SR Namaka 3,5 OM, Francuska 10 FF, SAD 2 US

i,
vajcarska 3 Sfr, Austrija 25 Ascti, vedska

io Skr

BR O J 8 6

C E N A 10 D IN A R A

NINA

KRV PROTIE U SUMRAK

DEREK FENEGAN

KRV PROTIE
U SUMRK

Derek Fdnegan
KRV PROTICE U SUMRAK
Izdava:
DEJE NOVINE, G. Milanovac
Za izdavaa:
Miroslav Petrovi.
generalni direktor
Glavni i odgovorni urednik.
Mirjana Sterijevski
Urednik:
Borivoje Loi
Lektor:
Mirjana Jakovljevi
K orektor:
Nada Maksimovi

1990. DEN PRESS

NINA 86 JUL 1900. GODINE

Izdaje NIP Deje novine, Tihomira Llatijevia 4, .12300 Go
rnji Milanovac. Telefoni: (032) 712-246, lokal 28 uredni
tvo i (032) 714-250, prodaja. Telex: 13731. Broj tekueg ra
una kod SDK u Gornjem Milanovcu: 61320-603-1263. Deviz
ni raun kod Beobanke u Beogradu: 60811-623-1G-257310-03292.
tampa Ldtopapir, Caak.

Derek Finegan

KRV PROTIE U SUMRAK

Topli vetar stie naglo, kao
Liang nije imao snage ak ni
talas plime, i dungla zauta da podigne ruku kako bi otro
na trenutak priguujui brekta znoj koji mu je u talasima izbio
nje dizel-motora agregata.
po licu i telu. Sve do tog tren
Sijalice obeene du nepravi utka ni sebi samom nije eleo
ine elipse od bodljikave ice za da prizna koliko se boji.
treperie i Liang stee zube, za
Ovo je opasno mesto ree
rivajui nokte u dlanove.
stari Japanac. Psi bi te mo
Kad bi se sada ugasile! Oh, gli osetiti, a onda ...
bogovi, kada bi one prestale da
Nije dovrio reenicu. Nije ni
svetle!
bilo potrebno. Obojica su koliko
Dva minuta bilo bi mu dov jue videli pse sa krupnim ko
oljno da se provue kroz jedva madima mesa u eljustima iz
vidljivi otvor u podnoju jed kojih je kapala jo topla krv
nog od drvenih stubova, samo
Krv oveka po imenu Trang,
dva minuta!
jednog od retkih koji se drznuo
Jedna ruka pade na njegovo da digne ruku na bele gospo
golo rame i Liang se ukoi u na dare ...
glom napadu straha.
Moram pokuati ree

Mir, sine moj! apnuLiang kroz stisnute zube. Sv

senka kraj njega. To sam
et mora doznati ta se ovde do
samo ja ...
gaa, stari oe!

Ti se plai za Lin, zar ne?

Liang duboko udahnu, a onda
klimnu glavom.
Da oe... I sam si video po
gled kojim je prati gospodar
Bakster... Samo je pitanje dana
kada e je pozvati u veliku ku
u!
Ne dopusti oseanjima da
te savladaju, Liang aptao je
starac. Onoga trenutka kada
to dopusti, prestaje da bude
ovek i postaje zver!
Samo zver moe da se suprostavi drugim zverima!
Ne,Liang.I ovek moe da
se suprostavi zverima.
Ovi ljudi ovde to ne mogu
rezignirano apnu Liang. Ne
ma vie ni zrna hrabrosti u nji
ma. Pomirili su se sa sudbinom
i jedino to ele jeste da dobiju
svoju aku pirina... i izbegnu
bieve i pse gospodara. To nije
ivot dostojan oveka!
Ne nije, ali to to ti eli
da uini samo e pogorati po
loaj ostalih.
Liang je utao, sa nadom osl
ukujui dolazak vetra preko
stotina milja dungle. Moda e
ovaj novi nalet pokidati tanke
niti elektrinih provodnika i doneti toliko eljenu tamu!
Ako i uspe da pobegne,
Liang, to e znaiti smrt za Lin.

BO RILAKE VETINB 86

Moda i neto mnogo gore od

smrti. I ne samo za nju...
Liang stee zube. Vetar pro
huja nad njima i sijalice opet
zatreperie, kao da mu se podsmevaju...
Recimo da si spreman da
rtvuje Lin i jo neke od nas
da bi obavestio druge o ovome
to se ovde zbiva. Ali... koga
misli da obavesti?
Vlasti...vladu...,
Ti si pravo dete, Liang
utavo se nasmeja starac. - Zar
odista misli da visoki funkcioneri u provinciji nemaju svog
udela u poslu?
Ne svi, stari oe...ne svi..
Ne, ali oni na kljunim po
loajima svakako. Holovej ovaj
posao radi ve godinama, Li
ang; sve ovo vreme nikakva pa
trola nije se ni pribliila ovom
mestu, policija se nikada nije
zainteresovala za ovaj deo pro
vincije, nijedan funkcioner nije
ni priao naseljima iz kojih su
sve vas dovukli ovamo!
Liang stee pesnice u nemo
nom gnevu. Novi nalet vetra,
slabiji od predhodnih, samo je
malo zaklatio niz svetiljki.
Sta eli time da mi kae,
stari oe? procedi kroz zube.
Da je naa sudbina zapea
ena? Da ne moemo uiniti ba
nita da se oslobodimo ropstva?

BORILAKE V E S T IN E 86

Mi ne, ali neko drugi mo

e.
Neko drugi? Ali, upravo
maloas si rekao kako niko dr
ugi..
Mislio sam na vlasti, Liang.
K o bi drugi, sem zakona,
mogao pomoi?
Dodji sa mnom...
Glas starca imao je takav ton
da se Liang bez oklevanja digao
iz zaklona i krenuo za njim kr
oz bunje. Hodali su onako kako
to ine zaplaeni ljudi; oprezno
birajui mesto gde e stati nepr
estano se osvrui, glava uvu
enih u ramena kao da oekuju
da se svakoga trenutka na njih
srue udarci
Stareva koliba od lia bila
je ista kao i sve ostale u dugom
nizu Iz njih su dopirali uobiojeni noni umovi; teko disanje
iscrpljenih ljudi i ena, poneki
jecaj ili uzdah, utanje suvog
lia po kojem se proteu umo
rni udovi
Nikakve svetiljke tu nije bilo,
niti je smelo biti. Starac dohv
ati Liangovu ruku i stavi neto
na njegov dlan.
ta je to, stari oe? Ko
mad metala?
Opipaj ga, Liang. Ali pa
ljivo, ivice su otre kao brija.

Odista je otro - promr

mlja Liang oprezno dotiui pre
dmet ogrubelim vrhovima prs
tiju. ta je to, stari oe?
Sea se da su pre tri da
na u logor doneli mrtvo telo
gospodara Freda? I da sam ja
bio jedan od onih koj.i su po
mogli da ga skinu sa dipa i
odnesu u veliku kuu?
Da, seam se. Ali. . .
Niko nije primetio kada
sam iupao ovo oruje iz rane
na njegovim grudima.
Ovo je oruje, stari oe.
Ovako sitno?
Vrlo opasno oruje, Lia
ng. Potie iz moje zernlje, iz
Japana. Zove se uriken.
- uriken ponovi Liang
apatom nepoznatu re. - Ka
ko je taj uriken dospeo ova
mo, stari oe? I u grudi gospo
dara Freda?
Samo jedna vrsta ljudi
jo se slui urikenima, Ljudi
iz mog naroda, jer jedino oni
poznaju velike tajne kako je
dan ovek moe postati',' tako
snaan da mu ni stotinu obi
nih ljudi, naoruanih do zuba,
ne mogu nita.
Liang sa novim potovanjem
pomilova zvedu sa est otrih
krakova na svom dlanu.

Ti. .. ti misli da je jedan

od tih ljudi iz tvog naroda ovde, stari oe?
Sasvim sigurno. Takve Iju
de zovemo nine, Liang. . .
Nine?
Jo jedna nepoznata re. Li
ang ovlai usne vrhom jezika,
mrtei elo. Navikao je
da
uje mnogo novih rei kad god
govori sa starim mudrim Ja
pancem koga su talasi nekog
davnog velikog rata doneli u
ovu dunglu i tu ostavili, u do
ba kada je Liangov otac jo
bio iv.
Nine su japanski ratni
ci, Liang, ogromnih moi. Ni
ko im se ne moe suprotstavi
ti, niko ih ne moe spreiti da
uine ono to zaele.
Liang u tami odmahnu gla
vom.
Zato je onda tvoj narod
poraen u velikom ratu o ko
jem si mi priao, stari oe?
Upravo zato to niko od
onih koji su ga vodili nije eleo ak ni da prizna da nine
jo postoje. Niti da poslua savet razuma. Nae voe liile
su na uvek gladne zveri koje
ne ume ju da se uzdre, ubeene kako im niko vie ne moe
nita. Nisu umeli da obuzdaju
svoj prohtev za osvajanjem, ni

BO R ILA K E VETINE 86

ti da na vreme sklope mir sa

monim protivnicim a.. .
Nine. . . nine su taj rat
mogle dobiti?
Ne. Bio je to u sutini ne
pravedan rat, Liang. Nine u
njemu gotovo nisu uestvova
le, sem nekoliko izuzetaka...
Da n ije .. . da nije jedan
od njih ostao ovde? Kao ti, sta
ri oe?
- Ne verujem. Nina koji
je ubio gospodara Freda nema
veze sa velikim ratom, sasvim
sigurno.
Onda je doao da bi os
lobodio tebe, stari oe?
Ne, ni to. Imao sam visok
poloaj, nekada. Ali, moje ime
je do sada zaboravljeno. A on
da, nikada nisam imao nika
kvih veza sa ninama, Liang.
Ti ipak veruje da e nas
nina oslobodili?
Verujem. I zato te molim
da ne ini nita to bi moglo
ugroziti tebe samog i ostale u
logoru. Misli na Lin; ona e
biti prva rtva gneva gospoda
ra, ak i ako bi tebi uspelo da
pobegne!
Liang obori glavu, a prsti
mu se stegoe oko metalne zve
zde, ve tople od dodira sa nje
govim dlanom.
A ta ako je on doao ova
mo samo da bi ubio gospodara

BORILAKE V E T IN E 86

Freda, stari oe? ta ako je sa

da ve daleko odavde?
Ne, nije osmehnu se
starac. On je u blizini, oseam t o .. .
Zato mi, onda, ne dopu
sti da izaem iz logora, da ga
potraim i kaem mu ta se
ovde zbiva, stari oe? On tre
ba da zna koliko je gospodara
ovde, kako su naoruani, gde
se nalaze njihovi
reflektori,
koliko dipova imaju i . . .
On ve zna sve to mu
je potrebno da zna, Liang.
Siguran si u to?
Potpuno. Ninde tako ra
de. unjaju se neprimeeni oko
tvrave protivnika,
danima i
mesecima, ako je to potrebno.
esto i uu, pored svih stra
a, da bi iz blizine izvideli ono
to ih zanima. Onoga trenutka
kada konano krenu u napad,
vie ih nita na ovom svetu ne
moe zaustaviti!
Kada, stari oe? Kada e
to biti?
Ne znam, Liang apnu
starac jedva ujno. To samo
nina zna. . .
Sam si rekao da mogu
proi meseti ree ovek sa
gorinom u srcu.

Moramo biti strpljivi, si

ne moj. . .
Strpljivi! Dokle?
Vrati mi to, Liang.
aka se sldopi oko sitnog me
talnog predmeta.
O, ne odmahnu Liang
glavom. Sada imam oruje,
stari oe! Oruje kojim mogu
povesti bar jednog od zlih go
spodara za sobom, ako odluim
da umrem!
Tvoja smrt nee izmeniti
nita! Naa jedina ansa na
spas lei u nini, Liang!
Moda e
ovde posluati,
vo, kao ovnovi,
lui o njihovoj

te veina ljudi
starce, i strpljd
ekati da se od
sudbini. Ja ne!

Kuda, Liang? zastenja

starac. ekaj, ne ini glu
posti !
Lie jedva ujno zauta dok
se Liang izvlaio iz kolibe. Za
stao je i okrenuo se da neto
kae starcu, sa licem pretvore
nim u sivu masku pod uticajem
svetlosti koja je dopirala dov
de sa niza svetiljki oko logora.
Na drugom kraju logora, do
bre dve stotine jardi od njih,
neko promuklo zaurla. Dugi mi
traljeski rafal raskide u sitne
komadie pokrov tiine nad du
nglom.

BO RILAKE VETINE 86

Stani, Liang! uzviknu dilo dok je, udobno, zavaljen,

Japanac. Stani! Niria. . . ni sedeo na dipu pored vozaa.
na dolazi!
Zapamtio je njegovo lice. Bli
stalo je od uivanja, nekoliko
dana ranije, posmatrajui kalio
se dugi bi obavija oko nagih
tela robova, otkidajui sa njih
* f:
itave komade koe i ostavlja
jui crvene pruge sa kojih ka
Pripijen uz drvo, nina sae plje krv.
Zasluena kazna. T jo jedno
ka da oko njega prestane da
pada lie pokidano dugim ra okce vie u mrei straha koju
falom iz mitraljeza.
nina ve danima plete nad u
Odeven u tradicionalni kos varima logora u dungli.. .
Zapravo, to nije bio logor,
tim od crne svile, bio je nevi
dljiv, uprkos bletavom snopu ve itav jedan industrijski po
reflektora koji je radoznalo o- gon. U uvenom Zlatnom tro
pipavao dunglu. ak i lice mu uglu, izmeu Burme, Tajlan
je skrivala kapuljaa sa dva us da i Laosa, postoji, verovatno,
ka proreza za oi, sada sklop na stotine platnaa i malih fa
ljene da ih reflektor ne bi za- brika iz kojih dragoceni beli
prih kree prema uvek glad
slepio.
ovek za mitraljezom
ima nim tritima Zapadne Evrope,
loe nerve. Kao i veina onih Azije, Amerike.
Profiti su fantastini, narav
u logoru, uostalom.
Pogotovu u poslednje vreme, no, jer su trokovi proizvodnje
kada poinju da primeuju ka kokaina, na primer, samo ne
ko se neko unja oko njih, os koliko procenata od njegove pro
tavljajui namerno tragove i dajne cene. Radna snaga ovde
ji je cilj da izazove nemir i ne je gotovo besplatna, ono malo
sigurnost kod straara i onih hrane koliko robovi pojedu za
godinu dana moe se platiti sa
koji im zapovedaju.
Pre tri dana je ubio jednog nekoliko unci belog praha koji
dospe do Londona ili Antverpe
od bc-laca. Ne zato to ga je na. . .
ovaj mogao ugroziti, ovek ni
Ako je industrija narkotika
je ak ni znao ta ga je pogo u Junoj Americi sada pod u

BORILAKE V E S T IN E 86

asnim pritiskom velikog sever

nog suseda, u ovom delu sve
ta takvog pritiska nema. Mrvi
ce sa bogate trpeze, uostalom,
lete na sve strane i mnogi su
zadovoljni njima, ak i ako se
zanemari injenica da je odis
ta veoma teko preduzeti neto
efikasno protiv dobro organizo
van ih meunarodnih bandi ko
je gospodare Zlatnim trouglom.
Proi e jo mnogo godina
pre nego to u ove dungle sti
gnu zakon i red. Previe je ra
tova ovuda voeno, a da bi se
iz glava ljudi moglo izbiti ube
enje da je gospodar onaj koji
u rukama ima bolje i efikasni
je oruje. Dunglom gospodari
onaj ko je jai, tako je oduvek
bilo, ak i pre nego to su ta
mo stigli ljudski zverovi.
Glasovi ljudi oko mitraljeza
sada su se stiali, ali je do osetljivog uha ninde jo uvek dopiralo utanje iz voki-tokija,
ureaja koji je sluio za vezu
sa zapovednicima u velikoj zg
radi u sreditu prostora ograde
nog bodljikavom icom. Mitra
ljeza c je bio izgren to je pu
cao, a nije ni znao u ta puca,
ali je nina postigao ono to je
eleo: uvari logora provee
jo jednu nemirnu no, njiho
vi nervi ponovo su uznemireni

novim neobjanjivim dogaa

jem.
Farovi dipa zasvetlee
uz
vevMku kuu, zabruja motor.
Kao i obino, motorizovane pa
trole obii e blatnjave staze
oko logora i vratiti se sa izvetajem da nita neobino nije
primeeno.
Ili tako bar oni misle. Ove
noi, meutim, jedna patrola
NEE se vratiti u logor. . .
ovek koji zapoveda a ni
na je ve nekoliko puta iz si
gurnog zaklona prouavao nje
govo lice ima iskustva u ge
rilskom ratovanju. Motorizova
ne patrole i ovoga puta slue
samo da privuku panju nevid
ljivih napadaa, dok se stvarni
efekti oekuju od trojki vetih
i dobro obuenih ljudi koje e
uskoro, takode neujnp, poeti
da se unjaju kroz dunglu.
Sve do sada ni to nije dalo
nikakve rezultate, ali je doao
as da im pokae kako je vreme da menjaju taktiku.
Dungla oko logora, uostalom,
mnogo je vea od poslovinog
plasta sena, iako je i telo nine mnogo vee od poslovine
igle. Gonioci u takvim predelima uvek raunaju na strah go
njenog; kada gonjeni, meutim,
ne zna za strah, onda ih savr
eno mirno moe propustiti po

10

red sebe, uveren kako ga nee

otkriti u itavom spletu bujne
vegetacije.
Nina je tako neto mogao
uiniti ,i usred dana. Sada, pod
okriljem tame, bie to prava
deja igra za njega. . .
Povukao se do mesta gde su
se ukrtale dve blatnjave um
ske staze, prokrene buldoeri
ma. Novo rastinje do sada bi
ih ponovo osvojilo, da dipovi
sa teretom nisu neprestano pro
lazili tamo i amo, usecajui po
stepeno tragove svojih tokova
sve dublje u meko tle.
Njegova zamka bila je spre
mna, ostalo je jo samo nekoli
ko detalja koje nije smeo izlo
iti svetiosti dana. Mamac je
takoe bio tu. On sam. Jedino
to sada eka jeste dolazak r
tava. ..
ekao je, sklopljenih oiju.
Dipovi su nekoliko puta zasta
li da bi reflektorima osvetlili
prostor oko sebe i to mu je omoguilo da sasvim tano, uz
pomo sluha, odredi gde se na
laze dve patrole koje se sada
peice unjaju kroz dunglu.
Prvi dip bio je sada samo
dvadesetak jardi daleko, iza liri
vine na stazi, zaklonjene gru
pom drvea. Svetlost farova fi
Itrirala se kroz tu prepreku od
zelenila, dajui avetinjski iz

BO R ILA K E VETINE 86

gled svakom detalju na koji bi

pala.
Pruajui ruke navie, nina
se odbaci od mekog tla i epa
obema rukama debelu granu,
pruenu skoro horizontalno nad
stazu. Savreno koordiniranim
pokretima, tako da katana, du
gi samurajski ma, privren
u koricama ukoso preko lea,
ne dotakne nijednu granicu,
on smesti svoje telo dti grane,
strpljivo ekajui da se dip
priblii.
Upoznao je tu vrstu vozila,
mnogo godina ranije, u Vijetna
mu. Voza, zgren na svom mestu, kako bi predstavljao to
manju metu, svestan da e sva
ki napad biti usmeren najpre
prema njemu. Pratilac do nje
ga, sa automatskom pukom os
lonjenom o gornji deo vrata, sa
nadom da e biti bri od strelca koji vreba moda ba iza sle
deeg drveta,
U jo neugodnijem poloaju
su ona dvojica pozadi; mitralje
zac koji upola stoji upola u
i iza nezgrapnog postolja svog
oruja, i njegov pomonik, ko
ji se upinje da odri ravnote
u, steui jednom rukom re
denik, a drugom obrtni reflek
tor na sopstvenom postolju.
Njih etvorica mnogo bolje
od onoga koji ih je poslao znaju

BORILAKE V E S T IN E 86

koliko su ranjivi. Jedna jedina

runa granata dovoljna je da
ih razbaca po dungli, zajedno
sa delovima njihovog dipa i
njihovog oruja. ..
Nine nemaju nita protiv
runih granata, naravno, ali im
u svakom trenutku pretpostav
ljaju oruje koje ne pravi to
liko buke i privlai mnogo ma
nje panje okoline.
Dip malo prokliza na vla
noj stazi u krivini i do uha ru
nde dopree tihe psovke. Jo
samo nekoliko jardi. . .
Dip je sada tano pod njim
i kroz miris sagorelih gasova
do nine dopire i zadah etiri
oznojena tela i jo jedan, otri
ji zadah njegovog straha.
Oma od tanke eline ice,
obojene crno, pade sa grane
munjevitom brzinom i stee se
oko vrata mitraljesca.
Grana
zastenja pod dvostrukim opte
reenjem u vasu kad nina obema rukama naglo povue na
vie telo koje se koprcalo i obavi slobodni kraj ice oko drveta.

Hej! zaurla pomonik

mitraljecsa. Nik, boga mu,
ta...?
Mora da se njemu uinilo da
je mitraljezac naglo odskoio
uvis od svoje volje, ali mu ni
na nije dao vremena da shvati

11

ta se zapravo dogodilo. Ruke

su mu radile kao poluge savr
eno programirane maine, na
injene specijalno za jednu je
dinu operaciju: nabacivanje i
ane ome na glavu nemone
rtve i njeno povlaenje navie.
Ovoga puta grana zakrcka
pod teinom tri tela, ali to po
traj a samo jedan trenutak. Od
bacujui se vrhovima nonih
prstiju od debla, nina u ele
gantnom luku polete kroz ta
mu i doeka se beumno na no
ge u podnoju drveta.
Zanevi se, dip stade, jer je
noga vozaa naglo pritisnula
konicu. ovek sa pukom ve
se obrtao, iskeenih zuba, oi
ju razrogaenih od straha, tra
ei metu za svoje oruje.
Neka sam proklet! pro
cedi voza kroz zube.
Dva tela sve sporije su se
njihala na debeloj grani, samo
nekoliko stopa iza njih. Dva
umirena, nepokretna tela; naj
bolji dokaz da nisu umrli od
guenja, ve od preloma kime
nih prljenova u asu kada je
itava teina njihovih tela bila
koncentrisana u taku veanja.
Nik! proaputa ovek
sa pukom. Vuli. . . Sta se,
do avola, dogodilo?
Kao senka, nina iskorai iz
svog zaklona. ak i da je gle

12

dao u tom pravcu, naoruani

ovek ne bi mogao nita videti, jer se crni kostim potpuno
stapao sa mranom pozadinom
rastinja.
Shvatio je da se neto uas
no dogaa tek kada mu se vrh
vakizaija, kratkog maa koji
nine nose zataknutog za iro
ki opasa od crne koe, zario
otpozadi u vrat. I to oseanje
trajalo je kratko, uasno krat
ko; vetinom iskusnog anatoma, nina je zario svoje oruje
u taku ija povreda donosi si
gurnu i brzu smrt.

Ne! proaputa voza uasnuto. Za ime boje, ne!

Njegove oi sretoe se sa dve
blistave take u prorezima ka
puljae. Zurio je u njih kao
opinjen, nemoan da se pok
rene, nalik zecu hipnotisanom
pogledom otrovne zmije.
Vii! ree nina pot
mulo ispod svoje kapuljae.
Vii!
ovvek zaurla. Bio je to vi
sok, prodoran krik, bez ieg
ljudskog u sebi. Jedan od onih
drugih samrtnih krikova od ko
j'h se dungla utia na itave
milje unaokolo. ..
- Dobro je ree nina.
Dosta si vikao.
Voza ga nije ni uo. Zastavi samo na trenutak da udah

BORILAKE V E ST IN E 86

ne, on ponovo zaurla, pokua

vajui da u taj nesuvisli glas
stopi onu meavinu oseanja ko
ja je kao plima navirala iz nje
ga: strah od strane smrti, bo
la, gnev na sopstvenu glupost
koja ga je dovela do ovog mesta, tuga za svim onim to je
jo mogao uiniti, a nije ui
nio. . .
Otrica kratkog maa prekra
ti sve to, prikrivajui na tre
nutak grudi rtve za sedLte.
Naglim trzajem nina iupa
oruje iz rane i paljivo ga ob
risa o odeu pogoenog.

Dosta si vikao promr

m lja nina, vraajui vakizai
za pojas. Vie nije potreb
no. . .
*
f:

U dungli se zvukovi ne pre

nose daleko, zbog itavog sple
ta od lia i granja i nepravil
nog strujanja vazduha u sloje
vima razliite temperature i
vlanosti. Ipak, na nekoliko me
sta ljudi su zastali, oslukujui
prodorni krik oveka na umo
ru.
Flanagan stee zube, umiru
jui uzdrhtalu vilicu. Pored nje
ga, Kol procedi neto to je bi-

BORILAKE VESTIN E 86

lo na polovini izmeu jecaja

straha i psovke.
Boga
mu proaputa
Flanagan, ubacujui metak u
cev automatske puke. Oda
kle je to dolo, Ha?
Polunagi ovek uao je uz
stablo drveta, a oi su mu bli
stale u tami kada je zaokruio
pogledom oko sebe. Maeta u
njegovoj ruci pritajeno zasvetluca, dokaz da ni on ne kontrolie svoje pokrete.
Raskrsnica broj tri, tuan
- Flanagan. . . ini mi s e .. .
Cini ti se? Do avola, e
mu ti slue te ui, prokleti sk
ote!
Oi blesnue u tami jo je
dnom, ali nakratko, trenutak
pre nego to je ovek oborio
pogled.
Raskrsnica broj tri, sasvim
sigurno, tuan-Flanagan pro
aputa.
Pola milje dalje, Karstens je
opsovao glasno,
istresajui u
tih nekoliko promuklih slogo
va sav svoj gnev.
ekaj! zapovedi Braun, hvatajui ga rukom za ra
me. ekaj, prokletstvo!
Sta tu ima da se eka, do
avola? uo si. . . jo neko je
ubijen!
Pa? Poletee tamo da bi
ubili i tebe, a?

13

Karstens umno ispusti vazduh iz plua, oputajui miie.

Korak iza njega Louder se pre
zrivo nasmeja. On nije voleo
Karstensa. Nije voleo ni Brauna, uostalom. Sve u svemu, bi
lo je malo ljudi za koje bi se
moglo rei da ih Bili Louder,
bivi pripadnik Zelenih bereta,
bar podnosi...
Idemo zapovedi Braun
ali tiho i oprezno, proklet
stvo! Louder, levo krilo! Kars
tens, desno!
Raskrsnica broj tri? ti
ho dobaci Louder.
I meni se tako ini kli
mnu Braun glavom. - Idemo,
ljudi. .. i otvorite etvore oi.
Ti momci u umi znaju svoj
posao!
avolski dobro sloi se
Karstens. avolski dobro ga
znaju! Prokleti komunisti!
Komunisti? Braun, se tiho
zacereka. Otkud ti, do avo
la, ta ideja?
A ko bi drugi bio? Du
ngla je jo uvek puna gerilaca!
Ne u ovom kraju, Bili, ne
u ovom kraju. Gazda se pobri
nuo da armija oisti provinci
ju pre nego to je uloio i je
dan jedini dolar!
Mogli su doi iz druge pro
vincije, zar ne? proguna
Louder, neubeen.

33

Mogli su. A li ovo nije nji

hov stil, Bili. Do sada bi se ve
pojavili po naseljima sa svojim
komesarima i zastavama, a ne
ma nikakvih vesti o to m e ... U
redu, dosta prie, idemo ve je
dnom!
U samom logoru, Bakster je
lagano brisao znoj sa lica i vra
ta dreavom ljubiastom mara
micom.
Hud ree ne obazirui
se. Hud!
Da, efe?
Uzmi jednog oveka. . . ne,
dvojicu. ..
Da?
Priunjajte se do raskrs
nice broj tri, ali avolski opre
zno. I pogledajte dva puta pre
nego to otvorite vatru; napo
lju su jo tri patrole, i lako se
moe dogoditi da jedna ili dve
ve idu prema raskrsnici.
To nije. . . ba tako pro
sto, e fe ...
Znam da nije, Hud Ba
kster se sada okrenuo da pri
svetlosti sa stuba ograde prou
i lice oveka pred sobom.
Zato i aljem tebe umesto ne
kog drugog.
Hud se promuklo zacereka.
Nije verovao u Baksterove si
mpatije, ali je isto tako dobro
znao da Bakster misli ozbiljno.
Kad je stvar tvrda, poaljite

BO R ILA K E V ETIN E 86

Huda, to je postala gotovo uzrenica u logoru.

