Ninja Vanredni Broj 11 Izdava: DEJE NOVINE Gornji Milamovac Za izdavaa: Miroslav Petrovi, gen.

direktor Glavni i odgovorni urednik: Mirjana terijevski Urednik: Borivoje Loi Recezent: Slobodan Luki Lektor: Mica Trifunovi Korektor: Nada Maksimovi Tehniki urednik Mile Loi tampa: GITRO Slovo" Kraljevo 1989 DEN PRESS Smejao sam se u sebi dok sam ovo poinjao da piem i nekoliko puta ponovio kolika sam budala... Ljudi sa kojima se druim zapuili bi nos i pobegli sto milja od mene kao od tvora kada bih im sluajno rekao ime se bavim u slobodno vreme. .. Slobodno vreme... mislim da je to u pitanju previe slobodnog vremena. oveku tada uvek padaju na pamet neke gluposti, tako su bar tvrdili narednici u onom proklet om logoru za obuku. Mada mislim da ni oni nisu uivali u tome to nam daju besmislene i monotone poslove da bismo ispunili vreme; i nad njihovom glavom uao je neko sa malo vie irita na ruka vima i vodio rauna o tome da ne sede besposleni. Polako, momak, jo uvek je rano za narednike! ta je bilo pre toga? Detinjstvo u Cik u, kola, skauti, pentranje po uvek vlanim stenama Sijera Nevade, ale i keva, sahrana p oto je onaj slepac u kamionu bukvalno spljeskao njihov polovni ford kod Stenlijeve benzin ske pumpe. Prokleti Ciko, bedna rupa na koju milju od Sakramenta, koji je leno vijug ao dolinom prema jugu, tamo gde su huali veliki gradovi o kojima sanjaju deaci i devojice. Sakramento, Stokton, Berkli, Ouklend... I Frisko. .. Neu da kaem da mi je u Ciku bilo loe i bez matoraca. Cika-Averel, aletov brat, primio me je u kuu; jeo sam sve to i njegov sin, oblaio se na istom mestu kao i on, iao u kolu istim autobusom. Ne, nikada ni on ni strina nisu nita glasno rekli, ali mi je do uiju veoma brzo dolo nekoliko rei koje su esto ponavljali kada su mislili da ih ne ujem. Siroti Bret. . . dugovi.. . bez osiguranja. .. dugovi... da je bio malo pametniji... ja dni deak. Imao sam esnaest godina tada. Ne, esnaest i po. I znao sam dovoljno kako bih shvat io da ni ika Averelov mali servis za opravke televizora ne zarauje toliko da bi s lak oom mogao da izdrava dva takva pastuva kakvi smo bili Harvi i ja. A Frisko je bio na jugu i mamio svojim okeanom, svojim vazduhom, svojom muzikom. Sa zaviu sam gledao za hipicima koji su u oporima tog leta krenuli na jug. Do avola, bio je

potreban samo jedan mali korak! I ja sam ga uinio. .. Vendi je bila samo povod kada mi se tog jutra osmehnula na Stenlijevoj benzinsko j pumpi. Da, radio sam tamo i vrlo dobro znao da je poteno zaraen svaki cent koji bi mi uvee zazveketao u depu izlizanih farmerki. Ta mala plavua, jedva moda neto starija od men e, osmehnula se i pitala zato ne bih poao s njima. Tek tako: zato ne bih poao sa njima? Zato ne bi poao sa mnom, govorile su njene krupne plave oi, u stvari, ali je ve tada osea la da to ne sme rei... Te noi je cela grupa ostala u umici kraj auto-puta, ni pedeset milja od Cika. Vend i i ja sedeli smo priljubljeni jedno uz drugo, kraj vatre koja je obasjavala njene krup ne oi. Trava nam nije bila potrebna; nas dvoje smo ve lebdeli meu niskim oblacima koji su se s putali niz planinu. Kia je bila topla i izvukli smo se iz njene preuske vree za spavanje da bismo legli na miriljavu travu. Od Vendi sam nauio ta je to ena i nikada nisam zaboravio njene usne , ak i posle svih onih tela bez lica koja su prodefilovala kroz moj krevet od tada. Ali smo bili deca, a San Francisko je bio veliki grad; moda je i bolje to se sve onako dogodilo i zav rilo samo nekoliko dana posle toga, pre nego to smo poeli da muimo jedno drugo.. . Naravno, to znam sada, ali sam u to vreme mislio da u cri od bola zbog nje. Moda bi h i crkao da sam i dalje iveo mirnim, sreenim, zatienim ivotom. Glad je uvek bila jaa od ljubavi i ja sam brzo nauio da od ljubavnog bola mnogo vie boli prazan eludac. Dve, tri godine, neprestano uz obalu, pored brodova koji su stizali iz krajeva s veta sa egzotinim imenima. Bio sam mornar na obalskim linijama, radnik na dokovima, ponek ad i krijumar. Sreom, brzo sam uvideo da u tom poslu uspe samo jedan od hiljadu: pitajt e onih ostalih devet stotina devedeset devet koji jo ue po zatvorima. Ne mogu rei da je to vreme bilo izgubljeno. Nauio sam panski i neto kineskog, nauio sve to vredi znati o enama i pomalo o ljudima sa obale, tvrdim, okrutnim ljudima koji potuju samo jaeg od sebe. I prijateljstvo. Onda je dola prva velika glupost u mom ivotu. Marinci. Martinez, Meksikanac s ko-j im sam se u to vreme druio, odmah mi je rekao zbog ega mi je stalo do vojske; Mart inez je bio veoma pametan i naitan momak, to nikada ne biste rekli po njegovom izgledu. Ni sam mu verovao tada, moda zato to je vukao dakove po dokovima kao i ja, zastajui ponekad da obrie znoj sa lica i ramena i kae neto mudro, zamiljeno trepui dugim svilastim trepavicama svojih meksikanskih oiju. Tebi je stalo da nekome ili neemu pripada, reka o mi je tada Martinez, ali grdno grei, ak, misli da je vojska to to ti je potrebno. .. Bio je u pravu, naravno, premda sam to shvatio tek itava dva meseca kasnije, onda su me prvi put iibali u logoru za, regrute. Ne znam vie ni zbog ega, ali znam da sam s tiskao zube oko komada drveta koji mi je narednik gurnuo u usta i vrsto odluio da im pokae

m kako Cak Loson moe da postane sto puta prokleto bolji vojnik od svih njih. Da, u to vreme nai su jo uvek bili samo savetnici u Vijetnamu i mi smo se veselo cerekali u ogromnom transportnom avionu koji nas je nosio preko okeana, ubeeni da ni pa kao ne moe biti gori od logora koji je sada ostao daleko iza nas. Naravno, nita jo nism o znali, ali smo brzo uili: ono u emu smo uestvovali nije bio rat, ali je mrtvacu u dungli potpun o svejedno da li je poginuo kao ratnik ili savetnik, a mala uta braa na drugoj strani nisu, izgleda, pravila nikakvu razliku. Sedam meseci kasnije rana od milion dolara, komad mine od 86 milimetara, koji mi se zario u desno pluno krilo, izvukao me je iz zelenog pakla, udaljio od metaka koji su zvidali unaokolo, od javnih kua po Sajgonu i veite dizenterije koju smo mrzeli vie od Vijet konga. Pitali su me gde elim da me otpuste. Ponovo sam rekao San Francisko. Nisam tako d obro poznavao nijedan drugi grad, sem Cika, a kog avola moe traiti u Ciku dvadesetjednogodinji veteran sa ekom od penzije u depu i desnim plunim krilom koje uti kao ventilator kada se malo vie zamori? I tako je to bio San Francisko i veliko pitanje: ta sada? Martinez je nestao negde u Junoj Americi. Sva njegova filozofija i znanje koje je na-pabirio po knjigama nije bilo dovoljno da ga odvue sa puta koji je odabrao. Rev olucija, govorio je s potovanjem, revolucija. Ne znam gde je sada, ali me ne bi iznenadilo d a ga jednog dana ugledam u novinama kao vou dravnog udara u jednoj od onih bananarepublika dole na jugu. Martinez... Kori, Stiv Kori, pojavio se negde upra vo u vreme kada sam poeo da pijem vie nego to sam mogao da podnesem. Njegova rana je bila od d va miliona dolara, ako je moja bila milion; Stiv Kori skakue na metalnoj protezi, je r su njegovu levu nogu sahranili negde u dungli blizu Da Nanga. Postoje dva naina gledanja na t u stvar: ponekad mislim da je proao gore od mene, ponekad opet bolje, jer je pored penzije primio i uredan, uski ek na deset hiljada dolara, kojim mu je njegova zemlja zahvalila za nogu rtvovanu boga pitaj zbog ega. to se Stiva ticalo, a tu sam se i ja slagao s njim, t i uti su mogli zadrati onu njihovu prokletu dunglu za sebe; nama dvojici nije bila potrebna . Mislim da smo najpre neprekidno pili dva dana i dve noi i ja jo uvek ne mogu da se setim kako je sve to poelo. Svejedno. Kada su ta dva dana prola i mi se probudili u nekom bednom hotelu u San Mateu, obojica smo znali da emo postati ortaci u poslu o koje m ni jedan ni drugi nismo znali mnogo. Mora da smo se negde u meuvremenu dogovorili o tome, ali ne pitajte kada i gde; vano je da to nijedan od nas nije zaboravio. Privatna detektivska agencija Kori i Loson poela je da radi gotovo est meseci ka-sni je i, da nije bilo Stiva, mislim da bih odustao ve posle prvih sedam dana. Zinuli biste kad bih vam rekao koliko je hartija potrebno da bi dva momka poela da se bave uhoenjem

nevernih ena ili mueva i traganjem za izgubljenim rasnim psima, dopingovanim konji ma i svim onim glupostima od kojih televizija, ne znam kako, uvek uspeva da napravi l udo zanimljive serije, sa mnogo jurnjave brzim kolima, lepim enama i itavim vatrometom na kraju. Stiv i ja moda nismo imali sree da nam zapadne posao koji sa sobom po vlai t akvo neto. Ne znam. Znam samo da nijedan na kolega u San Francisku ve godinama nije doive o nita ni blizu tako uzbudljivo, jo manje naao posao koji mu jednim udarcem donese de set ili petnaest hiljada dolara. to se mene tie, nisam se bunio: ono to sam doiveo u dungli b ilo mi je sasvim dovoljno za moj kratki vek. Posao nije bio dosadan, uglavnom, i nek ako smo uvek uspevali da platimo telefon, zakup za prostorije i popravke udljivog evroleta k oji je Kori oboavao. Dve godine. Do avola, zar je mogue da su itave dve godine protekle otkako Kori i ja amimo u ovom sobiku na estom spratu jedne od najstarijih zgrada na Telegraf Hilu? Ali, sada to vie nije vano, jer... Ako ovo ikada neko bude itao, neka zna da ovaj mali beli prostor izmeu dva prethodna reda znai itav dan premiljanja smem li zapisati ono to se dogaa. Kao to vidite, odluio sam ipak da to zapiem, a ve emo videti ta e ispasti. Nemojte trljati ruke pre vremena. Jo uvek ne znai da e ova pria biti toliko uzbudljiva kao to meni sada izgled a, ali... nikad se ne zna, zar ne? Poetak, je, bar, bio kao na filmu, asna re. . . U stvari uzbuenja su poela od ranog jutra, odnosno negde oko deset, kada se Stiv dovlai na posao. Uvek smisli neki izgovor to kasni, mada u naem poduhvatu ima ista prava kao i ja, ak i vie, u stvari, raunajui sve one pare koje je uloio na poetku. Svejedno, Stiv uvek izmisli neki zanimljiv izgovor i ponekad onaj sat pre njegovog dolaska prov edem nagaajui ta mi je ovoga puta pripremio. Taj momak ima mate, a to u ovom poslu mnogo znai. Nisam vam rekao? Stiv je onaj koji, uz novac, snabdeva agenciju i robom za koju se specijalizovao jo Serlok Holms. Ja, opet, vie volim akciju i nikada mi nije dosad no da satima uim pred motelom gde je neki trgovaki putnik uveo damicu srednje klase, a njen mu nanjuio da se neto dogaa. Prljav posao, rei ete. Moe biti. I meni se ponekad ne dopad ne, ali... posao je posao, zar ne? Da ne zaboravim, bio je jun i asfalt po ulicama bio je usijan jo od ranog jutra. Znao sam da Kori nee doi brzo, jer nam klima ureaj ponovo nije radio. Nastojnik je obeao da e to srediti jo pre tri dana, ali valjda nema vremena; u ovoj prokletoj zgradurini nep restano se neto kvari i taj jadni momak radi od jutra do sutra. Na prozor gleda na okean i mislim da je upravo zato Kori i odabrao ovu usku prost oriju nalik na zatvorsku eliju. Crkli bismo od dosade, obojica, zurei neprestano u neki blok sivih zgrada ili ulicu punu automobila pod sobom. U okean, opet, moete gledati koliko g od hoete, a da vam nikada ne dosadi, ak i kada nema brodova na njemu. S druge strane su vra

ta na kojima se ponosno koi ogromna ploa sa nazivom nae agencije. Kroz njih se izlazi tek u malo predsoblje u kojem bi trebalo da se nalazi sto nae sekretarice, ali, kako ne mamo sekretarice, nemamo ni stola. ak je i one dve uasne kone fotelje Kori dovukao iz sv og stana. Da bi klijenti imali gde da nas saekaju, objasnio je. (Nije se jo nijednom dogodilo da dva klijenta nalete u isto vreme, tako da bi jedan morao da eka, o emu svedoe i obi lne naslage praine na foteljama.) Naa dva stola, jedan prekoputa drugog, tako da moemo da gledamo kroz prozor, orman sa kartotekom iza Stivovih lea. Ako ikada naletite ovamo, viski nije na V k ako biste moda pomislili. Potraite ga u fioci pod . ljoka. Tako ga Stiv uvek zove. Iza mojih l ea je ogromna reprodukcija za koju Stiv tvrdi da predstavlja okean. Moe biti, mada jo n igde nisam video okean tako otuno zelene boje. Ponekad posumnjam da je Stiv to sam naslikao, ali on to ni mrtav ne bi priznao. To bi bilo otprilike sve, sem otrcanog tepiha i dva telefona, u slavnoj detektiv skoj age-nciji Kori i Loson i krajnje je vreme da zavrim sa ovim, jer se ve svakako pitate kada u jednom prei na stvar. Stiv je stigao tano u minut do deset. Vrata lifta su se buno zalupila i njegova no ga je zalupala po hodniku. Otvorila su se spoljna vrata, ona iz hodnika, takoe sa upadl jivom firmom, tako da sam uo kako zvidue. Jutros je, dakle, bio dobro raspoloen, i pored o ve proklete vruine. Otvorio je vrata i pobedonosno zastao na njima, otprilike kao ovek koji se vraa iz rata, poto je potpuno sam osvojio dve-tri drave i svojim rukama pobio nekoliko miliona neprijatelja. Po tome sam znao da je opet pio. Zdravo, Cak! zaurlao je. Kasnim, a? Saekaj samo da uje razlog! Ne mora se truditi rekoh mu ja. Pusti da pogodim... nije valjda opet aligator pobegao iz zoolokog vrta? He-he-he! Dete, doi ovamo! iscerio se Stiv, pruajui ruku nekud iza sebe. Izvio sam vrat da bih zavirio u predsoblje, iako sam ve otprilike znao ta u tamo ugledati. Najpre da vam kaem kako Stiv izgleda: krupan je i crven u licu, to se lepo slae sa njegovom irskom crvenom kosom. Poeo je da se goji otkako nema nogu, ali se to jo j edva zapaa na njegovom ogromnom telu. Uvek pazi da se lepo oblai; jednom mrtav pijan ni je hteo da izae iz bara sve dok mu nisu dali istu belu maramicu za depi sakoa, umesto o ne kojom je brisao suze i razmazanu minku neke postarije dame koja se zatekla pored njega. I enska koja je pomalo stidljivo ula za njim izgledala je kao i prosene Stivove ensk e: jako visoka i krupna, jedna od onih koje uvek izgledaju kao da im je pretesno sv e to obuku, mislim da shvatate ta elim da vam kaem. Za promenu, ova je bila crna. Stiv inae voli plavue, ak i one kod kojih se sa milje i po vidi da su lane kao drveni dolari. Cak, da te upoznam dostojanstveno je rekao Stiv, pokazujui na ensku. Ovo je

mis Durao, naa nova sekretarica. Lola, moj ortak, mister Cak Loson... S potovanjem sam ustao, prikrivajui uzdah. Znao sam da je Stivu stalo do takvih st vari kada su enske u pitanju. Po definiciji, svaka enska u drutvu s njim bila je dama i od svih je zahtevao da se prema njoj tako i odnose, bez obzira na injenicu to je, kao i mnoge pre nje, spadala u klasu guski spremnih za sve ako im se ponudi posao sekretarice. Drago mi je rekla je enska promuklim glasom i meni se taj glas odmah dopao. Sa zaviu sam pogledao Stiva: do avola, ponekad i on naleti na poneko dobro pare. A to se posla tie... znate, jo uvek nisam sigurna da u prihvatiti. Bojim se da je mister Kori malo prenaglio, poznajemo se tek jedan sat, ne due. Govorila je ljupkim naglaskom kojem nikako nisam uspevao da odredim poreklo. Vi ste Meksikanka? pitao sam. Stiv je ve hramao oko svog stola u pravcu ormana. Znao sam da je ovo prilika kada

emo jo jednom zaliti prijem u slubu nove sekretarice. Ja sam Brazilijanka odgovorila je ona sa osmehom. Niste znali da nas i ovde ima, zar ne? Samba, samba! urlao je Stiv, izvlaei flau iz fioke. ta kae, Cak, a? enska i po! Ona je hladnokrvno sela u stolicu za posetioce, tako da sam hitro morao da skren em pogled sa dugih, savreno izvajanih nogu, gotovo potpuno otkrivenih kratkom, tesno m su-knjom. Stiv takvih skrupula nije imao: zastao je i glasno zviznuo izraavajui svoje divljenje. Znate li da kucate na mainu, mis Durao? oprezno sam upitao, iako mi odgovor nije bio ni potreban. Sve to je trebalo otkucati u agenciji Kori i Loson svodilo se na posao od jedva sat nedeljno. Shvatate ve da nam je sekretarica bila potrebna koliko i r upa u glavi. Meutim, Stiv je uvek imao neke svoje aave ideje. .. Naravno da zna! ratoborno je rekao on, punei tri ovee ae. Hajde da popi-jemo u ast vog lana slavne agencije Kori i Loson! Lola, draga, ne obraaj panju na Caka, uvek je takav pre doruka. Uzdahnuo sam i prihvatio au, zagledajui ispod oka figuru nae nove sekretarice. Istina, viao sam i ranije tesne bluze, ali ova sada tukla je sve rekorde. Bie ovo najbolja sekretarica u San Francisku! brbljao je Kori kao navijen. Videe, Cak! Lola, duo, pokai mu ime raspolae, do avola! Zaista to elite, mister Kori? rekla je ona tiho, ali je ve sputala svoju au na sto udno, pogledala me je kao da se izvinjava i ja sam se odjednom osetio neugodno. T rebalo je odmah da vidim da ova ne spada u klasu devojaka koje su se obino lepile za Korija . Ovoj je oigledno zaista bilo stalo do posla, pravog posla. Ponosno zabacivi glavu, hitro j e raskopala dugmad svoje bluze. Znam da je trebalo da okrenem glavu, bestraga, ali ne zahtevajte previe od mene.. . Stiv je zaurlao kao Indijanac i u tom trenutku i sam sam to poeleo da uradim. Ta devo jka, bila je... bila je... Otrgao sam pogled sa nje, jer mi se uinilo da neko tiho kuca na naim vratima. I Lo la je pogledala u mene moleivim pogledom, ali smo mi mukarci ipak ivotinje. Bio sam sebian i uivao u njenim savrenim grudima, istovremeno zavidei Stivu koji je izgledao kao da svih njenih pet i po stopa pripada samo njemu.

A onda su se vrata otvorila i ula je jo jedna enska... Mislim, to je upravo ono zbog ega je taj dan poeo tako neobino. Dve tako zgodne ene u razmaku od svega deset minuta; verovatnoa da se tako neto dogodi otprilike je ista koliko da dva taksija naiu jedan za drugim u kinoj noi. Ova druga enska bila je takoe visoka i lepo graena, obuena sa onom neupadljivom elegancijom koja uvek odaje mnogo para i skupe krojae. Ne onako raskonog tela kao Lola, naravno, ali ni ovu nipoto ne bih isterao iz kreveta. Izgledala je, opet nasupro t Loli, kao da joj je krevet poslednja pomisao na ovom svetu, poznajete ve taj tip: hladno lice, tan ke usne, otri pokreti. Ne dozvolite da vas prevare! Meni se ve nekoliko puta dogodilo da ispod te ledene fasade otkrijem vatru dostojnu svakog junoamerikog vulkana... Dobar dan rekla je odseno, hladnim glasom. Nadam se da nisam pogreila. Kori i Loson? Detektivska agencija? Niste, niste, draga gospoo! umeao se Kori. Vidite ve da je bio u najboljem raspoloenju, inae obino razgovor sa klijentima preputa meni. Ja sam Kori, a ovaj dugaki smetenjak tamo je Cak Loson. ime vas moemo usluiti? Ili neto drugo? Hvala rekla je, ali joj se na mermernom licu nije pomerila nijedna crta. Pogledo m je prezrivo presekla Lolu koja je opet prkosno podigla glavu, skupljajui bluzu n a grudima. Nadam se da ne zahtevate ovo od svih vaih klijenata? Znam da sam ja pocrveneo, ali Korijevo raspoloenje nije nita moglo da pokvari. Cerekao se kao da je uo najbolji vic na svetu. Ne, ne! mahao je rukom. Neemo tako neto zahtevati od vas, gospoo... Na-ravno, ako b udete raspoloeni za striptiz, neemo ni pobei... Trenutno ne odgovorila je ona, isto onako ledeno kao i do sada. Osvrnula se oko sebe onom kretnjom dame iz visokog drutva i ja sam odmah prileteo sa stolicom. Hvala rekla mi je opet i mirno sela. Vidite, dola sam poslom. Meutim... Mis Durao je naa nova sekretarica kezio se Stiv. Ortak i ja smo je, pa... uvod ili u posao. O emu se radi, gospoo? Gunarson rekla je ne trepnuvi, kao da je to njeno pravo ime, iako mi se u tom trenutku uinilo da jeste. ene obino nemaju dovoljno mate da za lano ime odaberu neto tako retko i neobino. Nadam se da nije u pitanju mister Gunarson? umeao sam se i ja, vie da bih otrgao pogled sa Lole koja je mirno zakopavala svoju bluzu. Mister Gunarson je umro rekla je ena tako da sa njim zaista nemam vie nikakvih problema. Nisam ih imala ni dok je bio iv, siroti ovek. elim da potraite je dnog oveka... Aha osmehnuo se Stiv. Vratio se na svoje mesto i neto vrljao u bloku na stolu. Klijenti su mislili da on za -pisuje sve to mu kau i to uvek ostavlja utisak na njih, ali Stivu takvo neto nije potrebno, ima mozak kao fotografski aparat. U ovom trenutku bio sam spreman da se kladim kako pokuava da nacrta gospou Gunarson bez njenog ljupkog svetloplavog kostima i ostalog to je imala na sebi. Nita od onoga to ste svakako pomislili rekla je ena, ali joj je lice i dalje ostalo nepokretno. Pogledao sam je s novim potovanjem; uvek sam cenio ene koje su umele d a skrivaju svoja oseanja. ovek koga traim nastavila je potreban mi je zbog jednog posla.

 Aha ponovio je Stiv. Imate li njegovu adresu, moda fotografiju ili neto sli-no? Od neega moramo poeti, zar ne? Bojim se da znam vrlo malo o njemu gospoa Gunarson se po prvi put osmehnula, ali, udno, delovala je manje privlano nego dok joj je lice bilo ozbiljno. Ima takv ih ena; jednostavno ne umeju da se nasmeju. Ve mi se manje dopadala, ne znam zato ... ena je neko vreme utala, kao da premilja ta jo da nam kae. utao je i Kori: dovoljno zna o enama da bi bio svestan kako ona nee rei nita drugo dok sama to ne bu de elela. uli ste za ubistvo na Golden Gejtu? upitala je iznenada. Kori i ja smo se zgledali. Do avola, ko nije uo za to ubistvo u San Francisku! elim oveka koji je to ubistvo izvrio! nastavila je gospoa Gunarson vrsto. Cena nije vana... Stiv je tiho zviznuo i zavalio se u svojoj stolici. Po skupljenim obrvama znao s am da napeto razmilja. to se mene tie, stvar nije bila vredna truda: ve vie od mesec dana glomazni policijski aparat San Franciska nije bio u stanju da razjasni to neobino ubistvo. Kori i Loson u tome im svakako nisu mogli konkurisati. Ni za kakve pare... ta vam je bio ubijeni? tiho je upitao Stiv. Zvao se O'Mara, ako se ne varam? To nije vano! nestrpljivo je odgovorila. Uveravam vas da moje poznanstvo sa Frenkom O'Marom nije imalo, niti ima veze sa njegovom smru. Sve to elim je njegov ubica i spremna sam da to dobro platim. Pet hiljada dolara, plus vai uobiajeni trokovi. D ovoljno? iv ili mrtav? podsmeljivo sam dobacio. ta, do avola, to me nije nita stajalo; ni Kori ni ja nismo bili aavi da se prihvatimo posla koji se jednostavno ne moe zav riti. Ne moe... To nisu neke naroite pare progunao je Kori i ja sam zinuo. Pogled mi je odlutao prema Loli. Sedela je prekrtenih nogu i mirno prouavala svoje nokte kao da je tamo u Brazilu svakog jutra uz kafu diskutovala o desetinama hiljada dolara. Znai li to da biste prihvatili kada bih pomenula neku veu cifru? gospoa Gu-narson p onovo se osmehnula i sada mi se taj osmeh jo manje dopadao nego maloas. Ta ena jednostavno nije imala due u onom svom savrenom telu, asna re. Kakva suprotnost Loli . Da. Deset. Ali pod jednim uslovom. .. ini mi se da ovde uslove postavljam ja rekla je ena. Ipak da ujem. Reci ete meni i mom ortaku sve to znate o O'Mari, ukljuujui i va odnos sa njim. Mi drugaije ne radimo, gospoo. Sve ili nita. Ne moemo mnogo uiniti za vas ako skrivat e podatke koji bi mogli da budu korisni za istragu. I prepustite nama da odredimo koji nam je od tih podataka potreban, u tome ipak imamo vie iskustva od vas. Odmah sam video da takav ton pali kod enske. Pogledala je Stiva s novim potovanje m i klimnula glavom. U redu, mister Kori. Deset hiljada rekla je odlunim glasom. Hiljadu e biti dovoljno kao predujam, nadam se? Sasvim klimnuo je Stiv glavom. Drago mi je to imate poverenja u nas... Hteo sam da se umean, ali me je Stiv prostrelio takvim pogledom, da sam se bre-bol je okrenuo na drugu stranu. I nije mi kodilo, mogu vam rei. Lola mi se stidljivo osme hnula ispod dugih trepavica i ovlaila jezikom pune usne. Potrajalo je to jo dobrih pola sata, iako priznajem da nisam naroito paljivo pratio ni

