BROJ 66

CENA 1.600 DINARA

NINĐA
ika>10 Skr

PORUKA IZ PAKLA
 DEREK FINEGAN

PORUKA IZ PAKLA
 Derek Finegan
PORUKA IZ PAKLA

Izdavač:
ĐECJE NOVINE, G. M ilanovac

Za izdavača:
M iroslav Petrović,
generalni direktor

G lavni i odgovorni urednik:

M irjana Sterijevski

U rednik:
Borivoie Lošić

Recenzent:
Slobodan Lukić

L ektor:
M irjana Jakovljević
K o re k to r:
Nada M aksimović

© 1988. DEN PRESS

NINĐA 66 — NOVEM BAR 1988. GODINE

izdaje NIRO Dečje novine, T ihom ira M atijevića 4, 32300 Go­
rn ji M ilanovac. Telefoni: (032) 712-247, lokal 28 — uredništvo
i 714-250, prodaja. Telex: 13731. Broj tekućeg raču n a kod
SDK u G ornjem M ilanovcu: 61811-603-1263. Devizni raču n
kod Beobanke u B eogradu: 60811-620-16-257310-03292, Š tam ­
pa »Litopapir«, Cačak.
D erek Finegan
PORUKA IZ PAKLA
K rupne zvezde na nebu, to ­
pli v e ta r sa okeana, prigušeni
šum talasa koji k o trlja tam o i
am o sitni beli šlju n ak čuvenih
plaža. ..
Posle ovoga obično sledi i o-
pis d v a lepa, m lada i naga te-
la u vatrenom zagrljaju, dok
ih zapljuskuju talasi okeana.
Jer, ovo m esto je Palm Bič, Flo
rida, jedan od onih m alih gra
dova sveta za koji svi znaju, a
sam o Tetki mogu da žive u n je ­
mu.
A.li ne. . .
Palm Bič im a i svoje p red ­
građe, V est Palm Bič, a tam o
žive oni čiji je svakodnevni po
sao udobnost i zabava sveta na
drugoj obali jezera Vort. S pa­
ja ih most, a čitav ponor iska­
zan sa nekoliko nula n a k raju
cifre godišnjeg prihoda.
Bogatstvo, m eđutim , samo po
sebi n ije dovoljno da se p rod­
re u svet Palm Biča. P itajte,
recimo, Kenedijeive koji će u-
vek o stati došljaci <na bulevaru
N ort O u š n .. .
Vest Palm Bič je već nešto
drugo, naravno. Tu može doći
ko god hoće. .. pod uslovom da
um e n ešto što razm aženi bo­
gataši sa druge obale jezera tra
že i za što su sprem ni da pla­
te.
Zato, ako ¡krupne zvezde n a
nebu osvetljavaju lica izobliče
na strah o m ili gnevom, ako to
pli v e ta r sa okeana ne uspeva
da osuši ledeni znoj i k ru p n e
kapi k rvi na koži, ako šum t a ­
lasa prigušuje resk i k rik koji
se diže u noć, onda ste sigur­
no u V est Palm Biču. To će
vam reći i oronuli zidovi je fti­
nih kuća za izdavanje što su
okrenule le đ a krvavom prizo­
ru .u onom delu grada koji pri
pada isključivo lju d im a čija je
koža icma.
A opet, senka koja je duž je
dnog od tih 'zidova kliznuia da
se približi središtu zbivanja ne
kako n ije pripadala ovom m e-
stu. Ili m ožda ovom vrem enu.
In stin k t koji običnog čoveka
upozorava d a se događa nešto
neobično — nešto n atp riro d n o
4 BORILAČKE V E Š T I N E 66
m ožda? — reći će m u đ da je
ovoj senci m eato n a (kontinen­
tu sa iđruge stra n e Tihog oke-
an a i u vrem enu, imlađem od
ovog b ar t r i sto tin e godina. . .
— Ne, iza im e 'božje! N E E E !
Još jed an (krik m uklo se od­
bija od p rlja v ih i n a p u k lih tai-
dova. Niko ga n eće čuiti, n a ra ­
vno; stanovnici V est Palm Bi­
ča turneju da budu i gluvi i ne
mi kad je to potrebno. Polici­
ja? Polici|ja dolazi ovamo, aili
— kad se dogodi n ešto zaista
knupmoi !i k ad a šef im a v rem e ­
na da okupi p e t ili šest p a tro ­
lnih kola sa dvadesetak do zu­
ba n ao ružanih ljudi. T o se do
gađa, retko, jer, d o đavola, ko
m e rje stalo do onoga što se do
gađa u tom prljav o m p red g ra­
đu?
Stopljena sa zidom o k o ji se
oslanja, senka se približi još
nekoliko koraka, nečujna, ne­
vidljiva. Silueta k rupnog i vi­
sokog čoveka, odevenog u crno
od glave d o pete, sa glavom
skrivenom kapuljačom n a kojoj
su jed in a d v a otvora u sk i iz­
rezi za oči. Nad njegovim ie-
vim ram enom strči nešto- ¡tam­
no i samo b i veom a ošjtar po­
gled iz neposredne blizine odre
dio d a je Hx>, zapravo, v rh sta
rinskog m ača kom e takođe n ije
m esto n a ovoj s tra n i Tihog o-
keana.
M ač? O m i kostim , k a p u lja ­
ča n a glavi. . . neslućena brzi­
na p o k re ta .. . ?
To m ože bita samo. . .
— Oh, gospode bože! — k r ­
ili koji se završava glasnim ste
nijanjem, jaukom Ikroz koji se
s m ukom probija n a re d n ih n e ­
koliko reči. — Pa. . . da li ste
vi ljudi,?
U sredilšitiu uskog ‘k ru g a od
ljudskih tela žntva zapomaže,
već svesna da joj ¡to n e m ože
pomoći.
— S prem an si da govoriš,
Holer?
Glas koji to izgovara je d u ­
bok, m uževan, I užasno hladan,
nim alo d irn u t bolom koji je
njegov vlasnik zadao žrtvii.
■U tom k rugu jed in o je Ho-
lerovo lice belo. Sva d ru g a su
crna. One k ru p n e itople 'zvezde
otk riv aju n a n jim a sam o led e­
nu odlučnost. I n i tra g a saža­
ljenju.
— Sve ‘s am vam rekao! —
cvili Holer. — Sve! Oh, u b ij­
te m e, nem ojte m e više m uči­
ti!
Oni ne odgovaraju. Petorica
ih je, sv i su visoki, snažni i
viitiki, sp retn ih pokreta.
Sada se dogovaraju, ali (taj
jezik ovo podneblje, čini se,
još n ije čulo. . .
T am na se n k a se privlači duž
zida, još u v e k n e č u jn a i n evi-
dljiva.a Desna ru k a joj je n a
dršci m ača, sp rem n a da re a -
guje n a p rvi -znak opasnosti.
Da li m ožda njoj n ešto zna­
či ta j čudni, grleni jezik kojim
BORILAČKE VE Š T I N E 66
pet C rnaca govori međ!u so­
bom?
Ne. Senka ponovo zastaje.
— Nisi n a m još relkao sve,
Holer! — jed a n od C rnaca v ra
ća se engleskom jeziku. — Re
cimo, gde m ožem o naći S tra t-
m ajera?
— Ne znam kunem se onim
šlto m i je najsvetije! Ne znam!
Prigušen smeh.
— A šta je teb i najsvetije,
H oleru? Novac? Kaliiko te pla
ća Sftratm ajer da naše devojči
ce i dečake tru ješ svojom p r­
ljavom drogom ? Gk>voiri!
Iza n jihovih leđa, nep rim e-
tan skok, dug punih dvadeset
stopa. Senka im je sada gotovo
nad j a v a m a povišenim da bo
lje vide lice čoveka kon se pre
vija m eđu otpacim a n a tlu.
K akvo to biće tak o sp retn o
k o risti tm inu s kojom se stapa
njegov neobični kostim ?
K akav čovek je sprem an da
se suoči sa petoricom gnevnih
i snažnih lju d i samo sa s ta ri­
nskim m ačem u ruk am a?
Odgovor vam se neće svide-
ti. Zato sto ne v e ru je te da ta ­
kva bića još postoje.
Aili, postoje. I još uvek se
zovu onako kako su ih n aziva­
li u Jap an u , pre više od tri
stotine godina. . .
N in đ e .. .
>— Ne znam , odista n e znam
gde je S tratm ajer. . . čak ni
kako izgleda, ljudi, .veruite mi!
K onars, . . K anors je rad io sa
5
m nom, a o n jem u sam vam
sve rekao!
Mačelta M esnu n a svetlositi
zvezlda i Hoder još jednom pro
dom o vrisnu, stežući sa obe ru
ke dugu rasekotinu n a trb u h u ,
ispod nekada elegantnog belog
odela, već natopljenog k rv lju
na m nogo m esta.
Sam o što je ovoga p u ta vrh
mačerte prodro m alo dublje. . .
Grčeći se i prev iv ajaju ći u
pasu, H oler se zagleda u ono
što mu, je curilo kroz raširen e
prste, na tre n u ta k zaboravailja
jući čak i n a vrisak.
A onda shvati da je to što
uzaludno pokušava da zadrži
zapravo zam ršeni splet njego­
vih sopstvenih creva. . .
— Ooooo! — zaori se novi
krik, jedan od onih od kojih
se nenaviklim a ledi k rv u žila
ma. — Ubice! Prokleti bili! Pa
kao je suviše dobar za vas!
— Još im aš izgleda da se
izvučeš ako brzo stigneš do do
ktora, Hoder — posavetova ga
jedan glas iz kruga. — Deset
m inuta, recim o. Posle toga si
gotov!
Covek n a tlu, zgrčen nad kl u
pikom koje se sporo, ali sigurno
širilo po prljavoj zemlji, m o­
rao ga je čuti, ali je bilo p ita ­
nje da li m u te reči bilo šta
znače. Užasni bolovi, i užasni
strah, v ratili su ga na in telek ­
tualni nivo ra n je n e zveri koja
poslednjom snagom tiraži samo
6 BORILAČKE V E Š T I N E 66

