia sa
automatima u rukama. Oig
ledno je bilo da nita nisu
preputali sluaju.
U sledeih nekoliko trenu
taka nije potroeno mnogo re
i. Nine naprosto odvukoe
Leslija, koji je jo uvek bio
u nesvesti do kapije, a ta
mo ga preuzee telohranitelji
momci iz honde pominjali,
a ije ime Lesliju nije nita go
vorilo. Kada se naao unutar
imanja, mogao je samo da u
je kako se kapija zatvara. Po
tom ga telohranitelji ubacie
u malo, elektrino vozilo, sli
no onima kakva se koriste
na golf-terenima za prevoz u-
momih igraa. Jedan od njih
70
izgovori u minijatumi mikro
fon privren za mkav:
Imamo gosta, gospodine
Icumi!
Lesli nije mogao sasvim ja
sno da uje ono to je lelo-
hranitelj uo u slualici za
bodenoj u uho, ali je pretpo
stavio da su dobili nalog a
ga isporue u kuu. Jer, kre-
toe...
Bilo je vreme da se osves-
ti. Kada mu se uinilo da je
neujno, malo vozilo bilo bli
zu kue, Lesli otvori oi, pro
mrmlja neto nerazumljivo, a
onda otrese glavom i upita ste-
njui:
ta se deava? Ko ste vi,
ljudi?
Nisu ga udostojili odgovo
ra, ali nisu ni bili zadueni
za odgovore. Onaj ko je mo
gao da mu prui odgovore u-
pravo je silazio niz nekoliko
mermernih stepenica, iz vele-
lepne paiate, koja mu je oi
gledno bila dom. Lesli nije mo
rao da pogaa da je to gospo
din Icumi.
U redu je rekao je Icu-
mi telohraniteljima. Ne mo
rate da ga vezujete. Siguran
sam da je dovoljno inteligen
tan da ne pokua da bei...
A ako pokua, gospodi
ne? usudi se da upita je
dan od telohranitelja.
NINA 151
Onda ga jednostavno u-
bijete! ree Icumi siguran
da bi na svom imanju lako
mogao da sakrije i ubistvo i
le, ako to bude potrebno.
Drei se za glavu Lesli je
pokuavao da izgleda zbunje
no i oamueno. Gledao je u
svog domaina, koji' prie sa
svim blizu i ree na japans
kom;
Znam da razumete i go
vorite odlino na jezik, go
spodine Eldrid, pa nema po
trebe da se foliramo, zar ne?!
Ko ste vi? upita Le
sli.
Nema razloga ni da kri
jem svoj identitet, a razume-
ete i zato izgovori Icu
mi. Moda vam se ne svia
nain na koji ste stigli ova
mo, ali moete da mi vemje-
te da je bilo neophodno. U
stvari, vi ste ovde da razgo
varamo o poslu...
Nemam sa vama nikakav
posao ree Lesli.
Jo kako imate ree
Icumi mimo. Bio je s i^ ra n u
svoju prednost. Vidite... u
vaem posedu je zlatni ma,
o kome verovatno dovoljno
znate da moete da mu od
redite vrednost. Ukratko, ja
elim to ortije i spreman sam
da platim visoku cenu!
NINA 151
Krajnje udna ponuda
kazao je Lesli. Naroito ako
se ima u vidu da stq sprelm-
ni da otimate ljude samo za
to da biste im ponudili no
vac. .. 0 koliko se novca, uo
pte, radi?
O onoliko koliko vi vre-
dite ree Japanac. r Pet
stotina hiljada, osam stotina
hiljada... Razume se, u dola
rima!
Razbacujete novac...
ree Lesli. Priznajem da je
ponuda velikoduna.
Na alost, ne mogu vam
ponuditi mnogo vremena za
razmiljanje Icumi je po
kuao da se osmehne koliko-
-toliko ljubazno. U stvari,
ako dozvolite da budem di
rektan, vi nemate alternativu...
Ukoliko odbijete ponudu, bo
jim se da ne mogu da dozvo
lim da odete odavde.
Kako to mislite?! u-
pita Lesli pravei se da nije
razumeo.
Do zlatnog maa mogu
da doem na vie naina
objasni Icumi. Izabrao sam
gotovo legalan nain i veru
jem da ete shvatiti da jed
nostavno morate da ga pro
date. Odbijete li, prosto u
narediti da vas ubiju! Nemoj
te sumnjati da sam to u sta
nju. .. Potom u pronai ne-
71
zgodniji, ali efikasniji nain
da doem do maa, ma gde
bio. Naravno, moe se dogo
diti da, u tom sluaju, strada
jo neko, osim vas. Razumete
li sad?
Mislim da razumem
ree Lesli hladnokrvno, iako
je pokuavao da izgleda bar
donekle uplaeno. Pomenu-
li ste da ete mi pruiti neto
vremena da razmislim...
Pomenuo sam da nemam
mnogo vremena da vam pru
im ree Icumi. Sajda
je .. . koliko? Sest! U osam e
ve biti no... Dakle... Do
noi! Itnajte na umu da vam
se moe dogoditi da ne doi
vite sledeu zoru!
Sigurnost tog oveka je ne
rvirala Leslija, ali je ostao pri
bran. Znao je da ljudi poput
Icumija gree upravo u tome
to su suvie sigurni u svoju
mo i to im je slaba ta-
ka, koja je u stanju da im
narui ravnoteu do te mere
da se njihova mo jednostav
no srui. Lesli je bio svestan
da to moe uiniti odm ah...
Telohranitelji, ma koliko da
ih je bilo u blizini, nisu pre
dstavljali za njega nepremo
stivu prepreku da sebi pro
bije put u slobodu. Sam Icu
mi uopte nije bio fiziki o-
pasan. No, zapoeti borbu u
72
tom trenutku znailo je osta
ti bez potrebnih informacija,
koje je Lesli oekivao da sa
bere tokom boravka u Icumi-
jevoj palati. Stoga je reio da
nastavi svoju igru...
Razgovaraemo pred no
rekao je.
Siguran sam da hoe
mo potvrdio je Icumi, a za
tim se obratio svojim telohra
niteljima: Zatvorite gosta
u istono krilo i pazite da mu
bude dovoljno odobno-da ne
poeli da nas napusti'pre vre
mena!
Reenica je sadravala pre-
tnju i Lesli je to sasvim ja
sno uoio. Umalo se nije os
mehnuo na sve to no, ipak
je zadrao izgled zbunjenosti
i pritajenog strah a...
Onda su mu prili telohra
nitelji i poveli ga u privreme
ni zatvor...
Bio je petak uvee i Daiki
se vraala sa asova engleskog
koji je elela da naui dovo
ljno dobro kako bi, sledee go
dine, mogla da konkurie za
vladinu stipendiju za specijali
zaciju na Stenford univerzite
tu u Sjedinjenim Dravama.
Bila je iscrpljena napornim
NINA 151
danom, napornom nedeljom,
napornim mesecom u kome
kao da su se skupile sve ne
volje smrt oca i, onda, ta
gliipa afera sa zlatnim ma
em. .. Daiki je razmiljala
dok je ulazila u zgradu: Mo
da bi bilo najbolje da poa
ljemo poruku tom gospodinu
u San Francisko i da ga za
molimo da taj ma proda na
javnoj licitaciji ili tako ne
to. Suvie bogatih, monih i
opasnih ljudi je zainteresova-
no za to. ..
Pre nego to je u elektron
sku bravu gurnula magnetnu
karticu uzdahnula je, elei da
iz sebe izbaci potitenost ko
ja ju je muila. A, onda je
otvorila v rata...
Sve je bilo zavreno veoma
brzo kada je upalila svetio
ugledala je, kao blesak blica,
nekoliko mukaraca, pre nego
to se svetio ponovo ugasilo.
Potom su je dograbile ruke,
koje su je drale vrsto, dok
su joj lepili traku preko usta!
Strah ju je pogodio poput
munje. Ostala je naas bez
daha i vie od svega se upla
ila da se ne onesvesti. U pr
vi mah uopte nije bila u sta
nju da pomisli ko bi to jno-
gao biti i zato je napadaju.
No, kada su je vezali i spusti
li na pod, i kada je u stanu
NINA 151
zavladala grobna tiina sh
vatila je. Zlatni ma, pomi
slila je.
U totalnom mraku, napadai
su ekali nekoliko minuta da
provere da li je privremena
galama u Daikinom stanu iza
zvala bilo kakve reakcije u su-
sedstvu. A kada su se uverili
da je sve mirno, otvorili su
v rata... Tada je Daiki mogla
da vidi svoje napadae!
Prepoznala je Sendaija. Sa
njim je bilo pet ili est ljudi,
od kojih dvojica kretoe is
pred njih, da provere da li je
mogue odneti vezanu devoj
ku do automobila (Daiki je tek
tada videla veliko terensko vo
zilo parkirano na ulici ispred
zgrade), a da pri tom ne iza
zovu nezdravo interesovanje
susedstva.
Uneli su je bez problema u
to vozilo, a onda su krenuli,
utke i vrlo brzo. Sendai je
sedeo na prednjem seditu i
nije se osvrtao na nju. Tek
kada su odmakli dovoljno od
tog dela grada, on se okrenuo,
bacio hitar pogled na devoj
ku, a onda ponovo okrenuo
glavu.
Znate ta treba da uini
te ree svojim ljudima.
Sve e biti u redu od