Stivova pitanja, ni odgovore gospoe Gunarson, od poetka ubeen da od tog posla sa pokojnim O'Marom nema nita. ta vie, odmah sam shvatio da ena lae, bar u svemu onom to se ticalo veze izmeu nje i O'Mare. Samo prijatelji, tako je uporno ponavljala. O' Mara je, istina bio dugogodinji prijatelj njenog mua, nita vie, ali je ipak znala mnogo o nje govim navikama, gde je iveo, koja je kola vozio, ta je voleo da pije i u koje lokale zal azi. A neki od njih, verujte mi na re, ne spadaju u lokale gde biste odveli udovicu svog najbolj eg prijatelja. Pitajte Stiva, on ih sve poznaje. Sve se na kraju svelo na to da ona eli O'Marinog ubicu ivog, zbog neeg to mu je moda ovaj pred smrt odao: ifra sefa u kojem, se, tvrdila je gospoa, nalaze dragocen osti koje pripadaju njoj i nikom drugom. Ne, policija je ne interesuje, izjavila je. to se nje tie, O'Marinog ubicu moemo i pustiti kada od njega izvuemo tu ifru. Dragocenosti? Nije b itno kakve su... nas treba da zanima samo ifra i nita drugo... I tako je otila, ostavivi nam adresu i nekoliko brojeva telefona na kojima je, ree, moemo nai. I ek na hiljadu dolara, naravno, duguljastu plavkastu hartijicu sa zlatn im slovima utisnutim po njoj. Ispisala ga je nemarno, kao ena navikla da dodaje mnog o nula na svoje ekove. Da ne zaboravim, i Lola je zablistala: na Stivov mig dohvatila je blok i olovku sa stola i prekrila nekoliko stranica znacima koji meni nisu govorili nita. Stiv je, meutim, tvrdio da je to stenografija i sklon sam da mu verujem. Lola je prijatnim glasom od rei do rei ponovila sve to je gospoa Gunarson izjavila o pojednim stvarima za koje sam posle njenog od laska pitao. Prokletstvo, moda od nje na kraju ipak ispadne sekretarica! Ti si poaavio! zareao sam im su se vrata zatvorila za gospoom Gunarson. A ona hladna kuka je aavija od tebe, kad tek tako baca hiljadu dolara! Stiv je neno pogladio hiljadu dolara u obliku one plavkaste hartijice i video sam da vie nije nimalo pijan. Lola rekao je sii e da odnese ovu hartijicu u banku. Kad se bude vraala, narui za sve troje ruak kod Bensona u kafeteriji preko puta. I neka ne zaborave fl au viskija, ova nee jo dugo. Civas, naravno. Cak je nervozan kad pije na prazan eludac, a ni ti sigurno nisi jo nita jela. Da, svrati negde da narui sebi pravi sekretarski sto sa p isaom mainom i svime to spada uz njega, ni sam ne znam ta, do avola. O kej? O kej! tiho je rekla devojka ustajui sa mesta. To znai da sam primljena, zar ne? Ili najpre treba da nastavim demonstraciju svojih sposobnosti koju je gospoa Gunarson tako iznenadno prekinula? Znam da mi neete verovati kada vam ovo kaem, ali se sve zaista tako odigralo, asna re. Stiv Kori je pocrveneo! Zagledao sam se paljivije u njega, plaei se da ga nije udar ila kap, ali ne, nije bilo to: Stiv je jednostavno pocrveneo od stida. Izvini, mala uspeo je da procedi. Kasno sam shvatio da ti nisi jedna od tih de-v ojaka. Ne ljuti se? Nagla se preko stola da ga poljubi u obraz. Nimalo, Stive rekla je tiho. Nisi ti kriv to sam ti se toliko dopala. Toga vie

nee biti, zar ne? Od sada smo samo poslovni prijatelji, o kej? O kej! progunao je Stiv, mada mu se na licu videlo da nije naroito oduevljen takvom idejom. Ja sam u svom uglu u sebi likovao: meni Lola nije postavila nik akav uslov, to znai da sve jo uvek nije bilo izgubljeno. .. Ili sam se tome bar nadao, Lola mi je iz asa u as bila sve zagonetnija. Stiv i ja smo utali dobrih pet minuta uz ostatke viskija iz flaa.. Video sam da op et duboko razmilja i nisam hteo da ga uznemiravam, sve dok nije podigao pogled i pod rugljivo mi se iscerio. ta je, sinko? Jo uvek ti se ne dopada ideja da uhvatimo O' Marinog ubicu? Ideja mi se dopada slegao sam ramenima ali ne i njena realizacija. Imamo izgleda da dobijemo tih deset hiljada koliko i pas od hartije koji kroz pakao go ni maku od azbesta... Vrlo slikovito zakikotao se iako ne ba originalno. Zbog ega tako misli? Policija ve mesec dana trai tog oveka strpljivo sam objasnio i za sve ovo vreme nisu ni korak blie reenju. Zbog ega misli da bismo nas dvojica to bolje izveli od njih? Ne zaboravi da nas je sada troje upozorio me je Stiv. Mala ti se dopala, a? Z na ta sam pomislio im sam je video: evo prave devojke za mog prijatelja i ortaka! Odm ah sam je doveo i ini mi se da si se i ti njoj dopao, a? Iscerio sam se. Mnogi bi poverovali Stivu Koriju kad ovako iskreno izgleda i gov ori, ali sam ga ja za takvo neto predugo poznavao. Stiv Kori je znao kada nema nikakvih iz gleda kod neke enske, ali bi radije crkao pre nego to bi to priznao, ak i meni. I tako, video je malu i doveo je za svog druga Caka. Za dan ili dva i sam e biti potpuno ubeen da se uprav o tako dogodilo. Sad valjda shvatate zato toliko volim Stiva... Policija zamiljeno je nastavio Stiv. Prokletstvo, Cak, ovo nije bilo obino ubistvo i policija ga nikada nee reiti upravo zato to radi ablonski. Nisam ti rekao da sam se od poetka zainteresovao za tu stvar? Nisam, naravno... imam sve podatke o O' Mari u ovoj kartoteci pokazao je prstom iza sebe. I jo neto... mislim da znam ko ga je ubio! Lola nije tu upozorio sam ga ne mora se razmetati pred njom. A sve to zna o O' Mari jedva moe stati komarcu u oko, Stive. Manimo se orava posla; vratiemo gospoi Gunarson njenu lovu i zaboraviti ta se dogodilo, vai? Govorio sam to bez mnogo nade da u uspeti da ga nagovorim; Stiv je uvek bio tvr-d oglav kao mazga. Moram priznati da je njegova upornost uticala i na mene. U dubi ni due sve ee sam sebi ponavljao ono veoma opasno pitanje zato da ne. Uostalom, to nam se moglo oprostiti, meni i Stivu, nas dvojica smo imali jedva neto vie od pedeset god ina. Zajedno, mislim. Dobro, boga mu dreknuo je on najzad ko je ovde ef, ti ili ja? Ako sam preuzeo taj posao, onda emo ga i raditi i taka! Sedi tamo i sluaj ta imam da ti kaem! Uzdahnuo sam, jer mu je to bio poslednji i najjai argument. Svakako, on je bio ef, iako se u normalnim okolnostima uzdravao da mi to nabije na nos. Video sam da se i ovo ga puta

pokajao im je to izgovorio. U redu produio je mirnijim tonom saekaemo da se Lola vrati, jesti i jo jednom porazgovarati o svemu. Vai? Nasmejao sam se. A ta sam drugo i mogao? Naravno, nita me nije zadravalo da mahnem Stivu, okrenem se i nestanem kroz ona vrata tamo. Na dokovima jo uvek ima posla za vrste momke, ako ve ne bih mogao nai neto bolje. Ali, rekao sam vam ve: meni je bi lo lepo sa Stivom i ovaj posao mi se dopadao. Da vie i ne pominjem ono avolsko: Zato da

ne? Mislim da je Lola imala onaj enski instinkt koji nepogreivo signalizira ta za mu-kar ca treba uiniti u pravom trenutku; ona priica sa njenom bluzom to potvruje. Bilo ka ko bilo, ruak koji nam je naruila od Bensona bio je pravi praznik za dvojicu mladih n eenja, a kad se taj kraljevski obed jo zaini pogledom na divnu devojku u tesnoj odei i njeni m vedrim avrljanjem... Uostalom, ta da vam priam: nije prolo ni tri sata kako smo je upoznali , a Lola je postala punopravni lan ekipe. Stiv je, smrtno ozbiljan, ak predloio da firmu proi rimo na Durao, Kori i Loson i da je ta devojka bila malo aavija mogla je i pristati na tako neto. Da preemo na posao uzdahnuo je na kraju Stiv, sa uivanjem punei au zla-tnom tenou e flae. Lola, pripremi blok da pie ovo to emo sada razgovarati. Na mladi prijatelj za stolom preko puta ne voli da zamara mozak pamenjem. Kad stig ne tvoja maina pokazau ti kako e od svega toga da sastavi dosije... Da ponemo od ubistva O' Mare... Neu vas zamarati detaljima tog neobinog ubistva, jer verujem da najvei deo ve i sami znate. Frenk O' Mara, prilino poznat advokat u San Francisku, najee se bavio zastupanjem interesa velikih kompanija i mislim da mu je posao dobro iao, poredei to bar sa mukama koje smo Stiv i ja krajem prole godine imali sa poreznicima. Poetkom maja n aen je mrtav i to, pazite dobro, gotovo na samom vrhu eline konstrukcije mosta Golden Gejt. Stiv kae da je proverio i mislim da jeste: O' Mara nikada nije nastupao u nekom c irkusu, to je samo po sebi bilo udno. Bila je potrebna vetina akrobate da se ovek bez lestvica u zvere po tom eliku tamo gotovo do vrha. Isto to moralo je poi za rukom i njegovom ubici, ko ji se potom mirno spustio, ostavljajui mrtvo telo izmeu dva nosaa. Ko zna kada bi ga i pr onali da galebovi nisu poeli da se skupljaju oko njega, to je izazvalo radoznalost nekog matorog posmatraa ptica iz tog kraja. Moete misliti kako je izgledalo O' Marino lice kada su ga s mnogo muke skinuli vatrogasci, ali to sada nije vano. Vano je da policija nije usp ela da pronae nikakav trag lestvica u blizini tog mesta, a njihove kuke, tvrdili su, sva kako su morale ostaviti neke zareze u boji kojom je konstrukcija mosta bila premazana. Ne razum em se mnogo u to, zaista, ali sam sklon da verujem Stivu koji se, bar u tome, jednom s loio sa policijskim strunjacima. Da, jo neto: O' Mara je bio ubijen udarcem, ali policija jo uvek nije uspevala da

utvrdi kojim je oruem to izvedeno. Neto mu je probilo grudni ko i smrskalo srce i m oram rei da mi se eludac grio kad god bih se toga setio. Prokletstvo, zato taj ubica nije

jednostavno uzeo no; mislim da bi i njemu i O, Mari bilo mnogo lake. A i meni. Ka o to vidite, pomalo sam poeo da zaboravljam onu klanicu u dungli, tamo na drugoj strani okeana. Tako smo za nekih petnaestak minuta iscrpeli sve to se znalo o O' Mari, pa smo pr eli na gospou Gunarson i njen neobini zahtev, za nas vredan deset hiljada dolara. Ta ena nije toliko bogata kao to eli da se misli primetila je iznenada Lola, sputajui svoj blok. I Stiv i ja pogledali smo je belo. Do avola, rei tako neto za enu koja hladnokrvno ispisuje ekove sa vie od dve nule na kraju... Odmahnuo sam glavom: Lola, bojim se da grei... videla si onaj njen kostim. Onakve krpe ne nalaze se po robnim kuama, mogu ti rei. Pa tana vredi najmanje dvesta dolara. Tano osmehnula se naa crna lepotica ali se kladim da nisi pogledao njene cipele, Cak. Ha-ha! nasmejao se Stiv. Ona je bolji detektiv od tebe, ortak. Ako ovako nastavi, tebe emo uskoro kartirati: Durao i Kori... hm, to ne zvui loe. ta je sa njeni cipelama, dete? Nita, sem to se ne slau sa ostatkom garderobe slegla je Lola ramenima. Obine cipele, istina ne naroito jeftine, ali ipak odudaraju od slike koju ona eli d a stvori. Kao i minka; veruj mi na re, minka koju stvarno bogate enske kupuju ne moe se razmazati, dok se gospoi Gunarson to dogodilo. Pa recite posle da se od enske neto moe sakriti! Stiv i ja smo se postieno pogledali i bez rei podigli svoje ae da joj nazdravimo. Kori i Loson dobili su zaista vredno pojaanje, nema ta. Treba onda saznati to vie o njoj klimnu Stiv glavom. Naravno, mora biti veoma oprezan, Cak! Nijedan klijent ne voli kada se privatni detektiv, koga je i znajmio, muva oko njega. Nema nita protiv, naravno, gospoa je veoma zgodna ena... Lola prezrivo frknu i, udno, u tom asu bio sam spreman da se sloim s njom. Bilo je neeg neprijatnog u savrenoj pojavi gospoe Gunarson, neto to me je odbijalo, ali prokl et da sam ako bih umeo da kaem ta. Ti misli drukije, devojice? Stiv je odmah osetio da neto nije u redu. Aha. Ona nee pasti na Cakov arm rekla je Lola. Bez obzira koliko ga ima... Nimalo udno osvetniki je dobacio Stiv. Prema tome, toga se moram sam pri-hvatit i, a? Ne Lola se osmehnula. Razmislite malo o gospoi Gunarson! Zar vam se ne ini da bih kod nje ja najbolje prola? Do avola, to je bilo to! Naa mala Brazilijanka zaista je imala oko Serloka Holmsa! Bravo, dete moje! iscerio se Stiv. Moe smatrati da ti je od ovog trenutka plat a poveana za deset odsto. Petnaest ako bude uporna i zahteva jo! Hvala, Stive nasmejala se tako da mi se uinilo da su me iznenada preneli usred bunog karnevala u Riju i u glavi je poelo da mi se vrti. Samo... nisi mi jo rekao kolika e mi biti plata.. . Nisam? zgranuo se on. Ba sam postao zaboravan. Uh. .. koliko primaju se-kretarice , Cak? Ne znam. Nikada jo nisam imao sekretaricu odgovorio sam. Lola ga je spasila i moram rei da je ta enska zaista imala takta. Bez obzira na kr upan

ek koji je neto pre toga odnela u banku, po svemu oko nas videlo se da Kori i Loson ne stoje ba slavno. Pomenula je veoma skromnu sumu koju je Stiv odmah uveao za dvades et odsto, pa smo onda popili jo po jedan viski da to sve proslavimo. U glavi mi se s ve vie vrtelo, a i Stiv je bio sve crveniji u licu. Jedino je Lola uspevala da sauva hladnokrvno st, a i bolje to je tako bilo: po meni i Stivu sve to pretvorilo bi se u neto gore od karnevala u Riju. Time smo s dnevnog reda skinuli dve linosti u ovom sluaju rekla je ona trez-veno, povlaei suknju nanie, ali ne zato to je bila od onih ena koje uivaju da mue mukarce. Brzo smo shvatili da je Lola svesna svoje lepote i da joj nimalo ne smet a kada se neko divi njenom telu. Jednostavno, shvatila je da sada radimo i ponaala se u skl adu s tim. To ne znai da ne bi ponovo skinula bluzu ako bi primetila da je jednom od nas, ili o bojici, jako stalo do toga, mislim da shvatite ta hou da kaem. Ali, o Loli kasnije... Jedine dve dobacio sam pokuavajui da budem pametan. Koliko znam, na spisku za sada nemamo nikoga vie... Stiv je iskolaio oi. Kako? Tu je jo jedna linost, najvanija, boga mu! Koja? hteo sam da znam. Rekoh vam ve, razmiljanje mi nikada nije bila jaka strana. Odgovorila mi je Lola, uz onaj divni topli osmeh koji me je na trenutak ponovo p oneo daleko na jug. Pa Ubica, Cak. On nam je potreban, zar ne? Kad sada razmiljam o tim danima, ini mi se da sam sve vreme bio kao oamuen; neto zbog Lole, neto zbog gospoe Gunarson. Ne zaboravite: ona je bila prokleto zgod na enska. Neto moda zbog prvog pravog velikog posla koji je obeavao da e agenciju Kori i Loson konano lansirati meu one koji se obino nazivaju srednjim. Znate valjda i sami da

se detektivske agencije ne reklamiraju svojim uspesima. Mogu da zamislim lica po tencijalnih klijenata koji bi u nekim novinama proitali da je agencija ta i ta za izuzetno kr atko vreme reila sluaj preljube tree ene predsednika banke mister Smita takvoj agenciji niko ne bi priao ni na pola milje, asna re. Meutim, takve stvari se prouju mnogo bre nego to bist pomislili, klijenti to u poverenju prenose jedni drugima i uvek pomalo ulepavaju stvar kako bi, eto, svima dokazali koliko su mudri to su odabrali upravo tu agenciju da im o bavi ovaj ili onaj posao. Jednostavno, pria se o dobrim agencijama, i to mnogo vie nego o loim, a bolja reklama zaista nikome nije potrebna. S tim smo, otprilike, Kori i ja raunali kada smo zagrizli u taj gadni posao gospoe Gunarson. Iz te oamuenosti trgao sam se tek kada je neko ispalio rafal na mene i valjda tek tada shvatio da posao privatnog detektiva ipak nije deja igra. Kori je prosto pobesneo kada je doznao za to, a Lola, ona... ali, da ne urim previe ispriau vam najpre kako se sve t o odigralo. Desetak dana njukali smo oko O' Marinih poslovnih partnera, obavili bar stotinak

telefonskih razgovora i proveli ukupno dva-tri dana po klubovima u koje je odlaz io. Stajalo nas je to gotovo polovinu predujma gospoe Gunarson. Moete misliti: O' Mara je izgl eda imao para kao pleve kada je mogao sebi da dozvoli da se zadrava po klubovima tog tipa. Kori je negde iskopao ime Herlihi; gde i kako zaista se vie ne seam, ali moete pitati Lo lu, ona sve to ima u urednom i sve debljem dosijeu kojem je Kori dao pompeznu ifru GP 03/80. (Ono GP valjda mu je znailo gadan posao). Svejedno. Mister Herlihi bio je predsednik jedn e od velikih kompanija u Alamidi koje su se bavile proizvodnjom elektronskih komponenata za it avu Zapadnu obalu, izmeu ostalih i za armiju, mornaricu i NASA. Kori me je upozorio d a ne pominjem kako sam doznao da je O' Mara radio i za njih, iako meni nikako nije bi lo jasno kako to da izvedem ako ve kod Herlihija dolazim da se raspitujem o naem dragom pokojnik u. Na kraju sam ipak morao da izlanem O' Marino ime, inae me Herlihi nikada ne bi primio. Govee, taj momak je imao tri sekretarice i tri puta sam morao da ispriam it av roman pre nego to su uopte pristale da mi daju vezu s njim. Sreom, moj glas preko telefon a veoma ubedljivo zvui Kori kae da je to zato to ljudi ne mogu da vide moje lopovske oi ta ko da sam se jednog jutra konano obreo u ogromnom mermernom predvorju upravne zgrade kompanije Elkro, tako se zvala njihova firma. Priznau vam, nisam oekivao nikakvo neprijatno iznenaenje, ponajmanje ono to e mi se dogoditi pri izlasku iz tog mermernog predvorja. Sekretarica koja je sedel a kraj vrata odmerila me je kao da sam joj spustio pacova na sto i ledenim glasom zapitala ta e lim. elim da vidim mister Herlihija odgovorio sam, zabacujui eir sa ela. Kau da mi taj gest lepo stoji, a makica sa druge strane stola bila je vredna tolik og truda, verujte mi na re. Nemojte misliti da je arm Caka Losona trenutno delovao na nju; izgubila je dobrih pet minuta preturajui po nekoj ogromnoj knjiurini, sve dok joj nisam pokazao moje roeno ime ispisano krupnim i itkim slovima na poslednjoj strani, najb olji dokaz da zaista imam sastanak sa Herlihijem. Gotovo sa aljenjem pritisnula je jed no dugme na svom stolu i vrata iza nje su se otvorila. Tu je bio Herlihi, pomisliete? avola! Iza tih vrata bilo je jo jedno mermerno pre-d vorje i jo jedna sekretarica, za klasu bolja od prve. Izvolite? rekla je tonom koji ja obino upotrebljavam kada neki akviziter zaluta do vrata moje garsonjere sa gomilom knjiga o zen-budizmu ili nekoj slinoj privlano j temi. Odluio sam da isprobam drugu taktiku i pokuam da proem kao uspean poslovni ovek. Imam zakazan sastanak sa mister Herlihijem rekao sam poslovno, bacajui pogled na sat za tano dva minuta i trideset pet sekundi... Onda ste vi mister Loson rekla je enska i bacila pogled na svoj sat. Meutim, bojim se da vam sat nije taan. Do sastanka je ostalo jo svega minut i etrdeset seku ndi... ta sam mogao rei na to, sem da u mislima pljunem na momka koji mi je prodao ovaj

kr za pet dolara tvrdei kako je to najnovija japanska marka za koju tek treba da s e uje. Uglavnom, enska me je propustila kroz sledea vrata iza kojih nije bilo nikakvog me rmernog predvorja. Mislim, ovo je bilo ukraeno skupocenim drvetom, odnosno, bar bi trebal o da bude skupoceno, sudei po svemu ostalom u toj prostoriji. A i trea sekretarica je bila s kupocena, verujte mi. Mislim da enske koje tako izgledaju kao ona ne bi trebalo da zauzimaj u radna mesta manje dekorativnim damama. Ova ovde mogla je pristojno da ivi naplaujui dolar po minutu privilegije da je samo posmatrate. Mister Loson rekla je, slatko se osmehujui izvolite, mister Herlihi vas eka... Spotakao sam se o prag narednih vrata, naravno, jer nisam mogao da otrgnem pogle d sa nje. Zavideo sam Herlihiju iz dna due i istovremeno mu se divio: ovek koji moe da r adi znajui da je svega nekoliko stopa od njega ovakva enska zasluuje moje najdublje potovanje. Loson? rekao je otro Herlihi preko svog ogromnog i potpuno praznog pisaeg stola, jednog od najveih koji sam ikada video. Zakleo bih se da bi na njega mogao da sleti jedan od onih malih helikoptera kojima su se sluili nai izviai u Vijetnamu. Her lihi je bio krupan, ogromnih irokih ramena, sa pravom lavljom glavom odozgo i govorio je nek ako kroz zube, reei, kao jedan od narednika koje sam upoznao u logoru za regrute. Mislim da ne treba ni da vam govorim da mi se tip na prvi pogled nije dopao. Loson klimnuo sam glavom, traei pogledom stolicu, ali Herlihi oigledno nije smatrao da posetioci treba da sede pred njim. Ili bar posetioci mog ranga. Recite, Loson, ta imate da kaete zareao je. Nemam mnogo vremena. Vi ste iz detektivske agencije, ako se ne varam. Hm... moram vam rei da sam vas primio i z iste radoznalosti... nikada jo nisam imao posla sa privatnim detektivima. Dakle? Izvukao sam cigaretu i zapalio je, hladnokrvno ispustivi ibicu na skupoceni tepih, pravei se da ne vidim kako se mrti. O' Mara rekao sam. U nekom filmu video sam privatnog detektiva koji je tako lakonski govorio i taj ton koristio sam uvek kada sam eleo d a budem drzak. Najra dije bih taj divni tepih pod mojim nogama istrljao Herlihijevim nosem, ali... Uostalom, sudei po ramenima, moj nos bi u tom obraunu gore proao. O' Mara klimnuo je glavom. Pa? Znate o kome govorim? Znam! Izgleda da je i Herlihi gledao isti film, boga mu! eleo bih da znam kakve su vrste bile vae veze sa njim? Poslovne. Nita konkretnije? Mister Loson, u ovom trenutku za Elkro radi najmanje pet advokata, a ja imam pametnija posla nego da kontroliem ta i kako oni rade. Slino je bilo i sa O' Marom. To izgleda otprilike ovako: ja kaem ta treba uraditi i prenesem efu moje pravne slube. On angauje advokata koji zavrava odreeni posao i regulie sva pitanja s njim, ukljuujui i honorar. Posle izvesnog vremena na mom stolu se pojavi izvetaj da je ta j i taj posao tako i tako zavren. Ili nije zavren, zbog toga i toga, ako je ve takav sluaj.

 Tako dakle? iscerio sam se, nastojei da izgledam kao momak koji zna vie nego to eli da kae. Onda vas zaista moram pitati zbog ega ste me primili, mister Herlihi? Ustao je iza stola i proetao do ogromnog prozora. Iscerio sam se jo jednom; Herlih i jeste bio predimenzionisan u ramenima i gornjem delu tela, ali su mu zato noge b ile preterano kratke, gotovo kao u patuljka. Ali nemojte misliti da je momak zbog toga bio isk ompleksiran. Svaki njegov pokret odavao je sigurnost oveka naviklog da zapoveda. Rekao sam vam, Loson dobacio je preko ramena. Radoznalost. Moete sma-trati ovaj r azgovor zavrenim. Zbogom, mister Loson. Ipak u se zadovoljiti samo sa do vienja rekao sam. Mozak mi je, za promenu, ubrzano radio. Mogu li da govorim sa efom vae pravne slube? Moete, ali od toga neete imati mnogo koristi. Novi ovek, nije ni upoznao O' Maru. A njegov prethodnik. On vie nije kod nas. Njegovo ime? Okrenuo se i odmerio me hladnim pogledom. I protiv svoje volje osetio sam gr na l icu: bio je to ovek koga svakako nisam eleo za neprijatelja... a nalazio sam se na najb oljem putu da to postanem. Neete od toga imati koristi zareao je. Gunarson. Umro je pre izvesnog vremena. Ovaj razgovor je zaista predugo trajao, mister Loson. Pritisnuo je jedno dugme na stolu. erli rekao je ispratite mister Losona. Klimnuo sam mu glavom i okrenuo se vratima ne zato to mi se urilo da odem od Herlihija, ve da bih to due uivao u pogledu na njegovu sekretaricu. Ne znam vie ni da li sam mu rekao do vienja, ali zato sigurno znam da sam to rekao njoj. ak sam joj ost avio i posetnicu, mada vam odmah mogu rei da od toga nije bilo mnogo vajde. I tako sam, upola oamuen, zbog te enske i zbog imena Gunarson, koje je iznenada ponovo iskrslo, izaao iz upravne zgrade Elkra i krenuo ulicom, sa rukama duboko u depovima, zanet u misli. Sad, moete to nazvati predoseanjem, estim ulom ili kako vam ve drago. Nikada mi nije bilo mnogo ni stalo da za tu stvar naem ime. Najglavnije je bilo da je ona t u i da me je ve nekoliko puta izvukla iz kripca, naroito onda u Vijetnamu kada bi nam mala uta braa postavila jednu od svojih uvenih zaseda... Kao i onda, i sada sam osetio hladnou oko srca, iako je asfalt treperio od vruine. Ulica je bila gotovo prazna, samo budale skitaju unaokolo u ovo doba dana; s moje leve strane pruao se dugi niz skladita sa golim zidovima od crvenih cigala, sa retkim ulazima na svakih stotinak jardi. Du trotoara bilo je parkirano nekoliko neupadljivih kola, a jedna su lagano dolazila ulicom, prema meni. U trenutku kada je motor tih kola zaurlao, bacio sam se uza zid, dosta spretno uzimajui u obzir da se takvom gimnastikom nisam bavio od Vijetnama. ovek koji je pucao iz kola bio je lo strelac, to se odmah videlo. A i kukavica: crvenkasta praina jo se dizala sa zida kada je motor zaurlao i kola nestala iza prvog ugla. Da je imao malo vie strpljenja moga o me je mirno izreetati tamo, na vrelom asfaltu uz goli zid. Prvi radoznalci pojavili su se tek tri minuta

kasnije. Sad, da sam bio onaj pravi privatni detektiv sa filma, ja bih svakako stigao ne samo d a proitam broj sa njegove tablice, ve bih verovatno dospeo da ispalim i nekoliko hit aca koji bi mu, recimo, pogodili zadnje gume i bacili ga na najblii zid. Ja sam, meutim, bio s uvie zauzet tim da pokrijem glavu rukama da bih mislio o takvim egzibicijama. A to se tie revolvera... pa, Kori ne veruje u nasilje, to ne moete zameriti momku kome su bez razloga otkinuli nogu u dungli na drugom kraju sveta. Nije mi doputao da nosim oruje, a ni meni to nije smetalo: revolver koji zaista neto vredi suvie je teak da bi ga ovek vukao po depovima, naroito na ovoj pasjoj vruini kad je najprijatnije ii samo u koulji. Probio sam se kroz omanju grupicu radoznalaca koja me je posmatrala sa pristojno g rastojanja i uzgerd prebrojao rupe u zidu. Sedam komada. Lo strelac, kako sam i m islio; pritisnuo je okida i drao ga sve dok kola nisu proletela pored mene. Jedan jedini, paljivo nanianjen hitac bio bi daleko efikasniji i va sluga ponizni Cak Loson sada vas sva kako ne bi zamarao svojim loim stilom. Za divno udo, do Herlihija sam dospeo mnogo lake nego prvi put, moda i zato to nijedne od sekretarica nije bilo na svom mestu. Po onim mermernim predvorjima trk arali su ljudi i ene uzbuenih lica i niko, ama ba niko, nije obratio panju na mene. Odluio s am ipak da budem utiv, pa sam zakucao na Herlihijeva vrata, iako su bila poluotvorena. Ni ko mi nije odgovorio, pa sam slegao ramenima i uao unutra. Nije bilo udno to mi niko nije odgovorio, zaista. Onaj Herlihijev aneo leao je nasre d tepiha, a jedan dripac u skupom odelu nespretno je nastojao da je povrati iz nes vestice. Opsovao sam u sebi to mi moj prokleti posao ne dozvoljava da mu pokaem kako se to radi, ali sam ovamo doao zbog Herlihija i zato sam produio pravo prema njemu, vrsto steui zube. Herlihi nije komentarisao moju iznenadnu pojavu, ali me to nije nimalo iznenadil o: ovek sa rupom od metka nasred ela obino nema vremena za takve formalnosti. Leao je izmeu stolova i prozora, a oko njega su nemono krili ruke jo neki pripadnici valjda njegovog strunog taba. Utivo sam klimnuo glavom jednom koji je upitno pogledao u me ne i to mu je valjda bilo dovoljno da me otpie kao nezanimljivog. Zvezdasta rupa nas red prozorskog okna i jeste bila mnogo zanimljiviji prizor za ljude koji takvo neto n ikada jo nisu videli. Bacio sam pogled kroz prozor i zamiljeno zviznuo. Preko puta, na drugoj strani iro ke ulice, stajala je ogromna stambena zgrada sa est ulaza i najmanje tri stotine sta nova. Naravno, svi nisu dolazili u obzir, ali je trebalo pregledati bar petnaestak da bi se otk rilo odakle je ispaljen metak. Momak koji je ohladio Herlihija svakako me vie nije ekao tamo. Odm ah se videlo da je posao obavljen isto i profesionalno.

Zahvalio sam u sebi svojim anelima uvarima to je u dananjoj raspodeli poslova plaenim ubicama Herlihi proao mnogo gore od mene, a onda sam se malo osvrnuo oko sebe. Herlihijev sto sada nije bio vie potpuno prazan: na njemu je stajao mali notes po vezan u skupocenu kou, jedan od onih koje poslovni ljudi koriste za neregistrovane telefo ne svojih poslovnih prijatelja, ljubavnica i kolgerli. Ako je neko od prisutnih i opazio kako sam ga smotao u dep, nije to pokazao. Klim nuo sam glavom ljupkoj dami koja je upravo dola sebi i nestao najkraim putem iz Herlih ijevih prostorija. Budite uvereni da sam se najpre dobro osvrnuo pre nego to sam jo jedno m izaao iz zgrade, iako moje esto ulo vie nije zvonilo za uzbunu. Ipak, ko se uva i bog ga uv a... S tom utenom misli na umu, podigao sam ruku i dozvao taksi. Bilo je zaista krajnj e vreme da se uklonim ispred upravne zgrade Elkra. Momci u plavom najavljivali su si renama svoj dolazak sa itave tri milje rastojanja, valjda zato da bi se preprodavci drog e, deparoi i sitni lopovi na vreme uklonili sa njihovog puta. Ponekad zaista ne razumem te policajce, asna re... Ispriao sam Koriju sve, pazei da ne propustim nijednu sitnicu, jer sam znao da e on pre ili kasnije ionako sve izvui iz me ne. utao je dok nisam zavrio, a onda je poeo da psuje. Trajalo je to dobrih petnaestak minuta, asna re, i mislim da se za sve to vreme ni -jednom nije ponovio. ta to sad kraba, prokleta bila? zaurlao je na kraju na Lolu koja je sve vreme hvatala beleke u svoj blok. Naa Lolita ohladila ga je jednim nevinim osmehom. Pravim zbirku amerikih psovki zacvrkutala je. Nikad se ne zna kada to devojci moe zatrebati. To su irske psovke progunao je Kori uglavnom. Nastavio je jo neko vreme, ali se ve videlo da ga je raspoloenje prolo. A ostao je i bez daha. Lola, viski! zapovedio je, lupivi akom o sto. Zaboravio sam da vam kaem da je Lola sada imala svoj sto u predsoblju, svoju pisau mainu i svoj telefon, ali je ip ak najvei deo vremena provodila sa nama, sem ako je Kori ne bi poslao na neki od tajanstve nih zadataka o kojima zaista nisam znao mnogo. Rekoh vam, po itav dan sam lunjao po gradu, obi lazei mesta gde je pokojni O' Mara provodio svoje poslednje lepe dane. ta da radimo? upitao sam istresavi viski. Mislim da je reakcija kod mene tek tada nastupila. Stisnuo sam obe ruke meu kolena da bih prikrio njihovo drhtanje, ali mi ipak nije promakao Lolin zabrinut pogled. Prvo i prvo galamio je Stiv poee da nosi pitolj. A i ti, Lola? Ja, efe? A gde da ga stavim? zgranula se ona. U njedra? Tano progunao je on, gledajui je ispod oka. Koji e ti avo oruje, ti si ve naoruana bolje od svakog od nas. U redu, za tebe ne vai nareenje... Nadam se da si zadovoljan, Cak? Uspeo sam da se osmehnem, iako viski jo nije bio poeo da deluje. Kako da ne odgovorio sam mu jo jednom sam izvukao itavu glavu. Ipak, Stive, zakon verovatnoe i dalje vai... ako ti momci zaista ele da oslobode svet mog pri-sustva, to e im pre ili kasnije uspeti!