O kej ree tiho. Sa
mo, da zna, Bakster, u umi
se prvo puca, pa tek onda gle
da ta si p ogod io.. .
Znam. Do avola, ipak pri
pazi da se ne poubijate meu
sobno, vai?
Jasno isceri se Hud.
A ako neko bude ubijen, to si
gurno neu biti ja, u to se m o
e kladiti, Bakster!
Pored dipa sa etvoricom
mrtvaca nina je stajao i os
lukivao, sklopljenih oiju, ka
ko bi se to bolje koncentrisao
na ulo sluha...
Dungla se uutala posle onog dvostrukog samrtnog kri
ka. I ostae tiha jo dugo, jer
mnogo pari nogu sada hita pre
ma ovom mestu, unosei nemir
meu stanovnike ume.
Vlani vazuh, tle pod njim.
isprepletano granje, sve to su
vie ili manje pouzdani provo
dnici koji sa jednog kraja u
me na drugi prenose informa
cije o onome to se zbiva. Sta
novnici ume poznaju te znake,
neprimetne za veliku
veinu
ljudi.
Nine, meutim, umeju da
ih proitaju i protumae. Pone
kad ak i bolje od ivotinjskih

BORILAKE V E T IN E 86

vrsta koje milionima godina i

ve u ovoj umi. . .
Trojica mu se privlae sa je
dne strane, trojica sa druge. Iz
pravca logora jo uvek nema
nikakvih umova, ali je i taj
mir sumnjiv.
N.ije teko proceniti ak ni
brzinu njihovog kretanja, jer
nina poznaje svaku stopu ove
dungle. Trojka sa leve strane
je blie, ali je pred njima jed
na od strpljivo pripremanih za
mki. Prema tome, opasnost naj
pre dolazi iz suprotnog smera.
Ni ograda logora nije daleko,
a sada i odatle dopiru umovi
koji sveci oe da se neto kree
oko nje.
Ta trojka veoma je veta i
oprezna. Njima mora posvetiti
posebnu panju kada za to do
e as. . .
Kad za to doe as. Opasno
je rasipati koncentraciju misle
i na previe stvari odjednom.
Jednim skokom preao je sta
zu i krenuo du nje prema tro
jici ljudi koji su mu dolazili
sa desne strane. Jo danas je
proverio ovaj pravac, uklanja
jui sa odabranog puta sve o~
no to bi mu u tami moglo us
poriti kretanje: prepreene lijane, korenje, isprepletano bu
nje. Da je bilo potrebno, tih
dvadesetak jardi mogao je pre

15

i i potpuno zatvorenih oiju,

orijentdui se samo po kvali
tetu tla pod svojim nogama i
mirisu razliitog rastinja kraj
kojeg prolazi.
Oni dolaze stazom, naravno,
buno se klizajui. Buno za
uho nine, naravno; njih troji
ca ubeeni su kako prilaze ve
oma tiho.
Jedan od njih i JESTE tih...
Ti pomagai velikih belih go
spodara jedini su koji se vesto
snalaze u dungli i nina im je
do sada posvetio prilian deo
svoje panje.
Ni oni ne vole svoje gospoda
re, shvatio je to po pogledima
upuenim ispod oka, kad go
spodari gledaju na dragu stra
nu. Ti ljudi spremni su da za
bogatu nagradu sluaju nare
enja, ak i da ubijaju svoje
sunarodnike, ali to je sve to
se od njih moe oekivati. U
asu kad doe do obrauna, be
li gospodari shvatie da nema
ju tako pouzdane pomonike
kako su do tada m islili...
Oniski nagi ovek iji su ko
raci gotovo neujni, jedva primetno zaostaje, putajui dvo
jicu belaca pred sebe, traei
zaklon iza njihovih krupnih tela.
Nina ih jo ne vidi, ali sa
da jasno uje i disanje dvojice

16

ljudi. Napeto, kroz otvorena us

ta, tako da vazduh zvidi izme
u stisnutih zuba.
Koliko je puta samo uo taj
um u stotinama obrauna kr
oz koje je proao!
Onaj koji hoda napred izne
nada zastade.
Ho! prosikta kroz zube.
Ho!
Da, tuan-Flanagan? do
pre do nine jedva ujni apat.
Prokletstvo, zato se kri
je iza mene? Napred, ivoti
njo! Ispred mene!
Da, tuan-Flanagan. . .
Samo nekoliko jardi dalje uz
stazu, nina neujno razvue
usne pod svojom kapuljaom.
Taj Flanagan takoe ima nos za
opasnost, kao i njegov pomaga
Ho; i njemu je na pamet pala
ista ideja kao i tamnoputom lo
vcu iz dungle.
Dva belca sada stoje, puta
jui da Ho naini novih neko
liko koraka unapred.
Plati nine zasnivao se na pre
tpostavei da e svi ljudi koji
dou iz ovog pravca biti u gru
pi, instinktivno se zbijajui da
bi savladali1svoj strah. Meu
tim, svaki plan ima i svoje mno
gobrojne podvarijante, a jedna
od njih raunala je upravo sa
ovakvom mogunou.

BORILAKE VETINE 86

Ho proe kraj nine, nesvestan da mu je Flanaganovo na

reenje zapravo potedelo i
vot. . .
Idemo apnu Flanagan
drugom oveku i oni oprezno
zakoraie stazom. Prvi korak,
drugi, trei. . .
I ne gledajui, jer to nije ni
bilo potrebno, nina naini kra
tak pokret noem u levoj ruci.
Zategnuta lijana prekide se
uz melodian zvuk, naglo oslo
baajui mreu, strpljivo isple
tenu od puzavica. Krajevi ote
ani kamenjem pali su mnogo
bre od sredine.
Pogled nine bio je uprt na
drugu stranu, prema pogurenoj
senci sa maetom u ruci.
Ho se instinktivno okrenuo
im je mrea zautala meu
granjem, nalik umskoj ivoti
nji navikloj da reaguje i na naj
manji znak opasnosti.
Sada stoji na vrhovima prs
tiju, oruje mu je spremno i za
odbranu i za napad, jer su i nje
gove misli neodlune. Svestan
je da njegov posao zahteva na
pad, ali jo vie svestan da ko
rak napred znai susret sa ta
janstvenim napadaem koji je
ve pokazao da se susret te vr
ste neizbeno zavrava smru...
Ho! zaurla Flanagan, ko
prcajui se i rvui sa drugim

BORILAKE V E S T IN E 86

ovekom pod tekom i vlanom

mreom. Ho, prokleti, pomczi nam!
Flanaganov glas poremeti tre
nutnu ravnoteu na vagi Hoove neodlunosti. Omrznuti gl
as, naravno; on je podsetio Hoa
da je neizvesna Flanaganova za
hvalnost vredna daleko manje
od izvesne smrti ako pokua da
mu pomogne.
Sagibajui se jo nie ka tlu,
on poput zmije skliznu pod gr
mije. Smeei se, nina je os
lukivao kako odmie kroz du
nglu.
Ho je odabrao suprotan pra
vac od onoga u kojem je leao
logor. Dobar znak za ninu: pr
vi pacovi, oni najoprezniji, ve
naputaju brod koji e uskoro
potonuti.
Ho! zaurla i Kol. Gde
si. proklet bio?
Iskoraivi iz zaklona, nina
zastade kraj tamne, uskomea
ne mase pod mreom u koju su
se oba oveka beznadeno za
petljala.
Oni se uutkae, ne zato to
su opazili da im je neko pri
ao. ve to ih je instinkt za
opasnost lakoe upozorio da je
smrt kraj njih, samo korak da
leko. . .
Naputajui uzaludnu borbu
a mreom, Kol pokua da e-

17

pa drku pitolja iz futrole pri

tisnute telom, ali mu ruka za
slade, ukoena iznenadnim st
rahom.
Vrh dugog maa je u tami
proao kroz jedno okce mree
i dotakao mu aku, sklopljenu
oko drke pitolja.
Ostavi to - ree nina
vrlo tiho, dubokim glasom.
To ti ne moe pomoi. . .
Flanagan umno udahnu, sk
rivajui iznenaenje. Kako je
mogue da neko u potpunoj ta
mi sa tako savrenom precizno
u nae taku koju eli? I on
sam je jedino na osnovu K olovog pokreta shvatio ta drugi
ovek namerava!
Ko je to? ree, poku
avajui da zvui autoritativno.
Ako je ovo neka ala, do
avola. . .?
Nije ala, Flanagan od
vrati nina, isto onako tiho kao
maloas. Njegov sluh, zapravo,
bio je usmeren na drugu stra
nu, prema patroli koja se sada
ve nalazila blizu dipa i etvo
rie mrtvih ljudi. Svi vi e
te um reti...
Kol prigueno zajeca, ali se
ne usudi da pomeri aku. Vrh
maa, hladan kao led, pritiski
vao mu je kou, spreman da na
svaki pokret sklizne dalje, kr

18

oz tkivo ake i u njegov neza

tieni trbuh.
ta .. . ta hoe od nas?
procvile.
Nekoliko informacija, ni
ta vie.
Do avola s tim umor
no ree Flanagan. Oslobodi
nas ove proklete stvari, pa da
razgovaramo kao ljudi. U ovom
poloaju neu progovoriti
ni
rei, da zna!
Misli? glas nine bio
je podrugljiv. Opipaj onda
ovo, Flanagan. . .
Slobodna ruka nine ve je
skliznula u bunje iza njega. I
ne gledajui, on napipa dugu i
usku vreicu od grubog platna,
okaenu tu mnogo sati ranije.
Saginjui se, on provue vre
icu kroz okce u mrei tako da
ona pade uz Flanagana, kraj
same njegove ruke.
Flanaganovi prsti sklopie se
oko tog predmeta koji se tako
naglo stvori kraj njega. Neto
ivo, hitro i elastino, zakoprca mu se meu prstima.
Zmija! vrisnu ovek is
putajui vreicu kao da se opekao. Zmija!
Kol takoe zaurla iz petnih
ila i noge mu se zakoprcae u
uzaludnoj borbi sa mreom i
Flanaganovim udovima koji su

BORILAKE V E T IN E 86

se na neki neobjanjiv nain

upetljali sa njegovim.
Budi miran, proklet bio!
vrisnu Flanagan. A ko se
ne smiri, obojica smo gotovi,
do avola!
Ta vreica je naeta na je
dnoj ivici, Flanagan, mirno
ree nina, i dalje oslukujui
umove dungle oko sebe. Je
dan neoprezan pokret bie do
voljan da zmija ispue napolje,
zna. . .
Ukloni je protenja Kol,
drhtei itavim telom. Uklo
ni je. . . rei emo ti sve. . . sve!
Fino. Dau vam ak i ma
lo vremena da sredite misli
nasmeja se nina. Sluajte...
neko me trai kod raskrsnice
broj tri!
Oba oveka se ukoie, jer
krik koji je iznenada stigao do
njihovih uiju nosio je novu uasnu poruku za sva iva bia
u blizini.
Umirem, govorio je taj kr
ik. Umirem na uasan i jezivo
bolan nain. . .

ekaj! promrmlja Lo
uder hvatajui Brauna za ra
me. ekaj. . .

BORILAKE V E T IN E 86

Braun pokua da se otrgne,

ali bez uspeha. elini Louderovii prsti kao kuke su se ari
li u njegovo telo.

Ne moe mu pomoi
ree Louder glasnije. Nije ni
bilo razloga da apue, Karstensov glas nadjaavao je sve u
move u okolini, irei se na mi
lje i milje kroz utianu dun
glu. Pogledaj. . .
Mlaz svetlosti depne lampe
skliznu u duboku jamu, do pre
nekoliko trenutaka prekrivenu
liem i krhkim granjem.
Braun uzdrhta; on sam bio
je samo stopu levo od ivice u
asu kada je tanki pokriva po
pustio pod Karstensovom tei
nom i ovek se uz vrisak sru
io nanie, isputajui oruje.
Karstens se na trenutak uti
a i Braun smoe snage da se
nagne nad jamu. . .
Koevi pobodeni u dno ja
me i malo zakoeni da bi sigur
nije doekali svoju rtvu, pro
drli su odozdo i kroz lea u
Karstensovo telo, drei ga u
poluleeem poluueem po
loaju.
Izdiui se na vrhovima no
nih prstiju, Karstens okrete li
ce navie i zaurla, isputajui
iz grla zajedno sa glasom i mlaz
guste crne krvi iz probijenih
plua.

19

Braun sa uasom shvati da

jedan zailjeni vrh kolca viri
Karstensu ispod samog
uha,
drugi nisko iz trbuha, i da niz
taj drugi prema dnu jame spo
ro klize Karstensova pokidana
creva, obilato zalivena krvlju.
Karstens naglo otvori oi, zu
rei pravo u bletavi krug la
mpe. Nekim udom, to kao da
mu nije zadavalo bol. Ili je, je
dnostavno, taj bol bio zanemarljiv u poreenju sa onim koji
mu je kidao grudi i trbuh.
Braun! zarea Karstens
glasom koji u sebi nije imao vi
e nieg ljudskog. Ubij me,
Braun! Ubij me, proklet bio...
OOOOOOO!
Louder jo jednom preduhi
tri pokret ruke prema pitolju
u futroli.
Nemoj proaputa.
Pusti me, proklet bio!
Ne budi aav, Braun!

prosikta Louder, primiui us

ne ovekovom uhu. Tip ko
ji je iskopao tu jamu doi e
da vidi ta se uhvatilo u nju,
razume?
Ti misli d a ... prokletst
vo, kako moe da slua ovo
urlanje?
uo sam i gore stvari
isceri se Louder, povlaei ga
u stranu i gasei lampu. I

20

demo. . . da postavimo NAU

stupicu, Braun!
Braun! cvileo je Karstens sa dna jame. Proklet
bio. . . Braun. . . neka te avoli
u paklu mue. .. ovako kako
j a ... AAAAHHH!
Sledei Loudera, Braun te
kim korakom zagazi u bunje
koje se povi da ih propusti.
Ostani tu ree Louder
- i budi oprezan, ovee. Ja
u biti tamo, iza onog drveta...
Razume?
Da Braun klimnu gla
vom, tek sada svestan da ga
Bili Louder vue unaokolo i ko
manduje mu kao malom detetu. Da, u redu je, do avo
la! Sve je u redu!
Dotakao je vlano lie buna i mokrim dlanom preao pre
ko lica. Da mti je sada cigare
ta. .. ili samo gutljaj dobrog
viskija, oseao bi se mnogo bo
lje. Ili kada bi taj prokleti Karstens, bar na trenutak prestao
da . . .

Kao da je neka sila odluila

da ispuni Braunovu elju, Kar
stensov krik naglo se prekide,
zavravajui se nekom vrstom
jccaja, vlanog od krvi u Karstensovim ustima. Braun dubo
ko udahnu, tek tada svestan da
je sve vreme zadravao dah.

BO R ILA KE VET1NE 86

Metalni um iz pravca Louderovog zaklona upozori ga da

to to Karstens vie ne urla
nema veze sa opasnou to jo
uvek vreba u tami ,i on odrvenelim prstima proveri da li mu
je puka otkoena.
Prokleti Louder. . . oduvek je
znao da taj tip ima eline ner
ve, ali ovo sada. . .
Poneto je nauio o strhotama koje su pripadnici Zelenih
bereta inili po Vijetnamu, ali
sve do sada nije previe verovao u te prie. Momci poput
Loudera, meutim, oevidno su
sposobni za bilo ta. . .
Iz jame, meutim, u tom tre
nutku ponovo dopre neki um.
Podsealo je to ovoga puta na
tiho cviljenje umornog, starog
psa koji osea ledenu blizinu
smrti.
Braun se strese. Na neki na
in to cviljenje bilo je jo stranije od malopreanjeg vri
ska.
Mogao bi prei tih nekoliko
koraka, opruiti se uz ivicu ja
me i noem dosegnuti do Karstensovog grla. . . Ako bude tih,
Louder u ovoj tami nee nita
primetiti, a on bi tako kupio
nekoliko dragocenih trenutaka
tiine, predah dovoljan da sre
di uzburkane misli, savlada st

BORILAKE V E T IN E 86

21

rah i pripremi se za obraun unazad, a komadi odee, koe i

koji tek sledi. . .
mesa lete unaokolo kao suvo
Prislanjajui tiho puku uz lie zahvaeno jesenjim vihor
vitko stablo kraj sebe, on sklo
om. . .
Braun! dreknu Karstepi prste desne ruke oko drke
noa skrivenog u izmi i laga ns iznenada, neoekivano jako
no izvue oruje koje mu je za jednog samrtnika. Braun,
mnogo puta dobro posluilo.
ne idi! Ne ostavljaj me ovde. . .

Brauuun! zacvile Kar- neu da umrem sam, Braun!

stens u jami. Ubij m e .. . Bra Braun!
un. . . ne mogu vie. . .
Zato ve jednom ne um
Padajui na kolena, Braun re? promrmlja Braun sebi
naini pokret da pokrene telo pod bradu. Oh, boe, zato
ne crkne ve jednom?
u tom smeru.
- Braun! prosikta LouNekoliko koraka dalje Louder iz tame. Ostani gde si, der se javi glasom koji je poseao na prigueni smeh hije
proklet bio! On dolazi, ujem
ga!
ne i Braun se tre, oseajui
Kao oparen, Braun se tre i kako mu hladni prsti straha po
nespretno vrati no na mesto. novo klize niz kimu.
Taj zvuk. . . prokletstvo, zvu
Stegao je zube dok je pipao po
tami u potrazi za pukom; da i kao da je neko trenutak ra
je nekim sluajem nije naao, nije prerezao Lauderu grkljan
verovatno bi i sam zaurlao od i naglo ispustio sav vazduh kr
straha i potraio najkrai put oz preseeni dunik!
iz ove proklete dungle koja ni
On otvori usta da pozove, ali
kada i nije bila mesto za belog ga strah sprei. Ako je neko ve
oveka.
zaklao Loudera, onda bi bila
Ipak, prsti mu se sklopie o- najvea glupost privlaiti pa
ko umirujue tekog oruja i nju ubice!
on ga prinese ramenu, milujui
Braun javi se glas iz
glatko drvo kundaka.
jame. Braun. . . jo si tu?
Mnogo puta je video ta se
ovek stee prste oko puke.
dogaa sa ovekom koga rafal
iz ovog oruja pogodi sa neko Za ime boje, hoe li to stvore
liko jardi rastojanja. Teki me nje jednom ve cri i ostaviti
ci odnesu ga nekoliko koraka ga na miru!

22

Braun, kukin sine. . . Pla

tie za ovo, makar u paklu. . .
a tamo emo se sresti, prokleto
pseto. . . u paklu!
On je u pravu, zna!
ree neko iza Brauna. Savre
no mirnim glasom, kao da na
stavlja maloas prekinuti raz
govor.
Bilo je to kao u stranom
snu, nonoj mori, koja oveka
dovodi u smrtnu opasnost, ne
ostavljajui mu u telu ni mr
vice snage da bar pokua da
se toj opasnosti ^ suprotstavi.. .
ne ostavljajui snage ak ni za
krik ili poziv u p o m o .. .
Puka ispade iz Braunovih
ruku. Da nije ve kleao, kolena bi do sada svakako popu
stila pod teinom tela.
Ustani, Braun javi se
ponovo onaj ledeni glas iza nje
govih lea, razvej avaj ui i poslednji traak nade da bi ono
maloas mogao biti samo plod
Braunove mate, halucinacija
roena iz napetosti i straha.
Jedna snana ruka epa ga
za rame i podie, odravajui
ga u Nesigurnoj ravnotei kao
lutku od krpa. Pokoravajui se
pritisku, Braun zakorai. Je
dan korak, drugi, trei. . .
Sta se to deava?, prolete
mu kroz glavu. Zar je mogue
da se meni, Ogastastu Bedfor-

BO R ILA K E IESTINE 86

du Braunu, dogaa neto ovako

uasno?
Tresao se itavim telom, u
mno udiui i izdiui. Ne, nije
dan san ne moe biti ovako stra
an!
L ou d er.. . zato Louder ne
doe da mu pomogne? Moda
bi i Karstens neto mogao. ..
mogao da. . .
Pogledaj, Braun! - ree
glas iza njega. Pogledaj do
bro!
Nagnuo se, neodoljivo privu
en onim to mu se nalo pred
nogama. Kroz granje je sa ne
ba dopiralo taman toliko svetio
std da moe prepoznati Loudero
vo lice. udno mirno lice, nalik
neto svetlijoj m rlji na tlu ...
Louderova usta su otvorena,
kao da ih je rairio u jedan od
onih svojih podsmeljivih cere
ka koje Braujj toliko mrzi.
Ali ne. . . to nisu usta ve. . .
Rez na grlu gotovo je odvo
jio Louderovu glavu od tela i
ostavio je u takvom poloaju
da je uasna rana poseala na
irom otvorena usta, prizor koji
je i prevario Brauna.
Gospode boe! proapu
ta on. - Milostivi gospode bo
e!
ovek iza njjega tiho se nasrne
ja.

BORILAKE V ETIN E 86

Otkuda ti ideja da su bo
govi milostivi, Braun? upi
ta. Hajde, idemo dalje. . .
Ne! ree Braun, iznena
da zastajui i pokuavajui da
se odupre obema nogama.
Ne tamo, za ime boje, ne tamo!
Braun? jedva ujno po
zva Karstens iz mrane jame,
sada samo korak pred Brauno
vim stopalima. Jesi li to ti,
Braun?
Steui zube, u naglom napa
du odlunosti roene iz oaja
nja, Braun se upola okrete i po
vi gornji deo tela, poseui de
snom rukom prema izmi i no
u koji predstavlja poslednju
mogunost da presee ovu ua
snu moru.
Udarac ga stie pre nego to
je dovrio taj pokret d on otvo
ri usta da zaurla u asu kad ose
ti kako mu tlo nestaje pod no
gama.
Njegov urlik nije trajao du
go. Poloaj u kojem se zatekao
kada je udarac pao bacio je Bra
unovo telo u jamu malo ukoso,
glavom nanie, tako da mu se
vrh koca koji je trcao iz Karstensonovih grudi zario u do
nji deo trbuha.
Bilo je to kao da ga neko ra
seca usijanim noem i Braun
vrisnu, irei ruke, grabei oko
sebe kao divlja zver kandama.

23

I Karstens vrisnu obnovlje

nom snagom kad ga teina Brau
novog tela gurnu nanie, zadaju
i novi uasni bol polumrtvom
telu.
Ubiu te, Braun! zaur
la, naslepo hvatajui rukama.
Ubiu te!
Snagom samrtnika on obavi
prste, mokre od sopstvene kr
vi, oko Braunovog vrata i zari
nokte u kou, isputajui na i
roko otvorena usta trijumfalni
krik zveri koja zna da umire, a
opet je srena to na to poslednje ne odlazi sama. . .
*
fc *
Hud guranu cigaretu u usta
i prinese joj plamen upaljaa.
Dva para krupnih, tamnih oi
ju iznenaeno se okretoe pre
ma njemu, i on se isceri u lice
dvojici izviaa.
Hoete i vas dvojica da
zapalite? upita reskim glas
om, ne trudei se da bude pose
bno tih. Samo izvolite, meni
dim ne smeta!
- Ali, tuan Hud. . .
Oni nee doi ovamo, ne
brinite.
Sigurno, tuan Hud?

24

Sasvim sigurno. Jer to je

ono to mi najvie elimo. Ne,
Tun, oni e ostati u umi i mi
rno ekati da im upadnemo u
ake, jedan po jedan. Ili troji
ca po trojica, ako tako vie vo
li.
Ali, tuan Bakster, on je re
kao da. ..
Neka tuan Bakster iznese
svoje dupe iz velike kue i pro
seta ga sam po dungli ako mi
sli da je to mudro brutalno
odsee Hud. Ti momci tamo
se ne ale, uo si kako nai lju
di urlaju, do avola?
Ostaemo ovde, tuan
Hud? upita drugi ovek. Ola
kanje je bilo sasvim .primetno u njegovom glasu.
Ovo mesto' mi se ba do
pada klimnu Hud glavom,
odbijajui dimove iz cigarete.
Niko nas ne moe iznenadi
ti, a ako i pokua da napadne
ovo mesto, bie izloen vatri mi
traljeskog gnezda unutar ogra
de.
Njih trojica uali su u za
klonu iskopanom tako davno da
je bio potpuno obrastao gustom
travom. Dvadesetak jardi izvan
perimetra, u svoje vreme je pre
dstavljao obezbeenje od even
tualnog napada spolja.
Kako
tih napada nije bilo, sve do sa

BO RILAKE VESTINE 86

da, zakloni su ostali zaboravlje

ni i nepotrebni.
Tuan H u d ...
Da, Tun?
Ko. .. ko su ti ljudi koji
ubijaju?
Hmmm. . . to bih i sam
voleo da znam nasmeja se
Hud, nametajui -se udobnije
u zaklonu. Neko ko nije do
voljno jak da napadne logor i
uzme ono to eli, to je sigurno.
Dvojica izviaa se zgledae.
Uprkos tami, Hud na njihovim
licima vide izraz koji je odavao
da se ne slau potpuno sa njim.
Voki-toki, prikopan za nje
gov opasa, javi se tihim, melo
dini signalom i on ga prinese
ustima.
Hud ree. ta je bi
lo, Bakster?
Glas iz skoro potpuno utia
nog zvunika bio je razgovetan,
iz njega su se ak mogla nazre
ti Baksterova oseanja u ovom
trenutku.
Sta se to, do avola, doga
a napolju, Hud? Zato se ne
javlja? Ko je maloas tako ur
lao u umi?
Smeei se, Hud je ekao.
Hud? Hud, proklet bio, u
je li me?
ujem. . . samo sam ekao
da vidim ima li jo kakvo sme
no pitanje za mene, Bakster.

BORILAKE V E T IN E 86

Ne, boga mu, nemam!

Ali. . .
Evo ti, onda, odgovora. . .
Hud se ve iroko cerio.
Ne znam. Zato to ne znam. Ne
znam.

Sta?!
Ne znam ta se dogaa na
polju strpljivo ree Hud, sa
vlaujui smeh. Ne zovem
te zato to ne znam ta se do
gaa. I ne znam ni ko je malo
as urlao. Zadovoljan odgovo
rima?
Nekoliko trenutaka tiine. Ba
lcster je konano shvatio da se
Hud igra sa njim i treba oeki
vati eksploziju besa, psovke, pre
tnje.
U redu ree iznenau
jue mirnim glasom, tako da
Hud podie zaueno obrve.
Dokle si stigao?
Do zaklona kraj staze ko
ja vodi ka raskrsnici broj tri.
Vrlo dobro. Pokupi ljude i
vrati se u logor.
Da se vratim? Zato da se
vratim?
Sada je na Bakstera bio red
da se nasmeje.
To to ve deset minuta
sedi u tom zaklonu, Hud, sa
svim jasno govori da ti se ne
ide u umu. I potpuno si u pra
vu: ti momci tamo ve su nam

25

pokazali da je uma mesto gde

se izvanredno snalaze.
Dobar zakljuak, Bakster.
Ponekad i ti ume da koristi
to to krije izmeu uiju.
U redu, u redu. Vrati se
u logor. Kad svane, videemo
ta se dogodilo, do avola!
Preldnuvi vezu, Hud vrati
ureaj za opasa. Izviai su
ve bili na nogama, spremni da
krenu natrag na njegov znak.
Polako, polako promr
mlja on. Tun, ini mi se da
si neto hteo da mi kae pre
nego to nas je Bakster onako
bezobzirno prekinuo.
Bezobzirno, tuan Hud?
Samo igra rei, deko moj,
samo igra rei. Dakle?
Dva oveka se zgledae, a on
da onaj drugi, Pakaj, progovo
ri, veoma loim engleskim jezi
kom.
Tuan Hud, Pakaj pra
lio starog Japanca u logoru. . .
video kako neto ukrao iz telo
tuan Fred kad on mrtav. . .
poe uurbano. Pakaj mislio
d a ...
ekaj malo, boga mu. Vi
deo si kako je matori samuraj
neto uzeo sa Freovog tela, a?
Da, tuan Hud. On. . .
I mislio si da je u pitanju
lova zlato, je li tako?
Pakaj obori pogled.

26

Da, tuan Hud ree je

dva ujno. A li.. .
Skrati priu slee Hud
ramenima. Lova je poslednje
to je mogao nai kod Freda,
veruj mi.
Da, tuan Hud p o
korno klimnu glavom ovek.
Ja pratio starca i ove noi uo
razgovor sa Liangom. . . Znate
Lianga, tuan Hud?
Na ovek ili radnik?
Radnik. Jedan od onih ne
mirnih objasni Tun. Pakaj i ja dugo ga drimo na
oku, tuan Hud, po naree
nju tuana Bakstera.
I ta je matori rekao tom
Liangu, Pakdaj?
Rekao biti strpljiv. . . e
kati. Da napolju moan ratnik
iz njegovog naroda. . . ratnik
sposoban da ih sve oslobodi, ta
ko rekao.
Hud tiho zviznu, skupljajui
obrve.
Da li je ree vlaei je
zikom iznenada suve usne da
li je rekao kako se taj. . . ratnik
zove?
Da, tuan Hud. Ali, uzeo
re koju Pakdaj ne zna. . . mo
da ne uo d ob ro.. .
Koju re, proklet da si!
Nina. . . Pakdaj misli to
ta re. Nina.