govori jedan od onih koji su
sedeh na zadnjem seditu.
73
Sendai je saekao jo ne
koliko minuta i nekoliko mi
lja, pa je onda izvadio iz de
pa celularni telefon i okrenuo
jedan broj. Daiki nije mogla
ni da pretpostavi koga je zvao.
Tek, Sendai se javio:
Halo! Imamo je ...
Paljivo je sluao ta mu se
govori sa druge strane, a de
vojka to, naravno, nije mogla
da uje. Zatim je ponovo pro
govorio:
Pazi da se njenima javi
sa neutralnog telefona. Zna
uslove. Nemoj da dodaje ni-
ta, jer u to prvi saznati, a
onda gledaj gde e da sakri-
je prokletu zadnjicu! N e...
Neu ti rei gde je ona. I
stavi im ozbiljno do znanja da
e je dobiti u obliku mleven-
og mesa ako ne isporue ro
bu do utorka. Ne tie me se
kako e doi do toga... e
lim da ga imkm i to je sve!
Potrudi se da ti poveruju, a
ti zna da se meni moe ve
rovati! I sam zna da sam u
slanju da iseckam devojku...
Drhtaj koji je prostrujao
kroz devojino telo liio je na
gr. Htela je da vie, da se
oiima, da pokua da napadne
otmiare, meutim vezana i
slisnuta izmeu grubih ljudi,
a jo vie blokirana strahom,
nije ni trepnula.
74
Sendai je - prekinuo vezu i
vratio telefon u dep,. a onda
se okrenuo ka Daiki:
ula si ta s^m rekao i
verujem da ti je do sada ve
sasvim jasno gde si, kuda te
vodimo i zato. Od tvoje po
rodice zavisi da li e se vra
titi u ivot. Jer, za njih si ve
sada mrtva ili to moe biti,
ako ne nau naina da me
zadovolje. Valjda ti vredi vi
e od tog glupog m aa...
Devojka ga je z^ipanjeno
gledala. Govorio je tako" hla
dnokrvno o tom predmetu ko
ji je eleo vie od svega na
svetu i zbog kojeg je bio sp
reman da ubije i jo ga je na
zivao glupim. Nije mogla da
veruje da se u Japanu moe
dogoditi neto tako neto
to je liilo samo na loe a-
merike filmove. Daiki se u
sebi prezrivo osmehnu samoj
sebi jo od detinjstva je
mrzela te holivudske arene
lae, a sada je morala da doi
vi tako neto...
Uskoro su se vozili auto-st-
radom, i Daiki se nije iznena
dila kada je Sendai rekao svo
jim ljudima;
Sada joj pokrite oi. I-
pak ^ne bi trebalo sve da zna!
Jedan od napadaa je iz
depa izvukao crnu kesu za
NINA 151
ubre i navukao je devojci na
glavu.
Sumiko je stigla nadomak
kue Miiminih zaobilaznim
putem, koji je potrajao tri
dana. Prvo je odetela na Alja
sku, a odatle u Seul, pa u
Hong Kong. Sve do Seula su
je pratili, ba kako joj je Le
sli predvideo. Meutim, ona
je bila mudrija i bra od pra
tilaca. ..
Na aerodromu u Seulu je
odluila da preduzme neto
kako bi se otarasila pratnje.
U tu svrhu je jednostavno te
lefonirala korejanskoj policiji,
ubedljivo im opisujui dva Ja
panca, za koje je rekla da
prenose drogu. Predstavila se
kao agent FBI, a budui da
je znala potrebne ifre, pove-
rovali su joj (Sumiko je vo-
lela, ponekad, da provali u
kompjuterski sistem FBI, i
odatle je crpela informacije
koje su, eto, ponekad mogle
biti od velike koristi).
Nastala je velika guva na
aerodromu, u kojoj su njena
dva japanska pratioca uh
apena, tako da je mogla da
nastavi put nesmetano. No, i-
mala je na umu mogunost
NINA 151
da je saekaju na aerodromu
u Tokiju zato je izabrala
manji i lake pregledan ae
rodrom u Nagasakiju. Kada
je konano sletela u zemlju
svojih predaka, uinila je do
datni napor, minkajui se u
aerodromskom toaletu da bi
izgledala to starija, kako bi
prevarila mogui odbor za
doek. Na sreu, nije prime-
tila nita sumnjivo, pa je, ne
to kasnije, iznajmila automo
bil i uputila se, uz pomo do
bre mape, u dom Miiminih...
Sada je bila nadomak ku
e. Na zadnjem seditu auto
mobila nalazila se kutija za
bilijarske tapove, koja je sa
dravala predmet o kome je
Sumiko mislila da samo do
nosi nevolju zlatni ma (bi
lo je izuzetno teko proneti to
kroz silne aerodromske kon
trole, ali za vrsnog poznavao
ca elektronike, kao to je bi
la Sumiko, ni to nije bilo ne
mogue). Pitala se ta e o
njoj pomisliti u domu Mii
minih. ..
Prijatno se iznenadila kada
je videla koliko spokojno iz
gleda kua u kojoj je iveo i
radio pokojni Miima. Gotovo
je bila zaboravila koliko je
za prave Japance vano ive-
ti u skladu za Miimu je
to znailo da njegova okolina
75
mora da bude u savrenoj ra
vnotei sa njegovim delom...
Zaustavila je automobil, iza
la iz njega i krenula ka ku
i. Idilian krajolik najednom
joj je pomutio neugodan ose
aj da neto n ik u redu. Ni-
. e mogla da odredi izvor ne-
agodnosti. To nije bio onaj
jorbeni oseaj za opasnost
nije se oseala ugroenom. Ali,
kao da je neko, upravo iz ku
e, isijavao negativnu energi
ju, napetost... Kao da je u
kui postojao izvor stresa, ko
ji je samo istanani organizam,
poput Sumikinog, mogao da
oseti. Ipak, to je mogla ved
rije prila je vratima i zazvo
nila na tradicionalno, japan
sko, drveno zvono...
Morala je da saeka nekoli
ko minuta pre nego to je je
dna devojka otvorila vrata.
Sumiko je samo pretpostavlja
la da je to jedna od Miimi
nih kerki.
Dobar dan uljudno i
jednostavno je rekla Sumiko.
Dozvolite da se predsta
vim. .. Zovem se Sumiko i pre
dstavnik sam gospodina Lesli
ja Eldrida, ije ime vam je
sigurno poznatfi. Dolazim u
njegovo ime, sa ciljem da re
simo jedan problem, koji se
ukazao povodom testamenta
76
vaeg potovanog oca, iju sm
rt alimo zajedno sa vama,
Devojka se smraila na te
rei. Izgledalo je naas kao
da je ula uvrede, a ne lju
bazno predstavljanje i obja
njenje zbog ega Sumiko uo
pte dolazi. Sumiko, u sva
kom sluaju, nije dobila ni
kakav odgovor. Devojka je sa
mo stajala i gledala je podo-
zrivo.
Nadam se da ste me ra-
zumeli... zausti Sumiko.
Da prekide je devoj
ka. Razumela sam vas.
Nije uopte pokazivala na
meru da pozove gou u ku
u. No, u taj as se, iza de-
vojinih lea, pojavila stari
ja ena udovica Miima.
Ona prie, pogleda paljivo
pridolicu, ali ne ree ni re
i. Sumiko oseti da sva ona
negativna energija zrai ba iz
te ene, mirnog ali nekako zg
renog lica.
Mogu li da vas zamolim
da uem? upita Sumiko.
Ona dolazi u ime Eldri
da ree suvo Miimina e- osetila moglo se uporediti sa
rka.
Zovem se Sumiko po
novi nezvana ^oa.
Starija ena je tupo gleda
la u Sumikino lice i dalje u
tei. Sumiko se uini da e
njih dve jednostavno odluiti
NINA 151
da joj zatvore vrata pred no
som, no to svakako nije sme
la da dopusti. Sumiko poka
za rukom prema automobilu
kojim je dola...
U kolima imam neto za
ta Lesli Eldrid misli da pri
pada vama. Mislim da bismo
morali da razgovaramo o to
me. ..
Na Sumikino iznenaenje
udovica Miima naglo progo
vori:
Mnogo ljudi u poslednje
vreme hoe da razgovara o
tome. Vi imate taj ma, zar
ne?!
Da odgovori Sumiko
jednostavno. Prenela sam
ga preko pola sveta da bi do-
speo tamo gde mu je mesto.
Mislila sam da moj po
kojni mu nije pogreio kada
je odredio mesto tom mau
daleko odavde ree udovica
Miima, pa dade znak svojoj
keri da se skloni sa vrata.
Rekoste da se zovete Sumi
ko. .. Uite!
Olakanje koje je Sumiko
mo sa olakanjem koje je ose
tila udovica Miima.
Ula je u kuu. Nije joj tre
balo mnogo da shvati da u
kui vlada vanredno stanje.
Svi kao da su bili budni pre
thodne noi, i jo gore kao
NINA 151
da su oekivali da jo mnogo
noi nee spavati! Sumiko je
brzo shvatila ko su Miimine
erke, a ko prijatelji, rodbina
i posluga... Kua je bila pre>
puna i svi su imali na licu
gr slian udoviinom. Niko se
nije potrudio da se predstavi,
a udovica odvede Sumiko u
sobu u najudaljenijem delu
kue, gde su mogle na miru,
da razgovaraju.
elim da znate da je zai
