i/ESTEBN ^ tom gradu - leglu bezakonja,

trebalo je da uvede red

PH Bil BERKHART
i-q [AO
r

r^RifjT
 Bil B erkhart
MEKSIKANAC

Forum —M arketprint
 VESTERN BESTSELER

Bil Berkhart

MEKSIKANAC

FORUM - M ARKETPRINT
B E S T S E L E R broj 8; G lavni i o d g ovorni ured n ik : Slavko
D R A G IN Ć IĆ ; U red nik; Z o rk a Ć IR IĆ .
N aslov originala: Bili B u rch a rd t - T H E M E X IC A N ; C opyright
© 1977. by Bill B u rch ard t, o b jav ljen o p rem a u govoru sa G P A
M inhen.
R ecen zija: R ad e O B R E N O V IĆ ; P revod: S tan k o Š A JT IN A C ;
L ek to r; Z o rk a Ć IR IĆ ; T ehnički ured n ik ; L aslo T O T ; N aslov­
n a strana; S vetozar T O M IĆ ; K o rek to ri; M arta M L A D E N O -
V IĆ i M argit H O R V A T -H A R A N G O Z O
Š tam pa: sep tem b ar T ržište: 1987. godine.
Izd aje i štam p a N IŠ R O F O R U M - O O U R M A R K E T P R IN T ,
N ovi S ad, V o jv o d e M išica broj 1.

Sva p ra v a se;zadržavaju, uključujući p rava n a rep ro d u k o v an je ove knjige u celini, ili

d elim ičn o , ili n a bilo ko ji drugi način.
O slo b o đ en o o snovnog p o reza na p ro m e t m išljenjem P o k rajin sk o g k o m iteta za
o b razo v a n je i k u ltu ru , broj 413-210/87. o d 30. m a rta 1987. godine.
 S gvozdenim strpljenjem , H ustino Gusm an je
čekao da začuje glas sa druge strane telefonske
žice.
O dsjaji vatre, koja je zahvatila čitavu ulicu,
čudno su titrali po stolu. Čak m u se i telefonska
slušalica kraj uha, činila vrelom.
Kroz dovratak je video visoko pročelje Endilo-
ve robne kuće. Kroz razbijen izlog, crveni plam e­
novi lizali su prem a krovu. Na južnoj strani, kao
da je čitav grad, nastao u vrem e naftaške groznice,
bio zahvaćen plam enom .
B erbernica pored robne kuće, bila je prava buk­
tinja. M alo dalje, gorela je pošta. G nevni glas čuo
se sa druge strane žice.
- G azda kaže da se ne može gasiti. Možeš da
ideš do đavola!
- To bi moglo da važi i za njega - reče H ustino.
Glas m u je bio m iran kao zmija u travi.
G nevni glas nije prestajao. - Slušaj! N udili smo
ti pom oć kada je vatra počela. O dbio si. Nemoj
sada da nam pretiš, hispančino!
Meksikanac

Požarna kola dobrovoljnog vatrogasnog društva

iz K artridža su projurila uz zvonjavu. O ko nje su
se, vičući u pom etnji, vrzmali vatrogasci pod šle-
m ovim a, u čizmama, neki još navlačeći zaštitna
odela, svaki od njih pokušavajući da uspostavi red
u neorganizovanoj gomili.
- V oleo bih da ti saznam ime - odvrati Gusm an
glasu sa druge strane. Glas mu je bio čvrst, zgu­
snut, a svaka reč izgovorene snagom mišića.
Sagovornik je oštro prekinuo vezu. G usm an je
m ahinalno posegnuo za ručicom da pozvoni cen-
trah, ali je odm ah odustao, obesio slušalicu i po­
šao prem a vratim a kancelarije.
V atra sa pošte pretvarala je noćnu tm inu u uža­
reni kovitlac. B oja na dovratku, kraj kojeg je sta­
jao , činilo se, počinjala je da se podklobučuje. Po­
gledao je na kancelarijski sto, koji je stajao ogo­
ljen o praznoj prostoriji.
Izašao je napolje i stao na prolaz od naftom na­
topljenih dasaka i posm atrao ljude kako trče va­
trom osvetljenom ulicom. .Tedan je utrčao medu
zgrade u plam enu. Vlasnik ili pljačkaš, pitao se
Gusm an.
Privukla mu je pažnju vitka ženska figura, koja
je stajala po strani, na uglu ulice, nedaleko od ske­
leta nekadašnje berbernice.
Pogled joj je neodređeno lutao okolo, a onda
je, napola okrenuta, s punom pažnjom počela da
posm atra G usm ana.
Pošla je preko ulice, crne od nafte, prem a n je­
 M eksikanac

mu. Prešla je na drugu stranu i zaustavila se kraj

njega. Lice joj je bilo bledo i delovala je bespo­
moćno. Pod plam enom igrom senki, n jen izgublje­
ni izgled, prikriven izveštačenom hrabrošću, po­
budio je u G usm anu tiho sažaljenje.
- Gus - rekla je snishodljivo - sećaš li me se?
Polako je izvukla ruku ispod široke bluze. T an­
kim prstim a čvrsto je stezala dršku sjajnog, posre­
brenog revolvera kalibra 32.
- Ja sam Viki - podsetila ga je.
Stojeći nepom ično, Gusm an reče: - Čem u taj
revolver?
- D jui Šajdler - rekla je.
Glas joj je bio piskav u poredenju sa snažnom
hukom požara.
Odlučio je da se nasmeši, ali je delovao uz­
držano.
O dm akao se od nje. Obišao je oko gomile robe
iznete iz robne kuće, čiji je krov zahvatio plamen.
U zadim ljenoj unutrašnjosti video je kako se pla­
m en probija odozgo, kroz tavanicu, i jarkom sve-
tlošću obasjava sitnog, izbezubljenog Sirijca, En-
dila i njegovu usplahirenu ženu u njihovom nasto­
janju da robu iznesu na ulicu.
Posm atrao je to ukočenog lica. Bio je tu m anje
od dana i nije osećao neke posebne naklonosti.
Vatrogasci su kantam a gasili požar i svoje napore,
sa već potpuno izgorele pošte, usredsredili na ber-
bernicu kraj nje.
Pomislio je kako će se ovde uskoro pljačkaši da­
M eksikanac

ti na posao. E ndila je potpuno zahvatila panika.

Izbezubljeno je izbacivao robu na ulicu, ne vodeći
više računa o njoj i, posm atrajući to, H ustino G u­
sman pomisli kako će pljačkaši tako nešto jedva
dočekati. Neće m orati da se plaše opekotina.
Svakako će pozdraviti Endilovo nastojanje da iz­
nese robu iz radnje, tako da im ostaje da je samo
natovare i m irno odnesu. Jedan vatrogasac je ne­
što gnevno dovikivao G usm anu pokazujući na
kantu, očigledno želeći da mu kaže da bi novi šerif
u K artridžu trebalo da pom ogne u gašenju požara,
koji je zahvatio grad.
U šao je među gomilu nabacanih polica i robe,
osećajući kako mu vrućina i krv udaraju u ožiljak
na čelu. Podigao je ruku i opipao ga prstim a. Svi
ovde kao da su imali već neki posao za njega.
Pomislio je na suvonjavog trgovca, kiselog izra­
za lica, čija je piljarnica u susednom bloku zgrada
verovatno bila van dom ašaja vatre. Stenli H ajat,
da li se tako zvao? K ada se razgovaralo o postav­
ljenju H ustina G usm ana, H ajat je bio govorljiv i
nestrpljiv.
„Ovaj grad je postajao, zapravo, već je bio loše
m esto kada su zatražili da uđem u kom itet građa­
n a “ rekao je G usm anu. „Neki dripac mi je jutros
ušao u radnju, uzeo čitav naram ak zeleniša i pobe­
gao. M ožete li to da sprečite?“
„M ogu sve da sprečim “ rekao m u je G usm an
strpljivo.
„D obro. U redu. Prim ljeni ste. O pašite revolver
 Meksikanac

i „nestrpljivi trgovac je pošao da usluži jednu že­

nu, a G usm an je, posle tako kratkog upoznavanja
sa poslom, preuzeo dužnost šerifa u gradu nafta­
ške groznice, Kartridžu.
Usečeni ožiljak na čelu sada mu je pulsirao od
jare iz Endilove zapaljene radnje stotinak m etara
od njega i G usm an u tom trenutku pomisili na ono
što bi se moglo nazvati životnom sklonošču da u
pogrešno vrem e bude na pogrešnom mestu.
U m om entu je prim etio kako devojka Viki zala­
zi za ugao ulice osvetljene plam enom i pomislio na
kratkoću poznanstva s njom . Tek što je bio našao
praznu kancelariju, ustajalog mirisa, u glavnoj uli­
ci, kada ga je potražila bleda, m lada žena.
„Kako se zovete?“ upitala je nekim čudnim,
cvrkutavim glasom. Gusm an joj je rekao a njene
reči, koje su usledile, bile su neobične kao i njena
lepa spoljašnjost.
„Zove se D jui Šajdler. Hoće da me n atera da ži­
vim s njim “ poverila mu se. Oči su joj klizile s jed ­
nog zida prostorije na drugi.
,,A kako se vi zovete?“ pitao je Gusm an.
„Viki“ rekla je. „Viki D žerm en. H oću da ga sta­
vite pod prism otru. . . “
Zatim je otišla, ostavljajući G usm ana sa još jed­
nim izvorom zbunjenosti. Slegao je ram enim a,
stojeći zam išljeno, a onda iz polunam eštenog ure­
da pošao prem a štali za iznajm ljivanje konja.
U zeo je konja s nam erom da pre m raka projaše
oko grada. U pravo kada je zašao u naftno polje.
M eksikanac______________________________________________ W

na m anje od m ilje udaljenosti od grada, ugledao

je klobuke dim a i kada se vratio zatekao je poštu,
u najužem centru, u plam enu.
Ostavio je konja u štali i prepešačio pola bloka
zgrada da potraži čoveka, koji ga je postavio za še­
rifa. O pasan keceljom , piljar je drhtavim rukam a
zaključavao vrata. „Idem po pom oć“ obavestio je
G usm ana. „Idite u vaš ured i potražite naftnu
kom paniju. O ni im aju svoju vatrogasnu brigadu.
Tražite da nam pom ognu.“
K ada mu je službenik kom panije, koji je podi­
gao slušalicu, odlučno tvrdio da su oni već ponudi­
li pom oć, onu koju je G usm an navodno odbio, i
kada je sada ponovo sreo tu tajanstvenu devojku s
revolverom u ruci, setio se železničke stanice i vo­
za koji ga je , nešto pred podne, dovezao ovamo.
D ošao je u iskušenje da se vrati na stanicu i ras­
pita kada polazi sledeći voz. Posm atrao je E ndila i
njegovu uzrujanu ženu kako iz zapaljene radnje
vuku sto natovaren tubam a tekstila. Ostavili su ga
na ulici, a G usm an se u neverici pitao da li bi krh­
ka Endilova žena mogla da podigne i kraj toga sto­
la da je bila m anje usplahirena.
Ponovo je pogledao krivudavu kolonu gasilaca
vatre s kantam a kako se leluja i povlači, da bi izbe-
gla vatrenu čeljust berbernice i usm erila napore na
susednu zgradu. Vatrogasci su pam etno postupili
premestivši svoja kola na raskršće i počeli da poli-
vaju zgradu preko puta, na koju je vetar nagonio
plamen.
n ______________________________________________ Meksikanac

H ustinu G usm anu se to činilo mudrim. Bio je to

napor, kojem se vredelo pridružiti. V atra će sigur­
no progutati poslovni deo. N ije bilo izgleda da se
to spreči. A ko bi joj se, m eđutim , onem ogućilo da
p ređe na drugu stranu raskrsnice, ograničiće se sa­
m o na jedan blok zgrada.
Izvukao se iz gomile robe i nam eštaj a iz E ndilo­
ve radnje. S leve strane je začuo revolverski pu­
canj . Iako je bio prigušen hukom požara, Gusm an
je toliko revolverskih pucnjeva čuo u životu, da ga
nije mogao ni sa čim pobrkati.
Pogledom je brzo tražio devojku s revolverom .
D olazila je prem a njem u ulicom najbližom zgra­
dam a u plam enu. Pištolj je bio uperen u njega, a
iskra čuđenja zašto ona puca u njega naišla m u je
na odgovor u svesti, čak i pre nego što je uspeo da
se uobliči u racionalnu pomisao.
D ospela je do hrpe štofova, kraj koje je Gusman
stajao, kada je na njen pucanj stigao odgovor. Pu­
canj iz pištolja njem u s desne strane, svakako oružja
velikog kalibra, bio je uverljivi dokaz da devojčino
oružje nije bilo upereno na njega. Sagnuo se da iz­
begne unakrsnu vatru. Video je kako se devojka
trgla i zanela kada ju je zrno pogodilo. O krenuo se
d a vidi odakle je došlo. Ć ovekkoji je pucao, jasno se
ocrtavao naspram berbernice u plamenu.
Plavkasti m etal njegovog revolvera tam no je
presijavao naspram vatre i oružje je sada bilo upe­
reno njem u u grudi. Potegao je pištolj zaklanjaju­
ći se iza stola sa štofovim a i opalio ne nišaneći.
M eksikanac 12

Čovek se sručio na prolaz od dasaka obavljen

dim om od požara, njem u iza leđa. Izložen zrnim a
od struka nadóle, G usm an je spokojno stajao, za­
boravljajući da su mu se noge jasno videle ispod
stola natovarenog štofovima. T ada je osetio sna­
žan udarac u cevanicu.
Slobodnom rukom se pridržao za ivicu stola da
ne bi pao u zagušujući dim koji je polegao po ulici.
G usti beli oblak gušio je oštrim mirisom sagorele
borove smole. K ada je oblak počeo da mu nagriza
nozdrve, podigao je ruku.
P rodoran bol u nozi, zagušujući dim i suze u oči­
m a, potpuno su ga obuzeli. Tražio je rukom novi
oslonac na stolu, prom ašio ga i poslednjim trač­
kom svesti shvatio da pada.
 II

Pram enovi dim a, njegov zgušnjavajući kovitlac,

u kojem je plovio i borio se sa belo usijanim krho­
tinam a bola, u njegovoj svesti su ustupili mesto
osećanju lelujanja pod nekim golubijesivim svet-
lom.
N ije nam eravao da otvori oči. O tvorile su se po
sopstvenoj volji. K ada je već tako bilo, nije ni na­
stojao da ih ponovo zatvori, već je počeo da ispitu­
je okolinu. Došavši svesti, zaključio je da je gusti
dim bio samo san, nije ga bilo.
Isto tako i prodoran bol, možda. Ležao je u us­
kom , visokom krevetu, što će reći u bolnici, ali so­
ba nije tako izgledala. I zidovi i tavanica bili su od
drveta. Ležao je mirno. N ije se pokretao.
M ožda nije bilo opasnosti. Nikakvog šum a nije
bilo. Sve što je čuo, dolazilo je kroz otvoren p ro ­
zor bez zavesa. A nije bilo bola. O sećao se ugod­
no, pom alo opušteno. Leva noga bila mu je teška i
ruku je tiho počeo da zavlači dole, ispod plahti, da
bi utvrdio zapanjujuću činjenicu kako m u je noga
bila u gipsu. O d kolena p a do, pom erio je stopalo,
M eksikanac_______________________________________________14

da, od kolena do članka. N ije bilo bola. To je bio

samo san. Ili sećanje. Ponovo je oslušnuo.
Čule su se neke mašine s druge strane prozora.
Puno njih. Šištavo ispuštanje pare čuo se blizu, a i
u daljini. U vazduhu se osećao težak, osoben mi­
ris. P rodoran vonj sirove nafte sve mu je razja­
snio.
N aftno polje.
H ustino Gusm an je polako okrenuo glavu i go­
tovo se trgao. Bio je tu još jedan krevet i to zau­
zet. S teškim gipsom na nozi nije moglo biti reči o
skakanju, osim poskakivanju živaca. Ljudski oblik
u drugom krevetu bio je nepokretan, ali se videlo
da diše.
Lice je bilo m uško, obraslo bradom im ao je oko
četrdesetak godina. Izduženo, opušteno, u dubo­
kom snu. Gusm an je gledao. Negde izvan sobe ali
u kući, čulo se udaranje m etala o m etal. N ešto je
palo a onda tišina. O na vrsta instinkta, k o ja vodi
čoveka naviklog na opasnosti, govorila m u je da
nem a razloga za uzbunu.
D rugi čovek je i dalje spavao. H ustino se nalak-
tio i ugledao glavu, k o ja ga posm atra sa jeftinog
ogledala na drugom kraju sobe.
V ideo je sopstveno lice. Široko, cm om anjasto,
tvrdo, sa ožiljcima od boginja. N a desnoj strani
čela bila je im presivna uspom ena. D uboki ožiljak
urezan u meso i kost, obeležio ga je zauvek. K ao i
uvek kad bi ga se setio, m ahinalno je izgovorio
molitvu svecu zaštitniku, što mu je poštedeo život.
15 Meksikanac

Sreo je sopstveni pogled sivih očiju u ogledalu,

očiju koje su svojom bojom odudarale od tam nog
lica. Oči boje golubičinog pera, kako bi M eksikan­
ci rekli, bile su toliko blede naspram svetla da je
izgledalo kao i da ih uopšte nem a, već dve prazni­
ne u obliku očiju prozirnih kao ledena jezerca.
Ponovo je pogledao prem a otvorenom prozoru.
Početak novem bra i početak dana. Šesto čulo koje
ga je vodilo, govorilo mu je da je između osam i
pola devet ujutru. Dugi sunčevi zraci obasjavali su
vrhove kranova. Sada je već mogao da vidi i obla-
čiće pare, koja je izbijala iz m noštva ispusnih ven­
tila, a poput pucnja to p a odjekivali bi udarci pneu-
matičnog čekića.
A ni dim nije bio samo san. Video je kako m u se
dižu pram enovi iz izgorelog dela grada. Sitne ljud­
ske figure, njih nekolicina, vrzmali su se po zgari­
štu ili stajali i razgovarali. Ponovo se spustio na uz­
glavlje i zatvorio oči da bi slušao i razmišljao.
Juče u ovo vrem e još nije bio stigao u ovaj grad.
Pitao se da li je i ona tu i hoće li je naći. D a li se
prom enila? K ada ga je voz u deset i dvadeset iskr­
cao juče na stanici, vodila ga je samo priča ispriča­
na u B erbenku.
Prodavač karata mu je rekao kom e bi trebao
novi šerif. Tako je dobio ovaj posao. To bi trebalo
da mu bude za hleb. O davde je mogao da obiđe
V ajldhors, H ogšuter, Ferfeks, sva okolna m esta
brzo iznikla na naftnim poljima.
V eć sada je, m eđutim , bio onem ogućen. U su­
Meksikanac______________________________________________ W

kobu, koji mu nije bio jasan. Sa nekim Šajdlerom

verovatno, koga pre toga nikada nije video. I evo
ga ovde u nekoj vrsti bolnice i to čak pre nego što
je uspeo i stan da iznajmi. Činjenica da je bio ra­
njen i nepokretan, verovatno je značila i da je bez
posla. Na mari. Im a puno načina da čovek s revol­
verom obezbedi sebi novac za život. Oči su m u p o ­
novo bile otvorene i začuo je slab kašalj sa sused­
nog kreveta.
Pogledao je. Brzo.
Oči su im se susrele. Svaki je čekao onog drugog
da se oglasi. Onaj čovek, ležao je na levom boku,
bio je sredovečan ili čak stariji, debeo, a lice ob­
raslo retkom bradom , zagonetno. Bilo je glatko,
nenaborano. G ornji deo tela bio m u je u zavojima.
Koža mu nije bila tam na već maslinasta. Indi­
janska put, a ne sunce. N ije bio belac. G usm an je
bio ubeden u to, a čovek je tada progovorio gla­
som tako neodređenim i lišenim svake em ocije,
kakav Gusm an nikada nije čuo.
- Ja sam D jui Šajdler.
G usm an se uspravio i seo u krevetu. Očim a je
obuhvatio čitavu prostoriju. Nigde nije bilo vešali-
ce sa odelima. Ni revolvera. Čovek u drugorn k re­
vetu bio je izgleda nenaoružan kao što je i H ustino
G usm an bio u svome.
- Ti m ora da si novi švercer alkohola - Šajdle-
rov glas i dalje je bio blago bezizražajan. Nije
sadržavao ni optužbu ni ljutnju, izražavao je samo
zapažanja.
17______________________________________________ Meksikanac

Gusm an ga je posm atrao.

—Šverceri, rasturači droge i narkom ani uglav­
nom reaguju na m oje ime kao i ti - reče Šajdler. -
Nisam te dosada video. M ekše. - N ije bilo odboj­
nosti u tom e kako ga je nazvao, ali G usm an mu je
uzvratio nepom irljivom agresivnošću.
—Zovem se H ustino N unjo de G usm an. Izaberi
nešto od toga, a ne „M eks“ !
—U redu —osmeh mu prelete preko lica —da ka­
žemo Gus.
—Znaš već te stvari - napadao je Gusm an - zva­
ti nekoga „hispančina“ ili „M eks“. Ti nisi belac.
Osm eh mu se zadržao na licu. - Nisam. - Reč je
bila blago bezizražajna.
Gusm an je čekao. Čovek je ležao nepom ično.
Oči su mu bile poluzatvorene. Razgovor je zamro.
Gusm an progovori: —Zašto si pucao u nju?
Šajdlerove oči se sada otvoriše. Polako, ali ši­
rom , u spoznaji. Pokušao je da se pridigne u k re­
vetu i uspeo je da se osloni o lakat. Lice mu se za-
teglo od bola i G usm an je m ogao da m u pročita
misli kada je pogled počeo da mu luta po sobi tra­
žeći oružje, kao što je i on to već bio uradio.
Ni Šajdler ga nije našao i legao je na leđa da se
oslobodi bola. N jega više boli nego m ene, pomi­
slio je. Trebalo je dosta vrem ena da Šajdlerove cr­
te opet dobiju onaj zagonetan izraz od m alopre.
Očni kapci su m u bili spušteni, a onda ih je pono­
vo podigao i progovorio.
—Znači, ti si taj. Zašto si pucao na m ene?
Meksikanac 18

H ustino G usm an ležao je na leđim a, utonuo u

jastuk, omlitavelih mišića. Samo su m u se oči laga­
no pom erale i kada je ponovo prim etio onaj zago­
netan Šajdlerov izraz, sve mu je to počinjalo da bi­
va smešno.
—Stavili su nas u istu sobu —okrenuo je glavu
prem a Šajdleru - ali nem am o revolvere.
Ćutke su se zatim posm atrali i G usm an ponovo
upita: - Zašto si je ubio?
Šajdler odvrati: - Z ašto je pucala na m ene?
- Zvala se Viki D žerm en - odgovorio je G u­
sman. - D ošla je juče kod m ene i to tek pošto sam
počeo da radim . Kazala mi je da hoćeš da je n ate­
raš da živi s tobom . H tela je da te stavim pod pri­
sm otru.
- Tek što si počeo da radiš, šta?
—K ao gradski šerif.
—Šerif u K artridžu? —Bio je to više uzvik nego
pitanje. Pošto nije bio u stanju da prom eni polo­
žaj , Šajdler se neugodno meškoljio na leđima. D u­
go je ležao i gledao u tavanicu, a onda upitao: - Z a
šta ti je bio potreban takav posao?
G usm an se okrenuo i pridružio Šajlderu u ispiti­
vanju tavanice. —Jesi li ti sveštenik? T reba li da ti
se ispovedim?
Ponovo se vratila atm osfera napetosti. K ada je
Šajdler progovorio, bilo je to tonom čoveka, koji
pati od nečeg drugog, a ne od telesnog bola.
- N ikada u životu nisam pucao u ženu. Ja sam
vladin službenik za borbu protiv alkohola, G usm a-
19______________________________________________ M eksikanac

ne, a ne lovac na žene. Ćuo sam je kako viče, a

m etak mi je prozujao kraj uha. Saznaću zašto je
pucala, pa m akar tragao do kraja života. A ko na-
meravaš da ostaneš ovde i budeš šerif, onda bolje
to da znaš ili brzo shvatiš.
- M ožda je nisi ubio - nagovesti m u Gus.
Šajdler je otpuhnuo. - M ogu da pogodim muvu
u letu. I to s konja u trku. O d deset pokušaja, po-
godiću u svih deset.
- Video sam da je pala - reče G usm an po­
tvrdno. - Pala je kao proštac.
Ležao je slušajući ravnom erno u daranje parnog
čekića što je dopiralo kroz prozor, a onda se pridi­
gao malo s jastuka da bi mogao da vidi napolje.
U delu ulice, uokvirene prozorom , video je čita­
vu gomilu autom obila, s krovom ili bez njega, p ar­
kirane sa strane ili u pokretu. N aftaški kam ion sa
tvrdim gum am a klatio se po otvrdlim kolotečina­
ma, brekćući i dimeći kroz otvor sa strane. U por­
no je posrtao, probijajući se preko dubokih bra­
zda i polako počeo da se spušta nizbrdicom , dok se
nije izgubio iz vida na donjem k raju ulice.
U tišini nastaloj njegovim odlaskom , Gusm an
reče: - Šteta što je poginula i to n a takav način, ali
srećni završeci se dešavaju jedino na filmu.
D jui Šajdler ne reče ništa.
U delu ulice uokvirene prozorom , ugledao je
dvojicu kauboj a na konjima. M ora da su sa Osejdž
Hilsa, mislio je , i svratili u grad da malo proše-
taju do zoološkog vrta i vide slonove. Zastali su na
Meksikanac______________________________________________ M

suprotnom kraju, ispred zgrade na padini, vero­

vatno nekakvog svratišta. Sjahali su, vezali konje
za hrastovu gredu, nam eštenu u tu svrhu, i ušli.
Ulica je bila izrovašena tragovim a vozila i ko n j­
skih kopita, suvim i otvrdlim od poslednje kiše.
Sada se tlo drobilo i pretvaralo u prašinu. N a sre­
dini raskrsnice, glavne u gradu, stajala je na stubu
gasna lam pa, svakako ponos varošana. Bila je
okružena slojem nabijene zem lje, gole i sasušene
kao što je bila i ulica.
Začuo je udaljeno kloparanje kočija koje je pri­
jatno odudaralo od ostale gradske buke. Zvučalo
je ritmično i ukazala se zaprega od dvanaest konja
šaraca, koja se probijala ulicom punom auto­
mobila.
Šest pari teretnih k onja vukli su kola natovare­
na naftaškom oprem om , prekrivenom ciradom .
Gusm an bi se kladio da bi ova zaprega s m anje te­
škoća stigla do odredišta nego kašljucavi kam ion,
koji je m alopre brektao i dimio ulicom.
D juiju Šajdleru je izgleda trebalo nova uteha ili
izgovor.
- O na devojka, Viki D žerm en - reče.
G usm an se okrenuo da ga sasluša.
- N ije bila cvećka - prom rljao je. - R adila je
kod M ame Karpis, a sve one tamo se drogiraju ili ko-
kom ili heroinom. Sve same narkom anke. Lude!
- R ekla mi je da si je terao da živi s tobom - re ­
če Gusm an. - Jadnica. Z ašto bi inače tražila da te
stavim pod prism otru?
21______________________________________________ Meksikanac

—G usm ane, ta devojka je bila luda.

—Bila je uplašena. Pokazala mi je revolver.
—Pokazala. Pokazala ti je revolver? - Šajdlero-
vo pitanje ponovo je više ličilo na uzvik. - Pa, za­
što joj ga nisi oduzeo?
Gusm an sleže ram enim a. - Ti kažeš da znaš da
gađaš, a osim toga, jedan „M ehikano“ u zemlji
gringe je več naučio da njihovim dam am a ne po­
stavlja pitanje šta sm eraju.
Šajdlerov užaren pogled se m alo ohladio. P re­
mišljao je malo o Gusm anovim razlozim a i, posle
izvesnog oklevanja, reče: - D obro, to mogu da ra-
zumem. M alo predrasuda zbog nešto tam nije boje
kože, mogu da kom plikuju stvari. Ja sam napola
Indijanac. A li, ta devojka je bila luda, Gusm ane.
L uda naskroz. Trebalo bi je zatvoriti. Te kuple-
rajske ženske misle da sve mogu postiči sa nekoli­
ko slatkih reči. A ko im ne uspe, onda uzm u revol­
ver da pucaju. Trebalo je da je razoružaš.
N eka debela žena u plavoj haljini nalik na uni­
form u, pojavila se na vratima.
—D a sam tada razmišljao - nastavio je Šajdler da
melje - da bih utvrdio ko to puca na mene, već bih bio
dva m etra ispod zem lje na nekom pustom groblju.
T am noputa žena, m esnatih kukova, je ušla i po­
sm atrala ih.
—Lep ste mi vi par —reče.
H ustino G usm an se malo odm ače u krevetu.
—G de smo mi to? - upitao je. Pomislio je da je
već vrem e da zahteva odgovore.
M eksikanac 22

- Ovo je bolnica Petrolejske kom panije u K ar­

tridžu. - Prišla je i zavirila u prazan bokal na stoči­
ću kraj njegovog kreveta. - Tvoj cimer je mogao
to da ti kaže.
- N ešto drugo mi je pričao. - G usm an pogleda
D ju ija Šajdera.
- Jel’ ti rekao da je pucao na tebe? —upita žena
obilazeći oko kreveta da proveri Šajdlerov bokal.
- Ja sam ga pogodio u cevanicu —prom rm ljao je
Šajdler. - O n me je zam alo ubio.
- Sm etnuo sam s um a da si m ogao da mi vidiš
noge ispod onog stola - priznade G usm an pom alo
snebivljivo.
- Hm! D va odrasla čoveka se jedan na drugom
vežbaju u gađanju. - D ebela žena se udalji dok je
pod škripao pod njom , i vrati se sa dva pristojno
natovarena poslužavnika s doručkom .
Šajdler prihvati poslužavnik i viljuškom nekoli­
ko p u ta probode ja ja i debelu slaninu. G usm an je
privnuo na doručak s apetitom , koji je i njega iz­
nenadio, uzevši u obzir da se prethodne noći nagu-
tao dim a i pretrpeo šok od ranjavanja. Šajdler je
parčetom hleba kupio ostatke kajgane i gutao
kafu.
Jeli su bez reči. D jui Šajdler je zadrem ao i već
je hrkao kada je žena ušla da pokupi poslužavni-
ke. Gus se zavukao pod lako čebe i pošao da
spava.
Probudilo ga je nečije prisustvo kraj kreveta.
Ne pom erajući se, provirio je kroz trepavice i
23______________________________________________ Meksikanac

Ugledao suvonjavog Stenlija Hajata, trgovca, koji

ga je, u im e kom iteta građana, postavio.
- Gospodine G u sm a n e ... - H ajat je izgovorio
njegovo prezim e sa jakim akcentom na prvom slo­
gu, dok se ono ,,man“ , gotovo izgubilo. Gus je
trepnuo.
H ajatov glas je bio piskav od nervoze.
Probudio je Šajdlera, čije se oči otvoriše širom.
O dm ah se uključio u ono što se događalo, pom no,
s punom pažnjom , gledajuči u trgovca.
Šajdler progovori, m eđutim , potpuno ravnim ,
neodređenim glasom: —Z dravo, H ajate.
- D obro jutro, Šajdlere. - H ajat ga je udostojio
pažnje. - D ošao sam da vam saopštim - okrenuo
se G usu —da je s obzirom na vašu sadašnju nespo­
sobnost, kom itet građana prinuđen da nastavi da
traži čoveka za šerifa u K artridžu, što čete, siguran
sam, razum eti.
O dgovor je došao od D juija Šajdlera, koji je re­
kao mekim tonom : - Ha! Vi „nastavljate da traži­
te “ još od kada je H uki M in poginuo. V eč više od
mesec dana. Izgleda da nem a mnogo interesenata.
- Ipak —nastavio je H ajat nazalnim glasom —
m oram o im ati sposobnog čoveka. Ne treb a nam
šerif u krevetu sa slom ljenom nogom. - Prem estio
se s noge na nogu neodlučno, zatim okrenuo i bez
reči izašao iz sobe.
Šajdler je zevnuo. N e rem eteči tišinu, radoznalo
je posm atrao G usm ana.
- Tvoja karijera gradskog šerifa u K artridžu -
M eksikanac______________________________________________ ^

reče - beše kratka. N aj kraća dosad .A to je p o s a o ja -

ko kratkotrajan posao od kada je ovaj grad počeo da
se širi. Šta si ono rekao zašto si ga prihvatio?
G usm an je izvrdavao: —Šta sam rekao? —Sleg­
nuo je ram enim a. —Mislim da nisam rekao.
D jui Šajdler podiže svoju zdravu ruku, netrem i­
ce gledajući Gusa. - Proučavao sam te - iskušavao
ga je.
—Spavao si - reče Gus.
N epokoleban, Šajdler nastavi: —Izgledaš mi zao
čovek. Imaš te blede oči, ledene kao guja. Jesi li
hteo da me ubiješ?
G usm an odm ahnu glavom.
Šajdler klimnu. —Izgledaš kao M eksikanac. —
Kako je to izgovorio, više je hčilo na „M eskinac.“
—Ja i jesam „m ehikano“ —saglasi se Gus.
—Jesi li pristalica Panča Vilje? - ispitivao ga je
Šajdler.
Gusm an odm ahnu glavom. - Već dugo sam sa
generalom A lvarom O bregonom . - Taj podatak
nije potkrepio ničim drugim.
Šajdler ga je gledao. D elovao je tvrdoglavo. -
Zašto si došao ovamo?
—T ra ž im ... —Gus je ućutao, neodlučan.
D jui Šajdler je odlično nastavljao da ga ispituje
- Z ašto si hteo taj posao?
G us popusti, delimice. —Procenio si me. Ja sam
revolveraš. Čovek ide trbuhom za kruhom .
—Z arada je suviše m ala ako uporediš sa onim
što se od tebe očekuje —reče Šajdler.
25______________________________________________ M eksikanac

Razm išljajući o tom e, H ustino G usm an zaključi

da bi službenik za kontrolu prohibicije bio posled­
nja ličnost, koja bi to mogla da kaže, ali je rešio, u
trenutku, da oćuti.
- Šta to „tražiš“ , kako kažeš? - uporno je nasta­
vio. - A ko mi kažeš, mogao bih m ožda da t i . ..
Čovek, koji je prekinuo razgovor ulaskom u so­
bu je već svojim izgledom kazivao čime se bavi,
kao da mu to piše na njegovom izgužvanom i
prljavom , tvrdom okovratniku. Bio je krupan i de­
beo, u neurednom odelu, iz čijeg džepa je visio
stetoskop. Nosio je crnu torbu, prišao krevetim a i
stao između njih.
- N ajgnusnija stvar, koju sam čuo - rekao je.
Iznenadna Šajdierova ožalošćenost, bila je po­
djednako iznenađujuća H ustino G usm anu kao i
devičansko rum enilo na licu njegovog sobnog ko­
lege.
- Nesrečan slučaj, doktore —progovorio je.
- V raga nesrečan slučaj! —izjavi doktor. —M e­
tak ti je skoro otkinuo ruku s ram ena. Nisam još
video zglob u gorem stanju. - O krenuo se G usm a­
nu. —Cevanica ti je prebijena tačno na pola. Zašto
ste pucali jedan na drugog?
- Tako se desilo, doktore - insistirao je Šajdler.
- D ogađa se to. Nismo znali ni on ni ja na koga pu­
camo.
- Jako dobar nesrečan slučaj - nastavio je lekar.
G ledao je Gusa; - Ko si ti uopšte?
- Zovem se H ustino N unjo de G usm an.
Meksikanac 26

- Tek što su ga postavili za gradskog šerifa - do­

dade Šajdler. - G use, ovo je doktor Blekvud.
- D va predstavnika vlasti pucaju na ulici jedan
na drugog! - Viknu doktor. - A zalutali m etak po­
godio nevinu devojku. To samo ovde može da se
desi. Mogla je i da pogine.
Šajdler se upiljio u doktora. - H oćeš da kažeš
da nije? - Nije mogao da veruje.
- Nije. — D oktor kao da se čudio. —U stvari,
m anje je stradala od vas dvojice. M etak ju je o k r­
znuo s leve strane rebara.
Gusm an pogleda Šajdlera, koji je sada bio bled.
Počeo je da drhti. Spustio se na krevet.
D oktor Blekvud priđe najpre Šajdleru i stavi
mu stetoskop na grudi, a onda podiže pokrivač sa
G usm anove noge. Izm akao se malo i rekao: —D a­
kle, vas dvojica ste nas ostavili u gradu bez p red ­
stavnika vlasti i to kada su najpotrebniji.
Šajdler je vidnim naporom nastojao da se pribere.
- P a, neka velika i moćna petrole j ska kompani j a naj -
mi pajkana - progundao je. - A ko se radi o p ić u . ..
- Suviše si kom otan za federalnog službenika -
reče Blekvud hladno.
- Ja sam zadužen za prohibiciju - bio je uporan
Šajdler - a ne za borbu protiv droge.
- Znači, ulazimo u eru specijalizacije —saglasi
se Blekvud jetko. - Je li to znači d a ćemo im ati po­
sebnog policajca za pljačku, a drugog za nasilje?
Z ar ne možeš da uhapsiš krivca, bez obzira šta je
skrivio?
27______________________________________________ M eksikanac

- Pa, evo im amo ovde druškana iz M eksika —

saopštio D jui Šajdler - a odande sigurno dolazi i
droga. N ije nim alo raspoložen da priča o s e b i. . .
G usm an oseti kako počinje da se diže iz kreve­
te. M ožda bih pomislio je , kako nem am revolver,
a ne mogu ni da idem , m ogao ovaj gips da upotre-
bim um esto m otke i da mu ulijem malo pam eti u
glavu. - Blekvud ga je , m eđutim , vratio natrag u
krevet.
- Polako, G usm ane - rekao je. - Ti ćuti, D jui.
Brži si na jeziku nego na revolveru.
- Pa, doktore, znaš več M ek sik an ce...
- Znam vrlo malo o M eksiku - reče Blekvud.
O krenuo se G usm anu. - N ekada se ovde samo
krijum čario viski. Sada smo dobili i drogu. K okai­
n a i heroina je sve više. M ožda stiže iz M eksika.
D oktor smota stetoskop i stavi ga u torbu sa
instrum entim a i nastavi; - O bojica čete ostati još
m alo u krevetu. Razgovaraćem o kasnije. Imaš
li neku poruku, D jui, za onu devojku koju si
ranio?
- Im am - reče Šajdler. - Reci j o j . . . - Podlaktio
se na zdravu ruku i počeo da razmišlja. Spustio
se zatim na jastuk i opustio. - N e, reći ću joj
sam.
D o k to r izađe iz sobe, a G us se prepusti snu. G u­
bitak krvi, šok, iscrpljenost, sve je to uzelo danak.
I D jui Šajdler počeo je blaženo da hrče.
M eksikanac 28

U nekom m utnom polusnu, koji je ličio na pri-

sečanje, H ustino G usm an je bio zdrav i ponovo
stajao na obe noge. U kočen, u stavu m irno, u p ri­
sustvu m aršala Žofra. Ponovo se presekao a jezik
mu se vezao od straha kao i tom prilikom na javi.
„Ali, šta je s onim incidentom kod Ipringe?“ pi­
tao je dostojanstveni, sitni, francuski m aršal, a na­
dobudni kapetan H ustino G usm an je tražio neki
uverljiv način kako da dokaže da M eksiko neče
stupiti u rat na strani Nemačke.
„Pijani nespretnj ako viči jednog ostarelog ko­
m andanta“ reče kapetan G usm an na francuskom
sa španskim akcentom i to snažnim glasom, koji je
iskazivao znatno više sam ouverenosti, nego što je
zapravo osečao. „G eneralu H uerti je veom a p o ­
trebno oružje od N em ačke, ali i od neke druge
zem lje, sprem ne da po n u d i.“
M aršal Žoze Ž ak Ž o fr reče iskreno: „N adam o
se da ćem o na vrem e uspeti da nagovorim o Sjedi­
njene D ržave da uđu u rat na strani saveznika.“
Stojeći ukočeno u uniform i oficira meksičke ar­
m ije, G usm an se saglasio: „Ovo je svetski rat, ,mi
heneral’“ odgovorio je , prelazeći sa francuskog,
na učtivo špansko vojno oslovljavanje. „Treba
očekivati da će Sjedinjene D ržave biti prinuđene
da uđu i to možda već za nekoliko meseci. A m eri­
kanci sigurno neče stati na stranu N em ačke. Moj
general A lvaro O bregon će se, što pre bude m o­
guće, udružiti sa Sjedinjenim D ržavam a protiv
diktature generala H u e rte .“
29______________________________________________ Meksikanac

„A li, kažu mi da ceo M eksiko svom žestinom

odbija stalno m ešanje u njegove unutrašnje poslo­
ve od strane Sjedinjenih D ržava“ usprotivio se
m aršal Žofr.
„Samo, ne toliko, koliko ceo M eksiko mrzi dik­
tatu ru generala H u erte“ govorio je H ustino G u ­
sm an, sada se punim uverenjem .
„Vrlo d obro.“ M aršal Ž o fr je delovao uvereno.
„Pokušaćem o da pom ognem o u oružju vašeg ge­
nerala O bregona, ali samo uz vašu nacionalnu ga­
ranciju da M eksiko neće učiniti grešku i stati na
stranu N em ačke u ovom sukobu. R ešeni smo da
Nem ačkoj ne dozvolimo da stekne oslonac u Se­
vernoj A m erici, odakle bi mogla da deluje protiv
Sjedinjenih D ržava.“
„Im ate garanciju generala O bregone, ekselenci-
jo .“ Gusm an još jednom oštro klimnu glavom.
„Im ate nove topove od 75 m ilim etara .. . “
„Francuske topove od 75 milim etara? jedva pri-
m etan Žofrov osm eh, bio je neka vrsta priznanja
Gusm anovoj m udrosti.
To mu je dalo hrabrosti da predloži: „G eneral
V ilja, na severu, im a francuskog artiljerijskog ofi­
cira, pukovnika Felipea A nhelesa, koji je moj
p retp o stav lje n i.. . “
„Saradivačem o s njim “ saglasi se Žofr. „M ožda
bismo vam takve topove mogli nabaviti iz naših
azijskih kolonija, preko vaše luke M anzaniljo.
M ože li Angeles tam o da nas prihvati?“
M eksikanac 30

G usm an ponovo oseti ushićenje u tom trenutku,

m ada je u svom stanju polusna, delom bio svestan
i stvarnosti. Čuo je sebe kako govori „Svakako da
m ože, mi h e n e ra l. . . “
 III

u slabo osvetljenoj bolnici, sumrak je bio kao

noć. Tam a je bila teška i gusta kao i teški miris
nafte oko kreveta. H odnik je bio još m račniji, a
njegov deo uokviren otvorenim vratim a, jasno se
ocrtavao naspram nešto svetlijeg zida.
G usm an, sada potpuno budan, zagledao se u
tam ni pravougaonik dovratka. T ada postade sve­
stan da je i D jui Šajdler budan.
D uboko, ravnom erno nadim anje grudi u kreve­
tu kraj njegovog, pretvorilo se kratko, oprezno di­
sanje. Taj debeli federalni službenik očigledno ni­
je bio čovek, koji bi čekao i patio od neizvesnosti.
- U redu —reče Šajdler nabusito —ako si rešio
da ovde nekog ubiješ, onda završi to što pre!
M ala, tam na figura izdvojila se iz dovratka i stu­
pila u sobu.
- D jui Šajdler? - progovorila je, tankim , stidlji­
vim glasom.
- Ko je tam o? —oštro upita Šajdler.
H ustino G usm an je znao odgovor. Pridigao se i
pogledao. - Viki? Viki D žerm en? - upitao je.
M eksikanac 32

