Vestern Bestseler 06 - Rej Hogan - Potera Sudnjega Dana (Vasojevic & Folpi & Emeri) (3.3 MB) PDF

VESTEBN Ljubav najčešće oduzme čoveku pam et,
p a i prija telj potegne na prijatelja
f iS Rei H06AN
" POTERA
SUDNJEGA
- MARKETPRINT
Rej Hogan
POTERA „SUDNJEGA DANA‘
Forum - Marketprint
VESTERN BESTSELER
Rej Hogan
POTERA
„SUDNJEGA DANA“
FORUM - MARKETPRINT
B E S T S E L E R b ro j 6; G lavni i odgovorni u rednik: Slavko
D R A G IN Č IĆ ; U rednik: Z o rk a Ć IR IĆ .
N aslov originala: R ay H ogan - T H E D O O M S D A Y P O S S E ;
C opyright © 1977. by R ay H o g an , o b jav ljen o p rem a ugovoru
sa G P A M inhen.
R ecenzija: R ad e O B R E N O V IĆ ; P revod: M iroslav N A S T A S I-
JE V IČ ; L ek to r: Z o rk a Ć IR IĆ ; T ehnički ured n ik : L aslo T O T ;
N aslovna stran a: Svetozar T O M IĆ ; K o rek to ri: E rik a K O Č IŠ
H O R V A T , Id a Ć E K IĆ
Š tam pa: sep tem b ar T ržište: 1987. godine.
Izdaje i štam p a N IŠ R O F O R U M - O O U R M A R K E T P R IN T ,
N ovi Sad, V ojvode M išića b ro j 1.
Sva p rav a se za d ržav aju , uključujući p rav a n a rep ro d u k o v an je ove knjige u celini, ili
delim ično, ili na bilo koji drugi način.
O slo b o đ en o o snovnog po reza na pro m e t m išljenjem P o krajinskog k o m iteta za
o b razo v a n je i k u ltu ru , b ro j 413-210/87. od 30. m a rta 1987. godine.
D žon Raj gledao je um ornim pogledom otirući
nadlanicom znoj sa čela. Ležao je na samoj ivici
zatvorenog kanjona. Tu je proveo ceo dan. P o
sm atrao je šta se događa u logoru odm etnika, uda
ljenom nekih četvrt m ilje ispod njega.
R ačunao je da je video već sve što je mogao
očekivati da će osm otriti s ove tačke. H ari Vajlz
imao je dobro organizovanu bandu. Bilo je tu dva
naestak članova koje je mogao da prepozna i koji
su, očigledno, bili stalni. Pored njih, tu je bilo još
jedno tuce ljudi, koji su se muvali unaokolo. Oni
po svoj prilici nisu pripadali bandi, ali su se nadali
da će jednog dana i oni biti ljudi H arija Vajlza.
I najzad, bilo je tu nekoliko zapuštenih žena, van
svake sum nje pokupljenih po raznim salunima.
M eđu njim a su bili i m eksikanska kuvarica i njen
postariji muž, koji je , izgleda, služio kao glavni
potrčko, konjušar i m om ak za sve.
Raj se sećao H arija V ajlza iz Č ejena i još nekih
gradova u V ajom ingu, M ontani i obe D akote. T a
da je H ari bio drugorazredni bandit, sitna varalica
Potera „Sudnjega dana“
na kartam a, skitnica, pljačkaš na sitno i čest gost

mnogih zatvora. Uz put se usavršavao, tako da se
pojavio na samoj granici između Novog M eksika i
K olorada kao vođa bande bezobzirnih odm etnika,
koji su za sobom imali dosta toga što je za čuvare
zakona bilo veom a zanimljivo.
H ari i njegova banda imali su jazbinu u staroj
jednospratnoj kući, nekadašnjem boravištu nekog
Engleza koji je sanjario da jednog dana stvori sto
čarsko carstvo, sve dok ga nisu oterale neum oljive
suše, oluje i kradljivci stoke. Pljačkali su pošiljke
zlata i srebra iz okolnih planina, kočije koje su sa
obraćale poštanskim putem , usam ljene putnike,
banke i trgovine razbacane u m alim gradovim a na
teritoriji četiri države: Novog M eksika, K olorada,
Teksasa i Kanzasa.
Činjeni su mnogi pokušaji da se stane na put
mračnoj delatnosti Vajlzove bande, ali nijedan od
njih nije urodio nikakvim plodom . Njihovo sklo
nište bilo je savršeno sigurno, sm ešteno duboko u
kanjonu sa visokim zidovima i razbacanim žbu
njem. K anjon je ležao blizu uzane teritorije koju
su, između ostalog, nazivali „Ničija zem lja“ ih
„O dm etnički ra j“ . Najbliži susedi nisu imali ništa
protiv njih, bar što se tiče zainteresovanosti zako
na, a izvanredan sistem kom unikacija postojao je
između V ajlza i dobro plaćenih jataka. Zbog toga
je bilo sasvim nem oguće uloviti bandite.
Nikakvog uspeha nije imala čak ni vojska, koja
je pozvana i zbog toga napustila mnogo važnije i
hitnije problem e. Krećući se kroz klanac, koji se

kao procep pružao istočnom stranom visokog ste
novitog masiva poznatog pod im enom Velika Pla
nina, sa puškam a na gotovs, vojnici su stigli do od
m etničkog logora, a da nisu ispalili ni jedan jedini
m etak, niti videli neprijatelja.
Vajlz i njegovi ljudi, koji su na neki način bili
upozoreni, jednostavno su se izgubih u grmlju i ne
stali, propuštajući m om ke u plavom da prođu po
red njih, posle čega su odjahali nekih tridesetak
m ilja, do jednog svetilišta u „Ničijoj zem lji“ , kako
su obično činili kada su bili u škripcu.
U kući su ostali samo kuvarica i starac. Oni su
dočekali vojnike i odm ah počeli da im se rugaju iz
sigurnog skloništa u velikoj zgradi. M ladi oficir
koji je predvodio jedinicu sm atrao je da nem a ni
kakvog razloga da svoje razočaranje iskaljuje na
njima.
P otere koje su bile dovoljno brojne da se uhvate
u koštac sa H arijem V ajlzom i njegovim ljudim a
takode su om anule. O pijeni svojim uspesima, od
metnici su postajali sve smeliji, dok na kraju sve to
nije došlo do tačke ključanja. Situacija je postala
nepodnošljiva. Pošiljke zlatnih poluga sasvim su
prestale da stižu. Putnici su izbegavali tu oblast, a
poslovni ljudi u gradovim a, na stotinu m ilja oko
VeUke Planine bili su suočeni sa bankrotstvom .
To je bio razlog da se pozove specijalni federal
ni m aršal Džon R aj, koji se tad a nalazio u M onta
ni. N a njegova pleća navaljena je obaveza da, pod
uslovima koje sam odabere, zbriše V ajlzovu ban

du jednom za svagda.
H ladan, savršeno nem ilosrdan kad im a posla s
banditim a, veteran iz pedesetak situacija sličnih
ovoj, čovek koji rešava problem e po najkraćem
postupku. Raj je najpre pregledao sve izveštaje o
prethodnim pokušajim a vojske, potera i pojedi
načnih čuvara zakona. Kad je na taj način priku
pio potrebna obaveštenja, odjahao je u Kanzas.
Zaustavio se u D odž Sitiju i tu potražio jednog sta
rog prijatelja, lovca na bizone i izviđača, D žu
bilija D žensena, koji je dobro poznavao oblast
V elike Planine. Sa njim je obavio poduži razgo
vor. Pošto je dobio orijentire i značajne savete
od D žensena, Raj je nastavio put.
O prezno se približio ivici zatvorenog kanjona
kako bi lično bacio pogled na sklonište, dobro ga
osm otrio i posle toga smislio plan. Potom se vratio
istim putem i otišao u D enver, m ada je bilo neko
liko mnogo bližih naselja u kojim a je postojao te
legraf. M eđutim , bojeći se V ajlzove obaveštajne
m reže, predstavnik zakona nije h teo da rizikuje da
inform acije o njegovim planovim a ili samom p ri
sustvu u ovom kraju stignu do odm etnika.
Poslao je svoje zahteve pretpostavljenim a. T ra
žio je pet vrhunskih policajaca iz redova federal
nih m aršala i šerifa im enujući trojicu: D žoa D iksa,
T. Dž. Jokum a i B oba Šustera, kao ljude kojim a
daje prednost nad ostalima. Kao datum susreta s
njim a odredio je prvi dan sledečeg meseca, dakle
avgusta, na istočnoj strani planine K epjulin, u

stvari jednog ugašenog vulkana, koji se nalazio na
deset m ilja severozapadno od odm etničkog sklo
ništa. Raj je naglasio da predstavnici zakona m o
raju biti izuzetno oprezni i držati u potpunoj ta j
nosti svoju misiju i prisustvo u ovoj oblasti. O n
sam preuzeo je zadatak da lično dovede D žubilija
D žensena.
K ako je bilo moguće da se pet čuvara zakona,
jedan lovac na bizone i on sam uhvate u koštac sa
četiri puta brojnijim odm etnicim a? N eke brojnije
grupe pokušavale su to pre njih, bez ikakvog uspe
ha. Tako je bilo sasvim prirodno da se postavi
pitanje broja odabranih ljudi. M eđutim , svako ko
je poznavao D žona R aja više je bio sklon da dove
de u pitanje tačnost rada telegrafiste nego m udrost
njegove odluke.
Shodno tome, mašinerija se pokrenula i sada, sa
mo jedan dan pre datum a određenog za sastanak,
Džon Raj je došao da još jednom pogleda kanjon
i logor H arija Vajlza i njegovih ljudi. Raj je razradio
dobar, delotvoran plan, zasnovan na činjenici da
razbojnici radije nestanu u žbunju i pobegnu, nego
što ostanu da se bore. Tako će jedino uspeti.
Pošto se povukao unazad tako da se njegova si
lueta ne ukaže prem a nebu na ivici kanjona, Raj
se uspravi. Čitav m inut stajao je nepokretan, taj
visoki, dobro građeni čovek sa plitkim šeširom,
u kožnoj jakni, sivoj košulji, pantalonam a od re
braste tkanine i čizmam a do kolena.
Potera „Sudnjega dana“ 10
Izgledao je kao čovek koji nosi smrt. Im ao je

tam nu, talasastu kosu, jak e, nadnesene obrve i
hladne plave oči, duboko usađene iza tankih kapa
ka. Tam ni brkovi valovito su se nadnosiU nad usta,
možda nešto prevelika za njegovo mršavo, ravno
lice.
Činilo se da taj čovek sve oko sebe drži na oku.
M irna odlučnost u njegovom držanju nagovešta-
vala je samosvest i sposobnost za pravilno proce-
njivanje i odavala utisak da on vrlo tačno zna šta
hoće i da nem a sile na ovom svetu koja bi ga u to
me mogla sprečiti. Kao što bi se moglo očekivati,
bio je usam ljenik u pravom smislu te reči. N ikada
nijedan čovek ili žena nisu uspeli da prodru kroz
zid tajanstvenosti koji se zatvarao oko njega.
On se okrete i brzo pođe nazad između razbaca
nog stenja, kroz čekinjasti korov, do m esta gde je
čekao njegov krupni kestenjasti konj. Pošto je uz
jahao, on se spusti prečicom niz padinu i nastavi
put prem a udaljenoj planini KepjuHn. D o ju tra će
ljudi koji treba da mu pom ognu biti tamo. A on je
želeo da bude na licu m esta kad se oni pojave.
II
Prvi je došao Džubili D žensen. Jahao je sitnu

crnu kobilu. Stigao je ubrzo posle svanuća i zau
stavio se izvan Rajevog logora, gde je ostao čita
vih pet m inuta, iščekujući pre nego što je ušao.
—Predugo si živeo među Indijancim a pa si po
čeo i da misliš kao oni —reče Raj s osm ehom , sr
dačno stežući izviđačevu ruku.
Džubili klimnu glavom i pijunu u stranu.
- Čovek nikad ne zna ko sve može da se smuca
kroz ovo žbunje - reče. - Ja sam navikao da ne
rizikujem .
D žensen je bio sitan čovek, rum enog lica. Imao
je oko šezdeset godina. Nosio je odelo od jelenske
kože, m okasine do kolena i prastari „hom burg“
šešir, koji je bio dorađen dodavanjem poklopaca
za uši, pričvršćenih na obod. Im ao je nem irne crne
oči kojim a, izgleda, ništa nije moglo da prom ak
ne, pune brkove i kratku bradu, požutelu od soka
duvana koji je neprekidno žvakao, prebacujući
ga čas pod je d an , čas pod drugi obraz. N ije no
sio revolver. U m esto revolvera, im ao je pušku,
Potera „Sudnjega dana“________________________________ 1^
sa redenikom punim municije i nož sa dugom ošt

ricom.
—Izgleda da sam stigao prvi —reče on bacajući
jedan brz pogled unaokolo.
- I jesi - potvrdi R a j, pa pokaza prem a loncu sa
kafom i kazanče u kom e je nad malom vatrom vrio
pasulj sa slaninom. - Samo se posluži!
Privezavši konja pored šerifovog m rkova, neko
liko koraka od logora, D žensen dođe natrag. H o
dao je gotovo nečujno u svojim m okasinam a od
goveđe kože. O nda čučnu pored vatre i nasu sebi
hranu u tanjir koji mu je dao R aj. Tek onda sede
na indijanski način i poče da jede. N ije ništa pitao
niti je šta kom entarisao. Znao je da će čuvar zako
na izložiti svoj plan tek kada se svi okupe.
—D ž o n e . . .
Raj je sedeo leđima naslonjen na stenu držeći
šolju kafe pom ešane sa viskijem iz boce koju je
uvek imao u bisagama. On se isceri na D žensena.
Samo trenutak ranije starac je pokretom pokazao
prem a žbunju nešto niže, nagoveštavajući da se
neko približava.
- Ovamo! - odgovori R aj.
Bio je to D žo Diks, star koliko i R aj, i nekada
su čak radili zajedno. Sada, kao šerif A rizone, bio
je mršav, m račnog izgleda, poznat po brzini na re
volveru. M alo je doterao svoju običnu rendžersku
odeću kitnjastom trakom na šeširu, opasačem i ru
kavicama.
K ao u znak poštovanja p rem a D žonu R aju ,
13________________________________ Potera „Sudnjega dana“
Diks obiđe ceo logor i tek onda priveza konja po

red ostalih. Zatim se vrati, pristupi maršalu i toplo
mu steže ruku. Pošto se upoznao s njim, Džensen
nije propustio da prokom entariše indijanski rad
od perli na njegovom šeširu. Potom se Diks smesti
na obližnji kamen.
- Ko još dolazi? - upita on.
- Pozvao sam tebe. B oba Šustera i T. Dž. Jo ku
ma - odgovori R a j.
- D obri ljudi —reče Diks. —Je li to sve?
- Još dvojica - odvrati R aj pom no posm atraju-
či Diksa. Taj čovek je imao u glavi nešto što ga je
mučilo. - Nisam siguran da će doći, ah tražio sam
najbolje. Je li s tobom sve u redu?
- N aravno da jeste —reče D iks, pa skrete po
gled prem a žbunju ispod njih, gde se iznenada po
javi jedan konjanik.
Bio je to visok, vitak čovek. Sedeo je uspravno
u sedlu svog riđana, dok su se zraci jutarnjeg sun
ca odbijali od redenika punog m etaka, koji mu je
visio preko ram ena. O n se primače ivici male či
stine. Energično klimnuvši glavom, pređe pogle
dom preko ljudi oko vatre.
- H ju G enon. Ko je od vas Džon R aj? —upita
on sa prepoznatljivim teksaškim otezanjem .
Raj ustade i stupi napred.
- Ja sam taj - reče pružajući ruku, pa pošto su
se pozdravili, on se vrati do vatre i pokaza na dvo
jicu koja već behu stigla. —Onaj m om ak u jelen
skoj koži je Džubili D žensen. D rugi je D žo D iks,

šerif dole iz A rizone.
G enon, koji je imao vojničko držanje i bio više
nego tipičan lu žn jak , klimnu glavom svakome od
njih, a onda zaobiđe logor i ostavi svog riđana p o
red ostalih konja.
- T a kafa dobro miriše — reče vraćajući se. —
Im ate li nešto protiv da se poslužim?
- Im a je d o s ta ... Možeš i da jedeš, ako si gla
dan - reče R aj. - D ojahao si iz Teksasa?
- Iz F ort V orta - odvrati G enon sipajući kafu u
limenu šolju. - Video sam nekog jahača. Bio je iza
mene. M alopre, a mislim da je sada već blizu. Jaše
dorata sa zvezdom na čelu.
Raj nije bio čovek koji traći vrem e na pretpo
stavke, ali ovo je izgledalo kao da bi taj jahač m o
gao da bude T. Dž. Jokum . Naim e, T. Dž. p red
stavnik zakona poznat po svojim inicijalima, tako
da niko živ nije znao njegovo pravo ime, jahao je
takvog konja.
Pokazalo se da je Raj u pravu. Četvrt sata kasni
je, taj dežmekasti, postariji čovek u poznatom, iz-
bledelom odelu od smeđeg rebrastog somota, u čiz
mama sa ravnim petam a, sa šeširom uskog oboda i
uobičajenom tankom cigarom između zuba, stiže do
logora i sjaha. Bio je poznat u ovom kraju po tome
što je sam samcit uhvatio sedmoricu opasnih bandita
u puškaranju tokom jedne pljačke banke. M eđutim,
izgledao je sasvim suprotno od uobičajene predstave
koju su ljudi imali o šerifu-revolverašu.
15 Potera „Sudnjega dana“
Pljesnuvši dorata po sapim a, on ga posla da se

pridruži ostalim konjim a i priđe R aju.
- Z dravo, Džone! M nogo sam srećan što te opet
vidim. I veruj mi, ponosan sam što si me pozvao
na ovu malu proslavu koju priređuješ!
- D rago mi je što si mogao da dođeš - odgovori
R aj i predstavi ga ostalima.
K ad je i to bilo obavljeno, Jokum se ponovo
okrete Raju.
- Koliko njih još treba da stigne?
- D vojica. Bob Šuster je jedan od njih.
T. Dž. je malo razm išljao o tom e, a onda klim
nu glavom;
- D obar č o v e k ... Koji je drugi?
- Ne z n a m . . . Im a kafe. I uzmi da jedeš ako
već nisi. Jutros sam priprem io više. Mislio sam da
ćete m ožda biti gladni.
Jokum prim eti:
- D obro si mislio.
O nda izvadi limenu šolju na rasklapanje iz dže
pa na svom kaputu i nasu kafu u nju. Zatim se za
vali posm atrajući kako Džubili dodaje još vode u
pocrnelo kazanče i pojačava varivo dobrom p re
gršti svežeg pasulja iz torbe koju je Raj ostavio n a
dom ak ruke.
- D obra kafa, jak a - reče Jokum odobravajući
pošto je ispraznio lonče, a onda se posluži sla
ninom i pasulj em uz dobar kom ad hleba.
H ran a je polako nestajala iz kazančeta.
- Šta misliš, da bacim još malo prekrupe na
Potera „Sudnjega dana‘‘________________________________ W
ovaj tronožac? — upita stari izviđač pogledavši

u R aja.
Predstavnik zakona se složio s tim.
- D olaze još dvojica. Mislim da će biti potreb
no.
Bilo je već prepodne kad je stigao Bob Šuster.
Raj ga je poznavao vrlo dugo. Bio je nasm ejan,
m lad čovek nem arnog držanja. M eđutim , nešto
sm rtonosno se naziralo duboko u njegovim sivim
očima i malo je bilo ljudi koje bi R aj poželeo uza
se, pre Boba Šustera.
Pošto je privezao svog vranca, Šuster se pridruži
ostalima. Predstavljanje prisutnih primio je sa
škrtim , hladnim osm ehom , posle čega je uzeo šo
lju iz svojih bisaga i napunio je kafom iz lonca. Po
što je gucnuo, na licu mu se pojavi izraz zadovolj
stva.
- D obra je —reče i pogleda prem a Džubiliju. —
Samo čovek sa planine ume da je napravi kako va
lja.
D žensen obrisa ušta pegavom nadlanicom.
- U vek sam sm atrao, ako čovek nije u punoj
formi, dobro skuvana kafa može da mu pom ogne
da uradi posao. Džon tamo ima neko piće ako ho
ćeš da je začiniš.
Šuster odm ahnu glavom.
- Kafa je kafa, a piće je piće. N ikad mi nije pa
dalo na pam et da ih mešam.
- O dakle dolaziš, Šustere? - upita G enon na
svoj spori, prisni način.
17 __________ Potera „Sudnjega dana“
- Iz Kanzasa. Radio sam u okolini Elsvorta ka

da su poslali po m ene. Kladio bih se da si ti iz T ek
sasa.
- D obio bi o p k la d u . ..
- Bio sam dole u San A ntonu pre dva-tri mese
ca. A kako si ti, D žone, upao u sve ovo?
Raj pogleda prem a suncu. Prepodne je odmica
lo i ostalo je sasvim malo do podneva. Peti čovek
je kasnio. V rem e određeno za sastanak na vulka
nu K epjulin bilo je u rano ju tro , je r je Raj želeo
da im a dovoljno vrem e da izloži svoj plan do d eta
lja i bude sprem an za akciju te noći. On se raz
dražljivo okrete da odgovori Šusteru.
- Prošlog meseca su me pozvali da sredim ovu
stvar. Pre toga sam jurio za nekim ubicom. Zvao
se Hezelvud.
- Znam ga - reče Jokum . - Z adao ti je mnogo
m uke?
- Samo jednom prilikom.
- To je dobro - reče Jokum . - Takva bagra spa
da jedino na groblje. A ova banda na koju se spre
m a m o ... Rekoše mi da je glavni čovek H ari
Vajlz.
- Vajlz? —ponovi G enon kao odjek sa blagim
iznenađenjem . —Poslednji put kad sam čuo za nje
ga, robijao je u Hanstvilu.
- N em a mnogo m esta gde taj nije robijao - reče
Šuster. - D va-tri puta sam i ja jurio za njim. Im a li
ih mnogo?
- D vadeset. M ožda dvadeset četv o rica...
Potera „Sudnjega dana“________________________________
Raj je usredsredio pažnju na D žoa Diksa. O n je

sedeo podalje od ostalih, ne uzimajući učešća u
razgovoru. M a šta da je mučilo D žoa, bilo je
ozbiljno i to je uznem iravalo D žona R aja. Časovi
koji predstoje biće ispunjeni opasnošću. A ko je
čovek u takvoj situaciji ophrvan drugim mislima,
to je isto kao da hoda po tankom ledu. O n pred
stavlja opasnost i za sebe i za ostale koji u tom tre
nutku zavise od njega.
M inuti su prolazili sporo. D žensen je drem uc
kao u hladovini jednog kedra. G enon i Jokum su
se upustili u razgovor o K om ančerosim a, koji su se
opet muvali oko granice između Teksasa i M eksi
ka. Šuster se zabavljao čišćenjem i isprobavanjem
svog revolvera, jednog izanđalog „kolta“ četrdeset
pet. Džo D iks je i dalje sum orno ćutao. D ole u
žbunju začu se oštar glas nekog glodara. Visoko
iznad njih, na vrelom nebu bez oblačka, lenjo je
kružio soko sa raširenim repom .
Raj je bio čovek koji nikad ne radi sa drugim a,
osim kad je na to prim oran. Njegovo nestrpljenje
je raslo. Već je počeo da razmišlja o akciji bez čo
veka koji se nije pojavio, jer se m ožda negde za
držao. Jedan revolver m anje ozbiljno će ugroziti
njegov p la n , ali ako m oraju da budu samo njih p e
torica, uključujući i D žubilija D žensena, onda će
tako i biti.
N am eravao je da starog lovca na bizone u p o tre
bi više kao vodiča i kao pom oć njem u i D žou D ik
sa na strmim obroncim a, a ne u svojstvu čuvara za
W________________________________ Potera „Sudnjega dana“
kona. M eđutim , to je sada m oralo da se m enja. To

je zahtevalo. . .
K rckanje suvog žbunja dopre do D žona R aja i
izazva pozornost ostalih. Sve oči se okrenuše p re
m a visokom rastinju ispod logora, ka jahaću koji
se otuda pojavio.
Bio je to mršav čovek tvrdog lica, na krupnom ko
nju. Nosio je kožnu jaknu, kariranu košulju sa crve
nom vrpcom oko vrata i somotske pantalone zavu
čene u čizme koje su, izleda, nedavno bile naglanca-
ne. Na svakom boku bio mu je revolver sa koštanom
drškom. Opasač mu je bio nabijen mecima.
- Milo mi je što vidim da ste svi ovde —reče on
dubokim glasom zaustavljajući konja na ivici lo
gora.
Raj planu od gneva.
- Tebi je milo?! - odseče on. - A šta, do đavola,
misliš, ko si ti?
- Zovem se F renk P e js . . . i o tom e nem a šta da
se razm išlja - odgovori jahač. - Pretpostavljam da
si ti R a j.
M aršal klimnu glavom.
- K asniš. . .
- Z ar? - reče Pejs podižući obrve. - M eni je jav
ljeno: prvog avgusta prepodne. Još nije podne, a
to znači da je prepodne.
Raj opsova u sebi. O n je sasvim lepo mogao da
živi bez ljudi kakav je F renk Pejs, ali čovek je
očigledno bio jedan od vrhunskih, inače ga ne bi
poslali da učestvuje u ovoj poteri.
Potera „Sudnjega dana“________________________________ M
- Priveži konja i vrati se ovamo! - reče Raj od

sečno, pokazujući palcem prem a ostalim životi
njam a. —Im am o da porazgovaram o o nekim stva
rima.
Pejs skide šešir i prođe prstim a kroz svoju pro-
redenu kosu.
- N ajpre hoću da znam s kim ću da radim. Sad
svi znate ko sam ja, a što se m ene tiče, svi ste vi
stran ci. ..
- Upoznaćeš ih —odvrati Raj hladno.
Kao da je sasvim nestao ležerni, drugarski od
nos u koji se privrem eno upustio taj samostalni i
povučeni čuvar zakona zahvaljujući tom e što je
imao posla sa ljudim a koje je poštovao. Sada je
opet bio čvrst, krut i poslovan.
Pejs je stajao nepom ično dok su ga ostali mirno
posm atrali nastojeći da steknu određeno mišljenje
o njem u. O nda, blago džarnuvši konja zatupastim
m am uzam a, Pejs se uputi prem a ostalim životinja
m a, sjaha i polako otpi dobar gutljaj vode iz čutu
rice koja mu je visila na sedlu. Zatim se vrati u lo
gor.
Zaustavivši se pored vatre, Pejs pogleda unao
kolo.
- Biću vam zahvalan ako mi kažete kako se ko
zo v e. ..
Raj ne reče ništa. Čekao je da predstavnici za
kona i Džubili D žensen učine to što se od njih tra
ži. Kad je to bilo gotovo, Frenk Pejs žustro p ro tr
lja ruke.
- Mislim da sada možemo da počnem o sa tim

koještarijam a. Prvo što ja ž e lim ...
- Ne dam ja ni prebijene pare za to što ti želiš -
prekide ga Raj ledenim glasom. - N ajbolje da od
mah raščistimo jednu stvar. Ja sam taj koji vas je
pozvao, a ti si ovde da radiš ono što ti ja kažem i
ništa više. Sada hoću da sedneš i da slušaš.
Pejs steže zube. O nda pogleda prem a ostalim a i
usne mu zateže tvrd, isforsirani osmeh.
- Ovog m om ka koji govori zovu maršal „Sudnji
d an“ ! - reče suvo. - Pa, mislim da je najbolje da
činim kako on kaže.
Tišina je pritisla malu čistinu na kojoj su se
okupili predstavnici zakona. Ponovo se oštrim gla
som javi onaj glodar, sada iz korova između stena
koje su prekrivale podnožje vulkanske kupe. Soko
je i dalje kružio iznad njih.
Frenk Pejs sleže ram enim a. Njegova prim edba
nije izazvala nikakvu reakciju. O krenuvši se na
peti, on ode do m esta gde je sedeo H ju G enon i
smesti se pored njega.
- Ne treba da se ljutite, na m ene, džentlmeni -
reče on —ali ja zbilja nisam navikao da mi se izda
ju naređenja. Obično sam ja taj koji vodi ovakve
potere.
T. Dž. Jokum obrisa znoj sa lica i zavte glavom.
- Pa, ovu poteru ne vodiš i bićemo ti vrlo za
hvalni ako zaklopiš usta i pustiš m aršala da kaže
ono što ima.
- Tačno tako - dodade Bob Šuster držeći još
uvek oružje u svojim golemim šakama. Mi pozna

jem o D žona R aja, bar većina nas, a što se m ene ti
če, ti možeš da budeš i kravar ili krava, meni je
svejedno.
Pejsovo lice se ponovo stvrdnu i obli rum eni
lom. O n skide šešir i još jednom prođe prstim a
kroz kosu, koja je na sunčevoj svetlosti izgledala
kao srebro.
- Pa, mom če - reče on hladno - nisam ni jedno
ni drugo. I pobio sam više ljudi koje sam gonio ne
go što ti imaš godina. Z ato sm atram da ovde imam
pravo glasa.
N ajbledi mogući osmeh razvuče usne D žona
R aja, ali u njem u nije bilo ni trunke hum ora.
~ N ajbolje što možeš da učiniš, Pejse, to je da
se popneš na svog konja i nosiš se odavde pravo u
pakao!
- Pričekaj trenutak! - uzviknu Pejs. - Nemoj
odm ah da padaš u vatru. R ekao sam ono što je is
tina. Znam da si ti odabran da deliš karte, tako su
mi rekli. Samo sam hteo da objasnim ko s a m ...
- O nda zaveži i pusti čoveka da govori! - reče
Džubili nabusito pokazujući glavom prem a R aju.
—H ajde, D žone, da čujem o šta si sm islio ...
Maršal je ćutao nekoliko trenutaka kao da želi da
se uveri da je stvar sa Pejsom okončana. O nda reče:
- Razlog zbog koga smo ovde jeste da stanem o
na rep H ariju Vajlzu i njegovoj bandi. Mislim da
ste svi upoznati s tim.
G enom brzo klimnu glavom.
- Ja sam čuo još i to da je okupio neke đavolske

mom ke i da nikom , čak ni vojsci nije pošlo za ru
kom da ga priklješti.
- D obro si čuo - nastavi R a j, a onda ukratko
objasni čime se sve bave odm etnici i kakve je to
posledice izazvalo u ćelom tom kraju. - A što se ti
če nas, mi smo ovde da to prekinem o.
- To neće biti lak posao —reče Džensen.
Frenk Pejs je gledao nezainteresovano.
- Ja još nisam naišao na nekog smrdljivog od
m etnika koga ne bih uspeo da nadm udrim i na-
m aknem mu lisice.
- M ožda nikad nisi naišao na bandu kakva je
V a jlz o v a ...
- D o đavola, svi odm etnici su isti! P otere jed n o
stavno nisu išle za Vajlzom i njegovom bandom
onako kako treba.
D žensen prem esti duvan pod drugi obraz i piju
nu.
- Pa lepo. Računam da znaš o čemu trabunjaš.
M eđutim , mi želimo da čujem o m aršala, a ne te
b e . .. Nastavi, Džone!
Raj se nasm eja na ton kojim se Džubili obratio
Pejsu. Stari izviđač je govorio kao da pridikuje de-
tetu.
- H ari raspolaže sa otprilike dva tuceta ljudi -
reče on. - Polovinu njih mogli bismo da sm atram o
stalnim članovima bande.
- Imaš li predstavu ko je sve tam o? - upita Šu
ster.
—Proveo sam nekoliko dana gore, na ivici ka

njona osm atrajući kuću u kojoj su smešteni. Se
ćam se da sam video D žeka K inkejda i Fina K elo
veja.
—Privlačan par, nem a šta! —prom rm lja Jokum .
—Video sam i G ejba T ejlora i N ejta B ra u n a . . . i
dva meksička vakerosa koji-se odazivaju na im ena
Lando M ondragon i H uan Berino . ..
—Poslednji put kad sam čuo za njih, bili su u
Hanstvilu —reče H ju G enon i nam ršti se.
—Ili su oslobođeni ili su pobegli —reče R aj. —Ja
ih znam od ranije i vrlo dobro mi je poznato ko su.
—Ne sumnjaiTio u tvoje reči, m aršale — reče
Teksašanin brzo.
—Z n a m ... Zapazio sam i Virdžila F raja i Lea
M ek K oja. Tam o su i M aks O m er i R ejf D u li. . . a
i onaj mladi bubuljičavi revolveraš koga zovu
K id . ..
—On se zove H om er D žons —javi se G enon. —
Pobegao je iz F ort V orta pre otprilike godinu da
na.
—Pretpostavljam da su vam poznati svi koje
sam pom enuo. M uvaju se unaokolo već prilično
dugo, čas u zatvoru, čas napolju, a neki od njih su
verovatno i vama prolazili kroz šake. M eđutim , to
nije cela H arijeva banda. Im a ih mnogo više koje
nisam uspeo da prepoznam .
—A ko ih ti nisi prepoznao, onda su verovatno
neke sitne skitnice i džeparoši koji se vuku po sa
lunima —reče Šuster suvo. —Koliko se ja sećam, ti
si im ao posla sa svakim odm etnikom zapadno od

M isisipija koji nešto vredi.
- To je deo mog posla - osm ehnu se R aj.
- Ja tu ne vidim nikakav veliki problem - izjavi
Frenk Pejs. - O nih koji mogu da nam zadaju m u
ke nem a više od desetak. Zašto odm ah ne krene
m o na njih?
- N ije to tako jednostavno. Oni su smešteni u
velikoj kući na sprat u jednom zatvorenom kanjo
nu desetak m ilja odavde. Postoji samo jedan put
da se dođe tam o, sa istoka.
- Tu se kanjon otvara prem a ravnici - objasni
D žensen. —sve ostalo su stene visoke čak i stotinu
stopa.
- V ojska je pokušala uz padinu, sa nam erom da
zatvori V ajlza i njegovu bandu u kanjonu. I nije
im uspelo. Izleda da H ari ima neko svoje pravilo u
takvim slučajevima. On i njegovi ljudi jednostav
no klisnu u žbunje i nestanu. Kad je vojska stigla
do kuće, u njoj nije bilo nikoga osim žena.
- Žena? Z ar oni im aju i žene? - reče Šuster iz
nenađeno. - To mi zvuči kao da oni tam o im aju
pravo dom aćinstvo. . .
- Pa i imaju. Vajlz je sve tako organizovao da sa
vršeno služi njegovim poslovima. Namirnice dovozi,
a vodom se snabdeva sa obližnjeg potoka. U koralu
drži priličan broj slobodnih konja. Ima kuvaricu,
M eksikanku, i čoveka koji služi kao spoljni momak.
- D a li im a nekoga ko osm atra ulaz u kanjon? -
upita Jokum .
- Dvojicu, danju i noću. Povrh svega, inta i pri

jatelje po svim gradovim a unaokolo i oni ga oba-
veštavaju o svemu što se događa. Zbog toga sam
zahtevao od vas da budete m aksim alno pažljivi,
kako niko ne bi saznao da se nalazite u ovom k ra
ju.
- Kuda li su otišli kad se pojavila vojska? - pi
tao se G enon.
- Isparili su u „Ničiju zem lju“ . . . To ti je svega
triedesetak m ilja odavde.
T. Dž. Jokum izvadi novu tanku cigaru iz m etal
ne kutije, odgrize joj vrh i stavi je m eđu zube.
- Čini mi se da je H ari sasvim dobro sredio stva
ri. Koliko se zadržava u „Ničijoj zem lji“?
- Ne mogu da ti kažem. Ne znam —odgovori
R aj. V erovatno im a neko sklonište tam o negde i
tu ostaje dok se stvari ne smire. M ožda im a i ne
kog prijatelja koji ga prihvata.
- Sad se setih da postoji neka straćara u žbunju
koje se pruža duž teksaške pruge - reče F renk
Pejs. - Sagrađena je na velikoj naplavini nedaleko
iza granice. M ožda se sklanja ta m o ...
- Ja ne nam eravam da mu ovoga puta dam prili
ku da strugne tam o ili bilo kuda - reče R a j.
- E pa, ovo je to što sam ja hteo da čujem! - uz
viknu Pejs srdačno. - D akle, ulečem o unutra i na
padam o . ..
- I tako ti prostrele tvoju blesavu glavu - reče
Džubili sa gađenjem . - Ili, u najboljem slučaju,
završiš sa vrećom punom ničega. V ojska je to po
kušala. Imali su dosta vojnika da pojedu celo to

m esto za doručak, sa kućom , i konjim a, i svim
ostalim. Ali, bili su nasamareni. A ko pokušamo da
to izvedemo onako kako su pokušali plavokaputaši,
sve će se završiti na isti način. Možda ćemo uspeti
da zgrabimo nekoliko njih ili da oni zgrabe dvojicu-
trojicu nas, ali Hari i većina njegovih iskliznuće nam
kroz prste i uhvatiti maglu u „Ničiju zem lju“ sa
dobrim razlozima da nam se podsm evaju.
- S u m n ja m ... Neće tako biti ako sve uradim o
kako valja - usprotivi se Pejs. - N ikad u životu ni
sam udario na odm etnika k o ji. . .
- K ako si zamislio da to izvedeš, m aršale? - upi
ta H ju G enon ne obraćajući pažnju na Pejsovu
prim edbu. - Želiš l i ...?
- Sačekajte trenutak, m ajku mu! - prekide ih
Pejs Ijutito. - Mislim da isto toliko dugo jurim za
banditim a kao i Raj i to mi daje pravo da kažem
svoje mišljenje!
G enon i ostali hladno su posm atrali Pejsa. U z
državajući gnev. Raj je čekao nekoliko trenutaka.
- O hladite malo - reče F renk Pejs. - Ja, momci,
nisam tako im presioniran učešćem u svim tim po
slovima ovog m aršala „Sudnji dan“ . Mogu da sta
nem R aju na belegu bilo kog dana u nedelji sa
svim onim banditim a koje sam gonio i priveo,
m rtve ili žive.
- A ko je zbilja tako, onda je zaista smešno da
niko od nas još nije čuo za tebe - reče H ju Genon
otegnuto.
- M ožda nisi slušao u pravo vreme. M eđutim , ja

znam da je Raj odabran da vodi ovu poteru. No,
kako ja to vidim, svi mi treb a da izložimo svoje ži
vote opasnosti, pa, prem a tom e, treba da imamo i
najboljeg čoveka koji će da nas vodi.
- A to znači tebe? - reče Šuster suvo.
- J o k !. . . Mislim da treba da glasamo.
Jokum frknu.
- O d toga ne bi bilo m nogo vajde, prijaško. Ja
znam ko bi pobedio.
- M ožda - reče Pejs i baci jedan brz pogled p re
m a Džou D iksu, koji je još uvek uporno ćutao. -
Šta je s tobom , šerife? N e pričaš mnogo. A to zna
či da o nečem u razmišljaš. D a li ti izbor između
mene i R aja izgleda kao dobra ideja?
Diks podiže šešir i zagleda se pravo u Pejsove
prodorne oči.
- Nosi se u pakao, m is te r ... I to je mesto kuda
bih ja krenuo za D žonom Rajem ! A sada, ako ne
um ukneš i pustiš ga da kaže ono što im a, ja gla
sam da te vežu i začepe ti usta, pa tako više nećeš
smetati!
- Amin! - reče Džubili D žensen sa dubokim uz
dahom .
Raj je takođe bio doveden do ivice strpljenj a. Vili
ce su mu se stegle, a pogled postao tvrd kao kamen.
- Pustio sam te da trabunj aš do sada zato što si
čuvar z a k o n a ... i to dobar, inače te ne bi poslali
ovamo. A li, sada mi je dosta. O d ovog trenutka
držaćeš začepljena usta ili se gubi! Je li ti jasno?
Pejsovi obrazi ponovo planuše, a lice mu se stvrdnu.