m esto u 'koje će zariti svoje — Ko je to? — reče jedan

zube. Crnac prigušenim glasom. Dru
N inđa još jednom nečujno gi m u odgovori, ali to više n i­
prom eni m esto. V rhovi p rstiju je bilo na istom jeziku.
desne ru k e dotakoše dršku m a­ — O stani gde si, prijatelju !
ča i . . . — reče čovek u sredini, podižu
Šta se to dogodilo? ći ru k u sa m ačetom . — I skini
Statički elek tricitet iz vazdu tu m asku sa lica. . . hoćemo da
ha? Ili pojava koju je m alo vidim o s kim im am o posla!
teže objasniti? Iza njihovih leđa Holer po­
U času kada su p rsti prek ri novo zaurla, ali na n jeg a ni-
veni crnom svilom dodirnuli bo ko nije obraćao pažnju. Dobri
gato ukrašenu dršku m ača, pri i iskreni borci znaju na šta se
čvršćenog u koricam a ukoso treb a u sredsrediti pred poče­
preko leđa, izm eđu p rstiju su tak obračuna na život i sm rt.
vrcnule svetlozelene iskre, os- Glas ispod m aske bio je m a­
vetljavajući na tre n u ta k čitavu lo prigušen gustom tkaninom ,
figuru u crnom ! ali potpuno razgovetan.
I ne samo n ju! — Hteo sam da vidim šta že
Petorica ljudi oko H olera po lite od ovoga čoveka — reče
skočili su u istom tren u tk u , ninđa. — Ne želim sukob sa
ier je i pred njihovim licima vam a. Štaviše, može se dogo­
zapucketalo. Iste takve zelen­ diti da budem o i na istoj stra ­
kaste iskre p rojurile su uskim ni. ..
krugom , izvirući iz grubih pri — Ha! — prezrivo reče vo­
vezaka n a kožnim vrpcam a oko đa, podižući ponovo m ačetu.
njihovih vratova. Sok je bio — Ti naša lica vidiš! Onaj koji
toliki da je čak i H oler na tre svoje k rije dostojan je samo
n u tak prekinuo svoj u rlik i šu našeg prezira, jer je — ku k a­
m no uvukao vazduh u pluća. vica!
Crnci su videli ninđu i mu K ratak, suv sm eh ispod ka­
njevito se okrenuli prem a nje puljače.
m u, form irajući luk čiji će se — Razm isli pre nego što n a ­
krajevi za koji tre n u ta k sklo­ činiš p rvi korak napred — u-
piti da m u spreče prolaz. Usp­ pozori ninđa. — Pogrešna od­
rav a n ispred zida, on je i sa­ luka može značiti sm rt za vas
da bio gotovo nevidljiv i t a - ' petoricu.
Oni se zgledaše, ali ne da
kav bi svakako i ostao da nije bi ohrabrili jedan drugog, već
bilo izdajničkih zelenih varn i- da bi razm enili m eđu sobom
ca. osmeh prezira prem a toj p ra ­
BORILAČKE V E Š T I N E 66
znoj pretnji. Podižući m ačete,
oni krstoše, nalik pokretnom
zidu od ljudskih tela.
N inđa isuka m ač iz korica,
naglim , m unjevitim pokretom ,
tako brzim da je izm icao po­
gledu. Jednog tre n u tk a ruka
m u je bila prazna, u sledećem
je u njoj već blistala duga če­
lična oštrica koja. . .
Novi prasak u vazduhu. Kao
m in ija tu rn i vatrom et, zelene
iskre sa v rh a m ača poleteše
prem a petorici Crnaca, susre­
ćući se sa istim takvim isk ra ­
ma poteklim sa njihovih g ru ­
di, sa privezaka koji su na tre
n u tak izgledali kao m ale zvez-
de, osvetijavajući svojom h la ­
dnom svetlošću lica u grču m r
žnje.
U stuknuli su naglo unazad,
p rirodnim pokretom čoveka ko
ji se sukobio sa nečim što ne
može da shvati. M inijaturni va
trom et se prekide i u tam i je
sada bleštala samo duga oštri
ca m ača ninđe, osvetljavajući
njegovu priliku sprem nu na
skok.
Tišina. Ne računajući Hole-
rovo cviljenje i zvuk m laznih
m otora sa aerodrom a Vest P a­
lm Bič Internejšenel. . .
— Idite! — reče ninđa. —
Pred vam a su sile pred kojim a
je ljudska snaga ništavna. J e ­
dino što ove noći m ožete naći
na ovom m estu je — sm rt!
O štrica m ača lagano opisa
k rug oko njegove glave, osvet
7
ljavajući je avetinjskom zele­
nom svetlošću pri kojoj se či­
nilo da iste onakve zelene va
rnice su k ljaju i iz uskih p ro ­
reza na kapuljači.
Crnci su, m eđutim , oklevali
i do ušiju ninđe ponovo dopre
nekoliko reči na onom istom
nepoznatom jeziku.
Nije bilo potrebno razum eti
ga, jer je, za oko jednog n in ­
đe, govor tela razu m ljiv koli­
ko i najrazgovetnije izgovore­
ne reči. . .
Oni će napasti još jednom ,
znao je. Već sledećeg tre n u t­
ka. N jihov vođa, je zgrčio miši
će nogu sprem ajući se za skok,
pluća mu se isp u n jav aju vaz-
duhom koji će izju riti kroz u-
sta zajedno sa oštrim krikom
divlje zveri koja se baca na
svoju nem oćnu žrtvu.
N inđa skoči unapred, držeći
mač poprečno ispred svojih gru
di i izazivajući novi talas iskri
koji ovoga pu ta osvetli prostor
u krugu od dvadesetak jardi.
Odgovoriše m u vodoskoci zele
nih varnica sa privezaka, sve
do tada neupadljivo tam n ih na
grudim a petorice ljudi.
Zaslepljeni, oni zastadoše pre
nego što je ijedan od n jih mo
gao i pokušati da napadne. Ili
da se odbrani, jer je ninđa bio
pred njim a, činilo im se, u o-
nom istom stotom delu sekun­
de u kojem je i pokrenuo svoje
m oćno telo.
8 BORILAČKE V E Š T IN E 66
Čelik kratko zazveča po če­
liku. Sam o vrlo oštro uho ra -
zabralo bi u tom zvonkom, tre
peravom akordu, pet različitih
tonova koje je dao su d ar o ru ­
žja ninđe sa m ačetam a.
Isto onako brzo kako je i
stigao, ninđa odskoči unazad, po
novo držeći m ač pred g rudi­
ma.
O ni su stajali nepom ično, u
šoku, potpuni p repušteni milo
sti tog fantastičnog brzog i fa ­
ntastično moćnog protivnika,
tek posle nekoliko dugih seku
ndi shvatajući da su im u r u ­
kam a samo glatke drvene d r­
ške oružja čije prelom ljene o-
štrice leže u prašini pred n ji­
hovim nogama.
— Idite sada — reče ninđa
tiho. — Ne želim vašu krv. . .
još uvek. Ali me nem ojte p ri­
m oravati da je pom ešam sa k r
viju ovog gm izavca tam o!
Je d an od C rnaca načini prvi
korak unazad, spotičući se o
gomilu creva iz H olerove urtro
be. O stali su ga sledili, rašire ­
nih očiju, pepeljastih lica, ne
skidajući pogled sa te strav ič­
ne om e prilike koja im je sva­
kog narednog tre n u tk a mogla
doneti brzu i nem ilosrdnu sm ­
rt.
U zm icali su n a jp re polako,
korak po korak, ali je svaki
taj korak značio istovrem eno i
uzm icanje pred strahom . S tra ­
hom koji će rasti, sve do časa
kada će ih n a te ra ti da se okre
nu i bezglavo pobegnu u ta ­
mu, daleko od u tv a re sa golim
m ačem u ruci k oji je u nekoj
neshvatljivoj vezi sa onim što
im aju na svojim grudim a. . .
Nepom ičan, ninđa v rati mač
u korice i zelenkastog sjaja ne
sitade. Stajao je i osluškivao
kako se koraci petorice ljudi
gube u daljini.
Oni neće uskoro stati, znao
je. N jihov strah stizao je spo­
ro, sporije nego obično, ali k a ­
da je jednom zavladao njim a,
neće ih dugo pustiti iz svog le
danog zagrljaja. . .
Nekoliko koraka dalje, Ho-
ler se uspravi n a lakat, zaba­
cujući glavu unazad kao da po
kušava da potiljkom dodirne
leđa. Iz otvorenih u sta zajedno
sa krikom bola n av re k rv iz
izujedanog jezika. . .
— O ooooohhhhh!
Snažniji nego svi dotadašnji,
taj k rik ostade da lebdi nad
m račnim kućam a u okolini, ši
reći se uskim p rljavim ulica­
ma, odbijajući se mnogo puta
o nem e zidove.
Pola m ilje dalje, tam o oda­
kle je do uha ninđe dopirao
zvuk m otora autom obila koji
rad i u mesitu, nešto se dogodi.
Nešto što je čoveka za vola­
nom tog autom obila navelo da
pokrene svoje vozilo. . .
— Ti m nogo vičeš — tiho
reče n in đ a naginjući se nad
k rvavu m asu u prašini. — Za
BORILAČKE VE ŠT I N E 66
tebe n ije dobro da toliko vičeš,
Hod eru. . .
N inđe su, to znate, m ašine
za ubijanje. Sam o što Holer ni
je imao vrem ena da to nauči.
U darac vrhom nožnih p rs ti­
ju u koren nosa sm rska k rh k e
kositi i sat era njihove ošitre v r
hove u p rednji režanj mozga.
Holerovo telo m alo odskoči od
zemlje, ru k e se raširiše kao da
se čovek nečem u začudio, a
onda se sve um iri. . .
* Ljudi u kolim a,
* *:
'Ninđa n a Floridi? Na neko­
liko m ilja od Palm Biča, već
čuvenog po tom e što se njego
vim stanovnicim a ne događa
n išta gore od pada vrednosti
akcija na berzi ili o tk riv a n ja
neke ta jn e lju bavne veze?
N inđa na Floridi? U drugoj
polovini dvadesetog veka?
Čudno. . . zaista čudno. . .
Ali, n in đ a je bio tu, prizn a­
vala to zvam čna isto rija J a p a ­
na ili ne. Biće za koje će i
m nogi Japanci reći da je, u
stvari, samo biće iz legende za
snovane n a pričam a o podvizi
m a tajan stv en ih kostim iranih
obaveštajaca i tero rista iz vre
m ena feudalnih ratova u Ze­
m lji izlazećeg sunca. N eznanje
izaziva strah, a o ninđam a se
nikada nije m nogo znalo. . .
M otor autom obila u rlao je
već u susednoj ulici. M nogo
pre nego što su farovi osvatlili
9
p rljavi zid kraj kojeg se do
maločas skrivao, ninđa je bio
u sigurnom zaklonu, nekih dva
desetak ja rd i od tog mesta.
O blak prašine oko gum a ko
je je blokirao nervozni p riti­
sak noge na kočnicu, protest
m otora kom e je naglo oduzet
gas. . .
U sredini prostora k o ji fa ­
rovi o svetljavaju vidi se sada
samo m asa nepravilnog oblika,
tu i tam o obojena jarkocrve-
nom bojom krvi. . .
naravno,
znaju šta je to. Viđali su oni
već m rtva — i unakažena —
tela.
V rata se otv araju . Zaklonjen
puzavicam a koje padaju niz
zid pored kojeg stoji, ninđa po
sm atra prizor -kroz poluzatvo­
ren e kapke, .kako ga ne bi o-
dao čak ni bdesak očiju u tm i­
ni.
Covek koji je izašao drži u
obe rulce pištolj velikog k alib ­
ra i njegova cev opisuje luk u
vazđuhu, kao da traži neki
cilj na ovoj pozornici sm rti.
Sve vrem e p rilju b lje n uz k o ­
la, pognut, čovek osm atra, kao
da na neki nesh v atljiv način
oseća pogled ninđe na sebi.
— Hajde, do đavola! — ja ­
vlja se drugi glas iz m račne
u n u trašn jo sti kola. — M rdni
već jednom , Hos!
Hos se oprezno odm iče od
zaklona koji m u pružaju kola.
Đo ninđe čak dopire šum s
10
kojim nervozno guta pljuvač­
ku. Za njega je sigurno pravo
olakšanje što i ostali izlaze za
njim , sa obe stran e kola. Ako
ništa drugo, više ciljeva za ne
ke skrivene strelice pruža i
njem u neku šansu više da iz-
begne prvi hitac. . .
Trojica, vidi ninđa. Bledo li­
ce vozača nepom ično je iza
prljavog vetrobrana, njegove
šake čvrsto stisnute na volanu,
m otor prigušeno radi, sprem an
da se svakog tre n u tk a pokrene
i ukloni ga sa ovog m esta ko­
je bi delovalo zloslutno čak i
da nem a m rtvog tela u m la­
zu svetlosti farova.
Dvojica zveraju unaokolo,
sa pištoljim a u rukam a. Treći
se oprezno naginje nad m rtvo
telo.
— Jeste Holer — kaže p ri­
gušenim glasom. — Prosuli su
m u creva, prokleti crni kučki-
ni sin o v i!
N inđa čeka, pažljivo osluš­
kujući. P rotivnik koji ne sum ­
n ja da je neko u blizini um e
da bude i neoprezan, da kaže
nešto što ne bi trebalo reći,
da. . .
— Sta misliš, da li je govo­
rio?
— A šta ti misliš, p ro k let­
stvo?
— Ne znam. . . Holer je tv ­
rd m omak. ..
— Bio je. .. Vidiš tragove
m ačete po telu i rukam a. ..
BORILAČKE V E S T I N E 66
Kladim se da su ga seckali sa­
tim a!
— Prokleti crni kučkini si­
novi! — ponavlja neko.
— Progovorio je, a?
— Nego šta je! Ti ne bi, a?
— Ne znam. . .
Š krgut zuba u tišini.
— Ah, ako mi, samo jedan
od tih prokletih nigera padne
šaka. . .
— Treba im lekcija, Kono-
rs. . . ti m ajm uni m oraju shva
titi da je beli čovek. ..
— Zaveži, K eri! Hoću da ra
zrni s lim !
N jih dvojica se zgledaju. Sa
da su već zaboravili da bi iz
tam e m ogla zapretiti i opas­
nost. . .
Zapravo, opasnost već preti,
ali oni to ne znaju. . .
Inč po inč, sve vrem e iza
zavese od puzavica čije lišće
nekim čudom ne šušti, ninđa
se kreće. N ečujno i n eprim et-
no.
U ruci, u desnoj ruci, m u je
šuriken, šestougaona zvezda is
kovana od čelika čiji je sastav
davno zaboravljen. N jene ivi­
ce oštre su kao sečivo najbo­
ljeg brijača. Izbačena iz ruke
ninđe, opasnija je od m etka iz
puške. Zato što je preciznija i
hiljadu puta tiša. . .
— Sta je to?
— Sta, do đavola, K eri? Gu
biš živce, a?
— Časna reč, nešto sam
čuo. . . nešto kao. ..
BORILAČKE V E Š T IN E 66
— Čuo si kom arca, p roklet­
stvo, ništa drugo! Gubiš živ­
ce, K eri!
— Oh, do đavola! — kaže
K eri brišući rukavom znoj sa
lica, ali ninđa vidi da mu oči
nervozno p retražu ju okolinu.
Oh, do đavola. . .
Tamo, u kolim a, lice vozača
više se ne vidi kroz vetrobran.
Palo je preko volana, a iz je­
dva prim etne rane na grlu krv
nadire sve brže i brže. . .
Jed an šuriken m anje. Jedan
život m anje.
N inđa je tu. A kada je n i­
nđa tu, neko uvek m ora urnre-
ti. ..
— U redu, Konors. . . šta
još radim o ovde! Ta kopilad
su odavno zbrisala sa ovog me
sta!
— Rekao sam da hoću da
razm islim , prokletstvo!
— O čem u? Holer je m rtav,
njem u niko više ne može po­
moći! T reba da pozovemo po­
moć, uletim o u jednu od ovih
straćara i naplatim o se za Ho-
lera!
— Tako je! — kaže Hos. U
m raku mu oči svetle kao oči
divlje zveri. — M oraju nam
platiti za o v o !
N inđa je znao šta će učiniti
mnogo pre nego što su oni o-
đali svoje nam ere. . . Stoga im
je n a jp re i presekao odstupni­
cu, a s a d a ...
— Hej!
11
K rajičkom oka, K eri je prvi
prim etio pokret senke koja je
kao nekom čarolijom naglo iz
ronila iz zaklona puzavica. Ru
ka sa pištoljem krenula je u
tom pravcu, njegov uzvik uko
čio je na m estu preostalu dvo
jicu.
Dugi skok, skok kojim je
ninđa u đeliću sekunde prepo­
lovio rasto jan je izm eđu sebe i
tri živa i jednog m rtvog tela.
Na samom vrhuncu skoka leva
ruka je strahovitom precizno­
šću lan sirala još jedan šuriken
prem a ruci sa oružjem . Desna
ruka ninđe, gotovo istovrem e­
no, ščepala je dršku m ača i is-
trgla ga iz korica.
Ovoga p u ta nem a zelenkas­
tog vatrom eta iskri, ničega sem
bleska dobrog čelika u hladnoj
svetlosti farova.
Jed an od krakova šurikena
zaorao je duž K erijeve podla­
ktice razdvajajući kožu, m iši­
će, otkrivajući neočekivano be
lu kosit i izazivajući glasni krik
strah a i bola. P rsti ruke se re
fleksno otvoriše, ispuštajući o-
ružje. Još uvek n a g n u t nad
Holerovim telom, Konors po­
če da se ispravlja, dižući svo­
je oružje. Sa psovkom na u s ­
nam a, Hos odskoči u stranu,
ne shvatajući šta se događa,
jer njegov pogled je bio usm e-
ren u pogrešnom pravcu.
Imao je toliko vrem ena da
okrene glavu i drekne pre ne
go što m u se blistava oštrica
12
sručila n a lice. D ovršavajući
svoj drugi sikok, ninđa iskori­
sti i njegovu energiju da zada
strahovit udarac koji razdvoji
Hosovu glavu i gornji deo tela
kao što o štra sekira razdvaja
panj od m ekog drvelta. . .
Istrgnuvš'i oštricu negde iz
prostora Hosovog trbuha, n i­
nđa načini poluokret i njego­
va slobodna leva ruka laktom
pogodi u lice Konorsa, odbacu
jući ga unazad. G acajući po
prosuitim Holerovim orevima,
urlajući od bola i iznenađenja,
K onors pokuša da ispra,vi r u ­
ku sa pi&toljem, da p o tisn e
okidač i zaspe vrelim olovom
tu senku koja kao da je pala
sa neba sejući sm rt oko sebe.
N ije stigao, naravno. . .
N inđa je bio tu. K raj n je ­
ga.
K ao u igri, ninđa ispruži ru
ku i sečivo p ro ju ri kroz Konor
sovo srce, izranjajući za čita­
vu stopu n a leđim a. K rv nav-
re um esto k rik a n a širom otvo
rena usta, u očim a poslednji
p u t blesnu iskra stra h a pre ne
go što se zauvek ugasiše. ..
K orak dalje, K eri ispusti iz
g rla nešto što je najviše pod-
sećalo na cviljenje bolesnog
šltenata. Stežući levicom povre
đenu ruku, on uzm ače još ko­
rak, odm ahujući glavom.
— Ne! — reče prom uklo.
— Ne, za im e božje!
M n đ a podiže levu ru k u i
K eri se ukopa u mesitu, zaus­
BORILAČKE V E Š T I N E 66
ta v lje n vatrom koja je sevala
iz uskih proreza kapuljače.
— Još nisi m rta v — reče
kroz gustu crnu svilu. — To
znači da još možeš da govo­
riš!
— Ko-ko. .. ko si ti?
— K ada sam rek ao da mo­
žeš da govoriš, nisam m islio
da treb a da postavljaš pitan ja
— nasm eja se ninđa. Taj sm eh
K erija podsati na čelične k a ­
ndže koje grebu po plavičas-
tom, tvrdom le d u .. .
— Šta. . . šta hoćeš od m e­
ne?
— S tratm ajer.
— Sita?
— Sttratm ajer. Pogodio sam
te u ruku, a ne u bubne opne,
p rija te lju !
— Ahhh. . .
— Dakle?
— Ne. . . ne mogu. . . ne
smem!
— Zašto? S tra tm a je r bi te
ubio, a?
— Da. Ti ne znaš, on. . .
Ponovo onaj užareni ledeni
smeh. K erijevi zubi zacvokota
še od straha.
— Ti n e shvaitaš — reče ni­
n đ a tiho. — Ti si već m rtav.
K eri odm ahnu glavom, ali
ga noge više nisu slušale. Ko-
lena m u popustiše i on se ne­
zgrapno sroza n a zemlji, p ri­
državajući se za tle nepovređe
nam rukom , dok je iz druge
krv kapala u prašinu.
— Dakle?
BORILAČKE V E Š T I N E 66
— On. . . sita hoćeš da znaš?
— Sve! Čime se bavi, gde se
nalazi, koliko ga ljudi čuva?
K eri još jednom zacvile.
— Ti ćeš m e u biti kad ti sve
kažem. ..
— Da. Ali n a jp re razm isli...
im a puno načina da se čovek
uibije, zar ne? Sporih načina...
onih m alo bržih. . . i najbržih.
Jedino što još možeš kupiti od
m ene jeste brza sm rt!
— Ne. . . ne. . . ne želim da
um rem !
— A ko to uopšte želi? —
p rezir u glasu ninđe.
S uze potekoše niz obraze već
zalivene m rtvački hladnim zno
jem . . .
— Dakle? — ponovi ninđa i
po treći put.
Tresući se od jecaja, K eri
poče da govori. Isprekidano,
nepovezano, ponekad jedva ču
jno, ali k ra tk a i jezgrovita pi­
ta n ja ninđe postepeno su iz
n jeg a izvlačila sliku čoveka po
im enu S tratm ajer.
N epotpunu, svakako, i nedo
voljno- preciznu, je r K eri nije
in telig en tan čovek sa p riro d ­
nim darom zapažanja. N jego­
ve predsave o svetu su upro-
šćene, cm o-bele. K ao i p red ­
stave o ljudim a koji su, zbog
nečega, iznad i ispod njega. . .
Ipak, u toj gom ili podataka
m oralo se naći nešto što će za
ninđu biti vredno. Jer, m o­
zak ninđe rad i slično elektron
skom ra č u n a n i; u stan ju je da
13
iz gomile naizgled irelev an tn ih
podataka za fantastično k r a t­
ko vrem e izvuče ono što je bi­
tno u nekoj situaciji.
— Još nešto? — u p ita on
na k raju .
— Ne. . . ne. . .
K eri je bio um oran. Od ne-
rvne napetosti, od g u b itk a k r ­
vi, od tupog bola u ruci koju
je jed v a još osećao. Spavalo
m u se.
Da, ninđe drže svoja obeća­
nja. Uvek.
K eri je kupio sebi brzu
sm rt. ..
*
*
U hotelskom kom pleksu »Es
planada«, n a aveniji V ort u
Palm Biču, postoji i kafe »-L’
Europe«. K ako m u i ime go­
vori, uređen je na evropski na
čin; bolje rečeno, onako kako
am erički stručnjaci za u n u tra š
n je uređ en je zam išljaju evro­
pske kafee.
E vropljanin, recim o stanov­
nik Pariza, osećao bi se neo­
bično na ovom m estu. Ko zna,
možda je to zato što se u P a ­
lm Biču okuplja jedna pose­
bna vrsta ljudi, a ne zbog to­
ga što a rh ite k ti n ije uspelo da
dočara i evropski duh u ovom
am bijentu ?
S itn a i k rh k a devojka veo­
m a duge crne kose svakako ni
je izgledala evropski. Zbog
divne boje te n a i m alo kosih
14
očiju koji su pokazali delić
japanske krvi u njenim žila­
ma, i zbog k ratk e svilene halji
ne koja takođe zbog nečega
đelovala orijentalno, m a kako
malo m ini m oda p ristaja la n a ­
šim predstavam a o O rijentu.
O puštena u udobnoj fotelji,
uz prozor sa kojeg se pružao
pogled na jezero, ona je sa u-
živanjem jela svoju voćnu sa­
latu, osm ehujući se m uškarcu
preko puta sebe. Bio je to par
koji je već privukao puno po­
gleda, iako je Palm Bič p re ­
pun lepih i negovanih m uška­
raca i žena.
Možda je to zbog svežine ko
jom njihova lepota odiše? Na
njihovim licim a i telim a nem a
tragova dugog boravka u ko­
zm etičkim salonim a, na stolo­
vim a za m asažu, u salam a za
aerobik. Nem a ni tragova du­
gih sedeljki, želudaca prepunih
dobre i egzotične h ran e i ko­
ktela od n jp ro b ra n ijih pića,
svega onoga u čemu stalni ili
povrem eni stanovnici Palm Bi
ča poklanjaju bar trećinu svog
vrem ena.
Covek od akcije.
Ma kako ta etiketa bila otr
cana od upotrebe, nem a bolje
za m uškarca koji je sedeo pre
ko puta crnokose lepotice. Skla
ani i precizni pokreti ruku, vi
tko i savršeno građeno telo,
preplanulo lice i o štar pogled
tam noplavih očiju pod kratko
ošišanom crnom kosom. Nalik
BORILAČKE V E Š T I N E 66
napetoj čeličnoj opruzi, uz to,
sprem noj da u svakom tre n u ­
tku, ako je to potrebno, oslo­
bodi ogrom ne količine p rik u p ­
ljene energije. . .
— Ne znam — osm ehnu se
devojka nečem u što joj je on
rekao. — Nekako mi čudno
izgleda pokušaj da o tom e ra
zgovaram na ovom m estu. ..
— I m eni, ali naš a p artm an
u hotelu prepun je uređ aja za
prisluškivanje. K ao i ostali, si
gurno. Hotelski detektivi vode
računa o svojim gostim a, znaš.
— I previše. Noćas sam se
osećala čudno dok smo vodili
ljubav. Kao na sceni, pred u-
paljenim reflektorim a. . .
— To za n jih nije posebno
interesantno, Sumiko. Čitav
Palm Bič to n ep restan o radi.
— Znam , ali ipak nije p rija
tno. Misliš da ovde nem a m i­
krofona?
— Ne, nem a ih. P roverio
sam — osm ehnu se m uškarac
sm ireno. Uprkos onom e što je
upravo izgovorio, njegove oči
su neprestano, n alik radaru,
neupadljivo pretraživale okolni
prostor.
— Les. . .
— Da?
— Te zelene iskrice. . . po-
dsećale su te na statički elekt­
ricitet ?
— Sam o donekle, je r boja
ne odgovara, rekao sam ti.
Sm aragdnozelena, nikada ni­
sam nešto slično v id e o ...
BORILAČKE V E S T I N E 66
Neko vrem e su ćutali.
— A frika — konačno reče
devojka zamišljeno, — Z apra­
vo, tek sada sam shvatila ko­
liko se m alo zna o tom konti­
nentu. I o onom e što se tam o
događalo pre nego što su ta ­
mo stigli »civilizovani« belci,
sa svojim v atren im oružjem ,
svojim alkoholom, svojim bo­
lestim a i trgovcim a robljem ...
— Misliš na stare afričke re
ligije? I čarobnjake?
— Da, m islim na njih. O prateći pogledim a
svem u tom e zna se veom a m a
lo, a retk a sveđočanstva izazi
vaju nevericu i smeh. U osta­
lom, ti sam si najbolji prim er
za to: ko još može poverovati
da postoji čovek, A m erikanac
po rođenju, koji je postao ni-
nđa?
— Tako je, devojčice. Misliš
da je u nekoj afričkoj čaroliji
ta jn a zelenih iskri?
— A šta m i drugo preosta-
je? Savrem ena fizika je tu ne
moćna, znaš!
— Da. K ao i kod energije
koju ose tim kada izvučem moj
k a ta n a iz korica. Svako će ti
odm ah reći da je to nemoguće,
a ja tu energiju osećam! I kori
stim je u borbi!
— Ti p riv esti oko njihovih
vratova. .. Jedna od teo rija bi
la bi da i oni na neki način
p rik u p lja ju i kanališu slobo­
dnu energiju iz prostora oko
nas, kao i tvoj mač, Les.
15
— To je i m eni prvo palo
na pam et. Ja sam pronašao
način da tu energiju iskoris­
tim.
— A oni?
— Ne znam. Č itav taj neo­
bični v atro m et očigledno ih je
zbunio. U klonili su se ispred
mene. I m udro su učinili. Da
je došlo do borbe, odista ne
znam šta se sve moglo dogo­
diti.
Opet su ćutaili neko vireme,
n ajskuplje
pariške, londonske i n jujorške
modele na ljudim a i ženam a
koji su prolazili pored njih.
Zaista je bilo teško u ovoj a t ­
m osferi uopšte i razm išljati o
onom e što se prethodne noći
dogodilo u Vest Palm Biču,
iako je do tog krvavog m esta
bilo nešto m anje od pet m ilja.
— Pokušavam da se prise-
tim svega što sam ikada pro­
čitala o afričkim prim itivnim
religijam a — zam išljeno reče
devojka, naginjući se prem a
onom e koga je zvala imenom
Les. — N auka tv rd i da su sve
prim itivne religije slične, ali
ja nalazim veom a m alo zaje­
dničkog sa onim što znam o
Dalekom istoku. . .
— A o tom e znaš sve što se
u ovom veku još može dozna­
ti, zar ne?
— Da, skoro sve — klim nu
ona glavom. — O Africi se ni
kada nije ni toliko govorilo,
ni toliko pisalo, a ipak su u
16
staram veku tam o postojala ca
rstv a veom a visoke kulture.
Nemoguće da su svi njihovi tra
govi iščezli, pa m akar u pre-
dan ju dom orodaca.
— Betli ljudi se za to n ik a ­
da nisu posebno zanim ali. Afri
čki Crnci privlačili su ih samo
kao rad n a snaga.
— Tako je. A opet, ovde na
Jugu, svako će ti reći da su
Crnci užasno sujeverni i da se
stalno bave sm ešnim vradžbi-
nam a. Mnogi belci iskreno ve
ru ju da m eđu Crncim a još im a
čarobnjaka. Nisi to znao?
— Znao sam, a sada i sam
ve ru je m u k> — osm ehnu se
ninđa. — Srećom po m ene, nj i
hov glavni šam an noćas n ije
bio tu, inače. . .
D evojka ga iznenađeno po­
gleda.
— Misliš da. ..?
— Ne mislim. Jednostavno
ne znam. Te zelene iskre poka
zale su mi prisustvo sile koju
još urvek ne mogu da proce-
nim. S ta ako se dogodi da mo
je oružje jednostavno o tk a ­
že poslušnost? Da m i se udovi
ukoče?
— To je nem oguće!
— Nem oguće? N em a n i m e
sec dana kako si m e ubeđivala
da u K ini i Ho-ng—Kongu još
uvek postaje ljudi čiji je n a j­
običniji dodir sm rtonosan, sa­
mo ako to oni požele!
— Sećam se. Kao što se se-
ćam da si ti m ene ubeđivao
BORILAČKE V E Š T I N E 66
kako postoji savršeno p rih v a ­
tljivo objašnjenje za to!
— Da, otrov sa sporim dej-
stvom. Adi. ..
— Ali čak ni ti ne znaš za
otrov koji bi tako delovao, zar
ne?
N inđa se osm ehnu.
— Ne, n e znam. U redu, re
cimo da si u pravu i da ti mo
mci, zahvaljujući svojim neo­
bičnim privescim a, im aju i ne
ke nepoznate moći. Š ta p red -
lažeš da učinim ?
— Da se okaneš n jih i konce
ntrišeš na S tratm ajera. Najzad,
zbog njega smo i došli ovamo,
zar ne?
— Covek koga sam ispitivao
nije pom enuo trgovinu oruž­
jem . . . Sem toga, im am u ti­
sak da ću ponovo sresti te Cr
nce čim pokušam da se pribili
žim S tra tm a jeru ili njegovim
ljudim a, kao što se to dogodi­
lo prošle noći. Bojim se da
tvoj predlog n ije suviše p ra ­
ktičan, Sumi'ko.
— Što se oružja -tiče, S trat-
m ajer je očigledno dovoljno
inteligentan da anigažuje n e ­
koliko grupa ljudi koji će se
baviti razn im poslovima. Ko-
nors i njegovi rade sa drogom
i pojm a nem aju da n jih o v ga­
zda lepo zarađuje i na trg o v i­
ni oružjem . A što se tiče C r­
naca. ..
— Da?
— Ne znam. Pokušavam da
zam islim prizor koji si noćas
BORILAČKE V E Š T I N E 66
doživeo, i kad god to poku­
šam, osetim . ..
— Strah?
D evojka zam išljeno klim nu
glavom.
— Nisam to htela do sada
čak n i sebi da prizanm . Đo,
osećam strah, Lesli.
O n joj blago pogladi ruku.,
sa iznenađenjem prim etivši da
su joj p rsti neobično hladni.
— To ti n ije p rv i put. Đo
sada se sve uvek dobro završa
valo.
— Ne baš uvek. Koliko ti
je p u ta sam o život bio u opa­
snosti za sve ove godine o tk a ­
ko smo zajedno? Od časa k a ­
da si mi' pom ogao da savladam
onu bandu koja je napala me
ne i Tabasko P ita u p ristan i­
štu, a ja — glupača — odala
ti kako sam shvatila da im am
posla sa jednim ninđom .
Sačekavši da konobar spusti
na sto m aločas naručeno piće,
runda se naže n ap red i osm e-
hnu.
— G lupača? Pom islila si da
ću te odm ah u b iti kako bih
zaštitio svoju tajn u , zar ne?
— Svaki drugi n in đ a bi ta ­
ko učinio.
— Da. Japanac. Ali, ja sam
p rvi ninđa koji nije Japanac.
Sem toga, bio sam iznenađen
što sam u San Francisku, na
drugoj obali okeana, u jednoj
od svojih prv ih akcija bio p re­
poznat. Uz sve to, n ajvažnije
17
je bilo da sam se zaljubio u
tebe, devojčice.
— Sto se drugom ninđi ta -
kođe nik ad a ne bi dogodilo —
nasm eja se ona glasom koji je
podsećao na šapat sreb rn ih
zvončića na blagom v etru . —
Odista n ev erovatan splet oko­
lnosti.
— Nimalo čudno. Ljudi ko­
ji su predodređeni jedno za
drugo uv ek se sretnu. B ar je ­
dnom. N esreća je u tom e što
većina n jih to nikada ne shva
ti. Hi što nem a h rab ro sti da
od sebe odbaci sve ran ije ve­
ze i posveti se biću koje bi
m u donelo sreću. V ećina lju ­
di, takođe, ne želi da sluša o-
no što im govori njihov priro
dni instinkt, više vole da se
kreću sigurnim , dobro u ta b a ­
nim putevim a. Cak i ja. . . ali
to više nije važno. ..
— M eni jeste — glas devo-
jk e bio je sada prigušen, m a­
lo prom ukao od iznenadne že­
lje. — V ažno mi je sve što
im a veze sa tobom.
On se naže da joj n a tre n u ­
tak dotakne usne, n e m areći
za uvređene poglede grupice
sta rijih dam a za jednim od u-
daljenih stolova.
— Ti ovo već znaš, Surniko.
Iz V ijetnam a su m e v ratili u
Jap an , n a oporavak od ran e
k oju sam stekao kod Da N an­
ga. Ni ja sam, čini m i se, još
nisam bio svestan prom ene u
m eni koju je dónela ta užasna
18
klanica u džungli i lice prvog
čovska koga ssm ubio. S ati­
m a sam ležao sklopljenih oči
ju i razm išljao o tome. I o se­
bi.
— A onda si stigao do sen-
seija T anake?
Ninđa klim nu glavom.
— Onda sam stigao do sen-
seija Tanake. Sledeći in stin k t
koji me je usred noći izveo iz
bolnice, iz grada, uz brdo, n a j­
običnijom kozjom stazom. Os­
tao sam pred uJazom u njego­
vu kuću do zore. K ada je iza
šao, iskoristio sam ono neko­
liko reči japanskog koje sam
znao da m u kažem kako želina
da se učim m udrosti od n je ­
ga.
— I ne sanjajući da te je
sudbina dovela u jed n u od re
tkih preostalih škola ninđucua,
Les?
— Ne. N ikada pre toga n i­
sam čak ni čuo za ninđucu.
Posle toga. . . posle toga već
sve znaš, zar ne. V ratio sam
se u San Francisko, prom enio
ime, sreo tebe i Tabasko Pita.
— I konačno smo stigli i u
Palm Bič — devojka se osvr­
te oko sebe. -— Jedan od najle
pših gradova koje sam vide-
la. . . i istovrem eno jedan od
najodvratnijih.
— Da. Sve sm rdi na dolare,
zakulisne političke igre i kri­
m inal velikog stila. Da bi s t­
var bila još lepša, tu su i afri
čke čarolije, kao začin. Što
BORILAČKE V E Š T I N E 66
pre okončamo priču sa S tra t-
m ajerom , utoliko pre ćemo se
v ratiti u San Francisko, devo-
jčice. . . Gle, P it se već vraća.
Po licu mu vidim da je že­
dan, sva sreća što ovde im aju
a u stralijsk o pivo.
— Halo — reče kratko pla­
vokosi džin bacajući se u la ­
ku stolicu koja zastenja pod
njegovom težinom . G rubo i
preplanulo lice, duga plava ko
sa, izbledela od sunca, osmeh
koji ga je nekom čarolijom u
deliću sekunde p retv a ra o u
neodoljivo privlačno stvorenje,
bez obzira na zastrašu ju ću ma
su m išića koje je s lakoćom
nosio unaokolo. — Im a li?
K onobar u blistavobeloj ode
ći već je stizao u punom trk u ,
sa čitavom gomilom tam nih pi
vskih flaša po kojim a se uhva
tila vlaga kondenzovana iz va
zduha.
— Želite da odm ah otvorim
sve? — on tiho upita Tabaska
koji je oblizivao usne, buljeći
u taj iznendni poklon sa n e ­
ba.
— Sve! — zagrm e div, tako
da se sve glave u kafeu okre-
toše prem a njim a. — I donesi
brzo još jednu tu ru , dečko!
T rk o m !
Zastajući samo da udahne
vazđuh, on u brzom tem pu is-
kapi jednu za drugom tri vi­
soke čaše ispunjene belom pe
nom i zlatastom tečnošću, da
BORILAČKE V E Š T I N E 66
bi tek posle toga uzdahnuo i
klim nuo glavom prijateljim a.
— Ovo ti nikada neću zabo
raviti, Les — reče. — K ako je
taj čovek znao da stižem ? Te
lepatija?
— Moja ideja — nasm eja
se Sum iko veselo. — Dala sam
tvoj opis šefu sale i upozori­
la ga da priprem e tuce flaša
najboljeg australijskog piva ko
je im aju. O dgovara?
—- Savršeno — uzdahnu P it
u ekstazi. — Ipak, ovo je Le-
slijeva zasluga. Da on nije ot­
krio tebe, n išta se od ovoga
ne bi dogodilo, je li tako?
— M uški šovinisto! — Sumi
ko ga blago pljesnu po ruci.
— Doznao si nešto? — upita
sada već potpuno ozbiljnim gla
som.
— Moj p rija te lj Fuler još
im a laboratoriju u M ajam iju.
Možemo je upotrebiti kad god
to zaželimo, bez nepotrebnih
p ita n ja . Odgovara?
— Savršeno — klirnnu Les-
li glavom. — S tratm ajer?
— N išta novo. Bogati bizni­
sm en n a odm oru u Palm Biču.
Kuća je njegova. Gom ila lo­
ve, iako nije na jednom od
bulevara na kojim a stanuju
slavne ličnosti. Naš p rijatelj
S tra tm a jer još n ije kalibra je
dnog Fipsa ili K ašinga, ali se
tru d i da ih dostigne. . . Uzg­
red, pokojni Džon Lenon bio
m u je prvi sused.
19
— Bojim se da od tog po­
datka nećem o im ati m nogo ko
risti — reče ninđa. — Šta ra
diš kad sve šupljine tvog tela
ispuniš pivom ? Ideš u krevet?
— K revet? — razrogači oči
Tabasko. — Dok po plaži še-
ta ju lepotice u m in ijatu rn im
kupaćim kostim im a? Ćoveče!
— O kej. Znači, i večeras
m oram sam u akciju — tobo
že razočarano uzdahnu ninđa.
— P a ništa, navikao sam. . .
— S tra tm a jer?
— Ako stignem do njega.
Bojim se da m i jedan drugi
posao pre toga ne oduzm e pre
više vrem ena. Poseta Vest Pa
lm Biču i jednom egzotičnom
m estu u njem u.
— Egzotično m esto? Hmm...
Noćni lokal?
— Reći ću ti ako pristaneš
da sada pođeš u krevet i ove
noći sa Sum iko kreneš u pose
tu S tratm ajeru , Pite!
— Oh, do đavola! Šta m o­
žemo, posao je posao. . . Lepo
tice u m in ijatu rn im kupaćim
kostim im a će valjda i su tra
biti na plaži. U redu, kakvo je
to prokleto m esto?
— C rkva — nasm eja se Le-
sli, dajući znak da želi da pla
ti račun. — Crkva, Pite. . .
¡i*
* £
»Čudan sastav vernika«, po
m isli ninđa, neupadljivo po-
20
sm atrajući lica oko sebe. »Ve­
oma čudan. . .«
I sam a zgrada u kojoj se na
šao bila je neobična, iako je,
posle Kalifoimije, Florida dru
ga država u A m erici u kojoj
cvetaju najneobičnije religije
i verske sekte sa najneobični-
jim svetilištim a koja se uop-
šte m ogu zam isliti. P re svega
što se nailazila, verovali ili ne,
n a ravnom krovu velike sta ­
m bene zgrade koja je nekada
videla i m nogo bolje dane pre
nego što se pretvorila u svra
tište za Crnce koji u džepu ne
m aju dovoljno novca za neki
pristo jn iji sm eštaj.
O ltar, ako se sm e nazvati
tim im enom , p redstavljao je
jedan betonski zid velikog re ­
zervoara za vodu n a krovu.
Č itav zid bio je ispunjen ne­
shvatljivim crtežim a koji su
istovrem eno delovali i prim iti­
vno i futuristički. Ipak, m eđu
svim likovim a jedan se ponav­
ljao neprekidno: lik lava u naj
različitiijim situacijam a.
U veom a čudnim situacija­
ma, u kakvim a lavovi nikada
nisu bili, n iti mogli biti. P ro-
verivši još jednom pogledom,
ninđa se u v eri da jedna od vi
tk ih m ačjih figura sa dugom
grivom zaista visokim skokom
pokušava da dosegne stilizova
nu figuru savrem enog avio­
na. . .
A vem ici. ..
BORILAČKE V E Š T I N E 66
Stanovnici svratišta, p rv en ­
stveno, što je odavala i njiho­
va otrcana odeća, ali i veom a
m nogo m ladih ljudi i žena, o-
devenih često sa puno u k u sa i
ne uvek u jeftinu odeću. Bez
obzira n a to, m eđutim , n ije bi
lo podvajan ja m eđu n jim a; ka
ko bi koji od v e m ik a pristigao
dugim m račnim stepeništem i
kroz teška čelična v rata, spu
sitio bi se n a krov, još topao
od sunca i ostao da sedi na is­
tom m estu, p rek ršte n ih nogu i
spuštenog pogleda, bez ijedne
jed in e reči.
»To je dobro«, pom isli n in ­
đa, proveravajući još jednim
pogledom g rupu od četiri m la
de žene koje su upravo stigle
na krov. »Ma kako m oja m a­
ska bila dobra, postoji m ogu­
ćnost da neki radoznali pogled
prodre kroz n j u . ..«
I on je seđeo p rek ršten ih no
gu, m alo povučen u stran u od
središta »hram a« osvetijenog
samo žućkastom svetlošću niza
m alih sijalica okačenih n a k a ­
bl koji se protezao popreko,
n a polovini ras'tojanja izm eđu
ulaza i »oltara«.
Njegovo lice svedočilo je da
su ninđe usavršile vešitinu pre
rušav an ja do k ra jn jih granica.
Kom adi gum e u njegovim u s­
tim a činili su m u donju v ili­
cu širom i izbočenijom , usne
debljim , a ko n tak tn a sočiva
skrivala su p rav u b oju njego­
vih očiju. U kovrdžena kosa i,
BORILAČKE V E Š T I N E 66
naravno, boja u trlja n a u kožu,
dopunjavali su savršenu sliku
prostog C rnca srednjih godi­
na, još uvek u punoj snazi,
odevenog u je ftin u i čistu ode
ću.
U m eđuvrem enu, prostor na
krovu ispunjavao se sve više
i više, ali je tišina i dalje bi­
la gotovo apsolutna, a nad sve
gušćom gomilom postepeno je
raisla napetost.
Specifična vrsita napetosti,
proceni ninđa. Iščekivanje pri
jatnog doživljaja, recim o. . . sli
čno osećanju s kojim m ladi po
laze na svoj p rvi lju b av n i sa­
stanak. . .
Ninđe, naim e, žive u potpu­
nom jedinstvu sa sredinom o-
ko sebe, onom jedinstvu koje
je nekada poznavao čitav lju ­
dski rod i koje se postepeno
gubilo kako je civilizacija n a ­
predovala, šireći jaz izm eđu
čoveka i prirode. Ninđe »oseća
ju« čiitavim svojim telom, sva
kom njegovom ćelijom, a čula
su im izoštrena do jedva shva
tljiv ih granica.
D obar deo legendi o n in đ a-
m a n astao je zahvaljujući n ji­
hovoj sposobnosti da u atm o­
sferi jednog m esta o tk riju
n ajn eu h v atljiv ije signale opa­
snosti, da i po najm anjem po
k retu naslute n am ere pro tiv ­
nika, da svojim izoštrenim ču
lim a procene svaku p re tn ju
iz okoline i u deliću sekunde
donesu odluku o najboljem na
21
d n u da se toj p retn ji su p ro t­
stave. . .
Ovde, m eđutim , takve p re-
tn je n ije bilo. Štaviše, ninđi
se činilo da m irovanje i tiši­
na u sve gušćoj gomili C rnaca
im aju za cilj postizanje pune
harm onije i u n u trašn jeg m ira
kakvu oseća svaka grupa ljudi
sjed in jen a nekim zajedničkim
ciljem. . .
I on sam sklopi oči kako su
i m nogi oko njega učinili, sve
stan činjenice da bi u ovakvoj
atm osferi n ek a senzibilnija o-
soba, a ovde će svakako biti
takvih, m ogla da nasluti da se
njegove m isli razlik u ju od m i­
sli ljudi oko njega.
Kako se, zapravo, ninđa n a ­
šao na ovom neobičnom m es-
tu?
Još jednom pokazale su se
sve prednosti teške obuke k r ­
oz koju svaki ninđa prolazi.
Sposobnost da se povežu i či­
njenice koje na prvi pogled ne
m aju veze m eđu sobom k ara
kteristična je za lju d e visokog
koeficijenta inteligencije. I za
ninđe. Do zaključka da ona
m ala g ru p a Crnaca, koju je
posm atrao prethodne noći, pri
i pada m nogo širem krugu ljudi
vezanim istom idejom došao
je posle duže m editacije. Ne­
koliko sati opreznog rasp itiv a ­
n ja po V est Palm Biču dovelo
ga je do Crkve lavljeg srca,
ove iste u kojoj se sada n a la ­
zio.
22
»Hram pod vedrim nebom«,
m islio je, »u pravoj afričkoj
tradiciji. Sam o što ovo nije
m alobrojna sekta kako su mi
rekli; ovde im a bar šest puta
više vernika nego što sam oče
kivao. . .«
Čelična v ra ta izlaza na krov
tiho se zatvoriše za poslednjim
posetiocem koji se spusti na
pod pored njih. Kao da je to
unapred predviđeni znak, sve
tla nad glavam a ćutljive go­
mile zatreperiše i ugasiše se,
ostavljajući krov u polum ra­
ku, osvetljen sam o krupnim
zvezdam a na vedrom nebu i
odbleskom svetlosti Palm Bi­
ča na drugoj stran i jezera.
Mlaz svetlosti, m eđutim , be
le i oštre, iznenada osvetli be
tonski zid rezervoara za vodu,
prelazeći hitro sa jedne scene
na drugu. Boje kojim a je ko­
m pozicija bila načinjena pona
šale su se neobično na toj sve
tlosti: neke bi zasjale novim
sjajem svojih bogatih nijansi,
druge bi se gubile i nestajale,
ističući tako detalje koji pri
običnoj svetlosti nisu bili vid­
ljivi.
»Priča«, pom isli ninđa. »O-
vo što reflek to r pokazuje, se-
kvencu po sekvencu, čitava
je priča. . .«
S torija je počinjala moćnom
figurom lava koja slobodno tr
či kroz gusto rastin je, izbija
na gole planinske vrhove, do­
stojanstveno osm atra talase o-
BORILAČKE V E Š T I N E 66
keana sa visoke obale. P razne
samo neko vrem e, je r je potom
uski m laz svetlosti pao na h r ­
pu balih stilizovanih jedara
evropskih brodova, oblačiće di
m a iz njihovog vatrenog o ru ­
žja, crne, crne lance koji su se
kao zm ije provlačili po zidu,
stežući sve više detalja u svoj
obruč.
I lav je bio sp utan lancim a,
predm et preko okeana, tam o
gde su lanci postali još deblji
i teži. A onda. . .
Moćna lavlja glava, ra z ja p ­
ljenih čeljusti, delo pravog m a
jstora, na tre n u ta k je dom ini­
rala scenom, izazivajući prvu
reakciju u gom ili: glasan, ne-
kontrolisan uzdah iznenađe­
nja. . .
Lanci se razleteše, rask in u ti
trzajem snažnih m išića lava i
snažna figura uzdiže se na za
dnje noge, za daj ući udarce svo
jim ogrom nim šapam a. Pod
tim udarcim a kidali su se ele­
k trični vodovi, rušile visoke
zgrade od čelika i stakla. . .
padali avioni sa neba. ..
»Fantastično. . . zaista fan ­
tastično«, pomisli ninđa. »Jed­
nostavno efektno. . . i opasno
po civilizaciju belog čoveka!«
Poruka čitave priče bila je
veoma jasna: zarobljeni a frič­
ki lav raskinuće svoje lance i
srušiti civilizaciju koja ga je
pokorila.
Užasna zabluda, naravno, a-
li zabluda koja bi mogla sta­
BORILAČKE V E S T I N E 66
ja ti života m noge u okuplje­
noj m asi ako poveruju da je
tak av cilj ostvarljiv. . .
Svetlost reflektora ugasila
se isto onako naglo kako je
i blesnula, i u gotovo p o tp u ­
noj tam i, iz vešto skrivenih
zvučnika dopre n ajp re tiho, a
onda sve jače b u b njanje u mo
notonom ritm u, ali ritm u koji
se iz m inuta u m in u t u b rza ­
vao.
Klateći se gornjim delom te
la u tom ritm u, kao i svi os­
tali oko njega, ninđa pređe po
gledom po gomili.
Sklopljene oči, lica u eksta­
zi, sve snažniji osećaj jedins­
tva, prip ad an ja koje lebdi u
tam i iznad njih. Đa, ovi bi Iju
di odista mogli postati opasni,
kao i svi fanatici. Covek koji
ne m isli o sam oođržavanju u
času kada krene u borbu uvek
je neizm erno opasniji od obi­
čnog protivnika.
B ubnanje iz zvučnika posta
jalo je sve vatren i je, brže, kao
i pokreti tela oko ninđe; do­
sadašnju tišinu sve češće su
razbijali prom ukli krici eksta­
ze, m uški i ženski podjednako,
duboko ritm ično disanje, pije
s'kanje otvorenim dlanovim a po
betonskom podu.
A onda. . .
Cak i za čelične nerve je ­
dnog ninđe ono što se dogodi­
lo predstavljalo je pravi šok!
Zvuk bubnjeva prekinuo se
naglo, iznenadno; tišina je vla
23
dala sam o jedan k ratk i delić
sekunde, a onda je iz pravca
betonskog rezervoara doprla
prava neponovljiva grm ljavina
lavljeg u rlika koja je izazvala
glasni zvuk strah a u naglo u-
tišanoj gomili.
Mišići ninđe se zgrčiše, ali
on prisili sebe da ostane na
m estu.
»To je pravi lav!«, pomisli.
»Ne snim ak lavljeg urlika, ne
oponašanje. . . m ene ne bi u s­
peli da prevare!«
M eđutim . . .
Mlaz svetlosti koja je sada
im ala žutu boju izlazećeg sun
ca ponovo blesnu, zastajući na
krhkoj figuri koja je sada sta
jala pred zidom. Vrlo stara,
vrlo m ršava C rnkinja, sasvim
sede kose koja joj je lepršala
oko glave, još jednom sklopi je
nih očiju podiže pogled prem a
m račnom nebu i iz svojih u-
skih grudi kroz otvorena usta
ispusti veličanstvenu riku la ­
va!
Fantastično!
Odblesak svetlosti Palm Bi­
ča na horizontu, šum ne tako
dalekih vozila na gradskim u -
licama, p ištanje m laznih m oto
ra ogrom nog »boinga« koji je
maločas uzleteo sa aerodrom a,
sve to kao da je ostalo u n e­
kom drugom , nestvarnom sve­
tu. Ovo m esto ovde lebdelo
je u tm ini, a um esto sivih gra
dskih blokova činilo se da ga
ponovo opkoljava neprohodna
24
afrička džungla, onakva kakva
je m orala biti pre nego što je
pogled prvog belog čoveka pao
na n j u . ..
Sačekavši da se odjek lav ­
ljeg u rlika izgubi u tam i, stari
ca progovori, čvrstim i sigur­
nim glasom daleko m lađe žene
nego što bi se po njenom iz­
gledu moglo naslutiti. Iatko n i­
je razum eo nijednu izgovorenu
reč, osetio je u tom glasu og­
rom nu snagu, en erg iju dostoj­
nu poštovanja, čvrstinu duha
jedne izuzetno snažne ličnosti.
Bio je to isti onaj jezik koji
je čuo preithodne noći, od Iju
di koji su ispitivali Holera, u
to je ninđa bio siguran. Doda
tni dokaz, uostalom , visio je o
gruboj kožnoj u z id na uisikim
grudim a starice: privezak od
sivog kam ena koji je i sada
prigušeno svetlucao poznatim
zelenim iskricam a.
Proučavajući u tam i lica u
tran su oko sebe, ninđa se pos­
veti onom e što je žena izgo­
vorila, iako se ona i dalje d r­
žala svog nepoznatog jezika.
Skriveni u gomili, lju d i i že
ne koji su je razum eli, prevo­
dili su poluglasno rečenicu po
rečenicu, gotovo savršeno imi
tiraju ći ritam n jen ih reči, r i ­
tam koji se, kao m aločas u d a­
ran je bubnjeva, iz časa u čas
ubrzavao.
M olitva, shvati ninđa. Obična
m olitva, upućena Velikom La
vu, zaštitniku plem ena koje je
BORILAČKE V E Š T I N E 66
nekada davno brodovim a trgo­
vaca robljem prevedeno na
jug A m erike da tam o rad i za
belce na nepreglednim p la n ta ­
žam a pam uka. Nekim čudom,
potom ci tog plem ena ostali su
na okupu i sačuvali svoje p ri­
m itivno verovanje, m en ja ju -
ći m u donekle smisao, sve dok
u njem u n ije preovladaia m r­
žnja.
I želja za osvetom . . .
»O, Veliki Lave«, glasila je
jed n a od k arak terističn ih reče­
nica, »neka nam tvoj sveti ka
m en još jednom da tvoju sna­
gu, tvoju brzinu i tvoju sm e-
lost, neka naša deca budu mo
ona kao tv o ja deca i neka ra
skinu tvrde gvozdene lance ko
je si i ti raskinuo. ..«
O setivši da jedan vatren i po
gled iz tam e sve češće počiva
na njegovom licu, n in đ a se po
tpuno prepusti fascinantnom ri
tm u izgovorenih reči, čije su
akcente sada ponovo označa­
vali potm uli udarci bubnja.
Sklopivši oči, njih ao se gor­
njim delom tela, p o n av ljaju ­
ći naglas nepoznate reči sve
dok se sve to, gotovo neprim e
tno, ne p retvori u pesm u bez
reči, a opet razum ljivu sva­
kom ljudskom biću. Pesm u oča
rav aju će snage koja isp u n ja ­
va grudi, širi pluća i ubrzava
krvotok, dajući telu privid ne
ograničene snage.
Snage. . . lava?
BORILAČKE VE S T I N E 66
A onda, isto onako naglo
kako je i započela, starica pre
stade da govori i reflek to r ko
ji je osvetijavao njeno lice se
ugasi.
Bio je to znak da je obred
završen, očigledno, jer se nad
glavam a gom ile ponovo upadi
onaj niz m alih sijalica, a v ra ­
ta koja su vodila n a stepeni­
šte se otvoriše.
P održavajući pokrete ljudi
ciko sebe, ninđa se lagano us­
pravi, tresući glavom i trlja ju
ći oči kao da se budi iz sna.
Oni najbliži v ratim a već su
•izlazili, tih i i nem i, očigledno
još uvek pod utiskom onoga
štto se dogodilo.
»Da krenem za njim a?«, mi
slio je ninđa, proučavajući is­
pod oka gomilu. »Idi ne? Jer...
nisu svi k renuli prem a v ra ti­
ma. Im am utisak da će neki
od nj ili ostati ovde. . . svešteni
ci, ili kako se već zovu, neki
uži krug onih koji su dalje od
drugih odm akli n a stazi lava...
Čudno, odakle mi taj izraz,
»sltaza lava« ?«
Crni m ladić dugih nogu i ši
rokih grudi, onaj isti koji ga
je m aločas posm atrao iz tam e
priđe mu i položi m u ru k u na
ram e. Njegove oči su blistale
od uzbuđenja.
Sivi kam en na kožnoj uzici
oko njegovog v ra ta ovoga p u ­
ta n ije zaiskirio. Z najući koli­
ko riziku je, ninđa je odlučio
da u hram dođe bez svog a ru
25
žja, čak i onog najsitn ijeg i
najneupadljivijeg.
— Želiš li da ostaneš sa na­
m a? — jednostavno upita Cr­
nac, na običnom engleskom je
ziku. — Posmaitrao sam te i
m islim da si osertio duh Veli­
kog Lava u sebi. . .
— Nešto sam osatio — odv­
rati ninđa naglaskom karak te
rističnim za Crnce iz M isisipi-
ja. — Ali, ja. . .
— Onda ostani — osm ehnu
se drugi čovek. — Visok si i
snažan. T akvi kao ti su nam
potrebni. Videćeš, ovo što se
događa i lepo je i strašno u
isti m ah, ali je ono što te oče
k u je ako nam se pridružiš još
m nogo p u ta lepše!
— I strašni je?
— I strasn ije — potvrdi Cr­
nac sa osmehom. — Ali se ni
š'ta n e može su p rotstaviti sn a­
zi lava, ako ti bude dato da
je osetiš u svojim žilama. Že­
liš li to?
— Želim.
— O nda ostani. Ono pravo
počinje kada ostali odu, oni
koji su suviše stari ili suviše
slabi ili suviše uplašeni da bi
nam se mogli priključiti.
Kilimnuvši m u prijateljsk i
glavom, m ladić se izgubi u go
mili, p robijajući se u pravcu
betonskog zida rezerv o ara za
vodu čiji su se crteži sada po
novo pretvorili u jedva ra z u ­
m ljivu zbrku lin ija i boja.
26 BORILAČKE V E Š T I N E 66

