-

843]
ZABAVNI

LUN
NA OSTRVU
F.eTOn
SENKI
ROMANI

45

DINARA

II

NOVA SERIJA - X-100

SVESKA

843

1984.

F. Eton
LUN NA OSTRVU SENKI
T. H. Grej

ZAMKA ZA HEJZkJA

Direktor NIRO DNEVNIK

VITOMIR SUDARSKI

Glavni I odgovorni urednik OOUR IZDAVAKA DELATNOST

VLADIMIR STEVANOV

Odgovorni urednik Redakcije knjievnih Izdan)

MILORAD PREDOJEVI

Urednik Izdanja
ORADIMIR PAANOVI

Recenzent
VLADIMIR DUBRAVI
Korektori

JOVAN UGUEIN
TOOOR POPOV

Tehniki urednik
S U V K A BOSNJAKOVI
Tka: 80.000 prhneraka, II Izdanje

Izdaje i tampa: Novinska, Izdavaka I tamparska radna organizacija DNEVNIK, OOUR

IZDAVAKA DELATNOST, Bulevar 23. oktobra 31, Novi Sad, telefon (021) 621-555. Brol
iro-rauna: 65300-603-6350.
RUKOPISI SE NE VRAAJU

F. Eton

LUN NA OSTRVU SENKI

Poto u svitanje brzi M aM ersonov brod bee isplovio iz ostrvske

luke Kingstaun na Sent Vinsentu i
uputio se prem a severu, izlazak
sunca ga je zatekao kako sa istone
strane obilazi severna ostrva Malih
Antila Svakog trenutka iskrsavala
je nova slika obale nekog od m nogo
brojnih ostrva Stakla na zgradam a
malih i velikih luka i svi uglaani
predmeti vraali su svetlost kosih
sunanih zraka i more je od toga
bletalo kao pod vatrom etim a
- Ovo je nezaboravno jutro na
palubi - ree Dejn Vitington, za
gledana u daljinu.
- Uz tebe sve postaje arobno i
lepo - uzdahnu Donald Sikert i za
ljubljeno se osmehnu.

Ona ga samo bolje osm otri i oi

joj oduevljeno blesnue, kao da su
sakupile svu lepotu jutra na mirnoj
povrini Atlantika koji je ovde
mirno grlio ostrva
Njih dvoje su stajali uz ogradu, a
sa kapetanskog mosta im se javi
kapetan broda Samjuel Makferson.
- Prolazimo pored Antigue! Zar
to nije neobino? - doviknu poka
zujui rukom prem a ostrvu.
Makfersonov brzi brod, priprem
ljen za mnoge avanture irom svih
mora i okeana takoe je nosio ime
Antigua, ali ne po ovom britans
kom ostrvu, ve po istoimenom
gradu u Gvatemali. Dakle, postojali
su ostrvo, grad i brod imenjaci.
- Hoemo li da svratimo na
ostrvo? - upita Dejn viui, s d -~-

novima nametenim u trubu oko

ustiju
- To zavisi od njega - odgovori
Makferson
pokazujui
prem a
Lunu. On trai da otplovimo do
Skruba. Smatra da tamo poinju
tajne avoljeg trou gla
Dejn odmahnu rukom kao da
kae: Ne vredi ni pokuati da se
menja ono to je on zamislio. Lun
joj je bio zahvalan na tom post
upku, jer je oseao da sve ee jed
nako misle. On bi zaustio da neto
kae i otkrio bi da i ona misli i go
vori to isto. Nekakav sklad misli,
oseanja i odnosa sve vie je ulepavao dane kad su bili zajedno. Misli
mu odlutae u prolost i lice poe
da mu zrai osmehom, jer sve to je
bilo vezano za Dejn izazivalo je u
njemu prijatne uspomene, ili uiva
nje u trenutku.
Seao se burnih dana u Cikagu.
kada je upoznao dvadesetosmogodinju naunicu. Ve je bila doktor
biologije i zapanjila bi svet otkri
em antielije, koja je unitavala
sve ivo, da to nije moralo da ost
ane pokopana tajna kako se ne bi
pojavilo jo jedno oruje koje bi
moglo da uniti dobar deo ivota
na zemlji. Prole su godine, ali ona
nije gubila nita od svoje lepote, a
bivala je sve savrenija Ponekad
mu se inilo da u toj jednoj eni
im a mnotvo divnih en a Dejn
nije glumila karaktere i vrste ena
ve je bivala drugaija, odnosno
savrena na drugi nain. Lun nije
mogao da odredi kad mu se ona naj
vie svi a Da li u trenucima kad bi
ga izazivala svojim zagonetnim
osmehom punim obeanja, ili kad
zamiljena i produhovljenog izraza
reava neku bioloku zagonetku
Znala je da mazno sedi, s licem oslo
njenim na kolena i da tako zrai
tihu. nenu sreu, ali je isto tako
bila u svom elementu i prava Dejn
kad bi joj oi vragolasto blesnule i
kad bi pokazala omamljujuu lepotu svog tela voljenom oveku.
svesna radosti koju e izmamiti od
4

njega i sigurna u to da e ga usre

iti.
Seao se i' svojih grehova prem a
njoj. Suvie je voleo svoju slobodu i
jednom je uspeo da je nagovori da
se uda za divnog i plemenitog de
Boaotoa, koji ju je oboavao. Ona
ga je posluala, ali se rastala od tog
divnog oveka a da mu nikad nije
pripala. Tu tajnu svog form alnog
braka nikad nije kazala voljenom
oveku. jer bila je suvie ponosna
O tome je Luna obavestio sam de
Boaoto. jo uvek oduevljen enom
koja nije bila njegova i koja ga je
napustila O na nikada nije spome
nula ni Lunove avanture, kojih nije
bilo malo. M nogo puta, naao se u
blizini lepih ena, a mnogo puta je
zaboravljao da postoji najdivnije
stvorenje, devojka koja ga voli lju
bavlju kakvu moda nije zasluio.
Jednom je shvatio da je ona znala
za njegovu vezu sa jednom enom,
ali mu to nikad nije spomenula D i
vio se toj sposobnosti Dejn Vitington da odagna sve to bi pomutilo,
ili prekinulo, njihovu vezu. Zato je
ljubav postojala sve vra, a oni,
zajedno, sve sreniji.
Ovo putovanje Atlantikom i Karipskim morem trebalo je da bude
pravi odm or ne samo za njih dvoje
nego i za M akfersona i za mladog
H arija Hofa, novog proverenog pri
jatelja Donalda Sikerta, pa zato dra
gog starom mornaru i Dejn.
Lunove misli prekide Dejn prila
zei m u
- Volim te apnu mu kao da
poverava neku tajnu, i postavi lice
tako da ga on lako poljubi, ako to
bude eleo. ali da izgleda sluajno,
ako se on ne seti nenosti.
Umesto da je poljubi, Lun je na
glo i grozniavo zgrabi u naruje.
Ona oseti da mu je svaki mii na
tegnut, a pogled otar i uperen
negde izvan palube. Ona potrai
ta je to na povrini m ora izazvalo
naglo Lunovo uzbuenje, ali nije
uspela, jer Lun uzviknu:
- Torpedo!... Torpeda sa dve
strane broda!

Dejn ugleda Samjuela M akfersona kako stoji uz ogradu kapetans

kog mosta, ruku ispruenih prema
moru, s dlanovima napred kao da
hoe da zaustavi kobnu opasnost
- Kasno! Sve je kasno! - uzviknu stari morski vu k
- U zaklon! Svi u zaklon! v i
kao je Lun, nosei Dejn ka vratim a
kabina
Nekoliko m ornara istrae na
palubu i osmotrie kobni trag dva
torpeda koja odmah zatim pogodie brod, koji naglo poe da se nakrivljuje. Nedostajalo je nekoliko
desetina sekundi pa da se ponosna,
brza jahta nade pod vodom. Svi
mornari znali su da u sluaju opas
nosti ne treba postupati kao na dru
gim brodovim a N ije trebalo spu
tati amce za spasavanje, iako su
postojali vie zbog lukih kontrola
bezbednosti plovidbe, nego zbog
potrebe za n jim a niti skakati u
vodu.
- Svi unutra! - zvao je M akferson odmah posle eksplozija ali neT
koliko mornara ga nisu uli. a ost
ali su zakasnili.
Samjuel M akferson jurnu prem a
unutranjosti broda i sudari se sa
Harijem Hofom. Umesto da mu ob
janjava stari morski vuk ga
zgrabi i lako ga povue za sobom.
- ta se dogada? - upita Hof.
- Napad. Tonemo - odgovori
Makferson.
- Onda treba da beimo napolje,
a ne u brod zakljui H of i poe
da se otim a
Jedino on jo nije znao tajne
broda iako ih je. poneku, saznavao
svakog dana Znao je za tajno skrovite u brodu, koje nisu nikada ot
krile luke i carinske vlasti irom
sveta, ali nije bio upuen ta treba
da radi u sluaju potapanja jahte.
Ovo je bilo njegovo prvo putovanje
s Lunom, Dejn i Makfersonom.
- Ne otimaj se, ti morski konji
u! Hiljadu mu gro m o va spas je na
ovoj strani! Sledi me bez straha i
drhtanja - gunao je m ornar ne
isputajui H o fa

Ovaj se nasmeja i ree:

- Pusti me. guim se. Ii u za
tobom.
Oni se naoe pred otvorenim taj
nim vratima i upadoe pored Luna
iza koga je stajala uzbuena i zabri
nuta Dejn Vitington.
- ta je s mornarima? upita
Lun, ali ne stie da uje odgovor, jer
je morao da se uhvati za ruicu
vrata s vijcima.
- Zatvaraj! - viknu Samjuel
Makferson dok su mu noge odlazile
navie, tako da je dubio na rukam a
ukljeten u uskom prolazu
Lun se opirao rukama i nogam a
raskreen i napreui svaki deli
tela kako bi prilegao tokove utvrivaa na ulaznom kapku. H ari H of
bee shvatio ta Lun eli i probi se
do njega ba kad se brod jo jed
nom prevm u na povrini mora i
poe da tone.
- Imamo sree - ree M akfer
son, kad se opet pod uske kabinice
skrovita nae pod njegovim no
gama.
- Ovo je vrlo sumnjiva srea
javi se H ari Hof.
Lun se prilino grubo probi po
red M akfersona i Dejn, odgurnuvSiSh. Munievitim pokretima otvori
vratanca koja su titila vrlo komplikovanu komandnu tablu i pult Isto
tako brzo on pom eri nekoliko po
luga i. ukoen, saeka nekoliko tre
nutaka Trebalo je da oseti odvaja
nje spremita od b roda ali to nije
funkcionisalo.
- Drite se vrsto, jer moram
upotrebi metod odvajanja eksplozi
vom - ree on brzo i saeka jo
dve sekunde da se njih troje uhvate
za neki vrst oslonac, a onda istre
osigura poluge i ukljui spoj.
Snana eksplozija ih potrese i svi
pretrpee poneki bolan udarac o
zidove sklonita Lun se povrati kod
instrumenata i lice mu se polako
razvue u osmeh.
- Uspelo je - ree pobednikim
glasom i sede na pod kao da ga je
izdala snaga
5

Nekoliko trenutaka svi su utali.

Osetie da se teko die, i Lun tek
sada stie da odvrne slavine s kom
prim iranim vazduhom i nekoliko
minuta kasnije svi su se oseali
mnogo bolje.
- Sta se to dogodilo s naim bro
dom? Kakva nas je to sila napala?
ika Same, ti si rekao da je napad
- prvi poeo H ari Hof.
Razumeli su njegovu mladalaku
radoznalost, jer su se i sami pitali
ko ih je tako nemilosrdno torpedovao. Meutim, Lun, Dejn i Makferson su znali da im sada niko ne
moe odgovoriti na to pitanje. Je
dino je H of mogao da misli kako
oni znaju neto vie.
Lun ipak pokua da obavesti mla
dog druga o tome ta je raznelo nji
hov brod:
- Ugledao sam periskop neke
podmornice i odmah zatim trag
ispaljenog torpeda Trenutak kas
nije, dok sam okretao Dejn da se
povuemo u unutranjost broda,
video sam s druge strane jo jedan
trag torpeda to znai da su nas
napale dve podmornice. Utoliko je
zagonetka dvostruka.
- Kad smo ve ovako zatvoreni,
ispriaj momku i onu zamrenu
priu zbog koje si me doveo ak
ovamo, na kraj Atlantika - pokua
Makferson da bude vedar, ali lice
mu se zgri i iz oiju mu se otee
suze, gubei se u dubokim borama
lica izbrazdanog vetrovim a
Pri put u toku sedamnaest go
dina zajednikih putovanja obra
una sa zloincima svih vrsta i e
stih gubitaka dragih prijatelja koji
su ginuli u borbama esto zato da
bi spasli nekoga od njih troje, Makfersonu su se otele suze. Svi osetie
da ga je ophrvala tuga za izgublje
nim m ornarim a Stari mornar, ka
petan moda najbre i najbolje
opremljene jahte na svetu, lake bi
podneo samo gubitak broda
- Moda su se svi spasli - po
kua Lun da ga utei.
6

- Moda je neki preiveo potapa

nje, ali ti zna da napadai nee doz
voliti da preivi ijedan svedok zlo
ina - odgovori M akferson potre
senim glasom. - A li kad jednom
naem te gmizavce, gaziu ih kao
smrdljive stenice, milion mu Luciferovih sinova!
- Uvek ima nade - pokua Lun
da ga tei i dalje.
- Ja je vie nemam prekide
ga Makferson. Uzeo sam te
divne momke iz njihovih porodica
reen da ih uvam bolje nego svoju
glavu, a eto... Osvetiu se, tako mi
svih mora i okeana!
- Ali kome da se osvetimo, ika
Same? - upade H ari Hof.
Stari mornar mu nita ne ree,
nego ga samo pom ilova po licu, u
znak da im je ostao samo on, kao
jedini sin. Stari m ornar nikad nije
bio oenjen, ali je briljivo oda
brane mornare na svom brodu sma
trao svojom decom. Sada M akfer
son pokri lice ru kam a ali ga Lun
prilino grubo otre iz stanja klonu
losti.
- Kapetane, ako smo izgubili
brod i posadu, ostatak toga jo plo
vi! - ree otro. - Preuzmi du
nost kapetana i dovedi nas u luku.
- Mogao bi i ti da uini to za sta
rog Samjuela M akfersona - tiho
ree stari m ornar i sada mu suze
bre potekoe, ali on, pognut, prie
pultu za upravljanje.
Obrisa oi i poe da pregleda in
strumente.
- Malo je nedostajalo pa da pre
emo donju granicu. Ve smo na
dubini od sto devet jardi - ree
zatim, vfi Dribran.
Tek tada prie i Lun, koji je kao
tvorac svih ovih neobinih ureaja
minijaturne
podmornice
znao
mnogo vie o mogunostima dalje
plovidbe.
- Da izronimo, makar nas tamo
ekali topovi podmornica? - upita
on ozbiljno.
- Ja ne bih mogao da otplovim a
da ne pogledamo je li iv neko od

naih momaka - prvi ree M akferson.

- N e vidim kako bismo izbegli
izronjavanje - sloi se Dejn. poku
avajui da se osmehne.
- Pa samo po sebi se razume da
emo odmah izroniti - ree Hari
Hof.
Moda jedino on nije bio svestan
opasnosti kojoj bi se izloili p rili
kom izrona, jer napadai e pogle
dati nije li ostao neki svedok uas
nog dogaaja.
- Izbaciemo prvo plovak za
osmatranje ree Lun, tek da bi
time smanjio strahovanje ostalih, a
onda poe da pria Hofu o neobi
nom plovnom objektu na kome su
se nalazili.
Upravo potpoljeni brod bio je
etvrti po redu od dana kad je stari
mornar zaeleo da ga im a To to je
Lun stekao prijatelja kakav je bio
Samjuel M akferson i doprinelo je
tome da postane slavni kralj po
noi, jer je mogao da ostane nezavi
san od plena, ili neije novane
pomoi. Jo prvi brod su preuredili
da poslui otkrivanju mesta potonu
lih brodova. Lun je saznao mnogo o
panskim i drugim laama, koje su
vekovim a leale na dnu m ora esto
skrivajui golem o blago u zlatu i
dragocenostima. Ovaj
poslednji
brod je bio pravo udo tehnike, pri
ijem preureivanju je Lun dao slo
bodu mati i pronalazakoj genijal
nosti. Banije zvani Najtingejl, a
kasnije Antigua, potopljeni brod
je nosio minijaturnu podmornicu,
koja je mogla da zaroni bez opasno
sti i do hiljadu jardi dubine. Posle je
Lun odluio da tajno skrovite na
dnu broda pretvori u jo jednu mi
nijaturnu podmornicu, koja moe
da se u sluaju nude odvoji od
broda i samostalno zaplovi ispod
povrine mora, ili po njoj. Sada se
ta dalekovidost pretvorila u spas
njihovih ivota.
Sluajui sve to, Hari H of nije
mogao da skrije izraz divljenja na
svom licu. On je bio nadaren ne
samo za umetnost, iju istoriju je

studirao, nego i za sve grane teh

nike. Tako je i dolo do toga da se
bavi svaim. Uspeno je slikao, ali
isto tako je vem o reprodukovao
rezbarije i delove starinskog nametaja. Voleo je maine i mogao nad
njima da provede mnoge sate, a
mnogo je znao o elektrici, elektrons
kim ureajima i radiju. Uz Luna je
ve mesecima saznavao i mnoga
nesluena otkria.
H arijevog oca Bazila H ofa ubili
su gangsteri, a sticajem okolnosti u
veliku aferu umeao se i Donald
Sikert. Kroz krvave obraune i
mnoge opasnosti, mladi je poka
zao svoje potenje, hrabrost i vetinu. Tako ga je Lun zavoleo kao
sina, iako je razlika meu njima
bila samo petnaestak godina da
vala mogunost da budu i dobri dru
govi. Poto je izgubio porodicu, Hof
je ostao uz Luna, Dejn i M akfersona kao etvrti lan slavne i neo
bine druine, koju je spajala lju
bav i vernost jaa od ivota i smrti.
U tim neobinim trenucima svima
su se nametala seanja na prolost,
koju Lun prekide recima:
- Nita se ne vidi na mirnoj povr
ini mora.
Makferson prie ekranu minija
turnog televizijskog ureaja, koji je
zamenjivao periskop. Lun je bio
podesio da se na povrinu izbaci
plovak sa televizijskom kamerom,
koja je emitovala sve to se vidi, po
lako se okreui i menjajui uglove
po visini.
- Svi su mrtvi - tuno ree m or
nar.
- Na mestu napada nema vie
nikog, pa mislim da moemo da iz
ronimo ree Lun i malo saeka, a
onda dodade: Jesi li saglasan,
Same?
- Jesam - odgovori mornar.
- Pa onda preuzmi posao. Ipak
si ti vetiji sa svakom vrstom broda
- osmehnu se Lun.
M ornar je znao da Lun eli da ga
nekako otrgne od tunih misli, ali
ne ree nita i prihvati se posla da
7

neobini deo broda podigne na

povrinu. To nije ilo bez tekoa,
jer odvajanje neobinog skrovita
podmornice od broda koji tone bilo
je oteano, pa je Lun primenio odva
janje eksplozivom, ve davno post
avljenim za sluaj tekoa, kakve
su eto i dole. Eksplozija je pomogla
u odvajanju, ali je otetila ureaje.
- Kad jednom izronimo, ne ;?mo
vie moi ni da zaronimo, ni da plo
vimo - ree M akferson i progunda
nekakvu psovku.
- Imamo platneni amac za naduvavanje - podseti ga Lun.
- Koji jedva moe da na povrini
odri nas etvoro tako da ne pone
semo ni funtu tereta - uzdahnu
Makferson.
- Tebi tc izgleda suvie malo,
posle gubitka broda. Treba da pov
rati svoju vrstinu. Nije prvi put
da gubimo brod i ljude - ree Lun.
- Izgradiemo novi brod i nai...
- Ne, Donalde, nikad vie neu
hteti da imam brod. Ve sam dosta
plovio. Vratiu se Brendi i tamo s
obale Blekvotera, samo u gledati
kako prelaze nepoznati brodovi s
meni nepoznatim mornarima tuno odgovori Makferson.
Niko vie nije pokuavao da ga
utei.
Kad se naoe na povrini i izaoe kroz otvoreni kapak, morali
su da odvrate pogled od grozne
slike. Dva preostala tela mrtvih
mornara rastrzale su ajkule, na
pedesetak jardi od njin.
- Vratim o se unutra da se p ri
prem im o - ree Lun, znajui da je
rad najbolji lek za stanje u kakvom
su se oni nali.
Samo Samjuel Makferson ostade
skupljen na uskoj platformi. Zurio
je u okrvavljeno more sve dok aj
kule ne nestadoe. Bili su to trenuci
u kojim a se opet zaklinjao da e se
osvetiti. On je znao zato je s Lu
nom zaplovio ak na ovu stranu A t
lantika. pa je slutio i ko je eleo da
ih onemogui.
8

II
- Morae da govori, devojko preteim glasom ree Arnold Os,
popravljajui pleteni opasa o koji
je visila futrola automatskog pito
lja.
- Rekla sam sve to znam po
ko zna koji put ponovi Dora Gibs,
prikupljajui kratki prsluk od ve
take koe oko golih grudi
Bila je neobino obuena. Na no
gama je imala izme duge do iznad
kolena. Kratke pantalonice i prsluk
s rukavima, takoe od vetake
crne koe vie su otkrivali nego ti
tili njeno izazovno telo. Tako obu
ena, devojka mogla se sresti u bor
delima lukih etvrti irom sveta,
ali ju je bilo neobino videti na tom
ostrvcu i pred ljutitim ovekom koji
joj preti esto opipavajui glomazni
pitolj.
- Govorie! uzviknu izne
nada gojazni Arnold Os i kratko
podrezani brii mu se podigoe, a
gornja usna otkri poutele zube
kao da imitira rezanje psa.
Njegova teka aka sunu kroz
vazduh i odjeknu snaan amar, od
koga se devojina glava zanese i
udari o metalni stub s njene desne
strane. Umesto da jaukne, Dora
Gibs jurnu na muitelja i njeni
dugi, otri nokti se zarie u njegovo
lice. Bol u povreenom oku natera
ga da urlikne i on pokua da od
baci hrabru devojku. ali ona se
drala za njega nogama i rukama
grebui ga noktima kao divlja
maka i pokuavajui da ga ugrize
otkidajui mu uho ili nos. On je bio
svestan opasnosti i zabacivao je
glavu van domaaja njenih zuba
sve dok je nije savladao. Udarac
pesnice bee je onesvestio, i on to
iskoristi da je dobro vee koma
dima zarale ice ne brinui to
oteuje kou na njenim negovanim rukama. ekao je da se de
vojka osvesti briui krv s lica i suei oiljke od njenih noktiju. Donji
kapak levog oka bio mu je raseen.

a oko mutno i zakrvavljeno. Hladio

ga je okvaenom maramicom,
glasno psujui i pretei.
- Sade. si preterala, pa e govor
iti i ono to nikada ne bi otkrila ni
po cenu svog bezvrednog ivota ree joj kad utvrdi da se osvestila.
- Moj ivot nije bezvredan odgovori ona iskreui glavu ne bi
li videla ime je to vezana da joj priinjava neprijatan bol.
- T i... obina bludnica! - po
kua da se nasmeje razljueni islednik.
- Da, vi ste mi oduzeli ne samo
slobodu, nego i ast A kako je lepo
zvualo ono dobro plaen posao u
naunoj ustanovi. Birali ste devojke koje nemaju nikoga, kako bi
ste bili sigurni da ih nee traiti
porodica ili verenici - jetko je g o
vorila Dora Gibs nemona da po
krije jo vie razgoliene grudi
zbog ruku vezanih na leima.
- Tako smo birali^ i radnike ree Os.
- Je li istina da emo umreti svi.
radnici, devojke za zabavu i sve ost
alo osoblje, im vie ne bude po
trebna ta grozna proizvodnja?
upita devojka.
- Otkud zna kakva je proizvod
nja?! - bio je iznenaen Os.
- apnuli su mi vetrovi - podsmehnu mu se devojka.
On je opet oamari, ali sada ne
monu da se brani. Dora Gibs je
bila ilavo stvorenje i u istom tre
nutku promeni raspoloenje i na
in odbrane
- Bilo bi pametnije da me zagr
li, nego to me mui. Zar ne vidi
ta nudim?! - ree i pokua da mu
se zavodniki osmehne.
- Lepo bi me navela da izgubim
glavu. Ako bi Heler saznao... ree Arnold Os i naglo uuta.
- Ko je Heler? - upita devojka.
- Nisi tu zato da ispituje. I, za
pamti da e due iveti ako manje
zna. Meutim, mora mi rei sve
to zna o Helen Gordon. Stanujete
u istoi sobici i znate sve jedna o dru

goj. Sta to ona tako ozbiljno apue

s radnicima kad dou? Govori, do
avola! - govorio je Os primiui
stolicu i smetajui se tako da mu
se kolena sudaraju sa Dorinim.
- Uzeli s e r rm slobodi; i mi sve
apuemo. Hteie bismo da znamo
gde smo i ta se dogaa. Ve svaka
zna da se u halama tobonje labora
torije kod velikog igralita proiz
vode bakterije, k.ice i otrovi, a u fa
brikama oruja za podla ubistva.
Ali, za koga?
- ta e vam da znate za koga se
to proizvodi? Ni ja ne znam, niti e
lim da znam. A tada, da se vratim o
razgovoru o Helen. Ko je njen iza
branik? S kim od radnika je pove
zana?
- O tome nita ne znam
- Dok razgovaram o nas dvoje
ovde, drugi razgovaraju sa njom.
Moda ona govori o onome to ti
skriva i zbog ega e postati na
kaza. Posle e umreti rastrgnuta
otrim zubima morskih pasa - pla
io ju je i dalje Arnold Os i sam se
zbog toga oseajui nelagodno.
- A ti misli da e uzeti basnos
lovnu zaradu i nestati odavde da bi
uivao u nagradi za svoje zloine.
Glupo od tebe! Nee se ni nadati
smrti jedne veeri kad te nahrane
botulinom, ili nekim rug m stra
nim
proizvodom
odgovori
prkosna devojka
On je zamiljeno pogleda i prui
ruku ka pisaem stolu. Pritisnu
dugme zvona i odmah se pojavie
dva straara naoruana mainskim pukama.
- Vodite je u zatvorski deo kod
devojaka za crne i druge obojene
momke - naredi im.
- Podiae! - uzviknu devojka
dok su je straari odvodili.

*
Poto prelista spise i utvrdi da se
blii podne. Tadei's Heler htede da
izie na bedem tvravice i udahne
malo sveeg vazduha. ali mu sekre
9

tarica Sandra Kan najavi dolazak

Vaizana Takabea.
- ta hoe taj dosadni Japanac?
- upita Heler.
- ali se to ga uvari i agenti
ometaju, pa ne moe uvek uz sebe
da dri svog pratioca Nakacukosu
- odgovori Sandra Kan smeei se
i izazovno pokreui jezik meu
zubima belim kao sneg.
Odmah zatim ona izvede baletsku piruetu, zbog koje se njena
iroka crna haljina s belim krui
ima podie i otkri telo do kukova.
Heler joj vrati osmeh i uzdahnu, a
onda pokua da je pomiluje, ali ona
mu samo upnu gustu bradu.
- Veeras posle dvadeset i dva
- ree kad je ve bila kod vrata.
- ekaj! - doviknu Tadeus He
ler. - Kai Japancu da vodi tog
svog mumificiranog pratioca kud
hoe i kad hoe, a Kalingforda, za
moli u moje ime da moje odobrenje
mora da se potuje.
- Bie zadovljan da ostane u
mom birou, jer uobraava da bi
imao neku ansu kod mene - ree
Sandra Kan.
- Bolje neka odabere neku od
devojaka iz grupe za zabavu, nego
da ti dosauje. Slobodno mu reci da
e zavriti na dnu mora, samo ako
saznam da ti se namee - naglo se
smrknuvi zakljui Heler.
U tom trenutku bez kucanja
upade Dik Stander, Helerov zamenik i organizator proizvodnje na
ostrvu. Umalo obori Sandru i pri
tome je uhvati oko struka, ali je
malo due zadra u tom poloaju
nego to bi se moglo smatrati p ri
stojnim. Heler nabra guste vede i
upita:
- Kakva te oluja donosi tako iz
nenada?
- Stigao je telegram - odgovori
Stander i pusti sekretaricu, koja
izie, smejui se zadovoljno.
- Sta javljaju? - upita Heler jo
dok je njegov glavni pomonik p ri
lazio stolu.
- Antigua je potopljena. Niko
nije preiveo. Niko nije primetio
10

dogaaj - odgovori Dik Stander i,

poto stavi telegram na sto, spusti
se u starinski naslonja sa strane.
Oi Tadeusa H elera zadovoljno
blesnue i lice mu se razvue u os
meh, koji nije m ogao skriti uzbue
nje.
- Dakle, i to se zavrilo. Slavni
Lun je sada zauvek sahranjen na
dnu mora, a nikada se nee saznati
ko ga je utopio. Voleo bih da znam
kome da zahvalimo za obavetenje
da se Donald Sikert zanima za ono
to se ovde dogaa i da je Anti
gua njegov, odnosno M akfersonov
brod - ree on zatim.
- Nai ljudi su nadzirali brod, i
mi smo ga potopili - odgovori Dik
Stander.
- Da, ali uz neiju tajanstvenu
pomo - ree Heler.
Njegov razgovor prekide ulazak
snanog oveka, koieea sekretarica
nikada nije najavljivala. Bio je to
Endrju Kalingford, zvanino ef bezbednosti na ostrvu, a stvarno li
nost koje se svi plae, jer oseaju
njegovu neobjanjivu mo da po
stigne sve to eli. Uvek je nalazio
nekoga da snano pomogne svaki
njegov poduhvat. I sam guverner
ostrva Tadeus H eler oseao je da
pravi vladar ovde nije on nego Ka
lingford.
- ta ima novo, dragi prijatelji?
- istiui prisnost, upita on, pomerajui drugi naslonja, da bi se
udobno smestio.
Heler i Stander behu neohotino
ustali i sada sedoe ne ekajui da
to uini i Kalingford.
- Potopljen je Lunov brod, bez
preivelih i bez guve - odgovori
Heler na postavljeno pitanje.
Kalingford ne pokaza nikakvo
uzbuenje zbog vesti, dajui Heleru
na znanje da on ve zna novost
Zato se Dik Stander odlui da
upita:
- Poto vi sve znate, kaite nam
neto vie o Lunovoj nameri koja
ga je dovela u nae vode. Je li on
znao ta se ovde dogaa?

- Izgleda da je znao - odgovori

Kalingford prekrtajui noge. Obaveteni smo da eli unitenje
nae organizacije i svih pogona. On
nije bio jedni, ali jeste na najopas
niji neprijatelj.
Sada njihov razgovor prekide ula
zak Sandre Kan.
- Nadzornik uvara Os eli k
vama - saopti ona oblizujui i
roke erotine usne i popravljajui
kovrde platinastoplave kose.
- Neka saeka. Zauzet sam odgovori Heler.
- Moda bi bilo bolje da ga u
jemo svi. Ba je dobro to smo na
okupu, jer svih nas se tie ono to
Os eli da ispria - upade Endrju
Kalingford.
Heler pouta nekoliko sekundi, a
onda klimnu glavom i ree:
- Neka ue donosei stolicu.
Glomazni nadzornik straara
ue, stavi stolicu uz vrata, popravi
poloaj pitolja o desnim kuku i voj
niki pozdravi, iako je bio gologlav.
- Trebalo je da se samo poklo
ni^ kad nema kapu na glavi upozori ga Kalingford, smatrajui
sc njegovim neposrednim stareinom. - A sada primakni stolicu,
sedi i bez okolianja priaj.
- Razumem, gospodine Kaling
ford - ree Os.
Odmah zatim izloi svoj pokuaj
da od Dore Gibs sazna neto vie o
sumnjivim postupcima Helen Gordon i nekih drugih devojaka za za
bavu.
- Nikad nismo pretpostavljali
da e te devojke prve poeti da se
suprotstavljaju - ree Dik Stander.
- Slaba predvianja i slab izbor
devojaka - zakljui Kalingford. Samo tri od njih su bile prave pro
stitutke. Ostale su odgovarale uslovima koji nisu bili potpuni.
- Radio sam od prvog dana.
Znam da su samo Flora Hides, Glinis Darti i Loret Loren bile prave
prostitutke. Meu ostalima ima
vrlo talentovanih i vrednih devo
jaka. Mnoge su pruale otpor, a

sada ih je sve vie, iako sm:> poeli

da ih isplaujemo gotovim novcem
- izloi Heler.
- Suvie se insistiralo na tome
da nemaju nikoga i da e njihov
nestanak ostati neprimeen - ree
Kalingford. - One bi sada mogle
da postanu ne samo dosadne nego i
opasne. apuu s ljudima i bune
radnike i osoblje. N e verujem da
sada postoji neko kome je tajna da
se nalazimo na Malom Skrubu.Verovalo se da emo moi da raspu
stimo mirno sve one koji su ovde
radili, ako ih jednom prebacimo
nou na kontinent. Sada...
On napravi grimasu koja je mo
gla da znai bezizlaznost
- Bilo bi uasno... prozbori
Stander, ne zavravajui misao.
Kalingford ga oinu pretcim
pogledom i odmah osmotri glom az
nog Osa, kome se ocrta strah u
oima i na licu.
- Poinjemo razgovore koji ne
maju ni osnove ni smisla - upade
Heler. - Sve e se srediti kada
pred svetom legalizujemo nau
firmu. Na tome se ubrzano radi.
Onda emo proiriti poslove i na
Skrubu i ko zna gde. Nestae bodlji
kavih ica i straa, jer nee nam
biti potrebni. Dovoljno ra d n ik tf i
strunjaka svih vrsta pourie k
nama samo zbog velikih zarada.
Obletae nas lepotice sa pet konti
nenata samo kad saznaju uslove i
korist.
- Da li se stvarno radi na tome?
- upita Arnold Os.
Kalingford mu to potvrdi klimanjem glave, a onda dodae:
- Ovo to mi proizvodimo, fabrikuju gotovo sve drave. Meutim,
meunarodna politika ometa pro
daju ovakvog oruja za masovni te
ror. Mi to koristimo, jer ne pripa
damo nijednoj zemlji, a uz to poslu
jemo i postojimo tajno.
- Ali meu devojkama i radni
cima se pronose prie da emo svi
biti ubijeni, ako se sve otkrije, od
11

nosno kad postanemo nepotrebni

- ree Os.
- Gluposti i intrige! - odgovori
Kalingford.
Odmah zatim on upozori Osa na
poveanu opreznost i potrebu da se
meu devojkama nau one koje su
spremne da ih obavetavaju makar
i za novane nagrade. Kaza mu
imena bivih prostitutki i zakljui
razgovor. U Helerovom birou opet
ostadoe tri glavna efa.
- Neto se kuva meu radni
cima i tehniarima, ali uzalud poku
avamo da otkrijemo ko vodi zaveru i ta ele da postignu - ree
Kalingford smrknuto kao da nije
za to odgovoran on, ve kao da su
Heler i Stander neposredni krivci.
- Uvek alim to sam pristao da
prihvatim ovaj posao s uzdahom
ree Dik Stander. - efovi na kon
tinentu bili su dareljiviji i bio sam
slobodan.
- uvajte se i slinih misli, a jo
vie rei. Ovde moe glava da bude
jeftinija od ae hladnog pia - primeti ef bezbednosti.
- Dobro si pomenuo pie upade Heler. Pred ruak bi mo
glo da bude prijatno popiti neto.
On pozva sekretaricu, i Sandra
ue okreui se na vratima tako da
tri mukarca videe rubove njenih
arapa, i prie im ozarena svojim
venim, ali svaki put sa drugaijim
osmehom.
- Sluam, gospodine... - zausti
ona i odjednom uuta.
Lice joj se izoblii i ona poe da
pipa golu kou ispod skutova ha
ljine. Sve bre se eala. Tri mu
karca takoe stadoe da eu ruke,
lice. vratove i cevanice pod pantalonama. Uasan svrab ih je zahvatio.
Ceui se, Kalingford pritca pro
zoru i pogleda u dvorite obloeno
kamenim ploam a Tamo je stajao
Arnold Os kao da je zarobljen u slo
bodnom prostoru. I on je grubo eao ruke do kratkih rukava svoje
koulje od vojnikog platna. Hvatao
se po licu i vratu kao da ga napa
daju rojevi ljutih osa.
12

- Poeli su! - uzviknu Kaling

ford. - Neko je iskoristio trenutak
i prikaio prali Osu, koji ga je ne
kako ovde nehotino istresao.
- Taj prah je novi proizvod i
niko sem nekoliko hem iara ne zna
njegov uinak, a jo manje neko
moe da ga se dokopa - ree Stan
der i nastavi da se jo bre ee.
Telefoniraj
i pitaj koje
sredstvo neutralie ovaj nesnosni
otrov na koi - seti se Kalingford
obraajui se Standern
Ovaj poslua, a onda na kraju
saopti:
- Ne postoji efikasno sredstvo.
Tuiranje moe malo da pomogne,
ali samo dok se voda sliva niz kou.
Meutim, tako se dejstvo praha pro
iri na celo telo.
- Krivce treba kazniti smru! uzviknu Tadeus Heler i tako otkri
zato je on izabran za guvernera
odnosno efa glomazne bande na
malom ostrvu vetaki proirenom
da prim i sve pogone tajanstvene
kompanije.
Pred svetom on je bio guverner
unajmljenog ostrva, koje je bilo ne
nastanjeno i pripadalo jo uvek Ve
likoj Britaniji kao nekorisni ost
atak nekada vrlo korisnog koloni
jalnog prostranstva od Kanade do
Trinidada i od Am erike do srca
Azije. Kompanija koja je iznajmila
ostrve i suverenitet na njemu ur
edno je plaala zakup i niko se nije
pitao u kojoj zemlji je pravno uve
dena
Bilo je neeg luakog u svemu
to se dogaalo na Malom Skrubu i
poskakivanje tri efa po guvernerovom birou, uz mahnite pokrete
eanja as jednog as drugog dela
tela bilo bi smeno da nisu reene
pretnje smru. Ovako su i kod sa
mih zloinaca uz svrab, niz kimu
milele jeza i hladnoa strave. Niko
od njih nije bio siguran za svoju
budunost.

*
Sirena za opasnost oglasi se nad
ostrvcem i tri efa istrcae na os-

matranicu, ne prestajui da eu i
upaju kou na svom telu.
- Poar u delu slagalita goriva!
- doviknu straar sa oblinje kule.
- Naredite da svi gase vatru! doviknu Heler svom prvom pomo
niku Standeru i on otra do razglasne stanice, iji zvunici su bili
razmeteni u sve etiri fabrike, po
veim prostorijama kompleksa za
stanovanje i u laboratorijskim ha
lama uz oblau iza velikog igralita.
Malo kasnije, sa svih strana su
ka skladitima pogonskih goriva
pristizale povorke ljudi i ena. Po
ar je slabio i katastrofa je izbegnuta Ceui se, Kalingford je izda
vao nova uputstva za pojaanje
straa i drugih mera obezbedenja
vitalnih delova ostrvca. Tadeus He
ler je primao izvetaje o dogaa
jim a a Dik Stander pokuavao da
povrati red u fabrikam a i da se rad
nastavi. Svi trojica su se pri tome
eali i ostrvcem se razlie apat i
smeh. I sam se eui d6 izbezumljenosti Arnold Os je predvodio grupu
straara, koji su hapsili sumnjive.
Tobonji sud se spremao da izrekne nekoliko primernih kazni
smrti. U jednom trenutku svi ugle
dae kako se sa vrha dimnjaka fa
brike broj jedan odmotava ne
kakvo vrlo dugo platno. Na njemu
su krupnim i iz daleka itljivim slo
vima bile ispisane reenice: U klo
nite bodljikave ice. Vratite nam slo
bodu i sigurnost. Obezbedite nam
putovanja do naih kua. Ne prihva
tite li - rat za slobodu!
- Skinite to, brzo! - vikao je straarima Arnold Os.
Niko nije kretao da se uzvere uz
ogromni dimnjak, a drugaije se
nije moglo skinuti platno. Bilo je
nerazumljivo kako je neko uspeo
da ga neprimeen iznese i odmota
ba u najboljem trenutku. Sam Os
bi krenuo uz preke na dimnjaku
da ga nije ometao nesnosni svrab.
- Sto dolara onom ko skine
platno s onim glupostima! - rzviknu on svojim ljudima.

Jedan potra i pope se desetak

jardi, a onda poe da se grabi za
lice, gole podlaktice, ake i noge.
Uzalud je pokuavao da se odri na
metalnim prekama uzidanim u
dimnjak, ali ta borba za ivot tra
jala je samo jedan minut. Posle
toga, on se strmoglavi i pogibe na
nagomilanim gvozdenim inama.
- Postavili su prepreke iz kojih
se prosipa prah za izazivanje
svraba - izvesti Arnold Os od besa
izbezumljenog Kalingforda.
- Upotrebite zatitno odelo! naredi ovaj, ko zna zato poteui
pitolj.
Os otra ne prestajui da se ee.
Uskoro iz zvunika odjeknu pre
tei Kalingfordov glas:
- Poinioci moraju biti kanjeni
smru! Upozoravamo sve ljude i
ene na ostrvu da bilo kakve sabo
tae i akti protivljenja ustaljenom
redu povlae kaznu smru...
Re smrt se ponavljala u svim
pretnjama, a tada, kao da je neko
tano pogaao sve dogaaje i spre
mio odgovor, izmeu dva ogromna
rezervoara vode blizu glavne luke,
koja je bila na zapadnoj strani
ostrvca, razvi se novo platno na
kome je pisalo: Smrt zloincima iz
uprave!
- Nai u vas ja - tiho je pretio
Endrju Kalingford. - Otkriu ko
mi je ovo uinio, makar doveo glav
nog efa s daljine od hiljade m ilja...
Nismo mi sami ovde... Iza nas je
moni savez...
Njegove pretnje prekide dolazak
Tadeusa Heler a.
- Da nemamo izvetaj o potapa
nju Luna sa svim njegovim ljudima,
poverovao bih da je sve ovo nje
govo maslo - ree on uzalud poku
avajui da bar kratko vrem e ne
grebe po svojoj na rhnogo mesta
ve okrvavljenoj koi. - Trebalo bi
proveriti vest o potapanju...
- Provreno je! Lun je mrtav! grubo odgovori Kalingford. - Oni
od kojih smo dobili obavetenja sas
vim su sigurni u ono to javljaju.