—Svakako, maršale. Ja i nam eravam da u sve
mu postupam ispravno, radi svih nas. Ti samo
nastavi. Ja jed in o hoću da bude jasn o , ovde i
sada: uradiću taj posao za koji sam unajm ljen
i ne računaj ni na šta više!
—A to znači?
—To znači ovo: ja neću progutati sve te koješta-
rije koje se ispredaju o tvojoj veličini. I ako dode
do toga da krene nizbrdo, nemoj od m ene da oče
kuješ nikakvu uslugu. Svako neka se brine za svo
ju kožu. Ti se drži svoje reputacije, koju si rastru-
bio unaokolo, a ja ću se držati svoje. Pretpostav
ljam da si razum eo šta govorim.
Raj sleže ram enim a i pogleda uz padinu. D žubi
li D žensen se nasm eja grohotom i m ahnu glavom
prem a Pejsu.
—Znaš šta, druškane? Čini mi se da sam nanju
šio zrno ljubom ore.
—Ljubom ore? D o đavola! - prasnu Pejs. - N e
ma ni govora o tome! Samo hoću da stv ari. ..
—Zaveži, P ejse!-prek id e ga Džon Raj glasom ošt
rim kao nož. - Im ao si priliku da kažeš šta si hteo i
mi smo te stprljivo slušali. Sada budi miran ili se čisti
odavde! D ajem ti deset sekundi da se odlučiš!
Frenk Pejs se zavali unazad i obgrli rukam a ko
lena. O nda pogleda unaokolo, po ostalim a i pri
m ora sebe da se osm ehne.
—Mislim da ostajem . Biće ti potrebna sva p o
moć koju možeš da pribaviš. Nastavi sa p ričo m . . .
III
H ari Vajlz je stajao pored prozora u sobi koju

je odredio za sebe i ženu koju je odabrao. N etre
mice je gledao prem a ravnici koja se pružala istoč
no od ulaza u kanjon.
Blizu je onaj trenutak, razmišljao je.
Napravio je dobar posao s ovom bandom i sklo
ništem , ali kao i sve dobre stvari na ovom svetu, ni
to nije moglo da traje večno. Neki prokleti čuvar
zakona ili vojska staviće tačku na sve to.
H ari je svojevrem eno to tako i zamislio. Mnogi
sukobi koje je imao sa zakonom naučili su ga da je
konačni obračun uvek neizbežan. Ali, ovoga puta
on će biti daleko ispred dogadaja. Imaće plan si
gurno sm ešten u džep i biće već daleko odavde
kad sekira padne. Sigurno neće opet ispasti buda
la, kao neki koje je znao i koji nisu um eli da se
zaustave na vreme. Sada su bili mrtvi ili su is
paštali svoje grehove u nekim smrdljivim zatvori
ma . . . N e, ne, to se njem u nikako neče desiti.
Taj dan bio je vrlo blizu. Im ao je ušteđenih bli
zu dvadeset hiljada dolara, gotovo dovoljno
Živi kao kralj do kraja života. N ajpre je zamislio

da mu je potrebno dvadeset pet hiljada. To je bila
svota koju je odredio kad je došao na ideju da or-
ganizuje ovu bandu i da staru H adspetovu ran-
čersku kuću upotrebi kao bazu za svoje operacije.
M eđutim , to je koštalo više nego što je on plani
rao. V aljalo je kupovati hranu, uobičajene nam ir
nice za domaćinstvo, hranu za konje, i plaćati u
gotovu ljude moji su jahali s njim. Kao i kod svih
ljudi njihove vrste, a i sam je nekada bio takav,
novac im je curio kroz prste kao voda kroz sito.
Pošto je obazrivost nalagala da sačuva njihovu
odanost i da uvek budu zavisni od njega, H ari se
postarao da im nikada ne da povoda da se izgube,
bar ne oni koji su mu bili važni.
.Toš dva-tri posla i on će moći da krene. Što se ti
če njih, ostaće na svome i više o njim a neće m orati
da vodi računa. Kao prvo, tu je ona banka u N ju
tonu. Tu će njegov deo biti najm anje tri hiljade
dolara, ukoliko su izveštaji koje je dobio od svojih
špijuna tačni, a on nije im ao razloga da sum nja u
njih. Dvojica koja su ga obaveštavala, m om ak iz
banke i čovek koji drži radnju s oružjem , nalazili
su se na mestim a odakle su tačno mogli da vide sve
što se događa. O bojica su predlagali da se pljačka
izvede krajem nedelje. Rekli su da su tada ulozi
najveći.
D o trenutka kad se slegne sva prašina oko toga,
on će već da smišlja plan u vezi sa pošiljkom zlata
koja će tajno biti upućena u D enver. Tu će izgubiti
oko mesec dana, ali će zato sve da razradi kako

valja.
Pri pomisli na zlato, usne H arija V ajlza razvu-
koše se u osmeh. Zbog njega je ta pošiljka čuvana
u najvećoj tajnosti, ali su m u njegovi doušnici javi
li o njoj. Oni su se sada nalazili gore i razrađivali
završne detalje sa čovekom iz preduzeća, m om
kom koji je radio u rudarskoj kom paniji. A ko su
cifre koje je dobio bile tačne, H ari je mogao raču
nati da će deo koji će dobiti iznositi oko pet hilja
da, i to pošto svako, uključujući i čoveka iz p re
duzeća, bude isplaćen.
H ari Vajlz sm atrao je da svoje uspehe duguje
činjenici da nije pohlepan. Uvek je nastojao da
svako ko radi za njega pošteno dobije svoj deo.
Sm atrao je da im a izuzetnog dara za planiranje i
organizaciju. Im ao je ljude, izvidnike, kako je vo
leo da ih naziva, raspoređene po celoj oblasti. Svi
oni su ga uredno obaveštavah i za to su dobij ali
srazm em i deo plena, kao i oni koji su stražarili na
ulazu u kanjon.
Im ao je dovoljno ljudi da nikada ne propusti
dobar posao. R aspoređivao je pola tuceta ili više
ovde, trojicu-četvoricu tam o, možda dva ili tri čo
veka na neku drugu tačku, sve je to uvek zavisilo
od važnosti posla i okolnosti pod kojim a se posao
obavljao.
O n lično predvodio je ljude kad se radilo o veli
kim svotam a, ne zato što nije verovao K inkejdu,
Finu Kelovej u i ostalima koji su se njim bili od po-
Četka, radilo se jednostavno o tom e da je to bila

njegova banda i zbog toga je sm atrao da u svakom
trenutku svako treba da bude svestan te činjenice.
K inkejd i ostali poštovali su ga zbog toga, ali i
zbog nekih drugih razloga. Bili su uvereni da je on
sprem an na svaki rizik ukoliko su oni uz njega.
S druge strane, svaki od njih osećao se dovoljno si
gurnim , je r je znao da on vodi računa o njim a, da
ih neće ostaviti ako koji bude ranjen, sve dok ne
smesti na sigurno ukoliko i kad bude potrebno.
Stara H adspetova kuća pokazala se kao idealna
za Vajlzove potrebe. O dabrao je najbolju sobu za
sebe i Rabi, ženu koju je sm atrao ličnom svoji
nom , a ostale sobe je pretvorio u neku vrstu h o te
la. Još dvojica iz bande, R ejf D uli i Virdžil F raj,
takođe su imali naložnice, pa je i njim a bilo dozvo
ljeno da im aju zasebne sobe.
Svi ostali delili su preostale sobe, izuzev onih na
spratu, sasvim na kraju, gde je salunskim curam a,
Noli, A ni, B erti i Loti dozvoljeno da se usele i n a
prave sovjevrstan bordel.
Svi su jeli za velikim stolom u kuhinji, gde je M ek
sikanki u kuvanju pomagao njen muž, koji je takođe
služio kao neka vrsta dom ara i spoljnog momka.
Bilo je to ugodno mestašce i H ari V ajlz se njim e
ponosio, je r je , pažljivo izabravši ljude, delajuči
po sistemu „udri i beži“ i održavajući odnose lju
bazne neutralnosti sa trgovcima po obližnjim gra
dovim a, uspeo da mu se odm etnički posao sasvim
lepo isplati.
Z adovoljan svojim razm išljanjim a, H ari se

okrete i ode do vrata koja su vodila u veliku pro
storiju koja je nekada bila H adspetova gostinska
soba. Sada je to bilo glavno mesto za okupljanje,
gde su ljudi provodili slobodno vrem e igrajući k ar
te, pijući i odm arajući se. P oker se igrao sve žešće.
D o trenutka kad bude vrem e za napad na banku,
svi će biti bez prebijene pare. To je bila razlika iz
m eđu njega i njih: on je svoju gotovinu čuvao, a
oni su mislili jedino kako da se napiju viskija, da
se kockaju i zabavljaju sa ženama.
Prošavši kroz vrata, Vajlz zastade. Bio je prilično
visok čovek, lep na neki način, sa tamnom kosom,
tamnim očima i jakim brkovima. Voleo je dobro da
se oblači i na to je bio ponosan sada, kad je imao
mogućnosti za to. Stručnjak za revolver koji je no
sio, i savršeno hladnokrvan kad bi ga upotrebljavao,
bio je daleko od toga da bude kicoš za kakvog bi ga
neko na prvi pogled mogao smatrati.
K artalo se cele noći. N eki igrači su povrem eno
ustajali od stola, a drugi zauzimali njihova mesta.
N ekoliko ljudi baciše poglede prem a Vajlzu, koji
je ušao, i klimnuše mu glavom.
—’B ro j’tro, gazda! - pozdravi ga jedan.
Bio je to N ejt B raun, čovek sa licem orlušine.
—’B ro j’tro! —reče H ari. —Jeste li videli Rabi?
N ejt pokaza palcem prem a prednjim vratim a,
koja su bila načinjena od hrastovine, sa obojenim
staklima.
—M alopre je izašla.
Potera „Sudnjega dana“________________________________ ^
Vajlz steže zube. R abi ga je odgurnula i ispuzila

iz postelje, zbog nečeg ljuta na njega, valjda zbog
onoga što je u šali dobaeio Loti, sitnoj, riđo kosoj
curi. To nije značilo ništa, ali za R abi je bilo do
voljno.
S njom je bilo đavolski teško. N o, on ionako ni
je nam eravao da je povede kad se bude povukao
odavde. Bila je tu već oko godinu dana, a on je
sm atrao da je to sasvim dovoljno za jednu ženu.
Osim toga, Rabi se zapustila. Nije više izgledala
onako dobro kao kad su se prvi put sreli. Z ab o ra
vio je u kom se gradu to desilo, ali se sećao da je
to bilo za vrem e pljačke neke banke.
Rabi je bila pred zgradom kad su on i momci is
trčali na ulicu, visoka, jakih grudi, dobro građena
žena plave kose i kestenjastih očiju. U m esto da
vrišti, kako bi učinila većina žena kad bi se našla
usred pljačke, ona mu je dobacila osmeh kakvim
se pozdravljaju stari prijatelji dok se povlačio p re
m a njoj sa revolverom u ruci.
Bio je um oran od devojke sa kojom je živeo u
to vrem e i već je otpisao. T ako se kod njega u k a
zala potreba za novom partnerkom u postelji, a
R abi ne samo da je izgledala dobro, nego je i njen
pogled bio pravi poziv upućen njem u.
—Hoćeš li s nam a? —upita on.
O klevala je samo tren u tak , a onda odgovorila;
- Kladi se na to!
Pošla je za njim do m esta gde su čekali konji.
Popela se iza njega na sedlo i tako je to počelo.
D o dana današnjeg nije saznao ništa više o njoj,

ni njeno prezim e, ni odakle je , ni zašto je tako
sprem no prihvatila njegov poziv. V oleo je da ve
ruje kako je to učinila zbog njegovog dobrog izgle
da i nonšalantnog držanja. N ajzad, pretpostavljao
je da su to zaista bili jedini pravi razlozi.
N eko je zalupio vrata na spratu. U kuhinji, Kru-
sita je zveckala sudovima priprem ajući zajednički
doručak.
V ajlz je neko vrem e slušao galam u, gledajući u
dvorište koje se videlo kroz prednje prozore. Rabi
je tam o negde napolju, duri se i po svoj prilici na
klapa sa nekom od ostalih žena o svojim takozva
nim n e v o lja m a ...
D o đavola i Rabi!
O n se okrete i pođe u kuhinju da popije svoju
ju tarn ju šolju kafe . . . T ridesetak dana, nešto m a
nje ili više, i biće van svega ovoga. Niko, ništa ga
neće sprečiti da stigne do svog cilja. Vajlz zastade i
baci pogled da kalendar na zidu. Prvi avgust. ..
D o sredine septem bra biće daleko i uživaće u
svom novom životu i . .. u novoj ženi.
IV
- Govorio si o tom zatvorenom kanjonu —reče

T. Dž. Jokum puckajući svoju cigaru. —A ko m o
žem o da napadnem o V ajlza i njegovu bandu samo
spreda, a nem a ničega osim tih uspravnih stena sa
strane i pozadi, kako misliš da to izvedemo?
- S obe strane, spreda i straga —reče R aj.
Bob Šuster zavrte glavom.
- Čini mi se da si rekao kako su te stene sasvim
strm e i možda čitavih sto stopa visoke?
- I jesu. A li postoji način da se čovek spusti ko
nopcem . Džubili mi je rekao kako taj teren izgle
da i onda sam ja odjahao tam o. Proveo sam neko
vrem e odm eravajući. To može da se izvede.
- A ko će to da u ra d i. . . da se spusti niz sto sto
pa konopca? - upita Pejs skeptično.
- Ja i Džo Diks - odgovori m aršal. - Toliko ko
nopca neće biti, m ožda samo polovina. Postoji
jedna zaravan gde m ožem o da se zaustavimo i on
da da zakačimo konopac za neku stenu ili jedan od
kedrova koje sam video tam o da rastu. Tako m o
žemo da prevalim o ostali deo puta.
- K anda si prevideo jednu sitnicu - nastavi Pejs.

- Kako misliš da otkačiš konopac odozgo i da ga
ponovo upotrebiš?
- Neće biti teško da se upotrebe dva konopca -
reče Raj sležući ram enim a. - U ostalom , Džubili
će poći s nam a i može da nam baci konopac odoz
go. Ionako će nam biti tam o potreban da povede
računa o konjim a. Ne m ožem o ih ostaviti gore na
ivici.
Frenk Pejs se zavali unazad. Bio je zadovoljan.
Jokum reče:
- To će te dovesti iza kuće?
- Kad stignemo dole, bićemo oko dvesta jardi
iza nje. Moći ćemo da priđem o dosta blizu, je r ta
mo ima stenja i žbunja.
- A šta mi treba da radim o? —upita G enon.
- Kad D žo, Džubili i ja pođem o na vrh kanjona,
vi ćete se rasporediti u podnožju. Prvo što treba da
učinite to je da se pobrinete za ona dva stražara.
To m ora da ide sasvim tiho. Pucanj ili bilo kakva
buka napraviće uzbunu u k u ć i. . . O nda krenite u
kanjon. D ođite sto bliže m ožete i pritajite se. U to
vrem e Vajlz i njegova banda ulaze u kuću i za
jednički doručkuju. Znači da će svi biti unutra.
Čekaćem o dok svi ne uđu. Posm atrao sam ih ne
koliko dana i ustanovio da to uvek ide na isti na
čin . . .
V erovatno im H ari tada izdaje naloge za taj dan
- prokom entarisa D žensen.
- N ajv ero v a tn ije... K ad svi budu unutra, ja ču
ispaliti hitac. T ada ćemo Džo i ja već biti blizu

zadnjih vrata, što m ožem o bliže, a vi, kad čujete
pucanj, jurnite prem a prednjim vratim a. N ajvaž
nije je da ne preduzim am o ništa dok i poslednji od
njih ne uđe u kuću. To je jedino vrem e u toku da
na kad H ari i njegova banda ne mogu da klisnu u
žbunje i n estan u . . . Isto tako je važno da svi vi pri
đ ete kući što m ožete bliže. Ne bih želeo da vam se
i jedan provuče kad pucnjava počne.
- Prvo što će pokušati da učine to je da se doko
p aju konja i pobegnu u neki zaklon - reče D žen
sen. - A ko nekom od njih to pođe za rukom , raču
najte da će da klisne. Nešto mi govori da i sa stra
ne im a staza koje vode iz kanjona. Inače mi nije
jasno kako su H ari i ostali uspeli tako da pređu i
vojsku i p o te re ...
- Spreda će nas biti četvorica - reče Genon. - Mis
lim da bi bilo mudro da se raširimo i natupamo u liniji.
- Petorica, uključujući i D žubilija. O n će se vra
titi čim bude mogao da vam se pridruži. Nisam
uspeo dobro da osm otrim prednju stranu, ali mi
slim da su sa te strane najm anje dva prozora i vra
ta. Bilo bi dobro ako dvojica od vas, oni koji budu
na krajevim a linije, osm otre obe strane.
Jokum klimnu glavom.
- To sam i ja mislio. A ko ti i D iks upadnete kroz
stražnji ulaz a trojica od nas kroz prednji, treb a ta
ko da ih zatrpam o olovom da se sasvim smire. M e
đutim , neko m ora da ostane sa strane, za slučaj da
nam neko prom akne.
Potera „Sudnjega dana“________________________________ 42
- D a još nešto razjasnim o, m aršale - reče G e

non. - D a li ti njih želiš žive?
Raj je čutao neko vrem e kao da odm erava pita
nje i traži odgovor. N ajzad reče:
- Mislim da će to zavisiti od njih. M oje pravilo
je uvek bilo da čoveku dam izbor: da odbaci revol
ver ili ga upotrebi. U ovom slučaju, m eđutim , ne
smemo da zaboravim o da smo mi tu zato da stavi
mo tačku na delatnost H arija V ajlza i njegove
bande. K ako ćemo to učiniti, prepušteno je nama.
Jokum baci pogled prem a konjim a. Iz nekog
razloga buljio je unaokolo.
- H ari će se boriti - reče posle kratke pauze. - A
boriće se i oni koji su s njim. Svakog od njih čeka
deset ili petnaest godina iz re še ta k a . . . m ožda čak
i konopac, ako bude uhvaćen.
Raj klim nu glavom.
- D a, tako otprilike stoje stvari i dobro je da to
upam tite. N e reskirajte ni sa jednim od njih.
- Znači, to prepuštaš nam a? - upita Šuster.
- O daberite najbolji način. A ko želite, hvatajte
zarobljenike. . . ili prištedite zakonu vrem e koje bi
m orao da potroši na njih. A svaki čovek koji je sa
H arijem , kriv je da krivlji ne može biti, na čelli s
njim. K ad sve bude gotovo, želim da sve što tam o
postoji, kuća, nastrešnice, korali, apsolutno sve,
bude spaljeno do zem lje. Neću da išta ostane čita
vo kad odem o.
- A žene? - upita D žo Diks.
Raj se okrete čuvaru zakona, koji je bio mlađi
od njega. O dabrao je D iksa da se sa njim spusti

niz zid kanjona ne samo zato što su dugo bili p rija
telji, već i zbog njegovih godina. D iks je bio m no
go m lađi od ostalih i zbog toga će m u biti lakše da
se bez problem a spusti.
- Šta ćem o s njim a?
- D a li ono što si rekao za muškarce važi i za njih?
- Zašto da ne? Ž ena sa revolverom u ruci može
da ubije isto tako brzo i sigurno kao muškarac.
A ko se budu držale postrani, neka im bude. A ako
pokušaju da se um ešaju, pobijte ih. Ne vidim da
postoji bilo kakva razlika ako stanu ram e uz ram e
sa muškarcima.
D iks polako klimnu glavom, pa reče;
- A šta ako se one ne budu m ešale, a mi posle
spalimo sve što tam o ima? N e možemo ih tek tako
ostaviti na cedilu.
D žon Raj ravnodušno sleže ram enim a.
- Mislim da će to onda biti njihov problem i na
dam se da će um eti da ga reše. Svaka od njih je
tvrd orah, inače se ne bi nalazile tam o gde su. I ne
m ojte da brinete za njih, one i te kako ume ju da se
postaraju za sebe. D ozvolite im da vam zavrte m o
zak i da vas popale, i već im ate zrele šanse da tam o
ostanete mrtvi!
Diks se zavali unazad, očigledno zadovoljan.
R azbaškaren u hladovini, D žensen zbog nečega is
krivi lice i podiže se na lakat. Sada se već i te kako
osećala vrelina dana. Znoj se presijavao na njego
vom izboranom licu.
- O sećao bih se m nogo bolje, m aršale, sa tim

tvojim planom ako bih i ja sišao niz konopac sa to
bom i D iksom . Vas dvojica treb a da napravite ve
liku gužvu, a ako mi ostali ne stignemo do pred
njih vrata na v re m e . . .
- Svaki od nas pucaće iz po dva revolvera, a to
znači da će da leti kiša olova. Nećem o doći u škri
pac ako vi krenete čim čujete signalni hitac.
- Mislim da bi bilo dobro da i mi upotrebim o po
dve pucaljke - reče Šuster. - Ja imam još jedan
četrdeset pet u bisagama.
Raj se nasm eja.
- Tako nešto sam i mislio. Još nisam sreo čuvara
zakona koji nije nosia rezervno oružje.
- Mislim da je najbolje da ja uzmem pušku - re
če D žensen. —N ikad nisam bio bogzna kako dobar
sa revolverom.
- U poređenju sa nožem koji imaš za pojasom ,
mislim da ti je to bolji izbor - reče R a j, p a baci po
gled po ostalima. - Im a li pitanja?
F renk Pejs se naže napred.
- A ko pretpostavim o da će taj tvoj plan da upali
i ako na kraju ipak bude nekoliko zarobljenika,
šta ćemo s njim a?
- Odveščemo ih do pruge za Trinidad. To je
najbliži grad koji im a dobar zatvor.
Pejs zavrte glavom.
- Zašto ne D odž Siti? Tam o je najbolji zatvor u
ovoj oblasti. O dande sigurno neće pobeći!
R aju je sada bilo jasno da Pejs jednostavno
m ora da stavlja prim edbe i ističe protivpred-

loge.
- D odž je daleko odavde - reče on. - Č etiri ili
pet puta dalje nego Trinidad. A pobeči neče. Za
to ću se ja postarati.
- A ko mene pitaš - reče T. Dž. Jokum suvo - naj
bolje da se ne zamlaćujemo okolo sa zarobljenicima.
- I meni se čini - složi se H ju G enon.
D žon Raj slušao je takve i slične kom entare. Z a
ljude koji su se okupili sa njim u podnožju nerav
n e, crne kupe, odm etnik nije bio ništa više od ono
ga što njegovo ime sadrži, osoba koja živi izvan
pravila organizovanog društva, i to čini na račun
drugih, često im oduzim ajući i živote. K ao takvi,
otpadnici od zakona nisu zasluživali da se o njim a
rtinogo razm išlja. Kao i njegove kolege, čuvari za
kona, ni sam Raj nije bio mnogo sklon srceparaju-
ćim teorijam a o krim inalcu kao jadnom , neshva
ćenom nesrećniku, koga je život upropastio pa za
to ide jedinim putem kojim može.
Ali hladnokrvno ubistvo bilo je nešto što treba
osuditi, bilo da se radi o otpadniku ili zastupniku
zakona. I, m ada je bio nem ilosrdan prem a p re
stupnicima, D žon R aj ne bi tolerisao okrutno ubi
stvo bilo ko da ga izvrši.
- Voleo bih da da zapam tite jednu stvar - reče
on kad je razgovor prestao. —Vi ste čuvari zakona.
U bijate čoveka sam o onda kad nem a drugog izla
za. U protivnom , spuštate se na nivo H arija
V ajlza, Fina K eloveja i ostalih bandita.
N astupilo je dugo ćutanje. O nda se F renk Pejs

nasm eja.
- Čuste li vi ovo? I to je rekao čovek koga nazi
vaju m aršal „Sudnji d an “ ! Prosto ne mogu da ve
rujem svojim ušima!
- Ipak si dobro čuo —reče Raj tihim, ali tvrdim
glasom. - M oraš čoveku da pružiš m ogućnost iz
bora. Z a ono što će se posle dogoditi, on sam snosi
krivicu.
O pet je nastupila tišina, koju je na k raju oteg
nutim glasom prekinuo H ju G enon.
- Mislim da smo shvatili. A ko neki od njih stane
na belegu i pokuša da razm enjuje olovo, biće uslu-
žen po svim propisima!
- Mislim da to tako i treba da bude, bar što se ti
če ljudi koji nose značku - reče Jokum . - O ni sami
treba da odluče. A ako mi nismo brži od njih, zna
či da nismo stasali za o ra n je . . . D akle, kad počinje
igranka?
- Mislim da treba da stignemo tam o i budem o
na licu m esta kad se sm rkne - odgovori R aj. Na-
pašćem o ih rano ujutru, dok je d u . ..
V
- Pom alo sam iznenađen što gutaš sve te glupo

sti od onog Pejsa - reče Džubili D žensen R aju m e
lodično oštreći nož na več dobro istrošenom
brusu koji je izvadio iz svojih bisaga.
Bili su naslonjeni na vulkansku stenu, gde im je
retka senka jednog kedra pružala kakav-takav za
klon od vrelog sunca. U naokolo, oko podnožja
kupastog brda ostali čuvari zakona su ugodno p ro
vodili popodnevne časove, čisteči oružje, poprav
ljajući istrošenu oprem u, spavajući i odm arajući
se.
M eđu njim a nije bilo ni traga napetosti, nem ira
ili zabrinutosti. Činjenica da treb a da udare na da
leko brojnijeg neprijatelja i da se suoče sa smrću
sledečeg ju tra, uopšte nije zaokupljala njihove mi
sli. U toj situaciji za njih nije bilo ničeg novog. Je
dino se malo razlikovala od drugih. Izuzimajući
D žubilija D žensena, svi su bili iskusni čuvari zako
na, koji su već stekli slavna im ena i odavno pod-
svesno prihvatili fatalistički pogled na život. Što se
pak tiče D žensena, izvidnika, lovca na bizone i
borca protiv Indijanaca, ni o njem u ne bi moglo da

se kaže ništa m anje.
R aj sleže ram enim a.
- Im ao je pravo da bude saslušan.
Džubili se počeše po trbuhu.
- A ko m ene pitaš, m om ak je debelo preterao.
Ti si izabran da budeš gazda na ovoj proslavi, a ne
on. Jesi li ga ikada ranije negde sreo?
- Ne poznajem ga, ali mi se čini da je u redu.
Inače ga ne bi poslali ovamo.
D žensen ispljunu sok duvana na obližnji busen
zmijske trave.
- Z a te pare mogli su da nadu i nešto bolje. Svi
ostali su momci sa kojim a se može jah ati i u pa
kao, i onaj Teksašanin, G enon, Šusteri T. D ž .. ..
Sum njam da bi čovek mogao da pronađe bolje.
Ali taj m om ak P e js ...
- Ne mogu da sudim o čoveku koga sam samo
video i popričao s njim nekoliko m inuta, to i sam
znaš. Tek kad si s njim sateran u škripac, onda se
pokaže ko je i šta je.
- M ožda je i tako, ali da sam na tvom m estu, si
gurno ne bih mnogo računao na njega. Čovek je
m nogo uobražen, a to znači i brzoplet. Taj če gle
dati da ti se osveti, samo ako mu pružiš priliku.
- D ržaču ga na oku - reče R a j. - N ego, m alopre
nisi pom enuo D žoa Diksa.
Tih, ujednačen šum oštrenja Džensenovog noža
o kam en prestade. Stari izvidnik ponovo pijunu.
- Pošto je u pitanju tvoj stari drugar, nisam
________________________________ Potera „Sudnjega dana“
hteo o njem u da kažem ni crno ni belo, ali nisam

siguran u njega. Prem a onom e što si mi ti rekao,
on je prva klasa. A li, sve mi se čini da ga nešto na
griza. N ešto m nogo gadno.
Raj polako klimnu glavom posm atrajući Diksa.
Džo je bio sasvim po strani, i dalje se držeći povu
čeno, kao što je činio sve vreme otkad je došao.
Sada je bio potpuno opušten i buljio je nekud u
magličastu daljinu.
- N ešto ga muči, to je tačno. U opšte mi ne liči
na D žoa da tako sedi, blene i drži zatvorena usta.
- Mislim da to m oraš do ujutru da raspetljaš.
K ad udarim o na H arija i njegovu bandu, srljaće-
mo pravo na groblje. Zbog nekog ko se ponaša
kao mesečar svako od nas može da bude ranjen ili
ubijen.
Raj obrisa znoj koji mu se skupio na čelu.
- M a o čem u da se radi, to je njegova stvar - re
če razdražljivo. - Ja nem am pravo po tom e da
čeprkam , m a d a ...
- D o đavola! Taj mali džumbus koji si planirao
daje ti pravo na to!
- To znam. H teo sam da kažem: ako D žo do
ujutru ne izađe na videlo s tim, pa ma šta to bi
lo, biću prinuđen da se umešam. Previše stavljamo
na kocku. M eđutim , nadam se da će on sam rešiti
da progovori i kaže mi šta ga muči.
D žensen nešto prom rm lja u znak saglasnosti,
prem esti duvan pod drugi obraz, pijunu i zaključi
ne prestajući da brusi nož;
- A ko ti ne kaže ništa, m oraš da ga prim oraš na

to! - reče on. - N ije vrem e da nam se neki kraken
m ota ovuda!
Rej se namršti.
- Šta?
- K raken. Moj otac je bio iz N orveške. U vek je
nas decu plašio kad smo lenji ili nem arni, nečim
što je nazivao kraken. To ti je kao neka karakon-
džula koja proždire ljude kad se ne ponašaju kako
valja ili ne vode računa o sebi.
Džon R aj se m račno nasm eja i klimnu glavom.
- Raščističu to s njim. Kao što sam rekao, više
bih voleo da o tom e progovori sam, ali ako neće,
onda ću m o ra ti. . . Nisam siguran da sam ti to već
rekao, D žubili, ali veom a sam ti zahvalan što si se
odazvao m om pozivu.
- Vidim da su ovo ljudi od zakona. Malo sam se
čudio zašto si pozvao m ene.
- Pa, sam si pom enuo da znaš prečicu do vrha
kanjona.
- Ali ti si i sam bio ta m o . . .
- Samo na zapadnoj strani, i to po danu. Doći
tam o sa juga, i to noću, nešto je sasvim drugo. Č o
vek može beskonačno da luta unaokolo, da izgubi
vrlo mnogo vrem ena, možda čak i da naleti na
stražare H arija Vajlza, a ja to nisam hteo da rizi-
kujem .
- O nda ne bih rekao da si pogrešio - reče D žen
sen. - Čovek bi bio budala ako ne bi zakopčao svu
dugm ad kad se uvaljuje u posao kakav je ovaj!
- U ostalom , potreban si mi i da baciš onaj ko

nopac odozgo i da vratiš konje.
- N arav n o . . . M nogo me raduje što mogu da ti
pom ognem , D žone. Znaš li kuda ćeš kad se sve
ovo završi?
- Ne. M ožda će m e neka poruka čekati u D en-
veru. Rekli su mi da tam o podnesem izveštaj kad
ovo bude gotovo.
D žensen izbaci dugačak mlaz m rkog duvanskog
soka i odm ahnu glavom.
- O ne glavonje tam o uzim aju zdravo za gotovo
da tebi ovde ništa ne može da se desi, kao da te
m etak neće. Z ar te to nikad nije ljutilo?
- N ikad nisam ni razm išljao o tom e. V erovatno
će jednog dana da naleti m etak na kom e će biti is
pisano moje ime i to će biti kraj. M eđutim , nem a
smisla da čovek brine o tom e. Šta treba da se do
godi, dogodiće se. A ti? K uda ćeš kad se ovo za
vrši?
- Mislim da odjašem m alo u D akotu. Bog zna
otkad nisam bio, a tam o im a nekog sveta kom e bih
rado stisnuo r u k u ... N ego, pomalo sam gladan.
Z ar ne misliš da bi bilo dobro da se priprem i jedan
jak obrok za ljude?
Raj pogleda prem a zapadu. Sunce se sve brže bli
žilo zalasku. D o noći je ostalo još svega nekoliko sati.
- D a, mislim da bi trebalo. Biće potrebno dosta
vrem ena da svako zauzm e svoje mesto kad stigne
m o do kanjona. Z ato m oram o da krenem o čim se
sm rkne.
- M oraćem o polako - reče D žensen stavljajući

brus u džep a nož, oštar kao brijač, natrag u kori
ce. - I vrlo pažljivo. ..
- Prepuštam tebi da nas tam o odvedeš - reče
R aj. —Naloži vatru dok ja donesem vreću sa hra
nom. N ije ništa naročito, ali je bar im a dosta.
- To je dobro - reče Džubili ustajuči. - O no što
sad pojedem o m oraće da nam potraje. N em a sum
nje da će proći dosta vrem ena pre nego što ponovo
jedem o.
VI
M esec je bio u prvoj četvrti, ali su bezbrojne

zvezde prekrivale nebo bacajući bledu, srebrnastu
svetlost na zem lju. Približavajući se Velikoj Plani
ni, D žon R aj i njegovi ljudi bili su sve oprezniji.
—Vajlzovi stražari su postavljeni odm ah iza
ulaza u kanjon —upozori maršal. —zato je najbolje
da ostanem o blizu podnožja padine. Ž bunje i ste-
nje koje se tam o nalaze biće nam dobar zaklon.
- R ekao si da H ari tam o im a stražare danonoć
no? - upita Bob Šuster.
—U svakom slučaju —odvrati D žensen pre nego
što je Raj uspeo da progovori. —Čuo sam da se
sm enjuju na straži, a deo plena dobijaju kao i da
učestvuju u akciji, iako samo stražare.
- O n je ovo m esto organizovao kao pravu vojnu
postaju - prim eti H ju G enon. - O nda nije čudo
kako m u polazi za rukom da tako dugo zavarava
potere.
Jahali su dalje, terajuči konje polaganim hodom
duž podnožja planine. Čulo se zavijanje kojota
odozgo i sa udaljenih padina. U jednom trenutku
Šumno prolete sova mašući svojim širokim krili

m a, kao da osm atra uljeze koji se kreću kroz polu
tam u. V azduh je bio topao. Tišina koja je prekri
vala brda i doline bila je duboka, gotovo da se m o
gla dodirnuti.
U brzo zatim . R aj, koji je jahao na čelu, podiže
ruku i zaustavi povorku.
- Ulaz u kanjon je ispred nas - prom rm lja. -
Sad ne govorite i pripazite na konje. D ržite ih po
dalje od žbunja da ne bi izazvali neki šum.
M aršal je nastavio da se približava, pažljivo,
duž trnovitog rastinja, koristeći se senkam a veli
kih stena. Povetarac je donosio jedva osetan miris
dim a iz dubine kanjona. U nekoliko navrata, čak
su čuli šum nem irnog trupkanja konjskih kopita.
Raj je pretpostavljao da je to jed an od stražarskih
konja.
On ponovo stade. O krenuvši se u sedlu, nađe se
licem u lice sa čovekom koji je bio tik iza njega,
Frenkom Pejsom i pokaza mu prem a gustom žbu
nju na ivici jedne vododerine.
- H oću da budeš tam o. Os.tali će se rasporediti
u liniju levo od tebe, onako kako je G enon p red
ložio. O stani potpuno miran sve dok ne bude tač
no dva po ponoći. O nda kreni u kanjon, pešice,
polako i oprezno.
- A šta sa stražarem ?
- Ne znam gde ćeš ga naći. M ožda na pola puta.
B ar tako mislim. Tvoje je da ga otkriješ i učiniš ga
bezopasnim ako ti se nađe na putu. A li, učini to
sasvim tiho. M ože da se desi da bude više levo. U

tom slučaju, za njega će se pobrinuti čovek koji je
prvi do tebe.
- A ko će to biti? - upita Pejs.
Raj baci pogled prem a čuvaru zakona koji je
bio sledeći u povorci. Bio je to B ob Šuster.
- O n - reče pokazujući palcem. - Zašto? Im a li
neke razlike?
- Jok! - odgovori Pejs sležući ram enim a i sjaha.
- R ekao sam vam kako treb a da se odigrava ce
la stvar u kući. A ko krenete u isto vrem e, stići ćete
zajedno u dvorište. M eđutim , ne m enja stvar ako
koji od vas malo zakasni. T reb a da se držite poda
lje, u žbunju, van dom ašaja pogleda sve dok ne
čujete moj hitac. O čekujte ga negde posle svanu
ća, kad V ajlz i njegova banda budu u kući, na do
ručku. Je li jasno?
- Jasno! - reče Pejs odsečno i stupi u vododeri
nu.
Raj polako pređe pogledom preko ostalih.
- Isti plan važi za sve vas. Im a li ko šta da pita?
- reče on tiho.
Nije bilo nikakvog odgovora. Ljudi krenuše.
B ob Šuster ostade u tam i, pored jedne velike ste
ne; G enon desetak jardi dalje, iza jedne gupe ke
drova; T. Dž. Jokum u sasušenom koritu potoka
sasvim blizu južne padine zatvorenog kanjona.
- Zapazio sam stražara na ovoj strani oko četvrt
m ilje dalje - reče Raj tiho dok je čuvar zakona
zauzimao svoj položaj. — G otovo je sigurno da
Potera „Sudnjega dana“________________________________ X
Ćeš ti da naletiš na njega. Mislim da je G enon

predaleko.
- Prepusti to m eni - odgovori Jokum .
- Čim dobaci uže meni i D iksu, Džubili će se
vratiti sa konjim a i onda može da vam pomogne.
- D rago mi je da i on b u d e . . .
- D anas sam dobro naoštrio nož - reče stari iz
vidnik glasom nešto jačim od šapata. - Biće mi
zadovoljstvo da se pobrinem za tog nitkova što
puca u le đ a . ..
- On je tv o j. . . Srećno, maršale!
- I tebi ta k o đ e . . . Mislim da ne treb a to da ti
kažem , ali ako budeš zapalio jed n u od tih tvojih
cigara, žar će se videti kroz ceo kanjon. I još ako
se vetar p ro m en i. . .
- Neću da ih pušim , žvakaću — reče Jokum i
udobno se smesti u sasušenom koritu potoka.
Raj klimnu glavom i dade znak D žensenu da ih
povede dalje. K renuše.
Izvidnik ih povede oko visokih, tam nih formaci
ja sve dok se nisu našli gotovo sasvim na zapadnoj
strani. A onda, zašavši m eđu ogrom ne gomile
stenja koje se ko zna kad survalo sa visokih litica
i zaravni, poče da se penje prem a grebenu.
K retali su se polako, vodeći računa da prave što
je moguće m anje buke, ali su šljunak koji se k otr
ljao ispod nogu niz padinu i sasušeno rastinje koje
je bujalo pored staze činih da nečujno kretanje
bude gotovo nem oguće.
Bih su, m eđutim , na priličnoj udaljenosti od
k raja kanjona, gde se nalazila kuća, i Raj je sum