- D oktor Blekvud mi je rekao da imaš nešto da

mi kažeš - reče devojka tiho. N ečujno, poput ave­
ti, zašla je još više u sobu.
Šajdler se pridigao na lakat. - Idi reci onoj de­
beloj ženi da donese svetio.
D evojka tiho nestade kao što je i došla.
Bolničarka se pojavila ne samo sa upaljenom
kerozinskom lam pom , već i sa večerorri na poslu-
žavniku u drugoj ruci.
Viki je išla za njom sa drugim poslužavnikom,
koji je stavila pred Šajdlera. Odloživši lampu na
sto, bolničarka dade poslužavnik G usu. - Mislila
sam da ćete spavati celu noć. Već sam bila rešila
da ovo sam a pojedem —rekla je.
Šajdler je sačekao da se bolničarka izgubi. Z a­
tim se besno okrenuo devojci.
- Imaš li i sada revolver? - oštro je upitao.
Oči su joj se zamaglile i počela je da plače, sto­
jeći m irno, oborene glave dok su joj se ram ena
tresla.
Gusm an reče: —Polako čoveče! Smiri je.
- D a može opet da puca na m ene?
- A ko to bude uradila kao i onog p uta, zašto bi
se plašio? —G usm an je sada već sedeo u krevetu i
gnevno posm atrao Šajdlera.
Krupni federalni zvaničnik je obesio donju us­
nu. Pa, on se durio! Gusm an ga je gledao iznena­
đeno, je r D jui Šajdler je ličio na dečaka uhvaće­
nog u nevaljalstvu, kočopernog i uvređenog u isto
vreme.
33 Meksikanac

- Šta je vam a dvojm a? - upita G usm an m irno. -

O na puca u tebe i prom ašuje te. Ti potežeš svoju
pucaljlcu i gađaš u nju bez razm išljanja, ali nekim
slučajem, veliki strelac takođe prom ašuje. D a nisi
m ožda ipak na vrem e prim etio u koga pucaš? Tek
toliko da skreneš malo u stranu. Sve mi nekako iz­
gleda, uz svo tvoje iskustvo u gađanju, da ti je si­
noć ipak nešto porem etilo prvobitnu nam eru!
Viki se okrenula da beži iz sobe. N estala je, isto
onako avetinjski tiho kao što je i došla. Šajdler joj
se nije pravdao. U m esto izvinjenja, sasuo je za
njom čitavu bujicu prostakluka. Spom injao je nje­
no pijančenje i sklonost drogi. O nda je dodao i to
da je pokušala da ga ubije zato što je poslušala ne­
čiji dobar, očinski savet.
G usm an mu se usprotivio. - Koliko znam , nije
spom injala nikakav „dobar, očinski savet“ . R ekla
je samo da hoćeš da je prisiliš da živi s tpbom .
Šajdler je podozrivo streljao pogledom G usm a­
na. - Z ašto se tako tvrdoglavo interesuješ za nju?
—oštro je upitao. —R ekao si mi da si došao ovamo
da tražiš nekog. Koga? N eku ženu?
G usm an izdrža njegov pogled. - Ne - rekao je
najzad. - Ne.
Ponovo je legao. D a, uprkos svemu, koga pitati
ako ne federalnog agenta? Na kraju krajeva, koga
je najpre im ao na um u? Koga je , najpre tražio?
H ustino G usm an je ležao i gledao u tavanicu, po­
kušavajući da sabere misli.
Razm išljajući o odgovoru, upitao se šta oseća
Meksikanac 34

prem a tom čoveku, D juiju Šajdleru, kojeg je , ko­

liko sinoć, ranio. Učinilo m u se da prem a njem u
ne bi trebalo da oseća ni ljutnju ni naklonost. O d­
govor mu je ipak bio više predodređen osećanjem
nego razum om .
- Tražim m ajku. I oca - odgovorio je.
Pogledao je zatim ispod oka Šajdlera. U fede­
ralnom službeniku nestalo je žestine i napetosti.
Pogled, koji je sreo G usm anov, bio je sada rad o ­
znao i upitan. Povodeći se za instinktom , kao što
je i činio celog života, H ustino G usm an je nastavio
da govori. Govoreći, nije, m eđutim , gubio iz vida
šta želi da postigne.
- Im a jedna priča, Šajdlere - rekao je. - Ja ni­
sam M eksikanac. Po ro đ en ju sam Teksašanin. -
G ledao je Šajdlera, koji je slušao. - K ada sam
im ao četrnaest godina, pobegao sam od kuće. U
Čikavu, u M eksiko. D opao sam se jednom gene­
ralu u tom gradu. U zeo m e je da mu održavam ko­
nje. Zvao se H ustino N unjo de G usm an. K ada
sam dovoljno odrastao, poslao m e je u V ojnu aka­
dem iju, „Kolehio M ilitar“ to ti je m eksikanski
V est Point, u grad M eksiko. U svojio m e je za sina
i dao mi svoje ime.
- Ti si dakle begunac iz m eksičke arm ije - poga­
đao je Šajdler.
- Nisam. K ada sam se, kao m ladi poručnik, vra­
tio u Čikavu, počela je već revolucija. Pošto se već
sa svojim snagam a pridružio generalu A lvaru
O bregonu, moj novi otac, general G usm an, bio je
35 Meksikanac

ran jen u borbi protiv Porfirista, kod O kam pa. Bio

je srećan što sam zadržao njegovo ime. U m ro je
nešto kasnije od tih rana.
- M oj pravi otac - nastavio je Gusm an zam išlje­
no - zvao me Semi. Preživao se Dikens.
- Pa, ne prebacujem ti što si zadržao generalovo
im e - progundao je Šajdler.
U bolničkoj sobi nastala je tišina, a onda je Šaj­
dler progovorio. —M ora da si rođenog oca voleo
koliko i ime, koje ti je dao, Semi Dikens.
G usm an sleže ram enim a; — Nije lako reći šta
osećaš prem a čoveku, koga se jedva i sećaš.
- Ali je lako zaboraviti nekoga, koga nisi naro­
čito voleo.
- D a - reče G usm an polako. - R etko je bivao
kod kuće. Bio je povrem eni radnik na naftnim po­
ljima. U vek je odlazio tam o gde su nalaženi novi
izvori, K orzikane, B om ont, čini mi se da nikada
nije bio kod kuće. A i kada je bio, ponašao se kao
da m e i ne poznaje. K ada bi mi se obraćao, zvao
me Semi. To je bilo, m eđutim , retko. Obično se
držao prem a meni kao da sam zalutalo komšijsko
dete.
- Je li bio loš prem a tebi? —upita Šajdler.
G us podiže ram ena. —N ije —glas mu je odlutao.
— Samo nije prim ećivao m oje prisustvo. N ekako
m u je uvek polazilo za rukom da m e ne vidi.
- I tako si kidnuo.
- Nisam mogao ni da pomislim —reče Gus kli­
m ajući glavom —da ču uvek patiti za m ajkom . G o­
M eksikanac 36

dine u M eksiku su mi brzo prolazile. N ajpre, sám

život. Pa onda nastojanje da ispunim želju mom
novom ocu. Bio je dobar čovek ali strog. Z ato mi
je bilo i lako u vojsci. G eneral O bregon m e je una-
predio za kapetana. M nogo sam bitaka video.
- A li, čežnju za kućom si uvek osećao?
G usm an odm ahnu glavom. —G eneral O bregon
m e je poslao u jednu misiju u Francusku. K ada
sam završio, vratio sam se u M eksiko da mu pod­
nesem izveštaj. Revoluciji je u to vrem e bilo loše
krenulo. Nisam mogao da ga nađem . H uertisti su
držali vlast, a general H u erta bio je predsednik.
O bregon s nekolicinom odabranih ljudi se krio.
Negde u Sijera M adre. To je veliko područje.
- I tako si samo skrenuo na sever.
- M nogo puta sam mislio na m ajku sve ove go­
dine. Učinilo mi se da je vrem e da se vratim u
Teksas i vidim je. O tišao sam u San A ntonio. Po­
rodica mi se raspala. Sečao ih se samo jed an sta­
rac, koji je nekada stanovao blizu njih. R ekao mi
je da mi je otac i dalje negde po naftnim poljim a.
Otišao sam u M eksiju, a odatle u B erkbernet.
Bili su tam o ali su otišli. Čuo sam da mi je otac
još sa naftašim a, ali više ne kao povrem eni radnik.
K rijum čario je piće, viski. U B erkbernetu sam čuo
da je napustio grad, je r su ga tražile vlasti i da je
poveo i m a jk u ...
- Z ato, znači, malo p re nisi hteo da mi kažeš -
dopuni ga Šajdler.
G usm an potvrdi. - N ajpre sam mislio da to ne
37______________________________________________ Meksikanac

bi bilo dobro, ali sada nešto mislim, ko će bolje

znati da li je krijum čar tu , od federalnog službeni­
ka za borbu protiv šverca alkohola?
- D ikens? - nam rštio se D jui Šajdler. - Mislim
da znam svakog krijum čara u K artridžu i sve koc­
karnice u okolini, ali ne znam nikoga ko se tako
zove.

Čitavo sledeče jutro , Gus je razm išljao, priseća­

jući se svih minulih dana i časova. Pokušavao je
sve da poveže, svaku napola dovršenu ili nedo­
vršenu nam eru.
Sećanja na kratko detinjstvo u Teksasu, to je se­
bi otvoreno priznao, nisu im ala većeg značaja. Na
osnovu toga je stekao am eričko državljanstvo, ali
to je bilo od neznatne važnosti za problem e sva-
kodnevice. Izgledao je kao M eksikanac, a posle
tolikih godina provedenih u toj zemlji, i govorio je
kao M eksikanac. Znao je da ga iza leđa zovu ,,hi-
spančina“ ili „m asni“ . Ponekad bi se rešavao da
ućutka ta dobacivanja i u tom e je uspevao. U p o ­
slednje vrem e, m eđutim , sve više i više se klonio
toga.
Zašto se, pitao se, ljude španske krvi tako s visi­
ne posm atraju? Z nao je da m u je koža za nijansu
tam nija od većine teksaških i da je crna koža tam o
izjednačavana sa prljavštinom . O vde, m eđutim ,
na naftnim poljim a O klahom e, činilo se da je više
M eksikanac 38

Indijanaca nego belaca. I Šajdler je priznao da je

delom Indijanac.
Stavio je do znanja, m eđutim , i to da mu je n je­
govo delimično indijansko poreklo, stvaralo te­
škoće da očuva ugled m eđu ljudim a oko sebe. To
je dakle bilo zbog boje kože, ali kada se iz M eksi­
ka bio vratio u Sjedinjene D ržave, Gus je mogao
da čuje kako Irce zovu „Pedi“ , Kineze „Činks“ ,
Engleze „limiz,“ Francuze „žabari,“ N emce „Haj-
n i“ , Italijane „vops“ , Jevreje „šini“ i jo š niz sličnih
pogrdnih naziva za pripadnike drugih nacio­
nalnosti.
V erovatno je to trebalo da znači da su zagriženi
Jenkiji sm atrali da su sve te nacionalnosti m anje
vredne od njihove i da zato zaslužuju podsmeh.
Sredinom prošlog stoleća, Sjedinjene D ržave po-
bedile su M eksiko u ratu ali, pade mu tada na p a­
m et, da se takve predrasude nisu vezivale samo za
nacionalnu pripadnost. Čuo je kako žene zovu
„kučke“ ili decu „derište“ , onako u prolazu, i to
ljudi za koje je znao da žrtve svoje poruge ne po­
znaju u tolikoj m eri, da bi znali da one to i zaslu­
žuju.
Bilo je tu dakle nečega što H ustino G usm an nije
m ogao da dokuči. N ekakva prirodna p o treb a kod
mnogih ljudi da ocrne svoje bližnje. V erovatno je
čovek naučio sebe da podnosi uvrede ili im se su­
protstavlja a on, kao pravi M eksikanac bio je više
sklon suprotstavljanju. M ožda ne može ceo svet
da oduči od navike da nipodaštava ali bi zato m o­
39______________________________________________ Meksikanac

gao one u njegovoj neposrednoj blizini, pogotovu

one, koji ga nazivaju „m asnim “ ili „hispančinom.
Pitao se da li su mu braća i sestre rođene u Sjedi­
njenim D ržavam a, bili suočeni s istim proble­
mom?
Pomislio je na tri sestre i brata, koji su svi bili
mladi od njega. Sada su već u godinama. M ožda ih
je čak bilo više, od kako je pobegao od kuće, ali
sum njao je u to, s obzirom da mu je m ajka išla s
ocem sa jednog nalazišta nafte na drugo.
G ajenje dece bi svakako otežavalo seobu. Sada,
pošto su već odrasla, majci je bilo lakše da prati
tog njenog muža sezonca. M ožda ga je čak i vole­
la. Gus nije m ogao da zamisli da bi neka žena
mogla toliko da ga preokupira da bi je vukao svu­
da sa sobom.
Teško je takođe mogao da zamisli da bude
ozbiljno zaokupljen srećom ili nesrećom nekog
ljudskog stvorenja. Izuzetak je bila m ajka. O na
kao da je spadala u posebnu kategoriju. Nikada
joj nije zaboravljao lik. Punačka, mala žena, m o­
žda i pom alo debela, m ada m u nije izgledala takva
kada je bio mali.
N jem u je bila lepa. Sećajući se sada njenih crta,
shvatio je da je ta njena lepota mogla biti i iluzija.
N astala od njene brige o njem u, od njene pažnje,
od sećanja, koja su bila prijatna i topla, čak i sada,
kada je znao kakav je bio život u teksaškim kućer-
cima sa zem ljanim podom , uz skrom an obrok pa-
sulja.
M eksikanac______________________________________________ ^

V erovao je da svi ljudi pam te svoje m ajke kao

lepe. U M eksiku je to bila gotovo religija. U vredi
čoveka, ako več ne možeš drukčije, ali nikada u
vezi sa m ajkom . A ko učiniš to , ne preostaje ti ni­
šta drugo nego da ga ubiješ. N em a drugog izlaza.
D a ga ubiješ smesta, ako možeš, jer će on ubiti tebe.
A ko to ne učiniš, proganjaće te, i prvom prili­
kom , napasti. D anju ili noću, zauvek, sve dok je ­
dan ne pogine. Malo je , m eđutim , ljudi, koji su ta ­
ko osetljivi na oca. U njegovom slučaju, otac ga je
interesovao samo ukoliko je preko njega mogao
da sazna gde mu je m ajka. U Kiferu je bio čuo za
neku M eksikanku, čistačicu u jednom svratištu.
Nisu joj se sećali im ena. Vlasnik svratišta je zatvo­
rio lokal kada je Kifer prošla petrolejska groznica.
Gus se još nekoliko dana zadržao oko Kušinga i
D ram rajta. Već mu je bilo ponestalo i novca.
K ada je čuo za novoizgrađeno m esto K artridž
na naftnom polju B erbenk i da je tam o potreban
šerif, uhvatio je voz za Santa Fe i stigao ovamo.
Kao da su mu se događaji sami redali u svesti od
trenutka kada je stigao ovam o, sve dok nije došao
do onog, koji ga je uznem irio.
Bio je to onaj odgovor, koji je dobio kada je na­
zvao Petrolejsku kom paniju u K artridžu da zatraži
pom oć, po uputstvu trgovca H ajata, koji ga je po­
stavio za šerifa. „Ponudili smo ti pom oć kada je
vatra počela. O dbio si.“
Ležeći u krevetu i razm išljajući o tom e, jasno
mu je u ušim a odzvanjao gnevni glas iz telefonske
41 Meksikanac

slušalice. Ražestilo ga je što ga je taj glas nazvao

„hispančinom “ ali onaj požar, pa devojka Viki,
pucnjava i sada bolnica, svi ti događaji potisnuli su
m u iz sečanja taj čudni odgovor.
H ustino N unjo de G usm an sada je m eđutim , le­
žao u krevetu, živo se sećajući toga i pitajući se is­
tovrem eno. „Ponudili smo ti pomoć kada je vatra
počela.“ Ko m u je to bio ponudio pomoć? „O dbio
si.“ Ko je koga odbio?
O krenuo se i pogledao prem a drugom krevetu.
Šajdler je bio budan.
- Amigo D jui - reče Gus.
Šajdler se oglasi tm urno. - A ha.
- Šta znaš o ovoj Petrolejskoj kom paniji?
- Oni vedre i oblače u ovom kraju —odogovori
Šajdler. —M ajlo K arter i njegova žena, devojačko
prezim e Ridž. Zove se M edž. O na je im ala novac
od nasledstva, a on pam et i snalažljivost. Spojili su
prezim ena, malo ih još stisli pritom , i dobili K ar­
tridž. Imali su sreće kada su uzeli u zakup veći deo
B erbenka. O d tad a su prosperirali. G rad je dobio
im e po njima. K ao i sve drugo po okolini.
Šajdler je slušao najpre odsutno, a onda sa sve
većom pažnjom , kada mu je Gus počeo da priča o
telefonskom pozivu i njihovom odbijanju da p o ­
m ognu u gašenju požara. K ada je završio, Šajdler
je neko vrem e ležao ćuteći, a onda počeo da p o ­
navlja.
- Nazvao si P etrolejsku kom paniju K artridž i
neko je podigao slušalicu. Neki naduvenko iz
M eksikanac______________________________________________ 42

uprave, koji ti je rekao da se nosiš do đavola. K a­

zao ti je da su ponudili da ugase vatru u gradu i da
si ih ti odbio.
Gus klimnu glavom.
- A li, taj poziv, kada ti se javio taj naduvenko,
bio je prvi. Pre toga nisi zvao?
Gus je i dalje klimao glavom. - T ada sam prvi
put podigao slušalicu. Prvi p u t sam tada upotrebio
taj uređaj od kada sam došao u ovaj grad, zvani
K artdirž. Prvi poziv i dobijam odgovor da su oni
m ene već zvali, da su mi ponudili pomoć, koju mi
nisu ponudili, i da sam je ja odbio.
- D a nije m ožda neko pre tebe već prim io po­
ziv? Prvi put kada su oni zvali?
- Mogli su mnogi - reče G usm an. - K ancelarija
nije bila zaključana kada sam je preuzeo. U nutra
nije bilo ničega, osim praznog pisaćeg stola. T ele­
fon je visio na zidu kraj njega, sa slušalicom obe-
šenom o kuku.
- Jesi li sve vrem e bio u kancelariji od kada si
prvi put ušao?
- Ulazio sam i izlazio - sleže G usm an ram eni­
ma. - Štošta se bilo dešavalao na ulici.
- M ožda je neki vatrogasac ili neko drugi ušao
unutra, čuo da zvoni telefon i podigao slušalicu?
- Sigurno. M ogao je svako.
- A li, ne verujem da bi vatrogasac rekao P etro ­
lejskoj kom paniji K artridž da pom oć nije po treb ­
na. Svi su oni znali da im je ona i te kako bila po­
trebna - razm išljao je Šajdler glasno.
43______________________________________________ M eksikanac

O bojica su ležali i čutali, gledajući u tavanicu.

- Pretpostavim o —nagađao je Šajdler —da ima
nekoga ko je želeo da grad izgori, neki m anijak,
neki pom ereni genije, koji je mislio da je napravio
dobru šalu i . . . —N agađanje mu je prekinuo nečiji
bučan ulazak u sobu. Bio je to doktor Blekvud.
Bacio je svoju otrcanu lekarsku torbu na sto i
povukao Šajdlera za ruku da mu izmeri puls. Z a ­
glavio je zatim stetoskop u uši da mu ispita grudi.
Gus se pitao kako je debeli doktor, od sopstvenog
teškog disanja, uopšte mogao da čuje nešto i do­
nese sud.
Završivši pregled, Blekvud je zadovoljno za-
groktao. O krenuo se G usu i svojim buljavim oči­
m a prodorno ga posm atrao čitav m inut, pre nego
što je podigao ćebe da mu pregleda nogu. N ekoli­
ko trenutaka je opipavao šavove gipsa, ponovo za-
groktao i zaključio; - Mogli biste izvući konju rep.
I jedan i drugi.
- K ada ću moći odavde, doktore? - upita Šaj­
dler.
Blekvud mu se odm ah usprotivio. —Pa, potraja-
će još malo. Na kraju krajeva, D jui, iskopao sam
ti iz tela m etak kalibra 45.
- Još m alo? - raspitivao se Šajdler.
- Računaj još nedelju dana - reče Blekvud. -
M orao sam da ti nalijem čitav litar krvi.
Šajdler se udobno nam estio na jastuku. - Pa, i
ne žuri mi se naročito. Ionako nisam nikuda
pošao.
M eksikanac 44

- A sada, ti - okrete se doktor Gusu. - Još dan

ili dva i možeš am bulantno. To znači da ćeš cupka­
ti na štakam a, ako nem aš ništa protiv.
Gus se nasmešio. —N em am štake.
Blekvud odm ahnu rukom . - Im am o toliko ne-
srećnih slučajeva na gradilištu da ne znam o šta će­
mo sa štakam a. B udi srećan što imaš obe noge.
Im am jednog nesrečnika, na drugom kraju hodni­
ka, koji je stigao juče. Noga mu je upala u omču
od dizalice. Povukla ga je uvis, gotovo do krana i
otkinula mu stopalo. O stao je sa patrljkom noge,
slom ljenim ram enom i izbijenim skoro svim zubi­
m a, kada je tresnuo na beton.
Šajdler se prom eškoljio u krevetu. - Znači, m o­
raćeš da ga napuniš m orfijum om .
- N eko je to već uradio - progunđa B lekvud -
pre nego što mu je dizalica uhvatila nogu.
Šajdler je netrem ice gledao u doktora. - Još je ­
dan narkos, ha? R ekao si kako treba da porazgo­
varam o o tom e, kasapine. Pa hajde, onda.
Blekvud poče da okoliši. —Ne znam mnogo vi­
še danas nego što sam znao juče, kada smo pri­
čali o tom e. Z ašto ne pričekaš dok nešto ne
saznam?
- A šta to hoćeš da saznaš?
- Najveći deo droge stiže u ovaj grad iz jednog
izvora - reče Blekvud. - To je neki lekar, koji ne
živi u gradu, ali ordinira jed an p u t ili dvaput ne­
deljno. Izdaje sopstvene recepte. Mislio sam da ih
falsifikuje, aU nije tako. Zove se H aris i diplom ira­
45______________________________________________ M eksikanac

ni je lekar. Proverio sam kod četiri apoteke, ali su

mi rekli da kod njih ne nabavlja morfijum.
- O dakle ga, onda, dobija?
- To i pokušavam da utvrdim. Prodaje ga u veli­
kim količinama. Im a još jedna firma, koja ga proda­
je na veliko, ali čini mi se ipak da je krijumčaren.
Šajdler se zagledao u tavanicu. - Svaka kockar­
nica u ovom kraju im a i svog krijum čara alkohola.
Sada još počinje i krijum čarenje m orfijum a, a mi­
nistarstvo finansija postavi samo jednog kontrolo­
ra, mene.
- A tebe rani tvoj kolega, šerif — dodade
doktor.
- To je bio nesrečan slučaj - branio se Šajdler.
Blekvud je gunđao, pakujuči svoje stvari. G u­
smanov smeh im ao je podrugljivi prizvuk. - K ole­
ga! Nisam ja nikakav kolega. Predsednik kom iteta
građana je bio ovde juče da mi saopšti da sam iz­
gubio posao. Sada sam opet u potrazi za poslom.
- A pri tom još uvećavaš bolnički račun —u p o ­
zori ga Blekvud. - D a li bi te interesovalo da mi
pom ogneš da utvrdim o odakle stiže droga ovamo?
- I da tako odradim ono što ti dugujem? - upita
G usm an. - U redu. K ako to treba da odradim ?
D oktor Blekvud ga je gledao ispitivački. -
Ovom gradu nije potreban šerif. T reba mu polica­
jac pozornik, da sklanja pijanca sa ulice. P etro lej­
ska kom panija je posebno pogođena. Razgovarao
sam sa Maj lom K arterom da angažujem o jednog
čoveka da utvrdi odakle stiže ta droga. To se m ora
M eksikanac______________________________________________ ^

Otkriti pre nego što polovina radnika kom panije

ne postanu narkomani.
H ustino Gusm an se oslonio na lakat. Klimnuo
je glavom, izražavajući tako svoju sprem nost.
—Interesuje me taj posao —rekao je.
 IV

Očekujući ručak sledećeg dana, posle protraće­

nog prepodneva, G us je sedeo u krevetu i gledao
kroz prozor. D jui Šajdler je na uzdignutom uz­
glavlju čitao neki izgužvani nedeljni list, koji je iz­
lazio u Kartridžu.
Tražeći neku tem u za razgovor da bi prekinuo
grobnu tišinu, G us upita: —Šta im a novo?
—E vo, „N edeljni trubač“ iz K artridža — poče
Šajdler da oteže u govoru - koji se hvali da objav­
ljuje sve važne vesti, piše da je P etrolejska kom ­
panija K artridž prošle sedmice pustila u eksploata­
ciju dva nova izvora. Viler 4, koji d aje hiljadu ba­
rela teške nafte dnevno i neki drugi sa indijanskim
im enom . Tek što je otkriven i, kažu, da će možda
davati i dve i po hiljadu barela lake nafte dnevno.
- Hm! - oglasi se Gus. Već je bio naučio da do­
bro razlikuje sve šumove u ovoj drvenoj kutiji, u
kojoj su bili zatvoreni. Z a razliku od utiska udalje­
nosti, koji je otvoren prostor davao spoljnim šu­
movim a, udarim a parnog čekića, koji je poput
pucnja odjekivao u ravnom ernim vrem enskim
Meksikanac______________________________________________ ^

razm acim a i galami sa ulice, svaki šum nastao u

zgradi bolnice, vukao je odjek za sobom. H odnici,
čiji su zidovi i tavanica bili obloženi drvenim da­
skam a i letvam a, prenosili su zvuk kao kroz tunel.
Bio je to udar dvokrilnih vrata na oprugu, koja
su vodila na ulicu, sprat ispod njihove sobe.
—To je novo? —reče Gus. Zubi, koji su mu se
zabeleli, više su delovali preteći, nego što su ličili
na osmeh.
—Ne. —D jui Šajdler je natakao na nos par jefti­
nih naočara, ovalnog oblika i počeo da čita naslo­
ve u „N edeljnom trubaču“ . - R ezervoar nafte na
izvoru Ridž 9 je prepun i sada izvađenu naftu, pre-
taču pravo u cisternu. Z a poslednja tri dana napu­
nili su osam stotina pedeset šest takvih cisterni i ta ­
ko transportovali naftu odavde.
G usm an klimnu glavom. - Čitave prošle noći
tutnjali su kam ioni prem a skladištu.
Sada se čulo škripanje stepenica, koje su vodile
odozdo, do njihovog sprata. Gus se malo zgrčio u
krevetu. O duvek se nelagodno osećao kada bi čuo
da m u se neko približava, pogotovu ako ne može i
da ga vidi. - I sve vesti u tim novinam a su samo o
nafti? - upitao je.
—Pa — poče Šajdler otegnuto - kom panija je
obezbedila novac izdavaču Harkinsu da kupi štam­
parsku presu. Ali ima u listu i drugih vesti. Ženski
klub u K artridžu, priredio je čaj prošle nedelje.
M ora da su bile sve ovdašnje sm erne, crkvene go­
spođe. D ržao im je predavanje neki m ladi m om ak
49 Meksikanac

Lorin, koji kaže da će se kandidovati za grado­

načelnika.
- A piše li nešto ko je podm etnuo požar u pošti?
- upita G usm an.
- To je još velika i duboka tajn a — odgovori
D jui. - Im a i članak od izdavača H arkinsa o tom e.
A li, on nem a pojm a o ...
Na ulazu u sobu, pojavila se Viki D žerm en.
D jui Šajdler je zaćutao i gledao je kako ulazi. Z a
njom je išla čvrsto građena, crnokosa žena i bez
prem išljanja se uputila G usm anovom krevetu,
zaustavivši mu se kraj nogu.
G usm an se ukočio, napred i rekao začuđenim
tonom ; - M adre Kristina?
- D a - reče žena, koja je ličila na Indijanku. —
Ti si H ustino?
Već je bio hteo da ustane iz kreveta, ali onda se
setio noge u gipsu i nespretno zaustavio. Sedeći na
ivici kreveta, raširio je ruke, a žena mu priđe i
željno ga zagrli.
I Gusm anov zagrljaj bio je takođe čvrst, ali ipak
nežan i, pod izlivom em ocija, reči su počeli da mu
naviru na usta, sustižući jed n a drugu.
- M amice - prom ucao je i ponovio - mamice.
Tražio sam vas, čini mi se, mesecima, odavde do
granice. Po petrolejskim poljim a Teksasa. Takođe
i u ovoj držav i. . .
- N e govori više o tom e. - O dm akla se licem i
nasm ejala dok je on zbunjeno posm atrao. - Priča-
čemo već o svemu tom e.
M eksikanac 50

- A li, gde si bila dosada i otkud ovde, gde je

bog rekao laku noć? - P itanje su mu se i dalje re ­
dala.
- Čekaj! - zapovedila mu je smešeći se. - K ako
si m i, sine?
N ije bila visoka, žena srednjih godina, k o ja je
očigledno bila privlačna, pa i lepa, dok je bila m la­
đa. N jene crne, indijanske oči veselo su se iskrile
dok je ispitivala G usm ana, a onda se naglo uozbi­
ljila i pošla rukom prem a ožiljku u obliku potkovi­
ce na njegovom čelu. —K akav ožiljak! Jesi li bio
ranjen?
- Jesam - prom uca G usm an. - A li, ovo na čelu
je stari ožiljak. Jedinu sm etnju u ovom trenutku,
mi pričinjava ova noga.
- Ž ao mi je - odm ahivala je glavom u znak sao-
sećanja, ali više nekako iz učtivosti. —Šta se dogo­
dilo?
- M etak me pogodio - objsani joj G usm an. -
Prsla mi je kost. Pucao prijatelj na m ene - pokaza
on glavom prem a susednom krevetu.
- Pucao tvoj prijatelj? - Oči su joj se raširile od
iznenađenja. - Kakav je to prijatelj, koji puca na
tebe, j e r . .. - O nda se trgla. - Im am o ovde p rija­
telja, sinko, koji ne znaju španski. Biće učtivije da
govorim o na njihovom je z ik u ...
H ustino je nestrpljivo prekida. —N a njihovom
jeziku! M adre K ristinai - Smirio se i nastavio na
engleskom ; - Pitam te o pet, gde si bila? O tk u d ti
ovde? U ovom gradu? Izbegavaš d a . . .
51______________________________________________ Meksikanac

- I m ene zanim a šta je bilo s tobom , sine - složi

se ona - ali to može da pričeka d o k ...
Viki D žerm en se bojažljivo uključila u razgo­
vor. - D ozvolite mi, gospodine Šajdlere - ona se
ponosno okrenula prem a D juiju —ovo je senjora
D ikens, m ajka gospodina Gusm ana.
D jui Šajdler skide svoje ovalne naočare, držeći
ih u jednoj ruci, a novine u drugoj. - To sam i mi­
slio —reče. —I ako mi nećete zam eriti, senjora, ni­
sam siguran da ostala pitanja mogu da pričekaju.
Ja sam radoznao kao i Gus. Kako s t e . . . O n je za­
stao iščekujući, a Viki mu je dala odgovor.
- K ada sam bila ovde preksinoć, malo sam se
zadržala pred vratim a i čul a. ..
D jui Šajdler kHmnu glavom prekorno: - R ekao
bih da voliš da prisluškuješ.
- N ije to - Viki mu se suprotstavi žustro. - Bilo
je samo zato što je priča gospodina G usm ana bila
tako zanimljiva. Pa, ionako je trebalo odm ah da
se setim. Senjora.D ikens radi u lokalu kod gospo­
đice K arpis. . .
G usm an je tako snažno udahnu6 vazduh od za-
prepašćenosti, da je preplašena Viki odm ah m ora­
la da objasni. - Ne kao, ne kao mi, devojka. - P o­
tražila je pogodne reči i onda nastavila: - O na se
stara o nama.
- Čistim lokal i kuvam. - Senjora je to rekla
potpuno m irno, bez uzbuđenja.
- I tako - produžila je Viki - probudila sam se
jutros i onda mi je palo na pam et. Znala sam da je
Meksikanac 52

Kristi, senjora K ristina, M eks, Španjolka, a to što

je gospodin Gusm an tražio m ajku, to je, to se
uklapalo, pa sam je pozvala da pođe sa mnom.
- A sada, m oja pitanja - reče senjora Kristina
odlučno - pitala sam te, sine, za taj ožiljak na čelu.
- O , to je nešto što se davno dogodilo. - N estrp­
ljiv da nađe pravi odgovor, G usm an joj na brzinu
ispriča, kako ga je , još kao dečka, udario u čelo je ­
dan od generalovih konja i, m ada je bio prinuđen
da joj u kratkim crtam a iznese, ono najvažnije o
svom boravku u M eksiku, m orao je često, p o d -
staknut njenim pitanjim a, da se vraća na neke do­
gađaje o službi u meksičkoj vojsci, sve dok ko­
načno nije rekao:
- M adre, m adre, im am o sada dovoljno vrem e­
na da se ispričamo o svemu tom e. Koliko si ti dugo
ovde?
- Biće skoro godinu dana - odgovori ona tiho.
- G de je moj otac? - upitao je.
- U bijen je. —Oklevala je, a onda nastavila: —Ž i­
veli smo u Berkbernetu. Prodavao je viski na crno.
M orali smo da se sklonimo, vlasti su ga gonile i, u
bekstvu su ga ubili, CON U N A ESCO PETA .
- Iz „sačm are“ - prevede Gus sa španskog.
- G rozna sm rt - reče Šajdler.
Klimajući glavom, Gus reče: —A li, prilično si­
gurna. Z ašto si došla ovam o? —upita m ajku.
- R adila sam za K arpisovu i ranije - odgovorila
je - u G lenpulu, a onda i u Kiferu. Zatvorila je lo­
kal u Kiferu i došla ovamo. D ošla sam s njom .
53 M eksikanac

- E , sad je gotovo s tim — saopšti G usm an.

Zaradiću dovoljno para i vratićem o se u M ek­
siko.
M ajka je stajala neko vrem e, razm išljajući, a
onda odm ahnu glavom. - Ne sine, ne verujem .
- Ne veruješ? - Gusm an je bio zapanjen. - A
zašto?
- O va devojka, Viki - poče ona, a onda, osetiv-
ši potrebu da se tačnije izrazi, pređe na španski: -
U pravu sam, postoji i druga devojka, zove se K e­
rol —izgovorila je njeno im e kao „K arol“ sa tvrdim
,,r“ - potrebna sam tim devojkam a. U stvari, sve
su bez m ajki i jako mi ih je ž a o .. .
Glas joj je odlutao i H ustino, koji je dotle paž­
ljivo slušao, prom eškoljio se i slegao ram enim a. —
B ien, pues —a onda se vrati na engleski —dobro,
de. - Prestao je o tom e, ali kao da to pitanje u mi­
slima još nije okončao. N ije, m eđutim , hteo da se
otvoreno i pred drugim a raspravlja sa m ajkom .
Pogledao je u nju i tvrde crte njegovog lica su
smekšale.
- D ugo vrem ena je prošlo - reče. - Mislio sam
da ćeš izgledati starija.
- Ti, sine, imaš trideset godina. Vidiš, nisam za­
boravila. A ja imarri dvadeset više.
- Bile su to teške godine - reče on.
- Rešila sam da mi godine ne padaju teško - re­
kla je. - Šta će biti, biče. N e m ogu ništa prom eniti.
R uke su mi uvek bile zaposlene, a misli na miru.
To što se dogodi, prihvatam .
Meksikanac______________________________________________ M

- M ožda ti - reče on - ja ne. Ja ne prihvatam ni­

šta. Sve što se desi, pokušavam da preokrenem ,
pre nego što me pogodi.
- Tako gringosi, A m erikanci, postupaju - us­
protivila se.
- M ožda sam to nasledio - reče G usm an - od
moga oca.

Susret sa m ajkom , samo je pojačao želju H usti­

nu G usm anu da izađe iz bolnice. K ada su Viki i
m adre K ristina otišli, ostatak večeri je proveo se­
deći na ivici kreveta, vrteći glavom levo-desno,
pokušavajući da se privikne na odsustvo jastuka, a
nogu na težinu gipsa, koji je vukao dole. K ada je
sledećeg ju tra stigao doktor Blekvud na redovni
obilazak, Gus se već priprem io za njega.
- Imaš li one m otke za ćopavce - upita ga G u­
sman.
Blekvud ga je posm atrao ispitivački. Glas mu je
bio prijatan. - Naći ćeš ih dole u kancelariji.
- T reba li da idem četvoronoške do dole da ih
uzmem?
- Mislim da m ožem o da smislimo i bolji način -
predloži mu doktor. - Koliko si visok?
- Šest stopa i četiri inča.
- Treba proveriti da budu odgovarajuće dužine.
Od ram ena do zemlje. Preduge štake će ti izazvati
bolove pod pazuhom . Suviše kratke će napraviti
55______________________________________________ Meksikanac

Starca od tebe. Reći ću sestri H ejvud da donese

nekoliko pari pa da izabereš, koje ti odgovaraju.
Sat pošto ih je Blekvud pregledao i otišao, poja­
vila se sestra, noseći čitav naram ak štaka. Gus je
pažljivo izabrao jedan par, na koji je mogao da se
osloni svom težinom , a da se pri tom ne nagne su­
više napred, niti, opet, da bude stalno ukočen. Či­
tav dan je zatim proveo, vežbajući se u korišćenju
novog, neobičnog pom agala.
N oga ga je bolela i trnula posle višednevnog le­
žanja. Činilo mu se da je odm ah natekla i osećao
je kako krv pulsira u njoj, čim bi se uspravio. Bol
nije popuštao, ali našao je dve stolice sa naslonom
u hodniku i, sedeći na jednoj s podignutom nogom
na drugoj, naizmenično hodajući i odm arajući se,
postepeno je počinjao da navikava sebe na kreta­
nje. Bio je pao m rak, kada je pokušao da ide ste­
penicam a. Uz povrem eni savet i ohrabrenje krup­
ne sestre H ejvud i njenog prodornog glasa, vežbao
je spuštanje stepenicam a do prvog sprata, da bi se
zatim okrenuo na štakam a i popeo ponovo na dru­
gi. K ada ga je već svaka koska zabolela, uputio se
hodnikom do sobe i ušao. D jui Šajdler je već spa­
vao dubokim snom.

U prava Petrolejske kom panije K artridž bila je

u drvenoj zgradi s lažnom fasadom , u glavnoj uli­
ci, dva bloka zgrada dalje od bolnice. H ustino Gu-
M eksikanac______________________________________________ ^

sman je im ao pogodnu priliku da je dobro osm ot­

ri, kada se, sledećeg ju tra, još pom alo uz bolove,
bio uputio prem a njoj. N a prvom spratu dvosprat-
ne zgrade, nalazila se prodavnica kom panije sa de-
lovima i oprem om . Kola sa šest upregnutih konja
već su čekala kraj ram pe za utovar s prednje stra­
ne zgrade. D vojica znojavih radnika pokušavali
su da izguraju kroz vrata neku kom plikovanu m a­
šinu s puno cevi, ventila i kontrolnih zavrtanja i
postave je na kola.
N a izlozima prodavnice bilo je ispisano crnim
štam panim slovima B O V A R O V A N A FTA ŠK A
O P R E M A , a na m anjoj tabli blizu ugla zgrade pi­
salo je P E T R O L E JS K A K O M PA N IJA K A R T ­
R ID Ž . N acrtana stisnuta pesnica s ispruženim k a­
žiprstom , bila je okrenuta u pravcu stepeništa sa
spoljne strane zgrade. G usm an je zastao, duboko
uzdahnuo na podnožju stepenica, a zatim odlučno
stegnuo zube i, grčevito držeći rukam a za štake,
počeo je polako da se penje na sprat.
O tvorio je vrata na vrhu stepenica,i suočio se sa
elegantnom ženom u dugoj suknji. Kosa joj je bila
prikupljena u pundu na tem enu i posm atrala ga je
iza pisaćeg stola na podijum u, za kojim je sede­
la i kucala, sve dok je on nije prekinuo svojim
ulaskom .
- D a? - rekla mu je.
U dnu prostorije, iza ograde, čiji je jedan deo
bio pretvoren u dvokrilna vratanca na oprugu, n a­
lazila su se druga vrata sa natpisom M A JLO
57______________________________________________ Meksikanac

K A R T E R , predsednik. G usm an pređe preko pro­

storije, odgurnu vratanca vrhom štake i okrete se
prem a ženi, koja mu je sada žurno prilazila, uko­
čenim hodom .
- M ajlo K arter me je pozvao - procedi G u­
sm an, pritisnu bravu i uđe.
Čovek za stolom je nešto žurno pisao, bio je
uredno odeven, nešto nižeg rasta i potpuno ćelav.
N ije ni podigao pogled kada je G usm an ušao već
je nastavio da piše.
G usm an je sačekao jedan trenutak, a onda re­
kao: —G ospodine K artere —bio je svestan da mu
je ton ratoboran. O sećao se uznem ireno.
Ćelavi čovek za stolom podiže glavu.
Gus reče: - Ja sam onaj, o kojem vam je , p ret­
postavljam , govorio dok Blekvud. D ošao sam da
razgovaram s vam a oko posla, koji mi je doktor
spom enuo.
- A , da - glas mu je bio oštar, odsečan. - D ok­
to r mi nije rekao da si invalid. Bio bi odličan za taj
posao, nem a šta. Čovek na štakam a. N apolje
odavde!
Rekavši to, K arter zgužva parče papira, koje je
dotle držao u rukam a i gnevno ga bacio prem a
korpi za otpatke u drugom k raju kancelarije. Još
dok nije ni završio zapovest „napolje odavde“ ,
G usm an stojeći na jednoj nozi, odbaci desnu šta­
ku. N e sačekavši da padne, potegao je revolver iz
futrole. Cev je pratila papirnu lopticu u letu.
O palio je. Pucanj iz njegovog „kolta“ bio je za-
M eksikanac 58

glušujući u maloj prostoriji, koja se odjednom is­

punila plavkastim dim om i parčićim a papira, koji
su se razleteli na sve strane.
- Prokletstvo! - K arterova psovka odjeknula je
u tišini posle pucnja, koji je odjekivao još samo
u ušima. Om aleni čovek skoči iz stolice, pode p re­
ko kancelarije i pokupi nekoliko parčića papira.
Podigao se zatim i rekao: —Senjor G usm ane, po­
nudili ste mi dovoljan dokaz!
Sekretarica, bleda i ukočena, u svojoj dugoj
suknji sa pundom , ko ja kao da se nešto izdužila,
stajala je iza njih, na vratim a. Gusm an joj reče:
- G ospođo, bio bih vam zahvalan ako biste mi do­
hvatili tu štaku. N e mogu da se sagnem. - V ratio
je revolver u futrolu.
K arter je ponovo progovorio: - N aravno, posto­
ji drugi argum ent, G usm ane. O n, m eđutim , ne ide
vama u prilog.
Gus uze štaku, koju mu je sekretarica dohvatila
i spusti se u stolicu. Nogu u gipsu, koja ga je sada
prilično zabolela od napora i napregnutosti, ispru­
žio je i podigao na drugu stolicu.
- A šta je to? - upita.
- Vi ste M eksikanac —odgovori K arter. Uzdržano
se nasmešio i podigao ruku kao da se brani od neče­
ga. - Samo nem ojte opet da potežete tu pucaljku!
Gus to nije ni nam eravao. - G ospodine K artere
—rekao je —svaka predrasuda može vam otežati da
obavite svoj posao, ali vas ipak teško može p o t­
puno sprečiti.
59______________________________________________ Meksikanac

Sedeli su neko vrem e ćutke.