Oni e nai i nain da ovde po

mognu.
- Za primer, trebalo bi streljati
bilo koga - predloi Heler.
- Pronai emo nekoliko sumnji
vih - sloi se Kalingford.
III
I pored znatnih napora pri veslanju, mali amac od gumiranog
platna sporo se pribliavao ostrvu
Barbuda, a trebalo ga je oploviti, jer
se jedina luka Kodrington nalazila
na severozapadnom delu. Sunce je
prilo svom snagom, jer bila je sre
dina vrueg leta.
- Iako sam plovio vie od etrde
set godina, nikada nisam bio brodolomac - tuno uzdahnu Samjuel
Makferson.
Njegove ale, sone psovke i
spremnost na smeh behu nestali.
Nije mogao da se otme razmilja
nju o nesrei u kojoj je izgubio dva
deset i tri oveka. Nisu svi bili m or
nari, ali su smatr ani lanovima po
sade. Dva gnjurca, dva kuvara i tri
momka za posluivanje na brodu
bili su briljivo odabrani kao i es
naest mornara, a Makferson ih je
voleo podjednako.
- Bilo je tako pisano, rekao bi
fatalista ak - ree H ari Hof.
- Ko ti je taj? upita M akfer
son.
Mladi poe da pria o liku Didroovog junaka u nadi da e time
skrenuti misli starog mornara, ali
ovaj uskoro odmahnu rukom i
ree:
- Ve sam shvatio... Ipak, neu
vie nikada ploviti.
- Moda ne kao kapetan svog
broda, ali kao putnik e morati,
ako eli da se vrati Brendi ree
Lun.
- Da, morau... Makar s Bar
buda do najblieg aerodrom a tiho ree Makferson.
Dejn se premesti do njega i poe
neto da mu apue.
- Zbog toga to ti eli da me v i
di vedriieg, savladau se tako n .
14

svih bura i orkana... Uh, to u mla

titi okotalim akama ako naem
krivce za napad i potapanje! glasno ree M akferson i lice mu se
razvue u grimasu koja je trebalo
da bude prvi osmeh od trenutka
katastrofe.
Tako su prolazili sati, i tek pred
vee priblii im se jedan ribarski
brodi. Stari Francuz sa ostrva
Sent Martin, koje je pripadalo po
pola Holandiji i Francuskoj, bio je
oduevljen to Lun i Dejn govore
njegov maternji jezik. Bado ih
primi r . svoj brodi i predloi da
posete njegovo ostrvo.
Lun mu na francuskom ispria
da su pokradeni na Antigui, pa
su morali da plove ovim amcem,
jer su uli da na Barbudi neko trai
radnike.
- Moramo da zaradimo za pov
ratak na kontinent zakljui Donald Sikert svoju tek tada izmi
ljenu priu.
- uvajte se samo onih koji obe
avaju velike zarade, ali ne kazuju
gde treba da radite. Pria se da su
to opasni trgovci robljem upo
zori ih ribar.
- Ima li takvih i na vaem
ostrvu? - upita Dejn.
- Ima, ali tamo vam ne mogu ni
ta, jer ja ih znam, pa u vam ih po
kazati. Inae moete da ostanete
kod mene sve dok ne naete pristo
jan posao. Vidim da ste prijatni
ljudi, sem ovog mornara, koji je ne
to smrknut odgovori ribar.
- Bekli ste nam svoje prezime,
koje nismo dobro uli... - poe
Lun.
- O, pardon, msje! Zovem se Simon Bernar, a na Malim Antilima
sam poznat pod nadimkom Kloar,
iako to nikada nisam bio. Istina,
neko vrem e sam bio bez posla i u
tekim prilikama, dok nisam nau
io da lovim ribu. Bilo je to na Martiniku. Tada su me nazvali kloa
rom, to se pretvorilo u nadimak s
velikim K - smejui se ispria rib f'

Njegov drug je upravljao brodi

em. On opomenu starog da jo
uvek nije izvukao dugi parangal,
kakav se upotrebljava u Sredozem
lju. Ribar prihvati vitlo i poe da
namotava dugi struk s mnotvom
udica. M ravi ulov sakupi u me
talni rezervoar na krm i i opet se
vrati brodolom cim a Lun je izokola
zapoeo razgovor o ostrvima i ri
bar donese pomorsku kartu. Sikert
se toboe divio rasporedu ostrva i,
upita za ostrvce Anguila.
- Bezvodna stena - objasni r i
bar. - Zbog M alog Skruba izbegavam ne samo ta ostrvca nego i P ro
laz Anegada, jer se veruje da piratske podmornice potapaju bro
dove ne ostavljajui svedoke, samo
ako se nau u tim vodama.
- Kakvo je to ostrvo Mali Skrub?
- upita Samjuel Makferson. - Plo
vio sam vie puta oko Skruba i Anguile, ali nisam ni uo za M ali
Skrub.
- Na mnogim kartama ga i
nema - objasni ribar, sada na eng
leskom. - Bio je to strmi greben s
tvrdavicom starom trista godina,
koju su izgradili panci, kao upori
te prema Karipskom moru. Posle
je naputena i tvrdavica i bezvodni
i pusti greben. Meutim, sprudovi
oko njega su bili pogodni da se nasipanjem ostrvce otrostrui.
- emu to? - upita Lun.
- Jednim britanskim zakonom
je predvieno da se Mali Skrub
moe iznajmljivati, pa je to privuklo
neke sumnjive trgovce i kompanije.
Tu se proizvodila roba s tuim ozna
kama i po kopijama tuih licenci,
pa je krijumarena bez smetnji odgovori ribar.
- Ima li tamo posla za nas? upita Hari Hof.
Dri se daleko od Malog
Skruba, mladiu. Niko ne zna ta se
tamo dogaa, ali bodljikave ice,
naoruane strae i zabrana da se
iko priblii ostrvcu ne obeavaju
nita lepo - posavetova ga ribar.
Lun je bio zadovoljan onim to je
saznao. Ve je pomiljao da uz po

mo ovog potenog ribara nekako

stigne na M ali Skrub, ali razgovor
o tome ostavi za bolju priliku. Sada
je u mislima procenjivao skromna
sredstva i oruje spaseno iz brods
kog sklonita s osobinama podmor
nice i ureaja za spasavanje sa
morskog dna, u sluaju potapanja
broda. Ovoga puta se desilo da u
sklonitu ima prilino malo goto
vog novca, a vreica dijamanata,
meu kojima je bilo i prilino krup
nih. nije bila pogodno sredstvo pla
anja. Naprotiv, dijamanti su mogli
da izazovu mnoge neprilike, bilo da
ih otkriju carinske vlasti, bilo da za
njih saznaju gram zivi ljudi. Mislei
na mogunost da ih legitimie i
moda pretrese luka policija na
Sent Martinu, Lun ree ribaru:
- Bilo bi lake da izbegnemo sus
ret s lukim vlastima, jer bi ovako
umornima mogli da nam uzmu
mnogo vremena.
- O tome ja brinem - odgovori
Simon Bernar i njegovo izborano
lice se razvue u lukav osmeh. Na svaki nain, s njima nije
ugodno. Ako im ne pokaete do
voljno novca, nee vas pustiti na
ostrvo, a ako ga imate suvie, traie da dokaete njegovo poreklo.
- Taman posla - naali se Lun.
- Priekaemo mrak, i ja znam
gde i u koje vrem e mogu neprimeen da pristanem - zakljui ribar.
Toga trenutka Lun se u mislima
odlui da pomo i uslugu koje im
prua ovaj srdani i poteni ribar
bogato nagradi kad bude mogao da
preko londonskih banaka poalje
novac. Sada o tome ne ree nita
nego zapoe razgovor o tajnama
avoljeg trougla, u ijoj blizini su
se ve nalazili.
Povrina od nekoliko stotina hi
ljada kvadratnih kilom etara Atlan
tika, koja se prostire od Floride do
Portorika i ostrva Bermuda, naz
vana je avoljim trouglom zbog
mnogih neobjanjivih nesrea. U
toku poslednje dve decenije u ovom
trouglu nestalo je vie hiljada ljudi,
stotinu brodova i desetina aviona.
15

meu kojima i najmodernijih mlaz

nih aparata. I sve to nestajalo je bez
traga i objanjenja Iznenadne po
jave zelenih, bletavih magli, neo
bino ikljanje vode, dinovske
plime i oseke, magnetne pojave pro
tivne zakonima fizike i snane ra
dio i radarske smetnje ine sve to
o zagonetnijim. Kakve sile tu nad
talasima okeana uzimaju svoj da
nak? I zato ne ostaju tragovi poto
nulih brodova i aviona? Zato
nema mrlja nafte tako karakteri
stinih za sve havarije brodova?
Zabeleeno je da tim prostorom
ponekad plove brodovi bez ljudi.
Gde su nestali svi do jednog, ne ost
avljajui makar kakvu poruku?
Eskadrila koja je etrdeset pete
godine pokuala da nae objanje
nja nestala je bez traga.
- Za sve to se dogaa tamo
krivi su avoli. Zato se i zove avo
lji trougao - objasni u jednom tre
nutku stari ribar.
Bio je to znak da, praznoverje ima
svoje objanjenje i Lun skrenu raz
govor ka injenicama. Meutim, ri
bar je priao legende bez dovoljno
osnova. Da bi prekratio vreme
drutvu. Lun poe sam da pria naj
vanije dogaaje, ije objanjenje
nikada nije naeno.
- Bio je peti decembar hiljadu
devet stotina etrdeset pete - poe
Lun da pria. - Jedan ameriki
bom barder nestao je nad avoljim
trouglom. a u njemu su bili iskusni
ratni veterani. Sam bombarder bio
je odlino snabdeven ureajima za
vezu i gorivom. Pre nestanka nika
kav signal ili vest o opasnosti nisu
dati s n je g a ..
Dosta opirno, jer bilo je vre
mena i napretek da se doeka
kasno smrkavanje. Lun je priao o
tome da su za avionom poslati est
patrolnih, brzih aviona, koji su takoe nestali bez traga. Tri stotine
aviona i osamdeset brodova pretra
ili su svaki kvadratni metar avo
ljeg trougla, ali nije naena ni
krpica, ni bilo kakav znak koji bi
ukazivao na mesto nesree. Svet je
16

bio zaprepaen saznanjem da je

neka sila mogla tako da slisti se
dam aviona, u kojima su leteli tride
set i osam pilota, a da se bar neko
od njih ne javi, ili u more izbaci
znak koji bi pokazao mesto nes
ree. M eteorolozi smatraju da su
svi rtve atmosferske aberacije,
koju nazivaju i rupom na nebu.
Ali, kako su nestali drugi avioni, a
naroito brodovi?
- Da li je i pre bilo slinih po
java? - upita H ari Hof, koji je o
savremenim dogaajima dosta i
tao.
- Za neke se zna, pa je to do
voljno da se pretpostavi koliko ih je
moglo biti da se za njih ne zna s ob
zirom na ondanja sredstva veze odgovori Lun.
On nastavi da hronoloki reda
poznate dogaaje, poinjui od
1880. godine, kada je britanski kol
ski brod Atalanta krenuo sa Bermuda nosei dvesta pedeset pito
maca i osam oficira. Nestao je bez
traga. Godine 1918. am eriki brod
Kiklop plovio je sa trista putnika
i teretom od dvanest hiljada tona
po najlepem vremenu i uz odline
radio-veze. Odjednom je nestao s
morske povrine, ne ostavljajui
nikakav trag. Nikad vie se nije ni
naslutilo objanjenje tajne ne
stanka tog broda od 20.000 bruto
registarskih tona.
- Brod Karol D iring nestao je
isto tako bez traga 1921. godine. De
ceniju kasnije istu sudbinu je doiveo brod Don i M eri. Osam go
dina kasnije brod G lorija Kolit
zbrisan je s povrine Atlantika u
ovom smrtonosnom trouglu. Vode
oko Bermuda tvrdoglavo uvaju
tajnu svih znanih i neznanih kata
strofa u avoljem trouglu - priao
je Lun.
On se opet vrati na zagonetne
katastrofe u poslednje dve-tri dece
nije. O nestalim brodovim a i avio
nima bilo je mnogo podataka, ali ni
najmanje injenice o tome kako su
nestali. Januara 1947. jedan engle

ski bombarder bio je na probnom

letu ka Sjedinjenim Dravama. Kad
se pribliio Bermudima, dao je
znak emitovanja i javio re stendec. Glas je bio jasan i re je dva
puta ponovljena. Posle toga nestali
su i veza i avion. Nikada nije obja
njeno ni ta je znaila re stendec, ni ta se dogodilo s avionom.
Decembra sledee godine nestao je
bez traga putniki avion koji je leteo iz San Huana ka Majamiju sa
trideset i dva odrasla putnika i dve
bebe. Pilot kapetan Lindkvist odra
vao je vezu sve do na osamdeset ki
lometara pred Majamijem. Posle
toga o avionu se nita nije moglo
doznati. Oktobra 1954. nestao je
ogromni am eriki avion super
konstelejn, sa etrdeset i dve
osobe, a samo deset dana kasnije
tamo je nestao jo jedan ameriki
avion sa dvadeset i sedam vojnika.
Osmog januara 1962. teki avion
SB-50, s osam lanova posade,
stalno se javljao dok nije stigao kod
Bermuda, a onda je prestao, da se
vie nikada ne nae bilo kakav nje
gov trag...
Lun je priao o jo dva aviona i
mnogim sumnjama, a onda je na
brajao poznatije brodove koji su
nestajali bez traga. Tanker M a
rina nestao je s posadom od tride
set i devet lanova kada se nalazio
u visini Draj Tortagasa februara
1963. Pet meseci kasnije. 1. jula 1963.
godine, ameriki brod Snou bojs
posadom od etrdeset ljudi plovio
je sa Jamajke prema Njujorku i ne
stao u blizini Bermuda. Nije bilo ni
ostataka broda, ni preivelih, ni le
eva.
Sve to dovodi oveka do ne
monog oajanja - prekide ga
Samjuel Makferson. - Moda bi i
na sluaj...
- Mislim da je bilo dosta prie o
nesreama - preduhitri ga Dejn
Vitington, da on ne bi nehotino ot
krio ribarim a ta se dogodilo, a to
su eleli da ostane tajna.

Ve su se bili dogovorili da o pota

panju broda nikome ne priaju, jer
tako e podvodni zloinci iveti u
uverenju da je njihova tajna poko
pana na dnu mora.
Tako prestade razgovor o dogaa
jima koji su izazivali Lunovu radoz
nalost ve godinama. Bila je to ra
doznalost naunika, ali i avanturi
ste. Opasnost nije mogla da je
ugui, i ona je sve vie kopkala slav
nog kralja ponoi. Ispitujui iz da
leka ta bi moglo da bude u osnovi
velike misterije, Lun je saznao da
negde na Malim Antilima postoji
banda koja je stvorila kompaniju
za proizvodnju oruja koja se
smtraju nehumanim, nemoralnim i
prljavim, naroito kad se bez kon
trole prodaju zloinakim ban
dama, diktatorskim reimima, no
vim faistima irom sveta i svima
koji prljavo oruje poteu za
prljave ciljeve. Lun je smatrao da e
ispitujui istinu o kompaniji na ne
kom ostrvcu izuzetom od meuna
rodne, ili bilo koje dravne kon
trole, biti u prilici da oseti ili sazna,
neto vie o tajnama avoljeg trougla. Verovao je i to da e mu dobro
posluiti
Makfersonov
besprekorno opremljeni brod, ali ta snaga
se rasplinula tu, naoigled nekoliko
ostrva, i brod je potopljen. Sada se
Lun pitao je li mogue da su ljudi
bili krivci i za nestanak svih onih
brodova i aviona.
Mrak se sputao na svetlucavo
more, a poinjao je jedva osetni vetri s kontinenta, koji se polako po
jaavao.
- Pouriemo na ostrvo. jer e
sto ovako mirno vee pretvara se u
burnu no - ree pomonik Simona Bernara.
- Pristaemo kod Male Ite. Proveu goste kroz peinu - odgo
vori ovaj sputajui se u kabinu da
donese bocu viskija za goste.

*
I ovoga puta se pokazalo da ie
oveku potrebno dosta sree da oi
17

uspeo i pored svih drugih moguno

sti i sredstava To to ih je pokupio
brodi ribara Bernara bila je prava
srea posle velike nesree, u kojoj
su izgubili drage ljude, brod, oruje
i opremu za poduhvat zbog koga su
doplovili u ovaj kraj sveta.
- N e bi li bilo bolje da se vratimo
u London, pa da opremimo drugi
brod i doemo uvajui tajnu svog
cilja m nogo bolje? pitala je Dejn
im su se nali u bezbednosti ribareve kamene kue na padini iznad
male zapadne luke.
- Pokuaemo bar da neto vie
saznamo kad smo ve tu odgo
vori Lun.
On je ipak bio spreman da prih
vati razloge svoje Dejn, jer bili su
bez opreme i oruja, a bili su navi
kli da se bore koristei mnoge nje
gove pronalaske. Samo hrabrost,
vetina i volja nisu bili dovoljni da
se postigne uspeh.
Gostoljubiv domain bee prona
ao prijatelja koji je imao uticaj u
policiji, pa su lani pasoi Luna.
Dejn, M akfersona i H ofa overeni
uz sto dolara napojnice. Sada su
mogli slobodno da se kreu po
ostrvu. Tako su prolazili dani. Njih
etvoro izgledali su kao radoznali
turisti i ba time su otklonili svaku
sumnju. Lun je koristio i svoju vetinu maskiranja, pa je nou poseivao luke krme traei nain da
prodre u mreu krijum ara Ubrzo
je ugovorio prodaju jednog dela di
jamanata za vie od sto hiljada do
lara. Predaja novca i dijamanata
ugovorena je za pono, iza male
crkve ispod zidina davno napu
tene kasarne. Bio je to pust deo
ostrva ispresecan stenovitim urvinama, pokuajima da se pojedini
delovi obrade i ostacima vojnikih
bunkera i rovova zaraslih u korov
Lun jo u toku d an a obuen i
maskiran tako da g a krijumari ne
mogu prepoznati, pokazao je Makfersonu, Hofu i Dejn mesto gde e
se izvriti razmena.
- Siguran sam da je to opasno,
18

hiljadu mu morskih pasa ree

Makferson.
- I ja sam u to siguran smejui se ree Lun. - Meutim, novac
nam je neophodan. N e moemo pro
valiti banku u Sent Martinu, ili Baransu na istonoj strani, a jo neprihvatljivije je da nekome otmemo
novac iz depa.
- Niko i nema koliko nama
treba - upade H ari Hof.
- Sve je to tano, ali krijumari
nee doneti novac odgovori m or
nar pipajui svoje ogromne pes
nice i ve zamiljajui tuu u kojoj
bi izlio bar neto sakupljenog ogor
enja.
- Doi e oni, a to je ipak neto
primeti Lun.
- Donee i pitolje i mainske
puke, devet mu dosadnih dana! Ali
neka... Bar u nekoga od njih uda
riti da propisno omekam otvrdnule zglobove pesnica - ivnuvi
odgovori Makferson.
- Ako krijumari ne aonesu no
vac za potenu razmenu, bie tu oni
sami, pa e nas odvesti tamo gde
imaju i novac i poneto drugo. U
tom sluaju uzeemo im novac, a
neemo im dati dijamante - ob
jasni Lun.
Svi su znali da nemaju mnogo iz
bora da dou do novca makar
samo za putovanje na kontinent.
Zato prihvatie Lunov plan.
Poto je u sklonitu potopljenog
broda bilo nekoliko kompleta mikro-ureaja za radio-vezu, pa su
bar u tome bili nadmoniji. Lun
bee opremio svakog lana svoje
grupe po jednim primopredaj ni
kom, a krijumaru sa kojim je pre
govarao bee prikaio stenicu,
minijaturni m ikrofon s predajni
kom, koji je m ogao da emituje i do
daljine od hiljadu jardi. Meutim,
sve ono to je Lun uo govorilo je
da od toga korist moe da bude ve
lika tek kasnije, jer krijumar je is
plovio brzim i snanim motornim
amcem i izaao iz dometa emitovanja i prijem a

Pred pono, M akferson i Hari

Hof behu zauzeli zaklon blizu mesta na kom je Lun trebalo da se
nae s krijumarom. Dejn je ost
ala u kui starog ribara, da slua
sve to se emituje iz njihovih uklju
enih primopredajnika i da bude
rezerva za sluaj nude.
Lun je iao mranim stazama izbegavajui onih nekoliko kua i
desetak ubogih koliba na padi
nama. Konano stie blizu mesta
susreta s krijumarom i nae do
bar zaklon da oslune. Podesi p ri
jem na duinu stenice prikaene
krjumaru i odmah je uo razgo
vor:
- ... rekao da nismo ludi da mu
damo pravi novac - govorio je
promkli glas krujumara.
Lun dopuni reenicu smatrajui
da je krijumarski ef rekao da se
ne daje pravi novac.
- Kakav je to ovek? - pitao je
Lunu nepoznati glas. .
- Nije za potcenjivanje, ali sam
toboe pijan stalno padao k njemu
priajui na panskom neke ale.
On govori panski, ali i engleski,
francuski... Nekakav probisvet, ali,
kao to rekoh, stalno sam se lepio
za njega i dobro ga ispipao ima li
oruja. Ne nosi ni pitolj ni no odgovori promukli, koji se Lunu
bee predstavio kao Grk Trifilides,
to je oito bilo lano ime.
- Onda emo ga zgrabiti i vezati.
Uzeemo dijamante i njega... Da li
da ga likvidiramo? - pitao je ne
poznati.
- Vas je trojica i inite ta bude
potrebno. Ako ne prui otpor, do
bro ga izudarajte i zapretite mu, a
ako se bude tvrdoglavo branio,
onda... Telo bacite u neki rov na
nepristupaenom mestu - odgo
vori tobonji Trifilides.
Lun se smekao u mraku, pa
ustade i poe strmom stazom. Na
uskom platou meu stenama on se
nae pred krijumarem.
- Jesi li doneo dragulje? - upita
krijumar tiho, na panskom, i bez
pozdrava.

- To ne ide tako - odgovori Lun,

takoe na panskom. - Dijamanti
su sakriveni tu blizu, a sada da ja
vidim novac. Sve iz ruke u ruku.
- Gade! - opsova krijumar. A ja da ne vidim dijamante, nego
da mi podvali kremenie s obale,
je li?!
- Nisi tako naivan - nasmeja se
Lun. - Doveo si ova tri batinaa
iza mene...
- Kako ih vidi kad ni ja?... Blefi
ra, prijatelju! Nema tu nikoga zbunjeno poe krijumar. - Gde su
dijamanti?
- Nee ih videti, jer eli da ih
otme - odgovori Lun.
- Videemo - jetko ree krijum
ar i zovnu: - Momci, ovamo!
Iz mraka izronie tri gruba
momka. Mesec jo ne bee izaao
ali sjaj zvezda na istom nebu bio je
dovoljan da se izvan senki dosta
toga jasno vidi.
- Tu smo! - javie se prilazei.
- I mi smo tu, imii, stare krpe,
ubretom napunjene koe mrtvih
moreva! - javi se Samjuel M akfer
son bujicom psovki.
Oseajui se nadmonijim, etiri
zloinca jurnue na tri neoeki
vana protivnika. Prvi se u borbi
nade najmlai lan Lunove grupice.
Hari H of se sudari s ljudinom
ogromnog tela i pogodi ga u plek
sus, ali bez efekta.
- Vezau te u vor! zarula zlo
inac na francuskom, to je bio
znak da moda potie ba sa ovog
ostrva, koje su dugo drali i naselja
vali Francuzi.
On zgrabi mladog oveka i poe
da mu trai vrat kako bi ga zada
vio. Meutim, H of je ve nekoliko
meseci bio Lunov ak i on nasumice, ukruenim prstima pogodi
razbojnikove oi. Ovaj jauknu i
popusti stisak, saginjui glavu ta
man kako je trebalo da ga Hof
moe zakaiti kolenom usred lica.
Padajui, krijumar nije mogao da
shvati kako ga je to pretukao viljasti protivnik, iju snagu nije ni osetio, a iju vetinu nije shvatao.

19

Dva krijumara jurnue na Makfersona, koji se povlaio kao da se

boji, a stvarno je eleo da ih okrene
tako da nemaju mogunosti da uzmaknu. Ba tada je postojalo vidnije, jer se krajiak meseca pojavi
iznad horizonta na ostrvu.
- Momci, kleknite i molite me da
vas ne pretuem - ree Makferson.
- Rastrgnuemo te, meino! odgovori blii napada upuujui
snaan udarac u m ornareve grudi.
Ovaj nije hteo da ga pogodi, nego
ga je samo ljutio ekajui da mu se
i drugi nae pri ruci.
- A sad idite k vrajoj majci, bu
dalasti sinovi starih vetica! - uzviknu on, i njegovi udarci zabubnjae
Dva gangstera zastadoe kao da
su se zaleteli na otru stenu. Bilo je
to dovoljno da ih m ornar gotovo
lenjo i samo po jednput pogodi us
red lica, zbog ega se naoe na tlu,
smrskanih noseva i ustiju.
Lun je postupio drugaije, jer
bee primetio da napada zeli da
izvue oruje. Zgrabi ga preko ruku
i primeni zahvat od koga krijum
ar zaurla i zaboravi gde mu je pi
tolj. Luri ga tada jo vre uhvati i
ree: r ;;
"
- Moe da sauva kosti samo
ako se umiri i prestane da se bra
ni.
Tada prie M akferson i jednom
rukom prihvati obe ruke poslednjeg neoborenog krijumara. Za to
vrem e onesveene je vezivao Hari
Hof. On otkri da je jedan od dva
m ornareva protivnika ve mrtav,
ali to sada ne k aza
- ta da radimo s ovim mangu
pom? - upita borbom odobrovoljeni Makferson.
- Poneemo ga kao trofej - od
govori Lun oduzimajui krijum
aru oruje i vezujui mu ruke tan
kom ali neraskidivom niti, slinom
strukovima za hvatanje barakuda,
sabljarki i drugih velikih rib a
- O koji klin da ga obesimo? opet upita Makferson.
20

- Jo jue sam naao jednu napu

tenu kolibu gore na ivici padine
Put je teak, ali tamo emo biti
mirni - odgovori Lun.
Makferson je vodio zarobljenika
podiui ga pod miicu na najteim
delovima staze, kao da je dvogodi
nje dete. Zarobljenik je molio da ga
potede i puste, obeavajui na
gradu od sto d ola ra
- Ti vredi sto hiljada smeji
se odgovori Lun.
- Toliko nikad ne bih mogao da
platim - prestravljeno ree lani
Grk.
- Platie obavetenjim a a ako
bude rekao ijednu re lai, ostae
ne samo bez jezika nego i bez obe
ruke, da vie ne moe napadati
poten svet zapreti mu Lun.
Meutim, znao je da krijumar
nee uspeti da ga zavarava laim a
jer iz potopljenog b roda odnosno iz
sklonita bee spaseno i malo hemijskih oru ja meu kojima je bilo
i neto tricijanoaminopropena u
dobrom koktelu da odstrani volju i
izazove apsolutnu poslunost zarob
ljenika
IV

r:

Neprilike na M alom Skrubu su

se mnoile. Fabrike smrti i ropsku
snagu za rad u njima stvorile su ta
janstvene sile. Jo skrivenije morali
su delovati oni koji su eleli slo
bodu. Uzalud su efovi na ostrvcu
naredili streljanje Dore Gibs i e
tiri radnika Nju su optuili za p ri
krivanje zloinakog otpora, a
njih za postavljanje platnenih po
ruka na dimnjaku i rezervoarim a
vode, iako ni jedno ni drugo nije
bilo dokazano. Za podmetanje nes
nosnog praha nije bio streljan niko,
ali je istraga bila uporna i bilo je
nade da se pravi krivac brzo ot
krije.
Izmueni trodnevnim mukama
zbog uasnog svraba, lica i ruku izbrazdanih ogrebotinam a i kra
stama tri glavna efa bila su opet
na okupu.

- Je li konano pojaana kon

trola prilaza svim proizvodim a? upita Tadeus Heler, gledajui svoje
eanjem izranjavljene ruke.
- Skladita su sasvim osigurana,
ali u procesu proizvodnje nije lako
drati sve na oku. U kom ore za hemijske procese ulaze samo u za
titne kostime obueni inenjeri,
tehniari i radnici - odgovori
Endrju Kalingford bezvoljnim gla
som i s grim asom nezadovoljstva
na licu.
Glavni ef Tadeus Heler, koga su
ponekad
nazivali
guvernerom
ostrva, prui ruku i p ozvon i Dik
Stander se bee pribliio Kalingfordu i neto mu je aputao u uho.
Vrata se tiho otvori e i dva snana
oveka stupie u biro. Odmah za
tim oni se naoe iza Endrju Kalingforda, koji ih zaueno pogleda i
pokua da ustane.
- Samo mirno, Endrju! opo
menu ga Heler.
Sef obezbeenja ovoga puta po
kua da skriveno potegne pitolj,
ali Dik Stander se zbog toga i na
ao uz njega, pa ga sada u tome
lako sprei. Dva naoruana oveka
mu otee pitolj i vezae g a ne izgo
varajui nijednu re.
- Zar si se usudio da krene p ro
tiv mene. Vend?! - upita Kaling
ford visokog razbojnika s revol
verom zadenutim za pojas uz golu
kou, jer je imao raskopanu kou
lja
- Morao sam, Endrju. Trebalo bi
da si i ti s nam a jer i ti bi umro kad
efovima ne bude potrebno sve ovo
na Malom Skrubu odgovori
Vend.
- A ti. Golforde? - dodade Ka
lingford, i bore na licu mu postadoe dublje, a izraz zasien
mrnjom
- Dosta mi je vaeg gospodare
nja, gospodine Kalingford. Shvatio
sam kako da se spasem odavde, i to
u da ostvarim, makar morao ost
ati bez obe pesnice - odgovori ovek irokog, roavog i oiljcima iz-

rovaenog lica. koje je uokvirivala

kratko potkresana brada slina
kratkoi i kudravoj kosi
Bio je to nekad slavan bokser
srednje kategorije, koji je dobio
mnogo u teini, pa u tekoj nije sti
gao daleko. Naao se as u slubi
gangestera, a as obavetajnih
slubi, dok nije zapao u opasnost da
bude uhapen i optuen za mnoge
krivice. Tada ga je najmio Kaling
ford za rad na Antilima, to je bilo i
sigurno
bekstvo
od hapenja
Slina je i prolost Tedija Venda,
sem to on nije bio bokser nego pro
fesionalni siledija Radio je za obavetenje slube nekoliko zemalja i
specijalnost mu je bilo stvaranje
razbojnikih bandi u bilo kom delu
sveta da bi se izazvala nesigurnost
u nekoj maloj zem lji Poto se dogo
dilo da je Vend zagrabio dobar deo
plena, umalo je pao pod udar komi
sije jedne mone tajne slube. Ka
lingford je i njega spasao, dovo
dei ga na M ali Skrub. A sada su ta
dva oveka bili u slubi Tadeusa
H?Javiknut da potinjene dri na
odstojanju, vezani Kalingford je bio
zapanjen prisnou ta dva oveka
sa H elerom i Standerom O ni donesoe stolice i dovedoe Sandru Kan.
- Sta mogu da uinim za go
spodu? upita ona, razvlaei
jarko namazane usne u izazovan
osmeh.
N ije se iznenadila to vidi Kalingforda vezanog, to ovaj nije umeo
da protum ai Ako ona nije iznena
en a onda je znala ta e da se do
godi. Zato mu onda nije nita re
k la a on ju je namestio kao sekreta
ricu guvernera Helera kako bi ga
lako drao na oku. N ije mogue da
Sandra provereni i iskusni tajni
agent mone obavetajne slube,
sada pripada zaverenicim a
O n a kao da pogaa misli svog
vezanog efa prie do njega i
glasno ree:
- Vrem ena se menjaju, dragi
Endrju. Ja sam s njima i bilo bi pa
metno da i ti ne bude budala

- N e razumem te, Sandra - od

govori vezani ef obezbeenja i oi
mu sevnue preinjom.
- Ti si bio ef, i samo ti zna
neke stvari o kojima bismo i mi
hteli da saznamo to vie - objasni
Sandra Kan i pomae se pa sede na
desni naslon fotelje Tadeusa Helera, koji je obuhvati nikom oko po
jasa.
Nekoliko trenutaka svi su utali.
Prvi opet progovori Endrju Kalingford.
- Voleo bih da znam ta se do
gaa i zato ste me napali. To je
pobuna protiv monih snaga... Svi,
uostalom, dobro znate da sam ja
ovde stvarni ef i gospodar. Imam
sve konce u rukama... - govorio je
preteim glasom.
- E, ba te konce hoemo da
nam prepusti! - prekide ga Dik
Stander.
- To je glupo, neizvodljivo... ne
mogue! - zapenivi i kroz uko
ene usne odgovori Kalingford.
U tom trenutku ga usred zuba
pogodi pesnica Judina Golforda.
Bilo je to kao da je doiveo trenutak
smaka sveta. Naviknut da gospo
dari i ubija, da mui i nagrauje, da
preti i ostvaruje i najstranije pretnje, a da nikad ne bude kanjen, jer
je bio lan mone organizacije,
Endrju Kalingford je bio uasnut,
izbezumljen, smrtno uvreden i
uniten ovim jednim udarcem. Suze
mu grunue i on zapalaka.
- Govrie, ti kukin sine, sve to
zna! - pripreti mu bivi bokser i
pokaza okrvavljenu pesnicu.
Kalingford ispljunu tri slomljena
zuba i neto opsova, ali niko nije
razumeo njegove rei izgovorene
preko tek okrbljenih zuba. Onako
uplakan, s mlazom pljuvake i krvi
niz bradu, i okupan znojem i su
zama, moni Endrju Kalingford je
bio slika jada.
- Jesi li ti zatraio kontrolu pos
lovanja s krijumarima? - upita
ga Stander.
Kalingford samo odmahnu gla
vom.
22

- Rei e i da nas nisi pijuni

rao preko Sandre - dodade Stan
der.
Okrvavljeni Kalingford je stalno
odreno mahao glavom.
- Govori! - uzviknu Heler.
Vezani ef bezbednosti je i dalje
odmahivao glavom, a sada jo jed
nom nemono pijunu krv niz bradu.
- Udario si ga suvie jako ree Tedi Vend.
- To nije nita - odgovori bok
ser. - Njega je strano udarila
istina da je poraen. On je takav. U
stanju je da poludi samo zbog
ovoga to mu se dogodilo. Njegove
suze o tome govore najbolje.
- Pokuaemo da ga smirimo ree Sandra Kan i ode da donese
vodu i posudu za umivanje.
Ona opra K alingfordovo lice i
dade mu da pije. On prihvati, ali je
odmah zatim nastavio da odreno
odmahuje glavom i kad su ga neto
pitali i kad nisu.
- Izgleda da od njega ne bi imali
koristi i da nije povreden - ree
Sandra Kan. - Pokuaemo da
sami raspletemo vor. On je bio je
dina veza s gospodarima, koji su
tako moni da u bilo kom trenutku
uine i ono to bi m oglo da izgleda
nemoguim.
- Objasnite nam malo bolje
svoju ulogu u svemu tome - upade
Tedi Vend.
- Seate li se ene koja vam je u
A frici predala milion dolara? upita ga Sandra igrajui jezikom
ispod usana.
- Da - potvrdi Vend.
- Bilo je to na obali reke kod Salabija. Pokuali ste da joj zadignete
suknju...
- Otkud vi to znate?! - tre se
Vend.
- Dobili ste amar, a odmah za
tim u ruci te ene naao se pitolj
uperen u va razgolieni trbuh nastavi Sandra Kan.
- Onda samo v i... Da, sada
mogu da dozovem u seanje i boju
glasa i taj pogled... A li sasvim dru
gaije ste izgledali zbunjeno ree

Tedi Vend i nehotino zakopa ko

ulju na trbuhu.
- Bila sam uspean agent jedne
obavetajne slube. Napredovala
bih do efa za Sredozemlje, ali se
pojavio ovaj gad ovde. Kalingford je
smatrao da sam dovoljno lepa i spo
sobna da zavodim mukarce, pa mi
je namenio nepodnoljivu ulogu
svoje ljubavnice, koja mora da za
vede svog efa, njegovog zamenika,
vane saradnike i itavo tuce ljudi.
Sada je svemu kraj. Kad svi odemo,
ako uspemo da odemo, sa ovog bednog ostrvca smrti, izabrau ja
sama sebi oveka - izloi ena ne
prestajui da se osmehuje i zavod
niki gleda sve prisutne.
- Vano je to to govori otvor
eno. Mislim da smo dovoljno mudri
da zbog tebe ne napravimo gluposti
- ree Heler i pogledom oprata
nja odm eri Dika Standera, ali i sam
povue ruku dalje od Sandre.
- ta e uraditi agencija ako Ka
lingford nestane? - upita Tedi
Vend.
- Obratie se svom preivelom
agentu odgovori Sandra
- Jeste li to vi? - upita Vend.
- Moda jesam, a moda ste to vi,
Dik, ili ak A m o ld Os - odgovori
Sandra Kan.
- Onda bi trebalo da znamo koja
organizacija je stvorila nau kompanju. Kome je sluio Kalingford?
- upita Dik Stander.
- Mislim da ni on sam nije u to
siguran, ali ako z n a .. Ipak mislim
da ni on ne zna tano. Ovakvi pos
lovi obavljaju se tajno i preko neulovljivih v e z a jer meunarodna
bruka nije prihvatljiva efovima
bilo
koje
svetske
obavetajne
slube. Gak je mogue da smo svi
predati kakvoj monoj gangsters
koj organizaciji, koja opet ima
svoju vezu sa agencijom - izloi
Sandra Kan.
- Kakva je uloga tog lepotana
Holoveja koji se vrzm a oko naih
magacinskih knjiga i obrauna u
knjigovodstvu? ta on sve zna? upita Tedi Vend.

- Bio sam zauen to je on taj

inspektor - odgovori Tadeus He
ler. - On je. istina genijalan stru
njak za finansije i knjienja Znam
ga kao poverenika podzemlja u Njujorku. Obian ganster. Meutim, on
ne zna ni kako se zove ovo ostrvo,
ni kome je namenjena roba proizve
dena ovde. Njega interesuje tanost
knjienja Otkrio je da smo krali i
ponudio nam da stvar zataka za
etvrt miliona dolara Ja sam to
prihvatio.
- Dakle, poneto se sreuje ree Dik Stander. - Vano je da svi
znamo pravo stanje stvari Najbolje
je da nam Tadeus to jasno izloi
Svi se sloie, a bokser primeti da
bi trebalo ukloniti nekorisnog Kalingforda
- I ta je sa Amoldom Osom? zakljui on pitanjem.
- Am old je uz nas, ali neko
mora drati na oku radnike i ostale
stanovnike ostrva - odgovori Stan
der.
- Dakle, elite da ujete sve sa
im treba da rauna naa grupa poe Tadeus Heler. - Svi znate da
je ovde organizovana tajna proiz
vodnja vrlo opasnih otrova trik
oruja sredstava za masovni teror
i slinih proizvoda ije krijumare
nje ne samo to je veoma unosno
nego je i neophodno nekoj politi
koj kombinaciji naih zatitnika
- Stalno me kokpa to ko je go
spodar - prekide ga Judin Golford. - U svojih etrdeset i est go
dina sluio sam razne gospodare,
ali sam znao ko su oni. Ovako... Ja
mislim da se radi o jednoj ameri
koj agenciji, ali to nije Centralna
obavetajna nego neka druga
- Ili njen tajni ogranak - podsmehnu se Tedi Vend. koji je znao
dosta o obavetajnim igrama irom
sveta - Moda su se diktatori ne
koliko drava sporazumeli da
stvore nau kompaniju, a moda
neka podzemna nacistika organi
zacija dri stvari u svojim rukam a
trudei se da se misli kako radimo
23

za legalnu obavetajnu slubu. Ja

imam svoje miljenje o tome, ali
nemam dokaza, a oni sada nisu ni
vani.
- I nisu - nastavi Heler. - M i
emo ve nai i zatitnika i gospo
dara. Vano je da smo reeni da ra
sprodamo robu, unitimo sve svoje
tragove ovde i bogati nestanemo,
zauvek skriveni novim izgledom i
novim imenima. Znam nain da se
to uspeno obavi. ak ni jedan za
drugog neemo znati, jer neko bi
mogao da proerda svoj plen, pa da
dosauje drugima.
- To je u redu - sloi se bokser
Golford.
- Imamo sve uslove da se spasemo - ree Sandra Kan.
- ega? - upita Vend.
- Smrti, stari razboj nie - odgo
vori on a
- Nisam ni star, ni razbojnik
branio se Vend.

Opet se zaori snaeh, a Sandra

ustade i snano se zavrte na slobod
nom delu poda. Njena svilena i laka
haljina se podie otkrivajui jo
uvek lepo, otporno ensko telo.
- Konano neto lepo na ovom
ostrvu! - uzdahnu Judin Golford
ekajui kratku, kudravu bradu.
- Nastavljam ree Heler. Oslonjeni jedan na drugog, radiemo kao da se nije nita dogodilo.
Poto mi drimo veze sa svim kri
jumarskim organizacijama, nastaviem o da ubrzano prodajemo. N o
vac je ranije otpremao Kalingford,
a poto je on m rtav...
- Mrtav?! - iznenadi se Judin
Golford i usta mu ostadoe otvor
ena.

- Jesi sve to i jo velika hulja, ali

ja volim takve. Svi smo mi iste vrste
i niko vie nije tako mlad. Ja imam
ve preko trideset - smejui se
dodade ena.
Svi se nasmejae. a Vend do
dade:
- Ona ena na Eufratu imala je
preko trideset jo pre desetak go
dina.

- Kao i da je m rtav - ispravi se

Heler. - To se uklapa u na plan.
Bie noas naen mrtav. Optuiemo nepoznate zaverenike meu
radnicima i osobljem...
- Tih zatvorenika stvarno im a i
oni bi mogli da nam pokvare pla
nove - upade Dik Stander.
- Pitanje je da li da pootrimo
teror nad njima, ili da se pogiram o
novih sloboda primeti Tedi
Vend.
- Strah e ih smiriti. Nemamo
mnogo vrem ena za reform e zak
ljui Heler.

Svi su se opet smejali, a Sandra

Kan najslae.
- Dobro, dragi prijatelju, hoete
li mi dozvoliti da zavrim svoje izla
ganje - stiavajui ih pokretom
ruke ree Heler. - Dakle, mi post
ojim o i rf dimo u jednoj mutnoj at
mosferi. N e znamo tano ni kome
pripadamo, ni kome prodajemo
otrove i oruja, ni ta e se dogoditi
s nama kad nas se odreknti sada
nji gospodari. Poto je tako, po
trebna nam je bar neka izvesnost i
sigurnost. Svi smo se u tome sloili
i sada smo. vrst savez mi ovde i
Arnold Os tamo napolju. Oslonjeni
jedan na drugog, ukljuujui ar
mantnu i svima dragu Sandru...

Svi se sloie da je to jedini nain

da se stvari srede brzo i efikasno.
- N a devet stotina radnika, sto
sedamdeset devojaka^za zabavu i
kondicim, trideset ininjera i tehni
ara i dvanaest ena i ece imamo
dvesta deset naoruanih i poslu
nih straara i nas devetnaest pos
lunih slubenika u magacinima i
biroim a uprave - izloi Dik Stan
der snage za ostvarenje plana
- Nekoliko devojaka i radnika
su vrbovani da nas obavetavaju,
pa emo moi na vrem e da spreimo nove ispade - ree Heler. Vano je da nam spolja za sada ne
preti nikakva opasnost Neto je
bio prokljuvio nekakav londonski

24

avanturista, izgleda vrlo opasan tip,

koji je nosio nadimak Lun, kreJj
ponoi...
- Nosio?! Valjda je jo uvek Lun
- ispravi ga bokser G olford
- Ba tako: nosio je taj nadimak,
jer vie nije iv. Obaveteni smo od
Kalingfordovih efova da je potop
ljen brod na kome su bili Lun, nje
gova devojka i m ornar M akferson ..
- S tim medvedom sam se ;
nom sreo u Marselju. Ovaj najv
oiljak na mom elu imam njego
vom zaslugom. Ja imam teku aku,
ali on... To je kao da se sudari s
granatom - opet upade bokser Gol
ford.
- Bio i nestao Lun. Bio i nestao
Makferson. Bili i nestali mnogi, ali
ostali samo m l Treba da nastavimo
dogovor - upozori ih H eler otkriva
jui malo nervoze zbog stalnog pre
kidanja
Uskoro ih obavesti da trideset i
est krijumarskih grupa stoji
spremno na Antilim a i uz obale
Karipskog m ora da preuzmu robu.
Zakljuie da je sve na svom mestu
i da u toku noi samo treba izneti
Kalingfordov le.
- To e preuzeti Os - predloi
Stander.
- Zar je Kalingford mrtav? opet upita Golford, ne skrivajui iz
raz zabrinutosti.
- Ili si ti stvarno malo ogranien
pod temenom, ili se namerno p ra
vi budalom - ree Tedi Vend.
- N i jedno ni drugo, Tede. Da si
ti udario K alin gforda i ti bi se bri
nuo je li on mrtav, ili moe izne
nada da iskrsne odnekud, i to sa
svojim ljudima - odgovori bokser.
- Bie sve u redu i vrlo brzo
umiri ga Dik Stander. - Nikom e
od nas ne bi bilo prijatno da se opet
susretne sa ivim i slobodnim Kalingfordom
Bila je to nova presuda izreena
nad ovekom koji je nedavno sa
istim zloincima izrekao presude
nevinim ljudim a Oni su isto tako
lako odluili da smaknu Endrju K a

lin gford a kao to su bezbrino

ubili Doru Gibs. Ipak, postojala je
jedna razlika. Ubijajui devojku sve
tili su se zbog otpora Zato su ubili
i nedune radnike. Ali, ubijajui Ka
lingforda oni su radili da se oslo
bode pr.etnii i straha, a strah je na
rastao u njima k&o talog na dnu
suda punog prljave vode.

*
- Zakuni se uspomenom svojih
predaka, Junagi - traio je doktor
biolokih nauka: Vaizan Takabe.
- Nita nisam zgreio branio
se naunikov pratilac Junagi Nakacukosa
- Zakuni se da e govoriti
istinu. Niko nee znati ta si mi re
kao insistirao je naunik.
- Oni prislukuju. Svuda su m i
krofoni - poputao je Junagi Nakacukosa popravljajui naari na ostarelom i mravom licu.
- Govorie'mo japanski - pred
loi doktor Takabe.
- ta elite da vam kaem? upita tiho njegov ostareli pratilac.
- Pojaaj muziku na magneto
fonu i govori naim maternjim jezi
kom - upozori ga naunik.
Pratilac je bio neka vrsta sluge,
sobara i poverenika ovog am eri
kog naunika japanskog porekla
Doao je sa njim iz Japana jo kad
je Vaizan Takabe upuen na do
punske studije i ostao s njim kad je
ovaj odluio da se ne vraa u Japan
nego da prim i am eriko drav
ljanstvo. Junagi sada pojaa glas
na magnetofonu i na japanskom
upita:
- Zato smo pristali da doemo
ovamo?
- Prevara. prijatelju - odgovori
doktor Takabe. - Obeano mi je da
u izuavati oblast u kojoj sam naj
dalje dospeo, a postao sam suanj.
Otvoreno mi je reeno da emo
umreti ako ne radimo ono to ele.
Ja sam postao obian struni rad
nik. Uzgajam bakterije koje lue
strane otrove.
25

- Dakle, istina je - uzdahnu

stari Japanac. Postali smo sluge
neke zloinake bande.
Takabe samo potvrdno klimnu
glavom i pom eri se da bi bio jo
blie svom sabesedniku.
- Jesi li ti uzeo prah za izaziva
nje svraba? - upita zatim apatom.
Sada Junagi potvrdi samo klimanjem glave.
- Prikaio si upravitelju straara Osu vreicu punu praha i pod
pritiskom?
- Jesam - potvrdi Nakacukosa.
- Kako si udesio da prah ne
pone odmah da se iri zajedno s
gasom iz vreice?
- Upotrebio sam vremenski e
pi, koji vi koristite na epruvetama.
- To je neto novo... Ti ima ta
lenta za tehniku, zar ne?
- I sami znate da je moj hobi pre
cizna mehanika, ali sam se bavio
rezbarenjem, vezom, kovanjem ba
karnih ukrasa i mnogim drugim
vetinama da bih utukao vreme
dok sam vas ekao. Dvadeset go
dina sam s vama, kako sam se za
kleo vaem ocu i svojoj majci. Dva
deset godina, sam bio stariji od vas
- podseti ga stari pratilac.
- Kako si doao na ideju da pod
vali efovima ostrva? - upita
naunik.
- Ve je vrem e da neko pone.
Ima dosta nezadovoljnih.
- Na prim er?
- Siguran sam da je nezadovo
ljan i inenjer Albert Nikols. On je
osetio da ja mrzim gospodare na
ostrvu, pa mi je otvoreno rekao da
je strano ovo to se dogaa na
ostrvu.

Naunik klimnu glavom u znak

da razume i da i on tako misli, a
onda upita:
- Ima li kakvo oruje. Junagi?
- Prokrijumario sam jedan pi
tolj kad smo dovedeni - odgovori
Nakacukosa.
- Voleo bih da znam gde ga skri
va - ree naunik.
Junagi pokaza m agnetofon i ot
kri tajno nainjeno skrovite. koje
je bilo teko nai ako se ne poznaje
trik bravice. Naunik dobro raz
gleda pitolj i zadovoljno klimnu
glavom, a onda pohvali izvrstan
rad svog pratioca.
- Moda emo se nai u prilici
da branimo m akar svoje ljudsko
dostojanstvo, ako ne budemo mogli
da se spasemo zakljui on razgo
vor i dade znak Junagi Nakacukosi
da ga ostavi samog.
Odmah zatim
on telefonom
pozva inenjera Nikolsa.
- Bilo bi dobro da se naemo na
igralitu pred vee - predloi m ir
nim glasom.
- Kakvu opremu da uzmem? upita Nikols.
- Ovoga puta mogli bi da se razmahnemo reketim a Ve dve sed
mice nismo igrali tenis - odgovori
Japanac.

- Ima li jo nekog istomilje

nika? - upita doktor Vaizan Ta
kabe, skrivajui misli pod bezizra
ajnom maskom na licu.
- Ne... Ne znam. Neto se do
gaa meu radnicima, ali oni nas
smatraju grupom uprave i unitie
nas, ako se pobune. Vidim mrnju u
njihovim pogledima - odgovori
Nakacukosa.

