* SSE B N *

DŽEK SLEJD

HflCIJENDA LAVOVA

^ ^ N IŠ R | ^ O R U ^ O O U ^ J A R ^ ^
E D IC IJ A V E S T E R N ROMANA
SEJN
B r o j; 33

Glavni 1 odgovorni urednik:

Svetozar TOMIC
U re d n ik :
Zorka CIRIC
Naslov originala:
Jack Slađe
APACHE GIRL
R e c e n z ija :
Tomislav KETIG
Prevod i adaptacija:
Tomislav KETIG
Lektor:
Zorka CiRiC
Tehnički urednik:
Ferenc BARAT
Naslovna strana:
Ferenc BARAT
Korektori:
Ilona PISAR
Julija SMIT
laiarija BURANJI

Š ta m p a :
Tržište: 16. II 1982.

Iz d a je i š ta m p a N iS R O F O R U M — O O U R M A R K E T P R IN T , N o v i
S ad. V ojvod e M iš ić a 1. G la v n i i o d g o v orn i u r e d n ik : S vetozar T O M IČ .
U re d n ik : Z o rk a Ć IK IC . N as lo v o rig in a la : J a c k S la d e — A P A C H E
G IR L . C o p y rig h t: 1976. b y T ow e P u b lic a tio n s IN C , p re m a u g o v o ru
sa G P A iz M in h e n a

O slob o đe n o osnovnog poreza n a pro m e t, m iš lje n je m P o k r a jin s k o g sek­

r e ta r ija ta za o b ra zo v a n je , n a u k u i k u lt u r u S A P V o jv o d in e b ro j
413-12/79 od 28. I I 1979 godine.
 Za Sejna nije postojala nikakva mogućnost đa se izvuče.
K anjon Je bio uzan i visoki Zapadnjak odmah vide da neće
moći da se provuče kraj četvorice jahača koji su se tako izne­
nada pojavili.
Mogao je, jasno, još da okrene svog sivca i da se vrati U
■smeru iz kojeg je došao. Ali, to bi bilo kao pobeći od kiše U
pljusak.
Za njim je bila horda gonilaca. Bilo ih je dvadesetorica i
protiv takve premoći zaista ne bi imao nikakve šanse.
Zato je ipak rešio da pokuša da se probije napred.
Zategao je uzde konju, i pustio da m u četvorica ispred nje­
ga dođu bliže. Puške Su im bile zadenute u futrole, a revolveri
au im bili nisko usađeni o bedru.
Izgledali su kao da uopšte nem aju neprijateljske namere i
kao da ne obraćaju pažnju na Zapadnjaka.
Šejn je, međutim, znao da stvari stoje drugačije.
Poznavao je njihovog vođu. Bio je to koščati tip sa licem
jastreba. Drška njegovog revolvera im ala je više od tuceta za-
leza i to je samo za sebe govorilo dovoljno.
Zvao se Ejb Mek Donald i nije se bojao ni živog đavola.
Iscerio se široko, zaustavivši konja. Na otegnutom teksaškora
narečju progovorio je;
— Hej, Sejne. Sretosmo se najzad. Kako ti se to dopada?
Zapadnjak nije bio od onih koji vole da gube vreme na
trućanje. Zato uzvrati protivpitanjem.
— Koliko ti plaća „Vels Fargo” za moj skalp, Donalde?
Isplati li se za to umreti?
Mek Donald se ukruti. Izgleda da m u se Zapadnjakove re­
či nisu dopale.
— Umreće samo jedan, Sejne — odvrati prezrivo. — A na
krstači će stajati tvoje ime.
Cim to reče. odmah poseže za revolverom i to levom, iako
mu je revolver visio o desnom bedru. Mek Donald je pripadao
m alobrojnima koji su umeli na taj način iznenađujuće brzo da
potegnu. To je već mnoge njegove protivnike stajalo glave, jer
.su normalno očekivali da će čovek kome revolver visi zdesna,
posegnuti za njim desnom rukom.
Šejn se nije dao iznenaditi.
 ★★★S e j n ★★★

On je već dugo poznavao Ejba Mek Donalda i prokleto

mnogo je slušao o lom revolverašu.
Pucnji odjeknuše brzo jedan za drugim. Šejn se postrance
baci IZ sedla i prizem lji elastično kao mačka na tvrdo tlo ka­
njona.
On opali odozdo. Držao je „vinčesterku” u ruci. Izvukao je
iz futrole, padajući iz sedla, i to mu je bila velika prednost.
S tom puškom, mogao je da opali petnaest puta, a sa re­
volverom samo šest.
Četvoricu bandita ovo je zapanjilo kao grom iz vedra neba.
I oni su povukli đavolski hitro i nekoliko kugli prošiša pored
Sejna opasno blizu.
Ali, brzo je sve bilo gotovo.
Sejn je svu četvoricu izbacio iz .sedla. Jednog jo poplašeni
konj vukao još jedno parče za sobom i zbog toga mu se gadno
pisalo. Vrištao je kao da ga deru, a desna noga mu je, ¡skre­
nuta, visila još uvek u uzengiji. Kost mu je bila prelomljena u
visini kolena, i ubogi đavo mora da je trpeo nepodnošljive bolove.
Sejn spremno skoči i pokupi puške i revolvere trojice ra­
njenika, a onda se pobrinu o onom sa slomljenom nogom.
Oprezno ga oslobodi iz očajnog položaja i položi ga na tlo.
D iv lji jauci prestadoše. Covek je još samo stenjao i zurio
u Zapadnjaka, a na licu m u se urezala crta zahvalnosti.
— Imao si peh — reče m u Zapadnjak. — Ali, trebalo je
to da znaš.
— U pakao s tobom, Sejne! — režao je momak. — Jednog
dana ćemo te se dokopati, i onda ćeš videti svoga boga!
Zapadnjak ne odgovori. Uze m u oružje i odvuče ga malo da­
lje. Onda priđe Ejbu Mek Donaldu. Vođa banda dobio je kuglu
u rame. B uljio je u Sejna kao da još ne shvata šta mu se
dogodilo.
— Odakle dolaziš? — upita ga Zapadnjak. — Kako si do­
šao na ideju ovde da me loviš?
— To smo dobro izračunali — stenjao je bandit. — Ti si
na putu ka Starom Orlu, jesam li u pravu? Stari Apač je tvoj
dobar prijatelj.
To je bilo tačno. I Sejn se uplaši. Jedna zla slutnja probudi
se u njemu.
— Kako ste to saznali? — upita uzrujano.
Ranjeni revolverás se isceri.
— I ja imam svoje prijatelje, Sejne. A ponekad se nađe
sredstvo koje će i najtvrdokornijeg tipa naterati da govori.
— Našli ste Starog Orla?
Ejb Mek Donald umorno klim nu glavom. Povreda m u je
bila teška, a krv m u je stalno isticala iz rane. S njim stvari
 •k'k'k S E J N k - k i r

nisu stajale dobro. Može se izvući samo sa mnogo sreće. I ako

dobije pravovremenu pomoć.
Sejn nije osećao nikakvo sažaljenje prema njemu. Lično ga
nije naročito dobro poznavao, ali je suviše o njemu čuo. Mek
Donald bio je rdav momak. Pravi đavo. Milost je bila reč koju
nije poznavao. Bio je sebičan i beskrupulozan. Covek bez sa-
vesti. Sopstveni život cenio je isto tako malo kao i tuđ.
Sejnove misli vratiše se Starom Orlu. Taj Apač bio je izu­
zetan čovek. Nije bio poglavica nego vrač. 2iveo je usamljen u
bi'dima, povukavši se iz svog plemena.
Ali, nije bio sasvim sam. S njim je bila Mesečeva Zraka.
Njegova unuka.
Dok je zurio u lice bezobzirnog bapdita, Sejna je obuzimala
zla slutnja.
— Sta ste uradili s njima? — upita.
Ejb Mek Donald nabra čelo.
— S njim a? Sta si mislio time?
Sejn odahnu. Banditi su izgleda u brdskom skrovištu Starog
Orla zatekli samo jednog muškarca.
Ejb Mek Donald pritisnu obe ruke na svoju ranu.
— Ja umirem, Se.jne! Pomozi mi!
Sejn zavrte glavom.
— Ti znaš dobro da nemam za to vremena. Mek Donalde.
Ostali pasji sinovi iz ,,Vels Fargoa” nisu daleko. Ne smem više
ni trenutka da gubim.
Okrete se naglo i priđe svom konju. Morao je dalje. Za
njega nije bilo drugog rešenja.

Jahao je što je mogao brže. Gonila ga je briga zbog Starog

Orla. Misao bi m u uvek nanovo odlutala na m ladu A pačkinju
Mesečevu Zraku.
Oboje ih je poslednji put video pre godinu dana. Stari Orao
je već bio blizu osamdeset i upoznao je sve vrhunce i dna ži­
vota. Bio je mudrac kome su sva apačka plemena ukazivala
najveće poštovanje.
Sejn se s njim sprijateljio pre dve godine. Bio je to čist
slučaj da su se upoznali. U Zapadnjakovim očima bila je to igra
sudbine. On je čvrsto verovao da sudbina, ili kako god to zvali,
izvesne ljude neminovno vodi jedno drugom i spaja njihove
puteve. On je to doživljavao često.
Prošao je kroz uski kanjon koji se račvao, u još uže ka­
njone. Bio je to pravi lavirint u kome se čovek mogao snaći
»amo instinktom i poznavanjem stvari.
 ★★★S E J N ★★★

Bile su to Cirikava planine. Sejn bi se svaki čas zaustavljao

na uzvišenim mestima i ispitivao orijentire. Ugledao je u da­
ljin i Bulder Pik, a još južnije reckave vrhove Sijere de San
Antonio.
Bile su to tačke po kojim a se upravljao. Pred očima su m u
opet stajale stare slike. D an kada je upoznao Starog Orla.
Za Sejna kao da se to juče dogodilo. Stari Apač kupao se
u sopstvenoj krvi. Tri strele Komanča bile su zadenute u nje­
govo telo i bio bi potpuno iskrvario da Zapadnjak nije naišao.
On je pomogao starcu, previo ga i odneo do kolibe gde je upoz­
nao i Mesečevu Zraku, šesnaestogodišnju devojku od čije je
lepóte zastajao dah.
Ona nije nosila samo to jedno ime. Zvali su je i „Nožna
A p ačkinja”.
- To ime joj je potpuno odgovaralo. Ona je zaista bila nežna
i pitoma devojka, prirodno ljupka. Svakom ko bi je video pri­
rasla bi za srce.
I Šejnu se to' dogodilo. Bilo je to sasvim drukčije nego u
njegovim prolaznim avanturama. U njemu se budilo osećanje
koje ga je po'dsećalo na stare dane, bez oblaka na obzorju života.
Znao je da mora da požuri. Gonioci su već bili pred ste­
nama, kada je naleteo na Mek Donalda i njegovu bagru. Sigur­
no neće još dugo proći, a oni će stići na poprište borbe. I sigurno
će udvostručiti napore da ga dostignu.
Sivac je bio umoran. Išao je još samo lagano napred, ko­
rakom, i dugo više neće izdržati.
Bio je to najnoviji od silnih pehova koji su ga pratili pos­
lednjih dana. Nesreća ga js tukla nemilosrdno, a sudbina tnu
očigledno nije dala da predahne.
Opet se sukobio sa „Vels Fargoom”. Po ko zna koji ¡nit.
Mesecima je vladao m ir između njega i kompaniji'.
dalo je kao da su zaboravili jedno na drugo, ali, onda ji' do.slo
do prepada u Apač Džankšnu. Šejn se slučajno nalazio u k ''*'
diću u kome se to dogodilo. I kao da je đavo tako hteo, i Sidni
Blad ne nalazio u blizini.
Sidni Blad. Najopasniji agent „Vels Fargoa” koji jc /n:io
sve moguće trikove. Pravi pas-tragač. I najtvrđi Sojruiv iunliv-
nik. Za njega ^ ije bilo sumnje da je Šejn izveo prcpiut '/.uin jc
odmah preduzeo sve da ga uhvati. Ali, Zapadnjak jc dno |icl:ima
vetra. Pre bi visio na grani, nego uverio Blada u .svoju nevinost,.
I tako je ponovo bio u bekstvu. Već pol dmia. .Iiilmo jc
stalno u cik-cak liniji, ali nije mogao da skine n vratu Kvojc
progonitelje.
Još uvek su se nalazili negde u stenama, zaoiilalt 1 /nbav-
Ijeni ranjenicima.
e
 •k'k'k S E J N k k k

Još jedanput je Šejn imao sreće. Ali, koliko će ga dugo joS

sreća služili?
Konj m u je išao sve sporije. Iscrpljena životinja je teško
disala. Sa sapi m u se dim ila para, a glavu je umorno obesio.
I sada, konačno, ugleda Zapadnjak ulaz u kanjon. Bio je to,
u stvari, taman procep u steni, i ličio je na prirodnu pukotinu.
Ali, Šejn je bio upućen u stvari. Kroz tu pukotinu vodio je
put u skrovište mudrog Apača, Starog Orla.
Bio je to ljudskom rukom načinjen otvor u ždrelo. Sejn
je morao kraj jednog vodopada, a onda je sjahao i poveo sivca
za uzdu. Uska staza vodila je preko jedne stenovite pregrade.
Levo odatle zevala je provalija, a desno je bila strmo uzdižuća
slena.
Morao je prosto da tegli konja. Životinja je svaki čas htela
da zastane. Bio je to instinktivni strah bića pred nepoznatim.
Ta vrletna staza bila je dugačka najm anje osamsto metara.
Zatim je morao da se provuče kroz još jednu usku pukotinu, I
tada je pred njegovim očima pukla jedna okrugla kotlina. Na
suprotnom obronku, nalazila je jednostavna brvnara. Tamo je
živeo Stari Orao.
Da li je on uopšte još živ? Da ga nisu oni zlikovci usmrtili?
Otkrio je neko kretanje kraj brvnare.
Neko je izišao na vrata, i gledao gore ka njemu. B ila je
to jedna vitka prilika. Puščana cev je blistala na jakom po­
podnevnom suncu.
Bila je to Mesečeva Zraka — ,,Nežna A pačkinja”. U to Sejn
uopšte nije sumnjao, iako je razdaljina bila prevelika da bi
devojku mogao tačno da raspozna.
Odahnuo je i pojahao. N ajradije bi se stuštio u galop, ali,
u sivcu više nije bilo snage. Jedva je išao i korakom, pa je
silaženje u kotlinu trajalo duže nego što je Zapadnjak želeo.
Najzad se približio na rastojanje na kome ga je Mesečeva
Zraka mogla raspoznati. Ona obori cev puške i kriknu s olak­
šanjem.
— Visoki čovek Sejn! Samo nebo te je poslalo!
Zapadnjak joj mahnu. Na licu m u se čitalo nestrpljenje ka­
da se zaustavio pred njom i sjahao.
— Šta je sa Starim Orlom? — upita uzbuđeno.
U devojčinim očima videla se tuga. Stajala je pred Zapad­
njakom kao nezaštićeno ptiće. On je uze u naručje. Osećao je
da joj je potrebna pomoć.
— On se uputio na veliki put — prošaptala je. — Beli lju ­
di su bili ovde. Naredio m i je da pobegnem u stenje i da se
sakrijem. Odozgo sam sve posmatrala. Oni su mu postavljali pi­
tanja, a onda je njihov vođa pucao u njega. Zatim su pretražili
 ★★★Š E J N ★★★

kolibu sigurno se nadajući da će naći zlato. Kasnije su odja-

hali . . . Ja sam spuzala dole i pokušala da pomognem Starom
Orlu. Odvukla sam ga u kolibu i položila na njegov ležaj. Po­
kušala sam da m u izvučem kuglu iz grudi, ali, to je bilo uzalud.
Stari Orao ce umreti, Sejne.
Zapadnjak je um irujući pogladi po crnoj kosi koja joj je
padala po leđima. Leva ruka m u je počivala na njenom struku
i osetio je kroz meku i tanku odeću od srneće kože toplotu nje­
nog tela.
Iz kolibe ga pozva jedan taman glas.
— Visoki čoveče! Znao sam da ćeš doći. Kojoti su hteli da
pobede tigra, ali to im nije pošlo za rukom. Uđi veliki prija­
telju, da mogu još jednom da te vidim.
Bio je to Stari Orao. Sejn se odvoji od Mesečeve Zrake i ona
pođe za njim u brvnaru koja se sastojala samo od jedne prosto­
rije.
Na jednom od prekrivenih ležaja bio je stari Apač. Sejn
jednim pogledom vide da je teško ranjen. Ali, iz starog In d ija n ­
ca zračila je nekakva snaga kojoj se Zapadnjak uvek iznova mo­
rao čuditi.
Osmehnuše se jedan drugom.
— Budi pozdravljen Veliki Glasniče Munje —■nazva Stari
Orao Sejna imenom koje su mu Apači nadenuli pre izvesnog
vremena. Dobro je da si se probio dovde. Ali, ja sam to znao.
Nikada ne može vrana da zadrži sokola i nikada ne može kojot
da rastrgne pumu.
Sejn priđe ležaju. Apač m u pruži ruku i njegov stisak još
je bio snažan.
— Ja sam se pripremio da umrem — nastavi Stari Orao. —
A li sam sebi naložio da još toliko živim da bih ti mogao sve
reći. Zamoliću te za nešto, prijatelju moj.
Šejn je još uvek držao ruku umirućeg. Gledali su čvrsto
jedan drugog u oči.
Bilo je zadivljujuće kakvim je m irom zračio Stari Orao,
iako je tačno znao da m u se kraj približava.
— Slušam Stari Orle — reče Šejn.
I Apač poče da govori. Jasno se videlo da to čini s napo­
rom, ali, svaka reč se mogla tačno razumeti.
— Moram da ti poverim jednu tajnu, Sejne. Ti si prvi čo-
vek koji će je saznati, i moraš m i obećati da je nikome nc'ćeš
odati.
Zapadnjak kratko pogleda ka Mesečevoj Zraki, a onda vra­
ti pogled na umirućeg Apača. U pogledu mu je ležalo nemo pi­
tanje.
Stari Orao je shvatio.
8
 ■k'k'kSEJN'k'k'k

On se osmehnu.
— Mesečeva Zraka ima pravo sve đa sazna. Pre svega, o
njoj se i radi. Slušajte zato oboje šta im am da vam kažem . . .
Podigao je ruku. Devojka ode ka uglu prostorije i iz jedne
trbušaste boce napuni drveni vrč. Oštar, aromatičan miris ši­
rio se iz vrča, dok ga je pronosila pored Sejna i pružila ga star­
cu.
Stari Orao je srkao iz vrča i dok je pio kao da mu se život
ponovo vraćao u telo. On duboko udahnu vazduh i poče snaž­
nijim , jasnijim glasom da govori.
— To je počelo pre mnogo, mnogo zima. Moja kći La D uk
Tona bila je pravi cvet. R užin pupoljak. Bila je najlepša kći
koju bi jedan otac poželeo. Trebalo je da se uda za jednog ve­
likog poglavicu. Potražili smo pravog oca za decu koju bi La
D uk Tona trebalo da donese na svet. Ali, La D uk Tona se po­
tajno zaljubila u drugog čoveka. Taj muškarac zvao se Romano
de Kortano i bio je potomak jednog od onih lju d i koji su pre
nekoliko stoleća došli i opljačkali ovu zemlju. On je bio dobar
čovek i ljubav se rasplamtela. I tako su nastale poteškoće. Moja
kći, La D uk Tona trebalo je da se uda za Belo Pero, sina č” -
venog Džeronima. Trebalo j ^ da to bude potvrda saveza izme­
đu dva plemena Apača, ali, lju b av Apačkinje prema belom čo­
veku bila je jača. Belo Pero ih je iznenadio u zagrljaju, i hteo
je da ubije belog čoveka. Oni su se sukobili i ubili jedan dru­
gog. Moja kći je otišla odande i više nije htela očima da vidi
njegovo pleme. Pobegla je meni u brda, i stavila se pod moju
zaštitu. Ovde, u ovoj kolibi dónela je Mesečevu Zraku na svet.
Posle godinu dana, presvisnula je od tuge. Sahranio sam je
tamo pod stenama koje mesečev oblik im aju. Mesečevu Zraku
sam zadržao kod sebe. Bio sam joj i otac i m ati u jednoj osobi.
1 uvek sam se trudio da je poštedim onih stvari koji bi joj poka­
zala ružnu sliku stvarnosti. Trebalo je da odraste ne prolazeći
kroz teškoće. To je bila M anituova volja . . .
Morao je da napravi pauzu, Sejn i devojka su ćutali. Samo
su gledali u starog Apača i čekali da nastavi.
— Da, tako je to bilo — poče starac ponovo. —• I sada si
ti došao, Sejne, da dovedeš u red ono što je već davno trebalo
učiniti. Mogao sam ti još prošli put ispričati istinu, ali, tada
još nije bilo vreme za to. Mesečeva Zraka bila je još premlada
da bi sve mo'gla da razume. Možda je moralo sve tako da se
desi, kako se dogodilo. Sudbina ide vijugavim putem, Uvek je
tako bilo.
Za trenutak, pogleda devojku. Onda upravi pogled u Za­
padnjaka.
9
 'k'k'k S e j n k k k