Konačno, na ravnom polu- prohteve i podređujući ih za-

m račnom krovu, iza ponovo hteviima grupe. . .«
zatvorenih v rata stepeništa os­ Nije bilo nijednog tela, mu
tala je grupa od svega trid e ­ škog ili ženskog, koje ne bi bi
setak m uškaraca i žena. Svi lo savršeno lepo u svojoj na-
su biili m ladi i snažni i svi su goti, shvati ninđa zbacujući po
— ninđa je to proverio n e u p a ­ slednji deo odeće sa sebe. Le-
dljivo se krećući tam o i ova­ pota i snaga, dva elem enta ko
mo — im ali oko v ra ta poznati ji, uz m eđusobno razum evanje,
privezak od sivog kam ena. mogu seksualni čin dovesti do
— Sami smo — reče iznena ekstaze kakvu je on upoznao
da jedan snažan m uški glas. samo sa Sumiko.
Poznat ninđi. . . »Ova grupa može postati ve
Glas čoveka koji je prošle om a m oćna«, m islio je, prela
noći predvodio Crnce u poteri zeći pogledom po prostoru oko
za Hol erom i neuspelom napa sebe, zadržavajući ga na paro
du na ninđu! vim a koji su već počinjali da
Oči su svim a blistale od du vode ljubav u najrazlieitijim
go potiskivanog uzbuđenja. stavovim a. »N eprestano traže i
Već i pre toga ninđa je znao nove članove, to sam već. is­
da se to uzbuđenje na neki kusio i sam. K ada ih bude do
način m ora osloboditi, ispraz­ voljno, kada privuku i ljude
niti i nagađao kako će se to različitih znanja i sposobno­
dogoditi. . . sti i počnu sa svojom osvetom,
Kao da čekaju samo te reči, mogli bi prired iti m nogo uža­
ljudi i žene oko njega počeše snih tre n u tak a belim ljudim a
da svlače odeću. Hitro, n erv o ­ u Palm Biču. . . čak i m nogo
znim pokretim a, kao da što pre šire. . .«
žele da se oslobode nečega što D evojka je krenula prem a
ih sputava. njem u sa suprotne stran e r a ­
»Seksualna orgija je logičan vnog krova, n a jp re sam o kao
n astav ak ovakvih obreda«, po crna senka na tam noj pozadi­
misli ninđa, raskopčavajući i ni, da bi njeni obrisi postali
sam košulju na svojim m oćnim uočljiviji kako m u se p ribliža­
grudim a. »Totalna seksualna vala. . .
sloboda u n u ta r jedne ovako Duge, duge noge koje s la ­
m ale grupe još više će je učini koćom nose vitko telo gazele,
sa divno izvajanim kukovim a
ti kom paktnom , a njene člano i čvrstim i punim dojkam a is­
ve vezati za celinu, potisk u ju ­ turenim prem a njem u kao r u ­
ći njihove individualne želje i ke koje pozivaju. Jednom ru
BORILAČKE V E ŠT I N E 66
kom pridržava kosu da joj ne
pada po licu, druga je opušte­
na uz telo i dugi prsti lagano
podrhtavaju od želje koju de-
vojka i ne pokušava da obuz­
da.
»Divna je«, pomisli ninđa,
upijajući se pogledom u k r u ­
pne oči, blistave od uzbuđe­
nja, u poluotvorene pune usne
na kojim a lebdi neizrečeni po
ziv. »Divna je!«
R uka devojke kliznu m u po
ram enu, niz grudi, m išiće t r ­
buha, do napetog uda koji je
izdajnički odavao koliko želi
tu ženu.
— Hajde! — šapnu ona pro
m uklo. — H ajde!
Šake m uškarca padoše na
vrele kukove i on je bez n a ­
pora odiže od betonskog poda,
privlačeći je sebi. Šireći noge,
zabacujući glavu i gornji deo
tela unazad, devojka ga b u ti­
nam a steže oko pojasa, žurnim
pokretim a tražeći najbolji po­
ložaj.
— Stanite! — vrisnu snažan
ženski glas. — Stanite!
* m a niskoj ogradi oko ravnog
* *
M unjevitim pokretom ninđa
spusti devojku na pod i odskoči
korak unazad. R eakcija mu
je, kao i uvek bila brza, go­
tovo neshvatljivo brza, ali on
n ije bio jedini koji je tako re
agovao.
27
I Crnci su već bili na noga­
ma, čak i oni koji su sam o de
lić sekunde ran ije stenjali u
vatrenom ljubavnom zagrlja­
ju. Ne tako brzo kao ninđa,
svakako, ali, ipak, veoma, ve­
oma brzo. . .
»Da, opasni su«, podseti n i­
nđa sebe samog zadržavajući
pogled na krhkoj figuri um ota
noj u belu tk an in u tako da
joj se vide samo oči. U sprav­
na i nepom ična, sa rukom upe
renom u ninđu, starica je pod
sećala na statu u boginje osve
te koja svojim sledbenicim a po
kazuje sledeću žrtvu.
Veoma su opasni. . .
— Ko si ti? — upita starica
strogim glasom. — Ko te je
doveo ovam o? Ti nisi naš! Ti
si — b elac!
D evojka koju je tre n u ta k ra
nije grlio sada se lagano pov­
lačila od njega, sa rukom na
ustim a, sa očima punim s tra ­
ha. Svud unaokolo, obruč na­
gih tela sklapao se oko ninđe
zatvarajući m u prolaz prem a
vratim a stepeništa, u očigled­
noj nam eri da ga potisne p re­
krova i preko nje, u ponor du
bok stotinak stopa.
— Da. Moje im e je Lesli
Eldridž — reče ninđa. U n je ­
govom držanju i njegovom gla
su nije bilo ni trag a straha.
— Niko m e nije doveo ovamo,
došao sam sam.
28
N jegov čvrst, pnkosan stav
zaustavi p rita je n o k re ta n je o-
bruča efikasnije nego biilo k a ­
kva p retn ja. Zgledajući se, o-
ni u središtu, najbliži njem u,
počeše nešto da se dogovara­
ju tihim glasom.
— Lesli Eldridž — ponovi
starica tišim glasom. — Lesli
Eldridž. To je dobro ime, im e
puno snage. Zbog čega si on­
da došao da nas uhodiš, LesOi
Eldridže?
— Da bih doznao više o va
ma. Prosile noći, dok sam išao
za jednim od S tratm ajero v ih
ljudi, sreo sam se sa nekim
koji su i sada ovde. Dogodilo
se nešto što nisam uspeo sebi
da objasnim . Došao sam da po
tražim rešenje te zagonetke.
— Ahh. . . znam za događaj
od prošle noći. Ti si bio čoveik
pod crnom m askom , sa blista­
vim m ačem u ruci!
— Da, to sam bio ja. ..
Tišina, isprekidana sam o te ­
škim , uzbuđenim disanjem zbi
jenog kruga ljudi i žena. N ji­
hove oči svetlele su u tam i
kao nepokretni sviei, ali je u
njim a još uvek bilo više suje-
vernog stra h a nego pretnje.
Svi su, bez sum nje, znali za
ono što se dogodilo prošle noći
i shvatili kako je p ro tivnik
pred njim a, čak i bez svog va
trenog m ača, protivnik dosto­
jan poštovanja.
BORILAČKE V E Š T IN E 66
S tarica se iznenada kreštavo
nasm eja i pusti da. joj tk a n i­
na spadne sa lica.
— Gotovo da si uspeo da
nas prevariš, Lesli Eldridže! I
zaplašiš. Ali je moć lavljeg ka
m ena u telim a m ojih ljudi ne
izm erna, a tvoje su šake p ra ­
zne!
G lasan uzdah u krugu, ste­
zanje pesnica, beli zubi koji
se p o javljuju ispod usana za-
rozanih u zvuku nalik n a r e ­
žanj e. . .
— Možda m e m ožete ubiti
— m irno reče ninđa — ali će
pre toga ovaj beton pod našim
nogam a postati klizav od krvi.
Mnogi će umireti pre m ene. ..
nosiOi lavlji kam en oko v ra ta
ili ne!
O pet tišima. Onaj gnevmi ža
m or u obruču oko ninđe sada
se opet stišao.
S tarica je b uljila u crno li­
ce pred sobom i lagano kilim-
n u ia glavom.
— Da — šapnu jedva ču j­
no. — Da, ti si u pravu. Vidim
krv, m nogo krvi. . . ali je je ­
dan deo te krvi i tvoj, Lesli
E ldridže!
— Ponekad je neophodno
proliti krv, stara ženo, ali se
ona ponekad proliva bez p ra ­
vog razloga. Zašto ubeđuješ se
be da sam ja vam a n e p rija ­
telj ? To isto sam prošle noći
rekao i tvoj iona ljudim a: može
se dogoditi čak da budem o na
BORILAČKE V E S T I N E 66
istoj strani, b ar k ad a se radi
o obračunu sa S tratm ajerom !
— Šta ti im aš sa S tra tm a je ­
rom ?
— S tra tm a jer je trgovac sm r
ću. O ružje koje on prodaje u-
bilo je i dalje u b ija stotine i
hiljade nevinih žrtava širom
svelta, da bi on došao do novca
koji razbacuje na svoja uživa­
nja. Zbog toga m ora um reti.
— On će um reti. Zbog toga
i . .. m nogo drugih razloga. Ti
nam , Lesli Eldridže, nisi po­
tre b a n da se obračunam o s
njim , a već si doznao suviše!
Lesli lagano zavrte glavom.
— Grešiš, sta ra ženo. U te ­
bi je užasna snaga lavljeg k a ­
m ena, ali je snaga ko ju razum
ne kontroliše opasna i po ono­
ga koji se njom razm eće. Ni­
sam vaš nep rijatelj, a ovo što
sam doznao ostaće zauvek sa­
mo m oja tajna.
— Sada govoriš kao k u k a ­
vica, Lesli Eldridže — kreštavo
se nasm eja C rnkinja. — De-
ca lava ti ne veruju, to se već
vidi u njihovim očima! Usko­
ro ćeš početi da cviliš kao pre
bijeno pseto i da nas moliš
za život, je r n ijed an beli čo-
vek nikada u sebi neće moći
da spoji snagu i hrab ro st la ­
va! N ijedan! Nikada!
Lak osmeh n a tre n u ta k zai­
gra n a usnam a ninđe.
— Tvoja je odluka, dakle,
već pala — reče sa savršenom
m irnoćom . — Da, onda, uza­
29
lud ne gubim o vrem e. Pošalji
tvoje ljude n a m ene, ali znaj
da ih pri tom ša-lješ u sm rt!
S tarica ga je gledala nekoli
ko dugih tre n u tak a , a oči su
joj plam tele u n u trašn jo m v a ­
trom . N inđa izđrža taj pogled,
štaviše, pod bleskom očiju ko­
je su sada im ale boju čelika
zagrejanog do belog usijanja,
ona prva obori pogled i m rm ­
ljaju ći nešto nerazgovetno, po
novo pokri lice, okrećući n in-
đi leđa.
Bez ijed n e reči, bez ikakvog
vidljivog znaka, obruč oko n i­
nđe ponovo poče da se suža­
va, korak po korak. I lju d i i
žene prilazili su mu sporo, pre
teći, stisnutih zuba, sa ru k a ­
ma podignutim na udarac.
«■Oni greše«, pom isli ninđa
analizirajući k re ta n je sve gu­
šće zbijenog reda. »Toliko su
se sabili da nijed an od n jih
neće im ati prostora da nešto
učini kada borba počne. Mi­
sle da će m e jednostavno p re ­
gaziti ili naiterati da se sam
bacim u ponor iza sebe. G re­
še. . . Ali, naravno, oni ne mo
gu znati da im aju posla sa je ­
dnim — ninđom !«
Suženih očiju, oslonjen sa­
mo n a vrhove nožnih prstiju ,
on je strp ljiv o vrebao svoj tre
nutak. Oni i dalje n ap red u ju
sam ouvereno, ne sanjajući da
postoji čovak koji bi jednim
skokom savladao rasto ja n je do
uskog ohruča i počeo svoj n a ­
30
pad. Još uvek su neoprezni,
ali to neće p o tra jati dugo. Još
sam o možda tri ili četiri ko­
raka, a onda. . .
SADA!
Kao čelične opruge, noge ni
nđe odbaciše njegovo telo v i­
soko u polutam u i ono pro­
sto proguta rasto ja n je do re ­
da nagih crnih tela. Ljudi p r ­
ed njim instinktivno se zbiše,
zastajući i podižući ru k e da
se zaštite od iznenadnog na­
pada.
Prekasno. . .
Kao grom iz vedra neba, te
lo ninđe se sruči na obruč. Nje
gove noge padoše na široka ra
m ena jednog od m uškaraca či
je su se ru k e prekasno digle
da bi ga zadržale; koristeći u
jednom kratkom deliću seku­
nde taj oslonac, nin đ a se pono
vo odbaci u vazduh i načini
salto, m eko se dočekujući na
noge iza njihovih leđa.
Put do v ra ta sada m u je
bio otvoren i on bi u dva du­
ga skoka m ogao izleteti kroz
njih, pre nego što bi bilo ko
uspeo nešto da preduzm e.
To bi, bez sum nje, bilo n a j­
m udrije, ali. . .
S trah je oduvek bio najb o ­
lji saveznik svakom ninđi. S t­
rah od nadljudske snage i br
zine, stra h od lakoće kojom ni
nđe ubijaju, stra h od njihovih
neočekivanih i nepredvidivih
poteza.
BORILAČKE V E Š T I N E 66
Ovi ljudi ovde sada već ose
ćaju prve udarce straha, ali
su ti udarci još uvek slabi.
O krenuli su se, gnevni, sa kri
kom na usnam a, sprem ni da
nastave borbu. Ako sada pobe
gne, oni će zaboraviti na svoj
strah, a to se ne srne dogodi­
ti.
Potpuno m iran, sa izaziva­
čkim osmehoan n a licu, ninđa
je čekao dok su se krajev i o-
bruča sporo sklapali oko n je ­
ga. Tamo, pred betonskim zi­
dom, starica je i dalje stajala
ok ren u ta leđim a, ali nešito u
položaju tela, ukočenosti ra­
m ena pod belom tkaninom , re
če ninđi da ona savršeno do­
bro zna šta se odigrava na ra
vnom krovu i da već oseća pr
vi tračak sum nje u ispravnost
odluke koju je m aločas done-
la. . .
»U redu, p rijateljice lava«,
pomisli ninđa m otreći približa
van je obruča. »Daću ti još ma
lo m aterijala za razm išljanje...«
Ovoga puta, um esto da sko­
či uvis i napred, ninđa sače­
ka da se obruč potpuno sklo­
pi oko njega, a onda zakorači
napred i za dade četiri m u n je ­
vita udarca, tako brza da ih
ljudsko oko nije ni moglo sle­
diti.
Četiri udarca, u pažljivo o-
dabrane ciljeve. . .
K rupni crni m ladići o čija
se ram ena m aločas odupro sam
je sebe osudio na sm rt naglim
BORILAČKE VE Š T I N E 66
skokom koji je njegovo srce
doveo tačno n a p u tan ju u k ru -
ćenih prstiju desne Leslijeve
ruke. Kao čelični bodež, p rsti
se kroz snažne m išiće i rebra
zariše u krhki om otač srčane
kese, sm rviše čitavu levu stra
nu srca i vratiše se nazad, po
k riveni tankim slojem jark o -
crvene krvi.
Leva noga ninđe gotovo is­
tovrem eno se podigla do visi­
ne 4ca ljudi oko njega i za­
dala strah o v it horizontalni u-
darac protivniku koji je s tr i­
jum falnim krikom pokušao da
m u se baci na izložena leđa.
Legenda da ninđe im aju oči i
na leđim a tak o je još jednom
dobila svoju potvrdu. . .
Lebdeći u vazduhu posle pr
vog dvostrukog udarca, Lesli
desnom rukom ščepa za grlo
sleđećeg pro tiv n ik a pred so­
bom i baci njegovo telo kao
lutku pod noge onim a koji su
nasrtali sa te strane. Leva no­
ga vrhovim a p rstiju u tom ča­
su dotače beton i on je iskori
sti kao oslonac da i desnom
nogom zaustavi drugi napad
koji m u je dolazio sa leđa.
Sva ta četiri u d arca pala su
u jednom jedinom desetom de
lu sekunde, onom užasnom br
zinom za koju su sposobni sa
m o ljudi sa fantastičnim refle
ksim a i savršenom koordinaci­
jom pokreta.
Glasan k rik izvi se iz dese­
ta k grla istovrem eno. Raskida
31
jući živi lanac pred sobom sa
dva istovrem eno zadata u d a r­
ca pesnicam a u stranu, ninđa
se ponovo nađe na sredini ra
vnog krova, sada o k ren u t le­
đim a starici u belom.
Haragei, to čudesno čulo
svakog ninđe koje ga upozo­
rav a da p reti opasnost, već
mu je signaliziralo da je to
pogrešan potez, ali on ostade
nepokretan. Sam o prividno, na
ravno; svaki m išić njegovog sa
vršenog tela bio je sprem an
da reaguje na prvi opipljivi
znak opasnosti.
Čekao je. Čekao da strah
još jednom svojom ledenom ru
kom dotakne srca ljudi i žena
pred njim . Da oni shvate k a ­
ko se u lepljivu baru krvi pod
nogam a već u sledećem tre n u
tku može sručiti i njihova so-
pstvena krv. . .
Iza njega moćno zagrm e u r­
lik lava. Bila m u je potrebna
sva njegova kontrola nad te-
lom da se uzdrži i ne okrene
licem prem a ogrom noj zveri
koja će mu možda već slede-
ćeg tre n u tk a zariti zube u v r­
at i kandže u ram ena!
»Nema tu nikakvog lava!«,
m orao je podsetiti sebe. »To
sam o m atora ponovo pokuša­
va sa svojim tonskim efekti­
ma!«
Ali. . .
U odgovor n a drugi moćni
lavlji urlik, crna lica u krugu
ispred n je g a osvetli prsten od
32
zelenkastih varnica koje su
vrcale iz kam enih privezaka
na nagim g ru d im a !
N inđa oseti kako energija
prosto teče vazduhom oko n je ­
ga i nežne dlačice na njego­
vim ru k am a i te-lu se uspravi
še, kao od snažnog n ab o ja sta
tičkog elektriciteta.
Sta se događa? Da li će ti
p rivesti, kao n ek i fantastični
m in ija tu rn i akum ulatori, p ri-
m ulatori, prim iti u sebe svu
tu energiju i pran ati je u m i­
šiće njegovih protivnika, čine­
ći ih tako deseitostruko, stost­
ru k o opasnijim ?
Da!
Tela pred njim kao da su
iznenada porasla, postala šira,
uspravnija, m o ćn ija !
Možlđa je to bila sam o ilu ­
zija, stvorena neprirodnom ze
lenkastom svetiošću iskri, ali...
Oh, kako su oni iznenada
brzi!
Č itava gom ila sručila se na
njega poput pokretnog zida,
tako m unjevito da je jedva i-
m ao vrem ena da izbegne p r­
vi n a le t dugim skokom u n a ­
zad. P rignuo se da bi bio sta
bilniji, a onda i sam skočio na
pred, sa stisnutim pesnicam a
koje m u m oraju otvoriti pro­
laz, m oraju!
Pesnice m u zabrideše kao da
je p red n jim odista bio zid od
kam ena, a ne od m ekih lju d ­
skih m išića i kostiju. N inđa
oseti kako m u teške šake pa­
BORILAČKE V E Š T I N E 66
daju po ram enim a, glavi, le ­
đima, oseti oštre nokte koji
mu kao pet vrelih bodeža ski
doše kožu sa leve nadlaktice,
osati kako m u lice i grudi za­
pljuskuje k rv iz a rte rije čove-
ka pred njim , pogođenog s tra ­
hovitim k a ra te udarcem .
Koliko je to trajalo?
K ratko, naravno, kao i sva
ka borba u kojoj učestvuje je­
dan ninđa. K ada se probio k r ­
oz obruč i potrčao p rem a če­
ličnim vratim a, iza ninđe je
o s ta o . niz od četiri nepom ična
tela i jednog koje se još ko­
prcalo, nastojeći da u sa m rt­
noj borbi zari je nokte u n e u ­
m oljivi beton!
D a li će ta v ra ta biti zaklju
čana? Im a svega sekundu ili
dve pre nego što m asa ljudi
koji kao zveri reže iza njega
pristigne i baci m u se na le ­
đa. P ritisn u t uz v rata, neće
im ati prostora da im se efika­
sno odupre. Zgnječiće ga svo­
jom težinom, a onda. . .
Z aključana ili ne, v ra ta po-
pustiše pred n jim i on ih za­
lupi za sobom, navlačeći d ru ­
gom rukom jaku čeličnu r e ­
zu.
Dvojica C rnaca koji su sede
li na stepenicam a, ne znajući
šta se odigrava na drugoj s t­
ran i vrata, lagano i preteći su
se uspravljali.
Suviše sporo. ..
P re nego što je k ren u o u
novi napad, ninđa je imao do
BORILAČKE V E Š T I N E 66 33