- Zovem se Keb Madoks, a roen

sam i odrastao u Bruksvilu na Flo
ridi - priao je tobonji Grk Trifilides. - Sluio sam u mornarici Sje
dinjenih Drava, a posle sam
postao mornar na trgovakim bro
dovima. Nem a ni jedan deo sveta
tako pogodan za krijumarenje,
kakav su Veliki i M ali Antili, M ek
siki zaliv i Karipsko more. Tu se

26

Nikols se sloi i oni prekidoe

vezu.
Izgledalo je da ovaj razgovor ot
kriva da se dogaaji na ostrvu smi
ruju, a poinjala je jo jedna zavera.
Doktor Takabe je sedeo nepomian
i razmiljao kako da pone otpor.
V

dodiruju
granice
Sjedinjenih
Drava, Meksika, britanskih poseda, francuskih teritorija, Venecuele, Panam e...
- Nije nam potreban as geogra
fije - prekide ga Donaid S ikert Priaj nam za koju krijumarsku
druinu radi i kakvi su to poslovi.
- ef je na Haitiju i on odreuje
kuda da plove brodovi - bez ot
pora i sasvim mirno poe da govori
Keb Madoks. - Moje je da drim
vezu sa ljudima na Malom Skrubu.
- iji su brodovi? - upita Samjuel Makferson.
- U krijumarsku mreu su uk
ljueni brodovi iji su vlasnici u
svemu samostalni Svako odgovara
za svoj brod i svoj tovar. Ono to se
ukrca, odmah se plaa Zna se da su
u blizini dve podmornice, koje bi u
sluaju prevare poslale brod na
dno odgovori krijumar.
- To su one to su... - zausti
Makferson, ali Lun ga prekide po
kretom ruke.
- ta se krijumari? - upita
Hari Hof, koji se bee vratio poto
je proverio da li je u blizini napu
tene kolibe sve mirno.
- Spisak proizvoda je vrlo velik
- odgovarao je krijumar. - Mogu
se naruiti otrovi od onih za pojedi
nana trovanja do gasova bez
ukusa i mirisa, koji truju i kroz
kou i preko plua Oni deluju na
stezanje m iia pa tako zaustave
rad i ovejeg srca Ima bakterija i
virusa za poznate i jo nepoznate
bolesti.
- A kava oruja se proizvode na
ostrvu? - upita Lun.
- S va k a k va.. Od plinskih upa
ljaa koji ispaljuju smrtonosne stre
lice do eksplozivnih i rasprskavajuih metaka za razna oruja Vano
je samo da kurumi nemaju oz
naku proizvoaa i da ne ostavljaju
trag tehnologije odreenih zem alja
koje se meaju u razne prevrate,
atentate i male ratove. Najvaniji je
premaz za sendvie...

- Za sendvie?! - zapanjeno ga
upita Makferson.
- Za neobine otrove uzimaju se
esto banalni nazivi - prim eti Lun.
- Reci nam, Madoks, ta je pre
maz za sendvie?
- Strunjaci to zovu kontaktni
otrov. Postoji tekuina koja ima
osobinu da tei ka toplom telu i da
prodire kroz kou. Sama po sebi
nije otrovna, ali unosi sve otrove
koje joj dodate - poe da obja
njava krijumar. - Moete je sta
viti na cipele, ili na odelo oveka
koga elite da ubijete. Moete to da
obavite i sedei uz njega u avionu,
bioskopu, kafani, ili u prolazu. Ako
se dodaju zmijski otrovi koji izazi
vaju unutranje krvarenje, eto, do
brog, tempiranog sredstva za ubija
nje. Niko ne moe ni da nasluti ko
je krivac, a jo manje da to dokae.
Sam sam isprobao to sredstvo.
Neki momak u Majamiju oteo mi je
devojku. Premazao sam tim sredst
vom volan njegovog autom obila
Nali su ga kasnije mrtvog, ali niko
nije znao od ega je umro.
- Otkuda to da ti zna sve tajne
proizvode
fabrika r. na
Malom
Skrubu? - upita Lun* g i , , oq
Zaista je bilo neobino to Keb
Madoks zna osobine svih proizvoda
zloinake kompanije, koja je mo
gla da postoji ne samo zahvaljujui
monoj zatiti nego i zbog uvanja
svojih tajni. Pre se saznalo da fa
brike u Njuportu i Indijani proiz
vode neurotoksini gas i da rade
svih dvadeset i etiri sata dnevno,
nego to je procurila tajna Malog
Skruba Dakle, tajne ostrvcc. su bile
vrlo dobro uvane i kupci nisu slu
tili gde se proizvodi roba koju ku
puju za svoje mrane planove. Zato
je Lun pitao otkuda jednom banal
nom zloincu, krijumaru i podlom
ubici sva ta obavetenja Madoks je
jo uvek bio pod jakim uticajem
droge svesti, koja nije iskljuivala
sposobnost da se svako pitanje pot
puno razume. On
mirno, ali
spremno poe da objanjava:
27

- Ranije nisam nita slutio. Moja

dunost je bila da otplovim do M a
log Skruba i predam ifrovane
koordinate mesta gde e biti izvr
en utovar po takode ifrovanom
spisku. Nekad je tamo odlazio heli
kopter, kojim upravljaju, na smenu,
izvesni Mark Brejer i devojka Patri
cija Vandel, poznata kao Luda
Pat..
- Pa njih oboje trae policije
svih zemalja sveta upade Hari
Hof. - Neki dan itao sam da je
Brejer vrbovao ljude za rat u Africi,
pa kad je trebalo da ih isplati, istre
sao ih je iz aviona u more. Naeni
su neki leevi Ubio je dva oveka u
tui u Marselju, a kriv je za neka
ubistva u Nju Dersiju. Njih dvoje
su tandem, kao Boni i Klajd Video
sam fotografiju na kojoj je ona u
kupaem kostimu i s opasaem i
revolverom povrh toga Uz to je
lep a..
- O n i su samo sluge, iako gadne
ivotinje primeti Makferson.
Lun se trudio da razgovor vrati
na vanije teme i dopuni pitanje:
Jesu U otrove i oruje prenosili
samo helikopterom? Kako si ti sve
saznao? Priaj ono to je vano da
bi se upoznao rad krijumarske
mree.
Bazumeo sam ta elite - ree
krijumar. - Robu su sa ostrvca
uvek odnosili njihov helikopter, je
dan ili oba broda koji su svojina
uprave ostrva ili neka podmornica
Izgleda da su one dve podmornice
uvek u blizini Meutim, neki ljudi s
ostrva eleli su da poneto prodaju
i izvan redovnih dogovora Upoz
nao sam jednog gospodina koji je
dolazio i ovamo na Sent Martin i za
kojega sada znam da se zove Dik
Stander. On me je vrbovao da
stvorim paralelnu krijumarsku
organizaciju. Mislim da on ima jo
nekoliko takvih veza
Dalje je priao o tome da ima ugo
vorene svetlosne znake i radio
vezu sa ostrvcem. Slobodno prilazi
maloj sevemoj luci gde se inae
28

iskrcava gorivo za rad elektrinih

postrojenja i drugih motora na M a
lom Skrubu. Dik Stander je izgra
dio skrivene prolaze kroz gomile
koksa izmeu cisterni s mazutom i
drugim gorivim a i ispod bodljika
vih ic a Tuda je oticala smrto
nosna ro b a a i priticao novac u veli
kim i nepromoivim dakovim a
- Jue mi je Stander rekao da
emo uskoro mnogo lake otpre
mati i tajni deo te re ta ali da nasta
vim i vezu sa efom na Haitiju zakljui krijumar Keb Madoks.
- Sve si nam lepo ispriao,
mome - ree Lun. - Od danas,
radie za nas.
Posle toga on i M akferson izioe
da udahnu ist vazduh.
- Kako zamilja da taj gad radi
za nas? - upita Makferson. - Ne
bih mu verovao ni trenutka makar
se pretvorio u pravog sveca milion
mu grehova!
- Bie posluan iz dva razloga
Prvo, kljukaemo ga drogom svesti
jer toliko jo imamo. Drugo, pokazaemo mu da i m i imamo neke
opasne stvarice, kao to je tempi
rana bombica pod plekom.
- To je ve neto... Teko da bih
se i ja usprotivio toj napravi sloi se Makferson.
Tempirana bombica bila je Lunov pronalazak i to u punom
smislu re i Radio-upalja je bio
minijaturan ali siguran, a eksploziv
u omotau od naroite materije
koju organizam trpi nije bilo mo
gue ukloniti s mesta gde se post
avi bez radio-ifre. koja ga iskljui.
Lun je znao pogodno mesto pod
plekom na ovejem telu, gde bom
bica ne smeta, ali p ri eksploziji si
gurno zahvata i razara srce rtve.
Radio-minu za telo on je upotreblja
vao samo kad se radilo o najgorim
zloincima. Keb Madoks je bio je
dan od njih.
- Moramo se probiti na ostrvo
- nastavi Lun da objanjava svoj
plan. - Moram saznati kakve bak
terije i otrove oni tamo dre i kako

se to moe potpuno unititi, da

neka epidemija ne bi zagadila ovaj
vor ostrva i drava oko Karipskog
m ora Pilo bi uasno da mi budemo
krivi za neku veliku katastrofu.
- Je li to to oni tamo prave tako
opasno, sto mu crnih slutnji?! upita mornar.
- Uz proizvodnju idu i opasne
probe. Oni tamo imaju mnogo opas
nih gadosti, ali moda i neto
uasno. Gotovo sam siguran da su
u toku i eksperimenti - odgovori
Lun.
Malo kasnije Lun i njegova dva
prijatelja vodili su krijumara koji
se ponaao kao posluan momak
naviknut da izvrava svaku elju
svojih gospodara. Nije slutio da e
jo iste noi nad njim biti izvrena
laka operacija, ali i da jeste, bio bi
miran, jer je Lunov koktel sa tricijanoaminopropenom delovao vrlo
snano. vedski histolog H olgar
Hajden ne bi verovao kakvu snagu
je dostigla droga koju je on prona
ao. Ona deluje na nervne elije u
mozgu i tako utie na svest. Ta
droga je tricijanoaminopropen i
utie na ribonukleinsku kiselinu u
modanim elijama. Taj zamreni
proces, jasan samo upuenima, Lun
je ubrzao i sistematizovao dodajui
drogi neke druge, kao to su meskalin, psihobicin, atropin i skopohlorazol, ili neto o emu niko i ne sluti.
Dakle, droga svesti u Lunovim ru
kama bila
je
veom a
mono
sredstvo da nekoga pretvori u pos
luno bie.
Tajnu sastava droge Lun nije ni
kome poverio, pa je nije htela saz
nati ni sama Dejn Vitington, jer
ako bi se neko muei je na najgori
nain, domogao te tajne, mogao bi
da je zloupotrebi na uasan nain.
Meutim, Lun ju je upotrebljavao
uvek protiv zloina najgore vrste. A
gnusnijeg zloina od proizvodnje i
rasturanja
ogromnih
koliina
otrova i oruja za pojedinana i

masovna unitavanja
moglo biti.

ljudi

nije

*
Poznato je da najvei orkani duvaju na najmirnijem delu okeana
Polako i neprimetno poinju da se
kreu mase vazduha i pare, pa se
razliiti pritisci pretvore u snage
koje ubrzavaju kretanje. Zdrue se
toplota, hladnoa, vlaga i suvi slo
jevi vazduha. Sve to jo vie uvea
snage orkana, koje se razuzdaju, i
tada se ne zna gde e poeti pusto
enja.
Neprimetno se spremala i bura
koja je trebalo da opustoi Mali
Skrub. Lun je znao samo za svoje
planove, ali je nasluivao da je celo
ostrvce jedna opasna masa zgus
nute snage, koja moe da izazove
nesluena pustoenja. On je prvi
razmiljao o tome ko su stot&ie
lj udi upregnutih u gnusni; posao.
Nije mogue da se skupilp tako
ogrom na druina zloinaca Ako
nisu zloinci, onda ?8u ogoreni ro
bovi. Zato postoje bodljikave, ice i
naoruane .strane.- tjjk o jin i^ ije ;pri
ao Keb/Madoks-rto
OBCISJU
- M oraem o paziti da :OgQreni
ljudi ne ponu da razaraju i neho
tino izazovu katastrofalne tete ree Lun svoju misao kad su sledee noi bez svetla on, Makferson
i Madoks plovili prem a ostrvcu.
- Mene vie plai tvoj plan da
sam ue u jazbinu primeti Samjuel Makferson.
Plan je bio da se Lun tajnim prola
zom probije na M ali Skrub i da kao
poznavalac oruja svih vrsta sve
dobro izvidi, a M akferson e ga pra
titi i opet doi po njega kad bude
trebalo. H ari H of je prihvatio da se
zaposli na Malom Skrubu preko
redovnog agenta na ostrvcu. a
Dejn Vitington je ostala kod sta
rog ribara da odrava vezu i bude
rezerva u sluaju nepredvienih
dogaaja H of je na Malom Skrubu
mogao da pomogne Lunu, jer je no
sio minijaturni primopredaj nik,
29

vesto skriven u peharu koji je to

boe dobio kao pobednik u pecanju
lososa.
U takvim prilikam a i s takvim
planovima amac se pribliio severnoj luci ostrvca.
- Neka ti pomognu svi dobri du
hovi m ora - blagoslovi ga Samjuel
Makferson.
- Vanija mi je tvoja pomo,
stari osmehnu se Lun sprema
jui se da povrh odela navue roni
laku opremu i nepromoiv kostim
nainjen naroito za ovakvu po
trebu.
im stigne na obalu, Lun e moi
da se oslobodi opreme i da je sa
krije, a obuen u odelo, slino
onima koje nose straari na
ostrvcu prem a Madoksovom opisu,
da se kree dalje.
- Gospodine Veler, elim vam
mnogo sree. uvajte se, jer to su
opaki momci - ree Keb Madoks
Da nisu nali ko je i kakav je taj
ovek, Lun i M akferson bi pomislili
da je on neki dobriina prijatne
naravi. On je to sada i bio uz sna
an strah a Lunovu bezbednost, jer
je bio svestan radio-mine u svom
telu. Lun mu je pokazao kako ona
funkcionie i u toku hipnoze
snano mu nametnuo vefovanje i u
opasnost i u spas, ako bude post
upao kako se od njega trai. On je
iskreno molio Luna da se uva. Za
njega je Lun bio Alan Veler, Makfersona je znao kao Sama Jenseja. On
nije slutio da onaj najmlai lan nji
hove grupe odlazi legalno na
ostrvo, niti da postoji Dejn Vitington. Uprkos svemu, on je postao pos
luno oruje u njihovim rukama.
Predao im je dve stotine hiljada do
lara, koliko je imao pri ruci na
ostrvu, bez ikakvog protivljenja i
upravljao svojim brzim amcem u
pravcu Malog Skruba.
- Sluaj dobro kapetana Jenseja,
pa ima nade da se spase i bombe
pod plekom i da okaje svoje stare
grehe - posavetova ga Lun.
Odmah zatim on stee ruku svom
starom drugu i utonu u vodu. M or

30

nar sakri lice od krijumara. udio

se to mu opet dosauju suze u
oima. Je li ga to tako oslabio gubi
tak posade i broda, ili su ga smekale godine? Bilo je i jednog i dru
gog- Vraamo se, ti dadevnjaku!
Cas si crn kao gavran, a as rui
ast kao bebina zadnjica. Odneo te
Lucifer u svoje jame, gde i pripada
- gunao je Makferson.
- Ne grdite me, gospodine kape
tane Jensej, biu posluan i iniu
sve po vaoj elji molio je krijum
ar.
- Da, kad ima tu prpu pod ko
om, ija eksplozija je gora od
onoga premaza za
sendvie
smrti, stenice jedna! Odnela te groz
nica, ispravi krmu i umiri amac odgovori M akferson i sklopi oi le
ei na mekom seditu.
Keb Madoks se nije usudio da mu
smeta i vozio je ka Sent Martinu
osvrui se samo da vidi ne eli li
neto njegov novi gospodar.

*
Opis prolaza ispod bodljikavih
ica i kroz slagalita goriva koji je
dao Keb Madoks bio je priblino
taan. Meutim, Lun nije znao ra
spored ostalih zgrada, niti njihovu
namenu na ostrvu. Sve to tek je tre
balo da sazna ove noi. Poto nae
dobro mesto da sakrije gnjuraku
opremu, Lun pode dalje, pa stie na
strmu istinu, koja je delila slagali
ta od dugog niza montanih
zgrada. Levo su bila etiri podeljena kompleksa fabrikih zgrada.
Na najviem delu M alog Skruba
uzdizala se stara tvravica obnov
ljena i prilagoena potrebama zlo
inake kompanije. Lun je video
straarska mesta sa kojih je bilo
lako osmatrati na sve strane. Od
tvravice % ka severnoj luci vodio
koridor zatien bodljikavom i
com. S druge strane bili su rezer
voari vode, zgrade za stanovanje i
prolaz ka zapadnoj, glavnoj luci
ostrvca. Ono je imalo oblik nepra

vilne elipse
razvuene
prem a
istoku i zapadu. Poto je centralni
prostor zauzimala tvravica, juno
od nje nalazile su se barake za devojke za zabavu i poslugu, a blie
obali montane zgrade za uvare i
svo naoruano osoblje. Prem a za
padnom delu prualo se veliko igra
lite izdeljeno za ragbi, tenis, g o lf i
druge sportove. To je bio jedini
ravni deo ostrva. N a istoku su zbog
terena kompleksi etiri fabrike bili
nepravilno rasporeeni.
Dugo i paljivo osmatrajui, Lun
se peo ka tvravici. Zakljui da straari motre prem a barakama oko
fabrika i u daljinu. To je znailo da
najvie paze na radnike koji su sta
novali u tesnim sobicama baraka
uz fabrike u kojima su radili. Kao
senke, kroz no su se vukle patrole
naoruanih uvara i s vrem ena na
vrem e su ih straari zaustavljali i
traili lozinku. Patrole su tiho odgo
varale, ali skriveni Lun je ubrzo
znao kako da nesmetano proe po
red straa i patrola. Pretpostavljao
je da u mraku niko nee misliti da
se to kree nepoznat ovek.
Ba kad je hteo da krene stazom
ispod bedema, kako bi stigao na
junu stranu tvravice, on ugleda
siluete dva ovaka koji vuku treeg.
Bacie ga na stazu i brzo nestadoe
u prolazu. Lun prie i klee uz telo
na tlu. Opipa ga i zakljui da je ovek davno ubijen. Zeleo je da zna o
kome se radi, pa mu opipa depove.
Nae tanku lisnicu i uze je, a onda
se skloni u iblje, prevue preko
glave skute platnene bluze, i tako
skrivajui svetio depne lampice,
pregleda lisnicu. U njoj nae ame
riki paso na ime Endrju Kalingfor. Overene vize su pokazivale da
je putovao u Australiju, Evropu i
Afriku, ali dve godine nije bio pre
ao nijednu granicu, to je moglo
da znai da je upravo toliko bio
ovde.
Poto lisnicu vrati u dep ubije
nog, Lun pouri oko zidina. Provue
se kroz niz baraka i na jednom mestu zastade da proviri kroz uski raz

mak na kapcima iza kojih je gorelo

svetio. Ugleda niz tueva. Pod ne
kima su se kupale devojke.
- tedite vodu, proklete bile! vikao je enski glas iz ugla koji Lun
nije mogao da vidi.
- Zar da ni na kraju svih mue
nja ne moemo poteno da se ope
remo, a da ne ujemo pretnje i
psovke? - uo se odgovor.
- Koja je to rekla? - upita skoro
vritei onaj prvi glas i Lun sada
ugleda kako mrava ena s trops
kim eirom na glavi i obuena u
crni radni mantil zamahuje dugom
gumenom palicom.
Ona poe da udara gole devojke.
- Prevrila si meru, Pamela
Humpton. Tri devojke su ve umrle
zbog tvojih udaraca - ree joj devojka crvene kose, dugog i bledog
lica, krupnih oiju i irokih ustiju,
koje su se sada razvlaile u prez
rivu grimasu.
- Ba tebe ekam, Elen Vel! zajedljivo viknu Pamela Humpton i
podie palicu. - Prim etila sam ja
ve tvoje prezrive podsmehe. Niko
se nee podsmehivati upravnici
centra.
- Centar?! Ovo je najprljaviji
bordel na Antilima! - odgovori
Elen Vel izmiui.
Ostale devojke su se primicale
kao da ih privlai odvratna scena.
Bilo ih je jo pet, ali Pamela Hump
ton nije shvatila opasnost. Ona zamahnu palicom da iz sve snage
udari Elen Vel, ali jedna devojka
joj s leda uhvati i zadra batinu.
Elen Vel pritra i stee ruke oko
vrata upravnici. Jo dve devojke
pritrae i uhvatie je za ruke, a
Elen je i dalje stezala njen vrat.
U toj borbi one odoe iz vidnog
polja razmaka na kapcima, pa je
Lun malo kasnije video kako vuku
beivotno telo Pamele Humpton, s
ije glave je bio pao tropski eir i
otkrio kratku kestenjastu kosu oi
anu kao u mukarca. Bacie je u
ugao.
31

- Beimo! I, jezik za zube, ako

neete da nas streljaju! upozori
jedna od njih.
- ekajte! Moramo je izneti, jer
znae se koje su mogle da budu
ovde. jer smo poslednje primale
momke iz naselja kod fabrika predloi Elen Veis
- Ugasimo svetio i izvucimo je,
dalje od k u p a tila - sloi se jedna
snana crnkinja i prva dohvati mli
tavu ruku ubijene.
Ostale devojke joj pomogoe. Lun
se priblii vratim a i ugleda ih kako
iznose le. One ga odvukoe u
stranu, blie drugoj baraci, i pobegoe nazad. Lun ude za njima. U
hodniku je gorelo slabo svetio, a
poslednja je ila Elen Vel. Ostale
devojke nestadoe iza vrata s obe
strane, a Lun u nekoliko neujnih
skokova stie daviteljicu Pamele
Humpton ba kad je stavila ruku
na kvaku najbliih vrata. On joj
pokri usta i apnu:
- Ne vii i ne plai se. Ja sam p ri
jatelj.
Njen pogled je bio uplaen dok se
okretala da vidi ko je napada, a
onda se izraz promeni. Lun odlui
da je pusti.
- Ko ste vi? - upita ona i sama
ne znajui ta e joj njegovo ime.
- Nije potrebno da se predsta
vim. Video sam kad ste davili upra
viteljicu Humpton. Jeste li sami u
toj sobi? - ree Lun.
- Jo dve devojke u njoj spavaju
- odgovori Elen Vel.
- Gde moemo da porazgova
ramo na miru?
- Zauzeemo gluvi boks - od
govori devojka i povue ga za ruku
Gotovo trei, vodila ga je do jed
nog stepenita, koje se sputalo u
prostor pod barakom. Dole je bilo
m rano i Lun upali depnu lam
picu.
- ta je gluvi boks? - upita on
tiho.
- Neka vrsta bunkera pod zem
ljom. Neki parovi ele da viu...
Ima sadista i nastranih... Onda si
32

laze ovamo, da ne smetaju ostalim

devojkama i pratiocima - objasni
Elen Vel, upitno posmatrajui
Luna. - U ovo doba nema nikog,
niti e iko svraati, a moemo da se
zakljuamo iznutra.
Naoe se u prostoriji dugoj de
set, a irokoj est jardi. Pored golih
betonskih zidova bilo je poredano
pet leajeva. Ceo ostali nametaj
inio je rasklimani sto od nerenisane daske, na kome su stajale
prazne boce od tekile. Devojka
gurnu pomonu rezu i sede na je
dan leaj. Lun sede pored nje i poe
razgovor.
Devojka je znala gotovo sve o
ostrvcu i uasnim prilikama na
njemu. Priala je o streljanju ne
dune Dore Gibs i grupe radnika
- Sve je beznadeno - zakljui
ona.
- Nudim savez i pomo - ree
Lun.
- Prihvatam ga, pa ko god da ste,
jer go ri od gospodara ovog pakla
ne moete biti - prihvati devojka
Ona pristade da se podvrgne hip
nozi, i obea iskrene odgovore. Us
koro je Lun znao da je ona bila negovateljica u jednom sanatorijumu
za stare. Teki posao joj je dosadio,
pa se dala prevariti oglasom o bo
gatoj zaradi i dola ovamo. Za samo
jedan sat Lun je uspeo da pothrani
njene nade. Poverio joj je tajnu da
postoji neko spreman da uniti zlo
ince na ostrvu.
- Vaa sam. gospodine! - odu
evljeno zakljui devojka. - Nije to
,mo zato to sam udavila Pamelu
i lumpton...
- Znam - prihvati Lun njeno
uveravanje. - V i ste po prirodi hra
bra devojka
- I elim da se osvetim - dodade ona preteim glasom. - Oni
su me uasno uprljali. Desetine
mukaraca moram d a .. Vi ve
shvatate. Zattrsam pristala da po
maem tajni...
Ona tu zastade i uuta
- Kaite mi sve - blago ree
Lun.

- Ne, to ne mogu. Zaklela sam se

da u uvati tajnu, jer izvestan dogo
vor nam je bio jedina nada - odbi
ona
- Tajni dogovor je uperen protiv
kompanije, zar ne? - upita Lun.
Ona klimnu glavom u znak da je
tako.
- Onda im kai da nisu sami.
Odravau vezu s vama, pa kad
bude vrem e... - ree Lun i prijatelj
ski joj dodirnu ruku.
Kaza joj da nekako nae Edija
Morisona, novog radnika, koji
treba da se pojavi sledeceg dana.
Ona obea da e ih povezati, i
upita:
- A gde ete se vi skrivati?
- To ni sam ne znam - odgovori
Lun.
- Nema pogodnog mesta. esto
pretresaju sve nae sobe, a svi pro
lazi su pod budnom panjom straa
I patrola - zabrinuto ree devojka.
Tek kad se razgovor pribliio
kraju, njih dvoje postadoe svesni
da je Elen Vel sve vrem e gola,. Ona
uze arav s jednog leaja i ogrnu
Ne pravei neku vrstu tunike.
- Ve sam navikla da ovde bu
lom gola i tupa na sve obzire. A
suda... - poe ona i naglo uuta i
pokri lice.
- Blii se kraj svim ponienjima
I uasu na ovom ostrvcu - pokua
<ln je utei Lun.
Ali, ba kao da ju je ta nada po
tresla, ona zaplaka.
Nije vreme da se preputate
tuzi - ree Lun. - Idite ispred
mene da vidite je li slobodan pro
laz
Ona se tre i odluno ga povede.
Kud se opet nae sam u bodljika
vom iblju na padini, Lun sede da
i azmisli. Sada je znao mnogo vie o
.strvu, pa ak i to da je ubijeni
fndrju Kalingford bio ef obezbedenja ostrva i vana linost meu ovluftnjim gospodarima. Lun se pitao
tu to moe da znai Seanje na
levojinu priu o prahu za svrab
/.Hzva na njegovom licu osmeh ba

100 (843 )

kad se mesec pojavi nad ivicom zi

dina tvravice, jer sada je Lun bio
stigao na njenu zapadnu stranu.
Tamo iza igralita bile su laborato
rije, a dogaaja u njima Lun se naj
vie plaio.
Iako nije bilo vrem e za razgovor.
Lun poe da emituje radio-signal,
koji e primiti osetljivi ureaj u na
rukvici sa satom Dejn Vitington.
Ona se brzo javi kao da nije bila ni
usnula. Lun joj ispria sve to je saz
nao o ostrvu i kaza joj da sve to pre
nese Makfersonu i Holtu kad bude
za to imala prilike.
- Makferson je jo uvek s krijum
arom, a Holt se javio da ujutru
kree tamo. Po nove radnike doi
e neki brodi. To je sve to on zna.
Rano ujutru imamo ugovoreno
vreme za obavetavanje - ispria
Dejn.
- Pa zato on nije doao veeras
tu u ribarevu kuu? - upita Lun.
- Novi poslodavci to nisu dozvo
lili, jer sprovodi se neka vrsta dvod
nevnog karantina. M orao je da
ispuni mnoge testove i da ispria
sve o svom ivotu. Izgleda da je nje
gova pria prola odgovori
Dejn. - Ve su mu neprimetno
pretresli ak i avove na odelu.
Kae da je pehar ostao nedirnut, jer
se stalno njim hvalio i dri ga tako
da gs, svi vide.
- Hari pokazuje mnogo odlinih
osobina - radosno ree Lun i pre
kide vezu, a onda se uputi ka zapad
noj padini.
Sa nje ugleda drveem zaklo
njenu grupu lepo izraenih baraka,
koje su. po kazivanju Elen Vel, slu
ile' da u njima stanuju naunici,
vani inenjeri i njihovo najblie
osoblje.
VI
Biolog dr Vaizan Takabe i ine
njer mainstva, konstruktor trik
oruja Nikols sastali su se na igrali
tu i jedan drugom dali samo da
leke nagovetaje da su nezado
33

voljni onim to rade i gde su se

nali. Sledei susret bio je posle ve
ere dok su etali stazom oko igrali
ta. Razgovor je bio neto otvore
niji, ali jo uvek se moglo samo na
gaati ta ova dva oveka ele.
- Ponekad volim da igram duge
i spore partije aha Da li biste mi
veeras vi bili partner? - upita u
jednom trenutku Albert Nikols.
- M oda e vam biti neobino da
ujete istinu, ali ja nikada nisam
nauio da igram tu igru omiljenu
irom sveta Meutim, rado bih sedeo neko vrem e makar i uz garni
turu za ah, ako bih od vas mo
gao. .. Prim am poziv - odgovori dr
Takabe, ime je jasno dao do zna
nja da je vaan razgovor, a da je
ah samo pokrie njihovog susreta
Tako su se njih dvojica nali uz
ahovski sto. Lupkali su figurama
dok je muzika glasno svirala u inenjerovoj sobi.
- Smatrate li da bih mogao
uspeno da igram ? - upita Japa
nac iako nije znao nita o ahovs
kim pravilim a
- V i ste m i sada jedini partner,
kao i ja vam a odgovori inenjer
i, oekujui postepeno poveravanje,
saeka da Japanac naini sledei
potez, ali ne u ahu nego u razgo
voru.
- Vrem e je da povuem pravi
potez ree biolog.
- Ja sam ve spreman za od
lunu igru ohrabri ga inenjer
Nikols.
- Kunete li se svojom au? odjednom ozbiljnim glasom apnu
dr Takabe.
- Kunem se! Neu izdati ni po
cenu svog ivo ta a drugo nita ne
mam na Malom Skrubu - odgo
vori inenjer A lbert Nikols.
- Kunem se i ja svojom au zakle se Japanac i stee pruenu
ruku.
Dok su se rukovali, poruili su
nasumice postavljene figure sa a
hovske ploe. Obojica se nasrnejae. Tek tada poee iskren razgo
34

vor. Japanac je priao o opasnim

eksperimentima, koji su mu namet
nuti kao obaveza. Radilo se o promenama gena na bakterijama koje
lue otrove.
- Guverner Masausetsa u Sjedi
njenim Dravama dao je najtaniji
opis opasnosti. Genetske manipu
lacije - rekao je taj ovek - ko
jima se pokuavaju stvoriti novi
oblici ivota, dovele su biloge na
prag na kome su se fiziari nali
kad su uspeli razbiti atom. Sma
tram da se moe rei da je genetia
rima duh ve izaao iz boce. Dakle,
tek ovde sam shvatio u kakve zlo
ine moe biti umean ovek koji
neoprezno prihvati da radi posao
kakav je moj" - zakljui on.
Dalje je objanjavao da otrov i
bakterije opasnih, novih bolesti,
koje se ovde proizvedu za godinu
dana, mogu da unite svo stanov
nitvo jednog od veih kontinenata.
- Na emu sada radite? - upita
inenjer.
- Uprava trai poveanje proiz
vodnje otrova, ali ja najvie vre
mena provodim traei nain da
unitim sve to ovde postoji, ali da
pri tome nikoga ne ugrozim. To nije
nimalo lak posao - odgovori bio
log.
- Kod mene je malo lake ree inenjer poinjui da nabraja
oruja koja je konstruisao ranije i
koja se sada ovde proizvode.
On je svoje poslodavce snabdevao tehnikim ureajima za primenu otrova, koje su proizvodili uz
pomo Japanca. Pored toga, u fabri
kama su se proizvodile kopije pito
lja nekoliko drava, da bi se unela
vea zabuna oko porekla oruja
atentatora i politikih ubica. Dese
tak modela smrtonosnih trikoruja, od mikro-pitolja, upaljaa
sa strelicama bombica s m ikro
skopski sitnim kuglicama koje
mogu da ubiju stotine ljudi okuplje
nih u nekoj dvorani, granata sa
nervnim otrovim a i razliitih mina
iznenaenja bili su delo ovog ine
njera

- Mislio sam da sve to radim u

Interesu poretka i drave u kojoj
sam iveo. Kad sam stigao ovamo,
shvatio sam da sam rtva. Oni e
me ubiti im me prevazie neki
drugi konstruktor, ili im budu
hteli da prekinu ovdanje poslove.
- zakljui inenjer.
On pogleda brojanik elektrons
kog runog asovnika Bilo je dva
sata posle ponoi.

*
Lun bee doao do zgrada za sta
novanje neto posle ponoi. Otkrio
je svetio samo na jednom mestu i
ekao da proe patrola uvara, pa
se uzverao uz visoko prizemlje lepo
izgraene barake, sline maloj vili
za odmor. Uspeo je da kroz puko
tinu ubaci m ikrofon sa selektorom
za umove i muziku. Lepo je mogao
da uje razgovor u sobi. Bio je izne
naen njime, a sluao ga je dobro
skriven, uz pomo radio-prijemnika.
Kad je shvatio da biolog i ine
njer stvaraju zaveru, Lun pretra
do ulaza, koji je bio zakljuan po
mou jednostavne brave. On je bez
uma otkljua i ue. Malo kasnije,
on veto i tiho otvori vrata sobe u
kojoj su dr Takabe i inenjer Nikols
zavravali svoj prvi iskreni dogo
vor. Gledali su ga kao da je avet, a u
jednom trenutku u Japanevoj ruci
se nae pitolj, koga mu bee dao
njegov pratilac.
- Ko ste vi i kako ste upali
ovamo? - upita on ustajui i prila
zei Lunu.
- Nisam va neprijatelj odgo
vori Lun i prie naslonjau od
prua.
- Odgovarajte, jer ja ovo oruje
umem dobro da upotrebim! - zahtevao je Japanac, jo uvek drei
Luna na nianu.
- Ja sam tajno doao na ostrvo i
imao sam sree da naiem na dva
prava saradnika, s kojima mogu da
se sloim u zajednikim namerama
- odgovori Lun m im o

- A kakve su vae namere? upita inenjer Albert Nikols.

- Hteo bih da nestanu postroje
nja koja rade na ovom ostrvu odgovori Lun.
Gledali su ga zapanjeno.
- V i se varate kad govorite o na
im namerama. Ne nasedamo na
takve provokacije, gospodine ree malo kasnije dr Takabe.
- Zovem se Alen Veler - upade
Lun.
- M i smo se sastali na partiju
aha, koja se malo oduila, a vi nas
ve sumnjiate za zaveru iji je cilj
da uniti ostrvo - smejui se ree
inenjer Nikols.
- Niste pogodili - uzviknu Lun.
- Uopte nisam provokator zloi
naca iz uprave.
Odmah zatim on im ispria da je
uo itav njihov razgovor i to do
puni obavetenjima koja je dobio
od devojke iz ostrvskog bordela.
Oni shvatie da govori istinu.
- A li za koju konkurentsku silu
vi radite? - upita dr Takabe.
- Prilino sam samostalan odgovori Lun. - Vano je da nas
nuda goni u zajedniki napor da
spasemo sebe i sve to se da spasti.
Svestan sam opasnosti koja ovde
prete ne samo Antilim a nego i ita
vom svetu. Izmena plasmida stvor
ila je udovine, svetu nepoznate
bakterije...
- Vi ste biolog?! - zaueno
upita Japanac.
- Ne, ali interesovao sam se za
mutacije bakterija jo od uspeha
na koli bakteriji E - odgovori Lun.
- Onda moete shvatiti moje pla
nove, koji su vrlo jednostavni, ali mi
je potrebna pomo jo nekoliko
ljudi, jer treba nagomilati tamponski materijal i dosta goriva da sve
unite visoke temperature - ree
dr Takabe.
- Eazumeo sam da su rezer
voari goriva na drugoj strani
ostrva, pa bi njegovo dovlaenje
uzelo mnogo vrem ena - primeti
Lun.

- Uspeo sam da se ranije izbo

rim za zalihe goriva u prirunim
skladitima laboratorija i proizvod
nih h ala Potrebno je da se gorivo
postavi oko tampona, i upali - od
govori naunik.
- A kakav tamponski materijal
mislite da upotrebite? - upita ine
njer Nikols.
- Jo dok sam moda bio jedini
ovek na ostrvu koji je mislio na
eventualnu
potrebu
unitenja
otrova i zaliha b akterija pod po
malo nerazumljivim objanjenjima
dobio sam dovoljno peska i tenosti
koja se upotrebljava umesto vode i
betona za cementiranje. S ada uz
pomo pet do est ljudi, za dva sata
mogu da pospem peskom, zalijem
stvrdnjavajuom tenou i potpa
lim gorivo koje dolazi oko to g a Pe
enjem, unitiemo sve bakterije i
otrove izloi naunik.
- Zar nemate mogunosti da
sredstvima za dezinfekciju uinite
sve to pre poara? upita Lun.
- To je tek prvi korak ka potpu
nom unitenju b akterija ali uvek
postoji mogunost da dezinfekcija
ne bude apsolutna Poar je pouzda
niji - odgovori dr Takabe. - Da
kle, moj deo posla nije suvie teak.
Mnogo tee je razoriti etiri fa
brike za oruje, a u svakoj postoje i
izvesne zalihe o tro va jer neke vrste
municije se njima pune, a prema
zuju se i strelice i drugo oruje.
- To je gotovo nereiv problem
- ree inenjer Nikols. - Potrebno
je da bar dve stotine ljudi briljivo
pripreme svaki korak diverzije, pa
da budemo sigurni Ideja s poarom
nije dobra zbog eksploziva koji bi
razneo oruje i otrove po elom
ostrvu.
- Pa kakve ste iluzije gajili kad
ste poeli razgovore o zaveri upita Lun.
- Nisu iluzije... Vrem e je da ne
to uinimo, jer smo ionako suvie
dugo utali I mi smo zloinci, kao i
gospodari ovog o strva jer smo
proizveli oruje sm rti Hiljade ljudi
36

irom sveta umiru od onoga to

smo zamislili i proizveli ovde. Zar
nije poslednji as da spasavamo
svoju savest, pa makar ivote i ne
mogli da spasemo? - odgovori in
enjer Nikols.
- Kako vam se to odjednom pro
budila savest? upita Lun.
- Kad ovek shvati da nije dobio
ono to ga je zavelo na krivi put,
nego je prokockao ak i svoj ivot,
poinje da razm ilja Ja sam dobijao novac... M nogo novca sam zaradio pre dolaska ovamo. Znao sam
da u postati i slavan zbog nekih
svojih projekata, ako oni poslue za
veliku nadmo moje domovine.
Meutim, ovde sam shvatio da je
nasilje runo delo, bez obzira na to
od koga potie - govorio je ine
njer potresenim glasom. - Ja sam
postao
genijalni
konstruktor
oruja za zloine. Moda bih jo
dugo uivao u svojoj nadmoi i
samozavaravanju da nisam shvatio
koliko je grozno ono to ovde ra
dimo. Ta sramota morae da se
skriva od sveta Zakopavanje istine
morae da znai i pokopavanje nas
koji tu radimo. Tako je dola savest.
Od saznanja pravog smisla svog i
votnog dela do odluke o stavu
prema njemu nije daleko. Moj stav
je: unititi sve!
- Jeste li vrsti u odluci? upita Lun.
- Da - potvrdi inenjer ustajui.
Lun je gledao u njega, a onda se
okrenu ka Japancu i naglo se
ukoi.
- N i pokret, prijatelju! - ree dr
Takabe. Nita ne moemo da rizikujemo. M oda ste provokator, a
moda i niste... Ipak. najboje je da
budete mrtvi, jer ulog su nai ivoti,
ali i ivoti mnogih ljudi, pa moda i
milioni ivo ta ako neki glupak pu
sti u svet samo nekoliko monstru
ozn ih bak terija koje ja imam u la
boratoriji.
- Dakle, hoete da me ubijete?
- upita Lun.

- Ja sam tako odluio - potvrdi

dr Takabe.
Trenutak kasnije ruka mu se
nemono spusti i pitolj pade na
pod. O i mu se sklopie i telo pade
nazad na naslon fotelje od p ru a
opremljene tankim jastucima Lun
je morao da pazi na oveka sa oru
jem, pa ne stie da zadri uspava
nog inenjera N ik olsa da ne padne.
On je ve leao na grubom i jefti
nom tepihu i s ela mu je curila krv.
Lun proveri ranu i zakljui da nije
ozbiljna
Dok su dva oveka jo bili uspa
vani. Lun iz depa uze mala kleta i
njima istre kurume iz pitoljskih
m etaka Istrese barut i kurume
opet vrati na svoje mesto. Tako one
sposobljen pitolj je bio na stolu
kad se dr Takabe osvestio.
- M o ra sam da vas spreim, jer
mogli ste brzopleto napraviti nena
doknadivu tetu ree Lun smejui se. - Da ste me ubili, ja ne bih
mogao da vam koristim a moj le
bi vam bio samo na smetnji. Digla
bi se uzbuna zbog nepoznatog o
veka na ostrvu, umnogostruila bi
se opreznost zloinaca i sve bi post
alo neizvesno.
- Recite nam ko ste - ljutito izu
sti Japanac.
- Izgleda da je to najbolje, jer
znaete da moji prijatelji ekaju
spremni i da me spasu i da me os
vete. ve prema potrebi - opet se
smejui, odgovori Lun. - Zovem se
Donald Sikert...
- Lun... To je nemogue! Znam
da je va brod potopljen pre tri
dana i da niko nije ostao iv - uzviknu Albert Nikols.
- Vi mnogo znate - ree Lun.
Kako to da ste uivali poverenje
ovde u upravi?
- Nije re o poverenju nego o
prislukivanju.
Uz
trik-oruja
pravo sam i stenice... Pa kad sam
bio u prilici, ostavio sam neke u bi
rou guvernera Helera i u nekim
drugim prostorijama - odgovori
inenjer.

- Kako bih vam dokazao da sam

onaj za koga se izdajem? upita
Lun
- Kaite mi naunu ifru antielije i potenciju svetlosti za njeno
unitenje gotovo nareujui, uz
buenim glasom, upade dr Takabe.
- To je jedino i ostalo od tog u
dovita koje je moglo da ugrozi
svet ER-sigma pet, propada kod
dvanaest luk sa odgovori Lun.
- U krugovima naunika zna se
da vam je gospoica Vitington po
klonila prsten svog oca s ugravira
nom posvetom od D. V. - dodade Japanac i pogleda Lunove
ruke.
- Moete da ga pogledate mirno ree Lun i prui mu prsten s
ruke.
Japanac ga pogleda prem a svetlu
i oi mu blesnue.
- D a m ora da ste vi S ik e rt..
Smatrao bih velikom sreom pri
liku da se susretnem sa gospoi
com Vitington - zakljui dr Ta
kabe vraajui prsten, dok su mu
ruke podrhtavale.
Bio je zaista ubuen. On nije
znao nita o tome da je Lun trebalo
da doe na ostrvo, niti da je njegov
brod potopljen Inenjer Nikols jo
mu nije bio saoptio sve svoje tajne.
Tek je proveravao mogunost saradnje sa Japancem, a ve se poja
vio toboe potopljeni Lun. Uz sve to,
ovaj legendarni avanturista mirno
prui pitolj Japancu.
- Sad moete da ga upotrebite,
ako to i dalje elite ree dajui
glasu dramatian ton.
Japanac dostojanstveno odbi da
uzme pitolj.
- Ali on je va. a ja imam svoj ree Lun.
Japanac izvue arer i pogleda
oruje, a onda gurnu metak u cev i
skloni oruje u dep.
- Neu se kolebati da ga upotrebim, makar okrenutog u svoje elo,
ako to budem m orao izjavi dosto
janstveno. popravljajui svoje naoarL
37

Lun ostavi za drugu priliku da

mu savetuje neka promeni metke,
ako eli da se pouzda u oruje. Sada
nastavie da se dogovaraju, ne slu
tei da se dogaa neto vano u ti
ini ove noi. Lun jo jednom uspava
oba nova poznanika i napravi im
male rane na leima. Kad se probudie, on im saopti da je iz razloga
potpune bezbednosti poduhvata u
njihova tela uneo eksplozivne bm
bice. koje moe da odstrani samo
on.
- Vi to razumete, zar ne, gospo
dine Nikols? - upita Lun.
- Bolje nego to mislite. I ja sam
proizveo neto slino, ali sam itao
o vaem pronalasku. Poznat mi je
princip i znam da emo i nas dvo
jica umreti ako se vama dogodi ne
to - odgovori inenjer.
- U tome ima promena, jer
Dejn i jo neki moji prijatelji takoe mogu da vam pomognu, ako
bih ja poginuo. Istina, morali biste
da dokaete nevinost u pogledu
moje smrti - ispravi ga Lun.
- Nadam se da nee doi do naj
goreg ree dr Takabe. Mi smo
u sumnjivoj ulozi, na sumnjivom
mestu i u slubi zloina. Gospodin
Sikert mora i ima pravo da se osi
gurava.
- Izgleda da emo se u svemu
razumeti - zakljui Lun.
Potom ode u sklonite i opet uspo
stavi vezu sa Dejn. Javi joj ta se
dogodilo i prenese joj pozdrave no
vih poznanika Ona ree da zna do
sta o radu dr Takabea, pa eli da ga
jednom i susretne, ali u uslovima
sigurnosti i slobode.
- Oprosti to ti seckam no na
sate - zavri Lun razgovor. - Sad
moe mirno da spava, jer zna da
sam i sam dobro sklonjen.
Tek to se veza prekide, zau se
lomljenje vrata na ulaz,u, i ljudi u
udnim maskirnim odelima i s mainskim pukama u rukama upadoe u sobu.
- Videli smo svetio - objasni je
dan od njih

36

*
Pilot helikoptera M ark Brejer
bee rano veerao i povukao se u
svoju baraku s jednom od devojaka
za zabavu. Sledeeg dana trebalo
je da prenese poiljku za jedan
brod koji je plovio pod zastavom
Salvadora Devojka je bila jo uvek
lepa. ali nastrano obuena Imala je
ljubiastu haljinicu od sasvim pro
zirne tkanine ukraene utim ljoki
cama i vezom od ljubiaste vune.
- Zato se tako unakazi? - pi
tao je pilot pokazujui da ta halji
nica ne uspeva da pokrije ni koliko
bi pokrila pristojnija kouljica Ima lepo telo i izgledala bi kao
prava devojka kad se ne bi obukla
tako prostaki.
On joj odjednom iscepa haljinicu
i ujedno je stre s nje.
- Ne! To mi je jedina koja vrei!
- vrisnu devojka
- Kupio sam ti neto bolje u
Kingstonu kad sam se pre dva
dana sputao na Jamajku - odgo
vori pilot i dohvati veliku kutiju s
jedne police.
Devojka brzo otvori kartonsku
kutiju i ve radosnog izraza lica
poe da razgleda haljinu i da je
oblai. U tom momentu zau se ku
canje na vratim a
- Ko je, do avola?! - ljutito
upita Mark Brejer.
- Otvorite. Mark, brzo! To sam
ja, Sandra Kan - zau se odgovor.
- Nisam sam - ree Brejer sto
jei uz vrata
- Nije vano. Nisam dola da bih
pola u krevet s tobom nego da ti
saoptim neto vano Brzo otvaraj!
- zahtevala je guvernerova se
kretarica tresui rasklimana vrata.
Brejer slee ramenima, nasmeja
se gledajui devojku koja je pokua
vala da navue haljinu a nije bila
raskopala leni razrez, pa okrenu
klju
Sandra Kan upade i osmotri de
vojku. Prie joj i otkopa joj razrez,
pa haljina konano skliznu na golo
telo.