— Ispričaću ti sve, jer m i je potrebna tvoja pomoć — nas­

tavi. — Ne za mene, već za Mesečevu Zraku.
— Šta treba da učinim?
— Pomozi joj, brate! Ona treba da dobije šta joj sleduje
1 ?ta joj od početka pripada. Njena mati je kod Romana, pošto
jc umro, pronašla testament. To je veoma vredan dokument i
ja sam ga sklonio pod moj ležaj. Leži među osušenim kozji“
kožama i pergament je još uvek tako svež kao prvog dana. U
testamentu stoji da mojoj kćeri treba da pripadne celo Roma-
novo imanje. A ako bi se njoj nešto dogodilo, njihovo dete će
biti naslednik.
— O kakvom se nasledstvu radi? — upita Sejn m im o, iako
m u je cela priča izgledala vrlo misteriozna i zamršena. — Je
li to neko veliko blago koje se negde nalazi sakriveno?
Rekao je to ozbiljno, ali je u njegovom glasu ipak bio trag
ironije, koji Stari Orao nije prečuo.
On se nasmeši mudro.
— Čitam ti iz očiju tvoje misli, brate — odvrati meko. —
I nije da nisi u pravu. Napravio sam greSku, ali snm odlučio
da učinim sve što je u mojoj moći da Mesečeva Zrnkii dođe do
svoga prava. Ona je sada potpuno sama sebi prepuštena. Bila
bi nepravda da ostane tako sama u brdima. Ona treba ila izađo
u svet belaca jer ako ostane ovde, osuđena je na propadanje
kao svi Apači i ostala plemena . . .
On se suvo zakašlja. Znoj m u orosi čelo. Ako so no bude
požurio da Zapadnjaku ispriča sve, svoju tajnu će poneli sn so­
bom u grob.
Sejn m u to reče. Za jednog belca možda bi to bilo brulnlno
i bezduSno, ali. Zapadnjak je poznavao mentalitet crvono r.iso
veoma dobro. Oni su prihvatili smrt kao nešto samo po st'hi
razum ljivo, kao nekog dobrog prijatelja. Sejn je vlSo pnlii do-
živeo kako starac izađe na neko usamljeno mesto f’dc ohnvi
sopstveni posmrtni obred.
Ko zna da m u njegov čas dolazi, taj se pripremi zn njo^a.
Tako je bilo i sa Starim Orlom. On se samo no.smc'fil
— Dobro da si me opomenuo, brate. Ja ću zalHln Hknro u
večna lovišta. Nasledstvo se sastoji od jedne hacijonilo u tin U-
siekoj provinciji Sonora. U blizini je grad Arcipe na znpiitlnlin
obroncima velike Sijera de San Francisko. Ta hacijendu ,|o ji'd-
no malo kraljevstvo, i tamo gospodari čovek po imenu Krtiuin-
do Bolivar. Oteraj ga sa te zemlje, jer je to pravosnnino vln.s-
ništvo Mesečeve Zrake, moje unuke.
Šejn se nasmeši.
— Stari Orle — progovori sa puno obzira — ti kI innilMr
čovek. Ti si pročitao mnoge knjige belaca i sigurno poznajoS
10
 ★★★S E J N ★★★

i njihove zakone. Trebalo je da uzmeš stvar u ruke još dok je

La D uk Tona bila živa. Zajedno s njom morao si da odeš tamo
i da preuzmete nasledstvo koje joj je pripadalo.
Stari Apač klim nu glavom u znak saglasnosti.
— Ja sam tada o tome razmislio — promrmljao je već teško.
— A onda sam došao do uverenja da je bolje i za mene i za
Mesečevu Zraku da ostane ovde, u samoći. I verujem da je tako
bilo dobro, jer sam mogao da je priprem im za život. Ona je u
međuvremenu saznala više, nego većina devojaka u njenoj dobi.
Ona se služi jezikom Apača, isto tako dobro kao i angloamerič­
kim 1 meksičkošpanskim. Ume da rukuje puškom i revolverom,
i gađa lukom kao apački ratnik. Zna da čita i piše, i stekla je
još mnogo drugih znanja. To je moje delo, Sejne. Pomoću tebe,
Mesečeva Zraka treba da iskorači u svetao, nemilosrdan dan.
— Im a li ona još neko drugo ime ili samo Mesečeva Zraka?
— Ponekad je zovem D ijana — odvrati starac. — I to joj
ime odgovara isto tako dobro kao i Mesečeva Zraka. Iz knjiga
belaca sam saznao šta D ijana predstavlja. D ijana je bila bogi­
nja lova kod Rim ljana, kojim a je nekada pripadao najveći deo
sveta, pre nego što su stigli beli barbari.
— Tako je — složi se Zapadnjak. — Ti si m udar i iskusan
čovek, Stari Orle. Ali, šta očekuješ od mene da učinim?
— Kada budem mrtav, polo'žićeš me pod stene, đa počivam
u m iru kraj moje kćeri La D uk Tone. A kada to obaviš odjaši
sa Mesečevom Zrakom u Meksiko. Otići ćeš kod Fernanda Bo­
livara i reći m u da je Mesečeva Zraka zakonska vlasnica velike
Hacijende lavova.
— Hacijenda lavova?
Šejn nabra čelo. Neko nejasno sećanje budilo se u njemu.
Hacijenda lavova im ala je zlokoban odjek i to još pre mnogo
godina.
Ona je često bila pom injana u vezi sa svim mogućim zlo­
činima, između ostalog i s ubistvima, otmicama i skrnavljenji-
ma. Sujeverni Meksikanci govorili su da njom vlada lično đavo
i da je pretvorio u brdsku tvrđavu.
— Da, Šejne — nastavi Stari Orao. — Sada znaš da pred
tobom leži težak zadatak. Zadatak koji samo jedan od m ilion
lju d i može da izvrši. Ti si takav čovek, Veliki Glasnice Munje.
Sudbina te je ovamo poslala, i ti ćeš to izvesti. Veliki D uh m i
je to rekao.
Zapadnjak se nasmeši.
— Voleo bih da imam tvoje pouzdanje. Stari Orle — reče,
i tek tada prim eti da je stari Apač zaklopio oči i da m irno i
nepomično leži.
Stari Orao više nije mogao da ga čuje.
U
 -k 'k 'k Š E J N -k -k ir

Sejn se okrenu ka devojci. Mesečeva Zraka je stajala sas­

vim ukočena. U očima joj se nije videla nijedna suza, ali, svoju
tugu nije mogla potpuno da sakrije.
— Moramo ga pokopati kako je želeo — rekla je. Hajd
da počnemo. Šejne.
Visoki Zapadnjak samo klim nu glavom.

II

Bilo je veče kad je Stari Orao legao na poslednji počinak.

Sejn je sedeo sa mladom Apačkinjom pred kolibom na klu­
pi koju je stari Apač sam istesao.
Ovde je vrlo malo podsećalo na stanište jednog Apača. M ud­
ri stari Indijanac je preuzeo od belaca mnogo toga .ito mu je
izgledalo korisno i dobro.
Na nebu su svetlucale zvezde.
Šejn pomisli na svoje progonitelje. D ivlja hordu mora da
je već odavno naišla na četvoricu ranjenika, i oni su im sigurno
objasnili put do skrovišta Starog Orla,, i do ovo dolini'. Možda
je neki od njih još imao dovoljno snage da s ostalima jii.ii- diiljc.
Poneki ljudi iscede iz sebe i ono što niko ne sluti, iiko im je
srce puno mržnje.
Ali, Sejn je samo sa pola um a mislio joS na svoj novi sukob
sa „Vels Fargoom”.
Njegove misli bile su zaokupljene drugim prolilcmoin.
Testamentom Romana de Kortana koji jc u ntc-điivi'oninui
pronašao i pročitao.
Ako nije bilo drugih naslednika, onda jo Mo.sori'va Zriika
zaista vlasnica Hacijende lavova.
Ali, može li posle toliko godina uopšte joS neko pravo pot­
raživanja da se ostvari?
Bez sumnje, veoma komplikovano pitanje.
I ako pravo zaista bude na strani mlado poUiatiackliijo. ka­
ko ona može uopšte da dokaže svoj identitet? Ona tiijo itiuil.i ni
krštenice. Rodila se u divljini, i odrasla daleko od .svako civi­
lizacije, i . ..
Sejn prekide svoje razmišljanje i podiže glavu.
— Stari Orao je umeo da čita i piše — reče. — I)a II j
n o žd a sačuvao i neka važna dokumenta?
Ona vrlo m irno klim nu glavom. Na njenom liru pojavio sr
izraz nežnosti i smernosti. S pravom je nosila svojo imo.
Nežna Apačkinja.
12
 •k'k'k S E J N k k k

Ali, iniala je i drugo. Šejn je i nehotice morao da pomisli

na to kad je ugledao njene oči. Ugledao je potajni plamen stra-
■sti, i to drugo ime mu se dopade: Dijana. Odgovaralo joj je kao
1 prvo.
— Im am dovoljno dokumenata — odvratila je mirno. —
I're svega, mogu da dokažem da sam kći onog čoveka. Na to
ciljao sa svojim pitanjem, Šejne.
Bio je iznenađen kako je brzo i logično umela da misli. I
nije bilo samoiznenađenje koje ga je preplavilo. Bila je to i oča-
' (nost.
Nekako ga je to iznenada zgrabilo.
Odjednom je video tu devojku kao ženu i kao partnerku.
Dok je još gledao, ona se osmehnu.
— Ja sam od Starog Orla skoro sve naučila, što mi u ži­
votu može biti potrebno. On mi je pričao i kako je to kad se
muškarac i žena vole. A.11, ja to još nisam doživela. Nikada m i
se nije pružila prilika za to.
Ona blago obori pogled kao da se srami. Ali, Sejn je proz­
reo njene prave misli.
Sazrela je i čeznula je za ljubavlju, kao i svako drugo od­
raslo ljudsko biće.
Šejn je obgrli oko ramena i privuče je k sebi. U prvom tre­
nutku, kao da se u njenom vitkom telu probudio nehotični ot­
por, ali, nije prošlo dugo, a ona se priljubi uz visokog Zapad­
njaka kao da traži njegovu zaštitu.
Došlo je to prirodno, kako je moralo da dođe. Sejn pode s
njom u kolibu.
Ona je bila lepa devojka, sa svim dražima koje muškarac
samo može poželeti.
Vreme kao da je proletelo.
Sada su ležali mirno jedno kraj drugog. Mesečina je pa­
dala kroz mala okna na zapadnoj strani, i ocrtavala neobične
oblike po drvenom podu. Zov ćuka odjekivao je dolinom.
— Lepo je, Šejne — prošaputa devojka, — Kada bi samo
moglo uvek tako da ostane. Ali, to nije moguće. Ja to znam.
I to me je Stari Orao naučio. Postoje lju di koji puste korenje
kao drvo. A postoje i lju di koji traže slobodu kao orao na nebu.
Ti pripada.š orlovima, Šejne.
Neverovatno kako je jasno videla stvari, i to je bilo dobro.
— Hoćeš li u Meksiko? — upita je Šejn. — Hoćeš li da se
boriš za svoje nasledstvo, Mesečeva Zrako?
Ona sede i ukruti vrat, podigavši glavu. Čvrste grudi svet­
lucale su joj na mesečini. Crna kosa činila je očaravajući kont­
rast prema boji njene kože.
— Hoću u Meksiko — reče odlučno. — L ju di me zovu Než-
t?
 ★★★S E J N ★★★

na Apačkinja, ali, Stari Orao m i je dao još jedno ime, kao što
znaš.
— Dijana, boginja lova. Im am osećaj da i to ime s pravom
nosiš. Kako onda hoćeš da te zovem?
— Odsada samo Dijana.
— Dobro, Dijana. Ti, dakle, hoćeš po svaku cenu da prih­
vatiš borbu. Cak i ako je ta borba bezizgledna?
— Ja nisam spremna da svoje im anje prepustim lešinarima.
Radije ću umreti nego se odreći svoga prava.
— I ako nikakvih pravih izgleda nema? — ispitivao je op­
rezno Zapadnjak. — Sta ćeš učiniti ako zakon stane na stranu
tog Fernanda Bolivara?
Ona steže pesnice. U tam nim očima joj sevnuSe munje.
— Postoji prirodno pravo, Sejne. I zbog toga nikada neću
odustati da tu borbu povedem. Sta bi inače trebalo da činim?
Da ostanem ovde u brdima i čekam na to da sreća dođe k meni?
Ili bi trebalo možda da odem Apačima i da tamo u nekom ubo­
gom šatoru postanem saputnica nekog ratnika koji jc naučio
da se sa ženom ne postupa bolje nego sa psom? Troča mogučiiost
je da negde među belcima potražim neki posao. Možda kao su­
dopera u nekoj krčmi. Da li je to nešto za mene, Sojtio? Ne,
prijatelju moj. Za mene postoji samo jedno rešenje, borba.
Zapadnjak uvide njenu mračnu odlučnost. Znao je da jo ne
može odvratiti od njenog puta, a znao je i da će biti na njonoj
strani. Pod pretpostavkom da su još uvek bili u situaciji da
odjašu.
Odjednom se začuo konjski topot. Odjekivao jo jo.i vooina
daleko i prigušeno, ali, Sejn je znao šta to znači.
I devojci nije morao ništa da objašnjava. I ona je kao i on
znala tačno šta im preti.
— Oni su dakle — prom rm ljala je. — Izgleda kao da su
pronašli put. A li, proći će sigurno još izvesno vreme dok Ntignu
ovamo. Pripremimo se zato za put.
Ustala je i obukla se. Nije nosila ništa ispod svojo meke
odeće od srneće kože. Sama pomisao na to, izazvala jo u Za­
padnjaku blago uzbuđenje. Smešio se u sebi dok je poHO/.ao za
oružjem i kretao ka izlazu.
Devojka m u se dopadala. Bila je kao stvorena partnorka za
njega. S njom će sigurno doživeti joft mnogo divnih trenutaka.
U svakom smislu.
Bio je čvrst u svojoj odluci.
Pratiče je na njenom putu. M akar to značilo zakoračiti 1 u
samo središte pakla.
14
 tUdrSEJN-k-kir

Sve na njoj m u je imponovalo. Njena mudrost, njena od­

važnost i njena hladnokrvnost. I, samo se po sebi razume, njena
lepota.
Nežna Apačkinja . . .
To je bila greška zbog koje će se još mnogi lju d i pokajati.
Sejn je u to čvrsto verovao.
Prišli su malom koralu i osedlali oba konja koja su na­
meravali da jašu. Ostale životinje, dva mustanga i tri žilave
mule natovarili su svime što su m islili da ponesu. D ijana je
htela da ponese sve stvari koje je godinama volela, i koje su
bile dragocene.
Obavili su sve pripreme u potpunoj tišini i ponovo se Za­
padnjak uverio da mlada Apačkinja ne pokazuje ni najm anje
znake nervoze.
Pogledao je ka izlazu iz doline. Uskoro će se pojaviti prvi
jahači, i on nije imao blage predstave kako če se stvari odvijati
dalje.
Koliko je on bio obavešten, dolina je imala samo taj jedan
izlaz. Ali, sudeći po Dijaninom držanju, mora da je postojao
još neki izlaz za bekstvo. Inače, ne bi mogao da objasni njeno
mirno i hladnokrvno ponašanje.
Topot je sada već bio preteći blizu. Moglo je proteći još
najviše desetak m inuta dok se jirvi jahač iz ove divlje horde ne
pojavi u dolini.
Odjednom, oseti Sejn da ga hvata nervoza.
Ako nema drugog izlaza iz kotline, onda oni sede ovde u
mišolovki.
— Aha — reče D ijana. — Konačno.
Razdragano se nasmejala.
— Kako treba to da razumem? — upita on namršteno i pre­
ko volje se osmehnu.
— Najzad si se uznemirio — objasni ona spokojno. — Na
to sam sve vreme čekala. Znaš li šta, Sejne? Sad m i se tek zais­
ta dopadaš. Ja, naime, ne volim ljude koji uvek samo svoj po­
nos, a nikada i svoje slabosti ne pokazuju. Cak i čovek kao što
si ti, ne može uvek da ostane m iran i da se oseća najspokojnije u
sopstvenoj k o ž i. . . Napred, amigo! Čistimo se odavde.
Ona se s lakoćom vinu u sedlo svoje kao gar crne kobile.
Bila je to vitka životinja, žilava i izdržljiva.
Sejn sede ponovo na svog sivca. On povede za sobom mule,
đok je D ijana držala povoce mustanga. Jahala je prirodno na
čelu, i pravo ka severu.
Zapadnjak je sa nevericom gledao pred sebe.
B olju saputnicu čovek nije mogao da zamisli.
 ★★★S E J N ★★★