- U m om slučaju - produži Gus - to što sam
M eksikanac, može mi samo pomoći da obavim
ono što hoćete. N eko bi mogao pomisliti da trgu­
jem drogom , pa da zatraži da je kupi.
- A ko mislite da m ožete da pronađete - poče
M ajlo K arter, ali ga Gus prekide.
- Ne znam da li mogu ili ne mogu —rekao je ne­
strpljivo. - Sve što mogu, to je da pošteno poku­
šam. Sve dok budem radio za vas, tako ću se i
ponašati. A predubeđenje o M eksikancima neće
me sprečiti.

Razgovor se završio tako što je H ustino G u­

sman prim ljen za istražitelja u kom paniji. - Ali da
budem o jasni - upozori ga K arter - prim ljeni ste
kao istražitelj u kom paniji, a ne kao revolveraš
Petrolejske kom panije K artridž. - Spavanje i h ra­
nu, Gus je im ao obezbedenu u firmi, ali nije smeo
da govori šta radi. Bio je odgovoran jedino M ajlu
K arteru.
- A ko neko od ljudi bude radoznao - savetovao
mu je K arter - recite mu samo da ste ovde dok
vam se ne zaleči noga. Izveštaje ćete podnositi
meni.
G usm an izađe iz kancelarije i u znak pozdrava
dodirnu prstom obod svog širokog šešira kada je
prolazio kraj preplašene sekretarice. Izašao je na
Meksikanac______________________________________________ M

ulicu, m eđu prepodnevne prolaznike, i uputio se

ka pansionu kom panije. H ram ajući, prošao je
kroz izgoreli i ugljenisani poslovni deo. Prošao je
i kraj jedine gradske plinske lam pe, koja je gorela
dan i noć na postolju od utabane zem lje, nasred
glavne raskrsnice u Kartridžu.
Nije se nikom e obraćao, niti se ko obratio n je­
mu. Prolazeći kraj neuglednog ureda, koji mu je
bio dodeljen kao gradskom šerifu, prom etio je
kako su se vrata lagano otvorila na blagom po-
vetarcu.
Goli pisaći sto i dalje je stajao kraj zida u dnu
prostorije, telefon je visio na zidu kraj njega, nije
bilo znaka da je kom itet građana postavio nekog
drugog na njegovo m esto. Indijanac u šarenom
ponču izašao je iz krčm e, nekoliko vrata dalje, i
trom o i nezainteresovano stao nasred prolaza od
dasaka, gledajući na ulicu. K rupni Indijanac nije
obraćao pažnju na Gusov hram ajući hod. Klateći
se i zastajkujući na neugodnim štakam a, Gus ni­
je želeo da se provlači kraj Indijanca. Spustio se
na izbrazdanu, prašnjavu zem lju i produžio dalje.
Prošavši ugao kraj apotekarskog izloga na čijem
je prljavom staklu bio nacrtan avan sa tučkom ,
G us pređe raskrsnicu i zastade kraj telefonskog
stuba da se odmori. Podigao je m aram u oko vrata
i obrisao graške znoja sa čela. K retanje mu je bilo
naporno. Lake kočije sa dom aćicom , k o ja je vero­
vatno pošla na pijacu, prom akle su kraj njega,
udaljavajući se sve više, žustrim konjskim kasom.
61 M eksikanac

Nastavio je dalje i posle još jednog odm ora, stigao

do pansiona, niske prostrane zgrade od novih,
grubo tesanih dasaka, sm eštene na praznom zem­
ljištu, punom otpadaka i odbačene naftaške opre­
me. Crni točak zam ajac, m astan od nafte, ležao
je u spletu zarđale užadi od pletene žice. Izu-
krštane cevi i m etalni oklop, činili su drugu
gomilu, a hrpa drvene građe natopljene naftom
ukazivala je da je neko ostavio ovde gotovo kom p­
letnu garnituru za vađenje nafte. V erovatno je i to
vlasništvo Petrolejske kom panije K artridž, pom i­
slio je Gus ulazeći u zgradu.
D ugačka spavaonica zaudarala je na ustajali
znoj i sirovu naftu. U nekoliko kreveta spavali
su radnici iz noćne smene. Gus je odhram ao us­
kim , dugim prolazom sredinom prostorije do hlad­
ne, gvozdene peći u sredini i pronašao prazan le­
žaj, s policom na zidu, takođe praznom . Seo je na
ivicu klimavog kreveta i ispružio nogu, koja ga je
sada bolela. Sedeo je neko vrem e, zadihan od du­
gog naprezanja. O dkopčao je pojas sa redenicim a,
izvadio revolver i gurnuo ga pod kvrgavi jastuk.
Pojas sa praznom futrolom , stavio je pod krevet i
legao, nam aknuvši šešir preko lica.

O d subotnjeg dolaska, petog dana kako se p re­

selio u pansion P etrolejske kom panije K artridž,
H ustino Gusm an je već im ao uglavnom jasnu
M eksikanac______________________________________________ ^

predstavu o onom e što se događalo u gradu i oko­

lini. Im ao je brojne razgovore i susrete sa trgov­
cima, gradskim skitnicam a, naftašim a, sa svima,
koje je sretao.
Razgovarao je sa vlasnikom radnje Endilom i
njegovom nervoznom ženom . H ram ajući na šta­
kam a, potrudio se da govorljivom bračnom paru
pom ogne da u na brzinu sklepanoj kući, opet po-
slažu tekstil a tako ponovo otvore trgovinu, posle
požara. Endil je bio filozofski raspoložen.
- Ovoga puta, u svakom slučaju - saopšti sitni
Sirijac - nismo žrtve progona. Još je m nogo kuća
izgorelo pored naše. Ovoga puta nismo bili „iza­
brani narod“ , jedine žrtve.
Bili su jako kivni na uživaoce droga. - Oni samo
uđu u radnju - usplahireno je m latarala rukam a gos­
pođa Endil —zgrabe pi'vo što im dođe pod ruku i po­
begnu iz radnje. —Pogled joj je nervozno prelazio sa
predm eta na predm et. - K ada je stari Mecger, šerif,
bio ovde, on ih je prisiljavao da vrate ukradeno. Ni­
kada, međutim nisu vraćali ono što su uzeli, več dru­
ge stvari, ukradene negde drugde. Bile bi otprilike
iste vrednosti kao i ono što su nam a odneli.
- A onda je neko ubio M ecgera - dovrši Endil.
- Niko ne zna ko - neko, ko je pucao iz m raka. Sa­
da je M ecger m rtav i . ..
Nisu izgleda imali pojm a o izvoru ilegalne trgo­
vine narkoticim a. Bili su, u stvari, toliko obuzeti
gubitkom radnje u požaru, da nisu bili u stanju da
razm išljaju o nečem drugom.
63 M eksikanac

- Mi smo navikli da radim o - reče krhka žena,

već u godinam a. ~ Radićem o i dalje. O pet ćemo
im ati bogate zalihe i dobru radnju.
G usm an je produžio niz ulicu. Počeo je već da
se navikava na štake, ritm ično se klateći na njim a.
Snažni mišići grudi i ruku, brzo su se prilagodili
potrebi da podržavaju i podižu celo telo. H ustino
G usm an je zahvaljivao sebi što nije debeo i što su
m u noge bile lake i mišićave.
Svakog dana je posećivao m ajku u lokalu Karpi-
sove, vodeći računa da dode rano, dok su kućne
devojke još spavale. M ajka mu je zaista bila ve­
zana za sudbinu tih devojaka. Puno je pričala o
svakoj od njih, a naročito, s tugom , o Viki i još
jednoj devojci, čije je im e stalno zaboravljao.
M ajka je bila posebno zabrinuta što je Viki, goto­
vo iz dana u dan, gubila sve više vezu sa stvarnim
životom.
„M nogo fantazira“ rekla je m adre Kristina.
„A ko ovako produži, neće trebati još dugo da bu­
de sm eštena u drugu vrstu kuće, u ludnicu.“
Pošto je dolazio ran o , G usm an nije ni viđao V i­
ki. N ije viđao nijednu prostitutku. N ije čak video
ni čuvenu m adam Karpis. G rađani, s kojim a je
razgovarao, zvali su je .„Ma“ , i to obično prigu­
šenim glasom, hvalisavo ili prostački, zavisno od
toga kakve su veze im ali s njom .
Rešio je da pronađe „doktora za droge“ , kojeg
m u je dok Blekvud bio spom enuo, dok je još le­
žao u bolnici. Bio je to L uter H eris, prljav, mršav
M eksikanac 64

Čovek, blizu šezdeset, koji je očigledno i sam bio

uživalac droge. H erisovi retki, tanki brkovi su se
uvijali dok je govorio. Gusov razgovor s njim , ni­
je , m eđutim , bio zadovoljavajući. Bilo je to obilje
reči, u doktorovom slučaju, ali malo obaveštenja.
Gus je ipak zaključio da on prodaje drogu. B ar
manji deo. N ije je , m eđutim , otvoreno nudio.
Stvar je bila u tom e što d oktor L uter H eris, bu­
dući sam zavistan od nje, nije bio u stanju da je us­
krati drugom uživaocu, koji bi mu se obratio za us­
lugu. Gus nikada dotle nije čuo toliko m edicin­
skih izraza i latinskih reči. Samo su izvirale iz ovog
doktora za droge kao voda i kam ena, koji je oči­
gledno želeo da osećanje krivice prikrije spoljnim
utiskom stručnosti.
D jui Šajdler je još bio u bolnici. Gus je bio dva­
p ut svratio da ga vidi. O ba puta Šajdler m u je pri­
govarao zbog sve snažnijeg zadaha gipsa na nozi.
Ni Gus nije poricao. Jesen u K artridžu je još bila
topla. Ju tra su bila sveža i hladna, ali preko dana
je bivalo vruće i Gus se obilato znojio od dugog i
napornog hodanja na štakam a. Cesto je osećao
kako mu se znoj sliva niz nogu sve do gipsa, koji bi
ga upijao.
Ne poričući sopstvenu m anu, branio se i sam po­
drugljivim prim edbam a. G ovorio je D juiju Šajd­
leru da mu se sa svakim danom ležanja u krevetu
gomila salo na trbuhu. K ada bude trebalo da usta­
ne, verovatno više neće moći da zakopča kaiš. P o­
staće debeli Indijanac. Naizgled ozbiljne optužbe
65 Meksikanac

i zadirkivan]a gotovo nisu prestajali. O tkad su pu­

cali jedan na drugog umesto upoznavanja, H usti­
no Gusm an i D jui Šajdler su se bili veoma zbližili.
Tog subotnjeg prepodneva, Gus je bio odlučio
da svrati do bilijarnice „Brunsvik“ i njenog vlasni­
ka Rej a Viksa. „Brunsvik“ je bila prostrana dvo­
rana prijatne svežine, koja se osećala ne pivo, iako
su bila otvorena dvokrilna vrata i spreda i otpo­
zadi. O dm ah kraj glavnog ulaza nalazio se šank sa
pićem. Nešto dublje u dvorani, iza izrezbarene
drvene ograde, nalazio se jedan bilijarski sto,
a iza njega još pet m anjih. Svi su delovah nekako
um irujuće i sveže, jarkozeleni pod snopom svetla
zasenjenih lampi, koje su nisko visile nad svakim
stolom.
Bilo je tek prošlo deset sati i Rej Viks, vlasnik,
svežeg izgleda, stajao je naslonjen na šank, s je d ­
nom nogom na mesinganoj prečagi i čačkao zube.
Gus otvori dvokrilna vrata na oprugu i zastade,
dok mu se oči nisu sasvim navikle na m račnu un u t­
rašnjost. Iako je još bilo rano, većina stolova bila
je zauzeta. U daranje bilijarskih lopti i prigušen
žagor, jedino su rem etili tišinu.
Šanker je pom erio tanjire sa bogatim jelom sa
zadnjeg dela bara i redao ih na prednji deo. Ska-
kućući na štakam a, Gus mu priđe.
- G de čovek može da dođe do malo droge? -
upita ga.
Šanker je nastavio svoj posao, pom erajući čaše
i tanjire sa usoljenim kobasicam a, barenim jajim a.
Meksikanac______________________________________________ ^

rezanom šunkom, salatom i pecivom i redajući ih is­

pred . Gus j e osećao na sebi ledeni pogled Rej a Viksa.
Gazda izvadi iz usta čačkahcu, kojom je uklanjao
ostatke bogatog doručka, i reče mu upadljivo blagim
glasom. - Čujem da si ovde postavljen za
gradskog šerifa.
Gus se nespretno okrenuo na štakama da bi po­
gledao vlasnika lokala.
- I otpušten sledećeg dana - odgovorio mu je.
- Čujem takođe i da te je angažovao Majlo Karter i
njegova Petrolejska kompanija da ispitaš ko
se ovde bavi rasturanjem droge - dodade Viks.
- To vas ne pogađa, zar ne? —upita Gus.
- I misliš to da otkriješ tek tako, da dođeš ovamo i
pitaš —nastavi Viks.
Gusman sleže ramenima i bez razmišljanja reče
na španskom - Ko zna?
- Do đavola - procedi Viks kroz stisnute zube, go­
tovo ne pomerajući usne. - Znao sam da si Meksika­
nac.
- To nešto menja? - Gus je osećao kako mu ton po­
staje agresivniji.
Rej Viks je izbegao odgovor, skrenuvši razgo­
vor. - Slušaj, mi točimo pivo za ovim šankom. S vre­
mena na vreme, odjurim ponekog, ko pokuša­
va da proda gostu krijumčareni viski. Ako bih ne­
kog video da ovde nudi kokain ili heroin, lično bih ga
izbacio na ulicu.
Gus odmeri pogledom mršavog vlasnika lokala,
koji je delovao gotovo tuberkulozno. Pa, nikad se
67______________________________________________ Meksikanac

ne zna, pomisli on u sebi. Nasmešio se onim čud­

nim, tobož prijateljskim osm ehom , koji je onim a,
kojim a je bio nam enjen, uvek delovao dijabolično
i preteči. Zatim se okrenuo i izašao iz bilijarnice.
Našavši se ponovo na ulici, stajao je na toplom ,
podnevnom suncu i mislio u sebi: Saznajem p re­
malo i presporo. Osećao je kako ga obuzima n e­
kakvo osećanje jalovosti. Pošao je niz ulicu, laga­
no se klateći na štakam a, utonuo u misli. M ožda
je vrem e da se obratim glavnom, ovdašnjem p ro ­
davcu zadovoljstva. „M a“ K arpis, mislio je. N a­
dao se da će to moći da izbegne, ali sada se uputio
uzbrdo, ka najvećoj kući uživanja u K artridžu i
ubrzao hod.
 Viki se bila uputila prem a gradu. Laganim , opu­
štenim hodom , išla je utabanom stazom , koja se
penjala ka lokalu „M a“ Karpis. G usm an ju je po­
sm atrao i, poput nje, sporo se kretao. Viki je paž­
ljivo posm atrala jesenje cveće, koje je , tu i tam o,
raslo s obe strane staze i, s vrem ena na vrem e, se
saginjala da poneki cvet uzbere.
U levoj ruci držala je poveći buket od jarkožu-
tih tratinčica izmešanih sa nekim sitnim belim cve-
tovima. N ije prim etila Gusm ana sve dok je gotovo
nije stigao, a tada je pogledom uhvatila jedan nje­
gov pokret, brzo se okrenula i pogledala ga s izra­
zom straha na licu, kao da očekuje šta će učiniti.
G usm an je odm ah stao na desetak koraka od
n je, i sam iznenađen njenim bledim licem iskon­
skoga straha i ukočenosti. Stajala je, gotovo šću-
ćurena, poput neke životinjice paralisane stra­
hom.
Oslovio ju je sa dobro jutro, spokojnog izraza
lica. Znao je kakav utisak na neke izaziva ono, što
je kod njega trebalo da bude osmeh. Č ak je i pred
Meksikanac _________________________________________W

ogledalom vežbao kako da se nasm eje prijatno, ali

kako bi razvukao usne, čak i uz najbolju nam eru,
grimasa, koja bi mu se pojavljivala na licu, ličila je
na keženje đavola. Z ato je H ustino G usm an sta­
jao m irno, bez tog svog osm eha na licu.
N jegova m irnoća i tvrdo lice kao da su je malo
ohrabrili. Z atitrao joj je osm eh i ona reče: - D o­
bar dan, gospodine G usm ane.
Načinio je još dva koraka na svojim štakam a i
ponovo zastao, uz osećanje da bi se mogla okrenu­
ti i pobeći, ukoliko bi produžio dalje. O na se,
m eđutim , nije pom erila, već je oprezno upitala: -
Pošli ste da vidite m ajku?
U m esto odgovora, skinuo je svoj široki m eksi­
kanski šešir, a zatim i m aram u oko vrata i obrisao
njom znoj sa čela, čiji trag mu je ostavio veliki
„som brero“ . O slonjen na štake da bi oslobodio ru ­
ke, gledao je u zem lju i upitao je: - Viki, m ože­
te li odvojiti nekoliko trenutaka za razgovor?
R am ena su joj se malo opustila.
- M ogu —reče. —N aravno.
- Odlično - odgovorio je i počutao malo. Nije že­
leo da ostavi utisak kako mu je do toga jako stalo.
Konačno je upita iznebuha: - Viki, uzimate li vi drogu?
- J a . . . zastala je zbunjeno. Rum enilo je po­
čelo da joj obliva bledo lice. - O tkuda vam pravo
da mi postavljate takva pitanja? - progovorila je.
- N em am ga - priznade on. - To je sam o zbog
toga što m e je život naučio da ako želim neko o b a­
veštenje, da je najbolje da pitam direktno.
71______________________________________________ M eksikanac

Razgovor je zam ukao. K ada m u je postalo ja ­

sno da ona više ništa neće reći, on je nastavio: -
Mislim na ono veće kada je bio požar, gospođice
D žerm en. Ponašanje vam je bilo čudno.
O na i dalje ništa nije govorila i on je podstače:
- Zašto ste pucali na D juija Šajdlera?
Viki D žerm en odm ahnu glavom. - Iz očajanja,
mislim. T rebalo je da pucam na Peka H ajm sa, ka­
da sam ga videla u vašoj kancelariji.
- Ko je P ek H ajm s?
- Pek —on i njegov brat, S k ite r...
Reči su joj zastale i sledećeg trenutka ona mu
priđe i pruži mu buket. - H oćete li malo cveča,
gospodine G usm ane?
- Slušajte, Viki D žerm en - nastojao, je da mu
duboki glas zvuči što ljubaznije - recite mi nešto
o . . . kako ste ono rekli da se zovu? - Pek i Skiter
Hajm s?
- Videla sam ih kako se vrzmaju oko pošte pre
nego što se zapalila - progovorila je. - A onda je
vatra buknula na sve strane.
- I trebalo je da pucate na Peka H ajm sa?
O na potvrdi. —Zvonio je telefon u vašoj kance­
lariji. O n je onda podigao slušalicu. Bio mi je
okrenut leđima. Slobodno sam mogla da pucam u
njega. I da ga ubijem!
N jeno sitno lice izobličilo se u grim asu m ržnje,
koja je i H ustina G usm ana naterala da zastane, a
onda su joj se crte opustile i poprim ile izraz neke
mešavine tuge i kajanja. —Ali, nisam mogla —za-
Meksikanac______________________________________________ 12

Žalila je. —Mislim da nikada ne bih bila u stanju

da nekoga ubijem.
Neopisiva tuga u njenom glasu prinudila ga je
da to shvati ozbiljno, i on reče: —Pa dobro, go­
spođice Viki, ne mislim da je to nešto zbog čega
bi trebalo da budete nesrečni.
- N ije-složiseona. Idaljejedržalabuketpoljskog
cveća u ispruženoj ruci i Gusman ga prihvati od nje.
- H vala vam - reče joj.
Lice joj se razvedrilo. U očima su joj se zasjajile
suze. U putila mu je kratak ali širok osm eh, prošla
mimo njega i nastavila stazom dole prem a gradu.
O slonjen na štake, Gus je gledao kako odlazi.
O krenut prem a njoj, on oseti kako mu se nedou­
mica uvlači u misao, i on joj se prepusti. D ržao je
poljsko cveče u stegnutoj šaci dok je palcem obu­
hvatio dršku štake i posm atrao njenu skladnu figu­
ru kako postaje sve m anja, udaljavajući se od nje­
ga. Tada se pažljivo zagledao u kitu sitnog cveća
i, posle izvesnog oklevanja, bacio ga. Pogledao je
gore, prem a kući „M a“ K arpis, a onda se okrenuo
na drugu stranu i prečicom , preko polja, uputio
prem a kancelariji M ajla K artera.

Naftaš ga je saslušao, sedeći za stolom, s nervo­

znom , grozničavom pažnjom , poput lovačkog psa,
koji je namirisao plen, ali nije rekao ništa kada je
Gusm an završio.
73 M eksikanac

Gus je sedeo na stolici, noge ispružene pred

njim, dok se petom oslanjao o pod. Nije bio na­
čisto kako da oslovljava ovog sitnog čoveka, kao
M ajlo ili gospodin K arter, ali odlučio je da se
uzdrži i od jednog i od drugog, sve dok predsednik
P etrolejske kom panije K artridž ne bude nešto
rekao o obaveštenju koje mu je bio doneo. K ada
ono nije usledilo, Gus upita: - Ko su ta braća Pek i
Skiter Hajm s?
K arter nestrpljivo odm ahnu rukom . —Prvi put
čujem za njih. —N ije on bio neprijatan čovek. N e­
što veom a prijatno i dopadljivo zračilo je iz njega,
ali imao je samo oštre, nestrpljive i nervozne pokre­
te. - Mislite da su oni podmetnuH požar u pošti?
- Pretpostavim o da jesu - reče G usm an. - P ret­
postavimo da je , kada je vaš službenik nazvao i
ponudio da pošalje cisternu sa vodom , taj H ajm s
rekao da nije potrebno.
- A zašto bi on to učinio? —upita K arter. D elo­
vao je suviše nestrpljivo da bi se potrudio da sam
smisli razlog.
Gus sleže ram enim a. - Recimo da je imao ne­
kog razloga da pošta izgori.
- A zašto vi niste odgovorili na telefonski po­
ziv - upitao je K arter.
- Bio sam negde na ulici - ponovi Gus strpljivo.
—Nisam čuo kada je zvonio prvi put.
- A onda, kada ste vi pozvali, moj službenik vas
je nazvao „hispančinom “ i rekao da se nosite do
đavola - ponovi K arter. U zdržano se smešio.
Meksikanac 74

- Srediću ja to s njim - reče Gus.

- N em ojte - iskreno zatraži od njega K arter. -
Im ate dosta upadljiv akcenat, G usm ane. O ve pro­
stačine, koje zapošljavam , misle da treba zazirati
od svakog ko nije čisti am erički Anglosaksonac.
N eka vas ne izaziva njihovo neznanje.
- To sada nije ni važno - odgovori Gus.
- Nije - složi se K arter. - M ene zapravo i ne in­
teresuje taj požar, G usm ane. Što je bilo, bilo je.
Obnovičem o grad, a isto tako i poštu. O no što me
interesuje, to je odakle potiče ta droga. Trebalo bi
da svratite do one kuče „M a“ Karpis i raspitate se
malo. Čujem da tam o radi neka M ek sik an k a...
Gusmanovo interesovanje je naraslo do te m ere,
da je osećao kako mu uši rastu. M ajlo K arter je
počeo da vrti palčevim a, gledajući nekud u stranu
ali, ne primetivši nikakvu prom enu u G usm ano­
vom držanju, nastavio je da govori.
- Bez uvrede po vaše poreklo, G usm ane, ali
znatan deo droge dolazi iz M eksika. T a žena m ož­
da ne govori engleski. Mogli biste s njom da p o ra­
zgovarate španski i . . .
G usm an je sada već bio na nogama.
- U svakom slučaju, svratite tamo. V idite šta
m ožete da uradite.
Besan ah i s osećanjem da treba da suzbije taj
bes, G usm an se okrete na štakam a i izađe iz k an ­
celarije. D ok se spuštao niz stepenište sa spoljne
strane zgrade, govorio je sebi da K arter nije m o­
gao da zna da je ta M eksikanka u kući K arpisove,
75______________________________________________ Meksikanac

njegova m ajka. To su znali samo Viki D žerm en

i D jui Šajdler, a oni mu to očigledno nisu rekli.
M ožda je K arter i bio u pravu što podozreva od
svakoga ko radi u kući na tako rdavom glasu. Osim
toga, opšti je običaj u ovim krajevim a da se po­
dozreva od M eksikanaca. Idući ulicom, razm atrao
je mogućnosti, koje su mu se pružale. M ogao bi
m ožda u ljutnji, da digne ruke od toga posla i na­
govori m ajku, m ožda, da pođe s njim i vrate se
u M eksiko. U svom besu i razdraženosti, H ustino
G usm an nije im ao poverenje ni u sopstvene spo­
sobnosti da učini bilo šta razum no, i zastao je.
Posle dubokog ali neplodnog razm išljanja, nasta­
vio je ponovo, uputivši se ravno prem a uzvišici, na
kojoj se nalazila kuća „M a“ Karpis.
N ije se sasvim smirio ni kada je stigao do cilja.
U m esto da zaobiđe oko velike dvospratne zgrade,
do zadnjeg ulaza i kuhinje, gde je obično nalazio
m ajku u poslu, pošao je pravo prem a širokom ,
glavnom stepeništu i kitnjastim vratim a pod tre ­
mom. P rednja vrata bila su zatvorena, ali ne i zak­
ljučana. Lako su se otvorila kada je pritisnuo kvaku.
Našao se u prostranom ulaznom holu, čiji su zi­
dovi bili obloženi crvenim draperijam a i tapetam a.
O dnekud iz zgrade, do njega je dopirao razgovor.
Bio je to grub ženski glas i zvučao je Ijutito, goto­
vo isto onako, kako se i on osećao. U nam eri da
utvrdi odakle dopire taj glas, razmakao je zavesu
od staklenih loptica, koja je delila ulazni hol od
gostinske sobe.
M eksikanac 76

I ona je bila prazna. U raskošno nam eštenoj

prostoriji sa divanima i foteljam a, dom inirao je
veliki klavir. Široko stepenište sa strane, vodilo je
na neku vrstu balkona na spratu. D ruga dvokrilna
vrata, takođe sa staklenom zavesom, delila su go­
stinsku sobu od onoga, što mu se činilo prostra­
nom trpezarijom . D esno od njega, kraj klavira,
jednokrilna vrata vodila su u jednu m anju sobu,
što je mogla biti kancelarija. O datle je dopirao
onaj grubi i uzrujani ženski glas.
Gus nečujno pođe preko tepiha zaklanjajući se
iza ogromnog klavira i zastade da sluša.
- Pokvaren si ti, Kerli H albro - govorila je že­
na. - Jadna, usam ljena žena, teško zarađuje za
život. Ti i taj tvoj soj, naplaćujete dvostruko sve
što mi je potrebno.
Odgovorio joj je čvrst, muški glas. - Snaći ćeš
se ti već, „M a“ . Vodiš prvorazredan lokal i ja sa­
mo pokušavam da ti pom ognem da dođeš do prvo­
razredne robe.
- Ti i oni Hajm sovi - govorila je prekorno. - Pa
dobro, m oram nešto da prodam . Koliko to košta
ovog puta?
- Četiri stotine trideset dva dolara i osam deset
centi - stiže nepokolebljivi odgovor.
- Prokletstvo!
Gus je začuo šum struganja drveta po m etalnim
točkičim a i zatim kako se otvara drveni rolo na
sekreteru. Čuo je potom mekši šum povlačenja
nekog kožnog predm eta po površini stola i otva­
77 M eksikanac

ranje m etalnih kopči na ženskom novčaniku. Po­

čela je da broji novac.
Gus je osećao kako m u se pom alo vraća raspo­
loženje. Prisustvovao je isplati. D ošao je u pravi
trenutak. N a spom injanje H ajm sovih, Viki D žer­
m en mu je govorila o braći H ajm s, Gus je odm ah
lako zaključio da su ta dva brata bili snabdevači
narkoticim a u ovom kraju. Ovaj čovek je samo
obavljao prim opredaju. Gus je čekao. Čekaće dok
taj čovek, zvala ga je Kerli H albro, ne ode. Bilo bi
dosta lako uhapsiti ga i pretresti. Tada mu pade na
pam et da je droga ovde već prešla iz ruke u ruku.
D okaz je sada verovatno u posedu „M a“ Karpis.
Prišao je korak bliže dovratku i čuo zveckanje
srebrnjaka, kada je vlasnica bordela počela da od­
brojava osam deset centi u metalu.
G usm an se lako oslonio na svoju zdravu nogu,
izbacio štake kroz dovratak i sledećeg trenutka se
pojavio na otvorenim vratim a kancelarije.
O no dvoje u prostoriji, bili su zapanjeni. H alb­
ro, čovek norm alne visine, zdepast i snažne tele-
sne građe, bio je ispružio ruku da primi novac.
„M a“ Karpis, široka poput njega i jedva nešto
niža, delovala je podjednako snažno. Nosila je ki­
m ono od teškog, svilenog tkanja, čiji su cvetni
ukrasi pokrivali njena široka ram ena, a zasukani
rukavi otkrivali teške, m esnate i jako naborane
podlaktice. U otvorenom levom dlanu držala je či­
tavu zbirku novčića, u kojoj je upravo tražila ko­
vanicu od deset centi.
Meksikanac 78

Prekinuta njegovim upadom , prestala je da b ro ­

ji, a onda se sabrala i obratila G usm anu. - M ora­
ćeš da dodeš kasnije, kauboju. D evojke ne rade
do uveče.
Njegova pojava na štakam a naterala ju je da po­
novo zastane i tada je rekla: - G rom i pakao, k ru ­
pan si momak. A i zlog izgleda. Slomio si nogu na
vađenju nafte?
G usm an ne reče ništa.
Stajao je ukočenog pogleda, a ona ga je posm at­
rala hladno.
- Poslušaj sada veliku mamicu - zapovedila mu
je. - O kreni te slepačke m otke i gubi se odavde.
Im am o posla.
Gus uperi pogled prem a novcu u ruci K erla
H albroa. - Uzeću to - reče.
H albro je bio naoružan. Stavio je ruku na revol­
ver u futroli i rekao: - Igraš se vatrom . Šta znači
ovo? N eka otmica?
Gus odm ahnu glavom. - Ja sam službeno lice.
Zapleniću taj novac.
- Novac? Kakvo si ti to službeno lice? Pokaži
mi značku - zahtevao je H albro.
- Pokaži mi nalog! - planu „M a“ Karpis. - Imaš
li nalog da njuškaš ovuda?
Gus odvoji levu ruku sa štake i posegnu za nov­
cem. H albro je izvukao revolver.
Kao što je i ranije činio, Gusm an se lako oslonio
na zdravu nogu i levu štaku, pustio da m u se desna
štaka odvoji od pazuha i posegao za svojim ,,kol-
79 M eksikanac

tom “ . H albro je palcem povukao zaponac na svom

revolveru. O dlučio je da puca. G usm anov pištolj
p olete iz futrole, cev se podiže, i m etak pogodi
H albroa ravno u grudi. Njegov revolver je takođe
opalio, a m etak je podigao oblačić prašine sa tepi­
ha kraj njegovih nogu.
O d snage zrna, H albro je bio odbačen do zida
i stropoštao se na pod, a „M a“ Karpis je potražila
zaklon iza sekretera. Gus okrete revolver prem a
njoj.
- Pokupi novac - naredio joj je.
Dim od dva pucnja ispunio je sobu sumaglicom
i ljutim mirisom baruta. „M a“ Karpis nije čekala
da joj se kaže dvaput. Oslonila se na ruke i kolena
i drhtavim prstim a počela da skuplja po podu raz­
bacane novčanice i m etalne novčiće. Iz drugog de­
la zgrade, Gus je mogao da čuje sve bučnije žen­
ske glasove.
Sve bliži glasovi, koji su prikrivali uzrujanost,
počeli su sada da se prikupljaju, sprat niže i usme-
ravaju ka kancelariji, gde je Gusm an čekao na
užurbanu, nervoznu dam u da pokupi novac. Z a­
čuo je prve korake na stepeništu iza njega i prva
osoba, koja se pojavila na vratim a, bila je njegova
m ajka.
Kraj nje je bila jed n a visoka, vitka devojka sa
svetlosm eđom kosom. Sklonio se u stranu da pro­
pusti m ajku, a plavooka devojka svetle kose stade
u dovratak kraj nje.
Ž agor je rastao i postajao sve jači u gostinskoj
Meksikanac______________________________________________ ^

sobi, ali u malom prostoru kancelarije jasno se ču­

lo pitanje m adre Kristine.
- Sine - počela je na španskom, ali se brzo ispra­
vila na engleski; - Sine, šta se to dogodilo?
—Ubio sam čoveka —procedi Gusm an.
—A zašto? —upita m ajka.
- Bio je rasturač droge, nark o tik a-p o če Gusman.
- D roge? - U zrujana dam a na podu se podigla
na kolena poput prosjaka. - D roge? Kerli H albro
je moj dobavljač alkohola!
Gus se nije dao odvratiti od svog zaključka i na-
mere. - U pravo je prodao drogu ovoj ženi. Pre-
tražiču sada kancelariju i pronaći je.
„M a“ Karpis je glasno protestovala. - Kerli je
bio došao da naplati račun za viski. - Podigla se na
noge, stežući u ruci novac, koji je prikupila.
—D aj mi to —naredi Gus i uze novac od nje.
„M a“ Karpis povuče ruku i spusti glavu pred
njegovim nadm oćnim pogledom. O dm akla se od
njega i gledala u njegov potkovičasti ožiljak na
čelu i Gus je znao da mu je trag od rane, u koji se
zagledala, pocrveneo i pulsirao od gneva. „M a“
Karpis se okrenula i povukla prem a vratim a, koja
su izlazila na trem sa strane. Gus je pusti da otvori
vrata i izađe. G ledao je kroz prozor kako juri p re­
ko trem a.
M adre Kristina se okrete prem a devojkam a, ko­
je su se došaptavale u gostinskoj sobi. —O stavite
nas nasamo da raščistimo ovo —rekla im je. —Ovo
je moj sin.
81 M eksikanac

Gus je osećao na sebi poglede bledih prostitutki

iz gostinske sobe. Teško da su mogle da vide Hal-
broovo telo sklupčano na podu, napola zaklonje­
no sekreterom .
- Idite i nađite gospođicu Karpis - podstakla ih
je m ajka. - U zbuđena je, i trebaće joj neko.
D evojke, koje su bile dovoljno odevene da iza­
đu iz kuće, pošle su prem a izlaznim vratim a. O sta­
le su počele da se penju stepenicam a na balkon.
M adre Kristina ih je posm atrala kako odlaze,
držeći za niku vitku devojku kraj nje.
H ustinu G psm anu nije prom aklo da m ajka nije
slučajno zadržala kraj sebe tu vitku, zgodnu de­
vojku i čim se gostinska soba ispraznila od ostalih,
njena nam era je postala očigledna.
- K erol - reče m adre Kristina - htela bih da
upoznaš moga sina, H ustina N unja de G usm ana.
Sine, imam čast da ti predstavim m oju prijateljicu,
senjoritu Kerol Lind.
Bilo je suviše drugih problem a, koji su odvra­
ćali G usa da duže razmišlja o ovom form alnom
upoznavanju, mada mu nije prom akao staromodni
način, na koji ga je m ajka predstavila jednoj d ro ­
lji, kao da je, u najm anju ruku, bila kraljica od
Sabe. Gus je to potisnuo negde u mislima za neke
bolje dane. I m ajka mu je govorila već o nečem
drugom.
- Istina je —rekla je m adre Kristina —da si ti
ovde ubio čoveka. To što te je senjor K arter im e­
novao da za njegov račun ispituješ šta se događa
Meksikanac______________________________________________ ^

m eđu njegovim radnicim a, kako si mi rekao

prošle sedmice, mislim da nem a m nogo veze s
ovom stvari.
- Ali m ama - protestovao je Gus - ovaj čovek,
tCerli H albro već je bio izvukao revolver. Potegeo
je zaponac i spremio se već da mi opali u trbuh,
pre nego što sam ja izvukao re v o lv e r...
O na podiže ruku da okonča njegovo dalje prav­
danje. - U to sam sigurna - reče. - Moj sin ne bi
ubio drugog čoveka, osim ukoliko je prinuđen da
brani sopstveni život. B rine me samo kako će na
ovo gledati zakon. Ti ovde imaš dozvolu da radiš
kao privatni službenik kom panije, a ne kao p red ­
stavnik vlasti. G ledam te sada kako stojiš sa puno
novca u ruci i mrtvim čovekom pod nogam a. U
opasnosti si da budeš optužen za ubistvo iz razboj­
ničkih pobuda.
Razm išljala je za trenutak a onda dodala: - O no
što m oram o najpre da uradim o, to je da izbrojim o
novac, koji držiš u ruci, a onda da potražim o tvog
poslodavca, senjora K artera.
- M adre - Gus se ponovo nam rgođeno usproti­
vi. - M ajlo K arter misli da se ti baviš ovim pod­
m uklim poslom i prodaješ drogu. Z ato m e je i po­
slao ovamo.
M ajka skupi usne. —M oraču to da mu objasnim
kada ga budem o videh. K erol, hoćeš li da budeš
svedok u brojanju novca?
- N aravno, senjora Kristina —reče devojka m e­
kim glasom.
83 Meksikanac

Lako SU došli do sume od 432 dolara u novčani­

cama. Tražeči malo po podu, prikupili su i osam ­
deset centi sitnine a zatim se svi uputili u kancela­
riju Petrolejske kom panije K artridž.

Sekretarica M ajla K artera je razrogačenih očiju

posm atrala ulazak ove trojke, ali Gus je već bio
navikao na takvu njenu reakciju, nije, od onog p r­
vog puta, više ni pokušavala da ga zaustavi kada bi
navraćao.
K arter je slušao. Saslušao je celu priču o puc­
njavi i o G usovom razočaranju kada mu je m ajka
potvrdila da je ubio krijum čara alkohola um esto
rasturača droga. Izrazio je i pom alo žaljenje kada
je saznao u kakvoj su vezi Gus i m adre Kristina.
Status K erol Lind, shvatio je , izgleda, bez ikakvog
objašnjenja. Prihvativši njenu tihu izjavu o koli­
čini novca, uzeo ga je od nje i ne brojeći ga, stavio
u grubu platnenu kesu.
- G ospođice M ejger! - pozvao je. K ada se sek­
retarica pojavila, rekao je - Stavite ovo u sef i po­
zovite m oju ženu na telefon.
Prim io je poziv na zidnom telefonu u kancelari­
ji. - M edž? Priprem i odm ah gostinsku sobu. Dve
dam e će provesti izvesno vrem e kod nas.
Pošto je neko vrem e slušao, odgovorio je: - Se­
n jo ra K ristin a ... - U pitno je pogledao G usa
a onda ponovio u aparat. — Senjora Kristina
M eksikanac______________________________________________ M

D ikens i gospođica K erol Lind. Zatim je ponovo

slušao.
- D obro. Reći ću gospođici M ejger da ih odm ah
dovede. D o viđenja.
 VI

Očekujući da bude uhapšen svakog sata, Gus je

naredne dane proveo nastojeći da svaki trgovac
i poslovni čovek u glavnoj ulici sazna da on radi po
nalogu Petrolejske kom panije K artridž, da traga
za pojedinačnim rasturačim a droge, a naročito za
njenim glavnim izvorom.
Pružila mu se prilika da uhapsi i jednog uži­
vaoca. Jednog ju tra, kada je prilazio Endilovoj
robnoj kući, začuo je krik i video jednog čoveka
nalik na živog kostura kako izleće preko pešačkog
prolaza od dasaka. Im ao je tubu grubog platna
pod miškom, a pokušavao je da dohvati i dve tube
m aterijala za košulje.
Jedna od te dve tube počela je da se odm otava
i dok je ta ljudska ruina pokušavala da je stavi pod
m išku, Gus mu je štakom spotakao nogu. Čovek
se potrbuške ispružio po ulici, ispustivši ukradenu
robu, u trenutku kada se na vratim a radnje pojavi­
la Endilova žena, goneći kradljivca.
Gus je uspeo da živog leša ponovo podigne na
noge, dok je vlasnica prikupljala imovinu. Videv-
Meksikanac______________________________________________ ^

ši jadno stanje ovog čoveka, bio je prljav, odeven

u rite, dok mu se gusta pljuvačka slivala niz neo-
brijanu bradu u njegovom naporu da izgovori neku
razumljivu reč, Gus je shvatio da od njega neće
dobiti nikakav podatak o tom e ko rastura drogu.
Usmerivši ga u odgovarajućem pravcu, Gus ga je
poterao prem a bolnici kom panije K artridž. Tam o
ga je ostavio, bespom oćnog i usahlih očiju, da se
0 njem u brine sestra H ejvud. Gus se uputio u Kar-
terovu kancelariju, preslišavajući se uzput šta je
nam eravao da kaže. - G ospodine K artere - od­
lučio je da mu kaže - čovek u takvom stanju kao
taj jadnik, ne bi trebalo da bude iza rešetaka, čak
1 kada bismo imali takvo mesto. O n je bolesnik
i treba mu lečen je. . .