 To emo da vidimo! dreknuo je Kori. I jo neto, stari moj: budi siguran da u te krvavo osvetiti, ako ti se ita desi! Hvala progunao sam to je zaista utena pomisao... Ali umeala se na to Lola ko je pucao na Caka? I zato? Prvo pitanje nije mnogo bitno mumlao je Kori. Ovo drugo je mnogo inte-resantnije za na posao. Cak, estitam... izgleda da smo na pravom tragu... Svakako! mrzovoljno sam odgovorio. I dalje od traga... imam utisak da smo nagazili na neki veoma krupan ulj... Tano tako. Prokletstvo, taj Herlihi nam je svakako mogao neto rei, teta to su ga ohladili. A onda Gunarson... boga mu, Cak, sada vie nismo daleko... Loline crne oi izgledale su mi jo krupnije kada je progovorila: efe, moda bi bilo pametnije da se ovog posla okanemo. ta? Dreknuo je Stiv. ta! ? Strpljivo se osmehnula, kao kada razgovarate sa malim detetom. U stvari, znam zat o: mi mukarci ponekad se zaista ponaamo kao mala deca. U pitanju je neto veoma krupno mirno je produila naa Lolita. Pogledajte, momci... O' Mara mrtav, Herlihi mrtav, Gunarson mrtav, a nijedan od njih nije bi o sitna riba, naroito Herlihi. Dodajmo tome i tipa koji je pucao na Caka. Sve to govori kako se unaokolo vrti krupna lova, jer su prola vremena kada se po San Francisku pucalo za svaku s itnicu. Hajde da gospou Gunarson poaljemo do avola, vratimo joj njene pare i zaboravimo ovu glupost? ta kaete na to? Moram priznati da sam se u dnu due slagao s njom, ali to, naravno, ni mrtav ne bi h priznao. Sad valjda shvatate zato smo mi mukarci ponekad kao mala deca. A to se Sti va tie, on je bukvalno ostao bez daha i tako pocrveneo da smo ga i Lola i ja zabrinu to pogledali. Ipak, uspeo je da se smiri u rekordno kratkom vremenu. Nita od toga rekao je kratko. Kori i Loson su prhvatili posao i Kori i Loson e ga, sto mu gromova, i dovriti! Jasno? ! Jasno, efe promrmljali smo Lola i ja uglas. A ta nam je drugo i preostajalo: Stiv Kori je bio miroljubiv momak sve dok mu nek o ne bi stao na ulj, a onda je njegova irska krv dolazila do izraaja i grdno bi se prev ario svako ko bi pomislio da je Stiv Kori, minus jedna noga, manje opasan od kompletnog Stiva Korija iz vremena pre Vijetnama. Dobro rekao je poslovno, otvarajui Herlihijev notes koji je dotle leao na stolu pred njim. Da vidimo koliko je na dragi pokojnik bio oprezan, odnosno neoprezan.. . aha, aha... Gle, Cak, evo i tvog imena pod dananjim datumom. Stvarno? nagnuo sam se da pogledam. Zaista, ime Loson bilo je dva puta podvueno i jo ukraeno znakom pitanja iza toga. Vidim da si zabrinuo naeg prijatelja mumlao je Kori, prelistavajui notes una-trag. Pa da... evo i pune adrese nae agencije, odmah ispod imena Gunarson. Boga mu, neko nas je sve vreme drao na oku! Rekla sam vam da je stvar ozbiljna dobacila je Lola. Drago mi je da ste to konano poeli i sami da shvatate... Stiv je utao, listajui preostalih nekoliko strana. Bile su gusto ispisane imenima i telefonskim brojevima, ali sve to izgleda Stivu nije nita znailo. Odloio je notes i zagledao se u tavanicu sa izrazom duboke koncentracije na licu. Lola je ve znala ta taj izraz

znai: tiho se primakla i nasula mu novu au viskija. Naa agencija, Gunarson... O' Mare nema u notesu mrmljao je Stiv. Hm-mm... pojavljuje se samo jo jedno ime koje bi moglo da ima veze s nama. Herlihi je oigle dno patio od znakova pitanja: tu je jo jedan, unet pod datumum O' Marine smrti. I samo jedn a re ispred njega... Koja? Primetio sam da u poslednje vreme Lola i ja sve ee progovaramo u glas, postavljajui ista pitanja. Hm, ako to ne znai da smo srodne due, ta onda znai? Japanac. Japanac? Ovoga puta progovorila je samo Lola. Ja sam otvorenih usta blenuo u Stiva. Kakav sad Japanac? Herlihi je izgleda zapisao neto to sam i sam neko vreme slutio uzdahnuo je Stiv. Tie se O' Marinog ubice. Ubistvo je mogao izvesti samo vrhunski cirkuski akrobata ili ovek obdaren nadljudskom snagom i vetinom... recimo, sposobnostma koje bi trebalo da imaju majstori orijentalnih borilakih vetina. Kung-fu? prezrivo sam rekao. To su deje gluposti, Stive. Nije samo kung-fu strpljivo je objanjavao on. Postoji mnogo tih vetina, ne bih sad mogao da se setim ak ni imena. Meutim, mora da neeg ima u tome... video si filmove Brusa Lija? Trik! slegnuo sam ramenima. Ima li ti neki opipljiviji trag? To nije ala, Cak rekla je Lola. Vrlo ozbiljno. Previe ozbiljno za njena lepa ust a i tople oi. Mislim da me je to uplailo vie od svih Stivovih pria. Lolu nije bilo lako uplaiti, znate. U svakom sluaju produio je Kori to je trag koji valja proveriti. A to u ba tebi da poverim, Cak, moda e posle toga to bude doznao malo vie ceniti ljude koji mogu da ubiju i bez bunog mitraljeza u rukama. Lola, gospoa Gunarson se nije javljala? Nije, efe odmahnu ona glavom. ubre malo, znala je da joj taj pokret savreno stoji sa onom njenom divnom crnom kosom. Mahala nam je njome pred oima kad god jo j se pruala prilika, kao crvenom maramom ispred dva glupa bika. Uostalom, tako nam i t reba... ekaj malo! trgao sam se. Ja treba da ispitam da li bi O' Marin ubica mogao da bude neki od tih kung-fuovaca ili kako se ve zovu. Ima nameru da me poalje u Hong-Kong? Nema potrebe. Na Zapadnoj obali ima najmanje stotinu kola borilakih vetina, a u samom San Francisku polovina od toga. Da vidimo samo kome da se obratimo... Lol a, imenik! Naravno, u tom trenutku, dok je Kori strpljivo razgledao spisak kola borilakih veti na u gradu i okolini, ni na pamet mi nije padalo da u uskoro upoznati jednog zaista neobinog oveka, jo manje kakvu e ulogu on odigrati u naoj maloj istrazi istrazi koja je, meut im, ve najavljivala da e se razviti u neto krupno, moda ak i preveliki zalogaj za nas tro je mladih iz agencije Kori i Loson. Toihiro iznenada je rekao glasno Kori. Do avola, sad se seam, uo sam za to mesto. Kau da je to jedina kola vredna svog imena sa ove strane okeana. Tako je: K enet Toihiro, evo ga i u imeniku. Kae da radi do 10 uvee... hmm... mogao bi odmah da poe, Cak.

Mogu vam rei da nisam bio naroito raspoloen za jo jedan izlazak po toj prokletoj vruini, ali... ef je ef, zar ne? Naroito zato to... efe, mogu li i ja da poem s njim? zacvrkutala je Lola iznenada. Zadovoljno sam se iscerio u sebi; i pored svih mojih pokuaja, jo mi nijednom nije uspelo da due os tanem nasamo s njom. U redu, napolju je vruina, pa ta? Moe smilostivio se veliki poglavica. ak je ionako pozeleneo oko kljuna, ne bi bilo loe da ga malo ohrabri, Lola. Ustao sam i krenuo prema vratima, Lola za mnom. To mi se uvek dopadalo kod te devojice: kad neto treba da se uini, ona je to inila odmah; nije, kao druge enske, mo rala najpre da popravi minku, da se javi telefonom prijateljici i jo stotinak drugih st vari. Polako! zaurlao je Stiv. Zna li uopte ta tamo treba da dozna, boga mu? Znam ja osmehnula se pitomo Lola. Ne brini, Stive, sve e biti u redu. .. A-ha! odmahnuo je on glavom. Neto smo se dogovorili, Cak... Dobri stari Stiv! Nasmejao sam se i iz fioke izvukao svoj stari revolver, odlino kinesko oruje koje sam stekao u onoj prokletoj dungli. Nije ba lako doi do municije za njega , ali je San Francisko poznat po tome to se moe kupiti sve ako imate dovoljno para i znate gde treba da se raspitate. Ne verujete? Pitajte onog momka iz Ozarka kome su prodal i Golden Gejt za hiljadu i dvesta dolara. Ponekad pomislim da je naa Lolita oddarena vetinom itanja misli u veoj meri nego druge ene. Recimo, svih onih dvadesetak minuta u taksiju prikupljao sam hrabrost da je uzmem za ruku, dok je ona veselo avrljala o vremenu, o vruini, o haljinama ena koje smo usput viali po peakim prelazima. Naravno, put je bio prekratak da bi stara kukavica Cak Loson skupio dovoljno hrabrosti za tako neto, ali... nekoliko trenutaka pre nego t o se taksi zaustavio, ona je blago pogladila moju ruku! Onako neno, prijateljski, kao da zah valjuje to nisam odmah nasrnuo na nju... Jadna mala, mora da ima veoma loa iskustva sa mukarc ima u taksiju! Dodo Kenet Toihiro (da, to se tako zove dodo, mada me nemojte pitati ta to znai) nalazio se u jednoj od onih niskih dugih zgrada koje od Bulevara Konstitjun odvaja irok travnjak, posejan retkim drveem. Nita neobino, rei ete. avola; u tu zgradu ulazil se i sa suprotne strane, a na toj strani nalazio se divan vrt, sa puno iblja i dr vea, sa malim jezercetom i stazama posutim bletavobelim ljunkom. Ba kao u Japanu. Odmahnuo sam glavom i Lola i ja smo preko niskog trema uli u malo predsoblje, takoe ureeno na japanski nain, toliko japanski da je od okoline odudarao pisai sto s a ogromnom mainom i nekoliko telefona u uglu. Za njim je sedela postarija ena japans kog lica i vredno udarala po dirkama maine. Da rekla nam je moete da vidite mister Toihira im zavri as. Za jedno petnaestak minuta. Dotle ga moete saekati u salonu, vrata levo. Izvolite. Zbunjeno sam se osvrnuo, jer u tom njihovom salonu nije bilo niega sem golog poda, nekoliko lepih asura i dve ili tri slike po zidovima. Lola se tiho nasmeja la i povukla me za ruku. Moete misliti kakav je to prizor bio kada se u svojoj kratkoj suknjici l

jupko spustila na asuru i prekrstila noge. Pokuao sam da sledim njen primer, ali u tom poloaju ni sam izdrao dugo; mislim da Japanci imaju zglobove od gume kada uspevaju da tako satim a sede. Zato im je sake izvanredan, asna re. Jedina mana mu je to ga slue u minijaturnim porcelanskim oljicama koje zahvataju jedva jedan pristojan gutljaj. No, oni valjd a znaju zato to rade, sake nije nimalo naivno pie. Upravo sam bio u fazi opisivanja fantastine ideje koja mi je pala na pamet, da na -bavimo ovakav jedan tatami (tako se zove asura) na kojem bi Lola mogla da sedi i u naoj kancelariji, kada je u prostoriju neujno, kao maka, uao mister Toihiro. Mislim da pr va tri minuta nismo radili nita drugo sem to smo u krug izmenjivali ljubazne osmehe i kla njali se jedni drugima. Znam da Japanci misle kako su ljudi sa Zapada loe vaspitani; ja sa m tog popodneva svakako dao razloga da ih u takvom miljenju odrim, jer nikako nisam uspe vao da otrgnem pogled od Lolinog dekoltea dok se ljupko klanjala mister Toihiri. Opet smo posedali i jo jednom se posluili sakeom dok sam ja pokuavao da opiem Toihiru ta bih eleo da doznam. Ukratko: postoji li neka orijentalna borilaki vetina, ili kako se to ve zove, koja bi jednom jedinom oveku omoguila da drugog oveka odvue na vrh visoke eline kontsrukcije i tamo ga ubije jednim udarcem. udno me je pogledao, mada ta japanska lica nikada ne govore mnogo i zamiljeno kli mnuo glavom. A onda je pl jesnuo rukama, ne naroito jako, i u prostoriju je ula mala, slatka Japanka, nalik jednoj od onih sarvenih lutki u kimonu. Toihiro joj je neto rekao na japanskom i ona se poklonila i nestala. Oprostite okrenuo se Toihiro meni ali se kod mene u kui trenutno nalazi ovek koji e mnogo bolje od mene moi da odgovori na takvo pitanje. Va zemljak, to e stvar svakako uiniti jednostavnijom. Vidite, ja sam uitelj kenducua, jedne od drevn ih vetina koju neguju jo samo retki ljudi, ne samo ovde ve i u Japanu. Mogu vam odmah sa sigurnou rei da kenducu ne daje takve sposobnosti oveku. Ali drevnih vetina ima mnogo... a ja sam samo upola Japanac. ivim ovde ve vie od trideset godina, mister L oson... moglo bi se rei, paa... da sam malo izgubio vezu sa onim to se zbiva u mojoj domov ini... Vrata su se u tom trenutku beumno otvorila i u salon je uao visok, vitak ovek koji se kretao onom neverovatnom lakoom i preciznou kakvu sreete, recimo, kod baletana. Ali, nemojte se prevariti da pomislite kako je tim pokretima svrha bila sama njihova lepota. Znam da sam odmah pomislio: Evo oveka kome nipoto ne bih eleo da budem protivnik. Bio je vitak, kako rekoh, ali veoma snane grae i irokih ramena. Pogled tamnoplavih oiju oda vao je odlunost i sigurnost, a takvu sliku samo su potvrivale otre crte lica. Nije bio ba mlad. Tako su govorile i prosede slepoonice, ali ipak ne mnogo stariji od mene. Ukratko , retka pojava. Nisam morao da buljim u Lolu da bih video kako je skoro poskoila na svom mestu. Do avola, nekim mukarcima bi trebalo zabraniti da se pojavljuju u blizini ena!

 Ja sam Eldrid rekao je, lako se naklonivi meni i Loli. Lesli Eldrid. Mis Durao i mister Loson, ako se ne varam. Moete me zvati Lola zagukala je naa sekretarica neno. Videlo se kako se vrti na svojoj ljupkoj zadnjici, ubre malo. Uh. .. a ja sam Cak pokuao sam da skrenem panju na sebe. Vidite, mister Eldrid, mi... Onda i vi mene zovite Les rekao je momak i s lakoom se spustio na tatami prekoputa nas. Mislim da znam zbog ega se nalazite ovde. Detektivska agencija Kori i Loson, zar ne? Toihiro, dua od diskrecije, u meuvremenu je neto promrmljao o svojim uenicima i nestao kroz vrata. Ja sam se zamiljeno poeao po glavi, nastojei da zauzmem neki udob niji poloaj na tom prokletom podu. Da rekao sam. Samo, otkuda znate da... ? Mislim, sasvim sluajno smo naili na ime mister Toihira u imeniku, moglo se dogoditi da odemo na drugi kraj grada. Nita se ne dogaa sluajno, Cak rekao je on mirno. Nije sluajno to ste doli kod Toihira da potraite informacije, kao to nije sluajno to on vodi najbolji dodo u gr adu. Moje prisustvo ovde ponajmanje; znao sam da e neko od vas pre ili kasnije shvatit i kako je ubijen O' Mara i naii na pravi trag. elim da vam utedim trud i ujedno upozorim... n alazite se na veoma opasnom putu, Lola i Cak. Uostalom, mislim da je Cak to jutros ve primet io. Prokletstvo, otkuda ti to sve zna? zapanjio sam se. Znam, nisam naroito lepo vaspitan, boga mu, ali taj momak zaista nije bio mnogo stariji od mene, a i sam je od poetka prihvatio drugarski ton. Znam osmehnuo se i istog trenutka izgledao bar pet godina mlai. Vidi, Cak, ja tandem Herlihi O' Mara drim na oku ve nekoliko meseci. Herlihi je, naravno, mno go vaniji u tom paru i znao je mnogo vie. .. razlog zbog kojeg je na kraju i uklonjen od ljudi koji iz pozadine vode itavu igru. Ulog je veoma krupan, mislim da ste to ve pogodili. . . ukratko, voleo bih da se agencija povue iz tog posla. Ako je problem novac koji ste dobili od gospoe Gunarson, ja bih vam mogao pomoi... I kaite posle da ovek nije ubre! Na licu tog momka videlo se da je poten, sve vreme gledao me je pravo u oi i znam da sam mu odmah poverovao svaku re. Ali, ta to vredi kad jednostavno nisam hteo da sluam glas razuma! Nas ne moe tako lako kupiti, momak rekao sam prezrivo. Prihvatili smo se tog posla i imamo nameru da ga okonamo! Gospoa Gunarson hoe O' Marinog ubicu i mi emo joj ga servirati na tanjiru... pa puklo kud puklo! Gledao me je nekoliko trenutaka sa lakim osmehom, kao nerazumno dete koje se mor a najpre opei da bi shvatilo kako ne sme, dirati usijanu pe. A onda je slegao rameni ma. U redu rekao je. Ja sam ubio O' Maru. Ima jedan lep ameriki idiom koji opisuje ovakve situacije: Uhvatiti tigra za rep. Mislim da sam tek tada shvatio ta je hteo da kae aljivdija kome je neto takvo prvom p alo na pamet. Tano, imao sam u rukama O' Marinog ubicu i agencija Kori i Loson bila je svega korak daleko od obeanih deset hiljada dolara, ali... Neto mi je govorilo, a kasnije sam shvatio da je to ono moje uroeno predoseanje opasnosti, da ne mogu jednostavno da uhvatim tog Eldrida za guu i iupam od njega tra -enu informaciju. Da, imao sam pitolj u depu, a on je bio nenaoruan, ali mi ta pomis

ao nije ulivala nita vie sigurnosti. Jednostavno, taj momak je bio tvrd, previe tvrd za men e ili bilo kog drugog. Nije se tu radilo o dimenzijama, mislim da protiv njega nikakvih izg leda ne bi imao ni sumo-rva od dve stotine funti, teine, bez ijednog grama sala meu svojim miiim a. Eldrid je jo jednom klimnuo glavom, kao da potvruje ono to je trenutak ranije izgovorio, a onda produio: Nadam se da sada veruje, Cak, kako malo vie znam o itvom ovom poslu od tebe. Ponavljam jo jednom... molim da zaboravite na gospou Gunarson i njenu ponudu. Dese t hiljada dolara je lepa cifra, ali bi se lako moglo dogoditi da imanje koje za to kupi bude est stopa pod zemljom... Meni se znoj i dalje slivao niz lea, ali to nije bio onaj poteni znoj kojim se org anizam brani od vruine. Stresao sam se od jeze i tek tada osetio da su Lolini dugi nokti zariveni u moj vlani dlan. Znam, meutim, da jo uvek nisam eleo da odustanem i mislim da bih rekao neto u tom smislu da vrata jo jednom nisu beumno skliznula u stranu i na njima se p ojavio Toihiro. Izgovorio je nekoliko rei, veoma tihim glasom, na japanskom, ali mi se ini da sam istog asa shvatio kako neto nije u redu. Eldrid se uspravio jednim pokretom, tako brzim da mi se uinilo kao da prisustvujem montai filmskog trika; znate ono kada se iz filma izbace kvadrati iz sredine, a o stane samo poetak i kraj jednog pokreta... Oni su krenuli za vama, Cak rekao je urno. I mislim da ovoga puta posao nee ostaviti nedovrenim... Lola je tiho kriknula, a ni meni nije bilo lako pri dui. Meutim, a to je jedna od mojih dobrih strana, spadam u ljude koji u gadnim situacijama misle mnogo bre nego obino i postaju hladnokrvniji to je situacija gadnija. Revolver mi se stvorio u ruci brzi nom koja je i mene samog iznenadila. Eldrid je ve podizao krajiak zavese da bi izvirio na ulicu. Glava mu se hitro pokre tala levo-desno, kao antena radara; kladim se da mu nije promaklo ni jedno jedino pare stare hartije koje je vreli vetar vukao po praini ulice... Dvoja kola rekao je tiho, vie za sebe. I jo jedna pozadi... Najmanje deset ljudi... ekae da izaemo. Odahnuo sam: Onda stvar nije tako opasna rekoh, osmehujui se Loli. Imaemo vremena da potraimo pomo. Policija... Toihiro se jo jednom stvorio na vratima i Eldrid ga je pogledao. Japanac je jedva primetno odmahnuo glavom. Jo jednom sam shvatio ta je hteo da kae: telefon nije rad io. Naravno, ta banda napolju pobrinula se da izbegne tako oigledno reenje za svoje potencijalne rtve. Neverovatna situacija, zar ne? Usred bela dana, usred grada, naoruani ljudi opkoljavaju kuu s namerom da ubiju nekoga u njoj, a niko, ba niko to nee primetiti pre nego to bude kasno. ta ete, takva je ova prokleta aava zemlja.. . Eldrid je napeto razmiljao nekoliko trenutaka, skupljenih obrva, a onda se brzim pokretom okrenuo Toihiru i izgovorio nekoliko japanskih rei. Ovaj se lako nakloni

o i nestao. ta si mu rekao? upitao sam. Izai emo odavde rekao je on mirno, kao da polazimo u bioskop. Toihiro e nam uvati lea, tako da ne moramo voditi rauna o ljudima iza kue. Ostavi taj pitolj, C ak, od njega nee biti mnogo koristi. Njihova kola su parkirana na drugoj strani ulic e, predaleko da bi time mogao neto da postigne... Pa ta onda da uradim? zareao sam. Da izaem s rukama uvis i dozvolim da me izreetaju? Prekinuo me je pokretom ruke koji je jasno govorio da nema vremena da se ubeuje s a mnom. Ostae ovde, uz prozor rekao je urno. Oprezno, jer oni tamo imaju dobre strelce, sa dvogledima. Moja kola, jedan beli korver, parkirana su pedesetak stopa levo od ulaza, sa ove strane. Preputam tebi da proceni kada moe da izae sa devojkom i uskoi u njih... ukoliko bude vremena, pokupie i mene, ali nemoj nita pokuavati to bi moglo da dovede u opasnost jedno od vas dvoje! Jasno? A ti? Nije mi odgovorio, a nije ni mogao, jer su se vrata ve zatvorila za njim. Pogled ao sam u Lolu i pokuao da je ohrabrim osmehom, ali mislim da nisam delovao naroito ubedljiv o. Rukom sam joj pokazao da se ukloni dalje od prozora i oprezno izvirio pored zave se. Odmah sam znao u kojim su kolima strelci, ni sam ne znam kako, jer nisu izgledal a nita sumnjivije od ostalih parkiranih u istom nizu. Stajala su tridesetak stopa udalj ena jedna od drugih, spremna da unakrsnom vatrom zaspu svakog ko se pojavi na onom ogromnom travnjaku ispred zgrade Toihirovog doda. Opsovao sam kroz zube i pomislio da bih v rlo rado dao svih onih deset hiljada dolara za jedan poten starinski blok zgrada debe lih zidova u nekoj od onih uskih ulica u centru, sa mnotvom skrivenih prolaza i zaklona. Ali, t a je tu je. Izvukao sam pitolj iz depa, vie da bih ohrabrio Lolu i sebe, i ekao... Pre nego to opiem ono to se posle toga dogodilo, moram vas na neto upozoriti: jo uvek nisam siguran da li se sve odigralo zaista onako kako sam to ja zapamtio. V ie puta sam pokuavao da u mislima rekonstruiem tih nekoliko sekundi svog ivota, ali nisam uspev ao. Nije me mnogo uteilo to sam brzo shvatio razloge za to: sve ono to sam video toliko je odudaralo od uobiajenih ljudskih predstava da je moj razum jednostavno odbijao da to prihvati kao mogue... Nekoliko sekundi, rekao sam, ali se dobra tri minuta pre toga nije dogodilo ba nit e, ako ne raunamo nekoliko psovki koje sam procedio kroz zube i bar desetak aavih plan ova koje sam odbacio pre nego to sam dospeo da ozbiljno razmislim o njima. Sve se svo dilo na jedno: da bismo iz ove miolovke izali, morali smo da preemo pedesetak jardi brisano g prostora pred cevima trojice ili etvorica dobrih strelaca. ak i da nisam bio u Vij etnamu, znao bih da tako neto jednostavno nije mogue...

Onda je u moje vidno polje dospeo jedan starac i zakleo bih se da je izaao iz doda . Moda zato to je to bio veoma star Japanac, duge i retke bele brade, u ne ba istom ki monu, ili kako se ve ta njihova odea zove. Jedva se vukao, povijen u struku, stavljajui n ogu pred nogu sporim, opreznim pokretima, kao da opipava put pred sobom dugim, krivim tapo m. Maska je bila tako autentina da sam tek nekoliko sekundi kasnije shvatio da taj ta p uopte nije tap, ve jedan od onih krivih japanskih maeva koje ste vi videli u filmovi ma o samurajima. Iscerio sam se kada sam ispod njegove odee zapazio lepe bele patike, iste onakve kakve sam nekoliko trenutaka ranije video na Eldridovim nogama... Podigao sam pitolj, iako sam bio ubeen da momci u kolima prekoputa nee biti uz-nemi reni pojavom tog japanskog dede koji je epesao ukoso preko ulice, gotovo pravo pr ema njima. A onda... Pokuau da budem precizan u ovom opisu, iako znam da mi neete verovati. Matori Japanac paljivo se osvrnuo levo i desno pre nego to je zakoraio na kolovoz. U tr enutku kada je njegova desna noga dotakla asfalt, odbaci se snano, skokom koji ga je doveo tan o na onu belu traku koja oznaava polovinu ulice. Opet kaem, znam da mi neete verovati, ali s e mogu zakleti da je upravo tako bilo. Drugi skok ga je sa polovine ulice doveo pred jedna od kola, a u visoko podignut oj ruci iznenada je blesnuo onaj samurajski ma. Ne znam kada ga je izvukao, to zaista nis am dospeo da opazim, iako nisam ni trepnuo sve to vreme. Znam samo da je njegov japanski o grta ostao da lebdi u vazduhu na mestu gde se trenutak ranije nalazio. Jedan od momaka u kolima bio je brz, zaista brz. Rafal je gotovo pocepao taj ogr ta, bacivi ga nekoliko stopa unazad gde je i ostao da lei kao stara krpa. Za preciznij i hitac nisu imali vremena, nad kolima je neto blesnulo dva-tri puta i onda je zavladala tiina . Prekinuo je motor drugih kola; sa mesta gde su ona bila parkirana nije se moglo jasno videti ta se dogaa sa prvim kolima. Mislim da su momci u njima ipak shvatili da se neto neobino dogaa i poli da vide ta je to. Sa rukama na obaraima, bez sumnje. Pretrnuo sam i podigao pitolj, ali zaista nije bilo potrebe za tim. Eldrida, ve nij e bilo pored prvih kola. Dok sam se pitao ta je s njim, kroz vazduh je poletelo neto, ne vee od kamika i palo pravo na vetrobran drugih kola. udno, eksplozija mi nije izgledala s nana, odnosno buna, ali me je ogromna vatrena kugla, u koju su se kola pretvorila, razu verila gotovo istog trenutka. Hajde! dreknuo sam dohvatajui Lolu za ruku. Poleteli smo kao aavi kroz ono malo predvorje, gde je Japanka i dalje ustro kucala, kao da se ba nita ne dogaa. Zas tao sam ipak na vratima i jo jednom pogledao oko sebe, zadravajui Lolu pritisnutu uza zid j ednom rukom. Ulica je bila prazna; ak ni Eldrida nigde nisam video. U tiini se ulo samo ka

ko praska i pucketa plamen koji je gutao ona druga kola. Povukao sam Lolu za ruku i potrali smo prema belom korveru parkiranom pored travnjaka, ali sam tako naglo zastao da je devojka naletela na mene. Kola su izn enada krenula prema nama, nemilosrdno gazei savreni travnjak. Podigao sam pitolj, steui zube... Ne, Cak! vrisnula je Lola. To je on! Zaista, Eldrid je sedeo za volanom i ve se naginjao da nam otvori vrata. Sruili smo se nekako unutra jedno preko drugog i kola su ve jurila kada sam uspeo da prebacim L olu na zadnje sedite. U drugim okolnostima bio bi to prijatan posao, verujte, ali mi u t om asu zaista takve stvari nisu padale na pamet. Duboko sam udahnuo, nastojei da priberem misli. Pogledao sam u revolver u svojoj ruci, otkoio ga i uperio njegovu cev u momka za volanom. U redu, Eldrid rekao sam glasom koji je trebalo da zvui opasno. Govori... ko si ti? Cak! prekorno je rekla Lola i ja sam valjda tek tada shvatio koliko greim. Ne da je moj pitolj uplaio tog momka, pogledao ga je kao da sam pruio debelu skupu havanu i zamolio ga da je zapali. Naravno, moja tvrdoglavost nije doputala da tako lako od ustanem. Ti nisi videla ono to sam ja video, Lola rekao sam vrsto. Taj ovek, on... on nije ovek, boga mu! Ono to je izveo, to... Lola se nasmejala, a osmeh je osvetleo i Eldridovo lice. U redu, znam da sam govo rio glupo i nepovezano, ali mi se to moe oprostiti. Najzad, to je ljudski, a ono to sa m video ispred zgrade doda... Da, zaboravio sad da vam kaem: u prolazu sam pogledao ona prva kola. Kao konzerva

otvorena bajonetom, oni koji su sluili vojsku znaju kako to izgleda. I tenost koja je lagano kapala na prljavi asfalt, gotovo crna na bletavom suncu. Z nam da u onoj brzini nisam mogao da osetim nikakav miris, ali mi je moja podsvest u porno gurala u nosnice onaj teki i slani miris tople ljudske krvi... A ovek, ako je bio ovek, koji je sve to izveo, sedi na stopu od mene i hladnokrvno se smeka! Znam da je sve to teko objasniti rekao je Eldrid mirnim glasom ali mislim da za objanjenja sada nemamo mnogo vremena. Hteo bih jo jednom da pitam: odustajete l i od ovog posla ili ne? Progutao sam pljuvaku, razmiljajui ta bi taj tip mogao da uini ako kaem ne. Sre-om, Lo a se umeala pre neko to sam smislio ta da mu odgovorim. Cak nije jedini koji odluuje o tome rekla je onim svojim avolski privlanim promuklim glasom. On je samo ortak u agenciji. Lesli... pre nego to bilo ta odlui, trebalo bi da razgovara sa Stivom Korijem... Lesli? Do avola, otkuda joj pravo da tako zove momka koga poznaje jedva petnaest minuta? Vidite u kakvom sam raspoloenju kad su mi ak i takve gluposti padale na pamet! Eldrid je s razumevanjem klimnuo glavom. U redu. Idemo do Korija. Nadam se da je on razumniji od tebe, Cak. ubre, nije me pitao ak ni za adresu. U stvari, kada sam se setio da se obazrem oko sebe shvatio sam da korver ve najkraim putem juri prema ulici u kojoj se nalazila naa

slavna agencija. Samo, mislio sam, bie razoaran kad upozna Stiva Korija, deko moj. Ja jesam tvrdoglav, ali sam u tome za Stiva pravi poetnik. U stvari, Stiv me je najpre malo razoarao, sve dok, skoro pola asa kasnije nisam shvatio da on jednostavno opipava Eldrida, nastojei da dozna neto vie o sluaju O'Mara i o Eldridu samom, a da ga to nita ne staje. Naravno, sva Stivova ljubaznost i lukava pitanja kod tog momka nisu palila: hladnokrvno je srkutao na viski, izmenjivao znaajne poglede sa Lolom i veoma veto izbegavao svaki podatak koji bi nam mogao biti od koristi. Mister Eldrid rekao je u jednom trenutku Stiv ovakav razgovor nas nikuda ne vodi. Drago mi je da si to shvatio, Stiv rekao mu je ovaj familijarno. Sve se vrti oko

jedne stvari naputate li istragu ili ne? Ako je naputate, a to vam od srca preporuu jem, onda vam svi ovi podaci nisu potrebni, zar ne? Ukoliko odluite da nastavite kao i do sada, zbog ega bih vam ja pomogao u njoj? Neoboriva logika! Stiv je konano shvatio da je uleteo u sopstvenu zamku. Poeao se po glavi, zamiljeno odmeravajui momka pred sobom. U redu, Les rekao je vrlo ozbiljno Stiv, koji opet, ume da bude ozbiljan kao pogrebnik ako misli da tako treba. U redu, Les... ne odustajemo od tog prokletog p osla! Neete mi verovati, ali ja sam se plaio tog trenutka. Eldrid je suvie lako ubijao za moj ukus i nije daleko od pameti pomisao da e moda odluiti da zaturi svoje tragove sa t ri nova ubistva. Nisam bio siguran da bih mogao neto preduzeti ako on zaista tako odlui, a li sam bio reen da skupo naplatim bar nae koe... Mislim da jo uvek niste svesni opasnosti u koju upadate mirno je rekao ali vidim da vas ne moe zaplaiti nita to bih ja mogao rei. Ono maloas bila je prilino dobr