njao da iko može da čuje njihovo približavanje.
Ipak je bio zabrinut, je r je znao da je H ari Vajlz
vrlo prom išljen čovek. R aj nije prim etio nikakvog
stražara na ovoj strani kanjona i nije mu izgledalo
verovatno da bi šef bande mogao doći na pomisao
d a ga i tu postavi. A li, nije trebalo rizikovati.
Staza je bila duga, strm a i na pojedinim m esti
m a zavojita. Skretala je napred, nazad i vrlo retko
vodila direktno prem a vrhu. U brzo konji počeše
da pokazuju znake um ora. N ajzad je postalo ne
izbežno da sjašu i vode ih.
- N ije više daleko - prom rm lja D žensen. - O no
veliko drveće koje vidiš tam o napred, tu je vrh.
Pola sata kasnije zaustaviše se na maloj čistini
okruženoj borovim a i jelam a. Ljudi i konji dahtali
su hvatajući vazduh. D žo D iks, koji je bio naj-
um orniji, pronađe neku kladu i skljoka se na nju.
- Prokletstvo, jedva je d n o m . . .
D žubili ga pogleda zam išljeno.
- N ajgore smo prošli. Im a još možda pola milje
do ivice. M ožemo da jašem o, sam o da se konji
izduvaju.
O dm arali su se kratko u jezivoj tišini planine,
a ubrzo zatim ponovo su bili u sedlima i pentrali se
uz izbrazdanu padinu. N a toj visini, na m anje
zaklonjenom terenu, bilo je svežije i povetarac je
bio oštriji.
- N ije daleko zima - reče Džubili Džensen više
za sebe nego svojim pratiocim a. —Osećam joj miris.
Raj je čutao. Bilo je potrebno više vrem ena n e

go što je on računao da se stigne na greben, pa
je počeo da žali što nije ranije krenuo sa planine
K epjulin. M eđutim , nije hteo da rizikuje da bilo
ko prim eti njegovu grupu dok se kreće preko
ogrom nih ravnica između dveju planinskih form a
cija. Zbog toga je čekao do poslednjeg trenutka.
- Tam o je v rh . . . O nda gde su one velike ste
n e . ..
Raj se osm ehnu s olakšanjem na ovo jedva do
čekano D žensenovo obaveštenje. Prva svetlost da
na neće se pojaviti bar još tri sata. Im aće dovoljno
vrem ena da se spusti niz liticu sa D žoom Diksom
i zauzme dobru busiju pre nego što život u od
m etničkom logoru počne.
D žensen se zaustavi i lako skoči iz sedla na trav
nato tlo. M ada je m ala crna kobila bila osedlana,
on nije m ario za uzengije i jahao je na indijanski
način, slobodnih nogu.
Raj i Diks sjahaše istovrem eno i predadoše svo
je konje D žensenu, koji ih, uz svoju kobilu, pove
de do obližnjeg bora i tu ih priveza. D ok je on
to radio. Raj odm ota konopac koji je ranije p ri
prem io i uputi se prem a ivici kanjona. Tu pronađe
odgovarajuće, čvrsto drvo i priveza konopac za
njega.
- D ole se ne vidi nikakvo svetio - reče Diks
gledajući u kanjon. - G de je ta kuća?
- Mislim da sad svi spavaju - odgovori R aj po
gledavši ga kratko.
Već je pokušao da navede D žoa da se otvori i

zabaci taj teret sa sebe, ali bez uspeha. Pokuša-
će ponovo.
- Kuća je oko četvrt milje od podnožja ove liti
ce.
- M ožda bi bilo lakše da su svi došli ovamo i
da smo udarili na njih još dok je m ra k . . .
- I o tom e sam razm išljao. Vajlzovi ljudi ne spa
vaju svi u kući. Neki spavaju u šupama. Z ato m o
ram o da čekamo da se svi okupe na doručak i da
ih uhvatim o na gomili. M oram o da im presećem o
put n a p o lje . . . Jesi li poneo rezervni revolver i za
lihu municije?
D iks pljesnu po svojoj futroli za revolver i po
tapša se spreda po košulji.
- O ba m oja revolvera i čitava kutija metaka!
- Trebalo bi da bude dovoljno - reče R aj, pro-
veravajući sopstvenu oprem u. - Čovek može da
izgubi štošta dok se spušta ako ne p a z i. . . Mislim
da smo sprem ni, Džubili.
- O nda krenite dole - reče D žensen. - Čim stig
nete na zaravan, a ona nije daleko, eimnite kono
pac i ja ću ga odvezati.
R aj stupi na vrh litice, navuče svoje kožne ru k a
vice i dograbi uže obem a rukam a, pa pođe niz
kratku padinu do same ivice.
- Vidim o se dole - prom rm lja.
- Svakako - odgovori D žensen mirno.
R aj se polako spuštao. Bio je vrlo pažljiv. N a
dao se da će izbeći olabavljene, klimave stene koje
bi mogle da se survaju dole i izazovu buku koja bi

se čula u kući. M eđutim , nije im ao nikakvih teško
ća. Pri srebrnastoj svetlosti zvezda, površina litice
se glatko presijavala. Izuzev bola od napora u mi
šićima ruku, nenaviknutim da nose težinu n je
govog tela, maršal se spustio bez ikakvih problema.
N a zaravni koja se pružala duž litice nalik na
ogrlicu široku oko šest stopa, m aršal zatrese
uže dajući znak D žou D iksu da može da krene za
njim. O nda se osvrte tražeći gde bi m ogao da
učvrsti konopac za dalje silaženje.
N edaleko, na desnoj strani, prim etio je stenu
koja je strčala iz zaravni. Ispitao je njenu čvrsti
nu nalažući nekoliko p u ta na nju svom težinom
i zaključio da je dovoljno čvrsto usađena u crvenu
zemlju. Zatim se okrete da dočeka D iksa koji
je upravo završavao spuštanje. M aršal onda po
novo zatrese konopac.
N ekoliko trenutaka kasnije, tiho šišteći kroz
hladan vazduh, uže pade pored njih. M aršal ga
brzo pokupi i ode do one stene. Napravi omču
i nabaci je na nju. Pošto se uverio da ne m ože da
sklizne, priđe ivici zaravni.
- Nisam siguran šta je dole - reče Diksu. - O
tom e nisam mogao m nogo da vam kažem, ali D žu
bili tvrdi da neće biti problem a.
D iks sleže ram enim a.
- A ko želiš, mogu ja p rv i. . .
- N e, bolje je da krenem ja. A ko upadnem u
neku nevolju, javiću ti.
Raj se prebaci preko ivice. Prvih nekoliko stopa

slobodno je visio m latarajući nogam a, je r ga je
ivica zaravni držala podalje od litice. U brzo zatim
oseti kako mu noge ponovo dodiruju okom itu
površinu stene. D odir sa stenom ga zavrte. On se
zaljulja, tresnu o granitni zid i odskoči.
U darac mu istera vazduh iz grudi. H vatajući
dah, on prebaci težinu na jednu stranu i uspe da
se okrene tako da kad je ponovo poleteo prem a
steni, udari u nju nogam a. Savivši kolena, ubla
žio je udarac. Tako je prestao da se klati. Pre-
dahnuvši. Raj žurno poče da se spušta niz konopac
i ubrzo stiže do podnožja.
M oglo se desiti da konopac bude suviše kratak
i da ne stigne do dna. M eđutim , on je sada stajao
na vrhu dugačke padine, koja je vodila do dna
kanjona. Shvatio je da nije imao razloga za brigu.
Više od deset stopa konopca bilo je sm otano oko
njegovih čizama. Oslobodivši noge, m aršal dade
znak D isku, pa dograbi uže i svom težinom na-
leže na njega, kako bi sprečio da se ljulja i om o
gućio D iksu da lakše siđe. Čekao je da čuvar za
kona stigne.
To je trajalo samo nekoliko trenutaka, je r D žo
nije im ao problem a prilikom spuštanja. Čitav mi
nut stajali su jedan uz drugog na vrhu padine bu
ljeći kroz bledu noć u pravcu kuće. N ajzad Raj
progovori.
— Ni traga ni glasa od bilo kakvog stražara koji
bi osm atrao ovaj kraj kanjona. H ari verovatno
nije mogao ni da pretpostavi da bi neko mogao

da bude toliko lud i pokušao da se sp u sti. . .
Diks klimnu glavom.
Raj pokaza prem a tam noj grupi žbunova, p ri
lično daleko niz padinu.
- H ajdem o tamo! O nda m ožem o da se smesti-
mo i čekam o dok ne vidimo šta se nalazi ispred
nas.
Raj nije čekao odgovor. Sasvim sagnut, sa D ik
som jedva korak od njega, on bešum no potrča
niz padinu prem a žbunju i kadulji koji su se kao
ograda pružala preko kanjona. Stigavši donde,
m aršal se zaustavi u dubokoj senci i baci još jedan
brz pogled prem a kući, k o ja se još uvek nije mogla
videti. N ije bilo znaka nikakvog kretanja, tako da
je bio siguran da nem a nikoga ko bi mogao da ga
vidi.
Čučeći, on se okrete prem a Diksu. D ok je govo
rio, R ajev ton bio je oštar i nestrpljiv.
- Bićemo ovde prilično d u g o ... i vrem e je da
malo porazgovaram o. Želim da znam šta je to što
te grize. N e pada mi na pam et da udaram na H ari
ja V ajlza i njegovu bandu sa čovekom koji može
i m ene i sebe da dovede u sm rt.
VII
Ovo će biti m oje poslednje putovanje, razmiš

ljao je Džubili D žensen čučeći m eđu razbacanim
stenam a nedaleko od Jokum a. Džubili je m eseci
m a im ao to osećanje, neku vrstu slutnje koja je bi
la nalik gotovo na izvesnost kakva se javlja kod
velikog grizlija kad zna da je njegov trenutak do
šao i traži neko skrovito, mirno mesto da um re.
Džubili nije znao šta je to što ga tišti. Bila je na
lik na vatru koja neprekidno gori negde u stom a
ku, i pošto nije bilo ničega što je moglo da je utoli,
najzad je navikao da živi sa tim. Ali to je bilo pre
mnogo meseci i on je sada znao da će ga pratiti do
smrti.
D o tog zaključka je došao još kad je Džon Raj
prvi p ut razgovarao s njim o H ariju Vajlzu i njego
vom skloništu u zatvorenom kanjonu u Velikoj
Planini. Ali Džubili to nije pom injao. „Pravi čo
vek nikad ne kuka, ne laže i ne beži od opasnosti“
to je bio zakon Visokog B ika i M ajnikonhusa s
kojim a je živeo, i to je postao i njegov zakon.
U ostalom , D žon R aj nije prioauao onoj
ljudi pred kojim a možeš da zbaciš teret svojih n e

volja ili da im priznaš svoju slabost, a kod D žubili
ja D žensena, ma šta da je bilo to što ga je obaralo
kao ustreljenog bizona sve više se pretvaralo u sla
bost.
„Jak kao severni vetar, prav kao ratničko kop
lje, istinit kao sunce“ , tako bi M ajnikonhusi opisa
li maršala i imali bi pravo. Teško da bi iko mogao
da bude nalik na tog velikog čuvara zakona, jakih
vilica i očiju boje škriljca. Pripadao je onoj pravoj
vrsti ali pored svega toga čovek jednostavno nije
mogao da dođe i da mu kuka o svojim problem i
ma.
N aravno, on bi pokušao da razum e, i pokazao
bi sažaljenje, i pokušao da pom ogne koliko god
m ože, ali u takvoj situaciji sigurno bi bio nespre
tan i ne bi znao šta da kaže, a takve stvari ne m o
žeš da činiš prijatelju. N ežnost, saosečanje za tuđu
patnju, to su ženska posla. Čovek ne mari mnogo
za bol svog prijatelja osim ako i njega samog o p te
rećuje.
Džubili je buljio preda se nastojeći da se oslobo
di tog bola. M a šta da je bilo to u njem u, im alo je
kandže kao jazavac i bilo je kao žar koji se n ep re
kidno raspiruje. Okrenuvši se, on baci pogled p re
ko tihe, srebrnaste zemlje. Razm išljao je o tom e
da će to biti posle ponoći. O ni će ući u kanjon i ka
da svane, ili malo posle toga počeće pakao.
Biće zadovoljan kad se sve to završi, ne zbog to
ga sto nije voleo gužvu. Ceo njegov život sastojao
se od uzbuđenja, od salunskih tučnjava, bekstva

pred neprijateljskim Indijancim a, bizonskih stam
peda, pucnjava, mirisa krvi i baruta, od s m rti...
Smrt. U poslednje vreme mnogo je razmišljao o
njoj, o onom e čemu nikada ranije nije pridavao
mnogo pažnje. Pretpostavljao je da je to zbog to
ga što mu je preostalo malo vrem ena, a D akota je
bila tako daleko na severu.
Ali uspeće on, uprkos toj vatri i uprkos jazavcu
u stom aku. Nam eravao je da um re u plem enu ko
je je postalo njegov narod i da još jedanput vidi
svoju ženu. Zvezdana Ogrlica, tako su je zvali
na njenom jeziku. Bila je rođaka poglavice
U spravnog M edveda. O ženio se s njom kada je
bila tek devojčurak i znao je da će ga ona če
kati, uprkos činjenici da se godinam a nije pojav
ljivao.
Zvezdana Ogrlica pozdraviće ga dobrodošlicom
i biće srećna što ga vidi i ponosno će pokazivati tri
sina i kćerku koje mu je rodila. D o đavola, pa oni
su'sad već gotovo odrasli i devojka, koja je najsta
rija, m ožda je već udata!
V rem e je tako jurilo. K ao da je juče bio m lad,
snažan junak koji je živeo sa Zvezdanom Ogrli
com u njihovom tipiju tokom dugih letnjih meseci
i jahao unaokolo s ostalim ratnicim a. A onda, kad
bi velika ja ta gusaka krenula na jug, njega bi za-
svrbeli tabani u mokasinim a i on bi krenuo da po
stavlja zam ke, lovi, m ožda i radi neko vrem e za
vojsku.
Juče, tako je to izgledalo, ali on je znao da je to

bilo vrlo davno.
Bilo je isto kao onda u Perivilu, u neko ranije

godišnje doba, doduše, bila je ista polutam a, ista
tišina i isto osećanje u vazduhu. Tada je bio kape
tan H ju G enon, u službi arm ije, a sada je stajao sa
rukam a prekrštenim na gtudim a i ponovo preživ
ljavao te napete trenutke.
G eneral Brekston Brag, mršav, sa jakim obrva
ma i crnim brkovim a i bradom , bio mu je kom an
dant i uzor. A on je bio ispunjen neodoljivom že
ljom da se istakne pred B ragom i zbog toga se sav
posvetio vojnoj karijeri.
Jedinice K onfederacije su napredovale, useca-
jući krvavi, pljačkaški trag kroz K entaki, sve dok
Brag nije odlučio da se okrene i stupi u bitku sa
generalom Jenkija koga su zvali Bjuel. Bio je to
sudar prsa u prsa i Bjuelove snage su m orale da
odstupe. Z apaljen uspehom , B rag je nadirao za
njim a i naleteo pravo na Šeridana.
T ada je zaista počela prava bitka i H ju G enon
se proslavio, uzbudljivo vodeći svoje ljude iz ju
riša u juriš na položaje artiljerije plavih kaputa.
Još uvek se sećao kako su se povlačili teški oblaci
dim a, kako se osećao miris baruta, kako su topovi
neprekidno grmeli, ljudi vikali i puške praskale. A
isto tako se sećao i osećanja kad je odjednom po
stao svestan da su Jenki svuda unaokolo, Karlino-

va brigada, Gudingsovi vojnici. P eta regim enta iz
V iskonsina, Treća iz O haja, hiljade plavih unifor
mi, zastave, ali to ga nije nateralo da se povuče.
Jedna baterija artiljerije na strm om brdu satira-
la je njegove drugove iz jedinica K onfederacije.
Prikupio je ljude oko sebe i oni su se kroz sm rto
nosnu vatru probili do baterije, zarobili je i ućut-
kali. K ad je to bilo završeno, on je bio gotovo sa
svim sam. D ve trećine ljudi koji su krenuli za njim
uz brdo ležali su m rtvi, i on se sećao šta je pomislio
kad je pogledao nazad, niz padinu: Platili smo pa
klenu cenu, ali je bar vredelo! Probio je rupu u Še-
ridanovoj liniji i vojska K onfederacije mogla je tu
da da se izvuče.
O nda je stigao glas. B rekston Brag naredio je
povlačenje i konfederacijske snage počele su da
odstupaju, a s njim a i nada H ju a G enona koja se
odnosila na dalju vojnu karijeru. Bio je to jedan
od onih neshvatljivih o b rta sudbine: da Brag nije
odlučio da se povuče, taj podvig napravio bi od
G enona heroja. O vako, samo je izgubio dobre lju
de u brzopletom pothvatu koji nije značio ništa.
Odslužio je ostatak roka bez imalo oduševljenja
i interesovanja, samo zato što nije im ao m oguć
nosti da se časno povuče. K ad je bilo gotovo, vra
tio se u Teksas i kao hiljade drugih, besposleno lu
njao unaokolo sve dok najzad nije postao čuvar
zakona, što mu je bar donekle donelo olakšanje
od mučnih uspom ena sa Perivila.
I OVO može da bude još jedan Perivil. Tako je

razm išljao dok je, ne videći ništa, zurio u mirnu
noć. Perivil, krvavi, istinski simbol ličnog prom a
šaja. Jedina razlika bila je u tom e što ovoga puta
teret kom andovanja i odluke neće pasti na njego
va ram ena. O n će biti kao jedan od onih ljudi koje
je beskorisno žrtvovao, ali u ovom slučaju to neće
biti ni za šta. Z a razliku od Bregstona B raga,
Džon Raj se neće povući.
Ovo je bila prilika kojoj se F renk Pejs dugo na

dao, prilika da skine m asku D žonu R aju, da do
kaže pretpostavljenim a da je takozvani m aršal
„Sudnji dan“ samo velika brbljarija.
Učinio je u najm anju ruku isto koliko i Raj to
kom svog života kao m aršal, jedino što njem u ni
kad niko nije verovao. Živeti u isto vrem e sa R a
jom nije bila nim alo zahvalna stvar. On je bio p o t
puno u senci tog čoveka i njegovih podviga, koji
su, kad čovek malo dublje zade u suštinu, bili tek
nešto više od onoga što po dužnosti čini svaki do
bar čuvar zakona.
Istini za volju, odm etnici koje je Pejs pohvatao
bili su prilično obični, a pretpostavljeni ga nikad
nisu zadužili za nešto što je bilo slično ovom e, što
je podrazum evalo takvog prepredenjaka kakav je
bio H ari V ajlz sa svojom bandom ubica. M eđu
tim , sad, kad je dobio tu šansu, on m ora da uspe.
K ad prođe ovaj dan, ukazaće mu se prilika za

to. Ovo je bio poslednji p u t da je on druga violina.
Jedino je pravo da sada bude njegov red da posta
ne vrhunski pokrajinski čuvar zakona, onaj koga
se plaše, poštuju ga i slave. Čovek koji je bio ob
daren neophodnim sposobnostim a sada je zauzi
m ao njegovo mesto pod suncem. Nije bilo u redu
da njegova svetlost bude zauvek zaklonjena samo
zato što je Džon Raj imao sreće da prvi privuče
pažnju onih koji biraju.
A li, to treba da se prom eni. D anas je taj dan.
D an koji će biti zabeležen kao onaj u kom e je ta
kozvani maršal „Sudnji dan“ um ro kao slučajna
žrtva zalutaiog m etka, a on, Frenk Pejs, istupio
napred da zauzme njegovo mesto.
Sada su ga zvali stari T. Dž. ili stari Jokum .
Z nao je da je zašao u godine, posebno u odnosu
na m lade pustahije, ali je bilo đavolski sigurno da
se uopšte ne oseća starim. Još uvek je raspolagao
istom brzinom i preciznošću sa svojim revolverom
kalibra četrdeset pet i m ogao je da provede u sed
lu ceo dan, a da se uopšte ne umori.
N aravno, bilo je dosta nekih bolova i probada-
nja, a zašto i ne bi? Pet p u ta bio je pogođen m et
kom i te stare rane zadavale su mu dosta m uke kad
bi se vrem e m enjalo, ali, to nije bio razlog da se
čovek povuče na pašnjake kao isluženi konj . A oni
su upravo to hteli da učine s njim.
Jokum je žustro žvakao svoj duvan dok mu se
na licu ocrtavala Ijutita grimasa. D o đavola, služio
je svom gradu dvadeset godina, čuvajući ga da bu

de čist i siguran! A li, vrem ena su se prom enila,
stalno su m u to govorili. Prom enila se, vraga! I sa
da je bilo isto toliko odm etnika koji se m uvaju
okolo kao i pre dvadeset godina, a oni se sigurno
nisu promenili! Zbog toga je on bio potreban da se
stara o svemu, on, čovek s ogrom nim iskustvom i
znanjem , a ne onaj mladi naduvenko zbog koga su
od njega zahtevali da se ukloni.
G ovorio im je da je to greška. Iskustvo je neop
hodno da bi neko nosio zvezdu i trebalo je da bu
du zahvalni nebu što im aju čoveka koji je prošao
sito i rešeto i zahvaljujući tom e znao šta treb a da
očekuje i kako da postupi. M eđutim , oni tom e ni
su pridavali m nogo pažnje. Jednostavno su gledali
u njega, sam ozadovoljni i strpljivi, kao da mu se
podsm evaju.
E pa lepo! Sada će slušati. I prom eniće mišlje
nje. A kad čuvar zakona kakav je D žon Raj pozo
ve njega, ako zahteva da m u baš on pom ogne u
uništavanju V ajlzove bande, onda je to dovoljan
dokaz njegove sposobnosti. To je van svake disku
sije. I kad ovaj posao bude obavljen i on odjaše
natrag u svoj grad, sigurno više neće biti ni govora
o njegovom povlačenju.
Sedeći na obali sasušenog poto k a, naslonjen,
kako bi isterao um or iz mišića na leđim a, T. Dž.
zadovoljno klim nu glavom. M nogo je dugovao
D žonu R aju što m u je dao ovu priliku da pokaže
onim bilmezima kod kuće koliko je on još uvek
dobar šerif. To je usluga koju neće skoro zabora

viti.
Bob Šuster se nem arno naslonio na stenu pored

koje je bio njegov položaj i vešto okretao revolve
re u rukam a. To je bila njegova navika, nastala iz
dosade, a pom agala mu je da se oslobodi napeto
sti.
Iznenada, oseti kako ga ta zabava um ara i vrati
oružje u futrole. Želeo je da već bude ju tro i da
sve to počne. Z a njega je čekanje bilo najteži deo
svakog posla. M eđutim , bio je zadovoljan što ga je
D žon Raj pozvao da uzme učešća u slanju V ajlza i
njegove bande na onaj svet.
Šuster je i ranije radio sa R ajem i bio je spre
man da prekine i otkaže sve, kad bi ga ovaj p o
zvao. Poslovi koje je preduzim ao maršal pripadali
su onoj vrsti koja prim orava čoveka da da sve od
sebe, a to je bilo upravo ono što je odgovaralo
Šusteru: baratanje revolverim a, suočavanje sa
ubicam a, obračuni i pucnjave u kojim a samo n aj
bolji ostaje na nogam a kad se dim raziđe.
Zvali su ga „brzi revolver“ i on se time ponosio.
Jedino je bilo nezgodno što su ga ljudi ostavljali
uglavnom samog zbog reputacije koju je im ao,
kao da je im ao velike boginja ili nešto slično. A to
je značilo usamljenički život.
N aravno, bilo je i onih ambicioznih praznogla-
vaca, koji su dolazili ponekad sa idiotskom idejom

u glavi kako treba da dokažu da su brži od njega.
O ni su rem etili m onotoniju njegove društvene izo
lacije, m ada za vrlo kratko vrem e, je r bi jedan za
drugim , kad bi se usudili da isprobaju njegovu
brzinu, začas pribavili jedan mali, četvrtasti posed
na groblju.
Šuster je računao da ih na njegovom rabošu ima
već čitavo tuce. Zaista je bilo čudno koliko je teš
ko uveriti neke ljude da je on praktično nepobediv
sa šestometnim revolverom. Jednostavno, nije bi
lo boljeg od njega. Pa ipak, uvek se pronalazila
neka ptičica koja je htela to da proveri i kojoj je
on davao priliku na isti surov način.
M eđutim , Šuster je sm atrao da je to deo života,
da ide s poslom, rekao bi čovek, i nikad se zbog to
ga nije žalio. Način života njem u su nam etnule
okolnosti, a on ne samo da je davao sve od sebe,
nego je nastajao da u svojoj profesiji zaista bude
najbolji.
D a napusti taj posao? D a okači revolvere o klin
kao što mu je nekad davno predlagala jedna pri
jateljica do koje mu je bilo stalo? Nikad - čak ni
ako ga drugi, koji su slični njem u, budu nagonili
na to. Bio je to način života u kom e je uživao. D o
kazivao je da je najbolji i na taj način zarađivao
veliki novac. A sve dok postoje oni koji su sprem
ni da plate njegove usluge, on će biti sprem an da
im izađe u susret. Z a šta drugo bi im ao da živi?
- Š u stere. ..
Bio je to prigušen glas H jua G enona. N ekadaš

nji čuvar zakona, a zauvek revolveraš, uspravi se.
-D a?
- Sad je dva. Treba da krenem o.
G enonov glas zvučao je nekako vojnički, goto
vo da je prelazio u naređenje.
- Ja sam spreman.
- Reci Pejsu. Važno je da se svi krećemo na
pred u istoj liniji.
T reba da se pobrinem i za one stražare.
Šuster zaobiđe stenu i pogleda desno.
- Pejse, čuješ li me? —upita on glasnim šapa
tom.
- Čuo sam - reče čuvar zakona. - 1 ja k reće m . ..
VIII
- M oja žena je tam o d o le . . .

N a te reči D žoa D iksa, R aj se iznenađeno us
pravi.
- Ž ena? D o đavola, nisam uopšte znao da si
oženjen!
D iks skide šešir i um ornim pokretom obrisa oči.
N egde daleko gore u planini kojoti su nastavljali
svoju neskladnu serenadu.
- D a. O ženio sam se pre nešto više od godinu
dana. O na se zove Rabi.
M aršal opsova tiho. O nda reče:
- Šta ona, za ime božje, radi sa H arijem V aj
lzom i njegovom ruljom ?
- Mislim da želi da bude s n jim a . . .
R aj se zagleda u njega, pa odm ahnu glavom.
- D o đavola, bolje bi bilo da si mi to rekao od
m ah na p o četk u . ..
- Mislim da je tre b a lo . . . U dva-tri navrata sam
osetio želju da ti to kažem , ali sam ubeđivao sebe
da to uopšte nije važno. Osim toga, stalno se neko
m uvao oko n a s ... a ja se baš ne ponosim tim e . . .
Raj je znao da je to njegova greška. K ad je pri

metio da D iksa nešto muči, trebalo je odm ah od
njega da iznudi objašnjenje, a ne da to ide ovako.
O nda bi imao vrem ena da napravi izmenu, m ožda
da uzm e Boba Šustera um esto Diksa. Sada je
prekasno.
- Ponekad se događa da čovek načini pogrešan
korak - reče maršal nem arnim tonom .
Znao je da sada nije moguće uraditi ništa, osim
da se koliko-toliko popravi situacija. M ožda će
nešto pomoći ako pruži priliku D iksu da govori o
tom e.
- N ikada nisam ni pomislio da ti možeš da se
oženiš, Džo!
Diks je nekoliko tren u tak a osluškivao kojote, a
onda sleže ram enim a.
- I ja sam tako mislio. Čovek koji nosi značku
ne treba da se kači sa ženom . To je za nju p reteš
ko. I za njega, takođe. A li, kad sam sreo R abi,
čini mi se da sam zaboravio na t o . .. Bila je naj-
lepša žena koju sam ikada sreo. Visoka, svetle ko
se, sa krupnim kestenjastim očima i kožom m e
kom kao baršun i svetlom kao mesečina. Odavno
već nisam bio slinavo derište, ali ona je zaista uči
nila da mi srce stane kad sam je video.
- G de je to bilo?
- U Kanzas Sitiju. Tam o sam isporučio nekog
zatvorenika. Bio sam naum io da se vratim pravo
kući, čim ga ispustim iz ruku. A li, kad sam video
R a b i. . . ona je posluživala u nekom restoranu bli
zu h o te la ... predom islio sam se. Bila je to žena

koju sam m orao im ati, ti znaš kako to ide, jedna
od onih koje čoveku sm esta uđu u krv, i zapali va
tru, i ne da mu više da misli na bilo šta d r u g o ...
U poznao sam se s njom i onda smo počeli da se
gledamo kad god bi nam se ukazala prilika, a to je
bilo dosta često. O nda je došlo vrem e da krenem
natrag i ja sam joj to rekao. K ad je izjavila kako
joj se ne sviđa što odlazim , ja sam je z a p ro sio ...
Posle kraće pauze, Diks nastavi:
- Bio sam zaprepašćen kad je rekla da pristaje.
Takva lepotica da se udruži sa jednim ovakvim
kao ja! M eđutim , sad mislim da je bila vrlo um or
na od rada u tom restoranu, od baktanja sa pijan-
duram a i svima koji su nasrtali na n j u . .. Uglav
nom , venčali smo se i otišli natrag u Preskot. Iz
najmili smo kuću i kupili nešto nam eštaja. Sve je
krenulo lepo, osim što R abi nije volela da ja bu
dem toliko odsutan. Ali, čovek živi tako ako radi
za z a k o n . . .
Džo D iks ućuta. Ponovo je osluškivao šumove
noći. O nda nastavi:
- Mislim da joj je bilo m nogo teško. D a sam bio
sposoban da razm išljam kako valja, vratio bih
značku i potražio neki drugi posao, je r ona je bila
vredna toga. Ali, to meni nikada nije palo na pamet.
Blizu njih, neka m ala životinja šumno protrča
kroz žbunje. R aj zam išljeno protrlja ruke.
- Ne mogu da zamislim da bi ti ikada m ogao da
nešto drugo osim čuvar zakona.
- Ni ja. A li, sm esta bih napustio taj posao, sa

mo da sam znao na šta će je to nagnati!
- D a se spetlja sa Vajlzom?
- D a, baš to je uradila. Bili smo preko, u Kan-
zasu. M orao sam da jurim za nekom bitangom ko
ja je pobegla iz zatvora u Jum i. Mislio sam da će
to i za nju biti prijatna prom ena ako je povedem .
N ije bilo teško prim etiti koliko je već um orna od
Preskota. Z ato sam odlučio da krenem o na taj put
poštanskom k o čijo m . . . Sve je bilo kako treba.
Činilo se da R abi uživa u putovanju. A kad smo
stigli tam o kuda smo naum ili, u L orens, provela je
dosta vrem ena obilazeći radnje i kupujući nove
h a ljin e . . . M orao sam da potražim tam ošnjeg šeri
fa u vezi sa čovekom koga sam g o n io . . . Čini mi se
d a je Kanzas bio raspisao potem icu za njim i tre
balo je to da se p re tre se . . . Jednoga dana, dok
sam ja bio u Topeki, neka banda je opljačkala
banku u Lorensu. Desilo se da je R abi bila sasvim
blizu kad su izleteli na u licu . . .
- H ari Vajlz?
- D a , o n . .. V ideo je R abi kako stoji tam o i
prem a onom e što su mi ljudi pričali kad sam se su
tradan vratio, on je jednostavno pokupio, popeo
je na svog konja i odjahao.
- O teo j e . . . ?
- Tako je. O dm ah sam počeo da tragam za V aj
lzom i njegovom bandom . U spevao sam da ih p ra
tim prem a zapadu sve dok nisu stigli u K olorado.
Tam o sam ih izgubio. Nisam znao da postoji ovo
m esto ovde. Sad mi je jasno kako su mi umakli.

Proveo sam nekoliko nedelja pokušavajući da pro
nađem R abi, a onda sam se vratio u Preskot pošto
nisam imao šta drugo da radim . O nda, nekih m e
sec dana kasnije, dobio sam pismo od nje. R ekla
je da je srećna i da je sve u redu i da ja uopšte
više ne treba da brinem za nju. R ekla je i da joj se
sviđa mesto gde se nalazi i ono što radi i da ona
jednostavno nije stvorena da bude žena čuvara za
kona. N a kraju mi je rekla kako treba da je zabo
ravim.
D žo D iks bespom oćno sleže ram enim a.
- To je bilo pre otprilike šest m e se c i... A ja
još uvek nisam uspeo da je zaboravim.
- T reba za to vrem ena - reče Raj saosećajno. -
Ali, možeš ti to! Takve stvari se ljudim a događaju,
ali čovek m ora da živi. N e može jednostavno da
legne i umre.
- I meni se ponekad činilo da je to jedini pravi
odgovor, posebno noću, kad se sve smiri i kad
počnem da mislim o njoj i da se sećam kako m e je
gledala. . . i mirisa njene k o se . . . i kad gotovo ose
ćam dodir njenog tela koje leži pored m e n e ...
Diks ućuta, obori glavu i ram ena m u se opu
stiše.
- M ožda bi sve bilo drukčije da smo imali dece.
M ožda se ne bi osećala tako usam ljenom dok ja
nisam kod kuće. M orala bi da se brine o njima.
M eđutim , nismo ih imali. L ekar je rekao da s
njom nešto nije u redu.
Raj izvadi svoj sat i pogleda u njegove cifre i iz-

vijene kazaljke. O nda ga vrati u džep. Činilo se da
je posle ove ispovesti D iksu gore, a ne bolje.
- M ožda ona nije tam o dole —reče Raj nadajući
se da će malo ohrabriti prijatelja. - M ožda je n a
pustila H a r ija ... Jesi li razm išljao o tom e?
Diks je ukočeno gledao preda se.
- Rabi je sigurno tamo.
- Ne možeš biti siguran. O na je pobegla od te
be. M ožda je isto učinila i s njim.
- Poznavajući nju, m o žd a. . . Ali, ja se ne bih na
to kladio. O na je sama izabrala i bilo da joj to od
govara ili ne, ostaće tu gde je, dok se ne pojavi
nešto bolje. Tako je učinila i sa mnom . Sumnjam
da je sa V ajlzom došla do te tačke kad je već
um orna od njega. Nije za to imala dovoljno vre
mena.
R aju nešto pade na pam et.
- Bojiš se da bi mogla biti povredena kad na
padnem o? D a li te to muči?
D žo D iks klimnu glavom.
- Ne mogu da dozvolim da joj se nešto dogodi,
maršale. Jednostavno, ne mogu! Bez obzira šta je
učinila, ona je još uvek m oja žena i ja želim da se
vrati.
- Nema mogućnosti da ti bilo šta obećam, D ž o . ..
- Z n a m . . . Ja i ne tražim takvu m ogućnost. . .
Samo se n ad am . . . i molim s e . . .
- Grešiš. To je opasno i za tebe i za sve nas.
A ko uletiš dole s njom u glavi, ako si zabrinut i
plašiš se da upotrebiš revolvere, budi siguran da

ćeš poginuti. Ti znaš kako to ide. M nogo p u ta si
bio u takvoj situaciji. Ljudi pucaju na sve što se
miče, nastojeći da sami ostanu živi. Ž ao mi je,
a li. . .
—N e tražim nikakve usluge. . . Samo hoću da
m e shvatiš i da malo pripaziš. . . i ti i o stali. ..
—I sam znaš da je to nem oguće. Mislim da bi
najbolje bilo ako bi ti ostao ovde, izvan svega toga.
—N e mogu. Hoću da izvršim svoj za d a ta k . . . i
nadam se da ću biti prvi koji će ugledati H arija
Vajlza. H oću da ga ubijem , D ž o n e . . . H oću da ga
vidim kako pada pogođen mojim m etkom zbog
onoga što mi je učinio.
—Tvoj j e . .. ako stigneš do njega —reče Raj i
pogleda prem a istoku.
Prvi tračak svetlosti već se pokazao. Tlo je po
čelo da otkriva svoje oblike, tako da su mogli da
vide šta se nalazi ispred njih.
—M oram o da se prim aknem o bliže —reče on
ustajuči. - H oću da dođem o do m esta odakle m o
žem o da vidimo k u ć u ... Samo jednu stvar mogu
da ti kažem , Džo: ti ne pripadaš ovamo. Ne tako
zabrinut kakav si sada. A li, tu se više ništa ne m o
že. D akle, pazi na sebe. H ajdem o!
IX
Raj i D žo D iks pognuti jurnuše niz padinu, za

klanjajući se iza razbacanih stena i grupica žbuno
va i drveća. Slabašna siva pruga iznad istoćnog ho
rizonta sve brže se pojačavala. U vazduhu se ose
ćao miris dim a od zapaljenog drveta.
- Kuvarica je ustala rano - reče R aj. - Sigurno
je V ajlz odlučio da izjaše ovog jutra.
D iks ne reče ništa. Išli su dalje. Još uvek nisu
mogli da vide kuću ni šupe i korale koji su se nala
zili uz nju. U brzo stigoše do jed n e uzvišice. M ar
šal se zaustavi i podiže ruku.
- To bi trebalo da bude to - reče on skidajući
šešir, pa se spusti na ruke i kolena i nastavi da b au
lja uz padinu.
T renutak kasnije pogleda i D iksa i zadovoljno
klimnu glavom.
Pedeset jardi niže, u kanjonu, nalazio se odm et
nički logor. Tanak stub plavičastog dim a dizao se
iz jednog od dva odžaka na kući. Svetlost lampe
stvarala je žute kvadrate na prozorim a prizemlja.
Siluete ljudi, neodređene u tam i, kretale su se
kroz dvorište i po koralim a sedlajući i zauzdava-

jući konje. N ekoliko konja, već priprem ljenih za
jahanje, bilo je privezano za prečku blizu prednje
strane zgrade.
- D a li nam eravaš da im pružiš šansu da odbace
oružje? - upita Diks, klečeći pored čuvara za
kona.
Raj opsova tiho. Džo nije bio zabrinut zbog do
govora kako da napadnu na odm etnike. Brinuo je
jedino da li će njegova žena biti povredena.
- Daću im je - reče m aršal odsečno.
Proučavao je kuću, malo dvorište oivičeno gu
stim žbunjem i raspored korala i šupa. N astojao je
da sve to dobro upam ti. O n i D iks m oraće da se
kreću brzo i tiho. Čim svi budu u kući, oni će k re
nuti niz padinu. K ad stigne do prostora kod zad
njih vrata, on će ispaliti signalni hitac. Tako će
Džensen i čuvari zakona, koji čekaju u pojasu ras
tinja oko dvorišta, im ati dovoljno vrem ena da
pretrče brisani prostor i upadnu u kuću kroz p red
nji ulaz u istom trenutku kad on i Diks uđu odo
strag.
N ajvažnije je bilo tačno se pridržavati dogovo
renog vrem ena. M oraju da upadnu u kuću u isto
vrem e ili bar približno tako, i da spreče bilo koga
od odm etnika da pobegne kroz bočna vrata ili pro
zor, dokopa se konja, koji su tu blizu, i nestane u
gustom žbunju koje je očigledno nam erno bilo
ostavljeno da raste oko kuće.
- Tam o je R a b i ...
D iksov glas bio je prigušen, neprirodan.