voljno v rem ena da pogleda vu pretvorenom u hram ta ja ­

svoj plen, čvrsto stisnut u le- nstvene senke.
voj šaci. P repuštajući se prstim a de
Sivi kam en više nije razb a­ vojke koja ga je nežno i znala
civao zelene iskre oko sebe. čki m asirala, Lesli sklopi oči.
Na otkinutoj kožnoj uzici lič­ O bračun sa dvojicom ljudi na
io je na najobičniji sivi kam e stepeništu tra ja o je sam o de-
nčić zbog koga se niko n ik a ­ lić sekunde pre nego što su
da n e bi posebno uzbudio. . . se obojica našli na podu. Ži­
vi! N jihova sm rt nije bila po
* tre b n a ninđi. Čelična v ra ta su
ifc * tu tn ja la pod udarcim a pesni­
— Lepo — reče Sum iko sa ca kada je strčao niz stepeni­
gnevom u glasu. — Baš lepo... ce, odeven u pantalone i m a­
gotovo da mi je žao što jedna jicu jednog od dvojice str a ža­
od tih prokletih budala nije i- ra. Na ulici n ije bilo čak p re­
m ala m ačetu pri ruci! B ar bi više iznenađenih pogleda dok
mi uštedela ovaj posao! je trčao prem a kolim a p ark i­
Ispružen potrbuške n a leža- ranim iza ugla; okrvavljeni
ju, ponovo potpuno nag, ali sa C rnci koji nekud trče nisu bi­
da bar sa svojom prirodnom li posebno red ak prizor u Ve­
bojom kože, ninđa se tiho n a- st Padm Biču. ..
smeja. N ijedna od zadobijenih U samom Palm Biču, n a ra ­
povreda, zapravo, nije bila n i­ vno, bio bi sm esta uhapšen i
m alo opasna, n iti bi mu sm e­ zato je treb alo puno veštine i
tala u nekom eventualnom o- brzine da se ušunja u hotelski
bračunu adi se m orao p rep u s­ kom pleks »Esplanade« i dospe
titi brizi devojke, svestan da do njihovog ap artm an a. Jedan
ona svojim odglum ljer.'m gne ninđa, uostalom , sposoban je
.vam sam o p rik riv a strah koji za to; dovoljan dokaz je bio
je osetila kada ga je ugleda­ što čak n i sk rivene televizij­
la gotovo potpuno oblivenog ske kam ere po hodnicim a i li
krvlju. ftovim a nisu uznem irile služ­
Od svega je ipak bilo n a j­ bu hotelskog obezbeđenja. ..
m anje njegove krvi, ako se Što se kam era i m ikrofona
ne raču n a duga i plitka ogre­ u sam om ap artm an u tiče, oni
botina n a nadlaktici. Ipak, pro su sada u centar obezbeđenja
prenosili sliku i šum ove nači­
ročanstvo sta re C rnkinje se o- njene ranije. Nekoliko madih
stvarido: k rv ninđe pomešada elektronskih uređaja, vešto u -
se sa k rv lju na ravnom kro­ bačenih u tajn i kontrolni sis­
34
tem u a p a rtm a n u efikasno su
ih štitili od u ređ aja za p rislu ­
škivanje. Ako je sada neko, re
cimo, pratio na ekranu šta se
zbiva u ovom ap artm anu, do­
bio bi sliku para koji m irno
spava u ogrom nom bračnom
krevetu. M inijaturna kam era
iz p rtlja g a Sum iko snim ala je
taj prizor u dobrom delu p re ­
thodne noći, a ovo pre podne
devojka je iskoristila za m alu
vežbu iz prim enjene elektro­
nike. ..
— Tebi je sve ovo još sm e-
šno! — Sum iko ga snažno pije
snu po nepovređenom delu le­
đa. — O čemu, do đavola, sad
m isliš?
Ninđa podiže ru k u u kojoj
se još uvek nalazio sivi k a ­
men.
— O ovome — odgovori. —
Znaš, pre nego što nas je m a-
to ra prekinula, u p rav o je po­
činjala jedna od najlepših se­
ksualnih orgija koju sam ika­
da video. P itam se nije li i to
zasluga ovog kam enčića, de-
vojčice.
— A to tre b a da znčai?
Smešeći se, ninđa se okrete
n a leđa, izlažući telo pogledu
đevojke.
— Oh! Lesli!
— Šta je sad? Im a li nečeg
lošeg u tom e što te želim?
— Ne pokušavaj da se p ra ­
vdaš tim sm ešnim kamenom !
— nasm eja se ona. — To ti
se događalo i ran ije, dok nisi
BORILAČKE V E Š T IN E 66
znao da tak v a stv ar uopšte po
sto ji!
— Da. .. ali m i se čini da
ovako n estrp ljiv nisam bio od
svoje šesnaeste godine, u to ­
me je problem !
Ona se vešto izmače njego­
voj ispruženoj ruci.
— Čekaj malo. Rekli smo
da taj kam en tre b a pogledati
u laboratoriji, Les!
— Fulerova laboratorija u
M ajam iju je u ovo doba zat­
vorena. Dođi ovamo!
— A tvoje rane?
— Dođi. .
V rteći glavom, ona kleče po
red ležaja i spusti usne na
njegove.
— H e j! — prom rm lja n e ­
koliko tre n u ta k a kasnije. —
Pa ti si stv arn o užasno n e str­
pljiv, m ladiću!
Ne ispuštajući kam en iz le-
ve ruke, Lesli desnom strže la
ku svilu kim ona sa njenih r a ­
m ena, ne m areći što se tk a n i­
na čepa pod njegovim p rsti­
ma. Zbacujući ostatke svile sa
sebe, Sum iko se uspravi kraj
ležaja, istu raju ć i pune i čvr­
ste grudi, koje bi izgledale ne
srazm erno k ru p n e za njeno k r
hko telo da su bile sam o n eš­
to m alo veće. Ovako, pogled
na n jih donese samo novi ta
las uzbuđenja telu ninđe.
— Dođi! — reče prom uklim
glasom. — Brzo!
D rhteći čitavim teJom, de­
vojka kleče na ležaj nad n je ­
BORILAČKE V E Š T I N E 66
govim raširenim nogam a i sna
žnim pokretom dopusti njego­
vom udu da se zarije u nju.
Tiho je kriknula, zarivajući
prste ruku u m alje na njego­
vim grudim a, osećajući kako
prodire sve dublje u nju.
Ležali su potpuno nepom ič­
no nekolkio dugih m inuta, a
onda talas d rh ta ja prođe te-
lom devojke i ona još jednom
tiho kriknu, osećjući onu sla­
st koju joj je uvek donosio
dodir voljenog čoveka.
Opet dugi poljubac, a onda
ninđa prom eni položaj, okre­
nu vši se i povlačeći devojku
pod sebe. Zarila m u je nokte
u leđa i sklopila oči, savlađu­
jući vrisak koji je trebalo da
pokaže koliko joj je lepo. N i­
je uspela da ga sa v la d a ...
Č etrdeset m inuta.
Vodili su za to vrem e lju ­
bav na stotinu razn ih načina,
izm išljajući u svakom novom
tre n u tk u nove m ale ludosti za
koje su sposobni sam o oni ko
ji se odista vole. I poznaju
svaki tre p ta j tela, svaki uzdah
svog p artn era, podređujući svo
je pokrete i dodire zadovolja­
van ju njegovih želja.
— Ohhh. . . bože!
Sum iko ponovo k rik n u i na
glo se opusti, tela potpuno mo
krog od znoja.
N agnuvši se nad nju, Lesli
joj usnam a dotače bradavice
na grudim a, šaljući novi talas
tim divnim ženskim telom.
35
Tek tada shvatio je da m u je
tajan stv en i sivi kam en još u-
vek u šaci, i on je otvori, p u ­
štajući da privezak padne na
m eki tepih kraj ležaja.
— Ipak sam bio u pravu —
prošaputa i dalje prelazeći u-
snam a po telu devojke.
— U pravu? 0 čemu govo­
riš?
— 0 kam enu.
— K am enu? — up ita ona
sanjivo. — K akvom kam enu?
On se tiho nasm eja.
— Ne osećaš više želju, zar
ne?
— Da. . . ali sam um orna,
Les. . . oči mi se same skla­
paju.
— U pravo o tom e govorim.
P re sam o jednog m inuta nim a
lo ti se nije spavalo, je li ta ­
ko?
Ona s naporom otvori oči.
— Da, tako je. Misliš da. . .
ohh, pa da!
— Rekao sam ti. Taj kam en
stvarno im a moć da prik u p lja
energiju iz okoline. Ako telo
nije angažovano nekim drugim
naporom , akum ulirana energija
isprazniće se kroz seksualnu
aktivnost. Vrlo jednostavno.
— Aha. . .
— Ti spavaš, devojčice?
— M hmm. . .
O sm ehnuvši se, ninđa se u-
spravi, navlačeći laki pokrivač
preko opruženog tela zaspale
devojčice, a zatim se saže da
36
podigne neobični kam en sa po
da.
Nekoliko trenutak^. je paž­
ljivo proučavao pogledom, opi
pavajući ga kao da sam o po­
gledom i dodirom pokušava
da prodre u njegovu u n u tra š ­
njost, a onda ga nem arno od­
baci na stočič pored velike
bračne postelje.
V ratio se iz kupatila, osve-
žen, i tiho zauzeo svoje m esto
na ležaju, sklapajući oči. Noć
neće tra ja ti još dugo i treba
iskoristiti svaki tre n u ta k za
odm or i opuštenije.
Bez obzira n a svu energiju
koju taj kam enčić tam o može
uliti u njegovo telo. . .
T ridesetak m in u ta kasnije
ninđa otvori oči. Čak i u snu
njegova podsvest je bdela. a
oštra čula upozoravala su na
svaki šum i pokret u okolini.
Nije bilo razloga za uznem i
renost. Uostalom, i haragei je
ćuitao. Šum ovi oko v ra ta i tih i
koraci bili su m u već poznati.
Iznenadio je Tabasko P ita u
dnevnoj sobi ap artm an a, nag­
nutog nad otvorenim vratim a
frižidera. Odbacivši konzervu
s pivom iz ruke, P it se naglo
uspravi kad krajičkom oka pri
m eti pok ret iza sebe.
— Idi do đavoda! — prosi -
kta kroz zube. — Zar baš u -
vek m oraš tako da se šunjaš?
— Izvini, P ite — osm ehnu
se ninđa, zatvarajući za sobom
BORILAČKE V E S T I NE 66
v ra ta spavaće sobe. — Znaš,
to je i u tvom interesu.
— K ako da ne! Nije te b ri­
ga što će mi jednom tak o i
srce otkazati!
Spuštajući se sa uzdahom u
fotelju, plavokosi džin otpi
dug gu tljaj piva iz tek otvo­
rene konzerve, proučavajući po
gledam tragove noćašnjeg o-
bračuna na svom p rijatelju ,
— Koliko vidim — progu-
nđa — noćas je bilo tvrdo. C r­
nci?
— Crnci — klim nu ninđa
glavom. — A S tratm ajer?
— S tra tm a jer sedi u svom
skrovištu i ćuti — uzdahnu Ta
basko. — Ili bar p retp o stav ­
ljam da ćuti. Džoko Marsdeai
se kune da ga n ije video već
danim a.
— Ko je sad, do đavola,
Džoko M arsden?
— Ah, nisam ti rekao? Džo
ko M arsden je moj novi p rija
teOLj. Zam isli kakva slučajnost:
on radi kao S tratm ajero v telo
h ra n ite lj!
— Gle, gle! — tobože se
iznenadi ninđa. — K ako si ti
došao u priliku da upoznaš ta
ko važnu ličnost?
— U baru — uzdahnu Ta-
basko. — Čoveče, koliko rum a
taj Džoko M arsden može da po
pije p re nego što m u se jezik
potpuno razveže!
— I?
— N išta naročito. Ponudio
mi je da radim za S tra tm a je-
BORILAČKE VE S T I N E 66
ra. Večeras opet tre b a da se
nađem o, stiže novi šef S tra t-
m ajerovog obezbeđenja. Tip je
iz N ju D žersija, to je jedino
što moj drug Džoko za sada
zna.
— Vidi, vidi! K akva je po­
nuda?
— Vrlo plem enita. S tratm a-
je r očigledno veom a dobro pla
ća svoje ljude. M eđutim , ste­
kao sam u tisak da mog prija
telja Džoka nešto gricka i da
nije toliko oduševljen svojim
poslom kao što je to, recimo,
bdio do pre dva ili tri dana.
— Nije ti rekao nišita odre­
đeno?
— Ništa. U baru je nestalo
rum a, znaš, a i Džoko je po­
čeo previše da zapliće jezi­
kom.. Jedva sam ga strpao u
taksi.
— Hmmm. . . izgubili su pro
šle noći čitavu gom ilu ljudi.
K ada se nešto takvo dogodi,
čaik i novac počinje da gubi
svoju privlačnost. K akvu si
m u priču ispričao?
— Prilično klasičnu. Dobar
posao u San Francisku, ali mi
je tam o iznenada postalo v ru ­
će pod nogam a, pa sam došao
u Palm Bič kako bih što pre
potrošio zarađenu lovu. Posle
toga upao sam u društvo koje
igra poker i. . . dalje se već
zna.
— P rih v ataš ponudu?
— Šta mogu, ooveče? N au­
čio sam m nogo da trošim , a
37
ti su m e pokeraši odrali! Znaš
li ti, uopšte, koliko staje jedna
dan u »Esplanadi«?
— Znam . M oraš biti veom a
oprezan, Pite. S tra tm a je ra je
uhvatio strah, a uplašeni ljudi
strep e i od sopstvene senke.
Svakog novog ooveka držače
veoma strogo n a oku.
— To znam. I Džoko M ar-
sden m e je upozorio da S tra t-
m ajer želi sam o prvoklasne
ljude. A šta je sa tvojim C rn­
cima?
— Veoma su opasni. A ko se
dogodi da te posao S tratm aje-
rovog teio h ran ite lja dovede u
sukob sa njim a, pošalji S tra t­
m ajera do đavola i ukloni im
se sa puta.
— Da se uklonim ? Čoveče,
kakva je to šašava ideja?
— Ukloni se. Ni ja nisam
uspeo da izbegnem povrede,
zapam ti!
Tabasko P it odm ahnu gla­
vom, ali je ninđa znao da su
njegove reči im ale efekta, po­
što je plavokosi džin i suviše
dobro znao kakve su stv arn e
sposobnosti jednog ninđe.
— U redu, u redu — pro-
gunđao je, protežući se. — S u­
tra?
— S u tra si slobodan, sem
ako nem aš nam eru da se još
m alo šunjaš oko S tratm ajero -
vog skrovišta. Ne bih ti to pre
poručio.
— Ne p ad a mi n a pam et.
Džoku M arsđenu to bi se m o­
38
glo učiniti sum njivim . Vas dvo
je?
— Nas dvoje su tra smo u
M ajam iju. Kod tvog starog pri
ja te ija Fulera.
— O-ho! Ti kam enčići ipak
im aju neku tajn u , a?
Lesli zam išljeno klim nu gla
vom.
— N isam siguran da je Fu-
lerova lab o rato rija — ili bilo
koja druga lab o rato rija na sve
tu — u stan ju da tu ta jn u o t­
krije, ali vredi pokušati.
— C rnačke vradžbine?
— C rnačke vradžbine, Pite.
M e đ u tim .. . nečega u tom e i-
ma. I ja sam tu tajan stv en u
silu osetio na svojoj k o ž i...
Ćutali su i gledali jedan u
drugog. Dvojica neustrašivih
ljudi koji su za sobom ostavili
m noštvo opasnih situacija, ig­
rajući m nogo p u ta n a oštrici
noža.
»•Ovo je sada nešto sasvim
drugo«, govorili su ti pogledi.
»Čuvaj se, p rija te lju m o j...«
* m agnetnih osobina. To obično
* *
— Ovo ovde — F uler dobaci
ninđi preko stola kom ad h a r-
tije skinute sa štam pača kom ­
p ju te ra — to su rezu ltati spek
trografske analize, hem ijske
analize i anlize fizičkih osobi­
na tog vašeg kam enčića, Elđ-
ridž.
— I? K akva je presuda?
BORILAČKE VE Š T IN E 66
Fuler, zdepast čovek širokih
ram ena, zam išljeno počeša svo
ju blistavu ćelu.
— Prilično neobična, m oram
vam reći. K am en tog sastava
ne postoji na ovoj prokletoj
planeiti!
Sum iko i ninđa se zgledaše.
— Ne šalim se — Fuler je
na svoj način protum ačio taj
pogled. — Moj geolog sm atra
da je to otpadak od nekog ve
ćeg m eteorskog kam ena. Mož­
da bi pomoglo kada bih znao
tačno m esto gde je uzorak na
đen, ali vi rekoste da ne zna­
te ništa bliže.
— Ništa, sem da je verova-
tno p ren e t iz A frike — sleže
Lesli ram enim a. — N em a tra
gova radioaktivnosti?
— Ne. O tkuda vam ta ide­
ja?
— Tek tako — ninđa je po­
gledom prelazio po gusto ispi­
sanim redovim a slova i broje­
va. — Ovde vidim da u sasta­
vu preovlađuje m eteorsko gvo-
žđe, ali da nem a upadljivijih
ide zajedno, zar ne?
— Tačno. I to i čini ovaj
uzorak tak o neobičnim . Nije
ni n ajm anje m agnetičan.
— Kako bi se ponašalo oru
žje iskovano od ove vrste gvo
žđa, Fuler?
— O ružje? H ladno oružje?
O tkud znam, do đavola! Za­
što?
BORILAČKE VE Š T I N E 66
— Postoji legenda, u Ja p a ­
nu — poče Sum iko tihim gla
som — da su n ajbolji sam ura
jski m ačevi iskovani od gvo-
žđa koje je palo sa neba. Ne­
koliko prim eraka takvog oružja
još postoji i ja sam im ala p ri­
like da vidim rez u lta te a n a li­
ze tog m aterijala. Veoma su
slični ovim a ovde, Fuler.
— Ne bih znao. O ružje me.
znate, nikada nije posebno pri
vlačilo. . .
Lesli pažljivo presavi list ha
rtije i gurnu ga u džep svog
belog sakoa.
— Žao mi je što smo vam
oduzeli ovoliko vrem ena, F u ­
ler — reče — adi. . .
Fuler se nasm eja.
— Već znam šta sledi. N e­
m ojte se ustručavati, Eldridž;
Tabasko P it u svoje vrem e u-
činio m i je jednu prilično kru
pnu uslugu. Njegovi prijatelji
su i m oji prijatelji!
— P riznajem da sam laik
— osm ehnu se ninđa — ali
bih voleo kada biste ovaj k a ­
m enčić ispitali u jakom m a­
gnetnom i električnom polju.
To je izvodljivo?
— Zašto ne bi bilo? Nije mi
jasn a jedino svrha takvog eks
perim enta.
— Ni m e n i.. . ali zbog n e ­
čega im am utisak da bi rezu l­
tati bili zanim ljivi.
F uler se zamisli, a onda kli-
m nu glavom.
39
— K ad bolje razm islim , to
bi odista moglo biti zanim ljivo
— priznade. — Hmm. . . bojim
se samo da će po trajati.
— Koliko?
— N ajm anje četrdeset osam
sati. Počećem o sa slabijim , pa
zatim sve intenzivnijim polji­
ma, ne može drugačije ako ne
što odista želimo da doznamo.
E ld rid ž ...
— Đa?
N aučnik se pomalo stidljivo
osm ehnu.
— Znam da se Tabasko P it
bavi prilično zagonetnim po­
slovim a, pa pretpostavljam da
su i vaši p o slo v i.. . slični. . .
— Đa? — ponovi ninđa.
— Šta, zapravo, očekujete
od ovog istraživ an ja? Imam
utisak da očekujete da m oja
laboratorija sam o potvrdi ono
što vi već znate, ili bar n aslu ­
ćujete!
Ponovo k ratk i pogled izm e­
đu ninđe i devojke. Ona jedva
prim etno klim nu glavom.
— U p ravu ste, F uler — re
če Lesli. — Im am razloga da
sm atram kako taj neupadljivi
kam enčić deluje kao neka v r ­
sta akum ulatora sposobnog da
iz okoline prik u p lja slobodnu
e n e rg iju !
Fuler tiho zvizmu, obrćući
m eđu prstim a tajan stv en i uzo
rak.
— N auka kaže da takvo n e ­
što nije moguće, Eldridž.
40
— Tačno. Uopšte, nau k a je
veom a često tvrdila kako je
nešto nemoguće.
F uler se glasno nasm eja, od
bacujući kam enčić koji se za­
k o trlja po pisaćem stolu p re tr
panom hartijam a.
— Slažem se s vam a! Sva­
kako vredi pokušati. . . a ako
slučajno dokažem o taj efekat,
biće to k ru p an događaj za sv­
et nauke. Već vidim neke svo­
je m udre kolege kako nagvaž-
d aju po dva sata tvrdeći da ta
kav kam enčić ne može posto­
jati!
— Nimđa klim nu glavom,
ustajući.
— U redu. Sam o još nešto:
molio bih vas da nikakve r e ­
zultate ne objav lju jete pre ra
zgovora sa mnom.
— To se podrazumeva. Cu-
ćemo se onda za dva dana. U
redu?
— U redu. H vala vam, F u ­
ler. . .
N jih dvoje su ćutali dok je
niski »porše«, iznajm ljen u P a ­
lm Biču, gutao prostor koji je
taj grad odvajao od M ajam i-
ja.
— Les. . .
— Molim, devojčice?
— Oni oblaci na horizontu...
pogledaj. ..
N inđa ćutke klim nu glavom.
Mnogo pre nego što su se cr­
ni olujni oblaci pojavili na
nebu, najav ljen i suvim vrelim
vetrom koji je dizao prašinu
BORILAČKE V E S T IN E 66
sa kolovoza, on je osetio upo­
zorenje harageija.
Sum iko je svakako os etila
nešto slično, ali je prom enu u
svom raspoloženju protum ači­
la kao običnu nelagodnost ko­
ju svako od nas oseti pred o-
luju.
»Kiša, oblaci, m unje. . . sve
to je nešto sasvim obično«, mi
slio je ninđa, ne sm anjujući
brzinu. »Opasnost će doneti ne
što sasvim , sasvim d ru g o ...
iako još ni ja ne znam kakvo
će ona lice ovoga p u ta uze­
ti . . .«
— Sprem a se oluja, devoj­
čice — reče naglas.
— Obična oluja? — nešto u
njegovom glasu upozorilo je
Sumiko.
— Ne. Neće biti obična.
Njegove oči proučavale su
vozila kraj kojih su prolazili,
vozila na suprotnoj traci, sve
detalje pored ivica puta, sve
m račnije nebo nad njim a. P ri
brzini od stotinu, stotinu dva­
deset m ilja na sat, to je bio za
datak za koji je sposoban sa­
mo jedan ninđa.
U njegovoj podsvesti, h a ra -
gei pojača svoje signale. Za
ninđu je to bio znak da treba
da skine nogu sa papučice ga
sa, odlažući tako — za neko­
liko sekundi ili nekoliko m inu
ta — su sret sa opasnošću.
P ored njega, Sum iko je sa­
da sedela potpuno m irna i pri
brana, ne dopuštajući da strah
BORILAČKE VE S T I N E 66 41

ili briga za voljenog čoveka Ne. . . iole iskusan vozač sh ­

naruše n jen o sam opouzdanje. vatio bi da nem a nikakvih iz­
I sam a m ajstor borilačkih veš gleda da to postigne n a auto-
tina, znala je od kolike je v a­ -putu sa tri široke trake. H i­
žnosti u n u tra šn ji m ir za tač- tri »porše« uvek bi našao do­
nu procenu situacije i nalaže­ voljno prostora da se provuče
nje najboljeg izlaza iz nje. i izbegne sudar.
Jed n a za drugom , velike žu­ K ao da odgovara na neizre-
te table upozoravale su da je čeno pitan je ninđe, kam ion na
pred njim a raskrsnica sa p u ­ glo skrete ulevo, probijajući
tem koji iz u n u tra šn jo sti Flo­ čeličnu ogradu izm eđu dveju
ride vodi na obalu. tra k a kao da je način jen a od
— D rži se dobro — reče ni vlažnog kartona. Nepomičnog
nđa tiho. — U skoro će. . . lica, ninđa ukloni nogu sa pa
Pogled m u je bio u p rt p ra ­ pučice gasa i p ritisnu kočnicu.
vo napred, prem a dvostrukoj — Les! — vrisnu Sumiko.
traci au to -p u ta koja se u p er­ Čak i n jen i izvanredni refle-
spektivi sužavala pred njim . kli nisu bili dovoljno h itri da
Taj deo puta, na sreću, p otpu­ procene kako im zapravo ne
no je prazan; bar neće ugroža p reti nikakva neposredna opa
vati druge ako budu potrebni snost.
.neki iznenadni m anervi pokre Blago okrenuvši volan, Le-
tljivim »poršeom«, n aviknutim sli prestade da koči i ponovo
na velike brzine. dodade gas. P ostavljen ukoso
Tamo, u suprotnoj traci. . . preko njihove tra k e puta, k a ­
kam ion. . . mion je sada potpuno blokirao
N alik ogromnom prepotops- prolaz, prisiljavajući ih da sa
kom čudovištu, kam ion koji je au to -p u ta siđu na o d v o jak ,k o ­
dolazio iz suprotnog pravca, od ji će ih pola m ilje dalje izve­
Palm Biča, rastao je iz seku­ sti na poprečni p u t prem a o-
nda u sekund. Čim je ugledao bali.
njegove obrise na drugoj stra — Ah, to bi hteo, p rija te ­
ni raskrsnice, ninđa je bio si­ lju! — procedí ninđa kroz zu­
guran da upravo ta zahuktala be. — Vrlo dobro!
m ašina nosi opasnost. K oristeći prostor koji m u je
K akvu ? davala široka asfaltna tra k a
Sta će vozač kam iona uči­ odvojka, nin đ a načini m anevar
za koji bi čak i konstruktori
niti? Preći n a njihovu tra k u u »poršea« rekli da je nemoguć.
nam eri da uništi »porše« u di B lokirajući točkove u pravom
rektnom sudaru? tre n u tk u pritiskom na kočnicu,
42
on okrete nisko vozilo u luku
neverovatno malog poluprečni
ka, samo jednim bokom na tre
n u ta k očešavši čeličnu ogradu
odvojka.
Gum e zaškripaše po asfaltu
i »porše« se zaustavi uz sam u
kabinu nepokretnog kam iona,
čiji je m otor i dalje gnevno
brundao. Jedan pogled bio m u
je dovoljan da shvati kako vo
žila koja dolaze za njim a im a­
ju dovoljno vrem ena i prosto­
ra da se zaustave kada opaze
poprečeni kam ion. Dajući Su-
m iko znak da ostane na m e-
stu, on iskoči iz otvorenih ko­
la i prilete v ratim a kabine ka
miona.
U nezvereno crno lice iza sta
kla, ogrom ne beonjače očiju
raširen ih od straha. Iznenađen
m anervom ninđe, vozač kam i­
ona nije imao vrem ena čak ni
da ščepa m ačetu položenu na
seđište kraj njega pre nego što
je Lesli uleteo u kabinu i šče-
pao ga obem a ru k am a oko
vrata.
Pod njegovim naletom v ra ta
na drugoj stran i popustiše i
dva tela se nađoše na asfaltu.
Ninđa je prvi bio na nogam a;
k ratak, precizan udarac ivicom
dlana u slepopočnicu odbaci
Crnca u stranu, gde ostade da
leži, komično zgrčenih nogu
pod snažnim telom.
Jednim skokom, Lesli se o-
p et stvori u kabini kam iona i
BORILAČKE V E Š T I N E 66
oslobodi kočnicu, naglo doda­
jući gas.
Blagi nagib prem a odvojku
koji je vodio udesno bio je sa
svim dovoljan da džina krene,
najp re lagano, a onda sve b r­
že.
Ninđa iskoči iz kam iona, če
kajući da dugo vozilo potpuno
oslobodi tra k u auto-puta.
K ada se »porše« ponovo u -
kazao pred njim , on ščepa o-
pušteno telo Crnca i grubo ga
sabi u uski prostor iza n jiho­
vih seđišta, ne obraćajući paž­
n ju na zapanjene poglede koji
su iz red a zaustavljenih vozi­
la p ratili šta se događa. Čelič­
na ograda odvojka već je puca
la pod pritiskom kam iona koji
se tre n u tak kasnije sručio niz
tra v n a tu padinu, koseći krhko
drveće kao palidrvca.
Pre nego što je bilo ko od
vozača dospeo da reaguje, čak
da otvori v ra ta svojih kola, »po
rše« je već leteo punom brzi­
nom u pravcu Palm Biča; os­
vrnuvši se, sa osm ehom na pre
planulom licu, Lesli odm ahnu
glavom.
— Lepo zam išljeno — reče.
— P itam se samo kakva li nam
je zaseda bila p riprem ljena na
tom odvojku.
— Nisi video?
— Ne. Za to odista nišana
im ao vrem ena. Ti jesi?
— Da. Đvoja kola, dva ve­
lika »ševroleta« sta ja la su sa
obe stran e puta, sprem na da
BORILAČKE V E S T IN E 66
nam još jednom prepreče put.
Puna ljudi.
Lesli klim nu glavom.
— Ti sinovi lava se ne šale,
zaista.
— Ne, ne šale se. Šta ćeš
učiniti sa ovim m om kom iza
nas?
— Porazgovaraćem o na n e­
kom tihom i m irnom m estu, a
onda ću ga pustiti. '
— P u stiti? Les, to je pono­
vo jedan protivnik više!
— Poslaću ga starici sa po-
slednjom ponudom za m ir sa
m oje strane. M oram to učiniti,
ne želim ponovo da prolivam
njihovu krv.
Suiniko zavrte glavom.
— P razan gest, Lesli. Dovo­
ljno si mi rekao o njim a da
bih znala kaiko neće doneti ni
kakve rezultate.
— Toga se i ja plašim . N ji­
hov fanatizam im a suviše d u ­
boke korene. Nim alo čudno;
snaga lava koju stvarno oseća
ju u sebi čini ih sam ouvere-
nim. Moj sukob sa njim a nije
uspeo da ih ubedi kako posto­
je i opasniji protivnici od njih.
— Misliš da naslućuju da si
t i . . . ninđa?
— Ne. Sigurno ne. Štaviše,
oni m nogo m anje znju o m eni
nego ja o njim a, a to je p re ­
dnost, zar ne?
— Jeste, ah sam o pod uslo-
vom da pronađeš način da n e­
43
kako neutrališeš dejstvo tog
kam ena. To je ono čemu se
nadaš od Fulera, zar ne?
— U pravo to. Prem da su­
m njam da će sve biti jedno­
stavno. Razlog više da ponu­
dim m ir, devojčice!
— Onda to učini, a zatim i-
demo da potražim o neki drugi
hotel.
Lesli je iznenađeno pogleda,
a onda klim nu glavom, shvata
jući zbog čega je to rekla.
— Da, u pravu si. Dobra po­
lovina posluge tam o su Crnci;
neko od n jih radi za sektu, bez
sum nje, i p rati naše k retanje.
To ne smemo dozvoliti.
— Tvoj instik t je još jednom
bio u pravu — nasm eši se de-
vojka — kada nisi želeo da
oružje i oprem u ninđe sakriješ
u apartm an u . Im am predlog:
zašto ne bismo iznajm ili jedan
od onih bungalova na obali oke
ana?
— Dobra ideja. To ćeš onda
ti učiniti, pošto sačekaš da ti
se P it javi. Mene i ovog m om ­
ka istovarićeš na nekom m ir­
nom m estu, ne suviše daleko
od grada, kako bism o se mogli
v ratiti pešice posle našeg m a­
log prijateljskog razgovora.
— A šta a k o .. .?
— Šta ako?
— Šta ako se P it ne javi,
Les?
44
* de, na noge. On ne voli da
Jjc
P it se već zapravo bio javio
u tre n u tk u dok su n jih dvoje
govorili o njem u, ali Sum iko
to n ije m ogla znati. O setljivi
p rijem nik skriven u drveću u
blizini S tratm ajero v e rezidanci
je (vila zvuči suviše skrom no
za ogrom nu kučerinu sa tr i ba
zena za plivanje) već je na m i­
n ija tu rn u kasetu zabeležio ne­
koliko poruka, uglavnom opis
onog dela kuće koji je P it vi­
deo i opis načina obezbeđenja
prostranog parka oko nje.
Ah, je na nesreću, bilo tač-
no i ono što joj je reklo pređo
sećanje, jer. ..
— H e j! — lice Džoko M ar-
sdena bilo je podbulo od ru m a
i od um ora, ali su m u oči opa­
sno svetlucale kada je stao
kraj ležaja na kojem se P it od­
m arao od svog prvog noćnog
dežurstva u S tratm ajerovoj re
zidenciji.
Sa ru k am a pod glavom, P it
m u se tobože sanjivo isceri.
— Šta se dogodilo, Džoko?
N eka gužva?
— Gazda hoće da govori s
tobom, m om ak.
— Gazda glavom ? Oho! Če­
m u mogu da zahvalim za tu
čast?
— Voli da porazgovara sa
svakim novim m om kom — sle
že M arsden ram enim a. — H aj­
BORILAČKE V E Š T I N E 66
čeka!
— U redu, u redu. . .
N eprestano praćen podozri-.
vim M arsdenovim pogledom,
P it obuče čistu košulju i na
brzinu zagladi nem irn u kosu,
grozničavo razm išljajući o n e ­
očekivanom pozivu..
S tra tm a je r nije do sada gu­
bio previše vrem ena sa svojim
telohraniteljim a, prepuštajući
taj posao šefu obezbeđenja.
Sam M arsden m u je to rekao
koliko juče. A sada. ..
»Nešto sum njaju, prokleti bi
li!«, pomisli. »Možda m e je ne
ko video k ak o šapućem u skri
veni predajnik. . . ili kako se
šunjam tam o gde mi nije m e-
sto. . .«
P rostorija u krilu zgrade
prepuštenom ljudim a iz obez­
beđenja bila je prazna. Jedan
dobar udarac i M arsdena bi,
bar na neko vrem e, skinuo s
v rata. M e đ u tim .. .
Džoko M arsden je bio isku­
san lisac. Ako bilo šta sum ­
nja, a već je sasvim jasno, da
sum nja, negde iza onih v ra ta
čekaju još dva ili tri momka,
sa pištoljim a u rukam a. Možda
M arsden u rukam a nem a ničeg
opipljivog i napad na njega sa
m o bi m u poslužio kao defini­
tivni dokaz da je P it ubačeni
špijun.
— 0 k e j ! — reče Tabasko
sa svojim uobičajenim blista­
BORILAČKE V E Š T I N E 66
vim osmehom n a licu. — Mo­
žemo!
M arsden ga propusti ispred
sebe, još jedan znak nepove-
renja. I dalje se cereći, P it o t­
vori v rata i izađe u hodnik.
Dvojica m om aka stajali su
u blizini, naizgled zadubljeni u
vrlo zanim ljiv razgovor. Loši
glum ci; čak da do ovog tre n u ­
tka nije posum njao da je o t­
kriven, P ita bi upozorili pogle
di koji mu dobaciše ispod oka.
— Čekaj! — zapoveđi M ar­
sden iza P itovih leđa. — Ova­
mo, desno!
— U kuhinji? Niie valjda
gazda tamo, Džoko?
— Samo napred, ortak!
Sdegnuvši ram enim a, P it od-
g u m u v ra ta i uđe u pro stran u
odaju koja je blistala od čisto­
će, potpuno prazna.
— Ta v ra ta tu. Otvori ih,
Pite.
»Ah, ipak sam bio u pravu«,
m islio je Tabasko pružajući ru
ku prem a vratim a. »T ajanstve­
ni šum koji sam čuo u blizini
ovog m esta ipak je poticao od
skrivenog lifta!«
Iza najobičnijih drvenih v ra ­
ta , ko ja čak nisu bila ni zak­
ljučana, nalazila su se druga,
čelična. Pored Pita, M arsden is
pruži ru k u i dotače jedno m e-
sto na zidu, označeno samo je ­
dva prim etnom tačkicom boje
nanetom n a goli zid. Čelična
v ra ta skliznuše u stranu, otva
45
ra j ući prolaz u usku kabinu
lifta.
Bilo je m esta tam an toliko
da stanu dva kru p n a čoveka i
P it se pribi uza zid, ostavljaju
ći prostor za M arsdena.
Ovaj se, m eđutim , izmače
korak unazad. Čelična v rata
već su se ponovo zatvorila,
mnogo brže nego dok su se
k reta la u suprotnom pravcu.
— Hej! — pobuni se Pit. —
Š ta ovo. . . oh, do đavola!
Mrikli m rak. Boreći se sa kla
ustrofobijom , P it prisili sebe
da ostane potpuno m iran. Ne
računajući glasnu psovku koja
m u pređe preko usana, n a ra ­
vno, ali je to bila očekivana
reakcija koja neće biti sum nji
va onim a koji ga m ožda u o-
vorn tre n u tk u slušaju.
»Da li da se oslobodim p re­
dajnika?«, prođete m u kroz gla
vu. Ne. . . neko će sasvim si­
gurno zaviriti u lift i pronaći
ga, je r ovde nem a načina da
ga sakrijem . Ko zna, možda
oni nem aju ničeg osim prazne
sum nje!«
Čitav m in u t kabina ostade
nepokretna. Dva m inuta. . .
Tri. . .
— Ovo ćeš m i platiti, M ars­
den! — zaurla Pit, škrgućući
zubim a, siguran da ga drugi
čovek može čuti. — K akvi su
ovo glupi trikovi, prokletstvo?
Malo je ljudi koji će uspeti
da sačuvaju prisustvo duha u
ovakvim uslovim a. U neku r u ­
46
ku, ispitivanje je već počelo,
zaključi Tabasko; klaustrofobi­
ja im a moć da neke ljude do­
vede do granice nervnog slo­
ma.
Sam o što on nije taj, do đa­
vola!
P et m inuta. . . šest. . .
Deset m inuta.
Oslonjen o zid, Tabasko P it
je tiho zviždukao, boreći se sa
osećajem da se zidovi oko n je ­
ga približavaju jedan drugom
i da u nevelikom prostoru im a
sve m anje vazduha.
»Ne budi šašav, Pite!«, upo­
zori on sebe u času kad mu
kroz glavu prolete pom isao da
ga je M arsden ovde i zatvorio
da ga uguši. »Ima i drugih na
čina da te lik vidiraju kada to
požele. .. a niko pametam ne
bi ukio uhodu p re nego što do
zna ko ga šalje i zbog čega!«
Pod lifta iznenada zađrhta i
kabina se pokrete.
Naniže!
N jegova dosadašnja oprezna
rasp itiv an ja i ono što je uočio
posm atranjem nisu ukazala na
to da S tra tm a jer ispod svoje
kućerine ima i podzem no skro
vište, ali ta činjenica ipak ne
iznenadi Pita. Lopovi vole tih a
i skrovita m esta za svoje p r­
ljave poslove, a ono što je pod
površinom zem lje uvek je n a j­
m anje upadljivo.
»Gotovo stotinu stopa«, za­
ključi P it kada se lift konačno
BORILAČKE VE ST I N E 66
zaustavio. » S tra tm a jer se odi­
sta duboko zavukao!«
V rata skliznuše u stran u i
P it sklopi oči da ih zaštiti od
jake svetlosti koja iznenada
prodre u u n u tra šn jo st lifta. O-
svetljene sa leđa, video je sa­
mo ko n tu re dvojice snažnih i
visokih ljudi, ali je njihov stav
jasno govorio da su oni sprem ­
ni na sve.
Ipak, nisu im ali nikakvog
oružja u rukam a. Dobar znak;
oni i- ne sanjaju za šta je sve
Pit sposoban. . .
Poznavao je ovu dvojicu. Ovaj
k rupni ćelavi je Šveđanin, bi­
vši m ornar; drugi je Južnjak,
Lavern ili tako nekako. . .
— Hej, momci! — uzviknu
on sa vidnim olakšanjem na li
cu. — Sta ovo znači? M arsden
m e je. . .
— Zaveži! — k ratk o reče
Šveđanin. — Hajde, idemo!
Goli betonski hodnik, druga
čelična v ra ta na njegovom kra
ju. L avern prvi prođe kroz
njih, sačeka da prođu i P it i
Šveđanin, a onda ih zaključa
i gurnu ključ u džep svojih pa
ntaiona.
U sledećoj prostoriji zidovi
su bili prekriveni otrcanim ta ­
petam a; dva ležaja, stočić, te ­
levizor, zadah duvamskog dima
koji uređaj za ventilaciju nije
uspeo da izvuče. Ova m ala oda
ja takođe služi ljudim a iz obe-
zbeđenja. S tra tm a jer će biti
BORILAČKE V E S T I N E 66
tek iza onih vrata, u susednoj
prostoriji. . .
Mnogo luksuznije uređenoj,
naravno. Čak raskošno. ..
S tra tm a jer je stajao na sre­
dini velike prostorije uređene
kao m ešavina salona i radne
sobe uspešnog poslovnog čove-
ka. U jednom uglu kožna ga­
rn itu ra za sedenje i veliki bar,
u drugom pisaći sto, term in al
kom pjutera, tele p rin e tri koji
iza plastičnih pregrada bešum -
no gom ilaju trak e od hartije.
Visok, vrlo vitak, uskog a ri­
stokratskog lica, sa plavim b r­
kovim a i proredenom plavom
kosom, pažljivo zalizanom una
zad sa visokog čela. M utne pla
ve oči koje pažljivo posm atra-
ju Tabasko P ita kao da se p i­
ta ju kakva je to neobična živo
tin ja pred njim .
»Ti me prezireš, a?«, pom i­
sli Tabasko P it uzvraćajući mu
pogled. »Pa, tu smo n a istom,
o rtak ; i ja prezirem tebe!«
— Tabasko Pit, a? — reče
S tra tm a je r visokim , gotovo že
nskim glasom, ali u tom glasu
nije bilo ni tra g a nekoj slabo­
sti. Za S tra tm a jera njegov gl­
as bio je dobro naoštreni nož
koji ne štedi protivnike. — I-
m aš li ti još kakvo ime, p ri­
jate lju ?
— Ne, nem am , m ister S tra t­
m ajer. Odgajili su m e na m e-
stu gde do im ena nikom nije
bilo naročito stalo. . .
47
— Aha. . . Za koga radiš, Ta
basko?
— Za vas, m ister S tratm ajer.
Džoko M arsden je. ..
Iza njega, Šveđanin prebaci
težinu tela s jedne noge na
drugu. Protum ačivši šta zna­
či šum iza njegovih leđa, T a­
basko se hitro izmače i teška
Sveđaninova pesnica prom aši
svoj cilj, P itov desni bubreg.
— H e j! — povika Pit. —
Sta ovo znači, do đavola?
Cereći mu se u lice, Lavern
poteže pištolj iz džepa i otko-
či ga, ubacujući izvežbanim po
kretena. ru k e m etak u cev.
— Ne m rdaj! — procedi k r­
oz zube. — Nemoj me prisilja
vati da upropastim gazdin te ­
pih, m om ak!
N alik m ački koja se šunja,
S tra tm a je r obiđe pisaći sto i
sede u visoku fotelju, prouča­
vajući P ita pogledom.
— N em am vrem ena za ig ra ­
nje, Tabasko P ite — reče sa
dosadom u glasu. — Đžoko Ma
rsden je budala koja previše
pije. Još jedna ovakva greška
i može m u se dogoditi da ga
pošaljem na plivanje do Veli­
ke Baham e. Ko te je poslao
ovam o? FBI?
— Ja dži-m en? Ko vam je
rekao tu glupost, m ister S tra t-
m aj er ?
— Potcenjuješ me, Tabasko
Pite. P rethodni vlasnik ove ku
će, ako nisi znao, bio je m alo
na svoju ruku. V lasnik ogro­
48
m ne firm e za elektronske kom
ponente u Dalasu. . . Jedino če
ga se plašio bio je atom ski ra t
i zato je i podigao ovo skloni­
šte, još pre dvadeset godina.
U m ro je od srca, jadnik; kao
što sam uvek tvrdio, m lade i
v atren e žene opasnije su od ato
m ske bombe, ha-ha-ha! Ne
znaš zašto ti sve ovo govorim ?
— Ne. Č ujte, ja. . .
— Sačekaj da dovršim ! K u­
ća i sklonište puni su elektron­
skih spravica. Je d n a od njih
rekla m i je da neko emi/tuje
signale sa m in ijaturnog radio-
-pređajnika. Počelo je to u vre
m e kada si ti stigao, ovam o;
zaključak je prilično jasan, zar
ne?
Iscerivši se, P it rezignirano
sleže ram enim a. M ozak m u je
grozničavo radio; sada, kad
zna da je otkriven, tre b a brzo
sm isliti priču koja će S tratm a-
je ra sprečiti da ga odm ah li­
kvidira. Svaki sat je dragocen,
možda i svaki m inut.
Kad shvati da P it više nije
u sta n ju da se javlja, Lesli će
stići ovamo. Izgledi da uspe,
naravno, bili su m inim alni, po
red izvrsnog S tratm ajerovog
obezbeđenja i ovog betonskog
bunkera duboko pod zemljom,
ali. . .
— U p ravu ste, m ister S tra t
m ajer — reče tiho. — Ja radim
za FBI. . .
S tra tm a jer se hladno osm e-
hnu.
BORILAČKE V E Š T I N E 66
— K ako otkrovenje, a? Gde
je taj pred ajn ik ?
P it laganim pokretom smače
sa v ra ta tanki srebrni lančić
sa m edaljonom i položi ga n a
sto.
— To je to. M orate, m eđu­
tim , im ati u vidu da on nepre
kidno radi i da ovaj razgovor
naši lju d i slušaju, m ister S tra t
m a je r !
— H e-he! Ti to samo misliš,
Tabasko Pite! Ti to sam o m i­
sliš!
O brćući m edaljon u šakam a,
S tra tm a jer se još jednom gla
sno i podrugljivo nasm eja.
— Čim su m oji uređ aji uhva
tih signale — produži smešeći
se — nared io sam da se tvoj
p red a jn ik om eta. Jedino što
će tvoji p rija te lji čuti biće n e ­
razum ljivo p ištanje i šuštanje,
kažu mi. K ako se o tv ara ova
prokleta stvar?
— To već ne bih znao —
sleže P it ram enim a. — N ikada
m i nisu pokazali. ..
— Je li? Uostalom, n ije ni
bitno — S tra tm a jer baci m e­
daljon na sto; telefon n a n je ­
govom stolu zacvrkuta i on le
nim pokretom dohvati slušali­
cu.
— Da? — reče ne skidajući
pogled sa Pita. — Da, d a .. . U
redu, jasno m i je. U redu, 'ka­
žem, doći ću o d m a h ...
V ratio je slušalicu na m esto
i hladno se osm ehnuo Pitu.
BORILAČKE V E Š T I N E 66
— N eko gore te voli, T aba-
sko Pite. M oram da odem, pa
ćemo naš ugodni razgovor od­
ložiti n a neko vrem e. Nemoj
se u zbunjivati, vraćam se si­
gurno, a dotle, im am m esto
gde ćeš moći na m iru da ra z ­
m išljaš o svom glupom poku­
šaju.
— Sam o da ne bude onaj
prokleti lift — prom um la Ta-
basko, više za sebe, ali ga je
S tra tm a je r čuo.
— Neee, neće to biti lift.
K ad je ovo sklonište građeno,
bivši vlasnik kuće insistirao je
da se u redi i skladište za h ra ­
n u k o ja bi m u m ogla om ogu­
ćiti da ne izlazi nekoliko godi­
na. Taj prostor je sada p ra ­
zan. . . i vrlo m račan. A kažu
m i da je u njem u i prilično
hladno, znaš. . . Dakle? Hoćeš
li odm ah da ispričaš svoju p ri­
ču ili da sačekaš moj p o v ra­
tak ?
P it uzdahnu. Ledena podze­
m na jam a i potpuna tam a, to
n e zvuči nim alo prijatno. . .
Ipak, proći će izvesno v re ­
me, a to je ono što m u je u
ovom tre n u tk u najpotrebnije.
Uostalom,, m a kako m ali bili,
izgledi da ga Lesli izvuče iz
nevolje ipak postoje. A ltem ati
va zapravo i ne postoji, jer
ako pom isli da je doznao do­
voljno, S tra tm a jer će ga h lad ­
nokrvno likvidirati. ..
— U vek m e je zanim alo da
vidim kako izgleda jedno od
49
tih atom skih skloništa, S tra t­
m aje r — reče on sa uzdahom .
— Što se m ene tiče, sprem an
sam za obilazak. . .
*
Hc
U jednostavnoj odeći, sa cr­
nim naočarim a n a licu i belim
štapom u ruci, ninđa je hodao
u h čam a onoga što se može n a­
zvati centrom Vest P alm Biča,
ako ni zbog čega drugog, a
ono zato što je tu poslovno sre
dište naselja i nekoliko veli­
kih robnih kuća i restorana.
Vest Palm Bič, zapravo, i n e ­
m a centra, je r se u njem u n a j­
češće sam o spava, s obzirom
da većina onih koji uopšte r a ­
de svoj posao nalazi u Palm
Biču, na drugoj obali jezera.
Slep čovek, sa belim štapom
u ruci, veom a je upadljiv, po­
m islili ste?
G re šite !
Ne tak o čest, ali ipak običan
prizor, zar ne? N em ate nikada
razloga da zagledate u lice pod
crnim naočarim a, ako n i zbog
čega drugog, a ono zbog nela­
godnosti koju tak av pogled iza
ziva.
S druge strane, m aska slep-
ca sav ršen a je za onoga koji
neopaženo želi da vidi sve oko
sebe. H odajući lagano, dodiru­
jući povrem eno vrhom _ stapa
zid ih ivicu pločnika, n in đ a je
50
svu svoju pažnju usm erio sa­
mo na lica prolaznika, lica Iju
di iza prozora autom obila ili
stakla barova i restorana.
Pre ili kasnije, znao je, sre-
šće jedno od onih lica koja je
prvi p u t video na ravnom kro
vu, dok je tra ja o neobični ob­
red. Sva ta lica bila su u reza­
na u njegovu m em oriju i je­
dan pogled biće dovoljan da
prepozna prvo koje opazi na
ulici. ..
Nije, m eđutim , lice bilo ono
što mu je iznenada privuklo
pažnju, već vitki bokovi koji
su se lagano njih ali pod jarko-
crvenom kratkom suknjom . Đu
ge noge, kosa, to uspravno, po
nosno držanje. ..
Znao je tu devojku. Ona mu
je, tam o u hram u, prišla potpu
no naga i nekoliko tre n u ta k a
držao je u zagrljaju to divno
i uzbudljivo telo.
Ne ubrzavajući korak, nin-
đa oprezno sk rete u uski p ro ­
laz izm eđu dve zgrade. Zadrža
vajući dah pred užasnim sm ra
dom gomile otpadaka, on od­
baci naočare i beli štap. Sa ma
skaradom je završeno, našao
je ono što je tražio.
Je ftin i sako takođe slete sa
njegovih ram ena i ostade na
gomili đubreta. Ispod njega
nosio je sam o m ajicu koja je
otkrivala snažne m išiće grudi
i ram ena.
H itrim korakom krenuo je za
đevojkom u crvenoj suknji i
BORILAČKE V E S T I N E 66
tesnoj m ajici sa bretelam a ko­
ja, bez sum nje, o tkriva dobar
deo n jen ih savršenih grudi. To
pokazuju lica m uškaraca koji
joj dolaze u susret, poneki gla­
san zvižduk divljenja, sirene
kola koja prolaze pored nje.
— Zdravo! — reče ninđa
dostigavši je i nastavljajući u-
korak sa njom.
Ona ga iskosa ošinu pogle­
dom, ne naročito uznem irena.
N ajzad, ovako zgodna devojka
m orala se navići da joj nepo­
znati m uškarci često prilaze na
ulici.
Istina, nikada ovako zgodni
m uškarci. . .
— Mi se poznajem o? — upi
ta crna devojka hladnim gla­
som. N jene oči, m eđutim , go­
vorile su nešto sasvim drugo.
— Đa — osm ehnu se Lesli.
— Samo što će ti biti p otreb­
no m alo više napora da me se
setiš ?
— Hmm. ..
— Zamisli da mi je lice cr­
no. I da sam nag, recim o. . .
Ona ga n a jp re zbunjeno po­
gleda, a onda joj se oči raširi-
še od iznenađenja.
S trah u njenim očim a go­
vorio je dovoljno. N inđa je šče
pa za nadlakticu pre nego što
je i otvorila u sta da glasno kri
kne.
— Nemoj vikati! — reče o-
štro i tiho. — Ne bih želeo da
te ubijem !
BORILAČKE V E S T I N E 66
Ona prisili sebe da ostane
tiha. Da, ovaj čovek ovde m o­
gao je ubiti jednim jedinim
udarcem , već je videla kako
on to č in i.. .
— Gde možemo na m iru da
razgovaram o? — Imaš stan?
Sam a si?
Ona klim nu glavom. Ninđe
su m ajstori hipnoze; k ad a to
žele, njihovom sugestivnom gla
su niko se ne može odupreti.
— Da. . .
— Blizu?
— Tu. . . sledeći blok. . .
— U redu. Povedi me. Samo
m irno, ništa ti se neće dogodi­
ti!
Zgrada u koju ga je uvela
m ogla se pohvaliti za Vest P a ­
lm Bič neobično čistim stepe­
ništem . I stan na drugom spra
cu, nevelika dnevna soba sa ku
hinjom odvojenom zavesom, mi
n ija tu rn o kupatilo i jedva n e­
što veća spavaća soba, bio je
čist i uredan.
Završivši sa pregledom sta­
na, ninđa se v rati devojci koja
je, još uvek ukočena od s tr a ­
ha, sta ja la nasred dnevne so­
be.
—• M udro si uradila što nisi
pokušala da pobegneš — reče
tiho. — Kako se zoveš?
— M ajra. .. M ajra A nder-
s o n ...
— V rlo dobro, M ajra. Zai­
sta ti neću ništa. . . želim sam o
da mi kažeš gde mogu da n a ­
đem staricu sa glasom la v a ...
sr
Oči devojke se ponovo raši-
riše od strah a i ona ustu k n u
j edan korak.
— N e .. . n e ...
— Ne smeš m i to reći?
— Ne. . . ne mogu. .. um rla
bih ako bih ti to rekla, veruj
mi!
— U m rla? K ako?
— Ne znam. .. ali se to je ­
dnom već dogodilo. N jene m o­
ći su. .. neshvatljive. ..
Svaki ninđa je p ravi detek­
tor laži. D evojka je odista ve-
rovala u ono što mu je rekla
i više nije bilo bitno da li je
to istina ili ne.
Ako čovek po veruj e da će
um reti ako učini određenu st­
var, odista to poveruje, onda
će ga sm rt stići. Moć sugestije
je zaista velika, a naročito ako
joj p u t u tab a p rim itivni kult
u koji ova devojka veruje. . .
N inđa se osm ehnu. M ora bi­
ti oprezan, bez obzira na to ko
liko m u se žuri.
— U redu — reče m ekim
glasom. — Neću te onda p ri­
siljavati da mi to kažeš, M aj­
ra. D o đ i.. .
Ona ukočenih leđa načini ko
ra k prem a njem u. N inđa joj
položi ru k e na ram ena, gleda­
jući je u oči.
— Ti si tako lepa — govo­
rio je tiho. — Da li me se se-
ćaš? One noći kada smo bili
nagi, oboje, pod toplim nebom.
Sećaš li se mog tela, m oje že­
lje?
 52 BORILAČKE V E S T I N E 66

