Ber Greg EON Prevod: Perii Vuk Bear Greg EON, 1985. Serija "Put" (1) KENTAUR 1989.

PROLOG: ETIRI POETKA JEDAN. BADNJE VEE 2000, NJUJORK "Ulazi u iroku eliptinu orbitu", ree Dudit Hofman. "Perigej iznosi oko deset hiljada, a apogej oko pet stotina hiljada kilometara. Pravie petlju ako Meseca sa svakom treom orbitom." Odmakla se od video ekrana omoguavajui Geriju Lenijeru da baci pogled na njega. Kamen je za sada jo izgledao kao peeni krompir, s malo znaajnih pojedinosti. Buka zabave koja se odvija sa druge strane vrata kancelarije podseala ih je na zanemarene drutvene obaveze. "To mora da je neverovatno velika gromada." "Nije gromada posredi", ree Hofmanova. Dovela ga je u svoj ured samo nekoliko minuta ranije. Lenijer je sedeo na ivici stola. Onako visok, s kratko podianom, gustom crnom kosom liio je na bledolikog severnoamerikog Indijanca, iako njegovim venama nije tekla ni kap indijanske krvi. Njegove oi su joj delovale posebno upeatljivo - blago ispitivake oi oveka naviknutog da premerava velike razdaljine. Ipak, ona nikada nije poklanjala poverenje ljudima na osnovu njihovog izgleda. Priklonila se Lenijeru jer ju je poneemu nauio. Neki su ga nazivali beskrvnim tipom no Hofmanova je imala bolji uvid. ovek je naprosto bio struan, smiren i smotren. Odlikovala ga je neka vrsta slepila za ljudske mane, to mu je omoguavalo da bude neobino efikasan kao rukovodilac. Samo u retkim prilikama inilo se da zapaa male gadosti, sitna podmetanja, zlonamernosti. Posmatrao je ljude iskljuivo u svetlu njihove delotvornosti, barem koliko se to moglo zakljuiti po njegovim javnim reakcijama. Prozirao im je ljuturu i otkrivao da li ispod nje lei kakav pravi zlatnik. Saznala je vie zanimljivih stvari o nekolicini ljudi posmatrajui njihove reakcije u odnosu na Lenijera. I sama je izgradila sopstveni stil preuzimajui poneku finesu od njega. Lenijer nikada ranije nije bio u kunom radnom prostoru Hafmanove, te je sada, pri hladnoj svetlosti video ekrana, razgledao police s blokovima memorije, irok prazan sto sa neizbenom sekretarskom stolicom, kompaktni procesor teksta ispod videa. Kao i veina zvanica, Lenijer je prema Hofmanovoj oseao izvesno strahopotovanje. Na Brdu ona bee poznata pod imenom savetnik. Radila je kao strunjak za nauku za tri predsednika, zvanino ili nezvanino. Njeni video programi pobudili su veliko zanimanje, a istraivaka nauka ponovo je postala popularna u kasnim devedesetim godinama dvadesetog veka, u svetu koji se tek oporavljao od Male smrti. Radila je za interese direktorskog saveta Laboratorije za mlazni pogon a sada i za MKSS - Meunarodni komitet za svemirsku saradnju. Njen ukus u odevanju bee besprekoran, iako nije sasvim uspevala da prikrije svoju krupnu, vrstu telesnu grau. U njenom stilu oseala se svesna granica. Nokti na prstima bili su joj kratki i nenalakirani, valjano manikirani, ali ne i elegantni. Stavljala je tek malo minke na lice. Doputala je svojoj smeoj kosi da sama pronae najprikladniji oblik, uz minimalne intervencije. Ta kosa je teila da stvara pravi nimbus uvojaka oko njene glave. Lenijer je uao u njen krug dok je radio kao savetnik za odnose sa javnou u AT&T Orbikom slubi. Pre no to se zaposlio u Orbikomu proveo je est godina u mornarici, najpre kao pilot borbenog aviona, a potom letei u tankerima koji su se kretali na velikim visinama. Leteo je na uvenoj liniji arli Bejker Delta iznad Floride, Kube i Bermuda za vreme Male smrti, punei gorivom avione Atlantske izvidnice ija je pakretljivost odigrala kljunu ulogu u ograniavanju rata. Posle primirja dobio je voljno od mornarice i saglasnost da moe da primeni svoju strunost u vazduhoplovnom inenjeringu u Orbikamu koji je razvijao svetski rasprostranjenu slubu Mononet. U poetku je stiglo nekoliko poziva u tab Obrikama u Menlo parku, Kalifornija, zatim su usledili zahtevi za pomo u vezi sa izvetajima sa terena; i konano iznenadan premetaj u Orbikamovu zgradu u Vaingtanu kome je, kako je kasnije doznao, kumovala Hofmanova. Nije u pitanju bila nikakva romansa koliko je puta samo morao da opovrgava takve glasine? - ve je njihova sposobnost da rade zajedno u atmosferi Vaingtona ispunjenoj neprestanim podmetanjima noge, razmiricama i budetskim prepirkama bila izuzetna. 1

"Mora da si spojena sa Drejkam", ree Lenijer. "Jesam, ali ovo je slika od Traganja u dubokom svemiru. Drejk je i dalje vezan za Perseus, zvezdudragulj." "Nee da ga okrenu prema Kamenu?" Zavrtela je glavom lukavo se osmehnuvi. "Namorasta stara kopilad su u velikom kripcu, nee da ga okrenu ak ni da bi bacili pogled na najvei dogaaj dvadeset prvog veka." Lenijer izvi obrve. Kamen je, koliko je njemu bilo poznato, bio samo jedan asteroid. Ta duguljasta gromada nije pretila da e pogoditi Zemlju ali ako je ulazila u orbitu nai e se u savrenom poloaju za nauna istraivanja. To je bilo zanimljivo ali teko da je zavreivalo ovoliko oduevljenje. "Dvadeset prvi je tek sledeeg meseca", podseti je on. "Tada emo biti u istinskoj guvi." Okrenula se prema njemu i prekrstila ruke. "Geri, ve dovoljno dugo radimo zajedno. Imam poverenja u tebe." Osetio je nekakvo stezanje pri dnu kimenog stuba. Celo vee izgledala mu je napeta. Na tu usplahirenost gledao je kao na neto to ga se uopte nije ticalo. Sada je ona inila sve da to postane i njegova briga. "ta zna o Kamenu?" upita ona. Zamislio se za trenutak pre no to je odgovorio. "TDS ga je uoio pre osam meseci. Dugaak je oko tri stotine kilometara i ima stotinu kilometara u kraem preniku. Sredinji albedo je verovatno silikatno telo sa jezgrom od nikla i gvoa. Kada je prvi put primeen imao je neku vrstu korone, koja je kasnije nestala. To je nekolicinu naunika navelo na pomisao da je posredi izuzetno veliko jezgro neke stare komete. Pojedini kontraverzni izvetaji o niskoj gustini oiveli su stare spekulacije klovskog povodom Marsovih meseca." "Gde si uo za te izvetaje o gustini?" "Ne seam se." "To me danekle uspokojava. Ako ti nisi uo vie o tome, verovatno nije ni iko drugi. Iz TDS-a su procurili tajni podaci ali smo u meuvremenu zapuili pukotinu." "Zbog ega tolika tajanstvenost?" "Izdato je nareenje da TDS maskira sve podatke koji se saoptavaju zajednici." Pod ovim poslednjim mislila je na naunu zajednicu. "Zbog ega bi, do avola, morali to da ine? Vladini odnosi sa zajednicom upravo su grozni u poslednjih nekoliko godina. Ovo, izvesno, nee pomoi da se stvari poprave." "Da, ali ovog puta ja se slaem s tim." Jo jednom ga podioe marci. Hofmanova je bila veoma naklonjena zajednici. "Ako je sve toliko prekriveno velom tajnovitosti, otkuda ti zna za to?" upita Lenijer. "Zahvaljujui vezama u MKSS. Predsednik mi je dodelio ulogu nadzornice." "Isuse!" "I tako, dok se nai prijatelji tamo dole zabavljaju, ja moram saznati mogu li da se oslonim na tebe." "Dudit, ja sam samo obian slubenik sa ovlaenjima drugog reda." "Sranje. Orbikom smatra da si ti najbolji koordinator osoblja koga imaju. Morala sam tri meseca da se rvem sa Parkerom da bih te premestila u Vaington. Nalazio si se na spisku za unapreenja, zna li to?" Ruku na srce, nadao se da e izbei jo jedno unapreenje. Oseao je, to se vie uspinje uz lestvice vlasti, vie se udaljava od pravog rada. "I umesto toga, ti si me prebacila ovamo?" "Povukla sam dovoljno konaca da bih opravdala ugled vrhunskog lutkara. Moda e mi biti potreban. Poznato ti je da ne odabiram kandidate ukoliko nisam uverena da e me docnije izvui iz nekog sosa." Klimnuo je glavom. Ui u krug Hofmanove znailo je biti predodreen za znaajnu linost. Trudio se do sada da ne poklanja panju tome, kao da je bilo u pitanju neto to se podrazumevalo. "Sea li se one supernove, koja je primeena otprilike u isto vreme kad i Kamen?" Lenijer ponovo klimnu glavom. To je izazvalo galamu u novinama, ali on je u to vreme bio previe zauzet da bi u toj guvici video neto neobino. "Nije to bila supernova. Istina, bila je jednako svetla, ali nije udovoljavala nijednom osnovnom uslovu. Prvo, TDS ju je zabeleio kao infracrveni predmet neposredno izvan sunevog sistema. U roku od dva dana baklja je postala vidljiva i TDS je otkrio znaenje frekvencija koje je svojstveno svakom 2

atomskom prelasku. Temperatura baklje poela je sa milion Kelvinovih stepeni da bi se popela na preko milijardu. Do tog trenutka detektori za nuklearne eksplozije na satelitima - nov GPS Supervela - beleili su pojaanu aktivnost gama-zraka uzrokovanu termikim efektima nuklearnog prelaska. Bila je jasno vidljiva na nonom nebu, tako da je TDS morao izmisliti lanu priu da su postrojenja svemirske odbrane otkrila jednu supernovu. Ali oni nisu imali pojma ta imaju u rukama." "I?" "Ta pria otila je u javnost, a onda je na istom delu neba izvreno vizuelno osmatranje. Bio je to Kamen. Do tog trenutka svi su ve znali da nemamo posla sa obinim asteroidom." Video slike zatreperie i zau se tiha zvonjava. "Pa, evo ga. Udruena svemirska komanda preuzela je Drejk i zarotirala ga." Drejk je bio majmoniji optiki orbitalni teleskop. Na udaljenoj strani Meseca bili su instalirani vei instrumenti, ali jo nijedan od njih, po operativnim mogunostima, nije mogao da se meri sa Drejkom. On nije imao nikakve veze sa Odsekom za odbranu. Udruena svemirska kamanda nije zakonski polagala pravo na njega - osim u sluaju opasnosti po nacionalnu bezbednost. Kamen se ukazao na ekranu veoma uvean i okruen brojevima i grafikonima. Dale su se zapaziti mnoge pojedinosti - veliki krater na jednom kraju duguljastog tela, manji krateri svuda unaokolo, nekakva neobina traka, koja se pruala celom duinom. "I dalje izgleda kao asteroid", ree Lenijer glasom kome je manjkala ubeenost "Doista", ree Hofmanova. "Poznat nam je taj tip. Veoma velik mezosiderit. Poznat nam je i sastav. No nedastaje mu oko etrdeset procenata mase. TDS je ovo jutros potvrdio. Profil tog komada podsea u sredinjem delu na geod. Geodi se ne nalaze u svemiru, Geri. Predsednik je ve prihvatio moj predlog da se organizuje istraga. To se zbilo pre izbora ali drim da se stvar moe progurati i kod nove administracije pa bila ona destruktivna u odnosu na prethodee projekte ili ne. Iz iste predostronosti predvideli smo est letova transportnih brodova do kraja februara. Moda rano stavljam ulog na kladionicu. Mislim da e nam biti potreban jedan nauni tim, a ja elim da ti bude njegov koordinator. Uverena san da moemo srediti stvar sa Orbikomom." "Ipak zbog ega ovolika tajnovitost?" "Geri, ba me iznenauje." Toplo se osmehnula: "Kada tuini dolaze, vlada uvek zahteva tajnovitost." DVA. AVGUST 2001, PODLIPKI VAZDUHOPLOVNA BAZA U BLIZINI MOSKVE "Majore Mirski, niste usredsreeni na zadatak." "Odelo mi proputa vodu, pukovnie Majakovski." "To nije bitno. Moete ostati u tanku jo petnaest do dvadesat mimuta." "Da, pukovnie." "A sada obratite panju. Morate dovriti taj manevar." Mirski je mirkao pokuavajui da otare znoj sa oiju; naprezao se da jasno vidi pristanini otvor amerikog tipa. Voda je ve dopirala do kolena njegovog podvodnog skafandra. Oseao je kako mlaz prodire kroz poderotinu na kuku. Nije bilo naina da proceni koliko je oteenje. Nadao se da je Majakovski to znao. Bilo mu je naloeno da uklini savijenu metalnu ipku u dva senzorska leita. Da bi mogao to da izvede morao je pronai oslonac. Zakaio je lanak i desni runi zglob za krunu ivicu otvora koristei se dodacima u obliku slova L na izmama i rukavici. A onda je levom rukom... ...(kako su se samo trudili da ga obeshrabre u kijevskoj koli, sada ve bivoj, svi oni njegovi nastavnici sa svojim idejama iz devetnaestog veka; kako su se upinjali da ga naviknu da koristi iskljuivo desnu ruku sve dok, u njegovim kasnim tinejderskim godinama, nije stigao jedan ukaz sa slubenim izvinjenjem svoj levorukoj deci)... Minski uklini ipku. Otkaio je lanak i zglobove i odbacio se unazad. Voda mu je dopirala do pojasa. "Pukovnie..." "Morae malo da saeka dok se poklopac ne otvori. Tri minuta."

Mirski se ujede za usnu. Okrenuo je glavu u lemu da bi video kako napreduju ostali lanovi njegovog tima. Na svaki od pet poravnatih otvora, po planu, dolazio je jedan ovek. Sada je video samo dva mukarca i Jefremovu. Gde je Orlov? Pomerivi lem jo malo unazad, Mirski ugleda kako Orlova prema povrini tanka odvlae trojica gnjuraca u nepromoivim odelima, opremljeni bocama s kiseonikom. Pomagali su mu da se probije kroz gustu vodenu pomrinu. Povrina, divna povrina sladak vazduh, bez vode koja prodire u odelo. Nije mogao vie da je oseti. Nivo vode popeo mu se iznad kukova. Poklopac poe da se pomie. uo je kako mehanizam cvili. A onda se zaustavio otvorivi se samo za treinu. "Zaglavio se", prozbori on zapanjeno. S pravom je verovao da je veba zavrena onog trenutka kada dospe do komore; trebalo je da poklopac bude u potpunosti obezbeen - morao je da se otvori im se ipka propisno 'fiksira' - amerika re, amerika tehnologija, pouzdana, zar ne? "Oslobodi je. Tvoja ipka oito nije propisno legla." "Jeste!" uzviknu Mirski. "Majore..." "Dobro, dobro!" Lupio je bridom teko oklopljene rukavice po ipki. Nije, meutim, zakaio lanak i desni zglob. Zbog toga je bio odbaen dalje od otvora; izgubio je dragocene sekunde da bi se ispravio i dovukao natrag. Zakaio se. Povukao. Otkaio. Bez rezultata. Hladna voda dola mu je ve do grudi prodirui kroz okovratnik lema kad god bi promenio poloaj tela. Sluajno je progutao gutljaj-dva i zagrcnuo se. Dobro je. Pukovnik e pomisliti da se davim i pokazati milost. "Razmrdaj je", oglasi se pukovnik. Rukavice behu preteke i previe glomazne da bi lako doprle do leba u kome se ipka sada nalazila prikljetena delimino otvorenim poklopcem. Pritisnuo je; kroz ruke mu je prolazila jeza, a prsti su trnuli. Ponovo je pritisnuo. Odelo mu vie nije obezbeivalo plutarnje, te poe da tone. Dno tanka nalazilo se na trideset metara ispod njega, a sva tri ronioca bejahu zaokupljena Orlovom. Od davljenja ga nita nije delilo ukoliko vlastitim snagama ne uspe da dopre do simuliranog sovjetskog otvora. A ako ne krene odmah... No nije se usudio. Jo od adolescentnog doba sanjario je o zvezdama i ako bi sada dopustio da ga obuzme panika, one bi zauvek ostale van njegovog domaaja. Kriknuo je pod lemom i zabio vrh rukavice u leb prouzrokovavi otar studeni talas bola koji mu se popeo uz ruku kada su se prsti zarili u unutranju tkaninu i omota. Poklopac je ponovo poeo da se pomera. "Samo se zaglavio", ree pukovnik. "Davim se, do avola!" povika Mirski. Prebacio je ake preko ruba otvora i stao da bljuje vodu iz usta. Vazduh je prodirao u odelo i izlazio odmah iznad okovratnika lema tako da je ve mogao da uje zvuke usisavanja i grgoljanje vode. Oko tanka se upalie reflektori. Poklopci su lebdeli u vodnjikavom podnevnom sjaju. Osetio je neije ruke ispod pazuha i kroz uglove zamagljenog vizira prepoznao tri preostala kosmonauta. Odvukli su ga od kompleksa sa otvorima i povukli navie, prema arhainom i dobrodolom nebu njegove bake. Sedeli su za posebnim stolom, podalje od dve stotine drugih regruta; bili su poslueni krasnim debelim kobasicama i kaom. Iako pomalo kiselo i vodnjikavo, pivo ipak bee osveavajue. Bilo je tu pomorandi, argarepa i kupusne sri. A kao desert stigla je jedna velika elina zdela sa svee napravljenim ukusnim sladoledom od vanile. Ono to im je bilo nedostupno tokom tolikih meseci obuke sada im je sa osmehom nudio nasmejani oficir iz menze. Kada je ruak zavren, Jefremova i Mirski krenue peice preko terena Centra za obuku kosmonauta i njegovog jezivog elinog vodenog tanka dopola ukopanog u zemlju. Jefremova je dola iz Moskve. Krasila ju je ona fina istonjaka iskoenost oiju. Mirski, koji je bio iz Kijeva, mogao je po izgledu biti Nemac isto koliko i Rus. Pa ipak, injenica da je poticao iz Kijeva imala je svoje prednosti. ovek bez grada: bilo je to neto to je kod Rusa izazivalo saoseanje, pa ak i alost. Razgovarali su veoma malo. Mislili su da izmeu njih dvoje postoji ljubav, ali to nije bilo vano. Jefremova je bila jedna od etrnaest ena u svemirskom programu Udarnih trupa. Pripadnost enskom polu uslovljavala je da bude ak i zaposlenija od mukaraca. Prethodno je prola pilotsku obuku u Vazduhoplovnim snagama odbrane, letei na Tu 22M bombarderima i starim 'suhoj' lovcima. On je doao u 4

armiju poto je diplomirao na koli za vazduhoplovno inenjerstvo. Odlaganje poziva za vojnu slubu pokazalo se kao krajnje sreno u njegovom sluaju. Umesto da bude pozvan u armiju sa osamnaest godina, uspeo je da dobije stipendiju za Novu industrijalizaciju. U inenjerskoj koli dobio je izvrsne ocene iz politikih nauka i rukovoenja i odmah su ga predvideli za vano mesto zampolita u eskadrili lovaca u Istonoj Nemakoj, ali su ga zatim premestili u Svemirske odbrambene snage, koje su postojale tek etiri godine. Pre ovog premetaja nikada nije uo za tu ustanovu. Ali takav srean obrt... Oduvek je eleo da bude kosmonaut. Otac Jefremove bio je visoki rukovodilac u Moskvi. On ju je smestio tamo gde je smatrao da e biti bezbedna. Verovao je da je za nju bolje da se padvrgne programu vojne obuke nego da se sasvim razulari u pomodnom drutvu moskovskih mladih huligana. Ispostavilo se da je veoma sposobna i bistra. Puno je obeavala, mada ne u onom smislu koji je njen otac oekivao. Po poreklu bejahu udaljeni svetovima a izgledi da se sretnu i drue bezmalo nikakvi, da se i ne pominje odravanje trajnije ljubavne veze ili sklapanje braka. "Sluaj", ree Jefremova. "Moe to jasno da vidi veeras." "Je li?" Odmah je znao na ta je mislila. "Tamo." Primakla je glavu sasvim uz njegovu i pokazala iznad duge letnje plaviaste izmaglice prema siunoj taki svetlosti, odmah iznad punog meseca. "Oni e tamo stii pre nas", ree Jefremova alostivo. "U poslednje vreme uvek su prvi." "Tako si pesimistina", odgovori Mirski. "Pitam se kako ga nazivaju", ree ona. "Kako e poeleti da ga nazovu kada se spuste tamo." "Sigurno ne 'Krompir'", nasmeja se Mirski. "Ne", sloila se Jefremova. "Jednog dana", ree Mirski kiljei, ne bi li jasnije video onu taku. "ta jednog dana?" "Moda e doi vreme kada emo im ga oduzeti." "Sanjaru", ree Jefremova. Naredne nedelje vakuumska komora za dva oveka eksplodirala je nadomak vazduhoplovne baze. Jefremova je testirala nov model odela u jednoj polovini te komore. Poginula je na licu mesta. Zavladala je velika zabrinutost zbog moguih politikih posledica ovog udesa ali kako se pokazalo, njen otac bee razborit ovek. Bolje je bilo imati sveca u porodici nego huligana. Mirski je uzeo jedan dan odsustva. Proveo ga je, sasvim sam, u jednom moskovskom parku, i ne otvorivi flau rakije prokrijumarenu iz Jugoslavije, koju je bio poneo. Posle godinu dana zavrio je obuku i bio unapreen. Napustio je Podlipki i proveo dve nedelje u Zvezdanom gradu, gde je posetio sobu Jurija Gagarina... sada neku vrstu svetilita za kosmonaute. Odatle su ga prebacili u tajnu bazu u Mongoliji a zatim... na Mesec. Za sve to vreme nije isputao Krompir iz vida. Znao je da e jednog dana otii gore, i to ne kao ruski lan tima MKSS-a. Nacija vie nije mogla da trpi ponienja. TRI. BADNJE VEE 2004, SANTA BARBARA, KALIFORNIJA Patricija Luiza Vaskez otvorila je vrata automobila i otkaila zatitne kaieve svog sedita. urila je da ue u kuu i oznai poetak praznika. Psiholoko testiranje u Vandenbergu poslednjih nekoliko dana bilo je iscrpljujue. "Saekaj", ree Pol Lopez. Poloio joj je ruku na rame zurei kroz vetrobran. Zvuci Vivaldijeva etiri godinja doba dopirali su sa sterea u kolima. "Tvoji nee eleti da saznaju..." "Ne brini za to", ree ona zabacujui pramen tamnosmee, gotovo crne kose. Donja polovina njenog ovalnog lica bee obasjana narandastom ulinom svetlou. Put boje masline izgledala je sada ruiasta u natrijumskom sjaju svetiljke. Procenjivaki je osmotrila Pola, prepovezujui kosu u dve pletenice. Njene etvrtaste prodorne oi podseale su ga na hipnotiki pogled make koja se sprema na skok. "Dopae im se", ree ona spustivi mu ruku na rame i auljei mu obraz. "Ti si prvi momak izvan anglosaksonskog sveta koga im predstavljam." "Mislim na to to delimo sobu." "Ono to ne znaju ne moe im ni smetati." 5

"Oseam se pomalo nelagodno. Stalno si priala kako su ti roditelji staromodni." "Naprosto sam elela da ih upozna i da ti pokaem svoj dom." "I ja to elim." "Uz vesti koje donosim veeras ne dozvoljavam da se iko brine o mom devianstvu. Ako mama ba priupita koliko je naa veza ozbiljna prepustiu tebi da odgovori." "Lepo bogami." Pol napravi grimasu. Patricija privue njegovu ruku i cmoknu mu zvuno dlan, a zatim otvori vrata. "Saekaj." "ta je sad?" "Nisam... Hou da kaem, ti zna da te volim." "Pole..." "To je samo..." "Hajde unutra i upoznaj moju porodicu. Smirie se. I ne brini." Zakljuali su vrata automobila i otvorili prtljanik da bi izvadili bakaluk. Dahui je pola napred sa kutijom u rukama. Njen dah stvarao je oblaie vodene pare u hladnom vazduhu. Otrla je noge o otira pred ulazom, irom otvorila staklena vrata, pridrala ih laktom i povikala. "Mama! To sam ja. Dovela sam i Pola." Rita Vaskez prihvati kutiju iz kerkinih ruku i odloi je na kuhinjski sto. Sa svojih etrdeset pet godina Rita bee tek malo punaka ali se haljina koju je imala na sebi neminovno sukobljavala ak i sa Patricijinim elementarnim ulom za modu. "ta je ovo? Paket crvenog krsta", upita Rita. Rairila je ruke i svila ih oko Patricije. "Mama, gde si nabavila tu poliestersku haljinu. Godinama nisam videla nijednu od takvih." "Pronala sam je spakovanu u garai. Kupio mi ju je tvoj otac jo pre tvog roenja. Pa dobro, gde je taj Pol?" "Donosi jo dve kutije." Skinula je kaput i poela da se naslauje miirisom tamalesa koji se puio u kukuruznim mahunama, podseajui na unku i slatku pitu od krompira. "Mirie kao dom", ree ona, na ta se Rita ozari. Aluminijumska grana u dnevnoj sobi jo je bila gola - ukraavanje drvceta na Badnje vee bee porodina tradicija - a gasni panj sjajno je goreo u kaminu. Obnovila je poznanstvo sa starim gipsanim bareljefom koji je prikazivao groe, vinovu lozu i lie ispod kornia, i tekim drvenim gredama na tavanici. Osmehnula se. Roena je u ovoj kui. Gde god da se nae, ma koliko daleko, ovo e uvek biti njen dom. "Gde su Julija i Robert?" "Robert je stacioniran u Omahi", odgovori joj Rita iz kuhinje. "Nisu uspeli da dou ove godine. Moda e dobiti dopust u martu." "Oh", ree Patricija razoarano. Vratila se u kuhinju. "Gde je tata?" "Gleda televiziju." Pol ue u kuhinju teko natovaren. Patricija uze jednu od kutija od njega i odloi je na pod odmah do friidera. "Oekivali smo itavu vojsku pa smo doneli gomilu robe", ree ona. Rita se probi kroz naslage hrane i zavrte glavom. "Pojee se. Doi e nam gospodin i gospoa Ortiz, nai prvi susedi i roak Enrike sa svojom suprugom. Ovo je, dakle, Pol." "Daaa." Rita ga zagrli, dodirnuvi mu ovla ramena. Zatim povue ruke i odmae se odmeravajui ga. Osmehnula se. Visoki, vitki Pol, sa smeom kosom i svetlom puti, izgledao je vie anglo od ostalih. Dok su razgovarali, Rita se stalno osmehivala. Pol je uspevao da se uzdri. Odetala je niz hodnik do sobe gde je njen otac, po svoj prilici, sedeo ispred televizora. Nikada nisu bili imuni, a taj televizor bee model star dvadeset pet godina, koji je proizvodio jednu sablast u obliku druge kad god je primao emisije 3-D. "Tata?" prozbori Patricija tiho, prilazei mu s lea u polumraku. "Pati!" Ramon Vaskez je provirio iza jastuka na naslonu stolice i irok osmeh uzdigao je njegove pepeljastosive brkove. Bio je delimino paralizovan posle modanog udara pre tri godine. I pored hirurke pomoi nije se potpuno oporavio. Patricija sede na divan pored njega. "Dovela sam Pola kui", ree ona. "ao mi je to Julija nije mogla da doe." "I meni. Ali tako ti je to sa slubom u vazduhoplovstvu." Ramon je u vazduhoplovstvu proveo dvadeset godina pre no to se povukao u mirovinu 1966. godine. Izuzimajui Patriciju, cela porodica bila je 6

vezana za vazduhoplovstvo. Julija je upoznala Roberta na jednoj zabavi u Martovskoj bazi vazduhoplovnih snaga, pre est godina. "Imam svima neto da vam kaem, tata." "Oh? ta je to?" Da li mu se govor poboljao otkako su se poslednji put videli? Barem joj se tako inilo. Nadala se da je tako. Rita je dozva iz kuhinje. "Keri! Doi da pomogne Polu i meni da raspakujemo ovu robu." "ta to gleda?" upita Patricija koja jo nije bila voljna da ode. "Vesti." Jedan komentator - i njegov malo manje straan duh - uvodio je gledaoce u priu o Kamenu. Patricija se zadrala uprkos drugom majinom pozivu. "to se vie osoblja alje na Kamen to grupe graana i naunika upornije zahtevaju otvorenu raspravu. Danas, etvrte gadine od poetka udruenog istraivanja NATO-a i Evrosvemira, omota koji obuhvata Kamen jednako je neprobojan kao i uvek i..." Najposle to i nije bila neka vest. .".. ruski naunici posebno su nezadovoljni zbog zahteva za tajnou rada. U meuvremenu, lanovi Planetarnog drutva, L-5 drutva, Prijatelja meuzvezdanih odnosa i drugih grupa okupili su se oko Bele kue i oko takozvane Bele kocke u Sanivejlu, Kalifornija, protestujui protiv vojnog meanja i izglasavanja odluke o prikrivanju najvanijih otkria na Kamenu." Jedan ozbiljan, uredno podian i konzervativno odeven mlad ovek pojavi se na ekranu. Stajao je pred Belom kuom i govorio, preterano gestikulirajui: "Znamo da je to tuinska tvorevina, kao to znamo da u njenoj unutranjosti postoji sedam komora - ogromnih komora. Nismo ih mi tamo smestili. U svakoj komori, osim u sedmoj, nalazi se po jedan grad - naputen. Pored toga, tamo postoji neto neverovatno, neto nepojmljivo." "ta mislite, ta je to?" postavio je pitanje novinar. Jedan od demonstranata podie ruke. "Smatramo da bi trebalo svima da kau. Mi, kao poreski obveznici, imamo prava da znamo ta se tamo nalazi - pa ma o emu da se radi!" Komentator je dodao da spikeri NASA i Udruene svemirske komande nisu dali nikakav komentar. Patricija uzdahnu i privinu se uz Ramonova ramena, mahinalno mu trljajui miie. Pol ju je pomno posmatrao za vreme veere ekajui da ona ului pravu priliku, ali to se nije dogodilo. Oseala se nelagodno u prisustvu prijatelja i suseda. Posredi je bilo neto to je samo njena najua parodica imala da zna, a mi njima nije mogla saoptiti onoliko koliko je elela. inilo se da su Rita i Ramon prihvatili Pola. To je bilo neto. Oni e na kraju morati da saznaju istinu o njihovom odnosu - ako ve nisu prozreli celu stvar, to jest da su Patricija i Pol bili vie od obinih poznanika koji izlaze zajedno, te da ive zajedno na onaj nehatan nain svojstven studentima u internatu. Tako puno tajni i poverljivih stvari. Moda oni i ne bi bili tako okirani kao to je ona oekivala, elela da budu. Pomalo ju je uznemiravalo razmiljanje da je njeni roditelji vide kao odraslo seksualno bie. U tom pogledu nije bila ni izbliza toliko otvorena koliko veina njenih prijatelja i poznanika. Konano, bila je uverena da e se ona i Pol venati. No, oboje su bili mladi, a Pol je nee zaprositi sve dok ne bude siguran da moe oboje izdravati. Ili dok ga ne ubedi da ona to moe - to je i pored izuzetnih preporuka koje je zavredela njena doktorska teza bilo malo verovatno za narednih nekoliko godina. Ne raunajui, dakako, prihod koji je trebalo da ostvari radei u grupi Dudit Hofman. Taj novac ii e na poseban raun osiguranja sve do njenog povratka. Kada su raspremili trpezu i poto su se svi, porodica i prijatelji, okupili oko drveta da bi uestvovali u kienju, ona dade znak majci da eli da razgovara s njom u kuhinji. "Povedi i tatu." Rita pomoe Ramonu da na svojim aluminijumskim takama ode do kuhinje tako da se konano svi naoe oko starog stola koji je sluio porodici najmanje ezdeset godina. "Imam neto vano da vam saoptim", zapoe Patricija. "Oh, madre de Dios", uzviknu Rita sklapajui ruke i smejuljei se. "Ne, mama, nije re o Polu i meni", ree ona. Majino lice se najpre stvrdnu, a zatim opusti. "Pa, ta je onda?" 7

"Prole nedelje primila sam jedan telefonski poziv u koli", ree Patricija. "Ne mogu vam sve rei o tome, ali treba da znate da u biti odsutna par meseci, a moda i due. Pol zna za to, ali ni njemu ne mogu rei vie no to sam vama upravo rekla." Pol ba u tom trenutku ue u kuhinju kroz pokretne vratnice. "Ko te je to pozvao?" upita Ramon. "Dudit Hofman." "Ko je ta?" upita Rita. "Da li je to ona ena sa televizije?" upita Ramon. Patricija klimnu glavom. "Ona je predsednikova savetnica. ele da radim na neemu sa njima i to je sve to mogu da vam kaem." "Zbog ega bi im ti bila potrebna?" upita Rita. "Mislim da ele da im napravi vremensku mainu", ree Pol. Kad god bi to ranije izrekao Patricija bi se naljutila, ali sada je samo slegla ramenima. Nije mogla oekivati da Pol razume njen rad. Veoma mali broj ljudi bio je to u stanju - a izvesno ne njeni roditelji i prijatelji. "Pol ima i neke druge lude teorije", ree ona. "Ali moje usne ostaju zapeaene." "Kao koljka", ree Pol. "Teko je bilo iveti s njom poslednjih nekoliko dana." "Pa, da, kada si me neprestano nagovarao da progovorim!" Uzdahnula je patetino - esto je to inila u poslednje vreme - i zagledala se u tavanicu be boje, a zatim se okrenula prema ocu. "To e biti veoma zanimljivo. Niko nee biti u stanju da neposredno stupi u vezu sa mnom. Potu moete da mi aljete na ovu adresu." Primakla je belenicu sa telefonskim brojevima i pribeleila adresu APO-a. "Je li ti to vano?" upita Rita. "Dabome da jeste", odgovori Ramon. Ali Patricija nije sasvim bila uverena u to. Zvualo joj je ludo ak i sada. Kada su gosti otili, povela je Pola u nonu etnju po susedstvu. Hodali su jedno pola sata utei i prelazei od jednog kruga uline svetiljke do drugog. "Vratiu se, zna li?" ree ona na kraju. "Znam." "Morala sam da ti pokaem svoj dom jer mi je on veoma vaan. Rita, Ramon, ta kua." "Da", potvrdi Pol. "Mislim da bih bila izgubljena bez toga. Provela sam puno vremena u sopstvenoj glavi, a ono to u njoj radim toliko je drugaije - tako bizarno za veinu ljudi. Kad ne bih imala dom, mesto kome se uvek vraam, bila bih izgubljena." "Shvatam", ree Pol. "Kua je veoma lepa. Dopadaju mi se tvoji." Zaustavila ga je i oni se okrenue jedno prema drugom drei se za ruke. "Drago mi je to to ujem?" ree ona. "elim da zasnujem dom s tobom", ree on. "Jedno drugo utoite u koje bismo se oboje vraali." Izraz njenog lica bee tako napet da je izgledalo kao da e se baciti na njega. "Maje oi", ree Pol iroko se osmehnuvi. Krenuli su zaobilaznim putem natrag i poljubili se na prednjem tremu pre no to e se pridruiti njenim roditeljima na kafi i kakau sa cimetom. "Poslednji pozdrav", ree ona dok su se pripremali da krenu natrag za Kalte. Krenula je hodnikom prema kupatilu pored fotografija sa mature i uramljenih iseaka sa stranica Amerikog urnala za fiziku u kome je objavljen njen prvi rad. Zaustavivi se ispred te slike zaneseno se zagledala u nju. Uini joj se najednom da joj je srce stalo, ostavljajui prazninu u njenim grudima, kratak, bezmalo ugodan oseaj padanja, iezavanja, a potom vraanja u normalno stanje. Osetila je to ve ranije. Nije to bilo nita ozbiljno, samo hladan vetar koji je hujao kroz sredinu grudi svaki put kada bi istinski doivela predstavu o tome gde se spremala da ode. ETIRI. 1174, GODINA PUTOVANJA 5, NADER, OSNI GRAD Ilijin Taur Ingle, predsedavajui ministar Osnog grada, stajao je u prostranoj osmatrakoj kupoli gledajui iznad Puta, kroz plavi sjaj grada, na trake osvetljene neprekidnim tokom saobraaja koji se odvijao izmeu kapija. Iza njega stajala su dva naimenovana duha i korporealni predstavnik Heksamon Neksusa. "Poznajete li dobro Olmija, ser Franko?" upita predsedavajui ministar, koristei grafiki govor. "Ne, ser Ingle, ne poznajem ga", odgovori korporealni predstavnik, "iako je on veoma ugledan u Neksusu." 8

"Tri inkarnacije, jedna vie no to zakon dozvoljava - zbog njegovih izuzetnih zasluga. Olmi je jedan od naih najstarijih graana koji su jo korporealni", ree ministar. "Zagonetna linost. Odavno bi bio lien svojih apsolutnih prava i vraen u Grad memorije da nije u toj meri bio koristan Neksusu." Predsedavajui ministar naredi rasprskavau da oslobodi njegov specijalan rastvor Talzita. Magla ispuni jedan kockast prostor, okruen ljubiastim vunim poljima bledog sjaja. Ingle ue u to polje i duboko udahnu vazduh. Duhovi se nisu pomerali; njihovi likovi ostajali su nepomini sve dok ih ne oslove. Bili su vidljivi tek toliko da oznae da su njihove linosti u Gradu memorije ukljuene u ovaj razgovor, ali tako to su sluali i posmatrali. "Koliko znam on pripada lozi Naderita", ree korporealni pomonik. "Da, tako je", potvrdi ministar klimajui glavom. "Ali on slui Heksamonu bez obzira na to ko je na vlasti i ja ne gajim nikakve sumnje u pogledu njegove odanosti. Krajnje neobian ovek, premda u starom smislu te rei. ovek koji je u ivotu proao kroz velike promene, velike patnje. Pozvao sam ga da doe ovamo sa l,39. Nadzire nae pripreme za odbranu od ofanzive Jarta. Ali ovde bi nam mogao biti od vee koristi. On je osoba koju bi sada valjalo poslati. Osni Nader ne moe a da se ne saglasi s takvim izborom, a ne mogu nas ni optuiti za partizansku zaveru. Izvetaji koje im podnosi uvek su podrobni i tani. Izvestite predsednika da prihvatamo zadatak i da aljemo Olmija." "Da, ser Ingle." "Nadam se da su duhovi do sada dobili odgovore na svoja pitanja?" "Sluamo", ree jedan duh. Drugi se nije pomerao. "Odlino. A sada u primiti ser Olmija." Duhovi ieznue, a korporealni predstavnik Franko izae tipkajui prstima po svojoj ogrlici da bi ucrtao zastavicu slubene dunosti iznad levog ramena. Predsedavajui ministar iskljui vuna polja i komora postade zadimljena od nove koliine Talzita. Kada je Olmi uao, miris je ve bio razdraujui, otar kao kod kakvog starog vina. Neujno je pristupao ministru ne elei da remeti njegovo sanjarenje. "Napred, ser Olmi", ree ministar. Okrenuo se ba kada je Olmi savlaivao poslednje stepenike koji su vodili do platforme komore. "Dobro izgledate, danas." "I vi, ser." "Mmm. ena mi je priredila divnu poslednju seansu zaborava. Uklonila je mnotvo neprijatnosti iz moje dvadesete godine. To nije bila dobra godina i njeno uklanjanje predstavljalo je pravo olakanje." "Izvrsno, ser." "Kada ete se vi oeniti, Olmi?" "Kada pronaem enu koja e biti u stanju da mi proisti dvadeset prvu godinu, godinu prve inkarnacije." Ministar se od srca nasmeja. "uo sam da vodite uspenu zastupniku kompaniju u Osnom Naderu..." "Kako se zvae vaa partnerka?" "Suli Ram Kikura." "Da, naravno... Ona je bila veoma aktivna u izglaivanju spora izmeu Neksusa i usijanih glava iz frakcije Korzenovski, zar ne?" "Da, esto raspravljamo o tom pitanju." Ministar duhoko uzdahnu vazduh i sa zabrinutim izrazom na licu spusti pogled na platformu. "No dobro. Imam za vas jedan teak zadatak." "Za mene je zadovoljstvo da sluim Heksamonu." "Ovog puta moda nee biti tako. Nije posredi prosta istraga nezakonite trgovine na kapijama. Svakih nekoliko decenija aljemo nekog u iak da proveri njegovu stabilnost. Ovog puta smo dvostruko motivisani. iak je ponovo zaposednut." "Zar je neko preao granicu Zabranjenih teritorija?" "Ne. Neto jo udnije. Nita nije uznemirilo nae straare na prvoj prepreci. Oito je da su uljezi doli spolja. Da sve bude jo neobinije, posredi su ljudska bia. Nema ih mnogo, ali su dobro organizovana. Beskorisno je nagaati odakle potiu. Informacija koju smo dobili odve je okolina. Imaete, naravno, sva ovlaenja i obezbeen neophodan prevoz. Ser Agoli obavestie vas o ostalim uslovima. Je li vam jasno?" 9

Olmi klimnu glavom. "Ser." "Dobro." Ministar se nae preko ograde i pogleda prema povrini koja se nalazila dvadeset kilometara ispod njih. Vrtlog svetlosti kovitlao se oko nekoliko traka. "Izgleda da je dolo do zakrenja kod one kapije. Ali ovo je ionako razdoblje briga i glavobolje. Mesec Dobrog oveka." Okrenuo se prema Olmiju. "Sreno. Ili kako nam to Eld nalae: Neka vam Zvezda, Sudbina i Pneuma budu naklonjeni." "Hvala, ser." Siao je s platforme i napustio komoru, a zatim se spustio liftom niz dugaak vitak toranj do Sredinjeg grada, gde se pobrinuo da poslovi ne trpe za vreme njegovog produenog odsustva. Ovaj zadatak predstavljao je veliku ast i prednost. Povratak u iak bio je zabranjen iz bilo kog razloga koji nije bio od ivotne vanosti za Neksus. Olmi nije bio tamo vie od etiri stotine godina. S druge strane, ovo je mogao biti i veoma opasan zadatak - posebno ako se ima u vidu onako nepotpuna informacija. Da bi obezbedio uspeh ove misije odluio je da povede jednog Franta sa sobom. Ako su se u iku nalazili ljudi koji nisu gradski otpadnici - to bi bilo najverovatnije objanjenje odakle su onda poticali? Odvie ogranieno i nepotpuno da bi mogao da bude spokojan. 1. April 2005. U prvoj fazi putovanja u putnikoj kabini dugakog atla, Patricija Vaskez je na video monitoru posmatrala Zemljinu kuglu proaranu oblacima. Pred samo ukrcavanje kamere postavljene u pristanitu atlodroma prikazale su joj dugake valde koji su, manevriui, dopremali ogroman tovar iz pristanita i predavali ga u spremne krake LOT-a - letelice za orbitalni transport - kao kada bi dva pauka pregovarala oko muve zapletene u mreu. itava ova operacija trajala je jedan sat, a njen spori, omamljujui tok odvraao je Patriciji misli sa okolnosti u kojima se nalazila. Kada je doao red na nju, nakon to je stupila u putniki mehur kojim se prebacila onih desetak metara to su je delili od ulaza u LOT, morala je da zapne iz petnih ila kako bi zadrala spokojan izgled. Mehur bee nainjen od providne plastike, tako da nije osetila klaustrofobiju - naprotiv. Mogla je da oseti neizmernost crnila iza svemirske letelice, ali nije uspevala da razazna zvezde. One su bile zasenjene Zemljinim sjajem i blistavo osvetljenim povrinama LOT-a, nizovima nagomilanih tankova, kugli i prizmi u aluminijumskoj ambalai. Posada LOT-a, sastavljena od tri mukarca i dve ene srdano ju je pozdravila u tunelu dok se ukrcavala, a zatim su je odveli do sedita odmah iza njihovih mesta. Sa te osmatrake take pruao joj se jasan, neposredan vidik, tako da je sada bila u prilici da gleda neprestano svetlucanje zvezda. Izgledalo je da se svemir - vien ovako u okvirima video monitora - prostire kroz spajanje sa beskonanim hodnicima izmeu zgusnutih zvezda. Imala je utisak da bi mogla da krene bilo kojim od tih hodnika i da se izgubi u izmenjenoj perspektivi. Jo je na sebi imala crni kombinezon koji su joj dali u Floridi, pre samo est asova. Oseala se prljavo. Njena kosa iako skupljena u punu bila je mestimino razbaruena. Mogla je da oseti miris vlastitog nemira. Posada je lebdela oko nje izvodei poslednje provere i uitavajui podatke u ploe i procesore. Patricija je posmatrala njihova raznobojna odela - ene su bile u crvenom i plavom, a mukarci u zelenom, crnom i sivom - i pitala se, dokona, koji su im inovi i ko tu zapoveda. Sve je delovalo neusiljeno efikasno bez ikakvih nijansi u glasu ili manirima kao da su u pitanju civili. To, naravno, nije bio sluaj. LOT bee registrovan kao nenaoruana vojna letelica - to je bilo posledica mera ogranienja posle Male smrti. Pripadala je grupi od desetak novih letelica kanstruisanih u Zemljinoj orbiti posle pojave Kamena i bitno se razlikovala od letelica koje su opsluivale Odbrambene orbitalne platforme Udruenih svemirskih snaga. Bila je vea i sposobna da prelazi znatno vea rastojanja. Prema vaeem sporazumu nije mogla da prevozi tovar na OOP. "Kreemo kroz tri minuta", oglasi se kopilot atla, jedna plavua ije ime Patricija ve bee zaboravila. Ona dotae Patricijino rame i osmehnu se. "Kroz pola sata, otprilike, nastae fertutma. Ako ti je potrebno pie ili, pak, kupatilo, sada je as za to." Patricija zavrte glavom i takoe se osmehnu. "Sve je u redu." 10

"Dobro. Devica?" Patricija je pogleda zaprepaeno. Htela je da kae: "Da li ti je ovo prvi let?" objasni druga ena. Patricija je njeno ime zapamtila zvala se Rita, ba kao i njena majka. "Naravno", ree Patricija. "Zar bih inae sedela ovde ponaajui se kao krava u klanici?" Plavua se nasmeja. Pilot Dejms ili Dek - pogleda je preko ramena svojim divnim zelenim oima. Glava mu bee uokvirena opasaem i maem Oriona. "Opusti se, Patricija", ree on. Delovao je tako spokojno. Gotovo su je postideli svojom profesionalnom sigurnou. Bili su to svemirski vuci, koji su svojevremeno radili na orbitalnim platformama u blizini Zemlje, a sada ovde, prelazei razdaljinu izmeu Zemlje, Meseca i Kamena. A ona bee samo jedna mlada ena, netom izvuena sa univerziteta, koja nikada u svom ivotu nije izbivala izvan drave Kaifornije - sve do putovanja na Floridu radi ovog leta atlom iz Svemirskog centra Kenedi. Pitala se ta njeni otac i majka sada rade, kod kue u Santa Barbari. Gde li su je videli u svojoj uobrazilji? Oprostila se od njih pre samo nedelju dana. Jo je oseala iganje u stomaku pri pomisli na nekoliko poslednjih zajednikih trenutaka sa Polom. Njegovo pismo e stii do nje, to bee zajemeno preko adrese APO-a. Ali ta je ona mogla da mu saopti u uzvratnoj poruci? Najverovatnije nita. Vreme koje je, prema nekim procenama, trebalo da provede u svemiru iznosilo je najmanje dva meseca. Oslukivala je huanje i predenje mainerije LOT-a. ula je pumpe za gorivo, tajanstvenu buku, grgoljanje koje kao da je dolazilo od velikih vodenih mehurova koji su pucali tamo iza putnikih kabina, a zatim i otar zveket pomonih motora koji su odvojili letelicu od atla. Poeli su da rotiraju, s tim to se osa nalazila negde blizu sredine uaurenog tovara, privrenog tamo gde bi se inae nalazio rezervni heksagonalni tank sa gorivom. LOT je poskoio od potiska aktiviranog prvog motora. Ona plavua, i dalje izvan svog sedita, spustila je noge na stranju pregradu, malo savila kolena prilikom dodira sa njom i dovrila svoju sekvencu na procesoru. A onda se svi zakopae i privezae za sedita. Do aktiviranja drugog motora dolo je petnaest minuta kasnije. Patricija je sklopila oi, ugnezdila se u svom leaju i vratila se poslu koji je odloila bila pre vie od dve nedelje. Sada su joj Fraktur-simboli paradirali u svesti, razdvojeni njenim vlastitim tipom oznaavanja, koji je izmislila jo u dobu od deset godina. Nikada joj nije bio potreban papir u poetnim fazama rada. Nije bilo nikakve muzike - obino je sluala Vivaldija i Mocarta za vreme rada - ali je ipak uspela da uroni u more apstrakcija. Ruka joj mahinalno posegnu za paketiem muzikih etona i kompjuterskim stereo-kasetofonom u njenoj maloj torbi. Posle nekoliko minuta otvorila je oi. Svi su bili u svojim seditima i netremino posmatrali tablu sa instrumentima. Pokuala je da malo odspava. Pre no to e utonuti u dreme jo jednom je ukratko razmotrila svoje Veliko pitanje: Zbog ega je upravo ona bila izabrana sa spiska matematiara, koji je morao biti dugaak barem nekoliko metara. To to je osvojila Nagradu polja nije, inilo se, bio dovoljan razlog. Bilo je drugih matematiara sa daleko veim iskustvom i ugledom. Hofmanova joj, zapravo, nije pruila uverljivo objanjenje. Samo joj je rekla: "Idete na Kamen. Sve to je potrebno da znate nalazi se tamo, i to tako razvrstano da mi nije doputeno da vam dajem na uvid dokumenta dok ste ovde na Zemlji. Moraete avolski puno materijala da prouite. No, ja sam ubeena da e za um kakav je va to predstavljati velianstvenu zabavu." Patricija je znala da njena strunost nije mogla imati nikakvu praktinu primenu, no njoj se upravo to i dopadalo. Nije sumnjala u svoju nadarenost. Ali sama injenica da su se zanimali za nju - da su moda odista eleli da saznaju neto vie o njenom radu (ili nainu na koji je to ona izrazila u svojoj doktorskoj disertaciji, Negravitaciona zakrivljenost n-prostornih referencijalnih okvira: jedan mogui pristup vizuelizaciji superprostora i saimanje verovatnoa) inilo je da bude jo nervoznija. Pre est godina, profesor matematike na Stenfordu rekao joj je da su jedina bia koja bi u potpunosti mogla da shvate njen rad - bog ili vanzemaljci. U tamnom sanjivom udaljavanju od buke LOT-a i onog oseaja u stomaku koji se stalno peo navie, razmiljala je o Kamenu. Vlade koje su sudelovale u ovom projektu nisu obeshrabrivale spekulacije ali, s druge strane, nisu obezbeivale gorivo koje bi raspirilo vatru. Rusi, kojima je tek prole godine dozvoljen pristup na Kamen, nejasno su nagovestili ono to su njihovi istraivai tamo videli. Astronomi-amateri - i nekoliko civila profesionalaca do kojih nisu stigli vladini agenti - ukazali su na tri pravilne duinske trake i neobine jame na polovima, kao da se Kamen okretao na kakvom strugu. 11

Ishod je bio - svako je znao da je posredi velika novost - moda najvea vest svih vremena. Stoga nije neverovatno to joj je Pol, povezavi nekoliko nesvakidanjih injenica, rekao da veruje kako ona odlazi na Kamen. "Tvoj um je naprosto odvie udan da bi mogla da ide bilo gde drugde", rekao joj je. Bogovi i vanzemaljci. Ipak, uspela je malo da dremne. Tek to se probudila, na trenutak je ugledala Kamen kada je LOT skliznuo krunom putanjom ulazei u manevar pristajanja. Gotovo da se nije razlikovao od fotografija koje je viala po novinama i magazinima - pasuljastog oblika, tri puta dui nego iri u promeru sredinjeg dela, sa dubokim i estim kraterima izmeu glatkih, vetaki izdubljenih traka. Imao je devedeset i jedan kilometar u preniku na najirem delu. Bio je dve stotine devedeset i dva kilometara dugaak. Kamen: nikl i gvoe, i nimalo jednostavan - kako bi se na osnovu ovih prostih podataka moglo zakljuiti. "Pribliavamo se junoj polarnoj osi", oglasi se ona plavua. Okrenula se u stolici da bi bacila pogled na Vaskezovu. "A sada sledi jedno kratko predavanje za sluaj da ti to ve nisu ispriali. Slepac vodi slepca, duo." Znaajno je pogledala svoje kolege. "Najpre, nekoliko injenica i brojeva bitnih pre svega za navigatore. Obrati panju da Kamen rotira samo oko svoje due ose. To nipoto nije iznenaenje - svako to zna. Ali rotacija traje sedam minuta ili tako neto..." "Svakih 6,824 minuta", ispravi je Dejms ili Dek. "To znai", produi plavua nimalo zbunjena, "da bi bilo ta to nije privreno na spoljanjoj povrini odletelo odatle prilinom brzinom te stoga tamo ne moemo da pristanemo. 'Moramo da idemo na pol." "Ima li unutra materijala?" upita Patricija. "Jo kako, ako uvaju sve - i svakog - to smo dopremili ovamo u poslednjih pet godina", ree Dejms ili Dek. "Kamenov albedo odgovara bilo kom od silikatnih asteroida. Oigledno je da je to nekada i bio. Evo junog pola", ree Rita. U sreditu velikog polarnog kratera nalazilo se jedno ulegnue - posve siuno, sudei prema razmerama samog Kamena, ne dublje od kilometra i jedva tri do etiri kilometra iroko. Nije bilo teko uoiti Kamenovu rotaciju. Dok je LOT usklaivao svoj kurs sa Kamenovim i zapoinjao prilaenje du ose, onaj krater se uveao, otkrivajui razne pojedinosti. Nimalo iznenaena, Patricija opazi da je njegovo dno oznaeno plitkim estouglima slino sau. U samom sreditu ulegnua zapaao se crni krug, prenika oko sto metara. Jedna rupa. Ulaz. Postajala je sve vea, ne gubei pri tom nimalo od svog neprozirnog crnila. LOT skliznu u tu rupu. "Moramo da zadrimo na trenutni poloaj oko pet minuta dok rotirajue pristanite ne dostigne odgovarajuu brzinu", ree Dejms ili Dek. "Jesmo li sve ovo mi nainili?" upita Patricija glasom u kome se oseala neverica. "Za samo pet godina?" "Ne, duo", odgovori plavua. "To je ve postojalo tu. Sigurna sam da si ula da je Kamen iznutra upalj i da ima sedam komora. Imamo unutra prilian broj ljudi i hiljadu tona opreme. Veruj mi da bismo dali zenice oiju svojih samo da vidimo ta oni, tako im Boga, rade i ta su ve otkrili. Ali ovde nae znanje prestaje, a pored toga, strogo nam je nareeno da ne irimo nikakve glasine. Tebi one nee biti ni potrebne." "Prolo je sedam minuta od kako primamo signal za pristajanje", ree Dejms ili Dek. "Oekujemo glasovnu vezu svakog sekunda." Radio je zaumeo. "LOT tri-sedam", zauo se smiren muki tenor. "Prvo pristanite je zarotirano. Krenite napred brzinom od jednog metra u sekundi." Rita okrete prekida i LOT-ovi reflektori se upalie delimino osvetljavajui unutranjost sivog cilindra koji se nadnosio nad letelicom. Ispred njih iskrsnue etiri reda svetala koja su blago treperila talasajui se napred-nazad, dok je rotirajue pristanite podeavalo svoju brzinu. "Idemo." LOT je sporo napredovao. Patricija klimnu glavom vrsto stisnuvi ruke u krilu. Udar se teko mogao i osetiti kada su motori LOT-a proizveli zveket koji se razlegao unaokolo i zaustavili letelicu unutar tunela. Jedan ulaz se otvori ispred broda i tri oveka u svemirskim odelima uplovie u vidokrug vukui neke kablove. Koristili su potisne mlazne motore svojih odela da bi obleteli LOT i privrstili ga za podlogu. 12

"Zakaeni ste, LOT tri-sedam", ree glas preko radija nekoliko minuta kasnije. "Dobro doli na Kamen!" "Hvala", uzvrati Dejms ili Dek. "Imamo veliki tovar u bunkeru i dragocenu robu u prednjem delu. Paljivo s njom." "Stranu ili domau?" "Domau. Najbolja kalifornijska loza." Patricija nije bila sigurna da li su mislili na poiljku vina ili na nju. Bila je suvie nervozna da bi to proverila. "Sve je jasno." "Ima li jo kakva tajna koja bi procurela do nas, vodiu?" upita plavua. "Moji ljudi zahtevaju da se bunkeri isprazne u roku od pet minuta." "Vreme je podeeno." "Jo neka tajnica. Pa, da vidimo. Zbog ega je gavran kao pisai sto?" "Kopile. Zapamtiu ti ovo", ree Dejms ili Dek. Iskljuio je mikrofon i otisnuo se iz svog sedita kako bi pomogao Patriciji da razvee kaieve. "Svi ute kao zaliveni", ree on vodei je ka hodniku na ijem kraju se nalazio poklopac otvora. "Preputam vas njihovoj usrdnoj milosti. Obeajte nam da ete... jednog lepog dana", oinski ju je potapao po ramenu... "kada sve ovo bude zavreno i kada budemo evocirali uspomene u nekom baru u Sausalitu..." iroko se osmehnuo svestan i sam koliko je takva slika smena, "da ete nam ispriati ta se ovde, do avola, deavalo, i to korak po korak. Prevakavaemo to posle do kraja ivota." "Zbog ega mislite da e oni meni to rei?" upita Patricija. "ta? Zar ti ne zna?" uzviknu Rita, koja im se pridruila kod izlaza. "Pa ti si velika zverka. Treba da sauva njihovu kolektivnu konicu." Patricija se pope u transportni mehur i oni zatvorie vrata za njom. Posmatrajui kroz vizir poklopca mogla je da uoi izraz bezmalo prodrljive radoznalosti na njihovim licima. Poklopac komore se klizei otvori i dva oveka u svemirskim odelima prioe da bi odvojili onaj mehur od LOT-a. Prenosei je od ruke do ruke prebacili su je kroz kruni otvor do tamnosive povrine pristanita. 2. Dvadeset pet kilometara ispod ose, Kamenovo obrtanje proizvodilo je silu od est desetina g. Geri Lenijer je svakodnevno koristio ovu okolnost za izvoenje gimnastikih vebi koje bi mu na Zemlji bile teke ili ak nemogue. Njihao se nazad i napred, silovito isputajui vazduh i hripajui, drei noge spojene i ispravljene, potiskujui telo visoko iznad paralelnog razboja i jame od belog peska. Sa lakoom se izvijao i ponovo zauzimao poetni poloaj. Bilo mu je gotovo isto toliko lako da zanjie noge u vazduhu, obrne ih i sve to izvede u suprotnom smeru. Ove vebe proiavale su mu um od svega ostalog - barem za nekoliko minuta - i vraale ga u dane kada je bio gimnastiar u koledu. Kamenova prva komora, posmatrana u poprenom preseku, liila je na irok cilindar koji je imao pedeset kilometara u preniku i trideset kilometara du dna. S obzirom na to da su prvih est komora Kamena bile ire u preniku nego due, podseale su na duboke doline te su tako ponekad i nazivane. Lenijer zastade za trenutak sa nonim prstima ispruenim zajedno i podie pogled prema cevi sa plazmom. Prstenovi svetlosti prolazili su kroz jonizovan gas tek neto gui od bezmalo vakuuma oko njih, jezdei du ose od jedne buotine do suprotne strane komore takvom brzinom da je oko videlo njihovo paljenje i gaenje kao neprekinutu uplju osovinu ili cev. Cev sa plazmom i njeni izdanci u ostalim komorama - obezbeivala je celokupnu svetlost za unutranjost Kamena tokom poslednjih dvadeset vekova. Spustio se na peanu postelju i obrisao ruke o trenerku. inio je ovo sat vremena - ne vie - kad god bi mu obaveze doputale, to nije bio ba est sluaj. Njegovi miii oseali su nedostatak Zemljine tee. Ako nita drugo, privikao se na razreen vazduh. Provukao je ruku kroz kratku crnu kosu. Lice mu je bilo bezizraajno dok je lagano napinjao i oputao miie nogu da bi ih ohladio. Oekivao ga je povratak u malu kancelariju u administrativnom bungalovu, povratak potpisivanju odobrenja za korienje materijala i opreme za razliite eksperimente, nadziranju smena naunih timova u 13

pet prenatrpanih laboratorija, rasporeivanju opreme i utvrivanju vremena korienja centralnog procesora... povratak blokovima memorije i informacijama koje su dolazile iz druge i tree komore... Bilo je i tekoa bezbednosne prirode: neprestane albe ruskog tima zbog ogranienog pristupa informacijama i postrojenjima. Zaklopio je oi. Mogao je da izae na kraj sa svim tim stvarima. Hofmanova ga je jedanput nazvala roenim upravnikom i on to nije poricao - rukovoenje ljudima, posebno sjajnim, sposobnim ljudima bee njegov poziv. No, vratie se i jednoj siunoj figuri u gornjoj ladici svog pisaeg stola. Ta figurica mu je simbolizovala sve to je bilo udnovato u vezi sa Kamenom. Posredi je bila vrlo ivotna, trodimenzionalna slika oveka, zatvorena u jedan kristalni blok. U postolju bloka, visine nekih dvanaest centimetara, urednim zaobljenim slovima bilo je ugravirano jedno ime: KONRAD KORZENOVSKI. Korzenovski je bio glavni inenjer na Kamenu pre est stotina godina. Sve je poelo tamo - u onoj bibliotekoj zveri i sama pomisao na nju pretila je da ga proguta. Znanje uskladiteno u njoj svakog dana otkidalo je komadi njegove ljudskosti tanjei ga do take kidanja, potiskujui ga sve blie nekoj vrsti line krize. Nije bilo nikakvog naina - bar ne jo - da ovlada onim to je saznao. To je vailo za njega i samo za jo deset drugih ljudi. Uskoro e doi i jedanaesta osoba. Oseao je saaljenje prema njoj. Gimnastiko vebalite nalazilo se na pola kilometra od kompleksa naunog tima na sredokrai izmeu tog kompleksa i ograde od bodljikave ice, koja je oznaavala granicu preko koje niko nije mogao ii, bez pratnje i bez zelene znake. Dno doline prekrivao je mek peskovit sloj tla, koji, iako suv, nije bio pranjav. Nekoliko krljavih busena trave raslo je tu i tamo iz tla, no najvei deo prve komore bee neplodan. Sam kompleks, jedan od dva u prvoj komori, podseao je na drevni rimski logor sa zemljanim bedemom i suvim kanalom koji je okruivao zgrade. Povrh bedema, na stubovima postavljenim na svakih pet metara, bili su montirani elektronski senzori. Sve ove mere predostronosti poticale su iz dana kada se s pravom moglo sumnjati da u komorama jo ima Kamenjara, te da bi oni mogli predstavljati odreenu opasnost. Po sili navike - kao i zbog toga to spomenuta mogunost nikada nije bila do kraja iskljuena mere predostronosti su se i dalje odravale. Lenijer pree preko vrstog drvenog mosta koji je savlaivao kanal i, popevi se uz nekoliko stepenika do vrha bedema, mahnu svojom karticom ispred itaa montiranog na jednom od stubova. Proao je pored mukih i enskih baraka i stupio u administrativni bungalov; u prolazu lupnuo je prstom po stolu En Blejkli. Ve vie od godinu dana En je radila kao njegova sekretarica i pomonik u optim poslovima. Okrenula se u svojoj stolici i posegla za memorijskom ploom. "Geri..." Odmahnuo je glavom i ne pogledavi je i nastavio da se penje stepenitem. "Jo pet minuta", ree on. Stigavi na drugi sprat gurnuo je svoju karticu u pregradak za proveru na vratima kancelarije, pritisnuo paleve na malu plou i uao unutra. Vrata su se automatski zatvorila za njim. Svukao je trenerku i koulju i odenuo plavi kombinezon kakav su nosili svi lanovi naunog tima. Kancelarija je bila pedantno ureena, ali je i dalje izgledala pretrpana. Jedan mali sto runo izraen od ambalae tankova sa LOT-a bee stenjen izmeu hromiranih limenki ispunjenih rolnama papira. Uzana polica sa pravim knjigama visila je do stalaa s blokovima memorije, privrenih iza vrstih, alarmom opremljenih plastinih ploa. Karte i dijagrami behu zalepljeni na zid. Jedan irok prozor gledao je na zgrade kompleksa. Iz pravca severa, preko goletnog dna doline sazdanog od praine, peska i krljave trave, pomaljala se u daljini masivna siva povrina poklopca komore. Seo je na laku upravniku stolicu i podigao noge na prozorsku dasku. Njegove tamne oi potcrtane borama od umora, bile su usredsreene na udaljenu taku visoko gore i malo udesno, gde je cev sa plazmom ulazila kroz poklopac. Bilo je teko kroz difuzni sjaj cevi razaznati sto metara iroku buotinu, koja se kroz poklopac probijala u drugu komoru. Buotina se na drugom kraju zavravala rupom, na pet kilometara iznad atmosfere komore. Kroz dva minuta istei e njegovo slobodno vreme. Sredio je ploe i procesore, pregledajui listu zadataka i obaveza koji su ga oekivali danas, mentalno se pripremajui da bude bog i batina. Opazio je prljavtinu ispod jednog nokta. Uklonio ju je drugim noktom. 14

Kada bi samo mogao da objasni one proste stvari: figuricu, bodljikavu icu upotrebljenu za postavljanje ograde, grede iskoriene u izgradnji mosta preko kanala - sve bi dolo na svoje mesto. Kamen bi se sam objasnio. Jedina objanjenja kojima je u ovom asu raspolagao bila su odvie neverovatna da bi ih zdrav razum mogao prihvatiti. Njegova linija za vezu zazuja. "Da, En." "Jesi li sada na dunosti, Geri?" "Tano tako." "Imamo poruku od onih iz rupe. Pribliava se jedan LOT." "Na spasitelj?" "Pretpostavljam." Hofmanova je rekla da je ta mlada ena vana, a re savetnice bila je jedna od retkih stvari u koje je Lenijer mogao istinski da se pouzda. Tokom etiri godine, od one veeri na zabavi, saznao je veoma mnogo o politici - unutranjoj i spoljanjoj, kao i o nainima na koje su narodi izlazili na kraj sa svojim krizama. Shvatio je koliko je Hofmanova zaista bila izuzetna linost: sposobna, sa nepogreivom intuicijom. Ali na toj istoj zabavi krvavo je pogreila u pogledu jedne stvari. Pojava Kamena nije oznaila dolazak tuina, barem ne u bukvalnom smislu te rei. Uzeo je dve kriljane ploe i jedan procesor. "Ima li jo ta?" upita on stojei pored Eninog stola. "Sitnice", ree ona dodajui mu jednu kocku sa porukama. Od bezmalo okomite padine poklopca stalno je dopirao blag prohladan povetarac. Ponekad je padao i sneg, gomilajui se u smetovima podno zida od nikla i eleza. Ulaz u dizalicu, jedan savren polukruni luk, bio je izveden od asteroidnog materijala, ba kao i svi tuneli, pomoni prolazi i buotine Kamena, najverovatnije uz pomo fuzione baklje velike snage i efikasnosti. Zidovi kratkog hodnika bili su uglaani i sjajni, a Kamenjari su ih izgravirali pomou kiselina, stvorivi trouglaste Vindmatatenove obrasce, proarane kamenim troilitskim intarzijama. Dizalica je imala cilindrian oblik, s prenikom od deset i visinom od pet metara, i koriena je kako za prevoz osoblja tako i tereta. Du perimetra nizale su se drke, a u pod su bile usaene kope za vezivanje. Kretala se du okomitog tunela do platformi koje su okruivale spoljanju rupu buotine. Dok se dizalica uspinjala, njena ugaona brzina se smanjivala, slabei centrifugalnu silu rotacije Kamena. U trenutku dospevanja u blizinu otvora buotine, obrtanje je proizvodilo samo jednu desetinu jednog procenta g. Putovanje je trajalo deset minuta. Dizalica je lagano smanjila brzinu i zaustavila se. Vrata otvora na suprotnom zidu blesnue otkrivajui jedan tunel pod pritiskom, koji je vodio do platformi. Popevi se u elektrina rudarska kolica, jedna od dvadesetak koliko su dopremili sa Zemlje, Lenijer se ostatak puta prevezao po magnetskim inama. Kolica se uz kripu zaustavie i Lenijer produi lebdei, napredovao je tako to se hvatao za konopce - povodce. Prva sputanja u otvor buotine bila su riskantna. U to vreme u rotirajuim pristanitima nije bilo nimalo pogonske energije, a osvetlenje bee veoma slabo. Piloti LOT-a nebrojeno su puta dokazali svoju vetinu. Prvi istraivai u svemirskim odelima pokazali su veliku hrabrost kada su napustili letelicu i pribliili se zidovima otvora buotine, koji su rotirali brzinom od oko tri etvrtine metra u sekundi. Sada kada su pristanite i oprema platformi bili obnovljeni i vraeni u ispravno stanje, proces prelaenja bio je znatno laki. Tri pristanita bila su jednostavna, masivna i efikasna. Cilindri unutar rupe rotirali su podudarajui se sa obrtanjem Kamena, s tim to je svaki od njih postizao ubrzanje poput rotora u dinovskom elektromotoru. Jedan inenjer u kabini ispod prvog pristanita kontrolisao je sva tri, otvarajui i zatvarajui ulaze, koordinirajui istovarivanje robe i putnika. Inenjerski timovi potpuno su preuredili platforme opremivi ih radionicama u uslovima bezmalo besteinskog stanja i mainskim radionicama. Na ovom mestu proveravan je glomazni teret, vreno prepakivanje, a potom je on ili transportovan dizalicama do dna doline ili prebacivan du ose do sledee rupe i komore. Lorens Hajneman, upravnik inenjerskog tima, razgovarao je sa jednom vitkom tamnokosom mladom enom na platformi prvog pristanita kada se Lenijer pomolio iz otvora. Stajali su u irokom krugu 15

svetlosti, s rukama na konopcima, posmatrajui otvaranje velikih vakuumskih vrata koja su otkrila prizor zapakovanog tovara LOT-a, poloenog na grede. U odnosu na njega izgledali su kao patuljci. Hajneman, zdepast, kratko podian i miiav vazduhoplovno-svemirski tehniar iz Floride, iroko se osmehivao i neto objanjavao onoj mladoj eni. Kada se Lenijer pribliio, Hajneman se okrenu, uzdie jedan dlan i blago klimnu glavom u njegovom pravcu. "Patricija, ovo je Geri Lenijer, neto poput efa u civilstvu. Geri, da ti predstavim gospoicu Patriciju Luizu Vaskez." Zavrteo je glavom i odhuknuo izraavajui zadovoljstvo. Lenijar joj prui ruku. Bila je majuna i lepa na delikatan nain. Ovalno lice, svilasta tamnosmea kosa, tanki zglobovi, viljaste noge, iroki kukovi za njen stas: sve u svemu ena nepraktinog izgleda, proe mu kroz glavu. Ispod irokih pravougaonih oiju, crnih ba kao i njegove, i malog, otrog nosa stiskala je usne u tanku crtu. Izgledala je uplaeno. "Poaen sam", ree Lenijer. "Lari, kai mi ta si joj do sada ispriao?" Hajneman izvrda odgovor hitro skrenuvi pogled na stranu. "Patricija, ja sam za sada samo nosilac plave znake, a uo sam da ete vi dobiti zelenu. Geri se pribojava da vam moda nisam saoptio kakve neznalake pretpostavke koje mogu pasti na pamet nevoljniku, veito vezanom za osu. Govorio sam joj samo o ovom nivou operacija, kunem se." Uzdigao je desnu ruku a levu poloio na grudi. "Geri, proitao sam par lanaka koje je ova dama objavila u pola tuceta matematikih i fizikih urnala. Pa, ona je fantastina." Na njegovom licu, meutim, lebdelo je jedno pitanje koje je Lenijer bez po muke protumaio. ta do avola ona radi ovde? "I ja sam to uo." Pokazao je prstom prema istovarenoj robi. "ta je ono?" "Moja ulaznica za zelenu znaku, konano", ree Hajneman. "Reklo bi se po transportnim papirima da je to cevobob. A V/STOL stie sa sledeim LOT-om kroz nekoliko asova." "Onda se pobrini da ga raspakuju i utvrdi koju emo vrstu modifikacije morati da nainimo." "Vai. Drago mi je to sam vas upaznao, Patricija." Napravio je nekoliko koraka, a onda se zaustavio i polako okrenuo sa izrazom zbunjenosti na licu. "Ono o emu piete za mene je vie hobi, budui da daleko prevazilazi moju strunost." Uzdigao je obrve pun nade. "Moda emo kasnije, ipak, moi malo vie da razgovaramo kada dobijem zelenu znaku?" Patricija se osmehnu i klimnu glavom. Ekipe mukaraca i ena u sivim kombinezonima ve su se skupljale oko tovara, kao mravi koji opsluuju svoju kraljicu. Hajneman im se pridrui izvikujui nareenja. "Gospoice Vaskez...", zausti Lenijer. "Sasvim je dovoljno Patricija, verujte. Nisam previe zvanina." "Nisam ni ja ako to neto znai. Ja sam koordinator naunog tima." "Gospodin Hajneman mi je ve rekao. Imam tako mnogo pitanja... gospodine Lenijer, Geri, da li je ovo stvarno svemirski brod, zvezdani brod, itava ova stvar?" iroko je izmahnula rukom usled ega su joj se istog asa stopala odvojila od tla. "Jeste", ree on oseajui poznato, udnovato zadovoljstvo. Iako ga je Kamen u poslednjih pet godina bezmalo doveo do ludila svojim beskrajnim slojevima iznenaenja i okova, i dalje ga je voleo. "Odakle dolazi?" Lenijer uzdie ruke i zavrte glavom. Vaskezova iznenada opazi koliko je on izgledao iscrpljen to je u izvesnoj meri ohladilo njeno ushienje. "Kao prvo, uveren sam da elite da se odmorite i sredite. Pogodnosti koje imamo u dolini - na dnu ove komore - sasvim su pristojne. Potom moete da posetite nau kafeteriju, upoznate nekolicinu naunika iz naeg tima i doznate poneto. Korak po korak." Vaskezova ga je ljubopitljivo posmatrala. Njene neobine oi doprinosile su da ovo ispitivanje deluje manje simpatino, pa ak i agresivno. "Da li neto nije u redu?" Lenijer uzdie vee i skrenu pogled na stranu. "Imamo jedan izraz za ono ta ovo mesto ini oveku. Zovemo to postajui 'skamenjen'. Ja sam naprosto malko skamenjen, i to je sve." Obazrela se po platformi i iskuala centrifugalnu silu, odbacivi se vrhovima prstiju nekoliko centimetara uvis. "Izgleda mi tako paznato", ree ona. "Oekivala sam od jedne tuinske tvorevine da bude tajanstvena, no ovde mogu da prepoznam gotovo sve, ba kao da je sagraena na Zemlji, naim rukama." 16

"Pa", ree Lenijer. "Hajneman i njegovi ljudi dosta toga su uradili ovde. No, ipak neka vam svest ostane irom otvorena. Sledite me i spustiemo se na dno prve komore. Pomaite se konopcima. I, ukoliko Lari to ve nije uradio, dozvolite mi da vam poelim dobrodolicu na Kamen." 3. Patricija je leala na vazdunom dueku nastojei da se ne pomera, kako ne bi izazvala kripu od trenja sintetikih vlakana arava i vinila. Okruena tamom, bila je ista, zagrejana i sita - hrana u kafeteriji bee vie nego jestiva. Bila je umorna, ali joj san nije dolazio na oi. U seanju nizali su se prizori: Trideset kilometara irok pod komore, aren sivosmei pejza doline, zaptiven na oba kraja stenom i prirodnim metalnim zidovima, probijenim sjajnim cevima sa plazmom. Posmatrala je udnovatu perspektivu stojei na rubu doline, kod ulaza u dizalicu, na nultom nivou, suoena s neizmernou, s predelom koji je kilometrima unaokolo izgledao ravan i normalan, kao pustinja nekog sjajnog oblanog dana. Gledajui, meutim, dalje na svaku stranu - u pravcu obrtanja i u suprotnom pravcu - videla je da krivina postaje izraenija. inilo joj se kao da stoji ispod ogromnog zasvoenog mosta preko koga, kao kakva blistava mlena reka, protie cev sa plazmom. Pravo na severu tlo se uzdizalo zakrivljujui se da bi se konano, gotovo neprimetno, spojilo s krunim poklopcem. Pogled navie otkrivao je iskrivljenost svih stvari kao kada se posmatra kroz riblje soivo. Poklopac je prihvatao zagrljaj suprotne strane komore, dovravajui krug iza cevi sa plazmom. Kamen je i dalje bio aktivan, iako su ove komore naputene pre mnogo vekova. Lenijer nije odgovorio na mnoga pitanja, uveravajui je da je re o 'procesu', odnosno da je najbolje da je pusti da sama vidi i doivi Kamen, korak po korak. "Inae", rekao je, "zbog ega biste poverovali naim reima?" To je imalo smisla, no njoj se ipak inilo da je osujeena. ta je to bilo tako tajanstveno? Kamen je bio velianstven i zapanjujui, ali ne i neto - barem koliko je do sada mogla da kae - to bi izazvalo njeno profesionalno zanimanje. Obina fizika je, meutim, napredovala. Sve je zapravo bilo jednostavno: uzmete jedan veliki asteroid stenu sa jezgrom od nikla i eleza oko milijardu godina staru komadinu materijala od koga je sazdana i vaa planeta - i gurnete ga u orbitu oko vae planete. Izbuite sedam komora ali tako da sve ostanu povezane jednom osovinskom buotinom, a zatim izrijete izvestan deo preostale zapremine pravei tunele, izlaze, depoe, skladita i dizalice. Dopremite gore dodatne asteroide sazdane od ugljenika, odnosno nepostojanog leda i ponete da prenosite njihov materijal u komore. Poaljite sve to na put u najdublji kosmos i eto! Kamen. Do sada je uspela da sazna nekoliko kljunih injenica. Dna svih komora bila su povezana tunelom iskopanim kroz uneseni materijal asteroida. Najvei broj tunela predstavljao je deo razgranatog voznog transportnog sistema. U prvoj komori nije bilo voza zbog toga to je ona sluila kao zona za rezervu i skladitenje, te nije esto poseivana u vreme kada je Kamen bio naseljen. Sedma komora je oito sluila slinoj svrsi, to je imalo smisla - granine komore sa dublerskim ulogama kao amortizeri u sluaju oteenja na srazmerno tanunim krajevima asteroida. Debljina zida izmeu poklopca prve komore i svemira na pojedinim mestima iznosila je svega nekoliko kilometara. Ali bilo je neeg neobinog u vezi sa sedmom komorom. Osetila je to u Lenijerovom glasu i videla isto u izrazima lica onih koje je upoznala u kafeteriji. Tome je valjalo pridodati i glasine na Zemlji... Na izvestan nain, sedma komora je bila drugaija, znaajna. Do sada je upoznala petoro naunika, od toga troje u kafeteriji: Robert Smit, visok ovek ptijeg lika, s riom kosom i oima oborenim nanie, koje su stvarale utisak da je tuan, strunjak za formacije asteroida; Hua Ling, viljast i ivahan lan kineskog tima, fiziar - strunjak za plazmu, koji je najvei deo vremena provodio u rupi buotine junog pola; Leonora Karolson, ena ovalnog lica, pedesetih godina, sivo-plave kose, uvek prijateljski raspoloena, sa senzualnim izrazom na licu, i tekim onim kapcima okruenim borama smeha. Karolsonova je pozdravila Patriciju sa materinskom brinou. Patriciji je bilo potrebno nekoliko minuta da shvati da je ovo ona Leonora Karalson, laureat Nobelove nagrade, astrofiziarka koja je pre osam godina otkrila i delimino objasnila zvezde-dragulje. Karolsonova je razumela Lenijerov mig da je njena dunost da Patriciji pokae enske odaje u ovom kompleksu. Bile su to dugake barake od vlaknastih zidova, smetene na severnom kraju etvorougaonog 17

bloka. Sobe behu male i oskudno nametene, ali udobne na osoben nain, budui da je sve bilo nekako lako i kompaktno. U salonu u zgradi Karolsonova joj je predstavila dva druga astronoma: Denis Polk i Beril Valas, obe iz Abelovog kampa u Nevadi. Njih dve su se izleavale na kauevima koji su izgledali kao da su sklepani od metalnih otpadaka iz radionice neke srednje kole. Polk je pre liila na foto-model nego na astronoma, barem prema Patricijinim merilima. ak i u kombinezonu, njena lepota rasne crnke bila je elegantna i nedodiriva, a izraz lica ne toliko osuujui koliko skeptian. I Valasova je izgledala prilino privlano ali sa vikom od desetak kilograma. inilo se da je neto mui. Karolsonova joj je skrenula panju na spisak imena drutvene liste koji se nalazio pokraj glavnih vrata. "U naunom timu imamo trideset ena i ezdeset mukaraca. Dva brana para, etiri verenice..." "Pet", dodade Patricija. "I est udatih, iji su supruzi, meutim, na Zemlji." "Ja sam jedna od tih. Iz ovoga proizlazi da za samce nema ba mnogo slobodne divljai. Ali, verena ili ne, kada stavi svoje ime na ovaj spisak, postaje privlaan plen. Ima jedna stara izreka koju ovde valja malo preinaiti: 'Ne umai svoje pero u slubeno mastilo.' Budui da ovde nema nieg drugog do slubenog mastila izvesno umakanje pera je neizbeno. Ali niko ne bi smeo da bude izloen neprijatnostima." Karolsonova pree pogledom po Polkovoj i Valasovoj. "Je li tako, cure?" "Raj", odgovori Polkova monotonim glasom podigavi pogled sa svoje kriljane ploe i rairivi oi. "Bolje nego na univerzitetu." "Ako bude bilo kakvih problema", ree Karolsonova, "samo se obrati meni. Ja sam ovde najstarija enska, barem po godinama." "Bie sve u redu" odgovori Patricija. Nikada nije bila ba neka drutvena leptirica, sklona brzim i estokim zanosima - koji su ionako ostajali bez uzvrata. Pa ipak, sa Polom u svojim mislima, to joj je ovde bila jedna od najmanjih briga. Iako je - i ona se osmehnu u tami - ovaj Lenijer bio zgodan tip. Samo da nije onako zabrinut. Patricija se pitala da li e i sama izgledati toliko zabrinuta kada sagleda celokupnu sliku. Nesvesna da je zaspala, zaula je zujanje alarma na svojoj komunikacionoj liniji. Prijatna uta svetlost upalila se zajedno sa signalom. Zamirkala je u pravcu golih; belih zidova i bez tekoa se setila gde se nalazi. Oseala se, u stvari, kao kod kue, samo to je bila malo uzbuena. Prebacila je noge preko ivice postelje. Patricija nikada nije bila sklona avanturama. Planinarenje i logorovanje nisu izostali u njenom ivotu, no nikada nije teila aktivnostima u prirodi ako se izuzme biciklizam. Svakih est do osam meseci postajala je strastveni biciklista, provodei dva sata dnevno u vonji oko univerzitetskog kompleksa. Taj poriv bi minuo posle nekoliko nedelja ustupajui mesto navici sedenja. Uvek je imala puno toga da uradi u svojoj svesti ili na papiru. Umni rad mogao se upranjavati gotovo na svakom mestu ali ne za vreme pentranja po vrletnim stazama ili kada ste bili umorni kao pas posle dugog hoda. Ali ovde... Ponekad nou, Kamen joj je postajao sve i svja. To oseanje nije joj bilo nepoznato, budui da je i matematikim problemima pristupala sa istim arom. Bila je razdragana, sa ubrzanim pulsom i ivahna poput sasvim mlade devojke. Kada je Lenijer zakucao na njena vrata, ve je bila odevena i upravo je eljala kosu. Otvorila je vrata sasvim razbuena. Karolsonova je stajala iza njega. "Doruak?" upita Lenijer. U standardnom plavom kombinezonu naunog tima, sa mnotvom rajsferlusa i dugmadi uinila mu se spretnijom nego prilikom prvog susreta. Jasna bleda svetlost cevi sa plazmom nikada nije varirala, bacala je tek jedva primetne senke ispod njihovih stopala dok su hodali. Kafeterija, koja se graniila sa jednom eksperimentalnom poljoprivrednom stanicom spremala je doruak za hiljadu petsto do dve hiljade etiristo ljudi po smenama. 'No' je za Patriciju trajala od est 'ujutru' do dva 'popodne'. Lenijer se alio na neredovan san; Karolsonova je upravo zavravala svoju smenu. Dvadesetak lanova naunog tima tiskalo se oko video ekrana na jednom kraju kafeterije. Lenijer im se na kratko pridruio, a zatim se vratio dok su Karolsonova i Patricija u meuvremenu sele za sto sa svojim rukom, odnosno dorukom. Jedan automatski kuvar isporuio je posluavnike sa hranom: svaki segment na 18

odgovarajuoj temperaturi, svako jelo iznenaujue ukusno. Na jednom sifonu pokraj kuhinje nalazio se natpis koji je poruivao: 'Originalna voda sa Kamena - doivljaj koji se ne sme propustiti. H2O sa zvezda!' Voda nije imala nekakav odreen ukus ali nije bila neprijatna. Lenijer je pokazao na grupu pored ekrana. "Fudbal", objasnio je. "Hant i Tan su u rupi buotine spojili mikrotalase i spoljanji povratni mreni signal. Neka komercijalna stanica emituje posredstvom kodiranog signala utakmicu za svoje lanove, a mi smo se zatekli u istom odeljku neba u kome je i taj satelit. Njih dvojica su deifrovali signal." "Nije li to protivzakonito?" upita Patricija onako uzgred, prebirajui po posluavniku. "Visina ima svojih preimustava", ree Karolsonova. "Niko nikada nee podneti tubu." Ovde se mogao dobiti sve sok od pomorande. Limunovo drvo uspevalo je pod svetlou od cevi. Javorov sirup na njenom kolau bio je, takoe, pravi, iako ne i domae proizvodnje. Lenijer je primetio izraz iznenaenja na njenom licu. "Kada neto ne moemo da uzgajimo na Kamenu, traimo da nam poalju sa Zemlje, pod uslovom da to bude najboljeg kvaliteta. Transport je ionako toliko skup da je razlika u ceni koju kvalitet uslovljava samo deli procenta ukupnih trokova. Pored toga, ubedili smo ih da bi trebalo da se hranimo barem isto onako dobro kao podmorniari i radnici na Mesecu. Jedite sa uivanjem - ovo je doruak od dve stotine dolara." Za vreme obeda Karolsonova je prijazno avrljala, govorei o poslu svog supruga na Zemlji. On je bio matematiar zaposlen u Uredu za nauku i tehnologiju Sjedinjenih Amerikih Drava. Lenijer je bio utljiv. Patricija takoe nije puno priala, ali je razmiljala o njemu, posmatrajui ga uglovima oiju kad god je bila sigurna da to niko nee primetiti. Njegove indijanske crte su je privlaile, ali su tamni kolutovi ispod oiju svedoili da nedeljama nije valjano spavao. .".. stvarno dobro za tebe", rekla je Karolsonova. Patricija je pogleda belo. "Svetlost iz cevi, zna", ponovi, Karalsanova. "Poseduje sve to nam je potrebno, a nije kodljiva. Moe danima da lei ispod nje, a da ne izgori. A ipak e dobiti svoje sledovanje vitamina D." "Oh", ree Patricija. Karolsonova uzdahnu. "Geri, da li si ponovo imao one simptome." Lenijer je delovao iznenaeno. "Kakve simptome?" "Pazi na ovu devojku." Karolsonova zadobova prstima po laganom metalnom stolu, nainjenom od ambalae tankova sa LOT-a, kao i najvei deo nametaja u itavom kompleksu. "uvaj se njega, Patricija. To ti je jedan srcelomac." Patricija zbunjeno pree pogledom izmeu njih. "ta?" "Idem sada da se odmorim", ree Karolsonova, uzimajui svoj posluavnik. "Imaj to na umu, nita vie. Svakoj eni u naem timu Geri je tiha patnja. Ali njegove misli su okrenute nekom tamo na Zemlji nekom veoma vanom." Tajanstveno se osmehnula i krenula ka odeljku za pranje posua. Lenijer je srknuo iz svoje olje sa kafom. "Nisam siguran da vas je pravilno proitala." "Sasvim sigurno da nije." "Hoe da kae da sam odgovoran savetnici - Dudit Hofman." "Upoznala sam je", ree Patricija. "A ja se ne nalazim na drutvenoj listi jer ovde ima previe posla koji moram da obavim, a ni blizu dovoljno vremena za to. Pored toga, moram da vodim rauna o svom zvaninom poloaju." Iskapio je olju i odloio je na sto. "ovek bi pomislio da uz ovoliko inteligentnih ljudi unaokolo, zvanian poloaj ne treba da bude tako znaajna stvar", ree Patricija. Osetila je koliko je ovo naivno istog asa kada je izustila poslednju re. Lenijer je sklopio ruke na stolu i pogledao je pravo u oi. Piljio je u nju sve dok nije skrenula pogled. "Patricija, vi ste mladi i sve ovo vam moda izgleda veoma romantino, ali je zapravo krvavo ozbiljno. Radimo pod ugovorom za ije sklapanje su bile potrebne godine - ukoliko se uopte moe smatrati sklopljenim. Mi smo jedan meunarodni tim naunika, inenjera u slubi bezbednosti, a informacije do kojih dolazimo - pa ma ta da je posredi nisu nuno dostupne svakoj osobi na globusu, barem jo ne za neko vreme. S obzirom na to da ete vi imati pristup praktino svemu, morate biti posebno odgovorni - jednako odgovorni kao i ja. Molim vas da ne gubite vreme optereujui se sa... Pa, savetujem vam da ne unosite ime na drutvenu listu. U neko drugo vreme, na nekom drugom mestu, svakako bi mogle doi u obzir romanse i avanture. Ali ne i na Kamenu." 19

Sedela je ukrueno, s akama prepletenim u krilu. "Uopte nemam nameru da se uvrstim u taj spisak", ree ona. Ne moe se rei da joj je bila oitana bukvica, ali se ipak oneraspoloila. "Dobro. Hajdemo da uzmemo vau zelenu znaku, pa da se provozamo dolinom." Odloili su posluavnike u pera i napustili kafeteriju. Lenijer je hodao nekoliko koraka ispred nje, oiju oborenih prema tlu dok su se pribliavali maloj zgradi u blizini severne strane bedema. Jedna zdepasta ena u crnom kombinezonu, sa zelenim kaiem i crvenim narednikim trakama na rukama, otvorila im je vrata a zatim sela za sto nainjen, takoe, od metalne ambalae. Poela je da ispunjava formulare. Kada je zavrila s tim otvorila je jednu zakljuanu kutiju i odande izvukla zelenu znaku sa obrisom Kamena otisnutim u uglu i uokvirenim srebrnastim krugom. "Nae mere bezbednosti ovde su otre, gospoice Vaskez", ree ona. "Potrudite se da zapamtite pravila. Zelena znaka je velika odgovornost." Patricija je dohvatila neizbrisivu pisaljku i potpisala znaku, a zatim je pritisnula prste na jednu ID ploicu za proveru, radi uskladitenja u kompjutere bezbednosnog sistema. ena joj prikopa znaku za dep na grudima. "Drago nam je to ste sa nama. Ja sam Dorin Kaningam, ef bezbednosti Naunog kompleksa broj jedan prve komore. Ukoliko budete imali bilo kakvih pitanja ili problema, slobodno me potraite." "Hvala vam", ree Patricija. Lenijer ju je izveo iz straare i poveo uz stepenice bedema. "Ako volite rekreaciju, imamo trkaku stazu koja se prua po rubu unutranjeg perimetra ovog kompleksa, sa produetkom do drugog kompleksa. Nedaleko odavde postoji i jedno gimnastiko vebalite. Preporuujem vam srazmerno napornu rekreaciju kad god vam se ukae prilika za to. Niska gravitacija je pomalo nezgodna za nas. ovek postaje mlitav ukoliko ne veba. Pored toga, vebanje e uiniti da se bre aklimatizujete na vazduni pritisak." "Smatram da je niska gravitacija prijatna stvar", ree ona dok su ili ka ulazu irokog plastinog montanog sklonita. "Kao plivanje." U sklonitu su se nalazila dva vozila nalik na velike motorne sanke, postavljena na est gumenih tokova sa metalnim trakastim paocima umesto na gusenice. Patricija se sae da bi pogledala kako izgledaju s donje strane a zatim se uspravi. "Vrlo grubo", ree ona. "Nai kamioni. Laki su za vonju - brzo ete nauiti. Danas ete, meutim, biti samo saputnica. irom otvorite oi." Otkljuao je vrata i pomogao joj da se popne uz visoku papuicu na uzano sedite. Zastao je za trenutak pre no to e zalupiti vrata. "Oprostite to sam bio onako neposredan. Uveren sam da shvatate koliko biste ovde mogli biti znaajni i..." "Ne shvatam", ree Patricija. "Nemam ni najblau predstavu o tome od kakve bih koristi mogla biti." Lenijer klimnu glavom i osmehnu se. "No u svakom sluaju bili ste u pravu. Ako sam toliko znaajna onda moram stalno da radim." "ini se da e vam radna etika koja vlada na Kamenu prirodno lei", ree Lenijer. Popeo se na vozaevo sedite i posegao rukom u dep odakle je izvukao jednu ploicu. "Smetnuo sam s uma. Verovatno ete poeleti da nainite po koju zabeleku tu i tamo. Vladin proizvod." Ukljuio je elektrini motor i izvezao vozilo iz sklonita. "Sada idemo u drugu komoru, u prvi grad. Proveemo tamo nekoliko sati, a zatim emo sesti u Trideseti vek." "U jedan od vozova?" Potvrdno je klimnuo glavom. "Danas emo preskoiti treu komoru - bilo bi to previe za ovako kratko vreme. Moglo bi vas preopteretiti. Zaustaviemo se u seditu obezbeenja etvrte komore da predahnemo i ruamo, a zatim emo produiti pravo do este komore." Kamion se pribliavao ogradi od lanca koja se kilometrima pruala na istok i zapad. "Da li e biti preuranjeno ako sad postavim nekoliko pitanja?" "Jednom moramo da ponemo", ree Lenijer. "Ovo oko nas je pravo zemljite. Moete li da uzgajate biljke na njemu?" "Umereno je plodno", ree Lenijer. "U toku je izvoenje vie poljoprivrednih projekata, uglavnom u etvrtoj komori. Zemljite je uglavnom od uobiajenog ugljenikog asteroidskog materijala sa dodacima." "Hmmm." Okrenula se da bi osmotrila retko ipraje i nizak paravan praine koji se podizao iza njih. "Da li Kamen i dalje raspolae pogonskom energijom - hou da kaem, da li bi mogao da ode odavde?" "Jo raspolae pogonskom energijom", ree Lenijer. "Ne znamo da li bi mogao da ode ili ne." 20

"Pitala sam se... Ako bismo bili uhvaeni u klopku ovde, ako bi on odluio da ode. U tom sluaju bile bi nam potrebne farme, zar ne?" "To nije razlog zbog koga se bavimo poljoprivredom", ree Lenijer. Oekivala je da e je poblie upoznati sa pravim razlogom, ali on je utke zurio pravo preda se, usporivi kamion kada su se pribliili kapiji u ianoj ogradi. "Motori su veoma stari. Neki inenjeri misle da su izanali", ree on kao da je delom oslukivao nju, a delom sledio vlastiti lanac misli. Izvukao je nekakav elektronski klju iz depa, utipkao broj i otvorio kapiju uz pomo radio-signala. "Jo nismo pronikli u sistem pogona. Poslednji in ovi motori su izveli kada su usporili kretanje Kamena da bi ga uveli u sadanju orbitu. Upotrebili su gromade mase koje su roboti uklonili sa povrine Kamena - uglavnom u duboke udoline. Tegljai mase odvukli su gromade prema taki odmah iznad severnog kratera. Taj kraj je zapeaen - uskoro ete otkriti i drugi razlog zbog koga je to tako. Ne znamo ta se dogodilo sa gromadama na tom mestu; dokumentacija je teko razumljiva." "Mogu da zamislim." Kamion je prozujao kroz kapiju preko jednog puta oznaenog tragovima gumenih tokova, bez ikakve vegetacije. "Svi ti lanci", ree Patricija. "ovek bi pomislio da je prethodna detaljna provera svakog ko dolazi ovamo dovoljna mera bezbednosti. Mora da je strano mnogo kotalo dopremiti svu tu robu ovamo. Umesto toga mogla se dopremiti nauka." "Lanci nisu dopremljeni ovamo. Zatekli smo ih ovde." "Ogradu od lanaca?" "I figuricu." "O emu vi to priate?" "Kamen su sagradila ljudska bia, Patricija. Ljudi sa Zemlje." Zurila je u njega da bi konano pokuala da se nasmeje. "Sagradili su ga pre hiljadu dvesta godina. Star je najmanje hiljadu dvesta godina." "Oh", ree ona. "Izvalite jo koju." "Ne, ozbiljno vam velim." "Nisam oekivala da ete zbijati ale sa mnom", prozbori ona tiho ispravivi se u seditu. "Ne zbijam ale. Ne mislite valjda da bismo transportovali ovamo osam ili devet kilometara lanaca?" "Pre u poverovati u to nego u priu da je Kromanjonac ili neko slian sazdao Kamen." "Nisam rekao da on potie iz nae prolosti. Ali pre nego to odemo predaleko - molim vas, Patricija, budite strpljivi. Saekajte i videete." Klimnula je glavom, ali je osetila estoko ogorenje. Ovo je bila neka vrsta inicijacije. Pavesti mladu enu u etnju, terorisati je, uvaliti joj misteriju dostojnu pageti vesterna, vratiti je na polazno mesto i sit se nasmejati. Sada je bila pravi Kamenjar. Divno. Nikada nije pristajala na ovakvu vrstu ophoenja, ak ni kao vunderkind u UKLI. "Pogledajte onaj iprag", ree Lenijer. "To je trava. Nismo je mi doneli ovamo." "Izgleda kao trava", potvrdi ona. Vonja dolinom potrajala je trideset minuta. Pribliili su se kriljastosivom poklopcu. Jedan srebrnast metalni luk stajao je ispred ulaza u tunel, irok oko dvadeset metara. Platforma se uzdizala od tla do tog ulaza. Lenijer ubrza uz platformu. "Na koji nain se odrava vazduh?" upita ona. Tiina je izazivala nelagodnost u njoj. Lenijer ukljui svetla kamiona. "Ispod sredinje tri komore smeteni su veliki rezervoari. Ti rezervoari su plitki i ispunjeni raznovrsnim soivicama, vodenim zumbulima i algama. Ima tu i nekih drugih biljaka koje jo nismo identifikovali. Najvei rezervoar oblikovan je kao krofna i okruuje etvrtu kamoru. Na oko tri kilometra odavde postoje ventilacione cevi u poklopcu - moete ih videti dogledom, ali i bez njega ako imate dovoljno otar vid. Kamen je izbuen mnogim oknima i cevima, poput saa." Patricija je klimala glavom izbegavajui da ga pogleda u oi. Ubrzo e se skameniti, pomisli Lenijer. Ozlojeenost je bila prvi znak. Ozlojeenost i neverica bili su znatno laki od prihvatanja. ak ni najobazrivija upoznavanja sa Kamenom nisu mogla da prevaziu taj ciklus. Ovde je svako dolazio iz Misurija. Svako je najpre morao da se pokae. Sva ostala znanja i prefinjenosti ispoljavala su se kasnije.

21

est minuta po ulasku u tunel, stigli su do masivne ograde od neraskidivih lanaca alki, koja je u potpunosti zatvarala izlaz iz tunela. Lenijer je svojim kljuem otvorio jo jednu kapiju i oni uoe u drugu komoru. Rampa koja je vodila od tunela bila je sa obe strane ograena utvrenim zidom. Izmeu zidova bee razapeto jo ice, a s jedne strane kapije stajala je straara. Tri marinca u crnim kombinezonima iskrsnue pored zgrade kada je kamion usled trenja tokova o ploe na rampi zatutnjao prema njima. Lenijer prikoi vozilo i ugasi motor, a zatim skliznu iz svog sedita na tlo. Patricija ostade tamo gde je i bila, netremice posmatrajui prizor pred sobom. Iza rampe pruao se usek dubok dva kilometra, nepravilno proaran estarom i brojnim irokim, ravnim, belim, betonskim strukturama, koje su podseale na debele temelje zgrada. Iza kultivisanog predela koji je liio na park, jedno uzano jezero, ili reka, iroko oko pola kilometra, prualo se na istok i zapad, zatvarajui krug oko komore. Visei most sa visokim, vitkim, zailjenim kulama prelazio je preko te vode. Most je vodio ravno u grad. To je mogao biti Los Aneles nekog veoma vedrog dana ili bilo koji drugi moderan zemaljski grad da nije bilo te nadrealne preteranosti. Bio je vei, ambiciozniji i pravilniji, arhitektonski zreliji. A ratrkane irom itavog grada, nalik na odbojnike na fliperskoj tabli, isticale su se najvee graevine koje je ikada videla. Visoke najmanje etiri kilometra, podseale su na lustere napravljene od betona, stakla i sjajnog elika. Slinost meu lusterima se poveala kada je podigla pogled i videla ih kako lebde iznad dna komore. Vien kroz dva sloja atmosfere, na razdaljini od pedeset kilometara, grad je postajao divno nestvaran, poput nekog modela iza pranjavog stakla u muzeju. Pogledom je prelazila iz ugla u ugao, a glavu okretala levo-desno kao da posmatra kakav usporen teniski me izmeu dva protivnika koji postepeno rastu. "Dobro jutro, gospodine Lenijer", ree oficir-stareina, prilazei da proveri njegovu znaku. "Ona je nova?" Lenijer klimnu glavom. "Patricija Vaskez. Neogranien pristup." "Da, ser. General Gerhard je jue spomenuo da vas oekuju." "Ima li bilo kakve aktivnosti?" upita Lenijer. "Mielov istraivaki vod upravo sada prolazi kroz K mega na trideset stepeni i est klikova." Lenijer se ispravi u kabini. "Mege su bile one velike graevine", objasnio je. Zaklonila je oi od bleska cevi sa plazmom, pokuavajui jasnije da vidi suprotnu stranu komore. Mogla je da razazna parkove i mala jezera, sisteme ulica rasporeenih u naizmeninim koncentrinim krugovima i kvadratnim blokovima. Bila je udaljena od suprotnog zida onoliko koliko je Long Bi udaljen od Los Anelesa. Uprkos ovolikim razmerama bee izvesno da su ovaj grad sazidala ljudska bia. Lenijer je stupio na pokretnu traku zapitavi je da li eli da protegne noge pre no to produe. "Kako ga nazivate?" upita Patricija. "Zove se Aleksandrija." "Vi ste ga tako krstili?" Lenijer zavrte glavom. "Ne." "Da li emo danas ii skroz do sedme komore?" upita ona. "Ako ste spremni za to." "Koliko ostajemo ovde?" "Najvie nekoliko sati. elim da bacite pogled na biblioteku pre no to nastavimo put." "Biblioteku?" "Tako je", odgovori Lenijer. "Ona je jedna od glavnih atrakcija." Zavalila se u sedite rairenih oiju. "Da li je grad naputen?" "Veina meu nama misli da jeste. Bilo je sporadinih izvetaja o nekakvim pojavama, ali ja to pripisujem slabijim nervima. Ljudi iz bezbednosti nazivaju ih budumi, sablasti. Nikada nismo otkrili nijednog ivog Kamenjara." "Da li ste otkrili mrtve?" "Prilian broj. U ovoj, kao i u etvrtoj komori smeteni su mauzoleji. Glavno groblje u Aleksandriji nalazi se na 26 stepeni i deset kilometara. Da li shvatate koordinatni sistem?" "Mislim da shvatam", ree Patricija. "Ugao se meri od ose, a razdaljina od poklopca. Ali ta je nula i koji je to poklopac?" "Ovo je nulti most, a poklopac od koga merimo jeste juni." 22

"Ovo, dakle nije inicijacija - niste mi priali bajku. Ljudska bia su sagradila Kamen." "Jesu", ree Lenijer. "Kuda su otila?" Lenijer se osmehnu i pripreti joj prstom. "Znam", ree Patricija uzdahnuvi. "Saekaj i videe sama." Sila je iz kamiona i protegla se, a zatim protrljala oi. "Oarana sam." "Kada sam prvi put ugledao Aleksandriju, osetio sam se na neki nain kao kod kue", ree Lenijer. "Rastao sam u Njujorku, preselio se u Los Aneles kada mi je bilo petnaest godina - iveo sam u velikim gradovima, praktino, celog ivota. Ali i pored svega toga, ovo me je zapanjilo. Mogli bismo da uselimo dvadeset miliona ljudi samo u ovu komoru a ipak da ne bude prenaseljena." "Da li je zbog toga Kamen tako znaajan - u smislu pravne imovine?" "Ne", ree Lenijer. "Nemamo nameru da prodajemo kondome. U timu imamo petnaest arheologa i oni bi ubili svakog ko bi samo nagovestio takvu ideju. Svakih nekoliko dana odravaju konsultativne sastanke uveren sam da ete uskoro prisustvovati nekima od njih. Rade dvadeset etiri asa dnevno, i to poev od tremutka kada smo ih doveli ovamo pre tri godine. Od samog poetka nisu nam dozvolili da dotaknemo bilo ta - osim u sluajevima kada ja ili zapovednik slube bezbednosti to izriito zahtevamo. Pa ak i tada neophodni su nam prokleto valjani izgovori." Patricija klimnu trojici uvara koji joj srdano uzvratie pozdrav; jedan je ak prstom dodirnuo obod svoje kape. Radio u straari je zabipovao i zapucketao. Oficir stareina odgovorio je na poziv. Patricija nije uspela da razume grlenu poruku, ali je straar odgovorio na jeziku koji joj se uinio slian ruskom. "Zaklela bih se da su svi redom tipini ameriki vojnici", ree Patricija. "I jesu. Ima, meutim Rusa koji rade sa Hua Lingom u rupi buotine junog poklopca." "Zar ovi marinci govore ruski?" "Ovaj ovde oito da. I jo tri ili etiri druga jezika. Pravi vojniki krem." "Ima li ovde nekoga ko nije briljantan?" "Nema obinih smrtnika, ako ste na to mislili. Ne moemo sebi to da priutimo. Ovde svako mora da obavlja dvostruke pa i trostruke zadatke." Ponovo je zauzeo svoje mesto na vozaevom seditu. "Kada budete spremni, prei emo most i odvesti se do biblioteke." "U svako doba", ree Patricija penjui se na sedite. Lenijer pokrenu vozilo napred i kapija se otvori irom ispred i odmah zatvori iza njih. Preli su preko mosta koji je imao etiri kolovoza; tokovi su romorili i lupkali po asfaltu. Patricija posegnu rukom u dep na pantalonama i odande izvue plou. Koristei tastaturu sa deset stenografskih simbola, utipkala je: Klima - ili pre, odsustvo odreenih atmosferskih prilika. Nebo je potpuno bistro. Perspektiva - odista zapanjujua. Okolno zemljite izgleda ravno da bi se potom odmah iznad horizonta naizgled zakrivljavalo, s tim to krivina postaje izraenija s pribliavanjem rubu doline. Komora u gornjem delu ima puno pojedinosti, vidljivih kroz blagu izmaglicu. Reprodukovala je ono to je pribeleila lovei mogue greke. Nauila je da tipka na ploi jo u srednjoj koli, no to je bilo pre mnogo godina, tako da je vie volela da pie rukom. Hartija je, meutim, na Kamenu oito predstavljala luksuz da bi se mogla tek tako krmiti. Nastavila je da tipka dok su vozili jednim irokim putem. Ulice su iroke oko pedeset metara, uzduno podeljene onim to su nekada mogli biti trava i drvee. Na svakoj strani pruaju se dve trake. Nijedna biljka ne izgleda zdravo. Batenski sistemi su zaputeni - pitanje je da li uopte funkcioniu? Gotovo svi prozori prodavnica u ravni ulica su polomljeni. Poslovne prostorije, agencije - sve je razvaljeno i otvoreno. U jednom izlogu - visi, nag, humanoidni maneken, dugog vrata. Uoila je jedan znak iznad mesta koje je nekad moglo biti draguljarnica. 'Kesar's' proitala je. Latinsko pismo - a kada su produili, na poleini ploe videla je isti naziv ispisan irilicom. Neke prodavnice nosile su orijentalne ideograme - kineske i japanske. Ostali su bili na laoskom i modifikovanom vijetnamsko-rimskom pismu. "Gospode", duboko je uzdahnula. "Ba kao da sam u Los Anelesu." Bilo je neeg udnovatog u vezi s ovim radnjama, oblicima pa ak i sa nekoliko izloga. Stisnula je oi, trudei se da razrei protivrenosti. "Stanite malo", ree ona. Lenijer uspori vozilo. "Ovo je pravljeno sa namerom da izgleda stilizovano, zar ne? Hou da kaem da je isto kao kod nas na Zemlji gde su izgraeni 23

pojedini trni kvartovi koji treba da nas navedu da pomislimo kako se nalazimo u Staroj Engleskoj. Ovo je hotimino uinjeno staromodnim." "Jednako dobra opaska kao i druge koje sam uo", ree Lenijer sleui ramenima. "Da budem iskren, nikada ovom kraju nisam poklonio posebnu panju." "Geri, veoma sam zbunjena. Ako je Kamen sagraen pre hiljadu godina, kako se sve ovo uklapa u tu injenicu?" Lenijer je uao u jedan blag zavoj i zaustavio vozilo nasred ulice. Pokazao je na jednu veliku mrku zgradu na severnoj ivici zelenog pojasa. "Ovo je jedna od biblioteka - jedna od dve koje u ovom asu istraujemo. Sve ostale su zatvorene." Patricija uhvati zubima donju usnu. "Da li je normalno to sam nervozna", upita. "Verovatno. Ja bih bio." "Hou da kaem da je to kao kad bih..." Odmahnula je glavom. "Zbog ega je potrebno da ulazim unutra? Ja sam matematiar. Nisam inenjer ili istoriar." "Verujte mi, niko ne ulazi u biblioteku iz kaprica. Vi ste po svojoj strunosti i pozvanosti jedinstveni u ovom sluaju. Radili ste na podruju koje nije imalo nikakvu praktinu vrednost - do sada." "Prestau da postavljam pitanja", ree Patricija uzdahnuvi. "Ne umem ak ni da postavim prava pitanja." Oko zgrade bili su postavljeni elektronski senzori. Ograda od lanaca bila je po vrhu opremljena uvojcima od otre ice koji su podseali na fitilje, to je trebalo da pojaa blago upozorenje na postojanje senzora i kamera. Ispred ulaza stajala su etiri straara, koji su u rukama drali jabuke - lasere za unitavanje ive sile - izgledali su veoma ozbiljno. Kada su se Lenijer i Vaskezova pribliili, jedan glas je zagrmeo: "Gospodine Lenijer. Stanite i dopustite proveru. Ko je to sa vama?" "Patricija Vaskez", ree on. "Registrovana je kao lan naunog tima, referencijalni memo od generala Gerharda." "Razumem, gospodine. Priite i pokaite svoje ID." Izali su iz vozila i krenuli peice do kapije. "Dopremili smo bodljikavu icu i senzore sa Zemlje pre dve godine", obrati joj se Lenijer. "Odmah im smo poeli da uviamo ta imamo ovde." Pokazali su svoje ID i poloili dlanove na plou koju je drala jedna ena odevena u crno-sivu uniformu. Kada je provera zavrena uli su u zgradu. I ovde su prozori u prizemlju bili razbijeni. Unutra nije bilo nikakvih oznaka ili shema ali je nesumnjivo vladao duh biblioteke - iako je i sve ovo delovalo vetaki stilizovano. Unutranjost je bila mrana i naputena. "Straari koji uvaju ulaz nemaju pravo pristupa u biblioteku. To je dozvoljeno jedino osoblju iz specijalne slube bezbednosti u crno-sivim uniformama. Uvek je jedna osoba na dunosti unutra i to sa video monitorom - to je onaj glas koji smo uli." "Vrlo zgodno", ree Patricija. "Neophodno." Jedna traka fIuorescentnog osvetljenja koja je visila sa tavanice na ipci sa zavrtnjima blesnu. Zasjae u nizu i druge trake, stvarajui svetlosnu stazu preko poda u prizemlju i uz stepenite koje se nalazilo blizu sredita zgrade. "Na etiri mesta u Aleksandriji imamo prirune generatore", ree Lenijer dok su koraali stazom. Pod nije bio zastrt, a u praini se videlo nekoliko jasnih tragova. "Najvei deo gradske energetske mree ne funkcionie. Jo nismo uli u trag zalihama energije, ali one verovatno nisu daleko odavde. ini se da sam Kamen sadri rezerve energije, sa koncentracijama u superohlaenim baterijama." Patricija nabra vee. "U baterijama?" "Poput elija od stotinu metara u Arizoni i Veeg afrikog konzervatorija." "Oh." Nije bila ba mnogo upuena u praktinu fiziku, ali nije elela da Lenijer to primeti. "Elektrini sistem je inae prilino konvencionalan. Kontrolni i informacioni kanali su optiki, ak i u veoj meri nego dole na Zemlji. Zgrada je u mraku zbog toga to je veina automatskih prekidaa - ili onog to vri tu funkciju - pokvarena, a nikom ne dozvoljavamo da ih popravi dok ne saznamo neto vie o opasnostima od poara." "Zbog ega su prozori razlupani?" upita Patricija poto su nastavili da se penju. "Staklo vremenom postaje krto, drobi se. Promene pritiska u atmosferi lome prozore." "Vremenske prilike?" 24

"Svojevrsne. Postoje sistemi visokog i niskog pritiska u komorama, strujanja nagore i koriolisi, strujanja nadole u blizini poklopca. U nekim komorama pada i sneg, dodue, retko. Izgleda da je najvei deo toga bio pod kontrolom, no mi ne znamo da li je ta kontrola ugraena, statina ili, pak, vremenske maine negde rade punom parom." Na drugom spratu u senovitim hodnicima ispod svetlosnih traka videla je metalizirane cilindre ovekovih razmera koji su bili poreani u redove, niui se do duboko u pomrinu. "Ve godinu dana izvlaimo informacije iz ovih banaka za uskladitavanje podataka", ree Lenijer. "Jezik programiranja nam nije bio poznat tako da smo za prvih est meseci jedino uspeli da proizvedemo itljive kopije i korisne slike. Ispostavilo se da je biblioteka u narednoj komori jo vea, te smo sada usredsreeni na nju. Ali... ja i dalje vie volim ovu. Na etvrtom spratu nalazi se veliki centar za tampanje kompjuterskih izvoda. Tamo sam obavio prva istraivanja, a to je mesto gde ete i vi poneto uraditi." "Oseam se kao da sam na Meri Seleste." "Ve sam uo to poreenje", ree Lenijer. "U svakom sluaju, ovde ili na bilo kom drugom mestu, pravilo glasi: ne pomeraj nita to ne moe kasnije tano da vrati na preanje mesto. Arheolozi su upravo okonali svoj generalni nadzorni obilazak i reklo bi se da su i dalje preosetljivi. Primorani smo da tu i tamo prekrimo pravilo - popravljajui neophodnu opremu, akajui kompjutere - ali prekomerno petljanje je zabranjeno. Ako Kamen jeste Meri Seleste, ne moemo sebi da dopustimo da ne saznamo zbog ega je to tako." Na etvrtom spratu stupili su u jednu veliku prostoriju ispunjenu italakim odeljcima: svaki je imao dijaprojektor i ravnu sivu plou ugraenu u mali sto. Jedan od stolova bee opremljen nedavno montiranom Tensorovom lampom, povezanom s novim energetskim zalihama. Lenijer izvue stolicu za nju. Sela je. "Brzo u se vratiti", ree on. Otiao je do suprotnog kraja prostorije, proao kroz jedna vrata i ostavio je samu. Poela je da ispituje dijaprojektor na stolu. Da li je bio za video, za mikrofilm? Nije umela da odgovori na to pitanje. Ekran bee ravan i crn kao abonos, ne deblji od sedam milimetara. Bilo je neeg neobinog u vezi sa stolicom. Jedan mali cilindar bio je ugraen horizontalno u sredinu sedita, koji je smetao pri sedenju. Mora da je svojevremeno tu bilo i nekakvih jastuka koji su prekrivali cilindar - ili je moda stolica sama proizvodila jastuke kada je bila pod naponom. Patricija je nervozno prelazila pogledom po redovima praznih odeljaka, nastojei da zamisli one koji su ih poslednji koristili. Kada se Lenijer vratio bilo joj je veoma drago to ga ponovo vidi. Ruke su joj drhtale. "Sablasno", ree ona bledo se osmehujui. Dodao joj je malu knjigu povezanu u plastiku boje mleka. Prelistala je nekoliko strana. Papir je bio tanak i vrst. Jezik je bio engleski, iako sa neobinim slogom - previe kitnjast. Otvorila je naslovnu stranu. "Tom Sojer", proita, "od Semjuela Langhorna Klemensa, 'Marka Tvena'. Datum izdanja - 2110." Sklopila je knjigu i spustila je na sto, gutajui knedle. "Pa?" upita Lenijer tiho. Podigla je pogled prema njemu mrtei se. A onda se odjednom izmeu njih uspostavila neka vrsta razumevanja. Otvorila je usta hotei da kae neto, ali ih je odmah potom zatvorila. "Pitali ste se zbog ega izgledam ovako umorno", ree Lenijer. "Da." "Da li sada shvatate?" "Zbog ove... biblioteke." "Delimino" ree on. "On je iz budunosti. Kamen je iz nae budunosti." "Nismo sigurni u to", ree on. "Ali upravo zbog toga sam ja ovde... da izraunam kako je to mogue." "Postoje i druge zagonetke, jednako nejasne. Moda su sve one, meutim, povezane u celinu." Ponovo je otvorila knjigu. "Objavljena u izdanju 'General Greater Georgia' u saradnji sa Harpersom od Pacifika." Pruio je ruku i uzeo joj knjigu. "Dovoljno je za sada. Idemo napolje. Moete malo da se odmorite ili da provedemo par sati u bazi slube bezbednosti." "Ne", ree ona. "Hou da nastavimo put." Nekoliko sekundi drala je oi zatvorene. Poto je vratio knjigu na policu, Lenijer se ponovo pojavi i povede je u prizemlje. 25

"Ulaz u podzemni prolaz nalazi se dva bloka odavde", ree on. "Moemo i peke do njega. etnja ume da razbistri glavu." Sledila ga je stazom koja je ila preko jednog ugla parka, gledajui ali zapravo ne videi zgrade i njihove oznake na razliitim zemaljskim jezicima, znajui da je prela taku sposobnosti primanja utisaka. Proli su ispod luka u obliku polumeseca i spustili se niz dvostruki nagib do podzemne stanice. "Rekli ste da Kamen ne potie iz budunosti", primeti Patricija. "Iz nae budunosti", ispravi je Lenijer. "Moda ak nije ni iz naeg svemira." Koa joj se orosila znojem. Ubrzano je treptala, ne znajui ni sama da li bi plakala ili se smejala. "Prokletstvo." "Ba tako se i ja oseam." Stajali su na irokoj platformi blizu zida ukraenog velikim, ravnim ruiastim kristalima poreanim u nepravilne mozaike. Sa tavanice su visile oznake pravaca ispisane iskrzanim poluotpalim slovima: 'Nexus Central, Linija 5', 'Ova strana za Aleksandxriju', 'San Huan Ortega 6,20 minuta'. Pored ovih oznaka bilo je okaeno jo nekoliko monitora, iji su ravni ekrani kao abonas crveni, zjapili prazni. Patricija oseti blagu drhtavicu od vrtoglavice. Da li se stvarno nalazi tu gde je bila ili je prolazila kroz neki tegoban san, uzrokovan napornim radom? "Postajete skamenjeni", ree Lenijer. "Obratite panju na sebe." "Postajem. Da. Obraam panju na to kako postajem skamenjena." "Sledei korak obino je potitenost. Dezorijentacija, fantazije, potitenost. Proao sam kroz to." "Oh?" Piljila je u bele ploe izmeu svojih stopala. "Trebalo bi da voz stigne u roku od pet do deset minuta", ree Lenijer. Gurnuo je ruke u depove i pridruio joj se u posmatranju poda. "Dobro se oseam", ree Patricija. Nije verovala samoj sebi ali, s druge strane, stvarno se oseala loije svojevremeno, pre ispita na univerzitetu, nego sada. Izdrae. Morala je. "Pitam se jedino ima li boljih naina za poduavanje novodolih. Ovo mi deluje prilino nasumino." "Probali smo i na druge naine." "I nije vredelo?" "Nita bolje, samo jo loije u izvesnim sluajevima." Daak vazduha pirnuo je iz tunela. Patricija poele da gvirne preko ivice platforme, ne bi li videla na kojoj vrsti mehanizma su se kretala podzemna vozila. Dno kanala je bilo bez ikakvih crta: ni ina, ni bilo koje druge opreme. Iz tunela je zvidei izala dinovska aluminijumska stonoga s pramcem obeleenim ukrtenim zelenim linijama i bez prozora. Zaustavila se naglo i stala tiho da zuji dok su se vrata klizei otvarala. U elnom vagonu stajao je jedan straar-marinac sa pitoljem u futroli i laserskom pukom u ruci. "Gospodine Lenijer", pozdravio je elegantno salutirajui. "arli, ovo je Patricija Vaskez. Jo jedna zelena znaka. Patricija, ovo je kaplar Harli Vurc. Po svoj prilici viaete se esto. arli je na glavni ovek na nultoj voznoj liniji." "Spreavam budume da se vercuju", ree arli cerei se i rukujui se sa Patricijom. Lenijer joj rukom dade znak da ue prva. Uopte uzev, unutranjost je liila na svako drugo srazmerno brzo prevozno sredstvo. Plastina sedita i metalna oprema behu u dobrom stanju. Bilo je oito da, prema zamisli tvoraca, kola nisu bila predviena za guve. Nije bilo rukohvata ili preaga za putnike koji bi stajali - a raspored sedita bio je komotan, sa dosta prostora za noge. Nije bilo nikakvih reklama. Odista, u ovim kolima nije se dala primetiti ama ba nijedna oznaka. "Kao stari BART u San Francisku", ree Patricija. Godinama se nije vozila BART-om u metrou Los Anelesa. Smestili su se na sedita. Nije imala nikakav oseaj kretanja sve dok nije pogledala kroz velike okrugle prozore, razmetene na nejednakim rastojanjima po stranama vozila. Stanica je bila samo prolazna zamagljenost. Zatim je zavladala tama, remeena jedino bleskanjem belih uspravnih ipki. "Naprosto ne lii toliko mnogo na budunost", ree ona. "Prepoznatljivo je. Uvek sam mislila da budunost treba da bude toliko razliita da se ne moe prepoznati. Posebno ako je re o budunosti udaljenoj hiljadu godina. Ali ovde su zgrade, podzemni prolazi hou da kaem, zbog ega nema transmitera materije?" "Aleksandrija i ovaj elezniki sistem znatno su stariji od drugih delova Kamena. Kada obiete sve i podrobnije osmotrite stvari, zapaziete velike razlike izmeu nae tehnologije i ovog. Pored toga..." Zastao je. "Valja uzeti u obzir istoriju. Zastoje. Smetnje. I stagnacije." 26

"to u uskoro upoznati." "Tako je", ree Lenijer. "Da li sada oseate bilo kakvo kretanje? Ubrzanje?" Namrgodila se. "Ne. Ali moda smo krenuli polako..." "Vozovi ubrzavaju po stopi od etiri g." "ekajte malo." Okrenula je glavu prema prozoru i zagledala se u ipke bele svetlosti koje su promicale, a onda se namrti. "Aleksandrija... hou da kaem, ona nije ispravno isplanirana." Lenijer ju je strpljivo posmatrao. Ona je po svoj prilici bila izuzetna, ali je u mnogo pogleda delovala tako mlada. Borila se da sauva izgled devojice u kolskom uzrastu. "Kamen mora da ubrzava i usporava, zar ne? Ba kao i ovaj voz. Ali ja sada ne oseam nikakvo kretanje i... komore bi trebalo da imaju podove pod uglom, da bi neutralisale snagu potiska, izlivanje vode iz jezera i rezervoara - dakle vie zidove na jednoj strani. Izlivanje vode usled ubrzanja; saobraajnice postavljene pod izvesnim uglom, radi neutralisanja." "U komorama nema nikakvih ureaja ili mera koji omoguavaju ovakvu vrstu ubrzanja", ree Lenijer. "Onda ubrzavaju polako?" Zavrteo je glavom. "Imaju ipak neki nain na koji ga neutraliu?" "esta komora", odgovoru Lanijer, "Ali to je, takoe, deo velike slike." "Nagonite me da ba sve sama otkrijem." "Kad god je to mogue." "Da li je to neka vrsta provere?" "Ne", odgovori Lenijer odluno. "Savetnica je rekla da moete da nam pomognete. Ne sumnjam u to. Ali kada bi ovo doista bila provera vi biste u potpunosti zadovoljili." Rekao je ovo iako je gajio odreene rezerve. Zidovi tunela minue i voz ulete u svetlost. Jezdili su iznad vode, kreui se brzinom od najmanje tri stotine kilometara na as. "Na uzdignutim pravcima postoje tri ine ispod vozila: magnetska indukcija", ree Lenijer. "Oh." Usredsredila je panju na more, jednolino prostranstvo plavo-sivog mrekanja, koje se prualo na sever do obale magle oko poklopca. Iznad sivog prostranstva mogla je da vidi luk komore, a prema severozapadu i severoistoku udaljene ivice obale magle i obalnu liniju na visini koja je odgovarala poloaju kazaljke koja pokazuje tri asa. Na oko sedam kilometara udaljenosti od voza nalazio se estougli vrh jednog tornja visokog moda pedeset metara i pola od toga irokog, iji su nii delovi leali skriveni u beloj magli. Jedan drugi toranj pomolio se na udaljenosti od jednog kilometra. Bio je vidljiv u potpunosti, a poivao je na vitkom okruglom pilonu. Magla im je jurila u susret i odjednom se primakoe tlu. Ispod njih je strelovito promicala gusta borova uma. U svetlosti cevi delovala je zdravo, premda plaviasto. "etvrta komora je bila rekreacioni centar, koliko smo u stanju da ocenimo", ree Lenijer. "Dakako i rezervoar i sistem za preiavanje vazduha. Ovde postoje etiri razliita ostrva, svako s razliitim prirodnim uslovima. Postoje i podvodni habitati - koralne bate, rezervoari sa sveom vodom i reni sistemi. Odmaralita, rezervati, ribnjaci - sve je to u zaputenom stanju, pomalo hrama ali traje." Voz je usporio i uz blago zujanje pristao na uzdignutu platformu. Dva oveka u crnim kombinezonima potrae naporedo s vozom dok se nije sasvim zaustavio. Lenijer ustade i Patricija krenu za njim prema vratima. Otvorila su se jednako neujno kao i pre. uma, voda, zemljite - sve to u jednom velianstvenom prizoru. "Kasnije, arli", ree Lenijer. arli je salutirao po propisu i zauzeo mesto na ulazu iza njih. uvar platforme pope se uz stepenice do njih da bi proverio Patricijinu znaku. "Dobro doli u letnji logor, gospoice Vaskez", ree on. Bacila je pogled sa ina na platformi. Nalazili su se est metara iznad tla. Platforma je bila okruena kompleksom veoma slinim onom iz prve komore, sa zgradama od vlaknastih ploa i zemljanim bedemom, ali sa znatno veom zelenom zgradom - poljoprivrednom laboratorijom. U ovom kompleksu svi su bili odeveni u crno, u kombinacije crne i kaki boje, crne i zelene, a jedan ovek bee u crno-sivom odelu. "Obezbeenje?" upita ona. Lenijer potvrdno klimnu dok su silazili niz stepenice platforme. 27

"Ovde drimo malu naunu grupu i putamo ljude da provedu odmor ili da se rekreiraju kada imaju vremena, to se ne dogaa esto. Ova komora ima strateki znaaj. Ona odvaja delove Kamena koji su u znatnijoj meri pogodni za ivot - od poslovnog dela." "Pogonski sistem?" "Da, zajedno sa sedmom komorom. U svakom sluaju, imaete prilike da protegnete noge i upijete ono to ste do sada videli." "Sumnjam", ree Patricija. Lenijer je povede ka lokalnoj kafeteriji. Sve u svemu, ova kafeterija malo se razlikovala od one u prvoj komori. Seli su za sto sa britanskim i zapadnonemakim vojnicima. Lenijer ju je predstavio zapovedniku nemakih vojnih snaga, pukovniku Hajnrihu Berensonu. "Kroz nedelju dana on preuzima komandu nad snagama bezbednosti sedme komore. Imaete prilike da radite zajedno." Berenson je bio pukovnik Svemirskih snaga Zapadne Nemake. Sedokos i pegavog lica, bio je Lenijerove visine ali primetno miiaviji. Pre je liio na Irca nego na Nemca; sa svojim ne-nemakim imenom i uglaenim manirima Patriciji je delovao kao pravi svetski ovek. Dranje mu je bilo prijateljsko iako blago uzdrano. Naruila je salatu - sveu zelenu iz poljoprivredne laboratorije - i prela pogledom po licima mukaraca i ena oko sebe. Nisu svi nosili zelene znake. "Kako funkcionie sistem znaki?" upita ona Lenijera. Berenson se osmehnu i zavrte glavom kao da je re o nekoj bolnoj temi. "Nosioci crvenih znaki ogranieni su na otvor buotine u prvoj komori", ree Lenijer. "Uglavnom je to inenjersko pomono osoblje. Vlasnici plavih znaki mogu da idu kud god poele, izuzev u estu i sedmu komoru, ali u svim komorama osim u prvoj imaju pratnju i moraju da obavljaju sasvim odreene dunosti. Zelene znake mogu da idu u bilo koju komoru, ali stalno podleu proverama koje vri sluba bezbednosti." "Ovde sam vie od tri godine", ree Berenson, "a dobio sam zelenu znaku tek pre tri meseca." Spustio je pogled na njenu znaku i znaajno klimnuo glavom. "Sreom, pronaao sam rupu u pravilima. Prihvaeno je kao normalno da mogu sam sebe da pratim." Lenijer se nasmei. "Budimo zahvalni Bogu ako omogui da stvari teku onako glatko kako su do sada ile." "Amin", ree Berenson. "Ne bih nikako voleo da doivim neku istinsku guvu ovde." "Postoje tri ranga zelenih znaki. Prvi rang je najnii - nema pravo pristupa podrujima koja su oznaena kao tajna. Drugi rang podrazumeva ogranien pristup strunim radovima i poslovima - osoblje specijalne bezbednosti ima zelenu znaku drugog ranga. Trei rang pretpostavlja slobodu koju nas dvoje delimo." "To e rei da ja imam drugi rang", ree Berenson. Kada su se vratili u voz, Patricija upita: "Da li injenica da on ima drugi rang zapravo znai da ne zna tano ta je Kamen?" "injenica da si doao do sedme komore podrazumeva da mora znati puno toga." "Ali ne i o onom to se nalazi u bibliotekama." "Ne", ree Lenijer. Ovo ju je otreznilo. Berenson je bio glaveina, pa ipak nije nita znao o bibliotekama. etiri vojnika u svemirskim odelima jurila su dugim, elegantnim skokovima po Meseevoj povrini. Samo su im zvezde i etvrtina Zemlje osvetljavali put. Mirski ih je posmatrao s vrha jednog velikog kamena. Sve to se od njega dalo videti bio je beli lem. U desnoj ruci drao je elektrinu baklju okrenutu unazad prema drugovima iz svog tima koji su ekali u jednom kanalu, koji je izdubila neka kotrljajua stena pre vie miliona godina. Kada su ona etvorica zauzela propisne poloaje, tri puta je upalio i ugasio baklju signalizirajui. Cilj - maketa Mesenog zabunkerisanog stanita - leao je na stotinu metara iza bedema. etiri branioca nalazila su se sada pored vazdune komore. Mirski podie svoju AKV-297 - automatsku projektilsku puku marke kalanjikov, prilagoenu za delovanje u vakuumu, i uperi je na otvor vazdune komore. Poklopac se otvorio i Mirski podie blago cev nianei u metu oznaenu krstom u blizini signalnih svetala otvora. Pritisnuo je prstom u rukavici okida koji se nalazio na cevi sa strane i osetio kako je puka 28

tri puta opalila. Jedna tanka linija upaljenog baruta osloboenog iz burenceta zasjala je nakratko u tami. Plastina meta se razletela u paramparad u trenutku kada su se vrata otvorila. Mirski je uo kako nadzornik vebe iitava brojeve etvorice branilaca u svemirskim odelima nareujui im da zauzmu leei poloaj. "Vaa vazduna komora takoe je onesposobljena", dodade nadzornik lakonski. "Dobar rad, potpukovnie... moete nastaviti." Mirski i njegova tri druga krenue napred prema maketi. Branioci su leali na Meseevom tlu ispred otvorenog ulaza, bez ijednog pokreta, ako se izuzme menjanje brojeva na ekranima njihovih vitalnih meraa u ruksacima. Mirski se nagnuo povrh njih i namignuo kroz vizor. Branilac ga pogleda rairenih oiju. Nije izgledao nimalo razdragan. "Pogledajte preko ramena, u pravcu koji odgovara poloaju kazaljke koja pokazuje dva asa, drue potpukovnie", oglasi se jedan od njegovih ljudi. Mirski se okrenu i uputi pogled tamo gde je pokazivala desetarova glomazna, zatiena ruka i prst u rukavici. Krompir, jedna otra taka svetlosti, jasno prepoznatljivog duguljastog oblika upravo se uzdizala iznad Meseevog horizonta. Imao je utisak da su mu ga razni ljudi itavog ivota pokazivali - prva meu njima Jefremova, pre tri godine. "Da, vidim", potvrdi Mirski. "Zbog njega treniramo, zar ne, drue potpukovnie?" Mirski nita nije odgovorio. Nadzornik se umea zahtevajui da prekinu beskorisno avrljanje. "Zvezde imaju ui, desetaru", pouno ree Mirski vojniku. "Zauzmimo ovaj objekat i vratimo se na vreme u bazu da ujemo jo koje politiko predavanje." Desetar je susreo pogled Mirskog, napravio grimasu, ali vie nije izustio ni re. etiri sata kasnije u njihovom bunkeru, nadzornik vebe koraao je du prolaza izmeu viseih postelja pobednikog tima, rukujui se i srdano im estitajui, da bi im na kraju podelio pisma od kue. Svaki ovek je dobio pismo, pa makar ono dolazilo od koordinatora partijske elije u nekom zabaenom selu. Naposletku nadzornik se zaustavio pokraj postelje Mirskog. "Samo jedno pismo za vas, drue... pukovnie", ree on uruujui Mirskom jednu podebelu, paljivo zapeaenu i izlepljenu kovertu. Mirski uze kovertu i stade da zuri u nju, a zatim podie pogled prema nadzorniku. "Otvorite je." Briljivo je otcepio jedan kraj i izvukao pet savijenih listova hartije. "Unapreenje", ree on. Nije bio rad da ispolji previe emocija u vezi sa celom stvari. "I nova nareenja za vas, drue", ree nadzornik. "Gospodo, da li nas zanima da otkrijemo kuda na novi pukovnik Pavel Mirski odlazi?" "Kuda?" u se nekoliko glasova. "Natrag na Zemlju", ree Mirski. "Natrag na Zemlju", ponovi nadzornik kao odjek. "Ovo je - koja? - vaa etvrta veba na Mesecu za poslednje dve godine? A sada natrag na Zemlju." Ljudi su ga ispitivaki promatrali, osmehujui se. "U Indijski okean", ree Mirski. "Na poslednji trening za komandira bataljona." "U Indijski okean!" uzviknu nadzornik, upirui prstom prema podu - simbolino oznaavajui Zemlju - a zatim uzdie obe ruke gledajui navie, prema tavanici, i klimajui glavom. Ljudi ivnue i prolomi se aplauz. "Sada ete konano dobiti te zvezde koje ste uvek toliko prieljkivali, pukovnie", ree nadzornik snano mu prodrmavi ruku. 4. Ostatak etvrte komore brzo je promakao pored prozora voza, kao zamuena slika brdovitog terena, malih jezera i izboina nekog materijala koji je izgledao kao granit. "Ova linija se zavrava u estoj komori. Na poslednjoj stanici saekae nas Dozef Rimskaja i pojedini lanovi kineskog tima." "Rimskaja? Imala sam profesora sa istim imenom na Univerzitetu UCLA." 29