demonstracija onoga na ta su spremni tipovi protiv kojih se borim, ali se nemojte zavaravati oni mogu da budu jo opasniji! Pa ta? upitao sam ja, naravno. Protivnika ne smemo potcenjivati, Cak. Ti verovatno jo uvek misli da je u pitanju samo dobra para i dragocenosti skrivene u nekom sefu ? To je tano, ali samo donek le... cifra o kojoj se radi je deset miliona dolara. Stiv je tiho zviznuo, ali na mene Leslijeve rei nisu ostavile naroiti utisak. Dese t miliona dolara bila je suvie apstraktna cifra da bih shvatio koliko je to u stvar i para. Eldrid umeao se Stiv. Ko si ti? Moglo bi se to nazvati, recimo, privatni istraitelj osmehnuo se on. Povremeno se dogodi da zavuem svoj nos u sluaj koji me jako privlai. Ne, niko me ne plaa za to , ali za sada raspolaem novcem potrebnim za pokrivanje sopstvenih trokova. Ukratko, posao v eoma slian vaem. To ne znai nita odmahnuo je Stiv glavom. Ako je tana samo polovina onoga to je Cak maloas ispriao, onda ti nisi obian ovek... ako si uapte ovek. Zna, posle sv onih pria o leteim tanjirima, ponekad pomislim da su meu nama zaista bia sa druge planete... ovek sam osmehnuo se Eldrid iako ne obian. Recimo da sam malo dalje pomerio granice prosenih ljudskih mogunosti, nita drugo. Nikakva arolija, Stive, nik

akvi letei tanjiri. To moe gotovo svako uz naporan rad i mnogo vebanja. Meutim, ostavimo sada to po strani: imam jednu ponudu za vas... Ne dolazi u obzir odmahnuo sam glavom. Vidite koliko sam tvrdoglav? Ne-emo odusta ti od ovog posla ni za dvadeset... ni za pedeset hiljada! To sam shvatio klimnuo je on glavom. Hteo sam da vam ponudim da radimo zajedno, nita drugo. Istina, ja imam ljude koji mi obino pomau, ali oni trenutno ni su u gradu. Mislite li da bismo nas trojica bili dobra ekipa? Nas etvoro... To je dobacila Lola, tiho, veoma tihim i veoma ozbiljnim glasom. Okrenuli smo se kao po komandi i zagledali u to lepo dete. U oima joj se videlo da misli sasvim ozbil jno. Da, nas etvoro rekao je Eldrid. Oprosti, Lola. Moja greka. Mislite da je ona to prokomentarisala, kako bi to uinilo devedeset devet zarez de vet odsto ena? Kaem vam, Lola je zlato od devojke, asna re! Takvu ponudu prihvatamo zacerekao se Stiv. Sa zadovoljstvom, Eldrid, sa zadovoljstvom! Ako ni zbog ega drugog, a ono bar da bismo doznali u kakvu smo guvu upali! Imam samo jedan uslov: da nikome, ali zaista nikome ne pominjete ono to se danas dogodilo kod Toihira. U ovom gradu ak i zidovi imaju ui, kao to znate. S obzirom da uglavnom radim sam, elim da ostanem u senci, mislim da vam je jasno i zato... Ne brini, Les ohrabrio ga je Stiv. Mi umemo da utimo. .. a Lola ak i bolje od nas dvojice! U redu... onda da vam objasnim u kakvu ste guvu upali, kako ti maloas ree, Stive... Pria je potrajala gotovo pola asa, a sve to vreme niko od nas troje nije izgovorio ni rei, moda zato to je sve to bilo toliko neverovatno da nismo znali ni ta da kaemo. Nekoliko puta sam odmahnuo glavom, pokuavajui da ubedim sebe kako taj momak ne prepriava neki fantastini roman... Da li znate ta su komunikacioni sateliti? Znate, naravno. Umesto hiljada i hiljad a milja kablova sada se ogroman deo svetskog telefonskog i teleks saobraaja prenosi preko tih satelita, da ne pominjem televiziju, koja bez njih nikada ne bi bila ovo to jeste . Niko vie tano i ne zna koliko tih satelita sada krui oko nae aave planete; jo manje kakve sve funkcije obavljaju tamo gore. Mislim da je veoma mali broj onih koji zaista slue samo za prenos informacija s jednog kroja kontinenta i jednog kraja sveta na drugi. Svak i od njih ima jo poneku zgodnu spravicu kojom moete pratiti, recimo, kretanje brodova po okeanim a, stanje useva na velikim povrinama, otkrivati predele u kojima ima vanih ruda ili n afte i jo mnogo drugih korisnih stvari; korisnih za onoga kome su ti podaci potrebni. Nara vno, monopol na takve informacije uvek dri armija i jako je teko doi do njih biznismenim a naviklim da svoje poteze vuku u razmerama planete ili samo jednog ili dva kontin enta. Ve oseate kuda stiemo? Da, sateliti vie nisu naroito skupe igrake i jedna velika ili vie manjih kompanija mogu ih sagraditi, a da to njihov godinji budet jedva oseti. J edini problem je to komisija NASA pregleda sve te satelite i izdaje dozvolu za njihovo

lansiranje. I debelo naplauje obe ove usluge, moete misliti, ali je sve to jo uvek sitna para u p oreenju sa vrednou informacija do kojih se moe doi. Pre ili kasnije neko je morao doi na slinu ideju: lansirati satelit koji e sluiti sa mo uskom krugu ljudi, jednoj velikoj kompaniji, na primer. Potpuno legalno, naravno , pod ovim ili onim izgovorom. Kada se takva igraka jednom nae u orbiti, na scenu bi stupili ureaji koje komisija nije videla ili nije htela da vidi. Uveren sam da se takvo neto moe izvesti sa ljudima koji imaju dovoljno drskosti i dovoljno para, a takvih ima u ovoj zemlji , ne brinite. Lesli nas je uveravao da takav jedan satelit moe mnogo: od praenja pojedinih vozil a po putevima do prislukivanja telefonskih i teleks poruka. Sve to zavisilo je od t oga kojim e elektronskim ureajima biti opremljen i kakve e programe strunjaci ubaciti u njegov ogranieni, ali ipak veoma sposobni elektronski mozak. E, sada u tu priu upada na prijatelj Herlihi. Kao proizvoa elektronskih komponenti za vetake satelite bio je veoma bitan faktor u planovima ekipe sposobnih ljudi sa dubokim depovima. O'Mara, poznati advokat, bio je njihov kontakt-men. Zadatak mu je bio d a Herlihiju predoi sve prednosti ugradnje komponenata prema dobijenim specifikacija ma i zazvecka kaicom pored njegovog uha. Herlihiju poslovi nisu ili naroito dobro. Da li je za to bila kriva ekonomska kriza ili Japanci, u ovom trenutku nije bitno. Glavno je da je on oberuke prihvatio O'Marinu ponudu i obezbedio krupan posao za svoju firmu, daleko iznad stvarne vrednosti ureaja koje je trebalo konstruisali i isporuiti. Bio je tu i znaajan bonu s u gotovom novcu za njegov sopstveni dep, neto to ne bi mogli otkriti ni svi poreznici ovoga s veta. Do nevolje je dolo gotovo istovremeno, i to iz dva glavna razloga. Gunarson, ef Herlihijeve pravne slube, zbog neeg je dublje zavukao svoj nos u ugovore koji su r utinski prelazili preko njegovog stola. Neto u njima nije mu se dopalo, a bio je veoma sp osoban i ispravan ovek, i on se malo konsultovao sa inenjerima koji su direktno radili na r ealiza ciji sklopljenih ugovora. Nije naroito mnogo doznao, jer su ureaji bili projektovani na nekoliko razliitih mesta i sklapani u najstroijoj tajnosti, pod rukovodstvom samog Herlihi ja. Ipak, bilo je to dovoljno da Gunarson jednog lepog jutra ue u kancelariju predsednika kompan ije i zatrai objanjenje. Niko pouzdano ne zna ta se tamo odigralo. Herlihi je svoj personal uvek vaspitava o da gleda iskljuivo svoja posla. Bilo kako bilo, Gunarsona su sat ili dva kasnije nali mrtvog u njegovoj kancelariji. Srce, glasio je nalaz lekara kompanije, koga su hitro pozv ali. Niko se nije naroito iznenadio, to je epidemija koja bukvalno kosi poslovne ljude. Niko, naravno, sem njegove ene, ali je ona bila mudra da to zadri za sebe. Moda i zato to ni sama nije bila potpuno ista: ona i O'Mara bili su ve due vreme u vezi kak

va obino dobije naziv afera ako ikada dospe do novina. O'Mara se izbrbljao pred njom. Nimalo udno, s obzirom na kvalitete kojima je ta makica raspolagala. Izgleda da je Gu-narson, pre nego to je krenuo kod Herlihija, obezbedio fotokopije crtea i sklo pova nekih veoma zagonetnih elektronskih ureaja. Ta gomilica hartije, meutim, na vreme je dola O'Mari u ruke i on ih je sklonio u jedan sef, verovatno sa idejom da ih i sam is koristi ako mu se za to jednog dana ukae pogodna prilika. I gospoa Gunarson je poelela deo tog kolaa, pa je diskretno poela da se raspituje gde bi se taj sef mogao nalaziti i kakva bi bila njegova ifra. Pogreila je i ona, jer je otila Herlihiju, koga je upravo u to vreme poela da hvata panika. Herlihi je bio poslovan ovek, a ne inenjer elektronike. Ono to mu je Gunarson rekao verovatno ga je navelo na pravi trag: kao i obino, bila je u pitanju dvostruka ig ra ljudi koji su ga angaovali za posao sada su dodavali nove i nove specifikacije za elektronsk e ureaje. Na taj nain ureaji bi radili neto drugo, a ne ono to je Herlihi mislio, i to se pred sedniku kompanije nije dopalo. Zamislite, sada njegov poloaj: u sred razmiljanja o moguim posledicama takvog posla, upada gospoa Gunarson i tvrdi da i ona zna neto vie o prl javoj igri koja je njenog mua ve stajala glave. Negde upravo u tom trenutku nastavio je Lesli zamiljeno dok smo nas troje zevali u njega kao klinci pred kojima se iznenada pojavio originalni Boi Bata umeao sam se i ja. Bilo bi predugo da vam sada objanjavam kako sam nanjuio itavu stvar, z aista... Dovoljno je rei da imam svoje veze po itavom gradu. Uglavnom, shvatio sam da moram da doem i do Gunarsonovih fotokopija i do O'Mare, jer su to bila jedina dva traga d o ljudi koji su naruili itav taj prljavi posao. epao sam O'Maru pre nego to je iko shvatio da je organizacija provaljena. Znao sam za njegov patoloki strah od visina, pa sam ga j edne mrane noi odvukao na sam vrh konstrukcije mosta... Stiv se stresao, a ni meni nije bilo lako pri dui. O'Mara jeste bio ubre, ali, do a vola, takvu smrt nikome ne bih poeleo... I onda? tiho je upitala Lola. Izgleda da su ipak u pravu strunjaci koji tvrde da su ene mnogo otpornija bia od mukaraca. Moda zato to imaju i manje mate... Nije uspelo odmahnuo je Eldrid glavom. Da, O'Mara se bojao visina, ali se jo vie plaio svojih poslodavaca. Poeo je da urla i postojala je opasnost da privue neiju panju. Ubio sam ga i ostavio gore, raunajui da ono to elim da doznam mogu doznati i o d Herlihija... Greka! rekao je to Stiv. Ja se na takvo neto nikada ne bih usudio, momak je-dnosta vno nije bio u mojoj kategoriji. Govorimo o onim sivim vijugama izmeu uiju, ne o boksu, shvatate. Da, greka mirno je Eldrid klimnuo glavom. Nesrea je bila u tome to sam se u isto vreme bavio jo jednim zanimljivim poslom. Uzgred, ni do Herlihija u tom pe riodu nije bilo lako doi; verovatno na preporuku svojih sponzora, otplovio je na krstarenje po Karipskom moru. Vratio se tek pre tri dana... ostalo je video Cak. Herlihi im vie

nije bio potreban i hladnokrvno su ga uklonili sa puta, kao trenutno najslabiju kariku u svom lancu. To govori jo neto javila se Lola. Njihov posao je pri kraju... Tano s potovanjem je potvrdio Eldrid. Njegov posao praktino je bio zavren. Ti ume da razmilja, Lola... U meuvremenu, Stiv je ustao i nainio nekoliko krugova oko stola kripei onom svojom limenom nogom. Nikad ga nisam video da neto slino radi... Stiv Kori je u to m tre-nutku zaista bio zabrinut momak. Les... rekao je priguenim glasom da li bar nasluuje iji su prsti umeani u to? Da. Samo tako. Jedno da i nita drugo. Mislim da me je to najvie i razbesnelo. Sluaj zareao sam dosta mi je te igre skrivalica, boga mu! Ili emo raditi zaje-dn o, i ti e nas obavestiti o svemu to dozna ili od saradnje nema nita! Sedi, Cak dobacio mi je Stiv preko ramena odsutno, jo uvek zanet u misli. Eldrid se ponovo uspravio onim munjevitim, karakteristinim pokretom. Ne elim da budem konkretniji pre nego to budem potpuno siguran u ono to u vam rei rekao je mirno. Ti me razume, Stive, zar ne? Videemo se sutra, najbolje na ovom istom mestu. Devet ujutru? Odgovara ? Stiv je jo jednom klimnuo glavom onako odsutno i Eldrid je nestao. Osetio sam neiju toplu ruku u svojoj i trgao se. Lola... Idemo, Cak apnula je. Stiv razmilja. Lola... Neete verovati, ali nijedno od nas dvoje dugo nije progovorilo ni rei. Sili smo s rukom u ruci. Ja sam mahnuo taksiju i najnormalnijim glasom dao adresu svoje gar sonjere. Nismo se ak ni poljubili u taksiju, ni na stepenitu... nismo se ni dotakli sve dok se vrata stana nisu zatvorila za nama. Uzaludno je pokuavati da se na hartiji doara ono to mi je ta devojka poklonila. Nis am siguran da je tom zadatku dorastao i sam Henri Miler. Znam samo da sam nekoliko puta u toku te noi otvarao oi kako bih sebe ubedio da to nije san i da je to vrsto t amnoputo t elo u mojim rukama zaista devojka od krvi i mesa, i vatre, i... Spavaj sada, Cak apnula je na kraju dotiui mi usnama elo. Spavaj... Kada sam u jutru otvorio oi po mojoj minijaturnoj kuhinji pevuei je etkala dugonoga devojka ogromnih oiju, odevena samo u jednu od mojih preostalih istih koul ja. Kafa je zamamno mirisala, ali sam poslao kafu do sto avola... Izmakla mi se iz zagrljaja, ne trudei se da ponovo zakopa koulju. Jare rekla je prekorno. Polazi u kupatilo! Popiemo kafu i poi, ve je pola devet, nemamo vremena za tvoje razvratne igre... Uzdahnuo sam i posluao je, jer mi nita drugo nije ni preostajalo, Kafa joj je bila

odlina, zaista; ali mislim da bih bez rei popio i lek za ienje gledajui kako se ona hi tro i veto oblai. Lola je bila, pa... Lola... Shvatio sam da neto nije u redu im smo, jo uvek drei se za ruke, uli u nau kance-larij . Znam da smo bili prokleto neoprezni, posle svega onoga to se jue dogodilo, ali p o red Lole ovek se oseao kao besmrtno bie kome takve sitnice, kao to su meci kalibra 45, n e mogu pokvariti jedno divno jutro... Stiv je sedeo za svojim stolom, neobrijan i zakrvavljenih oiju, sa gomilom knjiuri na i ispranjenom flaom viskija pred sobom. Oigledno, proveo je tu itavu no. Mislim da smo

Lola i ja zastali malo postieni pred njim, najzad bio je to i na posao, a ne samo njegov, zar ne? Dobro jutro, golubii iscerio nam se on i ja sam shvatio da mu probdevena no ni je pokvarila raspoloenje. Kako je bilo, a? Nije za priu rekla je Lola. A ako ba hoe da zna, mora da proba sam, Stive. Potpuno ozbiljno. Rekao sam vam, Lola je bila takva devojka. Drugi put iscerio se on. Posle ovakve noi ne bi imala mnogo koristi od mene, dete. Ali, isplatilo se, boga mu... doznao sam gotovo sve! Sve? trgao sam se. O ljudima koji su ubili O'Maru i Herlihija? Ne, do avola! O naem prijatelju... o Eldridu! Nasmejao sam se. I sad e ga predati u kande gospoe Gunarson, zar ne? Da bi zaradio deset hiljada? Gospoa Gunarson je potpuno sporedna linost progunao je on. Do avola s njenim parama!... Ako Eldrid ba i pristane na tu alu, upoznaemo ga sa gospoom i s pravom zahtevati nae pare. Ali, kaem ti, to je sada potpuno sporedno... Misli na to da emo uspeti da raskrinkamo tipove koji se spremaju da lansiraju sa-t elit? Ne vidim u tome para za Korija i Losona, Stive. Ne, ali e to biti dobra reklama... besplatna. Zamisli samo jedan krupan naslov na prvoj strani najveih listova... ili svoju glupu facu na televiziji. Mada mislim d a emo televiziji ustupiti Lolu, mnogo je fotogeninija od tebe. Ako reimo ovaj sluaj rekao sam i ako iz svega toga izvuemo ive glave. Ti si, meutim radio na oveku sa kojim saraujemo, ako se ne varam... a ne vidim kako e t o pribliiti naem cilju... Boga mu rekao je malo zbunjeno morao sam valjda najpre neto doznati o mogunostima naeg partnera... od poetka sam sumnjao da sve ovo ima neke veze sa Isto kom i nisam se prevario. Naravno, onaj samurajski ma koji si pomenuo naveo me je na p ravi trag... Zbunjeno sam zevao u Stiva. Uostalom, on ponekad govori gluposti i kad spava etrnaest sati bez prekida, a ne ovako... Mora da je po mom pogledu video da nita ne shvatam. Iscerio se, dohvatio jednu kn jigu sa stola i zavitlao mi je pravo u lice. Uhvatio sam je u letu i pogledao naslov. Istine i legende o srednjovekovnom Japanu. Kapetan bojnog broda K. L. Haris, u penziji. Dobacio sa m mu knjigu natrag. I kakve veze srednjovekovni Japan i kapetan bojnog broda Haris, u penziji, imaju sa naim sluajem? Kapetan Haris je jedan od najboljih poznavalaca Japana uopte strpljivo je obja-sn io Stiv. Proveo je tamo trideset godina po zavretku rata, kao pripadnik okupacion ih snaga. Razgovarao sam noas sa njim; sreom ivi u Nju Dersiju, tako da moj poziv nije doao u naroito neuobiajeno vreme. Stari mornar jo uvek ima prilino slabe ivce, zna... I ja... To znam, ali najvanije od svega je to se vrli kapetan sloio sa mnom da bi na tajanstveni prijatelj mogao biti nina... Mislim da mi je pravo znaenje onoga to je rekao na trenutak izmaklo. Klimnuo sam glavom. U redu, nina... pa ta... NINA? Stiv je prevrnuo oima i zagledao se u Lolu saaljivo klimajui glavom. Ne izgleda kao da mu se refleksi popravljaju, zar ne, Lolita? Tri sekunde, kao i obino...

Ja sam se nasmejao, naravno, jer ono to je Stiv govorio nije imalo nikakvog smisl a. U redu, svi smo videli one filmove i stripove o ninama, ali ja nikada nisam davao n i pet para za momke koji bi ozbiljno poverovali u takve gluposti. Te stare legende su fina stv ar, pretpostavljam, i u svoje vreme svakako su neemu sluile. Kao nauna fantastika danas . Ali... I Stiv se smejuljio, ali nekako tajanstveno. Dobacio je Herisovu knjigu ovoga pu ta Loli. itaj rekao je. Tamo gde je oznaeno tim komadom hartije... Mislim da sam tek tada shvatio da se Stiv ne ali, jer je Lolino lice bilo smrtno ozbiljno. Zapalio sam cigaretu da bih prikrio kako su mi ruke iznenada zadrhtale. Nine itala je melodinim glasom Lolita po prvi put sreemo u VI veku, po zapadnom nainu raunanja vremena. Princ Sotoku koristio ih je kao pijune, jer su oni , nasuprot samurajima, bili spremni da uhode, ubijaju, truju i vre ono to bi se dana s nazvalo teroristike akcije. Moramo ukazati na bitnu razliku izmeu njih i samuraja: ovi dru gi bili su vezani odredbama buida koji je u detalje propisivao ponaanje slobodnih ratnika iz aristoratske klase bui. Nine, meutim, pripadnici klase hinin, poticali su iz niskih d ru-tvenih slojeva. Sama re hinin ak znai nije ljudski. Najvei broj kola za nine postojao je u periodima Hajan i Kamakura, a svaka od tih kola specizalizovala se za jedan poseban, svoj stil. U njoj su kandidati obuavani u borbi svim vrstama oruja, ali i bez oruja, strategiji i taktici u raznim uslovima; na raspolaganju su im stajale sve tajne tadanje hernije, kako bi nauili da pripreme i upotrebe smrtonosne otrove. Svaki nina bio je pravi m ajstor kamuflae, a nije nimalo preterano tvrditi da bi njihova gotovo neverovatna brzina i vetina mogla izvui nepovreene i iz obrauna sa desetostruko brojnijim protivnicima. Naravno , sve ove moi morale su izazvati gotovo sujeverni strah u srednjovekovnom Japanu, tako da se smatralo, a jo uvek se smatra, da su nine posedovale natprirodne moi. Neobino je, meutim, to te strane legende ni do danas nisu zaboravljene u Japanu, iako se oni ka o znaajan faktor poslednji put pominju oko 1637. godine u takozvanom imabara ratu. Gledano sa ove vremenske distance, moemo sa sigurnou rei da su nine ipak samo legenda i da... I da je najbolje i da ostanu samo legenda progovorio je neiji drugi glas, sa vrat a. Lola je prestraeno kriknula, a meni je ruka poletela prema revolveru. Na vratima je stajao Eldrid, iako meni nije bilo jasno kako je neprimeen uspeo da proe dvoja vrata koja su jezivo kripala kad god bi ih neko dotakao. Svejedno. Taj o vek kretao se kao duh. Stiv je sa olakanjem opsovao kada je shvatio da je to on, a ja sam, po ko zna koj i put, osetio onaj neugodni hladni znoj na leima. Eldrid je, meutim, priao Loli, uzeo knjig u iz njene ruke i bacio pogled na korice. Kapetan Haris rekao je. Da, kau da je jedan od najboljih poznavalaca Japana u Americi. Meutim... Meutim? javio se Stiv.

 Razgovarao sam jednom s njim i bio je veoma iskren. Tek sada, mnogo godina ka-sn ije, shvatio je da u stvari nije jo naeo ni povrinu onog pokrova tajni kojima je ob avijen ak i savremeni Japan. Tajne nina, recimo? znaajno je dobacio Stiv. Izmeu ostalog klimnuo je Eldrid glavom. Ali, to se toga tie, moete mu verovati: nine su sada samo legenda i nita drugo... Zaustio sam da pomenem jueranji dogaaj kod Toihira, ali me je on samo pogledao i ja sam se predomislio. Ne pitajte zato; to bih i ja voleo da znam... Jednostavno, prola me je volja da ispitujem tog oveka. Mora da je i Stiv osetio neto slino: stisnuo je zube kao da prikuplja snagu; po elu mu je izbio krupan znoj. Poznavao sam snagu njegove volje . Ne, ni on nije uspeo da izgovori ni rei... U redu rekao je iznenada Eldrid sasvim drukijim tonom i spustio se na stolicu. Napetosti u prostoriji iznenada je nestalo i svi smo osetili olakanje. Za sebe ba r znam da jesam... Razmiljao sam o tome kojim putem dalje da krenemo poeo je na tajanstveni saradnik, mirnim glasom, kao da diskutujemo o tome kuda emo danas na ruak. Slediti gospou Gunarson ne vredi, jer ona sama zna manje od nas; uklanjanjem Herlihija ve oma efikasno nam je preseen prilaz tim pravcem. Bojim se da nemamo vremena za paljivu istragu, prikupljanje i detaljno izuavanje podataka, to je uvek bio mnogo sigurnij i i bezbedniji nain. Stiv je ve bio onaj stari, video sam po tome to su mu oi zasvetlele. Prekinuo je Eldrida pokretom ruke. to znai da je na redu neki drastian potez? Upravo tako blago se osmehnuo ovaj. Bojim se da su elektronski ureaji o kojima je re ve montirani ili se nalaze pri kraju montae. eme su svakako na sigurnom mestu i do njih je veoma teko doi; mislim na one prave, ne na fotokopije koje je G unarson nainio i koje, bar za sada, za nas praktino ne postoje. Prema tome, moramo prodret i u Herlihijeve pogone... Tiho sam zviznuo. Verovatno ve pogaate zato: nosim veoma neprijatnu uspomenu na one crvene zidove od cigala u Alanidi iza kojih se nalazila Herlihijeva glavn a fabrika. Ali, do avola, u drutvu sa ovekom kakav je Eldrid sve to mi se uinilo manje stranim. On kao da je proitao moje misli. Osmehnuo mi se prijateljski. Raspoloen, Cak? Slegnuo sam ramenima. Jo u marincima sam nauio da ne pokazujem oduevljenje za zadatak koji se postavlja pred mene. Otprilike u isto vreme kad i ono zlatno pra vilo da se ni za ta ne valja dobrovoljno javljati. Naravno da je raspoloen! grmnuo je Stiv. Prokleti uti... da mi nisu otkinuli nogu, sada bih i ja krenuo sa vama dvojicom! Ili bar da imam limariju koja manje kripi od ove! Svi smo se nasmejali, a to je i bio Stivov cilj. Veoma dobro je znao da malo sme ha pomae da se opusti onaj gr koji stegne i najhrabrijeg vojnika pred polazak u akcij u. Stiv kae da su ga tako uili i verujem da jesu; moete verovati marinskom korpusu da e upotreb iti svaki trik kako bi njegovi pripadnici bili to efikasniji. Trebalo bi da to Stiv z

na; bio je kapetan kada su ga Vijetkongovci otetili za nogu... U Eldridovim rukama na voleban nain pojavio se povei svitak hartija koji je rairio na mom stolu. Doi, Cak rekao je. Treba da pogledamo kako moe da se ue u Herlihijevu ostavtinu... Kabina uvara na ulazu bila je dobro osvetljena, tako da sam i sa daljine od stoti nak jardi video gotovo svaki pokret dvojice momaka u njoj. Obino se na takva mesta pr i maju penzionisani policajci ili malo mi se smuilo na tu pomisao propali privatni det ektivi. Na ovoj dvojici meutim, nije bilo tragova godina. Bili su to vrsti ljudi ustrih pokret a kojima glomazni revolveri za pojasom svakako nisu sluili samo kao ukras. Bacio sam pogled na sat: petnaest do jedan. Petnaest minuta do smene uvara. Eldri d je tvrdio da e u tom trenutku naa dva prijatelja biti najoputenija i ja sam bio sprema n da se sloim s njim. Izuzetaka, naravno, uvek ima, zar ne? Za koji trenutak izai u iz svog zaklona i krenuti laganim korakom dobro osvetljeno m ulicom prema ulazu u fabriku. Vano je da me vide izdaleka, jer nita toliko ne umir uje nou kao usamljeni eta koji zvidue, sa rukama zavuenim duboko u depove. Naravno, vano je da dobro proraunam brzinu kretanja i naem se desetak stopa od kapije kada Eldrid u podstanici izazove prekid struje. Nee trajati dugo upozorio me je. Oni tamo imaju rezervno napajanje, plus agregate ako se dogodi stvarno teak kvar na gradskoj mrei. Ima najvie deset sekundi da preskoi kapiju i nestane u senci iza uvarske kuice... A ti? Meni nije potreban mrak osmehnuo se on tajanstveno. I sa pouzdanjem. Nisam hteo dalje da pitam, jer sam u tom trenutku jo uvek imao utisak da je meni pripao tei deo posla, ali samo u tom trenutku. Malo potom sam shvatio Eldridov plan. Ako sve bud e u redu, ja ga neu ni videti: kretae se ispred ili iza mene, raiavajui mi put i titei lea, t ne moram neprestano da budem koncentrisan na svoju bezbednost. Jo jedan pogled na sat (ne brinite, ovoga puta bio je potpuno taan) i ja sam izaao iz ulaza gde sam se dotle skrivao. Mirno, objasnio je Eldrid, kao kad se vraa od zgodne enske iji je mu na slubenom putu. Hoda onako kooperno i zadovoljan sobom; svaki pravi mukarac e odmah prepoznati takvo dranje... Brojao sam sekunde u sebi, zviduui u taktu koraka. Ako nisam pogreio, za koji trenutak e... Jedan od one dvojice u kuici gledao je pravo u mene, nejasnu senku na ne ba naroito dobro osvetljenoj ulici, ali u dranju njegove glave nije bilo one krutosti kojom o vek pokazuje svoju panju. Sve e, dakle, biti u redu... U trenutku kada sam trepnuo, nestalo je svetla u kuici i dugom nizu svetiljki du fabrikog kruga. Dobro sam proraunao. Naao sam se svega jard od kapije, neto uvuene izmeu zida od cigala i uvarske kuice. Ne naroito teka prepreka; uzverao sam se kao majmun pored samog zida i meko skoio na drugu stranu. Pognuo sam se i pretrao irino m kapije do zida kuice, zatim ispod irokog prozora na njenu zadnju stranu. Neprestan o sam brojao sekunde i stigao do sedam kada je svetlo najpre zatreperelo, a onda ponov o blesnulo

punim sjajem. Opsovao sam u sebi: nisi mi dao ba previe vremena, Eldrid... Vrata kuice bila su mi kraj lakta; ako neki od uvara odlui da malo obie krug, gotov sam. Nee obii, glupane, podsetio sam sebe. Za koji minut treba da im stigne smena, niko nije lud da produi svoje radno vreme za deset ili petnaest minuta u ovo doba noi. .. Sada sam nejasno uo i glasove dvojice uvara. Nisam razabirao rei, ali me je sam ton njihovog razgovora umirio: oni nisu primetili nita neobino... Asfaltna staza koja je vodila prema glavnoj zgradi fabrike bila je obrubljena ibl jem, tako da sam odabrao travnjak sa njene desne strane, bezbedno zaklonjen od svetil jki poredanih du staze. Ovo je bio najlaki deo posla; problemi e poeti tek kada odaberem najpogodn iji prozor u prizemlju, onesposobim alarmni ureaj i doem do sefa glavnog inenjera. Veliki asfaltni parking ispred zgrade bio je dobro osvetljen, kako je Eldrid naja vio. Morao sam, dakle, okolo, na drugu stranu, tamo gde travnjak dopire gotovo do sam og zida, ostavljajui samo usku betonsku stazu. Dotakao sam rukom najblie okno, pokuavajui da se orijentiem: da, ovo bi trebalo da bude prozor hodnika. Tridesetak stopa dalje bilo je stepenite koje je vodilo na s prat. Glavni inenjer ima svoj ured u drugoj prostoriji desno... Radio sam brzo i tiho, jer, najzad, proao sam dobru kolu. Nekom generalu jednom je palo na pamet da bi se marinci mogli koristiti i u pijunskim i teroristikim akcija ma; nas petorica iz puka bili smo na kratkom i otrom kursu kod trojice majstora svog posl a. Ne znam da li su posle toga te tri ptiice vratili u zatvor ili su time zasluili svoju slob odu. I ne zanima me... beumno sam poloio komad stakla u travu iza sebe i skoio na sims, zavlaei ruku kroz tako stvoren otvor u oknu. Odmah sam napipao tanki kabl alarmnog ureaja i paljivo zario u njega dve duge, otre igle, meusobno povezane kablom istog tipa, a onda sa dva hitr a pokreta presekao kablove oko senzora. Sada strujno kolo nee biti prekinuto kada kroz otvo reni prozor proe masa od stotinu ezdeset funti, odnosno va prijatelj Cak Loson, privatni detekt iv. Odahnuo sam kada se prozor zatvorio za mnom i pohitao hodnikom. uvari obino ne obilaze zgrade, jer se one posle radnog vremena zakljuavaju, rekao je Eldrid. Boga pitaj kako je sve to uspeo da dozna za onako kratko vreme. Ali, idemo dalje... Ustrao sam uz stepenice, oseajui kako me ono moje desno pluno krilo podsea da takva urba nije zdrava. Stisnuo sam zube i produio istim tempom: imau dovoljno vre mena za odmor dok budem akao oko sefa... Brava na vratima glavnog inenjera bila je deja igraka i otvorio sam je gotovo u hod u. Minijaturnom depnom lampicom, izmeu prstiju, potraio sam sef. Nije bio daleko, ali. .. Opsovao sam, prilino glasno, bojim se. U stalnom ratu izmeu proizvoaa sefova i obijaa u jednom trenutku su u prednosti jedni, u drugom drugi; potrebno je da proe izvesno vreme pre nego to se obijai usavre za nove tipove sefova koje proizvoai neprestano