H ustino Gusman bio je jedan od četvorice, koji

je prisustvovao sahrani K erlija H albroa. O stala
trojica bili su pogrebnik i dvojica grobara. Pogreb­
nik, gotovo isto tako pepeljastog lica, izmučenog
izgleda i beo, kao i leš, koji je sahranjivao, proči­
tao je jedan dugi pasaž iz biblije nad otvorenim
kovčegom, zatim ga zatvorio i dao znak grobarim a
da ga spuste u zem lju. K ada je sve bilo obavljeno
kako valja, razm enio je nekoliko reči sa Gušom .
- Sahrane kao ove, im am gotovo svaki dan -
ponekad i po dve - reče on svečanim tonom . - Bog
zna koliko ljudi pogine na tim naftnim poljim a
87______________________________________________ Meksikanac

i završe u nekoj cisterni ili izvoru petroleja, ali de­

šava se i u gradu, skoro svakodnevno. Nalazim ih
po parku, ponekad i na ulici. Obično blizu krčme
ili bordela, kao i ovog m o m k a ... —govorio je po­
grebnik, koji se predstavio kao Džoni Grin.
- G radska uprava mi plača po dvadeset pet do­
lara za svakoga, kojeg sahranim . Sve su to usam ­
ljeni ljudi, bez prijatelja, kao i ovaj jadnik. N eke
izbodu nožem , neke p retuku na sm rt, ali večina
strada od m etka, kao i o v a j. . . —pogledo je u G u­
sovo ozbiljno lice i učinilo mu se da je na njem u
prim etio neprijateljski izraz. - Bez uvrede, gospo­
dine Gusm ane. Znam da ste ga ubili vršeći svoju
dužnost - dodade žurno pogrebnik Grin.
Gus ga je posm atrao kako brzo odlazi i pitao se
šta to toliko ljude odbija na njegovom licu. Nije
želeo da delu je ni podm uklo, ni zlo, ni gnevno,
već samo ozbiljno. Rešio je da pita nekoga, u koga
je m ogao im ati poverenja. O tkako je ubio H alb­
roa bilo mu je razumljivo što su ga građani po taj­
no gledali nekako sa više strahopoštovanja. Nije
mu sm etalo što je razgovor bivao kratak i što su se
ljudi držali pom alo ponizno, ali ga je uznem irava-
lo što je kod većine prim ećivao zaziranje pa i otvo­
reni strah kod nekih, za razliku od neskrivenog
agresivnog ponašanja nekolicine onih m uškarčina,
koji su želeli da mu stave do znanja, da se ne boje
ni njega ni njegove veštine u baratanju revolve­
rom , i da bi svakog tren u tk a mogli da mu upute
izazov.
Meksikanac

Gus skrenu sa glavne ulice i, klateći se na šta­

kam a, uputi se prem a bolnici, želeći da vidi kako
je D juiju Šajdleru. Prohibicionog službenika zate­
kao je kako sedi u hodniku, još u noćnoj košulji,
ali sa pantalonam a preko njih.
- Pa, čujem da si m e otarasio jedne m oje m uš­
terije ~ pozdravio ga Šajdler. - Jednog od m ojih
klijenata? - ispravio se. - A žrtve? Mislim da će
biti najbolje da je nazovem o „jednim od m ojih
neprijatelja“ .
G usm an privuče jednu slobodnu stoHcu sa hod­
nika. Seo je pored Šajdlera i ovaj je rekao: —H albro
je bio prava pijavica. Bio je posrednik za više od
polovine ilegalnih proizvođača najgoreg viskija
u okolini. Voleo je da ga zovu „kralj krijum čara“ .
M a kakvi! Bolje da su ga zvali „kralj podvodača“ !
Bio ga je i glas opasnog revolveraša. Kažu da je
ubio četvoricu ili petoricu ljudi. Sve ovdašnje kav-
gadžije su ga se pribojavale.
G usm an sleže ram enim a. —Suviše dugo se raz­
mišljao.
D jui Šajdler se nasmešio. - V erovatno je mislio
da su M eksikanci dremljivi i spori. Izgleda da je
suviše često viđao onu sliku M eksikanca, koji sa
nataknutim šeširom spava kraj kaktusa.
-- D a li izgledam tako?
- Kako?
- Kao dremljivi M eksikanac. S leđim a oslonjen
na kaktus. Sa „som brerom “ nam aknutim na
lice.
89______________________________________________ M eksikanac

D jui Šajdler otpuhnu. Pažljivo se zagledao u

G usa, a zatim se uozbilji i reče: —Stvarno hočeš
d a ti kažem?
-Š ta ?
- Kako izgledaš.
Gus nije odm ah odgovorio i D jui Šajdler pro­
duži: - G ospodine, senjor G usm ane, ti si čovek
najzločudnijeg izgleda, kojega sam ikad video. D a
nisam im ao prilike da te zaista upoznam , ne bih se
baš rado upuštao u razgovor s tobom . Ne zbog
tvoje snage, krupan si kao bik, već zbog očiju,
uglavnom, ledenije nisam video. Isprva sam mislio
da je to m ržnja u njim a. Ali ne, one su samo hlad­
ne i sive, - kao da gledaš u ledenu vodu. N ikad ne
znam ni šta misliš. Osim da smeraš neko zlo i osim
tog tvog ožiljka na čelu. K ada se razbesniš, ta
potkovica na čelu liči na crveno rađanje sunca
ili na podizanje one crvene skale na term om etru.
K ada ga takvog vidim, znam da treba da budem
m iran.
G us je to m irno slušao, zagledan u svoje sto­
palo, dok mu je uznem irenje raslo. Činilo mu se
da m u je ožiljak i sada pocrveneo, ali iz drugog
razloga. U pitao ga je: - K ako se osećaš?
—Osećam se odlično - reče Šajdler živahno. —
D ok Blekvud kaže da sutra mogu napolje.
Gus klim nu glavom. U stao je , okrenuo stolicu
natraške i ponovo seo, ruku naslonjenih na n a­
slon. - D jui - upitao je - jesi li čuo za braću
H ajm s? Pek Hajm s i Skiter H ajm s?
Meksikanac 90

Šajdler potvrdi. - Mislim da su se i oni neko vre­

me bavili švercom viskija.
- A sada više ne?
Šajdler poče polako da odm ahuje glavom. - Ne
znam čime se b^ve. Tvrde da rade jedino kao se­
zonski radnici na vađenju nafte. Jedan ili drugi
povrem eno zaista rade. Žive, m eđutim , suviše do­
bro za takvu zaradu. O bično je samo jedan na po­
slu. N ekada ih obojice nem a po nedelju dana. Neko
mi je pričao da su učestvovali u pljački banke Tri
Sends, pre i2:vesnog vrem ena. D rže jezik za zubi­
m a i nikada ne izazivaju kavgu.
- G de mogu da ih nađem ?
- Raspitaj se m eđu naftašim a. Tam o gde se oni
okupljaju - posavetovao ga je D jui. - A ko rade,
onda ih je neko več video.
Pričali su još neko vreme. Djui Šajdler mu je rekao
da je neki novopečeni vlasnik nekretnina, novi u gra­
du, preuzeo da obnovi izgoreli deo grada. Planira se
gradnja novog hotela; vladi se predlaže da podigne
novu poštu. Biće obnovljena Gejtsova drogerija, a i
Endil razmišlja da li da prihvati zajam, koji mu po-
sednik nudi, i izgradi novu dvospratnu robnu kuću.
Gus m u je ispričao da m u je m ajka i dalje kod
M ajla K artera.
- O na i K arterova žena, M edž K arter, izgleda
da se dobro slažu. Pokušaću da je nagovorim , mi
m adre, da je pošaljem u M eksiko. Ž ena starog ge­
nerala, mog dobrotvora, je još živa. T reba joj ne­
ko ko će brinuti o njoj.
91______________________________________________ M eksikanac

- T reba i meni! - izjavi Šajdler. - Nema ničeg

sam otnijeg od ležanja u ovoj bolnici.
- V oleo bi da izađeš odavde?
- D a, voleo bih da izađem odavde! -- odgovori
Šajdler, naglašavajući svaku reč.
Gus je ustao i stajao neko vreme kraj stolice
dok nije ravnom erno rasporedio težinu na obe
štake. - G de bi bilo najbolje da se raspitam za
H ajm sove? - upitao je.
Djui je razmišljao za trenutak. - Najbolje u trgo­
vinam a na veliko. N ajpre kod G lesoka. To je p re­
ko puta tvog pansiona. O n je verovatno najveći
u gradu i prodaje sve. Ostali se manje-više spe-
cijalizuju, Lekm an je za bušaću oprem u i alat.
D auel prodaje svrdla, ribolovnu oprem u, mamce,
crpke za vodu. Bouvar uglavnom snabdeva fvdajla
K artera. Probaj prvo kod G lesoka.
Gus se okrenuo na štakam a.
- Već si se izveštio na tim m otkam a - reče Djui
zadivljeno.
Gus pođe niz hodnik. K ada je već stigao do ste­
peništa, D jui viknu za njim: - G u s e ...
G usm an je zastao i okrenuo se.
D jui je oklevao a onda rekao; —M ožda te neko
vrem e neću v id eti. . .
G usm an je čekao hoće li još nešto reći.Pošto
mu se učinilo da neće, m ahnuo mu je uznak po­
zdrava i pošao niz stepenice.
N ajm anje hodanja bilo je do Cjlesokovog maga­
zina za robu, koji se nalazio s druge strane praz­
Meksikanac______________________________________________ %

nog zem ljišta zaraslog u korov. Gus je pošao uz

stepenice kraj ram pe za istovar i, prošavši kraj
upravo prispele naftaške oprem e, ušao na ulaz sa
strane. R adnja je zapravo bila skladište za tešku
m etalnu robu. Ogrom ni šipovi, navrtke, cevni
priključci, čelične obloge, sve je to stajalo po zid­
nim stelažam a ili poredano po podu duž sredine
skladišta. Sve je to bilo ogrom no i teško, kao da je
služilo džinovima.
Z avrtnji od desetak santim etara pa sve do preko
pola m etra dužine, od jednog, pa sve do dvadeset
santim etara u prečniku. Gus se oprezno kretao
kroz svu tu masu gvožđurije po podu, pažljivo od-
m eravajuči gde da stupi sa štakom . Jedan Gleso-
kov prodavač ispunjavao je narudžbenicu sa ne­
kog nažvrljanog spiska, a neki tam noputi radnik
u naftom zamazanoj odeči je čekao, šakam a oslo­
njen na tezgu.
Gus nije čekao da ga prodavač prim eti. Z austa­
vio se i upitao:
- Z nate li momci, gde mogu da nađem nekoga
od brače H ajm s?
N eki besposličar, koji je prekrštenih nogu sedeo
na velikom kalem u žice, izvadi lulu iz usta. —Ski­
ter radi na bušotini K ensko broj 3, kod logora D e­
veta milja. Video sam ga u gradu pre nekoliko
dana.
R adnik oslonjen šakam a na tezgu upita; - Je li
to tam o, gde je posao preuzeo H anki Rizen?
- Mislim - klimnu glavom besposličar.
93______________________________________________ M eksikanac

- Čujem da su došli do peščanog sloja. Treba

sada da ga probiju. - Ponovo je posvetio pažnju
porudžbini, koja se već nagomilala na tezgi.
Gus je ćutao tek toliko da ne bi izgledalo da se
naročito žuri, a zatim reče: - Poći ću, onda,
tam o. - Pošao je preko skladišta ka izlaznim
vratim a.
I dalje sedeći na kalem u žice, besposličar reče: -
Nećeš imati vajde, prijatelju.
Gus se zaustavio i okrenuo.
- Skiter radi u noćnoj smeni, koliko mi je re ­
kao. Polaze na posao tek u šest.
Gus mu zahvali i ode.
Idući ulicom, dokono razm išljajući, na pam et
mu pade ona devojka, K erol Lind, koja je, izgle­
da, postala stalno društvo njegove m ajke. Bio je
na neki čudan način ozlojeđen na nju, ali podjed­
nako i radoznao. N ije, po svemu sudeći, bila m no­
go govorljiva. D a je bila jedna od devojaka „M a“
K arpis, u to nije bilo sum nje. Ipak, kada je m adre
K ristina otišla iz bordela, odm ah posle pucnjave,
K erol Lind je pošla za njom i više se nije vratila
„M a“ K arpis, kao da je postojalo neko neobično
razum evanje izm eđu nje i m adre Kristine.
G us je rešio da napravi jednu probu. Idući uli­
com, prebacio je sopstvenu težinu na levu štaku,
a desnom nogom norm alno zakoračio. K ada je
trebalo da načini korak sa nogom u gipsu, upotre­
bio je štaku. Izvrsno m u je polazilo za rukom .
O nda je odbacio desnu štaku i pokušao da na­
Meksikanac______________________________________________ 94

pravi nekoliko koraka: desna noga, leva štaka, de­

sna noga, leva štaka. V rlo dobro mu je uspevalo.
Očigledno je već toliko bio ozdravio da je mogao
da se koristi samo jednom štakom i to saznanje
ispunilo ga je osećanjem oduševljenja, poraslo
je u njem u sam opouzdanje, i produžio je ulicom
novim načinom kretanja, još pom alo nespretno:
desna noga, leva štaka, desna noga, leva štaka,
dok je desnu štaku slobodno nosio u ruci.
Njegov hod privlačio je pažnju prolaznika i Gus je
nalazio zadovoljstvo primećujući kako zastaju i gle­
daju, tog krupnog M eksikanca, koji je, smeškajući
se pomalo, hram ao na jednoj nozi, uz pomoć jedne
štake, dok je drugu nosio u ruci. Bio je siguran da je
primećivao i ljude, koji ga nisu poznavali. Niko ga,
međutim , nije znao toliko da bi se upuštao u razgo­
vor. Pomislio je, prisetivši se svoje sklonosti da delu-
je neprijateljski i da je ono što je on sm atrao osm e­
hom, uvek pre ličilo na neku đavolju grimasu, da on,
zapravo, nije bio čovek, koji bi podsticao usputna
poznanstva. Bio je uveren da je ubistvo čoveka ov­
de, tako dobro poznatog kao što je bio Kerli H albro,
pa onda okršaj sa kontrolorom prohibicije, njegove
prve večeri u gradu, a možda je procurilo nešto i o
njegovoj veštini u baratanju revolverom u kancelari­
ji M ajla K artera, jer ona njegova uštogljena sekreta­
rica je ličila na alapaču, da se dosta toga već moralo
pročuti okolo. Razumljivo bi bilo da su ljudi već slu­
šali o njemu. Shvatio je da je možda postao neka
vrsta lokalnog čudovišta.
95 Meksikanac

U njegovom poslu, to možda nije ni tako loše.

Potpuno suprotno svemu tom e, pomislio je pono­
vo na tihu, vitku, ćutljivu i zgodnu devojku, tako
neobičnog ponašanja, koja je, po svemu sudeči,
postala nerazdvojna prijateljica njegove m ajke.
K erol Lind. Pitao se šta bi ona radila ako bi nago­
vorio m ajku da ode u M eksiko.
N a uglu, gde su se u istoj zgradi nalazili skla­
dište i kancelarija M ajla K artera, Gus je usporio,
pomishvši da pođe uz stepenice, ali je onda, sa no­
vom mišlju u glavi, nastavio dalje do sporedne uH-
ce i K arterove kuće. Približivši se ogromnoj zgra­
di, koju su podigli M ajlo i M edž K arter, nije m o­
gao a da je ne uporedi sa kućom „M a“ Karpis.
K arterov dom bio je još kitnjastiji. Bila je to
im pozantna dvospratna građevina sa m ansardom ,
zabatim a i ukrašenom fasadom. Lepo je obojena u
svetložuto sa crnom drvenarijom , zgrada je staja­
la m eđu ostalim kućercima kao spom enik u svinj-
cu. N eprekidna pešačka staza od dasaka vodila je
od stovarišta Petrolejske kom panije K artridž,
duž susednog bloka zgrada, poreci najraznovrsnije
oprem e za bušenje već sprem ne za utovar i tran ­
sport, najrazhčitijih m etalnih sklopova, od gloma­
znih konstrukcija, pa do onih malih delova za
svrdla.
Kraj staze, pružajući se pedesetak m etara od
skladišta, nalazila se otvorena rupa od bušotine
broj 1, prekrivena gustom masom mirnom poput
ogledala, u koju se izbacivao masni mulj iz ne­
Meksikanac______________________________________________ 96

kadašnjeg neukrotivog izvora, koji je i stvorio P e­

trolejsku kom paniju K artridž. Sama bušilica sa
m ašinskom kućicom i prenosnim kaiševima, nala­
zila se sa druge strane bare. M ašinsku kućicu od
talasastog lima kao i prenosni mehanizam , počela
je već da hvata rđa. Pokretni čekić bio je u gor­
njem položaju, čudno posuvraćen unazad i van
upotrebe, ali bušaća glava sa svojim spletom cevi,
slavina i ventila još je radila, izvor je još davao hi­
ljadu barela lake nafte dnevno.
Nova prepreka novom Gusovom načinu k reta­
nja, bilo je široko stepenište do glavnog ulaza u
zgradu, ali uspeo je i nju da savlada bez upotrebe
druge štake, koju je nosio u ruci. Z alupao je na
vrata.
O tvorila je kućna devojka. Glas joj je bio prija­
tan i ljubazan. —D obar dan, gospodine Gusm ane.
Sve su u staklenoj bašti. U đite.
Gus pođe preko tepiha u gostinskoj sobi, čineći
još jedno neizbežno poređenje sa gostinskom so­
bom kod „M a“ Karpis. O be su bile raskošno na-
m eštene, samo što je u ovoj bilo m anje sklonosti
ka crvenoj boji i sjaju. Trpezarija je bila m irnija
i s desne strane se otvarala u staklenu baštu, pro­
storiju sa staklenim krovom , punu bujnog tro p ­
skog rastinja, najrazhčitijih boja, poput rasadni­
ka, toplu i vlažnu.
Sve tri žene, M edž Ridž K arter, njegova m ajka
i K erol Lind bile su tam o i spokojno zahvale, pot-
kresivale i plevile biljke.
97______________________________________________ M eksikanac

- M adre, pogledaj. - Gus podiže slobodnu šta­

ku. - Naučio sam da idem sa samo jednom štakom.
- Vidi ti njega - odgovori m ajka. - Postaješ pri­
lično sam ouveren.
—D obar dan, Guse —nadjača je glas Medž Ridž
i to tako srdačno kao da su stari prijatelji, koji se
znaju godinama. - Prim aknite stolicu. - O na pode
uskim prolazom između gustog rastinja i primače
mu je.
M edž je bila om alena, čvrsto građena žena, le-
pog stasa i odavala je utisak snažne ličnosti. G le­
dajući je, Gus pomisli na njenog m uža, i na upad­
ljive razlike između M edž Ridž i M ajla K artera,
m ada su se negde i dopunjavali. M ajlo, rastom po­
put nje, bio je živahan, oštar čovek, ali staložene
misli i postupanja; M edž, čvrst oslonac snažne i
odlučne žene, nadm oćna ličnost, koja se, m eđu­
tim , uzdržavala da tako deluje.
G us se pitao kako su se sreli ali, u svakom slu­
čaju bio je to koristan susret, je r je zasnovao Pe­
trolejsku kom paniju K artridž.
—O čekivale smo te ranije —reče mu m ajka.
- Išao sam na sahranu - objasni on.
—To je bilo prepodne —reče M edž, očigledno
upućena. N jen glas samo je podstakao prodoran
cvrkut nekoliko kanarinaca u kavezu, upotpunju-
jući tako atm osferu u staklenoj bašti. Procenio je
da je u ovoj vlažnoj, tropskoj prostoriji moglo biti
izm eđu petnaest i dvadeset ptica, što kanarinaca,
što m alih, dugorepih papagaja, čiji se kreštavi
M eksikanac 98

razgovor m ešao sa prodornim cvrkutanjem k a­

narinaca.
—Svratio sam i do bolnice da popričam sa
D juijem Šajdlerom —dodade Gus.
- Pa, zam alo da nas ne nadeš - reče mu m ajka.
- Senjora K arter i ja sprem ale smo se da krenem o
do grada u kupovinu.
Zapazio je da nije spom enula Kerol Lind. D e­
vojka je m irno nastavila da se bavi biljkam a, ali
i ona je , izgleda, prim etila da je m adre K ristina ni­
je spom enula i uputila joj je dug pogled, a zatim je
o pet usredsredila pažnju presađivanju biljke ko­
žastog lišća.
G us je naslućivao nekakvu zaveru. M edž R idž
je upadljivo klim ala glavom, kada joj je m ajka
ponudila da joj se pridruži. O be su se smešile i u
takvom raspoloženju, izašle iz prostorije, ostav­
ljajući ga samog sa Kerol Lind. Dogodilo se to tako
iznenada da je bio zapanjen i ostao nespretno se­
deći na ivici visoke m etalne, baštenske stolice, ko­
ju je prihvatio kada mu je M edž Ridž rekla „da
prim akne stolicu“ . Posm atrao je devojku, oseća­
jući se pom alo glupo, ne znajući šta da čini.
N astavljala je da presađuje biljku ta visoka i le­
pa devojka, koja je delovala tako nežno da je
teško mogao da zamisli je samo do pre nekoliko
dana bila stalni pripadnik, kuće „M a“ K arpis, sa
svim onim što je to podrazum evalo. N astavljala je
da radi, drobeči stvrdnutu zem lju i mešajući tre-
setno gnojivo sa zem ljom oko korena egzotične.
99______________________________________________ M eksikanac

rascvetane orhideje, sočne biljke sa nežno ru ­

žičastim laticam a, čija je b o ja podsećala na
njen ten.
Gus je nem o sedeo i posm atrao je.
K ada je završila, lako je otresla ruke, uzela m o­
kru krpu i uklonila preostale tragove prljavštine
sa prstiju i prišla mu.
K erol Lind ga je gledala bez snebivanja i rekla:
—Čini mi se da imaš neka pitanja.
Bilo je nečeg napadnog, gotovo grubog u n je­
nom glasu i učinilo m u se da je bila u iskušenju da
svoje reči začini nekakvim prostaklukom . N ije,
m eđutim , to učinila. Čuo je kako su se glavna vra­
ta na kući zatvorila, što je značilo da su m ajka
i M edž Ridž K arter otišle u grad.
G us podiže ruke: - N em em nikakvih pitanja.
- Đ avola, nemaš.
Bilo je grubosti u njenim rečim a, ali to joj nije
pristajalo i delovelo je nekako iznuđeno.
- Z ašto bih imao pitanja? - upita on. Posm atrao
je tu visoku devojku, gipkih pokreta, koja ga je
prva oslovila, i H ustino G usm anu pade na pam et
da bi i m ogao im ati nekih pitan ja, u vezi s onim
što m u se vrzmalo negde u dubini svesti još od tre ­
nutka kada se m ajka pojavila u kući „M a“ Karpis
s ovom devojkom pored sebe. Sada, kada mu je to
ponuđeno, pitanja su počela da naviru sama od
sebe.
- N em am prava da postavljam nikakva pitanja
- protivio se.
M eksikanac 100

—Prešao si čitav ovaj put, tragajući za m ajkom

- rekla je smešeći se - i sada, kada si je našao, ja
nekako postajem deo paketa. Ne čini li te to po­
malo radoznalim ? - O sm eh joj je bio setan i G us­
m anu se činilo da nikada dotle nije video izraz,
koji je podrazum evao toliko različitih osećanja,
m ada bi u svakoj drugoj prilici bio prihvatan kao
radost. Bilo je tuge u tom osm ehu, a i neke pora-
ženosti. Gusm an je osećao da pred sobom im a
osobu, koja se pom irila sa svačim. Sa svim što bi
moglo da joj se desi.
Ponudila mu je dodatno objašnjenje. - Postoji
i drugi deo tog paketa.
G usm an ne reče ništa i samo je strpljivo slušao,
želeći da joj nagovesti da je sprem an da sasluša
sve što bi odabrala da mu kaže ali, ućutavši, ona
ga je naterala da pita. U obličio je to u reči. - A šta
je taj drugi deo paketa?
—Viki D žerm en - odgovori ona.
Razm išljao je o tom e, upijajući značenje, i onda
reče: - H ajdem o u drugu sobu. Toplo je ovde i
znojim se.
Napustili su staklenu baštu i ona ga povede u
gostinsku sobu u viktorijanskom stilu. Sela je spo­
kojno u m eku stolicu, a on u drugu.
Kućna devojka uđe i upita: —H oćete li malo čaja
ili kafe?
—H vala ti, Bel - odgovori K erol. - D a, mogla
bih kafu.
Gus klimnu glavom.
101_____________________________________________ M eksikanac

- D obro - reče on - kakav je to paket?

- O tkada si došao i našao m ajku —reče ona —
pokušavaš da je nateraš da napusti „M a“ Karpis.
- D a - rekao je. - Hoću da ide u Meksiko. Tamo
je žena jednog mog starog prijatelja, mog dobro­
tvora . . .
- Znam . M ajka mi je pričala. I ja sam pokušala
da je nagovorim da ide. I Viki je probala. Ali sa­
da, kako tvoja m ajka misli da me je izvukla iz te
kuće, rešena je da to učini i sa Viki.
D evojka unese kafu.
D ok su sedeli i pijuckali toplu kafu, G us je po­
sm atrao devojku, koja je sedela preko puta. Teš­
ko se uklapala u njegovu predstavu o prostitutki.
Čim bi joj se lice opustilo, bilo je to oličenje tuge
i nije bilo ničeg zlog na tom licu ili u očima. K ada
bi progovorila, pokušavala je da unese tvrdoću
u glas, nastojala je da upotrebi grub ton pa i psov­
ku, ali sve je to bilo p retvaranje, lažno i potpuno
u neskladu s njenim celokupnim držanjem . Gus je
bio ubeđen da je sva ta n jena tvrdoća bila pretva­
ranje i da je na svaki način tražila oslonac, u p o t­
punosti, u njegovoj majci. K erol Lind je bila po­
tištena, ranjiva i osoba m eka kao pam uk.
Pročistio je grlo. - G ospođice Lind, ja ovaj, ne
znam šta da kažem . Vaš život, kao i život Viki
D žerm en, vaši su životi, i živite kako ste odab­
rali . . .
- K ako smo odabrale? - reči su joj bile neopisi­
vo tvrde. Sada se nije pretvarala. - G ospodine
M eksikanac_____________________________________________ W2

G usm ane, ja sam odrasla na farm i u O klahom i.

R oditelji su mi bili strogi i kruti baptisti. Živeli
smo u planinam a V ajnding Ster, a do najbližeg
poštanskog sandučeta bilo je više od milje. Jednog
ju tra pre tri m eseca pošla sam na konju do pošte.
D ok sam vadila pisma za nas, zaustavio se kraj
m ene jedan autom obil. Izašao je neki čovek, kao
da je hteo nešto da m e upita. O n me je, m eđu­
tim , zgrabio, stavio ruku preko usta i ugurao me
u auto. Tam o je već bila Viki, oteli su je sa šanka,
tam o gde je radila u Talsi. Odveli su nas u N ju
O rleans. Odveli su nas u hotelsku sobu i svukli
gole. D ržali su nas tako dve sedmice i redali se.
Zatim su nas dovezli ovamo i predali „M a“ Karpis.
G us je sedeo ćuteći. Razm išljajući šta da kaže,
prom rm ljao je: - Ali mogle s te . . .
- Šta? Jednom smo već bežale. U hvatili su nas
i vratili natrag. Jedini razlog što m e sada nisu našli
je u tom e što još nisu saznah gde sam.
S nekom mešavinom neobjašnjive krivice i stida,
G us skrenu pogled s njenog lica i upre ga u tepih.
- K uda da idem ? - upitala je. - A ko se vratim
kući, m oji roditelji neće shvatiti. Reći će mi da je
trebalo odm ah da izaberem sam oubistvo, um esto
što sam se prepustila ovom životu.
Kafa u Gusovoj šolji se ohladila. Bila mu je kisela i
gorka kada je ponovo prineo ustim a i on je vrati na
poslužavnik na okruglom stočiću kraj njega.
- G ospođice Lind, a ko su to „oni“? Ti ljudi ko­
ji su vas oteli? K ako se zovu?
103_____________________________________________ Meksikanac

- Jedan od njih se zove Peker ih P e k —reče. —D ru­

gi je Skiter. Oni su braća. Viki im je saznala prezime
tek pre nedelju dana. Mislim da se prezivaju Hajms.
U lazna vrata su se otvorila. M adre K ristina i
M edž Ridž su ušle. K arterova žena je u ruci nosila
korpu sa pazarom . Razgovarale su dok su ulazile,
ali raspoloženje u sobi delovalo je i na njih. Vi-
devši G usa i K erol Lind kako sede i ćute, razgo­
vor im je zam uknuo.
M ajka m u reče: - Ispričala ti je , sine?
Gus klimnu glavom i dalje zagledan u tepih. U pi­
tao ju je: —Z ašto mi to nisi rekla?
- M orala sam da sačekam , H ustino. U počet­
ku, m ožda, ne bi razum eo. Poznato mi je mišlje­
nje m uškaraca, pogotovu M eksikanaca p r e m a ...
- Z astala je.
- Reci —zahtevala je K erol zapovednim glasom
—prem a droljam a.
G us dohvati štaku i ustade. —M oram da idem —
reče.
- K uda ćeš? - upita m adre Kristina.
Gus joj saopšti nam eru da ode na radilište i po­
traži Skitera H ajm sa.
- R adi na tornju od šest sati? - upita M edž
Ridž. — T ek je pola pet. Idite u kuhinju — reče
Gusu. - B el će vam sprem iti nešto za jelo. Vratiću
se - i ona ponovo izađe iz kuće.
U pravo je dovršavao porciju goveđeg ragua ka­
da se M edž K arter vratila. Bacila je na kuhinjski
sto p ar okova za noge, lisice i šerifsku značku.
M eksikanac 104

- Ovaj pribor je pripadao H ukiju M inu dok je

ovde izigravao šerifa. M ajlo je to držao u kance­
lariji. Z načka više ne važi ali m ožda će ostaviti
neki utisak. M ajlo će vam pribaviti šerifsko ovlaš-
ćenje čim bude im ao vrem ena da ode do gradske
uprave. Kočije su mi pred kućom , a konj je do­
voljno brz ako vam to bude bilo potrebno. Pro-
verite da li vam je revolver napunjen. I vodite ra­
čuna! Taj Skiter H ajm s um e da bude opasan.
 VII

Izlazeći iz grada, Gus se ponovo zaustavio kod

Glesokovog stovarišta da pita kako da stigne do
polja K ansko, gde se radilo na bušotini broj 3.
Pošto se potrudio da ne zaboravi uputstvo, popeo
se u kočije i poterao konja kasom.
Lepi, crni, dorat M organ ga je odm ah poslušao,
ali je počeo sam da ubrzava sve do lakog galopa,
p a je G usm an procenio da će šest m ilja do bušo­
tine, prevaliti za m anje od sata. Posm atrao je
p redeo, kroz koji je prolazio sa hladnim , ironič­
nim interesovanjem . K očija se brzo kretala preko
valovitog, krečnjačkog terena. Sve je bilo potpuno
golo, je r je m noštvo naftnih izvora blizu grada,
uništilo sve tragove vegetacije. Zem lja je bila crna
od nafte, pustoš sa po kojim skeletom sasušenog
drveta i naftom uništenih pašnjaka, koji su delova-
li tako kao da na njim a više ni travka neće izrasti.
K ako su se bušotine i izvorišta proređivale, tako
je i trava bivala bujnija. Prošao je pored dvojice
kauboj a, koji su gonili raštrkano krdo indijskih,
pogrbljenih krava na novu ispašu. Stoka je bila
Meksikanac_____________________________________________

dobro uhranjena. M ožda im je nafta, u ograniče­

nim koUčinama, prijala.
K onjske kopite šuplje su odjekivale po kreč-
njačkom tlu, koje je s obe strane puta sada bilo
obraslo visokom travom , što je i objašnjavalo uh­
ranjenost stoke. Sada je češće počeo da viđa sta­
da, razbacana svuda po okolini, posutoj tornjevi-
m a za naftu, crnim tačkam a u m oru zelenila.
N ekoliko milja dalje, Gus je sustigao i obišao
onu upadljivu teretnu zapregu, koja mu je od p r­
vog trenutka izazivala divljenje. D vanaest krup­
nih, teglećih konja šaraca vukli su dvoje kola, jed ­
na natovarena bušaćom oprem om , a druga odgo­
varajućom građom . Svuda naokolo, sada je već
bio pesak. Znao je da će tu na sve strane iznići
tornjevi čim petrolejske kom panije budu u stanju
da dovuku oprem u i nađu ljude.
Kroz nekoliko nedelja ili čak dana, ovaj uski
puteljak, kojim se k retao , pretvoriće se u širok,
ugažen put pretrpan teretnim zapregam a, poput
ove koju je obišao, kao i kam ionim a smrdljivog
traga i teških gum enih točkova, koji će izrovati
tlo.
Ova stočarska zem lja, postaće naftaška, slična
onoj bliže K artridžu, crna i natopljena petrole-
jom . Stočari će poterati svoju stoku još dalje na
sever, u Kanzas, u potrazi za travom i vodom ili je
prodati da bi ustupili m esto većoj i bržoj zaradi od
petrolejskog bum a. Gas ja nastojao da suzdržava
bes u sebi, koji se gomilao na već postojeće ne­
107_____________________________________________ M eksikanac

raspoloženje, prepuštajući se udobnoj vožnji kočija­

ma, čij a je senka nečujno klizila utabanim puteljkom.
Jesenje sunce bilo je već blizu zalaska, kada su
točkovi kočije zakloparali po polju Kansko i dvo­
rišnim prilazom nekadašnjem ranču H ejl. Iz bu­
šotine H ejl 1 i 2, nafta je očigledno već počela da
izbije. Nalazile su se s južne strane farmerske kuće,
koja je još sva bila isprskana naftom kada je ova
počela da izbija iz izvorišta. V ideo je i bušotinu
broj 3 na pašnjaku, nešto niže niz travnatu padinu,
od bušotine broj 2. Eksplozije parnog čekića, buč­
no su odjekivale.
Konj M organ je počeo uznem ireno da trza gla­
vom kada se približio udarim a parn e mašine ali se,
ipak, pokoravao zategnutim uzdam a. Gus se zau­
stavio nedaleko od podupirača bučne mašine i se­
deo, gledajući okolo.
Bila je to obična bušaća garnitura sa drvenim
tornjem , čija se m ašinska kućica sa prenosnim kai-
ševima nalazila nešto niže niz padinu. Cevi za paru,
na čiji je pogon bušilica radila, bile su položene po
tlu. Prolazile su kraj otvorene rupe za jalovinu,
pružajući se dužinom od oko pedeset m etara, koli­
ko je bilo između pogonske kućice i krana.
V ideo je i radnika na bušotini. Sišao je sa svog
visokog sedišta i stajao n a postolju krana, paž­
ljivo m otreći na m etalno uže bušilice. Podmazi-
vač je išao duž prenosnog kaiša, noseći kantu za
ulje sa dugom , povijenom cevi, zalivajući uljem
zglob kopača i točkiće na prenosnoj traci.
Meksikanac______________________________________________

Treći čovek, običan radnik, nalazio se kraj veli­

kog točka zam ajca. To bi trebalo, pretpostavljao
je G us, da bude Skiter H ajm s. R adio je sa lulom
u zubim a i do pojasa golog tela, vitak i visok, mi­
šićav. D elovao je snažno i gipko i kao čvrst p ro ­
tivnik u dvoboju. Gus siđe sa kočije i pođe uzbrdo
prem a bušotini.
M ogao je da vidi čoveka za bušilicom samo s le­
đa, ali napregnutost u njegovom držanju se p re­
nosila i na G usa, koji je išao polako i pažljivo.
K ada je stao na postolje krana, video je bušačevu
ruku kako čvrsto drži m etalno uže bušilice dok je
glavom bio nagnut napred.
Čovek je osluškivao, osećajući pod rukom i naj­
m anji udar i potres dole u bušotini. U svojoj obu-
zetosti poslom ili nije prim etio ili nije m ario za
Gusov dolazak. K latno iznad glave se ritm ično po­
dizalo i spuštalo, dižući i spuštajući bušilicu, koja
je svrdlala pod zem ljom . Gus priđe čoveku i izvadi
iz džepa značku, koju mu je dala M edž K arter.
T ek tada ga je čovek prim etio i nestrpljivi po­
k ret njegove slobodne ruke, presekao je već u za­
četku ono što je Gus bio naum io da kaže. Bio je to
stariji čovek ispijenog, naboranog lica, umašćene
bluze i u otrcanoj košulji sa istim takvim šeširom
na glavi, koji je nesum njivo prošao m noge bušo­
tine. Č vornovata i žuljevi ta šaka čvrsto je stezala
čelično uže, koje se dvaput pom erilo gore-dole,
pre nego što ga je on pustio i okrenuo se tek toliko
da prim eti značku, ko ju m u je Gus podturio.
109 Meksikanac

- U redu - viknu čovek. - Ti si vlast. To vidim.

Šta hoćeš?
Škripa klatna, kloparanje prenosnog kaiša iz
pogonske kućice i rad bušilice s udarim a parnog
čekića, otežavali su, gotovo onem ogućavali, svaki
razgovor. U m esto odgovora, Gus se naže napred
na svojoj štaci i viknu. —Skiter Hajm s.
P okret bušaćevih očiju prem a čoveku, koji je
stajao kraj točka zam ajca, pružio je Gusm anu
potrebno obaveštenje.
Bušač doviknu radniku: - Skitere, izvadi tu lulu
iz usta! Došli smo tačno do početka sloja!
H ajm s nem arno ukloni lulu iz zuba. D ok ju je
istresao, lupkajući njom e po peti radnih čizama,
Gus oseti prodoran miris ljutog duvana, koji je
H ajm s pušio. Istresao je i poslednju trunku žara iz
lule i ponovo obratio pažnju na rad točka zamajca.
Gus se već sprem io da pode prem a njem u, ali
bušač ga je snažno potegao za ruku i zadržao.
—D o đavola, čoveče —vikao je - ne uzimaj mi
sada pomoćnike. Bušotina samo što nije proradila.
Mišićavi radnik odm eravao je G usm ana, ali se
nije pokrenuo. Gus pogleda dole u bušotinu. Bila
je puna vode. Z ategnuto m etalno uže, češalo se
o m etalnu ivicu bušaće cevi i prigušeno odzvanjalo
kroz vodu.
Sledeći Gusm anov pogled, bušač se i dalje bu­
nio; —Jako je teško kontrolisati izvor kad a je rupa
puna vode. N a sam om smo vrhu sloja i više od
pola sata. Po onom e kako ud ara dole, ne mogu
M eksikanac______________________________________________110

da procenim da li pravim o bušotinu ili samo

mešam o blato.
Gus je pogledao prem a Skiteru, ali ovaj je samo
stajao i m im o pridržavao kočnicu zam ajca.
- Zbog čega ti treb a Skiter? - oštro ga upita
bušač.
Gus pogleda u sigurnosni zavrtanj. Bio je ok re­
nut za samo nekoliko podeoka od kada je rupa
poslednji put bila pražnjena.
Ne odgovorivši na p itanje, Gus upita: - Koliko
dugo će ti biti potreban?
Bušač je sada punu pažnju posvetio podizanju
i spuštanju čeličnih kablova. D ržeći rukom uže
bušilice, puštao je da ona dva p u ta udari, zatim
ocenjivao udarac dok na k raju nije, gotovo u oča­
jan ju , rekao: - Đ avo m e odneo ako znam . T o je
tvrda krečnjačka kora nad ležištem. K ada je p ro ­
bijem o, sve će to izbiti napolje, ali kao što re­
k o h ... - Pm žio je ruku, okrenuo je sigurnosni
zavrtanj pažljivo za pola ok reta da bi smanjio
udarce odozgo i tako preneo njihovu snagu na dno
bušotine.
- Evo - reče. U zeo je Gusovu ruku i položio je
na uže od svrdla. - D obro ga drži - dodao je. -
S ad a. . .
Potm uli udarci bušilice duboko dole na dnu bu­
šotine, vibrirali su uz zategnuto uže, koje bi svaki
p ut zadrhtalo. U darac, drhtaj. U darac, drhtaj.
- Svrdlo udara - reče bušač s očajanjem u glasu
- ali, da li buši? M oram držati cilindar pun vode
111_____________________________________________ Meksikanac

zbog težine. D ole je kom ora sa velikim pritiskom

gasa. K ada voda počne da šiklja iz te ru p e . . . - Po­
gled m u je skrenuo ka Skiteru H ajm su, a Gusm an
učini isto.
Skiter je bio skočio sa postolja krana, nastojeći
da povrati ravnotežu i potrči nizbrdo. Bacio je
pogled prem a Gusm anovoj kočiji. Gus uze štaku
i baci je poput koplja prem a H ajm su. Prošla mu je
izm eđu nogu, upravo kada je bio u raskoraku,
sprem ajući se da potrči. Sapleo se i pao. Skakuću-
ći na jednoj nozi, Gus siđe sa postolja i baci se na
njega.
Stegnuvši ga rukam a oko grudi, pokušao je da
ga zadrži. H ajm s je , m eđutim , ispružio svoje ruke
i oslobodio se zahvata. Podigao se na noge, pono­
vo pokušavajući da se dom ogne kočija, ali se Gus
obem a rukam a uhvatio za njegovu kratku čizmu.
Povukao ga je i bacio na tlo i počeli su da se rvu.
Znojavog i mišićavog Skitera bilo je teško držati.
Izvlačio m u se iz zagrljaja, podigao se i zam ahnuo
nogom da udari G usa u glavu. G usm an mu je po­
novo uhvatio nogu i oborio protivnika na zemlju.
V aljajući se po zem lji, nastojali sU da pesnicam a
udare jedan drugog i jed an snažan Skiterov udarac
pogodi Gusm ana u stomak, gotovo ga onesvestivši.
O sećao je kako Skiter pokušava da mu izvuče re­
volver iz futrole za pojasom . To mu je stvorilo
prostor da snažno zam ahne rukom i iz sve snage
udari ga pesnicom u lice. O setio je kako su mu
Skiterovi zubi prosekli zglavkove na šaci kada ga
Meksikanac 112

je pesnicom pogodio posred usta i okrvavio ih,

zaustavivši H ajm sa.
Skiter se otkotrljao i pokušavao da stane na no­
ge, ali Gus je uspeo da dopuže do njega i desnu
ruku m u zavrne na leđa. Pritisnuo ga je uz tlo
i izvukao „kolt“ .
- D ohvati tu štaku —naredio mu je.
Zam ućenim , staklastim očima, H ajm s je gledao
u cev revolvera uperenog u njega i nesigurnim
korakom pođe do krana da donese Gusovu štaku.
Slobodnom rukom , G usm an je opipao gips na
nozi, ocenivši da je izdržao udarce o naftom na­
topljenu zem lju za vrem e borbe.
K ada mu je H ajm s pružio štaku, upro je u tlo
njom e i podigao se, ne skidajući pogled sa Ski­
tera. D ao je zarobljeniku znak revolverom da
pođe nizbrdo, ka kočiji. H ajm s je pošao, a on
hram ao za njim. K ada su stigli do kola, Gus uze
lisice sa sedišta.
Uperivši vrh štake u H ajm sova krsta, Gus ga
snažno gurnu licem prem a rapavom hrastovom
stablu. Jednu lisicu je stavio na zglob H ajm sove
leve ruke, dao mu znak da desnom rukom obuh­
vati stablo sa druge strane i tada spojio lisice.
O slonjen o drvo, okrvavljenih usta, počeo je da
se trza i psuje. Gus ga je strpljivo posm atrao kako
se uzalud otim a, a zatim , pošto se uverio da je za­
robljenik čvrsto vezan za drvo, okrenuo se i pošao
natrag uzbrdo, prem a kranu.
Hajm s se drao za njim, ali njegove besne psovke
113 M eksikanac