* Devojko, ostavite nas malo

same, pa mu se vratite drugom p ri
likom - ree Sandra Kan.
- Zato da se vraam? V i imate
sve to i ja - podsmehnu joj se devojka
- Sve to sada nije vano - ree
elegantna sekretarica.
- Dobro, odlazim ree devojka procenjujui hoe li se pilot
helikoptera sloiti s tim.
On joj klimnu glavom, i u znak
pristanka i u znak pozdrava. O d
mah zatim je zaboravi, a njegove
oi se smanjie dok je gledao posetiteljku obuenu u laku svilu. Sandra
Kan mu se i u ovoj prilici zavod
niki osmehnu.
- Opasno je doi nou u sobu
takvog momka - ree ona i prie
blie.
- Uvek sam eleo da doete...
Uvek mislim samo na vas - poe
Mark Brejer, procenjujui svoje
nade da je ova ena dola jer se setila njegovih poudnih p ogleda pa
je izabrala ovu toplu i omamljujuu
no.
- Ovoga puta sam dola da zatra
im vau pomo - ree Sandra
Kan i odjednom uuta oslukujui.
- Sta se to ulo? - upita zatim.
- Ja nisam nita uo - odgovori
Mark Brejer.
- Onda me sluajte paljivo, jer
treba odmah da krenemo u akciju
- dodade Sandra Kan.
Mark Brejer joj primae stolicu i
ona sede prekrstivi duge i dobro
lzvajane noge.
*
- Sakriemo se u njegovu ba
raku jo dok traje veera - go
vorio je Bak Plamer, livac metala
na ostrvu Mali Skrub. - Taj gad
mora da umre, a time emo ujedno
smrsiti mnoge planove onih ga
dova gore.
On je pri tom mislio na tvravicu
1ljude iz uprave. Bak Plamer je poz
navao pilota helikoptera jo iz vre
mena. kad su se zajedno nali u Bra

zilu. Stanovali su u istoj kui dok su

traili posao. Bili su skitnice, a u
Junu Am eriku su stigli jer su im
lutanja bila u krvi. Brejer je bio pi
lot aviona i h elikoptera ali je iz prevoznike kompanije Kaim bo na
juren zbog nekoliko manjih k raa
U Sao Paolu se javio na policijski
oglas u novinam a kojim se traio
iskusan pilot helikoptera Primljen
je, i uskoro je Baku Plameru priao
u kakvim sve prljavim poslovima
uestvuje policija i on sa njom. I
sam je ubijao ljude koje bi policija
oznaila kao nepoeljne. M ark Bre
jer nije izriito kazao, ali je Pla
meru nagovestio da je postao lan
Eskadrona smrti, tajne policijske
organizacije, koja je pod izgovorom
borbe za unitenje krim inalaca ubi
jala i mnoge potene, ali njoj nepri
jatne ljude. Tada je Bak Plamer
zbog Brejera napustio ne samo Sao
Paolo nego i B razil V ratio se na sever, a kasnija lutanja su ga dovela
na Mali Skrub.
Ovde na ostrva, Plam er je shvatio
da je konano izgubio slobodu. Post
alo mu je jasno da je godinama lu
tao svetom od jednog do drugog
posla traei da se osea slobodan i
da bezbrino ivi i ne nalazei ta
kav kutak na zem lji Ostrvo Mali
Skrub po m nogo emu liilo je na
svet koji je Plamer poznavao. Taj
mali model mu je pomogao da sve
razume. Devet stotina radnika
proizvodili su smrtonosno oruje,
da bi neko njime ubijao moda ba
njima sline. Sa jo vie od dve sto
tine devojaka i osoblja nasilno dra
nih u ropstvu broj onih koji nisu
im ali nikakva prava peo se na hi
ljadu i sto. a u pokornosti su ih
drali dve stotine glupih straara
nad kojim a su takoe nemilosrdno
gospodarili dvadesetak ljudi iz
uprave kompanije.
Eto tako je Bak Plamer poeo da
stvara zaveru jo pre nekoliko meseci. Upoznao je jednu od devo
jaka za zabavu, koja je teko pod
nosila ono to ju je snalo na M a
lom Skrubu. umesto da postane ne39

govateljica, kako je stajalo u ponudi

i pod kojim su izgovorom dovedene
ovamo i neke druge devojke. Njih
dvoje su osetili da se razumeju, a
onda je planula ljubav. Ursula Gordon je esto plakala priajui o po
nienjim a muenjima i pretnjama
koje trpi u krugu sebi slinih P ri
ala je io Dori Gibs, devojci koja je
stanovala s njom u istoj sobici. Pri
ala je i o nadzornici Pameli Humpton i o svemu to bi ula od posetilaca ostrvskog bordela
To je njoj govorio Bak Plamer mi
lujui joj jo uvek vrste i lepe
grudi. On time nije mislio da e od
vesti i nju, nego je govorio o jednom
svom d ru ga
- uvajte se, jer svuda po ostrvu
su postavljeni i skriveni osmatrai
- ree ona apatom - I kod nas
treba da bude novosti Noas emo
ubiti Pamelu Humpton
Ti u tome ne sme da uestvu
je, jer moramo uvati one koji su
prvi poeli da se bore - savetovao
ju je Plamer.
Ona ga je um irila obavetenjem
da nije ni zamiljeno da ona uest
vuje. Razdvojili su se u baraci, no
sei svak svoje uzbuenje pre va
nih dogaaja zapoetog obrauna
Bak Plam er je bio stvorio plan da
pojedinanim poduhvatima stvori
kod svih radnika svest da se neko
b ori i da imaju kome da se pri
drue. Posle e ih pozvati da svi
krenu u poslednji obraun, i oni e
krenuti Uspeo je da stvori grupe
od pet ljudi u svakoj fabrici, a oni
su dalje stvarali polako i vrlo
oprezno, svoje grupe, opet od tri do
pet ljudi Svaki tajno pripremani
radnik trebalo je da se sam nao
ru a Uslovi u kojim a su ljudi radili
u fabrikam a teroristikog oruja
bili su tako teki da su stvorili
gorku mrnju. To je i bio razlog ne
probojnom utanju. N i iskusni
Endrju Kalingford, ni uvari na
ostrvu, ni agenti guvernera Helera nisu uspeh da otkriju zaveru
sve dok nisu poele neprilike.
40

Te veeri Bak Plam er je uao neprimeen u baraku pilota Brejera.

Najpogodnije mesto za skrivanje
bio je pregrejani tavan. To to je pi
lot doveo devojku zadralo je Plamera da iz malokalibarskog pito
lja ispali otrovni kurum i ubije Bre
jera. Muila ih je vruina i njegov
drug se alio da vie ne moe da
izdri. Tada je stigla Sandra Kan, i
oni su ostali da uju ta ta ena go
vori. Bili su reeni da i nju likvidi
raju. Smrt je bila nekoliko jardi iz
nad njih.
- Poto ste imenovani za efa
bezbednosti ostrva s platom od de
set hiljada dolara meseno, treba
da vam prenesem sva obavetenja
- priala je Sandra Kan.
- A kakva je vaa funkcija? upita pilot
- Zaduena sam... To i nije
vano. Ja u prenositi nareenja i
zahteve efova, jer ubijeni Kaling
ford. .. - nastavi toboe neodluno
Sandra Kan.
- Kalingford ubijen?! - izne
nadi se pilot.
- Pria je opirn a ali vi je mo
rate znati. Zato se naoruajte
strpljenjem - nastavi ona vrlo sa
brano. ne gubei smisao za alu i
veselost
Iznese redom sve dogaaje ba
onako kako su tekli. Nije krila ni to
da je i sama prila zaverenicama
koji su ubili Kalingforda, ni svoje
sumnje da e svi koji su sada na
ostrvu jednoga dana biti likvidi
rani.
- Meutim, oni nisu budale. I
sami su pomislili da emo mi to ot
kriti - nastavi Sandra Kan.
- Ko su oni? upita Brejer.
- To ne treba da objanjavamo.
Oni su gore. vladaju i imaju ve
liku mo. Nem a kutka na svetu gde
ne doseu njihove ruke.
- Am erika Centralna obavetajna?
- Opet jedno besmisleno pitanje.
- Voleo bih da znam za koga ra
dim.

- ta bi ti koristilo?
- Kako da verujem nekome tek
tako?
- Pruaju nam garancije i uveravaju nas da e sauvati nae ivote
u svakom sluaju. Svaka tri meseca
moemo putovati u koju god zemlju
elimo i odneti svoj novac da ga
sklonimo priala je ona ne slu
tei da jo neko slua svaku njenu
re.
- Nisam prvi put u ovakvoj situa
ciji - ree Brejer. - Po svemu su
dei vi ste moj ef, ali deset hiljada
dolara meseno... To je prim am ljiv
predlog, zbog koga vredi rizikovati.
A sada mi kaite ta prvo treba da
uradim.
- Moramo prihvatiti ljude koje
e iskrcati dve podmornice tano u
pono. Jake grupe komandosa zavee red ovde, dovesti novog guver
nera i ustoliiti vas kao efa obezbedenja ostrva i proizvodnje na
njemu - odgovori Sandra Kan.
- Zato su izabrali ba mene?
raspitivao se i dalje M ark Brejer,
pokazujui svoje snane zube i razvlaei usne u hladan osmeh.
- Znaju da ste sposobni. Poznat
im je svaki va korak u Sao Paolu.
Znaju da ste silovali i udavili se
damnaestogodinju Anu Pasik, u
Toledu. Poznato im je da ste pod
imenom Gvido Kreti pilotirali avio
nom izvesnog bogatog farm era Golkonda, u Oregonu. Nestali su i fa r
mer i avion sa osamdeset hiljada
dolara namenjenih isplati radnika,
ali vi ste ostali ivi. Sefovi znaju i
kako - izloi Sandra Kan ne prestajui da se smeka, kao da pria
neku anegdotu.
- Mnogo znaju. Mislim da u im
biti pouzdan saradnik - zakljui
Mark Brejer.
- Onda krenimo pozva ga
Sandra Kan.
- ekaj da prvo napravimo neki
plan - upozori je pilot.
- Ja ga ve imam odgovori
ona. - Ti ima uvek lozinku strae,
za sluaj da mora brzo stii do heli

koptera. To nam je dovoljno da stig

nemo do Arnolda Osa. Imam pito
lje s priguivaem. Odmah ga ubij
kao izdajnika i stavi se na elo svih
uvara. Okupi ih i kreni u tvravicu da pohapsi Helera, Standera i
njihove ljude. Odmah e meni dati
pratnju da doekam iskrcavanje
komandosa u severnoj luci. To je
sve to je vano. Kad komandosi
posednu sve vane take, javie se
novi guverner sa svojim naree
njim a
- Plan ti je lep. M ogli bismo
odavde telefonom da pitamo gde je
Arnold Os, jer inae bismo izgubili
u vremenu - predloi pilot.
- Odmah se vidi ko je iskusan.
Zovi Osa i nai neki izgovor da
ode k njemu - sloi se Sandra
Kan.
- Ve ga imam. Rei u da mi je
ona devojka ispriala neto vano o
zaveri u fabrici broj jedan - odgo
vori Brejer i sa grubo obraene,
neobojene police skide telefonski
aparat i pozva Osa.
*
- Da gaamo odmah? - apnu
oznojani radnik u uho Baku Plameru.
- Ne. Bilo bi glupo. Ostani miran
dok ne odu - isto tako tiho ali
otro mu odgovori ovaj i za svaki
sluaj ga uhvati za ruku.
Nastavie da gledaju kroz puko
tine na tavanici, koje behu proirili
da bi priprem ili likvidaciju pilota
Brejera.
- Ne razumem te - apnu Plamerov drug ba kad Brejer i
Sandra Kan izidoe.
Kad se vrata zalupie, Bak Plamer pozva druga da si i.
- Trebalo je da ih ubijemo gunao je ovaj.
- Bilo bi to vrlo naivno. Upozo
rili bismo time komandose, pa bi
doli sa jaim snagama. Ovako
emo ih makar dobro sudariti. Iskoristiemo njihove snage da se meu
sobno poubijaju, a mi emo poi u
41

napad tek kad trenutak bude povo

ljan ^ izloi Plamer svoj nejasni
plan.
- Kako to misli da postigne,
ovee?! Ne vidim takvu mogunost
- protestvovao je M artin Telmad,
vrst ovek guste kose i snanog
tela, ali ne ba mnogo dovitljiv.
- Koga sam ja poveo! - alio se
Plamer prilazei telefonu.
On okrenu ruicu poljskog tele
fona drei taster eljenog broja,
koji je inae mogao da proita na
listiu zalepljenom na kutiji tele
fona. Javi se Arnold Os. Plamer ga
upozori da pilot i Sandra Kan do
laze da g a ubiju i ponu prevrat na
ostrvu. Kratko ispria ta je uo, i
zakljui:
- Dok vi ekate njih, ja u o
svemu da obavestim gospodina Helera - zakljui Plamer.
- Uh, ega si se setio!? - othuknu M artin Telmad i oko ustiju
mu se pojavie karakteristine ja
mice. - Sad sam siguran da je do
bro to nas ti vodi.
Bak Plam er mu dade znak da
uti, jer bee dobio vezu sa Tadeusom Helerom. I guvernera on obavesti o poseti Sandre Kan i o
onome to je ispriala pilotu Brejeru.
- A ko ste vi? - upita Heler kad
je sve uo.
- To nije vano - odgovori Pla
mer.
- Voleo bih nekome da zahvalim
za to to e se sauvati red na
ostrvu, jer Sandrina pria je lana
- ree lukavi Heler.
- Ja u vam ve podrieti raun
za uslugu. Sada je vanije da vidite
kako da se obraunate sa kpmandosima odgovori Bak Plamer i spu
sti slualicu.
Odmah zatim on i njegov drug
kao senke kliznue u zaklon iza ba
rake, a onda pooe ka fabrici broj
jedan. Tamo je, u icanoj ogradi, bio
nainjen tajni prolaz.
42

VII
Njih trojica nisu otkrivali strah,
ali su bili iznenaeni upadom ne
poznatih ljudi u uniformama bez
oznaka. Smatrali su da su u opasno
sti i jo jednom su bili iznenaeni
kada ih jedan od naoruanih ljudi
upita na engleskom:
- Ko ste vi i ta radite ovde na
ostrvu?
Japanac kaza ime i ree da je bio
log. Inenjer Nikols odgovori samo
da je inenjer mainske tehnike i
da radi u birou za konstruisanje.
Lun je utao i Nikols se skriveno
osmehnu.
- A to je na majstor za alate go
spodin Bil Regan - predstavi on
Luna.
- Obavetavamo vas da je posedanje ostrva od strane komandosa
vanredna veba bezbednosti. Ost
anite tu do jutra, a onda moete na
redovan posao, kako je uobiajeno
- saopti im komandos.
- A kakva ste vi vojska? ija? upita Lun i lice mu dobi radoznao i
pomalo udvoriki izraz.
- To je za sada stroga vojna
tajna. Niko ne sme da se raspituje.
Razgovor s komandosima je strogo
zabranjen - odgovori ovaj.
- A jeste li vi oficir? - pitao je
dalje Lun.
- Bavite se mirno svojim ala
tima, a pitanja ostavite - ljutito
odgovori komandos.
Japanac i inenjer zlovoljno po
gledae Luna, koji je razumeo prekorne poglede. Oni su eleli da se
to pre oslobode komandosa, a on
je traio nain da shvati ta se do
gaa.
- Ja bih hteo odmah da idem u
svoju baraku - ree Lun i sunu po
red komandosa.
Ovaj ga grubo zgrabi i odgurnu
nazad.
- Rekao sam da niko ne izlazi do
jutra! - uzviknu zatim komandos,
oito podoficir ili oficir, ali bez
ikakvih oznaka ina.

On nije osetio, a niko nije primetio, da mu je Lun prikaio m inija

turni mikrofon sa zrnom otprem
nog ureaja. Sve nije bilo vee od
dobrog zrna ita, ali je funkcionisalo. Kad komandosi odoe dalje,
Lun ukljui prijem nik i poe da
prati razgovor komandosa. Njihov
ef je svoje ljude postavio na uzviici i jo jednom im naredio da
strogo uvaju tajnu o tome kome
pripada njihova jedinica.
- I neka svaki majin sin zabo
ravi ta je video ovde, ako nee da
se kui vrati lepo zapakovan u kov
eg pokriven dravnom zastavom
- zapreti im na kraju.
Poto je Lun ukljuio i mali zvu
nik, dr Takabe i inenjer Nikols su
radoznalo sluali. Ininjer upita
Luna moe li njegov primopredajni
ureaj da prim a sve talasne duine.
Lun potvrdi i inenjer ree talasnu
duinu i karakteristike svog ur
eaja i svojih stenica.
- Moj je ureaj mnogo glom az
niji, pa ga nisam poneo. Pokuajmo
vaim da ujemo ta se dogaa u
tvravi - predloi on Lunu.
Ubrzo Lun uhvati emitovanje Nikolsovih prislunih ureaja. Njih
trojica su sluali zapanjeni onim
to su saznali. Tadeus Heler je go
vorio:
- Ovde u tajnom kazamatu
tvrave dobro ste pokopani. Pacovi
e poeti jo ive da vas grizu.
Sandra, mora priznati sve. I ti, Brejer. Tano znamo svaku re koju ste
izgovorili. Veto smo vas zamenili
pred komandosima. Luda Pat je
odavno naa i zamenila je tebe,
Sandra. Ona je veto odigrala
ulogu novog efa na Antiiima. Arnold Os se predstavio kao Brejer..,
- Koliko e moi da lae?
upita Brejer.
- Dok ne likvidiramo koman
dose i podmornice. Obe su izronile
posie izvetaja da sve ide iako i bez
otpora. Sada su u luci ostpune na
im bacaima gasnih bombi. Nee
stii ni da daju znak SOS. Sto pede

set kamandosa pokosieno ve

prvim rafalima, jer naih dve sto
tine ljudi imaju mnogo opasnije
oruje. Naoruani su malokalibarkama s laserskim nianima, koje
ispaljuju dvadeset metaka u se
kundi - priao je Heler.
- I sam sam naoruan takvom
pukom i ne treba mi pria o njoj.
'Meutim, ta vi hoete da postig
nete ovim razgovorom ? Vratite nas
u tajni kazamat, jer znam da ete to
uiniti ta god mi rekli - govorio
je M ark Brejer, to je znailo da se
razgovor vodi u Helerovom birou.
On je time opominjao Sandru
Kan da uva neku tajnu koju ovi
ele i zbog koje ih dosad nisu likvi
dirali.
- Stvarno, Tadeus, ta hoe da
postigne svim ovim priama? Ja
sam izdala jednom Kalingforda i
svoju organizaciju. Posle sam iz
dala tebe i ostale ovde. Vratila sam
se starim efovima. Jo jednom mi
niko nee verovati. Zato kai ta e
li da postigne - gotovo veselim
glasom govorila je Sandra Kan.
- Hoemo sve, Sandra - odgo
vori Heler. - Borba je na ivot i
smrt. Ve smo poslali novac i sve
vredne stvari utovarene na dva bro
dia. Odredite znamo samo ja i
nekoliko ljudi. Dii emo u vazduh
ostrvce, ili naoruati radnike i devojke da poubijaju sve to zateknu
ovde. Njih e ubiti otrovi i bakte
rije. ..
- Ali to je ludost, Heleru! uzviknu Sandra Kan.
- Nije, draga - blago ree Heler.
- Znali smo da moe da doe do
katastrofe, pa smo pridobili -mek
eg pilota helikoptera kojim mo
emo da umaknemo. Luda Pat je
izvrsna.
- Bakterije e se iriti dalje ree Sandra Kan i glas joj otkri ko
liko je uasnuta.
Narediem o Japancu da. uniti
bakterije koje su opasne, a otrovi
zbog eksplozija mogu da dosegnu
samo do oblinjih ostrva. Na Sen
Martinu nee niko preiveti, ali ve

43

na Barbudi niko nee stradati mirno odgovori Tadeus Heler.

- D9 avola, Heleru! - viknu
Mark Brejer. - Vidim da ti je sve
jedno to e umreti hiljade ljudi.
Meni je ak milo to neu sam stiu
u pakao. Nai e neko i tebe, makar
se sakrio u najdubljoj dungli.
- Dakle, vidite kako stoje stvari?
- upita Dik Stander, progovorivi
prvi put od trenutka kad su Lun i
dva njegova nova poznanika poeli
da sluaju.
Inenjer Nikols upozori Lune ko
govori, jer je mnoge ljude u upravi
poznavao ve i po glasu.
*
Bilo je udno s koliko smelosti su
Heler i Stander postupali, svesni da
su komandosi na nekoliko desetina
koraka od njih. Istina, komandosi
su mislili da je prevrat zavren, jer
ih je lani M ark Brejer, odnosno
Arnold Os obavestio da su krivci
pohapeni i da se eka dolazak no
vog guvernera. Sada su rizikovali
vie nego to bi moglo da se smatra
moguim.
- Priaj, M ark - zahtevao je
ponovo Heler. - Priaj sve to zna.
- Ja malo znam. Ponueno mi je
deset hiljada meseno i ja sam prih
vatio da vas rasteram. Nisam
uspeo, i. k raj! - odgovori pilot.
- Glup si i ne znam zato su te
efovi izabrali kao svog mandatora
prevrata - ree Dik Stander.
- Ja mislim da pogaam ta oni
hoe od nas - ree Sandra Kan.
- Znam ta hoe od tebe, jer jo
uvek ima ono to ele, pokua da
se naali Brejer, kivan i na nju to
ga je tako lako uvukla u sve to.
- Oni hoe da im se opet pridru
imo - izree ona svoju misao i
brzo pogleda sve njih. redom.
Brejer je bio iznenaen, a Heler i
Stander su se zagonetno smekali.
- To je prosto da ovek ne poveruje - ree Brejer i lice mu dobi
smean izraz. - uo sam svakakve
44

gluposti i neverovatne planove, ali

ovaj...
- Mislim da mu nita ne moe
prigovoriti - smejui se, dodade
Sandra Kan. - Oni nisu glupi. ele
da im skinemo s vrata komandose,
i to bez borbe, a posle mogu da nas
smeste pravo u pakao.
- A ta e s novim guvernerom i
ljudima koji e doi da preuzmu
vlast? - pitao je M ark Brejer jo
uvek ne verujui u mogunost tak
vog plana.
- Uinie s njima isto. Poto sam
ja dobila uputstva za vezu. Luda Pat
je s njima; ako im a se i ti pridrui,
morae da sluaju, i novi guverner
i onaj ko doe sa njim - odgovori
Sandra Kan.
- Ti govori kao da si ve prihva
tila ono to oni predlau.
- Zar nisam?! - toboe iznena
eno uzviknu Sandra Kan i upitno
pogleda Tadeusa H elera i njegovog
prvog doglavnika Dika Standera.
Heler klimnu glavom kao da su
se u svemu razumeli.
- I ja sam s vam a - mirno, i kao
da nije onaj malopreanji ovek,
ree Mark Brejer, jer bee shvatio
mogunost da i ovoga puta ostane
iv.
- Onda sastavite izvetaj da je
na Malom Skrubu sve u najboljem
redu - zakljui Tadeus Heler.
- Da li ste prim etili ranice na
nadlanicama svojih ruku? - upita
ih Dik Stander.
Njih dvoje su brzo pogledali svoje
ruke, a onda njega. Seali su se da
su bili onesveeni udarcima, ali
tek sada su preraunali vrem e i ot
krili da je ta nesvest trajala barem
jedan sat vie ngo to bi Lila razum
ljivo.
- Sta ste nam uinili? - upita
Sandra Kan i lice joj se opusti i poblede.
- Pustili smo vam u krv virus
ije smrtonosno dejstvo poinje
nakon osam dana. Samo mi znamo
kakav je i imamo lek koji je va je
dini spas. M oraete da budete po

teni i da vie ne igrate dvostruku

igru, ako ne elite da umrete u mu
kama slinim onima koje izaziva
besnilo - objasni Dik Stander.
- Prilino grub postupak - primeti Mark Brejer.
- ula sam za taj virus - ree
Sandra Kan. Stvoren je za
ovakve uene.
- Povrh svega paziemo da bu
dete pod naom stalnom panjom
- dodade Heler. - Dva bistra
momka odreena su da vas ne pu
taju od sebe nijedan trenutak da
ne napravite neku greku.
- Onda smo se u svemu sloili,
jer smo morali zakljui Sandra
Kan i pokua da se osmehne na
svoj uobiajeni nain, ali joj to ne
poe za rukom.
Saznanje da u krvi ima strani
virus alfa jedanaest, jer ona je
znala i njegovu ifru, unitilo je
njen veni optimizam i razorilo
njeno poslovino samopouzdanje.
Prvi put je bila sasvim u tuim ru
kama. Dok je u mislima stvarala
zakljuak o svom neugodnom polo
aju, ona se zaklinjala i na osvetu.
Glasno ree neto drugo. Izrazila je
sumnju da sve proe tako glatko i
da komplikovana podvala uspe.
- Ve je uspela, to govori mirno
uplovljavanje podmornica u zaliv.
Jedino ne bi smo mogli dugo da ih
zavaravamo u pogledu vas dvoje.
Doi e neko dobro upuen u va
identitet i ve ujutru e ga proveriti
- uveravao ju je Heler.
- A da mi nismo pristali? upita Mark Brejer.
- Spreman je helikopter s tova
rom gasnih, razornih bombi i mi
bismo u svitanje potopili podm or
nice i unitili komandose. Odmah
zatim bismo pobegli i ostavili na
jamnike svih vrsta da se ovde
poubijaju ne slutei da su u zagr
ljaju smrti. Mislilo bi se da smo i mi
stradali u tom haosu - izloi Dik
Stander.
- Nije loe zamiljeno - sloi se
Brejer. - Raunajte na mene u s

kom pogledu. Biu vam odan ma

kar zato da me spasete smrti, jer ne
znam hoete li mi verovati ako se
zakunem da ovoga puta neu menjati gospodare.
- Verovaemo. Mark - ree He
ler.
- Zaklinjem se svojom au! uzviknu Brejer.
Svi su se slatko smejali njegovoj
zakletvi. I Sandra Kan je uspela da
se nasmeje, ali vie to nije bio onaj
njen dobro uvebani smeh lepe
ene koja osea da gospodari sredi
nom u kojoj se kree i onda kad je
u ulozi da posluuje.
*
- Gospodo, uli ste da se svata
moe dogoditi na ovom nesrenom
ostrvcu. Zato uinite bar ono to se
moe. Cim budete mogli otii u
svoje radionice i laboratorije, uni
tite najopasnije otrove i m ikroor
ganizme - ree Lun ustajui.
- A li meni je potrebne nekoliko
sigurnih radnika da prenesemo
tamponski materijal i gorivo. Bez
njih neu uspeti - ree dr Takabe.
- Naite ih sami meu laboran
tima i tehniarima - odgovori Lun.
- Kad im kaete da im preti opas
nost, ako ne osigurate laborato
rijske i skladine zalihe bakterija i
o tro va oni e vas sluati.
- Mislim da u zbrci dogaaja
moemo pozvati i komandose da
pojaaju strae oko laboratorija i
fa b rik a Tako bismo prikrili ta
spremamo - predloi inenjer Albert Nikols.
- /Uinite to odmah im svane
zo ra Kad radnici dou neka misle
da priprem e za unitenje laborato
rija i fabrika sprovodite po zahtevu
uprave i komandosa - sloi se Lun.
Odmah zatim on izide u no i
poe da ostvaruje svoj smeli plan.
Puzao je do poloaja blizu koman
dosa pa saeka da mu se jedan od
njih primakne. Onesvesti ga izne
nadnim udarcem i odvue skoro
dvesta jardi kroz ibljak iznad igra
45

lita. Tamo saeka da se ovaj osvesti vezavi mu usta i ruke.

- Umree ako se odupire pripreti mu odluno i povede ga ka
barakama centra za zabavu,
kako je bilo zvanino ime bordela s
devojkama nasilno prinuenim da
se bave najstarijim zanatom kao
robinje bez nade.
etvrt sata kasnije on zatvori za
robljenika u podzemnu prostoriju
nazvanu gluvi boks. Tamo mu odveza usta i poe da ga ispituje. M o
rao je da ga dovede i u stanje pune
hipnoze, kako bi proverio istinitost
onoga to je ovaj rekao. Zvao se Pedro M akarakas i bio je plaenik
tajne jedinice za koju nije znao
kome pripada
- Ima nas iz svih zemalja June i
Severne Am erike - priao je ko
mandos koji je imao poloaj naredniKa Kompanije, kako je on nazvao
svoju E etu. - Obavljali smo pos
love od Antila do Galapagosa i upa
dali na krae vrem e u mnoge zem
lje od Meksika i Paname do A rgen
tine i Urugvaja.
- A li kojoj sili pripadale? Koja je
vaa zastava? - pitao je Lun.
- Dovoljno je da to neko od nas
sazna, pa da umre i ne slutei zato.
Mi smo plaeni i nita ne treba da
znamo. Potpuno smo izjednaeni s
odmetnikim bandama, sem to se
pazi na vrstu disciplinu - priao
je zarobljenik.
Lun je bio naisto s tim da od
njega nee mnogo saznati, pa mu
uze uniformu i onako u donjem rub
lju htede da ga odvede i uspava
negde u bujnom ostrvskom rastinju. Meutim, osveeni komandos
pokua da bei. Lun je morao da ga
uutka noem za bacanje, jer mu
sada nije odgovarala uzbuna On
odvue lo svoje rtve i sakri ga u
jedan procep meu stenama. Naj
vea korist od te glupe smrti bilo je
to to je sada Lun mogao da se
obue kao komandos i to je znao
javke za sve vrem e trajanja opera
cija komandosa na ostrvu. Kod za
46

robljenika bee naao listi s nera

zumljivim reima, pa mu je ovaj ob
jasnio da su to javke po danima.
Prva je vaila za ovu no, brzo
obue zaplenjeno odelo i ponese
oruje mrtvog komandosa.
*
Poto su oekivali da ujutru
pone obraun zavernika i koman
dosa jednih protiv drugih, Bak Plamer i Martin Telmad behu probu
dili veze i mobilisali najbolje ljude
meu radnicim a Trebalo je odmah
da se odlui o tome ta da se radi
kad pone meusobno ubijanje nji
hovih neprijatelja. Bilo je mnogo
predloga, ali pobedila je opreznost.
- Krenuemo kao svakog dana
na posao. Na znak dat sirenom fa
brike broj tri, koja nam je dostupna
u svako doba napaemo onoga ko
nam se nae na putu, bilo da su
stari uvari ili komandosi. Moramo
zauzeti sve take na ostrvu i sau
vati red, dok ne odstranimo otrove,
bakterije i gasove izloi Bak Plamer ono o emu je smatrao da su
se sporazumeli.
- Neko m ora da izvia i bude
dobro obaveten o svemu - ree
neko od zaverenika.
- Uzimam to na sebe. Nek samnom ostane Telmad, a uzeu jo
dvojicu. Hajde, profesore, budi ti
prvi. Dobro bi nam doao i neko ko
govori panski - brzo je predlagao
Plamer.
- Ja se javljam - ustade Brazi
lac Maimo Karitanas.
Plamer s odobravanjem klimnu
glavom. Bio je to ovek koji se slu
io neobinim orujem u emu je
bio nenadmaan. Nosio je olovnu
kuglu vezanu na tankom, ali
vrstom gajtanu. Njom e je mogao
da pogodi sigurnije nego pukom i
na trideset jardi daljine. Blie ju je
bacao ne isputajui gajtan, pa mu
se kugla vraala u ruku kao loptica.
Tajna te kugle i Masimove vetine
- -d a nije objanjena

Ve je nebo poinjalo da bledi

kada se grupa izviaa nae na
stazi ka kupastom breuljku odakle
se moglo videti znatno vie nego iz
nizine kod fabrika.
- Neko dolazi... Zaklonite se apnu Maimo Karitanas i spremi
svoju kuglu.
Lun je kasno up da neto leti
kroz vazduh fijuui kao bi, a
onda ga snaan udar u elo onesvesti. Kad je opet progledao nalazio
se u jednoj vlanoj jami pod zem
ljom, ije ivice su se osipale pretei
ruenjem. Pred njim su sedela. e
tiri oveka.
- Koja budala me je onako tresnula? - upita Lun.
- Gospodin komandos se ljuti ree Martin Telmad i pokaza mu
svoju uljevitu i crnu pesnicu.
- Profesore, otkud ti ovde?! iznenadi se Lun videi meu ovim
ljudima Kliva Hogana, oveka poz
natog po neobinim novinarskim
podvizima.
Lun ga je upoznao pre vie od pet
godina, kad je oVek s nadimkom
Profesor bio u rukama londonskih
gangstera i ve osuen da bude
odmah ubijen.
- Gospodine... Neu pomenuti
ime, ali svojim ivotom garantovau za vas odgovori uzbueni
Kliv Hogan.
On Plameru i ostalima objasni da
se radi o velikom oveku, borcu pro
ti vu zloina i zaslunom za ljudske
slobode.
- Pa otkud on meu komando
sima? - upita Maimo Karitanas
oseajui se krivim to je takvom
oveku umalo razbio lobanju svo
jom tekom kuglom.
- Siguran sam da e nam on to
objasniti, kad mu kaem da smo
zaverenici koji ele da unite
upravu na ostrvu, a onda oruje,
otrove, bakterije i gasove koji se
ovde proizvode za krijumarenje ree Kliv Hogan.
Ostali ga nezadovoljno pogle
dae.

- Pre pola sata uhvatio sam jed

nog komandosa i obukao se u nje
govo odelo - odgovori Liin. - Poku
ao je da bei, pa je morao da umre.
- A kakvi su vam ovo ureaji i
oruja? - upita Bak Plam er poka
zujui stvari uzete iz Lunovih de
pova.
- Jedno je radio stanica znatne
snage, iako je tako mala. Ostalo su
opasne spravice i hemikalije. To to
lii na kratke cigare su vrlo snane
bombe - odgovori Lun.
- Kao da si ti niko drugi nego
Lun, kralj ponoi - nasmeja se Pla
mer.
- A ta biste rekli da se ba Lun
nade u vaim rukama i jo uvek ve
zan kao ja? - upita Sikert.
- On je drugo... Lun bi nas od
mah sve uspavao, pa bi se oslobo
dio bez iije pomoi - odgovori
nesigurno Plamer.
U tom trenutku Lun je dodirivao
petom jedne petu druge cipele i
postavio je tako da otvori slavinu s
gasom. Na laki pritisak pete o petu
ventil se otvori i snaan gas za
uspavljivanje, koji nije imao nika
kav miris, poe da istie. Lun
zadra disanje potreban broj se
kundi, jer gas je brzo prestajao da
deluje, ako se odmah ne udahne A
ko udahne gas biva skoro trenutno
uspavan snom koji ne traje due od
pet minuta, ako se delovanje gasom
ne ponovi
Lunu je i ovoga puta uspelo da se
poslui seivom ugraenim u kai
za pantalone i da presee veze na
rukama vezanim na leima. Kad su
se etiri zavernika probudila, Lun
ih je/drao na nianu svog pitolja.
- I Profesore, ta sad kae? upita ga jetko Bak Plamer.
- Mogu samo da ponovim ono
to sam pre rekao - odgovori Kliv
Hogan. - Kazau ti i to da u imati
o emu da piem kad se vratim u
Lpndon i naem s Lunovim prijate
ljem, mojim kolegom Markinom.
- Jo e rei... - zausti Plamer.
- Da, ja sam Donald Sikert i to
47

od vas ne krijem. Da vas uverim u

iskrenost, predajem vam opet i pi
tolj i sebe - prekide ga Lun i baci
pitolj u krilo Baka Plamera.
Iznenaenje je bilo ogromno, pa
poe da ga smenjuje radost cele
grupe.
- Vreme brzo prolazi seti se
Plamer.
- Mislim da ne treba da urimo
- ree Lun. - Sad je ve kasno da
se doepamo helikoptera, pa emo
to ostaviti za sledee vee. Imaemo
i pomo spolja.
- Ali sad e poeti sukob uvara
i komandosa - nestrpljivo upozori
Plamer i ispria ta je zakuvao
jo u pono.
Lun mu kaza ta je paralisalo nje
gov plan i dodade:
- Moraemo sami da razjurimo
i straare i komandose i da poto
pimo podmornice.
Odmah zatim Lun ih upozori na
postojanje jo jedne zavere i ispria
sve o dr Takabeu inenjeru Nikolsu. Dogovorie se da im neko,
odnese poruku koju e Lun napi
sati.
- Obraun se blii, a mislio sam
da u propasti ovde kao obian
pomoni radnik za doturanje g o
riva - smejui se ree Kliv Hcgan i
poe da belei neto nerazumljivim
stenografskim znacima.
Sunce nad ostrvom zatee p ri
vidni mir. Komandosi su od prua
pravili zakolone. Komisija tajne
organizacije sasluavala je poje
dine lanove uprave i utvrdila* da
Heler i Stander nisu organizovali
nikakvu zaveru, nego je to podvala
jedne druge, opasnije zavere meu
radnicima. Mark Brejer i Sandra
Kan dobili su nove radio stanice i
ifre, pa su javili da je na ostrvu sve
u redu. Tedi Vend i Judin Golford
istraivali su meu devojkama i
radnicima. Jedino su oni bili vrsto
uvereni da zavera zaista postoji i
da na ostrvu svaki as moe da
pone borba. Meutim, Heler i Stan
der su bili zaneti svojim planovima

48

i nisu ozbiljno shvatili njihova upo

zorenja
Novi guverner bio je neobian
ovek, koji se ponosio svojom vetinom preruavanja, pa je bio iznena
en zahtevom da pree u tabor
svog prethodnika Brzo je pristao i
u znak dobre volje prikazao kako
se preruava.
- On je za cirkus, a ne za Mali
Skrub - apnu Dik Stander svom
efu.
- Ubrzaemo nae poslove i odla
zak, a on neka posle izvodi svoje
vetine kad ga budu ereili rad
nici i ogorene devojke - odgovori
Tadeus Heler.
Desetak novih ljudi poslatih sa
Carlijem Karuterom, kako se zvao
novi guverner, bilo je iznenaeno
gozbom koja im je prireena u kantini. Neki su se opili, a ostali su uza
lud traili efa da ga pitaju ta
treba da rade.
Ne slutei da ga neko slua, Carli
Karuter je sedeo sam u novom bi
rou i raspremao snanu radio sta
nicu iz kofera nalik na obian neseser s priborom za umivanje i brija
nje. Svojim efovim a je javljao ot
vorenim, ali naroitim ispravlja
em moduliranim tekstom, koji je
svako drugi uzalud mogao da
prim a kao nerazumljive umove i
radio smetnje. Drei mikrofon on
je uzbueno govorio:
- Igra zaverenika ovde je zam r
ena. Heler i Stander su izdali, a
gospoa Kan i pilot Brejer su im se
pridruili. Mene su vrbovali i ja
sam pristao igrajui ulogu uobrae
nog vetaka za maskiranje. Ostav
ljam sve da tako i ostane, dok ne
dobijem vaa uputstva.
Nije mogao slutiti da ga jedan pri
jemnik paljivo prima, jer ne hvata
emitovanje njegove radio stanice,
nego ono to prenosi stenica ine
njera Nikolsa.
Sada je Lun bio jedini ovek na
Malom Skrubu koji je znao sve pla
nove svih zaverenika na ostn'u.
ekao je jo da sazna koga e

prvog pozvati novi guverner k

sebi. Po tome e Lun znati i ko mu
je pravi poverenik.
On je pozvao Patriciju Vandel.
Dakle, Luda Pat je bila taj tajanst
veni obavetajac, koji je prozreo
dogaaje na Malom Skrubu. Ona je
nala nain da opomene arlija
Karutera jo im je stigao, to joj
nije bilo teko s obzirom da ga je
ovamo prebacila sama helikopte
rom na kome je radila kao smena
Marku Brejeru.
- Treba mi ta devojka da joj ob
jasnim poslove zbog kojih treba da
leti mnogo ee, jer je sada Brejer
zauzet vanijim poslovima - objas
nio je on razlog svog poziva neobi
noj devojci pilotu.
- Svidela mu se - objasnio je
sebi i Heleru, Dik Stander. - bila je
u kupaem kostimu s redenikom i
pojasom za pitolj. Tako je cirkusant mogao da vidi sve njene drai
- Ipak, budimo oprezni - sum
njao je lisac kakav je bio Tadeus
Heler.
Jedan sat kasnije iz Karuterovog
biroa izala je naljuena Patricija
Vandel psujui i drei revolver u
ruci.
- Taj uobraeni tip je odmah
hteo da me povali na podu biroa
Nije oekivao amare - govorila je
odlazei, a zbunjeni arli Karuter je provirio za njom drei dlan
na obrazu.
Heler i Stander se povukoe u
Standerov biro skrivajui smeh
koji ih je uhvatio. Za njima ue i
devojka vraajui revolver u ku
buru lepog opasaa, koji se osla
njao nisko ispod devojinog struka
- On ne zna da sam do sada
ustrelila pola tuceta nasrtljivaca, a
spavala sa svima koji su mi se svideli ree ona smejui se na tek
otvorenim vratima.
- Uite, gospoice Vandel - us
luno ustade Dik Stander.
Malo kasnije ona tihim glasom
podnese raport o razgovoru sa
novim efom.

- Ta budala i ne misli nita

drugo nego o mojim nogama. Zurio
je u mene kao dete u slatki - zak
ljui ona i ode.
VIII
Iako ostavljena u zavetrini,
Dejn Vitington je imala pune ruke
posla. Napisala je izvetaje Lunovom prijatelju reporteru Arturu
Markinu i poslala ih u London.
Pisma su bila sitno ispisana naroi
tom hemikalijom, koju jo niko nije
mogao da pretvori u vidljive tra
gove, ako nije imao Lunov izaziva.
Povrh toga bila je napisana obina
putopisna reportaa. Tako se ukla
njala sumnja eventualne pijunske
cenzure na ostrvu, ili ak u Velikoj
Britaniji. U pismima je oznaila i
mesto gde e biti skriveni magneto
fonski snimci svih Lunovih poruka
i izvetaja s Malog Skruba.
Tek to je odnela pisma i predala
na poti, morala je da se vrati i us
postavi novu, ugovorenu vezu s Lu
nom. On ie obavesti da je stigao
Hari Hof i da se kaje to je pristao
da ga pusti u ovaj pakao.
- Postoji nain da ga vratim, ako
ti pomogne - ree Lun.
- Valjda zna da sam uvek
spremna da uinim sve to trai odgovori Dejn.
- Potrebna je mala provera. Ja
bih mu rekao da si u opasnosti, a
poto ja ne mogu da napustim
ostrvo, neka ti on pouri u pomo
- objasni Lun.
- Dobro je to razgovaram o po
sebnim kanalom, pa on ne moe da
nas uje, a nema ni ugraenu modu
laciju za nau linu vezu Zvau ga
na zajednikoj duini i javiu da
tebe nisam dobila, a da me nepoz
nati ljudi dre zarobljenu pred
loi Dejn'
- Onda to uini pred-vee, a od
mah uputi Sama i krijumara da
dou ovamo. Neka u poia devet
uvee priu junom rtu, jer smo ot
krili kanale za odvod otpadnih
voda iz fabrika. Jedan je iskljuen i

49

njime moe da se izae s ostrva.