sta zlatni ma pobudio mnogo
interesovanja rekla je Su
miko. Lesli Eldrid i ja
smo bili praeni i znali smo
da neko eli da se doepa ma
a. Cak su nas i napali. Me
utim, to je sada sve iza nas.
Srena sam to mogu da vam
kaem da je Lesli Eldrid od
luio da ma vrati vama, jer
smatra da vi imate potpuno
pravo da ga zadrite.
Udovica je sluala, a licem
su joj prelazile senke koje Su
miko nije razumela. ena kao
da je ekala da joj Sumiko
prui jo neka objanjenja...
Va potovani pokojni su
prug je bio ovek nesumnjivo
dostojan da nosi zlatni ma.
Lesli Eldrid misli da bi to
oruje moralo da bude u va
em posedu kao uspomena na
delo vaeg potovanog supruga.
77
Moda... ree ena
tiho. Mogu li da znam zato
gospodin Lesli Eldrid nije do
ao lino da nam preda ma,
ako je to ve tako odluio?
On e svakako doi da
vas poseti ree Sumiko.
Meutim, upravo iz razloga
bezbednosti, trenutno to nije
u mogunosti. Bie dovoljno
da kaem da ini sve od sebe
da od vaeg doma odagna o-
pasnost od ljudi koji se suvi
e zanimaju za ma.
Udovica Miima umalo nije
jauknula na te rei. No, pri-
brala se, mada nije mogla da
prevari Sumiko, koja upita:
Da li se vi oseate dob
ro?
Koliko m ogu... gla
sio je nesiguran odgovor.
Moemo li da dobijemo ma?
Svakako ree Sumiko.
Samo poaljite nekoga da
iz mog automobila uzme ku
tiju za bilijarske tapove. Zla-
tni ma je unutra.
Hvala vam jedva iz
govori udovica Miima.
Po nainu na koji se ena
zahvalila Sumiko najednom
shvati koliko je njoj bilo sta
lo do maa. Bio je potreban
jo mali napor da razume i
zato... U jednom trenutku
prosvetljenja, Sumiko je ra
zumela. ..
78
Vi ste u opasnosti upra
vo zbog zlatnog maa, zar ne! ?
ena okrete lice od Sumi
ko, to je samo bila potvrda
da je to bila istiiia. Posle kra
eg utanja udovica konano
progovori:
Daiki... moja najmlaa
>,erka... Ona je oteta, i oni
treie zlatni ma u zamenu za
njen ivot!
Sumiko uzdahnu. Sada je
sve bilo mnogo jasnije i Su
miko pomisli: Volela bih da
je Les i sada ovde.* On bi si
gurno znao bolje od mene ta
treba initi!
Daemo im ma re
kla je udovica Miima. Ne
elim da ugrozim ivot mog
deteta zbog malo elika i zla
ta.
Sigurno ste u pravu '
ree Sumiko. Znate li ko
su otmiari?
Samo pretpostavljam
ree ena. Izvesni gospodin
Icumi je dolazio i pokuavao
da otkupi ma. On je bogat i
moan, a verujem i dovoljno
pohlepan da pokua sve da bi
doao do tog oruja. Ipak, po
stoji mogunost da su se u
sve to uplele i druge, osobe.
Ako je gospodin Icumi znao
za ma, onda je verovatno da
je znao jo neko. Neko gori
od njega...
NINA 151
Sumiko prie eni i spusti
joj ruku na ram e...
Znam da nemate razlo
ga da mi verujete, ali elim
da pokuate da razumete da
elim da vam pomognem... I
da sam to u stanju!
Sumiko je svakako bila sp
remna a uini sve kako bi
izbavila Daiki Miimu iz ru
ku otmiara.
Da li ste stupili u ko
ntakt sa otmiarima? upi
ta Sumiko.
Javili su nam szimo da
ele ma i da e nam poslati
poruku kako da ga predamo.
Tek kada ga budu imali, pu-
stie D aiki...
Ne biste smeli da im ve
rujete! ree Sumiko. Po
kuajte da se nagodite sa nji
ma, kada budu zvali sledei
put.
Kako to mislite?
Nagovorite ih da prista
nu da izvre istovremenu ra-
zmenu. Vaa erka za ma!
, Ali, mi nismo sigurni ni
da li emo uspeti da izvrimo
predaju m aa.. . Dodue, sa
da je sve lake kada je ma
ovde. Da se vi niste pojavi
li. .. Nismo znali kako da pro
naemo gospodina Eldrida.
Jedina osoba koja je znala gde
se on moe nai, N auru... sa-
radnica mog pokojnog mua...
NINA 151
ona je nestala! Pa, ipak, ne
znamo kako da im dostavimo
m a... Ne znam o ko to da
uini! Nismo smeli da se ob
ratimo policiji...
Razumem ree Sumi vari, iako mi nije jasno zato
ko. Ako moete da mi ve
rujete. .. Pokuau da stupim
u vezu sa Leslijem. On e sva
kako moi da vam pomogne.
Ali, i bez njega... nudim se
da budem va zastupnik. Ja
u im odneti ma, ma gde e-
leli da bude predat. No, vano
je da pokuate da ih ubedite
da istovremeno oslobode vau
erku.
Pokuau ree udovi otvorie vrata sobe u kojoj su
ca Miima. Zbog neega to
ni sama nije mogla da razu
me, verovala je toj devojci ko
ja je dnela ma. Kako
ete pozvati gospodina Leslija
Eldrida?
Ni sama jo ne znam,
ali pokuau rekla je Su^
miko, pomislivi kako e biti
teko, iz kue prepune nega-
itivne energije uspostaviti uo
biajenu telepatsku ve
zu sa Leslijem.
Ne zamerite to vam to
kaem, ali mislim da bi mo
da ba gospodin Lesli Eld
rid mogao biti osoba koja e
predati ma ree udovica
Miima. Ne sumnjam u vas,
ali vi ste ipak samo ena. A,
79
gospodin Lesli Eldrid... Zna
te, aJco je moj pokojni mu
testamentom odredio da ma
pripadne njemu, onda verujem
da je sposoban za mnoge st
je moj suprug hteo da ma
pripadne A m erik^cu...
Sumiko nije odgovorila. Ni
je htela da otkriva tajne uc-
veljenoj eni. Ne zato to u-
dovica Miima to ne bi shvata-
la, ve stoga to bi je time
ukljuila u netoi to toj e
ni moe biti teret u budu
nosti.
Upravo u tom trenutku se
se Sumiko i udovica nalazile.
Ista ona devojka, Miimina e
rka, ue drei telefonski a-
parat u ruci. Dlanom je pok
rila slualicu, izgovorivi sa
svim tiho;
To su oni!
Udovica Miima grevito zg
rabi telefon i prinese ga licu:
Zlatni ma je kod me
ne! Imaete ga im oslobodi
te moju erku!
Zatim je neko vreme uta
la i napeto sluala ono to je
neko, sa druge strane govo
rio. .. Potom ree:
Ne! Morate je pustiti o-
nog trenutka kada vam pre
dam ma! Na istom mestu i
u isto vreme!
80
Ponovo je samo sluala...
Sumiko pokua da napne sl
uh, ne bi li ula zvuke iz te
lefona, ali nije uspevala. On
da udovica Miima ree:
Neka bude tako!
Iskljuila je aparat i vrati
la ga keri, a onda se okrenu
la Sumiko i kazala:
Smislili su neto uas
no! Dovee je ovde, pred ku
u, a mi njima moramo ma
da odnesemo na Trg mira, u
Hiroimu, i to sutra u podne!
Sumiko je razmiljalEi brzo.
Znala je zato otmiari ele
da im se ma preda ba na
tom mestu i u to vreme. Trg
mira u Hiroimi je, svakog- da
na oko podne bio prepun tu
rista iz celog sveta, jer se ta
da odravala ceremonija u a
st rtava prve atomske bom
be u velikoj guvi, u pri
sustvu nekoliko hiljada ljudi,
sasvim je lako proi neprime-
en i nestati, brzo i bez traga!
Rekli ste da e vau e jutra. Icumijeva vila je bila
rku dovesti ovamo? upita
Sumiko.
Zlikovci... jeknu e
na. Drae je u automobi
lu, tu ispred kue... Tako su
rekli! Kada im bude javljeno
da je ma u njihovim rukama,
pustie je ... Ali, rekli su, ako
bude bilo kakvih problema,
zaklae je na moje oi!
NINA 151
I udovica Miima dopusti
sebi da izgubi samokontrolu
poela je tiho da plae...
Sumiko pomisli snano; Le
sli! Gde si?!? Tako si mi pot
reban! Ne znam da li da bu
dem u Hiroimi ili ovde...
Bila je vrlo svesna toga da su
ljudi koji su oteli devojku sp
remni da je ipak ubiju, ak i
ako dobiju ma Sumiko kao
da je mogla u mislima da vi
di gadove sa kojima e se, u
to je bila sigurna, suoiti na
bilo koji nain, i to vrlo us
koro.
Imajte poverenja re
kla je Sumiko. LesU, e sti
i na vreme! Vaa erka e
biti slobodna i iva!
Odgovorio joj je jo jedan
jecaj unezverene ene...
* *
Bilo je oko pola etiri iz
sasvim tiha, ako se izuzmu
vrlo tihi otkucaji brojnih ele
ktronskih aparata. Sam Icu
mi je leao na svojoj postelji
od svetloplave svile budan!
Spavao je malo, uglavnom od
ponoi do dva ili tri asa, ali
je posle toga ostajao u poste
lji, pokuavajui da u sebi sa
bere sve ono to je uradio i
NINA 151 81