SU se gubile u zaglušujućoj buci parnih kotlova,

koji su pokretali bušilicu. K ada se nekako ponovo
popeo na postolje krana, bušač je još gledao dole
s mučnim izrazom na licu, prem a pom oćniku veza­
nom za drvo, nedaleko od kotlova obloženih rđom.
Gus mu priđe. - Reci mi šta da radim - kazao
mu je.
—Jeli li nekada radio na bušotini? — upita ga
čovek.
Gus odm ahnu glavom.
Bušač je nam rgođeno grizao usne, a onda re ­
kao: - U redu, ako si i u ovome onoliko dobar kao
i u tuči, na jednoj nozi, onda ćemo uspeti. Idi tamo
do kočnice, na Skiterovo mesto. Kada voda počne
da šiklja iz rupe, otpusti tu kočnicu. Pusti da se
zam ajac okreće sve dok ne nam ota ovaj labavi deo
užeta bušilice. O nda ponovo povuci kočnicu i beži
što brže dole, koliko ti ta tvoja štaka dozvoljava.
O stani kraj kazana. Čim osetiš miris gasa, zatvori
gorionike i polij ih vodom!
Gus je zauzeo svoj položaj. Bušač je okrenuo
sigurnosni zavrtanj za još pola kruga. V iknuo je
podmazivaču.
- R ede, idi dole do kazana i proveri im a li do­
voljno vode u njima. D a onaj drugi oko ponoći
opet ne izbije ventil. Neću da se ne desi da kazani
ostanu bez vode i popucaju.
K ada je riđokosi podm azivač pošao prem a nji­
m a, Gus preteći stade p red bušaća. —Slušaj, ako
on bude oslobodio zaro b ljen ik a. ..
M eksikanac_____________________________________________ H 4

—Kako on to, kog vraga, može da uradi? —za-

urlao je čovek. - Jesi li m u, m ožda, dao ključ za
one lisice na Skiteru? B olje da paziš šta radiš!
Samo mi sm etaš ovde, a ako na vrem e ne izvadim
svrdlo, neko bi m ogao i da pogine. Poslednji put
kada mi se to dogodilo, odleteo je čitav gornji
deo. K ada je pao, za dlaku me je prom ašio. Prese­
kao sam se!
Podmazivač se gegao uzbrdo. - D osta vode -
viknuo je.
—Šta je s parom ? —odvrati mu bušač.
—Pod punim je pritiskom . A ko malo smiriš tu
svoju spravicu, popustiće sigurnosni ventili na oba
kazana.
Bušač odsečno klimnu glavom i okrete sigur­
nosni zavrtanj za još pola kruga. Stajao je zatim ,
iščekujući, povrem eno se naginjući napred, da bi
pažljivo oslušnuo, prem eštajući težinu s noge na
nogu. Konačno se popeo do svog visokog sedišta
i seo.
T ek što je to učinio, uže bušilice se gotovo n e­
prim etno spustilo niže nego pri prethodnom padu.
N eko vrem e stajalo je nepokretno, a onda je klat­
no poletelo gore. Gus je video kako je voda u b u ­
šaćoj cevi počela da raste.
—Probili smo —viknuo je bušač. —Svrdlo je p ro ­
bušilo koru!
Poput vodoskoka, mlaz vode podigao se prem a
klatnu. G us je oslobodio kočnicu na točku zam aj-
cu. Veliko vitlo nam otavalo je labavo čelično uže
115_____________________________________________ Meksikanac

sa postolja krana i video je kako se omča iznad

sigurnosnog zavrtnja zategla.
— Sada - viknuo je bušač i kada je Gus potegao
kočnicu, on je pojurio da otpusti zavrtanj. Gus je
za to vrem e pohitao nizbrdo. D ok je on stigao do
kazana, mlaz vode je šikljao visoko. Bušač, koji se
još bavio sigurnosnim zavrtnjem , bio je već pot­
puno natopljen vodom.
Podmazivač je izvukao osigurač sa pokretne ru ­
čice kopača, i kada se klatno oslobodilo hvataljki
od sigurnosnog zavrtnja, on ga je povukao nadóle
i pričvrstio. Bušač je pustio čelično uže i potrčao
prem a zam ajcu. K ada je popustio kočnicu, mašina
je ubrzala rad i počela da tegli uže bušilice iz rupe.
Mlaz vode postajao je postepeno sve tam niji.
K ada su tegovi i svrdlo izleteli iz rupe i zazvečali
udarajući u m etalnu konstrukciju to rn ja, mlaz
tam ne vode pretvorio se u crni gejzir nafte. O boji­
ca, i bušač i podmazivač pojurili su nizbrdo, uspa­
ničeno m latarajući G usm anu rukam a.
Z avm uo je dovode gasa. K ako se buka kotlova
stišavala, počeo je da oseća miris gasa. Dograbivši
kantu sa vodom , polio je najp re jedan gorionik,
a zatim drugi. Ponovio je to s drugom kantom vo­
d e i usijani gorionici su se ohladili ispod tačke p a­
ljenja plina.
I bušač i podm azivač su se radovali. Veselo su
poskakivali, tapšali se po leđim a i u šali upućivali
psovke jed an drugom e dok su gledali kako nafta
šiklja. Gus je zaključio da su za svaku novu uspelu
Meksikanac_____________________________________________ 116

bušotinu m orali biti posebno plaćani, je r im ovo,

svakako, nije bio prvi otkriveni izvor da bi se ova­
ko veselili. Čak je i on počeo da se sm eje zajedno
s njim a.
Bušač je prim etio Gusovu grimasu i oštro upi­
tao: - Šta si se ti toliko narogušio? Pustićem o je
da teče dok se cilindar ne isprazni, a onda ćemo
zavrnuti slavine. —O krenuo se podmazivaču. —Šta
misliš, možeš li se podvući pod izvor i zatvoriti
ventil kada je ovako jak pritisak?
Poskakujući puteljkom , rasklim atani kam ionet
se dovezao do kazana. Na njem u su bila četvorica
krupnih radnika i bušač reče G usu da je jedan od
njih alatničar na polju K ansko, a ostaU graditelji,
koji će ovde početi da podižu novi toranj.
- Videli smo da izbija kada smo bili još čitavu
m ilju daleko - reče alatničar. Radoznalo je po­
gledao u Skitera H ajm sa, vezanog za drvo i upitao
bušaća: - Z ašto si vezao pom oćnika?
G usm an nezainteresovano pogleda svog zarob­
ljenika. Bez košulje, izgrebanog i prljavog tela od
m asne zem lje kada su se valjali od krana nizbrdo,
Skiter H ajm s je izgledao m rzovoljno i Ijutito. Gus
pode prem a putu.
Sunce je već bilo gotovo zašlo; još samo kao
plam teća pruga na horizontu, crvenkastim sve tlom
obasjavalo je oblake.
- Ti prokleta M eksikančino! - dreknuo je
H ajm s. - Im am , valjda, pravo da znam zašto me
goniš!
117 M eksikanac

Gusman je posm atrao kako sunce nestaje. Hajms

ga je podsetio na ostale teksaške zlikovce, koje je
viđao po novonastalim naftaškim naseljima: u Berk-
bernetu, K orzikani, M eksiji. Snažnog tela, grube
naravi. Nasilničkog držanja i dugog jezika.
K ako je padao m rak, počeo je da se diže noćni
povetarac. - A ko ti je hladno - reče G usm an polu­
golom zatvoreniku - mislim da sam video ponjavu
iza sedišta u kolima. M ožeš je dohvatiti levom ru ­
kom.
—Nisam te viđao ranije da se vrzmaš ovuda,
M ekše - reče H ajm s. - O tkud znam da si vlast?
G us je vozio kočije ćuteći.
- N eka ide do đavola - oglasi se Skiter H ajm s. -
Im am ja ovde i brata. Jesi li čuo za njega? Zove
se Pek i mnogi ti mogu pričati o njem u. U biće te.
Ne broji M eksikance, koje ubije - Skiter se na-
sm ejao bučno. - B roji samo belce!
M rak je sasvim pao. Nisko na horizontu napred,
Gus je video sve tla na naftnim poljim a oko Kart-
ridža. N a nebu se nazirao prigušen, titravi odsjaj.
H ajm s se stalno m eškoljio na sedištu. Što je
noć više odmicala, vetar je postajao hladniji. N aj­
zad je počeo rukom da pre tura iza sedišta dok nije
pronašao ponjavu. D rhteći, nespretno ju je raši­
rio, nabacio je na ram ena i um otao se u nju.
Raspoloženje mu je opalo i reče kao da se dor
sađuje: - Kaži nešto, do đavola. Šta ako ti ponu­
dim nešto para? Još nisam video M eksikanca, koji
ih ne bi primio.
M eksikanac______________________________________________118

Pošto je G usm an i dalje ćutao, Skiterov glas

postade gotovo molećiv. - Slušaj, ne bih da uđem
u grad ovako sa lisicama. Im am dobar svežanj
novčanica u džepu od pantalona. Zavući ruku
i uzmi ga. O slobodi m e. M olim te.
G us doveze kočiju u glavnu ulicu. U običajena
karnevalska atm osfera u ovakvim m estim a, već je
bila u punom jeku, po škiljavo osvetljenoj ulici.
U paljeni gas sa okolnih naftnih tornjeva davao je
nebu sivkastoružičastu boju.
G om ila ljudi u potrazi za zabavom , rasla je i
opadala. Krčm e osvetljene plinskim svetiljkam a,
bile su širom otvorene. Bilijarnica Rej a Viksa
i ostala m esta za kocku i zabavu, radila su punom
parom . Gus je poterao konje kroz zakrčenu ulicu
i gledao naftaše, već pijane, kako se nesigurno
klate na nogam a po pešačkoj platform i. Većina
u toj masi bila je naoružana, vidljivo noseći re­
volvere u futroli ili jednostavno zadenute za pojas.
Palo m u je na pam et da je svakom onom e, koji će
konačno preuzeti posao šerifa u gradu, posao već
unapred bio određen.
Skrenuo je kočijam a za ugao zgrade P etro lej­
ske kom panije K artridž, prim etivši da su prozori
kancelarije na spratu bili osvetljeni. Konj prođe
pored utovarne ram pe skladišta i Gus se zaustavi u
m raku i tišini iza zgrade. Vezao je konja za raza­
peto čelično uže, oslobodio Skitera i jedan kraj li­
sica pričvrstio sebi oko zgloba. O tkočio je „kolt“ i
poveo Skitera uz stepenice u M ajlovu kancelariju.
119_____________________________________________ Meksikanac

Vlasnik kom panije podiže glavu.

- G ospodine K arter —reče Gus —ovo je Skiter
H ajm s.
- Tako? Pa šta? - upita on.
- Mislim da vam on može ispričati dosta o tom e
kako droga stiže u grad.
- Na osnovu čega to mislite?
- Pa - oklevao je Gus. - Slutim tako nešto a . ..
K arter je gledao G usa, zatim skrenuo pogled
na m rgodnog zarobljenika, ćutao neko vrem e, a
onda rekao mirno: —O dvedite ga u drugu kance­
lariju.
- A li, gospodine K artere - pobuni se Gus. -
H teo bih da ga vi malo ispitate. Vi bolje znate od
m ene kako ovde stoji stvar sa narkoticim a.
K arter je strpljivo klimao glavom i ponovio: -
O dvedite ga u drugu kancelariju.
Gus je stajao neodlučno, a onda povukao H ajm sa
u m račnu prijem nu kancelariju. Pogledao je po
prostoriji, sledeći trag svetla, koji je dolazio od
otvorenih vrata K arterove sobe, sve do izlaznih
vrata na spoljno stepenište. O tključao je lisicu sa
svoje ruke i vezao Skitera H ajm sa za bravu od iz­
laznih vrata. U šao je zatim u M ajlovu kancelariju
i zatvorio vrata za sobom.
- Slušaj te , gospodine K artere —počeo j e —možda
više ne vladam dobro engleskim jezikom posle
toliko godina u M eksiku. K ada biste vi podrobno
ispitali H a jm sa . . .
K arter mu dade znak rukom da ćuti. —Imam o
Meksikanac_____________________________________________

drugu stvar da razm otrim o. - Posegao je rukom

u ladicu stola. - Ovo - rekao je. - To je nalog za
vaše hapšenje zbog ubistva K erlija H albroa. O bla­
sni šerif mi ga je predao danas poslepodne.
K arter mu pruži zvanični form ular ispunjen krup­
nim rukopisom . D ržeći papir u ruci, G usm an se
nije ni potrudio da ga pročita. Misli su mu već od­
lutale na drugu stranu.
 VIII

Gus je nem o držao nalog.

- Ne bih se toliko baš trudio da postupim po
njem u da sam na vašem mestu - reče M ajlo K arter.
G usov izraz lica m ora da je jasno kazivao da ne
razum e šta je K arter hteo da kaže.
- Mislim - reče K arter oprezno - da im ate samo
jedan izbor. To je da k renete odm ah i odete u
M eksiko.
- A li, obećali ste šerifu da ćete mi ovo predati -
prigovorio je Gus.
- N ije važno - reče M ajlo. - G usm ane, ne m o­
žete računati da će vam se ovde suditi pošteno.
O drapiće vas samo zato što ste M eksikanac.
- A li, šta ćete reći šerifu?
- Reći ću mu da se više niste pojavili. Pomisliće
da ste nešto posum njali i šmugnuli.
- A šta ću sa H ajm som ? - upita Gus.
K arter sleže ram enim a. - O slobodite ga.
- A li. . .
- Ne znam zašto ste se toliko zakačili za tog H ajm ­
sa. Z nate li da je umešan u krijum čarenje droge?
M eksikanac_____________________________________________ ^

- N e, a li. . . - Gus je zastao, nastojeći da se pri­

bere. - G ospodine K a rte r. . .
- Zovem se M ajlo —reče K arter, očigledno nepo-
laskan. —Niko me ovde ne oslovljava sa gospodine.
- Vaša žena je bila veom a dobra prem a m ojoj
majci i onoj devojci, K erol Lind. D ošao sam ova­
mo da nađem m a jk u . ..
K arter ga prekide nestrpljivo. - Pobrinuću se da
i ona ode u M eksiko. Samo mi recite kuda.
Gusman odmahnu glavom. - M ajka neće da ide.
Pokušavam da je nagovorim od kada sam je našao.
Tu je ta devojka, Kerol Lind, a ima još jedna. Rešena
j e da ostane ovde s nj ima d o k . .. —Ne znaj ući šta bi to
trebalo da se desi pa da se m ajka oslobodi obaveze
prema Kerol Lind i Viki Džerm en, Gus je ućutao.
Z anem eo, gledao je u M ajla K artera, a ovaj je,
iza stola, gledao njega.
G us reče: - G ospodine K artere M ajlo, ja sam
građanin Sjedinjenih Država. A ko mi se ovde ne
može pošteno suditi, može negde drugde. Postoji,
valjda, i drugi sud.
K arterov prodoran pogled postade nešto blaži.
- H ajdem o do kuće da porazgovaram o sa ženam a
- predložio je.
- Ali H a jm s. . .
- Oslobodi ga - bio je uporan Karter. - Trebalo je
da ti pribavim šerifsko ovlaščenje čim sam te angažo-
vao. Samo sam gubio vreme. Nemaš prava da ga držiš.
123 Meksikanac

Bilo je skoro ju tro kada je K arterov autom obil

izašao iz K artridža. Poskakivao je izrovanim kolo­
vozom kada je skrenuo u ulicu, gde se nalazila
oblasna uprava. H ustino Gusm an bio je na p red ­
njem sedištu, kraj M ajla. Pozadi su bile M edž
K arter, m adre K ristina i K erol Lind, um otane m a­
ram am a i utopljene zbog ju tarn je hladnoće.
N ešto više od dva sata kasnije, autom obil je ula­
zio u sedište oblasti, u grad O sejdž. M ajlo se upu­
tio ravno u sud i pronašao šerifa, kojem se, zatim,
Gus predao. M ajka, K erol Lind, M edž K arter
i M ajlo, ostali su s njim dok ga šerif nije izveo pred
sudiju, koji je H ustinu G usm anu odredio istražni
zatvor.
K ada je ušao u ćeliju, M ajlo m u reče; —Doći
ćem o čim se zakaže dan suđenja. O bezbediću m la­
doga D ejvida Lorina da ti bude advokat.
G us je gledao M ajla kako odlazi, a zatim seo na
ležaj i zaćutao. Činilo mu se da mu se boravak
u Kartridžu sastojao od sve samih iznenadnih i nag­
lih prekida. Pre nego što se bio i snašao, prvog
dana u K artridžu, bio je ranjen i probudio se u bol­
nici. Sada se nalazio u oblasnom zatvoru.
Legao je na krevet, zagledao se u tavanicu i raz­
m išljao o razgovoru, koji su vodili skoro celu noć.
M ajlo, M edž i K erol, nastojali su da ga nagovore
d a beži u M eksiko. M ajka je malo govorila, nije
predlagala ništa, osim što je insistirala n a tom e da
on sam odluči šta da radi. R azgovor je tada skre­
nuo n a K erol Lind i njenu nedoum icu, kako dalje
M eksikanac______________________________________________

da nastavi život. To je bio povod da i M edž K ar­

ter ispriča nešto o sebi dok je još bila mlada, svoje­
glava devojka.
- Ja nisam m orala da radim na naftaškim zaba­
vam a kao igračica - rekla je M edž. - M oji roditelji
su imali puno para. Bila sam m eđutim , neobuzda­
na i nisam mogla da odolim iskušenju da se ne vrz­
mam u blizini tih ljudi. - Krišom je pogledala muža,
koji ju je posm atrao sa blagim, ironičnim osm e­
hom.
M adre K ristina je otvoreno upitala M ajla: - O p ­
rostili ste joj to njeno zanim anje za druge m uš­
karce?
M ajlo K arter se samo smeškao.
- Kod M eksikanaca - nastavila je m adre K risti­
na - takva prošlost bi se teško opraštala. - G ledala
je pravo u sina. —M eksički muškarci —rekla j e ­
su suviše sujetni.
- Mi nikada ne razgovaram o o prošlosti - reče
M ajlo. - O no što je za nam a, ne možemo prom e-
niti.
Taj deo razgovora ostavio je u Gusovim mislima
mnogo pitanja, koja su tražila odgovor. D jui Šajd-
ler mu je pričao da su roditelji M edž R idž K arter
um rli i ostavili joj u nasleđe farm u na bogatom
nalazištu nafte. Pitao se kako su se sreli M ajlo
i M edž. Pitao se, takođe, da li je M edž nastavila
da radi kao igračica i kada je postala bogata nasled-
nica. Ležao je i razm išljao o svim tim nepoznani­
cam a, nastojeći da se privikne na okolnosti.
125_____________________________________________ M eksikanac

Z atvor je zaudarao kao i svaki drugi, na jeftino

dezinfekciono sredstvo. H odnik i ćelije u podru­
m u oblasnog zatvora, delovali su mnogo starije od
same zgrade, usled zapuštenosti i lošeg održava­
nja. D alje niz hodnik, nalazili su se drugi zatvore­
nici. Čuo je dvojicu kako se svađaju i psuju. Neki
pijanac je glasno hrkao. Sasvim se pribrao. Nije
mu preostajalo ništa drugo nego da čeka.

N arednog ju tra, tam ničar mu je najavio nekog

posetioca. Zatvorski čuvar, koji je žvakao duvan,
vratio se zatim hodnikom i Gus se iznenadio kada
ga je video u pratnji debelog i brektavog D oka
Blekvuda. Tam ničar je otključao Gusovu ćeliju
i uveo Blekvuda.
- Čuo sam za tebe, mom če - poče doktor. -
L judi navikli na događanja se vrlo teško navika­
vaju na dokolicu.
T orbu sa lekovima i instrum entim a, stavio je na
p od i privukao nisku klupicu. Stao je i nastavio:
- Pošto nisi bio u prilici da dođeš do m ene, došao
sam ja kod tebe. V rem e je da ti se skine taj gips.
G us mu ispruži nogu, a doktor pogleda u gips
i opsova.
- D o vraga, dosta je ispucao. E vo, ovde si ga
i polomio!
G usm an mu je ispričao o tuči kod naftnog to r­
nja i pokušaju da uhapsi Skitera H ajm sa.
Meksikanac______________________________________________

- Stvarno je sram ota - reče Blekvud - što nisi

m ogao da završiš taj posao. D a su te ostavili na
m iru, mislim da bi uspeo malo da pročistiš grad.
D obro, a sada ću m orati malo da testerišem .
Blekvud je počeo da kopa po torbici, izvukao
malu testeru i dao se na posao. K ada je završio,
Gus je počeo da proteže bledu nogu, ispod čije se
stare, izumrle kože, već stvorila nova. D ok B lek­
vud viknu u hodnik.
- H ej, tam ničaru, donesi mi kantu tople vode.
Im am pacijenta ovde.
K ada je vruća voda stigla, nasuo je u kantu m a­
lo karbolne kiseline i oprao Gusovu nogu, pažljivo
je pregledajući. - Pa, čini mi se da opet imaš dob­
ru nogu - glasila mu je procena. - Polom ljeni gips
nije je povredio. A dobro je i što si u zatvoru. Noga
treba da se odm ori. M ožeš se koristiti njom e, ali
malo u početku. U potrebljavaj štaku sve dok ti ne
prestane žiganje u butnoj kosti, kada se punom
težinom osloniš. —Iscerio se. —Bog je hteo da se
nadeš ovde, gde neće niko pucati na tebe dok sa­
svim ne ozdraviš.
V rem e je proticalo sporo. Gus je vežbao nogu
svakodnevno, malo hodajući po ćeliji uz pom oć
štake, a m alo hram ajući bez n je, pridržavajući se
povrem eno za ćelijske rešetke ili sive, prljave
zidove. U porno ga je kopkalo zašto D ju i Sajdler
ne dolazi da ga poseti. Sedište oblasti svakako je
bilo i sedište službe za kontrolu prohibicije. P ret­
postavljao je čak da bi i Šajdierova uprava lako
127 Meksikanac

mogla biti u ovoj istoj zgradi. Šajdler, m eđutim ,

nije dolazio.
Prvog ponedeljka posle hapšenja, M ajlo je do­
šao sa m adre Kristinom. I Kerol Lind je bila s nji­
m a. Bila je to sum orna poseta. Gus je počeo da
gubi nerve. O sećao se kao ptica u kavezu. M ajlo
je ostao kratko, tek da se pozdravi s njim , i otišao,
poslom , u grad. M adre Kristina i K erol Lind su
sve vrem e m orale da stoje u hodniku, na oku tam ­
ničara, koji je odbijao da se skloni, stojeći neko­
liko koraka dalje i budno m otrio da ne doture
G usu nekakvu turpiju, eksploziv ili nešto drugo,
čime bi mogao da provali iz zatvora i pobegne.
U brzo je usledio i najvažniji deo razgovora. N a­
kon što je K erol usiljeno i neuspešno pokušala da
unese raspoloženje, m adre K ristina reče:
—Viki D žerm en je nestala.
—Im a već dva dana —nastavila je. —K arter se
raspitivao, ali niko ne zna ništa. Prekjuče ujutru,
nisu je zatekli u njenoj sobi kod „M a“ Karpis.
Prigušenim glasom, nastojeći da je ne čuje obližnji
tam ničar, ona dodade: - Ništa nije ponela od svojih
stvari. Ali Viki nem a, kao da je u zemlju propala.
G usm an je slušao natm ureno.
—G ospodin K arter kaže da niko nije video ni
onog Skitera H ajm sa, kojeg si uhapsio —reče m ad­
re K ristina. - G de čovek da je traži? Šta da ra ­
dim o? - nem oćno je širila ruke.
G us upita K erol Lind: - R ekla si da ste jedanput
bežale iz kuće „M a“ K arpis?
Meksikanac______________________________________________1 ^

Kerol klimnu glavom. - Pokušale smo da zajed­

no odem o. Nismo stigle daleko.
- V eruješ Ii da je probala ponovo? - upitao je.
- D an pošto nas je gospodin K arter prim io u
svoju kuću, napisale smo joj pisamce. K arter joj
je to doturio. Pokušale smo da je nagovorim o da
dođe i bude s nam a. O dgovorila nam je vrlo k rat­
ko pismom da neće doći. Napisala je da želi da
ostane tam o, gde je!
—Vrlo čudno —prim etila je m adre Kristina.
—Nismo mogle ništa —reče K erol. —Nismo sm e­
le da se odam o, gde se nalazimo.
H ustino G usm an je posm atrao lepu, neraspo-
loženu devojku sa druge strane rešetki. Osećao je
neko sažaljenje prem a njoj. Patila je zbog nestan­
ka Viki D žerm en i bila tako bespom oćna. O sećao
je želju da je dodirne, d a pokuša da je uteši. Jed ­
nom rukom držala je gvozdenu rešetku, ali iz n e­
kog nepoznatog razloga odoleo je iskušenju da
stavi svoju ruku preko njene. U m esto toga, rekao
je nastojeći da bude ubedljiv: - N e brini. V ratiće
se ona.
O buzelo ga je osećanje bespom oćnosti. Mislio
je na tu pom etenu i zbunjenu devojku, Viki, zna­
jući da bi je on našao kada bi mogao da izađe odat­
le, ili bi bar prevrnuo sve da je nađe, ali nije bilo
mogućnosti. M orao je da se pom iri da ostane tu
gde je, i gricka usne. Toliko toga da se učini, a ni­
koga da to i pokuša.
Oči K erol Lind sretoše njegove i ona skrenu po­
129 Meksikanac

gledom u pod. Posm atrao je razdeljak u njenoj

zlatnoj kosi i vi tice, koje su joj padale sa obe stra­
ne. Bio je to uzor lepóte u sum ornoj okolini ovog
turobnog m esta i do njega dopre miris njene kose,
uprkos prodornog vonja zatvorskog antiseptika.
Ne mogavši više da se uzdržava, dodirnuo joj je
ruku na gvozdenoj rešetki. Taj dodir kao da je
preneo tugu, koju su oboje osećali i ona ga po­
gleda ponovo. Bio je to dug pogled, koji je delio
em ocije i Gus je stajao nem , upijajući u sebe tu
setnu ljupkost K erol Lind, kao da su bili sami i to
na nekom boljem mestu.
Povratili su ga koiraci, koji su se bližili hodni­
kom i prim etio je kako m ajka posm atra njih dvoje
uz neki zamišljeni osm eh, koji nije mogao sebi da
rastum ači. Pažnju su mu ponovo privukli sve bliži
koraci i video je M ajla K arter i kraj njega, jednog
dežm ekastog m ladog čoveka.
K arter je, kao i obično, bio oštar i efikasan i nije
nim alo obraćao pažnju na raspoloženje trojke kraj
zatvorskih rešetaka.
- G use, K erol, m adre Kristina - rekao je od­
sečno. —Ovo je D ejvid Lorin. On će preuzeti slu­
čaj. Mislim da bi suđenje moglo da se zakaže za
kraj sedmice.
- Sutra m oram da pobedim na izborima - reče
Lorin.
- D ejvid se kandidovao za gradonačelnika K ar­
tridža —objasni M ajlo. —M edž m u je pomagala.
Lorin je ostavljao m ek utisak, delovao blago
Meksikanac_____________________________________________

naivno i činio se prem lad G usu, koji ga je ispiti­

vački odm eravao kroz rešetke, isto onako pom no,
kao što bi odm eravao i konja, na kom e bi m orao
da krene u neki rizičan poduhvat, ali D ejvida Lo­
rina kao da nim alo nije zbunio taj pogled i ljuba­
zno se sm eškao svima, od m adre K ristine, preko
K erol, pa do svog klijenta da bi najzad rekao:
- M ejlo me je slučajno pronašao. D ošao sam
ovam o poslom i svratio u sud da pogledam kako
stoji stvar sa zem ljištem , koje M ajlova petrolejska
kom panija želi da zakupi.
K arter klimnu glavom. - D ejvid je već obavljao
dosta poslova za m ene i M edž. - M ora da je proči­
tao sum nju, koju je Gus pokazivao na licu, je r mu
je odm ah prebacio:
- G ore glavu, G usm ane. M ora biti izlaza iz ovo­
ga. Ovaj m om ak je lukaviji nego što izgleda.
G us oseti potrebu da se pravda. - O prostite -
reče - ali sećate se da ste mi savetovali da izbeg-
nem gonjenje. Rekli s t e . ..
D ejvid Lorin se smešio u znak odobravanja. —
Ne smem o očekivati da ćemo pobediti. N jihova
želja da vas osude a i predrasude, mogle bi ih na­
vesti da naprave grešku. Osim toga, uvek postoji i
mogućnost žalbe.
- Ili linčovanja. - G us je osećao kako ga obuzi­
m a najcrnje neraspoloženje.
- U svakom slučaju —smirivao ga je mladi Lorin
m oram o na posao. M oram o da se priprem im o za
slučaj. O tključaj - obratio se tam ničaru.
131 Meksikanac

- M oram o da idem o i ostavimo ih da se pripre­

m aju —reče M ajlo.
- D a - složi se m adre Kristina - K erol, m oram o
da idemo.
Gus je posm atrao M ajla, m ajku i Kerol kako se
udaljavaju hodnikom , dok je tam ničar otključa­
vao vrata D ejvidu Lorinu, koji je več pošao da
otvara tašnu.

H ustino N unjo de Gusm an posm atrao je kroz

prozore sudnice, sum orni, gotovo zimski izgled
O sejdža, sedišta oblasti. Sedeo je za stolom s D e j­
vidom Lorinom kraj sebe i slušao kako sudski slu­
žbenik čita im ena članove porote, koja je o dređe­
n a pošto se čitavo ju tro natezalo oko njenog
sastava.
Službenik je jednoličnim glasom izgovarao im e­
na i Gusm anov pogled obuhvati deo trgovačke uli­
ce O sejdža, a zatim poče da prelazi preko porotni-
ka, koji su sedeli na svojim mestima. D evet m u­
škaraca i tri žene, sasvim običnog izgleda. Gus p o ­
misli da je m ogao izaći na ulicu, odabrati prvih
dvanaest prolaznika i obaviti ceo posao.
O blačno nebo kroz prozor, nagoveštavalo je
kraj jeseni. Pitao se hoće li im ati sreće da provede
zimu u zatvoru. O sećao je da bi ova porota mogla
da ga osudi i na nešto gore od zatvora. N ajbolja
odbrana, izgleda, će mu biti da prikupi sve snage
M eksikanac 132

kada se ova farsa okonča, iskoristi prvu priliku da

pobegne i ode u M eksiko, što je trebalo da učini
još kada mu je M ajlo to bio savetovao.
O no što će mu, dakle, biti potrebno po završet­
ku suđenja, to je malo sreće, a Gusm an je o njoj
znao dosta. Sreću čine oni, kojima je i potrebna. Ni­
je obraćao mnogo pažnje ni kada je sud pozvao sve-
doka optužbe, debelu „M a“ Karpis da dá iskaz. Bila
je krupna i mesnata, s teškom zbirkom nakita na se­
bi, a snažnim parfemom zapahnula je celu sudnicu.
- Ovaj čovek - tvrdila je - cedio me je već me-
secima. D ošao mi je u kuću toga prepodneva da
izvuče još n o v c a ...
D ejvid Lorin je uložio prigovor. U unakrsnom
ispitivanju, pitao je vlasnicu bordela kako joj nije
poznato da je H ustino Gusm an stigao u K artridž
prvi put u životu samo deset dana pre ubistva i da
m ože, ukoliko je potrebno, da obezbedi i svedoče-
nje konduktera voza, kojim je Gus doputovao.
- To je bio njegov zvanični dolazak - tvrdila je
„M a“ Karpis. —Jedna od m ojih pro . . . devojaka
može da potvrdi da je taj masni M eksikanac svra­
ćao kod nas duže od godinu dana. Skrivao se na
naftnim poljim a i koristio se zastrašivanjem i pri­
nudom da mi izvuče novac. Bila je čista slučajnost
što je Kerli H albro bio kod m ene toga dana, kada
je ovaj tip došao. Kerli ga je nazvao varalicom i taj
M eksikanac ga je hladno ubio.
Gus je prim etio kako ga članovi porote posm a­
traju s otvorenim gnušanjem .
133_____________________________________________ Meksikanac

—Ali gospođice Karpis —protestovao je mlađi

Lorin - im am o vaš novac ovde u sudnici. Svaki
cent. G ospodin M ajlo K arter ga je čuvao u svom
sefu da vam ga preda.
—M ože biti, za ovu poslednju sumu —reče „M a“
Karpis narogušeno. —A li, šta je s onim što mi je
taj Meks uzeo pre toga?
Lorin je opet prigovorio. - Zahtevam od suda
da ona prestane da mog klijenta naziva tipom ,
M ekšom , masnim M eksikancem i slično. Takvi
nazivi predodređuju odluku porote.
M ršavi sudija isteglio je koščati vrat ispod izgu­
žvane i otrcane, crne sudijske odore prilične staro­
sti i upiljio se u Lorina i Gusm ana. —Vaš klijent je
M eksikanac, branioče, zar ne?
—Svakako, gospodine sudijo, a l i ...
Sudija je udario čekićem. —To je rešeno —p re­
sudio je.
Gus se pitao šta je to rešeno? D a ga svedoci pre­
stanu nazivati takvim nazivima ili je rešeno da je
M eksikanac i tačka. Palo m u je na pam et da je L o­
rin m ogao prigovoriti da je on samo delom M eksi­
kanac. D rugim delom , bio je gringo, kako u M ek­
siku zovu A m erikance. Svedok bi, m eđutim , i to
mogao da iskoristi kao uvredu.
Zatim je svedočio M ajlo K arter i rekao da je on
angažovao H ustina N unja de G usm ana kao čuvara
i Službenika u Petrolejskoj kom paniji K artridž i,
m ada optuženi nije im ao službeni status predstav­
nika zakona, on je , po njegovom m išljenju, imao
M eksikanac 134

pravo, kao i svaki građanin, da se brani od

napada vatrenim oružjem .
Tada je dobio reč G us da iznese svoju verziju
događaja. Tvrdio je da je mislio da H albro uzima
novac od „M a“ Karpis za prodatu drogu, a ne za
krijum čareni viski u njeno im e, i da je želeo samo
da zapleni novac i zadrži ga u sefu kom panije dok
se ne okonča istraga.
- Kerli H albro je prvi potegao revolver - svedo­
čio je. - Ja sam još im ao revolver u futroli kada
sam čuo da je on otkočio svoj. U perio mi je cev u
stomak i tada sam i ja potegao i opalio.
Tužilac je uložio prigovor. —Sve je to plod m a­
šte optuženog - izjavio je. Zadenuvši palčeve u
džepove svog pepito dezeniranog sakoa, samouve-
reno je isturio stom ak i održao dug govor.
- Čak i da je žrtva, pokojni H albro, i potegao
pištolj, optuženi nije m ogao znati da je H albro na-
m eravao da puca. O n je , nesum njivo, m ogao p o ­
tegnuti revolver u nam eri da ovog N unja de G u­
sm ana prinudi da napusti prostoriju. Na stranu či­
njenica da „M a“ Karpis nije rekla da je H albro iz­
vukao revolver. K ako je ona tačno rekla, H albro
je samo nazvao M eksikanca varalicom. V erujem
da su to njene tačne reči, a ovaj podli zlikovac je
pucao u H albroa i s predum išljajem ga ubio.
Gus je u sebi m orao da prizna da bi ovakva p ri­
ča neupućenim a zvučala vrlo logično. D ejvid L o­
rin je zatražio da se kao svedoci saslušaju m adre
Kristina i K erol Lind, koje će potvrditi da revolver
135_____________________________________________ M eksikanac

K erlija H albroa nije bio u futroli, kada su njih dve

ušle u kancelariju „M a“ K arpis, već je ležao na
podu.
Tužilac je prigovorio da se svakako od zatvore-
nikove m ajke i jedne žene, s kojom se on možda i
druži, teško može očekivati iskaz, koji ne bi bio
povoljan po optuženog. Protestovao je , tvrdeći da
takvo svedočenje ne može biti verodostojno.
Sudija je takođe bio sklon m išljenju da bi iskaz
svakog svedoka, koji, zapravo, nije bio očevidac
pucnjave, već se na m estu ubistva pojavio naknad­
no, mogao malo da doprinese onom e što su već bi­
li čuli i suđenje je već počelo da se privodi kraju.
N ajpre je završnu reč dobio tužilac, čije je izla­
ganje bilo puno prikrivenog prezira prem a Gusu.
D ejvid Lorin je u svom pledoajeu, veliki naglasak
stavio na činjenicu da je sam oodbrana od pretnje
vatrenim oružjem , „na ustavu zasnovano i očigled­
no pravo svakog građanina,“ na šta je odm ah sko­
čio tužilac i prekinuo advokata.
- G ospodine sudijo, ulažem prigovor. O ptuženi
pred licem pravde nije američki građanin, on je
M eksikanac, dakle stranac!
- A ja, gospodine sudijo - uzvratio je D ejvid
Lorin svojim zvonkim , prodornim glasom, nagla­
šavajući svaku reč da bi nadjačao bom bastično iz-
reižavanje tužioca - ostajem pri sopstvenim navo­
dim a. G ospodin G usm an jeste građanin Sjedinje­
nih Država. O n nije stranac! U stvari, sve ove gnu­
sne tužiočeve insinuacije tokom ovog suđenja, za-
 IX

V rem e je nastavilo da se kvari i, u gotovo četvo-

ročasovnom iščekivanju odluke porote, pala je i
noć. U smiraj dana, oblaci su postajali sve crnji. U
večernjim satim a, počela je da pada hladna kiša,
koja se, kada je pao m rak, pretvorila u susnežicu.
Gus je čuo kako ledene kapi lupkaju u prozor,
dok je , iscrpljen i um oran, sedeo u drvenoj naslo­
njači u sudnici. M ajlo je bio izašao po sendviče.
Kada se vratio, stresajući ledene kapljice sa šešira
i oko vratnika kaputa, jeli su, ne napuštajući
sudnicu.
Ušao je sudski pisar, krišom pogledao u G usa i
požurio preko sudnice u prostoriju za porotu. D ej­
vid Lorina ga je ugledao i prekinuo razgovor sa
Madre Kristinom i K erol, koje su sedele u delu za
publiku, iza optuženičke klupe.
- M ora da ćemo uskoro čuti i porotu - predvi-
dao je.
Posle nekoliko m inuta, sudija u svojoj pohaba­
noj odori, seo je za sto i zasedanje je ponovo
počelo.
M eksikanac 138

Sudija je upitao: - Je li p orota dónela presudu?