BO RILAKE VETINE 86

Hud nesigurnim prstima po

trai novu cigaretu, ali se pre
domisli pre nego to je izvukao
iz pakla. Pogled mu pree
du tamne ivice ume i on se
strese od iznenadne jeze.
Boga mu ree tiho.
Boga mu njegovog!
To ne dobra re, tuan
Hud? plaljivo upita Pakdaj.
Ne, do avola! isceri se
ovaj ukoenim licem. To ni
kako dobra re, Pakdaj. Idemo
natrag, u logor.
Krenuo je, ne ekajui izvi
ae. Oni se zgledae i pohita
e za njim, s mukom sledei du
ge korake visokog Amerikanca.
Nije im promaklo ni to da se
esto osvre i da mu je desna
ruka neprestano na poklopcu
futrole sa pitoljem velikog ka
libra.
Snop jednog reflektora ih na
pipa i Hud pokri lice podlak
ticom, psujui iz sveg glasa. Ni
je prestao da psuje ak ni kad
su se za njima trojicom zatvo
rila vrata u ogradi od bodljika
ve ice.
P akdaj.. .
Da, tuan Hud.
- Reci mi, da li si video ta
je Japanac uzeo od Freda?
- Ne, ne video. Ali uo kad
on rekao Liangu to oruje. Oru
je nini. Sitna stvar, tuan

BORILAKE V E T IN E 86

Hud, ne videti je u mraku. Ka

ko tako sitna stvar oruje, tuan Hud? Ili stari ovek la
e?
-N e zamiljeno odgovori
Hud. Ne mislim da stari o
vek lae, Pakdaj. Hmmm. . . ka
ko bi bilo da vas dvojica poe
te po njega i dovedete ga u ve
liku kuu. Ja u biti kod Bakstera.
Oni posluno klimnue glava
ma i pooe u pravcu dela lo
gora gde spavaju radnici.
Tun!
Da, tuan Hud?
Povedite mi i tog Lianga
dobaci Hud za njima, palei
novu cigaretu. Mislim da e
i taj momak moda moi neto
zanimljivo da nam kae.
Bakster je sedeo za stolom
u velikoj prostoriji u prizemlju
kue, koja je sluila kao zbor
no mesto za ljudstvo. Svetla u
njoj bila su ugaena, ali je to
nadoknaivao mlaz svetlosti ko
ji je dolazio kroz otvorena vra
ta odaje sa radio-ureajem.
Hud pritisnu prekida na zi
du i prostoriju preplavi svetlost. Diui pogled, Bakster se
namrti.
emu to? zarea.
Bez rei, Hud nogom zalupi
vrata radiste, ne odgovarajui
ni na upitni pogled oveka sa

27

slualicama na uima. Seo je

preko puta Bakstera, dohvatio
naetu flau viskija sa stola i
otpio dug gutljaj.
Stvari loe stoje, Bakster
ree briui usta nadlanicom.
Treba da razgovaramo.
Loe? Doznao si neto o
patrolama?
Hud se isceri, sleui rameni
ma.
Patrole su izgubljene, Ba
kster. Vreme je da to prizna i
sebi.
Deset ljudi lupi Bak
ster pesnicom o sto. Prokle
tstvo, Holovej e urlati kao zver kad to dozna!
Deset dobrih ljudi klimnu Hud glavom. Dovoljan
razlog da se malo zamislimo, Ba
kster. A ti naroito.
Ne moe mene okriviti za
ono to se dogodilo! zarea
Bakster. - Prokletstvo, inio
sam sve to se moglo! Te patro
le. . .
Reci to Holovej u slee
Hud ramenima. Tano je, i
nio si sve to se ini u uo
biajenim situacijama. Tvoja ne
volja je u tome to ovo nije uo
biajena situacija, Bakster.
Sta, do avola, time ho
e da kae?
To da oko logora ne obi
gravaju ni komunistiki geril

28

ci, ni razbojnici kojima je sta

lo do oruja i hrane. Ni konku
renti, naravno. Imamo posla sa
protivnikom druge vrste. ..
Bakster ga je gledao zakrvav
ljenim oima.
I to j e . ..?
Hud otpi jo jedan gutljaj iz
flae, pravei se da ne primeuje prekorni Baksterov pogled.
Imamo posla sa jednim je
dinim ovekom, Bakster.
Gluposti!
Moda. Moda i nisu glu
posti. Da li ti re ninda ne
to govori?
Ninda? To je neka ala,
Hud, a? Prokletstvo, nije vreme za glupe ale!
Nine postoje,
Bakster.
to pre to sebi priznamo, uto
liko bolje po sve nas!
Prie za decu! prezrivo
frknu Bakster. Ko ti je na
punio ui tim glupostima?
Glupostima, a? isceri se
Hud. Kai mi onda ime je
ubijen Fred Vikstid?
Noem, do avola! Sam si
video ranu!
Nije to bila rana od noa,
Bakster zavrte Hud glavom.
avola nije. I dok je re
kao d a ...
Dok Faden je video mno
go manje rana od noeva ne
go ti i ja, Bakster, ne zabora

BO R ILA K E VETINE 86

vi to. Uostalom, imau uskoro

i bolje dokaze za tebe.
Dokaze za ta? Nee me
naterati da verujem u te bajke
o ninama, Hud!
Sunce e uskoro izai. Oti
i emo zajedno da potraimo
tela onih koje si poslao u pat
rolu. Mislim da e moi da vi
di neto veoma zanimljivo. tavie, moda te ubedim ak i
pre toga.
Osetljivi Hudov sluh uo je
tihe korake pred vratima i za
to se, nasuprot Baksteru, nije
trgao kad je neko otro zakucao
na vrata.
Ostavi to ree primetivi Baksterov pokret prema pi
tolju za pojasom. Nai lju
di, Tun i Pakaj.
ta oni trae ovde?
Mislim da dovode nekoga
ko e ti vie od mene moi da
kae neto o ninama nasmeja se Hud. Da, gospodine
moj, eka nas jedno lepo malo
predavanje i istorije Japana!
*
*

Ninda podie glavu.

Neko je dolazio iz pravca lo
gora. Neko mnogo oprezniji, i
mnogo zaplaeniji od svih sa

BORILAKE V E T IN E 86

kojima se ove noi sreo u du

ngli. . .
Hitro obrisavi seivo katana o odeu oveka koga je ubio trenutak ranije, on ieze
u grmlju i zastade u zaklonu
koji je iskoristio da bi uhvatio
u mreu Flanagana i Kola.
Dungla je lagano oivljava
la, jer su, posle sve one pakle
ne buke oko jame sa zailjenim
kolcima, poslednja dvojica umr
la gotovo sasvim tiho. Uosta
lom, uskoro e i svitanje i u
mska stvorenja postaju nemir
na u svojim skrovitima pred
dolazak novog dana.
Pridolica je jo uvek bio ve
oma tih, ali sada dovoljno bli
zu da bi nina mogao uti i nje
govo disanje. Tako diu uplae
ni ljudi, ne oni koji polaze u
napad.
Begunac iz logora?
Kao elektronski raunar, mo
zak nine u deliu sekunde is
pita sve mogue varijante odgo
vora na pitanje o identitetu o
veka koji je sada zastao svega
desetak jardi dalje, oprezno oslukujui.
Da, begunac iz logora. Odgo
vor sa najveom verovatnoom.
Ipak, nina ostade u svom
zaklonu. Njemu se nikada ne
uri, jer je blizu dan i vreme
kada e sebi dozvoliti nekoliko

29

sati odmora. Nita ne zamara

toliko kao ubijanje. ..
Bez obzira na injenicu to
je svaki od ljudi koje je ubio
ove noi smrt zasluio i po sto
tinu puta. Krv je krv, smrt je
smrt.
Bosonogi ovek oprezno pro
dui stazom. Jo nekoliko kora
ka i spotai e se o dva mrtva
tela, jo uvek upetljana u mre
u.
Ne, suvie je oprezan za tako
neto. Sagnuo se i prstima ru
ke dotakao bezoblinu gomi
lu na stazi od koje se irio o
tar zadah krvi.
Uspravio se i preao pogle
dom oko sebe. Njegove oi su
svega dve ili tri stope od oi
ju nine, ali on ne moe videti
figuru u crnom, skrivenu u gu
stom rastinju.
Nino?
Tih, plaljiv apat. . .
Prokletstvo, kako taj ovek
uopte moe znati da je sve
ovo dclo jednog nine?
Jo jednom odgovor stie go
tovo sam, bez svesnog napora
mozga naviknutog da i na os
novu malobrojnih injenica do
nese ispravne zakljuke.
Japanac. Japanac ije je lice
video nekoliko puta meu robo
vima u logoru i na plantai. ..
Nindo?

30

Prilika u crnom beumno is

korai iz svog zaklona i ovek
se tre itavim telom, ustuknuvi jedan korak.
Ovde sam ree nina.
ta eli od mene?
ovek pree rukom preko li
ca oblivenog krupnim kapima
znoja.
J a ... Hteo sam d a ... Ov
de. . . ovde imam neto to pri
pada te b i...
Prsti u rukavicama od crne
svile dohvatie estokraku eli
nu zvezdu sa ispruenog dla
na.
- Da, ovo je m oje ree
runda, vraajui uriken u skro
vite pod opasaem. Hvala
ti. Kako se zove?
Moje ime je Liang, nino.
Liang. Ko ti je rekao da
sam ja nina, Liang?
Stari Japanac. Ime mu je
Utagava. On mi je dao i tvoj
uriken, izvuen Iz tela tuana
Freda.
Dobro govori engleski, Li
ang.
O, da. Bio sam uitelj u
selu koje su bele ubice spalile,
a stanovnike doterale ovamo
da rade za njih. Ali. . .
Znam ta eli da pita,
Liang. Kako to da i ja. Japanac,
govorim engleski?

BO RILA KE V E TIN E 86

Da, to. I . . . izgovor ti je

odista savren, nino. . . ba kao
kod belih gospodara u logoru...
Vebao sam nemarno
odvrati nina. Zato si pobe
gao iz logora, Liang? Zna ko
liko je to opasno?
Znam. Meutim, nisam imao drugog izbora. Kada su do
li po Utagavu, shvatio sam da
sam posle njega ja na redu.
Znao sam gde postoji otvor u
ici i uspeo sam da skliznem na
polje, a da me ni reflektori ne
uhvate svojim dugim pipcima.
Ostavio si nekoga tamo,
Liang?
: Otkud zna?
Tvoje lice mi to kae. e
na?
Liang obori pogled.
Da, Lin. Uasno se plaim
za nju, nino. Ona je lepa, ni
nalik ostalim enama u logo
ru. A beli gospodari uvek su
gladni enske p u ti.. .
Nemoj misliti o tome on
da. Ne bi nita mogao /uiniti
da je zatiti ak i da si ostao
u logoru. Ili moda eli da se
vrati?
Ne, a li...
Liang duboko udahnu.
Stari otac Utagava rekao
mi je da si ti moan ratnik.. .
Pa?

BORILAKE V E T IN E 86

Moda. . . moda tebi ne

bi bilo previe teko da ue u
logor i izbavi moju Lan, nino?
Nina podie pogled navie.
Liang uini to isto.
Nebo se naziralo kroz gusti
splet rastinja. Mnogo svetlije
nego samo nekoliko trenutaka
ranije.
Dan dolazi, Liang tiho
ree nina. Ako bih sada po
kuao da uem u logor, mogao
bih vie nakoditi Lm nego joj
pornoi.
Steui zube, Liang klimnu
glavom. Nina je u pravu, na
ravno. A li je tako teko b ti ne
moan dok se oko tebe odigra
vaju uasne stvari!
Rekao si da su doli po
Utagavu podseti nina.
Sta su hteli od njega?
Ne znam. Odveli su ga u
veliku kuu. Moda ga je neko
video kako se dogovara sa mn
om. Ili kada je uzeo tvoj uriken iz rane na telu tuana Freda.
Video, a moda i uo. Ne
mogu da se otresem pomisli da
to to su ga odveli ima neke
veze sa mnom.
Ne znam, nino apnu
Liang. Ne znam ...

31

Nina je nekoliko trenutaka

premiljao, a onda poloi ruku
oveku na rame.
Idemo odavde ree.
Dan samo to nije stigao, a oni
e uskoro doi da potrae svo
je prijatelje. Umoran si?
Da, ali ne previe. eli
da neto uradim za tebe?
Razgovaraemo o tome na
drugom m estu.. .
Iako je i sam bio dete ume,
Liangu nije bilo lako da sle
di hitru figuru u crnom kroz
splet rastinja u koje su zaroni
li. Nekoliko puta ga je izgubio
iz vida, ali bi ga nina uvek sa
ekao, opominjui samo pogle
dom da bude tih i ne ostavlja
nikakve tragove za sobom.
Neemo dalje ree ko
nano kada ga je Liang jo je
dnom pristigao. Moje skrovi
te je ovde. . .
Ovde? Liang se zbunje
no osvrte oko sebe.
Popni se uz ovo nina
pokaza jednu lijanu koja se ni
po emu nije razlikovala od os
talih. Skrovite je gore, na
drvetu. Ima li snage?
Liang klimnu glavom, oproba
vajui vrstinu lijane. Uzverao
se spretno, uprkos umoru.
Dve debele grane posluile
su kao osnova za horizontalno
poloene motke koje su stvara

32

le oveu platformu pedesetak

stopa nad tlom. Sloj sitnih gra
nica i lia, na njemu jedna
vrea za spavanje od grubog
platna i druga, veoma slina
njoj, okaena o granu iznad pla
tforme.
Gladan si? upita nina
koji se beumno uzverao za Liangom. - U toj vrei gore na
i e hrane i vode.
Liang se sa uzdahom spusti
na leaj od lia.
- Ne ree. Samo sam
um oran.. .
Spavaj onda. Nema se e
ga bojati. Oni ne zalaze u ovaj
deo ume, a ak, i ako zau,
ja u ih uti mnogo pre nego
to stignu do ovog mesta.
Liang klimnu glavom, oseajui da nema snage vie ak ni
da govori. Nije to bio obian
umor. pre ona vrsta oseanja
koja oveku govori da je sada
konano na sigurnom i da sebi
moe pokloniti nekoliko sati za
sluenog sna...
Shvatio je koliko je spavao
tek kada se naglo trgao iz sna,
sav obliven znojem. Sunce je
bilo visoko na nebu i njegovi
zraci su pekli ak i kroz gusti
sloj od lia kronje nad Liango
vom glavom.

BO R ILA K E V E S T IN E 86

U dungli je bilo toplo i vla

no, ali je to bio zadah na koji
je Liang jo davno navikao. . .
Njegove oi, jo mutne od
sna, padoe na oveka koji je
sedeo na ivici platforme, leima
okrenut njemu.
To. . . to. . .
To nije nina!
Kratka crna kosa, miiava,
preplanula lea, dugi u d ovi.. .
Ne, to nipoto ne moe biti ni
na jer ovaj ovek ovde je belac, ne Japanac!
Zadravajui dah, Liang pri
vue kolena grudima. Dovoljno
je blizu; ako naglo isprui no
ge, udarac u leda zbacie nepo
znatog sa platforme.
Ako i preivi taj pad, nee
imati snage da sprei Lianga u
bekstvu. A moda je i nina u
blizini, pa e mu ponovo pomoi
da izae nakraj sa belim du
gonosim avolima!
Ne ini to, Liang ree
nepoznati i okrete se.
Tamnoplave, duboke oi, oz
biljno lice odlunih crla. Sna
no lice, ali i lice kojem se moe
verovati.. .
Ti. .. ti nisi. . .
Ne, nisam Japanac, Liang.
A li... stari otac Utagava,
on mi je rekao da. . . da nine
mogu postati samo ljudi njego
vog naroda!

BORILAKE V ESTIN E 86

Moda je -tako bilo u do

ba kada je Utagava iveo u Ja
panu. Vremena su se promenila, Liang. Premda je istina da
sam, koliko znam, jedini ne
Japanac koji je postao nina.
Liang opusti zgrene miie,
pokuavajui da se osmehne.
Malo je nedostajalo re
e da te udarcem u lea
bacim u ambis, nino.
Ne bi uspelo osmehnu
se ovek tamnoplavih oiju.
Misli? Nisi mogao ni videti ni uti moje pokrete!
Postoje i druga ula, sem
vida i sluha. Ah, nemojmo sa
da o tome. . . Ako si gladan, uz
mi da jede, Liang. Za to vreme emo razgovarati...
Klimnuvi glavom, Liang se
baci na jednostavan obrok od
suvog mesa i dvopeka, zainjen
sa neto voa do kakvog se m o
glo doi u umi.
Nina saeka da utoli prvu
glad, da bi mu tek tada posta
vio pitanje.
Liang. . . koliko dobro po
znaje reku?
Odrastao sam na reci. Za
to?
Da li bi imao snage i vetine da se niz nju spusti da
Ciang Maja?
U amcu, da. Samo to a
mac ne sme biti teak, nino,

33

jer ga moram nositi suvim oko

vodopada kod Olunga.
Ali moe to izvesti?

Mogao bih, ali nema vie

amaca na reci u ovom kraju,
nino. Beli gospodari su ih sve
unitili kad su spalili sela oko
logora.
Ja imam gumeni amac
na obali. Kao to vidi, nee ti
biti teko da ga nosi oko vo
dopada. Dva dana puta bi ti bi
lo dosta do iang-Maja?
Najvie toliko. Vreme je
lepo u ovo doba godine, kia
me nee usporavati.
Vrlo dobro.
Odveslae,
dakle, do iang-Maja, tamo
kupiti pristojnu odeu i auto
busom produiti u Lampun.
Liang se osmehnu irei ru
ke.
Za pristojnu odeu i auto
bus bie mi potreban novac.
Moj roak Losen, istina, ivi u
iang;Maju, ali je i on siro
maan ovek. ..
Dobie dovoljno novca od
mene za sve. I avionsku kartu
do Eangkoka koju e uzeti u
Lampunu, izmeu ostalog.
Avion? Liang se stadiji
vo osmehnu. Nikada jo ni
sam leteo avionom. . .
Pokuaj da prikrije svoj
strah, a i ako ne uspe, to nee
biti previe upadljivo. Mnogi

34

ljudi se nikada ne naviknu na

to.
Znak da bogovi nisu eleli
da ljudi lete tiho ree Liang.
Ali, ne brini, nino, uiniu
to za tebe. . .
U Bangkoku e uzeti ta
ksi na aerodromu i traiti da te
odvezu u hotel Kompong. Je
dino to mora zapamtiti jeste
da na recepciji ne sme nipoto
pitati za moje prijatelje. To je
veoma vano, Liang. Mogue je
da njih ve dre na oku i da e
pokuati da epaju svakog ko
pokua da stupi u vezu sa nji
ma.
Da. . . ali, kako u ih on
da pronai, nindo?
Opisau ti kako izgledaju,
a kada vidi jedno od njih dvo
je, dae im ugovoreni znak i
otii iz hotela. Njihova briga je
potom da te slede do nekog bezbednog mesta za razgovor.
Liang klimnu glavom. Bilo je
oevidno da se plai itavog ni
za situaoija u kojima e se po
prvi put nai, ali i da e smoi
snage da ih savlada, jednu po
jednu.
Pre nego to kae ko su
nam prijatelji, nino bledo
se osmehnu moda ne bi bi
lo loe da doznam neto o nepri
jateljima.

BORILAKE V ETIN E 86

Jedini od neprijatelja koje

moe sresti u Bangkoku
je
Bret Holovej, Liang. Ne verujem da on poznaje tvoje lice.
Tuan Holovej? Ne, si
gurno ne. Svega je dva ili tri
puta dolazio ovamo, helikopte
rom. Nikada se nije zadravao
due od nekoliko sati.
Da, znam. Holovej je ef
jedne od najveih bandi koje
se bave proizvodnjom i proda
jom kokaina. Ali, to je ono to
ve svakako zna, Liang.
Isuvie dobro.
Tano. Moji prijatelji i ja
pokuavamo da im stanemo na
put, jer tajlandske vlasti to ne
mogu. Previe novca kaplje u
depove utiajnih ljudi da bi
drava neto preduzela protiv
Iloloveja.
To mi je rekao i Utagava
ldimnu Liang glavom. A
ja. budala, verovao sam da je
dovoljno samo stii do iang
Maja i ui u policijsku stanicu
s gorinom se osmehnu Li
ang.
Verovatno ne bi ni izaao
iv iz nje slee nina rame
nima, Sluaj me sada do
bro: prvi moj prijatelj zove se
Tabasko Pit. Njega e lako pre
poznati: visok je gotovo sedam
stopa, strano irokih ramena.

BORILAKE VETIN E 86

duge plave kose i plavih oi

ju. . .
Takvi ljudi su odista retki u ovoj zemlji, nino. Prepoznau tog Tabasko Pita bez te
koa.
Sumiko produi ninda
Sumiko je devojka koja e
se mnogo lake od Pita uklopiti
u okolinu. Ima japanske krvi u
sebi i to se vidi u boji njene
koe. Veoma je niskog rasta,
odnosno, visoka je kao i veina
ena tvog naroda, Liang.
Onda mi mora pomoi no
vim detaljima zavrte Liang
glavom. Oni koji su tamo
bili kau mi da je Bangkok pun
lepih ena.
Ovako lepih nema mnogo
osmehnu se ninda. Ona
je, meutim, graena drukije
od ena tvog naroda: ima veli
ke, lepe grudi i neto ire ku
kove,. iako joj je struk veoma
uzan. Kosa joj je takoe vrlo
duga i sasvim crna, a oi izrazi
to krupne. ..
Liang se iroko osmehnu.
Ne sumnjam sada da u je
prepoznati, nino. Reci mi ne
to; da li ti voli tu devojku?
Odao sam se, zar ne? Da,
Liang. Volim je.
To je dobro znati. ..
Zato?

35

Liangov pogled odluta navi

e, u kronju koja ih je titila
od sunca.
Vidi, kad mi je stari otac
Utagava prvi put pomenuo ninde, mislio sam da su oni na
lik demonima osvete iz starih
pria, moniji i nemilosrdniji
od obinih lju d i.. .
Oni i jesu takvi. Utagava
te nije prevario.
Moda, ali su ipak i ljudi,
sposobni za ljubav i prijatelj
stvo.
Vara se, Liang. Ljubav i
prijateljstvo su dva oseanja ko
ja su ninama strogo zabranje
na.
Ali. . .
Nina se- osmehnu, ustajui.
Da, to je razlika izmeu
mene i japanskih nini. Prekr
io sam neke zakone ninducua,
drevne vetine za koju ak i
mnogi Japanci darnas misle da
je zaboravljena. I nisam pogreio.
Dakle, ipak sam ja bio u
pravu?
Da, bio si u pravu to se
mene tie. Ali, vratimo se tvom
zadatku, Liang. Kad ugleda je
dno od dvoje ljudi koje sam ti
opisao, nainie tano odree
ni niz pokreta koji e im rei
da te ja aljem.
A to su. . .?

36

Sasvim prirodni pokreti

koji nikome nee biti sumnji
vi. Jedino je njihov zbir i redosled ono to je karakteristi
no: uzee cigaretu iz tabakere
koju e kupiti, sklopiti tabakeru, etiri puta kucnuti cigare
tom o poklopac, a zatim je prineti nosu da omirie duvan.
Samo to? Oprosti, nino,
ali postoji mogunost da neko
drugi izvede te iste pokrete pr
ed njima, sasvim sluajno!
Ne, to nije sve. Umesto da
je zapali, vratie cigaretu u
tabakeru, a nju opet u desni
dep svog sakoa, a onda naglo
krenuti prema izlazu kao da si
se upravo neega selio.
Da, to je ve neto drugo
klimnu Liang glavom. Je
dno od njih e onda krenuti za
mnom?
Da. Ako sluajno ne kre
nu, ponovie to jednog od na
rednih dana, premda ne verujem da e to biti potrebno. I
jo neto: ako budete razgova
rali bilo gde na javnom mestu,
ne upotrebljavaj re ninda.
K oje u onda rei upotrebiti da kaem ko me alje?
Oni e ve znali ko te a
lje. A ako ba hoe, moje ime
je Eldrid. Lesli Eldrid.
Liang prui ruku.

BORILAKE VETIN E S6

Dobro je kad zna oveku

ime ree jednostavno. Le
sli Eldrid, mislim da emo ti,
tvoji prijatelji i ja uskoro po
kazati tuanu Holoveju kako ovaj posao ipak nije tako dobar
kako je on zamiljao. ..
*
*

sjt

Hud paljivo osmotri starog

Japanca, sitnog i krhkog ak i
u poreenju sa dvojicom niskih
Tajlanana koji su ga uveli u
prostoriju.
Ah! ree srdano.
Utagava san. Ba mi je dra
go to ste odluili da nam se
pridruite u ovom ugodnom ra
zgovoru.
Kog si avola njega do
vukao ovamo, Hud slee BakstS- ramenima. Sem ako...
- Upravo lo to si pomislio,
deko moj, upravo to. Mister
Utagava objasnie ti poneto od
onoga to meni nisi hteo da po
vjeruje. Tun, Pakdaj, niste mi
vise potrebni. Budite pred ula
zom.
Utagava je ostao sam, skoro
nasred velike prostorije. Nije
kroio ni korak napred, uprkos
srdanom pokretu kojim ga je
Hud pozvao za sto.

BORILAKE VE&TINE 86

Utagava zabrunda Bakster, naginjui se napred.

Ovaj momak ovde ispriao mi
je jednu udnu priu o . ..
ekaj malo prekide ga
Hud. Ovo nije policija, pro
kletstvo. Zato ne sednete s na
ma za sto, Utagava san.
da
moemo razgovarati kao ljudi?
Ja sam rob tiho i razgovetno ree Japanac a vi
gospodari. Dok se to stanje ne
izmeni, mi ne moemo sedeti za
istim stolom i razgovarati kao
ravnopravni ljudi.
Uvek sam cenio ljude koji
su svesni stvarne situacije nasmeja se Hud. U krajnjoj
liniji, stvari bi mogle da se izmene, zar ne?
Da. I to vrlo brzo.
Bakster nabra obrve.
to ne znai da bi ti tu
veliku promenu mogao i doiveti, Utagava!
*'
I toga sam svestan. Promene te vrste ne mogu se izve
sti bez nasilja i krvi. Nasilje je
jo uvek na vaoj strani, to
znai da e biti proliveno mno
go vie krvi robova. Ali. .. do
promena e doi!
Boga mu! Bakster se za
vali u stolici i zapanjeno pogle
da Huda. Pa ta ruevina od
oveka jo ima drskosti da pre
ti nama!