Serri toga, biće dobro da malo napusti Sjedinjene Države

dok preko priče sa „Vels Fargoom” ne naraste trava.
On jo bio nevin, ali, takođe je dobro znao da čoveka vrlo
brzo osude, a da on nema vremena da dokaže svoju nevinost.
Stigli su do kraja doline kad je prvi jahač na drugoj strani
upao u nju.
Sejn stade, osvrte se u sedlu i pogleda nazad. Sa svog mesta
mogao je da raspozna mnoge pojedinosti. Cak i čoveka na čelu
divlje horde.
Bio |e to Sidni Blad, specijalni agent „Vels Fargoa”. Sejnov
najopasniji neprijatelj, ali uprkos svemu fer protivnik. Služio
se sa hiljadu trikova, ali, nikada nijedna kugla nije poletela
Šejnu u ieđa.
B ili su na jedan način slični kao braća, a na drugi delili
su ih čitavi svetovi.
I Dîj'ana zateže uzde konju. Odavde gore moglo ,so sve dob­
ro posmatrati. Ali, njih dvoje nisu mogli da vidi', jer su sc na­
lazili u tamnom procepu stene u koji nije doi)irala mesečina.
Videli sii kako su jahači opkolili kolibu. Onda začuSo kako
Sidni Blad povika rapavim glasom.
— Sejne, izlazi! Predaj se, i s tobom će biti ziikon.ski pos-
tupano!
Reči su se jasno razabirale, iako je rastojanje od kolibe bilo
dobrih pet stotina koraka.
Dijana će podrugljivo.
— Oh te više ne može uhvatiti, Sojno. Ako to to znhavlja,
možeš nešto još i da m u kažeš.
Šejn klim nu glavom, cereći se. Onda stavi Siikc' kim (rubu
pred usta i grmnu.
— Pusti, Blade! To nema nikakvog smislu, /.niiS iloi)ri) da
ja sa ćelom tom stvari nemam ništa!
Jahači pogledaše u njegovam pravcu, Ni'kl |)i)(li(.;o.io puSko i
počeše da gađaju. Istovremeno, prvi momci hloilo.'li' <|,i pojure,
i da lov za tim čovekom dokrajče.
Oštar Bladov povik dozva ih nazad. Specijalni nnotil l)lo je
prekaljeni tip, i znao je tačno da proceni situaciju.
Sad mu je njegova oštra inteligencija kazivalii da slopi i
besni napad nema nikakvog smisla. On je već shvatio ilii jo Sojn
u boljoj poziciji. Tamo gore u uzanom stenovitom prosrku, je­
dan jedini čovek mogao je da zadrži pravu malu arm iju nko
je bio brz i siguran strelac. A to je Sejn bez sumnjo bio.
Poslednji pucnji umukoše, i lju d i ponovo umirlSo konje.
S idni Blad rekao je još nešto, ali, to Sejn nije mogaik da raza­
bere. Onda specijalni agent podiže ruku i mahnu u Zapadnja-
kovom smeru.
16
 — Hoću da govorim s tobom, Sejne! — povika osorno. —
.'■lažeš 11 se?
— Može! — odvrati Zapadnjak glasno. — Ali, ne očekujte
nikakvu popustljivost, Blad.
Covek ,,Vels Fargoa” pojaha. Sedeo je na jednom šarenora
Ivonju, a držanje mu je odavalo snažno samopouzdanje.
Brzo se približio i zaustavio konja ispod stene m eđu koji­
ma su se skrivali Zapadnjak i Dijana. Rastojanje je iznosilo
dvadesetak koraka pa su mogli razgovarati, a da se ne deru iz
IK'tnih žila . . .
— Ti si jedna luda, Sejne — poče Blad. Nema više uopšte
nikakvog smisla dalje da bežiš. Uhvatićemo te tako i tako. Tvo-
|i su časovi svakako odbrojani. Zašto si tako prokleto tvrdoglav
: nećeš da se opametiš? Činjenica da si pobegao dovoljan je do-
l;az za tvoju krivicu. Zašto nisi posle prepada ostao kao čovek
l-.oji nema šta da krije? Da si zaista nevin, to bi mogao lako
ila dokažeš. Ali, sve govori protiv tebe.
— Znam — odvrati Sejn grubo. — Zar si samo zato došao
r.lade, da mi pričaš ove besmislice? Već sam pomislio da imaš
n('što izuzetno važno da mi saopštiš.
Blad se cerio hladno. Smakao je šešir sa čela, tako da je
na mesečini zasjalo njegovo četvrtasto, glatko obrijano lice.
— Ako si zaista nevin, onda ćeš sići ovamo. Sigurno imaš
vedoke koji će moći da potvrde gde si se nalazio u vreme pre­
pada.
— Bio sam kod jedne dame — odvrati Sejn. — Ne bih hteo
kl je uvalim u teškoće. Ja sam džentlmen, B la d e ... Tako. A
;ad okreni svoju životinju i nestani. Ne predstavlja m i nikakvo
zadovoljstvo da i dalje traćim svoje vreme.
Blad Ijutito zateže lice i skoči iz sedla. Stojeći kraj svog
konja, pomakao je futrolu sa revolverom udesno, da bi mogao
brzo da povuče.
— I ja sam džentlmen, Sejne — odvrati pretećim glasom.
- I ja takođe treba da branim nečiju čast. Naime svoju sopst-
venu. Meni je već dosadilo da ceo svoj život provodim trčeći
/a tobom. Zbog toga hoću s tobom da se razračunam. I to ovde
I odmah. Izađi iz pomrčine i pokaži se, Sejne. Želim jedan fer
dvoboj.
Sejn se trže. To zaista nije bio Bladov stil. On nije pripa-
ilao onoj sorti slavoljubivih lutalica revolveraša k o ji's u smat-
lali da uvek ponovo moraju ,,koltom” da dokazuju svoju muš-
kost.
Ne, Sidni Blad nije bio takav. On ništa nije prepuštao slu-
%’>ju, i trudio se uvek da šanse budu na njegovoj strani.
X S e ja 33 17
 ★★★ S EjN-k-kk

Treba li ovo da predstavlja neki novi trik? Hoće li Blad

da m u priredi neku novu svinjariju?
Sejn u to nije mogao da veruje, iako mu je instinkt govorio
da ovde nešto mora da nije u redu.
N i Blad ni Sejn nisu bili kočoperni petlovi. Borili su se kad
je bilo potrebno, ali, uopšte se nisu bavili spektakularnim dvo­
bojima.
Utonuvši u takve misli, Sejn promrmlja.
— Reci mi, Blade, da li su te iznenada napustili svi dobri
duhovi?
— Hoću konačaio da znam! — zareža Blnd. — Jedan od nas
dvojice je suvišan na ovom svetu. Ti ili ja . .. Sta je? Bojiš
li se da mogu biti brži od tebe i da gađam bolje? Zar ti više
nisi onaj stari Sejn? Zar te je srčanost odjednom napustila?
Zapadnjak ne odgovori odmah.
Razmislio je, i onda klim nuo glavom. Zatim sjaha i pomeri
takođe svoj opasač udesno.
Polako krenu i izađe na mesečinu. Iza njcgn, sva napreg­
nuta, skrivala se Apačkinja, i Sejn se pitao u kakvom sc sta­
n ju sada devojka nalazi. Da li je uhvatio strah, pa jt> zato za­
državala dah? A li, odmah se uverio da nije tako.
— Pokaži mu, amigo — reče ona čvrstim i mirnuti plusom.
— Uveri ga da si bolji muškarac.
Sidni Blad je stajao blago poguren. Ruka mu j(! viaila iz­
nad drške revolvera. Nosio je „smit i veson”, kalibar 44, uobi­
čajeno oružje agenata „Vels Fargoa”.
Izgledao je malo nervozan. Lov na Zapadnjaka uidiu da je
dosta uticao na njegove živce. Možda su mu i gazde ..Vcls Far­
goa” dosule bibera u čorbu. Cak i hladnokrvan munuik kao žto
je Blad, može da iskoči iz koloseka.
— Jesi li spreman, Šejn? — upita.
— Zar se toliko žuriš đa umreš? — podrugnu sc /.apiidnjak.
•— Sta te to zapravo grize, Blade? Ko ti je razdrmao :;'.lvrc?
— Ja sam sit svega — zareža njegov protivnik. Mnji- gaz­
de u San Francisku žele konačno da vide neki rozuIlMl i ja ih
dobro razumem. Radi se o njihovom novcu. I ja sam im ću vi.'‘;c
sebi da izgledam kao glupi ovan. Zbog toga hoću da dokr.ijrim
stvar. I to u jednom dvoboju sa jednakim Sansam.i, Diij znak,
Sejr’e!
Zapadnjak shvati da je Blad nateran na ovu lu(hi Idrju. On
viSe nije hteo da se povuče sa puta kojim je krenuo.
To će biti oštra borba kakvu Sejn dosada nij(i voilln. iUnd
m u je bio ravan u brzini. B ili su ravnopravni protivnici, i ni­
jedan nije mogao drugome ništa đa dopusti.
Treba li to zaista da bude poslednja borba mc'du njima?
1«
 i r k i r S E J N -k 'k 'k

Da li će to stvarno biti kraj dugogodišnjih gorkih razmirica iz­

među Sejna i Blada?
U tišini, odjeknu glas mlade Apačkinje.
— Ja ću dati znak. Opaliću metak iz svoje puške. Važi?
Sidni Blad pogleda sa nevericom.
— Ko je ona? Gde si je pokupio, Sejne? Je li ona poput
drugih mačaka koje se m otaju oko tebe?
Specijalni agent je zaboravio na svoju učtivost. To je bio
znak da je popalio sve mostove za sobom.
Sejn odgovori na isti način.
— Ona je tigrica, Blade. I ja tražim od tebe da joj ni dla­
ka ne fali s glave u slučaju da me pobediš. Pusti je samo da
i)dja.?e. Im am li tvoju reč?
Sidni Blad klim nu mirno glavom.
— Ona me ne interesuje. Meni je stalo samo do tebe i ni
do čega drugog na svetu . . . Ali, ko je ona?
— L ju di je zovu Nežna Apačkinja. Bojiš li se da bi mogla
iz tame da ti pošalje jednu kuglu?
— A otkud da znam da to neće učiniti?
— Ja neću pucati — reče Dijana mirno. — Ispaliću samo
jedan pucanj, kao znak.
Blad zauze napregnuto držanje.^
— Ja sam spreman — procedi kroz zube.
Sejn klim nu glavom. I njega je uhvatilo uzbuđenje. Ovo što
se ovde dešavalo, bilo je čekanje na smrt ili na tešku ranu.
Ali, više nije bilo uzmaka. Za obojicu. Kocka je bačena. Za ne­
koliko sekundi, odlučiće se sudbina. Možda zla kob čeka obo­
jicu.
Ovo ovde je bilo drukčije nego u drugim borbama. Sve misli
bile su koncentrisane na jednog čoveka. I na predstojeći pucanj.
Nastala je smrtonosna tišina.
Oba muškarca, osluškivala su šum dok je devojka izvlači!»
„vinčesterku” iz futrole.
Tome je sledio metalni zvuk, kada je ubacila metak u cev.
Sejn je pratio u mislima sledeći pokret Apačkinje. Za koju
sekundu podići će se puška i cev uperiti u zvezdama prekriveno
nebo. Onda će ona baciti još jedan pogled na muškarce pod njom,
još malo oklevati i povući oroz.
Video je kako se Bladovi prsti miču nad drškom oružja.
Napregnutost se ocrtavala na dotle ledenom licu specijalnog
agenta,
Sejn poče da se ceri. Bilo je to neobično. Sasvim iznenada,
iz trenutka u trenutak, opet je pronašao svoju hladnokrvnost.
Nije više mislio na to da može ubrzo da bude mrtav. Koncentri­
sao se samo na šumove iza njega.
19
 ★★★S E J N ★★★

I tada prasnu pucanj. Odjeknuo je usred smrtne tišine i

Sejn vide kako Sidni Blad izvlači revolver.
N jihovi pucnji odjeknuše istovremeno. Sjediniše se u jedan
prasak, i Sejn se zgrči kao pod udarcem biča.
Ali, nije pao. Stajao je i dalje na obema nogama i osetio je
samo jedan bol koji ga je žignuo u slabini.
K ugla ga je samo očešala. Sidni Blad, naprotiv, nije imao
toliko sreće.
Srušio se na kolena. Još je stezao revolver, ali, morao je da
se odupre obema rukama da ne bi pao nauznak.
— Pobedio si, Šejne — proštenja specijalni agent. — Sada je
lov za sva vremena okončan.
Sejn ugleda kako su jahači u dolini pokrenuli svoje konje
i prvi pucnji sevnuše ka njemu.
Visoki Zapadnjak uputi Bladu sažaljiv pogled i reče.
— Tvoja krivica, Blade. Ti nisi drukčije hteo.
Onda se okrete i koraknu ponovo u tamu.
N ije znao koliko je teško Blad pogođen, ali, nije izgledalo
da će umreti.
Bez žurbe se vinu u sedlo i uze duge povoce tri natovarene
mule.
D ijana je već krenula i Sejn krenu za njom uskom, vrlet-
nom stazom koja je vodila unutra u brda.
Bilo je sve mračnije, i kopita su glasno odjekivala po ka­
menu. Sejn oslušnu da li dolaze gonioci, ali, izgledu du ju lov
bio prekinut.
D ijana se nasmeja tiho.
— Odustali su. Ali, ne bi nas uhvatili ni da ja.Su kao sami
đavoli.Ovo ovde je lavirint mnogih puteva, amigo. To si si^jur-
no već primetio.
Sejn klim nu glavom, Uprkos tami, učio je da biv.biojnc us­
ke pukotine u stenama otvaraju mnoge puteve. Covek jt> morao
dobro da poznaje okolinu, da ne bi beznadežno zalutao,
Zapadnjakove misli više se nisu bavile ,,Vels Farj'oom”, Bio
je siguran da je ovo poglavije za njega bilo zaključi-iio.
Sada ga je čekao Meksiko . . .

III

Jahali su celu noć, a ujutru su se zaustavili du so odmore.

N alazili su se na jednoj padini na ograncima planina La.s Kru-
ces. U daljini, videla se žuta ravnica, a iza nje svothicnva tra-
■>a jedne reke koju Šejn nije mogao da raspozna. Možda je to
20
 • k k * S E J N -k -k *

bilo reka Džila, i ako je tako, onda im preostaje još tri dau«
jahanja da bi ostavih granicu iza leđa.
Zaustavili su se da pogledaju kraj iza sebe, i potraže go-
ruoce. Ali, nikakav trag nisu mogli da otkriju. Sigurno nisu
mogli da se snađu u lavirintu malih kanjona.
Šejn pomisli na Sidnija Blada. Da li je umro od rane? Ako
je tako, onda je on sam kriv za svoju nesreću. Niko ne mo­
že .. .
Zapadnjak se trže usred svojih misli.
Da li ga zaista niko zbog toga ne može pozvati na odgovor­
nost? ^
Naravno da može. Sigurno bi to i učinili. Bilo je jasno kao
na dlanu, da bi ga lovili kao pobesnelog vuka, ako Sidni Blad
I l i j e preživeo dvoboj.
L ju di bi predstavili stvar u krivom svetlu. To bar ne bi
l)ilo teško, A u tom svetlu Šejn bi ispao kukavički ubica, prok­
leti pasji sin koji je Sidnija Blada smakao s leda, a da m u nije
pružio šansu,
Trebaće vremena da on i D ijana stignu u Meksiko. Tek ta­
mo naći će se u sigurnosti. Mada svakako ne za dugo, jer ni u
■Vieksiku čovek ne može duže vreme biti siguran pred „Vels
I’argoom”. Moćna kompanija iniala je svuda svoje agente. Sejn
je mogaa da računa s tim da će ga nekolicina goniti čak i u
.slučaju da se sve okončalo na ranjavanju Sidnija Blada.
Takvu blamažu „Vels Fargo” ne bi mogao mirno da pod­
nese. Tako nešto moralo bi da se osveti.
Na severu se dizao tanak pramen dima ka kristalno jasnom
nebu. Bio je to jedini znak prisustva ljudi. Možda se radilo o
logorskoj vatri, a možda je to bio i dim iz nekog ognjišta. Mož­
da je neko živeo izdvojen od sveta.
Šejn je ipak veravao da je to logorska vatra, jer u škrtim
dolinama i prašnjavoj ravnici nije otkrio ni najm anjeg traga
koji bi ukazivao na neku farmu, ranč ili čak gradić. U ovom
kraju, ništa se nije moglo održati. Ovde čovek nije mogao da
drži ni stoku. Bilo je jednostavno suviše peska i kamenja i pre­
malo vode. •
Bila je to uboga i od boga zaboravljena zemlja, od sunca
isušena i prepečena,, u kojoj jedva da bi ikakvo živo biće imalo
šansu da preživi,
I za Sejna je ponovo počinjala velika borba da se preživi.
Kada je pomislio na ono što ga očekuje, onda je ono što je ne­
davno doživeo bilo med i mleko.
D ijanin glas ga trže iz razmišljanja.
— Pitam se baš kakva nas još sudbina očekuje, Sejne. B i
će bez sumnje teško za nas oboje. ­
 ■k'k'k S e j n ★★★

Zapadnjak je pogleda i nasmeši joj se. U svetlu jutarnjeg

sunca izgledala mu je lepša nego u suton.
— Covek mora uvek da sačeka da se stvari dogode — reče
umirujuće. — A kada dođe vreme za fo, mora da postupa ona­
ko kako smatra da treba učiniti. To je nepisani zakon.
— VoliS li ti opasnost?
On sleže ramenima.
— Da li volim opasnost? Ne znam ni sam tačno. U svakom
slučaju, ]oš je nisam tražio. Možda ona traži mene, ili je ja
navlačim na sebe kao magnet.
— Ipak ti, bez sumnje, pripadaš onima koji su stalno u
opasnosti — prom rm lja devojka zamišlji'no. — To .sam ja od
svog dede često slušala. N ajbolji ljudi upndaju u najveće opas­
nosti. To dolazi otud što najbolji uvek i.si)r('ilnjač(', traži'ći pra­
vi put. Cak i kad je to na njihovu štetu. Je.siiin li u pravu, boj­
ne?
— Prepuštam tebi da zaključiš, Dijana. Sam oljublje Jc lo­
ša stvar. Ja to mrzim.
Prišla mu je i p riljubila se uz njega. Osetio Jo kuko u nje­
m u raste uzbuđenje, ali, sada nije bio po^^odan tr<'niilnk da se
ispune neke potajne želje. Ipak je obgrlio i ćulim.
— Šteta — prošaputala je — ja bih tnko volela da hudom
s tobom srečna. Veliki Glasniče Munje. Ali, na >,aloNt, to m- ni­
kada neće dogoditi.
Zapadnjak je i dalje ćutao. Iako Jc 1 Ham /.nno da bi mu
ona bila prava saputnica za ceo život.
S vremena na vreme, i njega bi obuzela želja /a J.lvolom
bez stalnog lutanja, za životom bez pretoće blll/ine hiniti,
On je to pokušao jednom. Bio je na iira^u iiaivei'e mi'će u
životu. A li su onda nezasiti šefovi ,,Vels KaiKoa" pieluiinli sve.
Od tada, njegov život je samo osveta, O.svela /loriiu iina i
nezajažljivim sebičnjacima, ma kako sc oni /vall, ma Sta liili i
štitio ih zakon ili ne.
I uvek bi m u se, s vremena na vrcm(', put iiUnitlo mu tom
kompanijom. Kao i sada. Ako ne stigne na vrt'ine u MeU;.il<o,
biće izgubljen. U to nije bilo sumnje.
Iznenada oslušnu. Sasvim blizu, začuo hi> fiutu oil ko/;a bi
se i najtvrđi momci skamenili.
Jedna zvečarka kretala se kroz žbunjo kreo/.ola. Veliki r<'p-
til kretao se prokleto brzo, i bio je jako u/nenilren,
Šejn izvuče revolver i brzo nanišani. Prvi piiciiiij nije bio
precizan. Tamno, išarano telo zmije uvijalo .si? i l/.dl/alo ¡^a još
većim besom ka Zapadnjaku i devojci.
Sejn opali još jednom, i ovaj pucanj bio jo bolji. Ni'posrod-
22
 se ★★★

110 pred njima, reptil ostade da leži. Bio je to neobično veliki

primerak, znatno duži od jednog metra.
K onji počeše da se pribijaju jedan uz drugog i zanjištaše
i)d straha, jer ih njihov instinkt pred smrtnom opasnošću još
r.ije napustio.
Zapadnjak udarcem noge odbaci telo zmije. Bio je ljut
::to je morao da puca. U ovom nenaseljenom kraju, pucanj se čuo
nadaleko.
A pačkinja tiho kriknu i ispruži ruku.
— Tamo!
Šejn pogleda u tom pravcu. I on opazi jahače. Pojavili su
se u jednom useku između brežuljaka i sedeli su na m alim,
čupavim, prerijskim konjima.
Apači!
Jahali su brzo uz padinu. Bilo je ukupno osam mladih rat­
nika, i bili su izuzetno dobro naoružani. Odmah načiniše polu­
krug, tako da bi Zapadnjaka i Mesečevu Zraku mogli dobro
da drže na oku. Nisu izgledali naročito prijateljski.
Sejn je dobro raspoznavao pripadnike pojedinih plemena.
Ovde mora da se radilo o Džikariljas Apačima, ali, sasvim si-
,;uran nije bio.
— To je Mali Kojot — reče devojka. — On i ovi ostali Od­
vojili su se od svoga plemena i "^jočeli sv da pljačkaju. Već tri
meseca ih gone. Ne samo vojska belaca, već i crveni ratnici.
Napravili su već dosta nevolja.
Sejn uperi pogled u ratnika, koga je ocenio da je lično M ali
Kojot. Bio je to čvrst muškarac od dvadeset pet godina. Imao
je ispupčene, skoro crnačke usne, a oči u uskim prorezima oda-
vale su surovost.
Svi ratnici nosili su kožne pantalone sa resama. Nage gru­
di sijale su im se na suncu. Na uzici oko vrata, nosili su kao
amulet izbledele koščice. Ljudske, to je Šejn odmah opazio.
O širokim pojasima visili su im skalpovi, neki sasvim sveri.
Iz n jih su izbijali krvožednost i dah neprijateljstva.
Ovi đavoli bili su još gon od bande ,,Vels Fargoa”. Ako sa
ovako nastavi. Šejn i D ijana neće vigd imati mnogo šansi da ika­
da stignu u Meksiko.
Možda je za njih već ovde bila krajnja stanica.
Još uvek je vladala tišina.
M ali Kojot nije više gledao u Zapadnjaka, Sada je usmeritt
pogled na A pačkinju a usne su m u se razvukle u požudno ce­
renje.
— Ti si Mesečeva Zraka? — upita on na apačkom, ali, to
je više bila tvrdnja nego pitanje.
O na ga ponosno pogleda u oči.
23
 ★★★S E J N ★★★