Predstavnik porote, ćoškasti čovek, orlovskog
nosa i Ijutitog izraza lica, ustade sa svog m esta.
- G ospodine sudijo, porota ne može da donese
odluku —reče.
Sudija uzdahnu um orno. —Kako ste glasali? —
upitao je.
Porotnik nestrpljivo poče da tegli kratke rukave
svoje bluze dok mu je A dam ova jabučica grčevito
poskakivala. M rko je pogledao u čoveka i ženu,
koji su, krotko i pokunjeno, sedeli u uglu dela za
porotu.
- Odnos je deset prem a dva u korist osude -
viknuo je gnevno.
Sudija ponovo teško uzdahnu. —Mislite li —upi­
tao je —da biste do ujutro mogli da postignete je d ­
noglasnu odluku, ukoliko produžite većanje celu
noć?
Porotnik je teško susdržavao gnev. Besno se
okrenuo prem a ono dvoje. - G ospodine sudijo,
mogh bismo raspravljati sve dok se i pakao ne za­
ledi od ove susnežice napolju, ali ne verujem da
bismo mogli da ih nateram o da se predom isle. Ova
žena, pa ona je suviša svojeglava da bi o nečem u
mogla da prom eni svoje m išljenje a on je , opet,
tako zapeo u korist ov o g a. . . - zastao je, a onda iz­
govorio reč - ovoga M eksikanca.
Sudija je nam rgođeno gledao po sudnici, pod-
svesno tražeći predah, a onda je zaključio zaseda­
nje i raspustio porotu. G us je osetio snažnu želju
139 Meksikanac

da izađe iz sudnice, ali ga je D ejvid Lorin čvrsto

stegao za desnu ruku. —Ne možemo otići a da ne
zahvalimo porotnicim a - podsetio ga je , i Gus po­
đe s njim do dela za porotu.
Ž ena, koja se predstavila kao Dženi Kvels, pri­
mila je Gusovo zahvaljivanje drhtavim glasom: -
Jednostavno, nisam mogla, ne znam —kolebala se;
—činilo mi se da su neki ovde, m ožda i sam sudija,
već doaeli odluku i pre nego što su saslušali šta se
dogodilo. N aprosto, nisam mogla tako da postu­
pim . . ,
Neposlušni član porote, koji se za trenutak
uklonio kada je D ejvid Lorin počeo da izvodi uz­
rujanu i usplahirenu ženu iz dela za p orotu, nag­
nuo se preko ograde, prem a Gusu. Bio je to čvrsto
građen čovek, kestenjastih očiju, takođe pom alo
uzbuđen i nervozan, sa sitnim graškama znoja na
čelu, uprkos hladnoće zimske večeri, koja je već
počela da se uvlači u sudnicu. O bratio mu se goto­
vo poverljivim tonom : —G ospodine, ja to ne po­
kazujem toliko kao vi, ali devojačko prezime m oje
m ajke, bilo je Lopez.
O boje su pošli i Gus ih je gledao kako odlaze.
M ladi D ejvid Lorin mu je prišao. M ajlo, m adre
K ristina i K erol i dalje su stajali i smešili se, pre-
srećni.
- D obro - reče Gus. —A šta sada?
D ejvid je zam išljeno klimao glavom. - Još se ni­
smo sasvim izvukli - odgovorio je - ali mislim da,
u skladu sa današnjim ishodom , mogu znatno da
M eksikanac 140

um anjim optužbu. M ogu da položim kauciju i da

se noćas vratim o u K artridž. - Stavio je ruku G usu
na ram e da bi ga izveo iz sudnice.
- Kao što znate - govorio m u je D ejvid Lorin
dok su lagano hodali — juče smo imali izbore u
K artridžu. Ja sam novi gradonačelnik. M oje prvo
postavljenje biće da vas im enujem za gradskog še­
rifa. To znači da ćete dobiti značku, ovoga puta
vašu lič n u ... nasmešio se —i puna ovlašćenja da
nastavite posao, koji ste počeli pre ovog nesrećnog
događaja.
Pridružili su se M ajlu, m adre Kristini i K erol u
delu za publiku, sada potpuno prazne sudnice. Svi
troje su čuli ponudu D ejvida Lorina.
Gus je još bio veom a sumnjičav i to je odm ah i
rekao. - Ja sam još pod optužbom za ubistvo - us­
protivio se. - Čak i da nisam , oni ljudi tam o uvek
bi me sm atrali prljavim M eksikancem.
Novi gradonačelnik ga je ohrabrivao. —N em oj­
te mi tum ačiti zakon, šerife. T o je m oja struka.
G radski propisi vam zabranjuju da budete šerif je ­
dino ako ste osuđeni za ubistvo, a ne samo za op­
tužbu. Isključivo od vas zavisi hoćete li raditi kao
šerif dok ste pod optužbom . Što se tiče onoga
„prljavi M eksikanac“ , ne znam gde to neće prekr-
šioci zakona nalaziti razna im ena za predstavnike
vlasti i to, obično, m nogo gore nego što je „M eksi­
kanac“ .
M ajlo K arter kao da je već bio potpuno sagla-
san sa advokatom je r je sve vrem e stajao i klatio
141______________________________________________M eksikanac

se napred-natrag, na petam a i prstim a, odajući u ti­

sak potpunog slaganja. M adre Kristina je samo
slušala, spokojnog i zagonetnog izraza lica. Kerol
Lind se sumnjičavo mrštila.
D ejvid Lorin podiže ruke i pokazujući njim a u
pravcu izlaza iz sudnice, reče: —G usm ane, želim
da se vratite u K artridž i isterate bezakonje iz gra­
da. D ovršite istragu i ustanovite odakle nam stižu
narkotici. I ne budite pristrasni. M orate steći na­
klonost građana, koji poštuju zakon i postati ugle­
dan član zajednice u K artridžu. Stavio sam, pored
ostalog, vaše ime i na listu članova masonske lože
u našem gradu.
P ovratak u K artridž bio je težak. M ajlo i D ejvid
sedeli su napred a G us, Kerol i m adre K ristina po­
zadi u autom obilu, koji se sada vukao putem po
snežnoj mećavi. A utom obil nije imao bočna sta­
kla, pa je M ejlo stavio posebne zavesice, koje su
štitile od kiše, susnežice i hladnog vetra. Gus i K e­
rol kraj njega, a m adre K ristina pozadi, zaštitili su
se što su mogli bolje debelim vunenim pokrivačem
i dok je auto klizao i poskakivao po zaleđenim ne­
ravninam a, unutrašnjost vozila se polako nekako
zagrejala i putovanje je postalo malo prijatnije.
L edena kiša postepeno je prelazila u sneg, vla­
žan i beo, koji je bio pogodniji, jer je spadao sa
vetrobranskog stakla, za razliku od kiše, koja se
odm ah ledila. Sneg je počeo da prekriva staklene
proreze na bočnim zavesama i u m raku poodm a-
kle noći, Gus je sve m anje uspevao da prati razgo­
M eksikanac_____________________________________________

vor na prednjem sedištu, uvukao se mislima u sebe

i razm išljanje o onom e što ga očekuje, a zatim se
obrati Kerol:
—O tkrila si m esto boravka.
Kerol nije odgovorila ništa.
- „M a“ Karpis sada zna gde si - nastavio je
Gus. - V idela te je, tam o u sudnici.
- D a - potvrdila je.
O pet je nastala tišina, a onda je tiho priznala: —
Mislim da mi više to nije ni važno. I Viki je otišla
iz te kuće i nekuda nestala. Ko zna, kuda su je
odveli. M ožda su je i ubili. M ožda će me - dodala
je neodlučno - ostaviti na miru posle ovog suđenja.
U nedoum ici da li da je pita šta nam erava dalje,
postavio joj je drugo pitanje:
—Šta misliš o predlogu D ejvida Lorina?
—O njegovom predlogu? —Glas joj je bio mek i
delom prigušen bukom autom obila i udarim a vetra.
- Da postanem šerif u Kartridžu - dodade Gus. - Da
nastavim da tragam za rasturačem droge i očistim grad.
- Ah - izgovorila je jedino. Nastala je duga ćutnja. -
Ne zn am ... - Nije bila, izgleda, voljna da se izjašnjava.
—Molim te —navaljivao je. —O pet sam u iskuše­
nju da zaboravim na sve nevolje i povedem m ajku
u M eksiko. K ada bi mogla da vidiš kuću starog ge­
nerala u Čikavi, mislim da bi razum ela. O n, narav­
no, više nije živ, a ni revolucija još nije sigurna u
tom delu M eksika, ali živa je senjora G usm an, i
mislim da bi joj se dopalo društvo m oje m ajke.
143 Meksikanac

K erol je ćutala još neko vrem e, a onda progovo­

rila s gorčinom u glasu; - Im a jedna stvar, koju ra-
zumem.
- A šta to? - upitao je.
- Sve dok budeš živeo u ovoj zemlji, m oraćeš da
živiš pod opterećenjem da si M eksikanac. - R ekla
je to hladno, ali ne nem ilosrdno niti sa žaljenjem ,
već sa nekim ličnim gnevom , koji mu je bio n eja­
san i kao da je to stvarnost, koja se m ora suočiti.
N ije odm ah našao odgovor i ona nastavi rad o ­
znalim glasom. —Pričaj mi o generalovoj kući u
Čikavi.
- Bien - saglasio se na španskom. - G rad Čika-
va je na severu M eksika, što verovatno znaš. To je
glavni grad jedne velike federalne države i vrlo le­
po mesto. O kružen je niskim planinam a, im a i m a­
lo zimske hladnoće od vetra, ali ne ovakva. N ika­
da nije ovako hladno. A zima i traje kratko. G o to ­
vo čitave godine cvetaju bugenvilije, drugo cveće i
prskaju vodoskoci po trgovima.
- To lepo zvuči - reče K erol, a on je osetio kako
je blago zadrhtala od hladnog vetra, koji se uvla­
čio u unutrašnjost autom obila.
- G eneralova kuća je u novijem delu grada -
nastavio je Gus. - To je prava palata. Z grada sa
dvadeset prostorija za je d n u porodicu. U lepoj uli­
ci, sa velikim m erm ernim stubištem spreda. U
zadnjem delu dvorišta su štale i sobe za vojnike,
generalovu ličnu eskoltu - pratnju. N jegovu tele-
snu gardu. Z grada zauzima čitav kvadrado, kako
Meksikanac 144

se to, kaže, čitav blok, sa stražarnicam a na svakom

uglu. Z a vreme velikih borbi za grad, bila je dobro
utvrđena, čuvao je čitav garnizon.
Vozili su se neko vrem e u tišini, a onda je re ­
kao: - Sada možda, možeš da vidiš zašto me tako
privlači povratak u Čikavu, a ne da ostanem ovde
pod tim, kako si rekla, opterećenjem .
—M ora da je lepo kada imaš izbora — reče
K erol.
—Teško da je to nekakav izbor —odvrati Gus. —
A ko se vratim u M eksiko, biću begunac od zako­
na. N ikada više neću moći da se vratim u ovu zem ­
lju, gde sam se, zapravo, rodio. Trebalo je da po-
begnem kada mi je M ajlo to predložio - rekao je s
gorčinom u glasu. —A ko bih sada otišao, on bi iz­
gubio svu kauciju, koju je platio za mene. To je
puno para, ni sam ne znam koliko.
- A li, to je ipak nekakav izbor - rekla je. Pono­
vo je osetio u njenom glasu onaj gnev, koji nije
mogao da shvati. Sada je , m eđutim , počela da o t­
kriva, najpre uzgredno, kao da tom e ne pridaje
neke važnosti, opterećenje, pod kojim je ona
živela.
- Ja sam prostitutka - rekla je. - R azum e se, vi­
še volim da kažem bivša prostitutka. Sada, kada
me je m adre Kristina izvukla iz one kuće, znam da
se tam o više neću vratiti, osim ako m e neko ne pri­
nudi. A li, to drugim a ne znači ništa. Z a sve, ja
sam drolja i za njih ću to uvek i biti. K ako da se
živi pod takvim opterećenjem ?
145_____________________________________________ M eksikanac

G us je osetio potrebu da prizna kako je rasna

p redrasuda m anje opterećenje u poredenju s nje­
nim , ali i takva prim edba mu se učinila nepriklad­
nim. N ašao je samo jed n u jedinu reč: - M o ž d a ...
— M ožda bi trebalo da pokušam u nekom dru­
gom gradu —rekla je. —V erujem , m eđutim , da bi
m e prošlost stalno sustizala.
Počela su da se naziru u hladnoj noći svetla sa
naftnih polja oko K artridža, pom ućene u zimskoj
magli i tmini. Gus je gledao kako plam ene baklje,
isprva daleko na horizontu, postaju sve veće, kako
se autom obil približava neravnim putem . Došlo
m u je pred oči zatvorska ćelija u O sejdžu i on sam,
kako stoji iza rešetaka.
Setio se trenutka, koji mu se sada činio nekako
dalekim u prošlosti, kada su m ajka i K erol stajale
s druge strane rešetaka, pričale mu o nestanku V i­
ki D žerm en, o njihovom pribojavanju za nju i
neodlučnosti šta da preduzm u. Setio se i devojčine
ruke, lako oslonjene na rešetke ćelije i kako je
pružio svoju ruku i dodirnuo je.
Sada je , pod toplim pokrivačem , ponovo p o tra­
žio njenu ruku i držao je. Ovoga puta, bilo je, m e­
đutim , drukčije, je r nije samo on držao njenu ru ­
ku. D ržala je i ona njegovu, i to čvrsto. U d aran je
ledenih kapi, hučanje vetra, koji je tresao zavese
na autom obilu, brundanje i kloparanje autom obi­
la i zavijanje m ećave, sve je to nadjačavala b u k a
sa naftnih polja, kada su dublje zašli u njih. L upa
parnih m ašina i šištanje sa bušotina, probijali su se
M eksikanac 146

kroz udare vetra, a olujno nebo imalo je rum en

odsjaj kada su se približili K artridžu.
D ejvid Lorin se okrenuo sa prednjeg sedišta i
rekao Gusu; - V idečem o se sutra u M ajlovoj kan­
celariji i položićete zakletvu.
- Vidim o se ujutro u M ajlovoj kancelariji - slo­
ži se Gus dok je u mislima zadržao i potisnuo odlu­
ku hoće li položiti zakletvu ili ne.
Kola su stigla do glavne raskrsnice u K artridžu,
blok zgrada dalje od pansiona kom panije, gde je
Gus stanovao. A uto se zaustavio i on je izašao n a­
polje. Stajao je i slušao kako je autom obil ponovo
zabrektao i krenuo, skrenuo u glavnu ulicu, obišao
sledeći blok zgrada, gde se ponovo zaustavio i
D ejvid Lorin izašao.
Lorin je m ahnuo u pravcu autom obila i pognut
pod udarim a vetra, uputio se svojoj kući. A u to je
zatim skrenuo za zgradu stovarišta kom panije i
pošao uzbrdo, prem a K arterovoj kući. Gus se
stresao od hladnoće kada se, uz sevem i vetar,
uputio prem a pansionu. U prkos ledenog vetra, su­
snežice, i činjenice što je već bilo tri sata u jutru,
buka nekog slavlja m eđu radnicim a van sm ene,
doprla mu do ušiju kada je pošao niz ulicu.
K artridž je pravo leglo bezakonja, pomisli G u­
sm an, u svako doba i po svakom vrem enu. P rola­
zeći raskršće, čuo je odnekud svirku klavira i pri­
gušenu dreku pijanih slavljenika. K ada se približio
bilijarnici R ej a V ika, deo te gungule preneo se i
na ulicu.
147_____________________________________________ Meksikanac

D vojica pijanih naftaša, uhvaćenih ukoštac,

provalili su kroz vrata lokala na zaleđeni pešački
prolaz. Tukli su se psujući i od njih se nije moglo
proći.
G usm an ih je razdvojio, uhvativši jednog za
okovratnik a drugog za kosu. U njem u se bilo na­
kupilo toliko nezadovoljstva i razočaranja sop­
stvenim položajem , kao i gneva zbog onoga što
m u je govorila K erol Lind, da je to m oralo da izbi­
je iz njega i to na brutalan način. Jednoga je tre­
snuo o zid bilijarnice i on se skljokao onesvešćen.
D rugi je odleteo na raskvašenu ulicu, klizeći na le­
đim a da bi se zatim pridigao na ruke, gledajući
obeznanjeno oko sebe.
G us produži u pansion, ne obraćajući više paž­
nju na njih..

Izm eđu Koove m esare i M arejeve saračke rad ­

n je, nalazila se stešnjena, krčm a V ajt R ok. U uza­
nom prolazu iza šanka, nalazili su se vlasnik, zatim
roštiljdžija i šanker. S druge strane šanka, bile su
poredane stolice sa tek toliko prostora do zida da
se moglo porebarke prolaziti, a stolice su bile toli­
ko sabijene da su se m ušterije žalile da ni jednom
rukom ne mogu da jedu.
K ad je Gus ušao sledećeg ju tra nešto posle
osam, u n u tra su bila sam o tri gosta jer je ju tarn ja
sm ena doručkovala i otišla na posao još dva sata
M eksikanac 148

ranije. Sumnjičavo je gledao u zamašćeni jelovnik

i odbacio ga kada mu je prišao vlasnik.
K ada se debeli gazda zaustavio naspram njega,
podigao je pogled i rekao: - Prženu slaninu i kafu.
Vlasnik se nije ni pom erio, zauzimajući svojim
velikim trbuhom prostor izm eđu šanka i roštilja,
tako da je roštiljdžija m orao da se pom akne u stra­
nu da bi nastavio posao. Gus ga je pogledao. D e­
beljko ga je čudno posm atrao odozgo, obešenog
podvaljka, koji mu je podrhtavao pri najm anjem
pokretu.
- G ospodine - saopštio mu je - mi ovde služimo
samo belce.
Gus je osetio kako je potkovičasti ožiljak na če­
lu počeo da ga žiga. Stisnutih usana nasmešio se
debeljku iza šanka. Brzim pokretorn potegao je
svoj „kolt“ i pritisnuo cev u njegov veliki trbuh a
onda ga vratio i stavio kraj sebe na šank. Prom ena
na gazdinom licu bila je gotovo neverovatna. Pod-
valjak je odjednom počeo da mu se trese a sjajne
graške znoja izbile su mu po čelu i podočnjacim a.
O krenuo se postrance i obratio se roštiljdžiji. -
F rede, čuo si šta je gospodin poručio!
Kada se vlasnik uklonio, Gus je za trenutak uhva­
tio pogledom dij abolični izraz sopstvenog lica u ogle­
dalu, kraj bokala s kafom. Osm eh na njegovom tam ­
nom licu bio je oličenje zluradosti, predskazanje zla,
koje, zapravo, nije nam eravao da nanese. Hustino
Gusman skrenu pogled, istovremeno razveseljen i
zabrinut onim što su mu oči ugledale.
149 M eksikanac

Uzeo je revolver, vratio ga u futrolu i strpljivo

počeo da čeka porudžbinu. K ada je doručak sti­
gao, jeo je polako, sedeći postrance i studirajući
jelovnik da bi mogao da sabere račun. K ada je za­
vršio, pažljivo je odbrojao tačno toliku sumu, sta­
vio novac kraj registarske kase i nastavio put ka
M ajlovoj kancelariji.
Tanak sloj zaleđenog blata pokrivao je ulicu.
Već je bila ispresecana tragovim a točkova i kopi­
ta, ali ledeni pokrivač po pešačkom prolazu još je
bio tvrd, ugažen nogam a, i vrlo klizav. Gus se
oprezno kretao i kada je stigao do stepeništa P e­
trolejske kom panije K artridž, čvrsto se uhvatio za
ogradu i počeo da se p en je, pomišljajući na tek za-
lečenu, slom ljenu nogu.
Prijem na kancelarija bila je prazna. Produžio
je dalje i ušao kod M ajla, koji ga je dočekao s
osmehorn.
- K ako se osečaš sa dve zdrave noge i oslobo­
đen zatvora? - upita ga M ajlo radoznalo.
G us skide svoj kratki, debeli, vuneni kaput i b a­
ci ga u stolicu, a on sede u drugu. Redosled misli,
koje su mu prolazile kroz glavu, onaj glas, koji ga
je nazvao „hispančinom “ preko telefona kada je
gradom besneo požar, stalno ponavljanje uvreda i
psovki, otvoreno vređanje na tek okončanom su­
đenju i, najzad, jutarn ji događaj u krčmi, samo su
m u podstakli odluku.
—M ajlo —reče. —Odlučio sam da povedem m aj­
ku i vratim se u M eksiko. M olim te - nastavio je -
Meksikanac_____________________________________________

reci mi koliko si položio za m oju kauciju, koliko ti

dugujem za sve ovo. U dovice generala G usm ana
će mi pozajm iti taj novac, čim stignem u Čikavu.
Poslaću ti ga, a ja ću se njoj posle odužiti.
M ajlo obiđe oko stola i sede na njegovu ivicu.
Ćutao je neko vrem e, a onda uzdahnuo glasno. -
Pa - reče zamišljeno - mislim da grešiš.
- Pa to je ono što si mi ranije preporučivao.
M ajlo klimnu glavom. - Nisam bio u pravu, G u­
se. M adre Kristina bi se složila sa mnom. M ogu da
se kladim s tobom .
- Z ašto?
- M ogao bih odm ah da ti spom enem dva razlo­
ga i još nekoliko kada bih malo razmislio. Ti vrlo
dobro znaš, koji su to razlozi.
Sekretarica uđe u svoju kancelariju, sva um ota­
na da bi se zaštitila od hladnoće. Pošla je odm ah
do M ajla da bi mu predala p ak et ju tarn je pošte,
zatim se vratila do svog stola, skinula šešir i m ara­
m u i počela da doteruje punđu na glavi.
M ajlo prekide kanap na paketiću i poče da p re­
gleda koverte. Jedna m u je privukla pažnju i on ga
je pažljivo ispitivao, okrenuvši pismo na poleđinu
da bi na zapečaćenom kovertu video ime pošiljao­
ca. Skupivši usne, što m u je licu davalo iznenađen
izraz, on pruži pismo Gusu.
Bilo je adresirano grubim , širokim rukopisom ,
njegovim punim im enom i prezim enom a ispod to ­
ga pisalo je „Petrolejska kom panija K artridža“ .
K ao i M ajlo, i on ga je okrenuo na poleđinu. Na
151_____________________________________________ M eksikanac

zapečaćenom preklopu pisala je adresa pošiljaoca:

„Đ ui Šajdler, M inistarstvo finansija Sjedinjenih
D ržava, O deljenje za prohibiciju, V ašington, Dis-
trikt Kolumbija* Gus zavuče mali prst ispod peča­
ta i otvori pismo.
M ajlo je ostatak pošte bacio na sto i radoznalo
posm atrao G usa. G usm an mu pruži pismo.
- U poslednje vrem e m nogo više sam se služio
španskim nego engleskim - reče pogruženo, kao
da se pravda. - A i D juijev rukopis mi je nečitak.
Pročitaj mi ga.
M ajlo pregleda stranice i poče:
„Dragi Guse,
izvinjavam Ti se što sam otišao iz grada a da Te
nisam obavestio. Verujem da ćeš me razumeti
kada Ti kažem da sm o se V iki i ja venčali. O dlu­
čili sm o se na to jo š d o k sam ležao u bolnici, u
vreme kada si Ti već bio izišao. Mislili sm o da je
najbolje da ćutimo o tome da ne bi bilo nevolje s
onom gom ilom ko d „M e“ Karpis, pa sm o kri­
šom otišli iz grada, došli ovam o i venčali se.
O vde niko ništa ne zna o Viki i o svem u osta­
lom, p a je sve bilo m nogo lakše. Ona je divna de­
vojka i lepo se slažemo. Nalog da pređem ovam o
na dužnost, stigao je onog dana kada te je D o k
B lekvud odpustio iz bolnice. Bio je to pogodan
trenutak i za Viki i za mene.
Čim sam ovam o stigao, počeo sam malo da se
raspitujem okolo i iskopao nešto, što bi te, m o ­
žda, m oglo zanimati. Čim sm o se smestili, otišao
Meksikanac 152

sam u Ministarstvo pošta da vidim znaju li zašto bi

neko zapalio poštanski ured u Kartridžu.
O ni misle da znaju. U Kartridžu, kao što znaš,
nema banke. Radnici na naftnim poljim a, tako ne­
maju gde da polože novac. Izgleda da su m nogi od
njih plaćali račune kada bi prim ili platu, a ono što
bi im ostalo, nosili su u poštu i kupovali poštanske
vrednosnice. Jedino je pošta u ćelom gradu raspo­
lagala sa sefom. Kada im je trebalo novca, m ogli su
da unovče jednu ili više vrednosnice.
One se m ogu pretvoriti u novac i u svakoj drugoj
pošti. Bilo ih je puno unovčeno u poslednje vreme
iz Kartridža i Ministarstvo pošta više nije u stanju
da zna koje su vrednosnice prave a koje su falsifi-
kovane, jer je sva evidencija izgorela u požaru,
podm etnutom u Kartridžu.
N adam se da si dobro i da jo š radiš za Majla
Kartera. On je dobar čovek. N e govori nikom e o
ovome. Viki je sasvim druga osoba, odkako se iz ­
vukla odande i trudi se da zaboravi prošlost. Kaže
ini da m o žeš obavestiti tvoju m ajku i njenu drugari­
cu Kerol i da na njih p u n o misli. Ali, reci im da ne
govore nikom drugom. V iki neće da iko u Kartrid­
žu zna gde je.
Tvoj iskreni prijatelj,
Djui Šajdler. ”
 X

M adre Kristina je završila čitanje pisma i s

osmehom, gotovo materinskog zadovoljstva, pru­
žila ga Kerol. M edž K arter i K erol su zatim počele
zajednički da ga čitaju, a m adre Kristina reče:
- Sine, senjor K arter je više nego u pravu. Ne
možeš otići dok ne izvršiš sve svoje obaveze. P re­
m a njem u i prem a onom e m ladom e advokatu,
D ejvidu Lorinu. Ja ne mogu da idem. Zaklela sam
se svetom Josipu, zaštitniku srećnog dom a. Ne
mogu otići sve dok ne ispunim zakletvu.
- A li, bole me uvrede, koje mi nanose svaki
d a n . . . - poče on na španskom.
—Zaboravio si se, sinko —prekide ga ona.
—D a —složio se. —M ožda sam uzbuđen pa zabo­
ravljam da treba da govorim engleski, ali ne zabo­
ravljam uvrede, kojim a me zasipaju. To rade iz
dana u d a n . . .
M adre Kristina ga ućutka pokretom ruke. - Sit­
nice. M oraš im ati debelu kožu. Izvrši svoju duž­
nost!
K arter je stajao po strani i s osm ehom pratio
M eksikanac_____________________________________________ 154

raspravu. Pobednički mu se nasm ejao i rekao: -

Telefoniraću gradonačelniku da dođe i da mu po­
ložiš zakletvu. K ad je M ajlo pošao prem a zidnom
telefonu i skinuo slušalicu, Gus je seo. D ok je po­
tišteno zurio u vrata, čuo je M ajla kako govori:
- Ti si, D ejvide? Svrati ovamo. Sve će biti u naj­
boljem redu.
D ok je slušao M ajla kako govori, neko oseća­
nje, neko saznanje u podsvesti počela je da mu se
javlja da bi ga podsetilo na nešto. K ada se najzad
setio i porazmislio o tom e, rekao je ubeđeno:
- D a, tako je bilo.
- Šta je to bilo tako? - upita ga m ajka.
- Viki. Viki D žerm en - rekao je. - Bilo je to
jednom kada sam išao k tebi, u kuću „M a“ Karpis,
onda kada sam naišao na K erlija H albroa. U z put
sam sreo Viki. R ekla mi je da je videla Peka
H ajm sa kako govori preko telefona u m ojoj
nekadašnjoj kancelariji. R ekla mi je da je videla
braću H ajm s kako se vrzm aju oko pošte, one
večeri kada je izgorela. H teli su da provere da li je
izgorela. P ek H ajm s je odgovorio na poziv tvog
službenika, M ajlo, i rekao da nem a potrebe da
šalje tvoj vatrogasni kam ion da gasi vatru.
M ajlo je spustio slušalicu i slušao G usa. - U tom
slučaju - rekao je - možeš za nešto da ga optužiš
ako ga uhvatiš. M ožda i njega i Skitera. M ožeš ga
optužiti za paljevinu. A ko bi Šajdler m ogao da
obezbedi da dođu oni iz ministarstva sa poštanskim
vrednosnicam a, ukradenim odavde, m ožda bismo
155_____________________________________________ Meksikanac

mogli obojicu da optužim o za falsifikovanje i to na

zahtev federalnih vlasti. To bi moglo da ih zadrži
ovde dok još nešto ne iskopam o.
Začulo se kucanje na ulaznim vratim a i M edž
K arter je poslala služavku da otvori D ejvidu
Lorinu.
—Stanujem dva bloka dalje odavde. Ž urio sam
—pravdao se. Smešeći se, ličio je na zalizanog, do­
bro uhranjenog dečačića, koji je načinio nekakav
nestašluk. Širio je čak oko sebe i miris sapuna ka­
da ju ušao i skinuo kaput, predajući ga sluškinji.
Posle nekoliko m inuta, uz pom oć stare poro­
dične biblije, koja je pripadala roditeljim a M edž
Ridž K arter, prim io je zakletvu od H ustina N unja
de G usm ana kao šerifa grada K artridža i prikačio
m u je na grudi značku Gusovog prethodnika.
- H teo sam da se ovo okonča - nasmešio se
D ejvid - pre nego što se neko ne predomisli. A sa­
da lepo da sednem o i porazgovaram o kako ćemo
dalje.
K ada je pošao prem a stolici, Gus je prim etio
kako ga p rate oči Kerol Lind. Pokušao je , krišom,
da joj pročita izraz, ali je onda shvatio da to neće
moći ako je ne pogleda pravo u oči, pa je to i uči­
nio, sedajući u stolicu.
Pogled im se sreo. N ešto je zračilo iz njenih oči­
ju. M ogla je to biti zadivljenost ili neko čuđenje,
mislio je. M ora da je bilo nešto p rijatn o , i taj izraz
se nije m enjao dok su sedeli i gledali se tako da je
već počeo da oseća nelagodnost. U mislima su mu
Meksikanac_____________________________________________

se redale značenja, koja bi taj ozareni pogled m o­

gao imati: ponos, naklonost, poštovanje, odobra­
vanje, privlačnost, fizičke želje, kako m u je svaka
od tih m ogučnosti padale na pam et, njegova obu-
zetost je rasla, dok je sedeo pom eten, u nekoj
vrsti transa.
Bio je potpuno izgubio tok razgovora i čuo je je ­
dino kada je D ejvid Lorin na kraju re k a o . . . i to je
što bi trebalo da razm otrim o.
—Šta misliš, G use? - upitao je M ajlo.
Gusm an se trgao i, svestan gluposti svog pita­
n ja, oglasi se. —O čemu?
—Zaboga, čoveče! —uzviknuo M ajlo. —Pa, o to ­
m e kako ćem o upravljati ovim gradom , kako nate-
rati ljude da poštuju zakon.
—Im a samo jedan način —reče Gus tonom , koji
je ukazivao da je to za njega prilično prosto. -
Uvesti propis da niko u gradu ne sme da nosi re ­
volver. Osim m ene, naravno.
Njegov predlog pratilo je poduže ću tan je , a on­
da je počeo D ejvid Lorin. —D a. M oguće. A li, nai­
ći ćemo na veliko protivljenje javnosti cele zem lje
ako tako nešto pokušam o. Osim toga ustavno je
pravo svakoga da im a oružje. Ljudi sm atraju da
m oraju biti naoružani da bi se branili od zli­
kovaca . . .
M ajlo ga prekide: —M ožda, ali m oram o ih spre-
čiti da pucaju jedni na druge. Reći ću ti šta da ra ­
diš, D ejvide. K ao gradonačelnik, objavi takav
propis. N em a nošenja oružje na području grada.
157 Meksikanac

Reci izdavaču H arkinsu da sam mu poručio da to

objavi u novinama. U redi da se štam paju plakati i
leci. Podržaću te, ako zatreba, pred gradskim sa-
vetom.
D ejvid Lorin ustade, sprem ajući se da krene, ali
ga Gus presrete. - A optužbe protiv m ene, gospo­
dine gradonačelniče - počeo je.
D ejvid se nasmešio. —Oblasni tužilac i sudija su
se složili da ih um anje —rekao je —a ja se nadam
da ću postići i više od toga.

Prvi put posle večeri velikog požara, Gus se vra­

tio u praznu kancelariju u glavnoj ulici. U pro-^
hladno predvečerje, sveže obojen okvir vrata zra­
čio je nestvarnom toplinom .
Pritisnuo je bravu. I dalje je bila nezaključana.
N ije važno, mislio je , sada im am ključ i mogu da
je zaključam kada budem odlazio. Stajao je jedan
trenutak pred telefonom , sećajući se one večeri
kada ga je poslednji put upotrebio, i ponovo podi­
gao slušalicu. K ada ga je ženski glas na centrali
upitao: —B roj, molim —odgovorio joj je: —Ovde
je šerifova kancelarija. Pozovite Bovarovo skla­
dište Petrolejske kom panije.
Ponovo se predstavio službeniku skladišta i re ­
kao mu: - T reba mi osam m etara čeličnog kabla
debljine dva i po santim etra i nekoliko klamfi. Če-
kaću vas kod ulične svetiljke na glavnom raskršću.
Meksikanac_____________________________________________

Izašao je iz kancelarije, zaključio je , i pošao ka

jedinoj uličnoj svetiljci u gradu da sačeka čoveka
iz skladišta. D va sata kasnije već se pentrao stepe­
nicam a u M ajlovu kancelariju, noseći čitavo na­
ručje revolvere i pušaka. U šao je nekako u K arte­
rov ured i spustio gomilu oružja na njegov sto.
M ajlo se odm ače stolicom od zbirke oružja, kao
da je ugledao splet zm ija otrovnica.
- Šta je to? Šta je to? - pitao je usplahireno.
Svaki prim erak oružja bio je obeležen karto n ­
skom karticom sa im enom i prezim enom vlasnika,
vezanom za štitnik okidača i zapečaćen voskom.
- Ovo j e skoro poludnevna žetva - obj asni mu G us.
- Zašto mi to donosiš ovamo?
- M oja kancelarija je puna —odgovori Gus.
- D obro, bogam u, slušaj G u s e ...
G usm an je čekao.
M ajlo se najzad sabrao. - M oram o ipak razradi­
ti nekakav sistem - rekao je.
- Ja im am sistem - reče Gus m irno. - Vlasnici
ovog oružja su uglavnom radnici večernje smene.
Počinju da rade od šest sati posle podne. N ešto
pre šest, vratiću se u m oju kancelariju. Svaki onaj,
čiji sam revolver uzeo, doći će po njega. V ratiću
mu ga ako mi izričito obeća da ga neće unositi u
grad. A ko nečije oružje ne budem im ao, poslaću
ga ovamo kod tebe. Kod tebe će biti ovo, što ni­
sam im ao gde da smestim.
- Sveca mu! - jedva izgovori M ajlo. - Z a r nisi
im ao nevolje?
159_____________________________________________ Meksikanac

- M alo - priznade Gus. - D ođi da vidiš.

Poveo je M ajla K artera do prozora, otvorio ga i
pokazao m u rukom u pravcu centra grada. M ajlo
stade pored G usa i pogleda niz ulicu, u pravcu u
kojem je Gus pokazivao.
K od svetiljke na glavnom raskršću dobro se vi­
deo osm om etarski čelični kabl, pričvršćen klam-
fom za stub. D už njega, kao ribe na struku, nalazi­
li su se nanizani ljudi u okovima.
- Im a ih tačno osam naest - objasni Gus.
M ajlo g a je gledao potpuno belo i Gus nastavi. —
U ovom gradu nem a zatvora.
O ko ljudi u okovim a duž kabla, koji se pružao
od stuba, rasla je gomila posm atrača. Dobacivali
su im, a zatvorenici su im Ijutito odvraćali. Vladali
su opšti sm eh, galam a i psovke.
M ajlo je posm atrao ljude u okovima. —N eki su
prilično razgoropađeni - prim etio je s odobrava­
njem .
- O hladiće se već - tvrdio je Gus. - T em peratu­
ra nije veća napolju od stepen ili dva iznad nule.
Nisu hteli da mi predaju oružje.
- Pa, jesi li im oduzeo?
- Nisam. Još im aju revolvere, ali bez municije.
K onfiskovao sam im sve m etke.
M ajlo se zamislio. - Pa, rekao bih da je to u re ­
du - konstatovao je. - A ko predaš oružje, slobo­
dan si i dobičeš ga kasnije. A ko ne predaš, ideš u
okove.
Gus klim nu glavom. - V ećina je poslušala - re­
M eksikanac 160

kao je. - Čini mi se da je ljudim a u gradu, pogoto­

vu onim poslovnim, već dosta nevolja i spoticanja
O m rtvace svakog jutra.
—A li, čoveče, propis još nije objavljen —prim eti
M ajlo. —Neće se ni pojaviti do sledećeg utorka.
N em a letaka, ni plakati još nisu štam p an i. . .
—M alopre sam bio kod H arkinsa i razgovarao s
njim —obavesti ga Gus. —Priprem i će mi plakate
do ujutru. Mislim da nam leci i nisu potrebni. V e­
sti o novom propisu već su se brzo proširile gra­
dom , kao i požar one večeri.
—O nda prvo što m oram o da uradim o je da n a­
đem o neko m esto, koje će poslužiti kao zatvor —
glasno je razm išljao M ajlo. - Razgovaraću sa D e j­
vidom da vidimo šta da uradim o.
—Vrzm ao sam se malo okolo - reče Gus - i ras­
pitivao za braću H ejm s. Nisam imao sreće. Niko
ih nije video ili neće da kaže.
—ISiestali su?
—Hm.
—Bolje da se vratim na ulicu —ocenio je Gus. —
Trebalo bi prorediti onu gomilu oko zatvorenika.
Ne bi valjalo da se dese neki neredi.

Sledećih nekoliko dana Gus je proveo patrolira­

jući po ulicama od ju tra do večeri. G rad je delo­
vao rnirno i pitom o. Č ak je i čuveno subotnje veče
prošlo samo uz m anje nerede. U vedro i hladno
161 Meksikanac

nedeljno jutro, Gus je izašao iz berbernice „B on­

to n “ , gde su m u'podrezali kosu i stajao na prolazu,
uživajući u oštrom , svežem vazduhu.
U K artridžu je bilo teško razlikovati nedelju od
bilo kog radnog dana. Ulica je bila živa, svaki lo­
kal ili radnja bili su otvoreni i puni ljudi. Zvonki
udari čekića po nakovnju iz kovačnice H ada Gib-
sona na kraju glavne ulice, davali su neki veseo
ton tom vedrom i prohladnom jutru.
Gus je duboko uzdahnuo, pogledao u pravcu
odakle su se čuli udari čekića i ugledao dve ženske
prihke kako zamiču za ugao M ajlovog skladišta
naftaške oprem e. Bile su to K erol Lind i M edž
Ridž K arter. Izvadio je dugu, tanku cigaru, upalio
je i ispustio oblak plavog dim a, gledajući ih kako
se približavaju dok su im potpetice prodorno lup­
kale po prolazu od dasaka.
K ada sU mu se sasvim približile, skinuo je svoj
veliki „som brero“ i učtivo ih pozdravio. —Buenos
dias, señora y señorita.
- Buenos dias - odgovori M ajlova žena sasvim
pristojnim španskim akcentom , a Kerol se nasm e­
šila: - D obro ju tro , nisam znala da pušiš.
- I ne pušim - slegnuo je ram enim a. - Tek po­
neku cigaru u lepo nedeljno jutro.
M edž je shvatila ovaj početak razgovora kao ne­
kakav mig i rekla Kerol, uhvativši je za ruku. - Idem
do piljarnice u glavnoj ulici. Ako nem aju nešto sveže,
svratiću do prodavnice starog Stenlija Hajata. Vas
dvoje ostanite a ja ću se vratiti po tebe uz put.
Meksikanac_____________________________________________ 162

Produžila je dalje sam a, a Kerol reče: - Zanim ­

ljivo, zar ne? Toliko često se srećem o, a kada je
neko sa m nom , odm ah ima nekog važnog posla da
obavi. I evo nas opet smo sami.
- N aravno-složi se G u s .- I nije loše. Ne mogu da
dozvolim da dam a stoji sa mnom na ulici. Mislim da
bismo mogli da popijem o kafu u onom restoranu,
kraj gradilišta novog hotela, tamo gde je bio požar.
- Divno —nasmešila se K erol. —Idem o.
Pošli su ukoso preko ulice i Gus zastade. —Evo,
bilo je to ovde, one noći kada je izbila vatra, gde
su Endilovi iznosili robu iz zapaljene radnje. Po-
grešio sam i izabrao sto sa štofovome kao zaklon i
dobio m etak u nogu.
- Lepo je zarasla - rekla je.
- Jeste. Sada, kada su ju tra hladnija, osećam
kako me povrem eno žiga.
- Pisala sam Viki - reče Kerol.
- A ja m oram D juiju - odgovori Gus. - N adam
se da će njegovo m inistarstvo izdati nalog za hap­
šenje one dvojice. . .
- N e govorimo o njim a —prekinula ga je. —Su­
više je prijatno jutro.
- Slažem se. -* Seli su u restoran, koji je još mi­
risao na novo, u čijem se produžetku gradio prvi
hotel u K artridžu, i bili posluženi jakom , m iri­
snom kafom.
K erol ga upita —Misliš li da te grad prihvata?
- Pa, bolje je - reče Gus. - D rukčije je kad
im am značku.
163 M eksikanac

Pijuckali su kafu, a Gus je puckao cigaru. - Če­

kam da me prim e u m asonsku ložu - rekao je. -
M asonski red je vrlo važan u M eksiku. O dm ah po­
sle crkve.
- A ti ne ideš u crkvu.
On odm ahnu glavom. - Profesionalni revolve­
rás teško da bi bio dobrodošao m eđu popove.
- Mislim da bi se isto moglo reći i za pripadnice
m oje profesije —rekla je. —Barem za one, koje
rade.
Gus oseti kako ga podilazi vrućina, a ožiljak na
čelu počinje da udara. Brzo je nastavio: - Razlog
što je m asonski red postao tako važan u M eksiku
je u tom e što se usprotivio moći sveštenika i to u
vrem e kada su oni bili vrlo snžižni.
- Nisam želela da te uznem irim - reče Kerol. -
Izvini.
- Crkva ekskom unicira svakoga, ko se pridruži
masonima.
- Neću više spom injati svoju ružnu prošlost.
- M asonska loža je postala oslonac za ljude, ko­
ji se protive velikom uticaju crkve na vlast.
- O prosti mi za ovaj put.
- U M eksiku postoji snažan po k ret za odvaja­
nje crkve od države kao i u S jed in jen im ... —N a­
glo je zastao. - N em a šta da se prašta - reče. On
joj dodirnu prste. - A psolutno ničeg. O tom e više
nećem o da razgovaram o.
Meksikanac 164

Novine od utorka, pojavile šu se s oglasom pre­

ko cele strane, štam panim krupnim slovima, da,
na osnovu odluke gradonačelnika, više neće biti
dozvoljeno nošenje vatrenog oružja ulicama Kart-
ridža. „Čim stignete u grad“ , pisao je H arkins u
uvodniku, „predajte vaše oružje vlasniku lokala,
koji ste posetili. Tako će se izbeći sve teškoće.
Tako ćete izbeći i neprijatan susret sa našim pre-
duzimljivim, novim šerifom, H ustinom Gusma-
nom , poznatim u ovoj sredini kao „G us“ .
Svakog dana do poslepodne, imao bi po nekoli­
cinu neposlušnih nosilaca oružja vezanih za svoj
ribarski struk, čelično uže, pričvršćeno za stub od
svetiljke u centru grada.
N ačinio je sporazum sa gradskim vlastima da se
održavaju i kratka suđenja, pa su kazne izricane
istog dana, kada bi prekršilac bio i uhvaćen. Oni,
koji bi platili kaznu, bili su pušteni. O ni, koji
su odbijali, bili su prebacivani u oblasni zatvor u
O sejdžu.
U sredu uveče, dan posle objavljivanja grado­
načelnikovog proglasa u „N edeljnom tru b aču ,”
trebalo je da se održi sastanak gradskog saveta.
N a dnevnom redu je bilo prihvatanje ili odbaciva­
nje propisa o zabrani nošenja vatrenog oružja. Sa-
vet se povrem eno sastajao u mesnoj dvorani, iz­
nad piljarnice u glavnoj ulici, i Gus je požurio tamo
čim su se završila suđenja za taj dan. U hvatio je
trojicu toga dana, koje je zatekao u nedozvoljenoj
kocki i to na samo nekoliko m etara od njegovog
165 M eksikanac

kreveta u pansionu, kada je svratio tam o u

predvečerje.
N ijedan od trojice igrača pokera nije, izgleda,
imao dovoljno poverenja u ostalu trojicu da bi
igrao nenaoružan, pa ih je svu trojicu priveo. Stari,
narogušeni mirovni sudija je svakoga oglobio sa
po pet dolara plus plaćanje troškova, i Gus je znao
da će M ajlo svakome od njih obustaviti po šest
dolara i osam deset i pet centi od sledeće plate, pa
ih je oslobodio.
K ada je hitajući stepenicam a, po kojim a su mu
koraci odjekivali, stigao u dvoranu, zatekao je
četvoricu većnika sa gradonačelnikom D ejvidom
Lorinom i Maj lom K arterom , kako sede oko trbu-
šaste peći u uglu prostrane sale. V atra u peći p ru ­
žala je malo toplote u hladnoj, velikoj prostoriji
m asonske lože. Većnik Stenli H ajat je nešto pri­
govarao, i Gus je čuo gradonačelnika Lorina kako
odgovara: —N aravno da je neprikladno, gospodi­
ne H ajate, ali to je samo privrem eno.
- N ije bilo tako dok nije zahladnelo - nastavio
je H ajat. Preostala trojica većnika. Pit Bišop, ber-
berin, Džon V uds, vlasnik štale za iznajm ljivanje
konja i kola i Rej Viks, vlasnik bilijarnice, sum ­
njičavo su ga posm atrali.
- Ti, izgleda, baš ne voliš da se penješ ovim ste­
penicam a, kraj K rejnove piljarnice, zato što mu
onako dobro ide - reče berberin H ajatu. - Z ar
tebi tvoja piljam ica i bakalnica ne idu?
- N ije tačno! - oglasi se H ajat. - M esto nem a
Meksikanac_____________________________________________ 166

nikakve veze s tim. Dolazim ovde na sastanke

lože, zar ne?
- G ospodin H ajat im a pravo - složi se D ejvid
Lorin. - Ovo grejanje je neprikladno. D om ar do­
lazi svako poslepodne uoči zasedanja lože i pali
sve četiri peči. A li, od kako je pošta izgorela, m o­
rali bismo im ati neko m e sto . ..
M ajlo ga prekide. - Nova pošta treba da bude
završena odm ah posle Nove godine i ponovo se ta ­
mo m ožete sastajati.
- G ospodo, na posao - požurio ih je gradona­
čelnik i počeo detaljno da im obrazlaže zašto je
bio prinuđen da uvede zabranu nošenja vatrenog
oružja. K ada je završio, hladnu dvoranu je obuze­
la m ukla tišina. Gus je za to vrem e proučavao lice
svakog od prisutnih.
Niko od njih, pa ni M ajlo, nije progovorio s
njim kada je ušao. Gus je seo podalje od ostalih,
u jednu od stolica poredanih kraj zida, u kojim a su
sedeli članovi lože. D ejvid Lorin je pokazao da
prim ećuje njegovo prisustvo samo jednim direk­
tnim pogledom i migom oka. H ajat i Bišop, zde­
past, ratoboran čovek, sedeli su G usu sa strane
i video im je lica samo iz profila. D žon V uds, koš-
čat, tih i nenam etljiv čovek, ali tvrdoglavog izgle­
da i M ajlo K arter, sedeli su mu okrenuti leđima.
Rej Viks, hladan čovek, upalih grudi, sedeo je kraj
D ejvida Lorina, licem okrenut Gusu. U držanju
mu se jasno videlo neprijateljstvo, ali Gus gotovo
da je osetio zapanjenost kada je Viks progovorio.
167 M eksikanac