"Da nije bilo Rimskaje ni vi ne biste bili ovde. On vas je preporuio." "Ali on je napustio univerzitet da bi preao u Biro za matematiku i statistiku." "I upoznao savetnicu dok je radio u Vaingtonu", dodade Lenijer. Rimskaja joj je bio profesor na specijalnom matematikom seminaru. Nije joj se mmogo sviao. Bio je to visok, glomazan ovek sa otrom riom bradom, buan i samouveren; profesor politikih nauka i strunjak za teoriju statistike i informacija. Strog matematiar ali, prema njenom miljenju, bez sposobnosti uvida neophodnog za istinski vredna istraivanja, Rimskaja joj je uvek izgledao kao savreni akademik; krut, s puno zahteva, idealan nadzornik rada. "Zbog ega je on ovde?" "Zbog toga to savetnica smatra da moe biti od koristi." "Njegova specijalnost bile su statistike teorije ponaanja stanovnitva. On pripada sociologiji." "Tako je", ree Lenijer. "Kako..." Lenijer je prvi put ispoljio izvesnu razdraljivost. "Patricija, razmislite. Kuda su Kamenjari otili? Zbog ega su otili tamo kud su otili, i kako su tamo dospeli?" "Ne znam", odgovori ona tiho. "Ni mi ne znamo. Jo ne. Rimskaja je voa socioloke grupe. Moda e oni biti u stanju da nam daju odgovore na ta pitanja." "To je tako nazadan metod saznavanja." "Biu strpljiv sa vama ukoliko vi pokaete strpljenje", ree Lenijer. Patricija je utala nekoliko trenutaka. "Ne mogu jemiti za to. elela bih da ne pokazujete toliko nezadovoljstva kad god postavim neposredno pitanje." Lenijer uzdie vee i klimnu glavom. "Molim vas, ne uzimajte to lino." On je, dakle, nervno napet, pomisli ona. Pa, i ja sam. Samo to je on imao vremena da se navikne. Ukoliko se ovek uopte moe navii na neto kao to je ona biblioteka... ili sam Kamen. A onda opet, gotovo izvesno, ima jo... Odjednom joj se ukazala vizija lavirinta od tabli za pisanje, koje su je iekivale u sedmoj komori, ispisane bezbrojnim matematikim radovima na nekom velikom ujedinjujuem problemu. A iznad svih njih, pred ogromnim video ekranom, strpljivo je sedela i posmatrala savetnica, kao kakav bog. Lenijer je bio njen avatar. "Rimskaja je pola Rus", nastavi Lenijer. "Njegova baba bila je udovica i imigrant. Njeno ime na ulaznim papirima u Sjedinjene Amerike Drave vailo je i za njenog sina. Rimskaja govori ruski kao maternji jezik. Povremeno obavlja ulogu prevodioca u razgovorima izmeu Rusa i nas." Zujanje voza se pojaalo i oni uletee u severni poklopac etvrte komore. Peta komora bila je tamnija od prethodnih delova koje su posetili. Baldahin od ravnih sivih oblaka zaklanjao je gornje delove atmosfere cilindra, smanjujui barem za polovinu svetlost iz cevi. Ispod oblaka rasprostirao se vagnerijanski pejza sazdan od goletnih, pustonih planina, koje su podseale na ratrkane gromade antracita pomeanog s tamnim raznobojnim hematitom. Izmeu tih planina poivale su bezdane doline boje re ispresecane vodopadima koji su se slivali u brze srebrnaste reke. Planine, grupisane u sreditu dna komore, delovale su zapanjujue sa svojim krivinama-lukovima, dinovskim izbuenim kockama, piramidama odlomljenih vrhova i stazama u vidu nepravilnih kamenih stepenika. "ta je, do avola, ovo?" upita ona. "Mislimo da je posredi neka vrsta otvorene rudnike jame. Naa dva geologa - jedan je Robert Smit, koga ste upoznali, pretpostavljaju da je u vreme kada su komore graene, peta ostala nedovrena. Ostavili su je takvu zato to su im bile potrebne sirovine. Kamenjari su je koristili. Ovo sada su tragovi te eksploatacije." "Savrena scenografija za ljubitelje starih filmova strave i uasa", ree Patricija. "Ovde nije teko zamisliti Drakulin zamak." Nisu razmenili nijednu re tokom kratkog putovanja kroz naredni tunel, koji ih je doveo u estu komoru. Kada je zujanje voza poprimilo dublji ton a tama tunela se razila, Lenijer ustade i objavi: "Kraj linije." Stanina zgrada bila je izgraena kao peina, od blokova crvenkastog betona i arenkaste sivo-crne stene asteroida. Platforma bee proarana bledim tragovima - kao da su se ovde nekada stvarali dugaki vijugavi redovi. 30

"Ovo je nekada bila radnika stanica", ree Lenijer. "Kada su preinaavali estu komoru sluila je kao mesto istovara i iskrcavanja. Pre otprilike est stotina godina." "Koliko dugo je Kamen naputen?" "Pet vekova." Popeli su se uz jednu rampu do zgrade sazdane uglavnom od debelih providnih ploa koje su doputale izvrstan pogled na estu komoru. Pod doline bio je pritisnut dinovskim nepokretnim mehanikim strojevima, cilindrima, kockama i naslagama krunih ploa poloenih na ivice: sve zajedno podsealo je na neku udovinu komandnu tablu. Odmah izvan stanine zgrade, red loptastih tankova nizao se sve do udaljenog zida. Taj zid bee visok najmanje sto metara, a prenici tankova sezali su do polovine zida. Ispod ovog nivoa stanice, izmeu lopti i naporednih redova cilindara oslonjenih na ivice nalazila se ogromna jaruga ispunjena svetlucavom vodom. Taj kanal bio je opervaen zavrecima pumpi i kiklopskim strojevima za crpljenje vode. Povrh svega toga lebdele su grudve gustih crnih oblaka iz kojih se sputala kina zavesa i snena vejavica. Odnekud je dopiralo neprestano pulsiranje koje se vie osealo no to se ulo, kao infrazvuni damari pokretnih planina ili meljava udaljenih morskih dana. Gledajui navie pod odreenim uglom, mogla je, iako nerazgovetno, da vidi izmeu masa oblaka suprotni pod komore koji bee zastrt neravnim tepihom satkanim od tajanstvenih mehanizama. "U celoj komori nema nikakvih pokretnih delova izuzev onih velikih pumpi, a i njih nema mnogo", ree Lenijer. "Graditelji su se oslanjali na ugraeni klimatski ciklus. Kia pada, skuplja toplotu, otie kanalima u plitke rezervoare, isparava, iznosi toplotu na povrinu, a sistemi za odravanje atmosferskih prilika je izdvajaju - jo ne znamo na koja nain." "emu sve to?" "Prema poetnoj zamisli, esta komora je imala da bude jo jedan grad. Ali graditelji su utvrdili da Kamen moe ubrzavati samo do tri procenta g. Neposredno pre no to e Kamen biti opremljen - a pre zavretka glavnih iskopavanja - otkrili su nain koji e omoguiti da Kamen ubrzava do granice svojih mogunosti. Taj metod bio je sloen i skup, ali je Kamenu obezbedio mnogostranost, koju graditelji vie nisu mogli da zanemare. Stoga je esta komora bila opremljena mainerijom za selektivno neutralisanje inercije. Ta mainerija ini mali deo onoga to se sada ovde nalazi." Klimnuo je u pravcu prizora koji se ukazivao kroz prozorsko okno. "Zbog toga dno nijedne komore nije nagnuto, a rezervoari i reke menjaju brane koje bi spreile isticanje vode." "Nisu im potrebne. esta komora moe selektivno da neutralue posledice inercije bilo kog predmeta u Kamenu. Na krupnom planu ona kompenzuje ubrzavanje i usporavanje itavog broda. Na mikroplanu, ona spreava posledice inercije koja se javlja pri kretanju vozova. Posredi je sistem samoregulacije iji 'mozak' jo nismo otkrili." Kia je dobovala po providnom krovu i slivala se niz stepenite iji je nagib iznosio etrdeset pet stepeni. Lenijer zastade i zagleda se u kapljice i potoie. "Od tog vremena, mainerija je modifikovana i dopunjavana. Nekada je prekrivala oko tri kvadratna kilometra, a ostatak este komore korien je za industriju i istraivanja, za stvari koje se nisu mogle izvoditi u gradovima. Sada odrava i sedmu komoru." etiri osobe, odevene u ute pelerine dolazile su du ivice kanala iza stanine zgrade. Parkirali su svoj kamion nekoliko metara dalje na uzdignutom platou. "Na odbor za doek", ree Lenijer. Ili su ka vrhu stepenita. Hladan vazduh prodirao je u svetlarnik i Patricija se najei kada je jedan nalet vetra zakaio i njih. Kia je tiho pevuila iznad glava. Izmeu potoia na staklu, a kroz pukotinu u oblacima, nalik na rov, Patricija je videla severni poklopac. Svi ostali poklopci bili su praktino prazni, bez ikakvih crta. Ovaj, meutim, bee prekriven redom pravougaonih kutija, rasporeenih na pravilnim rastojanjima poput strmog stepenita. Na spoljanjoj strani svake kutije nalazila se elipsasta ara. Ove kutije su, prema njenom proraunu, bile iroke najmanje kilometar, a elipse du svojih glavnih osa polovinu te irine. Prva od etiri osobe koja je stigla na vrh stepenita smae kapuljau. Patricija ugleda svog biveg profesora, crvenog lica i bradatog, sa sitnim i sumnjiavim oima koje kao da su pamtile neku davnu uvredu. Rimskaja je izgledao upravo onako kako ga je zapamtila. Uputio joj je pogled u kome je bilo nekakvog odbrambenog stava, a zatim klimnuo glavom. Iza njega, jedna visoka plava ena, pravilnih crta lica, i dvoje Kineza, mukarac i ena, koji su nosili zelene kakete, skidoe pelerine i stresoe vodu na pod. 31

Rimskaja prie Patriciji. U svakom njegovom pokretu oitovala se rezervisanost, ako ne i gaenje. "Gospoice Vaskez", ree on. "Nadam se da ste dorasli ovom. Nadam se da neu ispasti budala zbog toga to sam vas odabrao." Otvorila je nekoliko puta usta, nemuto, kao aran, da bi se konano preglasno nasmejala. "Profesore i ja se nadam da je tako!" "Ne zamerite mu", ree plavua, dubokim i prijatnim glasom s blagim britanskim akcentom. "Ima etiri meseca kako samo lepo govori o vama." Gurnula je kaket pod miku i pruila ruku. Patricija se rukova s njom. Stisak joj je bio vrst i topao. "Ja sam Karen Ferli, a ovo su Vu Gi Me i ang I Hsing." angova se iroko osmehnu Patriciji; crne ravne ike pokrivale su joj obrve, to je bilo poslednja moda u Kini. "Mi smo sa Tehnolokog univerziteta Bidjing." Rimskaja je i dalje pomno prouavao Patriciju. Njegove sive oi se suzie. "Zdravi ste, ne patite od svemirske bolesti ili od emocionalnog stresa?" "Dobro sam, profesore", odgovori ona. "Dobro. Onda se vi..." pokazao je na Ferlievu, Vua i angovu .".. pobrinite za nju. Ja idem u prvu komoru da se odmorim. Biu odsutan nedelju dana, moda i due." Pruio je ruku Lenijeru i oni se vrsto rukovae. "Umoran sam", ree Rimskaja, "ne samo zbog toga to nemam predstavu ta sve ovo predstavlja. Nikada nisam bio naroito matovit ovek, a ovo mesto..." Uzdrhtao je. "Moda e vama vie odgovarati, gospoice Vaskez." Kruto se naklonio svojim kolegama, a zatim uzeo pelerinu i krenuo prema rampi koja je vodila do perona. Patricija ga je ispratila zbunjenim pogledom. "Zavidim mu... pomalo", ree Vu na savrenom kalifornijskom engleskom. Bio je otprilike njene visine, s kratko podianom otrom kosom i deakim licem. "Nedavno sam itao neke vae radove, gospoice Vaskez." "Oslovljavajte me sa Patricija, molim vas." "Bojim se da oni daleko nadmauju moje sposobnosti shvatanja. ang i ja smo elektroinenjeri. Karen je fiziarka." "Teorijska fizika. Bila sam vrlo nestropljiva da vas upoznam", ree Ferlijeva. "Nestrpljiva", ispravi je Lenijer. "Da", Ferlijeva se osmehnu na raun Patricijine zbunjenosti. "I ja sam kineska graanka. Istina, najee uspevam da prevarim veinu ljudi. Ispravite me, molim vas, kada neto lupim." Patricija je unezvereno arala pogledom izmeu njih. Oseala se pomalo nezgrapno, jo nespremna da upoznaje nove ljude i ispolji drutvenost. "Ispratiemo Patriciju do sedme komore", ree Lenijer. "Ali moda ona eli da se malo odmori ovde." "Ne", Patricija odluno zavrte glavom. "Hou da danas snimim itavu stvar." "To je prava ena", ree Ferlijeva. "Samoubilaka istrajnost. To oboavam. angova to poseduje. Gi Me - zovemo ga Sreko - Gi Me je, meutim, lenj drukan." "Ona i profesor Rimskaja su gonii robova", ree angova. Njen engleski naglasak bio je znatno manje uspean nego Vuov i Ferlijeve. Izvadila je dva paketa pelerina iz depa svog ogrtaa i dodala ih Lenijeru i Patriciji. Hitro su se odenuli i napustili sklonite zgrade. Vazduh je mirisao na istu kiu, ozon i metal. Kia se svela na rominjanje, a i sneg je prestao da pada. Voda se u potoiima slivala niz strme metalne zidove ispod uzdignutog druma, skupljajui se u olucima i otiui u prihvatni bazen, koji se nalazio sto metara nie. Patricija je netremice posmatrala bazen pratei pogledom jedan mlaz vode koji se sputao u tamu. Kamion koji ih je ekao na kolovozu predstavljao je kopiju vozila kojim su putovali kroz prvu komoru. Ferlijeva je ponudila Patriciji prednje suvozaevo sedite, a ostali se ukrcae pozadi, gurnuvi na stranu kutiju s naunom opremom umotanom u tkaninu. Ferlijeva pokrenu kamion i ubrzo razvi zavidnu brzinu. Podloga eleznike pruge pretvorila se u iroku ravnu traku koja je vijugala izmeu kompleksa tankova i sivih oblika skrivenih u magli to se brzo irila. Vu se nae izmeu dva sedita. "Ovaj materijal to lii na asfalt - nije asfalt. To je asteroidna stena, s tim to su iz nje prethodno uklonjeni svi metali, da bi potom bila samlevena i pomeana s uljem biljnog porekla. Vrlo je vrsta i ne puca. Pitamo se ko e je patentirati." 32

Na neki nain, ova pusto delovala je okrepljujue na Patriciju. Magla je imala plaviast odsjaj, to je stvaralo utisak kao da se nalaze u nekom safiru. Kia je ponovo poela da pada i njeno dobovanje po krovu kamiona - kombinovano s blagim strujanjem toplog vazduha iz grejaa - uinilo je da sve izgleda sigurnije, nimalo napetije od posmatranja neke zabavne emisije na videu. Brzo se istrgla iz okrilja takvog oseanja. Lenijer ju je posmatrao. Okrenula je lice postrance prema njemu i odmah odvratila pogled. Kako se moglo doi do toga da je smatraju toliko znaajnom? ta je uopte ona bila u stanju da uini suoena s ovom velianstvenom tajnom? Ve su i same razmere bile dovoljne da paraliu svaku misao. Gledajui navie kroz pukotinu u oblanom svodu, prema suprotnoj strani imala je isti oseaj kao kad je gledala kroz prozor koji ponovo ulazi u atmosferu. Kamion je sledio zavojiti drum preavi estu komoru za ciglo dvadeset minuta. Napred su se pomolili ve poznati oblici luka i ulaza u tunel. Ferlijeva ukljui svetla u trenutku kada ih je tunel okruio. Posle haotine este komore, jasnoa i sjajnost nesputane svetlosti cevi sa plazmom behu dobrodoli. "Gotovo da moete uti kako ptice pevaju", primeti Patricija. "Volela bih to", ree Ferlijeva. Spustili su se niz rampu. Pred njom se pruao put prav kao strela, dvaput ui od auto-puta u estoj komori, alu nainjen od istog materijala. Sa obeju strana druma, peane humke, ije je vrhove prekrivala otra uta trava, arale su tlo du nekoliko kilometara. Na nevelikoj udaljenosti od puta video se umarak niskog kotunjavog drvea. Prema zapadu, uz zavojitu kosinu dna komore, Patricija je zapaala mala jezera i ono to je liilo na reku koja izvire iz jednog od tunela u poklopcu. Par vunastih oblaia lebdelo je sasvim uz poklopac. Pejza je bio jednako homogen i prazan celom duinom ispod cevi sa plazmom, gledano kako na istok tako i na zapad. Sama cev sa plazmom izvirala je iz sredita poklopca kao prav niim osenen far. Patricija je oseala kako u kabini buja neko kolektivno oseanje predvianja, koje se usredsreivalo na nju. ekali su na njenu reakciju. Reakciju na ta? Sve u svemu, ova komora bila je manje impresivna od prve. Ukrutila je ramena. Pa ta su, do avola, oekivali da kae? Lenijer se sae izmeu sedita i dotae joj rame. "ta vidite?" upita on. "Pesak, travu, jezera, drvee. Reku. Nekoliko oblaka." "Pogledajte pravo napred." Pogledala je. Vidljivost je iznosila najmanje trideset kilometara. inilo se da je severni poklopac zamraen, ni izbliza onako jasno primetan kao nametljivo sivilo u drugim komorama. Podigla je pogled i stala da mirka, nastojei da razazna kraj cevi sa plazmom. Nije ga bilo. Protezala se nesumnjivo dalje od trideset kilometara, postajui sve mutnija i tanja, gotovo se stapajui s horizontom. Dakako, na nezakrivljenim povrinama - kakvi su bili ovi cilindri, gledani paralelno sa osom horizont je bio znatno vii. Pri neogranienoj razdaljini horizont bi zapoeo u stvarno iezavajuoj taki perspektive... "Ova komora je dua", ree ona. "Da", potvrdi Vu obazrivo. angova, drei ruke smerno sklupane u krilu, klimnu glavom kao da propraa neku alu. "ekajte da razjasnimo neto. Putovali smo oko dve stotine i dvadeset kilometara kroz Kamen dugaak oko dve stotine i dvadeset kilometara. To znai da bi ova komora mogla imati, moda, pedeset kilometara u preniku." Ruke su joj podrhtavale. "Ali nije tako." "Pogledajte bolje", ree Lenijer. "Posredi je optika varka. Ne mogu da vidim severni poklopac." "Ne", ree Ferlijeva. inilo joj se kao da su sve etvoro u dosluhu. "I?" Patricija se obazre po kabini. Lica njenih saputnika behu bezizraajna, ako se izuzme tajanstveni osmeh angove. "ta bi, do avola, trebalo da vidim?" "To vi nama kaite", ree Lenijer. Grozniavo je raunala bacajui pogled prema suprotnoj strani komore, upinjui se da prorauna razdaljinu u ovoj udnoj perspektivi ogromnog cilindra. "Zaustavite kamion." Ferlijeva je prikoila vozilo i Patricija sie iz kabine spustivi noge na drum. Zatim se uz lestvice uspentra na platformu na vrhu kamiona i pogleda niz pravu liniju druma. Put je hrlio ka svojoj iezavajuoj 33

taki - nije bilo nikakvog poklopca, nikakve prepreke. Iznad njih, ostatak pejzaa inilo je potpuno istu stvar. "Vea je", ree ona. Ferlijeva i Lenijer stajali su pored kamiona ne skidajui pogled sa nje. Vu i angova im se pridruie. "Vea je od asteroida. Prelazi preko njegovog kraja. Da li to pokuavate da mi kaete?" "Nita mi ne pokuavamo da vam kaemo", ree Lenijer. "Mi samo pokazujemo. To je jedini nain." "Pokuavate da mi kaete da se ovo ne zavrava, da prolazi ravno izvan drugog kraja?" Zaula je prizvuk panike i histerine zapanjenosti u sopstvenom glasu. Onaj profesor sa Stanforda, pre est godina, nije bio u pravu. Postojao je neko, pored vanzemaljaca i bogova, ko je mogao da uvai njen rad. Sada je znala zbog ega su je doveli iz Vandenberga, prevezli je na Kamen atlom i LOT-om. Asteroid je bio dui iznutra nego spolja. Sedma komora produavala se u beskonanost. 5. Patricija je spavala - proverila je to na svom runom asovniku - devet sati. Leala je u viseem krevetu oslukujui tihe zvuke lepetanja atorskog platna na povetarcu. U ovom delu sedme komore bilo je odista malo potrebe za vrstom gradnjom. Klima je bila suva i blaga, temperatura vazduha topla. Zurila je u nadstrenicu izmeu aluminijumskih ipki u nejasne obrise cevi s plazmom, koji su se ukazivali kroz tkaninu. Ja sam ovde. Ovo je stvarno. "Moe da se kladi u svoj ivot", proaputala je. Unutar ovog atora, kompleksa pregrada i podova od atorskog platna koje su prekrivale stotinu kvadratnih metara, Ferlijeva i angova razgovarale su na kineskom priguenim glasovima. Prvih nekoliko sati u ovoj komori, dok su joj pripremali pregradu za spavanje u atoru i spravljali hranu za put, Patricija je bila hiperaktivna, jurei naokolo kao muva bez glave, postavljajui pitanja koja ponekad nisu imala nikakvog smisla. Lenijer ju je neko vreme sumorno posmatrao. Osetila je da ga je na neki nain razoarala. No, kasnije se pridruio ostalima koji su joj se smejali - smejali se sa njom - i neoekivano izvadio bocu ampanjca. "Da krstimo vae novo bie", rekao je. Pri prvom nazdravljanju pokuali su pronai neto to bi bilo prikladnije kao ime onome to su svi dosad zvali naprosto sedma komora ili hodnik. "Svet pageta", predloila je Ferlijeva. Ne, uzvratio je Vu - pre je liilo na makarone, s obzirom na to da je bilo uplje u sredini. angova je zagovarala naziv: lulasti svet. Rei kao to su 'cev' i 'tunel' ve su se odomaile za druge delove Kamena; inilo se da rei i oblici odjekuju jedni u drugima, kao u kakvoj seksualno napetoj zbrci uklapanja unutar uklapanja. Par aa ampanjca i Patricija je postala beznadeno pospana. Jedva su uspeli da joj raspreme visei krevet pod nadstrenicom pre no to ju je savladao san. Ispruila se i poduprla laktom glavu, bludei pogledom preko ipraja i peska i navie povrh ogromne cilindrine zakrivljenosti tla koje se gubilo u izmaglici. Ferlijeva izae iz atora i sede pored kreveta. "Sanjarite?" "Ne", ree Patricija. "Razmiljam." "Kada nas je Geri, pre godinu i po dana poveo na ovakav veliki izlet, mislila sam da u poludeti. Kakvo je vae miljenje o nainu upuivanja u sve ovo? Htela sam da kaem, za vas je to doista poetak, ali..." Zamukla je posmatrajui Patriciju svojim veoma plavim oima. Ferlijeva je bila moda deset godina starija od nje a u crtama oko njenih usana i oiju opaao se smisao za humor. U njenom dranju bilo je prodorne neposrednosti -- kao da je enska verzija Lenijera, pomisli Patricija. "Videti nije isto to i verovati," odgovori ona. "Samo sluati o ovome, izvesno, ne bi bilo dovoljno." "Posle odreenog vremena skloni smo da postanemo samozadovoljni", ree Ferlijeva netremino posmatrajui sivo-zeleni drum. "To me ponekad zabrinjava. Kada stignu novi ljudi i vide ono to mi gledamo svaki dan, ponovo postajemo svesni koliko je sve ovo zaista neobino. Ponekad se oseam kao 34

bubica koja mili kroz biljku kojom struji fuziona energija. Mogu da osetim odreenu koliinu, da vidim odreenu koliinu, ali sam prokleto sigurna da ne shvatam sve." Uzdahnula je. "Nisam uverena da se Geri s tim slae, ali mislim da bi te trebalo upozoriti na budume." "Spomenuo ih je. Sta je to?" "Neki meu nama videli su budume. Sablasti? Ja ih nisam videla niti bilo ko drugi iz nae grupe. Prema optem miljenju oni su psiholokog porekla, znak napetosti. Nisu zabeleena nikakva sasvim pouzdana svedoenja, fotografije ili bilo ta drugo. Stoga budi oprezna u pogledu onoga to vidi. I to dvostruko oprezna - niko jo nije dokazao da je Kamen ili hodnik potpuno naputen. Naprosto nas je premalo da bismo mogli da istraimo i nadziremo sve komore. Zato ako vidi neto, izvesti o tome ali ne veruj u to." Osmehnula se. "ini li ti se da ovo to ti govorim ima smisla?" "Ne", ree Patricija, prebacujui noge preko ivice kreveta. "Da li je za mene predvien neki program rada? Da li se zna ta i kada treba da radim?" "Geri e ti rei sve o tome kroz otprilike pola sata. Sada spava. Izdahnut je. Iscrpljen je, htedoh rei. Svi smo mi pomalo zabrinuti za njega, zna." "Ti i ostali - imate zelene znake, ali da li imate ovlaenja treeg nivoa?" "Ne, zaboga." Ferlijeva se nasmeja, zabacujui svoju dugaku plavu kosu, "Mi smo Kinezi. Sreni smo to smo i dovde dogurali. Tu smo zahvaljujui uviavnosti i injenici da su nae vlade u prijateljskim odnosima poslednje decenije. Bilo kako bilo, u znatno smo boljem poloaju od sirotih Rusa. Njima je dozvoljeno da prouavaju buotine, cevi sa plazmom i malo ta drugo. Svi dre da je fizika plazme njihova specijalnost te su stoga fiksirani za ose. Amerikanci nemaju blagu predstavu o tome kakve sjajne arheologe oni imaju. to se tie njihove sociologije..." alostivo je zavrtela glavom. "Roena sam i vaspitavana kao marksist, ali nisam uverena da se Kamenjari mogu tano uklopiti u lenjinistiku dogmu." "Geri me nije upoznao ni sa jednom pojedinou sporazuma. itala sam o tome kod kue... ali znam da nam nisu rekli sve." "Prvi koji su stigli na Kamen i zapoeli sa istraivanjem bili su brodovi NATO-Evrosvemirskog saveza. Prema slovu sporazuma MKSS-a NATO ima prava da kontrolie eksploataciju, a zna se da Sjedinjene Drave u NATO-u vode glavnu re. Rusi su se pobunili tvrdei da je posredi poseban sluaj, ali im to do sada nije mnogo vredelo. Kinezi nikada nisu bili strano, strano zainteresovani za duboki svemir, tako da smo prihvatili ono malo to nam je bilo dozvoljeno. No, zahvaljujui strpljenju i pokornosti dospeli smo dalje od Rusa. Kao to e primetiti nema nijednog Rusa u sedmoj komori." "Po govoru nikad se ne bi reklo da si Kineskinja." Ferlijeva se nasmeja. "Hvala. Svi vele da mi je naglasak dobar, ali ponekad moje rei... Pa. Ono to si, kako mi se ini, htela da kae jeste da ne izgledam kao Kineskinja. Ja sam druga generacija belih useljenika. Moji roditelji su bili britanski izgnanici u ehoslovakoj. Bili su poljoprivredni strunjaci i Kina ih je primila rairenih ruku kada su emigrirali 1978. godine. Roena sam tamo." "itav svoj ivot provela sam u Kaliforniji", ree Patricija. "Oseam se tako zatiena u poreenju s tobom. Izvan dodira sa stvarnim svetom." "Svetom intriga i meunarodne politike? I ja. Ja sam najvei deo ivota provela na jednoj farmi u Hopehu. Poprilino odseena od svega. A sada... obe smo ovde." Spustila je pogled na tlo, vrtei glavom. "Ima puno stvari o kojima, iz vie razloga, ne bi trebalo da razgovaramo. Geri mi veruje i ja cenim njegovo poverenje. Dali smo sve od sebe da budemo utivi i dostojni poverenja. Zato smo i dogurali dovde. Ba tako. Moemo da razgovaramo o svim tehnikim stvarima koje su neposredno vezane za na rad. Ali o bilo emu to se odnosi na teme izvan dozvoljenih granica za Vu, angovu i mene nema diskusije. To uopte ne dolazi u obzir." "U redu", ree Patricija. Ferlijeva upravi pogled prema severu, ravno niz grlo hodnika. "Ovo su nainili Kamenjari. Bili su ljudska bia, ba kao ti i ja. Sve ostalo u vezi s njima obavijeno je tamom. Ali jednog dana provaliemo ih ili e se dogoditi neto jo neobinije." Jedva primetno se osmehnula. "Da li je ovo predvianje dovoljno jako za tebe?" Patricija klimnu glavom. "Zavrtee mi se u glavi od bilo ega odreenijeg." Ferlijeva je potapa po ramenu. "Moram da se vratim. Geri e ubrzo doi ovamo." Ula je u ator. Patricija je ustala, poravnala kombinezon, a onda odetala pedesetak metara po pesku. Sagnula se kraj jednog busena i prela rukom po travkama. 35

Duina ovog hodnika bee tako zapanjujua i opsenjujua da joj je od nje zastajao dah u grudima. Bio je prostran, ekonomian i neverovatno lep. Ravnomerno osvetljenje, koje je postepeno opadalo u daljini ipak je jasno isticalo sve pojedinosti; pesak, bunje, jezera i reke koje su tekle od junog poklopca gde se zgunjavala... Uprkos onome to joj je Ferlijeva rekla, Patricija se oseala bezbedno prelazei narednih pedesetak metara prema zapadu. A kada je ve toliko odmakla, naavi se na najvie pet minuta hoda od atora, uinilo joj se da nee biti veliki podvig ako pree jo toliku razdaljinu. Za deset minuta dospela je do ruba patuljaste ume, a onda se okrenula da bi se orijentisala u odnosu na ator i rampu koja se sputala iz tunela poklopca. Drvee je liilo na krljave borove; nijedno stablo nije bilo vie od dva metra i imalo je vornovate grane isprepletene u neprobojan estar. Nikada nije videla neto istovetno na Zemlji, ali su iglice nalikovale onima kod Daglasovog badnjaka koji je njena porodica po utvrenom obiaju kupovala pre no to se opredelila za aluminijsku zamenu. Sagnula se i zavirila ispod niske kupole, ali nije opazila nikakve znake ivota. Kako je samo neobino bilo to da su Kamenjari odneli sva iva pokretna bia sa sobom. Oerupali su Kamen. Kud li su svi zajedno otili? Toliko je barem bilo oigledno. Svaki put kada bi pogledala niz onaj hodnik mogla je da oseti neku neodoljivu silu. Otili su prema beskrajnom severu, ukoliko je hodnik odista bio beskonaan. "Patricija!" viknu Lenijer iz atora. Skoila je s blagim oseanjem krivice, iako u njegovom glasu nije bilo uurbanosti ili prekora. "Da?" "Imamo posla." "Evo me." Vratila se u ator. Seli su za sto na rasklapanje koji je bio postavljen ispod nadstrenice. Lenijer uze jednu plou i gurnu je u memorijski blok, a zatim poloi aparat izmeu njih. "Trebalo bi da sada ve imate neku predstavu o tome zbog ega ste nam potrebni. Ima nekoliko tajni koje moramo da razreimo a ona" - pokazao je prstom niz hodnik - "moda i nije najvea." "Ne bih to rekla", uzvrati ona. "Ve sam programirao prvu etapu vaeg rada. Preduzeete putovanje po gradu u treoj komori usredsreujui se na jednu tamonju biblioteku. Taj grad se zove iak, ba kao i sam Kamen. On je nekoliko vekova noviji od Aleksandrije. Uiniete, takoe, jo nekoliko poseta biblioteci u drugoj komori. To e trajati nedelju-dve, koliko da se uhodate u posao." Pokazao je na ploicu i pritisnuo dugme - izvri! Naredbe stadoe da se niu ekranom. "Evo kako valja koristiti podzemne prolaze, red vonje i mere predostronosti. Jasno je da neu biti u stanju stalno da vas vodim, pa ak ni veoma esto. Radovi se neprekidno iznova gomilaju. Pored toga, verovatno u se nakratko vratiti na Zemlju. Za to vreme, javljaete se Karolsonovoj. Najvei broj injenica koje treba da znate, a tiu se bezbednosti, nalaze se u ovom bloku: s kim moete da razgovarate, s kim ne, protokol i sline stvari. Ferlijeva, Vu i angova su fine osobe, ali budite obazrivi. Budite obazrivi u prisustvu svakog ko nema iste privilegije kao vi." "S kim jo mogu razgovarati osim sa vama?" "Sa Karolsonovom. Moete da razgovarate s njom o svemu, izuzimajui ono to proitate u biblioteci. Radim na tome da i ona dobije dozvolu za to. Ali za sada je nema. Upoznaete i ostale u sledeih nekoliko dana. Neki od njih imae propusnicu za biblioteku i sa njima ete raditi, koordinirati i proveravati. Je li jasno? U sledeih par nedelja predstoji prouavanje, prouavanje i prouavanje." "Koliko mogu da se udaljavam od logora?" "Onoliko koliko ste u stanju da peaite, ali uvek nosite radio sa sobom. Na oko pedeset kilometara niz hodnik imamo jednu bezbednosnu bazu, sa senzorima koji su tako postavljeni da mogu da uhvate bilo kakvu aktivnost u hodniku u rasponu od nekoliko stotina kilometara. Ukoliko bi oni naredili povlaenje, neophodno je da se smesta vratite u tunel." "Kolika je verovatnoa da se to dogodi?" "Mala." Lenijer slegnu ramenima. "Moda i nepostojea. Jo se nije dogodilo. Nadam se da vas ne vrea ovaj starateljski stav. Ako bi se vama ita dogodilo, otpala bi dlaka ak i sa savetnikih tepiha." Patricija se kiselo osmehnu. "I ko je moja dadilja?" "Dok Karolsonova ne stigne ovamo, Ferlijeva. Imate li kakvih pitanja?" "Pustite me da ponem, a tada u imati tota da vas priupitam." 36

"Poteno." Lenijer ju je ostavio za stolom. Uzela je plou i zapoela s prvim memorijskim blokom. 6. Lenijer je otiao u vreme sledee smene, rekavi da e se vratiti kroz dva dana kako bi zapoeli sa drugim delom njenog obrazovanja. Nekoliko sati kasnije stigla je Karolsonova nosei kutiju s memorijskim blokovima i moniji procesor, nedavno dopremljen sa Zemlje. "Kako nita drugo, ono bar kud god krenem mogu poneti deo svog rada sa sobom" rekla je ona. Ferlijeva, Vu i angova smesta su poeli da ispituju neke od svojih problema na novom procesoru. Patricija je prouila kocke koje su sadravale podatke o hodniku. Duina hodnika bee nepoznata; radarski signali odaslani iz rupe buotine jo se nisu vratili, iako su prola etiri meseca. Zakljueno je da hodnik ili nema kraja, ili su signali apsorbovani na neki jo neobjanjen nain. Istraivaki timovi preduzeli su nekoliko ekspedicija u hodnik, ali sve donedavno nijedan nije otiao dalje od pet stotina kilometara. Do te take hodnik se ni po emu nije razlikovao od sedme komore, na koju se nadovezivao: debeo sloj tla, atmosferski pritisak uobiajen za Kamen - esto pedeset milibara - i normalna jaina osvetljenja iz protone cevi. Hodnik se razlikovao od sedme komore samo u jednom pogledu: na etiristo trideset estom kilometru bio je uokviren krugom vetakih struktura - etiri nepokretne kupole koje su, bez ikakve potpore, lebdele iznad irokih udubljenja u tlu. Svaka kupola stajala je osamljeno, a sve su bile rasporeene na jednakim rastojanjima po krugu. Nije se dalo odgonetnuti od ega su bile napravljene; supstanca, osim po vrstini, nije odgovarala nijednom svojstvu materije. Na osam stotina sedamdeset i dva kilometra niz hodnik nalazio se drugi, slian krug. Upravo sada jedna nova ekspedicija istrauje to podruje. Patricija je kucnula glaa ploice o svoj zub, a zatim je posegla u prirunu torbicu i izvukla stereo prikljuak i eton sa Mocartom. Prikljuak se lako uklopio u standardizovani fasung i ubrzo joj do uiju dopree zvuci frule. Nastavila je da ita zatiena od okolnih glasova. Posle sat i po prekinula je muziku da bi predahnula. Uprkos protivljenju Karolsonove, koja je tvrdila da nije Patricijina dadilja, njena uloga bee jasno odreena. Nije imala nikakvih neposrednih dunosti u sedmoj komori, a njena strunost nije se ni u emu dopunjavala s Patricijinom. Pa ipak, nije joj smetalo to to se ova starija ena vrti oko nje. Ona je bila oputena, samouverena i laka za saradnju. Prava osoba za razgovor, pa makar se on sastojao od neobavezne razmene misli. Nije bilo lako ovladati sloenostima protokola i organizacije u Kamenu. Jedna mapa u memorijskom bloku koji joj je Lenijer ostavio sve je jasno pokazivala. NATO-Evrosvemir - ili preciznije NASA i Evropska svemirska agencija - bili su zadueni za istraivanje Kamena pod nadzorom MKSS-a. Udruena svemirska komanda imala je velikog udela u odluivanju o tome kako e se rukovoditi prouavanjima. Uprkos civilnom platu ovo je u velikoj meri bila vojna operacija. Dudit Hofman, koja je zvanino koordinirala civilne i vojne agencije iz svojih ureda u Sanivejlu i Pasadeni, malo je ta inila da drugaije prikae injenino stanje. Kamenova sluba bezbednosti sastojala se od oko trista Amerikanaca (to je inilo skoro polovinu), sto pedeset Britanaca i sto Nemaca. Preostalih pedeset lanova inili su Kanaani, Australijanci i Japanci. Francuska nije bila lan NATO-Evrosvemira i odbila je ponudu da poalje svoje predstavnike na Kamen, delom, nema sumnje, i u znak protesta zbog pritiska koji je izvrio NATO na nju da se pridrui masovnom naoruanju u prve dve godine dvadeset prvog veka. Preko svojih neposrednih zapovednika, sluba bezbednosti primala je nareenja od Bertrama D. Kirhnera, mornarikog kapetana Sjedinjenih Amerikih Drava - zapovednika za spoljanju bezbednost i Olivera Gerharda, armijskog brigadnog generala, zaduenog za unutranju bezbednost. est stotina lanova ovog tima bilo je rasporeeno irom Kamena da bi odbranilo civile u sluaju napada. Nije se dalo predvideti ko bi mogao da izvri napad, ali u poetku je on oigledno oekivan iz sedme komore ili iz skrivenih delova u neistraenim gradovima u drugoj i treoj komori. Lenijer je dejstvovao kao Hofmankina produena ruka na Kamenu. On je koordinirao nauku, inenjeriju i komunikacije. Karolsonova je bila vii nauni nadzornik. Hajneman bee zaduen za civilni inenjering, a ena po imenu Roberta Pikni za civilne komunikacije. 37

Prikaz strukture naunog tima bae pregledan. Tu su bili matematiari, arheolozi, fiziari, predstavnici drutvenih nauka (ukljuujui istoriare), specijalisti za kompjutere i informacije, strunjaci za medicinu i biologiju. Bila su tu, takoe, etiri pravnika. Inenjerija se sastojala od snabdevake slube sa vojnim pridodatkom - i mehaniara. Komunikacije su, takoe, imale vojno odeljenje, koje je bilo zadueno za kodirano emitovanje. Pikni, uz pomo Silvije Link, bila je odgovorna za unutranje komunikacije na Kamenu i veze sa mreom zemaljskih stanica postavljenih u naseobinama na Mesecu. Patricija se pobojala da nikada nee uspeti da zapamti ak ni najvanija imena. Imena joj nikada nisu bila jaa strana - bolje je izlazila na kraj sa likovima i karakterom. Pored civilnog osoblja iz Sjedinjenih Amerikih Drava i Evrosvemira, bili su pozvani da uu u sastav naunog tima i predstavnici Rusije, Indije, Kine, Brazila, Japana i Meksika. Uskoro je trebalo da dou jedan Australijanac i jedan Laoanin. Karolsonova joj je u poverenju rekla da je bilo tekoa sa Rusima. Oni su se na Kamenu nalazili samo godinu dana, i to tek poto su pristali na odreena ogranienja. Uprkos postignutom sporazumu, stalno su zahtevali (posve razumljivo, pomisli Patricija) da imaju pristup svim informacijama na Kamenu, ukljuujui i biblioteke. Biblioteke su bile, objasnila je Karolsonova, iskljuivo ameriki zabran, u skladu s neposrednom naredbom Hofmanove i predsednika. "Potedeli bi nas avolskih muka i nevolja kada bi naprosto sve otvorili svima", ree Karolsonova. "Prezirem tajnost." Ipak, naredbe je striktno sprovodila. "Ko rukovodi naunim timom dok si ti ovde sa mnom?" upita Patricija. Karolsonova se osmehnu. "Postavila sam Rimskaju na to mesto. On je strog ali efikasan. Pored toga, ljudi e dva puta razmisliti pre no to dou k njemu da se ale. to se mene tie, ja sam samo obina maza. Potrebna mi je ova vrsta predaha." Lenijerov memorijski blok precizirao je s kim je mogla a s kim ne da razgovara o svojim prouavanjima. Ako je elela da raspravlja o biblioteci, mogla je to da ini samo sa Rimskajom, Lenijerom i jo jednim lanom naunog tima, koga do sada nije upoznala - Rupertom Takahaijem. On se nalazio na ekspediciji u tunelu, koja je upravo bila u toku. Patricija je ruala u drutvu s Karolsonovom i tri Kineza, odspavala jedno pola sata, a potom ponela svoju plou i logorski stolac preko ravnice, do one patuljaste ume, gde je sela i poela da pravi vlastite zabeleke. Karolsonova joj se pridruila jedan sat docnije nosei termos sa hladnim ajem i par banana. "Bie mi potrebna odreena orua", ree Patricija. "Kompas, lenjir, nekoliko olovki, ili... Neto sam razmiljala. Postoji li mogunost da jedan od inenjera ili elektroniara napravi jedan instrument za mene?" "Imenuj ga." "elela bih da znam koliki je pi u hodniku." Karolsonova napui usne. "Zato?" "Pa, koliko sam do sada saznala itajui, hodnik izvesno nije nainjen od tvari. Posredi je neto potpuno drugo. Prole noi, u vreme spavanja, hou da kaem, Ferlijeva i ja smo razgovarale, i ona mi je prenela ono to je znala. Jutros sam zavirila u neke papire koje su Rimskaja i Takahai sastavili pre mog dolaska." "Natrag u amaterske dane matematike o superkosmosu", ree Karolsonova prepredeno. "Rimskaja se verovatno vrsto dri svoje strunosti." "Moda, no dao je nekoliko zanimljivih predloga. Karen e me sutra odvesti do otvora buotine." Pokazala je prstom prema cevi sa plazmom i osi junog poklopca. "Kada bih do tada mogla imati pi-metar, moda bih mogla saznati neke stvari." "Imae ga", ree Karolsonova. "Jo neto?" "Ne znam da li je to uopte mogue, ali dok merimo pi volela bih da merim i kvantni momenat i gravitacionu konstantu, bez obzira na to kakvo miljenje vlada o odnosima svojstava univerzuma. Potrebna mi je neka vrsta multimetra." "Misli li da e ovde konstante varirati?" "Makar neke od njih." "Kvantni momenat? Ne bismo ak ni postojali." "Moda je neki drugaiji odnos. Naprosto, elela bih to da saznam." Karolsonova ustade, pokupi prazan termos i kore od banana i vrati se u ator. Nedugo zatim ona i Vu sedoe u kamion i uputie se prema tunelu koji je vodio u estu komoru. 38

Patricija je zurila niz hodnik malo se mrtei. Posedovala je veoma stvarnu, iako ogranienu mo. Upravo je naterala jednu dobitnicu Nobelove nagrade da odjuri i ispuni joj elju. Tokom kratkog ivotnog veka Patricija je svoje najvanije trenutke provela u sopstvenoj glavi, izgubljena u jednom svetu koji je bio potpuno nepojmljiv velikoj veini ljudi na Zemlji. Sada, dok je sedela pokraj patuljaste ume i sluala Mocartovu Jupiterovu simfoniju bludei pogledom niz hodnik, najpre je osetila nervozu a potom i razdraenost zbog toga to se ono stanje nije dovoljno brzo pojavilo. Znala je odakle e poeti. Ukoliko hodnik nije bio nainjen od tvari, ostajalo je svega nekoliko alternativa. Ili je posredi cev sila koje su se uzajamno odravale u ravnotei, prelazei kraj asteroida kroz neku vrstu superkosmike fatamorgane, ili pak to nije sluaj. Ako nije, onda se kao najverovatnija nudila mogunost da je sam hodnik konstruisan na temelju nekog superkosmikog trika. (Razmotrila je i odbacila kao filozofski beskorisnu - u ovom trenutku - ideju da je hodnik samo jedna iluzija.) Teko je bilo razmiljati koristei pojam kao to je superkosmiki trik. Ukoliko su Kamenjari upotrebili nekakvu maineriju u estoj komori, da bi iskrivili vreme-prostor, moralo je biti odreenih posledica. Kada stigne multimetar - ako urade ono to je traila - moi e da zapone sa postavljanjem parametara. Zakrivljeni prostor hodnika verovatno e proizvesti fluktuacije u vrednosti pi budui da prenik kruga, u bilo kojoj iskrivljenoj mnogostrukoj celini, varira u odnosu na svoj obim. Ostale konstante trebalo bi da variraju zavisno od iskrivljenosti, u vioj geometriji. Posle izvesnog vremena odustala je od nastojanja da iznudi ono stanje. injenice nisu bile dovoljne da same po sebi izazovu i opravdaju napetost. Nije bilo niega to je mogla da uradi u ovom asu osim da se opusti i nastavi sa itanjem. Ukljuila je drugi memorijski blok u plou. "Koliko dugo ti je bilo potrebno da se navikne na ivot bez noi?" upita Patricija. Ferlijeva je nestrpljivo dobovala prstima po svodu ekajui osnu dizalicu. Stajale su pedeset metara istono od rampe tunela, na jednom sjajno uglaanom kvadratu od nikla i gvoa. "Nisam sigurna da sam se navikla na to", ree Ferlijeva. "ivim s tim, ali mi nedostaju zvezdane noi." "ovek bi pomislio da bi Kamenjari sa svom svojom tehnologijom mogli lako da pronau nain da obezbede pomrinu." "Iskljuivanje cevi sa plazmom predstavljalo bi ogroman gubitak energije", glasno je razmiljala Ferlijeva. "Posebno za sedmu komoru. Ako se doista produava u beskraj, kao to izgleda - kako uopte iskljuiti neto slino tome?" Patricija je izvukla svoju plou i utipkala. Cev sa plazmom u sedmoj komori - zalihe energije? Odravanje? Isto kao i kod cevi u drugim komorama? Vrata dizalice se otvorie i one uoe u veliku krunu kabinu. Kada su se vrata zaklopila, Ferlijeva pritisnu jedno dugme. Obe dohvatie ipke ugraene u zid. Ubrzanje lifta uvealo je u poetku njihovu ukupnu teinu, ali kako se uzdizao pribliavajui se osi - tih efekata nestade. Lift je postigao postojanu brzinu na treini puta uz okno. Do tog asa telesna teina znatno im se smanjila. Ubrzo zatim poeli su da usporavaju prelazei polako u stanje blisko besteinskom. Vrata se otvorie i jedan straar u crno-sivoj uniformi ih pozdravi. Odeljci na osi, koji su okruivali otvor buotine sedme komore nalazili su se pod pritiskom i bili su zagrevani, ali su inae ostali u mnogo emu onakvi kakve su ih Kamenjari napustili pre mnogo vekova. Trake novoinstaliranog osvetljenja ukrtale su se u izdubljenom prostoru platforme. "Idemo do monitora singularnosti", ree Ferlijeva. Straar im dade znak da se popnu u kolica. Pridravajui se za konopce popele su se u sedita, a zatim se privezale. "Imam oseaj da e mi pokazati neto zaprepaujue", ree Patricija glasom punim prekora. "Nisam se jo navikla ni na dosadanja udesa." "Pomono udo", ree Ferlijeva tajanstveno. "Rezultat drugih uda, ako prati teorije Rimskaje i Takahaija. Ali ti si ovde strunjak za prostor-vreme." "Nisam ba sigurna u to", ree Patricija hladno. "Ako je hodnik matrica svijenih geoda, iskrivljena cev prostora, ta bi oekivala da otkrije u njegovom centru?" 39

"Razbijala sam glavu time jue popodne." Zastala je budui da su se kolica pribliila kraju platforme. "To ne moe da dejstvuje sve do samog sredita. Treba da postoji oblast gde prestaju sva pravila." "Tano." "Singularnost?" "Tamo kuda smo se uputile", ree Ferlijeva. Straar je provezao kolica pored jedne vazdune komore ugraene u zid stene. Ferlijeva je zgrabila ipku povodnicu i pomogla Patriciji da se ispetlja iz sedita. Straar ih pozdravi i ree da e ih saekati. Ule su u vazdunu komoru. Ferlijeva je upalila svetlo i iz jedne stalae izvadila dva zguvana skafandra univerzalne veliine. "Moe malo da podesi duinu nogavica i rukava pomou ovih remena. Pokretljivost i finese ovde doista nisu bitne. Vani su samo pritisak, temperatura i vazduh. Ovo nije ba najposeenije mesto na Kamenu." Stranji zid vazdune komore bio je opremljen lestvama sa irokim preagama, koje su se uzdizale do jednog otvora u tavanici. Delii i komadii opreme, neki meu njima oigledno davno odbaeni, leali su u hrpama po uglovima i ispod merdevina. "Samo budi obazriva. Sve ini polagano. Nema nikakve opasnosti ako bude paljiva. Ako se neto dogodi sa tvojim odelom - to je malo verovatno moemo da se vratimo u komoru za manje od dva minuta." Ferlijeva je proverila zaptivae na Patricijinom odelu, a onda je pritisnula jedno crveno dugme na ploi pored lestvi. Usledilo je lagano ispumpavanje vazduha iz prostorije sve dok Patricija na kraju nije ula samo vlastito disanje. Ferlijeva je okrenula prekida radija u njihovim odelima. "Poi uz lestve", ree ona. "Nikada do sada nisam imala svemirsko odelo na sebi", ree Patricija stupajui na preage iza Ferlijeve. "Prema izvetaju posade LOT-a nisi bila dobila svemirsku bolest." "Biti u besteinskom stanju pravo je zadovoljstvo." "Hmm. Bila su mi potrebna tri dana da se priviknem na njega." Ferlijeva je okrenula toak i otvorila poklopac koji se polako podizao i zaustavio poluotvoren sve dok se ona nije popela na sledeu preagu i jo jednom ga odgurnula. Skliznuo im je potpuno s puta. U otvoru buotine reflektori su bili gusto rasporeeni, iako se otvor za sedmu komoru nalazio na svega desetak metara udaljenosti i od njega se irio blagi mleni sjaj unutranje cevi sa plazmom. Patricija se okrete da bi pogledala prema jugu. Zidovi otvora buotine - hrapavi i izbrazdani nepravilnim linijama - gubili su se u mastiljavom crnilu. Na kraju tog crnila ukazivao se krug svetlosti veliine metalnog dolara na ispruenom dlanu. Podigla je pogled koliko joj je to lem doputao i ugledala iroku tamnu stenu umetnutu u asteroidski metal. "Cev sa plazmom poinje iznova u svakoj komori", ree Ferlijeva. "Ona udara o poklopac opremljen jednom veoma osetljivom bocom. Boca, takoe, ima ulogu da dri atmosferu unutra - inae bi se sve izlizalo napolje kroz rupe buotine. Iscurelo, htela sam da kaem. Iscurelo?" "Iscurelo je prava re", ree Patricija. "Zar ne bi vazduh ostao u komorama zbog rotacije?" "Klju tajne je u visinskoj skali. Bez te boce atmosferski pritisak u otvoru buotine i dalje bi iznosio oko sto i osamdeset milimetara ivinog stuba." "Hm", ree Patricija. "Mislimo da su u materijalu poklopca du itavog obima cevi utisnute naelektrisane ploe ali to jo nismo istraili. Pored toga cev hodnika jeste posve razliita stvar od drugih cevi. O tome kako ona funkcionie imamo jo manje znanja." Kretale su se du zida otvora buotine, koristei sveprisutne konopce i podupirae. Blizu ruba rupe stajala je skela visoka oko pedeset metara. Od dna do vrha skele pruale su se lestve uokvirene dugakim cilindrinim kavezom. "Ti e prva", ree Ferlijeva. Patricija ue u kavez i stade se povlaiti navie, hvatajui se naizmenino rukama za preage, putajui da joj se noge slobodno klate u prostoru: zapamtila je kako je to Ferlijeva inila u vazdunoj komori. "Kada se nae iznad kaveza, prikai kariku svog odela za kabl. Ukoliko ti se dogodi da dospe u stanje slobodnog lebdenja doi u do tebe s konopcem." Na vrhu skele, sada u ravni sa osom Kamena, Patricija je doepala sigurnosni kabl i, vukui ga, uklonila se Ferlijevoj s puta. Jedan drugi cilindrini kavez provirio je na pet ili est metara iza ivice. Ferlijeva pokaza rukom prema njemu i njih dve se uspentrae preko strmih zidova poklopca. 40

"Plazma se, kao to vidi, jasno vidi iz ovog ugla", ree Ferlijeva. Odavde im se pruao neverovatan pogled na hodnik. Bez oitih pokazatelja iskrivljene perspektive, pejza je izgledao kao da je iscrtan na ogromnoj zdeli. Pojedinosti su poprimale blagu, mlenu zamagljenost od cevi sa plazmom, koja se koncentrisala u sjajan krug u sreditu udaljenog poklopca. "Rusima nije doputeno da dolaze ovamo. Rade, meutim, na drugim otvorima buotina." Na kraju drugog kaveza nalazilo se neto od ega su svetlaci zaigrali pred Patricijinim oima. Ferlijeva joj dade znak da prie. "Ovo je to", ree ona. "Odavde potiu sve aavosti u hodniku." To je liilo na pola metra iroku cev, nainjenu od ive, koja se pruala do take vlastitog iezavanja linijom koja nije bila prava ali ni zavojita, ne pomerajui se ali ni ne ostajui u mirnom stanju. Ukoliko se uopte moglo rei da to reflektuje, ipak se nije ponaalo kao ogledalo, jer je stvaralo slike jedva prepoznatljivog odraza okoline. Patricija se pribliila ovoj singularnosti, nastojei da ne gleda pravo u nju. Ovde su zakoni hodnika bili upredeni u sreen produen vor, svojevrstan prostorni pupak. To je iskrivilo njeno lice kao da je reagovalo sa oseanjem ivahne zlovolje. "Ne izgleda ravno, ali ipak jeste. Ne moe se, naravno, probiti ni na koji nain", ree Ferlijeva ispruivi ruku u rukavici da bi dodirnula zarubljeni zavretak. Ruka joj je blago skliznula niza stranu. "Izgleda da proizvodi silu koja dejstvuje kao gravitacija u hodniku. ist efekt jeste jedna sila koja opada na kvadrat sa poveanjem razdaljine i koja ne dejstvuje u unutranjosti sedme komore, ali deluje upravo izvan veze sa ovim hodnikom. Prelaz je veoma blag. Tamo napolju u hodniku, to si na veoj udaljenosti od singularnosti, to je ova sila jaa sve dok ne dospe do zidova hodnika. Deluje tako da ti se ini kao da te zidovi vuku i eto teine." "Ima li ikakve razlike izmeu vuenja koje potie od zidova i guranja koje dolazi od singularnosti?" Nekoliko asaka Ferlijeva nije nita odgovorila. "Neka me avo ubije ako znam. Singularnost se protee sredinom hodnika unutar cevi. Postoje miljenja da ona utie na odravanje ove plazme ali... poteno govorei, niko nita ne zna o tome. Pred tobom se prua irom otvoreno polje istraivanja." Patricija isprui ruku. Povrina krivog ogledala uzvratila joj je neim to je bilo izvan ie, a ne rukom. Ruka i njena suprotnost se spojie. Osetila je peckav otpor i jo jae pritisnula. Osetila je blago potiskivanje ruke nadole sve dok je nije podigla i odmakla. Patricija je - unekoliko i sama iznenaena - smesta shvatila princip. "Dabome", ree ona. "To je isto to i doticanje kvadratnog korena prostora-vremena. Pokuaj da ue u singularnost i prevee sebe na odreenu razdaljinu du neke specijalne koordinate." "Klizi du toga", ree Ferlijeva. "Tano." Patricija manevriui pree do zaobljenog poetka - ili je to bio zavretak? - ove singularnosti. Zaokruila je obema rukama oko zone kao da hoe da je zagrli. Stisnula je prstima iskrivljenu povrinu tako da je osnova najpre privue, a zatim odbaci unatrag. "Dodirni je", ree Patricija, "i ona e ti uzvratiti pritisak silom koja je paralelna s osom." Dotakla je povrinu dva puta uzastopce. Karika i kabl zaustavili su njeno kretanje prouzrokovano reaktivnom silom. "Utinem li je pod ovim uglom, singularnost e me odbaciti u pravcu severa. Ako odaberem suprotan ugao, odoh na jug. Nema nikakvog torzionog momenta - u jednom pravcu. Ili bivam odgurnuta pravo prema spoljanjosti ili me skree du linije." Ferlijeva se zavidljivo osmehnula ispod vizira. "Brzo shvata." "Milo mi je to tako misli", ree Patricija. Uzdahnula je i odstupila. "U redu. Vratimo se. Moram o ovome da porazmislim." Ferlijeva ju je uhvatila za rame i povela natrag do kaveza, niz skelu i u vazdunu komoru. Patricijine oi ve su bile prekrivene nekom udnom skramom to je svedoilo da je duboko utonula u razmiIjanje. Jedva da je bila svesna vonje liftom. Doavi u ator sela je pored ploe i procesora Karolsonove. Ferlijeva se izgubila na nekoliko minuta da utoli glad. Kada se vratila, procesor i ploa meusobno povezani, bleskali su slovima zahteva za narednu sekvencu naredbi. Vaskezova je izgledala kao da drema. Ferlijeva je bacila pogled na ekran ploe. Iz - jedne budunosti (?) Pojedinanost. Due - prolazei kroz zid asteorida. Uveanje odbijanja inverzne kvadratne funkcije. Kuda su Kamenjari otili? Pa, niz hodnik, naravno. 41

Nikakvog sklopa krivina u blizini iskrivljenog ogledala. Neophodan multimetar da bi se ovo proverilo - izgleda, meutim, verovatno. Ako ovu postavku posmatram kao unapred zamiljenu tehnologiju, moe se pretpostaviti da tehnologija koja manipulie geometriju koristi prostore i menja geode kao neko orue. Singularnost, moda beskrajno duga, poinje ovde, odmah iza granice gde se sreu komora i hodnik. Energija koja odrava cev sa plazmom u hodniku. Da li bi to mogla biti jedna funkcija zasebnog univerzuma, to hodnik oito jeste? Odakle materija potie - ovo tle i atmosfera? Ne sa Kamena, barem ne sve; to je oigledno. Topao vazduh koji je dopirao iz hodnika zapahnjivao je ator, eljao travu u blizini logora i meao se s hladnim vazduhom koji je dolazio iz pravca poklopca, stvarajui vrtloge praine. angova i Vu igrali su ah ispod nastrenice. Posle izvesnog vremena i Ferlijeva je zadremala. 7. Hajneman je neto mrzovoljno mrmljao sebi u bradu. Koraajui polako du lepljive platforme koja je okruivala sabirni prostor, prelazio je pogledom preko robne liste na svojoj ploi. Tovar osloboen ambalae i dopremljen ovamo - odgovarao je svim specifikacijama koje je inenjerski tim sainio pre est meseci. Bilo je to ludako razdoblje - ispunjeno pokuajima da se napravi jedno sredstvo koje bi posedovalo udnu osobinu da obavlja posao koji niko iz inenjerskog tima nije razumevao. Ali ko te pita za to; zelena znaka bila je veoma redak artikal. Vie nije bilo naina da mu ma ko ospori pravo na zelenu znaku. Bio je jedini koji je mogao da proveri to sredstvo i da naui druge kako da ga koriste. Bee to krasno delo: jedan upalj cilindar dugaak dvadeset, a irok est metara, nalik na dinovski mlazni motor sa izvaenim unutranjim delovima. Upravio je pogled ka sredinjem delu sabirnog prostora zadravi se na metalnim delovima srpastog oblika, koji e se pripojiti tajanstvenom neemu to je onaj cilindar imao da primi. Spone su sada poivale na plastinim umecima koji e se ukloniti kada to sredstvo doe na svoje mesto. Nazvali su ga cevobob. Odmah pokraj njega - dopremljena u tri tovara LOT-ima koji su stigli jedan za drugim - leala je visoko modifikovana Boing-Bel letelica, sposobna za munjevito vertikalno uzletanje i sputanje: skraeno V/STOL, broj modela NHV-24B. Bila je to najneobinija letelica koju je ikada video. Prvobitno napravljena za korienje u Vazduhoplovnim snagama Sjedinjenih Amerikih Drava i namenjena misijama pretrage i spasavanja, mogla je da rotira svoja dva motora instalirana na vrhu krila za 120 stepeni. Pet irokih elisa svakog propelera bilo je mogue uvui u Ieite motora. A u repu uperen malo iznad sredinje crte, nalazio se raketni motor na kerozin-kiseonik - bez sumnje da bi obezbedio dodatni potisak - ali pod kojim uslovima? Krila su joj bila otro svinuta unazad, postavljena na tri etvrtine duine prema stranjem delu trupa, tako da su bezmalo dodirivala rep. Mogla je da primi osamnaest ljudi i dvolanu posadu uz puno optereenje, ili manji broj putnika i mnogo opreme. Bila je u isti mah i avion i helikopter i raketa. Osvojila ga je ve posle itanja specifikacija. Uvek je gajio slabost prema strojevima Rjuba Goldberga. V/STOL je mogla da se pripoji cevobobu u tri poloaja: poput strele koja viri iz boka trupa, s pramcem i ventilima za punjenje goriva umetnutim u sredinji cilindar; prema planu za prvo putovanje uglavljena 'povrh cilindrovog dupeta', kako je Hajneman to doivljavao, tako da njene rakete potiskuju cevobob niz sredite cevi s plazmom i otvor buotine do sedme komore; spojena sa cilindrom du njegovog trbuha. Nije imao ni najblau predstavu o tome ta je ova stvar imala da radi kada jednom dospe na svoje mesto. Sa aeronautikog ili astronautikog gledita ovo bee ista ludost. Kako da se cilindar stabilizuje na svojoj putanji - ma kakva ona bila dok je V/STOL usidren. Cilindar nije posedovao nikakve manevarske motore. itavo sredstvo jedva da je bilo dovoljno stabilno da putuje niz osu dok ga motori guraju... Nije moje da lupam glavu o tome, pomisli on dok je vrio zavrne provere na ploi. Uprkos poetnom oduevljenju, Hajneman je oseao da mu nijedna letelica nije istinski lepa otkako je napustio letenje - iv i zdrav. 42

Tovar je, takoe, sadravao vercovanu robu. Na listi - barem na zvaninoj - nisu se nalazile dve metalne kutije po obliku i veliini sline kovezima. Hajneman je vrlo dobro znao ta je u njima - Brzometni Gatling topovi sa radarskom komandom. Mogao je, takoe, da pogodi gde e i zbog ega biti instalirani. Bili su to artikli Udruene svemirske komande i jedini ovek koji je smeo da zna za njihov dolazak bee kapetan Kirhner. Predstavljali su direktno krenje MKSS-ovih propisa za Kamen. Hajneman je navikao da slui dva gospodara. Znao je da su Kirhner i USK imali svoje razloge zbog kojih su krili propise. Znao je da e Lenijer i Hofmanova umeti da uvae te razloge kada kucne as. Hajneman je obezbedio da ova roba bude isporuena platformi za spoljanju bezbednost, a onda naprosto zaboravio na nju. Proleteo je pokraj sabirnog rejona i bacio pogled na runi sat. Geri je kasnio. Lenijer se uz pomo konopca dovukao do tree pristanine platforme. Cevobob i V/STOL zaposedali su sredinji prostor kao kakve velike pozorine primadone, koje ekaju da im kostimografi ukau dunu panju. Hajneman ga je ravnoduno posmatrao dok se pribliavao. "Izgleda iznureno", primeti dodajui mu plou radi provere. Lenijer mu je utke vrati, a da je nije ni pogledao. "Uteruje ljudima strah u kosti iskrsavajui ovako iz komora." "Tu nema pomoi", ree Lenijer. Hajneman zavrte glavom i ispusti vazduh uz sumnjiav jedva ujan zviduk. "Na ta li si do avola nabasao tamo dole?" "Jesu li spremni?" upita Lenijer. Hajneman klimnu i izvue kutiju s memorijskim kockama iz fieka u svom pojasu. "Za sada. Gurnuu ih niz cev sledee nedelje. Ako dobijem svoju znaku..." Lenijer gurnu ruku u unutranji dep jakne i odatle izvadi zelenu znaku. Okrete je Hajnemanu. "Tvoja. Drugi nivo. Idi i lino proveri. Tako si nestrpljiv." "Takva mi je narav", ree Hajneman. Prikaio je znaku na rever. "Kako gura ono devoje? Ima li neke vajde od nje?" "Ne znam", ree Lenijer. "Elastina je." Uzdigao je jednu obrvu i duboko uzdahnuo. "Izgleda da je od onih koji preivljavaju." Sticao se utisak da eli da promeni predmet razgovora. "Imam privremene zelene znake za tvoju letaku posadu." "Sam u ga dovesti na poloaj", ree Hajneman. Iznenadio se kada je Lenijer jednostavno klimnuo glavom; oekivao je izvesno protivljenje. "Ko e poi na prvi let sa mnom?" "Ja, ako budem imao vremena", ree Lenijer. "Nisi leteo godinama." Lenijer se nasmeja. "Niko od nas nije imao iskustva u ovoj vrsti letenja. Pored toga, letaka vetina se ne zaboravlja. Trebalo bi to da zna." Jedna straarka ila je preko platforme prema njima. Lenijer pogleda prema njoj, isprui ruku i uze zapeaenu kovertu. Otila je, a da nisu izmenili ni re. "Oekivao si to", ree Hajneman. "Jesam." Otvorio je kovertu, proitao tekst, a zarim ju je gurnuo u dep gde je prethodno poivala Hajnemanova znaka. "Nareenja za mene sa Zemlje. Proveu par dana ovde, a zatim u se ukrcati u prvi LOT. Lari, postavi cevobob na startni poloaj, pripremi ga za probni let, ali obustavi svaku aktivnost na tome dok se ne vratim." "Savetnica eli da te vidi?" Lenijer potapa dep jakne. "Prioritetni zadaci. Moram, meutim, da se uverim da e Vaskezova uspeti u svom poslu." Okrenuo se prema otvoru. "ekau te", doviknu mu Hajneman. Pogledao je cevobob i V/STOL sjajnim oima. 8.

43

Lenijer je kamionom ispratio Karolsonovu do sedme komore. Kada su dospeli u tunel, Karolsonova je upalila svetla u kabini i iz kutije u krilu izvadila kesu. "Daj elektroniarima visoke ocene za ovu nedelju", ree ona. "Patricija je zatraila neto i oni su mi to isporuili u roku od dvadeset etiri sata." "ta je to?" "Odista eli da zna? Moglo bi te uznemiriti." Osmehnuo se. "Moj posao je da budem uznemiravan," "Traila je merni instrument za proveru lokalnih vrednosti pi Plankove konstante - kvantnog momenta pre svega - i gravitacione konstante. Elektroniari su pridodali mogunosti merenja brzine svetlosti, odnosa mase protona i mase elektrona i vremena raspadanja neutrona. Ne znam da li e sve to iskoristiti, ali vano je da joj stoji na raspolaganju." "Meni to zvui kao neka visoka tehnika." "Pitala sam ih kako su uspeli da zbiju sve te probne mehanizme u ovolicki paket. Nasmejali su se i odgovorili da su godinama izraivali odbrambene satelite za CSOC te da je multimetar u poreenju s tim prava ala. Skinuli su elektronska kola sa nekih bezbedonosnih mehanizama koji predstavljaju viak. Ne znam na koji nain to funkcionie, ali funkcionie. Barem izgleda tako. Pogledaj." Pritisnula je dugme oznaeno grkim slovom pi. Na osvetljenom ekranu ukazalo se: 3,141592645 beskonano. "Pa to moe i moj raunar da uradi." "Ali ti nee mita rei ako se pi promeni." "A na iji raun ovo ide?" "Na raun nauke, dabome. Zar u tvojoj dui uopte nema poezije - zar se sve svodi na raunanje?" "To mi je u krvi. U svakom sluaju skini to sa rauna nauke i optereti jednu novu specijalnu kategoriju. Oznai tu kategoriju sa 'Vaskez' i neka trokovi ostanu poverljivi." "Razumem, efe." Kada su se spustili niz rampu u okrilje svetlosti od cevi, Karolsonova je vratila multimetar u filcanu kesu. "Da li e biti skupa?" "Ne znam. elim da razdvojim naune radove koji se izvode u prvih est komora od bilo ega to se ovde radi. Idem na nekoliko dana na Zemlju i moda u deo vremena provesti borei se za novac sa senatorima i kongresmenima. To je uvek kakljiva rabota." "Moja radoznalost je zagolicana", ree Karolsonova. "Misli li da e ona uspeti?" Lenijer joj uputi zlovoljan pogled. "Nemojmo sada o tome. Daj joj sve to trai, budi ljubazna prema njoj, usmeravaj je za vreme mog odsustva. Opravdae oekivanja." "Zato to savetnica tako kae?" Lenijer je zaustavio kamion u blizini atora. "Izgleda da se dobro slae sa Ferlijevom. Ako te neto vano odvue na drugu stranu - ta misli da li da joj Ferlijevu odredimo za pratilju? I pored toga to je Kineskinja." "Ne vidim nikakav problem u tome." "Ni ja. Ti e, a ne Ferlijeva, s vojnom pratnjom voditi Vaskezovu u biblioteke. To je moj jedini uslov." "Odlino. A sada, pozabavimo se nekim odista kakljivim pitanjima", ree Karolsonova. "O emu je re?" "Rusi gunaju kako e povui svoje lanove. Ako Rusi odu, prema mojim izvorima, postoji mogunost da to uine i Kinezi. Lanana reakcija. Oni su se, takoe, alili i ne ele da bilo ko pomisli da su lakoverniji od Rusa." "Do avola. Ferlijeva ih ve mesecima hrani informacijama o sedmoj komori. Zar ih to ne ini srenima?" "Ne. Rusi, takoe, znaju osnovne stvari." "Do avola sa svima njima", progunda Lenijer. "Toga mi je preko glave." "Krasno." Karolsonova se iroko osmehnu. "Tvoje je da osigura da Patricija ne razgovara ni sa kim ko predstavlja opasnost." "Shvatam." "Ukljuujui i tebe." Karolsonova se ujede za donju usnu, prekrsti se i ustro zavrte glavom. "Gospode, smiluj mi se. A sada ozbiljno: nije li ve kucnuo as za moje unapreenje?" "Nadam se da u ti ga doneti kada se vratim. Razgovarau o tome sa Hofmanovom. Budi strpljiva." "Strpljiva sam", ree Karolsonova. 44

Lenijer ju je ozbiljno pogledao, prelazei oima po njenom licu uzdu i popreko. A onda je prsnuo u srdaan smeh pruivi ruku prema njenom ramenu. "Naa lozinka. Hvala ti." "De nada, efe." Vu je priao kamionu kada su Karolsonova i Lenijer izlazili iz njega. "Vraa se ekspedicija sa drugog kola", ree on. "Sada su na nekih ezdeset kilometara odavde. Sluba za obezbeenje ih prati, a poruke se redovno prenose." "Dobro", ree Lenijer. "Pripremimo se za njihov povratak kui." Druga ekspedicija sastojala se od etiri kamiona i dvadeset est ljudi. Sedei na rubu patuljaste ume, Patricija je ugledala stub praine koji su podizala vozila to su se pribliavala. Zgrabila je svoju plou i procesor i stutila se prema logoru. Jo dva kamiona izaoe iz tunela este komore, tandrui i kloparajui niz rampu. Parkirali su se pored atora i Berenson - zapovednik nemakih snaga bezbednosti, a sada zaduen i za bezbednost u sedmoj komori - iskoi iz jednog. Rimskaja i Robert Smit izaoe iz drugog. Rimskaja u prolazu srdano klimnu glavom Patriciji. Raspoloenje mu se popravilo, pomisli ona. Lenijer i Karolsonova pomolie se iz senke nadstrenice. "Koliko daleko su ili?" upita Patricija Lenijera. "Devet stotina pedeset i tri kilometra - do polovine dometa baterije." Dodao joj je instrument u filcanoj kesi. "Va multimetar. Uvrstili smo ga u spisak opreme i sada je va. Paljivo postupajte s njim. Elektroniari nee biti u stanju da izrade duplikat ovako brzo." "Hvala vam", ree Patricija. Odloila je instrument zajedno sa uputstvima na smotanom listu papira. Karolsonova pogleda preko Patricijinog ramena. "Raspon mu je oko deset centimetara", primeti ona. "Strogo lokalan." Rimskaja im prie s lea i uljudno se nakalja. "Gospoice Vaskez", ree on. "Da, gospodine?" Stare navike teko odumiru. "Kako vam se ini problem?" "udesan je", ree ona jednolinim glasom. "Bie potrebno vreme da se rei - ako uopte moe da se rei." "Svakako", ree Rimskaja. "Verujem da ste se upoznali s naim hipotezama?" "Da. Bile su mi od pomoi." I jesu, morala je priznati. Nije, meutim, elela da prenaglasi znaaj tog pitanja. "Dobro. Ili ste do singularnosti?" Klimnula je potvrdno glavom. "teta to tom prilikom nisam imala multimetar." Dodala mu ga je i on stade da promatra instrument vrtei glavom. "Lepa zamisao. Vidim da napredujete. Mnogo uspenije nego ja. Tako i treba da bude. Tu je, meutim, jedan gospodin, lan ove ekspedicije, koji e moda biti u stanju da vam vie pomogne. Ime mu je Takahai i zamenik je voe ekspedicije. Vrlo iskusan teoretiar. Uveren sam da ste proitali neke od naih zajednikih radova." "Jesam. Veoma su zanimljivi." Rimskaja je upro svoj prodoran pogled u nju, ne skreui ga pet ili deset sekundi. Na kraju klimnu glavom. "A sada moram da razgovaram sa Ferlijevom", ree odlazei. Kamioni iz ekspedicije parkirali su se na dvadeset metara od logora. Lenijer im krenu u susret. Karolsonova ostade sa Patricijom. "Eto koliko smo duboko prodrli u hodnik", ree ona. "Prema onome to su nas izvestili putem radija jo nismo otkriii nita naroito." Dolazak oito predstavlja ok oputanja. Niko nije naputao vozila. A onda su, na Lenijerovu zapovest, jedan po jedan proli pored logora i uputili se uz rampu u tunel, iezavajui u estoj komori. Lenijer se vratio sa tri memorijska bloka. Predao je jedan Karolsonovoj, jedan Patriciji dok je trei stavio u svoj dep. "Izvetaj ekspedicije, neredigovan", ree on. "Nita spektakularno, prema Takahaijevim reima, izuzev..." Bacio je pogled iza sebe niz hodnik. "Da?" podstae ga Karolsonova. "Drugo kolo je neto vie nego samo lebdee kupole. Ispod svake kupole nalazi se po jedan otvor. Izgleda da su posredi svojevrsni izvori. Nisu otkrili kuda ti izvori vode, ali je nesumnjivo da su otvoreni." "To znai da hodnik ima rupe", ree Karolsonova. "U redu, Patricija, vreme je da se dogovorimo o izletu do prvog kola. Kada e biti slobodna?" 45

Patricija resko udahnu vazduh i zavrte glavom. "U svako doba. Mogu da radim gde god se zadesim." "Upriliite to prekosutra", ree Lenijer. "Patricija i ja moramo da provedemo izvesno vreme u biblioteci." Neprimetno je dao znak Karolsonovoj: vreme je da se povue. Izvinila se osvrnuvi se jednom prema njima dok je ulazila u ator. "Drugi deo poduke zapoinjemo za vreme sledee smene", ree on. "Najtei od svih. Jeste li spremni za to?" "Ne znam", odgovori oseajui kako je neto stee u grudima. "Moram da budem. Preivela sam dosad." "Dobro. Nai emo se kod rampe u dvanaest asova." 9. Grad Ose premestio se milion kilometara niz hodnik od svog nastanka pre pet vekova. Olmi i Frant preli su ovo rastojanje za manje od nedelju dana, upravljajui svoju letelicu du glatke opruene spirale oko cevi sa plazmom. U istoriji ika i Puta niko nikada sa spoljne strane nije uao u asteroid. Olmi i Frant su dve nedelje nadgledali nove stanare ika i saznali puno toga. Bila su to doista ljudska bia, a ak ni sam Korzenovski ne bi mogao da predvidi ono to je Olmi sada znao. iak je zatvorio pun krug. Geeli su upozorili da bi moglo doi do izvesnih pomeranja ali niko nije ni slutio koja vrsta pomeranja bi mogla doi u obzir, odnosno s kakvim ishodima. Obavivi svoje osnovne dunosti za Neksus, Olmi je iskljuio registratore podataka i zadataka i vratio se u svoju staru kuu u treoj komori. Cilindrina stambena zgrada u kojoj je ivela njegova trijadska porodica i gde je on proveo dve godine detinjstva, stajala je tano na rubu ikovog grada, udaljena manje od kilometra od severnog poklopca. Svojevremeno, ta zgrada bila je stanite za dvadeset hiljada ljudi, preteno Geela, tehniara i istraivaa zaposlenih na projektu este komore. Ona je sluila i kao privremeno utoite za stotine ortodoksnih Naderita, koje je Neksus izgnao iz Aleksandrije. Sada je, naravno, bila prazna; nije bilo znakova da su je novi itelji asteroida uopte posetili. Olmi je preao preko hola i stao pokraj prijemnog pulta spustivi jednu obrvu kao da je pometen. Okrenuo se ka irokom iluzionistikom prozoru i ugledao Franta u dvoritu: ovaj je strpljivo sedeo na praznom postolju svetlosne skulpture. Prozor je stvarao utisak da se Frant nalazi u nekoj raskonoj zemaljskoj bati ukraenoj blistavim zalaskom sunca. Frantu bi se to svakako dopalo, pomisli Olmi. Ucrtao je nekoliko simbola grafikog govora na prijemnom pultu i dobio pouzdan odgovor; njegov bivi stan bio je blokiran kao i svi ostali u zgradi. Nijedan se nije mogao zaposesti, pa ak ni videti, sve dok se ne opozove postojea zabrana. Ove zapovesti bile su izdate nakon to su poslednje meu porodicama Naderita bile iseljene iz gradova. Samo su neke javne zgrade ostale otvorene, i to za poslednje naunike koji su zavravali prouavanje egzodusa. Ljudi sa Zemlje ve su poeli da koriste pojedine od tih ustanova, pre svega biblioteku ikovog grada. Ucrtao je ifrovanu ikonu Neksusa na prijemni pult i glasno izustio: "Imam ovlaenje da privremeno opozovem zabranu." "Ovlaenje potvrdeno", odgovorio je pult. "Otvorite i namestite jedinicu tri sedam devet sedam pet." "Kakav dekor elite?" "Onakav kakav je bio u vreme kada je u njoj prebivala porodica Olmi-Sekor-Lir-Trijada." "Vi ste od te porodice." "Da." "Pretraga u toku. Dekorisanje zavreno. Moete se popeti." Olmi poe liftom. U ovakvom hodniku boje sivog oblaka, hodajui nekoliko centimetara iznad poda, osetio je krajnje tu i neprijatan emocionalni poriv - davno minulu patnju zaboravljenih ili izgubljenih snova, mladenakih nadanja koje su politike nunosti razorile. iveo je toliko dugo da mu se inilo kako njegova seanja sadre misli i oseanja mnogih razliitih ljudi. Ali jedan sklop oseanja i dalje je prevazilazio ostale, a jedna tenja ostala je najistaknutija. Vekovima 46

je radio u korist vladajuih Geela i Naderita - nikada se ne opredeljujui - ne bi li mu se jednog dana ukazala ova prilika. Broj njegovog stana sijao je crvenom svetlou pri dnu okruglih vrata - jedini svetlei broj u hodniku. Uao je i za trenutak zastao u okviru svog detinjstva, preputajui se kratkom trenu nostalgije. Sav nametaj i dekor bili su ovde, odraavajui prirodno nastojanje njegovog oca da vaspostavi izgled stana u Aleksandriji, iz koga su bili prognani. Ovde su proveli dve godine, ekajui odluku o svom sluaju, pre no to je njihova trijadska porodica mogla da bude preseljena u novoizgraen Osni grad. Bili su poslednja porodica koja je ostala da ivi u ovim zgradama i Olmi je tada imao jedinstvenu priliku da istrauje kolektivnu memoriju i eksperimentie sa programiranjem. Jo u detinjstvu ispoljavao je sklonost ka tehnikim stvarima to je sablanjavalo njegove ortodoksne naderitske roditelje. A ono to je pre pet vekova sasvim sluajno otkrio u memoriji ove zgrade izmenilo je pravac njegovog ivota... Seo je u oevu stolicu boje neba, ispred kunog stuba podataka. Ovakvi stubovi u gradu Osi sada su predstavljali starinu i bili uvani jedino kao antikviteti, no on je kao dete proveo na stotine sati pred ovim istim aparatom, tako da mu je i sada bilo blisko i ugodno da radi s njim. Ucrtavi vlastite kodirane ikonike znake, aktivirao je stub i otvorio jedan od uobiajenih kanala do memorije zgrade. Nekada je ta memorija sluila potrebama hiljada stanara, uvajui njihove zabeleke i dejstvujui kao spremite za milione moguih varijacija ukraavanja stambenog prostora. Sada je bila praktino prazna; Olmi je imao utisak da pliva u neizmernoj mranoj upljini. Ucrtao je stek i broj registra, a zatim je saekao da se ocrtaju kodirana pitanja. Kako se koje pojavljivalo ispred njega tako je on odgovarao precizno i ispravno. U toj praznini, pomolilo se jedno prisustvo, koje je bilo iskomadano, alosno nepotpuno ali ak i takvo ipak mono i prepoznatljivo. "Gospodine inenjeru", ree glasno Olmi. Moj prijatelju. Bezglasna komunikacija bila je, iako liena ikakvog tona, jaka i ravnomerna. ak i ovako nepotpuni, linost i prisustvo Konrada Korzenovskog delovali su zapovedniki. "Doli smo kui." Da? Koliko je prolo od kako smo poslednji put razgovarali? "Pet stotina godina." Jo sam mrtav... "Da", ree Olmi u pola glasa. "A sada me sasluajte. Ima puno toga to morate saznati. Doli smo kui ali nismo sami. iak je zaposednut. Dolo je vreme da poete sa mnom..." 10. Patricija i Lenijer proli su kroz ogradu i rutinsku kontrolu slube bezbednosti, stupili u biblioteku druge komore i stali da slede trake svetlosti koje su ile preko praznog poda i uz stepenice. Na etvrtom spratu uli su u itaonicu s njenim zamraenim boksovima. Lenijer ju je smestio u jedan osvetljen boks i otiao do polica sa knjigama, ostavivi je samu, da jo jednom oseti studen i avetinjski ambijent koji je, kako se inilo - ak i usred svekolike udnovatosti - bio svojstven upravo ovoj biblioteci. Kada se vratio, u rukama je drao etiri debele knjige. "Ovo su neke od poslednjih knjiga tampanih za masovnu upotrebu, pre no to je uspostavljen sveobuhvatni informacijski sistem. Ne na Kamenu, ve na Zemlji. Njihovoj Zemlji. Pretpostavljam da ste ve shvatili o kakvoj biblioteci je re." "Starinskoj. Muzeju", ree ona. "Tako je. Antika biblioteka koja vie odgovara onima sa drevnim navikama, zar ne? Kada doete u biblioteku tree komore upoznaete se sa sloenijim sistemima Kamenjara." Dodao joj je prvi tom. Bio je tampan u slogu slinom onom u knjigama Marka Tvena, ali s jaim koricama i na debljem, jo vrem plastinom papiru. Proitala je na koricama Kratka istorija Smrti Abrahama Damon Farmera. Otvorila je korice traei datum tampanja i proitala: "2135. Po naem kalendaru?" "Da." "Da li je ovde re o Maloj smrti?" upitala je glasom punim nade. "Ne." 47

"O neem drugom", promrmljala je. Proitala je hronoloki pregled prvog poglavlja. "Od decembra 1993. do maja 2005." Sklopila je knjigu prethodno umetnuvi palac meu stranice. "Pre no to ponem sa itanjem elim da mi odgovorite na jedno pitanje." "Samo napred." ekao je, ali je njoj bilo potrebno izvesno vreme da uoblii pitanje u svesti. "Ovo su istorijske knjige o jednoj budunosti, koja ne mora nuno biti naa budunost, je li tako?" "Da." "Ali ako je ova hronologija... tana, odgovarajua... ako bi to mogla biti naa budunost... onda bi se moglo dogoditi da doe, do katastrofe za manje od mesec dana." Polako je klimnuo glavom. "A od mene se oekuje da to spreim? Kako? ta ja do avola mogu da uinim?" "Ne znam ta bilo ko od nas moe da uradi. Mi ve radimo na tom pitanju. Ako... jedno veliko ako... se to uopte sprema. U svakom sluaju kada proitate ove knjige postae vam jasno da Kamenov univerzum nije istovetan sa naim barem u jednom vanom pogledu." "A to je...?" "U prolosti Kamena nije se dogodilo da se jedan dinovski asteroid-zvezdani brod vrati u blizinu Zemlje i Meseca." "To bi moglo, po vaem miljenju, da predstavlja znaajnu razliku?" "Sklon sam da poverujem u to. Niste li i vi?" Okrenula je stranicu. "Koliko vremena imam na raspolaganju?" "Sutra odlazim na Zemlju. Prekosutra ete otii do prvog kola." "Dva dana, dakle." Ponovo je klimnuo glavom. "Da li u sve vreme ostati ovde?" "Ukoliko to smatrate prihvatljivim. Iza onih polica sa knjigama nalazi se jedan odeljak preudeen u prostoriju za spavanje, sa hranom i reoom. Moe da poslui. uvari e vas nadzirati svakih nekoliko sati. Nijednom od njih ne smete priati o onome ta itate. Ali ukoliko osetite bilo kakvu vrstu nervne krize, smesta im to stavite do znanja. Bilo kakvu vrstu krize. ak i ako je to samo munina u elucu. Razumete li?" "Da." "S obzirom na to da vam je ovo prvi put ostau uz vas." Neno joj je stisnuo rame. "Predahnuemo zajedno kroz par sati. Slaete li se?" "Svakako", ree ona. Posmatrala ga je dok je zauzimao mesto u jednom boksu. Izvadio je plou iz depa i stao smireno da tipka po njoj. Okrenula je stranicu prvog poglavlja i poela da ita. Nije itala sledei uobiajen redosled stranica ve je skakala od sredine knjige na poetak, a zatim na kraj, traei stranice gde su glavni dogaaji bili saeto prikazani ili zakljuci izvedeni. Strana 15. Tokom poslednjih godina osme decenije dvadesetog veka Sovjetskom Savezu i njemu potinjenim zemljama postalo je jasno da zapadni svet dobija bitku - ili da e je ubrzo dobiti tehnoloki rat a time i ideoloki, kako na Zemlji tako i u svemiru, sa nesagledivim posledicama po budunost njihovih naroda i sistema. Poeli su da razmiljaju o vie naina za prevazilaenje ove tehnoloke superiornosti; nijedan, meutim, nije izgledao dovoljno praktian. Krajem devedesetih sa instaliranjem prvog svemirskog odbrambenog sistema Sjedinjenih Amerikih Drava, Sovjeti su umnogostruili svoje napore da uhvate tehnoloke 'prikljuke' koristei se pijunaom i uvozom zabranjene robe - kompjutera i druge opreme visoke tehnologije - ali se i ovo ubrzo pokazalo nedovoljno. Ispostavilo se da je svemirski odbrambeni sistem koji su i sami instalirali 1991. godine inferioran i po sklopu i po mogunostima tako da je sovjetskom rukovodstvu postalo jasno da se ono to je godinama predskazivano u stvari ve dogaa; Sovjetski Savez nije mogao da se nadmee sa slobodnim svetom na tehnolokom planu. Veina sovjetskih kompjuterskih sistema bila je centralizovana; necentralizovani i sistemi u privatnom vlasnitvu bili su zabranjeni (uz nekoliko izuzetaka - poimenice, Agatini eksperimenti), a zakon je rigorozno sprovoden. Mladi sovjetski graani nisu mogli da se ravnaju u tehnolokom pogledu sa svojim vrnjacima u zemljama Zapadnog bloka. Sovjetskom Savezu je pretilo da se surva pod teinom vlastite tiranije, ostajui dvadesetovekovno (ili devetnaestovekovno) drutvo u dvadeset prvom veku. Nisu imali izbora do da pokuaju ono to se fudbalskom terminologijom tog doba nazivalo 'mrtvom trkom'. Bili su 48

prinueni da iskuaju hrabrost i odlunost zemalja Zapadnog bloka. Postalo im je jasno da e, ukoliko u svom naumu ne uspeju na prelazu u sledei vek ostati daleko slabiji od suprotne strane. Mala smrt je bila neizbena. Patricija duboko uzdahnu. Nikada nije imala priliku da vidi izvetaje o Maloj smrti koji su pisani iz ovakve, oito daleke - toliko istorijske - perspektive. Seala se nonih mora koje je imala kao devojica, a koje su bile posledica ivljenja u neverovatnoj napetosti i strahu, da bi ih kasnije gledala i na televiziji. Od tada je znala kako s tim da izlazi na kraj, ali ova hladna kritika vrednovanja - predstavljena u ovako autoritativnoj sredini - ponovo su jo vie nego uspeno oivela marce i drhtavice onog vremena. Strana 20. Poreenja radi, Mala smrt iz 1993. godine bila je gungula na niskom tehnolokom nivou. Sitna arkanja koja su izazivala koliko uznemirenost toliko i strah iznedrila su jedan neiskren meunarodni sporazum koji je podseao na posprdna obeanja male dece. U strahu od vlastitih oruja Zapadni blok i sovjetske snage su, za vreme tog prvog sukoba, neprestano 'izmenjivali male udarce' oslanjajui se na tehnologiju i taktike proteklih decenija. Kada je sukob poprimio nuklearne razmere - to su sve glaveine u dubini due i oekivale - sistemi svemirske odbrane, premda mladi i neoprobanih vrednosti, pokazali su se izuzetno efikasnim. Oni nisu, meutim, mogli da spree lansiranje tri rakete sa priobalnih podmornica koje su unitile Atlantu, Brajton i deo britanske obale. Rusi nisu mogli da zatite svoj grad Kijev. Nuklearna bitka nije uzela maha, jer su Sovjeti i zemlje Zapadnog bloka gotovo istovremeno kapitulirali. Ali generalna proba bila je izvedena, a Sovjeti su izali iz boja sa manje primljenih pogodaka nego njihovi protivnici. Nisu nita izvukli iz tog traginog ishoda osim kobnog saznanja: da ne mogu biti poraeni ni pod kakvim okolnostima, te da istorija ne moe prevazii njihov anahronini sistem. Kada je dolo do Smrti, ona je bila potpuno ozbiljna i otvorena. Svako oruje bilo je upotrebljeno na nain na koji je bilo konstruisano za upotrebu. inilo se da nije bilo ni najmanjeg razmiljanja o posledicama. Strana 35. Istorijski posmatrano, izgleda posve logino da e oruje koje je jednom izmiljeno biti i upotrebljeno. Ali mi zaboravljamo slepilo i pomraenost svesti karakteristine za poslednje godine dvadesetog i prve godine dvadeset prvog veka, kada se na najrazornija oruja gledalo kao na zatitne zidove i kada je uas Armagedona doivljavan kao sudbina koju nijedno normalno drutvo ne bi smelo da izazove. Ali drutva nisu bila normalna. Bila su racionalna, organizovana, svesna, to da - ali ne i normalna u psihikom smislu. U svakom drutvu, taj arsenal ukljuivao je mogue nepoverenje pa ak i mrnju... Strana 3. Mala smrt imala je za posledicu 4 miliona smrtnih sluajeva, uglavnom u zapadnoj Evropi i Engleskoj. Smrt je odnela priblino dve i po milijarde ljudi, ali ova brojka e zauvek ostati neutvrena jer je sasvim mogue da je, dok je brojanje leeva zavreno, isto toliko tela istrunulo. A, dakako, jo toliko je, izvesno, potpuno isparilo. Patricija obrisa oi. "Ovo je stravino", promrmljala je. "Predahnite malo ako elite", predloi joj Lenijer brino. "Ne... jo ne." Nastavila je da skae s jednog dela knjige na drugi. Strana 345. Sve u svemu, pomorske bitke bile su stravine tehnoloke ale. Za vreme Male smrti podmornice su zarobljavane (a u nekim sluajevima potapane) sve do same kapitulacije, pa ak i posle nje, dok su se veliki ratni brodovi tek pomalo pokali. U velikom sukobu, kada je rat ozbiljno poeo, mornarice Istoka i Zapada uhvatile su se ukotac. U Persijskom zalivu, Severozapadnom Pacifiku, Severnom Atlantiku i Mediteranu (Libija je 1997. godine obezbedila Sovjetima mediteranske baze) bitke su bile estoke i munjevite. Nije bilo mnogo pobednika. Pomorske bitke za vreme Smrti trajale su proseno pola sata, a mnoge su se okonale za manje od pet minuta. Ve prvog dana, jo dok su proveravane strateke namere, a pre eskalacije velikih razmera, flote Istonog i Zapadnog bloka meusobno su se unitile. Bile su to poslednje pomorske snage ije je prisustvo bilo dozvoljeno na okeanima Zemlje, a njihovi radioaktivni ostaci i dalje zagauju vode, dakle, 130 godina kasnije.

49

Strana 400. Jedan neobian fenomen druge polovine dvadesetog veka ispoljio se u uveanju populacije 'povratnika'. Ovi ljudi - obino u grupama od po pedeset ili manje - odlazili su u izolovane prirodne zabiti, proglaavajui ih svojim teritorijama, oekujui da neka poast ogromnih razmera uniti civilizaciju, koja se, po njihovom miljenju, pretvorila u anarhiju. Sa svojim zalihama hrane i oruja i svojim stavom 'istog opstanka' - potrebom da se izoluju i moralno i fiziki - predstavljali su najgore vidove onoga to je Orson Hamil nazvao 'konzervativnom boleu dvadesetog veka'. Ovde nema prostora da se analiziraju uzroci te bolesti gde su se individualna mo i opstanak cenili vie od svih ostalih moralnih obzira i gde je sposobnost razaranja bila uzdignuta iznad svake plemenitosti duha ali valja naznaiti da je konani ishod bio prebogat ironinim znaenjima. 'Povratnici' su bili u pravu - ali i nisu. Do katastrofe je dolo i najvei deo sveta bio je uniten. Ali ak i u Velikoj zimi koja je usledila, civilizacija se nije pretvorila u potpunu anarhiju. Vaistinu - u roku od godinu dana - pojavila su se drutva visokog stepena organizovanosti. ivot blinjih postao je beskrajno dragocen - i svi koji su preiveli Smrt postali su sabraa. Ljubav i uzajamna potpora susednih grupa bile su od sutinskog znaaja, jer nijedna zasebna grupa nije imala sredstava - ili vrstine - da due opstane bez pomoi. Zajednice povratnika - teko naoruane i sa pristrasnim izvitoperenim stavovima o tome kako treba da se brane i koga da ubijaju - ubrzo su postale mete mrnje i straha, kao upadljiv izuzetak u novom shvatanju bratstva. U roku od pet godina po zavretku Smrti, otkrivena je veina zajednica povratnika, a njihovi poluludi lanovi poubijani su ili pohvatani. (Na alost, i mnoge druge izolovane zajednice 'opstanka' stradale su u tim istkama. Razlika izmeu tih grana sa slinim sklonostima ima istorijski znaaj ali su je autoriteti tog vremena prevideli.) Mnogi povratnici izvedeni su na sud zbog zloina prema oveanstvu - odreenije, zbog odbijanja da uestvuju u obnovi civilizacije. Vremenom, ove istke proirile su se na sve one koji su zagovarali pravo o noenju oruja, pa ak u nekim zajednicama i na sve one koji su se zalagali za visoku tehnologiju. Vojno osoblje koje je preivelo bilo je primorano da se podvrgne drutvenom preuslovljavanju. Kljuan sudski proces, koji se odvijao 2015. godine - kada su najvii politiari i vojni oficiri oba bloka optueni za zloin protiv oveanstva - bio je kruna tog sumornog ali neoekivanog reagovanja na uase Smrti. Ovo nije delovalo stvarno. Sklopila je knjigu i zatvorila oi. Nalazila se tu gde se nalazila, itajui knjigu o dogaajima koji se nisu zbili - a ipak su se dogodili u nekom drugom univerzumu. Progutala je knedlu koja joj je zastala u grlu. Ako je ovo bilo stvarno i ako e se to dogoditi, onda je valjalo neto uiniti. Poela je da prelistava sadraj. Na strani 567. pronala je ono to je traila. Na sledeih dve stotine strana nalazio se spisak svih gradova koji su bili bombardovani, sa podacima o priblinom broju ranjenih i mrtvih. Potraila je Kaliforniju i pronala je: uniteno dvadeset pet gradova, s tim to je svaki bio pogoen sa dve do dvadeset pet bojevih glava; Los Andeles, dvadeset tri, tokom dvonedeljnog razdoblja ('Gr' kao komentar u fusnoti); Santa Barbara, dve; San Francisko ukljuujui Oukland, San Hoze i Sanivejl - dvadeset u razdoblju od tri dana; San Dijego, petnaest; Long Bi, deset. Sakramento, jedna; Fresno, jedna; Svemirski operacioni centar u Vandenbergu sa dvadeset ravnomerno rasporeenih na priobalnom pojasu. Vazduhoplovne baze u gradovima ili blizu njih, ukljuujui civilne aerodrome koji su se mogli koristiti u vojne svrhe: pedeset tri bojeve glave. Svi svemirski centri irom sveta bili su uniteni, ak i u nezaraenim, zemljama (ponovo fusnota: 'Gr'). Patricija je osetila vrtoglavicu. inilo joj se da se knjiga udaljava od nje. Nije bilo nikakve vizije tunela, gubitka ulnog oseaja, ve samo neka vrsta izolovanosti. Ona je bila Patricija Luiza Vaskez, stara dvadeset etiri godine i zbog toga to je bila mlada predstojao joj je, po svoj prilici, dug ivot. Njeni roditelji, budui da ih je poznavala itav svoj vek, nee jo dugo umreti - nepojmljivo dugo. A Pol s obzirom na to da su tek poeli da se upoznaju i zato to je on bio jedini ovek koji je pokuao da shvati njenu pravu prirodu - Pol e biti, takoe, bezbedan. A svi oni su iveli u zonama koje e biti (mogle bi biti) izbrisane sa lica Zemlje. Stvar je doista bila prosta. Ponee ovu knjigu sa sobom kada poe odavde, to e se zbiti uskoro, moda za nekoliko dana. Odnee je na Zemlju i pokazati je ljudima. (Moda je neto slino ve uinjeno.) I ukoliko su univerzumi dovoljno blizu, tako da je slinost neposrednih budunosti mogua, tada e ljudi biti primorani da stupe u dejstvo. Suoeni sa izgledima nuklearnog rata, ljudi e poeti da se 50

razoruavaju, da se izvinjavaju. Isuse, oprosti nam to smo doli na rub propasti; shvatimo ovo kao blagoslov i... "Oh, HRISTE!" Sklopila je knjigu i ustala. Lenijer je proetao s njom po zaputenom parku u blizini biblioteke. Piakala je jedno pet minuta, a zatim se pribrala. Pitanja koja je elela da postavi teko je bilo izraziti reima. A kada bi znala odgovore moda bi poludela... "Da li je iko napravio poreenja? Izmeu njihove istorije i nae, hou da kaem?" upitala je. "Da", ree Lenijer. "Ja. Takahai takoe." "On, dakle, zna koliko i mi?" Lenijer potvrdno klimnu glavom. "ta ste otkrili? Da li su univerzumi slini?" "Razlike u istorijskim zapisima dovoljno su male da se mogu protumaiti kao razlike u injenicama kojima su raspolagala dva izvora. Nema bitnih razlika. Sve do pojave Kamena." "A stanje koje ove knjige opisuju - lii na ono to se u ovom asu dogaa na Zemlji. Nije li tako?" "Da." "Mala smrt nije nikog opametila?" "Moda i nije." Sela je pod jedno mrtvo drvo na betonski zid. "Da li dole na Zemlji znaju za ovo?" "Za ovo zna ukupno jedanaest ljudi, ovde i tamo dole." "I ta ine tim povodom?" "Sve to mogu", ree Lenijer. "Ali Kamen moe da promeni stvari. U tome je kljuna razlika. Zar ne?" "Nadamo se da je tako. U narednih nekoliko nedelja bie nam potrebni svi odgovori koje moemo da dobijemo - na pitanja o alternativnim vremenskim linijama, univerzumima, odakle je Kamen doao. Moete li pomoi?" "Potrebno vam je da saznate zbog ega je Kamen ovde i u kojoj meri univerzumi mogu biti slini da biste mogli zakljuiti da li emo imati rat na Zemlji ili ne?" Lenijer klimnu glavom. "To je veoma vano." "Ne shvatam kako bi bilo koji rezultat do koga eventualno mogu da doem bio dovoljno podroban i primenjiv." "Hofmanova veruje, ako neko moe da nam kae, to ste upravo vi." Patricija klimnu glavom i skrenu pogled u stranu. "U redu. Mogu li da postavim uslove?" "Kakvu vrstu uslova?" "Hou da moja porodica bude evakuisana. Traim da neke moje prijatelje prebacite u unutranjost zemlje i stavite pod zatitu. Da ih smestite tamo gde e se nalaziti generali i politiari." "Ne." Polako je obiao oko drveta. "Ne ljutim se na vas zbog ovoga to ste traili, ali to ne dolazi u obzir. Niko od nas nije traio neto slino. A izvesno je da su svi razmiljali o tome." "Imate li porodicu?" "Brata i sestru. Roditelji su mi umrli." "enu? Ne. Vi ste momak. Devojku, verenicu?" "Nikakvih znaajnijih veza." "To vam omoguava da budete objektivniji od mene", ree Patricija ljutito. "Znate dobro da to nema veze s tim." "Ja treba da radim ovde gore za vas, narode, i da ekam da moji roditelji, moj momak, moja sestra, svi ljudi koje volim izginu u katastrofi za koju ve znam da e se dogoditi?" Lenijer stade ispred nje. "Razmislite trezveno, Patricija." "Znam, znam. Ovde na Kamenu ima na stotine ljudi. Kada bismo svi znali i postavljali uslove stvari bi otile do vraga. Zbog toga je ogranien pristup u biblioteke." "To je jedan razlog", ree Lenijer. "Da se ne dozvoli Rusima da saznaju?" "I to."

51

"Kako je to samo pametno." Glas joj je ispao blag, upravo suprotan od onoga to je oekivala. Zvuala je racionalno iako ne smireno, onda ni strano uznemireno. "ta e se dogoditi kad dobijem potu od kue?" upita ona. "ta ako ne odgovorim?" "To i nee biti preterano znaajno nije li tako? Kritian rok ionako istie kroz par nedelja." "Kako u se ja oseati kada budem primala pisma? Da li u biti u stanju da radim?" "Radiete", ree Lenijer, "znajui da emo, ako dovoljno brzo dobijemo odgovore, moda moi da uradimo neto." Prikovala je pogled za tlo proarano suvom ukastom travom. "U onoj knjizi pie da e i piste za lansiranje atla biti bombardovane." "Da." "Ako se to dogodi biemo osueni da ostanemo ovde, zar ne?" "Da. Veina meu nama. U svakom sluaju neemo poeleti da se brzo vratimo dole." "Zbog toga ste poeli da se bavite poljoprivredom. Neemo dobiti nita sa Zemlje... koliko dugo?" "Ako bude rata i to onakvog kakav je opisan, moda i trideset godina." "Ja... sada ne bih da idem u biblioteku. Da li e biti u redu ako nakratko ostanem ovde?" "Svakako. Vratimo se u prvu komoru da ruamo. I zapamtite, ve neko vreme prinuen sam da ivim sa ovim saznanjem. Nema nikakvog razloga da i vi u tome ne uspete." Ustala je bez odgovora. Noge i ruke nisu odavale nikakvu slabost. Uzimajui sve u obzir izvrsno se drala. "Poimo", ree ona. 11. Putnici su se okupili pored kamiona dva sata posle poetka none smene. Ni po emu osobitom nisu se razlikovali od grupe izletnika sa rancima koji se spremaju da krenu na izlet. Kada je ubaena sva oprema, kamion je bio krcat. Patricija je sedela izmeu Takahaija i jednog miiavog indijanolikog marinca po imenu Rejnolds. Rejnolds je bio naoruan jabukom i kompaktnim mainskim pitoljem. Karolsonova je sedela pored vozaa. On se zvao Deri Lejk i imao je in porunika amerike mornarice. Bio je to visok preplanuo tip sa kosom pepeljaste boje. Lejk je bacio pogled preko ramena da proveri da li je sve u redu, klimnuo Takahaiju i nasmeio se Patriciji. "Moji ljudi imaju nareenje da tite gospoicu Vaskez po svaku cenu. Stoga nemojte nikuda da se gubite bez dozvole." "Razumem, gospodine", ree Patricija mirno. Takahai - onizak, napola Japanac, takoe miiav, s kratko podianom crnom kosom i krupnim samouverenim zelenim oima uzvratio je Lejku naklon. Takahai je bio jedini koji je nosio zemaljsku odeu - pamunu koulju, vetrovku i pamune pantalone. "Popust", objasnio je jo dok su stajali pored atora, "alergian sam na boju kombinezona." Lejk je pokrenuo kamion. Karolsonova je proveravala opremu dok je Ferlijeva itala spisak sa ploe. U kamionu je bilo ukupno osam putnika, etiri vojna lica i etvoro 'glavnih' kako je Karolsonova volela da zove naunike i Patriciju. Patricija je netremino gledala u sedite ispred sebe. U njenom depu poivalo je pismo od Pola koje su joj uruili u prvoj komori tokom prethodne smene. Draga Patricija, Gde god da se nalazi, moja tajanstvena eno, nadam se da si dobro. Ovde je ivot svakodnevan i svetovan - posebno kada razmiIjam o tome gde bi ti mogla biti - ali ide nekako. Odravam vezu sa tvojima - Rita je pravo srce, a Ramon i ja smo par puta razgovarali kao ljudi. Saznao sam dosta o tebi iza tvojih lea. Nadam se da mi to ne zamera. Moje molbe za Prester i Minton (dva proizvoaa softvera) su, kako ujem, u fazi razmatranja, ali sve stvari su zaustavljene dok se ne okona rasprava o budetu za Odbrambenu platformu. Krue glasine o nekakvom sporu koji bi mogao da odloi sve za nekoliko meseci. Ali dosta je prie o tome. Stravino mi nedostaje. Rita me je pitala da li nameravam da se uzmemo i ja sam se pravio nevet ba kao to si traila. elim to; zna i sama. Briga me za to koliko si udljiva ili gde se sada nalazi; samo se vrati i klimni mi glavom. Sviemo vlastiti dom. Nemoj da bude i ovaj put tvrdoglava. No dosta i o tome; verovatno ima drugu ribu na najlonu, i moje praakanje na obali - gde si me 52

izbacila skinuvi me sa udice samo je skretanje panje. A sada, zna da ne mogu da zavrim pismo bez neeg nespretnog i zbunjujueg. Volim te. Sunce. Poljupci. Pol Napisala je dug odgovor koji je sama cenzurisala, a potom ga pokazala Karolsonovoj radi dobijanja odobrenja. Trebalo je da ode sledeim LOT-om. I sama je bila iznenaena lakoom sa kojom je napisala pismo. U njemu je izrekla sve one stvari za koje je znala da Pol eli da ih uje, sve stvari koje je, po njenom miljenju, trebalo rei ukoliko je Pola odista iekivala smrt kroz nekoliko nedelja. To ne znai da je stvarno prihvatila takvu mogunost. Da je to bila istina, ne bi mogla da bude ovako spokojna. Lenijer je do sada ve bio na putu za Zemlju. Patricija mu je zavidela. Radije bi bila na Zemlji ekajui da umre, nego ovde gore suoena s onim to je znala. Ne, ruku na srce, to nije bila istina. Zaklopila je oi i proklela sebe. Ovo je bio daleko najodgovorniji posao koji je ikada dobila. Morala je da prevazie svoj ludaki gnev i strah i da radi to bolje ume da bi spreila. I - gotovo je mrzela sebe zbog toga - radila je. Um joj je konano dospeo u pravo stanje. Reenja su poela da joj iskrsavaju u svesti, predstavljajui se kao kakvi podnosioci molbi, svi zvanino odeveni u jednaine s tim to je svaki bivao odbijen im bi njegova neadekvatnost postala oita. Takahai je izgledao pametno i razborito, ali Patricija nije bila raspoloena za razgovor za vreme okupljanja lanova ekspedicije, a i nije znala dovoljno o njemu. Lenijer je rekao da e od sada pa nadalje Takahai i Karolsonova biti njeni najbliii saradnici i pomagai. Drum je prestajao na pedesetom kilometru od logora. Kamion je uao u plitak kanal; gumeni tokovi s metalnim paocima proizvodili su udesnu pesmu po tlu. Izgled hodnika nije se menjao s njihovim napredovanjem. Juni poklopac lagano i postojano se smanjivao, postajui sve neupadljiviji. Patriciji se, meutim, nije dalo da se premeta da bi imala bolji pregled, tako da je za vreme putovanja uhvatila tek pokoji prizor. Karolsonova, Ferlijeva i Takahai igrali su ah na ploi, a Patricija ih je nezainteresovano posmatrala. "Pola puta", oglasi se Lejk dva sata kasnije. ahisti zabeleie svoje poteze i obrisae plou ba kada je kamion usporio i blago se zaustavio. Vrata skliznue u stranu i marinci izaoe s uzdasima olakanja. Patricija izae za njima i stade na suvo tlo proteui se i zevajui. Karolsonova doe od suprotne strane kamiona, s termosom u rukama, i stade da sipa pie u oljice. "Sav luksuz", ree ona. "Pivo?" upita Rejnolds. "rtvovano za nauku" ree Karolsonova. "Da li je neko gladan?" Patricija izvadi sendvi iz torbice i udalji se s Takahaijem pedesetak metara od kamiona. U jednom trenu osetila je udnu meavinu zabrinutosti i munine u elucu ali nje brzo nestade. Od ega bi se ovek mogao uopte bojati ovde u beskrajnom protezanju pustinje, liene ak i insekata? Ve i sama ova pusto bee jedna umirujua prazna ploa. "More je bilo vlano kakvo samo moe biti, pesak bee suv da suvlji ne moe biti", ree ona. "Doista", sloi se Takahai. unula je na zemlju, a on sede pored nje savivi noge u jedan umeren lotos poloaj. "Da li znate zbog ega sam i ja krenuo na ovo putovanje?" Pristup mu je bio nezgrapno neposredan. Odvratila je pogled na stranu. "Bez sumnje da me drite na oku." "Da. Lenijer je rekao da valja briljivo motriti na vas. Kako se drite?" "Sasvim dobro." "Ona biblioteka..." Stiao je glas i uputio pogled prema poklopcu. "Nije to lako." "Uskoro u poeti da se oseam kao princeza okruena pratiljama." Takahai se nasmeja. "Nee biti tako strano. Prenebregnuu Lenijerove brinosti. Ali moram da vam postavim jedno vano pitanje. Moete li da radite?" Patricija je tano znala ta je hteo da kae. "Radim. I to upravo sada." "Dobro." Nije imalo vie ta da se doda na ovu temu. Otkinula je granicu sa buna kako bi videla da li se ovdanje rastinje razlikuje od flore u blizini logora. Nije se razlikovalo - mali listovi, votana pokoica. ak je i suva trava bila istovetna. "I nije ba neki vrt", ree ona. "Oekivala sam bar malo vie patuljastih uma." 53

"Postaje sve pustonije", dodade Takahai. "Jeste li ikada pomislili koliko su zemlje morali da dopreme u ovaj hodnik?" upitala je ustajui. Uzela je tek par zalogaja od sendvia. Ve dva dana nije oseala glad. "Ako je tlo duboko oko etvrt kilometra..." "Izraunali smo pomou zvunog sondiranja da iznosi toliko", ree Takahai. "A recimo da je hodnik dugaak milijardu kilometara..." "Zato ba ta vrednost?" "Naprosto jedna pretpostavka", ree ona. "To bi znailo da ima oko etiri milijarde kilometara zemljita." "Kada bismo zdrobili Zemlju i njome posuli hodnik - napravivi koru, magmu i jezgro, pokrili bismo oko trideset milijardi kilometara." Takahai gurnu prst u jednu peanu ogolinu. "A ta ako su tamo dalje planine? To bi onda zahtevalo jo zemlje i kamenja." "Mogue je", ree Takahai. "Ali veliko pitanje je: gde su sve to nabavili? I ne zaboravite vazduh. Dubok je oko dvadeset kilometara, to bi iznelo... l,6 triliona kubnih metara vazduha na samo neto vie od grama na litar..." "Sve ovo ste ve ranije izraunali." "Naravno. Mnogo puta. Rimskaja je zapoeo, a strunjaci za statistike su nastavili. Ja sam posmatrao sa strane. Toliko pitanja o logistici i nacrtu. Na koji nain se vazduh obnavlja u hodniku? Kamenovi regeneracioni rezervoari teko da bi sa tim mogli da izau na kraj, pogotovu ukoliko dalje nema neke srazmerno znaajne populacije ivotinja. Stoga ovde moda ima dovoljno vazduha za jo nekoliko hiljada godina." "ini mi se da to ne stoji", ree Patricija. "Ko god da je - ili ta god da je - ovo nainio, pravio ga je za venost. Zar nemate to oseanje?" "Ponekad. Ne znai, meutim, da je to pravosnana pretpostavka." "Pa ipak, mora da postoji neki sistem odravanja uslova u tunelu." Takahau klimnu glavom. "Rimskaja je, jo pre no to smo otkrili izvore, teorijski pretpostavio da bi moglo biti otvora u hodniku." Karolsonova im se pridruila. "Jeste li ikada zapazili kakav je miris u hodniku?" upita ona. Patricija i Takahai zavrtee glavom. "Mirie kao pred oluju. Stalno. No nivo ozona nije naroito visok. Jo jedna tajna." Patricija omirisa vazduh. Mirisao je svee, ali ne kao da donosi oluju. "Rasla sam u vetrovitom kraju", ree Karolsonova kao da se brani. "To je taj miris, zaista." U nastavku putovanja Patricija je provela najvei deo vremena reavajui probleme na procesoru, izraunavajui koliine i mase i upisujui sve to u mali blok. Sat kasnije Takahai im je skrenuo panju na prvo kolo - etiri izvora na takama jednog kruga koje bi, povezane, inile kvadrat. Svaki izvor nalazio se u sreditu udubljenja prenika oko pola kilometra i dubine dvadeset metara. U centru svakog udubljenja bio je po jedan izvrnut tanjir, bronzane boje, irok petnaest metara, koji je lebdeo na visini od osam metara bez ikakve potpore. Kamion je usporio blizu ruba jame. Na Takahaijev zahtev Lejk ih je, pre no to se zaustavio, provezao jedan krug oko izvora. Sili su i pribliili se ivici. "Uinili smo oko dvadeset poseta ovom kolu", ree Takahai. "Gotovo da smo utabali stazu." Patricija je drala multimetar ispred sebe. Vrednost pi bila je postojana. Klekla je i gurnula instrument preko ivice. Rezultat je bio isti. "A sada stupite u udubljenje", predloi joj Takahai. Marinci, Ferlijeva, Karolsonova i Takahai stajali su iza ivice, u grupi. Namrtila se na njih. "Jo jedna inicijacija? Ako je tako, krenite vi prvi." "To bi upropastilo alu", ree Karolsonova. "Napred." Patricija gurnu jednu nogu napred, a zatim prenese teinu na strmo peskovito tle. "Do kraja", podstae je Lejk. Uzdahnula je i ula u udubljenje. Na deset metara od ivice javilo joj se neko udno oseanje te se okrenula. Telo joj nije bilo nagnuto pod istim uglom kao kod ostalih. U napadu vrtoglavice pokuala je da se ispravi i umalo nije pala. Prirodan stav prostirao se du prenika krivine kao da je sila tee hodnika sledila zakrivljenost udubljenja. Pa ipak multimetar nije beleio lokalnu iskrivljenost prostora. Ostatak grupe krenu za njom. 54

U senci lebdeeg tanjira nalazio se zapua bronzane boje, koji je sasvim malo trao iz poda. irina mu je iznosila pola irine tanjira. Takahai je proao ispod tog zapuaa da bi pokazao da je bezopasan. Patricija je krenula za njim drei ispred sebe multimetar. Nije bilo nikakve promene. "Imate li bilo kakvu ideju ta bi moglo da dri ovaj tanjir gore?" upita ona. Ferlijeva i Karolsonova slegnue ramenima. Marinci su sedeli u pesku oko izvora i izgledalo je kao da se dosauju. "Moda to i nije sasvim prikladno pitanje", ree Takahai. "Pogledajte materijal od koga su nainjeni tanjir i zapua - priite blie. Koliko mi to moemo da kaemo posredi je ista ona tvar od koje su i zidovi hodnika." Patricija kleknu i pree rukama preko povrine zapuaa. Nije svuda bila ravnomerna bronzana boja. inilo se da tu ima crvenih i zelenih pruga, pa ak i crnih taaka, s tim to se sve to mealo razdvajajui se i vijugajui po povrini, kao kakvi crvi. "Da li je onda i ova tvar geometrija?" upita Patricija. "To nije tvar", ree Karolsonova. "Otkrili smo to odmah poto su izvori pronaeni." "Bilo nam je potrebno izvesno vreme da se naviknemo na ideju o korienju prostora kao graevinskog materijala", ree Takahai. Ferlijeva je klimnula glavom. "Meni to nimalo nije udno", ree Patricija hladno. "Pisala sam o tome pre etiri godine. Ako su univerzumi na neki nain spreeni da preu u jedno konano stanje, formirae se prepreka protiv probijanja, zahvaljujui neprestano suprotstavljenim prostornim transformacijama." Takahai se nasmeio, ali su Karolsonova i Ferlijeva samo prazno zurile. "Te tako", ree Takahai, "nita ne podupire tanjir. On ne poseduje stvarnu egzistenciju. To je naprosto uobliena guva verovatnoa. Savreno razumijivo." "Oh", ree Ferlijeva. Lejk je seo posred zapuaa. Jabuka mu je leala preko kolena. "Ja sam samo mali gradski deak iz Miigena", ree on. "Ali nema sumnje da je ovo vrsto. ak nije ni klizavo." "Valjano zapaanje", ree Patricija. Posegla je rukom nanie da bi poloila dlanove na to. "Ovde oito nije posredi totalna razdvojenost stanja verovatnoe. Doputena su odreena uzajamna delovanja izmeu materije i povrine, pored otpornosti na probijanje." Postavila je svoj multimetar neposredno na povrinu. "Vrednost pi se najpre estoko kolebala, a onda umirila: 3,141487233 beskonano. Pi je smanjen", ree ona. Proverila je i ostale konstante. "Gravitaciona konstanta je nominalna, brzina elektromagnetskog zraenja takoe je nominalna i postojana." "Kvantni momenat?" upita Karolsonova. "Isti. Kakvoj svrsi slue ovi izvori?" "Kolo je pokriveno tako da nismo u stanju da utvrdimo kojoj svrsi slui." "Izvori su moda povezani s neim izvan hodnika", ree Takahai. "Odluili smo da se ne uputamo u potragu za tim putevima. Ali izvori nisu bili zaepljeni i nekakvo sunerasto polje sile, nepoznate prirode, spreavalo je da pesak dospe do sredinje rupe. Jedina stvar koju smo mogli da vidimo bila je crvena svetlost koja je dopirala iz svakog izvora. Poslali smo mali helikopter bez pilota u jedan izvor. Nije se vratio. Na ugao posmatranja bio je takav da ga nismo mogli videti poto je prevalio oko deset metara. Odluili smo da nikog ne aljemo za njim." "Mudro", ree Karolsonova. Lejk, koji je i dalje sedeo, ree lakonski: "Moji ljudi su spremni da odu onoliko daleko koliko vi to elite i to u svako doba." "Cenimo to, porunie", ree Karolsonova. "Ali imamo valjanih razloga zbog kojih ne urimo s tim." "Dajte mi jedno odelo univerzalne zatite i oruje, par pomonika..." Iscerio se. "Stvarno biste otili tamo?" upita Patricija okreui se prema oficiru sa izrazom neverice na licu. Lejk napravi grimasu. "Kada bismo bili srazmerno sigurni u pogledu opte kategorije pojave i ukoliko bi u pitanju bile stvari koje se mogu videti i doiveti, iao bih. Svi bismo poli." Marinci slono klimnue glavama. "Na posao ovde nije ba, preterano uzbudljiv. Znatno je ispod oitih vrednosti ovog miljea." "Skroz smo prekopali ovo udubljenje", ree Takahai, uspinjui se uz strminu rairenih ruku, kako bi oznaio mesta na kojima su rupe postavljene. Uzeo je aku zemlje i propustio je kroz prste. "Tlo je u svim izvorima suvo. Nema nikakvih mikroorganizama, nikakvih velikih ivotnih oblika, nikakvih biljaka." "Nema ivih bia... osim nas", ree Ferlijeva. 55

"I nema radijacije", nastavi Takahai. "Nema nikakvih tragova neobine hemije. Stoga su ovi zatvoreni izvori moda samo orijentiri za premeravanje." "Reperi za bogove", dobaci Karolsonova. "Jesu li svi izvori slini?" upita Patricija. "Koliko mi to znamo", odvrati Takahai. "Ispitali smo samo dva kola." Rejnolds ustade i oisti pesak sa svog kombinezona. "Hej, porunie. Moda odavde dolaze oni budumi." Lejk zakoluta oima. "Jeste li ikada videli nekog buduma?" upita Patricija gledajui napeto marinca. "Mislim da to nikom nije uspelo", ree Karolsonova. "Gospodine Rejnolds?" Rejnolds hitro pree pogledom izmeu Lejka i Patricije. "Da li me ozbiljno pitate?" "Da", ree Patricija. "Pitam vas." Potapala je svoju znaku ne znajui ima li ona nekog dejstva na marince. "Nikada nisam video nijednog", priznade Rejnolds. "Ali drugi jesu, neki drugi, kojima verujem." "Svi smo uli za njih", ree jedan drugi marinac, po imenu Hakl. "Neki momci su puni pria." "Pa ipak", ree Lejk, "ti ljudi nisu skloni da vide stvari kojih nema. Nema mnogo takvih izvetaja, ali su zanimljivi." Patricija klimnu glavom. "Je li uopte u planu da se sie u izvor?" "Za sada ne", ree Takahai. "Postoje drugi problemi sa kojima moramo da se suoimo." Spustila je pogled na zapua, trljajui izmom po povrini. "Kada se vratimo elim da vidim potpun izvetaj ekspedicije", ree ona. Po prvi put jedno reenje se samo ukazalo - jo u toku razgovora - izdravi prvu kritiku proveru. Podigla je pogled prema izvrnutom tanjiru i jedva primetnim bojama. "Hoemo li sada nazad?" upita Takahai. "Slaem se", ree Patricija. Frent je upotrebio jedan preudeen ucrtava kako bi projektovao predmete i pejza oko njih i kamuflirao aktivnost koju su obavljali u atoru i oko njega. Dva straara, odevena u crno, moda su mogla da uju Olmija ukoliko je bio naroito buan, ali nisu mogla da ga vide. Proao je na pedesetak metara od jednog straara na svom putu do kutije koja je Patriciji Luizi Vaskez sluila kao sto. Posebno ga je zanimala ta mlada ena. Iz onoga to je do sada uo, ona je postajala sredinja linost ove grupe pregalaca. I ako je posredi bila ista ena o kojoj je sluao iz usta inenjera... Na kutiji su se nalazile zabeleke koje su ispunjavale moda pedeset listova hartije, bile su grupisane bez vidljivog reda. Mnoge beleke behu precrtane ili zatamnjene; mestimino, itave stranice, sa izuzetkom nekoliko kvadratnih centimetara s jednainama ili dijagramima, bile su, oigledno, prekriene vrsto pritisnutim perom. Tiho je prelistavao ovaj materijal nastojei da odgonetne Patricijine privatne beleke. Jedna ploa leala je u uglu; njen srebrnastosivi ekran bee prazan. Memorijski blok bio je utaknut u aparat sa desne strane, odmah iznad male tastature. Olmi se obazreo unaokolo proveravajui poloaj straara, a zatim je kleknuo pored ploe i ukljuio je. Nije bilo teko odgonetnuti na koji nain se koristi ova antika; kroz nekoliko minuta sadraj memorijskog bloka brzo se odmotao pred njegovim oima. Zabeleio je nizove fajlova u svoj implant radi kasnije analize; sve ovo potrajalo je oko etiri minuta. Prema onome to je mogao da vidi i razume od njenog rada bila je dobrano ispred svog veka. Upravo je vraao papire u prvobitan red kada se jedan straar pojavio iza ugla atora i stao da pilji u njegovom pravcu. Olmi je polako ustao, uveren da je nacrtana kamuflaa i dalje efikasna. "Da li si uo neto, Normane?" upita narednik Dek Teg svog kolegu. "Ne." "Daak vetra ali neto slino tome? Zakleo bih se da sam uo kako se oni papiri pomiu." "Samo jo, jedan budum, Dek." Teg prie boksu i usmeri pogled prema papirima. "Isuse", promrmljao je. "Pitam se kakva je ovo rabota." Sagnuo se, preao prstima odmah iznad jednog reda znakova. Bila su to slova ispisana kurzivom, pomeana sa sitnim masnim tampanim slovima; 56

dvostruke uspravne zagrade nalik na matrine simbole koje je uio u letakoj koli, oznake integrala, simboli koji su sadravali gotika i grka slova, krabotine i trouglovi, iskoeni krugovi sa dvostrukim takama u sreditu, slova sa jednom ili dve take nalik na note iznad njih... "Kakva zbrka", procedi narednik Teg ispravljajui se. Kosa na vratu mu se nakostrei i on se iznenada okrenu njukajui vazduh. Tamo, dabome, nije bilo nikog. A ta je i oekivao? 12. Lenijer je prespavao najvei deo putovanja LOT-om. Glava mu je bila puna besteinskih snova u kojima su se zbrkano meali Kamen i Zemlja, prolost i budunost. Bacio je pogled na svoj asovnik a zatim spustio oi na lice agenta tajne slube, koji je sedeo pored njega u limuzini. Na raspolaganju mu je stajalo osamnaest sati slodbodnog vremema izmeu Prizemljenja u Vandenbergu i podnoenja izvetaja u uredu Dudit Hofman u laboratoriji za mlazni pogon. S druge strane automobilskih prozora boje dima promicao je pustinjski predeo. Vazduni pritisak bee visok, a gravitacija teko podnoljiva. ak i kroz zatamnjene prazore sunce je bilo vrelo i uto. Nedostajao mu je Kamen. "Ostalo mi je neto slobodnog vremena", ree on. "Da gospodine." Agent je gledao pravo napred; lice mu je bilo bezizraajno. "Vai drugovi su diskretni." "Oh, da gospodine. Takvi smo", ree voza. Agent koji je sedeo pored vozaa osvrnu se i pogleda Lenijera. "Gospoa Hofman nam je kazala da vam se stavimo na raspolaganje, ali smo duni da vas dovedemo u Pasadenu, ivog i zdravog do sutra ujutro u osam sati." Lenijer se pitao ta bi Hofmanova rekla kada bi ula da je nazivaju 'gospoom'. "Gospodo", ree on. "ivim u celibatu due no to se da izbrojati. in i ugled imaju svoje odgovornosti i ogranienja. Postoji li neko bezbedno mesto u Los Anelesu gde se moe nai..." Prevrtao je po glavi traei neki izraz jednako star kao i 'gospoa', "...klackalica za stare kosti? Diskretno, ljupko i isto." "Da, gospodine", ree voza. Bilo mu je doputeno da popije dva pia u jednom elegantnom ali drevnom svratitu zvanom Polo salon, okruenom patiniranim ostacima starih ravih vremena televizijskih mrea. Do tri sata po podne dva apartmana u hotelu Beverli Hils - jedan naspram drugog - bila su detaljno proverena. Agenti su veto i brzo ispitali apartman koji je bio njemu namenjen, i klimanjem glave se saglasili da su prostorije bezbedne. Konano je bio sam. Istuirao se i legao u krevet. Umalo da nije zaspao. Koliko e mu vremena biti potrebno da se navikne na dodatnu teinu? Kako e se to odraziti na njegov rad? ena koja se pojavila u pet sati bee opsenjujue lepa, veoma prijateljski raspoloena i krajnje - iako bez vlastite krivice - nezadovoljavajua. Ocenio je svoj uinak kao primeran, ali sam in mu je doneo malo uivanja. Otila je u deset. Lenijer nikada do tada nije koristio usluge prostitutki. Njegove telesne strasti, uz nekoliko asnih izuzetaka, nikada nisu bile onako istrajno podjarene kao kod veine drugih mukaraca. U deset i petnaest zaulo se lako kucanje na njegovim vratima. Otvori ih, i onaj agent, koji ga je dovezao limuzinom od pustinjskog sletilita, predade mu informaciju smetenu na dva memorijska bloka. "Ovo vam alje gospoa Hofman uz pozdrave", ree on. "Ako vam bilo ta zatreba, mi smo odmah tu, s druge strane hodnika." Memorijski blokovi koje je doneo sa Kamena dragoceniji i od samog Lenijera - bili su premeteni u zasebno, bezbednije vozilo i paljivo prebaeni u Pasadenu istog dana. Savetnica je bez sumnje i u ovo gluvo doba noi okapavala nad blokovima. Ugasio je sva svetla i legao na postelju. Zurei u tavanicu pitao se koliko je vremenih funkcionera u svom mlaanom ivotu ona 'devojka na poziv' opsluila u ovom hotelu. Putena elja uvek mu je pomalo bila strana. Ni sada nije oseao elju koliko obavezu prema svom telu. Posle toliko meseci liavanja - koji su zapravo izgledali kao godine - bilo je verovatno da telo ima odreene zahteve, kojih on vie nije bio svestan. 57

Ovo je barem predstavljalo nagovetaj normalnosti. Uvek se oseao na neki nain krivim zbog svoje umerene hladnoe - ukoliko je to bila prava re. Kriv i zahvalan. To mu je prualo vie vremena za razmiljanje bez stalnih skretanja panje ili zanemarivanja glavnih ciljeva. Ta hladnoa takoe je bila zasluna to je ostao neenja. Imao je on svojih ljubavnih veza, ali bi posao i obaveze uvek odneli prevagu. U najveem broju sluajeva ljubavnice su mu postajale prijateljice - i udavale se za druge prijatelje. Veoma civilizovano stanje. San. Tegobni snovi, teki i mrani. Bio je kapetan ogromnog luksuznog putnikog broda na crnom okeanu i svaki put kad bi pogledao preko ivice palube da proveri nivo vode, brod bi utonuo jo metar ili dva. Pri kraju sna obuzela ga je panika. Zemljina tea povlaila je brod u utrobu mora, on je bio kapetan, a brod je bio najlepe plovilo kojim je ikad zapovedao. Gubio ga je i naprosto nije mogao da ga napusti tako to bi se probudio. U osam sati narednog jutra, Lenijer je hodao preko betonskog kvadrangla Laboratorije za mlazni pogon, sa aktentanom u ruci i u pratnji dva nova agenta. Uivao je u arkom suncu. Uveana teina sada mu je ve manje smetala, tako da je gotovo sa aljenjem pomislio kako e ceo dan provesti u kancelarijama sa rashladnim ureajima. Prve dve, a moda i tri zakazane sednice trebalo je da se odre u sali za konferencije VIP-a. Progutao je jednu pilulu da bi otklonio kijavicu, utaio e na bronzanom vodoskoku u novozasaenom parku i usporio korak prolazei pored irokih ploa s crnom pozadinom, koje su prikazivale projekte LMP-a. Planovi razvoja aktivnosti na Marsu utrkivali su se sa izvetajima o plovidbi oko Sunca i hologramom planirane sonde Proxima Centauri. Nije bilo pomena o drugom ABE - istraivau pojasa asteroida - lansiranom pre dve godine. Lenijer i njegove dve senke odevene u sivo, lagano su se uspinjali stepenicama, zatim su proli kroz vrata od debelog stakla kraj kojih se nalazila kontrola bezbednosti. Okrenuo je svoju karticu prema monitoru i elina vrata se irom otvorie, uz prijatan um. Agenti nisu uli s njim. Iza vrata pruao se jedan hodnik u kome su bile poreane vitrine. Komplikovane umanjene replike ranijih uspeha Laboratorije za mlazni pogon blistale su u svojim plastinim kutijama: Voider, Galileo, Drejk i Plovidba oko Sunca. Bilo je tu takoe modela LOT-a i dijagrama koji su objanjavali projekat zvezdane sonde. Prebacio se jednim starim liftom do estog sprata posmatrajui svetlee plave brojeve. im su se vrata lifta otvorila jedan drugi agent tajne slube saekao ga je i zatraio da jo jednom pokae svoju ID. Lenijer je izvadio karticu iz depa i postavio je uz znaku. Agent mu je zahvalio uz osmeh, proputajui ga da bez pratnje ode u salu za konferencije. Hofmanova je sedela na kraju dugakog crnog stola. Hrpe papira, dve ploe i gomila memorijskih blokova leali su ispred nje. S njene desne strane sedeo je Piter Hag, predsednikov predstavnik u MKSS-u, a na drugoj strani Alis Kronberi, savetnica za vazduhoplovnu bezbednost i menader projekta za drugi ABE. Lenijer je obiao sto i rukovao se sa svima. Prvo sa Hofmanovom - koja je toplo poloila svoje ruke u njegove dlanove - a potom sa Kronberijevom i Hagom. "Vidim da ovde nema predstavnika Udruene svemirske komande i Udruenih efova", ree on sedajui za suprotan kraj stola. "Doi emo na to za koji as", ree Hofmanova. Ostarila je od kada ju je poslednji put video; kosa joj je bila seda, delovala je sumornije, a bore koje su ranije tvorile osmeh sada su gradile namrgoenost. "Izgleda svee, Geri." Bila je utiva. "Ne oseajui se naroito svee." "Kako gura Patricija Vaskez?" "Onako kako se moglo oekivati. Pozvan sam ovamo pre no to sam dobio pravu priliku da je vidim na delu ili pre no to je dolo do bilo kakvih rezultata." "Ako se ne varam", ree Hofmanova, "to bi trebalo da znai da nisi sasvim siguran u pogledu njenih vrednosti." "Tako je", ree Lenijer. "Ali ne zbog toga to mislim da je nesposobna ili da nije najbolja na svom polju - pa ma ta to bilo - ve zato to je mlada. Biblioteka ju je okirala." Kronberijeva poloi desni dlan na sto, odmaknuvi se malo od njega. "To je bio ok za sve nas", ree ona. Hofmanova mu doturi jedan list hartije. "Prouili smo materijal koji si nam doneo. Ve smo sainili konaan izvetaj za predsednika." 58