Osetio je kako se gola ra m e ­ Bila je sprem na da ga p ri­

n a pod njegovim šakam a opu mi, vlažna i vrela, uzdrhtala.
štaju, ali je nastavio da govo­ K ičm a joj se povila u luk k a ­
ri tihim , hipnotičnim glasom. da je naglo prodro u nju, a
— J a tebe užasno želim, M a- onda se prepustila, stežući ga
jira.. . i znam da i ti želiš m e­ dugim udovim a, nastojeći da
ne. . . želim da ležimo jedno ga sasvim prim i u sebe, do- gra
pored drugog n a toplom pes- nice bola koju dočeka snažnim ,
ku. .. dok v e ta r šapuće u liš- prom uklim krikom .
ću. . . dok tailasi blago zapljus­ »Divna si«, m islio je ninđa,
k u ju obalu. . . želim da ti u s­ »i tako p riro d n a dok vodiš lju ­
nam a dodirujem g r u d i.. . da bav. . . Ovo divno osećanje tre
te m ilujem . . . da te uzmem. . . balo bi produžiti, da tra je sa­
O na sklopi oči, teško dišući. tim a. . . ali ja nisam zbog toga
Pod tankom m ajicom brad av i­ došao ovde. ..«
ce joj se napeše od nekontro- M onotoni ritam njegovih po
lisane želje. Da, ona je dodi­ k re ta i tihi, sugestivni šapat
riv a la ovog m uškarca i čitavim um iriše telo devojke posle p r­
svojim telom osećala 'd a je on ve provale strasti. Doživevši
može dovesti do ekstaze k a ­ orgazam nekoliko puta za vrlo
kvu nije osetila ni sa kim dru k ratk o vrem e, ona sklopi oči
gim pre njega. . . prep u štaju ći se tom neobičnom
R uke ninđe se pom eriše i m uškarcu.
on blago svuče bretele m ajice — M ajra!
naniže, o tkrivajući istaknute v r
nove n jen ih grudi. U zdrhtale U spravljajući se, ninđa odme
su pod njegovim usnam a. R u­ ri savršeno telo na ležaju. Ne­
ke devojke sMopiše se oko mo pokretno, kao u transu. Otvo­
ćnih ram ena ninđe i ona ga ren e oči posm atrale su ga pra
privuče sebi, zairivajući m u p r­ znim pogledom.
ste u kosu. — K ada ćeš ponovo videti
Poneo ju je n a ležaj, skida­ ženu sa glasom lava, M ajra?
jući joj u hodu drugom rukom Ona pom eri usne, nalik ro ­
suknju i kidajući svilu njen ih botu ili jednoj od onih sve u -
gaćica. K ada je pala n a k re ­ v erljiv ijih kom pjuterskih a n i­
vet, bila je još sam o u upola m acija.
svučenoj m ajici, a n jen e ruke — Večeras.
su nervozno, slepo tragale po — Gde?
telu m uškarca u pokušaju da — U hram u.
ga obnaži i što p re zadovolji — Gde se ona sada nalazi,
želju od koje je gorela. M ajra?
BORILAČKE V E Š T I N E 66
D evojka otvori usta, ali joj
iz grla izađe sam o prigušeno
krk ljan je. K leknuvši kraj po­
stelje, ninđa se naže nad n je­
no lice.
— M ajra — ponovi oštrije
— gde je ona sada?
Još jednom samo prigušen
šum, neuspešan pokušaj da pro
govori, a onda. . .
U rlik lava!
U spravan, na vrhovim a prsti
ju, upozoren im pulsom h a ra -
geija n a opasnost, ninđa je sta
jao korak od postelje, m otreći
lice devojke iz čijih je grudi
doprla prava, a u te n tič n a rik a
lava koji je k ren u o u svoj no­
ćni lov.
D va tam n a jezera očiju n i­
su bila prazna kada ga je po­
gledala.
— Ti se zaista igraš sa živo
tom, Lesli Eldridže! — reče
ona.
Taj glas! Glas starice, ne to
pli i m eki glas devojke koju
je m aločas imao!
»Sum iko će m i n a jp re reći
da je to nemoguće«, prolete
m u kroz glavu, »a onda će mi
nab ro jati desetak poznatih slu
čajeva kada su ljudi stupali u
vezu sa osobam a i na drugom
k ra ju prelco nekog m ed iju -
m a!«
— J a se igram sa svojim ži
votam — reče m irno — dok
ti. . . ti se igraš sa životim a
m nogih nevinih ljudi i žena,
sta ra ženo!
53
Krešitav, prcm ukao smeh.
— Da, ja to činim. Bez okle
vanja, bez ustručavanja. Dug
belog čoveka m om plem enu je
dug u krvi. . . i sam o u k rvi i
može biti isplaćen! Zbog čega
si želeo da govoriš sa m nom ?
— Tvoji ljudi danas su me
još jednom napali. Jed an od
n jih je um ro.
— Da, znam.
— Zbog čega? J a vam nika­
da n išta nisam učinio. Svi ko­
ji su pali od m oje ru k e stra ­
dah su zato što su pokušah da
m e ubiju!
— Ti si na trag u da otkriješ
našu tajnu, Lesli Eldridže, a
to n e sm em o dopustiti!
— T ajnu sivog kam ena? A-
ko je i otk rij eš do k raja, ona
će kod m ene ostati sačuvana.
Rekoh ti, od m ene vam ne
p reti nikakva o p a sn o st!
Nekoliko tre n u tak a tišine; li­
ce devojke bilo je kao m aska
od sivog kam ena n a kojoj su
žive bile samo oči i usne.
— Ne, ne sm em ti verovati,
Lesli Eldridže. Da je tvoja ko­
ža crna kao naša. . . možda. ..
— Želiš li da ti odam svoju
tajn u u zam enu za vašu, stara
ženo?
— Tvoja ta jn a nas ne za­
nim a. Ti ćeš ionako um reti.
Sam toga, nećeš doznati tajn u
lavljeg kam ena. Nikada!
Lesli se osm ehnu, iako nije
bio siguran da u ovom neshva
tljiv am načinu razgovara pu­
54
tem treće osobe starica može
videti njegov osmeh.
— V araš se — reče kratko.
— P reviše potcenjuješ nas, be
le ljude.
Još jednom onaj neugodni
kreštavi smeh, sm eh p repun je
dva potisnutog trijum fa.
— Ti se uzdaš u ono što će
F uler otk riti u svojoj laborato
rij i, Lesli Eldridže? H a-ha-ha!
»Ona zna za Fulera! P ratili
su nas, to sam znao, ali sam
pcverovao da sm o ih se otresli
još na putu za M ajam i!«
— Sta to znači?
— Znači da kom ad lavljeg
kam ena koji si ukrao od nas
više nije kod Fulera. Zapravo,
više nem a ni Fulerove lab o ra­
torije. Pre nešto više od pola
sata nestala je u. dimu i p ra ­
šini eksplozije, Lesli Eldridže...
— A. . . a Fuler. . . njegovo
osoblje?
— Ko god se našao u blizini,
sigurno je m rta v — glas stari
ce zvučao je ravnodušno. —
Mogla bih to doznati da me je
zanimalo, ali ta stv ar nije vre
dna truda. Kome je stalo do
gomile prokletih belih kučki-
nih sinova?
Lesli lagano klim nu glavom.
0 a , te reči su na obalam a A f­
rike, pod palubam a brodova tr
govaca robljem i na p lantaža­
ma Juga, izgovorene m nogo
puta. O crnim kučkinim sino­
vima, nigerim a, crnim m ajm u
nirna. Rasa koju su proganja­
BORILAČKE V E Š T I N E 66
li stotinam a godina ne može
lako zaboraviti takve postup­
ke. Cak ni takve reči. . .
— Meni je stalo — reče ni-
nđa. — Ja ubijam , veom a če­
sto. Ah nikada one koji nisu
krivi za sve one prljave stvari
koje se događaju na ovoj pla­
neti. I crnim ljudim a, i belim
ljudim a, i žutim ljudim a po­
djednako!
— Ti si bedni plačljivi beli
kučkin sin, Lesli Eldridže!
Ninđa se glasno nasm eja u -
vredi. N inđucu se dobrim de-
lom bazira i n a prim enjenoj
psihologiji. Gotovo je nevero-
vatna sposobnost ninđi da sh ­
vate i n ajd u b lje m otive budu
ćeg protivnika i tim e predska-
žu svaki njegov sledeći potez
u igri na život i sm rt.
— Ti se m ene ipak bojiš,
stara ženo — reče unoseći no
tu prezira u svoj glas. — Nisi
tak o sigurna u svoje moći kao
što želiš da poverujem !
— H a-ha-ha!
— K ada prestaneš da se sme
ješ, nešto ću ti reći. . .
— H a-ha-ha! Reci mi, Lesh
Eldridže!
— Doći ću kod tebe da ti
pokažem ko je snažniji od nas
dvoje. Hoćeš li im ati dovoljno
h rabrosti da prihvatiš ovaj iza
zov?
— H rabrosti? Pih!
— I neka te čuva koliko god
hoćeš tvojih m ladića, stara že
BORILAČKE V E Š T I N E 66
no, ja ću ipak stići do tebe,
pre nego što ju tro ponovo sva­
ne!
— Ne možeš doći, Lesli Eld-
ridže. Još uvek ne znaš gde se
nalazim , hi-hi-hi!
— To sam upravo hteo da ti
kažem . Ko se koga boji, ja te ­
be ili ti m ene?
U rlik lava, još jednom , mo­
žda snažniji i prodorniji nego
m aločas, ali je ninđa takvo ne
što očekivao. Lice m y ostade
nepokretno, samo preko usana
p relete k ra ta k prezriv osmeh.
— V rlo dobro, glupi beli čo
veče. Boći ćeš po svoju sm rt...
slušaj m e sada pažljivo. . .
* zniji na približavanje iz tog
*. *
»Đa li je ona odista ovde?«,
razm išljao je ninđa posm atraju
ći grupu udžerica sagrađenih
na drvenim stubovim a zabije-
nim u m uljevito dno jezera
Vort. »Ili se za svaki slučaj u-
klonila, prepuštajući svojim Iju
dim a obračun sa m nom?«
Postojao je samo jedan n a ­
čin da to utvrdi. Nimalo lak
način, na nesreću. ..
Šest koliba na platform i od
već polutrulih dasaka, nekoli­
ko stopa nad m irnom površi­
nom jezera. Tihe i m račne u
prvom sutonu, čak preteći m ra
čne.
55
Sa obale do njih vodi uski
drveni m ostić bez ograde, dug
stotinak jsrd i. Voda je vrlo
plitka, to se vidi i ni na je ­
dnom m estu neće mu preći pre
ko glave, ali to samo otežava
situaciju, jer će svaki pokret
u plitkoj vodi uzvitlati izdajni
čki m ulj sa dna i odati da se
neko približava tim putem .
Skriven na krovu skladišta
sa koga se pružao odličan po­
gled n a njegov cilj, ninđa je
brzinom elektronskog računa-
ra odbacivao jedan po jedan
plan dok se sunce spuštalo, a
tam a obavijala jezero.
U m raku bi šu n jan je kroz
vodu uspelo, naravno, ali će
tada i čuvari biti m nogo opre­
pravca. S trategija ninđucua,
nasuprot teoriji igara, zahteva
ne obavezno najjače poteze,
već potez koji protivnik n aj­
m anje očekuje. . .
Vrem e! V rem e je još jed­
nom ograničavajući faktor!
Tabasko P it je prestao da se
javlja, to je bilo prvo što mu
je Sum iko rekla kada joj se
javio telefonom iz govornice
na obah. T rudila se da joj glas
ne zvuči zabrinuto, ah je sluh
ninđi suviše oštar da bi joj to
moglo uspeti. Nije joj se dopa­
la ideja da Lesli sam krene u
obračun sa staricom .
U lavlje čeljusti, rekla je.
Doslovno. ..
56
A u ra opasnosti lebdela je
nad m račnim kon tu ram a koli­
ba koje će tam a uskoro potpu
no progutati. I da nije bio upo
zoren šta ga tam o čeka, ninđa
bi znao da se nalazi pred je ­
dnim od najtežih ispita u svom
životu.
P rotivnik čije stvarne moći
nisu dovoljno poznate uvek je
opasniji. U norm alnim okolno­
stim a, ninđa bi utrošio čitave
dane u osm atran ju ovog m esta
i ljudi koji se oko njega kreću,
u traženje najboljeg ni čina da
im neopaženo priđe.
Ali, izazov je bio izrečen i
on se više nije m ogao povući.
A Tabasko P it sada bez su­
m nje čeka da mu p rijatelji do
đu u pomoć. . .
Još pet m in u ta i čitav ovaj
kraj Vest Palm Biča obaviće
gusta tam a; odsjaj Palm Biča
na drugoj obali jezera, m eđu­
tim , stvarao je svetliju poza­
dinu na kojoj će svaki neopre
zan pokret biti veoma, veom a
upadljiv. . .
On će doći iz pravca kopna.
Njegovi protivnicim a, onim a
koji sada sigurno n estrp ljiv o
čekaju njegov nailazak, svetio
će biti iza leđa. . .
U redu, to se može iskoristi
ti. U širokom kožnom opasaču
zakopčanom preko kostim a ni-
nđe nalazi se čitava p reg ršt šu
rikena, jer ova borba, za razli­
ku od drugih, vodiče se p rete
žno na distanci.
BORILAČKE V E Š T I N E 66
Sačekavši strpljivo da se sa
neba izgubi i posleđnji tračak
svetlosti, ninđa se h itro kao
m ačka spusti niz požarne ste ­
penice na zadnjoj stran i zgra­
de i potrča prem a obali duž
njenog zida.
Trčao je lako i nečujno, di­
šući pravilno i nastojeći da svo
ju krv što više obogati kiseo-
nikom za napore koji m u pre
dstoje. U svakoj ru ci im ao je
po tri šurikena. Mač m u je, kao
i obično, bio pričvršćen uko-
so preko leđa, a za opasač je
zadenuo i vakizaši, dugi nož
sa ukrašenom drškom , koji će
m u dobro doći za borbu iz bli
zine m a kako bila m ala vero-
vatnoća da će se to dogoditi.
Njegov k orak postajao je
sve duži, sve dok se nije p re ­
tvorio u duge i elastične tig -
rovske skokove koji su prosto
gutali prostor.
Sledeći skok izvešće ga iz
zaklona zida. Do početka m os-
tića im a tridesetak ja.rdi, a on
da još tri puta toliko do prvih
koliba.
Petnaest, možda i svih dva­
deset sekundi za taj put; to
zavisi u kakvom je sta n ju po­
dloga na m osti ću. Ako su d a­
ske tako tru le kao što iz dalji­
ne izgledaju, m oraće da uspo­
ri svoj trk, po brzini rav a n v r
hunskim sp rin terim a sveta.
Koliko će vrem ena biti po­
tre b n o čoveku koji osm atra o­
BORILAČKE V E S T I N E 66
vaj pravac da ga opazi? K oli­
ko da uveri sebe da je ta sen-
ka što se kreće fantastičnom
brzinom odista onaj koga če­
ka? Koliko da upozori ostale,
da podigne svoju pušk u ili p i­
štolj i ispaili hitac?
To je jedna od onih stvari
koje ninđe u borbi in stin k tiv ­
no osećaju i to ih i čini uža­
snim protivnicim a. Povećava­
jući brzinu sa svakim novim
skokom, osećajući kako m u ve
tar već zviždi oko ušiju pod
kapuljačom , ninđa je leteo da­
lje, uzdajući se da će ga h a ra -
geji na vrem e upozoriti na o-
pasnost.
Daske pod n o g a m a .. . Z ar je
moguće da ga još nisu prim e-
tili?
On uspori trk, izbegavajući
tak o škripu rasklim atane drve
ne podloge. Pogled m u je bio
u p rt pravo napred, u senku
iza najbliže kolibe. Njegov oš­
tri vid već je u toj senci r a ­
zabirao zgurene figure ljudi ko
ji su strpljivo vrebah svoj tr e ­
nutak.
Zašto? Zato što ga još ne
vide dobro?
R afal iz dve ih tri a u to m a t­
ske puške jednostavno će po­
čistiti uski mo&tić i oni to m o­
ra ju znati. Pažljivo ciljanje sa
takvim oružjem n ije neopho­
dno, je r ono u deliću sekunde
ispunjava čitav prostor gom i­
lom Ijutrtih olovnih osa.
HARAGEI!
57
Kao ptica, ninđa se odlepi
od dasaka pod svojim nogam a
i zaplovi visoko, visoko u va-
zduh. Još u letu, on vrati šu-
riken u skrovište pod opasačom
i ščepa slobodnom desnom r u ­
kom dršku katana.
— Sada! — zaurla neko iz
senke. — SADA!
Stopala ninđe dotakoše da­
ske n a drugoj stran i otvora du
gog desetak stopa koji se m alo
čas tako iznenada pojavio u
m osti ću. Neko je lukavo uklo­
nio daske i otk rio m račnu po­
vršinu vode, nadajući se da će
n a te rati ninđu da zastane i ta ­
ko pruži bolju m etu strelcim a
skrivenim u senci.
P ravim strelcim a. Oni su mo
žda poznavali autom atsko o ru ­
žje, a h su više poverenja im a­
li u svoje duge lukoVe i strele
sa oštrim vrhovim a!
Iskočili su jednostavno, zaie
žući tetive. Tri vitka, elastična
tela n ap etih mišića, tri lepe di
v ije figure na svetlijoj pozadi­
ni. Kao da ovo nije A m erika
dvadesetog, već A frika petog
ili desetog veka!
Teitive zazvrjaše, ali taj šum
priguši fiju k strela koje se u -
strem iše prem a grudim a n in ­
đe.
Video ih je jasno, procenio
njihove p u tan je još pre nego
što su prevalile polovinu ra s-
to ja n ja do njega. R efleksi n in ­
đe čine da čak i tako brzo kre
 58 BORILAČKE V E S T I N E 66