- Predlažem da podržim o gradonačelnikovu

m eru —preporučio je. —Potrebna nam je naredba
protiv nošenja oružja u gradu.
Svi drugi, kao da su čekali na Viksa, ili nekog
drugog da prvi počne i Bišop i Vuds počeše da kli­
m aju glavama. Zatim se oglasio Stenli H ajat sa
prim edbom , koju je D ejvid Lorin očekivao: da je
ljudim a zagarantovano pravo na nošenje vatrenog
oružja i da se boji, m ada sada izgleda prihvatljivo,
da će uskoro nastupiti talas protivljenja.
- N ije bilo ubistva u K artridžu od kako je gra­
donačelnik Lorin uveo ovaj propis - reče uporni
Džon Vuds.
Pit Bišop reče: - M ogu vam reći da mi je pravo
olakšanje kada znam da mi m ušterije, koju bri­
jem , nem a zapetu pucaljku ispod prekrivača.
Vlasnik bilijarnice se nasmešio zlobno: —Pa, do­
bro, P ite, ti si naoružan brijačem .
- U laze mi pijani, naprosto upadaju unutra be-
sni, i m oram da ih brijem , a ne znam šta rade is­
pod pokrivača —podržaću R ejov predlog.
Prihvaćen je sa tri prem a jedan, pa nije bilo ni
p otrebe da gradonačelnik glasa. G usm an, čije pri­
sustvo u dvorani i dalje niko nije prim ećivao, bar
ne otvoreno, bio je iznenađen s kojom je lakoćom
prva prepreka bila savladana. Pokazalo se da je bi­
la vrlo laka.
D ejvid Lorin je glatko prešao na drugu tem u.
- Im a nešto o čem u ne m oram o odm ah odlučivati
- govorio je. - N adam se gospodo da ćete početi
Meksikanac_____________________________________________ 1 ^

da razm išljate koliko bi koštalo da popločamo

našu glavnu ulicu. Im am o sve više autom obila, uli­
ca postaje jako prašnjava po suvom v re m e n u ...
—A zaglavili bi se i volovi kada je blatnjava —
dovrši M ajlo K arter um esto njega. —To nas i n a­
vodi na pravu tem u. G lavna ulica nam sada služi
i kao zatvor. N ema li neko pogodno mesto za drža­
nje zatvorenika?
- U pravo tako! - uzviknu H ajat. - Pa, to je
grozno!
—Nisam to mislio da kažem —reče K arter. —To
mogu da podnesem . Im am o čoveka zaduženog za
to i on je u ovom gradu uveo reda, prvi put od ka­
da sam sa kom panijom prešao ovamo. M orao sam
stalno da držim ovde svoja vatrogasna kola i svoje
čuvare kada se u gradu divljalo. Sada, kada im ate
čoveka, koji je stvarno zaslužio svoju platu,
m orate mu obezbediti m esto gde će držati zatvo­
renike preko noći.
Bio mu je to najduži govor te večeri i kao da ih je u-
ćutkao. Odsutni Džon Vuds pročisti grlo i predloži:
- Im a onaj stari kam eni am bar na brdu, iza Gib-
sonove kovačnice. N ekada je pripadao ovdašnjim
rančerim a. Mislim da i sada ponekad drže seno
u njem u. M ožda bismo mogli da ga dobijem o. P o­
krijem o ga k ro v o m . ..
Pit Bišop reče: —Predlažem da D žona odredim o
da odabere kom itet i ispita pošto bism o mogli do­
biti taj am bar. A ko ne bude previše koštao, mogli
bismo da sagradim o i ćelije u njem u.
169 Meksikanac

Rej Viks ga je podržao, predlog je prihvaćen

klim anjem glava u znak pristanka, i gradonačelnik
dodade:
- K ada ste spomenuli kom itet, setio sam se da
im am o i kom itet, koji gradu više nije potreban.
K om itet građana, kojem predsedava gospsdin
H ajat.
H ajatove obrve su se podigle, a oči raširile dok
mu je lice poprim ilo uvređen izraz.
D ejvid je m irno nastavio: - Pošto imamo p ra­
vog šerifa, neće nam trebati K om itet građana.
G ospodine H ajate, razm otrite sve što treba učiniti
da se kom itet oslobodi dužnosti i raspusti.
Kroz svoj veliki kukasti nos, H ajat izdahnu vaz-
duh, koji je dotle zadržavao u sebi i ustade.
- Predlažem da se raziđemo - reče on naduto.
—A ko nem a drugih poslova, onda smo završili —
saglasi se gradonačelnik. —Im ate li nešto da ka­
žete, šerife?
Gus je ustao. Odgovarajući na ovo prvo otvore­
no pokazivanje da je prisutan, on reče: - Imam sa­
mo ovo da kažem . Tražim dva čoveka - braću
H ejm s. Jedan se zove Pek, a b rat mu je Skiter.
A ko neko od vas, gospodo, čuje nešto o njim a,
biću vam zahvalan da me obavestite.
—Im a još nešto. —H ajatov piskavi glas, postao
je govoto kreštav. - Žao mi je što vidim da svi vi
polažete suviše velike nade u sve ovo. Ovoga čo­
veka smo već jednom imali kao šerifa. O nda je iz-
neverio, a pribojavam se da će izneveriti i sada.
Meksikanac_____________________________________________ 170

Uzvraćajući mu njegov namrgođeni pogled, Gusu

se učinilo da je u H ajatovim očima prim etio neki
odsjaj gorčine ali i trijum fa. K ako je trijum fu teš­
ko moglo biti m esta, pomislio je, onda je to mogla
biti samo neka neodređena p retn ja ili zluradost što
ga je H ajat već jednom bio otpustio.
Pit Bišop i Džon Vuds pođoše prem a vratim a,
ali H ajat požuri kraj njih i prvi se sjuri stepenica­
ma. Rej Viks je izašao gotovo neprim etno, tajan ­
stveno, kao igrač pokera, koji pažljivo krije svoje
karte. Gus je zaključio da će im ati Viksovu po­
dršku sve dotle dok se ne bude umešao u njegove
poslove.
D ejvid Lorin mu priđe i reče: —Mislim da smo
imali jako uspešan sastanak, šerife.
K ada im se pridružio i M ajlo, Gus upita: - Šta
mislite, zašto me onaj H ajat ne trpi?
M ajlo neodređeno odm ahnu glavom. - Nečija
priroda se često ne podudara sa drugom - rekao je.
 XI

Obično negde posle devet sati ujutru, Gus bi

polazio u prvi obilazak grada. Poslednjeg dana
sedm ice, u kojoj su gradski većnici odobrili propis
protiv nošenja oružja, svoj prvi dnevni obilazak
grada obavio je s m anje uobičajene tem eljnosti.
Tog ju tra nije im ao ni jednog jedinog zatvorenika.
K ada se približilo podne, počeo je da pomišlja
na ručak, a onda, pošto je bio zauzet, odluči da ga
preskoči. Nastavio je da šeta ulicama. U životu,
u kojem je navikao da se ponaša prem a trenutnim
raspoloženjim a, bez planiranja, bilo m u je teško
da prikupi hrabrost.
K ada je već bilo blizu dva, postalo mu je jasno
da je krajnje vrem e, ako već hoće to da uradi, pa
im ao hrabrosti ili ne. S tom pom išlju, ušao je u
G ejtsovu poslastičarnicu i kupio kutiju slatkiša.
Bila je to velika k utija, ukrašena belom , čipkas­
tom vrpcom sa raznobojnim srcima, i crvenom
m ašnom . H ustino G usm an se nam em o odlučio za
takvu kutiju, da bi m orao da pazi da ne izgužva
i pokida vrpcu i mašnu sa srcima.
M eksikanac 172

Z nao je da ne može da ide gradom , za čiji je

red i m ir zakonski bio zadužen, sa tako nakinđu-
renom stvarčicom u rukam a, izložen pogledim a
sviju. Z ato je stidljivo upitao: - Im ate li možda
neku veliku kesu, da sakrijem - ispravio se - da
nosim ovo?
Pošto takve kese nije bilo, ostavio je kutiju na
tezgi i uputio se dijagonalno preko ulice do suprot­
nog ugla, u Endilovu robnu kuću, na odeljenje
ženskih šešira. Njegovi tam ošnji stari prijatelji bili
su srećni da mu izađu u susret i vratio se u poslas­
tičarnicu sa velikom kartonskom kutijom predvi­
đenom za nošenje ženskih šešira sa perjem i puno
raznih ukrasa, bez bojazni od oštećenja.
Sakrivši unutra kutiju sa slatkišima, uputio se
prem a K arterovoj kući. Bio je prozračan i lep d e­
cem barski dan. T opao kako samo zimski dani na
severozapadu um eju da budu, sa tek toliko sve-
žine u vazduhu da podižu raspoloženje. Bila je ,
istina, već duboka zima za cvrkut ptica, ali je nji­
hovo odsustvo nadoknađivalo neprestano bruja-
nje sa okolnih naftnih polja.
Osluškivao je putem brundanje malih benzin­
skih m otora, koji su pokretali crpke, praćeno du­
bokim brektanjem parnih mašina za pogon bu­
šilica i čitav hor sastavljen od pištanja ventila, lu­
p anja točka zam ajca, škripanja pokretnog čekića,
čitavu tu neusklađenu buku, koja je trajala tako
cela dvadeset četiri sata.
Kako je bio sunčan dan sa blagim povetarcem .
173 M eksikanac

teški miris sirove nafte dizao se visoko u atm osfe­

ru, da bi se razblažen ponovo spuštao dole, i Gus
je u sebi priznao kako počinje da mu se dopada taj
miris, opojan i muški. U disao ga je duboko i sa
uživanjem.
Čim je zakucao na vrata K arterove kuće, slu­
žavka mu je odgovorila i ušao je u raskošnu gos­
tinsku sobu živih boja, gde su sedele Medž K arter
i Kerol Lind i razgovarale.
O be su uprle pogled u kutiju koju je nosio. On
je odm ah pruži devojci.
- V rem e je da te zaprosim - izjavi on odvažno.
- Siguran sam da su slatkiši sveži - uveravao ju je -
je r je radnja, gde sam ih kupio, tek otvorena. To
je prva, koja je otvorena u onom izgorelom dplu.
K erol, koja je sedela duboko zavaljena u fotelji,
odm ah se uspravila. Lice joj je poprimilo izraz,
koji on nije mogao da dokuči.
M edž K arter je ustala. - D obro, vreme je da
krenem - rekla je prigušenim glasom. —T reba da
priprem im M ajlu nešto za jelo.
- N em ojte - pobunio se Gus. - Č ekajte. Svaki
p ut kada sam sa K erol, vi odlazite. I m oja m am a
beži. G de je ona?
- O na spava gore —reče Medž. —Z ato i nasto­
jim da smirim ovaj moj bučni glas.
K erol se pridigla iz fotelje i Gus joj ponovo p ru ­
ži kutiju. O na je uze u obe ruke i kada je pogle­
dala G usa, dve sjajne suze krasile su joj uglove
očiju.
Meksikanac_____________________________________________ VIA

- H vala ti - reče. - To su prvi slatkiši, koje sam

ikada dobila. To još nisam im ala u mojim ne tako
naivnim devojačkim danim a. Zašto hoćete da i ja
ostanem ? - ponovo je počela M edž K arter. Im ala
je m uke da kontroliše svoj snažni glas.
- Senjora - reče Gus odlučno - u M eksiku, gde
sam proživeo veći deo života, nije pristojno da
m uškarca ostavljaju samog sa devojkom . M alo mi
je neugodno.
Čuo je kako je K erol uzdahnula i kada ju je p o ­
gledao, video je kako ga zapanjeno gleda, otvore­
nih usta. U pitala ga je: - Misliš da mi je potrebna
čuvarka?
K ada je potpuno shvatila kohko je ta pomisao
sm ešna, svi tragovi sete, kada je prim ila kutiju,
potpuno su se utopili u navali smeha.
Gus je osetio kako mu se lice zažarilo i znajući
da je pocrveneo, okrenuo se ka M edž. - Senjora
K arter - rekao je - ja ostajem pri tom e.
- D obro, dobro - podigla je obe ruke. - Ostaću.
G us se okrete prem a Kerol. - Gospođice Lind -
reče zvanično - hteo bih da se uđeš za m ene.
Glas M edž K arter postade o p et nešto jači. -
G ospode bože, vi se ne šalite, zar ne? —završava­
jući rečenicu, ponovo je spustila glas. G ledala je
Kerol.
D evojka je ponovo sela u duboku fotelju. P o t­
puno se izgubila u njenoj prostranosti, a glava joj
je bila pognuta. N ervoznim prstim a otvorila je ku­
tiju i odvezala mašnu. Otvorivši kutiju sa slatki­
175_____________________________________________ Meksikanac

šima, ona je pruži Gusu, podiže glavu i reče. -

Hoćeš jedan?
O n joj ponovo prim eti suze u očima, ali ovoga
puta više nego ranije. Oči su joj plivale u njima.
- Još mi nisi odgovorila na pitanja - reče Gus.
Ona odmahnu glavom i ponovo je pognu. —S proš­
lošću poput m oje, nikakva udaja nem a smisla.
Medž obem a rukama udari po naslonu od fotelje.
—G rom i pakao! —prasnula je.
Gus je nem o stajao.
Medž ga je pogledala. —Sedi tu! —zapovedila
mu je.
K ada je oprezno seo na ivicu ogrom nog divana,
M edž je ponovo uspela da se pribere i počela je
smirenim glasom.
—G usm ane —rekla je —šta misliš zašto se nisam
pojavila na tvom suđenju u Osejdžu?
U m esto odrečnog odgovora, Gus sleže ram e­
nima.
- Reci m u, Kerol - naredi joj M edž. - Ti znaš!
Kerol odm ahnu glavom.
Medž poče odlučno da objašnjava. —Z ato što
me svi tam o znaju kao glavnu dam u u najvećem
lokalu, koji je postojao u okolini. T o, m eđutim ,
nije sm etalo M ajlu da se venča sa mnom.
N astavila je pomirljivim glasom. - D obro, to n i­
je bio bordel, ali je bio vrlo sličan tom e. Nisam
htela da ti se pojavim na suđenju je r svi oni tam o,
braća i sestre po bogu, koji redovno idu u crkvu,
pam te m oju raskalašnu prošlost. Pomislila sam da
M eksikanac 176

bi se neko od njih mogao naći i u poroti. K ada bi

videli da sam na tvojoj strani, bio bi im to razlog
više da budu protiv tebe.
O na prede preko sobe da bi sela na naslon od
devojčine fotelje i jednu ruku prebaci K erol preko
ram ena. - Nisam m orala tim e da se bavim - reče
M edž. - M oji su imali dovoljno novca. A li, bila
sam neobuzdana m lada devojka i bio mi je dosa­
dio život na farmi. Živeli smo onda tam o kraj Ki-
fera i kada sam već bila toliko odrasla da su počeli
da me privlače oni krupni naftaši, počela sam noću
da se iskradam iz kuće, a noćni lokal je bio naj­
pogodnije mesto da ih sretnem .
R oditelji su mi saznali čime sam se bavila, ali
uvek su bili slabi prem a meni pa su m e pustili.
Volim noćne lokale, a kako sam po prirodi nared-
bodavačkog ponašanja, uskoro sam otvorila svoj
sopstveni. K ada je proradilo naftno polje u Ber-
benku, preselila sam se tam o. Tada su mi roditelji
već bili poum irali i ostavili mi puno novca u na-
slede. Im ala sam četiri velike parcele zem lje kraj
G lenpula, i na svakoj je pronađena nafta. Ja sam,
m eđutim , i dalje vodila noćni lokal. V olela sam to.
Uživala sam u poslu.
D ok je govorila, glas joj je postepeno postajao
jači. Sada je već govorila glasno, gotovo napadno.
- M ajlo je bio prvi čovek sa kojim sam bila pože-
lela da provedem duže vrem e. N ije mi bio p o tre­
ban njegov novac, a ni njem u m oj, uprkos onom e
što m ožete čuti da govorkaju okolo. Bili smo samo
177_____________________________________________ Meksikanac

veom a dobar tandem , to je sve! K erol, draga m o­

ja, ako budeš obraćala pažnju na govorkanja, čeka
te veom a težak život!
Gus je čuo kako neko silazi niz stepenice u holu.
H od mu je bio poznat. Znao je da je to m ajka.
- Ljudi misle - uporno je nastavljala M edž - da
žena, koja radi u noćnom lokalu, m ora takođe biti
drolja. Nim alo m e se ne tiče šta misle, ali ipak sam
prinuđena da živim s tim njihovim ubeđenjem .
M adre Kristina uđe u sobu i M edž ustade; - O ,
bože. Probudila sam vas. Nisam u stanju da govo­
rim tiho.
—Još nešto o mojim roditeljim a —produžila je
M edž. - O boje su bili prilično gluvi. M orala sam
da vičem da bih m ogla da razgovaram s njima. N i­
kada se više nisam oslobodila te navike. Z a to,
m eđutim , što mnogo govorim, nem am opravda­
nja. O prostite m i, molim vas.
Što je M edž glasnije govorila, bio je jači cvrkut
kanarinaca u staklenoj bašti. Pošto se m adre Kris­
tina već probudila, M edž se više nije ustezala i glas
joj se orio. Slično su se ponašali i kanarinci i pevali
iz sve snage. Sve je to stvaralo veselo raspolo­
ženje.
Gus se obratio majci. - U pravo sam predložio
K erol da se uda za m ene - reče.
M adre Kristina sklopi ruke. Lice joj je sijalo. —
Pa, onda je sve sređeno - uzviknula je i stavila ru ­
ke devojci na ram ena.
K erol Lind, još sa tragovima suza u očima, samo
Meksikanac_____________________________________________ 178

klim nu glavom i m adre Kristina je zagrli nežno. -

Moj zadatak je ovde završen. Viki je srećno udata
u Vašingtonu. Ti K erol, ćeš biti H ustinova žena -
ona pogleda u Gusa. - Sinko, sada sam sprem na
da idem kud god hoćeš.
- D obro - klim nuo je glavom. - Povešću te u
M eksiko.
Crne oči m adre Kristine, zasjale su nekim no­
vim sjajem . - Već je blizu Božić, zar ne? Zašto
i Kerol ne bi pošla s nam a u Čikavu? - Oči su joj
se iskrile, a na licu ogledalo iščekivanje i, potpuno
se zaboravila te je nastavila n a španskom. - Božić
u M eksiku! Zašto ne bismo priredili i venčanje
u M eksiku?
- M am a - pridruži joj se i Gus na španskom -
ne zaboravi da ostali ne govore španski.
—Si, da —rekla je —zaista sam zaboravila. G o­
vorila sam, K erol - obraćala se svojoj budućoj
snahi - da je Božić u M eksiku još veseliji nego ov­
de. Postoji običaj da se razne životinje od papira
pune orasim a, bom bonim a i kolačim a, pa ih deca
otvaraju.
—Im am o povorke, zovu se „posadas“ , u kojim a
m ladež nosi slike svetog Josipa i M arije i idu od
kuće do kuće. Sve je to već dogovoreno unapred
i u poslednjoj kući se priređuje veliko veselje -
fie sta . ..
- M am a - pokuša Gus da je prekine.
—Pusti me da dovršim, sine. Priredićem o ven­
čanje u M eksiku - obratila se Kerol. —O na palata
179 Meksikanac

udovice generala G usm ana u Čikavi, kako mi je

Gus o p is a o ... biće kao poručena za to. A tek
svadba u Meksiku! Kako je to tam o lepo i veselo!
Začula se lupa na vratima.
M edž je pošla da otvori vrata i ušao je Dejvid
Lorin. M ladi gradonačelnik je bio prim etio da je
prisutne zatekao u dobrom raspoloženju i sa za­
dovoljstvom je slušao dok su se M edž i m adre
K ristina, jedna s jedne a druga s druge strane,
smenjivale u pričanju.
K ada se najzad i njem u pružila prilika da progo­
vori, rekao je: - Im am i ja nešto inalo povoljnog
da dodam ovom srečnom trenutku.
Posle kraće pauze, da bi stvorio odgovarajuću
atm osferu iščekivanja, on reče: —Baš sam se vra­
tio iz O sejdža. Oblasni tužilac se složio da je ubi-
stvo K erlija H arlbroa potpuno jasan slučaj samo-
odbrane i da nem a m esta gonjenju. Saglasio se da
odustane od svih optužbi.
G us je odahnuo s olakšanjem . Smešeći se, pri­
hvatio je Lorinova čestitanja. - Im am o sada odo­
bren zakon protiv nošenja vatrenog oružja u gradu
- reče Gus. - Im am o i kom itet, koji treba da se
pobrine za zatvor. O dustalo se i od optužbi protiv
m ene. Venčaću se. Počinje da mi se čini da i ovaj
K artridž nije baš tako loše mesto.
G radonačelnikove usne se malo stisnuše. -
Im am još jedno obaveštenje - rekao je - koje nije
tako prijatno. Čitav dan tražim način kako to da
saopštim . O dustajanje od onih optužbi činilo mi
M eksikanac_____________________________________________ ^

se da će biti dovoljno da malo zasladi gorčinu, ali

sada nisam tako siguran u to. Teško sam to pro­
gutao.
Medž K arter reče cinično: —Pa, ionako se još
nije desilo da uz neko dobro ne ide i nešto loše.
Čega se to plašiš da kažeš, D ejvide?
—M asonska loža je crnom kuglicom odgovorila
na šerifovu m olbu za prijem —reče Lorin tiho.
- Crnom kughcom? - upita m adre Kristina. -
Šta znači odgovorila crnom kuglicom?
- T o je način - objasni joj D ejvid - kako se u lo­
ži glasa o nečijoj molbi za prijem u članstvo, se­
njora. Članovi ubacuju u kutiju belu ili crnu kug­
licu. A ko samo jedan član ubaci crnu, m olba za
prijem se odbija.
D ejvid se zatim obrati Gusu: - Bio je to naš sta­
ri prijatelj Stenli H ajat, piljar. K upuje pomorandže
i limun od jedne firme na Rio G rande. D obio je
od njih jedan prim erak novina, jedan broj ,,E1
N ortenja“ , koji izlazi u Čikavi. Im a jedna slika
u tim novinam a, tvoja G use, kako kom anduješ
nekim meksičkim vodom za streljanje revolucio­
nara. H ajat je pokazuje svuda po gradu. Govori
kako to potvrđuje da si ti običan meksički ubica
i da ovdašnji ljudi treb a tako i da te posm atraju.
—To su dve slike —reče Gus tupo.
—O vaj, da —složi se D ejvid —ali one prikazuju
d ogađaj.
- O ne prikazuju laž - usprotivi se Gus. - Video
sam te novine. N a jednoj slici se vidim kako ko-
181 Meksikanac

m andujem grupom regruta na vežbi gađanja. Na

drugoj se vide zarobljenici, postrojeni, vezani i sa
m aram am a preko očiju. Složene su tako da izgle­
da kao da pokazuju isto m esto i da su moji regruti,
u stvari, vod za streljanje. To je samo jedan pri-
m er lažne propagande Oroskovih snaga da bi dis-
kreditovao M aderove revolucionare.
- M ožda bi vas zanimalo da znate - oglasi se
Kerol Lind - da je pobožni i ispravni trgovac Sten­
li H ajat bio redovni posetilac kuće „M a“ Karpis.
Često sam ga viđala tamo.
- Te dve slike načinjene su na mestima udalje­
nim više od sto m ilja - objasni Gus. - O na m oja
je u Čikavi. O na druga sa zarobljenicim a je na­
pravljena na jugu, u D urangu. To su zarobljenici
Oroskovih snaga, koje su ih i streljale. R adi se čak
o dve sasvim različite vojske.
U lazna vrata se otvoriše i uđe M ajlo K arter. Ž u ­
rio je i brzo je zalupio vrata za sobom.
- Izgleda da su se pojavila braća H ejm s —reče
M ajlo. - H arkins mi kaže da je upravo primio te ­
legram u svojoj redakciji. Državna banka u Osejdžu
je opljačkana pre pola sata.
 XII

—Zašto ne sednem o u kola i ne odvezemo se

tam o - predloži M ajlo.
- Ja tam o nem am nikakvu vlast - podseti ga
Gus. - Čak i sada, uz ovlaščenje kao šerif u K art­
ridžu, nem am pravo da preduzimam nikakve m ere
van područja grada i okoline.
- Pođimo ipak - navaljivao je M ajlo. - M ožemo
da prim etim o nešto što je drugim a prom aklo, m o­
žem o čuti nešto na ulici, nešto što će nam pomoći
da im uhvatim o trag, pre nego što ga sasvim za­
m etnu.
—Spremićemo vam nešto za jelo — predloži
M edž i sve tri žene požuriše u kuhinju.

M ajlo i Gus su se zadržali u kući tek toliko da im

se priprem i hrana, koju su zatim poneli uz put,
dok je K arter vozio po izrovanom putu, ganjajući
autom obil brzinom od dvadeset p et-trideset milja
na sat, ka Osejdžu.
M eksikanac 184

D ok su se probijali, odskačući po neravnom pu­

tu, Gus je pričao M ajlu šta je planirao da uradi.
- Povešću m ajku u Čikavu - rekao je. - M ama
misli da treba da povedem o i Kerol. Mi M eksi­
kanci um em o bolje da priredim o venčanje, nego
vi gringosi.
M ajlo je bio zaustio nešto da kaže, zastao, a on­
da se opet usredsredio na svoju ludu vožnju.
- Guse - reče on najzad - ima nešto što bi ve-
rovatno trebalo da ti kažem. Z a slučaj da počneš
da se kod Kerol raspituješ o njenom životu pre
venčanja.
- To je o M edž? —upita Gus.
- Jeste.
- Ispričala nam je već.
- Sve? - uporan je bio M ajlo.
- Mislim.
- Pa, lepo od nje.
- To je još jedan razlog što mislim da bi i Kerol
trebalo da pođe s nam a u M eksiko —reče G us. —
Uz sve one predrasude, na koje nailazim samo za­
to što sam M eksikanac i govorkanja o K erol, kojih
će sigurno biti, mislim da je najbolje da ostanem o
u Čikavi, ako se Kerol bude svidelo tam o.
- Hoćeš da kažeš da se više nećeš vratiti u K art­
ridž? - oštro ga upita M ajlo.
- D a.
- Mislim da ti je to veom a glupo - usprotivio mu
se M ajlo, skrenuvši auto ulevo da bi izbegao pravu
provaliju, nastalu posle odronjavanja.
185 M eksikanac

- R anije nisi mislio da je glupo - podsetio ga je

Gus.
- O d onda sam dosta razgovarao sa Medž. O na
kaže da čovek uvek m ora s nečim da se pomiri,
bez obzira gde je. Ti si nam potreban ovde.
- Mislim da bi u tom slučaju K erol m orala da se
pom iri sa m nogo toga.
- Pa, i M edž je m orala - odvrati M ajlo. - Slu­
šaj, G usm ane, zar misliš da u M eksiku nećeš naići
na predrasude zato što si se oženio Amerikankom?
Gus nije odgovorio odm ah, razm išljajući o to­
m e. —V erujem —priznade najzad.
- Hoćeš - uveravao ga je M ajlo. - Bože, šta
samo m ora da pričaju meni i M edž iza leđa. O na
je vodila taj noćni lokal kada sam je sreo, i bila
na lošem glasu kao i sve druge žene m eđu nafta-
šima. Znao sam, m eđutim , kakvu ženu dobijam .
Jedino mi je to bilo važno. N agovorio sam je da
batali sav posao i uda se za m ene. I bolje da mi
niko ništa ne zucne o Medž Ridž K arter i njenoj
burnoj prošlosti.
G us je posm atrao M ajla. Nije bio neka pojava,
nizak, ali čvrsto građen. Činilo mu se jako izdrž­
ljivim. Ne bi nadjačao u borbi, naročito sa nekim
krupnim čovekom , ali znao je da se M ajlo nikada
ne bi predao. Postoji jedna meksička poslovica,
koja bi u grubom engleskom prevodu mogla da
znači da bi M ajlo ugasio pakao sa kantom vode.
D ok su se tum bali putem , popodne je već po­
čelo da prelazi u sumrak. M ajlo je usporio da bi
Meksikanac_____________________________________________ 186

upalio sve tla na autom obilu i proverio da li gore.

Tada je opet ubrzao i rekao: —H ajde da jedem o.
Gus poče da vadi hranu iz velike lim ene kutije
na sedištu između njih. T oplu-kafu u term osu,
sendviče sa suvom govedinom i kriške pite od su-
vog grožđa i dok su jeli, M ajlo mu predloži: - G u­
se, da ti nešto kažem . Idi u M eksiko. Smesti m aj­
ku i venčaj se. A onda se vrati i završi posao, koji
si počeo. Postaviču te za glavnog nadzornika u
Petrolejskoj kom paniji K artridž. N ešto ću ti reći.
N afta će ti sigurno omogućiti bolji život nego re ­
volver.
- Ponekad je i revolver važan u životu - pobu­
nio se Gus. - Čini mi se važnim da uhvatim o te
pljačkaše. N ije mi toliko značajna pljačka banke
već više prilika da se dočepam o dvojice zlikovaca.
P rodaju onaj otrov od droge kom e stignu. P od­
m etnuli su požar u pošti i zapalili pola grada. N a­
vode na porok m lade devojke, od kojih mi je do
jedne veom a stalo. N em aju, izgleda, nam eru da
odustanu od toga. S druge strane, ne znam gotovo
ništa o naftaškom poslu.
—Naučićeš. Čuo sam da si pom agao da se zatvo­
ri bušotina na polju Kansko. D obro si se pokazao,
iako si još bio na štakam a. D a bi bio nadzornik,
najvažnije što treba da znaš to su radnici. Kako da
ih navedeš da urade ono što je potrebno. D ovolj­
no te poznajem i znam da ti toga ne nedostaje.
Već su se bili dovezli do ulaza u O sejdž, i M ajlo
potera autom obil pravo prem a Državnoj banci.
187_____________________________________________ Meksikanac

Bila je zatvorena sa navučenim zavesam a preko

vrata, ali se iza njih jasno naziralo svetio. M ajlo
je zakucao i oblasni šerif u O sejdžu, Pauers, raz-
mače zavesu i proviri napolje.
Otvorio je vrata i rekao: - Z dravo, M ajlo.
Pauersovo naborano lice bilo je izbrazdano m a­
som sitnih, crvenih kapilara, što je govorilo o viso­
kom krvnom pritisku. Bio je prošao šezdesetu
i sve te godine ostavile su traga na njem u.
M ajlo ga upita: - Koliko su digli, Pauerse?
Šerif ih uvede unutra. - To i mi pokušavam o da
ustanovimo - odgovorio je. - Ovde su nam bili
državni kontrolori. Otišli su da podnesu izveštaj
predsedniku upravnog odbora, Mosu.
- Kakvim su autom obilom pobegli?
- Nisu vozili autom obil - procedio je šerif.
- Pa, nisu valjda bili na konjim a - čudio se M aj­
lo. - Mislio sam da je prošlo vrem e kada se u
pljačku banke išlo na konjim a.
- Nisu bili ni na konjim a - reče Pauers. - Išli su
pešice.
- Pešice?
Pauers potvrdi. —Došli su ovde u podne. Navu­
kli su zavese i rekli da je banka zatvorena. Jedan
je pokupio novac od blagajnika. D rugi je sa starim
M osom otišao u podrum do trezora i ispraznio ga.
Stavili su sve u dve velike platnene to rb e, izašli na
sporedan izlaz i izgubili se.
- Jesu li to bili braća Hejm s?
Pauersovo lice se zgrčilo. - M ogao je biti bilo ko
M eksikanac_____________________________________________

od naftaša sa polja oko B erbenka. Teško ih je raz­

likovati kada svi nose iste košulje i pantalone a,
osim toga, im aju i žensku čarapu navučenu preko
glave. U svakom slučaju, bila su dvojica —rekao je
neodređeno.
Šerif Pauers je očigledno vodio računa šta govo­
ri, je r bio je pod pritiskom moćnika. Gus je pri­
m etio da šerif nastoji da ostane s njim a u dobrim
odnosim a, a M ajlo je bio jedan od njih. Pauers je
bio krut, vrlo uzdržan ali ne i ponizan. Neskriveno
je nastojao da udovolji M ajlu, ali i da očuva sop-
stveno dostojanstvo.
Majlo pođe ka sporednom izlazu, otvori vrata i za­
gleda se u noć. —K uda vodi ova staza? —upitao je.
- N ikuda - reče šerif. - D o nekoliko straćara.
Im a nekoliko prostitutki, koje ovde navrate pone­
kad subotom , provedu noć u gradu a onda odu.
O be straćare su sada zaključane, a bile su i čitave
sedmice. Ulazio sam i gledao, ali nem a ništa.
- Kako smo čuli - reče M ajlo - to su bila braća
Hejm s.
- To svi misle kada neko opljačka banku - od­
govori Pauers. —U zm im o onaj slučaj sa bankom
„Tri Sends“ , prošlog leta. Pljačkaši su onda koris­
tili autom obil, veliki „hadson“ s osam cilindara.
Bilo ih je dvojica i govorilo se da su to mogla biti
braćaH ejm s. Mogućno. O d tada dugo nisu bili ovde.
K ada su se konačno pojavili, razgovarao sam s nji­
m a, ali im ništa nisam mogao nakačiti. U kradeni
auto nikada nismo pronašli.
189_____________________________________________ Meksikanac

- Šta ako su se odvezli nekuda, na prim er u Nju

O rleans — natuknuo je Gus — i tam o prodali
auto?
- Mogli su - prihvati Pauers - ali kako to sa­
znati?
- Koje su visine i građe bili ovi današnji pljač­
kaši? - upita M ajlo.
- Bili su iste visine a i građe kao braća H ejm s -
priznade šerif Pauers.
M ajlo izađe na sporedan izlaz, a Gus pođe za
njim. Našavši se na mračnoj stazi, u pomrčini, Majlo
progunđa: —Pa, to je tapkanje u m raku. Ništa ni­
smo čuli, što već nismo znali.
- M ožda znamo više nego što mislimo - odvrati
Gus.
- Kako to?
- Zanim ljivo je da je jedino m esto gde su se
mogli skloniti u ovom pravcu, one dve straćare,
kojim a se služe putujuće prostitutke.
- A zašto bi to bilo posebno zanimljivo?
- Z ato - razmišljao je Gus glasno - što znam
jednu osobu i K artridžu, koja je imala veze sa
Hejm sovim a, a bavi se istom profesijom .
- „M a“ Karpis?
- Oni su joj pribavili nekoliko devojaka - na­
stavio je Gus da obrazlaže svoju teoriju.
- AU k a k o . . .
- Ko zna? —prekide ga Gus. —N e znam , napro­
sto, nikog drugog, ko bi znao kuda se oni vrzmaju
i gde bi mogli nestati.
M eksikanac_____________________________________________ W

- U redu - reče M ajlo tm urno - vratim o se onda

u K artridž i posetim o „M a“ Karpis.

K ada su Gus i M ajlo oko ponoći stigli do borde­

la „M a“ Karpis, lokal je radio punom parom . D ok
je K arter tražio najpogodnije mesto za parkiranje
na izrovanom prilazu zgradi, jedna lako odevena
devojka istrčala je na trem , a za njom neki čovek.
K ada ju je sustigao, zacičala je : - Joj, ovde je
hladno - i pošli su unutra, ona obešena o njega,
dok ju je on obgrlio s obe ruke. K ada su Gus i
M ajlo ušli, par je još stajao u slabo osvetljenom
hodniku, ona oslonjena o zid, a naftaš, u najboljoj
odeći, u loše skrojenom vunenom odelu, svojski
se trudio da je zagreje.
U gostinskoj sobi vladala je galama, nekoliko
parova je plesalo, tri slobodne devojke sedele su
na divanu, a jedna za klavirom i snažno udarala po
dirkam a, očigledno uverena da lepo svira. Neki
kauboj željan zadovoljstva, odabrao je devojku za
klavirom i stajao kraj nje posm atrajući kako joj
ruke lete po tipkam a i razotkrivaju obla ram ena
ispod tanke, svilene haljine.
„M a“ Karpis je upravo silazila stepenicam a sa
sprata. Z astala je kada je ugledala M ajla i G usa
i lice joj se smračilo p re nego što je uspela da se
usiljeno nasmeši i pođe im u susret.
- G ospodo - zakreštala je neprijatnim glasom.
191_____________________________________________ Meksikanac

Gus oseti kako ga je zapahnuo neugodni zadah

iz njenih usta kada im se sasvim približila.
- Dve nove m ušterije, nadam se - rekla je i po­
zvala ih bez oduševljenja. - Uđite!
M ajlo hladno odgovori: - N e, gospođice Karpis.
H teli bismo da porazgovaram o s vam a u kance­
lariji.
Gus pođe za njim a u malu prostoriju, u kojoj je
pucao na K erlija H albroa i s odbojnošću posm a­
trao poznati nam eštaj.
„M a“ Karpis je im ala lažno predusretljivo drža­
nje. - Šerife - rekla je - nadam se da nećete misliti
da imam nešto protiv vas. Sada kada ste postali
zvanični šerif, dobro ste došli u m ojoj kući u svako
vreme.
- Sud vam je uredno vratio sav novac? - upita
M ajlo.
- D o poslednje pare - izjavi ova velikodušno. -
N em am , dakle, nikakvog razloga da se ljutim na
vas, gospodo.
M ajlo je stajao tačno na onom m estu, gde se na­
lazio H albro kada je počela pucnjava a G us, re-
šen da i on ne bude na m estu odakle je potegao re­
volver, pom erio se ulevo od vrata i stao na rešetke
na podu, kroz koje je iz podrum a strujao topao
vazduh. ,,M a“ Karpis je svoje gojazno telo smesti-
la u pokretnu, radnu stolicu ispred sekretera i
M ajlo joj se obrati.
- G ospođice K arpis, tražim o braću H ejm s, a
čuli smo da ste vi imali neka posla s njima.
Meksikanac_____________________________________________

„M a“ Karpis se podozrivo upiljila u G usa. —To

ste čuli od one devojke, K erol, pretpostavljam ,
koja je bila s vam a u O sejdžu. G ospodine K arte­
re, vi svakako znate da čovek ne bi trebelo da po-
veruje sve što mu kaže takva jedna devojka.
M ajlo joj nije odgovorio i zavladala je tišina
dok „M a“ Karpis ponovo nije progovorila: —M i­
slim, gospodo, da mi vi dugujete nekakvo objaš­
njenje. Šerif mi upada ovde u kuću i puca, u sa-
m oodbrani, kako je sada odlučio s u d . . . - vlasnica
bordela je zastala da bi njena cinična prim edba
došla do punog izražaja - a nekako u isto vrem e,
nestaju mi dve od m ojih najboljih devojaka.
- Nisam im ala pojm a gde su —nastavila je optu-
žujućim tonom —sve dok nisam otkrila da je m oja
čistačica šerifova m ajka. O nda je vidim kako sedi
sa Kerol u sudnici u O sejdžu. I dalje ne znam gde
je ona druga. Z n ate li nešto o tom e, šerife? Zove
se V ik i. . .
- Čuli smo za to, gospođice Karpis —uveravao
ju je M ajlo.
- Mislila sam da bi šerif trebalo da se zaintere-
suje za nestale osobe - reče „M a“ Karpis podrug­
ljivo. - T reba to da prijavim.
- Nestale osobe za koje se interesujem o - bio je
uporan M ajlo —su braća H ejm s. K ada ste ih po-
slednji put videli?
- Kao što rekoh - okolišila je „M a“ Karpis - ne
znam šta vam je rekla ona K erol ili ona druga,
Viki, koje možda negde i krijete. A ko me to, m e­
193_____________________________________________ Meksikanac