Raj baci pogled prem a severnoj strani kuće.
D ve žene se pojaviše napolju.
- O na u plavoj h aljin i. . . to je o n a . . .
Bila je visoka i lepo građena, koliko je Raj m o
gao da vidi, ali čak i pri sve jačem svetlu nije m o
gao da razazna više od toga. D ruga žena bila je
krupna. Tam na, raspuštena kosa padala joj je niz
leđa. O na zastade kad su stigle do sredine čistine i
dobaci nešto jednom od ljudi u koralu. O n joj gla
sno odgovori, pa se zacereka, a žene nastaviše p re
ma maloj šupi koja se nalazila postrani.
—R abi se nije m nogo prom enila —prom rm lja
D iks odsutno, pošto su žene nestale u šupi.
R aj je pažljivo posm atrao tog čoveka. Brzo je
doneo odluku; upotrebiće D žoa D iksa, ali neće
dozvoliti da zavisi od njega. Čuvar zakona bio je
do te m ere dekoncentrisan i uznem iren, da bi osla
njanje na njega bilo greška, i to verovatno kobna.
R aj će m orati sam da upadne kroz zadnja vrata i
da se osloni na G enona i ostale, koji sada u žbunju
čekaju na njegov signal i koji će upasti spreda, kao
što je dogovoreno, i tako jedan deo opasnosti od
vući od njega.
Jedan od konja u glavnom koralu poče da se pro-
pinje i otim a od čoveka koji je pokušavao da mu na
m akne dem. Začu se vika ostalih, koji su požurili da
daju savete i ohrabre čoveka. Rabi i njena drugarica
ponovo se pojaviše i požuriše da i same posm atraju
tu borbu, dodajući i svoje kom entare.
Sada je već bilo gotovo sasvim svetio i Raj je

mogao bolje da osmotri Rabi. M ada je udaljenost
bila prevelika da se razaznaju svi detalji, m ogao je
da zapazi da je vrlo privlačna žena, m ada je delo-
vala neuredno i iscrpeno. Pretpostavljao je da se
to moglo i očekivati. Ž ena koja živi s odm etni
kom , prinuđena je da boravi u prinudnoj izolaciji.
O na nem a m ogućnosti da ode u grad, gde ima rad
nji i gde se može nabaviti sve ono što bi njenu
spoljašnost učinilo lepšom.
Bio je to težak, surov način života i R aj je m o
rao da se zapita da li R abi sada, kad je okusila i
drugu stranu jabuke, m ožda želi, ili čak čezne da
se vrati prozaičnom načinu života koji je napustila.
O dm etnici koji su završili sedlanje konja i sada
već bili jasno vidljivi i prepoznatljivi uputiše se
prem a kući. Više od dvadeset konja, priprem lje
nih za jahanje, bilo je privezano za prečke. H ari
Vajlz je, očigledno, priprem ao ozbiljan posao.
— Rabi je u m o rn a . . . iznurena. Mogu to da vi
dim —reče D žo D iks tam nim glasom. —M ora da
joj je zaista te š k o . . . da živi o v a k o . . .
Ž ene se priključiše m uškarcim a, koji su jedan
za drugim išli preko dvorišta prem a kući. T am no
kosa žena glasno se sm ejala, šalila se, čak dobila i
nekoliko dobrih pljuski po svojoj punoj stražnjici,
ali takvu slobodu niko sebi nije dozvoljavao sa R a
bi. Bilo je očigledno da je ona gazdino vlasništvo,
pa je propis da treba držati ruke dalje od n je, bio
striktno poštovan.
- Čovek koji ide pored nje je Fin Kelovej - reče

R aj. - O na dvojica iza njih su R ejf Duli i Maks
O m er.
- Sve ih poznaješ? - upita Diks privrem eno gu
beći interesovanje za svoju ženu.
- U glavnom . . . Onaj u pohabanom ogrtaču
U nije je Virdž F raj. I vakerose je lako uočiti.
O naj visoki je M ondragon. Drugi je H uan Berino.
A ko naletiš na nekog od njih, pripazi na nož. Ise-
kli su prošle godine nekog stočara dole, u El Pasu.
O n im je oduzeo revolvere i mislio je da ih je raz
oružao. Berino je onda izvadio nož iz kragne. Nosi
ga u kožnim koricam a vezanim oko vrata. M on
dragon svoj nosi u nedrim a.
Činilo se da je Diks zasad ostavio po strani pro
blem svoje Rabi i počeo da misli na ono zbog čega
su se tu nalazili. Pošto se u to uverio. R aj ubrzo
nastavi:
- Čuo si da govorimo o K id u . . . zaboravio sam
kako rekoše da mu je ime. E , to je onaj suvonjavi,
tršavi m om ak kom e šešir visi niz leđa. Onaj što
ide s njim je Léo M ek K o j. Leo ima brata koga zo
vu K anzas, ali njega ne vidim u ovoj grupi.
- Pretpostavljam da je V ajlz unutra - reče D žo,
čije je interesovanje ponovo otišlo u drugom prav
cu. - Čim ga vidim, znaću da je to on. A kad svr
šim s njim , i on će znati ko sam ja!
R aj sleže ram enim a. Bilo je beznadežno. N aj
bolje da ostane pri svojoj odluci da ne računa
na Diksa u bilo kakvoj kritičnoj situaciji.
- Ne mogu da te osuđujem zbog onoga što ose-

ćaš - reče on. - Ali, nemoj da ti to uspori ruku.
O na gomila dole, to su sve ubice!
- Ne brini ti za mene! — odgovori Diks. - Ja
znam šta radim . Z ar nismo sprem ni da krenem o
dole?
Prvi zraci zore već su bojili nebo žutim i naran-
džastim prugam a. Iznad njihovih glava, vrane su
bučno kružile leteći prem a brdim a. Džubili D žen
sen i ostali čuvari zakona m ora da su već dugo na
svojim m estim a i čekaju signal. N ije bilo nikakve
pucnjave u kanjonu te noći, a to je jasno govorilo
da su bez teškoća uspeli da uklone stražare.
- Hoću da najpre cela V ajlzova banda uđe u ku
ću —reče R aj.
Gegajući se na krivim nogam a, jedan postariji
čovek izađe kroz bočna vrata sa kofam a u rukam a.
O n pređe preko dvorišta do bunara, napuni kofe i
vrati se. Broj vrana koje su letele preko neba p o
većavao se. U drveću iza šupa čuo se oštar, rezak
zvižduk muholovke.
I poslednji odm etnici izađoše iz korala vodeći
svoje konje, koje privezaše za prečku ispred k u
će.
- Kad svi budu u kući, daćem o im vrem ena da
posedaju za sto i onda krećem o - reče R aj povla
čeći se sa vrha uzvisine. - Ja ću da jurnem na vra
ta. Želim da ti zauzmeš položaj kod one šupe blizu
ugla k o ra la . . .
Takođe se povlačeći, Diks se namršti.
- Mislio sam da je plan da obojica uletim o unu

tra pucajući. ..
—Prom enio sam ga —reče Raj mirnim, beskom
prom isnim glasom proveravajući svoje revolvere.
—Bolje je da ostaneš n ap o lju . . .
Iznenadna pucnjava k o ja je dopirala iz žbunja
severno od kuće prekide maršalove reči. O n opso
va.
N eko, jedan od čuvara zakona, nije čekao sig
nal.
X
u svojoj uobičajenoj stolici u čelu stola, H ari

Vajlz je sedeo udobno zavaljen. Uzim ajući šolju
sa kafom , on pogleda unaokolo. Stara K rusita i
njen muž Polo već su doneli na poslužavnicima
bifteke i krom pir, prženi pasulj i čili, tortilje i
vrčeve s m edom . Pošto su završili sedlanje konja
koje će jahati toga dana, ljudi su požurili da
zauzmu svoja m esta za dugačkim stolom.
Srkućući gustu crnu tečnost, stara K rusita nikar
da neće naučiti da skuva kafu, čak i kad bi živela
sto godina. V ajlz je posm atrao R abi, koja je up ra
vo ulazila. O na prođe pored suprotnog zida, obiđe
njem u iza leđa i sede na uobičajeno m esto, desno
od njega. Prethodne noći uspeo je da malo okrpi
odnose s njom i ona je sada bila osm ehnuta i sreć
na. M eđutim , očekivao je da će ponovo da se
sm rkne kad joj kaže da neće ići u N juton s njim i
momcima.
—Biću odsutan nekoliko dana —reče on.
M ogao je i bez toga.
Zveket m etalnog posuđa bio je toliko glasan, da
Potera „Sudnjega dana“________________________________ 92
ona nije ni čula šta je rekao. O na se nam ršti i naže

se prem a njem u.
- Šta?
- R ekoh, biću odsutan neko v re m e ...
Shvatila je značenje njegovih reči. O na se naglo
uspravi i ukoči. U sne joj se stisnuše.
- Mislila sam da i ja idem s vam a u N juton.
- A ko je uopšte pom enuo N juton?
- Nemoj od m ene da praviš budalu! Znam da
idete tamo.
- D a, vero v atn o . . . Hoću malo da se prom uvam
oko grada i osm otrim kako stoje stvari. N e želim
da nešto krene naopako.
- M ogla bih da čekam na kraju grada. M ožda
bi u h o te lu . . .
Vajlz odbi taj predlog odmahnuvši glavom i baci
jedan nestrpljiv pogled na s t o ... Sviner, H enk
M alik, Bad E veret i Tom D žonson su kasnili. Juče
im je jasno stavio do znanja kako želi da svi na
vrem e budu za doručkom . Bilo je to vrem e kad je
izdavao naređenja.
- G de je, do đavola, M alik? G de su ostali?
R ejf D uli, koji mu je sedeo s leve strane, imao
je u ustim a veliki zalogaj mesa. Posle kraće pauze,
on reče:
- N ešto trguju napolju, u koralu. O n i Tom
tram pe sedla i . . .
Vajlz se okrete ne čekajući završetak o bjašnje
nja. Sva četvorica su sasvim dobro znala da treba
da budu tu, je r valja porazgovarati o vrlo važnim
Stvarim a. N ikakav prokleti razlog ne može ih spre

čiti da stignu na vreme.
Naučiće ih on pam eti! Naučiće ih da jednom za
uvek znaju da stvari treba da teku onako kako je
on odredio. T reba da pošalje Tom a D žonsona i
Evereta u Larksper sa kolima po namirnice koje su
potrebne Krusiti. Sviner i M alik treba da odjašu
do rančera H agerm ana i doteraju dva juneta. Sta
ra žena je takode rekla da im već ponestaje
mesa.
N iko nije voleo ni jednu od tih obaveza. Put do
L arkspera bio je vreo i prašnjav, a zamlaćivanje sa
dva juneta kroz planinu zahtevalo je strpljenje
pravednog Jova.
Ljudi su uglavnom bili pri kraju obroka. N ajbo
lje da pređe na stvar, listaju ći, Vajlz nekoliko p u
ta udari nervozno kašikom po ivici tanjira. U brzo
svi zaćutaše.
- Rešio sam da m i . .. bar neki od nas, odem o
do N jutona i da ne čekam o kao što sam isprva na
m eravao. A ko je situacija povoljna, ispraznićemo
banku dok smo tamo.
Fin Kelovej se upola okrete na stolici. Bio je
Teksašanin i govorio je na tipičan, otegnut način.
- Z ašto si prom enio plan? Mislio sam da ćemo
čekati dok ne bude više para na gomili.
Vajlz se nam ršti. Bio je nezadovoljan zbog ovog
pitanja.
- M alo sam o tom e kontao u glavi - reče ukoče
no. - Tokom vikenda će biti previše ljudi u gradu.
a nem am utisak da će tada u banci biti mnogo više

para nego što im a inače.
- Utisak? Je li to sve? - upita neko sa dna stola,
a H ariju se učini da je to bio O m er.
U Vajlzu planu gnev. D o đavola sa tim neza
hvalnim bilmezima! O n je ovde da sve sažvaće za
njih, da im sve učini lakšim, da im trp a novac u
džepove, obezbeđuje m esto gde će da se k r iju ...
tako je sve sredio da ovde žive kao bubreg u loju,
bolje nego što je iko od njih ikada mogao i da sa
nja, i sad se još usuđuju da mu postavljaju pitanja!
- Utisak je meni sasvim dovoljan - odseče on. -
To je jedino što mi je uvek bilo potrebno. Tako je
do sada bilo, a tako će i odsada biti. I svako ko se
di za mojim stolom i ne misli tako, može odm ah da
se čisti! Ova prokleta banda je ionako postala p re
velika.
Kelovej se isceri.
- Nemoj da se ljutiš zbog toga, H ari - oteže on.
- Nikome od nas ne pada na pam et da ti se suprot
stavlja. Samo se pitam o zašto si prom enio plan.
- E .p a , onda da znate —reče Vajlz hladno. —
Ovoga ju tra idem o za N juton. Spakujte nam irnice
i pokrivače, hoću da ti i još desetak m om aka bude
te sa mnom. Im am neke poslove za one koji nisu
imali vrem ena da dođu ovamo na sastanak. Oni
koji ne budu išli s nam a u N juton, odjahaće u Si-
m aron da pogledaju kako tam o stoje stvari. Hoću
da znam ima li tam o nekog razloga za brigu.
Vajlz sede u svoju stolicu i dade znak starom
Polu da mu ponovo napuni šolju. K ad je stari

M eksikanac to učinio i nasuo kafu i ostalima koji
su to želeli. H ari se okrete prem a Rabi. Zlovoljna,
nam rgođena, ona se igrala ivicom svoje haljine.
- A ko želiš, možeš da kreneš u Larksper sa Ba-
dom i Tom om. Šaljem ih po namirnice.
Kao što je očekivao, R abi napravi grimasu i
šmrknu. D o Larkspera je bilo dvadeset milja
džom bastog puta, i toliko natrag. A mesto se je
dva moglo nazvati gradom . Tam o su bili jedan sa-
lun, radnja sa m ešovitom robom , štala za iznajm
ljivanje konja i ništa više. M eđutim , to m esto je
bilo sigurno, bar što se tiče zainteresovanosti ču
vara zakona. Ljudi koji su tam o živeli bili su vrlo
zadovoljni što dobijaju gotov novac poslujući s
njim , i ako bi ih neko pitao, oni nikada nisu čuli
za H arija V ajlza i njegovu bandu.
- O nda bolje da idem u Simaron —reče ona m r
zovoljno.
- M ožda, ali to je mnogo dalje od Larkspera, a
ti nikad nisi baš mnogo volela da jašeš.
- Z nam ...
N jen utučeni odgovor jedva je mogao da se čuje
kroz zveket m etalnog posuđa i galamu koja je po
novo ispunila prostoriju.
- Znaš šta —reče V ajlz odjednom osetivši veli
kodušnost —nam eravam da za dve nedelje idem u
D enver i onda možeš da pođeš sa m nom . Možemo
da uhvatim o kočiju u Trinidadu i gospodski ot
putujem o, samo ja i ti. Kako ti se čini?
Rabi odjednom sinu.

- To bi bilo divno! Denver! O , bilo bi tako do
bro ponovo videti jedan veliki grad! R adnje, lju
de, h aljin e. ..
- O nda ćemo sve lepo isplanirati - reče Vajlz
čvrstim glasom.
T a ideja pala mu je na pam et iznenada i bila je
vrlo oštroum na. Niko neće obratiti pažnju na čo
veka koji sa svojom suprugom obilazi grad, razgle
d a . . . Niko neće pomisliti da on proverava situa
ciju i planira pljačku.
- N ajbolje da to zadržimo za sebe - šapnu Vajlz
naginjući se prem a R abi, tako da niko drugi nije
mogao da čuje. - A ko ostale žene čuju za to , i one
će poželeti da pođu. A ja hoću da idemo samo nas
dvoje.
R abi je odjednom bila ponovo srećna. Sada, ka
da ga više nije opterećivalo njeno m rgodno lice,
mogao je da se posveti razm išljanju o onom e što
predstoji. Banka u N jutonu, a zatim i pošiljka zla
ta, koja će krenuti za D enver idućeg m eseca, to je
ono na šta je jedino sada trebalo misliti, a on je že
leo da sve razradi do najsitnijih detalja. Čovek se
najlakše saplete na uže koje nije složeno kako tre
ba.
S im aron. . . Pa lepo, m ožda i o tom gradu treba
razmisliti. A li, on se uvek držao pravila da nikad
ništa ne preduzim a blizu svoje kuće. To što je ta
mo poslao ljude koji neće jahati s njim u N juton,
bilo je više da ih zaposli nego da razm otre m oguć
nost pljačke. Kad god bi se muvali ovuda bespo

sleni, pijući, redovno bi dolazilo do svađe, zbog
bilo čega, obično zbog žena, i onda bi izbijale tu
če. Šta je bilo ono što je otac pokušavao da mu za
bije u glavu kad je bio dete? „Đavo najviše voli
dokonog čoveka. . . “
Pucnji odjeknuše u dvorištu ispred kuće, na
stavljajući se kroz čitav niz odjeka. Iznenađen,
Vajlz skoči na noge. Neverica mu se ogledala na li
cu dok se cela prostorija odjednom pretvorila u
haos prevrnutih stolica, uzvika i topota čizama.
K ako je, do đavola, iko mogao da prođe pored
stražara i stigne do kuće?
Odskočivši od stola, Vajlz se okrete i jurnu p re
m a vratim a. Ljudi su trčali oko njega, neki gura
jući se prem a prednjem ulazu, drugi prem a zad
njem , ostali prem a bočnim vratim a, čak i prozori
ma. U krajnjoj panici nastojali su da um aknu iz
ove klopke i potrćiže zaklon u žbunju. Čak i žene
su bile obuzete panikom .
- Stoj! —vikao je on pokušavajući da zaustavi
podivljale ljude.
Ovo je bila prilika u kojoj nisu mogli da po
traže spas u bekstvu kao što su do tada po pravilu
činili. Ovoga puta bilo bi mnogo m udrije ostati u
kući zabarikadiran i pucati napolje.
- S to j! .. .
A li, ništa nije moglo da zaustavi jurnjavu.
XI
Sm rknutog lica, Džon R aj skoči na noge i zasta

de. N ije mogao tačno da odredi ko je i odakle pri
pucao. Činilo se da je to bilo na severnoj strani
dvorišta. U jutarnjoj tišini ponovo odjeknu k rat
ka pucnjava. Dvojica odm etnika, koji su vodili
konje prem a prečki za vezivanje ispred kuće, pos-
rnuše i padoše.
U sledećem trenutku ljudi i žene pokuljaše iz
kuće. N eki od njih izletali su kroz zadnja vrata,
drugi su se pojavljivali kod prednjih uglova pošto
su očigledno izašli kroz prednja, a nekolicina se
pojavi na bočnom izlazu. Svi su panično pokuša
vali da izađu iz kuće i potraže sigurnost u
žbunju.
- Rabi!
To im e bilo je krik bola koji je provalio iz grla
D žoa D iksa. O n je nadjačao pucnjavu koja se sa
da čula sa dalje strane zgrade gde su čuvari zakona
već započeli o k ršaj.
R aj opsova kad je D iks proleteo pored njega i
sjurio se niz padinu u dvorište. O tkrivajući se o d
Potera „Sudnjega dana“_______________________________ 100
metnicim a, koji su se već bacali u sedla i kretali

prem a gustom rastinju, on pojuri sa Diksom.
- Pucaj! - dovikivao mu je , ali je ovaj, izgleda,
jedino mislio kako da stigne do žena koje su se
okupile blizu korala i uopšte se nije mašio oružja.
- P ucaj! - uzviknu Raj ponovo trčeći prem a
stražnjem delu kuće, ali D iks ga ili nije čuo, ili nije
mario za njegovo upozorenje.
Meci počeše da udaraju o kam enitu zem lju oko
Rajevih nogu. O pasno su zviždali oko njega, jer
su odmetnici odgovorili na vatru. Trčao je pognut
niz padinu pucajući iz oba revolvera. Tri Vajlzova
čoveka bila su oborena blizu prečke pored koje su
stajali konji, a dvojica koji su bili pogođeni još na
početku, ležali su nepom ično.
Video je kako D iks posrče, diže se, trči dalje i
najzad stiže u zaklon iza šupe. Čuvar zakona bio je
ranjen, ali je sada bilo nem oguće reći koliko te
ško. M amuzajući konje, odm etnici su već bežali
prem a žbunju. Kroz zavesu od žute prašine i barut
nog dima. Raj za trenutak ugleda Džeka K inkejda,
dva vakerosa i Kida, mom ka sa žutim licem. Bežeći,
oni se okrenuše i pripucaše prem a njemu.
Još uvek je mogao da čuje pucnjavu na suprot
noj strani kuće, ali mu se činilo da je sada dalje.
G enon, Jokum i ostali trebalo je da se nalaze bli
že. Šta su, do đavola, uradili? I ko je prerano ispa
lio prvi hitac? M a ko da je to bio, uništio je briž
ljivo spletenu zam ku u koju bi cela Vajlzova ban
da bila ulovljena.
101_______________________________ Potera „Sudnjega dana“
Raj stiže do zadnjeg dela kuće, zastade da napu

ni revolvere i baci pogled prem a Diksu. D žo je bio
priljubljen uz staru šupu. Jedna ruka bespomoćno
m u je visila. D esetak jard i dalje, R abi, još uvek
sa ostalim ženama, zaprepašćeno je buljila u njega.
Sigurno je čula kad je uzviknuo njeno im e, ali nije bi
la sigurna odakle taj glas dolazi i kome pripada.
Sa napunjenim revolverim a. Raj pretrča do ugla
kuće. Svi odmetnici bili su na konjim a, a većina je
već nestala u žbunju. Raj ispali jedan brzi hitac
prem a nekolicini koju je još mogao da vidi, okrete
se, odvoji se od kuće i jurnu prem a šupi iza koje se
zaklonio Diks.
- Jesi li teško ranjen? - upita Raj hvatajući dah,
pošto je stigao do njega.
- R uka —prom rm lja Diks neodređeno.
V idela se krvava pruga i na njegovoj glavi, gde
ga je m etak okrznuo.
- To je bilo najgluplje što si mogao da učiniš! -
reče m aršal Ijutito, izvirujući iza ugla šupe.
Njegov plan, dobar i jednostavan, krenuo je
naopako, ali, sada je im alo malo smisla raspredati
o tom e. N išta se nije moglo popraviti.
- R a b i... je li ona u redu?
R aj poteže revolver. Trojica odm etnika, koji su
odjednom izbili s druge strane kuće, grabili su p re
ko dvorišta, povijeni u sedlima. O n brzo pripuca i
vide kako se jedan povija u sedlu pogođen m et
kom , ali konj je jurio dalje. Sledečeg trenutka
već su nestali u žbunju.
- R a b i. . . Šta je sa Rabi?
- Još uvek je tam o —odgovori R aj nestrpljivo. —
P ored k o r a la ... s ostalim ženam a.
- Nije povredena?
Ponovo puneći revolvere, R aj se odm ače od šu
pe malo pažljivije gledajući prem a ženam a. O d
m ah odjeknuše pucnji i meci zabubnjaše po zidu
šupe. M aršal odskoči nazad. Nisu svi odm etnici
pobegli. U kući je još uVek bio neko, a taj je njega
i D iksa držao ovde prikovane.
- Pitao sam te da li je R abi p o v re d e n a ...
- V ideo sam jednu od žena na zem lji. O stale su
se okupile oko nje. To je sve što sam v id e o ...
Džo D iks zgrabi R aja za ruku.
- Misliš li da je to Rabi?
- N e znam , do đavola! —odseče čuvar zakona. —
Nisam imao vrem ena da bolje p o g led am . . . Idem
sad na onoga u kući, pa m a ko to bio. N e m ogu do
zvoliti da m e drži o v d e . . .
Pucnjava se sada čula dalje niz kanjon. Raj je
pretpostavljao d a se rasplam sala bitka izm eđu od
m etnika i čuvara zakona. Pucnjevi ipak nisu bili
toliko daleko, ali se po njim a moglo zaključiti da
su se Jokum i ostali nadali za Vajlzovim ljudim a sa
nam erom da ih spreče da se dohvate ravnice i ne
stanu u „Ničijoj Z em lji“
Ponovo se zapita ko je pokvario plan. Sada,
umesto da ima H arija Vajlza i njegovu bandu oko
vane, ostalo m u je da trči po njihovom tragu, a to
je moglo da traje nedeljam a, m ožda i mesecima.
Takođe je postojala m ogućnost da neki od odm et

nika nikada ne budu uhvaćeni.
M eđutim , bilo ih je oko pola tuceta koji su leža
li u prašnjavom dvorištu i koji nikada više neće
pljačkati banke. I u kući se nalazila nekolicina lju
di koji su tam o ostali iz nepoznatih razloga. Pravi
lo Vajlzovih ljudi bilo je da, kad god su napadnuti,
potraže spas u bekstvu, da napuste kuću i nestanu
u žbunju što je moguće brže. Tako se to događalo
u svim prethodnim prilikam a, kad su druge potere
ili vojska pokušavali da ih priklješte. D okopati se
žbunja i nestati, to je bio sistem koji je uvek funk-
cionisao bez greške.
Ovoga puta nisu se svi pridržavali tog pravila.
N apad je došao iznenadno i očigledno nisu svi
imali vrem ena da napuste kuću. Ili nisu stigli da
izađu kad je prava pucnjava počela, ili je postojao
neki drugi razlog zbog koga su ostali u n u tra . . . N i
je video H arija Vajlza m eđu onim a koji su jurili
da se dokopaju konja. D a li je m ožda Vajlz ostao
u kući? Sam, ili sa dva ili tri čo v ek a?. ..
H ari je bio m okar. M ožda je odlučio da se p rita
ji i pusti ostale da privuku napadače na sebe, a on
da, kad se sve smiri, neprim ećen nestane. To se od
njega moglo očekivati. A li, to je bila samo p retpo
stavka. R aj nije prim etio ni neke druge zbog guste
prašine, dima i opšte gužve.
Pucnjevi u kanjonu udaljavali su se i postajali
redi. Raj je pretpostavljao da su čuvari zakona
učinili sve što su mogli da zaustave bekstvo od
m etnika, koji su, zbog nečijeg preranog pucnja,

uspeli da pruže otpor. N adao se da nije mnogo
njih uspelo da um akne.
- Ostani tu - klimnu on glavom D iksu, koji je
još uvek m rm ljao neka pitanja u vezi sa R abi, pa
se saže, izmile iza šupe i krete preko brisanog p ro
stora prem a zaleđu kuće.
Revolveri zapraštaše prem a njem u. Meci su fi-
jukali prem a njegovoj prilici koja je krivudala, za-
rivali se u zem lju oko njegovih nogu i odbijali se
od stena iza njega. O n se isceri čvrsto stisnutih zu
ba. U kući je bilo više od jednog čoveka, trojica,
četvorica najm anje, to je bilo sigurno.
D okopao se ugla kuće, zastao i ponovo povratio
dah. Razm išljao je šta je sad najbolje da uradi.
Bilo bi ludo ući kroz bočna vrata. Oni to sigurno
očekuju. Isto se odnosi i na zadnja vrata. A li, na
ovoj strani nalazio se i prozor. Video je dvojicu kako
iskaču kroz njega, pa je zaključio da se s one strane
verovatno nalazi glavna prostorija u kojoj su se od
metnici okupljali. To bi možda bio dobar potez.
Raj proveri revolvere i zam eni ispaljene čaure.
O nda baci pogled preko ram ena prem a Diksu.
Čuvar zakona još uvek je bio iza šupe. U sredsre-
dio je pažnju na žene. O ne su podigle svoju ran je
nu drugaricu na noge i, pridržavajući je s obe stra
ne, išle su preko dvorišta prem a kući. To nije bila
Rabi, koliko je mogao da vidi. Trebalo ih je opo
m enuti, reči im da se vrate, ali ako vikne, odaće
svoj položaj, a maršal to nikako nije želeo.
Pucnjava ponovo odjeknu dole u kanjonu. P ret

postavljao je da je neki od čuvara zakona naleteo
na nekog odm etnika, ili obrnuto. To je značilo da
su neki od Vajlzovih ljudi još uvek u blizini, da ni
su uspeli da pobegnu, a to je bio dobar znak.
Raj se okrete prozoru. Povukao se na potrebno
rastojanje i priprem io se. M a ko da je bio u kući,
sada je bio uznem iren i zabrinut, nagađajući s koje
strane može da ga očekuje. Krećući se tiho napred
pod takvim uglom da se ne izloži opasnosti, m ar
šal se spusti na kolena. Tada, isturivši ram e na
pred, on se baci kroz prozor u polum račnu prosto
riju.
Začu se krik dok su kom adi drveta i razbijenog
stakla leteli na sve strane. Postarija M eksikanka,
koja je stajala u sobi, panično poče da se povlači,
saplete se preko nečega i teško pade. O djednom
zapraštaše revolveri. Ostaci prozorskog stakla iza
R aja, koji je sada već ležao na podu i hitro se k o tr
ljao prem a kuhinjskom stolu sa debelim nogam a
tražeći zaklon, rasprštaše se na sve strane.
Tri prilike se iznenada pojaviše ispred njega ju
reći prem a prednjim vratim a. Bili su to V ajlz, R ejf
D uli i treći, koga Raj nije poznavao. Ležeći, m ar
šal žurno pripuca. Duli zastade, upola se okrete i
lice mu se iskrivi dok je polako padao. Vajlz je
već jurio kroz vrata pucajući preko svog ram ena.
Treći odm etnik uspori i okrete se, očigledno rešen
da ostane i da se bori. R aj ga obori jednim m et
kom , pa skoči na noge i jurnu napred.
Potera „Sudnjega dana“_______________________________
M ora da zaustavi V ajlza pre nego što stigne do

konja. Izgleda da je bio u pravu. H ari, R ejf Duli i
onaj nepoznati ostali su un u tra, uvereni da će p o
tera, ili ma ko da je bio napadač, proći pored njih
goneći ostale. To im zam alo nije uspelo. Džo
D iks, koji je bio ranjen, pokvario im je plan.
- S en jo r. . .
M aršal se m unjevito okrete. Starac koga je vi
deo kako nosi vodu stajao je u uglu prostorije. U
sm ežuranim rukam a držao je „sačm aricu“ .
Raj zavrte glavom.
- Ostavi se toga, vijeho! U biću te pre nego što
uspeš da povučeš o b a ra č . . .
Starac se kolebao. Sa suprotnog kraja prostori
je , M eksikanka m u dobaci nešto na španskom go
voreći vrlo brzo. Čovek polako spusti „sačm a
ricu“ .
R aj više nije ni mislio na njega. O n produži p re
m a vratim a i pogleda pažljivo napolje, ne želeći
da bude cilj ukoliko je V ajlz odlučio da ostane i
sačeka ga. M eđutim , H ari nije čekao. Stigao je do
konja i bacio se u sedlo.
XII
č ek a ju ći dobro zaklonjen u dubini žbunja koje

je ivičilo dvorište odm etničkog skrovišta, H ju G e
non pogleda levo. Jokum i stari lovac na bizone
D žubili D žensen čučali su jedva dvadesetak stopa
od njega, baš tam o gde im je on, nesvesno preu
zimajući kom andu nad grupom , odredio položaj.
D esno od njega, na istoj razdaljini, bio je Bob
Šuster, a tam o dalje čovek koga nije mogao da vi
di, F renk Pejs.
Bili su potpuno smireni, čekajući samo signal
D žona R aja pa da krenu. Jokum , Šuster i on jur-
nuće pravo na vrata, a D žensen i Pejs, kao rašire
na krila regim ente koja štite glavni napad, spreči-
će svaki pokušaj odm etnika da se izvuku sa strane.
Bio je to dobar plan bitke. O n ga je koristio m no
go puta to k o m . . .
Iznenadna pucnjava začu se sa m esta gde se n a
lazio Pejs. G enon se nam ršti. Čuo je kako zapre-
pašćeni Jokum psuje. V ideo je Šustera kako se di
že iz gustog žbunja i kreće prem a m estu odakle su
se čuli pucnji. I on krete nastojeći da se dohvati
ivice dvorišta, odakle je mogao da vidi šta se doga-

da. Došavši do ivice, on stade. Iz ko zna kakvih
razloga, Pejs je pripucao na četvoricu odm etnika
koji su vodili konje preko dvorišta. U speo je da
obori dvojicu. Preostala dvojica trčala su prem a
žbunju na suprotnoj strani dvorišta, ostavljajući
za sobom uznem irene konje.
- Šta se to, do đavola, događa? - upita D žensen
ustajuči.
- P e js ... O n je ispalio signalni hitac —odvrati
G enon.
- D o đavola s njim! - progunđa stari izvidnik
probijajući se napred. - O d njega se i moglo oče
kivati da napravi neku budalaštinu!
- Kako bilo da bilo - reče G enon brzo - sada će
da nastane jurnjava. M oram o da ih zaustavim o. ..
da ih zadržimo u klopci!
- Svakako! - složi se Džensen.
Ljudi su pognuti izletali iz kuće, jureći kao bez du
še. Neki, koji su uspeli da se zaklone iza kuće, već su
bili na konjima i grabili prem a zaklonu u žbunju.
- D žubili, ti i Jokum se malo povucite! Z austa
vite svakog ko pokuša da se probije na vašoj stra
ni! —reče G enon. —Šuster i ja zatvorićem o drugu
stranu.
Ne čekajući da vidi da li je njegovo naređenje
izvršeno, H ju G enon se okrete i požuri za Šuste-
rom . U gledao ga je nekoliko jardi dalje. Šuster je
stajao na ivici dvorišta i pucao prem a uzm uvanim
odmetnicima.
- H ajde sa mnom! - doviknu G enon i utonu u

grmlje.
Čuo je Šustera kako se okreće i polazi za njim.
Nije mogao da vidi Pejsa, ali je pretpostavljao da
se on nalazi negde blizu severnog zida kanjona. To je
bilo dobro. Sa tog položaja, on može da skrene od
m etnike prem a sredini, gde će on i Šuster, uz pomoć
Džensena i Jokum a, moći da ih zaustave.
Iznenada, dva jahača, koji su dolazili iz Pejso
vog pravca, ispadoše iz grm lja i sjuriše se prem a
njim a, pucajući iz revolvera. G enon opali s kuka i
vide kako se njegov čovek savija u sedlu. Šuster je
takođe pucao, ali je već padao na kolena sa krva
vom m rljom na grudim a. G enon se nije zaustav
ljao. U takvim trenucim a, kad čovek pored tebe
pada, ti nastavljaš. Potpuno je nekorisno stati.
Šuster je ionako mrtav.
Brzi topot kopita i kršenje u žbunju nagnuše
H jua G enona da se okrene. Četvorica odm etnika
prošla su iza njega. Sada su u liniji bežali niz ka
njon. Z a njih će se pobrinuti D žensen i Jokum . Tu
G enon nije mogao da pom ogne. Sada, kada je
Šuster oboren, m orao je da pronađe Frenka Pejsa
i da zajedno s njim pokuša da održi liniju bar na
severnoj strani.
Začu se pucnjava sa m esta gde je trebalo da bu
du Džubili i Jokum . I Pejs je pucao, negde desno.
G enon se nam ršti. Šta, do đavola, radi tako dale
ko od svoga mesta? Očigledno ga je napustio i p o
vukao se.
- Pejse! - uzviknu on kroz izmaglicu prašine i

dim a, koja je lebđela u kanjonu. - O stani gde si!
M oram o da držimo ovu stranu!
G enon pojuri napred, sad već siguran da puc
njava dolazi niže iz kanjona. Čuo je konje koji se
probijaju kroz žbunje, zatim jedan uzvik, i za tre
nutak ugledao nekoliko ljudi, koji su, nagnuti u
sedlim a, jurili preko brisanog prostora prem a gu
stom rastinju. Pucao je prem a svakom od njih, ali
je bilo nem oguće zaključiti da li je nekoga uopšte
pogodio.
N a neki način, ostao je po strani. Ostavili su ga.
O dm etnici su uspeli da se provuku i sad su bili
negde ispod njega. D žensen i Jokum , a m ožda i
Pejs, primiče na sebe najjači ud ar odm etnika koji
žele da se probiju i biće im potrebna njegova p o
moć.
Okrenuvši se brzo, G enon, ponovo kapetan
vojske U nije, sa svim teretom odluke i kom ando-
vanja na plećim a, kao što je bilo kod Perivila, po
žuri da se pridruži svojim ljudim a i svojoj odgo
vornosti . . .
U gleda neku nepom ičnu priliku na desnoj strani
i to ga nagna da se n a m rš ti... Džubili D žensen,
opružen na leđim a, sa beživotnim očima zagleda
nim u n e b o . . . Bilo ih je petorica. Sada su dvojica
m rtva. Č etrdeset odsto. Suviše skupo.
N ova pucnjava zaprašta iz dubine jednog šu
m arka žbunja i kedrova. G enon krete u tom prav
cu, preskočivši telo nekog odm etnika upola skri
veno u hrastovom šum arku. M ožda njih trojica još

uvek mogu da zaustave odm etnike, da ih zadrže
dok ne stignu Raj i Đžo Diks. A li, najpre m ora da
pronađe Jokum a i Pejsa i sa njim a učvrsti položaj
u kanjonu.
XIII
- Vajlz!
Uzviknuvši banditovo im e. Raj izlete kroz pred
nja vrata kuće. O nda besno opsova. R abi i žene
bile su tam o, tačno između njega i Vajlza. M orao
je da ih ukloni iz linije vatre.
- Ležite! - uzviknu on i sam se kotrljajući preko
dvorišta, ali žene su izgledale kao paralisane, ne
sposobne da se pokrenu.
O dm etnik, pognut u sedlu, okrete konja i ispali
hitac prem a maršalu. M etak baci prašinu R aju u
lice. Sa kletvom na usnam a i delimično zaslepljen,
čuvar zakona povuče obarač. Bio je to čist pro
m ašaj, je r je V ajlz, brzo okrenuvši konja i žarivši
m u mamuze u bokove, već jurio preko dvorišta.
U tom trenutku, Džo Diks teturajući se izađe
iza šupe. Uhvativši taj pokret samo krajičkom
o ka, Vajlz instinktivno ispali hitac. Diks posrte i
pade.
- R a b i. . . - zastenja.
Začuvši ponovo svoje im e, žena se naglo okrete
i potrča oko kuće istovrem eno kad i D žon R a j, ko
ji je skočio na noge nastojeći da dođe u položaj

odakle može da puca na Vajlza. Očajnički pokuša
vajući da se dokopa grm lja na ivici dvorišta, od
m etnik se okrete u sedlu, ispali jedan m etak p re
ma maršalu i nastavi dalje.
Ispaljeno u žurbi, olovo odlete daleko od cilja.
U m esto m aršala, ono pogodi R abi D iks, koja se
bila odvojila od grupe žena i potrčala prem a svom
mužu. Pogodak je upola okrete, a onda je obori
na zem lju, uz reske krike njenih drugarica, koji
odjeknuše kroz maglu od prašine i barutnog dima.
U istom trenutku R aj se okrete. Čuo je D žoa
D iksa kako viče, dok je trčao natrag, duž prednje
strane kuće u nadi da će presresti Vajlza pre nego
što se ovaj domogne zaklona na toj strani.
G otovo bez daha od napora tokom poslednjih
napetih m inuta. Raj dođe do ulaza u kuću s u p ere
nim revolverima. H ari V ajlz je upravo nestajao u
gustom žbunu.
U z kletvu. Raj isprazni oba revolvera u tom
pravcu, svestan da je to uzaludno traćenje olova,
tek da bi ublažio gorčinu i nem oć koje su ga obu-
zele. Vajlz je pobegao. Koliko je čuvar zakona
mogao da zaključi, njegov plan da zauvek okonča
delatnost odm etnika i njegove bande potpuno je
promašio.
Napunivši revolvere. R aj se okrete i pođe p re
m a začelju kuće. Tam o su još uvek stajala tri-četiri
konja vezana za prečku. O ni su pripadali R ejfu
Duli ju i ostalim odm etnicim a koji nisu uspeli da
um aknu. Uzeće jednog, odjahati niz kanjon i pri

družiti se ostalim čuvarima zakona. Postojala je
još neznatna šansa da će V ajlz naleteti na nekog
od njih, ali Raj u tom pogledu nije gajio neke veli
ke nade.
Stiže do dvorišta i zastade. Diks je uspeo da se
dovuče do m esta gde je ležala R abi i sada je sedeo
u prašini sa ženinom glavom u krilu. Krv mu se sli-
vala niz rukav.
O stale žene, izduženih lica i sa suzama u očima,
okupile su se oko one koja je bila pogođena još na
početku. Priključili su im se i m eksikanska kuvari-
ca i njen muž, koji su izašli iz kuće.
- P roklet bio. R a je . . .
N a te grcave, isprekidane reći, m aršal se okrete.
Stisnutih zuba pođe prem a m estu gde je sedeo
Diks.
- Šta je sad?
—U bio si j e . . . U bio si R a b i. ..
R aj odm ahnu glavom.
—To je bio nesrećan slučaj, Džo.
—V raga je bio! Ti si ustrelio Rabi!
Diksov glas bio je gotovo histeričan. Iznenada
se njegova ruka, koja je milovala lice m rtve žene,
maši za revolver.
- U biću t e . . . Platićeš za o v o . . .
M aršal kroči napred. Zam ahnu nogom. Vrh
njegove čizme pogodi doručje D žoa D iksa i revol
ver koji je ovaj stezao u ruci odlete preko dvori
šta.
- Šta je to s tobom , čoveče? - upita Raj kipteći