— Zar me više ne poznaješ, Mali Kojote? Da li te je tvoje

pamćenje napustilo? Ne sećaš se kako smo se sreli prvi put?
Senka prelete preko lica Indijanca. Onda kao da se u nje­
m u pojavilo neko novo saznanje.
— Gde je starac? Gde je Stari Orao?
— Stari Orao je kod Manitua.
M ali Kojot otpljunu.
— Prokleto neka je njegovo ime! — zareža. — Dobro je da
je mrtav. Je li ga on ustrelio? — upita pokazujući na Zapad­
njaka.
— Bili su drugi — reče devojka. — L ju di iz „Vels Fargoa”.
M ali Kojot je zurio iznenađeno.
— Onda su psi iz „Vels Fargoa” i vaši neprijatelji? — u
p itanju se osećao vrebajući prizvuk, ali, i neka odobrovoljenost.
— Vi ste se borili protiv njih?
Sejn odmah ugleda šansu. Morao je da je iskoristi. Bila je
to jedina mogućnost da prežive ovu neočekivanu avanturu. U
ovim trenucima, nije smeo da ima nikakvih ob/.ira, inače su bili
izgubljeni. M ali Kojot trebalo je da da samo jedan rečil znak, i
Sejn bi bio mrtav čovek. Protiv takve premoći moKio na jo spa­
sti samo lukavstvo.
Veliko lukavstvo. Morao je da bude prcpri'cU'n i tla govori
samo prave reči. Inače, može odmah da počne cla sačinjava tes­
tament.
— Ja sam ustrelio njihovog vođu — ročo na apačkom. —
Odonda smo Mesečeva Zraka i ja u bekstvu.
Upotrebio je to ime, jer je kao Dijanu niko od iivili ratnika
nije znao.
— Im a mnogo poglavica kod „Vels Farj'oa" — pi iineli Mali
Kojot. — K oji od n jih je bio?
— Zove se Sidni Blad.
Neopisivo čuđenje razli se licima ratnika,
— Čovek koga zovu „pas tragač”? Ti si nn (il)io7
— Ja ne znam da li je mrtav, Mali Kojote. Kada Jo on pao,
došli su ostali. Morali smo brzo da se povučenu),
■— 1 ko si ti, bledoliki?
— Belci me zovu Sejn, Među Apačima nosim dniRo ime,
— On je Veliki Glasnik Munje — objasni devnjka hitro. —
On je prijatelj tvoga oca i mnogih drugih velikiii pofilavica.
Možda će biti i tvoj prijatelj.
— Kuda ste namerili? — orvrati Mali Kojot otežući.
— Možda u Meksiko — Zapadnjak je to naglasio kao mo­
gućnost, a ne kao odluku. Instinkt ga jo upozoravao kako da se
ponaša s ovim prevejanim tipom koji jo surovo.Sću stekao
ime. M ali Kojot je bio potpuno neuračunljiv čovek. Njemu se
24
ni trenutka nije moglo verovati. Svaka mala greška mogla bi
biti smrtonosna.
— Meksiko . . .
Indijanac je to promrmljao upola zamišljeno, upola upitno,
pa nastavio!
— Sejne, ti si najveći neprijatelj „Vels Fargoa”. Ja sam već
mnogo slu.šao o tebi. Ti možeš s nama da jašeš. Bićeš nam sva­
kako od velike pomoći.
Zapadnjakovo lice ostade bezizrazno.
— A ako m i ne bi bilo zadovoljstvo da jašem s vama? — upi­
ta mirno.
— Zbog kakvog razloga to za tebe ne bi bilo zadovoljstvo?
— Zato što ste vi banditi. Vi ste banda crvenih đavola koje
i belci i Indijanci jednako grčevito gone. Vi ste prekršili naredbe
velikih poglavica svoga plemena, i počeli na svoju ruku da pljač­
kate.
— Mi vodimo rat — prekide ga M ali Kojot. — M i nećemo
kao ostali da trpimo teror belih ljudi. Mi nismo banditi. M i smo
pravi ratnici, Sejne.
Uzvikivao je poslednje reči, pun ponosa i fanatizma i možda
je zaista i verovao u to što je govorio.
Sejn je mogao da pokuša ^ a ga razuveri u to, ali, to očito
nije bilo moguće. A nije imao ni vremena za to.
— Kako ti misliš, M ali Kojote — reče. — Vi ste, dakle,
ratnici, ali, lju di vas gone kao banditsku hordu. Sa vama zajed­
no imao bih manje šansi da stignem u Meksiko. Zbog toga ću sa
Mesečevom Zrakom i dalje jahati sam.
— Ne, nećeš.
Puške su bile uperene u Zapadnjaka. Prsti su ležali na oba­
račima. Sejn je mogao da potegne samo svoj revolver, a u nje­
m u su se nalazila samo četiri metka.
— Možeš da biraš, Sejne — cerio se Mali Kojot. — Ili ćeš
nas pratiti, ili ćeš izgubiti život. Možeš da se odlučiš kako ti se
više dopada.
Pošto Zapadnjak nije odmah odgovorio, poglavica nastavi,
— Mesečeva Zraka će onda pripasti nama, A tebe će pož­
derati lešinari,
Sejn polako klim nu glavom,
— I šta je vaš plan? Sta ćete preduzeti?
— Prvo moraš ti da se odlučiš, Sejne, I naš cilj je Meksiko.
Ali, prvo moramo da obavimo jednu važnu stvar u Državama.
Vas oboje bićete nam pri tom od velike pomoći. I ti i Mesečeva
Zraka.
Sejn nije morao da se napreže da bi shvatio da je uhvatio
đavolski vruće gvožđe.
25
 ★★★ S E J N ★★★

0 Malom Kojotu je već nekoliko puta slušao, ali nikada

lišta dobro. I nehotice, pomislio je na mrtve ljude, žene i de­
fu. Pred nje'govim očima pojavila se slika spaljenih ranceva.
Krv, smrt i očajanje kud god bi čovek pogledao.
Tako je izgledalo posvuda kuda bi Mali Kojot sa svojom
hordom udario.
1 sada je Sejn bio prinuđen da postane saradnik tog krvo­
loka.
Nehotice je pomislio na svoj prethodni razgovor sa Dijanom.
Apačkinja je rekla kako najbolji lju di upadaju u najveće opas­
nosti zato što uvek čine onako kako je pravo.
— Da li će to biti pravo ako on bude s ovim đavoli ma ja ­
hao? Hoće li to biti u skladu sa njegovom čašću?
On se nasmeši gorko.
Do đavola sa prokletom čašću! Ovde se radi o njoRovom i
Dijaninom životu. A nekako, uprkos svemu, mora du nnđc iz­
laz.
— Sta je, Šejne? Jesi li spremam?
— Spreman sam.
M ali Kojot se isceri zadovoljno. Njegov p<>Kl<‘d počivao je
ponovo na Nežnoj Apačkinji. Posmatrao je kao da ji' vc-ć nje­
govo vlasništvo, i Sejn oseti kako se u njemu piTiji* k ' h-v .
Taj prokleti sitnooki otpadnik, doživeće joft itimoko čuda.
— Mi ćemo još danas mnogo novca pokupili — poOi- Mali
Kojot da objašnjava. — Radi se o dvesta hiljada zliilnih incksi-
kanskih pezosa. Velika gomila, Sejne. Jesam 11 u pravu?
Sejn klim nu glavom u znak saglasnosti.
— Kome misliš da ih uzmeš?
— Našem zajedničkom neprijatelju, „Vols KarKou".
Šejn se trudio da se njegovo čuđenje ni- pninc-ti Ono se
nije odnosilo na činjenicu da se radi o transpoiMu ..Vi-l.s l'’ai>ioa”.
Čudio se samo zbog toga otkud ovi banditi odn'flnum shvalaju
vrednost novca. Normalno bi bilo da su pre svi'^iii /..liiitt'ri'sovani
za sve moguće predmete od vrednosti i koristi, luio .^lo jo, na
primer, oružje. Indijanci su prezirali novac. Takva veStačka
vrednost nije odgovarala njihovom mentalitetu.
— Zašto ti je potreban novac? — upita ga.
M ali Kojot se osmehnu tajanstveno.
— Kada dođe vreme, sve ćeš saznati, Sejne . ,,
Malo kasnije pojahali su.
Zapadnjak i Apačkinja bili su razdvojeni jedno od drugog.
Ona ie morala da jaše kraj Malog Kojotu. Šejn s(< naln/.io iz­
među dvojice drugih ratnika. Nije bilo sumnjo da jo on praktič­
no bio njihov zarobljenik.
Morao je, znači, da sarađuje u jednom prepadu. U običnim
26
 k -k ie S E J N 'k 'k 'k

uslovima, on time više ne bi razbijao glavu. „Vels Fargo” m u je

JOŠ uvek bio mnogo dužan. Zbog toga, on nije imao nikakvih
obzira prema toj nezajažljivoj kompaniji. Ovaj put su stvari sta­
jale drukčije.
Radilo se o ljudskim životima.
A pri takvim prepadima, apački otpadnici nisu znali za m i­
lost. Posebno ne krvoločna horda s kojom je on jahao.
Ili je možda Sejn ipak grešio?

IV

Napali su kočiju sledećeg dana popodne. Napad je izveden

sa takvom preciznošću da se Sejn zapanjio.
Tako nešto od ovih prim itivnih tipova nije očekivao.
M ali Kojot je sa svojom hordom opkolio s obe strane stari
poštanski put koji je vodio sa jugozapada, dakle od Auge P ri­
jete, ka Lordsbergu i odatle dalje na sever.
N alazili su se dvanaestak kilometara južno od vrha C iri­
kava. Put je vodio između visoko uzdignutih, oštrih stena. Bilo
je to najidealnije mesto za prepad koje je čovek mogao za­
misliti.
— Biće uskoro tu — prim eti M ali Kojot. — Nećemo čekat
dugo.
Šejn je čučao kraj poglavice. Iza njega, nalazila su se dva
ratnika. Jedan od n jih je stalno držao prst na obaraču svoje
„vinčesterke”.
Svi su bili opremljeni najnovijim modelima, a i municije
su im ali dovoljno, što je Sejn u međuvremenu otkrio.
Bio je začuđen da oni poseduju takve puške. Uobičajeno je
bilo da bezobzirni preprodavci oružja prodaju Indijancim a samo
najlošije prangije koje čovek može zamisliti. A ovi bi opet bili
srećni da se domognu bilo kakvog vatrenog štapa.
Otkud im dakle takvi modeli koje većina belaca ni za n aj­
skuplju cenu nije mogla da nabavi?
Sejn nije imao vremena da i dalje misli o tome.
K očija se približavala i brzo i precizno počeo je da se od­
vija plan Malog Kojota.
Mesečeva Zraka napusti svoje mesto. Posrtala je po uza­
nom putu u pravcu odakle je dolazila kočija. Devojka ovaj put
nije nosila odeću od srneće kože, već nešto otrcano od plave tka­
nine, koja je na mnogo mesta više otkrivala njeno telo nego što
ga je skrivala. U trenutku, Sejn opazi kako M ali Kojot požud­
no oblizuje usne.
 'k'k'k S E V N i r - k i r

— Lepa je — gunđao je. — Ti ćeš je meni prepustiti.

Sejn ne odgovori. Koncentrisao se na ono što se dole do­
gađalo.
Njemu su praktično bile vezane ruke. Nije m u ostalo ništa
drugo nego da čeka.
Još uvek nije znao skoro ništa više nego posle prvog raz­
govora sa M alim Kojotom. Nije znao ni otkud kočija dolazi, ni
kakva je njena oružana pratnja. Normalno bi bilo da „'V'els Far­
go” uz takav transport pošalje najjače obezbeđenje.
Ako to ovaj put nije slučaj, onda se ni tih dvesta hiljada pe­
zosa ne nalazi u kočiji.
Meksikanski zlatni pezosi! Kakva besmislica!
Meksikanci sede na svom zlatu. Kada oni trguju s Am eri­
kancima, onda plaćaju drugom protivvrednošču. Nijedna država
ne baca svoje zlato kroz prozor.
Postojala je, naravno, t druga mogućnost. Može sc dogodi­
ti da se radi o nekoj nedozvoljenoj trgovini u koju je ,,Vols Far­
go” umešao svoje prljave prste.
Na to je Šejn već pomišljao. Uskoro će više znati. N aj­
kasnije za dan-dva, kada stigne u Meksiko.
Možda će M ali Kojot već izvući mačku iz džaka. To treba
sačekati, .što Zapadnjaku nije bilo teško. Strcpljcnjc jo l>ilo nje­
gova velika prednost.
Kočija se pojavila između stena. Još jedna oštrn krivina, i
onda ona stade.
Pred konjim a predvodnicima u šestosprcgu zgrčila si' na tlu
Nežna Apačkinja. Ležeći tako, oličavala je sliku jiui.i. Raširila
je ruke i zarila ih u prašinu. Glasno je kukala. Njono vitko, po-
lunago telo divlje se trzalo.
Iz unutrašnjosti kočije, proviriše cevi. I vo/.ar i njegov
pratilac uzeli su „sačmarice” u ruke.
Sejn je poznavao obojicu. Razvukao je usta u prc'zrivi os­
meh.
Sta ta dva pokvarenjaka traže kod ,,Vels Fargoa”? Brut Ko-
lord i Kaleb Vilms. Oni su bili koljači prve vrste i svi su lo znali.
B ili su već davno ptičice za odstrel. Vešala ih ne bi mimoišla
kad bi ih žive uhvatili.
I ta dvojica su bili namešteni kao vozari kod „Vels Fargoa”!
Stvarno je bilo nešto sumnjivo u celoj toj stvari.
— Sta je? — povika neko iz kočije.
— Tamo leži žena — odvrati Vilms. — Indijanka ili Mek­
sikanka, gazda.
Tišina. Čovek u kočiji bio je prokleto nepoverljiv. Brižljivo
je pretraživao pogledom okolinu, ali, Mali Kojot i njegovi lju di
bili su dobro sakriveni.
2b
 •k'k'k S E J N -k 'k 'k

„Vels Fargoovi” lju di nisu ni u šta posumnjali.

— Sve je čisto, gazda — povika Vilms sa boka. — Ovde na­
široko i nadaleko nema žive duše. Ko bi, uostalom, i mogao zna­
ti da u kočiji im a nešto naročito.
— Do đavola, Vilmse! Ne deri se toliko!
Vrata kočije se otvoriše i jedan vitak, žustar muškarac skoči
napolje. Držao je pušku na gotovs i koraknuo napred.
Kada je stigao do Apačkinje, ote m u se uzvik iznenađenja.
— Hej, mladićd, ovo je najlepša cura koju sam u posled­
njih nekoliko godina video. To morate i vi da vidite. Izgleda da
,I8 Apačkinja, koju su njeni oterali. A možda je i Meksikanka.
Ne mogu tačno da raspoznam.
Saže se i okrete devojku na leđa. Ona podiže oči i osmehnu
.se kao u snu.
— Senjor, molim vas! Pomozite mi! Ko god da ste, morate
me spasti. Za ime svete device od Gvadalupe, potrebna mi je
vaša pomoć, plemeniti gospodine . ..
Govoreći to, poseže obema rukama ka njemu i uhvati se
7,a njega čvrsto kao u transu.
Muškarac je izgledao kao da je na sve drugo zaboravio.
On ispusti pušku, i poče rukam a um irujuće da gladi devojku
po leđima.
Sta li je u tom trenutku prolazilo kroz glavu dobro odeve-
nog džentlmena? Možda je već video sebe u krevetu sa svojim
dragocenim nalazom. I to bi bila sasvim prirodna reakcija.
Indijanci i Sejn su ostali nepomični u svojim zaklonima.
Sada i ostali lju d i „Vels Fargoa” napustiše kočiju, koja je
još nosila natpis „Jugozapadna kontinentalna pošta” iako je u
međuvremenu ta kom panija postala vlasništvo „Vels Fargoa”
kao i mnoge druge linije širom celog kontinenta.
U nutra su bila, dakle, samo trojica i oni su se sada oku­
pili oko Apačkinje, a naboku kočije sedela su još uvek ona dva
bandita sa „sačmaricama”. Oni su bili jedini koje još nije bilo
napustilo nepoverenje.
Petorica ukupno, to je bilo loše obezbeđenje za tako ogrom­
nu sumu. To je bio razlog zašto Sejn još uvek nije bio sasvim
uveren u postojanje takvog transporta.
U njem u je rasla napregnutost. On sam nije ni pomišljao
da nešto preduzme. Jedino ako bi Dijana dospela u opasnost,
umešao bi se on u neizbežnu borbu.
Onaj muškarac još je držao D ijanu u naručju.
— Prijatelji! — povika razdragano. — Pogledajte samo ovu
lutku! N ju ćemo uzeti sa sobom. Ona će mi iz zahvalnosti jesti
iz ruke. Kakvo vilinsko biće!
Tri u tamno odevena muškarca izgubila su i poslednji os-
 ★★★S E J N ★★★

tatak opreznosti. Nisu gledali ni u šta drugo nego u devojku. I

to je za Apače bio pravi trenutak za napad.
Prvo s€ iza stena podiže M ali Kojot i dade znak. Odmah ga
otkriše oni tipovi na boku kočija. Oni pustiše krike upozorenja,
i istovremeno opališe iz svojih teških ,,sačmarica”.
Obojica su pucala na Malog Kojota, ali, apački poglavica je
već bio nestao u svom zaklonu.
Kada se ponovo pojavio, bila su oba vozara smaknuta. Je­
dan je beživotno visio prema napred i izgledao je kao da još
nije umro. Zgrčenim šakama držao je i dalje uzde. Drugi se sru-
žio postrance sa sedišta i ležao nepomično pred levim prednjim
točkom.
I tri agenta „Vels Fargoa” stajala su kao skamenjena. Znali
su da će umreti ako se okrenu. Iznenadni obrt situacije ih je
prosto paralisao.
To je bila osveta za njihovu lakomisilenosl. Ispustili .su svoje
puške. Za tren su bili okruženi ratnicima, a devojka so povukla
ka mestu gde su se nalazili M ali Kojot i Sejn.
Zapadnjak se još uvek držao zaklona stona. Raznii.iljao je
o tome, da li sada ima najzad šansu da nuthnudri Malog Ko­
jota. Apači su stajali dva koraka od njega nii steni, i bili su
m u okrenuti leđima.
Tada ga poglavica pogleda i široko sc isceri.
— Sta je, amigo, Šejne? — upita dovoljno glasno lia hi ga
mogli čuti i lju di kraj kočije. — Hajde du ijo^lcdamn da li su
pezosi zaista tu! Ti se u to bolje razumeš.
Zapadnjak izađe iz svog zaklona. Dijana nm su o.'imchnu na
svoj nežni način.
— Jesam li svoj posao dobro obavila, amifio?
O n lako kim nu glavom.
Kod kočije su u međuvremenu tri agenta ,,Vi'ls Fargoa" bila
razoružana.
Stajali su jedan kraj drugog i mračno /.urlll u Zapadnjaka.
— Da, ljudi, u to nema nikakve sumnjo — reče jedan od
njih. — Opis koji o njemu imamo tačno so poklapa.
Covek kraj njega zareža.
— Neka sd proklet, Šejne! Sad si so udriii.li) 1 sa apačkim
pljačkašima. Ali, ti ćeš to još platiti.
— Neka psi laju! — obrecnu se Mali Kojot, smoSkajući se.
— O ni su bezopasni, Šejne.
Rekao je to na engleskom, kao što je t rnnij«? na ongloskom
obavestio napadnute ko je s njim . Njogt)va nnmoi a bila jo jasna.
Hteo je po svaku cenu da Zapadnjaku prosočo svaku odstupnicu.
Sejn je imao osećaj da ga ovaj gura u m očviiiii svo dublje, i
da m u odande nema izlaza.
30
 k 'k i r S E J N k i e *

Parkleni krug se zatvorio.