"Pre no to nam je Vaskezova bilo ta rekla?" "Sumnjam da e nam rei ono to bismo voleli da ujemo. Nazovi to instinktom, ali mislim da smo u debeloj nevolji." Oi Hofmanove usredsredie se na prazan prostor iznad Lenijerovog ramena. "Proverili smo neke informacije iz biblioteke." Lenijer je paljivo ispitivao njihova lica. Svi su delovali nesreno; uz sva nastojanja da prikriju oseanja, otkrivali su toliko toga. "I?" "Postoje razilaenja." "Hvala bogu", ree on. Hofmanova podie ruku. "Ne velika razilaenja. Prema zajednikom miljenju, uzimajui u obzir informacije iz biblioteke i ono to smo od tada otkrili - od drugog ABE i na drugim mestima - rat je nesumnjiva mogunost. Proverili smo istorijske injenice u vezi sa Vasiljevim, sekretarom partije. On je restrukturirao Savet za odbranu ba kao to je biblioteka rekla da e uiniti. Rusi su instalirali SS-45 na nosaima aviona, klase Kijev i krstareim raketama sa navoenjem klase Kirov i, naravno, na superpodmornicama tipa Tajfun i Delta IV, da bi neutralisali na program Morskog zmaja. Oni doista znaju kako da osujete na multispektralni laserski komunikacioni sistem, ime kre Sporazum o deliminom razoruanju iz 1996. godine... to samo po sebi i nije naroito znaajno s obzirom na injenicu da nikada nijedno oruje nije stavljeno van upotrebe." Lenijer klimnu glavom. "Morali smo da se pomuimo kako bismo ieprkali informaciju o multispektralnim sistemima od Udruenih svemirskih snaga", ree Kronberijeva. "To je jedan od razloga zbog ega DOD i Udrueni efovi ovde nemaju predstavnika." "Ali to nije najgore", produi Hofmanova. "Kongres je poeo da se raspituje za na budet. Bezbedni smo unutar granica odobrenih sredstava tako da sve to nema mnogo smisla ukoliko ne uzmemo u obzir neiji pokuaj da obezvredi biblioteku, Kamen i sve nas. Predsednik je uveren - nekoliko lanova njegovog kabineta uverilo ga je u to - da je Kamen ili obmana ili je nebitan." Lenijer vrsto stisnu vilice tako da su ga obrazi zaboleli. "Kako to?" "Pretpostavljam da predsednik nije u stanju da razume ono to smo otkrili na Kamenu. On je solidan liberal sa Srednjeg zapada, ali veoma slabo upuen u nauku i tehnologiju. Administrativac bez trunke mate. Nikada se nije snalazio u pitanjima koja se tiu kosmosa i ovo je naprosto iznad njegovih mogunosti." Kronberijeva izvadi iz svoje aktentane kopiju pisma sa zaglavljem sekretarijata Bele Kue i prui ga Lenijeru. U njemu je ukratko stajalo da predsednik razmatra mogunost da pokrene istragu o nainu na koji je voeno ispitivanje na Kamenu. "Ovo je napisano nakon to smo poeli da prosleujemo izvetaje Beloj kui od Drugog ABE tima i posle potvrivanja autentinosti materijala u biblioteci." "Hteli smo da odvedemo potpredsednika na Kamen do kraja ove nedelje, ali on je odbio na poziv", ree Hofmanova. "Kakve su pozicije Rusa na Kamenu", upita Lenijer. "Oni su pre dve godine tajno lansirali vlastitu sondu za ispitivanje asteroidnog pojasa. Ta sonda im je potvrdila injenice neto pre ili otprilike u isto vreme kad i ABE. Oni znaju da zaista postoji jedan veoma velik asteroid, koji je do tanina ravan Kamenu." "Juno?" "Da. Naizgled mu savreno odgovara. Jedino to nije izdubljen." Lenijer do ovog asa nije uo za potvrdu koju je doneo drugi ABE. "Juno i Kamen su, dakle, stvarno isti." Hofmanova mu dodade fasciklu ABE i fotografije koje su bile nainjene sa osmatrakih punktova u blizini Zemlje. Na jednom snimku sa ABE-a video se Juno, gromada u obliku krompira od prvobitnog planetarnog materijala, prekrivena kraterima i brazdama. Kamen je bio istovetan ali ipartan tragovima iskopavanja i sa ulegnuima na mestima na kojima su se nalazili otvori buotina. "Gospode", ree Lenijer. "Mislim da ne treba Njega kriviti", ree Hofmanova. "Moda je tvoj Konrad Korzenovski taj." "U svakom sluaju", ree Hag, "Rusi e povui svoj tim u roku od tri nedelje, a moda i ranije. Oni su nezadovoljni zbog toga to im osporavamo pravo na potpun pristup, a u isto vreme dozvoljavamo Kinezima da se kreu i po sedmoj komori. To je njihov izgovor i, da budem iskren, valjan je. I ja bih bio ljut na njihovom mestu. No, to ne objanjava sve." "Pre godinu dana sloili su se sa postojeim podelama kada smo utvrivali odgovornosti svakog tima", ree Lenijer mrtei se. 59

"Da, ali oigledno je da su procurele dodatne informacije", ree Hag. "Hriste! Ali od koga?" "I", nastavi Hag, "sada tvrde da smo ih vukli za nos u vezi sa sadrajem biblioteka." "to je tano", ree Hofmanova smejuljei se. "Moe li nauni tim da izdri bez Rusa?" upita Kronberijeva. "Da. Oni uglavnom rade na teoriji energetskih zaliha za cevi sa plazmom u unutranjim komorama. Moemo da radimo i bez njih, ali bi se sila vanih istraivanja usporila, a neka bi moda morala i da se prekinu. A ta je sa Bidingom?" Kronberijeva stade da prelistava po fascikli sa papirima o osoblju. Hag posegnu rukom preko stola i izvue jedan. "Karin Ferli je graanka Kine i radi s vama na polju teorijske fizike, je li tako?" "Da. Ona se pokazala korisnom u svim vrstama poslova." Oh, molim te, ne Ferlijevu - ne Vua i angovu... "Ako Rusi odu, ona i njene kolege bie povueni." "Otkud sad ta saglasnost?" upita Lenijer. "Kinezi su podozrivi", ree Hofmanova. "Ako Rusi oseaju da su obmanuti i spreeni da uestvuju u donoenju vanih odluka, Kinezi e imati slinu osnovu za negodovanje. Njihovo prisustvo moglo bi biti korisnije za nas nego za njih same." "Ne mogu da verujem da bi ijedna grupa napustila mesto na Kamenu. Stvarno ne mogu da verujem u to." "I nee", ree Hofmanova. "Imamo dokaza da i Rusi i Kinezi imaju tajne operativce u timu obezbeenja, a moda ak i u naunom timu. Pored toga, primeena je zanimljiva aktivnost u ruskom orbitalnom svemirskom prostoru, kao i na Mesecu. Da i ne pominjemo pojaanu ivost u lansirnim bazama na Tiaratamu i u Indijskom okeanu." "Invazija sa Zemlje i Meseca?" Hofmanova zavrte glavom. "Sluaj, sve ovo je drek u poreenju s jednim velikim pitanjem. Da li je Vaskezova dola do neega? ta ima da nam kae o paralelnim svetovima i alternativnim istorijama?" "Nije imala vremena da nam kae neto naroito o bilo emu", ree Lenijer mirno. "Moda emo neto vie znati kroz nekoliko nedelja." "Razumem predsednikovu taku gledanja. I meni je veoma teko da poverujem u ovako neto", ree Kronberijeva. "Da li i vi mislite da Kamen dolazi iz nae budunosti?" "Ne", odgovori Lenijer. "Kamen dolazi iz jednog drugog univerzuma, koji nije u svemu isti kao na. Toliko je izvesno. Postoji jedna oigledna razlika." "Nema nikakvog Kamena u prolosti Kamena", ree Hag. "Tano." "A mi nemamo naina da saznamo u kojoj meri Kamen utie na tok nae istorije." "Rekla bih da znaajno menja stvari", primeti Hofmanova. "Ako nita drugo, Kamen je oteao stvari." Uzdigla je memorijski blok oznaen sa 'Fizioloke promene kod biljaka u uslovima cevi sa plazmom'. "Jesi li ti lino nainio ovu kopiju?" Dodala ju je Kronberijevoj da bi zavrila u Hagovim rukama. Lenijer klimnu glavom. "Izraena je u S-kodu", ree on. "Posredi je rezime materijala iz najboljih izvora, ali uglavnom iz biblioteke u treoj komori. Trebalo bi da Vaskezova poseti treu komoru za nekoliko dana." "ta je saeto u ovom?" upita Hag, odmeravajui rukom teinu memorijskog bloka. "Prve dve nedelje rata." Kronberijeva se tre. Hofmanova uze plou programirajui je za itanje S-koda, a zatim je utaknu u blok i stade da pregleda materijal. Lice joj pobele kao kre. "Nisam ovo do sada videla", ree ona. "Posredi su uglavnom istorijski fotografski snimci, koje su nainile vojne snage obeju strana. Deo materijala pri kraju jeste hronika Duge zime." "To, dakle, nije vie samo teorija", ree Hag. Lenijer zavrte glavom. "Koliko je... koliko e... zima trajati?" upita Kronberijeva nevoljno prihvatajui plou od Hofmanove. 60

"Jednu ili dve godine, sa najteim posledicama." Hag uze plou od Kronberijeve. "Jemite da je ovaj materijal iz biblioteke u treoj komori?" Lenijer ljutito proguta knedlu pre no to je odgovorio. "Teko da bih mogao prizvati ovakve duhove iz razreenog vazduha." "Naravno da ne", ree Hofmanova. "Ako su biblioteke u pravu - ako se nai univerzumi podudaraju barem u ovoj taki - onda nam preostaje oko esdeset dana?" "Do tada emo na ovaj ili onaj nain saznati", ree Lenijer. "Iako e saznanje o dogaajima gotovo izvesno oblikovati rezultate. Ako se uopte neto dogodi." "Zakazujemo sastanak sa Rusima sutra u podne", ree Hofmanova. "Posve nezvanian. Traili su da i ti bude prisutan. Odeljenje gospodina Haga veoma se zaloilo kod Stejt dipartmenta i DODA za odobrenje za ovaj sastanak. Ako bi ovi razgovori uspeli, bilo bi i drugih sastanaka ispod kabinetskog nivoa. A ukoliko bismo ubedili predsednika do kraja ove nedelje, moda bi se mogao organizovati i jedan samit." Lagano je trepnula u njegovom pravcu i dalje usredotoena na neto iznad njegovog ramena. Nije to u potpunosti bio onaj poznati bludei pogled u daljinu, veterana umornog od bitaka, ali ni mnogo razliit od toga. 13. Sledei korak bio je grad u treoj komori. Posle posete prvom kolu izvora i sa znanjem steenin iz knjiga koje su prupadale aleksandrijskoj biblioteci, a za iji izbor se pobrinuo Lenijer, Patricija je osetila kako polako uranja u svekoliki problem. Bila je to igra, jedna veba, ne mnogo stvarnija od neobinih matematikih vebi kojima se bavila kao tinejderka. Toliko puta je putovala vozom ispod ikovog grada u poslednje dve nedelje da joj nije izmaklo panji da je od prvih pet komora, trea najbriljivije uvana. Voz se tamo nikada nije zaustavljao - do sada. Rupert Takahai ispratio ju je od podzemne stanice do peakih prolaza na povrini. Takahai je sluio nauonom timu sa neobinom revnou. Njegovo zvanje matematiara ni izbliza nije moglo da 'pokrije' sve ono to je on radio; izgledalo je da leti sa predmeta na predmet, radei jednog dana sa jednom, a ve sledeeg dana sa nekom drugom grupom. Bio je vie nego poslovoa - dejstvovao je kao poslovoa sa posebnim zadatkom koji se sastojao u nadgledanju matematikog i statistikog rada razliitih grupa u okviru naunog tima. Ovo je objanjavalo injenicu da je doao u priliku da sa Rimskajom radi na prvoj teoriji hodnika; raspravljali su o ovoj problematici dok je Takahai proveravao Rimskajina istraivanja o stanovnitvu Kamena. ikov grad bee zapanjujui, dva veka mlai od Aleksandrije. Sagraen posle lansiranja Kamena, ovaploivao je zamisli koje su iskrsle u svesti tek poto su stanovnici stekli znaajno iskustvo u novim okolnostima. Ovde su arhitekte Kamena dozvolili sebi potpunu slobodu. Sagledavajui komoru kao dinovsku dolinu, razapeli su kablove od poklopca do poklopca i obesili o njih zgrade koje su se nizale tvorei privlaan zavojit obrazac. Koristei okolnost da je dno bilo iskoeno sazidali su zasvoene strukture u duini od punih deset kilometara; eline trake i obraen materijal sa Kamena meusobno su se preplitali u modelima srebrnaste i bele boje, bacajui senke mekih ivica na susedni prostor ispod sebe. Neke od ovih struktura uzdizale su se od krajnjih granica atmosfere komore. One su zapravo bile deblje pri kraju nego na dnu, nalik na tapove koji oznaavaju rupe na igralitima za golf. Iako prazan, ikov grad je delovao ivo. Patriciji se inilo da je i sama pomisao na ljude bila dovoljna da potpuno oivi. Zamiljala je nekoliko stotina graana koji se kreu izmeu zgrada u svojoj neuvenoj odei - raznobojnim gracioznim modelima u skladu sa savijucima, lukovima i svodovima kostimima svetlih boja u kontrastu sa priguenim nijansama belog, metaliziranog i kremastog odsjaja, koji su ukraavali grad. Glavna biblioteka bila je zapravo skrivena ispod prizemnog dodatka jedne od manjih struktura. Takahai je rekao da se biblioteka nalazi na par minuta laganog hoda, te su krenuli peice preko trga, a zatim produili preko peakog mosta i konano du slubenih drumova koji su nekada, po svoj prilici, vrveli od prometa - uglavnom kompjuterski kontrolisanih vozila. "Sva vozila su nestala", rekao je Takahai. "Znamo jedino iz zabeleki kako su izgledala. Mora da su sva upotrebljena u egzodusu." Pokuala je da zamisli desetine miliona Kamenjara - tolika populacija lako je mogla da se smesti samo u ikovom gradu - kako odmie niz hodnik u svojim robotskim kolima. 61

Ulaz u biblioteku bio je napravljen od vrste ploe materijala koji je podseao na crni mermer. Kada su mu se pribliili, jedan pojaan glas im naredi da se zaustave radi provere identiteta. Stajali su pred vratima itava dva minuta pre no to im je izdata dozvola da uu. iroka poluelipsa rasprostirala se u crnom prostranstvu. Iza toga iekivala ih je sveprisutna sluba obezbeenja, iji su pripadnici bili odeveni u tradicionalnu sivu i crnu boju. Propustili su ih posle obaveznog ceremonijala. Unutranjost biblioteke bee potpuno osvetljena; nisu bile neophodne dodatne svetlosne trake. "U iku nema prekidaa strujnih kola. Ne znamo sa sigurnou na koji nain elektrina energija dopire do osvetljenja, a jo manje odakle ona dolazi." Po ukupnoj zapremini, ova biblioteka bila je manja od svoje roake - ili pretka - u Aleksandriji. Nije ak posedovala ni vidljiva skladita zapisa. Glavni sprat izgledao je kao trg zastrt pastelnoplavim tepihom ispod ravni od belog materijala mekog sjaja, koji se bez ikakve potpore pruao nekih stotinu metara. Taj je trg bio istakan najmanje sa hiljadu stolica ukastozelene boje. Ispred svakog sedita nalazio se pult u obliku suze, na postolju sive boje. Na tkaninama i materijalima u ovoj biblioteci nisu se primeivali tragovi pohabanosti ili propadanja. Takahai je odvede do jednog sedita koje je okruivala oprema. za zapisivanje i madziranje, koja je delovala deplasirano i koju su ovde oito montirali pripadnici slube bezbednosti. "Obino koristimo ovo, ali izbor je potpuno va." Zavrtela je glavom. "Ne svia mi se ovaj okvir", ree ona pokazujui opremu. Proavi izmeu redova sedita odabrala je jedno mesto koje se nalazilo na oko dvadeset metara od ruba prvog reda. Takahai ju je sledio. "Ovde moete da vidite Kamen - onakav kakav je nekada bio", ree on. "Da li biste eleli da se proetate gradovima u vreme kada su bili naseljeni?" Otvorio je poklopac na naslonu za ruke njenog sedita, koji je bio prekriven tkaninom, i pokazao joj kako da upotrebi proste komande na ploi ispod toga. "Ovo su samo osnovne komande. Ima na stotine moguih trikova. Slobodno eksperimentiite. Shvatite ovo kao odmor. Budui da mi nije zabavno da vas posmatram i s obzirom na injenicu da ovde nemam druga posla osim da vam pokaem kako se povlae ovi konci, priekau vas napolju. Pridruite mi se kada zavrite - recimo za jedan sat?" Nije joj bilo nimalo prijatno da ostane sama na ovom trgu. Bila je duboko zahvalna Lenijeru to joj je pravio drutvo u aleksandrijskoj biblioteci. Pa ipak, klimanjem glave dala je do znanja da se slae i smestila se u sedite, pomerajui komande jednom rukom. Ispod nje je lebdeo jedan jednostavan kruni grafiki ekran, iskriav i ist kao da je posredi bilo neto tvrdo. Takahai ju je pogreno uputio u pogledu jedne stvari i njeno nespretno baratanje aktiviralo je instruktora. Aparat je ispravio njene greke i pouio je na engleskom, sa blagim amerikim naglaskom - kako da na pravilan nain koristi opremu. Zatim joj je dao pozivne brojeve i kodove za druge tipove podataka. Pozvala je studentskog vodia za grad u drugoj komori. U istom trenu okruila ju je Aleksandrija. inilo se kao da stoji na stubitu stana, u zoni niih spratova, jednog od onih kolosa s pogledom na prometne ulice. Iluzija je bila savrena - ak joj je obezbeivala seanja o tome kako je 'njen' stan izgledao. Mogla je da okrene glavu i pogleda slobodno iza sebe ako je to elela - odista, mogla je da hoda unaokolo i pored toga to je bila svesna da zapravo sedi. U oba njena uha - ili negde u sreditu glave, jedan glas je tumaio ono to je gledala. Provela je pola sata u Aleksandriji, posmatrajui odeu koju su ljudi nosili, njihova lica, frizure, izraze i nain kretanja. Neki modeli privukli su joj panju. Drugi su bili prihvatljivo puritanski na jedan graciozan nain. Meu najpopularnijim stilovima odevanja za ene, u vreme ovog zapisa, isticala se neprozirna haljina - najee ruiaste ili prljavonarandaste boje - s kapuljaom, na ijem vrhu se nalazio mali tamnocrveni disk od nekog pernatog materijala. Pojedine ene nosile su plave estougaone crtee na levoj naramenici... (Za informacije o oznakama slube i ina, razgovetno i tiho vokalizujte sledei niz kodova...) ...a druge crvene trake naivene preko desnog ramena koje su se zavravale zlatnom perlom. Muka odea nije bila manje dreava; inilo se da razlike upuuju na seksualne stavove, koji su bili znatno drugaiji od onih u njenom vremenu i njenom svetu. ula je kako govore. Bio je to udan govor, koji je podseao na velki, ali se povremeno mogao identifikovati kao engleski ili francuski. ("Kojim jezikom mi se ti - ova jedinica - obraa i kako si znala da je to jezik kojim ja govorim?") (Potonjim engleskim iz dvadeset prvog veka, najbliim onome koji je dostupan, bez odreenog koda, odabranim na temelju tvog razgovora pre pristupanja podacima.) 62

Dok su etnike populacije i dalje negovale verzije svog maternjeg jezika, mnogi jezici mutirali su stapajui se u jedan zajedniki - istovremeno ispod praga svesti bila je informisana o tome da su se jeziki oblici dosta menjali tokom kraih vremenskih razdoblja. Brze promene bile su mogue zbog toga to je uenje ubrzano zahvaljujui efikasnim uilima, kakvo je bilo i ovo u ovoj biblioteci. Svako je mogao da naui bilo koji novi jezik ili varijaciju za nekoliko sati, pa ak i minuta. to se pisanih jezika tie, shvatila je da su mnogi pravopisi bili uproeni ili su - paradoksalno postali sloeniji. Da li je bilo razdoblja kada je u modi bio kitnjast pravopis? (Ovo je uveni Nader trg, koji je dobio nagrade za izuzetno arhitektonsko dostignue pre no to je ikov brod napustio Zemlju...) Napeto je sluala potpuno izgubljena u ovom doivljaju. Neki mukarci nosili su suknjice nalik na kilt i iroke rukave, drugi su imali na sebi poslovna odela koja ne bi delovala neumesno ni u Los Anelesu iz dvadeset prvog veka. Izgledalo je da su cipele sasvim izale iz mode, moda i zbog toga to su automatski sanitarni ureaji odravali besprekornu istou. (A ta je sa drutvenim devijacijama? Getima i slamovima?) Scena se vrtoglavom brzinom promenila. (Socijalni nemiri nisu nepoznati Aleksandriji i ostalim delovima Kamena. Odreeni okruzi iskljueni su iz sistema stalnog gradskog odravanja. Graani koji ive u ovim okruzima opredelili su se za egzistenciju lienu svih modernih pogodnosti, odbacujui svu opremu izumljenu posle dvadesetog veka. Njihovi prohtevi briljivo se prate; meu njima ima dosta uglednih graana i oni imaju pravo da ive u skladu sa vlastitim uverenjem da tehnologija vodi u Smrt i da Bog zahteva da ivimo bez svih onih potpora koje nisu spomenute u radovima Blaenog Nadera i njegovih apostola od Planine.) ula je da je ime Nader spomenuto vie puta, ali joj je bilo potrebno izvesno vreme da zaobilaznim putem doe do posebne grane funkcije 'fusnota'. Kada joj je to polo za rukom, zatraila je objanjenje za sijaset stvari koje bi svaki Kamenjar naprosto znao. Ovaj in je, meutim, aktivirao iznoenje osnovne saete istorije Kamena i razdoblja izmeu Smrti i izgradnje ika. Bila je okirana kada je otkrila da je Blaeni Nader, zapravo, Ralf Nader, zastupniik potroaa i nezavisni istraiva, koji je podigao veliku prainu ezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka. Bio je jo iv, tamo na Zemlji - njenoj Zemlji u njenom vremenu - ali u zapisima ove biblioteke njegovo ime uvek je spominjano sa velikim uvaavanjem. Uvek je nazivan 'Blaeni Nader' ili 'Dobri ovek'. Oni koji su uzeli njegovo prezime - Naderiti - bili su mona politika snaga, i to vekovima. Ili... e moda biti. Zaklela se da e od sada pa nadalje koristiti fiiziarski pojam vremena gde se dogaaji niu jedan za drugim bez ijednog iskoraka u prolost, sadanjost ili budunost. Posle Smrti, grozne Duge zime i Revolucija obnove, jedan panac po imenu Diego Garsija de Santiljana stekao je mo u ostacima zapadne Evrope pod barjakom pokreta za Povratak prirodi. On je prvi pokrenuo inicijativu za stvaranje svetske vlade. Naredne godine, 2010 (samo pet godina od sada pomisli ona krei svoju zakletvu) stvorena je prva koalicija Naderita u Severnoj Americi. Nader, 'koji je stekao oreol muenika' za vreme Smrti, bio je odabran zbog svog odlunog stava protiv nuklearne energije i prekomerne tehnologije. Zaslueno ili ne, postao je svetac, heroj u opustoenoj zemlji jo ispunjenoj strahom i gnevom zbog onoga to je ljudska rasa sama sebi uinila. Naderiti su 2011. apsorbovali pokret za Povratak prirodi a vlade Severne Amerike i Zapadne Evrope, koje su vaskrsavale, sklopile su sporazume o razmeni i saradnji. Naderitska vlada izglasana je ogromnom veinom glasova i odmah su istaknuti zahtevi za ograniavanje visoke tehnologije i nuklearnih istraivanja. 'Agrarizovanje!' postao je zajedniki pokli treine svetske ekonomije i Prepadai - jedna elitna i pomalo tajanstvena organizacija - rastrali su se po celom svetu da bi 'ubedili' jogunaste vlade da im se pridrue. Revolucija izvedena 2012. godine u Rusiji, koju su podigli simpatizeri Naderita, oborila je poslednji vladin savet SSSR, koji se prethodno ve povukao u sredite svoje moi - Rusku Sovjetsku Federalnu Socijalistiku Republiku. Narodi irom Istonog bloka povratili su svoj politiki suverenitet a najvei deo njih priao je Naderitima. Ako nita drugo, ovo je objanjavalo poasno mesto Naderovog imena u zapisima. Izmeu 2015. i 2100. sledbenici Dobrog oveka uvrstili su svoju vlast u dve treine sveta. U tim decenijama jedino uporite ilavog otpora bilo je u Aziji, gde je Velika azijska kooperacija - koju su inili Japan, Kina, Jugoistona Azija (povremeno) i Malezija - odbacila Naderizam i sa oduevljenjem se vratila naunom istraivanju i visokoj tehnologiji, ukljuujui tu i nuklearnu energiju. Prvo ozbiljno suprotstavljanje Naderitima na Zapadu zaelo se 2100. godine, sa Volkovim pokretom u Velikoj Nemakoj... 63

Iskljuila je aparat i zavalila se u stolicu trljajui oi. Informacija je bila sastavljena od tampanih izvoda, odabranih vizuelnih priloga i jo probranijeg zvunog komentara. Tamo gde je manjkao multimedijski materijal, na scenu su stupali tampani prilozi, ali sa tananim i jasnim vokalnim komentarom. U poreenju s ovim, prosto itanje predstavljalo je muenje, a savremene video metode bile su arhaine kao peinske slike. Da je bila u dovoljnoj meri sklona ovim stvarima, mogla je da prijatno provede ostatak ivota ovde, kao veiti izuavalac, parazitski se koristei znanjima vekova koje ni ona niti njeni preci nisu stigli da proive. Uzimajui u obzir obilje sa kojim je bila suoena, takva mogunost bee veoma privlana. Sat je isticao. Nakratko se vratila sistemu da bi pregledala podatke o hodniku, egzodusu Kamenjara i naputanju gradova. Pri svakom od ovih pokuaja doekala bi je grafika lebdea lopta sa iljcima koja je davala do znanja da su ovi podaci nedostupni. Kada je izala napolje da se nae sa Takahaijem koji je spokojno puio cigaretu - prvu koju je videla na Kamenu - Patricija protegnu ruke i vrat. "Morau da se vratim ovamo." "Naravno." "Kuda emo sada?" "Na jedno kratko putovanje. Ali kako tamo kuda idemo ne moemo stii dovoljno brzo peice, uzeemo kamion." Garaa za kamione u treoj komori bila je zapravo nekakva upa od metalnih ploa, nezgrapno ugneena u podnoju jednog od tih lukova. U blizini se raskriljivao ulaz u podzemnu saobraajnicu; tranzitna linija koja je nekada sluila ikovom gradu nije vie, meutim, funkcionisala tako da je za prebacivanje od jednog podzemnog raskra do bilo kog drugog mesta u gradu bilo neophodno voziti kamion du uzanih slubenih puteva. "Sve to bi u ovoj biblioteci moglo biti vezano za egzodus, nedostupno mi je", ree Patricija dok je Takahai proveravao kamion. Sagnuo se da pogleda asiju, a zatim se uspravio i obrisao ruke. "Arheoloka grupa upravo sada zavrava posao na tome. Trebalo bi da se vratimo na vreme za njihov nedeljni izvetaj. To je u 11:00 sati." Bacio je pogled na svoj asovnik. "Sada je, oh, devet stotina. Sve izgleda tako u redu. Hoemo li da krenemo?" Otvorio joj je vozaeva vrata. "Jeste li ve proli obuku za vonju kamiona?" Patricija odmahnu glavom. "Pa onda je vreme za to. Ne mislite li tako?" Nervozno je slegla ramenima. "Nije uopte teko. Pogotovo ovde. Lako je voziti po ovim uslunim putevima. Otkrili smo kod za znake na zidovima, koje su uslune maine koristile, nisu znaajno razliiti od semafora na Zemlji. Zamenjuju uline saobraajne znake. Dovoljno je da samo uperim ita pisaljke na znake u blizini uglova i odmah emo znati gde se nalazimo. Rei u kada da skrenemo... da vi skrenete. Svi usluni putevi okrueni su zidovima. Ne moete se izgubiti ak i kada biste to hteli. Je li u redu?" "U redu." Popeo se na suvozaevo sedite i pokazao joj sistem upravljanja polugom. "Ovo je na izvestan nain slino kao kod aviona - gurnete polugu napred i kamion krene napred; to je dalje gurate to bre ide, sve do granice od sto klikova. Usporavate povlaei polugu natrag do uspravnog poloaja. Maksimalna brzina kretanja unatrag je oko deset klikova. Promena brzine je automatska. Dohvatite ruice na horizontalnoj ipki i savijate ipku u pravcu u kome elite da se kreete. Ako elite da se obrnete pun krug ne kreui se ni napred ni nazad naprosto zadrite polugu na sredinjoj liniji i okrenete ipku do kraja. Kamion e rotirati oko svoje sredinje linije. Hoete li malo da vebate?" "Naravno." Manevrisala je kamionom nazad i napred po garai. Morala se navii da koristi polugu kao konicu. Kada je osetila da je postala dovoljno veta, osmehnula se Takahaiju. "Hajdemo", ree ona. "Brzo uite, koliko vidim." "Ne urite sa ocenama", upozorila ga je. "U redu. Okrenite nas." Pokazao je prema najbliem ulazu na usluni put. Usluni putevi, ograeni zidovima, vijugali su izmeu i ispod zgrada, najee izbegavajui nagibe strmije od deset ili petnaest stepeni. U jednom odeljku, meutim, vonja je liila na tandrkanje eleznice. 64

Takahai joj naloi da se uputi uz i niz jednu strminu. "Upravo smo preli preko glavnih vodovodnih instalacija za ovaj kraj", objasnio je. Na mestima gde su usluni putevi postajali tuneli kao i tamo gde su lukovi i druge strukture zaklanjali najvei deo svetlosti iz cevi, velike ploe mlene boje davale su blago osvetljenje. U gradu nije bilo primetnih senki, sve se kupalo u bogatoj i ravnomernoj svetlosti. Takahai joj predloi da uspori kada su se pribliili jednom odvajanju od uslunog puta. Izvadio je pisaljku-ita iz depa i usmerio ga prema kolopletu linija nejednake debljine, koji se video na kraju zida sa leve strane. Pisaljka je bila privrena za njegovu plou na kojoj se ocrtavala karta - digitalne koordinate i pravci do najbliih taaka. "Levo", ree on. "Uskoro emo ui u stambenu zgradu. Kroz zadnja vrata, da tako kaem." Ubrzo je usluni put proao ispod trga sa zaslepljujuim cilindrinim tornjem prekrivenim zlatom. Dok su prolazili, svetla su bleskala ka njima ali zahvaljujui obliku kamiona - ili njihovom prisustvu u njemu - nije bilo nikakve automatske reakcije. "Zaustavite ispred onih otvorenih vrata", ree Takahai. Znak postavljen na lancu blokirao je prolaz za saobraajna vozila. Patricija je proitala znak kada je zaustavila kamion i povukla konicu. ZABRANJENO KRETANJE KAMIONA I PEAKA IZA OVE TAKE - PO NAREENJU I. DEKOBA, RUKOVODIOCA ARHEOLOKOG TIMA "I on to ozbiljno misli", ree Takahai suvim glasom. "Iza onog znaka prostire se devianska teritorija. Oni su proverili ovu zgradu i samo zahvaljujui tome dozvoljen nam je ulaz - ali nita ne dirajte." Popeli su se na metar visoku izboenu ivicu i uputili se ka jednom otvoru. Nedavno instalirane brave i lanci osiguravali su jo nekoliko otvorenih vrata. Patricija je opazila i druga osetljiva sredstva - neka su bila prekrivena srebrnastim trakama - ugraena u zidove, pod i tavanicu. "Maine su ovde istovarale hranu, opremu, sve to je zgradi bilo potrebno. Automatizovana kolica raznosila su robu do odgovarajuih cevi kojima bi ona putovala do razliitih delova zgrade. Od ove take, nadalje meutim, mi nismo roba; mi smo ljudi." Jedan drugi otvoren prolaz vodio je do prostrane prijemne dvorane u prizemlju. Sedita i kauevi slobodnih oblika - oigledno napravljenih od prirodnog drveta - zapremali su uvueni foaje pokraj irokog jednodelnog prozora koji se uzdizao najmanje dvadeset metara ka tavanici. Ispod tog prozora pruala se briljivo odravana cvetna bata. Bila je potpuno opinjena ovom iluzijom sve dok nije shvatila da batu obasjava suneva svetlost i da izmeu drvea proviruje plavo nebo. Zapanjeno je stajala i zurila, a Takahai ju je sa prekrtenim rukama strpljivo ekao. "Ovo je prekrasno", ree ona. "Bata je stvarna; suneva svetlost i nebo su lani", ree on gotovo nehatno. "Pitala sam se kako su izdravali bez suneve svetlosti i plavog neba." "Kad biste izali napolje videli biste da nas ovi prozori obmanjuju." "Deluje veoma stvarno." Pod je liio na uglaan mermer koji je bio zastrt debelim tepihom. Patricija je provere radi prevukla stopalima po njemu ali njeni napori nisu proizveli nikakav zvuk. "Odlazak gore zahtevae odreenu snagu volje", upozorio ju je Takahai. Na drugom kraju prijemne dvorane nalazila su se dva okna koja behu usaena u zid. "Ne preporuuje se onima koji pate od vrtoglavice." Uli su u levo okno. Takahai pokaza nadole i posegnu stopalom da bi dotakao jedan crveni krug na podu. Krug zasja. "Sedam", ree on. "Oboje." Pod se izgubio u daljini. Bez ikakvog vidljivog uporita poleteli su uz okno. Izuzimajui oitost kretanja moglo se rei da nije bilo nikakvog drugog oseaja. Patricija razrogai oi i osloni se na Takahaijevu ruku. Iznad prijemne dvorane okno je izgledalo potpuno bezoblino. Nije bilo naina da se utvrdi koliko su spratova proli. "Dovoljna je sekunda", ree on. "Zar vam se ovo ne dopada? Ne znam koliko sam proitao romana u kojima je opisana ova vrsta stvari. U ikovom gradu to je java." Ovo bee prvi put kad je Patricija ula da on izraava zadovoljstvo. inilo se da sa velikim zanimanjem promatra njene reakcije: Jo jedna misterija u stilu pageti filmova, proe joj kroz glavu. Pogledajte kako devojka vriti. 65

Pustila mu je ruku kada je segment okna ispred njih postao providan. Blago i bez ikakvog potresa bili su istovareni na pod sprata. Patricija nervozno proguta pljuvaku. "Zapanjena sam", priznade uz izvestan napor, "injenicom da ovde sve funkcionie kako treba dok u drugoj komori mnogo tota ne radi." Takahai klimnu glavom kao da je hteo da potvrdi da je posredi zanimljiv problem ali nije bio u stanju ili, pak, nije eleo da da odgovor. "Sledite me, molim vas." Hodnik se zavojito ravao na obe strane. Bio je krunog oblika u poprenom preseku a boje su mu blago prelazile od jake umske zelene do tamno smee. inilo se da stalno hodaju u krugu tople svetlosti. Patricija je spustila pogled i opazila da im stopala dodiruju neku nevidljivu ravan iznad poda hodnika. "Hodamo po vazduhu", ree ona suzbijajui drhtavicu nesigurnosti. "Omiljena iluzija Kamenjara. Dosadi posle izvesnog vremena." Zaustavili su se i Takahai pokaza prstom ka podu na desnoj strani. '756' sijalo je crvenom svetlou ispod jedne blede crte boje zelenog lista. "To su vrata i sticajem okolnosti re je o vratima koja smo traili. A sada je na vas red da primite goste. Podignite dlanove prema zidu i pritisnite ih bilo gde." Podigla je dlanove i uinila ono to joj je savetovao. Jedna ovalna vrata visoka preko dva metra najednom nestadoe sa zida otkrivajui belu sobu iza sebe. "Arheolozi su sluajno otkrili ovu. Oigledno da je bila prazna pre egzodusa, a ovo je nain na koji potencijalni stanari proveravaju stanove. Sva druga vrata u ovoj zgradi otvaraju se samo uz pomo line ifre ili su na drugi nain zatvorena za posetioce. Pored toga - znali biste to da ste pokuali. Podaci o unutranjosti privatnih prostora u ikovom gradu ne mogu se dobiti u biblioteci. Dobro doli." Patricija ue prva u predsoblje. Odaje su bile ofarbane starinskom belom bojom, nametene neuglednim belim komadima koji jedva da su podseali na kaueve, stolice i stolove. "Runo je", ree ona obiavi dnevnu sobu bez prozora. Ovalna vrata vodila su u dve jednako bele i nedopadljive spavae sobe barem je pretpostavljala da je to u pitanju. Kreveti su isto tako lako mogli da budu i divani. Jedini predmet u stanu koji nije imao belu boju bio je hromirani pult na postolju. Patricija zastade pored njega. "Poput onih u biblioteci." Takahai klimnu glavom. "Zabranjeno korienje." Pokazao je na malu kutiju pripojenu osnovi postolja. "Na najmanje akanje alarm bi se oglasio u prostorijama slube bezbednosti." "Ovo je jedinica ija se centrala nalazi u biblioteci?" "Pretpostavljamo da je tako." "Da li radi?" "Koliko ja znam, niko nije pokuao da to proveri. Moete da zapitate Gerija." "Zato nema prozora? Je li ovaj stan u unutranjem delu zgrade?" "Nijedan stan nema jednostavne prozore." "A zbog ega je ovako ruan?" "Ako ste hteli da kaete da je prost, to je zbog toga to niko nije odabrao ovaj ambijent. Nema nikakvog dizajna, jer niko tu ne ivi. Prazan je, kao to vidite." "Da. ta bi trebalo uraditi da bude dekorisan?" "Nagaam da bi se prethodno morao sklopiti nekakav ugovor o zakupnini", ree Takahai. "U tom sluaju mogao bi da reaguje kao i sve ostalo unaokolo. Moete ga dekorisati uz pomo glasa." "Divno", ree Patricija. "I niko nije uao ni u jedan drugi stan?" "Nije u treoj komori. vrsto su zapeaeni, kao bubanj." "Kako su onda otkrili ovaj? Posve sluajno?" "Isak Dekob je iao sam od sprata do sprata, obilazei krug na svakom spratu. Ovo je bio jedini stan iznad koga je svetleo broj." "Kako su mogli znati da su stigli kui?" "Moda se broj palio a vrata otvarala kada bi im se oni pribliili. A moda su imali i neke druge naine. Daleko smo od razumevanja ak i takvih, osnovnih stvari." Ako ne znamo osnovne stvari, pomisli Patricija, kako uopte mogu da se nadam da u ikad razumeti nadgradnju... estu komoru, hodnik? "Vratiemo se putem kojim smo doli", ree Takahai, "i pokuati da stignemo na taj sastanak pre no to pone." 66

Jedva su uspeli u tome. Kafeterija u prvom kompleksu naunog tima bila je preureena tako da su sada jedna niska bina, pult i redovi stolica zapremali trpezarijski deo. Rimskaja je stajao u blizini bine dok su znatieljni lanovi tima ulazili u kafeteriju, razgovarajui i merkajui dobra mesta u redovima sedita. Patricija i Takahai uli su tano u 11:00 asova. Najvei broj sedita bio je popunjen, tako da su morali da sednu pozadi. Karen Ferli okrenula se u seditu i mahnula im. Patricija joj je uzvratila, a onda je Rimskaja priao govornici. "Dame i gospodo, kolege, na jutronji izvetaj odnosi se na egzodus sa Kamena. Ostvarili smo odreen napredak u rasvetljavanju ovog problema, te smo sada u prilici da vam iznesemo svoje zakljuke sa izvesnim stepenom sigurnosti." Predstavio je jednog omanjeg oveka sa slamastom smeom kosom i prefinjenim apolonskim crtama. "Doktor Valas Rajner sa univerziteta u Oklahomi izloie vam nae zakljuke. Dananji sastanak ne bi trebalo da traje due od trideset minuta." Rajner je uputio pogled ka dnu prostorije, saekao potvrdan mig od ene zaduene za projekcioni sistem, a zatim pristupio govornici maui tapom za pokazivanje. "Na ovom izvetaju radili su svi lanovi arheoloke grupe kao i vie lanova socioloke grupe. Doktor Dekob nije bio u stanju da obavi ovu dunost, a ja sam izvukao najkrau slamku." Iz publike je dopro kikot. "Dekob nikada ne podnosi izvetaj", ree Takahai. "Veoma je stidljiv. Vie voli naputene ruine." "injenica da na Kamenu istovremeno postoji grad u drugoj komori, poznat kao Aleksandrija i daleko moderniji ikov grad, u treoj komori, od samog poetka izazivala je izvesnu nedoumicu. Svi smo mi pre ili kasnije postavljali sebi ovo pitanje. Zbog ega su Kamenjari odravali Aleksandriju u njenoj prvobitnoj fazi? Zato je nisu ponovo sagradili i modernizovali? Izvesno je da bi se ljudi koji poseduju na ovovremeni temperament oseali nelagodno ivei u srazmerno primitivnim okolnostima znajui u isti mah da bi se modernije pogodnosti mogle obezbediti po cenu neznatne urbanistike obnove. Sada znamo poprilino o ivotnim uslovima u Aleksandriji ali bitno manje o ikovom gradu. Kao to znate, mere bezbednosti - one koje su postavili Kamenjari - veoma su otre, i ukoliko ne elimo da se upustimo u ozbiljna provaljivanja i prekraje, raspolaemo samo jednim mestom na kome nam je mogu pristup stambenim odajama. Aleksandrija je otvorenija i u izvesnom smislu vie prijateljska ukoliko mi ne zamerite na ovoj veoma neantropolokoj oceni. Svi ovde prisutni poseduju drugi nivo ovlaenja i svesni smo da su Kamenjari bili ljudska bia i da su potekli iz jedne kulture izvanredno sline naoj. U stvari, oni dolaze iz verzije Zemljine budunosti. Znamo da su ovde nekada istovremeno postojale dve drutvene kategorije: Geeli, to jest ljudi usmereni ka tehnici i nauci i Naderiti. Pitam se, onako uz put, ko e ovo ispriati Ralfu." Iz publike je dopro priguen smeh. "Stara ala", doapnuo je Takahai Patriciji. "Sada znamo da je Aleksandrija, pre egzodusa Kamenjara bila preteno naseljena ortodoksnim Naderitima. Izgleda da su se oni opredelili za tehnologije i stilove koji datiraju iz vremema pre dvadeset prvog veka." Patricija je, lecnuvi se, shvatila da nijedna od prisutnih osoba, izuzev nje, Takahaija i Rimskaje, najverovatnije ne zna zbog ega je ova linija podele bila vana. "Imajui to u vidu moglo bi se rei da su oni bili neto poput Amia. I kao i Amii pristali su na neke ustupke - zgrade-mastodonte i druge arhitektonske novotarije, izmeu ostalog. No njihov cilj bio je jasan; reili su da ouvaju stil Aleksandrije odbijajui napredniji stil ikovog grada. Ni izdaleka nismo sigurni kada je dolo do podele na ortodoksne Naderite i njihove liberalnije sadruge Geele, ali znamo da se to nije zbilo u poetnoj fazi Kamenovog putovanja. U ovom asu srazmerno smo sigurni da je ikov grad evakuisan i zapeaen najmanje jedan vek pre nego Aleksandrija. Drugim reima, egzodus se zbio u treoj komori skoro sto godina pre konane evakuacije druge komore. Postoje pouzdani dokazi da je druga komora na kraju prisilno ispranjena. Kamen je, dakle, ispranjen ne samo zbog masovne drutvene migracije ve i da bi se ispunio odreen plan. Ljudi koji su stajali iza tog plana oigledno su svojim konzervativnijim susedima dali itav vek za razmiljanje, a kada su ovi i dalje ostali tvrdoglavi, iselili su ih protiv njihove volje. Zaudo, raspolaemo dokazima da su neki od ortodoksnih Naderita bili primorani da ive u ikovom gradu jo nekoliko godina. Pretpostavljamo da su svi Kamenjari otili kroz hodnik. Nemamo fiziki dokaz za ovo i jo ne znamo zbog ega je dolo do egzodusa ili zbog ega su snage koje su ga organizovale elele da Kamen bude potpuno naputen." 67

Predavanje je okonano nizom projektovanih slika, koje su pokazivale stambene prostorije u Aleksandriji i dijagrame teorijskih pretpostavki o nivoima stanovnitva u razliitim vekovima u drugoj i treoj komori. Posle mlakog i ratrkanog aplauza Rajner je vratio pult Rimskaji. "Antropoloka i arheoloka grupa uradila je lep posao. Da li se slaete?" ree on udvorno pokazujui na one koji su sedeli u prvim redovima. Patricija ustade kada je odjeknuo jai aplauz. Takahai ju je sledio na putu iz kafeterije ka krugu svetlosti iz cevi. "To je oaravajue", ree ona, "i ja visoko cenim dananji program. Oni rade u potpunom mraku, zar ne?" Takahai slegnu ramenima, a onda klimnu glavom. "Da. Socioloke i antropoloke grupe nemaju ovlaenje treeg stepena. Rimskaja ih vodi to bolje moe bez krenje mera bezbednosti." "Zar vam nikada ne pozli od ove arade?" Takahai ustro zavrte glavom. "Ne. To je od sutinskog znaaja." "Moda", ree Patricija sumnjiavo. "Imam puno posla da obavim pre no to se Lenijer vrati." "Svakako. Da li elite pratnju?" "Ne. Idem nakratko u Aleksandriju. Posle toga biu u sedmoj komori, ako sam vam zbog neega potrebna." Takahai je zastao s rukama u depovima, klimnuo glavom a zatim se vratio u kafeteriju. Ferli se pojavila nekoliko sekundi kasnije i sustigla je kod garae, izvan kompleksa. "Prima li autostopere?" upitala ju je. "Rupert mi je davao asove vonje. Mislim da e mi malo vonje goditi." "Svakako", ree Ferlijeva. Pozvale su jedan kamion i popele se u kabinu. 14. Prostorija je mirisala na ustajali dim, rashladne ureaje i nervoznu aktivnost. Kada su Lenijer i Hofmanova uli, unutra su ve bile etiri osobe, sve mukarci. Dvojica su nosila srebrnastosiva poliesterska odela: zdepasti, proelavi Rusi, kao iz kakve komine opere. Ostala dvojica imala su na sebi saivena odela od eljane vune; njihove frizure i kolani jedva da su zasluivali potovanje. Hofmanova se svakom ponaosob osmehnula dok su izmenjivali ljubaznosti, posle ega su svi zauzeli mesta oko ovalnog konferencijskog stola. Neprijatno duga tiina pritiskala je prostoriju dok su ekali Haga i Kronberijevu. Kada su obe grupe bile ravnopravno zastupljene, Grigorij Feodorovski, visoki ruski funkcioner, izvukao je jedan jedini list iz kartonske fascikle i poloio ga na sto. Zatim je uigranim pokretom popravio poloaj naoara s metalnim okvirom, pomerivi ih navie tako to ih je dohvatio za deo kojim su dodirivale slepoonicu. "Naa vlada smatra da je neophodno razmotriti neka pitanja koja se tiu Kamena ili, kako ga mi nazivamo, Krompira." Engleski mu bee izvrstan, a izraz lica smiren i strpljiv. "Ove primedbe smo uputili MKSS-u i sada moramo da ujemo ta vi imate da kaete." "Priznajui da prava na glavna istraivanja pripadaju onima koji su prvi posetili Kamen..." To je, prisetio se Lenijer, bio jedan od ustupaka iznuenih pre dve godine. "...Oseamo da su Sovjetski Savez i suverene drave naih saveznika obmanuti i lieni svojih prava. Iako je sovjetskim naunicima dozvoljeno da dou na Kamen, oni su neprestano uznemiravani i onemoguavani u radu. Zabranjen im je pristup vanim informacijama. U svetlosti ovih i drugih albi koje su u ovom trenutku u rukama vaeg predsednika i Saveta senata za svemirska pitanja, mi oseamo da je MKSS bio kompromisan i da su Sovjetski Savez i suverene saveznike drave bili..." proistio je grlo kao da mu je bilo neugodno, "veoma loe tretirani. Naim bratskim dravama predoeno je da njihovo dalje sudelovanje u multinacionalnom istraivanju Kamena kojim, kao to je sluaj, dominiraju Sjedinjene Amerike Drave i NATO-Evrosvemir, nema vie nikakve svrhe. Stoga emo uskoro povui nae osoblje i uskratiti pomo u ovom projektu." Hofmanova je klimnula glavom, vrsto stisnuvi usne. Kronberijeva je saekala potrebnih deset sekundi razmiljajui o iznesenom stavu, a onda je prozborila: "alimo zbog vae odluke. Oseamo da su se tvrdnje iznesene protiv MKSS-a, NATO-Evrosvemira i osoblja na Kamenu pokazale neosnovanim, utemeljenim na zluradim glasinama. Da li je odluka vaih pretpostavljenih konana?" 68

Feodorovski klimnu glavom. "Svi sporazumi koje je MKSS doneo u vezi s Kamenom iziskuju povlaenje naih istraivaa sa Kamena, osim u sluaju da sporazumi budu opozvani." "Ali to je potpuno nepraktino", ree Hofmanova. Feodorovski slegnu ramenima isturajui usne. "Ipak to je ono to ti sporazumi iziskuju." "Gospodine Feodorovski", ree Hag postavljajui obe ruke sa uzdignutim dlanovima na sto - gest koji je Lenijer pomno posmatrao, "mi verujemo da postoje drugi razlozi, koja jo nisu izneseni, za povlaenje vaeg osoblja. Moemo li razmotriti te stvari?" Feodorovski klimnu. "S napomenom da niko od nas nije opunomoen da pregovara ili iznosi zvanine stavove." "Razumljivo. Ni mi nemamo takva ovlaenja. Mislim da nam je svima potrebno da se malo opustimo, da jasno sagledamo na put... da se odnosimo poteno i pravedno jedni prema drugima." Pogledao je Feodorovskog i ostale upitno uzdigavi obrvu. Oni klimnue. "Na predsednik je obaveten da SSSR veruje da su na Kamenu otkrivene opasne informacije tehnoloke prirode, vezane za razorna oruja", ree Hag. Lice Feodorovog bilo je bezizraajno, uz jedva primetan trag utive panje. "Istina je da je NATO-Evrosvemir zapoeo istraivanje odreenih, dosad, zanemarivanih vidova druge i tree komore Kamena..." "Protiv naih elja i uprkos naim protestima", ree Feodorovski. "Da, ali s vaom konanom saglasnou." "Pod prinudom." "Doista", ree Hag ponovo uzdiui vee i gledajui niz sto. "Otkad je nama povereno da istraujemo u toj oblasti, nijedna takva informacija nije bila otkrivena na Kamenu." I zaista nije. Biblioteke nisu sadravale bilo kakve informacije o orujima. "Prema sporazumima, svako takvo otkrie smesta bi bilo prijavljeno arbitrarnom telu u enevi." "Moda je i tako", ree Feodorovski. Lenijer se pitao kakvoj svrsi su ostala trojica Rusa sluila kao uvari sedita? Podrka? Nadgledai koji su kontrolisali Feodorovskog? "Ali nas ne brinu takvi izvetaji. Dopustite mi da budem iskren." Sada je i on poloio obe ruke, s uzdignutim dlanovima, na sto. "Ne zaboravite da ne mogu zvanino da govorim. Dozvolite mi da kao privatno lice izrazim svoju zabrinutost povodom ovog pitanja." Duboko je udahnuo vazduh i prozborio turobnim glasom: "Svi smo mi u izvesnom smislu kolege. Imamo mnogo zajednikih interesa. Neka mi bude doputeno da kaem da taj izvetaj o novoj tehnologiji oruja ne predstavlja znaajno pitanje. Moja vlada i vlada suverenih drava, koje su nae saveznice daleko su vie zabrinute zbog izvetaja da biblioteke na Kamenu, preciznije u gradovima druge i tree komore, sadre opise budueg rata izmeu naih dveju drava." Lenijer je bio kao gromom oinut. iveo je u uverenju da je sistem bezbednosti na Kamenu - a posebno oko biblioteka - krajnje siguran. Da li on treba da bude odgovoran za ovakvu groznu provalu - ili je vest procurila iz nekog drugog izvora, moda iz predsednikovog kabineta ili odeljenja Hofmanove? "Ovo je krajnje neobina situacija", nastavi Feodorovski. "Da budem iskren, moje kolege i ja teko moemo da poverujemo da ne proivljavamo neku bajku." Ostala trojica klimnue glavama, iako ne sasvim usklaeno. "Ali spomenuti izvetaji su pouzdani. ta biste vi mogli da kaete o njima?" "Veoma oprezno smo pristupili materijalu u bibliotekama", ree Hag. "Upravo smo zapoeli s obradom informacija koje su tamo uskladitene." Feodorovski podie pogled prema tavanici, s ogorenjem na licu. "Obeali smo da emo razgovarati iskreno. Moja vlada zna da takve informacije postoje u bibliotekama. Mi smo, zapravo, ubeeni da se opisi tog budueg rata ve nalaze u rukama vaeg predsednika." Obazreo se po stolu. Lenijer je hrabro susreo njegov pogled opazivi titraj osmeha na njegovim usnama. "Da", ree Feodorovski. "Znamo, naravno, da su ljudska bia sagradila Kamen ili da e ga sagraditi kroz nekoliko vekova. Znamo da e biti nainjen od asteroida znanog kao Juno. Znamo ovo otuda to su asteroid Juno i Kamen istovetni ak i u najsitnijim pojedinostima. Na svemirski brod, koji se nalazi u pojasu tog asteroida, potvrdio nam je sve ovo." "Gospodine Feodorovski imamo posla s veoma neobinim problemom", ree Hofmanova. "Sigurni smo da Kamen ne dolazi iz naeg univerzuma ve iz nekog alternativnog. vrsto smo uvereni da su podaci sadrani u bibliotekama mogli biti pogreno protumaeni. Mogue je da oni ni na koji nain ne predskazuju 69

uslove naeg sveta. Nauni podaci mogu biti korisni i mi ih briljivo istraujemo, ali isto tako smatramo da bi nasumino otkrivanje informacija moglo biti katastrofalno." "Ipak, takva istorija postoji." Kronberijeva ree: "Ako i postoji, nama nije poznata." Lenijer oseti kako ga neto treca oko srca. Mrzeo je lai. Mrzeo je da sauestvuje u laima. Pa ipak, eleo je, ne manje od Kronberijeve i Haga, da onemogui Ruse da se doepaju informacija u bibliotekama. To ga je nainilo laovom. Rus koji je sedeo najblie Feodorovskom - Jurij Kerinski - nae se i apnu mu neto na uvo. Feodorovski klimnu glavom. "Gospodine Lenijer", ree on, "da li i vi negirate postojanje ove informacije?" "Ne znam nita o tome", ree Lenijer glatko. "Ali vi priznajete, nije li tako, da bi, ako bi takva informacija postojala i vi bili svesni nje, to jest unapred znali odreene datume, pa ak i odreene sate, kao i stanja i posledice, da bi sve to skupa predstavljalo veliku strateku prednost ali da bi isto tako navalilo ogromno breme odgovornosti na vas lino?" "Mogu da zamislim da bi", ree Lenijer. Hag se umea: "Ne bi trebalo pritiskati gospodina Lenijera..." "Veoma mi je ao", ree Feodorovski. "Izvinite. Ali nae brige prevazilaze zahteve za linom utivou." Kerinski odjednom ustade. "Gospodo. Nadam se da shvatate da u ovom trenutku vlada veoma velika napetost izmeu naih dvaju naroda, moda i najtea jo od devedesetih godina prolog veka. Nae je miljenje da nevolje i tekoe do kojih je dolo na Kamenu ozbiljno ugroavaju svetski mir. Kamen uveava napetost, a to se posebno odnosi na pitanja u vezi s bibliotekama. Oito je da ne moemo razreiti spomenute tekoe na ovoj ravni dijaloga. Stoga ne vidim razlog da proirujemo raspravu na ovom mestu." "Gospodine Kerinski", ree Hofmanova. "Ovde imam jedan papir koji bi, uverena sam, trebalo da pogleda va partijski sekretar. On svedoi o poloaju svih naunika na Kamenu, sa osvrtom na mogunosti saradnje. Smatram, takoe, da on razvejava glasine o ovde spominjanim uznemiravanjima i osujeivanjima." Kerinski zavrte glavom i kucnu nekoliko puta kaiprstom po stolu. "Vie nas ne zanimaju takve postavke. Osujeivanje rada nije glavni predmet naeg razgovora. Biblioteke su bitne. Od ovog asa razgovori e se nastaviti na zvaninom nivou. Moemo jedino da se nadamo da emo na taj nain doi do boljih rezultata." Posle ovih rei, njih etvorica ustadoe i Hag ih isprati do vrata. S onu stranu vrata brigu o njima preuzeo je jedan agent tajne slube. Hag zatvori vrata i okrete se prema ostalima. "To je", ree on, "to." "Muka mi je od toga", promrsi Lenijer sebi u bradu. "Oh?" prozbori Kronberijeva ustavi dopola sa svog sedita. "A ta biste vi nama preporuili da uradimo, gospodine Lenijer? Znate i sami da ste vi taj koji je odgovoran za ovo. Niste vrsto drali uzde slube bezbednosti, te sada imamo ovu guvu... ovu prokletu diplomatsku katastrofu. Zbog ega ste, kao prvo, uopte otvorili biblioteke? Zar niste naprosto mogli da nanjuite tekoe koje takav in moe da prouzrokuje? Ja bih, tako mi Boga, to nanjuila. Mora da itavo to mesto zaudara." "Umukni Alisa", ree Hofmanova mirnim glasom. "Prestani da se ponaa kao magarica." Kronberijeva pree preko njih uarenim pogledom, a zatim se ponovo spusti u stolicu i zapali cigaretu. Nain na koji je petljala sa upaljaem i zaglavila cigaretu izmeu stisnutih prstiju izazvao je kod Lenijera gaenje. Ovde se ljudi ponaaju pomalo neozbiljno, pomisli on. Deca koja se igraju s pravim pukama i bojevom municijom. "Predsednik je zvao jue", ree Hofmanova. "Veoma je ljut zbog biblioteka. Trai da se one zatvore, kao i da se sva istraivanja obustave. Veli da smo ispustili kontrolu iz ruku i ja zaista ne mogu a da se ne sloim s njim. Gerija ne treba kriviti vie nego bilo koga od nas. U svakom sluaju, predsednik e naloiti Kongresnom komitetu za nadziranje radova na Kamenu, da do daljnjeg stavi na led sva istraivanja. Rusi e dobiti ono to trae." "Koliko nam vremena ostaje?" upita Lenijer. "Onoliko koliko je potrebno da nareenje proe kroz sve kanale? Verovatno nedelju dana." Lenijer se kiselo nasmei i zavrte glavom. "ta je tu tako smeno", upita hladno Kronberijeva obavijena lebdeom koljkom dima. "Zapisi govore da imamo samo dve nedelje do rata."

70

Hofmanova je pozvala Lenijera da te veeri doe kod nje na pie. Stigao je u sedam asova, posle je na brzinu obedovao u kafeteriji Laboratorije za mlazni pogon. Kancelarija Hofmanove bila je jednako oskudno i svrsishodno nametena kao i radna soba u njenoj kui u Njujorku: glavna razlika odraavala se u prisustvu vie polica sa memorijskim blokovima. "Pokuali smo", ree ona dodajui mu au s viskijem bez leda. "Pa..." Nazdravila mu je aom dibonea s ledom. "Jesmo", odgovori on. "Izgleda umorno." "Umoran sam." "Breme ovog sveta poiva na tvojim pleima", ree ona gledajui ga paljivo. "Breme par univerzuma", uzvrati joj on. "Tek sada otkrivam koliko sam ilavo kopile, Dudit." "To vai i za mene. Ponovo sam razgovarala s predsednikom danas po podne." "Oh?" "Da. Bojim se da sam ga nazvala idiotom. Vrlo verovatno u biti najurena ili primorana da podnesem ostavku do asa kada ti bude u orbiti." "Blago tebi", ree Lenijer. "Sedi. Priaj mi. Reci mi kako je gore. Ludaki elim da odem tamo..." Izvukla je stolice i oni sedoe jedno naspram drugog. "Zbog ega?" upita Lenijer. "Videla si ove blokove, sve mogue informacije." "To je glupo pitanje." "I jeste", priznade Lenijer. Oboje su dospeli u stanje blagog pijanstva pre no to je alkohol zapravo i mogao da deluje. Lenijer je zapazio ovu pojavu jo ranije, kad god bi proivljavao neku veliku napetost. "Do avola, potpuno mi je jasno zbog ega su Rusi zabrinuti", ree Hofmanova posle nekoliko trenutaka zatija. "U poslednjih deset godina tukli smo ih na svim poljima - diplomatskom, tehnolokom. U svemiru i na Zemlji. Trka zeca i kornjae. Oni su dinosaurusi i mrze sve to je bre i prilagodljivije od njih. Da li smo mi krivi to mladi Ivan ne razlikuje kompjuterski terminal od traktorskog toka. ak ih i Kinezi nadmauju." "Moe se dogoditi da Kinezi izbiju ispred nas kroz generaciju-dve." "Dobro. Valjano nas slue", ree Hofmanova. "Sada kada se pojavio Kamen, a mi ga presreli, i zaposeli, podarimo im male beskorisne triarije u interesu meunarodne saradnje... A to god da se na Kamenu nalazilo, moe postati nadgrobni spomenik Istonog bloka. Doi emo do nezamislive tehnologije. Isuse! Volela bih kad bismo mogli da sednemo s njima i razborito... ali oni su suvie zaplaeni, a na predsednik je odvie, prokleto glup." "Mislim da glup nije prava re. Kontuzovan, moda." "Malo je znao o Kamenu kada je preuzeo dunost." "Znao je da se pribliava", ree Lenijer. "Niko od nas nije znao mnogo vie od toga." "Pa, neka se jebe ako ne moe prihvatiti alu", ree Hofmanova, zurei u prozorske kapke. "Dok si bio pilot", nastavila je, "jednom si se sruio. Gde si poeleo da bude pre nego kad se avion sunovratio?" "Za komandama", ree Lenijer bez trunke kolebanja. "eleo sam iz sve snage da spasem taj avion pa ak nisam ni pomislio na iskakanje. Mislio sam da je on - avion - apsolutno prekrasan, i eleo sam da ga sauvam. Takoe sam eleo da spreim da ubije druge ljude. Tako smo se obojica sruili u jezero." "Ja nisam ni izbliza tako hrabra", ree Hofmanova. "Mislim da je Zemlja lepa i elim da je spasem. Skapavam od napora da to uinim. Sve to sam zasad uradila je sranje. Tvoj avion ti se nije rugao. Nije te iznosio na tapet zbog najboljeg mogueg rada koji si obavio, je li tako?" Lenijer zavrte glavom. "A upravo se to ovde dogaa. Stoga sada velim sebi: 'Do avola s njima i elim da budem na Kamenu dok se ovo zbiva.'" "Ako sve ode do avola na Zemlji, godinama neemo moi da siemo s Kamena. ak ni naseobine na Mesecu nee biti u stanju da nam pomognu." "Zemlja e preiveti?" "Jedva", ree Lenijer. "Imaemo godinu dana s temperaturom ispod nule, irom severne hemisfere, pomore i glad, revolucije. Ako biblioteke odravaju nau stvarnost, tri ili etiri milijarde ljudi nestae sa lica Zemlje." 71

"Ali to nije kraj sveta." "Ne. Moda se nee ni dogoditi." "Veruje li u to?" Lenijer utonu u dugo utanje. Hofmanova je ekala skoro ne trepui. "Ne. Sad ne. Moda bih da Kamen nikada nije stigao." Hofmanova odloi pie i pree prstima po rubu ae. "No, dobro. Pokuau da se prebacim gore. Ne pitaj me kako. Ako mi to uspe, videemo se na Kamenu. A ako ne... bilo je lepo raditi s tobom. Volela bih da jo moemo da saraujemo." Ispruila je ruke, privukla ga k sebi a poljubila u elo. "Hvala ti." Posle pola sata, poto su popili po tri pia, ispratila ga je do vrata. Izvadila je jedno savijeno pare hartije i stisnula ga u njegovu aku. "A sada uzmi ovo i upotrebi ga kako ti je volja. Moe ga predati Gehardu ako eli, ili ga unititi. Verovatno da vie nije ni vano." "ta je to?" upita on. "Ime ruskog pijuna na Kamenu." Lenijer stisnu rukom hartiju ali je ne razmota. "Predsednik bre dejstvuje nego to sam mislila da je u stanju. Ve tokom sutranjeg dana dobie nareenja da zatvori biblioteke. On eli da uveri Sovjete da smo na ravnoj nozi." "To je ludost", ree Lenijer. "Ne velika. To ti je politika. On ima velikih problema. Da li sam upravo to rekla? Da. Sada ak razumem predsednika. Mora da sam pijana. Ali zar je to uopte vano?" "Svakako bi moglo biti, i to vraki." "Onda uradi kako eli. Proi e par nedelja dok to otkriju i uzmognu da te uklone." Osmehnula se. "im Vaskezova obavi posao, javi mi to na neki nain. Je li to u redu? Jo nismo ispucali sve adute. Nekoliko senatora i par lanova Udruene jo su na mojoj strani." "Uiniu to", ree on. Uzeo je onaj papir i gurnuo ga u dep. Otvorila mu je vrata. "Zbogom, Geri." Agent koji je stajao na nekoliko metara u dubini hodnika okrenuo je prema njemu svoje bezizraajno lice. Da li zaista elim da znam? Morao je da zna. Morao je pripremiti Kamen za ono to je sledilo - ma ta to bilo. 15. Hajneman je sam pilotirao V/STOL-om, koristei raketu letelice kako bi potisnuo cevobob du ose, polazei od otvora buotine prve komore. Proteklo je svega etrdeset minuta otkako je spojio cevobob i V/STOL u otvoru buotine junog pola. 'Tlo' ga je okruavalo sa svih strana, izazivajui kod njega u poetku oseaj neobine vrtoglavice; muilo ga je pitanje - na koji nain e se orijentisati? Ipak, brzo se prilagodio. Oslanjajui se na radio-farove montirane u svakoj komori, vrei koordinaciju uz pomo kompjutera za navodenje V/STOL-a mogao je da odredi svoj poloaj sa centimetarskom preciznou. Obazrivo i s uitkom gonio je ovo vozilo iz komore u komoru, koristei privremene mlazne motore na cevobobu i letelici, koordinirane preko sistema za navoenje. Pribliavanje svakom otvoru buotine izazivalo je uzbuenje od koga mu se dizala kosa na glavi. U sreditu masivnih sivih poklopaca, iekivala ga je ta siuna rupa - ira od fudbalskog igralita, ali iz daljine gotovo nevidljiva - dakle, nikakav naroit izazov... Postojano je leteo iznad mranog gotikog pejzaa pete komore, sazdanog od oblaka, planina i klisura. Ulazei u otvor buotine izmeu pete i este komore, izdao je kratka uputstva svom timu inenjera koji su ekali u blizini singularnosti sedme komore: "Spustite je dole. Proi u tuda kroz nekoliko minuta." Potvrdili su prijem i poeli da rasklapaju istraivake skele. Hajnemanova namera bila je da se provue kroz iglene ui bez preudeavanja, sporo ali struno. Sa gledita aerodinamike, sparena vozila delovala su udovino i nezgrapno, ma iz kog ugla posmatrana, ali 72

leteti u njima nije bilo teko. Atmosfera, koja je oko Kamenovih osa bila na granici vakuuma, nije pruala nikakav otpor. ak i sada kada je usredsreivao panju na poslednju fazu dovoenja, Hajneman se nije mogao oteti utisku da leti avionom. Ponovni ulazak u otvor predstavljao je nesiguran deo putovanja. Kada cevobob bude uveden i uvren na singularnosti, Hajneman je imao nameru da proveri spone du trideset i jednog kilometra niz osu. Silazak je trebalo da bude mnogo manje komplikovan - tako mu je reeno - na tom delu hodnika; mogao se spustiti bezmalo pravom linijom umesto spiralom, koja je bila obavezan nain kretanja u rotirajuim komorama. Trebalo je da se V/STOL otkai i potisne od ose uz pomo kratkih mlazeva iz motora sa vodonikperoksidom. U tom sluaju padae ravnomerno, susreui se sa otporom na ravni granice izmeu atmosferskog polja i cevi sa plazmom, na oko dvadeset dva kilometra iznad dna komore i tri kilometra od ose. Mlaznjaci i isparenja od koriolisa kao i kompresivno zagrevanje uslovljavali su da prvi kilometar razreenog vazduha deluje varljivo; pilot V/STOL-a morae da zaboravi mnotvo oiglednih zakonitosti nauenih na Zemlji. Konstruktori su proraunali utroak goriva. Letelica je mogla napraviti dvadeset sputanja i uspinjanja i da leti priblino etiri hiljade kilometara brzinom krstarenja kroz vazduh pre no to se javi potreba za punjenjem tankova gorivom: kiseonikom i vodonik-peroksidom. Napunjen do vrha, cevobob je mogao pet puta da napuni gorivom V/STOL. A kada se jednom povee sa singularnou, cevobob e moi da putuje beskonano, koristei efekat transformisanog prostora. Sada su, kako avion tako i cevobob, putovali uz minimum utroka goriva. Kada ih uveze u kanal, tamonje osoblje moi e da ih napuni gorivom i kiseonikom s platforme u otvoru buotine sedme komore. esta komora rotirala je oko njega nalik na cilindrinu oblanu maglinu, s probojima vedrine koje su otkrivale maine za koje je uo tek pre tri dana. Bio je napola ubeen da su se arheolozi i fiziari iz iste pakosti urotili protiv njega, spreavajui ga da vidi najzanimljivije delove Kamena. "Nema tamo nikakvih pokretnih delova", govorila je Karolsonova. "Mislili smo da te nee zanimati." krgutnuo je zubima, a zatim ispustio vazduh, zviznuvi. Mainerija este komore delovala je zastraujue. Nije ni sanjao da e videti ovako neto, ak ni na Kamenu. Bezmalo mu je odvukla panju od pilotiranja cevobolom i V/STOL-om. Poslednji otvor buotine brzo se pribliavao. Usporio je ovaj mainski sklop i poslednji put izveo manevar s letelicom. Zahvaljujui manjim korekcijama u odnosu na sredite otvora i ispravljanju zanoenja izazvanih nepravilnostima koje su bile posledica uticaja Kamenove orbite oko Zemlje i Meseca, bie u stanju da sklizne ravno na singularnost, uspori maineriju uz pomo spojnica, a zatim nastavi s proverom cevoboba. "Eno ga", ree Karolsonova, pokazujui prstom. Gledala je jedno vreme kroz polarizovan dogled sa filterima ka cevi sa plazmom, na mestu gde se ona spajala s junim poklopcem, a zatim je dodala durbin Ferlijevoj. Ferlijeva je piljila kroz stakla, da bi konano ugledala sparena vozila koja su na izgled lebdela bez ikakve potpore. Sa ove razdaljine nije se dala razaznati singularnost. "Da li e on danas leteti tom stvaricom?" Karolsonova klimnu glavom. "Hajneman e je isprobati i ostati ovde do Lenijerovog povratka." Rimskaja im prie s lea i neko vreme je utke stajao, dok su one dodavale dogled jedna drugoj. "Dame", ree on posle nekoliko asaka, "imamo puno posla." "Svakako", ree Ferlijeva. Karolsonova se osmehnu iza Rimskajinih lea. Vratie se u ator. 16. Vaskezova je u biblioteci, uz pomo ureaja za stimulaciju, nastavila etnju po gradu tree komore. Otkrila je da moe lutati kroz zapise po svojoj volji, birajui bilo koju putanju, iako jo nije bila u stanju da prodre u privatni prostor. Uglavnom je pribegavala ovim etnjama da bi predahnula izmeu dugih razdoblja mukotrpnog umnog rada. Ila je i peice; nezavisnost koju je oseala idui od mesta do mesta na Kamenu, sa depnom mapom ili ploom s memorijskim blokovima - a da je niko nije pitao za odredite ili namere okrepljivala ju je. Gotovo da je uspevala da odagna crne misli - ali ne sasvim. 73

Putovala je vozom od este do tree komore barem jednom u dvadeset etiri asa. Povremeno je odlazila u biblioteku druge komore i, ako bi se dugo zadrala, prespavala bi na lealjci u zamraenoj itaonici. Nije to bilo njeno omiljeno mesto za poinak - mnogo vie joj se dopadalo da spava u atoru sedme komore, blizu ljudi - ali je svakako bilo najmirnije. ak ni Takahai nije esto koristio biblioteku druge komore. Biblioteke su bile dve ie njenog rada. Dok su se problemi samovoljno pomerali od take do take na putu kroz njen um, ona se posveivala zbiranju informacija u veoj meri nego to joj je stvarno bilo neophodno, uivajui u intelektualnoj raskoi. Kada je zatraila materijal koji se odnosio na izgradnju Kamena, biblioteka je istakla svoju bespogovornu crnu sferu uokvirenu krugom, iz koga su izbijale strelice. Jedan prijazan glas je propraao ovu aru: "Za sada nema pristupa tome materijalu. Molimo vas upitajte za savet aktivnog bibliotekara." Veoma brzo, pronikla je u ovaj obrazac, to je kod nje izazvalo snano oseanje osujeenosti. Praktino, celokupan materijal koji se odnosio na teoriju i konstrukciju este komore bee nedostupan. Nije bilo nikakve grae o sedmoj komori i hodniku - odgovor na njena pitanja o toj oblasti glasio je naprosto: "Nije u zapisima", to je bilo propraeno jednom crnom linijom. Dok se ljutila zbog ovih silnih 'korpi' koje je dobijala, sinulo joj je da bi mogla potraiti vlastite radove - pa ak i budue - i otkriti ima li dvojnicu i da li je ta dvojnica ostavila kakav trag u Kamenovom univerzumu. Ali u njoj iskrsnu gotovo sujeveran otpor prema toliko dubokom istraivanju. Kada je konano nabasala na svoje ime, bee to posve sluajno. Jedini pravi kljuevi za razumevanje este komore poivali su u aleksandrijskoj biblioteci, sadrani u ezdeset pet tomova osnovnih prirunikih uputstava, koji kao da su bili tampani za zanatlije i inenjere, u obliku kolekcionarskog izdanja ili poklona za one koji idu u penziju. U etrdeset petoj knjizi, tomu od dve hiljade stranica, koje su sadravale teoriju rane mainerije u estoj komori i neutralisanja inercije, nabasala je na svoje ime u jednoj fusnoti. U zamraenoj itaonici u kojoj je jedino svetlo poticalo od stone lampe i svetleih traka zurila je u tu referencu dok su joj telom prolazili marci. Patricija Luiza Vaskez, itala je kao da su ti zvuci imali maginu mo, Teorija n-prostorne geodezije primenjena na njutnovsku fiziku sa specijalnim osvrtom na p-Simplon linije sveta. Nikada nije napisala rad sa ovakvim naslovom - barem ne do sada. Ovo je trebalo da bude objavljeno 2023. godine, u jednom broju urnala prihvaene fizike posle Smrti. Bilo joj je sueno da preivi Smrt. I doprinese, makar i na ovaj neznatan nain, izgradnji Kamena. Pronala je ovaj lanak u biblioteci u ikovom gradu, gde je oito ocenjen kao suvie arhaian da bi bio zabranjen. Proitala ga je, dok su joj se dlanovi znojili, i otkrila da mnogo toga teko moe razumeti. Probijajui put kroz nepoznate simbole i nejasnu terminologiju, nastojei da shvati sutinu ovoga to e njena dvojnica napisati kroz osamnaest godina - ili je napisala pre vie vekova jedan nagovetaj objanjenja iskrsnuo je u njoj. U prvobitnim planovima Kamena, koji su kasnije izmenjeni, jedina svrha mainerije u estoj komori bila je da neutralie momentum odreenih predmeta unutar Kamena, u pravcu koji je donekle iao naporedo sa osom. Ova funkcija eliminisala je potrebu za natpisima na obalama reka, za posebnom arhitekturom zgrada pa ak i za razliitim nacrtima u samim komorama. Na poetku izgradnje Kamena postavljena je gornja granica od tri procenta g za ubrzavanje i usporavanje Kamena. Zahvaljujui maineriji nije bilo nikakve potrebe da se ubrzanje uopte ograniava. Komore Kamena postale su deo kontrolisanog i zasebnog referencijalnog okvira, nezavisnog od spoljanjih uticaja. Poglavlja u prirunicima objanjavala su zbog ega sistem neutralisanja nije operisao univerzalno; da je to bio sluaj, Kamenova rotacija bila bi beskorisna, a sve to se nalazilo u komorama lebdelo bi unaokolo u besteinskom stanju. I to je bila super-nauka. Rezultati su bili zaprepaujui. Ono to je mainerija u estoj komori inila, bilo je u stvari menjanje karaktera mase-prostora-vremena svega u Kamenu. Od toga do mogunosti manipulisanja prostorom i vremenom na nain koji bi doveo do stvaranja hodnika, preostao je samo mali korak. 74

Pa ipak, Kamen nije putovao bre od svetlosti i nije posedovao vetaku gravitaciju - ne barem u prvih est komora. Ova dostignua takoe su se mogla oekivati u svetlu teorije o neutralisanju inercije. Zbog ega inenjeri i fiziari sa Kamena nisu bili sposobni da zatvore tu konceptualnu petlju? Vratila se u aleksandrijsku biblioteku i stala da pregledava prirunike, no oni nisu obezbeivali nikakav odgovor ve su se bavili teorijom i odravanjem specifine mainerije na Kamenu. Na svojoj lealjci u itaonici uronila je lice u dlanove, pritiskajui greben nosa i trljajui oi. Mozak joj je bio napet. Previe koncentracije. Premalo vremena uz svo upinjanje da razrei postavljene probleme, uz sav mukotrpan trud da pronae odgovore pre isteka roka. Morala je da uzme predah. Ustala je i krenula sledei svetleu traku do donjeg sprata; izala je u okrilje svetlosti iz cevi i sela na jednu klupu okruenu betonskim vrtom bez drvea. Pokuala je da iskljui sve svesne misli, da se vrati u normalno stanje ali nije mogla. Pomisao na Pola i njenu porodicu stalno joj se uplitala u tok svesti. "Gubim se", promrmljala je tresui glavom. Postajala je nita drugo do niz misli koje su lebdele u sivoj praznini, jednoj modanoj taki. Posledica preteranog rada. A onda se u praznini ukazao prolaz. Svojevremeno je prouavala delie prostora pojedinane dimenzije koje su dejstvovale bez odgovarajuih predmeta i dimenzije manje od jedininih brojeva. Vreme bez prostora; duina bez irine, dubine ili vremena. Verovatnoa bez produenja. Poluprostori, etvrtprostori, prostori sazdani od iracionalnih delia. Sve to se dalo podvri frakcionim transformacijama i geodezijskim geometrijskim analizama. Bila je ak poela da pravi kartu geodezika viih frakcionih prostora i naina na koji su ti geodezici mogli da se projektuju u petodimenzionalnom i etvorodimenzionalnom prostoru. Spustila je glavu meu kolena. Misli su joj vrludale. Bez ikakvog reda, bez ikakve discipline. Hodnik - samo jedan produetak mainerije iz este komore, nainjen sa svrhom neutralisanja inercije. Na svom putu kroz vekove, Kamenjari su se predomislili, ili moda ispustili iz vida prvobitne ciljeve. Svet po sebi, Kamen je na uzastopne generacije utiskivao vlastiti karakter, sve dok nije postalo savreno prirodno iveti u rotirajuim cilindrima, izdubljenim u asteroidskoj steni. Moda je vremenom ak i sam asteroid iileo iz neposredne svesti a ostao samo ivot unutar cilindara. Stisnut i ogranien vekovima, pothranjivan posmatranjem Kamena, genije Kamenjara je burno izbio na povrinu. Postali su podobni bogovima, stvarajui vlastiti univerzum i oblikujui ga po slici sveta koji im bee najpoznatiji. Kada su pronali izlaz iz Kamena bez dovoenja u pitanje poslednjeg zadatka... Kada su otkrili da mogu stvoriti jedan neverovatan produetak svog sveta... Da li bi ijedan Kamenjar bio sposoban da odoli iskuenju? (Da... ortodoksni Naderiti - oni su ostali ovde jo jedan vek.) Inenjeri iz este komore, predvoeni zagonetnim Konradom Korzenovskim su, dakle, stvorili hodnik, proeli ga odreenim svojstvima, poigrali se njegovim potencijalima. Oni su stvorili izvore i pronali nain da ispune hodnik vazduhom i zemljom, pejzaom jednakim ako ne i raskonijim od dolina u kojima su iveli. Telo joj se opustilo. Ustala je. Neki simboli u njenom jo nenapisanom lanku sada su joj bivali jasniji. Mogla je da odgonetne njihovo znaenje. Magla joj se razila u glavi i inilo joj se kako su svi problemi odjednom dovedeni u meusobno sadejstvo, poput radnika na neboderu sa staklenim zidovima i podovima. Kamenjari su sagradili hodnik da bi se reili unutranje teskobe ograniavanja uma, iako lini ivotni prostor nikada nije predstavljao problem. (Zapisi su jasno svedoili da Kamen nije bio prenaseljen.) Ali hodnik - i ovo joj je nahrupilo u svest odjednom, bez najave - hodnik je podrazumevao izvesne neoekivane obaveze, uzgredne posledice kojih moda u poetku nisu bili svesni... Ili ih nikada nisu postali svesni. Stvorivi hodnik izbacili su Kamen iz vlastitog kontinuuma. Slika koja joj se pomolila u svesti razdraujue konkretna, budui da nipoto nije bila uverena da je tana - prikazivala je hodnik kao duinu bia, a Kamen kao igru. Sa stvaranjem bia i njegovog neizbenog odmotavanja u superprostoru, igra je bila izbaena iz jednog univerzuma... I ubaena u njen. 75

etiri sata kasnije probudila se. Telo joj je bilo ukrueno, a u ustima je imala ukus blata. Odvojila je bolna lea od klupe i stala da mirka u svetlosti od cevi. Glava joj je pucala od bolova. Ali bila je na tragu neemu. Otkrivi da im je nemogue da ispune prvobitno zamiljenu misiju Kamena, vremenom su se svi Kamenjari iselili niz hodnik. Ustala je i rukom ispeglala svoj kombinezon. Sada je morala da se vrati i poloi temelje ispod svih ovih hipotetinih zamkova koje je sazidala u vazduhu. I da pronae neki aspirin. 17. Lenijer je drao onaj papir u depu u atlu i na LOT-u strahujui od trenutka kada e morati da sazna, a potom i da preduzme odreene korake protiv nekog svog kolege, moda i prijatelja. LOT je pristao na Kamen i on se iskrcao. Najpre je podneo kratak izvetaj Roberti Pikni poruivi preko nje Kirhneru da spoljanje mere bezbednosti na Kamenu treba da budu posebno strogo kontrolisane. A to se tie unutranje bezbednosti... To zapravo nije trebalo da bude njegov posao. Da li je Gerhard ve dobio informaciju koja je njega, Lenijera iekivala u savijenom papiru? Kako je Hofmanova dola do tog imena i zbog ega mu ga je dala? Primio je izvetaj od voa razliitih timova, preko glasnika koji je nosio jednu plou. Lebdeo je u malom predvorju odmah do platforme, obmotan mreom cilindrinih omi, koja je sluila kao dekontaminacioni bunker za radnike na samoj osi. itao je izvetaje i pamtio ih, shvativi u asu da je samo odlagao neizbeno. Ulazei u nulti lift, u pratnji jednog marinca krutog dranja, izvadio je papiri iz depa i razmotao ga. "elela bih da kamionom odem do drugog kruga izvora to je pre mogue", ree Patricija. Takahai je drao razgrnut zastor na otvoru atora dok je ona ulazila. Karolsonova i Ferlijeva dremale su u jednom uglu sredinje prostorije; Vu i angova radili su na ploama i procesorima u drugoj. Takahai krenu unutra za njom. "Da li samo u mati", upita on. Karolsonova i Ferlijeva istovremeno se prenue i mirkajui otvorie oi da vide ko je to izazvao ovoliku galamu. "Moram proveriti take prostora-vremema", ree Patricija. Lice joj je bilo usukano, a ispod oiju su se primeivale ljubiaste mrlje umora. "Zatraila sam pomo od gospodina Hajnemana. Na avionu se nalazi pokaziva pravca skretanja, a mi moemo da primamo taj signal uz pomo odreene opreme slube bezbednosti. Signal emo potom uneti u analizator frekvencije i utvrivati da li se kreemo bre ili sporije u vremenu, poredei nae merne instrumente s podacima dobijenim iz aviona koji e leteti iznad naih glava." "Da li si dola do nekih zakljuaka?" upita Karolsonova, uspravljajui se na lealjci. "Mislim da jesam", ree Patricija. "Ali nita nije konano sigurno bez provere. Imam neka nagaanja, ukoliko se ona potvrde moi u da izgradim hipotezu." "Hoete li nam rei neto o tim nagaanjima?" upita Takahai sedajui pored Karolsonove na lealjku. Patricija slegnu ramenima. "U redu. Mogue je da je hodnik sa ulegnuima. Svako ulegnue je jedna fluktuacija u prostoru-vremenu hodnika, koja oznaava potencijalni ulaz u neki drugi univerzum. Ta ulegnua trebalo bi da odraavaju siune promene u geometrijskim konstantama kakva je pi; moda i u fizikim konstantama. Gde god postoji jedno ulegnue - ili mogunost za ulegnue - moda emo otkriti fluktuacije vremena." "Da li bi to trebalo da znai da je hodnik pun takvih potencijalnih izvora?" "Mislim da je tako. Odabrano je samo nekoliko i podeeno kao to smo videli." Podigla je pogled prema vrhu atora nastojei da pronae nain da objasni ono to je videla u mislima. "Ulegnua su upravljena jedna prema drugima. Mogu je njihov neogranien broj. A izvor koji se otvara u ulegnuu potencijalan ili ve podeen - moda vodi do jednog drugog univerzuma." Takahai zavrte glavom. "Ovo zaista postaje previe fantastino." "Da", ree Patricija. "Ako se ne ljutite, uzdrala bih se od daljih objanjenja dok se Geri ne vrati." 76

"Oekujemo ga svaki as. Uao je u otvor buotine pre nekoliko sati", ree Karolsonova. Pljesnula se po kolenu i ustala. "To me je podsetilo na neto. Sutra se prireuje igranka u prvoj komori. Svi smo pozvani. Nije zamiljena kao dobrodolica Geriju ali e posluiti toj svrsi. Ne bi bilo loe da malo doteramo frizure." "Ja sam dobar igra", ree Vu. "Fokstrot, tvist, svim." "Sluajte ga samo! Misli li da smo trideset godina iza svog vremena", ree angova. "etrdeset", ispravi je Vu. "A ako uspemo da izvuemo Hajnemana iz njegove igrake", dodade Karolsonova, "nauiu tu staru kosku nekolikim vruim koracima." Lenijer je spustio papir na svoj sto u kancelariji kompleksa naunog tima i pruio ruku prema dugmetu za komunikacionu liniju. Oklevao je nekoliko trenutaka pre no to ga je pritisnuo. Uinilo mu se da je shvatio zbog ega mu je Hofmanova dala ono ime. "En", ree on. "elim da Rupert Takahai doe u kompleks to je pre mogue." Nadao se da ini ono to mu je Hofmanova nagovestila da treba da uini: da skine upalja sa bombe u koju se Kamen pretvarao... Razvodnik Tomas Oldfild, star dvadeset etiri godine, proveo je poslednjih est meseci na Kamenu, verujui da ivi najuzbudljivije razdoblje svoga ivota, iako, istini za volju i nije bilo puno uzbuenja. Najvei deo vremena provodio je na straarskoj dunosti u drugoj komori, na mestu neposredno izvan tunela koji je vodio u prvu komoru. Probdeo je mnoge sate naizmenino motrei na drum, nulti most i oblinji grad, ispitujui pogledom udaljeni savijutak suprotne strane. Obino se nalazio u drutvu bar jo jednog kolege, ali danas je njegovoj ekipi dodeljen specijalan zadatak - da prati jednog naunika na putu od podzemnog terminala u gradu do prve komore, tako da je on ostao sam. Nije oekivao nikakve tekoe. U toku vremena koje je proveo na Kamenu nita se nepoeljno nije dogodilo. Nikada nije video nijednog buduma. Nije verovao da tako neto postoji. Oldfild je zvidukao izlazei iz svoje kabine i gledajui niz most. Pust. "Lep dan, redove", ree on odseno i ceremonijalno salutirajui. "Da, gospodine. Lep dan, gospodine. Uvek jedan te isti lep dan." Pitao se nije li u tehnikom pogledu sve ovo bio jedan te isti dan otkad je stigao ovamo. Jedan dug razvuen dan bez noi. Vreme bi se katkad menjalo - kia, ponekad i magla sa reke. Da li je to samo sluilo razgraniavanju vremena? Osmotrio je svoju jabuku i isprobao je iza kabine, na jednom cementnom bloku uz koji su bile prislonjene kutije s aluminijumskom folijom, ambalaa za hranu. Svaki nevidljivi zub svetlosti razneo je po jednu kutiju pored tog bloka. Kada se zadovoljio, vratio je izbuene kutije na preanje mesto kako bi sledea smena mogla da proveri svoje oruje. Ovo je vremenom postao pravi obred. Zaobiao je kabinu i kada je stigao do vrata zastao je i okrenuo se. Nije umeo da opie ono to je video. Ni u jednom trenutku nije ak ni pomislio da se poslui jabukom. Mislio je samo na izvetaj, kao i o tome kako e verovatno napraviti budalu od sebe. To je bilo visoko oko dva metra i dvadeset centimetara, mravo sa uzanom glavom nalik na dasku gledanu iz profila i sa dva iskolaena oka koja su ga, bez treptanja mirno posmatrala. Njegove dve ruke pruale su se iz torza, iz take koja se nalazila znatno nie od mesta na kome je trebalo da budu ramena, i bile su prekrivene neim to je izgledalo slino foliji na kutijama od ambalae. Noge su bile kratke i na izgled veoma snane. Koa mu je bila glatka i odbijala je svetlost. Nije bila sjajna ili sluzava, ve uglaana poput starog drveta. To je potvrdilo svoje prisustvo jednim utivim naklonom. Uzvratio je na isti nain, a onda je pod pritiskom sve svoje dosadanje obuke uzdigao jabuku i rekao: "Identifikujte se." Ali, do tog asa, to je nestalo. Oldfild je imao utisak da je to ulo u tunel, no nije mogao da bude siguran. Lice mu se zajapurilo od besa i oseaja nemoi. Imao je svoju priliku. Video je buduma, a nije ga prosvirao kako bi i drugi mogli da ga vide. Poveo se za primerom svih onih koji su tvrdili - slubeno ili neslubeno - da su videli tako neto. 77

Oldfild je uvek mislio da je sazdan od vrstog materijala. Lupio je pesnicom po kabini i srdito pritisnuo dugme za sluaj opasnosti na komunikacionim ureajima. 18. Lenijer je saekao Takahaija u odeljenju za konferencije, na kraju hodnika na drugom spratu. Karolsonova se pridruila Takahaiju i agentima iz pratnje, ne slutei Lenijerovu nameru. Lenijer nije eleo da napravi problem od toga. Najbolje je bilo sauvati normalnu atmosferu. Zatraio je da donesu ruak u njegovu kancelariju tako da su u miru obedovali pre no to je on u kratkim crtama izloio nova nareenja koja je dobio. Karolsonova zavrte glavom i uzdahnu. "Vaskezova eli da preduzmemo jo jednu ekspediciju - ovaj put do drugog kruga", ree ona. "Uverena sam da joj se nee dopasti to to joj je zabranjen ulaz u biblioteke." "Niko nee ulaziti u biblioteke", ree Lenijer. "Svaki pristup bie strogo zabranjen. I nee biti nikakve druge ekspedicije. Obustavljamo svaku aktivnost na Kamenu. Zahtevam da se arheolozi smesta vrate u kompleks, kao i da se prekinu sva prouavanja u otvorima buotina." Takahai mu je uputio sumoran pogled. "ta se dogodilo sa Hofmanovom", upitao je. Lenijer ga nije ni pogledao; ovaj zajedniki obed, proe mu kroz glavu, poslednja je prijatna stvar u njihovom odnosu. Ali sada je ve bilo vreme za otkrivanje karata. Onoliko veto koliko je u ovom asu bio sposoban za to zamolio je Karolsonovu da ih ostavi nasamo. Uputila mu je zbunjen pogled, no on je jedva primetio kada je izala na vrata. Svu panju usredsredsredio je na Takahaija. "Treba da razreim jednu veoma teku situaciju", ree Lenijer kada su ostali sami. "Hou da mi pomogne i da o tome izvesti svoje efove." "Molim?" upita Takahai. Matematiareva ruka, stisnuta oko ae sa sokom od narande, izgubila je uobiajenu mirnou. "elim da o tome izvesti svoje pretpostavljene, bez obzira na nain na koji si to do sada inio." "Ne razumem." "Ni ja", ree Lenijer sedei kao santa leda. "Nisam obavestio Gerharda iako mi instinkt govori da je trebalo to da uinim. Ostae na slobodi da se uveri da smo sve obustavili dok pregovori ne razree pitanje naih razlika. Lino e istraiti i potvrditi da u bibliotekama nismo otkrili nijednu informaciju o oruju." "Geri, o emu ti to govori." "Znam da si sovjetski pijun." Takahaijevi vilini miii se zgrie i on oinu pogledom Lenijera, gledajui ga ispod nakostreenih vea. "Veeras je igranka", ree Lenijer. "Karolsonova oekuje da se svi pojavimo. I hoemo. Gerhard e biti tamo. Neu mu nita rei, jer bi te on strpao u zatvor i otpremio na Zemlju prvim sledeim LOT-om, i to okovanog u gvoe, da se tako izrazim. Ne elim to." "Iz potovanja?" upita Takahai nervozno trepui. "Ne", ree Lenijer. "Ne dajem ni pet para na one stare posrane tosove o tome kako svako samo vri svoju dunost. Ti si prokleti izdajnik. Ne znam gde je to poelo, ali se ovde zavrava i hou da se zavri dobro. Podaci koje si slao na Zemlju zamalo su izazvali prokleti rat. Izvesti svoje pretpostavljene da se sve hladi, da se povlaimo iz biblioteka i da emo u dogledno vreme moda i evakuisati Kamen. Povlaimo se, pa neka svako poloi svoje raune. Jesi li razumeo?" Takahai je utao kao zaliven. "Zna li uopte ta se deava na Zemlji?" upita Lenijer. "Ne, ne znam tano", ree Takahai turobnim glasom. "Moda nije naodmet da objasnimo nekoliko stvari jedan drugom. Da bismo doprineli da se situacija razrei, kao to si rekao. Njihov ulog u ovome jednako je velik kao i na." "Na?" "Ja sam Amerikanac, Geri. Uinio sam to, izmeu ostalog da bih nas zatitio." Lenijer oseti kako mu se eludac prevre. Stisnuo je zube i okrenuo stolicu od Takahaija. Suzbio je nagon da zapita Takahaija da li je u pitanju bio veliki novac; nije eleo to da zna. "U redu. Evo kako stoje stvari." 78

I ispriao je Takahaiju ono to je saznao na Zemlji. Oajniki se nadao da je uradio ono to je Hofmanova imala na umu. Docnije tog popodneva, socioloka grupa podnela je jo jedan timski izvetaj u glavnoj dvorani za predavanja ovog kompleksa. U publici je sedelo oko dvadeset lanova tima: ne mnogo vie od toga sedelo je na niskoj pozornici iza govornice. Rimskaja je stajao sa strane, dok je Valas Rajner predstavljao prvog od etiri sociologa. Lenijer je posmatrao i sluao iz pozadine, utueno sedei na stolici. Deset minuta od poetka prvog predavanja Patricija sede pored njega i prekrsti ruke. Prvi govornik, ena, ukratko je ocrtala hipotezu o porodinom grupisanju na Kamenu. Otila je neto dublje u tumaenju pojave trijadskih porodica, koje su se mogle nai uglavnom meu Naderitima. Patricija pogleda Lenijera. "Zbog ega mi je zabranjeno da odlazim u biblioteku?" upita ona tihim glasom. "Svima je zabranjeno", ree on. "Od danas." "Znam, ali zato?" "Veoma je sloeno. Mogu kasnije da vam objasnim." Patricija se okrenu i uzdahnu. "U redu", ree ona. "Uiniu koliko mogu napolju. To je i dalje doputeno." Klimnuo je glavom i osetio snaan talas saoseanja prema njoj. Drugi predava bila je Tanja Smit - ni u kakvom srodstvu sa Robertom Smitom - koja je ivahno tumaila ranije prezentiran izvetaj o evakuaciji Kamena. Patricija je sluala jednim uhom. "Sada je gotovo oevidno da je komitet za raseljavanje reavao zahteve za migraciju kroz hodnik i koordinirao transport..." Patricija jo jednom pogleda Lenijera. Oi im se susretoe. Sve je to bilo ludaki. Nije bilo nikakvog naina da se organizuje elezniki saobraaj, a jo manje obimni istraivaki projekti. U najsudbonosnijem asu, ljudsku rasu je predstavljao tim gramzivih, aavih intelektualaca koji su tragali naslepo. Pomisao na Takahaija i beskorisnost svih onih silinih mera bezbednosti ponovo mu je uzburkala eludac. Plan je, naravno, predviao da se istraivaima sa niim nivoima ovlaenja omogui da obavljaju posao to bolje umeju, uz nadzor stareina sa gotovo potpunim ovlaenjima. Njihova otkria trebalo je zatim da budu filtrirana i sreena u obliku konanih stavova, proverenih u odnosu na odgovarajue dokumente u bibliotekama. Tako je to trebalo da se odvija. Uz tako malo ljudi kojima je bilo dozvoljeno da istrauju u bibliotekama i neizmernu koliinu uskladitenih podataka, trebalo je da prou decenije pre no to se ispili neto znaajno. U svakom sluaju rasuivalo se na taj nain. Lenijer je pristao na to jer je, najposle, u dui i dalje bio vojnik koji se, ak i onda kada potajno nije verovao, pokoravao onima iza Hofmanove u lancu zapovedanja. To, meutim, nije vredelo. Nije vredelo ni koliko crno ispod nokta, jer je sada ionako sve bilo obustavljeno. Predstojalo im je pakovanje i povratak kui, a Takahai e (ako se sve bude odvijalo kako valja) izvestiti da je uinjen gest dobre volje, kako bi se umirili zabrinuti Sovjeti. Ali Sovjetima i dalje nee biti dozvoljen pristup u biblioteke; sem ako predsednik nije potpuno poludeo. Samo je jedna ruka u odreenom trenutku mogla da se nae u Pandorinoj kutiji. Video je poneto od materijala o tehnolokim dostignuima Kamenjara. Upoznao se s obrazovnim sistemom koji je korien u biblioteci. Dotakao je naine na koje su se majali biologijom i psihologijom. (Majali - da li je ovaj izraz upuivao na neku njegovu predrasudu? Da. Neto od toga uzdrmalo ga je do korena i doprinelo njegovim najteim napadima skamenjenosti). Nije bio siguran ta bi njegova voljena zemlja uinila s ovolikom moi, a jo manje je znao ta bi s tim uradili Sovjeti. Patricija je prisustvovala ovoj aradi jo nekoliko minuta a zatim je otila. Poao je za njom i pristigao je kod ugla enskog bungalova. "Samo asak", ree on. Zaustavila se i napola okrenula, ne gledajui u njega ve u pravcu limunovog drveta koje je raslo iz saksije postavljene na irokom prostoru izmeu dveju zgrada. "Ne elim da prekinete svoj rad. Daleko od toga." "I neu", ree ona. 79

"Samo sam hteo da to razjasnimo." "Jasno je." Sada se potpuno okrenula prema njemu, sputajui ruke u depove. "Ne moete biti sreni zbog toka dogaaja." Oi mu se rairie i on tre glavu unatrag, osetivi iznenadnu srdbu zbog njene drske pretpostavke ili gluposti, ma ta da je uvila u tu jednu kratku reenicu. "Ne moete biti srean ovek zadravajui nas ovde, sa saznanjima koja vas more." "Ja vas ne zadravam ovde." "Nikada niste razgovarali sa mnom niti sa bilo kim koliko sam ja videla. Vi govorite, ali ne razgovarate sa nama." Ona srdba ispari, ostavljajui za sobom jednako nenadanu jamu izgubljanosti, usamljenosti. "inovi imaju svoja preimustva", ree on blago. "Ne mislim tako." Pogledala ga je postrance. elela je da ga izazove, provocira. "Kakav ste vi ovek? Delujete tako... vrsto. Ledeno. Da li ste stvarno takvi, ili je i to naprosto preimustvo?" Lenijer podie ispruen prst i pripreti joj dok mu je lice nabirao ljutit osmeh. "Radite vi svoj posao", ree on. "Ja u se pobrinuti za svoj." "I dalje ne razgovarate." "ta vi, do avola, hoete?" ree on grubim, potmulim glasom pribliavajui joj se, ramena povijenih napred i bradom uvuenom bezmalo do vrata. Neverovatno napet i neugodan poloaj, pomisli Patricija. Bila je zateena ovom iznenadnom provalom oseanja. "Hou da mi neko drugi kae ta da oseam", ree ona. "Pa ja vam to ne mogu rei." Lenijerova ramena se ispravie, a vilica razvue. "Ako ponemo da razmiljamo o svemu drugom..." "A ne samo o radu, radu", dovri Patricija misao tonom koji je bio na samom rubu ismevanja. "Isuse, ja radim, Geri. Sve vreme radim." Oi joj se orosie suzama, i na njeno veliko iznenaenje, ugleda ih i u njegovim. Lenijerova ruka krenu prema licu, ali je on zadra, i jedna suza mu kanu na obraz, a zatim poe da se sliva brazdom do ugla usana. "U redu", ree on. eleo je da ode ali nije mogao. "Oboje smo ipak ljudska bia. Jeste li to eleli da saznate?" "Radim", ree Patricija, "ali sam iznutra samo od krvi i mesa. Moda je to posredi." Hitro je obrisao oi. "Nisam ni ja snena kugla", ree on odbrambeno. "I nije fer, upravo sada, oekivati od mene vie nego to pruam. Shvatate li to?" "Ovo je zaista udno", ree Patricija prinevi ruku licu kao da eli da ga oponaa. Prsti su joj doprli samo do visine obraza koji behu vreli. "ao mi je. Ali vi ste mene sledili." "Ja sam vas sledio. Neka ostane tako?" Patricija klimnu glavom, posramljena. "Nikada nisam mislila da ste hladni." "Lepo", ree Lenijer. Okrenuvi se uputio se brzim korakom prema kafeteriji. U svojoj sobi pritisnula je pesnice na oi, koje su sada bile suve, i pokuala da izusti rei jedne pesme koju je ludo volela kad je bila devojica. Nije mogla da ih se sasvim seti - ili nije bila sigurna da ih je tano zapamtila. Ali kud god da ode, usudila se da popuni melodiju, ta god da radi, posmatrau te... 19. Patricija je sedela u nekoj vrsti rediteljske stolice na krovu enske barake. Pogledala je datum na svom runom asovniku. Oni koji su krenuli na igranku okupljali su se u kompleksu naunog tima. Prema zapisima u biblioteci, rat je trebalo da pone za sedam dana. Sve se prebrzo obruilo na nju. Mogla je da iznese odreena miljenja, ali nije mogla da bude sigurna u njihovu tanost. Mogla je, na primer, da kae Lenijeru da Kamen po svoj prilici nije veoma daleko skrenut od svog kontinuuma. Istorija Kamena i njihova tekua stvarnost nisu se mogli bitno razlikovati. Verovatno, ne dovoljno da bi se spreio rat. Moda bi saznanje da je rat tako blizu pokalebalo Sovjete, nateralo ih da odstupe, spree rat... Moda bi prisustvo Kamena i jasne tehnoloke prednosti koju je on obezbedio zemljama Zapadnog bloka naterali Sovjete da prekorae granicu... 80

Moda je Kamen naprosto izazvao efekat i iscrpao taj efekat prouzrokovavi tek malo mrekanje u neposrednoj budunosti Zemlje... Karolsonova i Lenijer uli su u kompleks. Patricija je mogla da vidi kako se pozdravljaju sa lanovima tima, pristiglim iz drugih komora. Ono srdito, muno raspoloenje minulo je. Nije oseala ni srdbu ni tugu. Odista nije oseala ak ni da je iva. Jedina stvar koja joj je sada pruala radost bilo je uranjanje u ono stanje, nastavljanje rada, kupanje u sjaju i velianstvenosti hodnika. Morae ipak da se pojavi. Oekivala je to od sebe. Patricija je uduvek odbijala ulogu osamljenog genija koji izbegava kontakte sa drugima. Ovo odbijanje nije znailo poricanje postojanja takve potrebe. Ona jeste elela da ostane po strani, da ode u svoje odaje i da radi. Pomisao na igranku pod veitom svetlou iz cevi (ples se odravao na otvorenom) i sudelovanje u triavim razgovorima - a posebno uvrtavanje u drutveni spisak, makar i za nekoliko sati - plaila ju je. Nije bila sigurna da li moe obuzdati svoju ud, zadrati onu ravnoteu koja ju je uvala od preputanja suzama gneva i potitenosti. Spustila se niz stepenice i s rukama uvuenim u depove napustila baraku. Uzdignute brade pribliila se vrveoj gomili. Dva vojnika, dva biologa i dva inenjera nainili su od odbaene elektronike sintisajzer i elektrine gitare. Ve nekoliko nedelja kruila je pria da je ova grupa podnoljiva - moda ak i dobra. Ovo je bio njihov prvi nastup pred publikom i dok su podeavali i timovali pojaala delovali su zaista profesionalno. Zvunici neobinog oblika bili su pronaeni u arheolokim nalazitima u Aleksandriji i ponueni organizatorima igranke kao neka vrsta dobrovoljnog priloga, to je unekoliko odudaralo od njihove sitniave uvarnosti. Zvunici su postavljeni u uglovima pravougaonog prostora za igranje, na jednom neupotrebljenom placu predvienom za budue zgrade. Iz zvunika nisu izvirale nikakve ice. Muzika se prenosila do njih putem posebne frekvence kroz predajnik niskog napona. Zvuk koji su proizvodili bio je unekoliko metalan ali su, sve u svemu, bili upotrebljivi. Hajneman je nehatno proverio jedan i rekao: "Nisam siguran ta je ovo. Zvunik nije." "Radi, zar ne?" ree Karolsonova ne odmiui se od svog partnera za ples. Hajneman je zakljuio da to proizvodi zvuk iz usnopljenog signala, ali nije otiao dalje od toga. Ovo pitanje nikada nije dobilo zadovoljavajui odgovor. Pod ravnomernom svetlou iz cevi lanovi osoblja bezbednosti stadoe da pleu s naunicima i tehniarkama. Sovjetska grupa stajala je zbijena na jednoj strani glumei devojku s kojom niko nee da igra. Hua Ling, Vu, angova i Ferlijeva ustro se pridruie plesaima, iako su ve bili obaveteni o obustavi radova. Orkestar se u poetku opredelio za stari estoki rok ali to nije odgovaralo optem raspoloenju, te se ubrzo, mada nerado, vratie modernijoj muzici. Patricija je otplesala jednu igru sa Lenijerom i to japanski valcer, koji je postao popularan u poslednjih nekoliko godina. Pred kraj igre, dok su se brzo okretali jedno oko drugog drei se na pristojnom rastojanju, Lenijer tajanstveno klimnu glavom i osmehnu joj se. Osetila je kako joj se crvenilo penje od vrata do lica. Na zavretku on je malo privi uza se i ree: "Nije vaa greka, Patricija. Vi ste izvrsni. Pravi lan tima." Razdvojili su se i Patricija se uputi ka rubu platoa, sva pometena. Njeno oseanje nitavosti bee razbijeno. Da li je odista oekivala ili elela Lenijerovo priznanje? Oigledno njegove rei su joj godile. Vu ju je zamolio za igru i pokazao se kao vet partner. Posle toga, odsedela je ostatak zabave, Lenijer joj se pridruio za vreme pauze; on je prilino temperamentno plesao s puno partnerki. Meu njima su bile Ferlijeva i angova. "Da li se zabavljate?" upitao ju je. Klimnula je glavom, ali je odmah zatim rekla: "Ne, ne ba." "Ni ja, da budem iskren." "Ipak, dobar ste igra", ree Patricija. Lenijer slee ramenima. "Moramo ponekad da se odmorimo od razmiljanja, nije li tako?" Nije mogla da se sloi s tim. Ostalo je tako malo vremena. "Moram da razgovaram s vama", ree ona. "Zar u vreme razonode?" "Moe li ovde?" upita ona istovremeno. Buka je bila dovoljno jaka, niko nije mogao da prislukuje. 81

"Pretpostavljam da je ovo mesto dobro koliko i svako drugo", ree Lenijer. Potraio je pogledom Takagaija; nalazio se na suprotnoj strani podijuma, u blizini Rusa. Klimnula je glavom, a oi joj se ponovo napunie suzama. Sada e se, samo zbog toga to joj je rekao neto lepo, otvoriti i izneti svoje najgore strahove, najmranije misli. "Pokuala sam da izraunam koliko velik odskok je stvaranje hodnika moglo da izazove kod Kamena." "Koliko velik?" upita Lenijer, drei na oku ljude koji su prolazili dovoljno blizu da bi mogli da uju njihov razgovor. "Ne naroito velik", ree ona. "To je sloeno pitanje. Ali uopte ne velik." "Onda smo na konju, zar ne?" Grlo joj se steglo. "Mogue je. Da li ste zbog toga eleli da doem na Kamen? Samo da bih ovo rekla?" Zavrteo je glavom. "Hofmanova je elela da vi doete ovamo. Kazala mi je da sam odgovoran za vas. Ja sam vas samo uveo u posao." Posegao je rukom u dep i izvukao jednu omotnicu. Otvorivi je, izvadio je dva pisma. "Nisam bio u prilici da vam ih predam ranije. Ne, tako mi Boga. Potpuno sam to smetnuo s uma. Odneo sam ih sa sobom na atl." Uzela je pisma iz njegove ruke i pogledala ih. Jedno je bilo od njenih roditelja, a drugo od Pola. "Mogu li da im odgovorim?" upitala je. "Piite ta god elite", ree on, "u razumnim granicama." Potanske marke su bile stare nedelju dana. Prolo je nedelju dana. Dan predodreen za Armagedon je proao. Patricija nije izbijala iz svojih odaja radei ee nego ikad, sa sredstvima koja su joj preostala. Nije uspevala da promeni svoje poetno miljenje. Svaki dan je, dakle, bio pobeda nad stvarnou koja joj je pokazivala koliko je u stanju da pogrei. 20. Lenijer je izaao iz lifta i dograbio kabl uz pomo koga je, manevriui, stigao do kolica. Voza krhke telesne grae - jedna ena u plavom kombinezonu vazdunih snaga - skrenula je kolica sa uobiajene putanje i poterala ih putem koji je vodio u Kirnerovo sedite i prostor za vebu. Lenijer je bio ovde samo dva puta do sada, oba puta da bi se sreo s admiralom. vrsto je stezao drke na kolicima, nastojei da pripremi odgovore na pitanja koja e, u to je bio uveren, biti postavljena. Hofmanova je u poslednjem razgovoru nagovestila da je informacija koju mu je dala konano stigla do Udruenih efova. To je znailo da i Kirner i Gerhard znaju za nju. Gerhardov autant saekao ga je u kratkom tunelu ispred prostora pretvorenog u stovarite, gde je vebao Kirhnerov tim za otvor buotine. On povede Lenijera do odeljenja izdubljenog u steni pored koga su u istoj ravni stajala improvizovani ormani za arhivu. Jedna iroka ila od niklovanog gvoda bila je uglaana i imirglana icom, da bi posluila kao projekcioni ekran. Kirner je lebdeo privren kaievima itajui izvode na ploi u asu kada je Lenijer dopraen i najavljen. Gerhard se prodenu du hodnika i ue za njim. Kirner im se obojici nakloni. Sticao se utisak da se admiral osea nelagodno. "Gospodin Lenijer je svojevremeno bio stariji porunik, nije li tako?" upita Gerhard odseno. Bio je zdepast, snaan ovek s crnom otrom kosom i irokim spljotenim nosom. Odea mu se malo razlikovala od onoga to su nosili njegovi marinci iz odreda za unutranju odbranu; zelena uniforma, crne izme s mekim gumenim onom protiv klizanja. "Da, gospodine", odgovori Lenijer posle nekoliko trenutaka. "Niste nas obavestili da je Takahai sovjetski pijun, gospodine Lenijer", ree Kirner. "Ne, nisam." "Saznali ste to jo pre dve nedelje, a niste obavestili efove svoje slube bezbednosti o prestupu?" Lenijer nita nije odgovorio. "Imali ste svoje razloge za takvo ponaanje", pokuao je da mu pomogne Kirner. "Da." "Moete li ih nam sada rei?" upita Gerhard. Njegov tenor je odavao blagu napetost. 82

"Bila nam je namera da damo Rusima malo prostora za disanje, da im pokaemo da se povlaimo. Ne bismo to mogli da izvedemo da je Takahai uhapen." "to bih ja uinio", ree Gerhard. Lenijer klimnu glavom. "U pravu ste. Uinio bih upravo to. Da li shvatate da je ovo moglo da ugrozi itavu nau operaciju? Takahai je mogao da pijunira nae manevre ovde, nae pripreme za odbranu od napada..." "Ne, gospodine. Ogranieno mu je kretanje na kompleks; jedino to alje poruke." Kirhner je u duhu svoje poslovine uzdranosti, doputao Gerhardu da pravilno usmeri grdnju. "I on je slao te poruke pravo iznad naih glava, zajedno sa naim upravnim snopom signala za pristajanje LOT-a. Krasno. Smesta u pripremiti njegovo hapenje. elim da odmah bude deportovan na Zemlju i optuen za izdaju. Pobogu, Geri." Gerhard estoko zavrte glavom kao da je hteo da poplai insekte. "Da li je to bila elja Hofmanove?" "Moglo se zakljuiti da to eli." "Ona vam je dala ime. Ima li kakvih rezultata? Hou da kaem, da li su Rusi ve odluili da stupe u pregovore?" "Ne, ne barem koliko sam ja uo." "Prokleto ste u pravu da nisu. Oni znaju ta mi drimo ovde. Oekujete li da e poverovati da emo se tek tako povui i podeliti sve ovo sa njima?" "Mislio sam da nam je potrebno vreme. Prilika da se preispitamo." "Da li Hofmanova zna koje informacije je Takahai slao?" upita Kirner. "Da. Materijale o biblioteci." "Pobogu, Geri, taj klovn je imao pristup mestima na koje Kirner i ja ne moemo da odemo. Ako mene pitate, rei u vam da ste kolosalno sjebali ovu operaciju. Postoji li neto to bi trebalo da znam, a on to zna? Ili ono to je ona vaa slatka mala studentkinja saznala?" "Da, van svake sumnje", ree Lenijer mirno, putajui da se general istutnji. "A isto tako znate da vam ja to neu rei. Moraete da priupitate svoje pretpostavljene." Gerhard se osmehnu. "Da. Predsednika - u poverenju, Geri - predsednika koji ivi u nekom prastaroun snu o demokratiji, koji ak ne ume ni da razgovora o svemiru a kamoli da razmilja o njemu; senat sastavljen od njegovih marioneta i nazadnih republikanaca koji sanjaju o ponovnoj podeli juga..." Okrznuo je pogledom Kirnera koji zavrte glavom, blago se osmehnu i skremu pogled ka zidu od asteroidske stene. "Niko Kamanu ne poklanja ni pola nune panje - ili moda nisam u pravu?" "I jeste i niste. Mislim da u ovom trenutku vladama sveta nijedno pitanje ne bi trebalo da bude vanije od Kamena. Svi pekuliu. Rusi su napunili gae mislei da smo stekli presudnu tehnoloku prednost. To je istina, ali tek Kamen to osigurava, zar ne?" "ta ja i Kirner radimo ovde gore, Geri? Zbog ega nas ne obavetavaju, kao to ste to vi? Bezbednost Kamena zavisi od ovog kapetana i mene ali ta kopilad su navukla zavese oko nas. Mi ne moemo u biblioteke, ne moemo da vidimo dokumenta... Ne razumem... To je jedna od najnastranijih stvari koje sam ikada uo. Poaaviu od toga. Nije li vreme da saraujemo jedni sa drugima?" "Oni imaju svoje razloge", ree Lenijer. "Posmatrao sam vas, Geri. Srozali ste se u poslednjih godinu dana. Ne traim da saznam vae tajne zbog svog efa. ta se, do avola, ovde deava?" Lenijer se uvukao u drugi komplet remenova i dohvatio kaieve. "Kakva ste nareenja dobili sa Zemlje, Olivere?" "Treba da se pripremim za predstojei napad na Kamen, kao i za sluaj nuklearnog sukoba na Zemlji." "Mogu li Rusi zauzeti Kamen?" "Ako upotrebe protiv nas sve to imaju u kosmosu, mogu", ree Kirner. "Misli li da hoe?" "Da", ree Kirner. "Kako - to ne znam. Ali danonono razmiljamo, pokuavajui da predvidimo ta moe da se dogodi. Prilikom naeg sledeeg bliskog prolaska, izazvae neku manju arku na Zemlji - na moru ili u Evropi - da bi skrenuli panju sa Kamena. A onda e krenuti na nas i pokuati da ga preotmu. Ili e najpre navaliti na Kamen. Ne znam ni sam." "Mogu li uspeti?" 83

Gerhard die ruku da bi ih prekinuo. "Hoete li iskreno da saraujete sa mnom, Geri, u ovome s im smo neposredno suoeni? I pustiti me da zatvorim ono kopile." Takahai je verovatno imao da poslui tome da se general oseti korisnim. "Da", ree Lenijer. "Sklonite ga s Kamena to pre moete. Neka se ministarstvo inostranih poslova pobrine za njega kada stigne u Floridu." "Hoete li nas pustiti u biblioteke?" upita Gerhard. "Ne. One su zatvorene. Rei u vam ono to treba da znate." "Onda u ti ja odgovoriti na pitanje", ree Kirner. "Rusi mogu uspeti. Mogu nam ga preoteti. Ako bace sve svoje snage na to, ne moemo, ruku na srce, da ih zaustavimo, osim da zapeatimo otvor buotine, a to ne moemo uraditi, a da ne zatvorimo i sami sebe. Nareeno nam je da to ne inimo ni u kom sluaju." "Naravno", ree Lenijer. "To bi bila potvrda svih ruskih sumnji." "Bilo je lepo razgovarati s vama, Geri", ree Gerhard otrim glasom. "A sada na posao. I da oteramo one kukine sinove sa Kamena." "Samo Takahaija. Ne dirajte ruski tim." "Ne, za ime boga", ree Gerhard. "Neemo to initi sve dok ne postane prekasno." 21. Unutar utrobe teke teretne letelice lansirane sa povrine okeana, pukovnik Pavel Mirski, komandant bataljona oslukivao je tehniare Orbitalne straarske stanice broj tri, koji su punili gorivom tankove smetene ispod i oko prenatrpanog odeljka na pramcu, pripremajui ih za sledeu fazu putovanja. Mirski je nauio da uiva u besteinskom stanju; podsealo ga je na padobranstvo. Proveo je toliko vremena padajui iz aviona (i lebdei u trupovima padajuih aviona) u Mongoliji i blizu Tiaratama iskusivi uz to prave stvari za vreme svoje obuke u orbiti - da mu je besteinsko stanje izgledalo sasvim normalno. To se nije moglo rei za veinu njegovih ljudi. Najmanje treina meu njima bila je u agoniji teke svemirske bolesti. Tri tesna, sparna odeljka, poreana jedan povrh drugog du sredinje ose glomaznog transportera, nisu pruala nikakvu udobnost. Narandaste pregrade i tamnozelene debele podloge, koje su oblagale najvei deo povrine, nisu mnogo doprinosile oseanju sigurnosti. Odred je ve proveo dvadeset sati u ovom zatoenitvu. Za to vreme bili su podvrgnuti stresu uzletanja, a sada i besteinskog stanja. Ispostavilo se da je lekovima za svemirsku bolest poodavno istekao rok - bile su to farmaceutske starine u plastinim bocama. Mirski je te stvari odavno preturio preko glave i sada je nastojao da, koliko je god mogue, svojim ljudima olaka poloaj. "ta sada misli o istoriji, a, Viktore?" upita on svog zamenika, majora Viktora Garabedijana. "Jebe istoriju", odgovori Garabedijan mlitavo odmahnuvi rukom. "Upucaj me odmah, pa da svrimo sa ovim." "Dobro e se oseati." "Jebe zdravlje." "Popij malo vode. Da, i jebi i nju ako hoe." Visili su u svojim kaievima u prednjem odeljku, okrueni mirisima bolesti i napetosti; do njih su dopirali zvuci ljudi koji su leali sputani remenjem i trudili se da budu tihi. Neki su jeli iz kesa sa sledovanjem hrane i tuba, ali veina nije mogla nita da okusi. Kada su bili lansirani s povrine Indijskog okeana, sa mesta odmah iznad junog rta grebena Karpenter, iskoristili su prolaz predvien za popunjavanje zaliha jedne straarske orbitalne platforme u blizini Zemlje. Bili su u etvrtom od sedam transportera, od kojih je jedan lansiran sa Meseca. Svih sedam brodova nosilo je ifrovane nazive Zil, ajka, iguli, Volga, Rols-Rojs, evi i Kadilak. Tri transportera, ukljuujui i njihovu Volgu, prevozila su generale sa ifrovanim imenima Zev, Lev i Nev po popularnoj igrakoj komedijantskoj grupi. est brodova prevozilo je dve stotime ljudi, lake naoruanje a kontingent zaliha koji im je bio potreban ukoliko uspeno zavre prvi deo svoje misije. Sedmi, iguli - prevozio je teku artiljeriju, dodatne zalihe i pedeset tehniara. 84

Ako ne uspeju, nove zalihe im nee biti potrebne. Ako, pak uspeju, bie u stanju da ive godinama bez potpore sa Zemlje ili Meseca. Tako su barem tvrdili strunjaci za taktike operacije, na temelju podataka svoje obavetajne slube. Mirski je razmiljao o pojedinostima koje nisu bile ukljuene u njemu predoene informacije. Planirani metod ulaska bee dovoljno logian; postojao je samo jedan nain da se ue i jedan da se izae - oba ista. Transporteri su bili maskirani, prema optem uverenju teko uoljivi - velike tamne naduvane kupe na ijim vrhovima su poivala tri mehura koja su sadravala pilotske kabine i oruje. Prednje povrine letelice behu oklopljene ispod ploa za neutralisanje zagrevanja. Ovaj oklop bio je prekriven refleksivnim antilaserskim titovima. Koliko e im to pomoi kada uu u same eljusti one zveri - glasilo je pitanje o kome je bilo najbolje ne razmiijati. Sklopio je oi odmotavajui u svesti tok planirane akcije po eventualnom ulasku. Svaki od njih nosio je u plastinoj kesi lako svemirsko odelo; masivne lemove za koje su na jednoj strani bili prikaeni uvijeni i prepleteni konektori; na leima ranac sa zalihom kiseonika i baterijskim punjenjem za dva sata; a u jednoj drugoj vrei padobran i smotan aerodinamini tit. Svaki je, takoe, posedovao malu potisnu raketu na parni pogon. Ove rakete imale su tri mlaznice, iroke svega nekoliko centimetara, koje su se - privrene za dno ranca - radijalno pruale napolje. Kontrolisane su dugmetima postavljenim na savitljiv gajtan koji je bio svezan u omu i smeten u dep odmah ispod rukavica. Mlaznice u svojim plastinim pakovanjima bile su svijene unutra, a prilikom aktiviranja gorivo bi gotovo neprimetno prskalo unaokolo. Ovako opremljeni, s laserskim pukama i Kalanjikovim AKV-297, orujem za ispravljanje kuruma u vakuumu (obina mainka s veim magacinima i sklopljenim kundacima preinaenim tako da se ne zaglavljuje u bezvazdunim uslovima) bili su predodreeni da povrate ast i istorijsko mesto Sovjetskog Saveza i njihovih saveznika. Razume se da takve ideje nisu bile ukljuene u poslednje poruke koje su dobili - nijedan voa nikada ne bi priznao da su ast i mesto u istoriji bili izgubljeni. Mirski je, meutim, bio praktian ovek. Jedan ovek u polumraku poeo je da povraa. Moda e kroz dan-dva oguglati na ovo. Barem su im tako rekli medicinski strunjaci; nema nieg goreg od prvih nekoliko dana na vojnom brodu. Rusi su proveli dovoljno vremena u svemiru, te se moglo verovati da se ono to njihovi strunjaci kau temelji na injenicama. Zategao je kaieve. Kada kucne as, oni e se pretvoriti u padobranske remenove. Svi e biti povezani sa inom za izbacivanje i jedan po jedan potisnuti izvan broda. Od tog trenutka pa nadalje svi e biti slobodni strelci, sve dok se ne okupe na Krompiru-Kamenu. Mirski je dumao o odbrambenom sistemu otvora buotine i o tome ta lei iza njega. Pojedinosti su bile besprekorno razraene, do tanina, dok je u isti mah ukupna slika ostajala tek u obrisima; saopten im je samo apsolutni minimum, nuan za izvrenje njihovog zadatka. Do sada nijedan predmet u orbiti nije bio napadnut ivom silom. Nije bilo nikakvog naina da se sagleda ili makar nasluti sve ono to je moglo da krene naopako. To ne znai da je ijedan vojnik oekivao da e preiveti bitku. U Velikom ratu njegovi dedovi poginuli su kod reke Bag, kada su je Hitlerove snage prele prvi put, a nije se, dabome, mogao zaboraviti ni Kijev... Rusi su umeli da umiru. 22. Hofmanova je ponela sa sobom najnunije stvari; sedam do vrha punih memorijskih blokova od moda dve hiljade koliko je imala, nekoliko linih sitnica i dva komada nakita koje joj je poklonio poslednji suprug, pre deset godina. Ostavila je kuu u Taosu otvorenu - ako se neke vucibatine namere na nju, pruie im se prilika za nekoliko dana zadovoljstva. Vie nita nije mogla da uradi. U oajanju zatraila je nekoliko protivusluga. Nije bilo nikakve sumnje u pogledu toga ta e se dogoditi u sledea etiri dana; svi sa kojima je razgovarala posvedoili su da nikada nisu videli ovoliku napetost u svetskim odnosima. Rukovodei se instinktom koji ju je tako dobro sluio u prolosti, Dudit Hofman se otisnula na put za Kamen. Nadala se da nije krenula prekasno. 85

Vozila je neupadljiva polovna kola - jedan iznajmljeni bjuik - satima kroz pustinju i otvorene predele, male gradove i gradove srednje veliine, nastojei da ne razmilja i da se ne osea kao krivac. Vie nita nije mogla da uradi. Jedan srditi i budalasti izvrni rukovodilac liio ju je svih ovlaenja. Tri lana kabineta optuila su je da je upravo ona zakuvala itavu ovu kau. "Neka idu do avola", proaputa sama za sebe. Pre skretanja u Vandenberki lansirni centar, u jednom malom kompleksu civilnih radnji koje su opsluivale osoblje baze ugledala je prodavnicu cvea. Bez i malo oklevanja zaustavila se na parkiralitu. Uavi u prodavnicu opazila je jednog mladog nametenika u svetlozelenoj kecelji i kapom 'Robin Hud' na glavi. "Povre ili cvee?" upitao je. "I jedno i drugo." "Odeljak H, odmah preko puta alatki, pored gnojiva." "Hvala vam." Pronala je oznaenu policu i uzela po jedno pakovanje od svega to je mogla da vidi u prodavnici, po dva ili tri komada od raznog povra i voa. Korpa joj je na kraju bila ispunjena sa oko pet kilograma semena. Nametenik je zapanjeno gledao tu gomilu. Hofmanova baci dve novanice od 100 dolara na tezgu. "Da li e ovo biti dovoljno?" upita. "Mislim da hoe..." "Zadrite kusur", ree ona. "urim se i nemam vremena da brojim." "Dopustite da pozovem poslovou..." "Nemam vremena", ponovila je i izvadila jo jednu banknotu poloivi je uz prve dve. "Uveren sam da e ovo podmiriti raun", hitro ree nametenik gutajui knedlu. "Hvala vam. Hoete li da stavite sve ovo u jednu kutiju?" Hofmanova uze kutiju i ponese je do kola. Lenijer je spavao u pregratku kada se oglasila komunikaciona linija. Posegnuo je rukom da pritisne dugme, ala nije bilo nikakve poruke, samo tiina. Protrljao je oi, mirkajui. Zatim je zauo i ostale komunikacione linije u drugim prostorijama irom barake. Sve su zvonile. Hodnikom su odjekivali koraci. Utisnuo je broj u svoju jedinicu. Odgovorio mu je jedan drhtav glas. "Veza prve komore." "Ovde je Geri Lenijer. Je li ovo opta uzbuna?" "Da, gospodine Lenijer." "Zbog ega?" Lenijerav glas bee beskrajno strpljiv. "Nisam siguran, gospodine." "Hou smesta da me spoji sa komunikacijama na osi." "Da, gospodine." Kada se nekoliko sekundi zatim javio jedan enski glas, odmah je zatraio saet izvetaj. "Dobili smo signal sa Odbrambenog punkta tri, iz Londona i Moskve", ree ona ena. "Radarska aktivnost je poviena, posebno ona koja se odnosi na praenje orbita. Ustanovljena je odreena aktivnost protiv komunikacionih i navigacionih satelita." "Ima li kakvih poruka sa Floride ili Sanivejla?" "Nikakvih, gospodine." "Ima li kakvih poruka iz Meseevih naseobina?" "Nita za nas, gospodine. One su sada na suprotnoj strani." "Iz ovih stopa dolazim na osu. Reci Linku i Piknijevoj da obezbede specijalnu prostoriju sa seditima za oko petnaest ljudi." Upao je glas Roberte Pikni. "Geri, jesi li to ti? Sve je ve spremno po Kirnerovom nareenju. On zahteva da nauka i sluba bezbednosti sarauju u ovom sluaju. Smesta doi ovamo." U liftu, okruen osobljem slube bezbednosti i zbunjenim inenjerima koji do tog asa nisu uli pojedinosti, Lenijer je pokuavao da razmilja o svim stvarima koje je jo trebalo uiniti, o svim pripremama koje je jo valjalo obaviti. Pod rukom je osetio grubu ekinjastu bradu. Sve je to bilo hipotetino, jedna duga nona mora. Tamo dole, gde je proveo najvei deo svog ivota, gde je veina ljudi koje je voleo - a kako ih je samo malo bilo - jo ivela, verovatno je poinjalo. Nije mogao da odagna slike onoga to su u ovom asu ljudi na Zemlji, po svoj prilici, inili. Proao je kroz to kao pilot ali nikada kao obian graanin. Sluanje radija, sirene, uputstava civilne zatite - nikada 86

dovoljno razumljiva da bi imala pravu vrednost. Nareenja za evakuaciju izdavana preko kablovskog komunikacionog sistema od susedstva do susedstva. Prestraeni ljudi, ljudi koji bacaju svoje stvari u automobile ili se jagme za autobuse, vozove i kamione civilne zatite. Pokuao je da potisne ovakve misli. Morao je da sauva prisustvo duha. U blizini ose, osoblje slube bezbednosti organizovalo je ljude u grupe za izmetanje po prioritetu. Tri mlada marinca iupala su ga iz gomile i gotovo nasilno ugurala u specijalna kola. Centar spoljanjih komunikacija Kamena bio je smeten u jedan zidom ograen kvadratni prostor, irok dvadeset metara, u uglu prve pristanine platforme. estorica marinaca desetara stajali su pored vrata. Drali su puke na gotovs, a izme su im bile zakaene za posebne ome kako bi imali potporu u sluaju da treba da niane i pucaju. Lenijer proe izmeu njih. U prostoriji se okupilo deset ljudi. Napeto su ga posmatrali dok je zauzimao svoje mesto za stolom. Na jednom zidu behu montirana etiri video ekrana. Bezbrojni repetitori bili su spojeni sa veinom konzola. Samo jedan veliki ekran bio je ukljuen. Videla se nejasna slika Kamena, okruena tampanim podacima. Ovaj snimak poticao je sa Drejka: bio je u dlaku onakav kakvog ga je prvi put video etiri godine ranije. Piknijeva mu dodade par izama s lepljivim onom. "Jo nije poelo", ree ona. "Ali je proglaeno stanje borbene gotovosti. Neto je pogodilo lepezu, no nismo sigurni o emu je re. Stavi ovo." Privrstila mu je slualice i mikrofon za glavu. "Nastojala sam da u poslednjih pola sata sve dovedem u koordinaciju." "Jo nema nikakvih nareenja?" "Nita odreeno. Samo stanje borbene gotovosti." Seo je na oznaeno mesto i odmah mu primakoe blok sa tastaturama i aparatima za gledanje. Kapetan Kirner i njegov autant, jedan mladi brkati porunik u uniformi kaki boje, uoe nekoliko minuta kasnije i sedoe u slian okvir, nekoliko metara dalje. Kirner, zaduen za spoljanju odbranu Kamena, sada je odista bio centralna figura. Gerhard se nalazio u prvoj komori i nadzirao pripreme; no u ovom asu ono to se deavalo u komorama bee od sporednog znaaja. "Neka petnaest ljudi odmah izae iz otvora buotine s prirunim sistemom za otkrivanje", ree Kirner. "Hou da se sakriju iza onih saastih zidova, izvan vidokruga - bez ijednog traga toplotnog izvora. I pripremite one proklete 'Gatling' topove." Zavladao je muk. Piknijeva je, sa slualicama preko kratko oiane kose, napeto oslukivala. Prasak statikog elektriciteta provalio je iz zvunika na drugoj strani prostorije. Na najveem ekranu ispred Lenijera zatreperila je slika, zanjihala se i konano ustalila u kristalnoj jasnoi. Dolazila je iz kamere smetene u jednom saastom udubljenju neposredno izvan otvora buotine. Kamera je u tom asu bila usmerena prema Zemlji. Rub Zemlje, jo u tami, uao je u iu. Slika se dvaput promenila dok su uveavajua soiva vrila svoju funkciju. Lenijer je ubrzo mogao da raspozna kontinente, are oblaka, gradska svetla u noi. U roku od nekoliko minuta doi e u priliku da posmatraju Zemlju iz njene najblie orbite - sa manje od tri hiljade kilometara. Jedan pucketav glas sa radija dopro je kroz njihove slualice. "Nebeski jahau, Nebeski jahau, ovde je Crvena Kuba. Stanje borbene gotovosti. Izvanredno." "Sranje", proguna Kirner. "Medvedi su upravo objavili mrtvu trku. Kapetane Kirner, sada se spremamo da uzrvatimo. Va poloaj nam je nepoznat. Molimo vas da nas obavestite." "Bezbedni smo i vrimo pripreme", ree Kirner. Crvena Kuba - zapadni tab Udruene svemirske komande u Koloradu - ponovo se oglasio sa: "Sada ste izvan naeg borbenog rasporeda, Kapetane. Moramo dejstvovati kao da ne postojite. Para u sauni je pregusta. ini se kao da e zauzeti nae poloaje u blizini Zemlje. Razumete li?" "Razumeo sam. Uzdam se u Boga da ete uspeti da ih zadrite, Crvena Kubo." "Nebeski jaha je od sada preputen sam sebi, Kapetane." "Razumem, ser." Emitovanje se okonalo. "Moj ekran pokazuje da se pribliava jedan LOT", ree Kirner. "Je li on identifikovan?" "To je LOT etrdeset pet, sadri zalihe i ljudstvo za popunu, lansiran pre devet asova sa Stanice broj esnaest", ree Piknijeva. "Pratili smo njegovo kretanje." Kirnerov adutant potvrdi da su marinci koji su bili u udubljenju uhvatili odraz nekog cilja na svojim skenerima. 87

"Neka pristane", ree Kirner. "Ubrzo emo morati da primimo vie takvih, ukoliko stvari uzmu maha." "Da gospodine - ve je bilo nekoliko vanrednih lansiranja." Ekran ispred Lenijera pokazivao je sliku LOT-a koji se pribliavao otvoru buotine. Odjednom LOT se rasprsnu u sjajnu loptu. Tiho i brzo ta lopta se zamuti na rubovima i zgasnu do tamnonarandaste boje. Siluete krhotina se ratrkae naspram difuznih omotaa gasa. "Gospodine", ree Kirnerov autant, "nai vide neke tamne predmete koji zaklanjaju zvezde. Iza LOT-a." "Taj LOT je bivi", ree Lenijer. "Kapetane, oni su se priunjali kreui se iza naeg broda." "Boe moj!" uzviknu jedan glas iz zvunika koji je itao i pucketao. Piknijeva ukljui frekvencu marinaca tako da su svi u sobi mogli da prate razgovor. "Neto je unitilo na brod. Da li ja to vidim..." "Neto dolazi, neto dolazi! Nema nikakvog odraza cilja." "Ovde Durban. Imam tamne mrlje ali to mora da su take na mrenjai." "Ni govora. Nisam video blesak, a imam etiri, pet, est predmeta koji zaklanjaju zvezde. Veliki sisavci." "Naumili su da se dokopaju cevi", ree Kirner. "Namestite tankove za LOT da im blokirate prolaz. Tim A, oslobodite svoje kablove." Kamere u otvoru buotine prikazale su uz pomo infracrvenih zraka avetinjske, nejasne, uveane ljudske prilike u svemirskim odelima, koje su se kretale iza prvog rotirajueg pristanita. Jedan top nalik na minobaca ispalio je namotan elini kabl preko otvora buotine koja je imala sto metara u preniku. Harpuni su privrstili kablove za suprotni zid. Jo sedam istovetnih kablova ispaljeno je u brzom rafalu stvarajui mreu u otvoru buotine. Tri osloboena tanka za LOT pomerena su navie sa strane i uvrena u stabilan poloaj pamou dodatnih kablova. Sve je ovo uraeno za manje od deset minuta. "Oni nee krenuti na platforme", ree Kirner samopouzdano. "To bi bilo traenje vremena. Ako pou niz cev to znai da ele da prodru u komore. U tom sluaju mogu i kasnije da nas srede. Nadam se da su Oliverovi vojnici spremni." U optoj gunguli Lenijer je odvratio pogled sa ekrana koji su prikazivali Zemlju. Sada je ponovo usredsredio panju na njih. Siune narandaste take rascvetavale su se du sovjetske obale, zapadno od Japana: obine podorbitalne rakete rasprskavale su se u vrste delie da bi oborile satelite i bojne stanice u niskim orbitama. "Kokice", ree Kirner. Jedan od marinaca izvan otvora buotine uzviknuo je neto nerazumljivo. A onda, kada je Piknijeva pojaala prijem, isti glas je produio: "Gospodine, oni razbijaju maske." Veliki ekran se ukljuio pruajui pogled na prostor ispod otvora buotine. Zvezde su svetlucale iza farovima osvetljenog rotirajueg pristanita i spoljanjeg ruba buotine. Tri senke kretale su se na pozadini zvezdanog neba. A onda je vatra opervazila te senke i krike crnog materijala odmaglie, otkrivajui oblike koje je oko teko moglo raspoznati. Ogledalasti pramci napadaa odraavali su mranu unutranjost otvora buotine i osvetljeno prvo pristanite. "Identifikacija", ree Kirnerov autant. "To su Rusi; teki teretni brodovi lansirani sa povrine okeana. Prvi je u cevi." Ruski brodovi, iroki dvadeset metara, podseali su na boini ukras dok su prodirali u otvor buotine. Nevidljivi snopovi energije iz topova skrivenih ispod rotirajueg pristanita ve su pojedine delove na transporteru-predvodniku doveli do narandastog usijanja. Lenijer nije uspevao da prati sve to se dogaalo. Oi su mu letele sa ekrana na ekran; Kirner se u ovim trenucima retko oglaavao. Postupak se ve jasno ocrtavao; njegovi ljudi su radili ono za ta su bili obueni, sve to su mogli da urade. "Piknijeva, povei me sa sedmom komorom", ree Lenijer. "Do sada su ve svi u prvoj i etvrtoj komori", odgovori Gerhard. "Onda mi daj etvrtu komoru. Ma koji deo. Treba mi Hajneman." "Brod predvodnik uzvraa paljbu", objavi nepoznat glas iz otvora buotine. "Izgleda kao da ciljaju tankove, a moda i kablove." "Moda ne vide kablove", primeti jedan drugi glas. Glasovi oba ova vojnika behu mirni, puni oekivanja.