od besa.
N a Diksovom čelu i obrazim a presijavao se
znoj. On je uzalud pokušavao da ga obriše.
- Ti si ubio Rabi —reče tvrdoglavo. —T i. . . i tvo
ja želja da se dokopaš H arija V ajlza. . . N ije važno
o čemu se r a d i... čak i ako m oram o da ubijam o
žene...
- Ti si šenuo, D žo —prekide ga R aj. —Ja nisam
rekao ništa slično tome.
- A hteo si da spališ sve ovo o v d e . . .
- I još uvek to hoću —reče Raj bezbojno i ok re
te se ženam a. - Vas dve ostanite ovde i pobrinite
se za ovog čoveka. A onda spakujte svoje stvari i
budite sprem ne za pokret.
N ekoliko trenutaka nije bilo nikakvog odgovo
ra. Samo su blenule u njega. N ajzad se jed n a od
m lađih žena namršti.
- Pokret? Kuda?
- Spaliću sve što se ovde nalazi - reče R aj. -
U brzo će ovamo stići nekoliko m ojih ljudi. Čim
zapale sve ovo, krenuće za Trinidad. Vi m ožete
s njima.
- Trinidad - ponovi žena odsutno, a onda sleže
ram enim a. - Zašto da ne? Svaki grad je d obar kao
bilo koji drugi. A ovde ionako neće ostati ništa.
O na zaćuta pa pogleda okolo po dvorištu. O nda
pokaza prem a pobijenim odmetnicima.
- A šta s njim a? N ećete ih valjda ostaviti tu da
leže tek tako?
Raj reče;
- N e . . . U nutra su još dv o jica...
O n podiže ruku i upre je prem a starcu koji j^
stajao pored debeijušne žene.
- T i. . . Uzmi ašov i sahrani ih!
M eksikanac se nam ršti. Bio je zbunjen. N jego
va žena prevede naređenje na španski. O n polako
sleže ram enim a, pa se okrete i uputi se prem a je d
noj od šupa na suprotnoj strani dvorišta.
- P ostarajte se da on to uradi - reče Raj žena
ma.
O nda pogleda u D iksa, pa usredsredi pažnju na
salunsku devojku koja je prva došla sebi.
- Tom čoveku je potrebna nega. R ekao sam da
se pobrinete za njega.
- D a, sečam se da si rekao - odvrati ona. - Ali
zašto mi? U padaš ovam o, pucaš na sve strane, sve
nam upropaščuješ. Ne vidim nikakav razlog zašto
bismo mi tebi ili njem u činile bilo kakve usluge.
- Ja ću da ti kažem jedan sasvim dobar razlog -
reče maršal hladno. —A ko to ne učinite, m ožete
da ostanete ovde dok ne istrunete. Izaberite same.
Ž ena pogleda nekud u stranu. Posle kraćeg vre
m ena ram ena joj se pokrenuše.
- U redu, gospodine D žone Zakone! A duti su u
tvojim rukam a. K ada će stići tvoji ljudi?
- Z a sat, m ožda i ranije - odgovori R a j.
Z a to vrem e, stari M eksikanac se vraćao preko
dvorišta noseći ašov sa dugačkom drškom.
- N ajbolje je da budete sprem ne.
- S vakako. . . S vakako. . .
- Neću ovo zaboraviti, nikad! - m rm ljao je Džo
Diks nekim izgubljenim glasom, ali tako da je m o
glo da se čuje. - Možeš da se kladiš na t o . .. R a
b i . .. Bila je sve što sam im a o . . . i ikada že le o . . .
Raj mu priđe sasvim blizu i kleče ispred njega.
- Ž ao mi je zbog nje, Džo.
- Nosi se do đavola! N ije tebi nikada žao, ni
zbog čega! Znam ja tebe dobro. U bijanje, to je
tvoj glavni posao. Rabi ti se našla na putu i ti si je
ustrelio.
- Bio je to m etak H arija V ajlza, ne moj.
- Prokleta laž! Pokušavaš da se izvučeš, je li?
Video sam kako je to b ilo . . . video sam šta se do
godilo. .. i nikad to neću zaboraviti! O pom injem
te s a d a ... U biću te zbog onoga što si joj učinio!
D žon R aj savlada Ijutinu koja ga je obuzela i us
pravi se. Diks je očigledno bio van sebe od bola.
Nije imalo nikakvog smisla razgovarati s njim.
Klimnuvši glavom ženam a, on se okrete i pođe
prem a prečki za vezivanje konja. Uzjahavši prvog
do koga je došao, okrete ga i krete niz kanjon.
XIV
Sav napet, je r se gnev nije stišavao u njem u pri

pomisli na ono što se dogodilo u poslednjih nekoli
ko m inuta, m aršal je jahao sredinom kanjona, go
neći m alog, mršavog odm etničkog šarca brzim ho
dom.
M ada je bio svestan da su reči koje je izgovorio
D žo D iks bile rezultat njegove nesreće, nerviralo
ga je što se prijatelj koga je voleo i poštovao
odjednom tako potpuno okrenuo protiv njega.
A li, bio je siguran da će se to već izmeniti. D žo će
na sve to gledati drugim očima kad m u rane zara-
stu i kad se smiri.
Ali H ari V ajlz. . . N ijedan hitac nije bio ispaljen
pošto je odm etnički vođa uspeo da nestane u žbu
nju i sjuri se niz kanjon. To je moglo da znači jedi
no da mu je uspelo da prođe pored Jokum a i osta
lih čuvara zakona. N eka je proklet onaj koji je
upropastio plan da se ulove odm etnici, pa m a ko
to bio! D a nije bilo toga, sve bi funkcionisalo tač
no onako kako je zamišljeno!
R aj izjaha iz žbunja na prilično veliku čistinu.
Konji su stajali na donjoj strani, a duž ivice bila su

uredno poredana tela petorice ljudi. U blizini su se
nalazila i četiri zarobljenika sa rukam a vezanim
iza leđa. M aršal se naglo zaustavi. H ju G enon i
Pejs pojaviše se iz grm lja sa revolverim a u ruka
ma.
- Čuli smo te kako dolaziš - reče Teksašanin. -
Nismo bili sigurni ko je.
Raj je nekoliko trenutaka posm atrao visokog
čoveka. O nda reče:
- Vajlz je bio pet, m ožda deset m inuta ispred
m ene...
- Nije prošao o v u d a. . . inače bismo ga videli ili
bar čuli.
- M ora da je prošao — reče m aršal gledajući
unaokolo. —G de su ostali?
- Pred tobom je sve što je ostalo izuzev Jo k u
ma. O n je ranjen.
Raj stisnu usne.
- Džubili? Šuster?
- M rtvi. U bijeni su odm ah na početku. B anda
je navalila na nas pre nego što smo uopšte shvatili
šta se događa - reče G enon.
R aj opsova kroz zube. O nda odjaha do m esta
gde su stajali Teksašanin i savršeno mirni F renk
Pejs. Tu sjaha. Pustivši da uzde padnu na zem lju,
on se okrete i baci pogled prem a nizu pobijenih
odm etnika. Lando M o n dragon. . . Leo M ek
K o j. . . G ejb T e jlo r. . . N ejt B ra u n . . . i neki nepo
znati . . .
Raj onda obrati pažnju na zarobljenike. Bio mu

je poznat jedino plavokosi Kid. To je značilo da su
K inkejd, Fin K elovej, drugi vakero koji se zvao
Berino i Maks O m er, sve sami veterani u bandi, po
begli. A oni će se opet pridružiti H ariju V ajlzu...
M aršal se vrati. N a licu m u je bio isti onaj
sm rknuti izraz, a usne stisnute.
- G de je T. Dž?
G enon pokaza palcem prem a gomili stena neda
leko na levoj strani. Raj se odm ah uputi tam o, p o
red tela m rtvih odm etnika i zađe u senku, gde se
sedeo stari čuvar zakona. N aslonjen na veliku ste
nu, T. Dž. ga pozdravi bolnim osmehom .
- Kopilad su me koknula dok sam gledao na
drugu stranu —reče on, pa dodirnu krvavi zavoj
koji mu je bio oko grudi.
- Loše?
- J o k . . . G ore sam se povredio kad sam pao s
konja. O staću živ. Jesi li ti u redu? Vidim da
imaš krvi na licu i vratu.
R aj toga nije bio svestan. V erovatno je zadobio
povrede kad se bacio kroz prozor u odm etničko
skrovište.
- N ije to ništa - reče on. - D žo je takođe dobio
m etak. Ostavio sam ga tam o, poreci kuće i zadužio
žene da se pobrinu za njega.
N išta dalje nije govorio o D iksovom stanju i n e
voljam a. O krete se i baci pogled prem a D žubiliju
D žensenu i B obu Šusteru. Oni su ležali ispod ni
skog kedra široke krošnje, sa šeširima preko lica.
- U radili smo najbolje što smo mogli - reče H ju

G enon, kao da je njegovo objašnjenje bilo p o
trebno. Izleteli smo iz žbunja sa rev o lv erim a... a
oni su već bili na konjim a. Čitava gomila je protut-
njala pored nas.
Pejs je i dalje ćutao. Izgledalo je da je zadovo
ljan što Teksašanin govori. Raj je to zapazio i
shvatio da im a neko značenje. Zažmirivši, on se
okrete čuvaru zakona.
- H oću da znam šta se dogodilo u dvorištu. Ko
je ispalio hitac?
G enon samo sleže ram enim a. T. Dž. je gledao
prem a zarobljenicim a. Pejs ne reče ništa.
- Sad više pomoći nem a - dodade R aj. - To
shvatam . A li, kako ja gledam na to, ma ko da je
bio, ne samo da je zabrljao celu stvar, nego je kriv
i što su Džubili i Šuster ubijeni i T. Dž. ranjen.
O pet nije bilo odgovora. R ajev ledeni pogled
zaustavi se na Pejsu.
- A ti?
F renk Pejs sleže ram enim a.
- Pa, pretpostavljam da m ožeš m ene sm atrati
krivim što sam započeo sve t o . . . ali sigurno nisam
kriv što su oni pogođeni. T o bi se dogodilo i ovako
i onako. Bilo ih je previše protiv nas tam o u žbu
nju.
- M ožda bi, a m ožda i ne bi. H oću da čujem za
što si se usudio da započneš pucnjavu kad si vrlo
dobro znao d a plan podrazum eva d a svi oni treb a
da budu u kući!
Pejs je piljio preda se. O nda okrete glavu u stra

nu i pijunu.
- Pomislio sam da ona četvorica nam eravaju da
se izvuku —reče on.
Raj se s m ukom uzdržavao.
- Čak i da je bilo tako, bilo bi bolje pustiti ih da
odu - reče on tonom u kome se osećala sumnja. - U
tom slučaju, imali bismo Vajlza i ostale iz b a n d e ...
- Im a ih m nogo koji nisu uspeli da uteknu —re
če Pejs sada i sam pokazujući znake Ijutine, pa po
kaza prem a m estu gde su ležali pobijeni odm etni
ci. - O ni sigurno u tom e nisu u s p e li... A nisu ni
Kid, ni ona trojica pored njega.
- Ne bih rekao da je to dovoljna cena za dva
prokleto dobra čoveka i za m etke koji su pogodili
Jokum a i Diksa! —prekide ga m aršal, —H oću da
znam šta se događalo s tobom pošto si otvorio va
tru na onu četvoricvi. U opšte te nisam video.
- Mislio sam da je bolje da se povučem i po
m ognem H juu i ostalim a. . .
- Pogrešno si mislio, Pejse - reče R aj sa gađe
njem . - M ožda je i m eni bila potrebna pomoć.
- Jeste li ti i D iks sredili neke od njih? Čuo sara
pucnjavu.
- R ejfa D u lija ... Pokušao je da me dočeka u
samoj kući zajedno sa Vajlzom i još jednom bitan
gom. H ari je pobegao. R ejf i onaj drugi nisu. Bilo
ih je još trojica ili četvorica u dvorištu. D iks je do
bio svoje odm ah na početku, inače bismo napravili
bolji posao.
- Čini mi se da smo i mi ovde mogli bolje da ra

dimo - reče Jokum uspravljajući se - iako su se oni
raštrkali svuda unaokolo. Opkolili su nas sa svih
strana. D a smo ostali onako kako nas je G enon
rasp o red io . . .
- D o đavola! - dreknu Pejs. - Nemoj da kriviš
m ene za sve što je pošlo naopako! Učinio sam sa
mo ono što sam sm atrao ispravnim!
M unjevit odgovor navre na usne D žona R aja.
A li, on ga nije izgovorio. N ije bilo ničega što bi bi
lo dovoljno za optužbu. Ipak je bilo moguće da je
F renk Pejs iskreno verovao da čini ispravnu stvar
kad je pripucao pre signala. M eđutim , što se tiče
R aja, on s njim nije više hteo da im a ništa. A ko
ikada ponovo bude u prilici da traži pom oć, Pejs
sigurno neće biti m eđu onim a po koje će poslati.
On ode do m esta gde su ležali D žensen i Bob
Šuster. Podiže stari šešir sa improvizovanim p o
klopcima za uši i pogleda u ogrubelo lice starog iz-
vidnika. T eka tada prim eti zgrušanu krv na D žu
bilijevoj iznošenoj košulji, tačno ispod leve ruke.
To je značilo da ga je m etak pogodio sa strane i
verovatno ubio na m estu. Raj mu ponovo pokri li
ce šeširom. Bio je zadovoljan što je smrt trenutno
snašla njegovog starog prijatelja.
O nda se okrete Šusteru, otkri njegovo lice, pa
se zam išljeno zagleda u njega. U sne čuvara zako
na bile su razvučene u bled, ironični osmeh kao da
je u trenutku kad mu se život završavao ugledao
nešto iznenađujuće.
Pokrivši i Šusterovo lice, Džon Raj se uspravi.

M ada je bio čovek na koga sm rt ne ostavlja nika
kav utisak, je r je ona bila neprekidno prisutni p ar
tn er u poslu za koji se opredelio, bio je ispunjen
gorčinom. O n je bio taj koji je zahtevao da Šuster
i Džubili D žensen učestvuju u njegovom poduhva
tu koji bi sprečio dalje zločine H arija Vajlza i nje
gove bande. Sada, nije mogao da se otrese oseća
n ja da je odgovoran za njihovu smrt. O bojica su
bili dobri ljudi i njihova pogibija predstavljala je
neizm ernu štetu.
- Želim da kažem kako ne voHm to što se dogo
dilo sa D žensenom i Šusterom - započe Pejs, ali ga
Raj oštro prekide.
- Zaboravi to! - reče odsečno i okrete se H juu
G enonu. —Preuzmi kom andu ovde!
- Prokletstvo, pričekaj trenutak! —uzviknu Pejs
Ijutito. - Čini mi se da sam ja stariji i da ja treba da
preuzm em komandu!
R aj ga sasluša sa ledenim izrazom na licu.
- N e, hvala! Potpuno mi je jasno kako ti vodiš
stvari. T a cena je previsoka - reče on i ponovo se
okrete G enonu.
- Odvešćeš zarobljenike u Trinidad - reče R a j.
—Ja sam se već dogovorio sa tam ošnjim šerifom da
ih preuzm e.
G enon klimnu glavom.
- Podsećam te da si nam to već ranije re k a o . . .
Šta ćemo sa mrtvima?
- N atovarite ih na konje i vratite ih do kuće.
O dredio sam jednog čoveka da pokopa one tam o.

M ožda da sahrani i ovde. A ti ćeš mi učiniti uslugu
ako D žensena i Šustera odneseš u Trinidad. Želeo
bih da im aju pristojan pogreb.
- Jokum bi m orao do lekara, i to b rz o . . .
- Najbliži je u Trinidadu. Mislim da žene u kući
mogu tako da ga srede da izdrži do tam o. Smeo
bih da se kladim da su zakrpile mnoge rupe od
m etka živeći ovde sa Vajlzom i njegovima.
- N em ojte mnogo da lupate glavu oko m ene -
reče T. Dž. —Svakako ću žive ti dok ne um rem .
Raj se bledo osm ehnu na crni hum or starog ču
vara zakona.
- Mislim da sam pom enuo da je i Džo D iks do
bio m etak. Ž ene se sada brinu o njem u. M ože se
desiti da s njim bude malo p ro b lem a. . .
G enon se namršti.
- Problem a?
Raj malo promisli o svemu. M ogao je sada da se
ne upušta u Diksove bračne nevolje, ali G enon će
ionako sve saznati čim stigne tam o. Bolje da mu
odm ah kaže, kako bi bio sprem an.
- D a, Džoova žena je živela s ovom bandom .
Z apravo, živela je sa H arijem Vajlzom.
G enonove oči zasijaše od iznenađenja, m eđu
tim, jedino što je rekao bilo je:
- Sirom a’ Diks! N ego, ti reče „bila je “ . . .
- M rtva je. Našla se na pu tu m etka koji je bio
nam enjen meni. Džo je to jako teško prim io. Bio
je izvan sebe kad sam o d ja h a o . ..
- H vala ti što si mi to kazao —prim eti Teksaša

nin. —.Te li teško ranjen?
- Pogođen je dvaput, m ožda čak i triput. U ru
ku i ram e, čini mi se. Biče u redu ako su se one že
ne postarale za njega onako kako sam naredio.
- A ž e n e . . . šta želiš da učinimo s njima?
- Ostavio sam im da same izaberu. A ko nam
pom ognu, odveščemo ih u Trinidad. U protivnom ,
neka se same staraju o sebi. O dabrale su Trinidad.
N eka jašu konje svojih prijatelja. Im a ih dovolj
no. Bilo bi lepo da se postaraš za M eksikanku i
njenog muža. Ne možemo ih ostaviti o v d e. . . Kad
svi budete spremni da krenete, zapalite sve tam o.
N eka sve izgori do tem elja, kuća, šupe, korali,
s v e ... Im a da ostane samo pepeo. Vajlz i neki iz
njegove bande su sada m ožda uspeli da pobegnu,
ali, ja hoću da bude sigurno kao pakao, da nikada
više neće započeti posao u ovom k an jo n u . . . uko
liko se, naravno, ne desi da ih dograbim za vrat!
G enon klimnu glavom.
- Prem a onom e što si rekao, ispada da ti nećeš
biti tu. D a li to znači da krećeš za Vajlzom i osta
lim beguncima?
- Čim se sporazum em o oko svega.
- Mislim da smo se već sporazum eli - reče T ek
sašanin, pa zastade osluškujući udaljeni glas div
ljeg goluba negde dole u kanjonu. —Nisam siguran
da je gonjenje H arija V ajlza posao za jednog čo
veka. Im aće uza se bar osam ili deset bandita,
- Uslovi neće biti ništa gori nego o v d e ...
- Pomoći ću ti - javi se Frenk Pejs, pošto je dugo

ćutao. - Genon može da se pobrine za ovo ovde.
- Obaviću to sam - reče R aj, a glas m u je opet
zvučao hladno i odsečno.
Pejsovo lice pocrvene od gneva.
- To znači da ne želiš da p o đ e m . . .
- A ko to tako shvataš, da!
- Prokletstvo, R aje, nem a nikakvog smisla da
se ponašaš na taj način. Ja sam samo uradio ono
što sam sm atrao ispravnim . . . i m ožda sam pogre-
šio. Hoćeš li mi to vešati na nos celog života?
Džon Raj pogleda prem a telim a Džubilija
D žensena i Boba Šustera.
- N ikada neću zaboraviti da bi oni možda sada
bili živi da si ti učinio ono što ti je kazano.
- To ne možeš da tvrdiš! “Sam a zamisao bila je
budalasta! Nas sedm orica protiv cele te bande!
- Meni se još uvek čini da smo mogli da obavi
mo dobar posao i razbijem o bandu - oteže G e
non.
Pejs Ijutito pogleda Teksašanina, a onda se opet
okrete R aju.
- Glavni razlog što hoćeš sam da kreneš za
Vajlzom je to što smatraš da si dovoljno moćan i
slavan i što to može da doprinese tvojoj reputaciji!
M aršal se nasm eja suvo.
- Ta m oja reputacija, kako je ti nazivaš, nagriza
me otkako smo se sastali. Činjenica je, m eđutim ,
da ta reputacija plus jedan novčić jedino može da
mi kupi čašu piva, ali nikada neće zaustaviti m e
tak. Što se pak tiče mog gonjenja H arija Vajlza,

bio bih vrlo zadovoljan da mogu da ti predam taj
posao, samo kad bih bio siguran da ćeš ga obaviti.
- D o đavola, siguran sa m . ..
- N e, ja mislim da nisi. Napravićeš gomilu bu
dalastih grešaka i na kraju poginuti, H ari će opet
da pobegne.
- H oćeš da kažeš kako ja nisam dovoljno pam e
tan? - upita Pejs svadljivo.
Raj polako klimnu glavom.
- Kažem da nisi dovoljno pam etan, a sada sam
siguran da nisi ni dovoljno čovek.
Frenk Pejs se ukočeno povuče korak-dva i žmir-
nu.
- N ikom e ne dozvoljavam da tako razgovara sa
mnom —reče prigušenim glasom.
Izraz u Rajovim očima nije se prom enio ni za
dlaku.
- Ti si mi postavio pitanje i ja sam ti odgovorio
istin u . . . A sada, ne želim više da se bakćem s to
bom , Pejse, osim ako baš navaljuješ. Činjenica je
da ti ne verujem , a za to imam dva jak a razlo g a. . .
tri ako računaš i Jokum a. D akle, ostavimo se toga.
Teška tišina spusti se na čistirm. G enon i T. Dž.
Jokum ćutke su posm atrali šta se zbiva, znajući da
je to stvar u koju oni ne treba da se m ešaju i u ko
joj njihovo učešće ne bi bilo dobrodošlo. Z arob
ljenici su takođe posm atrali i slušali zainteresova-
no, u tišini.
- U redu, ostavimo sad to - reče Pejs posle iz-
vesnog vrem ena. —Ali da znaš, ovo nije kraj. N e

ma čoveka kom e biz dozvolio da me tako šutira
kao što ti č in iš ... Samo, ovo nije mesto da se to
s re d i. ..
- Ako ti je dosta, možeš da odeš - predloži R a j,
koji je već bio um oran od svega toga. - V rati se ta
mo odakle si došao. G enon i Jokum mogu sasvim
lepo da obave ono što je preostalo.
- Mislim da ću učiniti baš to - Ijutito reče Pejs,
okrete se i pođe prem a svom konju.
Raj se ponovo obrati G enonu.
- Sve si shvatio?
- Svakako —reče teksašanin. —Pretpostavljam
da ćemo se sresti u Trinidadu.
- M ožda. Daj mi nedelju dana. A ko dotle ne
budem tam o, idi za svojim poslom. Sada bih voleo
da kažem da ste me ti i T. Dž. zaista zadužili. Bi-
ćete isplaćeni čim glavonje budu sigurne da je po
sao obavljen.
G enon se nasmeja.
- Zadovoljstvo je na m ojoj strani, m aršale —re
če on na svoj spori način. - Pronaći ćeš svoga ko
nja tam o dole, m eđu k ed ro v im a ... Pa, srećno!
- I tebi! - odgovori R aj, pa klimnuvši glavom
Jokum u i Frenku Pejsu koji je stajao pored svog
konja, krete niz kanjon.
XV
Genon je sačekao sve dok Džon Raj nije uz

jahao svoga konja i odjahao kroz kanjon. O nda
sumnjičavo zavrte glavom. Pitao se da li će ikada
ponovo videti maršala. Ono što je Raj nam eravao
da preduzm e bilo je prevelik zalogaj čak i za čuva
ra zakona njegovog kalibra. I sam G enon bi mu
posavetovao da prihvati ponudu F renka Pejsa da
mu pom ogne, čak i ako u toga čoveka nije imao
dovoljno poverenja. M eđutim , Raj je tako odlu
čio i o tom e nije imalo šta da se diskutuje.
On ode do Jokum a i stade pred njega.
- Narediću da se mrtvi natovare na konje -
reče mirnim glasom. - To je mala usluga koju za
robljenici mogu da nam učine. Ti se spremi da
jašeš.
- Spreman sam kao i uvek, čini mi se —reče T.
Dž. i m ahnu glavom prem a Pejsu, koji je još uvek
stajao pored svog konja. - Hoćeš li i njega pozvati
da pomogne?
- On zna šta treba da se uradi - reče H ju ravno
dušno. —Ja od njega ne tražim ništa.
G enon pođe prem a zarobljenicim a. Zaustavlja

jući se ispred njih, on pogleda prvu dvojicu.
- Ustanite!
Odm etnici se podigoše na noge. Teksašanin im
zađe iza leđa i oslobodi im ruke.
- N atovarite svoje drugare - reče pokazujući
prem a mrtvim odm etnicim a. —Prebacite ih preko
sedla i zavežite ih dole.
- Znam o šta hoćeš da se uradi - reče stariji od
njih dvojice osorno. — Čuli smo šta je maršal
rekao.
- U redu, bar ne m oram da pričam. M eđutim ,
dobro bi bilo da upam tite jedno: stajaću tačno iza
vas sa revolverom u ruci. Ko pokuša da učini nešto
neprom išljeno, i sam će završiti prebačen preko
sedla. Jasno?
D va odm etnika mrzovoljno klimnuše glavama,
okrenuše se i zastadoše. F renk Pejs odjaha do
privezanih konja i dovede ih. Pošto ih je doveo
blizu leševa, on pusti uzde i ode po ostale životi
n je, koji će biti upotrebljene za D žensena i Boba
Šustera, kao i one koji su pripadali Jokum u i G e
nonu.
- O n zaista postaje koristan - reče T. Dž. suvo.
—Šta misliš, zašto je to?
G enon se nasm eja i reče:
- R a j. . .
O nda posveti svu pažnju zarobljenicim a, koji su
sada sakupljali tela svojih drugova i prebacivali ih
preko konja.
K ad su završili, G enon im ponovo sveza ruke

iza leđa i svima naredi da uzjašu. Pre nego što je
stigao da ih odvede do m esta gde su im stajali ko
nji, Pejs je već doveo životinje.
- Ja ću držati bandu na oku - reče čuvar zakona
žustro. - A ti se pobrini za D žensena i Šustera.
H ju kratko pogleda čoveka, klimnu glavom i
vrati se do gomile stena, gde je Jokum očigledno
uz veliki napor uspeo da se uspravi. K onji su staja
li sasvim blizu, opet zahvaljujući Frenku Pejsu.
Otišavši prvo do D žensena, Teksašanin podiže
njegovo lako telo i stavi ga na malu crnu kobilu,
koja je pripadala izvidniku, i priveza ga. O nda se
okrete Šusteru. D ok ga je podizao, Jokum je us
p eo da se popne na svog konja i sada je čekao,
nagnut napred.
- U spećeš, zar ne? —upita G enon obraćajući se
starom čuvaru zakona.
- Prokleto si u pravu - odvrati Jokum m račno. -
M oram . Im a nekih tam o, kod kuće, kojim a m o
ram nešto da dokažem . Mislim da sada nešto m o
ram da dokažem i samom e seb i. . .
Penjući se na svog konja, G enon se osm ehnu s
razum evanjem . I on je nešto malo uspeo da doka
že, takođe sebi. Jednom se zakleo da nikada više
neće preuzim ati odgovornost za tuđ život, ali u
tom kritičnom trenutku, u nem ogućnosti da izbeg
ne obavezu koja mu se nam etala, prihvatio je,
znajući da ukoliko to ne učini, svi će biti izgub
ljeni.
D va njegova druga bila su m rtva, kao što su bili

mrtvi i svi oni kod Perivila, m eđutim pred očima
mu je svanula jedna velika istina: oni nisu pali
zbog njega, već zato što je takav bio sticaj okolno
sti. Ljudi žive, ljudi um iru, hodajući, stojeći, ja
šući jedan uz drugog. Ko može da objasni zašto je
dan pada kao žrtva, a drugi ostaje živ?
~ Kreči! —doviknu on Pejsu držeći zarobljenike
i konje sa leševima na sredini čistine.
O nda se saže i dohvati uzde Džubilijeve kobile i
Šusterovog vranca. M račne senke iz udaljenih
uglova njegove svesti nestale su. Prošlost ga nikad
više neće mučiti.
Držeći se jednom rukom za oblučje sedla, Jo
kum potera svog konja za ostalima. Ne baš siguran
da stari čuvar zakona može da se održi u sedlu,
G enon je jahao sasvim blizu njega. Izađoše na či
stinu i priključiše se ostalima. Jahali su uz blagu
padinu kanjona u dvostrukoj povorci. Frenk Pejs
je bio sa strane. Jahao je čas napred, čas natrag,
držeći povorku na oku. Prom ena u ponašanju tog
čoveka bila je zbunjujuća. R anije, kad je T. Dž.
to pom enuo, Genon je reagovao jednom površnom
prim edbom , ali sada se sasvim ozbiljno pitao šta se
događa u glavi tog čuvara zakona.
K retali su se polako i bilo im je potrebno pola
sata da pređu kratko rastojanje od čistine do kuće
u kojoj su H ari Vajlz i njegova banda imali skro
vište.
Kad su ujahali u dvorište, G enon vide dve žene
kako izlaze kroz vrata i sa rukam a na kukovima

ozlojeđeno gledaju u njih. Postariji M eksikanac,
koji je kopao ašovom u plitkom koritu sasušenog
potoka nedaleko od kuće, takođe zastade. Biće da
je to onaj koga je Džon Raj pom enuo kad je govo
rio o sahrani.
- O dnesite tela tamo! - naredi G enon zaroblje
nicima, koji su vodili konje sa telim a svojih ne
kadašnjih drugova.
Kad su krenvili tam o, on nastavi prem a najbližoj
prečki za vezivanje konja.
- Vi ostali stanite tu i budite mirni. Pejse, biću
ti zahvalan ako ih držiš na oku dok ja odvedem Jo
kum a unutra da se žene pobrinu o njemu.
Nije bilo odgovora. Nikakvog znaka da je ču
var zakona čuo. T renutak ranije bio je tu, sasvim
blizu. Namrštivši se, G enon se podže u sedlu i
pogleda okolo.
Frenk Pejs je nestao.
Meksikanac___________________________________________
snivaju se na klimavim dokazim a da je gospodin

Gusm an po rođenju M eksikanac. Imam ovde ove-
ren prepis Gusm anove krštenice, koji sam priba
vio iz zvanične arhive države Teksas. O n potvrđu
je da je H ustino N unjo de Gusm an rođen u gradu
San A ntoniju, u oblasti B eksar, u državi Teksas i,
da je po rođenju građanin Sjedinjenih Am eričkih
Država!
Sudi ja je počeo da ispituje dokum ent. —A li, u
ovoj krštenici piše da se on zove Semi Dikens.
- Tačno, gospodine sudijo. Njegova m ajka, se-
njora K ristina D ikens, prisutna je u ovoj sudnici.
Tužilac je uzviknuo: —To znači da je optuženi
nastupao pod lažnim im en o m . . .
- N ipošto - izjavi Lorin. - K ao mladič, on je sa
mo uzeo ime svog usvojitelja i dobrotvora, gene
rala H ustina N unja de G usm ana iz M eksika, um e
sto svog im ena Semi D ikensa. —D ejvid Lorin do
dade lukavo: - O ptužujete li ga zbog toga, gospo
dine sudijo?
Tužilac je nastavio da viče, izazvan Lorinovim
sarkastičnim tonom , koji ga je sekao poput noža i
sudija je bio prinuđen da ga sm iruje; u takvoj
zbrci, predm et je zatim predat poroti na odlu
čivanje.
XVI
Vajlz i njegova banda uputiće se prem a svetiliš-

tu u „Ničijoj zem lji“ ; Raj je u to bio uveren. Biće
sigurni, kao što se i ranije događalo, da nem a ču
vara zakona koji bi pošao za njim a u tu oblast. Na
maršalovom licu pojavi se tvrd osmeh. Ovoga puta
očekuje ih iznenađenje. Ovoga puta biče drukčije.
Imali su gotovo dva sata prednosti, a on je bio
uveren da će jahati što mogu brže; Fin Kelovej i
onaj m om ak koji je pobegao s njim među prvima,
zatim i sam Vajlz. H ari će jahati na kraju, sam,
ukoliko ga Kelovej i ostali ne prim ete i ne sačeka
ju da im se pridruži. M eđutim , teško da će se to
dogoditi. U ovakvim prilikam a svako vodi brigu
samo o sebi. Oni koji ostanu poslednji, najbolje
da se i sami pobrinu šta će. Što se tiče R aja, on
će moći da kaže da li su banditi čekali vođu tek
kad stigne do potoka dvadesetak milja dalje.
Bilo je tipično za D žona R aja što je sukob sa
Frenkom Pejsom u potpunosti izbrisao iz svoje
svesti, usredsredivši se jedino na to kako da se do
kopa odm etnika i da ih zarobi ili ustreli, već prem a
Potera „Sudnjega dana“______ 138
tom e kako se sami budu ponašli. N jem u samom

bilo bi draže ovo drugo. Ljudi kakvi su ovi koje je
gonio, odmetnici, ubice najgore vrste, po njegovom
mišljenju gotovo da nisu ni zasluživali da se zakon
pozabavi njihovim suđenjem. Svojim ponašanjem ,
oni su sami sebe osudili, pa je prem a tom e svaka
kazna za njih bila prim erena i pravedna.
M eđutim , Raj je znao da ovo neće biti nimalo
lak zadatak. M orao je da računa s tim da u grupi
neće biti samo H ari V ajlz, nego i Fin K elovej, i
drugi vakero, Berino, D žek K inkejd, M aks O m er
i najm anje još pola tuceta drugih kojim a nije znao
im ena, ali koji su bih ne m anje sposobni od po-
m enutih. Bilo bi dobro kad bi uza se im ao Boba
Šustera, hladnokrvnog, brzog revolveraša. . . ili
D žoa Diksa.
Raj se nam ršti kad mu se misli zaustaviše na
Diksu. D žo je bio izvan sebe kad je Vajlzov m etak
pogodio i ubio Rabi. Njegov uzburkani, porem eće
ni um prebacio je na Raja svu krivicu za smrt žene.
D žou će i samom sve biti jasno onog trenutka
kad njegova svest uspostavi ravnotežu i kad se pri
bere, što se možda do sada već dogodilo. R anjen i
shrvan bolom, rekao je neke stvari koje nije mislio.
A li, biće s njim već sve u redu. D žo Diks bio je do
bar čuvar zakona. I bilo je žalosno što se sve ovo
na njega tako odrazilo. On je zaista previše mislio
na svoju ženu, uprkos razvoju događaja.
H ju G enon je takođe bio čovek sa kojim bi bio
ponosan da jaše. M iran i siguran, on se dokazao
tam o u kanjonu. Isto se moglo reći i za T. Dž.