Za njega je postojala .samo jedna mogućnost. Morao je da
ide ovim putem, do bilo kakvog kraja. A to zaista ne bi bio
neki naročito prijatan kraj.
Nisu više vodili brigu o pratiocima kočije, nego su počeli
odmah da je pretražuju.
U početku se činilo kao da je M ali Kojot zaista pogrešio.
Ali, onda Zapadnjak otkri skrovište. Pod kočijom nalazio se U
prikrivenim čvrstim držačima jedan pljosnati gvozdeni sanduk.
Sve je bilo tako izrađeno da bi ga nestručno oko moglo smatrati
sastavnim delom konstrukcije kočije.
L ju di „Vels Fargoa ’ su se penili od besa i razočarenja. Je­
dan zinu kao vuk i poče iz sve snage da urla.
— Ko nas je izdao? Otkud znate da transportujemo to bla­
go? Samo ih je malo u to bilo upućeno. M i . ..
— Zaveži, Henkok! — brecnu se njegov sused. — Sa tom vi­
kom nećeš poboljšati situaciju. M i ćemo nekako već saznati ko
nas je izdao. I onda ćemo ga poslati u pakao.
— A šta ćemo odgovoriti našim gazdama u San Francisku?
— kukao je Henkok. — K om panija će nas poslati do đavola. To
je gubitak koji se tako lako neće nadoknaditi.
— Zatvori gubicu! Još ću zbog tebe pošašaviti.
Sada se javi i treći čovek. On se obrati Zapadnjaku.
— Hej, Sejne! Kada si poslednji put bio u Meksiku?
— Prošlo je već mnogo vremena.
— Ne poznaješ li slučajno izvesnog Fernanda Bolivara?
Šejn se nagnuo nad željeznim sandukom, pokušavajući da
otvori snažnu bravu. Bilo je dobro da niko njegovo lice nije
mogao da vidi, kada je začuo kako se pominje to ime.
— Bolivar? — promrljao je. — Fernando Bolivar? Bolivar
nije neko obično ime. A Fernando . . . to sam čuo stotinu puta.
Uspravio se i prišao trojici zarobljenika.
— Ko ima ključeve?
— Nijedan od nas. Ključeve im aju naši lju d i u Lordsbergu.
Tamo novac treba da bude predat.
Šejn im je verovao. Takva procedura bila je uobičajena pri
ovakvim transportima.
— Mogao bi to biti i blef — m rm ljao je Zapadnjak zamiš­
ljeno. — Možda i nemate taj novac. Moglo bi biti da su vas
poslali napred kao varku. Zbog toga moram da budem sasvim
siguran. Razvaliću sanduk eksplozivom.
L ju d i iz „Vels Fargoa” se zacerekaše podrugljivo.
— Onda će nam ceo sadržaj leteti oko ušiju. Od svežnjeva
dolara neće ostati mnogo. To m i možeš verovati.
SI
 ★★★Š E J N ★★★

— Meksikanski zlatni pezosi — primeti Zapadnjak — neće

se pretvoriti u papirne krpice.
Ona trojica su očevidno bili zapanjeni.
— On zna — procedi Henkok. — Prokleti davo zna sve.
Nežna Apačkinja je spremno potrčala ka konjima. Sejn se
ponovo divio njenoj mudrosti i brzom reagovanju. Još dok je
on izvlačio sanduk, bilo je D ijani jasno šta treba da učini. Ona
je predviđala svaki njegov potez. Za to je morala zahvaliti Sta­
rom O rlu koji je bio najbolji učitelj koji se mogao zamisliti.
Ona pruži Sejnu m ali paketić.
Šejn odmota papir i uze jednu od šipki u ruke. Ostatak pa­
ketića vrati Apačkinji.
— D inam it? — povika jedan od zarobljenika. — Ceo san­
duk, zajedno sa pezosima leteće nam oko ušiju! I^udost je što
si preduzeo, Sejne.
— Ostavi da se ja brinem o tome — odvrati Zapadnjak
suvo i nastavi svoje pripreme.
Prvo je odvukao sanduk malo u stranu, između dve stene,
koje su m u za ovu stvar izgledale posebno pogodne. Tada prič­
vrsti po polovinu šipke ispod svake brave i položi fililj, koji m u
je takođe dónela Dijana. Na kraju pusti da ratnici prekriju
sanduk komadima stena kako sadržina sanduka ne bi odíetela
na sve strane.
Svi zadržaše dah kad je Zapadnjak upalio oba fitilja. Pla­
men šišteći potrča između stena i odmah zatim odjc'knu eksplo­
zija.
Polete.še komadići kamena i diže se gust oblak prašine.
Sejn je stigao prvi do sanduka s novcem. Mogao jc da bude
zadovoljan svojim poslom. Obe brave bile su razvaljciu', a pok­
lopac sanduka bio jé malo odignut.
Pošto je sklonio kamenje u stranu mogao je sa.svim tla odig-
ne poklopac. Sanduk je bio pun svetlih lanenih vri'cica. Sejn
uze jednu u ruku i proveri sadržinu.
M ali Kojot stade kraj njega.
— Je li u redu? — upita, ali u njegovom glasu nije bilo
pohlepe. Ono što ga je pokrenulo, bila je samo radoznalost i
ništa više.
Zapadnjak to odmah zapazi i to m u je pokazalo da Mali
Kojot nije po sopstvenoj odluci izvršio prepad na kočiju. Njega
nije interesovalo zlato.
Sejn pomisli na ime koje je malo pre pomenuo jedan od
lju d i „Vels Fargoa”, Fernando Bolivar.
Bilo je to isto ime koje je na samrtnom odru izgovorio Stari
Orao.
3/
 k i r * S E J N k ic ir

A Fernando Bolivar bio je gospodar hacijende koja je bU*

‘' rjn o v i D ijanin cilj.
Hacijenda lavova.
Da li se radilo o tom Bolivaru koga je pomenuo Stari Orao?
Ili je to bila slučajnost da su dva ista imena biia u igri?
— Kome će to pripasti? — upita on poglavicu.
— Fernandu Bolivaru — odvrati M ali Kojot tiho. — A li,
u ovi psi iz „Vels Fargoa” ne treba da čujvL Hajdemo sad, Sej­
ne! Ja ću ti kasnije sve objsssnlti.
Po poglavičinoj naredbi, bila su tri zarobljenika vezana za
visoke točkove poštanske kočije. Oni su grozno psovali, ali,
moglo se videti da su i srećni i da im je laknulo, j« : su ipi^A
ustali u životu.
Sejn i Apači udaljiše se sa zlatom. Sanduk su ostavili za
sobom. Više im nije bio potreban . . .

Već sledećeg jutra, stigli su na granicu. Jahali su oštro, na-

iinivši samo malo pauza. ^
Tek kad su prešli u Meksiko mogli su se u neku ruku ose-
ćati sigurnima. U svakom slučaju, bar dotle dok meksičke vlas­
ti ne budu alarmirane iz Arizone.
U međuvremenu, Šejn je od Malog Kojota sve saznao. Vođa
apačkih odmetnika izgleda više nije morao da ćutL To je p>o-
kazivalo da je poklonio Zapadnjaku svoje puno poverenje. Ili
je u njem u gledao čoveka koji više ne može da m u bude opa­
san.
Sejn je više verovao u drugu mogućnost.
U toj smrtonosnoj igri u koju je upao, igrao je vođa ovih
Apača istaknutu ulogu. On je bez sumnje bio jedan od najvaž­
n ijih lju d i u zaveri koja je skovana u Meksiku.
Šejn je, nasuprot, bio samo neko ko je slučajno u to upao.
Možda će ga i dalje trpeti ako veliki gazda iz pozadine ne bude
imao ništa protiv toga.
Može se, međutim, desiti da im taj čovek naredi da ućutkaju
Zapadnjaka.
Sejn je svakako bio među opasnim saučesnicima. K toma
treba dodati i činjenicu da je Mesečeva Zraka bOa rasna, pri­
m am ljiva žena.
K oji bi je ponosni Meksikanac još dobrovoljno prepustio jed­
nom ko zna otkud dolutalom Gringu?
Zapadnjak je prirodno već dugo tražio mogućnost da nes-
•tone sa mladom Apačkinjom, ali na to nije bilo izgleda.
S 33 II
 •k-k-k S E J N-kieir

Želeli su od početka da odu do Hacijende lavova i do Fer-

nanda Bolivara, gazde hacijende, h a koju je devojka verovala
da ima prava.
Sejnove m isli bi se uvek nanovo vraćale na tu hacijendu.
O n to ime nije čuo prvi put. U severnom delu Sonore, pričali
su lju d i priče od kojih se čoveku dizala kosa na glavi. Bezbroj­
n i lju d i su nestali već za vreme građenja tvrđave. A izgledalo
je da se tamo često održavaju i divlje orgije i da čak i visoki
službenici i oficiri učestvuju u njim a.
Fernando Bolivar morao se dokopati nesluženog bogatstva,
iako je za njega jahalo samo malo vakerosa, koji na oskudnim
brdskim pašnjacima nisu napasali više od hiljadu grla stoke.
L ju d i su romorili da Bolivaru stoka i više nije bila potreb­
na. On je našao zlato u brdima, pričalo se, a njem u su to blago
kopali u pravom smislu robovi.
A robovi? K akvi su to b ili ljudi?
Bilo je to sasvim jednostavno. B ili su to oni koji su na
misteriozan način nestali u okolini hacijende. IVlo/.da je to bilo
zabranjeno područje. Moglo je zaista biti tačno da jo Bolivar
posedovao rudnik zlata i da su robovi radili za njoga. Sve je bilo
moguće u toj divljoj, retko naseljenoj zemlji. Scjn jp to znao.
O n je već doživeo stvari od kojih se dizala kosa na «lavi.
Jedva da je još postojalo nešto čemu bi se on mogao čuditi.
Ipak, nije baš mnogo verovao u postojanje takvog rudnika. To
za njega nije bilo ništa više, nego jedna nnmoi-no pro.iirena pri-
ča.
Fernando Bolivar je ipak morao nekako du stckno svoje bo­
gatstvo. Sejn je o tome izgradio u međuvremenu sop.itveno miš­
ljenje.
O n je čvrsto verovao da je Fernando Bolivar na drugi način
pribavio sebi moć i bogatstvo. On se bavio svim mogućim mrač­
n im poslovima. Trgovanjem ljudim a. Pritiscima. Uhistvima.
Sada je trgovao i oružjem.
M ali K ojot izgleda ni sam nije znao odakle to oru/.je i pri­
padajuća m u m unicija potiču.
To nije bilo n i važno. Sejn je to mogao da zamisli.
U Meksiku se uvek nešto dešavalo. Uvek poneka mala po­
buna sa ciljem da se za sebe prigrabi vlast i gospodarenje. Za
to je bilo potrebno oružje, i pobunjenici su ga kupovali u Sje­
dinjenim Državama.
To mora da je bila jedna velika isporuka. Ne snmo ,,vin-
česterke” i revolveri, već i m itraljezi i nekoliko m alih poljskih
haubica.
Kao da se spremao neki pravi rat. A Fernando D olivat m
■a đavolskom spretnošću u to ubacio.
 ★★★ S E J N -k-kir

Prvo je pohvatao tajne veze, potražio prave ljude, koji su

imali dovoljno moći i uticaja da mogu da obezbede oružje u ve­
likim količinama.
U prave ljude spadali su i oni iz „Vels Fargoa”. N jim a ni-
Itada nijedan posao nije bio suviše prljav ili suviše opasan,
ivompanija je im ala prokleto dugačke ruke. Ako bi se šta pro­
valilo, njim a se nikad ništa nije desilo. Oni su um eli spretno da
'• pokriju sa svDi strana.
B ili su prevejani lisci. Uprkos tome, Bolivar im je sada ser­
virao nešto što će ih još dugo svrbeti.
Ali, da li će oni to uopšte primetiti?
Ne bi, zapravo, mogla ni najm anja sumnja da padne na Bo­
livara. Meksikanac je sve kako je dogovoreno platio. Posao je
jednostavno s obe strane bio obavljefi.
Ali, onda se pojavio Sejn. Đavolski Sejn sa hordom apačkih
ubica.
Nema sumnje da je taj pasji sin sam za sve bio kriv. Nije to
prvi put da je nagazio na žulj „Vels Fargou”.
Za Bolivara je bila sreća, što je Zapadnjak upao u celu
stvar. Tako na njega neće pasti nikakva senka.
Sejn je jahao bok uz bok sa M alim Kojotom. Desno od pog­
lavice, jahala je D ijana koju je ovaj oslovljavao kao Mesečevu
Zraku. Sejn jedva da je imao prilike da s njom razgovara o prob­
lemima, ali, ona m u je izgledala vrlo pouzdana.
— K oliki će biti naš udeo? — počeo je da se raspituje. Bilo
m u je jasno da je to besmisleno pitanje, ali, nije video nikakve
druge mogućnosti da povede razgovor.
M ali K ojot se široko cerio.
— Udeo? — upita glasno. — To je Bolivarov novac. M i m u
samo činimo uslugu i vraćamo m u pezose. Bolivaru su oni joS
potrebni. On već dugo nema dovoljno oružja.
— Hoće li još jednom da posluje sa „Vels Fargoom”?
— Naravno. Zašto ne bi? On novac nije opljačkao. Onaj ko
je izvršio prepad na kočiju, Šejne, bio si ti. Učinio si to za­
jedno sa jednom hordom Apača. Ali, ti si bio šef.
— Znam — odvrati Zapadnjak mirno. Zbog toga i hoću
moj deo koji mi kao gazdi pripada. Zbog čega se vi uopšte bo­
rite, M ali Kojote? Samo iz zabave?
Apač se cerio.
— Da, i iz zabave, amigo. — A zašto inače, još? To ni ja
ne znam tačno. To ti ne mogu objasniti. Nedostaju m i prave reči
za to. A i kada bih ih imao, ne verujem da bi me ti razumeo.
Vi, bledoliki, mislite drukčije, osećate d r u k č ije . . . J a zaista ne
znam kako bih to rekao . . .
 ★★★S e j n ★★★

Slegnuo je ramenima, pogledao Zapadnjaka i nastavio tvr­

đim glasom.
— Veliki poglavica Bolivar je dobar prema nama. Kod nje­
ga smo našli utočište kada smo od naših neprijatelja bili sate-
rani u ćorsokak i kada nam je izgledalo da više nema izlaza.
Za nama je bila velika potera. Bili su to i Amerikanci i Meksi­
kanci i Indijanci. B ili smo izgubljeni i već smo se spremili na
smrt. Onda smo se našli u jednoj dolini iz koje više nismo vi-
deli izlaza . . . Tada je došao Fernando Bolivar sa S'vojim lju ­
dima. Znao je ko smo mi, i pružio nam je svoju pomoć. Tajnim
putem odveo nas je na svoju hacijendu i tamo smo bili u si­
gurnosti.
Ništa više tome nije dodao.
Sejn je trebalo ostalo sam da zamisli, i on je to razumeo.
M ali Kojot je bio bandit, koji je uprkos sve svoje zloće i
pokvarenosti bio zahvalan.
U osnovi, to je bilo protivurečno. Covek je morao da pozna­
je indijanski mentalitet da bi to mogao da shvati.
Za Malog Kojota je njegova lju tn ja na postojeće stanje zna­
čila rat. U tom svom ratu, on je našao saveznika.
Novac za Apače nije igrao nikakvu ulogu. Za njiii je t
bila mrtva stvar. Ono što im je bilo važno, bile su pu.ikei ko­
nji. A borba je bila njihov život. <
Fernando Bolivar bio je za n jih najviši poglavica. Neka vrs­
ta zamene za velike ratne poglavice njihovog sopstvenog naroda.
Bolivarova reč bila je za n jih zakon.
U njegovo ime su se borili i um irali.
Kakav je čovek bi>o taj Bolivar? Fanatik ili hladni zločinac?
Sejn je napregnuto iščekivao susret s njim.
— Koliko smo još daleko? — upita.
— Uveče ćemo biti na cilju.
Zapadnjak izmeni pogled sa devojkom. Poglavica to primeti
i vučje se isceri.
— Ne treba da je gledaš kao ždrebac svoju kobilu — reče
hladno. — Mesečeva Zraka pripada meni.
— Ja nikom ne pripadam — povika Apačkinja ponosno. —
Ja nisam konj niti išta slično.
— Ti si Apačkinja! — frknu M ali Kojot.
— To nije istina. Ja sam upola belkinja!
M ali Kojot se nasmeja podrugljivo.
— Ko ti je ispričao tu bajku? Možda Stari Orao?
— Ah, šta se to tebe uopšte tiče! Ja sam upola belkinja i
to je istina. A tvoja skvo neću biti nikada! Ti si već jednom
pokušao da me oboriš na leđa. Na sreću. Stari Orao je u me­
đuvremenu došao. Tada sam još bila suviše lolada i suviše i»e-
 •k^T'k S E J N ir ir ir

iskusna da se sama brinem o sebi. Ali, Stari Orao ti je pokazao.