88

Lenijer opazi da monitor pokazuje siunu zvezdu stanice broj esnaest u niskoj orbiti oko Zemlje, na samo hiljadu kilometara udaljenosti. Dok je posmatrao, ta zvezda postade sjajna mrlja bele svetlosti, a zatim utrnu. "Hajneman je na vaem petom dugmetu", obrati se Piknijeva Lenijeru. Pritisnuo je dugme. "Lorense, ovde Geri." "Ba sam se spremao da izaem kada su me dovukli nazad. Nalazim se u etvrtoj komori, Geri. Bio sam na putu..." "Lorense, mi smo - mi smo napadnuti. Sedi smesta u V/STOL i kreni. Upregni cevobob i spusti se na liniju. Ostani tamo dok te ponovo ne pozovemo." "Razumeo sam te. Upravo sam se spremao da to uradim." Dugme je odskoilo i ugasilo se. Jo nekoliko sjajnih belih cvetova izraslo je od veliine vrha iode do plavo-belih mrlja iznad Japana i Kine - sve u svemu etiri komada. Ovo su bile orbitalne nuklearne eksplozije s ciljem da se onemogue energetske i komunikacione mree intenzivnim bleskovima elektromagnetskih interferenci to je za posledicu imalo i silan nalet statikog elektriciteta preko zvunika. Kada je Kamen promenio poloaj na svojoj orbiti u pravcu suprotnom od kretanja kazaljki, i kada se Zemlja ispod njih jo malo obrnula, video je nova rasprskavanja iznad Sovjetskog Saveza i Evrope - ukupno etrnaest. Pravo pravcato nuklearno prolee. Poveali su uloge u poreenju sa Malom smrti. Jo nije dolo do razraunavanja stratekim naoruanjem ali je ve bilo izvesno da nijedan nezatieni elektronski ili komunikacioni sistem nee preiveti ove uvodne korake u igri. Manji ekrani prikazivali su slike koje su hvatali jo neoteeni osmatraki satelit. Obala Severne Amerike, na kojoj su se isticali juni predeli i Baja Kalifornija, iskrsnu u zori. Visoki zraci bacili su sablasnu svetlost preko okeana i kopna, kao kakva svetlosna olovka koja ara po karti olakanja. Pokolj jo nije zapoeo. Kakav je bio plan? Blef? Obmana? Pregovori su po svoj prilici ve poeli. ta je uinjeno, ta e biti uinjeno ako se ne... Kako se obuzdati, dezaktivirati, pristati na sukob ogranienih razmera... Ko je koga blefirao i koliko e se daleko ii u tome? Ko e se predati? 23. Pukovnik Mirski uhvatio je ivicu otvora koji je vodio u pilotsku kabinu broda. Otvor buotine nije bio neposredno vidljiv; laserski tit i oklopljena spoljanja ljuska prekrivali su prednje prozore. Nije mogao da razume komande ispred dvaju pilota; bile su sazdane od zbrke neodreenih linija, krugova koji su se vrteli, stvari, slinih uskrnjim jajima, to su se kotrljale i preplitale u mreastom obrascu. "Neka vai ljudi budu spremni", ree zapovednik broda, bacivi pogled preko ramena. "Recite im da se dre zidova otvora, sve do ulaza u prvu komoru. Postavili su zasedu sa vojnicima naoruanim laserima. Ujedaju kao pele." inilo se kao da neke teke pesnice dobuju po spoljanjoj ljusci, izvodei brzo tetoviranje. Alarm je zamukao. "Nevaljali momci; ono je bio 'gutling' top, oglasi se kopilot. Probijen je laseski tit. Majuna brea na spoljanjoj ljusci." Mirski se povukao i zatvorio otvor za sobom, dok mu je ona zapovednikova opaska o pelama neprekidno odjekivala u glavi. Mirski je jednom radio na uzgajanju pela na gradskom posedu u Lenjingradu, u okviru jednog studentskog projekta. Napadamo konicu, pomisli on. Prirodno je da pokuavaju da nas izujedaju. Zaplovio je kroz prvi odeljak, dograbivi usput svoj lem i izdavi kratka nareenja. Narednici predvodnici vodova u treem i etvrtom odeljku - provukoe se kroz otvore da dovedu svoje ljude u stanje borbene gotovosti. Jo nekoliko asaka i predstava e poeti. "Zbog ega si tako sumoran, Aleksej?" upitao je jednog vojnika koji je proveravao svoj lem. "Drugovi, da li vam je oruje napunjeno?" Izvadili su puke iz soki i proverili sjajne indikatore. "Postroj se", ree Mirski. uo je kako u drugom i treem odeljku prate nareenja. Zapovednik prvog voda smetenog u prvom odeljku, major Konstantin Ulopov, ve je imao lem na glavi: upravo je 89

kontrolisao svoj runi top privrujui ga za veze i zaptivae odela. Kada zavri s tim, pomoi e Mirskom da se kompletno opremi. Niko od njih nije bio naroito zatien od pogodaka laserom ili projektilima. U ovakvoj vrsti okraja, jedan AKV ili ak pitolj, podeen za delovanje u vakuumu ali sa standardnom municijom - bio je jednako efikasan kao i laser namenjen unitavanju ive sile. Mirski prie jednoj grupi koja je okruavala 'Zeva', general-majora Sosnickog. "Na bataljon je spreman, drue generale", podneo je izvetaj. Sosnickovu pratnju sainjavala su tri oficira - pored zampolita, majora Belozerckog koji je stajao po strani - koji su proveravali generalovo odelo vrtei se oko njega kao pilii oko kvoke. Sosnicki podie ruku u rukavici iznad itave te fertutme i prui je Mirskom. Mirski je vrsto stisnu. "Maral e biti ponosan na vas i na vae ljude", ree Sosnicki. "Danas - ili veeras ili nije vano kada - oekuje nas slava." "Da, drue generale", ree Mirski. Iako se njegovo miljenje o zapovednikoj strukturi graniilo sa cinizmom, Sosnicki je imao mo da u njemu izazove jaka oseanja. "Naplatiemo im dug za Kijev, nije li tako drue?" "Hoemo, drue generale." Bacio je pogled na Beloreckog. U izrazu lica politikog komesara nazirala se meavina uznesenosti i panike. Oi mu behu rairene a gornja usna ovlaena. Mirski obrisa gornju usnu. Mokra. Celo lice mu s okupalo u znoju. Odvojio se od ove grupe i vratio se na svoj poloaj. Upalie se svetla nanizana pored tri kruna izlazna otvora i letelica poe udno da se drmusa, to je imalo za cilj da vojnici koji iskau ne budu laka meta za strelce u zasedi. Ovo je, takoe, trebalo da ih, poput pleve, raseje po unutranjosti otvora buotine; zamisao je bila da partneri dohvate jedan drugog za remenje i iskoe, da bi ostali zajedno sve dok ne utvrde svoj orijentir. Nisu smeli nasumino da pucaju; vei su bili izgledi da pogode jedan drugog nego neprijatelja. Otvaranje vatre bilo im je doputeno samo u neposrednom okraju sa jasno vidljivim protivnicima, ali ak ni tada nije trebalo traiti vreme ako se sukob ikako mogao izbei. Sada su svi bili u punoj opremi i postrojeni. Vazduna komora koja je okruavala izlazni otvor broj tri bila je rasklopljena i smetena pored pregrade. Pumpe poee da evakuiu odeljke uz grleno brundanje i pad-pad, visokog tona. Otvori koji su spajali odeljke zatvorie se. Svetla su bila ugaena. Jedina stvar koju su u ovom asu vojnici Mirskog mogli da vide bila su nanizana svetla iznad izlaznih otvora i svetlucanje konopca povodnika. "Proverite radio i lokatore", ree on. Svaki vojnik izvrio je kratak pregled svojih komunikacionih instrumenata i nadasve vanih farova-lokatora. Nanizana svetla palila su se svakih pola sekunde. Svako je proverio da li je povezan sa inom koja e ih voditi i potezati kroz odeljke sve dok ne dospeju do izlaznog otvora. Jo deset sekundi do otvaranja izlaza. Ovakvo hotimino kretanje broda - s trzanjem, posrtanjem i valjanjem kao posledica neravnomernog rada njegovih manevarskih motora - poelo je da utie ak i na Mirskog. Vie nije mogao da uje pumpe. Bili su u vakuumu. Izlaz se naglo otvorio i njihovi redovi poee da se rasejavaju po tami i tiini. Dva odreda odreena za prvu komoru - ukupno dvadeset ljudi - iskoie u prvom redu. Mirski je bio trei u svom redu. Ulopov je iao napred, a Mirski ga je drao za kai privren uz butinu. Mirskog je, pak, drao adov, kome je onaj runi top bio privezan uz bok. Ova trojka dograbila je ivicu izlaza i skladno se odbacila, onako kao to su dugo uvebavali, letei iz broda poput uigranog tima padobranaca, nalik na malu zvezdu sa est krakova-nogu u neizmernoj tmini. Oi su mu se brzo privikle i on ukljui lokator. U jednom trenu pomislio je da je sve izgubljeno. Nije mogao da uje ni um od signala. A onda je doprlo postojano af-af-af visoke frekvencije iz jednog radiofara koji je postavio nepoznati sunarodnik - moda ve mrtav, ubijen od strane Amerikanaca - u buotini koja je vodila u drugu komoru. Mogao je, takoe, da razazna siunu taku svetlosti koja je oznaavala ulaz u prvu komoru. Materijal je leteo oko njih. Udarajui, vitlajui. Veliki komadi metala u snopu njegovog fara, delovi istrgnutih pregrada i namrekane eline ploe... brod! 90

Zapletena u neto nevidljivo, olupina jednog transportera estoko je podrhtavala, kao muva uhvaena u paukovu mreu, okruena plutajuim telima uglavnom bez lemova. Komadi, udovi i trupla, proletali su mimo njih. Sve ih je okruio jedan zaslepljujui nimbus. Moni reflektori arali su oko brodova i iz njih izbljuvanih vojnika, to ivih, to mrtvih. adov otpusti Mirskijev kai i Mirski nagonski posegnu za orujem ovog oveka, ali umesto toga uhvati njegovu ruku. Odelo mu se izmigolji pod rukom, a telo se estoko uvrte, umalo ne otrgavi Mirskog od Ulopova. adovljevo odelo se probuilo i gas koji je izlazio uskovitlao ga je kao osloboeni balon. Mirski se protegnu koliko je mogao i dograbi top. Dodao ga je Ulopovu. (Jasno kao na javi - jasnije u tom trenutku stajao je na travnatom polju i razmiljao o ovoj nonoj mori. Sakupio je padobran u utoj travi i zavrteo glavom podsmevajui se vlastitoj uobrazilji.) Vojnici ispunie otvor buotine - na stotine njih. Svuda unaokolo mogao je nagonski da oseti nevidlive laserske igle i projektile koji su tragali, probadali, trebili. Mirski povue Ulopova k sebi i zaokrui okolo farom na lemu, traei zid koji je trebalo da bude blizu. Ni traga od njega. adovljeva pogibija ih je, naravno, skrenula sa pravca kretanja. "Upotrebi svoje raketno punjenje", ree on majoru. "Sada emo se razii." "Sprokleti krompir", procedi major suvo. Mikrofon koji se aktivirao glasom odsecao je prvi glas svake reenice. "Svrelije je nego na pei. Svrora da je prepeen. Svrreno, Pukovnie!" Mirski je pustio kaieve i aktivirao svoj potisni mlazni pogon. Savio je napolje, dalje od zamrene olupine i groznih telesa. Iskljuio je potisni pogon i ukljuio ekran u svom lemu. Radio-far i njegov poloaj u odnosu na far pojavie se Mirskom pred oima, na maloj svetleoj pozornici. Ispravio je kurs pomou jo jednog patiska, kao to je inilo stotine njegovih sadruga - koliko stotina, to vie nije umeo da kae. Odjednom se setio broja onog ulovljenog transportera, koji je sada bio daleko iza njega. To je bio brod sa meseca pun onih koji su bili svee i potpuno obueni za borbu u uslovima niske gravitacije. Najbolje to su imali. Sasvim sam, sa signalom i potisnikom, Mirski je, ne razmiljajui u ovom asu koliko se ljudi nalazilo ispred a koliko iza njega, poleteo niz otvor buotine do siunog kruga svetlosti. "Provalili su unutra", ree Kirner lupivi bridom ake po naslonu stolice. "U otvoru buotine nema nieg drugog do leeva i olupina. Provukla su se tri broda; mora da smo onesposobili ostale. Ipak, niko nee pobei. Ne mogu nikuda odavde." "Piloti e saekati dok se ne prebacimo", rekao je zabrinuto Gerhard preko komunikacione veze. On je u tom asu nadgledao evakuaciju civilnih timova u etvrtu komoru. "ini se kao da nisi najbolje raspoloen, Olivere", ree Kirner. "Sada je red na tebe." "Primamo emitovanje iz Persijskog zaliva", ree Piknijeva. "Moemo da ga proistimo. Kapetane, da li biste eleli da oslunete malo?" "Hajde da ih ujemo", ree Kirner. Jedan muki glas koji je nakon obrade signala zvuao gotovo mehaniki saoptavao je: "Jedan K to je Ubij Sedam, Jedan K to je Ubij Sedam, odbio je krug dima; ponavljamo, odbio je krug dima. Vampiri, etrnaest na broju, u radijusu od pedeset klikova, izvor mala platforma Turgenjev. Ponavljamo, etrnaest vampira. est oboreno. Zapoinje drugo ienje. Krugovi dima, idu navie sa direktnim prenjem, devet oboreno, navie sa isukanim noevima, jedanaest oboreno. Tri vampira, dvadeset klikova. Svetenici izbaeni. Svetenici i vampiri u bici. Aktiviranje posade salamandera. Lansirana morska zvezda. Morski zmaj promenjen. Dva vampira, est klikova. Zapoinje tree ienje. Sada se penua. Izbaene kratke oi, seiva izbaena. uvari izbaeni, noevi prema unutra." Pauza. "Dva vampira, tri klika." Jo jedna pauza a onda u blaem tonu. "Zbogom irli." "To je krstarica Dom", ree tiho Kirner trljajui rukama oi. "Propala je." "Imamo jo jedno emitovanje", ree Piknijeva. "S Obale Omana." "Da ujemo", ree Kirner pogledavi Lenijera. "...CVN, devedeset est, grupa Dlakava lopta", zapoeo je signal, "drugo lansiranje Pera broj dva; ponavljamo, Pera broj dva, zapoinje Buva, ponavljamo, Buva. Specijalna nuklearna bomba etvrte klase, potanska uprava e obavestiti." "Nosa aviona Fleer alje jednu strateku letelicu na borbeni let priobalnog srednjeg dometa", tumaio je Kirner. 91

"CVN osamdeset pet, kod Zoro Doktar Beti. Potanska uprava nije dala dozvolu. Kande e izgrebati Buve. Morski zmaj izmenjen. Spori zid podignut, a Tursko pero oboreno. Ponavljam, spori zid podignut i..." "Grupa Dlakava lopta, Predvodnik, Mladoenja i Alfa Delta Viktor... Kum, Sobarica, lansiranje odloeno..." "CVN devedeset est, brojim trideset osam vampira, izvor duboko, plava platforma klase Turgenjev, radijus deset klikova, noevi gore, kratke oi. Morski zmaj izmenjen. Svetenici i vampiri u sukobu dva anela, Isuse Hriste..." Ovo poslednje oito je bio uzvik koji se oteo, a nipoto ifra. "...nalaze se na dva klika..." Kirner se acnuo kada je poruka prekinuta. "Trebalo bi da sam tamo", ree on. "Tano nasred rotilja." "Koliko je LOT-a uzletelo sa stanice broj esnaest?" upita Lenijer. "Ne raunajui LOT 45, pet. Tri su se uputila ovamo. Dva na Mesec." "Upozorite ta tri da smo izloeni napadu i da neemo biti u stanju da ih primimo. Predloite im da skrenu ka Mesecu." "Ako im je to uopte izvodljivo", ree Piknijeva. Evakuacija platformi u niskim orbitama oko Zemlje i drugih stanica ve je bila u toku. Rat se sada proirio. Nisu samo velike odbrambene platforme bile mete napada, ve i istraivake i industrijske stanice. "Neke diverzije", ree Piknijeva gorkim glasom. "ini se da stvari izmiu kontroli." "Dabome da izmiu", oglasio se Gerhard preko komunikacione veze. "Samo bi nekakav idiot ili neki krajnje beznadean sluaj mogao da pomisli da to moe drugaije da se odvija. Geri, uinio si tamo sve to si mogao. Potreban si mi u prvoj komori kroz nekoliko minuta. Ja iz ovih stopa kreem nazad." 24. Vaskezova je spavala na uzanom krevetu u atoru. Bila je potpuno iscrpljena posle sedam asova intenzivnog rada. Dve ploe, jedan otvoren procesor i nekoliko desetina listova papira lealo je razbacano po podu oko kreveta. Patricija, Karolsonova, Ferlijeva, Vu i angova naravno i Hajneman u svom V/STOL-u - sainjavali su jedinu grupu koja nije bila ograniena na prvu ili etvrtu komoru. Lenijer je zakljuio da je njen rad bio previe znaajan da bi se potpuno prekinuo. Sanjala je dragstor na Zemlji. Bila joj je uskraena prilika da kupi sladoled u kornetu. San se transformisao i ona se nala pored jedne table u velikoj uionici, nastojei da objasni teko razumljiv problem mnotvu nemirnih studenata. Poeli su da bacaju komadie krede na nju. S potpunim ubeenjem da je u pitanju java posmatrala je kako jedan komadi krede pogaa jednainu na tabli. Stanite, povika ona, prestanite! Razred je najednom zamukao. Padigla je pare krede s poda i zaokruila deo jednaine oznaen pogotkom. Naravno, ree ona, ovo e pokazati... Karolsonova je dohvati za rame i prodrma ne bi li je probudila. Patricija pomeri na stranu pramenove crne kose i pogleda enu pospanim i naduvenim oima. "Treba da se prebacimo do etvrte komore", ree Karolsonova. "Zbog ega? Ja radim..." "Gotovo je s radom, duo. Kamion nas eka. I Kinezi idu sa nama. Svi se selimo. Pokret!" Ton njenog glasa bee jedak. Patricija uze torbu i gurnu u nju plou, memorijske blokove, multimetar i procesor. Karolsonova naini pokret kao da e joj izbiti torbu iz ruke, ali onda povue ruku i poea vlastito rame. "Ovo nam sada nee biti potrebno", ree ona. "Doista nee." Suze su klizile niz obraze Karolsonovoj, kapajui na revere kombinezona. "Svi to vele", nastavi ona. "Ja nisam videla, ali izvesno je da onim spojenim udovitem stie nekakva oprema - ona to slui za krau satelitskih emisija." Patricija privi torbu uz grudi i potra ispred Karolsonove prema kamionu, psujui sebi u bradu. Kako se samo smeno ponaala, pomislila je deliem svesti u koju se stvarnost jo nije probila. Kako samo histerino. Najposle, znala je ovo jo ranije. Trebalo je da bude spremna. Karolsonova, Vu i angova popee se u kamion iza nje. Ferlijeva ih poveze uz rampu, pa u tunel. 25. 92

Mirski je bio prestravljen. Potiskivan napred parnim mlaznicama koje su povremeno ostavljale trag u vidu razreenog oblaka vodonik-peroksida koji se brzo razilazio, sledio je putanju radio-fara. Na sve strane oekivalo ga je tlo; stomak mu je signalizirao da pada u svim pravcima. Napred se prualo sivo-crno neizmerje. Oblaci su lebdeli u obliku svijenih omotnica iznad, ispod, iza i ispred njega. Nije mogao da zatvori oi. Morao je da odrava ekran u lemu usredotoen na signal fara. Ugledao je nekolicinu svojih sadruga; mlazevi njihovih raketa podseali su na tragove krila aviona koji ulazi i izlazi iz vlanog vazduha. Koliko ih je ostalo: pitao se. Kakve e protivmere Amerikanci preduzeti? Morao je proi kroz ovaj divlji uas, kroz ovo mesto bez vrha i dna i proleteti kroz otvor druge buotine. Tek kada se nae u drugoj komori, moi e da se spusti i razmota svoj vazduni tit a zatim da sledi jednostavnu kartu koja e se pojaviti na ekranu u njegovom lemu. Strah mu se postepeno preobratio u veselost. Najdui skok koji je ikada izveo na Zemlji trajao je est minuta, i bio lepi od voenja ljubavi, lepi nego onog dana kada je dobio letaku dozvolu. Ovde je, meutim, postojano leteo, ubrzavajui sa svakim novim potiskom ve deset, petnaest minuta. Ako umre prilikom sletanja, nee mu biti ao upravo zbog toga. Uspeo je da vidi mesto gde je tle bilo nebo, gde je mogao da se obrui u bilo kom pravcu i stigne do tla. Bilo je vredno dati ivot za tako neto. Vredelo je ak i naspram one none more u otvoru buotine i plutanja, rastrgnutih tela njegovih sadruga, naduvenih i modrih lica u vakuumu, oiju iskolaenih i sablasno belih. "Pssukovnie Mirski, jeste li to vi?" "Da! Identifikuj se." "Pshlopov. Video sam ostale iz naeg broda! Pete kao aneli, Pukovnie. PshCHKCHrvi vod se spustio, pogledajte pozadi PSCKHHukovnie." Oprezno je savio vrat drei oko na pravcu fara, a zatim je pogledao pozadi i ispod sebe. Mogao je videti siune bele take - padobrance - u plaviastoj magli iznad dna komore. Polako se okrenuo i ugledao jo takvih prilika u jednom drugom kvadrantu. Sputaju su se, kao to je bilo planirano, ka mestu sa koga su mogli da preuzmu kontrolu nad ulazima za liftove na junom zidu prve komore. Preplavilo ga je oseanje ponosa. Ko bi drugi mogao uspeno da dogura ovako daleko? Istorija! Mogao je da primeti jednu tamniju rupu u sreditu zida ispred sebe. Nijedan od njih nije imao vie od dva sata vazduha u rezervoarima svojih odela - koliko e jo protei dok ne dobije priliku da se i sam spusti? U kompleksu etvrte komore Karolsonova je davala sve od sebe da organizuje lanove naunog tima. Veina lanova tima bezbednosti bila je zaposlena na drugim mestima. Preputali su barake, kafeteriju i tlo evakuisanima. Patricija je sedela u kafeteriji. Otupela, sa skorelim slinama ispod nosa, napola je sluala sporadine radio-signale koji su dopirali od zvunika u kafeteriji. Ti signali sa satelita napajanog sa spoljanje strane i dalje su bili upravljeni ka transponderima na ulazu u svaku komoru. Elektronsko brbljanje robota koji su se mirno rtvovali u orbiti tragajui za orbitalnim predstraama i borbenim postajama ili prestajali sa emitovanjem ponovo ulazei u atmosferu u lovu na jo koji milion ljudskih bia, izvravajui zastraujuu politiku koja je sada jemila jedino sve vie i vie smrti. Izvan svake kontrole, pomisli Patricija. Gr. Pokreti koje ine umirui ili grevito trzanje lea. San Dijego, Long Bi. Los Aneles, Santa Barbara. Gr. Ferlijeva i angova plakale su zagrljene. Vu, zanemeo i neosetljiv, sedeo je na stolu poput komada nekog kipa. Rimskaja je stajao u uglu sa bocom viskija, gotovo sigurno prokrijumarenog, ispijajui nekoliko gutljaja svakih par sekundi, sve dok se nije sruio. Nekolicina bivih pripadnika oruanih snaga odbrane, vrativi se staroj zabavi, starim procenama i nagaanjima, hladno je izvodila analizu stanja: ko pobeduje; ko je jo sposoban za borbu, koji e se sledei utvreni oruani poloaj otvoriti. "Podmornice ispod ledenih kapa?" "Ne - Obe strane e ih drati u rezervi za ono posle." "Koje posle?" "Ko jo za to mari?" "ta je sa onim kamionima - zna onim taktikim vozilima za dejstvo na tlu, koja prevru tlo kada proe prvi talasni udar." "Jebe ti to sve." Gr. 93

Sklopila je oi elei da na taj nain odagna sliku svoje kue koja podlee iznenadnom udaru svetlosti i zraenja, postajui ugljenisana parodija zidova i krova. A unutra, nedovoljno zatieni senkama kue ivi spreni ali ne sasvim ugljenisani - da bi ih potom udarni talas pretvorio u fini pepeo... Rita i Ramon. Ferlijeva se primakla Patriciji i potapala je po ramenu, rasprivi joj dnevnu moru. "Ne moemo nazad", ree ona. "Inenjeri vele da do sada nijedna svemirska luka vie nije ostala. Vandenberg, kosmodromi - Svemirski centar Kenedi, pa ak i Edvards - sve je otilo. Ne moemo ni na Mesec. Nema dovoljno brodova niti goriva. Niko se nee popeti ovamo za deset, moda dvadeset godina. Tako govore inenjeri. Mogue je da je ostalo nekoliko dobrih pista u Kini, ali u orbiti nee biti nijednog atla koji bi izveo randevu sa LOT-om, ak i kada bismo bili u stanju da se vratimo na Zemlju." Vu im se pridruio. "Nita vie nije ostalo od Kine", ree on. "Rusi i dalje bacaju stvari. Svaki grad u kome sam iveo otiao je do sada. U koli smo sluali predavanja iz civilne zatite. Znali smo gde bombe mogu da padnu. Ruske bombe, a moda ak i amerike. Svaki grad je sada dobio svoje bombe." "Kada je sahrana?" zapita neko iz pozadine. Niko se ovome nije nasmejao. Muk. Bee to krajnje neumesna ala. Ako se, dakako, ne uzme u obzir injenica da uopte nije u pitanju bila ala. Moralo bi biti sahrane kada neko umre. Ali kada su milijarde ljudi umirale ili ve bile mrtve? Karolsonova sede pored Patricije. "Ostalo je samo kancelarijsko mastilo", ree ona krto. "Vejn je mrtav kao i na sin. Do sada su, sigurna sam, poginuli. Zna, ubrzo e nas ovo zaboleti kao sam pakao. Prilagoavanje e biti..." Obrazi joj se zgrie i osue crvenim flekama kao da je dobila osip. "Rimskaja je sljutio svo pie, to kopile." "Idem u biblioteku", ree Patricija. "Ne moe", ree Karolsonova. "Zabranjeno je." "Moram neto da radim." "Naravno." No nije joj ponudila nikakav predlog. "Hej, imamo nove slike od spoljanjih kamera!" uzviknu neko. Veliki video ekran bee izguran napolje i prikopan za centralni prikljuak kafeterije. Patricija nije gledala prema video ekranu. Snimke poara, koje su nainili sateliti i Meseevi teleskopi videla je u biblioteci ikovog grada. Negde na Zemlji - U Vaingtonu, u Pasadeni, u kancelariji Hofmanove - unitavanje je gutalo kopije slika koje su ga ocrtale, kao predskazanje stranog suda. Karolsonova je, meutim, ekala. Oi joj behu iskoene, a usne stisnute. Jedan po jedan grad se pretvarao u prah i pepeo. Posle svake eksplozije atmosfera bi se mrekala kao da je kakva dinovska elina lopta baena u rezervoar s vodom. Iznad zapadnog kopna, iza Atlantika, pomaljalo se neto to je bilo svetlije od zore, sad uto, sad purpurno, sad zeleno. Ceo svet bio je zahvaen ognjem, s tim to plamenovi nisu skakali sa drveta na drvo, ve sa grada na grad, sa kontinenta na kontinent. Ljudi nisu bili vri od borovih iglica. 26. Gerhard i Lenijer stajali su u blizini nekoliko vodova vojnika koji su uvali nulti lift. Gerhard podie durbin. "Male mrlje", ree on. "Komarci. Veina njih se sputa u ovu komoru. Ali izgleda da dobar broj prelazi." Dodao je durbin Lenijeru. "U drugu komoru." Studen vetar koji se sputao niz poklopac poigravao se Lenijerovom kosom. Lenijer je sledio putanju dve takve mrlje pratei njihov trag u odnosu na osu. Spustio je dogled da bi osmotrio odbrambene snage oko kompleksa dva nauna tima. "Da. Oekuju od nas da ovde drimo jae snage, to je tano." Ponovo je podigao durbin i ugledao ire bele take pod mnogo niim uglom u blizini junog poklopca. "Padobranci", ree Lenijer. "Neki su ve uli u atmosferu." "Isuse, kakav napor", ree Gerhard zadivljeno. 94

Ukljuio je svoj radio. "Juni nulti tuneli, neprijatelj se kree u vaem pravcu. Otvor buotine, budite pripravni." Lenijer nije uspevao da se koncentrie. Neprestano je razmiljao o ovoj diverziji; da li su zapalili svet samo da bi ovde ostvarili prednost? Nadajuci se da su u stanju da pregovorima kontroliu rezultate, ograniavajui gubitke u razmerama koje je donela Mala smrt? Iznenada mu je pripala muka od hiljada vetakih naina ponaanja kojima su pribegavali predstavnici vlada, vojna lica, patrioti, izdajnici, borci i... Imao je potrebu da negde mugne i prepusti se snu. Nije mogao da istisne iz svesti sliku Hofmanove u njenoj limuzini na putu za Vandenberg. Nadala se da e izbei ovu ludost, napustiti umiruu letelicu i izbaviti se - da bi dola ovamo odakle se ta ludost rairila. U svakom sluaju to joj nije polo za rukom; sve se zavrilo u sudaru sa eksplozijom iznad Vandenberga. "Da li oni znaju?" upita on. "Znaju ta?" ree Gerhard. "Da li Rusi znaju da je Smrt dola?" Gerhard koji nikada nije bio u biblioteci i nije bio upuen ni u jedno od upozorenja koja je Lenijer znao, namrteno ga pogleda. "ta to pita, Geri?" Lenijer pokaza navie. "Spremaju se da se sukobe s nama, ali da li znaju da nijedna strana vie nema vrhovne komandante?" "Nekakvo rukovodstvo e preiveti", ree Gerhard. "Olivere, da li je to vano?" "Prokleto si u pravu da je vano!" povika Gerhard na njega tako da mu je pljuvaka orosila bradu. Obrisao ju je rukavom svog ogrtaa, zatresavi glavom i okrenuvi je na drugu stranu. Lice mu je bilo kao paprika. "Nemoj sada da klone duhom, Geri. Potreban nam je svaki ovek." "Boriu se", ree Lenijer. "Nee ti biti prvi put, je li tako?" upita Gerhard napetim i hrapavim glasom. "Na tlu, da." Naini ponaanja. Nema predaha, nema kraja, pa ak ni posle sudnjeg dana. "Gde je moje oruje?" Uspeli su da se probiju kroz otvor buotine druge komore uprkos sporadinoj paljbi koju su na njih odatle osipali. Bilo je novih rtava ali ne mnogo... Da li e ikada prestati da pada? Mirski se obrnuo u letu da bi osmotrio grad... Nikada nije video jedan takav grad! ...dok su ga mlaznjaci potiskivali stotinu metara od otvora buotine, zatim dve stotine, pa tri stotine. Uoio je orijentir koji je traio - nulti most koji je prelazio preko reke to je tekla po spoljanjem krugu komore - i potisnuo se dalje od Krompirove ose, prema bledunjavom sjaju cevi sa plazmom. Ostali vojnici ve su pali kroz atmosfersku barijeru u okrilje cevi sa plazmom. Njihov obavetajac uveravao ih je da je ovaj prolaz bezbedan ukoliko ne zakasne previe - ali Mirski je verovao jedino svom iskustvu i nagonu za opstankom. Nije mogao videti jesu li njegovi sadruzi ivi ili mrtvi - kada bi mu uli u vidokrug bili su tako siuni da nije uspevao da razazna pojedinosti. Bili su aka jada - kako je nekoliko stotina vojnika moglo da uspostavi vlast na jednom predmetu velikom kao jedna republika? Dok je padao, odmiui od ose, perspektiva se veoma sporo menjala. Nije se nimalo udio svojim sadanjim sebinim oseanjima kao ni injenici da ga je ispunjavala ovolika mrnja. Mirski je proivljavao ova oseanja mnogo puta ranije za vreme obuke ili surovih provera izdrljivosti. Bila su to oseanja vojnika u bici, tvrda i gorka, pomeana sa strahom, ali uglavnom je preovladavala briga za sopstveni ivot. Nije mogao manje od ovoga da mari za dravu, Domovinu, revoluciju. Zbog toga, meutim, nije oseao nikakav stid. Samo padanje. Kretao se spiralnom putanjom prema spoljanjosti dok se veliki cilindar okretao oko njega. Odravao je korak s orijentirom koristei svoje mlaznjake. Tiina, niotkud ak ni zvuka vetra. Pripremio je vazdune sanke odmotavi i prikopavi njihove delove.

95

Tada je opazio da je za nekoliko stepeni skrenuo s pravca prema mostu. Ispravio je kurs jednim novim potiskom mlaznjaka. Ovde je bilo tako malo oseta da mu se inilo da moe poludeti... pa ipak padao je tek jedan minut, veoma sporo... Osetio je - moda samo u svesti - peckanje i odmah je znao da prolazi kroz cev sa plazmom. Ispod toga, ali svega nekoliko stotina metara nie, leali su gornji slojevi atmosfere, iza te tampon-prepreke. Zauzeo je uporite iza sanki i privrstio ruke i noge za konkavnu unutranju povrinu. Bez obzira na to pod kojim uglom zapara atmosferu, sanke e ga pomeriti u poloaj sa najmanjim otporom. Padae poput olovnog viska kroz gornje slojeve vazduha, dok ne zauje zviduk od svog kretanja i tek tada e se osloboditi sanki i zapoeti slobodni pad, dugaak petnaest ili esnaest kilometara; otvorie padobran tek na dva ili tri kilometra od dna komore. Bie laki dok pada; otpor nee uopte biti jak. Jedan drugi vojnik priao je dovoljno blizu da je mogao da mu mahne - jedan koga nije prepoznao, sa oznakom estog bataljona, iz Rols Rojsa. Mirski mu je odmahnuo i dao rukom znak da pripremi sanke. Vojnik ih je podigao iznad glave - smotane i zamrene od pogotka projektila - i slegnuo ramenima hitnuvi ih na stranu. Nareenje je bilo da se ne upotrebljava radio veza, ali ovaj vojnik upotrebi svoje rakete da bi se dovoljno pribliio kako bi mogao da ita sa usana. "Mogu li da preivim bez ovoga?" "Ne znam. Skupi se u loptu i okreni lea prema udaru vazduha... ako moe." Ovo poslednje bilo je teko objasniti pokretima usana, stoga je Mirski pribegao pantomimi, smotao se to je bolje umeo iza tita, uzdiui kolena i obuhvatajui telo rukama. Vojnik klimnu glavom i dade mu palcem i kaiprstom znak da je razumeo. Razdvojili su se - s tim to je vojnik sporije padao zbog prethodnog skretanja prema Mirskom. Mirski je posmatrao kako vojnik ponovo aktivira mlaznjake da bi se udaljio od povrine poklopca prema kome je on leteo, a zatim se usredsredio na pripreme za ulazak u atmosferu. Proverio je poloaj u odnosu na most. Jo jednom ga je ispravio aktiviranjem mlaznjaka. Sada je ve mogao da oseti izvestan pritisak na sanke. Jednu vibraciju, slabano gurkanje. Nainio je jo jedan mlazni potisak, a zatim je otkopao i zbacio raketni ranac. Nije ga se ticalo gde e pasti sve dok je bilo sigurno da nee sleteti na njega. U jednom trenu, za vreme priprema i u stanju bezmalo mahnitog iekivanja, ponovo je bacio pogled na onaj grad zapitavi se o istinskoj tajni Krompira. Zato su se borili za njega? ta im je to moglo doneti? Kako e Zapad reagovati suoen s kraom svog najveeg blaga? Ili pokuajem (uo je neke glasine o tome) da mu se otmu orbitalne platforme i pijunski sateliti? Kako bi Rusija reagovala u slinim okolnostima. Uzdrhtao je. Sanke su se zatresle i uskovitlale. Za trenutak mu je mrak pao na oi, a onda ga je osvestio jedan kostoloman udarac i zviduk koji se izvijao u visokim tonovima. Sputanje. Sanke su se jo jednom brzo okrenule i estoko zatresle ali su sada vrile samo jednu operaciju. Bio je pritisnut uz njihovu unutranju povrinu, uvuenih laktova i skupljenih kolena. Nadao se da nije polomio nijednu kost. Bilo je ee od udara prilikom skoka sa visine od tri metra na obuci. Osetio je miris krvi u ustima. Gotovo je progrizao obraz mogao je jezikom da premee komadi otcepljenog tkiva. Zatvorio je oi ne bi li ublaio bol... (I skupio je svoj padobran u travnatom polju zlatastih boja, osmehujui se jarkom suncu, traei pogledom svoje drugove, zaklanjajui rukom oi da bi video udaljene mrljice aviona-transportera...) I padao je. urno se otkaio od sanki. Vazduh je huao oko njega. Osloboenim rukama dohvatio je remenje. Gurnuo je sanke iznad sebe i one se odvojie od njegovih prstiju. Uspeo je! Od sada pa nadalje predstojao mu je jednostavan slobodan pad i padobranska rutina. Skupio je telo a zatim rairio ruke i noge, da bi se izravnao i stabilizovao. Most je i dalje bio samo jedna bela crta iznad plavo-crne reke. Da li je to stvarno bio pravi most - stvarno nulti most? Da. Mogao je primetiti siunu mrlju straarske kuice u njegovoj blizini i razaznati linije odbrambenih utvrenja pojaane dakovima s peskom. Nije, dabome, mogao padati do te mere pogrenom putanjom da bi preao trei luk komore... Stremio je tano k cilju, u stvari previe tano. Morae ak malo da skrene sa kursa. 96

Sada je vetar blago pevuio mimo njegovog lema. Proverio je laser i kalanjikov i na brzinu pregledao pojas opreme. Vreme otvaranja padobrana moralo se odmeriti iskljuivo golim okom. Nije bilo nikakvog smisla odbrojavati od ose, budui da je svako padao razliitom brzinom. Ispruio je palac koji prekri debljinu mosta. Povukao je ue za otvaranje i padobran iskoi iz vree i zalepra, splasnu i ponovo se ustalasa irom se raskrilivi u obliku lepeze. Mirski se tre, zanjiha i dohvati povodnice obema rukama, povlaei jednu a potom drugu, izbacujui malo vazduha iz jedne strane padobrana da bi se kretao u jednom pravcu, a onda i iz druge. S olakanjem je video da e se prizemljiti na nekih pet kilometara od odredita. Ako nisu imali daleko vie ljudi no to im je reeno - i automatske topove sa radarskim navoenjem u komori, ime, prema reima njihovog obavetajca, nisu raspolagali - verovatno ga nee oboriti. Video je i ostale koji su se sputali pored i iznad njega. Svega ih je nekoliko bilo ispod njega. Mirski je pokuao da zadri suze, ali nije uspeo. 27. "Gde je Patricija?" Karolsonova se osvrtala po gomili. "Ne znam" ree Ferlijeva. "Bila je ovde pre nekoliko minuta." "Trebalo bi da je pronaemo." "Poi u ja", ree Karolsonova. Ionako je morala da izae; nije vie bila sigurna da moe izdrati atmosferu koja je vladala u kafeteriji. Iskoraila je pod svetlost od cevi i stala da krstari pogledom po kompleksu. Na pozadini tamnosivog junog poklopca, nekakve siune bele take padale su kao snene pahuljice - na desetine; a potom i na stotine njih. Jedan marinac protra mimo nje nosei dve jabuke. "Pogledajte!" kriknula je, pokazujui prstom i okreui se polukruno. Niko joj nije posvetio ni najmanju panju. Onaj marinac uskoi na zadnja vrata jednog od krcatih vojnih kamiona koji se tutnjei uputi ka izlazu iz kompleksa. Karolsonova zatrese glavom da bi se razbistrila. Bila je kao pijana od bola i srdbe; inilo se da njena zagaena svest odbacuje svaku celovitu misao. Nije smela da dopusti sebi takvu slabost u ovom trenutku. Morala je trezveno da razmilja i morala je da pronae Vaskezovu. Na suprotnoj strani kompleksa, jedan voz polazio je sa stanice. Hitro je bacila pogled na runi asovnik; prema redu vonje, zaustavljanje u etvrtoj komori, u 14:00 asova. Peron je bio prazan. Nijedan voz nije korien za prevoz vojske - za to su sluili iskljuivo kamioni. Vozom su izvodei svoju automatsku operaciju na najbolji mogui nain doprinosili da sve izgleda normalno. "Isuse", ree ona, iznenada shvativi ta se dogodilo. Vaskezova je elela da se vrati u biblioteku. Na koju je mislila? Ferlijeva dotra do nje. "Napadnuti smo", ree ona zaprepaeno. "Padobranci. Ruski vojnici. Kosmonauti. ta god da su, ve su se spustili u prvu i drugu komoru. Sputaju se, meutim i ovde." "Videla sam ih", ree Karolsonova. "Patricija je otila u biblioteku. Moramo je pronai..." "Kako? Voz je otiao. Sledeeg nee biti za pola sata. Ne moemo ni kamionom - svi su zauzeti." Karolsonova se nikada nije oseala tako bespomono i osujeeno. Stajala je stisnutih pesnica okrenuta prema junom poklopcu. Veina padobranaca ve se spustila ispod linije vidokruga. Patricija je zurila u sedite ispred sebe, grickajui donju usnu. Niko nije uvao voz; bio je to ili previd ili in tednje. ivela je u snu jo od trenutka kada je napustila Zemlju. Da li je bilo mogue uhvatiti se u zamku sna? U snu moe da radi to ti je volja, ako naui kako da ga kontrolie, oblikuje i zapoveda mu. A ona jednaina pogoena kredom... Ako je ono to je videla u toj jednaini tano, onda je upravo u ovom asu, postojalo jedno mesto jedna krivina - gde je njen otac sedeo u svojoj stolici itajui Tiempos de Los Angeles a hodnik e proi 97

neposredno pored tog mesta. Trebalo je samo da pronae prava vrata, pravi odeljak hodnika i moi e da pronae Ritu i Ramona, Pola i Juliju. Jedva je ekala da to kae Lenijeru. Bie zadovoljan. Rimskaja e biti ponosan zbog toga to ju je preporuio. Reila je tajnu hodnika - poslednji delii zagonetke sklopili su se u celinu u snu. Bila je u stanju da ih sve ponovo odvede kui. Voz se zaustavio i ona izae penjui se uz stepenice do nivoa tla. "Gospoice Vaskez?" Patricija se okrenu i stade licem u lice sa ovekom koga pre toga nikada nije srela. Sedeo je na betonskoj ivici podzemnog ulaza. Kosa mu je bila crna i kratka, a na sebi je imao tesno crno svemirsko odelo. "Oprostite", ree ona ni ne osmotrivi ga paljivije. Bila je obuzeta monim stvaralakim grem. "Ne znam ko ste vi. Ne mogu da se zadravam ovde." "Ni mi. Morate poi s nama." Jedan visok stvor sa glavom uzanom kao tabla i iskolaenim oima pomoli se iz ulaza. Ramena su mu bila umotana u srebrnastu tkaninu. Osim toga na sebi nije imao nita od odee. Put mu bee glatka kao najfinija koa i isto toliko mrka. Zurila je dok joj je unutranja koncentracija slabila. "Ovde su stvari u prilinom meteu, zar ne?" ree onaj ovek. Patricija opazi da on ima nos ali ne i nozdrve. Oi su mu bile bledoplave, gotovo prazne, a ui velike i okrugle. "Izvinite", ree ona mnogo blaim glasom, "ali ja ne znam ko ste vi." "Moje ime je Olmi. Moj drug je Frant. Oni nemaju imena. Nadam se da nam ne zamerate to smo vas uznemirili. Paljivo smo posmatrali sve vas." "Ko ste vi?" upita Patricija. "iveo sam ovde, pre mnogo vekova", ree Olmi. "Kao i moji preci pre mene. U tom smislu i vi biste mogli biti jedan od mojih predaka. Molim vas. Nemamo vremena za razgovor. Moramo da krenemo." "Kuda?" "Niz hodnik." "Doista?" "Tamo je moj dom. Frant i njegovi ljudi doli su s drugog mesta. Oni... pa, kad kaem da rade za nas, to nije sasvim dovoljan opis." Frant sveano zavrte glavom. "Molim vas nemojte se bojati", ree glasom koji je podseao na glas velikih ptica, dubok i treperav. Lahor koji je dolazio od severnog poklopca prostrujao je predgraem grada tree komore izazivajui umljenje oblinjeg drvea. Za lahorom se pojavila jedna vitka letelica, dugaka oko deset metara, oblikovana kao spljotena i izduena kupa sa zarubljenim vrhom. Elegantno je obletela jednu kulu i spustila se na platformu izdvojenog sredinjeg stuba. "Poneto od onoga to ste uradili je izuzetno", ree Olmi. "Ima ljudi tamo gde ja ivim koji e biti veoma zainteresovani za to." "Pokuavam da odem kui", ree Patricija. Shvatila je da se ponaa kao izgubljeno dete koje se obraa policajcu. "Jeste li vi policajac? Da li vi uvate gradove?" "Ne uvek", odgovori Olmi. "Molim vas poite sa nama", ree Frant pristupajui joj na dugakim i udno krivim nogama. "Kidnapovaete me?" Olmi isprui ruku, elei ovim gestom ili da potvrdi ili da joj da do znanja da on ne odluuje u ovoj situaciji - nije mogla da odgonetne. "Ako ne poem dobrovoljno, nateraete me?" "Naterati vas?" Za trenutak je delovao pometeno a onda ree: "Hoete da kaete da emo vas prisiliti?" Olmi i Frant izmenjae poglode. "Da", ree Olmi. "Onda je bolje da poem sa vama, zar ne?" inilo se kao da je ove rei izgovorila neka daleka i stoga nepoznata Patricija, smirena i bolje upuena u analizu nonih mora. "Molim vas", ree Frant. "Dok se ovde stvari ne srede." 98

"Ovde se stvari nikada nee srediti", ree ona. Olmi joj prihvati ruku uz utiv naklon i povede je do otvorenog ulaznog prolaza u zarubljenom pramcu letelice. Unutranjost letelice bee skuena i u obliku slova T koje se irilo u stranjem delu; zidovi su podseali na apstraktne talase od uglaanog mermera, izvedenog do kraja u ovalnim oblicima. Olmi dohvati jednu meku pregradu i rasprostre je kao kau. "Molim vas lezite ovde." Uvalila se u mekou. Tvar se ugnula ispod nje prilagodavajui se obliku njenog tela. Onaj uskoglavi, krivonogi, mrki Frant odbaulja jo dalje kroz belinu prema zadnjem delu i ugnezdi se u vlastitoj lealjci. Olmi izvue jedan odeljak s druge strane prolaza u odnosu na Patriciju i sede u njega dotakavi svoju ogrlicu. Blago je preao rukom preko jedne izboine ispred sebe i ta kriva povrina se rascveta u izrezbaren okvir, sazdan od crnih linija i crvenih krugova. Pored nje, ona belina izblede do stepena izduene providnosti, pretvarajui se u dugaak eliptian prozor. Ivice prozora ostale su mlene, nalik na zamrznuto staklo. "Sada emo krenuti." Grad tree komore skliznu ispod nje. Kada se letelica uzdigla, prozor se ispuni turim sivilom severnog poklopca. "Uveren sam da ete istinski uivati u mestu u koje idemo", ree Olmi. "Izazivate moje divljenje. Posedujete izvanredan mentalitet. Siguran sam da e i Hexamon biti oaran." "Zbog ega nemate nos?" upita ona daleka Patricija. Iza njih Frant ispusti jedan zvuk koji je podseao na krgut zuba jednog slona. 28. Sovjetske trupe poslate u drugu komoru spustile su se na dve stotine metara iroku traku travnjaka, koja je razdvajala reku od junog poklopca. Vodovi su se pregrupisali u dve take na suprotnim krajevima nultog mosta, svaki na oko tri kilometra udaljenosti od cilja. Veze izmeu odeljenja na suprotnim stranama mosta bile su dobre. Grupa Mirskog zauzela je zaklon u gustoj umi vornovatih borova; zakljuili su da je most veoma dobro uvan i da e uskoro stii pojaanje. Morali su smesta da izvre prepad. Oprema jo nije bila sputena iz igulija, transportera broj sedam, a sigurno je da barem tri etvrtine od trideset vodova nije bilo kompletno. Gubici u otvoru buotine behu stravini, a od onih koji su preiveli tu rednju, najmanje jedan od dvadeset nije zavrio putovanje i padobranski skok. Plan organizacije vodova bio je elastino zamiljen: preiveli narednici okupljali su razbijene vodove stvarajui od njih nove. Mirski je pod neposrednom komandom imao svega 210 vojnika i, naravno, malo nade da e dobiti jo nekog. Niko nije znao koliko je ljudi preivelo sputanje u ostale komore. Dvadeset SPETSNAZ diverzanata prikljuenih bataljonu Mirskog koji su posle preplivavanja reke uspostavili radio-vezu, utvrdili su se na osmatrakim poloajima u gradu druge komore. Protekla su dva sata otkako su bili u ovoj komori. Vojnici NATO-a kod mosta nisu preduzimali nikakvu napadaku akciju. Ovo je zabrinjavalo Mirskog. Znao je da je, kada se neko nae u odbrambenoj situaciji, najbolji plan za njega - brz i odluan napad. Moglo se oekivati da e oni izvriti napad dok su se njegovi ljudi sputali od ose; oito je da su bili zateeni i nedovoljno organizovani. Izmeu njegove grupe i cilja nalazila se uma i jo nekoliko irokih betonskih zdanja nepoznate svrhe. Premda su u ovom asu ona predstavljala dovoljan zaklon za njegove vojnike, moglo se lako dogoditi da se preobrate u niz katastrofalnih klopki. General 'Zev' - general-major I. Sosnicki - preiveo je sputanje u drugu komoru, ali se povredio prilikom prizemljenja, slomivi obe noge, poto mu se padobran pocepao na oko sto metara visine. Sada je leao zaklonjen drveem, pod dejstvom sredstava za umirenje. uvala su ga etiri vojnika, kojih se Mirski tekom mukom odrekao. Politiki oficir Belozerski je - dakako - takoe preiveo, i sada je stajao sasvim blizu generala, kao kakav strpljivi leinar. Mirski je proveo nekoliko nedelja na obuci sa Sosnickim u Moskvi. Potovao je ovog generalmajora. Sosnicki sa svojih pedeset godina bio je fiziki spreman kao i svaki tridesetogodinjak u pukovima 99

koji su bili na obuci. Zavoleo je Mirskog i nema sumnje da je u Moskvi doprineo njegovom brzom unapreenju. Ne raunajui 'Zeva', nijedan oficir sa inom viim od pukovnika nije se spustio u drugu komoru. To je zapravo znailo da je Mirski zapovednik. Garabedijan je preiveo sputanje - i to je Mirskom ulivalo odreenu sigurnost. Nije mogao da zamisli boljeg zamenika komandanta. Mirski povede napred tri voda do betonskog zdanja, udaljenog kilometar od mosta. Vrh temelja bee ravan, prostran oko tri stotine kvadratnih metara. Gornja povrina nije nudila nikakvu zatitu. Beton je bio visok dva metra; praktino, bio je to zid iza koga se moglo hodati uspravno. Meutim, ni ovakav zaklon nije bio dovoljan; Mirskog su brinuli raspoloivi uglovi gaanja i mogunosti koje je nudila krivina komore. Da li je neprijatelj posedovao lasere ili mala oruja sa projektilima koji bi mogli da probiju dvadeset ili trideset kilometara vazduha? Ako su ih imali, njegovi ljudi su mogli biti lako pogoeni bez obzira na to gde se sakrili. Upravio je radio-odailja prema junom otvoru buotine i poeo da trai signal transpondera. Kada ga je pronaao, emitovao je poruku za potpukovnika Pogodina u prvoj komori, pitajui ga koliko vojnika ima pod komandom i u kakvoj se situaciji nalazi. Pogodin je doleteo ovamo na ajki sa 'Nevom'. "Imam oko etiri stotine" odgovorio je Pogodin. "Nev je nestao. Pukovnik Smirdin je teko ranjen. Verovatno nee preiveti. Zauzeli smo dva kompleksa i zarobili deset vojnika. Kontroliemo nulti lift." Iz etvrte komore major Rogov je izvestio da ima sto vojnika na poloajima, ali da nisu zauzeli nijedan objekt; tuneli su bili estoko branjeni. Razmiljao je da li da prebaci svoje ljude na jedno ostrvo uz pomo gumenih splavova pronaenih u jednom rekreacionom centru. 'Lev' nije preiveo sudar 'evija' s preprekama u otvoru buotine. Pukovnik Eugen je poginuo, a od zapovednika bataljbna, potpukovnika Nikolajeva, nije bilo nikakvog traga. Zapovedniki kadar bio im je desetkovan. U njemu se ponovo rasplamsala mrnja, od koje mu se grlo stezalo, a eludac goreo. "Razvijte se u stelce i nianite u mete", naredio je zapovednicima vodova kod blie strane mosta. Mahnuo je rukom vojnicima na oba kraja zida i ostao iza betona da izdaje zapovesti ostalim vodovima. tektanje oruja manjeg kalibra doekalo je njegove ljude kada su izali iz zaklona i rairili se u grupe po od dvadeset, trei prema drveu i drugim betonskim zaklonima levo i desno od Mirskog. Nije se moglo oceniti koliko je laserskih oruja upotrebljeno; ona su bila neujna i nevidljiva osim u vlanom ili pranjavom vazduhu. Podigao je radio i obratio se kapetanu koji je komandovao vodovima na drugoj strani mosta. "Unakrsna vatra", ree on. "Juri i u zaklon." Potom je pozvao druga tri voda i poslao ih u razliitim formacijama prema obali reke, gde su zauzeli poloaje za paljbu, u umi i iza krunih graevina. Mogao je kroz dogled da razazna lica branilaca iza njihovih plastinih titova. Njegovi ljudi nisu imali takve titove; jedino je njegov dogled bio zatien od oslepljivanja laserom, ukoliko su branioci posedovali takve sisteme; gotovo svaki laserski top mogao se tako preoblikovati da iri baranu paljbu oslepljujuih zraka. Postojao je neogranien broj oruja koji su vojnici NATO-a mogli da poseduju i mogli da upotrebe, a koje on nije... Branioci su poreali dakove s peskom u linije paralelne s drumom koji je vodio prema mostu. Svi poloaji nisu bili popunjeni ljudstvom; ukoliko bi uspeo da prebaci svoje vojnike do tih linija pre no to njima pristigne pojaanje, imali bi bezmalo ist put do mosta. Izvirio je iznad zida da bi dogledom sagledao poloaje, a zatim se sagnuo da izda nareenja vodovima na suprotnoj strani. Vazduhom se prolomio stravian prasak; oi Mirskog se rairie i on se podsvesno pripremi za smrt. Mogao je da oekuje da su Amerikanci uvali neto novo i smrtonosno u rukavu; bili su pravi avoli u izmiljanju oruja iznenaenja... Onaj prasak jo jednom odjeknu ali ovog puta propraen krajnje jakim glasom. Glas je govorio ruski s jakim nemakim naglaskom, ali su rei bile razgovetne. "Nema nikakvog razloga za borbu. Ponavljamo, nema nikakvog razloga za borbu. Moete ostati na sadanjim poloajima, ali nemojte ii ni pedalj napred. Morate nas sasluati. Na Zemlji je izbio katastrofalan nuklearni rat." Mirski zavrte glavom i ponovo ukljui radio. Nije mogao da trai vreme sluajui ovo...

100

"Raspolaemo dovoljnim orujem i ljudstvom da vas unitimo. Nema nikakvog razloga za to. Vai sunarodnici su ve meu nama - ruski nauni tim. Moete dobiti potvrdu ovoga to smo vam saoptili od svojih drugova u transporterima. Moete uspostaviti vezu preko njih. Oni ekaju izvan otvora buotine." Mirski pritisnu dugme za emitovanje i naredi napad. Potom je naredio svojim preostalim vodovima da zauzmu obalu reke i spoje se sa ostalima ispod potpornih stubova mosta - kada se jednom nau ispod mosta moi e da ospu paljbu du amerikih bedema dakova sa peskom i spree ih da se tu postave. "Borba je uzaludna. Nai vrhovni komandanti su mrtvi ili odseeni, moda i za vie godina. Vae smrti bi bile besmislene. Moete ostati na sadanjim poloajima, ali dajte nam do znanja da prihvatate ponudu ili emo otvoriti vatru." Tada se zauo jedan drugi glas, iskrivljen ali Mirskome poznat - potpukovnik Pletnev zapovednik eskadrile transportera. On je ili kapitulirao ili se jo nalazio izvan otvora buotine. Nije bilo naina da ga zarobe. On bi umro na ulazu u otvor, ne dozvolivi da bude iv uhvaen. "Drugovi. Nae zemlje su zaratile na Zemlji. Opustoeni su kako Sovjetski Savez tako i Sjedinjene Amerike Drave. Na plan vie nema svrhe..." Do avola s njim. Mirski je slao svoje ljude s obeju strana zida u napad. Najpre da zauzmemo ovaj objekat, zatim sledei i tek onda moemo da razgovaramo... "Psshkapovednie Mirski", zaitao je radio. "Neprijateljska pojaanja prelaze most." Otpoe pucnjava i Mirski, prvi put u svom ivotu, zau krike umiruih ljudi. 29. Hajneman se mekoljio u pilotskom seditu V/STOL-a, sluajui razgovor koji se vodio na ruskom, engleskom i nemakom jeziku. Transponderi u otvorima buotine automatski su prenosili radio-signale od komore do komore i niz hodnik. Zbog ega nisu iskljueni? Moda i jesu - moda je on primao signale od ruskih transpondera. Odvezao je cevobob do mesta na kome mu nije pretila nikakva opasnost; nalazio se sada na nekih hiljadu kilometara niz hodnik, prikovan za singularnost i ispunjen oseanjem beskorisnosti. Programirao je komunikacione procesore da dejstvuju na vie kanala i vraaju sve poruke, uskladitavajui istovremene poruke za kasniji zasebni plejbek. Imao je izvrstan poloaj; od otvora buotine dopiralo je ak poneto i od video programa. Bio je svedok katastrofe koja se irila Zemljom, pre no to je to signal dojavio. Sasvim sluajno je pogledao preko ramena i uoio pokretno belo svetlucanje. To je skliznulo iznad njega i uz suprotnu stranu. Ma ta da je bilo u pitanju, inilo se da to putuje spiralnom putanjom kroz cev sa plazmom, ostajui u sloju plazme; trag mu je bio vidljiva senka unutar opteg sjaja. U Kamenu nije bilo nijedne druge letelice nijedne za koju je on uo, u svakom sluaju. Sumnjao je da Rusi poseduju bilo ta toliko sloeno da bi mogli da slede ovako teak put. "ta je onda ovo bilo?" Budum. Usred sveg ovog uzbuenja video je prvog buduma. Tako to uvek biva, zar ne? Ukljuio je sistem praenja. Za trenutak je imao jasan odraz cilja na ekranima, pa ak i kompjuterski uveanu sliku kontura letelice. Bila je glatka i podseala je na zatupljen vrh strele. Beleio je informaciju koja je potrajala nekih pet sekundi, pre no to su detektori odjednom zanemeli i izgubili metu. Patriciji je bilo hladno oko srca. Piljila je kroz providnost na boku Olmijeve letelice, posmatrajui kako dole promie jednolian sme i bledosiv pejza. Dve linosti su se sukobljavale u njoj; jedna, daleko monija, zabranjivala je i najmanju kretnju ili spoljanju reakciju. Druga je bila normalna, oarana, pa ak i pomalo vesela Patricija. Ako bi progovorila, znala je da e druga Patricija - ona daleka i nezainteresovana pokuati da zbija alu i da ono to se deava prikae u lakem svetlu. Ali prva je preovladala i ona nije nita zborila. Nije ak pomerala ni glavu. Samo je zurila u zidove hodnika koji su se okretali i promicali ispod njih. "Jeste li gladni ili edni?" upita Olmi. Nije odgovarala. "Jeste li umorni, da li vam je potreban san?" "Nita." "Potrajae neko vreme. Nekoliko dana. Grad Ose nalazi se milion kilometara odavde niz Put hodnik. Molim vas dajte nam do znanja ako vam je potrebno..." 101

Pogledao je prema Frantu, ali mu ovaj uzvrati samo kolutanjem jednog oka, to je trebalo da znai da nema ta da predloi. Patricija je mogla da oseti kako se sve raspada; sve one gusto upletene ambicije i nade nisu mogle da zadre ovaj neminovni slom. Ramena poee da joj podrhtavaju. Pogledala je postrance Olmija, a zatim hitro odvratila oi na drugu stranu. Izgledalo je kao da mu oi plutaju. Kada je zatresla glavom, suze nabujae i provalie, polako je podigla ruke i pritisnula ih na lice; suze kanue i rairie se po njenim prstima i dlanovima. Sve je propalo, sav trud je propao... Grudi su joj se nadimale. "Molim vas", proaputala je. Oni su mrtvi. Stvarno nestali. Nisi uspela da ih spase. "Molim vas." "Gospoice Vaskez..." Olmi je ispruio ruku hotei da je dotakne, a zatim je povukao kada se ona trgnula. "Ah, Isuse i Marijo." Telo joj se trzalo, a noge tresle od siline jecaja. Svaki je otkidao poneto iz njenih grudi i osipao tamne podonjake jarkocrvenim mrljama. Obuhvatila je rukama ramena i poela da se njie napred-nazad na kauu, povijenih lea, stegnutih zuba i posuvraenih usana. Kima joj se sama od sebe savila i ona se sklupa spojivi grudi i kolena. Da li je ovo bio nervni slom? Ovo je bol. Ovo je gubitak. Ovo je svest. Ovo nije samozavaravanje. Olmi nije pokuao da je sprei. Posmatrao je enu koja je plakala za jednim izgubljenim svetom za njegovim rodom izgubljenim jo pre trinaest vekova. Drevna ena, drevna patnja. Patricija Luiza Vaskez oplakivala je milijarde mrtvih kao i naine ivota koji su njemu bili nepoznati. "Ona je kao otvorana rana", ree Frant priavi da bi unuo pored Olmijevog ramena. "eleo bih da joj pomognem, ali ne mogu." "Nema tu pomoi", ree Olmi. ak i posle trinaest vekova vidi se trag Smrti na njegovim ljudima. To mu je postalo jasno dok ju je posmatrao, prosuujui razlike. Neksus je bio skovan u Smrti, a kao rezultat toga Naderiti su doli na vlast... A koliko je njihovih predrasuda, koliko hotimine zaslepljenosti zapravo iznedrio odjek sadanje Patricijine patnje? "Ako nema naina da joj se pomogne, onda mi i samo razmiljanje o tome priinjava bol", ree Frant. 30. Gerhard je doneo svitak mapa iz svog improvizovanog taba. "Oni kontroliu juni kraj prve komore - ukljuujui i komplekse naunog tima - i liftove za otvor buotine na junom polu. Jo se bore protiv nas u drugoj komori, ali ini se da je tamo pat pozicija Berenson je poslao polovinu svojih snaga iz etvrte komore im je proglaeno stanje borbene gotovosti. Njegovi vojnici su preli most izloeni tekoj paljbi. Rusi nisu nita pokuali u treoj komori - a u etvrtoj su ratrkani i ne mnogo aktivni." Gerhard je rukom poravnao kartu. "Mi nemamo snage da ih zbriemo, ali ni oni nemaju dovoljno snage da zaposednu vie prostora od onoga to su ve osvojili. Do sada nisu odgovorili na nae predloge za prekid vatre." "Da li jo imamo, ljudi na platformama?" upita Lenijer. "Da. I oni tamo mogu da izdre jo mesecima. Nismo jo dopremili poslednje poiljke hrane i zaliha. etvrta komora je samodovoljna, i Berensonove trupe su tamo potpuno preuzele kontrolu, tako da se ini da emo jedine tekoe imati u prvoj i drugoj komori. Nai vojnici raspolau zalihama za samo otprilike dve nedelje. Ukoliko im ne dostavimo zalihe iz pravca ose - upravo prouavamo takvu mogunost - sadanje e se iscrpsti." "Kako napolju izlazimo na kraj sa transporterima?" "Jo ih nismo pustili unutra. Postoji jedan za koji sumnjamo da nosi teku opremu koju je trebalo da spusti u drugu komoru od ose. Ne elimo da se probiju kroz barikadu. To ih ba nee usreiti, ali e bez problema pristati da odrede tamo jo nekoliko dana." 102

"Ponudili su da se predaju?" Gerhard zavrte glavom. "Ne. Pletnev je emitovao onaj svoj mali govor, ali jo nee da nam preda brodove. Ponueno mu je da pokua da organizuje pregovore koji bi stavili taku na neprijateljstvo. Posade transportera ele da se pridrue svojim kamaradima. Oni znaju da ne mogu kui, a pretpostavljam da znaju i to da su njihovi vojnici unutra na velikim mukama s obzirom na to da su bili svedoci onog pokolja u rupi buotine." "Jedan prokleto oajniki manevar..." "Nije uspeo... bilo kako bilo", ree Gerhard namrgoeno. "Ali stavio nas je u neugodan poloaj. Kamen je, to se nas tie, zapuena boca. Time neu da kaem da bismo mi posebno eleli da ga napustimo ili pak da bismo bili u stanju da nekud odemo kada bi bilo drugaije. Ja sam lino zabrinut zbog SPETSNAZ. Do sada su ve mogli da ratrkaju ubice i diverzante irom druge komore i oni e nai put do nas kroz nekoliko dana; nemamo dovoljno vojnika da ih spreimo da ne prodru u treu ili etvrtu komoru. To su gadni pojedinci, Geri. Hrabri i valjano obueni. to due ekamo to e nas vie namuiti." "Znai li to da smo u drugoj komori u orsokaku?" upita Lenijer nervozno jurei oima po karti. "Svuda. Niko se nee pomeriti sa svojih poloaja. Jedina stvar koja e napredovati bie brojanje rtava." "Misli li da oni to znaju? Hou da kaem, da li e se suoiti s tom injenicom?" "S obzirom na to da su dospeli dovde, uz svu obuenost koju takav podvig zahteva, mislim da moemo slobodno rei da njihovi zapovednici nisu budale." "A ta je sa obinim vojnicima?" "Sumnjam da, jednako kao i mi, imaju ijednog obinog vojnika." "Koliko e jo protei pre no to posluaju glas razuma?" "Do avola, Geri, moda ga ba sada oslukuju. Oni naprosto ne daju nikakav znak. Kada mi pomolimo glavu oni poinju da pucaju i vice versa." Narednik je stajao pred svojim stareinama izraavajui zabrinutost. Lice mu je bilo prekriveno ogrebotinama koje je stekao puzei kroz iblje na rubovima ume. Salutirao je i klimnuo glavom u pravcu Mirskog. "Pukovnie otkrili su nae transpondere u otvorima buotina. Ne moemo uspostaviti vezu sa ostalim komorama." "A sada u ja tebe neto da pitam", ree Mirski. "Je li to znak da ele da poloe oruje i poele dobrodolicu vukovima, u toru sa ovcama?" Garabedijan die svoj durbin i stade da nadgleda ume i polja izmeu njih i mosta, na razdaljini od jednog kilometra. Zatim je upravio pogled na mecima iaran i laserom izrezbaren most - oteen, ali i dalje i te kako funkcionalan - i konano spustio dogled. "Pavele", ree Garabedijan, "zar ne misli da bi trebalo da sruimo taj most?" Mirski pogleda svog zamenika s neodobravanjem. "A koji drugi nain nam stoji na raspolaganju ako elimo da preemo na drugu stranu? Moemo da preemo peice pedeset ili vie kilometara do sledeeg mosta ili da preplivamo reku." "Ali u tom sluaju ni oni ne bi mogli da ga preu niti da dobiju pojaanje iz ove komore..." "Tako je, ali zato mogu da dobiju pojaanje iz prve komore. Nemamo pojma koliko ih je tamo." "Uhvaeni smo u zamku kao prasii..." "Neemo dirati most", ree Mirski. "Pored toga, ne smemo sebi dozvoliti da izgubimo jo ljudi u kakvom oajnikom pokuaju, ili da ih srede snajperisti dok preplivavaju!" "Bila je to samo jedna ideja", ree Garabedijan. "Ne nedostaju mi ideje, Viktore. Nedostaju mi laserski top i artiljerija. Moemo pretpostaviti da se iguli sa svom naom artiljerijom i zalihama nije probio, i da e mu to jo manje uspeti sada, kada su oni doveli pojaanje dovoljno da otkriju nae transpondere. Moemo pretpostaviti da je na pijun zarobljen i da je ruski tim van dejstva - bilo zato to je tako odluio ili zato to je onemoguen. Takoe moemo pretpostaviti da se pilotima i posadi na naim transporterima ne svia da drede napolju dok se mi ubijamo ovde unutra." "ta to pria, Pavele? Bog s tobom." Garabedijan se osmehnu. Sa svojom skraenom vilicom on je Mirskog oduvek podseao na jesetru. "Ne dobijamo podrku koja nam je potrebna." 103

"Veruje li da je na Zemlji izbio rat - i da je izgubljen?" Mirski zavrte glavom. "Verujem da smo unitili njihova orbitalna postrojenja. Odavde gledano to mora da je ostavilo snaan utisak na njih..." "Izvesno je da oni mogu da naprave razliku izmeu orbitalnog obrauna i holokasta, Pavele." Mirski stisnu viline miie i bandoglavo zavrte glavom. "Ovde smo da bismo se borili i osvojili jedan cilj. Mora da postoji valjan razlog za to." "Upitaj zampolita. Mi smo ovde da bismo irili socijalizam i obezbedili budunost naoj dravi i naoj domovini." "Sranje", ree Mirski iznenaen sopstvenom estinom. On je mrzeo zampolite. Uvek je mrzeo zampolite gde god da je slubovao. Kao i obino, politiki oficir vojne grupacije - major Belozerski nalazio se u pozadini, izdajui nareenja koja su se esto kosila sa njegovim. "U redu, fino, oni su skuvali Zemlju. Pa ta mi onda sada treba da radimo, da obustavimo borbu i - ta? Da se pospemo pepelom? Ovog puta to nee biti kavga u kolskom dvoritu izmeu smelih i hrabrih. Bie bitka u znaku lobanje i ukrtenih kostiju irom itave severne hemisfere." "Vele da se upravo to i dogodilo. Pletnev je to potvrdio. Nelogino je da razmiljamo da smo razbili njihov orbitalni bezbednosni sistem i naterali ih u beg, a da istovremeno vapijemo za milost." "Oni su korumpirani", ree Mirski. "Slabi i uplaeni." "Pavele, ne dopada mi se to tvoje upranjavanje jermenskog smisla za stvarnost. Ti bi prvi morao da se suoi sa injenicama i svim onim to one podrazumevaju. Ne potcenjuj neprijatelja. Da li slabani i nazadni ljudi mogu biti ispred tebe gotovo u svakoj sferi?" "Oh, umukni i pusti me da brbljam", ree Mirski, uronivi glavu u ruke. Podigao je pogled prema naredniku. "Gubi se odavde", ree turobnim glasom. "Donesi mi dobre vesti, ili se ne pojavljuj." "Da, gospodine", ree narednik. "teta to nemamo kanjenike bataljone da ih poaljemo u napad u ime slavnog rtvovanja", ree Garabedijan. "Tako smo dobijali bitke u prolosti." "Nemoj da te Belozerski uje. Imam dovoljno problema s njim - a i sa tobom - kao to se da videti iz priloenog. Most neemo dirati", ree Mirski. "U to budi siguran. A tokom sledeeg sata kreemo u napad." Kada bi Mirski prozborio ovim tonom daljoj prepirci nije bilo mesta. Garabedijan malko preblede, a zatim izvadi tapi stare vakae gume i tutnuvi je u usta stade sisati eer. Radio Mirskog jedva ujno kljocnu. Ukljuio je predajnik i predstavio se. "Drue komandante, ovde je Belozerski. 'Zev' eli da razgovara s vama... lino." Mirski opsova i porui da e smesta doi na lice mesta. "Rekao bih da su posredi nove nevolje", obrecnu se Garabedijanu. Posle dvadeset est sati pat pozicije, rezultati izvianja prispeli su u Gerhardov improvizovani tab. Porunik koji je rukovodio izvianjem, jedan ovek uskog lica, s duboko usaenim oima, saoptio mu je svojim karakteristinim otegnutim glasom ono to je otkrio. "Izvideli smo sve njihove poloaje i izbrojali smo ih sa izvesne razdaljine - sa osmatranica u otvorima buotina i sa pozicija na prevoju komore. Imaju oko est stotina ivih i mobilnih ljudi i moda jo stotinu pride, za koje nismo sigurni. Izgubili su dosta stareina - imaju jednog ranjenog ili mrtvog generala i nekoliko pukovnika. Moda ima jo generala - uli smo da se preko radija govori o 'Zevu', 'Nevu' i 'Levu'. Neki meu nama smatraju da je re o tri generala." "Moete li da ih identifikujete?" upita Lenijer. "Ne, gospodine. Oni zapravo nemaju naznaena imena. Ali mislimo da bi pojedinci iz ruskog naunog tima mogli da prepoznaju neke od njih. Izvesno je da je obuenost njihovih vojnika na visokom nivou, s puno kosmonautske podloge, to upuuje na mogunost da su dolazili u dodir sa nekim svemirskim strunjacima iz naunog tima." "Imate li fotografije oficara?" upita Gerhard porunika. "Da, gospodine. Veinu smo fotografisali i to prilino jasno. Par dobrih snimaka iz profila." "Pokaite ih lanovima ruskog naunog tima i utvrdite da li ih moete identifikovati. Geri, mislim da moe da posreduje. Razgovaraemo sa Pritikinom iz ruskog tima. On je iskren tip. Dozvoliemo da jedan od onih transpondera pristane - onaj sa Pletnevom. Ako on ili Pritikin uspeju da se putem radija poveu sa 104

njihovim zapovednikom i ako uspeju da zakau sastanak, moda e biti spremni da sasluaju neto vie od glasa razuma." "Ako treba da posredujem, moram znati ruski", ree Lenijer. "Jedan od naih drugara moe da ti prui pomo. Rimskaja ili onaj nemaki porunik, Rudolf - ili kako se zvae - Deger." "Rimskaja je dobar, ali moda ne dovoljno za diplomatske nijanse. Deger bi mogao biti koristan. Ali ja ne elim da se primim te obaveze ukoliko ne mogu neposredno da optim sa Rusima, bez ikakvih posrednika. Mogao bih da se prevezem devedesetim vozom do tree komore i nauim ruski dok se ti dogovori sa Pletnevom da doe ovamo." "Nemamo nedelje na raspolaganju, Geri." Lenijer zavrte glavom. "Nee potrajati tako dugo. Moda tek nekoliko sati." Duboko je udahnuo i nagnuo se napred. "Vidi li bilo koji razlog da ne obustavi sve zabrane?" Gerhard se za trenutak zamislio. "Unutranje? Nisam siguran." "Zar ne bi eleo da sazna ta je ovde posredi?" "Naravno. Hou da kaem, nisam siguran u to ko bi me ovlastio da skinem zabrane." "Kirneru je saopteno da vie nismo deo Zemljine vojne strategije; preputeni smo sami sebi. Zar ne moemo pretpostaviti da je ista stvar i u politikom smislu?" "Hoe da kae da smo sami sebi gospodari?" "Tano tako", ree Lenijer. "To je limenka sa crvima u koju u ovom asu ak ne elim ni da zavirim." "Pa, preuzeu odgovornost barem za jedan potez. Biblioteke vie nisu zatvorene. Informacije koje se u njima sadre od sada su svima pristupane." "ak i Rusima?" "ak i Rusima ako pristanu na pregovore o primirju", ree Lenijer. "Nauiu ruski. Ti u meuvremenu udvostrui napore na organizovanju pregovora i ponudiemo im da podele sa nama sve to nam je ostalo." "Kirner nee pristati da se ta kopilad spuste. Nee mu se, takoe, dopasti da pravi ustupke." "Ko je zaduen za unutranju bezbednost", upita zajedljivo Lenijer. "I da li uopte imamo izbora?" Kada se probudila, Patricija je opazila da je kabina u polumraku. Primakla je lice prozoru. Povrina hodnika, vie od dvadeset kilometara nie, bee mrana i izbrazdana. Veliki useci partali su areno tlo ije su ivice sijale tupim sjajem. Obrnula je telo da bi bacila pogled na kabinu. Njen uvar je leao umotan u mreu svetlucavih plavih i zelenih svetala. Varnice su izbijale izmeu svih svetala u mrei, a unutar nje telo je bilo obavijeno prozirnom zelenkastom maglom. U kabini je bilo dovoljno gravitacije da je mogla napraviti razliku izmeu gore i dole. Skliznuvi iz svog ukalupljueg kreveta posegla je rukom u nameri da dodirne mreu od svetlosti i proveri da li je posredi stvaran predmet. Pre nego to su njeni prsti dotakli mreu, jedan glas je zaustavi. "Molim vas ne uznemiravajte." Olmi je stajao u prednjem delu kabine. Patricija prelete pogledom izmeu prilike na krevetu i Olmija koji ju je upravo oslovio. "Ja sam delimina linost, naimenovani duh. Olmi se odmara izvodei Talsit meditaciju. Ako ste eleli da ga bilo ta upitate, dopustite molim vas da ga zamenim." "Ko ste vi?" upita Patricija. "Ovlaeni duh. Dok se on odmara ja izvodim sve zadatke koje bi on mogao imati, a koji ne zahtevaju fiziku aktivnost. Ja ne posedujem supstanciju. Ja sam jedna projekcija." "Oh." Namrtila se u pravcu ove slike. "ta on... radi? ta se dogaa s njim?" "Talsit meditacija je proces u kome ste okrueni nosiocima Talsit podataka. Telo mu se oslobaa neistoa, a um prepreka istom miljenju. Talsit podaci informiu, reorganizuju, podvrgavaju kritici mentalne funkcije. To je jedna vrsta sanjanja." "Jeste li vi samo zapis?" "Ne. Ja sam povezan s njegovim misaonim procesima, ali na takav nain da se to ne mea sa ostalim."

105

"Gde je..." Umalo nije rekla 'budum'. Pogledala je u pravcu stranjeg dela i ugledala ono pljosnatoglavo, krivonogo mrko stvorenje, koje je sklupano lealo u svojoj postelji posmatrajui je spokojnim oima gotovo bez treptanja. "Zdravo", ree ono milozvunim glasom. Patricija proguta pljuvaku i klimnu glavom. "Kako ono bee vae ime?" "Nemam nikakvo ime. Ja sam Frant." "Ko upravlja letelicom?" "U ovom asu brod je sam preuzeo komande. Siguran sam da i vi, ljudi, imate letelicu koja moe to da uini", ree Frant glasom u kome je bilo prekora. "Svakako." Ponovo se okrenula u pravcu one slike. "Zbog ega se hodnik promenio?" "Pre nekoliko vekova ovde je dolo bilo do rata. Povrinski materijal koji je unesen u Put - hod- bio je ozbiljno naruen. Na pojedinim mestima moete videti sam Put." "Rat?" Patricija upravi pogled nadole prema arenkastom predelu. "Tamo gde su Jarti zaposeli Put. Oni su putovali od kapija stotinama hiljada kilometara u dubinu. Te kapije su od tada blokirane i strogo kontrolisane. Kada je Osni grad pokuao da proe i preuzme vlast nad Putem Jarti su pruili otpor. Bili su isterani i ovaj deo Puta, itava razdaljina do ika sada je blokirana i naputena." "Oh." Legla je na postelju i stala da posmatra kako svetla poigravaju oko Olmija. Bila je iscrpljena. Oi su je pekle a grlo joj je bilo hrapavo; grudi su je bolele, a miii ruku i nogu behu napeti i utrnuli. "Plakala sam", ree ona. "Spavali ste poslednjih dvadeset sati", ree Frant. "Dok ste poivali delovali ste spokojno. Nismo vas uznemiravali." "Hvala vam", ree ona. "Osni grad - je li to mesto na koje putujemo?" "Da", ree Frant. "ta e se dogoditi sa mnom tamo?" "Bie vam odata poast", odgovori Olmijeva slika. "Vi ste iz nae prolosti i, iznad svega, sjajna osoba." "Ne volim... guvu", ree Patricija blagim glasom. "elim, takoe, da se vratim i pomognem svojim prijateljima. Potrebna sam im." "Vae prisustvo tamo nije od presudnog znaaja, a mi smo zakljuili da je tamo postalo opasno." "Ipak elim da se vratim. Hou da znate da me vodite protiv moje volje." "alimo zbog toga. Neete biti izloeni nikakvim neprijatnostima." Patricija je shvatila da je uzaludno raspravljati se s jednim duhom, bio on ovlaen ili ne. Rukama je obuhvatila ramena i usredsredila panju na tmast i uskovitlan predeo. U ovom asu bilo je teko oseati neto za prolost, za bilo ta to se dogodilo pre no to je stupila u ovu letelicu. Da li je iskreno elela da se vrati? Da li je igde ita tako vano postojalo za nju? Da. Lenijer. On je od nje oekivao pomo. Ona je bila deo njegovog tima. I Pol, njena porodica. Mrtvi. Posegnula je rukom za pismima u svom depu, a zatim dograbila torbu koja je sadravala multimetar, plou i procesor. Niko ih nije ni dirnuo. Sosnicki je umirao. Od pet bolniara u sastavu bataljona, dvojica su se zatekla u drugoj komori. Oni nisu bili skloni da od generala sakriju injenice. Jedan od njih, omalen, proelav ovek s modricama preko pola lica, poveo je Mirskog na stranu, kada se pribliio estaru. "General ima unutranje povrede - napuklu slezinu izmeu ostalog. Nemamo neophodnu krv ili krvnu plazmu, kao ni nune uslove za operaciju. Umree za sat, moda dva... On je jak ali nije supermen." Sosnicki je leao na boku u krevetu napravljenom od rasparanog ranca i grana. Svake dve ili tri sekunde trepnuo bi, a lice mu je bilo bledo i mokro. Mirski kleknu pored njega i Sosnicki ga uhvati za ruku. Generalov stisak bio je iznenaujue snaan. "Moje roene kosti postale su rapneli, drue zapovednie", ree on. "Ako sam dobro shvatio ni 'Lev' ni 'Nev' nisu uspeli da se spuste." Da li je napravio grimasu, ili se kiselo osmehnuo - teko je bilo rei - a onda se zakaljao. "Spremam se da ti ukaem ast sumnjive vrednosti, pukovnie Mirski. Potreban nam je komandant divizije. Jedini preiveli pukovnik pored tebe jeste Vielgorski, a ja ne elim da politiki oficir 106

komanduje naim vojnicima. Stoga ti dajem veoma visoko unapreenje, koje moda nee biti potvreno na Zemlji. No, ako je ono to ujemo tano, na Zemlji sada niko i ne mari za to. Imam svedoke - ovde prisutni Belozerski je jedan od njih, s tim to u saoptiti preko radija ovo unapreenje i ostalim zapovednicima bataljona, pre nego to umrem. Moram brzo da dejstvujem. Od ovog trenutka ti si general-pukovnik. Predajem ti moje epolete." Desnom rukom je dodao Mirskom zvezdice; lice mu je bilo izoblieno bolom. "Moda e ovo izazvati nezadovoljstvo pojedinih oficira... Ali to su moje elje. Imam poverenja u tebe, generale Mirski. Ako je ono to zapovednik nae eskadrile kae tano - a ini se da to nije neverovatno onda e morati da pregovara. Mogue je da smo mi poslednji Rusi... Svi ostali su izgoreli. U ognju." Ponovo se zakaljao. "Do tada dri poloaje. Ali ko sam ja da tebi govorim ta da radi? Ti si sada general. Molim te, reci Belozerskom da donese radio." Belozerski je preneo nareenje s ljutitim izrazom lica, u kome je bilo jo neeg - neke moleivosti. Jo se ne zna kako da se postavi prema meni, pomisli Mirski. General je dao izjavu preivelom osoblju. Belozerski ga je obazrivo obavestio da su transponderi u otvoru buotine izvan stroja, ali je general ipak insistirao da se poruka emituje. "Amerikanci e sada znati da imamo glavnokomandujueg", ree on. Nekoliko minuta kasnije pao je u komu. Bilo je potrebno neto vremena da Mirski prihvati ono to se dogodilo. inilo mu se najkorisnije da nastavi da radi kao i do tada, te se vratio do utvrenja i posavetovao se sa Garabedijanom. Uprkos tome to je sebi postavio krajnji rok, Mirski nije izdao nijedno nareenje do isteka ovog sata. Znao je da bi to bilo samoubistvo. Ranije je gajio nadu da e se transporter iznenada probiti i spustiti opremu i oruje, ali sada je ta nada sasvim iezla a sa njom i najmanja ambicija da se nastavi borba. General-major Sosnicki bio je, naravno, u pravu. Sve ovo je, od samog poetka bila krajnje riskantna igra. Ako je ono to je neprijatelj govorio bilo istinito (a izvesno je da Pletnev, zapovednik eskadrile ne bi lagao svoje ljude samo da sauva svoju kou) ako je sve ono bila istina, nikakva pobeda nije bila mogua. Garabedijan mu je priao s tubom sledovanja hrane. Mirski je odmahnuo rukom. "Moramo da jedemo", ree Garabedijan, "drue generale." Mirski ga namrgoeno pogleda. "Zato? Kakva je korist od toga? Drae nas ovde dok ne pocrkamo od gladi ili se ne pretvorimo u lisice koje kradu farmerove kokoke. U stupici smo." Garabedijan slee ramenima. "U redu." Mirski se okrete od svog biveg zamenika i iznenada isprui ruku grabei njome po vazduhu. "Daj mi je, ti kopile. Neu da je ti podere." Garabedijan se osmehnu i prui mu tubu. "Ovo je odvratno", ree Mirski istiskujui riblju pastu u usta. "Ima ukus govana." "U mom zaviaju ovo zovemo kobasice od govana i bijemo se za njih", ree Garabedijan. "Ne znam zbog ega bi ti bio toliko utuen?" "Voleo sam Sosnickog", odgovori Mirski. "A onda je on izdahnuo nainivi me generalom." 31. Lenijer je stajao u sveobuhvatnoj jasnoj svetlosti biblioteke. Ve mesecima nije seo za jedan od onih hromiranih pultova. Nije to ni eleo, ak ni sada. Ovo iskustvo nije bilo fiziki neprijatno ali se inilo da su sve njegove sadanje nevolje proizale iz jednog od ovih sedita - onog opervaenog neaktivnom opremom. Tri marinca naoruana jabukama i uzijima zabrinuto su stajala iza njega. Gerhard je zahtevao da se pridrue Lenijeru, za sluaj da se neki ruski SPETSNAZ probije dovde. Krenuo je izmeu sedita. Ba kao i Patricija, izbegavao je prenatrpana mesta. Zaustavio se i osvrnuo da bi osmotrio dvoranu, a zatim je seo na stolicu i otvorio komandnu kutiju. Na pritisak prstiju pitanja su poela da se niu pred njim. Biblioteka mu se i dalje obraala na istom engleskom iz dvadeset prvog veka. Moda ga je zapamtila; moda je znala ko su oni, pa ak i zbog ega su ovde. "Zelim da nauim ruski koji se govorio u dvadeset prvom veku", ree on. "U prvim decenijama dvadeset prvog veka. Pre Smrti. Koliko e to potrajati?" 107

"Da li elite da steknete znanje potrebno za itanje, znanje govornog jezika, kolokvijalne finese ili, pak, sve to zajedno?" zapita bibliotekin narator. "Potrebno mi je znanje govornog jezika sa kolokvijalnim finesama i to smesta. Nije naodmet da nauim i ostalo, pod uslovom da mi to ne oduzme mnogo vremena." "Moete savladati obian govorni i tehniki ruski jezik u roku od dva sata. Jo jedan sat bie potreban da vas nauimo itanju i prevoenju." "Onda mi dajte sve to", ree on. "Vrlo dobro. Molim vas opustite se; malo ste napeti. Poinjemo sa irilikom azbukom..." Oputam se, shvatio je sa izvesnim iznenaenjem. Kako su se lekcije nizale, on je klizio u more znanja s dubokim mentalnim uzdahom olakanja. Uivam u ovome. Nikada nije bio nadaren za jezike. Pa ipak, posle, tri sata, govorio je ruski kao roeni Moskovljanin. Potpukovnik Sergej Aleksejevi Pletnev, miiav, proelav i rumenolik zapovednik eskadrile, i jo etiri lana njegove posade iskrcali su se iz otvora na pramcu privezanog transportera i bili sprovedeni do vazdune komore prvog pristanita. Prema sporazumu postignutom nekoliko sati ranije, preostali transporteri zadrali su se na preanjim poloajima izvan otvora buotine. Rusi su skinuli svoja odela i u pratnji sedam marinaca naoruanih jabukama uputili se preko platforme ka centru za komunikacije. Tamo ih je doekao Kirner i - uz pomo porunika Degera koji je posluio kao prevodilac - objasnio dalji postupak. "Glavnokomandujui vaeg ljudstva u Kamenu nalazi se u naoj drugoj komori. Prema poruci vaeg generala majora Sos... Sos..." "Sosnickog", dopuni ga Deger prevodei. "Sosnicki je unapredio jednog vaeg oficira po imenu Mirski u in general-pukovnika. To znai da moramo pregovarati radi obezbeivanja prolaza kroz prvu komoru; vai drugovi su nas blokirali ovde. Jedina druga mogunost koja nam stoji na raspolaganju jeste da vas prebacimo vazdunim putem preko ose, a smatram da nikom ne moe da godi takva pomisao." Pletnev, poto je sasluao porunika Degera, ustro je klimnuo glavom. "Ponovo u razgovarati s njima", ree on. "Ovog puta neposredno." "Nemate nikakvo pravo stareinstva u odnosu na njih. Mogu pomisliti da ste izdajnik." "Mogu barem da pokuam", ree Pletnev. "Ako bih sam otiao tamo, ili sa lanovima moje posade i pokuao da ih ubedim..." "ini se da nisu mnogo osetljivi na ubeivanje. Vaa prva poruka bila je emitovana vojnicima, a oni su ipak nastavili da se bore." "Zar tako?" ree Pletnev glasom punim ozlojeenosti dok mu se lice jo jae zajapurilo. "Pokuaemo ponovo." "Pokuaemo ponovo", saglasi se Kirner. "Ali emo vam najpre dozvoliti da emitujete poruku u prvu komoru. Recite im sve; kakva je naa situacija ovde, ta nameravate da uinite, ta se dogodilo na Zemlji." "Razume se. Nisam idiot. Upravo u im to rei." Pogledao je Kirnera sjaktavim oima, a zatim mu jo jednom pruio ruku. "Iskasapili ste nas", ree on. Kirner je za trenutak oklevao, a onda mu vrsto stee ruku. "Vai ljudi su se hrabro borili." "Pokaite mi kuda treba da krenem." Piknijeva mu dade znak da je sledi do komunikacionog stuba. Prikaila je beini mikrofon za njegov rever i podesila opremu na frekvenciju koju su Rusi koristili. Pletnev je razgovarao s potpukovnikom I. S. Pogodinom u prvoj komori. Nemac je uspeo da prevede Kirhneru najvei deo dijaloga. "...Nisi mogao da me zaboravi, Pogodine. Predavao sam tvom razredu u Novosibirsku." "Da, zaista, imate glas kao Pletnev..." "Odagnaj sumnju i strah, Pogodine. Bitka je zavrena. Neophodno je da preem preko tvoje teritorije da bih razgovarao sa Mirskim - sada general-pukovnikom Mirskim. Hoe li dozvoliti..." Okrznuo je pogledom Kirnera. "Vi, jedan od lanova vae posade i pratnja od etiri marinca", ree Kirner. "Dvojica naih i etvorica njihovih?" Nekoliko asaka nije bilo nikakvog odgovora. "Nemamo vezu sa drugom ili bilo kojom komorom. Na pukovnik Raksakov je mrtav. Ja nisam stareina u ovoj komori - tu je pukovnik Vielgorski." 108

"Onda se nai sa Vielgorskim i donesite odluku, Pogodine." Proteklo je nekoliko minuta pre na to je Vielgorski prispeo sa odgovorom. "Moete proi nenaoruani. elim lino da razgovaram s vama." Pletnev uputi ispitivaki pogled Kirneru. "Nenaoruani? Da li je to prihvatljivo?" Kirner klimnu glavom. "U redu je, dolazimo..." "Nultim liftom do kompleksa naunog tima", uputi ih Kirner preko nemakog prevodioca. "Bie neophodno da vam daju jedan kamion iz kompleksa da biste mogli prei komoru." Pletnev je preneo ovaj zahtev. Vielgorski je dodao da im se mora pridruati jedan njegov ovek u kamionu, na putu u drugu komoru. Posle nekoliko trenutaka razmiljanja Kirner se jo jednom sloio. Potom je stupio u vezu sa Gerhardom i potvrdio itav plan. "Lenijer i dvojica mojih ljudi pojavie se na suprotnoj strani mosta im postignemo sporazum oko toga pod ijom e upravom biti druga komora", ree Gerhard. "Lenijer je nauio ruski. Smatramo da bi sa njim trebalo da poe i jedan lan ruskog tima ukoliko su svi saglasni sa tim." Pletnev napui usne i promrmlja neto to Nemac nije mogao da razume. Zatim zapita na podnoljivom engleskom: "Moljim vas, imate li kupatilo? Nedeljama nisam skinuo ovo odelo." Belozerski unu pored Mirskog dok su naredbe za prekid vatre grmele preko zvunika u neprijateljskom logoru. "Ovo bi moglo biti veoma gadna klopka", ree Belozerski vrtei glavom. "Ne moemo biti sigurni koju vrstu dezinformacija e nam oni doneti." Mirski nije reagovao. Sluao je napeto, a zatim je preko Garabedijana izdao nareenja svom bataljonu da se briljivo sprovedu sva uputstva. "Pletnev e biti ovde kroz jedan sat", ree on uzimajui cigaretu koju mu je ponudio Garabedijan. "Moemo ga ispitivati do mile volje. Ako se pokae da je ono to on govori nesumnjivo istinito, moemo da stupimo u pregovore." "Ne sme biti nikakvog odstupanja od principa", ree smrknuto Belozerski. "Ko je spomenuo bilo kakvo odstupanje?" uzvrati Mirski. Nije mu se dopadao ovaj mali cepidlaka sa svojim stisnutim usnama i nervoznim kretnjama. "Ako Pletnev govori istinu", produi Belozerski, "tada moramo postaviti vrste temelje revolucije upravo ovde, na Krompiru." "Oni ovo zovu Kamen", ree Garabedijan. "Krompir", ponovi Belozerski besno ga pogledavi. "Niko vam ne protivrei", ree Mirski, moda previe strpljivo. "Moramo biti ravnopravni partneri u ovom poduhvatu." "Sve ene su njihove", primeti Mirski. Belozerski mu uputi ispitivaki pogled, kao da je ovaj napravio lou alu. "Da? Drue generale, ne shvatam..." "Ne moemo kui - ako je Pletnev u pravu", ree Mirski. "Da bi se ostvarili ideali revolucije mora biti... ena. To mi se ini oiglednim." Belozerski nije imao ta da kae na ovo. "Moda iz naeg naunog tima..." spomenu Garabedijan. "Sastavljen je uglavnom od mukaraca", odgovori Mirski. "Seate li se podataka o izboru kadrova? Za misiju na Krompir odreeni su sve sami uglednici. Iskljuivo istaknuti akademici i njihovi asistenti. Moda ima svega petnaestak ena." Nasmejao se i zgnjeio pikavac brzo popuene cigarete o betonski zid. Belozerski je sedeo leima oslonjen na beton i zurio u svoje ruke zgrene na savijenim kolenima. "Nije sve u Rusiji uniteno", promrmlja on. "Postoje vojna utvrenja, uporita. Svakako ste uli za njih, drue generale." "Sve to nita ne govori onima koji ne moraju da znaju", ree Mirski. "Glasine nisu isto to i stvarnost." "Ali u Podlipki... tajni hangari, helikopteri i avioni koji ekaju... zasigurno partijski sekretar, Savet za odbranu..." "Moda", ree Mirski vie da bi uutkao ovog oveka nego da bi se saglasio s njim. "Oni e pokuati da uspostave vezu s nama", ree Belozerski podiui usjaktale oi. "Mi moramo imati vlastiti spoljanji komunikacioni kanal. Ako emo da pregovaramo, moramo zahtevati..." 109

"Ve sam razmiljao o tome", ree Mirski. "A sada molim vas uutite. Moram puno toga da premetnem po glavi pre no to Pletnev stigne." Kamion se kotrljao pored redova streljakih zaklona i ograda od bodljikave ice oko naunog kompleksa. Rusi, odeveni u neprikladna arktika kamuflana odela, piljili su u njih; neki meu njima i dalje su na glavama imali svemirske lemove. Sama odela odavno su bila odbaena - sada su inila hrpe ubreta u zoni sputanja prve komore, zajedno s ostacima padobrana i leevima vojnika zlehude sree. "Nikada nisam video jednu ovakvu akciju", ree Pletnev ravnim glasom. "Nikada." Major Anekovski - predstavnik Rusa iz prve komore - turobno je gledao kroz prozor kamiona i provlaio ruku kroz kosu boje cigle. "Zahvalan sam Bogu to sam iv", ree on. Porunik Rudolf Deger prevodio je dvojici marinaca u pola glasa. Kamion proe kroz kontrolni punkt s demoliranom straarom i uputi se prema severu. Stojei na severnom kraju nultog mosta Lenijer baci pogled na runi asovnik: 14:00 sati. Marinci klimnue jedan drugom i svi zajedno krenue peice preko mosta, kao to je bilo dogovoreno. "Nadam se da ti prokleti pobunjenici dre re", procedi mladi narednik osvrnuvi se prema Aleksandriji. Posredstvom kamera montiranih u otvoru buotine prve komore Kirner je nadgledao napredovanje kamiona na istoj onoj konzoli koja je prenosila fotografije Zemljine smrti pre samo trideset sati. Iza njega, Linkova se tre u svojoj stolici i hitro pojaa signal. "Dolazi jedan LOT", dojavi jedan od vojnika na osmatrakom mestu u spoljanjem udubljenju. "Nije ruski. Jedan od naih." Linkova odmahnu jednom rukom dok je drugom pritiskala dugmad velikom brzinom. "Kapetane Kirner, imamo jedan LOT iz stanice broj esnaest. Oteen je nije mogao da se spusti u Meseevu bazu... kau da se u njemu nalazi Dudit Hofman." Kirner se izvi u stolici. "Nisam iznenaen", ree on lakonski. "Primite ih, gospoice Pikni. Gde li sam samo zaturio svoj kaput?" 32. Mirski je polako iao preko polja, ne toliko iz opreza koliko da pokae dostojanstvo i da stekne odreeniju predstavu o njihovim gubicima. Lenijer, porunik Deger, major Anekovski i Pletnev koraali su znatno bre, sve dok nisu stigli na razdaljinu od svega nekoliko metara. Pletnev kroi napred i stisnu ruku i nadlakticu Mirskom, a zatim odstupi i stade na stranu. Mirski je prelazio pogledom po telima nasumino ratrkanim po polju. Dva su leala virei napola iz nedovrenih streljakih zaklona; nekoliko malih oprljenih rupa i renjeva skuvanog mesa provirivalo je kroz istopljene poderotine njihovih uniformi. Bilo ih je barem jo dva puta toliko na polju. Misli mu odlutae od taktikih procenjivanja i vezae se za nimalo prozainu injenicu o mrtvim zemljacima. etrdeset i jednog ranjenika u drugoj komori negovala su samo dva bolniara. Sosnicki je umro prethodnog dana ne izlazei iz kome. Ranjenici su takoe umirali, tri do etiri dnevno. Mirski se okrete prema Pletnevu. "Da li je ono to su nam emitovali - tvoje rei, tvoji podaci istina?" "Da", ree Pletnev. "Je li bilo ikakvih uputstava sa Zemlje?" "Ne." "A koliko ravo tamo stoje stvari?" "Vrlo ravo", odgovori Pletnev pogrueno trljajui obraz. "Nee biti pobednika." "I nikakvih uputstava ni od koga? Od Saveta za odbranu u vojnim utvrenjima, od partije, nekakva direktiva iz usta preivelih oficira?" Pletnev odmahnu glavom. "Nita. Ne verujem da su bili u stanju da se bave nama." "I..." "Jesi li svojim oima video sukob?" upita Mirski dok su mu se miii lica grili. 110

"Videli smo kako Rusija plamti u noi. itava Evropa gori." "Ko meu vama govori ruski?" upita Mirski otro, streljajui pogledom Lenijera i Degera. "Obojica", ree Lenijer. "Jesu li vae zemlje pobedile?" "Ne", ree Lenijer. "Svi smo dakle prasii", ree Mirski. Pletnev zavrte glavom. "Izvrili smo nau dunost, drue generale. Vi ste ostvarili udesan..." "Koliko je brodova preostalo?" prekide ga Mirski. "etiri", odgovori Pletnev. "A koliko ljudi?" Lenijer, Deger i major Anekovski ekali su da Mirski da odgovor. "Dve stotine - ne, oko sto osamdeset ovde." Mirski smrknuto pogleda Lenijera. "Nisam uo koliko ih je u ostalim komorama. Moda sedam stotina sve ukupno. General Sosnicki je jue umro." "Onda ste vi glavnokomandujui", ree Pletnev. "Trebalo bi odmah da ponemo s pregovorima", ree Lenijer. "Ne vidim nijedan razlog zbog koga bismo nastavljali borbu." "Ne", ree Mirski. Jo jednom je oima premerio polje lagano vrtei glavom. "Ako smo mi sve to je ostalo... Nema nikakve potrebe za borbom." "Zemlja nije mrtva, pukovnie", ree Lenijer. "Veoma teko je ranjena ali nije mrtva." "Delujete ubeeno", ree Mirski. "Kako moete biti tako sigurni?" "Da", ree Pletnev na engleskom. "Da li to znai da vi odravate veze sa svojim pretpostavljenima?" "Ne", ree Lenijer. "itao sam o tome i posmatrao kako se to dogaa. Duga je to pria, generale Mirski i mislim da je dolo vreme da se svima obznani." Dok su jo tela leala tamo gde su pala, Rusima je zajemen pristup u prve etiri komore a za uzvrat osoblju zapadnog bloka dozvoljen je pristup kompleksima i nultom liftu u prvoj komori. Data su uverenja da e meoviti odredi bezbednosti kontrolisati puteve. Kada je ovo dogovoreno, pristupilo se uklanjanju olupina i leeva iz junog poklopca i otvora buotine, a preostali ruski transporteri dobili su dozvolu da pristanu. Pregovori su odrani u prvoj komori, u kafeteriji prvog kompleksa naunog tima. Polovina baraka u kompleksu privremeno je odreena za smetaj ruskih vojnika; povuena je bela linija izmeu dva sektora, a nadziralo ju je s jedne strane pet marinaca, a s druge pet vojnika Svemirskog udara, veoma umornog pogleda. Rusi su stavili do znanja da ele preseliti veinu svojih vojnika iz prve komore i zatraili su da im se dodeli povea oblast u etvrtoj komori. Gerhard je preko Lenijera i Degera razgovarao sa Mirskim. Pukovnik Vielgorski - crnomanjast, naoit sredovean ovek s kosom crnom kao zift i zelenim oima - savetovao je Mirskom da vodi rauna o politikim interesima. Major Belozerski stalno se motao u blizini. Trei politiki oficir, major Jazukov bio je poslan u etvrtu komoru, kao lan ruskog nadzornog tima. Pregovori su se rastegli do predveerja drugog dana primirja. Za vreme pauze uz kafu i veeru, na ulazu kafeterije pojavio se Kirner, s jednim gostom i dva straara. Lenijer je uzdigao pogled prema grupi, a onda je polako spustio svoju olju. "ini se da ti nije potrebno mnogo pomoi", ree Dudit Hofman. Bila je bleda kao smrt; kosa joj je bila u neuobiajenom neredu; na sebi je imala prevelik kombinezon, a jedna ruka bila joj je umotana u zavoj. U drugoj je drala kutiju sa linim stvarima iz atla. Lenijer je bez rei odgurnuo svoju stolicu, pretrao prostoriju i stegao je u zagrljaj. Rusi su posmatrali scenu sa oseanjem blage uznemirenosti zbog ovog prekida. Vielgorski je neto doapnuo Mirskom, na ta je ovaj klimnuo glavom uspravljajui se u stolici. "Isuse", ree Lenijer neno, "Bio sam uveren da nee uspeti. Da zna koliko mi je drago to te vidim." "Isto onoliko koliko je meni drago to sam ovde, nadam se. Predsednik je meni i itavom savetu dao otkaz etiri dana pre... Pre. Naplatila sam neke stare usluge i narednog dana VLP-om odletela na stanicu broj esnaest. Pokuala sam da se ubacim u jedan let LOT-a - s dosta tekoa. Bila sam persona non grata u oima politikih tipova i to je brinulo stareine, ali dva momka iz atla bila su voljna da me prokrijumare u letelicu. Napunili smo gorivo i taman se spremili da krenemo kada je... rat poeo i uzleteli smo sa est civila neposrsdno pre no to su oni..." Progutala je pljuvaku. "Veoma sam umorna, Geri, ali morala sam da te 111

vidim i da te obavestim da sam ovde. Ne kao tvoj ef. Naprosto da sam stigla. Imam jo devet ljudi - etiri ene, dva mukarca, tri lana posade. Pusti me da se naspavam, a onda e mi rei kako mogu da pomognem." "Jo nismo odredili upravu. Ne znamo ak ni da li smo predstraa, teritorija ili narod", ree Lenijer. "Bie puno posla za tebe." Oi mu zasuzie. Otro ih je nadlanicom i osmehnuo se Hofmanovoj, a zatim je pokazao na pregovaraki sto. "Razgovaramo. Borba je zavrena - za sada, moda za opte dobro." "Oduvek sam znala da si dobar rukovodilac", ree Hofmanova. "Geri, moram da spavam. Nisam se naspavala jo od kako smo napustili stanicu. Ali... donela sam neto sa sobom." Poloila je onu kutiju na sto i otkaila metalne spone. Podigavi poklopac bacila je pakete sa semenjem preko stola. Neki su se otkotrljali i na ruski sto. Mirski i Vielgorski delovali su zgranuto. Mirski podie jedan paket nevenovog semena. "Molim vas zadrite ta vam se dopada", obrati im se Hofmanova. Podigla je pogled prema Lenijeru. "Ono je sad za sve nas." Kirner je prihvati za rame i odvede. Lenijer se vratio za sto i seo, oseajui se neuporedivo bolje nego pre. Belozerski, koji je stajao iza Vielgorskog i Mirskog, posmatrao je hrpu semena s neprikrivenom podozrivou. "Moj glavni politiki oficir eli da zna jeste li primili uputstva od bilo koje preivele vladine organizacije", ree Mirski. Deger je prevodio za Gerharda. "Ne", ree Lenijer. "I dalje delujemo prema vlastitom nahodenju." "Prepoznali smo enu sa kojom ste upravo razgovarali" ree Vielgorski obazrivo. "Ona je agent vae vlade i izvrilac vae politike vezane za ovaj asteroid." "Da, tako je", ree Lenijer. "A kada se odmori pridruie nam se u pregovorima. Ali ona je..." traio je pravu re, "uklonjena sa poloaja pre Smrti." Pomalo se udio tome kako je ova re iskrsla, oznaavajui prolost, a ne budunost. "Kada je prispela?" upita Mirski. "Ne znam. Nedavno." "Zahtevamo", ree Belozerski, "da bilo koji mogui preiveli pripadnik varavskog pakta bude na isti nain primljen. Bilo da je re o vojnim licima ili civilima." "Naravno", ree Lenijer. Gerhard se saglasio klimanjem glave. "A sada", ree Lenijer, "preimo na moda najvanija pitanja. Razoruanje i teritorijalna prava..." "Izradiemo grub nacrt tih sporazuma, a zvanina dokumenta potpisaemo kasnije", ree Mirski. "Zahtevamo suverenitet svih ljudi varavskog pakta ovom asteroidu", ree Belozerski. Vielgorski napui usne. Mirski ustro odgurnu stolicu od stola i odvede Belozerskog u ugao. Tamo su se upustili u tih, ali estok dijalog to se videlo po Belozerskovim besnim pogledima koje je upuivao Lenijeru i Gerhardu. Mirski se vratio sam za sto. "Ja zapovedam sovjetskim vojnicima i graanima", ree on. "Ja sam glavni pregovara." Lenijerova kancelarija i sklonite bili su za vreme okupacije ispreturani ali ne i ozbiljno oteeni. Odspavao je pet sati, a zatim je dobio strogo propisan doruak od delioca hrane u kafeteriji. Kirner ga je presreo kod prednjeg ulaza u enske barake. "Vraam se u otvor buotine", ree on. "Tamo je jo stravian nered. U toku je sputanje leeva - naih i njihovih. Je li zakazana posmrtna sluba?" "Predloio sam da se uprilii jedna sluba u toku sledea dvadeset etiri sata. Da ne bude samo obino oplakivanje mrtvih ovde..." Kirner isturi usne. "Nee biti lako iveti u drutvu ove kopiladi." "Moramo odnekud da ponemo. Kako je Hofmanova? Spava li?" "Prema onome to sam uo - da. Dvojica tvojih astronoma odveli su je unutra, a mene i straare izbacili." Skupio je oi i klimnuo glavom u pravcu kafeterije. "Kakva e biti moja uloga kada vi tamo okonate pregovore?" "Kapetan, USN, pretpostavljam", ree Lenijer. "Zaduen za spoljanju bezbednost. Nemam nameru da im ponudim Kamen na tacni." "Jesu li se sloili sa predlogom za razoruanje?" Lenijer zavrte glavom. "Jo ne. ele da podignu bezbedonosni logor u etvrtoj komori, pa tek onda da razgovaraju o razoruanju. Predvee vodim Mirskog u privatnu posetu... bibliotekama, gradovima." "Isuse, i ja bih voleo da poem sa tobom." 112

"Uskoro e dobiti priliku. to se mene i Gerharda tie - sve je otvoreno. Nema vie nikakvog monopola." "ak i sedma komora?" "I to e vremenom doi na red. Jo nisu spomenuli sedmu komoru." Kirner uzdie jednu veu. "Zar im nije reeno?" "Nemam ni najblau predstavu o tome ta su rekli svojim vojnicima. Izvesno je da e ubrzo saznati. Ruski nauni tim zapravo se ne mea mnogo sa vojnicima - oito da vojska ne znai mnogo u njihovim oima. Ali podaci e procureti." utao je nekoliko dugih trenutaka. "Ima li bilo kakvih vesti sa Zemlje?" "Ni glasa. Postoji izvesna radarska aktivnost u Arktikom okeanu - moda nekoliko brodova. Ne moe naroito mnogo da se vidi. Dim prekriva najvei deo Evrope, Azije i Sjedinjenih Amerikih Drava. Ne moe se oekivati da razmiljaju o nama, Geri." Kirner krenu peke preko kompleksa i ukrca se na kamion koji se uputi ka ulazu u nulti lift. Lenijer zakuca na vrata barake. Otvorila mu ih je Denis Polk. "Uite", ree ona. "Probudila se, a pre nekoliko minuta odnela sam joj malo hrane." Hofmanova je sedela na kauu u maloj nii. Beril Valas i porunik Dorin Kaningam, biva efica bezbednosti u kompleksu, sedele su na stolicama preko puta nje. Glava Kaningamove bila je uvijena u zavoje kao dokaz da ju je zakaio laserski zrak pre nego to je pao prvi kompleks. Ustale su kada je Lenijer uao. Kaningamova naini kretnju kao da hoe da salutira, a onda se bezazleno osmehnu i spusti ruku. "Moje dame, gospodin Lenijer i ja moramo da obavimo jedan mali razgovor", ree Hofmanova, odlaui au dopola napunjenu sokom od pomorande na sto nainjen od pregrade tanka. Kada su ostali sami, Lenijer sede i primae stolicu. "Mislim da sam spremna za kratak izvetaj", ree Hofmanova. "Nita nisam ula otkako sam napustila Zemlju. Da li je liilo na ono to nam je biblioteka predskazala?" "Da", ree Lenijer. "A Duga zima upravo poinje." "U redu." Utinula je nos sa dva prsta i ustro ga protrljala. "Kraj sveta. To je sve to znamo." Uzdahnula je, a taj uzdah pretio je da se pretvori u jecaj. "Sranje. Najpre dolaze prve stvari." Lenijer isprui ruku i ona je vrsto stisnu. "Ovi misle da smo nas dvoje ljubavnici", ree ona. "ist drugarski odnos", ree Lenijer. Nasmejala se i obrisala oi maramicom. "Kako gura, Geri?" upitala je. Dugo nije mogao da joj ndgovori. "Izgubio sam svoj avion, Dudit. Bio sam zaduen..." "Kojetarija." "Bio sam zaduen i uinio sam sve to sam mogao da spreim rat. Nisam uspeo. Stoga odista ne umem da kaem kako sam, barem jo ne. Moda ne previe dobro. Ne znam. U pregovorima im dajem tante za kukuriku. Ali sam veoma iznuren." Dobovala je prstima po njegovoj ruci i lagano klimala glavom, oiju uprtih u njegove. "U redu. I dalje uiva moje puno poverenje. Svestan si toga, Geri?" "Jesam." "Kada se stvari srede svi emo doi na red da gurnemo glavu kroz rupu da bismo videli Sizifov mural. A sada mi ispriaj sve o invaziji i svemu ostalom to se od tada ovde dogodilo." Lenijer je prieljkivao da povede samo Mirskog u biblioteku druge komore, ili moda i pratnju, najvie po jednog telohranitelja. Kada je stigao za pregovarake stolove u kafeteriji tamo su ga ekali Mirski, Garabedijan i dva od tri preivela politika oficira - Belozerski i major Jazukov. Odmah je zatraio da mu se pridrue Gerhard i Deger kao i etiri marinca, kako bi snage bile izjednaene. Vozili su se u tiini od prve komore do nultog mosta u drugoj komori. Jedan od vojnika Mirskog upravljao je kamionom u prvoj polovini ovog kratkog putovanja. Mirski je tokom obilaska grada nekoliko puta bacio pogled na Lenijera, procenjujui ga, kako se ovom uinilo. Ruski general-pukovnik predstavljao je za Lenijera zatvorenu knjigu; ni u jednom trenutku Mirski nije otkrio ni deli svoje linosti. Pa ipak, Lenijer je imao znatno bolje miljenje o Mirskom nego o Belozerskom. Mirski je bio sposoban da poslua glas razuma; to se Belozerskog tie, veliko je pitanje da li je on uopte znao ta je to razum. 113

Na pola puta preko mosta kamion se zaustavio i jedan marinac preuze volan. Proli su kroz kupovni centar koji je Patricija opisala kao 'staromodan' i iskrcali se na platou ispred biblioteke. Jedan marinac i jedan VSU ostali su da straare pored kamiona. Zauzeli su mesta na suprotnim krajevima kamiona briljivo izbegavajui svaki razgovor. Gerhard je pokuao da stupi u dijalog sa Belozerskim preko Degera. To je Lenijeru dalo priliku da isprednjai sa Mirskim nekoliko koraka i pripremi ga za ono to je sledilo. "Nisam siguran u to ta su vam vae stareine ispriale o Kamenu", zapoeo je, "ali sumnjam da vam je poznata itava pria." Mirski je kao skamenjen zurio preda se. "Kamen je bolji naziv nego krompir", priznade on uzdiui vee. "Nazivajui ga Krompirom doivljavamo sebe kao crve, zar ne? Reeno mi je da su Kamen sagradila ljudska bia." "To nije ni pola istine." "Onda me veoma zanima da ujem ostatak." Lenijer mu je neto podrobnije ispriao priu dok su ulazili u biblioteku i peli se stepenicama na drugi sprat. U itaonici, Lenijer je pronaao odeljak sa ruskim knjigama na policama. Izvukao je tri komada, dodajui Mirskom jedan - prevod Kratke istorije Smrti i jo po jedan Belozerskom i Jazukovu. Belozerski je stajao vrsto steui knjigu, i piljio u Lenijera kao da ga je ovaj neim uvredio. "ta bi ovo trebalo da znai?" upita on. Jazukov oklevajui otvori svoju knjigu. "Proitajte sami", predloi mu Lenijer. "Pa ovo je Dostojevski", ree Belozerski. Razmenio je knjige s Jazukovim. "I Aksakov. Da li ovo treba da probudi nae zanimanje?" "Moda, ukoliko pogledate datum tampanja, gospodo", ree Lenijer smireno. Otvorili su knjige, proitali, a zatim ih resko zaklopili gotovo kao jedan. "Moramo detaljno da pretraimo te police", ree Belozerski. Nije delovao naroito sreno imajui u vidu posao koji ga je iekivao. Mirski je drao otvorenu knjigu u akama, prelistavajui je i vie puta se vraajui na oznaku izdanja. Jednom je ak prstom preao preko datuma tampanja. Sklopio je knjigu umetnuvi palac na jedno mesto da bi zatim nekoliko puta kucnuo njenom ivicom po stolu za itanje gledajui Lenijera. Ako nita drugo, biblioteka druge komore izgledala je tamnija i sumornija nego pre. "Ovo kazuje istoriju rata", ree Mirski pola pitajui a pola tvrdei. "Da li je posredi veran prevod engleskog izdanja?" "Verujem da je tako." "Gospodo, gospodin Lenijer i ja moramo da porazgovaramo nasamo na nekoliko minuta. Drugovi oficiri, zamoliu vas da saekate sa generalom Gerhardom i njegovim ljudima. Povedite i vae ljude sa sobom." Belozerski poloi knjigu na jedan prazan sto a i Jazukov uini isto. "Ne bi trebalo dugo da se zadravate, drue generale", ree Belozerski. "Onoliko dugo koliko to bude potrebno", odvrati Mirski. Lenijer je poneo sa sobom uturicu dopola napunjenu brendijem, prieljkujui upravo ovakvu priliku. Sada je obojici nasuo po au. "Veoma ljubazno sa vae strane", ree Mirski podiui au. "Posebna usluga." "Moji politiki oficiri e vas optuiti da pokuavate da me napijete i ispumpate iz mene - da li je to pravi izraz - informacije." "Nije ostalo dovoljno da bi se ovek napio." "teta. Nisam dovoljno jak za... ovo." Mirski dvaput iroko zahvati vazduh praznom aom opisujui biblioteku. "Vi moda jeste ali ja nisam. Na smrt sam uplaen." "Prikupiete snagu posle izvesnog vremena", ree Lenijer. "Ovo je isto toliko privlano koliko i zastraujue." "Koliko dugo ste upueni u ovo?" "Dve godine." 114

"Mislim da u ja pustiti druge da u ovome otkrivaju privlane stvari", ree Mirski. "Da li e moji ljudi sada imati pristup svemu ovome - neogranien? Vai li to za sve nas, vojnike i oficire isto tako?" "Tako glasi sporazum." "Kako ste nauili da govorite ruski? U koli?" "U biblioteci tree komore", ree Lenijer. "Bilo mi je potrebno neto vie od tri sata za to." "Govorite kao Moskovljanin. Kao neko ko je moda proboravio nekoliko decenija u inostranstvu, ali i dalje... kao roeni Moskovljanin. Da li bih ja mogao da nauim engleski tako brzo?" "Verovatno." Lenijer podeli preostali brendi, i oni nazdravie jedan drugom. "udan ste vi ovek, Geri Lenijer", ree Mirski ozbiljnim glasom. "Oh?" "Da. Okrenuti ste sebi. Vidite druge, ali ne dozvoljavate da drugi vide vas." Lenijer je nepomino stajao i utao. "Eto, vidite", osmehnu se Mirski. "Takvi ste vi." Oi ovog Rusa odjednom se otro usredsredie na njega. "Zbog ega od samog poetka niste omoguili da svet dozna o ovom?" "Tek kada provedete malo vie vremena ovde kao i u treoj komori zapitajte se ta biste vi uradili na mom mestu." Sada je na Mirskog doao red da zastane. "Izmeu naih ljudi vlada velika netrpeljivost", ree on sputajui knjigu s tupim udarom na sto. "Nee biti lako primiriti ih. U meuvremenu, mogu da kaem da ne razumem ovo mesto. Ne razumem na poloaj ovde, ba kao ni va. Moje neznanje je opasno, gospodine Lenijer, stoga u dolaziti ovamo ili u onu drugu biblioteku, kad god mi to obaveze dopuste, i obrazovati se. Takoe u nauiti engleski koristei va metod, ukoliko je to mogue. Ali da bih spreio guvu, mislim da neu svim naim ljudima dozvoliti da dolaze ovamo. Zar ne bi bilo mudro da i vi porazmislite o slinim ogranienjima?" Lenijer zavrte glavom pitajui se da li je Mirski uopte svestan sopstvenih protivurenosti. "Ovde smo da bismo razbili obrazac prolosti, a ne da bismo ga nastavili. to se mene tie, ovo je otvoreno za sve." Mirski ga je netremice posmatrao, tako dugo da je to ve postalo neugodno, da bi konano ustao. "Moda je", ree on, "vama mnogo lake da to kaete nego meni. Moji ljudi nisu navikli da budu dobro informisani. Neki meu mojim oficirima smatrae da je cela zamisao zastraujua. Neki nee poverovati u ma ta od ovog... Pomislie da je posredi trik Amerikanaca. To e im posluiti kao uteha." "Ali vi znate da nije." Mirski isprui ruku i dotae knjigu. "Ako je istina opasna", ree on, "onda moda nije dovoljno istinita." Na jednoj traci travnjaka u drugoj komori, gde se ranije spustio bataljon Mirskog, sada su leala tela poginulih. 106 amerikih, britanskih i nemakih vojnika izgubilo je ivot u bici i u ovom asu su poivali u aluminijumskim vreama du dugake rake iskopane jednim rovokopaem antropolokog tima. Tri stotine ezdeset dva Sovjeta leala su u jo etiri takve rake. Jo devedeset osam Sovjeta i tuce vojnika Zapadnog bloka nestalo je i proglaeno mrtvima - bilo da su stradali u bici bilo da su odleteli iz otvora buotine i pretvorili se u sleene, osuene mumije u orbiti oko Kamena. Jedan specijalan marker istaknut je kao spomen na mrtve iz LOT-a 45 i posade izgubljenih transportera. Dve hiljade tri stotine ljudi okupilo se oko raka-rovova. Mirski i Gerhard odrali su posmrtna slova na ruskom, odnosno engleskom. Njihovi govori su bili kratki i jezgroviti. Oni nisu sahranjivali samo svoje drugove. Iako jo nije bilo nikakvih dokaza o mrtvima na Zemlji sahranjivali su i lanove porodica, prijatelje; kulture, istorije, snove - sve ono to je ostalo negde daleko. Sahranjivali su prolost, ili onoliko od nje koliko su mogli da otue. Sovjeti su stajali zajedno u stroju. Unutar sovjetske grupe, lanovi njihovog naunog tima ostali su izolovani, izdvojeni. Mirski je bacio prvu aku praine u sovjetske grobove. Gerhard je bacio jednu pregrt u grobove vojnika NATO-a. A onda, sasvim neplanirano i bez najave, Gerhard je dohvatio lopatu zemlje sa gomile koja je trebalo da prekrije njegove ljude i odneo je do prve sovjetske rake. Mirski je uinio isto bez oklevanja. Belozerski je posmatrao scenu sa sleenim izrazom neodobravanja na licu. Vielgorski je utao, drei se dostojanstveno. Jazukov kao da je bio potpuno odsutan duhom, samo su mu oi bile vlane. 115

Hofmanova i Ferlijeva istupie napred i poloie venac u elo svakog groba. im se masa udaljila, arheoloki tim je smesta, poeo da zatrpava rake. Sovjeti se razdvojie da bi se vratili na svoje poloaje u petoj i etvrtoj komori. Ferlijeva, Karolsonova i Hofmanova pridruie se Lenijeru i Hajnemanu kod nultog mosta. Posmatraii su ljude koji su prelazili most idui ka eleznikoj stanici. Karolsonova prie Lenijeru i dotae mu ruku. "Geri, treba da porazgovaramo o neemu." "Da ujem", ree on. "Ne ovde. U kompleksu", ree Karolsonova bacajui pogled na Hofmanovu. Ukrcali su se u kamione i odvezli preko prve komore. Karolsonova, Ferlijeva, Hajneman i Hofmanova pooe sa Lenijerom do naputene upravne zgrade gde se okupie oko stola En Blejkli, na prvom spratu. "Sve mi se ini da slede neke loe vesti", ree on. Odjednom mu se oi rairie u oku trenutne spoznaje "Oh, boe moj", ree on. "Gde je..." Karolsonova ga prekide. "Sve do sada bio si suvie zauzet. Ne znamo tano ta se desilo, ali od Patricije nema ni traga ni glasa. Imamo dva izvetaja, ali jedan potie od Rusa i moda nije pouzdan. Rimskaja ga je uo kada je razgovarao sa lanovima ruskog naunog tima. Drugi je Larijev. Mislili smo da emo je pronai, da se moda samo negde sakrila a..." Hajneman klimnu glavom. "Ono to sam ja video po svoj prilici e samo doprineti misteriji", ree on. "Patricija je napustila kompleks u etvrtoj komori prole srede", ree Ferlijeva. "Niko nije primetio kada je otila, ali Leonora je uverena da se ukrcala na voz za treu komoru." "Rekla je da eli da ode u biblioteku. Svi smo tada bili pomalo izvan sebe, a ona je veoma teko primila tragediju", ree Karolsonova. "lanovi ruskog tima vele da je jedan sovjetski vojnik opazio neku letelicu koja se spustila u blizini podzemne stanice u iku, na severnoj strani - stanica nulte linije", ree Ferlijeva. "U brod su ule dve ljudske prilike i neto to je Rus nazvao avolom. Jedna prilika je bila mukarac, a druga ena, s tim to ena po opisu odgovara Patriciji. Brod je odleteo. Beo, u obliku strele, sa zarubljenim pramcem. Nije proizvodio nikakav zvuk." Hajneman kroi napred. "Video sam jednog buduma kako prolazi pored mene dok sam bio dole u hodniku. Strelastog oblika, sa zatupljenim vrhom. Kretao se spiralom oko cevi sa plazmom, u pravcu severa." "Do sada nije bilo vremena da sloimo sve delie mozaika", ree Karolsonova. "ao mi je zbog ovolikog zakanjenja." "Ali to nema smisla", ree Lenijer vrtei glavom. "Moda su je naprosto Rusi zarobili. Moda..." "Rimskaja se raspitao okolo. Misli da nisu", ree Karolsonova. "U iku nije bilo nikog osim, naravno, nekoliko sovjetskih padobranaca - nijednog diverzanta, nijednog od naih vojnika - ne u to vreme. Nikog osim Patricije." "I onog buduma", ree Hajneman. "Podudarnost je suvie oigledna, Geri." Nastavio je da vrti glavom. "Gotovo je. Molim vas. Naprosto ne mogu vie da izdrim", ree on. "Dudit, reci im. Ne mogu sada nita da uradim. Tu su pregovori i..." "Naravno", ree Hofmanova vrsto mu rukom stiskajui rame. "Hajde da se svi malo odmorimo." Lenijer je drao aku preko lica kao da je hteo da zagladi duboke bore patnje oko usana. "Trebalo je da se staram o njoj", ree on. "Ona je vana, Dudit, ti si mi rekla da vodim rauna o njoj." "U redu je. Nije se desilo nita..." "Prokleto bilo ovo mesto, Dudit!" Uzdigao je pesnice i oajniki zatresao njima u vazduhu. "Mrzim ovu jebenu stenu!" Karolsonova poe da plae. Ferlijeva ju je teila. "Nisi samo ti kriv", ree Karolsonova. "Poverio si je meni na uvanje." "Prekinite", ree smireno Hofmanova, odvraajui pogled. Hajneman je zbunjeno stajao pozadi ne znajui ta bi uinio. "Neu je se tek tako odrei", ree Lenijer sputajui ruke i otvarajui i steui ake. "Ona nije mogla da nestane. Lari, moemo li uskoro napuniti gorivom cevobob i pripremiti ga za polazak?" "Kad god naredi." "Dudit, mislim da si pogreno izabrala", ree Lenijer. 116

"Ne mislim tako. ta time hoe da kae?" "Neu vie da samo sagledavam stvari. Hou da se otisnem na tu budalastu spasilaku misiju, a ne da ostanem ovde i da se preganjam sa gomilom Sovjeta. Ti me poznaje. Zna da u to da uradim." "U redu", ree ona. "Poi e za njom. Ima i drugih razloga." "Kakvih?" upita Lenijer. "Zaglavili smo se ovde, zar ne?" ree Hofmanova. "Uskoro emo ionako morati da otkrijemo ta je dole. Lari, da li je V/STOL ispravan? A cevobob?" "Samo predu", odgovori Hajneman. "Onda emo da napravimo plan. Ali emo to briljivo da uinimo. Je li tako u redu, Geri. Ne iz ovih stopa, ali ubrzo?" "U redu je", ree Lenijer krotko. "Mislim da je sada najvanije da se svi odmorimo i okrepimo", ree Ferlijeva traei pogledom saglasnost. Stajali su u mukloj tiini pomalo zapanjeni saznanjem o tome koliko je Lenijer bio blizu ivice ponora - to je u istoj meri vailo i za njih same. "Ja bih, takoe, elela da poem tamo", ree Karolsonova. 33. Pretpostavljam, dakle, da eli da se izvue iz svega ovoga. Izgleda da je to veoma daleko. - Da. I poi e niz hodnik u potrazi za njom. Zato? - Da spasem svoju prokletu duu, eto zato. Pa nisi ravo inio. - Zemlja je u ruevinama, Kamen su zaposeli osorni Rusi, a ja sam izgubio osobu koju su mi izriito poverili na uvanje. Ali Kamen je i dalje tu gde je, a izgleda da se situacija stabilizuje... - Belozerski. Jazukov. Vielgorski. Nazadnjaci. Tvrdokorni. Da. Oni predstavljaju tekou i zar upravo zbog toga ne bi trebalo da ostane tu gde si i otupi im sekire? - Ne. Ostavie Hofmanovu sa svim tim problemima. - Pustie me da idem jer zna da sam na kraju nerava. Ne mogu vie da podnesem. Nisam joj ni od kakve koristi ovde na Kamenu... osim da krenem u potragu za Patricijom. Lenijer otvori oi i pogleda na svoj runi asovnik: 07:50 sati. Oseao se kao paralizovan. Glasovi su produili da bubnjaju u njegovoj glavi. Um mu se upinjao da se uhvati ukotac sa nepodnoljivim - i da se snae u novonastaloj situaciji. Neprekidno je razmiljao o Zemlji - prijateljima, saradnicima, moda o svakoj osobi koju je sreo pre par nedelja, prolazei kroz onaj haos. Na Zemlji najverovatnije vie nije bilo nijedne osobe koju je lino poznavao. Bee to valjana statistika ali valjiva misao, valjiva psihologija. Najvei broj ljudi sa kojima je odravao veze (njegovi ljudi) iveli su u gradovima ili su radili u vojnim centrima. Jedini izuzetak bio je Robert Tihajmer. Zapovednik podmornice, oenjen Lenijerovom sestrom koja je umrla od sranog udara dve godine pre no to je Lenijer dobio ovaj posao na Kamenu. Nisu imali priliku da razgovaraju jo od godinjice njene smrti. Tihajmer je mogao biti iv, negde, ispod leda. Ako ve nije sudelovao u optem razaranju, Tihajmer je sada uvao svoje bojeve glave i ekao... i ekao... sledei sukob. Konani udar. "Mrzim te", glasno ree Lenijer povienim glasom i ponovo zaklopi oi. Nije ak ni znao na koga se to odnosilo. Tri psihijatra su se okupila u njegovoj glavi i upustila se u raspravu; jedan tipian frojdovac uvek je izvlaio najgora i najtugaljivija tumaenja iz svakog bleska misli koje su proletale njegovom glavom. Da... i tvoja majka... i ta si onda rekao? Mislio si na sebe, zar ne? Drugi je mirno sedeo putajui ga da visi u razapetim konopcima vlastite pometnje. A trei... Trei je klimnuo glavom i preporuio mu radnu terapiju. Trei je liio na njegovog oca. 117