Obala na tom mestu je strma pa
mogu da se sklone od pogleda sa
ostrva. Vano je da priu bez buke,
odnosno koristei vesla. U sluaju
da budu prim eeni neka skoe u
vodu i rone prem a izdvojenoj steni
na istonoj ivici tog junog rta. Da
li si me razumela? - dade joj Lun
uputstvo.
Jo jednom sve ponovi i htede da
je pozdravi.
- ekaj, Donalde, jo par rei zatrai ona. - Mogu li neto da te
zamolim?
- Sluam te, voljena moja od
govori Lun.
- Zar ne bismo mogli malo da
izmenimo plan?
- ta predlae?
- Volela bih da znam da tamo
nisi sam. Zar ne bi Sam mogao da
doe k tebi? Hari e se vratiti s k ri
jumareni, koji se pretvorio u najposlunije bie ovog sveta, a Sam
da ue na ostrvo...
- N ije loa ideja. Obraun e po
eti u deset uvee i bie to paklena
no. Sam M akferson bi tugovao celog ivota to se nije osvetio pod
mornicam a koje su potopile njegov
brod, a one su mirno ukotvljene u
severnoj bezimenoj luci. Onda
udesi tako da krijumar preveze
Harija, a Makferson da doe k
meni zakljui Lun dogovor.
Jo jednom ree da je voli takvu,
uvek spremnu na akciju.
- M orae da me voli jo malo
vie - dodade ona na kraju mislei
o svom planu. - Hoe li pratiti
moj razgovor sa Harijem?
- Ovde imam veoma mnogo
posla, a znam da e ti to uraditi na
najbolji mogui nain. Ja sam sada
u neku ruku glavni planer opera
cije. Ovde im a divnih ljudi sprem
nih da se bore odgovori Lun.
- Unela bih neke izmene u obja
njenje koje u dati Hariju kao raz
log da doe k meni.
- Uini kako misli da je najbo
lje, ali obezbedi da on bude uz tebe.
50

- To budi siguran.
- Nestae mi velika b rig a Volim
te, Dejn! Dovienja - zakljui Lun.
Dejn iskljui vezu, ali nastavi da
govori sama u sebi pod krovom ri
barske kue:
- Volim te, Donalde... Volim te
svakim deliem svog tela, svakom
milju i svakim dahom... Volim te i
biu uz tebe im padne mrak i im
pone borba na tom vrajem
ostrvu...
Razgovarala je tako sa svojom lju
bavlju, a onda krenu ka krijumarevoj kui, u kojoj je ekao Samjuel
Makferson. Dugo su razgovarali,
jer Makferson se protivio njenom
planu u jednom njegovom delu.
- Sasvim je ispravno da ja odem
tamo, ali ti treba da ostane i prih
vati Harija - ree on tvrdoglavo.
- On je mlad i divan ovek, ali
nismo ga na ovaj put poveli da mu
podvaljujemo i da ga udaljimo iz
prve velike probe ree Dejn. Naprotiv, on treba da bude uz Luna
ba kad je najtee.
- Pa neka bude sloi se m or
nar i htede da p rigovori neto.
- I ti treba da bude tamo, kad
postoji prilika da poaljete na dno
one piratske podmornice, koje su
nas torpedovale bez opomene dodade Dejn.
- Tako se govori! To je na svom
mestu, dve mu oklopne kornjae!
Neka idu na dno, trista im podlih
torpeda! Daj da te poljubim u sred
ela zbog tih pravih rei - oduev
ljeno zabrunda Samjuel M akferson
i poljubi je da je odjeknulo.
- Dakle, priznaje da treba da si
tamo? - nastavi ona da govori.
- Naravno!
- I Hari H af treba da je s vama?
- Treba. Neka se mladi oelii i
neka naui da se tue kako valja.
- Kae li to vrsto uveren?
- D a Hari treba da ostane, iako
Lun hoe da ga ukloni.
- Ti. Lun i H ari zajedno u borbi,
zar ne? Bie slavno!
- Naravno! Ve alim gadove
koji su nas naterali da krenemo.

- Sad si preterao. Same - da

jui licu tuan izraz, kao da e joj
grunuti suze, izgovori Dejn Vitington. - A zato si me uio da gaam
iz pitolja? Zato me je Lun godi
nama uio svim vrstama borbe?
Zar nisam uspela da ostanem na
svakom opasnom mestu?
Glas joj uzdrhta i ona pokri lice
rukama i zajeca. Bilo je to najopas
nije oruje jedne ene: suze.
- ta ti je. Dejn, pobogu?! Pa to
nije... Ja ne umem kad neko
plae... ta sam ja kriv? Daj da nekome neto... Uh! - muio se m or
nar obleui oko nje.
Ona bee uspela da stvarno za
plae, to je potvrivalo i njen glu
maki talenat. Sada otKri uplakano
lice i suznim oima pogleda m or
nara.
- A ja, Same? Zar nije i meni
mesto uz Luna? upita tako da je
liilo na vapaj za pravdom.
- Da, Dejn... I ti treba da bude
s nama. Nismo hteli da te izdvojimo
zato to te potcenujemo, nego zato
to te volimo. Lun je hteo da sauva
i Harija zato to ga voli. Eto, dovela
si me u priliku da prvi put u ivotu
na neki nain podvaljujem Lunu...
- Dakle, spremajmo se za borbu
- oduevljeno zakljui Dejn Vitington.
Da bi bila sigurna u dogovor, ona
neprimetno uze M akfersonov primopredajnik, izvue specijalnu ba
teriju i ubaci listi papira s napo
menom gde je baterija Bojala se da
mornar ne pozove Luna i ne
razvrgne sporazum. Pored toga ona
ga vie nije ostavljala ni za asak.
Zajedno su otili do ribareve kue.
Makferson se dogovori da ribar
bude na jednu milju od ostrva u
toku cele noi. makar ta se doga
alo. Za tu uslugu mu unapred plati
dve stotine dolara.
- To je mnogo usprotivi se
potenjaina Kloar.
- Nije - uveravao ga je M akfer
son. - Usluga za za koju te molimo
nije bezopasna Moe izgubiti i

brod i glavu, ali te uveravam da

pomae asnim ljudima
- Verujem vam. gospodine Jensej. Svi ste mi postali dragi i sigu
ran sam da su vae namere asne
- odgovori ribar.
- Imam jo jednu molbu - ree
Dejn Vitington drei u ruci dobro
uvezan i zapeaen paketi. Dajte ovo vaoj eni i napomenite
joj da dobro uva i krije ovo to
vam poveravam. U sluaju da nam
se neto desi, otvorite paket i proi
tajte pismo u njemu.
Ribar prihvati paketi i klimnu
glavom u znak pristanka U pake
tiu su bili dijamanti spaseni s po
topljenog broda

*
H ari H of je bio oduevljen onim
to je doiveo na ostrvu, iako je bio
ogoren zbog onog to je tamo vi
deo. Oduevilo ga je to to je zate
kao Luna u podzemnom skrovitu,
koje su izgradili radnici sprema
jui pobunu, okruenog brzo stee
nim prijateljim a Za tako kratko
vrem e Lun je upoznao prilike na
ostrvu, shvatio zamrene odnose
grupa i pronaao one s kojima e
moi da zbrie s lica zemlje jednu
skrivenu ali krupnu sramotu oveanstva.
- Vrem e je da ukljuim svoju
vezu sa Dejn - ree Hari Hof. Treba li ta da joj kaem.
- Samo je pozdravi i kai joj da
se uva. Brinem to je tamo sama.
jer video si da se agenti bande sa
ovog ostrva motaju i po Sent Martinu - ree Lun toboe u urbi.
H ari H of uzdrhta sluajui kako
Dejn govori:
- Slua li me Hari? Slua li?
Oseam da sam u opasnosti i zato
brzo odgovaraj.
- ujem te, Dejn! ta se do
gaa? - javi se Hof.
- Sumnjivi tipovi su opkolili
kuu i ekaju no da upadnu - od
govori Dejn.
- Gde je Makferson?
51

- Otiao je na amac s krijuma

reni, jer veeras treba da stignu
tamo.
- Kako je smeo da te ostavi?
- Kasno je za objanjenja... Oni
upadaju u kuu... Trudiu se da ih
zavaravam priam o ... Kasno,
H of... - sve tie je govorila Dejn
Vitington, a onda prekide vezu.
H of se bio izdvojio u ugao tunela,
pa sada otra k Lunu. Uzbueno
mu secpti ta je javila D e jn .
- Sada ne moemo nita da ui
nimo. Pokuaj da dozove M akfersona, ako taj stari medved nije opet
pokvario svoj primopredajnik ree Lun zabrinutim glasom
- Moramo k njoj... Oni e je mu
iti!
- Sad ne moemo n ita.. Kad
stidne M akferson neka se vrati.
Ako hoe poi i ti, jer ja moram da
zavrim misiju na ostrvu, makar
izgubio i Dejn i glavu odgovori
Lun i odmah nastavi da izdaje
uputstva za odlune pripreme.
- Ah kako moete, gospodine
Sikert? prekornim glasom upita
Hari Hof. - Ona vas toliko voli...
Ceo svet bi pom islio da ete v i...
Mladi bee nehotino preao na
zvanian ton ra zgovora
- A ta da uradim, Hari? Bu
dimo trezveni. Zna ta ovde treba
da se dogodi - branio se Lun.
- Postoji taj helikopter - ree
Hof.
- Danju ga ne moemo oteti, jer
je na nianu m itraljeza sa tvrave,
a postoje i radio veze. Videli bi da
letimo ka Sent M artinu...
- Onda u ja s a m ..
- Nita ti nf;e. Hari, bez dogo
vora. Najvie to moe da uini
jeste da u pola devet veeras sae
ka Makfersona i da se s njim vra
ti na Sent M artin - toboe popust
ljivo ree Lim.
- I otii u! Posle emo se svi vra
titi' odluno ree mladi.
- Biu srean kad vas vidim.
Uzdam se u tebe, Hari, i biu ti zah
valan ako spase D ejn Ipak, na
52

dam se da e ona umeti da se brani

dok ne stignete u pomo - zakljui
Lun
- T o je jo skoro dva sata Kako
da doekam taj spori amac? uznemireno ree Hof.
- To je najbri amac na Antilima - ispravi g a Lun
H of samo neodreeno zaklima
glavom Bilo mu je ao to postoje
vanije stvari od ljubavi, ili ljudi
tako misle. Seao se svoje devojke
koju su ubili gangsteri pokuava
jui da ubiju n jeg a Zanet seanjima, brigom i eljom da pase
Lunovu Dejn, on je krenuo sa Hoganom i Telmadom, koji su ga pra
tili kroz kanal do obale ostrva iza
barijera od bodljikave ice.

*
U birou novog guvernera opet je
na okupu bila grupa ljudi Sem no
vog guvernera Karutera, svi su
bih iznenaeni to vide jo i onog
inspektora za finansije i poslova
nje. koga su svi bih zaboravili koji
je i sazvao skup. Pored njega i Karu
tera tu su bili bivi guverner Tadeus Heler, njegov prvi pomonik i
organizator proizvodnje Dik Stander, pilot helikoptera M ark Brejer,
sekretarica biveg guvernera,
zadovoljiva Sandra Kan i na kraju,
tri smrknuta revolveraa: A m old
Os, Tedi Vend i bokser Judin Golfo r d
- Gospodo - poe lepukasti i
plavokosi inspektor za finansije
Roj Holovej.
agor se prekide i govornik opet
zausti da neto kae, ali ga prekide
dolazak Patricije Vandel. Ovoga
puta nije bila u kupaem kostimu,
nego u letakom kombinezonu,
povrh koga je im ala pritegnut opasa i uprta s revolverom.
- Zakasnila sam, ali ne svojom
krivicom ree ona i pogledom
potrai mesto na koje bi sela
A m ol Os izie i donese jo jednu
stolicu.

- Gospodo - ponovo poe Roj

Holovej. - M ogao bih da vam poka
em svoja ovlaenja ali dovoljno je
to ih je proverio guverner, gospo
dine Karuter.
- Proverio sam ih i ja - upade
bivi ef ostrva Heler. - Vai na
lozi za kontrolu finansija su u redu.
- Ne radi se o tim ovlaenjim a
Ona su bila pokrie. Ja sam
stvarno stigao da izvrim potpunu
optu inspekciju, ali pod vidom pre
gleda rauna i magacina nastavi
Holovej. M oja ovlaenja su
takve prirode da mogu da naredim
svakom od vas ovde ono to sma
tram korisnim. Je li tako. gospo
dine Karuter?
- Naravno! Sve vas upozoravam
da gospodine Holovej im a najvea
ovlaenja. ukljuujui i to da ne
koga od nas osudi na smrt bez ob
janjenja Iza njega stoje svi moji
ljudi, komandosi, podmornice i,
negde u blizini, jaka eskadrila
aviona, spremna da ako treba raznese ostrvo tako da nita ne ostane
na povrini vode - izloi novi gu
verner ostrva
Roj Holovej opet uze re:
- Dakle, vrem e je da se objas
nimo. Ovog momenta komandosi
nas dre opkoljene Osuujem na
smrt svakog ko mi se usprotivi!
- Ali moji lju d i.. Dao sam pre
cizna uputstva da Tias niko ne
smeta - ree A m o ld Os ustajui
- Sedite mirno. Os! Eto, vas Luda
Pat dri na nianu. Ona e vas ubiti
za primer ostalim a ako ne poslu
ate. Pat je zakasnila da saeka izmenu straa nastavi Holovej.
Od iskrenu glavu i ugleda revol
ver u ruci opasne devojke, a onda
slegnu ramenima i opet sede. N e
mir se itao sa lica svih prisutnih.
- Sluajte dalje! uzviknu otrim glasom Holovej. - Ovlaen
sam da vam prenesem opti opro
taj zbog zavere. izdaje i pobune, a
nekima i zbog ubistva naeg oda
nog oveka Endrju K alin gforda
- Njega su... - zau se glas Tadeusa H elera

- asak, Heler! prekide ga

Holovej vraajui pramen plave
kose s ela Hou da vas jo jed
nom spasem. Proglaavam da
svaka la izreena ovde povlai
kaznu smrti. A sad kaite ko je ubio
K alingforda
- Mislim da ne treba nita da
kaem, jer vi znate sve - ree He
ler.
Onda u vam izloiti stanje pot
pune zbrke u kojoj se nalazimo. He
ler, Stander i neki drugi misle da
vladaju situacijom, jer su za vrbo
vali ak i novog efa ostrva Niko
od njih ne zna koga smo sve mi
zavrbovali Dok su se podsmevali
novom efu, on je slao izvetaj o
pravom stanju zavere.
- To nije istina! - ote se Marku
Brejeru.
Holovej pogleda prem a Ludoj Pat,
koja je razumela znak. Ona brzo iz
vue revolver i opali u potiljak neo
preznog p ilota Svi su bili sleeni
grozom ubistva
- On je izrekao la, zar ne He
ler? upita Holovej.
- Naravno, gospodine! Poslednji
put je priao naoj g ru p i koja je
mislila da moe da prevari organi
zaciju koja nas je stvorila - odgo
vori Heler.
- Onda ispriajte stanje kako ga
vi znate. Nehotinu neistinu ne ka
njavamo smru - ree Roj Holovej.
Tadeus H eler opipa gustu bradu i
pogladi razdeljak na glavi, a onda
mirno i sasvim tano ispria sve
to je on sam zgreio prem a gospo
darim a i sve to su inili ostali.
Sandra Kan se javi odmah posle
njega i izloi svoje grehe. N ije pro
pustila ni intimne veze s vie prisut
nih. koji oborie glave ne od stida
to su joj bili ljubavnici nego to
nisu bili jed in i
- Bilo je mnogo obmanjivanja sa
svih strana - prim eti Tedi Vend
- To je tano - ree Karuter.
Mislim da smo sve razum eli Trai
se da sve zaboravim o i da se vrsto
zbijemo uz punu poslunost i odgo
vornost
53

- Zvui kao da se nalazimo i

pred nekim nepoznatim opasno
stima - ree Dik Stander.
- Ima ih, gospodine Stander.
Opasnost je takva da je jedva mo
emo otkloniti. Nai efovi ne mogu
da rizikuju otvorenu borbu, pa nam
preti opasnost od odluke o unite
nju ostrva - odgovori Roj Holovej.
- Moemo li znati o kakvoj opas
nosti je re? - upita bokser Golford.
, N a ostrvu se nalazi izvesni
Donald Sikert... - odgovori Holo
vej.
- A li stigao je telegram ... - pre
kide ga Heler.
- Znam, jer imao sam u rukama
tu vest. Meutim, Lun se nekako
spasao. Cele protekle noi vrljao je
po ostrvu. Ubio je jednog komdandosa, ije telo smo nali skriveno
meu stenjem. Otkrila ga je vru
ina, koja je izazvala brzo truljenje
i privukla insekte. Imamo i pouz
dano obavetenje iz Lunove blizine
- odgovori Holovej ne dozvoljava
jui da Heler sumnja u njegovu
tvrdnju.
- To je suvie opasno - ree za
brinutim glasom Dik Stander.
- Svesni smo toga. Znamo i to da
su mu se pridruili dr Takabe i ine
njer Nikols nastavi Holovej. - Ja
sam iskoristio povoljnu priliku i
pridruio se njima.
- Oni su jo uvek slobodni, zar
ne? - upita Arnold Os.
- Jesu i neemo ih spreiti da
izvre svoj deo plana. Japanac
treba da uniti bakterije, otrove i
eksperimente u laboratorijama i
hemijskoj fabrici. Inenjer Nikols
obezbeuje nervne gasove, eksplo
ziv i otrove za punjenje municije i
mina svih vrsta. Medu ljudima koji
im pomau imamo, i svoj ljude. Jo
uvek sedimo ov,de poinje poar u
laboratorijama. Zato ostanite mirni
- izloi Holovej trenutne prilike na
ostrvu.
.
- Taj poar m ora da je znak l.za
sve one koji su uz Luna - ree He
ler.

54

- Tano - potvrdi Holovej. Ostaviemo da se napad ispolji, a

onda emo dejstvovati. Sa podmor
nica ispaliti emo gasne rakete
koje paraliu sve ivo u odreenoj
zoni. Nai ljudi dobili su uputstva
kako da se zatite. Dovoljne su
maske od vlanog platna. Vodi
treba da je dodata bilo koja kise
lina, od limunske i siretne do onih
retkih, izuzev otrovnih. To kaem
da se i mi svi zatitimo takvim mas
kama. Njih ve uveliko prave moji
komandosi - izloi Roj Holovej.
Oseao se kao general pred ve
liku bitku. On je bio uspean obavetajni agent, a poslednje dve godine
se istakao i kao organizator novih
tajnih delova mree za specijalne
zadatke. Istina, ni sam nije bio sigu
ran kojoj tajnoj slubi slui, ali je
verovao da je to ba ona za koju bi
s voljom radio. Sada je upuen u
opasnu zonu i eleo je da veto, ali i
na efektan nain, postigne cilj. Bio
je oduevljen nadom da e u krugo
vima tajnih slubi i pijunae uopte, stei slavu oveka koji je pobedio i Luna.
Ba kad je hteo da izda zadnja
uputstva, odnekud dopree eksplo
zije.
- Poar! viknu bokser Golford.
- To dopire iz luke. Lii na bombardovanje - zakljui iskusni Tedi
Vend.
Holovej poblede, ali poe da iz
daje brza nareenja, posle kojih se
svi razletee da ih izvre.
- Redovno me obavetavajte!
doviknu za njima Holovej.
On i arli Karuter ostadoe sami
nekoliko trenutaka, a onda poee
da upadaju kuriri komdandosa,
agenti, zbunjeni slubenici uprave i
poneko od malopre prisutnih. Svi
su hteli da dokazu svoju novu vernost starim gospodarima.
'k

Lun je oekivao dolazak Samjueia Makfersona drei slualicu

na uhu i sluajui bumu sednicu u

birou efa ostrva. Jo na samom
poetku izdao bi po neko naree
nje.
- Doli su vai! - javi mu M ar
tin Telmad, odreen da koliko god
je mogue titi Luna, ne samo od
opasnosti, nego i od onih koji zbog
oduevljenja ele da se nau uz
njega
- Koji to? Treba da doe samo
onaj krupni m ornar - ree sumnji
avo Lun i ukloni zastor od materi
jala za dakove, kojim je podzemni
tunel bio zatien.
Trenutak je stajao kao pogoen.
Pogled mu je bio otar i ljutit Gle
dao je Dejn, Makfersona, Harija
H ofa i krijumara Madoksa koji su
stajali pred ulazom u ovaj krak tu
n ela Meutim, Dejn mu potra u
zagrljaj i u njegovim oima nestade
ljutnje, a zameni je radost.
- Volim te, d ra ga Za sve drugo
je kasno. Kreemo! - ree on i opet
namesti slualicu da prati savetovanje protivnika
U tom trenutku dotra Bak Plamer.
- Sve je spremno za poar u labo
ratoriji. Japanac i ininjer treba da
se sklone - ree on uzimajui mainsku puku iz pripremljene kupe.
- M akferson i ja idemo prema
helikopteru. Kad ujete bombardovanje podmornica i luke, navalite
na strae i probijte se do tvravo.
Nju treba da osvojimo makar imeli
velike gubitke - ree Lun.
- ta emo H ari i ja? - upita
Dein.
- A ta emo mi ostali? - upita
Dejn mislei na sebe, H ofa i pokor
nog krijumara.
- Doli ste kad ste najpotrebniji.
Moramo brzo stvoriti vie od hi
ljadu platnenih maski natopljenih
kiselinom ree Lun.i objasni ta
je uo pomou ininjerovog prislurtog ureaja
- Potreban mi je neki poznava
lac ostrva i prolaza - ree Dejn
ve svesna odgovornosti koja pada
na nju.

- Neka s vam a bude M artin Tel

mad, a ja u uzeti Madoksa - zak
ljui Lun.
Odmah zatim on krenu, a sledili
su ga M akferson i Madoks. Dejn,
H ari H of i M artin Telmad ispra
ali su ih pogledom dok ne nestadoe u mraku meu senkama
drvea iblja i tajnih fa b rik a Uz
buenje pred borbu bilo ih je sve
zahvatilo i sada je doseglo vrhunac.
- Imate li oruje? - upita Tel
mad
- Pitolje i lake rune granate
nae izrade - ree Hof. ve navi
knut da svojim smatra sve to se
odnosi na Lunovu grupu.
- Treba nam platna to vie
obinog platna - ree Dejn.
- Hajdemo. Znam gde ga ima ree Telmad.
Tako su grupa za grupom kretali
na svoja mesta da prihvate poiazne
poloaje za borbu. Isto se dogaalo
i u neprijateljskom taboru, iji voi
su raspravljali prvo o unutranjoj
izdaji, a tek onda o planovima na
pada na pravcim a gde oekuju po
bunu.

*
U hodu, Lun je uo onaj deo razgo
vora u birou efa ostrva u kome se
govorilo o tome da je njegov bora
vak ovde otkriven. On zato skrenu
ka kompleksu fabrike broj jedan i
potrai ininjera Nikolsa Nae ga
uzbuenog, jer je i sam sluao raz
govor u birou guvernera u
tvravi.
- Oni znaju - ree inenjer, kao
da je ve razgovarao s Lunom o toj
novosti.
- To im nee mnogo pomoi.
Oito kasne za nama r svim pripre
mama odgovori Lun. Vi po
nite kako jr dogovoreno. Vanredno
je samo lo
smo uli da je neko
izdao, a jor, ,r medu nama.
Ba taii ' t;/e Bak Plam^r vodei
odred od pedeset radnika da ih
prema planu ostavi u zasede. Lun
ga obavesti o onome to je otkrio
55

prislu&nim ureajem. Jo dok su

razgovarali stie i Kliv Hogan. On
je paljivo pratio priu o otkriu
izdaje.
- Sumnjam na jednog oveka ree on odmah. Maimo Karitanas ponaao se udno. Video sam
da se krio odlazei izvan kruga fa
brike pred sam ruak.
- Gde je on? - upita Bak Palmer.
Niko nije znao da odgovori.
- Kad ga pronaete potrebno je
da on sve prizna, ili ga samo drite
pod straom dok se sve ne proveri.
Ne zlostavljajte ga, jer sumnja moe
biti neosnovana, iako verujem u
zapaanja o kojima nas je obavestio Kliv - zakljui Lun i pouri da
lje prema mestu za sputanje heli
koptera, koje se nalazilo izmeu
skladita za gorivo i icom omee
nog koridora prema severnoj luci.
IX
U trenutku kad su se njih trojica
pribliavali helikopteru, Holovej je
govorio o planu pobune i ruenja
na ostrvu.
- Jo niko nije spominjao heli
kopter, a oba pilota su tamo u
tvravi - primeti Lun.
Odmah zatim, preko ograde od
bodljikave ice, baci dve gasne
bombe, koje tiho zaitae. Jedan
straar izie iz zaklona i pade blizu
samog helikoptera. Dva druga ost
adoe nepomino u straarskoj ku
ici. Tako kljuno orue na ostrvu
bee ostalo nezatieno. Oni obioe oko ograde i naoe ulaz
prema kome je bio okrenut laki mit
raljez.
- Moramo se skrivati, jer moda
ima jo straarnica u blizini - p ri
meti Makferson savetujui krijum
ara.
- Idem ja gore da stvorim malu
zbrku i privuem panju na sebe ree ovaj i otra bez saglasnosti
Luna i njegovog mornara.
- ta mu bi? - upita Makferson.
56

- Suena svest... Uinio je ono

to je pomislio da treba. Poginue, a
mi nemamo vrem ena da ga zadr
imo - ree Lun pomerajui i
anu prepreku da se provue.
Odmah zatim, njih dvojica se na
oe u helikopteru. Lun osvetli ur
eaje, proveri gorivo, pregleda pu
njenja bombama, jer poznavao je
ovaj vojni tip letilice, a onda saeka
da se Makferson smesti na seditu.
Objasni mu kako da otkai bombe
kad mu kae i ukljui starter.
Opta zbrka na ostrvu ila mu je
na ruku, jer se niko nije pitao zato
letilica uzlee, a piloti u tvravi
nisu uli zvuk motora.
- Ove bombe mi izgledaju male
- ree Makferson drei odignut
plehani poklopac spremita pored
sebe.
- Dovoljne su da potope i naj
vee podmornice na povrini.
Imaju i magnetni usmeriva, koji ih
upuuje na metalnu masu, pa poga
aju sa sigurnou. Za ovakvu di
verziju su ba ove bombe odline.
Pored razorne moi punjene su i
nervnim gasom, koji spreava po
sadu da se spasava ili neto preduzme. Vano je da iznenadimo ne
prijatelja - glasno je vikao Lun da
nadjaa brujanje motora.
U niskom letu preoe iznad kori
dora i rezervoara za vodu. Lun uk
ljui reflektore i osvetli podmor
nice ukotvljene uz spoljni lukobran
jedna uz drugu. Na obe podmornice
straari jurnue ka automatskim
topovima na palubama, ali bilo je
kasno.
- Bombe! - komandova Lun i
M akferson povue ruicu.
Eksplozije grunue tako brzo da
helikopter posrnu i poskoi u vazduhu, ali nije bio oteen.
- Vraamo se! Spremni za drugu
slavu! - uzviknu Lun.
- Samo napred, sinko! Propisno
se dirne i iskreu, sto im gusarskih
napada! To su, dakle, gadni okeanski gmizavci, koji su na dno poslali
moj najlepi brod, milion ini muka i

groznica! - veselo je odgovarao

mornar.
- Pali! opet viknu Lun i istog
trena M akfersonova ruka obori
ruicu okidaa.
Opet eksplozija grmnu nad ma
lom lukom i opet je njih dvojica osetie u helikopteru. Nisu stigli ni da
se okrenu u vazduhu, a ve odjeknue eksplozije u samim podm or
nicama. Ostaci su padali na povr
inu vode sa koje ve behu nestali
trupovi obe podmornice zajedno sa
piratskim posadama.
- Tako su oni nae momke ree Makferson.
- Zurimo k naima! - zakljui
Lun.
Sa tvrave se oglasi mitraljez i
Lun pogasi svetla, pa naglo zaroni
ka povrini m o ra Hteo je da, uz
obalu i pod zaklonom skladita za
goriva, stigne do prostora izmeu
dve fabrike, ali jedan kurum bee
pogodio i otetio malu repnu elisu
za pravac le ta Letelica je smeno
vrludala poinjui da se vrti u sve
manjim krugovima.
- Sputamo se! Spremni za spa
avanje i plivanje! - doviknu Lun.
- Koliko havarija treba da doivim. milion mu nesrea?! - psovao
je Makferson, alei to mora da
odbaci torbicu s runim grana
tama raznih vrsta i automatsku
puku sa sto sedamdeset metaka u
okviru, koju bee uzeo jednom od
uspavanih straara kod helikop
tera.
Lun rano ugasi motor, jer je eleo
da sprei lomljenje elise zbog
udara o vodu. Komadi bi tada mogli
da ih rane, ili ubiju. Letilica pljusnu
blizu obale i njih dvojica zaplivae.
- Srea je to smo se nali blizu
severne luke. Znam prolaz koji je
tajna za straare - ree Lun.
U tom trenutku poe pakao na
ostrvu. Rafali mitraljeza su reali.
Gruvale su eksplozije, a poari osvetlie pozornicu pokolja na ostrvu.
- Niko nee ni pogledati k moru,
jer je zabavljen onim blie sebi -

ree Lun osvrui se da vidi je li

Makferson blizu.
Ovaj je snanim, ali mirnim za
masima grabio za njim. Oprezno su
prilazili uzavrelom bojitu.
*
Arnold Os je prihvatio da povede
svoje ljude kako bi na prepad zaposeli sve vitalne take etiri fabrike,
skladita goriva, magacine oruja i
rezervoare za vodu. Trebalo je da
njegovi ljudi iznenade radnike u
spavaonicama i da ih sabiju u
jednu halu pod pretnjom mitralje
zima i teroristikim mainskim
pukama koje su gaale sa dvade
set kuruma od pet i po milimetara
u sekundi. Imali su spremne i
rune granate s mnotvom mikro
skopski sitnih i otrovnih kuglica.
Samo jedna od ovih bombi mogla je
da ubije stotinak ljudi u zatvore
nom prostoru.
Dok su straari prim ali naree
nja, poeo je napad na podmornice,
a malo kasnije planuo je i poar na
zapadnom delu ostrva.
- Pourimo! Bre tamo! - vikao
je Arnold Os, trei prvi niz padinu
ka fabrikama.
Izgledalo je da se spotakao, jer
kod ulaza u fabriku nalete na snop
kuruma iz malokalibarskog auto
mata, iji pucnji se nisu uli od tektanja starih mitraljeza i gruvanja
bombi. Desetine straara popadoe,
a ostali jurnue desno ka ostalim
fabrikama. Tako upadoe u jo dve
zasede obezglavljeni i ne znajui
ta da preduzmu.
Niz padinu stie Tedi Vend i je
dan straar ga obavesti da je na
dzornik svih straara Arnold Os
ubijen. Pokaza mu i le ubijenog
Osa.
- Ja preuzimam komandu! Slu
aj ovamo! - uzviknu iskusni Tedi
Vend. - Povlai se ka kupleraju!
Ovamo svi straari!
On bee pravim imenom nazvao
centar za devojke prisiljene da
poslue za razonodu*. Stotinak
57

straara, od kojih neki behu ra

njeni, povlailo se, zaobilazei fa
briku broj etiri, pa ispod jugoisto
nog ugla tvrave ka barakama koje
su zauzimale devojke.
Svi su smatrali da im sa te strane
ne preti opasnost. Meutim, nije
bilo tako. Ursula Gordon jo u toku
dana bee stigla da naorua veinu
devojaka. U sumrak, dvadeset rad
nika je stiglo pod obinim* izgo
vorom da idu u uobiajenu posetu
devojkama. Oni su doneli pune de
pove runih granata, nekoliko pito
lja i dve rastavljene mainske
puke starog modela, ali s eksploziv
nim kurumima, od kojih je svaki
bio mala granata sa smrtonosnim
elinim iglicama.
Tih dvadeset radnika i stotinak
devojaka sada je stajalo protiv Vendove grupe preplaenih straara.
- Paljba! - komandovala i kao
iskusni ratnik Ursula Gordon.
Neoprezni straari behu prili u
neureenim grupama i sada su se
sudarali traei kuda da uzmaknu.
- Na njih! Napred! - zvala je u
zanosu prve borbe hrabra i ogor
ena devojka.
Ona potra i susrete se sa Tedi
Vendom. On je drao u ruci svoj re
volver duge cevi i sada ga hitro
uperi u Ursulu. O pali jednom i ona
zastade zaprepatena i skame
njena od udara kuruma.
- U bio... Ti si m e... jedva izgo
vori, a onda pred njim ispusti
runu granatu.
Vend kasno shvati ta se dogo
dilo i htede da se baci na zemlju, ali
eksplozija ga odgurnu, jer nije bila
jaka: smrtonosni su bili pogoci
mnogobrojnih, jedva vidljivih ku
glica. On je znao da e umreti u
mukama, ali pokua da se povue.
Sa strane stie Elen Vel i jurnu na
njega golim rukama.
- Ostavi me.. . Pogoen sam g ra
natom - molio je Vend.
- Ubico! - vikala je devojka zarivajui mu nokte u lice i ranjavajui
mu oi.
58

Njegovi kuglicama izbueni mi

ii nisu imali snage i on nije mo
gao da se brani. Jedva se svalio li
cem k zemlji da zatiti ve povreene oi. U zanosu osvete, devojka
je jahala na njemu, pa je jedan u
var udari.po glavi kundakom svo
jeg automata, a onda dodade rafal
od desetak kuruma u njena, zbog
pocepane bluze ogoljena, mrava
plea. Ona oseti samo prvi udarac,
a kurume samo kao neto od ega
nestade njeno telo. Istog delia se
kunde i poslednji deli njene svesti
se ugasi.
uvari se malo sredie i shvatajui da se moraju braniti pooe u
napad. Slabo naoruane devojke su
ginule ne odustajui od borbe. N ji
hovi jurii liili su na masovno lu
dilo. Moda su to i bili, ali u za
metku im je bila mrnja zbog du
gog ugnjetavanja i sramoenja.
Samo petnaestak njih bee se sa
krilo u elji da se spasu. Meutim,
podivljali straari su ih nalazili i
ubijali, kao i one koje su ih doe
kale s orujem u ruci.
Crnkinja Fani Tomson, gola do
pojasa i samo u konoj suknjici,
krila se u iblju s otrim noem u
ruci. Istrala bi u pogodnom tre
nutku i zarila svoj no u lea nekog,
poarom osvetljenog uvara, pa bi
se kao senka opet sakrila. U jed
nom trenutku ona ugleda jadnu Glinis Darti. Ta devojka, nekad navi
knuta na bogatstvo, a nikad na i
votnu stvarnost, bee obuena u
neobinu belu haljinu, koju je sama
nainila od venanice koju je spre
mila za venanje s ovekom koji je
odustao u poslednjem trenutku.
Zato se i javila da stupi u slubu s
mnogim obeanjima. Sada bee u
toj haljini, ukraena ipkanim ve
lom i s lakim tapom u ruci. Ona je
udarala jednog uvara ba kad
drugi podie mainsku puku.
- Nee nju! Ona nije pri zdra
vom razumu, jadnica! - viknu Fani
Tomson i zari no u njegova leda.
Onako s noem on se okrenu i
pritisnu obara. Strano oruje raz-

nese gole grudi nesrene Crnkinje i

ona ih pokri rukama, a onda pade
izdahnuvi pre nego je dodirnula
zemlju. Ranjeni uvar je uspeo da
ubije jo i devojku u beloj haljini, pa
onda i sam pade.
- Povlaenje ka tvravi! - nare
ivao je neko od preivelih uvara.
Ostali su ponavljali nareenje,
trei ka iblju. Uskoro svi su beali ka ulazu u tvravu.
- Stoj! Nazad! - sretoe ih uz
vici komandosa.
Tridesetak
uvara
preivelih
posle nepunog sata borbe nae se u
novoj neprilici.
- Ne moemo tamo. Mnogo ih je
i svuda napadaju - ree jedan od
njih.
- ekajte tamo!' - naredi jedan
komandos i nestade u kapiji
tvrave.
Malo kasnije se vrati sa bokse
rom Judinom Golfordom.
- On preuzima komandu i zna
ta vam je zadatak - ree koman
dos.
- Za mnom! - naredi bokser.
Nekoliko straara se saapta
valo. Jedan od njih pristie Golforda i ispali mu rafal mainske
puke u lea.
- Zauzmimo poloaj u kanalu
kod igralita - predlagao je neko.
- Tamo su betonske svlaionice i
zatitie nas dok se ne vidi ta da
inimo.
Svi prihvatie i sjurie se ka igra
litu
*
I komandose njihov novopeeni
komandant Holovej uputi u napad
jo ne shvatajui da je poraz neizbean, jer su radnici pokupili dosta
oruja o ubijenih i pohvatanih u
vara. Ve su namet&li bacae gasnih granata za napad na tvravu, a
protivnike podmornice s gashim
raketama ve su bile potopljene.
- Ubijajte sve na koje naiete! nareivao je Holovej, zaboravlja

jui ak i to da ni sam mje izvan

opasnosti.
Iza njegovih lea Dik Stander je
apatom govorio svom bivem efu:
- Tadeuse, moramo krenuti od
mah. K oridor ka severnoj luci ie
io slobodan, a na amac je tamo.
- Ukloni Ludu Pat. Ona komanduje u predsoblju. Ja uzimam na
sebe Holoveja, a posle u otii da
vidim i svog naslednika On organizuje odbranu tvrave - sloi se Heler.
Malo kasnije Stander iskoristi
priliku kad ostade sam kod Patri
cije Vandel. Prie joj s uperenim
pitoljem i hladno ree:
- Poi ispred mene, ako nee
odmah da umre.
Devojka poslua. Stander je od
vede u uski hodnik, iz koga su stepe
nice vodile u podzemne tvravske
kazamate. Tamo joj zloinaki
m im o ispali metak u glavu, jer je
smatrao da ga je izdala u trenutku
kad je mislio da vlada ostrvom.
On se vrati i nae Tadeusa Helera kao neto govori u telefonsku
slualicu.
- Imam na vezi ininjera Nikolsa On predlae da se predamo.
Zna i vou pobune. To je livac Bak
Plamer. N a tog neupadljivog oveka nikad nismo sumnjali - ree
ovaj, pokrivajui m ikrofon telefons
kog aparata.
- A gde je Holovej? - upita
oprezni Stander.
Tadeus H eler se lukavo osmehnu
i pokaza na sef ugraen u zid.
- U sefu? - iznenaer.o upita
Stander.
- I dobro zakljuan smejui se
odgovori Heler.
- A C arli Karuter?
- Njegovom sreom zakaio ga
je po glavi neki izdaleka ispaljeni
kurum, pa je smeten u previjalite. On je van stroja i ja sam preu
zeo komandu.
- Da li e pristati komandosi?
- Videemo - odgovori Heler i

59

nastavi razgovor s protivnikim

taborom.
G ovorio je da ima rezervu bakte
rija i otrovnih mina, koje e ispla
titi ako se ne prihvate pregovori.
- T i si zapoeo pregovore? tiho upita Stander.
H eler klimnu glavom i nastavi
razgovor. Kad ga prekide, ispria
Standeru o emu je razgovorao sa
ininjerom.
- Pretnje su ga malo pokolebale
i rekao je da e izvestiti Luna i Plam era - zakljui on ustajui
- Pa ta sada? - upita Stander.
- Okupi preostale efove, pa da
se dogovorimo. Siguran sam da e
Lun shvatiti pretnju. Uspeemo da
iziem o iz ovog p ak la ako nas pos
lui stara srea - odgovori Stan
der.
- A li nae pretnje nemaju os
n ova Nem am o ni bakterije ni
otrove. Japanac je sve spalio plaei se katastrofalnog bekstva
novih bakterija - ree Stander.
- A li Lun i ostali ne znaju da
nemamo im e da pretim o umiri
ga Heler. - T i zna da ja umem da
vodim igru. Nadam se da emo i
ovu d ob iti
- Verujem u tebe - pohvali ga
Stander. m islei na svoju odluku da
igru sam dobije.
Jo kad je Stvorena zavera protivu tvoraca svega na ovom ostrvu,
Stander je zamislio da poubija sve
one koji ostanu da dele p len Sada
su ostali samo on i Heler. Negde je
bila iva i Sandra Kan. ali ona nije
znala gde ih eka novac ukraden
od pravih gospodara ostrva
On otra da prikupi preivele
ljude, a H eler ostade uz telefonski
aparat da nastavi pregovpre.
Ba tada komandosi juriae i
pretrpee ogrom ne gubitke. Naterani uzvicima stareina pooe jo
jednom u napad i proredenih re
dova uzmakoe, sada neposredno u
zaklon tvravskih zidin a
60

*
Lun i M akferson behu stigli do
komandnog centra pobune. Tu do
bie druga odela i raspitae se o
Dejn. Lun joj porui da prekine
pravljenje platnenih m aski jer su
podmornice potopljene. Brzina ga
je omela da je obavesti otkuda
prete gasne granate, a malo pocepanog platna nije velika teta
Izvetaji o borbama su bili po
voljni. uvari uprave ostrva bili su
razbijen i a komandosi sami ne
mogu da pobede. Neko donese ra
njenog krijumara Keba M adoksa
koji je uspeo da se obraduje to vidi
ivog Luna jer ima ko da mu izvadi
malu minu iz tela a onda izdahnuo.
Bio je tuan i izvetaj o pokolju
devojaka i uvara kod baraka bor
d ela Broj mrtvih na obe strane procenjivao se ve na stotine. Tada
stie Nikols s predlogom da se pre
g o v a ra
- Da presluam snimak razgo
vora za vrem e dok sam bio otsutan,
a vi za to vrem e odugovlaite prego
vore - predloi Lun.
- Nije potrebno da sluate ma
gnetofonski snimak, jer ja sam sve
uo - ree ininjer i ispria ta su
razgovarali Heler i Stander.
- Dakle, blefiraju s bakterijama
i otrovim a - zakljui Lun
- To je sigurno. Oni su se uasa
vali da sami dodirnu ak i otrovna
oruja Pokuao sam da proverim
to kod dr Takabe, ali nisam ga na
ao. Dakle, ta zakljuujemo? upita ininjer.
- Neka prgovore preuzme Plam er - ree Lun.
- A li oni znaju da ste i vi ovde.
Vas bi najbolje posluali - ree in
injer.
- Ti e ih bolje razumeti, jer
sam ja neobrazovan ovek - ree
Bak Plamer.
Lun se nasmeja i d od ade.
- A bio si obrazovan da pod no
som opora vrsnih agen ata gang
stera i konspiratora svih vrsta p ri

prem i uspenu pobunu. Ti vodi

poslove, a ja sam sluajni saputnik.
- Kad se mora, neka bude prihvati Plaroer. - Meutim, rue
nja fabrikih ureaja se ne obustav
ljaju.
- To je neophodno i dobro vidi,
Bak sloi se Lun.
*
U biro stigoe tri o ficira kom an
dosa i ranjeni Karuter, iji poloaj
su oni znali i zbog koga su bili
spremni da posluaj a Tu se nae i
Sandra Kan. Poto su pridoli zate
kli Helera i Standera, bilo ih je
ukupno sedam
- Gde je Roj Holovej? - raspiti
vao se Carli Karuter drei se za
glavu, ali mu niko nije odgovarao.
- Ponimo, gospodo! - pozva ih
Tadeus Heler.
On izloi sve to je znao o stanju
na ostrvu i zakljui da treba odlu
iti o predlogu da se p regovara
- Izgubili smo veze sa cen trom
Pobunjenici su zauzeli luku i poto
p ili podmornice. M i smo doli na
dva laka b ro d a ali oni su sada u nji
hovim rukama - izvesti jedan od
o ficira u odei komandosa
- Zar nee stii neka vea jedi
nica da potpuno ugui pobunu? upita Heler, obraajui se svom nasledniku Karuteru.
- Nije predviano... Sefovi nisu
ni sanjah da emo mi ovde biti do
vedeni u izgubljenu poziciju od
govori Karuter.
- A li neka sada pred vidi Imate
li bar vi neku vezu? - upade jedan
od o fic ira
- Vezu imam. M oja radio sta
nica je dobro sklonjena i svakog
asa mogu da pozovem pomo odgovori Karuter.
- Pa zato to ve niste uinili?
Nai ljudi su ovde izginuli i moglo
bi da bude gore - glasom punim
protesta ree drugi oficir.
- Nai tamo.:. Nai efovi ne
mogu da pomognu kako bi nama
trebalo, jer to bi bila in vazija skan

d a l .. Njihova pomo bila Li _mrt za

sve nas - izjavi Karuter.
- Zato? - upita Sandra Kan.
- Zvanine trupe neke drave
nee priznati da imaju interese na
ovom ostrvcu, ija tajna je moda
ve javljena elom svetu, jer Lunovo
prisustvo to garantuje - objanja
vao je Karuter. - Dakle, ostaje ona
eskadrila da razori ostrvo i napalmom sve spri tako temeljito da ne
ostane n ita Verujem da ni od vae
lepote ne bi ostalo nita sem seanja kakvog udaljenog dentlm ena
- Hvala na jasnom i potpunom
obavetenju. Lepo smo se nasukali
- ree Sandra Kan i osmeh joj se
ugasi.
U tom trenutku zazvoni telefon.
H eler ree da e on uzeti slualicu,
jer ve je razgovarao sa protivni
kom, pa je u toku stvari Karuter
odobri klimanjem glave.
- Ovde Heler! - javi se zloinac,
trudei se da mu glas bude miran i
bezbrian.
- Ovde Bak Plamer zau se
odgovor.
- Sta elite? - upita Heler.
- Saoptavam vam da zahtevam
predaju...
- A li neemo da razgovaram o
tako. M i imamo ja k a ..
- Nita vi nemate, zlikove! Pre
dajte se u roku od deset m inuta ili
u narediti da pone bombardovanje
tvrave
bacaima
gasnih
bombi.
- poviknu Bak Plamer.
- M i smo onda prinueni da upotrebimo otrove i bakterije, kao i ost
ala oruja za potpuno unitenje
svega ivog na ostrvu. Vi znate da
smo toga dosta proizveli - pokua
vao je i dalje da blefira Tadeus He
ler.
- Dok ti odatle brblja, guver
neru, nai drugovi su dobro po seli
koridor ka severnoj lu ci kanaliza
ciju fabrika prema istonom rtu i
svaki mogui pravac bekstva Za
deset minuta uguiemo vas tu u
vaoj jazbini - odgovori Plamer.

61

- A li ovee... - zausti Heler.