ta treba da uradi. Pri tom prema spavaoj sobi u kojoj

je izbegavao susrete sa svo je Icumi leao.
jom saveu, ako je to uop Ne misle valjda da uu
te bilo mogue. U stvari, to ovamo?! Zato? ta se, do a
vreme od buenja do ustaja vola, dogaa? Icumi je sa
nja provodio je u veitoj bo mog sebe glasno pitao.
rbi izmeu savesti i ambici Cas kasnije je zauo pita
j a . .. nje alarmnog sistema koji je
Na zidu preko puta postelje sluio umesto zvonceta na vra
bio je red monitora, na ijim tima sobe. Istovremeno se uk
je ekranima mogao da vidi sve ljuio i ekran video-sistem iz
to su snimale televizijske ka nad vrata. Lice njegovog te
mere ukljuene u zamreni si lohranitelja se ukazalo na ek
stem obezbeenja imanja. Sa ranu. ovek izgovori bogobo-
da su ekrani bili pogaeni. I- jaljivo:
pak, postojao je kompjuter, Hiljadu izvinjenja, po
ukljuen u mreu, koji je bio tovani gospodine, ali je neo
programiran da procenjuje ste phodno da odmah vidite ovog
pen opasnosti ukoliko je oveka!
taj stepen bio suvie veliki,
ekrani su se ukljuivali auto Kog oveka? upita Iju-
matski. .. Nije se to deavalo tito Icumi.
esto. Telohranitelj podmetnu pod
Sada je kompjuter upozorio kamere mladia koga su dove
Icumija zujanjem, a onda su li. Tada se Icumi setio bio
se ekrani ukljuili... je to jedan od telohranitelja
Proklestvo! prostenjao koje je uspeo da ubaci u age
je kroz zube Icumi. nciju koja je obezbeivala nje
U prvi mah nije uspeo da govog sina, Sendaija. Uzdrh
uoi ta se dogaa, a onda je tao je od same pomisli to taj
video, na jednom od ekrana ovek dolizi od sina koji je
(pokrivao je prostor oko u- otvoreno pokazao koliko mr
laza u deo kue u kome se na zi oca.
lazila njegova spavaa soba) Sta on trai ovde?
kako dva njegova telohranite- upita Icumi.
lja vode jednog mladia, ijeg Ima vesti od vaeg sina,
se lica nejasno seao. Bilo je gospodine ree jedan od
nedvosmisleno da se kreu telohranitelja.
82
Icumi je razmiljao nekoli
ko trenutaka. Ma kakve bile
vesti trebalo je da ih uje. Bio
je siguran da na elom svetu
ne postoji osoba koja bi se
usudila da ga potrai u pola
noi, a da za tako neto nema
vrlo znaajan razlog.
Neka ue! Jeste li ga pre
tresli?
Naravno, gospodine
ree telohranitelj, a onda se
otvorie vrata, kada je Icimii
pritisnuo odgovarajue dugme
na nekoj vrsti komandne tab
le, koja mu se nalazila pri
ruci, ak i u postelji.
Covek koga su telohfanite-
Iji uveli bio je oigledno vrlo
uzbuen, ak moda i prepla
en. Bio je svestan toga da je
probudio velikog Icumija i da
ga za tako neto moe stii
kazna.
Govori, ali brzo! na
redi Icumi ne ustajui iz po
stelje.
Ono to je uo zapanjilo ga
je. Traio je od oveka da mu
ponovi i ovaj posluno to u-
ini, ne preskaui ni najma
nji detalj.
Lice gospodina Icumija bilo
je kameno hladno dok je slu
ao o podvizima njegovog si
na i planu da doe do zlatnog
maa preko mrtvog tela jedne
studentkinje (Icumi je slino
NINA 151
pokuavao, samo to je u pi
tanju bilo mrtvo telo oveka
koga je on smatrao amerik
im novinarom, ali mu se ini
lo da je njegov in opravdan,
a da je Sendaijevo delo gnu
san zloin). U svemu tome mu
se inilo da je najgore to to
je sada postojala mogunost
da Sendai zaista doe do zla
tnog maa pre njega i to mu
se posebno nije svidelo.
Rekao si da je dogovo
rio da mu ma isporue u Hi
roimi? upitao je glasnika.
Da, gospodine potvrdi
ovek. Istovremeno e od
vesti devojku pred njenu ku
u. Znam pouzdano da nema
nameru da je preda ivu!
Od njega se tako neto
i oekuje ree Icumi.
Da li ti je poznato ima li po
rodica taj ma ili ne!?
Koliko ja znam, oni su
dogovorili predaju oruja, ali
to ne mora da znai da ga i-
maju ree ovek.
Naravno da ne mora! Oni
su spremni na sve samo da
spasu devojku ree Icumi,
pomiljajui da je sasvim mo
gue da taj ovek koga on dr
i u zarobljenitvu uopte ne
ma zlatni ma u posedu. Nje
gov bes je rastao kako se ra
zvijala ta m isao... Tako ne
to bi moglo da znai da je
NINA 151
poraen pre nego to je i za
igrao igru, a Icumi nije bio
ovek koji bi preko neega ta
kvog mogao olako da pree.
Vie nije imao pitanje za
glasnika. Mahnuo je rukom i
bez rei otpustio i tog oveka
i telohranitelje. Zatim je leao
neko vreme pokuavajui da
sredi misli, da svaku stvar st
avi na njeno mesto,. i da pred
vidi koji e biti sledei Sen-
daijev potez, kako bi odredio
svoju taktiku. I, ta sada da
uradim sa tim Leslijem El-
dridom?, upita samog sebe
Icumi.
Razmiljajui, gledao je u
ekrane brojnih monitora, ko
je je namerno ostavio uklju
ene. eleo je da se osea si
gurnim, a uopte se nije ose
ao tako u tom trenutku. Za
to ga je sledio glas koji je
doao iz same sobe:
Nezgodno, zar ne?!
Icumi skoi u postelji, ne
znajui da li da prvo dogra
bi svoje daljinske upravljae
kako bi dozvao telohranitelje,
ili da iz fioke u nonom sto-
iu izvue revolver, koji je
stalno bio tu, naipunjen i ot
koen, sa metkom u cevi! a
rao je pogledom po sobi, ali
nije video nikoga...
Pretpostavljam da nisi-
oekivao da ti sin tako dos
83
koi ree glas i sa(da je
Icumi ve bio sasvim siguran
da pripada tom Amerikancu,
koji je u to doba morao da
bude u sobi, u sasvim drugom
krilu vile.
Uoio ga je tek kada se Le
sli pokrenuo..
Dotle je bio sakriven u se-
nci tekih, azbestnih zavesa na
prozorima. Icumi nije mogao
ni da pretpostavi kako je taj
tajanstveni Amerikanac uspeo
da se nae tu, kada je trebalo
da bude na sasvim drugom
m estu...
Ne bi valjalo da poku
a neto to mi se ne bi svi
delo rekao je Lesli tako su
gestivnim glasom da se Icu
mi napfosto ukoio.
Kako?! uspeo je samo
da izgovori.
Zahvaljujui tvojoj glu
posti ree Lesli, jer je hteo
namerno da stavi Icumiju do
znanja da niko nije savren.
U juljkao si se u svoju mar
lu organizaciju, u svoj novac,
u svoju navodnu mo i pro
pustio da predvidi da posto
je ru p e... Velike ru p e...
Bilo je zaista lako.
ta eli od mene?
upita Icumi, shvatajui da se
lovina pretvorila u lovca.
U stvari, sada mi vie ne
treba nita izgovorio je mi
84
rno Lesli. Sam sebi mogu
da obezbedim slobodu, a sve
informacije koje su mi potre
bne ve znam. Ipak, mogao
bih da te zamolim neto to
mi, nadam se, nee odbiti...
Icumi je bio iskreno zapa
njen. Taj ovek se kretao po
njegovoj spavaoj sobi sa si
gurnou bogova. Kao da ni
je bio zarobljenik. Japanac je
lako mogao da pretpostavi da
ovek koji proe celu njegovu
vilu, ispunjenu sistemima obe
zbeenja poput kakve tvra
ve, moe sa istom lakoom da
sasvim napusti njegovo ima
nje bez ikakvih tekoa.
Znam da ma nije kod
tebe ree Icumi. ^
Naravno da nije pot
vrdi Lesli. Uostalom, i ti
i ja smo svesni da se ovde ne
radi vie o mau. Cini se da
je sudbina naprosto htela da
taj ma bude puki povod za
neto vie... Tvoj nevaljali
sin ti zadaje mnogo mvike i,
ako mogu da pogaam, ti si
ve reio da ga jednostavno
ubije, jer on preti da ti sru
i tvoju kulu od karata. Glup
si, kao i mnogi bogati, ambi
ciozni i vlastoljubivi ljudi, I-
cumi! Spreman si da ubija
sina,^ s ^ o zato to si ga ,va-
spitavao da bude slian tebi,
zar ne?!
NINA 151
Icumi je utao neko vreme,
a onda iscedi iz sebe:
ta si hteo da me zamo
li?
Ima dovoljno moi da
nagovori ljude koji izigrava
ju telohranitelje tvog sina, a
koji e devojku iz doma Mi
ime pokuati da ubiju, da je
dnostavno odustanu od toga.
Jo uvek nad nekim ljudima
ima moi. Iskoristi je!
ta dobijam za to?
uzvrati Icumi. Uinilo mu se
da moe da se pogaa sa o-
vekom koji ga neto moli.
ivot! odvrati hladno
krvno Lesli. Nastavie da
ivi. Moda siromaniji nego
ranije, moda sa jednim zlo
inom vie nego ranije, ali
moi e da die, jede, spa
va koliko-toliko m im o... Ra-
zume li?
Ne! ree Icumi. Glas
tog stranca ga je opinjavao...
Lesli je, u stvari, koristio
prastaru tehniku hipnoze, go
vorei na poseban nain i gle
dajui u oi sagovornika kao
da eli a prodre u njegov mo
zak. Icumi je bio pod stre
som i bilo je lako na njega u-
ticati.
Tvo] zadatak je da spa-
se devojku naredi mu Le
sli. Ja u se ve pobrinuti
za tvog sina. Bie kanjen o
NINA 151 85