To je zanimalo prvog. Premetnuo se u krevetu i jo jednom otvorio oi. Nije mogao da zaspi nije mogao da predahne. Koliko e potrajati dok ljudi na Kamenu ne doive krah? Koliko e ih poludeti i koliko e sve to ozbiljno biti? Ko e se sukobiti s tim problemom, on sam ili Hofmanova? Ali odluka je ve bila doneta. Ve je zavrio veliki obilazak sa Hofmanovom - i tom prilikom suoio se s Mirskim u biblioteci tree komore, zatekavi ga kako sedi ispred pulta u obliku suze. U pratnji ruskog general-pukovnika nalazila su se tri telohranitelja iako je biblioteka bila potpuno prazna. Delovao je iscrpljeno i nije obratio nikakvu panju na njih. Davi znak Hofmanovoj da sedne na izvesnom rastojanju od Rusa, Lenijer ju je poduio kako da koristi tehnike pogodnosti. Predao joj je kljueve i uinilo mu se da ih je rado prihvatila. Ustao je i ukljuio unutranju vezu. En Blejkli se nalazila za svojim pultom i dalje zaduena za centralni komandni panel. "Ne mogu da zaspim", ree on. "U kojoj smeni je Hajneman u ovom asu?" "Budan je, ako to eli da sazna", ree ona. "Odlino. Verujem da je u sedmoj komori." "Ne. Prema rasporedu koji imam, trebalo bi da se nalazi na platformi u junoj rupi buotine..." "Pozovi ga, molim te." "Kako ti kae." "Kai mu da elim da krenemo sutra ujutro rano, u osam stotina sati." "Da, gospodine." Posada V/STOL-a ve je bila odabrana: on, Hajneman, Karolsonova - moda jedina bez koje e Hofmanovoj biti tee - i Karen Ferli. Misija je bila jednostavna i jasna; trebalo je da proputuju najmanje milion kilometara niz hodnik, pod pretpostavkom da se pruao toliko daleko, zaustavljajui se na nekoliko traka du puta i sputajui se na dno. Ko je mogao da zna kakva je bila priroda hodnika tako daleko ka severu? Potom e se vratiti sa Patricijom ili bez nje, odnosno bez dokaza o njenom postojanju. Bilo je puno neizvesnosti, ali su one spadale u onu vrstu koja Lenijeru odgovara. Toliko dugo je imao posla s raznim uasima da mu se ova zgodna, oigledno opasna avantura inila kao pravi raj. Odenuo se i prikupio line stvarice u malu crnu vreu. etkica za zube, brija, rezervni donji ve, ploa i paket memorijskih blokova. etkica za zube. Lenijer poe da se smeje. Ovaj smeh izgledao je usiljen ali se pojaavao u talasima, sve dok vie nije mogao da ga obuzda. Leao je na postelji i previjao se dok mu se lice bolno grilo. Konano je prestao sav zadihan, a onda pomislio na majuan klozet u letelici, zajedno sa minijaturnim tuem. U svesti mu uskrsnu slika vrenja nude dok putuju kroz singularnost i smeh ponovo provali iz njega. Protekli su minuti pre no to je uspeo da se savlada, da bi najzad uspravno seo na ivicu kreveta duboko udiui vazduh i trljajui utrnule miie vilice i obraze. "Presvetli Boe", uzdahnu on i tutnu etkicu za zube u malu crnu torbu. Taj mrtvi sovjetski vojnik plutao je na dvadeset metara od istraivakih skela u otvoru buotine sedme komore. Kako je mogao da dospe ovako daleko - dalo se samo nagaati. Izgledalo je da nije bio ranjen; moda se uplaio od sputanja i ostao u blizini ose sve dok nije potroio sav vazduh. Polako je plovio niz otvor buotine prema estoj komori. Nije bilo dovoljno vremena da ga zakae i svuku dole. Njegovo prisustvo bacalo je turobnu senku na scenu opratanja. inilo se kao da je posmatra sa velikim zanimanjem: njegovo bledo lice sa razrogaenim oima naziralo se kroz vizir. Hofmanova je zagrlila Lenijera, Karolsonovu i Ferlijevu; njihova glomazna odela trla su se jedna o druge otkrivajui napetost, ako ne i neka dublja oseanja. Hajneman se ve nalazio u kabini V/STOL-a koji je bio poput prilepka privren za cevobob. Za trenutak su utke stajali oko zarubljenog kraja singularnosti, a onda Hofmanova ree: "Geri, ovo nije lov na divlje guske. Zna to. Potrebna nam je ta mala ikana. Ko god da nam ju je preoteo verovatno zna koliko nam je potrebna. Naravno, ja sam sumnjiava po prirodi. U svakom sluaju, narode, krenuli ste na veoma vanu misiju. Srean put." Ferlijeva se okrenu prema Hofmanovoj. "Sino smo doneli odluku - Hua Ling i svi mi ostali Kinezi. Dogovoreno je da se to ne objavljuje do veeri, ali mi niko nee zameriti ako to sada vama kaem. Mi smo sa Zapadnim blokom. Sovjetski nauni tim se otvorio u izvesnoj meri, ali mi smo odluili da vama pruimo 118

podrku. Mislim da bi sovjetski naunici voleli da mogu da slede na primer. Naprosto sam htela da vam ovo saoptim pre no to odem." "Hvala ti", ree Hofmanova, stegnuvi rukavicu Ferlijevoj. "Biemo radoznali. Suvino je da vam to napominjem. Saznajte sve to moete. Ima nas nekoliko stotina, a moda i vie, koji bismo eleli da moemo s vama." "Zbog toga sam se ja prva dobrovoljno prijavila", ree Karolsonova. "Traimo vreme", doviknu Hajneman otegnutim glasom. "Svi na palubu." "Umukni i pusti nas da budemo malo sentimentalni", prekori ga Karolsonova. "Sve e biti u redu", ree Hofmanova Lenijeru dok su se jo jednom grlili i pridravali jedno drugom ramena, gledajui se kroz vizire lemova. "Poimo", ree Lenijer. Zakaili su svoje sigurnosne ice za dugaku motku koja se protezala pored letelice i jedno po jedno uskoili u otvor. U vazdunu komoru su mogla stati dva oveka. Napravili su dva kruga, s tim to je Lenijer ostao poslednji. Kada se otvor zatvorio i vazduni pritisak vratio u normalu, svukao je odelo i spakovao ga u jedan odeljak ispod komandi vazdune komore. Sa samo etiri putnika, unutranjost letelice delovala je prostrano. Prednji deo kabine bio je ispunjen kutijama s naunom opremom. Karolsonova i Ferlijeva detaljno su proverile sve pre no to su je paljivo uvezale. Lenijer se pridruio Hajnemanu u pilotskoj kabini. "Svi kablovi za gorivo i kiseonik su u redu", ree Hajneman proveravajui instrumente. "Detaljno sam proverio cevobob. Sve tima." Pogledao je Lenijera sa oekivanjem. "Onda pali", ree Lenijer. Hajneman povue pilon na kome su se nalazile komande cevoboba i privrsti ga ispod sebe. "Dr' se", ree, a zatim objavi preko interkoma: "Drage dame, vree za povraanje su u depovima sedita ispred vas. Nadam se da ovo neete shvatiti kao sugestiju." Pritisnuo je komandne spone. Cevobob je poeo polako i glatko da klizi du tanke srebrnaste trake singularnosti. "Jo malo", ree on. Lenijer je osetio kako ga neto pritiska uz sedite. "I jo sasvim malo." Sada su bili odista teki, leei na ledima u pilotskoj kabini. Kabina se odjednom uspravi. "Poslednji komad", ree Hajneman. U tom asu njihova telesna teina bila je za pedeset odsto vea nego da su na Zemlji. "Du prolaza se nalaze smotane lestvice od konopca u sluaju da neko mora u kupatilo." eretski se osmehnuo Lenijeru. "Nikome ne bih preporuio klozet u ovim uslovima. Nismo imali dovoljno vremena da bi konstruktori mogli da misle i na te udobnosti. Olabaviu spone ukoliko neko padne u oajanje." "Raunam na to", dopro je glas Karolsonove iz pozadine. Lenijer je posmatrao kako se hodnik polako i velianstveno kree oko njih. Gledano kroz prednje staklo dno hodnika mealo se u daljini sa bisernim sredinjim sjajem cevi sa plazmom... pruajui se moda u beskraj. "Poslednje bekstvo, zar ne?" upita Hajneman kao da mu ita misli. "ini da se ponovo oseam mladim." 34. Posmatrajui kako se Olmi u tri maha umotava u svoju odvojenu mreu svetlosti, Patricija je zakljuila da ima neeg neodreeno neprijatnog u vezi s tim Talzitom. Moda je to - pa ma ta da je posredi - stvaralo zavisnost. Ve su leteli najmanje tri dana - a moda i svih pet - i premda su Olmi i Frant bili besprekorno ljubazni i odgovarali na njena pitanja s oitom iskrenou, nisu, ruku na srce, bili naroito govorljivi. Najvei deo vremena provela je nemirno spavajui i sanjajui Pola. esto je dodirivala njegovo poslednje pismo koje joj je i dalje poivalo na grudima, u depu od kombinezona. Jedanput se probudila vritei i opazila kako se Frant grevito trgao u svojoj lealjci. Olmi umalo nije pao s kreveta, nakon ega je stao da zuri u nju oevidno zabrinut. "Oprostite", ree ona, prelazei pogledom izmeu njih dvojice s oseanjem krivice. "Sve je u redu", ree Olmi. "eleli bismo da moemo da vam pomognemo. Mogli bismo, zapravo, ali..." 119

Nije zavrio reenicu. Nekoliko minuta kasnije, kada je srce prestalo divljaki da joj lupa i poto je shvatila da se ne moe setiti ta je izazvalo onaj krik, upitala je Olmija na ta je mislio kada je rekao da bi mogli da joj pomognu. "Talzit", ree on, "brusi memoriju, prerasporeuje stvari po vanosti ne otupljujui memoriju. Blokira podsvesne pristupe odreenim uznemirujuim seanjima. Posle Talzita takva seanja mogu da budu otvorena samo svesnim inom volje." "Oh", ree Patricija. "Zato ne bih probala malo od tog Talzita?" Olmi se nasmeio i zavrteo glavom. "Vi ste isti", ree on. "Bio bih ukoren ako bih vas uveo u nau kulturu pre no to nai naunici dobiju priliku da vas proue." "Ovo zvui kao da sam ja kakav primerak", ree Patricija. Frant je ponovo proizveo onaj zvuk koji je podseao na pojaano krgutanje zubima. Olmi ga pogleda prekorno i ustade iz kreveta. "I jeste, naravno", ree Olmi. "Da li biste eleli neto za jelo?" "Nisam gladna", ree Patricija spustivi se ponovo na kau. "Uplaena sam, dosadno mi je i preivljavam none more." Frant je piljio u nju ne trepui svojim krupnim smeim oima. Ispruio je jednu ruku rairio etiri tanka prsta i ponovo ih skupio. "Molim vas", prozbori on, a glas mu zazvua kao loe natimovane orgulje, "ne mogu vam pomoi." "Jedan Frant uvek eli da pomogne", objasni Olmi. "Ako ne moe da pomogne on pati. Bojim se da ste ozbiljno iskuenje za mog Franta." "Vaeg Franta? Da li je on vae vlasnitvo?" "To ne. Ne posedujem ga. Dok na zadatak traje mi smo vezani zajednikom dunou. Neto poput drutvenih simbiotika. Ja sudelujem u njegovim mislima, a on u mojim." Patricija uputi Frantu osmeh. "Dobro mi je", ree ona. "Laete", proceni Frant. "U pravu ste." Patricija kolebajui se isprui ruku i dodirnu Frantovo rame. Koa je bila glatka i topla, ali ne i elastina. Povukla je prste. "Ne bojim vas se, nijednog od vas", ree ona. "Da li ste me drogirali?" "Ne!" odgovori Olmi energino odmahnuvi glavom. "Ne smete biti niim zagaeni." "Sve ovo je tako neobino. Ne oseam ak da je stvarno, pa ipak nisam uplaena." "Moda je to dobro", ree Frant zabrinuto. "Sve dok se odista ne probudite, mi smo vam kao san." Posle ovog razgovora nisu progovorili nita satima. Patricija je leala okrenuta prozoru opaajui da je hodnik jo jednom promenio izgled. Sada je bio prekriven linijama koje su podseale na gusto isprepletenu mreu saobraajnica. Dok su putovali spiralnom putanjom oko cevi s plazmom, pravei po jedan okret svakih petnaest ili dvadeset minuta, uoila je da je itavo dno prekriveno nekakvim arama nepoznatog znaenja. Na prvi pogled izgledalo je da se tamo dole nita ne kree ali, imajui u vidu da je gledala daljine od preko dvadeset kilometara, nije mogla biti sasvim sigurna u to. Spiralna putanja letelice bee hipnotika. Preneraena, shvatila je da je nekoliko minuta posmatrala jedan nov fenomen, potpuno nesvesna toga. Gusto zbijene are na dnu hodnika sada zavrvee pokretnim svetlima. Razapete izmeu traka 'autoputa' pruale su se niske crvenih i bletavobelih perli. Svetlosne strele vitlale su povrh tog ara i osvetljavale ivice diskova u niskom letu. Opasujui zidovi, visoki najmanje dva ili tri kilometra, razbijali su ovaj tok u pravilnim razmacima od oko deset kilometara. "Pribliavamo se Osnom gradu", ree Olmi. "ta je sve ono?" upita Patricija upirui prstom. "Regulisani saobraaj izmeu unutranjih kapija", ree Olmi. "ta su to kapije?" "Vi ste ih nazvali izvorima kada ste otkrili prvi i drugi pojas. One vode u prostore izvan Puta hodnika." Patricija se namrti. "Ljudi putuju izmeu izvora, ulaze u hodnik i naputaju ga?" "Da", ree Olmi. "Osni grad regulie taj tok du milijardu kilometara." "Ali ti izvori - kapije - ne mogu ni u kom sluaju da se otvaraju u na univerzum, u nau sadanjost." "Ne", ree Olmi. "A sada vas molim da priekate s vaim pitanjima dok ne stignemo. Previe podataka moglo bi da smanji vau istotu." "Oprostite", ree Patricija s lanom skruenou. 120

"Bez obzira na to, ne biste smeli da propustite ovo", ree Olmi. "Molim vas pogledajte pravo napred ka zidu iznad vaeg kaua." Usmerila je oi ka glatkoj beloj povrini. Olmi je proizveo nekoliko brzih kliktavih zvukova i ona povrina se namrekala kao uzburkan bazen. Talasii su se rairili u veliki pravougaonik i smirili se. Pravougaonik je postao crn, a potom se ispunio raznobojnim snegom. Taj sneg privue njenu panju, ali pravougaonik se zamagli iezavajui joj iz vidnog polja. Mogla je da zamisli kako sama putuje kroz hodnik. Svuda unaokolo sjajna, pulsirajua svetla sledila su svoje sloene putanje preko dna. Tamo ispred, jedan taman krug bee razapet preko singularnosti, rasprostirui se od jedne strane cevi sa plazmom do druge. Prekinuta tim krugom cev sa plazmom promenila je boju od bele do plave poput okeana. "Osni grad lei iza one prepreke", ree Olmi iz neposredne blizine. "Uskoro emo dobiti dozvolu za prolaz." Okrenula je glavu i iluzije nestade. "Ne, ne molim vas", ree Olmi. "Nastavite da posmatrate." Ton njegovog glasa i izraz lica odisali su gotovo deakim ponosom. Ponovo se okrenula prema pravougaoniku sa snegom. Prepreka joj ispuni vidik. Bila je tmurne, tamne, sivomrke boje, proarane zraeim crvenim svetlima. Tamo gde se singularnost ukrtala sa njom prepreka je sijala kao istopljena lava. Neki glasovi poee da izgovaraju rei koje nije razumela, a Olmi im je na isti nain odgovarao. "Dobili smo dozvolu", objasnio joj je on. "Nastavite da posmatrate." Ispred njih jedan odseak prepreke isklobuio se u njihovom pravcu i rastvorio se u roj pulsirajuih svetlaca. Proli su kroz to. Prvi utisak koji je imala bio je da su se iznenada nali pod vodom. Cev sa plazmom nadimala se u svim pravcima, irei se u rasponu od nekoliko kilometara i isijavajui okeanski plavom bojom koju je ranije videla oko one krune prepreke. Dno hodnika i dalje je bilo vidljivo na sve strane, ali umanjeno i okupano u novoj boji plazme. Pravo napred du blede niti singularnosti behu druge dve iroke kocke. Svako od vidljivih lica kocki bilo je obeleeno irokom vodoravnom pukotinom. Prednja strana prve kocke doekivala je singularnost primajui je kroz veliko polukruno udubljenje oznaeno svetlucavim mrljama. U sreditu ovog udubljenja nalazila se jedna crvena rupa koja je gutala singularnost. Iza tih kocki - irih od njih nekoliko puta - pomaljao se cilindar koji je rotirao oko svoje sredinje ose, koja se nalazila u liniji singularnosti. Njegova spoljanja povrina iskrila je od hiljade svetala. Strana okrenuta prema Patriciji bila je tamna ako se izuzmu nizovi od pet redova jakih zraeih farova. Iza cilindra, okrenute prema spoljanjem kraju i dopirui do ruba najveeg prenika zgrada, pruala su se tri udubljena krila, dugaka moda nekih pet kilometara. Izgledalo je da ove lopate dodiruju ili podupiru cev s plazmom, inei da plavo-beli sjaj okruuje spoljanje rubove svake lopate. ta god da se nalazilo iza cilindra bilo je savreno zaklonjeno od pogleda. "Dom", prozbori Olmi iza njenih lea. Okrenula se i pogledala ga trepui. "Prvi segmenti koje vidite jesu navigacione i energetske stanice - potpuno automatizovane. Onaj rotacioni cilindar je Osni Nader. Ne moemo ih videti iz ovog ugla, ali dole se prostiru Sredinji grad, Osni Toro i Osni Euklid." "A kuda emo mi?" upita ona. "Ui emo u pristanite u Osnom Naderu." "Koliko je velik taj grad?" "Mislite li na prostornost ili na broj ljudi?" "I na jedno i na drugo, rekla bih." "Protee se etrdeset kilometara niz Put i ima oko devedeset miliona stanovnika - dvadeset miliona otelovljenih korporeala i sedamdeset miliona uskladitenih u grad Memorije." "Oh." Okrenula se prema ekranu i stala utke da promatra kako letelica ulazi unutra pored istovetnih kocki i du tamne strane rotirajueg cilindra. "Pretpostavljam da biste u vaem vremenu Osni grad nazvali nekropolom, gradom mrtvih", produi Olmi. "Ali razlika izmeu ivota i smrti nije kod nas tako jasno odreena. Ja sam, na primer, dva puta umro, vrei svoje dunosti na Neksusu." "Oiveli su vas?" upita Patricija. "Ponovo su me napravili", odgovori on. Nije odvratila pogled sa ekrana iako su joj marci krenuli uz kimu. 121

Predsedavajui ministar savetovao je Olmiju da se odmah po dolasku javi Ser Oligandu Toleru. Toler, zastupnik Tis van Hamfuisa, predsednika Heksamon Neksusa bio je radikalan Geel, koji se opredelio za to da u potpunosti sauva ljudski izgled. To to izgled esto nije imao nikakve veze s prenatalnim nacrtom njegovog bia - bivao je prilagoen optimalnim kvalitetima - uopte nije ublaavalo neobian konzervativizam ovog oveka. Veina radikalnih Geela, ukljuujui i predsednika, opredelila se za neomorfne oblike, koji su veoma malo liili na prirodne ljudske forme. Premijer je procenio da je ono to je Olmi imao da saopti moglo biti krajnje zanimljivo za predsednika. Do predsednika se, meutim, nije dalo doi, jer je ovaj uestvovao u beskrajnom savetovanju o problemima koje je donosila predstojea ofanziva Jarta. Toler je predstavljao neku vrstu neslubene zamene za njega. Ovo se nije dopalo Naderitima, pa ak ni lanovima van Hamfuisovog najblieg osoblja. Toler je bio ovek sa kojim nije bilo lako raditi. Olmi je samo jedanput susreo ovog zastupnika i nimalo mu se nije dopao, iako je ovaj uivao izuzetan ugled zbog svojih sposobnosti. Tolerov ured se nalazio na najpoeljnijem poslovnom mestu u Sredinjem gradu, do koga se stizalo za svega nekoliko minuta 'prevlaenja' i par sekundi uzdizanja oknom od Neksus komora u samom jezgru ovog okruga. im je obezbedio smetaj za Patriciju, ali pre no to je dobio priliku da se posavetuje sa vlastitim zastupnikom, Olmi je otiao u Tolerov ured. Toler je ukrasio mali pravougaoni prostor u najjednostavnijem i najprilagodljivijem geelskom stilu. Dekor je bio oskudan; glavni materijali ambijenta bili su platina i elik, a preovlaujui utisak otar i beskompromisan. Predsednikovom zastupniku nisu se dopale vesti koje je Olmi doneo. "Zar premijer nije mogao da nasluti ita od svega toga, kada vas je samog poslao tamo?" upita Toler. Simboli koji su sevali izmeu ova dva oveka poticali su od ucrtavakog okovratnika, sredstva koje je proizvodilo i projektovalo grafiki govor razvijen tokom vekova u iku i Osnom gradu. "Njegove informacije bile su vie nego povrne", ree Olmi. "Sve to je znao bilo je da je iak ponovo zaposednut." Toler je ucrtao neprijatnu sliku jednog mranog gnezda punog zmijolikih stvorova. "Ovo su izuzetne vesti, ser Olmi. Da potiu od bilo kog drugog, teko bih mogao da poverujem u njih... Ali, dakako, vi ste doveli sa sobom jedno od njih, zar ne?" "Njeno ime je Patricija Luiza Vaskez." "Verodostojan... predak?" Olmi klimnu glavom. "Zbog ega ste je doveli ovamo? Kao dokaz?" "Nisam mogao da je ostavim tamo; bila je nadomak otkrivanja naina na koji se modifikuje mainerija u estoj komori." Toler nabra obrve i ucrta etiri narandasta kruga iznenaenosti. "ta je ta ena?" "Mlada matematiarka", ree Olmi, "u koju su njeni pretpostavljeni polagali velike nade." "I vi niste nita uinili da ispravite situaciju koju ste zatekli u iku?" "Tamo je stanje krajnje nestabilno; nee moi da se organizuju jo za neko vreme, pa sam pomislio da e biti najbolje da se posavetujem s predsednikom i Neksusom." "Obavestiu predsednika, ali vi ste svesni da smo sada zaokupljeni vlastitim i to velikim tekoama. Ovo savetovanje... moglo bi odrediti itav tok Osnog grada. Uz to, primetna je ozbiljna uznemirenost i pojava svakojakih razmiljanja meu Naderitima posebno u frakciji Korzenovski. Ako saznaju za ovo..." Ucrtao je gnezdo onih zmijolikih stvorenja koje je isijavalo dreavu narandasto-crvenu svetlost. "Izolujte tu enu i obavetavajte samo vae neposredne pretpostavljene." "Ona je izolovana i, naravno, ja sam izvrio svoju dunost onako kako mi je naloeno", ree Olmi. "Bie nuno, meutim, da joj se dodeli jedan zastupnik." "Bilo bi dobro da to izbegnemo, ako je ikako mogue." Toler ga je posmatrao s oiglednim podozrenjem i zabrinutou. "Takav je zakon. Svim negraanima u gradu, bez odreenog legalnog statusa, mora se smesta dodeliti zastupnik." 122

"Nema potrebe da meni citirate gradski zakon", ree Toler. "Pronai u zastupnika i naimenovati ga..." "Ve sam joj dodelio jednog", upade mu u re Olmi. Tolerovo lice poprimi izraz dubokog nezadovoljstva. "Koga?" "Ser Suli Rama Kikuru." "Nije mi poznata ta osoba." Do trenutka kada je dovrio reenicu, Toler je ve imao pri ruci Kikurin dosje, prireen za ucrtavanje i tumaenje. Brzo je pregledao podatke. Prebacio se na ugraenu logiku ali nije pronaao nita to bi se moglo kritikovati. "Izgleda prihvatljiva. Poloie zakletvu da e uvati tajne Heksamona." "Ve je obavila taj in." "Nalazimo se u politikom haosu", ree Toler. "Ovo to ste vi uradili isto je to i doneti zapaljen fitilj za bombu Osnog grada. Sve, dabome, u ime vrenja dunosti." "Hoete li odmah da izvestite predsednika?" upita Olmi, ucrtavajui sa strane zahtev za dozvolu da se vrati svome poslu. "im to bude mogue", odgovori Toler. "Pripremiete, naravno, potpun izvetaj za nas." "Pripremljen je", ree Olmi. "Mogu odmah da vam ga prenesem." Toler klimnu glavom i Olmi dotae svoj okovratnik. Prenos izvetaja bio je zavren za manje od tri sekunde. Toler dodirnu vlastiti okovratnik dajui do znanja da je prijem izvren. Suli Ram Kikura ivela je u spoljanjim slojevima Sredinjeg grada, u jednoj od tri miliona gusto zbijenih stambenih jedinica, namenjenih mladim, neudatim, odnosno neoenjenim korporealima, srednjeg drutvenog i poslovnog poloaja. Njene sobe bile su manje nego to su izgledale; inilo se da je taj prostor njoj izgledao manje vaan nego Olmiju, koji je posedovao primitivnije i vee odaje u Osnom Naderu. No ono ime ju je Olmi delimino privlaio bee njegova vremenost i razliitost stavova, kao i njegova sklonost da joj esto poverava odista zanimljive poslove. "Ovo je najvei izazov sa kojim sam se ikada suoila", ucrtala je Suli Ram Kikura obraajui se Olmiju. "Nisam mogao da se setim nikoga ko bi bio sposobniji", odgovori on. Lebdeli su okrenuti licem u lice u priguenoj svetlosti sredinjeg prostora njenih odaja, okrueni nacrtanim krugovima u kojima su bile projektovane razliite zanimljive i okrepljujue strukture. Upravo su okonali ljubavni in; ljubav su vodili onako kako su to skoro uvek inili, bez grljenja, koristei jednostavno polje vune snage njenih odaja. Olmi pokaza u pravcu sfera i naini kiseo izraz lica. "Jednostavnost?" upita Ram Kikura. "Jednostavnost, molim te", potvrdi on. Utrnula je svetlo ostavljajui u mraku sve osim njih i izbrisala sfere iz dekora. Prvi put su se sreli kada se on raspitivao za postupak oko dobijanja dozvole za stvaranje deteta. Bio je ponajpre zainteresovan za linost koja bi predstavljala njegovo stapanje sa nekom neodreenom osobom. Ovo se zbilo pre trideset godina, kada je Ram Kikura tek zapoinjala karijeru. Bila mu je savetnik u tom postupku. Za homorfnog korporeala njegovog drutvenog poloaja nije bilo preteko obezbediti dozvolu. No on nikada nije dogurao do take podnoenja zvaninog zahteva. Shvatila je da je Olmija vie zanimala teorija nego praksa. Jedna stvar je povukla drugu. Saletela ga je sa izvesnom elegancijom i ne bez male upornosti - i on je, podlegavi iskuenju, dopustio da bude zaveden u jednom skrivenom kutku umovitog besteinskog Valda u Sredinjem gradu. Olmi je zbog poslova poesto umeo da bude odsutan i po nekoliko godina, tako da je njihov odnos, kada su bivali zajedno, veini posmatraa izgledao kao prolazno, isprekidano zabavljanje. I odista, ona je od tada odravala veze sa drugim mukarcima - dodue nijednu stalnu - iako su ponovo ulazile u modu one veze koje su trajale deset i vie godina. Kad god bi se Olmi vratio, ona je na neki nain uspevala da se oslobodi redovnih obaveza. Nikada nisu vrili pritisak jedno na drugo. Ono to je postojalo izmeu njih bilo je jedno oputeno, ali ni u kom sluaju trivijalno oseanje udobnosti i zajednikog interesa na visokom nivou. Oboje su sa iskrenim uivanjem sluali o radu onog drugog i pitali se kuda e ih odvesti budui zadaci. Oni su, najposle, bili korporeali i korisno zaposleni; njihov poloaj imao je znatnih prednosti. Od devedeset miliona graana123

korporeala u Osnom gradu, ili onih u Gradu memorije, svega petnaest miliona obavljalo je neke vane poslove, a od tog broja samo tri miliona je radilo vie od desetine ivotnog vremena. "ini se da ve uiva u ovom zadatku", ree Olmi. "Takva je moja izopaena priroda. Koliko znam, ovo je daleko najneobinija stvar s kojom si imao posla... od prvorazrednog znaaja." "Moglo bi da bude zapanjujue vano", ree on naglas, tonom turobne podrugljivosti. "Nema vie ucrtavanja?" "Ne, hajde da natenane porazmislimo i porazgovaramo o tome." "Dobro", ree ona. "eli da budem njen zastupnik. ta misli koliko dugo e joj zastupnik biti potreban?" "Moe da zamisli", ree Olmi. "Ona je sasvim ista. Bie joj potrebno potpuno drutveno i psiholoko podeavanje. Bie joj potrebna zatita. Kada se njen status obelodani - to smatram neizbenim, bez obzira na elju predsednika i predsedavajueg ministra - bie to senzacija." "Blago predstavlja sve to", ree ona. Naruila je vino, na ta tri sfere, s tenou koju su statiki kontrolisale, uplovie u koronu svetlosti oko njih. Dodala je Olmiju jednu slamku i oni zajedno poee da pijuckaju. "Jesi li video Zemlju svojim oima?" Klimnuo je glavom. "Spustio sam se niz otvor buotine sa Frantom drugog dana mog boravka u iku. Smatrao sam da daljinski osmatrai ne mogu da budu u dovoljnoj meri verni, kao kada se stvari vide vlastitim oima." "Staromodni Olmi", ree Ram Kikura osmehujui se. "Bojim se da bih i sama isto uinila. A jesi li video Smrt?" "Da", ree on zurei navie u pomrinu. Provukao je dva prsta kroz crnu kosu podelivi je u tri pramena. "Isprva samo preko daljinskih osmatraa u otvoru buotine odvijala se bitka tako da nije bilo nikakvih izgleda da se probijem. Ali kada se borba okonala izveo sam brod napolje i video." Ram Kikura dotae njegovu ruku. "Kako si se oseao?" "Jesi li ikada poelela da plae?" Pomno ga je osmotrila pokuavajui da proceni koliko je ozbiljno mislio ono to je govorio. "Ne", ree ona. "Pa, ja jesam. Poeleo sam puno puta od tada, kad god sam razmiljao o tome. Pokuao sam da proistim to oseanje uz pomo Talzita u toku povratka - u nekoliko seansi. Ali Talzit nije mogao da lei sve to. Mogao sam da osetim nae poetke... zaprljan, prljav, mrtav i umirui svet." Ispriao joj je o Patricijinoj tuzi. Ram Kikura se okrenula od njega sa oseanjem odvratnosti. "Mi sebi ne moemo dati oduka onako kako je to ona uinila", ree on. "To vie nije u nama, a moda ima jo neeg to smo izgubili." "Tuga nije produktivna. Ona naprosto predstavlja neefikasnost u prihvatanju promene statusa." "Postoje ortodoksni Naderiti, koji jo poseduju tu sposobnost", ree on. "Oni smatraju da je tuga plemenit oseaj. Ponekad im zavidim." "Bio si organski zaet i roen. Imao si nekada tu sposobnost. Znao si kako to izgleda. Zbog ega si odustao od nje?" "Da bih se uklopio", ree Olmi. "eleo si da se prilagodi?" "Zarad viih pobuda, da." Ram Kikura uzdrhta. "Zna, naa goa e nas smatrati veoma udnim." "To je njena prednost", ree Olmi. 35. Oluja je zapoela u vidu niza ubrzanih podizanja i sputanja vazduha. Krune elije su se trle jedne o druge proizvodei gust, teak sloj oblaka irom prve komore. Naunici iz Zapadnog bloka, koji su se zadesili usred ove komore na nultom drumu, izvrili su brza merenja pre no to su se povukli u svoje kamione. Praina i pesak uzdigli su se u ogromnim tananim kovitlacima, koji su se na kraju odmotali i 124

pretvorili u debele zastore praine. Oblaci praine talasali su se i irili, putujui od poklopca do poklopca poput talasa u nekom kanalu. Kamere u otvorima buotina beleile su ovaj fenomen, ali se nita nije dalo uiniti da se on podvrgne kontroli. Ili je oluja bila deo planskog klimatskog sistema u komori ili komora nije raspolagala efikasnom kontrolom vremenskih uslova. Ova komora, najposle, nije bila stalno naseljen deo Kamena. Mogue je da se smatralo kako ovde vremenska kontrola nije neophodna. U proteklim godinama, od ponovnog zaposedanja Kamena, nikada se nije dogodilo neto to je po estini i snazi bilo makar slino ovom. Oblaci praine prekrivali su dno doline i polako se slagali u maglovit, neproziran sloj, debeo nekoliko kilometara. Iznad praine, vodonosni oblaci postajali su sve tamniji i tamniji. Negde oko 17:00 sati, est asova posle prvih visokih vetrova, kia je poela da pada kroz prainu sputajui se na tlo u vidu krupnih kapi blata. U prvom kompleksu ljudi su se uurili u bungalovima, u isti mah uznemireni i uzbueni zbog iznenadne promene. Hofmanova je sa uzdignutim veama i grickajui zglobove gledala kroz blatom poprskane prozore. Odsustvo svetlosti od cevi sa plazmom bee dobrodolo. Novonastali uslovi bili su najsliniji noi - za one koji su od poetka boravili na Kamenu, a kod nje su izazivali oseanje dremljivosti i zadovoljstva. Munja je zaparala svod komore i inenjeri i marinci se, uprkos vetru i kii, dadoe na posao postavljanje gromobrana na zgrade. U ruskom komandnom bungalovu, usred drugog kompleksa, niko se nije obazirao na oluju i pomrinu. Rasprava o politikom i zapovednikom ustrojstvu zala je duboko u vreme predvieno za spavanje. Belozerski i Jazukov bili su najvatreniji, dok se Vielgorski drao povueno. Mirski je zagovarao vojnu organizaciju i protivio se predlozima da na bilo koji nain umanji svoju vlast ili da je ravnomerno podeli sa (to je posebno naglasio) oficirima niih inova. Belozerski je predlagao ortodoksni sovjetski poredak, sa centralnim partijskim komitetom na ijem elu bi stajao generalni sekretar - za to mesto je predlagao Vielgorskog - i sa predsednikom i premijerom, koji bi delovali kroz Vrhovni sovjet. Samo dan ranije, Mirski i Pogodin - glavnokomandujui oficir prve komore - otili su da nadgledaju poetak izgradnje ruskog kompleksa u etvrtoj komori; u meuvremenu dobijena je dozvola da se poseku stabla u tamonjim gustim umama. Orua su imala neprocenjivu vrednost; sve je imalo neprocenjivu vrednost. Pregovori oko druge komore dostigli su taku kljuanja kada su se NATO-ovi arheolozi pobunili zbog mogueg skrnavljenja onoga to su smatrali svojim nalazitem. Mirski je osorno dao do znanja Hofmanovoj da Krompir vie nije nikakav spomenik, ve zbeg. Ovo poslednje ga je iznurilo. Njegovi dugotrajni boravci u biblioteci tree komore - esto u vreme predvieno za poinak - znaajno su doprinosili zamoru; a sada jo i ovo. "Pre no to se opredelimo za konaan politiki poredak moramo smestiti nae ljude", ree Mirski. "Sve to zasad imamo jesu improvizovani atori i kompleks, a Hofmanova..." "Ta kuka", obrecnu se Belozerski. "Gora je i od budale Lenijera." Vielgorski dotae Belozerskom rame i ovaj grubijan pokorno sede na svoje mesto. Prevlast Vielgorskog meu politikim oficirima nije iznenaivala nikog, ali ga nije ni radovala. Mirski je bio uveren da moe izai na kraj sa Belozerskim, ali uz podmukao i autoritativan glas Vielgorskog - i Jazukovljev kao brija otar pravoveran um - Mirski je oseao svo vrenje gadnog izazova. Da li je postojao neki nain da 'okrene' Vielgorskog i Jazukova i njihove talente stavi u slubu tih nauma? Oseao je da mu u prilog ide kontinuirano obrazovanje. Ili bi se to moda moglo preciznije izraziti njegovo prosvetljenje. Nikada ranije nije bio u prilici da po volji tumara kroz ovako ogroman i raznolik izvor podataka. Sovjetske biblioteke - vojne ili druge uvek su bile pod strogom kontrolom, tako da su knjige stajale na raspolaganju samo onima sa osvedoenom potrebom da neto saznaju. Obina radoznalost nije bila doputena. Nije mogao da bude siguran ak ni u poznavanje geografije vlastite zemlje. Istorija, izuzimajui istoriju svemirskih putovanja, predstavljala je predmet koji ga nikada nije naroito zanimao. Ono to je nauio u biblioteci tree komore potpuno ga je preokrenulo. Svojim kolegama nije otkrio nita od svega toga; s mukom je prikrivao injenicu da je sada govorio engleski, nemaki i francuski te da radi na savlaivanju japanskog i kineskog. 125

"Naprotiv", ree Belozerski, pogledavi postrance Vielgorskog, "politika pitanja moraju uvek da budu na prvom mestu. Mi ne smemo napustiti ni revoluciju niti njene ideale; mi smo poslednja tvrava..." "Da, da", ree Mirski nestrpljivo. "Sada smo svi umorni. Hajde da se odmorimo i ponovo nastavimo sutra." Obazreo se preko ramena na Garabedijana, Pletneva i Sergeja Pritikina, glavnog inenjera naunog tima. "Drue majore Garabedijan, hoete li da ispratite ovu gospodu do njihovih atora i proverite da li su nae granice sigurne?" "Malo je vremena za sve ono to valja razmotriti", ree Vielgorski. Mirski usredsredi pogled na njega i osmehnu se. "Tano", ree on. "Ali umorni ljudi postaju srditi ljudi, a frustracije uslovljavaju rdavo razmiljanje." "Postoje druge stvari... koje vode ka slabosti i ravom razmiljanju." "Doista", sloio se Belozerski. "Sutra, drugovi", ostade uporan Mirski ne obazirui se na aoku. "Moramo biti svei i odmorni kada se suoimo sa Hofmanovom i nastavimo pregovore." Oni izaoe ostavljajui Pritikina i Pletneva s Mirskim. Glavni inenjer i bivi komandant eskadrile sedoe za sto nainjen od otpadaka tankova i priekae da Mirski protrlja oi i izmasira greben nosa. "Jasno vam je ta bi se dogodilo ako bi Vielgorski i njegove lutke preuzele vlast", ree Mirski. "To nisu razboriti ljudi", ree Pritikin. "Pa ipak, uveren sam da ih treina vojnih snaga svesrdno podrava dok ona druga treina ne podrava nikog - posredi su opti nezadovoljnici", ree Mirski. "Da je Belozerski usamljen, ne bih brinuo nezadovoljnici najvie mrze politike oficire. Ali Vielgorski ima barunast jezik. Belozerski vitla reima, Vielgorski zadaje udarce. On moe da uzme pod svoje opasnu veinu." "ta onda da radimo, drue generale?" upita Pletnev. "elim da po pet ljudi uva svakog od vas. Garabedijan i ja emo ih lino odabrati. elim, takoe, da se etiri odreda sa AKV postave oko ovog bungalova. Pritikine, hou da se do prekosutra kretanje lanova naunog tima ogranii na etvrtu komoru. Vielgorski je tip koji nema poverenja u intelektualce; ako doe do pravog okraja moglo bi se dogoditi da mu zasmeta njihovo prisustvo." Njih dvojica izaoe i Mirski ostade sam. Uzdahnuo je i poeleo neto to bi mu u ostatku veeri odvuklo panju na drugu stranu - bocu votke, neku enu... Ili jo nekoliko neometanih trenutaka u biblioteci. Nikada u svom ivotu nije se oseao toliko samosvestan i toliko ispunjen nadom kao sada, iako je bio okruen neznalakim otrovnicama. 36. Cevobob je bio poveren automatskom pilotu tako da je njih etvoro spavalo u kabini. Hajneman je ograniio brzinu cevoboba na devet metara u sekundi. Pri veoj brzini neto u konstrukciji cevoboba izazivalo je estoko drmusanje. Lenijer je leao budan, uznemiren, privezan za svoje ispravljeno i poleglo sedite; zurio je navie u narandasta svetla mutnog sjaja. Hajneman je ravnomerno disao preko puta njega. ene su spavale iza zavese koju je Karolsonova povukla preko polovine kabine. Karolsonova je jedva ujno hrkala. Od Ferlijeve nije dopirao nikakav zvuk. Seksualni nagon retko je obuzimao Lenijera; njegovi nagoni bili su sasvim normalni, ali je on uvek bio u stanju da ih prenebregne ili da ih kontrolie u neprimerenim situacijama. Dvogodinji celibat na Kamenu za njega je predstavljao manju tegobu nego za veinu drugih ljudi. Iako je to bilo preimustvo, ipak se oseao pomalo posramljen zbog odsustva te muke muke, kao da je to od njega inilo svojevrsnu belu vranu. Uprkos svemu, nikada nije oseao veu putenu elju no u ovom mirnom trenutku. Sada ga je ta strast napala sa kamatom. Jedva se mogao uzdrati da se ne prokrade kroz zavesu i ne navali na Ferlijevu. elja je u isti mah bila smena i bolna. Oseao se kao tinejder pubertetlija, oznojen od udnje, a nije znao ta da preduzme u cilju njenog zadovoljenja. Psihijatri u njegovoj glavi radili su prekovremeno. Smrt, govorio je frojdovac, samo jaa nau elju za stvaranjem novih jedinki. 126

I tako, leao je bez sna, u stanju vrhunske seksualne uzbuenosti, nesposoban da jasno misli ali odbijajui da pribegne masturbaciji. Sama ta pomisao bila je smena. Nije masturbirao vie od godinu dana, a i pre toga inio je to u strogo privatnim okvirima. Da li su se i ostali ovako oseali? Hajneman zasigurno nikada ne bi odao tu tajnu. Lenijer zapravo ni u jednoj prilici nije uo da je Hajneman napravio neku aluziju, izuzev u svojevrsnim alama koje su imale apstraktan, teorijski smisao. Da li se Ferlijeva ovako oseala? Provere radi, podigao je ruku u nameri da smakne tanko termalno ebe koje ga je prekrivalo. Nagnuo je ruku da vrati ebe u preanji poloaj. Ludost. Konano, posle itave venosti, utonuo je u san. Na 100.000. kilometru, radar V/STOL-a; koji je bio usmeren napred, izvestio ih je o jednoj masivnoj prepreci u hodniku. Hajneman je pregledao naunike zapise nainjene u otvoru buotine u hodniku, tragajui za ehoom sa ove razdaljine i nije nita pronaao. "ini se kao da su fiziari ispucali radarski snop du cele singularnosti", ree on. "A ovo, to se sada nalazi pred nama jeste jedan kruni zid sa prolazom u sreditu." Taj zid je pregraivao prolaz do visine od dvadeset jednog kilometra, s rupom u sredini, prenika od oko osam kilometara. Cev sa plazmom i singularnost nisu bili prekinuti. "Hajde da proemo kroz to i vidimo ta je na drugoj strani", predloi Lenijer. "Potom emo odluiti gde elimo da se spustimo." Hajneman je usporio cevobob, letei niz singularnost najveom brzinom; od est hiljada kilometara na sat. Zid je bio prljavobronzane boje, gladak i bezoblian. Kada su se pribliili rupi, Karolsonova je - uz izvesne tekoe - uperila teleskop na gornju povrinu zida. "Na vrhu je debeo svega jedan metar", ree ona. "Sudei prema boji, pretpostavljam da je sazdan od istog materijala kao i izvori, odnosno hodnik." "to e rei - ni od ega", napomenu Ferlijeva. "Patricijini prostorni graevinski blokovi." Hajneman je smanjio brzinu na nekoliko stotina kilometara na sat i oni skliznue kroz rupu. Na suprotnoj strani, prizor dna hodnika bio je kristalno jasan, neometen atmosferom. Dno je predstavljalo haotinu zbrku dubodolina dugakih stotine kilometara, crnih mrlja i irokih traka otkrivene bronzane povrine hodnika. Instrumenti su potvrdili njihova nasluivanja. "Nema atmosfere", ree Ferlijeva. "Zid je ep." Hajneman je usporavao sve dok se ne zaustavie na dve hiljade kilometara iza zida koji se u meuvremenu smanjio, pretvorivi se u siunu mrlju u nemilosrdnoj perspektivi hodnika. "ta bi to moglo biti?" upita on. "Krenuemo natrag i pronai kolo izvora", ree Lenijer, "ba kao to smo planirali. Proveriemo ga, a zatim produiti - da ne traimo vreme. Istraivanje je u ovom sluaju odista od drugorazrednog znaaja." "Razumem", ree Hajneman. Okrenuo je V/STOL na cevobobu za sto osamdeset stepeni; "Drite se, kreemo u rikverc punom parom." Na etiri stotine kilometara juno od zida uoili su jedno kolo izvora i usporili, pripremivi V/STOL za sputanje. Svi slobodni predmeti bili su privreni dok je Hajneman otkaivao letelicu od cevoboba. Uz blag potisak pomonih mlaznjaka oni se otisnue od singularnosti. Hajneman je usmerio letelicu prema dnu hodnika. Za razliku od komora asteroida, gde je za odvajanje od ose bio neophodan svojevrstan potisak, V/STOL je odmah zapoeo polagan, ali ubrzavajui spust, tako to ga je singularnost odbacila - ili ga je privuklo dno, kako god da su eleli da zamisle. Poto su najpre padali etiri kilometra, Hajneman je tri puta kratko ukljuio raketne motore i usmerio pramac aviona na sever. "U komori se ne bih prizemljio na ovaj nain", ree on, "ali u hodniku je to najbolja taktika. Ovde neemo udariti u atmosferu u spiralnoj putanji. Stoga u pribei dugom poniranju. Geri, preuzmi svoje komande i pokuaj da shvati ta ja radim." Lenijer je dohvatio volan i osetio Hajnemanove pokrete dok je ovaj uzdizao pramac. Niz talasavih drhtaja oznailo je sudar sa atmosferom; izvan zidova ono izvijajue cviljenje poelo je da gubi u visini tona, a da dobija u jaini. Hajneman je spustio krila da bi smanjio otpor vazduha i blago zaokrenuo V/STOL nadesno, obarajui pramac i oslobaajui lopatice propelera iz njihove kutije u kuiu motora. Ravnomeran, divan huk dva turbomlazna motora izazvao je deaki osmeh na njegovom licu. "Dame i gospodo", ree on, "sada smo u avionu. Geri, da li bi eleo da ga spusti?" "Sa zadovoljstvom", ree Lenijer. "Molim putnike da ostanu vezani u svojim seditima." 127

"Uh-uh", ree Karolsonova. "To je bila prava zabava. Hajde da to izvedemo ponovo", dobaci Ferlijeva. "Teren izgleda dovoljno ravan ali emo mi preleteti iznad njega i odluiti da li elimo strmo prizemljivanje ili vertikalni spust", ree Hajneman. Lenijer iskosi letelicu i stade da krui oko izvora, a zatim oblete kupolu na udaljenosti od pedeset metara, usporavajui na taj nain to je postavio propelere pod uglom. Hajneman je pogledom traio povoljno mesto za sletanje. Konano je dao znak, uzdigavi paleve. "Kratak nagib. Ima tamo jednu ravnu peanu povrinu." Lenijer je blago i lagano spustio V/STOL na dno hodnika brzinom od pedeset kilometara na as, s pramcem uperenim na udubljenje i kupolu izvora. Zatim je smanjio rad propelera i zarulao uz blago podrhtavanje aparata do ruba udubljenja, okreui avion sve dok ga nije postavio u tangentni poloaj u odnosu na spoljanji krug izvora. Grmljavina motora brzo je utihnula. "Bravo", ree Hajneman. "Boe, pa to je bilo sjajno", ree Lenijer. "Nisam leteo est godina... i nikada na ovaj nain. Isuse, gleda u tlo i ini ti se da stalno ide pravo na njega." "Ako nam vas dvojica leteih deaka pomognete", prekide ih Karolsonova, "bre emo zavriti posao." Kada su doli do ruba udubljenja, Karolsonova je nainila fotografske snimke, a Ferlijeva izvrila merenja instrumentima. Izvor je bio otvoren - to je bilo oigledno ak i sa ove razdaljine. Na deset ili jedanaest metara od lebdee kupole nalazila se platforma koja je sluila kao postolje dvema nepravilnim kuglama, prekrivenim crveno-crnim ahovskim poljima; svaka je imala tri metra u preniku i par valda spreda i pozadi. Spustili su se niz strminu udubljenja i istraili platformu. Hajneman se uzverao lestvama ugraenim na jednoj strani platforme i krenuo du skela koje su se nadnosile nad onim kuglama sa ahovskim poljem. "Svemirska odela", ree on. "Poprilino gruba, reklo bi se." "Eno poruke", uzviknu Ferlijeva. Pokazala je na jednu plou bronzane boje, na postolju blizu grotla izvora. Pismo je bilo latinino, s prepoznatljivim A, G i E ali nijedno od njih nije moglo da deifruje rei. "Ovo nije grki, a nije ni irilica", ree Karolsonova. "Mora da je posredi kamenjarski. Neki novi jezik." Nainila je fotografske snimke iz tri razliita ugla i odozdo. "Nikada nisam naiao na neto slino ovom u bibliotekama", ree Lenijer. Zaao je iza ploe i osetio iznenadan otpor oko ruba izvora, kao da je ugazio u melasu. "UPOZORENJE", niotkuda je dopro jedan zapovedniki muki glas. "UPOZORENJE saoptiti na engleskom jeziku iz dvadesetog veka. Ne pokuavajte da uete kroz bilo koju kapiju u ovom podruju bez prikladne zatitne opreme. Iza ove kapije vladaju uslovi visoke gravitacije i korozivne atmosfere. Za vau zatitu obezbeena su odela. UPOZORENJE." Karolsonova dotae onu plou i zviznu. "Pogledajte", ree ona. Slova na ploi pretvorila su se u pismo engleskog jezika i sada su ponavljala ono to je glas prethodno izrekao. "To ja zovem uslugom." Hajneman je preao rukom du gornje povrine kugli i otkrio udubljenje na nekakvom kvadratu. Obazrivo ga je pritisnuo; nita se nije dogodilo. "Izvinite", obrati se Ferlijeva neodreeno. Lenijer se okrenu prema njoj i ona se zbunjeno osmehnu, podiui ruku. Zatim je oslovila donju stranu kupole. "Izvinite, ali ako bismo eleli da uemo u izvor - kroz kapiju - na koji nain bismo upotrebili odela, one patiskape..." "Batiskafe", ispravi je Karolsonova. "Da... kako da ih upotrebimo ma ta da je posredi?" "Vozila se odazivaju na glasovne naredbe i mogu se prilagoditi vaem jeziku. Imate li odgovarajue odobrenje za prolaz kroz kapiju?" "Kakvo odobrenje?" upita Ferlijeva. "Odobrenje Neksusa. Sve kapije kontrolie Neksus. Molim da pokaete odobrenje u roku od trideset sekundi, ili e ovaj pojas kapija biti zakljuan, kako ne bi dolo do kvara." Dok je naznaeno vreme isticalo oni su se samo zgledali. "Nema odobrenja", objavi onaj glas bez promene u tonu. "Ove kapije e sada biti zakljuane sve dok nadzorni tim ne ispita i ispravi situaciju." Lenijer se odmae od nevidljive prepreke. Otvor u sreditu irok dvadeset metara beumno se sklopio, stvorivi glatku izboinu bronzane boje. Stojei na skelama Hajneman je kriknuo i skoio trenutak pre no to su kugle zajedno sa svojim postoljem utonule u povrinu ulegnua, nestavi bez traga. 128

Ferlijeva opsova na melodinom kineskom. "No, dobro", ree Karolsonova uzdiui. "Ionako nemamo vremena za turizam." Pustoan pejza oko izvora tvorila je nepregledna ravnica bez ijednog znaka ivota. Vazduh je suv i oni ubrzo to osetie u grlu i nosu. Sa izvesnim olakanjem ukrcali su se u V/STOL, zaptili ulazni otvor i pripremili se za povratak cevobobu. "Ovo je pravo veselje", ree Hajneman. "Radi kao sat." Uzdigao je V/STOL sa tla i uveao brzinu nagnuvi kuita maine napred. Postojano su se peli sve dok nisu stigli na kilometar od cevi s plazmom i gornjih granica atmosfere. "Abrakadabra", ree Hajneman, uvlaei elise u kuita i aktivirajui raketu. Uz otar potisak probili su se kroz atmosfersku prepreku u cev sa plazmom i uli u vakuum koji je okruivao singularnost. Hajneman je upravljao V/STOL malim manevarskim potezima pomonih mlaznjaka dovodei ga ispod cevoboba i dovravajui povezivanje u skladu sa uputstvima iz kompjutera. "Prava lepotica, zar ne?" oduevljeno je izustio, a zatim zatresao glavom i ispustio jedno dahtavo uuuf. 37. "Neemo tako brzo uspeti da im iznudimo sporazum o razoruanju", ree Gerhard koraajui ispred Hofmanove niz stepenice platforme u kompleksu etvrte komore. "U ovom asu, oni se vie boje jedni drugih nego nas, i niko nee predati oruje dok se to stanje ne sredi." "Ko e po tvom miljenju izbiti na vrh?" Gerhard slee ramenima. "Ne bih mogao da se opkladim. Sve su to ilavi kukini sinovi ipak voleo bih da to bude Mirski." "On je boravio u biblioteci tree komore ee nego bilo ko od nas", ree Hofmanova. "Mora da nadoknauje proputeno", ree Gerhard. "Rusi ne vole vojnike koji stiu znanje na svoju ruku." "Pretpostavljam da bi trebalo da budemo zadovoljni prekidom vatre i odvojenim logorima." Gerhard joj napravi prolaz do zakrenih vrata i ona ue kroz njih u kafeteriju. etiri poljoprivredna naunika - jedan mukarac i tri ene - ekali su je s mapama i ploama. Rukovala se redom sa svima i sela. Gerhard je dobio sledovanje mravog ruka i seo za susedni sto; ovo ga se nije neposredno ticalo. "Programi proizvodnje hrane", ree Hofmanova. "Poljoprivreda i surogati. U redu. Pokaite mi ta moramo uiniti." Do pua je dolo jedva osamnaest asova posle konferencije u bungalovu. Oluja u prvoj komori stiala se bre no to je zapoela; vetar je najednom prestao da duva, oblaci su iscedili jo par kapi, a zatim se rasprili. Svetlost od cevi je zasjala, a vazduh postao topliji. Belozerski je naredio jednom vodu da opkoli bungalov i zarobi Mirskog. Tobonji razlog je glasio da je Mirski izneverio stvar socijalizma; ali sva tri Zampolita zapravo su oseala da je general-pukovnik slab i da bi uskoro mogao uiniti ustupke Hofmanovoj, koje Sovjeti ne bi mogli podneti. Vod je banuo unutra i opkolio komandni centar, uperivi svoje AKV na dvadesetak straara. Straari su se predali bez i najmanjeg otpora i Belozerski se uputio ka vratima bungalova da bi lino uhapsio Mirskog. Tri robustna vojnika izvalie vrata i proturie puke kroz njih sami ostavi u zaklonu. "Drue generale!" povika Belozerski praskavim glasom. "Izneverili ste poverenje svojih ljudi. U ime novokonstituisanog Vrhovnog sovjeta, vi ste uhapeni." Vojnici irom raskrilie vrata i nahrupie u bungalov. Pletnev je sedeo na leaju pospano mirkajui. "General Mirski nije ovde", ree on brundavim glasom. "Mogu li neto da uinim za vas?" Vielgorski je nakratko dremnuo posle sastanka s Mirskim, a zatim iskoristio priliku koje je pruilo stiavanje oluje i izveo tri kamiona sa pedeset vojnika iz prve komore, da bi se zatim ukrcao na devedeseti podzemni voz - rezervisan iskljuivo za Ruse - koji je vodio u etvrtu komoru. Namera mu je bila da se ukloni s mesta dogaaja kada Belozerski bude hapsio Mirskog, za sluaj da neto krene naopako. To mu je, takoe, omoguavalo da nekoliko sati uiva u umama etvrte komore. Posebno je uivao da posmatra kako vojnici u Razvojnoj oblasti obaraju stabla i tegle ih do vode. Kao deaka ushiavale su ga prie o osvajanju istoka i izgradnji transsibirske eleznice. Sada je svojim oima mogao gledati neto slino na Krompiru - niz sovjetskih naselja povezanih drumovima, raiavanje polja 129

za zemljoradnju i podizanje koliba. Moda e na kraju i neto valjano proizai iz ovog fijaska, razmiljao je - istija, manje pokvarena i vre kontrolisana socijalistika zajednica koja bi konano mogla da preuzme vlast na asteroidu i vrati se na Zemlju da dovri zadatak koji je zapoeo Lenjin pre osamdeset godina. Stvari su se ve razvijale zapanjujuom brzinom. Pre samo devet dana izvrili su desant, a sada su gospodarili najprivlanijom teritorijom u sedam komora Krompira. Ako to nije svedoilo o slabosti njihovih protivnika, ta onda jeste? Pristupila su mu tri TSU-a. Njihov predvodnik drao je u rukama nekoliko papira - bez sumnje za njega, da ih potpie kao zvanini upravnik eksploatacije etvrte komore. "Pukovnie", ree prvi vojnik izvlaei pitolj iza papira. Uperio je pitolj na Vielgorskog i malko podigao kapu. "Mirski", ree Vielgorski ne gubei prisustvo duha. Druga dva vojnika bili su Pogodin i naunik Pritikin. Svaki je nosio AKV preko ramena. Mirski dohvati Vielgorskog za ruku i zari mu cev pitolja u bok odmah pokraj bubrega. "Ni re da niste zucnuli, molim." "ta to inite?" proaputa Vielgorski hrapavim glasom. Mirski mu jo malo jae rinu cev meu rebra. "Tiho. Onaj va pacov rije rupu u mom bungalovu." Ili su odmerenim koracima do jednog kamiona koji je ekao na obali jezera. Pogodin bez imalo ustruavanja gurnu Vielgorskog na zadnje sedite i prebaci atorsko krilo preko njega; i sam se popeo pozadi blago lupkajui burencetom AKV-a po izboini koju je tvorila glava politikog oficira. Mirski je seo za upravlja i bacio pogled preko tamnog peska prema vojnicima u umi. Jedna grupa vojnika igrala je lapte - jednu vrstu bezbola - s granicama i iarkama; inilo se da nijedan ne poklanja panju kamionu i onima u njemu. "Kuda idemo, generale?" upita Vielgorski odostrag, glasom priguenim atorskim krilom. "Tiho, drue", ree Pogodin, bocnuvi ga jo jednom svojim AKV-om. 38. Onaj haotian i brazdama iaran deo hodnika pruao se u duinu nekih pola miliona kilometara sve sama bezvazduna golet. Planovi za drugo sputanje su otpali. Na sputanje i uzletanje utroila bi se prekomerna koliina goriva. Ukoliko bi se ovaj pustoni segment produio i posle milion preenih kilometara koji su oznaavali njihovu okretnicu, odustae od misije i vratiti se nazad, odluio je Lenijer. "Mislite li da je sve ovako?" upita Ferlijeva sedei pored njega. "Odavde pa nadalje?" Lenijer zavrte glavom. "Nekud su odveli Patriciju." "Jeste li razmiljali o izvorima? Moda su napustili hodnik, a mi ne moemo da ih sledimo." "Pomiljao sam na to - i imam predoseaj da su upotrebili izvor." "Jo jedan zid!" objavi Hajneman. Okupili su se u kabini. Karolsonova je sedela na mestu kopilota, a Ferlijeva i Linijer su se tiskali u otvoru vrata. Lenijer je bio vie nego svestan pritiska tela Ferlijeve. Kretanje cevoboba kroz hodnik izazivalo je vrtoglavicu; podsealo je Lenijera na jurnjavu kroz ventilacionu cev. Hodnik je proletao sa svih strana; a mrka i crna boja zajedno sa bronzanom i otkrivene povrine hodnika meale su im se pred oima. Radar uperen napred vraao im je jedno postojano bip, u intervalima od pola sekunde. "U svoja sedita, molim", ree Hajneman. "Usporiemo sisavca. Ovaj put obrnite sedita u suprotnom smeru. elim da na FLR ostane okrenut napred, a oekujem oko dve desetine g." Karolsonova se vezala u kopilotskom seditu uputivi Lenijeru edan osmeh. "U zadnje sedite, efe", ree ona. "Bila sam prva." Lenijer i Ferlijeva otpuzae pokraj kutija s opremom i sedoe jedno pored drugog. Lenijer duboko udahnu vazduh i zaklopi oi; onaj nagon bee gotovo nepodnoljiv. "Neto nije u redu?" upita Ferlijeva. "Nipoto." elei da je uveri u svoje rei dotakao joj je akom ruku, a onda je brzo povukao. "Da li se dobro oseate?" Neubedljivo se osmehnuo i klimnuo glavom. "Ipak neto nije u redu, Geri. Dovoljno dugo smo zajedno i..." 130

"Stiemo tamo za otprilike sat vremena", oglasi se Hajneman iz kabine. "Pa ta je posredi?" bila je uporna Ferlijeva. Duboko je udahnuo vazduh, a lice mu se zacrvene. "Tu nema pomoi, Karen. Blesavo je. Uspaljen sam... poslednjih dvadeset sati. Nikako da proe." Nekoliko trenutaka ga je bezizraajno promatrala, a onda joj se oi rairie pretvarajui se u jedva primetne proreze. "Sama si pitala, do avola", ree on. "Da li je to onako uopte?" "Ne." "U odnosu na odreenu osobu." "Da", ree on. "Na koga... ako ne preterujem sa pitanjima?" Podigao je prst i pokazao na nju tresui se od priguenog smeha. Sada mu je lice bilo crveno kao hamburger, a zvuci koje je isputao stvarali su utisak kao da e se uguiti. "Zar je to tako smeno?" "Neeee", ree on uspevi konano da obuzda smeh. "To je blesavo." "Nikada ranije niste pokazivali zanimanje za mene?" "Ne... Hou da kaem da, zgodna si, oigledno, ali..." "Onda umuknite." Usporavanje je ve zapoelo. Otkopala je pojas i lagano krenula prema pilotskoj kabini, pridravajui se za ruke na stranama sedita i police sa zalihama iznad glave. "ekaj", ree Lenijer pokuavi da je dohvati bez uspeha. Pogledao je preko ramena. "Karen!" Ferlijeva se nalazila u otvoru kabine. "Probudite nas kada stignemo do zida", ree ona otro i odluno zatvori pregradu. Potisnula se natrag du sredinjeg prolaza i zaglavila jedno koleno izmeu njegovog sedita i sedita preko puta. "Oprosti..." poe Lenijer. "Nema na emu", ree Ferlijeva. Povukla je nadole rajsferlus na kombinezonu, otkrivajui majicu s kineskim znakom na prednjoj strani, ije je znaenje bilo 'kit' - kineski naziv za Kamen. Hitro se izmigoljila iz njega i svukla bele pamune gaice. Lenijer ju je zapanjeno posmatrao. "Trebalo je ranije da date to do znanja", ukori ga ona. "Sve to vam odvlai misli sa osnovnog toka moe da teti naoj misiji." Skinula je majicu preko glave i unula svu odeu u dep na zadnjem delu sedita. Skinuo je kombinezon, pogledajui nervozno prema pregradi kabine. Ona je leala na zadnjem delu dvaju sedita postavljenih jedno prema drugom. Usporavanje cevoboba izazivalo je normalan, premda unekoliko iskoen oseaj pravca. "Nikada niste stavili svoje ime na drutvenu listu", ree Ferlijeva uzimajui ga za ruku i privlaei ga k sebi. "Ne, dakako, zato to ste stidljivi." Lenijer joj dotae grudi dok mu je srce tuklo kao ludo. Neno je prevlaio zglobovima i spoljanjim delovima prstiju du linije izmeu njenih kukova i stomaka. "Nikada u ivotu nisam nekoga ovoliko eleo", ree on. Karolsonova se pela uz lestve postavljene na sredini prolaza. Ferlijeva i Lenijer su se u meuvremenu odenuli i sada su sedeli jedno preko puta drugog. "Jo deset minuta i tamo smo", ree Karolsonova mrtva hladna. Pogledala je Ferlijevu, a zatim je okrenula glavu prema Lenijeru poto su joj se oi zadrale par asaka na licu Ferlijeve. "Izgleda da je posredi ista vrsta zida kao onaj poslednji, ali se ovaj uzdie ak i vie iznad nivoa atmosfere i ima prolaz - ne vei od sto metara - oko singularnosti. Ipak, valjalo bi da izvrimo istu proveru." "Slaem se", ree Ferlijeva. "Geri...", zausti Karolsonova napeto ga promatrajui. "ta je?" "Nije vano." Sila je niz lestve i vratila se u kabinu. "Isuse, ja sam zbunjen", promrmlja Lenijer. 131

"Zar zbog toga to ste ovek od krvi i mesa?" upita Ferlijeva. "Imam ozbiljne odgovornosti", ree on. "Nema nijedne osobe na Kamenu koja ih nema", ree ona. "Otkada sam ja ovde bilo strano mnogo hakas-pakasa." Zakikotao se i preko volje. "Kae se hokus-pokusa." "Nije bitno. Nemojte mi rei da niste primetili?" Zavrteo je glavom. "Ne, najiskrenije ti velim da nisam. ef uvek poslednji sazna." "Samo ako ef dri oi zatvorene. Sumnjam da e Hofmanovoj takve stvari promai." "U redu ako je tako, onda sam ja... ne znam. Nisam edan ali sam moda pomalo naivan." "Uopte niste naivni", ree Ferlijeva pruivi ruku i dotakavi mu rame. "I ne brinite. I dalje ste ef." 39. Vielgorski se upinjao da sauva prisebnost. Obilato se znojio i odavao neprijatan vonj. Glas mu je bio hrapav. Mirski je gotovo oseao saaljenje prema njemu. Crni ulaz u biblioteku tree komore otvorio se na velianstven nain i Pogodin i Pritikin s nekoliko valjano plasiranih uboda cevima svojih AKV-a podstakoe zarobljenika da proe kroz njega. Mirski ih je sledio neto oputenijim korakom. "Ovo je mesto gde ste traili vreme", zavapi Vielgorski gledajui ga preko ramena. "Nikada nisi bio ovde?" upita Mirski pretvarajui se da je iznenaen. "Mislio sam da ete, ako nita drugo, biti radoznali." "To je beskorisno", ree Vielgorski. "ista amerika propaganda. Zbog ega traiti vreme?" Mirski se nasmeja vie iz srdbe nego zato to mu je dranje politikog oficira doista bilo smeno. "Ti, jadni kukin sine", ree on. "Ljudi koji su sagradili ovaj svemirski brod nisu bili vie Amerikanci od tebe i mene." Zaustavili su se ispred redova stolica i hromiranih pultova u obliku suze. "Ako me ubijete, Belozerski i Jazukov su potpuno sposobni da nastave zapoeto", ree Vielgorski. "Ne nameravam da te ubijem", ree Mirski. "Potrebni smo jedan drugom. elim da sedne ovde." Vielgorski se jogunasto ukipio, drhtei kao promrzli pas. "Ove stolice te nee pojesti", ree Pogodin ponovo ga podbovi. "Ne moete da mi isperete mozak", gordo uzviknu Vielgorski. "Ne, ali moda moemo da te obrazujemo. Sedi." Vielgorski se polako spustio na najbliu stolicu, uplaeno posmatrajui pult u obliku suze. "Nagnaete me da itam knjige? Pa to je strano glupo." Mirski zaobie stolicu i rukom otvori poklopac na komandnim ureajima. "Da li bi eleo da naui da govori engleski, francuski, nemaki?" Vielgorski nije odgovarao. "Ne? Moda bi, meutim, voleo da sazna poneto iz istorije. Ne sa amerike take gledita - ve sa stanovita naih potomaka: Rusa koji su preiveli Smrt." "Ba me briga za to", ree Vielgorski. Njegovo bledo oznojeno lice bezmalo celo se pretvorilo u nos - u odrazu na pultu. "Ovo je ono to su Amerikanci krili od nas", ree Mirski. "Nije li tvoja dunost da ispita blago za koje smo se borili. Tvoje stareine to ne mogu. Mrtve su ili e to uskoro biti. itava Zemlja bie prekrivena dimom jo mnogo godina. Milioni e umreti od gladi ili hladnoe. Do kraja ove decenije u ivotu e ostati manje od deset miliona naih sunarodnika." "Priate gluposti", ree Vielgorski, briui lice rukavom. "Nai potomci su sazdali ovaj svemirski brod", ree Mirski. "To nije propaganda. Zvui kao matarija, ali je istina, Vielgorski, i sve nae meusobne razmirice ne mogu sakriti tu istinu. Bili smo obueni i doli smo ovamo i borili smo se i umirali da bismo otkrili tu istinu. Bie izdajnik ako joj okrene lea." "Da li mi predlaete da podelimo vlast?" upita Vielgorski, podiui pogled prema njemu. Mirski opsova sebi u bradu i okrete se prema maini. "Govorie ti na ruskom", ree on. "Odgovarae na tvoja pitanja i poduie te kako da je koristi. A sada pitaj." 132

Vielgorski je zurio u lebdei simbol biblioteke razrogaenih oiju. "Pitaj." "Odakle elite da ponem?" "Poni s naom prolou, s onim to su nas uili u koli." Onaj simbol se preobrazio u znak pitanja. "Naui me o..." Vielgorski pogleda Mirskog. "Hajde. To nije bolno. Ali ga je teko ostaviti." "Naui me o Nikolaju I", ree Vielgorski. "To je prilino sigurno", ree Mirski, "predaleko u prolost. Zatrai da te upozna s velikim stratekim planom sovjetske armije od 1960. do 2005 godine." Mirski se osmehnu. "Zar nikada nisi bio radoznao?" "Upoznaj me... s tim", ree Vielgorski. Biblioteka je tiho pretraivala i ustrojavala svoju prezentaciju; brojni raznobojni simboli treptali su po vidnom polju Vielgorskog. A onda je zapoelo. Posle pola sata, Mirski se okrenuo prema Pogodinu i Pritikinu i rekao im da se vrate u etvrtu komoru. Klimnuo je u pravcu zanetog Vielgorskog. "S njim nee biti tekoa. Motriu na njega." "Kada emo mi dobiti ovakvu priliku?" upita Pritikin. "Kad god budete slobodni, drue", ree Mirski. "Otvorena je za sve." Belozerski je izvukao miiavog Pletneva iz njegove stolice i obrnuo ga sa iznenaujuom snagom. "Izmiljotine prepoznajem im ih ujem", zarea on. "To je lako dokazati", ree Pletnev okrenuvi glavu na jednu stranu da ga Belozerski ne bi zgrabio za vrat. "Mi moramo otii tamo - drugovi Pritikin i Zinovjev rekli su nam ono to su znali. Sedma komora ne prestaje. Produava se u beskraj." Belozerski ga je pustio i polako odstupio stiui pesnice. "Izopaene kojetarije. Pritikin i Zinovjev su intelektualci. Zbog ega bi trebalo da im verujem?" Jazukov je dao znak trojici vojnika da zgrabe Pletneva. "Pretrpeli smo poraz samo zato to si ti hteo da sauva svoju bednu kou", ree on. "Dunost ti je bila da pogine tamo napolju, a ne da se cmizdrei preda Amerikancima." "Sve je bilo gotovo", ree Pletnev. "Nismo imali nikakvog izbora." "Ova stena moe biti naa!" povika Jazukov. "A sada, gde je Mirski?" "Rekao sam vam. On je u etvrtoj komori." "Sranje. On je u svojoj voljenoj biblioteci", ree Belozerski. "Onda emo ga tamo i uhapsiti", ree Jazukov. "A sada treba da pronaemo Garabedijana i Anekovskog - oni su, takoe, ljudi Mirskog. Drue Pletnev, lino u te streljati uz poslednji zid sedme komore. Proliu tvoju krv i prosuti tvoj kontrarevolucionarni mozak na vrstom dokazu tvoje krivice." Uzdigao je ruke u vazduh s izrazom odvratnosti. "uvajte ga ovde dok ne pronaemo ostale." Rimskaja je koraao kroz kompleks sa porukom od Belozerskog u rukama. Popeo se uz stepenice do prostorije koja je nekad bila Lenijerov ured, a sada je pripadala Hofmanovoj i zakucao na vrata. Odgovorila mu je Beril Valas. "Poruka od Sovjeta", ree on kratko. Lice mu bee bledo, izgledao je kao da danima nije spavao. "Neto vano?" upita Beril. "Beril, ne glumi podreenog koji titi svog stareinu preda mnom. Gde je Dudit?" "Dole je na sastanku sa nadzornikom zdravstvene slube. Nisam htela da budem zvanina, Dozefe, ali zaista je veoma zauzeta." "Da, pa, Sovjeti su zauzeti time to ele da budu Sovjeti i rekao bih da su na pomolu nevolje." Protrljao je oi i stao da mirka kao kakva sovuljaga. "Idem do nje. Primie te dole kod sekretarskog pulta." Rimskaja promumla neto u znak zahvalnosti i tekim koracima krenu niz stepenite. Hofmanova se pomoli iz sale za sastanke rukovodilaca, uze plou iz Rimskajinih ruku i brzo je proita. Ona je takoe izgledala iznureno, iako manje od Rimskaje. Oi su joj bile uokvirene ljubiasom senkom, a obrazi naduveni od nespavanja. "Kakav poloaj, in... ima taj Belozerski?" 133

"Zampolit - politiki oficir", ree Rimskaja. Ruke su mu se tresle. "Major. Jednom ili dvaput sam razgovarao s njim." "ta misli o njemu?" Rimskaja neveselo zavrte glavom. "Zagovornik vrste ruke, neznalica i bez mate. Tu su i ostala dvojica, Jazukov i Vielgorski i oni me zabrinjavaju. Pametniji su i opasniji. Ako kau da su svrgli Mirskog i da moramo neposredno s njima da razgovaramo, onda su to verovatno i uinili." "Onda uprilii sastanak. Ne moemo obustaviti razgovore samo zbog njihovih unutranjih razmirica. Saznaj od - kako mu bee ime? - Zinovjev ili Pritikin. Saznaj od jednog ili drugog ta se dogaa, kakve posledice mogu proizai po ruske civile." "Nigde ih nema. Moda su u zatvoru ili mrtvi." "Misli da su stvari otile tako daleko?" upita Hofmanova. "Ponaaju se veoma ruski", ree Rimskaja irei ruke. "Biu na sastanku jo otprilike jedan sat. Predloi im da se sastanemo kroz sat i po." "Bolje je da pusti njih da predloe vreme, a onda ih ostavi da malo priekaju", posavetova je Rimskaja. "Ti se pobrini za to." Posmatrala je kako visoki, sumorni matematiar izlazi na vrata, a zatim je upiljila u prazan prostor na zidu iznad Eninog stola. Sekretarica je koristila pauzu za ruak. "Samo trideset sekundi", ree Hofmanova, usredsreujui se ni na ta. Stajala je sama, ravnomerno diui; lagano lupkajui prstom po ivici stola, kao da je odbrojavala kucanje nekog unutranjeg meditativnog asovnika. Kada je trideset sekundi proteklo, vrsto je zatvorila oi zatim ih irom otvorila, duboko udahnula vazduh i okrenula se ka predvorju i vratima prostorije za sastanke. 40. Cevobob je lagano klizio mimo drugog zida. Na suprotnoj strani, poev, otprilike, kilometar iza zida i proteui se naporedo s krunim profilom hodnika po goletnom bronzastom dnu, lealo je niz nekakvih struktura boje tamne cigle. Svaka je poivala na kvadratnom postolju, s tim to je stranica tog kvadrata iznosila oko dve stotine metara. Strukture su se uzdizale u redovima stepenika, ali tako da je ravan svakog stepenika bila malo izvijena, tvorei zaobljenu poluspiralnu piramidu. "Bingo", ree Hajneman pokazujui u pravcu grotla hodnika. Dno je vrvelo od pokretnih svetala kanalisanih u trake koje su bile viestruko usnopljene, kao da je re o veoma gustom sistemu autoputeva. "Nismo sami." "Koliko smo preli do sada?" upita Karolsonova. "Sedam stotina sedamdeset hiljada kilometara priblino", ree Hajneman. "Geri, da li bi hteo malo da pilotira? Hou da izvrim jo nekoliko provera." "Nastaviemo polako da se kreemo napred, pri brzini od devedeset ili sto kilometara na sat", ree Lenijer. "Tako e biti dobro. Ne udim ba da upoznam ovdanje stanovnike, ma kakvi da su", ree Hajneman vrtei glavom dok se izvlaio iz svog sedita. Ponovo su, kreui se postojanom brzinom, bili u besteinskom stanju. "Zbog ega bi trebalo da brinemo, ako izuzmemo oigledne razloge", upita Ferlijeva. "Oigledni razlozi mogli bi biti dovoljno gadni, no, iskreno govorei, nisam ni najmanje srean to dolazimo niz singularnost. Palo mi je na pamet da se onima koji su dole moda nee dopasti ljudi koji putuju na ovaj nain. Mogue je da postoje drugaija vozila - ovlaena vozila. A moda postoji i neto drugo. Bilo kako bilo, ako bismo prohujali brzinom od osam ili devet klikova u sekundi i udarili u neto nastala bi ozbiljna nevolja. Sasvim dovoljno da nas doive kao letee prestupnike, zar ne mislite tako?" "Nisam razmiljao o tome", ree Lenijer smetajui se u pilotsko sedite. "Da, pa sada kada ti se glava razbistrila..." Hajneman pree preko njega ozbiljnim pogledom, a zatim ga potapa po ramenu. "Devojke, hajde da utvrdimo kakva je ovo guva." Zamenili su razliite instrumente du poda na levoj strani letelice i postavili nove senzore u delu koji do sada nije bio zauzet. Lenijer je zurio navie ka dnu hodnika, opsenjen povorkom svetlosti. ak i uz pomo dogleda ta svetla nisu prerastala ni u ta drugo do u sjajne take naspram crne pozadine traka. 134

Neto veliko i sivo zaklonilo mu je vidno polje u dogledu i on spusti instrument. Jedan disk irok najmanje pola kilometra lagano je leteo iznad onih traka, kreui se prema jugu. Jedan drugi disk sledio je slian kurs dvadeset ili trideset stepeni zapadno od prvog. "Bez ijednog razumljivog radio-signala", ree Hajneman. "Ratrkani mikrotalasi, toplotni izvori, slabana aktivnost iks- i gama-zraka i to je sve. Radar-repetitor ovde pokazuje neto vrsto na oko etvrt miliona kilometara napred - otkriva ravnu povrinu veliine najmanje petnaest kvadratnih kilometara, tano na osi i u samom sreditu." "Vidim je", ree Lenijer gledajui u prvi ekran. "Predmeti se kreu oko nje, kao i du celog zida hodnika." "Ne pitaj me o emu je re", ree Hajneman, kroz prozor u pravcu sivog diska. mirkao je zbunjeno i zabrinuto. "Ne pitaj me, takoe, koliko emo jo ostati ovde neuznemiravani." "Ako nita drugo, siuni smo", ree Ferlijeva. "Moda nas nee primetiti." "Ona velika stvar - ma ta da je u pitanju primetie nas", ree Hajneman. "Kladim se u odnosu deset prema jedan da se i ona kree kroz singularnost." Pet stotina kilometara iza zida, etiri goleme zaobljene piramide boje cigle uzdizale su se iznad spleta traka. Sudei prema njihovom rasporedu nalazile su se na jednakom rastojanju po obimu kruga, odnosno ugaonim takama zamiljenog kvadrata - Lenijer je zakljuio da su bile sagraene iznad izvora. Sa ove razdaljine po veliini su izgledale kao potanske marke drane u ispruenoj ruci - to je znailo da im stranice imaju dva kilometra i jo kilometar u visinu. Prave trake, iroke jedan kilometar, protezale su se ravno na sever od svake strukture, dokle mu je pogled dosezao. "Mislim da nam je sada glava u torbi", promrmlja Lenijer. Ferlijeva poloi ruku na njegovo rame i uvue se u kopilotsko sedite. "Ve godinama nam je glava u torbi, zar ne?" "Uvek sam mislio da je hodnik prazan - ne znam ni sam zbog ega. Moda zbog toga to nisam bio u stanju da zamislim ovo." Hajneman je zaplovio izmeu njih i dograbio jednu ipku na tabli sa instrumentima kako bi se uvrstio dok ne isprogramira plan letenja. "Ubrzaemo do deset hiljada klikova na sat, pribliiti se to vie moemo onom velikom predmetu na singularnosti - usporiti nadomak njega kako ne bi pomislili da nameravamo da tresnemo u njih - a onda emo okrenuti i odmagliti kui. Sve to, dakako, ukoliko si saglasan." Uzdigao je jednu obrvu u pravcu Lenijera. Lenijer je odmeravao rizike postajui svestan da nema blagu predstavu o tome koliki su. "Ako sada okrenemo, ta emo moi da kaemo naim ljudima tamo na Kamenu?" ustrajavao je Hajneman. "Oigledno je da je ovo mesto znaajno. Ali mi nemamo nikakvu predstavu o tome ta je posredi, niti ta moe znaiti za nas onog trenutka kada se vratimo na Kamen." "Iznosi oigledne injenice, Lari", ree Lenijer. "A sada mi reci da li emo preiveti ili ne?" "Ne znam", ree Hajneman. "Znam jedino da sam na ovako neto ekao celog ivota. A kako stoji stvar s vama?" Karolsonova se nasmeja. "Ti si lud", ree mu ona. "Ludi sportski pilot-inenjer." Hajneman je nestano zanjihao glavom napred-nazad i ponosno palevima izvrnuo depove na grudnom delu svog kombinezona. "Pa, Geri?" "Moramo na neki nain otkriti ta je posredi", pristade on. "Ako je tako, krenimo." Hajneman je zapoeo sekvencu pilotiranja na kompjuteru i cevobob se potisnu niz singularnost proizvodei jo jednom oseanje pravca u kabini V/STOL-a. Kada se ubrzanje okonalo i cevobob se ustalio na brzini od deset hiljada kilometara na sat, Hajneman im razdeli 'supersendvie' zavijene u foliju i loptaste termose s toplim ajem. Jeli su utei. Karolsonova i Hajneman sedeli su vezani za pregradu iza kabine. Putovanje kroz hodnik bilo je ravnomerno i lako primetno. Promaklo je jo jedno kolo pravougaonih struktura, a posle nekoliko minuta jo jedno - sve strukture bile su povezane sa etiri prave, jasno vidljive trake i gusto isprepletanim prugama svetlosti. Lenijer je osloboduo sedite za Karolsonovu i otiao da malo dremne, dok je Hajneman poeo da upuuje enu u tajne upravljanja cevobobom. Lenijer je napreskok sanjao kako u lakom avionu prelee 135

dunglu i isprepletane reke. Sve se to na neki nain preobratilo u lakoatletiarsko takmienje. Probudio se s ukusom aja u ustima. Odmah je otkopao pojaseve i krenuo napred. Ferlijeva je podeavala instrumente u njihovim leitima, zamenjivala memorijske blokove na ploama s prikupljenim i sreenim podacima. Sputala je ispunjene blokove na plastini sortirni posluavnik i odlagala ih u kutiju skladita. Zatim je podigla jedan od pomonih multimetara koje je inenjering nainio pre Smrti i pokazala ekran Lenijeru. "Da?" upita on, sputajui pogled na treptave brojeve. "To je kaput", ree ona. "Izbacuje besmislice. Kao i veina naih instrumenata. Biemo sreni ako rastumaimo pola od podataka koje smo prikupili." "Zbog ega je to tako?" Zavrtela je glavom. "Mogu samo da nagaam. ini se da su na delu drugaiji elektrini sistemi tako da je mogue da prolazimo kroz kontrolna polja slina onima koja selektivno neutraliu inerciju na Kamenu. Ovakva polja ponitavaju druge efekte... izobliuju geometrijski uticaj na aktivnosti u jezgru, menjaju kvantni momenat... Ili je itava oprema odjednom otila do avola. Garancija istie danas - iznenaenje!" "Oprema je u redu", doviknu Hajneman iz kopilotskog sedita. "Ne bacaj ljagu na moje maine." "Ovaj ovek ima sitnosopstveniki karakter", ree Ferlijeva s uenjem. "Gruna kad god dovedem u pitanje kvalitet kontrolnih ureaja." "Guna a ne 'grundja'", ree Lenijer. "Svejedno." "Na tebe je red", ree Lenijer Hajnemanu, pokazujui mu palcem na zadnji deo aviona. "Vreme je da poine. Moramo svi da budemo bistri i vedri." Hajneman podesi nagib cevoboba i krenu pokraj Lenijera. "Priekaj", ree Karolsonova. "ta je ono?" Singularnost ispred cevoboba nije vie imala izgled sjajne cilindrine povrine. U naizmeninom pulsiranju bleskala je narandastom a zatim belom bojom, poput usijane eline ice. "Nema odmora za zloeste", ree Hajneman smenjujui Lenijera u pilotskom seditu. Ispustio je spone cevoboba u singularnost ne bi li prikoio. Letelica se iznenada propela i estoko zaljuljala, odbacivi Lenijera i Ferlijevu do stalaa skladita, drei ih prikovane tamo sve dok Hajneman nije oslobodio spone. "Ubrzavamo", povika Hajneman glasom koji je nadjaao tutnjavo podrhtavanje cevoboba i aviona. "Komande vie nisu u mojim rukama." Lenijer krenu prema zadnjem delu kabine, udarajui rukama i nogama po seditima, nastojei da se uhvati za neto. Ferlijeva se vrsto drala za sedite, upinjui se da prebaci teinu tela preko naslona i sedne u njega. Singularnost je sada predstavljala jednu dugaku, crvenu liniju postojane boje, du sredine cevi sa plazmom. Lenijer se vezao u svom seditu i pomogao Ferlijevoj da se popne u svoje. Oprema je odskakala i padala u stranji deo, udarajui u stalae, skladita, pregrade i drugu opremu. "Moe li da nas okrene nazad", povika Lenijer kroz optu gungulu. "Nema izgleda", odgovori Hajneman. "Kad ispustim spone poinjemo da se teturamo. Sada je brzina trideset hiljada kilometara na as, i dalje ubrzavamo." Cevobob se jo jednom zaljulja i Lenijer i Ferlijeva podigoe ruke da bi se zatitili od novog udara memorijskih blokova otkaenih sa polica, opreme za testiranje i smotanih lakih kablova. "etrdeset", ree Hajneman nekoliko asaka kasnije. "Pedeset." Radio je zapucketao, zakaljao se - da bi se konano zauo jedan melodian glas neodreenog pola i to usred reenice: "...prekraj Zakona Puta. Vaa letelica kri Zakon Puta. Ne pruajte otpor, ili e vaa letelica biti unitena. Nalazite se pod kontrolom Heksamon Neksusa i biete izdvojeni iz toka kroz est minuta. Ne pokuavajte da ubrzavate ili da usporavate." Poruka se zavrila blagim praskom bele buke. 41. Belozerski je s rukama na leima stajao ukrueno iza Jazukova, koji je sedeo za konferencijskim stolom. Jazukov je drao skupljene ake na stolu. Hofmanova pree pogledom preko zahteva i brzo napisa za Gerharda prevod na svojoj ploi. Gerhard ih je za tren oka proitao i odmahnuo glavom. 136

"Odbijamo vae zahteve", ree Hofmanova ravnim glasom na ruskom. Ona je, takoe, provela izvesno vreme u biblioteci tree komore. "Ovi ljudi su kriminalci", ree Jazukov. "Kidnapovali su naeg kolegu i sada se skrivaju u jednom od gradova. Ne moemo da ih pronaemo." "Bila to istina ili ne, ve smo se saglasili da emo imati zasebne sisteme uprave i sudstva. Ne moemo vam pomoi da pronaete te ljude, a da ne prekrimo na sporazum." "Oni se skrivaju u sektorima koji su u rukama vaih ljudi", ree Belozerski. "Moda ih vi sami krijete." "Ako je to sluaj, onda ja o tome nita ne znam", ree Hofmanova. "Sumnjam u to." "Nadamo se da podravate nae pokuaje da ustanovimo civilnu vladu", ree Jazukov. "Ne podravamo, ali se ni ne protivimo", ree Hofmanova. "To je vaa stvar. Nas se za ovim stolom tie jedino miroljubiva koegzistencija. Nita vie." Jazukov naglo ustade i klimnu glavom u pravcu Hofmanove. Brzo su proli kroz kafeteriju i izali na zadnja vrata. "ta misli o ovome?" upita Hofmanova Gerharda. General alostivo zavrte glavom i osmehnu se. "Mirski im je ukrao glavnog oveka", ree on. "ini se kao da je predvideo razvoj dogaaja i prvi potez." "Kakvo je tvoje miljenje o Mirskom?" "Bio on sovjetski vojnik vrste ruke ili ne, radije bih imao posla s njim nego sa Jazukovim ili Belozerskim." "Pa, hoemo li mu pomoi?" "Da pomognemo Mirskom? Do avola, ne! Prvi instinkti su i najbolji. Ostaemo po strani i pustiti da sami to srede meu sobom. Pored toga, Mirski e traiti pomo. Moemo samo da se nadamo da nee doi do okraja. Moda ne bismo uspeli da izbegnemo da se ne umeamo u njega." Mirski i Pogodin izveli su Vielgorskog iz grada tree komore kamionom, sledei niz zavojitih uslunih puteva sve dok nisu pronali glavnu arteriju, koja je u pravoj liniji prelazila preostalih dvadeset kilometara. Ta arterija je prolazila kroz nekoliko otvorenih polumeseastih kapija i ulivala se u devedeseti tunel, koji je vodio u drugu komoru. Mirski je istraio vie zgrada pored autoputeva u drugoj komori pre no to je odabrao onu koja mu je odgovarala. Ona je bila skrivena iza jednog od dinovskih nebodera u obliku lustera, koje su Amerikanci nazivali megasima, i dugakog niza sto metara visokih kula od asteroidne stene, koje nisu imale vidljivu svrhu. Zgrada je bila visoka svega etiri sprata i reklo bi se da je nekada bila neka vrsta kole. Dugi redovi povezanih sedita ispunjavali su tri prostorije na svakom spratu i bili su okrenuti zidovima od crnih ploa obrubljenih srebrnastim staklom. U najistonijoj sobi poslednjeg sprata, rasprostrli su svoje zalihe i Mirski sede za sto sa sada znatno mirnijim i ak trezvenijim Vielgorskim. Pogodin je otiao da sakrije kamion. "Ne zahvaljujem vam", ree Vielgorski. Opruio se po klupi i zagledao se u zlataste zvezde na tamno plavoj tavanici. "Moj otac je poginuo u Avganistanu. Nita mi nije bilo reeno o njegovoj smrti... dravna tajna. Jo ne znam. Ali da je sve to bila vojna veba... da bi se armija proverila u borbi..." Upitno je zavrteo glavom. "Desetogodinja veba! Da bih otkrio..." Nakaljao se u aku, "da bih otkrio da je sve u ta se verovalo bila jedna orkestrirana la..." "Ne sve", ree Mirski. "Veliki deo toga, ali ne sve." "Nije dovoljno drati samo jedno oko otvoreno." "Uvek smo znali za delie i komadie, zar ne?" upita Mirski. "Bili smo svesni korupcije, nesposobnih, neupuenih i podmitljivih rukovodilaca... Drava je uvala sebe nautrb revolucionarnih ideala." "Svaki ovek mora da ivi s takvim stvarima, ak i ako ih ne prihvata. Ali korienje naih najboljih atleta i igraa kao konkubina..." "Hipokrizija pomeana s glupou." "Tim gore po vladu koja stalno govori da je iznad skandala i da ne moe pogreiti. Amerikanci su se barem valjali u blatu svojih skandala." 137

Razgovarali su tako itava dva sata. Pogodin se u meuvremenu vratio. Pomno je sluao, povremeno nabirajui vee, kada se raspravljalo o stvarima koje su ga posebno muile. Samo jednom se ukljuio u razgovor upitavi: "Jesu li Amerikanci otkrili koliko su i sami podmitljivi i pokvareni?" Mirski klimnu glavom. "Uvek su to znali, ili barem u onoj meri u kojoj je to njihova tampa uspevala da obelodani." "Zar njihova tampa nije bila kontrolisana?" "Manipulisana jeste bila", ree Mirski, "ali nikada potpuno kontrolisana. Imali su na hiljade istoriara, s tim to je svaki imao svoj ugao gledanja. Njihova istorija bila je zbrkana, ali su hotimina iskrivljavanja obino razotkrivana." "Ono to su nama govorili o Staljinu, Hruovu, Brenjevu, Gorbaovu..." Vielgorski je propratio svoje rei odmahivanjem glave. "Razliito je od onog to je govoreno naim oevima", dovri Mirski umesto njega, "i njihovim oevima pre toga." Nastavili su da razgovaraju jo jedan sat, ovog puta o ivotu u vojsci. Mirski je opisao kako umalo nije postao politiki oficir. Vielgorski je ocrtao kurseve ubrzane obuke kojoj su on i ostali zampoliti bili podvrgnuti pre lansiranja sa Trupama svemirskog udara iz Indijskog okeana. "Posle svega i nismo toliko daleko jedni od drugih", ree Vielgorski dok mu je Mirski sipao vodu iz termosa. Mirski slee ramenima i dodade mu olju. "Vama su poznate odgovornosti politikog oficira... partijske dunosti, obaveze prema revoluciji..." "Kakvoj revoluciji?" upita Mirski smirenim glasom. Vielgorskog se namah zajapuri. "I dalje moramo biti odani revoluciji. Nai ivoti, nae duevno zdravlje - zavise od toga." "Revolucija poinje ovde i sada", ree Mirski. "Mi smo osloboeni nae prolosti." Neprijatno dugo gledali su se netremice u oi. Kada se Pogodin vratio zatekao ih je kako ute. Seo je na stranu, sastavio kaiprst i palac jedne ruke i turio izmeu njih kaiprst druge, povlaei ga sa oseanjem nelagodnosti. "Vlast se mora podeliti", ree Vielgorski. "Partija se mora vaspostaviti." "Ali ne uz pomo ubistava i pogroma", uzvrati Mirski otro, stisnuvi viline miie. "Dosta je bilo toga. Rusija je previe bila mrcvarena ubistvima i pogromima u ime revolucije. Nee vie biti toga. Radije u ovde stati tome na kraj nego da to vratim naoj deci na Zemlji." Vielgorski stade da pretura po svom depu i izvue odande jedan starinski zlatan sat. "Belozerski i Jazukov su do sada sigurno van sebe od uznemirenosti. Ko zna ta mogu da urade ako im se ne javim." "To ih ini slabijima", ree Mirski. "Pustimo ih da jo malo ekaju, ili da se obese." Vielgorski se isceri kao vuk i pripreti Mirskom. "Ti kopile. Zna ta si ti? Ti si vizionar. Izopaeni vizionar." "Ali sam jedini s kojim bez nevolja moe podeliti vlast", ree Mirski. "I sam zna da bi na kraju nasrnuli na tebe. Njima ne moe verovati vie no to moe besnom psu." Vielgorski nije izgledao ubeen. "Moda sada bolje razumemo jedan drugog." Vielgorski slee ramenima i povi uglove svojih usana. U 12:00 sati narednog dana, Pogodin je usmerio antenu kamiona prema junoj rupi buotine i Vielgorski je poslao poruku Jazukovu i Belozerskom: "Nae snage iz etvrte komore zarobile su Mirskog i njegove sledbenike u biblioteci tree komore. Prikljuite nam se tamo. Suenje e se odrati u biblioteci." 42. Posmatrali su u tiini kako ih crvena nit pojedinanosti vodi ka jednom crnom titu. Lenijer se pridruio Ferlijevoj i Karolsonovoj u stranjem delu nastojei da rastumai ponaanje instrumenata. Oni su povremeno beleili nekakve besmislene podatke ali ak ni to dovoljno esto da bi bilo od koristi. "Neto se pribliava du singularnosti. To je neka maina, velika i crna", ree Hajneman. "Dolazi brzo...", Lenijer se potisnu napred. 138

Opkoraivi sjajnu crvenu liniju, jedna maina, koja je bila duplo deblja od cevoboba, a krunog poprenog preseka, hrlila je prema njima. Imala je uglaanu crnu povrinu. Sjajne purpurne linije na oklopu ocrtavale su kvadrate i pravougaonike u simetrinom rasporedu. Lenijer je kao omaijan posmatrao kako se ti kvadrati i pravougaonici otvaraju i kroz njih iskau aklje i razne zglobne poluge. Sada je podseala na batiskaf za velike morske dubine - ili na vajcarski vojniki no u rukama kakvog ludaka. "ta namerava?" "Usklauje brzinu s naom. ini se kao da e..." U kabini blesnue nekakva obojena svetla. Hajneman se tre i ustuknu; Lenijer zatvori oi i zamlatara rukama. "ta je to bilo?" povika Karolsonova iz zadnjeg dela. Crveni i zeleni, delimino providni predmeti, ponovo zaigrae ispred Lenijera. On posee rukom da dodirne jedan, ali se pokaza da je objekat lien supstance. "To su simboli ili neto slino tome", ree Hajneman. "Vidi li ih?" "Vidim", ree Lenijer. "Ne znam ta su ni odakle dolaze." Radio je ponovo zaitao. "Molimo otkrite svoj identitet i razloge pribliavanja titu Osnog grada." Lenijer uze mikrofon iz Hajnemanove ruke. "Ja sam Geri Lenijer." Ba e im to neto znaiti, pomisli. "Istraujemo. Ukoliko ima nekakvih problema..." "elite li zastupnika?" "Oprostite - ta?" "Smesta e vam biti odreen zastupnik. Jeste li vi korporealna ljudska bia koja zahtevaju odgovarajua prava u sudu Heksamona?" "Reci da", posavetova ga Karolsonova. "Da." "Sada ete biti izdvojeni iz toka i ispraeni u Osni Nader." Ona maina isprui jednu polugu ispod cevoboba. Letee varnice zamraie vetrobran; V/STOL je uz to i zavibrirao. Gas je zaitao uz trup cevoboba i u kabini proradie alarmni ureaja; zauo se zvuk tegljenja i posle jednog trzaja oni slobodno zalebdee. Cevobob je bio uzbaen iz singularnosti i gurnut u stranu. V/STOL bee odvojen od cevoboba. Hajneman je piljio navie prema sjajnoj crvenoj i tamnoj maini koja je i dalje stajala uz krmu osakaenog i beskorisnog cevoboba. "Demontirala nas je", ree on glasom ispunjenim srdbom. Letelica se u meuvremenu udaljila trideset do trideset pet metara. "Idem nazad da proverim integritet." Linijer se uvue u kopilotsko sedite. Metodino se vezao i pokuao da kontrolie disanje. Ba kao prinudno sletanje, pomislio je. Nije gore, moda je i bolje... "Ne ujem nikakvo isticanje vazduha, ali bih radije bio dole u atmosferi", doviknu Hajneman iz kabine. Maina je ostavila cevobob i rairila aklje letei prema V/STOL-u. Hajneman jo jednom pohrli napred mugnuvi izmeu Karolsonove i Ferlijeve. "Sranje", ree. Bilo je to prvi put da ga je Lenijer uo kako psuje. Masivna maina zaklonila je vetrobran i avion poe da se obre. Lebdei u otvoru kabine, Hajneman se nije obrtao sa avionom. Lenijer je rotirao oko zapanjenog inenjera prvo u jednom, a potom u drugom pravcu. "Uhvati se za neto pre sledeeg kruga," povika on. Hajneman jednom rukom dograbi pilotsko sedite. Avion stade ponovo da se obre i poput majstora borilakih vetina upotrebi njegovu vlastitu teinu da mu iai rame. Inenjer vrisnu i pusti stolicu, okreui se sada u pravcu suprotnom od obrtanja kabine. Lenijer ga je bespomono posmatrao ekajui da ovo kretanje prestane. Kada se zatije proteglo na etiri sekunde, otkopao se i rukom obuhvatio Hajnemana oko pojasa paljivo ga gurajui prema stranjem delu. Inenjerovo lice bee unakaeno bolom. Razrogaio je oi kao dete koje je drug okrutno povredio. Karolsonova i Ferlijeva zaradile su nekoliko modrica pre no to su doepale rukohvate. Ferlijeva je pridravala Hajnemanovu glavu, a Karolsonova nogu dok mu je Lenijer ispitivao rame. "Kurvin sine!" zaurla Hajneman. "Ostavi to na miru." "to je due napolju, to e due boleti", ree Lenijer. "Mislim da se nita nije potrgalo. Isuse, kako se to nameta u uslovima bezteinskog stanja?" "Evo ovako: upri nogom o jedan od ovih podupiraa, a nas dve emo mu drati torzo", ree Karolsonova. Hajneman se koprcao kolutajui oima. Njegova kratka kosa trala je na sve strane. Lenijer zavue jedno stopalo ispod pregae, a drugo pritisnu na Hajnemanova rebra. Karolsonova i Ferlijeva jo vre stegoe inenjera. 139

"Pustite me", prozbori Hajneman slabanim glasom. Lice mu bee oroeno znojem i suzama. Lenijer mu dohvati rame i podlakticu i povue, zatee i uvrnu, sve u isti mah. Hajneman ponovo vrisnu i zakoluta oima izvrnuvi beonjae. Zaulo se jedno zadovoljavajue bilijarsko snik i rame je opet bilo na pravom mestu. Glava mu se mlitavo klatila a usta stajala razjapljena. Onesvestio se. "Nikada nam ovo nee zaboraviti", ree Karolsonova. "Zamotaj mu rame u hladan oblog", naloi Lenijer. Jo jednom je pogledao kroz staklo pobonog otvora. Maina je zaklanjala vetrobran. "Ne pokuavajte da ubrzavate", ponovo ih upozori onaj radio-glas. "Nemojte aktivirati vae pogone. Prevozimo vas u Osni Nader." Ferlijeva pomoe Hajnemanu da se smesti u sedite. Zaklatio je glavu unazad da bi pogledao Karolsonovu; lice mu bee bledo kao smrt. Karolsonova mu ispita oi otvarajui kapke sa dva prsta. "ok", ree ona. Otvorila je kutiju za prvu pomo i izvadila jedan pripremljen pric. Dala mu je injekciju u neozleenu ruku. Lenijer je sedeo u kabini i pokuavao da iz instrumenata izvue bilo kakve podatke. V/STOL se brzo kretao; to je bilo bezmalo sve to se dalo zakljuiti. Olmi je uao u prostoriju za nadzor saobraajnog toka ucrtavi svoju propusnicu koju mu je izdao predsednik i straar korporeal ga pusti unutra. Prostorija je bila visoka ovalna komora ispunjena ucrtavaima informacija, koji su se nalazili izvan vidnog polja i bili usmereni ka dvojici neomorfa na nadzornikoj dunosti. Poleteo je do njihovih mesta i smesta se naao okruen podrobnim informacijama o unitenom i plutajuem cevobobu i avionu koji se sada nalazio pod kontrolom vozila za regulisanje saobraajnog toka. "Ovo je operacija slube bezbednosti po specijalnom nareenju predsednika", ucrtao je Olmi za neomorfastareinu. "Ne mogu to da prihvatim", odgovori neomorf. "Ovo je ozbiljan prekraj i smesta mora da bude iznesen pred sud. Bie im dodeljen zastupnik..." "Oni ve imaju zastupnika. Morate da se povinujete neposrednom nareenju predsednikovog predstavnika", ree Olmi. Neomorf, oblikovan kao jaje, sa akljastim rukama koje su trale na obe strane i ljudskim licem na prednjem otkastom kraju jajeta - namah se okrui belim krugom, koji je oznaavao poputanje pod prinudom. Olmiju, meutim, ovo nije bilo dovoljno. "Prema nareenju predsednika Beskrajnog Heksamon Neksusa i sa ovlaenjem predsednikog ministra smenjujem vas sa ove dunosti", ree on. Neomorf se estoko usprotivio isputajui nekakve izopaene glasove i ucrtavajui vrcave crvene crtice dok je naputao komoru. Olmi zauze njegovo mesto izmenivi poglede sa preostalim neomorfom. "Ovo nee dospeti na sud", ree on odluno. "Ve je preneseno", uzvrati neomorf. Olmi je teleucrtao poruku na adresu kancelarije Suli Ram Kikure u Sredinjem gradu. Jedan stilizovan lini simbol ukazao mu se pred oima. "Ser Ram Kikura nije na raspolaganju u ovom asu. Ovde je jedan od njenih deliminjaka. Mogu li vam pomoi?" "Posredi je hitna i vanredna stvar. Imamo jo gostiju. Prekrili su zakon Heksamona i njihov sluaj treba odmah zatakati u sudu, koristei ovlaenje predsednikog ministra." Ucrtao je ifru ovlaenja. "Primljeno", ree deliminjak. A onda, ba kao da je iv, deliminjak zavrte glavom. "Zaista, Olmi, stvara nam grdne neprilike." Deliminjak se iskljui, a Olmi otvori nov kanal sa Osnim Naderom, zahtevajui da Frant doprati Patriciju od njenih odaja do hangara za pregled. Naredio je da se raiste svi putevi meu tim dvema takama. To e izazvati odreene sumnje i otpore, ali on nije video drugi nain. "Bie nam potrebno jo stambenog prostora." Frant je, takoe, uzeo njegovo kodirano ovlaenje i odjavio se. Olmi zatim usredsredi svu svoju panju na vozilo za regulisanje saobraaja i avion. "Jesu li neozleeni?" upitao je vrskajui crticama napadno obojenim purpurom. "Nita im nije falilo do ove stanice", odgovori neomorf delujui uzbunjeno. "Shvatate li tajnost ove operacije?" upita on. Neomorf se saglasi uz najkrotkiju senku zelenog. "Dobro. Onda uputite vae vozilo i prekrioce u hangar za pregled." Olmi izae iz ove stanice i komore i zaputi se najbrim oknom do Osnog Nadera. "Koliko pojedinaca ima u vaoj letelici?" upita onaj glas. "etiri", odgovori Lenijer. "Jedan je povreen." 140

"Da li su to sve korporealna ljudska bia?" "Svi smo ljudska bia. A ta ste vi?" "Sada se nalazite u prijemnom podruju za nezakonita vozila. Ne pokuavajte da beite; podruje je zatvoreno." Ona maina ukloni svoje aklje i odvoji se od letelice. Lenijer vide da se nalaze u irokom praznom zatvorenom prostoru koji je podseao na hangar. Zidovi su bili glatki, crni i, sivi. Tanki srebrnasti kablovi visili su namotani ispred blatobrana kabine. Avion je visio na tim kablovima koji behu privreni za jedno bledosrebrnasto okruglo ispupenje, koje je lebdelo ispod tavanice hangara. Tri velika metalnosiva mehanika radnika okruie letelicu i poee da je guraju napred. Kretali su se na etiri tanano uzglobljene noge; njihova zdepasta tela bila su podeljena na hemisfere, povezane uzanom elastinom navlakom. U hangaru nije bilo nikakvih znakova ljudskog ivota. Na dva mesta u zidu otvarala su se eliptina vrata koja, meutim, nisu pruala nagovetaje o tome ko se pripremao da ih pozdravi. "Hoete li da oslovite linost koja je prethodno potvrdila va identitet?" upita onaj glas, jednako prijatan i melodian kao uvek. "Ko je to? Hou da kaem, ko nas je identifikovao?" Sledei glas bee namah prepoznatljiv. "Geri, ovde Patricija. Ima vas etvoro? Ko je sve sa tobom?" "Pa, to je ona - pronali smo je", ree Lenijer. "Ili je ona pronala nas." "Pomiljala sam da e neko krenuti u potragu za mnom - ba kao to sam rekla. Oni su moji prijatelji." Patricija se nae napred trudei se da bolje razazna ucrtane slike. Uoila je Lenijera unutar kabine. "Mora da su prestravljeni." Posmatrala je crnu patrolnu mainu za regulisanje saobraaja, koja se vraala u svoju duplju iznad letelice. "Mogli bi imati ozbiljne nevolje sa gradskim vlastima", ree Olmi. "Pokuavam da sredim stvari i zatakam sluaj, ali nita ne mogu da jemim." "Doli su u potrazi za mnom", ree ona. "Ne moete ih kriviti zbog toga." "Kretali su se osnim tokom, a to je strogo zabranjeno." "Da, ali kako su to oni mogli da znaju?" Olmi nije odgovorio. "Znam ko su", ree on. "Va ef, Lenijer, naunica Karolsonova, Kineskinja belkinja Ferlijeva i inenjer Hajneman." "Prepoznali ste ih. Vodili ste evidenciju o svima nama?" Mehaniki radnici gurali su i vukli letelicu ka jednom proirenom otvoru koji je vodio uz pobonu komoru. Poklopac u obliku duice zatvorio se za avionom, a svetla u hangaru utrnue. Patricija izae iz komore i prihvati ruku koju joj je Olmi ponudio. Odveo ju je do odeljka za pregled. Suli Ram Kikura ue u komoru. Ona do sada jo nije videla Patriciju, ali ju je do tanina upoznala. Zastupnica ucrta kratak razgovor sa Olmijem. Patricija nije bila sposobna da nazre smisao izmenjivanja vizuelnih simbola - u svakom sluaju nije ni mogla da razume mnoge od njih - ali je iz dranja ove ene uspela da shvati sutinu. Ona je bila zastupnik korporeala. Uzimala je Olmijevo svedoenje i prenosila ga prvostepenom sudu. Otvorio se poklopac V/STOL-a. Jedan radnik sa svojim zglobovitim kracima stade na nekoliko metara udaljenosti. Isturio je sve senzore da bi nainio zabeleku o iskrcavanju putnika. Istorija, pomisli Patricija. Svi smo ovde istorija. Prvi se pomolio Lenijer. Patricija se jedva suzdra da mu ne mahne. Umesto toga uzdigla se na vrhove prstiju i klimnula glavom. On joj otpozdravi klimanjem i sie niz stepenike. Za njim je izala Ferlijeva. Karolsonova je ekala u dovratku. Lenijer pokaza u pravcu kabine i glasno ree. "Imamo jednog povreenog oveka unutra. Moda e mu biti potrebna pomo." Olmi i ona ena izmenie jo nekoliko vizuelnih simbola i ona dotae svoj srebrnasti okovratnik. Uinivi to, pogledala je Patriciju i osmehnula se. Ucrtava je projektovao ameriku zastavu iznad njenog levog ramena; preci su joj bili Amerikanci i ona se time ponosila. "ta da radimo?" upita Karolsonova. "Da ga ostavimo ovde?" "Recite svojim prijateljima da smo poslali po medicinskog radnika", ree Olmi u pola glasa. "Bie zbrinut. Pomo stie", ree Patricija. Lenijer je pokuao da joj prie, ali ga je u tome spreio jedan radnik. "Pustite ga da prode", zamoli Patricija. "Olmi, kome oni mogu bilo ta da naude?" 141

"Oni su u karantinu", ree Olmi pokazujui na sjajnu crvenu liniju koja je okruavala V/STOL u visini grudi. Patricija se okrete ka Lenijeru podigavi jednu ruku. "Nee vam uiniti nita naao. Sve je u redu. Samo malo priekajte." "Sreni smo to te vidimo", ree Lenijer drei na oku radnike koji su se vrzmali unaokolo. "Nismo se nadali da emo te ikada opet pronai." Patricija proguta knedlu koja joj je zastala u grlu. Okrenula se prema Olmiju. "Moramo da ostanemo zajedno", kazala mu je. "Moramo da pomognemo jedni drugima." Olmi joj se osmehnu ali to nije znailo da pristaje. Ponovo se upustio u grafiki razgovor sa onom enom i ona jo jednom dotae svoju ogrlicu. "Odluka se upravo donosi", ree on. "O tome da li su oni zloinci ili gosti?" upita Patricija. "Oh, bie gosti", oglasi se ena na savrenom engleskom jeziku, "Sada predstoji uzimanje uzoraka", ree Olmi. "Moda je najbolje da im predoite postupak." "Geri", ree Patricija, "oni su odista zainteresovani za nae kone kulture. Jedan od radnika - maina - pristupie vam i zagrebati uzorak koe. To ne boli. Takoe ih zanima tank sa izmetom." "Evo medicinske ekipe", ree Olmi. Znao je da e docnije morati da razgovara sa njima kako bi im iznudio zakletvu da e strogo uvati tajnu. Dva korporealna graanina i jedan radnik uoe u komoru i pribliie se crvenoj crti. Kada su prolazili kroz nju iznad ramena im se pojavie crvene oznake; sada su i oni bili u karantinu. Lenijer, Karalsonova i Ferlijeva dopustie medicinskom radniku da im zavrne rukave kombinezona i uzme uzorke. Radnik se potom povue dodirujui crvenu crtu. U istom trenutku okruio ga je divan ljubiast sjaj; kada je sjaj utrnuo, radnik pree preko crte i stade. Medicinska ekipa - sve sami homorfi - uoe u otvor letelice. Nekoliko minuta kasnije Hajneman je idui izmeu njih izaao napolje. Homorf predvodnik ucrta poruku za Olmija. "Trpeo je bolove ali nije ozbiljnije ozleen", ree Olmi Patriciji. "Ublaili su mu muku ali mu jo nisu dali nikakva sredstva." "Devianski primerak, ba kao i ja?" upita Patricija. Olmi joj potvrdi i krenu s njom ka crti. Kada su joj se pribliili, ona ieznu. "Karantin je zavren", objavi glavni medicinski homorf. Ucrtao je par prostih simbola za Patriciju i ona mu zahvali na ljubaznosti. Zatim jurnu napred i zagrli Lenijera, Karolsonovu i Ferlijevu, zdravei se sa svakim ponaosob. Kada je doao red na Hajnemana zagrljaj joj bee smotreniji. "Ne tedi me - oseam se sasvim dobro", ree joj on. "Gde se do avola nalazimo?" "Upravo primam presudu", oglasi se zastupnica. Amerika zastava i dalje je lebdela iznad njenog ramena. Pribliavala se grupi s ispruenim rukama. "Ima implant - kao i svi ostali", objasnjila je Patricija Lenijeru dotiui svoju glavu. "Sada slua odluku suda." "Sluaj je opozvan iz svih zapisa o predsudskom postupku i poniten usled sticaja posebnih okolnosti", obznanila je ova ena. "Svi ste gosti Osnog Nadera." Uz pogled pun znaenja upuen Olmiju, dodala je: "Po ovlaenju predsedavajueg ministra." 43. Vielgorski je stajao ispred crne ploe koja je oznaavala ulaz u biblioteku tree komore. Belozerski i Jazukov obazrivo su koraali prema njemu preko trga na koji svetlost iz cevi nije bacala gotovo nijednu senku. Iza njih su stupala dva voda TSV-a s pukama u rukama. Mirski i Pogodin su motrili sa naputenog straarskog mesta, koje je ranije pripadalo slubi bezbednosti NATO snaga. Bila je to mala prostorija na jednom ispustu, opremljena video monitorom. Mirski se poigravao sa prekidaima megafona. Pogodin ga popreko pogleda. "Sada nam je biti il' ne biti", ree on. "Znam." 142

Pogodin okrete lea ekranu. Mirski uperi ameriko sredstvo za prislukivanje prema njima i pojaa ton. "Nisu nam potrebni novi vojnici", ree Vielgorski. "Ve sam poslao Mirskog i Pogodina u etvrtu komoru, u zatvor." "Izgleda kao da sarauje", ree Pogodin tiho. Mirski klimnu glavom. Ovo je zaista bilo riskantno. U poslednjih par dana postalo mu je jasno da bez Vielgorskog ne bi mogao da vlada. Nije imao ni iskustva ni sklonosti da se uplie u politike intrige i na taj nain obezbedi opstanak za dui rok. Vielgorski je bio najbolji politiki oficir. Ako on i Mirski nisu mogli raditi zajedno, onda nikakva saradnja nije bila ni mogua. Mirski je sumnjao da je u stanju da ih sve poubija, to je bila alternativa. Za njega bi bilo bolje da pree Amerikancima ili da se izgubi negde u ovim gradovima i da se sam stara o sebi. "Mislim da je vreme da vidite ono za ta smo se borili i nauite kako da to upotrebljavate", ree Vielgorski. "Nemam nameru da oponaam Mirskog", ree Belozerski. "Ne marim za ovo mesto." "Drue", ree Vielgorski strpljivo. "Znanje je mo. Zar eli da bude vea neznalica od ostalih? Ja sam bio tamo ali sam i dalje Vielgorski, i dalje partijski sekretar." "Da...", ree Jazukov "Ja se toga ne bojim." "Ni ja", ree brzo Belozerski. "Ali..." "Hajdemo onda unutra da vidimo ta je nateralo Mirskog da tu provede toliko vremena." Mirski je okretao video kamere prema njima sve dok nisu nestali sa vidika. Jo neto je stavljeno na kocku. Da li je bilo mogue ne znati nita o karakteru svoje zemlje ako si proveo bezmalo ceo ivotni vek u okviru njenih granica? Da. Nije bilo nikakve osnove za poreenja i bez obzira na to koliko je znao, bez uporeivanja, to znanje je ostajalo neiskorieno. ak i uz sve one podatke iz biblioteke, morao je da izvede jedan eksperiment. Ma koliko ta provera bila nekorektna, sada se spremao da donese sud o svojoj zemlji i svemu onome to je ona podrazumevala, u skladu sa ponaanjem Vielgorskog. "Oduzee im oruje", ree Mirski. "Kada se pojavim, ne smeju biti naoruani." "Idete li dole sada?" upita Pogodin. "Da." "Toliko verujete Vielgorskom?" "Ne znam. To je rizik." "Ne samo za vas", ree Pogodin. "Za sve nas koji smo saraivali s vama - Pletneva, naunike, mene, Anekovskog, Garabedijana." Mirski se uputi ka vertikalnom otvoru stepenita. Dok je silazio oseao je marce u leima. Vie se sada plaio nego kada je iskoio iz transportera u otvor buotine. udno, ali ponovo se oseao kao deak. I bio je umoran. Primetio je ve jednom tu vrstu zamora kod onog Amerikanca, Lenijera. Otvorio je vrata. Stupio je na pod biblioteke. Unutra su se nalazila samo tri zampolita: Vielgorski koji je drao pitolj uperen u Belozerskog i Jazukov, koji je stajao po strani i zurio u svog kolegu politikog oficira sa uasom u oima. Njihove puke leale su odbaene na podu, odgurnute van njihovog domaaja. "Priite, drue generale", ree Vielgorski. Napravio je nekoliko koraka u stranu neprestano nianei pitoljem i podigao jednu AKV. Belozerski je posmatrao Mirskog s neshvatljivom mrnjom. Jazukovljevo lice bee bledo, s izrazom suspregnutog besa. Mirski krenu preko dvorane prema njima. Kada se Mirski naao na razdaljini od pet metara od grupe, Vielgorski okrenu pitolj od Belozerskog, uzdie ga i pogleda Mirskog preko muice. "Nemam na emu da ti zahvalim, drue", ree on. Povukao je okida. Vidno polje Mirskog namah se iskosi kao kada bi se anamorfna soiva u kinoprojektoru iznenada uvrnula. Jedna strana glave uini mu se strano velikom. Pao je na kolena i nagnuo se napred, savio se, a zatim se i preturio otro lupivi obrazom o tvrd pod. Ovo ga je zabolelo vie nego bilo ta to mu se ikada dogodilo sa bradom. Ono njegovo itavo oko mirkalo je. Vielgorski je spustio pitolj i predao ga Belozerskom. Zatim je otiao do razbacanih puaka, pokupio ih i uperio jedan AKV na stolice i kugle u dvorani i poe da prazni magacin u njih. Pultovi u obliku suze 143

poee da se lome; kurumi su se odbijali proizvodei zvuk koji je na neki nain delovao udaljeno i neupeatljivo u ogromnoj dvorani bez obzira na odjeke. Usklik pobede i ushienja koji je ispustio Belozerski bee preseen jednim veoma monim zvukom koji se nije mogao opisati. Tri politika oficira se zgrie. Vielgorski ispusti oruje i tre glavu unazad. Jazukov rukama poklopi ui i usta. Sva trojica se sruie na pod. Bele svetlee trake sevnue iz tavanice letei svuda po dvorani i razapinjui gustu maglu. Magla je popala po njima i Mirski zatvori oko, zahvalan to konano moe na miru da zaspi. 44. Lenijer je leao na kauu, drei u ruci otisak afrike tapiserije. Zurio je u bezoblinu tavanicu krem boje, toboe se odmarajui. Znao je toliko koliko je video i veoma malo preko toga. Njihove odaje behu smetene u spoljanjim pojasevima rotirajueg cilindrihog okruga zvanog Osni Nader; pet apartmana du jednog hodnika, svaki sa spavaom sobom, kupatilom i dnevnom sobom. Na kraju hodnika nalazili su se zajednika trpezarija i veliki kruni salon. Centrifugalna sila na ovom nivou okruga bila je tek neto vea nego na dnu komora Kamena. Sve odaje bile su zatvorene i bez pravih prozora premda su iluzionistiki prozori sa idilinim zemaljskim scenama u apartmanima i salonu stvarali utisak prostornosti koji se teko mogao porei. Neko se poteno namuio da ovaj smetaj uini prijatnim i bliskim. Koliko je Lenijer uspeo da razume iz itave ove guve, oni su bili veoma vane osobe. Da li su bili zatoenici ili tovani gosti - to se u ovom asu nije moglo zakljuiti. Okrenuo je glavu na jednu stranu i ispruio ruku prema gomili magazina na stoiu za kafu pored kreveta, uzeo jedan primerak Sterna i povrno ga prelistao ni ne gledajui stranice. Oi su mu nastavile da pretrauju apartman, prijanjajui uz male pojedinosti - umetniku staklenu vezu u jednom oku plakara, koja je bila obojena u crveno i purpurno i optoena zlatastim nitima; tkaninu kaua veoma prijatnu na dodir; knjige koje su se nizale na polici; memorijske kocke naslagane na crnoj drvenoj polici. Taman se spremao da odloi magazin na sto za kafu, s policom od matiranog stakla, kada mu proe kroz glavu da nije pogledao datum izdanja. 4. mart 2004. godine. Vie od godinu dana star. Gde li su ga nabavili? Kao i sve druge predmete u apartmanima? "Smem li da uem?" upita Patricija. Vrata apartmana postadoe prozirna i on je vide kako stoji u hodniku. Sudei prema njenom dranju nije mogla da vidi unutra. "Da", ree on. "Molim te ui." I dalje je stajala napolju. "Geri, jesi li tu?" Ovo ga je za trenutak zbunilo. Nije ga ula. Simboli se pojavie u vazduhu s jedne strane vrata. Smenjivali su se u brzom treptanju. Bila su to prava mala uda kaligrafije - crtei, kako ih je Patricija nazvala. Posredi su bili iskazi sastavljeni od pojedinanih ikonikih znakova. Budui da se nita nije dogodilo, on prie vratima i sobni glas, bespolan i melodian upita: "Imate posetioca, gospodine Lenijer. Da li elite da Patricija Luis Vaskez ue?" "Da, molim vas, pustite je unutra", ree on. Vrata ponovo postadoe neprozirna, a zatim skliznue u stranu i otvorie se. "Zdravo", ree ona. "Treba da se svi sastanemo kroz pola sata zajedno sa enom koja je bila u hangaru. Olmi veli da je ona na 'zastupnik'. Mislila sam da je najbolje da najpre sa tobom razmotrim neke stvari." "Valjana zamisao", ree on. "Sedi." On se smestio na jednu udobnu koom tapaciranu stolicu a Patricija sede na kau. Sklopila je ruke u krilu i prikovala pogled za njega, napuivi malko usne kao da suspree osmeh. "ta se, do avola, dogodilo s tobom?" upita Lenijer. "Zar to nije oigledno? Bila sam kidnapovana. Mislim da smo tada bili napadnuti ili slino tome. Ponaala sam se kao luda. Moda ba kao sasvim luda. Ukrcala sam se na voz za treu komoru i Olmi me je tamo pronaao. Sa njim je bio i jedan Frant - bie koje ne pripada ljudskoj rasi." "Ko je Olmi?" 144

"Sreo si ga - onaj koji nas je doveo ovamo i pobrinuo se da nam se u meuvremenu obezbedi smetaj." "Da, sreo sam ga ali ko je on, koji mu je in i koliko je znaajan?" "On je neka vrsta agenta. Obavlja posao za Neksus - glavno vladajue telo Heksamona. U poslednjih par dana, to jest otkako sam dola ovamo bio mi je uitelj. Jesmo li bili napadnuti?" "Da", ree Lenijer. "Rusi." Ispriao joj je ta se dogodilo, a ona je pomno sluala. "Mislim da je to jedan od razloga zbog kojih me je Olmi uklonio iz komora", ree ona. "Pomislio je da bih se mogla nai u opasnosti. Jo nisam sigurna zbog ega su ba mene izabrali ali..." Slegnula je ramenima. "Poneto nagaam. Ve su me podvrgli testovima. I vas e testirati. Dijagnostiki, psiholoki, i drugo - sve za nekoliko minuta. To ne boli. Oni su stvarno zainteresovani za naa tela. Mi smo za njih istorijski kurioziteti." "Kladim se da je tako. U svakom sluaju kada sam uo da si kidnapovana, umalo nisam otkaio. Dudit Hofman je uspela da se prebaci na Kamen iz stanice broj esnaest..." "Kakva srea!" uskliknu Patricija. "Da li je jo neko bio sa njom?" "Jeste, ali niko nama znan." Izraz radosti na Patricijinom licu malo se stvrdnu. "Oigledno je zakljuila da vie ne mogu biti od naroite koristi tamo. Ti si, rekao bih, bila poslednja slamka." "Ja?" "Hofmanova mi je naloila da se brinem o tebi. Nisam uspeo da spreim ono to se dogodilo na Zemlji, a uz to sam izgubio i tebe. Teko podnosim poraz, Patricija." Protrljao je obraze i oi. "Poraz. Da. Pretpostavljam da bi se gubitak itave Zemlje mogao nazvati porazom." Patricija vrsto stee ruke izmeu kolena. "Nije izgubljena", promrmlja ona. "I tako je Hofmanova odobrila ekspediciju koja je dobila zadatak da te pronae." "Lepo je to ste svi ovde - moji prijatelji, moji pomonici." U njenoj iznenadnoj veselosti nazirala se izvesna gorina. "Jesmo li ovde gosti ili nismo?" upita on. "Oh, da. Oni vas nisu oekivali - iako je Olmi, im je uo, znao da to mora biti cevobob. Odmah su zatraili njegovo miljenje s obzirom na injenicu da je tek stigao iz hodnika." "Jesu li oni znali ta se dogaa na Kamenu - ta smo mi radili tamo?" "Da, pretpostavljam da su znali - Olmi im je svakako rekao." "A planiraju li da uine neto sa nama? Hou da kaem, oigledno je da ih Kamen jo zanima..." "Nisam sigurna. Neke meu njima zanima. Sve je to pomalo zbunjujue a ja sam poela neto vie da saznajem tek u poslednjih par dana. Prema onome to mi Olmi veli sve to ima izrazito politiki smisao." "Oni su napredni, zar ne?" upita Lenijer. "Oh, da, ali ne toliko da ne bismo mogli da razumemo puno stvari. Nae sobe, na primer, ne razlikuju se mnogo od onog apartmana u treoj komori. Od onog koji mi je Tahagai pokazao." Lenijer nije spomenuo Tahagaijevo izdajstvo. Nije smatrao da je to neophodno u ovom trenutku. "Sve dekoracije su iluzije", ree Patricija. "Postoji ucrtava - jedna vrsta projektora - u svakoj sobi. On ini da na um osea i vidi ove postavke. Jedino poseduje osnovni oblik i funkciju, a sve ostalo je projektovano. Raspolau ovom tehnologijom dugo vremena, vekovima. Navikli su se na nju ba kao i mi na elektricitet." Lenijer isprui ruku i dohvati primerak 'terna', a zatim izvue 'Tajms' ispod njega. "Ovi magazini, ona vaza" - pokazao je na umetniko staklo - "jesu li to zapisi koji su negde uskladiteni a potom projektovani?" "Pretpostavljam da mora tako biti." "Da li nas sada posmatraju?" "Ne. Barem su mi rekli tako. Privatnost se ovde veoma uvaava." "Rekla si da moda zna zbog ega su eleli upravo tebe." "Pa... to je samo nagaanje. Izgleda da se Olmi brinuo da ne pronaem nain kako da promenim maineriju u estoj komori." "Ali on je eleo da bude bezbedna." "Izvan nevolja." Ustala je i klimnula glavom u pravcu dekoracija. "Da li ti se dopada ovo to su napravili?" 145

"Celovito je." Slegnuo je ramenima. "Udobno je." "Vini su udeavanju dekora u skladu sa ovekovim ukusom. Moje odaje su, takoe, udobne. Nimalo nalik na moju kuu, ipak. Ja sam..." Ona gorina u njenoj veselosti postala je u asu posve vidljiva; oi joj poprimie tvrd i odluan izraz. "Ne podnosim sve na najbolji nain. Neki delovi u meni prilino su istumbani." "To nije... neoekivano", ree Lenijer. "Oni e pomoi", ree ona. "Oni e mi pomoi da se vratim kui. Oni to mogu, zna. Jo to ne znaju. Ali e saznati. Tako sam puno nauila otkako sam ovde. Hodnik je veoma zapleten." Splela je prste i zategla ruke. "Hajdemo da se pridruimo ostalima." Olmi je stajao u sreditu krunog salona, a Suli Ram Kikura pored njega. Zvanino i nairoko upoznao ju je sa svakim od petoro pridolica govorei joj o dunostima koje su vrili u iku. Lenijer je bio zapanjen videvi koliko je Olmi znao. Izgledalo je kao da je vodio dosijee o svakom od njih. "A ovo je Ser Suli Ram Kikura, vaa zastupnica. Va dolazak u cevobobu bio je protivzakonit u velikoj meri, tako da vam se ona ve nala na usluzi. Uspela je da se izbori za ponitenje vaeg sluaja u sudu, obrazloivi da su u pitanju posebne okolnosti." "Ali i zahvaljujui ugledu predsedavajueg ministra" dodade ona. "Posredi je sluaj koji zastupnik, mog ranga ne bi mogao samostalno da razrei." "Moda malo potcenjuje sebe", ree Olmi. "A sada, poto smo se upoznali, mislim da je najbolje da o svemu razgovaramo potpuno otvoreno", ree Ram Kikura. Olmi sede i prekrsti ruke. "Kao prvo, najvei broj graana i klijenata Osnog grada i zajednica du Puta - ili hodnika kako ga vi nazivate - opti meusobno uz pomo crtanja." Dotakla je ogrlicu oko svog vrata i pogledala Hajnemana. Bleskovi svetlosti zaigrae mu pred oima. "Ja nosim lini ucrtava. Kroz par dana i vi ete ih dobiti. Nee biti bezuslovno nuno da nauite grafiki govor ali vam on moe biti od znatne koristi. Njegovo uenje ne bi trebalo da vam oduzme vie od dva do tri dana. Koliko sam obavetena, gospoica Vaskez ve poseduje rudimentarno znanje crtea." "Ljubazni ste", ree Patricija. "Ja govorim ameriki engleski i to ve godinama, jer sam ponosna na svoje poreklo koje je u Severnoj Americi, odreenije u Sjedinjenim Amerikim Dravama ili jo odreenije u Kaliforniji. Kada ste me prvi put videli moda ste zapazili da sam ucrtala zastavu SAD iznad levog ramena; to simbolizuje na ponos. Posle Smrti smatralo se da je izraavanje pripadnosti bilo ruskom ili amerikom nasleu sramotan in. Oni koji su to ipak inili bili su zakonski gonjeni. Amerikanci su ak i vie gonjeni nego Rusi. Kada su Junoamerikanci i Meksikanci zaposeli prostrana podruja Severne Amerike, ljudi koji su se izjanjavali kao graani Sjedinjenih Amerikih Drava su hapeni. Tadanji Naderiti nastojali su da stvore jedinstvenu svetsku vladu a vladala je velika ozlojeenost prema bivim super silama." "Da li se to promenilo?" upita Hajneman. Ram Kikura klimnu glavom. "Sjedinjene Drave su nam podarile najvei deo nae kulture, temelje naih zakona i upravljanja. Mi za Ameriku oseamo ono to vi moda oseate za Rim ili Grku. Graani koji su amerikog porekla nemalo su ponosni na tu injenicu. Ako bi vae prisustvo postalo opte poznato..." Lenijer vrsto stisnu jednu ruku, zabrinut zbog onoga to je neodreena tajnost podrazumevala. "Bojim se da bih morala da se preobratim u pozorinog agenta." inilo se da njen osmeh izraava kako humor tako i poverenje. Stisak Lenijerove ruke popusti u izvesnoj meri. Ferlijeva zavrte glavom. "Ja sam Kineskinja. Da li je to loe?" Ram Kikura se osmehnu. "Ni najmanje. Osobe kineskog porekla ine najmanje treinu Heksamona. Ima ih znatno vie nego Amerikanaca." "A sada neto u vezi s vaim trenutnim poloajem. Vae prisustvo predstavlja tajnu Heksamona. Neete imati nikakvih daljnjih dodira sa graanima Heksamona sve dok se ovo stanje ne promeni. Imaete, ipak, sva prava koja pripadaju gostima Heksamona. ak vam ni predsednik ne moe ta prava oduzeti. Jedno od njih je pravo da imate zastupnika koji e tititi vae interese i savetovati vas. Ukoliko bilo ko od ovde prisutnih ima neto protiv toga da ja budem va zastupnik, neka mi smesta to da do znanja, i bie vam dodeljen drugi." Prela je pogledom od lica do lica. Nije bilo nikakve primedbe; nije ih ni oekivala. "Va status ovde je status potencijalnih nevinih klijenata. To znai da biste mogli biti od koristi Heksamonu, a takve usluge bi i vama pribavile koristi - moete ih nazvati naplatom - ali za sada neete biti uznemiravani. Kao nevini, biete prouavani - ukoliko nemate nita protiv toga - a znanja koja proizau iz 146

takvih prouavanja bie u vae ime uloena u odreene banke informacija Heksamona. Ona e stajati na raspolaganju Neksusu i vladajuim telima Heksamona, slagali se vi sa tim ili ne." "Imao bih nekoliko pitanja", ree Lenijer. "Molim vas postavite ih." "ta je Heksamon... i Neksus?" "Heksamon je celokupnost ljudskog graanstva. Moete to nazvati dravom. Neksus je glavno zakonodavno telo ovog grada i Puta od ika i zabranjene teritorije do oznake 2 X 109. To je taka koja obeleava milijarde Puta." "Vi ste potomci Kamenjara - ljudi koji su iveli u iku", upita Karolsonova. "Da", ree Ram Kikura. "Izvinite," ree Hajneman. "Koliko ljudi ivi ovde? Koliki je Osni grad?" Ram Kikura se osmehnu i ucrta uputstva na praznom zidu. Nigde nije bilo ni traga od stubova sa podacima - njihove funkcije oito su bile integrisane u neupadljive sobne ucrtavae. Odmah do nje pojavila se veoma jasna slika Osnog grada koji je polako rotirao. Hajneman se nae napred u svom seditu napeto posmatrajui. "Sto miliona ljudskih bia obitava u gradu i pored Puta. Deset miliona ivi izvan grada, du Puta uglavnom su posredi trgovci i koordinatori pet stotina sedamdeset i jednog aktivnog izvora. Devedeset miliona ivi u Osnom gradu. Od toga, sedamdeset miliona nalazi se u Gradu memorije. Veina njih proivela je svoje dve, zakonom dozvoljene inkarnacije i povukla je svoja tela u mirovinu koja egzistiraju kao obrasci linosti u ambijentu Graa memorije. U izuzetnim sluajevima njima se mogu dodeliti nova tela, ali oni najee ostaju samo sadraj Memorije. Nekih pet miliona izopaenih osoba oni koji su nedovreni ili poremeeni na takav nain da se ne mogu izleiti ak i uz pomo krajnjih terapeutskih metoda - dre se u stanju neaktivnosti." "Ljudi, dakle, ne umiru?" upita Karolsonova. "Pojmovi kao to su smrt i umiranje obino se odnose na gubitak korporealnog, a ne mentalnog stanja. Jednom reju, ne, ili veoma retko", objasni Ram Kikura. "Svi smo mi opremljeni implantima." Dodirnula je jednu taku iza uha a zatim je premestila prst do take iznad grebena nosa. "Oni doprinose naem rasuivanju a ukoliko doe do nekog udesa, zadravaju zapis naih poslednjih iskustava i linosti. Taj implant gotovo je neunitiv. To je prva stvar koju spasavamo kod rtve u nesrenom sluaju. Svakih nekoliko dana iznova sreujemo zalihe u Gradu memorije na temelju zapisa ovih implanta. Na taj nain jedna linost se moe brzo rekonstruisati. Sve to moramo da uinimo jeste da utvrdimo konano stanje i naselimo jedno novo telo tako da se vaskrsnuto bie praktino ne moe razlikovati od originala." Obrazrela se po sobi pripravna da odgovori na naredna pitanja. Vie ih nije bilo; svi su utonuli u duboko razmiljanje. "Upotrebiu Olmija kao primer", ree Ram Kikura. "Sa njegovim doputenjem..." Olmi klimnu glavom. "On predstavlja svojevrstan raritet, imajui u vidu njegovu starost i istoriju. Njegovo prvobitno telo roeno je pre pet vekova. Prva smrt dola je kao posledica udesa. Razaranje nije bilo potpuno tako da je bio rekonstruisan. Budui da je smatran znaajnim za Heksamon, a kako se bavio opasnim poslom, dozvoljene su mu tri inkarnacije umesto uobiajene dve. Njegovo sadanje telo prilagoeno je specijalnom radu. Posredi je jedan popularan telesni tip koji je u potpunosti samostalan. Njegovi sistemi izluivanja tetnih materija takoe su zatvoreni. Unutar eluca nalazi se mala zaliha energije; sve njegove izluevine bivaju reprocesovane iznutra. Potrebno mu je samo jednom godinje da zameni svoj energetski izvor i unese dopunske materijale. Vodu uzima svaka tri meseca." "Jeste li vi ljudsko bie?" otro upita Karolsonova Olmija. "Jesam", ree Olmi. "Pretpostavljam da ste radoznali u pogledu moje seksualne pripadnosti?" "ta... Da, da budem iskrena", priznade Karolsonova. Hajneman zakilji jednim okom i uzdie obrvu nad drugim. "U potpunosti pripadam mukom polu i po roenju i po izboru, a moji polni organi su funkcionalni." "Itekako", ree Run Kipura. "Ali priroena polna odreenost ak i kod onih koji su roeni prirodnim putem nije nuno trajna." "Hoete da kaete da mukarac ne mora uvek da bude mukarac?" upita Ferlijeva. "To vai i za enu kao i za one koji su i jedno i drugo. Mnogi dananji neomorfi nemaju odreenu polnu pripadnost." 147

"Spomenuli ste i one koji su roeni prirodnim putem", ree Hajneman. "Imate bebe iz epruvete ili tome slino?" "Rizikujui da vas okiram - to je moda neizbeno - rei u vam da se veina ljudi danas ne raa od mukarca i ene. Njihove linosti stvaraju se od jednog ili vie roditelja u procesu stapanja deliminih linosti u Gradu memorije uz umetanje onog to mi nazivamo misterijom koja potie barem od jedne individue, obino roditelja. Mlade linosti obrazuju se i proveravaju u gradu memorije i ako prou odreene testove 'sazrevanja', to e rei, zasluuju svoju prvu inkarnaciju najee kao zreli, mladi, odrasli ljudi. Telo koje linost naseljava mogu odabrati roditelji ili sami pojedinci. Kada vremenom korporealni graanin iskoristi svoje dve inkarnacije, povlai se u grad memorije." Karolsonova je zaustila da kae neto, predomislila se, a onda je ipak odluila da progovori. "Jesu li ljudi bez tela - oni u kompjuterima - ljudska bia, da li su ivi?" upitala je. "Oni veruju da je tako", ree Ram Kikura. "Oni imaju odreena prava, kao i odreene dunosti, iako u izvesnim sluajevima njihov glas u vladi manje vredi od glasa korporealnog graanina. Ali, ako smem da primetim, skrenuli smo s razgovora o predmetu od najneposrednijeg znaaja..." Pokazala je prstom u pravcu rotirajue slike grada. "Ovo je mesto gde ete vi ostati. Za sada neete moi da se vratite u iak. Va dom e se nalaziti u ovom okviru, Osnom Naderu, gde su vam uslovi srazmerno poznati - dizajn, kultura, ljudi. U ovom okrugu naseljeni su ortodoksni Naderiti, iako verovatno neete imati prilike da ih sreete jo neko vreme. Gospoica Vaskez je saoptila Ser Olmiju da su neki meu vama upoznati sa osnovnim injenicama nae istorije. Ako je tako, shvatiete da Naderiti ispoljavaju osobenu sklonost uslovima koji su maksimalno mogue slini onima na Zemlji. Ovaj odeljak sadri brojna podruja prirodne lepote - i dopustivi minimum iluzionih ambijenata oko javnih auto-puteva. Postoje jo dva rotirajua okruga - Osni Toro i Osni Euklid smetena iza Sredinjeg grada. U Osnom Toru takoe ive Naderiti - oni sa slobodoumnijim uverenjima." "Imam jo par pitanja", ree Lenijer. "Kada emo moi da se vratimo meu nae ljude?" "Ne znam. Nije na nama da odluujemo o tome." "Moemo li da im uputimo poruku?" "Ne", ree Olmi. "U tehnikom smislu, vai ljudi su prekrioci." "Nije li ova situacija pomalo neobina?" upita Lenijer. "Sada kada se iak vratio Zemlji..." Bee oigledno da je ovo pitanje neugodno za Olmija. "Neobina. I veoma sloena." Patricija dotae Lenijerovu ruku i dade mu jedva primetan znak glavom: dosta za sada. "Kada obedujete imaete vremena da upoznate i nauite da koristite smetajne uslove. Zatim moete da poinete. Sutra ujutro biete probueni u vaim sobama. Molim vas da se sada vratite u njih." Naavi se u hodniku, Patricija se primae Lenijeru. "Mi smo pioni", ree mu ona u pola glasa. "Izazvali smo uzbunu." Stavila je prst na usta i nestala u dovratku svoje sobe. 45. Drei se za ruke, Vu i angova koraali su od eleznike stanice ka trgu ispred biblioteke. Malo su govorili ali je bilo oigledno da su zadovoljni to su zajedno. Pre vie asova odluili su da odu u biblioteku, da uine hodoae koje su mnogi planirali ali je malo ko mogao i da ga ispuni zbog pomanjkanja slobodnog vremena. Pojedinano i u grupama, moda sve ukupno dvadeset lanova NATO-a i saveznikih snaga otilo je i vratilo se sa izvetajima o potencijalima biblioteke koji su svima redom ulivali strahopotovanje. To je ostavilo snaan utisak na Vua. Zatraio je dozvolu od Hua Linga i budui da je obim njihovih prouavanja bio bitno smanjen, rukovodilac Kineskog tima se saglasio. Ali neto nije bilo u redu. Ruski vojnici su se vrzmali oko biblioteka kao u kakvoj zabuni. Kada su uoili Vua i angovu kako sami koraaju trgom zalegli su niice na plonik i podigli puke. Vu je nagonski podigao ruke; angova je ustuknula jedan korak i inilo se da je bila pripravna na beg. "Ne, moja ljubavi", proaputa Vu. "ta to rade?" "Ne znam. Preporuujem ti da ne pravi nagle pokrete." Prila mu je uz bok i takoe podigla ruke. Pogledala ga je u oi oekujui podrku. Klimnuo je glavom. 148