37

U pravu je Hud je polu

zatvorenih oiju prouavao lice
starca. Oni sada imaju mo
ne pomagae' napolju, zar ne,
Utagava?
V i to znate bolje od me
ne, tuan Hud.
Ko je to, Utagava?
Kako bih to mogao znati?
Prole su dve godine otkako
sam poslednji put stupio nogom
van ice.
Hud baci pogled prema pro
zoru. Napolju je bilo ve upa
dljivo svetlije nego maloas.
Da li bi eleo da izae,
Utagava?
Ne. Ne naroito. Ljudi ko
je znam i koje volim su u kru
gu od bodljikave ice. Hou da
ostanem uz njih, kao i do sa
da.
Hud se nae napred.
Nina ree tiho. Ninda.
Utagavino lice ostade nepok
retno. utao je.
Ta re ti nita ne govori,
Utagava? nasmeja se Bakster
promuklo. Rekoh ti, Hud, da
od stare budale nema nikakve
koristi!
Pakdaj je uo razgovor sa
Liangom, Utagava nastavi
Hud vrebajui kao jastreb sva
ki pokret na licu Japanca. -
uo je kako pominje ninu. I

38

BORILAKE VETINE 86

uriken izvaen iz Fredovog te

Zavei, Bakster ree
la. Nemoj mi rei da Pakdaj la Hud i ne gledajui prema nje
e, Utagava!
mu. - Jedino to me odista za
Starac se smireno osmehnu.
nima jeste kako se moe pobe Ne. Pakdaj ne lae.
diti ninda, Utagava!
Nikako.
Pa?
Ne shvatam ta hoete od
ta?!
mene, tuan Iiud.
Fini osmeh na trenutak osve
Hou ninu. Utagava! To ti i lice starca.
hou!
Ninda se ne moe pobeStarac rairi ruke.
diti ponovi. Legenda ka
Ja vam ga ne mogu dati. e da samo drugi ninda moe
Ako elite ninu, morate ga sa ubiti ninu. . . a u toj stvari ja
mi potraiti.
sam sklon da verujem legenda
Hud dobaci pobedonosni po ma.
gled Baksteru koji je sumnjia
Oruje? Taktika? Navike?
vo vrteo glavom.
O tome bih poneto mo
I imao sam utisak da e gao da kaem, ali vam ni te
biti previe ponosan da lae, informacije nee biti od velike
Utagava produi Hud. Po koristi slee Utagava rame
trebne su mi informacije o ru nima. - Nine svoju taktiku
ndi. Sve to zna!
prilagodavaj u odreenoj situa To nije mnogo. N evidlji tiji, a navika im je da ine ono
vi su, neujni, ubijaju brzo, ti to protivnik najmanje oeku
ho i nemilosrdno. Ali, to sve je. to se oruja tie. .. kada ga
ve i znate, zar ne?
'vidite, nema vie mnogo vreme
To nije sve, Utagava!
na da razmiljate ta to oruje
Naravno da nije. Ali, to je moe, a ta ne.
gotovo sve to oni koji nisu niBakster se strese. inilo se
nde znaju o ninama. Sem ako da je sugestivni glas starca sa
ne elite detaljnu istoriju ninu svega nekoliko rei
razvejao
cua, od ranog srednjeg velca do sve njegove sumnje u postoja
danas. Ah, mislim da to nije nje nini.
ono to vas zanima, tuan Hud.
Ipak bih eleo da doznam
Drale je zareza Bak- vie o njegovom oruju, Utaga
ster gnevno. avolski je dr va ree Hud. Hladno oru
zak!
je, koliko sam shvatio?

BORILAKE V E ST IN E 86

Prvenstveno. Ali, ninde su

pravi majstori sa bilo kojim orujem stvorenim od oveka. I
ne samo to: u njihovim rukama
u oruje se m ogu ' pretvoriti i
naizgled potpuno bezazleni pre
dmeti!
Nekoliko dugih trenutaka ti
ine, sve dok stolica ne zakripa pod Baksterovom teinom
kada se naglo pokrenuo.
Ne vidim svrhu ovog raz
govora promumla. Ako je
taj tip odista talio opasan, mo
ramo najpre videti kako da se
odbranimo od n jega .. .
A da bismo u tome uspeli,
moramo znati sve o njemu
odvrati Hud. Utavaga, ti e
sada poi sa nama. . .
Kuda? tre se Bakster.
Japanac ostade savreno miran.
Napolje osmehnu se
Hud ustajui. Pogledaemo
zajedno ta se dogodilo sa de
set naih ljudi i moda poneto
nauiti.
Ja ne idem odmahnu
Bakster glavom.
Ne budi kukavica isceri
se Hud. Svanulo je. Pogle
daj.
Svejedno. Bezbednost logo
ra je prvo o emu moram vodi
ti rauna. Nikakvi izleti van i
ce, do avola!

39

Defanzivna taktika? Seas

se ta se dogodilo u Vijetnamu,
kad je neko gore doneo odlu
ku da sedimo u svojim utvre
njima, a Vijetkongu prepustimo
kontrolu teritorije,
kapetane
Bakster?
To nema veze sa ovim, do
avola!
Misli? Sedeemo u naoj
miolovci i strpljivo ekati da
runda pronae nain da nas sve
uniti u njoj? Kao to su Vijetkangovci uinili?
Oh, do avola! - zastenja
Bakster diui se sa stolice.
Neka bude po tvome, pro
klet da si! Poalji jednog od
one dvojice izviaa po prokleti
dip!
Nikakav dip odmahnu
Hud glavom. Raskrsnica br
oj tri nije daleko. Ne elim da
itava uma uje da smo pono
vo krenuli u tom pravcu!
Koliko ljudi vodimo onda.
do avola?
Dva izviaa i nas trojica.
I to je previe, ovee!
Slegnuvi ramenima, Bakster
prie polici na zidu i skide sa
nje automatsku puku. Metal
buno kljocnu dok je stavljao
okvir u nju.
Hudu ne promae podsmeljivi pogled kojim je Utagava is
pratio taj pokret.

40

Misli da od te puke nee

biti mnogo koristi, Utagava?
upita tiho.
Ako sretnemo nindu, ne.
Prema tome, jedino to
nam preostaje jeste da se nada
mo kako ga neemo sresti?
Da. Vrlo jednostavno.
-Moe li se govoriti s njim,
Utagava?
Sa ninom? Samo ako to
on eli.
I nine rade za novac, zar
ne?
Uglavnom. Ili iz osvete.
Ili samo zato to misle da neto
treba izmeniti. Njihove misli
nedokuive su obinim ljudima,
tuan Hud.
Videemo isceri se Hud,
bacajui svoju automatsku pu
ku na rame. V ideem o.. . '
Praena radoznalim pogledi
ma slraara, petorka uskoro sti
e do ivice ume i staze koja
vodi prema raskrsnici broj tri,
oznaenoj tako na velikoj voj
noj karti podruja na zidu Bnk
sterove kancelarije. U svoje vre
me sve ovo bilo je zamiljeno i
planirano kao efikasna vojna
operacija. I sve je teklo po pla
nu dok se nije pojavio jedan ne
predvieni inilac.. .
Nina.
Tun i Pakdaj oprezno su ho
dali napred, zverajui oko se

BO R ILA K E VETIN E 86

be, sa pukama na gotovs. Bakster, takoe spremnim

oru
jem, hodao je korak iza Utaga
ve, dok je Hud inio neku vr
stu zatitnice. Njegova puka
jo je visila o ramenu, ali je za
to poklopac futrole pitolja bio
otkopan, a desna ruka nepre
stano je lebdela u visini drke.
Osetio je miris krvi jo izda
leka, trenutak pre nego to je do
njegovih uiju doprlo potmulo
zujanje onih velikih zelenih mu
va koje se u dungli uvek sku
pljaju po otvorenim
ranama,
oima i ustima mrtvih lju d i...
Izviai zastadoe, zagledani
u neto pred svojim nogama.
Hud ubrza korak.

Flanagan priguenim
glasom ree Bakster. I Kol.
U toplom i vlanom vazduhu
bakterije brzo rastu i razmno
avaju se. Dovoljno je samo ne
koliko sati pa da mrtvo telo po
stane naduveno od gasova koje
bakterije razvijaju u njegovoj
u trobi...
Ipak, lica dvojice ljudi jo su
se mogla prepoznati: dve ukoe
ne maske na kojima je smrt sa
uvala sve tragove uasa njiho
vih poslednjih trenutaka.
Sagnuvi se, Pakdaj vrhom
maete poe da ree debelu mre
u od puzavica u koju su se
upetljala dva tela, pomaui se

BORILAKE V E S T IN E 86

drugom rukom da razdvoji pre

seena okca.
Vrisnuo je i trgao ruku, na
trenutak prekasno: Hud jasno
vide kako se iz gomile na tlu
izdvojila smaragdno zelena, tro
uglasta glava zmije i zarila zu
be u Pakdajevu podlanicu.
Reagovao je munjevito, kao
i uvek. Hitac iz pitolja pogo
di zmiju ispod same glave, od
nosei otkinuti prednji deo tela u grmlje na drugoj strani
staze.
Pakdaj se okrete njemu, pe
peljastog lica, iskolaenih oi
ju, iroko otvorenih usta iz ko
jih je, posle prvog krika, dopiralo samo tiho ivotinjsko cvi
ljenje.
Samo malo pomerivi ruku,
Hud mu ispali hitac pravo u
otvorena usta.
Prokletstvo! protenja
Bakster. Prokletstvo.. .
Mirnih prstiju, Hud ubaci no
va dva metka u okvir pitolja,
prelazei pogledom po licima
ljudi oko sebe. Baksterovo: zbu
njeno, Tunovo: iznenaeno i ma
lo uplaeno. Lice Utagave: mir
no kao maska od kamena.
Nije mu bilo spasa ob
jasni Hud mirno. Samo sam
ga potedeo dugih muka. . .
Bakster otpljunu u stranu.
To to je Hud rekao bilo je sa

41

svim tano, obojica su veoma

dobro poznavali tu vrstu otro
vnih zmija.
Da li je zmija ubila i Flanagana i Kola? upita promu
klo.
Ne odmahnu Hud gla
vom. Utagava, pogledaj. ta
misli?
Lice Japanca ostalo je mirno
i dok se naginjao nad dva mr
tva tela.
Nije zmija ree. Oni
su umrli od katana. To je dugi
ma, najopasnije oruje nini.
Video sam takav ma
ree Hud. Samuraji ga no
se, zar ne?
Da, to je ta vrsta maeva.
Pogledajte preciznost sa kojom
su u oba sluaja pogoeni vi
talni organi.
Bar su umrli brzo pro
mrmlja Bakster.
Umrli su brzo sloi se
Utagava ali ono to se do
godilo pre tog a ...
Misli da nisu ubijeni im
su bili uhvaeni u zamku?
Ne. Gledajte, odea im je
kaljava sa svih strana, znak da
su se dugo koprcali. I dre ko
madie tkanine sa odee onog
drugog oveka meu prstima,
jer su se borili meu sobom .. .
I zmija dodade Hud
vrlo tiho.

42

Da, zmija. U platnenoj vre

ici. Nina je upotrebio kao sre
dstvo za ubeivanje, oigledno.
Rekli su mu sve to su
znali, prokleti bili zastenja
Bakster.
Ti ne bi isceri se Hud.
Idemo dalje, do avola. Tih
prokletih muva je previe!
Muva je, meutim, bilo jo
vie oko dipa na samoj raskr
snici broj tri. Maui rukama,
Hud prie vozilu da bi prouio
rane vozaa i njegovog suseda
na prednjem seditu.
Valcizai ree Utagava
iza njega. Kratici ma koji
se nosi zataknut za pojas. Vidi
te, luan-Hud, otrica je ira i
deblja od otrice katana.
A ona dvojica gore?
Nma je bez sumnje leao
du te grane, odakle im je na
bacio oko vrata ome od ice.
Sve je bilo gotovo veoma brzo.
Uopte, nine su strahovito br
ze. Uvebani miii i savrena
koordinacija pokreta daju fan
tastine rezultate.
Hud s gaenjem otpljunu. Le
evi su ve smrde!i, ne jako,
ali dovoljno da ovek pomisli
kako e i sam, jednog dana. ..

BORILAKE VESTIN E 86

Ne, ne treba o tome misliti.

U svakom sluaju, ne o ovak
voj smrti, u smrdljivoj dungli,
pod oblakom debelih, lenih, ze
lenih muva. . .
Da li to pokuava da me
zaplai, Utagava? upita od
miui se od dipa.
Vas je teko zaplaiti, tuan-Hud mirno odvrati Japa
nac.
. Tu si u pravu isceri se
drugi ovek. Tu si avolski
u pravu. ..
Teko, rekao sam.
nemogue.

Ne i

Misli?
Svaki ovek ima svoju sla
bu taku, tuan-Hud. Neto to
ne moe da podnese. Problem
se, zapravo, sastoji u tome da
se ta slabost otkrije, a nine su
pravi majstori u tome.
Hud stee zube, ali to potraja samo trenutak. Glas mu je,
kao i obino, zvuao potpuno
samouvereno kada je ponovo
progovorio.
Onda se nadajmo da tvoj
japanski prijatelj NEE na vre
me pronai moju slabu taku,
Utagava. . . Hajde, idemo dalje.
Ba me zanima ta se dogodilo
sa Hoom. . . i na koji gadni na

BORILAKE VESTI N E 86

in su umrli Braun, Karstens

i Louder. . .
*
*
Bret Holovej zadovoljno zastenja. Masaa itavim
telom,
jedan od specijaliteta Bangkoka, uvek mu je prijala, a ova
mala danas izgleda da se pose
bno trudi.
Sve u redu, efe? upita
kroz zatvorena vrata Everli, je
dan od dvojice telohranitelja.
Ima avolski otar sluh, taj Everli.
Sve je u redu odvrati
Holovej kroz smeh. Ovo mi
prija, nita drugo. . .
Devojka ga radoznalo pogle
da u lice. ali se u njenim bade
mastim crnim oima videlo da
ne razume . ni rei engleskog.
Uostalom, to je i bio uslov po
stavljen mister ok-Songu, Ko
rejancu iji je salon za masau
redovno poseivao: nijedna od
devojaka, niti bilo ko od osob
lja ne sme znati engleski.
Uslov koji ovde, u Bangkoku, i nije bilo teko ispuniti.
Naroito kada to mister okSongu donosi lep nedeljni pri
hod.

43

Jo ree Holovej ispruajui se sada na lea i poka

zujui rukom ta eli. Jo.
Meka koa, glatka od miriljavih masti, priljubi se uz dla
lce na njegovim grudima, vrs
to ih masirajui. Zabacujui ru
ke pod glavu, Holovej sklopi
oi, preputajui se milovanju
para savrenih dojki.
A one su klizile sve nie i ni
e, do njegovog miiavog tr
buha. Tu su se zadrale svega
nekoliko trenutaka, da bi od
mah produile nie.
Holovej oseti kako mu se no
kti devojke zarivaju u butine.
Hej, m ala...
Ako i nije razumela rei, sa
svim dobro je shvatila ton ko
jim joj se obratio. Nije ni bilo
potrebno da rukama vodi nje
nu glavu prema mestu gde je
sada oseao prijatnu
toplinu
prvog uzbuenja.
Bila je pravi majstor svog za
nata, naravno. Mister ok-Song
je dobro plaao svoje devojke.
ali su zato i one znale ta se oekuje od njih.
Holovej duboko uzdahnu od
uivanja. Neka Everli ide do
avola. . . Kao da je teko za
misliti ta rade naga ena i nag
mukarac u jednoj od kabina
mister ok-Songa!

44

BO RILA KE VETIN E 86

U tom asu neko zakuca na

To bi moglo nakoditi njego
vom imidu oveka od elika, vrata i Holovej nervozno tre
naravno. Uvek je nastojao da glavom.
Sta je bilo, do avola?
kod podreenih ostavi utisak
Zao mi je, mister Holovej,
kako nema onih obinih malih
ali
rekli ste da vam odmah ja
ljudskih elja i osobina.
Boga mu, ta mala zna kako vim ako stigne poruka iz lo
gora broj jedan. ..
nadraiti mukarca!
Holovevj prebaci ist beli a
Odvajajui usne od njegovog
rav
preko svog nagog tela. De
tela, devojka se ispravi u klee
i poloaj i upitno ga pogleda, vojka se povukla unazad od le
pokazujui prstima vekovima aja i sada je skrueno stajala
stari gest kojim na Dalekom is u uglu, oigledno uplaena onim
toku ene pozivaju mukarce da to e se dogoditi kad ok-ong dozna da nije zadovoljila
vode ljubav sa njima.
I ona je nadraena, naravno. muteriju.
Ui, Everli!
Cok-Song prodaje samo pravu
stvar za pravi n ova c.. .
Din sa runom brazgotinom
udno, prolete Holoveju kr na levom obrazu, potpuno obri
oz glavu. Nijedna devojka do jane glave. Ruan kao sam a
sada nije pokazala svoju elju, vo, ali inteligentan i posluan.
jo manje otvoreno izazivala da Izvanredan borac, naravno. Za
svoj novac i Holovej je uvek
vodi ljubav sa njom.
Da li to moda ok-Song e traio i uvek obijao samo naj
bolje.
li da izvri uticaj na njega?
Holovej prelete preko neko
Budala. Trebalo je da shvati
da je Holovej toliko moan da liko redaka navrljanih rukom
moe itav ovaj kvart javnih deurnog radio-telegrafiste u
kua i lokala za zabavu da ku njegovom komandnom centru
pi za dvadesetak procenata sv u jednom od severnih predgra
og godinjeg profita!
a Bangkoka.

Ne ree naglo odgur- Logor napadnut od neidenti

nuvi devojku nogom oslonje fikovanih bandita. Devet mrt
nom o njene pune i vrste gru vih, jedan nestao. Potrebno po
di. Ne previe grubo; tek ono jaanje, ako je mogue senzorliko grubo da ona shvati ko je ski sistem za obezbedenje peri
ove gazda.
metra. Bakster.

BORILAKE VEST IN E 86

Senzorski sistem frknu prezrivo Holovej. ta taj

Bakster misli, do avola? Da
e elektronika uvati logor dok
njegovi smrdljivi straari spa
vaju!
Everli je utao. Bio je ve
navikao da ne komentarie re
i svog gazde. Od njega se to,
uostalom, nije ni oekivalo.
Deset ljudi nastavi Ho
lovej, odbacivi zguvanu hartiju na pod. Izgubio je deset
ljudi u jednom napadu! Prokle
tstvo, ta se dogaa u toj du
ngli? Izai, Everli. . .
Din poslua, paljivo zatva
rajui vrata za sobom. Holovej
je gledao za njim, skupljajui
obrve.
S tom Baksterovom porukom
neto nije u redu. Potpuno^odu
dara od tona dosadanjih izvetaja koji su stizali iz logora
broj jedan, u svemu najboljem
od svih u sevem om delu Tajla
nda.
Doi! ree Holovej iz
nenada. okreui se devojci.
Bolje razmiljam dok si blizu...
Njeno lice blesnu i ona go
tovo pritra, hitajui da zbaci
laki pokriva sa njega. Erekcija se u meuvremenu izgubila,
naravno, ali se ona usrdno ba
ci na posao da ponovo razbukti elju u mukarcu.

45

Njegove misli, meutim, luta

le su oko logora u dungli, oda
kle su se ve dve godine slivali
itavi potoci zelenih novanica
u njegove depove. Ne samo
njegove, naravno, ali najvei
novac od droge ipak je priticao
u kompanije koje su direktno
ili indirektno pripadale Bretu
Holovej u.
Uloio je pet godina svog i
vota u taj posao i nee dopus
titi da ga ugrozi nikakva ban
da izglanelih bandita s kojima
Bakster vie ne moe da izae
nakraj.
Moda je Bakster poeo da
poputa? Prolo je puno vre
mena otkako ga je pokupio na
ulici u Bangkoku,
kapetana
amerikog marinskog korpusa,
otputenog iz slube zbog nedela koje je njegova jedinica
poinila u nekom selu pored
Fejfua u Vijetnamu.
Pojaanje, u redu. Nee biti
teko pronai deset dobrih bo
raca u podzemlju
Bangkoka.
Ah, sistem za opezbeenje lo
gora. . .
To, dakle, nije obian proti
vnik. Ti Baksterovi neidentiikovani banditi opasniji su ne
go to moda i sam Bakster e
li da prizna. . .
Bakster jednostavno nije eleo da mu olkrije koliko je u

46

B O RILAKE VEST IN E 86

plaen i zbunjen razvojem do zaklona, najmodernijim oru

gaaja, nesvestan da oveka Ho jem, napadai su morali izgubiti
lovejeve inteligencije i obrazo tri do etiri puta vie. . .
Neidentifikovani
napadai.
vanja upravo ta injenica mo
e uputiti u pravo stanje stva Kad su se povukli, poneli su
svoje mrtve sa sobom, oevid
ri. ..
Kleei rairenih nogu nad no. Hmmm. . .
Mmmmm protenja de
njim, devojka se lagano spu
tala nanie i Holovej rasejano vojka, padajui po njemu. Ku
pogladi tvrde i napete bradavi kovi i zadnjica grili su se od
ce njenih savrenih grudi. Ona uivanja dok je svom snagom
uzdahnu i za jeca, doputajui pritiskala gornji deo tela o Hoda joj se kukovi i zadnjica na lovejove grudi.
glo spuste tako da mukarac do
Skliznula je sa njega, polu
zatvorenih oiju, teko diui.
kraja prodre u nju.
Holovej se ugrize za usnu da Telo joj je bilo mokro od zno
bi spreio uzdah intenzivnog ja, kosa se slepila za vlano lice.
zadovoljstva.
Ne brini, mala ree Ho

Tako je, mala aputao lovej umirujuim glasom. Ja

je sasvim tiho, da ga Everli ne sam od onih to avolski teko
bi uo. To mi radi. . . to. . . svravaju. ..
Ona ukloni kosu sa oiju, za
Ona odvrati novim prodornim
jecajem, zabacujui glavu una gledana u uspravni ud. Osmezad talio da jo bolje izloi doj hnula se Holovej u, a onda se
ke Holovejovom pogledu.
'}
nadvila nad njega da ga pono
Bakster. .. Bakster je u sti vo uzme u usta.
sci, oigledno. . . Treba to pre
Tako je, mala promr
govoriti s njim. . .
mlja on. To me mnogo ma
Deset ljudi moglo bi stii do nje zamara. . . a isto toliko pri
logora broj jedan ve sutra pre ja. . .
podne. Prikupiti ih do veeri,
U trenutku kada se snano
iznajmiti helikopter, poleteti ispraznio, imao je ve konaan
im svane.
plan za logor broj jedan, sem
Situacija ne moe biti tako
kritina, jer je napad odbijen. nekoliko detalja o kojima e
Do avola, ako je Bakster izgu odluiti kada bude uspostavio
bio deset ljudi koji su pucali iz ralo-vezu sa Baksterom.

BORILAKE V E T IN E 86

Bilo je dobro, devojice

ree dubokim, promuklim
glasom, gladei je po glavi.
Odvedi me sada da se okupam...
Ona ga zahvalno pogleda, ot
varajui slavine kade ugraene
u pod neposredno kraj leaja.
Sa m inim um om napora, Holovcej se spusti u ugodno toplu
vodu i sklopi oi.
Te ene, mislio je, ponekad
zaista mogu pomoi oveku da
se opusti. Iako je, zapravo, sve
to isto gubljenje vremena, kod
tolikih poslova i tolikih proble
ma u svetu mukaraca. . .
Sat kasnije itava epizoda u
lokalu Cok-Songa bila je jed
na od onih prijatnih uspomena
kojima e se vratiti kada bude
imao vremena za takve glupos
ti. Sedeo je u nevelikoj prosto
riji sa radio-uredajem i strplji
vo ekao da se uspostavi veza
sa logorom broj jedan.
Imate vezu, gazda tiho
ree raista, skidajui slualice
sa glave. Procedura je bila uo
biajena; niko nije smeo ostati
u prostoriji kada bi Holovej e
leo da razgovara sa jednim od
svojih zapovenika logora.
Saekavi da se vrata zatvo
re za radistom i Everlijem, Ho
lovej pritisnu taster mikrofona.
Halo, Bakster ree.
Holovej na vezi. . .

47

Ovde je Hud ree tihi,

ah razgovetni glas iz zvunika.
Bakster je izaao iz logora,
u patrolu.
U patrolu?, zaudi se Ho
lovej u sebi. Do avola, zapovednik koji je prethodne noi
izgubio gotovo treinu ljudi ne
izlae ostatak svojih ljudi eve
ntualnom novom napadu!
Zato patrola, Hud? re
e glasno. Da U su se na
padai povukli?
Napadai? Kakvi napada
i?
Holovej stee zube. ProkletsLvo, u tom logoru odista neto
krupno nije u redu!
Pre neto vie od sata
ree primio sam poruku od
Bakstera. Javio je da je logor
napadnut i da je izgubio deset
ljudi. Da li se to dogodilo ih
nije, do avola?
Paaa. . .
Da ili ne, Hud?
Pa, mislim da je ne taniji odgovor, gazda dopre
kroz zvunik odgovor.
Prokleto hladnokrvno kopi
le! . pomisli Holovej, s gae
njem posmatrajui nevinu sp
ravu iz koje je dopirao taj dr
ski glas.
Dakle, NIJE bilo napada
na logor, Hud?
Ne, nije.

48

A deset izgubljenih ljudi?

Ni to nije tano?
Bojim se da jeste, gazda.
Previe tano.
U redu sa zloslutnom
mirnoom ree Holovej. K a
ko se to dogodilo?
Bakster ih je poslao u pa
trolu. Nisu se vratili. To je sve.
- Nestali, ili. . .
Jedan nestao. Devet m r
tvih. Zapravo, Bakster je oti
ao sa radnicima da ih sahrani.
Kako su umrli, Hud?
Priguen smeh iz zvunika.
Prokleti kukin sin, pa on se
jo izvrsno zabavlja!
Na razne naine, gazda.
Uglavnom vrlo neprijatne.
KO JE to uinio, Hud?
Neete mi verovati, gaz
da.
Moda, ali hou da ujem
tvoj odgovor, do avola!
Nina.
Sta?!
Veza nije dobra? zabri
nuto upita Hud. Treba li da
sriem, slovo po slovo? N-i-n...
uo sam te, proklet bio...
Pusti me da razmislim.
Nina?
H olovejovo fantastino pam
enje ve je izvlailo na povr
inu sve relevantne detalje koje
je znao o ninama. Nekada, ne
gde, nauo je ak kako u Japa

B ORILAKE VESTINE 86

nu jo uvek postoje kole koje

obuavaju pitomce vetdne, po
imenu ninucu. . .
I Kitaima, onda, pre est go
dina u H ong-K ongu...
Holovej je pokuao da se umea u posao sa trgovinom oru
ja, ali je od Kitaime doznao
da je-, po tradiciji, taj posao rezervisan za porodicu Kano, ja
panskog porekla.
Nekoliko trenutaka Holove ju
je bilo udno to mu o raznim
uasnim stvarima koje mogu
zadesiti njega i njegove ljude
govori mah, uredni ovek ok
ruglog lica, onda se malo bo
lje zagledao u Kitaimine oi i
shvatio da ovaj zna ta govori
i zato to govori.
>Imate dobre ljude, mister
Holovej, rekao je Kitaima.
Ali, porodica Kano ve tri sto
tine godina ima nine na svo
joj strani. ..
Odustao je od tog posla, sva
kako. I nijednom se nije poka
jao zbog toga.
Bakster mi je traio novih
deset ljudi ree glasno, iako
mu se mozak jo uvek bavio
drugim stvarima. To je po
trebno?
D a ... ali ne moemo izme
niti situaciju, gazda.

BORILAKE V E TIN E 86

Tako sam i sam mislio. A

elektronski ureaj koji bi obezbeivao perimetar?
I to je Bakster traio?
nasmeja se Hud. - Ima pone
kad i dobrih ideja taj Bakster.
Da, te stvarice mogle bi da
pomognu. Donekle.
Ako stignemo na vreme da
ih montiramo na perimetru. I
naemo dovoljno ljudi sposob
nih da obave taj posao, a pos
le ne brbljaju gnevno ree
Holovej. Sluaj, Hud, pre
eces Baksteru sledeu poru
ku. . .
Nestrpljuv sam da ujem
pravu re, _gaza. ..
Hud se opet podsmeva, na
ravno. Jedini razlog, uostalom,
zbog kojeg je Bakstera, a ne
njega, postavio za efa u logo
ru broj jedan.
Rei e Baksteru da dig
ne ruke od patroliranja po du
ngli d posveti svu panju od
brani perimetra. Neka smanji
intenzitet radova ak, ako je to
potrebno, da bi radnike upotrebio kao straare. U neprekidnoj
liniji du ograde, razume?
Potpuno. Sve je podree
no bezbednosti logora, zar ne?
Tako je. U tom sluaju
novi ljudi vam nisu potrebni,
Baksteru i tebi.