Tako nešto bi ti danas i od mene doživeo. Ostavi se toga, M ali
Kojote. Ja više nisam devojčica koju ste zvali Nežna Apački­
nja.
Ošinula ga je plam enim pogledom, ali, iz poglavičinih očiju
sevnu bes.
On sti.snu usne i dugo je ćutao.
— Ona ima pravo — umeša se Sejn. — Ona nije nežna ka­
ko mi svi mislimo. Mali Kojote. Ona je jedna tigrica i pokazuje
svakom kandže i zube, ako nekoga neće.
— 1? Hoće li ona tebe, Sejne?
— Pitaj je sam!
— Da, njega,hoću! — procedi devojka divlje. — A tebe ne­
ću, M ali Kojote.
— Cak ni onda, kad bih se za tebe borio i pobedio Sejna?
Ona se nasmeja.
— Ako to postigneš, možeš sve od mene da dobiješ, štogod
hoćeš. Ali, Sejn će pobediti tebe.
M ali Kojot okrete glavu ka Zapadnjaku.
— Prihvataš li ti nadmetanje, a?
— Uvek. Cime bi najviše<voleo? — odvrati Zapadnjak sa
neskrivenom ironijom. — Pesnicama? Ili rađe noževima? Prih-
vatam svako oružje koje ti odgovara.
M ali Kojot se isceri. Izgledalo je kao da m u je pala n*
pamet neka đavolija.
— Bez oružja — reče. — Ja neću da te ubijem. Jer, nam a
si još potreban živ. Ja ću se golim pesnicama boriti s tobom.
Za jedan čas biće naš sledeći predah na putu. To će biti kraj
jednog izvora s vodom. Slažeš li se da se tamo borimo jedan
protiv drugog? Samo rukam a i nogama?
Sejn nemarno klim nu glavom.
— Celim telom — odvrati. ^ Kako je kod tvog naroda
uobičajeno. Ko pobedi, pripada m u Mesečeva Zraka.
— Ju h u u u . . . — grm nu Apač i fcao da se unapred radova«
sigurnoj pobedi.
Sejn nije gajio nikakve iluzije. Znao je da su Apači tvrdi
borci koji ^ bore kao sami đavoli.
Bio je to neobičan način borbe. Neka mešavina pesničenja,
borbe u ringu i dalekoistočnog karatea. Svi zahvati bili su doz­
voljeni, a posebno je bilo opasno, ako borac protivnika dohvati
nogom po licu, onda je obično gotovo.
Sejn je već mnoge Apače video koji su vladali ovom vešti-
nom. Bio je siguran da će m u i M ali Kojot pokazati nekoliko
trikova.
 'k'k 'k S EJN 'k'k'k

Poglavica je bio jak. To je Sejn već video. Imao je mišiće

od gvožđa i žile od čelika.
Ali, pre svega, izgled na „pobedničku prem iju” davao je
Malom K ojotu posebnu volju za pobedu.
U njem u je rastao gnev i on potera svog čupavog mustanga
brže.
Za m anje od jednog časa, stigli su do izvora. K onji su bili
napojeni, a Sejn je svojoj životinji otkopčao kolan i izvadio žva­
le.
Indijanci se uopšte nisu brinuli o svojim mustanzima. To
je bio njihov način. A i sa ženama nisu postupali bolje.
M ali Kojot je bio kraj vode i spremao se za borbu. Prvo
je pio, onda oprao gornji deo tela, a onda ga nama/.ao rned-
veđom mašću. Tako će Sejn im ati muke da ga Sčepa.
Ali, nije došlo do borbe. U svakom slučaju ne do borbe iz­
m eđu Sejna i apačkog poglavice.
Zapadnjak je prvi otkrio te ljude. Iz početka ih je bilo pe­
torica, a onda ih je sve više pridolazilo. Izgledalo je kao da su
ovde čekali na Apače.
— Hola! M ali Kojote! — povika njihov vođa na i5i)anskom.
— Jesi li povratio zlato, amigo?
M ali Kojot se i ne pomače. On je bio tako prepreden i pre­
mazan svim mastima, da ga ništa nije moglo l:)r/,n i/biii.-itl iz
ravnoteže. Sasvim lagano, okrete se ka onom Icoji nui se ob­
ratio:
— Zašto pitaš, Sartonas?
— Sta si rekao? Zašto pitam? Ti znaš dobrog Sarlonasa,
koga lju d i zovu lešinarom. Hoću nešto od tvoga piena. Recimo
polovinu.
— A koliko misliš da ima?
— Pa, m islim da ima sigurno pedeset hiljada ptv.osa. Kada
Fernando Bolivar pravi posao, onda to nikada nije mali posao.
Jesarn li u pravu, Indijance?
Govorio je prezrivo, potcenjivački. Već reč „Indijančc” bila
je izgovorena kao nešto pogrdno, i sigurno je tako i bilo.
M ali Kojot ostade sasvim miran.
— K oja ti je to ptica otpevala, lešinaru?
Sartonas se nasmeja glasno. Izgledalo je to kao da jo od
srca. Covek bi morao biti dobar poznavalac lju d i da bi raspoz-
nao istinu.
— Ti si jedan šaljivko, Indijanče — povika ovaj zatim. —
Onda, možemo li da se složimo? Poklanjaš li m i moj deo?
— Naravno, lešinaru — odvrati M ali Kojot mirno. — Ti si
jači od mene. Ti imaš desetoricu ljudi. Ja im am samo sedmoricu
koji su spremni da se bore za mene.
»
 •kirir S E J N -k ir ir

— A gringo? On ne pripada tebi? I ko je ta mala mučača?

i: ';leda' kao Apačkinja, ali, mogla bi da bude i kći našeg pre­
li !i;snog n a r o d a ... Sta je, golubice? Zar ne bi volela da me
malo otpratiš? Ja živim u jednoj lepoj kući usred brda. Tamo
jedno jezero u kome možeš da se kupaš. I svaki dan ću te
lu'.'.niti najiDoljim dakonijama. Dok jednog dana ne budeš toliko
(lobela da m i se stvarno dopadneš. No, mučača? Sta kažeš na to?
Sejn, koji je stajao kraj svog konja, položio je desnicu na
kundak svoje „vinčesterke”.
— Ona pripada meni, Sartonase — objasni m u mirno. —
Ona je moja nevesta. Je li to dovoljno?
Sartonas se zamišljeno zagleda u Zapadnjaka. Ipak, na nje-
).;ovom širokom, bradatom licu još uvek je ostao prijateljski iz-
I 'a Z .
— Ko si ti, gringo? Ti si đavolski odvažan, hombre.
— Ja sam Sejn.
Rekao je to najnemarnije što se moglo. I Sartonas ponovo
prasnu u smeh koji se orio.
O nda sasvim iznenada nastade pakao.
Sejn je stim računao. On nije Sartonasa n i delića sekunde
iiipuštao iz vida, i to je bilo dobrp.
Sartonas ni u kom slučaju 'nije nameravao da se zadovolji
:::i polovinom zlata. A on je hteo da ima i devojku. Zbog toga
je bilo unapred jasno da će se boriti.
Sasvim nenadano, dok se još glasno smejao, izvukao je puš-
i:u iz futrole na sedlu i opalio kao sumanut.
Sejn ga jednim jedinim metkom obori iz sedla. Banditski
vođa pade kriknuvši, a njegov konj pojuri odatle kao da ga
(.¡une hiljade đavola.
Zapadnjak nastavi munjevito da puca. Stajao je lako pog­
nut, sa ,,vinčesterkom” oslonjenom o kuk.
Bandoljerosi počeše divlje da viču. K onji se propeše i zba-
ciše ih. L ju d i su kleli i istovremeno zazivali sve meksičke svece
u pomoć.
Indijanci, okupljeni oko Malog Kojota, ispustiše takođe boj­
ni poklič i počeše mahnito da se bore.
Posle nekoliko minuta, ponovo je zavladala tišina. Banditi
koji su još živeli, hvatali su maglu. Polovina ih je ležala na
tvrdom tlu. Neki su bili mrtvi, a dvojica su još živela.
I Sartonas, čovek koga su zvali „lešinar”, ležao je još ste-
njući, razrogačenih očiju. Sejn ga nije tako teško ranio da bi
zbog toga umro.
Sa parajućim krikom, ju rn u M ali Kojot na ranjenika. U ruci
Apača zablistao je nož.
B io je to nož za skalpiranje. Sejn je poznavao taj jezivi ia-
 ★ ★ ★ se J/V-*-*-*

strument, koji je bio toliko oštar, da je bio dovoljan lagani pri­

tisak da se čoveku ždere koža.
M ali Kojot je hteo da skalpira Sartonasa. Naživo.
Bandit užasnuto vrisnu. Nož sevnu. Apač je režao kao pu­
ma.
U jednom skoku, našao se Sejn na tom mestu. On uhvati
zglavkove Apača i okrete ga oko sebe.
— Dijabolo! — prosikta poglavica. — Šta hoćeš ti, hombre?
Otimao se iz Sejnovog stiska i to m u je dosta lako uspelo,
jer se prethodno bio namazao za borbu.
Lice nm se izobličilo, kada je jurnuo napred, želeći da za-
rije sečivo u Zapadnjaka.
Šejn ga snažno i nemilosrdno udari obema pesnicama u ugao
vilice.
Posle tog dvostrukog udarca, zavladala je konačno tišina.
Apači su s nevericom zurili dole u svog poglavicu, koji je le­
žao kao mrtav.
Sejn priđe Sartonasu.
— Ja ne ubijam ranjene neprijatelje, Sartona.se. — Ako si
u stanju, onda se gubi sa svojim prijateljem.
Pri tom je pokazao na drugog ranjenika. Covi*k je seo i
U očima m u je zasvetlucala iskra nade.
Sartonas kao da nije mogao sve to da shvati.
— Zašto si to učinio, gringo?
— G ubi se, ako možeš! — odseče Zapadnjak mi'zovoljno.
Okrete se i pogleda ponovo u Malog Kojota, koji je opcl počeo
da se miče.
Lako posrćući, stade Apač na noge, ali se br/.o povratio iz
ošamućenosti.
— Zašto si to uradio, Sejne? — upita prividno mirno. —
Sartonas je sto puta zaslužio smrt.
— J a sam ga ir>etkom izbacio iz sedla — odv-ati Zapad­
njak hladno. — On, dakle, pripada meni. M ali Kojote. Ua/.umeš?
— On mora da umre! — zareža poglavica. — Ali, ti .sd u
pravu. On pripada tebi, jer si ga ti smakao. Borimo se zaJ,o ne
samo za Mesečevu Zraku, nego i za Sartonasa ,,lešinara”. I, što
se mene tiče, i za njegovog prijatelja. Slažeš se?
Šejn klim nu glavom. Onda pruži svoju pušku A pačkinji i
skide košulju. Hteo je da se bori golog gornjeg dela tela, kao
Indijanac.
— B udi oprezan — prošapta Dijana. — On je snažan kao
»edved i lukav kao kojot.
Sejn samo sleže ramenima i krenu.
Borba je mogla da počne.
 ★★★ S E J N -kirir

M ali Kojot je zaista bio izuzetan borac. I služio se svim

sredstvima.
Udarao je pesnicama, otvorenim šakama, a često i brido­
vima šaka. Vrteo se kroz vazduh i pokušavao uvek nanovo da
nogama dokači Sejna po glavi.
Sejn je imao muke da se odupre takvom protivniku. Jed­
nom ga je udarac nogom Malog Kojota pogodio ravno u sto­
mak, i imao je utisak da će ispovratiti ceo doručak koji je još
pre četiri časa pojeo.
Taj tip je zaista bio podmukao kao tigar, lukav kao stari
kojot, i jak kao medved. I nije imao ni najm anji osećaj^za fer
borbu. Šutirao se, udarao, grebao, ujedao, ne štedeći nijedan deo
protivnikovog tela.
Jednom je morao Šejn obema rukama da pritisne donji deo
lela. Bol m u je sevao kroz ■ trbuh kao plamen, a mozgu kao
da m u je eksplodiralo buse baruta. Jedva da je i primetio da
je posrnuo napred, i da je ostavio glavu nezaštićenu pred sle-
dećim podm uklim napadom A p a č ^
Negde u podsvesti, začuo je Dij'anin opominjući krik.
U istom trenutku, počeo je ponovo da se brani.
Shvatio je smrtnu, opasnost^ u kojoj se nalazi, i zaboravio na
bolove.
Obuzeo ga je hladan,gnev, i on se baci u stranu kada je
Apač hteo da se obruši na njega kao orao na svoj plen.
M ali Kojot pojuri u prazno. Prošlo je dve-tri sekunde dok
je ponovo bio na nogama. I taj delić vremena bio je Zapadnja­
ku dovoljan.
Odbranio se i mogao je konačno sam da pređe u napad.
I tada je održao lekciju Malom Kojotu. Borio se tvrdo i bes­
kompromisno. I pri tom, bez ikakvih prljavih trikova. Tako
nešto jednostavno nije odgovaralo njegovom karakteru.
Oborio je Malog Kojota na tlo.
Zavladala je duboka tišina, kada se apački poglavica ispru­
žio nepomičan po vreloj zemlji.
Na obronku, Sartonas se podigao u sedeći položaj i zurio
s nevericom.
— To je bio posao, hombre — zakrešta kao gavran. — Jed­
va da sam slutio da će se tako nešto dogoditi. Pripadaš li ti zais­
ta Bolivarovoj armiji?
Sejn se cerio.
— Ko postavlja glupa pitanja dobij a i glupe odgovore,
hombre. Ja sam ti pružio šansu, Sartonase. Gubi se konačno! Nes-
tam!
41
 '★ ★ ★ S E J A / * * *

Meksikanac ne reče niSta više. S naporom se osloni na no­

ge. Nedaleko od njega, stajao je njegov konj. Posrtao je ka ži­
votinji i uzbatrgao se u sedlo.
Pre nego što je odjahao, okrenuo se još jednom ka Zapad­
njaku.
— Do viđenja, mučačo. Siguran sam da ćemo se još vide ti.
Konj zakasa. Sartonas se presamitio u sedlu kao starac. Pred
n jim je bilo teško jahanje.
M ali Kojot se pomaće, i probudi iz nesvestice. I on je video
kako r>artonas jaše odatle i lice m u se iskrivi.
— Ti si glupak, Sejne — reče. — Lešinara moraš ubiti,
hombre. On ne zaslužuje da živi.
— A kojoti? — upita Zapadnjak.
M ladi poglavica se zgrči. Sejnova primedba mu se uopšte n i­
je dopala. Bila m u je jasna.
— Id i do đavola! — zareža.
Nežna A pačkinja priđe Zapadnjaku. Stala jc tik uz njega
i priljubila m u se. Nasmešila m u se i poljubila ga u usta.
— Visoki ćoveče — prošaputa. — Sada pripadam tebi. Ta­
ko treba da ostane. Zauvek . . .
Sejn ne reče ništa na to. Preko D ijanine glavo glodao je
Malog Kojota u oči. Ono što je tamo ugledao, reklo m u je sve.
Bila je to smrtna presuda.
Ali, Apač će pustiti da prođe izvesno vreme dotle. I to je
Sejn shvatio. Isprva će biti miran, jer ako bi sada udario, iz­
gubio bi obraz pred svojim ljudim a.
Poglavica će zato strpljivo čekati na svoju Šansu. Bilo je
sigurno da će je jednog dana steći. Možda već sutra, kada stig­
nu na Hacijendu lavova.
Jedno tajanstveno i preteće ime, pri čijem se spom injaju
i hrabri Meksikanci krste.
Sta je zaista s tom hacijendom?
Sta Sejna i A pačkinju tamo čeka?
I kakav je čovek taj Fernando Bolivar? Kako će on reago-
vati kad m u m lada Apačkinja bude rekla zašto je dogla?
Razume se, ona je imala moralno pravo na jedan deo nas-
ledstva. Ali, bilo je vrlo sumnjivo da li će posle toliko godina
to moći i da dobije.
Njena jedina mogućnost bila je borba.
I Sejn je znao da će upotrebiti sva sredstva da pobedi.
L ju d i su je zvali Nežna Apačkinja.
A bila je tigrica . . .
*2
 ★★-A- S E J N ★★★

VI

Uveče, tik pred sumrak, ugleda Zapadnjak cilj.

Bio je to impozantan pogled. *
Više tvrđava nego hacijenda.
Ponosite, belo okrečene zgrade ležale su na jednoj okrug­
loj uzvišici usred široke doline, a ta dolina bila je sa svih stra­
na oivičena okomitim stenovitim liticama.
To je, dakle, bio carstvo Fernanda Bolivara.
Belo okrečeni zidovi dobili su krvavocrveni odsjaj zalazećeg
sunca. Jedan zavojiti put vodio je uzbrdo i završavao se pred
masivnom kapijom, oivičenom sa dva stražarska tornja. Od tih
tornjeva, počinjale su palisade sa galerijama sa kojih se celo
/danje sa lakđćom moglo braniti.
Hacijenda lavova. Bolje bi joj odgovarao naziv Tvrđava la­
vova senu Sejnu kroz glavu.
Bio je to pravi grad,v kakve je Šejn nekada viđao na slika­
ma iz stare Evrope.
Ova građevina morala je poticati još iz vremena španskih
osvajača. Po ćelom rasporedu, Sejn je uvideo da je ovde pre
mnogo stoleća morala biti podignuta utvrda iz 1iojs SG mogiS
kontrolisati i braniti okolina. Mnogo toga je bilo obnovljeno, ali,
:.'tari stil građenja se nije mogao prevideti.
D ijana je jahala tik uz bok Zapadnjaku dok su se penjali za­
vojitom stazom.
— Udara m i srce — reče tiho. — Ne znam više šta treba
da činim.
— Da čekaš — odvrati još tiše Sejn. — Ne čini samo ništa
nepromišljeno.
Stigli su do velike kapije. Njena krila su bila načinjena od
.snažnih balvana, okovanih gvozdenim šipkama.
Tornjevi levo i desno od kapije b ili su prekriveni kalajnim
pločama, i na njim a su stajali stražari.
Začule su se komande. Cela atmosfera podsećala je Zapad­
njaka na vojne tvrđave u Anzoni.
Glasan signal trubom pozva jahače. Velika kapija se rastvo­
ri. Skoro bešumno, tek uz laku škripu, razdvojiše se velika krila.
U nutra je bilo zaista kao u pravoj tvrđavi. Zidovi i zgrade
zatvarali su jedno kvadratno dvorište. Usred tog dvorišta stajao
je jarbol n^a kome je visila plava zastava, mreškajući se pod bla-
i’im vetričem. Na plavoj podlozi, videla se žuta lavlja glava.
Bio je to lav sa ponosnom grivom, dakle, nikakva puma niti
planinski lav, već pravi afrički lav, koga su lju d i ovde mogli
poznavati samo iz knjiga.
Sejn i D ijana su usred grupa Apača ujah ali na veliku ka-
13
 •k 'k 'k S e j n -ir-kir

piju. Na zapadu je sunce bilo još jedva za širinu dlana nad ho­
rizontom. Spuštala se tama. Kao i uvek, prelaz iz dana u noć
bio je kratak.
Negde je neko opet zatrubio.
Zatim je nastala tišina.
Šejn, D ijana i Apači zaustavili su se pred širokim stepeniš­
tem, koje se uzdizalo prema glavnoj zgradi. Stepenice su bile
od najboljeg mramora. Kameni kipovi uzdizali su se u večer­
njem rumenilu.
Ličilo je to na palatu nekog kralja ili bar guvernera.
Propraćen znakom trube, izađe jedan muškarac na veliku
terasu. Bio je odeven u tamno. Izgledao je jednostavno, ali zna­
ci bogatstva nisu se mogli prevideti.
Sejn je odmah znao da je ugledao čoveka koga jo tražio.
To nije mogao da bude niko drugi do Fernando Bolivar.
Bio je to muškarac od pedeset godina. Uzani brčići ocrta­
vali su m u gornju usnu. Imao je suvonjavo lice, a plavo oči bile
E U mu hladne i zamišljene.
Sim patičan čovek, pomisli Zapadnjak. Ali, mogao bih se i
razočarati.
N jihovi se pogledi ukrstiše. Blagi osmejak zaigrao je na usna­
ma Meksikanca.
Osmejak je izgledao podrugljiv, ali u takvom tumačenju
greška nije bila isključena.
Šejn je shvatio da se on ovde suprotstavlja jednom čoveku
koga ni u kom slučaju ne sme potceniti.
— Buenos dias — pozdravi muškarac. — Dobro došli u ila-
cijendu lavova, senjor i senjorita. Ili moram da vas oslovim sa
„senjora”?
Bio je besprekomo uglađen. Pravi hidalgo. Pravi naslodnik
španskih plemića.
— M i nismo venčani — objasni Sejn. — Ona se zove senjo­
rita Dijana, a ja Šejn.
Meksikanac se lako nakloni.
— Vrlo sam srečan, mister Sejne. Senjorita izgleda kao In ­
dijanka. Kao Apačkmja, rekao bih.
On svoje ime još nije pomenuo. Cim je Šejn to pomislio,
Meksikanac dodade brzo.
— Oprostite na mojoj neučtivosti. Ja sam Fernando Boli­
var, vlasnik ove hacijende. Sreća za nas, senjor Sejne, što ste
se pridružili m ojim Indijancima. Bez vaše pomoći, ne bi smo
uspeli da vratimo naše zlato.
Šejn je bio zapanjen. Ovaj prepredeni tip gore, na vrhu ste­
peništa, izgleda da je veoma mnogo znao. Izgleda da su m u nje­
gove uhode već sve dojavile.
44
 ★★★S E J N ★★★