izbacuju na trite. A ovaj preda mnom, odmah se videlo, bio je najnoviji model, grae n otprilike kao Fort Noks u minijaturi... Filozofski sam slegnuo ramenima i priao toj gvouriji da je pogledam izbliza. Nisam sumnjao u to da u ga otvoriti, nimalo. Najzad, sef je sef i nekih revolucionarnih promena u njegovoj konstrukciji ne moe biti, ali je zato i najmanja novost dovoljna da oduz me neplanirana dva ili tri asa... a toliko vremena zaista nisam imao. ao mi je, Eldrid, pomislio sam, ali nita od tvog plana da te proklete eme pre-bacim na mikrofilm kako njihovi vlasnici ujutru ne bi nita primetili... Moraemo da budemo bezobzirni i grubi... Iz vreice pod kaputom izvukao sam funtu plastinog eksploziva i spustio je na pod sefa. Sada je trebalo opipati ga i pronai najpogodnije mesto za buenje otvora... U trenutku kada sam dotakao ledeni elik, svetlo u prostoriji je iznenada blesnulo ! Nisam paniar, do avola, inae se ne bih izvukao iv iz nekoliko prilino gadnih situacija. Pri tome ne mislim samo na Vijetnam. Ovo je, meutim, bilo previe za moj e ve napete nerve. U redu, priznajem: odskoio sam bar tri stope od zemlje i dreknuo ka o histerina usedelica... I nije me stid, jer je za histeriju svakako bilo razloga: na vratima je stajao t ip tankih usana, u dugom sivom mantilu sa eirom natuenim na oi. Prototip holivudskog gangstera, proletelo mi je kroz glavu. Sve do kolta 45, ija je cev gledala otprilike jeda n in iznad opasaa mojih pantalona. Sad, takvi tipovi obino najpre pucaju, a onda postavljaju pitanja, posao im je ta kav. Mislim da je mene spasao upravo moj strah: momak je poeleo da jo nekoliko trenutak a uiva u izrazu lica tipa koga e malo potom mirno ohladiti i time doi do debelog bonusa o d gazde. Potpuno ga shvatam, mora da je moje lice u tom asu izgledalo veoma zabavno... Gle, gle! rekao je ledenim glasom. Koga to imamo ovde? Automat za kafu je na drugom kraju, sinko. Rekoh vam ve, spadam u ljude koje opasnost ini hladnokrvnijima, ali je ovoga puta bilo malo izgleda da e mi to pomoi. Tip predamnom, bez mnogo muke, uinie me svakako jednim od najhladnokrvnijih ljudi ove noi u Americi i bez moje pomoi... Naravno, znao sam sijaset trikova kojima se ovek moe osloboditi momka sa revolverom u ruci, ali su svi oni zahtevali rastojanje manje od desetak stopa, n e raunajui ogromni pisai sto izmeu nas dvojice. Pisai sto? Preao sam rukom preko ela, ali lagano, vrlo lagano, kako tip ne bi neto loe pomislio o meni. Prepao si me rekao sam glasom u kome je zvualo bar nijansa vie straha od onoga koji sam zaista oseao. Je li? cinino je podigao obrve. Izvini, molim te. Ako ima slabo srce, ne mora se brinuti: siguran sam da e te sluiti do kraja ivota... Dobar tos! rekao sam ja usrdno klimajui glavom. Do avola, neka ga, neka uiva u svojoj bednoj duhovitosti. Svaki sekund njegovog uivanja znai novi sekund ivo ta za mene! Dobar iscerio se on. Kako se zove? Zato? Do avola, ve sam znao zato, ali me to pitanje nije nita stajalo... ta te briga? Moda elim da ti donesem cvee na grob ili neto slino...

 Dobar tos ponovio sam, mada manje ubedljivo nego prvi put. I moj smisao za humor ima granica. Kad nee da kae, onda nee uzdahnuo je on i malo podigao cev pitolja. U oima sam mu video onaj blesak koji je znaio da mu se prst ve stee na okidau. Zapoeo sam pokret koji je trebalo da me dovede na pod, u zaklon masivnog pisaeg stola, i ako sam od poetka znao da jednostavno neu imati vremena da izbegnem metak... Mora da je jo jednom nadvladao moj uroeni pesimizam, jer sam bio na podu pre nego to sam osetio udar metka ili uo pucanj. Podigao sam glavu sa nevericom... zbog ega taj dripac nije pucao? Varate se ako mislite da sam osetio olakanje; samo gnev... Gnev na plaenog ubicu k oji me mui, odlaui egzekuciju i koji se sada svakako zadovoljno ceri gledajui kako se vue m po podu kao crv; gnev na Eldrida i na Stiva koji su me poslali u ovu lavlju jazbi nu. I gnev na sebe to sam bio toliko glup da ih posluam... Skoio sam na noge, reen da bar pokaem zube pre nego to me ubije. Samo to tipu tankih usana nije bilo do mojih zuba; leao je licem prema podu, nepomian, u poloaju koji iskusnom oku govori da mu vie nikakva reanimacija ne moe pomoi. Kroz glavu mi je proletela aava pomisao koje se i danas stidim: mora da gore ipak postoji neko ko me voli... Hajde rekao je neko iz hodnika, priguenim glasom u kojem sam ipak uspeo da prepoznam Eldrida otvaraj taj sef ve jednom! Ipak sam najpre obrisao znoj sa ela i tiho neto opsovao. Pogledao sam u hodnik sa mesta na kojem sam se nalazio, ali nisam video Eldrida. Jesi li jo tu? proaputao sam. Jesam... pouri, ima ih jo! Klimnuo sam glavom, kao da on mene moe da vidi i bacio se na posao. Builica sa dijamantskim vrhom vredela je svaki cent od one gom ile dolara koju sam za nju dao jednom veaninu; osetio sam kako se elik brzo greje oko nainjenog otvora. to je najgore, to je posao koji se na brzinu ne moe uraditi, bez obzira na znanje i kvalitet alata. Tri otvora postavljena ukrug oko brave bila su obilato zalivena mojim znojem kada sam u njih paljivo poeo da pakujem plastini eksploziv. Naravno, svetlo u prost oriji bilo je ponovo ugaeno, to mi nimalo nije olakavalo posao, mogu vam rei. Sve to vreme nisam ni video Eldrida niti uo bilo kakav um iz hodnika. Bacio sam pogled na sat; za deset minuta trebalo bi da bude gotovo, naravno, ako sve bude u redu... Naravno, sve nije bilo u redu. Najpre su iz prizemlja doprli koraci i glasovi dv ojice ljudi koji su se neemu veselo smejali. Zastao sam u pola pokreta, nadajui se da nee na sp rat; bat koraka na stepenitu, meutim, brzo me je uverio da od toga nema nita. Mehaniki sam gurnuo detonatore u eksploziv, napeto razmiljajui ta da inim. El-drid je svakako bio u hodniku i mogao sam se osloniti na njega. Prema tome, trebalo je i dalje raditi po planu, kao da se nita nije dogodilo. Moj razum je sve to vreme lepo smislio, ali su mi prsti ipak drhtali kada sam ta nke kablove spojio sa ureajem za paljenje. Koraci su sada bili na spratu, sve blii. Za koji trenutak e ugledati otvorena vrat a... Dohvatio sam revolver i unuo iza stola, u mislima zahvaljujui strunjaku za

unutranje ureenje koji je odabrao ovako masivan nametaj. Hej... uzviknuo je neko iznenaeno u hodniku, ali nije uspeo da do kraja izgovori to to je eleo. uo sam dva tupa udarca i neto teko palo je na pod. Malo sam podigao ce v pitolja; do avola, moda je ovoga puta moj prijatelj izvukao deblji kraj... U redu je dopro je Eldridov apat ponovo iz hodnika. Samo radi... ali pouri, boga mu! Znao sam da je urba neophodna: do sada smo sredili tri uvara odnosno, Eldrid ih je sredio pre ili kasnije neko e primetiti da ih nema i dati znak za uzbunu. Znao sa m koliko uvara dri na oku krug fabrike; ako doe do guve ni ptica nee moi da preleti preko svih onih zidova od cigala. ... Otvori u sefu sada su bili zatvoreni kako bi se pojaao efekat eksplozije; momci u fil-movima obino odozgo naguraju jo neto da bi priguili buku. Ali to slui samo za fi lm, naravno; nema praktinog naina da se izbegne ili bar ozbiljnije umanji prasak koji izazove skoro funta eksploziva. Potrpao sam alat u depove i krenuo prema izlazu, odmotavajui kablove za sobom. Gotovo sam se spotakao o dva nepomina tela na podu, ali Eldrida nigde nisam video. Mora da je bio negde na stepenitu. Les! aputao sam. Je li gotovo? dopro je njegov glas iz tame. udno, nisam mogao da odredim nje-gov taan poloaj. Aktiviraj eksploziv i kidaj ! Ja u pokupiti hartije... Dao sam kontakt i potmula eksplozija je odjeknula. Zatresla se naravno, itava zgr ada i jedan prozor se s treskom sruio na betonsku stazu. Nisam ak ni zastao da vidim da li je sef otvoren; ako jeste, nema ta da gledam, a ako nije, gledanje tu nee pomoi. Strao sam niz stepenice i pojurio u pravcu prozora kroz koji sam i uao. Jo jednom sam se naao u travi iza ivice, ponavljajui u mislima na plan za izlazak iz fabrikog kruga. Ne bi trebalo da bude mnogo teko, s obzirom da e se svi straari skoncentrisati oko napadnute zgrade. U optoj zbrci trebalo je da se hladnokrvno p riunjam kapiji i saekam Eldridov signal. Kakav signal? I kako misli da izaemo? pitao sam dok smo pripremali ovu akciju. Hladnokrvno se osmehnuo. Jo ne znam, Cak. Pripremio sam dve ili tri varijante, a koja e to biti zavisi od reakcije uvara. Ne brini, izai emo mi napolje. .. Brinuo sam, ali nisam eleo da on i Stiv i Lola to primete. Sada sam bio sam i mogao sam da brinem koliko hou, iako sam sebi nekoliko puta ponovio da u guvi takv a razmiljanja nimalo nisu produktivna. Odunjao sam se du ivice udei se zato jo niko nije poeo da urla i zbog ega parking oko zgrade nije ve pun naoruanih ljudi. Sreom, nisam dugo morao da lupam gl avu tim problemom; malo potom ugledao sam kapiju i kuicu uvara kraj nje i sve mi je bi lo jasno... Kapija vie nije bila ona naivna preporuka od drveta i pletene ice, ve utvrenje ravno onima koja nam nisu mnogo pomagala tamo u dungli. U redu, preterujem kad kaem utvrenje, ali mu se to svodi na isto: momci su popreko na stazu parkirali kamion i ja je cerada bila zbaena sa arnjeva; na kamionu sam jasno video dva tipa koja su buljila pred sebe preko duge cevi mitraljeza velikog kalibra. to se mene tie, i ta gvourija ve je bila previe

za moj ukus; ipak, oni se time nisu zadovoljili: sa obe strane kamiona uao je jo po jedan tip sa pukom, a sumnjiva cev virila je i iz sada zamraene uvarske kuice. Palo mi je na pamet da potraim neki drugi izlaz, ali sam znao da od toga nee biti mnogo koristi. Pre svega, postojala je jo svega jedna kapija i nisam nimalo sumnj ao da je i ona zatvorena na isti ili moda jo gori nain. Sem toga, oko zgrade iz koje sam neto r anije izaao uo sam dovikivanje nekolicine ljudi; oni svakako nee dozvoliti da se e tkam unaokolo ljubazno pitajui kojim putem moe da se doe do najblieg nonog lokala... avolski mi se puilo i na trenutak sam koketirao sa jo jednom aavom idejom. Ovi tipovi e me uhvatiti pre ili kasnije: zato im ne bih utedeo trud u zamenu za malu u slugu da mi dozvole da na miru popuim jo jednu cigaretu pre nego to uine ono to obino ine sa glupanima koji nou provaljuju u njihovo malo carstvo. Jo jednom sam se u oajanju osvrnuo oko sebe; crno iblje, crna trava, bletavo osvetljen prostor oko kapije, mrane zgrade sa obe njene strane, senka koja klizi po zidu grae-vine na desnoj strani... nigde izlaza... E-hej! Senka koja..? Protrljao sam oi, nadajui se da me je prevarilo to to sam sa osvetljene kapije nagl o preneo pogled na tu mranu zgradu. Ali na... neko je, kao muva, klizio po povrini z ida, sve blie i blie kapiji... Da je ovo Njujork i da sam malo mlai, rekoh sebi, moda bih i poverovao da ima isti ne u onim stripovima o Spajdermenu, oveku pauku. Ali ovo... Eldrid? Nina? Do avola, koliko istine moe biti u tim starim japanskim legendama? ta ako taj ovek moe ak i da leti? Stresao sam se, jer ovo to sam gledao graniilo se sa natprirodnim. Na trenutak sam poeleo da pozovem tipove sa pukama u rukama... za njih sam bar znao da su ljudi... Prilika na zidu, sada sam video da je obuena u crno, ak sa crnom kapuljaom na glavi , bila je sve blia uglu iza kojeg se nalazila kapija. Prokletnik... da li e iskorist iti tu svoju paklenu vetinu da se izvue iz zamke, a mene ostavi na milost i nemilost ovim ubica ma? Senka je naas zastala na ivici zida, kao da osmatra prostor pred sobom. Gotovo sa m dreknuo kada se iznenada odlepila i u dugom savrenom luku pala tano na kamion. Neto je blesnulo, dva pravilna polukruga srebrnaste boje, ali sam ovoga puta znao da je to onaj neobini japanski ma. Katana, tako ga je nazvao Stiv, vadei taj naziv iz jedne od on ih knjiurina o Japanu. Mislim da ona dva momka kraj mitraljeza nisu nikada doznala ta ih je pogodilo. Ni sam ih alio: ni oni mene svakako ne bi potedeli da sam im pao aka... Podigao sam se sa trave i jurnuo bezglavo napred, steui pitolj u ruci. Bilo je hrab ro to od Eldrida, ali sam znao da ne moe tako brzo da izae na kraj sa pet ih est naoruanih ljudi. Jednom, kada ih proe prvo iznenaenje... Senka na kamionu, meutim, kretala se brzinom misli. Jednim skokom preskoila je kabinu i nala se kraj onoga sa pukom koji je, moda, upravo poinjao svoj poluokret. N e

znam ame ga je pogodio, ali je on pao na asfalt. Eldrida ve nije bilo kraj njega; uo sam tresak stakla kada je kroz zatvoreni prozor uskoio u kuicu za uvare, odakle je del i sekunde kasnije dopro uasan krik, jedan od onih koji dugo sanjate posle prvog okraja u dung li... U trku sam podigao pitolj, ciljajui na oveka s pukom na drugoj strani kamiona. Znao sam da u ga pogoditi samo s mnogo sree, ali mi je bilo vano da bar na trenutak priv uem njegovu panju i tako Eldridu dam dragocenu sekundu vremena u kojem e moi da pripre mi novi napad. Promaio sam, naravno, kao to sam i znao da u promaiti, ali je moja meta ipak ispustila puku i uhvatila se za grudi, ljuljajui se na iznenada nesigurnim nogama. Stao sam i zablenuo se u njega, jer je to ipak bilo previe: ovek pada od metka koj i je proleteo bar jardu od njega! Moj pucanj, meutim, kao da je bio signal za poetak treeg svetskog rata; iza mojih l e-a je iznenada zapratalo i uo sam kako mi meci zvide oko uiju. Nita bolje od toga za leenje zbunjenosti. Pognuvi se, kao jelen sam projurio pored kamiona, preskoio jedn o mrtvo telo i bukvalno preleteo kapiju. Eldrida nisam video; nisam vie ak ni mislio na njega. U glavi mi je bila jedna jedina misao: dalje, to dalje sa ovog prokletog mesta! Znam da sam bezglavo vozio gotovo pola asa pustim ulicama, da sam se negde uz put , ko zna kako, otresao i policijskih kola kojima je moja aava vonja oigledno smetala. Kada sam konano doao sebi, ruke su mi bile na volanu, glava na rukama. Eldridov korver stajao je sa dva toka na trotoaru u nekoj uskoj i mranoj ulici koju nikada ranije nisam video. Otvorio sam prozor i udahnuo topli vlani vazduh sa okeana. Cigareta mi je divno smirila ivce, tako da sam konano mogao da preem na herojsko delo utvrivanja gde se t o, do avola, nalazim. Vozio sam lagano, potujui ak i semafore koji su besmisleno trepta li po praznim ulicama. Trebalo mi je dobrih deset minuta vonje dok nisam naiao na prvi p utokaz. San Mateo? Koga u avola u San Mateu? Zastao sam pre petlje koja me je mogla izvesti na auto-put za Frisko, jer su me privukli osvetljeni prozori neke oferske krme. Uteturao sam se unutra ne obraajui panju na nekolicinu ofera koji su gutali hamburgere dok su se njihova udovita hladila na par -kingu. Sruio sam dva dupla viskija, jedan za drugim, i sa treim se povukao u separe da sr edim misli. Viski je delovao veoma brzo i nije mi trebalo vie od pet minuta da sebe ubedim ka ko sve ono to sam video u Elkru nije mogue i kako sam rtva anticipiranog delirijum tremensa. Niste uli za tu bolest? Ne udi me, jer je taj struni izraz izmislio moj s used, doktor Brauni. Bivi doktor Brauni, jer su ga kartirali iz esnafa zato to je suvie usrdno po magao mladim pacijentkinjama da se oslobode neeljenog potomstva, i to po previe niskim c enama. Doktor Brauni, dakle, tvrdio je da simptome delirijum tremensa kod sebe primeuje samo pre nego to neto popije. A ako je to mogue kod starog doka, zato ne bi bilo mogue i kod mene? Prema tome, Losone, deko moj, bio si pijan kao Indijanac jo pre nego to si p oeo da

aka oko onog sefa i sve ono to si posle video, ukljuujui i oveka pauka, samo su simptomi anticipiranog delirijum tremensa... Ta me je pomisao toliko ohrabrila da sam pevueci izaao iz krme i vratio se za volan . Ba zgodno, mislio sam, ako je sve to samo moja pijana mata, onda je i Eldrid utvara koja ne postoji i ova fina bela kola pripadaju meni i nikom drugom... Naravno, do nae agencije bilo je predaleko da bi me takvo raspoloenje dralo, pa sam morao da svratim u jo dve otvorene krme uz put. Odnosno, ne ba uz put, jedna od nji h zahtevala je zaobilazak od nekih sedam milja, ali ta su milje kada se radi o prij ateljima, zar ne? Lola, jadno dete, dremala je na stolici kada sam uao i nije se probudila ak ni kad a sam se buno spotakao na pragu. Zato je Stiv bio budan da budniji ne moe biti... Pio si! zareao je besno na mene. Prokleta pijanico! A ti? odvratio sam mu, pokazujui na dopola ispranjenu flau ivasa na stolu. Ili je to vodica za ispiranje grla, a? To mi se uinilo tako smenim da sam pao u svoju stolicu, previjajui se od smeha. Lol a se trgla i podigla glavu, s nerazumevanjem prenosei pogled sa Stiva na mene i nat rag. Skuvaj ovoj propalici gorku i jaku kafu reao je i dalje Kori, ne skidajui pogleda sa mene. I gde si bio do sada, prokletstvo? Eldrid se javio pre vie od jednog sata ! He-he! Eldrid ne postoji! zaplitao sam jezikom. Ni nine ne postoje, Stive... ni ljudipauci... sve je to DT, dobri Stari DT! Kai, zar nije to divno? Zabrinuto sam pogledao u Stivovu ogromnu pesnicu koja mi se iznenada pojavila pr ed nosem, ali je moj drugar imao obzira prema meni. Progunao je neto nerazumljivo i o krenuo se, kripei onom svojom limenom nogom. Stao je kraj prozora i buljio u no. Ima prav o: noi u San Francisku su divne. Zapevao sam da bih mu pokazao da se slaem sa njim. Na alost, nije mu bilo dato da dugo uiva u mom milozvunom glasu, jer sam ve posle prve strofe morao u kupatilo; prokleti eludac me je izdao... teta samo zbog divnog viskija koji me je tako prijatno grejao... Kad sam se vratio, nije mi vie bilo do pevanja. S mukom sam zadrao u elucu ne-kolik o gutljaja kafe, postieno buljei u pod. Stiv je jo uvek gledao kroz prozor. Stive... glas mi je zvuao slabano, sa sam morao da se nakaljem i ponovim. Stive! A? Veruje li ti u vampire? Samo kad sam pijan. Uzdahnuo sam. Imao je prava da se ljuti na mene, do avola. Samo, da je on video o no to sam video ja... Ispriao sam mu sve, od poetka do kraja, polako i oprezno, paljivo birajui rei. I mogu vam rei da je i meni posle toga bilo lake... Zaudo, moja pria nije ostavila neki naroiti utisak ni na Stiva, ni na Lolu. Gledali su me belo, kao klinci sa fakulteta kad neki matorac doe da im odri predavanje o prvo m seksualnom odnosu. Da, pa ta? rekao je Stiv na kraju. Znao sam da e neto slino rei. I ti... tebi sve to izgleda obino... normalno? zgranuo sam se. I jeste normalno, Cak, boga mu ali za jednog ninu. A na prijatelj je nina, u to

vie nimalo ne sumnjam! Trebalo mi je vremena da to svarim, ali sam na kraju ipak uspeo. Stiv mi je obja snio, opet uz pomo nekih knjiurina, kako nine imaju specijalna mala seiva od veoma tvrdog elika, zgodno nametena na njihovu obuu i rukavice. S malo vetine mogu da se penju uz a vertikalne zidove, ba kao muve, i to je za njih zista obina stvar. Odmahnuo sam glavom razmiljajui kako je velika srea to oni momci na kamionu nisu itali Stivove knjige: ovek na zidu je lepa meta. Ba kao muva koja se zgodno na -meta da je lupite onom lopaticom ije ime nikako ne mogu da zapamtim... Najvanije je da je posao obavljen cerio se Stiv. Moe mirno u krevet, Cak... ali ovoga puta bez Lole! Mislim da su me rei otreznile bolje od litra gorke kafe. ekaj malo! Sta to treba da znai, boga mu? Oboje smo punoletni i... Zavei! Potreban ti je odmor. Je li tako, Lola? ubre malo, klimnula je glavom, izbega-vajui da me pogleda u oi. Mada, u stvari... kad malo bolje razmislim, Stiv je u pravu. Posle svega to sam preiveo to ne bi bil o neko veliko uivanje, ni za nju, a ni za mene. Pourio sam da promenim temu... Ti ree da je posao uspeo? Eldrid je pokupio ono to je traio? Aha. Otiao je negde da rekonstruie ono to je uspeo da vidi za ono kratko vreme. Sutra e nam se javiti sa rezultatima... Klimnuo sam glavom i s mukom ustao, primeujui da mi kolena drhte od umora. oveku ponekad zaista ne treba mnogo: vreo tu i krevet. A ak ni tu nije neophodan... Ne znam kako sam se dovukao do kue; jo manje kako sam naao krevet i ak uspeo da zbacim i cipele sa nogu. Telefon, ta prokleta sprava za muenje, probudio me je te k mnogo asova kasnije. Napipao sam slualicu zatvorenih oiju. Pogrebni zavod Venost promumlao sam. Izvolite... tos koji me je nekoliko puta spasao dosadnih telefonskih poziva ovoga puta nije u pa-lio. Nije ni mogao, jer Stiv Kori suvie dobro poznaje moj glas. Ustaj rekao je i dovlai se na posao! Zna li uopte koje je doba? Znam. Atomsko doba procedio sam. Prokleti robovlasnie, dokle e me eksploatisati? Hou slobodan dan, godinji odmor, otkaz... Nije me ni sasluao, naravno, jer zna da moj mozak poinje da funkcionie tek pola asa posle buenja. Izgovorio sam u slualicu neto od ega su sigurno zabrujale telefonske ic e i ustao traei pogledom asovnik. Tri i petnaest! Popodne! Lepo, boga mi! Nisam urio, za inat Stivu. Natenane sam se obrijao, iako mi se jutros pardon, nimalo nije dopadalo moje lice u ogledalu. Pitao sam se kako li mi tek izgleda el udac kada ovako zavija? Uao sam u agenciju sa ogromnim hamburgerom u ruci, iako nisam bio siguran da u uspeti da progutam i jedan njegov deli. Lola je ve bila tu, svea i efikasna kao i u vek, a Stiv i Eldrid su bili nagnuti nad nekim crteima na stolu. Mom stolu, naravno, Stivov je jo uvek bio zatrpan gomilom knjiurina, iako sam imao utisak da su to sada neke druge, ali ne one od jue. Dobro jutro dobacio sam veselo i ak uspeo da zagrizem hamburger. Kako ide? Stiv je napravio oduevljeno lice. Cak! Najzad! Sedi, sedi! Hoe da popije neto? Pogledao sam u flau na njegovom stolu i jedva dospeo da spustim hamburger na sto pre nego to sam potrao u kupatilo. Bilo mi je lake kada sam se vratio, praen Lolinim zabrinutim pogledom. U redu progunao sam besno. Uspeo si da mi ogadi doruak, ubre jedno.

Moemo li sada konano da radimo? Eldrid se uspravio i pogledao nas. Imao sam utisak da mu je lice ne, oi da su mu oi umornije nego ranije; nimalo udno posle one trke noas koja je mene gotovo slomil a. A mogao sam se kladiti da je spavao manje od mene. Ako je uopte spavao. Bilo kako bilo, taj jedan njegov pogled bio je dovoljan da se uozbiljim. Zapalio sam cigaretu i nagnuo se nad one crtee na stolu. Pazite, nisam nikakav strunjak za ele ktroniku, ali mi se tu odmah neto nije dopalo. ta je sad ovo? zinuo sam. Ovo mi nimalo ne lii na ozbiljan crte, asna re! I nije umorno je odvratio Eldrid. Nisi mi dao ba mnogo vremena noas, Cak, da ovo detaljno pregledam ili pokuam da snimim. Prelistao sam projekt i posle tog a nabacio na hartiju ono to mi je ostalo u pamenju. Ono najvanije, u svakom sluaju... Zinuo sam jo vie. ini mi se da ne bih uspeo da precrtam jednu od te gomile linija, kvadratia i kruia ni kada bi original sve vreme stajao preda mnom. A ovaj momak tvr di da je sve to nacrtao posle samo jednog jedinog pogleda, na brzinu, u mranoj prostori ji! Odmahnuo sam glavom. Ne znam koliko je bitno da ovo to ovde vidimo bude tano... ali se ja ne bih osloni o na te crtee... I nije bitno da bude stoprocentno tano umeao se Stiv. Lesli je uspeo da shvati kako su zamiljeni ti ureaji i na osnovu toga da proceni njihovu funkciju, a to nam je sasvim dovoljno. I? Gore nego to sam zamiljao sumorno je rekao Eldrid. Ti ljudi ne prezaju ni od ega. itav ovaj ureaj zamiljen je tako da omota navigacioni sistem civilne avijaci je... Pa ta? Kako pa ta? prasnuo je Stiv. Boga mu, Cak ti uopte nema mate! Avioni bi na taj nain bili preputeni na milost i nemilost toj bandi! Mogli bi likvidirati sv akog koga poele, ne uzbuujui se zbog toga to bi platilo glavom jo stotinak nevinih ljudi... ili odvoditi avione sa specijalnim poiljkama na unapred odreeno mesto... zna li samo koja koliina dolara i zlata leti svakog dana iznad naih glava? Nisam zato rekao, pa ta, do avola! pokuao sam da se odbranim. Sada imamo ovo pokazao sam glavom na crtee obavestiemo policiju ili nekog drugog i to vie n ee biti naa briga... Nasmejali bi se ovim crteima slegao je Eldrid ramenima Ne, Cak, teraemo do kraja sami, kako smo i zapoeli. Meutim, eka nas jo jedan veoma gadan posao... Uzdahnuo sam. Nisam ni oekivao da emo posle ovog mesec dana na Havaje ili tako negde... Da ujem? Moda e neko od nas morati da leti u svemir... Sreom, to je rekao Stiv, a ne Eldrid, tako da nisam itavu stvar shvatio potpuno ozbiljno. Zacerekao sam se, iako mi nije bilo ba do smeha... Odlino prokomentarisao sam. Mislim da si ti idealan kandidat, Stive. Otkad te znam, guta naunu fantastiku. Vreme je da i sam malo okusi tvoj omiljeni meuplanetni prostor! Stiv se ali rekao je mirno Eldrid i dobro je to je tako, jer za sada ne vidim kako bismo uspeli da napustimo ovu planetu kada bi to zaista bilo potrebno. Hteo je da kae