Ostali su u ovom poloaju nekoliko dugih i neprijatnih minuta dok je za to vreme nekoliko vojnika puzilo od jednog do drugog i neto se dogovaralo. Zatim su odjeknula naredenja i svi osim dva Rusa ustadoe i obesie puke o rame. "Moemo li sada da se pomerimo?" upita angova. "Ne. Jo smo u opasnosti." Dva Rusa krenue preko trga prema njima. Zaustavili su se na nekoliko metara rastojanja. "Govorite li ruski?" upita jedan na ruskom. "Ja govorim", odgovori nekako angova. "Bolje govorim engleski." "Moj engleski uasan", ree vojnik demonstrirajui stepen svog znanja. "Vi ste Kinezi?" "Da. etali smo se", ree angova. Od tog trenutka pa nadalje razgovor je tekao na ruskom. "Ja sam desetar Rodzenski, a ovo je desetar Fremov. Neto se naopako dogodilo u biblioteci? Nismo sigurni o emu je re. Ne moemo da pustimo nikoga a proe. Pored toga zgrada je zatvorena i nama nee da se otvori." "Imate li bilo kakvu predstavu o tome kakva je nevolja posredi", upita angova upinjui se da izgleda posebno zainteresovana i utiva. "Ne. uli smo pucnjavu a zatim se... crni zid zatvorio i vie nee da se otvori." "ta je razlog toj pucnjavi?" "Ne znamo", ree Rodzenski, pogledavi nervozno Fremova. "Stupili smo u vezu s naim stareinama u etvrtoj komori, ali oni jo nisu stigli." "Na svaki nain emo vam pomoi ako moemo", ree angova. "Ili emo otii ako to elite." "Ne... Moda biste vi mogli da priete vratima i pokuate da ih otvorite. Moda to zvui blesavo ali opet..." Rodzenski slee ramenima da bi istog asa shvatio kako su puke i dalje uperene na ovaj par. "Imate li oruje?" upita on, gledajui preko ramena vojnike koji su s pukama na gotovs leali na ploniku. "Ne. Mi smo naunici." Rodzenski doviknu onim vojnicima da odloe svoje puke. "Ovo mesto nam je nepoznato", ree on. "To nas ini nervoznim. Pogotovo sada. Nai oficiri su u zgradi - tragaju za beguncima." Namrtio se i izgleda shvatio da se previe izlajao pred strancima. "Molim vas, poite sa nama i proverite da li e se vrata vama otvoriti." angova je objasnila Vuu ta se dogodilo. On je sluao s izrazom napetog zanimanja dok su ih pratili do ulaza u biblioteku. Vojnici su se u pometnji vrzmali unaokolo. Vu prie crnom zidu sa uzdignutim rukama i dotae glatku povrinu dlanovima. Nije se raskrilio kao to je oekivao, barem prema onome to su mu rekli. Odstupio je i spustio ruke. "ao mi je", ree on. "ini se da nije..." Jedan dubok vibrirajui niz tonova izbi iz zida, zatim se ponovi da bi konano usledio glas: "Neophodna je policijska intervencija u okrugu", ree taj glas na ruskom. "Ulaz zabranjen neovlaenim licima. Molimo da smesta alarmirate medicinsku slubu i policijske snage. Zabranjen ulaz." Glas je potom ponovio istu poruku na engleskom i kineskom. Vojnici ustuknue, maivi se AKV-a i izvukavi pitolje. "Mora da se neto dogodilo unutra", ree mirno angova Rodzenskom. "Moda bi trebalo da obavestimo nae pretpostavljene. Zar to ne bi bilo mudro?" Pogledala je Rusa svojim iskoenim bademastim oima i sa izrazom ubeenja i staloenosti na licu. Vu je osetio snano divljenje prema njoj. Nikada je nije video kako reaguje u ovakvim, kriznim trenucima. Desetar Rodzenski je za trenutak porazmislio o ovome, energino zavrteo glavom, a zatim opustio do tada napeta ramena i kao da se predomislio. "ta da radimo ako se ne otvore?" upitao je. "Sada se ne otvaraju." "Nae voe su unutra - svi do poslednjeg", ree on. angova ga je uporno gledala u oi. "Da, u redu", konano ree Rodzenski. "Molim vas idite i dovedite vae pretpostavljene." "Hvala vam", ree angova. Uzela je Vua pod ruku i krenula s njim preko trga. "Vrlo udno", izjavila je vrtei glavom u nedoumici. "Strano udno." "Bila si sjajna", ree Vu pun strahopotovanja. "Hvala ti." Osmehnula mu se zahvalno. 149

46. Zakopao je padobran i sada je leao pored puta u visokoj, utoj i suvoj travi koja je odisala slatkastim mirisom. Pravei rukama tit iznad oiju, ekao je da naie neki kamion ili automobil, koji bi ga odvezao natrag u Podlipki - ili je to bila ona baza u Mongoliji koja je imala samo broj - 83? To, meutim, i nije bilo naroito bitno. Sunce ga je mazilo svojim toplim zracima i, ako se izuzme blaga glavobolja, major Mirski se sjajno oseao. Spustio se podaleko od kursa, tako da mu je bilo potrebno moda i nekoliko sati da stigne u bazu to je znailo da e ostati bez ruka, ali i bez politikih vakela. Bio je spreman da rtvuje kau za nekoliko sati razmiljanja na miru. Prolo je dosta vremena pre no to se jedna pranjava dugaka Volga pojavila na drumu i zaustavila pored njega. Zadnji prozor se spustio i jedan ovek zadriglog mesnatog lica, u sivoj fedori, proturi glavu, mrtei se na Mirskog. "ta radite ovde?" upita taj ovek. Podseao je na general-majora Sosnickog, ali je pomalo liio i na sirotog adova koji je poginuo u masakru u otvoru buotine, bez obzira na to kada se i gde to zbilo. "Koje je ime vae majke?" "Nada", ree on. "eleo bih da me povezete do..." "A kako je izgledao roendanski kola za va jedanaesti roendan?" "Drue, ne shvatam..." "To je veoma vano. Kako je izgledao?" "Mislim da je bio od okolade." ovek u fedori klimnu glavom i otvori vrata. "Upadajte", ree on. Mirski se stisnu na seditu pored njoga. Sedite je bilo ovlaeno krvlju; tri ovekova saputnika bejahu leevi, meusobno veoma slini - s okrvavljenim glavama i poluiscurelim mozgovima. "Poznajete li ove ljude?" "Ne, ne poznajem", ree Mirski nasmejavi se. "Nisam imao tu ast da mi budu predstavljeni." "Oni su vi, drue", ree onaj ovek i san izblede pretvarajui se u sivilo. Jo jednom je zakopao padobran... U njemu se probudilo podozrenje. Konano, poto se sve ponovilo sedam ili osam puta - ono sa kolima ali bez leeva u njima - i kada ga je ovek u fedori zapitao da li se sea svojih komsomolskih dana, Mirski je odluio da i sam postavi neka pitanja. "Znam da ne sanjam, drue. Recite mi onda gde se nalazim?" "Bili ste veoma ozbiljno ranjeni." "ini mi se da se ne seam toga..." "Ne, ali setiete se. Pogoeni ste u glavu i pretrpeli ste teku traumu. Delovi vaeg mozga nedostaju. Nikada se neete setiti svog ivota u svim njegovim pojedinostima i nikada neete biti sasvim ista linost kao pre." "Ali oseam se kao da sam ceo." "Da", sloio se ovek u fedori. "To je normalno, ali je posredi iluzija. Zajedno smo istraivali i utvrivali ta vam je preostalo. Toga, zapravo, ima podosta - to je iznenaujue, s obzirom na oteenja ali nikada neete biti sasvim kao..." "Da, da", prekide ga Mirski. "Umreu, dakle?" "Ne, nalazite se izvan smrtne opasnosti. Glava i mozak su vam popravljeni i iveete. Ali morate da donesete odluku." "Kakvu odluku?" "Moete da ivite sa praznim delovima leve modane hemisfere ili, pak, da primite protezu u obliku neurolokog programiranja i segmente vetake linosti sazdane tako da odgovaraju onome to je ostalo od vas." "Sada sam zbilja zbunjen." Onaj ovek izvadi jednu ilustrovanu knjigu iz torbe. Kada ju je otvorio video je da su stranice ispunjene krasnim sloenim crteima, od kojih su neki bili dreavih boja, drugi u priguenim i metaliziranim 150

tonovima i jo neki koji su stimulisali ukuse i telesne osete. Uzeo je knjigu i proitao je. Kada je zavrio, upitao je: "Hou li saznati ta je moje, a ta nije?" "Ako je to ono to elite." "A bez svih tih... proteza? ta u biti?" "Bogalj. Posedovaete seanja", objasni ovek, "iako neka od njih neete moi lako i jasno da prizovete, dok e ostala imati ogromne pukotine. Bie vam potrebne nedelje da nauite kako da ponovo progledate, ali vam vid nikada nee biti naroito dobar. Nikada neete povratiti oseaj mirisa ili oseaj dodira na levoj strani vaeg tela. Vae sposobnosti matematikog razmiljanja ostae netaknute, ali e vam sposobnost govora biti poremeena i moda se nikada nee obnoviti." Mirski je gledao u lice ovog oveka sve dok mu se nije uinilo da se stopilo s nebom iza bonog prozora kola. "Ne zvui ba naroito uteno", ree on. "Izbor je va." "Vi ste u biblioteci, zar ne?" "Nisam ono to vidite", ree ovek. "Ja sam gradska funkcija, uobliena tako da budem prihvatljiva za vas u sadanjim okolnostima. Ljudska medicinska sluba nije nam dostupna, te je grad uzeo na sebe da vas opravi." "U redu", ree Mirski. "Za sada je dosta. Ne elim nita drugo do tamu." "Da, to e prirodno uslediti poto nam date odgovor." "Hou da kaem da elim da umrem." "To ne dolazi u obzir." "U redu, onda, da." Hitro je doneo odluku da ne bi morao da razmilja o svim mogunostima, o svim uasima. "Pristajete na protezno programiranje?" "Pristajem." ovek naredi da se kola zaustave i osmehnu se. "Moete izai", ree on. "Hvala vam." "Nema na emu." Mirski izae iz Volge i zalupi vrata. "Oh, samo jo jedna stvarica", ree ovek naginjui se kroz prozor. "Jeste li nameravali da nakodite bilo Belozerskom, Vielgorskom ili Jazukovu - a posebno Vielgorskom?" "Ne", ree Mirski. "Nervirali su me i bilo bi mi lake bez njih - sa izuzetkom Vielgorskog, moda ali ne, nisam nameravao da im nakodim." "Hvala vam", ree ovek i zatvori prozor. "Jo jednom nema na emu", ree Mirski i okrete se od kola shvativi da je pao mrak. Leao je u travi i zurio navie u pomrinu. 47. "Voleo bih tamnije, molim", ree Lenijer. Odaje se zamraie. Sedeo je uspravno u iluzionom kauu i u svesti ponavljao ono to je Patricija rekla posle sastanka. Podigli smo uzbunu. Da li je to znailo da je Osni grad znao jo od poetka da se oni nalaze na Kamenu? Koliko ih dugo ve, ovaj samodovoljni, samoobnavljajui Olmi posmatra? Dok je ovako prebirao po mislima, osetio je neporecivu napetost u donjem delu stomaka. Shvatio je da je u mentalnom smislu nezainteresovan za seks jednako kao i uvek, ali da se njegovo telo ne obazire na njegov mozak. Vrata se oglasie: "Karen Ferli je u hodniku i zahteva da ue." "Kako?" upita on iznenaeno, ljut zbog ovog sticaja okolnosti, ove podudarnosti. "ekajte - je li sama?" "Da." "Pustite je... unutra." Ustao je i poravnao kombinezon koji je nosio u V/STOL-u, a koji je sada bio oien i ispeglan. Ignorisao je odeu koju su mu ostavili na eliptinom krevetu u spavaoj sobi. 151

S Karen to, meutim, nije bio sluaj. Kada su se vrata raskrilila, a svetlost pojaala, ona se pojavi u veoma slinoj odei, premda zlataste be boje, a ne pononoplave. "Izvini zbog moje zasluene kazne", ree ona osmehujui se i podigavi jednu ruku kao da se brani od mogueg odbijanja. "ta?" "Da li je to ispravan izraz?" "Ne bih rekao", ree Lenijer. "ta mogu da uinim za tebe?" "Razgovarala sam s Patricijom", ree ona, "ili bolje rei, ona je bila kod mene, pa sam pomislila da bi moda eleo da sazna neke stvari." Pokazao je na stolicu nasuprot kauu. "Ona i ja smo razgovarale pre sastanka, ali to je bilo vie zbunjujue, no informativno." "Hajneman i Karolsonova su veeras zajedno", ree Ferlijeva sedajui. "To mi nije rekla Patricija, ve Lenora. A pre no to smo napustili Kamen primetila sam da se Vu i angova smucaju zajedno." Uputila mu je ivahan odbrambeni osmeh, s primesom zbunjenosti i razdraenosti. Lenijer podie ramena, blago lupi dlanom o dlan, a zatim ih protrlja. "To je normalno", ree on. "Ali ja sam tebe uhvatila u trenutku potpune razoruanosti, zar ne? Hou da kaem..." "Cenim ono to si uinila." "Ne znam ta da kaem." Radoznalo se obazrela po apartmanu. "Nikada nisam imala peh na tebe..." "Pik", ree on razvukavi usta u osmeh. "Oh, da, moj boe. Pik. Nisam. Ali ti si delovao tako izgubljeno. I ja sam se oseala izgubljeno. Iskreno, ti si i dalje ef." "To nije vano", ree on. "ta je Patricija..." "Vano je", uzvrati Ferlijeva ravnim glasom. "Uivala sam s tobom. Verujem da si i ti uivao sa mnom. A bilo je i zdravo. Samo sam elela da zna da ovako mislim i da nisam uvreena." Lenijer za trenutak nita nije odgovorio, posmatrajui je svojim tamnim oima, dostojnim amerikog Indijanca. "ao mi je to ne govorim kineski, pa bismo doista mogli da se razumemo. Mogao bih da na..." "To bi bilo korisno, ali nije neophodno u ovom asu", ree Ferlijeva. Nasmeila se. "Mogla bih ja da te nauim." "ta je Patricija rekla?" "Ona misli da nas neko - Olmi ili neko drugi iskoriava u izvesnoj meri. Olmi joj je puno priao, a razgovarala je pomalo i sa Frantom. Ona misli da u Osnom gradu ima mnogo politike ali da nema mnogo izgleda da mi proniknemo u finese toga. Barem ne jo. Pored toga, veli da skladite podataka u njenom apartmanu zapravo nudi manje informacija nego to su to pruali aparati u gradu tree komore. Ona misli da su ih moda cenzurisali za nas." "To ne sluti na dobro", promrmlja Lenijer. "Ili, da budem odreeniji, to moda nije dobro - a moda ba nita ne znai. Mogue je da obazrivo postupaju s nama da bismo se polako privikli." "Rekla sam joj i sama da mislim tako, na ta se ona samo osmehnula. Geri, ona se udno ponaa. Veli, takoe, da ima naina da nas sve vrati kui. Dok je to govorila oi su joj zazvonile." Lenijer se nije potrudio da je ispravi. "I meni je to rekla. Da li ti je moda podrobnije objasnila o emu je re?" "Oprosti? Oh, da. Jeste. Kazala je da se hodnik kree napred u vremenu, i to tako da jedna godina odgovara duini od hiljadu kilometara. Pri tom je rekla da je posredi najlepa krivina koju je ikada zamislila. Geri, nju su kidnapovali - ona je uverena u to - nju su kidnapovali zato to su se pobojali da bi mogla da intervenie u estoj komori. Sea se da su svi oni ljudi - svi oni Naderiti iz druge komore - bili primorani da se isele mnogo godina posle egzodusa iz tree komore?" Klimnuo je glavom. "Patricija kae kako smatra da su se morali iseliti protiv svoje volje, zato to su ljudi iz Osnog grada eleli da Kamen bude prazan. Da bi iskljuili mogunost intervencija i sabotaa. Zbog svega toga misli da smo mi uskoili usred politike napetosti. I dalje postoji podeljenost izmeu Naderita i Geela." "Da li je nekom palo na pamet da se ove sobe, bez obzira na to ta nam je reeno, prislukuju?" upita Lenijer. "Moda nije pametno da o ovim stvarima ovde raspravljamo?" "A gde moemo da razgovaramo o njima?" upita ona bezazleno. "Mogu da nas uhode gde god da se denemo; da nas prislukuju, pa moda ak i da nam itaju misli. Za njih smo deca, veoma ravo obrazovana deca." 152

Lenijer je spustio pogled na mleni poluprozirni sto izmeu kaua i stolice. "Ovo to si rekla ima smisla. Stvarno mi se svia nain na koji je ovaj apartman ukraen." "I moj je lep." "A na koji nain su mogli saznati ta nam se - mislim na sobe - dopada?" Izraz Iica postade joj zavereniki. "Tako je", ree ona. Pitala sam to sobni glas, a on mi je naprosto odgovorio: "Sobe su tako ureene da odgovaraju." Lenijer se nagnuo napred na kauu. "itavo ovo mesto je neverovatno. Nestvarno. Da mi moda ne sanjamo, Karen?" Odmahnula je glavom, ozbiljna lica. "No, dobro, ako je tako. Da li Patricija sanja kada kae da je pronala izlaz, nain da nas vrati na Zemlju?" "Oh, ona ne eli da se vrati na Zemlju onakvu kakva je ona sada. Veli da moe da nas odvede 'kui', ta god pod tim mislila. I to ozbiljno misli. Rekla je da e nam uskoro sve objasniti." "Ti si fiziarka. Da li je to to ona pria mogue?" "Ja sam samo jedno dete vie ovde, Geri. Ne znam." "ta je jo rekla?" "To je sve. I..." Ona ustade. "Idem sada. Ali ja samo... Oh." Skrstila je ruke i pogledala ga. "Nisam dola samo da ti prenesem ono to je ona kazala. Dola sam i da se uverim da li si svestan da nisam htela da iskoristim ono." "Svestan sam." "To je samo, kako si rekao, zdrava stvar, premda sam ja brinula." Nije on to nazvao zdravim; ona je bila ta. Ostaje, meutim, da mu ne smeta to mu je pripisala svoje rei. "Nemoj." "U redu", ree Ferlijeva. Ustao je. "U stvari..." Lice mu je ponovo buknulo. "Oseam se kao tinejder kada sam... kada si ti ovde i dok ovako priamo." "ao mi je", ree ona oborivi glavu. "Ne, to je dobro. Sve do sada oseao sam se kao veoma star ovek, koga polako izdaje pamet. Bilo bi mi drago ako bi htela da veeras ostane ovde." Osmehnula se, a onda se odjednom namrgodila. "I meni bi bilo drago i ostau", ree ona. "Ali zabrinuta sam zbog Patricije." "Zbog ega?" "Ona je sada jedina koja spava sama." 48. Korak po korak, Patricija je sledila napredovanje krivine kroz pet dimenzija, posmatrajui je kako se pomalja kao kakvo stepenite u nonoj mori, s jednim delom koji je tonuo u senku, i drugim nuno potiruim u odnosu na prvu krivinu. Oi su joj bile tako vrsto zatvorene da su je bolele a lice zgreno u izraz pomeane ekstaze i patnje. Nikada nije iskusila ovakvu jainu misli, ovakvu dubinu utonulosti u vlastite unutranje proraune. To ju je plailo. ak i kada je otvorila oi prema sutonskom plavetnilu tavanice i prevrnula se na bok, s jednom rukom pruenom iza postelje... ak i tada joj je prst sledio jedan deo krivine - ivu zmiju u vazduhu. Steui pesnicu videla je male take svetlosti koje su se jatile oko putanje koju je njen prst povukao. Ponovo je sklopila oi. Namah je zaspala, sanjajui krivinu. Bila je i dalje polusvesna, posmatrala je u snu, sa udaljene osmatranice, kako njen mozak nastavlja, iako na snienom nivou, rad koji nikako nije uspevala da prekine. Samo nekoliko sati kasnije probudila se i skoila, shvatajui da mora ponovo pregledati svoj seminarski rad - onaj koji je tek imala da napie, a koji je otkrila u biblioteci tree komore. Sa izvesnom zebnjom - izvor podataka, u etiri maha je pokuala da ga koristi, nije joj obezbedio ono to je traila - ustala je iz ovalnog kreveta i ogrnula odeu boje lavande, vezujui kai u hodu kroz prigueno osvetljenu dnevnu sobu. 153

"Podaci, Grad memorije", ree ona. Jedna prstenasta kugla pojavi se pred njom; na njoj su se isticale trake sjajnocrvene i zlatne boje. Potom, jedan iznad drugog iskrsnue dva kruia, s tim to je prvi imao dvostruko vei prenik - zamena za zastareli znak pitanja. "Molim pristup lanku Patricije Luize Vaskez... oh, gospode, pa ja sam zaboravila taan naziv i vreme. Da li su vam potrebni?" Stadoe da sevaju nekakvi sloeni crtei, sve dok ih ona nije deaktivirala i zatraila samo govorni jezik. "elite li da vidite celu listu kratkih radova Patricije Luize Vaskez?" upita glas izvora podataka. "Da", ree ona jo jednom zagolicana sablasnom prirodom svog ina. Pred njenim oima pojavi se listing na latinskom pismu kao na dugakom listu belog papira. Negde oko sredine liste opazila je ono to je traila: Teorija n-prostornih Geoda primenjena na njutnovsku fiziku, s posebnim osvrtom na RHo-Simplon linije sveta. "To je to", ree ona. "Pokai." Briljivo je jo jednom proitala lanak dobujui prstima po ivici stolice. "Sjajno je", ree ona sumornim glasom, "ali ipogreno. Moda je to svojevremeno i bilo uticajno delo, no sada joj postade potpuno jasno da je posredi jedan rani i primitivan rad. Molim, ponovo mi prikaite listu." Izvor se odazvao, i ona odabra jedan kasnije napisan rad, zahtevajui da joj bude izloen. Iskrsnuo je onaj stari i ve dobro poznat simbol lopte sa strelicama. "Zabranjeno", ree onaj glas. Odabrala je sledei lanak oseajui kako u njoj raste bes. "Zabranjeno." I jo jedan, pri kraju liste napisan kada joj je bilo - kada e joj biti - ezdeset osam godina. "Zabranjeno." "Zbog ega su moji radovi zabranjeni?" upitala je ljutito. Jedini odgovor bee ona famozna lopta. "Zbog ega je ovaj izvor podataka cenzurisan?" Iznenada je obuze oseanje od koga je podioe marci u vratu - vie nije sama u sobi. "Olmi? Svetla pojaajte se." U sobi se namah razdani. Nije bilo nikakvog odgovora. Ustala je i polako zaokruila pogledom po prostoriji oseajui napetost du kime. Najzad je ugledala uljeza koji je lebdeo blizu tavanice. Bee to jedna siva okruglina veliine lopte za bezbol, s licem u sredini. Za trenutak nije nita drugo mogla uiniti do da otvorenih usta posmatra to ispitivako lice. inilo se da je muko, sa sitnim azijatskim oima i prastim nosem. Teko da se moglo rei da mu je izraz bio pretei; ako ita, bio je veoma radoznao. Ustuknula je prema zidu. Lice se nije pomicalo, ali su je one oi uporno sledile. "Ko ste vi?" upita ona. Po sobi iskrsnue njoj posve nerazumljivi simboli. "Ja ne crtam", ree ona. "Molim vas, recite mi ta radite ovde?" "Istina je, ne bi trebalo da sam ovde", oglasi se ono lice. Spustilo se na pola metra od nje. Lopta je poprimla boju ruiaste zore. "Pa ipak, ja sam samo ikona. Molim vas, ne uzbuujte se." "Ali ja jesam uzbuena. Plaite me. Ko ste vi?" "Ja sam iz Grada memorije. Jedna bitanga." "Ne poznajem vas", ree ona. "Molim vas odlazite." "Ne mogu nikako da vam naudim. Moda jedino da vas razdraim. elim samo da vam postavim nekoliko pitanja." Lopta se spustila na pod i raspukla kao kakav vampir u starim filmovima strave i uasa pretvorivi se u muko telo odeveno u poiroku belu koulju i zelene pantalone. Izgledalo je da se prilika zgunjava. Sada je u njenoj sobi stajao sitan, slabunjav mukarac, neto mlai od srednjih godina, s dugakom crnom kosom i ispoenim mravim licem. Patricija se malo primiri i odmae nekoliko centimetara od zida. "Diim se svojim dostignuima", ree ta slika. "Dostupni su mi najbolji zapisi. Zapravo, zaboravljeni zapisi U donjim slojevima Grada memorije vlada takva zbrka. A ono to sam ja otkrio predstavlja delimino preien zapis o jednom sudskom sluaju... Neto, odista, ozbiljno. Prekraj bezbednosti saobraaja. Komadii i delii informacija koji su ukazivali na ovo mesto... Tanane povezanosti, priznajem, ali takve koje pobuuju zanimanje." Prilika joj je izgledala poznata, kao da ju je srela ili videla na nekom drugom mestu. "ta radite ovde?" "Ja sam bitanga, i to prilino opaka, premda to nikada ne biste rekli na prvi pogled. Idem kud mi je volja; i sve dok sam oprezan uspevam da se odrim. Ve sto i pedeset godina sam nekorporealan, osuen 154

toboe, na neaktivnu memoriju. Dakako, samo je jedna moja kopija neaktivna. Povremeno mi poveravaju razliite poslove. Obino je to borba protiv drugih bitangi. Do sada sam sredio ezdesetak takvih. Smrtonosni ah." "Niste mi odgovorili na pitanje." Bila je na ivici plaa. Muilo ju je to to se nije mogla setiti na koga je ova bitanga podsea. "Ostavite me na miru. Ja samo elim da razmiljam." "Bitange nikada nisu naroito utive. Privlaite puno panje u Osnom Naderu. Nisam imao blagu predstavu gde se nalazite, sve dok niste malopre upotrebili ovaj izvor podataka. Jedan traga vas je otkrio jedan od mojih najboljih tragaa. Zasnovan na obrascu mia." "Molim vas", povika Patricija iz sveg glasa, "Izbacite ga odavde!" "Uzalud vam je", ree bitanga. "Odakle ste?" Patricija nije odgovarala. Krenula je postrance prema vratima spavae sobe. "Naloeno mi je da otkrijem odakle dolazite. Plaeno mi je unapred, kako bi se preduhitrili nai davnanji neprijatelji. Neu otii odavde dok mi ne kaete." "Ko vas je unajmio?" povika ona sada odista uplaena. "Da vidimo... Govorite engleski iz dvadesetog veka - ameriki zapravo. To je iznenaujue. Samo krajnje konzervativni amerofili mogu nauiti taj jezik ovako kako ga vi govorite. Ali zbog ega bi se bilo ko zanimao za jednog amerofila?" Prilika ju je sledila u spavau sobu. "Ne plaaju me za nagaanja. Recite mi." Patricija potra ka glavnim vratima i naredi im da se otvore. Nisu je posluala. Povratila je dah i okrenula se prema ovoj prilici odluivi napreac da ne izgubi kontrolu nad sobom. "ta... ta dobijam zauzvrat?" upita ona. "Ako vam kaem?" "Moda bismo mogli da se nagodimo." "Dopustite mi onda da sednem." "Oh, ne pada mi na pamet da vas spreim u tome. Ja, znate, nisam okrutan." "Vi ste duh", ree ona odluno. "Vie no veina duhova koje ste upoznali", objasni prilika. "Kako vam je ime?" "Sada ga vie nemam. Trag, ali bez imena. A vae?" "Patricija." "Nije uobiajeno." Odjednom joj doe u seanje lice ove bitange. Isto tako nenadno odbacila je tu ideju; bila je smena. "Ja sam stvarno Amerikanka", ree ona. "S kojim procentom? Veina je srena ukoliko moe da poseduje tri ili etiri procenta, premda je u tom pogledu tako neto zasigurno lano predstavljanje..." "Sto procenata. Roena sam u Sjedinjenim Amerikim Dravama u Kaliforniji, u Santa Barbari." Prilika se ponovo zaklatila. "Nemam mnogo vremena Patricija Luiza Vaskez. Ono to govorite po sebi nema nikakvog smisla, ali izgleda da vi verujete u to. Kako ste uspeli da odrastete tako nezbrkani i elementarni?" "Tamo odakle dolazim, i u vremenu iz koga dolazim", ponovo je duboko udahnula vazduh da bi se smirila, "to je gotovo sav izbor koji postoji." Naherila je glavu na stranu. "Ja vas poznajem", ree ona. "Izgledate kao Edgar Alan Po." Bitangi se ote usklik iznenadenja. "udno da ste prepoznali to. Odista udno. Jeste li poznavali Poa?" "Naravno da nisam", ree Patricija, oseajui ispod straha sasvim neumesno peckanje nekakvog zadovoljstva. "itala sam ga. On je mrtav." "On je mentor koga sam odabrao. Kakav um!" Bitanga se okrui crteima zagrobnih prilika, ivih sahranjenih, brodova u vrtlozima i arktikih pustinja, koji su se brzo izmenjivali. "Patricija Luiza Vaskez prepoznaje Poa. Tvrdi da je Amerikanka iz dvadeset prvog veka. Oaravajue." "Uskoro moram da krenem. Pitajte me ono to ste hteli da saznate, a onda u ja vas jo neto da priupitam." "ta nameravaju da uine sa nama?" "Sa nama? Zar postoje i drugi?" "Jo njih etvoro. ta nameravaju sa nama?" 155

"Zaista ne znam. Pokuau da otkrijem. A sada moje poslednje pitanje za ovu posetu. Zbog ega ste im toliko vani?" "Zbog onoga to sam upravo rekla." Na njeno iznenaenje sav strah je iileo. Bilo da je u pitanju bitanga, duh ili neto tree, izgleda da je ova spodoba bila spremna da sarauje, a ona nije videla razlog zbog koga bi bila budalasto odana svojim kidnaperima. "Mislim da bismo mogli pomoi jedno drugom. Jeste li znali da je va izvor podataka blokiran? Oni vas dre ovde i selektivno smanjuju irinu pristupa informacijama. Ako im kaete da sam bio ovde, moda neu moi da se vratim, te neu biti u stanju da odgovorim na vaa pitanja. Razmislite o tome. Do sledeeg puta", ree bitanga i nestade. Apartman najednom povrati svoj glas. "Ser Vaskez, jeste li dobro? Bio je prekid..." "Mislite da ne znam?" ree Patricija. "Da li biste mogli da opiete nedau?" Za asak je gricnula zglob na prstu, a potom odmahnula glavom. "Ne", ree ona. "Nije bilo ozbiljnih problema." Ona prilika ju je uplaila - ali joj je i spomenula niz zanimljivih stvari. Sumnjala je da je ovo to se desilo bila provera ili eksperiment. Moglo bi se ispostaviti da je bitanga koristan izvor informacija... "Mora biti da je dolo do kratkog spoja, ili neto slino tome u vaim ureajima, znate." Nekoliko sekundi soba nije nita odgovorila. "Popravke e biti obavljene ukoliko bude neophodno. Da li vam je neto potrebno?" "Ne, ne, hvala vam", ree Patricija. Pogledala je namrgoeno prema ucrtavau i ponovo gricnula zglob prsta. 49. Ilijin Taur Engl, predsedavajui ministar beskonanog Heksamon Neksusa, imao je stan u jednom od irokih ventilacionih otvora Sredinjeg grada, smetenih duboko u Valdu, koji se nezaustavivo irio. Olmi nikada nije eleo da obitava u domu prvobitnog tipa, ali je ipak zavideo ministru na njegovim odajama. U Valdu je vladala atmosfera izuzetne izdvojenosti i mira, a odaje su odisale matovitom elegancijom. Onih est otvora protezalo se u pravoj liniji, od spoljanjih povrina Sredinjeg grada do vladinih sfera u jezgru okruga. Unutar svakog otvora, meu vijugavim stazama koje su arale Vald, ivelo je najmanje po deset hiljada korporeala. Njihovi domovi bili su raznoliki: od gustih grozdova zajednikih staklenih splavova, ukotvljenih u irokom vazdunom korenju, do malih slobodno kreuih elija, prikladnih za jednog ili najvie dva homorfa, odnosno ne za vie od etiri prosena neomorfa. Vald je ujedno bio ukras i hvala naderitske filozofije ivljenja; oko treine potreba Sredinjeg grada za atmosferom podmirivalo se u ovim otvorima dok je ostatak obezbeivalo ipraje koje su uznegovali Geeli. Na hiljade vrsta drvea i drugih biljaka od kojih neke i hranljive - bile su genetiki preinaene i prilagoene besteinskom stanju. Cela treina biomase Osnog grada bila je botanikog sastava i koncentrisana u Valdu. Jedno od Olmijevih velikih zadovoljstava bilo je tarzaniranje kroz Vald, to jest letenje od dna do vrha, jedrenje niz staze, bez pomoi vunih polja. Bilo je tu obeleenih sportskih staza i preica s puno homorfa rekreativaca, nekoliko zujeih neomorfa, bez vozila; merio je sebi vreme u hiljadu razliitih prilika, na znatno teim putanjama od ove i postepeno je postigao brzinu koja mu je omoguavala da se od najudaljenije gornje ivice spusti do dna otvora za petnaest minuta. Sada, meutim, nije oseao nikakvu urbu. Tarzanirao je lagano, s rukama svijenim na leima i nogama povijenim kao u klizaa, jezdei od irokog lista do uglaane povrine korena, sledei dobro utabane pravce niz stazu. U ovom asu vrednije od brzine bee mu vreme potrebno za razmiljanje. Plastine cevi koje su sadravale guste luminiscentne kae bakterija, znane kao svetlosne zmije ili sjajni crvi, vijugale su kroz Vald; svaka je bila metar iroka, a ponekad i pola kilometra dugaka. Mestimino su vijugale preko jedne strane u zaslepljujuim svetlim obrascima; neke, viene iz blizine, odavale su breskvast i crven sjaj, a druge priguen, koji se u varijacijama zavravao raskonim tamnozlatastim nijansama. Homorfi su se esto okupljali oko sjajnih Pruga, da bi se kupali u svetlosti ovih obrazaca. Olmi jedva da se u prolazu obazreo na nekoliko sjajnih pruga, sav usredsreen na svoje ravnomerno napredovanje niz otvor. 156

Trebalo mu je dvadeset minuta da stigne do odaja predsedavajueg ministra. Napustio je glavnu stazu na jednom uzanom ravanju, da bi zaplovio kroz rascvetale pojaseve, koje je tvorio isprepleteni koren. Odaje su lebdele u sreditu privatnog glena predsedavajueg ministra. Rezidencija je bila zamiljena kao stara zemaljska engleska plemika kua iz osamnaestog veka, s brojnim preinaenjima ija je svrha bila da nadomeste nedostatak oseaja za gore i dole. Postojala su tri krova i est naina da se ue u kuu iz est razliitih uglova. Prozori na zatvorenom balkonu otvarali su se na tri ose. Rastinje geometrijskih empresa zaklanjalo je jedan prozor naspram daljeg kraja glena. Monitori su mu prileteli im se pojavio iz rascvetalih pojaseva, a kada su ga identifikovali, vratili su se svojim ostalim dunostima: orezivanju ivice posmatranju insekata i praenju ljubimaca predsedavajueg ministra. Kuni glas ga je pozdravio i zatraio od njega da ue na svetla vrata, koja su bila okrenuta prema obrascu sjajnog crva. Predsedavajui ministar e se lino pojaviti svaki as, poruio je. Olmi se naslonio na prozor i s meavinom snishodljivosti i dosade stao da posmatra kratak ucrtani pregled nedavnih aktivnosti ovog domainstva. Kada je ucrtava prestao da radi, ugledao je nepoznatog neomorfa koji je ispred predsedavajueg ministra stupao u ekaonicu. Taj neomorf - s telom u obliku ribe i bez udova - pozdravio je Olmija okrenuvi prema njemu svoje kristalinsko lisije lice i ucrtavajui uobiajene izraze utivosti, ali se nije identifikovao. Olmi je uzvratio pozdrave koristei sline fraze prepoznavi jednog od Tolerovih pomonika. Neomorf je izaao na svetla vrata, okruen vlastitim patuljastim oblakom malih monitora. "Postaju sve izazovniji, nije li tako?" upita predsedavajui ministar pruajui ruku. Olmi je srdano prodrma. "A sada vas pitam - da li biste mogli imati poverenja u nekog s kim ne moete da se rukujete?" "Nisam verovao mnogima sa kojima sam mogao da se rukujem", uzvrati Olmi. Predsedavajui ministar ga pogleda sa izrazom podsmeljivosti i ne sasvim dobro skrivene rasrenosti. "Doli ste da me ukratko upoznate s injenicama vezanim za nae najnovije pretke-goste." Uveo je Olmija u iroku dvanaestougaonu unutranju kancelariju. Sto predsedavajueg ministra drao se na jednoj jedinoj ipki, koja je prolazila kroz sredite. Sedam zidova bilo je prekriveno drvenim policama koje su sadravale drevne knjige i blokove s porukama. Na drugim zidovima nalazile su se fine ilustracije i iluzart prozorski otvori s vremenski odgoenim scenama u ostalim prostorijama kue, tako programiranim da prikau bilo koga ko bi se zatekao u njima. "Predsednik je i dalje uznemiren", ree Ingle povivi ramena da bi se uvukao u stolicu za stolom. "Bojim se da veina lanova predsednikog saveta teko moe da razume zbog ega ste doveli ak petoro sa sobom." "Doveo sam samo jednu", ispravi ga Olmi. "Ostali su neoekivano doli, na svoju ruku." "Da, pa, kako god da su doli, izazvali su nevolju. Secesionisti ve trae naina da to iskoriste, kao i odreene ustupke. Nisu daleko od toga da udrue sve svoje grupe - a ovo bi jamano moglo da ih ujedini. To moe, takoe, da okrene frakciju Korzeuovski od radikalne partije ka narodnom frontu. Predsednikov poloaj mogao bi postati ugroen. No i pored toga, on osea da nema vremena da se sam pobrine za nastale tekoe, s obzirom na to da mu konferencija Jartima ispunjava i poslednji sekund svakog dana, te je za to ovlastio Ser Oliganda Tolera - koga ste verujem upoznali - i mene." "Donosioci ravih vesti nikada nisu naroito omiljeni", ree Olmi. "Da? Pa, da li su vesti u biti dobre ili rave, najvie zavisi od toga kako reagujemo, zar ne? Iskreno govorei, ne delim sve predsednikove sumnje. Neke od njih svakako da, ali ne sve. Oseam da bismo mogli preokrenuti situaciju - i vesti - u nau korist. Moda bismo ak mogli da postignemo konsenzus koji nam je neophodan da se na efikasniji nain suoimo s Jartima. Ali vaa poruka je nagovestila da imate jo nekih novosti." "Neko je iznajmio najmanje jednu bitangu u Gradu memorije da bi provalio u odaje naih gostiju. Taj neko oajniki pokuava da otkrije oko ega je nastala itava ova guva." "Da, to sam mogao i da naslutim", ree predsedavajui ministar. "Pa, moda je onda kucnuo as da otkrijemo sve to znamo. Ionako e biti opte poznato kroz nedelju-dve, pogotovu ukoliko su se bitange ukljuile. Kakvo je vae miljenje o tome, Ser Olmi?" "Jo ranije sam ga izrazio, Ser; trebalo bi da svedoim pred Neksusom." P. M. je razmiljao za trenutak. "I dalje sumnjam da je to naroito pametno. Ali moda ste u pravu. Ako istina mora da se obelodani, hajde da je obelodanimo, zar ne? Ali na delikatan nain. Milioni neomorfa su ve grdno zaplaeni 157

priama secesionista. A sada treba jo baciti bombu usred toga - saoptavajui da se iak vratio Zemlji? Nimalo laka odluka. U svakom sluaju, ne moemo sazvati Neksus u punom sastavu zbog konferencije o Jartima. Moraemo se zadovoljiti uim sastavom." Ustao je od stola ispoljavajui nervozu. "Bie mi potrebna jaka Talsit meditacija veeras." Prekrstio je ruke i sada je lebdeo na sredini kancelarije, dok mu se iroka odea talasala. "Vi ete, dakle, lino svedoiti kao agent Heksamona?" "Frant i ja", potvrdi Olmi. "Frant nee svedoiti. Njihova vera im ne dozvoljava da podnose zakletvu." "Potvrdie moje svedoanstvo. To je dozvoljeno." "A ta potom, Ser Olmi? Kako da posle toga obuzdamo najradoznalije - one koji su iznajmili bitangu - ili frakciju Korzenovski, Pneumu i sline." "Moda to nee biti nai najvei problemi. U iku jo ima dve hiljade ljudi; ranije ili kasnije moraemo da ih stavimo pod kontrolu. Naa prva goa, Vaskezova, nalazila se nadomak otkria naina kako se manipulie mainerijom u estoj komori. Pretpostavljam da e drugi, korak po korak, ponoviti njen rad, uprkos zabrani ulaza u biblioteke ika." "ini se da Zvezda, Sudbina i Pneuma nikada nisu sklone da postave granicu naim nevoljama, zar ne?" ree P. M. s uzdahom koji je pokrenuo talasie njegove odee. "Svaka ast Logosu." "Logosu", ponovi Olmi sumnjiavo. "Delimo odreenu geelsku nevericu, zar ne?" ree P. M. paljivo posmatrajui Olmijevu reakciju. "Nije meutim, mudro otkriti svakom, ne barem gledano sa ovog uzvienog poloaja. Da li nai... preci predstavljaju neposrednu opasnost! Kakva re... ima li mnogo izgleda da uskoro poremete estu komoru?" "Ne sada kada je gospoica Vaskez u Osnom gradu. Ne za nekoliko meseci ili ak godinu dana." "Vrlo dobro. Najpre stvari koje dolaze prve. Rekao bih da je za nas najbolje - ako uopte treba da otkrijemo - a to mi se sada ini neizbenim - da organizujemo javnu predstavu sa naim gostima. Oni jesu izuzetni - i postoji mogunost da nam obezbede prednost nad predsednikovom opozicijom. Naloio sam mojim pomonicima da isplaniraju jedan agitprop. Njihov zastupnik - va partner, Suli Ram Kikuru - da li je bila od kakve koristi?" "Od velike", ree Olmi. "Ali teko da se moe rei da je njen posao uopte poeo." "Izvrsno", ree P. M. "Ne smemo, ipak, da se mnogo uzdamo u to. Ako Jarti rano zaponu svoju ofanzivu - ili, neka mi nebesa oproste, odlue da otvore jednu kapiju u srce zvezde - onda nai posetioci nee predstavljati praktino nita." Ingle zavrte glavom ucrtavajui lanac simbola - jednog komarca koga je prodirala suneva neizmernost. 50. Desetar Rodzenski leao je leima oslonjen na crni zid biblioteke. Ispred njega bile su razbacane kutije od hrane i limenke, neke od njih ruske, ali uglavnom amerike. Hrkao je ravnomerno i jedva ujno. Pokraj njega uao je major Garabedijan i jeo ameriku veeru od unke i krompira au gratin, uvezenu iz etvrte komore kao deo isporuke na osnovu jo-ne-ratifikovanog mirovnog ugovora. Dok je jeo oprezno je drao na oku amerike vojnike koji su tumarali na rastojanju od nekoliko desetina metara, na drugoj strani pravougaonika. Snage su bile u potpunoj ravnotei; deset Rusa, deset Amerikanaca, svi naoruani pukama, ali bez lasera. Nije moglo doi do tihih, mukih ubistava. Napetost je polako splanjavala nakon to su Amerikanci stigli na poziv desetara Rodzenskog i onog kineskog para. Biblioteka je ostala zapeaena, zatvarajui u svojoj utrobi general-pukovnika Mirskog, pukovnika Vielgorskog, majore Belozerskog i Jazukova i potpukovnika Pogodina. U poetku su postojale sumnje da je sve to ameriko maslo. Posle vieaovnog razgovora s Pritikinim, Zinovjevim i civilnim vodom Amerikanaca, Hofmanovom, Garabedijan je zakljuio da nema nikakve osnove za tako neto. Niko nije mogao znati ta se dogodilo u biblioteci, iako je Hofmanova iznela prilino ubedljivu teoriju koja nikog nije inila posebno srenim. Garabedijan je jo razmiljao o toj teoriji, lutajui oima od neumoljivog crnog zida do amerikih vojnika i nazad. Zampoliti su, rekla je Hofmanova, pokuali da ubiju generala Mirskog. Bez obzira na to da li su uspeli ili ne, zgrada biblioteke se zapeatila da bi spreila dalje nasilje i moda sauvala dokaze. Sve to su mogli da urade bilo je da ekaju. 158

Protekla je jedna nedelja. Za to vreme, Garabedijan i Pletnev uspeli su da spree ruske vojnike da ne uine neto nepromiljeno - kroz frakcionaenje, agitovanje i neosnovane spekulacije. Nastavljeni su radovi na izgradnji njihovih naselja u etvrtoj komori. Neki Rusi - pedeset dvojica prema poslednjem brojanju naprosto su napustili logore i iezli u umama etvrte komore. Do sada su pronaena petorica i to dobro uhranjeni, budui da je uma bila puna jestivih biljaka. Ali trojica od te petorice zateeni su u poloaju fetusa i u stanju zakasnelog oka. Ameriki psiholozi ponudili su svoju pomo. Bilo je slinih sluajeva meu Amerikancima, od kojih je najpoznatije bilo ono to se desilo sa Dozefom Rimskajom koji je pretrpeo slom samo tri dana ranije. Dolutao je u glavni ruski logor, u etvrtoj komori, nekontrolisano plaui, sa iscepanom odeom i izranavljenim leima od samobievanja. Vraen je Amerikancima. Garabedijan je, meutim, smatrao da nije mudro dozvoliti amerikim psiholozima da se bave ruskim vojnicima. On je iznad svega oseao tugu, gubitak koji je bezmalo guio njegovo oseanje dunosti. On je poput Mirskog i veine mladih oficira - bio deo novog ruskog vojnog eksperimenta, sposoban da sagleda probleme u svetlu viestrukih propusta koji su doveli do Male smrti. Oni i njihove kolege radili su zajedno kao tim, a ne kao brutalni suparnici u nazadnom sistemu koji je po svemu pripadao devetnaestom veku. Postigli su velike stvari, poveavajui efikasnost, a smanjujui alkoholizam, dezerterstvo, nasilje, i samoubilatvo. Bili su novi soj, a njihovi uspesi uinili su ih kulturnim herojima. Osvajanje Krompira donelo bi im neopisivu slavu. Umesto toga, usled neke greke koju jo nije uspevao da shvati, pretrpeli su bedan neuspeh, a sve njihovo naslee otilo je u prah i pepeo. Garabedijan je vie nego dobro razumeo pritiske koji su nagnali njegove drugove da otplivaju do ostrva u etvrtoj komori i polegnu po umskom tlu eprkajui humus i utapajui u tome svoju iznurenost. Upravnik, Beskrajnog Heksamon Neksusa, Hulan Ram Seida, mogao je pratiti liniju svojih predaka sve do Geela Velike istone Azije, koji su prvi vratili oveka u kosmos, pre trinaest vekova; on je ipak, manje liio na ljudsko bie ak i od Franta. Po tome je bio tipian neomorfan graanin koji ivi u Sredinjem gradu. Ram Seida bee okrugao, s tim to je jednu polovinu njegovog tela inio uglaan srebrnast metal, a drugu elegantna crno-zelena bareljefna mineralna koljka, sa svetova dostupnih kroz 264 kapije. Njegovo lice, koje se moglo projektovati na bilo kom od tri razliita poloaja sfere, imalo je krupne ispitivake oi i otrozubi osmeh, koji ni u kom sluaju nije sluio maskiranju osnovne agresivnosti ovog oveka. Dve miiave ruke posedovale su dvostruku prednost: ljudski izgled i prilagodljivost proteze; ako bi se ukazala potreba mogle su da se raire u rasponu od dva metra. Nije imao noge ve je koristio ruke i sveprisutna vuna polja, da bi se prebacivao s mesta na mesto. Imao je neto manje od sto godina i ovo bee njegov drugi oblik; u svojih prvih trideset godina bio je homorfan isto koliko i svaki drugi ortodoksni Naderit. Bilo je to u ono vreme kada je Ram Seida stvorio svoje veze i ovladao osnovnim politikim vetinama. Za Olmija on je bio primer sutinskog, radikalnog Geela, sa Putovanja u dvanaesti vek. Ram Seida bio je broj etiri u hijerarhiji moi Heksamona - posle predsednika, predsedavajueg ministra Neksusa i Ministra Udruenih saveta Ose. U Neksus sferu, smetenu neposredno izvan saobrajnog toka i u blizini jezgra Sredinjeg grada, Ram Seida je na ovu sednicu obznane sazvao dvadeset tri predstavnika korporeala i pet senatora. Dvadeset prisutnih lanova Neksusa bili su inkarnirani - re koja je jo pre mnogo vekova izgubila puno od svog smisla. Sada je znaila tek neto vie od podatka da se neko nalazi u prvobitnom fizikom obliku. Takav oblik nije nuno podrazumevao mnogo tkiva. Po zakonu, u ove komore nije bio dozvoljen pristup deliminim linostima - ma koliko da bi to odgovaralo onima koji su i dalje bili vezani za konferenciju o Jartima, odravanu na Timblu, Frantovom zaviajnom svetu. Ram Seida je otiao do sredine sfere i obmotao se zlatnim prstenastim trakama svetlosti da bi objavio poetak sastanka. Olmi je lebdeo u poslednjem redu, a Frant se sklupao pored njega, isturivi samo vrat i glavu. Olmi je nekoliko minuta ranije okonao razgovor sa predstavnikom korporeala Rozenom Gardnerom o jednom oigledno spornom pitanju. Novi voa ortodoksnih Naderita u frakciji Korzenovski eleo je da uje poneto od svedoenja pre sastanka i Olmi ga je odbio. Gardner je bio jedan od korporeala koji su esto krili protokol pa ipak bili tolerisani; on je, takoe, bio jedan od retkih pripadnika frakcije Korzenovski za koga se 159

moglo rei da je razborit u raspravi. U oima radikalnih Geela, ovo ga je - imajui u vidu veliki broj njegovih sledbenika Naderita - inilo veoma opasnim protivnikom. "U ime Zvezde, Sudbine, Pneume i Dobrog oveka, koji je tragao za jednakou i potenom raspodelom za sve potroae i koji je teio kraju sveprisutne i nehumane tehnologije, sazivam ovaj sastanak Beskrajnog Heksamon Neksusa." "Ima novosti, gospodo", objavi Ram Seida, "ima novosti." "Svedoanstvo e podneti Ser Olmi. Imamo, takoe, potvrdu od jednog od naih dragocenih saveznika koji je pomogao Ser Olmiju u njegovoj istrazi." Olmi i Frant prioe sreditu i dobie prstenaste trake. "Na zahtev predsedavajueg ministra proveo sam prolu godinu u iku", ree on. "Ovaj Frant mi se pridruio. Zajedno smo istraili jedan neobian upad. Da li nam dozvoljavate da predstavimo nae zapise i iznesemo svedoenje uz pomo ucrtavanja?" Ram Seida im dade dozvolu. Sedam komora ika prikazano je veoma podrobno senatorima i predstavnicima korporeala. U roku od nekoliko minuta oni su upoznati sa novim ljudskim stanovnicima ikovih komora. Olmi i Frant su uspeli da svojim instrumentima zabelee nekih pet stotina pojedinaca. Pokazani su kompleksi zajedno sa unutranjou nekoliko zgrada. Olmi je zatim demonstrirao da razliiti jezici koje su govorili novi stanovnici potiu sa Zemlje pre Smrti. Taka posmatranja ucrtanog svedoenja kretala se putanjom vrtoglavog uspona uz poklopac junog pola da bi se zatim prevela u zumiranje du otvora buotine. Nakratko su pokazana reaktivirana rotirajua pristanita i platforme, a onda je taka posmatranja napustila otvor buotine. Na udaljenosti od nekih trideset hiljada kilometara, tamom je vladao Zemljin srp dok se Sunce pomaljalo iza njenog ruba na zapadu. Reakcija u komori Neksusa bee izuzetna. Homorfnim predstavnicima korporeala, oigledno je zastao dah u grlu; svi su doiveli snane emocije na razliite naine. Gardner je prvi prozborio. "Blagosloveni Konrad", ree on. "Pronaao je nain da nas vrati kui." "ok, a ne svedoenje", ree najednom Ram Seida odlunim glasom. "To je stvarno Zemlja", ree Olmi. "iak se vratio u svoju konstrukcionu orbitu, automatski i bez naeg znanja. Stvaranje Puta nije nas izmestilo iz svih poznatih prostora. Postojala je mogunost da iak dovri svoje nameravano putovanje. Nije. Umesto toga on je potraio odreeno sunce i promenio kurs, da bi se vratio kui. Ali mi nismo izbegli sve posledice stvaranja Puta. iak se odista preselio u susedni kontinuum, ali isto tako i u relativnu prolost. Uao je u svoju sadanju orbitu nekih tri veka pre svog lansiranja." U prostoriji je vladao muk nabijen znaenjima onoga to je Olmi govorio. Crtano svedoenje se nastavilo. Za manje od etiri minuta pokazao im je poetak Smrti zavrivi prizorom Zemlje prekrivene debelom sivom koprenom dima, na pragu Duge zime. Tiina u prostoriji bila je duboka. Olmi brzo pree na druge stvari. "Vratio sam se u grad sa jednim od novih itelja, korporealnom enom po imenu Patricija Luiza Vaskez. Neposredno posle toga, etvoro drugih ljudi nainilo je prekraj saobraajnog toka, upravljajui jednim vozilom blizu grada. Svi su oni, dakako, korporealni i primitivni, prvobitnih oblika i nedopunjenog mentaliteta. Oni su nai preci iz vremena pre Smrti." Sada su prstenaste trake uokvirile prvog senatora koji je dobio re. Ona prie. Olmi prepoznade Proroku Oi, kerku jo delatnog Otvaraa kapija, Rai Oia. Senator Oi je radila sa Suli Ram Kikurom, dve godine ranije, na oslobadanju rtava seksualnog retrovirusa od ogranienja na dve inkarnacije; znalo se da uiva simpatije Naderita iako je po poreklu i odgoju pripadala umerenim Geelima. Bila je homorf sa razraenim pojedinostima koje su imale za cilj da pojaaju njene kako seksualne tako i rukovodee osobine. "Da li se iak vratio Zemlji tano u trenutku Smrti?" upita ona. "Tako stoji u svedoenju", podseti je Ram Seida. "Ne ba tano", ree Olmi. "iak je uao u Sunev sistem pet i po godina pre Smrti. Imam dokaze predstavljene u podtekstu - da je na dolazak, zapravo, izazvao Smrt. Mogue je da bi, bez prisustva ika u orbiti oko Zemlje i Meseca, Zemlja u ovom kontinuumu izbegla Smrt." Gardner uzdie ruke ne skrivajui uasnutost. "Ali ovo je grozota", ree on. "Blagosloveni Korzenovski nikada ne bi mogao imati na umu tako neto."

160

"Svaka ast Heksamon Neksusu", nastavi Proroka Oi, "ali dok gledam pregled dnevnog reda iskrsava preda me jedno pitanje. Zbog ega ove vesti nisu emitovane irom celog grada? Predlaem da sainimo nedvosmislenu javnu izjavu i sazovemo vanrednu konvenciju punog Neksusa." Njene trake svetlosti promenie boju u ilibarsku i ona se povue jedan metar. Ram Seida isprui obe ruke i rairi prste da bi privukao panju Neksusa. "Vesti su zapanjujue i znaajne, ali bi isto tako mogle imati neeljene drutvene posledice. elimo da objavimo vesti na najkonstruktivniji mogui nain." Predstavnik korporeala, Enrik Smis, umereni Geel, koji je u prolosti obavljao poslove za Heksamon po obimu sline Olmijevim, primetio je da konferencija o Jartima treba svakako da ima prednost. Po svemu sudei Jarti se pripremaju da napreduju preko take 2 X 109. "ak je i na dananji predmet, u poreenju s tim, beznaajan." "Moda i nije, predstavnie Smis", ree Rozen Gardner. "Sva ova pitanja jo se mogu ispreplesti." "Jeste li otkrili dokaze smiljenog reprogramiranja sistema navodenja ika?" upita Ram Seida. Olmi se okrete prema sreditu. "Nisam", ree Olmi. "Ali sistem je izbrisao sva uputstva odmah po dolasku. Nema nikakvog naina da se sazna." Gardner je zvanino zatraio prstenaste trake. Uz izvesno oklevanje Ram Seida pristade. "Ponovo je sazreo trenutak da se preduzme istraga u Gradu memorije", ree on. "Tamo postoji jedan koji nam moe rei sve to nam je potrebno da znamo..." "Inenjer je mrtav!" vatreno povika Ram Seida. "Svesni smo da je neaktivan", ree Gardner s neuobiajenom suzdrljivou. "Ali blagosloveni Korzenovski znao je opasnosti koje prete njegovom obrascu, kada je predavao svoje telo. Moramo preduzeti ovlaenu potragu za i najmanjim delovima njegove linosti, koje jo nisu poistile ubice." "Odbijeno", ree Ram Seida. "Zahtevam istragu pred Neksusom u punom sastavu", nije odustajao Gardner. "Odbaeno." "Proceduralna istraga", ree Gardner hladno. Lice Ram Seide podiglo se do vrha mineralne polovine njegove lopte i on smrknuto pogleda predstavnika korporeala. Proceduralna istraga se primenjivala samo u krajnjim sluajevima. Prevazilazei svoje nadlenosti iao je naruku korporealima. "Podrano", ree senatorka Oi, okreui svoje elegantne oi prema iznenaenom Gardneru. "Proceduralna istraga", pristade Ram Seida. Nije imao izbora. Ali izraz njegovog lica - sada u sredini njegove kugle - jasno je davao do znanja da e Gardnerov poloaj u Neksusu neizostavno izgubiti u moi. Olmi je sluao raspravu bez mnogo zanimanja od ove take pa nadalje, i kada su mu rekli da je slobodan, napustio je sferu i sa Frantom se vratio u Osni Nader. Prevezao se brzim liftom do kruga i kvadranta gde su bili izolovani Zemljani. Isprativi Franta do kuhinjskih prostorija, naruio je za svog drugara obrok po slobodnom izboru. "Ljubazni ste, ser Olmi", ree Frant, suavajui one proreze kao da ve uiva u mogunostima prave gozbe. "Pretpostavljam da treba da ostanem ovde neko vreme." "Upoznau te sa ostalima malo kasnije", ree Olmi, kome su misli odlutale daleko. "Ja sam zadovoljan." Olmi je otvorio ulaz u izolovani sektor. Frant je uao u prostoru okruenom policama to je tradicionalno predstavljalo trpezarijski sto za Franta, a zatim se okrenuo i namignuo Olmiju. "Niste oekivali ovoliko nevolja, zar ne?" ree Frant. Olmi mu se osmehnuo u irokom dovratku. "Bio bi iznenaen kada bi znao istinu", ree on i namignuvi ue u sektor. 51. Nulti lift do platformi u otvoru buotine retko je korien u poslednje vreme. Samo dve osobe nastavile su rad na platformama - Roberta Pikni i Silvija Link. Hofmanova je, meutim, smatrala da je njihov rad vaan pa ih je ak lino obilazila, barem jednom nedeljno. iroki prostori i srazmerno niske tavanice platformi podseali su je na garae parkiralita ili na kongresni centar. Sa svoja dva telohranitelja marinca ukrcala se na vozilo koje ih je odvelo u centar za komunikacije i nadzor ispod prvog pristanita. Sama je uetala u tihe odaje. 161

Silvija je spavala na viseem krevetu. Roberta Pikni utke pozdravi Hofmanovu i pokaza joj emitovanja uhvaena sa Zemlje i Meseca. "Izgleda da Meseeve naseobine dobro guraju", ree ona. Imala je teke podonjake; izgledala je deset godina starija nego onda kada ju je Hofmanova prvi put videla. "Na Zemlji jo ima ljudi, ali oni koriste iskljuivo predajnike male snage - pretpostavljam da im je ponestalo baterija i generatora iz vetrenjaa. Mislim da jedan ili dva mala grada i dalje emituju ove signale male snage - u podrujima koja su bila zatiena orbitalnim platformama. Svaki as sam slala nae signale, ali niko nam jo nije odgovorio. To je samo pitanje vremena." "Barem ima ljudi", ree Hofmanova. "Da. Barem. Niko ne mari mnogo za nas, a i zbog ega bi." "Trebalo bi da ode u etvrtu komoru i malo se odmori", predloi joj Hofmanova. "Ne izgleda ba najbolje." "I oseam se prilino valjivo. Ali ovo je sve to mi je ostalo. Nastaviu da radim sve dok neki glas ne dopre ovamo. Nee nas iskljuiti, zar ne?" "Ne, naravno da ne", ree Hofmanova. "Ne budi luda." "Moje preimustvo je u tome to mogu da budem paranoidna", ree Piknijeva, isturi donju vilicu a zatim je uvue uz ujno krgutanje kutnjaka. "Kada se Hajneman vrati, radiu s njim na obnavljanju atla. Volela bih da odem na Mesec. Imam prijatelje tamo." "Ni rei o ekspediciji", ree Hofmanova. "Kasne, ali nema mnogo razloga za brigu... ipak. Mogla bih srediti da neko od Hajnemanovih momaka ubrzo pone da radi na atlu. To bi nam svima pruilo neto novo, o emu bismo mogli da razmiljamo." "A ta je sa Rusima koji nedostaju?" upita Linkova iz svoje lealjke, pospano mirkajui u njihovom pravcu. "Jo se ne moe nita odreenije rei", ree Hofmanova. Uzela je ruku Piknijeve i stisnula je. "Vi ste potrebne", ree ona. "I to obe. Nemojte preterivati." Piknijeva klimnu glavom bez mnogo ubeenosti. "U redu. Sredite da nas Denis Polk i Beril Valas zamene na dan-dva. Idemo da se nauivamo malo svetlosti iz cevi i pogledamo ta je novo." "Lepo", ree Hofmanova. "A sada mi pokai odakle dolaze signali..." 52. Ona bitanga ponovo se pojavila kod Patricije dok je spavala, tako da je morala da je probudi pokakljavi je po uhu. "Gospodice Patricija Luiza Vaskez, sa Zemlje..." "Sa nedavne Zemlje", ree ona. "Ovde sam i imam neke odgovore." Prevrnula se na bok i protrljala oi. Bitangin izgled se izmenio; inilo se da sada ima na sebi vreaste pantalone i demper od kardigana. Kosa mu je bila ureena u stilu razbaruenog uperka, a kratak lanac za sat, ali bez njega, visio je na jednoj kuki za pojasom i zavravao se u porubljenom depu dempera. Bitanga je bila odevena po modi iz 2005. godine. Ona se nae preko ivice kreveta da bi videla njegove cipele. Huarai i japanske tabi arape upotpunjavale su mu garderobu. "Za petama su mi", ree on. "Morao sam da se provercujem na drugi nain. Koristim pomoni ucrtava; glavni je zakljuan. Pored toga, reprogramirao sam jedinicu za privatnost stana tako da smo oboje dok razgovaramo, izvan domaaja bilo kakvog vida beleenja. Otkrio sam da postoji nain da se prodre u gradske zapise. Veoma razoaravajue. Neksusu oito nita nije sveto." Patricija zevnu sanjivo, a zatim ustade iz postelje i dohvati svoju odeu. "Da li stalno radite ovo?" "Ne", odgovori bitanga. "Da bi se doguralo ovako daleko potrebno je mnogo napora. Radije bih upranjavao igre u Gradu memorije, ali moji poslodavci mi nude neverovatne naknade za informaciju. Sreom, dostavio sam je neposredno pre zvanine objave - sada svako zna da ste ovde." "To nam je ve reeno." "U redu", ree bitanga. Svetlost u spavaoj sobi se pojaa. Patricija osmotri sebe u ogledalu kupatila i zakljui da se u urbi ne da mnogo uiniti. Izgledala je iscrpljeno, a kosa joj bee zamrena od nemirnog spavanja. 162

"U svakom sluaju, 'odgovori'", ree bitanga, "vie odgovora nego postavljenih pitanja. Kroz nekoliko dana svedoiete pred Neksusom u punom sastavu ovo jo niko ne zna osim mene i onih koji treba da znaju. Biete ukljueni u sveanost Poslednje kapije. To nije zvanian naziv, ali se zapravo svodi na to upoznaete Prvog otvaraa kapija na segmentu 1,3 X 109 i prisustvovati otvaranju. Moe se dogoditi da je odmah zatvore posle toga - Jarti brzo nadolaze." "ta su to Jarti?" "Muice, Neksus e vam rei - paraziti, udovino agresivni i nimalo skloni saradnji. Put je postojao ovde gde je sada, hiljadu godina pre no to je spojen sa ikom - mislim na vreme Puta, naravno, koje nije bilo podudarno sa ikovim sve dok nije dolo do spajanja. Jarti su prodrli kroz probnu kapiju i nastanili se tu pre no to je bio otvoren. Ojaali su u Putu, te smo morali da ih nasilno isteramo. Oni znaju kako se otvaraju kapije i kontroliu, koliko nam se ini, izmeu 2 X 109 i 4 X 109. Ali sluajte, sve ovo je zapisano u memoriji, a ja nemam mnogo vremena. Imam vesti i o Olmiju. Vi znate za odnos izmeu ortodoksnih Naderita i Geela?" "Da", ree Patricija. "Pa imaju dva plana za vanredne okolnosti ukoliko bi Jarti nadjaali, to je u ovom asu sasvim verovatno. Geeli ele da mobiliu itav Osni grad, da se doepaju saobraajnog toka i brzinom blizu svetlosne prelete iznad teritorija Jarta, kao i da u isti mah otkae iak od kraja Puta." "ta? Zbog ega?" "Na taj nain Put bi se mogao zapeatiti - kauterizovati. Time bi se otklonila opasnost da Jarti zauzmu iak i stave itav Put pod svoju kontroIu. Druga mogunost je da se iak dovede do neke planete pogodne za stanovanje i naprosto napusti Put - ili da ga dokraji, eliminie. Osni grad bi mogao umai prolazei kroz zavretak Puta, razorivi iak i uavi u orbitu oko takve planete. To bi zahtevalo vreme... ili je zahtevalo vreme, do sada. iak je u Zemljinoj orbiti, dakle, u idealnoj situaciji za naputanje Puta. Svi to znaju. Stoga ortodoksni Naderiti - posebno frakcija Korzenovski..." "Ko su oni", upita Patricija budui da je sva njena zbunjenost iezla na bitangino pominjanje ovog poznatog imena. "Oni su potomci inenjera koji su u svoje vreme podravali Kondora Korzenovskog, tvorca Puta. Njihovo jezgro je malo. Posredi je jedna konzervativna grupa - sastavljena preteno od sledbenika pokreta za povratak na Zemlju. Geeli su do sada gledali na njih kao na kandidate za neaktivnu memoriju. Naderiti i pripadnici frakcije Korzenovski zahtevaju da se ovo pitanje ponovo razmotri." "Oni ele da razore asteroid i prebace Osni grad u orbitu oko Zemlje i Meseca?" "Tako je. A sada - moje vreme brzo istie. Uskoro u izazvati razne vrste obezbeenja i neu biti u stanju da vas ponovo posetim - ovo je moja poslednja prilika. Olmi nije ono za ta se predstavlja. On je..." Ono to se zatim dogodilo zbilo se tako brzo da je Patricija jedva uspela da prati. Bitangina slika estoko se uzdrmala, i neto zaita na suprotnom zidu. Zailjen snop crvene boje sevnuo je iz pomonog ucrtavaa preko sobe, pogodivi njenu plou na nonom stoiu. Bitanga nestade. Svetla u spavaoj sobi pritulie se. Nametaj i zidovi bili su nerazaznatljivi i sivi. "Svetlije, molim", ree ona. "Puno alimo", odgovori sobni glas, sada otar i disonantan. "Ucrtavai u vaim odajama nisu u redu. Molimo da budete strpljivi. Popravka je u toku." Sela je na ivicu kreveta. Kada su joj se oi privikle na pomrinu shvatila je da su iz sobe nestale sve pojedinosti. Ona je sedela na osnovnom belom krevetskom obliku, okruenom osnovnim belim oblicima nametaja. Zidovi behu prazni. Dohvatila je svoju plou da bi proverila je li oteena onim bleskom. Na ekranu se pojavi obris one bitange, u odei visoke mode, da bi potom usledio niz brojeva koji se zavravao jednim trouglom. Iza tog trougla u sledeem registru, nalazile su se tri jednaine i kod ekvivalentnosti. Sjedinila je dva registra i izvela osnovnu operaciju s jednainama. Na ploi se pojavie rei koje su pulsirale: Olmi poznaje Korzenovskog. Jo ga poznaje. U ikovom gradu. Olmi je najee stanovao u Osnom Naderu. Nikada se nije zadravao na jednom mestu due od etiri meseca, ali je najvei deo vremena provodio u ovom odeljku Osnog grada. Nikada nije ukraavao svoje odaje, oslanjajui se na minimum prilagoavanja, koje je inilo sobe pogodnim za ivot. inilo se da, zapravo, izbegava, u onoj meri u kojoj je to bilo mogue, sve usluge koje je veina graana smatrala osnovnim. Pa ipak, nije bio asketa. Naprosto nije imao nikakvih potreba za takvom opremom; nije kritikovao one koji su je imali. 163

Sedeo je u potpuno beloj dnevnoj sobi ekajui da se njegova potraga zavri. Olmi je izradio svoj traga po obrascu koji se temeljio na mentalnim programima jedne stare zemaljske vrste, psa poznatog pod nazivom kratkodlaki terijer; taj obrazac bee dopunjen, dakako, brojnim elementima njegove vlastite linosti. Bio je to ilav, izdrljiv i dovitljiv traga. Retko kad ga je izneverio. Po zakonu Osnog grada, bitange u Gradu memorije predstavljale su potenu igru. Graani nisu mogli da izbriu bitange na koje bi nabasali, ali su mogli da ih sateraju u oak i zatrae trenutnu inaktivaciju. Olmija nije zanimala inaktivacija. On je naprosto eleo da prati ovu bitangu u stopu - i da vri pritisak na nju da bi joj pojaao oseaj nezakonite delatnosti. Dotina bitanga bila je veoma visokog kvaliteta; preivela je desetine dvoboja, od kojih su se neki protezali decenijama, to je u Gradu memorije moglo znaiti milenije. Nije imala nikakvo ime, pa ak ni trag; sazdala je svoju aktivnu linost tako da bude efikasna, lukava i tek toliko egoistina koliko je potrebno da bi se obezbedila motivacija za dvoboje. Traga je uhvatio bitangu u Patricijinim odajama, a Olmi joj je tada naredio da odstupi, ali na takav nain da je bitanga bila navedena da poveruje kako je umakla. Olmi je bio dobro upoznat sa linou prosene bitange. Najvei broj njih roen je tokom poslednjih faza izgradnje Grada memorije - posao koji je trajao vie od pet stotina godina, zapoet jo u ikovom gradu pre stvaranja Puta. Jedan broj graana, uglavnom mladih, pronaao je naine da napravi izlaze i izbegne krajnje kazne, koje su izreene da bi se suzbio kriminal. Posredi je bilo ponovno iskoriavanje graaninovog tela i inaktivacija uskladitene linosti. Najpopularniji metod sastojao se u stvaranju nezakonitog duplikata linosti koja je ostajala neaktivna u Gradu memorije. Ukoliko je graanin bio osuen na krajnju kaznu, takav duplikat je bivao aktiviran jemei kontinuitet. Te 'bitange' su zatim poele da se bave svim vrstama kriminalne delatnosti, a neke meu njima posvetile su se nasilnikim delima, koja u Osnom gradu nisu viena jo od proterivanja ortodoksnih Naderita iz Aleksandrije. Veina je uhvaena, sueno im je, izreene su ime kazne i te kazne su sprovedene u delo - oslobaajui potencijalno razornu grupu linosti u Gradu memorije. Kako je vreme prolazilo, pojedini agenti Heksamona zakljuili su da je najbolji nain na koji bitange mogu da utroe vreme, njihovo sudelovanje u dvobojima - tanije u traganju i uklanjanju drugih bitangi. To je reilo dobar deo problema. Praksa dvoboja je zaivela i u roku od deset godina polovina bitangi je eliminisana u meusobnim obraunima. Mnoge su, meutim, preivele - najpametnije, najdovitljivije i stoga, nesumnjivo najopasnije. Poslednjih decenija jedan od problema koji je najvie titao Neksusa bio je obezbeivanje potpune sigurnosti za sve graane u Gradu memorije. Neksus je malo uinio u tom pogledu. Zadrala su se ilava uporita otpora, koja su nanosila tetu i povremeno remetila vane funkcije. Olmi je znao da je unajmljivanje bitange uvek bila rlskantna rabota. Poslodavac nije mogao oekivati potpunu odanost - bitanga je bivala odana dotle dok su nagrade ostajale visoke. Imajui to u vidu, Olmi je bogato nagraivao bitange koje su imale pristup brojnim privatnim bankama podataka - dvostruko se obezbeujui da niko nikad ne sazna ko je izvrio unajmljivanje, a pogotovu ne sama bitanga. 53. Mrana biblioteka polako se rasvetljavala omoguujui njegovim oima da se prilagode. Pavel Mirski stajao je mirkajui na daljem kraju dvorane sa seditem i pultovima u obliku suze. Poziv koji je osetio bee elja da utvrdi tetu izazvanu rafalom Vielgorskog. Nije bilo nikakve. Svi pultovi stajali su netaknuti. Mirski podie ruku do jedne strane svoje glave, a zatim pree njome preko nosa i brade. Nije bilo oiljaka. U glavi, jedan mali, nekodljiv signal kazivao mu je da koristi deo mozga koji mu prvobitno nije pripadao. Iao je gore-dole, potpuno svestan neprijatnog oseaja neiskustva iza svojih oiju. Zatim je krenuo u krug oko jedne grupe stolica i pribliio se crnom zidu koji je i dalje bio zatvoren i bez ikakvih pojedinosti. Namrtivi se, viknuo je: "Zdravo!" Niko mu nije odgovorio. "Zdravo! Ima li nekoga?" Moda je ostao sam ovde. Drugi su moda izali iz biblioteke poto su pucali u njega. Ali gde je ona bela uskovitlana magla? Setio se tri oficira, trzaja njihovih glava, oputenih vilica. "Pogodine!" povikao je. "Pogodine, gde si?" 164

Nije bilo nikakvog odgovora. Preao je preko tamnog ugla biblioteke i stigao do malog ulaza koji je vodio u kabinu za osmatranje. Vrata su bila otvorena. Popeo se stepenicama i uao u kabinu. Pogodin je leao opruen na trima stolicama, ravnomerno diui. Oito - spavao je. Mirski mu je blago prodrmao rame. "Pogodine", ree on. "Vreme je da odemo odavde." Pogodin otvori oi. Posmatrao je Mirskog sa iznenaenjem. "Oni su pucali u vas", ree on. "Razneli su vam pola lobanje. Video sam to svojim oima." "Sanjao sam", ree Mirski. "Veoma udne snove. Da li si video ta se dogodilo sa Vielgorskim, Belozerskim i Jazukovim?" "Ne", ree Pogodin. "Oko mene je bila samo magla koja me je svrbela. A sada ovo. "Oi mu se rairie i on ustade dok su mu usne podrhtavale. "elim da odem odavde", ree on. "Dobra ideja. Hajde da otkrijemo ta se dogodilo." Mirski je krenuo ispred Pogodina niz stepenice prema crnom zidu. "Otvori se", ree on. Otvor u obliku polumeseca polako se rastvori ispred njih. Anekovski je stajao u stavu voljno okrenut leima prema Mirskom i vratima, drei puku s kundakom oslonjenim na plonik. "Oprostite, majore", ree Mirski. Anekovski se ukruti i okrete na jednoj peti, podiui puku i nespretno je upravljajui prema vratima. "Obazrivo", upozori ga Mirski. "Drue pukovnie... hou da kaem, generale..." "Gde su ostali?" upita Mirski, prelazei pogledom preko vojnika na pravougaonom trgu. "Ostali?" "Politiki oficiri." "Oni nisu izali. Oprostite, generale, ali smesta moramo da odemo u logor - moramo uspostaviti radio-vezu sa njima i..." "Koliko sam bio odsutan?" "Devet dana, generale." "Ko je preuzeo komandu", upita Mirski. Pogodin je koraao tik iza njega. "Major Garabedijan i potpukovnik Pletnev komanduju u ovom asu, gospodine." "Onda me odvedite k njima. ta ovde rade snage NATO-a?" "Gospodine..." Izgledalo je kao da e se Anekovski onesvestiti. "Ovde je bilo puno napetosti. Niko nije znao ta se dogodilo unutra. ta se zaista dogodilo?" "Dobro pitanje", ree Mirski. "Moda emo kasnije saznati. Za sada, ja sam dobro - Pogodin je dobro - i treba da odemo u logor... u etvrtoj komori?" "Da, gospodine." "Poimo. A zbog ega su nai ljudi postavljeni ovde?" "ekali su na vas, generale." "Onda mogu da pou sa nama." "Da, gospodine." Mirski je u vozu sklopio oi i naslonio glavu na zid. Mrtav sam, pomisli on. Mogu to da osetim nedostaju mi neki delovi koji su zamenjeni - kao kad se zemlja ubaci u zjapee aneve. To znai da sam nova osoba. Mrtav sam, ponovo oivljen. Nov, ali nabijen starim odgovornostima. Otvorio je oi i pogledao Anekovskog. Major ga je, posmatrao sa strahom na licu. Hitro je obrisao taj izraz i zamenio ga bledunjavim osmejkom. 54. "Onda da svedemo zakljuke", ree Lenijer. Ponovo su se okupili u Patricijinim odajama da uju njenu priu o bitangi i da se dogovore o zajednikom ponaanju. "Mi smo gosti, ali ne u pravom smislu te rei. Zatieni smo, to znai da na poloaj ima odreenih slinosti sa poloajem zatoenika." "Nai izvori podataka su cenzurisani", ree Ferlijeva. "Ne moemo da se vratimo na Kamen", ree Hajneman. "I - ako je ono to je Patricija saznala istina - uskoro emo postati slavni", ree Karolsonova. "Da li je ta bitanga rekla je li iko oekivao da se Kamen vrati Zemlji?" upita Lenijer. 165

"Ne", ree Patricija. "Ali mislim da nije. Ako se ne varam, oni su mislili da e Kamen naprosto produiti kroz svemir. Raunali su da je odvie malen da bi bio primeen i da nigde odreeno nee zavriti putovanje - zbog trzaja do koga je dolo prilikom stvaranja hodnika." "I kakav je na poloaj u svemu ovom?" upita Lenijer "Lari? Leonora?" "Kakvog znaaja ima pitanje ta mi elimo? ta mi moemo uiniti?" upita Hajneman irei ruke. "Razmisli, Lari", ree Karolsonova spustivi ruku na njegovo koleno. "Mi smo slavni. Ne mogu tek tako da prenebregnu nae elje." "Oh, ne!" ree Hajneman. "Mogu jednostavno da nam isperu mozgove. Oni vie nisu ljudska bia, barem to nisu neki meu njima!" "Oni jesu ljudska bia", ree Patricija. "To to mogu da biraju oblik u kome e iveti, ili koje e talente i sposobnosti posedovati, ne znai da vie nisu nai potomci." "Gospode", ree Hajneman, vrtei glavom. "To je izvan domaaja moje svesti." "Ne, nije", bodrila ga je Karolsonova. "Ako ja mogu da izaem s tim na kraj, moe i ti." Utinula mu je koleno. "Ako nastupimo jedinstveno, moda emo iznuditi dodatne ustupke", ree Lenijer. "Ako smo slavni, ili barem kurioziteti, mogli bismo moda uticati na odnos prema nama i - ne na ovako sluajan nain, na odnos prema naima na Kamenu." "ta emo, dakle, zahtevati?" upita Karolsonova. "Kao prvo, traiemo da nae izvore podataka oslobode cenzure", predloi Patricija. "Ja svoj nisam ni koristio", ree Hajneman. "Sve emo pokuati da dobijemo dozvolu za uspostavljanje veze s Kamenom." Lenijer se obazre po sobi. "Jesmo li svi saglasni u tome?" Bili su. "Zahtevaemo da putujemo u grupi; nikada ne bi trebalo da se razdvajamo", nastavio je on. "Ako pokuaju protestovaemo..." "trajk glau?" upita Ferlijeva. "ta god bude delotvorno. Jasno mi je da nai domaini nisu ljudoderi i malo je verovatno da e ravo postupati s nama. Moda emo biti malo oamueni, podvrgnuti svim vrstama oka budunosti, ali... Moemo da izaemo na kraj s tim. Svi smo preiveli golgotu na Kamenu, pa zato onda ne bismo preiveli i ovo? Je li tako?" "Tako je", ree Ferlijeva, posmatrajui Lenijera s izrazom u kome je bilo neto vie od potovanja autoriteta. Patricija hitro pree pogledom izmeu njih da bi joj se na licu pojavilo ono to je Lenijer tumaio kao njen otro-veseo izgled - osmeh sa tragom gorine, propraen prodornim pogledom. Karolsonova ih je sve troje netremino i ispitivaki posmatrala. "Olmi je u salonu", ree Patricija. "Sa njim je i Ram Kikura. Rekla sam mu da prieka dok ne zavrimo - ali oni ele da razgovaraju sa nama." "Pa jesmo li jedinstveni?" upita Lenijer. "Naravno", ree Hajneman tihim glasom. Olmi i Ram Kikura uoe u Patricijine odaje i sedoe u sredite grupe skrstivi noge. Ram Kikura se radosno smeila; Lenijeru je ona izgledala tek neto starija od Patricije iako je sigurno bila mnogo starija. Lenijer iznese njihove zahteve. Na njegovo iznenaenje, Olmi je pristao gotovo na sve, iskljuujui jedino uspostavljanje veze sa ikom. "To u ovom asu ne mogu da vam obezbedim. Moda kasnije. Moemo vam dopustiti necenzurisan pristup podacima, ali to e zahtevati izvesno obrazovanje", ree on. "Potpun pristup podacima veoma je sloen i predstavlja veliku odgovornost. Postoji mogunost zloupotrebe. Da li biste za poetak prihvatili pomo jednog pedagoga? Ram Kikura moe da ovlasti jednog duha deliminu linost utemeljenu na njenoj vlastitoj. Taj pedagog bi umesto vas vrio pretrage i izdavao naredbe. Nai mlai graani ih neprekidno koriste." "To e nam dati priliku da sve istraujemo?" upita Patricija. "Izneli ste veoma teak zahtev", ree Ram Kikura. "Nijedan graanin nema pravo pristupa svemu u Gradu memorije. Postoji puno toga to moe biti opasno za neobuene..." "Kao na primer?" upita Hajneman.

166

"Programi koji menjaju linost ili meaju razliite linosti. Pojaanje psihe. Razliite fikcije visokog nivoa i teorijski programi. Kasnije ete moda poeleti da istraite i spomenuto ali za sada e vas pedagog zatititi od nepromiljenog... recimo, preoptereivanja vae glave." "Ili pranjenja", ree Karolsonova. "Hoemo li i dalje biti odravani u istom stanju?" upita Patricija. "Do odreenog stepena", priznade Olmi. "Ali testovi su ve izvedeni..." "Jesu li?" tre se Hajneman iznenaeno. "Da. Dok ste spavali." "Mislim da je bio red da nas upozorite na ono to se dogaalo", ree Lenijer mrtei se. "Bili ste upozoreni. Vae persone spavanja upravljale su naim istraivanjem i mi nismo nita uinili osim onoga to su one odobrile." "Isuse", ree Karolsonova. "ta su do avola te persone spavanja?" Ram Kikura podie ruke. "Moda vam je sada jasno zbog ega va zakonski status odgovara deijem ili, u najboljem sluaju, adolescentskom. Naprosto ste nepripremljeni da budete izloeni svemu to vam Osni grad moe ponuditi. Molim vas da se ne osetite uvreeni. Ja sam ovde da vam pomognem kad god je to mogue - a ne da vas sputavam ili osujeujem. Ovde sam, takoe, da vas zatitim i uiniu to - bez obzira na primedbe koje ete moda imati." "Da li je to posao zastupnika?" upita Hajneman. "Hou da kaem, da li su zastupnici pravnici ili, pak, neto drugo" "Zastupnik je i vodi i predstavnik pred zakonom", ree Ram Kikura. "Mi dajemo savete u pogledu smera akcije, na osnovu istraivanja koja nai ovlaeni duhovi sprovode u Gradu memorije i na drugim mestima. Imamo mnoga preimustva - pristup privatnim kolekcijama memorije, na primer. Iako ne moemo da objavljujemo sadrinu tih kolekcija imamo prava da dejstvujemo na osnovu onoga to smo iz njih saznali - bez ikakvih ogranienja. Neki zastupnici - meu koje spadam i ja - nude ono to se u vae vreme moda nazivalo psiholoko savetovalite." "U sutini", ree Olmi, "Ser Ram Kikura vam obezbeuje jo jedan nivo zatite - protiv zloupotrebe od strane viih vlasti. Imate li jo kakvih pitanja?" "Da", ree Karolsonova pogledavi Lenijera. On klimnu glavom i ona nastavi. "ta e se dogoditi sa naim ljudima na Kamenu - u iku?" "To jo ne znamo", ree Olmi. "Odluka o tome jo nije doneta." "Da li e se sa njima postupati na ispravan nain?" upita Ferlijeva. "Sa Amerikancima i ostalima?" "Mogu jemiti da im nee biti uinjeno nita naao", ree Olmi. "Imate li bilo kakvu predstavu, o tome kada emo moi da uspostavimo vezu sa njima?" upita Lenijer. Olmi je sastavio kaiprste ne rekavi ni re. "Pa?" "Kao to sam rekao o tom pitanju nita nije odlueno. Stoga ne moe ni biti neposrednog odgovora." "Voleli bismo da saznamo im vi saznate", ree Lenijer. "I hoete", uveravao ga je Olmi. "Bili ste zatieni i izolovani. To e se unekoliko promeniti sada kada vae prisustvo vie nije tajna. Pretpostavljam da ste u stanju da sebi predstavite vau moguu popularnost. Bie svetkovina i putovanja. Panja kojom ete biti okrueni verovatno e vas poprilino izmoriti." "Uveren sam u to", ree Lenijer podozrivo. "A sada Ser Olmi, ovako u krugu nas sedmoro ovde ukoliko ste vi jedna linost, kao to izgleda da jeste, i pod uslovom da niko ne viri preko vaeg ramena koji je va ulog u svemu ovome sa nama?" "Gospodine Lenijer", ree Olmi, "svesni ste isto koliko i ja da sada nije vreme kada moemo da budemo savreno iskreni. Ma koliko to ispalo uvredljivo, moram vam rei da vi naprosto ne razumete stvari, i ako bih ja pokuao da vam ih objasnim, samo bih vas zbunio. Ja u vam ih objasniti, na kraju, ali vi najpre morate da iskusite na grad, nau kulturu. Budui da ste od sada slobodni da koristite izvore podataka..." "Srazmerno slobodni", ree Lenijer. "Da, slobodni sa zatitom... Moda ete poeleti da provedete sledeih dvadeset i etiri asa 'osveavajui svoje znanje' ako je to pravi izraz." 167

"Da li smo suoeni jo sa nekim ogranienjima?" "Da", ree ree Olmi. "Ne moete da naputate ovo stambeno podruje; ne sve dok se ne saini va program boravka i Neksus ne organizuje va... nazovimo to debi. A pre no to se to dogodi, predlaemo vam da se bolje obavestite o Osnom gradu i saznate barem najosnovnije o nainima naeg ivota." Preao je pogledom od lica do lica, oekujui uzdignutih vea jo koje pitanje, ali ni jedno ne usledi. Sklopivi ruke iza potiljka, Linijer se nasloni na kau. Ram Kikura je sa mesta na kome je stajala programirala ucrtavae. "Sada imate pedagoga utemeljenog na mojoj linosti", ree ona. "Moete koristiti izvore podataka iz svih vaih apartmana, a pedagog e vam pomagati. Bilo bi najbolje da ponemo sa opisom grada i Puta... Jeste li saglasni?" Sedmoro je utke posmatralo kako se Osni grad u hipnotikim pojedinostima projektuje pred njima. Stvoren je utisak kao da se pribliavaju gradu sa severa, jurei uzdu i veoma blizu singularnosti - toka - i prolazei kroz vie tamnih titova. Njihova taka gledanja promenila se zatim veoma blizu zidu Puta sve dok im se nije uinilo da lebde na nekoliko stotina metara iznad saobraajnih traka. Hajneman se tre kad je ugledao cilindre nalik na tankove, koji su jurili kreui se du mnogostrukih traka ispod njih; svaki cilindar bee opremljen krugom blistavih reflektora, uperenih napred, a sa tri naporedne svetlee trake du bokova. U daljini, jedna pristanina kapija, iroka etiri kilometra, prihvatala je na hiljade takvih cilindara koji su dolazili iz svih pravaca. (Jedan vizuelni dodatak nakratko im je pokazao unutranjost ovog terminala - lavirint manevriuih ravni na vie nivoa, gde su cilindri bili ponovo uvoeni u saobraajni tok, sprovoeni u garae radi istovara i utovara, a njihov sadraj prenoen u raznovrsne kontejnere, da bi nastavio put kroz kapiju. Sama kapija bila je znatno ira od one kroz koju su oni proli - stepenasta rupa, iroka najmanje dva kilometra, koja je podseala na otvorenu rudniku jamu ali mnogo pravilnijeg oblika i krcatija mainerijom.) Osni grad je izgledao strahotno, gledan iz bilo kog ugla, ali posmatran s take blizu povrine Puta, delovao je zapanjujue. Ucrtava je istakao najsevernije delove grada i objasnio njihove funkcije, a zatim se njihova taka gledanja premestila ka jugu. Najudaljeniji juni produetak grada bio je jedan iroki malteki krst razapet izmeu dve kocke postavljene jedna iza druge na toku. Sredite toga krsta primalo je tok koji se zatim irio kroz one kocke. Ovde se nalazila mainerija koja je snabdevala energijom, pokretala i vodila grad du singularnosti. Isti onaj efekt koji je mogao da pokree grad du toka i potiskuje cevobob, obezbeivao je, takoe, najvei deo gradske energije. Generatori unutar kocki okretali su se uz pomo turbina ija su 'seiva' presecala singularnost i bila podvrgnuta prostornoj transformaciji. (Gde je krajnji izvor te energije? pitala se Patricija. Da li je to pitanje uopte imalo smisla?) Iza te dve kocke nalazio se odbojnik u obliku vinske ae; iri kraj mu je bio pljotimice priljubljen uz prvi cilindar, koji se obrtao - Osni Nader, u kome su bile smetene njihove odaje. Osni Nader bio je najstariji deo grada. Posle konanog preseljenja ortodoksnih Naderita iz ika, svi oni su naseljeni u Osni Nader, koji je tako postao svojevrstan naderitski geto. U to vreme, ekspanzivna populacija neomorfa preselila se na sever, u Sredinji grad i ostale rotirajue cilindre, koji su bili noviji i stoga poeljniji u i smislu opipljivog imetka. Osni Nader je rotirao proizvodei centrifugalnu silu, koja je na spoljanjim delovima bila otprilike jednaka sili u Putu. Njegovu populaciju i dalje su inili preteno ortodoksni Naderiti koji su, to se podrazumevalo i bez izriitog objanjenja, bili gotovo u potpunosti homorfni. Iza Osnog Nadera nalazio se Sredinji grad. Geometrija arhitekture Sredinjeg grada bila je sama po sebi zaprepaujua. Lenijerovu radoznalost pobudila je grafika nepravilnost oblika koji je zapoinjao kockom. Svaka strana kocke podupirala je nisku piramidu, s tim to su 'stepenice' rotirale, vodei rauna jedne o drugima i tvorei poluspiralu. Ukupan oblik mogao se uklopiti u jednu sferu prenika oko deset kilometara, i veoma je podseao na Vavilonsku kulu onakvu kakvu bi je video M. C. Eer, umetnik iz dvadesetog veka, pod uslovom da je saraivao s arhitektom Paolom Solerijem. U svakom pogledu, Sredinji grad je predstavljao najupeatljiviji deo Osnog grada. Motiv 'uvrnutih piramida' izgleda da je bio univerzalan; tog oblika su bila i pristanita kapija. Iza Sredinjeg grada sledio je Osni Euklid, koji je pruao utoite meovitoj populaciji neomorfa i homorfa, sa simpatijama kako za Geele tako i za Naderite. Osni Toro i Osni Euklid obrtali su se u suprotnim pravcima, da bi neutralisali rotaciju Osnog Nadera, koji je bio neto vei od svakog od njih. Projektovana taka gledanja vratila se do onog maltekog krsta na junom kraju grada. U sreditu krsta zatekli su se u pristaninom ambijentu, imajui priliku da posmatraju opremanje znatno sloenije 168

verzije njihovog razorenog cevoboba. Letelica, koja je nosila naziv tokobrod, bila je dugaka oko stotinu metara i uobliena kao okarina, stisnuta u centru. Dva segmenta ovog vretena bila su gotovo bez ikakvih pojedinosti, osim to je jedan bio sivocrn, a drugi plavoljubiast. injenice i brojke pratile su ovaj prikaz. Tokobrod - jedan iz flote koja je brojala vie od stotinu takvih - mogao je putovati brzinom od pet hiljada kilometara u sekundi. Mogao se izdvojiti iz toka da bi propustio ostali saobraaj - iako je Hajneman priznao u sebi da ne shvata kako je to mogue izvesti, budui da je tok prolazio tano kroz sredite broda - takoe je mogao lansirati manje letelice za akcije sletanja i izvianja. U blizini povrine Puta, onaj ogromni disk, koji su videli kada su se pribliavali gradu, obezbeivao je transport tovara i putnika na kraim putovanjima. Ucrtani obilazak zavrio se sa zlatno-srebrnom prstenastom sferom, koja se obrtala pred njihovim oima. "Ser Olmi", ree Lenijer. "Da?" "Jesmo li mi gosti ili zatoenici?" "Ni jedno ni drugo, zapravo", ree Olmi. "Zavisi od toga koga to pitate - i u kojoj meri vam poteno odgovaraju - vi ste preimustva ili obaveze. Molim vas zapamtite to. Imamo tri planirana prijema" ree on. "Jedan pred Heksmanom Neksusom, drugi na Timblu, Frantovoj zaviajnoj planeti, gde ete moda imati priliku da se sretnete sa predsednikom i trei na taki 3 x 109 gde treba da se otvori nova kapija." Lenijer polako ustade i pritisnu greben svog nosa. "U redu", ree on. "Postali smo javni i sada nas koristite u propagandne svrhe. Bie nam potrebne godine da se ovde usavrimo - moda nam to nikada nee poi za rukom, budui da nemamo implante. No, barem ste nam pokazali vie nego do sada. Vie nismo nevini primerci homo sapiensa od pre Smrti." Zastao je ne znajui ni sam ta je naumio. "Ali..." "Nikada neete biti potpuno sreni i zadovoljni mojim objanjenjima", prekide ga Olmi. "Oseate ma koliko mnogo da vam kaemo - da postoji podtekst koji ne moete shvatiti. I u pravu ste. Primetiete da nikada neu traiti da mi verujete. To bi bilo vie od onoga to razborito mogu oekivati. Ali ako nita drugo, do sada bi trebalo da bude oigledno kako neizmerno mnogo pomaemo jedni drugima. Vi elite da uspostavite vezu sa svojim drugovima - a Neksus se mora uhvatiti ukotac s vaim prisustvom i svim onim to ono podrazumeva. U nekoliko narednih dana saznaete vie o Putu i o naoj misiji ovde - ak vie nego to stubovi sa podacima mogu da vam kau. Ja u vas pratiti, a zajedno sa Suli Ram Kikurom uiniu sve u granicama svojih mogunosti da se zauzmem za va sluaj - pre svega zato to je to pravedno, a potom i zato to verujem da e od onog to je najbolje za vas i Neksus imati koristi." Lenijer pogleda ostalih etvoro. Pogled mu se zadrao na Ferlijevoj, a zatim i na Patriciji. Ferlijeva se ohrabrujue osmehivala. Patricijin izraz lica bee manje jasan. "Moete raunati na nau saradnju, u razumnim granicama, jo sedam dana", ree Lenijer. "Ako mi ne bude jasno da su nam interesi zajedniki i ako nam ne bude dozvoljeno da stupimo u vezu sa ikom, saradnja se obustavlja. Ne znam u kojoj meri ovo za vas predstavlja pretnju", ree on uzimajui vazduh. "Koliko za sada znam, vi ste u stanju da kompjuterskim putem stvorite nae slike i prilike i da ih naterate da ine to vam je volja, pa ak i da izradite posve sline androide. Ali ovo to sam vam rekao jeste na stav." "Slaem se", ree Olmi. "Sedam dana." Olmi i Ram Kikura ih napustie. Hajneman je lagano zanjihao glavu napred-nazad, a onda pogledao Lenijera. "Pa?" "Daemo se na prouavanje", ree Lenijer. "I ekaemo nau priliku." Hofmanova je stajala ispred malog ogledala u svom 'kartonskom salonu', kako je nazivala ovu sobu u enskom bungalovu. Zakljuila je da ne izgleda preterano ravo. Neto bolje je spavala poslednjih nekoliko dana. Broj samoubistava se smanjivao; njeni ljudi - Hofmanova je uvek na taj nain razmiljala o svima njima, vojnicima i civilima - prihvatili su, inilo se, svoju sudbinu tako da su ve pravili planove da se ponovo opreme atl i neki od ruskih transportera i izvidi mogunost putovanja na Mesec. Nekolicina se ak zanosila ekspedicijom na Zemlju - Gerhard i Rimskaja su predvodili tu grupu. Rimskaja se upadljivo brzo oporavio od 'propadanja' kako je on to sam nazvao. Bio je strahovito pometen i konano je zatraio - pomalo paradoksalno - da ljudi prestanu da pokazuju razumevanje za njega. "Budite grubi sa mnom onako kako bih ja bio sa vama", zahtevao je. 169

Hofmanova ga je smesta zaduila za logistiku, jednu oblast kojom e on, bila je uverena u to, umeti valjano da rukovodi. Uvek treba postaviti vrstog (ali veoma pametnog) kukinog sina ispred ormana sa hranom i zalihama. On e dobro koordinirati saradnju sa Rusima i skinue to breme sa njenih plea. U slobodno vreme - ono koje mu preostane - moi e da razrauje sa Gerhardom zajednike planove vezane za Zemlju. Hofmanova je posedovala jedinstven nain vrstog upravljanja ljudima. inilo se da Rimskaja cveta pod novim i obimnim bremenom rada. Njena jedina velika briga, u ovom asu, bila je sudbina ekspedicije sa cevobobom. S povratkom Mirskog i nestankom ona tri politika oficira, Rusi su postajali sve vie raspoloeni za saradnju. Javio se problem oskudice ena - zabeleena su dva silovanja i nekoliko pokuaja, ali je toga, zapravo, bilo manje no to je oekivala. Mnogi vojnici - NATO-a i ruski - poklonili su enama oruja manjeg kalibra. Jo nisu morale da ga upotrebe. Kroz jedan sat Hofmanova je imala zakazan sastanak sa Mirskim u etvrtoj komori. To je trebalo da bude njihov drugi susret posle njegovog povratka, a dnevni red rasprave bee dugaak premda nije bio optereen kritinim pitanjima. Ukrcala se sa Beril Valas i dva marinca u nulti voz kojim su se prevezli iz prve komore u etvrtu, a zatim su se kamionom prebacili u NATO-ov kompleks. Ruski kompleks podelio se na tri celine za vreme odsustva Mirskog. Sada je zauzimao dugaak priobalni pojas i dva ostrva. Od panjeva i direka sastavljena su dva velika splava, dok su brodovi graeni polako i mukotrpno. Jo nije bilo postrojenja za proizvodnju drvene grae, iako su postojali izgledi da e se podii za par meseci, a i materijali dostupni graditeljima bili su krajnje primitivni. Putovanje kroz umu priinilo je Hofmanovoj istinsko zadovoljstvo. Ruski 'kopneni' kompleks nalazio se blizu devedesete vozne platforme, na oko etrdeset kilometara od kompleksa NATO-a. Drum koji su izgradili Kamenjari prolazio je kroz izrazito neravan teren i verovatno najgue ume. ak je pala i kiica, orosivi prozore kamiona. Valasova je govorila o nastavljanju naunog rada u estoj i sedmoj komori; Hofmanova je sluala i klimala glavom, ali ta tema nije joj bila naroito zanimljiva. Posle nekoliko minuta Valasova je to osetila i pustila je da utone dublje u svoje sanjarenje. Ruski kopneni kompleks podseao je na stare tvrave divljeg zapada. Visoke okresane i oguljene mladice bile su pobijene u tlo tvorei drugi odbrambeni zid iza visokog zemljanog bedema. Kada su se pribliili, ruski vojnici irom otvorie kapije, a zatim ih i zatvorie za njima. Prva stvar koja je privukla pogled Hofmanove behu veala. Stajala su - prazna, zahvalila je Bogu na tome - u sreditu pravougaonika oienog od trave i obloga i podastrtog kamenjem veliine glave. Ostali objekti bili su u izgradnji; najambiciozniji trebalo je da bude visok tri sprata, planiran po uzoru na rusku poljsku kuu. Vojnici im dadoe znak da parkiraju kamion iza dugake uske zgrade, nainjene od drvenih oblica. Mirski ih je primio nezvanino, za stolom u istonom delu te dugake zgrade. Unutra nije bilo zidova. Ostali radni prostori i odeljci za spavanje stajali su otvoreni, pristupani svaijem oku. Hofmanova i Valasova rukovae se s njim i on im dade znak da sednu na platnene stolice. Dva marinca ostadoe napolju okruena sveanim utanjem ruskih vojnika. Ponudio ih je ajem. "Bojim se da potie iz vae bive prodavnice", ree on. "Ali to je dobar aj." "Napredujete sa izgradnjom logora", ree Hofmanova. "Hajde da razgovaramo na engleskom", predloi Mirski. "Potrebna mi je veba." Sipao je taman aj boje ilibara u lagane plastine olje. "Izvrsno", ree Hofmanova. "Ne mogu primiti pohvale za napredak", ree Mirski. "Znate i sami da nisam bio ovde kada je najvei deo radova obavljen." "Svi su bili znatieljni..." zapoe Hofmanova. "Oh? U vezi sa im?" Hofmanova se osmehnu i zavrte glavom. "Nije vano", ree ona. "Ne, zahtevam da mi kaete." Mirski rairi oi. "U vezi sa im?" "U vezi s vaim nestankom."

170

Zagledao se u prostor izmeu njih. "Bio sam mrtav", ree on. "A onda su me oiveli. Da li je to zadovoljavajui odgovor na vae pitanje?" Pre nego to je mogla da odgovori, on ree: "Ne, ne bih rekao. Pa, dobro, ne znam. Za mene je to tajna isto koliko i za vas." "Pa, bilo kako bilo", ree Hofmanova, oputeno se nasmeivi. "Drago nam je da ste se vratili. eka nas veliki posao." Prva taka dnevnog reda bio je dogovor o istovarivanju transportera na kome su se nalazile oprema i zalihe. On je ostao ukotvljen u otvoru buotine jo od Smrti; posadi je u meuvremenu dozvoljeno da se evakuie, ali jo nije bio postignut sporazum o raspolaganju teretom. U roku od nekoliko minuta Hofmanova i Mirski dogovorili su se oko postupka. Sve naoruanje bie ostavljeno u jednoj zakljuanoj prostoriji na platformi, koju uvaju Rusi i osoblje NATO-a; ostali materijal bie isporuen ruskom kompleksu u etvrtoj komori. "Potreban nam je materijal za razmenu isto koliko i zalihe", ree Mirski. Sledee pitanje odnosilo se na poloaj ruskog naunog tima. Hofmanova je htela da zadri one lanove tima koji su eleli da ostanu sa NATO grupom pod uslovom da im to bude doputeno. Mirski je utke razmiljao par trenutaka a onda je klimnuo glavom. "Nije mi potrebno jo ljudi koji se ne slau sa mojom vlau", ree on, posmatrajui obe ene rairenih oiju i zgrenih vilinih miia. Dvaput je brzo mirnuo. Hofmanova je prela pogledom preko svojih zabeleaka. "Klizi jo bolje nego proli put", ree ona. Mirski se nae prema njoj sa laktovima na kolenima i sklopljenim rukama. "Umoran sam od rasprava", ree on. "Posedujem spokoj mrtvog oveka, gospoice Hofman. Bojim se da time uznemiravam neke od mojih drugova." "Stalno ponavljate da ste bili ubijeni. To nema mnogo smisla, generale." "Moda i nema. Ali je istina. Ne seam se svega. Ali se seam da sam bio pogoen u glavu. Pogodin mi kae da su oni..." Uzdigao je ruke. "Moete i sami zakljuiti ko me je ubio. Pola moje glave." Mahnuo je rukom od desne polovine lobanje. "Ubijen, a potom vraen u ivot. Srea to nisam bio naoruan inae bih bio tamo gde se sada nalaze Belozerski, Vielgorski i Jazukov." "A gde je to?" "Nisam siguran", ree Mirski. "U zatvoru, moda. Izgleda da ikov grad jo raspolae sredstvima za sprovoenje vlastitog zakona." "Pomislila sam da se neto tako dogodilo. To znai da je ikov grad jo sposoban da donosi odluke i procene kao i da ih sprovodi." "Ako je tako onda moramo da pazimo kako se ponaamo, zar ne?" primeti Mirski. Hofmanova klimnu glavom i oni se vratie dnevnom redu. Za etrdeset pet minuta sva pitanja su, jedno po jedno, razmotrena i dogavorena. "Bilo je to pravo zadovoljstvo", ree Mirski, ustajui i pruajui joj ruku. Hofmanova mu je vrsto stisnu i on je isprati do kamiona. "A ta je sa vealima?" upita Valasova dok su se vraali kamionom u nulti kompleks. "ta emo s tim?" "Nema vie gospodina Finog Momka", ree Hofmanova nehatno. "Moda je to samo jedno upozorenje." "Deluje sablasno", ree Valasova. Hofmanova je delila njeno miljenje. "Veoma", ree ona. 55. Suli Ram Kikura i Frant poveli su ih iz njihovih odaja u Osnom Naderu do prolaza u saobraajnom toku, oko koga je rotirao onaj cilindrini okrug. Prevozno sredstvo bilo je jedno prazno vertikalno okno, dugako tri kilometra; sputanje je podsealo na vonju liftom u ikovom gradu i stoga nije - na sreu bilo previe neoekivano. Karolsonova je najmanje uivala od svih njih. Imala je neodreen strah od visine; ne od same visine koliko od ivica. Uspela je, meutim, uz Lenijerovo i Ram Kikurino hrabrenje. "Nisam prokleta starica", ponavljala je ozlojeeno dok su se sputali. 171

Prolaz je bio u obliku cevi, irine pola kilometra; prolazila je kroz Osni grad, sa singularnou u svom sreditu. Stotine hiljada graana partalo je du zidova i lebdelo u gustim vrveim, ali koordiniranim, jatima du njihove staze. Ram Kikura i Frant porazvarali su sa inenjerom zaduenim za prolaz, jednom enom homorfom koja je, poput Olmija, bila samo-odravajua i bez nozdrva. Njih petoro su zatim predstavljeni prvom od mnogih gradskih zvaninika, ministru Osnog Nadera. Bee to jedan ortodoksni Naderit, mukarac otmenog dranja i zdravog izgleda, koji je ucrtao japansko izlazee sunce iznad svog levog ramena. Teko se moglo zamisliti da kroz njegove vene tee i decilitar orijentalne krvi, ali najposle, njegovo oblije moglo je biti vetako - to je verovatno i bio sluaj - a niko ionako nije imao ni vremena ni mnogo elje da istrauje. "Moete me zvati Majorom ako elite", ree on na savrenom engleskom i kineskom jeziku. Ovi jezici sada su bili u modi u etiri okruga, obuhvatajui ak i one koji nisu polagali pravo na prastaro poreklo. U saobraajnom toku nalazilo se crno vozilo za odravanje saobraaja, nalik na kakvu bubu, veoma slino onom koje je demontiralo cevobob. Bilo je, meutim, vee i opremljeno irokom i istaknuto postavljenom kabinom, slobodno ukraenom retkim, ali pravim, crvenim zastavama. Ucrtavai su projektovali veoma uverljive vatromete oko vozila i po toku, dok su Ram Kikura, onaj major i Frant stajali po strani proputajui ih da uu prvi. Zauzeli su mesta u polukrugu iza komandnih ureaja, a neto to nisu mogli da vide neno ih je privrstilo za sedita. Major preuze komande - jedan crni pilar u obliku slova Y, s prikljucima za prste i dve ruke i poklopac na ulazu tiho se zatvori. Kretali su se niz saobraajni tok predvoeni blagim pulsiranjem crvene svetlosti. Vatromet se i dalje rascvetavao na sve strane, povremeno bezopasno presecajui delove gomile. "Nije dovoljno da se naprosto vidite na ucrtavaima", ree Ram Kikura. "Ljudi se nisu mnogo promenili. Pretpostavljam da su mnogi - moda jedna treina od onih napolju - duhovi, oni koji su sami sebe ucrtali uz pomo monitora u centar svojih slika. Vidi i budi vien." "Gde je Alisa", proguna Hajneman. "Koja Alisa?" upita Ram Kikura. "Naprosto Alisa", ree Hajneman. "Ne mogu se oteti utisku da se nalazimo u Zemlji uda." "Da li nam neko nedostaje?" okrenu se major sa izgledom zabrinutosti na licu. "Ne", ree Frant proizvodei onaj poznati krgutavi zvuk. Putovanje je potrajalo pola sata, za to vreme preli su razdaljinu od Osnog Nadera do Sredinjeg grada. Ovde su guve bile ak i vee - i slabije organizovane. Pojedinci - uglavnom neomorfi - pokuavali su da blokiraju sporo napredovanje vozila za regulisanje saobraaja, ali su bili blago odbacivani na stranu uz pomo spiralnih ravni vunog polja, koje su se irile ispred letelice. Patricija je utke sedela, kriom povremeno bacajui pogled na Lenijera. Na Lenijerovom licu poivao je poluzauen namrten izraz. Blago bi uzdigao usnu pri pojavi nekih neomorfa - izduenih zmijastih spirala, sjajnih kao hrom; ribe, ptice i radiolarian sfere nalik na silikatne koljke planktona; raznovrsnost ljudskih oblija koja su prevazilazila osnovni opis homorfa. Ferlijeva je zapanjeno gledala sve ovo irom otvorenih usta. "Kladim se da izgledam kao grubijanka", rekla je u jednom trenutku, a zatim je pogledala svoje saputnike, shvativi istog asa da je niko nije razumeo. "Da li je to bila re koju sam traila", upita ona Lenijera. "Nemam blagu predstavu", odgovori on neno joj se osmehnuvi. Poloila je svoju ruku na njegovu. Patricija se uvue malo dublje u svoje sedite. Pa ta je sad ovo? zapita se ona. Mala Ijubomora? Saznanje da je neverna Polu? Zbog ega bi Geri tebi uopte poklanjao bilo kakvu panju? Doao je da te pronae - iz oseanja dunosti. Zabravila je to podruje samoispitivanja, ne videi nikakvu potrebu da se upada na teritoriju velikog bola, nesigurnosti i oseanja krivice. Napustili su vozilo za regulisanje saobraaja - i majora Osnog Nadera - i nastavili peice, ali sada u pratnji neomorfnog ministra Sredinjeg grada i senatorke Proroke Oi. Olmi ih je pozdravio kod irokog krunog ulaza u kamoru Heksamona Neksusa. U unutranjosti komore vladala je zbrka na sve strane; homorfi, neomorfi, neki sa amerikim zastavama ucrtanim iznad ramena - a u sreditu, blizu podijuma, dve iroke, treperave i ivopisne zastave Republike Kine i Sjedinjenih Amerikih Drava. Usklici i muzika, galama i dobrodolica. 172

Hajneman je samo treptao i Karolsonova ga uze pod ruku kada ih Olmi i Ram Kikura gurnue niz vuno polje. Proroka Oi, jedna od najlepih i najgracioznijih ena koje je Lenijer u svom ivotu video, prihvati njegovu i Patricijinu ruku, dok se ministar Sredinjeg grada progurao do Ferlijeve. Lenijer je opazio vie senatora - ili su to bili predstavnici korporeala? - koji su nosili sovjetski srp i eki. A onda se naoe u centru Neksus komore, Senatori i predstavnici korporeala zamukoe i svi ekrani utrnue. Upravnik Hulane Ram Seida izae na podijum i saopti svojim gostima da e ubrzo otii do Frant kapije kako bi se upoznali sa odvijanjem trgovine na Putu. Posle toga, ree on, senatorka Proroka Oi e ih upoznati sa svojim ocem koji je upravo sada rukovodio pripremama za otvaranje kapije 1,3x9. Za govornika u ime grupe odabran je Lenijer. Suli Ram Kikura mu je dala do znanja - uprkos Olmijevom blagom protivljenju - da bi mogao iskoristiti ovu priliku da iznese njihov sluaj. Krenuo je nesigurnim korakom du vunog polja prema podijumu i primio govornike svetlosne trake. Pogledao je na sve strane - i unazad - pre nego to je poeo. "Nije lako obraati se potomcima", ree on. "Premda... Ja nikad nisam imao decu, tako da sumnjam da je bilo ko od vas u dalekom srodstvu sa mnom. Tu je, dakako, i pitanje razliitih univerzuma. Dok govorim o ovim stvarima oseam se kao pripadnik dalekog plemena iz Kamenog doba koji gleda svoj prvi avion ili svemirski brod. Mi smo potpuno izvan vlastitog elementa tako da i pored toga to smo ovde primljeni sa dobrodolicom, ne moemo nazvati ovo mesto naim domom..." Uhvatio je Patricijin pogled i trenutan izraz koji se kolebao izmeu straha i oekivanja. ega? "No, jedino mesto koje moemo nazvati svojim domom sada je u ruevinama. To je naa tragedija naa zajednika tragedija. Istorija Smrti je za vas dalek dagaaj, ali za nas je noposredno prisutan i veoma stvaran. Nas jo pritiskuju seanja, nai doivljaji, i izvesno je da emo patiti godinama, verovatno do kraja naih ivota." U tom trenutku u svesti mu se jasno oblikovalo ono to je trebalo da kae, kao da je o tome danima razmiljao - a moda i jeste, ali ne svesno. "Zemlja je na dom - va dom, vaa kalevka, ba kao i moja. Sada je to mesto smrti i jada. Mi - moji prijatelji i kolege i ja - nismo u stanju da to popravimo... Ali to nije izvan vaih moi. Ako moete da slavite na dolazak, nae neoekivano prisustvo u ovoj komori, zar ne bi bilo logino da nam pomognete? Zemlji je oajniki potrebna vaa pomo. Moda moemo da ponovo napiemo istoriju i ispravimo je. Poimo zajedno kui", ree on, oseajui kako mu se grlo stee. Olmi je sluao sedei u prvom krugu sedita i samo jednom je klimnuo glavom. Odmah iza njega u drugom krugu, Oligand Toler, predsednikov zastupnik i predstavnik na ovom skupu, prepleo je prste u svom krilu sa izrazom krajnje neosetljivosti na licu. "Poimo kui", ponovio je Lenijer. "Potrebni ste svojim precima." 56. Pletnev je othuknuo i obrisao zajapureno lice paretom pekira, zarivi sekiru u drveni panj. Nekoliko metara dalje, jedna gomila naseenih klada ekala je da bude sastavljena u kolibu. Pletnev je, takoe, sainio korito za meanje blata za ispunjavanje pukotina izmeu brvana i raistio prostor u umi blizu obale. Garabedijan i Anekovski stajali su pored njega sa skrtenim rukama, ispitujui netreminim pogledom teren oko sebe. "Hoe li da kae", zapoe Pletnev, poto je jo jednom othuknuo, "da se toliko promenio da vie ne moemo da se pouzdamo u njega?" "Nije usredsreen na svoje zapovednike dunosti", ree Anekovski. "Osujeuje nas." "U emu vas osujeuje?" "Kao prvo", nastavi Anekovski, "odnosi se prema Vielgorskovim sledbenicima kao da su posredi nestana deca, a ne opasni podrivai." "Pa, to je moda i mudro. Premalo nas je ostalo da bi istke po sistemu hoe-nee imale smisla." 173

"Nije to jedini problem", ree Anekovski. "esto naputa kompleks i vozom ili kamionom odlazi u biblioteku, gde samo sedi odajui utisak izgubljenog oveka. Mislimo da mu je mozak rastrojen." Pletnev pogleda Garabedijana. "Kakvo je vae miljenje o tome, drue majore?" "On nije isti ovek", ree Garabedijan. "Sam to priznaje. I neprestano tvrdi da je mrtav. Vaskrsnut. To nije... normalno." "Da li je on jo general Pavel Mirski?" "emu to pitanje? Pitaj da li je dobar voa", ree Anekovski. "Svaki od nas bi bio bolji." "Pregovarao je sa Amerikancima... Da li je to loe inio?" upita Pletnev. "Ne", ree Garabedijan. "Ako nita drugo, sve je ilo glatko." "Onda ne shvatam na ta se alimo. Njegovo stanje e se normalizovati. Imao je traumatino iskustvo i jo k tome tajanstveno. Ne moemo oekivati da to nije ostavilo nikakvog traga na njemu." Anekovski se namrti i zavrte glavom. "Ne slaem se da je pregovarao na zadovoljavajui nain za nas. Napravio je mnogo ustupaka koji nisu bili potrebni!" "Ali je i iznudio ustupke koji su nam veoma korisni", ree Pletnev. "To mi je poznato. Zahvaljujui sporazumima, moda emo uskoro biti u stanju da se preselimo u gradove." "On vie nije pri zdravoj pameti", ree Anekovski uspaljeno. "On veli da nije ista linost... Nema vie onu odlunost... koju bi vrhovni zapovednik morao da ima!" Pletnev pree pogledom izmeu dvojice majora, a zatim podie pogled ka cevi sa plazmom kiljei. "ta bi Vielgorski, Jazukov i Belozerski uinili za nas? Nita. Samo bi pogorali stvari. Po svoj prilici bi ubili nas trojicu. Velim vam, ne menjajmo avola koga poznajemo za avola koga ne poznajemo. Mirski je blaga varijanta avola." "On je jagnje, a ne avo", ree Garabedijan sumnjiavo. "Smatram ga prijateljem ali..." Pletnev upitno nabra vee. "Pa, ne znam kako bi se ponaao u kriznim trenucima." "Mislim da je sa krizama zavreno", ree Pletnev. "A sada zaboravite ovaj razgovor. Idite. Ne ljuljajte amac. Pustite me da na miru napravim svoju kolibu." Garabedijan klimnu glavom, gurnu ake duboko u depove i okrete se da poe. Anekovski je ostao jo par asaka posmatrajui Pletneva koji je tesao dasku na panju. "Razmiljali smo da te uinimo naim voom", ree mirno Anekovski. "Ne bismo uinili nita naao generalu Mirskom." "Ne prihvatam", ree Pletnev ne podigavi pogled. "A ta ako potpuno skrene s uma?" "Nee", ree Pletnev. "Gde ste?" povika Mirski po deseti put. Stajao je u sreditu bibliotekog odeljka sa seditima i stubovima podataka drei visoko uzdignute pesnice. Obrazi su mu bili crveni i vlani, a vrat mu se nabirao od srdbe i oseanja osujeenosti. "Jeste li mrtvi kao ja? Da li su vas pogubili?" I dalje nije bilo nikakvog odgovora. "Vi ste me ubili!" Stisnuo je vilicu borei se da odri kontrolu disanja. Znao je da bi, ako pokua da kae jo neto, rei izletele u nesuvislim deliima. Onaj mali signal u njegovoj svesti - jedno kratko upozorenje: sada koristite materijal koji nije priroen vaoj linosti, pretio je da ga gurne preko ruba pameti. Toliko je onoga o emu je razmiljao i uinio bilo sadrano u toj poruci. Pomno je istraio te mee, leei nou u svojoj postelji, pokuavajui da zaspi, svestan da mu san nije bio potreban. Imao je oseaj da se sve ono ega se seao iz svog ivota sastoji od logike rekonstrukcije. Cela leva strana njegovog tela bila je svea i nova, drugaijeg mirisa. Shvatio je da novo nije telo ve njemu odgovarajui deo u njegovoj glavi. Mirski je prvih nekoliko dana pomiljao da bi sve moglo da ide kako treba. Verovao je da e moi da se navikne da ivi sa oreolom Lazara. Od istine da se vratio iz mrtvih pokuao je da naini alu, ne bi li prevashodno obezvredio Pogodinovo svedoenje o tome kako mu je Vilegorski razneo mozak. Ali ova ala nije upalila. 174

Vojnicima koji su uvali ulaz u biblioteku, ona je izgledala vrsto zapeaena i nepristupana kao i grobnica. A ta je ovek traio u grobnici...? Njegova ala postala je sumorna procena stvarnosti. Sada se niko nije usuivao da ustane protiv njegove vladavine. On je bio duh, a ne svee promovisani pukovnik koji je iznenada postao generalpukovnik, ne Pavel Mirski ve stranac iz dubina grada u treoj komori. Praznoverje. Neverovatna snaga koja je vladala vojnicima. Elem, posle nedelju dana vladavine i upinjanja da bude ono to je njegova prolost zahtevala od njega da bude, vratio se biblioteci. Sve do sada bojao se da doe ovamo, zabrinut da bi ovde mogao nabasati na ona tri politika oficira i ponovo doiveti istu sudbinu. Praznoverje. Saekao je da oni koji su se zatekli unutra izau - najpre jedan kineski par, a zatim i jedan Rus, desetar Rodzenski. Tek kada je biblioteka ostala prazna, on je stupio u nju. I promuklo povikao. Seo je u stolicu i stao rukama da petlja po komandama stuba sa podacima, podiui i sputajui poklopac. Konano je ugurao vrhove prstiju u pet upljina. "Krivini zakonik", zatraio je. "Zakonik u naputenom gradu." Biblioteka je postavila odreen broj pitanja suavajui njegovu potragu na eljeni predmet. "Ubistvo", rekao je. Materijal o tome bee obilan i podroban. Ubistvo je predstavljalo prekraj koji se kanjavao psiholokom procenom i prekrajanjem linosti, ako je tako neto zahtevano. "A ta ako nema nikog ko bi izvrio kaznu?" Nije posredi kazna, odgovorio mu je glas, ve iskupljenje, preinaavanje radi ukljuivanja u drutvo. "A ta ako nema zakona, policije, sudija, sudova ili psihologa?" Osumnjieni se mogu zadrati do devetnaest dana. Ako to vreme istekne, a presuda se ne donese, niti podigne optunica, osumnjieni se putaju iz pritvora u klinici-savetovalitu za reintegraciju. "A ako nema takve klinike?" Osumnjieni se oslobaaju na osnovu vlastitog uvida. "Gde e u takvom sluaju biti osloboeni?" Ako nije drugaije zahtevano, na mestu gde su utamnieni. "Gde su odvedeni posle hapenja?" Ako su uhapeni u zgradi dovoljno velikoj da poseduje pogodnosti za pruanje hitne medicinske pomoi... Video je jedan odeljak biblioteke, iza vrata bez dovratka u severnom zidu, koji je posluio kao primer: dve male prostorije ispunjene opremom. ...onda se uvaju pod dejstvom umirujuih sredstava sve dok ih predstavnici zakona ne vrate u normalno stanje ili ne istekne devetnaest dana. U vanrednim sluajevima medicinski radnici mogu da poslue kao policijski tim. Preostala su mu jo dva dana. Mirski se vratio u etvrtu komoru i nekoliko sati glumio zapovednika. Susreo se sa Hofmanovom i Rimskajom, da bi nastavio razgovore o otvaranju gradskih prostora u drugoj i treoj komori za 'naseljenike'. Zatim se iunjao, ponevi sa sobom jednu AKV i vratio se u treu komoru. U biblioteci je bilo petoro ljudi: ponovo onaj Rodzenski i etiri oveka iz NATO-a, od kojih je jedan pripadao marincima Sjedinjenih Amerikih Drava. Mirski je strpljivo saekao da svi odu, a onda je uao u biblioteku s pukom u ruci. Dao je politikim oficirima priliku. Ako im je zaista predstojalo osloboenje izvesno je da e ga ponovo potraiti. Reio je da ostane u biblioteci naredna dva dana i da strpljivo prieka... Biblioteka je zvrjala prazna nekoliko sati. Za to vreme shvatio je da je njegov plan beskoristan. Biblioteka nee dugo ostati prazna. Morao je da izvri svoju kaznu - ubistva - potajno ili e sve biti jo i gore od beskorisnog. Ukoliko on ne uniti trojicu politikih oficira, i to znatno temeljitije no to su oni unitili njega, oni e vaskrsnuti a on e biti zatvoren devetnaest dana, i sve e poeti iznova - krug ludila i nasilja koji ak ni Gogoljeva mata ne bi bila u stanju da smisli. Otiao je do zida iza koga su ekala tri politika oficira u besvesnom stanju i spustio puku prema podu kod severne ivice reda sedita sve vreme ubrzano trepui. "Nisam ista ona osoba koju ste ubili", ree on. "Zbog ega bih se svetio?" 175

ak i da je oseao da je ista osoba ovo je mogao biti samo izgovor. Mogao je da uini ono to je godinama verovao da eli. Moda je unitenje nekog iracionalnog dela njegovog miljenja unelo jasnou, oslobaajui jedan drugi istinitiji i istiji nagon. Mirski je oduvek eleo zvezde, ali ne po cenu vlastite due. A raditi unutar sovjetskog sistema ak i tip kakav je on bio pokuao bi da uvrsti svoj poloaj - uvek bi znailo raditi protiv ljudi poput Belozerskog, Jazukova i Vielgorskog. Njihovi likovi iznova su se pomaljali tokom ruske istorije: nemoralni lakeji i sposobne ali surove i pomalo prezrive voe. On e istupiti iz tog kruga. Sada mu se pruala prilika za to. Njegova otadbina je nestala. Njegova dunost je okonana. Jednom je ve umro za svoje ljude. Moda, da je general major Sosnicki preiveo... Ali u tom sluaju Mirski se ne bi ni naao u njegovom poloaju. Napustio je biblioteku i ukrcao se na voz koji ga je odvezao u tvravu etvrte komore. Tamo je utovario zalihe u jedan kamion - niko ga nije zapitao ta namerava, ak ni Pletnev, koji ga je posmatrao, stojei nekoliko metara dalje, sa izrazom blage zaudenosti na licu. "Bie im drago da me se ree", pomisli Mirski. "Mogu mirno da nastave sa svojim intrigama i surovostima. Politiki trijumvirat e se vratiti da zauzme mesta, na koja polae pravo. Ja sam bio samo smetnja sve ovo vreme..." Njegova poslednja dunost bila je da napie poruku Garabedijanu. Viktore: Ona tri politika oficira e se vratiti. Pronai ete ih u biblioteci tree komore u sledeih etrdeset sati. Prihvatite ih kao svoje voe, ako tako elite. Ja im vie neu stajati na putu. Pavel Ostavio je poruku u koverti u Garabedijanovom atoru. Odvezao je kamion u umu i uputio se ka jo neistraenoj taki 180. Tamo je mogao da bude sam, a moda i da naini splav i prebaci se preko plitkog jezera do ostrva obraslog drveem ili da naprosto istrai guste ume koje su se videle na udaljenosti od pedeset kilometara, tano iznad njegove glave. I da tamo odlui ta mu dalje valja initi. Verovao je da se vie nikada nee vratiti. 57. Unutranjost tokobroda, ispunjena odabranim graanima i dostojanstvenicima, bila je sazdana u slobodnijoj formi ak i od Olmijeve letelice. Povrina je varirala od boje bisera do sive i inilo se da nema nikakvih ivica ili uglova; sve to se dalo zapaziti bila je jedna prostrana dugaka kabina obavijena oko tri metra irokog prolaza toka i pogonske mainerije. Ljudi zapanjujue raznolikosti telesnih oblika prevlaili su se od take do take u kabini, izmenjujui crtee ili razgovarajui na engleskom ili kineskom jeziku. Neki su srkutali pie iz velikih kapljica koje su slobodno lebdele i na neki nain uspevale da izbegnu prolaznike inei to sa nesumnjivom gracioznou i inteligencijom predvianja. Lenijer je jedva uspevao da manevrie izmeu vunih polja. inilo se da je Ferlijeva vetija u tome. Ona je bila nadarena gimnastiarka, to ga je ispunjavalo izvesnom zaviu. Zakleo se u sebi da e ubudue marljivije raditi kako bi savladao ovu vetinu. "Ovo je divno", priznade ona obrui se polako tik uz njega, da bi zatim posegla rukom i prikoila naspram ravni polja blagog ljubiastog sjaja. Hajneman i Karolsonova pridravali su jedno drugo prolazei izmeu homorfa i neomorfa, kruto se osmehujui i klimajui glavama s nadom da - kako im je Olmi rekao - nee uiniti nita to bi bilo drutveno neprihvatljivo. Ma ta da uine, bilo kakvu greku da naprave - sve e se smatrati ljupkim. Oni su, konano bili 'staromodni'. Patricija je pokuavala da se dri po strani privijajud uz sebe svoju torbu s multimetrom. Nikako joj nije uspevalo da ostane neupadljiva. Suli Ram Kikura privukla se do Patricije prekinuvi brzo ucrtavanje jednog jedinog oveka ija je koa imala sjaj crnog hematita. ovek se s nekoliko prostih crtea izvinio zbog pogrene pretpostavke da Patricija poznaje najvie nivoe grafikog govora. A zatim se na skromnom naunom engleskom - bez 176

sumnje napabirenom nekoliko minuta pre ukrcavanja - upustio u komplikovanu raspravu o ranoj zemaljskoj ekonomiji. Kikura se otisnula dalje da bi zagladila jednu drugu nevolju. Dve vitke ene napadnog izgleda polako ali sigurno potiskivale su Lenijera ka jednom irokom udubljenju. Ove ene behu odevene u hula-hopke sa dugakim naizmenino krutim i mekim lepezama tkanine koje su se pruale izmeu njihovih nogu i ispod ramena. Podseale su na zlatne ribice. On i Ferlijeva gotovo da nisu mogli nita uiniti da ih obeshrabre. Patricija je sluala izlaganje onog oveka nekoliko minuta pre no to je rekla: "Moram priznati da sam slabo upuena u tu temu. Moja specijalnost je fizika." ovek je jednostavno zurio u nju, a ona je bezmalo mogla da uje kako se on prebacuje na nedavno programiran odeljak svog implanta. "Da, to je oaravajue. U vae vreme fizika je naprosto cvetala..." Olmi se brzo upleo u razgovor ucrtavi neto to Patricija nije razumela. Ozlojeen ovek se udaljio, s tanunim krugom crvene boje oko lica. "Moda ovo i nije bila tako dobra ideja", ree Olmi pratei je do mesta gde je Frant razgovarao s dva neomorfa, s tim to je jedan bio zrana rizopoda, a drugi poznatiji kao Upravnik Neksusa, Hulane Ram Seida. "Pretpostavljam da treba da se naviknemo na ovo", ree Patricija. Ali zato bih se navikavala? pitala je samu sebe. Nije nameravala da ostane ovde zauvek. "Ser Ram Seida", ree Frant okreui se prema njoj, "ovo je na prvi gost." inilo se da Frantove razmaknute oi ire humor i dobro raspoloenje. Premda je smatrala da je re 'gost' u najboljem sluaju eufemizam, nije joj zasmetalo to ju je Frant upotrebio. "Prieljkivao sam priliku da razgovaram s vama, na nekom mestu izvan komora", ree Ram Seida. "Iako se teko moe rei da je ovo najbolje vreme..." Patricija se usredsredila na njegovo lice projektovano na srednjoj visini sfere koja je predstavljala njegovo telo. Imala je neodreen utisak da se nalazi na putovanju kroz Diznilend, i da posmatra neto izvanredno sa savreno svetovnim objanjenjem. Par trenutaka nije nita odgovorila, a onda, trgnuvi se iz sanjarenja, ree: "Da, svakako." "Dopae vam se Timbl, na svet", ree Frant. "Mi smo ve dugo klijenti Heksamona. To je vrlo krotka Kapija, davno ustanovljena." "Najpre emo otii tamo", ree Ram Seida. "Putovanje do kapaje Frant na 4 x 106 traje etiri sata, a onda emo sebi priutiti dvodnevnu dokolicu. Nadamo se da e predsednik moi da pobegne sa konferencije da se nade s nama." 4 x 106 - etiri miliona kiliometara niz hodnik - samo jedan mali skok, poskok, skoki, pomislila je. A na svakih hiljadu kilometara napredovanje od jedne godine u vremenu; na svaki deli milimetra ulaz u jedan izmenjeni univerzum... Koliko blie kui? "Sa udnjom iekujem da se sastanem s tim - s njim, kao i da posetim Timbl", ree ona prilagoavajui se prilici. "Zovu nas da doemo u prednji deo broda", ree Lenijer prolazei pored nje zajedno sa Ferlijevom. Hajneman i Karolsonova ve su se uputili u tom pravcu. Gomila se razdvajala pred njima. Nikada nije videla toliko nasmejanih lica niti je doivela ovoliko zanimanje za svoju linost. Mrzela je to. elela je da pobegne i sakrije se negde. Stala je da pretura po kombinezonu traei ono pismo od Pola, i tek kad ga je pronala i pritisnula rukom, krenula je za Frantom i Olmijem prema pramcu tokobroda. Tamo se nalazila senatorka Oi s trojicom naderitskih homorfa iz Osnog Toroa; sva trojica bili su istoriari. Ljubazno su se osmehnuli i napravili mesta za petoro gostiju. Kapetan tokobroda, jedan neomorf s muevnim ljudskim trupom i zmijolikim telom od pojasa nanie ija je ukupna duina iznosila tri metra poslednji im se pridruio. "ast poetka naeg kratkog putovanja pripada prvom gostu koji je stigao u Osni grad", ree kapetan. Patricija dohvati njegovu ruku i potisnu se na drugo mesto u pramcu, pored samog prolaza toka. "Gospoice Vaskez, elite li da nam uinite ast? Jednostavno, zatraite od tokobroda da krene." "Krenimo", ree Patricija tiho. Na jednoj strani prolaza toka ukaza se krug otrih ivica, prenika oko pet metara, koji im je omoguavao pogled na Put. inilo se da lebde visoko iznad saobraajnih traka i kapija terminala. Neopisivo 177

sjajna linija singularunosti isijavala je vrelu ruiastu svetlost odmah iza pramca; za asak nije bilo nikakvog oseaja kretanja. Patricija se okrete i pogleda Olmija, Lenijera i Ferlijevu. Lenijer joj se osmehnu; ona mu uzvrati. Uprkos svemu, ovo je ipak bilo uzbudljivo. Oseala se kao kakvo zadovoljno razmaeno derle koje prisustvuje zabavi veoma neobinih odraslih osoba. Mi smo larve, oni su leptiri, pomisli ona. Narednih pola sata tokobrod se toliko brzo kretao - neto preko 104 kilometra u sekundi - da su zidovi Puta postali glatka zlatastocrna mrlja. Ve su proputovali nekih 94.000 kilometara, a jo su ubrzavali. Pred njima je pulsirao tok tamnocrvenim sjajem. Patricija oseti ruku Ferlijeve na ramenu. "udo jedno koliko ovo podsea na neku zabavu na Zemlji", ree Ferlijeva. "Ne istina u Hopehu, ali u Los Anelesu ili Tokiju. Prola sam kroz Tokijo na putu za Los Aneles, a zatim i kroz Floridu. Bilo je dosta prijema. Koktela u ambasadi..." Zavrtela je glavom i nasmeila se. "Gde smo do avola - ta smo do avola, mi, Patricija? Veoma sam zbunjena." "Oni su ljudi, ba kao i mi", ree Patricija. "Ja naprosto ne... ne mogu da verujem u ovo to se zbiva. Iznutra, vraam se u vreme kada sam bila mala devojica u Hopehu, i sluala kako me otac poduava. Beim." Poneti Ramonu 'Tiempos de Los Anjeles' za itanje... "Sve zabave postanu dosadne posle nekog vremena. Radije bih radila", ree Patricija, "ali to ne bi bilo drutveno. Olmi trai od nas da budemo drutveni." Pribliila im se Suli Ram Kikura s izgledom zabrinutosti. "Da li vas je neko uvredio?" zapitala je. "Ili izneo nepristojne ponude?" "Ne", ree Ferlijeva. "Patricija i ja samo posmatramo." "Naravno... postajete umorni. ak i Olmi zaboravlja na takve nunosti - san i odmor." "Ja nisam umorna", ree Patricija. "Zapravo sam vrlo krepka." "I ja", saglasi se Ferlijeva. "Ispravnije bi bilo rei da sam oamuena." "Moete se povui kad god poelite", ree Ram Kikura. "Ostaemo u pramcu i nastaviti da posmatramo", ree Patricija. Lebdela je s nogama svijenim u lotos. Ferlijeva je sledila njen primer. "Dobro nam je", obrati se Ferlijeva zastupnici. "Uskoro emo se pridruiti ostalima." Ram Kikura krenu ka zadnjem delu, prema jednoj grupi neomorfa, koja se zabavljala postavljajui i reavajui komplikovane ucrtane zagonetke. "Nije ovo loe mesto", prozbori Ferlijeva posle nekoliko minuta utanja. "Ovi ljudi nisu okrutni." "Oh, ne", ree Patricija odmahujui glavom. "Olmi je usluan, a Kikura mi se dopada." "Pre no to smo krenuli razgovarala je s Gerijem i sa mnom o naim pravima na prodaju istorijskih podataka, ili razmenjivanju za prednosti, kako je ona to nazvala. Oito je da moemo dobiti pristup svim vrstama vanih privatnih banaka podataka za ono to imamo u naim memorijama." "To sam i ja ula", ree Patricija. Posle jednog sata, Patricija, Hajneman i Karolsonova povukoe se u zadnji deo kabine. Frant se postarao da odagna radoznalce dok su oni dremali. Lenijer i Ferlijeva bili su previe napeti da bi se mogli odmarati; ostali su u pramcu posmatrajui kako hodnik juri mimo njih. Negde na sredini putovanja, posle ubrzanja od gotovo est g, tokobrod je jezdio brzinom od 416 kilometara u sekundi; zatim je poeo da usporava. U sledea dva asa tokobrod je usporio do brzine koja je liila na puenje, a iznosila je nekoliko desetina kilometara na sat. Dole, brojni iroki srebrnastosivi diskovi velianstveno su leteli iznad traka. U daljini su se mogle nazreti etiri velike piramidalne graevine; bili su to terminali koji su pokrivali etiri kapije za Timbl. Pridruila su im se dva homorfa - neto radikalniji modeli Olmijevog kova, samoodravajui i vetaki u znatnijoj meri. Bili su odeveni u plavo-bele trikoe koji su im se dramatino nadimali oko listova i podlaktica; jedno je bilo ensko, premda s kosom podianom kao kod Olmija, drugo bie bee neodreenog pola. Uputili su osmehe Patriciji i Ferlijevoj i izmenjali jednostavne crtee. Patricija je dotakla svoju ogrlicu i odgovorila; Ferlijeva je izmucala odgovor, emu su se oni od srca nasmejali. Onaj neodreeni istupi napred, a iznad levog ramena iznenada mu se pojavi ucrtana zastava. 178