Meutim, veza. se prekide. Heler
je m orao da kae ostalima pravo
stanje stvari.
- Oni e nas poubijati. Treba da
pozovemo avione. Pokuaemo da
se probijem o do luke i osvojimo bro
dove. Bar neko ce se spasti od pot
punog unitenja - zakljui arli
Karuter.
On pogleda po ostalim a Svi su
klimnuli glavom i saglasili se s oaj
nikim korakom.
X
- Srena je okolnost to smo
mogli da ujemo njihove planove ree Bak Plamer, ustajui da po
krene ljude prem a odbrambenim
poloajima, koje je hteo da zaposedne na prilazim a zapadnoj luci.
- Ta srena okolnost treba uvek
da je prisutna. Da nije bilo prislunih ureaja ininjera Nikolasa, Lun
bi ve naao nain da ih sam post
avi ne samo u biroima, nego i u odelima neprijatelja - primeti novi
nar Kliv Hogan.
- Ali kako da spreimo poziv avi
jacije? - pitao se glasno Bak Pla
mer.
U tom trenutku uoe Lun, Makferson i Hari Hof.
- Znam da ete pojaati odbranu prema luci, ali treba da pri
premimo i evakuaciju - ree on
Plameru.
- Plovni objekti i svi amci jedva
ako mogu da pokrenu dve stotine
ljudi. ta da ine ostali, jer vreme
odmie, a mi ne moemo nita, sem
da zaplivamo meu ajkule? glasno je razmiljao vo pobune na
ostrvu.
- Nedostaje jo jedna srena
okolnost - ree Hogan beleei tu
misao kao deo buduih reportaa o
neobinom obraunu.
- O emu je re? - upita Lun.
Novinar mu ispria da je bilo
rei o srenoj okolnosti to smo
mogli da prislukujemo sve neprija
teljske tajne. Sada se zna da e ta

62

janstvena eskadrila prosto razneti

i spaliti ostrvo, ali nema naina da
se to sprei. Ako pobunjeni radnici
saznaju ta im preti, moglo bi doi
do panike i nasilnog ukrcavanja u
dva brodia. To bi komandosima
dalo priliku da napadnu i postanu
opasni.
- Srene okolnosti postoje, ako
ih na vreme stvorimo - ree Lun i
okrenu se M akfersonu i Hofu.
Vas dvojica krenite na puinu i na
ite Bernara, sa kojim ste se dogo
vorili da vas eka na puini.
- Ali to smo m i... Raunali smo
na evakuaciju nae grupe - tiho
odgovori Makferson.
Lun se pretvarao da nije ni uo ni
razumeo tu mornarevu upadicu, pa
nastavi:
- urno otplovite na Sent M ar
tin i pokuajte da pokrenete sve ri
bare i plovna sredstva, obeavajui
nagrade i zahvalnost. Vi ste jedina
ansa ovim ljudima.
- Ako je tako, oteu bilo kakav
vei brod i doploviu ovamo makar
se svet prevrnuo u okean prih
vati Makferson i htede da objasni
Lunu trenutak malopredanje sla
bosti.
- Znam, Same! Sve znam! Pouri
te! - uzviknu Lun.
Njih dvojica otrae u no.
- Vreme je za na napad, jer zlo
inci nee da se predaju - zakljui
Bak Plamer.
- Napadamo u svakom sluaju,
ali ujedno najvee snage treba da
tite luku, ako se slaete s tim. Nova
srena okolnost e biti ako na pri
jatelj ribar Simon Bernar uspe da
dovede ribare s brodiima, jer e
ljudi ve biti oko luke i neemo gu
biti u vremenu - upozori Lun.
- O svemu treba misliti. Bojim
se da bi na poduhvat bio tragian
podvig da se nije nala i ta srena
okolnost to ste vi stigli ovamo smejui se ree Plamer.
Krenue nareenja osvojenim te
lefonskim linijam a raio-vezom
pomou toki-voki aparata otetih od

uvara i kurirskim vezama, a onda

poe napad.
Komandosi su raunali da e pro
tivnici udariti po praznoj tvrdavici,
jer su se grupisali zapadno od nje i
privlaili se ka liniji za oajniki
juri. Meutim, brza automatska
oruja, mitraljezi i minobacake
granate bez gasa i otrova stvorie
neprobojnu zavesu smrti na padi
nama iznad rezervoara za vodu, sta
nova za hemiare, igralita i labora
torije, sa koje je jo dopirala svetlost poara. Komandosi ipak po
oe
juri, a onda ustuknue.
- Predajemo se, ne pucajte! pozivali su ve iz nekoliko grupa.
Kratko zatije iskoristie i uvari
skriveni kod igralita i predadoe
se radnicima, koji ih odvedoe u
zaklone s druge strane igralita.
Lun je i dalje sluao ta se do
gaa u birou na tvrdavici.
*
- Najkasnije u svitanje, eskadrila e bombardovati, a vai ljudi
nisu uspeli ni da se priblie luci govorio je Karuter oficiru koman
dosa.
- Mnogi se predaju, a dve tre
ine su mrtvi. Zbog toga ja sma
tram da je predaja jedini izlaz ree o ficir komandosa.
Odjeknu pucanj i on se svali na
pod okreui glavu da vidi ko ga je
pogodio. Dik Stander i Sandra Kan
stajali su na vratim a i oboje su
drali pitolje. Tadeus Heler i Carli
Karuter su ih neodluno gledali.
Trebalo je da potegnu oruje, ali
anse su im bile male, a moda
Stander i Sandra nemaju nikakve
zle namere. Ovo dvoje iskoristie
neodlunost biveg i sadanjeg gu
vernera pa prioe blie.
- Sve je okonano - ree Stan
der. - Nem a nade da se spasemo
svi, pa je bolje da odmah umrete.
- O emu ti to, Dik?! - prepla
eno uzviknu Heler.
- Ne mogu da dozvolim da padne u ruke Lunu jer zna gde je na

novac i kuaa beimo - odgo'vori

Stander i opali.
Pitolj u ruci Sandre Kan planu u
istom trenutku. Dva oveka zabacie glave pogoeni u lice i elo, a
onda se svalie na tle.
- Pourimo! - uzviknu Stander.
- Srea je to sam davno pripre
mio bekstvo, pa moemo da umaknemo.
- Sad sam sigurna da te stvarno
volim, Dik, jer si najpokvareniji od
svih ljudi koje sam upoznala - smejui se zakljui Sandra Kan.
*
Vie nita se nije ulo iz tvrave i
Lun napusti prislukivanje. Pouri
s grupom naoruanih radnika ka
tvravi u nadi da e presei put
Standeru i pijunki, ali malo kas
nije bio je svestan da su oni znali
neki put da umaknu. Nije vie mo
gao da misli na njih, jer je trebalo
zavriti ruenja na ostrvu, pripre
miti odlazak jo pod okriljem noi,
a ve se javljala izdajnika svetlost
na istoku.
- Poslednji komandosi su se pre
dali. Imamo ukupno devedeset i tri
zarobljenika. Mrtvih kod neprijate
lja ima oko tri stotine, a kod nas za
oko pedeset manje. U nae ubrajam
i nesrene devojke, od kojih su se
neke hrabro borile - izvesti Bak
Plamer i sam gledajui prema
istoku.
- Da li su brodii i amci isplo
vili? - upita Lun.
Plamer klimnu glavom.
- Bio je dogovor da vi idete s
njima, jer i tamo treba neko da ih
vodi - prekorno ree Lun.
- Ljudi su mi ukazali poverenje i
ja ne mogu drugaije. Ostau
poslednji na ostrvu - odgovori Pla
mer i izie na travnu zaravan uz
podnoje tvrave.
Tu se isprui da predahe. San mu
je sklapao oi.
Lun je sa osmatranice zurio u
daljinu. Odjednom jeza mu pode te63

lom. Desetine brodia i amaca su

plovile ka ostrvu i bili su udaljeni
manje od milje. Lun otra u tvravu
i javi da svi siu u luku, a onda
nae Dejn i njih dvoje zajedno napustie bojite.
Dok su se sputali ka spaljenim
laboratorijama i ostacima hemijsko bioloke fabrike Lun ree:
- Uopte ne znamo ta se dogo
dilo s Japancem.
- Dr Takabe je bio znaajan za
mikro biologiju. Bilo bi dobro da
smo ga nali - ree Dejn Vitington.
- Sada je kasno da bilo ta preduzmemo - odgovori Lun.
Malo kasnije oni se naoe sa
Makfersonom i Hofom. Oni ga obavestie da brodia i amaca ima
dovoljno, a da njih eka ribar Simon Bernar, koji sada zna ta se
dogodilo na ostrvu.
- Znaju li i ostali ribari? - upita
Lun.
- Da ne znaju ne bi ni doli odgovori Hari Hof.
- Treba da se pouri s ukrcava
njem - zakljui Lun. Strepim da e
svakoga trenutka stii vazduni pi
rati po ko zna ijem nareenju.
- Mislim da nee stii - ree
Hari Hof. - Bar tako je obeao na
prijatelj ribar.
- ta on moe protivu nepozna
tih aviona?! - zaudi se Lun.
- Imao je snanu radio stanicu
skrivenu na brodiu. Taj ovek ima
vezu s nekom organizacijom, ili
dravom. Nismo traili da nam sve
otkrije - odgovori Hof.
- Budi jasniji - nestrpljivo re>
Lun.
- Pusti da ja objasnim malo
jednostavnije upade Makferson.
- Evo kako to ide: neki avioni su
na ostrvu Sven. N a istoj geografs
koj irini je Kuba. Ribar odnekud
zna da su avioni na Sven doli iz
Hondurasa, a tamo su bili i koman
dosi. Neka ostrva pripadaju Sjedi
njenim Dravama ali i drugima. To
su Nikaragva, Holandija, Fran

64

cuska, Britanija, Spanija, Domini

kanska R ep u b lik a.. I tako, poalje
vest
da
se
neidentifikovani
avioni spremaju da napadnu ovo i
ono ostrvo. Tu je Kuba Lovaki apa
rati poinju da krstare nad svojim
ostrvim a...
- Sad je sve jasno - prekide ga
Lun.
- Eto - dodade Makferson. Ribar je rekao da su mu prijatelji
obeali da e stvoriti takvu guvu i
zabunu nad Karibim a da se terori
sti nee ni usuditi da polete u ovom
pravcu
- A li sam siguran da e stotine
agenata krenuti da nau nas et
voro. Zato pourimo ka naem pri
jatelju - zakljui Lun.
- S njim smo se ve oprostili. Bo
lje je da niko ne zna na kojem smo
brodu - ree Hari Hof.
- Je li ti neobino, Donalde, to
mladi ume da misli? - upade
Dejn Vitington.
- Pa... nije. U njegovim godi
nama ja sam ve doktorirao na dva
univerziteta i preturio preko glave
obraun s Falkom i kompanijom odgovori Lun.
*
Po prirodi sabran i sposoban da
sve tano i briljivo uradi, dr Ta
kabe bese bez ijedne greke pripre
mio unitenje zaliha svih biolokih
otrova, bakterija, virusa i hemikaliia opasnih za okolinu. Bilo je neo
bino to to je i uprava ostrva traa od njega takve pripreme, rauiie se, ne dajui nareenje i za
paljenje. On je shvatio da obe nepri
jateljske strane u pogledu njegove
oblasti rada imaju iste interese. On
se mrtio i na samu pomisao o po
buni radnika, ali nije nalazio oprav
danje i korist od toga da ustane pro
tivu njih. Meutim, odluio je da se
odmah odvoji i da skriven sa svo
jim pratiocem Nakacukosom sa
eka priliku da napusti ostrvo i da
ode u Sjedinjene Drave, svoju novu
domovinu.

- Oseam da sve ovo nije u inte

resu ljudima koji su nam pomogli
da se uselimo u Sjedinjene Drave i
da dobijemo dravljanstvo - poveri on svom pratiocu kad se na
oe u skrovitu tajno izgraenom
ispod rezervoara za vodu.
Stari Japanac nije obraao pa
nju na to to dr Takabe govori.
Njega je iznenaivalo postojanje
ovog skrovita i upita ko ga je i
kada stvorio.
- Ono je delo dalekovidih ljudi,
lena vana agencija nae nove
domovine izgradila ga je jo pre
nego su ostrvo iznajmili vlasnici zlo
inake kompanije. To je sada za
nas prava blagodet odgovori dr
Takabea.
' - Ali, kako ste vi saznali za
njega? - raspitivao se dalje Junagi
Nakacukosa.
- O tome ne treba da razgova
ramo. Meutim, s obzirom na to da
meu nama nema tajni, mogu ti
rei da sam jo pre dolaska iz Ja
pana uivao poverenje nekih A m e
rikanaca. Oni su mi pomogli da
budem primljen na studije, a kas
nije i da dobijem mesto u najboljim
laboratorijama. Znali su i da dola
zim ovamo, pa su mi za svaki sluaj
obezbedili ovo skrovite da skla
njam kopije naunih otkria i izvetaja o tome kako napreduju pos
lovi. Neko drugi je to uzimao i upu
ivao dalje - ispria dr Takabe i
njih dvojica uutae.
Iako je skrovite bilo duboko pod
kamenim tlom, u njemu su se oseali potresi eksplozija, a prodirali
su i odjeci bitke. Samo po sluhu njih
dvojica su procenjivali ta se do
gaa. Bliila se zora kad skoie
preplaeni. Dr Takabea je drao pi
tolj, a njegov pratilac i sluga N aka
cukosa eleznu polugu.
- Jeste li ovde, gospodine dok
tore? - jo iz potkopa javi se Dik
Stander.
- Gospodin Dik Stander - tiho
apnu dr Takabe. - Ne znam otkud
3 ' X - 100 (843)

on ovde... Jedino ano je tajni agent

Centralne obavetajne...
- Budimo oprezni savetovao
je Nakacukosa i sam ne znajui ta
to treba da znai.
- Dolazim s gospoicom Kan javi se Stander opet
Celo sklonite bilo je izgraeno
vrlo veto. Sagraeno pre nego te
melji za nosae vodovodnih rezer
voara, bilo je i dobro zatieno i od
lino skriveno. Imalo je ulaze iz pot
kopa u kojima su bile cevi, hidranti
i dovodi vode. Uz cevi je bilo pro
stora kroz koji moe da se provue
ovek. To je bio jedan nain da se
doe do sklonita, ali postojali su i
kanali ispod ovih gornjih. Tako se
ovamo moglo stii iz svakog veeg
ahta vodovodnog sistema. D r Ta
kabe je znao samo onaj iz pravca
laboratorije i krak ka pristanitu,
gde se iz brodova ispumpava voda.
- Jeste li se poplaili, gospodine
Takabe? Budite mirni, mi smo uz
vas - dodade Dik Stander i ue
ispred Sandre Kan.
- Dr Takabe iz doeka ne ispu
tajui pitolj iz ruku.
- Od kada znate za ovo skloni
te, gospodine Stander? - upita on
reen da puca u pridolice ako oni
odskora znaju tajnu sklonita.
- Ja ga znam jo dok je izgrai
vano - ree Stander. - Sada nije
vreme da odugovlaimo sporazumevanje. Ja sam agent za specijalne
zadatke. Zato sam i postao zamenik
efa na ostrvu. Sve vrem e sam uzi
mao vae izvetaje i spise. Ja sam
ih i prosleivao dalje.
- Onda ja ne razumem mnoge
stvari. Imao sam utisak da ste vi
ovek druge vrste. Bili ste pokreta
zavere protiv kompanije na ostrvu,
iako ste uivali njeno poverenje ree dr Takabe.
- ovek im a i privatni ivot i
moe da upadne u avanturu...
Moda i Agencija eli alibi za svoje
uee u stvaranju kompanije za
proizvodnju teroristikog oru ja..
Moda su nai efovi odluili da
prestanu... Moda su tako i vesti
65

viospele do Luna govorio je Dik

Stander.
- Nikada neu znati za koga
sam radio zakljui biolog i
krupne grake znoja pojavie mu
se na elu. - Sada mi se ini da su
me isti ljudi doveli ovamo i dali mi
tajni zadatak.
- Sve je mogue - upade sada i
Sandra Kan. - ovek misli da je
dvostruki agent, a on u oba sluaja
radi za istu pijunau. Ili niknu dve
zavere, suprotna jedna drugoj, pa
se pokae da ih pokree isti centar.
- Ostavimo to i pripremimo se
za bekstvo sa o s trv a - upozori ih
Stander.
- alim to jo jednom nisam
sreo Luna i to nisam razgovarao
sa Dejn Vitington Siguran sam da
bi mi odgovorila na pitanje koje
mui sve naunike na polju biolo
gije, a na koje ona zna odgovor ree Japanac.
- Jo jednom?! - zaueno
upita Stander.
Dr Takabe mu ispria kako je
upoznao Luna i kako su sluali raz
govor u birou efa na tvravi kori
stei stanice ininjera Nikolsa.
- To znai da biste vi mogli k
Lunu - uzbueno zakljui Dik Stan
der.
Tog trenutka u njegovoj glavi
nie plan o zarobljavanju Donalda
Sikerta. Bio je svestan da bi postao
junak dana i sve greke na ostrvu
bile bi zaboravljene, a gresi izdaje,
koju je poinio elei da se do
mogne bogatstva i napusti piju
nau i krijumarenje, bili bi mu
oproteni, ako bi predao velikog
naunika svojim gospodarim a
- M i moramo uspeti! - uzviknu
on i prie najvlanijem betonskom
zidu sklonita
Golim rukama odstrani mokro
blato na dnu zida i u uglovim a
Tako otkri pukotine u koje gurnu
ruke. Odmah zatim zid poe da se
iskree i zauze vodoravan poloaj
uz poipo tegoya koji su poveavali
snagu rukovaoca Iz zida bile su po
66

lice s radio ureajim a radni sto.

sanduci oruja i opreme.
- Tu imamo sve: gumene amce
i motore da umaknemo do neke
nae baze. Traiu savet po ifri hit
nog i direktnog kontakta - go
vorio je on ukljuujui radio sta
nicu da se podigne napon do visine
potrebne za emitovanje.
Pola sata kasnije on dobi naree
nje da se Lun po svaku cenu ili uh
vati, ili ubije.
- Doktore, krenite! naredi Dik
Stander. - U vas su uprte oi Agen
cije, odnosno Sjedinjenih drava. Vi
ste velika nada i ansa!
Dr Takabe je ipak bio oprezan i
zatrai da naredba bude dopunjena
njegovom ifrom. Ljut zbog gublje
nja vremena Dik Stander ipak odc
mah uspostavi vezu zatrai ifru za
agenta koji treba da namami Luna.
- Centar javlja, panja! Centar
javlja! Nareujemo da OR-33 - M.
izvri zadatak! Nareujem o... ulo se iz zvunika koji sada bee
ukljuen na otvorenu vezu.
- Razumem! vojniki ree dr
Takabea i dade znak svom pratiocu
da krenu.
- Kako mislite da postupite? upita Stander.
- Idemo u luku. Traiem o Luna
i kazati da ovde imamo dragocene
dokumente. Doveemo ga da ih
vidi i da zapamti sklonite. Vi bu
dite spremni da ga zarobimo.
Imajte u vidu da je to vrlo opasan
ovek. Moe da se poslui nekim od
trik oruja - objasni biolog.
- Pogodiemo ga odmah streli
cama za trenutno uspavljivanje.
Imamo dva oruja za to - ree
Stander.
- Ipak emo ispasti pobednici
mi, a ne pobunjenici i Lun - zado
voljno ree Sandra Kan i htede da
napravi svoju izazovnu piruetu, ali
je omete niska tavanica i skuen
prostor.
Ipak ona pokret zavri u Standerovom naruju. Njih dvoje ostadoe
da ekaju u zasedi s nekom vrstom

samostrela u rukama. Jaka opruga

bacala je strelicu koja trenutno paralie i uspavljuje, ali ne ubija
- I dva ovakva ostrva ne vrede
koliko zarobljeni Lun - uzbueno
je govorio Dik Stander.
- Dobro je i to da proemo bez
kazne, ali novac e morati da vra
ti - ree Sandra Kan.
- Naprotiv! Neu dati ni novac
ni Luna. Luna emo sakriti i traiti
punu cenu. Biemo neslueno bo
gati, draga - apatom joj odgovori
Stander.
- Ti si aroban ovek! - uzviknu ona. - Svakog trenutka si u
stanju da krene u novi podvig i da
skuje novu zaveru. N e postoji ovek koji tako sigurno sve dogaaje
preokree u svoju korist, ili im se
prilagoava na najbolji nain.
- Koliko znam ni ti ne zaostaje
ni u jednoj igri - odgovori Dik
Stander ne skrivajui svoje divlje
nje.
Odmah zatim oni proverie jesu
li dobro postavljeni.
- A ta ako doe vie njih? upita Sandra Kan.
- Pitanje nije loe. Za svaki slu
aj uzeemo maske i spremiti g ra
nate s gasom za paralisanje - od
govori Stander.
- Ali to znai da e Japanci biti
nezatieni toboe zabrinuto
ree Sandra Kan.
- Tako, dakle, shvatila si igru.
Oni i nee ivi sa ostrva - odgo
vori Stander donosei dve lake gas
maske s bocama kiseonika.
On joj objasni nain rukovanja i
dodade da su pogodne i za ronjenje
od otprilike jednog sata. Posle toga
njih dvoje su utali oslukujui, jer
su pokretni kapci za maskiranje
sklonita bili otvoreni, a svetio uga
eno. Prekida za svetio bio je uz
levu Standerovu ruku.
- A ta ako bombardovanje
bude tako jako da porui i ovo sklo
nite? - upita Sandra Kan tiho u
jednom trenutku.

- Zar ti nisam rekao? - ree

Stander.
- Ne razumem...
- Bombardovanja nee biti, jer
ve je kasno. To sam znao i pre
nego to su mi javili.
- Ko ti je javio?
- Nai pre desetak minuta.
- Otkud oni znaju?
- Pogodi. Ne verujem da ne shvata.
Snadra Kan se Zakikota i opet
umiri. Malo kasnije htela je jo ne
to da kae, ali je Stander zaustavi
tihim pst.
*
Dr Takabe i njegov pratilac tra
ili su onoga ko ovde komandu je,
jer treba da saopte vanu stvar.
Tako naioe na M artina Telmada, oveka koji je u toku obrauna
s upravom ostrva i u njenim lju
dima bio u Lunovoj pratnji. On bee
primetio Luna i njegove prijatelje i
odvede Japance k njima.
- Radujem se to vas vidim zdra
vog i ivog ree dr Takabe.
estitam vam pobedu nad odvrat
nim zloincima.
- I ja vama, gospodine doktore
- odgovori Lun. - Bio sam zabri
nut zbog vaeg nestanka. Gde ste
bili sve ovo vreme?
- U sklonitu - odgovori dr Ta
kabe. - Smatrao sam da je najva
nije da spasem naunu dokumenta
ciju. Jo ranije sam bio stvorio po
godno sklonite. Tamo sam odneo
najvanije dokumente. Sada treba
da ih spasemo.
- Zatraiu da vam se daju ljudi
i odredi brod na koji ete se ukrcati
- ree Lun.
- Sve to ne mogu da poverim
nesigurnom brodu. Pria se o mo
gunosti napada. Najbolje je da
vam pokaem gde su dokumenti, pa
da tu i ostanu do bolje prilike.
Samo vama mogu da poverim
takvu tajnu - odgovori biolog.
- Nemamo vrem ena za odlazak
tamo - ree Lun.

- Ali to je odmah iza luke, ispod

rezervoara za vodu. Doite, molim
vas. Trajae sve najdue pet minuta
moleivim glasom ree Japanac.
Lun pristade i ree Makfersonu i
Hofu da se ukrcaju i obezbede da
brodi saeka jo nekoliko minuta.
- Na brodi i ne moe da krene
tako brzo, jer mu ie prepreen put
ka izlazu iz luke. Cekaemo vas odgovori Makferson.
Lun i Dejn pourie za dr Takabeom i njegovim pratiocem. Bili su
i oni iznenaeni'postojanjem ovog
prolaza iz luke, koga jo niko nije
bio otkrio, ali su smatrali da ne
postoji nikakva opasnost, jer svi
protivnici su ih zarobljeni ili mrtvi.
Jedino su pobegli Dik Stander i
Sandra Kan, ali je Lun verovao da
su oni ili ve daleko od ostrva, ili
dobro skriveni u strahu od zaroblja
vanja.
Tako se desilo da je Lun uao za
dr Takabeom ne gledajui paljivo
napred, nego pomaui da Dejn
lake proe. Ba joj je dodao ruku
kad dr Takabe ree:
- Upaiiu svetio u sklonitu.
Svetio blesnu, a Lun i Dejn
uoe. Kasno su uli slabi zvuk
opruga i osetie ubode usred lica.
Lunova ruka poe ka pitolju, ali
tamo se ukoi. Njih dvoje se svalie
na betonski pod.
- Imamo ih! M i smo ih savladali!
- oduevljeno viknu Dik Stander.
Odmah zatim on je uz pomo
Nakacukose i Sandre Kan svlaio
Luna i Dejn ne ostavljajui na
njima ni komadi odee.
- Sve to oni imaju moe da
skriva oruje, ili neko opasno
sredstvo - objasni on donosei dva
prljava radna kombinezona iz dru
gog dela sklonita.
Navukoe kombinezone na gola
tela zarobljenika
- Treba da pourimo, jer e se
njegovi prijatelji zabrinuti i poeti
da trae - ree dr Takabea.
- Jo samo da ih maskiramo ree Sandra Kan.
68

- Sta dat!... - zausti dr Taka

bea.
- Proturiemo ih kao ranjenike
- odgovori Sandra Kan. - I sami
emo se maskirati.
- A li nas e lako prepoznati
zbog... - zausti dr Takabe.
- Naravno, prepoznali bi vas po
utoj koi i tim kosim oima - smejao se Dik Stander.
On je ve nianio prema nau
niku, ali Sandra Kan je ve okinula
iz svog malog pitolja iji kurumi
su bili puni smrtonosnog otrova.
Ona opali po dva puta u dr Taka
bea i njegovog pratioca. Svoju iz
daju platili su brzo i zauvek.
Malo kasnije Sandra Kan bila je
maskirana kao jedna od devojaka
iz centra za zabavu. Povrh svoje
platinaste kose bee stavila okvaenu i neurednu periku tamne boje.
Na golo telo bee obukla iscepanu
muku koulju i umaeni radni
kombinezon. Veto je uklonila
minku i isprljala lice, a onda glavu
povezala krpom okrvavljenom na
leu dr Takabea.
- Izgleda kao prava pobunje
nica - ree Dik Stander i sam preo
buen, maskiran i isprljan.
Njih dvoje su s dosta napora izvu
kli Luna i Dejn ka drugom pro
lazu, koji je izlazio kroz skrivenu
pukotinu malo dalje od luke. Vratie se da prenesu amce i motor.
Stander brzo napumpa gumeni
amac i proveri motor. Sve je bilo u
redu i njih dvoje ubacie Luna i
Dejn, koje onako blede, prljave i
okrvavljene niko ne bi mogao da
prepozna.
- Svi avolski ure. a to nama
odgovara - ree Stander.
- Hoemo li na Anguilu, ili na
Sent Martin? - upita Sandra Kan.
- Ni na jedno od ta dva ostrva.
Idemo na Skrub - odgovori Stan
der.
- Ali to je britansko ostrvce ree ona.
- To je tano. ali u gostima je
na brod za nauna istraivanja

iz baze na ostrvim a Navasa. On e

polako ploviti prem a nama - odgo
vori Stander.
- I sve to si uspeo da dogovori
za nekoliko minuta razgovora dok
sam se ja maskirala?! - s nevericom upita Sandra Kan.
- Naravno. Nisam imao v re
mena da odugovlaim. Mogu te
obradovati i time da eskadra bro
dova i eskadrila helikoptera iz
baza Portorika i okolnih ostrva
ure ka Malom Skrubu.
- Ipak e da bombarduju?!
- Ne! Umeae se zbog nejasne
situacije i pobune. Jo u toku dana
sluaemo vesti o tome da su razot
krivene tajne fabrike krijumara
na Malom Skrubu i da je Agencija
odigrala u tome vanu ulogu.
Sandra Kan nije vie razgova
rala, jer instinktivno je oseala da
Stander mea lai i istinu. Ono o
brodu za nauna istraivanja...
Ona pogleda prem a Standeru i lice
joj se ukoi.
- Volim te, draga, ali podigni
ruke i ne pokuavaj nita - naredi
Stander mirno drei u ruci pitolj
malog kalibra s otrovnim kurumima, kakvim je ona malopre ubila
Japanca.
- ta je stobom, ovee?! - uzbu
eno upita pijunka.
- Ti neto sumnja, a ja ne mogu
mnogo da objanjavam. Nisam sigu
ran da bi ti jo jednom pokuala da
prevari Agenciju - odgovori Dik
Stander vadei levom rukom neo
bini samostrel sa strelicom za
uspavljivanje koje koe miie.
Sandra Kan isprui ruke da za
titi lice i strelica je pogodi u desni
dlan. Trenutak je zurila u zabodenu
strelicu, a onda pade na dno amca.
Dik Stander je nekoliko trenutaka
razmiljao nad njim, a onda joj telo
baci u vodu. Drao joj je lice pod
povrinom sve dok nije bio siguran
da se udavila. Gurnu je dublje u
pukotinu, a onda kratkim veslom
zavesla i izvede oteali amac na
otvoreno more. Jutro je ve bilo os
vojilo,

Jedan m otorni amac prolazio je

blizu.
- Povucite me, imam ranjenike!
- pozva Stander.
- Ribar skrenu i baci kraj ueta.
- ta je s vaim motoriem?
pitao je radoznalo gledajui nepo
kretna tela na dnu gumenog
amca.
- Ugasio se dok sam utovario
ranjenike - odgovori Stander. - A
kuda ste se vi uputili?
- Bili su me poslali do severne
luke, ali otuda su svi evakuisani, pa
idem natrag u zapadnu. Mogu da
urkcam najmanje deset ljudi - od
govori ribar
- Ukrcajte samo mene i ova dva
ranjenika, pa vam poklanjam gru
meni amac i motor. Vrede najma
nje pet stotina dolara - ree Stan
der.
- Raunam i vie radosno se
sloi ribar.
- Onda pravo na Skrub.
- A li rekli su da svi plovimo na
Sent Martin.
Tamo je francuska i holandska uprava, a na Skrubu su
moji prijatelji i porodica.
- Zar ste Englez?
- I ja i ovo dvoje. Kao radnici bili
smo doli na Mali Skrub, ali sada
nam je svega dosta. elimo na ve
liki Skrub da zatraimo pomo bri
tanskih vlasti - odgovori Stander i
podie Luna da ga ribar prihvati.
Ovaj nije dalje razmiljao o planu
da svi evakuisani budu prevezeni
na Sent M artin Stander podie i
Dejn, a onda dodade otkaeni mo
tor. Gumeni amac ostavie da
plovi za velikim drvenim amcem.
Kad su odmakli jednu milju, Stan
der osmotri okolinu pa malim pito
ljem iz blizine ubi rib a ra Veza mu
kutiju sa alatom za noge i baci ga u
more. Noem odsee ue za koje je
bio vezan gumeni amac i u bla
gom luku skrenu ka jugu. Cilj njego
vog putovanja bilo je tri milje uda
ljeno holandsko ostrvce Saba.

*
Evakuisanje je ve bilo zavreno,
a M akferson i H o f su jo uvek tra
ili Luna i Dejn. Bili su zabrinuti, a
pomalo i razoarani to im niko
nije pomogao. Bak Plamer je uza
lud nareivao, pa je na kraju sam
ostao s n jim a Moda je to bila nje
gov srea, jer sa osmatranice
ugleda kako se oko mnogih ribars
kih brodia i amaca naoe brzi
ratni brodovi. Uoio je i periskope
nekoliko podmornica. Desetine spe
cijalno opremljenih helikoptera sletelo je na mirnu povrinu vode.
- Ipak su oni jai s uzdahom
ree Plamer.
- To su am eriki brodovi. Vidim
oznake - ree H ari Hof.
- Sve su to oni - ponovi vod
pobune i polako poe da se sputa
niz padinu.
U jednom trenutku zagleda svoju
mainsku puku i vre je stee.
- Mene nee imati u svojim ru
kama - ree glasno sam sebi, ali
Hof ga je uo.
- Pokuaemo da se sakrijemo
- ree H of gledajui dole ka kurumima izvuenim rezervoarim a iz
kojih je jo uvek curela voda.
Sa jedne skele mahao im je Samjuel Makferson.
- Doite! Brzo ovamo! - vikao
je uzbueno.
On bee naao ulaz u nezatvoreno sklonite. Plam er potra ispred
Hofa i brzo stigoe kod Makfersona. On ih povede u aht, a odatle
kanalom u sklonite. Naoe se
pred jezivom slikom dva mrtva Ja
panca. Uskoro otkrie i put kojim
je otiao Dik Stander. Naoe i telo
Sandre Kan.
- Lun je otet zakljui Plamer.
Makferson i H of ga pogledae
kao da tek sada postaju svesni te
strane istine. Pred njima je bilo
more po kome nisu ostajali tragovi.
U mislima su videli kartu mnogo
brojnih ostrva Velikih i Malih Antila, a dalje kopno Sjedinjenih
drava, Meksika, Gvatemale, Hon
70

durasa, Kostarike, Paname, Venecuele... Kuda da se krene bez

broda? A i da imaju brod, kako bi
mogli da nau skrovite oveka
koji je uspeo da prevari Luna. Verovali su da je to bio Dik Stander, o
emu je govorio i le Sandre Kan,
ali jo uvek nisu znali da je to si
gurno on, a jo manje da je sam
uspeo da se izvue pre nego su sti
gli brodovi i helikopteri.
Vratie se nazad da osmotre ta
se dogaa na puini.
- Sklonimo se - upozori Bak
Plamer. - Dva helikoptera dolaze
ovamo.
- To je naa ansa! uzviknu
Makferson.
- Ne razumem na ta misli
tee Hari Hof.
- Moda bismo mogli da otmemo Jedan od njih ali tako da
neko v'reme niko ne zna da je to
otmica - ree Makferson.
- To su vojni helikopteri i stalno
su na radio vezi, pa bi nas otkrili ree Hari Hof.
- Sto mu nasukanih kitova, neu
valjda ostati pokopan ovde na M a
lom Skrubu - gunao je Samjuel
Makferson.
Skriveni, osmatrali su kako iz he
likoptera izioe po jedan oficir i
dva vojnika, pa se uputie pravo ka
njima.
- Povuci se, jer dolaze ovamo
kao da su nas ostavili ovde - ree
Plamer.
- Nema Dovlaenja. Zarobie-no
ih, uzeti njihove uniforme i odleteti
- odluno ree Samjuel M akfer
son.
- Njih je est, a raunaj da e se
uti pucnji i da e piloti, koji su ost
ali u helikopterima, odmah javiti o
napadu. Posle neemo uspeti da se
sakrijemo - ree Plamer.
- Nee biti pucnjave - odgovori
Makferson i pokaza gasne ampule.
- Ako uu ovamo, popadae bez
glasa uspavani. Vas dvojica uzeete
uniforme, jer ste sitniji od mene pa

ete prevariti pilote i vezati ih pre

nego jave ta se dogaa.
Posle nekoliko minuta est p ri
padnika pomorske peadije behu
bez rei savladani. Piloti su olakali
posao trojici zadnjih boraca na M a
lom Skrubu, jer su napustili helikop
tere i razgledali leeve i ruevine
okolo.
.
- Leteete ka Dominikanskoj
Republici. Javiete tamo da ste
zbog kvara prisiljeni da sletite, ako
ne uspemo da to uinimo neprimeeni - naredi im Makferson.
Njegove poetne pretnje su ih
uverile da se ne ali i oba pilota pos
luno uoe u jedan helikopter. Na
drugome H of oteti mehanizam za
upravljanje i pope se ka ostalima.
- Letite nisko! - nareivao je
Makferson.
Mladi piloti posluae. Sa bro
dova i ostalih helikoptera niko ne
bee primetio odlazak ovog helikop
tera, jer je velika operacija flote
bila na vrhuncu. M ali broj pobunje
nika je uspeo da umakne, pa se potera helikopterima nastavljala.
- Kud su m ogli da nestanu? pitao se Hari H of glasno.
- Tri hiljade i dve stotine ostrva
i ostrvaca, tri hiljade i dvesta mu
gromova! Hoemo li ikad nai Donalda i Dejn? - tuno je gunao
ojaeni mornar.
- Moda e oni sami uspeti da se
spasu - teio ga je H ari Hof.
- Sve smo izgubili u ovom po
hodu - ree Makferson.
- Nikad se ne zna. Lun zna da
imamo primopredajne ureaje i
javie se. Dobro je da ostanemo u
centru ovog dela sveta. On e nai
jaku stanicu da nas zove - p rori
cao je najmlai lan grupe Hari
Hof
- Ja vam neu biti od pomoi.
Pokuau da odem tamo gde me
nee nai ree Bak Plam er ne
sluajui ta oni govore, sledei
svoje misli.
- Hoe li na Kunu? upita
Hof.

Plamer nije odgovarao jer je opet

zapao u razmiljanja o velikoj tra
gediji, koja je izgledala kao pobeda,
a koja se pred nasiljem i grubou
pretvorila u nesreu.
Imali su sreu da bez smetnji pre
lete Rt Enganjo i spuste se u umarcima blizu gradia Seiba. M akfer
son naredi da se helikopter sakrije
pod drveem, a piloti uspavaju
tamo da ne mogu javiti ta se dogo
dilo najmanje dvadeset i etiri sata.
- Do tada emo biti dobro sklo
njeni - zakljui on na kraju i po
vede dva svoja druga pored reke ka
obali.
XI
Kad se osvestio, Lun nije znao
gde se nalazi, jer je oko njega vla
dao potpuni mrak. On oslunu i
prva misao mu je bila ta je sa
Dejn. On je zovnu, ali odgovora
nije bilo. On opet oslunu i zau
njeno disanje. Poto je bio vrsto
vezan, Lun pokua da se otkotrlja
do mesta na kome je zakljuio da
se nalazi Dejn. Meutim, ne samo
to je bio vrsto vezan ajjto ruku i
nogu, nego su vezovi bili privr
eni i za nekakve metalne cevi.
Zato on opet zovnu:
- Dejn! uje li me, Dejn?
Tek tada Dejn se probudi i odgo
vori:
- Donalde, gde si? Gde smo mi?
- Ne znam.
- Jesi li povreden?
- Nisam. A ti?
- N e... Nisam povreena, ali
sam vrsto vezana - odgovori
Dejn Vitington i glas joj postade
mirniji.
- Setie se svega to se dogodilo
i Lun zakljui:
- Neko e se uskoro pojaviti.
Tek to je to rekao, zauo se me
talni zvuk i iza jedne linije ukaza se
otsjaj svetla. Prem a njemu Lun zak
ljui da se njih dvoje nalaze u metal
nim kavezima za transport divljih i
opasnih zveri. Jake eline ipke
bile su presvuene metalnim mre
71

ama. Njih dvoje ne stigoe da kau

bilo ta povodom toga, a pred njima
se nae Dik Stander.
- Moji dragi zarobljenici su se
osvestili posle vie od dvadeset i e
tiri asa - ree on a po glasu je
Lun pogaao ko bi to mogao da
bude.
Konano se opredeli i upita:
- Jeste li vi Dik Stander, ef za
unapreenje zloinake proizvod
nje na Malom Skrubu?
- Bio sam to.
- Bili ste Stander, ili bili ste ef
proizvodnje? naali se Lun.
- Bio sam jedno i drugo, a sada
nisam ni jedno ni drugo. - odgo
vori Dik Stander.
- Nije vas lako razumeti.
- Razumeete.
- Dakle, jeste li ili niste Dik Stan
der.
- Bio sam, sada vie nisam. Dik
Stander je nestao, a moje novo ime
zadrau za sebe.
- A tako... A zanimanje?
- Prodajem skupe zveri.
- Zato smo mi u kavezima ree Lun, koji bee shvatio crni
humor D fta Standera
- Doao sam da vidim kakve su
vae potrebe. Ne mogu mnogo da
vas mazim, a to i neu. Iako bih to
eleo ne mogu ni da vas ostavim da
tu umrete i da vas oglou pacovi
jer ste skupa roba - nastavljao je
Stander u istom tonu.
Lun je utao dok je zloinac spu
tao veliku kartonsku kutiju s hra
nom. Bilo je tu samo bajatog hleba,
vode i jeftinog sira.
- N e moemo dalje ovako ree Lun.
- Odvezau vam po jednu ruku
dok jedete - odgovori Stander. Ve su udeene sve vae veze da
bez opasnosti samo ja brinem o
va m a Sve svoje potrebe bie zado
voljavane na isti nain kao i kod
divljih z v e ri M oram da se obezbeujem.
- Odvratno! ree Dejn Vitington.
72

- Bie jo odvratnije - s uiva

njem ree Stander.
- Vi se nas plaite i kad smo
ovako vezani - ree Lun.
- Samo sam oprezan. Dobro
znam ta sve vi umete, pa ne elim
da ispadnem glupa rtva.
- Umreemo ovde...
- Neete, jer suvie ste skupi.
Pregovaram sa tri znaajna kupca.
Imam ponudu od milion dolara, a
ja traim deset i ni za cent neu da
smanjim.
- Ko nudi milion? - upita Lun.
- Agencija za koju sam radio odgovori Stander.
- Dae oni i deset, ako vas ne
nadu za vrem e pregovora - ree
Lun. - A li ako vas nau...
- Znam ta bi se dogodilo. Nee
me nai - zakljui Stander.
On zatim ode i vrati se sa est
pari tekih elinih lisica. Njima
veza prvo lunove noge za ipke ka
veza, pa jednu ruku.
- Slobodna ruka vam je dovoljna
da opstanete - ree ne skrivajui
zadovoljstvo zbog poniavajueg
poloaja svojih zarobljenika.
- Ako tako postupate sa mnom,
budite oveniji prem a njoj - ree
Lun.
* - Ona nije manje opasna. od
govori Stander i na isti nain kako
je vezao Luna veza i nju.
Tako su poeli muni dani i noi
sliveni u mrak, smrad i vlagu ne
kakve jazbine. Lun i Dejn su sve
tee podnosili uasne prilike i pe
tog dana Lun poe da ostvaruje
svoj smiljeni plan. Kad Stander
doe s kutijom hrane, on mu ree:
- Stander, va zahtev za deset
miliona je prihvaen.
Zloinac se tre i okrenu svoju
depnu svetiljku prem a Lunu.
- Kakva je to ala? Niste m ogli...
- ree zbunjeno, a onda prte u
smeh. - Ne, nee vam uspeti ni
kakva podvala!
- Iole pametan ovek treba da
shvati kad je pobeen. Ja sam to
shvatio. U ivotu sam sretao sva
kakvih nitkova, ali tako odvratnog

zloinca, koji ne potuje nita na

ovom svetu, nisam video. Zato znam
da biti va zarobljenik nije prilika
za ale i podvalu - odgovori Lun.
- Ja vam kaem da prihvatam
cenu od deset miliona.
- O-ho! - uskliknu Stander. Deset miliona je povelika suma.
- Mogu da ih pribavim. Dajem
prvi milion uz zahtev da se pobolj
aju prilike u kojima se nalazimo
ovde - ree Lun.
On objasni da pomou njegovog
pisma moe od jedne banke u Njujorku da dobije milion dolara, a da
niko ne pita zato se isplauju. Ost
atak novca je u Evropi, u bankama
Londona, Pariza, eneve i Rima.
- Pored toga, u toku poslednje
dve decenije sabrao sam mnoge
dragocenosti - ree Lun i nastavi
da pria o zbirkama nakita, vrei
cama dijamanata i gom ilam a zlata.
Priao je slikovito i sugestivno.
Dik Stander je znao mnogo o Donaldu Sikertu i sada je procenjivao
ta je istina o onom to Lun pria.
Postavljao je pitanja, koja odlinom
psihologu Sikertu otkrie da je
Stander zagrizao mamac.
- Raunam da sve ovo znaju i
oni koji e me otkupiti. Ne samo to
e imati mene, nego e trostruko
zaraditi pljakom mojih sklonita i
bankovnih rauna - zakljui Lun.
Dik Stander je utao i bez rei
ode. Nije se vraao vie od dvadeset
i etiri sata, a onda se pojavi uzne
miren, bled i moran.
- Prihvatam vau ponudu Sikert. Uloio sam sav svoj novac u
skupu jahtu sposobnu da plovi
preko okeana. Vodicu vas po taj m i
lion u Njujork, a onda kreemo ka
Evropi. Dika Standera niko nije
prevario, pa neete ni vi - ree on
i spusti na tlo novu kutiju s hra
nom.
Sada je u njoj bilo sveeg hleha,
kuvane unke, slatkia i mineralne
vode.
- ta ete s tolikim bogatstvom?
- upita Lun.

- A ta ste vi radili? - odvrati

pitanjem Stander.
- Ja sam se bavio naukom. Labaratorijska oprem a i radionice
mnogo kotaju. Troio sam i u
borbi protiv zloina - odgovori
Lun istinu.
- A ja u da uivam u moi koju
daje novac - ree Stander neodre
eno.
Posle toga Lun zatrai da on i
Dejn budu premeteni iz ove
uasne jazbine.
- Jo u toku noi preneu vas na
jahtu. Ve je u luci - odgovori zloi
nac.
- Je li tajna gde se nalazimo? upita Lun.
- Mogu da vam kaem. Moje
staro sklonite za sluaj opasnosti
je blizu mesta na kome sam vas
uhvatio. Nalazim o se na ostrvu
Saba, koje je pod upravom Holandije - odgovori Stander i izie.
*
Dik Stander je s kupljenom jah
tom preuzeo i dobro odabranu po
sadu, a kako je dobro govorio panski, nije mu smetalo to veina m or
nara i posluge poreklom iz June
Amerike ne vlada dobro engleskim.
est mornara, dva momka za poslu
ivanje, dva kuvara i jedan brodski
momak nalazili su se pod komdanom iskusnog kapetana duge plo
vidbe. Svi su bili oduevljeni saoptenjem da e im zarada biti pove
ana za jednu etvrtinu.
- Zahtevam potpunu diskreciju,
jer ne elim da se novinari i ostali
radoznalci dokopaju tajne mog
brata i snahe, koji su bolesni i koje
u ja lino da negujem - govorio je
kapetanu dajui
mu uputstva
kakve elje ima u pogledu reima
plovidbe i vladanja na jahti.
Zabranjenom zonom proglasio je
dve najbolje kabine, koje su imale
posebne salone i kupatila. Jednu je
uzeo za sebe, a drugu za Luna i
Dejn. Njim a je saoptio da e ih
usmrtiti u trenutku kad pokuaju
73

podvalu. Objasnio im je da putuju

kao ludi roaci. Bie vezani lisi
cama, koje e prikrivati luake
koulje. Poto nema sve dokumente,
pri carinskim pregledim a i policijs
ko} kontroli jahte zarobljenici e
biti skriveni u tajnom spremitu
koje mu je otkrio raniji vlasnik, bo
gati posednik iz Kolumbije. Taj ovek je dobar deo svog bogatstva bio
stekao krijumarenjem i tajnim
poduhvatima, pa se ni na svojoj
jahti nije mogao odrei mogunosti
da makar preko granica prenese
dragocenosti kupljene kanalima
koji su vodili od trita ukradenih
umetnikih predmeta velike vrednosti.
Tako je poelo Lunovo putovanje
Atlantikom. Provera istinitosti nje
govih obeanja u Njujorku je ohra
brila Standera. Njegova opreznost
je slabila, a Lun i Dejn su se opo
ravljali.
- Nisi mi nita rekao o tome
kako misli da savlada Standera
- pitala je Dejn tiho jednog dana.
- On je sam napisao svoju
smrtnu presudu odgovori Lun. Ono to je napriao posadi pot
puno nam odgovara. Ako se njemu
neto dogodi, oni e nas predati vla
stima kao bolesnike. To e biti naa
ansa.
- Ako te dobro razumem, Stander treba da umre, kako bi se mi
spasli - apnu Dejn.
- Sad zna sve - potvrdi Lun.
- Ali kako e to postii? Vezan
si elinim lisicama, a uz to ima
kao i ja ovu prokletu koulju ree Dejn.
- Uz sve to k nama niko nema
pristup. Stander nas hrani i oslo
baa koulja samo dok smo u kupa
tilu. Tu negde treba da je i reenje
zagonetke - odgovori Lun.
Dik Stander je bio oprezan. Po
red toga to su Lun i Dejn bili u
luakim kouljama, koje su krile
jo i eline lisice, dugi lanci su ih
vezivali za noge leaja ukovane u
podove. Dvostruka vrata kabine
Stander je otvarao vrlo paljivo.
74

Prvo bi otvorio spoljna obloena

vrata i pogledao kroz staklo drugih
da li su zarobljenici na svojim mestima. Uao bi s pitoljem u ruci i
naredio Lunu da uti i dri lice
okrenuto k zidu, jer ga je tako spre
avao da otpone neki poduhvat
hipnozom. Kad bi se Lun tako okre
nuo, na glavu mu je stavljao crni
dai. Tako naslepo Lun je jeo, raz
govarao sa Standerom i odlazio u
kupatilo. Za umivanje i brijanje os
lobaao je ruke Dejn Vitington.
Ona je umivala sebe i Luna, brijala
ga i ponovo mu navlaila crni da
i od vrste svile. Da bi se obezbedio i od iznenaenja s njene strane.
Stender je drao na nianu svog
smrtonosnog pitolj ia. Tek kad bi
sama stavila ruke u lisice, on bih ih
jednom rukom zakljuao.
Sav taj muni ceremonijal ponav
ljao se istim redom. Svakome bi
bilo oito da je Standerova oprez
nost tolika da ga je nemogue pre
variti bez opasnosti da bez razmi
ljanja ustreli Dejn Vitington. Meu
tim, Lun je razmiljao i traio p ri
liku. Hiljade ideja je razmotrio u
svojoj glavi, ali nije nalazio reenje.
Jednog dana Lun povede razgo
vor o tome ta li se sve dogodilo
posle obrauna na Malom Skrubu.
Stander ispria da bi sve bilo dru
gaije da neki novinar Kliv Hogan
nije umakao prilikom hapenja os
loboenih sa ostrva. On je uzbunio
Evropu, pa su am erika mornarica
i obavetajne slube ponjele slavu
pomaganja u pobuni.
- Zna li se ta je bilo sa moja dva
prijatelja? - pitao je Lun.
- I mene je zanimalo, jer sam
upozorio da su opasni, ali nisu na
eni. Nestao je i voa pobune Plamer - odgovori smrknuto Dok
Stander.
Nerado se seao tih dogaaja i
poraza koji je doiveo. Zato odmah
napusti kabinu u kojoj su bili Lun i
Dejn.
- Neemo se osloboditi nikad, a
ve smo dugo na Atlantiku - ree
Dejn.