nako kako zasliiuje. Bude li priliku, kupio tradicionalne,

sve proteklo kako tre b a ... Bu
samurajske odede (nedostaja
de li devojka posle svega i lo je samo oruje). I saan je
va i zdrava, neu se vratiti obio obuen kao /kakav velmo-
vamo i polomiti ti kukavnu ki a iz esnaestog veka. Iz neke
mu kako si, u stvari, zaslu bolesne potrebe da privue pa
nju ba tog dana, Sendai se
io! Sea li se da si rrii pre
tio smru? E, pa, sada su se ponaao kao ekscentrini Ja
uloge promeni e . .. Ne sum panac koji, eto, dolazi u Hi
njaj u to da mogu da te ubi roimu, na molitvu za m ir u
jem bez grie savesti! Ovaj srednjovekovnom sjaju.
svet ne bi izgubio nita kada Osim svite u odei nalik na
bi ti umro. N aprotiv... Mo prizor iz pozorine predstave,
gao bi da dobije mnogo istog njegovi ljudi su bili posvuda
vazduha, koji ti, inae, prlja!
po trgu, izmeani sa nekoliko
Devojka... izgovori hiljada turista, svetenika, do
Icumi kao u transu, bio je podmaih radoznalaca. Sendai je
hipnozom. iva... u uhu nosio prijemnik, a u
Predae je njenoj m aj reveru predajnik koji ga je,
ci bez ijedne ogrebotine, Icuradio-vezom, povezivao sa nje
mi! naredi Lesli. govom malom armijom sasta
Predau je njenoj maj vljenom od telohranitelja, pla
c i... ponovi Icumi. enika i brojnih grebatora
Dobra kuca! ree Le Da li su se pojavili?
sli prilazei i tapui Iciuni-
upita tiho Sendai, izgovaraju
ja po glavi. i rei u mikrofon.
Zatim se ponovo okrenuo Dobio je negativan odgovor.
prozoru, odakle je i doao. Ni
Zato je pogledao na runi a
je raspolagao sa ba previe sovnik i ustanovio da je tek
vremena morao je do po jedanaest i dvadeset imao
dne da stigne u Hiroimu! je jo zaista mnogo vremena.
*
Pokazao je rukom svojim te
k *
lohraniteljima da ga prate do
male, budistike kapele, na za
Ponosan na sebe, sa misli padnom delu trga. Zeleo je da
ma o svetloj budunosti, Sen bude u stilu sa odeom da
dai je koraao okruen telo ostavi utisak dobrog, religio
hraniteljima kojima je, za tu znog Japanca.
86 NINA 151