kako su ureaji ve na putu do baze Fort Edvards, gde e ih ugraditi u satelit. To ne traje dugo i vano je da ih se doepamo pre nego to budu lansirani, jer posle toga nee moi da se ui ni praktino nita... Kako? Evo kako... Eldird se nagnuo nad veliku kartu Kalifornije koju sam tek tada ugledao ispod one gomile hartije na mom stolu. .. Tano dva sata kasnije Stiv i ja, tim redosledom, ulazili smo u mali helikopter iz naj-mljen za cenu od koje mi se kosa dizala na glavi! Imamo celu no na raspolaganju objasnio je Eldrid jer se u Fort Edvards ne moe ui posle kraja radnog vremena, to znai da e kamion sa oznakom kompanije Elkro voziti dosta sporim tempom, sa estim odmorima, kako bi tek pred jutro stigao na c ilj. A helikopter? Helikopter je najzgodniji za praenje na prepunom auto-putu objasnio je on poto e ispred i iza kamiona svakako ii nekoliko drugih vozila kao obezbeenje. Nije mi se dopadao ovaj posao, jer imam loe iskustvo sa helikopterima; ovek u njim a je nemona meta za svakog dobrog strelca na zemlji. Jedina uteha mi je bila to nai p rotivnici svakako nisu oekivali napad iz vazduha, tako da verovatno nee imati odgovarajue naoruanje. Proverio sam radio-vezu im smo se uzdigli iznad krovova. Jasno sam uo Eldrida, iako je on u svom belom korveru ve bio nekih dvadesetak milja ispred nas, drei se rep a kolone koju je vodio kamion Elkra. Preduzmi ve jednom neto progunao je Stiv sa tim tvojim licem... Do avola, ako ti se ovaj posao ne dopada reci moe da izae kad god hoe... Hvala. Ipak u saekati prvo da negde sleti iscerio sam se. Ne umem da ho-dam po vazd uhu, kao neki... Odmahnuo je glavom, paljivo motrei kontrole helikoptera. Stiv je sada malo zarao, ali to nikada ne biste rekli posmatrajui ga u ovoj elinoj ptici. Momak koji je s nj im bio u Da Nangu, dok je Stiv jo imao obe svoje noge, priao mi je kako je jednom spustio heli kopter pod kronje drvea i izvukao dva momka koji su nagazili na minu... Ni nine ne umeju da hodaju po vazduhu rekao je ako se ona tvoja opaska odnosi na naeg prijatelja. Do avola, Cak, vreme je da shvati da je on ovek kao i svi ostali sem to vie od ostalih zna kako da upotrebi svoje telo i sve ono to mu je bog dao, raunajui tu i onu sivu materiju, to se za neke, ovde prisutne, ne bi moglo rei. Ti nisi video ono to sam video ja, Stive. .. Svejedno. Nita od toga nije van domaaja prirodnih mogunosti oveka. U pitanju je samo dugotrajna sloena obuka, ogromna disciplina i izvanredna fizika sprema. I ti bi mogao da postane nina, Cak, kada ne bi ovde negde postojala kola za nine... Stresao sam se, jer mi je u misli odmah doao onaj glatki zid od crvenih cigala. Neka, hvala progunao sam. Cak Loson je potpuno zadovoljan ovim to sada moe da izvede. Sve ostalo je materijal za strip, a ne za ozbiljnog privatnog dete ktiva. A kad smo ve kod toga... zbog ega ti i ja ovo uopte radimo, Stive? Gospoa Gunarson je nest ala bez traga i ne bi me iznenadilo da je izvade iz zaliva sa betonskim cipelama na nogama. .. Niko nam nee isplatiti onih deset hiljada dolara, iako smo pronali O'Marinog ubicu... Budalo! Pokuaj samo da zamisli ta e novine pisati o nama kada se dozna kako smo spasili svet od satelitske bande. Nema sumnje da e neko slino ime dati naim sada-n jim protivnicima. Ti i ja vie nikada neemo morati ni prstom da mrdnemo, do avola! P ri-miemo nekoliko pametnih momaka da trkaju unaokolo, a mi emo zakazivati sastanke

kli-jentima po skupim lokalima i jednom meseno kontrolisati u banci koliko smo za radili! Sumrak je padao i ja sam zabrinuto posmatrao kako ispod nas promiu ice nekog dalekovoda. Izgleda da se Stiv suvie zaneo mislima o buduoj slavi za agenciju Kori i Loson. Vidljivost je smanjena rekao sam nemarno. Kako bi bilo da se podigne jedno stotinjak stopa? aav momak. Tek tada nita neu videti na auto-putu, do avola! Nema poverenja u moje reflekse, a? Outao sam. ta sam i mogao da mu kaem? Sa svoje take gledita Stiv je bio potpuno u pravu... Samo to nikome nee pomoi ako se zapletemo u ice dalekovoda ili nabodemo n a neku antenu. Kao leptir na iodu... Radio je zakrao i ja sam odgovorio Eldridu. Limeni rekao je on (to je bila naa ifra, valjda zbog Stivove noge; Eldrid je bio Beli) kolona se blii motelu Parkvju. Motri paljivo koliko e se vozila izdvojiti kolone i skrenuti zajedno sa kamionom. .. mislim da e ovde napraviti prvi sastana k... Jasno, Beli odgovorio sam, naginjui se na svoju stranu. Prokleti Stiv, jo nie je spustio nau ptiicu, tako da se nisam nimalo prijatno oseao. Drei mikrofon pod nosem, komentarisao sam na glas ta se dogaa pod nama, kako bi Eldrid to bolje procenio situaciju. Jedna crna, velika kola silaze sa auto-puta prema motelu......da, kamion ide za njima... pa jedan niski sportski model... evropska kola, izgleda, mora da je pore, ali je svetlo isuvie slabo da bih jasno video... jo jedna, opet velika, crna kola... A sa da vidim i tebe, Beli... hej, proao si petlju na kojoj je trebalo da sie! Bez uzbuenja, Limeni krao je radio. Neu da vide da ih sledim, dolazim sa druge strane, iako e mi to oduzeti malo vremena. Nastavi sa svojim komentarom, na stavi. Stiv je zadrao helikopter nad auto-putem, nadajui se da e buka saobraaja upiti i zvuk naeg motora, jer bi to moglo izazvati sumnju kod naih prijatelja oko kamiona. Sre om, parking motela, gotovo prazan, bio je dobro osvetljen, to mi je olakavalo posao radio-reportera. Kamion staje u najdaljem uglu parkinga produio sam sva troja kola oko njega... boga mu, kao da se osiguravaju da niko ne moe da prie kamionu... ali iz k amiona niko ne izlazi, jo uvek... Nee ni izlaziti dobacio je Stiv. Njihovi uvari iz kola donee im sve to bude potrebno. Kladim se da momci iz kamiona uopte ne mogu da otvore svoja vrata, slian sistem kao kod isporuke novca ih zlata. Tako je... dva oveka izala su samo iz onih drugih crnih kola. Mahnuli su rukom ostalima i krenuli prema motelu... Beli, da li me uje? ujem krao je radio. Stigao sam do sledee petlje i sada se vraam... Stive, kakvi su izgledi da sada napadnemo? Trebalo je da se uvredim to se obraa njemu, a ne meni, ali nisam imao vremena za takve gluposti. Uostalom, tamo u dungli Stiv je bio kapetan, a ja obian redov; prv e klase, ali ipak redov. Ni bolji ni gori nego to e biti kasnije promumlao je Stiv, a ja sam njegove rei ponovio u mikrofon. Zato da ne? U redu progovorio je Eldrid i uinilo mi se da u njegovom glasu primeujem osmeh. Ne bih se mogao zakleti u to, radio-veza je bila suvie loa, ali ipak... Do a vola, kakav je to ovek kada moe da se smeje u ovakvoj situaciji?

Nije bilo vremena da razmiljam o tome, jer je Eldrid mirnim, preciznim glasom ve izdavao uputstva za napad. U glavnim crtama ve smo znali ta e ko od nas uiniti. Ovo sa da bili su samo detalji koji su zavisili od stvarnog rasporeda vozila na parkingu i pretpostavljenog broja ljudi u njima. Motor helikoptera je jae zabrujao kada ga je Stiv pokrenuo prema parkingu, u asu d ok je ispod nas prolazio Eldridov beli korver. Leteli smo nisko, koristei zgradu motela kao zaklon, kako bismo uspeli da iznenadimo tipove u kolima. Sad! dreknuo je Stiv i ja sam iskoio sa visine od desetak stopa u vrtlog praine. Revolver mi je ve bio u ruci. Potrao sam izmeu bunja i poutele trave koja me je odvaj ala od parkinga. Stiv je grmeo iznad zaustavljenih vozila, nastojei da dekoncentrie lj ude u njima. Uz kripu guma korver je izleteo na parking i sada se pribliavao munjevitom brzinom... ta radi taj luak? proletelo mi je kroz glavu dok sam hicima zasipao najblia kola, jedna od onih crnih. Nee moi na vreme da se zaustavi! Oigledno, to nije ni bila Eldridova namera. S mesta na kojem sam se nalazio uspeo sam da vidim kako su se vrata otvorila i neto crno ispalo na asfalt, nalik veliko j lopti koja je elastino odskoila od tla i nestala u tami. Ni sekund kasnije korver se punom brzinom zario u bok drugih crnih kola koja su prepreavala put do kamiona. Zatvorio sam oi, u pravi as. Uz stranu eksploziju, oba v ozila pretvorila su se u ogromnu vatrenu kuglu koja je obasjala itav parking. Motor sportskih kola je zaurlao, ali prekasno. Neto je pogodilo vetrobran u visin i glave vozaa i snana kola su zaevrdala, bez kontrole, neprestano poveavajui brzinu. Bar za n eko vreme o njima nisam morao da vodim rauna... Dobri stari Stiv! Primetio je da me vatra iz kola, na koja sam poeo da pucam, dri pri-kovanog za travu. Ne znam kako su se momci u njima oseali kada su tokovi stajn og trapa helikoptera zabubnjali po limu iznad njihovih glava, ali ne mislim da im je bilo prijatno. Pretrao sam preostalih tridesetak stopa i ispraznio svoj pitolj u mranu unutranjost, nastojei da olovom zapraim svaki deli prostora, iako mi je elisa helikoptera prainom ispunila oi. Neko je u poreu svakako uspeo da otrgne volan iz ruku pogoenog vozaa i niska kola okrenula su se gotovo u mestu i jurnula prema nama. Nisam morao da napreem p ogled da bih video cev oruja uperenog prema nama; smrtonosni glasnici zvidali su im izna d glave najavljujui da posao jo nije zavren. Eldrid, u potpuno crnoj odei, ali bez kapuljae ovoga puta, stvorio se kraj mene, povlaei me u zaklon crnih kola. Druga ruka munjevito se podigla i spustila. Neto je bacio prema poreu, ali sam ja sada znao ta e se dogoditi. Bacio sam se na zemlju i ostao ta mo sve dok mi iznad glave nije prohujao udarni talas nove eksplozije. Znam samo da sam dospeo da se zaudim otkuda tolika razorna mo u kuglici ne veoj od dejeg klikera... Dostojanstveno se zanjihavi, helikopter se spustio na prazno mesto izmeu zapaljeni h kola i Stiv nam se iscerio kroz staklo. Mahnuo sam mu rukom, dok smo se Eldrid i

ja pri -bliavali kamionu. Straga, naravno, momci u kabini svakako su bili dobro n aoruani, ali im je glave dola sopstvena opreznost. Nisu mogli nita sve dok im neko spolja ne otvori b lindirana vrata. Ili im neoprezno doemo na nian. .. Eldridovi prsti hitro su opipali zadnja vrata kamiona i on je zadovoljno klimnuo gla-vom. Otvarala su se takoe spolja i to nee biti teko, pod uslovom da momci koji su se svakako nalazili i iza njih budu fini i dozvole nam da pokupimo ili unitimo njiho v divni ureaj. U tom asu motor helikoptera ponovo je zaurlao i on se nezgrapno podigao nekoliko stopa u vazduh, da bi na toj visini jurnuo prema motelu. Nisam ni morao da gleda m tamo da bih znao ta se dogaa: Stiv je razgonio radoznalce koji su stigli da istre napolje k ako bi proverili ta se to dogaa na parkingu. Eldrid mi je pokretima objasnio ta da radim: otvoriu irom vrata, drei se u nji-hovom z aklonu. Ostalo e biti njegova briga. Klimnuo sam glavom i snano povukao. Proleteo je pored mene kao ekspresni voz i nestao u mranoj unutranjosti kamiona. uo sam prasak razbijenog stakla. Verovatno je jo neku od svojih igraaka ubacio kroz prozori izmeu kabine i zadnjeg dela. A onda je zavladala tiina. ulo se samo pratanje plamena i reanje helikoptera koji je Stiv drao na istom mestu, nekoliko stopa iznad tla. Nisam mogao da izdrim, a da ne zavirim u kamion. Eldrid je u tom trenutku proao kraj mene i beumno se ponovo stvorio na asfaltu. Svetlost poara bila je dovoljna d a mi pokae unutranjost kamiona. Bila je prazna. .. potpuno prazna. Nema tu jo mnogo ta da se pria, a nije nam ni bilo do prie, onako sabijenim na dva sedita helikoptera. Tu ne raunam Stivove psovke, naravno. ta sada? upitao sam ja kada je Stiv konano zastao da uzme malo vazduna. Bliili smo se gradu i za koji minut emo sleteti, a onda u moi u krevet. Ipak, nisa m mogao a da ne pitam ta sada... Osetili su da smo im na tragu slegnuo je Eldrid ramenima. Naa akcija prole noi uverila ih je da ne smeju reskirati... kamion je bio samo zamka za nas. Ureaj je otiao drugim putem. U Fort Edvards? Svakako, a tamo je veoma teko ui. Nemogue opet sam prokomentarisao. Eldrid se osmehnuo. Nita nije nemogue, ali je, kako rekoh, veoma teko. Stiv je prestao da psuje kako bi oslunuo na razgovor. Imamo jo jednu ansu dobacio je kada smo mi zautali. Da sloio se Eldrid ali vie neemo imati posla sa bandom zloinaca, ve sa vojskom i policijom. Kako, do avola? Stiv je frknuo od besa, ali ga je Eldrid umirio pokretom ruke. Cak nije prouavao nain njihovog rada kao nas dvojica, Stive rekao je. Kada njihov ureaj jednom proe kontrolu komisije a oni e se svakako pobrinuti da tako b ude preuzima ga NASA. Njihovi strunjaci, uz naknadu naravno, montiraju ureaj u satelit i brinu se o njegovom lansiranju. Mogli bismo da napadnemo negde na putu do Floride ili a k u samom Kejp Kanaveralu, ali bi se tada morali boriti protiv vojske, a to mi se ne

dopada... progunao sam ja. Boga mu, kako su znali da emo naletiti na njihov mamac? Jo nismo izgubili cerio se Stiv. A na tvoje pritanje postoje dva odgovora: ili su inteligentniji nego to smo misli li, ili nas je neko odao... Helikopter se spustio na krov zgrade, oznaene upadljivim svetiljkama. Nas trojica smo lagano izali, praeni zauenim pogledima ljudi koji su pripadali kompaniji za iznajml ji to znai da smo ovaj me izgubili Helikopter se spustio na krov zgrade, oznaen updljivim svjetiljkama. Nas trojica smo lagano izali praeni zauenim pogledima ljudi koji su pripadali kompaniji za iznajmlji vanje tih ptica. Preli smo ak nekoliko koraka do lifta kada sam ja konano shvatio ta znai Stivova poslednja reenica. Ne zareao sam, steui pesnice. Proklet da si. . . NE! Eldrid mi je spustio ruku na rame. Zna li ti neki drugi odgovor, Cak? tiho je upitao. Uutao sam, ali mi se zato u glavi vrtelo. ini mi se da su morali da me pridravaju u liftu i kada smo izali na ulicu. Eldrid me je gotovo odvukao do iznajmljenih kola koja su nas ekala na parkingu i gurnuo na zadnje sedite. On i Stiv seli su napred i utke se obr edili pljoskom viskija koju je Kori odnekud izvukao. Hoe i ti? tiho je upitao Stiv. Ispraznio sam pljosku i ona mi je ispala iz ruke. Kola su i dalje stajala na mestu, a grad oko nas bio je tih. Strano tih. Sve vreme sam se pitao poeo je Stiv kako to da nas nijednom nisu napali na naem terenu, kad su nas ve ionako drali na oku. Sad znam odgovor: to im nije ni bil o potrebno, imali su naina da prate svaki na korak... Mora da je Eldrid samo klimnuo glavom, jer nisam uo njegov glas. Motor kola je neno zabrujao i mi smo zaplovili raskono osvetljenim ulicama. Gledao sam oko sebe kao u snu: grad je iveo punim, bogatim ivotom. Svud unaokolo bilo je mnogo lica, smeha, mu zike, a ja... ja sam bio mrtav... Odvukli su me uz stepenice do mog stana, ali je to bila greka. Osetio sam neto kao prljav udarac u eludac kada sam ponovo ugledao sva ona mesta gde je Lola sedela, leala. .. predmete koje je dodirivala. Njih dvojica su utali kao da je u kui mrtvac. Stiv je odnekud izvukao neku flau viskija, ni sam nisam znao da je jo imam u kui, i on i ja smo se ozbiljno bacili na posao da se napijemo. Podigao sam pogled. Stivovo lice bilo je nejasno, ali sam u njegovim oima video.. . video... Stive... apnuo sam. Da, pa ta? zareao je on. Nikad nisi video bogalja s jednom nogom da plae? Sav onaj viski kao da je odjednom izvetrio iz mene. Zavalio sam se u stolici i z avukao obe ruke u depove. Stiv je buljio u sto, ali me je Eldrid pogledao podozrivim pogl edom. Prokleti Japanac... nema veze to je beo kao ja ili vi... on je u dui ipak prokleti , prljavi, uti

Japanac... i hladnokrvni ubica... Desna aka sklopila mi se oko drke revolvera. Znao sam da e kaput priguiti um kada ga otkoim. Eldrid je ustao i priao prozoru, okreui mi lea. Prokleti nina, ipak nije to iko oprezan kao to misli... Stiv nije video kada sam istrgao revolver iz pojasa i uperio ga nindi u lea. Stis nuo sam zube, jo samo jedan mali, mali napor i... Okrenuo se i pogledao me u oi. Mirno, kao da ne vidi crni otvor moje kineske igrak e. Nisam hteo da znam ta znai izraz u njegovim oima, ali sam ipak znao. Bol... Misli da je to reenje, Cak? rekao je tiho. Ja sam ustao i odmakao se nekoliko koraka unazad kako ne bih morao da pucam prek o Stivove glave. Jadni momak, toliko je bio pijan da jo uvek nije shvatio ta se dogaa . Za sve je kriv taj prokleti nina, on nas je i uvukao u ovu prljavu igru. Za mene jeste odgovorio sam, divei se vrstini svog glasa. Neu dozvoliti da ubije Lolu kao sve one ljude pre nje, Eldrid. Stiv se nasmejao kratko, prezrivo, i nagnuo flau. Budalo rekao je. Kratko i jasno. Moj prijatelj Stiv Kori. Zavei! Slegao je ramenima, rezignirano. Lice mu je bilo umornije i starije no ikada. Al i, ne brini, Stive, ovoj e mori uskoro doi kraj... uskoro emo ti ja... i Lola... ponovo b iti sami... i sreni... Ona je izdala i tebe, Cak podsetio je Eldrid ledenim glasom. Nemoj joj ve-rovati ako je rekla da te voli... ne bi ni okom trepnula da su te veeras izreetali na ono m parkingu kako su planirali... To nije istina! Istina je, Cak. Znao sam da lae... morao je lagati, jer bi to inae znailo da je Lola lagala mene, a to je bilo jednostavno... nemogue... Zato bih verovao jednom ubici? Ti si ubica, Eldrid. Da. Tek tako da. Oseao sam kako mi se ledeni gnev sve vie penje u grlo i poinje da me gui. Ali ja ubijam samo one koji to zaslue, Cak produio je on mirno. I savest me zbog toga nimalo ne grize... nemoj me terati da ubijem i tebe. Stiv je pokuao da se uspravi, buljei zakrvavljenim oima oko sebe, ali se zaklatio i ponovo teko pao u stolicu. Niko nee ubiti mog prijatelja Caka progunao je. Niko... Sedi, Stive rekao sam. Uskoro e biti gotovo... eli li dokaz da nas je Lola izdala? tiho je upitao Eldrid. Odmahnuo sam glavom. Taj ti trik nee upaliti, uto kopile... U Stivovom unutranjem depu je lisnica i u njoj neke fotografije... pogledaj ih... Stiv se cerio, klimajui glavom, dok je akao oko lisnice. Uspeo je da izvue etiri ili pet fotografija, zadovoljno ih zagledajui nekoliko trenutaka pre nego to ih je bac io na sto. Znao sam koliko je Eldrid opasan, ali sam ipak priao i pokupio ih, privlaile su moj pogled snagom magneta. Lola... divna Lola, naga Lola, Lola sa izrazom ekstaze na licu dok jae nekog mukar ca

koji lei na leima. Slika je oigledno bila snimljena skrivenom kamerom, jer se nije videlo njegovo lice. Nisam ga video ni na naredne dve fotografije: leao je licem na dol e obavijen Lolinim nagim udovima kao zmijama. Ali je zato etvrta slika bila jasna, suvie jasna. Sedeo je na krevetu, zabaene glav e. Lolina glava bila mu je meu rairenim nogama. Frenk O' Mara. ubre advokatsko. Ko bi rekao da je bio sposoban za takvo neto... da poe u krevet sa

Lolom i da... Sa Lolom... Podigao sam pogled sa slika. Iscerio sam se. Znao sam ta je bio cilj ovog Eldridov og poteza: da me izbaci iz takta kako bih ga promaio prvim hicem. Znao sam i koliko je brz: za drugi svakako neu imati vremena. Prevario si se, deko, lagano sam ponavljao u sebi. Oseao sam se pribranije nego ikada. Bie to kao na strelitu: podigne ruku, zadri dah, naniani, povue okida, blago blago da ruka ne oseti nikakav trzaj. . . Pritisnuo sam... tako koncentrisan na njegovo lice da gotovo nisam ni uo pucanj. Slika pred mojim oima malo je podskoila, kao na televizijskom ekranu. Nije mogue da... Stajao je na istom onom mestu, nepokretnog lica. Iza njega, oblai praine na zidu pokazivao je gde je pogodio moj metak. Zadrao sam dah. Cak Loson moe jednom da promai sa ovoga rastojanja, ali dva puta nikada. .. Ali... Metak je ponovo pogodio zid, gotovo na istom mestu kao maloas. Eldrid, avo u ljudskom telu, malo se pomerio u trenutku kada sam ponovo pritisnuo okida, samo m alo... ali i sasvim dovoljno da ga promaim. avo! uti japanski avo! Nina! Na Stiva sam potpuno zaboravio. Eto ta znai prijateljstvo... Mislim da me je udari o pesnicom, ali sam ja u tom deliu sekunde imao utisak da mi se na glavu sruio Golde n Gejt. Most sa svim svojim tonama elika... Otvorio sam oi. Kroz sputene roletne probijao se dan. Nije trebalo da ih diem; znao sam da je kiovito, sumorno, teko... kao moja glava koju ne mogu da podignem sa jas tuka... Njih dvojica su otili, ko zna kada, ko zna gde... Otupelim prstima napipao sam ov u svesku u fioci kraj postelje i oteturao do stola. Viski je dobar... i Stiv je do bar drugar to mi je ostavio skoro pola flae... iako mu neu oprostiti onaj udarac... Uskoro, dok ispiem jo ovih nekoliko redova, ustau, obui se i obrijati... Moram da budem lep... Ona me eka... Ti shvata koliko je ovo opasno po tebe? Stiv Kori klimnu glavom. Neobrijani obrazi bili su mu sivi od umora, ali je pogl ed plavih oiju bio nepokolebljiv. Ni ruke za upravljaem malog sportskog aviona nisu d rhtale kada ga je pokrenuo du travnate staze. Zato po mene, do avola? upitao je promuklo. A ti? Ja imam padobran rekao je Lesli Eldrid. Bio je zauzet time da u preuskom prostoru na seditu iza pilota navue svoj crni kostim od tanke svile. Kostim nine... On ti nee mnogo pomoi, ako ti momci dole ispale samo jednu raketu. Ovaj

avioni nije graen da izdri direktan pogodak dovoljno dugo da iskoi... Znam. Zato emo i prii nisko, iznad samih bregova. Opazie nas na radaru u poslednjem trenutku, kada ti ve pone uspinjanje. Bie im potrebno nekoliko sekundi, moda i vie da daju uzbunu i ukljue ureaj za automatsko navoenje. Tvoja jedina ansa je da deurni oficir ne izvri nareenje i ne obori nepoznati avion nad vojnom bazom... i li da okleva da ispali raketu, ekajui identifikaciju. U svakom sluaju, im iskoim, sputaj avi on to nie kako bi izbegao radar. Bez njega su oni slepi, Stive... Kome to, do avola, pria? jetko ree Kori. Znam kako rade protivavionski sistemi... Izvini osmehnu se Lesli. Sem toga, ovo je tvoj plan, zar ne? Aha. Zbog Caka? Zbog proklete budale uzdahnu Kori, proveravajui kurs. Nadam se da jo spava... i da e se probuditi pametniji nego prole noi.. . Lesli je utao, pogleda uprtog u mrak oko sebe i Kori se osvrte. Prilika u crnom kostimu gotovo se stapala sa seditem. Jedino su dva oka svetlela iz uskih proreza na kapu ljai. I protiv svoje volje Kori se strese od jeze... nikakvo udo to je i sama pojava nina zadavala smrtni strah njihovim protivnicima. Misli da nee? Mislim da nee Leslijev glas bio je vrst. Glas oveka spremnog da se suoi sa neugodnim injenicama. Tebe zabrinjava to on zna da si ti... nina? Ne samo on. To zna i Lola, a to je mnogo gore. Ne eli da se to dozna? Naravno. I sa ninama se moe izai na kraj, Stive, ako unapred zna da e imati posla sa njima. Sve dok niko i ne sanja da u Americi postoji jedan nina, i jo Amer ikanac, ja sam mnogo bezbedniji nego to bih bio kada bi se to proulo. Meutim, ljudi protiv koj ih se borimo umeju da uvaju tajnu i nadam se da u uspeti da ih eliminiem pre nego to uspej u da je prenesu nekom drugom. Kori stee zube. A Cak? Lesli je utao i Stiv nekoliko puta klimnu glavom. Znao je ta oekuje Caka ako nekom e samo zucne o nini... ali mu nije bilo lake od pomisli da prokleta budala i ne zasl uuje nita bolje. Nije lako izgubiti prijatelja, jo tee suoiti se sa injenicom da e prijatelj izdati sv e ono u to veruje... ak i samog sebe... Moda je to i razlog to sam Eldridu predloio ovu samoubilaku misiju, pomisli Kori. Pokuavam da sperem ljagu sa sebe... jer ima i moje krivice u onome to je Cak uinio. Ili e tek uiniti. Najzad, ja sam doveo tu drolju i ne sanjajui da upadam u veto post avljenu zamku. Drali su na oku gospoicu Gunarson i nekako provalili kojoj agenciji namerav a da se obrati... Lola je uspela da se ubaci samo nekoliko minuta pre toga... Ne vredi sada razmiljati o tome tiho ree Eldrid. Imamo posla, Stive... Kori se kratko nasmeja. Znam da ne moe da ita misli... kao to nije teko pogoditi o emu sada raz-miljam, zar Da. utali su dok je mali avion gotovo u pravoj liniji leteo prema svom cilju. Centru

za istraivanje letova u sklopu vojne baze Edvards. Stiv Kori je prikupljao snagu, j er je znao da e mu svaki njen deli biti potreban u trenutku kada, po mrklom mraku, pone da sledi p rofil lanca bregova oko baze kako bi izbegao da ga zapaze uvek budne osmatrake stanice u Edvardsu. Spreman si? rekao je kratko, mnogo kasnije, dok su ispod njih u mrklom mraku promicale stene i kronje drvea. Za koji trenutak prei e i poslednji vrh i onda e se u dolini ispod njih ukazati krug svetiljki koji je u noi jasno ograniavao ogromni komple ks baze. Talas ledenog vazduha pogodio ga je po licu kada je Lesli podigao poklopac kabin e od pleksiglasa. U pravi as, ispod njih ukazao se milje i milje dugi niz svetiljki ok o Fort Edvardsa. Vetar je na tvojoj strani povikao je Kori. Jo samo dve stotine stopa i moe da skoi... Stisnutih zuba, Kori je zurio u osvetljeni krui altimetra. Jo pedeset... dvadeset stopa... Sad! Mrana prilika odvojila se od aviona i poela kratki slobodni pad po elegantnoj pa-r aboli. Avion se nae na levo krilo i naini tesan polukrug, neprestano gubei visinu. Lesli je smireno brojao sekunde, pretraujui pogledom teren ispod sebe. Nije znao g de se nalaze baterije protivavionskih raketa, pa je zato pogledom pratio korpu rada rske antene na jednoj niskoj kuici u sreditu kompleksa. Njeno smireno kruenje iznenada se prekinulo i antena je uurbano poela da se kree levo-desno, po kratkom luku, istovremeno se lagano sputajui nanie. To je moglo da z nai samo jedno: spori cilj je uhvaen na ekranu i stotine elektronskih informacija sad a hitaju kablovima prema lansirnoj lampi... ali, jo samo nekoliko sekundi i Korijev avion e biti suvie nisko za radarski zrak. Zapoeta sekvenca lansiranja bie automatski prekinuta. Crna kupola nad njegovom glavom otvorila se beumno i Lesli proveri da li ga vetar zaista nosi prema sreditu kompleksa, kako je i planirao. Deurni e sada svakako gled ati u nebo, ali su bili mali izgledi da zapaze sitnu priliku u tamnoj odei. tavie, zbrka koja e nastati zbog naleta nepoznatog aviona samo e mu pomoi da lake pronae svoj cilj. Ponovo je bacio pogled na antenu i stisnuo zube. Sada je stajala gotovo nepomino. U mislima je produio po pravoj liniji njene nevidljive zrake. Ako je Stiv zaista na tom kursu i na toj visini, onda e on... Plamen je na trenutak osvetleo kameniti obronak brega iznad kojeg su maloas dolet eli, ali je prasak eksplozije do Leslija stigao tek itave etiri sekunde kasnije. ovek u kostimu nine lagano podie desnu ruku na pozdrav... Stiv Kori, ratnik, zasluivao je da njegovu pogrebnu lomau pozdravi drugi ratnik... Neujno, noen samo dahom vetra, nina se spusti u tamu iza velike staklene hale, ija je kupola podseala na slike iz nauno-fantastinih filmova. Svud oko njega vladala je tiina. Ispod staklenog svoda sve je bilo u mrklom mraku. Znao je dovoljno o ba zi da bi shvatio kako

se nalazi na pravom mestu: tamo gde se elektronski ureaji montiraju u kapsule sat elita, ispituju u uslovima besteinskog stanja i... i izlau snanom zraenju iji je cilj unitava nje svih bakterija i mikroba koje ive nevidljive na svemu to potie sa ove planete. Ne z ato to bi se neko plaio da zagadi svemir; opasnost je bila mnogo realnija burne mutacije u svemirskom prostoru, u uslovima kakve niko nije mogao predvideti, mogle su stvor iti novi soj ivih bia i sa ostacima satelita doneti na Zemlju neto ega nikada pre toga nije bilo. .. Staklo je beumno palo pred njegove noge. On se provukao kroz tako stvoreni prolaz i hitro obazreo oko sebe. Kroz kupolu je dopiralo dovoljno svetlosti da bi mogao d a razabere gde je dospeo: na galeriju koja je krhkom elinom ogradom bila odvojena od betonsko g ponora dubokog gotovo stotinu stopa, na ijem su dnu mirovale mamutske maine. Kapsula satelita bila je sitna u poreenju sa ogromnim apama dizalice, koje su je obuhvatale. Na njenom boku video se upadljiv natpis; slova i brojevi koji su Les liju govorili da se u unutranjosti nalazi upravo onaj ureaj koji je doao da onesposobi. Do njega, meutim, nee biti lako doi: kapsula je visila nad ponorom, u kandama dizalice, spremne da je ujutru, kada u ovaj betonski amfiteatar stignu i ljudi, spusti jo jedan nivo nie, tamo gde e je ispod debelog olovnog poklopca obaviti smrtonosni radioakt ivni zraci iz glomaznog akceleratora. Najjednostavnije bi bilo, pomisli nina, osloboditi magnetne stege dizalice i pustiti da kapsula padne na beton... ali to ne bi dalo nikakve efekte. itav taj sklop bio je graen da izdri ogromna ubrzanja pri lansiranju. Pad sa visine od stotinak stopa ne bi oteti o nijedan bitan element... Ne, morao se uzverati do kapsule, otvoriti je i uiniti ono to je potrebno. Zbog op a-snosti od zraenja, ureaj za upravljanje dizalicom nalazio se negde u betonskim z idovima ispod njega. Izgubie previe vremena tragajui za njim i prouavajui nain njenog rada. Pogledom je odmerio prostor izmeu sebe i kapsule. Dizalica je klizila po elinim nosaima ispod staklenog svoda. Morao je najpre dospeti do njih. Tanko, jedva primetno crno ue od svile neujno je poletelo kroz vazduh i teg na nje -govom kraju precizno se obavio oko jednog od debelih elinih nosaa. Zateui ga, nina proveri da li je veza vrsta, a onda se vrsto uhvati sa obe ruke i odbaci nogama od betona, pravo preko ograde i nad ponor. Njegova poetna brzina bila je proraunata kompjuterskom tanou. Masa kapsule, nekoliko tona elika, plastike bakra i super-titana nije se ni zanjihala kada je d otakao nogama. Sada je samo trebalo pronai uporite na njenim glatkim bokovima i osloboditi ruke k ako bi mogao odviti zavrtnje i podii teki poklopac ispod kojeg e nai ureaj zbog kojeg je i d oao u ovu betonsku dunglu. Po prvi put posle mnogo godina Lesli Eldrid, shvati da je uinio najveu greku koju jedan nina moe da uini. . . Precenio je svoje mogunosti... Ostao je nekoliko trenutaka lebdei na tankoj crnoj niti kao pauk dok mu je mozak uurbano radio. Nije bilo vremena da prebacuje sebi. Morao je nai naina da to pre izv ede