49

Tano, gazda. Ve u pro

nai neki nain da radnike pri
moram da budno motre.
Siguran sam da e ga pro
nai, Hud. Uz takve mere, tre
balo bi da budete u stanju da
sauvate logor bar nekoliko da
na.
Nekoliko dana ponovo
Hud hladnokrvno. Zato to
liko vremena?
Moram u Hong-Kong
nasmeja se Holovej, srean to
je sada on u stanju da se malo
poigra sa Hudom.
Je li? Posao vaniji od lo
gora broj jedan?
Posao u direktnoj vezi sa
onim to se zbiva oko logora
broj jedan, Hud!
Aha. Da, trebalo bi da odr
imo logor jo nekoliko dana,
gazda.
'
Onda je sve u redu?
U najboljem.
Fino. Gotovo, Hud.
Gotovo, gazda. . .
Zamiljenog lica, Holovej vra
ti mikrofon na mesto i iskljui
ureaj.
Da, to due razmilja, ideja
mu se sve vie dopada. Porodi
ca Kano jo operie u HongKongu, to je znao.
Uz njihovu pomo trebalo b;
da doe do jednog ninde. Ne

BORILAKE V E T IN E 86

50

bi to bilo prvi put da se pro

tiv vatre bori plamenom. . .
*
^ i
Ninda saeka da se radista
vrati na svoje mesto i da Hud
izae iz prostorije. U ovih ne
koliko dana nauio je da ga
potuje kao protivnika i nije
eleo da reskdra nita, ovde, us
red logora.
Gotovo u samoj velikoj kui,
u stvari, jer je u ovom trenutku
visio na njenoj drvenoj fasadi,
nad samim prozorom odaje sa
raio-ureajem.
Da je Hud i dalje na drugoj
strani zida, on sc ne bd usudio
da se pomeri, ah ovek zaras
tao u bradu, pored ureaja, ni
je ni izdaleka posedovao otri
nu Hudovih ula.
Nina sa olakanjem pomeri
ruku, izvlaei iz tvrdog rvela kande od elika, veoma na
lik kandama tigra, jo jedno
delo ruku drevnih
japanskih
kovaa. Njegovo telo i dalje je
oslonjeno u tri take, o kande
druge ruke i etiri kratka i o
tra elina seiva postavljena u
tanke donove njegove obue.
Tako opremljeni, nine ve
stotinama godina sa neobinom

lakoom savlauju zidove ka

menih tvrava, vertikalne Liti
ce, fasade modernih zgrada, pu
ui du njih kao muve.
Ovoga puta ta velina mu je
dobro posluila. Doznao je ne
to novo o Hudovim namerama.
I Holovejovim, uzgred. A to
je bila stvar koja ga je mnogo
vie zanimala.
Hong-Kong.
Zato Hong-Kong?
teta to je Sumiko sada ta
ko daleko. Njen mozak pravi je
rezervoar informacija o mestima i ljudima. Podaci koje je
jo pre polaska iz San Franciska prikupila o Holoveju pominjah su Hong-Kong, grad u ko
jem je Iiolovej nainio prve ko
lake u trgovini drogom.
Moda je do sada doznala i
neto novo u Bangkoku, ah ne
ma naina da stupi u vezu sa
njom, Dovoljno je opasno to
su ona i Tabasko Pit sami u ne
poznatom gradu, za petama je
dnog od najveih bosova pod
zemlja u Tajlandu. Bio bi ne
prihvatljivo veliki rizik opte
reivati ih svakodnevnom radio
vezom sa dalekim severom ze
mlje, za to je potreban snaan
i glomazan primopredajnik. . .
Pomerajui oprezno udove, ta
ko da mu telo u svakom trenu

BORILAKE V E ST IN E 86

tku bude oslonjeno u tri take,

ndna se spusti do mekog tla i
obazre se oko sebe u leeem
poloaju.
Iako je Bakster jo bio no
minalni zapovednik logora, bi
lo je oigledno da Hud preu
zima sve vie stvari na sebe.
Te patrole po samom
krugu
logora, na primer, sa ogromnim,
krvolonim psima, i one su Hudova ideja.
Uao je u logor da uhodi i oslukuje ve mnogo puta, ah
je taj poduhvat iz dana u dan
postajao sve opasniji. Iz sata u
sat, tavie, naroito ako Hud
pode da odmah realizuje H olovejovu ideju o
neprekidnom
kordonu radnika oko kruga od
bodljikave ice. . .
Ne, nee to uiniti pre noi.
Hud, sreom, jo ivi u iluziji
da je logor danju potpuno bezbedan...
Njegov kostim ovoga
puta
nije cm , ve u svim bojama tla
i ume oko logora. Rizino je
visiti dugo na fasadi velike ku
e, iako iz iskustva zna da u
vreme kada se radi u njenoj
blizini nema nikoga.
Uostalom, ovek koji bi i ugledao ljudsku priliku iznad je
dnog od prozora, najpre bi za
stao da protrlja oi i zapita se
da li halucinira. Sa svog mesta

51

nina ga mora piumetiti mno

go pre toga. Uvek ima dovolj
no vremena da skoi sa zida i
nestane u visokoj travi, ostav
ljajui straare u nedoumici da
li su odista neto videli ih ne...
Sada je ve klizio kroz tra
vu, hitar poput zmije. I spret
nije od zmije, jer se vitki vr
hovi nisu nimalo pomerali pri
njegovom prolasku, bez obzira
na to io nikoga nije bilo u bli
zini.
Opreznost je druga priroda
rundi i oni sebi nikada ne do
putaju ni trenutka nemara.
Jo jedna mala tajna koja od
nini ini tako strahovite pro
tivnike. . .
Jo stotinak jardi do mesta u
ici kroz koje se provukao. Liang mu je pokazao taj otvor,
neprimetan za sve Baksterove
i Huove straare i patrole.
Ovo e biti laki deo puta.
medu grmijem koje titi od ve
tra bene nastambe robova osu
enih na rad na plantai. Ipak,
treba biti oprezan: Baksterovi
izviai njukaju neprestano i
po ovom delu logora, to je sta
rog Utagavu stajalo ivota.
Hud je to uinio, bez sum
nje. On je od onih koji se s la
koom otresaju onih za koje
misle da im vie nisu potreb
ni. . .

52

Nina je stigao do raskrsnice

privuen pucnjevima iz pito
lja. Grupa je ve hitala natrag
prema logoru, ostavljajui za
sobom dva nova mrtva tela.
Tri, ako se rauna i telo zmije.
Hudov raun sve je dui i
dui. Bie veoma zanimljivo go
voriti s njim kada doe as da
se taj raun plati...
Naglo promenivi pravac, ni
na zaroni u nisko bunje, uda
ljeno od iane ograde svega
tridesetak jardi.
Psi.
Vetar duva od njega prema
njima, to nije dobro. Jo gore
je to posle sveg ovog vreme
na miris biljke ijim je sokom
navlaio odeu pre polaska, vi
e ne deluje tako efikasno kao
u poetku.
Izgledi da ga psi osete su de
set prema jedan, proceni on hla
dnokrvno. Nine nikada sbi
ne doputaju zavaravanje praz
nim nadama, to je inae es
ta osobina u ljudskom rodu.
injenice su injenice i po
stoji samo jedan nain da se
sa njima operie. Objektivno.
Onako kako to ine elektronski
raunari.
Virei kroz bunje. on opazi
oveka sa dva psa na dugim
kaievima. Jo uvek hodaju sa
svim mirno sa unutranje stra

BO RILAKE VESTIN E 86

ne ograde, ali to ne moe po

trajati jo dugo. ..
Da!
Oba psa okretoe glavu pre
ma nini gotovo u istom trenu
tku kad udar vetra donese do
njihovih nozrva nepoznati mi
ris.
Rastojanje do njih nina je
ve odmerio pogledom. Tano
je znao i put kojim mora kre
nuti da bi to rastojnje savladao
u to kraem vremenu.
Straareva puka je o rame
nu, voki-toki privren za po
jas. Obe te stvari mogle bi po
stati opasne, ah ih straar ni
kako ne moe upotrebiti isto
vremeno.
Bie mu potrebna sigurno pu
na sekunda da donese odluku
za ime e posegnuti. Za to vre
me vrhunski sprinteri, u lete
em startu, preu i vie od de
set jardi.
A nine mogu da tre mno
go, mnogo bre od vrhunskih
sprintera. U daleko nepovoljni
jim uslovima.
Odbacivi se obema nogama
od mekog tla, nina prelete pr
vih pet jardi pre nego to su
psi shvatili kakav je to miris
stigao do njih.
Jo dvadeset pet jardi. Devet
ili deset dugih koraka, jer ka
da ure, nine se kreu skoko

BORILAKE V E T IN E 86

vima koji prosto gutaju pros

tor. . .
Psi zalajae i zategoe kaieve. Bilo je neizbeno da straar, iznenaen tom reakcijom,
prvi pogled uputi upravo nji
ma, instinktivno hvatajui vr
e kaieve kako mu se ivoti
nje ne bi otrgle.
Pola sekunde za taj pogled.
Novih pet jardi za n in u ...
Konano, pogledi dvojice Iju
di se sretoe i straar zapanje
no otvori usta. Leva ruka ispu
sti omu za koju je drao kai
eve i osloboeni psi, uasno re
ei, jurnue ka nini kao strele odapete iz luko.
On i nije gledao u njih. Po
kreti pasa i nain njihovog na
pada jednostavni su i potpuno
predvidivi i on je ve sada znao
gde e se sa njima sresti i ta
e se potom dogoditi.
Ljudska bia mnogo su ma
nje pouzdana i zato neprestano
mora drati straara na oku.
ovek ispusti slabani krik,
a desna ruka poe mu prema oruju okaenom o rame. Leva
prema voki-tokiju za pojasom.
Jo pola sekunde. Petnaest
jardi rastojanja izmeu dvojice
ljudi. . .
Ali su psi ve stizali, razja
pljenih eljusti, uiju priljub
ljenih uz glavu, blistavih oiju.

53

Zveri eljne vrele krvi i uku

snog ljudskog mesa koje ne mo
gu osetiti ba svaki dan u svo
jim eljustima.
Nina skoi, ali ga taj skok
ne ponese visoko u vazduh. Bi
lo bi to samo gubljenje vreme
na i zato njegovo telo polete
po plitkoj paraboli, gotovo pa
ralelno sa tlom, tako da mu ru
ke budu u visini pseih glava
kada se i ivotinje odlue na
skok.
Sada!
Tri tela sretoe se u vazuhu na svega pet jardi od jo
uvek neodlunog straara.
Na trenutak se uinilo da su
se energije njihovih kretanja
potpuno uzajamno ponitile i da
sva tri tela, jedno ljudsko i dva
ivotinjska, nepomino lebde
stopu-dve nad zatalasanom tra
vom.
Bila je to samo iluzija, nara
vno, stvorena fantastinom br
zinom kretanja nine. Pokazao
je to ve sledei trenutak: do
grabivi rairenim prstima ru
ku psa za vrat, on kroz gusto
krzno zari u meso i ile tigro
ve kande koje su maloas ta
ko dobro posluile za veranje
po zidu velike kue.
Njegove noge otakoe tle u
asu kada su se kande na prs
tima obe ruke spojile, potpuno

54

probijajui vratove pasa. Ges

tom oveka koji otresa prljavtinu sa ruku, nina odbaci dva
mrtva tela u stranu i odbaci se
u novi, poslednji skok, skok ko
ji e ga dovesti na samo korak
od zapanjenog straara.
Uspeo je da smakne puku
sa ramena, ali od nje nee ima
ti nikakve koristi, jer telo nine doslovno proguta poslednjih
nekoliko stopa rasbojanja.
Tigrove kande ovoga puta
sklopie se oko oruja postav
ljenog popreko pred licem stra
ara, u neefikasnom pokuaju
da se zatiti od tog ljudskog vi
hora koji je srljao prema nje
mu. elik zakripa po eliku,
po rvetu i nina otre puku iz
onemoalih ruku Baksterovog
oveka.
Ovaj kriknu, glasno i prodo
rno. Jato arenih ptica prhnu
sa okolnog drvea, preplaeno
lim zvukom.
Ruei u svom naletu straa
ra, nina ga doslovno pregazi.
Udarac kojim je cev puke u
prolazu zario tano u irom ot
vorena usta ak i ne uspori nje
govo kretanje prema ici.
Jo samo dva skoka do gus
tog spleta elinih bodlji. Sas
vim dovoljno vremena da des
na aka epa drsku katana pri
vrenog ukoso preko lea ta

BORILAKE VEST IN E 86

ko da ona tri nad levim ra

menom nine.
Plemeniti elik fijuknu, rasecajui vazduh. Neto nalik svetloplavoj munji blesnu u vazdu
hu pre nego to se otrica svom
silinom spusti na estostruki niz
od bodljikave ice.
ica se poldda sa melodinim
zvukom i nina bez zaustavlja
nja prolete kroz iznenada stvo
reni otvor, oslukujui umove
iza sebe.
Neko vie. Straar iz najbli
eg mitraljeskog gnezda. Da, ra
unao je s tim da bi ga do sada
morah ugledati.. .
Nije usporio svoje kretanje
da bi bacio pogled u tom prav
cu. Sasvim dobro je znao koli
ko vremena treba ak i najobuenijem oveku da povue sebi
zatvara mitraljeza i otpusti ga
kako bi ubacio prvi metak u
cev.
Sem toga, ninde imaju haragei. -.
Predoseanje opasnosti, reci
mo. Sem to je to oseanje mno
go intenzivnije i mnogo preci
znije od onoga to u obinom
ivotu najee nazivamo predoseanjem.
U trenutku kad je prvi metak
poleteo prema ustima mitralje
ske cevi, haragei sam od sebe

oo

BORILAKE V E T IN E 86

pokrete miie ninde i promeni

pravac njegovog kretanja.
Rafal osinu travu nekoliko
stopa levo od mesta gde se ninda naao i on novim skokom
smanji rastojanje izmeu sebe
i zaklona dungle.
Sada, ree bezglasno haragei u njegovoj podsvesti.
Bacio se na tle i zakotrljao, i
dalje u pravcu ume. Meci iz
mitraljeza zujali su nad njim
kao razljueni strljenovi, ali je
<m dobro znao da ga ne mogu
ak ni dotai. Loa osobina va
Lrenog oruja je u tome to strelac gubi svaku kontrolu nad
mecima kad oni jednom napu
ste cev.
Kad shvati da ne pogaa, niSandija mora prekinuti paljbu
i pomeriti cev u drugom pravcu.
U ovakvoj situaciji, kada se cilj
ak i ne vidi u visokoj travi, je
dino ime se rukovodi jeste opti pravac Icretanja begunca i
sopstvena procena mesta gde
e se on ponovo pojaviti.
Kao i obino u takvim situa
cijama, nina se pojavio mnogo
dalje nego to je to strela.c oe
1-dvao, i u sasvim drugom pra
vcu koji ga je, naizgled, samo
udaljavao od zaklona ume.
Jo jedan rafal, nalik letnjem
pljusku, oinu travu i zemlju
primiui se pognutoj figuri ko

ja je strahovitom brzinom savla

divala prostor.
Uzaludno, naravno. Nine po
novo nije bilo tamo gde su me
ci pali. Naglo skrenuvi, u sledea dva skoka nestao je u za
klonu iblja i drvea.
Na prozoru velike kue, Hud
pusti da mu dvogled padne sa
oiju i potrai obema rukama
cigarete u depovima koulje.
Strelac u gnezu i dalje je
zasipao mecima rastinje, ali su
i njegove gnevne psovke govo
rile da to ini samo da bi se
ispraznio.
Hu gumu cigaretu u usta,
ah je ne zapali, buljei i dalje
u ivicu dungle.

Boga mu ree. Sasvim

tiho, za sebe. Trebalo je da
pitam matorog Japanca da li
nine imaju ugraene raketne
motore u stopalima. . .
ti
*

Covek po imenu Ho lagodno

se oprui, posmatrajui kako
reka valja svoje talase pod njim.
Uvek je voleo samou i te
ko se snalazio u drutvu drugih
ljudi. Ono u emu je bio naj
bolji, traganje za divljai u u
mi, nije bilo na naroitoj ceni

56

meu drugim ljudima njegovog

naroda.
A onda su doli dugonosi beli gospodari i njihov novac pri
jatno je zazveckao u Hoovim
uima. Otkrio je da kratko ko
plje i lovaki no nisu jedino
oruje koje prirodno i lako pri
janja uz Hoovu aku.
I to da u srcu ne osea nima
lo saaljenja za plaljive ljude
i ene koje je nekoliko ekspedi
cija dovuklo iz njihovih sela u
veliki prostor ograen bodlji
kavom icom. Bilo je nekog po
tajnog zadovoljstva, ak, u trza
jima nagih tela pogoenih Ho
ovim mecima onda kada je tre
balo umiriti nedisciphnovane ili
stii begunce.
ivot je bio dobar kod belih
gospodara. Dobra hrana, pie,
ene iz logora kad god ih poe
li. I gomilica novanica koja je
postajala sve deblja u kesici
skrivenoj pod Hoovim irokim
konim opasaem.
Sve dok se Tigar nije poja
vio u blizini logora i poeo da
u b ija ...
Ho ga,je nazvao tigrom, jer
u njegovom svetu nije postoja
lo nita to bi bilo opasnije od
te zveri. Beli gospodari bih su
opasni, svakako, ali njihove e
lje mogle su se shvatiti, kao i

BORILA KE VESTIN E 86

njihove zapovesti, i sve je bilo

u redu dok si ih sledio.
Ovo novo umsko bie, znao
je Ho instinktivno roenog lo
vca, ne moe biti ovek. ..
Pretpostavljao je da se jedan
od umskih demona, probuen
iz vekovnog sna galamom du
gonosih belaca, sada sveti zato
to su ga uznemirili. Ho je od
luio da se ukloni onoga trenu
tka kada je to shvatio.
Ah nije urio da ode daleko
od kraja u kojem se rodio i ko
ji je poznavao. Treba razmisli
ti, znao je. Sa novcem koji ima
mogao bi sasvim lepo iveti u
jednom od gradova na jugu, ali
Ho gradove nije voleo. Ljudi
tamo bre govore i bre misle
od njega i ne bi bio prvi koji
bi prekasno shvatio da su ne
kom prevarom izvukli sav nje
gov novac.
Zato je i ostao ovde, na reci,
desetak milja istono od logo
ra. Suma mu je davala dovo
ljno hrane, a da nije ak ni mo
rao da upotrebi svoje oruje,
teku, ah opasnu automatsku
puku belih ljudi. I nju e mo
i dobro da proda kad za to do
e as: ovo oruje oduvek je
na ceni u severnoj provinciji.
ekao je, ne znajui ni sam
tano ta eka. Moda e se ne

B O R IL A K E V E S T IN E 86

57

to dogoditi u logoru, pa
e gnu, ispitujui pogledom lica
moi da se vrati, zar ne?
dvojice ljudi.
Okrenuo se kada je zauo gla
Taj ovek sa udno plavom i
sove na reci.
udno dugom kosom vii je i
Svi bogovi, ta je to? Ve krupniji ak i od tuana Bakste
mnogo meseci ova reka nije u ra. Na njegovoj strani iroki gu
la ljudski glas!
meni amac tone mnogo dub
Nestao je u bunju, nalik hi lje u vodu nego na drugoj, gde
troj i beumnoj zmiji, paljivo sedi. ..
motrei reku. Vesela su pljeska
Ho ovlai usne. Svi bogovi,
la po vodi, ritmino, snano, po tuan Bakster mogao bi jako do
kazujui da ljudi u amcu ume- bro da plati ovu informaciju!
ju da se slue njima.
Liang, jedan od onih na koje
Voda dobro prenosi umove. je od poetka trebalo posebno
uo je rei izgovorene na jezi motritL . . Kako li mu je samo
ku belih gospodara mnogo pre uspelo da umakne iz logora? I
nego to je amac izbio iza oku nae belog tuana koji, po sve
ke reke.
mu sudei, nije prijatelj?
- Uskoro e veslanju doi
Hoovi prsti stegoe se oko pu
kraj, Tabasko Pite rekao je ke, ali samo na trenutak. Mo
jedan grleni glas. Glas oveka gao se i prevariti: novi beli Iju
iz Hoovog naroda, iako je izgo di povremeno su se pojavljivali
voreno ime zvualo vrlo udno u logoru i moda je Liang je
i vrlo strano. Iskrcaemo se dnoga od njih poveo da mu po
im se obala spusti i sakriti na kae okolinu.
amac.
Istina, niko nikada ne bi do

Ba ti hvala! odvrati znao ko ih je ubio, ah ovo nije

drugi glas, sasvim sigurno glas zgodno mesto za to. Telo pogo
belog tuana. Mrzim vesla- eno mecima iz puke struja e
nje. . . ali hiljadu puta vie mr odneti daleko, mnogo pre nego
zim probijanje kroz taj zeleni to bi mogao stii da mu pre
trese depove...
pakao na obali!

Zeleni pakao? u se Iju

amac izbi iza okuke, noen
titi Liangov glas. Kako mo
snanim zaveslajima protiv stru
e ovako lepo mesto nazivati
je koja je na tom mestu bila paklom, Tabasko Pite? Pogledaj
snanije nego drugde. Ho se pri oko sebe: ovo je raj. . . raj!

58

Moda. . . kad nema ljudi

u blizini prezrivo ree plavo
kosi otpljunuvi u ruku. I
kad te niko ne eka u zasedi da
bi te ostavio da truli u blatu!
Po tim recima ve znam
da si bio u velikom i dugom ra
tu na istoku, Tabasko Pite. Mno
gi beli luani upravo tako govo
re o umi, iako ona to ne zaslu
uje. ..
Da li zasluuje, ili ne, to
je pitanje isceri se plavokosi
din. Ali sam ve uo da je
I-Iolovej oko sebe okupio mno
ge koji nisu smeli ili eleli da
se vrate kui posle onoga to su
inili po Vijetnamu!
Za njih se ne udim
slee Liang ramenima. Bih su
sada tano ispod Hoovog zaklo
na, tako da je ovaj mogao s la
koom uoiti izraz na Liangovom licu. Zapanjili su me
ljudi iz mog naroda koji su ta
ko spremno prihvatili da posta
nu I-Iolovej ove sluge. . . ak da
ubijaju svoje roake i siluju im
ene i erke!'
Nita novo pod kapom ne
beskom filozofski ree Taba
sko Pit, upirui o veslo. Ot
kad je sveta, neki ljudi misle
da su mudriji i spretniji od dru
gih zato to u akama imaju
oruje, a ovi drugi ne.

BO RILAKE VESTIN E 86

lio
se povue malo dublje u
zaklon. Stotinak stopa uzvodno
obala se sputala i njih dvojica
tu negde bd se mogli iskrcati.
U redu, doznao je neto va
no. Oni nisu prijatelji belih
tuana iz logora. Sto znai. . .
Sto znai da bi mogli biti
pomagai umskog demona. . .
i da taj demon nije demon, ve
samo ovek spretniji i vetiji
od drugih. . .
Ho sklopi oi, traei u svo
jim mislima odgovor na pitanje
da li e imati dovoljno hrabro
sti da ih sledi do niesta gde se
skriva Tigar..
Ta informacija vredela bi jo
vie. Jo mnogo, mnogo vie
kod tuana Bakstera...
Ako se bude dovoljno veto
pogaao, moe izvui dovoljno
novca da ostvari svoj san. Ku
u u podnoju najlepeg od vo
dopada na reci. Kua u kojoj bi
samo on bio gospodar malog na
selja i plantae oko njega.
Apsolutni gospodar, naravno.
Onako kako beli tuani sada go
spodare nad prostorom ograe
nom icom i ljudima u njemu.
U mislima je sasvim jasno
video kuu okruenu visokim,
vitkim rveem po kojem vese
lo krete majmuni, priguujui
neprestani um vodopada. iro
ka veranda sa leaj em i on,

BORJLACKE V E T IN E 86

Ho, na njemu, okruen sasvim

mladim devojkama koje pevaju
jednu od onih pesama sa reke
koje toliko v o li...
Poi e za ovom dvojicom, na
ravno. Ah najpre da vidi gde
e skriti svoj izduvani gumeni
amac: u ovom kraju svako pio
vilo sada vredi u zlatu ono
liko koliko je teko.
Kada su dva oveka zaronila
u umu, Ho je bio iza njih. Ne
blizu, jer to nije bilo potre
bno. Dobar poznavalac ume
moe nekoga slediti miljama, a
da ga uople ne vidi, sledei sa
mo tragove u mekom tlu, polo
mljeno iblje na putu, kretanje umskih ptica uznemirenih
nailaskom stvorenja na dve no
geMorao je, ipak, priznati onoj
dvojici da se izvrsno snalaze u
dungli, jer za njima nisu osta
jali gotovo nikakvi tragovi. Liang ga nije iznenadio; konano,
Liang je odrastao u njoj, ah se
dinovski belac ponaao goto
vo isto talio dobro, bez obzira
na rei koje je izgovorio dole
na reci.
Nikada nee razumeti te u
dne bele avole, svakako. Nji
hovi mozgovi rade na sasvim
cjrugi nain i najbolje je nema
ti nikakva posla sa njima. . .

59

Ho je napredovao kroz du
nglu, umirujui misli ispunjene
nadom da je ovo odista poslednji susret sa dugonosim belcima. Bakster je uvek bio veliko
duan kada je u pitanju dobro
obavljen posao; nema razloga
da to ne bude i sada. Najzad,
Ho e mu pomoi da se oslobo
di najvee opasnosti koja se do
sada nadvila nad logor i plan
tau!
Ona dvojica samo su jednom
zastali da se odmore i taj pre
dah nije trajao due od pet mi
nuta. Ho iskoristi tu priliku da
im se neopaeno priblii, ali
njihov razgovor nije bio vredan
truda.
Jedva da su i progovorili Ko
ju re. Jedino to je doznao bi
lo je da su veslah itavu no i
da eljno ekaju trenutak kada
e sresti svog prijatelja i kona
no moi da se odmore i opu
ste.
Ovoga puta Ho ih je pustio
da odmaknu mnogo dalje, pre
nego to je krenuo za njima. Ni
je imao nikakve elje da doe
tako blizu Tigru, bez obzira na
strah da e izgubiti trag Lianga i onoga koga je Liang naz
vao udnim imenom Tabasko
Pit.
Oni se kreu po gotovo pra
voj liniji, meutim, tako da e

60

BO RILA KE VESTI N E 86

moi da oceni u kojem delu u

me su se zaustavili. Vie od to
ga nije ni potrebno; beli tuani
e opkoliti itav predeo svojim
dipovima sa mitraljezima i la
gano stezati obru oko opasne
zveri, ba kako se i radi u lo
vu na prave tigrove.. .
Ho e u tom asu biti daleko.
V flo daleko, steui uz telo za
sluenu nagradu.
Tako je najsigurnije. Jer, ne
jednom se dogodilo da tigar pro
bije lanac hajkaa i umakne,
sejui smrt na svom putu.

Hud?

Bakster je upitno gledao u

drugog oveka.
Ne znam uzdahnu Hud.
- Nekako me ne privlai ta
ideja, poteno da ti kaem.
Misli da je suvie opas
na?
Ne samo zato. Holovejove
instrukcije su vrlo jasne, Bak
ster. Ni koraka van logora.
D a ... ali je ovo prilika da
se otresemo prokletog nine.
Pre nego to se gazda vrati iz
Hong Konga.
Ho je utao, prenosei pog
led s jednog oveka na drugog.

Razumevao je njihov jezik sa

svim dobro, mnogo bolje nego
to su oni mislili.
Ne znam ponovi Hud.
uma je njegovo podruje,
Bakster. Nikada nisam voleo da
igram utakmice na tuem tere
nu.
Dan je podseti Bakster.
Bio je dan i onda kada je
upao u logor i ubio nam dva
psa podseti Hud.
I jednog oveka.
Ljudi nisu problem ... jo
uvek ih imamo dovoljno. Pse
kao to su oni nije tako lako
nai. . .
Do avola, ko se sad pla
i? isceri se Bakster.
Ja ne. Pitam se samo ko
liko je ta zamisao praktina.
Prilino. Imamo dovoljno
i pasa i ljudi da obuhvatimo taj
prostor dovoljno gustom mre
om.
On je avolski oprezan
odmahnu Hud glavom. ue
nas jo izdaleka i promai pre
nego to se obru potpuno za
tvori.
Biemo tihi. Boga mu, zar
nikada nisi lovio opasnu zver?
Mnogo puta. Ba zato i je
sam oprezan, Bakster.
Bakster se jo jednom isceri,
ustajui sa mesta i proteui
mono telo.

61

BORILAKE V E S T IN E 86

Kako hoe! - ree sa upa

dljivim prezirom u glasu. Ja
idem sa ljudima, hteo ti to ili
ne.
Ne moe povesti sve
podseti Hud. Neko mora os
tati da uva logor.
A tebi bi se taj posao do
pao?
Mnogo vie od unjanja po
dungli, deko moj. Sa veoma
neizvesnim ishodom.
O kej. Ostavieu ti dvojicu
ljudi. Fultona i Milera.
Ba ti hvala! nasrne ja
se Hud. Fultona trese mala
rija, a Miler je iaio ruku!
To je sve to moe dobi
ti, Hud slee Bakster rame
nima. Vie ti nije ni potre
bno da bi zadrao u ici gomilu
nenaoruanih bednika.
Glasno se nasmejavi, Bakst
er poe prema vratima. Ho na
ini korak u njegovom pravcu i
Bakster zastade.
ta je bilo, Ho?
Moja nagrada, tuan Ba
kster. . .
Ah, tvoja nagrada? ta je
s tvojom nagradom, Ho?
Kada u je dobiti, tuan
Bakster?
Kada uhvatimo prokletog
ninu, ne pre. Potreban si mi
da mi pokae gde se sakrio,
zar ne?