ta n je izgleda kao m nogo puta bar uspori njegovo nap red o v a­

usporeni film. . . nje.
Prenoseći težinu na levu no Lak skok preko prepreke i...
gu, on zam ahnu m ačem i oštri I nova opasndost!
ca opisa blistav polukrug u ta ­ Kao prepotopsko čudovište,
mi. iz plitke vode pojavi se gornji
Zvonki zvuk od udarca k a ­ deo tela krupnog čovaka neve
m ena o čelik. I opet one tako rovatno širokih ram ena. Čitavi
dobro poznate svetlozelene is­ slapovi p rljave vode slivali su
kre! se sa njegovog tela dok je kao
K am eni vrhovi strela, rasipa kosom zam ahivao dugom mače
jući varnice oko sebe skretoše tom u pokušaju da preseče te ­
sa p u tan je i nestadoše u m ra­ tive na nogam a ninđe.
čnoj vodi. Ninđa je već pono­ Kao da pleše, ninđa izbeže
vo bio u pokretu, sa podignu­ udarac lakim skokom koji se
tom levom rukom iz koje je ­ pretvori u piruetu. K ružno
dan za drugim poleteše tri su­ k reta n je njegovog tela i isp ru ­
ri kena. žena ru k a dovedoše oštricu
k atan a u dodir sa izloženim
Nije zastao da proveri da li vratom protivnika, povijenim
su sva tri pogodila cilj. Nije napred da bi sledio zam ah ne
to ni bilo potrebno, je r sluh uspelog udarca.
ninđe razlikuje šum ove od u- O dsečena glava zvučno pro­
darca čeličnih zvezda u bilo bi površinu vode, a obezglav­
koji deo tela. Levo oko, grlo, ljeni tru p lagano se naginjao
grudi; tri precizna pogotka ko napred sve dok ga sopstvena
ji su m u sa puta uklonili prvu težina ne povuče pod zamuće
trojicu protivnika. nu površinu po kojoj se sve
Zastao je jer je haragei užu brže širila m račna m rlja k r ­
rbano pulsirao u njegovoj pod vi. . .
svesti, upozoravajući na nešto Lakim korakom ninđa p re ­
što se nalazi pod njegovim no lete preostalo rasto jan je do
gam a N.ovi otvor u m ostiću, ulaza u p rvu kolibu i pribi se
tru la daska, ili. . . uza zid od lim a još toplog od
Tanka žica, gotovo kao vlas sunca, pažljivo osluškujući.
kose, raz a p e ta poprečno u visi P rv a prepreka je savladana,
ni kolena. Povezana sa detona­ svakako m nogo brže nego što
torom i eksplozivom sa donje su to Crnci u kolibam a očeki­
stran e m ostića, bez sum nje. vah.
Još jedna lukava zamka, još Š ta će sada preduzeti? Im a­
jedan pokušaj da se spreči, ili ju li uopšte plan koji je pred-
BORILAČKE V E Š T I N E 66
video i ovu m ogućnost, ili će
pokušati sa nekim im provizo-
vanim napadom ?
Ako je tako, onda je bitka
upola dobijena. Ninđe su ne­
nadm ašni u strpljivom p lan i­
ra n ju svojih akcija, ah i p ra ­
vi m ajstori kada je u p itanju
im p ro v iz a c ija .. .
Nepom ičan, skriven u tam i,
on je osluškivao.
U daljeno b ru ja n je saobraća­
ja na ulicam a Palm Biča, k re-
štanje barske ptice nad jeze­
rom . Pljesak kada se u vodu
v ratila rib a koja je m aločas is
kočila u pokušaju da se doče­
pa nekog noćnog insekta. ..
I m onotono u d a ra n je teških,
m asnih kapi krvi o površinu
vode, na m estu gde su ležala
tri m rtv a tela pogođena šuri-
kenim a.
Ništa više.
Ali je haragei upozoravao da
borba još nije ni blizu kraja.
In ten zitet njegovih signala opa
dao je i rastao, kao da nevid­
ljiva opasnost kruži oko n in ­
đe, povećavajući i sm anjujući
rasto ja n je do njega.
Da, sada se nešto i č u je ...
Šum bosih tabana n a drve-
tu. Oni m isle da to niko ne
može čuti, ali greše.
Puno ih je. N inđa napreže
s lu h .. . č e tir i.. . pet. . . P et
ljudi sa oružjem u rukam a. I
sprem nih na sve ¡govorili su
njihovi koraci.
59
K akvo oružje im aju? Hoću
li posle stre la sa vrhovim a od
sivog lavljeg kam ena na red
doći koplja? Ili kam ene seki-
re? Nešto m nogo opasnije, ne
što čemu oružje neće moći da
se su protstavi u oblaku sm a-
ragdnozelenih iskri?
Sada su stali, zaključi nin­
đa. Tihi glasovi, skoro šapat.
Poslednji dogovor pred napad?
Ne.
Tiho m rm ljan je rođeno iz
šapata postaje sve glasnije, do
bija n a jp re riitam, a zaitim i
m elodiju, da bi se konačno
pretvorilo u sporu pesm u, n a ­
lik m olitvi, n a jeziku koji n i­
nđa ne razum e.
P et toplih m uških glasova,
slivenih u jedan. A taj jedan
glas sve se više p retv ara u n e ­
što što zvuči kao izazov, p ret-
nja. ..
Z akljanja ih zid jedne od
koliba u središtu, ah ninđa vi
di kako drveni pod u blizini
tog m esta više nije crn i m ra ­
čan. Po njem u se, p o d rh tav a­
jući, lagano širi svetlost poz­
n a te sm aragdnozelene boje.
Taj tajan stv en i obred svaka
ko je priprem a za susret sa
sm rću. Ne sme dopustiti da ga
dovrše i postignu željeno je­
dinstvo, stap an je pet tela u je ­
dno, vođeno istom v o ljo m ...
Mač u desnoj ruci, sprem ni
šurik en i u levoj, čvrst korak
koji sada glasno i preteći od­
jek u je na daskam a. On želi da
60
oni čuju kako dolazi iz tam e
donoseći im sm rt ako pokuša­
ju da m u se suprotstave.
Nije zastao kada je izbio na
uski središnji p rostor m eđu
kolibama.
N jih petorica su bili spre­
m ni, upozoreni koracim a, iako
se tih a pesm a još izvijala iz
njihovih grudi, ¿obijajući sada
novi prizvuk, nalik režanju te
ško ranjenog lava koji sada
m isli još sam o n a osvetu ne­
opreznom lovcu.
Stoje jedan pored drugog, u
zelenom blesku pet blistavih
zvezdica n a njihovim grudim a.
U rukam a su im m ačete, naga
tela b listaju od znoja čiji oš­
tri zadah prodire u nosnice
ninđe dok se približava.
Ne zastajući, on ih pozdrav
lja m ačem. To kao da je za
n jih signal da pređu u napad,
jedan od n a jh itrijih i najb o ­
lje koordiniranih nap ad a koje
je ninđa ikada video.
P etorica ninđi — k ad a bi
neko uspeo da ih okupi u jed ­
nom tre n u tk u — bih bi h itri­
ji i opasniji od ove petorice
m ladića ovde. Niko drugi.
Na tre n u ta k zasleplein ble-
skom zelenih iskri sa oštrice
svog mača, ninđa sklopi oči.
Vid m u u ovom času i n ije po­
treban, je r sa savršenom sigur
nošću zna kako će se ko od n jih
petorice k re ta ti i kakav će
u d arac pokušati da zada uzvi
tlanim oružjem teškog sečiva.
BORILAČKE V E S T I N E 66
Oni n a bokovim a kreću se
najbrže kako bi zatvorili krug
oko ninđe, ali će njihovi u d a r
ci zakasniti. P rvi će do njego­
vog tela moći da dosegne čo-
vek u središtu, jedan od onih
čije lice već poznaje.
Suriken kratico fijuknu, za-
rivajući sa sa dva k ra ja m eđu
oči pre nego što je nesrećna
ž rtv a uspela da instinktivno
sklopi kapke u slabašnom po­
k u šaju da se zaštiti. Šireći r u ­
ke, covek pade na leđa. K a­
m en na njegovim grudim a ble
snu još jednom , vairnice suvo
zapuokeitaše pre nego što se
ugasiše.
Razbacajući iskre tako gus­
to da je sečivo k a ta n a podse-
ćailo na zeleni plam en, ninđa
počučnu i obrte se n a peti je ­
dne noge. U darac vetrenjače
dobio je svoje im e po kružnom
k reta n ju tela sa m ačem u is­
pruženoj ruci. Izbegavajući ve
om a h itre udarce dvojice lju ­
di koji su stizali do njega, n i­
n đ a im tim jednim zamahom
otvori utrobu, presecajući nji
hova tela u visini pojasa i pot
puno odvajajući gornji deo te­
la od donjeg.
SADA!
Sledeći tre p taj oka doneće
istovrem ene udarce dvojice na
padača n a krilim a; njihove
m ačete već su nad glavom nin
đe, oni triju m faln o u rla ju uve
rani da više ni čudo ne može
spasiti žrtv u u položaju u ko­
BORILAČKE VE Š T IN E 66
jem se našla, povijenih nogu,
još uvefc nošena zam ahom uda
rca koji je ubio dvojicu n jiho­
vih p rijatelja.
U vereni da je bitka rešena,
da je osvećena k rv k o ja šiba
iz presečenih tela zalivajući
im noge do kolena, oni unose
svu snagu u taj udarac, dole
zeleni plam en suklja iz n ji­
hovih privezaka, p retv araju ći
•njihova lica u iscerene m aske
demona.
N inđa sačeka da m ačete kre
nu p u tan jam a koje više n ik a­
k av napon m išića ne može iz
m eniti, a onda se odbaci noga­
m a od poda i polete napred,
p aralelno sa daskam a ispod
sebe.
— A aahhh!
D vostruki krik, k rik iznena­
đenja i bola. D očekajući se na
iev u ru k u , ninđa se obrte u
vazduhu, načini salto i pono­
vo čvrsto stade na pod sa oba
stopala.
N jih dvojica stalaj i su kao
statu e od crnog drveta, a zele
ni plam en poigravao je po oš-
tricam a m ačeta koje su jedan
drugom žarili u grudi.
N inđa zavrte glavom. Da,
bili su to opasni momci, ali
suviše sam ouvereni. R itual sje
đin jen ja sa duhom lava, ili šta
je već bila pesm a koju je m a­
ločas čuo, učinila ih je neose
tljivim za opasnost.
61
A to je odista preveliki lu k ­
suz ako je p ro tivnik pred to­
bom jedan n in đ a ...
Istovrem eno kada su se m r­
tv a tela sručila i zelene iskre
p restale da vrcaju sa njihovih
privezaka, i haragei p restaje
da šaije signale upozorenja k r ­
oz telo ninđe.
Borba je b ila .. . završena?
Ne. Ne sme poverovati da je
tako. K atana m u i dalje m ora
ošteti u ruci, sprem an da od­
govori na novi iznenadni n a­
pad.
Da, tamo!
V rata kolibe pred kojom je
stajao otvoriše se naglo, bešu-
m no i on podiže mač.
M račnu u n u tra šn jo st osvet-
ljavala je vatrica m eđu k am e­
n jem poredanom po podu. Obi
čna crvena v a tra od običnog
drv eta; n jen plam en na zadnji
zid baca groteskno izobličenu
senku sitne prilike um otane u
belu tk an in u koja zgrčena se-
di, grejući koštunjave crne ša
ke nad vatrom . . .
*
* *
N inđa zastade na vratim a,
p retražu ju ći pogledom m rač­
ne uglove kolibe. H aragei ga
n ije prevario, starica je bila
sam a.
I bezopasna?
62
Ne, ne sme ni u to pove-
rovati, iako je gotovo smešno
da se jed an nin đ a plaši sta ­
rice koja nije ništa više od
vreće kostiju pod sm ežuranom
kožom.
Lice joj je skriveno, kao i
onda kada je ugledao prvi put,
ali on oseća v a tru njenog po­
gleda i zna da borba još nije
završena, iako će sada dobiti
drugi vid.
Biće to borba dveju snažnih
ličnosti, borba u kojoj gola fi
zička snaga više nije odluču­
jući činilac. ..
— Došao sam, sta ra ženo —
reče on tiho. — A napolju su
daske zalivene k rv lju tvojih
ljudi i ona nep restan o kaplje u
jezero. To si htela?
Ona lagano podiže ru k e ko­
je su na ovoj svetlosti više pod
sećale na kandže. Plam en po­
đe za raširenim prstim a, pos­
taju ći sve svetliji.
— Ne, nisam to htela — od
govori prigušenim glasom is­
pod platna. — Snažniji si n e ­
go što sam m ishla, Lesli Eld-
ridže.
— Bila si upozorena.
— Bila sam.
— Sada si sprem na da sklo­
piš m ir?
Đug uzdah. Ninđa oseti da
ovoga puta, za razliku od p ret
hodnih susreta, to sitno telo
ne odiše onom užasnom en er­
gijom. Sa staricom se nešto
događalo. ..
BORILAČKE VEŠT1NE 66
— Da, sprem na sam.
On bolje pogleda plam en
koji se povijao tam o i amo,
sledeći spore pokrete ruku. Ti
pokreti zbog nečega su m u pri
vlačili pažn ju ; ples dugih m r­
šavih p rstiju i plam enih jezi­
ka delovao je odista fascinan­
tno.
»Ona to ne radi slučajno«,
upozorio on sebe. »Budi opre­
zan!«.
— M oraš znati, sta ra ženo,
da sada ja određujem uslove
za m ir — reče glasno.
S tarica se kreštavo nasm eja,
ali je u sm ehu bilo više rezig­
nacije nego prkosa.
— Da ih čujem , Lesh Eld-
ridže.
— Želim n ajp re da čujem
sve što znaš o S tratm ajeru i
razlog zbog kojeg ga progoni­
te. Posle toga želim o b jašn je­
nje o m oćim a sivog kam ena,
kam ena lava.
— Mnogo ž e liš ...
— Svakako. Prolio sam krv
da bih došao do tih inform aci­
ja. A to je najskuplja m oneta
kojom se nešto može platiti,
zar ne?
— U pravu si. Bez obzira
što m isliš da je crna k rv je f­
tin ija od bele.
— K rva je krv. N ajskuplja
je nevino krolivena krv, sta ra
ženo. Sta si ti dobila za nju?
— Dobiću mnogo. O svetu
svog plem ena, re c im o ...
BORILAČKE V E Š T I N E 66
— O svetu S tra tm a jeru ? Za­
što?
Ona raširi ruke naglim pok­
retom i plam en suknu naviše,
os vati j avaj ući pro sto riju i bo­
jeći je nijansom crvenog koja
je najviše podsećala na krv.
— P riđi bliže — reče s ta ri­
ca tiho. Sasvim blizu, nem oj
m e se bojati. K lekni tu, pored
m ene. . .
Sporim , skoro ritu aln im po­
kretom žena odnekud iza sebe
dohvati okruglu, vrlo plitku
posudu sa vodom i stavi je
pred n inđu koji je m otrio na
svaki njen pokret.
— Ovo je voda, Lesli Eldri-
džde. N ajobičnija voda iz jeze­
ra Vort.
— Đa?
H itar pokret desne ruke, ah
ninđa ostade nepokretan, jer
je haragei i dalje ćutao. Kao
kandže grabljivice, prsti se za-
riše u plam en i iz njega izvu-
koše poznati sivi kam enčić, ne
ravnih ivica.
Nije zacvrčao kada ga je spu
stila u posudu sa vodom. Čak
se ni p a ra n ije digla nad po­
sudom!
K am en je još jednom p rko­
sio zakonim a fizike, a h ga to
više nije iznenađivalo. K ružni
talasi izazvani padom u vodu
postadoše svethji, a po njim a
su se sm enjivale dugine boje.
Fasciniran, ninđa je posm atrao
kako oni neprestano p u tu ju od
63
središta posude do ivica i n a ­
trag.
— Sada ovo više nije voda,
Lesli Eldrrdže. Covek koji bi
se usudio da samo jednu kap
stavi na svoje usne umro bi u
užasnim mukama.
On khm nu glavom, bez reči.
»Ako ima takvo dejstvo«,
pomisli, »onda bi ova tečnost
mogla biti opasna i ako kap
padne na ljudsku kožu. . . sa­
mo što m i ona to neće reći...«
— Gledaj sada, Lesli Eldri-
dže. Gledaj pažljivo!
T alasi prestadoše da ju re
tam o i amo po posudi, ali je
tečnost u njoj i da'lje svetlu-
cala, kao. .. kao. . .
K ao ekran telev izo ra!
Slika koja je zadrhtala n e ­
posredno pod površinom vode
odista je podsećala na sliku te ­
levizora, bez obzira što joj je
nedostajao onaj osećaj veštač-
kog koji ninđa nikada nije mo
gao izbeći pri gledanju tele­
vizije.
Ovo ovde. . . pa, pre je pod-
sećalo na prozor kroz koji se
vidi ono što je starica žalela
da m u prikaže. Činilo m u se,
čak, da mu do nosnica dopire
teški m iris tropskog rastin ja
koje se lagano njiše n a vetru
Afrike.
Da, bila je to A frika, bez
sum nje. P rava slika Afrike,
jer ni najsavrsenija elektroni­
ka ne bi mogla da prenese sve
64 BORILAČKE V E Š T I N E 66

one detalje koje je on sada koplja i stre le ne m ogu sup­

posm atrao. rotstaviti, iako se i ljudi i že­
Staviše, A frika iz nekog da­ ne i deca bore sa hrabrošću
vnog vrem ena. Kao na ekranu, očajnika. B itka je k ra tk a i
pred njegovim očima prolazi­ krv av a; kada duge kolone oko
le su slike koje su pokazivale vanih ljudi k ren u pokorno
srećni život velikog crnačkog p rem a čam cim a koji čekaju,
naselja na obali okeana; pov­ žal je crven od krvi, a viso­
ra ta k čam aca sa zadovoljnim ke perjanice crnog dim a po­
ribarim a, ju rn ja v u dece oko kazuju gde su nekada bile nji
v a tre nad kojom se obrće ra - hove jednostavne kohbe.
žanj sa ogrom nim kom adom Taj čovek tamo. . . on. ..
m esa, vredne ru k e žena ispod N inđa se naže da bolje vidi
kojih na prim itivnom razboju lice čoveka koje je sada isp u ­
teče reka čiste bele tkanine. . . njavao površinu tečnosti.
i zagrljaji dvoje m ladih na N everovatno!
m ekoj travi, ritu a ln i ples u ko — Poznaješ ga, Lesli Eld-
jem učestvuje čitavo selo, k ra ­ ridže? M islila sam da ćeš ga
tk e sekvence m irnog i zadovo­ p re p o z n a ti!
ljnog života ljudi koji poštuju — Da, S tratm ajer!
zakone prirode. — Jed an od njegovih preda
— Sada gledaj, Lesh E ldri- ka, ne onaj koji sada kao k r ­
dže! S ada! tica čuči u svojoj betonskoj
A onda, olujni oblaci n a n e ­ jam i. Posmaitraj ga, a onda
bu i siva jed ra na horizontu, m i reci kakvu je kaznu taj čo­
v e ta r koji povija palm e na oba vek zaslužio!
li. Nema stra h a n a licim a lju ­ M irno i m etodično, čovek sa
di, žena i dece koji se okuplja­ licem S tratm ajera, licem koje
ju duž peščanog žala da doče­ ninđa poznaje samo sa fotog­
kaju velike brodove belih -lju­ rafija, a h je i to sasvim dovo­
di. Jednostavni pokloni u n ji­ ljno, taj čovek zagleda jedno
hovim rukam a, osmesi na n ji­ po jedno crno telo pre nego
hovim licima, sve to govori da što ih n a te ra ju da uđu u čam ­
su gosti dobrodošli. ce.
N inđa već zna šta će se do­ Suviše stari, oni koji izgle­
goditi, je r to se, n a jp re na oba daju bolesni ih su ran je n i u
lam a a zatim u un u trašn jo sti tek završenoj borbi ne mogu
A frike, dogodilo mnogo hiljada u brod. S ablja u S tratm ajero -
puta. voj ruci, već krvava, često se
B radati belci grubih lica im a podiže i naglo spušta n a gla­
ju u rukam a oružje kojem se vu žrtve koja rezignirano če­
BORILAČKE V E S T I N E 66
ka sm rt. Malo ko pokuša da
m akar podigne ruke i zaštiti
se od sm rti koja je, oni to već
znaju, m nogo bolja od onoga
što ih čeka u sm rdljivoj u tro ­
bi broda i posle toga, u zem ­
lji na drugoj stran i okeana. . .
Ponovo hce koje je isto kao
S tratm ajerovo, osvetljeno sm r
dljivim fenjerom koji za njim
u utrobu broda za prevoz ro b ­
ija nose m ornari naoružani do
zuba. Scene koje sada ninđa
vidi kao da potiču iz samog
pakla; m asa zbijenih tela, is­
crpljenih glađu i žeđu, boles­
tim a koje se u ovom uskom
prostoru pod palubom šire b r­
zinom plam ena.
S tra tm a jer je tu da bi još
jednom odvojio sposobne od
nesposobnih. Za ove druge sa ­
da nem a čak ni m ilosrdnog
udarca sabljom ; m ornari ih iz­
vlače na palubu i bezobzirno
bacaju preko ograde, tam o gde
ajkule plivaju u brazdi broda,
čekajući svoj redovni dnevni
obrok. . .
— Video si, Lesh Eldridže?
Sve?
— Da, video sam.
— Još uvek m isliš da se ne
tre b a svetiti za ovo?
— Kome?
— Kom e? Ko je doneo n e ­
sreću m om narodu?
— Ljudi koji su to učinili,
kao i njihove žrtve, m rtv i su
više od dve stotine godina. Od
65
kakvog je značaja takva osve­
ta?
— Njihovi potomci žive. I
pam te. Sem toga, S tratm ajer
se i dalje bavi prljavim pos­
lovim a i zbog njega moj n a ­
rod i dalje um ire. O, to je
veom a bogata i veoma uticajna
porodica, znam. Bele ljude ni
kada ne zanim a odakle potiče
bogatstvo kojim se razbacuju!
— Što se S tra tm a jera tiče,
slažem se. Sprem an sam čak i
da vam pom ognem u osveti. Ne
dopada mi se zamisao o u b ija ­
n ju belih ljudi koji vam n ik a­
da ništa nisu skrivili!
— Nisu? Dovoljan je razlog
i to što su okretali glavu dok
su se S tra tm a jer i ostali S tra t
m aj eri bogatili na račun našeg
naroda. Srećom, m oja porodi­
ca, porodica koja već hiljadu
godina s kolena na koleno pre
nosi ta jn u lavljeg kam ena, os­
tala je pošteđena i sada je sp­
rem na da uzvrati udarac! Ako
neki od tih udaraca bude p r ­
ljav, mi nism o krivi za to:
beli lju d i su nas naučili da se
u borbi ne biraju sredstva!
— Ti m oraš znati da će se
to završiti krvoprolićem , sta­
ra ženo. Vaša osveta ne može
uspeti. N ikada nije m ogla u s­
peti!
— Ha! V araš se! S tratm aje-
ru su odbrojani sati, ne dani.
Sada n ije tu, a h kada stigne
u svoje skrovište za koje m is­
66
li da je bezbedno shvatiće da
ga upravo tu čeka sm rt!
— K akvo je njegovo skrovi-
šte?
— Kuća koju je kupio im a
sklonište za koje je ran ije vla
snik m islio da može izdržati
čak i atom ski napad. Ti znaš
da su jedno vrem e beili ljudi
u strah u gradili takva skloni­
šta za sebe i svoje porodice.
S tra tm a jer se ne plaši atom ­
skog rata , ali m u je ta jam a
od betona dobrodošla kao sre
dište za obavljanje p rljavih
poslova. M reža tog pauka, k a ­
žu, razap eta je preko celog
sveta!
— Atom sko sklonište? Tu
neće biti lako prodreti. ..
K reštav smeh, pom alo p re­
zriv. Kao da je dugi razgovor
naveo staricu da pom isli kako
taj čovek pred njom ipak n i­
je tako opasan kao što se m i­
sli.
— Nem a ni potrebe za tim ,
Lesli Eldridže. Mi sm o lukavi
i strpljivi. I im am o moći o ko
jim a beli ljudi i ne sanjaju. . .
Gledaj ovamo!
Tečnost u posudi iznova se
osvetli i slike zaigraše pod
n j enom p ovrš inom .
»Kako je ovo moguće?«, mi
slio je ninđa, koncentrišući se
na oštru i jasnu sliku. »Psihi­
čka kontrola svetlosnih česti­
ca ?«
Slika je prikazivala prostra
no sklonište izgrađeno pod St-
BORILAČKE V E S T I N E 66
ratm ajerovom kućom, a h ona­
ko kako bi ono izgledalo kada
bi se uklonila zem lja koja ga
prekriva. Zem ljište je na" ovoj
slici bilo sam o naznačeno, kao
senka, a k ru p n ije stene u n je ­
mu kao crne površine.
— Vidiš li, Lesli Eldridže?
Da h naslućuješ šta ćemo uči­
niti?
— Da. . . da!
Cak i za laika, slika je bila
savršeno jasna. Neki tektonski
porem ećaj pre mnogo m iliona
godina, možda u sam om tre n u
tku izdizanja Floride iz talasa
okeana. ostavio je dug ožiljak
u tlu, podzem nu pukotinu ko­
ja je kao zm ija vijugala izm e­
đu dna jezera i obale okeana,
presecajući Palm Bič na dva
n ejed n ak a dela.
I prolazeći tačno ispod S tra t
m aj erovog sk ro v išta !
Početak pukotine je na sve­
ga dvadesetak stopa od dna je ­
zera. Srećom, tu je n epropus­
na pregrada od velikih stena.
Da nije nje, voda iz jezera
sručila bi se u slobodni pros­
to r i . . .
Gospode bože!
N inđa se pažljivije zagleda u
sliku pod blistavom površinom
tečnosti. Da li se možda ipak
prevario?
Ne, n i je ... Na jednom m e-
stu stena je bila oslabljena.
Nekoliko desetina fu n ti eksplo
ziva mogle bi proširiti tu p u ­
BORILAČKE V E Š T I N E 66
kotinu i otvoriti prolaz vodi iz
jezera u podzem nu šupljniu.
Posledice?
Posledice bi m ogle b i t i ...
stravične!
D elikatna ravnoteža slojeva
je tak v a da je može n aru šiti i
najm anji porem ećaj. U n ajb o ­
ljem slučaju, nastradaće S tra t
m aje r i desetak obližnjih k u ­
ća, u najgorem . ..
P ukotina će se otvoriti kao
čeljusti koje strpljivo čekaju
svoj plen nekoliko m ii iona go­
dina. Vode jezera ju m u ć e sa
jedne, voda okeana sa druge
strane, spirajući zem lju i da­
lje narušavajući ravnotežu po­
dloge.
Moglo bi se dogoditi — a
verovatnoća je odista velika
— da gladne čeljusti p ro g u ta­
ju čitav Palm Bič!
Zna li to starica? Ili će m o­
žda nesvesno, u pokušaju da
se osveti S tratm ajeru , ubiti
pedeset ih šezdeset hiljada lju ­
di?
— Shvataš li kakve bi pos­
ledice mogle biti? — upita on
tiho.
— O, da! Zem lja, voda i v a­
tra su naši p rijatelji, Lesli El-
dridže! Mi znam o sve o njim a!
— To neću dopustiti!
— H a-ha-ha! Ne možeš nas
sprečiti! Moji ljudi su već ta ­
mo i eksploziv će uskoro biti
'postavljen u jam u. Lično sam
im pokazala pravo mesto, Le-
Rli Eldridže!
67
— V rlo dobro — ninđa se
uspravi, dodirujući dršku kata
na. — O nda će i oni um reti!
— NE!
Glasan, prodoran krik, ali je
haragei već upozoravao ninđu
da sledi napad. Užasnom b r­
zinom dve m ršave crne ruke
ščepaše ivice posude, o d v aja­
jući je od poda.
Bio je sprem an. Njegova no­
ga pogodi ravno dno i iskrete
posudu snažnim udarcem .
R aznobojna tečnost zapljus­
nu trb u h i donji deo tela s ta ­
rice. Sa bele tk an in e podiže se
zagušljivi sivi dim, kao od ja ­
ko koncentrisane kiseline i nje
nestade u deliću sekunde, o tk ­
rivajući da tečnost već proždi
re m ršave, koščate noge.
A li...
K ako je m oguće da starica
sedi i dalje potpuno m im o?
K ako podnosi užasni bol koji
svakako trpi?
Pokrivač pade sa lica s ta ri­
ce i ninđa shvati šta se doga­
đa.
Ovo lice nije poznavao, bez
obzira na daleku sličnost sa
licem prvosveštenice k u lta la ­
va.
— Ti si glupi beli čovek,
Lesli Eldridže — rekoše posi-
vele usne. — Ovo nije moje
telo. . . možeš mu učiniti šta
god hoćeš, ah ja to neću ni
osetiti! Gledaj!
Koža nogu i trb u h a p rštala
je i uvijala se, nestajala u si­
68
vom dimu, o tkrivajući pocrne-
lo meso, belu kost koju je vre
lina p retv arala u kom ade ug-
lja. Plam en je gm izao naviše,
osvajao grudi, približavao se
m ršavom naboranom licu čije
su usne bile razvučene u gro­
teskni osmeh.
K orak po korak, ne skidaju
ći pogleda sa užasnog prizora,
ninđa je odstupao prem a izla­
zu iz kolibe.
Doznao je dovoljno, gotovo
sve što se može doznati i sada
m ora požuriti. U času kada do
đe do eksplozije Tabasko P it
će u m reti zajedno sa svim a
onima koji se sada k riju iza
betonskih zidova S tratm ajero -
vog skloništa.
Znao je da je svaki sekund
dragocen, ali su m u oči ostale
prikovane za to nepoznato lice,
lice žene koja do poslednjeg
tre n u tk a neće znati šta se do­
godilo sa n jenim telom , p re­
uzetim od drugog bića.
K ada je te kontrole konač­
no nestalo, ni k rik bola nije
tra ja o dugo, je r je m ilosrdna
sm rt stigla već u sledećem tre
nutku.
*
* *
Poskakujući n a neravnom
tlu uz obalu jezera, džip je žu­
rio prem a m estu gde se ninđa
BORILAČKE V E Š T I N E 66
krio. On se još jednom obazre
po m račnom žbunju oko sebe,
osluškujući.
Nikoga nem a u blizini. Iz
svog nepoznatog skrovišta sta­
rica je bez sum nje i dalje u p ­
rav ljala postupcim a crnih bo­
raca, a h čak ni ona n ije bila
svemoćna.
Suviše ih je um rlo, za k ra ­
tko vrem e, u. sukobu sa n in -
đom. Ona sigurno nem a slobo­
dnih snaga koje bi ga mogle
sprečiti da stigne do m esta gde
ostali užurbano postavljaju ek­
sploziv. Tamo, m eđutim , otpor
će biti žestok i može dobiti
neke nove oblike.
Bez žurbe, ninđa izađe iz
svog zaklona i podiže ruku.
Za njegovom volanom Sum iko
m alo sm anji brzinu, otv araiu -
ći desnom rukom v ra ta na de­
snoj strani.
Uskočio je s lakoćom i za­
lupio v ra ta za sobom.
O na je znala pravac kojim
m ora produžiti i sve drugo što
je trebalo znati o onom e što
ih očekuje. Reči im nisu bile
potrebne; sam o su na tre n u tak
dotakli ru k e jedno drugom i
pogledali se.
Vitko telo devojke takođe
je bilo odeveno u crni kostim
sličan kostim u ninđe, njena du
ga kosa skupljena u pu n đ u na
potiljku koja joj neće om etati
pokrete. Nož za pojasom je tu
za svaki slučaj, je r plan nin-
đe nije predviđao da i ona uče
BORILAČKE V E Š T I N E 66
stvuje u obračunu koji je nei-
zbežan.
— K ada izlazim o? — u p ita
Sumiko.
— Ne brzo. Oni i tako i ta ­
ko znaju da dolazimo, a vrem e
je bitno. . .
To je sve što su izgovorili
za tih nekoliko m inuta zajed­
ničke vožnje. Odista, nekim Iju
dim a reči nisu potrebne. . .
Sklopivši oči, ninđa dozva iz
m em orije sliku koju je video
u posudi sa vodom. Ako žele
da eksploziv postave na najpo
godnije m esto, a to m oraju
učiniti da bi postigli traženi
efekt, Crnci će načiniti duboko
i usko okno, n alik jednom od
onih okana koje kopaju geolo­
zi kod ispitivanja tla.
To je posao za profesional­
ce sa odgovarajućom oprem om ,
posao u kojem svaka im pro­
vizacija može im ati kobne po-
sledice, a naročito u času k a ­
da u priprem ljeno okno tre b a
spustiti eksploziv sa detonato­
rom.
Posao će ići sporo, bez ob­
zira što starica im a moć da
»•vidi« s tru k tu ru tla i na taj
način odabere najpogodnije
mesto. I n e samo to: bušenje
vertikalnog okna zahteva v e ­
like m ašine i puno svetla, to
znači da će još izdaleka vide-
ti odabrano m esto m eđu drve-
ćem, gotovo m ilju udaljeno od
obalskog puta kojim sada ju ­
ri džip.
69
P u t m ora postojati do samog
gradilišta, kakav-takav, i na
tom e se jednostavni plan n in-
đe i zasnivao.
Prići punom brzinom , k ori­
steći džip sve dok je to m ogu­
će, a onda ga nap u stiti i p re­
ći u napad. Privući pažnju
C rnaca dok Sum iko pokušava
da dem ontira eksploziv, a on­
da se povući.
Sledeći pokret njegove r u ­
ke, Sum iko pogleda prem a sve
tlosti koja se, levo od njih,
probijala kroz žbunje i klim -
nu glavom . Da, oni su tamo.
Farovi džipa osvetliše dve
duboke brazde n ačinjene toč-
kovim a taških vozila koja su
nedavno prošla ovuda i ona
do k ra ja okrete volan ulevo,
ne sm anjujući brzinu. I Lesli
i ona mogu podneti nekoliko
m inuta tru ck an ja na n e ra v ­
nom tlu, to nije ništa u po­
red en ju sa onim što sada do­
življava Tabasko Pit, njihov
p r ija te lj.. .
Ali.
N jena noga refleksno p riti­
snu kočnicu, tako naglo da joj
je gornji deo tela poleteo n a-
pred.
— Napolje! — uzviknu ni-
nđa. N jegov glas još je lebdeo
u vazđuhu kada je iskočio i
kao lopta se otkotrljao po tr a
vi u tam u. ^ ,
O dbacujući se nogam a o poa,
đevojka odbaci ram enom vraita
i pade vešto n a tie ; sa glas­
70
nim treskom , džip se sudari
sa bokom plavo-belih policij­
skih kola postavljenih popre­
ko na stazu.
Policija? Šta pohcija traži
ovde?
Nije bilo vrem ena za raz ­
m išljanje o tome, jer rafali iz
autom atskih pušaka zasuše za
u stavljeni džip, zviždeći joj
nad glavom . Kao zmija, ona
šm ugnu u zaklon policijskih
kola, svesna činjenice da je
jedan pogodak u rezervoar sa
benzinom dovoljan da oboja
kola i sve oko n jih pretvori u
rasplam sah pakao!
Lesli. . . šta je sa Leslijem ?
Ona se obrte na bok, izvla­
čeći nož. Ne sme sada m isliti
o Leshju, ona zna svoj posao.
Odvući se u stranu, u tam u i
odšunjati do m esta sa kojeg
dopire buka m otora bušilice.
Lesli će se već pobrinuti da
joj raščisti put. ..
Isto onako naglo kako su i
počele, autom atske puške zaću
taše i ona oprezno podiže gla­
vu. Sta se događa u tam i is­
pred nje?
Tihi zvižduk je prenu. Taj
poznati zvuk govorio je da je
p u t slobodan. Za sada. ..
Tako je svaki sekund bio
dragocen, ona u prolazu baci
pogled kroz otvorena v rata po
licijskih kola.
Cak i u m raku, tragovi m ače
ta bih su vidljivi na razb ije­
BORILAČKE V E S T I N E 66
nom vetro b ran u , lim u vrata,
n a telim a dvojice policajaca
iskasapijenim tako da su jed­
va još podsećala na ljudska te
la. P rivučeni svetlošću i bu­
kom, n jih dvojica su verovatno
pošli da pogledaju šta se do­
gađa i uletefli u zasedu.
»Oni su nem ilosrdni«, upo­
zorio je Lesli pre polaska. »Ne
smeš im dati priliku da udare
prvi, jer njihov svaki udarac
može doneti brzu s m r t.. .«
O ptrčavši autom obil, ona se
probi kroz žbunje, do m esta
gde se u vazduhu još osećac
b aru tn i dim. N inđa je tu pro­
šao pre nje, ostavljajući za so­
bom tra g sm rti.
Tri m rtv a tela ležala su je­
dno preko drugog, stežući pu­
ške još toplim rukam a. K rv je
klokotala iz presečenog grla je
dnog od njih i to je podseti
na tihi vedri sm eh, iako je
sm eh bio poslednje do čega joj
je u ovom tre n u tk u bilo stalo.
Brzo. . . m ora delovati brzo...
Nastojeći da bude što tiša,
ona u širokom luku potrča k r­
oz žbunje. N inđa će krenuti
pravo napred, dajući joj tako
priliku da se p rišunja sa boka
i učini ono što m ora učiniti.
Za koji sekund on će i biti
na svom cilju. Označiće to no­
vi pucnji, krici iznenađenja i
straha, sam rtn i krici ljudi pogo
đenih nekim od strašnih oru­
žja iz arsenala ninđucua.
BORILAČKE V E S T I N E 66
Ništa. Još vlada tišina, još
se čuje samo m otor bušilice. . .
Čistina na kojoj m ašina sto
ji sada se jasno vidi kroz gra
nje. Snažni reflektori osvetlja-
vaju čeličnu konstrukciju i tle
oko nje.
— Lesli? — šapnu ona nesve
sno. — Gde si, Les?
Dve čvrste ruke je zustavi-
še u hodu i ona tek uz ogro­
m an napor zadrža k rik koji joj
pohrli iz grla.
— Psst. devojčice! — šapu-
tao je ninđa.
— Šta se dogodilo?
— Zakasnili smo. Pogledaj...
oni već spuštaju eksploziv u
okno!
Ona tek tada shvati da je
tu tn ja v a m ašine p restala m a­
ločas, dok se šu n jala kroz g r­
m lje, razm išljajući o Lesliju.
Dvojica ljudi čučdli su kraj ivi
ce jam e, slažući paketiće eks­
ploziva na usku platform u ko­
ju je treći čovek lancem p ri-
čvršćivao za vitlo bušilice.
Za koji tre n u ta k taj će po­
sao biti gotov i vitlo će pono­
vo početi da se okreće, spušta
jući svoj sm rtonosni te re t u udarnog talasa biti strahovito.
nedra Zem lje. . .
— Još možemo stići, Les!
— Pogledaj bolje. . . između
nas i njih. ..
Da!
Ona tiho zaškrguta zubima.
Čitav streljački stroj ljudi sk-
iven je u grm lju. Da je prođu
71
žila još koji korak, oni bi je
opazili i otvorili vatru.
Resleksi ninđe uspeh bi —
možda — da ga uklone sa puta
nje m etaka. Ona. . . ona bi o-
stala tu, negde u travi, toploj
od njene krvi. . .
— Sta sada, Les? — proša­
puta jedva čujno.
— Razm išljam . . .
Znala je da to ne može du­
go, jer ninđe odluke donose br
zinom m unje, m a kako posta­
vljeni taktički problem bio te
žak. M orao je postojati način
da se ova bitka dobije. . . tr e ­
balo ga je samo naći!
— Nem am o izbora — proša
puta ninđa.
— Sta?
— U ništićem o eksploziv pre
nego što ga spuste u okno. Na
otvorenom prostoru njeni efe­
kti neće biti dovoljni da n a ru ­
še ravnotežu tla, ali. . .
— Ah?
On joj dotače ruku.
— Suviše smo blizu, a eksp­
lozija će biti užasna. . .
— Misliš da. . .
— Ne znam. Drveće će nas
donekle zaštititi, ali će dejstvo
— M oramo rizikovati, Les!
Inače je P it osuđen na sm rt!
— Znam. Baciću jednu od
svojih eksplozivnih kuglica.
K reni natrag, tiho i oprezno.
Broj u sebi do dvadeset, ne
mogu ti dati više vrem ena. Na
devetnaest se baci u najbolji
72
zaklon koji nađeš na tom me
stu. N ajbolje je neko u dublje-
n je koje će te zaštititi od udar
nog talasa i krh o tin a koje će
poleteti kroz vazduh. . . U re ­
du?
— U r e d u ... A ti?
— Dolazim čim u d a rn i ta-
las prohuji nad nam a, ne b ri­
ni. K reni sada!
O na oprezno načini korak
unazad. Jedan.
»Lesli m e ubeđuje da m u se
ništa neće dogoditi, iako ni sam
ne v e ru je u to«, m islila je.
D v a ...
Još nekoliko k o rak a dalje
od m esta gde će za nekoliko
sekundi procvetati plam eni cv~
et i zagrm eti eksplozija kakvu
ovo m esto još nikada nije ču­
lo. ..
T r i ...
Sm e li k ren u ti brže? Ne,
još uvek je mogu čuti ljudi sa
p u šk a m a !
Četiri. ..
Od drveta do drveta, od žbu
na do žbuna, ne osećajući da
joj se niz lice sliva ju suze, de-
vojka je izm icala, ne u su đ u ju ­
ći se da okrene leđa čistini i
potrči m alo brže. ..
Osam. . .
Sada je već izgovarala bro­
jeve glasnim šapatom , zabora­
vljajući na opreznost, posrtala
n a vlažnoj travi, sudarala se
sa crnim deblim a koja su n je ­
ne zam ućene oči suviše kasno
opažale.
BORILAČKE V E Š T I N E 66
D vanaest. Još osam sekun­
di. . .
Šta ako se nešto dogodi Le-
sliju? Ako ta eksplozija — a
zna da će biti užasna — osa­
kati čoveka koga voli? Šta a-
ko g a ...
Još pet sekundi. . .
Šta ako ga ubije?
Još četiri. . .
Da h će. . .
Tri!
. . . život bez njega. ..
Dva!
.. . im ati bilo kakvog sm is­
la?
Jedan!
D evojka se slepo baci na tle,
i ne trudeći se da potraži neki
bolji zaklon. Ako Lesli preživi
na dvostruko m an jem rasto ja-
nju od centra eksplozije, onda
će, bez sum nje, preživeti i
ona.
A ako on um re. . . zbog če­
ga bi onda ona želela da živi?
Tle se pom eri pod njom , kao
da je neka džinovska šaka na
tre n u ta k zaustavila obrtanje
Zem lje oko n jen e ose, a onda
šum om kao orkan p rohuja uda
rn i talas eksplozije noseći p r ­
ed sobom kom ade čehčne kons
trukcije, ljudska tela, drveće
iščupano iz korena i čitav v i­
hor sitnih otpadaka od zemlje,
kam ena, granja, lišća. . .
Zaglušena užasnom bukom
eksplozije, ona se podiže na
kolena, zagledana u stub od
BORILAČKE V E S T I N E 66
crno-crvenog plam ena izniklog
na m estu gde je do maločas
sta ja la čelična k o nstrukcija bu
šilice.
Čistina je bila prazna. Svud
unaokolo drveće je bilo odneto
ili srav n jen o sa zemljom . Ni­
čeg nije bilo da spreči njen
pogled usm eren prem a m estu
gde je ostavila Leslija.
N ikakvog po k reta u toj p u ­
stin ji od polom ljenog drveća i
žbunja, zasutog kam enjem , ze
m ljom . . . ostacim a ljudskih te-
la. . . Nikakvog šum a, sem uda
ljenog odjeka eksplozije.
— Les'li? — p roštenja ona
jedva čujno. — Lesli!
Niko joj ne odgovori. U rla­
n je policijskih i vatrogasnih si
rena, daleko na putu koji vo­
di u grad nije bilo odgovor ko­
ji je tražila.
— L esli! — vrisnu ona. —
Les’l i !
Jed n a senka podiže se, stre ­
sajući sa sebe §>tpatke od liš­
ća i granja. Sa srećnim v ris­
kom na usnam a, Sum iko potr-
ča prem a ninđi, posrćući p re­
ko neravnog tla posutog kom a­
dima polom ljenog drveta.
— Oh, Les,' kako si m e up la­
šio! — govorila je. — Luđače!
Zašto mi se nisi odm ah javio?
On je ćutao i Sum iko izne­
nada shvati da se njegovo mo­
ćno telo njiše kao na jakom
vetru.
73
S ta se dogodilo? Da nije
ran jen . . . teško ran je n ? Oh,
bože!
— Les!
Stegla ga je oko pasa, po­
m ogla da ostane na nogama.
U m ornim pokretom ninđa sma
če kapuljaču sa lica i udahnu
vazduh punim plućima.
— U redu je, devojčice —
progovori s mukom. — Obična
kontuzija, ništa više.
— Možeš h da hodaš?
— Da — bledo se osm ehnu
on, brišući znoj sa lica. — Ose
ćam nesvesticu i gađenje, n i­
šta drugo. Uskoro će proći. . .
pomozi m i da stignem do dži­
pa. . .
Bio je to pravi hod po m u­
kam a, a h se snaga vraćala ni­
nđi sa svakim novim korakom ,
iako ga je Sum iko pridržavala
sve dok se sa uzdahom nije
sručio na sedište pored voza­
ča.
— Želiš li još m alo da se
odm oriš ?
— Ne, ne. . . Pit. . . P it je u
nevolji. Dok stignem o do S tra t-
m ajera biće mi. . . sasvim do­
bro. . .
M otor džipa zabrunđa. K on-
centrisana na pokušaj da nez­
grapno vozilo okrene na uskoj
stazi, Sum iko ne prim eti ništa
neobično.
U norm alnim okolnostim a ču
la ninđe prim etila bi da se n e ­
što događa, ah je dejstvo ekis-
74 BORILAČKE VE Š T I N E 66