ono zbog ega je doao. Nije eleo ak ni da razmilja o putu kojim e izai iz dobro uvane vojne baze. ta je to? Oklop kapsule, za koji se blago drao se zatresao. To je moglo da znai samo da... d a neko prati svaki njegov pokret i da je upravo ukljuio komande ogromne dizalice! Jo jedan snaan trzaj. Kapsula se snano zanjihala i on je s mukom uspeo da se zadri na glatkoj povrini. Ko je to? Ko ima takvu mo da slobodno hara ak i po jednom od najbolje uvanih mesta u itavoj Americi? Hitrim pokretima Lesli je prikupljao svoje tanko ue, nit koja je za njega i bukva lno predstavljala granicu izmeu ivota i smrti. Ako nevidljivi protivnik uspe da ga zba ci sa kapsule, smrt je neizbena; jedina nada je da e on pre toga uspeti da dosegne dno p onora sputajui se niz ue. Tajanstveni ubica je takoe brzo razmiljao. Zazujali su snani motori dizalice i itava kapsula, noena u ogromnim, a opet savitljivim apama, lagano je klizila du elinih nosaa . ta sada namerava? U dnu hale, na samom podu nazirao se betonski elipsiod... ne, elipsasti otvor, c rn i pretei. Za koji trenutak kapsula e se nai nad njima, a onda... A onda? Lesli je znao emu slui taj otvor. Kapsule satelita tuda su sputane u jamu sa debeli m zidovima od olova i betona i izlagane zraenju. Usne mu se rairie u osmeh: njegov pr otivnik, ma ko to bio, nije eleo nita da rizikuje. Nimalo udno, s obzirom da je do sada ve nekoliko puta promaio! Dizalica je bila spora, ali se njeno kretanje niim nije dalo zaustaviti. tavie, Les li je bio prinuen da iz ruke ispusti kraj svog svilenog ueta. vrsto vezano tamo gde se za kailo, nije vie imalo dovoljno duine do mesta do kojeg je sada dizalica odvukla ninu. Jo jedno oruje mi je izbijeno iz ruku, pomisli Lesli. Ali ne i poslednje... Obavijajui noge oko konusnog vrha kapsule i pridravajui se rukom za ledeni elik ape dizalice, on drugu ruku zavue pod iroki koni opasa. Meu prstima mu se stvori uriken, tanka elina ploica u obliku zvezde, sa ivicama otrijim od brijaa. Elektromotor koji je pokretao dizalicu nalazio se iznad njegove glave. Ako uspe da presee debe li kabal kojim je motor dobijao struju i komande, bar za neko vreme zaustavie kapsulu dale ko od smrtonosnog otvora. Podigao je ruku i u polumraku odmerio rastojanje. Ne bi smeo da promai... Prokletstvo! Njegov protivnik jo jednom ga je preduhitrio. U trenutku kada je tanka ploica pole tela izmeu Leslijevih prstiju, dizalica se trgla, malo, ali dovoljno da uriken prozuji pored kabla i odbije se od elinig nosaa... Elipsasti otvor sada je bio tano pod njim i elektromotori trijumfalno zazujae. Zg lobovi dizalice pokrenuli su se uz kripu i njene ape, kao ruke diva, lagano i oprezno poee da sputaju kapsulu nanie. Glava mu je ve bila u visini betonskog poda, ali su njegove ivice bile predaleko za

skok. Pogled nine privue svetlei brojanik ureaja koji je stajao nekoliko stopa dalje. Na njemu je iznenada zasvetlelo crveno polje sa natpisom OPASNOST. Poznati znak det eline jasno je govorio o kakvoj se opasnosti radi. Zraenje... radioaktivno zraenje... Kazaljka na jednom crvenom brojaniku takoe se po prvi put pomerila. Nije bilo teko odgonetnuti ta ona pokazuje: vreme pripreme z a rad ureaja koji e kapsulu okupati tim istim smrtonosnim zraenjem. Dva minuta. Nagli potres, kripanje elika po eliku. .. eline ape nainile su okret i naglavce postavile kapsulu u za to ve pripremljeno leite. Lesli je taj trenutak iskoristio d a akrobatskim skokom napusti svoje nesigurno mesto i nae se na podu bunkera, osvetl jenog samo crvenkastom svetlou brojanika koji se video i odavde. Kazaljka na njemu prela j e ve osminu svog puta! Lesli se grozniavo osvrte oko sebe. Orijentacija u prostoru nikada ni za jednog ninu nije predstavljala problem... al i jo nijedan nina nije morao da se orijentie u ovakvim uslovima... Po ko zna koji put morao je priznati sebi da protivnici imaju sve adute u rukama . Sve, sem onog najvanijeg... jo uvek nisu znali da imaju posla sa ninom! Stisnuvi zube, on se baci na posao. Oseaj za vreme, razvijen do krajnjih granica, inio je izlinim poglede na crveni brojanik koji je nemilosrdno odbrajao desetine sekund e, delie vremena koji su ga, korak po korak, pribliavali sigurnoj smrti... Debeli olovni poklopac, kao na mrtvakom kovegu, ve je klizio sve dalje i dalje; e-lin e ape dizalice lagano su se povlaile navie... ostao je sam, na mestu koje e uskoro postati i njegova grobnica... Da je neko mogao da posmatra u tom trenutku oveka u crnoj odei, svakako bi se zaudio njegovim postupcima. Kao da mu je svejedno to e za koji trenutak umreti, on je tvrdoglavo radio ono zbog ega e i izgubiti ivot koristio sve svoje znanje da kratki m, otrim noem uniti delikatne kontakte ispod skinutog poklopca kapsule. Za strunjaka, a to je bio, to nije bio teak zadatak. I bilo mu je dovoljno svega tridesetak sekundi za njega. Gumena podloga pod njegovim nogama, membrana razapeta da bi spreila bilo kakvo oteenje dragocene kapsule zbog nespretnog rukovanja, bila je bolja od najbolje tra mbuline. Petnaest stopa bila je visina nedostina za obinog oveka, ali kada se od elastine pod loge otisnu snani miii u kojima je u deliu sekunde koncentrisana sva energija tela jedno g nine, onda i nemogue postaje... mogue. Senka u crnom izletela je iz sve ueg otvora gotovo dodirnuvi poklopac debeo tri st ope. Nina se zakotrljao po podu, traei zaklon. Trenutak kasnije, poklopac se zatvorio, z azvrjalo je alarmno zvono i ureaj kraj njega je zaumeo ogromnom energijom koja se dole, pod njim, pretvarala u radioaktivno zraenje. Ali njegovo bekstvo nije promaklo nevidljivom protivniku. Motori dizalice ponovo su zabrujali i jedna od ogromnih apa se nezgrapno, ali hitro, ispruila prema telu nine . Nije joj

bilo teko izbei, ali se postavljalo novo pitanje ta sada? Jedna je pomisao teila Leslija. Ma tko bio njegov tajanstveni protivnik, jo uvek s e ne usuuje da da uzbunu koja bi u halu dovela gomilu vojnika naoruanih do zuba, to sved oi da ni njegova pozicija u bazi nije tako sigurna. U tome se nalazila ansa za ninu... n aravno, ako njegov suparnik ne shvati da nema vie nikakvih izgleda da se sam obrauna sa Leslij em... Hitro izbegavi jo jedan napad dinovske ape Lesli, pognut, potra preko betonskog poda, vrludajui izmeu maina i ureaja i preskaui duge, debele zmije elektrinih kablova. Pogledom je pretraivao zidove hale... da, tamo! Iza uskog prozoria od pleksiglasa mutno su svetlucali instrumenti, ali je izvebanom nininom pogledu i to bilo dovoljno da uhvati obrise oveka skoncentrisanog na po lu ge i prekidae pred sobom. Kako doi do njega pre nego to shvati da nina ide prema njemu i stigne da ukljui alarmni ureaj? Sporo i neumitno glomazna konstrukcija dizalice sa ispruenim apama klizila je za njim. ovek za njenim komandama ve je pokazao da veto rukuje elinom grdosijom. Jedan neoprezan pokret, malo oklevanje, trenutak nepanje i Lesli e se nai u zagrljaju rav nodunog metala koji e mu smrskati telo kao kutiju ibica... Prsti mu napipae jednu od onih eksplozivnih kuglica koje su toliko zapanjile Caka

Losona kada je prvi put video njihovo dejstvo. Eksplozija e postii ono to najmanje e li, uzbuniti itavu bazu, ionako ve na nogama zbog pojave nepoznatog aviona koji se srui o na oblinjoj litici. Ali drugog izlaza nije bilo. Iskoivi iz svog zaklona, Lesli paljivo odmeri rastojanje do prozoria, etrdesetak stopa nad njim, nastojei da ne obraa panju na elinu masu koja mu se brzo pribliavala. Ovim hicem ne sme promaiti, jer mu je ovo poslednja kuglica... nije bilo vremena da sebi pripremi novu zalihu u ovih nekoliko uzbudljivih dana... Zavitlao je kuglicu i, ne esajui da vidi gde e pogoditi, potrao prema vertikalnom ljebu u betonskom zidu kraj kojeg je ogromnim slovima bilo ispisano LIFT. Eksplozija u kabini odjeknula je u istom trenutku kada su iza Leslija nemono kljocnule eline kande koje su jo jednom zahvatile u prazno... Lesli je ve pritiskivao dugme koje e sa galerije do njega spustiti otvorenu korpu lifta, slinog onom koji se koristi u rudarskim oknima. Lift, sreom, nije bio brz i to mu je dalo vremena da sa sebe zbaci kostim nine i o stane u svakodnevnoj odei, nainjenoj takoe od izuzetno tanke svile. Upadljive... ali mnog o manje od crnog kostima i kapuljae koje je zguvao u minijaturni zamotuljak i veto gurnuo p od majicu, razmiljajui kako je mudro uinio to ovoga puta nije poneo svoj verni katana. U trenutku kada je lift zastao na galeriji, sva svetla u ogromnoj hali su se upa lila. Kroz ulaz na suprotnoj strani od Leslija nahrupila je gomila vojnika sa orujem u rukam a. .. Porunik Dornberger, deurni u bazi Edvards, ve se umorio od gomile psovki izreenih na raun svih pretpostavljenih. Trajalo je to dugo, jer je baza bila puna kapetana , majora i pukovnika, bar u radno vreme. Nou, i kada se dogodi neto kao ovoga puta, nijednog od njih nisi mogao pronai da bi pitao ta da se uini. Kao i obino u vojsci, mislio je s gorinom

 U redu ree umorno u slualicu. Nastavi da poziva svakih desetak minuta, Atkinse. Daj mi vezu im uspe da dobije nekog od njih. Spustio je slualicu i zagledao se u zarobljenika, visokog, veoma snanog oveka, od ije je atletske pojave odudarao oputeni trbui. Dva vojnika stajala su korak iza njega kao kipovi, sa pukama na gotovs. Suvie predostronosti zbog jednog jedinog oveka, mislio je Dornberger. Ali, sigurno je sigurno. .. Pretresli ste ga? upita jednog od vojnika, s uenjem posmatrajui neobian kroj zarobljenikove odee. Da, ser. Narednik Holkomb ga je pretresao jo tamo u hali. Nema nikakvog oruja, ser. Vrlo dobro. Dakle, momak, da ujem: ko si, ko te alje ovamo i ta si radio u hali? Sigurni ste da to zaista elite da ujete, porunice. I to pred dva obina vojnika? Do avola, ovaj momak ima ivce, prolete Dornbergeru kroz glavu. Kree odmah u ofanzivu... jo malo pa e pokuati i meni da izdaje komande! Siguran sam ree glasno. Za koga radi? Za Ruse? Kineze? Za vojnu obavetajnu slubu. Nau. Drugome to isceri se porunik. Morao bi da ima neke isprave, zar ne? Zatvorenik slee ramenima. ak i najboljima se dogaa da pogree... izvukli su me iz kreveta, nisam dospeo ak ni da se obuem. Vidite da je pidama jo na meni... Pidama, a? Mene vie podsea na kinesku odeu... kako se zove. Porunice, ak ni to neu rei pre nego to se pojavi oficir dovoljno visokog ina da bih mu to mogao poveriti. Samo gubite vreme. Dovoljno visokog? Nemamo nijednog generala u Edvardsu, boga mu... ili e se moda zadovoljiti obinim pukovnikom? Nee ti biti ispod asti da opti sa tako neznatnom linou? Vojnici se zacerekae, ali ih Dornberger umiri pogledom. Zatvorenik je utao, gledaj ui pravo pred sebe. Kako si uao u bazu? Padobranom? Tano. Trebalo bi da ste ga do sada nali. Ostavio sam ga u blizini hale. Nali smo ga klimnu glavom Dornberger. Sreom... inae nikome ne bi palo na pamet da ue unutra. Zbog ega si etao onu dizalicu tamo i amo... neto si hteo da sabo tira? To nisam inio ja, ve saboter koga sam pratio. U poslednjem trenutku javili su mi da je uspeo da se ubaci u bazu. Vi bolje od mene znate koliko je formalnosti potreb no, naroito usred noi, da se ovamo ue... nisam smeo da gubim vreme i skoio sam padobranom unutr a. Do avola, moj kolega je poginuo u avionu koji se razbio na litici! Zanimljivo? ledeno se osmehivao Dornberger. Znai, jo jedan se nalazi u bazi. Boga mu, ovde je izgleda lake ui nego u bioskop! Momak, kako bi bilo da za p romenu kae i malo istine? ovek slee ramenima. Govorim istinu, porunice. Zato ne pogledate u kabinu odakle se upravlja dizali-com ... njegovo telo je svakako jo tamo... Dornberger je nekoliko trenutaka buljio u zatvorenikovo lice, a onda lagano klim nu glavom i prinese ruku telefonu. U istom trenutku neko zakuca na vrata. Da? ta je bilo, narednie? U kabini dizalice... u hali... dolo je do eksplozije, ser... nali smo unutra telo. .. Hmm... ostavite ga tamo i niko da nita nije dotakao pre nego to dou strunjaci iz obavetajnog. U redu je, narednie, moete ii... Ser... ta je sad opet?

 To telo, ser... to je major Gilrut, ser... ta? ! Sasvim sigurno, ser... ovaj, mislim, lice mu je ostalo itavo. A i uniforma je, ma da... ta je, sto mu gromova, major Gilrut imao ovde da trai usred noi? zaurla Dornberger. Pritisnuo je dugme interfona. Prijavnica! Izvolite, ser! dopre uplaen mladalaki glas iz zvunika. Da li je major Gilrut noas uao u bazu i, ako jeste, zbog ega ja nisam obaveten o tome? Uhh, ser... major je uao pre jednog sata... zvao sam vas, ali trenutno niste bili u kancelariji. Atkins moe potvrditi... Do avola i ti Atkins! opsova porunik. Ti straari nikada nee shvatiti da ovo ovde nije nikakav prokleti deji vrti... U redu je, narednie, moete ii... i povedite i ova dva bizona sa sobom, vie mi nisu potrebni. Ser, neete valjda ostati sami sa... Napolje! Lesli ne dopusti da mu se usne raire u osmeh, iako je na veoma suptilan nain uspeo da navede porunika da uini ono to je eleo. Nije to bila hipnoza u pravom smislu te rei. Nikada ne bi uspeo da poruniku, recimo, naredi da ga oslobodi... Ipak, korak po k orak stvarao je situaciju u kojoj e mladi oficir poverovati bar delu njegove ve to smiljene izja ve. A sada su ak ostali nasamo, to je bilo vie od onoga emu se nadao. Sada e biti prilike ak i za pravu hipnozu koju nee ometati prisustvo dvojice vojnik a. U redu ree Dornberger priguenim glasom, trljajui oi. Izgleda da je bar deo onoga to govori istina. Major Gilrut je tvoj saboter, zar ne? Umorni ste, porunie. To je bilo izgovoreno tihim, ubedljivim glasom i nije delovalo ni najmanje sum njivo. Svakako, Dornberger je bio umoran i to se videlo na njegovom licu. Aha... Slobodno se opustite... sedite udobnije... tako... uskoro e sve biti u redu. Atki ns e nai nekog od vaih pretpostavljenih, vama e doi smena i moi ete da se ispavate... na nekom tihom i mirnom mestu... na obali okeana... tamo gde talasi zapljuskuju oba lu i tiho, tiho umi vetar u kronjama palmi... Zaista je umoran i podsvesno eli da se izvue iz situacije za koju zna da joj nije dorastao, mislio je Lesli. Ilo je ak bre nego to sam oekivao.. . Vrhom palca podie porunikov sputeni kapak. Zenica je prazno gledala u njega i on zadovoljno klimnu glavom. Drei Dornbergera na oku, on pritisnu taster interfona. Prijavnica? Dornbergerov glas nije bilo teko imitirati, naroito onu samouverenu notu koju u sve to govore unose mladi oficiri. Izvolite, ser? Opet spava, do avola! Sluaj dobro... aljem jednog oveka napolje u mom dipu po hitnom poslu. Jasno? Razumem, ser. Nee biti nikakvih problema. .. U redu. Lesli prekide vezu. Dornbergerova bluza bi mu po veliini odgovarala, a li su straari na kapiji morali znati da nema vie nijednog oficira u bazi, Prema tome, ostajao mu je samo krljavi telefonista u prvoj prostoriji. Atkins nije stigao ni da se okrene, jer su se vrata iza njega beumno otvorila. Izvini, momak tiho ree Lesli, pridravajui lako telo posle udarca u dobro poznato mesto na vratu. Ispavaj se i ti, zato da tvom poruniku bude lepe nego tebi.

S mukom je zakopao Atkinsovu bluzu bluzu na svojim irokim ramenima i hitrim korakom izaao iz zgrade deurnog oficira. Dip je stajao pred ulazom, kao i kad su ga dovodili ovamo; svud unaokolo bilo je mirno, jer se straa svakako koncentrisala o ko udaljene staklene hale. Motor dipa zakaljao se, kao da odbija da radi u ovo doba noi i Lesli se isceri: ni u njegovo vreme vojska nije vodila mnogo vie rauna o svojim vozilima. A i zato bi: uv ek je bilo dovoljno rezervnih vozila, raune je uvek plaao neko drugi. Straar na kapiji hitao je da zadovolji nervoznog deurnog oficira, tako da Lesli ni je morao ak ni da uspori; rampa se podigla im su na prijavnici ugledah farove dipa. Le sli u prolazu mahnu rukom, zamiljajui lice porunika Dornbergera kada dozna ta se dogodilo sa njegovim zatvorenikom... No jo je bilo rano za tako vesele misli. Pred njim je bilo jo mnogo puta i jo mnogo posla. Pre svega nai neko drugo vozilo, manje upadljivo od dipa sa vojnim tablicam a koji e uskoro traiti sve policijske patrole odavde do San Franciska. A posle toga konani obraun sa beskrupuloznom bandom iji je jedan pripadnik i ove noi pokuuao da ga ubije. To vie nee trajati dugo, jer je Lesli Eldrid, nina, sada dobr o znao kako e bandi ui u trag... Ona me eka... Lesli proita i poslednje tri rei u tankoj sveii povezanoj u meku crnu kou, za-miljeno limajui glavom. Cak Loson bio je neoprezan, jako neoprezan. I glup... Sa uzdahom Lesli prinese sveiu plamenu velikog stolnog upaljaa, posmatrajui kako se kone korice gre kao ivo bie. Malo potom pepeljara je bila puna sivkastog pep ela u koji se pretvorila ivotna pria mladia po imenu Cak Loson. Moj sensei je bio u pravu, mislio je Lesli s tugom. Tako malo ostane od oveka posle njegove smrti, ak i kada izvede mnoga velika dela... A o mojim delima niko nikada nee pevati... Prenuo ga je zvuk uurbanih potpetica u hodniku i on naulji ui. Dolazila je neka ena. Sama. Koga je ta ena traila u gorsonjeri Caka Losona? Vrata su se otvorila naglo. Ohhh. .. Zdravo, Lola osmehnuo se Lesli. Nisi oekivala da e me ovde zatei? Les proaputa ona promuklo, prinosei ruku grudima. Uplaio si me... stoji tako kraj stola, kao kip. Ne boj se. Trai Caka? Da. Nije tu? Tu je. Njen pogled odluta prema kupatilu i Leslijeve usne se razvukoe u prezriv osmeh. T a devojka ipak nije imala tako savrenu kontrolu nad sobom kao to je mislio. U kupatilu je? Da. Lola je oklevala, njeni dugi prsti nervozno su se igrali reverom bluze, otkopane tako da otkriva poetak njenih punih, vrstih grudi.

 Neto nije u redu, Les? Ne... sve je u najboljem redu... zato ne ue u kupatilo? Ona nervozno slee ramenima, izbegavajui njegov pogled. Ne znam... mislim, nezgodno je... Hajde, Lola! Ti i Cak dobro poznajete jedno drugo.. . zar ne? Ipak, ja... U jednom koraku Lesli se stvori kraj nje i vrsto je dohvati za podlakticu. Doi... da vidi Caka. Les... pusti me! ta to znai? Ogromne crne oi izgledale su jo crnje. Lola pree jezikom preko usana, ali se vie nije odupirala. tavie, oslonila se itavim telom o Leslija, pritisnuvi mu miicu svojom vrstom dojkom. Pazi! apatom ree ovaj. Caku se to ne bi dopalo... hajde, otvori vrata... Nije mu promakao trenutak oklevanja, kada je ispruena ruka zastala pre nego to je dotakla kvaku. Vrata su se otvorila... Vrisak. Cak? ! Izvrsna glumica, zaista, mislio je Lesli. I ipak ima dobre ivce. Stao je na vrata kupatila iza devojke, tako da se nije mogla povui unatrag, iako su je svi njeni instinkti nagonili na to. Dahtala je i borila se bez rei, ali joj Lesli nij e dozvolio da se pomeri sa mesta. Gledaj ree. Gledaj sada ta su mu tvoji prijatelji uinili! Nago telo Caka Losona kupalo se u kadi punoj krvi, prazne one duplje zurele su ne kud prema tavanici, odseeni prsti jedne ruke virili su kao crvi iz tamne povrine tenost i. Stisnutih zuba Lesli je posmatrao uasni prizor, a onda povue devojku sebi i zatvor i vrata. epao je za ramena i protresao, upijajui se pogledom u njene oi. Dakle? Da li si sada shvatila za koga radi? Ko je to uinio? Lice devojke bilo je bledo kao smrt. Otvorila je usta, ali joj je iz grla izaao s amo neki nerazgovetan glas. Mahala je glavom levo i desno, kao ovek koji se bori za vazduh . Govori! Na njenom obrazu ostade trag rairenih prstiju Leslijeve ruke. Drugi udarac baci j e na pod. Hoe li govoriti, droljo? Les, nemoj! zajeca ona. Ja... nisam znala da oni... oni... Podigao je na noge jednim pokretom. Sedi tamo pokaza glavom na stolicu Ko su oni? Ko je ef? Lola je jecala prekrivi rukama lice, ali Leslijevo iskusno uho razabra lani ton u nje-nom plau. Devojka je igrala na vreme, odugovlaei kako bi pronala neki izlaz za s ebe. Bez sumnje, njeno divno telo i vetina u krevetu do sada su je izvlaili iz svake nevolj e... neto slino e pokuati i ovoga puta... Ohhh, Lesli... ovo je uasno... Ponovo se zagledala u njega ogromnim oima na bledom licu, ali su joj ruke kidale bluzu na grudima, kao da se gui. Velike, vrste grudi zadrhtae pred njegovim oima. Da, Lola je dobro znala kakvim orujem raspolae. To ti nee pomoi tiho ree Lesli. Dobra si, priznajem... ali ne bih legao s tobom ni da si poslednja ena ne svetu! I ne samo ja... kad svrim s tobom vie te nee poeleti ni najgori drogirani manijak na Zapadnoj obali! Nije ni primetila kada mu se u ruci stvorio mali, otar noi. Seivo je zablistalo pred njenim oima i ona uasnuto vrisnu, jer je osetila ledeni dodir elika na licu. Nije b

ilo potrebno mnogo mate da zamisli ta e se dogoditi ako on zaista odlui da je unakazi. Ne... ne... NEEEE! Hoe li govoriti? Ona bezglasno zaklima glavom, pokrivajui jo jednom oi rukama. Lesli vrati no u dep. Lola Durao bila je slomljena, ak i lake nego to je oekivao. On sede na stolicu i zmeu nje i vrata. Da ujem... Drhtavim glasom, ali sa preciznou koja je svojevremeno oduevila Stiva Korija, Lola poe da govori... o tome kako se rodila paklena ideja o ometanju navigacionih sist ema aviona i nainu kako je ta zamisao, korak po korak, ostvarivana. O'Mara ju je uvukao u tu stvar, Frenk O' Mara ija je ljubavnica dugo bila... O' Mara nije bio glavni podseti je Lesli. Imam utisak da ti jo uvek zaobilazi njegovo ime. I ne pokuavaj da me slae... to bih odmah primetio:.. Vejd Tavernor... Lesli skupi obrve. Nemogue... ali je njen glas zvuao iskreno. Lola nije vie imala nerava za nove lai. Vejd Tavernor, plejboj? Vlasnik avionske kompanije Alhambra? On... ideja je njegova, Les... Kad malo bolje razmisli, to i nije bilo tako neverovatno. Tavernor, linost iji su svaki pokret pratile drutvene hronike listova na Zapadnoj obali. iveo je veoma ekstravag antno i mnogi su se pitali otkuda mu toliki novac i kako to da njegova kampanija posluje izvrsno dok sve druge grcaju na granici rentabiliteta u sve otrijoj konkurenciji avio-prevozn ika. S druge strane, Tavernor se kretao u krugovima koji su imali veze sa NASA, sa armijom i vazduhoplovstvom... njemu ne bi bilo teko da angauje pomonike kakvi su bili Herlihi ili major Gilrut... Neto tu ipak nije bilo u redu. Lesli je esto viao Tavernorove fotografije. ovek s takvim licem, licem pohotljivca nezajaljivih apetita, nikada se ne bi odluio da na r edi tako uasan zloin kakav je, recimo, bilo ubistvo Caka Losona... Samo Tavernor? Ima li jo nekog s njim? Lola uzdrhta itavim telom i Lesli shvati da je njegovo pitanje pogodilo cilj. Govori! prosikta. Tu je jo Soni... Soni Davila... Ko je, doavola, Soni Davila? On... on je uasan, Lesli... ubica... plaila sam se ak i njegove blizine, asna re... Njegovi ljudi ubili su Gunarsona i Herlihija... pucali na Caka... Znai, Tavernor je bio mozak, a Davila ruka isceri se Lesli. Imam utisak da tvoja lepota kod Davile nije palila, a? On ne voli ene... Mukarce? Ni mukarce... on voli samo krv... Kao to sam i mislio. Ono tamo on glavom pokaza u pravcu kupatila njegovo je delo.. Da. Znala si da je Cak mrtav, naravno? Jesam. Zbog ega si se onda vratila ovamo? Da uiva u prizoru? Ne, ne... Tavernor me poslao po Cakov dnevnik. Davila je potpuno zaboravio, za njega, iako je trebalo da ga uzme. Zaneo se spektaklom prezrivo ree Lesli. Gde i kada je trebalo da im preda tu sveiu?