Jokum a, ali ni na jednog od njih nije mogao da
računa u situaciji kakva je sada bila. G enon je m o
rao da dovrši posao koji su započeli i da odvede
zarobljenike i žene u Trinidad. Joku, kao i Diks,
bio je za izvesno vrem e neupotrebljiv.
Frenk Pejs, ako je uopšte bio jedan od njih, mo
gao bi biti od koristi. A li, Pejs je im ao nešto što ga
muči ninogo žešće nego što je pokazivao, i Raj bi
bio budala kad bi reskirao s njim. Kad je sve ko
načno propalo. Raj je odjednom imao osećanje da
F renk Pejs predstavlja opasnost i kad bi se ikada
ukazala prilika da ispali m etak u njega ili nekom e
omogući da to učini, Pejs ne bi propustio takvu
šansu.
Nije mogao da razum e zašto je Pejsova m ržnja
otišla toliko daleko, ali, ona je postojala i u to se
nije smelo sum njati. G orela je u dnu njegovih oči
ju , u načinu govora, u njegovom klevetničkom
tonu, u izazivačkom stavu prem a svemu što je tre
balo da se učini. M eđutim , Raj je bio siguran da je
toga čoveka video poslednji put i mogao je da ga
zaboravi. D o trenutka kad završi gonjenje Vajlza
i ostalih odm etnika, ako se izvuče iz toga živ i vrati
se u Trinidad, Pejs, G enon, T. D ž, i Džo Diks
odavno će već biti kod svojih kuća.
Slabašan srebrnasti odsjaj prem a popodnevnom
suncu probi se kroz drveće i šiblje nedaleko ispred
njega. Bio je to potok. Sada će im ati priliku da iz-
vidi šta je ispred njega.
Zaustavivši se dobrih pedeset jardi od potoka,

R ej je m irno stajao u senci jednog razgranatog
stabla pam ukovca, osluškujući šumove koji bi
mogli da nagoveste nečije prisustvo. Pošto nije
čuo ništa sumnjivo i nije osetio miris duvana ili
bilo čega drugog što bi mogao da donese lagani
povetarac, on krete dalje.
Stigavši do potoka, m aršal sjaha i pusti konja
da utoli žeđ. O n sam skide čuturicu i napuni je.
„Ničija zem lja“ za njega je bila potpuno nova.
M ogao je samo da nagađa da H će uopšte narednih
dana naići na još neki potok. Ne misleći na svoj
zadatak, stavi čuturicu sa strane, pa zabaci šešir i
dobro se um i i nakvasi vrat, spirajuči zgrušanu
krv, znoj i prašinu. M eđutim , nije više hteo da se
bavi sobom , je r je već izgubio dosta vrem ena.
On se uspravi i okači čuturicu na oblučje sedla.
O nda se odm ače od konja i poče da ispituje m eka
no blato duž obale potoka. N ije našao nikakve
tragove kopita na prostoru gde ih je mogao očeki
vati, pa se vrati do konja i uzjaha. O pušten u sed
lu, Rej je razm išljao o terenu koji je ležao ispred
njega.
Koliko je mogao da proceni, zatvoreni kanjon
sa skorivštem bio je negde na jugu. Moglo se oče
kivati da će se odmetici uputiti pravo prem a grani
ci teritorije. Bilo je, dakle, sasvim mogućno da je
on otišao previše na sever. Došavši do tog
zaključka, čuvar zakona skrete i uputi se niz
potok.
Č etvrt sata kasnije, kad su tam ni oblaci počeli

da se gomilaju na nebu, on ponovo zastade za
kratko. Ispred njega je bilo mnoštvo otisaka kopi
ta u tam noj, m ekanoj zemlji. O dm etnici su ujahali
u potok, verovatno zastali da napoje konje i onda
nastavili dalje. Moći će bolje da proceni kad pređe
na drugu obalu, pošto su odm etnici, ulazeći u po
tok u grupam a, po svoj prilici izlazili po jedan ili
dvojica zavisno od toga koliko je čiji konj bio
žedan. Bilo ih je sedmorica. N ekoliko trenutaka
kasnije, stojeći na istočnoj obali potoka, Raj je to
mogao sasvim precizno da odredi. A li, da li se H a
ri Vajlz nalazio m eđu njim a, bilo je nemoguće
reći.
Pošto je dobro promislio o svemu i proračunao
vrem e koje je proteklo između bekstva glavne
grupe odm etnika i Vajlzovog bekstva, činilo se da
bi H ari mogao da bude tek nekoliko m inuta iza
njih. Vrativši se do konja. Raj uzjaha i nastavi
polaganim hodom niz potok. O djednom , naiđe na
jedan iisamljeni trag, koji je ulazio u potok sa
zapada i izlazio na suprotnoj strani.
To bi mogao da bude Vajlzov konj, ali čuvar
zakona je m ogao samo na nagađa koliko su ti tra
govi stari. U ostalom , to nije ni bilo mnogo važno.
Bila je činjenica da je H ari Vajlz žurio da se pri
druži članovima svoje bande i onda će svi zajedno
pohitati da se, na uobičajeni način, sklone na neko
posebno mesto u „Ničijoj zem lji“ . Raj je razmiš
ljao i o mogućnosti da su se odm etnici rasuli na
razne strane, jer su bili potpuno razbijeni za vre

me pucnjave u kanjonu. No, pred njim se nalazio
dokaz da ustanovljeni sistem nije bio narušen.
Z adovoljan, Raj ponovo uzjaha i udalji se od
potoka, krećući se pravo prem a istokvi. G ranica
nije mogla biti udaljena više od jednog sata ja h a
nja, a on je želeo da bude u toj zemlji bezakonja
pre m raka. K ada se jednom nađe tam o, a više ne
bude sunčeve svetlosti, imaće dobre šanse da uoči
logorsku vatru odm etnika.
Raj nije mogao znati u kom trenutku je zašao
tam o, ali je procenjivao da je već u tom pojasu
kad se m rak spustio. .Jahao je napred ne zaustav
ljajući se duž ivice dubokog sasušenog potoka,
koji je usekao svoje korito kroz brdovito prostran
stvo, vododerine i odrone, i krivudao prem a isto
ku. M aršal je znao da ga on vodi sve dublje u zem
lju gde ne važi nikakav zakon.
Ta činjenica nije mučila D žona R aja. Još m anje
je razm išljao o tom e da će i sam biti prinuđen da
krši zakon delajuči u oblasti gde vlada koja ga je
poslala nem a nikakvih prava. Bio je osuđen da ga
zarobe ili ubiju odm etnici koji su skrivili već m no
ga zlodela, ali je nastavio dalje, prem a ispunjenju
svog cilja, ne mareći za to.
Kasno popodne, u dva navrata. Raj je u daljini
video nešto što bi moglo da bude oblak prašine, ali
nije bio siguran u to i najzad, kad se noć sasvim
spustila, on je zaključio da je njegovo dalje pu to
vanje sasvim besmisleno i zaustavio je konja.
N ajbolje što je sada mogao da učini bilo je da se

ulogori i čeka, nadajući se da će negde u daljini da
se pojavi logorska vatra koja će mu ukazati na
položaj odm etnika. Oni neće razm išljati o bilo
kakvim m eram a opreznosti. N ajzad, one su bile
nepotrebne ovako daleko u „Ničijoj zem lji“ .
O staje im da uživaju u bezbednosti koje su se do
kopali.
Takođe je bilo moguće da oni ne postave logor
preko noći, nego da nastave put sve dok ne stignu
u svoje stalno skrovište, kakvo je bilo ono koje su
napravili u zatvorenom kanjonu u Velikoj Planini.
T ada se setio reči koje je izgovorio T. Dž. Jo
kum , ili možda Frenk Pejs?’da se odmetnici mož
da skrivaju na nekom napuštenom ranču kad ih
pritisne potera. To je moglo biti objašnjenje zaš
to Raj nije video nikakvog znaka od njih ili njiho
ve logorske vatre. Prihvatajuči ovu nemilu moguć
nost, on uzdahnu duboko. To je značilo da od sa
da m ora da se kreće samo po tragovima, što nije
bilo nim alo lako. On se zavuče u jednu grupu ked
rova, pa izvadi iz bisaga vreću i iz nje komad suve
govedine i nekoliko biskvita. Zatim se spusti na
kolena. Odlučio je da ne kuva kafu. O dm etnici su
mogli da vide odsjaj vatre i postanu oprezni.
Pošto je završio obed, popi gutljaj vode iz čutu
rice, pa razm ota ćebe u hladnoj tami kako bi se
malo odm orio. Legao je licem prem a istoku. Nije
zaboravio na mogućnost da Vajlz i njegovi ljudi
m ožda ipak mogu da postave logor i zapale vatru.
M aršal iznenada skoči. Negde iza njega, na ivici

sasušenog potoka duž koga je došao, ulovio je to
pot konjskih kopita koji se primicao. N eko ga je
pratio.
XVII
Ustavši hitro, Rej se bešum no izvuče iz grupe

kržljavog drveća. Sa rukom na dršci revolvera, on
se povuče u senku druge grupe kedrova. Tu je če
kao, trudeći se da pogledom prodre kroz tamu.
N ekoliko trenutaka kasnije, ugleda usamljenog
jahača, nejasnu siluetu nagnutu u sedlu. Toliko je
mogao da vidi. M ogao je to da bude neko od od
m etnika, koji je zbog nečega zaostao, m ožda čak i
H ari V ajlz, je r nije bilo nikakvog pravog dokaza
da se on pridružio svojim ljudima. M aršal zado
voljno stisnu zube. A ko je to istina, ne samo da će
se dokopati V ajlza, nego će znati sa sigurnošću da
je na pravom tragu ostalima.
Jahač se približavao. Njegov konj hodao je polako
klimajući glavom. Topot kopita bio je prigušen na
mekom tlu. Raj je žalio što nije imao vremena da
ukloni svog m rkova, čime bi uklonio svaki znak
svog prisustva, pa bi sve moglo da se obavi m no
go lakše. A li, to nije bilo moguće. U ostalom , nije
bilo ni važno. Tam na silueta jahača naiđe na nje
govog konja. Jahač se naglo uspravi i stade.
- R aje . . .
M aršal oseti kako ga obuzima gnev. Bio je to
Frenk Pejs. Izašavši iz senke, on stade pred ja
hača.
- Šta, do đavola, ti radiš ovde? - upita.
Pejs polako okrete konja.
—Smanji doživljaj! — reče on mirno, vezujući
uzde svog konja za granu jednog kedra.
Njegov ton bio je hladan, ali je ipak odavao oz-
lojedenost, koja je ranije bila očigledna.
—Mislio sam da si odm akao dalje —dodade on
prilazeći.
—To je moj problem , a ne tvoj —reče Raj hlad
no. - Odgovori na m oje pitanje!
Pejs sleže ram enim a.
- M ene su poslali da obavim jedan posao, isto
kao i tebe i o stale. . .
- Pod mojom kom andom - prekide ga maršal. -
Ali, ti si imao neke svoje id e je . .. M ene se to više
ne tiče.
—A to treba da znači da si ti uvek u pravu, a ni
ko drugi nije!
D žon Raj uzdahnu duboko.
- N e pada mi ni na kraj pam eti da se ponovo
prepirem s tobom , Frenk. N em am za to ni vrem e
na ni strpljenja. M eđutim , spreman sam da saslu
šam svakoga ko zna šta govori i ko se pojavi sa
idejom boljom nego što je m oja.
—M eni to baš ne izgleda tako. Pre bih rekao da
imaš vrlo visoko m išljenje o s e b i... 7’aj maršal
147___________________ Potera „Sudnjega dana“
„Sudnji dan“ i slične tric e . . . I mislim da ti nikada

nije palo na pam et da bi i ti mogao da pogrešiš.
—Grešio sam mnogo puta —reče Raj ravnoduš
no nastojeći da ostane miran. —Ali u ovom slučaju
se uopšte ne radi o tom e. Trebalo je da radiš pod
mojom kom andom , po mojim naređenjim a. U m e
sto toga, ti si odlučio da radiš na svoju ruku tamo
kod one kuće. Z abrljao si ono što se moglo nazvati
sigurnim poslom i što bi nam dovelo u šake Vajlza
i njegovu bandu. Sada si van svega toga. Ako si
hteo da budeš koristan, zašto nisi pomogao G eno
nu? On m ora da se brine o četiri zarobljenika, dva
ranjenika i gomili ž e n a ... U m esto toga, ti mu
okrećeš leđa i pojavljuješ se ovde. Hoću da znam
zašto!
—Što se toga tiče - reče Pejs polako i određeno - j a
mislim da sam isto tako dobar čuvar zakona kao ti i
imam isto toliko prava da gonim H arija Vajlza.
—Možda. M eđutim , kad se setim svega što si ra
dio, imam pravo da sumnjam.
—Zviždim ja na tvoje sumnje! Mogli su isto tako
da odaberu m ene da vodim ovu poteru, ali ja ni
sam takve sreće kao ti, da imam prave prijatelje
na pravim mestima.
Raj opsova nestrpljivo.
—Pejse, to što govoriš zvuči kao besmislena
dečja svađa! Sada ti savetujem da uzjašeš svog ko
nja i da se gubiš odavde! A ko želiš da budeš kori
stan, idi i pomozi H juu G enonu. A ko ne, idi tamo
odakie si došao!
- Ne nam eravam ni jedno od ta dva! - odvrati

Pejs tvrdoglavo. - Ja pripadam ovamo!
- Ne sa m n o m . . . I sada ću otvoreno da ti ka
žem: uopšte ti ne verujem!
Pejs je Ijutito buljio u njega.
- Đavolski je gadno reći čoveku takvu stvar!
M eđutim , sušta je istina da sam ti potreban, i to
vrlo potreban, inače nećeš uspeti.
- U redu, možda mi je pom oć potrebna, ali od
nekoga na koga mogu da se oslonim. T i nisi na
tom spisku.
- To ti samo misliš! I uopšte, šta ti znaš o meni
osim da nisam postupio onako kako si rekao?
- M eni je to dosta - reče Raj hladno.
- E bogm e nije! Ja sam pohvatao isto toliko ubi-
ca koliko i ti!
- M ožda i jesi. Što se m ene tiče, j a o tom e nikad
nisam vodio evidenciju.
- I nosim zvezdu isto toliko dugo kao i ti, možda
i duže!
- M nogo je ljudi koji mogu da kažu isto to —od
govori maršal ravnodušno. - Kakve to veze ima?
- Im a veze, je r ti nisi ni za dlaku bolji šerif nego
ja. I nem aš nikakva prava da me klevetaš zato
što ti se ne sviđa način na koji je obavljam svoj
posao.
Raj sleže ram enim a i okrete glavu od Pejsa. N e
podnošljiva napetost zatezala mu je živce, a pred
njim je bio opasan posao. G ledajući prem a tam
nom terenu koji se prostirao prem a istoku, on p re
đe preko njega ispitivačkim pogledom. Nigde tra

ga od logorske vatre.
- Hoćeš li da znaš zašto sam ti toliko potreban?
- nastavi Pejs i kroči napred kako bi se opet našao
licem u lice sa Rajem .
- Ne mogu da zam islim . ..
- E pa u redu, onda ću ja da ti kažem, ako nisi
toliko tupoglav da i posle objašnjenja ne prihvatiš.
Jašeš naslepo tražeći Vajlza i njegovu bandu. Ja
mogu, sa devedeset devet posto verovatnoće, da
te odvedem tam o gde će oni biti.
Raj je razm išljao. Bio je to Pejs, a ne T. Dž. Jo
kum koji je pom enuo stari ranč prem a kom e od
metnici obično jašu.
- Imaš li predstavu gde je to? - insistirao je Pejs.
- Ne - odgovori Raj iskreno. - Negde tam o na
pred. Pronaći ću ga.
- M ožda za dva-tri dana. Ja mogu da te odve
dem donde pre izlaska sunca.
Tek sada Raj posveti svu svoju pažnju ovom čo
veku. Pri slaboj svetlosti Pejsovo lice se jedva na
ziralo.
- Je li to neka vrsta trik a . . . ili govoriš istinu?
- To je sušta istina! Nudim ti da te odvedem ta
mo gde će V ajlz i svi ostali biti sakriveni. I spremni
da te ubiju. Prem a tom e, biću ti potreban, ukoliko
zaista nisi lud! Tam o će biti njih osmorica ili dese
torica i ti imaš m anje šanse nego skakavać m eđu
pilićima, da odande izvučeš živu glavu ako poku
šaš sam.
Raj je oklevao razm išljajući o Pejsovim re

čima. Nije bilo sum nje da je Pejs govorio istinu,
bar što se tiče uštede u vrem enu u traganju za
odmetnicima. A ni on nije bio takva budala da
bi poverovao kako može da izađe na kraj sa go
tovo tucetom ljudi i da se izvuče živ. N arav
no, njegov plan i nije bio da ih napadne sve
odjednom . U stvari, tako daleko još nije raz
m išljao. P rethodno je m orao da reši neke dru
ge stvari. Tek kad otkrije skrovište odm et
nika, biće potrebno da se taj deo plana raz
radi.
A li, da li sme da veruje Frenku Pejsu?
Čuvar zakona je nekoliko puta otkrio svoja ne
gativna osećanja prem a njem u. Bila je to m ržnja,
ili bar nešto slično njoj. U konačnom obračunu
možda će zavisiti od Pejsa; ili će Pejs da se
povuče i ostavi odm etnicim a odrešene ru k e; ili će i
sam da okrene revolver protiv njega. N ajzad, P ej
sovo ogorčenje bilo je toliko, da bi m ožda mogao
čak i to da učini.
M eđutim , predstavljalo bi izuzetnu prednost
ako bi uspeo da stigne do odm etnika pre zore, a to
je bilo važnije od mogućnosti da Pejsu pruži prili
ku da zadovolji svoju ličnu m ržnju. Raj će reskira-
ti. D ržače tog čoveka na oku i nastojaće da mu ne
pruži pogodnu priliku. U svakom slučaju, jedno je
bilo sigurno: on na njega nije mogao da se osloni.
— U redu, Pejse, uradićem o to zajedno. Bar ne
ću izgubiti toliko vrem ena tra g a ju ć i...
- Tek sada p)okazuješ da si m udar •- reče Pejs

zadovoljnim glasom. ~ Kad želiš da krenem o?
- Odmah. R ekao si da možemo tam o da bude
mo pre svanuća. O nda ćemo i učiniti tako.
XVIII
V ladao je mrkli m rak, je r su zvezde bile zaklo

n jene oblacima, a nije bilo ni mesečine. K ojoti i
vukovi su ćutali. Jedini znak života oko njih bilo je
hukanje sove u koritu sasušenog potoka duž koga
su jahali.
- Sećaš li se m om ka po im enu D žejm ison, m ar
šale?
Raj ponovi ime u sebi i poče da pretu ra po seća-
nju, ali to ime m u nije bilo poznato.
-N e.
- Trebalo bi - reče Pejs. - To je bilo pre otprili
ke dve godine. Pljačkao je na putu kroz N ebrasku.
U bio je vozača, jahača sa „sačm arom “ i jednog od
putnika.
R aj sleže ram enim a zagledan u pom račinu koja
je pokrivala zemlju.
- Im a li nekog posebnog razloga zbog koga bi
trebalo da ga poznajem ?
- Mislim da ima. Ti si ga ulovio.
U m aršalovoj svesti nešto je počelo da se pokre-
če, ali nikako nije moglo da izađe na površinu.
—Kao Što rekoh, ne vodim evidenciju o banditi

ma koje pohvatam .
—Njega nisi uhvatio. Ubio si ga. Ne može se re
ći da to nije zaslužio, ali, od mene si preoteo debe
lu nagradu.
—I ti si ga gonio?
—Da. U to vreme sam tamo bio šerif. Sve se doga
đalo na mojoj teritoriji i moj posao je bio da poku
pim tu nagradu. Ti si se umešao i izbacio me iz igre.
Tvrdi glas Frenka Pejsa odavao je teško prikri
venu Ijutinu. No, otkrio je R aju razlog Pejsove
netrpeljivosti prem a njem u.
—Ne bi se moglo reći da sam se um ešao - reče
Raj bezbojno. - Ja obavljam poslove koje mi da
ju. Ne biram i h . . . Jesm o li već blizu tog skrovišta?
—dodade bacajući pogled prem a istoku.
Bleda traka svetlosti počela je da se pom alja na
tam nom nebu.
—Nismo d a le k o ... Još jednom si me tako ope-
Iješio. ..
—Ne želim da slušam o tom e —prekide ga m ar
šal um orno.
—Bogm e, hoćeš! N eki odm etnik po im enu Harli
M o s. ..
Sad već na ivici strpljenja. Raj odjednom zau
stavi konja. Naglo se okrete i unese se Frenku P ej
su u lice.
—D o đavola s tim! - dreknu on. - Z anim a me
samo ovo što se sada događa. O kreni konja,
Frenk, i nastavi put. Već mi te je dosta!
O puštenih ram ena i sa obem a rukam a na

oblučju sedla, Pejs je buljio u njega. O nda pijunu
u žbunje.
—Samo bih hteo da znaš neke stv ari. ..
—M ogu sasvim lepo i bez njih!
—Svakako, možda i možeš! Ali, misilm da treba
da z n a š. . .
—Ništa od tebe ne želim da čujem! Ja sam ovde
da obavim jedan posao, u kom e ti pošto poto ho-
češ da učestvuješ. M ogu prokleto dobro da ga
obavim i bez tebe, kao i s tobom! Sve me se to ne
tiče, ali otišao si predaleko i . ..
—Samo razgovaramo —pobuni se Pejs neubed-
Ijivo.
—Mogu sasvim lepo i bez razgovora. I ovo neću da
ti ponavljam, Frenk: drži usta zatvorena ili se gubi!
Pejs je ćutao neko vrem e nakrivljene glave, kao
da prom atra R aja ispod oka. O nda se tvrd osmeh
pojavi na njegovim stisnutim usnama.
—K ako god ti kažeš, m aršale - prom rm lja.
Jahali su dalje, držeći se ivice velike vododeri
ne, a onda, pošto se iznad istočnog horizonta zaru-
m enela zora, dođoše do oštre ivice jednog useka.
—To je tu - reče Pejs pokazujući levo.
D žon Raj je već video kuću, zdepasto zdanje od
naboja u senci prilično visoke litice. Dim se dizao
iz čunka koji je služio kao odžak. Na prozorim a se
videla svetlost lampe. N ekoliko konja stajalo je
duž prečke za vezivanje, ali ih nije bilo moguće
prebrojati.
Kuća je očigledno vrlo dugo bila upotrebljavana

samo kao privrem eno skrovište, pa su žbunje i tra-
vuljina bujali svuda oko n je i čitavom m estu davali
divlji, zapušteni izgled.
- Jesi li bio tam o? - upita Raj okrećući se Pejsu
dok su jahali dalje duž useka, a onda sišli u njega.
- N e, samo sam prošao ovuda pre izvesnog vre
mena.
Stigavši do peščanog dna useka kojim je tekao
potočić, počeše da se približavaju kući, držeći se
travuljine, žbunja i svakojakog drugog rastinja ko
je je bujalo duž obale.
- Postoje li vrata sa stražnje strane? —upita R a j.
- Da. Mogu da se vide s onog brežuljka iza kuće.
Raj podiže pogled prem a hrpi stenja, korova i
crvenkaste zem lje istočno od kolibe. O nda zavrte
glavom.
- To je predaleko. Potrebno nam je m esto sa
koga možemo brzo da upadnem o. H ajdem o bliže.
Sada je Raj bolje m ogao da osm otri konje. Bilo
ih je osam pored prečke. K ao što se moglo očeki
vati, V ajlz se pridružio ostalima. D uboko zam i
šljen, maršal nastavi duž potoka, a onda pokaza
prem a useku gde se duboka vododerina spuštala
sa viših zaravni, stvarajući zatvoreni ugao.
U pravo su stigli dotle kad se na kući otvoriše
prednja vrata i dva čoveka izađoše. Ni Raj ni Pejs
nisu poznavali ni jednog od njih. O na dvojica
zastadoše u zaraslom dvorištu, zevnuše, proteg-
nuše se i tek onda pođoše prem a konjim a.
157 Potera „Sudnjega dana"
- Oni odlaze - prom rm lja Pejs i izvuče revolver.

—Ne! - reče Raj sprečavajući brzim pokretom
čuvara zakona da izvuče oružje do kraja.
- D o đavola s tim! - odseče Frenk Pejs i otrže
se. —Mi smo ovde da stavimo tačku na delatnost te
bande kopilana! M ožemo da počnem o odmah!
—R ekao sam ti da ne misliš na to! - ponovi Raj.
- Ovo su sitne ribe, a mi hoćemo one krupne, H a
rija V ajlza, K eloveja, B erina i slučne. A ko pripu-
caš na ovu dvojicu, to će opom enuti ostale da smo
ovde.
Pejs ponovo čučnu gunđajući.
—U redu, kako ti kažeš —reče. —Što se m ene ti
če, ne sviđa mi se da bilo koga od njih pustim da
um akne.
- Ni m e n i. . . Ali, rado ću da pustim dva-tri ka-
fanska đilkoša ako će to da mi omogući da spustim
šapu na Vajlza i njem u slične!
- Pa, verovatno si u p ra v u . . .
D va odm etnika uzjahaše i uputiše se stazom
prem a severu iz useka.
—Idu u Kanzas —reče Pejs tiho. —Više ih neće
mo videti.
Raj nije obraćao pažnju na Pejsa. U sredsredio
se na kuću i prostor oko nje. Neće im biti mnogo
teško da se pešice približe. R astinje je potpuno
prekrivalo dvorište i samo je uzana traka oko sa
m e kuće bila raščišćena. Zaključio je da će m orati
ili da izvuku odm etnike na otvoren prostor, ili da
sami upadnu unutra. D ebeli zidovi od naboja nisu
Potera ,.Sudnjega dana“_____________________ 158
se mogli probiti mecima čak ni iz najveće blizine.

Bila je to prava tvrđava.
—Kako nam eravaš da ih zgrabiš? —upita Pejs.
Još uvek je bio ljut što su dozvolili dvojici ban
dita da tek tako odjašu.
—Možemo da čekamo i nadam o se da će oni da
izađu — reče Raj ponovo ispitujući pogledom
čvrsto sagrađenu kuću.
Svetlost lam pe više se nije videla na malim pro
zorim a, koji su bili raspoređeni prilično visoko, na
svakom zidu po jedan.
—A možemo i da uletim o unutra, jedan na
prednja, drugi na zadnja vrata.
Frenk Pejs se nasm eja i klimnu glavom u znak
odobravanja.
—To je ono što bih i ja predložio. U padnem o
unutra i raspalimo po njima iz revolvera pre nego
što shvate šta se događa.
—K oja vrata hoćeš?
—Stražnja.
—O dgovara mi —reče R aj. —Sada ću da krenem
kroz rastinje i da pronađem zgodno m esto blizu
vrata. Ti pođi okolo i nađi m esto za sebe. Koliko ti
vrem ena treba? M oram o da upadnem o kroz vrata
u istom trenutku.
Pejs odm eri pogledom razdaljinu do stražnjeg
dela kuće i zamisli se. O nda reče:
—Petnaest m inuta.
Raj izvuče svoj sat i pogleda u rimske cifre.
Frenk Pejs se ugleda na njega i učini isto.
- Hoće li biti dosta petnaest minuta? - upita

maršal.
- I previše. . .
- U re d u . . . K rećem o u tri m inuta do p e t . . . U
stvari, neka bude tačno u pet.
- Biću sprem an, u to možeš biti siguran kao u
pakao —reče Pejs vraćajući sat u džep, pa krete
pognut kroz gusto rastinje prem a stražnjem delu
kuće.
XIX
G ledajući kako F renk Pejs nestaje u gustišu,

Raj pomisli da je m ožda opet načinio grešku uka
zujući poverenje tom čoveku i dozvoljavajući sebi
da zavisi od njega. M ožda bi bilo m udrije da je
ostao pri svome tam o kod kedrova, kad se pojavio
Pejs i da je insistirao da se ovaj vrati i pom ogne
H juu G enonu ili ode kud želi.
To bi, m eđutim , moglo takođe da bude veliki
problem . U poran u svojoj želji da učestvuje u hva
tanju H arija V ajlza i njegovih ljudi, Pejs je poka
zao veliku tvrdoglavost. Takođe je mogao tog čo
veka da povuče iz direktnog okršaja, ali ni to ne bi
bilo ni praktično, ni m udro. U svakom slučaju, sa
da je bilo kasno da se misli o tom e. Raj je mogao
jedino da se nada da Pejs neće ponovo na neki na
čin da upropasti plan.
Proverivši svoje revolvere, m aršal se spusti na
kolena i krete kroz zam ršeno gusto rastinje sve
dok se nije našao tačno naspram ulaza u staru ku
ću od naboja. N ije bio udaljen više od desetak ja r
di od gvožđem okovanih drvenih vrata. U stvari.
bio je dovoljno blizu da može da čuje nerazum lji

ve glasove iz kuće.
Čučeći, Raj pogleda na sat. Bilo je još deset mi
nuta do dogovorenog vrem ena. Pošto je sada po
novo bio sasvim m iran, m aršal je razm išljao o
onom e što m ora da učini. Tačno u pet sati skočiće
na noge i jurnuti tam o sa revolverim a u rukam a.
Provaliće kroz vrata, nadajući se da su odškrinuta
ili bar da nisu suviše čvrsto zatvorena.
A ko sve bude išlo po planu, Frenk Pejs će u is
tom trenutku upasti kroz stražnja vrata. E fekat iz
nenađenja biće na njihovoj strani i odm etnici će
biti nesposobni da se brane kad se nađu između
Pejsa i njega, a svaki od njih imaće po dva revol
vera. Vajlz i njegovi prijatelji, kojih je , sudeći po
b roju konja, sada bilo petorica, teško da će uspeti
da pruže bilo kakav otpor.
U svesti D žona R aja pojavi se jedna uznem iru
juća misao. K ad upadnu u staru bondročaru, on će
se riaći u prostoriji tačno nasuprot Frenku Pejsu.
U koliko je m ržnja tog čoveka prem a njem u zaista
tako duboka, Pejsu uopšte neće biti problem a da
ispali m etak u njega. D žubili D žensen je pom enuo
tu svoju sumnju. I Raj je razm išljao o tom e, ali u
tom smislu sad više ništa nije moglo da se učini.
M oraće sve da stavi na kocku, bar u prvih nekoli
ko trenutaka, nadajući se d a . ..
Iznenadna pucnjava ispuni usek, razležući se
kroz čitav niz odjeka duž padina i niz vododerinu.
Raj skoči na noge sa kletvom na usnam a. Pucnja-
va je doprla sa stražnje strane kuće. Ili je Pejs k re

nuo prerano, ili je neoprezno dozvolio da ga vide.
D žon Raj nije traćio vrem e na razm išljanje.
A ko je trebalo da ulovi H arija V ajlza i njegovu
bandu, m orao je da dela odm ah, na licu m esta,
pre nego što se odmetnici raspršte na sve strane.
D uboko udahnuvši vazduh, sa revolverom u
svakoj ruci, čuvar zakona jurnu iz gustiša preko
raščišćenog kom ada zem lje. Stiže od vrata, pa
oklevajući samo trenutak, podiže čizmu i raspali
njom po njima. V rata odleteše unutra i on upade u
prostoriju.
Vajlz i njegovi prijatelji bili su okupljeni oko
otvorenih vrata na drugoj strani. Iza njih. Raj je
m ogao da vidi F renka Pejsa koji je u dvorištu do
polovine izvirivao iz gustiša.
Iznenađeni odm etnici hitro se okrenuše prem a
R aju. M eđutim , Vajlz je reagovao odm ah. O n se
saže i baci se kroz vrata. Kelovej i ostali pođoše za
njim. Pribijen uz dovratak vakero nije mogao da
se pokrene. Sa revolverom koji mu je bio u ruci,
očigledno je on prvi spazio Pejsa i oborio ga, on se
okrete.
R aj nije dao priliku M eksikancu da upotrebi
oružje. Pucao je iz oba revolvera. Meci se zariše u
vakerove grudi i baciše ga prem a zidu. D ok je
M eksikanac padao na prašnjavi pod. Raj ponovo
pripuca i obori M aksa O m era, koji je već bio na
polju.
Treći čovek, onizak, riđokos i m aršalu nepo
znat, iznenada se pojavi na vratim a i pripuca iz re

volvera. Raj gotovo oseti dodir m etaka koji behu
ispaljeni u žurbi i začu kako se zarivaju u zem ljani
zid iza njega.
L jut, uzvitlan barutni dim ispunjavao je prosto
riju. Raj se pom eri u stranu. O dstupajući, ridoko-
si se nađe u okviru vrata. Čuvar zakona ga obori
m etkom i krete napređ. Vajlz, K elovej, K inkejd,
oni su bili najvažniji, oni su ti koje želi više od
svih. Uspevali su da izbegnu sve p o tere, da se po
novo pojave i nastave sa svojim nezakonitim rad
n jam a. .. Po svaku cenu, on m ora da im stane na
put.
Raj stiže do vrata. O na trojica bila su napolju.
N jihovo oružje bilo je upereno prem a izlazu u iš
čekivanju da se on pojavi. Sa m račnim izrazom na
licu, m aršal vrati jedan revolver u futrolu. D ogra
bi telo M aksa O m era za oko vratnik i podiže ga.
D ržeći ga ispred sebe, on gurnu mrtvog odm etnika
napređ i izađe.
Tog trenutka odjeknuše pucnji. Raj spazi Kelo-
veja i K inkejda kod ugla kuće. Vajlz se nalazio na
korak-dva iza njih. D ok se Om erovo telo treslo od
pogodaka. Raj uputi m etak prem a Kelovej u. O d
m etnik se sruši raširenih ruku. U istom trenutku,
H ari Vajlz i K inkejd nestadoše iza ugla kuće, oči
gledno nam eravajući da se dokopaju žbunja na se-
vernoj strani dvorišta.
Pustivši Om erovo telo da padne, Raj brzo do
puni revolver, pa pređ e prostor iza zadnjeg dela
kuće i zastade kod ugla. M ogao je samo da nagađa

gđe se ona dvojica nalaze. Bio je siguran da su
negde u gustišu. M orao je, dakle, široko da zaobi
đe i priđe im s leđa.
Šum tren ja potpetice o drvo ukoči Džona R aja.
Jedan glas, podrugljiv, sarkastičan, ispunjen zado
voljstvom , dopre do njega.
—N e m rdaj, m aršale!. . . I baci gvožđuriju iz ru
ke!
Raj je oklevao nekoliko trenutaka, a onda otvo
ri šaku i pusti revolver da padne. Pogrešno je raču
nao. N apravio je kobnu grešku i ona će sada da ga
košta života. O n opsova tiho.
—Sad se o k r e n i... ali sasvim polako!
M aršal se okrete. Znao je da to nije Vajlz. P re
m a tom e, m orao je da bude D žek K inkejd. I bio
je. D ežm ekasti, bradati odm etnik, sa tam nim , bli
stavim očima cerio se na njega.
—H oću da vidiš kako doleće m etak —reče on
kroz stisnute zube.
R a j, potpuno hladan kao i uvek u takvim tren u
cima, odm ahnu glavom.
—Spusti oružje, Džek! U hapšen si!
K inkejdove oči blesnuše od iznenađenja.
—D o đavola! —uzviknu on. —Ti m ora da si taj!
Imaš stom ak kao arm ijska mazga!
—Ja sam predstavnik zakona —reče Raj mirno.
—I vrlo dobro znam gde sam. Ti imaš da vidiš. I
ako te ja ne odvedem na vešala, naći će se drugi
m aršal koji će to da uradi!
K inkejd se nasm eja glasno.

- Pa, svi vi do sada niste baš mnogo uradili! -
rugao se on.
N eko kretanje se primećivalo malo udesno iza
odm etnika. P e js . . . Taj čovek je bio još uvek živ!
Polako je podigao glavu i sada je slušao i posma-
trao. Z a njega će svakako biti pravo zadovoljstvo
da vidi R aja kako pada ustreljen.
- Grešiš, D žek - reče R aj. - Ostali ste samo ti i
H ari. Svi ostali su ili m rtvi, ili na putu prerna za
tvoru . . . i konopcu!
- Može biti. A li, H ari i ja smo sasvim dovoljni.
Z a tren oka možemo da okupim o gomilu onih koji
hoće s nama.
- Ne posle današnjeg dana. Izgubili ste sve.
D žek K inkejd se nam ršti. Činilo se da razm išlja
o tom e. Sunce se već pomolilo iznad bregova na is
toku. D ole, iz useka, čuo se bučni glas kreje. O d
m etnik pijunu u stranu.
- Ti si zaista prokleta budala! - zaurla on dižući
revolver. —Z a mene će biti izuzetno zadovoljstvo
da pucam u tebe! Pozdravi se s onim drugim zve-
zdonoscem , koga je Berino ulovio kako se šunja
prem a nam a, pre nego što odeš u pakao!
Raj je odlučio da ne dozvoli K inkejdu da ga
ustreli pre nego što pokuša da ga u tom e spreči.
Još uvek je imao jedan revolver u futroli. Bio je
upola okrenut i odm etnik to nije prim etio. Bio je
zadovoljan kad je R aj odbacio svoj revolver. M o
ra da je postojala šansa da izvuče oružje i ispali
m etak u K inkejda pre nego što se njegov život

završi.
- U zdravlju, maršale! - reče odm etnik podrug
ljivo. - Prenesi m oje p o z d ra v e ...
Pucanj prekide K inkejdove reči. O dm etnik
se presam iti i udari o zid kuće, a oružje mu
ispade iz ruke kao da je odjednom izgubio svu
snagu.
Raj baci pogled prem a Frenku Pejsu. Čuvar za
kona podigao se na laktove i držao je svoj revolver
kalibra četrdeset pet obem a rukam a. Iskrivljen,
bolan osmeh video mu se na usnama.
- Z ap isi. . . ovog t u . . . na moj ra č u n . . . —reče s
naporom .
D žon Raj klimnu glavom. Pejs mu je spasao ži
vot. Čovek za koga je verovao da neće oklevati da
ispali m etak u njega kako bi ispravio ono što je
sm atrao nekadašnjim nepravdam a sada je upotre-
bio poslednju snagu da povuče obarač svog revol
vera i zaustavi D žeka Kinkejda! K ako je samo
mogao tako pogrešno da oceni tog čoveka? Ili je
Raj m ožda ipak bio u pravu, a eto, na kraju, u tom
kritičnom trenutku, čuvar zakona je , u Pejsu čove-
ku, odneo pobedu. Ovo drugo činilo se verovatni-
jim , ali to sad nije bilo važno. T reba da ode do
Frenka i da vidi šta može da učini za njega, ali H a
ri Vajlz je još uvek bio negde tu i Raj je svakog
trenutka mogao da očekuje m etak.
- Izdrži! - doviknu R aj. - Čim zgrabim H arija,
eto me nazad!
— O tpuzio j e . . . u g rm lje. . . ta m o . . . na drugu

stra n u . . . ona velika s te n a . . . —reče Pejs sve slabi
jim glasom, a onda dodade: - Ne m o ra š ... da žu
riš. J a . . . ja sigurno. . . neću n ik u d . . .
XX
D uboko sagnut. Raj pređe preko brisanog p ro

stora prem a rastinju koje je okruživalo dvorište.
Stena koju je pom enuo F renk Pejs bila je levo, ne
daleko od njega. Iza nje, zahvaljujući stalnom
snabdevanju vodom iz potočića koji je teko niz
ušek, grmlje je raslo gusto i isprepletano, a iz njega
je ovde-onde izbijalo poneko slučajno kedrovo
stablo ili stena.
Vajlz se nalazi ili iza stene, očekujući da se
D žek K inkejd postara da ukloni neprijatelje, ili
je pokušavao da pronađe neko zgodno mesto oda
kle bi m ogao neom etano da puca. Zastavši, Raj je
brzo razm išljao. Bio bi lud kad bi jurnuo naslepo
pravo u gusto rastinje.
Okrenuvši se, on preseče pravo kroz gusto žbu-
nje, krećući se paralelno sa stenom koju je Pejs
označio. Biće bolje ako se odm akne od kuće u ve
likom luku i pokuša da se odm etniku privuče s leđa.
Sa dosta pažnje i malo sreće. R aju će poći za ru
kom da to izvede, a da ga V ajlz ne prim eti.
Pošto je prešao čitavih pedeset jardi, Raj poče
da baulja u luk, krećući se polako, tiho i pazeći da

ne pom eri neki kam en ili zakači granu koja bi m o
gla šumom da oda njegovo prisustvo. U brzo je
ugledao stenu. Vajlza nije video. Namrštivši se,
čuvar zakona se još malo podiže da bi bolje osmo
trio. Bio je siguran da je o d m e tn ik ...
k o trlja n je kam enja odnekud iza stene dopre do
njega. Vajlz ga je video i pokrenuo se. R aj jurnu
n apred u nadi da će ga spaziti. Posle nekoliko tre
nutaka stade. Nije bilo ni traga ni glasa od H arija
V ajlza niti bilo kakvih šumova koji bi odavali da
se on kreće.
N epom ičan, m aršal je čekao. Oči i uši bile su
mu napete, ne bi li otkrio bilo kakav znak odm et
nika. Znoj mu je prekrivao čelo kao vreli, vlažni
sloj i on podiže ruku i otre ga nadlanicom . Negde
u žbunju prerijski pas zaurla opom injući na opa
snost. Visoko iznad glave, na nebu kojim su plovili
oblačci, počeli su da se okupljaju lešinari privuče
ni tajanstvenim nagonom koji ih obaveštava da je
sm rt prisutna.
Revolverski hitac razlomi tišinu. Raj refleksno
pade na kolena. Ponovo se nam ršti, zbunjeno.
N ije proleteo m etak. N ije bilo nikakvog šuma u
grm lju, nije se nigde podigla prašina, nije zazviž-
dalo olovo odbijeno od stene.
A li, hitac je ispaljen. A ako ga je ispalio čovek
kakav je V ajlz, teško da je moglo da odleti tako
daleko od cilja. Klečeći pognut. Raj je pokušavao
da odredi odakle je dopro pucanj. Izgledalo mu je
da je došao sa suprotne strane vododerine, nešto

niže od onog m esta odakle su on i Frenk Pejs p o
čeli da se približavaju kući.
G otovo puzeći. Raj krete napred prem a mestu
gde je procenio da bi se Vajlz mogao nalaziti. Kri
vudao je kroz najgušće rastinje i posle dvanaestak
jardi m orade da zastane kako bi povratio dah. M i
šići njegovih leđa i nogu bunili su se protiv položa
ja tela koji je m orao da zauzme.
N eka pom etena stena sruči se niz kratku padinu
uz kratak tutanj i kotrljanje. To je bilo s njegove
desne strane. Čuvar zakona se odm ah okrete u
tom pravcu. Pošto se gotovo sasvim uspravio, p re
traživao je pogledom senke žbunova tragajući za
odm etnikom .
Jedna nestrpljiva psovka ote se R aju sa usana.
Bila je to iscrpljujuća, napeta i sm rtonosna igra
žm urke i to je počelo da ga um ara. Z ašto, do đa
vola, H ari nije stao iza neke stene ili drveta i pu
cao na njega? U svakom slučaju prednost je bila
na strani odm etnika. D a li je moguće da je H ari
Vajlz, shvativši da je ostao sam, i da su njegovi
prijatelji, ljudi od kojih je zavisio, svi mrtvi, izgu
bio živce?
Raj je zaključio da mu to izgleda baš tako. K re
nuo je prem a m estu gde je ona stena pala. U ovoj
igri on će istrajati koliko i H ari, i ranije ili kasnije
ugledaće odm etnika. To je bilo sve što mu je bilo
potrebno, samo da ga spazi. Posle toga Vajlz mu
se više neće izvući.
Stigavši do ivice potoka. Raj zastade. Stena se

očigledno opučila sa ne mnogo visoke obale, i pala
na šljunkovito dno. K ako je V ajlz mogao da bude
tu, nekoliko stopa iznad potoka, i nestane nepri-
mećen?
Raj se okrete i pogleda prem a istoku. G ornja
trečina stare kuće se mogla videti. Idući za odm et
nikom , on je prilično odm akao od nje. Bilo je
jasno da Vajlz beži naslepo, očajnički, samo da
ne bude prim ećen. Sasvim pognut, čuvar zakona
pretrča do jednog prolaza u zidu od rastinja i probi
se do ivice. O datle pogleda naokolo. N a desnoj
strani rastinje je bilo nešto rede i video se veći broj
kedrova. Ali, ni tam o nije bilo nikakvog traga od
H arija Vajlza.
N a levoj strani, gde je bio krš od stenja i gustog
žbunja. Raj začu udarac i odronjavanje kam enja.
O dm ah usmeri svu pažnju u tom pravcu, nekih p e
desetak jardi dalje, i baci brz pogled prem a kam e
nu veHčine pesnice koji se kotrljao niz padinu.
Raj ponovo opsova shvativši da je nasam aren.
Vajlz ga je odvlačio sve dalje od kuće, povlačeći se
u velikom luku i zavaravajući ga bacanjem kam e
nja u žbunje. To je moglo da znači samo jedno:
H ari Vajlz je želeo da izbegne završni obračun,
kao što je čuvar zakona i očekivao, i sad je poku
šavao da se dokopa ko n ja koji su stajali pored
prečke za vezivanje. Zbog toga je nastojao da R a
ja odvuče što je moguće dalje od dvorišta.
Stežući zube, m aršal se isceri. Dvojica m ogu da
igraju tu igru isto tako dobro kao i jedan. Stupivši