plozije ostavilo tragove čak i lju ljao se i teturao, ah je sva­

na njegovom čeličnom organi­ ki sledeći korak bio sve lakši
zmu. i sigurniji. Znao je m ogućnosti
Tako nijedno od n jih nije svog tela i osećao da će usko­
prim etilo kada se iz zaklona ro, za pet ili šest m inuta, po­
drveća pojavilo jedno sitno i novo biti u stan ju da golim r u ­
k rh k o ljudsko biće. Potpuno kam a slomi kičm u dvojici ova­
nago, brzih i sigurnih pokreta, kvih m om aka kao što je Džo-
dovoljno spretno da se gotovo ko M arsden, pa m akar im ao i
bez ikakvog šum a uhvati za dva pištolja u rukam a, a ne
izbočine na zadnjem delu dži­ samo jedan!
pa i tako zajedno sa njim a kre Ovlažio je usne jezikom i
ne p u t S tratm ajerove reziden­ pokušao da proguta pljuvačku.
cije. ., Koliko je vrem ena proveo u
toj m račnoj betonskoj tam nici,
stotinu stopa ispod zem lje?
* — Koliko. . . — proštenja —
*: * koliko sam bio tam o?
— Nedovoljno! — isceri se
Mlaz svetlosti zari m u se u M arsden. — Znaš, viđao sam
oči, čak i kroz spuštene k a p ­ m om ke koji su u n u tra proveli
ke. Snažan udarac nogom u svega nekoliko sati; bila nam
savijena leđa uspravi ga i na- je potrebna luđačka košulja ka
tera da otvori oči, zak ljanjaju da smo došh po njih.
ći ih podlakticom od svetlosti — A ja sam bio m alo duže,
koja je zadavala bol. a?
»Gotovo je!«, pom isli T aba- — Aha, m alo duže. O sam na
sko P it sa olakšanjem . »Uspeo est sati, skoro u m inut. Gazda
s a m !« je jako lju t na tebe, sam o da
— Hajde, propalice! — ce- znaš, Pite!
dio je kroz zube Đžoko M ar- — A-ha, i ja sam stekao ta ­
sden. — K reni lagano ispred k av u tis a k .. .
mene. Ako želiš nešto da po­ — Stani! — zapovedi M ar­
kušaš, samo izvoli: jedva če­ sden i P it ga posluša, sa ola­
kam da te nafilujem olovom, kšanjem se naslanjajući na zid
đubre policijsko! ispred v rata koja će ga dove­
Iscerivši mu se, još uvek ne sti do S tratm ajerovog skrovi-
m oćan da progovori, Tabasko šta.
P it k rete uskim betonskim ho­ Sa pištoljem uperenim u Pi-
dnikom. Noge ga nisu slušale, tov trb u h , M arsden ga je pa­
 BORILAČKE VE ST I NE 66
žljivo proučavao pogledom i
Pit, sa izvesnim iznenađenjem ,
shvati da gangster i ne poku­
šava da p rik rije poštovanje ko
je oseća pred njim .
— Cuj, ortak. . . kaži mi k a ­
ko ti je to, do đavola, uspelo?
P it se isceri i odm ahnu gla­
vom. Sada odista sve izgleda
gotovo smešno lako, ali onih
p rvih nekoliko m inuta, na hla­
dnom betonu, u potpunoj ta ­
mi i tišini, pod svodovim a za
koje m u se činilo da će mu se
svakog tre n u tk a sručiti na gla
vu, bih su teži od svega što je
do sada preživeo u svojoj b u r­
noj karijeri.
— Lako — reče. — Ništa la ­
kše!
— Hajde, hajde! Prokletstvo,
šta te košta da mi kažeš?
— Bojiš se da S tra tm a je r i
tebe jednog dana ne pošalje
na razm išljanje, a? U stvari,
sve je vrlo jednostavno. ..
»U stvari, sve i nije tako je ­
dnostavno«. m islio je. »N ajpre
sam pomislio da neću im ati
strp lje n ja i snage da prim enim
taj trik ninđi kojem me je Le-
sli naučio. T rik preuzet od in ­
dijskih jogija, uzgred. Cela pri
ča je u tom e da preuzm eš ko­
ntrolu nad svojim telom i ne
dopustiš mu da ono podlegne
,spoljnim uticajim a. . .«
— Dakle?
— Vrlo jednostavno, rekoh
ti. Ženske.
75
— Ženske?
— Pa da, ženske, Đžoko!
Znaš ona ljupka bića sa lepim
grudim a i zadnjicam a i. . .
— Zaveži! — prosikta M ar-
sden kroz zube, preteći kroči­
vši napred. — Zaveži, proklet
bio!
— U redu, u redu! — cerio
se Pit. — Sam si hteo da znaš,
čoveče. ..
O dgum uvši vrata, M arsden
m u glavom dade znak da uđe.
Prostorija za čuvare ispred St-
ratm ajero v ih v ra ta i sada je
bila prazna i M arsden bez o-
klevanja zakuca na sledeća vra
ta držeći P ita neprestano na
oku.
Ovoga puta S tra tm a jer nije
bio sam. U fotelju zgodno na-
m eštenoj ispred niza televizij­
skih ekrana sedeo je još jedan
čovek, visok i k rupan, u ode-
ći koja je zbog nečega podse-
ćala na vojsku, organizaciju na
koju je Tabasko P it bio alergi
čan od onog tre n u tk a kada su
mu saopštili kako njihova ze­
m lja želi da ga pošalje u V ije­
tnam . . .
— Ah, naš dragi p rijatelj,
bivši p ripadnik FBI!? — gla­
sno reče S tra tm a jer kad ga u-
gleda n a vratim a. — Helmere,
to je m om ak o kojem sam ti
pričao!
H elm er se okrete u fotelji i
P it se sukobi sa hladnim po­
gledom bledoplavih očiju, go­
76
tovih skrivenih pod čupavim
obrvam a, spojenim iznad no­
sa. T anke usne, široka donja
vilica kao kod buldoga i ono
k arakteristično držanje glave i
ram ena koje na stotinu koraka
odaje bivše oficire.
— Bivši p ripadnik FBI, m i-
ster S tra tm a jer? — upita H el-
m er dubokim glasom.
— Da, proverio sam. N ikada
n ije imao veze sa njim a. Zato
sam i rekao bivši, H elm ere.
— Gle, gle! Dečko voli da
laže — kezio se Helm er. — Lo
ša navika, m ladiću, loša n av i­
ka!
P it m u se sam o odsutno is­
ceri, je r m u je pogled bio p ri­
kovan za jedan od m onitora u
nizu ispred H elm era.
K am ere skrivene duž visoke
ograde im anja u čijem se sre­
dištu nalazila kuća v redno su
pretraživale okohnu, ah je sa­
mo jedna od n jih pokazivala
nešto drugo osim tam e i d rv e­
ća u parku.
H elm er i S tra tm a jer očigle­
dno su se već duže vrem e za­
bavljali prateći pogledom zbi­
v a n ja koja je ta kam era poka­
zivala. Uostalom , i Pitov po­
gled je odm ah, kao m agnetom ,
bio privučen n a tu s tr a n u ...
Čak i ne trudeći se da se
sakrije, silueta čoveka odeve-
nog u crno od glave do pete,
priprem ala se da pređe ogradu
visoku punih dvadeset stopa.
BORILAČKE V E Š T I N E 66
Videlo se kako taj čovek la ­
kim korakom odm erava rasto-
ja n je izm eđu žbunja u kojem
se do tada skrivao i stubova
ograde, kako nogam a oprezno
opipava tle ispod sebe, da bi
priprem e dovršio laganim do­
dirom guste poprečne m reže
razapete izm eđu stubova.
— Da sada pustim stru ju
kroz ogradu, m ister S tra tm a ­
je r? — u p ita H elm er tiho.
Njegova ru k a lebdeia je nad
tablom sa dugim nizom p rek i­
dača.
— Ne još, H elm er — preko-
rn o reče S tratm ajer. — Ne bi
bilo zanim ljivo. Sačekaj da se
uzvere do vrha, pa ćemo m u
onda pokazati kako se igra o-
va igra!
Zaneti prizorom na ekranu,
oni kao da su zaboravih na
P ita koji se sažaljivo osm ehnu
i zavrte glavom. Iza njega,
Džoko M arsđem takođe je bu­
ljio u ekran, a h cev njegovog
pištolja neprestano je bila u-
perena u Tabaskova leđa.
Bilo bi vrem ena da ga je d ­
nim udarcem ošam uti i istrgne
m u oružje iz ruku, ah je tu
bio H elm er. ..
I sam čovek od akcije, Ta-
hasko P it umeo je da proceni
drugog čoveka od akcije. H el­
m er je bio opasan, veom a opa­
san. Njegove reakcije biće b r­
ze, kao reakcije divlje m ačke,
bez obzira na to što ne p rati
BORILAČKE V E Š T I N E 66
sve vrem e pogledom Tabasko
Pita.
Uostalom, S tra tm a jer je i-
m ao novca da plati najbolje.
Svi znaju da se najbolje pla­
ćene ubice obučavaju u Nju
Đ žersiju, a H elm er je upravo
o d atle stigao.
»M arinski korpus, bez sum ­
nje«, zaključi on, odm eravajući
još jednom Helm erovo držanje.
»Sam o kod m arinaca ovakvi ti
povi im aju šanse za napredo­
vanje. . .« '
— Ko je to, Tabasko? — u -
p ita S tra tm a jer iznenada. Si­
luete u crnom je nestalo sa
ekrana, ali je on bio tu negde,
skriven u žbunju, dovršavajući
svoje priprem e. To je pokazi­
v ala i H elm erova ru k a koja se
nikako nije odm icala od p re­
kidača.
— Moj p rijatelj. Zove se Le
sli Eldridž.
— K akav mu je ono klovno
vski kostim , do đavola? Suvi­
še je gledao B rusa Lija ili šta?
— Pa, ne znam. . . On se pri
ja tn o oseća u njem u i za sada
m u poslovi idu od ruke. . .
— N inđa — m irno reče H e­
lm er, iako mu je jedan mišić
n a donjoj vilici nep restan o tre
perio.
— Šta!? — zgranu se S tra t­
m ajer. — Šta si rekao?
— Ninđa. Od početka me je
taj tip napolju na n ešto pod-
sećao, ali nisam znao na šta
77
sve dok niste pom enuli Brusa
Lija, m ister S tratm ajer.
— Ma hajde, H elm er! To su
priče za decu!
— G rešite. Jed an čovek ko­
ga poznajem imao je posla sa
njim a preko, u Jap an u . Poku­
šao je n a silu da ščepa robu
koja je pripadala nekom d ru ­
gom, a ovaj m u je poslao n in-
đu na vrat. ..
— I?
— Pokušao je da um akne
brzim m otornim čamcem iz lu
ke, do broda koji ga je sa ro ­
bom čekao n a pučini. Posle su
našli čamac kako besciljno plu
ta na površini. I moj poznanik
i njegovi telo h ran itelji su bili
još tu, m rtvi. Sva šestorica.
— Pa šta? Banda ih je sti­
gla na drugom čamcu i izreše
tala, do đavola! Čemu stv a ra ti
fam u od obične gluposti!
— U tom e i jeste vic, m is­
te r S tratm ajer. Nije bilo nika­
kvog drugog čamca. N inđa je
plivao za njim a ih ih je sa­
čekao skriven u vodi i uskočio
u čamac. Svi su bih ubijeni
istim oružjem , nekom vrstom
m ača kakvu su nek ad a nosih
japanski sam uraji. Prizor je po
dsećao na čikašku klanicu u
punoj sezoni. Kažu. . .
S tra tm a jer sa nevericom od­
m ahnu glavom, ah se ipak o-
k rete Tabasko Pitu.
— Čuo si H elm era? Je li to
istina?
78
P it uzdahnu.
— P aaa — oteže — s obzi­
rom da ste vi ovde već osuđe­
ni na sm rt, nem a nekog raz ­
loga da to krijem od vas. J e ­
ste, moj p rijatelj je ninđa. . .
— Japanac? — u p ita Hel-
m er preko ram ena. Njegov po­
gled i dalje je bio prikovan za
ekran.
— Ne. On je A m erikanac.
— Lažeš! Sam o Jap an ac mo
že postati ninđa, do đavola!
P it se glasno nasm eja.
— Ako budeš našao vrem e­
na kada te bude ščepao za
gušu, Helm eru, zamoli ga da
na tre n u ta k skine m asku sa
lica. Važi?
— Zaveži, proklet bio!
»Oh-oh!«, pomisli Pit. »Naš
p rijatelj iz N ju D žersija nije
tako hladnokrvan kao što po­
kušava da nam pokaže. Ni n je-
mu se ne dopada ideja da se
sretne oči u oči sa jednim ni-
nđom !«
S tra tm a jer se nervozno po­
vuče do svog pisaćeg stola, kao
da se plaši čak i slike sa m o­
nitora.
— Helm er. . . šta da ra d i­
mo?
— Sa ninđom? Cekaćemo. ..
— Zašto, do đavola? Ako je
već odista tohko opasan, zašto
ne bism o poslali tri ili četiri
čoveka sa puškam a da ga sre ­
de?
BORILAČKE V E Š T I N E 66
P it prezrivo frknu. Helm er
odm ahnu glavom.
— T ri ili četiri čoveka m u
ne mogu ništa, m ister S tra t­
m ajer. Sa puškam a ili bez njih,
svejedno. N aša jedina šansa je
da uleti u zam ku koju sam
mu postavio.
»Zam ku?, trže se Pit. »K a­
kvu zam ku«?
— Znam , ah ipak. . .
— S trp ite se, m ister S tra t­
m ajer — nervoza u H elm ero-
vom glasu postajala je sve upa
dljivija. — N ajpre da pokuša­
mo sa ovim. . . za pucnjavu ni
kada nije previše kasno!
P it m alo prem osti težinu s
noge na nogu, bacajući ispod
oka pogled, na M arsdena.
Kada se ninđa ponovo poja­
vi n a ekranu, svi će se koncen-
trisati na taj prizor, čak i M ar
sden.
Biće to p rilika za njega. . .
Znao je koliko je opasno o-
no što će pokušati, ali je isto
tako dobro znao da ne može
da bira. Ta zam ka o kojoj Hel
m er govori može m ožda uspo­
riti ninđu, ako ga već ne zau­
stavi potpuno. Pa i kada je sa
vlada, ostaje problem proboja
u skrovište koje je skoro sto
stopa pod zemljom.
Ninđa ne može znati kohko
se ljudi ovde krije, niti raspo
red podzem nih prostorija. Od
početka do k ra ja m ora igrati
BORILAČKE V E Š T I N E 66
naslepo, po sluhu. Istina, p ra ­
vi je m ajstor za to, ah ipak. . .
SADA!
V itka fig u ra u crnom izne­
nada izroni iz žbunja, elegan­
tnim koracim a savlađujući u
trk u rasto ja n je do visoke og­
rade. U rukam a m u je bila
duga m otka, očigledno istesa-
na od grane obližnjeg drveta
i ninđa je nosio onako kako je
pri zaletu nose skakači s m o­
tkom .
— Helm er! — vrisnu S tra t-
m ajer, hvatajući se obem a r u ­
kam a za ivicu stola i naginjući
se napred. — S truja!
— Ha! — zadovoljno uzvi-
k n u drugi čovek. V itki prsti
sklopiše se oko prekidača koji
glasno škljocnu. — P ro k letst­
vo!
O duprevši se o zem lju, n i­
nđa odbaci svoje telo visoko
u vazduh, prelećući ogradu
kao crna ptica. Taj potez je i
dozvao psovku na H elm erove
usne, ali P it steče utisak da je
on ipak zadovoljan onim što
se dogodilo.
N ije bilo vrem ena za razm i
sijanje o n ijansam a u Helme-
rovom tonu. ..
Padajući unazad, P it sa obe
ru k e ščepa zglavak M arsdeno-
ve ruke, one koja je stezala
pištolj, i snažno ga povuče n a
niže. Ovaj dreknu, shvativši
da se ne može održati na no­
gama.
79
T rik koji je P it izveo bio je
savršeno uvežban. Najzad, nje
gov učitelj bio je jedan ninđa,
zar ne?
Odbacujući se nogama o pod,
on se nađe iza M arsdenovih
leđa, i dalje stežući ru k u sa
pištoljem i ne obraćajući paž­
n ju na jauk koji prelete p re ­
ko usana drugog čoveka kad
mu iskoči zglob u ram enu.
Z aklanjajući se iza širokih
M arsdenovih ram ena, P it podi
že nem oćnu desnu ru k u sa oru
žjem i uperi je prem a Helme-
ru. Njegov p rst stezao je Mars
denov p rst n a okidaču i u sle
dećem tre n u tk u . ..
Ne! Do đavola, ne!
H elm er je odista reagovao
kao divlja m ačka, na p rvi Pi-
tov pokret. Bacio se pravo sa
fotelje na pod, iza pisaćeg sto­
la, izvlačeći jednom rukom pi
štolj ispod pazuha, a drugom
grabeći S tratm ajerova kolena.
S tra tm a jer dreknu i podiže
ru k e u pokušaju da održi ra v ­
notežu, ali ga m asa H elm ero-
vog tela odvuče na pod, u be
zbedniji zaklon. U času kada
je P it uspeo da okrene pištolj
prem a stolu, nijednog od njih
dvojice nije bilo n a vidiku.
— Baci to gvožđe — dopre
iz zaklona prigušeni H elm erov
glas. — Baci ga, proklet bio!
— Ne, Helm er! Ti baci pi­
štolj ! Prvi koji pomoli glavu
80
dobiće m etak posred čela, ta ­
ko mi svega!
— Ne budi šašav. Misliš da
ću se u stručavati da pucam u
tebe kroz telo tog glupana ko­
ji je dopustio da m u oduzm eš
pištolj? N išta bolje nije ni za­
služio !
— Isto tako i ja m ogu p u ­
cati kroz sto, Helm er!
— Je li? Pokušaj onda!
P it steže zube, jer je shvatio
da je H alrner u pravu. Izlo­
žen na sredini prostorije, u su
m njivom zaklonu M arsdenovog
tela, koje se neprestano k opr­
calo u pokušaju da se otme,
bio je u daleko nepovoljnijem
položaju od S tra tm a jera i Hel
m era. . .
Ipak, ipak, kupio je nekoliko
dragocenih sekundi za ninđu.
I m ožda još ponešto.
Bacio se na pod, snažno od-
g u m uvši M arsdena od sebe.
Ispalio je u padu i hitac, ah
je m etak bio nam enjen tabli
sa prekidačim a koji su reguli-
sali osvetljenje, alarm ne u re ­
đaje i napon u žicanoj ogradi
oko im anja.
H elm er otvori v a tru iz svog
zaklona, ispalivši tri hica u b r­
zom tem pu i pom erajući pištolj
tako da oni zahvate što veći
prostor.
»Veoma je iskusan«, pomisli
P it k o trljajući se po tepihu.
»Bolje je da ovo što pre oko­
nčamo, je r naši bedni lekari
BORILAČKE V E S T I N E 66
još ne um eju da k rp e ru p e u
ludim glavam a kao što je mo­
ja!«
Jed an od H elm erovih m e ta ­
k a pronađe široke M arsđenove
grudi i energija u d a ra obrte
snažno telo čija je ravnoteža
već bila narušena. O brnuvši se
jednom oko sebe, M arsden te ­
ško tresn u o pod, pokazujući
sada P itu leđa na kojim a je
zjapila ogrom na crvena rupa.
»Prokletstvo! H elm er je za­
rezao vrhove m etaka nožem!«,
shvati Pit.
— Hej! — uzviknuo je. —
U redu, u redu! P redajem se!
Evo mog pištolja, Helm er!
Zavitlao je oružje na pod
tam o gde ga H elm er može vi-
deti, ali je ostao da leži na te ­
pihu, sa licem samo nekoliko
inča od lokve k rv i koja je li­
p tala iz ra n e na M arsdenovim
leđim a.
H elm er se oprezno uspravi.
Cev njegovog pištolja gledala
je P ita pravo m eđu oči.
— O stani gde si, Tabasko
— reče on suvo. — I ne m r­
daj, je r ću ti ra z n e ti' glavu!
S tra tm a jer skoči na noge,
bled od gneva i straha.
— Pucaj, Helm er! — zavri-
šta. — Ubij prokleto kopile!
Ubij ga!
H elm er se suvo osm ehnu
krajičkom usana. Njegov pog­
led pređe po nizu m onitora na
 BORILAČKE V E Š T I N E 66 81