đutim, dovodi u vezu sa nekakvom braćom Hejms,

onda je to laž. Ne mogu biti odgovorna za sve što
bi neke nem oralne žen sk e. . .
Gus oseti kako mu raste gnev. Skloni se sa re­
šetke i pođe prem a „M a“ Karpis, ali ga M ajlo za­
ustavi rukom i reče joj: - G ospođo, oslovljavam
vas ovako i da bih vas posavetovao, u jako ste lo­
šem položaju da biste kom entarisali nečiji moral.
A sada, dosta vrdanja i recite nam šta znate o bra­
ći Hejm s.
- Ne znam nikoga po tom prezim enu - odricala
je uvređeno —i ako je to sve što ste hteli ovde da
saznate, m ožete ići i . ..
Gus s lakoćom ukloni Maj lovu ispruženu ruku
i zabode prste u masnu kosu „M a“ Karpis. Izvu­
kao je debelu ženu iz stolice, držeći je napola pog­
nutu pred sobom , a drugom rukom je uhvati za
gojazni vrat.
N ije govorio ništa, i samo je stezao prste, gušeći
je , osećajući kako mu se skuplja krv u ožiljku na
čelu i udara u slepoočnici dok mu je pod rukom
sve besomučnije skakala žila kucavica debele žene,
kako joj se strah povećavao, da bi njeni otkucaji
postajali sve redi i slabiji, što se stisak njegove ru ­
ke više pojačavao, oduzimajući joj dah.
T ada je ponovo postao svestan Majlovog pri­
sustva. M ajlo je činio napor da mu ukloni prste sa
ženinog vrata, a kada mu to nije uspelo, stao je
između njih i rekao: - Pusti je, Guse.
M ajlo je brzo izgovorio te reči, ali je bilo neke
M eksikanac 194

neum oljivosti u njegovim očima, rešenosti i p ro ­

dornosti, koje su nadjačale Gusov izbezumljen
gnev, svojom razložnošću i smirenošću. Gus udah­
nu vazduh, duboko i punim plučima, a onda poče
polako da popušta prste oko ženinog vrata, lagano
i postepeno, kao i kada je počinjao da je steže.
K ada mu je pritisak ruke popustio, on ponovo
spusti „M a“ Karpis u njenu stolicu, a zatim joj se
uneo u pom odrelo lice i progovorio, jasno odva­
jajući reči.
- K ada sam bio ovde prvi put - govorio je - čuo
sam da si spom enula braću H ejm s. Čuo sam te
vrlo dobro. N em a potrebe da sada tvrdiš kako ne
znaš nikoga po tom im enu. Zahtevam i naređujem
da nam kažeš, šta znaš.
Podrhtavala je celim telom i zakolutala očima
pokušavajući da pogleda u G usa ali su joj se videle
samo beonjače. Bila je poluonesvešćena od stra­
ha, a Gus ponovo duboko udahnu vazduh, ose-
tivši ovoga puta, neki slab ali poznat miris. Setio
se da ga je osetio i kada ga je M ajlo naterao da je
oslobodi.
V ratio se i ponovo stao na rešetke na podu, po­
što je M ajlo ponovo preuzeo na sebe ispitivanje
preplašene žene.
—G ospođice K arpis, m oraćete da nam kažete
šta znate —reče M ajlo strpljivo —a ja ne sum njam
da znate mnogo.
Gus omirisa vazduh da bi potvrdio ono što je
osećao u nozdrvam a. U verenje mu je raslo, sve
195_____________________________________________ Meksikanac

dok više nije moglo biti sum nje. Bio je to onaj mi­
ris lule, koji je osetio u ono predvečerje na polju
K ansko. Sada je taj miris dopirao ispod rešetki za
grejanje na podu. Ponovo mu je vratio u sećanje
onu sliku Skitera H ejm sa, oslonjenog na polugu
kočnice točka zam ajca, sa lulom u zubima.
Čuo je M ajla kako mu govori: —Mislim, G use,
da si je sada doveo u takvo stanje da dan-dva neće
biti u stanju ni u sebi da govori, a ne nama.
Ž ena se skupila u svojoj stolici, drhtala i ćutala;
sada je već mogla da ih gleda podbulim očima sa
čupavim klupkom na glavi um esto uredne frizure.
— H ajdem o - reče G us, povukavši M ajla u go­
stinsku sobu. K ada su izašli, poveo je M ajla prem a
kuhinji i stepenicam a za podrum , za koje je znao
gde su, još iz poseta majci. U kuhinji, uzeo je ke-
rozinsku lam pu, koja je sa stola osvetljavala pro­
storiju. D ajući znak prstom M ajlu da pođe, otvo­
rio je vrata od stepeništa i oprezno počeo da silazi
u podrum .
Bila je to prostrana i prašnjava prostorija, na či­
jim su betonskim zidovima titrale senke, koje je
bacao plam eni jezi čak iz kuhinjske lam pe. Po­
drum je bio prazan, b ar što se tiče ljudi. U sredini
je stajala velika peć i gorela, zagrevajući prosto­
riju, velika hrpa uglja kraj nje, a odozgo čitav
splet cevi, koje su prenosile toplotu u gornje delo-
ve zgrade.
Iza peći, G usu je privukao pažnju daskam a zat­
voren prolaz, koji je verovatno nekada vodio u
Meksikanac 196

odeljenje za ugalj. O bišao je peć, a glavom dao

znak M ajlu da pođe sa druge strane. K ada je sti­
gao do prolaza, spustio je lam pu na pod i izvukao
„kolt“ . Podigao je desnu nogu, oslonio stopalo na
daske i snažno gurnuo.
D aščana vrata su se uz tresak otvorila i pred nji­
m a su se ukazala braća H ejm s. Pek, niskog rasta,
nabijen i snažan, držao je skraćenu dvocevku upe­
renu u M ajla. V itki, mišićavi Skiter, stajao je s
druge strane dovratka s puškom 30-30 na ram enu.
U sta cevi samo su malo pom erila i zaustavila na
Gusovom čelu.
Gus je stajao i procenjivao situaciju. D a je Majlo
bio naoružan, možda bi bilo prilike da se napravi
klanica učetvoro. Jedan „kolt“ i jedan nenaoružan
čovek, m eđutim , protiv „sačm are“ i puške 30-30,
bilo bi kao Indijanac sa lukom i strelom protiv
topa. Bez obzira na koga od njih Gus pucao, onaj
drugi bi lako sm akao M ajla.
G us se pom eri korak u stranu i pažljivo spusti
revolver na hrpu uglja kraj sebe.
Pek H ejm s lako odahnu: - D obro si procenio.
M ajlo progovori: - Znači, niste tek tako nestali
iz one banke.
- Nismo, ali ćete zato vi nestati - odgovori Pek.
- U lazite ovamo!
Gus i M ajlo, skupa, kročiše u široki prolaz. Pre-
letevši brzim pogledom po prostoriji, Gus je za­
ključio da je prostorija, m ada nije služila za stalni
boravak, mogla da bude vrlo udobno privrem eno
197 M eksikanac

sklonište. Skiter je snažno disao, suzdržavajući

u sebi gnev, verovatno se prisećajući onih batina
koje je dobio od G usa na bušotini.
- Pre nego što nestaneš - reče on G usu - bićeš
pravi M eksikanac dobro obrađen pištoljem . U kra-
siću ti lice s a . ..
Čim je Skiter sklonio kundak puške s ram ena, Gus
je uhvatio rukom za cev i ponovo snažno gurnuo.
Skiter je pao nauznak, na svoga brata. Dvocevka i
puška opališe istovremeno. Gus je začuo kako je
puščani m etak, poput nekog razbesnelog bum bara,
prozujao kraj njegovog desnog uha, a sačma iz dvo-
cevke zasula betonski pod, ostavljajući na njem u sit­
ne ogrebotine, podižući oblak cem entne prašine.
Zabio je koleno Skiteru u stom ak, a rukom
snažno tresnuo Pekovu glavu o betonski zid. Iz­
vukao je iz stražnjeg džepa lisice, koje su jednom
već bile oko Skiterove ruke, i njim a vezao braću
jednog za drugog.
- G ospode bože! - izustio je M ajlo.
N a vratim a prolaza, koja je Gus bio silom otvo­
rio, pojavila su se dva čoveka. Bili su to onaj naf­
taš u vunenom odelu i kauboj iz gostinske sobe,
koji je stajao kraj klavira. K ^da se G us okrenuo
prem a njem u, kauboj je ugledao m etalnu značku
prikačenu za njegovu košulju. - T reba li vam p o ­
moć, šerife? - upitao je.
Gus odm ahnu glavom.
- Čuli smo da nešto puca —reče mladi naftaš. —
Pomislili smo da je eksplodirala peć.
M eksikanac_____________________________________________ 198

- D a vam kažem nešto, momci - predloži im

Gus. - R asterajte ono društvo gore, hoćete li? R e­
cite im da sam ja naredio da se raziđu kućam a.
Gus izađe iz prostorije i uze svoj „kolt“ sa go­
mile uglja. M ajlo je poneo pušku i „sačm aru“ i
prislonio ih uza zid, u uglu podrum a. D va razmeš-
tena ležaja stajala su naspram dva zida, i Gus je
zaključio da su braća već bili legli, čekajući vero­
vatno da se stiša ona gungula odozgo, pa da spa­
vaju. Tada su verovatno, kroz rešetke grejača,
čuli njegov i M ajlov razgovor u kancelariji sa
„M a“ Karpis. Skiter m ora da je bio upalio lulu da
mu prođe vrem e, čekajući da M ajlo i Gus odu. Još
se dimila u pepeljari, kraj jednog kreveta.
- M oraču i njih d a odvedem do centra grada
i stavim ih na onaj moj ribarski struk - reče Gus.
- Samo napred - klim nu glavom M ajlo. - Ja ću
još pogledati malo ovuda. - O bratio se zatim Ski­
teru H ejm su i njegovom još ošam ućenom bratu. -
Vi momci bolje da navučete debele kapute. Tam o
kuda vas on vodi je m nogo hladnije.
G us im skide lisice da bi mogli d a se obuku. K a­
da ih je poveo uz stepenice, pa iz kuhinje u gostin­
sku sobu, koja je sada bila prazna, G us je prim etio
d a nem a ni „M a“ Karpis. R adna stolica u kancela-
tiji, bila je prazna. M ožda se popela gore da se p ri­
bere, pomislio je Gus. Podsetio je sebe da kada
bude zvao O sejdž da dođu po zatvorenike, pri­
prem e za njega nalog za njeno hapšenje zbog pri­
krivanja begunaca.
199 M eksikanac

K ada su stigli do autom obila, Gus upita Peka:

- Umeš li da voziš?
H ejm s klimnu glavom nam rgođeno. Posadio ga
je za volan, a Skitera do njega, na prednje sedište,
a sam je seo na stražnje. Držeći „kolt“ u krilu,
usm eravao je vožnju nizbrdo, do svetiljke u centru
grada. K ada je Skitera i Peka dobro vezao za če­
lično uže, vratio se u autom obil.
A utom obil je poskočio, trgnuo nekoliko puta,
i krenuo glavnom ulicom. Pomislio je kako bi tre­
balo da uvežba vožnju. M ožda bi trebalo da raz­
misli i o kupovini autom obila. K ada je stigao do
kuće „M a“ Karpis, isključio je m otor i sišao dole
u podrum . Z atekao je M ajla još u poslu.
— Ovde im nije bilo samo sklonište —govorio je
uzbuđeno - već i skladište. Pogledaj šta sam n a­
šao; Evo one platnene torbe od današnje pljačke
banke. Novac je još unutra. Ladica u onom orm a­
ru, puna je potvrda o štednim ulozima iz pošte
u K artridžu. A pogledaj ovo.
Iz unutrašnjeg džepa kaputa izvukao je fotogra­
fiju novog novcatog autom obila m arke „hadson“ .
N a prednjem delu, jednom nogom na stepeniku,
a rukom oko volana, stajao je P ek H ejm s, ozbilj­
nog i važnog izraza lica. Kraj stražnjeg branika,
stajao je Skiter H ejm s, cereći se. - Kladim se da je
to onaj auto, koji je bio korišćen u pljački banke
„Tri Sends“ - reče M ajlo.
Izm eđu Skitera i njegovog brata, na slici, pozi­
rale su neke dve drolje, prikazujući nakit i svoje
Meksikanac_____________________________________________ 200

lepe oblike. U pozadini, razaznavao se trg Džek-

son u Nju O rleansu.
- O na kutija koju sam stavio na um ivaonik -
dodade M ajlo - dopola je puna nečim za šta bih se
kladio da je heroin. Lizni ga. G orak je kao pelen.
M ajlo priđe malom podrum skom prozorčetu
i otvori ga. - Idi i dovezi auto i parkiraj ga straž­
njim delom prem a prozoru - predložio mu je. -
N atovarićem o sve ovo u prtljažnik i odvesti se
kući.

K ada su ušli kolima u dvorište, K arterova kuća

bila je sva osvetljena. Ž uto svetio iza jark o osvet-
Ijenih prozora, obasipalo je verandu, čijim su se
stepenicam a penjali M ajlo i Gus.
Novo svetio palo je na terasu kada je M edž sa
lampom u ruci širom otvorila vrata i doviknula im:
- Bogami, i vrem e je da se vratite. Još se nismo
brinule, ali smo već počele da se priprem am o. Je­
ste Ii nešto ustanovili?
- Našli smo onu braću H ejm s - saopšti M ajlo -
i prikupili priličnu zbirku suvenira. Gus ih je vezao
na njegovu udicu da im da vrem ena da se ohlade
i saberu misli. Koji je broj telefona D ejvida Lo­
rina?
—D ejvid je ovde —odgovori Medž. —Tam o je
u kuhinji. I jedan prijatelj s njim. Čovek, kojeg
će G us, sigurna sam, rado vide ti.
201_____________________________________________ Meksikanac

Prodoran glas M edž K arter, koraci po verandi

i lupa vrata, izmamili su D ejvida Lorina iz ku­
hinje. O krenuo se da povede, a onda počeo da gu­
ra ispijenog Stenlija H ajata u trpezariju, a odatle
u gostinsku sobu. H ajatove oči bile su još više
usahle nego ranije, obrazi upali više nego pre, i on
se svakom posebno naklonio, i Gusu i M ajlu, kao
pozorišna lutka.
- Gospodin H ajat mi je rekao - izvesti ih D e j­
vid - da će sutra ujutru opet krenuti da obilazi
grad. Razgovaraće sa svima onim a, kojim a je po­
kazivao one novine, i objasniti im da je pogrešio
oko onih slika. A ko ne bude ta k o . . . —D ejvid po­
kaza rukom prem a Kerol, koja je sedela na divanu
kraj smirene m adre Kristine - gospođica Lind je
obećala'da će izneti sve o njegovim redovnim po-
setam a kući „M a“ Karpis. Kerol kaže da će to reči
i za novine, pa m a koliko je to stajalo.
Gus je posm atrao K erol dugim i čvrstim pogle­
dom. U zvratila mu je pogled i ona iskonska tvrdo­
ća u njem u poče da se pretapa u osećanje, koje je
čak i H ustino Gusm an bio u stanju da odredi. N i­
je m ogao da se uzdrži, a da to ne pokaže i na licu
i, znajući to, nije se ni trudio da to pokaže i na
drugi način. D a je i Kerol to shvatila, videlo se po
njenom izrazu. Bila je to toliko vidljiva razm ena
osećanja da bi im obom a verovatno bilo neugod­
no, da D ejvid Lorin već nije odvukao pažnju osta­
lih svojom odlučnom rečitošću.
- Gospodin H ajat misli da bi mogao da nagovo­
Meksikanac_____________________________________________ 202

ri članove lože na vanredni sastanak da bi ponovo

razm otrili tvoju m olbu i da će je jednoglasno usvo­
jiti. Čak je velikodušno ponudio da sam plati za
tvoja tri prva masonska stepena. Jel’ tako, gospo­
dine H ajate?
Stenli H ajat je gotovo celim telom , i glavom i
rukam a i nogam a, davao na znanje da se slaže.
Oslonio se na vrata, klimajući glavom i klanja­
jući se, umilnog izraza lica. Pružio je ruku iza leđa,
pritisnuo bravu i počeo natraške da izlazi, sav oli­
čenje uglađene predusretljivosti.
- Odlično! - reče M ajlo. - D ejvide, idi do tele­
fona i pozovi m eđugradsku, oblasnog sudiju. Im a­
mo žive dokaze, koje bi m ožda hteo da smesti na
sigurnije m esto. Reci mu da pošalje ovamo svog
šerifa.
Gus dodade: - A i meni treb a nalog za hapše­
nje „M a“ Karpis. - Čim je spom enuo to im e, ose­
tio je neku slabost i mučninu. Okrenuvši se M ajlu,
na sm rknutom licu ogledao mu se i neki pokajnič­
ki izraz. - U beđen sam da treba da odem i da se
više nikada ne vratim u ovo mesto.
- Mislio sam da smo to sredili —reče M ajlo s ra­
zočaranjem u glasu.
- Ne valja kad je čovek tako nagao - vajkao se
Gus. - Zam alo da ubijem tu ženu u nastupu gne-
va, zbog onoga što je rekla o Kerol. M ožda i nisam
u stanju da se odviknem od toga, a ako ubijem
ženu, o n d a ...
M ajlo ga ponovo ućutka pokretom ruke i Gus
203_____________________________________________ Meksikanac

sede na divan kraj Kerol. - Obuzdao si se ovog puta

ipak, zar ne? E vo, povišicu ponovo ulog. U pravni
odbor D ržavne banke raspisao je deset hiljada
dolara nagrade za hvatanje pljačkaša banke „Tri
Sends“ . Podigni taj novac i uloži ga u Petrolejsku
kom paniju K artridž, a M edž i ja ćem o se pobri­
nuti za poklon za venčanje.
Gus pogleda K erol Lind i ona njega, ali snaga
uzajam nih osećanja nije mogla sam o na tom e da
se zadrži. Prim akli su se jedno drugom. Ne za-
zirući više od okoline, Gus je privuče k sebi i, s ru ­
kom na njenom ram enu, reče:
- U redu. Lišiću se čak i revolvera. D eoničaru
u velikoj petrolejskoj kom paniji neće trebati re­
volver.
M adre K ristina zagrli K erol Lind i radosno je
poljubi.
- A sada - uzviknu ona oduševljeno na špan­
skom - na Božić u Meksiko! Priredićem o tam o i
veliku svadbu! Proslavićemo i Novu godinu! K ak­
vo ćem o veselje priprem iti! D otle nam o sta jte . . .
- M adre - prekorevao ju je G us - ponovo za­
boravljaš d a naši prijatelji ne govore španski.

KRAJ
 Noel M. LUMIS

ZEMLJA HRABRIH
 Telm a je trčala stazicom od potoka. Jednu ruku
je krila iza leda, oči su joj sijale od oduševljenja.
U letela je u brvnaru, pravo u kuhinju, u kojoj je
K ent upravo izlivao olovna zrna za svoju starinsku
pušku model ’58. Propela se na prste i dohvatila
porculansku šolju, koju je dónela čak iz Pensilva-
nije, sa najviše police. K ent, lijuči olovo u kalup,
i bez okretanja glave, mogao je po njenom disanju
da pogodi da mu sprem a iznenađenje.
- Šta si sad smislila? - upitao je vedro.
Stavila je šolju ispred njega, na sredinu velikog
kuhinjskog stola, koji su sami napravili od brvana.
O nda se povukla u stranu na način zbog kojeg je
bio ludo zaljubljen u nju, a u njenim tophm , sme­
đim očima gorela je vatra, dok je čekala da čuje
šta će joj reći.
- Z ar ti nisam rekla da ću i u K oloradu gajiti ja­
gode? - pitala ga je kao da ga izaziva.
K ent joj se osm ehnuo osmehom punim ljubavi,
a onda se nagnuo nad šolju. Skoro je jauknuo. Jer
na dnu šolje ležale su tri.sitne, vetrom isušene ja ­
M eksikanac 208

godice. Bile su jarko crvene i još orošene vodom

iz po to k a, gde ih je T elm a oprala. Ali bile su vi­
še nego sitne. Pogledao ih je , a onda je duboko
udahnuo i osm ehnuo se, pomislivši koliko je n je ­
govoj ženi malo bilo p o treb n o za sreću. Bilo
joj je dosta što je znala da je on voli i nije
od njega tražila skoro ništa. Bila je prava žena
pionira koji su osvajali terito rije am eričkog za­
pada. A on se toliko plašio kako će se ona snaći u
K oloradu.
Nalio je poslednji kalup i ostavio ga da se olovo
ohladi. O nda se okrenuo i pogledao je , uzbu­
đeno kao i uvek kada bi m u se pogled zaustavio na
njenoj crnoj kosi i rum enim , uzbuđenim obrazi­
ma.
—.leđnog dana —obećao joj je nežno —kupiću ti
vetrenjaču i pum pu za navodnjavanje, pa ćeš m o­
ći da gajiš sve što požehš.
O krenula se da obriše ruke. - 1 dole pored poto­
ka bi one rasle, samo kada bujice posle kiša ne bi
spirale zem lju. Ali uz zalivanje, imali bismo naj-
lepšu baštu u čitavom kraju. Mislim da ćemo za
nekoliko godina moči da uštedim o za pum pu od
novca koji dobij amo od prodaje zeleniša u gradu.
O krenuo joj je leđa. D ohvatio je kalup i obrnuo
ga, lupnuvši njim e o sto tako da je zrno ispalo iz
njega. Tek tada je odgovorio:
- Z a pum pu i rezervoar biće nam potrebno ne­
koliko stotina dolara, a mi nem am o toliko.
D ok je on govorio, Telm a se prihvatila posla.
209_____________________________________________ Meksikanac

Počela je da pravi šlag. - Zašto ne bi pokušao da

je kupiš u Lam aru, na kredit? - pitala je.
O krenuo se prem a prozoru. Lice mu je bilo
bronzano i izborano, ali pogled m u je bio blag. Ni­
je želeo da je opterećuje, ali nije hteo ni da krije
bilo šta od nje.
—Razgovarao sam sa Bernsom o to m e . . . znaš
onim iz prodavnice, m eđutim , on nije sprem an da
nam otvori kredit. Ni nam a, ni bilo kom e ko živi
tako blizu N orvinu G aloveju kao mi. Tako je p ro ­
šao i onaj L ojd Nelson sa druge strane.
Postavila m u je sasvim praktično pitanje. - Da
li si se raspitivao u banci?
O dm ahnuo je glavom. —Berns je bogat i pošto­
van. O no što on kaže, to je zakon za sve. Njegovo
m išljenje u čitavom Lam aru im a veću težinu od
odluke oblasnog suda.
V arjačom je m utila šlag, gledajući ga ozbiljno.
- D ragi, kakve veze ima Galovej sa našim kredi­
tom ? —pitala ga je.
- Galovej je poznat kao s u ro v ... revolveraš i
siledžija. A ko se zakačim sa njim , moglo bi se de­
siti da budem ubijen. U tom slučaju kredit ne bi
bio otplaćen.
Zagrcnula se. O nda je prelila jagode šlagom.
- Čula sam - pričala je polako - da je Galovej ubio
nekoga u M ontani zbog parčeta zem lje.
Iznenadio se videći da je i ona čula za to. - To su
priče —pokušao je malo da je smiri.
Telm a se stresla. - N ije važno - rekla je. - Mi
Meksikanac_____________________________________________ 2M

Ćemo ga izbegavati - rekla je kao da tim e rešava

sve.
- Ja to već radim - rekao je K ent. - Ne volim
ubijanje. Čak ni u K oloradu, čovek ne bi trebalo
da se boji za svoj život.
—U spećem o nekako —zaključila je Telma. —A
s a d . . . - pljesnula je dlanom o dlan. - Sedi. Slav­
lje može da počne.
K ent je uživao u njenom shvatanju situacije; to
je davalo vedriji ton toj još uvek gruboj zemlji,
koja je bila svedok svakodnevnih napada indijan­
skih plem ena, m eta napada i iživljavanja otpadni­
ka od zakona i siledžija. A li bio je neraspoložen
dok je sedao za sto, je r je u onih nekoliko konta-
kata koje su imali sa Galovej om , prim etio požud­
ne poglede koje je ovaj bacao prem a njegovoj
Telmi.
Izbegavao je Galovej a koliko god je m ogao, ali
ovaj ga nije ostavljao na miru. Znao je K ent i šta
je G alo v ej. . . to je bila još jedna stvar koju nije
želeo da ispriča T elm i. . . pričao po okolini o tom e
kako će kad, tad prisvojiti i K entovu zemlju. U
stvari, sve to je K ent čuo od bankara u Lam aru,
koji m u je skrenuo pažnju da, obzirom da se radi­
lo o čoveku kakav je G alovej, treba .da bude veo­
m a oprezan.
T elm a m u je pružila varjaču sa jednom jagodom
uvaljanom u šlag. Sve je pojeo u jednom zalogaju.
D rugu jagodu je uzela ona. - D ok sam bila dole na
potoku, prim etila sam pet antilopa na bregu - re­
211 _____________________________________________ M eksikanac

kla mu je. - Šta misliš, da li će biti tam o i sutra?

Sutra je tvoj dan za lov.
Još uvek se naslađivao divnim ukusom u ustima.
- Z ar to nije čudno - rekao je - što u dane kad
lovim ja , viđam o tak o m alo divljači sa južne
strane pruge. Izgleda da G alovej m nogo više ulo­
vi na severnoj strani u dane kad je njegov red da
lovi.
- Ti si prvi birao teritoriju kada vam je železni-
ca ponudila ugovor o snabdevanju m esom , zar ni­
je tako?
Klimnuo je glavom. - U zeo sam južnu stranu
zato što na njoj ima više polja pod kukuruzom i
ječm om , a to bi trebalo da izmami jelene iz šuma,
a isto tako i antilope i ćurke. - A onda je dodao
jetko: - I bilo je tako prošle godine, pre nego što
su skakavci opustošili polja.
- Baš je šteta što ovde više nem a bizona. D eset
centi po kilogram u, to bi nam za kratko vrem e do-
nelo dovoljno para za pum pu.
O dm ahnuo je glavom. - O tom e ne vredi ni mi­
sliti. Bizoni su skoro istrebljeni.
Ponudila mu je i treću jagodu, ali je odbio. -
Podeli je po pola - predložio je i sa uživanjem je
posm atrao kako pažljivo preseca jagodu.
- A i kada bi naišao na neko k rd o , ne bi mogao
da ubiješ više od jednog bizona. K ente, potrebna
ti je nova puška, kao ona koju smo gledali u gra­
du. Kod one u magacin stane po dvanaest m etaka,
a i njih više ne bi m orao da praviš sam.
Meksikanac_____________________________________________ 212

Odgovorio je, trudeći se da to izgleda što pri­

rodnije: - M oja krem enjača je toliko precizna
da je nikada ne bih m enjao. Sem toga, ni ona mi
neće biti potrebna još dugo. Kad prva lokom o­
tiva protutnji ovim krajem , osim prepelica i pre-
rijskih pilića neće ostati ništa za lov. - Pokuša­
vao je da joj objasni da mu nova puška nije po­
trebna, ne želeći da joj prizna kakvo uzbuđenje
je osećao dok je u rukam a držao najnoviji model
vinćesterke. - Ko će u ovom kraju kupiti tako
nešto? A reci mi i sama, ko je još ptice lovio
puškom?
N jene oči, dok je čekala da im se pogledi sret­
nu, imale su isti onaj izraz kao i u trenutku kada
je ušla u sobu sa jagodam a. - Videla sam kako si
izgledao dok si probao pušku - rekla je mekim gla­
som. - T ebi je ta puška potrebna. Tako bih volela
da je imaš! Svaki čovek bi poželeo tako nešto da
ima.
- Ostavi se toga - rekao je. - Z naš da sam
m nogo spretniji sa vilama u rukam a, nego sa p u ­
škom. A znaš i to da nam je sad m nogo važnije da
kupim o hranu za zimu za k ra v e . . . vidiš da su ska­
kavci uništili sve što se zelenelo u ovom kraju.
- Odlučio je da prom eni tem u. - Čuo sam da će se
u gradu otvoriti novi re sto ra n . . . Moći ču tamo da
se zaposlim kad železnica prođe.
Bićeš daleko od kuće - rekla je. - A m ene ćeš
ostaviti ovde samu.
Liznuo je usne. Razm išljao je i sam o tom e. A
213_____________________________________________ Meksikanac

Norvin Galovej je živeo na nepunu milju od njih.

O nda je shvatio da je i ona mislila na isto, je r je
sada ona pokušavala da prom eni tem u razgovora.
- Sram ota je da pored tri zdrave krave - rekla je
- nem am o gde da predam o buter.
Sledećeg ju tra, bio je u am baru pre nego što se
nebo nad K oloradom zasivelo. Položio je konjim a
i kravam a seno i tada je prim etio da je jedna žbica
na vilama slomljena. K ada je pitao Telm u za to,
samo je oborila oči, kao krivac: - H tela sam da
presadim kućicu jagoda, pa sam zapela za jedan
veliki kam en.
Pogledao je i došlo m u je da se nasm eje. - Kupi­
ću nove u gradu - rekao je.
O sedlao je čilaša, a Telm a mu je pomogla da
upregne volove. Pošao je na put, a Telm a je zatvo­
rila vrata za njim. - Srećno! - doviknula mu je,
mašući m u rukom .
- Hvala.
Često je vodio Telmu sa sobom. U pravljala bi
kolim a, ali novo tele je bilo još m alo, a kojoti su se
stalno vrzmali u blizini. Z ato je tog ju tra pošao
sam. Vezao je povodac za ružu na sedlu i polako
je krenuo u pravcu grada. Put je vodio pored po­
toka, koji se ulivao u reku A rkanzas u blizini dr­
žavne granice.
Prešao je preko potoka i uputio se na mesto na
kojem je Telm a prim etila antilope. K ada se sunce
pojavilo na nebu, već je dugo ležao u zasedi. Kao
što je i mislio, papkarim a nije bilo ni traga ni gla­
Meksikanac_____________________________________________ 214

sa. Tam an se sprem ao da ustane, kada je prim etio

neke pokrete u visokoj travi. Z adržao je dah, le­
žeći na trbuhu. Bizon! Poznao je zvuke koje je
čuo ispod sebe, a onda je prim etio m užjaka i tri
ženke.
N ije želeo da ih pucnjem n atera da pobegnu niz
padinu, je r bi ih tako izgubio na terenu N orvina
Galovej a. Zbog toga ih je obišao u širokom luku,
a onda je pažljivo nanišanio. Cev je usm erio p re­
m a m užjaku. M eso bika nije baš najukusnije, ali
ga zato im a mnogo više nego kod ženke. Požalio je
što nije im ao pušku repetirku, je r sa njom bi m o­
gao da ustreli i kravu. O vako, znao je da im a vre­
m ena sam o za jedan hitac, je r dok on napuni pu­
šku barutom kroz cev, sve tri ženke će pobeći za
uvek. Bizon je bio jedan od najkrupnijih, koje je
video poslednjih godina. Z adržao je dah i povu­
kao obarač.
Bio je to pun pogodak. Bik je potrčao, ali već
posle nekoliko koraka zaneo se i svalio se u travu.
Ž enke su zbunjeno posm atrale šta se to dešava,
a onda su se dale u beg. O djurile su prem a severu.
K ent se vratio po kola. D oterao je volove do
ubijenog bizona, koji je m ogao im ati oko sedam
stotina kilograma. U z pom oć konopca i konja, us­
peo je nekako da podigne bizona na kola, a onda
se sprem io da krene prem a gradu.
M eđutim , pogled na tragove ženki naterao ga
je da se predomisli. Odlučio je da pođe za njima.
M ožda će ih stići. Bilo bi lepo ako bi uspeo da
215_____________________________________________ Meksikanac

ustreli i jednu ženku. Još stotinak kilogram a m e­

s a . .. lepa zarada, razmišljao je.
Ostavio je kola na putu i pošao za tragovima.
N ije prošlo ni petnaestak m inuta, a srce mu je za­
igralo. Spazio ih je.
Bile su na nekoliko stotina m etara od njega.
A li. . .
Tek tada je shvatio da se ženke nalaze na zem­
ljištu na kojem nije imao prava da lovi. Bio je to
teren N orvina Galoveja.
N o, iskušenje je bilo veliko. O svrnuo se oko se­
be. Nigde nikog, pomislio je. Rešio je da reskira.
Sjahao je i prišunjao se ženkama. Podigao je pu­
šku i nanišanio. Već sledećeg trenutka, ženka je
ležala u travi a druge dve su se izgubile u daljini.
Poskočio je od sreće i potrčao ka oborenoj žen­
ki, zaboravljajući da napuni pušku. Mislio je samo
na to kako će m orati što pre da ukloni ženku sa
Galovej ove zemlje.
I baš u tom trenutku čuo je njegov glas iza sebe.
- O ho, izgleda da si bio srećne ruke!
O krenuo se. Galovej se pojavio iz jednog žbu-
na. Bio je visok, orlovskog nosa i hladnih očiju.
Gegao se, procenjujući šta se dogodilo. Oko ku­
kova bio mu je pričvršćen širok pojas sa koltom.
K ent je pomislio da bi mu bilo bolje da je vrat
slomio nego što mu se ovo dogodilo. Jedva je
uspeo da progovori; - Zaskočio sam ih na južnoj
strani.
Galovej se hladno osm ehnuo. - M eni se čini kao
M eksikanac_____________________________________________ 2 ^

da si je pogodio baš na mom zem ljištu - rekao je.

Desnom rukom je, kao slučajno, lagano njihao u
blizini drške kolta. - I, šta ćem o sad?
K ent je progutao pljuvačku. Baš ništa nije m o­
gao. Z nao je šta je G alovej p riželjk iv ao ... obra­
čun koltovima. Z a m om enat, pogledavši u taj or­
lovski nos i one oči ispred sebe, požalio je što
stvarno nije im ao kolt. Ili b ar da je im ao vinčester-
ku, um esto stare krem enjače. Znao je da će kad
tad m orati da se sukobi sa G alovejom , je r ovaj ga
neće ostaviti na miru. Ali puška mu je bila prazna
i ništa nije mogao da učini u tom trenutku. Sem
toga, ipak je Galovej bio u pravu.
N a jedvite jade, uspeo je da progovori; —Kad
bolje razmislim, po ugovoru, ženka je tvoja.
Galovej ga je izazivao pogledom. R uka mu se
opasno um irila iznad drške kolta. - Biče bolje da
kreneš kući - rekao mu je. - N ije ovo zem lja za
farm ere. Ovo je kraj za hrabre.
K ent se uspravio. Galovej ga je vređao, ali nije
mu mogao ništa. Stisnuo je zube, tako da su mu se
na obrazim a pojavile rupice. Pogledao je G alove­
ja , a onda se okrenuo i prišao konju. U zjahao je
i udaljio se laganim korakom , želeći da se što pre
nađe izvan dom eta Galovej ovog pištolja.
Zapregu je zatekao na istom mestu gde je i osta­
vio. Polako je pošao u grad. Pogledao je ubijenog
bizona na kolima i prom rsio kroz zube; - Žilav si,
ali i ti si za jelo. Već je bilo krajn je vrem e da i ja
zaradim nešto.
217_____________________________________________ Meksikanac

Isto to mu je rekao čovek sa železnice kojem je

predavao ulov. I još je dodao: —A ko nas i dalje
budeš tako slabo snabdevao, raskinuću ugovor sa
tobom . Radiču samo sa Galovejom . Taj uvek do­
nese koliko nam treba.
Te noći, K ent je loše spavao. Mučile su ga reči
čoveka sa železnice. Razm išljao je i o dogadaju na
Galovejevoj zemlji. Znao je da je njihov sukob
bio neizbežan.
O dm ah posle doručka, poveo je Telm u u grad.
T rebalo je da kupe namirnice za kuhinju, a sada
su imali dovoljno novca da kupe i hranu za stoku,
koja će im biti potrebna preko zime. U gradu su se
rastali. Telm u je ostavio sa njenim spiskom, a on
je otišao do kovača, je r se setio da su im bile po­
trebne nove vile.
U šao je u radnju punu potkovica za konje i
mule. P ognuo se, prolazeći kroz niska vrata i
uputio se izm eđu rafova sa klinovim a i ekserim a
svih veličina, pogledavši uz p u t kožne uzde ra ­
znih dužina. P robio se do praznog pro sto ra u sre­
dini prodavnice, ispred pulta i o b ratio se B ernsu,
prodavcu.
L ojd Nelson je sedeo na kraju tezge, mašući no­
gama. - K ako je K ente? - pozdravio ga je.
Ali u njegovim rečima je bilo nečeg izveštače-
nog. - D obro je - odgovorio je K ent. - Potrebne
su mi vile —rekao je Bernsu.
- E no ih na zidu iza tebe - odgovorio mu je pro­
davač. - Uzm i koje hoćeš.
Meksikanac_____________________________________________ 218

Nelson je opet progovorio: —Čujem da si lovio

na Galovej evoj teritoriji?
K entove usne su se razvukle. - Imaš velike uši
- rekao mu je.
- Galovej kaže da će te najuriti sa farm e i da će
je uzeti sebi.
- Galovej suviše mnogo priča —rekao je K ent
ukočeno.
- Kaže i da si ubio bizona na njegovoj strani i da
ti je predložio da se borite za njega, ali da si se po­
vukao.
- Nije trebalo da prelazim u njegov sektor. -
Počeo je da se znoji. Nelsonova priča ga je ner­
virala. A ko je on znao šta se dogodilo napolju u
preriji, onda su to, verovatno, čuli i svi ostali u
gradu.
Nelson je bio neumoljiv: —A ti kao da ne znaš
da Galovej svakog dana prelazi na tvoje im anje i
pregoni lovinu na svoju stranu?
K ent je zinuo. Bio je to grom iz vedra neba, ali
znao je da je to m orala biti istina. Pogledao je pro-
d a v c a ... na njegovom licu se videlo da je i nje­
mu to bilo poznato. G ledao ga je prezrivo, sa
potcenjivanjem . I jedan i drugi su mislili da je
znao za to, ali da se bojao G aloveja i da nije smeo
da stane ispred njega. Nelson je produžio: —Misliš
li da bi se Galovej bacio na tebe da nisi imao pu­
šku?
- D a — odgovorio je K ent. - A ti ne misliš
tako?
219_____________________________________________ Meksikanac

- K o to kaže da bih ja potegao na čoveka

bez oružja? —zagrm eo je iza K entovih leđa neči­
ji glas.
O krenuo se i video G aloveja, k oji je raskre-
čenih nogu stojao kod ulaza i p ro b ad ao ga
pogledom . K ent ništa nije rek ao , ali se u k o ­
čio.
Galovej se okom io na njega. —Ti si sitna duša —
rekao mu je. - A uz to si i kukavica. Nemaš h ra­
brosti da se boriš. - Rekavši to, prišao m u je i oša-
m ario ga.
K entu se sm rklo. Počeo je da podiže ruke, ali
prim etio je da je G alovejeva pošla prem a koltu.
Savladao se. Stisnuo je zube.
G alovej se smeškao cinično. - Isteraču te iz
ovog kraja - rekao mu je , zadenuvši palčeve za
opasač. - A odjurićeš tako brzo da nećeš stići da
povedeš ni svoju lepu ženicu.
K ent je počeo da se gubi. Glas mu je bio prigu­
šen kada je upitao: - Šta si hteo tim e da kažeš?
Galovej ili nije osetio opasnost ili je baš to že­
leo da čuje. U živao je u tom e da muči K enta. Pod­
lo se sm eškao kada je rekao: - G de ćeš je ostaviti
ako se zaposliš na železnici? Č ujem da si se raspiti­
vao kod njih za posao.
Kent ga je udario. Čovek kao što Je bio Galovej
nije imao prava da spominje Telmino ime pred dru­
gima. K ent ga je udario svom snagom svojih dugih
ruku i radom očvrsUh mišića. O nda Je stao rašire­
nih nogu, gledajući Galoveja koji je posm uo.
Meksikanac_____________________________________________ 220

Galovej se povratio. U stao je. Oči su mu gore-

le. Lice mu je bilo belo, a pogled mu je bio izne­
nađen.
Z a trenutak, K ent je postao svestan svoje sna­
ge. Progovorio je: - Nisi mislio da ću dići ruku na
tebe?
O nda se postideo. Bilo je to obično hvalisanje,
a u tom trenutku trebalo je da misli kako da se od­
brani, je r je Galovej pošao prem a njem u. Njegove
čizme su glasno zaškripale na drvenom podu.
K ent je čvrsto stojao. D očekao je G aloveja sa
nekoliko snažnih udaraca u lice i odbacio ga od se­
be. Lojd N elson je sedeo na tezgi i pratio šta se
dešava. Više nije m ahao nogam a. B erns se odm a­
kao od tezge i priljubio se uz zid.
K ent je sve to video krajičkom oka. O nda se
posvetio G aloveju, koji je , riknuvši kao pobesnela
zver, poleteo prem a njem u. Shvatio je da je G alo­
vej izgubio svaku kontrolu nad sobom. To ga je
uplašilo i ponestalo mu je hrabrosti za dalju bor­
bu. I ranije se tukao, ali nikada protiv poludelog
čoveka. O va tuča je m orala da se završi smrću jed ­
nog od njih dvojice.
Ali nije imao izbora. Galovej je napadao. U da­
rio ga je u stom ak i K ent se zgrčio. D a ne bi
pao, prihvatio se za jedan ular, koji je visio sa
zida.
Galovej mu nije dao da predahne. U darao je
žestoko i sum anuto. Krv je šiknula iz K entovog U-
ca. A onda, kao da je otupeo, izgubivši osećaj bo­
221_____________________________________________ M eksikanac

la, uspravio se i bacio na Galoveja. U darcim a ga

je gonio preko sobe. D oterao ga je sve do zida,
koji je bio okrenut prem a ulici. Udarivši u zid,
Galovej je odm ahnuo glavom i zatreptao nekoliko
puta.
Pošao je na K enta. Glavu je oborio nisko. Sav
se skupio i bacio na K enta. Glavom ga je pogodio
u stomak i odbacio ga preko sredine sobe. K ent je
pao, udarivši u zid uz koji su bile poredane vile.
Stenjao je. Sve ga je bolelo. Kliznuo je na pod u
sedeći položaj, a sa zida su se otkačile jedne vile i
žarile se zupcima u pod. Jedan zub je prošao kroz
K entovu nogavicu.
Galovej je sasvim poludeo. Vrištao je. - Loviš
na m ojoj strani, je li? Naučiću te ja! - U ruci mu se
pojavio kolt i nanišanio je u K enta.
Užas je spopao K enta. Skočio je na noge. Išču­
pao je vile iz poda i zam ahnuo njim a. Osetio je
vrelinu m etka koji mu je očešao rebra. A onda je
još jedan prošao toliko blizu da mu je oprljio ko­
šulju, ali m etak ga nije pogodio, jer čak ni Galovej
nije m ogao da gleda u vile uperene u njegovo lice
i da nišani pažljivo.
K ent nije promašio. Galovej je načinio korak
unatrag. O nda ga je K ent prikovao za zid, prote-
ravši mu zupce vila kroz sred grla.
Galovej je um ro sa pištoljem koji se još dimio u
njegovoj ruci. Telo mu se opustilo, a padajući, iš­
čupao je i vile iz zida.
G ledajući telo ispred svojih nogu, K ent je ose-
Meksikanac_____________________________________________ ^ 2

tio mučninu u stom aku. Posrćući, krenuo je na­

polje. H teo je da potraži šerifa. N ije želeo da
ode i da posle neko kaže da je ubio G aloveja i
pobegao.
M eđutim , šerif nije bio u kancelariji. Č ekao ga
je, ne znajući šta da radi. Sve je upropastio. A ko
ga optuže za ubistvo, izgubiće farmu.
Posle izvesnog vrem ena, ustao je i izašao na uli­
cu. Tada je čuo Telmin glas; - K ente, svugde sam
te tražila!
Zagrlila ga je , tepajući mu kao bebi. Pošli su niz
ulicu. K ent je progovorio ukočeno: - U bio sam
G aloveja. M oram naći šerifa. - N eprestano je to
ponavljao.
Prešli su ulicu i popeli se na kola. Tek tada je
prim etio neke sanduke na njim a. Seo je na sedi­
šte i pogledao Telm u.
- G ospodin Berns kaže da si želeo da kupiš
pum pu i odlučio je da ti je da na kredit - objasnila
mu je Telm a, gledajući ga u oči.
O tvorio je usta, želeći da kaže nešto, ali predo­
mislio se. Berns mu je prodao pum pu na kredit!
Berns je posm atrao tuču. To je praktično značilo
da je bio slobodan! Jer ako je vlasnik radnje tako
mislio, onda ga niko više neće goniti zbog Galove-
jeve smrti.
A li to ga nije odobrovoljilo. - Neće nam mnogo
koristiti - rekao je. - T reba preživeti oštru zimu,
a nem am o hrane za stoku.
- K ente, ne brini. V idela sam plakat na kojem
223_____________________________________________ Meksikanac

SU ljudi sa železnice objavili koliko će plaćati za

snabdevanje njihovih radnika, kad počne polaga­
nje šina. Sedam deset pet centi za tuce prepelica,
dolar i po za tuce prerijskih pilića. I deset centi
za funtu butera. O h, K ente - bila je oduševljena.
- Sada će sve biti dobro!
Pogledao je i prvi put tog dana u njenim očima
je prim etio toplinu. O sm ehnuo se. O nda je raz­
mrsio uzde. —H ajdem o —rekao je. —Treba da po­
žurim o, ako želimo jagode sledećeg leta.

KRAJ
BESTSELER
MEKSIKANAC
Posle ubistva šerifa u gradu Kartridž, koji
postaje veliki naftaški centar, pa prema to­
me i leglo kriminala, dužnosti šerifa se pri­
hvata Meksikanac Hustino Gusman. Šerif
upada u razne nevolje pa i u zatvor, jer je
optužen za ubistvo. Biva oslobođen i zadu­
žen da kao šerif očisti grad u kome je sve
više ubistava, kriminala i droge.
Gus uvodi propis o zabrani nošenja oruž­
ja u gradu i zavodi red i mir. Ljudi kojima to
ne odgovara pokušavaju da ga na razne
načine raskrinkaju. O b ja v lju j^ ^ ^ |J ||^ |^ ž jJ
na kojoj Gus tobože streljq
vreme meksičke révolue
odustaje i ne posustaje,
protiv kriminala.