Prilazei kapeli Sendai je, Nije znao ta da radi. Po

dakle, mislio na oca. Pri to gledom je arao naokolo, sa
me je uglavnom pratio reakci da ve ne sa umiljenim po
je okoline na pojavu jednog nosom, ve sa izvesnim stra
Japanca sa samuraijskom pra hom pitao se da li je i nje
tnjom. Na licima turista je i gov otac t u ... Da li su tu svi
tao iznenaenje i oduevljenje. ljudi njegovog oca?! Kako je
Neki Nemci su ga ak i fo- Icumi doznao za preuzimanje
tografisali, a on se drsko os maa u Hiroimi?!
mehivao. Japanci su ga, me Da li je danas neko izo
utim, gledali sa potovanjem stao? upitao je siktavo u
i to je Sendaiju posebno pri mikrofon Sendai. Ideja je bi
jalo. la munjevita i uinila mu se
Osmeh mu se izgubio kada spasonosnom.
je priao kapeli i ispred nje Usledilo je nekoliko odgovo
video dva oveka ija je lica ra da su svi njegovi ljudi na
odlino poznavao... Ispred ka svojim mestima niko nije
pele su, hladnih lica i sasvim nedostajao. Da li je to isklju
nepokretni, stajali telohranite ivalo izdaju tako je raz
lji njegovog oca, oni najbli miljao Sendai?! Sada, najed
i Icumiju, ljudi u koje je i- nom, vie nije bio siguran u
mao bezgranino poverenje. sebe, jo manje u svoje lju
Oni na koje je Sendai od de de, a najmanje u poduhvat
tinjstva bio ljubomoran, up zbog kojeg su bili tu ...
ravo stoga to je mislio da ih Da li da odustane od pse
njegov otac vie voli i ima vi te kapeli? Da li da krene na-
e poverenja u ta dva stranca, pred? Hoe li telohranitelji
nego u njega, roenog sin a... njegovog oca pokuati da ga
Sendai zastade. Suoio se, napadnu? Da li su, moda, tu
iznenada, sa neim na ta je samo privatno... Mnogi ljudi
dnostavno nije raunao. Dva su dolazili na molitvu u Hi
telohranitelja su ga posmatra- roimu. ..
la mirno, bez p retnje... Sendai se odluio za posle-
Odakle ovi ovde? upinju varijantu zakljuio je
ta prilino glasno Sendai, na da ta dvojica moraju biti tu
ta se njegovi ljudi zgledae, sasvim sluajno. Osim toga,
jer im nije bilo jasno kome ne bi se usudili da ovde, na
je upueno pitanje. Trgu mira, pokuaju.. mi
NINA 151
slio je. Pokazao je svojim lju
dima da ga slede, navukao na
lice izraz drskosti i krenuo na-
pred, gledajui Icumijeve lju
de ravno u oi!
Ruke je drao na starinski
nain u ogromnim rukavi
ma tradicionalne nonje. Imao
je za to odlian razlog za
podlakticu i jedne i druge ru
ke bili su mu privreni pi ndai bi primetio da su on i
tolji malog kalibra, ali smr
tonosni na bliskom odstojanju.
Sendai je bio spreman da pri
puca bez-mnogo razmiljanja,
samo ako oevi telohranitelji
naine i najmanje sumnjiv po
kret. .. No, oni ostadoe savr-
:eno mirni. Samo su se blago
naklonili, pozdravljajui Sen
daija, koji nije odgovorio na
pozdrav i samo je ukoeno
proao pored njih.
Icumijev sin nije bio odga
jan u budistikom duhu, ni u
intoistikom. Uopte nije bio
religiozan, niti je poznavao su
tinu i znaaj takvih obiaja.
U kapelu je uao samo da bi
paradirao sa svojom pratnjom.
I, sada jednostavno nije znao
ta da radi stajao je, zbu
njen i razmiljao o telohrani
teljima svog oca. Osvrnuo se
nekoliko puta da pogleda u
tu dvojicu i samo ustanovio
da su oni jo uvek tajmo i da
se nisu pomerali. Na tren mu
87
se uinilo da oni, moda, to
dre strau njemu i njegovim
ljudim a...
Neko vreme su svi samo
stajali i gledali kao svetenik
pali miriljave tapie i ok
ree molitvene bubnjeve. Lju
di kji su zavrili molitvu, je
dan po jedan, izaoe iz ka
pele. Da je bio prisebniji, Se
njegovi ljudi jedini bili t u ...
Kada se osvrnuo po ko zna
koji put ka ulazu, da proveri
gde se nalaze telohranitelji
njegovog oca sa olakanjem je
zakljuio da njih tamo vie
nema. Otili su!
Tada svetenik izae iz ka
pele. Sendaiu se uinilo da je
to trenutak da stupi u vezu
sa svojim ljudima, rasporee
nim po elom trgu:
Jesu li stigli ve jednom?
Nemaju vie mnogo vremena...
Ono to je uo izgleda da
ga je zadovoljilo javljali
su mu da su se pojavile dve
ene i da jedna odgovara o-
pisu Miimine najstarije er-
ke. Sa njom je bila druga,
neto mlaa, iji opis njego
vi ljudi nisu iniali,
Nose li bilo ta? upi
ta Sendai.
Dobio je odgovor da nepo
znata ena nosi kutiju za bi
lijarske tapove...
88 NINA 151

To je tol odluno iz 2elim svoj ma i dobiu ga

govori Sendai. Neka im ne
ko prie i uputi ih ka kapeli.
Preuzeemo robu ispred same
kapele. Dovezite automobile
to bre moete, jer emo od una koliko je vremena pot
mah napustiti trg ... I, jo ne
to. .. Da li je neko, moda
primetio ljude mog oca na tr
gu?
Izgleda da je bio zadovoljan
kada je uo da niko od nje
govih ljudi nije video Icumi
jeve telohranitelje. To kao da
je potvrdilo Sendaijevu ideju
da su ona dvojica sluajno
t u ...
Izai! Dovee ih ovde, bogu!
Dred kapelu ree Sendai
jednom od svojih naj poveri ji-
vijih ljudi i ovaj poslua.
Pored njega je sada bilo pet
ljudi. Cini se da je tek tada
Sendai primetio da osim njih
u kapeli nema nikoga ose-
tio je ubod sumnje.
Zato smo sami? upi Koraao je brzo i koraao je
tao je, a njegovi ljudi samo
slegoe ramenima.
Pokazao je rukom odseno
jednom od svojih telohranite-
ija da i on izae napolje: ,
Proveri da li je sve u
redu! Ako primeti te bilo ta
sumnjivo, ne ekajte, ve pu
cajte! Nije me briga koliko e
prokletih turista otii sa ov
og m esta nafilovano olovom.
po bilo koju cenu!
Covek spremno istra napo
lje. U Sendaiju je rasla nape
tost. Pokuavao je da izra
rebno tim enama da stignu
do kapele. Pri tome mu je po
gled lutao kapelom, iji su zi
dovi bili ukraeni darovima
koje su decenij ama ostavljali
zahvalni vernici. Video je nar
kit, delove odee, skupocene
tkanine, divne rezbarije, pa
ak i nekoliko samurajskih
maeva. Pomislio je: Kreteni
poklanjaju oruje nekakvom
Tada mu u uhu zazuja pri
jemnik radija. Ono to je uo
kao da ga je zadovoljilo
njegovi ljudi su dopratili dve
ene do kapele. ekali su ga
na ulazu...
Idemo! ree Sendai i
uputi se ka izlazu iz kapele.
prvi, na i Iva ili tri koraka is
pred svojih telohranitelja...
Lice mu se ozarilo kada je,
izaavi iz kapele, ugledao dve
ene od kojih je jedna nosila
kutiju za bilijarske tapove
(Sendai je pretpostavljao ta
se krije u toj kutiji)!
U silnom oduevljenju nije
ni primetio ta se, u nekoliko
sekundi, dogodilo iza njego
NINA 151
vih lea, u polumraku kape
le ...
etvorica njegovih telohrani
telja su pokuali da ga dos
tignu i ve su skoro bili na
vratima kada je Sendai ve
bio izaao i tada se pojavio
svetenik... jednostavno im je
irepreio put! Najblii od te-
ohranitelja zastade zbunjeno.
Imao je oseaj da bi zaista bi
lo suvie drsko i zlobno da
svetenika naprosto odgurne,
kako bi stigao gazdu. Umesto
toga ree:
Sklanjaj se!
Ne! rekao je kratko
svetenik i onda se dogodilo
sledee...
Prema licu najblieg telo
hranitelja. je pojurio jedan je
dini prst, koji ga pogodi u ja
godicu, ispod levog oka u-
darac je bio munjevit i to
liko snaan da kost jednosta
vno pue, a pogoeni momak
se srui kao da ga je udirio
grom!
Drugi je dobio prost udarac
nogom u monice, od ega ne
samo da ostade bez daha, ve
nastupi neto slino paralizi
svih udova, tako da je bio
van igre na due vrem e...
Preostala dvojica izvukoe
pitolje iz rukava tradicional
ne odee, hitrije nego to su
mislili da su u stanju, ali ni
89
su ba bili ijigurni ta ili ko
ga imaju protiv sebe, pa su
dozvolili tom neobinom pro
tivniku da dobije potrebnih
nekoliko desetinki sekunde
svetenik je prvog vetim za
hvatom dograbio za vilicu i,
lake nego to bi neko dete
prebacilo jastuk prekp sebe,
bacio ga na sasvim drugi zid
kapele. Covek je lobanjom tre
snuo u kameni zid i u sme-
noj pozi ostao da lei bez sve
sti. ..
Kao da nastavlja prvi pok
ret, svetenik se okrete oko
sebe u mestu i zari petu des
ne noge u pleksus preostalom
telohranitelj u kome izlete oru
je iz ruku, a svetenik ga sp
retno uhvati u letu, i to pre
nego to je onesveeni mladi
i dodirnuo tlo.
Za svega tri ili etiri seku
nde sva etvorica su bili one
sposobljeni za bilo ta, a ka
moli za borbu!
Svetenik spokojno i sasvim
sporo sakri pitolj u svoju o-
deu, a zatim se uputi van
kapele, zaustavivi se na vra
tima da posmatra ono to se
tamo dogaalo...
Ispred kapele je Sendai po
bedonosno prilazio Miiminoj
erci i mladoj Japanki za ko
ju nije zna,o da se zove Su-
90
miko, a koja je drala kutiju
sa bilijarskim tapovima.
Mudro rekao je tiho
Sendai i pruio ruku prema
eni koja je, prema njegovom
raunu, imala zlatni ma u
toj smenoj kutiji. Dajte
mi to i nestanite! Zavrili smo
ovaj mali posao!
Hoete li javiti da mi os
lobode sestru? upita Mii
mina erka.
Naravno, draga, narav
no. .. isceri se Sendai.
Zar bih mogao d a uinim ne
to drugo? Pogodba je pogod
ba, zar ne!?!
Bio je gotovo slep od ose
aja nadmoi nad svima: i nad
tim enama, i nad svojim o-
cem, i nad celim svetom... Za
to i nije mogao da primeti ta
se sve odigravalo na trg u ...
Pre svega, vie od polovine
njegovih ljudi su ve bili is
kljuili svoju radio-vezu, na
pustili trg i nestali u nepo
znatim pravcima, svako na svo
ju stranu. Preostali su vie ne
go ljubazno razgovarali sa o
sobama u kojima bi Sendai
sigurno prepoznao telohranite
lje svog oca, a koji su Senda-
ijevim ljudima uruivali kove
rte sa poveim sumama nov
ca (diskretno, razume se). Pre
ostali su bili ljubazno sa
cevima zabijenim u rebra
NINA 151
zamoljeni da napuste Trg mi
ra! Sendai je, i ne znajui to,
stajao ispred Miimine erke
i Sumiko samo u pratnji pre
ostale dvojice telohranitelja!
Ni na koga vie nije mogao
da rauna!
Teatralno je izvukao mobi
lni telefon, ispritiskivao bro
jeve, saekao da se veza us
postavi, a onda rekao:
Imam ono to sam tra
io. Sa devojkom uinite ka
ko smo se dogovorili!
Zatim je sklopio telefon, vr
atio ga u odeu i rairio ru
ke:
Eto, gotovo! Jeste li za
dovoljni?
Sumiko mu je prila i pre
dala mu u ruke kutiju od bi-
lijarskih tapova.
Zahvaljujem, gospoice..,
Nisam uo kako se zovete?!
Nisam to ni rekla ka
zala je Simuko, ostajui na-
memo u njegovoj blizini.
Nema veze ree San-
dai. Nije imao strpljenja. Hteo
je odmah, tu, usred guve, da
pogleda svoj veliki dobitak...
I, otvorio je kutiju za bili
jarske tapove!
Njegovom iznenaenju nije
bilo kraja. Razrogaenih oi
ju, bledog lica, buljio je u u-
jljinu kutije! Unutra nije bi-
o apsolutno niega!
NINA 151
ta je ovo?! povikao
je.
Jedan od njegovih telohra
nitelja prie, pogleda u ku
tiju, a onda u okamenjeno li
ce svog gazde i ree, mirnije
nego to je to Sendai mogao
da otrpi:
Pa, ovo je prazno!
Dobio je amar! Sendai
tada pocrvene i divljaki be
sno se okrete Miiminoj er
ci i Sumiko:
Ovo e platiti glavom ne
samo vaa sestra ve i vas
dve!
Umesto odgovora dogodilo
se neto to Sendai nije oe
kivao. ..
ena koja mu je predala tu
kutiju zapanjujuom vetinom,
brzo poput svetlosti, napade
njegove telohranitelje, koji to
nisu oekivali i bili su sa
vladani sa samo dva pokre
ta. .. Prvim je Sumiko polomi
la Adamovu jabuicu jednom,
a drugim je pogodila osetljiv
splet nerava na grudnoj kos
ti drugog, to ga je poslalo
u carstvo snova!
Jo vee iznenaenje je Se
ndai doiveo kada su se, iz
guve, izdvojili ljudi koji na
prosto pokupie njegove telo-
nranitelje i odvedoe ih neku
da, tako da ni mnotvo pri
sutnih turista nije moglo da
91
pomisli nita drugo nego da
je tim ljudima pozlilo iz ko
zna kojih razloga, pa im, eto,
dobri ljudi pom au..,
Najgore od svega je bila po
java svetenika, koji stade iza
Sendaijevih lea i tiho mu re
e:
Kako bi bilo da ue u
kapelu, brate? Uteha je ono
to ti u ovom trenutku treba!
Okrenuo se u nekom grge-
vitom, predinfarktnom pokre
tu i suoio se sa licesm koje je
od svega bilo najmanje sve-
teniko svetenik uopte
nije bio Japanac, a nije bio
ni budista, sudei po prili
no gustoj, mada strogo pod-
ianoj kosi. Sive oi tog ma
ginog oveka bile su istovre
meno i osmehnute i pretee!
Svinjsko kopile! dre
knuo je Sendai pokuavajui
da zavue ruke u rukave i
domogne se oruja.
No, svetenik je bio neupo-
redivo bri. Njegove ruke Se
ndai nije uspeo ni da vidi ni
da oseti, a svetenik je ve na
dlanovima drao Sendaijeve
revolvere, koje hitro sakri u
svoju odeu.
Bolje e biti da ue u
kapelu, brate ponovi sv^-
tenik i Sendai nije preostalo
nita drugo nego da ue.
92 NINA 151