Opisao sam vam taj deo

ume, tuan Bakster. Bilo ko
vas moe odvesti tamo.
Moda, ali ja elim da me
,ti ovede' tamo. Ko zna, moda
je to neka zamka. Hou da bu
de uz mene ako je tako, Ho!
Tamne oi na trenutak blesnue, ali Ho obori pogled i od
stupi, uklanjajui se Baksteru
sa puta.
Hud saeka da Bakster zatvo
ri vrata za sobom.
Ti si mudar momak, Ho
ree sasvim tiho. Ah, ni
Bakster nije glup, zna.
Ho mu dobaci kratak pogled
ispod oka.
Mogu li da idem, tuan
Hud? Tuan Bakster e se pitat:
gde sam.
Idi uzdahnu Hud, prihvatajui flau sa viskijem sa
stola. Idi, Ho. I moli se svo
jim bogovima da ti dopuste i
da se vrati iz ume. ..

*
*

Bakster nervozno tre rame

nima u pokuaju da odvoji ko
ulju od koe oblivene znojem.
Pored njega, Ho se zgurio, ne
prestani zverajui oko sebe.

G2

Koji li je avo? jetko

ree Balister. Napunio si ga
e, a?
Ne, tuan Bakster. Nisam
se uplaio.
Nego?
Nai ljudi su suvie buni.
Cak i ja ih ujem kalio se pri
vlae kroz dunglu. . .
Moda. Psi su ispred nas,.
Ho. Oni e ga osetili im poku
a da probije lanac i upozoriti
nas laveom.
Ho odmahnu glavom.
Ima naina da ovek prikrije svoj miris u umi, tuan
Ealister. Sok nekih biljaka to
sasvim uspeno ini.
Boga mu! Onda nam jedi
no ostaje da. budemo oprezni. ..
i nadamo se da on ne zna taj
Irik. . .
lio
outa. To i lii na bele
ljude, da se zanose praznim na
dama. Za Hoa se iprag pred
njim pretvorio u pretei zeleni
zid iz kojeg je svakog trenutka
mogao iskoiti Tigar, zamahujui svojim monim kandama.
Bakster baci pogled na sat.
Vreme je ree tiho.
Obru je zatvoren.
Levo i desno od njih, ljudi
su se 'takode pokrenuli prema
centru zamiljenog kruga u ko
jem je trebalo da ih eka onaj
koga trae.

BO RILAKE VESTI NE S

Bakster baci pogled na jednu,

pa na drugu stranu. Iako je sa
svim jasno uo kako se njegovi
susedi probijaju kroz grmlje,
nije ih mogao videti.
Onaj prokleti Hud bio je u
pravu, pomisli.
Dungla je
prevelika za ovakav poduhvat...
Ako budemo pretresah svaki
bun na svom putu neemo sti
i do cilja pre noi. A ako ne
budemo, on moe proetati kr
oz lanac i jo nam se grohotom
nasmejati iza le a ..
Prva polovina milje protekla
je bez dogaaja, iako je Bakster
osetio kako
napetost poste
peno raste. Moda je tome bila
kriva i neprirodna tiina u du
ngh, zaplaenoj koracima broj
nih nogu, ih injenica da se sve
ee morao okretati kako bi
pogledom potraio Hoa i da bi
svaki put izraz straha na licu
izviaa bio sve upadljiviji. . .
Krug se smanjivao ubistvenom sporou. Jo uvek je samo
povremeno, na retkim istina
ma, mogao videti svoje susede
na levoj i desnoj sirani, iako je
neprestano uo njihove korake,
ak i glasove dok su se tiho do
zivah.

Napred, Ho! ree briu

i rukavom lice mokro od zno
ja. Do avola, hou da te
stalno imam na oku!

BORILAKE V E ST I N E 86

Da, tuan Bakster. . .

Ta lana pokornost je ono Sto
ga najvie nervira kod tih lju
di! Da, tuan Bakster! Ne, tuan
Bakster! Molim, tuan Bakster!
A spremni su da ti prerezu grlo
kao piletu ako dopusti sebi sa
mo trenutak neopreznosti!
Ho je naglo zastao i okrenuo
Baksteru lice puno novog, sveeg straha, izazvanog neim to
se upravo u ovom trenutku do
gaalo u neposrednoj blizini.
A onda i Bakster u promu
klo krkljanje samrfcnika i onaj
karakteristini um koji na tlu
punom lia stvaraju udovi ko
ji se nekontrolirano gre dok i
vol istie iz n jih .. .
Ovamo, Ho! zapovedi
poluglasno, uperivi puku u
lom pravcu. Za mnom!
Brisland je prestao da se ko
prca kad je stigao do njega, go
tovo u isto vreme kada i ovek
sa druge Brislandove strane. Ma
lo je nedostajalo da izreelaju
jedan drugog, obojica
napeti
do krajnjih granica u asu ka
da su shvatili da je onaj koga
love ve meu njima i da se cd
progonjenog pretvorio u, gonio-

ca!
Kruks, drugi ovek, osvrte se
unaokolo, stisnutih zuba.
Nita se nije videlo u blizini,
nikakav um nije dopirao sa ra

63

skonih kronji, iz spleta puzavica koji ih je okruivao kao

sputena pozorina zavesa.
Nina je izronio iz tame u
me, prerezao Brlslandovo grlo
i ponovo- nestao. . .
Van kruga hajkaa, svakako.
I sada e se kao tigar unjati
za njima, vrebajui trenutak da.
nevidljiv i neujan, zada novi
smrt on osn i udara c !
Upravo onako kako je I-Iud
predskazao. . .
- Kruks tiho ree Baks
ter. Prenesi ostalima da se
potera prekida. Zborno mesto
ovde, kod mene. . . Ho. . . Gde
je Ho, do avola?
Kruks nemo slee ramenima.
Znoj se shvao niz njegovo lice,
a puku je drao u rukama kao
da ne zna ta bi sa njom zapoeo'cak i da ugleda tajanstveno
bie koje se po volji pojavljuje
ispod zelenog pokrova dungle
i ponovo nestaje pod njim.
Ho!
Puzavice zautae pred Bakslerom i Iioovo hce se pojavi
u raskonom okviru od tropskog
cvea. Drei se obema rukama
za puzavice. on naini jo jedan
kratak
korak u Balcsterovom
pravcu.
Ho' K;dive su to gluposti,
do avola!

64

Oi oveka prekorno pogleda

e Bakstera i Ho otvori usta,
kao da eli neto da kae.
Umesto rei, na usta pokuIja debeo mlaz guste, sasvim ta
mne krvi. Gubei ravnoteu, Ho
se zatetura i njegovo telo se po
javi iza zavese od puzavica.
Gospode boe! prote
nja Kruks iza Bakstera. Go
spode boe na nebesima!
Iz Hoovih grudi trcao je ne
ravni vrh slomljene bambusove
motke koju mu je neko uas
nom snagom kao koplje zario
u lea. Bilo je pravo udo ka
ko jo uopte ivi sa takvim po
vredama jo vee kako se odr
ava na nogama!
Hoovi prsti, meutim, popustie i on se srui na tle, obru
i se poslednjom snagom licem
prema nebu. Jedino to je po
stigao, naravno, bilo je da se
bambusova motka jo dublje za
rije, virei sada za itavu stopu
iz grudi.
Grei usne nad iskeenim
zubima, sa rrtaskom uasne mr
nje na licu, Bakster ispali nekontrolisan rafal u gusti pred
sobom.
Proklet da si, nino! za
urla iz svega glasa. Proklet
da si!

B O R IL A K E VETINE 86

Odjek pucnjave jo je lebdeo

pod kronjama drvea kad mu
se pridrui jedan novi zvuk.
Dug, podrugljiv smeh koji
kao da je dopirao sa svih stra
na istovremeno. . .
*

::

Skriven u gustiu, nina je

oslukivo mnogobrojne korake.
Svi ti ljudi sada se okupljaju u
blizini ovog mesta, tamo gde
Bakster jo sipa neprekidni niz
sve gadnijih i prljavijih psov
ki.
Ako je i bilo neke opasnosti
po Lianga i Tabasko Pita, ona
je sada prola. Kamuflaa koju
je nina pripremio kada je uo
prve zvuke potere bila je savre
na. Nita manje od toga nika
da nee ni moi da zadovolji
jednog ninu. Dvojica njegovih
prijatelja mogli su sasvim bezbedno da ostanu u zaklonu dok
itava Baksterova ekipa defiluje na stopu ili dve od njih.
Bakster je poveo skoro sve
ljude i sve pse u hajku, u pra
znoj nadi da e uspeti da opko
li i uhvati ninu. To je prilika
koju ne sme propustiti...
Bez kapuljae na glavi, ah
odeven u kostim zatitne boje,

BORILAKE V E S T IN E 86

nina napusti skrovite i poe

u pravcu logora. Najkraim pu
tem, po pravoj liniji, voen ne
pogreivim instinktom koji mno
ge divlje ivotinje jo poseduju, a ljudi takozvane civilizacije
su ga odbacili kao nepotrebnog.
Logor e uvati samo mini
malna posada, narvno, a i oni
e voditi rauna prvenstveno o
svojoj koi. I o tome da im ne
umaknu robovi, bez kojih nee
biti ni profita od kokaina.
Ako ita dovede
Holoveja
ovamo, onda e to biti vest da
je pogon za proizvodnju belog
praha pretvoren u zgarite, zaje
dno sa skupocenom laboratori-

jom.
A on je eleo Holoveja, pre
svih drugih. Ako se Holovej
izvue, druga fabrika i druga
plantaa ubrzo e ponovo nii,
moda ba na ovom istom mestu. Dogodie se to, verovatno,
i bez Holoveja, ali ne tako br
zo, ne tako brzo. . .
Holovej i Hong-Kong.
ak i sada, dok hita prema lo
goru, ne moe da se otrgne od
pomisli da H olovejev izlet do
Hong-Konga krije neku pretnju za njega. Sumiko je krenu
la za njim, preputajui Tabasko Pitu tei deo posla, veslanje uz reku sa Liangom, ah ne
dostatak veze sa devojkom one

65

mogui e mu da na vreme bu
de obaveten o onome to je
ona otkrila u Hong-Kongu.
U redu, mislie o tome kada
Holovej stigne. Sada ima va
nijeg poslan . .
Neobian amor doekao ga
je pre nego to je izbio iz ume
i on zastade, oslukujui.
Mnogo tihih glasova koji go
vore u isto vreme. Kao na pogre
bu, na p rim er...
Priunjavi se, on oprezno pro
viri kroz grmlje.
Svi H olovejovi robovi bili su
u zbijenoj gomili, izloeni nemi
losrdnom suncu. Leima okre
nuti kiku od bodljikave ice, li
cem prema gladnim cevima dva
mitraljeza. Ljudi koji sede sa
druge strane tih cevi, meutim,
ne deluju previe opasno. ..
Opasno po ninu, naravno.
ak i dete moglo bi pritiskom
na obara automatskog oruja
da ubije deset, dvadeset, tride
set ljudi u ovoj gusto zbijenoj
masi.
Meutim, nekoliko koraka iza
mitralejzaca, lagano eta visok
ovek u odei vojnikog kroja,
sa stetsonom na glavi. Oi mu
se ne vide pod nisko sputenim
obodom eira, ali ga nina po
znaje. Ve nekoliko puta imao
je prilike da iz zaklona proua
va onoga koga su nazivali ime

66

nom Iiud i iji mu odnos pred h Baksteru jo uvek nije bio

potpuno jasan.
Iiud je opasan protivnik, to
je i bio razlog to je instinkt bo
rca jo pri prvom susretu upo
zorio ninu da bude oprezan. . ,
Hud je opasan, ali ne sada.
Ve je nekoliko puta pokazao
kako, vrlo mudro, sam bira vre
me i mesto za svoje obraune.
Bio je jedan od retkiii ljudi ko
ji se za sve ovo vreme nijed
nom nije naao u blizini skri
venog nine, nasuprot ostalima
iz logora.
Osmatranje logora ovoga pu
ta trajalo je samo minut ili dva,
sasvim dovoljno da nina bu
de siguran kako sem Iiuda i
dvojice mitraljezaca. od kojih
je jednom ruka bila u gipsanom
zavoju, drugih uvara du peri
metra nema.
Osmehnuvi se za sebe, 011
izae na istinu i ostade da sto
ji, ekajui, da paljive Hudove oi opaze njegovu siluetu,
ne ba previe upadljivu na po
zaini od zelenila.
Nije to potrebno dugo, jo
dokaz da je Hud veoma, ve
oma iskusan i oprezan protiv
nik. ..
Nije uo Hudov glas. ovaj je
govorio skoro apatom, ali su
njegovi pokreti i reakcija dvo

BORILAKE VETINE 86

jice mitraljezaca bili potpuno

jasni.
Cevi oruja velikog kalibri;
nisu skrenuli prema cilju van
logorskog kruga. Umesto toga,
strelci su se pribliili oruju 1
dohvatili obarae, gledajui pre
ko ramena u Kuda, kao da e
kaju zapovest da se otvori va
tra.

Halo, nindo! progovori

ovaj glasno, leerno, otegnutim
glasom kao i uvek. Kako ti
se svia naa mala predstava?
Lesli je utao. Hud nije n.
oekivao odgovor.
U svoje vreme, pre nego to
otponu borbu, japanski samu
raji razmenjivali su itave tira
de, a ljudi iz njihove pratnje
trudili su se da zapamte svaku
izgovorenu re ili gest, kako bi
je potom sauvah za istoriju na
dugim svitcima ispisanim kali
grafskim znacima.
U lim govorima reci nikad
nisu upotrebljavane u svom pra
vom, osnovnom znaenju. Zap
ravo, vieznanost japanskog je
zika otvarala je mogunost za
mnotvo nijansi u znaenjima,
tako da se ono io borac odista
eli da kae moralo otkrivati u
onome to nije rekao.
Neto shno dogaalo se i sa
da: dobaene rei samo su po
kazivale ta Hud misli 0 situa-

BOIULACKE V E S T IN E 86

iji: nije potpuno siguran u se

be, ali smatra da u rukama ima
jake karte.. .
Nadam se produi Hud
da e se kraj predstave dopa
sli i naoj publici. Bilo bi loe
ako bi neko od njih nastradao
pre toga, ta misli, nino?
Lesli je i dalje utao. I Hud
i on veoma dobro su znali gde
se reava ono to e se dogo
diti: u njihovim glavama.
Ove dve igrake cerio
se Hud poee da dejstvuju
ako pokua da nam se pribli
i. Ali ne samo ako pokua da
nam se priblii; moji ljudi otvo
rie vatru na radnike i ako primetim da sprema neto loe
instalacijama u logoru.
I dalje bez odgovora. Hudovi
argumenti, uostalom, veoma su
jaki i njegovim recima ne tre
ba nita dodavati
Dakle, ako sada znamo ka
ko stvari stoje, moemo li da
razgovaramo, nino?
Doi ree Lesli jednos
tavno. Nije morao ak ni da go
vori preglasno: masa ljudi uz
icu utiala se im je Hud prvi
put progovorio i sada su svi ne
mo oekivali ishod razgovora
od kojeg su, sasvim doslovno,
zavisili njihovi ivoti.
Hud dobaci nekoliko tihih re
i svojim ljudima i krete n aj

07

kraim putem prema nini. Ve

to se provukao izmeu dva re
da bodljikave ice, dokazujui
jo jednom hitrinu i koordina
ciju pokreta.
Hrabar je, pomisli nina.
Ne trai ak nikakvu garanciju
da e se vratiti iv posle razgo
vora sa mnom. Istina, veruje da
neu uiniti nita to bi moglo
ugroziti sve one ljude tamo,
ah. . . do sada je ve morao sh
vatiti da ni njegovi mitraljesci
nee imati mnogo vremena da
im nakode ako odluim da ga
ubijem. . .
Mnogo vremena, meutim, re
lativan je pojam. Za moderno
automatsko oruje i nekoliko ss
kundi je dovoljno da se iz cevi
izbaci ogromna masa vatre i 6a
lika, sa uasnim posledicama za
sve koji se pred tim cevi ma na
du. . .
Ukratko, Hud je dobio prvu
rundu, ali to nee imati znaaja
za konani ishod borbe sa ba
ndom proizvoaa i trgovaca
drogom.
Naizgled oputen, ali u stavu
koji e mu omoguiti da gotovo
trenutno uzvrati udarac ako Huda zavede lana nada da bi ga
mogao iznenaditi, nina je e
kao. Ni Huu se nije urilo; kao
iskusan bora znao je da se gre
ke najee prave u urbi.

68

Zastao je nekoliko
koraka
pred ninom i drsko se iscerio.
Lesli mu uzvrati mirnim pogle
dom.
Neto ovde nije u redu
ree Hud, sporim pokretima va
dei cigaretu iz gornjeg depa
koulje. Matori Utegava ube
dio me je da zaista imam posla
sa pravim japanskim ninom. . .
a ti mi nisi dovoljno ut za Ja
panca, ortak!
Boja koe nema znaaja
za vetinu ninucua slee
Lesli ramenima.
To me udi. Koliko znam,
Japanci su u proeku mnogo ve
i rasisti od nas Junjaka.
Lesli se osmehnu. Hud odis
ta ima dobre nerve; ak i sada,
iz neposredne blizine, veoma je
teko otkriti znake nemira kod
njega. Sem ako jedan od tih zna
kova nije ovaj razgovor koji ne
ma gotovo nikakve veze sa on
im o emu treba da govore.
Hud odugovlai, naravno, na
dajui se da bi u nekom ideal
nom spletu okolnosti nina mo
gao biti uhvaen u uskom pro
storu izmeu bodljikave ice i
gomile hajkaa koja e se usko
ro vratiti u logor.
On, meutim, ne zna da ni
na vie nije sam. I da je Taba
sko Pit, ma kako malo voleo
dunglu, jedan od onih koji su

B O R ILA K E VETINE 86

se iz Vijetnama vratdi kao vr

sni poznavaoci gerilske taktike
prilagoene upravo takvim uslo
vima. . .
Dugi rafal automatske puke
dopre sa udaljenosti manje od
dve milje i Hud iznenaeno po
die obrve.
Moji prijatelji misle da si
jo tamo negde, nino prime
ti sa vidnim prezirom u glasu.
Moda. Ah, ovo to si uo
nisu bih tvoji prijatelji,
ve
moji osmehnu se Lesli.
Gle, gle? Poeu da sum
njam da si ti pravi nina; po
Utegavinim recima, oni su usa
mljeni vukovi!
I jesu. Ve si do sada mo
rao shvatiti da ni Utegava nije
znao nita o tome da se u me
uvremenu neto promenilo i u
ninucuu.
Hud nije urio, oslukujui
pravu kanonadu koja je odgovo
rila na onaj prvi dugi rafal. Ve
po zvuku moglo se zakljuiti da
strelci zapravo ne znaju u ta
pucaju; nije to bio kontrolisan
plotun dobro obuene jedinice,
ve divlja pucnjava ljudi koji
u toj buci nalaze zamenu za ne
ki konkretan pokuaj.
Neko, verovatno Bakster, sh
vatio je to brzo, jer pucnjava
prestae isto onako naglo kako
je i poela.

BORILAKE V E S T IN E 86

Tvoji prijatelji ree ni

na hladno imae dosta pro
blema na putu do ovog mesta.
A naroito ako odlue da nose
svoje mrtve i ranjene. Prema
tome, imae sasvim dovoljno
vremena da mi kae zbog e
ga si doao ovamo, Hud.
Ti zna moje ime? po
prvi put Hudovo lice pokaza
trag nekog oseanja.
Recimo da sam imao pri
liku da zavirim u tvoj dosije
slee nina ramenima.
Moj dosije? Gde?
Onaj u sefu, u Baksterovoj kancelariji. Nisi znao da ga
ima?
Hud se osmehnu.
Prokleti kukin sin re
e, bez ljutnje u glasu. Ah,
do avola s njim. I pre toga
sam znao da oni misle kako me
imaju u sai.
Misle?
Imaju me tano onoliko
koliko i ja imam njih slee
Hud ramenima. Hej, pa ta
mo opet poinje?
Taj poslednji uzvik odnosio
se na novi rafal, neto krai,
iji je zvuk dopro iz daljine.
Kao i prvi put, odgovorila mu
je nekontrolisana vatra veeg
broja ljudi.
To e potrajati ree ni
na. Ratovao si u dungli i

69

zna kako i dva-tri spretna oveka mogu dugo zadravati de

set puta brojnijeg protivnika.
Otvoni vatru i natera ih da
zauzmu zaklon a poalju napred patrole da im otvore prolaz.
Kad glavnina ponovo krene, u
dejstvo stupa nova zaseda i igra
poinje skoro od poetka.
Da, znam uzdahnu Hud
rezignirano. Na svoju nesre
u, Bakster je zaboravio tu le
kciju iz Vijetnama. Rekao sam
mu da je u ovom asu logor najbezbenije mesto za nas.
Dok se Holovej ne vrati
iz Hong-Konga?
Hudove enice se rairie. Sa
mo na trenutak, ah je malo to
ga to moe promai pogledu
nine.
Pa ti zaista pravi avo!
ree Hud sa neskrivenim di
vljenjem. Kako si to, do a
vola, saznao?
Kao i za sef u Baksterovoj
kancelariji.
Mnogo puta sam
bio u logoru. U praktino svim
prostorijama velike kue,
na
primer. Od laboratorije do spa
vaonica u potkrovlju.
Utegava, onda, zaista nije
preterivao promrmlja Hud.
Prokletstvo, zato to radi,
ovee? Zato?
Odgovor je prost: zato to
to ne radi niko drugi.

70

Novac?
Novac me ne zanima, sem
kao sredstvo kojim ostvarujem
svoje ciljeve. Znam da Bakster
ima gomilu gotovine u sefu i
to u uzeti kad obavim ovaj po
sao ovde, ali to nije razlog zbog
ega sam ovde.
Altruizam isceri se Hud.
Ne moe da gleda kako kli
nci sebe unitavaju drogom?
Tano. A naroito ne mo
gu da gledam kako se beskrupu
lozni ljudi bogate na njihovom
poroku, Hud!
Hud zamiljeno pogleda zaar'cni vrh svoje cigarete, kao
da tu trai reenje za motive
neobinog oveka koji stoji pr
ed njim.
Ne znam ree ni ta
sam oekivao od ovog razgovo
ra. Mislim da sam od poetka
znao da tebe cifre sa mnogo nu
la nee impresionirati. . .
Tano. Nema tog novca
kojim Holovej sada moe kupi
ti sigurnost za sebe i ovaj lo
gor ovde. I za ostale svoje lo
gore po dungli, naravno. Svi
e oni doi na red, kad-tad.
Pucnjava je ponovo dopirala
iz daleka, ali su je obojica slu
ali samo da bi procenili da li
se borba odvija, u skladu sa
njihovim predvianjima.
Ova
borba ovde, borba dva snana

BO R ILA K E VEST IN E 86

duha, mnogo je vanija po ko

nani ishod.
Ti ne blefira ree Hud.
Ti zaista misli da je to mo
gue izvesti.
Upravo tako. I nita to bi
Bakster, ti, ili Holovej uinili,
ne moe me zaustaviti, Hud.
Drugim recima isceri
se ovaj vreme je da se ku
pim odavde, a?
Ni to ti ne bi pomoglo
odmahnu nina glavom.
U Hudovim oima blesnu e
lini sjaj.
Hoe da kae da sam osu
en na smrt, mno?
Zasluio si neto bolje?
Hud se jo jednom isceri, po
kazujui svoje vuje zube.
To zavisi cd take gledita
ree. Samo. . . ne zaboravi
njih!
Pokazao je palcem gomilu Iju
di iza sebe, ubeen kako je to
jedini argument koji jo daje
neku iluziju sigurnosti njego
vog poloaja.
Ne zaboravljam ih, Hud.
Oni su jedini razlog to ovaj
logor jo postoji, jer bih do sa
da upotrebio mnogo efikasnija
sredstva da ga unitim. Ti, me
utim, zaboravlja da su oni
ovde da bi uterivali novac Holoveju u depove, a ne kao ta
oci koje neprestano mora u

BORILAKE V ESTIN E 86

vati pred uperenim mitraljezi

ma.
A tebi se ne uri? nasmeja se Hud, odbacujtii popu
enu cigaretu.
Ne, ne uri mi se. Moda
e Ilolovej poslati nove ljude
kao pojaanje, ali to nee ni
ta bitno izmeniti.
Jasno klimnu Hud gla
vom. Ukratko: pobednik no
si sve.
Pobednik nosi sve! osmehnu se nina.
Nekoliko trenutaka obojica
su oslukivali pucnjavu iz du
ngle, a onda Hud uzdahnu i gu
m u ruke u depove.
Da se onda vratimo natrag
ree. Baksleru se nee do
pasti to vrljam po umi i ra
zgovaram sa nepoznatim ljudi
ma, umesto da uvam njegove
dragocene instalacije.
Drugim recima, ekae
Holoveja i njegovog zeca iz e
ira?
Hud je ve bio km euo pre
ma ici, bezbrino okrenuvi ni
ndi lea. Sada je zastao, okre
nuo se i glasno nasmejao.
A ta mi drugo preostaje,
do avola? Sem nade da e taj
zec biti od one vrste koja se
hrani japanskim rundama?

71

Petnaest hiljada dolara

ree Jpanac tiho. Amerikih.
U gotovom. Sitne novanice.
Holovej otvori usta da se po
buni. Iz navike, zapravo. Petna
est hiljada dolara je krupna su
ma, ah suma koja e predsta
vljati tek neki promil optih tro
kova.
Pogled Japanca, meutim, upozori ga da samo gubi vreme
Ljubazni domaini u vili Kano
ostavili su ih same na verandi
nanetoj nad prekrasnom doli
nom punom tropskog drvea i
cvea i do sada su progovorili
svega nekoliko rei, ah je Ho
lovej u i to bilo dovoljno da sh
vati kako je mister Furuii je
dan od onih sa kojima se ne
moe pogaati oko cene.
Furuii, samo tako su mu ga
predstavili, najpre je izazvao
uenje kod Holoveja i pomi
sao da svi ti Orijentalci zagone
tnih oiju jednostavno igraju
neku svoju igru sa glupim stra
ncem. Furuii je bio onizak i
demekast Japanac etrdesetih
godina u konzervativnoj i ne
naroito skupoj oei evropskog
kroja. Ni njegov engleski nije
bio ba najbolji, naravno, ali...
Ali je Furuii pokazao sasvim
drukije lice u onih nekoliko
minuta otkako su ostali sami
na verandi. Njegov pogled, hi

72

tri pokreti rukama kojima je

propraao svoje odseno izgo
vorene rei, sve to ubedilo je
Holoveja da pred sobom odista
ima pravog oveka.
To je razumna suma re
e hladno. Ni u jednom poslu
nije dobro ako partner vidi da
si oduevljen njegovom ponu
dom. Meutim. . .
Ne meutim.
Poslednja
re.
Holovej se osmehnu.
Do avola, sa takvim ljudi
ma volim da poslujem, mister
Furuii. U redu, petnaest hilja
da, onako kako ih vi elite. Ima
te jo nekih uslova: smetaj, is
hrana, oruje?
Nikakvi uslovi. Smetaj u
vaem logoru, ishrana sa ostali
ma, oruje imam svoje.
Idealan poslovni partner,
odista Holovej die au od
linog kotskog viskija. U to
ime, onda. ..
To nije posao tiho ree
Furuii. Njegova aa sa mine
ralnom vodom ostade na stolu.
Molim?
Nije posao, mister Holo
vej. Jedan od nas dvojice e
umreti. Novac koji trim samo
je dokaz da mislim ozbiljno, jer
biste inae pomislili da sam di
letant.

B O R IL A K E VESTINE 86

Furuii je sada govorio sa

svim dobrim engleskim jezikom,
ne gubei vreme u traganju za
recima.
Ne razumem. . .
To je pitanje asti, mister
Holovej smireno se osmehnu
Furuii. Prema naim infor
macijama, nina koji je napao
va logor potie iz kole iji je
uitelj, pre mnogo godina, odao
velike tajne nae vetine jeddnom strancu da bi. ..?
Da. To bi mogao biti taj
ovek. Ime mu je Lesli Eldrid
i obino ivi u San Francisku.
To je, zapravo, sve to smo us
peli da doznamo o njemu.
Za nas koji bolje poznaje
mo taj grad osmehnu se na
dmono Holovej to je sasvim
dovoljno. Bar za poetak. Dini
opis bi pomogao, svakako, jer
je ime lako promeniti.
Nemamo Eldridovog opi
sa slee Furuii ramenima.
Odnosno, imamo toliko razli
itih opisa da je sumnjiv svaki
stanovnik San Franciska mu
kog p ola ...
Da sam to ranije znao, mo
gli smo moda neto i uiniti.
Pokuali smo sve to se
moglo uiniti, mister Holovej.
Za sve ove godine potroili smo
blizu osamnaest hiljada dolara

BORILAKE V E S T IN E 86

u potrazi za njim. Bez rezulta

ta.
Holovej tiho zviznu. Pozna
jui porodicu Kano, znao je da
oni uvek trae i dobi jaju sve
najbolje. Ako ovek koji radi
za njih kae a potraga nije da
la rezultata, onda to nije sva
kako zato to su tragai bih ne
sposobni.
Onda je ree ovo
prilika i da ehmiiniete tog Eldrida, zar ne?
Da. Jedna od retkih. Svi
koji su to do sada pokuah, ni
su se vratili da kau gde su pogreili.
Holovej obrisa iznenadni zn
oj sa ela, iako je vazduh rashla
ivso prijatni povetarac koji je
iz doline donosio miris rasko
nog tropskog cvea.
Pitam se, mister Furuii
poe oprezno da li je on
da ba dobra ideja da mu se vi
suprotstavite sasvim sami. M i
slim, nekoliko spretnih poma
gaa moglo bi da. . .?
Presekao ga je Furuiijev po
gled. Znoj koji mu se slivao niz
lea iznenada postade hladan.
Rekao sam da je ovo pi
tanje asti, a ne posao ree
Japanac ledenim glasom. A ko je taj Eldrid odista doao
do tajni ninucua, on mora umreti, ah u potenom dvoboju.