"Nismo se upoznali", zausti stvorenje. "Ja sam Sama Ula Riksor, specijalni predsednikov pomonik. Moji preci bili su Kinezi. Upravo smo razgovarali o morfologiji tih vremena. Gospoice Ferli, vi ste retki, zar ne? Vi ste Kineskinja, a ipak imate crte belkinje. Da li to znai da vam je jo tada stajala na raspolaganju... kako se to nazivalo... kozmetika hirurgija?" "Ne..." ree Ferlijeva pomalo zbunjeno. "Ja sam roena u Kini", odgovori ona, "ali moji roditelji su belci..." Patricija se otisnu od krme prema Lenijeru, Karolsonovoj i Hajnemanu. Ram Kikura klizila je u njihovom pravcu dajui im do znanja da e uskoro napustiti tokobrod; jedan VIP atl, u obliku diska, ve je kretao od kapije terminala da ih preuzme. Hajneman je ispitivao Olmija o identitetu Franta koji im je pravio drutvo, podozrevajui da je ovaj mogao zameniti mesto s jednim od devet drugih Franta koji su leteli zajedno s njima. "On izgleda drugaije. Jeste li sigurni da je to onaj isti Frant?" "Svi oni izgledaju slino kada sazru", ree Olmi. "Zbog ega bi to bilo vano?" "Naprosto elim da znam gde sam i s kim sam", odgovori Hajneman, zajapurivi se u licu. "To zaista nije vano", ree Olmi. "Kada se jednom homogenizuju i jedni drugima prenesu tekuu memoriju, svaki od njih moe nastaviti tamo gde je poslednji prekinuo." Hajneman nije bio ubeen u to, ali je zakljuio da nema smisla preganjati se dalje. VIP transporter, u obliku diska, bio je irok onoliko koliko je tokobrod bio dugaak. Uzdigao se na trideset metara od ose; povrina mu se prelivala u sjajnim ravnima naboja preuzetog od polja sa plazmom. Taj sjaj se prelivao preko gornje povrine diska poput fosforoscentne morske pene, a u njegovom sreditu pojavio se kruni otvor. Otvori na tokobrodu se raskrilie i gosti iskoie kroz povezujua kola u parovima i trojkama, drei se jedni za druge i potiskujui se prema otvoru u disku. Olmi je drao Ferlijevu i Lenijera, a Lenijer Patriciju; Ram Kikura prihvatila je Hajnemanovu i Lenorinu ruku. Svi zajedno leteli su sa ostatkom grupe. Disk je bio tek neto drugaiji od uveane verzije kupola koje su prekrivale kapije odmah iza sedme komore. Izuzimajui onu arabesku od sjajnih linija, nije posedovao nikakav vidljiv donji deo i, na Hajnemanovo zaprepaenje, nikakvu platformu ili potporu na kojoj bi stajao. Drutvo je jednostavno lebdelo u prostoru neposredno ispod diska, poduprto nevidljivim i sveobuhvatnim vunim poljem, koje je, sa svoja strane, bilo proeto manjim vidljivim poljima. Sve to ih je odvajalo od vakuuma - sve to je lealo izmeu njih i zidova Puta, dvadeset pet kilometara nie bila je pregrada od tanane energije. Lenijer je opazio nekoliko homorfa i mnogo vie neomorfa pilota i radnika - koji su bili odvojeni od pratnje. Posmatrao je jednog neomorfa vretenastog oblika kako vijuga izmeu ljubiastih vunih ravni, praen kutijama iz drugog dela tokobroda. Na suprotnoj strani, osmoro Frantova takoe je ekalo da se iskrcaju. Njihov Frant se pridruio svojim drugovima i ve se homogenizovao s njima, uinivi da Hajnemanovo pitanje poprimi tek akademski smisao. Lenijer je posegnuo rukom za ljubiastom vunom linijom i obrnuo se da bi pogledao Hajnemana. "Kako se osea?" upita. "Valjivo", odgovori Hajneman. "On je mekuac", ree Karolsonova i sama pomalo bleda. "Trebalo bi da ti se ovo dopada", ukori ga Lenijer. "Oduvek si voleo maine." "Da, maine!" zabrunda Hajneman. "Pokai mi ijednu mainu! Sve radi bez pokretnih delova. To je neprirodno." Dok su razgovarali disk je poeo da se sputa. Grozdovi putnika uzbueno su izmenjivali crtee; Patricija je plutala rairenih ruku i nogu, drei jednom rukom istu vunu liniju za koju se drao i Lenijer. Piljila je nadole ka terminalu, posmatrajui kako diskovi ulaze i izlaze kroz propuste u blizini podnoja, iz etiri pravca. Bezbroj drugih diskova ekalo je u velikim stalaama, podseajui na palainke, ili se vrtelo u spiralama unutar stubova. Disk se sputao polako, dajui im puno vremena da razgledaju saobraaj oko terminala. Veina traka bila je ispunjena cilindrinim kontejnerskim vozilima najrazliitijih oblika - sfera, jaja, piramida i jo nekih grudvastog izgleda sastavljenih od mnogobrojnih sloenih krivulja. Lenijer je pokuao da se razabere u svemu ovome, koristei se onim to ga je stub podataka nauio, ali nije uspevao - red je bio jasno uoljiv, ali nije bilo lako prepoznatljive svrhe. Patricija se potisnu u njegovom pravcu. 179

"Razume li ti ovo to nam je pred oima?" upita je on. Ona odmahnu glavom. "Ne sve." Ram Kikura se odvoji iz grupe homorfa odevenih u sjajnu odedu i krenu ka njima. "Proi emo kroz kapiju za samo nekoliko minuta", ree ona. "Treba da znate, ako to Olmi i Neksus dozvole, mogu da vas uinim veoma bogatim ljudima." "Zar bogatstvo jo znai toliko mnogo?" upita Karolsonova sumnjiavo. "Informacije znae", odgovori Ram Kikura. "A ja sam ve porazgovarala sa etiri ili pet monih distributera informacija." "Vode nas na turneju kao da smo cirkuske nakaze", proguna Hajneman. "Oh, priznajte mi makar neto, Lari", ree Ram Kikura, dotakavi mu rame. "Neete biti zloupotrebljeni. Ja nisam od te vrste, pa ak i kada bi se ispostavilo da sam - kako ih vi ono nazivate - ajster Olmi bi vas zatitio. Znate to i sami." "Da li znamo?" ree Hajneman u pola glasa kada je ona otila. "Ne budi zakeralo", prigovori mu Karolsonova. "Samo sam oprezan", ree Hajneman osorno. "Kada si u Rimu priuvaj se javnih toaleta." Lenijer se nasmeja, a onda zavrte glavom. "Do avola, ne znam ak ni ta je imao na umu", poveri se on Patriciji, "ali mi se dopada njegova predostronost." Disk se sada nalazio u ravni sa niskim lukom na istonoj strani terminala. Povrina zgrade bila je presvuena materijalom koji je podseao na neprozirnu au mleka s trakama od narandastog mesinga, rasporeenim u prividno nasuminim razmacima na horizontalnim ravnima. "Lepo je", ree Ferlijeva. Patricija se sloila, a onda je osetila kako joj se oi are i postaju vlane; nije umela da kae zbog ega. Grlo joj se steglo i ona stade brisati obraze jer suze potekoe niz njih. "ta nije u redu?" upita Lenijer primakavi joj se. "Lepo je", ree ona, obuzdavajui jecaj. Lenijer je osetio kako mu se oi vlae mimo njegove volje. "Ne moemo ih zaboraviti?" upita on. "Kud god da odemo, ta god da vidimo - oni su s nama. Sve one etiri milijarde." Klimnula je brzo glavom. Olmi im prie s lea i podie jednu arhainu i neoekivanu maramicu iznad njenog ramena. Ona je uze, iznenaena i zahvali mu. "Ako nastavite ovako", upozori ih on apatom, "moglo bi se dogoditi da vas opkole u roku od nekoliko minuta. Mi nismo navikli da gledamo kako ljudi plau." "lsuse", ree Karolsonova. "Ne sudite o nama na osnovu toga", ree Olmi. "Nai ljudi jednako snano oseaju, ali se razlikuju prema nainu na koji izraavaju oseanja." "Dobro mi je", ree Patricija, dodirujui oi bez mnogo uinka. "Poneli ste ovo sa sobom samo za sluaj da..." Olmi se osmehnu. "Za vanredan sluaj." Lenijer uze maramicu i paljivo joj obrisa lice, a zatim, mahnuvi tkaninom kroz vazduh uhvati par lutajuih kapljica. "Hvala vam", ree vraajui jc Olmiju. "Nema na emu." Uli su u terminal. Unutar uplje graevine snopovi svetlosti ocrtavali su staze za vozila. U sreditu, moda jo ceo kilometar ispod njih, nalazila se sama kapija - ogromna rupa glatkih ivica, koja je vodila u jednolino plavetnilo. "Ovo je druga kapija po veliini. Ima pet kilometara u preniku", ree Olmi. "Najvea je iroka sedam kilometara i vodi u Talzit svet, na taki 3x7." "I mi emo dole - kroz ovu?" upita Hajneman. Disk je upravo poinjao da se ponovo sputa. "Da. Nema nikakve opasnosti." "Osim za moje mentalno zdravlje", ree Hajneman. "Geri, ao mi je to nisam postao moler." Sada su se nalazili tano iznad kapije, ali se kroz ono plavetnilo nije dala razaznati ni jedna jedina pojedinost. Pet manjih diskova kretalo se ispod njih u eskadrili, raiavajui im stazu. Pri rubu kapije na stotine cilindara i drugih vozila stepenasto se sputalo sa traka u velianstvenom kontrolisanom padu. Svetlosne linije vodilje prestrojile su se stvarajui oko diska stub. Kada su se spustili do take na kojoj su se priblino nali u ravni sa ivicom kapije, Lenijer najednom uoi detalje na dnu odmah ispod njih. Frant svet je zapravo bio vidljiv u tom plavetnilu ali iskrivljen kao na nekoj staroj slici na cilindru koja se 180

mogla videti tek kada je postavite na kruno ogledalo. Mogao je razaznati okeane, udaljene planine koje su se crnele naspram neba boje ultramarina, izduenu i blistavu Sunevu sferu. "Isuse", ponovo kliknu Karolsonova. "Pogledajte ono." "Voleo bih da ne moram", ree Hajneman. "Misli li da Olmi ima neki dramamin?" Lebdei grozdovi homorfa i neomorfa ucrtavali su i sjajne krugove i eksplozije boja izraavajui svoje zadovoljstvo. Disk je vibrirao, a pejza je polako i glatko skliznuo u normalnu perspektivu. Svetlosni stub-vodi ieze i oni prooe kroz kapiju, naavi se najednom tik iznad zaslepljujue bele povrine. Lenijer, Karolsonova i Patricija prevukli su se do najnie take diska, blizu granice mreastih linija sile, kako bi mogli da vide obzorje Frant sveta. Na obema stranama, izmeu lebdeih diskova, bili su rasporeeni cilindri i druga vozila, koji su preuzimali tovar. Lenijer je obiao itav krug, gledajui planine i more ispod poploane prijemne platforme kapije bele boje. Nikada nije video tako jarko plavo nebo. Poput snopa letlampe koji opisuje luk na nebu, jedan meteor se stropotao prema udaljenoj povrini mora. Pre nego to e udariti u nju jasno ocrtana mrea pulsirajuih narandastih zraka sevnula je iz pravca horizonta i smrvila meteor. Suknulo je zatim jo nekoliko snopova i unitilo rasprene parie. Preostala je samo praina, da padne u more ili na kopno. "To je ukratko pria o njihovom ivotu", ree Ram Kikura pokazujui prema mestu gde je meteor doiveo svoj kraj. "To je razlog zbog koga su Franti Franti." Uhvatila je Lenijera za ruku, i pruila drugu ruku Patriciji. Olmi je okupio preostalo troje oko sebe. "Doite. Uskoro emo se iskrcati. Ovde e biti malo tee; kao prvo, bie vam potrebni pojasevi." Disk je stigao do oznaene pristanine ravni. Kada su se pribliili belom ploniku, providna polja ispod njih su se prestrojila, a ona mrea sjajnih linija preobrazila se u vrtlog. "Predsednikov zastupnik i upravnik Neksusa spustie se prvi", ree Ram Kikura. "Mi smo sledei, zatim dolaze Franti i na kraju ostali." Oligand Toler, Hulane Ram Seida i njihovi pomonici - dva ribolika neomorfa i tri homorfa zaplovili su prema sreditu onog vrtloga, da bi se ubrzo glatko spustili na plonik ispod diska. Olmi je sproveo svoju grupu. Preli su istu putanju doekavi se na noge nekoliko metara od prve grupe. Posle meseci provedenih u iku i Putu, Timblova tea predstavljala je mali ok, kao kad bi vam neko iznenada natovario na lea teke cigle. Patricijina kolena poklecnue a noni miii se usprotivie. Hajneman jeknu, a Karolsonovoj se zgri lice. etvrtasto onisko vozilo, veliine autobusa, dokotrljalo se na belim tokovima. Kako je koja osoba ulazila Franti su joj stavljali pojaseve da bi smanjili uticaj uveane gravitacije. Neomorfima, praktino bespomonim bez vunih polja, obezbeeni su pojasevi za potpuno lebdenje, koji su se mogli prilagoavati tako da odgovaraju velikom rasponu njihovih oblika. "Trebalo bi da uivate u ovome", ree im Ram Kikura dok je autobus skretao s belog plonika na irok drum boje cigle. "Idemo do plae." Objasnila im je da je Frant svet sluio kao odmaralite za ljudska bia i ostala stvorenja du Puta koja su udisala kiseonik. S obzirom na injenicu da je jaina ultravioletnih zraka koji su poticali od ute patuljaste zvezde bila vea od one na koju su ljudska bia navikla, podignut je atmosferski tit nekoliko hiljada kvadratnih kilometara iznad tla. Odmaralite je lealo u senci tog tita. "U okeanu obitava nekoliko krupnih mesoderskih ivotnih formi - nijedna od njih dodue nije ljudoderski raspoloena. Okolina je ista. Ovde je idealno. Mesta za odmor ima u izobilju, za one koji to sebi mogu da priute - to znai praktino za svakog korporealnog graanina." Dugaka i niska glavna zgrada odmaralita nalazila se na idealnom mestu, naspram iroke plae od belog kvarcnog peska na jednoj strani luke u obliku polumeseca. Svaka soba imala je otvoreno dvorite i providna vrata, s pogledom na nepreruen, stvaran pejza, ili na razliite iluzione prikaze. Nametaj, u skladu s motivima iz odmaralita na staroj Zemlji, bio je pravi i nepromenljiv. Ruali su. Bio je to njihov prvi obrok u Frant svetu, u jednom restoranu ukraenom u stilu poslednjih decenija dvadesetog veka. Posluivali su ih homorfi. Nigde se nisu mogli opaziti mehaniki radnici. Posle ruka proetali su do zgrada u odmaralitu, a Ram Kikura je briljivo proverila njihove odaje pre no to ih je pustila unutra. I dalje su na sebi imali one pojaseve, iako je Lenijer oseao da moe i bez njega. Samo je ekao da Hajneman to prvi uini, no izgleda da je Hajnemanu odgovaralo da ga ne skida. Patricija se obazrela po svojoj sobi, a zatim se pridruila ostalima u Lenijerovom dvoritu. Ram Kikura im je saoptila da se mogu odmoriti i okupati u sledeih nekoliko sati, a da e ona i Olmi biti u 181

blizini ako zatreba. "Odabrali su sobu za sebe gore na spratu", ree Karolsonova poverljivim tonom, poto je Ram Kikura otila. "Mislim da su ljubavnici." Patricija je otvorila metalnu kapiju dvorita. "Idem da se proetam", ree ona. Okrznula je pogledom Lenijera. "Osim ako ne misli da treba stalno da budemo na okupu." "Ne. Ovde smo verovatno sasvim bezbedni. Samo napred." Lenijer ju je posmatrao dok je krutim koracima hodala plaom izmeu homorfa i ak nekoliko neomorfa s pojasevima. Niko nije obratio naroitu panju na nju. Zavrteo je glavom osmehujui se. "Mogao bi biti Akapulko", ree on, "s nekoliko udnih lebdeih balona unaokolo." Ferlijeva ga je zagrlila. "Nikad nisam bila u Akapulku, ali ne verujem da je tamo nebo ovakve boje." "Zaljubljene ptiice", mrknu Karolsonova, i prekorno pogleda Hajnemana. "Nikad mi se ne obraa na ovakav nain." "Ja sam inenjer", ree Hajneman. "Ja ne mazim, ja samo obezbeujem da stvari rade kako treba." "Pravo veli", ree Karolsonova. "Boe moj, uj nas, pa mi smo veseli", ree Lenijer. "Patricija nije", ree Karolsonova. "Primetila sam da joj se lice smrkne kad god vas vidi zajedno. Mislim da je ljubomorna, Geri." "Hriste." Lenijer sede u vrtnu stolicu i zagleda se u pravcu zaslepljujue plae i jarkog zeleno-plavog mora, koje se zavravalo kao britva otrom linijom horizonta. "Bila je za mene tajna jo od prvog susreta." "Ne i za mene", ree Ferlijeva. Svi se okrenue prema njoj. "Razumem je barem malo", nastavi ona. "Bila sam slina njoj - manje sjajna, ali okrenuta sebi. Bandoglava. ivot mi bee jadan sve do dvadeset pete ili dvadeset este godine, kada sam odluila da budem normalna - normalna u spoljanjem smislu, barem." "Njoj e sutra biti dvadeset etiri", ree Karolsonova. "Sutra joj je rodendan?" upita Ferlijeva. Karolsonova klimnu glavom. "Spomenula sam to Olmiju i objasnila mu kako izgledaju nae roendanske sveanosti. On misli da je to dobra ideja. Oito je da oni ovde nemaju roendane - tako malo ih je stvarno roeno, govorei u biolokom smislu. Postoje imendani, proslave zrelosti - uglavnom u Osnom Naderu. Shvatila sam da im vremenost ne znai onoliko koliko nama." "Pa kakva e to vrsta zabave biti?" "Predloila sam da bude u najuem krugu - mi, Olmi, Ram Kikura. Sloio se." "Lenora, ti si pravo udo", ree Lanijer, poprimajui nesvesno ton glasa Hofmanove. Karolsonova se nakloni i zabode kaiprste u obraze. "Vie smo nego veseli", ree Hajneman, zurei u nju. "Mi smo potpuni ludaci." Patricija je prela vie od pola kilometra du plae kada je ugledala Oliganda Tolera, koji je stajao na pesku ispred nje. Na sebi je imao orc koji je otkrivao lepo oblikovane, tek malo krive noge, obrasle plavim dlaicama, i dreavu havajsku koulju. "Da li vam se dopada?" upita on, pozirajui za nju. Otvorila je usta, ne znajui ta da kae. "Pa, barem sam pokuao", ree on pomalo razoarano. "eleo bih da porazgovaram s vama, ako nemate nita protiv." "Nisam sigurna...", ree ona. "Moglo bi biti znaajno. Za sve vas." Stajala je kao ukopana, malo naherene glave, gledajui navie u njega, bez rei. "Moemo razgovarati i u hodu", ree Toler. "eleo bih da vam objasnim neke stvari pre no to se sretnete s predsednikom - ukoliko uspe da nae vremena za nas." "Razgovarajmo onda", ree ona krenuvi uporedo s njim. Nainio je dva brza koraka da bi uhvatio njen ritam. "Mi nismo vai neprijatelji, Patricija", odmah je upozori Toler. "ta god da vam je Olmi moda rekao..." "Olmi nije nita rekao protiv bilo koga", ree Patricija. "Naprosto sam ovako raspoloena. Mi nismo, ja nisam naroito srena ovih dana iz oiglednih razloga." "Posve razumljivo", ree zastupnik odravajui korak sa njom. Izgledalo je da nijedan od kupaa ili lebdeih neomorfa ne nalazi nita udno u tome to predsednikov zastupnik i jedna ena, koja je poticala iz dalekih vekova njihove prolosti, etaju zajedno. 182

Za udo niko na njih nije obraao panju. "Drim da je ovo odmaralite prekrasno - esto dolazim ovamo. Prua mi predstavu o tome kako izgleda biti ljudsko bie... Da li me shvatate?" "Videti stvari koje su stvarne", ree Patricija. "Da. I nakratko pobei od problema. No dobro, ovo je oito radni odmor i stoga kratak. Ne moemo ostati ovde due od dva lokalna dana. Ali smatrali smo da vredi da vam pokaemo kako na sistem dejstvuje. Nastojimo da pruimo podrku - Patricija? Smem li vas tako zvati?" Klimnula je glavom. "Zbog naina na koji su stvari izvedene, vi moete biti veoma uticajni. Mi vam neemo nametati nae naine niti naa miljenja - to nije u duhu ponaanja nae vlade, modelirane prema obrascu vae, u krajnjoj liniji." Zaustavili su se kod prirodnog bazaltnog lukobrana koji se pruao u more. Patricija se okrenula i videla kako jedan mali svetli meteor prelazi nekoliko stepeni horizonta. Nikakav snop svetlosti nije suknuo da ga uniti - bio je dovoljno malen da se sam bezopasno dezintegrie. "Pomogli smo Frantima da instaliraju svoje Nebesko koplje", ree Toler. "Kada smo otvorili kapiju, oni su jo bili u ranom atomskom dobu. Postigli smo dogovor o razmeni odreenih informacija, ustanovili odnos klijent-patron i dali im ono to im je bilo potrebno da se zatite od hiljadugodinje kometske napasti." "ta ste vi dobili zauzvrat?" "Oh, oni su dobili mnogo vie od Nebeskog koplja za ono to su nama dali. Otvorili smo im Put. Sada su ravnopravni partneri na trima kapijama, to znai da trguju sa tri sveta i ukljueni su u normalne svemirske trgovinske sisteme u svom krugu. Zauzvrat oni nam iznajmljuju sirovine i prava na informacije. Ali najvrednija roba koju nam obezbeuju jesu oni sami. Upoznali ste Olmijevog partnera. Ustanovili smo da su idealni saradnici - snalaljivi, pouzdani i besprekorno prijazni. I ini se da oni - ukoliko je to uopte mogue tvrditi - iskreno uivaju da rade s nama." "Zvui kao da su posredi bezazleni kuni ljubimci", ree Patricija. "Da, postoji i taj vid", priznade Toler. "No oni su inteligentni barem koliko i mi - nedopunjeni, dakako - i niko se prema njima ne odnosi kao da su graani drugog reda, ili ljubimci. Morate se osloboditi nekolikih dosadanjih predrasuda da biste mogli jasno da sagledate nau situaciju, Patricija." "Odbacila sam predrasude", ree ona. "Ja sam naprosto... " Uzdigla je ruke i zavrtela glavom. Nijednom od kako su se sreli nije pogledala Tolera pravo u lice. "Pre no to smo mi doli, Timbl je svakih hiljadu godina prolazio kroz navalu starih kometa. U tim razdobljima redovno su gubili vie od pola stanovnitva. Ceo ovaj okean je kometska voda - sakupljala se ovde tokom hiljada gadina. Oito je dolo do zatija dugog oko milion godina i u tom razdoblju Franti su razvili sadanju formu i izgradili osnovnu kulturu. A onda su komete ponovo krenule. Individualni Franti postepeno su postajali sve sliniji, prenosei jedni drugima informacije i svojstva linosti najpre putem hemijskih agensa, a docnije uz pomo kulturnih sredstava, postali su holografsko drutvo, sposobnije da prihvata ok kometskih udara. Ipak, nikada nisu spoznali vlastite mogunosti, niti su bili nadomak toga sve dok naa kapija nije otvorena. Sada oni poseduju poneto od nae tehnologije - koriste ucrtavae velike brzine za potpunije meusobno sporazumevanje ili ak za razmenu deliminih linosti. Sve u svemu, nisam siguran ko je bio sreniji - Franti ili mi sami. Moda bismo izgubili rat s Jartima jo pre nekoliko vekova da nije bilo Franta." Patricija je pomno sluala popunjavajui praznine u znanju - ono to nije uspela da stekne koristei izvor podataka. "Zbog ega niste u stanju da uspostavite svojevrstan odnos klijent-patron sa Jartima?" upitala je. "Ah! Sa Jartima je sasvim druga pesma. Vi, dabome, znate da smo ih zatekli rairene po Putu kada smo ga prvi put pripojili sedmoj komori." "Tako sam ula", ree ona, priseajui se onoga to joj je ona bitanga govorila. "Inenjer je imao peh da otvori eksperimentalnu kapiju koja je vodila u matini svet Jarta. Vreme u Putu tada jo nije bilo ujednaeno s naim vremenom. Oni su bili sposobni da provedu oko tri veka u nedovrenom Putu pretvarajui ga u svoj dom; nauili su ak da otvaraju neke grube kapije. Kada je Put pripojen i otvoren, zatekli smo ih unutra gotovo iste ovakve kakvi su i danas. Snani, inteligentni, agresivni, potpuno ubeeni da su sudbinski predodreeni da osvoje univerzum. Vodili smo estok rat sa njima i potisnuli ih nazad u prvih par decenija. Potom smo otvorili odabrane kapije i ispunili prvi segment Puta - do take 1 x 105 zemljitem i vazduhom. Za sve vreme izgradnje Osnog grada tukli smo se s njima potiskujui 183

ih sve dalje i dalje, zatvarajui im kapije. Konano, povukli su se do 2 x 109 i mi smo izgradili grudobran na toj taki. Pokuali smo s pregovorima, nudili smo razmenu. Nisu pristajali na to. Znali smo da ih se ne moemo otarasiti - nismo bili dovoljno jaki za to." Patricija je sela na najnii stepenik stepenita koje je vodilo do vrha lukobrana. "I na koji nain vam mi moemo pomoi?" "To je, zapravo, veoma sloeno pitanje", ree Toler. "Najbolje nam moete pomoi tako to ete nas podravati. Ili - tako to nam se neete suprotstavljati." "Sada svi moete da poete kui", ree Patricija. "Onakvoj kakva je." Toler je zastao za trenutak, zbunjen naglou izraavanja njenih ideja. "Tano." Seo je pored nje a ona se odmae nekoliko centimetara. "Onakvoj kakva je. Lino, uprkos najiskrenijem zalaganju Ser Lenijera, vidim malo razloga da se u ovom trenutku vratimo na Zemlju." "Mogli biste pomoi preivelima." "Patricija, oni - vi - su postali mi. injenica da smo mi nainili jednu sluajnu petlju - to jest da moemo da se vratimo na najgoru taku linije naeg sveta - teko da se moe smatrati dobrom prilikom. U ovom asu to je oteavajua okolnost. Da li vam je Olmi objasnio u ta polaemo nae nade hotei da isteramo Jarte s Puta? Zauvek?" Zavrtela je glavom. "To je jedan ambiciozan plan. uli ste glasine o otcepljenju - o planu da se Osni grad podeli nadvoje?" Reila je da se pravi neveta te je ponovo zavrtela glavom. "Pre vie godina, jedna naa grupa koja se bavila istraivanjem toka, otkrila je da se Osni grad moe ubrzati bezmalo do c - bezmalo do brzine svetlosti. Sam Grad, u tom sluaju, ne bi pretrpeo nikakva ozbiljna oteenja, a graani bi doiveli samo manje neugodnosti..." "Mislim da bi svi trebalo da ujemo priu o tome", iznenada se prelomi Patricija ustajui. "Mislim na grupu kojoj pripadam. Ne samo ja." "Mogu saznati sve o tome kad god poele. Vi ih moete upoznati s tim kada se vratite u Osni grad sve vam to stoji na raspolaganju u Gradu memorije. Olmi vam, takoe, moe to objasniti." "Zbog ega nam to ve nije saopteno?" "Patricija, na svet je krajnje sloen, kao to to znate, bolje ak i od mene. Sumnjam da je Olmi imao priliku da vas podui hiljadama stvari, jo vanijih, koje treba da znate o nama." "U redu", ree Patricija, stupajui na pesak i okreui se prema Toleru. "Sluam vas." "Bilo bi, potrebno neto due vreme od jednog dana da se postigne ta brzina, uz ubrzanje od oko tri stotine g - to je veoma blizu teorijske granice za sisteme neutralisanja inercije i za neto tako veliko kao to je Osni grad koji putuje niz tok. Tok bi bio podvrgnut ozbiljnom pritisku, proizvodio bi jako zraenje i izbacivao teke delie... Ali unutar Puta ak i brzina od jedne treine svetlosne stvorila bi strahovit udarni talas u ravni prostora-vremena. Postigli bismo tu brzinu otprilike kod take 7 x 109. Proli bismo kroz teritorije koje dre Jarti ostavljajui pusto za sobom. Relativistika izvitoperenja unutar Puta bila bi neverovatna. Sa naim prolaenjem oblik samog Puta bi se promenio i bilo koja kapija koju bi Jarti otvorili bila bi sravnjena i definitivno unitena...", nainio je rukom pokret koji je plastino opisao njegove rei, "...ba kao kad vi peglate neki komad tkanine u jednoj od perionica vaeg sveta." Patricijine oi se zamaglie. Um joj je sada hitao da upije ideju relativistikog predmeta u Putu - i ka poimanju stanja u kome neki predmet koji putuje brzinom od jedne treine c unutar Puta moe da bude relativistiki. "Velka zamisao, zar ne?" Klimnula je glavom, onako neodreeno. "Koliko daleko biste otili Putem?" "To se jo raspravlja." "A koje su druge mogunosti?" "ak i u ovom trenutku na konferenciji se razmatraju te mogunosti - a to traje ve nedeljama. Mi verujemo da e Jarti provaliti kroz nae grudobrane tokom narednih godina, a moda ve i meseci. Osvojie nae najudaljenije kapije - mi emo ih, dakako, prethodno zatvoriti i povui se - i konano, do kraja ove decenije, potisnue nas natrag u iak. Moraemo da se evakuiemo, a da bismo spreili da nas slede, biemo prinueni da unitimo Put. To bi bila jedna neverovatna, poast." "Jeste li sigurni u to?" 184

Toler klimnu glavom. "Ne moemo im se dugo odupirati. Ojaali su i obezbedili pomo drugih svetova - otvarajui kapije uzdu njihovog segmenta Puta." "Zar vi niste mogli da uinite isto?" "Kao to sam spomenuo, oni su zaposeli Put nekoliko vekova pre no to smo se mi pojavili. Oni su, na neki nain, vie domai u njemu nego mi, iako smo ga mi stvorili." Toler joj nije spomenuo onu mogunost o kojoj je ona bitanga govorila - otcepljenje ika od kraja Puta i njegovu 'kauterizaciju', zaptivanje s tim to bi on nastavio da postoji, ali nezavisno od mainerije u estoj komori. Odluila je da ga ne podsea na tu mogunost. "To je fascinantno", ree ona. "Prua mi priliku da puno razmiljam o svemu." "Da, pa, siguran sam da sam prekrio sva pravila lepog ponaanja, Patricija. Bili ste veoma ljubazni to ste me sasluali. Nae vreme je ogranieno, kao to i sami moete zakljuiti, a vi ste uneli jedan dodatan element u jednainu..." "Uverena sam da jesmo", ree Patricija. Moda i vie nego to ste svesni... "Sada bih elela da se vratim." "Svakako. Ispratiu vas." Osmehnula mu se oima koje su i dalje bile zamagljene. Taler je veoma malo zborio dok su se vraali istim putem preko plae do zgrada u odmaralitu, to je Patriciji sasvim odgovaralo. Ve je skliznula u ono stanje u kome je njen um dejstvovao prizivajui lini sistem znakova. Prolazei brzo kroz Lenijerovu sobu, procedila je kroz zube nekoliko izgovora i povukla se u svoje odaje. Tamo je legla na krevet i vrsto sklopila oi. Toler je pozdravio ostale i proaskao s njima nekoliko minuta, saoptivi im da je vodio zanimljiv razgovor s Patricijom o pitanjima znaajnim za sve njih. Poto je otiao, Lenijer pokuca na Patricijina vrata, ali ne dobi nikakav odgovor. "Patricija?" povika on. "Da", ree ona tiho, izvivi glavu. "Jesi li dobro?" "Odmaram se", ree ona. "Pridruiu vam se za rukom." Bacio je pogled na asovnik; njihov drugi obed u Frant svetu, tobonja veera, trebalo je da zapone kroz jedan sat. Vratio se u svoju sobu. "Kako je ona?" upita Karolsonova. "Veli da je dobro. Dremucka." "Ni sluajno", ree Ferlijeva. "Pitam se ta joj je Toler rekao." 58. Sastanak trojice ljudi koji su preuzeli ezlo vlasti od Mirskog poeo je i zavrio se za pola sata. Odran je u Pletnevljevoj privatnoj kolibi, s tim to je Anekovski uvao strau napolju kako bi se osigurali od prislukivanja. Osnovno pitanje bila je poruka koju je Mirski ostavio Garabedijanu. Pletnev je tvrdio da je reenje problema s kojim su se suoili - prosto. U poetku Garabedijan i Pogodin su se kolebali. Pletnev je meutim, tvrdio da nema drugog izbora. "Sluajte, oni su pokuali da ubiju Mirskog i zbog toga su bili zakljuani", ree on. "Sada e biti osloboeni. Zar to nije oigledno? Upravo se dogaa ono to je Amerikanka pomislila. Meni to zvui razborito." "I ta mi treba da uradimo?" Pletnev podie svoj kalanjikov. "Najvei deo laserskog oruja odavno je izgubio ubojnu mo, pored toga, on je oduvek vie cenio metke." "Zar neemo i mi biti zakljuani?" upita Garabedian. "Da li je iko bio zakljuan posle one silne pucnjave i ubijanja?" upita Pletnev. Pogodin zavrte glavom. "Onda emo ih ubiti daleko od grada." "Ne svia mi se zamisao da ih pogubimo bez sudskog procesa." "Nemamo izbora", ree Pletnev. "Sranje. Mirski je tebi ostavio poruku, ali ja sam onaj koji shvata ono to je on stvarno rekao. Vielgorski i dalje ima svoje sledbenike. Bez Mirskog, nas trojica moemo 185

razumno da vladamo, ali ako se zampoliti vrate, s nama je gotovo. Saekaemo ih i obaviti ono to moramo. Slaete li se?" Pagodin i Garabedijan se sloie. "Hajdemo onda", ree Pletnev. "Saekaemo ih. Bolje da poranimo nego da ih ispustimo." Mirski je napustio kamion na ivici vode i uputio se ka unutranjosti ostrva, s rancem do vrha napunjenim suvom hranom. U ovoj oblasti etvrte komore bilo je puno rukavaca i uslovi za pecanje bejahu odlini. Nije ni najmanje sumnjao u to da e preiveti. Ove ume nisu ni bile zamiljene kao surov prirodni okvir. U podrujima gde je padao sneg - u etvrtini ove komore, prema gruboj proceni, odnosno u prostoru ija je spoljanja granica bila 180-ta linija - padavine su bile slabane, a kia se sputala onoliko esto koliko je bilo potrebno za odravanje biljnog ivota u komori. Teko da je moglo biti govora o 'slobodnom ivotu u prirodi'. Prvih nekoliko dana proveo je spokojno, ne radei gotovo nita, osim to je napravio tap za pecanje. Proitao je izvetaje amerikih biologa o etvrtoj komori, pa je znao da ovde mora biti crva i gusenica koje je mogao koristiti kao mamce. Uznemirenost je nestala te se pitao zato se ranije nije odluio na ovakav korak. Sada su retko u njemu uskrsavali granini signali signalizatora onog novog mentaliteta. Ili su upotrebom izbledeli, ili je on nauio da ih prenebregava. Petog dana u umi, na 180-oj liniji, naiao je na znake koji su govorili da nije sam ovde. Ambalaa jednog ruskog paketa sledovanja i amerika plastina kesa za ubre svedoili su da su jedan ili vie ruskih vojnika odabrali ovo mesto za svoje obitavalite. Ovo otkrie ga nije brinulo. Bilo je dovoljno prostora za svakog, pa ak i ako je pojedinac eleo da bude potpuno sam. Sedmog dana, opazio je jednog Rusa na rubu travnatog proplanka. Nije ga prepoznao, ali je vojnik prepoznao njega i hitro mugnuo u umu. Osmog dana, ugledali su jedan drugog preko jednog uskog jezera, ali ovaj put vojnik nije pobegao. "Sami ste, zar ne?" upita vojnik. "Do sada", ree Mirski. "Ali vi ste zapovednik", ree vojnik zlovoljno. "Vie nisam", odgovori Mirski. "Kako riba radi ovde?" "Ne ba sjajno. Primeujete da svuda ima komaraca i muica, ali oni ne ujedaju?" "Da, primeujem." "Pitam se otkud to?" "Dobar nacrt", uzvrati Mirski. "Pitam se da li ikada pada sneg." "Mislim da pada otprilike jednom godinje", ree Mirski. "Ali ne verujem da je ikada previe hladno." "Ne barem kao u Moskvi." "Upravo zbog toga voleo bih da pada sneg", ree vojnik. Mirski mu je dao za pravo i oni se naoe na jednom kraju jezera, odakle krenue zajedno kroz umu u potrazi za boljim mestom za pecanje. "Amerikanci bi rekli da smo Haklberi Fin i Tom Sojer", primeti vojnik kada su zabacili udice u struju. "Znate, Amerikanci ovde nisu onako loi kao to su bili na Zemlji. Pre nego to sam odluio da pobegnem u ovu umu pomiljao sam da dezertiram." "Zbog ega to nisi uradio?" upita Mirski. "Nisam eleo da budem u bilo ijem okrilju Ali mi nije ao to ste vi ovde, generale." Vojnik je drmnuo vrh svog tapa hotei da namami pastrmku. "To mi vraa veru u ljudski rod. ak i jedan general eli da pobegne od svega." Vojnik koji Mirskom nije rekao ime, napustio je kompleks pre vie nedelja, pre no to je Mirski stradao u biblioteci. Nije znao nita o onome to se dogodilo, a Mirski mu nita nije rekao. Ponovo je poeo da se osea kao normalno ljudsko bie, a ne kao udovite ili avet. Vreme koje je mogao da provodi sedei i uivajui u kapi vode na listu ili u nainu na koji se vodena povrina mrekala kada bi neka riba iskoila hvatajui insekta, bilo je divno. Vie nije bilo vano ko je on bio, ve naprosto injenica da je bio. 186

Prola su jo dva dana i Mirski se pitao hoe li krenuti u potragu za njima. Visokonaponski teleskopi su mogli da ih uoe, a za infracrvene senzore uopte nije bilo vano da li su se skrivali ispod drvea ili ne. Pretpostavljao je da su do sada zampoliti ponovo slobodni, i da se uvruju na vlasti - ukoliko Pletnev i ostali nisu dejstvovali u skladu sa upozorenjem. Jedva ga je zanimalo ono to se, u meuvremenu, verovatno dogodilo. Najvie od svega nedostajala mu je no. Dao bi sve da je mogao provesti nekoliko sati u mrklom mraku, da moe zatvoriti oi i nita da ne vidi, ak ni bledomrki sjaj senovite umske svetlosti koja je probijala kroz njegove one kapke. Nedostajali su mu isto tako, zvezde i mesec. "Mislite li da su neki od onih koje smo poznavali na Zemlji, jo ivi?" upita ga vojnik jednog jutra dok su kuvali pastrmku na ravnoj pletenici od granica iznad blage vatre. "Ne", ree Mirski. Vojnik podie glavu, a zatim je zavrte u znak uenja. "Mislite da nisu?" "Malo je verovatno", ree Mirski. "Zar ni meu vrhovnim komandantima?" "Moda. Ali ja nikada zapravo nisam poznavao nijednog od njih." "Hmmm", ree vojnik. A onda, kao da je to bilo bitno dodade: "Znali ste Sosnickog." "Ne posebno dobro." "Mislim da je on bio dobar ovek", ree vojnik, skinuvi pastrmku s vatre i reui je otrim noem. Dodao je jednu polovinu Mirskom, a glavu i kosti bacio u bunje. Mirski je klimnuo glavom i stao da jede svoj deo, zajedno s koom i iznutricom. Zamiljeno je vakao sve dok, iznenada nije opazio srebrnast sjaj meu drveem, iza vojnika. Namah je prestao vakati. Vojnik je zapazio promenu na njegovom licu i okrenuo glavu. Dugaak metalni predmet leteo je izmeu drvea i zaustavio se na nekoliko metara od njih. Mirski razrogai oi: podseao je na hromirani krst ruske ortodoksne crkve, sa ispustom u obliku suze na niem kraku. Na sredini krsta nalazila se crvena taka jarkog sjaja. Vojnik ustade. "Da li je to Amerikanac?" upita on. "Mislim da nije", ree Mirski ustajui i sam. "Gospodo", zau se enski glas na engleskom jeziku. "Nemojte se uzbuivati. Nemamo zle namere. Nai detektori nam poruuju da se ovde nalazi korporealni pojedinac koji je bio podvrgnut hirurkom inu dopunjavanja." "Jeste Amerikanac", ree vojnik uzmiui, pripravan na beg. "Ko ste vi?" upita Mirski, takoe, na engleskom. "Jeste li vi onaj koji je pretrpeo hirurku nadopunu?" "ini mi se", ree Mirski. "Da." Vojnik ispusti grleni krik i potra kao bez glave kroz umu. "Ja sam onaj koga traite. Njega ostavite na miru." Jedna ena odevena u crno pomoli se polako izmeu drvea. Mirski je zbog uniforme za trenutak pomislio da je po svoj prilici Amerikanka - ali je zatim opazio da je kroj sasvim razliit. A njena frizura ostriena do lobanje na slepoonicama, s bujnim vencem kose koji se stepenasto sputao iza potiljka zacelo nije bila amerika. Bilo mu je potrebno nekoliko sekundi da primeti da uopte nije imala nozdrve, a da su joj oi male i okrugle. Stajala je pored onog hromiranog krsta s uzdignutom rukom. "Vi niste graanin Osnog grada, zar ne?" upita ona. "Niste ortodoksni Naderit?" "Ne", ree Mirski. "Ja sam Rus. Ko ste vi?" Dodirnula je preagu krsta i svetlosne iskre proee vazduh izmeu njih. "Hoete li da mi se pridruite? Mi skupljamo itelje ovih komora. Nee vam se nita loe desiti." "Imam li izbora?" upita on i dalje spokojan. Da li je ovek koji je ve jednom umro mogao oseati bilo kakav strah? "ao mi je, ali ne", ree ena prijazno se smeei. Dudit Hofman upravo je okonala maratonsku desetoasovnu sednicu posveenu prestrukturiranju zakonskog sistema za osoblje NATO-a na Kamenu. Bel Valas je zahtevala da se ona vrati u enski bungalov posle sastanka. Hofmanova je zaspala istog trenutka kada je stupila u svoju sobu. Bila je toliko iznurena da joj je trebalo vremena da doe k sebi i jo nekoliko sekundi da shvati ta ju je probudilo. Komunikacioni alarm je zvonio. Okrenula je prekida. 187

"Hofman", ree ona odebljalim jezikom. "Dozef Rimskaja iz etvrte komore, Dudit. Imamo silesiju prijava o pojavi buduma. Svojim oima sam video dva." "I?" "Od metala su, u obliku krsta i zuje kako iznad nae tako i iznad ruske teritorije. Sledili smo neke od njih uz pomo naih tragaa. Mora da ih ima bar dvadeset ili trideset samo u ovoj komori. Sve su preplavili." Hofmanova zakrguta zubima i protrlja oi pre no to je bacila pogled na asovnik. Spavala je manje od jednog sata. "Sada se nalazi u nultom kompleksu etvrte komore?" "Tako je." "Dolazim iz ovih stopa." Iskljuila je komunikacionu liniju upravo u trenutku kada je primila jedan drugi poziv. Ovog puta je to En sa svojim usplahirenim glasom. "Dudit, oprosti", ree En urno. "Beril mi je rekao da te pustim da spava, ja sam otila samo na sekund..." "Gospodice Hofman, ovde pukovnik Berenson iz Sedme komore..." "Molim vas, pukovnie", upade mu En u re. "Ali ovo je hitno..." "En, pusti ga da kae ta ima", ree Hofmanova. "Gospoice Hofman, nai senzori su uhvatili desetine - moda i stotine - predmeta, velikih i malih. Neki od njih su sigurno prodrli u otvor buotine i sada su ve u estoj komori..." "Ima ih i u etvrtoj", ree Hofmanova. "Pukovnie, stupite u vezu sa Rimskajom. On je takoe prijavio vie takvih pojava. to se mene tie, kreem prvim sledeim vozom u etvrtu komoru." Spremila je malu putnu torbu i potrala niz hodnik, sapliui se. Umalo nije pala na vrhu stepenita. Dograbila je ipku gelendera i zastala sve dok joj vrtoglavica nije minula, a zatim se, to je bre mogla, stutila niz stepenice pazei da ne slomi vrat. En ju je saekala u podnoju s bokalom vode i stimulativnim tabletama. "Sranje, ta je ovo", upita Hofmanova gledajui ih nepoverljivo. "Hiperkafein", ree En. "Lenijer ih je uzimao sve vreme." Hofmanova popi dve pilule i vodu. "ta je sad opet?" upita En bledog lica. "Nije valjda jo jedan napad?" "Nije spolja, duo", ree Hofmanova. "Gde su Valasova i Polkova?" "U drugoj komori." "Reci im da budu u etvrtoj komori, u nultom kompleksu; kai im da me pronau ili tamo ili u nultom vozu." Hofmanova izjuri iz bungalova viui da joj obezbede kamion koji bi je prebacio u drugu komoru. General Gerhard istra na svojim zdepastim nogama iz kafeterije s radiom u ruci, dozivajui marince. Mahnuo je Hofmanovoj da ga sledi. Dorin Kaningam ih je saekala kod bezbednosne ograde i bez rei pokazala na dva kamiona koja su stajala iza bedema. Dok su se peli u najblii kamion, odjeknuo je alarm u kompleksu naunog tima. Hofmanova se pomolila u otvoru kamiona i nagonski trgla glavom. Gladak srebrnast krst nehatno je lebdeo iznad nje. Teka kugla na njegovom kraju pridavala mu je u isti mah neobian i aav izgled. Podseao je Hofmanovu na udnovata oruja iz filmova o borilakim vetinama koji su bili popularni osamdesetih godina dvadesetog veka. "To nije rusko, je li tako?" upita ona, jo pomalo oamuena od prekinutog sna. "Ni sluajno, gospo", ree Gerhard pravei rukom tit iznad oiju zbog svetlosti iz cevi. Krst je zaokruio iznad kompleksa, a zatim se uzdigao pretvorivi se naspram cevi s plazmom u mrlju veliine vrha iode, i iezao. "To je jedan pravi budum." Sa zalaskom sunca, nebo iznad glava izbledelo je do pononog plavetnila. Tamo gde je okean progutao poslednju zaravnjenu i zarumenelu ivicu sunca, zapoela je tamnomrka senovita linija oblaka, uvijajui se i krivudajui od horizonta do zenita, odakle se razbijala u penuave trake s tim to je rub svake trake poprimao elektrini ljubiasti sjaj. Ferlijeva i Karolsonova vratile su se jedan sat ranije. Dani na Frant svetu trajali su oko etrdeset sati. Lenijer je neprestano razmiljao i nije bio spreman za spavanje. Promatrao 188

je zalazak sunca iz svog dvorita. Hajneman mu je pravio drutvo. Patricija jo nije bila izala iz svoje sobe posle razgovora s Tolerom. Bosonog, odeven u orc i plavu jaknu s dugim rukavima, Olmi je prolazio nekoliko metara dalje preko peska. Primetivi ih priao im je. "Gospodine Hajneman, gospodine Lenijer", ree on, a oni ga pozdravie klimanjem glave. Nedostajale su samo lule, zvanina odea i veernje pie, pa da slika o dentlmenima iz viih drutvenih slojeva na odmoru bude potpuna. "Uivate li ovde?" "Veoma", ree Lenijer. "Prvo pravo vreme koje sam doiveo posle par meseci." "to se mene tie nisam ga video godinu dana", ree Hajneman. "A ja jo mnogo due", ree Olmi. "Nisam obavljao dunost na nekom spoljanjem svetu ve...", izgledalo je kao da se presliava, "...petnaest godina. A ovaj svet nisam posetio itavih pedeset godina." "Previe vas zapaljavaju, gospodine Olmi?" upita Hajneman kiljei. "Veoma. Kako je Patricija? uo sam da je Ser Toler razgovarao s njom a da se od tada nalazi u svojoj sobi." "Da ", ree Lenijer. "Kroz nekoliko minuta otii u da proverim kako joj je. Da vidim eli li da prezalogaji neto." "Nervno je napeta ve neko vreme, zar ne?" "Jo od kako smo doli na kamen - iak", ree Lenijer. "Svalili smo joj stravino breme odgovornosti na plea - previe, zaista." "Mislili ste da bi mogla reiti tajnu ika?" "Mislili smo da bi nam mogla rei da li ono to je uskladiteno u bibliotekama vai i za na svet. Kao to se pokazalo..." "I vailo je i nije", dovri Olmi umesto njega. Lenijer ga je neko vreme netremice posmatrao zatim jo jednom klimnu glavom i ponovo se zagleda u suton koji se sputao. "Neobino se ponaala - ak i ako se uzmu u obzir sve okolnosti." Olmi se oslonio na ogradu dvorita. "Kada smo stigli u Osni grad, nas dvoje smo vodili veoma dug i zanimljiv razgovor. udela je da sazna to vie o gradu, o nama i da se uklopi. Posebno je elela da se upozna sa otvaranjem kapija. To je jedan od razloga zbog koga emo uskoro prisustvovati otvaranju jedne kapije. Da li vam je govorila neto o svojim krajnjim planovima?" "Mislim da nije", ree Lenijer. Hajneman se nagnuo napred gledajui napeto Olmija u oi. "Pre no to je bila zarobljena, hitala je u biblioteku da dovri svoj rad. Postavila je hipotezu da bi mogla produiti Putem i nai jedno mesto izmeu kapija, dakle u delu koji mi nazivamo oblastima geometrijskih naslaga. Zapanjilo me je njeno znanje o tim oblastima - iz injenice da je izraunala njihovo postojanje, polazei od poimanja osnovnih elemenata teorije Puta, nuno ne proizlazi i shvatanje svih ostalih implikacija. Verovala je da bi mogla konstruisati jedno sredstvo za otvaranje kapija i ispitati geometrijske naslage." "ta su to geometijske naslage?" upita Hajneman promuklim glasom. Nakaljao se i pogledao Lenijera. "Oblasti kapija postavljene su u specifinom ritmu du Puta. One se otvaraju na jasno odreenim mestima u univerzume koji su donekle razliiti od naeg porekla. Svako otvaranje kapije, idui niz put, oznaava pomak u vremenu priblino od oko pola godine sa svakim univerzumom. Patricija je ovo, prema onome to mi je rekla, veoma rano shvatila. Ali bilo joj je potrebno izvesno vreme da shvati da beskraj alternativnih svetova mora biti nagomilan usled postojanja ovako jasno oznaenih oblasti kapija. Do tog gomilanja dolazi u podrujima geometrijskih naslaga, a izvitoperavanje prouzrokovano gomilanjem vodi ka velikim pomeranjima nekih univerzuma, kako u smislu superprostora tako i u smislu vremena u Putu." "Nisam u stanju da vas sledim", ree Lenijer jedva ujno. "Verovala je da bi mogla otvoriti kapiju u jedan alternativni univerzum, jednu alternativnu Zemlju, gde se smrt nije zbila, ali gde se stvari ipak veoma malo razlikuju od njenog sveta. Shvatila je da se sredstvo za otvaranje kapije moe natimovati u izvesnoj meri. Njena je teorija da uz pomo jednog od naih sredstava moe da otvori tanu stazu ka alternativnoj i gostoljubivoj Zemlji." "Moe li ona to?" upita Lenijer.

189

Olmi za trenutak nita nije odgovorio. "Posavetovaemo se sa dva otvaraa kapija. Jedan je ovde na Timblu, a drugi je na prvi otvara, Ser Rai Oi, otac senatorke Proroke Oi, koji nas iekuje na taki 1,3 x 109." "Je li to drugi razlog zbog koga smo uklonjeni iz Osnog grada?" Olmi se osmehnu i klimnu glavom. "Moji razlozi, koji su me naveli da povedem Patriciju sa sobom, bili su krajnje razboriti. Ali va dolazak nije ni u kom sluaju oznaio kraj nevoljama. Jednog posetioca smo moda i mogli da drimo u tajnosti - premda sada i to izgleda podlono sumnji. Pet posetilaca, nemogue. Predsednik je skloniji da vas proglasi za dobro nego za zlo." "Posle 1300 godina i ljudi su i dalje ljudi", promrsi kroz zube Hajneman, s prizvukom gorine. "I dalje se svaaju." "Tano, ali ne i potpuno tano", ree Olmi. "U vae doba, mnogi ljudi su bili ozbiljno hendikepirani linim nemirima ili manjkavim misaonim strukturama, tako da su esto radili protiv svojih najvanijih interesa. Ako bi im se desilo da jasno utvrde ciljeve, nisu umeli da razaberu ili makar naslute jasne staze postizanja tih ciljeva. esto su protivnici imali iste ciljeve, ak i iste sisteme verovanja, pa ipak su se ogoreno mrzeli. Danas nijednom ljudskom biu ne moe biti izgovor neznanje ili mentalna neispravnost, ili pak, nedostatak sposobnosti. Nesposobnost za neto je neopravdana jer se moe isceliti. Jedna od usluga koju vri Ser Ram Kikura jeste da pomae ljudima u odabiranju odgovarajuih vetina i sklonosti za njihov rad. Oni mogu da prisvoje neophodne pridodatke, bilo da je re o kompletu memorija ili ak o nadopunjavanju linosti." "Pa zato se onda i dalje ne slau?" upita Hajneman. Olmi zavrte glavom. "Znate to i sami, i svesni ste krajnjeg korena svih sukoba u carstvu Zvezda, Sudbine i Pneume, u svim univerzumima koji su nam pristupani." "To je, dakle, nepoznato", ree Lenijer. "Nipoto. Sve je to vie nego jasno. Moe postojati vie nego jedan krajnji eljeni cilj i mnogo jednako vrednih puteva da se ti ciljevi dostignu. Na nesreu, sredstva su ograniena, a svako ne moe da sledi onu stazu koju eli. To vai ak i za nas. Nai graani su uglavnom dobroduni, sposobni i raznoliki. Kaem uglavnom, jer sistem Osnog grada nipoto nije savren..." "Ono to vi kaete navodi na pomisao da bi i sami bogovi ratovali izmeu sebe..." Olmi se saglasio. "Zanimljivo je koliko su se grubi ratovi praskozorja oveanstva pokazali kao nosioci tipnih istina, zar ne?" Lenijer je zakucao na Patricijina vrata i viknuo njeno ime. Posle nekoliko minuta i uestalog mucanja, Patricija je otvorila vrata i dala mu znak da ue. Kosa joj je bila zamrena od oznojenih uvojaka. Na sebi je imala istu onu odeu koju je nosila na plai. "Samo sam hteo da proverim kako se osea", ree Lenijer nezgrapno stojei u glavnoj sobi, ne znajui ta e s rukama. "Razmiljam", ree Patricija okreui se prema njemu. Oi su joj bile tune. "Koliko je vremena prolo?" "Otkako si dola s plae?" "Da. Koliko?" "Dvanaest sati. Napolju je mrak." "Znam. Upalila sam svetla pre nego to sam te pustila da ue. Ovo mesto je kao hotelska soba Pretpostavljam da mu je to i bila namena. Staromodno. Natrag ka osnovnom. To je ono to je predsednik rekao." "Ne zvui kako treba", ree Lenijer. "Neto nije u redu." "Ne mogu prestati da razmiljam. Dospela sam u ono stanje - tako ja nazivam duboko razmiljanje - i u njemu sam itavih dvanaest sati. I sada sam u tome. Jedva uspevam da razgovaram s tobom, zna li to." "O emu razmilja?" "O odlasku kui. Sve se svodi na to." "Olmi je rekao..." "Geri, gubim kontakt. Zavriu kao ona bitanga, sva izvitoperena i nestvarna. Ne mogu prestati s razmiljanjem. Predsednikov zastupnik je rekao... Geri, potrebna mi je pomo. Potrebno mi je neto da mi skrene panju." "ta?" upita Lenijer. Ispruila je jednu ruku i rairila aku mrdajui prstima. Uhvatio joj je aku. 190

"Ja sam ljudsko bie, zar nisam? Stvarna sam. Nisam samo nekakva igraka ili program." "Stvarna si", potvrdi Lenijer. "Dodirujem te." "Ne mogu da budem sigurna u to sada. Ne bi verovao ta mi se mota po glavi. Vidim... Hou da kaem, to nije vetaki, nije neki pridodatak ili neto slino tome. Vidim univerzume sloene kao listove u Bibliji, s tim ta znam i brojeve stranica. Olmi mi nije verovao, barem ne do kraja. Ali ja i dalje mislim da sam u pravu. Oni poseduju sredstva za otvaranje kapija, od kojih su neka velika, a neka mala. Kada bih mogla da doem do jednog od njih, odmah bih mogla da nas odvedem kui. Natrag tamo gde je sve u redu. Znam broj stranice." "Patricija..." "Pusti me da govorim", viknu ona srdito. "Natrag tamo gde nema nikakvog nuklearnog rata. Tamo gde moj otac ita Tiempos de Los Angeles, gde me Pol eka. Tako ja razmiljam, ali ne samo o tim stvarima. Predsednik je rekao da su oni u stanju da poalju Osni grad niz hodnik, Put, relativistikom brzinom. Relativistika. Da zbriu svoje neprijatelje. To bi moglo da upali. Ali..." "Opusti se Patricija." "Ne mogu, Geri. Potreban mi je dodir. Patreban mi je Pol, ali on je jo mrtav, sve dok ga ne pronaem." vre mu je stisnula ruku. "Ti mi pomozi. Molim te." Skupila je oi kao da se suoila s jakim vetrom i iznudila od sebe jedan nesiguran osmeh. "Put bi se rairio kao vojnika truba. Ukoliko bi se desilo da neki veliki relativistiki predmet proputuje kroz singularnost. Naduo bi se. To bi zatvorilo kapije, naprosto bi ih istopilo." "A kako ja mogu da pomognem? Pozvau Karolsonovu..." "Ne, molim te. Samo ti. Pravila sam zabeleke." Podigla je svoju plou. Ekran bee prekriven brojevima koji za Lenijera nisu imali apsolutno nikakvog smisla. "Imam dokaz. Omogui mi da doem do take geometrijske naslage... i ja u nas izbaviti odavde. Ali ne mogu zaustaviti ovo." "Patricija, rekla si da bih ja mogao da pomognem." "Vodi ljubav sa mnom", ree ona najednom. Linijer je zpanjeno zurio u nju. "Ja sam u ovom asu samo misao. Podari mi telo." "Ne budi smena", ree on ljutito, dvostruko ljutito zato to je oseao da joj se u dui odaziva. Trgnula se. "Pol je mrtav. To znai da ga ne mogu prevariti. Kada otvorim onu kapiju, on e ponovo biti iv, ali sada ga nema nigde. Znam da odrava odnose sa Ferlijevom... i Hofmanovom..." Umalo nije rekla pogrenu stvar, gotovo da je istakla njegove odgovornosti za nju i oboje su bili svesni toga. "Ljubomorna sam i nisam", ree ona. "Svia mi se Karen. Svi mi se sviate. Oseam se odvojena od vas, razliita, ali elim da budem sa svima vama. elim da se i ja vama sviam." "Neu da te iskoriavam u trenutku tvoje ranjivosti", ree Lenijer. "Da me iskoriava? Ali ti si mi potreban. Ja hou tebe da iskoristim. Ja tebe iskoriavam. Znam, ali... Znam tano ta bi mi pomoglo. Nisam mala devojica. Upravo sada u glavi imam misli do kojih ak ni ovi ljudi nisu doli. Olmi to zna. Ali ako budem a dalje razmiljala, izgubiu sve to. Nestae dok pukne prstom." Puknula je prstima slobodne ruke. "Verovatno nisam naroito dobra u krevetu", ree ona. "Patricija", ree Lenijer pokuavajui da izvue svoju ruku iz njene, u isti mah ne elei to. Prila mu je blie i poloila dlan na njegov trbuh. "Ako moram, prekriu pravila lepog ponaanja. Telo je tigar, mozak je zmaj. Nahrani prvog da bi sauvao drugog." "I ti mene izvodi iz takta", ree Lenijer tihim glasom. Spustila je ruku do mesta njegove erekcije. "Ja nisam samo nezgodni mali genije." "Ne", ree on. Patricija zabaci glavu, oseajui ga; zanosno se osmehnula i sklopila oi. U Lenijeru vie nije bilo ni trunke otpora. Pustila mu je ruku i poela da otkopava bluzu. Kada su se razodenuli vrsto se zagrlie. Lenijer klee i poe da joj ljubi grudi. Oi mu se orosie kada je osetio njene bradavice meu usnama. Grudi su joj bile srednje veliine, blago obeene; jedna dojka bila je primetno vea od druge, a koa izmeu njih prekrivena pegama. Njihova veliina i oblik nisu bili vani. Lenijer je osetio iznenadan ist tok strasti, koji je odnosio sve sukobljene emocije. Odvela ga je u spavau sobu i legla pored njega; ljubili su se tesno isprepletanih tela. Dohvatio joj je kukove, iskosio ih i skliznuo duboko unutra; napeti miii njegovih butina i zadnjice, grili su se. Zatim su se obrnuli, tako da je 191

Patricija dola gore. Prionula je uz njega zatvorenih oiju, ali oputena, kao da izrie kakvu nenu elju. Podigla se i Lenijer je posmatrao njihove povezane pokrete bez svoje uobiajene izdvojenosti, svestan potpunosti i celovitosti koja nije imala smisla. Nije bilo ni nagovetaja toga izmeu njih - samo oseanje dunosti i zajednikog rada. Doivljavao je to ranije sa drugima. I evo, sada je bio u krevetu sa malom ikanom Hofmanove - genijem. Tek sada je shvatio da je, kada ju je prvi put video, bio uasnut; njegovo uvaavanje procene koju je Hofmanova uinila skrilo je tu poetnu reakciju na Patricijinu oitu krhkost. Nalazio se unutar te krhkosti, crpei zadovoljstvo iz nje, sve u ime dunosti, i to je zaista bilo smeno. Deo njegove uasnutosti inila je i privlanost. Patricija se pomerala po volji do oekivanog vrhunca. Jo sa Polom je otkrila da je roena ljubavnica. Mogla je osetiti kako se ono stanje slae, ali pre uskladitava i smiruje nego rastura. Misli joj postadoe jasne. ia je bila tu. Doivela je orgazam i posle kraeg predaha nastavila da se pomera. Lenijerovi kukovi izvie se jednom navie, zatim se spustie na postelju, a onda se ponovo, isturie jo vie i on zastenja nadomak njenog sputenog ramena, a zatim i obraza, da bi konano otvorio usta ispustivi priguen, jedva ujan hrapav krik. Svravajui, osetio je kako se sve oputa, sve one godine napetosti kojih uopte nije bio svestan. Leali su zajedno nekoliko dugih vlanih minuta, oslukujui talase koji su se stropotavali na pesak iza staklenih vrata. "Hvala ti", ree Patricija. "Isuse", ree Lenijer. "Da li je bolje?" Klimnula je glavom i zarila nos u njegovo rame. "To je bilo veoma opasno", ree ona. "Izvinjavam ti se." Lenijer je okrenuo njeno lice prema sebi i smestio joj glavu izmeu svog ramena i obraza. "udne smo nas dvoje ptiice", ree on. "Zna li to?" "Mmmm." Gnezdila se na njegovom ramenu vrsto sklopljenih oiju. "Ne bi trebalo da ovde spava noas. Meni e biti dobro. Noas treba da spava sa Karen." Paljivo je osmotrio njeno lice. "U redu", ree on. Otvorila je oi - iroke i etvrtaste - i upiljila u njega. Sada je liila manje na maku od nekih inverzija neomorfa koje su viali poslednjih dana. Oni su iznutra bili ljudska bia, sa udnom spoljanjou. Ali bilo je neeg u Patriciji Luizi Vaskez - neeg to je moda stalno bilo prisutno - to se nije moglo nazvati ljudskim. Samo bogovi i vanzemaljci. "udno me gleda", ree ona. "Oprosti. Samo sam razmiljao o tome kako je sve naglavce okrenuto." "Nema kajanja?" upita ona proteui se, sa oima smanjenim do proreza. "Nema kajanja." Dok je naputao njenu sobu osetio je kako ga koa pecka. Sputajui pogled na svoje ruke, shvatio je da mu nijedna stvar, od svih koje je video u nekoliko poslednjih dana, nije izazvala marce. Sve do sada. 59. Jo pre svitanja Olmi je poveo njih petoro do autobusa koji je ekao. Karolsonova ih je nazivala autobusi-tenad, zbog njihovih velikih belih guma. Vazduh je bio miran i hladnjikav, a zvezde su jasno i postojano svetlucale na prakastoj plaviastoj crnoi. Patricija je utala, ne odajui nijednim znakom ono to se dogodilo izmeu nje i Lenijera prethodne noi. Ni Ferlijeva niim nije pokazivala da je svesna toga. Kada se Lenijer vratio u njihovu sobu zatekao ju je kako spava. Dugo nije mogao da zaspi; jo od adolescentskog doba nije se uvalio u ovakav sos. Nekoliko minuta kasnije Ram Kikura je pretrala preko plavozelenog travnjaka i ukrcala se u autobus. "Predsednik nije u stanju da nam se pridrui", ree ona. "Kakvo razoaranje", ree Karolsonova, no glas joj nije zvuao preterano iskreno. "Tekoe?" 192

"Ne znam. Ser Toler, predsednik i delimina linost predsedavajueg ministra upravo sada razgovaraju. Vi krenite napred, a ja u ostati ovde i pratiti razvoj dogaaja." Frant koji je vozio autobus, okrete se prema Olmiju na ta ovaj klamnu glavom. Krenuli su lagano preko travnjaka do druma posutog finim ljunkom, a zatim su izali na beli auto-put koji je iao kruno oko odmaralita stremei ka zori koja se sada u dubokom rumenilu pokazivala na kopnenom delu horizonta. Patricija je nanjuila neto slatkasto, posve razliito od jakog otrog mirisa Timblovog okeana. Povetarac je duvao iznad polja nisko popalih debelih utih stabljika koje su rasle izvan kruga odmaralita. Na tim poljima ve su uveliko radili Franti-farmeri, u crvenim keceljama s puno depova, opremljeni malim automatskim traktorima. "anju bioloke inioce linosti", objasni Olmi. "Skrojeni plantimali repliciraju bioloke strukture sve do stepena koji prethodi odreivanju memorija. Mogli biste to nazvati industrijom kuica - veoma naprednom, dodue." "Da li je to za ljudska bia ili za Frante?" upita Lenijer. "Plantimali se mogu podesiti za veinu organskih oblika", ree Olmi. "Ustrojstvo genetskih kodova nije nimalo teko kod formi zasnovanih na ugljeniku." Lenijera je zapravo zanimalo da li je ova industrija bila korisnija za ljudska bia ili za Frante ali je odluio da ne ponavlja pitanje. Autobus je jezdio belim drumom kroz polja, prelazei preko gusto naseljene priobalne ravnice. Na desetine kilometara u oba pravca du obale i jo najmanje deset kilometara prema kopnu ravnica je bila prekrivena frantovskim selima. Barem deset sela zauzimalo je prostor od jedva tri kvadratna kilometra. Svako selo sastojalo se od nekoliko ugnjeenih krugova pravougaonih kua s niskim krovom. U svakom sreditu nalazila se po jedna graevina nalik na stupu, visoka obino pedesetak metara, zaogrnuta brojnim raznobojnim barjacima. Kako je sunce postajalo svetlije, zastave koje su bile okrenute ka kopnu menjale su boju, leprajui lagano na blagim lahorima, poput kakvih savitljivih duga. "Koliko su Franti napredni u poreenju s naim ljudima?" upita Karolsonova. "Baziniji su, ali ne i primitivni", ree Olmi. "Njihov zahvat u tehnologiju i nauku - pretpostavljam da ste na to mislili kada ste postavili pitanje - obiman je. Nemojte da vas zavaraju stilovi filozofija pa ak ni ljubaznost. Franti su dovitljivi. Mi se oslanjamo na njih u znaajnoj meri." Iza polja i sela, drum se u spiralnoj putanji peo oko niske planine, okrunjene prizmama od prozirne sive stene, koje su stremile ka nebu. Na samom vrhu planine, poivajui na platou koji su tvorile prizme, ezdesetak metara uvis, uzdizala se zdepasta kupola sva u belim i bakarnim trakama; prema osnovi nadimala se u irok paviljon. Autobus se zaustavio ispod ivine nadstrenice paviljona. Olmi ih je odveo do dobro ouvanog, ali oito starog bareljefa na unutranjem delu uplje kupole, koji je bio izraen u bronzi, crnom gvou i emajlu. Pored jednog potkoviastog postolja, irokog pet metara, stajao je muiav ovek srednjih godina, nag do pojasa, s torbicom za alat koja mu je visila sa irokog pojasa. Koa mu je bila zagasitomrka s blagim raznobojnim sjajem. Tri Franta stajala su na ostalim takama oko opreme i razgovarali u pola glasa radei s tkaninama za glaanje. Iznad njih svih uzdizao se ogroman kavez od ukrtenih crnih gvozdenih ipki, nalik na neki viktorijanski most. "Ovo je teleskop", ree Hajneman. "Lep je." "To je zaista teleskop", oglasi se onaj mrki ovek, osmehujui se. "Poslednji koji su Franti napravili pre no to se naa kapija otvorila." "Ovo je Ser Renslaer Jejts, drugi otvara kapija", objasni Olmi predstavljajui ih jedne drugima. "On e nam se pridruiti na putovanju do take 3x9." Jejts je odvezao torbicu s alatom. "Ovaj sastanak smo dugo oekivali. Ser Olmi je bio tako ljubazan da me je stalno obavetavao o svima vama. Franti su mi uinili uslugu kad su mi dopustili da se majem oko njihovog istorijskog blaga", pokazao je na teleskop, kupolu i paviljon; zatim je obukao plavu lanenu koulju i zakopao je. "U dananje veme nema vie mnogo potrebe za otvaraima kapija. Prvi otvara moe veoma dobro da obavi najvei deo posla bez nas." Pribliio se Patriciji. "Olmi mi je dosta priao o vama. Nainili ste nekoliko upeatljivih otkria." Patricija se osmehnula, ali nita nije rekla. Oi su joj, meutim, bile svetle i etvrtaste: maka s tajnom. Lenijer oseti navalu - ponosa? neeg drugog? kada je shvatio koliko je uznapredovala od prole noi. "I ja volim da se majem s tim", ree Hajneman enjivo. 193

"Moda ete jednog dana imati priliku za to ili za neto slino. Bojim se da Franti nisu mnogo skloni uvanju vlastite prolosti." Potapao je postolje teleskopa. "Neko vreme se neu vraati ovamo." A onda je, kao u poverenju, rekao Hajnemanu i Karolsonovoj: "Zamolio bih ih da nastave s ovim poslom, ali oni e biti odreeni na drugo mesto - odlutae nekud i homogenizovae se - i ovo e ponovo poeti da truli. U svoje vreme, znate, ovaj instrument i jo etrnaest drugih radili su od sumraka do zore tragajui za talasima kometa." Mahnuo je rukom dajui im do znanja da ga slede iza ruba paviljona i preko jednog uzanog ravnog polja. Sa ispusta strme litice pruao se pogled na veliku niziju i more iza nje. "Kada smo mi stigli, Franti su ve ulazili u svemirsku eru. Nainili su hiljade projektila s nuklearnim bojevim glavama - fantastinu, ingenioznu i veoma raznoliku tehnologiju. Proteklo je preko devet vekova od poslednjeg udara, ali oni su ekali. Da je ovaj ili bilo koji drugi instrument primetio komete, putanje projektila bile bi izraunate uz pomo hiljada povezanih frantovskih umova. Za to bi im moda bile potrebne godine, ali oni su raspolagali tek primitivnim kompjuterima. Sela bi bila iseljena, premetena u bezbednija podruja. Svako selo na planeti nalo bi se u pokretu! Bili su poteeni toga. Pa ipak, ovo..." Podigao je ruku ka kupoli... "je bio plemenit instrument." Zavrteo je glavom. "Ser Olmi! Povedite nas, ja sam rekao ta sam imao." Zagrlio je svakog od prisutnih Franta dodirnuvi im ruke u gestu homogeniziranja, iako je to za jedno ljudsko bie bila tek formalnost. Taman su se spremali da se ukrcaju u kamion kada je jedan od Franta, koji je stajao na sunevoj svetlosti kod ivice paviljona, zazvidao i pokazao u pravcu obale. Stremei ka kopnu, tri siune bele take pribliavale su se teleskopu. Olmi se namrti. "Gospodine Lenijer, molim vas odvedite svoje ljude natrag do teleskopa. Ser Jejts, moete li ostati u njihovoj blizini?" Jejts se saglasio i poveo ih nazad do sredita paviljona. "ta se dogaa?" "Ne znam", ree Olmi. "Nije bilo planirano da se sretnemo s policijom na kapiji." One tri bele take brzo su dostigle punu veliinu, preobrazivi se u letelicu u obliku strele sa zatupastim vrhom. Letelica je napravila krug oko teleskopa i spustila se na ravno polje na severnoj strani. Otvorio se poklopac na pramcu broda i na izlazu se pomolie Olagand Toler, etiri predstavniika oblasti kapije i jedan Frant sa zelenim opasaem koji je oznaavao diplomatsku funkciju. Toler se brzim koracima uputi ka Olmiju gledajui ga pravo u oi. "Iskrsle su nevolje u Osnom gradu. Naloeno mi je da prekinem vau posetu i smesta vas sve vratim u Osni grad." "Molim vas objasnite o emu je re", ree Olmi. "Kakve su nevolje posredi?" "Pripadnici frakcije Korzenovski i ortodoksni Naderiti nezakonito su preuzeli vlast i prekinuli veze izmeu okruga. Predsednik je obustavio konferenciju o Jartima i napustio Timbl. Sada se nalazi na putu kui da bi sredio stvari. Moramo krenuti iz ovih stopa." "Zar ne bi bilo najbolje da svi ostanemo ovde?" upita Olmi. "Dok stanje ne postane jasnije." "Sve je jasno. Secesionisti nastoje da iznude odluku." Toler je sada pribegao gusto usnopljenim crteima. Boja njegove poruke bula je uzrujanocrvena s ljubiastim prisevima. "Nai gosti su kljune figure u ovom sporu. Vi to dobro znate, Ser Olmi." Olmi nije nita ucrtao. "Razumem, Ser Toler. Ali vi mene niste razumeli. Ako je predsednnk otiao, onda je Ser Jejts u ovom asu najstariji po inu na Timblu." Toler je munjevito procenio situaciju. "Odbijate da mi ih predate? Ja delujem s ovlaenjem predsednika." "Ne odbijam da vam ih predam", ree Olmi. "Samo dvoje e ostati s nama. Ostale moete povesti sa sobom." Lenijer je pokuao da se usprotivi, ali Olmi ga oinu pogledom koji je zahtevao muk. Toler ustuknu jedan korak. "Mogao bih da naredim upravi kapije da vas sve pohapsi." "Molim vas bez blefiranja, Ser zastupnie", upozori ga Jejts. "Uprava kapije mora se povinovati nareenjima ak i jednog neaktivnog otvaraa kapija. Ko je druga osoba koja treba da ostane sa nama?" upita on Olmija. "Gospodin Lenijer", odgovori Olmi. "Jeste li vi na strani secesionista?" upita ga Toler sada ve oito ljut. Olmi nita nije odgovorio. "Zadraemo Patriciju Luizu Vaskez i Gerija Lenijera", ree on. "Ostale moete povesti sa sobom." "Odbijamo da se razdvajamo", ree Lenijer iskoraivi napred, uprkos pritisku Hajnemanove ruke na svom ramenu. 194

"Nemate izbora", ree Olmi. "Preli smo graninu taku eufemizama i diplomatskih igara, gospodine Lenijer. Odabrao sam vas imajui na umu da biste nam mogli pomoi u vezi sa gospoicom Vaskez. Ostali e biti bezbedni." "Jamimo za bezbednost svih", ree Toler. "Izuzimajui one koji e poi s vama, Ser Olmi." "Ser Ram Kikura je njihov zastupnik. Kud god da ih odvedete ona e pratiti ovo troje i paziti na njih", naglasi Olmi. Iz letelice izaoe mehaniki radnici i zakotrljae se ili poletee da bi opkolili Ferlijevu, Karolsonovu i Hajnemana. "Geri", ree Ferlijeva glasom u kome se oseala napetost. "Nee im se nita dogoditi", ponovi Olmi, "Ovo nije takva vrsta borbe.." "Do ovog trenutka iak je oien", ree Toler, uzdajui se da e taj podatak izazvati dodatni prkos. "Predstavnik korporeala, Rozen Gardner nalazi se na elu kampanje za evakuisanje asteroida." Olmi klimnu glavom kao da mu je to ve unapred bilo poznato. "ta ete uraditi s Vaskezovom i Lenijerom?" upita Toler. "Molim vas da sada povedete ostale", ree Olmi. "Oni potpadaju pod vau odgovornost." "Ovo je nedopustivo. Kada vest proe putem, kapije e biti zatvorene, trake raiene..." "To je ono to su Geeli ionako planirali, zar ne? Da ubrzaju raiavanje Puta Jarta. To je odluka koju je konferencija imala da donese, na predsednikov predlog, ili se ja varam?" Toler nervozno pree pogledom preko drugog otvaraa kapija. "Vi saraujete s tim... secesionistma?" Jejts se samo nasmeja, izvadi svoj okavratnik iz torbice s alatom i ucrta simbol Zemlje obmotan krunim nitima DNA. Vrtei glavom, zastupnik dade znak radnicima i oni povedoe Ferlijevu, Karolsonovu i Hajnemana ka letelici. Karolsonova je bila modra od besa. "Hoemo li tek tako pristati na ovo?" povika ona. "Mislim da nemamo izbora", ree Hajneman s ozbiljnim i utuenim izrazom lica. "Eto kako je proteklo Patricijino roendansko slavlje. Pazi ta radi, Geri." Ferlijeva pogleda preko ramena Lenijera dok su joj se suze kotrljale niz obraze. "Geri?" doviknu ona. "Vi kukini sinovi", dreknu Lenijer na Olmija i Tolera. "Patricija je bila u pravu. Mi smo za vas najobiniji pioni." "Ne potcenjujte sebe", ree Toler. Vratio se u letelicu u pratnji predstavnika oblasti kapije. Onaj Frant diplomata ostao je na tlu. Brod polete uputivi se ka prijemnom objektu kapije. "Izvinjavam se zbog ovih trzavica", ree Olmi. "A sada moramo odmah da produimo do take 1,3x9. Stvari se odvijaju mnogo bre nego to sam oekivao." Vu Gi Me i ang i Hsing iznosili su iz atora kutije s opremom i hartijama, uz pomo Berensonovih vojnika, i utovarivali ih u stranji deo kamiona. Hladan povetarac, koji se sputao od junog poklopca, mrekao je atorsko platno. Izuzimajui njihovo oteano disanje i bat koraka, kao i povremene Berensonove grlene uzvike, evakuacija je proticala u tiini. est metalnih dvostrukih krstova lebdelo je na tri metra iznad druma. inilo se da njihove crvene take motre na svaki pokret koji su vojnici i naunici pravili. Daleko gore, u sreditu cevi s plazmom neto dugako i crno poivalo je u singularnosti udaljeno tek nekih pedeset metara od otvora buotine. Posmatrajui tu stvar kroz dogled, Vu je proraunao da je dugaka 150 metara. Stigla je pre desetak minuta, podstakavi Berensona da naredi evakuaciju. Kada je kamion bio napunjen, a ator ispranjen vojnici su se uspuzali na vrh, a Kinezi zauzeli preostala dva sedita u prednjem delu. Berenson je dohvatio ruke na krovu i popeo se na pobonu papuicu. Kamion je trgnuo napred i krenuo krunom putanjom uz rampu. im je komora naputena oni krstovi se prestrojie u kubnu formaciju i krenue u obletanje dna komore. S osmatranice u tokobrodu koji je lebdeo na visini od dvadeset pet kilometara, jedan ovlaeni duh Rozena Gardnera promatrao je odvijanje operacije prenosei sve direktnim snopom niz Put u Osni grad. U Osnom gradu, veze izmeu tri rotirajua cilindra i Sredinjeg grada behu paremeene. Osni Nader bio je potpuno odseen od transportnog sistema. I glavni odeljci grada memorije - gotovo uvek aktivni 195

dvadeset etiri sata na dan - bili su sada izolovani i mirni. Bumerang se vratio. Radikalni Geeli upali su u vlastitu klopku hitajui da iskoriste Olmijeve novosti i njegovih pet gostiju. Inkarnirani Rozen Gardner premestio se u Nexus komore nekoliko asova ranije, odluivi da od nesigurne lokacije u Sredinjem gradu naini centar celokupne aktivnosti Osnog grada. Proizveo je etiri deliminjaka kako bi izaao na kraj sa sloenostima pobune. Niko od pripadnika njihove frakcije ili podravalaca nije ovo nazivao pobunom. Za njih to je bio neophodan manevar radi zatite vlastitih prava ugroenih akcijom radikalnih Geela. No, bez obzira na naziv, situacija je bila krajnje sloena. Vesti iz ika nisu bile potpune, ali to je predstavljalo Gardnerovu najmanju muku. Njegovi deliminjaci nalazili su se u tri Osna cilindra kao i u prostorijama Komiteta za Putnu trgovinu na 9X6. Militantni lanovi njegove frakcije drali su u svojim rukama sve strateke transportne take u Osnom gradu i u oblinjim delovima Puta. irom Grada memorije i duboko unutar infrastrukture Osnog grada, ortodoksni Naderiti i lanovi frakcije Korzenovski - njegovi ljudi - utvrivali su se na poloajima koje su zaposeli u nekoliko poslednjih sati. Simpatetike linosti u Gradu memorije, ukljuujui i njegovog oca, nadirale su u zabranjene komunikacione mree. Sve se odvijalo prema planu. Pa ipak Gardner je bio nesreniji nego ikad u svom ivotu dugom dva veka. Nije mnogo mario za optube koje su upuivali predsedavajui ministar i predsednik. Dovoljno esto im se suprotstavljao u prolosti i podnosio ujede njihove vlasti da ne bi uivao da ih vidi kako mirkaju od straha i iznenaenja. Oseao se bedno zbog saznanja da je ovom akcijom pogazio sve ono za ta se zalagao u Neksusu i na ta se zakleo pre no to su ga Novi ortodoksni Naderiti iz Osnog Nadera izabrali za svog predstavnika. Oseao je posebnu ranjivost zbog mogunosti da ga jedan od njegovih deliminjaka proglasi krivim zbog greha protiv asti i vere. Pripadnici njegove frakcije ve su se pripremali da pokrenu grad na jug du puta, prema iku. Usput e morati da uklanjaju prepreke. To e im oduzeti dosta vremena. U sreditu praznih Neksus komora, okruenom prstenovima govornikih traka, ekao je na povratak predsednika, senatora i predstavnika korporeala koji su se okupili povodom pitanja rata s Jartima. Kada ponovo pokuaju da uu u Osni grad i budu odbijeni, ono to je Gardner nazivao dosadanjom akcijom, bie bezazlema stvarica. Tek tada e pobuna istinski zapoeti. Jedan Predsednikov deliminjak iskrsnuo je bono od njega i priekao da Gardner obrati panju na njega. Gardner nije urio. Konano, kada se uverio da sve ide kako treba - i da je raspodeljivanje Grada memorije posebno uspeno izvedeno - dozvolio je deliminjaku da ucrta pitanje. "Imate li neophodnu podrku?" upita deliminjak. "Moj original je na putu ovamo. Upravnik Hulane Ram Seida ve je pokrenuo sudski postupak. Suvino je isticati da niste potovali uobiajenu proceduru Neksusa." "Nisam. Hitne nunosti i prilike." Njegov poslednji iskaz bee propraen irokim rasponom simbola nabijenih emocijama: sloen naderitski znak za dom koji je tvorila Zemlja uokvirena krugom DNA. Ovaj siimbol okruen vatrom zamenila je zatim ivotinjska lobanja sa znamenjem. Potom je dolo na red neto znatno neposrednije: "Ser Ram Seida moe sprovesti svoj postupak posle odvajanja. U odsustvu. Pored toga, ovo sada radimo na podizanju optunice protiv njega zbog krenja procedure Nexusa." "Nita nisam uo o tome", ree deliminjak s nevericom. "Bili ste zauzeti, Ser predsednie." alio je zbog tona svog odgovora. Predsednik je mukotrpno radio na problemu s Jartima a on nije eleo da ga na bilo koji nain okrivi za zanemarivanje dunosti. Za njegove ljude bilo je sasvim dovoljno to to su iskoristili predsednikovo odsustvo. "Bio je to neznatan prekraj, ali ja sam postupio u okviru svojih prava. Dok god se postavlja pitanje suda, sva Ser Ram Seidina ovlaenja su suspendovana. Senatorka Proroka Oi zamenjuje ga na zapovednikom poloaju. Ona je ostavila svog deliminjaka da izvrava njene dunosti." Deliminjak van Hamfiusa ucrtao je zatim da je uloio protest protiv ometanja i pokuao da prikupi glasove neophodne da bi se oborio predstavnik korporeala Gardner. Gardner je ovo ve znao; zakonitim manevrisanjem a uz savete deliminjaka senatorke proroke Oi, proglasio je glasanje nevaeim - zbog nedostatka kvoruma sastavljenog od inkarniranih senatora i predstavnika korporeala, kao i zbog toga to je zahtev podneo jedan deliminjak, a ne inkarnirana osoba. 196

Ova bitka je, meutim, bila jo daleko od zavretka. Za samo nekolika asova inkarnirani Tis van Hamfius nai e se nadomak Osnog grada. 60. Letelica u obliku strele patrolirala je napred-nazad kroz etvrtu komoru na granici cevi sa plazmom. Ostali vei brodovi leteli su po volji iznad tla dolina, a krstova sa dvostrukim kracima bilo je na sve strane. U nultom kompleksu etvrte kamore, Hofmanova je dola do zakljuka da bi svaki pokuaj otpora bio uzaludan. Tehnologija i sila koje su stajale nasuprot njih bile su nesavladive. "Nema nikakve sumnje da su doli iz hodnika?" upita ona Berensona dok su stajali usred kompleksa, pored jednog kamiona kojim je trebalo da evakuiu. "Nema nikakve sumnje", ree Berenson uzrujanim glasom. "Onda se moemo nadati najboljem." "A ta bi to moglo biti?" upita Polkova. Kosa jaj je bila potpuno razbaruena. Kod uvek besprekorno udeene Denis Polk to je bio pouzdan znak nervnog rastrojstva. "Moemo se nadati da su oni ljudska bia. Nai potomci." Ne elei da rizikuje masovni pokolj, naloila je Gerhardu da porui svojim vojnicima da ne otvaraju vatru osim ako nisu neposredno napadnuti. Nije mogla, dakako, da istu stvar naloi Rusima. Oni e morati sami da procene situaciju. Valasova i Polkova su se angaovale na odravanju veza. One su putem radija razgovarale sa vie Rusa ali su ovi odbijali da prue bilo kakvu informaciju o svojoj situaciji - iako, uz sav trud, nijedna od njih dve nije uspela da stupi u kantakt s nekim oficirom. Rimskaja je istupio napred i ponudio se da odnese poruku ruskim voama, ak peice ako je neophodno. Bilo je to hrabro; Hofmanova nije pristala. Do asa kada bi Rusi primili tu poruku, stanje bi se verovatno izmenilo. Tri krsta u trouglastoj formaciji preletee iznad kompleksa. Jedan se izdvojio, uputio se prema junom poklopcu, a zatim se vratio i stao da lebdi tano iznad sredita kompleksa i Hofmanove. Zaslepljujui bleskovi svetlosti sevnue izmeu Berensona i Hofmanove. Hofmanova se tre i spotae o Rimskaju; Berenson je vrsto stajao razrogaenih oiju i rairenih nozdrva. U tom trenutku krst prozbori, i to enskim glasom. "Niste u opasnosti. Neete biti ozleeni ni pod kakvim okolnostima. Takae vam nee biti doputeno da jedni druge ozledite. Sve zaposednute komore su u nadlenosti Osnog grada." "I ta mi sada da radimo. Da im se ulagujemo?" upita Benil Valas. Gerhard im se priblii sporim korakom, drei lebdei krst na oku. "Isuse, pa to je jezivo", obrati se on Hofmanovoj apatom. "Moji ljudi su u nedoumici da li da im prospu creva ili da im se pokorno poklone." "ao mi je ali ne mogu da im kaem nita novo", ree Hofmanova. "ta je to, do avola, Osni grad'?" upita Berensonova. "Mogu samo da nagaam", ree Hofmanova. "To je mesto gde oni ive, tamo negde dole, niz hodnik - na osi." Rimskaja je odvie ustro klimao glavom. "Ako je tako, obratite im se", predloi on. Hofmanova podie oi i zakilji. "Namamo nameru da vas ugrozimo. Molim vas, identifikujte se." "Jeste li vi voa ove grupe?" "Da", odgovori Hofmanova. Pokazala je na Gerharda. "I on je voa." "Jeste li vas dvoje voe svih grupa u komorama?" "Ne", ree Hafmanova. Nije elela da dobrovoljno iznese vie nijedan podatak zakljuivi da je najbolje da se u ovom ispitivanju ponaa kao svedok. Dva od onih veih brodova sa zatupastim vrhom polako su proletela iznad njih i zauzela poloaje na severnom, odnosno junom kraju kompleksa, lebdei na nekih dvadeset pet metara iznad povrine. "Da li jemite za bezbednost pregovaraa?" upita onaj glas iz krsta. "Da. Dajte nam malo vremena." Gerhard je upotrebio svaj radio da uspostavi veze sa jedinicama u svim kamorama. "Jeste li sada spremni?" upita onaj glas. "Jesmo", odgovori Hofmanova poto je prethodno Gerhard klimnuo glavom. 197

Letelica koja se nalazila na junoj taki elegantno se spustila na tlo deset ili jedanaest metara od sredita kompleksa, spustivi jedan jedini pilon u trenutku dodira s tlom. Na pramcu se raskrili jedan izlaz. ovek u crnom odelu pojavi se na izlazu, hitrim pogledom osmotri kompleks, a zatim usredsredi panju na Hofmanovu. Imao je kosu boje kestena, raeljanu u tri pruge sa kratko podianim vlasima izmeu njih nije imao nozdrve, a ui mu behu velike i okrugle. "Moje ime je Santjago", ree on kada se pribliio. Ispruio je ruku prema Gerhardu, koji mu je bio najblii. Gerhard se rukova s njim, a zatim odstupi. ovek prie Hofmanovoj i ponovo isprui ruku. Hofmanova je ovla prihvati. ovekov stisak nije ni za nijansu bio vri od njenog. "Izvinjavam se zbog ovog uznemiravanja, bez obzira na to to je ono bilo nuno. Nalaeno mi je da vam saoptim da su svi vai ljudi od ovog asa poasni gosti Osnog grada", ree on. "Bojim se da vie ne moete ostati u iku." "Nemamo nijedno drugo mesto na koje bismo otili", ree Hofmanova oseajui se izgubljeno, bespomonije nego onda kada je naputala Zemlju u atlu. "Meni je poverena briga o vama", ree Santjago. "Moramo vas sve okupiti - vae istraivae, vojnike, vae ljude u otvorima buotina, Ruse. A nadasve, to moramo obaviti brzo." Mirski se iskrcao iz letelice i sada je mirkao okruen svetlou iz cevi. Unutranjost letelice bila je tiha i tamna, u otrom kontrastu s jarkim sjajem sedme komore. Po prvi put pogled mu je zaplovio duinom hodnika i on oseti smisao neporecive istine o kojoj je do sada sluao samo iz opisa. Preostalo je tako malo vremena - Biblioteka mu je oduzela i ono malo snage koju je prikupio dok je bio voa... Zajedno s njim iskrcalo se jo pet Rusa. Sve su to bili dezerteri ratrkani po umi blizu 180. linije u etvrtoj kamori. Oni su, takoe, mirkali i zaklanjali oi. Ba kao i on bojaljivo su zurili niz hodnik sve jasnije shvatajui znaenje te neizmerne udaljenosti. Kilometar dalje prema zapadu, stotine ljudi bilo je okupljeno pokraj nultog tunela. Mirski je video da je uglavnom u pitanju osoblje NATO-a koje je, takoe, bilo evakuisano. Krompir je, dakle, bio u fazi raiavanja. Razlozi za to jedva da su uopte neto znaili u ovom trenutku. Onaj Rus koga je sreo u umi dotae mu rame i pokaza prema istoku. Stotine ruskih vojnika zbijalo se u jednom kvadratu okruenom sa svih strana s najmanje tuce krstova. Sa ove razdaljine mogao je videti tri oveka koje nije prepoznavao a koji su bili odeveni veoma slino onoj eni koja je njega zarobila. Jo nekoliko letelica sa zatupastim vrhom sletelo je i spustilo se u blizini junog poklopca ove komore. Iz njih pokuljae nove grupe ljudi. Mirski se nezainteresovano pitao da li e svi oni biti ubijeni? Da li je to uopte jo imalo nekog znaaja? S obzirom na injenicu da je ve jednom umro? Zakljuio je da je imalo znaaja. I dalje je udeo za zvezdama. Sada je mogunnst ispunjenja te elje bila daleka, pa ipak mu je ve i sama ta elja kazivala da je u biti jo Pavel Mirski. I dalje je imao veze sa onim petogodinjim deakom koji je zurio u zvezde iznad Kijeva okovanog zimom. To seanje je, zapravo, ostalo isto; nije bilo rekonstruisano ve originalno; Vielgorski mu nije razneo najtemeljnije iskustvo u njegovoj glavi. Pitao se nehatno da li se Vielgorski i ostali politiki oficiri nalaze u gomili zarobljenika. ta bi oni njemu u ovom asu mogli da uine? Nita. Samo je jedan Rus, pomisli Mirski, mogao slobodno da die u jednoj ovakvoj prilici. Senatorka Proroka Oi pribliila im se u odmaralitu i obavestila Jejtsa i Olmija da su Franti nameravali da zatvore kapiju to je bio uobiajen postupak u bilo kom privremenom vanrednom sluaju koji se ticao Puta. Olmi je brzo dejstvovao. Pre nego to bi kapija mogla da se zatvori Jejts je zatraio da mu pripreme mali odbrambeni tokobrod kojim bi se on, drugi otvara kapija, i njegovi gosti prebacili do Puta. Zahtev je bio odbijen, ali je Jejts dokazao svoj autoritet na frantovskoj strani kapije kada je uspeo da dobije jednu od dveju osnih letelica koje su ostale na prijemnom polju. Pripadnici odbrambenih snaga oveanstva uglavnom naderitski homorfi - odluili su da se povinuju slovu zakona, a ne nareenjima koje je izdao Toler pri odlasku, te su dali drugom otvarau kapija ono to je traio, uz to i dva straara i jednog mehanikog radnika. Prodenuvi letelicu kroz kapiju i uzdigavi je do ose, otkrili su tri broda koja su bila izdvojena iz singularnosti da bi se napravio prolaz za Tolerovu letelicu. Jedan od njih bee nezauzet; bio je parkiran svega nekoliko minuta ranije a njegova naderitska posada napustila ga je i otila u rejon za pregled u blizini 198

ose koji je bio vezan za tok pomou vunih polja. I u ovom sluaju posada je, potujui slovo zakona, predala svoj mali tokobrod na pregled posle hiljadu sati aktivne dunosti. Jejts je, zahvaljujui ovlaenjima prevladao dvoznana uputstva broda. Ukrcali su se i ponovo uveli tokobrod u singularnost. Prolaenje toka kroz sredite broda naprosto se produavalo do spoljanjih pregrada, preoblikujui profil pramca od jednog O do jednog U, da bi se na kraju zatvaralo oko toka. Stali su da ubrzavaju prema 1,3 x 109. "Imate jaku podrku, zar ne?" upita Lenijer Olmija dok su posmatrali kako se Put pretvara u mrlju sa crnim i zlatastim tonovima. "Jau no to sam bio spremam da se kladim da imamo", ree Olmi. "Radikalni Geeli decenijama su hodali ivicom provalije", umea se Proroka Oi. "Oni nisu bili loe volje, ali se nisu na odgovarajui nain pripremili za ispunjavanje svojih planova. Uz to izveli su jednu vrstu odmazde nad ortodoksnim Naderitima u vidu bezbolnog zanemarivanja. Sada moete videti neke od posledica." "Jeste li vi svi ortodoksni Naderiti?" upita Patricija. "Ne", odgovori Olmi. "Ja sam se davno odrekao tog naslea, a Ser Jejts i Oi podizani su kao Geeli." "Zbog ega onda radite sve ovo?" "Zato to za obe strane postoji nain da postignu svoje ciljeve - ukoliko posreduju razumni ljudi", ree senatorka Oi. Mali tokobrod bio je konstruisan za velike brzine i nagla ubrzanja. Kretali su se prosenom brzinom od 4.900 kilometara u sekundi i stigli su do prve odbrambene stanice na 5 x 109 za 28 asova. Ove stanice bile su smetene na tri take du puta od 5 x 109 do 1,3 x 109. Svaka se sastojala od vrstog crnog sloja debljine pedeset metara, koji je oblagao dno hodnika du stotinu kilometara, s tim to su se na povrini nalazila udubljenja za vatrene poloaje i generatore polja. Kod sve tri stanice posade su morale dobiti odobrenje za izvrenje svoje misije. Jejts se identifikovao, a budui da osoblje stanice nije imalo nkakvih nareenja da sprei letelicu u kretanju niz Put, bilo im je doputeno da prou. Sto hiljada kilometara iza svake stanice, mehanika vojna tokovozila raiavala su Put za njih da bi potom ponovo zauzela mesto na singularnosti budno motrei da se ne pojave tokobrodovi Jarta ili kakva druga oruja. Posle pedeset sati putovanja Olmi je usporio njihovu malu letelicu i pribliio se atmosferskoj prepreci kod 1,3x9 proavi kroz osnu rupu gotovo milei - jedva nekoliko desetina metara u sekundi. Ono to je lealo s druge strane prepreke bilo je neoekivano i - arobno. Dokle god je pogled mogao dosegnuti Put je podseao na etvrtu komoru u iku. Ako je postojala kakva razlika, moglo se rei da je ovde bilo zelenije, bujnije. Oblaci su lagano plovili iza cevi s plazmom iznad pejzaa od umovitih brda u ijem stvaranju kao da je koriena paleta zelenih i zlatastih boja. Reke su usecale sjajne staze kraz brda, reflektujui svetlost iz cevi na svakoj taki, inilo se kao da blete srebrne ile. Patricija je skrtenih ruku lebdela u pramcu tokoroda. Proroka Oi objasnila je da je ovaj odeljak Puta bio prilagoen moguem naseljavanju ljudi. Projekt su zapoeli oni koji su eleli da smanje napetost proizilu iz prenaseljenosti Osnog grada. ak je i ogromni kapacitet Grada memorije bio ispunjen, tako da su uskoro predstojala njegova proirenja. Put je imao i druge, manje segmente, prilagoene potrebama ovekovog ivljenja, ali su oni, sve u svemu, preteno bili rezervisani za trgovinu. Segment kod 1,3 x 109 trebalo je da bude namenjen homorfima i njihovim specifinim potrebama - ukratko, bio je uglavnom predvien za ortodoksne Naderite. Godinu dana ranije, naseljavanje ovog segmenta bilo je odloeno zbog upada Jarta iza take 2 x 109. Sada je odlaganje produeno na neodreeno vreme. Jarti i njihovi saveznici su ojaali i inilo se da bi mogli da prodru u 1,3 x 109. Pa ipak, ljudi se nisu povukli. Nisu naselili ovo podruje, ali su obavljali druge aktivnosti ukljuujui otvaranje jedne kapije na 1,301 x 109. Zeleni predeli segmenta prostirali su se tek nekoliko hiljada kilometara. Tokobrod je nadleteo pristaninu zgradu koja se nadnosila nad kapiju i kroz koju su zemljite i atmosfera uneseni u Put. Sada su ponovo poeli da ubrzavaju iznad ravne, peskovite i goletne teritorije, koja je veoma liila na podruje iza sedme komore, da bi uskoro proli kroz jo jednu atmosfersku prepreku. U sledeem segmentu nije bilo nikakve trgovine. Nijedna druga kapija ovde nije otvorena; ako se izuzmu jo tri odbrambene predstrae, Put je bio bez ikakvih osobenosti - cev tamnobronzane boje protezala se itavih milion kilometara. Patricija je razmiljala o geometriji ovog netaknutog odeljka hodnika. U 199

odsustvu kapija, konfiguracija geometrijskih naslaga bila je po svoj prilici drugaija, ali je izvesno postojala - u stvari, moda je ovaj segment bio idealan za njenu pretragu... "Da li biste ovde eleli da proverite svoje ideje?" upita je Olmi spokojnim glasom. Okrenula se iznenaeno i klimnula glavom. "Ser Jejts i ja razmotrili smo vae teorije", ree Olmi. "Smatramo da treba da ih iznesete Ser Rai Oiu..." Patricijine oi se sumnjiavo skupie. "Da li bi ovo moglo imati nekakve veze s Korzenovskim?" upita ona, ocenivi da je sadanji trenutak jednako dobra prilika kao i svaki drugi za ispipavanje Olmijevih tajni. Olimi zavereniki die prst do usana. "Ako elite da proverite svoje ideje... moda. Ali uzdrimo se od razgovora dok ne budemo primljeni." Kod 1,30 x 109 proli su kroz jo jednu prepreku. Iza nje segment dugaak jedva ezdeset kilametara leao je u barunastom zelenilu ispod guste i maglovite atmosfere. etiri male pristanine zgrade - sa stranama tek neto duim od sto metara - bile su razmetene oko jednog jo neotvorenog kruga u sreditu segmenta. Disk, tri puta ui od onog koji ih je prebacio do termninala u Tianblu izdigao se sa sletnog polja pokraj nultog terminala i krenuo u pravcu tokobroda. Patriciju zabolee vilice. Shvatila je da je nesvesno stezala zube te primora sebe da se opusti. ta je Olmi imao na umu? ta su on i otvarai kapija po prilici eleli od nje? ta se moglo dobiti u zamenu za ovu priliku? Spustili su se u manjem disku na povrinu. Ovaj disk je po konstrukciji bio praktiniji; donja polovina bila je neprozirna, a jedino osvetljenje u njemu dopiralo je od postojanog sjaja vunih polja. Segment diska skliznu u stranu, a lebovi vunih polja spustie ih blago na pistu. Olmi je izaao poslednji. Proroka Oi povede ih do pristanita. "Moemo i peice", ree ona. "Mislim da e biti najbolje da se odmah sretnemo sa Ser Rai Olijem." Preli su preko belog plonika, a potom stupili na gustu meku travu. Hrastovi i javori bili su pravilno poreani oko jednog prostora koji je liio na park; ispod tog drvea, ute piramide terminala imale su samo etiri stepenika, s tim to je svaki bio iskoen u odnosu na onaj ispod sebe. Na jednoj strani terminala, niz od etiri vune cevi - svaka je imala oko tri metra u preniku - vijugao je nekoliko kilometara oko kruga terminala, neto iznad ovekove visine. Unutar cevi, oblivena bledim ljubiastim sjajem, oblija koja ni po emu nisu podseala na ljudska bia vukla su se iznad pejzaa. "Nai klijenti i saveznici", ree Olmi. Pokazao je na jednu priliku, zapravo na osmonogi cilindar sa grivom maljavih rogolikih dodataka koji su okruivali njegovu glavu u obliku slova U. "Talzit", ree on. "Tercijarna forma. Oni su veoma stara rasa - njihova istorija see najmanje dve milijarde zemaljskih godina u prolost. Uskoro ete upoznati jo jednog Talzita - onog koji slui kao pomonik prvom otvarau kapija." Terminal je bio tek neto vei od kuice, oko sto metara visok i sto pedeset metara irok u osnovi. Unutar terminala, jedan niz vitkih skela metalnoplave boje nadvijao se nad jamu glatkih ivica, iroku ako pedeset metara. Nekakav predmet siuan u poreenju s okolinom, ne vei od tri ake, visio je u sreditu skele, u preseku zraka vunih polja. Patriciji je liio na staromodan japanski jastuk, s krivinom nalik na vrat. Meutim, osnova mu je bila ravasta, poput volana na biciklu. Zastala je kod ivice skele da ga bolje pogleda, znajui gotovo nagonski ta je posredi i koliko bi njoj mogao da znai. Lenijeru je to liilo na metalne ralje za otkrivanje vode s pridodatom radarskom zdelom. "ta je ovo?" upita Patricija jedva ujnim glasom. "To je ono to jedan otvara kapije koristi da bi proirio cevovode puta", ree Olmi. Patricija uzdrhta. "Kako se to zove?" upita ona. "Kljunjaa. Postoje samo tri. Rai Oi je odgovoran za ovu." "A gde je vaa?" upita Patricija Renslaera Jejtsa. "Neaktivna je", ree Jejts. "Svaka je podeena prema otvarau kapije. Kada otvara kapije ne vri svoju dunost, kljunjaa se dezaktivira." Nevoljno je odvratila pogled sa visee kljunjae i krenula za ostalima pored jednog stuba s podacima, ka zapadnom kraju zgrade terminala. Tamo je, ispod nedovrene kupole, grubo skicirane crnim i zlatastim linijama, stajao visok, viljast ovek ticijanovski crvene, kratko podiane kose. Patricija pogleda najpre tog oveka, a zatim i kupolu. 200

"Prijatelji", ree Proroka Oi, "ovo je moj otac, Ser Rai Oi." Predstavila je Olmija i Lenijera. Prvi otvara kapija nakloni se svakom od njih. "A ovo je Patricija Luiza Vaskez", ree Jejts poloivi ruku ma njeno rame. "Nauio sam stari jezik samo da bih mogao razgovarati s ovom enom", ree Rai Oi. "Ba kao i stare kulture i obiaje. Pa ipak me ona ovako udno gleda!" Patricija se ispravi, i senke namrgoenosti iezoe s njenog lica. "Oekivali ste neto impresivnije, zar ne?" ree Rai Oi. Ne arobnjaka iz Oza, nadam se. Pruio je ruke prema njoj, a oi mu se iskosie od zadovoljstva. "Duboko sam poaen." Patricija se rukova s njim skupivi svoje tanke crne vee. Rai Oi je oinski potapa po ramenu i s nelagodnou pogleda Olmija. "Sada imamo zaverenike na okupu. Moji istraivai nalaze se u ovom trenutku na lokaciji prve etvrtine. Pridruie nam se kroz nekoliko sati. Oni nemaju nikakvu predstavu o tome ta se ovde zbiva. Ne znam ni sam kako u im to objasniti - linost mog ugleda i poloaja umeana u sitne intrige. Gospoice Vaskez..." "Vie mi odgovara da me zovete Patricija", ree ona glasom koji je i dalje bio jedva ujan i snishodljiv. "Patricija, imate li bilo kakvu predstavu o tome zbog ega smo vas doveli ovamo, odnosno o emu elimo da razgovaramo s vama?" "Nekakvu predstavu imam", ree Patricija. "Da? Recite nam." "Tie se mog rada u vezi s hodnikom - Putem. A to na neki nain ukljuuje i Konrada Korzenovskog." "Vrlo dobro. Kako je otkrila ove stvari, Olmi?" "Udesio sam da je poseti jedna bitanga." Patricija je preneraeno zurila u njega; u njenim razrogaenim oima nazirala se srdba. "Shvatam. I?" "Bitanga joj je otkrila odreene injenice." "Ne mislite li da je to bilo donekIe rizino?" "Sasvim malo", ree Olmi. "Najposle, ona poseduje Tajnu." "Da li je odista i sada poseduje." Rai Oi se primae Patriciji. "Znate li o emu on govori kada spominje Tajnu?" Patricija zavrte glavom. "Ne." "Znate li koliko to moe biti vano za nas? Ne, dabome da ne. Previe pitanja... Patricija..." "Olmi zna gde se nalaze sve zabeleke Korzenovskog", prenu se najednom Patricija. Bilo je to potpuno nasumino nagaanje - no ona nije mogla da podnese da izgleda kao totalna neznalica. "Da budem iskrem, sumjam u to", ree Ser Oi. "Ne postoje potpune zabeleke - ne barem od trenutka ubistva." Olmi je u prii koja je usledila povezao ono o emu je ona ve ula delie i komadie: storiju o Konradu Korzenovskom. Znan kao Inenjer, on je izradio nacrt sistema za neutralisanje inercije za iak i nadzirao odravanje Bekmanovog pogona u toku leta. Polazei od rada na teritoriji neutralisanja inercije, nainio je maineriju u estoj komori koja je stvorila Put. Projekt je raen trideset godina. Dovren je zahvaljujui sklapanju saveza izmeu preteno geelovskih vladinih tela u iku i ortodoksnih Naderita koji su maseljavali Aleksandriju, u drugoj komori. Korzenovski je - kao i Olmi - bio Naderit po roenju i dao je re da e elje Naderita biti ispunjene. Naderiti su zahtevali da stvaranje puta ne promeni sutinu njihove prvobitne misije, elju da pronau planetu slinu Zemlji, koja je kruila oko udaljene zvezde Ipsilon Eridani. Naderiti su verovali da je njihov osnovni zadatak koji bi se ovaploivao u naseljavanju udaljenih svetova u ime Zemlje, sveta obaveza i jedini istinski prihvatljiv razlog za naputanje Sunevog sistema. Ali Korzenovski nije raunao s odreenim brojem problema. Prvo, on nije znao da e povezivanje Puta sa sedmom komorom u iku imati za posledicu naglo izbacivanje asteroida-svemirskog broda iz zaviajnog univerzuma u jedan sasvim drugi. Nije, takoe, raunao na neverovatno nesrean sticaj okolnosti prilikom otvaranja eksperimentalnih kapija, koji je omoguio prodor Jarta u Put i njihovo eksploatisanje tog podruja vekovima pre povezivanja sa sedmom komorom.

201

Korzenovski je predao svoje telo Gradu mamorije u iku odmah nakon prvih ratova s Jartima, uoi predstojeeg skandala. ak i tamo bio je uznemiravan. Konano su radikalni Geeli, optuivi ga da je naderitski izdajnik, organizovali brisanje svih zabeleki njegove linosti - prosto reeno, njegovo ubistvo. "On je dakle mrtav?" upita zbunjeno Patricija. "Nije", ree Olmi. "U Gradu memorije on je nadzirao izgradnju Osnog grada. Da bi to bio u stanju da ini postavio je svoje deliminjake na razliite lokacije, kako bi se njegov rad bre odvijao. Njegovi drugovi inenjeri dokopali su se najopsenijih deliminjaka i poverili ih jednoj eni, koja ih je pohranila u tajno skladite. Ta ena je nastradala u jednoj pobuni u Aleksandriji, itav vek posle ubistva Korzenovskog. Ona je bila ortodoksni Naderit a u to vreme njena sekta nije pristajala na implantiranje. Njena smrt je bila konana. Jo jedan vek posle toga, poslednji Naderiti bili su proterani iz Aleksandrije i jedno vreme su iveli u ikovom gradu. Ja sam roen tamo. I dok sam ekperimentisao sa naputenim privatnim bankama memorije u naoj stambenoj zgradi otkrio sam skrivene deliminjake Korzenovskog. Tada sam bio veoma mlad. Ostalo mi je svega nekaliko godina na raspolaganju da se upoznam sa inenjerom. Ali u to vreme..." Olmi pree pogledom preko Ser Oija. Vekovima je uvao ovu tajnu i nije bio rad da je otkrije ak ni sada kada je oigledno kucnuo as za to. Ser Oi mu klimnu hrabrei ga. "U to vreme, saznao sam da je inenjer tragao za nainom da se odui svojim ljudima za nevolju u koju ih je uvalio, bez obzira na to to je to uinio nenamerno. Posle ratova s Jartima, Heksaman, kojim su vladali Geeli, odluio je da ne treba nastaviti putovanje do planete Ipsilon Eridani. Kurs ika nije bio siguran i, istini za volju, oni su jednostavno smatrali da naseljavanje i istraivanje Puta prua vee mogunosti. Bili su u pravu, ali to nije zadovoljavalo ortodoksne Naderite. Oni ne samo da su izgubili svoju ivotnu misiju, ve i svoju Zemlju, odnosno svoj zaviajni univerzum. Stoga je Korzenovski, pre predavanja svog tela, reprogramirao sisteme navoenja ika. Brod je tragao i, kada je odredio poloaj Sunevog sistema, krenuo je na put povratka." "Ne vidim kako ja mogu pomoi", ree Patricija. "Kada se deliminjaci Korzenovskog nau na okupu, gotovo u potpunosti odgovaraju originalu", ree Ser Oi. "Nedostaje nam samo konaan oblik za utiskivanje, Tajna, da bi se on ponovo obreo meu nama. Na ovaj nain elimo da mu se oduimo za sve to je uinio za nas. udimo da mu omoguimo da se lino uveri u svoj uspeh." Patricija prelete pogledom od Olmija do Oija i na kraju ga zaustavi na Jejtsu. "A ta ete nama dati?" upita ona. "Vai drugovi e moi da biraju izmeu povratka na Zemlju i putovanja niz Put zajedno s Geelima. Vama e, sa druge strane, biti dato sredstvo da ostvarite svoj san." "Moj san?" Rai Oi otide do glatkog crnog ormana ispod sredita svetlucave kupole. Otvorio je orman i odatle izvadio jednu malu kutiju bisernobele boje. Vrativi se predao je kutiju Patriciji i predloio joj da je otvori. Podigla je poklopac. Unutra, poivajui u upljini obloenoj zelenim somotom, nalazila se minijaturna verzija one kljunjae koja je visila sa skele. Jejts je zajedno sa njom neko vreme posmatrao tu stvaricu, a zatim duboko uzdahnu. "Nudimo vam razmenu, trampu u kojoj nita ne gubite", ree Rai Oi. "Vi ete nama dopustiti da izradimo kopiju vae Tajne, kako bismo dovrili zabeleku inenjerove linosti, a mi emo vama omoguiti da pronaete va dom." "Hoete da kaete da su moja i dua Karzenovskog istovetne?" upita Patricija. "Dua nije taan izraz", ree otvara kapija. "Tajna vie odgovara tom pojmu, ako ni u emu drugom ono u smislu preciznije primene. Kada se sve to postoji u jednoj linosti - memorija, misaoni obrasci, vetine - izdvoji, zbir njihovih delova jo ne ini celinu. Postoji jedan superobrazac, koji boji itavu psihu i koji moe nedostajati ak i onda kada je veina delova ponovo sklopljena. To se naziva Tajnom. Nikada nismo bili u stanju da to sintetizujemo. To je neopisivo. Moe se preneti samo otiskivanjem svih obrazaca jedne osobe na prikupljenje delie linosti druge osobe. Ono to je ve prisutno u drugoj osobi odbacuje se; ono to nije prisutno, Tajna, zadrava se. To je onaj dar koji vi moete da podarite nama - odnosno Korzenovskom." Iznenada zaplaena, dohvatila je Lenijerovu ruku. Ovo nije bilo u istoj ravni sa stvarima koje su se do sada deavale. Najednom je sve delovalo mistino i neubedljivo. Izvesno vreme mislila je da nita nije 202

maglo ostati nepoznato njihovim potomcima, pa ipak, eto, nalo se neto, i to ba stvar prvorazredna i osnovna: razraena, izmanipulisana, ali ne i reena. "Mogli biste to silom uzeti od mene", ree ona. "Zato pokuavate da me ubedite?" "Prisiljavanje nije probitano u ovim okolnostima", ree Ser Oi. "Ili ete dati dobrovoljno ili neete uopte dati." "Zbog ega ga elite natrag? Zar on nije posluio svojoj svrsi?" "To je pitanje asti." Olmi se osmehnu. "Da su vitezovi Okruglog stola bili u stanju da vrate Kralja Artura, mislite li da to ne ba uinili? Inenjer mora da se uveri da je njegov plan dospeo do take ostvarenja." "Ali ne onako kako je on oekivao." "Ne", priznade Olmi. Patricija je spustila pogled na svoje skrtene ruke. "Da li ita mogu da izgubim?" "Ne", odgovori otvara kapija uviavno. "A u zamenu, dobijam na upotrebu ovo..." Pokazala je prstom na minijaturmu kljunjau. "Zbog ega je tako mala?" "Deaktivirana je", ree Jejts. "Da li je to vaa?" On klimnu glavom. "Jejts e preneti svoju mo na vas, a vi ete nauiti da je koristite za vreme svetkovine", ree Rai Oi. "Stajaete uz mene." "Je li Korzenovski ovde - hou da kaem da li su njegovi delii ovde?" "On je u meni", odgovori Olmi pokazujui na svoju glavu. Patricija pogleda Lenijera. U ovom trenutku liila je na devojicu koja ne zna da li joj govore divne lai ili neverovatne istine. Okrenula je oi prema Olmiju. "On je u vaim implantima?" Olmi klimnu glavom. "U svom telu nosim dodatne implante dovoljne da ga sadre." "Neto krupno se deava u vaem gradu, zar ne?" upita Patricija. "Veoma krupno. Vai drugovi u iku po svoj prilici znaju ve neto vie o tome." "Da li zbog toga predsednik nije mogao da se sretne s nama?" "Da." "Potreban nam je odmor", upade Lenijer. "Nismo spavali ni jeli satima..." "Nameravate da lansirate Osni grad u orbitu oko Zemlje. Hoete da unitite iak?" "Ne ba to", ree Rai Oi. "Ali za sada je dosta. Gospodin Lenijer je u pravu. Nastaviemo poto se odmorite." Patricija je iskosila oi i lagano zavrtela glavom. "Ne znam o emu biste vi eleli da razgovarate sa mnom. Nema sumnje da sam ja potpuni amater - primitivac u poreenju s vama..." "Ako vas nismo ubedili u vau vrednost i va uticaj to znai da nismo bili dovoljno jasni", ree Olmi. "Vi ste izvor Korzenovskovog rada na izgradnji Puta. Vi ste postavili teorijske temelje. Eto zbog ega verujemo da delite Tajnu s njim. On je bio va najvei uenik." "Bila si uitelj, Patricija." Mirski se probijao kroz gomilu Rusa traei Pogodina, Anekovskog ili Garabedijana, drei na oku krstove koji su preletali iznad njihovih glava. Vojnici koji su jednom bili pod njegovom komandom mrzovoljno su ga odmeravali pogledom uklanjajui mu se s puta sa sudbinskom ravnodunou. Podigao se na prste ne bi li otkrio nekog u tom moru glava i ubrzo je uoio Pletnevljevo crveno lice i kratko podian venac kose. Manevriui u tom pravcu priao je s lea bivem zapovedniku flote transportera i poloio mu ruku na rame. Pletnev se hitro okrenu, smae ruku s ramena, a zatim, shvativi ko stoji pred njim, naheri glavu. "Gde su ostali?" upita Mirski. "Ko? Ubice? Ostavili ste nas u paklemom sosu, drue generale." Pletnevljev glas bee nejasan, a i rei smuene, uplaene i ljutite u isti mah. "Pogodin, Garabedijan, Anekovski", ree Mirski otro. "Nisam ih video od onog... ma ta da je to bilo", ree Pletnev. "A sada me ostavite na miru." "Bili ste s njima", nije odustajao Mirski. "ta se dogodilo?" "Na ta mislite kada pitate, ta se dogodilo?" 203

"Vielgorskom i ostalim politikim oficirima." Pletnev podozrivo podie pogled prema nebu, traei krstove. "Oni su mrtvi, drue generale. Ja nisam bio tamo, ali Gaberdijan mi je to rekao. Ustreljeni su." Okrenuo je lea Mirskom mrmljajui. "Uzdam se u Boga da ovi nebeski psi ne znaju za to." Preletelo je jo nekoliko krstova i izazvalo okretanje glava za sobom kao kada vetar povije klasje penice. Mirski se udalji drei ruke u depovima. Zapinjao je ramenima za ljude probijajui se kroz gomilu. Lice mu bee zgreno od naprezanja da usredsredi misli. Mora da su se ovako isto oseali Kamenjari kada su poslednja uporita evakuisana, pomisli Hofmamova. Letelice sa zatupastim vrhovima neprestano su saobraale do velikog cevoboba, koji je, po Berensonovim reima, ekao gore u otvoru buotine. U svakoj turi ila je iz svake komore po jedna grupa od dvadeset osoba. Bilo joj je drago to se Valasova i Polkova nalaze u njenoj grupi. Nauila je da se oslanja na njih. En nije, meutim, bila ovde; ili je jo bila u prvoj komori ili se ve ukrcala. ena u crnom, koju je ostavio Santjago, brinula se o njenoj grupi ispoljavajui svu vetinu koju jedan pastir moe pokazati na svome stadu. Njeni psi-uvari bili su hromirani krstovi koji na svoj uporan naim nisu dozvoljavali nikakvo razilaenje, ne barem razilaenje u smislu ratrkavanja stada. Hofmanova se neodreeno pitala da li su na njima primenjena sredstva za promenu raspoloenja. Ona lino bila je spokojna, nimalo uznemirena, bistrog uma, pa ak i oputena. Zapravo, oseala se bolje nego nekoliko prethodnih nedelja. Oko polovinu njene grupe inili su Rusi. U skladu s nekom vrstom uzajamne saglasnosti Rusi su se odvojili od Amerikanaca, iako su se u letelicu ukrcali izmeani. Koliko je mogla da vidi, Mirski nije bio meu njima; niti su se tu nalazili oficiri koji su nasledili njegov zapovedniki poloaj. Doao je red na Hofmanovu. Ona ena im naloi da istupe napred, pokazujui pajedinano na svakog sve dok se dvadesetoro nije izdvojilo iz vee grupe. Poto su konano bili odabrani, letelica sa zatupastim pramcem aterirala je pokraj njih. Kada je doao red na nju, duboko je uzdahnula. Ovo je, na neki nain, predstavljalo olakanje. Sve odgovornosti su namah sletele s njenih plea. Ovo je bilo toliko razliito od onog to se do sada dogaalo. Sa iznenaujuom lakoom prepustila se toku dogaaja. Ukrcala se u letelicu sa ostalima poput kakve ovice. 61. Patriciji i Lenijeru dodeljen je jedan kutak u junom delu terminala, gde su mogli da spavaju i gde je Patricija imala uslove da porazmisli o svojoj odluci. Jedan ucrtava obezbedio je odreenu slinost sa poznatim ambijentima, koristei isti osnovni dekor kao u Patricijinim odajama u Osnom gradu, ali Lenijeru to nije mnogo pomoglo. Bio je ljut i smuen. "Nema nikakvu predstavu o tome o emu su oni govorili", ree joj on kada su seli na suprotne krajeve kaua. "Jer sve to za sada znamo to je da ti nameravaju ukrasti duu... I ne tie me se ta kau. Znam da sve zvui veoma sumnjivo, zar ne?" Patricija je netremino posmatrala iluzioni prozor naspram sebe, s prizorom borove ume i svetloplavog neba. "Pretpostavljam da su to mogli uiniti da su hteli", ree ona. "Prokleto si u pravu kada kae da su mogli. Ne znamo nita o njima - manipuliu naim gledanjem na njih jo od samog poetka." "Pokuali su da nas obrazuju. Znamo mnogo vie nego onda. Ono to su nam Olmi i Ram Kikura govorili ima smisla." Lenijer srdito odmahnu glavom. Nije delio njeno miljenje. Njegov bes je liio ma sporo sagorevanje umura. "Nisu nam zapravo dali mogunost izbora..." "Jesu, dali su nam", usprotivi se Patricija. "Ne ele da uzmu bilo ta od mene na ta dobrovoljno ne pristanem." "Sranje", prasnu Lenijer. Ustao je i besno krenuo prema granici ove kocke, svestan da njene strane nisu due od tri metra. Nije, meutim, mogao da ih oseti. Iluzija bee potpuna, ak i u pogledu razdaljine izmeu njih dok je kao ris tabanao po sobi. "Ovde je sve varka. Sve to znamo to je da nita od svega to 204

smo videli otkako smo doli nije stvarno. To doista ima smisla. Zbog ega bi nan pokazali vie nego to moraju?" "Oni nisu..." Pokuavala je da pronae pravu re. "Nisu ravi ljudi." "Prihvata kao injenicu onu besmislicu da si ti uitelj, pretea?" "A zato da ne?" Patricija se okrete prema njemu i isprui ruku. On prie kauu i prihvati je. "Videla sam neke od papira koje u napisati..." Sklopila je oi i zavrtela glavom, dodirujui drugom rukom obraz. "Verovatno ih nikada neu napisati... ali neko drugi, ko jeste ja, hoe ili ih je, pak, ve napisao. A oni stvarno imaju veze sa svim ovim. Posredi je neto to je ve godinama obitavalo u mojoj glavi, samo neuoblieno. Otprilike isto toliko dugo sam svesna da sam bila jedina u naem vremenu, u naem svetu, koja je ozbiljno razmiljala o tim stvarima. Stoga, ako ostavimo ego po strani, nije da ne verujem u to." Osmehnula mu se. "Dudit Homfan je smatrala da sam jedinstvena. Ti si to prihvatio." "Dopada ti se da bude kultni heroj? Je li to posredi?" Suvie sam otar prema njoj, proe mu kroz glavu. Lake malo. A i zbog ega sam toliko ljut? "Ne", ree ona blago. "Zapravo ne marim za to. Nema puno toga do ega mi je stalo u ovom asu." Lenijer joj pusti ruku i krenu oko stola, trljajui bradu, pogledajui je povremeno krajikom oka. "Ti samo eli da se vrati kui." Klimnula je glavom. "Ne moe ponovo da ode kui." "Mogu." "Kako?" "Poznati su ti naelni principi, Geri." "elim da ujem pojedinasti. Na koji nain moe pronai kuu?" "Ako me naue da koristim kljunjau, vratiu se do praznog odeljka hodnika kroz koji smo proli i zapoeu pretragu geometrijskih naslaga. Za njih su te geometrijske naslage smetlite neto beskorisno, pa ak i gore od toga. Ali ja u upravo tamo pronai put kui." "Ne deluje ba kao razraen plan, Patricija." "Oni e me nauiti", ree ona gledajui ga svojim krupnim crnim oima, nimalo etvrtastim u ovom trenutku, nimalo majim, ve okruglim i smirenim. "A ta e oni uzeti?" "Nita!" Oslonila je glavu na kau. "Oni e kopirati, a ne uzeti." "Kako moe da im veruje?" Nije odgovorila. "Nije ti ni bilo potrebna ovo vreme za razmiljanje, je li tako?" "Nije", priznade ona. "Hriste!" Ona ustade i vrsto ga zagrli, dotiui mu obrazom rame. "Ne znam ta znaimo jedno drugom, ali moram da ti zahvalim." Obuhvatio joj je glavu jednom rukom a okrenuo oi prema preseku zida i tavanice mirkajui. Usne mu behu alobno povijene nanie. "Ne znam ni ja." "Poela sam da uobraavam da nisam ljudsko bie." "Ti..." Nije uspeo da dovri reenicu. "Nain na koji sam razmiljala... na neki nain je uslovljavao da verujem da sam slinija njima nego vama. Shvata li to?" "Ne." "Pretpostavljam da se u tome krije razlog to moja Tajna odgovara Tajni Korzenovskog. On je gajio sline misli i imao sline ciljeve. eleo je da odvede svoje ljude kui." Lenijer zavrte glavom, odbijajui da prihvati bilo ta od svega ovoga. "Nee me ozlediti. Poduie me. Moram da pristanem." "Oni nas ucenjuju." Naglo je digla glavu mrtei se. "To nije tano," ree odsutno. "Ne vie no to ja njih ucenjujem. Geri, upravo mi je neto palo na pamet... zbog ega se toga ranije nisam setila? Zbog ega oni otvaraju jo jednu kapiju?" "Ne znam", ree Lenijer brzo. Njeno pitanje inilo mu se potpuno nebitnim. 205

"Zapitau ih." Nasmejao se. "Misli to ozbiljno, zar ne?" "Pa, zbog toga smo dovedeni ovamo - da bismo prisustvovali sveanosti... No, oito je da to nije glavni razlog, ve samo deo programa." Za trenutak se zamislio i dalje je drei u naruju. Uprkos svemu, uprkos svojim sumnjama, strahovima i podozrenjima, morao je da prizna... da je bilo neeg to je eleo da vidi. "Mislim da bi trebalo da odspavamo", ree Patricija. Nije bilo sluajno to su vodili ljubav, ali Lenijer je shvatio da taj in Patriciji nije bio neophodan. Ona je pred oima imala svoj cilj. Sve ostalo, kao ovaj dekor i krevet na kome su leali, bilo je puki okvir. To je uinilo da se oseti beznaajnim. To ga je, takoe, nateralo da se zapita o tome ta je Patricija postala od svog dolaska na Kamen. "Jesam li ja ljudsko bie?" upita ona dok su leali jedno pored drugog. "Verovatno", ree on, nastojei da mu glas ostane miran, ali bez potpunog uspeha. Do asa kada je van Hamfiusov tokobrod prispeo na poloaj koji je ranije pripadao Osnom gradu, sve kapije uz Put i niz njega bile su zatvorene, a trake izmeu njih raiene. Stanje je bilo bez presedana u istoriji Puta. Osni grad se pomerio napred. Po nareenjima korporeala Rozena Gardnera, gradske energetske stanice otkaene su i od poslednjih preostalih draa. Implanti onih koji su ubijeni - broj takvih do sada se popeo na 183 graanina - briljivo su sauvani i pohranjani. Ovaj danak u krvi uznemirio je Gardnera, iako njihova smrt nije bila permanentna. Ovladavi osovinom toka on je stao da ubrzava Osni grad, upravljajui ga na jug prema iku. Putovanje je potrajalo esnaest asova. Hamfiusov tokobrod ih je pratio, ali malo je bilo toga to je predsednik mogao uiniti. U estoj komori ika etiri lana Gardnerove frakcije Korzenovski poinili su najtei mogui zloin. Petljali su neto oko mainerije Puta. teta koju su napravili bila je neznatna, ali kazna i za najneznatnije akanje glasila je: oduzimanje telesnosti i brisanje svih zabeleki linosti. Gardner je znao da od tog asa vie nema povratka. Tok nije morao da se produava iza postojeih granica sedme komore. Njegova sadanja protegnutost do samog otvora buotine te komore posluila je svrsi u poslednjim fazama evakuacije ika i izgradnje Osnog grada. Sada je mainerija bila podeena tako da skrati duinu toka za dvadeset kilometara. etiri tima od po tri graanima izala su potom na spoljanju stranu asteroida koristei se dizalinim oknima koja nedavno prispeli posetioci nisu uspeli da otkriju. Ova okna omoguavala su neposredan pristup zakopanim jedinicama Bekmanovog pogona. Uz pomo ovih pogona rotacija asteroida najpre je usporena a potom svedena na nulu. U poetka posledice su bile neznatne u svim komorama osim u etvrtoj, gde je kretanje talasa na irokim vodenim prostorima uslovilo podizanje velikih kapi u vazduh. Nije bilo vremena da se neutraliu ovakvi efekti. Gardner je radio u velikoj vremenskoj oskudici. Radikalnim Geelima i umerenjacima, koji nikada zapravo nisu pristali na ovo to se dogaalo, pruena je prilika da se pridrue Gardnerovim frakcionaima. Za mnoge meu njima izbora nije bilo Gardnerovi planovi nisu nudili puno prostora radikalnim neamorfima. Stanovnitvo se premetalo to je bre moglo izmeu razliitih okruga, a Grad Memorije bio je prerasporeen i pregraen u odeljke - sve to u pripremi za sledei korak u ispunjavanju Gardnerovog plana. Osni Grad je delimino izdvojen iz toka i to prvo Osni Nader i Sredinji grad. Gardnerov plan bio je da vrati grad, ostavljajui u njemu neke okruge za smetaj onih Geela koji su eleli da otputuju niz Put, brzinom blizu svetlosne i u isti mah istera Jarte. Da bi ispunio ovaj plan bila su mu neophodna dva rotirajua cilindra - Osni Toro i Euklid. Ponovno podeavanje gradijenata izmeu ika i Puta bilo je izuzetno delikatno. Inenjeri u estoj komori imali su pune ruke posla, posebno kada su velike mase Sredinjeg grada i Osnog Nadera skrenute na jednu stranu unutar sedme komore, omoguavajui da preostali okruzi ne budu otkaeni. itav postupak potrajao je pet sati. Do asa kada je bio zavren Osni Nador i Sredunji grad zamenili su mesta na toku sa Osnim Torom i Euklidom. Dva para okruga i njihove odgovarajue strukture razmaknute su za kilometar i par rezervisan za Geele - Sredini grad i Osni Nader krenuo je polako prema severu du toka. 206

Posetiocima je bila predoena mogunost izbora. Prema gruboj proceni, od dve hiljade zatoenika, samo etvoro je odluilo da ne podeli sudbinu grupe koja je nameravala da se vrati na Zemlju. Meu njima su se nali Dozef Ramskaja i Beril Valas. Druga dvojica bili su Rusi: desetar Rodzenski i general-pukovnik Pavel Mirski. Asteroid je potom ponovo uao u rotaciono kretanje. Oteenja su bila neizbena u svakoj od komora, ali u etvrtoj posledice su bile katastrofalne. Vodeni klobuci polako su osvojili basene i zemljite. Milioni litara preplavili su drvee, briui ume pred sobom a stvarajui nove reke u trenutku vaspostavljanja centrifugalne sile. Cevi s plazmam u svim komorama najednom su utrnule. Polja atmosferskih prepreka ostala su aktivna, ali su komore utonule u mrkli mrak, prvi put u dvadeset vekova. A u sedmoj komori, na granici sa Putem, mehaniki radnici zapoeli su postavljanje monih eksplozivnih punjenja; valjalo je razneti severni kraj asteroida i kauterizovati Put. Predsednik i njegovi sledbenici malo su ta mogli da uine. Gardner je sve organizovao na velianstven nain, a odanost njegovih privrenika bila je potpuna. Ljudska istorija jo jednom je dokazala da je najgora mogua greka u politici - potcenjivamje suparnika. Van Hamfius nije imao snage do da prihvati Gardnerov predlog sporazuma i preuzme kontrolu nad okruzima dodeljenim radikalnim Geelima. U uslavima besteinskag stanja koji su vladali u Valdu Sredinjeg grada, pod budnim okom jednog geelskog straara, Pavel Mirski je poinjao da se kaje zbog svoje odluke. Delovao je izgubljeno u ovom boovskom komaru i stao je da se pita da li je poriv za istraivanjem novih stvari bio vredan ove udnovatosti i zebnje. Potpuno naputanje jedne prolosti i kulture uvek je donosilo izvesne nezgode. A Mirski se prepustio nainu koji je prerastao u najvee dezerterstvo svih vremena. 62. Olmi je stajao sam pored skela i posmatrao kljunjau. Prieljkivao je da inenjer moe da utie na njegove misli, da komentarie njegove postupke u potvrdnom ili odrinom smislu ali Korzenovski je bio neaktivan u svojoj uskladitenosti. Vaskezova i Lenijer jo su se nalazili u spavaem odeljenju. Olmiju je in osmoasovnog neprekidnog sna izgledao u isti mah neobian i privlaan. Imati svakog dana u ivotu jedan takav dug, prazan period; imati vreme osloboeno razmiljanja i utonuti u svojevrsno nitavilo nekog drugog sveta... talzitsko proienje bilo je daleko delotvornije, ali on se obradovao otkrivi da primitivni deo njegovog bia i dalje udi za najobinijim snom. Nikada se nije preterano uputao u razmiljanje o razlikama izmeu ljudi svog i njihovog vremena, osim u onoj meri koja je bila potrebna za zadovoljavanje njihovih potreba. ak ni uz svu opremu, dopune i manipulacije njegovog doba, slinosti su daleko prevazilazile razlike. Jejts je prelazio preko glatkog zelenog tepiha travnjaka pribliavajui se skeli. Lice mu bee smrknuto. "Nae vreme je ogranieno", ucrta on za Olmija. "Odbrambena stanica na l,9 x 109 poruuje da otkriva snanu radijaciju toka. Moglo bi se dogoditi da Jarti pripremaju otvaranje nove, veoma velike kapije." "Kapije koja vodi u srce zvezde?" upita Olmi. "To je samo pretpostavka. Osoblje stanice pripravno je za povlaenje." Ova mogunost je decenijama razmatrana u viim krugovima odbrambenih snaga. Bila je jednostavna ali drastina. Put je na mnogim takama doticao stelarna tela. S obzirom na to da je Put u biti bio uplja evakuisana cev, otvaranje kruga jedne masivne kapije u srce zvezde isisalo bi visok pritisak, pregrejalo plazmu i rairilo je du itavog Puta. Prepreke - iako sazdane od modifikovanog prostoravremena - emitovale bi ogromnu toplotu i kanano popustile poravnavi se sa zidovima. Sam Put ostao bi netaknut, ali sve ostalo du milijardi kilometara naprosto bi se burno rasprslo u sastavne delie. "Kolikom brzinom bi putovala prednja strana plazme?" upita Olmi. "Jedino to bi je koilo jeste efekt turbulencije. Njena konana brzina mogla bi iznositi oko est hiljada kilometara u sekundi." 207

"U tom sluaju imali bismo oko trideset dva asa za evakuaciju." "Pod uslovom da nisu u stanju da otvore kapiju sa razdaljine." Pomisao da su Jarti sposobni da manipuliu kapijama Puta sa razdaljine, godinama je uznemiravala planere odbrane. Jarti nikada nisu ispoljili takvu jednu sposobnost u odeljku koji su ljudi drali pod kontrolom, ali su podaci o smetnjama na Putu navodili mnoge istraivae kapija - ukljuujui i tim Rai Oija na pomisao da oni to ine iza take 2 x 109. "Saoptio sam ovo senatorki. Oi", produi Jejts. "Njen otac je u ovom asu sa svojim istraivaima. Rei e mu im joj se ukae prva prilika." Olmi je opazio Patriciju i Lenijera koji su iz spavaeg odeljenja izlazili u dnevne prostorije na severnoj strani koljke terminala. "ta mislite, da li e Ser Vaskezova pristati?" upita Jejts. "Proveli ste mnogo vie vremena s naim gostima nego ja." Olmi ucrta simbol nesigurnosti, koji je sadravao primese pomirljivog humora: jednog nedovrenog neomorfa koji se koleba izmeu dva moderna modela tela. "Voleo bih da posedujem va spokoj", ree Jejts. "Moda e biti najbolje da se upravo sada prepustim Talzitu." Patriicija opazi Olmija i Jejtsa te im mahnu, a zatim dotae Lenijerovo rame. Njih dvoje krenue preko trave prema skeli. "Moram da vidim Ser Oija", obrati se ona Olmiju. Lenijer je izgledao iznureno; oi su mu grozniavo letele na sve strane. "Na sastanku je sa svojim istraivaima. Senatorka Oi e preneti poruku ako imate kakvu...", ree joj Jejts. "Pa, pretpostavljam da ne moram njemu lino da kaem. Olmi..." Lenijer usredsredi panju na Olmija. Izraz lica mu je bio nesrean i ozlojeen. "Odluila sam. elim pogodbu." Olmi se osmehnu. "Kada e vam odgovarati?" upita on. "Nae vreme je ogranieno", ree Jejts. Patricija slegnu ramenima. "Mislim da moe i sada. U svako doba." "Smatram vas lino odgovornim", ree Lenijer Olmiju uzbueno ga upozoravajui prstom. "Preuzimam odgovornost", odgovori Olmi sveanim glasoun. "Bie zatiena." Jejts je otiao da obavesti senatorku Oi da su spremni za poetak. Olmi ih je poveo do nedovrene kupole gde su prvi put sreli Rai Oija, a zatim je ucrtao uputstva za oblinji monitor. "Pozvae medicinskog radnika. Nainiu nekoliko modifikacija u tom radniku i preneti deliminjake. Potom ete vi ponuditi Tajnu i obrasci e se prilagoditi. Sasvim je prosto." "Ako uspe, bie to prokleto udo", promrsi Lenijer u bradu, "a vi velite da je prosto." "I Lazar ustade. Da li je tako ispravnije rei kada se gleda iz vae perspektive", upita Olmi, nadajui se da e ga tako malo razgaliti. "Prekinite s tim pokroviteljskim ophoenjem prema nama", ree Lenijer. Bes u njemu se poveavao. Olmiju se inilo da moe razumeti glavni razlog. Sada, kada je Patricija donela odluku, Lenijer je bio odstranjen iz procesa. Postao je naprosto privesak. Patricija se oito nije obazirala na njegove sumnje. Medicinski radnik - jedno uspravno izdueno jajasto sredstvo, visoko oko metar i okrueno ljubiastom koronom, da bi se znalo gde e se manipulatori i ostali instrumenti pojaviti - pribliio im se, lebdei par centimetara iznad trave. Olmi ucrta naredbe za modifikaciju i radnik isprui jednu malu kupu na kraju debelog kabla metalnosive boje. Postavio je kupu ispod uha i zatvorio oi. Patricija je posmatrala irom otvorenih oiju, prepliui i raspliui prste obe ake. Sada je njena mirnoa delovala izvetaeno. Lenijeru se prevrtao eludac. Proroka Oi i njen otac pridruie im se ba u trenutku kada je Olmi uklanjao kupu. Nisu izustili ni re, samo su stajali nekoliko metara dalje i posmatrali. Medicinski radnik se primae Patriciji. Vuno polje irilo se u obliku svojevrsne posteljice ispred njega i Olmi zatrai od nje da legne. Posluala ga je. Radnik zatim razape lepezu crnih kablova oko njene glave, nalik na mreu za kosu. Ta mrea se sama podeavala pritiskajui joj kosu. Patricija posegnu rukom da je oseti pod prstima. "Ne bih smela nikada da se pojavim na nekom javnom mestu sa ovim", naali se ona. 208

Lenijer klee pored postelje i uze je za ruku. "Samo par Hotentota", ree on. "Zvidanje u vetar." Patricija napravi grimasu, a zatim obrte glavu i pogleda Olmija. "Spremna sam", ree ona. "Nee biti bola niti bilo kakvog drugog oseta", ree Olmi. "Pa, bilo kako bilo, ja sam spremna." Stisnula je Lenijerovu ruku i pustila je. On odstupi. Mrea se zatee i ona se tre od pritiska koji je iako bezbolan ipak bio snaan. Lenijer se i sam saoseajui tre, ali se ne pomae. Proroka Oi prie mu s boka i poloi ruku na njegovo rame. "Ona nosi deo naeg sna", ree senatorka. "Ne brinite." Lenijer je razroko pogleda. Izgledalo je kao da se Patricija koncentrie; oi joj nisu bile sasvim zatvorene. Lenijer oseti neku vrstu bolesne oaranosti prizorom. Nije bilo nikakvog zvuka, apsolutno nieg vidljivog. Jedino to se zbivalo bilo je to prenoenje neega - pa ma ta to bilo - to su pozajmljivali od nje, kopirajui ga. Otvorila je oi i okrenula glavu prema njemu. Mrea se smae. "Dobro sam", ree ona sedajui na travu. "Ne oseam se nimalo drugaija." "Bie potrebno nekoliko sati da kambinacija sazri", ree Olmi. "A onda bi trebalo da se Korzenovski ponovo pojavi meu nama." "Da li e posedovati telo?" upita Lenijer. Patricija ustade i stade pored mjega. "Nastanjivae onog radnika sve dok se ne slue uslovi da stvori jedno telo", ree Olmi. "On, meutim, moe stvoriti sliku samog sebe. To e biti jedan od znakova njegove potpune rekonstrukcije." Patricija ponovo uze Lenijerovu aku u svoje i vrsto je stisnu. "Hvala ti", ree ona. "Na emu hvala, za ime boga?" "to si bio hrabar", ree ona. Lenijer je zurio u nju potpuno zapanjen. Patricija, Lenijer i Olmi sledili su radnika do odaja u kojima su proveli prethodnu no. Olmi je ocenio da je najbolje da se prva opaanja Korzenovskog zgode u srazmerno poznatoj okolini - normnalnoj sobi oskudno nametenoj, bez previe ljudi - ili neljudskih bia. Rai Oi i Jejts delili su njegovo miljenje. "Pored toga", ree otvara kapija, "ekali ste na ovaj trenutak pet vekova. On mnogo vie pripada vama nego nama." Naavi se u tim odajama, saekali su petnaest minuta pre no to je Olmi podstakao radnika da prikae sliku uobliavanja linosti koju je sadravao. Kada se slika ukazala pred njima Patricija podie ruku do svojih usana. Slika bee jako iskrivljena; jedna polovina tela bila je velika i mehurasta, a druga mala, gotovo do ieznua. Njena oigledna vrstina bee nesavrena, tako da su neki delovi bili neprozirni, a drugi providni. Preovladavala je plava boja. Glava izduena na stranama i zaseena kao da ih je promatrala prelazei oima od lica do lica. "Nemojte se uznemiravati", upozori ih Olmi. "Svest o telesnom obliku poslednja je stvar koja sazreva." Tokom sladeih minuta, gotovo neprimetno, iskrivljenosti su se same ispravile. Preovlaujua plava boja pastade prirodnija a prozirne mrlje potamnee. Kada su podeavanja okonana, Olmi je sa zadavoljstvom primetio da je slika Korzenovskog potpuno i tano uobliena. Odgovarala je inenjerovom izgledu, koji je on sam bio izabrao za slubene minijaturne portrete; vitak, crnokos ovek, srednje visine, s otrim, dugakim nosom, podsmeljivim crnim oima i koom boje bele kafe. Olmi je i dalje tragao za odstupanjima. Tajna koja se utisnula na deliminjake, ma koliko bliska originalu, nije bila tana. Meutim, a ovo je bilo dovoljno da se Korzenovskom potpuno vrati svest, a ta svest mogla je da bude obrazovana uz pomo potencijalno kompletnih memorija deliminjaka, da bi se sasvim priblino reprodukovala linost koja je izbrisana, ubijena - pre Olmijevog roenja. "Dobro doli", ree glasno Olmi. Slika ga je netremice posmatrala, a zatim je pokuala da progovori. Usne joj se pomakoe, ali ne proizvedoe nikakav zvuk. Slika je najednom zatreptala, a kada se ponovo umirila ree: "Poznajem vas. Oseam se mnogo bolje - mnogo drugaije. Jesam li rekonstruisan?" "Najbolje to smo umeli", ree Olmi. "Malo ega se seam - kao posle runog sna. Vi ste bili dete... kada smo se prvi put upoznali." 209

Olmi oseti bujanje jo jednog oseanja, koje bi Ram Kikura moda smatrala atavistikim. "Deak, pet godina star", ree on. Jasno se seao prvog vienja inenjerovih deliminjaka u memoriji stana, seao se uplaenosti i oaranosti svog deakog bia zbog susreta s nekim ko je bio uven - i mrtav. "Koliko sam bio nepotpun, mrtav ili ta ve?" "Pet vekova", ree Olmi. Psovka koja se otela inenjeru bila je po svoj prilici veoma pogana u njegovo vreme. Olmiju je sada delovala arhaino, staromodno. "Zbog ega ste me vratili u ivot? Siguran sam da je svima bilo bolje bez mene." "Oh, ne", ree Olmi iskreno. "Mi smo poaeni to ste ponovo meu nama." "Mora da sam potpuno zastareo." "Moemo to ispraviti za nekoliko sati." "Ne oseam se dovren. Zbog ega?" "Morate sazreti. Vaa rekonstrukcija je jo u toku. Ne posedujete vlastito telo. Zauzimate jednog medicinskog radnika." Ponovo je prasnula psovka, jo ea nego prva. "Ja sam daleko iza ovog vremena. Samo mentalni kepec mogao bi se smestiti ak i u najsavrenijeg radnika..." Slika je naherila glavu napred, odmeravajui Olmija ispod vea svojim ispitivakim oama. "Bio sam oteen, zar ne?" "Da", ree Olmi. "ta je nedostajalo?" "Tajna. Morali smo da radimo samo sa deliminjacima." "ija Tajna je zamenila moju?" Olmi pokaza na Patriciju. "Hvala vam", ree Korzenovski posle par trenutaka zamiljenosti. "Nema na emu", uzvrati Patricija nesigurno. "Izgledate mi poznato... Ve sam vas negde video." "Ovo je Patricija Luiza Vaskez", ree Olmi. Isprva je izraz lica Korzenovskog izraavao jedino nevericu. Slika isprui ruku prema Patriciji. Patricija prihvati ruku. Vie je nije iznenaivala vrstina i toplina projekcije. "Ona Patricija Luiza Vaskez?" "Jedna jedina", odgovori Patricija. Slika Karzenovskog zabaci glavu unazad s grimasom na licu. "Treba puno toga da nadoknadim." Pustio je njenu ruku izvinjavajui se nerazgovetno. Prihvatio je Lenijerovu ispruenu ruku i rukovao se hitrije, vrsto iako ne i nametljivo. Lenijer je bio vie nego ushian injenicom da je upoznao oveka koji je stvorio hodnik. "Imam jednu malu... Ne znam ta je to, statua, hologram, ili neto tree, koja prikazuje vas. Tamo u mom stolu. Godinama ste predstavljali zagonetku za mene..." Shvatio je da je brbljao. "Mi smo sa Zemlje", zakljui najednom. Lice Korzenovskog bee neitljivo. "Gde se nalazimo?" upita on. "U Putu, na taki 1,3 x 109", odgovori Olmi. "Gde je iak?" "U orbiti oko Zemlje i Meseca." "Koja je godina?" "2005", ree Patricija. "To je godina Putovanja?" upita Karzenovski pun nade. "Anno Domini", ree Olmi. Inenjer je iznenada poprimuo veoma umoran izgled. "Koliko vam je potrebno vremena da me obrazujete?" "Moemo zapoeti odmah, ak i pre no to vaa linost sasvim sazri. elute li to?" "Mislim da e tako biti najbolje, zar ne?" Ponovo se okrenuvi Patriciji, on ree: "Vrlo ste mladi. Koliko ste do sada uradili... Koliko pisanih radova, mislim?" "Nijedan od najvanijih", odgovori ona.