Lesli, li svetenikoj odei, dan pred drugim. Na dui no

uputi jedan pogled ka Sumi site mnogo grehova. Bogovi e
ko. Nisu morali nita da ka vam ih oprostiti, ako prvo op
u odlino su se razumeii rostite jedan drugom ...
i bez rei. Ona je znala da tre Icumi je zurio u sina, a Se
ba da proveri da li je Daiki ndai u oca. Lesli oseti da ne
Miima slobodna. On je imao to nee biti kako treba na
zadatak da Sendaija vrati ta tom sastanku koji je toj dvo
mo gde mu je bilo m esto... jici mogao da donese oprotaj
U kapelu su uli Lesli-sve- i izmirenje. Zato je. pre nego
tenik i poraeni, uvreeni, be- to su Icumi i Sendai mogli
sni i potiteni Icumijev sin, bilo ta da smisle i kau, pri
koji se suoio sa ozbiljnim ao zidu sa poklonima...
ali mirnim licem svog oca! Tek kada je podigao ruke
Icumi je, ko zna kiko, ve Lesliju je bilo jasno da e to
bio u kapeli kada su Lesli i ipak biti iznenaenje za Sen
Sendai uli. daija. I bilo je! kada je
Sendai preblede i oseti ka Lesli dohvatio sa zida zlatni
ko mu kolena klecaju. Nesta- ma, koji je sve vreme bio tu,
doe sva nadmenost i privid pred Sendaijevim oima, na
na hrabrost, sav ponos i uo- dohvat ruke, mladi Japanac
braenost. Oseao je samo da jeknu od nemoi:
silno, bolno eli da bude to
dalje od tog mesta. Shvatio Tu j e ... Bio je tu ... Iz
je da je bio sapa da nije daja. .. Prevara...
bilo ni telohranitelja ni pla Ovo seivo nije za zle
enika da ga tite i brane. Ni ljude ree Lesli izlazei iz
je imao ni zlatni ma, niti kapele pomalo sveanim ko
novac, a najmanje mo za ko rakom, ne urei i ostavljaju
jom je toliko udeo...
Ovo je mesto sveto i iza sebe gomilu izneverenih
ree svetenik skidajui kapu ambicija, iskidanog poverenja,
ljau, a zatim i ogrta, ispod razoarenja i mrnje.
kojeg je imao nekonvencional Ispred kapele Lesliju prie
nu odeu jednog turiste fa- Sumiko sa spremnom kutijom
rttirke i koulju. Zato se za bilijarske tapove. Neto
ponaajte obojica u skladu s dalje je stajala jedna od Mi
tim. Ovde ste! Otac i sin! Je iminih erki...
NINA 151 93