 Les... ta e uiniti sa mnom? Jo uvek ja postavljam pitanja ledeno odvrati Lesli i Lola se zgri, kao od udarca. Veeras... Tavernor ima vilu u San Rafaelu. Kod njega.. . Ko sve radi za njega u bazi Edvards? Ne znam tano... neki major, moda jo jedan ili dva oveka. Vejd... Tavernor... nije voleo da se raspitujem o toj strani njegovih poslova. .. Ako dozna da u Edvardsu neto nije u redu, ta e uiniti? U Edvardsu? devojka podie pogled. ta bi se tamo moglo dogoditi? Vejd uvek tvrdi kako je to najsigurniji deo itave organizacije! Recimo, ipak, da se neto dogodi? Ne znam... Tavernor ima svoj privatni avion, DC-10, uvek je na aerodromu u Rimondu... pretpostavljam da bi njim napustio zemlju, ako bi shvatio da je stvar krenula loe... Davila? I on bi svakako krenuo s njim, ako nanjui opasnost, mada ne verujem da bi ga Vejd obavestio o tome... Kao i obino nasmeja se Lesli. Prvo svoja koa. A ta je s tobom? Sa mnom? Da. Da li bi Tavernor poveo i tebe? Ipak nije mogla da se uzdri od samouverenog osmeha. Svakako. . . Dobro. Koliko njih zna da imaju posla sa ninom? Samo Vejd i Soni... Davila. I ti. Da, i ja, Lesli, ja... Zaustavio ju je pokretom ruke. U filmovima obino kau: Ostavi ta tvoja opravdanja za sud! Ne sumnjam da bi ti jedva doekala neto slino. Ali... Klimnula je glavom, lagano, kao da tek tada shvata neto to joj je davno, davno reen o i objanjeno. Ubie me? Da. ta se dogodilo sa gospoom Gunarson? Uklonili smo je, naravno... morali smo Lesli, zato? On se nasmeja, kratko, ledenim glasom koji nije obeavao nita dobro: Zato? Zar ti ono u kupatilu nije dovoljno? Ako nije, imam jo jednu novost: Stiv Kori je mrtav... Devojka je skoila sa stolice munjevitom brzinom, pravei ogromne korake svojim dugim nogama. Bila su dovoljna samo dva ili tri takva koraka da, noena strahom, u deliu sekunde, proguta prostor do vrata. Ali je Lesli ve bio pred njom, gledajui je oima u kojima se videla smrt! Vrisnula je i zateturala se, a onda odskoila unazad. Vie nije ni gledala kuda tri, opsednuta onom eljom koja se nikome ne moe ispuniti eljom da se pobegne od smrti... Lesli nije pokuao da je zadri. Istina, Cak Kori nije iveo u onim ljupkim stanovima kakve bogatai sebi diu na samim vrhovima visokih zgrada... Ali je i sa estog sprata, do asfalta ulice, bio dug, dug put... Aerodrom u Rimondu nije veliki, ali je ipak jo davno bio osposobljen da, bar u tok u dana, prima i najvee avione. Sa mesta gde se nalazio, u restoranu na spratu aerodromske zgrade, Lesli je imao sa-vren pregled svega to se dogaalo na irokom prostoru oko asfaltne piste. Zato mu i nije mogla promai prava kavalkada skupih kola koja se iznenada pojavila na prilaznom p utu. Tavernor zaista ume da uva svoju kou, pomisli Lesli, lagodno ispruajui noge i zauzimajui udobniji polaaj na svom mestu. Pokretom ruke proveri da li mu je nadohv at ruke torbica neobinog oblika u kojoj se nalazilo sve ono to pripada opremi jednog nine. Sem

eksplozivnih kuglica. Kao na paradi, dvoja kola su zaobila zdepasti trup aviona DC-10, parkiranog stoti njak jardi daleko od piste i postavila se tako da kontroliu prilaz sa strane suprotno od aerodromske zgrade. Jedna kola, najvea i najblistavija, prila su ve sputenim stepenicama na ijem je vrhu stajala stjuardesa u ivopisnoj uniformi. Jo dvoja kola ostala su u pozadini, efikasno prepreujui put svakom kome bi palo na pamet da prie avionu. Bacivi na sto nekoliko novanica, on zabaci torbu na rame i elastinim korakom poe niz stepenice restorana, do omanjeg hola koji je sluio kao ekaonica i sada bio pot puno prazan. uvar pred slubenim ulazom se dosaivao i upravo zato je bio veoma ljubazan kada ga je krupan mladi upadljivih plavih oiju zapitao kako moe da doe do toaleta. Neto u njegovom pogledu kao da ga je opinilo: bio je ubeen da je mladi utivo zahvalio i otia o u pokazanom pravcu ak i u trenutku kada se Lesli provukao pored njega u uski hodnik koji je vodio u slubeni deo zgrade. Jo jedan od veoma starih trikova nina, ali trik kojim bi se ponosio svaki savremen i iluzionista. Ljudska ula zaista nisu uvek pouzdana, to je bolje od svih mogao da proceni ovek koji je godinama prouavao samo nain interpretacije poruka koje ula alju mozgu... Cisterna za gorivo, obojena upadljivom crvenom bojom, upravo je kretala prema us a-mljenom dambo-detu. Niko od trojice ljudi u njegovoj kabini nije primetio da ima ju i slepog putnika, oveka koji je kao zmija kliznuo pod trbuasti rezervoar i na udan nain naao s ebi oslonac na prljavoj asiji vozila. Sreom, vozau cisterne nije se urilo i vozilo je leno klizilo glatkom asfaltnom trak om, uteujui tako napor Lesliju koji se samo vrhovima prstiju ruku odravao na povrini kliz avoj od ulja. Cisterna se zaustavila na propisanoj razdaljini od aviona. Vukui noge, d va oveka u crvenim kombinezonima prila su da poveu debele cevi koje su u jednoj sekundi mogle da ubace u rezervoare aviona mnoge galone kerozina. Motor cisterne neno zabruja i de bele cevi se nadue od tenosti koja je velikom brzinom pojurila kroz njih. Lesli skliznu na asfalt i oprezno izviri, zaklonjen glomaznim zadnjim tokovima. O ni glavni svakako su ve bili u unutranjosti aviona nestrpljivo ekajui poletanje, ali je Lesli sa svog mesta nazreo i oveka koji je nepomino stajao kraj stepenica, pratei paljivim pogledom sve to se zbiva u okolini. Vedar enski smeh, duge, preplanule noge u skupoj obui na stepenicama. Tavernor dakle kree na put sa itavom svojom kamarilom, plaei se da se ne dosauje za vreme dugo g puta. Utoliko gore po njega... oseae se sigurnije okruen poznatim licima... Neko kretanje naziralo se i kod repa aviona i Lesli rizikujui, pomoli glavu malo dalje. Jedan ovek nosio je uz zadnje stepenice veliku kartonsku kutiju sa natpisom pozna tog proizvoaa viskija. Tavernor, dakle, zaista nita nije preputao sluaju... Duboko udahnuvi, Lesli se spremi za akciju. Odluka je doneta, oklevanja vie nije moglo biti. Iskotrljao se ispod cisterne naglim pokretom i u tri skoka naao ispod

irokog trupa aviona, zaklonjen ogromnim tokovima stajnog trapa. U ruci mu je bio uriken, brza s mrt za svakog ko bi primetio njegov skok... Ali ne. Ljudi su i dalje mirno radili svoj posao; nigde se nije uo nijedan uzbueni glas. Naravno, svima je panja usmerena na okolinu, pomisli Lesli. Nikome od njih ne pada na pamet da bi opasnost ve mogla da bude tu, u njihovoj sredini... Mirno, gotovo bez urbe, Lesli pree itavu duinu aviona i stie do stepenica sputenih iz zadnjeg dela. Jo uvek nita... Uspeo se i naao u uskom hodniku. Miris koji je dopirao iza vrata sa leve strane svedoio je da toalet aviona nije bio ba najefikasnije oien. Ona vrata desno, prema to me, morala su biti vrata skladita u koje ja sada neko slagao pakovanja sa alkoholnim piima. Lesli ih beumno otvori. Iznenadio je oveka koga je maloas video na stepenicama u trenutku kada je naginjao flau skupog viskija. Ovaj zbunjeno zatrepta i ruka mu sama poe nanie. Samo nastavi prijateljski ree Lesli. Tvom gazdi to vie nee biti potrebno. Usta oveka oblikovala su krik, leva ruka mu polete prema depu sakoa, ispod kojeg s u se nazirale tvrde konture velikog revolvera. Nina je bio bri. Udarac sa tri ukruena prsta desne ruke razarao je kao no: zapoeti krik izgubi se u krkljanju kada je umesto vazduha meu pokidane glasne ice navrla k rv. Odgurnuvi nepokretno telo u stranu, Lesli navue rezu na vrata. Bilo mu je potrebno nekoliko trenutaka mira za presvlaenje u njegov kostim. Tavernor i Davila, naroito Davila, nisu smeli da umru jednostavnom smru. Morali su pre toga da upoznaju strah... ist o onako kako su ga upoznale njihove mnogobrojne rtve... Upravo je navlaio kapuljau na glavu kada neko pokua da otvori vrata. Zavrio je zapoeti posao pazei da ne naini nikakav um i onda ekao, napetih mi ia. Lui ree neki enski glas. Lui, zato si zakljuao? Otvori... Lesli se obazre oko sebe. Na alost, Lui nee moi da se javi, iako bi to sada bilo ve oma zgodno... Lui! ponovo glas nestrpljivije. Otvaraj, do avola, znam da si tu! ta je bilo? Drugi glas, muki. Samopouzdan glas oveka naviklog na opasnost i brze reakcije, ono to se trailo od telohranitelja vanih linosti. Lui... zakljuao se i nee da mi otvori! U glasu ene oseao se gnev. Mora da opet pije, ivotinja! HARAGEI! Haragei... termin koji se u Japanu koristi da bi se opisalo ono to mi obino naziva mo estim ulom, predoseanjem opasnosti ili nekim drugim komplikovanim i nedovoljno jasnim nazivom. Haragei, jednostavno, moe znaiti potpuno jedinstvo oveka sa njegovom okolinom, sa svakim pokretom i svakim detaljem u njoj. ovek koji to moe, a Lesli j e spadao u takve, sposoban je da nasluti opasnost ak i kada obina ljudska ula oko sebe ne na laze nita to bi na opasnost ukazivalo. Kao sada... Nina se bacio na pod mnogo pre nego to su tanka vrata bila bukvalno pocepana revolverskim hicima ispaljenim iz neposredne blizine. Otkotrljao se u stranu, za klanjajui se

iza mrtvog Luijevog tela: ubica sa druge strane vrata prokleto dobro je znao sv oj posao. Otvori nainjeni mecima nisu imali sluajan raspored: ovek je precizno rasporedio sve svoje hice, nastojei da po jedan metak usmeri u svaki deli nevelike prostorije. Mori! urlao je sada nevidljivi strelac. On je ovde! Svi ovamo... javi efu! ak i grdosija kakva je bila glomazni DC-10 zanjihala se u svom repnom delu pod uurbanim koracima nekolicine krupnih ljudi. Nina skoi na noge i obazre se oko sebe. Po svemu sudei ponovo je upao u smrtonosnu zamku. .. Izlaza nije bilo, to je utvrdio odmah, sem kroz izreetana vrata iza kojih se sada nalazilo najmanje pet ljudi sa spremnim orujem. Sa jednim ili dvojicom mogao je da izae na kraj, ak i u uskom prostoru hodnika u avionu. ovek brzih refleksa, koji savreno poznaje sve vrste oruja, mogao je izbei ak i hitac ispaljen sa malog rastojanja, u to se ne tako davno uverio i Cak Loson. Ali, etiri strelca, moda i pet... postavljeni jedan iza drugog u hodniku irine jedv a tri stope... Nina je veoma dobro poznavao svoje mogunosti. Mogue je da niko od ljudi u hodniku ne bi preiveo taj obraun, ali bi imali dovoljno vremena da ispale onoliko hitaca koliko bi moglo zauvek onesposobiti ak i jednog ninu. Lesli stee zube. Prsti desne ruke sklopie mu se oko raskono ukraene drke katane, maa iskovanog pre mnogo vekova u radionici srednjovekovnog japanskog majstora. Znao sam da e kraj doi pre ili kasnije, mislio je Lesli. Ipak, e ih to kotati, skupo kotati... ekaj! zau se otar glas u hodniku. Glas koji je sekao kao otre ledene ivice, glas ubice, oveka koji je uivao u prolivenoj krvi. On je tamo? Jeste, efe odgovori neko poluglasno. Da ga izbuimo kroz vrata, a? Davila. To je mogao da bude samo on. Tih nekoliko rei izgovorenih u hodniku znaile su smrtnu presudu i za njega. Lesli je sada tano znao njegov poloaj. Prvi udarac b ie namenjen Soniju Davili... Polako... vie nam se nigde ne uri. On nikuda ne moe da umakne... Sadista, mislio je Lesli. Ne voli da ubija brzo i jednostavno... ali je u tome i mo ja ansa! Hitrim preciznim pokretima on se povue dalje od sredita prostorije, za sluaj da se Davila ipak predomisli. Stajao je nepokretan, kao kip, i samo su oi bletale u uski m prorezima kapuljae. Hej, momak! zau se Davilin glas. Izai... sa rukama u vis. Igra je zavrena! Nina je utao. Kada doe trenutak da progovori, progovorie svojim orujem... Izai, do avola, hou da vidim tipa koji nam je zadao toliko muka! Obeavam ti da te neemo odmah ubiti. asna re! Priguen smeh Davilinih ljudi svedoio je da ak ni oni nemaju mnogo poverenja u a-snu re svog efa. Lesli se ne pomeri s mesta. Vrlo dobro! ree Davila posle kraeg oklevanja. Momci, idite po njega... i zapamtite hou ga ivog! Usne pod crnom kapuljaom rairie se u podrugljiv osmeh. Davila se ipak nije plaio nine. I to mu je bila druga krupna greka. Odbaena udarcem noge, vrata odletee u stranu. Na njima se pojavie ne ba oduevlje-na l ica dvojice ljudi iza kojih su istezali vratove jo dvojica. Jedan od njih ak drekn u od straha kad ugleda nepokretnu figuru u crnom. etiri cevi se podigoe kao po kamandi, uperene u Leslijevo telo. Prokletstvo, ta je ovo? procedi jedan od njih, sitan momak ije je lice bilo unakaeno oiljkom. efe... pa ovo je... Davila je bio dovoljno oprezan da ostane van vidnog polja nine, ali je njegov gla

s po-novo rezao kao staklo. Kukavice! Ne dozvolite da vas zaplai taj vampirski kostim, do avola! Ispod njega je ovek kao i svaki drugi! To bih voleo najpre da proverim proguna jedan od revolveraa. Lesli skrete pogled ka njemu i ovek ustuknu, mrmljajui neto sebi pod bradu. Plae se, mislio je Lesli. I to je dobro. .. Ali se iza irokih plea etvorice ljudi sada naziralo usko, iljato lice, sa sitnim oima i ogromnim elom. Davila je eljao kosu unazad, trudei se da izgleda kao gangster iz tri -desetih godina, ko zna zato. Moda je mislio da tako izgleda stranije... Baci to! otro ree jedan od one etvorice. Lesli posluno ukloni ruku sa drke katana. Primenjena psihologija. Za ove ubice opasno oruje bilo je samo ono koje je stvara lo mnogo buke. Beumni ma pripadao je istoriji, dakle, nije mogao biti opasan za oveka sa modernim, automatskim pitoljem u ruci. Varate se, gospodo, pomisli Lesli. To ete uskoro doznati... Dovedite ga ovamo! cerio se Davila. Hou da ga pokaem Vejdu... Davilini momci nisu bili prvi put u takvoj situaciji. Oprezno su se razmakli, os lo-baajui prolaz. Jedan od njih mahnu pitoljem. Hajde! Polazi! Pazei da ne naini nijedan nepotreban pokret, Lesli lagano zakorai napred. Ruke je drao daleko od tela, daleko od svog oruja i to je umirilo etvoricu revolveraa. Nijed an od njih nije znao, niti je mogao znati, da je to poloaj leptira, jedan od omiljenih poloaja iz kojeg su majstori kenducua u svakom trenutku mogli prei u opasan napad. Ali, jo nije vreme za to, mislio je Lesli. Hou da vidim Vejda Tavernora... da ga gledam u lice u oi, u trenutku kada shvati da e umreti. .. Davila se povlaio pred njim sa trijumfalnim osmehom na licu, nastojei ipak da sve vreme ostane u zaklonu irokih plea dvojice revolveraa koji su ili za njim, ne isputaj ui Leslija iz vida. Dvojica su ila iza nine i on je gotovo fiziki oseao pretee praznine cevi iz kojih su svakog trenutka, na jedan neoprezan pokret prsta, mogli poleteti smrton osni olovni projektili. Hej, Vejd! uzviknu Davila povlaei u stranu zavesu koja je pregraivala uski hodnik. Doi da vidi koga sam ti doveo! Neobina povorka sada se nalazila u velikom salonu ureenom sa mnogo ukusa. I mnogo para, iako te dve stvari esto ne idu zajedno. Lesli je prezrivim pogledom preao po prizoru ispred sebe. Podsealo je to na orgije starih Rimljana, one koje su trajale danima i noima. Sada je shvatao zbog ega je T avernoru bilo potrebno toliko novca... Hai. Ko je to? oi Vejda Tavernora bile su mutne kada je podigao pogled. Leslijev kostim na njega, bar naizgled, nije ostavio nikakav utisak. I Davilin osmeh bio je prezriv. Leslija su privukle njegove ruke: male, sa kratk im zde-pastim prstima, ruke koje su neprestano gladile jedna drugu, kao to se mil uju ruke mladih ljubavnika... Kako je mogue, mislio je Lesli, da te, naizgled tako nespretne, ruke b udu i toliko opasne. Ruke ubice... To je na prijatelj, nina rekao je Davila tiho, sa oiglednom namerom da ostavi utisak. Tavernor se, meutim, samo mlitavo osmehnuo. aka mu se sklopila oko iljaste vrste dojke ene nagnute nad njim. Druga devojka je dahtala sa glavom meu njegovim nogama

, nastojei da ga uzbudi. Bez mnogo uspeha, primeti Lesli. O? Tavernor ree nezainteresovano. Pa? Treba da ga sredimo. U redu. To je tvoj deo posla, zar ne. Molim te, Soni, da ga pre toga ukloni odavd e... zna da ne volim krv... Mislio sam da eli da ga vidi nasmeja se Davila. Ne izgleda naroito opasno, a? Izgleda opasno primeti Tavernor. Vodi ga, Soni... vidi da si dekoncentrisao moje enske. Davila se nasmeja: Do avola s njima! Okrenuo se i sa bezbednog rastojanja zagledao u Leslija: Ko si ti? Zar je to toliko vano? glas ispod kapuljae bio je miran. Ne naroito! slee Davila ramenima. Nina, zar ne? Lesli je utao. Ljudi sa pitoljima u rukama premetali su se sa noge na nogu. Njima s e oigledno nije dopadalo to Davila toliko otee tako jednostavnu stvar. Nee da kae? Zato si doao ovamo? Da ubijem. Tebe i Tavernora. Ponovo Davilin smeh. Vejde, uo si ga? Tavernor je leao sklopljenih oiju, doputajui da dve ene ine s njegovim telom ta hoe. On je daleko odavde, Davila ree Lesli. Mora da odlui sam. Zbog ega misli da to ne mogu? On je gazda. Samo zato to sam mu ja to dopustio. Karte su u mojim rukama, ovee... Ne potcenjuj ga. Moda neko od tvojih ljudi radi za njega... Strelica je pogodila cilj. Davila ustuknu korak i sumnjiav pogled prelete preko et iri ukoena lica. Meutim, to nije trajalo dugo. Nee ti to uspeti! ree tiho. Vejd mi veruje... a i ja njemu. Kako moe da veruje oveku koji se drogira? On e sve izbrbljati prvom prilikom. To je moja stvar... Ti si bio u bazi Edvards? Da. Znao sam... Vejd! Ovaj momak nas je preao za najvei posao svih vremena... Tavernor ga nije uo. Lice mu je bilo zgreno u oekivanju ekstaze koja je dolazila sporo, suvie sporo... Dobro uzdahnu Davila. Oi su mu sada bile tamnije nego trenutak ranije, ruke su mu jo jednom pogladile jedna drugu. Hou tvoju krv... Doi po nju. Davila klimnu glavom. ak i Lesli Eldrid, nina, morao se diviti brzini kojom je izvukao no ispod pojasa pantalona. Da vidimo, nino ree Davila sa uivanjem. Da vidimo ko je bolji sa hladnim elikom... Ja sam bolji ree Lesli. Naravno, ako ne odlui da malo izmeni pravila. Davila se zadovoljno cerio. Ne misli valjda da sam toliko lud da ti pruim priliku za potenu borbu? Pre svega to tvoje gvoe je mnogo due od mog. Ali, s obzirom da smo na mom terenu, uzeu sebi pravo da propiem neka nova pravila. Recimo, da ti pre borbe ispalimo metak u jednu nogu . Biu galantan, evo... moe sam izabrati koju nogu eli. Hvala... Dakle? Svejedno mi je slee Lesli ramenima. To ti ne bi bila dovoljna prednost, Soni,

samo da zna. Mori... Jedan od etvorice sa revolverima stupi korak blie. Lice mu je bilo iscereno u mask u paklenog zadovoljstva. Leva noga, Mori... najbolje u koleno. I pazi kako puca, Mori posavetova ga Lesli mirnim glasom. Ako promai, ovaj avion nee vie biti ni za ta. Ne verujem da e se gazdi to dopasti. ekaj! dreknu Tavernor. Prokletstvo, Soni, on je u pravu... i najmanje ote-enje moe as spreiti da letimo na potrebnoj visini! On je odgurnuo one dve crnkinje i sada je nespretno pipao oko sebe, nastojei da n avue raskonu dugu kunu haljinu. Naredi momcima da ga izvedu napolje i likvidiraju dodade on urno, prilazei grupi oko Leslija. To je najjednostavnije... etvorica revolveraa su oklevala, prenosei pogled sa jednog efa na drugog. To ti je nevolja kad komanduju dva oveka, mislio je Lesli. Upravo u tome je moja prednost: mogu da delujem u trenutku kad neto odluim, ne ekajui da se neko drugi sloi sa tim... Dva oveka pala su u prvoj desetini sekunde, dvojica najbliih. Savivi kolena, Lesli je zadao horizontalni udarac katanom, paralelno sa podom. Otri elik nije naiao na goto vo nikakav otpor dok je otvarao utrobu prvom revolverau; drugoga je pogodio samo vrh , ali tako precizno da je bio mrtav pre nego to je dotakao pod... Savijena kolena kod tog udarca imala su jo jednu funkciju, jer kola koju je Lesli pro-ao nije doputala nikakve prekide izmeu niza fluidnih pokreta koji bi u nekoj dr ugoj situaciji podseali na ples. Prikupljena elastina energija miia i tetiva nine trenutno se ispraz nila u dugi skok koji ga je odneo daleko van domaaja hitaca druge dvojice revolveraa. Bil i su veoma brzi, ali samo za uobiajene predstave. Davila... Davila je bio bri, za klasu bri od svojih ljudi. Na samom temenu duge pa -rabole po kojoj se kretalo Leslijevo telo morao je da naini jo jedan hitar pokre t: kratko, otro seivo tekog Davilinog noa prohujalo mu je kraj grudi, gotovo skliznuvi po glatkoj sv ili kostima. Dotakavi jednom nogom pod, Lesli krete u novi skok... I Tavernor ga je iznenadio brzinom, ali je to bila brzina od koje mu, bar za sad a, nije pretila nikakva opasnost. Luaki dreknuvi, jedan od voa bande pojuri u pravcu vrata k oja su vodila u susednu prostoriju aviona, oborivi usput jednu od iznenaenih devojaka koja mu se nala na putu. Davila se veto povukao iza dvojice preostalih bandita, zavlaei ruku pod sako, za-tien tim ivim zidom od njihovih tela. Obojica su uspeli da ispale jo samo po jedan hit ac, iako su im prsti neprestano pritiskivali okidae automatskog oruja . Njihove ruke, meutim, nisu bile dovoljno brze da slede neuhvatljive Leslijeve pokrete. Lako, gotovo neno, katana pogladi glavu prvog revolveraa na kojoj se pojavi duga, tanka linija. Samo na trenutak... iz otvorene lobanje po jo uvek uspravnom telu r asue s e krv i mozak... Ruka drugoga, ona ruka sa revolverom, odlete u stranu: razjapivi usta nj en vlasnik zapoe pokret kojim je eleo da to sprei, da drugom rukom zadri krv koja je navrla iz preseenih ila. Vrh katane bio je bri: meko doskoivi na pod, u uasnoj tiini, Lesli mu

probode vrat i otrim trzajem izvue seivo iz rane, spremno na novi udarac. Davila je ve imao revolver u ruci, ali se predomislio. Dugim, vetim skokom stvorio se na vratima i proleteo kroz njih. Lesli zastade... Koliko se brzo sve to dogodilo pokazala je i reakcija dveju devojaka. Tek u tom trenutku one su shvatile svu strahotu prizora i zavritale od straha. Lesli nije imao vremena za njih; njihovi prodorni krici nisu mogli da ometu njeg ovu koncentraciju. Zastao je da razmotri svoj sledei potez. .. Morao je da bude brz. Ne samo zato to su Davila i Tavernor imali jo ljudi oko avio na: pretila je realna opasnost da, rtvujui svoje revolverae, njih dvojica uspeju da uma knu jednim od kola koja su, bez sumnje, jo uvek uvala svoju strau oko aviona... Jo jednom je odabrao stepenice u repu aviona, poznajui dobro reakcije progonjenog. Davila e svakako oekivati da on krene direktno za njim i Tavernorom; panja telohran itelja bie koncentrisana na vrata kroz koja su njih dvojica izala... U nekoliko dugih skokova Lesli prelete hodnik i sa vrha stepenica beumno skoi na asfalt pod sobom. Motor jednih kola luaki je urlao. Tavernor je trao prema njima u onoj smenoj kunoj haljini. Davila je otrim pokretima izdavao nareenja trojici ljudi koji su mu pritrali. U njihovim rukama mutno su svetlucale rune, kratke cevi automatskih puaka . Eno ga! dreknu neko iza Leslija, jedan od ljudi koji su ostali kraj kola parkira nih na drugoj strani aviona. Rafal se srui na stepenice, ali Leslija ve vie nije bilo na tom mestu. Kao munja je preleteo prostor do najbliih kola. Neko se nalazio izmeu njega i kola, prepreujui mu put: ogroman ovek irokih plea i male glave. U trku Lesli ga dotae levom rukom i odbaci daleko od seb e, demonst rirajui jo jednom ta moe da postigne energija itavog tela skontentrisana u jedan udarac. Olovna kia pljutala je oko njega kada je uskoio kroz otvorena vrata kola iji je moto r smireno brundao, Poskoivi, kola kretoe iz mesta, kripei gumama i poveavajui brzinu u svakom narednom deliu sekunde. Lesli iskoi na suprotna vrata i otkotrlja se u stra nu, posmatrajui krajikom oka ta se zbiva. Tavernor jedini nije imao dovoljno refleksa da izbegne zahuktalu elinu grdosiju. Vrisnuvi, on podie ruke kao da eli da se zatiti. Udarac ga je bacio na haubu motora i bu-kvalno prikovao za bok cisterne u koji su se kola trenutak kasnije s tupim treskom zarila. Ruke mu se jo jednom podigoe, ali samo da bi mlitavo pale na lim koji mu je zgnjeio grud i. Uspravljen, Lesli je na trenutak vratio svoj katana u korice. Ruke su mu neshvat ljivom brzinom rezale vazduh kao krila vetrenjae u svakoj desetini sekunde iz kojih je i zletalo novo otro seivo, uriken, zvezde koje su nepogreivo pogaale svoj cilj. Davila zbunjeno zavrte glavom, kao da ne shvata ta se to zbiva. Samo trenutak ran ije oko njega su stajali ljudi sa mitraljezima u rukama. Sada je bio sam, sam pred t im uasnim ovekom u crnom koji mu je laganim korakom prilazio, zloslutno ga posmatrajui iz us kih

proreza kapuljae... Meutim, jo uvek nije bio red na njega. Na suprotnoj strani, iza aviona, nalazio se poslednji Davilin revolvera, onaj koji je jednom ve promaio Leslija. Svojom hrabrou, ili moda glupou, on je uspeo da kupi jo nekoliko sekundi ivota za efa... Izbegavi novi rafal, Lesli munjevito podie levu ruku. ovek je trenutak ranije uo zujanje urikena u vazduhu, video kako njegovi drugari padaju kao snoplje. Znao je da iz ruku oveka u crnom dolee smrt i zato se bacio licem na asfalt, ne pokuavajui da ispali novi rafal iz svog oruja. Stari trik, ali mu se ne moe zameriti to ga nije znao. uriken je ovoga puta doleteo iz desne ruke, pogodivi mirni, nepokretni cilj na tlu. Lesli se lagano okrete. Mrtva tela pod njegovim nogama, jedva ujni rad motora cisterne; ljudi koji su bili na njoj trali su po pisti maui rukama i ne usuujui se ni da se okrenu, uvereni da im niko nee poverovati kada ispriaju ta su videli. I Davila... bledog lica, sa iskeenim zubima, ali sa velikim revolverom u ruci. Ree n da skupo proda svoju bezvrednu kou. Nina uperi svoj pogled u njega. ta sada, Soni? ree tiho. Sve svoje nade Soni Davila stavio je na jednu kartu i poslednjih nekoliko sekund i borbe iskoristio je da zauzme to povoljniji poloaj. Video je koliko je taj uasni protivni k brz, ali je jo uvek imao poverenja i u svoju brzinu... Bio je svega korak-dva od otvorenih vrata cisterne, sada razdvojene od aviona, i ako su se debele cevi jo vukle po tlu. Znao je da mu je to vozilo jedina ansa. Ako uspe d a uskoi i zatiti se vratima od debelog lima pre nego to nina upotrebi neko od svojih uasnih or uja, onda... Onda jo uvek ima izgleda da ovu borbu dobije... Nije ni mogao da zna da Lesli bukvalno ita gotovo svaku misao na osnovu sitnih ne -upadljivih znakova koje obino oko teko zapaa. Lesliju nije promaklo Davilino povlae nje prema cisterni, hitar pogled kojim je odmerio rastojanje do nje, trijumf koji je na trenutak osvetlio njegove oi. Ne, Davila se jo uvek nije predavao... Hajde, Soni osmehnu se Lesli ispod maske. Pokuaj i to... Davila munjevitom brzinom podie ruku da ispali jedan metak. Nije ak ni nianio, raunao je da e time naas zadrati Leslija i time dobiti u vremenu da uskoi u cisternu . Lesli je ostao nepokretan na istom mestu, znao je da e metak prozvidati daleko od njega. Osvrnuo se oko sebe: u aerodromskoj zgradi do sada su svakako primetili d a se dogaa neto neobino, ali jo nije bilo znakova da e se policija uskoro umeati. Imao je dovolj no vremena za malu, igru sa Davilom. Motor cisterne zaurla i njeni glomazni tokovi lagano se pokrenue. Vukui nepotrebne cevi za sobom, Davila otro okrete volan i kola se ustremie na Leslija. Nekim udom, Tavernorovo telo ostalo je na svom mestu, uglavljeno u deformisani lim bokova ci sterne. Njegove mrtve noge vukle su se po asfaltu. U deliu sekunde Lesli je proraunao brzinu kretanja cisterne i izmakao se hitrim sk o-kom, dopustivi da mu branik prohuji pored desnog boka. Odbacivi se levom nogom o

d tla, on skoi na papuicu kabine, izveravi se potom i na njen krov. Davili to nije promaklo i konice naglo zakripae u pokuaju da ga zbaci sa glatke povrine. Lesli je to oekivao, prsti njegovih nogu ve su bili bezbedno zakaeni za izb oine na zadnjem delu kabine. Ali ne za dugo, jer je on znao ta sada sledi. Pucanj. Metak velikog kalibra probi lim na mestu gde je Lesli trenutak ranije leao. Nina je dotle ve skliznuo niz zaobljenu po vrinu cisterne i naao se na njenoj drugoj strani, blie Davili. Gotovo zalepljen uz vrata, on oprezno proviri u kabinu. Lice mu je bilo na svega neko-liko palaca od Davilinog kada ovaj konano shvati da nina vie nije na krovu. I zgubljene oi nainie hitar pokret i njihovi pogledi se sretoe. Bilo je to previe, zaista previe za Daviline nerve. Dreknuo je od straha i bacio s e preko sedita, koprcajui se i borei se da otvori suprotna vrata. Sa usnama rairenim u osmeh, Lesli munjevito obie prednji deo vozila. U pravom trenutku da otvori Davili vrata ironino se klanjajui. Ubicu izdadoe noge i on klonu na kolena. Revolver zaboravljen u ruci zveknu o asf alt. Iz daljine se zaue poznate sirene. Policija je konano stizala. Davila podie pogled u kojem se ponovo itala nada. Ne, Soni tiho ree nina. Predaleko su da bi to tebi neto znailo... Klimnuvi glavom, Davila odbaci iz ruke revolver. Neto u tom pokretu upozori Leslij a na opasnost. On naini munjevit korak u stranu. Pokret kojim je ubica odbacio oruje imao je dvostruku svrhu: u desnu aku skliznuo mu je iz rukava veto postavljen no sa irokim seivom. Davilina ruka polete odozdo nav ie, udarcem koji bi, da je pogodio, svakako prosuo Leslijevu utrobu. Trijumfalni krik s kojim je Davila zadao udarac naglo se prekide, jer mu na usta navre krv. Davila zbunjeno pogleda nanie, nije osetio nikakav udarac. Njegove zamuene oi imale su samo jo toliko vremena da vide kako mu se iz grudi lagano izvlai dugo seivo kata na. Ninda se jo jednom osvrte oko sebe i podsmeljivo mahnu rukom izbeenom, bledom licu zalepljenom za pleksiglas pilotske kabine aviona. I ti e imati muke da objasni policiji ta se ovde dogodilo, momak, pomisli dok je brisao ma o Davilinu odeu. Policijske sirene bile su sve blie i blie. Nina hitrim korakom obie avion i prie je-d nim od naputenih kola iji je motor i dalje besmisleno preo. Pod njegovom sigurnom rukom automobil jurnu preko piste, sve dalje i dalje, dok se nije izgubio na strani su protnoj od aerodromske zgrade. Lesli Eldrid, ponovo u svakodnevnoj odei, utopio se u dugu kolonu vozila koja je auto-putem hitala prema sreditu San Franciska, ali je samo jedan deo njegove panje bio usmeren na vonju. Kako bi bilo lepo, mislio je, kada bi ovo zaista bio kraj? Kada bih mogao da zabo-r avim na svu ovu krv, na ubijanje... da zaboravim Stiva Korija i Caka Losona... i Davilu, i Tavernora, i Lolu... Takve misli, meutim, nisu ga drale dugo. Lesli Eldrid je bio nina... A nine i smrt uvek idu ruku pod ruku... www.CroWarez.org

www.BosnaUnited.net