73

Kako bismo inae znah da je

prava japanska kola nhiucua
ipak nadmonija od onoga to
je on uspeo da naui od svog
senseija?
Holovej se bledo osmehnu.
Oprostite to pominjem i
tu mogunost, a li.. . ta ako se
dogodi da Eldrid pobedi u tom
dvoboju?
Nita mirno ree Furu
ii. Vi ste uteeli petnaest
hiljada dolara, a moji prijate
lji e potraiti nekog ko e do
stojnije od mene umeti da do
kae nadmo japanske vetine.
Da li to znai osmeh
nu se Holovej da ne traite
nikakav predujam?
Ne traim. Jedino to bih
eleo jeste d a .. .
Furuii naglo zauta i okrete
glavu prema staklenim vratima
kroz koja se iz unutranjosti ku
e moglo izai na verandu. I Ho
lovej se tre, ah je proao go
tovo pun minut pre nego to su
se vrata otvorila i na njima po
javio Joio, jedan od mladih la
nova ogromne porodice Kano.
:>Kakav sluh ima taj ovek!,
pomisli posmatrajui Furuiija
sa divljenjem. Tepih u unutra
njosti kue priguuje um ko
raka, taj mladi hoda kao ma
ka, a Furuii ga je uo im se
pribliio! A ko je taj Eldrid sa

7-1

mo upola tako dobar ninda, ni

je udo to stvara Baksteru to
liko nevolja. ..
Hiljadu puta se izvinjavam
sto prekidam va vaan razgo
vor ree Joio, utivo se kla
njajui ali dogodilo se neto
to takoe smatramo veoma va
nim. . .
Furuii je utao, preputajui
Holoveju da odgovori na ovo
uljudno japansko pitanje da li
se sme nastaviti sa ometanjem
vanih linosti.
A ta se to dogodilo?
upita Holovej, shvativi da Jo
io eka njegovo doputenje da
produi
Nai ljudi koji su vas sle
dili od aerodroma, mister Holo
vej, uhvatili su devojku koja
vam je oigledno za petama. Ne
samo da je doputovala istim
avionom kojim i vi, ve je ta
ksijem sledila naa kola, a po
lom pokuala da se uunja na
imanje.
Devojka? Holovej zau
deno podie obrve. Sigurni
ste da je pratila ba mene?
U to nema nikakve sum
nje. Furuii san je ve ne
koliko dana gost u naoj kui.
I gde se ona sada nalazi?
- U predvorju.
Moemo li da je vidimo?
Odmah?

BORILAKE V E S T lN E 86

Svakako nakloni se mla

di. Odmah u narediti da
je dovedu na verandu!
Nestao je isto onako hitro i
tiho kao to se i pojavio, a Ho
lovej upitno pogleda Furuiija.
Ovaj je otpijao dug gutljaj iz
svoje ae.
Nije me iznenadilo od
govori na nemo Iiolovejovo pi
tanje. Svaki ninda nastoji
da dozna to vie o svom pro
tivniku i zato ga od poetka pri
prema stavlja pod nadzor neke
poverljive osobe.
- Mislite. . . mislite da ta de
vojka radi za Eldrida?
Vi imate puno neprijate
lja, mister Holovej, i to se zna.
Ali se isto tako zna da ste u
ovom trenutku u miru sa nji
ma i da vam je ameriki niha
Eldrid jedina opasnost.
Zautali su i okrenuli se pre
ma vratima. Joio je ponovo uao prvi, naklonio se. a zatim
otvorio prolaz za devojku, iza
koje je iao jedan od ldneskih
telohranitelja porodice Kano.
Vidi, vidi! ree Holovej
zaueno. Vidi, vidi!
Devojka, pre svega, nije liila
na osobu koja bi mogla biti po
maga jednog nine, bez obzira
to su njene malo kose oi i di
van ten odavali da joj u vena
ma tee i neto japanske krvi.

BORILAKE V ESTIN E 86

Pre svega, fantastino lepa

devojka. Prava re, jer njena
lepota nije bila obina. Strogi
estetiari zamerili bi njenom ni
skom rastu, krupnim dojkama i
neto irim kukovima, ali je
sve to bilo u skladu koji je je
dnostavno morao odueviti oko
svakog mukarca.
Holovej dobaci pogled Furuiiju, ali je ovaj i dalje sedeo
nepomino, leima okrenut me
stu gde se devojka zaustavila.
Gospoice poe Holovej
gutajui devojku oima kau
mi da me pratite jo iz Bangoka. Da li je to tano?
Ona ga pogleda divnim bade
mastim oima a pune koralne
usne se malo otvorie, ali izme
u njih ne proe nikakav glas.
Nemojte se plaiti bla
go nastavi Holovej. Nee
vam se nita loe dogoditi. . .
naravno, ako budete iskreni.
Devojka se osmehnu i Holo
vej tek tada shvati da ona, u
stvari, ne pokazuje nikakvog
straha.
Taj poziv na iskrenost
ree dubokim, toplim glasom verovatno znai da vam moram
odati ko me je ovamo poslao i
zbog ega, mister Holovej?
A ta bi drugo znaio?
Bila sam neoprezna sle
e ona divnim ramenima i Ho

75

lovej sa zadovoljstvom primeti

da su joj grudi slobodne pod ta
nkom tunikom koju je nosila
nad izbledelim farmerkama.
Vai ljudi su me uhvatili na de
lu i bilo bi glupo i neprodukti
vno poricati.
Volim inteligentne ene
osmehnu se Holovej.
Vidi se
da ste pravi biser i onaj za ko
ga radite bez sumnje vas do
bro plaa.. . ah mislite pri tom
da ja mogu da vas platim jo
mnogo vie od njega!
Ako budem iskrena?
ini mi se da je moj uslov
bio vrlo jasan!
Da, bih ste jasni i zato ne
u odugovlaiti: nema naina
da iz mene izvuete ono to e
lite da znate, mister Holovej!
Holovej se tre i zapanjeno
je pogleda. Bes i divljenje mea
li su se u njemu, tako da je ne
koliko trenutaka utao, fiksira
jui pogledom drsku devojku.
Gledao je Furuiija samo kra
jikom oka, ah mu se ipak ui
nilo da vidi podsmeh na njego
vom licu i to samo rasplamsa
njegov bes.
Draga m oja ree s na
porom metode za izvlaenje
istine iz tvrdoglavih ljudi prili
no su dobro razraeni preko
u Americi.
Meutim, ubeen
sam da su sve to samo poetni

76

ki pokuaji u poreenju sa on
im to ve znaju moji ovdanji
prijatelji!
Sasvim tano. Jedna od
stvari koju oni znaju, a vi ne,
jeste recimo i to da postoje lju
di koji su u stanju da zaustave
rad sopstvenog srca i izazovu
smrt ako neko pokua silom da
izvue informacije iz njih.
Holovej je pogleda zapanje
no. Korak iza nje, Joio Kano
potvrdno klimnu glavom, u zn
ak da devojka zna o emu go
vori.
elite time da kaete
progovori konano Holovej
da biste vi bili u stanju da to
uinite?
Da.
Odgovor je bio kratak i vr
st. Holovej, meutim, primeti
da pogled devojke sve ee za
staje na Furuijevim leima i
potiljku, moda i zato to on
do sada nije pokazao nikakvo
interesovanje za nju.
Mister Furuii ree Ho
lovej ta vi kaete na to?
Furuii se bez urbe okrete
prema devojci' i osmehnu joj
se. Od tog osmeha, meutim,
ak i Holoveja proe jeza.
Dubokim grlenim glasom, ni
nalik glasu kojim je govorio do
maloas, Furuii izgovori jednu
reenicu na japanskom.

BO R ILA K E V ETIN E 86

Efekti tog kratkog govora bi

li su zapanjujui. Holovej vide
kako Joio Kano nehotice ustu
pa jedan korak. Vide jo kako
lice devojke obliva samrtno ble
dilo i kako svest gasne u nje
nim krupnim oima.
Telohranitelj Kinez, oevid
no ne razum ej ui japanski, bio
je jedini koji je uspeo da reaguje. Skoio je napred i prihva
tio devojku na ruke deli sekun
de pre nego to bi se stropctala
na pod verande. ..
*
*

Ne znam protenja L iang. Ja bih ipak radije sae

kao n o ...
- Nou su oni oprezni od
mahnu nina glavom, proveravajui jo jednom ureaj koji
je stigao amcem zajedno sa Ta
basko Pitom i Liangom. Ju
tro donosi iluziju sigurnosti, ak
i da zanemarimo injenicu da
su svi umorni i sanjivi posle ne
prespavane noi.
U emu je razlika, no ih
dan? proguna Tabasko Pit,
otpijajui gutljaj piva iz jedne
od konzervi poredanih u travi
pored njega. Ja vie volim
dan, jer onda vidi u koga pu
ca, do avola!

BORILAKE V E ST IN E 86

Ali i oni isto tako vide

nas slee Liang ramenima.
Ja se ne plaim za sebe, ve za
ljude iz logora.
Ako ti svoj deo posla izvede kako treba umiri ga
Pit njima se nee nita loe
dogoditi. Mitraljesci e imati
dovoljno briga za svoju kou
da bi mislili o njima.
Da. . . ali ta ako to ne iz
vedeni kako treba?
Nina ga potapa po rame
nu. Liang ipak nije ovek od
akcije i sasvim je logino to
sumnja u sebe i svoje moguno
sti.
Misli na Lin i sve e biti
u redu ree mu. Pit ti je
objasnio sve o vatrenom oru
ju i strelcima i sada zna zato
je, recimo, u drugom svetskom
ratu bilo potrebno dvadeset hi
ljada ispaljenih metaka da bi
se jedan oovek izbacio iz bor
be. Malo je ljudi koji su u sta
nju da precizno gaaju u ova
kvim situacijama, Liang.
A naroito kada prati na
sve strane oko njih nasmeja
se Tabasko a Les i ja pobrinuemo se da tako bude, ne
brini!
None ptice vraale su se iz
svojih pohoda nad kronjama
dungle, a one dnevne uskoro
e poeti da se mekolje i bu

77

de, im prvi zraci sunca osvetle

okolinu. Nebo je ve bilo primetno svethje, znak da e u
ovim tropskim predehma dan
stii veoma brzo.
- Sve spremno? upita ni
na, prelazei pogledom po dvo
jici prijatelja i gomili opreme
na tlu. Ako jeste pokret!
Krenuli su u tiini, jer vie
nisu imali ta da kau jedan
drugom. Svaki od njih dobro je
znao svoj deo posla iji je ko
nani cilj definitivno unitenje
H olovejovog logora broj jedan.
Ninin plan bio je jednosta
van, bar na prvi pogled. Dok
on i Pit budu vezivah Baksterove ljude, Ldang e pomoi ro
bovima da umaknu, ibacujui
time braniocima logora glavni
adut iz ruku.
Kad Holovej stigne iz Hong-Konga, sa pojaanjima ih bez
njih, logor broj jedan nee vie
izgledati onako kako je izgledao
prilikom njegove poslednje posete. . .
Rastali su se na ivici ume.
Pogledah su se i stisli ruke je
dan drugom. Malo je rei po
trebno kada se ide na opasan
zadatak, a zadatak jeste opasan,
bez obzira na sve rei ohrabre
nja koje su njih dvojica uputili
Liangu.

78

Taabsko Pit morao je da pre

de najdui put. Sa najveim te
retom, ali to nije predstavljalo
nikakvu tekou za njegovu k o
nstituciju. ak i lansirna cev
raketnog bacaa bila je sitna u
poreenju sa njim, a duga ra
keta zapakovana u cilindrini
kontejner, privren na lei
ma, nije gotovo nimalo ometa
la njegove pokrete.
Preao je svoj deo puta u
predvienom vremenu, to je
znailo da mora saekati neko
liko minuta vremena ostavlje
nog za rezervu. Kada se radi o
iznenadnom napadu na utvrde
ni poloaj, taktika ninucua i
taktika modernih armija slau
se u tome da je najbolje ako
taj napad pone na nekoliko ra
znih taaka istovremeno, kako
branioci ne bi znali na koju
stranu treba uputiti svoje re
zerve.
U takvim napadima, a naroi
to kada su napadai m alobrojniji od branilaca, bitno je ne
dopustiti protivniku da se sredi
i uoi odakle dopire najvea
opasnost. Da ne bi dali branio
cima predaha, napadai ne sme
ju ni sami traiti predah, nepre
3tano se kreui i menjajui ci
ljeve.
Tabasko baci pogled na svoj
asovnik. Lansirna cev ve je

BORILAKE VESTIN E 86

bila postavljena i on, zviduui, raspakova zatubastu protivtenkovsku raketu, jednu od on

ih koje su vrlo skupe na crnom
tritu oruja.
Smestio se udobnije i nanianio na red dipova parkiranih
uz najveu zgradu logora. Pro
tivnik kome se oduzme mobil
nost, upola je pobeen. Iako je
runda imao plan 1 za one koji
bi eventualno u dipovima mo
gli pokuati da se probiju iz lo
gora, mnogo je sigurnije ako
sva vozila budu unitena jednim
jedinim hicem.
Tabasko strpljivo saeka da
se sekundna kazaljka poklopi sa
brojem dvanaest, a onda se is
ceri i pritisnu obara lansirnog
ureaja.

Srean put, lepotice!

promrmlja kroz fijuk raketnog
motora. Sledio je.pogledom pu
tanju rakete, ne dirajui polu
gu ureaja za navoenje. Na ovom rastojanju, bez ikakvih pre
preka, nema potrebe da se ra
keta vodi prema cilju koji iona
ko miruje.
Pogodak doslovno odvoji pr
vi dip u redu od tla i baci ga
na drugi. Tutanj eksplozije po
trese tle; deh sekunde kasnije
zaue se i dve nove eksplozije,
od rezervoara za gorivo na di
povima. Iz vatrene kugle koja

BORILAKE VEST I N E 86

se pojavi uza zid zgrade poee

da izleu vei i manji komadi,
sporo i dostojanstveno se obr
ui u mirnom vazduhu.
Tabasko saeka da dve nove
eksplozije objave kako je pla
men zahvatio i rezervoare preo
stala dva dipa, a onda dograbi
automatsku puku i ispali ra
fal prema najbhem mitraljes
kom gnezdu, odakle su se na
prvi zvuk rakete pojavile dve
znenaene glave.
Fiksirajui cev puke u spe
cijalno izraenom drau, Pit
privrsti za kundak neveliku
crnu kutiju i prikai njenu po
lugu za obara. ta se u kutiji
dogaalo on nije razumevao, ali
je bitno bilo to da e svakih
dvanaest sekundi puka spaliti
po jedan rafal od tri metka u
pravcu mitraljeskog zaklona.
Za to vreme Tabasko Pit bi
e na drugoj strani logora, a
mitraljesci e besciljno uzvra
ati vatru, ubeeni kako ih stre
lac iz bunja neprestano dri
na nianu. . .
Saekavi da raketa pogodi
cilj, nina se odvoji od tla i do
tra preko otvorenog prostora
prema ogradi od bodljikave i
ce.
Tabasko Pit e se pobrinuti
da eliminie vatru iz jednog mi
traljeskog gneza, tako da svu

79

svoju panju moe da usmeri

prema drugom. Potrebno mu
je dvanaest sekundi da pree
rastojanje neto vee od stotinu
jardi i jo tri da savlada ogra
du i nestane meu bunjem u
unutranjosti logora.
Dovoljno vremena?
Premalo, rei e svako ko ne
poznaje nain s kojim nine
savlauju prostor. Njihov trk
je karakteristian i sastoji ss iz
veoma dugih skokova u kojima,
sem nonih, uestvuju gotovo
svi ostali miii njihovih tela.
Sled skokova tako je brz da ak
ni strelci koji svakog dana vebaju gaanje meta ne mogu
pratiti svojim orujem ovaj hi
tri cilj.
Ovoga puta nina je raunao
i sa iznenaenjem dvojice iHudi u zaklonu za mitraljez. Gak
i ako su bili potpuno budni, pod
prvim zracima toplog jutarnjeg
sunca, njihovi pogledi najpre e
skrenuti prema mestu eksplozi
je.
Dve do tri sekunde, recimo.
Dovoljno da on pree etvrtinu
rastojanja.. .
Dve glave pomolie se iz za
klona neto kasnije nego to bc
moglo oekivati. To je dobro za
ninu.
Jo bolje je to njihovo izne
nadenje traje veoma dugo, no

80

BO RILAKE VESTINE 86

ve tri sekunde. Preao je polo vrdio da je zemljite vrsto, bez

vinu rastojanja do ice, a da ga neravnina koje bi ga mogle omesti u skoku.
slraari jo nisu primetili.
Nagla promena pravca posti
Tabasko Pit ve puca, to zna
i da ne mora skretati pogled gla je svoj cilj i uzbunila miprema drugom mitraljezu. Uo t.raljesca, tako da je i drugi ra
stalom, ako se tamo dogodi ne fal otiao u prazno. Pre nego
to nepredvieno, haragei, pre to je trei i mogao stii, nina
oseanje opasnosti, ve e ga se odvoji od tla i vinu kroz vazduh.
upozoriti na to.
Po svim proraunima, ograda
Sedam sekundi. Jo trideset
visoka deset stopa dovoljna je
pet jardi do ice .. .

Hej! zaurla jedan od da zadri svakog oveka nekoli

one dvojice u zaklonu. Najbolji ko sekundi, a naroito kada je
znak da je hitra figura u odei izraena od deset redova bodlji
zatitne boje konano primee- kave ice. ..
Katana u svojim koricama,
na.
Ako su im refleksi dobri, po meutim, moe posluiti i kao
trebna je najmanje sekunda da sredstvo za odraz preko viso
povukli zatvara unazad, ubace kih prepreka, ba kao u skoku
prvi metak u cev mitraljeza 3 sa motkom.
Covek za mitraljezom zapa
skrenu je prema pokretnom ci
lju. Nina je bio spreman da se njeno je treptao, zaboravljaju
kladi da im to nee uspeti za i na oruje u rukama. U tre
nutku kada je pomislio kako e
manje od dve sekunde.
Tano toliko je i trajalo. Mi- konano imati miran cilj, blo
traljezac je uasno kasnio i nje kiran ogradom od bodljikave i
gov prvi neprecizni rafal podi ce, nina je preleteo prepreku
e zemlju sa tla itave dve ja- u cleliu sekunde i doekao se
rde iza mesta gde se nina u na noge na njenoj drugoj stra
ni!
tom trenutku naao.
Naglo skrenuvi sa dotada
Za svaki sluaj, nina jo je
njeg pravca, nina produi sko dnom prcmeni pravac tranja,
kove, odmeravajui pogledom
rastojanje do ice i kvalitet tla ali iz mitraljeskog gnezda ne
pred sobom. Ovo mesto je ne stie novi rafal, iako je do sada
koliko puta obilazio nou i ut morao stii.

BORILAKE V E S T IN E 86

Novi skok. Jo dva takva, a

onda e se izgubiti iz vida po
sadi pored mitraljeza i svaki
hitac koji bude ispaljen za njim,
bie ispaljen naslepo, u nemo
nom gnevu koji. . .
HARAGEI!
Instinkt koji nine upozora
va na pojavu opasnosti deluje
trenutno na njegove udove i te
lo, isto tako trenutno menjajui pravac njegovog kretanja.
To se dogodilo i ovoga puta.
Nina je bio itave dve stope da
leko od mesta u koje se zario
metak iz puke namenjen nje
govom telu.
Udar metka o tle i njegov i
juli pre toga rekoe nini sve
0 oruju i mestu sa kojeg je hi
tac bio ispaljen. ak i o strelcu,
jer samo oni najbolji u ruke
dobijaj u preciznu puku duge
cevi sa snajperskim nianom na
sebi.
Kod snajpera je, meutim,
problem brzina paljbe, ak i
kod poluautomatskih
puaka.
Ako je cilj jedan nina, izgledi
da drugi hitac pogodi ono to je
prvi promaio praktino su ni
kakvi !
Bacivi se u zaklon o bunja, nina se zakotrlja, jo je
dnom menjajui smer kretanja
1 oslukujui um novog udara
metka o tle.

81

Strelac na prozoru velike ku

e bez sumnje je razoaran, ah
to ne znai da e odustati. Sre
om, nina je planirao i sa tom
mogunou i upravo stoga je i
odabrao ovo mesto za upad u
unutranjost logora broj jedan.
Liang sklopi oi kad odjeknu
eksplozija, oseajui kako se po
tres kroz tle prenosi na njego
vo telo.
Najtee od svega je ovo e
kanje, pomisli, proveravajui
jo jednom ono to je imao u
rukama. Ne mogu krenuti za
manje od petnaest-dvadeset se
kundi, jer je toliko vremena po
trebno nini da eh min ie ljude
u gnezdu odakle me mogu videti. . . a sada mi to izgleda kao
itava venost!
Samo u jednom delu prosto
ra oko logora on na trenutak
ugleda ninu kako fantastinom
brzinom prelazi rastojanje do
ice. Rastojanje je zaklanjalo
Lianga od pogleda ljudi u mi
traljeskom zaklonu iz kojeg upravo sada pucaju za ninom i
oni> ga nee videti sve dok ne
pree gotovo itav
planirani
put.
To e i biti najopasniji deo
poduhvata, naravno, ah on sa
da zna da e ga izvesti kako
treba, pa makar hici iz mitra
ljeza zujali oko njegove glave. . -

32

Nina e mu dati znak kada

da krene, ali on nee ekati taj
znak, odluio je u sebi im je
uo ta treba da uini. Svaka
sekunda je dragocena, a Liang
dobro zna da e taj tajanstveni
Amerikanac sa udnim orujem
umeti da savlada dvojicu ljudi
u gnezdu.
Jedan novi pucanj, iz pravca
kue, privue mu panju. Drugi
i trei dooe odmah za njim,
najbolji znak da se dogodilo ono
to je nina i oekivao: da e
opasnost pretiti i iz drugih pra
vaca, a ne samo iz gnezda oko
logora.
Liang duboko udahnu. Ako
je dobro procenio, sada treba da
na trenutak ugleda ninu u bu
nju, kako se hitrim skokovima
prebacuje prema zaklonu unu
tar iane ograde.
Eno ga! Liang moe da kre
ne!
Iskoio je iz zaklona, ne do
putajui sebi ni trenutka okle
vanja, iako mu strah ledenom
rukom iznenada stee srce. Pl
an jeste dobar, ali je ipak ne
to sasvim drugo trati po otvo
renom prostoru pravo na ljude
koji sede iza mitraljeza sprem
nog da otvori vatru!
Vazuh mu zaume oko ui
ju i Liang malo uspori trk. Ni
na i Tabasko Pit upozorili su

BORILAKE VETINE 86

ga da tedi snagu, jer mu ona

najvie moe zatrebati upravo
kada stigne do ograde od ice. . .
Gledajui pravo u crnu cev
koja ga je nemo posmatrala iz
zaklona, on stee zube.
Sta ako je nina, zbog neega,
zakasnio? Sta ako uopte ne sli
gne do zaklona, zaustavljen hi
cima nevidljivog snajpera?
Gotovo fiziki Liang oseti ka
ko mu mitraljeski meci poga
aju grudi, trbuh, lice, pretva
rajui ih u krvavu masu koja
e ostati da lei na sveoj travi
sve dok leinari ne dou da se
nahrane. . .
Spotakao se, zamagljenih oi
ju, i jedva orao ravnoteu, pa
zei na teret u desnoj ruci.
Nisu opasne, uteio ga je
Tabasko Pit, sve dok ne tresne njima o zemlju ili neki tvrd
predmet. . .
Ne, ne sme misliti o tome.
Samo o Lin, koja sada eka, ta
mo meu kolibama za robove,
Ninin plan je uspeo. Pretho
dne noi Liang je napisao tri
identina pisma na svom jezi
ku i Lesli ih je lansirao nabodene na beumne strele iz improvizovanog luka. Sve tri stre
le arile su se u krovove koli
ba, uveravao ga je nina.

B O R IL A K E V E T IN E 86

Potvrda da su pisma stigla i

bila proitana, meutim, stigla
je tek sa prvim zracima sunca.
Jedna grana nestala je sa vi
sokog drveta nad kolibama. Ugovoreni znali: H olovejovi ro
bovi proitali su pisma i znaju
ta treba da uine kada napad
jednom p on e...
Pucnjava je pratala na dru
goj strani logora, ali su ovde,
pred Liangovim oima, ljudi umirali uz mnogo manje buke.
Da katana nije blesnuo na su
ncu, Liang ne bi primetio tre
nutak kada je nina uskoio i
zaklon za mitraljez.
inilo mu se da se pojavio sa
mo deli sekunde kasnije, diu
i ruku, kao znak Liangu da
moe krenuti iz zaklona. Ma
je bio u toj ruci, ali otrica sa
da nije blistala na suncu, zata
mnjena toplom, tek prolivenom
ljudskom krvlju.
Ako je nina i primetio da
je Liang ranije krenuo iz zak
lana, niim to nije pokazao. Po
novo se izgubio u bunju, prela
zei na sledeu etapu svog pla
na.
Ovo to sada i ovde treba da
se uini zavisilo je samo od Lianga i on je to zn a o...
Menjajui naglo pravac, roto
vo pred samom icom, on baci
uz jedan od drvenih stubova ku

83

ghcu ne veu od dejeg klike

ra. Neno, saginjui se sasvim
blizu tlu, kako udar o zemlju
ne bi bio previe jak.
Sada je trao paralelno sa
ogradom, sputajui po jednu
kuglicu uz sviki stub. One su,
nalik nekim neobinim biseri
ma, nanizane na brzogorei ta
pin, na tano odreenim rastoja
njima koja odgovaraju i rastoja
njima izmeu pojedinih drvenih
stubova ograde.
Sest!, izbroja Liang u se
bi, sputajui poslenju kugli
cu. A sada levo i u zaklon!
Na drugom kraju logora pu
calo se kao da je poeo pravi
mali rat i Liang se osmehnu,
bacajui se u zaklon. Panja u
vara bie, dakle, koncentrisana
na tu stranu, poveavajui izgle
de da njegova Lin sreno izbegne sve opasnosti.
Stapin prihvati plamen upa
ljaa i gnevno zaita, kao razljuena zmija. Plamiak jum u
po tlu prema prvoj kuglici.
Uprkos upozorenju nine, L i
ang die glavu da bi ga pratio
pogledom, muen pomilju da
bi se mogao ugasiti u travi vla
noj od jutarnje rose. . .

84

Zaklonjen iza jednog drveta,

nina je takoe pratio pogle
dom jedva vidljivi plamiak u
travi.
Eksplozivne kuglice iji je sa
stav jo uvek dobro uvana ta
jna nini, uprkos malim dimen
zijama, imaju fantastinu rao
rnu mo. Svaka od njih ne sa
mo da e izbaciti stub ograde
iz tla, ve e nainiti itav ma
li krater, otvarajui u ogradi
prolaz irok gotovo pedeset jardi.
Treba mnogo prostora da bi
dve stotine ljudi za kratko vrem'e prolo preko ostataka ogra
de i izgubilo se u umi, ah to
je manji problem. Mnogo je va
nije obezbediti ih od rafala ra
zbesnelih straara koji e shva
titi ta se dogaa im prvi stub
odleti u vazduh.
Nina je bio spreman; jedan
drugi plamiak takoe je jurio
kroz travu i bunje, ali je on
krenuo od njegovih nogu, a ku
glice nanizane na tapinu nee
stvoriti kratere u tlu, ve pra
vu zavesu od gustog dima koja
e ovaj deo logora uiniti po
tpuno nevidljivim!
Prva eksplozija, brzi oblak i
ma. . .
Druga. . . trea.. . esta!