na otvoren prostor, Raj se za tren u tak izloži po
gledu i učini pokret kao da će krenuti napred, p re
ma onom zvuku. O nda se naglo spusti na dno use
ka. Okrenuvši se, dobro zaklonjen gustim žbu-
njem , on pođe pravo natrag prem a kući, krećući
se brzo, i zaustavi se, tek kad je stigao do uzane či
stine koja je bila oko zgrade.
Skriven u gustom rastinju i teško dišući, razm i
šljao je gde bi u tom trenutku mogao da se nalazi
odm etnik. Biće da je na suprotnoj strani kuće i po
kušava da dođe do konja, uveren da je čovek koji
ga goni sada na gornjem kraju vododerine i prove-
rava m esto odakle je došla buka bačenog kam ena.
M eđutim , ovoga puta to nije upalilo. H ari je
precenio samog sebe. D ržeći se tako da zgrada bu
de između njega i prečke za vezivanje konja. Raj
žurno pređe preko dvorišta, preskoči tela ispruže
na ispred vrata i uđe.
D ok je ulazio, baci pogled prem a Frenku Pejsu.
Čuvar zakona gledao je u njega ćutke, dajući mu
znak da je još živ.
Raj klim nu glavom i pazeći da ne napravi ni naj
m anji šum, brzo pređe na suprotnu stranu prosto
rije i proviri kroz prednji ulaz. Opušenih glava i
drem uckajući na sve jačoj vrućini, konji su stajali
levo od njega. M aršal je čekao napeto. Nije po-
grešio kad je zaključio da V ajlz nam erava da ga
prevari, u to je bio siguran. Bilo je potrebno da
odm etnik učini prvi korak, u k o lik o . . .
Razm išljanje D žona R aja nam ah prestade. Iz

nenada, H ari Vajlz je stajao na ivici žbunja iza ko
nja. Pognut, sa licem na kom e se presijavao znoj,
on baci pogled unaokolo pa zaključivši posle ne
koliko trenutaka da je teren čist, pođe preko dvo
rišta prem a prečki za vezivanje konja. Raj je če
kao sve dok se odm etnik nije podobro odm akao
od žbunja, a onda izađe.
- V ajlz. . .
O dm etnik se strese kao da ga je neko udario.
On stade, a oči mu se razrogačiše od iznenađenja.
- Podigni ruke, H a r i ...
Vajlz poče da se povlači. Oči mu se suziše. Tvrd
osmeh pojavi m u se na usnama.
- Mislio sam da si gore, na drugoj strani vodo
derine.
- N adm udrio sam te —reče Raj suvo.
- H teo sam da te nam am im ta m o . ..
- D a, rekao bih da jesi. Podigni ruke, H ari. Ne
želim da te ubijem .
- Nosi se u pakao. Raje! - dreknu Vajlz i maši
se za revolver. - Ja neću da visim . ..
R aj poteže brzo i čisto. Njegov m etak zari se u
H arija Vajlza pre nego što je odm etnik uspeo da
izvuče revolver iz futrole i odbaci ga unatrag na
tlo. K onji, preplašeni iznenadnim pucnjem počeše
da se propinju i trzaju uzde koje su ih vezivale za
prečku u uzaludnim pokušajim a da se oslobode.
Čitav m inut m aršal je stajao nepokretan, oba
sjan zracima sunca koji su se probijali kroz prašinu
podignutu konjskim kopitam a i izmešanu sa b aru t

nim dim om. O nda polako podiže glavu i ram ena
m u se opustiše.
Zatim podiže revolver, otvori poklopac buren-
ceta, izvadi ispaljenu čauru, gurnu palcem nov
m etak u cilindar i vrati oružje u futrolu. I ne po
gledavši više prem a H ariju V ajlzu, je r je obavljeni
posao sada već predstavljao prošlost, on požuri do
m esta gde je ležao Frenk Pejs.
XXI
Pejs se nije m icao. Još uvek je ležao licem

prem a zem lji na ivici dvorišta. R aj kleče p ored
njega.
- F re n k . . .
Čuvar zakona okrete glavu. Oči su mu bile p ra
zne, a opaljeno lice žučkasto.
-D a?
- Jesi li teško ranjen?
- G adno. T ač n o . . . kroz trbuh - reče Pejs s na
porom . - N em a sm isla. . . da m e v odiš. . . doktoru.
N ikad ne bi u sp e o . . . N e pom eraj me. M eni j e . . .
dobro o v a k o . . .
- Kako god ti hoćeš.
- Sredio s i. . . H arija?
- D a. Pokušao je da me nam am i gore u žbunje i
da se dokopa konja. N ije mu upalilo.
- O n ... uvek je b io ... gadno prepreden -
prom rm lja Pejs i uspe da se nasmeši - Mislim da
s i . . . sada zadovoljan. Imaš i h . .. sve.
R aj sleže ram enim a.
- Z ato su m e i poslali ovam o zajedno s tobom i
Potera „Sudnjega dana“ ______________________________ 178
ostalima. N aređenje je bilo da zapečatim o sudbi

nu Vajlzu i njegovoj bandi. To smo i uradili.
N eka jeza prostruja kroz telo F renka Pejsa. On
s mukom proguta pljuvačku.
- Baš sam bio b u d a la . . . kad sam p o k u šao . ..
taj podvig.
Raj ne reče ništa. Tvrd, sum oran osmeh još je d
nom razvuče Pejsove usne.
- Ne treba mi tvoj o p ro šta j. . . Ne bih ga ni do
bio . . . N e stoji tako tv rd o m . . . kučkinom sinu kao
što si t i . . . da oprosti čoveku . . . je r što b u d e . .. bi
lo j e . . . što se tiče te b e . . . i zakona. Čini mi s e . ..
da nisam mislio ispravno. Jedino izvinjenje. .. koje
mogu da k ažem . . . Prihvati g a . . . ili idi do đavola!
Raj se nasm eja.
- Badava trošiš dah. U svakom slučaju, dužan
sam ti, Frenk. D a nisi ispalio onaj m etak u Džeka
K inkejda, ja bih sada bio mrtav.
Pejsove usne se iskriviše.
- S a . .. sa tv o jo m . . . srećom? Ne sm atram t o ...
svojom zaslugom. O n bi jednostavno promašio
i . . . ti bi ga sm otao.
- Sum njam - reče maršal. - Šta mogu da učinim
za tebe sad, kad je sve gotovo?
—N išta. . . porodicu n em am . . . nem a nikog ko
b i . .. m ario za m ene. Jedino m o ž e š ... da me za
trpaš tu n e g d e ... blizu. Bilo bi traćenje vrem e
n a . .. da me v ucaraš. .. do nekog prokletog grob
l j a .. . T a m o ... u s e n c i... onih kedrova. To je
dobro mesto.
Novi drhtaj protrese Pejsovo telo. O n se polako

prevrte na jednu stranu i njegova ruka, sporo, kao
da okleva, pade preko peskovitog tla prem a R aju.
M aršal uze tu ruku i čvrsto je steže.
- G oni i h . . . u p a k a o . . . D žone - prom rlja Pejs
i potpuno se opusti.
R aj se uspravi ne odvajajući pogled od mrtvog
čuvara zakona. Džubili D žen sen . . . Bob Š u ster. . .
F renk P e js ... Svi su mrtvi. D žo D ik s ... T. Dž.
J o k u m ... ranjeni. Raj nije znao koliko teško. Po
tera koju su poslali da zbriše Vajlzovu bandu plati
la je paklenu cenu. M eđutim , on je sm atrao da je
vredelo. U speli su.
O de preko dvorišta do kuće, uđe unutra i naj
zad pronađe zarđali ašov m eđu alatkam a koje je
nekadašnji vlasnik ostavio. Vativši se, odabra m e
sto na ivici potoka, iznad linije najviše vode i poče
da kopa veliki grob. U njega je položio H arija
V ajlza i njegove odm etnike, zajedno sa njihovim
oružjem , zam otane u pokrivače i onda ih pokrio
ne samo zemljom, nego i kam enjem koje je mogao
da nađe unaokolo.
Pošto je to uradio. Raj ode do grupe kedrova
koju je naznačio Frenk Pejs i iskopa drugi grob.
Ovde je zem lja bila mnogo tvrđa i protkana ispre-
pletanim korenjem i razbacanim kam enjem . Ali
ipak je uspeo da iskopa lep grob.
M okar od znoja kad je sve to bilo gotovo, sa bo
lom u ram enim a nenaviknutim na takav posao, on
um ota čuvara zakona u pokrivač i sahrani ga na
m estu koje je ovaj želeo. O ba groba ostavio je

neobeležena ne samo zato što je verovao da je to
pam etnije, nego i zbog toga što to uopšte ne bi
imalo svrhe.
Lešinari su i dalje kružili iznad tog m esta, još
uvek prisutni, veliki, sa širokim krilim a, nečujni i
oštrooki. Bacivši pogled prem a njim a, on se okre
te konjim a pošto je najpre pokupio svog m rkova i
Pejsovog konja i privezao ih za prečku.
Skinuvši oprem u sa svih konja osim svog. Raj je
odnese u kuću. O djednom , osetivši da su slobod
ne, životinje se uputiše niz usek. Raj je mogao da
vidi šum arak pam ukovca nedaleko odatle i p ret
postavljao je da tamo m ora biti trave. Sa dosta vo
de i trave životinje će tam o biti bezbedni dok ih
neko ne pronađe.
Pošto su tako svi poslovi bili završeni, m aršal
uzjaha konja, i odjaha gore, do zaravni iznad vo
doderine, pa se okrete prem a Velikoj Planini. Još
uvek nije završio sve poslove. M orao je da bude
siguran da je njegovo naređenje da se spali odm et-
ničko skrovište u kanjonu izvršeno. T ek tad a će
moći da podnese jedan pošten i zadovoljavajući iz-
v eštaj.
Dugi sati napora počeli su da se pokazuju na
R aju i dok se njegov m rkov kretao napred ujedna
čeno, hodajući ih kasajući, već prem a terenu, ču
var zakona je zadrem ao. N ikada mu nije bilo po
trebno mnogo sna, a ustanovio je da za to može da
iskoristi izgubljene m inute dok putuje.
N ajzad je i glad pokazala zube. Kad je negde

popodne stigao do potoka, gde je prethodnog da
na otkrio odm etnika, on se zaustavi.
Ne skidajući sedlo, zapali vatru i uze svoju vre
ću sa hranom . Bio je na kraju sa namirnicama: ne
što malo kafe, nešto sušene govedine, nekoliko
biskvita i, na sreću, konzerva sa breskvama. Pošto
je od toga spremio obrok, odm arajući se u hlado
vini pored potoka čitav sat, on ponovo uzjaha i na
stavi put.
G enon je do sada već m orao stići u Trinidad sa
ranjenim D žoom Diksom i T. Dž. Jokum om i
onim stadom zatvorenika i žena. To nije bio put
od m nogo m ilja i ukoliko nisu naišli na neke teško
će, mogli su lako da ga pređu za jedan dan.
M učio ga je problem D iksa dok se sećao posled-
njih m inuta sa čuvarem zakona iz Arizone. D a li je
Diks još uvek im ao isto m išljenje o Rabinoj smrti?
D a li je još uvek za nju krivio R aja umesto H arija
V ajlza, koji je ispalio smrtonosni m etak.
R aj je pretpostavljao da je iz ugla odakle je Džo
posm atrao događaje moglo izgledati kao da je on
pucao. M eđutim , u stvarnosti, on je bio sasvim po
strani, vodeći računa da se R abi i druge žene ne
nađu u unakrsnoj vatri. M ogućno je da je Diks to
do sada shvatio.
O sećanje tuge i bola m ora da je izopačilo Dik-
sovu svest, tako da je verovao u ono što je uobra-
zio, ignorišući činjenice. Bilo je to tužno za D žoa i
m ora da je već prevazišao svoje ljutite optužbe.
V an svake sum nje, sada se već kajao zbog toga i

m ora da mu je to teško opteretilo savest.
Raj podiže pogled i zagleda se u daljinu. V elika
Planina pom aljala se na vidiku. N ebo se još pre-
podne rasčistilo i sada je bilo plavo i blistavo, m a
da nije donelo kišu. Već se osećala vrućina m ada
još nije dosegla tačku u kojoj bi postala n eprijat
na.
Bučne kreje javljale su se sa drveća kao da mu
se rugaju dok je prolazio, a u jednom trenutku po-
plašio je neku srnu koja je na svojim krutim noga
m a odjurila m eđu drveće. M ada je bio tvrd čovek,
bez mnogo osećanja za surove činjenice života.
Raj je jahao sa nekom težinom na srcu. Š u s te r...
Džubili D žen sen . . . Frenk Pejs, uprkos svom po
našanju, bili su dobri ljudi i predstavljali su težak
gubitak u ovoj zem lji bezakonja. A lista je mogla
da bude i duža: m ožda će i T. Dž. i Diks biti upisa
ni na nju.
D a li je Raj bio kriv? O n je bio taj koji je ispla
nirao napad na skrovište odm etnika i svakome od
čuvara zakona odredio poseban zadatak. D a li je
mogao da napravi bolji plan? D a li je on snosio
krivicu što su svi ti ljudi izgubljeni? D a li je zagri
zao preveliki zalogaj sa prem alo ljudi kao što je
Pejs naglasio, i nepotrebno žrtvovao one koji su
mu pomagali?
Sa tvrdim izrazom na licu i uznem irujućim misli
ma u glavi, D žon R aj je razm išljao. U radio je ono
što je sm atrao najboljim i po njegovom mišljenju
neophodnim. D obro je promislio o svom planu. Iz

gledalo mu je da će sve biti u redu kad uza se ima naj
bolje čuvare zakona. A ipak je pošlo naopako. I m a
da je, bar što se tiče odm etnika, zadatak bio u potpu
nosti izvršen, bilo je teško prihvatiti cenu.
N adao se da ga nikad ponovo neće pozvati da
okupi grupu čuvara zakona. M nogo više je voleo
da radi sam, da ne preuzim a odgovornost, a tako-
đe i mogućnost da sam bude ubijen.
R aj zaustavi m rkova. Z atvoreni kanjon u kome
su H ari Vajlz i njegovi prijatelji osnovali svoj štab
bio je ispred njega. Njušio je miran vazduh hvata
jući jedva osetan miris izgorelog drveta. Znao je
da je H ju G enon uradio svoj posao, ali ipak je u ja
hao u kanjon. .Još uvek je bilo neophodno da se
lično uveri.
Krenuvši uz padinu, on stiže do čistine gde su ga
onda čekali čuvari zakona sa telim a Boba Šustera i
D žubilija D žensena i zarobljenicim a. Nastavio je
dalje i najzad stigao do otvorenog prostora, gde je
nekada bila kuća sa šupam a i koralim a.
Sve je bilo pretvoreno u crne, nagorele ruševi
ne. N a nekoliko m esta još su se dizali vijugavi pla-
mičci dim a. Crni od vatre i nalik na obeliske, još
uvek su stajali kam eni dimnjaci m eđu ruševinama.
Raj se nije zaustavljao. Video je dosta, pa okre
te m rkova i krete natrag. O štar glas iz bližnjeg
žbunja nagna ga da stane.
- H oću da te ubijem . Raje! Silazi s konja!
Bio je to glas D žoa Diksa.
XXII
U kočeno sedeći u sedlu, maršal je oklevao. Nije

mogao da vidi Diksa. Čovek je bio negde s leve
strane iza njega, dobro sakriven u visokom žbu
nju.
—Pomalo me iznenađuje što te nalazim ovde -
reče Raj najzad prekidajući tišinu. - Mislio sam da
si do sada već stigao u Trinidad.
— Ne pokušavaj da me zavaraš tim nem arnim
trtljanjem ! —dreknu Diks. —Smesta silazi s konja,
ili želiš da te ustrelim tu gde si?
Raj sleže ram enim a. Spustivši ruku na oblučje
sedla, on sjaha. Čim je nogom dotakao zem lju, on
se okrete. D iks je još uvek bio skriven u gustom
žbunju.
—Došli smo glave H ariju Vajlzu i njegovoj bandi
- reče R aj, trudeći se da čoveka uvuče u razgovor.
—Pa, zbog toga si i došao ovam o, zar ne? —reče
D žo odsečno.
—Z ato si i ti došao —odvrati Raj tiho. —Kako bi
bilo da razrešim o ovu zbrku tam o, u hladovini one
pinije? Sunce je pretopio.
—Biće mnogo, mnogo toplije tam o kuda ti ideš!

—reče Diks povišenim tonom . —N adam se da ćeš
se peći u p a k lu . . . da ćeš se peći bar hiljadu godi
na!
N e obraćajući pažnju na ove žestoke reči, Raj
ode u hladovinu drveta koje je pom enuo. M aršal
je znao da je taj njegov p okret m ogao da bude
prenagljen. Svestan u kako uznem irenom stanju
je um D žoa D iksa i da svaka sitnica može da ga
potakne na akciju. Raj je reskirao da što duže za
drži pažnju čuvara zakona, sve dok ne dođe u po
ložaj da upotrebi oružje, ukoliko razgovor om ane
i to postane neophodno.
D a ustreli D žoa D iksa? D a ga ubije? T a m o
gućnost teško se probijala u svest D žona R aja. P o
bio je više razbojnika nego što je mogao da za
pam ti . . . ali p rija te lja !. ..
Raj stiže do pinije i tu zastade. U tom trenutku
video je Diksa. Čovek je stajao tam o u žbunju,
delimično zaklonjen jednom velikom stenom . Bio
je obasjan suncem , a znoj mu je sijao na licu, vra
tu i rukam a. Neki divlji izraz bio mu je u očima.
Revolver koji je držao bio je uperen prem a R aju,
zapet, i samo je bio potreban lak pritisak na oki
dač p a da plane.
—Ovde je svežije —reče maršal.
Diks se nam ršti i obrisa nadlanicom usne. Izgle
dale su suve, ispucale.
—Ponašaš se prilično nem arno za nekoga ko je
stigao do kraja - reče podozrivo.
Džon Raj rezignirano sleže rem enim a.

—Već sam bio tam o, D žo, kao i ti. Čovek se ne
kako navikne na t o . . . pa mislim da i ja mogu ta
ko.
Diks malo razmisli, pa izađe iza stene, do ivice
žbunja, pa i sam dođe u hladovinu. M eđutim , pa
zio je da bude na pristojnom rastojanju od m arša
la.
—Zaista je toplo - složio se on, iako se videlo da
drhti, kao da im a groznicu. O znojena koža bila
m u je bleda.
—Toplo kao jahanje u Trinidad? —upita Raj iz
nenada.
Pom no je posm atrao D iksa, vrebajući trenutak
u kom e bi mogao da stupi u akciju i razoruža ga,
ali zapet i uperen revolver u nesigurnoj ruci čove
ka čiji je um bio opsednut samo jednom mišlju, ni
je obećavao nikakvu šansu.
—Nisam ni išao u Trinidad - prom rm lja Diks,
otirući znoj sa čela slobodnom rukom . - Pošao
sam. O nda sam razm išljao o onom e što si učinio
m ojoj R abi, pa sam se vratio.
R aj je izbegavao da govori i Diksovoj ženi, bo
jeći se da će pom injanje njenog im ena još više uz
buditi D žoa. Sada je im e pom enuto i više nije bilo
razloga za opreznost te vrste.
—Ponovo ti kažem: žao mi je zbog nje. I ne mi
slim da je H ari im ao nam eru da je u b ije . . . Jedno
stavno, našla se na putu m etka. Bio je to nesrećan
slučaj.
- N ije to bio o n . . . Bio si ti! - dreknu,D iks ljuti

lo. - V ideo sam kako je to bilo!
- Nisi m ogao da vidiš, ne sa m esta na kom e si se
nalazio. Moglo je da izgleda kao da sam ja pucao -
reče R a j, pa zastade i zavrte glavom. —D žo, ti pro
kleto dobro znaš koliko bih ja pazio na to!
- Đ avola bi pazio! Jedino što si želeo bilo je da
ščepaš H arija Vajlza ne birajući način! Jedino to
je za tebe uvek značilo sv e . . . da obaviš neki prlja
vi za d a ta k . . . da uloviš i ubiješ nekog prokletog
o d m e tn ik a ... i nikad te se nije ticalo koga ćeš uz
put da zakačiš!
- Bio je to nesrećan slučaj - ponovi Raj čvrstim
glasom, pokušavajući da probije zid koji je zatva
rao Diksovu svest. - Bio je to m etak H arija V aj
lza, a ne moj.
- Ja znam šta sam video - reče čuvar zakona tvr
doglavo.
Raj je ćutao nekoliko trenutaka.
- Kako je T. D ž.? Je li teško ranjen?
Diks ga je gledao gubeći strpljenje.
- Mislim da je u redu. M orao sam da ga mlat-
nem kad je pokušao da me zaustavi. . .
M aršal se nam ršti.
- U dario si Jokum a? Zašto?
- Pokušao je da me zaustavi kad sam odlučio da
se vratim . Nisam ga udario ja k o . . . tek toliko da
me ostavi na miru.
- D a li je G enon im ao nekih problem a?
- N e ...
189_______________________________ Potera „Sudnjega dana‘~
- Rekli su ti za D žubilija i Boba Šustera?

- Da.
- Frenk Pejs je takođe m rtav - reče Raj polako
se uspravljajući. - Bio je sa m nom kad smo natra-
pali na H arija i ostale.
- Čuo sam kad su optuživali Pejsa. Rekli su da
je on kriv što su Džubili i Šuster poginuli.
Izgledalo je da se Diks smiruje. Pokreti su mu
bili m anje grozničavi, a glas mirniji. M eđutim , bes
je još goreo u njegovim očima.
- M ože biti. M eđutim , čovek mi je spasao život.
D žek K inkejd me je držao na nišanu i mogao sarn
da računam da sam već mrtav. Frenk je ležao u
grm lju u m iru ć i... Onaj vakero, B erino, prim etio
ga je kako se primiče i pogodio ga. F renk je uspeo
da izdrži još toliko da ispali m etak u K inkejda.
- U vek si im ao đavolsku sreću . . .
- I ja mogu za tebe isto da kažem, Džo. Ti i j a ...
- Nećeš me nam agarčiti. Raje! - reče Diks izne
nada, ponovo na isti onaj način. - Znam šta hoćeš,
ali, ja taj m am ac neću progutati. Platićeš za ono
što si učinio R abi i to što smo bili prijatelji ne me-
n ja stvar!
- Nećeš je vratiti ako me u b ije š. ..
Postepeno, D žon Raj je spustio ruku i ona se to
bože nem arno kretala prem a oružju koje mu je bi
lo na boku. T o D žo nije prim etio. D a li će uopšte
doći u položaj da izvuče oružje i puca, pre nego
što D iks povuče obarač, bila je stvar nagađanja.
M eđutim , činilo se da je to sada jedina šansa.
-M o ž d a n e ć u ... ali ću srediti stvar u njeno

ime.
- Govoriš kao prokleta budala, Džo. Niko nika
da ništa nije rešio ubistvom . . . osim ličnog zado
voljstva. Kako bi bilo da vratiš tu gvožđuriju u fu
trolu, pa da sednem o i popričam o? Mogu ovde
štapićem na pesku tačno da ti nacrtam kako se to
dogodilo kad je Rabi p o g o đ en a. . .
Diks polako odm ahnu glavom.
- Nećeš ti meni o tom e govoriti, maršale. D ošao
sam ovam o da te ubijem i to ću i učiniti.
R ajeva ruka se ukoči jedva inč ili dva od oružja.
Bolje je da pričeka još koji trenutak.
- Koliko si već dugo ovde? - upita.
D iks sleže ram enim a.
- Ne z n a m ... Cele noći, čini mi se. Znao sam
da ćeš doći.
- K ako si znao? R ekao sam G enonu i Jokum u
da ćem o se videti u Trinidadu.
- N ije bilo potrebno da mi neko to kaže. Nikad
ni u koga nisi imao potpuno poverenja. Z nao sam
da ćeš se vratiti ovamo kako bi bio siguran da je
ovo mesto spaljeno onako kako si želeo.
Ponovo je izgledalo kao da se Džo D iks malo
opustio, m ada mu se ruka s uperenim revolverom
nije spustila. Činilo se da ga obuzima um or. Raj
ga je posm atrao zam išljeno. Zaključio je kako iz
gledi da potegne revolver i puca p re nego što Diks
povuče obarač, postaju sve zreliji. M eđutim, ako je
želeo da preživi, m orao je da ih još poboljša. Je
dini način da to učini bio je da se iznenada baci u

stranu i na taj način izbegne smrtonosni hitac, sa
nacicnn da će se provući sa nešto lakšom ranom .
Ali, m orao je da bude siguran u sopstvenu od
lučnost. M orao je da ubije D žoa Diksa prvim m et
kom, je r pod ovim okohiostim a neće biti sledečeg
pokušaja. Da ubije D žoa D ik sa . . . N eka težina le
že R aju na srce dok je u svesti fiksirao tu misao. I
ranije mu je to padalo na pam et. Sad, kad je bilo
neizbežno, teško ga je pogađalo.
Kako čovek da ubije dugogodišnjeg prijatelja,
satrvenog bolom za koji optužuje tebe, a u ova
kvom stanju svesti ne možeš ga ubediti da greši.
Džon Raj se suočio s ovim uznem irujućim p ita
njem . N apeto je razmišljao tražeći neko drukčije
rešenje.
Lukav izraz pređe preko znojavog lica Džoa
Diksa.
- Približavaš ruku revolveru, m aršale, zar ne?
D ovoljno si lud da pokušaš dok te držim na niša
nu!
- Pokušaću, D žo, ti to dobro znaš. Još uvek m i
slim da treba da sednem o i po p ričam o . ..
- D o đavola s tim! - dreknu Diks. - Već smo
dosta trtljali! Hoću da raznesem tvoju prokletu
glavu!
Raj je bio napet kao struna. T renutak odluke je
došao.
XXIII
Raj se baci u stranu, poteže oružje i opali. U is

tom trenutku, prasnu revolver u Diksovoj ruci,
gotovo pravo njem u u lice. U darac ga odbaci una
trag, na grane pinije.
- R a b i. . .
Čuo je Diksov očajnički krik dok je zaslepljen
bljeskom leteo napred, pošto su ga grane odbacile
na kolena. Levo ram e i ruka bili su mu kao oduze
ti. O šam ućen, Raj zatrese glavom kako bi se po
vratio. Tiha kletva ote mu se sa suvih usana. Džo
Diks ležao je opružen na tlu nekoliko stopa dalje.
Krvava m rlja bila mu je na grudim a. Nije bilo p o
trebno proveravati da li je mrtav.
Raj iznenada postade svestan da čuje brzi topot
kopita i nečije dozivanje, a onda je neko trčao
prem a njem u. O n se podiže na noge i polako se
okrete. Bio je to H ju G enon.
- Šta se, do đavola, dogodilo? - upita Teksaša-
nin buljeći u Diksa.
- D ogodilo? - ponovi Raj sa gorčinom. - U p ra
vo sam ubio jednog p rija te lja ...
- R ekao bih da je on nam eravao da ubije tebe —

reče G enon bacivši pogled prem a m aršalovom kr
vavom ram enu. - Zašto?
- U vrteo je sebi u glavu da sam ja ubio njegovu
ženu. A ubio je H ari Vajlz.
H ju G enon klimnu glavom.
- D akle, to ga je nagrizalo. - Juče je čak imao
luđačku ideju da potegne na nas, samo da bi se
vratio ovamo. Kao da je bio lud od samog počet
ka. Čini mi se da je to bilo zbog onog m etka koji
ga je okrznuo. T. Dž. je pokušao da ga zaustavi,
ali ga je ovaj tako tresnu, da je izleteo iz sedla. Sa
da je u vrlo jadnom stanju i m ožda se neće izvući.
Što se m ene tiče, čim sam zatvorenike predao šeri
fu u Trinidadu, požurio sam ovamo, da ga stignem.
Bio sam tam o preko kad sam čuo pucnje. Nego,
bolje da tebe odvedem do le k a ra . . .
- Svakako - prom rm lja m aršal, pa podiže revol
ver, koji mu je još uvek bio u ruci i zagleda se u
njega. - Im a trenutaka - dodade um orno - kad
mrzim ovaj prokleti posao. Ovo je jedan od
n j i h ... H ajde, natovarim o ga na konja i gubimo
se o d av d e. . .
Kraj
D ejvid L a v e n d e r
P O V R A T A K SLAVI
Pucanj iz puške prolom io je tišinu Bedroka.
Stari Vik M elori, još uvek nenaviknut na grad po
sle petnaestogodišnje odsutnosti, okrenuo se u
sedlu. G rupa pijanih kauboja galopirala je iz prav
ca Smaglerovog saluna, pucajući iz „koltova“ i vri-
šteći kao pom ahnitali Indijanci, dok su prestraše
ni građani trčali na sve strane, tražeći zaklon.
Vik je Ijutito stisnuo usne. Z a trenutak je skoro
zaboravio da je to nešto što se njega ne tiče i da on
u B edroku više nije bio niko i ništa.
P ar konja upregnutih u laka kola bio je prive
zan za gredu ispred jedne prodavnice. Jedan od
kauboja zavitlao je lasom kroz vazduh i nabacio
ga na kraj grede. Snažan trzaj i greda je poletela
sa nosača, da bi pala u prašinu između uplašenih
konja, koji su se propeli na zadnje noge, nj iste
ći uznem ireno. Iz radnje je istrčao postariji čo
vek, obučen kao farm er, vičući: - H ooo, Besi! - a
onda je bespom oćno potrčao za konjim a, koji su
pojurili niz ulicu, vukući odvaljenu gredu i kola
za sobom.
N a verandi ispred većnice, debeljuškasti, plavo

kosi čovek sa šerifskom zvezdom na grudim a, plje
snuo je rukom po kolenu, smejući se grohotom .
Mršavi rančer, koji je sedeo pored njega, pridru
žio se njegovom veselju.
Svetloplave oči V ika M elorija obuhvatile su sve
ovo jednim pogledom , u trenutku kada je poterao
konja u galop. U plašena zaprega bez kočijaša pro-
letela je kroz baru, kola su poskočila, naletevši na
jedan kam en, a već sledečeg trenutka, nagnula su
se na jednu stranu i narednih nekoliko m etara p re
šla su vozeći se na samo dva točka, a onda su se
prevm ula na stranu, povlačeći za sobom i konje
koji su frktali uplašeno.
Već sledečeg trenutka, V ik je skočio iz sedla b r
zinom i lakoćom koje nisu pristajale njegovoj se-
doj kosi. D ok onaj farm er nije stigao, on je već
pom ogao konjim a da se usprave i smire. P rednja
leva noga kobile koja je pala ispod rude bila je
povredena i iz rane je curila krv. Stisnutih usana,
njen vlasnik je pregledao ranu, a onda se zagledao
niz ulicu, u pravcu u kojem su nestali pijani kau-
boji.
- O pet ti Frilingovi ljudi! —rekao je glasom p u
nim m ržnje.
Bio je to snažan m uškarac, preplanulog lica, u
zakrpljenim izbledelim radnim pantalonam a i istoj
takvoj, samo još starijoj, košulji. Cipele su m u bi
le zaprljane osušenim blatom . M ora da je to bio,
razmišljao je Vik M elori, jedan od onih farm era
koji su radili na prokopavanju kanala, kojim je

trebalo sprovesti vodu kroz Prado Noč do Grin-
svud Fleta. T ada se farm erov pogled zaustavio na
onoj dvojici ispred većnice. Kroz jak e, požutele
zube probile su se reči pune gnušanja:
- D ivan je to grad u kojem se predstavnik zako
na sm eje ovakvim stvarima!
- D a - složio se Vik. Glas mu je bio uzrujan,
povišen. O nda je odm ahnuo glavom. - H ajde da
podignem o kola.
Zajedničkim snagama, lako su kola postavili na
točkove. U M elorijevom telu bilo je mnogo više sna
ge nego što bi se to pogledom dalo zaključiti. U osta
lom, i pored velikog broja bora na njegovoj kao per
gam ent suvoj koži, svako bi mu dao b ar deset go
dina m anje nego što je stvarno imao.
Prednji točak je bio slomljen, tako da su ruka
m a pridržavali kola, dok su ih konji polako odvuk
li do kolara.
- Ovakve stvari nećemo još dugo trpeti - progo
vorio je farm er tiho. —Friling i njegov šerif u to će se
uveriti već na prvim izborima, a do toga nema još
mnogo. Izbori su sledečeg meseca. - O nda se na nje
govom sm rknutom Ucu pojavio osmeh. - Toliko su
me naljutili da sam zaboravio i da vam se zahvalim.
Ja sam Luk D ru. Im anje mi je pored puta za Grins-
vud. V eom a sam vam zahvalan, m is te r ...
- M elori - rekao je Vik.
D ru ga je pogledao pažljivo. - V ik M elori? Za-
menik H jubala K ejna, čuvenog šerifa?
—U pravo taj.
- Prokletstvo! A ja sam čuo da s te . . . - D ru je
ućutao, našavši se u nedoum ici.
Mišići su zaigrali na Vikovom koščatom licu.
- Islužena stara drtina, koja živi od penzije - za
vršio je ogorčeno farm erovu rečenicu.
Pogledao je u pravcu većnice, ali nije video ni
šerifa Lada O tram a, ni Rosa Frilinga, koji su do
malo pre sedeli tam o. Misli su ga vratile godinama
unatrag, u vrem e kada su tam o sedeli H jubal
K ejn, Kliv G arison i on, vik M alori. U dane kada
se ovakav ispad huligana nije tolerisao.
U zbuđeni D ru još jednom mu se zahvalio, a on
da je požurio u radnju da kupi novi točak. Vik se
popeo na drveni trotoar. Zaustavio ga je m etalni
zvuk glasa Rosa Frilinga:
—Držiš stranu doseljenicim a, M elori?
Vik je podigao pogled, ne prikrivajući iznena
đenje. Frilingov laneni šešir bio ne nem arno na
vučen preko njegovih crnih obrva. Ručno rađene
čizme i elegantne pantalone bile su tesno priljub
ljene uz njegove debele noge. Pa ipak, Vik se
još uvek sećao vrem ena kada je Friling bio m rzo
voljni, prljavi kauboj, koji je život provodio u
nadi da će dobiti nasledstvo koje mu je ostalo
posle smrti nekog ujaka u Kaliforniji. A kada
se to ostvarilo, podigao je najveći ranč u čitavoj
oblasti.
Friling je nam ignuo svom ortaku i produžio: —
Šta to čujem , neke stare lude iz U druženja neza
visnih glasača žele da te kandiduju ponovo za še

rifa, umesto Lada?
- Ne znam - rekao je Vik. - Šta si još čuo? - Ni
je ni pokušavao da skrene pogled na bezizražajno
O tram ovo lice, koji je sedeo pored Frilinga, pal
čeva zakačenih za pojas od pantalona.
Friling se nasm ejao. —Baš bih voleo da te kandi
duju. O boriti tebe, e, to bi bilo nešto! A verujem
da bi ti dobio samo glasove nekolicine staraca. -
K lim ao je glavom od zadovoljstva. - Čudim se da
u tu tvrdu glavu još nije uspelo da se probije sa
znanje da je tvoje vrem e prošlo i da se sve izmeni-
lo? K ejn je m rta v . . . Kliv G arison, ta k o d e . . . Svi
sa kojim a si nekada radio, danas su mrtvi. Ti si
ostatak prošlosti, Melori.
Rum enilo je oblilo Vikove isušene obraze.
- M ožda je ovom gradu potrebno da se seti p ro
šlosti —rekao je i udaljio se.
Zaustavio se ispred jednog izloga na kojem je
pisalo: ,,A. B. R aut, advokat“ . Ispod toga, nešto
sitnijim slovima, stojalo je: „U druženje nezavi
snih glasača“ . Vik je ušao.
R aut mu je m ahnuo, ne ustajuči sa stolice. Bio
je proćelav, ugojen više nego što je potrebno, ne
mirnih očiju. Skinuo je sako i olabavio kravatu.
Košulja mu je bila ulepljena od znoja. Vik je od
m ah prešao na stvar.
- R aute, kada su m e tvoji ljudi pozvali prvi put,
nasm ejao sam se, ali sada sam čvrsto rešio da uče
stvujem na izborim a. Kandidovaću se za šerifa.
- Je li? - R aut je naduvao obraze. - Zanimljivo.

U svakom slučaju, vest će obradovati tvoje pozna
nike. —Poigravao se s nekim papirim a na stolu.
- Ti se nisi obradovao? —pitao ga je Vik.
A dvokat je pokušao da izbegne njegov pogled,
ali nije uspeo. Uzdahnuvši neraspoloženo, rekao
je; —Vik, nem oj pogrešno da me razum eš. Svi mi
neobično cenimo sve ono što si nekada činio za
Bedrok. A li, situacija je vrlo specifična danas.
- H oćeš da kažeš da ovde smrdi.
R aut je slegnuo ram enim a. - Miriše na neprili
ke, ako ništa više. Stanovništvo se podelilo u dva
tabora. Jedni su sa jedne, a drugi sa druge strane
kanala koji kppaju kroz Prado Noč. Friling je is
koristio priliku i stvorio kapital držeći se u opozici
ji. Stočari ga podržavaju. Što se tiče doseljenika,
koji jedino mogu da nam pom ognu svojim glasovi
ma da se rešimo O tram a, još uvek ne mogu da se
opredele za koga da glasaju. U U druženju vlada
m išljenje da je jedini način da ih pridobijem o ako
im ponudim o nekog mlađeg šerifa. N ekog’ko bi
bio brz na „koltu“ i ko bi im ao petlju da, ako za
treba, sam stane pred Frilinga i njegove ljude. N e
ko je predložio Tola N jutona iz Stam pedo K rika,
a izgleda da je i njem u veom a stalo do značke.
Znaš ga?
- Iz viđenja - odgovorio je Vik. Ispružio je ruku
i kažiprstom zakačio i odgurnuo pauka koji se po
javio na stolu. - Kaži mi, puca Ii N juton u pogreš
no vrem e?
203 _________________ Potera „Sudnjega dana“
- Ne razum em šta hoćeš da kažeš?