- Ostaje samo jedan nain, koji

zahteva tvoju punu hrabrost ree Lun.
- Uiniu sve to je mogue da
se uini - ree Dejn.
Lun joj iznese plan i ona pokua
da se suprotstavi.
- Mora biti jaka, Dejn - ree
Lun. - Jedino tako bie uverljivo
ono to elimo da postignemo.
*
etvrtog dana oseali su da je
brod negde ukotvljen. Lun je sedeo
zavaljen, oznojen i izoblienog lica.
Kad je Dik Stander stigao i naredio
da se Lun okrene, ovaj nije ni ot
vorio oi. Tek tada zloinac bee
primetio udni izgled Lunovog lika,
koji je do tada izbegavao da gleda,
bojei se Sikertove hipnotizerske
moi. On odkrinu vrata i ljutito
upita:
- ta se dogaa ovde?
- Rekla sam vam jo pre dva
dana da mu je celo lice neim in fici
rano. Upale, otekline i gnojenje su
strani, ali izgleda da ima i visoku
temperaturu. Potrebna mu je lekarska pomo - ree Dejn, uspevajui da joj glas zadrhti i da poslednje rei izgovori poinjui da jeca.
Suze su joj se slivale niz lice.
- ta to moe da bude? - pitao
se glasno Stander.
- Inficirao se neim na Malom
Skrubu. To moe da se proiri i na
mene i na vas - ree Dejn guei
se u suzama.
Moda joj je bilo lake da plae
zato to je ona izazvala infekciju na
Lunovom licu. Istina, to je bio nje
gov plan. Znao je da mu nee po
novo uspeti prevara sa tobonjom
smru pomou kontrolisanja autonomnog nervnog sistema. Moda
e jednog dana svi, ljudi moi da
kontroliu unutranje procese u
svom organizmu, kako to sada rade
u komplikovanim uraajima koje
sami stvaraju. Meutim, Donald Sikert je jo pre vie od pet godina

postao jedan od onih retkih ljudi

koji mogu da uspore i skoro zau
stave rad svog srca.
Poelo je to onda kada je Lun do
bro upoznao eksperimente dr Ber
narda Engela, koji je uspeo da izmeni brzinu i ritam otkucaja srca
kod pacijenata kojima je trebalo
ublaiti nepravilost rada sranog
miia i smanjiti visoki krvni priti
sak. Tako je poela epoha verovanja da ovek moe da naui da go
spodari procesima kao to su znojenje, temperatura tela, krvni priti
sak, modani impulsi i luenje mno
gih lezda. Lun nije ostao na upoz
navanju dostignua tog baltimorskog naunika, nego je upoznao dr
Doa Kamija sa Neuropsijatrijskog
instituta u San Francisku, koji je
vrio eksperimente u cilju postiza
nja da pacijenti reguliu modane
impulse. Bio je to korak dalje. Dr
Dejvid Papiro na Harvardskom
medicinskom fakultetu postizao je
da se lica koja boluju od visokog
krvnog pritiska lee ostvarivi
svesnu kontrolu nad tim delom ne
zavisnog procesa u organizmu. Lun
je izgradio kontrolne monitore primenjujui neka svoja otkria. Tako
je uspeo da ovlada, posle mnogih
napora, dobrim delom nezavisnih
procesa u svom telu. M ogao je da
prevari ak i iskusnog lekara zau
stavivi rad srca. Lekar je uvek konstaiovao smrt.
Nekoliko puta je Lun primenio tu
prevaru i dvaput se tako spasao iz
ruku zloinaca. Bilo je mogue da je
Dik Stander saznao za to, pa nee
nasesti. Trebalo je uiniti neto
uverljivije. On je mogao snagom
svoje volje i unutranjom kontro
lom da izazove znojenje i podigne
temperaturu, pa da posle krize
zavri zaustavljanjem srca, od
nosno prividnom smru. Ipak, odlu
io se da opreznom zloincu da i
vidljive znake bolesti. Nagovorio je
Dejn da mu lice istrlja krhotinama
od porculanskih ploica iz kupatila
76

Jedna ploica je bila okrnjena i na

dohvat ruke Dejn dok je brijala
Luna. M rvila ju je hitrim udarcima
ivicom metalne boice za losion.
Stavljajui to na pekir trljala je
Lunovo lice. Komadii porculana,
otri i sitni, zabadali su se u kou.
To je bilo bolno, ali Lun je trpeo.
Svaki deli izazvao je proces upale
i gnojenja. Tako je Lunovo lice od
jednom postalo slino licu boles
nika od velikih boginja.
- Spasite ga, preklinjem vas! Sluiu vam celog svog ivota, samo ga
spasite. On mora hitno kod lekara
- plaui govorila je Dejn Vitington.
- Sikert! Gospodine Sikert! dozivao je Dik Stander prilazei.
Nije se usudio da dodirne Luna,
ali ga je paljivo posmatrao prila
zei mu sasvim blizu. Ovaj je teko
disao, a niz lice su mu se slivale
krupne grake zn oja Izoblieno
lice i mnoge gnojne ranice zbunie
i samog Standera.
- Recite gde se nalazimo! Gde je
najblia bolja bolnica? - pitala je
Dejn i dalje ostvarujui Lunov
plan.
- Plovili smo prem a severu, jer
sam eleo da proverim posadu i da
propustim to vie dana, kako bi se
smanjile potere za mnom, a i za
vam a takoe - odgovori Stander.
- A li gde smo sada? Brod je
ukotvljen - ree Dejn.
- Nalazim o se u lici Bonavista
na Njufaundlendu.
- Tu m ora da im a lekara. Spa
site Donalda - molila je Dejn.
- Doveu jednog, ali moram
skloniti tragove svega to bi otkrilo
da vas ovds drim prisilno. Pristau samo ako vi pomognete. Igraete ulogu supruge moga brata.
Imam i lane dokumente za vas
dvoje i uverenja da ste bolesni. Igraete duevnu bolesnicu, koja ne
shvata stvarn ost..
- Sve to elite, pristajem bez
dvoumljenja! - prekide ga Dejn.
- Dovesu lekara koga mogu i
da ubijem, ako primetim da neto
76

sumnja. A onda bih se i vama

uasno osvetio zapreti Stander.
Kasno nou Dik Stander bee do
veo lekara, koji je po opisu znao da
se radi o bakterijskom ili zaraznom
obolenju, pa je poneo lekove i
opremu. Dejn je dobro igrala
ulogu lude dame, a Lun je uspeo da
obmane i samog lekara.
- Njegovo srce naglo slabi. Neo
phodno je da ga odman prenesete u
bolnicu - zakljuio je lekar slua
jui spore i oslabljene udare Lunovog srca, koje je uz to imalo i neo
bino poremeen ritam.
Zar ne moemo sve uslove za
leenje stvoriti ovde? - pitao je
zabrinuti Stander, jer znao je da
gubei Luna gubi bogastvo za koje
je bio spreman da rizikuje i svoj i
vot.
Ja u sada dati antibiotike, ali
potrebni su i ostali ureaji koji se
koriste u ovakvim prilikama, a to
bi vas kotalo tri puta vie - odgo
vori lekar.
- Neka kota. Za svog brata ne
elim nita, a novac mi ne predstav
lja nita - odgovori Stander.
Dogovorie se da lekar pokrene
itavu koronarnu jedinicu sanatorijuma za srane bolesnike s druge
strane zaliva prem a Karbonejru i
da dovede kolegu, specijalistu za
kone bolesti.
Tako je poela trodnevna borba
za ivot bolesnika. Sva tri dana
Lun je uspeno zavaravao lekare.
Dejn mu je pom ogla da oblozi
spremljeni po njegovom receptu iz
vuku sitne delie keram ike i por
culanske glei. Rane su brzo zarastale, ali svaka kontrola srca da
vala je sliku da je pacije; i jo teko
bolestan. etvrtog dana nastupilo
je naglo poboljanje i Lun se spre
mao za glavnu akciju. Od Standera
je zahtevao neka lekari odu, jer
nisu mu vie potrebni. Lekari su iz
razili neslaganje, ali su pristali da
dva puta dnevno obilaze bolesnika,
ali da ga ostave samog sa bra
tom.

od najverolomnijih, najlukavijih zlo

Dik Stander je odahnuo.. Opet je
inaca sveta bee mrtav.
mogao da stavlja lisice na ruke
- Da li da viem? - upita Dejn.
Lunu i Dejn. Oni se nisu protivili,
- Moe koliko ima snage. Korijer Lun ve bee ukrao i sakrio
stie ti i da se oslobodi uzbuenja
jednu iglu za injekcije iz lekarske
- odgovori Lun.
kutije i jedan metak s otrovnim kurIpak, pored lupanja i dozivanja
umom iz Standerovog pojasa. Matek posle jednog sata kapetan
dioniarske Lunove vetine opet su
broda odlui da zaviri u zabra
mu pruile ansu. Iglu je zatrovao
njenu kabinu. Zurio je u le na podu
otvarajui kurum ispunjen otro
kabine.
vom. Posle je iglu, u ijoj upljini je
- ta se dogodilo gospodinu? bila kap smrtonosnog otrova, do- *
pitao je zbunjeno.
voljna da ubije i vie ljudi, sakrio
- Nije on nikakav gospodin!
na sastavu uzglavlja i ivice leaja
uzviknu Lun. - Moj brat je obina
tako da je moe uzeti zubima i kad
va ra lica O teo mi je imanje i progla
je vezan.
sio ludim mene i enu. Vi ste mu
- Kad doe Stander nai se u
sauesnik.
poloaju da ga gurne k meni. Ja u
- Zar ja? Gospodine!... Ja sam
ti dati znak i uzeu iglu u zube astan pomorac. Nikada nisam
objanjavao je Lun.
zgreio - branio se kapetan.
Dejn je probala dokle moe da
Zapoeti razgovor Lun je umeo
doe opet vezana lancem i poka
da povede tako da mu kapetan
zalo se da je Lunov plan ostvarljiv,
doe blizu i da sedne naspram
ali s dosta sree. Brod je ve bio
njega. A onda je poela seansa hip
napustio Njufaundlend i plovio je
noze. Kapetan je postao posluni
ka Velikoj Britaniji.
izvrilac Lunovih elja. Pronaao je
- Danas napadamo - zakljui
kod m rtvog Standera kljueve li
Lun.
sica, pa je prvo odvezao luake
Poela je jeza pred obraun, ali
koulje i sa Dejn i sa Luna, a onda
njih dvoje su sakrili uzbuenje. Dik
im otkljuao lisice.
Stander toga jutra stie sa zakanje
Toga trenutka poela je muna,
njem i donese doruak.
ali do detalja smiljena operacija
- Meni nita ne treba - ree
Lunu je olakalo posao to to je
Lun. - Opet sam bolestan.
Stander imao opremu za preruaStander ga pogleda i prie blie,
vanje, koja se proizvodi za potrebe
jer Lunovo lice je opet bilo oroeno
pozorita. Poto je prouio pokrete,
krupnim kapljama znoja. Lun is
glas i izgled kapetana b roda Lun je
krenu glavu kao da je od bola zamogao da zauzme njegovo mesto.
riva u jastuk i tako brie znoj. N je
Uz M akfersona bee nauio dosta o
govi zubi napipae iglu.
plovidbi, pa je i sa te strane mogao
Dejn je bila blizu i oceni da je
da igra ulogu kapetana jahte.
trenutak da gurne zloince. Stan
der posrnu prem a Lunu, koji naini
- Sada se zabrana ulaska u ove
pokret kao da ima kljun i njime
kabine pretvorila u korisan obiaj
napada. Sikert oseti da se igla za
- ree lu n ve dobro maskiran i
bola i dunu kroz nju.
obuen u odelo kapetana broda
- Sta?!... Vi ste m e... - promuca
Lun izie i vrati se s brodskom
Stander otskaui i ve oseajui
apotekom Nae sredstva od ko)ih
d a ga je epala smrt.
je mogao da spremi uspavljujui
- Da, kanjen si za sve svoje zlo
napitak. Lisice i luaka koulja za
ine - ree Lun i svali se na leaj.
svaki sluaj su sputavali zaroblje
Standerovo telo se ukoi u samrt
nog kapetana da ne napravi kakvu
nom gru, a onda se opusti. Jedan
nepriliku Lunu i Dejn.

77

- Opet m euja... udan je gazda

- gunao je prolazei pored m or
nara.
On od kapetana bee nauio iz
gled i imena m orn ara Krmanoa
zovnu po imenu, kako je to inio i
pravi kapetan, pa mu zapovedi da
skrene za etrdeset i pet stepeni i
dri pravac prem a jugu, odnosno
prem a Azorskim ostrvim a Mainisti naredi da dri veu brzinu. Posle
toga od kapetana dobi objanjenja
to sve treba uraditi da se stigne u
blizinu Malih Antila.
- Sve ide kako treb a Naao sam
dokumenta o kupovini b roda Nee
biti teko da se sve uredi tako da ga
poklonimo Samu.
- A li njega tek treba nai - ree
Dejn.
- Ako je iv, on je negde na Antilima. On zna da u ga zvati, pa e
drati ukljuen prijem nik - ree
Lun. - Za dva dana moi emo da
ponemo radio traganje jer emo
stii u zonu dometa brodske radio
stanice, koji nije mali.
Plovidba je bila monotona za m or
nara i s palube su se uie enjive
panske pesme. Lun i Dejn su
im ali pune ruke posla, jer trebalo je
mnogo truda da se odri ubedljivo
zamenjivanje
kapetana
broda,
koga su m ornari tako dobro i godi
nama poznavali. Meutim, u ovak
vim poduhvatima Lun je bio nenad
maan.

*
Ono to su Samjuel M akferson i
H ari H of doiveli u Dominikanskoj
Republici ostae im u seanju kao
teak san. Bez novaca, u stalnoj
opasnosti da padnu policiji, ili pi
junskim agenturama u ruke, oni su
pokuali da se odre radom meu
mulatima i crncima; ona osmina
stanovnitva koju su inili belci
nije im bila dostupna, jer nisu bili
bogati, niti su im ali poznanika. Po
kuali su da se odre radei prvo
na poljim a eerne trske, a onda u
gajenju stoke kod fa rm e ra Ko78

nano su nali najbolje mesto u

elektrinoj centrali koja je osvetljavala gradi Duarte. Tu im je bilo
najlake da izgrade i pomonu ra
dio antenu, kako bi sigurnije uhva
tili Lunov poziv.
- Ovako nam treba tri godine da
zaradim o za prevoz do Londona rekao je jednoga jutra H ari Hof.
- Svejedno mi je tuno odgo
vori Samjuel Makferson, jer ve je
gubio nadu da e uti radosnu vest
0 Lunu i Dejn.
Poto je izgubio mornare i brod,
teko gn je pogodio gubitak veze s
najdraim
osobama na svetu.
Moda se ne bi ni trudio oko svog
opstanka da uz njega nije bio novi,
najmlai lan Lunove grupe Hari
Hof. Sudbina mladog oveka, koji
bee izgubio porodicu i voljenu devojku u vrem e kad je i Lun proiv
ljavao svoje najtee dane, bee dir
nula starog m orn ara Od poetka je
zavoleo H ofa i njihovo prijateljstvo
je jaalo u okrajim a Sada ga je
smatrao i svojim usvojenikom, a
bio je spreman da za njega rtvuje
sve to bi i za roenog sina da ga je
imao.
- Na Donald ne moe da po-,
gine, ili nestane - govorio je H of
da ohrabri i sebe i starog mornara.
On je svaki slobodan trenutak
provodio sa slualicom na uhu i vre
bao neki znak ili Lunov poziv preko
minijaturnog prim opredajnika On
1 M akferson behu prihvatili posao
podmazivaa ureaja u elektrinoj
centrali Duarte tako da rade na
smenu i po dvanaest asova
dnevno. To im je omoguavalo da
naizmenino deuraju i uz maine i
uz radio prijemnik. U toku rada
bilo je sati kada je moglo i da se de
ura uz maine i slua svaki glas
na odreenoj talasnoj duini. Tako
je ostajalo vrem ena i za odm or i
san. Desilo se da je ueni poziv sti
gao dok je uz primopredajnik deu
rao Samjuel M ak ferson Trgao se
uj i morzeove znake LIS, to je
zm lio Lun zove Sama'.

Makferson je ukljuio emisioni

deo i pofeo da ponavlja otkucaje
morzeovlh znaka okreui redosled slova u SIL, to je znailo Sam
zove Luna. Kad je opet primao iz
slualice dopree jasne rei izgovor
ene dobro poznatim dragim Lunovim glasom:
- Ovde el-aj-es! Ovde el-aj-es!
Traim Slima Makdonelat, Traim
Slima Makdonela! Javi se, javi se!
Ime Slim Makdonel bilo je davno
ugovoreno ime za Samjuela Makfersona u prepisci, ili otvorenom
radio kontaktu. Sada Makferson
lako otkri svoj pravi identitet, jer
zabrunda u mikrofon:
- Trista mu dosadnih dana i sto
mu muka, a gde si ti staro mome?
Je li ona sa tobom? Gde si i je li ona
s tobom?
- Ja sam na tvom novom brodu,
a i ona je ovde - odgovori Lun.
- Kakav brod, milion mu glupih
ala?! - uzbueno je pitao mornar.
- Lep, luksuzan brodi, ba ka
kav treba za stare dane - ree Luri.
- A nisi mi rekao tano gde si.
- Neu ti ni rei Vano je da
znam gde si ti i ta je sa Hofom
- On je blizu. Zdrav je dobro
umazan mainskim uljem jer mi
sada poteno radimo za malu nad
nicu. Nalazimo se na sto pedeset
milja zapadno od mesta gde je
ostao moj brod.
- Pogledau kartu... Sada mi je
jasno. Nai emo se u luci koja nosi
ime oca Huanite zbog koje se nisi
nikad vie zaljubio. Ne pominji mu
ime luke. Nai emo se u njoj za tri
deset i dva sata - objasni mu Lun.
Makferson je neko vreme utao
ukoen seanjem koje je sada izro
nilo. Mislio je da je tu davno ispri
anu priu o mornarevoj ljubavi
Lun zaboravio, a on se eto sea i
Huanitinog oca Saneza Znao je i
to da Dominikansku Republiku
'. Radi vee tajnosti, srednje slovo je izve
deno od rei poziv (Invitation)

duboko zaseca zaliv na ijem kraju

je gradi s tihom lukom Sanez.
- Ponovite vezu za jedan sat
M oram udesiti da vas i mladi drug
uje - zakljui M akferson i otra
da Hofu javi radosnu vest
N a stotinama prijem nika raznih
pijunaa rutinirani prislukivai
su registrovali ovaj razgovor, ali ga
nisu m ogli odgonetnuti. Lov na
Dika Standera i Luna se nastavljao
velikom estinom, ali niko se nije
setio da ih potrai na luksuznoj
jahti, koja je prijavila plovidbu iz
N ju jorka
Tano nakon trideset i dva sata
Samjuel M akferson i Hari H of su
ugledali lepu jahtu u luci Sanez, a
malo kasnije su od nepoznatog ka
petana dobili poznati osmeh i odo
brenje da se popnu na jahtu. Tu su
doiveli sreni susret i saznali da je
Dik Stander nestao jedne noi u talasima A tlan tik a a da je usnuli bo
lesnik stvarni kapetan b roda
- Svi dokumenti su u redu. M o
emo prem a Evropi - ree Lun.
- A ta emo s ovom posadom i
zarobljenim kapetanom? - pitao
ie Makferson.
- Zadovoljie ih velike nagrade i
plaene avionske karte za povra
tak tamo gde ko od njih e li Jahta
e dobiti drugo ime i izgled, iako je
to kom plikovana operacija - ob
jasni Lun svoj plan.
- Sa tobom je sve nekako lake i
jasnije, sto mu mutnih zabuna prvi put se nasmeja Samjuel M ak
ferson.
Do dugo u no razgledali su hrpu
listova i asopisa iz raznih zemalja
sveta koje Lun bee pokupovao u
luci. Iz njih se znalo samo to da je
zaslugom jedne mone obavetajne agencije unitena g a n g r
sterskp, kompanija za proizvodnju
teroristikih sredstava, oruja i
oprema. Uee Luna i njegove
grupe pominjalo se kao pretpo
stavka i nagaanje, ali suvie uz
g re d Samo londonski listovi koji su
verovali Arturu Markinu i Klivu
79

Hoganu doneli su drugu verziju

prie.
- Bilo je to ostrvo senki i a veti
Senke su nestale da se opet negde
pojave - ree H ari H of ogoren la
im a koje su se ispredale da sa
kriju istinu.
- Ipak su, m akar privremeno.

nestale - osmehnu mu se Lun. moda e ljudi uvek uspevati da

senke iznova nestanu.
Sloie se da ie svren jo iedan
teak posao i da su zasluili malo
m irnog m ora i sunca
Jahta je plovila prem a istoku.

KRAJ

T. H. Grej

ZAMKA ZA HEJZIJA

Hejzi je sa interesovaniem posmatrao

visokog, ridokosog oveka irokih ra
mena, sa pegama po licu.
- Sluam vas gospodine...
- Holding. Eliot Holding.
- U redu. Dakle, sluam vas, gospo
dine Holding. Ispriajte mi svoj problem
i recite ta elite od mene.
Ridokosi zapali cigaretu.
- Porodina stvar, gospodine Hejzlvud. Klasina pria o nasledstvu.
Pogledao je Hejzija, ali slavni detektiv
nije nita rekao.
- Na deda Hmer Deming je umro i
ostavio za sobom nasledstvo u visini od
oko milion dolara. Deda je imao tri
kerke. Meri Di, Helen i Patriciju. Sve
tri su se udale i rodile decu. Meri Di i
Helen po dva sina, a Patricija jednog. U
meuvremenu su i one umrle, ali su svi
sinovi ivi. Da li me pratite, gospodine
Hejzlvud?

Slavni detektiv se zadovolji lakim kilmanjem glave.

- Kad je nakon dedine smrti otvoren
testament utvreno je da je pokojnik
sinovima prve dve erke. znai Heleninim i Meri Di, ostavio po pedeset hi
ljada dolara, dok je jedinom sinu tree
erke, Patricij inom Frenku. ostavio
sumu od osam stotina hiljada dolara.
Hejzi je mimo sluao.
- To je sve. gospodine Hejzlvud.
- ta oekujete od mene?
- Dolazim ne samo u svoje ime, nego
i sa ovlaenjima ostala tri brata koji su
takode dobili po pedeset hiljada dolara.
Vi ste poloili i advokatski ispit i vaa
agencija je registrovana i za pruanje
advokatskih usluga Nas etiri brata e
limo da pokuate da oborite testament
Spremni smo da vam za taj posao ispla
timo lep, iznos od okruglo sto hiljada do
lara. Poteno, zar ne?

81

- Zato se ne obratite nekoj od pozna

tih advokatskih kancelarija? Zato ste
doli ba kod mene?
Riokosi ovek je bez treptanja izdr
ao Hejzijev ispitivaki pogled
- Vi ste najbolji u gradu.
- Najbolji privatni detektiv, ali ne i
najbolji advokat Advokaturom se ba
vim samo u izuzetnim sluajevima
- Sastali smo se i odluili da se obra
timo iskljuivo vama Doli smo do zak
ljuka da jedino vi imate neke anse za
uspeh.
Hejzi je jo nekoliko trenutaka razmi
ljao, a zatim se odlui.
- U redu, gospodine Holding. Preuzeu va sluaj. Mojoj sekretarici ete
dati sve potrebne podatke. Potpisaete
ovlaenfe da mogu da vas zastupam i
dati hiljadu dolara za prve trokove.
Ispitau sluaj i javiu vam se. Sekreta
rici ete rei i ime porodinog advokata
i adresu na koju da vam se javim
- Kad ete imati prve informacije?
- Verovatno ve sutra
- U redu, gospodine Hejzlvud. Svia
mi se vaa ekspeditivnost uemo se
sutra
Ustao je. klimnuo glavom i izaao.
Hejzi podie noge na pisai sto i zamuri.
Spavalo mu se.
II
Advokat pokojnog Homera Deminga
zvao se Filip Keam. Imao je oko ezde
set godina, dusullasto. inteligentno lice i
naocari sa okvirom od kornjaevine.
- Znai, interesuje vas testament po
kojnog Homera Deminga, gospodine
Hejzlvud. Smem li vas pitati zbog ega?
Majki Hejzlvud privue pepeljaru i
otreso pepeo.

- Zato da ne. gospodine Keam Inte

resuje me pravna valjanost testamenta
- Smatrate li da postoji mogunost
da testament bude oboren?
- Jo ne znam Kad bih u tome uspeo,
zadovoljio bih svoje klijente. Zbog toga
sam i doao kod vas.
Advokat zavrti glavom
- Plaim se da ste uzalud dolazili
Lino sam sastavljao ovaj testament,
naravno po uputstvima pokojnog Ho
mera Deminga Mogu vam rei da je sta
rac oekivao da e posle njegove smrti
biti pokuaja da testament bude oboren
i da mi je na to skrenuo panju. U tome
ie iao tako daleko, da je ak pribavio
82

potvrdu od psihijatra da je u vreme sa

stavljanja testamenta mentalno zdrav.
- Mogu li dobiti kopiju testamenta?
- Naravno. im ste mi telefonirali,
pripremio sam vam jednu Hejzi baci
pogled na papire koje mu je advokat
pruio preko pisaeg stola a zatim ih
presavi i stavi u dep.
- Pregledau testament kasnije. Kad
sam ve tu, moete li mi neto rei o od
nosima u porodici? Zbog ega se starac
odluio da jednom od unuka ostavi
skoro svu imovinu, dok je drugoj etvor
ici ostavio samo po pedeset hiljada do
lara?
Filip Keam iz kutije na stolu izvadi
cigaru, malim noiem joj odee vrh i
pripali.
- etvoricu kojima je ostavio po pe
deset hiljada dolara pokojnik nije simpatisao. Nije mu se sviao posao kojim
se bave a ni njihovi pogledi na ivot Po
red toga prialo se da sva etvorica
imaju neke veze sa gangsterima
- ime se ta etvorica bave?
- Vlasnici su ekskluzivnog nonog
lokala Crni labud na Brodveju -Crni
Labud je lokal na loem glasu, i pored
toga to ga poseuju najpoznatiji ljudi
Njujorka Tvrdnja nije dokazana, ali
pouzdano znam da je lokal samo para
van za jedan od punktova za rasturanje
droge.
- Heroin?
- D a Pokojniku se nije svialo to
mu se unuci bave tim poslom i na ovaj
nain je odluio da ih kazni to ga nisu
posluati kad je zahtevao da sa tim pre
stanu.
- Cime se bavi unuk koji je dobio
sumu od osam stotina hiljada dolara?
- Zove se Frenk Siak. Pisac pozorinih tekstova Ima oko trideset i pet go
dina i smatraju da je izrazito talentovan. Pria se da je pred njim blistava
karijera
- Kako se zovu ostala etvorica?
- Dva roena brata su Eliot i Carli
Holding, a druga dvojica su takoe ro
ena braa Dender i Patrik Rii
- Da privedemo razgovor kraju, go
spodine Keam Vae vreme, isto kao i
moje, verovatno je skupo i ne bih hteo
da vas zadravam Vi ste sastavili testa
ment po pokojnikovim uputstvima
Znali ste da e biti pokuaja rla bude
oboren, te ste posebnu panju obratili
na njegovu formalnopravnu vnljanost
Smatrate da ne postoji nikakva mogu
nost da bude oboren?

- Tano. Testament je zakonski ispra

van.' Ne vidim nikakve mogunosti da
bude oboren.
Hejzi ustade i prui ruku advokatu.
Hvala vam, gospodine Keam.
Mnogo ste mi pomogli.
- Bilo mi je drago da vas upoznam,
gospodine Hejzlvud.
Hejzi uze mantil i, eir sa vealice i
izae napolje.
III
- Treba mi gospodin Holding.
- Ja sam. Izvolite.
- Majki Hejzlvud govori, gospodine
Holding.
- Izvrili ste proveru valjanosti testa
menta i ispitali mogunosti za njegovo
obaranje?
- D a Naalost..
Nemojte telefonom, gospodine
Hejzlvud. Da li mi moete lino podneti
izvetaj?
Za vaih hiljadu dolara imate
pravo da to traite.
- Odlino. Da li vam odgovara vreme
oko deset asova uvee?
Dosta neuobiajeno, ali zato da ne?
Gde?
Stanujem u hotelu Imperijal.
apartman 13 B, deseti sprat
- U redu, gospodine Holding. Da li e
osim nas dvojice jo neko biti prisutan?
- Moja tri brata koji su takoe vai
klijenti.
- Vrlo dobro, gospodine Holding.
Bie mi drago da ih upoznam.
- Do vienja, gospodine Holding.
- Do uvee, gospodine Hejzlvud.
- Slavni detektiv spusti slualicu i
zagleda se u lepo lice svoje crnokose
sekretarice.
- ta kae na ovo, Mej?
Devojka slee ramenima
- Sta da kaem? Covek hoe izvetaj
o tome ta si uradio da zaradi hiljadu
dolara
- Nisam uradio nita To isto je i on
mogao da uini, a verovatno je i uinio,
pre mene. Sve je dosta besmisleno.
- Sta je besmisleno?
- Daje mi hiljadu dolara da saznam
neto to on ve zna
- Eliot Holding mi nije delovao kao
ovek koji e baciti hiljadu dolara kroz
prozor.
Slavni detektiv ispije viski i ponovo se

zagleda u devojino diskretno namin

kano lice.
- Ni meni - progundao je. - Zbog
toga sam i zabrinut
"

IV

Hotel Imperijal nalazio se u aveniji

Amerike, na Menhetnu, u srcu mnogomilionskog Njujorka Hejzi ostavi krajslera na parkiralitu i ue u prostrani
hol, obloen crvenim mermerom. Crno
puti, uniformisani portir odmah mu je
poao u susret
- Gospodin eli?
- Idem kod gospodina Holdinga
- Deseti sprat apartman 13 B.
Portir se okrenuo i pozvao jednog od
hotelskih momaka
- Hej, Bile. Odvedi gospodina do
apartmana 13 B I, pouri, do avola
Lift je beumno krenuo i nekoliko se
kundi kasnije zaustavio se na desetom
spratu. Hotelski momak odvede Hejzlja
do vrata apartmana Eliota Holdinga,
saeka napojnicu i ode. Hejzi saeka da
lift krene dole, a zatim energino za
kuca Usput je pogledao na runi asovnik. Bilo je tano deset asova uvee.
Vrata mu je otvorio njegov jueranji
posetilac, riokosi, krupni Eliot Holding.
Kad je prepoznao detektiva pegavo lice
mu se razvuklo u osmeh
- Tano na vreme, gospodine Hejzl
vud. Izvolite, uite. Nestrpljivo vas oeku
jemo.
Apartman se sastojao od malog pred
soblja dve sobe. dnevne i spavae i mini
jaturne ajne kuhinje. U dnevnoj sobi,
za velikim okruglim stolom prekrive
nim zelenom ojom, sedela su tri oveka Jedan je bio visok, krupan, riokos i imao je pege na lica Hejzi je od
mah pravilno pretpostavio da je to ro
eni brat Eliota Holdinga arls Hol
ding. Druga dvojica su bila srednje vi
sine, mravih izduenih lica i tankih,
beskrvnih usana Obojica su na sebi
imali tamna odela i kao krv crvene lep
tir mane. Delovali su pomalo zlokobno
i Hejzi je svoj pogled neto due zadrao
na njihovim suvim, ispijenim licima
Eliot Holding upozna detektiva sa pri
sutnima i natoi mu viski Hejzi nije od
bio i zatraio je i dve kockice leda Kad
su sve formalnosti bile zavrene Eliot
Holding sede na stolicu pored detektiva
i upitno ga pogleda
- No. gospodine Hejzlvud? Sad mo
emo sasluati va izvetaj.
83

Hejzi ukratko ponovi svoj razgovor sa

advokatom pokojnog Homera Dsminga,
Filipom Keamom.
- Naravno nastavio je kad sam
5 vratio u agenciju, detaljno sr,m prou
io fe u' r. rnent Us tanovio sam da je advo
kat I K r m u pravu. Testament je pot
pun;.. if prevan i praktino neoboriv. Plaiiia u dc r. ( uzalud potroili hiljadu doP,C!

XTti:: ! ) r :?trenutaka je vladala tiina

- r-K-Iueti starac - prasnu najzad
ry' dva breta Rii, ispijeni Dendtr. - ini kg da nas je ipak prevario.
Jo i:.;i jes bio iiv rekao nam je da e
vei c cc cvoje imovine ostaviti onom
nesj ii-soLnom Frenku i tako je i uinio.
Osam iiotina hiljada dolara poklonio je
trei rr.r.renom piscu treerazrednih
drama.
- Homer Deming je uvek radio samo
ono o je eleo - sloi se klimanjem
t>lc
: idokosi Carls Holding. - Nas etvericv nikad nije voleo, a naeg brata
Fra- ;.: je upravo oboavao. Kao da mi i
nisi,i<. sinovi starevih kerki Kao da
nam.' nije bio deda kao i Frenku
- Nam a po pedeset hiljadarki, a
Frenku osam stotina hiljada Zar u ovoj
zemlji ne postoji neki prokleti zakon
koji bi onemoguio starcima da rade
ta hoe?!
Hejzi zavrti glavom.
- Naalost ne postoji. U ovoj zemlji
svake svoju imovinu moe da ostavi
kome eli. ak i psu ili maki, ako to
hoe.
- To nije poteno.
- Filo poteno ili ne, tako je i nikako
njf ra'ir- strpljivo objasni Hejzi.
Imf.u )i iofi neto da me pitate, go
spo':. ? Ako nemate... - napravio je
Folsrr i kso da e da ustane i da krene.
Pri: . tio jc poglede koje su braa razmen,;-:
- S r m o trenutak, gospodine Hcjzlvud
- -nrlra ga Fliot Holding. - Pri dola&!:i!
rok li ra se plaite da smo
moja braa i Ja olako potroili hiljadu
dola- r koje snt vm unapred platili
Da li tc voljni r joS nsto uinite za
nas, 1r.ko biste t' i novac zaista poteno
zaicrJ.i?
,
Hejzi ga nezatotoresovano pogleda
- Sta bi to ti obalo da bude, gospo
dine Holding?
Riokosl ovek ga je gledao, osmehujui se.
- D a odigrate sa nama etvoricom

84

jednu partiju pokera gospodine Hejzl

vud.
V
Hejzijev pogled vie nije bio nezeinteresovan. Kad je progovorio lice mu je
izraavalo uenje.
- Pokera? Da li sam vas dobro razumeo? elite da se kartate sa mnom?
Eliot Holding je klimao glavom.
- Moja braa i ja smo strasni koc
kari, gospodine Hejzlvud Uvek kad smo
u nekim depresivnim situacijama mi se
sastanemo i odigramo nekoliko partija
karata To je dobar nain za skretanje
misli na neto drugo. Da li moemo ra
unati na va pristanak?
Zvona za uzbunu zazvonila su u Hejzijevoj glavi Neko tanano esto ulo
kome je on slepo verovao i smatrao ga
nepogreivim, upozoravalo ga je na skri
venu opasnost koja se krila iza ovog
naizgled bezazlenog poziva na kartanje.
No, Majki Hejzlvud ne bi bio Majki Hejzl
vud, slavni Hejzi ako bi sad odustao, a
da ne pokua da rei zagonetku koja se
upravo postavila pred njim.
Preao je pogledom preko lica etiri
brata i zapazio na njima izraz napetog
iekivanja Gledali su u njega oeku
jui da uju ta je odluio. Slavni detek
tiv je tano znao da se iza naizgled be
zazlenog poziva krije neto drugo, da
leko opasnije, neto to je rezultat ne
kog tajanstvenog plana etvorice unuka
Homera Deminga ali nije znao ta je to
i to ga je zainteresovalo. Najbolji ma
mac za Hejzija je uvek oila na prvi po
gled nereiva zagonetka Obini jasni
takozvani klasini sluajevi nikad
nisu privlaili njegovu panju.
- U redu. gospodo - najzad je rekao.
- Pristajem na va predlog. Kartaemo
se.
Na licima etvorice ljudi koji su sedeli
za stolom iznenada se pojavio izraz veli
kog olakanja. inilo se kao da im je nje
gov pristanak znaio veoma mnogo i da
bi bez toga neki njihov, veoma vaan
plan, u potpunosti propao i po3tao nec 3 tvarljiv.
Hejziju je tak tada postalo jasno zato
je veliki, okrugli sto presvuen ojom,
zato je sijalica sputena sa tavanice
skoro do ploe stola a veliki abaur
spreavao da svetlost onima koji sode
za stolom sija direktno u oi Sve je bilo
ranije pripremljeno za partiju pokera
Zato ba pokera? L zato je bilo neop

hodno da Hejzi u njoj bude jedan od

uesnika?
Da 11 je i samo angaovanje Hejzija
zbog obaranja testamenta pokojnog
Homera Demlnga bilo obian trik. deo
nekog savrenog, komplikovanog plana,
mamac da bi se slavni detektiv i nama
mio da ove veeri bude ovde, u apart
manu 13 B na desetom spratu elitnog
hotela Imperijal u aveniji Amerika?
Trik da se Hejzi dovede i ubedi da bude
jedan od aktera partije pokera koja je
za sve uesnike Imala neko vano, skri
veno znaenje, znaenje koje su etiri
brata znala dok Majki Hejzlvud nije
mogao ak ni da nasluti?
Misli koje su mu prolazile kroz glavu
nisu ostavljale nikakvog traga na detektivovom licu. Ono je bilo hladno, beztzrazno i nedokuivo i sa njega etiri oveka, koji su sedeli za stolom prekrive
nim mekom, zelenom ojom, nisu mogla
nita da proitaju
VI
Carls Holding je iz druge prostorije
doneo nekoliko neraspakovanih pilova
karata Hejzi ih je raspakovao, pregle
dao i klimnu glavom da su karte
ispravne i da nema nita protiv da se
igra njima
Na sto su stavili nekoliko flaa viskija
(u jednoj je bio de detektivov omiljeni
kentaki), ae i posude sa ledom.

Partija je poela
Prvo je delio karte Dender Rii.
Da je neko drugi bio na Hejzijevom
mestu, teko bi primetio da ovde neto
nije u redu. Ve posle nekoliko prvih deljenja videlo se da sva petorica odlino
znaju da igraju poker. Njihova vetina
graniila se sa vetinom vrhunskih pro
fesionalaca Pa ipak, iskusan igra Hejzijevog kalibra znao bi da ova partija
nije sama sebi svrha da se ovde ne igra
radi igre nego radi neega drugog.
Oko dvanaest asova te noi. Eliot Hol
ding je pokuao sa velikim blefom, ali se
poneo nevetije od poetnika Hejzi ga
je proitao i dobro je odigrao tako da
je blef Eliota Holdinga propao.
Uopte. primeivalo se da dva brata
Holding, isto kao i dva brata Rii ne
igraju punom snagom Kao da nisu mo
gli da postignu punu koncentraciju, kon
centraciju koja je za velike partije neo
phodna i kao da su u igri uestvovali sa
pola srca.
Dender Rii je zurio u svoje karte
kao da se udi ko mu ih je dao i ta sa

njima da radi Patrik Rii nervozno se

trzao na svaki um, a usko, bledo elo
osulo mu se sitnim kapljicama znoja.
Carls Holding je nervozno puio, vie
gledajui na asovnik nego na karte
koje je imao u rukama
Hejziju se inilo da je napetost dosti
gla vrhunac negde oko dva asa posle
ponoi. Tada su prekinuli igru i odluili
da se malo okrepe. U ajnoj kuhinji bilo
je pripremljeno nekoliko pladnjeva sa
sendviima, osveavajui napici i sa
lata. Neki su iskoristili pauzu da jedu.
Hejzi je ostao na svom mestu. zami
ljeno gledajui u karte i ispijajui viski
za viskijem. On je oduvek viski smatrao
najboljim osveavajuim napitkom.
Poto je igra nastavljena, situacija za
stolom se znatno izmenila Do tada je
Hejzi bio u dobitku dvanaest hiljada do
lara, ali sada su partneri poeli da
igraju tako paljivo i skoncentrisano da
je slavni detektiv tekom mukom uspeo
da odri svoj dobitak do sedam asova
ujutro, kada je partija zavrena.
VII
Hejzi se probudio tek kasno posle
podne. Uzeo je novine ispred vrata, obedovao, skuvao jaku crnu kafu i natoio
viski, a zatim se posvetio itanju. Kad je
pregledao kriminalistiku hroniku visokotiranog Njujorkera poeo je da
nasluuje zbog ega je prole noi bio
pozvan na kartanje.
O emu se radilo?
Nita naroito, osim to je naiao na
vest da je tridesetpetogodinji Frenk
Sisk, pisac pozorinih tekstova, naen
mrtav u svojoj vikendici oko devet a
sova ujutro tog dana. Policija je ve oko
deset biia na licu mesta Policijski lekar
Randolf Ozborn, ekspert u ije nalaze i
miljenje se nije moglo sumnjati, zaklju
io je da je nesretni Sisk ubijen oko dva
asa te noi. Uzrok smrti je bio oigle
dan: revolverski metak ispaljen u glavu
i to sa bliskog odstojanja.
Tekst se zavravao klasinom formu
lacijom istraga je u toku, a potpisana
je bila novinarka Isidora Slips, Hejzijeva dobra prijateljica.
Hejzi okrete broj telefona redakcije
Njujorkera i potrai novinarku.
- Isidora Slips?
- Ja sam.
- Hejzi je ovde. Zdravo. Blondi. Po
trebne su mi neke informacije.

85

- Znam da me ne zove da me pozove na veeru. Pitai.

- Sta zna o ubistvu pozorinog
pisca, Frenka Siska? Ti si danas bila
tamo, zar ne?
- Sta te interesuje?
- Sve, osim onoga to si objavila u
novinama.
- Jo uvek ne znam mnogo. apue
se da su ga ubila braa od tetke zbog
nekog nasledstva. Trenutno su sva et
vorica na sasluanju kod tvog prijatelja,
efa odeljenja za ubistva, inspektora
Dima Morisona.
- Zna li jo neto?
- P a... nisam sigurna, ali ini mi se
da toj etvorici brae nee moi nita
da se prikai. Videla sam ih kad su dola
zili u policiju, izgledaju vrlo samouvereno.
- D a li je vreme smrti tano utvr
eno?
- Jeste. D r Ozborn je siguran da je
Frenk Sisk usmren u dva asa ujutru.
Dozvolio je toleranciju od svega pet mi
nuta ranije ili kasnije. I sam zna da se
u njegov sud uvek moe pouzdati
- Hm, hm, i najveim strunjacima
se deava da pogree
U glasu n ovin arke iznenada se oseti
znatielja.
- Hej, Hejzi. Ti o tom ubistvu neto
zna.
- Vie bih voleo da ne znam nita progunda slavni detektiv, zahvali za dobijene in fo rm a cije i p rek id e vezu.
Popio je kafu, a zatim i nekoliko vis
kija. O b rijao se, istuirao i obukao
tam no odelo italijan skog kroja, iveno
kod nekog od najboljih k rojaa sa Pete
avenije.
Znao je da e uskoro biti pozvan i tru
dio se da zavri sa toaletom pre nego
to telefon zazvoni ili p re nego to neko
doe. po njega
U pravo je obuvao cip ele kad se tele
fon oglasio.
H ejzi lenjim pokretom podie slua
licu i prinese je uhu.
- Zdravo, Dim e - rek ao je svojim
najljubaznijim glasom. T reb a li sam
da doem ili e poslati autom obil po
mene?
VIII
Hejzi se nije ni najm anje iznenadio
kad je u foteljam a ispred inspektorovog
pisaeg stola ugledao svoje noanje

86

partnere sa kartanja, Dendera i Patrika Eiija i Eliota i C arlsa Holdinga.