Bilo m i je zadovoljstvo — odvrati Zapadnjak kurtoazno, i

vinu se iz sedla.
D ijana je sledila njegov primer i takođe sjahala.
Fernando Bolivar se smeškao dobroćudno. On načini pok­
ret dobrodošlice ka oboma i reče.
— Oprostite mi ponovo na mojoj nemarnosti. Ali, ja sam
sasvim zaboravio da vas pozovem u kuću.
Šejn i Apačkinja popeše se stepenicama. Poslužitelji u cr­
venoj livreji uvede ih u kuću i sve se odvijalo kao da je već
davno bilo isplanirano.
Docnije su sedeli zajedno u jednoj svežoj dvorani. Svetilj-
ke su gorele. Kroz otvoreni prozor strujao je unutra hladnjikav
večernji vazduh. Veliki sto bio je pokriven mnogim dakonija­
ma. Pribor za jelo bio je od srebra. Porcelan je bio od najskup­
ljih koje je Sejn ikada video.
U pročelju stola sedeo je Fernando Bolivar. Malo-malo, pa
bi njegov pogled prešao po devojci. Sejn se podseti na Boliva-
rovo pitanje odmah po njihovom dolasku: ,,Izgleda kao Apački­
n ja”. Niko od n jih dvoje nije m u na to polupitanje, polukonsta-
laciju odgovorio. A i on Se o tome nije dalje raspitivao. Šejnu
sinu da taj čovek zaista zna veoma, veoma mnogo.
Razgovarali su o beznačajnim stvarima. Sejn se^čudio m iru
i opuštenosti hacijendera. Zaš^o, do đavola, neće da pređe na pra­
vu temu? Njega je ipak moralo interesovati odakle Šejn dolazi
i zašto je ovamo došao s Apačkinjom.
Ali, Fernando Bolivar se nije žurio. Postupao je sa Šejnom
i Apačkinjom kao sa dobrim, starim poznanicima. Sve kao da se
samo po sebi podrazumevalo.
Stvarnost je izgledala drukčije.
Fernando Bolivar je čekao, vrebao. Smeškajući se, očeki­
vao je da se ovi uzbude.
Trebalo je da Šejn izgubi živce, da m u pokaže svoju slabu
tačku. Ali, Sejn m u nije pružao to zadovoljsfvo. On je ostajao i
dalje učtiv, i sedeo je zatvorenog pogleda na licu.
Hacijendero postade vidljivo nemiran.
Smešak na njegovom licu počeo je da se gubi, i uskoro je
ostala samo jedna sleđena maska.
I tada on reče uzbuđenim glasom.
— Čudno je kako nas je slučaj usmerio jednog ka drugom,
Sejne. Ja sam na ovaj dan već dugo čekao. Znao sam da će me
jednog dana prošlost sustići.
B ili su sami u prostoriji. Šejn i Dijana se pogledaše.
— I kakvo je vaše stanovište preina toj stvari? — upita Za­
padnjak. — Jeste li spremni da ustupite D ijani ono što joj pri­
pada?
43
 ★★★S E J N ★★★

Femando Bolivar vistade i poče tamo-amo da korača. Ruke je

prekrstio na leđima, a njegovo markantno lice bilo je zamiš­
ljeno.
— Vi ste oboje inteligentni — odvrati on polako. — Sigurno
nijednom od vas ne bi bilo teško da zamisli sebe u mojoj situa­
ciji. Jasno je da bih ovaj posed rado zadržao. To se sasvim mo­
že razumeti. K oji bi čovek rado prepustio ono što je u toku
mnogih godina mukotrpno izgradio. Očigledno, teško mogu da
se odlučim S jedne strane, ja vas im am oboje čvrsto u -u-
kama. Jedna moja naredba, i vi biste b ili izgubljeni.
Pogledao je čvrsto Zapadnjaka u oči. Očekivao je neki nje­
gov odgovor, neku primedbu.
— Zašto to ne učinite? — odvrati Sejn m im o. To bi moglo
sve vaše probleme jednim udarcem da reši.
— Da, zašto to ne bih učinio — prom rlja Fernando Boli­
var. — Mogao bih sad besramno da vas lažem i da vam ])ričam
kako sam ja jedan častan čovek. Ali, stvari ne stoje lako i vi
ste sigurno to već saznali. Ja sam neka vrsta vuka u jugnje-
ćoj koži. Ja sam od Hacijende lavova načinio gnezdo pljačkaša.
Samo tako sam video šansu da postanem veći i jači. Kada je
pre oko osamnaest godina moj bratanac Romano ncstuo bc/, tra­
ga, preuzeo sam njegov posed, jer nikakav drugi srodnik nije
više postojao. Vrlo brzo sam uvideo koliko je teško ?.ivi>1i samo
ođ gajenja stoke, a vremena su postajala sve teža i loža, jer
je tri godine uzastopce vladala velika suša. Tražio sam zato dru­
ge mogućnosti da dođem do novca. I vremenom jo llncijonda
lavova postala eldorado bandoljerosa. L ju di su u mođiivromonu
sve saznali i raširile su se ružne prige. Prirodno da jo većina
n jih preterana.
Ali, kakve vam to besmislice govorim! Ne radi so o proš­
losti. Radi se o budućnosti. O našoj zajedničkoj budućno.sti.
Hacijendero je bivao Zapadnjaku sve simpatičniji. On jc bio
bandit, ali očevidno nije bio nikakvo beskrupulozno đuHro, već
muškarac, s kojim se moglo razgovarati.
Ili je i sve to samo bio blef?
Nije li Fernando Bolivar zapravo ipak svim mastima pre­
mazan pasji sin, koji hoće Sejna i D ijanu žedne da prevode pre­
ko vode?
Sejn nije imao drugog izbora do da sačeka.
I zato primeti mirno.
— Ja sam zadivljen da ste tako dobro o nam a obavešteni,
senjor Bolivara. Sigurno ste već pre dosta vremena saznali za
Dijanino postojanje?
Fernando Bolivar klim nu glavom.
46
 ★★★S E J N

— J a sam to saznao dosta brzo, pošto, je moj bratanac Ro-

mano nestao. Indijanci su m i ispričali o smrtonosnoj borbi izme­
đu Romana i izvesnog mladog poglavice. Saznao sam i celu pri­
ču o Romanovoj ljubavi i njenoj smrti. Od početka sam raču­
nao s tim, da je Romane iza sebe mogao ostaviti testament, a In ­
dijanci su m i takođe ispričali i o Starom Orlu, vraču, koji je
živeo u brdima Cirikava sa mladom Apačkinjom, koju je zvao
Mesečeva Zraka. Pre nekoliko dana poslao mi je M ali K ojot
jednog svog ratnika sa porukom o vašoj borbi protiv lju d i iz
,,Vels Fargoa”. Izvestio me je i o A pačkinji koja se s vama na­
lazi na putu prema jugu. U tom trenutku, osetio sam šta je po-
sredi. I zaista je bilo tako. Prošlost je ponovo oživela. I morao
sam s tim da se suočim.
Rekao je sve to vrlo smireno i bez najm anjeg traga gorčine.
Bio je čovek koji je znao da se suoči sa činjenicama, da bude
spreman na njih i da učini najbolje.
Naravno, u Sejnu se već duže vremena rodila druga misao,
ali, on nije dozvolio da se to primeti.
— I kako vi sve to sebi predstavljate? — upita.
Hacijendero pogleda D ijanu.
— M i smo rođaci — odgovori. — Pretpostavljam da neće3
im ati ništa protiv, ako te zovem po tvom imenu, D ijana . . .
Poslednjoj reči dao je upitni akcenat i devojka se nasmeši
na svoj nežan način.
— D ijana ili Mesečeva Zraka. — Odgovori. — Izaberi ime,
koje ti se najviše sviđa, Fernando Bolivare. Ili bi ti bilo m ilije
da te'zovem stricem?
— Za božju volju! Izgledao bih sebi kao neki starac. Budi­
mo dobri prijatelji. Važi?
Obišao je oko stola, zastao iza njene stolice i nagnuo se ka
njoj. Ruke su mu ležale na njenim ramenima, a usne tražile
njene obraze.
D ijana se osmehnu kad je on poljubi.
— Čudno — primeti tiho. — Ja sam sebi sve ovo sasvim
drukčije predstavljala. Pomislila sam da ću morati da se borim
za svoje nasledstvo. Zahvaljujem ti što si tako uviđavan.
— V idim da se razumemo — odvrati Bolivar sa spoljnom
mirnoćom. — Imaš li ti testament ili nekakav dokument od tvog
pokojnog oca?
— Testament — nasmeši se devojka. — Ali, ja sam m išlje­
nja da 0 pojedinostima možemo i kasnije razgovarati. Kad bih
i tražila svoje pravo, u osnovi se uopšte ništa ne bi promenilo.
Ti bi i dalje ostao ovde upravnik, jer ja nemam blagog pojma,
kako se ovo ogromno imanje može voditi. I ja se osećam kao
♦7
tvoja kći koja 6e jednog dana sve preuzeti. Je li to zadovolja­
vajući predlog, Fernando?
— Vrlo dobro — preo je on. — Siguran sam da ćemo se
razumeti, Dijana. Ti si isto toliko mudra, ako što je bio i F».o-
mano.
On je poljubi u oba obraza i Šejn shvati da hacijendera obu­
zima jedno pritajeno uzbuđenje. Taj dobro stojeći muškarac se
garantovano neće ponašati prema mladoj A pačkinji kao prema
kćeri. Sasvim suprotno, on je pokazivao izvesnu napetost, i Sejn
se pitao kako će devojka reagovati.
Kako sé uopšte stvarno razvijala ova stvar? Da nije sve ovo
samo smrtonosna igra sakrivenim kartama? Nema li ovde sva­
ko svoje pKJsebne misli koje u sasvim određenom pravcu vode?
Bolivarove ruke još su uvek ležale na ramenima Apačkinje.
Pod svojim tankim, fino izvajanim prstima, on je bez sumnje
već osetio da ona pod svojom tankom kožnom odećom nema niš­
ta više sem sopstvene kože.
Vladao se posednički. Izgledalo je potpuno tako, kao da
A pačkinju već smatra sopstvenim vlasništvom.
Šejn oseti kako se u njem u budi gnev, ali je spol ja ostao
potpuno miran.
Hacijendero ga pogleda zamišljeno.
— A vi,' senjor Sejne? Kako vi sebi zamišljate budućnost?
— Ja mislim da sam zaslužio nekakav udeo. Pomogao sam
da vratite dvesta hiljada zlatnih meksikanskih pezosa, a pred
„Vels Fargoom” ću i dalje figurirati kao glavni vinovnik toga.
Zbog toga sam m išljenja da mi za to pripada izvesno obešteće­
nje, jer me još mnogo neprijatnosti očekuju. Sigurno ste u to­
me i vi saglasni sa mnom, senjor.
Fernando Bolivar zavrte glavom. Još uvek se smeškao, ali
u njegovim očima više nije bilo ni traga prijateljstva. One su
sada bile tvrde i po prvi put Sejn shvati da pređašnje don Fer-
nandovo držanje nije bilo ništa drugo nego maska.
Pa, i njegovo držanje prema A pačkinji bilo je samo hladna
računica. Postigao je tačno ono što je želeo. Njega je zanimala
samo njena lepota.
Sve je to Šejn shvatio u deliću sekunde, pogledavši Fernan­
da Bolivara u oči.
— Ja nisam m išljenja da ste zaslužili nagradu, Sejne — re­
če Meksikanac. — M oji Apači su m i tok prepada tačno opisali.
V i skoro da niste ni učestvovali u tome, amigo. Niste ni jedan
pucanj opalili. I to dokazuje da bi M ali Kojot obavio stvari i
bez vas. Žar se ne slažete sa mnom?
— Vi ste izuzetno oštroumni — primeti Zapadnjak sa ne-
Bkrivenom ironijom. — Dobro, ja nisam pucao. Ali, bio sam ta­
 ★★★S e j n ★★★

mo i agenti „Vels Fargoa” su me prepoznali. Po svim izgledi­

ma, M ali Kojot me je u toj đavolskoj situaciji dobro iskoristio.
I zbog toga mislim da mi pripada odšteta.
Bolivar ponovo zavrte glavom.
— Žao m i je, Sejne. Ali, ja ne mogu ni jedan jedini pezos
da vam ustupim. Taj mi je novac sav potreban. Dobićemo još
jednu isporuku oružja od „Vels Fargoa” i onda ćemo im ati do­
voljno da naoružamo jednu malu armiju. Veoma mnogo je u
igri, senjor. Morate za to im ati razumevanja.
Sejn se naže unazad. Držao je punu čašu tekile u desnoj
ruci i srkutao polako oštro piće.
— Imate li želju da zasednete na predsedničku stolicu, Bo­
livaru? — upita sarkastično. — Ja bih na vašem mestu bio malo
uzdržaniji. Ko za zvezdama poseže, može lako da izgori.
— Prepustite meni moje brige, Sejne. A ja vama nudim
protivpredlog. Time možete dobro zaraditi. To je đavolski po­
sao, ali, ja sam uveren u to da ste u stanju da ga izvedete.
— A ako mi se to ne bi dopalo?
Bolivar sleže ramenima.
— Bilo bi to loše po vas, Sejne.
— Kako to treba da razumem?
— Vrlo jednostavno. Vi ste došljak, i u međuvremenu ste
saznali dovoljno da biste m ogli postati opasni za nas. Zbog to­
ga vas moram cjržati čvrsto najmanje dotle, dok ne postignem
svoj cilj. Ali, rizično je i nerazumno takvog čoveka, kao što ste
vi, ostaviti naoružanog, pa mi zato preostaje samo jedna moguć­
nost. Razumete, senjor?
Pitao je to s osmehom i tek sad je Zapadnjak potpuno shva­
tio sa kakvim prevejanim pokvarenjakom ima posla.
Ali, on nije nameravao da mu tu stvar učini toliko lakom.
— Vi ste nitkov, Bolivare — reče suvo i položi ruku na
dršku revolvera. — I veoma ste dobro ovo zamislili. Ipak, niste
m islili na sve. Na primer, mogao bih vas iz mesta ustreliti.
Bolivar, smešeći se, odmahnu rukom.
— To ne verujem, senjor ^ odvrati učtivo kao i ranije. —
Ja, naime, pripadam ljudim a koji ništa ne prepuštaju slučaju.
Promaklo vam je šta se upravo događa. Zato rade ne poku­
šavajte da izvučete revolver. Mogao bi vam to biti poslednji pok­
ret u životu. Okrenite se polako i pogledajte iza sebe.
Sejn ga posluša. Zbog onoga što je video ote m u se psovka.
Iza njega, iz drvetom obloženog zida virila je cev jedne puške,
a kraj nje se raspoznavao deo tamnoputog lica.
— To je Santijago — objasni Bolivar. — Jedan od mojih
najboljih strelaca. Možete zahvaliti sreći da niste povukli re­
volver, senjor Sejne. Santijago bi vas.tačno pogodio u vrat. On
još nikada nije promašio cili.
4 S «J n 33 49
 ★★★S E J N ★★★

Sejn odmače ruku od drške oružja. Polako ponovo uhvati

čašu sa tekilom, misleći pri tom na to da cev Santijagove puš­
ke i dalje nišani u njegov potiljak.
— Vi zaista mislite na sve, Bolivare — primeti sa prizna­
njem. — Dobro je to znati.
— I ne zaboraviti, Sejne. To je najbolji savet koji vam
mogu d a t i. . . Kako u međuvremenu stoji sa m ojim predlogom,
senjor? Jeste li spremni još jednom da o njem u razmislite?
Zapadnjak se više iskezi nego nasmeši. Njegov položaj
uopšte m u se nije sviđao, ali, morao je dobro da pazi da ne bi
dobio kuglu u potiljak.
Ovaj put je izvukao kraći kraj. Mogao je samo da traži
najbolji izlaz iz situacije.
— I o čemu se radi? —r upita.
— „Vels Fargo” će uskoro ponovo da izliferuje oružje —
objasni hacijendero. — Ovaj put se, naravno, ne mogu poslu­
žiti istim trikom. Zbog toga sam nešto drugo smislio. Potreban m i
je jedan čovek da se pobrine za to da ,,Vels Fargo” nikada ovde
ne isporuči oružje .. . Razumete li šta mislim?
Zapadnjak blago klim nu glavom.
— A vi ne mislite da bi i kom panija mogla da mućne gla­
vom, Bolivare? Kod „Vels Fargoa’’ ne sede glupači. To ja prok­
leto dobro znam. Bolje nego iko d r u g i.. . Na vašem mestu, bio
bih veoma oprezan. N ajm anja greška mogla bi da vam slomi je
vrat. Ne smete te ljude potcenjivati.
Hacijendero odmahnu prezrivo rukom. U njem u su bili sa­
držani sav njegov ponos, sva njegova prepotencija.
— Ja m islim na sve, Sejne — odvrati oštro. — Vaša upo­
zorenja možete sebi da prištedite . . . V i ste, dakle, spremni da
radite za mene?
— Ne ostaje m i nikakva druga mogućnost.
— Vrlo razumno od vas, prijatelju moj. Ja sam od početka
znao da je mudrost prednost vašeg karaktera. To m i se dopada
na vama.
Za Zapadnjakova shvatanja on je sad prokleto mnogo p ri­
čao, ali Šejn ga je pustio. Bolivar je izgovorio još gomilu m a­
nje ili više nepotrebnih reči i Zapadnjak jedva da ga je i slu­
šao. Tek kad je hacijendero počeo da govori o plaćanju, Sejn po­
novo obrati na njega pažnju.
— Sto hiljada zlatnih pezosa — izgovori Bolivar uozbiljeno.
— Dajem vam svoju , reč, svoju časnu reč, Sejne. Cim ostvarim
svoje želje ni vi nećete zažaliti.
— A kako izgleda taj cilj? — upita Zapadnjak m im o.
U sebi se smeškao. U njegovim očima Bolivar je bio jedan
od onih prokletih luđaka, koji uvek iznova u Meksiku pokuša­
50
 'k'k'k S E J N ir-k*

vaju da se na tud račun vinu do zvezda. Bio je pohlepan za zla­

tom, moći i slavom. I bio je spreman da za ostvarenje svojih že­
lja bezosećajno žrtvuje bezbrojne ljudske živote.
Fernando Bolivar ga pogleda ozbiljno.
— Ja tačno znam šta vi sada mislite, Sejne — reče pomalo
prekorno. — Ali, vi grešite. Ja ni u kom slučaju nisam vetrogo-
nja, avanturista i hazarder. Ne spremam takođe nikakvu šlepu
pobunu. Ne, prijatelju moj. Ja ne želim stolicu predsednika.
Porfirio Dijaz je suviše jak, da bi ga čovek oborio.
— Jeste li sasvim sigurni? — podrugnu se Sejn. — Lerdo
de Tehada još nije obustavio borbu kako čujem.
— Tehada je luđak! — povika Bolivar povišenim glasom.
— Ali, vi ste u pravu, Sejne. Taj čovek je još uvek opasan. Spre­
ma se za nov veliki udarac protiv vlade. lioće svom snagom da
udari na Dijaza.
Zapadnjak je polako naslućivao uzajam nu vezu. Ali, pustio
je Bolivara da govori dalje, ne postavljajući m u međupitanja.
Hacijendero je očevidno s tim računao, i napravio pauzu. Poš­
to je Zapadnjak ćutao, on nastavi.
— Pred.sednik je dosta zabrinut. U svim provincijama se ku-
va. A Tehada i njegovi još podstiču to. I što je najgore, sluti se
da i guverner Sonore uzima učešće u zaveri. Zbog toga me je
predsednik zamolio za m oju pomoć. On zna da sam ja veoma
uticajan čovek i da mogu veoma mnogo da učinim za njega.
Sada se Sejn široko isceri.
— Interesantno — reče. — Zaista veoma interesantno. To
ste vi sebi veoma dobro zamislili. Na taj način vi biste hteli da
zasednete na guvernerovo mesto.
— To je kleveta! — prosikta Bolivar. — J a se borim samo
za dobrobit republike. To nije nečasno.
Zapadnjak odmahnu rukom. Nije imao volje da se o toj
temi nateže sa Bolivarom.
Jedno je u svakom slučaju bila tačno. Predsednik Porfirio
D ijaz nije birao puteve ni načine da svoju moć izgradi i učvrsti
od kako je oborio prethodnog predsednika Lerda de Tehadu. I
nije samo jednom sklapao savez sa nitkovima kao što je Fernan­
do Bolivar.
Bolivar će tim putem doći do novca i časti, a on, Šejn, tre­
balo bi da m u pomogne pri tome.
— No dobro — prom rm lja Zapadnjak, misleći pri tom na
pušku koja je ciljala u njegov potiljak. — Nisam raspoložen da
se s vama prepirerri o političkoj situaciji u ovoj z e m lji. . . V i ste
m i predložili jedan posao, Bolivare. I ja sam prisiljen da ga
prihvatim . Zar se vi zaista ne bojite da bih mogao da vas iz­
dam?
M
 ★★★SE JA /-***

— A kako vi to sebi zamišljate? — cinično se nasmeši Bo­

livar. U ovom trenutku „Vels Fargo'’ vam je svugde za petama
kao đavo za jednom dušom. U očima kompanije vi ste onaj koji
je u Apač Džankšnu opljačkao pedeset hiljada dolara. A drže
vas čak i za vođu bande koja je izvršila prepad na transport
zlata kompanije, i pri tom ustrelila njihova dva čoveka. Slede-
ćih sedmica ste jedino ovde u Meksiko donekle sigurni. U Drža­
ve ne možete nazad. To bi za vas bila sigurna propast. A ovde,
u Meksiku, ste samo uslovno u sigurnosti. Naime, toliko dugo,
dok ja držim svoju ruku nad vama . . . Je li vam sada sinulo?
Sejn klim nu glavom.
Taj prokleti kučkin sin ga drži u šahu.
— Razgovarajmo o pojedinostima! — procedi.
Fernando Bolivar otvori usta da nešto kaže, ali, odmah
umuče.
Otvorila su se vrata. Velika dvokrilna vrata, koja su vodila
iz hola u ovu prostoriju.
Sejn je sedeo tako da je imao pogled na njih. Ali, mogao
je da posmatra i Fernanda Bolivara. I bio je zapanjen reakcijom
tog čoveka, koji je malopre Još bio tako samouveren.
Hacijendero se pokloni ka vratima i reče svečano.
— Budite pozdravljeni, don Simone de Prado!
U vratima je stajala jedna visoka prilika. Jedan starac koji
Je zračio autoritetom koji i Zapadnjak jedva da je ikad osetio.
I nehotice, on zadrža dah . ..

vn
Po ćelom svom izgledu, bio je to izuzetan čovek.
Nosio je crvenu jaknu uniforme sa zlatnim širitima i resa­
ma, a na grudima su mu se sijali bezbrojni ordeni.
Stajao je uspravan i odlučan. Celo njegovo dražnje zračilo
je izuzetnom čvrstinom i gipkošću, iako je po Zapadnjakovoj
proceni morao im ati sigurno osamdeset godina.
Potpuno bela kosa srebrno se presijavala pod svetiljkama. U
svetloplavim očima prepoznao je Sejn pogled ratobornog lava.
Izgledalo je kao da je on ovde gospodar. Pravi gospodar.
Sejn je čak u to sve više bio uveren. Sve je govorilo u prilog
tome.
Don Simon de Prado — tako ga je oslovio Bolivar.
To nije bilo nekakvo obično ime. Bilo je to ime koje se jed­
va ioš čulo u Meksiku. Ali, znalo se već najm anje dvesta go-
•dina. De Pradosi su b ili stara porodica. A ovaj muškarac u sjaj­
noj generalskoj uniform i pripadao je njoj.
52
 ★★★ S E J N 'k'kir

Fernando Bolivar stajao je još uvek ponizno.