Da li je sve proteklo u oblivena krvlju, sa golim ma

redu sa devojkom? upita em u rukama!
tiho Lesli na engleskom. Bio je to Icumi! Iza njego
Icumi je odradio svoje vih lea se zau otegnuti, sa
apnula je Sumiko. Ci mrtniki ja u k ... Icumi nai
ni se da je bila dovoljna nje ni nekoliko koraka ka Lesli
gova re. Devojku su pustili. ju, a onda pade na kolena.
Osea se dobro. Imao je duboku ranu na bo
Onda, moemo da poe ku i krvav, rascvetali oiljak
mo ree Lesli. preko lica. ..
Ip a k ... apnula je Lesliju je bilo jasno ve na
Sumiko. Javili smo polici prvi pogled da su Icumijeve
ji da dou po Icumija i nje rane takve da nee uspeti da
govog sina, a oni jo ne sti preivi ni do bolnice!
u. Mislim da bi bilo pamet Gotovo je! prostenjao
no da pripazimo ovde dok oni je Icumi kroz unakaene vi
ne dou! lice. Okajao sam sve svoje
Lesli se namrti. Po planu, grehe!
policija je morala ve da bu Lesli klee pored njega i iz
de tu, kako bi uhapsila oca i vue mu ma iz ruke, a onda
sina. Meutim, japanska poli podie pogled...
cija jednostavno nije bila do Kroz vrata je bauljalo ne
voljno iskusna u takvim pos to nalik na ljudsko bie, sve
lovima, ili se bar Lesliju i u krvi! Sendai je jo bio iv,
Sumiko inilo tako. mada bez ruku i bez jedne
Vratiu se u kapelu noge...
ree Lesli. Priuvaj ma. Sin je puzao prema ocu k-
Sumiko klimnu glavom. Gle Ijocajui zubima, iz kojih je
dala je kako se Lesli hitro lila krv! U trenutku kada je
vraa u kapelu... dopuzq,o do oevih nogu
No, bilo je kasno! klonuo je, a telo stade da mu
Iz kapele se prvo zau ne se trza nekontrolisano i gre
ljudski urlik, a onda nekoliko vito. .. Sendai je umirao!
tresaka, proaranih zveketom Lesli baci munjevit pogled
metala, a onda pre nego na mnogobrojne oi koje su
to je Lesli uspeo da prisko se okrenule ka kapeli tu
i ulazu na vratima se uka risti su se uzbunili, videvi st
za naherena, klecava prilika. ravian prizor. Ostavio je u
94 NINA 151

mirueg Icilmija i mrtvog Se I, eto. P ite... zavrilo se

ndaija i priskoio ka Sumi pomalo neobino, krvavo, i
ko i Miiminoj eri... ako ba hoe da zna, nije
Moranio brzo odavde! n ^ se dopao kraj. Ali, nis-
Sve je gotovo! iiio ga nas dvoje pisali, zar
Upravo u tom trenutku su ne?! U svakom sluaju, sada
se zaule prve sirene policij smo na putu kui.
skih vozila... Na drugom kraju veze je
bio Tabasko Pit, krupan mlad
ovek duge, svetle kose, koji
je sedeo- u svom momakom
stanu, pretvorenom u skladi
Veliki, beli brod je nosio te piva. Tabasko Pit je ispi
australijsku zastavu.. Zvao se jao ko zna koju konzervu tog
Kraljica Adelaide i bio je idana i, usput, gledao koarka
jedan od retkih putnikih bro ku utakmicu na televiziji (pl-
dova na Pacifiku. Podrazume ej-of je bio u punom jeku).
valo se da je sadravao sav On ree:
luksuz potreban posebnoj vr Zna, Les, uvek se dogo
sti putnika, jer tim brodom di neto uzbudljivo i zanim
su putovali samo bogati i do ljivo dok sam ja odsutan...
koni ljudi, oni kojima vreme I ovog puta je bilo tako. Zar
nije znailo nita, oni koji su nisi mogao da me obavesti?!
uivali u dugom, pomalo do Moda sam mogao biti od po
sadnom putovanju i bili spre moi?!
mni da za to p late... Ne sumnjam da bi bio
Na drugoj palubi, u hlado od pomoi, Pite odvrati
vini, za jednim stolom sedeli Lesli. Ali, drugar, i Sumi
su mladi mukarac sa ogro ko i ja znamo koliko ti voli
mnim eirom, koji je trebao te proklete auto-trke u Dej to
da ga titi od sunca, i devoj nu! Zar smo imali srca da
ka, Japanka, koja je, napro prekinemo tvoje uivanje i da
tiv, uivala u sunanju, obu te pozoveimo da se mlati sa
ena u minijaturni kupai ko nekakvim blesavim, suvie am
stim, koji je jedva prikrivao bicioznim, bolesnim, malim,
njeno prelepo telo. Mladi je utim Japancima, kojima je
drao pored lica celularni te bilo stalo do nekakvog zlatnog
lefon i govorio: maa?!? U stvari, da sam mo
NINA 151
gao da biram, i ja bih radije
bio negde u boksu, u Dej to
nu. u svoj onoj urnebesnoj bu
ci visokoturanih motora, dok
oko mene prolaze ljubiteljice
brzina obuene u uske, poma
lo vlane m ajice...
Lesli se nasmejao, istrpev-
i brz, prekoran pogled mla
de Japanke...
Pa, to je trka kao trka!
govorio je Tabasko Pit iz
San Franciska. Bie ih i
idue godine... A, potraga za
zlatnim maem je, valjda, ko
liko sam shvatio, istorijska st
var. .. Sta ste, konano, ui
nili sa tim maem?
A, to ... Pa, uspeli smo
da ubedimo udovicu Miima
da je najbolje da taj ma bu
kvalno ue u legendu re
e Lesli. Suvie zla je ta
katana nainila, ako razume
o emu govorim... Icumi i
njegov sin su mrtvi, ali bi se
sutra moglo dogoditi da neko
drugi poeli da u ruke uzme
to oruje, valjda samo zato da
bi i sam osetio ukus legende
ili tako neto.
Ni ja ne bih imao nita
protiv da bar jednom razma-
hnem tom otricom priznao
je i Tabasko.
Od toga ne bi imao ni
ta ree Lesli. Ma kaa jao se Lesli. Uzgred, da
m a... Stvar koja slui za se-
95
enje ljudi! I, kaem, ubedili
smo udovicu da ma nestane...
ta? zapanji se Taba
sko Pit. Kako da nestane?!
Sasvim jednostavno
odgovori Lesli. Miimina
kua se nalazi nadomak jed
ne ribarske luke, pa smo udo
vica, Sumiko i ja krenuli ta
mo, iznajmili mali brod, iz
vezli se na puinu, a onda, uz
rei prikladne molitve, pove-
rili uvanje tog zlatnog maa
moru!
Kako?!? Ako sam dobro
razumeo, bacili ste zlatni ma
u more?!
Upravo tako. Pite! Mislim
da mu je tamo i mesto, kao
i bilo kom drugom oruju
ree Lesli. Na alost, tak
vu sliku nikada niko nee vi-
eti, ali bi zaista bilo dobro
kad bi more progutalo sve o-
ruje! U svakom sluaju, ako
neko poeli da ima zlatni ma,
morae da zaroni nekih de
setak hiljada stopa, jer je mo
re na tom mestu toliko dubo
ko!
Proklestvo! zavapi Ta
basko Pit. Onda je to zais
ta istorijski dogaaj, a ja sam
ga propustio...
Dobro je to nisi propu
stio trke u Dej tonu nasme
ti kaem da nas u Japanu od
96
skora trai policija! Naime,
kada su sproveli istragu, ne
dostajali su im neki svedoci,
izmeu ostalih i jedan ameri-,
ki novinar i jedna neidentifi-
kovana mlada Japanka. Sre
om, oni koji su im davali o-
jis to dvoje bili su dovoljno
ukavi da ne kau ba celu is
tinu. Tako, ja liim na Kler-
ka Gebla, a Sumiko na pose
strimu King Konga ili tako ne
to. ..
Za tu grgubu alu Lesli je
dobio jo jedan prekoran po
gled.
D obro... ree Tabas go, sporo putovanje dobrim
ko. Pa, sada, kada je sve
gotovo, kada u moi da vas
vidim?
Cim stignemo kui o-
dgovori Lesli.
A, kada e to biti?
upita Pit.
Kroz dvadeset dana
odgovori Lesli. Zna, ovi
brodovi strano sporo plove.
Gospode! uzdahnu Ta
basko. Pa, vi ete se na
KRAJ
NINA 151
muiti! Ko je jo video da se
u dananje vreme putuje bro
dom?! Avionom ste mogli da
stignete u San Francisko za
nekoliko asova!
Sasvim izvesno da smo
mogli ree Lesli ali ni
sam siguran da smo to e-
leli...
Ne razumem?! priz
nao je Tabasko.
Zna, Pite, najednom nam
se uinilo da vodimo suvie
brz i buran ivot i da bi
nam prijalo malo oputanja
objasni Lesli. Jedno du-
1 udobnim brodom moe zai
sta da bude romantino. Na
roito kada je ovek u dru
tvu nekoga tako zanosnog kao
to je Sumiko. Da Ii me sada
razUme?
Nemam vie pitanja
nasmejao se Tabasko Pit.
Lesli je dobio jedan dug,
nean, zaljubljeni pogled ko
ji uini da poeli da plovidba
potraje i koji dan due...
Dobro doli
u porodicu
roto romana!

nina

DESIGN ROTO ROMANI