Ljubazno su mu klimnuli glavama, a on
je ljubazno odvratio i okrenuo se prema
inspektoru Morisonu.
- Zdravo, Dime, dugo se nismo videli, zar ne?
Inspektorovo i inae turobno lice bilo
je jo turobnije nego inae.
- Vie bih voleo da ni do ovog sus
reta nije dolo - odgovorio je umesto
pozdrava.
- Moda mi nee verovati, ali ovog
puta elje nam se zaista podudaraju,
Dime - progunda Hejzi i sede u naj
bliu fotelju. - Pitaj, Dime, rei u sve
to znam.
- etiri gospodina se ve dala svoje
izjave. U njima je pomenuto i tvoje ime.
Zbog toga sam te i pozvao. Gde si bio
prole noi, Hejzi?
- U apartm anu broj 13 B na desetom
spratu hotela Im perijal u aveniji Am e
rika.
- Od koliko do koliko asova?
- Od neto pre deset asova uvee do
sedam asova ujutru.
- Ko je bio sa tobom?
- O va etiri gospodina. Eliot i arli
Holding i Dender i Patrik Rii.
- Sta ste radili?
- Kartali smo se.
- Da li je neko od vas za sve to vreme
naputao apartman?
Pet pari oiju paljivo je posmatralo
detektivovo lice. U sobi se oseala pri
krivena napetost.
- Nije - najzad izgovori detektiv. Zaista nije, Dime. Ti zna da ne bih sla
gao.
N a inspektorovom elu pojavi se du
boka, uspravna bora.
- Siguran si, Hejzi? I sam zna koliko
je vana tvoja izjava.
Majki Hejzlvud klimnu glavom.
- Apsolutno siguran, Dime.
- Sve vreme su ti bili pred oima?
Detektiv se zamisli.
- Hm, hm, na to se ne rnogu zakleti.
Nisu svi uestvovali u svakom deljenju.
Neki su povremeno odlazili u kuhinju
da neto pojedu.
Inspektorove oi zasijae
- Znai da ih za to vreme nisi video.
- Nisam ih video, ali sam ih nepre
stano uo. Kuhinja je bila iza mojih lea.
Priali su, povremeno ulazili u sobu i
pratili igru nas za stolom, a zatim odla
zili po novi sendvi.

- Ipak sam ja u pravu - bio je upo

ran inspektor. Cuo si ih, ali ih nisi vi
deo.
- Poneli smo magnetofon i improvizovali razgovor pomou magnetofonske
trake - Ijutito javi Dender Rii. A
zatim smo se arli i ja odvezli do Frenkoye vikendice, ubili ga i vratili se. a da
Hejzi nije nita primetio. Bili smo od
sutni svega neto vie od dva asa.
Inspektor ga je ispitivaki posmatrao.
- Potpuno nemogue. Dime - javi
se ponovo slavni detektiv. - To je zaista
nemogue. Niko nije naputao stan.
Niko nije bio sam u kuhinji. Uvek su
bila bar dvojica zajedno i neprestano su

razgovarali. Seam se da su priali vi

ceve i glasno se smejali to ml je ome
talo koncentraciju pa sam se okrenuo i
opomenuo ih da govore tie. Zatim su
ostalima ponudili kafu, to Smo mi prih
vatili Naknadno su nas lz kuhinje pitan
da 11elimo skatku 111goru i ponovo se
smejali. Jedan je govorio da je bolja
slaa, a drugi da je gora nou koris
nija Zakaili su se oko toga pa smo se i
mi to smo sve vreme sedeli za stolom
umeali i stiavali ih Takav razgovor je
nemogue unapred snimiti na magneto
fonsku traku. Pogotovo zbog toga to
nikako nisu mogli znati ta u ja u kom
trenutku rei, a iz kuhinje mi je odmah
ili jedan ili drugi odgovarao.
Inspektoru
se
ponovo
pojavi
uspravna bora na ela
Umornim pogledom pogledao jo et
voricu brae.
- Imate sree to ste na tu partiju
pozvali Hejzija - otvoreno im je rekao.
- Vama etvorici ni ja ni sudija no
bismo poverovali ni da nem se zakunete u svoje prijave, laljive ivote. Poto
je mesto na kome je izvreno ubietve*
udaljeno od hotela Imperija!*, u kon>o
ste se kartali, oko dvadeset kilometara,
moram prihvatiti vo alibi Ipak. na va
em mestu se ne bih oseoc pretorano
sigurnim. Idite.
B raa su ustala, zadovoljno se cerei
- Zbogom inspektore. Veoma smo
sreni ako smo uspeli da vam pomog
nemo u istrazi - ree Eliot Holding,
dvosmisleno se osmehujui, Ukoliko
vam buclemo potrebni, slobodno nas po
zovite.
Izali s a ne okreui se. samouvereni
i ubeeni da im niko nita ne moe.
Napravili su samo jednu greku: nisu
raunali sa Hejzijem i njegovom suje
tom. Jer. to su morali znati, slavni detek

tiv bi pre dozvolio bilo ta drugo, nego

da ga neko smatra fiudalom.
IX
Hejzi je u toku noi proverio preko
svojih prijatelja iz podzemlja da li su e
tiri brata angaovala nekog plaenog
ubicu da za njih obavi prljavi posao.
Odgovor je bio negativan Njegovi dou
nici iz lokala Bladl Meri, u kome se
okupljao cvet njujorkog podzemlja bili
su kategorini: nijedan plaeni ubica
nije angaovan za ubistvo Frenka Siska
U pitanju je bio amaterski rad.
Istog dana Hejzi je uspeo da neprimeen ue u apartman 13 B na desetom
spratu hotela Imperijal. Detaljno ga je
pretraio, ali nije naao nita to bi mo
glo da usmeri njegovu privatnu istragu
u nekom odreenom pravca
Zatim je ponovo posetio Dima Morisona Inspektor ga je doekao veito za
brinutog lica i umornog pogleda
- Staje opet Hejzi? Doao si da ml se
smeje. Cini se da su etvorica tvojih pri
jatelja zaista izvrila savren zloin
Detektiv zavrti glavom.
- Naprotiv. Dime. etiri brata su me
izigrala, a ja to ne volim. Smeje mi se
celo njujorko podzemlje, a to e dosta
neprijatno za oveka kao to sam ja.

- Sta namerava?
- Raskrinkpu ih Otkriu na koji
nain su to izveli. U pitanju je neki pro
kleti trik.
- Ti misli da je Frenka Siska ubio
neko od njih?
- Ubeen sam u to. samo treba ot
kriti kako.
- Ima li neku ideju?
- Stalno mislim o tome da ubistvo
moda nije izvreno u vreme koje je Iekar utvrdio.
- Nc moe policijskog lekara, starog
doktora Ozborna, optuiti da uruje sa
ubicama, Hejzi.
- Moda je u pitanju neka greka
Moda je Sisk ubijen prc deset asova
uvee ili posle sedam asova ujutro.
- Nemogue. Proverio i 2..
Hejzi ga je upitno gic.J*o.
- U toku istrege nepobitno je utvr
eno da je ubijeni Frenk Sisk veerao u
lokalu Fontu eblo oke sedam asova
uvee. Znamo i ta je veerao Zbog toga
je dr Rnn.!' f Ozborn nakon obdukcije
mogao &koi i> u minut tano da odredi
vreme smrti Lekar je posebno naglasio
da ne postoji nikakav nain da se u bilo
87

kojem obliku utie na proces varenja,

odnosno na brzinu probave.
Hajzi zapali cigaretu. Po licu mu se
nije videlo koliko je razoaran.
- Sta ste u stvari saznali o ovom slu
aju. Dime? - upitao je.
Inspektor nasu kentaki viski u dve
plastine ae i jednu prui Hejziju.
- Nismo mnogo. Utvrdili smo da je
imao prijateljicu, izvesnu glumicu Seron Klejbern. Ona je i otkrila le.
Hejzi se tre.
- Saron Klejbern. Hm, hm, priaj mi
o tome, Dime.
- Ona ga je esto poseivala u viken
dici. Tog dana nisu imali sastanak. Odvezla se u njegovu vikendicu. Znala je
da e biti tamo jer joj je prethodne ve
eri tako rekao u restoranu Fonteneblo. Pored svega imamo zrno kalibra
45 izvaeno iz tela ubijenog Siska ali
nemamo i oruje iz kojeg je pucano. To
je sve ime do sada raspolaemo.
- Znai, ona je veerala sa Frenkom
Siskom. Kad su se rastali?
- Po njenim reima odmah posle ve
ere, negde oko osam ili osam asova i
trideset minuta uvee.
Hejzi ispije viski i ustade.
- Hvala, Dime. Posetiu tu damu i
razgovarati sa njom. Moda u saznati
neto to e nam koristiti.
Inspektor ga je otpratio zamiljenim
pogledom.
X
Seron Klejbern bila je visoka dugo
kosa plavua lepog lica i punih, senzual
nih usana Pozvala ga je u stan i ponu
dila kentakijem.
- Cemu da zahvalim za ovu neoeki
vanu posetu, gospodine Hejzlvud?
Ozbiljno ju je pogledao.
- Vodim istragu o smrti Frenka
Siska Bio vam je prijatelj, zar ne?
Uinilo mu se da je u njenim zelenoplavim oina primetio odblesak straha
- Pa, nismo bili u braku, a nismo bili
ni vereni.
- Nemam utisak da vas je njegova
smrt posebno oalostila
- Ljudi ive i umiru. To je sasvim nor
malno.
- Nije normalno umreti u trideset i
petoj godini od metka kalibra 45 ispalje
nog u glavu iz neposredne blizine.
- Ovo je Njujork. Ovde je sve nor
malno.
88

Zavrteo je glavom ali nije eleo da

komentarie.
- Dobro, ostavimo to. Vi ste nali telo.
- D a To je za mene bio veliki ok.
Odmah sam pozvala policiju. Ne elim
da imam bilo ta sa ubistvima To bi
moglo nakoditi mojoj karijeri.
- Moda ste ipak umeani u to
ubistvo, Seron. I to vie nego to i sami
mislite.
Ponovo joj se u oima nazreo strah.
- Pogreili ste, Hejzi. Nemam nita sa
tim.
- A braa Rii i braa Holding?
- Vi sami ste im obezbedili alibi.
- D a za vreme u koje je ubistvo na
vodno izvrno. No, nisam siguran da je
policijski lekar u pravu Hoete li mi
dozvoliti da pretraim va stan?
Oi su joj se rairile.
- ta oekujete da naete?
- Novac.
- Kakav novac?
- Novac koji su vam braa Rii i
braa Holding dali da utite.
- J a .. Kako znate?
- Mogu se vratiti sa nalogom za pre
tres. Znam da ste dobili novac. Nai u
ga za manje od deset minuta
Ustao je, ne obraajui panju na nju
U drugoj fioci koju je otvorio naao je
sveanj od deset novanica od po
sto dolara
- Ovo su vam oni dali, zar ne?
- D a ali ne zbog onoga to vi mislite.
Ovaj stan mi je plaao i jo uvek ga
plaa Eliot Holding. Ja sam njegova pri
jateljica i on mi daje novac. Frenk Sisk
je bio samo usputna avantura
- Koliko puta nedeljno je dolazio
Sisk?
- Dva puta
- U koje vreme?
- U pozoritu sam do jedan posle
ponoi. Frenk je dolazio ovamo oko dva
ujutru.
- Zbog ega vam je Eliot Holding dao
ovih hiljadu dolara To ne spada u re
dovne iznose koje vam je plaao za
vae... hm... usluge.
- On me je zvao tog popodneva kad
sam pronala le, jo pre nego to sam
dala izjavu policiji. Verovatno je o
ubistvu uo na radiju.
- Sta ie eleo?
- Da ne govorim policiji o odnosima
izmeu mene i njega Rekao mi je da za
vreme kad je ubistvo izvreno ima neo
boriv alibi, ali da ipak ne bi eleo da u
sve bude umean do grla to bi se si

gurno dogodilo kad bi se saznalo da me

on izdrava Posebno bi bilo neprijatno
za njega kad bi se ustanovilo da je znao
da me Sisk poseuje dva puta nedeljno i
da protiv toga nije imao nita
- Ako sam razumeo, Eliot Holding je
traio od vas da ne priate policiji da
ste one noi kad se dogodilo ubistvo, oe
kivali Frenka Siska ovde, u vaem
stanu, oko dva asa ujutro.
- Da Bila sam ubeena da time ne
inim nita loe. Eliot Holding je za tu
no imao vrst alibi. Bio je sa vama Bilo
je jasno da je to za policiju sasvim neva
an podatak.
- Hm. hm, koliko ja poznajem poli
cajce, za njih nita nije nevano. Imatali
jo neto da mi kaete?
Rairila je ruke.
- Nema tu ta da se pria Sisk i ja
smo veerali, a zatim me je svojim ko
lima odvezao do Pozorita. Dola sam
kui neto pre dva ujutro, istuirala se i
pripremila pie, ekajui da doe kao
to mi je te veeri obeao. Kad je prolo
dva, a jo nije doao pozvala sam ga tele
fonom u stan, ovde na Menhetnu, ali
niko nije dizao slualicu. Pomislila sam
da je pijan i da spava ili da je otiao u
vikendicu, kao to je ponekad inio.
Kako u vikendici nema telefona ujutru
sam se odvezla tamo i zatekla ga
mrtvog. To je sve, kunem se.
Ustala je i pola prema njemu Kuna
haljina se otvorila i Hejzi je video da
ispod nje ne nosi nita osim sopstvene
koe. Bila je zaista izvanredno graena
Blago ju je odgurnuo.
- Drugi put Seron,' drugi put Zaista
si zgodna, ali sad nemam vremena
Oi su joj zasijale od iznenadnog besa.
- Prokleto, impotentno njukalo! Na
polje! Napolje! Mene jo niko nikada
nije odbio. Odlazi!
Hejzi je jo jednom pogleda a zatim
izae.
Njene rei nisu ga ni uvredile ni uzbu
dile.
XI
Lokal Bladi Meri nije se nalazio ni u
jednom od mnogobrojnih turistikih
bedekera, koji se svake godine tam
paju u Njujorku u nekoliko desetina hi
ljada primeraka, pa ipak je u odree
nim krugovima bio poznatiji nego
mnogi od slavnih lokala iz Pete avenije.
Upravo tamo se uputio Majki Hejzl-

vud nakon razgovora sa Seron Klejbern.

U blizini aerodroma Flojd Benet
Fild u Bruklinu, nalazila se zgrada oro
nule fasade, stara i sklona padu, koja je
u svom podrumu krila lokal koji je i po
ambijentu i po gostima veoma liio na
lokale u zloglasnom londonskom Sohou
ili na svratita u svim veim lukama
sveta. Da se u podrumu nalazi lokal, uka
zivalo je nekoliko neitko napisanih re
i na oguljenoj drvenoj tabli iznad ulaza
mada onima koji su tu redovno dolazili
nije bio potreban nikakav putokaz.
Najkrae reeno. Lokal Bladi Meri
je u podzemlju Njujorka bio poznat kao
jedno od najomiljenijih sastajalita ljudi
van zakona svih onih koji su se u
drutvu sebi slinih oseali prijatnije
nego u blistavim nonim klubovima
Brodveja ili Pete avenije.
Meri Pajk, krupna, riokosa ena neo
dreenih godina iju su snagu imali pri
like da osete svi oni koji su u njenom
lokalu pokuali da izazovu tuu ili da se
sa svojim neprijateljima obraunaju
noevima pesnicama ili revolverima,
imala je obiaj da kae da bi se gospoda
sa Brodveja u njenom lokalu oseala
isto onako kako bi se i njeni gosti ose
ali u lokalima Brodveja i to je bilo,
uglavnom, tano.
Prostorija je bila podrumska bez pro
zora.
Prastare cevi za ventilaciju bile su
skoro sasvim zaguene, tako da bi ovek nenaviknut na posete ovakvim jazbi
nama odmah po ulasku poinjao da ka
lje.
Visoka i debela Meri Pajk sedela je za
kasom u prostoriji punoj duvanskog
dima i. ispod polusputenlh kapaka pre
mazanih prljavosrebmastom bojom,
peohiatrala salu Veina stolova bila je
zauzeta, konobari su uurbano raznosili
posluavnike pune pia znajui da vlas
nica budno motri na njihov rad i da je
dovoljan samo jedan njen mig ili pokret
ruke, pa da se ponovo nau na ullcL
U lokalu su posluivala petorica kono
bara a ef sale je bio visoki Rodni Lengkok koga su zbog mravosti i sasuene
koe stalni gosti znali kao Rodnija Ha
ringu
Petorica konobara bili su vrsti,
snani ljudi koje je odabrala lino vlas
nica lokala na preporuku Haringe Rod
nija koji ih je pronaao.
Sam Haringa Rodni se kod Meri Pajk
zaposlio neposredno posle izdrane
89

kazno zatvora U zatvoru Je bio zbog

ubi-tve, mada se kleo da je u pitanju bio
obian nesrean sluaj. Naime, prili
kom partije pokera sa jo trojicom prija
telja Rodni je primetio da jedan od njih
vara Bez upozorenja ga je udario svo
jom tvrdom, koatom pesnicom u vi
licu, vie radi opomene, kako je kas
nije izjavio na sudu, ali udarac je za ubi
jenog imao fatalne posledice. Da li ga je
Rodni zaista prejako udario ili je ovek
imao vilicu kao ratluk, to se, verovatno,
nikad n6e ni ustanoviti sa stoprocentnom sigurnou. U svakom sluaju, ne
sporno je da mu je vilica bukvalno uletela u mali mozak i prouzrokovala tre
nutnu smrt, to je sasvim razumljivo s
obzirom da se majka priroda postarala
da vilici obezbedi mesto u ustima a ne u
malom mozgu.
Kasnije Rodnijeva nastojanja da sve
prikae kao obian, bezazleni incident i
svau meu prijateljima izazvala su
mrtenje sudije i porotnika i glasan
smeh u sudnici
Kod Meri Pajk je radio poslednjih ne
koliko godina Meri je bila zadovoljna
njegovim kvalitetima a on je govorio da
od Meri nema boljeg poslodavca
Te veeri, koju je Hejzl odabrao za
svoju posetu, sve je bilo kao i obino.
Riokosa Meri je kunjala za svojim
stolom u uglu, na kome je bila i registar
kasa Rodni je stajao iza anka i punio
ae, a petorica konobara su usluivala
ve pripite goste.
Kad su se vrata, po ko zna koji put
toga dana ponovo otvorila i u prosto
riju uao trideseiogodinjak u oguljenoj,
crnoj konoj jakni i izlizanim, svetloplavim, platnenim pantalonama, niko od
gostiju i konobara na njega nije obratio
posebnu panju.
Ipak, nije bilo ba tako.
Rodni Lengkok i Meri Pajk su ga od
mah primetili.
Meri je ustala i ula u malu prostoriju
iza stola za kojim je do tada sedela koja
joj je sluila kno kancelarija a dugaki
Rodni je oima pokazao doljaku da
krene za njom.
Hejzl. jer to je bio on, prvo prie
anku, rukova se sa Rodnijem i narui
dvostruki viski sa ledom.
- Naravno, onaj iz posebne
Rodni - napomenuo je. - Jedan ko*.
taki burbon za mene. a ti popij ta e
li. Dugo te nisam video.
Haringino duguljasto, koato lice zasifa od zadovoljstva
90

<

- Popiu sa zadovoljstvom, Hejzi.

Drago mi je to ste .nas se setili Ovih
dana ste prilino zauzeti, zar ne?
Sipao je pie i stavio obe ae na
ank.
- Zbog tog posla sam i doao. Rodni
- iskreno priznade slavni detektiv. itao si u novinama sve o ubistvu
Frenka Siska i o mojoj umeanosti u taj
sluaj.
- Naravno, Hejzi Nezgodno je rei,
ali ima se utisak da su vas pozvali na tu
partiju pokera da bi od vas napravili
budalu.
Pokazao je glavom na ljude iz podzem
lja koji su sedeli za stolovima i ispijali
svoje viskije.
- Ovi ovde ve svata priaju. Uglav
nom su zadovoljni to je i slavnog Hejzija neko uspoo da nadmudri.
Detektivu pree senka preko lica
- Taj sluaj jo nije zavren. Rodni A
ko se bude poslednji smejao, najslae e
se smejati. Posle razgovora sa Meri voleo bih da popriam i sa tobom. Mislim
da e mi biti neophodne i tvoje usluge.
Dugaki Rodni Haringa se zadovoljno
osmehnu.
- Traite od mene sve to hoete,
Hejzi. Ve sam se zaeleo malo dina
mike. U ovom lokalu se skoro nita ne
deava Svakog dana nekoliko tua i
borbi noevima Sve se zavri razbije
nim glavama, slomljenim rukama i no
gama i ponekim ubodom. Previe je
monotono.
Hejzi je morao da se nasmeje Rodnijevoj jadikovci koju je ovaj izgovorio sa
ozbiljnim izrazom na svom koatom
licu.
- Ako bude radio za mene, imae
pravih uzbuenja preko glave. Rodni
rekao je. - Dakle, dogovorili smo se.
Prvo obavljam razgovor sa Meri a za
tim sa tobom.
Ispio je pie i ostavio na ank nova
nicu od deset dolara a zatim uao u pro
storiju vlasnice lokala
Oekivao je da e mu posle razgovora
sa njom neki za sada jo uvek nejasni
detalji oko ubistva pisca pozonnih tek
stova Frenka Siska postati jasniji.
*
XII
Upravo kad je izlazio iz krajslera
na parkiralitu pred zgradom u kojoj je
stanovao, odjeknuo je prvi pucanj. Me
tak se uz zviduk odbio od karoserije i
udario u zid. Hejzi je raagovao munje

vito. U deliu sekunde bacio se na asfalt

i izvadio revolver, svoj verni luger, iz
futrole pod levim ramenom.
Paljivo je podigao glavu i pogledao.
Ugledao je u ulazu jedne od oblinjih
zgrada nepoznatog oveka kako ui
drei obema rukama revolver ija cev
je bila uperena prema mestu na kome
se do pre nekoliko sekundi nalazio.
Hejzi je mogao pucati, ali ipak to nije
uinio. Ne samo zbog toga Sto je po svaku
cenu eleo da neznanca uhvati ivog da
bi od njega saznao ko ga je platio da
puca, nego i zbog toga Sto je pucao
samo kad je to zaista bilo neophodno.
Izbegavao je da ubija, mada je u poslu
kojim se bavio, i sa imidom koji je
imao, to bilo vie nego teko.
- Hej, mome! uje li me? Baci
oruje i podigni ruke iznad glave. Drim
te na nianu revolvera
Umesto odgovora neznanac se povu
kao dublje u ulaz i ispalio jo dva metka.
Jedan od njih je proao opasno blizu
Heizijevog lica i zamalo ga nije pogodio.
Prolaznici su panino beali i skrivali
se po oblinjim ulazima Neki su jedno
stavno legli na asfalt na mestu na kome
su se zatekli, trudei se da budu to ma
nje uoljivi
- Baci oruje! - pokua jo jednom
detektiv. - Ne elim da te ubijem, idiote.
Da sam to eleo do sada bi ve bio
mrtav!
Iza ugla se zaue policijske sirene.
Dva cmo-bela forda, sa oznakama po
licije i ukljuenim plavim, rotacionim
svetlima na krovu, uz kripu guma se
zaustavie izmeu Hejzija i napadaa
Gangster je odmah pucao pogodivi jed
nog policajca u rame. uvari reda su
istovremeno otvorili vatru Meci iz poli
cijskih koltova bukvalno su izreetali
napadaa koji se presavio. ispustio
oruje iz ruku i pao licem na asfalt
- Doavola, ta se ovde dogaa!?
psovao je policijski narednik, visok ovek crvenog lica. Detektiv ga je odmah
prepoznao. To je bio Klint O'Hara, na
rednik iz 47. policijske stanice.
Hejzi je ustao, drei ruke za svaki slu
aj iznad glave. Iz iskustva je znao da su
policajci nervozni kad je pogoen neko
od njih i da se dogaalo da pucaju i pre
nego to po pravilima slube pozovu na
predaju oruja
- Ne pucajte, narednie! To sam ja.
Hejzi Nadam se da me se seate.

Policajevo lice postade za nijansu

crvenije.
- Hejzi? Do avola, ovee, ta vi
ovde radite? Zar morate biti umeani u
svaku pucnjavu u ovom prokletom
gradu?
Detektiv polako spusti ruke i prie
naredniku
Ovog puta zaista nisam kriv,
OH a ra Verovatno ima i oevidaca i oni
e potvrditi moju priu Izlazio sam iz
krajslera kad je odjeknuo prvi pucanj.
Zaklonio sam se iza vozila i pozvao ga
da baci oruje, ali je on odgovorio me
cim a U tom trenutku ste i vi stigli
Narednik ga namrgoeno pogleda
- Tu priu ete ponoviti u policijskoj
stanici Hajde sad da pogledamo ta je
ostalo od naeg zajednikog prijatelja
Jedan od policajaca je ve okrenuo
napadaevo beivotno telo na lea Si
rom otvorene oi zurile su u sivo nebo,
ah vie nita nisu videle. ovek je imao
oko trideset godina grube crta lica i oiljak od noa preko levog obraza
Hejzi pogleda narednika
- Nikad ga nisam video. A vi?
Narednik zapali cigaretu.
- To je Dozi Riorden. Plaeni ubica
tree kategorije. Imamo ga u evidenciji
Za njim je raspisana poternica zbog
nekoliko ubistava
- Za koga je radio?
- Izvesno vreme za starog uzepea
Maceratija ali je poslednjih nekoliko
godina preao u slobodne strelce. Radio
je sam Sigurni ste da niste imali nita
sa njim?
- Eto sada nisam uo za njega Apso
lutno mi je nepoznat
Narednik ga pogleda
- U tom sluaju ste nekom opasno
stali na ulj, prijatelju. A taj neko se
obratio Doziju Riordenu da vas za sumu
od par hiljada dolara poalje na onaj
svet Imah ste sree. Hejzi
Majki Hejzlvud tek sad primeti da jo
uvek dri luger u ruci Polrko ga je
vratio u futrolu pod levim ramenom i
osmehnuo se policajcu
- I bila mi je potrebna narednie progunao je. No, sledei put se neu
pouzdati samo u nju
Klint O H ara ga je uo. ali ga nije razumeo.
XIII
Dim Morison je izgledao mrzovoljno
i neuredno kao i obino. Hejzi je, napro

91

tiv, bio glatko izbrijan i nasmejan. i

nilo se da na svetu ne postoji problem
koji bi se njega ticao.
- Kako napreduje istraga, Dime?
Policijski inspektor odmahnu rukom.
- Nismo se pomakli od poetka
Nem a svedoka, nema dokaza, nema ni
ega za ta bismo mogli da se zakaimo
i da ponemo da njukamo. Zaista mi se
ini da je ovog puta u pitanju savren
zloin
Savreni zloini postoje, ali ovaj
- svakako ne spada u takve tiho se nasmeja slavni detektiv. - Ne, ne, ovo je
amaterski rad, Dime. Siguran sam u to.
Sef Odeljenja za ubistva ga sumnji
avo pogleda.
- Cim tako govori znai da zna
vie od mene. Ispljuni to, njukalo, i pre
pusti ostali deo posla policiji. Zato da
rizikuje u sluaju za koji te niko nije
angaovao?
- Prilikom one partije pokera zara
dio sam etrnaest hiljada dolara Pored
toga, braa su mi pre toga dala hiljadarku da ispitam neke stvari oko testa
menta njihovog dede. To je ukupno pet
naest Prema tome. moglo bi se rei da
sam ipak plaen
- To je moja estomesena plata promrsi inspektor. - A ti to zaradi za
manje od nedelju dana
- Vie radim. Dime - lakonski od
govori slavni detektiv. - Vie radim, a i
postiem bolje rezultate.
- Kakve si rezultate postigao u ovom
sluaju?
- Znam ko je ubica, a nasluujem i
na koji nain je ubistvo izvreno. N a
ravno. jo uvek ne mogu nita da dokaem. Zbog toga i ekam

- Sta?
Hejzi ugasi cigaretu i ustade.
- Njihovu greku.
- A ako je ne naprave?
- Napravie je, Dime, budi siguran
To su amateri, a oni uvek prave greke.
Jedino vrhunski profesionalci ih ne
orave.
Inspektor ga je zamiljeno gledao.
- U redu. Hejzi. Znam da ne vredi da
te odgovaram jer me ne bi posluao.
Uvek si radio kako si hteo pa e tako
uiniti i ovog puta Ipak. budi oprezan.
Moj utisak je da te nee ostaviti na miru
dok te ne eiliniu
Hejzi stavi eir na glavu
- N e brini. Dime. Kad sledei put
budem doao doi u sa dokazima A
moda u ti odmah dovesti i ubicu

92

Jo jednom je lako klimnuo glavom,

zatim izaao.
Inspektor zapali novu cigaretu i po
novo napuni au viskijem Nije mu
preostalo nita osim ekanja
XIV
Bilo je dva asa ujutru kad je zazvo
nio telefon u Hejzijevom stanu Lenjo je
podigao slualicu progutavi psovku
- Hejzi?
Bio je enski glas i delovao je uzbu
eno.
- Ja sam Ko je to?
- Seron Klejbern. Oh, Hejzi. plaim
se!
Detektiv se u trenutku razbudio.
- Sta se dogodilo?
- J a .. Eliot.. Eliot Holding je malo
as bio ovde. eleo je da sazna ta sam
vam rekla Tukao me je. O h ..
- Otiao je?
- Da ali mi je rekao da pazim ta ra
dim i da usta drim vrsto zatvorena
Izgledao je vrlo opasno. Bio je van sebe
od besa Uasno se plaim.
- Sad vie nema razloga za strah
Verovatno se ove noi vie nee vraati.
- Ali... pred kuom je jedan crni
automobil. Neko sedi u njemu Sigurna
sam da pazi na mene.
Hejzi se odlui.
- U redu zakljuajte vrata i navucite
sigurnosni lanac. Ne otvarajte nikom
dok ne ujete moj glas. Stii u za tride
set minuta
Na brzinu se obukao, spustio se liftom
i seo u krajslera. Sve ovo mu se nije ni
najmanje svialo. esto ulo ga je upozo
ravalo na opasnost ali je ipak reio da
ode do preplaene devojke i da razgo
vara sa njom
Vrata mu je otvorila im je zakucao i
javio se. Ovog puta je bila kompletno
obuena
Lice joj je bilo bledo, sa tamnim podo
njacima
- Hejzi... stigli ste!
Zatvorila je vrata za njim, a tada iz
pokrajnje sobe izadoe Eliot i Carli Hol
ding. Obojica su u rukama drali revol
vere, a lica su im bila zlobno iscerena
- Gle, gle! Slavno njukalo ve drugi
put u roku od tri dana guta udicu koju
smo mu pruili Ponovo si prevaren
Hejzi. Podigni ruke!
Detektiv poslua
Carls Holding ga obie i uze mu luger
iz futrole. Stavio ga je u svoj dep i isko
ristio priliku da nogom udari detektiva

- Ovo je samo mali predujam, njuka

lo! Ostalo e dobiti kad stignemo.
Hejzi ga presee pogledom.
- Mrtav si ovek, Carli U Njujorku
nema oveka koji me je nekanjeno uda
rio.
- Mnogo pria, Hejzi Obeavam ti
da e ove noi zanemeti
Hejzi skrene pogled na devojku
- Znai tako, Seron I vi ste sa njima
u igri
Devojka je krila ruke.
- Ne, ne! Naterali su me. Rekli su mi
da e me ubiti ako vas ne pozovem. Tu
kli su me. J a .. Morala sam, zaista sam
morala Ubili bi me!
Izali su napolje i seli u Hejzijev
krajsler. Detektiv je vozio dok je po
red njega sedeo arls Holding sa revol
verom ija je cev bila prislonjena uz detektivovu slabinu Iza njih su sedeli Eliot
Holding, takoe sa revolverom u ruci, i
Seron Klejbern.
- Kuda da vozim?
- Prema Riverdejlu.
Upalio je motor i krenuo.
- Prema vikendici Frenka Siska?
- Pogodio si, njukalo. U pravo tamo
- Ovo mi lii na priznanje da ste ga
zaista vi ubili. S obzirom na to ta nameravate da uinite sa mnom, sada mi
moete rei kako ste to izveli?
- Mi smo arobnjaci proguna
zadovoljno Eliot Holding. - Umree, a
nee saznati ono to te interesuje.
- A ja? - javi se plaljivim glasom
Seron Klejbern. - ta ete uiniti sa
mnom?
- Niko joj nije odgovorio.
XV
, Hejzi zaustavi vozilo u potpunom
mraku. Vikendica je bila udaljena od
ostalih, smetena u gustoj umi, tako da
se ni po danu nije videla sve dok se ne
doe do nje.
- ta sada?
Braa Holding imali su snane baterijske lampe i sada su ih upalili.
- Napolje. Tu imate dva aova. Uz
mite ih i kopajte.
- ta da kopamo?
- Do avola ta se kopa? Rupu!
- Rake?
- Ako budete kopali dovoljno du
boko, bie dovoljno i jedna Hajde, poinjite.

- Zato da kopam sebi grob9 Da bi

ste vas dvojica uivali?

Ako nee, ubiemo devojku od

mah. Ako hoe, oboje ete iveti jedan
as due. Kad je smrt u pitanju, ezdeset
minuta mnogo znai.
Hejzi uze aov i poe da k op a
Devojka je drhtala i aov joj je stalno
ispadao iz ruke.
- Pravi dentlmen nee prepustiti te
ak fiziki posao jednoj dami. Nemojte
vi kopati, Seron.
Skinuo je sako i bacio ga na oblinji
bun. Devojka je stajala sa strane i sve
jae drhtala Njeno lice je bilo blea
mrlja u mraku.
Braa Holding su na revolvere privr
stili priguivae i sad su stajali, drec:
svako u desnoj ruci oruje, a u levoj bate
rijsku lampu.
Hejzi je neumorno kopao, stalno u
istom ritmu. Njegovi pokreti delovali su
monotono i uspavljujue.
Zemlju je bacao na mesto izmeu devojke i arlsa Holdinga. Nekoliko gru
menia pogodilo ih je u noge, ali oni to
nisu ni primetili.
Svi su kao opijeni posmatrali Hejzijeve ravnomerne pokrete. Cev oruja
Eliota Holdinga je sada bila uperena
prema tlu, a njegova glava mehaniki je
pratila Hejzijeve pokrete, kao to ine
posmatrai na partiji ping-ponga ili te
nisa, okreui se stalno za loptom.
Carls Holding je svoj revolver sa pri
guivaem drao oputeno, uz bok.
Hejzi je nekoliko puta zastajao, brisa '
sitne kapljice znoja sa ela i lica i zati:i
nastavljao sa kopanjem. Ispod gornje;
suvog slo ja zemlja je bila tvrda i pun
korenja oblinjih stabala tako da je bib.
teka za kopanje. U umi je bilo tiho
nije se ulo nita osim ravnomernog
zvuka koji je proizvodio aov u Hejzije
vim ru k a m a udarajui u suvu zemlju.
Hejzi podie aov pun zemlje pa se ii
nenada okrete i baci je Carlsu Holdingu
u lice. U istom trenutku se ponov
okrete i baci aov kao koplje prenu
Eliotu Holdingu. O tra metalna ivici
pogodi riokosog oveka u elo. Pao jt
na zemlju, ispustivi i revolver i bate
rijsku lampu koja se otkotrljala neko
liko metara dalje i tada se zaustavila
jo uvek upaljena
Carls Holding je mahinalno napravio
dva koraka unatrag, a zatim levom ru
kom. u kojoj je drao baterijsku lampu,
obrisao lice od zemlje. Tek tada je opa
lio. ali nije bio dovoljno precizan i zrno
jc preletelo iznad H ejzija koji se u me
uvremenu bacio u rupu koju je isko

93

pao. Detektiv poveim kamenom pogodi

C arlsa Holdinga u rame, a zatim, iskori
stivi njegovu zbunjenost, skoi na
njega. Obojica su pala na zemlju, tru
dei se da se doepaju oruja. Hejzi je
vrsto drao Holdingovu ruku u kojoj je
bio revolver, a zatim je iznenada podi
gao i udario g a posred lica. Holding
bolno jeknu i olabavi stisak oko drke
kolta.
Hejzi mu izvue revolver iz ruke a za
tim g a drkom udari snano po glavi.
arls Holding ponovo bolno jeknu i um
iri se. Hejzijev poslednji udarac ga je
poslao u carstvo snova.
Tek tada je detektiv stigao da se po
novo okrene prem a Eliotu Holdingu. Pri
lazio mu je oprezno, drei prst na oba
rau, sprem an da puca im oceni da je
to neophodno. Meutim, njegova oprez
nost je bila nepotrebna. N a elu je imao
gadnu ranu koja je krvarila, a u gru
dim a metak koji je ispalio Carls Hol
ding i koji se. promaivi detektiva, za
bio Eliotu u levu stranu grudi.
eron Klejbern je stajala kao paralizovana. O d straha je prestala i da drhti.
Hejzi zau um iza jednog od oblinjih
stabala i munjevito se okrete, spreman
da puca. Rodni H aringa mu je prilazio,
a na njegovom duguljastom licu bio je
eretski osmeh.
- Nije loe, Hejzi - rekao je sa priz
nanjem u glasu. - Sve ste izveli zaista
maestralno. teta to osimmene nije
bilo nikoga koji bi sve to video.
Hejzi g a zaueno pogleda.
- O d kada si ovde?
- Stigao sam pre nago to ste poeli
da kopate.
Hejzi oseti kako mu se telesna tempe
ratura popela za nekoliko stepeni.
- I mirno si stajao i gledao kako ko
pam sopstveni grob?
Rodni H aringa slegnu svojim uskim,
mravim ramenima.
- Zato da ne? Smatrao sam da e
kopanje sopstvenog groba na vas pozi
tivno, pedagoki uticati. N e prua se oveku svaki dan prilika za tako neto.
Hejzi g a jo jednom pogleda, a zatim
poe da se smeje.
- Do avola, ba si lud. Rodni. Pa za
to sam te onda angaovao?
- D a vas neprestano pratim i da se
umeam kad procenim da je to neo
phodno. Zato se i nisam umeao. Jo ni
sam bio ocenio da je neophodno i moje
pojavljivanje na sceni. Uostalom, i sami
ste to vrlo dobro izveli.

94

Hejzi se jo uvek smejao.

- Ti zaista im a smisla za humor,
Rodni.
Sa strane se zau tup udarac. Obojica
se istovremeno okretoe i pogledae u
tom pravcu.
Devojka je leala onesveena.
- Ona ga oigledno nema promrsi
Hejzi kroz zube i pozove Rodnija. Hajde, Haringo, pomozi mi da je smestim u krajslera*. Ove noi bih eleo
malo i da odspavam.
Rodni Haringa izvadi ih depa lisice i
stavi ih na ruke onesveenom arlsu
Holdingu, a zatim prie Hejziju i pomoe mu da besvesnu devojku smesti
na zadnje sedite krajslera.
XVI
U inspektorovoj kancelariji u Upravi
policije bili su M ajki Hejzlvud, novi
narka kriminalistike rubrike Njujorkera, Isidora Slips, i mladi policijski ste
nograf koji je beleio svaku izgovorenu
re.
Inspektor nezadovoljnim pogledom
odmeri plavokosu novinarku, a zatim
skrete pogled na detektive.
- Zar ona zaista m ora da bude ovde,
Hejzi? Ne treba ni da ti govorim da je to
odista neuobiajeno.
- Blondi je moja prijateljica, i pored
toga i najbolja crn a novinarka u Njujorku. Obeao sam joj ekskluzivnu repor
tau. Ako je izbaci nita od prie,
Dime.
Inspektor napravi mrzovoljnu g ri
masu.
- Znam ta se krije iza svega, Hejzi.
Nia;/: ni ja lud iako sam policajac. Po
novo eli tekst sa naslovom na etiri
stupca o tome kako je policija nespo
sobna, a privatno njukalo Hejzi pam e
tan. To je u pitanju, zar ne?
- I ja imam svoje slabosti, Dime.
Jedna od njih je sklonost ka publicitetu.
Ve sam ti rekao: ili onako kako ja hou
ili nikako.
Inspektor se namrti.
- Nemoj biti tako iskljuiv, njukalo.
Ne zaboravi da od mene zavisi tvoja doz
vola za rad. M ogu te optuiti za prikriva
nje podataka znaajnih za istragu i odu
zeti ti je.
Isidora Slips odlui da se umea.
- To bi ve sutra svi Njujorani saz
nali iz mojih novina, inspektore. Pustite
Hejzija da ispria svoju priu. Ubeena
sam da je zanimljiva.

Dim Morison je morao da se povue.

- U redu, u redu, nisam to mislio oz
biljno. Poni, Hejzi, sluamo te.
Po detektivovom licu se videlo da je,
za razliku od inspektora, dobro raspolo
en.
- Sve je poelo sa onom partijom po
kera. Zbog toga su me i angaovali da
tobo ispitam valjanost testamenta nji
hovog aede koji je vei deo nasledstva
ostavio Frenku Sisku, a manji deo ost
aloj etvorici brae. Osnovni cilj im je, u
stvari, bio da me nagovore da prista
nem da te noi sa njima igram poker.
- Zato ba ti?
- Bi; je u svemu i malo sujete.-Ja
sam poznata linost i na glasu kao ovek koga je veoma teko prevariti. Bili
su samouvereni i sigurni da ni ja neu
uspeti da primetim njihov trik. Drugi
razlog je vaniji. Znali su da sam u do
brim odnosima sa tobom i da e meni
poverovati ako potvrdim da niko od
njih te noi nije izlazio iz apartm ana
broj 13 B na desetom spratu hotela Im
perijal. Da je na mom mestu bio bilo ko
drugi, ti mu ne bi poverovao i alibi e
tiri brata ne bi bio tako vrst, to znai
da bi oni mogli biti osumnjieni za
ubistvo Frenka Siska.
- Zbog ega su ga ubili?
- Zbog nasledstva. Sisk nije imao dru
gih ivih roaka osim njih etvorice. To
znai da bi posle njegove smrti njima
pripalo i onih osam stotina hiljada do
lara koje je Sisk nasledio od dede. Ho
mera Deminga. Svakom po dve stotine
hiljada dolara. Lepa. okrugla suma.
Mnogi bi se odluili na ubistvo i zbog
daleko manje svote.
- Kako si saznao na koji nain je
Sisk ubijen?
- Razmiljanjem, Dime. razm ilja
njem. To je ono to vam a policajcima
nedostaje. Sve mi je bilo jasno u tre
nutku kad sam od Siskove ljubavnice,
eron Klejbern, saznao da je Sisk te
noi, oko dva asa ujutru, trebalo da
doe kod nje.
- Hm, hm. A dalje?
- Dalje je sve bilo jednostavno. Stan
eron Klejbern se nalazi u zgradi koja
je samo dva bloka udaljena od hotela
Imperijal. To je ono to je za ubice bilo
veoma vano, i zbog ega su i odabrali
upravo taj hotel. Proverio sam i utvrdio
da se Eliot Holding uselio u Im perijal
tek sedam dana pre ubistva. Znai, od
tada su ve imali gotov plan.

- Kako je izvreno ubistvo?

- Ubice su od eron Klejberrrsazriale
da e te noi. oko pola dva ili dva asa
ujutru, Frenk Sisk stii svojim vozilom u
blizinu njene kue. Jedan od njih je na
pustio kartanje u Im psrijalu otprilike
u to vreme, saekao Siska i kad je ovaj
zaustavio vozilo i sprem ao se da izae
priao mu i pucao u glavu iz nepos
redne blizine. Naravno, oruje je imalo
eliminator zvuka, tako da niko nita
nije uo.
- Sta je ubica zatim uinio?
- Odvezao je vozilo blok dalje. Siskovo telo je premestio u gepek, zaklju
ao automobil i svojim vozilom brzo se
vratio u Imperijal, gde je nastavio da
se karta.
- Kako to da je Siskovo telo prona
eno u vikendici koja je dva asa vonje
od hotela Imperijal i od mesta na
kome je ubijen?
- U tome i jeste trik, Dime. Kad se
partija pokera zavrila, a to je bilo u se
dam asova ujutru. ubica je otiao do
Siskovog automobila, odvezao se do vi
kendice, ostavio telo i vratio se u grad.
Policijski lekar. stari Randolf Ozborn
ipak nije pogreio u odreivanju nastu
panja vrem ena smrti. Sisk je zaista ubi
jen te noi u dva asa
- U redu. Sad znamo skoro sve. Ost
alo je da nam kae jo ono najintere
santnije: na koji nain je ubica mogao
da napusti kartanje u hotelu im peri
jal a da ti to ne primeti? N a prvi po
gled to izgleda nemogue.
Slavni detektiv se osmehnu.
- Bavei se ovim poslom nauio sam
da je mnogo ta to je na prvi pogled
nemogue, ipak mogue. To je i ovoga
puta bio sluaj. Rekao sam ti da smo za
vreme kartanja, negde oko dva asa uju
tru, napravili krau pauzu da bi se okrepili. N as trojica smo ostali za stolom a
Eliot Holding i Dender Rii su otili u
kuhinju da se okrepe.
- Rekao si da si ih sve vreme uo
kako razgovaraju, iako ih nisi video.
Detektivov osmeh postade jo iri.
- Tako sam mislio, Dime. Mislio
sam da ih ujem U stvari ih nisam uo,
da budem taniji, uo sam samo jednog.
Inspektor g a je zaueno gledao.
- N e razum em ... O bjasni...
- Sve je jednostavno, Dime. Mislio
sam da ujem dvojicu a ustvari sam
stalno uo samo jednog. Dendera Ri
i j a
- K ako...

- Dender Rii je ranije radio u vari

jeteu, Dime. Bio je imitator. Toliko ve
sto je imitirao glasove drugih ljudi da je
bilo nemogue primetiti da to ne govore
pravi vlasnici tih glasova Tu svoju vetinu je upotrebio i u noi kad se dogo
dilo ubistvo. Improvizovao je razgovor
sa Eliotom Holdingom m ada je, u stvari,
dvadesetak minuta bio sam u ajnoj
kuhinji. Naravno, ja ih nisam video, ali
sam uo glasove obojice i nije mi bilo ni
na kraj pameti da neto posumnjam.
Pored toga, bio sam zauzet i igrom.
- Znai, Eliot...
- D a Dime. Eliot Holding je ubio
Frenka S isk a Poarnim stepenicama se
ih kuhinje spustio dole, seo u vozilo.

ubio ga, stavio njegovo telo u gepek i

vratio se. Posle sedam ujutru, kad je p ar
tija zavrena odvezao je Siskovo telo u
vikendicu. Ostalo zna. Kad su ubice
shvatile da u uspeti da ih raskrinkam,
odluile su da me eliminiu. Prvo su angaovali plaenog ubicu, a kad on nije
uspeo, odluili su da to obave sami.
Inspektor se n akalja
Jo samo da mi kae od koga si
saznao da je Dender Rii ranije radio
u varijeteu kao imitator. Da smo taj po
datak ranije znali...
Hejzi pomisli na debelu, ridokosu
M eri Pajk i nasm eja se.
- Gospoda koja mi je pribavila taj
podatak ne voli publicitet, Dime. N a to
pitanje morau da ti uskratim odgovor!

KRAJ

9?.

844

DZON EJVZ