- Mislim: zna li on kada je vrem e za borbu, a
kada nije?
R autovo lice se izdužilo. - Taj se, sasvim sigur
no, ne plaši gužve. A upravo to ga čeka ovde. -
Klimnuo je glavom prem a prozoru. Sa ulice se čuo
topot kopita. Friling, O tram i nekoliko kauboja
projahali su ulicom, uputivši prezrive osmehe u
pravcu kancelarije U druženja.
Jedna bora se pojavila izm eđu Vikovih obrva.
- Čovek m ora da zna protiv čega se bori - insis
tirao je. —A ja ovde nešto ne razum em . Friling po
kušava da zadrži doseljenike izvan Grinsvuda. Ta
zem lja nikada nije bila dobra za ispašu.
- O n optužuje doseljenike da potkradaju okol
ne rančere - objašnjavao m u je R aut. - Stočari
su imali velikih gubitaka u poslednje vreme. Fri
ling je od toga napravio lepu priču. Stoka nestaje
rančerim a s obe strane kanala. Po Frilingovim re
cima, doseljenicim a nije nimalo teško da sakriju
po tri četiri govečeta u šikaram a na njihovim im a
njim a. K ada se to pomnoži sa brojem doseljenika,
dobij a se prilično velika cifra, a zaista, svi stočari
se žale d a im aju velikih gubitaka.
V ik je odm ahnuo glavom, setivši se poštenog,
preplanulog lica farm era D rua.
- Ne mogu da zamislim da lopovi mogu tako
vredno da rade, kao što rad e ovi farm eri na pro
kopavanju kanala kroz dolinu.
R aut je slegnuo ram enim a. - Ja ti samo pričam

ono što se ovde govori. A ko uspeš da otkriješ^o če
mu se u stvari radi, napraviću od tebe šerifa, pa
m akar da imaš i sto godina.
Vik se nasm ejao. - A ko je tako, onda je bolje
da odm ah nabavim stolicu sa točkovim a i da poč
nem da šetam pb gradu.
Izašao je napolje, uzjahao konja i uputio se u
pravcu G rinsvud Fleta. Čim je konj krenuo s m e
sta, radujući se kretanju posle dugotrajnog i do
sadnog stajanja na suncu, vreli dan je poprim io
uobičajeni izgled: na sve strane širio se prašnjavi
miris kadulje, koja je rasla m iljam a u krug, sve do
velikog planijiskog masiva koji se dizao visoko u
nebo. Pa ipak, Vikovo lice je bilo zam išljeno. T u
ga se uvukla u njegovu dušu. Ovim putem je po-
slednji put jahao sa H jubalom K ejnom .
S desne strane otvarala se klisura. Kej nova kli
sura. Na tom mestu je poginuo H jubal K ejn, one
mesečinom obasjane hladne noći kada su K ejn i
Vik jahali za Čabinom bandom . Sve je bilo dobro
isplanirano. Zam ka je bila savršena. H jubal je i
sam m ogao da se nosi sa čitavom bandom , ali on je
bio takav, uvek je dozvoljavao svojim pom oćnici
m a da se iskažu. A onda, kada su stvar već imali
u svojim rukam a, njegov „kolt“ je zatajio. Posled-
nji hitac već umirućeg poglavice Čaba oborio ga
je ...
Tako je nestao veliki Vikov prijatelj i učitelj.
Više nije mogao da ostane u B edroku, a kako su iz
okoline proterani svi banditi, gradu nije bio p otre

ban. Pozdravio se samo sa Klivom G arisonom ,
mlađim H jubalovim zam enikom , koji je nasledio
H jubalovu značku, otišao je u V ajt D žankšn, gde
se zaposlio kao radnik na obezbeđenju železnice.
Štitio je pošiljke koje su išle iz rudnika prem a
Istoku.
G odine su prolazile, Kliv je um ro glupom smrću
zbog upale slepog creva, i samo je Vik ostao od
H jubalove čuvene grupe. A onda, pre nekoliko
meseci, stekao je pravo na penziju i povukao se
u stranu, kao isluženi, ostareli konj.
N a visokoj i strmoj padini obrasloj šipražjem ,
pronašao je hum ku. D rveni krst, posiveo od staro
sti, još uvek je stojao iznad groba pokrivenog ka
m enjem . Sjahao je i skinuo šešir s glave. Nije bilo
im ena, nikakvog zapisa. H jubal ništa nije želeo.
Tražio je samo da ga sahrane na tom m estu gde je
pogođen.
Povetarac je pom erio grančice obližnjeg grma.
Njegov šapat učinio se Viku kao H jubalov glas na
samrti. „N e gubi vrem e sa m nom “ rekao m u je on
da kada je V ik pokušao da m u nekako ublaži bolo
ve. „Č eka te posao. Zbog toga i jesi o v d e . . . da se
pobrineš da se točak i dalje o k re ć e .. . “
G orak osmeh zaigrao je na Vikovim usnama. Ti

ho je prom rljao —H jube, izgleda kao da ću morati
da se stavim na stranu doseljenika. A li, ovog puta,

im am utisak da su oni u pravu.
N e razm išljajući, njegove nervozne ruke popra
vile su položaj opasača o kojem je visio težak
„kolt“ u futroli.
- Im am utisak da krv samo što nije potekla iz
m eđu doseljenika i stočara. Pokušaću to da spre-
čim, kao što bi i ti uradio. A li, Friling je kao vuk i
bojim se da je već posejao seme m ržnje koja će za-
slepiti ljude. A ko dođe do p u cn jav e. . . N e znam ,
H jube. Već dugo nisam p u c a o . . . sve u strahu da
ne vidim kako mi je reum atizam ukočio ruku. A li,
mislim, ne bi bilo loše da se u to odm ah uverim.
Prišao je m ladom stablu belog bora i obesio vre
ćicu za duvan o jednu granu. O krenuvši leđa vreći,
odbrojao je petnaestak koraka. D v a d e s e t... na
glo se okrenuo. Čelična cev njegovog „kolta“ opi
sala je luk kroz vazduh i padinom se razlegao p u
canj. Iver je je poletelo sa stabla na oko dva santi-
m etra s desne strane vrećice.
Još dva p uta Vik je ponavljao istu radnju. D rugi
put je okrznuo vrećicu. B ore su postale dublje oko
njegovih usana kada se setio kako je nekada bez
po m uke sa istog rastojanja brisao simbole na karo
kecu. Pa ipak, tešio je sebe, telo čoveka je znatno
veća m eta od male vrećice za duvan.
Topot konjskih kopita vratio ga je u stvarnost.
Iz šikare se pojavio jahač, m lad i visok, po čijem
držanju je odm ah zajključio da je bio naviknut na
duga jahanja. U kočio se. Tol Njuton!
Tolove smeđe oči jednim pogledom su obuhva

tile prizor i videlo se da je istog trenutka shvatio
sve. Bio je to sim patičan m om ak, smeđe kose i
preplanule kože.
- Kako je , starino - pozdravio ga je. - Čuo sam
pucnje dole sa puta i . . . H ej, da nisi ti V ik M elori?
Vik je nešto progunđao, osetivši zadovoljstvo
zbog divljenja u mladićevom glasu. Pa ipak, čuo je
on već mladiće koji su u njem u prepoznavali le
gendu Z apada, koji su priče o njem u završavali
rečima: „Vik Melori! E h, kakav je to bio čovek u
svoje vrem e!”
Tol je osetio da nije bio dobrodošao. Osm eh je
izbledeo na njegovom licu i pogledao je u vrećicu.
Bio je još deset koraka dalje od V ika. R uka m u se
pom erila gotovo neverovatnom brzinom . Njegov
pištolj je zagrm eo. Vik je trepnuo, a onda je opet
pogledao u vrećicu. M etak je prošao kroz samu
sredinu.
Tol je um irio konja i vratio pištolj u futrolu. Bi
lo je izazova u pogledu njegovih očiju i u osmehu
na njegovim usnama.
- D osta dobro - priznao je Vik kiselo. O nda se
nam rštio, pitajući se šta Tol traži u tom kraju. -
K renuo si prečicom za Grinsvud da podržiš farm e
re? - pitao ga je.
- A ko bude potrebno. —Tol je popravio položaj
sedla sa lakoćom i nem arnošću svojstvenom samo
mladim ljudim a. - Friling im je naredo da napuste
Noč do tri sata.
- D a li je borba jedini način da se on zaustavi?

—Lizanje njegovih čizama sigurno neće pomoći.
- U pravu si - složio se Vik. - Pa ipak, imam
utisak da bismo mogli da učinimo nešto p re nego
što čitav ovaj kraj ne odleti u vazduh.
- Šta to?
—Ne znam. U pravo o tom e razmišljam.
Tol je oklevao. O nda je odm ahnuo glavom. —
Friling neće čekati toliko.
K renuo je dalje. V etar se pojačao, klateći Viko-
vu vrećicu za duvan, koja je još uvek visila o tan
kom kanapu. Praznog pogleda, Vik je posm atrao
kako se svetio probija kroz rupu u sredini vrećice.
—Neće valjati —prom rm ljao je. O nda je ućutao.
Uzjahavši, krenuo je Tolovim tragom .
Mladić ništa nije rekao kada je Vik poravnao
svog konja sa njegovim. U tišini su obišli oko uzvi-
šenja koje je delilo pojas klisura od ravnice. N a
polju, na otvorenom zem ljištu, maslinastosiva ka
dulja vapila je za vodom. Tu i tam o, iz nekog uleg-
nuća, probiljalo bi se po koje mršavo stablo koje
je uspelo da dostigne visinu čoveka. K ada se izgra
di kanal za navodnjavanje, razm išljao je Vik, ova
ravnica će pucati od plodnosti. Polja se neće videti
od cveća i žita.
Vik je podigao pogled prem a planinskom vencu
koji je zatvarao dolinu sa severa. Sa tog m esta le-
po se video prevoj, koji su ljudi od vajkada nazi
vali Prado Noč. U pravo kroz njega, farm eri koji
su se poslednjih godina doselili u ovaj kraj, poku
šavali su da prokopaju kanal za navodnjavanje.

Mnogi od njih već su izgradili domove na toj suvoj
zemlji. Noći su provodili kod kuće, a u rana ju tra
polazili su prem a prevoj u sa nadom u srcima da će
im voda doneti blagostanje. M eđutim , i iz ovako
velike daljine, videlo se da tog dana nisu radili.
Ljudi i zaprege bili su okupljeni na jednom mestu,
u podnožju puta koji je vodio na prevoj.
Kada su im jahači prišli, farmeri su srdačno po
zdravili Tola. Na bokovima većine farm era videli su
se opasači sa „koltovima“ , ali primećivalo se da ljudi
nisu bili naviknuti na oružje. Vik je zagladio brkove;
to što je video nimalo mu se nije svidelo. Bilo je ja
sno da ako Tol pozove farm ere u borbu, svi će krenu
ti za njim. A jedan dobar „kolt“ nije mogao da učini
mnogo protiv Frilingovog čopora revolveraša.
- Još nem a onog đavola - obavestio je neko T o
la.
- Doći će taj —progovorio je Luk D ru. —N jego
va banda je bila sprem na za polazak kada sam na
puštao grad. —O krenuo se prem a Viku. —M ora da
smo se mimoišli na putu, M elori. Pričao sam lju
dim a o vama.
Radoznali pogledi odmerili su M elorija. Jedan
farm er, krupan kao grizli, volovskog vrata i ruku
potam nelih i ispucalih od napornog rada na zem
lji, prišao mu je bliže.
- Ja sam A jra Smit. G rupa m e je izabrala za vo
đu - rekao je. - Ponosimo se što čovek kao vi, M e
lori, dolazi da čuje i našu stranu.
- Što se vaše strane tiče, meni je sve jasno, ali

ima nešto što ne razum em —rekao je Vik.
- Šta to?
- Zbog čega Friling pokušava da vas otera iz
ove doline? O na nije dobra za napasanje stoke.
- To je zbog politike. - Smitov nestrpljivi ton
odavao je da misli da je to i budalam a jasno.
- Mislim da to ima vrlo malo veze sa politikom -
rekao je Vik zam išljeno. —Mnogi od vas su već du
go u ovom kraju, a Friling vas nije dirao, sve dok
niste odlučili da pređete baš u ovu dolinu. Još ne
što: zašto vam je za rok odredio baš trinaesti, a ne
deseti ili petnaesti?
N eko se nasm ejao. Luk D ru je eksplodirao: -
Kakve to veze ima? K ada bih ja hteo da se obraču-
narn sa nekim , meni datum uopšte ne bi bio važan!
- M ožda Friling ne razmišlja kao vi - m irno je
odgovorio Vik. Pogledao je Tola. - M ožda ne bi
bilo loše da pretražim o okolinu. Ko zna na šta bi
smo mogli da naiđem o!?
Još jednom je Tol oklevao. A onda, pročitavši
na licima farm era šta misle, izjavio je: - Frilingu
ćemo najbolje odgovoriti ako ostanem o ovde!
- Tako je , dečko! —viknuo je neko iz grupe.
Ljudi su se okupili oko Tola, ignorišući Vika. M e
lori se okrenuo. Iza sebe čuo je nečiju prim edbu:
- D a ne misli da ćemo se čitavog života, igrati sa
Frilingom? —D rugi glas mu je odgovorio: —G odi
ne su ga učinile plašljivim. Zam islite šta bi bilo
da nam takav bude šerif!
Vik je odjahao, ne m enjajući izraz na licu. U pu

tio se do podnožja litica i krenuo preko prevoj a.
Ž utom rke stene dizale su se naglo iz same ravnice.
Nigde nije bilo tragova vode. - N e, ovo zaista ne
m a smisla. U putio se dalje kroz Noč i obreo se u
kanjonu kroz koji je tutnjala rek a Prado. Niz litice
sa svih strana slivali su se potoci, a malo niže, P ra
do je preko čitavog sistema slapova nastavljao
svoj put mirnijim tokovima.
Vik je tum arao između stena, pogleda prikovana
za zemlju. Konačno je otkrio skoro izbrisani trag ko
pita koji se spuštao prem a vodi. Pri kraju gotovo ne
vidljive staze naišao je na otiske kopita nekoliko mu
la. Zamisho se. Videlo se da je neko pokušao da uk
loni tragove pomoću grane i skoro da je u tom e i us
peo. Nije mu ostalo drugo do da krene za tragovima.
Posle krivudanja između stena, tragovi su se
spuštali u mali, stenam a okružen procep, okrenut
prem a otvoru jedne velike pećine, a onda su se
vraćali u istom pravcu iz kojeg su i došli. Nije bilo
drugog puta iz procepa. Put rekom , uzvodno ili ni
zvodno, bio je nem oguć zbog brzaka. Čitava uvala
bila je tako skrovita da je sa nekoliko grmova po
stavljenih ispred ulaza bila potpuno nevidljiva za
svakog slučajnog prolaznika.
V ik je zapazio veći broj krava i teladi, ali nigde
nije prim etio da je bilo trave za ispašu. Koliko se
sećao, u čitavom tom k raju nikad nije bilo mnogo
trave. U z jedan zid skrivene doline zapazio je go
milu džakova. Prišao im je.
- Kukuruz! - prom rm ljao je. - I zob! Zašto bi

neko držao stoku na mestu gde m ora da je hrani
na ovaj način? O s im ... - Shvatajući konačno o
čemu se radi, osm ehnuo se. - Osim, ako čovek ne
želi da goveda ukloni od tuđih pogleda dok novi
žig ne poprim i izgled starog!
Vratio se svom konju, sabirajuči dva i dva. U
procep je neko mogao da dotera ukradenu stoku, da
joj izmeni žig i da je tu zadrži, braneći je, sve dok se
ne privikne na novo krdo. Bilo je dovoljno promeniti
žig na kravi, a tele se ionako ne bi odvojilo od nje.
Prema tom e, za vrlo kratko vreme, čovek bi bez teš
koća mogao da poveća broj grla, a da ne pobudi niči
ju sumnju. Prirodno, onaj koji bi se bavio takvim po
slom, sumnju bi najjednostavnije uklonio od sebe
ako za krađu stoke okrivi doseljenike. Noč je bio
njegov prirodni put za teranje ukradenih goveda i
prokopavanje kanala moglo bi mu pokvariti posao.
Vik je uvrnuo brk. D ugo je bio predstavnik za
kona i znao je da ni očigledni dokazi često nisu bili
dovoljni, dok se kradljivac ne uhvati na delu. N aj
bolje bi bilo, pomislio je , da se vrati farm erim a i
da ih obavesti o onom e što je otkrio. O nda bi m o
gli da napuste prevoj, što bi naravno bio samo
blef, i da postave zam ku u koju bi Friling, ranije ili
kasnije, sigurno upao. To bi se moglo još u toku
ove noći dogoditi, s obzirom na to da u skrivenoj
dolini više nije bilo hrane u džakovima, a Friling
je verovatno zbog toga i odredio farm erim a baš
ovaj dan da napuste prevoj.
U putio se natrag u Noč. Iznenada, Vik se uko

čio. Iz pravca u kojem se nalazio Frilingov ranč,
u nebo se podizao oblak prašine. G rupa jahača se
brzo približavala prevoju. Sočno je opsovao. Nije
smeo da dozvoli Frilingu da nasluti da je njegova
prljava igra otkrivena. Skrenuo je s puta i poterao
konja najbrže što je mogao.
Ipak je zakasnio. Frilingovi jahači su stigli do lo
gora farm era i raširili se levo i desno od Frilinga i
šerifa O tram a, koji je bio s njim a. Bila su tu i čet
vorica O tram ovih pomoćnika. Svi junaci su u ru
kam a držali puške. Farm eri su bili zaklonjeni iza
kola i oprem e za kopanje kanala. Viku okrenuti
leđima. U rukam a su nespretno držali „koltove“ .
O nda je čuo O tram ov glas: - Pazite dobro šta
radite! Im ate posla sa zakonom . Imam nalog za
hapšenje Tola N jutona, zbog krađe!
Vik je osetio da mu grlo postaje suvo. D a, F ri
ling je bio p a m e ta n ... znao je da treb a iz igre is
ključiti jedinog čoveka koji bi mogao da povede
farm ere u borbu. Poveo je konja kroz šikaru. Nije
se usuđivao da se sjuri niz padinu, plašeći se da ne
navuče na sebe vatru nervoznih stočara. U zrujano
je pokušavao da skrene pažnju farm era na sebe,
ali, nije im ao sreće.
O nda je čuo Tolov glas: - To su gluposti, Kolve-
le —obratio se riđokosom , snažnom rančeru. - Ti
me dobro znaš. I znaš da nikada u životu nisam
ukrao ni jedno grlo.
- N e obraćaj se m eni, ti, ljubitelju farmera! -
planuo je Kolvel. - Svojim očima sam video te

lad . . . sa m ojim žigom na re b rim a . . . sakrivenu
na tvom im anju. Dolazi ovam o, prokleta lopužo,
ili ćemo mi doći po tebe!
Tolova ruka je pošla ka revolveru. Farm eri su
pratili njegov pokret, ukočenih lica.
Još samo trenutak i krv će se proliti, a rođenu
gorčinu ništa više neće sprati.
- R uke gore, N jutone! - O štra kom anda priko-
vala je farm ere za zemlju. Polako su okrenuli gla
ve. Vik je sedeo u sedlu na padini, sa „vinčester-
kom “ uperenom u Tolovu glavu. Pogledom je oši-
nuo farm ere. - Svi podignite ruke!
Frilingovi ljudi su po tegli „koltove“ . Uhvaćeni
između dve vatre, farm eri su podigli ruke. D ese
tak sekundi dugih kao večnost, Tol se borio sa so
bom. O nda, shvatajući da je bio nem oćan, polako
je vratio poluizvađeni „kolt“ u futrolu. O tram ovi
pomoćnici su m u prišli.
Luk D ru je opsovao ogorčeno. - Melori! Nožem
u leđa!
Vik se lecnuo, ali sada nije bio tren u tak za obja
šnjavanje. Tolu su stavili lisice na ruke i posadili
ga na konja. O tram ga je poveo. Pogled koji je
Tol uputio V iku, zadao mu je najveći bol koji je
stari borac za pravdu osetio u životu.
Friling i njegovi jahači stoj ali su po strani, pod-
smevajući se bledim farm erim a.
—Ovo vam je samo lekcija —izjavio je rančer. —
Sem ako ne želite nešto još gore? A ko želite, slo
bodno potegnite, ali onda m orate biti veom a brzi.

- Pogledao je Vika. - H vala ti, M elori - rekao mu
je nem arno. —Odužiću ti se zbog ovoga.
F arm eri su se zgledali nem oćno. O nda su pola
ko krenuli ka svojim kolima. A jra Smit se zausta
vio ispred Vika.
- Čuveni pomoćnik H jubala K ejna. - O d njego
vog glasa V ik se stresao. - A ko te ikada sretnem ,
ubiću te kao šugavog kojota!
Vik je zaustio da mu odgovori, ali osetivši Fri
lingov pogled na sebi, odustao je od te nam ere.
Friling mu je m ahnuo rukom . Viku se smučilo, ali
ipak je podigao ruku i odgovorio na pozdrav, m r
zeći samog sebe kao što nikada nikog nije mrzeo.
O nda je podigao pogled prem a uzvišenju na ko
jem je bio Kej nov grob.
- Ti znaš, H jube - izgovorio je šapatom . - Ti
znaš da je to bio jedini n ačin . . .
Bila je ponoć kada se Vik pojavio na ivici stene.
N a mesečini ravnica je izgledala kao pokrivena le
dom. Nigde se nije video nikakav pokret, ali in
stinkt mu je govorio da će se to dogoditi baš ove
noći. Još jednom kroz glavu mu je proletela misao
da bi. trebalo da potraži nečiju pom oć, i ponovo je
odustao od toga.
Sada ga nijedan farm er ne bi poslušao. Sem to
ga, onaj procep je bio idealno mesto za zasedu. Sa
m esta na kojem je bio, jedan čovek je mogao da
drži u šahu čitavu bandu razbojnika.
N jegov povređeni ponos nije mu dozvoljavao
da ode po bilo koga. Već sutra, svima će biti jasno

zašto je onako postupio. Sutra će još jednom po
stati jedan od najslavnijih čuvara reda u tom k ra
ju. Star, da li je? Kukavica? N asm ejao se. Niko to
više neće pomisliti posle ove noći.
Pogled mu se opet zario u crni klanac. U misli
ma se vratio u prošlost. Bila je ista ovakva noć
kada je H jubal otkrio da se C abina banda sklonila
u klanac. M ogao je sasvim sam da ih sredi i da svo
je im e ovenča slavom. A li, H jubal je pozvao Vika
da je s njim p o d e li. . .
Noćni povetarac je zanjihao grane grm lja i lišće
je zašumelo. Još jednom u ušima su mu odjeknule
reči starog šerifa: „Nastavi sam. To ti je d u ž n o st...
zbog toga i jesi o v d e . . . da se pobrineš da točak
ne prestane da se okreće.“
Bore su se duboko urezale u Vikovo lice. Iz
m raka su se odjednom začuli prigušeni koraci.
Pred očima su se ukazale senke svih onih ljudi,
hrabrih i poštenih, koje je upoznao u životu. M la
di ljudi, u punoj snazi, koračali su stopam a svojih
hrabrih pretnodnika, pomažući im onda kada bi
videli da ih napušta snaga. O nda se bat njihovih
k oraka utišao, a pred njegovim očim a pojavila se
vrećica za duvan probušena kroz samu sredinu.
Z a trenutak se pokolebao. Pokušavao je da na
đe opravdanje u nedostatku vrem ena, ali znao je
da će kradljivcim a biti potrebno mnogo vrem ena
da uteraju stoku u uvalu i da istovare hranu i sklo
n e je u zaklon ispod stena. A ko krene prečicam a.
im ao bi dovoljno vrem ena da stigne do grada i da

nekako oslobodi Tola iz zatvora. A ko i ne uspe,
pisamce gurnuto ispod R autovih vrata, bilo bi sa
svim dovoljno da U druženje glasača dobije igru.
D uboko je udahnuo, odlučivši da odustane od p r
vobitne nam ere da sve obavi sam. U zjahao je i
krenuo u noć.
Svetio je bilo upaljeno u zatvoru. Vik je vodio
za sobom još jednog konja, iznajm ljenog u grad
skoj štali. Privezao ga je u mračnoj ulici, a onda je
krenuo prem a ulazu u zatvor. Iz m raka ga je za
ustavio nečiji glas.
- Stoj!
Zaustavio se, opuštenih ruku. Ispred osvetlje-
nog prozora prošao je jedan od O tram ovih po
m oćnika, kojeg je već video u ravnici.
- O h, to si ti! - pozdravio ga je zam enik, pre-
poznavši Vika. Spustio je „kolt“ .
- O dbor za doček? - upitao je V ik, praveći se
da je iznenađen.
- A ha. Friling misli da bi farm eri mogli da po
kušaju da oslobode N jutona - objasnio mu je za
m enik. - Gluposti! Oni su gotovi. O borio si ih s
nogu kad si im se pojavio iza leđa. Bila ti je to do
b ra ideja, stari.
- G de je O tram ?
- N apolju, n a Frilingovom ra n č u . . . ili tu neg
de. - Z am enik se nasm ejao zagonetno.
Vik je klim nuo glavom u pravcu vrata. - Mogu
li da uđem da prezalogajim nešto sa momcima?
Potera „Sudnjega dana“________________________ _______2 K
- Slobodno. I reci im da je vrem e da me neko

smeni.
U kancelariji su bila dvojica. Jedan je bio zava
ljen u velikoj fotelji sa naslonim a za ruke i usne su
mu se pom erale dok je čitao novine. D rugi je sla
gao pasijans po stolu. Stavio je crnu sedmicu p re
ko crvene osmice, zamislio se nad preostalim po
krivenim kartam a, a onda je pozdravio Vika.
- Z dravo, M elori! Šta ti treba?
- Tvoji ključevi - odgovorio je Vik.
N ešto opasno u njegovom glasu nateralo ih je
obojicu da podignu glave. Z a trenutak sedeli su
kao prikovani. A posle toga bilo je kasno za sve.
Vik je već držao „kolt“ u ruci.
- N atrag, u ćelijski blok! —naredio im je. - O t
vorite N jutonova vrata. Budite sasvim tihi, ako
želite da izvučete čitave glave iz ovoga!
Igrač pasijansa je tiho opsovao, ali kada m u se
pogled sreo sa Vikovim očima, ućutao je. U ko
čenih nogu, gonjeni Vikovim „koltom “ , ušli su
u prostoriju u kojoj je bilo nekoliko ćelija i ot
ključali vrata N jutonove. N juton se podigao sa p r
ljavog ležaja na kojem je drem ao, raščupan i krva
vih očiju. Samo je zurio, ne shvatajući šta se to
dešava.
- U lazite - naredio je Vik. Tolu je dodao: - Uz
mi im „koltove“ . Začepi im usta, a kada to bude
gotovo, pozvaću onog što je napolju n a straži da
im se pridruži.
K ada je sve bilo gotovo, Vik je vratio „kolt“ u
futrolu i pogledao Tola. N a njegovom obrazu pri

metio je veliku masnicu, a dok je hodao, vukao je
nogu.
- Izgleda da su te obrađivali? - pitao ga je Vik.
- Šta sve ovo treba da znači? - upitao je Tol,
um esto odgovora.
- O d tebe zavisi. U uličici te čeka konj.
Tol se nesigurno nam rštio, a onda se okrenuo
na petam a i krenuo napolje. U zjahavši, sačekao je
Vika da mu se pridruži.
- A sad?
- G de bi ti otišao da si sam uspeo da se izvučeš?
Tol se zamislio. O nda se osm ehnuo i odgovorio:
—Pravo kod Frilinga, da istresem istinu iz njega.
- Pravo u rebra, znači. To ponekad uspeva. A li,
nekad može i da ti se slupa o glavu.
- Znam - rekao je Tol gorko, dodirnuvši m odri
cu na obrazu. Pogledao je Vika. - Mislio si da
će nam se slupati o glave, uz mnogo nepotrebno
prolivene krvi, tam o u dolini, je li? Z ato si me
sprečio. . . Z bog toga a i zato što si nešto o t
krio?
Vik je klimnuo glavom.
Tol je uzdahnuo pokajnički. - Trebalo je da po
đem s tobom onda kada si me zvao. Sad vidim da
sam velika budala, Melori.
- Jesi - rekao mu je Vik. - A li dovoljno si mlad
d a to prerasteš.
Pogledali su se. Tol se uspravio. —H ajdem o! —
rekao je.
Potera „Sudnjega dana“_______________________________ 2M
Ostavili su konje na ulazu u Noč i produžili pe-

šice. Zaklanjajući upaljenu šibicu rukam a, Vik je
pokazao Tolu tragove koji su vodili u skrivenu
dolinu. N ije bilo povratnih tragova. Nigde nisu
mogli da prim ete stražu. Vik se zamislio.
- Prokleto su sigurni u sebe - progovorio je ti
ho. - D obro, zauzmimo položaje. Svakog tren u t
ka bi mogli da naiđu.
Sa.prvim jutarnjim sivilom pojavili su se obrisi
stenovitog predela u kojem su se nalazili. Tu i ta
m o, od reke bi do njih doprlo m ukanje goveda.
Tražeći zaklon izm eđu stena, prikrali su se ivici
kam enog zida oko skrivenog džepa. O tram , Fri
ling i još dvojica kauboja bili su ispod njih, po-
sm atrajući goveda okupljena oko hrane. Tol je iz
vukao „kolt“ , osmehnuvši se.
- U mišolovci su - šapnuo je. O nda je viknuo:
—R uke uvis!
Lopovi su se trgli kao da ih je m unja ošinula.
Pogledali su gore, u pravcu odakle se čuo glas. Fri
ling je procedio nešto kroz zube, ali njegove reči
je zaglušio prasak „kolta“ , koji je velikom brzi
nom izvadio jedan od kauboja i uperio ga prem a
dvojici na ivici stene.
Tol je odgovorio na vatru. R azbojnik se uhvatio
za ram e. Izm eđu prstiju potekla mu je krv. Zurio
je u ranu kao da nikada u životu nije video sličan
prizor. Ostali su polako podigli ruke.
Friling je tek tada poznao napadača kroz ju tar
nje sivilo. - Melori! Njuton! K a k o ... ?
- Što je bilo, bilo je - rekao je Vik. - Šta ćeš sa

da, Friling? Trebalo je da čitaš istoriju. Naučio bi
da se ovim poslom niko nije bavio dugo. I svi su
završavali ovako nekako.
Tol se uspravio, tako da mu se silueta jasno ocr
tavala spram sivkastog neba.
- G ospodo slavna, bacite oružje. Kao što
O tram reče juče, ovde je za k o n . . . odnosno, biće
to, čim Vik bude izabran za šerifa. A pacovi uvek
ostaju pacovi. Imam utisak da niko ne bi ni suzu
pustio za vam a ako vas napunim o olovom.
Dve sitnice su upozorile Vika: Frilingov hitri
pogled upravljen prem a vrhu stene iza njih dvojice
i škljocanje oroza. O krenuo se. Stražar kojeg nisu
prim etili prišunjao im se iza leđa i nišanio je u ne
zaštićenog Tola.
Vik se bacio, pokrivajući Tola i m etak se zario u
njegove grudi.
Pred očima su im zaigrali svetlarci. Izuzetnom
snagom volje, Vik ih je odagnao i podigao „kolt“ .
Njegov prasak bio je poslednje što je čuo pre nego
što je oko njega sve zagrm elo od pucnjave. G u
beći svest, video je još samo da je bandit klonuo
licem ka zemlji.
M ora da je posle toga pao i on. Jer, kada je
otvorio oči, ležao je na zemlji. K anjonom su p ra
štali „koltovi“ . Tol je ležao na zemlji pored n je
ga, pucajući. O borio je i onog drugog kauboja.
Friling i O tram su pokušavali da se dočepaju ne
kog zaklona, trčeći u različitim pravcim a, ne bi li

Tola uhvatili u unakrsnu vatru.
Tol je nanišanio u O tram a. Istog trenutka F ri
ling je pomislio da je to njegova šansa. Z astao je
podižući „kolt“ . V ik se nekako podigao na kole-
no, držeći svoj teški „kolt“ obem a rukam a. Opalio
je nekoliko puta, a onda mu je „kolt“ iskliznuo iz
m eđu drhtavih prstiju. Još jednom se našao obavl
jen gustim mrakom .
Osvestilo ga je drm usanje. D o njegove svesti

probio se nečiji glas koji ga je dozivao: - Vik! Vik!
- Ljuteći se što ga neko uznem irava, otvorio je
oči. Iznad sebe ugledao je nagnutog Tola.
Istog trenutka setio se svega. - Friling? - progo
vorio je.
— M rtav je. Pogodio si ga tri p u ta ... V ik, do
vraga! Vik, slušaj m e. Otići ću po d o k to r a ...
Vik je odm ahnuo glavom. - Ne vredi. —O nda,
pošto je video da se Tol ne slaže sa tim , osm ehnuo
se. - Nemoj da gubiš vrem e oko m ene. Svi mi za
vršavamo ovako, ranije ili kasnije. U životu se be-
leži samo ono što čovek uradi i to je jedino važ
n o . .. to i saznanje da iza nas o staje neko ko će
nastaviti. Tole, sad je na tebe red da okrećeš to
čak . . .
Učinilo mu se kao da opet čuje bat koraka. Svi
oni hrabri i pošteni ljudi koje je upoznao u životu.
ponovo su prolazili pored njega. A li, nikada ranije

nisu mu bili tako blizu. Kroz senku poznao je p re
planulo lice H jubala K ejna, koji mu se smešio.
- Evo me, H jube, dolazim - šapnuo je i sklopio
oči.
KRAJ
Prevod: Lazar Đ. STA N O JEV IĆ

BESTSELER
POTERA „SUDNJEGA DANA“
Specijalni maršal Sjedinjenih Američkih
Država Džon Raj ima ne slučajno nadimak
Sudnji Dan. Život je proveo u mnogim opa
snostima i nakon svega želi da se smiri. To
me se i nada dok polazi u obračun sa čuve
nom bandom Harija Vajlza.
Pet veoma sposobnih šerifa kao i izvidnik
Džubili Džensen čine ekipu Džona Raja na
ovom važnom zadatku.
Jedan od Rajevih ljudi, njegov dobar prijatelj
Džo Diks ima supgigu koju je Hari oteo i drži
je kao svojuT

Vestern Bestseler 06 - Rej Hogan - Potera Sudnjega Dana (Vasojevic & Folpi & Emeri) (3.3 MB) PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vestern Bestseler 06 - Rej Hogan - Potera Sudnjega Dana (Vasojevic & Folpi & Emeri) (3.3 MB) PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VESTEBN Ljubav najčešće oduzme čoveku pam et,

p a i prija telj potegne na prijatelja

na kartam a, skitnica, pljačkaš na sitno i čest gost

hitnije problem e. Krećući se kroz klanac, koji se

uslovima koje sam odabere, zbriše V ajlzovu ban­

avgusta, na istočnoj strani planine K epjulin, u

Izgledao je kao čovek koji nosi smrt. Im ao je

Prvi je došao Džubili D žensen. Jahao je sitnu

sa redenikom punim municije i nož sa dugom ošt­

Diks obiđe ceo logor i tek onda priveza konja po­

skoj koži je Džubili D žensen. D rugi je D žo D iks,

Pljesnuvši dorata po sapim a, on ga posla da se

ovaj tronožac? — upita stari izviđač pogledavši

- Iz Kanzasa. Radio sam u okolini Elsvorta ka­

Raj je usredsredio pažnju na D žoa Diksa. O n je

kona. M eđutim , to je sada m oralo da se m enja. To

- Priveži konja i vrati se ovamo! - reče Raj od­

- Mislim da sada možemo da počnem o sa tim

uvek oružje u svojim golemim šakama. Mi pozna­

- Ja sam čuo još i to da je okupio neke đavolske

—Proveo sam nekoliko dana gore, na ivici ka­

si im ao posla sa svakim odm etnikom zapadno od

- Dvojicu, danju i noću. Povrh svega, inta i pri­

kušala. Imali su dosta vojnika da pojedu celo to

- M ožda nisi slušao u pravo vreme. M eđutim , ja

Pejsovi obrazi ponovo planuše, a lice mu se stvrdnu.

H ari Vajlz je stajao pored prozora u sobi koju

Živi kao kralj do kraja života. N ajpre je zamislio

oko mesec dana, ali će zato sve da razradi kako

Četka, radilo se jednostavno o tom e da je to bila

Z adovoljan svojim razm išljanjim a, H ari se

Vajlz steže zube. R abi ga je odgurnula i ispuzila

D o dana današnjeg nije saznao ništa više o njoj,

- Govorio si o tom zatvorenom kanjonu —reče

- K anda si prevideo jednu sitnicu - nastavi Pejs.

ispaliti hitac. T ada ćemo Džo i ja već biti blizu

- D a još nešto razjasnim o, m aršale - reče G e­

od njega. O dabrao je D iksa da se sa njim spusti

- O sećao bih se m nogo bolje, m aršale, sa tim

m ora da stavlja prim edbe i ističe protivpred-

N astupilo je dugo ćutanje. O nda se F renk Pejs

- Pom alo sam iznenađen što gutaš sve te glupo­

borca protiv Indijanaca, ni o njem u ne bi moglo da

hteo o njem u da kažem ni crno ni belo, ali nisam

- A ko ti ne kaže ništa, m oraš da ga prim oraš na

- U ostalom , potreban si mi i da baciš onaj ko­

- M oraćem o polako - reče D žensen stavljajući

M esec je bio u prvoj četvrti, ali su bezbrojne

Šumno prolete sova mašući svojim širokim krili­

sasvim tiho. M ože da se desi da bude više levo. U

Ćeš ti da naletiš na njega. Mislim da je G enon

k raja kanjona, gde se nalazila kuća, i Raj je sum ­

Raj je čutao. Bilo je potrebno više vrem ena n e­

Već je pokušao da navede D žoa da se otvori i

bi mogle da se survaju dole i izazovu buku koja bi

Raj se prebaci preko ivice. Prvih nekoliko stopa

nije mogao ni da pretpostavi da bi neko mogao

Ovo će biti m oje poslednje putovanje, razmiš­

ljudi pred kojim a možeš da zbaciš teret svojih n e­

se od uzbuđenja, od salunskih tučnjava, bekstva

Juče, tako je to izgledalo, ali on je znao da je to

Bilo je isto kao onda u Perivilu, u neko ranije

stao svestan da su Jenki svuda unaokolo, Karlino-

uslovima koje sam odabere, zbriše V ajlzovu ban

sa redenikom punim municije i nož sa dugom ošt

Diks obiđe ceo logor i tek onda priveza konja po

- Iz Kanzasa. Radio sam u okolini Elsvorta ka

- Priveži konja i vrati se ovamo! - reče Raj od

uvek oružje u svojim golemim šakama. Mi pozna

—Proveo sam nekoliko dana gore, na ivici ka

- Dvojicu, danju i noću. Povrh svega, inta i pri

- D a još nešto razjasnim o, m aršale - reče G e

- Pom alo sam iznenađen što gutaš sve te glupo

- U ostalom , potreban si mi i da baciš onaj ko

Šumno prolete sova mašući svojim širokim krili

k raja kanjona, gde se nalazila kuća, i Raj je sum

Raj je čutao. Bilo je potrebno više vrem ena n e

Ovo će biti m oje poslednje putovanje, razmiš

ljudi pred kojim a možeš da zbaciš teret svojih n e

Ovo je bila prilika kojoj se F renk Pejs dugo na

je svom gradu dvadeset godina, čuvajući ga da bu

dobar šerif. To je usluga koju neće skoro zabora

Bio je to prigušen glas H jua G enona. N ekadaš

Raj je znao da je to njegova greška. K ad je pri

- Ni ja. A li, sm esta bih napustio taj posao, sa

Raj i D žo D iks pognuti jurnuše niz padinu, za

- Mislio sam da je plan da obojica uletim o unu

Stvarim a. N ikakav prokleti razlog ne može ih spre

nost pljačke. Kad god bi se muvali ovuda bespo

Sm rknutog lica, Džon R aj skoči na noge i zasta

Raj stiže do zadnjeg dela kuće, zastade da napu

Takođe je postojala m ogućnost da neki od odm et

Pucnjava ponovo odjeknu dole u kanjonu. P ret

um aknu. Uzeće jednog, odjahati niz kanjon i pri

Pejs je piljio preda se. O nda okrete glavu u stra

- Čini mi se da smo i mi ovde mogli bolje da ra

- H vala ti što si mi to kazao —prim eti Teksaša

vesnog vrem ena. —Ali da znaš, ovo nije kraj. N e

Genon je sačekao sve dok Džon Raj nije uz

G enon pođe prem a zarobljenicim a. Zaustavlja

razne strane, jer su bili potpuno razbijeni za vre