kojim a se sada n ije video n i­ proučio slike na ekranim a. »Ra

kakav pokret. zbio je svoje snage i om ogu­
— Za to im a uvek vrem ena, ćio Lesliju da likvidira jednog
m ister S tra tm a jer — reče m i­ po jednog S tratm ajerovog čo-
rno. — Njegov p rija te lj ninđa veka. Ta m esta na kojim a se
dolazi po njega. Ziv nam još k riju tako su očigledna da bi
može biti od neke koristi. . . ih svaki ninđa otk rio čak i bez
m rta v nikako! pomoći harageija!«
N am eštajući se udobnije na Ipak, proći će dosita vrem e­
podu, P it se osm ehnu. R aču­ n a dok ninđa ukloni sve te Iju
nao je sa H elm erovom intelige de u zaseđi. Tek posle toga mo
n d jo m i hladnokrvnošću kada ći će da se posveti sledećem
je svesno odbacio oružje od se problem u — prodoru u podze­
be. m lje. ..
Sem toga, on je jedini na — Sta će on sada učiniti,
ekranu video' kako je još jed­ Tabasko? — u p ita Helm er, ne
na, nešto sitnija senka, hitro skidajući pogled sa ekrana. —
prešla preko ograde čim su se H ajde, ti ga sigurno dobro po
reslektori pogasili i n estalo na znaješ! Šta će pokušati?
pona u ogradi. — To bar nije teško pogodi­
Sum iko je, dakle, takođe bi ti, do đavola! Počistiće one n a
la tu, a dvoje odlučnih ljudi, oružane glupake skrivene po
naročito kada je jedno od n jih prizem lju i na stepeništu, a o-
ninđa, sposobno je i za podvi­ nda doći ovamo!
ge o kojim a S tra tm a jer i Hel- — Ali on ne zna put, je li
m er i ne sanjaju. tako?
— Siguran si u to, H elm er?
Samo. .. da li su ga oči pre J a nisam — nasm eja se Pit.
v arile ili je zaista iza Sum iko — Nije bilo načina da dođe
u ograđeni prostor preskočio do plana ovog skloništa, pro ­
još neko? kletstvo! — um eša se S tra tm a ­
Prilazeći m onitorim a, još u - jer. — Sem ako. ..
vek sa pištoljem u ruci, S tra t­ — Sem ako m u nije odao
m aje r prebaci nekoliko p rek i­ neko od onih koji rade za m e­
dača i na ekranu zatreperiše ne. ..
slike iz unu trašn jo sti kuće. H elm erov pogled na tre n u ­
Sve prostorije pokrivene ka tak dotače leš na podu.
,m eram a bile su prazne. Hi su — M arsden, recim o?
tako bar izgledale. .. — M aršden? Da, da. .. on i
»Oh, kako je taj H elm er i- ovaj tip ovde često su se zaje­
pak glup«, pom isli P it pošto je dno opijah kao životinje!
82
— Je li tako bilo, Tabasko?
— Ta je izjava sam o upola
tačna, Helm er. Stari dobri Džo
ko opijao se kao životinja. J a
ne.
— Logično. Muzao si infor­
m acije iz njega, a?
P it se nasm eja.
— Veoma si lukav, Helmer,
nem a šta!
»Da li sam ovim kupio još
nekoliko sekundi za ninđu«, mi
slio je Pit. »Oni su sada neo­
dlučni, H elm er se koleba šta
da preduzm e. ..«
— Žao mi je, m ister S tra t-
m jaer — sleže H elm er ram e ­
nim a. — Ako stvari tako stoje,
m oračem o da pređem o na d ra ­
stične m ere. ..
»D rastične m ere? Šta tim e
hoće da kaže?«, trže se Pit.
S tra tm a jer pređe rukom pre
ko oznojenog čela i oprezno se
spusti u fotelju.
— Ako ti tako m ishš, Hel­
m er. .. onda nemam o drugog
izbora.
— Slažete se, dakle, m ister
S tratm ajer?
— Oh, do đavola! — S tra t­
m aje r rezignirano odm ahnu ru
kom. — Radi šta hoćeš!
Smešeći se, H elm er podiže
poklopac sa stola ispred m oni
tora i otkri tablu sa nizom no
vih prekidača, obojenih zlokob
nom crvenom bojom. Vitki p r­
sti pređoše preko njih, blago
BORILAČKE VE Š T IN E 66
ih pom ilovaše i povukoše se
nazad.
— Znaš li šta je ovo, Taba­
sko?
P it se izceri.
— Pa i nije jako teško po­
goditi. Kuća je m inirana, a?
— Tačno tako. Svaki od o-
vih prekidača a k tiv ira eksplo­
zivno pun jen je na jednom do­
bro skrivenom m estu. Dovolj­
no je da se tvoj prijatelj nađe
na desetak stopa od tog m e-
sta, pa da ga se zauvek reši-
mo, ha-ha-ha!
— A šta ako se ne nađe ta ­
m o gde treba, Helm er. Ninđe
su jako oprezne zverke, znaš...
— Da, znam. Mora da mi je
neko predosećanje reklo da ću
ove noći im ati posla sa ninđom
kada sam ovako lukavo raspo
redio ljude po prizem lju. Vi­
diš, svaki od njih je u blizini
jedne skrivene bombe. Ako že
li da ih poubija, ninđa im mo
ra prići, je li tako? A kada im
priđe. . . BUM!
P it oseti kako m u se kosa
diže na glavi, ali ne dopusti
da to pokaže i njegovo lice.
— Lukavo, zaista — složi se
ne skidajući pogled sa ekrana.
— Samo. . . da li i dovoljno
lukavo za jednog ninđu, H el­
m er?
— Ja m islim da jeste — Hel
m er se prigušeno nasm eja. —
A odm ah ćemo se i u v eriti u
BORILAČKE V E S T I N E 66
to. Gledaj tam o, m onitor broj
četiri. . .
Čoveku koji je stajao u za-
sedi iza jednog od uglova ho­
dnika nešto je privuklo pažnju
i on je oprezno pomolio glavu
u vidno polje kam ere, zvera-
jući tam o i amo iznad cevi svo
je puške.
Crna senka kliznu duž zida
i stvori m u se iza leđa, n eču j­
n a kao sm rt. R uke pokrivene
crnom svilom se podigoše u vi
sinu glave nesrećne žrtve koja
još nije shvatila da je osuđe­
na na sm rt.
— Sad, Helm er! — prosikta
S tratm ajer, buljeći u ekran kao
u tran su . — Sad, boga mu!
Vitki Helm erovi prsti pono­
vo su m ilovali jedan od p rek i­
dača.
— Im a vrem ena — reče ne
hajno. — Volim da gledam
pravog profesionalca na delu!
Kao vlas tanka čehčna žica
pade čoveku preko glave i za­
teže m u se oko vrata. Siguran
i tih način da se ubije čovek;
dovoljan je sam o jedan oštar
pokret ruku, čak ne naročito
snažan, pa da se odsečena gla
va zakotrlja po tlu. . .
Baš kao što se to ovoga tre
n u tk a desilo.
— Bravo! — reče tiho Hel­
m er i okrete prekidač. — I
srećan put u pakao, nlnđo!
83
*
* *
Ekran m onitora broj četiri
najpre zaslepljujuće blesnu, a
onda pocrne. Po ostalim ek ra­
nim a projuriše hitre poprečne
linije koje su pokazivale da su
i druge kam ere osetile potres
eksplozije. Jedna koja se sva­
kako nalazila u bhzini tog me
sta pokaza čitav oblak crnog
dim a koji se sporo valjao ho­
dnikom.
-— Ha! — dreknu S tra tm a ­
jer. — Ovo je bilo dobro, H e­
lm er! Do đavola sa kućom, to
se da lako srediti!
— Da, da! — zam išljeno r e ­
če Helmer, buljeći u potam neli
ekran. — Da, da. . .
Tabasko P it steže zube da
bi prigušio k rik bola koji m u
je nav irao odnekud iz dubine
grudi.
Ne, ne sme sebi dopustiti da
ga to osećanje savlada.
»Ne veruj da je ninđa m r­
tav«, kaže stara japanska izre­
ka, »sve dok ne vidiš njegovo
m rtv o telo. . . a i tada budi
oprezan, jer ninđe im aju se­
dam života!«
»Baš sam glup!«, reče T aba­
sko u sebi. »H aragei ga je bez
sum nje upozorio na v r e m e ...
a ugao zida mogao mu je p ru ­
žiti dovoljan zaklon od u d a r­
nog talasa i krhotina. Ne, ne
84
v eru jem da je Les m rtav. . .
neću da verujem da je m rtav!«
D rhtavim rukam a, S tra tm a -
je r dohvati veliku k ristaln u fla
šu sa b a ra u uglu.
— Ovo zaslužuje da nazdra
vimo, H elm er! — govorio je
žustro, sipajući piće u široke
čaše. — Led? Voda?
— Sam o tre n u tak , m ister
S tra tm a je r ...
H elm er je gledao u Pita,
značajno m ilujući pištolj u svo
joj ruci.
— Da?
— Š ta sa ovim tipom ? Mi­
slite da se od njega može još
nešto doznati?
— Od njega? Ne zna on n i­
šta. . . Ne, ne tre b a mi!
H elm er se isceri Tabasku.
— Žao m i je, o rtak — reče,
podižući oružje. — Znaš kako
je: gazda je gazda. . .
P it se grohotom nasm eja, ia ­
ko pogled na crna u sta cevi iz
njegovog ugla mije bio nim alo
prijatan .
— Samo bez žurbe — reče
'kroz sm eh. — J a nikuda ne
idem. Bolje će biti da n a jp re
bacite pogled na te vaše glu­
pe televizore, ljudi!
Bled kao sm rt, S tra tm a jer
se zabulji u m onitor. Po n je ­
govom deranu tre p e rio je p ra
vi košm ar boja, ali je on bio
sam o .pozadina za k ru p n a slo­
va ispisana tako da se činilo
da sa n jih neprestano kaplju
teške k ap i krvi.
BORILAČKE V E Š T I N E 66
»N estrpljivo ite očekujem o
u paklu, S tratm ajer«, glasila
je k ratk a poruka.
— To je on — prom uca S t­
ratm aje r. — Ninđa. . . on je
ipak. .. živ!
H elm er odm ahnu glavom, a
vihee m u se stegoše.
— Ne! — reče odlučno. —
Nemoguće! To je neki trik !
— Đavolski trik! — cvilio je
S tratm ajer. — Taj je u spora­
zum u sa đavolom, k ažem ti!
H elm er zadrža pogled na P i­
tu. Ovaj se zadovoljno cerio.
—* I ti v eruješ da je n in ­
đa još živ? — upita priguše­
nim glasom.
— N aravno da je živ — sle
že Tabasko ram enim a. — Ne
znam da h sam ti rekao jednu
staru japansku izreku. »Ne
veruj da je ninđa m rtav«, k a ­
žu. . .
— Znam tu prokletu izreku!
— zareža H elm er. Njegovi p r ­
sti bili su zauzeti punjenjem
okvira pištolja m ecim a izvuče­
nim iz džepa sakoa. — Pa, u
redu. Recimo da je stv arn o
ž iv .. . kako će naći ulaz u ovo
sklonište? Još dvojica ljudi ga
čekaju u predvorju, ne ra č u ­
najući m ene i S tratm ajera. I
prizem lje je još puno ljudi.
Nem a nikakvih izgleda na u s­
peh, do đavola!
— Zašto to m eni, do đavo­
la, govoriš? — nasm eja se Pit.
BORILAČKE V E Š T I N E 66
— Zašto ne kažeš — njem u,
ninđi?
— Čekaj malo, H elm er —
S tra tm a jer je sedeo u fotelji,
naslanjajući glavu na ruke. —
Šta m is liš .. . šta misliš, da mu
ponudim o pregovore?
— Dobra id e ja — složi se
odm ah H elm er. — Najzad. —
Najzad, u šakam a im am o n je ­
govog prijatelja, a to je prili­
čno težak a rg u m e n t.. .
— Da, tako je. Ponudićem o
m u P ita, ako nam dopusti da
odem o odavde! Doda vola sa
Palm Bičom, ionako mi se ni­
kada n ije sviđao. Ponudi mu
i novac, Helm er, koliko god
zaželi!
— Koliko god zaželi? — iro ­
nično se nasm eja revolveraš.
— Nem ojm o preteriv ati, m is-
te r S tra tm a je r .. .
— Dođavola, nije mi stalo
do para. Izvedi to kako misliš
da je najbolje, H elm er.
H elm er proveri još jednom
svoj pištolj, a onda dade P i­
tu znak glavom.
— Hajde, ortak. Ti ideš is­
pred m ene, kao štit.
— T ren u tak — osm ehnu se
Tabasko. — M islim da je na
televiziji opet program koji će
vas zanim ati. ..
»Ta Sum iko je odista prava
veštica kada su kom pjuteri u
pitanju«, m islio je, m otreći
kako se po m onitorim a lagano
85
sm enjuju slike. »Ono maločas,
sa k rvavim slovima, bilo je iz­
vedeno velem ajstorski! Ne ve­
ru j em da bi bilo ko drugi za
tako k ratk o vrem e uspeo da
sastavi tako efektan program
na nepoznatom kom pjuteru. ..«
U putstva koja je rač u n a r iz­
davao skrivenim kam eram a u
u n u trašn jo sti kuće ovoga puta
bila su jednostavnija. U klju­
čivale su se jedna po jedna,
otk riv aju ći tako p u t kojim je
ninđa prošao, kao vihor sm rti.
P rv a kam era pokazivala je
čoveka prikovanog za zid puš
čanom cevi. K undak je još štr
čao iz čovekovog trb u h a, a dve
m rtve šake su ga stezale kao
da još uvek pokušavaju da ga
istrgnu iz ogrom ne rane.
U sledećoj prostoriji drugi
je ležao potrbuške, sa glavom
koju je sa vratom spajala još
sam o bleda kost kičm ene mož­
dine. Dve odsečene ru k e pale
su nešto dalje, zajedno sa p u ­
škom koja je verovatno tre b a ­
lo da posluži kao štit kada je
žrtv a ugledala da joj se kata-
na spušta na vrat. ..
Glava trećega visila je kroz
razbijena v ra ta p lak ara u ko­
jem se skrivao. U darac je slo­
mio drvo čitavom visinom v ra ­
ta i zario oštre vrhove u telo
čoveka koje se još u v ek k opr­
calo, iako je već čitava rek a
k rvi tekla po podu. ..
86
Č e tv rti.. .
Za sledeći krvavi prizor nije
bilo vrem ena. U rlajući kao di­
vlja zver, S tra tm a jer zavitla
upola punu flašu u ekran i
nastavi da bom barduje m oni­
tore flašam a i čašam a iz bara
sve dok nije uspeo da razbije
i poslednji. Zastao je tek tada,
teško dišući, sa licem p u rp u r­
ne boje, zureći kao luđak u
gom ilu stakla i prazne kutije
m onitora iz kojih je sukljao
crn dim.
P it pogleda u H elm era, a
ovaj neupadljivo sleže ram en i­
ma.
»Nije lako rad iti za ovakvog
gazdu«, govorio je taj gest,
»ali šta se može: posao je po­
sao!«
— Idi, H elm er! — reče S t­
ra tm a je r prom uklo. — O dla­
zi'! I ponudi mu sve što zat­
raži, jesi li m e čuo? Sve!
— Jasno, gazda — reče Hel
m er um irujućim glasom. — I-
pak, da sačekam o još malo. . .
— Da sač. . . Zašto, pro k let­
stvo?. Čekaš da upadne ovamo
i poubija nas pre nego što us­
pemo da progovorim o i jednu
jedinu reč, je li?
— Im am o još dvojicu ljudi
pred v ratim a — podseti H el­
m er. — Možda oni nešto učine.
A čak i ako ne uspeju, ova
v rata su od ojačanog čelika
kao što ste mi pokazali, m is-
BORILAČKE V E ŠT I N E 66
te r S tratm ajer. P rep rek a za
poštovanje, čak i za jednog
ninđu.
— Ne želim da ga vidim , ču­
ješ li me, Helm er! Neću da ga
vidim!
— U redu, u redu. . .
Dajući P itu glavom znak da
krene ispred njega, H elm er la
gano kreće prem a vratim a.
P it ih otvori i gotovo se nas-
m eja kad ugleda dva unezve-
ren a lica koja ih dočekaše.
— M ister H elm er? Šta se to
događa ?
N išta naročito — H elm er se
um irajuće osm ehnu, zatvaraju
ći v rata za sobom. — Naš ga­
zda je imao m ali napad besa,
ali je sada sve u najboljem
redu. Č ujte: otiđite hodnikom
do lifta, naši ljudi odozgo ja ­
vili su mi da je neko uspeo
da se uvuče u kuću!
— Crnci! — proštenja jedan
od one dvojice. — M ora da su
to opet oni prokleti Crnci!
— Svejedno ko je! — hlad­
no se osm ehnu Helm er. — Vi­
še od dvojice ne može stati u
taj lift tam o, a ni n jih dvoji­
ca neće moći da urade bogzna
šta pre nego što se v ra ta o t­
vore do kraja. Im ate dovoljno
m unicije?
Jedan od revolveraša ćutke
pokaza kartonske ku tije slože­
ne n a stolu.
BORILAČKE V E Š T I N E 66
— N apunite rezervne okvi­
re, dok još im ate vrem ena —
preporuči Helm er, dobacuju­
ći im teške kutije. — Hajde,
pođite u hodnik. . . Cim čujem
pucnjavu, ja ću vam se p rid ­
ružiti.
Sm eškao se, gledajući kako
se za njim a dvojicom zatv ara­
ju vrata.
— Ne izgledaju mi nimalo
oduševljeno — lagodno opuš­
ten u jednoj od stohca, Taba-
sko P it se podsm ešljivo cerio.
— T rećerazredna roba —
prim eti Helmer, spuštajući se
u stolicu preko puta. Ne ispu­
štajući pištolj iz ruku, on izvu
če paklo cigareta iz džepa sa­
koa, gurnu jednu u usta i za­
pali je m in ijatu rn im u p a lja ­
čem, a onda dobaci paklo p re ­
ko stola Pitu.
— Hoćeš i ti?
P it dohvati cigaretu i sačeka
da m u H elm er dobaci i u p a ­
ljač.
— Lula m ira?
— Sto da ne? — H elm er
sleže ram enim a, odbijajući di
move. Pogled m u je bio pod-
sm ešljiv. — Ako znaš neki
način da izađem odavde, a da
ne sretnem tvog p rija te lja ni-
nđu, reci mi ga. Izgubiću se
pre nego što dokrajčiš tu ci­
garetu. . .
— Ne znam. Ja nisam oda­
vde.
87
— Je h? Z apadna obala?
— Aha. San Francisko. Ova­
mo smo stilgi gotovo slučajno,
u potrazi za sanducim a sa o ru ­
žjem koji su im ali neke veze
sa S tratm ajerom .
— Zašto? Za koga radite?
— Ni za koga. Ili za sebe,
kako god hoćeš. . .
— Hajde, ortak, Nismo de-
ca. Još ćeš pokušati da me
ubediš kako vas dvojica troši­
te nasledstvo od bogatog stri­
ca i borite se protiv zločina iz
čiste filantropije!
P it se nasm eja.
— Znaš — reče — kad m alo
bolje razm islim , to što si re ­
kao i nije daleko od istine. J e ­
dino što nam nedostaje bogati
stric, ali se lepo snalazim o i
bez njega, v eruj mi!
— Nećeš, dakle, da mi kažeš
— uzdahnu H elm er. — Tvoja
stvar. . . Šta misliš, kak v e izgle
de im aju ona dvojica u hodni­
ku?
— Nikakve.
— Ipak, onaj lift je stvarno
uzan. Ako ga zaspu m ecim a
kroz v ra ta čim se zaustavi,
m oraju ga pogoditi.
— Lift! Lift će pogoditi, u
to ne sum njam , a h m om ka u
liftu. . . ne!
N aginjući se preko stola, Hel
m er se zagleda P itu u oči.
— Cuj, ortak. . . ima li u sve
mu tom e neke vradžbine. . . ne
ke natp riro d n e sile, boga m u?
 88
— Ne znam.
H elm er je još nekoliko tre ­
n u tak a buljio u njega, a onda
se ispravi i odm ahnu glavom.
— Znaš. . . im am utisak da
govoriš istinu.
— I govorim istinu. Znam
čoveka g o d in am a .. . i još ni­
sam uspeo da u tvrdim da h
je pod onim crnim kostim om
savijen đavolji rep. . .
U ćutali su, odbijajući posle-
dnje dimove svojih cigareta.
R afali sa druge stran e v ra ta
odjeknuli su u času kada je
P it gasio opušak na podu. Od­
bacivši svoj kao da se opekao,
H elm er priskoči v ratim a i op­
rezno ih ođškrinu, držeći P i­
ta sve vrem e na oku.
P it zavrte glavom. Ti glupa­
či se još uvek n ad aju da mogu
ubiti ninđu sa nekoliko loše
naciljanih rafala. Samo ninđa
može ubiti drugog ninđu. . . ali
oni to ne znaju. I nikada neće
d o z n a ti.. .
D ohvatio je k u tiju H em lero-
vih cigareta sa stola i zapaho
još jednu. Za sve ono vrem e
provedeno u praznom i m rač­
nom skladištu, cigarete su m u
od svega najviše nedostajale. . .
— Šta je bilo? — u p ita Ha-
Im er tihom glasom, m alo više
otvarajući v rata.
— Sredili sm o ga, šefe! —
odzvanjao je u akustičnom ho­
BORILAČKE V E Š T I N E 66
dniku glas jednog od one dvo­
jice. — Sto posto smo ga sre­
dili. . . gledajte!
P rostor oko v rata lifta još
je ispunjavao gusti sivi dim od
sagorelog baru ta, ah je trago­
va m etaka bilo čak i n a be­
tonskim zidovima oko njih.
V rata su se jedva držala n a
svom m estu, doslovno izreše-
tana.
— O tvori ih! — zapovecPi
H alm er m udro se držeći zaklo­
na. — Slobodno, on je m rtav!
P it su uživanjem povuče no­
vi dim iz cigarete. H elm er još
uvek ne veru je da se tak o la ­
ko oslobodio ninđe, ali ona
dvojica glupana m isle da je
sve gotovo. I sigurno već ra z ­
m išljaju gde će potrošiti zara­
đeni bonus. N eka ih, neka uži
vaju još koji tre n u tak . . .
Snažan udarac nogom dovr­
ši načeta v ra ta i ona se u ko­
m adim a sručiše na pod.
— Prokletstvo! — reče onaj
koji je razvalio v ra ta razoča­
rano. — Nem a nikoga!
Obojica su se okrenuli Hel-
m eru, kao razočarana deca ko
jim a je neko ispred samog no­
sa odneo ta n jir pun kolača.
Cak je i on iskoračio u hodnik,
otvarajući do k raja v ra ta pro­
storije u kojoj je sedeo Pit.
Sve dotle zakačen čeličnim
kandžam a navučenim na p rs­
te ru k u i nogu za tav an icu k a ­
BORILAČKE V E Š T I N E 66
bine, ninđa skoči na pod. Ne­
čujno, poput m ačke.
— Pazi! — vrisnu Helmer,
odskačući unazad i grabeći r u ­
kom v rata da ih zatvori za so­
bom. — On je tu!
V rata se s treskom zalupi-
še, ah je i napad ninđe bio
tako brz da P it stiže da vidi
sam o oštricu m ača koja se kao
vihor sruči na glave dvojice Iju
di, donoseći brzu i iznenadnu
sm rt.
Duboko udahnuvši, H elm er
se borio sa strahom , nastojeći
da sačuva prisustvo duha. Po­
vukao se do suprotnog zida,
držeći P ita na nišanu. Ruke su
m u se tresle, i on steže oruž­
je obem a šakam a, nastojeći da
ga um iri.
— Reci m u da te držim na
nišanu — procedi kroz zube.—
Reci m u da ću te izrešetati
onog tre n u tk a kada sam o do­
dirne ta prokleta v ra ta tamo...
i da ću posle toga ispaliti se­
bi m etak u glavu. . . Jesi li
čuo?
— Aha — P it ravnodušno
khm nu glavom.
— Reci mu onda, proklet
bio!
— U redu, u redu, . . Čemu
žurba, do đavola? Les?
89
— Čujem te, Pite — dopre
m irni glas ninđe sa druge st­
ran e vrate.
— Les, ovde je tip po im e­
n u Helm er. Drži uperen piš­
tolj u m ene i kaže da će me
naf ilova ti olovom ako samo do
takneš ta vrata, zam isli?
— Da, čuo sam njegovu pre-
tnju. Kao i ono da će sebi pro
svirati m etak kroz glavu da bi
izbegao m oju kaznu. Reci mu
da se vara. . .
H elm er se nervozno trže.
Onaj m išić na vilici sada je
drhtao kao od velike hladnoće.
— Š ta? Sta si rekao?
— Da se varaš, H elm ere! —
dopre glas sa druge stra n e vra
ta. — P re svega, pištolj koji
držiš u ruci je neispravan. P it
nem a razloga da te se b o ji...
niti bilo ko d ru g i!
»K akav je to sad trik?«, za­
čudi se Tabasko. »Blef, do đa­
vola. . . nem a ni deset m inuta
kako je H elm er tim istim pi­
štoljem ubio M arsdena, boga
mu!«
H elm er iskrivi u sta u ru ž­
n u grim asu.
— Blefiraš, ninđo! — reče
prom uklim glasom. — Samo
blefiraš!
90
'— O kvir ti je pun, zar ne?
Ispali jedan hitac u zid da pro
veriš taj pištolj, ako mi ne
veruješ, H elm er!
— Blef! Samo blef!
— O kej! Zašto onda ne po­
kušaš?
H elm erovo lice se zgrči i on
pom eri cev pištolj u stranu,
p ritiskujući okidač. Uzalud.
Imao je utisak da pokušava
da pom eri planinu, a ne sitni
deo od čelika koji drži ne p re­
više jak a opruga. Uneo je svu
snagu u stisak i znoj m u obli
lice, ali bez uspeha!
— Ne ide, a? — javi se v e ­
dri glas ninđe sa druge strane
vrata.
O dm ahnuvši glavom, P it pa­
žljivo ugasi cigaretu i ustade.
— Sad kad sm o konačno ra ­
vnopravni, H elm er — reče —
možemo m alo da porazgovara­
mo, a?
I dalje pritiskajući obarač
prstom ubledehm od napora,
H elm er steže zube, o d stu p aju ­
ći dok ga ne zaustavi zid.
— Ne! — procedi. — Ne
prilazi mi!
Snažan udarac o vrata, je­
dan jedini, bio je dovoljan da
se v ra ta sa treskom sruše u
oblaku prašine.
P rilika u crnom kostim u, us­
p rav n a i ponosna, stajala je u
pravougaonom otvoru, sa k r­
BORILAČKE V E Š T I N E 66
vavim m ačem u rukam a. Ovo­
ga puta bez kapuljače, sa če­
ličnim bleskom u tam nopla-
vim očima.
Iza njega, Sum iko je sta ja ­
la m alo po stran i i sm ešila se
Pitu. N jene ogrom ne crni oči
blistale su od u n u tra šn je v a t­
re.
— Ne, P ite — reče ninđa.
— V rati se!
— Proklestvo, Les, ovaj tip
je zaslužio poštene batine!
—1 Taj tip zaslužio je nešto
m nogo teže od batina. On p ri­
pada m eni, a ne tebi!
— Oh, do đavola!
Iscerivši se, P it prođe pored
ninđe i stade pored Sumiko.
Ona ga prijateljsk i steže za
mišicu, ne skidajući pogled sa
oružja u Helm erovoj ruci.
— Da vidimo, Helm er, šta
um eš sa tim pištoljem — reče
ninđa.
— Prokleto gvođže je u zas­
toju — proštenja ovaj.
— Zastoj? Mislim da opet
grešiš. Taj pištolj nije samo
hteo da puca na čoveka koji
ne može da se brani. J a sam
naoružan i ubiću te ako me
promašiš. Mislim da će to oru
žje pucati na mene.
— K akva je to zaboga pro­
k leta šala? Ja. . .
— Isprobaj ga još jednom ,
H elm er — nasm eja se ninđa.
BORILAČKE V E Š T I N E 66
— Sa tim pištoljim a se nikad
ne zna. Šta znaš, možda će sa­
da i da opali, a?
Zgrčenog lica od gneva, Hel-
m er podiže ruku prem a ninđi
i P it in stin k tiv n o povuče Su-
m iko bliže zidu, iako su njih
dvoje bili u m rtvom nglu.
P ucanj. M etak prolete n in ­
đi pored u h a i on ne načini
nijedan pokret.
Đa, ninđe to mogu. Mogu
zato što je p u tan ja hica iz va­
trenog oružja podložna stro­
gim zakonim a balistike i sto­
ga potpuno predvidiva. Polo­
žaj cevi potpuno određuje ele­
m ente te p u tan je; dovoljan je
m ah pokret u stran u da se čo-
vek dobrih refleksa ukloni sa
nje i tako izbegne pogodak. A
ovoga puta čak ni to nije bi­
lo potrebno. ..
Izraz Helm erovog lica bio je
kom ičan, jer je pucanj očigle­
dno najviše iznenadio njega
samog. S nevericom se zagle­
dao u svoje oružje, a onda u
ninđu.
— K -kako?
— Moć sugestije — nasrne ja
se Lesli. — Ljudi u stanju st­
resa, a ti si već satim a u ta ­
kvom stanju, podložni su su­
gestiji sa strane. Bilo je dovo­
ljno da te ubedim kako, taj pi­
91
štolj neće opahti i on nije opa
ho. Sada si se uverio da može
da puca. Ih možda želiš da pro
veriš još jednom ?
— K učkin sine! — cedio je
H elm er kroz zube. — Prokle­
ti p rljavi kučkin sine!
Njegov pištolj zagrm e. J e d ­
nom, drugi, treći, četvrti put...
*
Meci su zujali kroz vazduh,
s praskom pogađah gole beton
ske zidove i uz zvižduk se za­
bijali dalje u prazan hodnik.
P it ponovo privuče Sum iko
uza zid, a on sam iskoči iz za­
klona u času kada je Helm er
ispraznio okvir i prestao da
puca.
Sa tri uzastopna k ratk a sko­
ka ninđa je prom enio svoj po­
ložaj i sada je stajao na tri
koraka od H elm era, podsm eš-
ljivo ga gledajući kroz gusti
oblak barutnog dima.
— Kao što vidiš — reče —
n ije dovoljno samo da je o ru ­
žje ispravno, Helm er. Treba
znati i gađati.
— Đavo! — reče ovaj pobe-
lelim usnam a. — Đavo!
— Da, to nije loša definici­
ja za m oju veštinu — klim nu
nin đ a glavom. — Im a nečeg
đavolskog u čoveku koga ne
P2
možeš u b iti iako ti je u ruci
pištolj velikog kalibra, zar
ne?
K atan a blesnu, prikivajući
H elm era za zid sve dok vrh
m ača ne zaškripa n a betonu.
R ana nije bila sm rtonosna.
Ninđi se nije žurilo. Iza P ita
Sum iko okrete glavu i pckri
lice rukam a.
— Imaš li još nešto da k a ­
žeš, H elm er? — glas ninđe
sada je zvučao hladno, poslo­
vno.
— Đ. . .đavo. . . — proštenja
ranjenik. Iz ugla usana poteče
m u ta n a k m laz krvi.
M ač bešum no izjuri iz Hel-
m erovih grudi, ali telo nije
im alo vrem ena da padne pre
nego što je stigao drugi u d a ­
rac.
Precizan poput hirurškog
skalpela. Pogođen u srce, H el­
m er sam o ispusti k rata k k rik
i sroza se niz zid, ostavljajući
na njem u duge krvave tragove
iz dve rane.
P it se prenu. Š ta se to do­
godilo, do đavola?
Nešto. . . nešto. . . kao. . .
— Ti nisi ništa os etila? —
upita tih o Sum iko.
— Da. .. kao da je odnekud
dopro dašak vetra, ah. . .
K rvavi m ač u ru ci ninđe
najednom blesnu zelenkastim
BORILAČKE V E Š T I N E 66
sjajem i sa njega zavrcaše is­
kre sm aragdne boje. Jednim
skokom Lesli se nađe p red v ra
tim a k o ja su vodila u S tra t-
m a je r ovo poslednje utočište,
ali. ..
P it i Sum iko osetih su na
licim a nešto što je podsećalo
n a dašak v e tra ; Lesli je ose-
tio silu koja je im ala snagu
uragana. Činilo se kao da se
vazduh najednom pretvorio u
tečnost koja strahovitom brzi­
nom ju ri prem a njem u, sp re­
čavajući mu svaki pokret.
Nije imao snage čak ni da
podigne mač, da pokuša da
udarcem raskine nevidljive ste
ge. Jedino što je postigao bio
je novi talas sm aragdnih v a r-
nica sa dugog sečiva, ..
— Ona! — uzviknu n inđa.—
To je Ona!
Odgovori m u rika lava od
koje uzdrhtaše betonski zido­
vi. V rata koja su k rih a S tra t-
m ajera odleteše kao od eksplo­
zije i ninđa oseti kako sila ko­
ja ga je dotle držala nepokre­
tnog iznenada popušta.
I P it i Sum iko su p ristiza­
li, dugim skokovim a. N inđa ih
zađrža pokretom ruke.
— Neee! — u rlao je S tra t-
m ajer, slepo pipajući po povr­
šini pisaćeg stola. — Ne! Od­
lazi, prikazo! Ti što m e progo­
niš u .noćnim m oram a. . . ti. . .
BORILAČKE V E Š T I N E 66
Sitna starica crne kože, sa
potpuno sedom kosom sp u šte­
nom niz naga pleća, približa­
vala m u se laganim korakom ,
šireći ruke.
— Ovo sada nije san, S tra t-
m ajer — reče snažnim , zvuč­
nim glasom. — Ovoga p u ta n e­
ćeš sa n ja ti da um ireš. . . već
ćeš zaista um reti!
Stežući donju usnu zubim a
da spreči drh tan je, S tra tm a jer
konačno napipa dršku pišto­
lja u otvorenoj fioci. Oslonjen
leđim a o zid, kao da traži os­
lonac, on ubaci m etak u cev
i podiže oružje.
— N atrag! — reče. — N at­
rag ili ćeš ti um reti!
S tarica se kreštavo nasm eja,
ne usporavajući korak.
Z atvarajući oči, S tra tm a jer
opali.
Sa svog m esta nin đ a jasno
vide kako m etak pogađa sta­
ricu tačno m eđu sparušene do­
jke, ostavljajući m alu crnu
ru p u za sobom. Ona, m eđutim ,
n ije čak ni zastala, sam o se
još jednom nasm ejala, još gla­
snije i prodornije.
S tra tm a jer zau rla od straha,
a h na ovaiko m alom rasto jan ju
čak ni toliko uplašen čovek
n ije m ogao prom ašiti.
M etak za m etkom pogađao
je grudi, trbuh, lice sitne sta­
93
rice. Zabacujući glavu ona je
koračala dalje, piskavo se sme
jući, kao da ne oseća ništa te ­
že od ujeda kom araca.
Ipak, ip a k ...
Zeleni plam en blesnu i na
tre n u tak joj obavi gornji deo
tela. Iz probijenih g rudi izlete
još jedan moćni k rik lava.
P o sle d n ji.. .
O dbacujući ispražnjeno o ru ­
žje, S tra tm a je r pokuša da um a
kne, ali je starica bila brza
kao životinja čiji je duh vla­
dao njenim telom !
— Oh, bože! — uzdahnu
Sumiko. — Ohhh!
T anki koštunjavi prsti raz a ­
rali su S tratm ajerovo hce i
grudi snagom lavljih kandži;
zarivajući m u zube u vrat, sta
rica jednim m oćnim pokretom
glave prekide a rte riju iz koje
visoko u vazduh štrcn u debeo
m laz krvi, polivajući dva tela
stopljena u sm rtnoj borbi.
Posle toga. . .
Posle toga sve se završilo za
svega nekoliko sekundi. Sm a­
ragdni plam en blesnuo je još
jednom , da bi se potpuno uga­
sio.
Na skupocenom tepihu osta­
la su dva tela. N epokretna.
M rtva.
Lesh pruži ru k u da pridrži
Sum iko koju je snaga konačno
počela da izdaje. Njegov pog­
led susrete u pitni pogled Ta-
basko Pita.
94 BORILAČKE V E Š T I N E 66

— L e s ... nim a m onitora, zidovim a po-

— Đa?
— Da li ć e . .. n e k o .. . ikada
moći da m i objasni ovo što se
ovde dogodilo?
Ninđa još jednom pređe po­
gledom po m rtvim telim a, po
k rvi na skupocenom tepihu,
po praznim i razbijenim ekra
crnelim od dima.
— Možda — reče tiho. —
Ah smo u svakom slučaju svi
naučili nešto novo. ..
— O osveti ?
— Da, o osveti. O sveta je
s la tk a ... a h je i n jen a cena
užasno v iso k a ...

KRAJ
 novo!
ninja oružje
Knjiga " N in ja oružje" sadrži tradicionalna
oružja ninja/ japanskih ratnika senkijkoji su
živ e !! pre više stotina godina .Japanski majstori ninje demon­
striraju ninjutsu kate sa oružjem (manrikigusari/ šuriken/ itd . )
Takodje su objašnjeni metodi treninga,kcje su ninje upotre -
b ija v a li u vežbanju sa raznim oružjem. Knjigu plaćate po -
uzeĆem^cena knjige 1 0.0 00 din.Poručite na adresu:
N IN JU T S U - P.FAH 56 ,
11050 Beograd 22__________________
* Narudžbenica * za knjigu " N IN J A ORUŽJE1'
Prezime i ime:_______________________ _______________________
Ulica i broj:
Broj pošte i mesto:__________________________________________

MG-22K STANDARD konusne Izra­

TN
TEHNIKA NUNCHAKU
P R E D N O S T JE K V A L ITE T
Brze NUNCHAKU PALICE »m aru-
gata« za K ung-Fu sa najvećim ste-
penom kvaliteta.
MG-30K PRO konusne izrade (ok­
rugli bvatnik) spojene kanapom (ori­
ginalni povez). Cena ovih palica Je
38.000 dinara.
MG-31L PRO konusne izrade (okru­
gli hvatnik) čvrsto spojene lancem
(nerđajući vezovi). Cena ovih palica
je 38.000 dinara.
de (okrugli hvatnik) spojen^ k a n a l­
om (originalni povez). Cena ovih pa
lica Je 25.000 dinara.
MG-23L STANDARD konusne l i ­
ra de (okrugli hvatnik) čvrsto poveza­
ne lancem (neredajući vezovi). Cena
ovih palica je 26.000 dinara.
N unčaku palice MG-30K PRO 1 MG-
-311. PRO (PROFESIONAL, nisu za
početnike) su zaštićene od znojenja
(m ogućnost ispadanja palica iz ruku
Je sm anjena).
T ražite od nas prospekte poslaćemo
Vam ih besplatno.
Naručite, plaćate kada Ih dobijete.
ADRESA:
TEHNIKA NUNCHAKU
AGENCIJA ZA MARKETING
34000 KRAGU.IEVAC
Poštanski fah 183
 KNJIGE ZA VAS
BIBLIOTEKA TOM
nova džepna izdanja
Serija KRIMI cena
1. Li Redu PEČAT MASONSKE LOŽE 2000 din.
2. Nik Darkin TRI PUCNJA U SUNCE 700 din.
3. Rober Valas SMRT UDARA 1200 din.
4. Nik Darkin OBRAČUN NA ZAMBEZI 700 din.
Serija MIST
5. Brus Kovil DUHOVI I ČAROLIJE 1000 din.
6. E. K. Lejton DRAKULINA KĆI 1200 din.
Serija KUPIDON
7. Nada Mijatović POVRATAK IZ PAKLA 1000 din.
S. Anđelka Milojković NEKAD NEKI SEBASTIJAN 1000 din.
9. Amalija Sentočnik OTKRIVENA TAJNA 1500 din.
10. Stefani Džejns STRASNE TROPSKE NOĆI 1500 din.
Serija YU SF
H.M ajkDraskovSVEM IRSKI GUSAR 1200 din.
12. Dragan S. Filipović ORESKA 1000 din.
13. Slobodan Ćurčić ZMIJA RAZUMA 2000 din.
Serija WEST
14. Bendžamin Keli BALADA O VISOKOM JAHAČU 1200 din.
15. Teks Gordon UŠAO JE U LEGENDU 2000 din-
16. Tom Rajan ČOVEK IZ FOREST KRIKA 1000 din.
r -------------------------------- ------------------------------------------------------ 1
¡NIRO DEČJE NOVINE / !
¡GORNJI MILANOVAC ,
I - prodaja knjiga - I

\ NARUDŽBENICA-E ,

I Ovim neopozivo naručujem knjige pod rednim brojem: j

. Sumu o d ______ din. i troškove poštarine platiću prilikom preuz-
■imanja pošiljke. •
'Naručilac ----- ■ I
i Ulica i broj__________________________-. -------- ------------------- I
I Broj pošte i mesto________________________ ____________ *

J
Ako naručite sve knjige jedne serije, odobravamo popust 20%.