210

"Onda je posredi neto to nisam predvideo... To nije oigledan ishod naeg rada. Hou da kaem kako je mogue da sam nainio takav propust? A vi mi morate rei na koji nain ste dospeli ovamo... i otkuda ba vi?" Jo pre no to je Olmi mogao da pripremi sve to je bilo potrebno za unoenje informacija, Patricija i inenjer su ve naveliko razvezli priu. U roku od etiri asa, istraivai, predstavnici sedam vrsta koje su koristile hodnik, okupili su se oko skela. Svaka od ovih vrsta poodavno je dokazala da je korisna ljudskim pokroviteljima, to ni u kom sluaju nije znailo da se nalaze u podreenom poloaju. Oni su bili ravnopravni partneri tokom dosadanje istorije Puta, a tvorili su itavu lepezu razliitih oblika - iako ne iru, po Lenijerovom miljenju, od raznolikosti neomorfa u Osnom gradu. Bila su tu tri Franta, zaogrnuta u sjajne ogrtae od folije to je izgleda bio uobaajen nain odevanja kada su se nalazili izvan Timbla. Jedno bie, u obliku dva obrnuta slova U, povezana debelim, vornovatim miinim tkivom - bez vidljivih oiju i s koom jednako glatkom i jednolinom kao crno staklo - nepokretno je stajalo na svoje etiri slonovske noge nekoliko metara od Franta, okrueno crvenom karantinskom linijom. lzgledalo je, meutum, da mu atmosfera ne zadaje probleme. Talzit istraiva stajao je na svojih osam udova pored Jejtsa, blizu severne strane skele, obavijen vunim mehurom koji je sadravao jednu posebnu meavinu atmosfere - veoma malo kiseonika i daleko vei procenat ugljendioksida, pri niskoj temperaturi, koja je uslovljavala zgunjavanje na elastinim granicama polja. Njegovi mahovinasti roii nalazili su se u stalnom kretanju. Svi ostali neljudski istraivai behu okrueni slinim poljima, a najupeatljiviji meu njima bio je jedan vijugav, zmijolik i etvoroglav stvor, koji je smotan poivao u lebdeoj kugli ispunjenoj tamnozelenom tenou, nalik na kakav konzervirani primerak. Sudei po sastavu prisutnih, bia ljudskog oblija nisu bila zajedniki imenitelj univerzuma. Pre okupljanja, Lenijer i onaj Talzit upustili su se u neobian razgovor - udan po svojoj jasnoi i neobjanjivoj prisnosti, kao da njih dvoje nisu jedno drugom bili vei stranci od suseda na nekoj mukoj zabavi. Taj Talzit najpre je stajao kod severne strane skele, razgovarajui s jednim Frantom, dok je drugi Frant utke stajao u njihovoj blizini. Franti su se hamogenizovali nekoliko sati ranije; nije bilo potrebe da i drugi Frant sudeluje u razgovoru, osim ako se ne bi trailo paralelno razmiljanje. Lenijer i Patricija sluili su se do mile volje sa lebdeeg stola obilno ruajui. Patricija je zatim otila s Olmijem da bi nastavila razgovar s Korzenovskim. Lenijer je zapoeo razgovor sa Talzitom, bezmalo iz iste dosade. Talzit je pristupio Prorokoj Oi da bi razmotrio planove njenog oca po zavretku sveanosti. U poetku su ucrtali dijaloge, a onda se ona prebacila na engleski, predstavivi Talzita Lenijeru. Talzit je savreno govorio engleski, iako se nigde na njegovom telu nije zapaala ni najmanja kretnja koja bi ukazivala na proizvodnju zvuka. Lenijer nije ispoljio ak ni radoznalost. Bio je prezasien udima, velikim i malim. Svu panju usredsredio je na iznalaenje pravih rei da objasni otkuda on ovde. U razgovoru s biem koje ni izdaleka nije liilo na ljudsko i iji mu je psiholoki tip bio nepoznat (ako je umelo savreno da govori engleski jezik, sigurno je bilo u stanju i da prikae svoje stvarne misaone procese) priao je sasvim neobavezno o Smrti, alternativnim univerzumima i invazijama iz svemira. Za uzvrat, Talzit je govorio o svojoj rasi. Lenijer je uhvatio sebe kako klima glavom u znak razumevanja, sluajui stvari koje bi mu pre samo nekoliko meseci zvuale krajnje nepojmljivo. Bia zvana Talziti bila su izdanci jedinstvene bioloko-mehanake inteligencije koja je nekad naseljavala etrnaest planeta jednog veoma starog sunevog sistema. U odreenom trenutku ta inteligencija bila je u potpunosti uskladitena u banke memorije, bez ijedne inkarnirane individue; sve skupa ne mnogo razliito od Memorije Osnog grada. Ova inteligencija se, meutim, postepeno razbila na individue - usled kondenzacije svesti unutar sistema - a te individue stvorile su nove oblike za svoje fiziko ispoljavanje. Bili su to praroditeljski primerci Talzita. Ti praroditeljski primerci, koji su se, inilo se, sadravali i u ovom Talzitu, jo su postojali, ali su bili introvertni i izolacionistiki raspoloeni. Oni su stvorili Talzite s ciljem da dejstvuju kao trgovaki predstavnici, savetodavci mladim civilizacijama. Dogodilo se da se jedno kolo kapija otvorilo u jedan od njihovih svetova i oni su poeli da trguju, najpre s Jartima, koji su otvarili te kapije, a zatim i sa ljudima kada su Jarti potisnuti. 211

Po svemu sudei, ovaj Talzit i njegovi preci bili su stariji barem sto puta od oveanstva. "Zbog ega ste onda uopte stupili u vezu s nama?" upita Lenijer. "Smatrajte to hobijem starakog doba, ili senilnou", ree Talzit, bez i najmanjeg nagovetaja snishodljivosti ili pretvaranja. "Moja vrsta vri odreene funkcije posebno one koje se odnose na preiavanje i preustrojavanje informacija - koje za ljude i druge rase oigledno imaju neprocenjivu vrednost. Svia nam se to to smo korisni, a pogotovo to to za uzvrat dolazimo do informacija koje za nas imaju veliku vrednost." Poziv za sveanost usledio je nekoliko minuta kasnije: jedan od Franta zalupao je na zvono visokog, prijatnag zvuka, koje je visilo o ipki, na junoj strani skele. Lenijer je, s rukama na leima, stajao u poslednjem redu meu okupljenima, dok je Patricija zauzela poasno mesto izmeu Jejtsa i Oija. Sveana odea Rai Oija bee jednostavna: sastojala se od grube bele platnene koulje i crnih pantalona. Na nogama je imao crne papue. Jejts je nosio odedu tamnozelene boje, na kojoj su se zapaali znaci pohabanosti. Rai Oi se pope uz stepenice koje su se svijale iznad vrha zaobljene skele. Par asaka stajao je pognute glave, a zatim je dao znak Patriciji da ga sledi. "Ovo morate nauiti", ree Rai Oi Patriciji na vrhu skele. "Kljunjaa vam moe rei gde treba otvoriti kapiju, ali samo delimino. Morate sami da osetite pravu taku i podesite je u skladu s predstavom o eljenom svetu. Ono to biste vi nazvali intuicijom ima barem isto toliko udela u postupku koliko i proraunavanje." Sagnuo se i dohvatio ruke kljunjae premetajui je iz draa u sredite ukrtanja zranih linija vunog polja. Patricija pogleda dole i oseti vrtoglavicu; vrh skela nalazio se najmanje ezdeset metara iznad dna jame. "Ne treba zanemariti ni obred. On priprema um", ree otvara kapija. "Priprema. Strogo gledano, on moda i nije neophodan, ali ja sam se uvek iznova uveravao u njegovu korisnost. Ponimo." Ispruio je kljunjau i zatvorio oi. "Danas nismo na tragu obine divljai. Tragao sam za ovim raskrem najmanje pedeset godina, i do sada mi je stalno izmicalo." Otvorio je jedno oko i uputio joj ispitivaki polusmeh. "Sigurno se pitate zbog ega smo i dalje ovde i zato otvaramo jo jednu kapiju, koja se neminovno mora zatvoriti kada dou Jarti, ili kada ovuda proe Osni grad. Nemojte mi rei da se ne pitate?" Patricija klimnu glavom. "To je zato to, bez obzira na odsustvo odanosti sadanjim geelskim vladarima, ostajem veran Heksamonu. Sluiu Heksamonu ak i ako budu uvereni da sam izdajnik, to e se verovatno dogoditi ukoliko im je poznata uloga koju sam igrao u secesiji. I tako, da bih se iskupio, otvaram ovu kapiju." "I dalje ne shvatam", ree Patricija nagnuvi glavu na stranu, oiju prikovanih za kljunjau. Rai Oi oslobodi jednu aku i rairi prste, opisujui rukom krug. "Sve kapije su podeene da se otvaraju u svetove, planete. Put prolazi pokraj beskrajnog broja moguih raskrsnica s razliitim svetovima, a mi smo u prilici da se moramo opedeliti u toj beskonanosti kada traimo najpogodniju taku. Moda ste zapazili da su nae kapije razmetene na razdaljini koja nije manja od etiri stotine kilometara. To je zbog ritma geometrijskih naslaga. Da li shvatate taj ritam?" Patricija klimnu glavom. "Da." "Mi se ne uputamo u rizino traganje po samim naslagama. One predstavljaju vorita alternativnih univerzuma i vremenskih linja, ali na nain koji nama nije koristan. Mi radimo izmeu." Presekao je vazduh bridom ake. "Radimo u rasponu od deset metara, a ak i unutar tog opsega postoji moda milijarda mogunosti. Podeavamo poloaj objekta s planetarnom masom onoliko blizu koliko moemo. Kljunjaa nam kazuje kolika je masa posredi, obezbeujui nam neophodne informacaje. Osetite ovo." Uzeo joj je ruku i postavio je na suprotnu ruku kljunjae. Njena svest bila je preplavljena slikama, informacijama. "A sada pogledajte mene." Zurila je u Rai Oija, a on je u njenu glavu ucrtao brz postojan tok tehnika. "Bilo bi znatno lake kada biste posedovali implant ali, ako nita drugo, vi imate nadarenost - i nagon za uenjem. Ne mogu vam preneti svu vetinu, ali mogu da vam izbrusim intuiciju." Preneo joj je sledei niz uputstava. I dalje drei ruku na kljunjai, osetila je strujanje pri stapanju podataka. "Ne mogu vam pomoi da pronaete svoj dom", ree on potapavi je po ruci da bi pustila drku. "Neu biti s vama, ba kao ni Jejts i Olmi. Nas ekaju drugi poslovi. Ali ako je vaa teorija ispravna - a ja ne 212

vidim razlog zbog koga ne bi trebalo da bude tako, vi ete pronai pravu kapiju u geometrijskim naslagama. Posedujete dovoljno znanje za jedan takav pokuaj. A sada paljivo posmatrajte. Danas ne otvaramo izlaz u jo jedan nov svet. Otvaramo izlaz u sam Put." Patricija nabra vee. "Videli ste krivinu, Patricija. Siguran sam da ste proraunali krivinu Puta." "Jesam", ree ona. "Jeste li videli mesto gde se ukrta sa samim sobom?" "Ne." "To je vrlo suptilna raskrsnica, a take su veoma udaljene. Na tolikim razdaljinama, karakter Puta moe biti vrlo razliit. Osni grad e, na svome putovanju, moda kroz milione godina konano dosegnuti ta podruja, a mnogo bre ukoliko Geeli sprovedu u delo svoje sadanje planove. Kada otvorimo kapiju na ovom raskru, saznaemo ta Put zapravo jeste, ta smo stvorili a moda i koliko se protee u duinu. Iskupljujemo se u odnosu na Heksamon ovim pionirskim poduhvatom. Da li sada shvatate zbog ega smo ostali ovde?" Patricija klimnu glavom. Rai Oi se okrete prema istraivaima i svojim kolegama u podnoju skele. "Da li je inenjer spreman da prisustvuje sveanosti?" "Ovde sam." "Moete li sve jasno da doivite?" "Da. Maslim da mogu." Otvara kapije duboko udahnu vazduh i pogleda postrance u Patriciju. "Danas smo svi privilegovani", ree joj. Kljunjaa je zazujala kada je on stupio na vuno polje. Dao je znak Patriciji da ga sledi. Stajala je poravnata s njim, a polje se udubi na mestu na kome su stajali, stvarajui kupu oko njih. Kada se njihovo sputanje zavrilo, nali su se na nekoliko metara od poda. Rai Oi klee i vrati kljunjau u njeno leite. "Iskosio sam podruje nanie za nekoliko centimetara", ree on. Podiui glavu poeo je, na Patricijino iznenaenje, da poje. "U ime zvezde, penice naeg bia, kovanice nae supstance, najvee od svih vatri, Zvezdo daj nam svetlost, daj nam ak i u mraku dar ispravnog stvaranja." Pomerio je kljunjau i stegao je vrsto obema rukama okreui lice navie prema visokom krovu terminala. "U Sudbinu se uzdamo, u Put ivota i Svetlost, u krajnji obrazac sudbine, koji ne moemo porei, ma ta odabrali, ma koliko slobodno birali. U ime Pneume, daha naih umova, vetra naih misli, roeni od mesa ili noeni u maini, vodi nae ruke, obodri nas, kako bismo mogli stvoriti istinu u nama samima, kako bismo mogli da ispoljimo ono to je u nama i izvan nas." Lenijer primeti da Karzenovski pomie usne oblikujui rei naporedo sa Rai Oijem. Da li je inenjer napisao sveane rei koje je otvara kapija sada koristio? Zujanje kljunjae poprimi vii ton. Patricija preplete ake, svesna da izvodi molitveni in. Nije mogla naterati sebe da razmrsi prste i spusti ruke niza se. "I u ime Elda, od kojih su neki meu nama u ovoj prilici, oni koji su roeni od mesa i oni koji su vaskrsli zahvaljujui darovima nae minule kreativnosti; u ime onih koja su izgoreli da bismo mi mogli pronai bazu istine, koji su pretrpeli Smrt da bismo mi mogli da ivimo..." I Patricija i Lenijer osetie kako im suze naviru i slivaju se niz obraze. "Podiem ovu kljunjau za svetove bez broja i darujem novu svetlost Putu, otvarajui ovu kapiju u korist svih onih koji predvode i onih koji su voeni, onih koji stvaraju i onih koji su stvoreni, onih koji osvetljavaju Put i uivaju u tako dobijenoj svetlosti." Izvadio je kljunjau iz kutije i postavio je izmeu kolena. Bujica crtea, koja je izbijala iz kljunjae, osvetlila mu je lice bojama vatre. Ono zujanje prevazilo je taku ujnosti. "Gledajte." "Otvaram jedan - novi svet..." Uinilo se kao da se bronzana povrina Puta ispod njih izobliuje u ukrtanje crnih, zelenih i crvenih linija. Rai Oi je stajao drei kljunjau u vodoravnom poloaju. Stojei onoliko blizu jame koliko je to bilo mogue, istraivai, Jejts, Proroka Oi, Lenijer i slika Korzenovskog netremice su promatrali tihu oluju zainjanja kapije. 213

Ona kupa na vuni pogon uzdigla je otvaraa kapije i Patriciju nekoliko metara uvis. Patricija je ponovo osetila vrtoglavicu dok je zurila u bremenitu uskovitlanu iluziju boja i beskrajnih mogunosti. Iluzija se rastvorila ustupajui mesto stvaranju jednog uljastog crnog kruga u sreditu. Rai Oi dodade kljunjau Patriciji. vrsto ju je stegla rukama. "A sada osetite mo onoga to se dogaa", ree on na engleskom jeziku. "Spoznajte doivljaj ispravnog otvaranja." Kljunjaa je bila iva u njenim akama, deo nje, povezana s njom svojim neprestanim ucrtavanjem. Uputstva koja joj je Rai Oi dao bila su podrobna, urezana u njenoj svesti. Mo o kojoj je govorio bila je ushiujua. elela je da se smeje dok je kljunjaa proirivala rupu u povrini Puta. Iznad njihovih glava, nedovrena kupola koja je titila Oijev radni prostor sada je po svojoj volji menjala poloaj, traei sredite uskomeanosti. "Ovo je opasan trenutak", obrati joj se Rai Oi. "Ukoliko bi se dogodilo da kljunjaa izmakne kontroli, kupola bi nas poklopila i zaglavila uskomeanost. Bili bismo zanavek izgubljeni u odnosu na Put. Otili bismo tamo kuda bi nas odnela pobaena kapija, bez mogunosti povratka. Oseate li takvu mogunost?" Oseala je. Njeno ushienje prometnulo se u oseaj neeg neopisivo gnusnog i neprijateljskog za leima. Drala je oi prikovane za kljunjau. "To je to", ree Rai Oi. "Olmi nije mogao da bude vie u pravu no to je bio. Vi pre pripadate naem dobu nego vlastitom." Tanke, jedva ocrtane linije kupole stopie se u jarku bronzastu obojenjost, koju su ve videli kod drugih kapija. U sreditu jame, vrtlog koji je okruavao onaj crni krug poe da raste; vuno polje uzdiglo ih je za jo par metara. "Sledite me", ree Jejts Lenijeru kada su istraivai stali da se povlae. Svi su se ponovo okupili na oko pedeset metara od skele, u blizini baze radnog prostora otvaraa kapija. Tlo oko jame se ugibalo, pucajui i stvarajui humku iznad nagiba kapije, koji se pomaljao. Skele i linije vunog polja ostadoe u istoj ravni. Rai Oi ponovo preuze kljunjau. "Ovde ima na stotine hiljada mogunosti", promrmlja on. "Mogu da ih osetim... da ih iskusim... kroz ovu kljunjau. Sada saznajem za sto hiljada svetova, ali elim samo jedan. Oslukujem ga... Poznajem mu karakter... Poznata mi je odreena tangenta koju zauzima. Kljunjaa kontrolie vlastito istraivanje, odravajui postojano isti polaaj, ali upravljam ja... i pronalazim." Izraz lica mu je bio ushien, pobedniki. Uljasti crni krug se proirio i poprimio jaku nebeskoplavu boju. Bronzasti materijal Puta oko kruga ponovo se stvrdnuo tvorei ulegnue glatkih ivica s plavetnilom u sreditu. Ulegnue se produbilo. Patricija nije mogla da se otme utisku da se ovde ne odvija proces zaceljivanja prostora-vremena, proces navikavanja na jedan neprirodan proboj. Po rubu plavetnila, kao kroz kameru s ribljim soivima, ukazao joj se prizor neeg dugakog, svetlog i tekueg, okruenog masivnim tamnim predmetima. "Kapija je otvorena", ree Rai Oi pognuvi ramena. Smestio je kljunjau u njenu kutiju i rairio ruke. "A sada da otkrijemo ta lei na drugoj strani." "Da li emo ui?" upita Patricija. "Ne", ree otvara kapija osmehnuvi se. "Poslaemo tamo jednog od naih mehanikih prijatelja. On e sainiti izvetaj, a mi emo potom doneti odluku, ne izlaui odmah ivote opasnosti." Kupa na vuni pogon dovela ih je u ravan sa stepenicama na vrhu skele. Rai Oi dade rukom Patriciji znak da krene ispred njega, i oni se ubrzo pridruie ostalima pokraj radnog prostora. Jedan kockasti monitor, ije su stranice iznosile oko pola metra - prevelik za sredstvo ove vrste krenuo je uz novonastalu padinu i proao uzmeu ipki skele. Tiho je skliznuo u udubljenje i prodenuo se kroz kapiju. Jejts je aktivirao jedan ucrtava i podesio ga u skladu sa signalima monitora, koje su prenosili transponderi na skeli. Lenijeru se Patricija uinila nekako stasitijom nego ranije. Delovala je samopouzdanije, spokojnije. Uzevi ga za aku i stiskajui je izmeu svoje dve, osmehnula mu se i proaputala: "Mogu to da uinim. Osetila sam. Biu u stanju da je sledim do kraja." Monitorska slika jo nije dola u iu. Jejts je prevodio crtee koji su sadravali informacije o uslovima na drugoj strani. "Monitor se nalazi u vakuumu visokog stepena", ree on, "s vrlo niskom radijacijom. Ako se zaista nalazimo u drugom odeljku Puta, onda je ovde tok naglaeno neaktivan i postojan." 214

"ini se da tamo nema nikakvog toka", primeti Rai Oi kiljei u naporu koncentracije. Vuzuelna slika se razbistrila. "Ogromno je", ree senatorka Oi tihim glasom. Bez obzira na to na kojoj taki je kapija presekla Put, cevoliki univerzum se irio du prenika od najmanje pedeset hiljada kilometara. "Geodezijsko zanoenje", ree Patricija. "Pa, to bi moglo da objasni stvar", ree Rai Oi. "Ali moda nije to u pitanju." Lenijer nije ni pokuao da zatrai objanjenje; sumnjao je da bi ga shvatio. Put bee ispunjen kiklopskim strukturama, crnim kristalinskim masama dugakim hiljade kilometara od kojih su neke slobodno letele; prolazei ispred jarke zmijolike cevi s plazmom bacale su iroke senke na suprotne zidove Puta. "Privlaenje povrine iznosi oko desetinu g", ree Jejts. "Parametri su bitno razliiti, Rai. Pomilja li na to da bi ovo mogao biti neki drugi Put, ne na?" "Imamo li razloga da verujemo kako bi neko drugi mogao napraviti univerzum slian ovom?" upita otvara kapija. "Ne", priznade Jejts. "Utisnuli smo iskustvo vlastitog naslea na oblik Puta kada smo ga stvorili u obliku cilindra - iskreno sumnjam da je neko drugi mogao izraditi duplikat. Ne barem s beskrajnim brojem dostupnih mogunosti." "Pa ipak, taj oblik je univerzalan, posebno ako se ima na umu trgovina..." Rai Oi odseno klimnu glavom, dajui do znanja da se slae s poslednjim stavom. Izgledao je ljutito dok je procenjivao rezultate svog rada. "Ovde je veoma udno", ree on. "Nema nikakvog opaljivog toka, a i cev s plazmom je krajnje nepravilna. Kao da su neiji prsti umeani u sve ovo." "Jarti?" "Ne", ree otvara kapija. "Ove strukture se ne mogu dovesti u vezu s Jartima. Nisam siguran da mogu da sagledam neku njihovu odreenu svrhu - ili su to geometrijska iskrivljenja, izluevine i kristalizacije prostora-vremena ili..." Zavrteo je glavom. "Ili su izvan nae moi shvatanja. Uz to, sumnjam da su Jarti mogli tako daleko da stignu. Ovo raskre - ako je u pitanju raskre - mora da se nalazi iza 1 x 1015 - preko sto svetlosnih godina niz Put." "Onda tamo ne moe biti nikakvih kapija", ree Patricija. Jejts izvi vee. "A zato ne?" "Zato to je to izvan kraja naeg univerzuma, u smislu vremena. Kapije bi se otvorile u...", podigla je ruke, "...nita, nulu." "Ne nuno", ree Rai Oi. "Ali rekli ste neto zanimljivo. Put je tako prilagoen da odgovara uslovima iz epohe svog nastanka. Tamo gde prevazilazi te uslove - produava se iza njih - prirodno je oekivati da se preustroji." "Moe li Osni Grad otputovati tako daleko?" upita Proroka Oi. "Ne znam. Ako tok prestaje da postoji, morae izvriti nova podeavanja... To bi bilo teko. A ako iza odreene take nema nikakvog toka..." "Put je samaodravajui", dovri Jejts misao umesto njega. "Upravo tako. Onda mu nije potrebna mainerija este komore niti bilo kakva veza sa ikom." "Izgleda prazan", ree Lenijer, ne sasvim siguran u to da li je umesno da se mea u ovaj razgovor. "Ne vidim nikakav saobraaj, nema ni najmanje kretnje." Jejts naredi monitoru da pregleda oblast. Slike su se veoma uveale, otkrivajui pojedinosti u kiklopskim kristalima. Put je bio krcat njima - neki su jedrili s jedne strane na drugu preko desetina hiljada kilometara, cev s plazmom svijala se oko njih. Sve te strukture - ak i one koje su slobodno plovile - behu prekrivene diskovima kupolastog oblika. Bilo je oigledno da oni tite mehurove otvorenih kapija. Slika se uveala jo nekoliko puta. Blistave trake svetlosti isprepletane u guste mree povezivale su nagomilane kapije. Bilo je saobraaja - svojevrsne trgovine - ali nepojmljivo velikih razmera i potpuno razliitog od onoga to su do tada imali prilike da vide. Pokraj slika blesnuli su novi crtei. "Nema nikakvog toka, sasvim sigurno", saopti Jejts. "Put je na ovoj taki potpuno stabilan i samoodravajui." unilo se da je Patricija u polusnu. Lenijer ja shvatio da je ponovo utonula u ono stanje. Upinjala se da shvati neto to je bilo potpuno izvan njegovog domaaja. "Sluajno je povezan", ree ona jedva razgovetno. 215

"Molim?" upita Lenijer pogledavi ostale i uhvativi joj rukom lakat. irom je otvorila oi u upiljila se u njega. "Ako Osni grad putuje brzinom na granici svetlosti niz Put, dogodie se ovo - ak i pre no to putovanje zapone. Put u biti lei izvan vremena, i mora se prilagoavati svakom dogaaju unutar svoje duine. Ovo je ono to e se dogoditi - pogotovo ako je sudbina ika zapeaena." "Da? Molim vas nastavite...", podsticao ju je Jejts. "Ona je u pravu", ree Korzenovski. "To je savreno oigledno. A postoji neko - nisu to ljudi, ni Jarti, pa ak ni na univerzum - ko izvlai korist iz tog preureenja." Rai Oi se iroko osmehnu. "Bojim se da nama to nije oigledno." Patricija je uputila pogled inenjeru i osetila mrekanje prepoznavanja. Ona... Neto u vezi s njom. Korzenovski joj klimnu glavom. "Na pravom ste putu", ree on. "Posmatramo rezultate akcije sprovedene du vektora superprostora - ono to e se dogoditi u Putu", ree ona. "Razmiljala sam o ovome pre no to smo krenuli za Timbl, a posle posete one bitange u mojim odajama. Ako Osni grad putuje bre od treine svetlosne brzine, izazvae uvrtanje Puta i stvorie udarni talas prostora-vremena, koji e premaiti brzinu svetlosti kreui se ispred Osnog grada. Taj udarni talas dejstvovae izvan vremena, prestigavi svoj uzrok. Isti udarni talas ve je proao ovu taku - moda jo pre jednog veka, moda ak pre no to je Put otvoren. Neto to putuje brzinom na granici svetlosti u singularnosti, napregnue je preko granica njene izdrljivosti. To e pretvoriti virtuelne estice u energiju zraie, isparie." Duboko je udahnula vazduh i sklopila oi, promatrajui odvijanje matematikih procesa u svojoj svesti, koji se nisu prekidali ni dok je govorila. "Put je bio prinuen da se rairi u jednu ovakvu stabilnu konfiguraciju. Tok je iezao." Olmi je utao, mirno sluajui Korzenovskog i Patriciju. On je ponosan, pomisli Lenijer. "Tokom vie svetlosnih godina, sve dok se Put ne rairi i ne rasturi udarni talas grada, sve ispred grada bie sterilizovano. Nita nee postojati u ovim segmentima osim grada. Sve osobenosti bie izbrisane, a sve kapije zapeaene." Pokazala je na strukture. "Oito je da se Put rairio ovde, a relativistiki predmeti, koji se kreu njegovom duinom, ne mogu ga poremetiti." Lenijer je pokuao da rei zagonetku iezavanja toka pre izgradnje predmeta koji je iznudio njegovo isparavanje. Brzo se izgubio u protivrenostima, ali izgledalo je da te protivrenosti ne zadaju nikakve tekoe Korzenovskom ili otvaraima kapija. "Kada pripremimo dokumentaciju - moete to da uinite, zar ne, uskoro?" upitao je Patriciju. Ona potvrdi klimanjem glave. "Uz pomo Ser Korzenovskog." "Znaemo najvei deo onoga to nam je potrebno da znamo", ree Rai Oi. "Moemo predoiti na izvetaj predsedniku. Njegova frakcija moi e da uini s tim to joj je volja." Nasmeio se. "Ono to, oito, mora uiniti." Svetlocrveni crtei pojavili su se ispred odbrambenog monitora, oznaavajui hitnu poruku. Olmi otide da ih primi. Kada se vratio, izraz lica mu bee ushien - paradoksalno, ako se uzme u obzir ta je zatim rekao. "Jarti su otvorili svoju kapiju. Daleko je na otprilike l,5 x 109. Odsekli su poslednju odbrambenu stanicu. Stvorio se ep plazme koji dostie maksimalnu brzinu - sada je na nekih sedam asova od nas. Moramo smesta da krenemo." Proroka Oi pogleda u oca. "Geeli nee dozvoliti da ih Jarti istisnu." "Onda predsednik nema nikakvog izbora, je li tako?" ree Rai Oi. "Put pie svoju sudbinu, ba kao i Jarti. On mora da uzme svoje okruge, a mi nae, i da krenemo odvojenim stazama." 63. Mirskom i trojici drugih 'dezertera' dodeljene su male krune odaje u Valdu Sredinjeg grada. Tri geelska homorfa - dve ene i jedna osoba neodreenog pola - dodeljeni su im kao domaini i nastavnici u ubrzanom procesu obrazovanja i privikavanja. Mirski je sedeo u svojoj sferi prikljuen na razliite kanale ucrtanih informacija - od kojih su neke prevodili pedagozi-deliminjaci njihovih domaina. On i Rodzenski prihvatili su privremene implante, kako bi ubrzali postupak poduavanja i tumaenja. Posmatrali su, sluali i malo zborili. Rodzenski je stalno bio uz njega dok se Rimskaja - onaj Amerikanac sa enskim imenom - drao po strani. Ostalima jedva da je i poklanjao neku panju. Oni su bili veoma male ribe u neizmerno velikoj tajni. 216

Domaini su im pristupili inkarnirani, da bi smanjili nelagodnost na najmanju meru, i drali im kratka, zgusnuta predavanja, a gosti su primali onoliko koliko su mogli. Dah urbe oseao se u vazduhu. Sa izuzetkom domaina, ostali Geeli posveivali su veoma malo panje dezerterima. Vald je bio bezmalo naputen, a veina itelja zauzimala je nove poloaje pripremajui okruge za ono to bi se moglo desiti, pa ma ta da je to bilo. Izvetaji iz najudaljenijih odbrambenih stanica stigli su u sada podeljen Osni grad. Jarti su otvorili jednu udaljenu kapiju i dopustili da duboka unutranja plazma zvezde prodre u Put. Razornoj masi trebalo je oko sedamdeset asova da dosegne kraj Puta, te su itelji geelskih okruga Osnog grada morali brzo da se odlue o smeru svoje akcije. Ukoliko su eleli da ostanu u Putu i ne predaju ga Jartima, morali su ubrzati kretanje svojih okruga do barem jedne treine svetlosne brzine, pre no to se sudare s prednjim delom plazme. Sa ulaskom zvezdanog materijala u Put, temperatura plazme e se spustiti znatno ispod nivoa neophodnog za topljenje, ali e i dalje ostati blizu devet stotina hiljada stepeni. Prolazak geelskih okruga to je, meutim, trebalo da promeni. Kada se stvarno sudare s prednjim delom plazme, njihov udarni talas prostora-vremena rasprie supervrelu plazmu u tanunu koprenu. Ta koprena razastrta Putem posle prolaska i zagrejavanja do temperature daleko iznad one neophodne za topljenje, ispunie potom put jo monijom plazmom. Na kraju, okruzi e pretvoriti plazmu i Put u novu cevastog oblika. Mirski, koji je nastojao da prati javne rasprave, smatrao je da su njihovi planovi zanosno ludaki. Da li e on umreti ili ne - inilo mu se beznaajnim; nalazio se u sreditu velike sheme, daleko razbaruenije od bilo ega to je do tada mogao i da zamisli. Geelski politiari kojima su secesionisti podarili slobodu, grozniavo su pravili planove. Morala se obezbediti dovoljno jaka zatita na prednjem i zadnjem delu, kako bi se spreilo da okruzi budu preplavljeni tekom radijacijom. To e neminovno jako opteretiti etiri glavna generatora toka, koja su im preostala i koja su ve bila dovoljno optereena neophodnou odravanja veze s tokom, pri tako velikim brzinama. Da li je to bilo ostvarivo? Jeste, zakljuili su fiziari. Ali jedva. Trebalo je, takoe, da se obezbedi zatita od samog prolaenja kroz tok. Bilo je izvesno da e tok emitovati zrake veoma smrtonosne. Da li se sva potrebna zatita mogla obezbediti? Da. Ali uz jo vee rezerve. Uprkos sumnjama, meu stanovnicima okruga preovladavala je iznenaujua sloga. Oni nisu eleli da se vrate na Zemlju. Bili su okrenuti budunosti a ne prolosti. A posle vekovne horbe s Jartima nikako nisu bili skloni da im sada predaju Put u ruke. Rimskaja, koji je lutao kroz ume izvan svoje sfere, izbegavao je da slua sve pojedinosti. Pobono se molio, ne marei za to ko ga je gledao, ili kako je okolina reagovala. Njegova briga ogledala se u pitanju: da li je Bog mogao uti molitve izreene izvan prostora-vremena? Da li e doi trenutak kada e biti potpuno odseeni od Boga? Domaica koja mu je dodeljena - jedan enski homorf - drala se na odstojanju, na njegov izriit zahtev, shvatajui da je malo toga mogla da uradi da bi ga ubedila u neto drugo. Njegova pitanja su, po njenom miljenju, spadala u sferu ugaenih znanja i bila su jednako besmislena kao, na primer, pitanje da li bi mnogo anela moglo igrati na vrhu iode. ekajui da vesti o konanim planovima stignu do njih, Rodzenski i Mirski lebdeli su u zelenilu, na razdaljini od nekoliko metara. Vijugavi obrazac sjajne zmije osvetljavao je jednu duboku trodimenzionalnu prugu iza njihovih odaja, bacajui senke lia preko njih. Mirski je pomno promatrao mladog desetara, opaajui sjaj njegove koe, osloboeno uzbuenje ocrtano oko njegovih usana, nain na koji su mu oi odudarale od lica. Budunost je za njega droga, pomisli Mirski. Da li je to vailo i za njega? "Tako malo toga razumem", poverio mu se Rodzenski, privlaei se du jedne grane blie Mirskom, koji je poivao u kronji. "Ali oseam da u razumeti - a oni su spremni da pomognu! Mi smo im neobini ne oseate li to? Ali nas lepo primaju!" "Mi smo za njih novina", ree Mirski. Nije hteo da pokae sve svoje sumnje pred ovim desetarom. Srce bi mu zalupalo kad god bi pomislio o tome ta ih eka. Onaj enski homorf dodeljen mrzovoljnom Amerikancu priblii im se lebdei. 217

"Brine me va prijatelj", ree ona. "Razmiljamo da ga vratimo vaim ljudima... On to nikada nee priznati, ali ja mislim da je doneo pogrenu odluku." "Dajte mu vremena", ree Mirski. "Svi smo mi ostavili puno toga za sobom. Biemo veoma nostalgini. Razgovarau s njim." "I ja u", ree Rodzenski poletno. "Ne", odvrati Mirski podigavi jednu ruku. "Samo u ja. Nas dvojica smo razgovarali za vreme pregovora s Amerikancima, pored toga, obojica smo se dobrovoljno odluili za ovo." Zbunjen, Rodzenski se povue uz odsean pokret glavom. Mirski pokuca na prozirnu, srebrnasto obojenu spoljanju povrinu sfere. Rimskaja odgovori iznutra: "Da? ta je?" Oglasio se na engleskom jeziku. "Pavel Mirski." "Dosta mi je razgovora, molim vas." "Nemamo mnogo vremena. Ili ete se vratiti, ili ete se suoiti s naom odlukom." "Ostavite me na miru!" "Mogu li da uem?" Vrata sfere se rairie i Mirski se uvue unutra. "Oni e uskoro krenuti", ree on. "Nee biti nikakvog izbora kada se otisnu - ostaete ovde zauvek." Rimskaja je izgledao jezivo - bled, s riom kosom raskutranom na sve strane; lice mu bee zaraslo u bradu. "Ostajem ovde", ree on. "Odluio sam." "To sam i rekao vaoj domaici." "Govorite u moje ime?" "Ne." "ta se to vas tie? Vi ste se vratili iz smrti. Ne dajete pet para na svoj poloaj - vai sopstveni ljudi pokuali su da vas ubiju. Ali ja... Napustio sam odgovornosti, zadatke." "Zbog ega?" upita Mirski. "Sranje! Ne znam." "Moda ja znam." Rimskaja mu uputi sumnjiav pogled. "elite da vidite konanost", ree Mirski. Rimskaja je naprosto zurio u njega, ne potvrujui, ali i ne poriui. "Vi, ja, Rodzenski, moda ak i ona ena - svi smo mi neostvareni. Nismo sreni to imamo samo jedan ivot na raspolaganju. Stremimo neem viem." Podigao je rairenu aku. "Uvek sam eleo da dodirnem zvezde." "eleli ste da vidite zvezde, pa ste se otisnuli u svemir da vodite rat!" ree Rimskaja. "Mi ne znamo ta emo jo videti od ovog prokletog hodnika." Uronio je lice u ake. "itavog ivota bio sam pristalica vrste linije. Svi su mislili da sam neosetljivi stari... namor. Matematika, sociologija i univerzitet. Moj ivot proveden je u etiri zida. Kada su me poslali na Kamen - Gospode, kakvo iskustvo! A zatim i ova prilika..." "Znamo da e biti zanimljivo, daleko zanimljivije od onoga to moemo nai na Zemlji." "Ostali se vraaju da spasu Zemlju", ree Rimskaja. Drao je stisnute pesnice uz bokove. "Da li nas ta injenica ini neodgovornima? Moda. Ali ne vie nego sve ljude u ovom delu grada." Rimskaja slegnu ramenima. "Sluajte, ja sam doneo odluku i ostajem pri njoj. Ne brinite za mene. Bie sve u redu." "Samo sam to eleo da ujem", ree Mirski. "Da li nosite implant koji su vam dali?" upita Rimskaja. Mirski posuvrati svoje desno uvo i okrete glavu, tako da Rimskaja vidi. "Moj je jo ovde", Rimskaja je otvorio pesnicu u kojoj se nalazilo to sredstvo veliine kikirikija. "Bie vam potrebno", ree Mirski. Stajao je jo par trenutaka bez rei, sve dok Amerikanac ne die element do glave i ne postavi ga iza uha. 64. "Sada emo se rastati", ree Rai svojoj kerki i Jejtsu. Ispruio je ruku, a senatorka je prihvati. Olmi, Patricija, Lenijer i Korzenovski ekali su ih pokraj onog diska. 218

"ta on namerava?" upita Patricija. "Odlazi kroz kapiju", ree Olmi. "Prudruie mu se onaj Talzit kao i jedan od Franta. Svi ostali nastavljaju s nama." "Nema izgleda da preivi", ree Lenijer. "Nema mogunosti da ponese dovoljno hrane, kiseonika nema vremena da se pripremi..." "Ne odlazi inkarniran", objasni Olmi, "Nijedan od njih. Poverie svoje linosti kapijskom dugoronom radniku. Mogu da istrauju koliko ih je volja - otvaraju druge kapije, ekaju Osni grad, ukoliko ovaj ikada dospe do te take. Poseduju energiju za milion godina." Proroka Oi polako zavrte glavom, posmatrajui oevo lice. "Bio si dobar prema meni", ree ona. "Teko mogu da podnesem saznanje da nikada vie neu biti u stanju da razgovaram s tobom." "Doi sa geelskim okruzima", ree Rai Oi. "Moda emo se ponovo sresti, tamo daleko niz Put. Ko zna kakve planove e imati ako uspeju? Pored toga, neko drugi uvek moe ponovo da otvori ovu kapiju i pronae nas..." "Niko nikada nee ponovo otvoriti ovu kapiju", uzvrati ona. "Samo si ti u stanju da je pronae i otvori." "U pravu je", ree Jejts. "To je tvoja vetina." Rai Oi klimnu glavom u pravcu Patricije. "Korzenovski, ili ena sa Zemlje. Oni bi mogli... ali Korzenovski se vraa na Zemlju, a ona kree u lov na neto jo neuhvatljivije. Pa, u svakom sluaju, nita nije konano." "Ovo jeste", ree Proroka Oi. "Vraam se na Zemlju. To nam je bio cilj." Pustila mu je ruku. Otvara kapije ucrtao je simbol za nju: Zemlja u plavim zelenim i mrkim bojama, sa raznolikim oblacima, okruena jednom petljom DNA; oko svega toga neka uproena jednaina, koju je Korzenovski uzeo iz jednog od starijih radova Vaskezove. Onaj Talzit u svom hladnom mehuru i Frant u belom ogrtau - simbolu rastanka - stajali su iza Rai Oija. Proroka Oi se nae i poljubi ga, a zatim se okrete i pridrui ostalima kod diska. Otvara kapije i njegova pratnja krenue prema radionici i humki oko nove kapije. "Ispunjava svoju zakletvu Heksamonu", ree Proroka Oi kada se disk sklopio oko njih. "On e voditi Osni grad ako stigne do njega. Ona prui ruku prema Patriciji ije su oi ponovo bile vlane i dotae Zemljanki obraz. Uklanjajui jednu suzu s njega, Proroka Oi je premesti na svoj obraz. Olmi naredi disku da ih izvede iz terminala i odveze do tokobrodova koji su ekali." Oba tokobroda, letelica za osoblje otvaraa kapije i odbrambeni tokobrod u kome su stigli ovamo, izdvojila su se iz toka, i sada su lebdeli privezani vunim poljima. Bee to predostronost za sluaj da evakuacioni odbrambeni brodovi naiu iz pravca severa. Olmi se brzo odluio; brzina im je bila vana, a manja odbrambena letelica bee hitrija. Bilo je neophodno da susretnu ubrzavajue okruge pre no to oni postignu brzinu veu od jedne treine brzine svetlosti. U tom sluaju pojavie se dve mogunosti: ili e okruzi nakratko uvui svoje generatore i tokohvataljke i dopustiti odbrambenom tokobrodu da proe kroz prolaz, ili e odbrambeni brod morati da se rastavi, privine uza zid i izdri talas pritiska estica i atoma koje grad potiskuje pred sobom. Ali pre no to se susretnu sa okruzima morao je da ispuni obeanje dato Patriciji. Zamiljeno je da je poalju s kljunjaom na povrinu Puta i to u pustonim predelima, gde je postojala mogunost pronalaenja geometrijskih naslaga za kojima je tragala. Bie joj na raspolaganju veoma malo vremena da dovri svoj rad. Po svemu sudei, prednji deo plazme bio im je za petama. Jejts odvede Patriciju do izdvojenog dela broda i dade joj poslednja uputstva za korienje kljunjae. "Zapamtite", ree joj on na kraju, "vi imate nagon i elju, ali ne i mnogo vetine. Posedujete znanje, ali ne i iskustvo. Ne smete brzati, morate sve raditi smiljeno i paljivo." Dohvatio ju je rukama za ramena i pogledao pravo u oi. "Znate li koliki su vam izgledi na uspeh?" Klimnula je glavom. "Ne posebno dobri." "I dalje ste srpemni da se upustite u rizik?" Jo jednom je bez oklevanja klimnula. Jejts je pusti i izvadi onu malu kutiju iz svog depa. "Kada zatisnem kljunjau u vau ruku i prenesem sposobnost korienja na vas, ona e narasti do svoje aktivne veluine. Radie samo za vas. Ako umrete, pretvorie se u prah. Sluie vas dok ste ivi - iako ne znam od kakve koristi vam moe biti ako uspete u svom naumu. Ona moe da otvara nove kapije samo iz Puta, a ne i 219

sa spoljanje strane. U stanju je da prepozna postojanje ranije otvorenih kapija ak i ako su u meuvremenu zatvorene..." Jejts izvadi kljunjau, sada neto duu od dvanaest centimetara i utisnu joj je u levu aku. "Uhvatite obe drke", posavetova je on. Uhvatila je drke obema rukama, uzmeu palca i kaiprsta. Kljunjaa je ucrtavala postojan tok crvenih simbola za Jejtsa. "Sada vas jo ne prepoznaje", ree on. "Trai uputstva od svog preanjeg gospodara. Ponovo u je aktivirati." Izdao je naredbu kljunjai posredstvom kodiranog crtea. Sredstvo se polako uveavalo u Patricijinim rukama, sve dok nije dostiglo istu veliinu kao kljunjaa koju je koristio Rai Oi. "A sada u preneti komandu na vas." Usledila su nova kodirana uputstva i Patricija oseti iznenadnu toplotu koja se razvila izmeu nje i sredstva. Korzenovski je promatrao, udaljen nekoliko koraka iza njih. Lenijer je, pak, lebdeo iza njega u blizini prolaza toka. "I sada mogu da razgovaram s njom", ree Patricia u udu. "Mogu neposredno da joj saoptavam stvari..." "A ona moe da komunicira s vama. Ona je aktivna, a vi ste njen gospodar", ree Jejts. U njegovom glasu oseao se prizvuk tuge. Korzenovski prie. "Imao bih nekoliko ideja u vezi s vaom potragom - predloga za nain upotrebe", rae on. "Volela bih da ih ujem", ree Patricija. Pri postojanom ubrzanju od dvadeset g, tokobrod se kretao na jug niz Put. Prednji deo plazme dosegao je onaj sektor irok ezdeset kilometara, rezervisan za poslednje otvaranje kapije, zapljusnuo je prepreke, a strahovita toplota poremetila je tananu geometriju. Prva prepreka ubrzo je pala nakon ega je mala oaza bila pretvorena u pepeo. Krug izvora se istopio i zapeatio, a povrina Puta postala je glatka i ravna. Konane poruke od Kapija du dela Puta koje su kontrolisali ljudi govorile su o evakuacijama. Milioni ljudi radije su se opredelili da ostanu na svetovima izvan njima namenjenih kapija, nego da biraju izmeu odvojenih delova Osnog grada. U Putu su se ugasili i poslednji ostaci trgovine a kapije se zaptie pripremajui se kako za prolazak Geelskih okruga tako i za dolazak prednjeg dela plazme. Uprkos blizini plazme, Olmi je poeo da usporava. Tokobrod je posedovao dve letelice u obliku strele sa zatupljenim vrhom. Proraka Oi upravo je pripremila jednu za Patricijino putovanje. Patricija prie Lenijeru i vrsto ga zagrli. "Duboko cenim sve to si za mene uinio", ree ona. Lenijer je poeleo da je nagovori da se ne uputa u ovu avanturu, ali nije pokuao. "Vremenom si poela strano mnogo da mi znai", ree on. "Nisam vie, dakle, samo utokljunka na koju mora da pazi?" upita ona smeei se. "Daleko vie od toga. Ja..." Okrenuo je oi od nje dok su mu preko lica prelazili razliiti izrazi nelagodnosti da bi konano zavrteo glavom. "Ti si neto Patricija." Zatim se zvonko nasmejao kroz suze. "Nisam siguran ta je to, ali odista si neto posebno." "Da li biste hteli da poete sa njom?" upita Olmi lebdei u krmi. U svakoj ruci drao je po jedan mali crni loptasti monitor. "ta?" upita Lenijer. "Bie joj potrebna pomo. Ja idem." Proroka Oi primetila je Lenijerovu zbunjenost i objasnila mu: "Stvoriete deliminjaka. Monitor e projektovati tog deliminjaka. Nee biti u stanju, naravno da vam poalje izvetaj, budui da moramo smesta da krenemo im se rastanemo od Patricije." "Taj deliminjak e umreti?" upita Lenijer. "Bie uniten zajedno s monitorima", ree Olmi. "Ali to ne vai i za nas." Lenijer oseti kao da mu kroz glavu duva vetar udotvorstva. "Da", ree on. "Veoma bih to voleo." Ramon koji ita 'Tiempos de Los Angeles'. Rita koja priprema obrok za povratak kui. Dolazak kui. Pol eka. ta u rei Polu? "Ne bi verovao..." Ili, "Bila sam ti neverna, Pole, ali..." Ili da mu se naprosto osmehne i pone sve iz poetka... 220

Olmi i Lenijer - tanije, njihovi deliminjaci - sedeli su pored Patricije u letelici. Drala je kljunjau u krilu. Ekran ispred nje pokazivao je goletnu, glatku povrinu Puta. vrsto je drala drke kljunjae, oseajui kakvou superprostora na svakoj taki ispod povrine koja se prenosila kroz kljunjau. Ono za im je ona tragala bilo je tee pronai nego odreeno zrno peska na plai. Tragala je za jednim univerzumom bez Smrti i bez sebe, takoe - mestom do koga je Kamen stigao ali nije izazvao rat i gde je njena alternativa na neki nain umrla. Ukoliko ne bi pronala to (a daleko od toga da je bila sigurna da je sposobna da bude toliko precizna - iako je takvo mesto izvesno postojalo i moralo biti razliito od svih drugih svetova) pristala bi i na univerzum u kome e biti dve Patricije. Pristala bi na sve to bi je odvelo kui. Obazrela se na Lenijerovu sliku. On joj se osmehnu, hrabrei je i sumnjajui u isti mah. I najednom, bez ikakvog razloga, bez ikakvog jemstva za uspeh, osetila se divno. Patricija Luiza Vaskez postojala je u jednom mehuru radosti, nezavisna od svega to se prethodno dogodilo, ne marei za ono to je sledilo. Nikada nije doivela nita slino. To nije bilo ni samopouzdanje niti euforija, ve naprosto uvaavanje svega to je iskusila i to e iskusiti, ispunjenje neodoljivog nagona koji joj je od detinjstva stvarao utisak da nije normalna. Taj nagon joj nije doputao da ivi normalan ivot, ve ju je naterao da se podvrgne najneobinijim moguim iskustvima. Bio svet ovakav ili onakav, ona je odavno odluila da stvori te izvanredne uslove u svojoj glavi. A tada se svet okrenuo naopake. Univerzumi su se isprepleli na neki nerazumljiv nain i podarili joj iskustvo izvueno iz vizija u njenoj glavi, koje je postalo jo divnije, udno zahvaljujui uticaju istorije, akcija desetina milijardi ljudi i ko zna koliko neljudskih bia? Njen trenutak ne bee solipsistiki. Nije se oseala ni najmanje izdvojeno ili jedinstveno. Shvatala je, meutim, do koje mere je njen ivot bio izvanredan. Ve je ostvarila svoje najneobuzdanije i duboko skrivene snove. Sve ostalo je sos uz jelo, proe joj kroz glavu. Pa ak i odlazak kui. Letelica se blago spustila na povrinu Puta. Kljunjaa je u njenim rukama emitovala jedan prijatan neprekidan um, kazujui joj da bi trebalo da se premeste nekoliko kilometara junije. Obavestila je o tome Olmijevog deliminjaka i on podie letelicu da bi izveo jo jedan krai skok. Iznad glave, tokobrod je ubrzavao prema jugu. Sklopila je oi doputajui da iskustva kljunjae struje kroz nju. inilo joj se da vidi svojevrsne saetke svake grupe alternativnih univerzuma, da ih kua, postaje deo njih, ali nije bila u stanju da ih uhvati. S ovim doivljajima nije mogla da uini nita vie do da ih iskoristi za upravljanje kljunjaom. Nije se dalo stei nikakvo podrobnije znanje o drugim stvarnostima; jedino to je postajalo bila je injenica njihovog postojanja kao i pokazatelj da li ulaze u raspon onoga za im je tragala ili ne. Deliminjacima nee biti potrebno zatitno polje, ali njoj hoe. Olmi je za nju pripremio vuni mehur i okoli. Lenijer je stajao pokraj nje. Koliko je od njega ovde? pitala se. Kako to izgleda kada se deliminjak uniti? Zatim je svu svoju panju usmerila na kljunjau. Otvor na pramcu se raskrilio i Patricija stupi na povrinu Puta okruena elastinim, vunim mehurom blagog sjaja. Lenijer i Olmi su je sledili koraajui pored nje bez ikakve pomoi u vakuumu visokog stepena. "Imate na raspolaganju oko pola sata", ree Olmi. Glas mu se prenosio od monitora do njenog okovratnika. "Posle toga, zraenje prednjeg dela plazme postae opasno jako. Da li e vam toliko vremena biti dovoljno?" "Mislim da hoe. Nadam se da hoe." Patricija je proverila torbu i utvrdila da je sve na svom mestu: multimetar, procesor, ploe i blokovi. Drala je kljunjau pred sobom, pretraujui. Desetak minuta hodala je napred-nazad, severno i juno, s tim to je kljunjaa saoptavala podatke o neizmerju alternativnih svetova koje je prelazila sa svakim korakom. Odbacivala je utiske o gotovo svakom od njih nastojei da ne preoptereti svoja ula. U toku narednih deset minuta, odredila je jednu liniju dugaku nekoliko centimetara koja je, kako se inilo, skrivala taku za kojom je tragala. Kleknula je, a vuni mehur se elastino ugnuo ispod nje. Kljunjaa je sama sebe navodila du tog siunog prostora dok su njene ruke samo dopunjavale tu uzronu povezanost. 221

Za narednih pet minuta svela je potragu na delie milimetra. Sada su podaci iz svakog posebnog univerzuma bili znatno sloeniji; sada je doista bila blizu jedne alternativne Zemlje a i vremenski period bio je priblino taan - unutar dve godine. "Pohitajte", ree Olmi. "Prednji deo plazme je blizu." Bilo je to veoma teko. Pokazivalo se da njene teorije nisu sasvim precizne kao to se nadala. ak i unutar najmanjih segmenata geometrijskih naslaga, preplitali su se svetovi visokog stepena razliitosti. Sada je mogla da razume zbog ega su Korzenovski i njegovi sledbenici prvobitno smatrali ove oblasti geometrijskih naslaga beskorisnim. Kljunjaa se zaustavila. Nije umela da kae da li je dovoljno precizno podesila oblast ili ne, ali je bila svesna da je mogla da provede dane tragajui, a da ne bude nimalo blie. Sklopila je oi u uinila poslednji beskrajni mali pomak. "Spremna sam", ree ona. "Onda uini to", ree Lenijer. Okrenue se da bi pogledala deliminjaka i osmehnula mu se u znak zahvalnosti. "Hvala ti - za sve." Lenijer klimnu glavom. "Nema na emu. Bilo je oaravajue." "Da... Odista?" Zapoela je sa otvaranjem kapije. Prema severu hodnik se ispunjavao crvenkastim sjajem. Kako su sekunde prolazile, sjaj je menjao boje spektra - postajui narandast, jezivo zelenkastoplav... Zvidanje kljunjae bilo je bolno jako. Opazila je krug uskovitlanih mogunosti kod svojih stopala a zatim je ugledala jedan krug - malo iri od metra - koji se razbistravao prikazujui iskrivljenu sliku plavog neba, neeg sjajnomrkog, velikih oblika i vode... Nije imala precizno odredite. Trebalo je da se nae na kopnu - toliko je mogla da oseti - ali nije imala blagu predstavu gde bi se to kopno moglo na Zemlji nalaziti. Gde god da se nae vuno polje e je zatititi. Lenijerov deliminjak se nae kroz njeno vuno polje da bi je poljubio za rastanak. Usne su mu bile meke i tople. "Napred!" naredi Olmi. Zakoraila je kroz kapiju. Ovo je podsealo na sankanje niz brdo. Oko nje se sve uvijalo i rasipalo. Ispustila je kljunjau, a onda je opet dograbila jednom rukom. uo se zvuk vode, neto ogromno otro i daleko poivalo je nedaleko, zaslepljujue sunce... Lenijer i Olmi ekali su nadolazee zraenje. Ovo nije isto to i smrt, pomisli Lenijer. Postoji jedan drugi potpuni ja, koji ak i sada izmie. Ali on nikada nee iskusiti ove stvari. Nikada ga neu 'izvestiti' o tome. Bili su okrueni monom sjajnou koja je prevazilazila svetlost ili toplotu. Olmi napravi grimasu, a jednom se osmehnu uivajui u doivljaju. On je i ranije slao svoje deliminjake u smrt, ali nikada nije znao kako taj doivljaj izgleda. Sada e ga neposredno iskusiti... A originalni Olmi i dalje nee znati. "Monitori e deli sekunde potrajati u prednjem delu plazme", objasni on Lenijeru. "Proveemo jedan tren unutar zvezde..." Lenijer je, bez bola i bez mnogo straha, stajao okrenut prema severu i gledao u srce vatrenog grotla, koje se valjalo prema njima brzinom od est hiljada kilometara u sekundi. Nije ak bilo vremena da se ma ta oseti. Na tokobrodu, opasno blizu podivljaloj plazmi, Lenijer je sklopio oi i stao u sebi da ponavlja kako je ispunio svoju odgovornost i kako je do poslednjeg asa ostao pokraj svoje tienice. Ne isputajui kljunjau i sa torbom okaenom o rame Patricija je pala sa visine od pet ili est metara u vodu. Nije se ak ni pokvasila. Leala je oamuena na dnu plutajueg vunog mehura. Ta voda - neka reka ili kanal - nosila ju je nekoliko desetina metara od kapije. Pogledala je na stranu da bi utvrdila gde se nalazi. 222

Otila je u poslednja as. Jedna sjajna belo-plava ila lave tekla je od kapije, pretvarajui vodu iza nje u paru, prekrivajui sve gustim belim oblakom. Na sreu, za nju i za sve u preniku od nekoliko stotina metara, kapija se stopila sa zidom a zaptila u milionitom deliu sekunde. Leala je nauznak u mehuru, delimino zaslepljena drei jednu ruku iznad oiju. Plutala je jo nekoliko minuta sve dok se nije nasukala na peani al. U meuvremenu, vid joj se gotovo sasvim povratio. Stojei, osmotrila je teritoriju dok joj je srce lupalo kao ludo. Nalazila se na obali irokog pravog kanala. Voda je imala zagasitomrku boju mulja i lenjo je proticala pored nje. Obala bee opervaena visokom zelenom paprati. Nebo je bilo jasno, bledoplavo i bez oblaka - a sunce veoma sjajno. S izvesnom bojaljivou oslobodila se vunog mehura i duboko udahnula. Vazduh bee slatkast, ist i topao. Bila je znatno tea no u razdoblju od kada je napustila Timbl. Ovog puta, meutim, nije imala lebdei pojas koji bi je olakao. Gravitacija joj nije prijala. Ali ovo je, van svake sumnje, bila Zemlja a takoe bee oito da se nije obrela u nuklearnoj pustoi. Prizor je zapravo bio napadno poznat. Sve je ovo videla ranije... na predavanjima o Bibliji, na koja ju je Rita terala dok je bila dete. Zaklanjajui oi, Patricija pogleda prema zapadu. Preko kanala, na jednoj zaravni paivale su sjajne gipsasto bele piramide. Nalazile su se na kilometar udaljenosti ali su se otro ocrtavale u jasnom pustinjskom vazduhu. Osetila je navalu uzbuenja. Bio je to Egipat. Mogla je da putuje iz Egipta to bee neznatan problem. Mogla je da stigne kui odavde. Okrenula se oko sebe. Na skelama krhkog izgleda, koje su trale iz paprati, stajala je jedna viljasta mrka devojica. Nije mogla imati vie od deset ili jedanaest godina i bila je naga, ako se zanemari bela krpica privezana oko kukova. Kosa joj je bila razdeIjena u gusto ispletene kike s tim to se na kraju svake nalazio po jedan plavi kamen. Devojica je posmatrala Patriciju poluotvorenih usta i sa izrazom koji je odavao meavinu uenja i straha. "Zdravo!" doviknu joj Patricija s mukom se uspinjui uz peanu obalu. "Govori li engleski? Moe li mi rei gde sam?" Devojica se bez rei obrnu na skeli i nadade u beg. Par uasnih trenutaka Patricija se pitala da li je promaila nekoliko milenija... da li se zapravo nalazi u drevnom Egiptu. Tada je zaula udaljenu tutnjavu i podigla pogled. Olakanje je bilo toliko veliko da umalo nije kliknula. Bio je to avion, verovatno mlaznjak koji je leteo visoko iznad pustinje. Hodajui ivicom kanala, steui svoju kljunjau i premiljajui se da li da reaktivira vuni mehur -ili ne - sunce je postajalo neugodno vrelo - Patricija naie na drum i krenu njime. Iza zasada urminih palmi prispela je u mali grad kvadratnog oblika sazidan od ispranih belih opeka. Kue su bile zdepaste kao klupe i isto tako jednoobrazne. Vrlo malo ljudi se vrzmalo unaokolo; tek to je prolo podne i nema sumnje da su se svi odmarali ekajui da se dan rashladi. Neto joj je smetalo. Nije joj to odmah palo na pamet ali sada kada se setila... Odloivi kljunjau na kameni kolovoz, i titei oi obema rukama ponovo je uprla pogled prema severu. Sa ove take mogla je videti da su one piramide okruene gustim zasadima drvea iju vrstu nije umela da odredi. To nije timalo. Zar se egipatske piramide nisu nalazile u pustinji? I koliko je velikih piramida bilo na Zemlji? Tri? Prebrojala je osam belih piramida glatkih povrina, koje su stajale u nizu zaklanjajui horizont. "Grekaaa...", izusti ona tihim glasom. 65. Lenijer je lebdeo u pravcu tokobroda, usamljen i sklon da ostane u takvom stanju za due vreme. Proticao je jo jedan kilometar, posle hiljada nesamerljivih kilometara, crn, zlatast i nerazgovetan. Ispostavilo se da je vie dugovao Zemlji nego Patricija. A nije mogao da joj pomogne da dovri svoje putovanje - da se stara o njenoj bezbednosti - jer to putovanje nije bilo i njegovo. Da li je preivela? Da li je stigla na svoje odredite? 223

ak i ako jeste, u ovom Putu nagomilanih univerzuma, koji je podseao na polusan i polumoru, bila je isto toliko daleko od njega - i jednako nepristupana - kao da je mrtva. Olmi mu pristupi s lea, nakaljavi se. "Dobro sam", ree Lenijer mrzovoljno. "To nikada i nije bilo u pitanju", ree Olmi. "Pomislio sam da bi vas mogla zanimati naa situacija. Dobrano smo izmakli prednjem delu plazme. Radijacija je podnoljiva - premda preporuujem temeljitu fiziku Talzit seansu kada stignemo." "Ima li kakvih novosti u vezi sa okruzima?" "Uspostavili smo vezu s njima. Kao to smo pretpostavili, sada ubrzavaju prema nama. Pristali su da podignu svoje hvataljke i dopuste nam da proemo kroz njih." "Moemo li to izvesti?" "Da, uz odreenu sreu", ree Olmi. "Oni e se kretati brzinom od trideset jednog procenta brzine svetlosti." "Pretpostavljam da to vredi videti", ree Lenijer. "Sumnjam da emo 'videti' neto naroito od toga", ree Olmi. "Bila je to tek jedna govorna figura." "Da. Ima hrane ako elite da jedete. Ser Jejts se upravo priprema za obed, a nema sumnje da bi uivao u vaem drutvu." "Koliko nam minuta preostaje do susreta sa okruzima?" "Dvadeset sedam", ree Olmi. Lenijer proguta knedlu u grlu i obrte se. "Svakako", ree on, "mogao bih neto da pojedem." Pojeo je, meutim, sasvim malo, nervozno se obazirui po kabini - posmatrajui neljudska bia, izolovana u svojim vunim mehurima, pospana ili uznemirujue aktivna (ona zmija sa etiri glave izvodila je nekakve trzajue baletske pokrete u zelenkastoj tenosti); Proroka Oi, koja mu je otvoreno uzvratila pogled, Jejtsa kako jede, i koji je ponajvie liio na oveka od svih njih. On je imao najprirodnije navike, pa ipak, bio je otvara kapija. Olmi je bio tih i miran. Nedaleko od njega, onaj radnik koji je sadravao rekonstruisanu linost Korzenovskog - kao i deo Patricije - lebdeo je obavijen linijama vunih polja s iskljuenom slikom inenjera koji je prolazio kroz nastavak dugog procesa konanog sazrevanja. Lenijer odloi ostatak nepojedenog obroka i saopti da bi radije ekao u pramcu. Olmi se sloi s tim. Tiskali su se u prednjem delu. Lenijer je stajao pored Olmija i Jejtsa, dok je ona udna zver u obliku slova U, na suprotnoj strani prolaza toka, i dalje bila okruena karantinskim poljem. Dva Franta stajala su oputeno pozadi, sklupani, sa istegnutim vratovima i glavama. Tamo napred crna i zlatna boja preobraavale su se u topliju narandastu i mrku. Tok je pulsirao ruiastim odsjajima izazvanim njihovim ubrzanjem. "Jo svega nekoliko sekundi", ree Olmi. Izgledalo je da se Put nadima u svim pravcima. Lenijer oseti kako mu ruke trnu, a oi are. Tok je vibrirao i isijavao saiuu plavu svetlost. Uspostavljajui svetlosnu ravnoteu, providni pramac postajao je sve tamniji. Prolaz toka kroz sredite broda treperio je i jaao. Samo nekoliko sekundi ivota manje. Lenijer je imao utisak kao da e se rasprsnuti. Povikao je od muke i iznenaenja i zamlatarao rukama i nogama. A onda je bilo gotovo. Oslonio se o mreu vunih linija, mirkajui. Put je ponovo postao crn i zlatan. Tok je isijavao ruiastu svetlost. "Nema nikakvih oteenja", ree Olmi. "Ispravka", ree Jejts drei ruku iznad oiju. Lenijer ga munu laktom. Izvini se. "Nita se nije poremetilo", ree Jejts. "To je dodatni izgovor za jo malo Talzita. Krajnje uzbudljivo, zapravo." Iza njih, meusobno povezani Osni Nader i Sredinji grad, sudarili su se sa prednjim delom plazme pri ubrzanju od etiri stotine g, izazvavi udarni talas prostora-vremena i zapoevi proces pretvaranja Puta u jednu izduenu novu. Stepen radijacije izvan tokobroda brzo se uveavao. Eksplozivna punjenja oko perimetra sedme komore bila su postavljena. Inenjeri su se razleteli po iku izvodei konane strukturne probe i provere mainerije u estoj komori. Kada se asteroid otkine od 224

poetka puta, mainerija este komore suoie se sa strahovitim naprezanjem - zavretkom svojih zaduenja kao stabilizatora Puta i naglim i estokim uveanjem obaveza u sreivanju destruktivnih sila unutar komora. Okruzi Osni Toro i Euklid behu premeteni na sto hiljada kilometara od sedme komore. U ovim okruzima-blizancima vladala je strahovita zbrka. Najvei deo Osnih graana - Naderiti, ortodoksni i ostali i iznenadujui broj homorfnih Geela - bili su preseljeni u nove stambene prostorije. Malo je bilo onih kojima su novi okruzi delovali potpuno poznato. Vladala je atmosfera praznika, trijumfa, ali, takoe, oseanja teke zabrinutosti. Na stotine Zemljana ispunjavalo je dvorane za procesovanje. Tu su bili podvrgnuti nezi geelskih doktora i nadzoru zastupnika. Jedan muki homorf - Hofmanova je pribeleila tu re i dodala je svom reniku koji je brzo rastao uzeo je uzorke koe od svoje grupe, koju je inilo dvadeset Zemljana. Ona je bila sedma po redu. Za svakog je imao osmeh i nekoliko biranih rei ohrabrenja. Bio je naoit, ali ne i po njenom ukusu - previe izbruen, s crtama koje se nisu razlikovale od desetina drugih homorfa. Ili moda njena ula nisu bila dovoljno tanana. Moda je bila naviknuta na iroku lepezu fiziognomskih varijeteta njenog doba, kada su neizbene manjkavosti - nosevi nepravilnog oblika, korpulentnost, nepravilnosti zuba - proizvodile srednjevekovni karneval telesnih osobenosti. Kada su uzorci uskladiteni, on izvadi jednu olju u obliku ljudskog lica iz svoje lebdee torbe sa instrumentima. "Ovo vri znaajan broj medicinskih analiza", obrati im se on. "I ovi testovi su na dobrovoljnoj osnovi - premda bi svaka vaa saradnja bila od velike pomoi." Svi su pristali na sarauju. Piljili su u onu olju posmatrajui nekoliko sekundi nizanje sloenih obrazaca. Tokom itavog postupka nije joj se javio oseaj nevoljnitva ili ropske potinjenosti, ve drugarstva. Tako mnogo uvara je ponosito isticalo projektovane zastave iznad levog ramena. Zastave Indije, Australije, Kine, Sjedinjenih Amerikih Drava, Japana, SSSR-a i drugih naroda. Svi su bili voljni - ak eljni - da sa svojim tienicima razgovaraju na maternjem jeziku. Kada su medicinska ispitivanja zavrena, odveli su ih do niza otvora za liftove na jednoj strani dvorane. En Blejkli biva Lenijerova, a sada sekretarica Hofmanove, odvojila se iz jedne druge grupe i prila joj. U njenom drutvu nalazila se Dorin Kaningam, nekadanji rukovodilac slube bezbednosti u naunom kompleksu. "Svi su tako napeti", doapnu Kaningamova Hofmanovoj. "Ja nisam", odgovori Hofmanova. "Oseam se kao da sam na svojevrsnom odmoru. Ovaj veliki narod preuzima sada stvar u svoje ruke. Oh, gospode." Upravo je bacila pogled u lift. Tamo nije bilo nikakvog poda. Uprkos svim objanjenjima i demonstriranju za koje su se uvari postarali bilo je neophodno izvesno nagovaranje da bi pristali da krenu napred. Dralu su se jedni za druge u grupi od ezdeset ljudi koja se uspinjala. Kaninganova je drala sklopljene oi. Saoptila je Hofmanovoj da je najvei deo Rusa bio u najteem poloaju; njihov mrani pesimizam uslovljavao je da se dre povueno. "Neko mi je rekao da je nekolicina naih ljudi dezertirala", ree Hofmanova. Uporno je drala oi na leima osobe ispred sebe. Zidovi lifta behu odvie jednolini da bi se moglo zapaziti kretanje. Nije, takoe, bilo nikakvog oseaja, prijatnog ili drugaijeg. Nije mogla uivati u ovom putovanju. "etvoro - dva Rusa i dvoje Amerikanaca; tako sam barem ula", ree En. "Zna li neko ko su oni?" "Rimskaja", ree Kaningamova. "I Beril Valas." "Beril..." Uzdigla je vee i zavrtela glavom. "Ne bih to oekivala od nje... ili Rimskaje." Da li je oseala da su je izdali? Pa to bee smeno. "A koji su Rusi?" "Jedan je Mirski", ree En. "Drugo ime mi nije poznato." Mirski je uopte nije iznenadio. Lako je mogla da proita strance, ali ne i ljude pod svojom komandom. Toliko su vredeli njeni instinkti velemajstora upravnika. Njihove odaje bile su ratrkane po okruzima. Kako su se dalje delili u grupe, pristupali su im novi homorfi koji su ih vodili do stanova na razliitim nivoima. 225

"Stanovaete po troje u odajama", ree im njihov pratilac. "Veoma oskudevamo u stambenom prostoru." "Pristajete li da mi budete cimerke?" upita Kaningamova Hofmanovu i Blejklijevu. "Svakako", ree Hofmanova. Blejklijeva klimnu glavom. Njihova dvanaestolana grupa brzo se topila, kako ih je uvar rasporeivao u prazne stanove. Njih tri su ostale poslednje, predvoene jednom enom homorfom koja je ucrtala rusku zastavu iznad svog ramena. Njihov apartman nalazio se na samom kraju dugakog blago zakrivljenog cilindrinog hodnika. Dok su se pribliavale, zeleni brojevi ispod vrata sjajno su svetleli. Sobe su bile male i gotovo prazne. Ona ena-homorf ostala je naas da im da osnovna uputstva o korienju izvora podataka. Zatim im je poelela sve najbolje i otila. "Kakva urba", ree Blejklijeva vrtei glavom. "S obzirom na to da smo izvan matice dogaanja", ree Hofmanova, "ili u fazi pripreme za dugu vonju, mogle bismo da se smestimo." Sledeih par minuta uno su raspravljale o mogunostima ukraavanja prostorija sa jednim naimenovanim duhom iz biblioteke. Ostalo im je nekoliko minuta pre proboja, kako je to ve nazvano. Hofmanova je iskoristila to vreme da stupi u vezu s ostalima u okruzima, kojima su bile dodeljene odaje. Blejklijeva i Kaningamova opredelile su se za jedan privremeni dekor, koji je apartmanu podario poneto boje i oblika - i znatno vie prostora za boravak. Hofmanova im se pridruila da ispita pogodnosti i da odabere hranu koju je obezbeivala automatska kuhinja smetena u jednom uglu. I Graani i Zemljani - obavestio ih je naimenovani duh - bue u prilici da posmatraju proboj, gotovo u potpunosti. Monitori rasporeeni po iku prenosie dogaaje iz raznih uglova, prikazujui i rezultate; svako je mogao da dobije mesto pored ringa ako je samo eleo. Site i ne naroito zainteresovane za igru preureivanja ovih odaja, tri ene sedoe i stadoe da posmatraju neprekidan dokumentarac o onome ta se dogaalo u asteroidu i okruzima. Slika bee gotovo odvie stvarna. Posle nekoliko minuta, Kaningamova se okrete od ekrana i poe nekontrolisano da se kikoe. "Ovo je smeno", ree ona tipkajui se za obraze i valjajui se po ilimu jasnih orijentalnih ara. "Zastraujue je", ree Blejklijeva koju je, takoe, uhvatilo luckasto raspoloenje. "Histerine smo", ree ona i to gurnu njih dve u nov napad bezrazlonog smeha. "Nemamo blagu predstavu o tome ta se deava." "Oh, ja imam", ree Hofmanova sveano, oseajui se iskljuenom iz veselja. "ta?" upita Kaningamova, pokuavajui da bude ozbiljna. Hofmanova zaokrui rukom opisujui u vazduhu cilindar. Piljila je u njih kroz njega. "Raznee jedan kraj - kraj koji niko nikad nije pokuao da probui. Severni pol." "Isuse", ree Kaningamova, iji je kikot zamro isto onako brzo kako je i zapoeo. "ta bi se dogodilo da smo pokuali da ga probuimo? Gde bi buai zavrili?" "Raznee i odvalie severni pol", zakljui Hofmanova ne obazirui se na pitanje, "i odvojiti Kamen od hodnika. A posle toga..." "ta?" upita En iskolaivi oi iznenada, i sama veoma ozbiljna. "Ova polovina grada naputa hodnik. Postajemo svemirska stanica." "A kamen?" upita Kaningamova. "Jo jedan Mesec." "A vraamo li se na Zemlju?" upita Blejklijeva. Hofmanova klimnu glavom. "Prokletstvo", ree Blejklijeva. "To je... Ne znam ta je to: Bajka. Moda je to Uskrs. Kako oni to nazivaju? Uznesenje. Mrtvaci putuju autoputevima. Ljudi naputaju svoja kola izlazei ravno kroz krov." Zbunjena, Blejklijeva se ponovo okrenula prema projektovanom ekranu. "To ba nema nikakvog smisla, je li tako? Nigde autoputeva, nigde kola. Samo aneli sleu s neba." Hofmanova je duboko uzdrhtala i udahnula vazduh. "U pravu si", ree ona. "To je bajka." A onda je najednom prsnula u smeh nesposobna da ga obuzda sve dok je plua nisu zabolela, a lice joj se nije kupalo u suzama. Jedan sat pre zakazanjog proboja, predsednik korporeala, Rozen Gardner, ucrtao je linu poruku za Hofmanovu, zahtevajui da bude primljen. Nekoliko minuta docnije lino se - 'inkarniran' to Hofmanova nije propustila da zapazi - pojavio pred vratima apartmana. Pozvala ga je da ue. Do tog asa sve tri ene uspele su koliko-toliko da se priberu. 226

Gardner je objasnio da njegov politiki rad, koji se ticao podeljenog Heksamona i Naderita, nije vie nuan; on se dobrovoljno prijavio da u Novom Neksusu zastupa interese Zemljana, i prostom logikom doao do zakljuka da je Hofmanova prava osoba sa kojom treba da razgovara. Ponudio joj je mogunost stalnog obavetavanja, tako to bi je povezao sa svojom privatnom memorijom i izvorom informacija. Odmor je zavren, pomisli ona ne bez izvesnog aljenja. Ponovo je bila na dunosti. "Donosim takoe vest", ree on, stojei ispred nje s rukama na ledima. Poinjala je da sagledava ortodoksne Naderite - posveene, gotovo vitekog dranja, ne mnogo razliite od nekih politikih konzervativaca sa kojima je imala posla na Zemlji. "Imamo novosti o Patriciji Luizi Vaskez i jo etvoro ljudi koji su bili poslati da je pronau." "Da?" "Troje od etvoro vratilo se u nae okruge. To su Lorens Hajneman, Karen Ferli i Lenora Karolson. Sramota me je da kaem ali njih su neko vreme drali kao zatoenike Geeli u Osnom Naderu i Sredinjem gradu. Osloboeni su neposredno pre no to su geelski okruzi zapoeli ubrzavanje. Ubrzo e se pridruiti vaim ljudima." "A ta je sa ostalima?" "Patriciji Luizi Vaskez pruena je prilika da pronae put do kue", produi ser Gardner. "Nisam siguran da znam ta to tano znai; pojedinosti su tek ocrtane u vestima. Ona i Geri Lenijer zadrani su i poslati s otvaraem kapija i njegovom pratnjom do 1,3 x 109; veina iz tog drutva, ukljuujui i Lenijera, vraa se sada ovamo i bezbedno je prola kroz ubrzavajue okruge. Nee, meutim, na vreme stii u na sektor da nam se pridrue." Nije imala predstavu ta je to 'otvara kapija', a oseala je da ne ba bilo umesno da se raspituje. Mogla je kasnije da to proveri. "Hoe li oni napustiti hodnik?" "Ne znam", ree Gardner. "Njihov voa, Ser Olmi, izvestio nas je o redu letenja. On veruje da mogu da izbegnu zapeaivanje Puta. Zadrali su se zbog zaustavljanja kod vie ponovo otvorenih kapija, da bi tamo ostavili ne-ljudske klijente." Hofmanova je smireno sluala novosti, blago lupkajui levom akom po butini. Mislila je da su etvoro tragaa i Vaskezova mrtvi ili nepovratno izgubljeni u svom ovom haosu. Neko vreme uspevala je da zaboravi na njih. Sada je ponovo imala o emu da brine i to sa malo znanja o prisutnim opasnostima ili njihovim izgledima na uspeh. "Na nulti as zbie se kroz etrdeset tri minuta", ree Gardner. "Uzgred, mislim da nije na odmet da vas obavestim da je jedna mala grupa vaih ljudi naprosto saletela jedan broj graana Heksamona. U odajama Osnog Toroa odvija se jedna orgija. Deo vaeg enskog osoblja nudi seksualne usluge. ta trae za uzvrat - nije mi poznato. Zabranio sam svojim ljudima pristup takvim zabavama." Hofmanova ga zaprepaeno pogleda, ne znajui ta bi odgovorila. "To je mudro", prozborila je konano. "Ne znam ko bi koga vie pokvario." U Kamenu. S kraja na kraj sedam komora: tama i tiina. U prvoj komori oblaci su se nagomilali od ponovnog poetka rotacije; kia je pretila u pomrini. U otvorima buotina, potpuna tiina vakuuma i nikakva aktivnost osim povremenog proletanja monitora. U drugoj komori, tih zviduk vetra, koji je oznaavao ponovno uspostavljanje atmosferske ravnotee. Polomilo se jo prozora, a neke zgrade - ukljuujui i jednu megu - sruile su se uprkos naporima inenjera. U treoj komori, slina stvar, iako se nijedna zgrada nije sruila. Mestimini odsjaji jo aktivnih iluzionih prozora u ikovom gradu podseali su na roj svitaca. U etvrtoj komori, uvele ume i osloboene vode najposle su sklopile mir. Kompleksi, koje su donedavno zauzimali pripadnici Istonog i Zapadnog bloka bili su slieni, a delovi ruevina odneti do jezera ili nagomilani oko drvea u blizini obale. Oni koji su poginuli osvajajui ili branei Kamen - Krompir - iak - jo su leali u svojim grobovima. Uspomena na njih je bledela. Misterije su postajale jo misterioznije. Peta komora: tamna i uplja kao kakva ogromna peina na Zemlji, s venim zvukom vodopada i reka. 227

esta komora; budna, jedina komora, uz sedmu, koja je jo bila osvetljena pomou cevi s plazmom, premda je to bilo nesigurno i nepouzdano. Cev sa plazmom zatreperi i utrnu. To nije imalo nikakvog znaaja. Sve pripreme behu izvrene i sada su samo monitori patrolirali neizmerjem ika. Sedma komora: vetar je blago duvao s poklopca, izazivajui utanje estara i ipraja. Zvidukao je kroz naputene atore, izazivajui lepranje platna. Deo atora se ugnuo na mestu gde je motka olabavila za vreme obustavljanja rotacije. Iznenaujue, ali malo toga jo bilo je poremeeno. Detonatori su strpljivo ekali pored svojih punjenja. Sjedinjeni okruzi Osnog Toroa a Euklida nalazili su se predaleko niz Put da bi se mogli videti sa ovog mesta bez pomoi veoma jakih teleskopa. Put je izgledao prazan, beskrajan, veit i spokojan; najvea stvar koju su ljudska bia ikada stvorila. Izvan ika, crni svemir, Mesec i jedna poruena, spaljena, zimom okovana Zemlja gde je malo njih ako ih je uopte i bilo - ak i pomiljalo na asteroid ili na mogunost spasa. Kako je i moglo biti spasa iz potpune bede i smrti? Istorija ih je ostavila za sobom. Asteroidove popravljene maine na Bekmanov pogon bile su pripravne za svoju ulogu u drami. Nagomilavale su reaktivnu masu koja e biti izbaena i dematerijalizovana u zdruenim snopovima. Njihov zadatak bio je da smanje udar odvajanja tako da kombinovani udar i protivudar mogu da poalju iak u krunu orbitu oko Zemlje na visini od nekih deset hiljada metara. Okruzi Osnog Toroa i Euklida zapoeli su svoje ubrzanje u naizgled samoubilakom juriu da se smrskaju o poklopac sedme komore. Unutra, dvadeset devet miliona ljudskih bia, korporeala i drugih, inili su razne stvari koje ljudi inae ine ekajui da vide da li e preiveti ili umreti. Iza tih okruga, pola miliona kilometara niz Put, jedan siuan odbrambeni tokobrod naglo je usporavao budui da se tok ispred njega rasvetljavao poprimajui ljubiastu i plavu boju. Morao je da uspori do Zemljine orbitalne brzine u asu kada krene za povezanim okruzima izvan kraja Puta - ako uopte uspe da napravi takav podvig. Punjenja ukopana u zidove sedme komore bila su sinhronizovana. Hvataljke Osnog Toroa i Euklida uvuene su i veliki cilindri poletee na jug prema poklopcu sedme komore brzinom tek neto veom od etrdeset hiljada kilometara na sat ili jedanaest kilometara u sekundi. Detonatori dostigoe odreenu mikrosekundu. U sedmoj komori zaula se buka koju ovek nije mogao da opie. Milijarde tona stena i metala jurnue prema osi iz sedam pravaca oznaenih takama eksplozivnog punjenja, i neizmerna raspuklina iknu prema vakuumu svemira. Oko severnog pola asteroida, praina i krlomci rairie se u iroku krunu lepezu za kojom je sledio beo sjaj sjajniji i od samog sunca. Sjaj je bledeo prelazei u crveno i ljubiasto. Kaluerska kamena kapa iroka sedamdeset kilometara bila je otkinuta od asteroida. Asteroid se mnogo sporije povukao od svog otkinutog kraja i u jednom beskrajno kratkom trenu izmeu njih se u svemiru stvorila rupa ispunjena svetlou cevi sa plazmom otkrivajui beskrajnu perspektivu... Iz koje su izleteli spojeni okruzi Osnog Euklida i Toroa jedva izbegavi sudar sa asteroidom. Njihova konusna vuna polja razbacivala su krhotine na sve strane. Okruzi izaoe iz domaaja Bekmanovih pogona ika kroz bledei sjaj i rotirajue komadine kamena i metala. Pogoni su se zatim aktivirali da bi potisnuli iak u orbitu. Put je sada bio nezavisan entitet. Rupa u svemiru poela je da zaceljuje, obmotana hiljadama varijeteta tame - ljubiastom i morskom zelenom, bojom karmina i indiga, s vetrovima koji su izbijali kroz otvor i bili moniji od hiljadu orkana u vakumu. Zatvaranje. Zapeaivanje samog sebe zanavek u odnosu na ovaj univerzum. Olmi je seo i zavalio se sklopivi oi. Jejts je bio ivahniji trljajui ruke. Senatorka Oi izgledala je jednako smirena kao uvek ali je Lenijer opazio da su joj pokreti oiju bili esti i u trzajima. Ako je Proroka Oi mogla da bude barem malo nervozna a Olmi utuen, Lenijer je smatrao da je on imao sva prava da bude uasnut. "Hoemo li uspeti?" upita on. 228

"Za dlaku", ree Olmi i dalje ne otvarajui oi. Lenijer se okrete ka pramcu. Sjajnost sedam koordiniranih eksplozija smanjila je prozirnost pramca do neprozirnosti. Sada se razbistrilo i ukazao im se prizor poetka Puta. Unutar isijavajueg kruga istopljenih asteroidskih krhotina i smrznutih pruga kuljajue vodene pare nazirao se krui tame. Taj krui se skupljao, ustupajui pred unitavajuim procesom odraenim u prelivanju duginih boja od koga su bolele oi. Nov kraj Puta. A onda je Lenijer u okviru iezavajueg crnog kruga ugledao mutan beli srp. Zamirkao je. Mesec. Tokobrod se obrtao u atmosferi koja je jurila napolje. Ono prelivajue nitavilo gotovo da je dovrilo svoj zadatak; inilo se da im je potrebna itava venost da bi se pribliili pomrini koja se brzo smanjivala i meseevom srpu. Komadine tla podigoe se od zidova i stadae krivudavo da se penju uz sveu sedefnu ivicu. Ta ivica zamrai Mesec. "Oh, gospode", ree Lenijer. Sklopio je ruke i zatvorio oi. EPILOG: ETIRI POETKA JEDAN, 6 P. D. I svi kraljevi konji i svi kraljevi ljudi... Ova reenica esto je padala Hajnemanu na pamet dok je pilotirao letelicom u obliku strele sa zarubljenim vrhom od jedne da druge opustoene take na globusu. Ono to Smrt nije pretvorila u pepeo ili zatrovala, opustoila je Duga zima; jedno vreme je izgledalo da ak ni genijalnost, tehnologija i mo Novog Heksamona nee moi nita da uini da se popravi stanje stvari. Pa ipak, kako ga je Lenora - njegova ena ve etiri godine - podseala u najgorim i najbeznadenijim trenucima - "Oni su uspeli da se ponovo popnu i bez nae pomoi - nae prisustvo mora da uini da se stvari bre razvijaju." Ali ak i nada i uzgledi na svetliju budunost nisu mogli da odagnaju neveselost ili smanje gorinu ui izazvanu onim to je mogao da vidi za samo jedan dan nadgledanja. Indija, Afrika, Australija, Novi Zeland i dobar deo June Amerike izali su iz Smrti sa minimalnom tetom. Severna Amerika, Rusija i Evropa bili su praktino sterilisani. Kina je izgubila etvrtinu stanovnitva u nuklearnam ratu; druge dve treine umrle su od gladi za vreme Duge zime koja je poela da se suzbija tek sada zahvaljujui pomoi koju su pruali orbitalni okruzi. Jugoistona Azija zapala je u anarhiju, revoluciju i genocid; razaranje je tamo bilo gotovo isto onako potpuno. Pepeo, spaljene ravnice, snegom prekrivene doline i brda koja e uskoro postati gleeri. Jezdei snegonosni oblaci bacali su crne senke na neobraenu zemlju. Kontinenti su bili preputeni bakterijama, bubavabama i mravima i meu tim novim ekologijama vrzmalo se nekoliko ratrkanih ivotinja koje su nekada nazivale sebe ljudskim biima i koja su svojevremeno ivela u udobnim kuama i poznavala osnove korienja elektrine energije, itala novine i prihvatala provincijske take gledanja na stvarnost... Koja su nekada imala vremena za luksuz razmiljanja. To bee srceparajue. Hajneman je poeo da razmilja o svom soju - inenjerima, naunicama i tehniarima sa Zemlje - kao o oruu samog satane. Njegovo latentno hrianstvo vaskrsnulo je sa osvetoljubivom strau. Znao je da estoko iskuava Lenorino strpljenje ali je on iz svojih krivudavih vizija apokalipse, anela i vaskrsenja mogao barem da izvue neku utehu, pronae znaenje i traganje za sudbinom i bojim planom. Ako je nekada bio satanin zastupnik sada je - ne menjajui zanimanje - postao slubenik anela, onih koji e pretvoriti Zemlju u raj... Lenora je uvek iznova pokuavala da istakne kako su inenjeri jednako odgovorni i zasluni za spasavanje Zemlje kao i za njeno unitenje. Bez orbitalnih platformi i itave parafernalija odbrane utemeljene u svemiru, ivot na Zemlji bio bi potpuno ugaen; NATO i Sovjetske platforme uspele su da unite nekih etrdeset procenata ukupnog broja projektila. Ne dovoljno, ne dovoljno... 229

A koliko dece, koliko ivotinja, koliko nedunih i... Ali Lenora je u takvim prilikama uzvraala da nijedan roen sa ustima i potrebom nije neduan... esto je, dakako, bila u pravu. Gospodari koje je sada sluio nisu bili savreni i nipoto aneoski. Bili su inteligentni, moni, razboriti. Njihove voe bile su liene neznalake, grene zaslepljenosti zemaljskih voa. Pa ipak, razlikovali su se meusobno, ponekad i veoma mnogo. I tako je Hajneman, sa svojom enom, leteo zemaljskim nebom snimajui i ucrtavajui tetu, prieljkujui dan kada e trava izrasti i cvetovi se rascvetati, kada e se sneg povui a vazduh oistiti od radioaktivnosti. Mukotrpno je radio ekajui taj dan. I bio je odan novim gospodarima jer je bio roen vie nego jednom. Prvog dana po povratku na Zemlju, pretrpeo je koban srani udar. Leri Hajneman iveo je u svom drugom telu. Lenora ga je uveravala da je ono bolje od prvog. Sumnjao je pomalo u to ali se izvesno oseao bolje. Sumrak na Novom Zelandu sa jo jednim spektakularnim zalaskom sunca na morskom horizontu. Visoko iznad glava veliki svetli krug ika jasno se uzdizao, nepomraen i ne tako daleko. Granine take okruga u orbiti prelazile su preko neba u suprotnom pravcu. Geri Lenijer se pojavi iz talzitskog atora i opazi Karen Lenijer koja je razgovarala sa grupom farmera kod ivice logora. Farmeri su doveli svoju decu u logor dve nedelje pre talzitskog proiavanja. Oni barem nee roditi udovita ili podnositi dugorone posledice radioaktivnog trovanja. Odrasli su, meutim, a dalje bili puni sumnje i nepoverenja. Prve glasine o invazijama tuina i hordama avola koju su partali nebom oito su bile posebno ubedljive u razdoblju posle kraja sveta. Karenina vidljiva trudnoa esti mesec - uinila je puno na sticanju poverenja da imaju posla sa stvarnim ljudskim biima. Lenijer jo nije ispriao njihovu priu nijednom od preivelih na Zemlji. Ko bi mogao da prihvati tako neverovatnu i zamrenu priu kada su svi samo mislili na goli opstanak i zdravlje deteta ili ovce ili ljudi iz grada? Stajao je sa rukama uvuenim u depove radnog kombinezona i promatrao Karen koja je mirno razgovarala sa pastirima. Njih dvoje su iveli i radili zajedno od povratka na Zemlju, a stupili su u brak pre dve godine. ivot im bee dinamian, dobro su se slagali ali... On jo nije bio zadovoljan. Jo se nije oslobodio mnogostrukih neuroza koje je stekao tokom poslednje decenije. Mogao je ipak da oseti kako mu mentalne rane zarastaju i zaceljuju, pretvaraju se u oiljke, moda ak i nestaju. Lenijer je posezao samo za fizikim talzit seansama radi oienja tela; one su bile neophodne barem na svakih est meseci da bi se spreile posledice atmosferske radijacije. Nije se uputao u mentalni Talzit uprkos Olmijevom navaljivanju. On je, najposle bio zakleti individualist, sklon da takve stvari radi na svoju ruku. Trebalo je da se kroz nekoliko meseci on i Karen, ukoliko budu poteeni ovog posla ovde, pridrue Hofmanovoj i Olmiju, a moda ak i Lariju i Lenori. Oekivalo ih je ponovno punjenje njihovih privremenih implanta s novom obukom, novim podacima kao i rad sa Rozenom Gardnerom, predstavnikom korporeala i zemaljskom senatorkom Prorokom Oi na koordinaciji obimnog posla preiavanja atmosfere i reorganizaciji preivelih. Paradoksalno, ali Naderiti e uskoro morati da se pozabave dejim kricima vlastitog soja, koji je brzo sticao mo u podrujima jo netaknutim rekonstrukcijom. Lenijer sada vie nije esto mislio na Put ili na ono to se zbilo poslednjih godina. Um mu je bio previe zaokupljen neposrednim brigama. Ali on bi s vremena na vreme nakratko zatvorio oi i odmah ih ponovo otvorio. Okretao bi se prema Karen i susretao njen sunani smeh i provlaio ruku kroz njenu ukastu kosu. Nije imalo nikakvog smisla brinutu se o onima koji su bili dalje i od dua mrtvih. DVA. PUTOVANJE, GODINA 1181. Olmi je stajao u javnoj osmatrakoj komori Osnog Euklida s rukama na leima i ekao Korzenovskog. Trebalo je da njih dvojica zajedno pokuaju da ubede Zemljinog glavnog zastupnika, Ram 230

Kikuru, da zakonita prava preivelih na Zemlji ne smeju onemoguavati dunost Novog Heksamona da ih konano prisili da se podvrgnu talzitskom proiavanju. Prebirao je po argumentima u svojoj svesti. Ukoliko se ne proiste, kako mentalno tako i fiziki, uslovi njihovog miljenja bie takvi da e sukobi i neslaganja ponovo pocepati Zemlju nadvoje i natroje tokom sledeih vekova, ako ne i pre. Oni moraju biti mentalno zdravi da bi se mogli suoiti s budunou koju je Novi Heksamon ve ustrojavao za njih. Nije bilo mesta za tip arhainog, bolesnog razmiljanja koje ih je, najposle, ve odvelo u Smrt. Olmi, meutim, nije bio siguran da moe ubediti Ram Kikuru. Ona je iznova proitavala Federalistike papire i prouavala primerke drevnih ustavnih zakona. Korzenovski je stigao, kao i obino sa zakanjenjem, i njih dvojica provedoe zajedno nekoliko minuta posmatrajui prolaenje kontinenata, mora i oblaka pod sobom. Horizont je i dalje bio narandast i siv, s naslagama praine i pepela u stratosferi. Tamo gde su se oblaci razdvajali videlo se da je najvei deo kopna prekriven snegom. "Hoe li nas tvoja ena staviti na muke danas?" upita inenjer. "Nema sumnje", ree Olmi. Korzenovski se nasmei. "Moram neto da ti priznam. Jo jedna mlada ena zadaje mi probleme u poslednje vreme. Oh, shvatam da bismo svi morali da se usredsredimo na rekonstrukciju... ali verujem da razume zbog ega mi misli lutaju." Olmi klimnu glavom. "Verovatno nije uspela", ree Korzenovski. "Da stigne kui?" "To je veoma malo verovatno. Razmiljao sam o teoriji Puta. Jedan deo mene i dalje se bavi tim problemima. Nae razumevanje geometrijskih naslaga bilo je tanuno. Kada je Patricija izloila svoje teorije uinile su mi se ispravnim... a gotovo da su i bile takve. Ali ne dovoljno da je odvedu kui." "I gde je ona sada?" "To ne umem da kaem." Korzenovski podie jednu ruku do leve strane lobanje. "Ipak ta istrajnost... taj nepresuni nagon da stalno radi na tim problemima... Ne mogu da kaem da joj zameram. Teorija je oaravajua. Razmiljanje o njoj predstavlja jedno od najveih uivanja koje sebi mogu da priutim. A moda emo jednog dana biti u stanju da ponovo pokuamo." "Sa Zemlje?" upita Olmi. "I dalje imamo estu komoru", ree Korzenovski "Ne bi ni izbliza bilo tako teko kao to je bilo prvi put. Mogli bismo to bolje da izvedemo." Nekoliko asaka Olmi nije nita odgovorio. "Moda e to biti neminovno", priznade on, "ali nemoj to odmah da spominje pred Neksusom." "Nipoto", ree Korzenovski. "Posle sveg ovog vremena, mi... ja sam veoma strpljiv." Od inenjerovog prodornog pogleda, kao kod make koja se sprema na skok, kosa na Olmijevom vratu se nakostreala. Godinama nije doiveo takvu atavistiku reakciju. "Poimo da izvojujemo pobedu u fer borbi s tvojom zastupnicom", predloi Korzenovski. Okrenuli su lea prizoru Zemlje i krenuli liftom do pretkomora Neksusa, gde ih je iekivala Suli Ram Kikura. TRI. PAVEL MIRSKI - LINE ZABELEKE Ukoliko nisam previe udaljen - ili ako izobliujui efekti naeg putovanja nisu preteki za izraunavanje - tada mi je danas trideset drugi rodendan. Privikao sam se na ivot u Sredinjem gradu, sudelujui u obredima i odnosima ivota Geela. Sreujem kopije svoje linosti svake nedelje, a svakog dana upoznajem na desetine graana od kojih mnogi istinski ele da razgovaraju sa mnom; takoe - radim. Prouavam istoriju. Oni koji ovde odreuju posao veruju da me osobenosti mog opaanja i druge sposobnosti ine jedinstvenim soivom kroz koje mogu da sagledaju i protumae prolost. Rodzenski mi pomae. On se daleko potpunije prilagodio nego ja, ak namerava da u sledeoj inkarnaciji prihvati jedno neomorfno telo. esto sreem Dozefa Rimskaju, ali on je jo mrzovoljan i ne naroito podsticajan. Verujem da pati od nostalgije i moda nije trebalo da dezertira. Namerava da se uskoro podvrgne talzitskoj terapiji, iako je to ve i ranije obeavao. Beril Valas, drugu Amerikanku, retko viamo. Ona je odreena u jedan posmatraki 231

tim; jedinstven i traen posao u kome ona, verujem, mora da slui vie kao maskota no bilo ta drugo, ali mogue je da greim. Implanti su u stanju da ine uda. Nikada nisam bio intelektualac. Filozofija me je zamarala; pitanja o krajnjem znaenju i stvarnosti izgledala su mi besmislena. Nisam imao dara za velike uzlete mate. Sa implantima sve se to izmenilo. Nainio sam jo desetinu novih koraka preabraavajui se u drugaiju osobu. Preli smo znaajnu razdaljinu otkako smo dostigli brzinu na granici svetlosti. Ne verujem da je iko oekivao ovo to se sada dogaa. Put je tako sloen; ak i oni koji su ga stvorili nisu mogli predvideti sve njegove mogunosti. Sada putujemo jednim avetinjskim Putem; njegov lokalni karakter izmenjen je silovitou naeg prolaenja na granici svetlosne brzine. Nema nikakvih prenika ili granica u bukvalnom smislu. Objekti sa masom naprosto ne mogu da postoje u rasponu od dvadeset hiljada kilometara od kursa kojim se kreemo. (Tok ili singularnost iezao je pre tri meseca. Jednostavno je ispario u pulsiranju novostvorenih estica od kojih neke nisu pnznate ni Geelima. U svom putovanju ostavili smo za sobom oblast superskupa spoljanjih univerzuma, koji su okruavali sve nae razliite linije svetova. ak i kada bismo se sada zaustavili i otvorili kapije prema 'spoljanjosti' - ta god to bilo - suoili bismo se sa stvarnostima bez materije, a moda i bez oblika i reda; mali su izgledi da bismo pronali bilo ta poznato. Postoji beskrajan broj alternativa na Putu, s tim to se svaka zainje u jednoj alternativnoj liniji sveta, pa ipak see izvan te linije sveta. Barem do sada, istraivai Puta nisu sigurni u to na koji nain su alternativni Putevi naslagani ili ustrojeni, odnosno da li se uopte odista mogu smatrati stvarnim. Budui da Put preseca veliku grupu alternativnih linija svetova - moda i sve - da li je mogue da postoji vie od jednog Puta? Ali putujui na granici brzine svetlosti Putem, odgovoriti smo na ova pitanja i otkrili nova na koja valja odgovoriti. Izobliili smo geometriju Puta u neto to prevazilazi potrebne etiri dimenzije; takoe smo saeli petu dimenziju spreui zajedno alternativne Puteve. Granice Puta postale su providne u irokoj raznovrsnosti frekvencija, tako da sada opaamo oblike drugih Puteva. U stanju smo da odaberemo koje od tih Puteva elimo da ispitamo, koristei sredstvo slino kljunjai za otvaranje kapija. Beril Valas je ukljuena u osmatranje tih alternativnih Puteva. Moemo da vidimo (a u nekim sluajevima i stupimo u vezu sa njima) biima u drugim Putevima. Postoji, dakle, neogranien broj linija svetova, a zahvaljujui jednoj ovakvoj ovekovoj tvorevini i neogranien broj veza izmeu njih. Nai istraivai smiljaju sheme koje e nam omoguiti da prelazimo iz Puta u Put, u druge superskupove linija sveta, ali ak i sa implantima imam tekoa da razumem o emu oni raspravljaju. Toliko ja znam. Postoje Putevi u kojima bia iz hiljada razliitih univerzuma odravaju trgovinu, razmenjujui u nekim sluajevima samo informacije, a u drugim zapravo razliite tipove prostora-vremena. Da li je mogue sagledati potencijal koji moe postojati izmeu dva univerzuma razliitih kvaliteta? Da li bi se taj potencijal mogao nazvati energijom? Rimskaja, zlovoljan kakvog ga je bog dao, nastavio je s radom pa je ak i dao neke znaajne doprinose istraivanjima. On veruje da je otkrio definiciju informacije: potencijal koji postoji izmeu svih dimenzija merljivih vremenom (samo vreme i peta dimenzija, koja razdvaja linije sveta, na primer) i dimenzija merljivih prostorom. Gde god se vreme i prostor nalaze u meusobnom uticaju tu je i informacija, a gde god se inforrnacija moe ustrojiti u znanje, a to znanje primeniti, tu je inteligencija. Neka neko ko ita ovaj dnevnik jednog primitivnog oveka ne pomisli da mi ovde provodimo vreme batrgajui se u apstrakcijama. Neka mi, takoe, bude doputeno da kaem da otkrivam bogatstvo pristupano onima koji su spremni da promene svoje glavne karakteristike. Raznovrsnost oseanja pristupanih preureenoj ljudskoj svesti, misli nedostupne njegovim precima... Oseanje -*-, koje se da opisati jedino kao neto izmeu seksualne ljubavi i radosti intelektualne igre - voenje ljubavi sa milju? Ili & &, istinska suprotnost bola, ne 'zadovoljstvo' ve 'upozorenje' na isceljivanje, rast i promenu. Ili ( + ) najsloenija do sada otkrivena emocija koju oseaju oni to svesno podnose promenu izmeu konfiguracija svesti, i iskustvo irokog spektruma mogunosti inherentne razmiljanju i biu. Jedva da sam zapoeo da kuam raznoliki ar ljudske ljubavi. Linosti ovde nisu nuno izolovane. Mogu da pripadam irokom spektru skupova linosti a da i dalje zadrim svoju individualnost... Ne gubim nita, a stiem hiljade novih ukusa ljudskih oseanja. 232

Od kakve je koristi odmeravati razdaljinu koju smo proputovali. ta je linost starog Pavela Mirskog da bi mogla da ih pojmi? vrsto sam odluio da uskoro skupim hrabrost i pridruim se produenim linostima u Gradu memorije. Pa ipak, uza sve ovo jo tugujem. Jo plaem za izgubljenim delom sebe, jo oseam tugu prema zemlji u koju ne mogu da se vratim, zemlji koja mi je sada dvostruko nedohvatna. Ali ovaj al je duboko zakopan tamo gde ak i talzitske sesije teko mogu da dopru... moda smeten u jedinu oblast u kojoj im nije doputeno preobliavanje, poznatu kao Tajna. Kakva ironija, da se u svemu ovome i dalje oseam kao Rus, i da e sve dok i jedan deo mene postoji - biti ruski! Budui da delim istu Tajnu sa starim Pavelom Mirskim, oseam kontinuitet. Oseam... Nagon za zvezdama, to da, ali i vie od toga. Kada sam bio dete u Kijevu (ili me bar tako obavetavaju zamagljeni delii moje memorije) jednom sam upitao svog ouha koliko dugo e ljudi iveti kada bude ostvaren Radniki raj. On je bio kompjuterski tehniar i veoma matovit ovek, te je rekao: "Moda onaliko koliko budu eleli. Moda milijardu godina." "Koliko je to milijardu godina?" upitao sam ga. "To je veoma dugo vreme", odgovorio je. "Jedna era, venost, dovoljno vreme da itav ivot nastane i da se itav ivot ugasi. Neki ljudi to zovu eon. Kasnije sam saznao da u geolokim pojmovima eon zaista oznaava milijardu godina. Ali Grci, koji su skovali ovu re, nisu bili tako odreeni. Oni su je koristili kao pokazatelj venosti, ivotnog veka jednog univerzuma daleko dugotrajnijeg od milijardu godina. To je, takoe, bila personifikacija boanskog ciklusa vremena. Preiveo sam Radniki raj. Preiveo sam kraj svog univerzuma, a moda u preiveti i bezbrojne druge. Dragi ouhu, izgleda da u nadiveti i same bogove. Jedan istinski eon. Imam toliko toga da nauim i tolike su promene koje prieljkujem. Diem punim pluima svakog dana, prebrojavam mogunosti i shvatam koliko sam imao sree. (Kada bih samo mogao u to da ubedim i Rimskaju! Tuan ovek. Ja sam slobodan." ETIRI: AIGYPTOS, GODINA ALEXANDROSA, 2323. Mlada kraljica Kleopatra 21. upravo je provela dugih i dremljivih etiri sata, sluajui zamreno svedoenje petorice kongresmena proteranih iz Oxyrrhynkhos Nome Boule. Njihove albe, prema miljenju njenih najpoverljivijih savetnika, bile su bez vrednosti, te ih je otpustila uz kiseo osmejak i upozorila ih da ne iznose svoje albe izvan Aigyptosa, nijednoj drugoj upravi, jer e biti izgnani iz Alexandrijske Oikoumene i proterani na istok ili zapad u zemlje varvara, ili jo gore, u Latium. Kleopatra je tri puta nedeljno primala ovakve alioce koje su meu hiljadama sluajeva odabirali njeni savetnici, sasvim svesna da je re samo o obinoj predstavi, to jest da su odluke unapred donete. Nije bila posebno srena zbog ogranienja kraljevske vlasti koju je nametnuo Oikoumenical Boule u doba njenih oeva, ali druga mogunost bila je izgnanstvo, a prognana osamnaestogodinja kraljica teko da je mogla nekud da ode izvan Oikoumene. Kako su se stvari izmenile za poslednjih pet stotina godina! Kleopatra je, meutim, sa znatieljom oekivala svog sledeeg posetioca. ula je mnoge prie o vrhovnoj svetenici i sophe Hypateiona, na Rodosu; ta ena bee legendarna ne samo zbog prie o tome kako je dospela u Oikoumene, ve i zbog svojih dostignua u poslednjih pola veka. Pa ipak kraljica i svetenica nisu se nikada srele. Sophe Patricia doletela je sa Rodosa dva dana ranije spustivi se na aerodrom Rakhotis zapadno od Alexandrije da bi zatim otila u poasnu rezidenciju u Mouseionu da saeka dok sve ne bude sreeno za ovaj prijem. U ta dva dana, sohpe su odveli na obavezan obilazak piramidona oko Alexandrije i Diadok hoia da bi videla (kako je to zamorno, pomisli Kleopatra) zlatom obmotane mumije utemeljivaa Alexandrijske Oukoumene, a potom u okolnim piramidama i grobnice Potonjih Naslednika. Izvetena je da je sophe dobro podnela obilazak, a neke od njenih opaski zabeleene su radi emitovanja u osamdeset pet nomes Oikoumene. Glasnici su stigli izvetavajui da je sophe prispela u Lokhias Promontory i da e ubrzo stii u kraljevsku rezidenciju. Savetnici su ispraznili dvor i Kleopatra bee okruena svojim muicama kako je 233

nazivala komornike i dvorjanke-minkerke, koje su joj brisale znoj sa ela, puderisale obraze i nos, sreivale odedu oko zlatnog trona. S druge strane dvorita, stojei dopola u senci a drugim delom na suncu poivala je falanga dvorske bezbednosti. Kada se budu razvrstali u dva reda, po jedan sa svake strane portala, Kleopatra e zauzeti svoj Stav i poeleti dobrodolicu sophe. Strojevi se napravie i onaj glasnik zapoe njihove zamorne obrede. Datum je bio Sothis 4, po starom kalendaru Arkhimedes 27 po novom. Kleopatra je strpljivo sedela na tronu nainjenom od kedra iz nesrene hijerarhije Ioudeie, koju su ponekad nazivali i Nea Phoenikia, pijuckajui iskriavu vodu Gallua iz pehara izraenog u Metascythiji. Tako je ona svakog bogovetnog dana nastojala da upotrebljava dobra iz nomesa, uljudnih i prijateljskih naroda rasporeenih svuda unaokolo, znajui da e se oni osetiti poastvovanima i da e njihovi ljudi biti ponosni to slue najstariju od starih naroda, Alexandrijsku Oikoumene. Dobro bi bilo kad bi saphe videla mladu Kleopatru kako ispunjava ove svoje dunosti jer, istini za volju, mladoj kraljici je malo ta drugo ostajalo da radi. Boule i Savet izabranih govornika bili su sada oni koji su donosili stvarno vane odluke na nain Atinjana. Velika bronzana vrata Theotokopolosa irom se rastvorie i zapoe procesija. Kleopatra nije obraala panju na gomilu dvorjana, dvorjanki i sitnih politiara, koja je brzo rasla. Njene oi odmah pronaoe sophe Patrikiju koja je ulazila u prostoriju oslonjena na ruke svoja dva sina koji i sami behu srednjih godina. Svetenica je na sebi imala haljinu od crne ining svile, jednostavnu a elegantnu, sa zvezdom na jednom ramenu i mesecom na drugom. Kosa joj bee duga, jo raskono gusta i tamna, lice je izgledalo mladalaki uprkos njenih sedamdeset etiri godine, a oi tamne, etvrtaste i prodorne. Kleopatra je s mukom uspevala da gleda u te oi: delovale su opasno, odvie izazovno. "Dobrodola", ree ona, hotimino izbegavajui ceremoniju. "Doi da sedne. Reeno mi je da ima nekih stvari koje treba da raspravimo." "Oh, da, imamo, moja krasna kraljice", ree sophe odvojivi se od ruku svojih sinova i pristupivi tronu, pridiui jednom rukom dugaak rub svoje haljine. Bila je, zapravo, veoma okretna; nema sumnje da je zadrala svoja dva sina u hramu zarad njihovog dobra a ne svog; Oikoumene nije bilo mesto u kome se lako moglo nai zaposlenje u ova vremena. Patrikia sede na stolicu prekrivenu jastukom, koja je stajala za duinu tela ispod kraljiinog trona a uzdie lice prema Kleopatri s oima sjajnim od uzbuenja. "Takoe mi je reeno da si donela neke od svojih divnih instrumenata da mi ih pokao i otkrije mi njihovu svrhu", ree Kleopatra. "Ako smem...?" "Svakako." Patrikia mahnu dvojici Hypateion uenika koji donesoe irok plitak drveni koveg. Kleopatra je prepoznala drvo: javor golubijeg oka iz Neoa Karkhedona preko irokog Atlantika. Pitala se kako se odvijala revolucija; malo vesti je pristizalo iz blokiranih obalnih teritorija. Svetenica naredi da se koveg poloi na iroki okrugli sto od tuanog mesinga opervaenog srebrom. "Moda vaa Carska Hypselotes zna moju priu...?" Kleopatra klimnu glavom i nasmei se. "Da si se spustila sa neba gonjena furioznom zvezdom i da nisi roena na ovoj Gaiji." "I da sam sa sobom donela...?" podstae je Patrikija, ba kao da je jedna od Kleopatrinih tutorki. Kraljica nije marila; uivala je u tutorisanju i uenju. Odista, najvei deo svog ivota provela je u uionici, uei o svojstvima i veliini svog carstva kao i mnoge jezike. "Donela si udesne instrumente kojima nema ravna u naem svetu. Da, da, te prie su dobro znane." "Onda u vam sada rei stvari koje su samo meni poznate", ree Patrikija. Prela je pogledom preko dvora, a onda ponovo uperila svoj izuzetan pogled na mladu kraljicu. Kleopatra je shvatila i klimnula glavom. "Ovo e biti privatno primanje. Sada emo prekinuti i ponovo se nai u mojim odajama." Dvor je brzo ispranjen i Kleopatra posve neceremonijalno skide teku odedu i odenu lak ogrta od byssos. U pratnji samo dvojice uvara i sopheinih sinova oni krenue ka kraljiinim odajama. Posluavnici sa prepelicama i kristalni pehari sa vinima iz Cosa ekali su na njih i sophe obedova s kraljicom, to je bila ast koja se veoma retko nekom ukazivala. 234

Kada su one zavrile, sinovi prionue uz sofru, a Kleopatra i Patrikija se raskomotie na jastucima u jednom uglu. Dvorjanke povukoe zavese oko njih kako bi mogle da razgovaraju na miru. Patrikija je tek tada i samo tada otvorila poklopac drvenog kovega. A tamo, u debelom tirijanskom purpurnom filcu - filcu iz Pridena sa bojom iz Ioudeie - poivao je jedan ravan predmet veliine dlana, nainjen od srebra i stakla, zatim drugi neto manji predmet i neto to je imalo sedlast oblik sa treim ruicama. Ovi predmeti bejahu gotovo isto tako uveni kao i Cashe generala Ptolomaiosa Sotera, posebno meu naunicima i filozofima. Malo ih je ljudi videlo - ne i njena majka i oevi. Kleopatra ih je posmatrala sa neskrivenom radoznalou. "Reci mi, molim te", izusti ona. "Sa ovim", i Patricija pokaza na manji ravan predmet, "mogu da merim svojstva prostora i vremena. Pre mnogo godina, kada sam nala utoite u Hypateionu, posle smrti mog mua, tamonji tekhnai napravili su mi nove baterije i ova sredstva od tada ponovo funkcioniu." "Morau da ih pohvalim", ree Kleopatra. Patrikia se osmehnu i odmahnu rukom kao da je posredi beznaajna sitnica. "Filozofija i tekhnos vaeg sveta nisu u odreenim vidovima toliko napredni kao u mom, iako su veoma blizu. Ali vi imate sjajne matematiare, sjajne astronome. Moj rad je napredovao." "Da?" "I..." Patricija uze onaj predmet sa rukama iz kovega. "Ovaj instrument mi kazuje kada drugi pokuavaju da otvore prolaze u na svet, ovu Gaiju. On osea njihovo delovanje i kazuje mi." "Ima li on i neku drugu svrhu?" upita Kleopatra svesna da joj ve izmie smisao sveteniinih rei. "Ne. Ne sada, ne ovde." Na svoje zaprepaenje, kraljica je shvatila da su se oi stare svetenice napunile suzama. "Nikada nisam odustala od svog sna", ree Patrikija. "I nikada nisam izgubila nadu. Ali ja starim, moja carska Hypselotes, i moja ula nisu vie onako otra..." Pridigla se na jastuku i promenila poloaj uz dubok uzdah. "Pa ipak, sada sam potpuno sigurna. Ovo sredstvo mi je saoptilo pravi znak." "Kakav znak?" "Ne znam kakav niti na ta ukazuje, ali jedan prolaz je otvoren u na svet. Ovo sredstvo osea njegovo prisustvo ba kao i ja sama. Negde na Gaiji, moja kraljice. Hou da pre no to umrem pronaem taj prolaz i vidim da li moda postoje kakvi izgledi da ispunim svoj san..." "Prolaz? ta time eli da kae?" "Kapija do mesta odakle sam ja dola. Sni su moda ponovo otvorili moju kapiju. Ili je neko stvorio potpuno nov put do zvezda." Kleopatra se najednom zabrinula. Instinkti sto dvadeset pokolenja naslednika makedonske dinastije nisu uzalud poivali u njenoj krvi. "Jesu li ljudi iz tvog sveta miroljubivi i dobronamerni?" upita ona. Sveteniine oi namah postadoe povuene i zamagljene. "Ne znam. Verovatno da jesu. Ali ja traim od kraljice da pronae taj prolaz, tu kapiju, koristei sva sredstva koja joj stoje na raspolaganju..." Kleopatra se namrti i nae napred da bi mogla da vidi sveteniino lice iz pogodnijeg ugla. Zatim uze jednu od saphinih zboranih ruku u svoje. "Da li bi nae zemlje mogle imati koristi od tog prolaza, te kapije?" "Gotovo sigurno", ree Patrikaja. "Ja sam siuan primer udesa koja moda poivaju iza jednog takvog otvora." Kleopatra se namrgodi i porazmisli za trenutak. Oikoumene su pritiskale mnoge tekoe od kojih su neke, kako su je uveravali njeni savetnici, bile nepremostive, nevolje jedne stare cavilizacije na izmaku. Ona nije verovala u to - ne potpuno - ali ju je ve i sama pomisao plaila. ak i u eri aviona i radija, mora da su postojale i druge stvari, druga uda, koja bi ih izvukla iz neprilike. "Da li je to preica do udaljenih teritorija, mesta gde moemo rairiti nau trgovinu i nauiti nove stvari?" Patricija se nasmei. "Brzo shvatate, moja kraljice." "Onda emo krenuti u potragu. Izdau proglas da sve nae saveznike drave i carstva, takoe, tragaju." "To moe biti skriveno i veoma malo", upozori je svetenica. "Moda samo jedna probna kapija, ne ira u preniku od duine ovekove ruke." "Nai tragai bie temeljiti", ree Kleopatra. "Pronai e tu kapiju uz vau pomo." Patrikija je pogleda iskosa sa izrazom bezmalo drske sumnjiavosti. "Dugo su me smatrali za ludu staru enu, uprkos svih ovih udesa", ree ona poloivi ruku na koveg. "Da li mi vi verujete?" 235

"Da, kunem se svojim nasleem kao kraljica Alexandrosovog Egipta i makedonske dinastije", ree Kleopatra. elela je da veruje svetenici. ivot na dvoru bee veoma dosadan u nekoliko poslednjih godina. A kraljica je ipak imala izvesnu vlast i to uglavnom u pitanjima koja su se ticala politikog duha i ciljeva drave. Mogla je lepo da uklopi ovaj zahtev u taj milje. "Hvala vam", ree Patricija. "Moj mu mi nikada nije iskreno verovao. Bio je dobar ovek, uzgajiva ribe... Ali brinuo se za mene i govorio mi da bi trebalo da ivim samo ovaj jedan ivot, a ne da sanjam o drugim..." "Mrzim ogranienja", ree Kleopatra vatreno. "Sta e uiniti ako pronaemo taj prolaz?" Patricijine oi se rairie. "Otii u kui", ree ona. "Konano, ma koliko uzaludno to moglo biti, otii u kui." "Ali ne pre nego to zavri posao za nas, nadam se." "Ne. To e mi uvek biti na prvom mestu." "Dobro. Onda neka bude tako." Kleopatra pozva svoje savetnike u upozori ih ozbiljnim tonom da je posredi carski proglas o kome ne moe biti nikakvog razgovora i izdade naredbu da potraga zapone. "Hvala vam, moja carska Hypselotes", ree svetenica dok su se vraale u dvor. Kleopatra je posmatrala Patrikiju kako izlazi kroz Theatokopuls, vrata na svom putu u Hypateion gde je trebalo da se zadri dok potraga ne zapone. Potom je kraljica sklopila oi i pokuala da zamisli... Dom ove starice. Odakle je ovakva ena mogla doi? Neko mesto sa sjajnim kulama i monim tvravama, gde ljudi po svoj prilici vie lie na bogove i avole nego na mukarce i ene koje je ona poznavala. Samo je jedno takvo mesto moglo da iznedri ovu siunu, ali monu sophe. "Kako je to udno", promrmlja Kleopatra sedajui na svoj tron. Teka odeda ponovo je obavijala njena ramena. Osetila je drhtavo uzbuenje. "Kako je to divno..."

236