Idemo! dopre iz pravca

razruene ograde Liangov uzbu

BO RILAKE VESTINE 36

eni glas. Svi! Brzo! Bre, Iju

di, zaboga!
Liang je gubio nerve, ah bez
razloga. Nina jasno u amor
mnogih glasova i utanje gr
mlja i trave pod stotinama no
gu.
Ako ostali Baksterovi ljudi u
logoru i uju taj zvuk, nee
imati previe koristi od toga,
jer itav prizor ve zaklanja vi
soka zavesa od gustog sivog di
ma. . .
Bez urbe, nina ue u dim
ni zastor koji je sam stvorio.
Kao i uvek u ovo doba dana,
povetarac je duvao u pravcu ve
like kue, lagano gurajui di
mnu zavesu prema njoj.
Dim e i njemu samom po
moi da neprimeen stigne do
kue. Jer, konani obraun bi
e tu, gde. se nalazi glavnina
Baksterovih i Hudovih snaga.
Kada jednom svri sa njima, Ta
basko Pit moe se i sam poza
baviti eliminisanjem izolovanih
taaka oko logora, sport u ko
jem je uvek uivao.

Ovamo! dopre snaan

Baksterov glas kroz dim. Svi
u kuu, do avola! Bre, pre ne
go to nas taj prokleti dim pro
guta!
Iako je u zaguljivom oblaku
morao da zadrava dah, nina
se osmehnu. Bakster, vjprovatno

B0RJLAKE V E T IN E 86

po Huovoj sugestiji, okuplja

sve ljude iz logora na jedno me
sto, uveren kako e tada odbra
na biti jaa.
To je pametan potez, u pri
ncipu, jer je tvravu uvek lak
e braniti nego napadati. Kada
imate posla sa ninama, meu
tim, to se moe pokazati kao
ma sa dve otrice. ..
Kroz dim nina jasno u dovikivanje i topot urnih kora
ka. Prozori su se buno otvara
li, ponegde je neko nestrpljivo
razbio staklo da bi to pre stvo
rio prostor za oruje istureno
napolje.Povetarac je ve razvijao dim
i nina se spusti na tle, kako
ga neiji pogled ne bi prerano
otkrio. Sada je puzao po travi,
oslukujui umove iz okoline.
Svi su ve u kui, sem lju
di koji se 'sada oseaju veoma
usamljeni u mitraljeskim gnezima na'spoljnoj strani ograde.
Oni su u radio-vezi sa Baksterom, ah ih on sigurno nee po
zvati da se vrate u kuu, ubeden kako u njoj ve ima sasvim
dovoljno snaga da izae nakraj
sa jednim protivnikom.
Tamna masa prepreci nini
put i on malo promeni pravac^
privlaei se jednom od prozo
ra. Bio jfe tano pod njim pre

85

nego to je vetar uinio dim ve

skoro sasvim prozirnim.
Boga mu! u nad sobom
Baksterov glas. Jesi li video
ono, Hud?
Huov glas javi se iz dubine
prostorije.
, ta ti, do avola, vidi kr
oz tu dimnu zavesu?
Razilazi se ve. Srueno je
jedno pedeset jardi ograde. . .
a svi nai radnici ve su nestali
u umi, prokleti bili!
Do avola s njima!
Do avola s tobom? Ko e
raditi na plantai, prokletstvo!
Niko ako mi ne izvuemo
ive glave, Bakster nasmeja
se Hud. A ako se nekako
izvuemo, ve emo nai druge
radnike, ne brini!
Znam, ah trokovi e biti
uasni!
O tome neka misli H olovej. Sem ako i ti nisi alccionar u
njegovom drutvu, Bakster?
Ne, nisam, prokletstvo! Ha
jde, prii ovam o... napad mo
e poebi svakog trenutka!
Nisam lud glasio je hl a
dnokrvan odgovor. Ti si i
sam ve dovoljno zgodna meta
na tom prozoru, zna!
Sa psovkom, Bakster se po
vue malo u stranu i nina ja
sno u kako njegove izme stru
u po drvenom podu.

86

Idem da obiem zgradu

ree Hud, prilazei vratima.
Budi oprezan, Bakster.
Misli da e se stvarno usu
diti da napadnu kuu?
Ne znam, ali elim da bu
demo spremni ako tom aavom
Eldridu padne na pamet i do
e da nas pokolje.
Ja ne verujem. Mislim da
je doao samo da oslobodi rad
nike, nita vie.
Moe biti.
Moe bili! naruga se Ba
kster. Toliko lud nije, da na
padne kuu u kojoj je esnaest
do zuba naoruanih ljudi, boga
mu!
Petnaest.
Sta?!
Petnaest ljudi. ef era su
doneli na rukama. Ako jo nije
mrtav, uskoro e sigurno biti,
kae dok.
Pa ta? I to je dovoljno da
se odbranimo, zar ne?
Jeste. .. ako Eldri bude
fini i uzdri se od upotrebe la
nsera za rakete.
Prokletstvo! Misli da ima
ju jo raketa?
A zato bi donosili samo
jednu? Sem toga, uo si one
eksplozije du ograde; ko e
spreiti Eldrida da te mine po
stavi du ovog zida i sve nas di

BORILAKE VETIN E 86

gne u vazduh zajedno sa naim

belim prakom!

- Neka samo pokua da pri

e, proklet bio! Sada se ve sa
svim dobro vidi unaokolo!
Utoliko bolje! nasmeja
se Hud. Samo ti paljivo gle
daj unaokolo, ortak... a ja idem
da pogledam da h su i ostali
tako paljivi kao ti!
Lesli u kako se vrata otva
raju i zatvaraju, znak da je sa
da Bakster sasvim sam u prosto
riji iza otvorenog prozora.
Najpogodnije mesto i za ninu, jer se dim sada odista ra
zilazio i sada je samo pitanje
vremena kada e ga opaziti sa
nekog od susednih prozora.
Bakster! ree on polu
glasno . Bakster!
Nema oveka koji se nee
nagnuti kroz prozor da vigi
ko ga zove. Uostaiom, Bakster
nije ni mogao oekivati da je
onaj o kome je maloas govorio
sa Hudom toliko blizu.
Oprezno isturajui. najpre
cev puke, Bakster se sae.
Leei na leima, nina zadade kratak udarac, ispruajui katana desnom rukom.
Vrh maa pogodi Bakstera
pravo u levo oko i zari mu se u
mozak, sve dok ne dotae unu
tranjost lobanje na njegovom
temenu. elik zakripa po ko

B O R IL A K E V E T IN E 86

87

sti, ali je taj zvuk bio kratak;

Najpre desno. Tamo su dve
isputajui puku kroz prozor, prostorije, gde moe nai pet do
Balcster teko pade u unutra est lju d i.. .
njost prostorije.
Ponovo je oshinuo na sledeDoekavi puku u ievu ru im vratima. Dvojica ljudi su u
ku, nina se elastinim skokom njoj i vrlo tiho razgovaraju.
ispravi na noge. Jedan hitar
...n e k i mirniji posao
pogled du fasade, koliko da dovravao je jedan ranije zapo
proveri da ga neko ne posmatra, etu reenicu.
Mirniji poslovi ne donose
a onda skok preko ivice prozo
ra, medu rairene Baksterove ovoliko love prezrivo je od
noge u kaljavim izmama.
govorio onaj drugi.
Tano, Ali zato ima bar
Bacajui puku na njegove
grudi, nina se u dva beumna razumne izglede da e cri u
skoka nae kraj vrata i prislo krevetu, a ne u ovoj odvratnoj
dungli, punoj trulei!
ni uho na njih.
Ja nemam nam eru da crkVe je dobro poznavao raspo
red prostorija i znao da se iza nem, do avola. Momak koji zna
tih vrata nalazi dugi hodnik, na ta radi nema ega da se boji,
ijem je jednom kraju kuhinja, do avola!
ali se? Bruks, gde si ti
a na drugom stepenite.
Sa tog stepenita moe se si bio ovih poslednjih dana? Nisi
i u suteren, gde su laboratorije video koliko je dobrih moma
t pogoni za proizvodnju droge. ka sahranjeno posle susreta sa
Put navie vodi do prostorija Vampirom?
Gluposti! To je ovek, kao
za odmor i spavaonica.
Svi su, naravno, sada u pri i svaki drugi. I ubrzo e se i
zemlju, uz prozore i vrata, oe . uveriti u to, Lio: ako se pojavi
kujui napad spolja. Hodnik je na nianu moje puke, videe
prazan, jer bi u suprotnom o da nije imun na olovo, kao ni
tri sluh nine ve otkrio da ne ti ni ja!
Osmehnuvi se za sebe, nin
koga ima u blizini, makar sa
mo po umu njegovog disanja a levom rukom odguranu vra
ili utanje odee po koi na ta i ue u prostoriju, zatvara
jui odmah vrata za sobom.
telu.
Katana je ponovo bio u kori
Odkrinuo je vrata i provi
cama privrenim ukoso preko
rio.

88

B O RILAKE VETIN E S6

lea, ali su zato prsti desne a ga mnogo lake doi nego ako
ke skrivali dva urikena, oru ostane zariven u grudi ili tr
je koje nine najee koriste buh. ..
na nevelikim rastojanjima.
Obrisavi oruje o odeu rta
Ve po izrazima' njihovih lica va, nina se vrati u hodnik.
mogao je raspoznati ko je ko:
Liov krik nije nikoga upozo
Bruks je onaj arogantnog lica i rio na opasnost, jer ga niko ni
njegovo iznenaenje proi e je ni uo. Ni ljudi u sledeoj
mnogo bre nego iskreni strah prostoriji nee proi mnogo bo
na licu oveka po imenu Lio.
lje od prve dvojice, jer svaki

Izvoli, Bruks ree nin- susret sa ninom kao ishod mo

a tiho. Sada moe proveri e imati samo smrt!
ti da li sam imun na olovo!
Puka u uvebanim rukama
moe da se podigne i ispali hi
tac u jednom jedinom desetom
delu sekunde. Bruks pokua da
uini upravo to.

Ui. Eldrid ree Hud

Kratki zviduk urikena pre kroz vrata.
kide njegov pokret tek to je
Nina zastade. Nije ga izne
poeo: dva kraka eline zveze nadilo to je Hud uo njegovo
zarie mu se u vrat, kidajui i pribliavanje prostoriji radiolu kucavicu. Mlaz krvi iknu, -stanice, jer se vie nije ni tru
pogaajui susedni zid, a Bru dio da hoda tiho.
ks zbunjeno pogleda ninu i 'is
Sem Huda i njega, u velikoj
pusti puku, pokuavajui da kui nije vie bilo ni ive due,
sa obe ruke stegne ranu iz koje jer je nina proao kroz nju kao
je uasno brzo isticao njegov onaj najopasniji od etiri jaha
ivot.
a Apokalipse, anjui ivote
Lio vrisnu, ah mu to nije bi svojom uasnom kosom.
lo od velike pomoi, jer se a
Niko nije ostao poteen, jer
ka sa urikenom jo jednom di niko nije ni zasluivao bolju su
gla, izbacujui smrtonosni pro dbinu. Ni koji su imali vie sre
jektil prema novom cilju. Jo e umrli su samo neto bre od
jednom nina je traio vrat kao onih drugih. . .
metu: takve rane ubijaju vrlo
Hud mu je svakako spremio
brzo, a do .urikena je posle to poseban doek, ali ma ta to

BORILAKE VESTIN E 86

bilo, nee otvoriti vatru onog

trenutka kada se vrata otvore.
Haragei bi ve upozorio ninu
da takva mogunost postoji.
Lesli otvori vrata irom i pre
de pogledom po prostoriji.
Hud sedi kraj stola sa raio-ureajem, ali mu je leva ruka
zauzeta nalivanjem viskija
u
au u kojoj je ve nekoliko ko
cldca leda. Njegova desna ru
ka, meutim. . .
Zgodna ideja, a? kae
Hud i ceri se.
Pogled nine sa bombe sti
snute u desnoj Hudovoj aci
prelazi na sanduke na kojima se
odmaraju Hudove noge. Natpis
Opasnost eksploziv na nji
ma nije mu potreban, jer hara
gei ve otkucava svoju poruku.
Kao to vidi nastavlja
Hud, otpijajui jedan gutljaj iz
ae osigura sa ove bombe
je skinut, ali ona nee eksplodi
rati sve dok drim stisnutu nje
nu kaiku. ..
Poznajem tu vrstu bombi
kae nina. Mnogo su be
zbednije od uobiajenih.
Ponekad. A ponekad i ni
su. Kao sada, na primer. Viski?
Ne, hvala. Sta eli da postigne s tom bombom, Hud?
Da te ubedim da treba da
razgovaramo, naravno.
Znam
da je ne mogu baciti prema te

89

bi, a da mi je ne vrati pre ne

go to eksplodira.
eli da te oslobodim, zar
ne? Da ode odavde?
Nita vie od toga isce
ri se Hud. Ah i nita ma
nje, Eldrid. Naravno, situacija
ti je jasna: ako me ubije, moji
prsti isputaju kaiku bombe,
ona eksplodira, aktivira sav ovaj eksploziv i bum! Svi ide
mo na nebo: ti, ja i Holovejova
velika kua.
Nina se nasmeja.
Pretpostavljam da e je
baciti kroz prozor ako prihva
tim tvoju ponudu, Hud?
Hmmm. . . ima neki bolji
predlog?
Nemam. Samo, ta ako se
posle toga ja predomislim?
Hud zavrte glavom, prinosei
ponovo au ustima,
Ti si ovek od rei, Eld
rid. Ne bi mi to uinio.
Misli?
Njihovi pogledi se sukobie,
ali Hud prvi obori oi.
Do avola, moram ti verovati promrmlja. Inae...
udno je da veruje oveku koji je doao da te ubije,
Hud.
Aha. Ovaj ivot je ba sme
na stvar, a?
Ponekad. Ne nalazim da
je smean za one koji su se na
vikli na va beli prah.

90

Do avola s njima! umorno ree Iiud. ta e ui

niti sa mnom, to me mnogo vi
e zanima. . .
Zar ti nisam rekao? nina podie obrve. Ubiu te.
Reio si da me prati na
putu do pakla? Samo izvoli!
Nina je utao, fiksirajui ga
pogledom. utao je i Iiud, ali
je grenje prstiju oko glatkog
stakla ae pokazivalo da se ko
ntrolie sa zaista mnogo napo
ra.
Gotovo je poskoio sa mesta
kada se iznenada zauo signal
iz radio-uredaja kraj njega. Ni
na se morao nasmejati izrazu
Hudovog lica.
Lake s tom desnom ru
kom ree. Gotovo si ispu
stio bombu.
Prokletstvo! tiho opso
va Iiud, ostavljajui au.
Nema nita protiv da se javim?
Samo napred. Pretposta
vljam da to tvoj gazda stie iz
Hong-Konga. Sa itavim dru
tvom.
Iiud ovde! ree ovek
prinosei milcrofon ustima.
Ko je tamo?
Hud, ovde Holovej. Je h
u logoru sve u redu?
Ne skidajui pogleda s nine,
I-Iud slee ramenima.
I jeste i nije ree.

BORILAKE V ETIN E S6

ta to, do avola, znai?

Znai da su radnici pobegli, a svi ostali mrtvi.
- Mrtvi? Jesi li ti poludeo,
Hud?
Voleo bih da jesam uz
dahnu ovek. Voleo bih da
jesam. . .
ta se dogodilo, proklets
tvo? Opet neka Baksterova a
ava ideja?
Ne, nije. Elrid je jedno
stavno upao ovamo i pobio sve
redom.
Osim vaeg poniznog
sluge, Roberta Huda.
Kako si se ti izvukao?
kralo je iz zvunika. Sudei po
tome, Holovej se javljao iz avi
ona, to je nina i nasluivao.
Zadnji deo logora mogao je po
sluiti kao poletno-sletna staza
za manje sportske avione, a tra
govi po tlu rekli su nini da je
ve nekoliko puta i posluio za
to.
Jo nisam.
ta?!
Kaem da se jo nisam iz
vukao nasmeja se Hud.
Koprcam se u pokuaju da se
izvuem, recimo. ..
Dosta mi je tvojih zagone
tki, prokleti kukin sine! ur
lao je Holovej. Govori jasno,
boga mu!
Uzdahnuvi rezignirano, Hud
se baci na posao da to sliko

BORILAKE V E T IN E 86

vitije doara svom gazdi ono to

se dogadalo neposredno pred
njegov poziv. Sluajui ga, nin
da shvati da ima posla sa odista
hrabrim ovekom, jednim
od
onih koji preziru smrt, trudei
se da je bar uine smenom, ako je ve ne mogu izb e i...
Mora da se avion pribliavao
logoru, jer je, dok je Holovej
utao, iz zvunika poeo sasvim
razgovetno da dopire i zvuk avi
unskog motora.
Moe li on da me uje,
Hud? progovori konano Ho
lovej.
Savreno. Momak ima fan
tastian sluh.
U redu. . . Eldrid, sluaj
me paljivo: ovde u avionu, osim pilota, imam jo dvoje lju
di. . .
Nin da stee zube. Instinkt ko
ji mu je govorio da je Sumiko
pogreila to je sama krenula
u Hong-Kong za Holovejom po
kazao se ispravnim. Tano je
znao koje su naredne Holovej ove rei.
Jedno od njih dvoje je de
vo jka koja kae da se zove Su
miko. To ime ti neto govori,
Eldrid?
Lesli potvrdno klimnu. gla
vom.

91

Pogodili ste posred centra,

gazda! prevede Hud taj gest
na svoj jezik.
Naravno. Pored nje je ovek po imenu Furuii, Eldrid.
On je ninda, kao i U. Pravi nina, za razliku od tebe.
Oho! Hud podie obr
ve. Moj gazda je, kao i obi
no, sebi podelio najjae karte!
Za desetak minuta avion
e sleteti u logor, Eldrid na
stavi Holovej samouvereno.
Naravno, nita mu se nee do
goditi, jer je tvoja ljubljena u
njemu. . . P\iruii joj za sada
nije nita uinio, ali je spreman
da joj uini mnogo toga ako ne
saeka kraj piste. Sasvim sam!
I bez oruja! prokomen tari sa Hud.
Ne govori gluposti, Hud!
dreknu Holovej. Napro
tiv: Furuii eli da se ogleda sa
tobom, Eldrid.
Samuraju Okrug]cg stola
isceri se Hud. A ja seim
ovde kao budala i steem runu
bombu dok mi. prsti ne u tm u ...
Kai mu da prihvatam,
Hud ree mirno ninda.
Pod uslovom da devojka izae
prva iz aviona i bezbedno se
skloni u umu pre poetka bo
rbe.

92

BORILAKE V E ST IN E 86

Hud prenese Leslijeve rei.kao misao izleteo je iz korica i

Odgovor nije stigao odmah, do pao pravo na zglavak Hudove
kaz da se na drugoj strani i Ho desne ruke.
Ovaj otvori usta da vrisne,
Iovej konsultuje sa Furuiijem.
Tvoj kolega ninda kae da ali mu pogled ostade prikovan
je to u redu, ako ti sve vreme za bombu koje se zajedno sa a
ostane daleko od aviona naj kom zakotrlja po drvenom po
manje sto jardi stie najzad du.
Sagnuvi se, ninda epa okr
poruka.
vavljeni
predmet. Hudovi odse
Prihvatam klimnu Leeni prsti, zgreni oko bombe,
sli glavom.
To je onda sve zau se bih su jo topli kada ih je do
Ilolovejov glas sa neba. Go takao.
Izbacio je kroz prozor, sve za
tovo, Hud!
Gotovo, gazda ree ovaj jedno, i bombu i prste. Odjek
i iskljui radio-uredaj. Sa uzda eksplozije prigui Hudov krik
hom je odloio mikrofon i po bola.
Iskeenih zuba, stisnutih ta
novo se prihvatio ae.
Izai e na dvoboj s tim ko snano da mu na desni izbi
Japancem, a?
krv, Hud se die na noge, zama
hujui
patrljkom ruke iz ko
5 ta mi drugo preostaje?
jeg je brizgala krv.
slee Lesli ramenima.
Hmmm. . . a ja?
Otrica katana ga zaustavi na
polovini pokreta, pogaajui pr
Ti e ostati tu.
avola! Ne bih taj prizor avo u srce.
propustio ni za ta na svetu! Bo
Nine uvek oseaju potova
nje prema hrabrim
ljudima.
riete se tim maevima, a?
Najmanje to im mogu pruiti
Da.
Do avola, kada bi posto jeste brza i laka sm rt...
jao nain da sav ovaj dinamit
vuem za sobom. . .
Rekoh ti da ti nee biti po
* *
treban nasmeja se nina.
Kad dvoboj pone, ti e ve
Sumiko zastade samo na tre
biti mrtav?
Hudove enice se naglo rai- nutak da mahne- Lesli ju i osrie, ali je katana bio bri. Brz mehom mu kae kako je sve u

B0RlL A K E VESTINE 86

93

redu. U zaklonu od bunja, Ta- vi, zauzimajui povoljniji polo

basko Pit se malo opusti i uklo aj za poletanje.
Moje ime je Furuii Jukio
ni ake sa mitraljeza uperenog
ree Japanac konano i do
u avion.
Svud oko logora dungla je ao sam da te ubijem i reim
utala, jo zastraena pucnja drevnu kolu ninucua sramo
vom i eksplozijama. I glasovima te koju ste joj naneli ti i sensei
gomile ljudi koja je pre samo Tanaka.
Ninducu je time samo do
jednog sata prola
utabanim
bio mirno odgovori Lesli
stazama, prema jugu.
Saekavi da Sumiko zama- jer mu je ve odavno bila po
kne meu drvee, nina lagano trebna svea krv. I svei pogle
di na svet. Sensei Tanaka bio je
zakorai prema avionu.
Furuii je takoe krenuo pre samo prvi koji je td shvatio, a
ma njemu, ali je Holovej sa pi ja sredstvo kojim se posluio da
dokae kako je bio u pravu.
lotom ostao u kabini.
Hladno se osmehujui, Furu
Lesli se osmehnu, prouava
jui pogledom protivnika. Ho ii naini jo korak napred. Po
lovej nije siguran u ishod obra tradiciji, od izazivaa se to i
una i eli da bude na bezbed- oekuje.
Sensei Tanaka je umro pre
nljem mestu, u nadi da e se
avion dii i odletiti pre nego to nego to ga je mogla stii zaslu
nina bude neto mogao da pre ena kazna ree. Sreom,
ti. njegovo orue, platie i za
duzme protiv njega.
Ali, sada nije trenutak da njegov zloin.
Lesli rairi ruke. I to je bio
razmilja o Holoveju: svu pa
nju treba posvetiti oniskom o deo rituala pre poetka borbe:
veku u tradicionalnoj raskonoj poziv izazivau da moe poteg
nuti oruje.
odei .japanskih samuraja. . .
Onda nemamo vie o emu
Zastali su na rastojanju od
desetak jardi i ceremonijalno da govorimo, Furuii san
se naklonili jedan drugom. Dva' ree. Borba e pokazati ko je
para oiju susretoe se u ispitu od nas dvojice u pravu!
Furuii se lagano nakloni, a
izdrijivsti, starom koliko i isonda, brzinom za koju su odista
torija ljudskih sukoba.
Iza Furuiajp avionski motor sposobne samo nine, slikoviti
proradi i letelica zaurla po tra prizor japanskog samuraja pre

94

tvori se u pravu mainu za ubi

janje koja je u pukih pet seku
ndi izvela tano sedam smrtono
snih napada!
Furuii je poeo sa urikenima lansiranim iz obe ruke; je
dan je poleteo prema Leslijevom licu, drugi prema nogama.
Ovaj drugi izbegao je time to
je iskoraio levom nogom pred
desnu; ist! pokret posluio mu
je i da levom rukom iz pojasa
izvue vakizai i njegovom o
tricom odbije u stranu ehnu
zvezdu koja mu je letela u li
ce.
Ve u skoku, Furuii poe
sledei napad: katana opisa luk
nad njegoVom glavom, sputa
jui se nanie strahovitom sna
gom.
Seivo vakizaaija, postavljeno
popreno pred lice amerikog
ninde, obi i taj udarac. Dru
gom rukom Lesli isuka katana,
u pravi as da tom pretnjom
sprei Furuiijevu nam eru da
ga prstima leve noge pogodi u
solami pleksus.
elik zazvoni o elik i zelen
kaste iskre poletee sa plemeni
tih seiva.
Furuiijeva stopala dotakoe
tle, oznaavajui trenutak za
peti napad. Taj napad bio je sa
mo finta, pokuaj da se popre
nim udarcem dugog maa pri

BORILAKE VETIN E 86

vue panja i poremeti ravno

tea protivnika. Onaj esti, ubod vakizaijem u grudi, bio je
napad od kojeg je Furuii oe
kivao mnogo vie.Ne uspee ni jedan ni drugi,
jer se Lesli sa obe noge odbacio
od tla i nainio premet preko
glave, izbegavajui
dvostruki
udarac.
Njegov vakizai bio je spre
man za pbslednji, sedmi, Furuiijev napad.
I
ovaj ga pokua, dokazujui
upravo time koliko robovanje
utvrenim emama moe da na
kodi protiv borca koji u dre
vnu vetinu unosi nove eleme
nte. ..
Onako kalio su ga uili, Furu
ii izbaci vakizai iz ruke, cilja
jui telo protivnika koji se tek
doekuje na stopala posle premeta preko glave.
Leslijev vakizai je bio spre
man na to i drugo oruje odlete
itavih trideset stopa uvis.
Gledajui Furuii ja pravo u
oi, Lesh isprui desnu ruku i
ma u njoj.
Za Furuiija je sve to, verovatno, izgledalo kao jedan od
onih snova kada opasnost vidi
te i oseate, a nemoni ste da
bilo ta preduzmete.
Poloaj njegovog tela, ener
gija istrena u sedam napada,

95

B O R IL A K E VETIN E 86

sve to bilo je protiv njega. Je

dino to je uspeo bilo je da obo
ri pogled, sledeoi blistavu ot
ricu Leslijevog maa koja mu
se polako zarivala u grudi.
Furuii pade nauznak, oslo
baajui otricu katana. Motor
aviona zaurla kad pilot naglo
dodade gas.
Holovej je beao, ali on ne
e stii daleko. Lesli ima vre
mena da klekne kraj oborenog
protivnika.
Oi su mu sklopljene, ali on
jo nije mrtav. Izreka kae da
ne veruje da je ninda mrtav
pre nego to vidi njegov le, a
ak i tada budi oprezan!
Iz svog zaklona, Tabasko Pit
ispali kratak i precizan rafal iz
mitraljeza i nina u kako meci
dobuju po oplati aviona u visini
pilotske kabine.
Nije se osvrnuo. Furuii jo
dri katana u ruci i dok je tra
ka ivota u njegovom telu, mo
e biti opasan. . .
Gubei pravac, avion zaskakuta po neravnom tlu. Bez ko
ntrole, sa jo uvele pritisnutom
pedalom gasa, ustremio se pra
vo prema velikoj kui.
Furuii otvori oi.
U njima vie nije bilo elje
za borbom ili osvetom. Samo

duboki mir oveka koji zna da

je stigao do kraja puta.
- Sensei Tanaka ree Ja
panac vrlo tiho i razgovetno.
Sensei Tanaka bio j e . . .
Ruei drveni zid pred sobom,
mali avion sudari se sa gomi
lom sanduka na kojoj je jo
leao Iiuovo mrtvo telo.
Eksplozija potrese tle pod ni
nom i prigui glas kojim je
Furuii izgovorio svoje poslednje rei.
Lesli se lagano uspravi, gle
dajui u stub od dima i prai
ne u koji je Holovej u svom po
slednjem trenutku pretvorio
svoju kuu.
Nikada nee doznati ta je re
kao prvi nina koga je gledao
kako umire.
Da li je hteo da kae da je
sensei Tanaka bio u pravu. . .
Ili da ga jo uvek smatra izda
jnikom?
Okrenuo se i nasmeio devojci koja je trala prema njemu.'
Bilo je dosta misli o smrti, jer
ivot je tu, nadomak ru k e.. .
ali ne sme se ni takvim misli
ma preputati dugo.
Jer,' ni smrt nikada nije da
leko od nine. . .

KRAJ

U avgustu Nina 87
NINA PRED VRATIMA PAKLA
U svakoj drugoj situaciji, s v a ko drugi os eao bi se kao zver uh
vaena u k l o p k u . . . Ali, teke g v o z d e n e reetke, koje su se sa
t r e s k o m spustile iza nininih leda, nisu ostavile utisak na njega.
T a k o je bar izgledalo.
Na licu ni najmanji gr.
Ni bl esak u oima.
S a m o aka obavljena oko drke katana . . .