General kao da nije obraćao pažnju na njega. Gledao je
samo Sejna.
— Pozdravljam vas, Amerikano — reče gordo. — V i ste
zaista pravi čovek za nas. Vi ćete nam, dakle, pomoći. To je
dobro.
Mora da je spolja prislu.škivao. Inače ne bi bio obavešten
tako dobro.
Zapadnjak razvuče lice u tigrovski osmeh.-
— Don Simone de Prado — reče hladno — izgleda m i da
me smatrate velikom markom, čovekom kome ništa nije ne­
moguće. U očima svih ljudi ovde, kao da sam neki nepobedivi
vitez. Time sam zaista počašćen, ali, bojim se, da se precenjuju
moje sppsobnosti. A takođe i moje mogućnosti.
— Ja sam već često slušao o vama, Sejne. Vi niste prvi p ut
u Meksiku. Od vas se već mnogim ljudim a presecao dah. I v i
steviše uradili, nego što je većina ostalih lju d i ikada uspela da
postigne. Dobro je da se sve ovako dogodilo . . .
S^ejn je očekivao dugi govor, ali, na njegovo iznenađenje don.
Simon je dosta brzo prekinuo i prišao A pačkinji koja je kao odu­
zeta sedela u svojoj stolici. ^
Stao je iza nje i položio joj obe ruke na glavu. Bio je to
pažljiv, očinski gest.
— Dobro nam došla na, Hacijendu lavova — reče svečano.
— Ti treba odsada ovde da budeš gospodarica. Mesečeva Zrako,
Dijano, kćerko- Romana de Kortana, Lava Sijere.
U dugačkoj prostoriji zavladala je tišina. Samo je odsjaj
sveća plesao po drvetom obloženim zidovima. Neka sasvim sab­
lasna atmosfera. Sejn oseti kao da se preselio u neka davna vre­
mena. Sve je bilo nestvarno kao san.
Ali, bila je istina.
Oko njega bili su lju di od krvi i mesa. I on sam sedeo je jo§
uvek tu i zurio u goruće oči de Pradoa koji je stajao iza devoj-
ke i obe ruke joj položio na kosu.
— Ko ste vi'^ — prošapta Apačkinja. — Otkuda vi sve to
znate? To je do pre kratkog vremena bila tajna Starog Orla.
On nikada nikome nije pričao o tome . . . Kako ste vi otkrili tu
tajnu? Ko vam je to rekao, don Simone?
Stari general se osmehnu nežno. Ruke su m u i dalje mirno
počivale na devojčinoj kosi, a pogled m u se izgubio u nepojm­
ljivoj daljini.
— J * sam bio najbolji prijatelj Romana de Kortana — po­
če on jednoličnim glasom, — Mi smo bili kao braća, iako sam
po godinama mogao da m u budem otac. On mi je ispričao sve
o svojoj velikoj ljubavi prema kćerki poglavice. Kada je nes­
53
 'kic'k S E J N 'k 'k 'k

tao, preduzeo sam potragu. Bio sam u mogućnosti da za njim a

pošaljem mnogo vojnika, alij sve je bilo uzalud. Ipak, nada me
nikada nije napuštala. Uvek sam verovao recima starog vidov­
njaka da budućnost leži pred vama kao otvorena knjiga. Sada
se njegovo proročanstvo obistinilo.
O n skloni ruke sa Dijane.
Pogled m u se vrati u sadašnjost.
— Gadna borba čeka na nas — nastavi. — I to je stari v i­
dovnjak predskazao. Zajedno sa Romanovom kćerkom i smrt će
ponovo svratiti ovde kod nas. I to je takođe činjenica koju ne
tieba skrivati.
Sejn je uglavnom bio skeptičan prema takvim proročanstvi­
ma, a s druge strane, on u tom pogledu već doživeo prosto za­
panjujuće stvari.
On posegnu za bocom tekile i nasu si u veliku čašu. Onda
iistade, rešen da ne dozvoli da ga starac u generalskoj uniform i
više gnjavL
— Ko je zapravo gazda ovde? — obrati se Bolivaru. —
To me jako interesuje.
Bolivar je gledao Ijutito i uzbuđeno. Pojava starca izgle­
da da m u se nije naročito uklapala u planove.
,— J a vodim ovu hacijendu — odvrati posle kraćeg okle-
vanja. — A li, pravi šef je don Simon. On je ovde knez, iako
svi mene sm atraju velikim čovekom hacijende. Bez njega, ja
bih bio niko.
— Interesantno. Onda je, dakle, Romano de Kortano pos­
tavio svog prijatelja kao pravog naslednika? Ne vas, kao svog
bratanca?
— Tako je. U početku je sam sebe smatrao naslednikom.
2iveo sam dosta dugo već sa Kortanom i sem mene, nije imao
drugih rođaka. Na moje iznenađenje, onda je došao general i
pokazao m i izvestan dokument koji ga je predstavljao kao po-
sednik hacijende. Sve se odvijalo po njegovom naređenju, se­
njor Sejne. I ne mogu da se požalim što je tako ispalo. Don Si­
mon je dobar patron. O n m i je uskoro svim stvarima ostavio od-
rešene ruke.
Zapadnjak shvati stvar. Odsada nisu m u više bila potrebna
m kakva bliža obaveštenja.
Pitao se samo šta se zaista događa u glavama obojice muš­
karaca.
Sta još? On sam se prvi p ut našao u sigurnosti. Na Haci-
jendi lavova neće m u skoro niko stati na žulj.
Štaviše, ne mora se ničega n i bojati. Iza njega je stajala
takva moć o kojoj je čak i „Vels Fargo” morao voditi računa.
Pod pretpostavkom, naravno, da je sve tačno što m u je Bo-
M
 'k'k'k S E J N ■k'k'k

Hvar ispričao. Ali, to bi mogao da bude i običan blef. Bilo je

zaista veoma neobično da je Bolivar polu-Indijanku tako srdač­
no i sa dobrodošlicom dočekao. Tako nešto nije bilo normalno.
Posle toliko godina bi svaki čovek pokušao da prvo odbrani po­
sed koji je držao u rukama.
Obojica tih čudaka ponašali su se prema D ijan i kao prema
pravoj kraljici.
Nešto je bilo lažno.
A li šta?
Da ne računaju oni možda sa pomišlju da pridobiju Apač­
k in ju za svoje planove? Ovde je sve bilo moguće.
Sejn je bio siguran da će se susresti sa još mnogim iznena­
đenjima. Nalazio se u jednom đavoljem krugu iz kojeg nije ta­
ko brzo bilo izlaska.
Bio je priklje.šten sa svih strana. I ni sa jedne nije mogao
da očekuje nešto dobro. Sa malom iznimkom da m u Je na ovoj
hacijendi za prvo vreme život van opasnosti. Za prvo vreme . ..
— Pređimo na stvar, Bolivare — reče. — Kada dolazi taj
prokleti transport oružja? Jeste li već načinili neki određeni
plan?
— To bih rađe vama prepustio. Ne znam baš sasvim tačno
kada transport dolazi, i da li še uopšte već nalazi na putu. Ne
znam takođe ni koju će rutu odabrati. To sve morate sami da
otkrijete. Vi, naravno, znate kako se tako nešto počinje. V i ste
čovek koji se razume u to.
— Gde će se karavan okupiti?
— Koliko sam ja obavešten, sva će se kola dokotrljati u
D žila Bend. Tamo „Vels Fargo” ima jedan od najvećih depoa na
ćelom Jugozapadu. Niko, dakle, neće razbijati time sebi glavu
kada se tamo nađu teško natovarena kola. To je sasvim norm al­
na pojava. Onda će u jednom trenutku ona da odjede iz Džila
Benda i da usred noći pređu pustinju. Tako u svakom slučaju
pretpostavljam. Da li će tako zaista biti, moraćete još sami da
ustanovite.
— Koliko će biti kola?
— Pretpostavljam šest. Isto kao i prošli put. Radi se o jed­
noj isporuci vrednoj dvesta hiljada zlatnih pezosa.
Sejn mračno klim nu glavom.
— Onda moramo da .se spremimo na sve. U međuvremenu
su odgovorni iz ,,Vels Fargoa” već saznali šta se dogodilo. I oni
će garantovano izvući svoje zaključke. Ne samo jedan, Bolivare.
Tamo sede prokleto pametne glave koje misle na sve moguć­
nosti . . . Zar ne verujete da bi mogli i mene da dovedu u vezu
sa vama?
— To je nemoguće.
55
 ic-k-k S E J N •k'k'k

— Cesto biva i ono nemoguće. Ali, ja sada neću da crtam đa­

vola na zidu. Zato jednostavno sačekajmo.
— Đa, sačekajmo! — složi se Bolivar. — Verujete li da ćete
moći oteti transport?
— Sam ni u kom slučaju — odvrati Zapadnjak suvo. —
Potrebno m i je najm anje šest vozara. Za svaka kola po jedan.
— A ostali? Nećete valjda to sami da obavite?
— Ja sam već i druge stvari obavio. Samo bez brige.
To je trebalo da zvuči kao vic, ali je Bolivar uzeo zdravo za.
gotovo.
— Tim bolje, amigo — klim nu glavom. — Onda ćemo ja i
m oji lju di im ati slobodne ruke za druge stvari. Šest vozara ću
vam, naravno, ustupiti sa zadovoljstvom. Ovde, na hacijendi,
živi nekoliko starih goniča mazgi. Ja ću vam ih dodeliti da vam
pomognu. Na taj način mogu stari lenjivci još da budu i od
koristi.
Od ovog se Zapadnjaku za trenutak oduzeo govor. Sa tak­
vim odgovorom ni u kom slučaju nije računao.
Taj prokleti đavolji sin! On se ponašao stvarno tako kao
da Sejn sasvim sam može da obavi stvar.
Sta sad opet smera s tim?
Mora da nešto određeno ima na umu!
Isprva je Zapadnjaku bio na jeziku dostojan odgovor, ali se
n poslednjem trenutku predomislio.
— U redu— reče. — Biće to lepa zabava.
Sada je preko Bolivarovog lica preleteo jedan upola zapanjen,
upola lju tit izraz.
Sejn se smejao u sebi, ali m u je izraz ostao ozbiljan.
Kad neko hoće s njim tako surovo da se poigra, onda će i
on.
— Sejne! — obrati se devojka energično Zapadnjaku. — To
nećeš nikako i nikada uspeti! Ne budi lud!
Sejn ravnodušno sleže ramenima.
— Mora đa bude i ludih.
Onda se okrete ka Bolivaru:
— U jutru jašem, amigo.
— Zaista sasvim sam? —• procedi Bolivar s nevericom. —
To je ipak ludost.
— Pusti ga samo! — umeša se stari general. — On je io~
vek k(5ji će uraditi sve što jednom sebi uvrti u glavu. Im a malo
lju di njegove vrste i njim a možeš verovati.
— Đon Sirnone, ja . . .
Jedan starčev gest bio je dovoljan da ovaj odmah ponovo
začuti.
— Ne veruješ u m oju procenu, Fernando?
8«
 ★★ ★ S E J / V * * *

Bolivar obori pogled.

— Ne, don Simone. Vi ste uvek doneli pravu odluku.
— Potrebno m i je nešto novca. — primeti Šejn.
Bežeći naglavačke iz Apač Džankšna, on se dosta istrošio.
Uz put je morao više puta da menja konje, a nije ga samo to
stajalo dosta novca. Kada u graničnom području primete da je
čovek u teškoćama, udare m u paprene cene. Onda se trgovci
pretvaraju u proždrljive lešinare bez srca i duše.
— Koliko? — upita general.
— Dve hiljade. U zlatu.
Simon de Prado nabra čelo. On izmeni brz p>ogled sa Fer-
nandom Bolivarom.
— U redu — reče zatim. Dobićete sve što vam je potrebno,
senjor Šejne.
Zapadnjak se nije osećao naročito prijatno u svojoj koži. Ov­
de je, za njegovo shvatanje sve išlo suviše glatko i to m u se
nije dopalo. Bilo bi m u m ilije da je drukčije.
Uvek je bolje kad čovek vidi protivnika i može da ga zgra­
bi. To je bila poštena borba, a ne kao ova prokleta zakulisna
igra.
— Jedno me još interesuje — reče otvoreno. — Kada vi ho­
ćete da pomognete predsedniku^da ostane na vlasti, morao bi on
da vam za to oda priznanje i bar da vam liferuje potrebno oruž­
je. Ili je vaša republika u međuvremenu potpuno bankrotirala?
Simon de Prado potišteno klim nu glavom.
— Državna kasa je potpuno prazna. Poslednji rat nam je
odneo ogromnu sumu novca. Svi smo m i prisiljeni da svim ras­
položivim sredstvima doprinesemo slavi Meksika. Naravno, do­
bili smo i podršku i pomoć vlasti, ali to, jasno, nije naročito
mnogo. To je tačno ona suma za koju smo kupili oružje od ,,Vel*
Fargoa”.
Sejn se smeškao. Nekako m u je godilo što će „Vels Fargo"
na ovaj način biti preden. U centrali u ban Francisku S a d je
đavo odneo šalu, a bes glavnih šefova je garantovano veQikim
delom usmeren prema njemu.
To m u se, jasno, već manje dopadalo. Ali, on je utonuo do
guše u glib, i nije imao nikakve druge mogućnosti, nego d«
prosto nastavi dalje.
O n zevnu, ne ustručajavaći se, i pogleda ka Dijani.
— Bilo bi lepo od vas kad biste nam pokazali našu spavaću
sobu, Bolivare — reče. — Sutra ujutru voleo bih da budem is­
pavan.
Bolivar se zagrcnu. Oči mu zasjaše od zavisti. Bilo je jasno
da bi on A pačkinju rade odveo sa sobom u krevet.
Posegnuo je za m alim, srebrnim zvoncem i zazvonio.
 ★★★S E J N

Skoro u istom trenutku odjeknu napolje više pucnjeva. Oni

Su bili plaćeni glasnim kricima i pso,';am a.
Onda se puščana vatra pojačala i negde je neko dao trubom
znak za napad.
Šejn i Bolivar jurnuše napolje u hol. Na jednoj kuki na
zidu, kraj ostalog oružja, visila je Sejnova „vinćesterka”. On
je zgrabi, a Bolívar dograbi susednu pušku.
Bok uz bok, skočiše ka teškim spoljnim vratima i otvoriše ih.
Pred njim a je ležalo prostrano dvorište, osvetljeno jasnom
mesjeoiinom. Lam pioni i baklje davali su dodatnu svetlost.
L ju di su, vičući, trčali okolo i tražili zaklon. Tamo, na spolj­
n im zidovima vodila se ogorčena borba, ali su prvi napadači već
prodrli u dvorište.
Hacijenda lavova bila je iznenadnim napadom zbunjena.
Suviše su se uzdali u sopstvenu bezbednoost. Sada im se to os­
vetilo.
Nekoliko lju d i ležalo je beživotno na mesečini. Ranjeni su
vrištali i puzali odatle, da bi se negde sklonili.
Bila je to gadna borba, vođena sa izuzetnom žestinom, ne-
milosrdnošću i surovošću.
Zato je i na ranjenike pucano. Kao da su napadači želeli
6ve živo na hacijendi da smaknu.
Sejn se odmah uključio u borbu. Klekao je iza jednog ka­
menog postolja na verandi i počeo da puca na prilike koje se
pokušavale da se ubace u dvorište preko zida. On je odmah shva­
tio situaciju. Pre svega, bilo je važno pobrinuti se da što m a­
nje neprijatelja prodre u hacijendu.
To je shvatio i Fernando Bolivar. Glasno je izdavao nare­
đenja, i istovremeno uvodio red u nepovezane redove boraca.
A li, Bolivarov glas prekide se usred reči. Sejn kratko pogleda
ka njem u i opazi da je ovaj pogođen.
Na verandi se pojavio Simon de Prado. Glas scdokosog ge­
nerala odjeknu kao grm ljavina kroz buku bitke.
— Kostela sa svojom grupom ka južnom zidu! — Pontisov
odeljenje na kapiju! Sta je sa m itraljezima?
Vikao je i dalje, ali ga Sejn više nije slušao. Opázio je kako
tri Meksikanca istovremeno jurišaju ka njem u i iz cevi njihovih
pušaka blesnu plamen.
Zapadnjak uzvrati vatrom. Pri tom se sagnuo iza svog zak­
lona i ne opazivSi da su ga dva-tri puta kugle očešale.
Tri napadača stadoše usred trka i podigoše ruke. Sejn više
nije obraćao pažnju na njih, i potrča ka kapiji. Tamo je vladala
najveća opasnost. Neko je iznutra otvorio jedno od teških krila
kapije, i prva gomila napadača uletela je u dvorište.
U sledećem trenutku počeše da štekću dva mitraljeza. Ta
 •k'k'k S E J N 'k'k'k

dva brzometna oružja bila su postavljena tako da je otvor na

kapiji bio pod unakrsnom vatrom.
Sejn opazi kako se napadači povlače. Za sobom su ostavili
mrtve i ranjene.
Užasnuti i gnevni povici uzdizali su se prema noćnom nebu.
— Viva Meksiko! Viva Tehada! — ppvikaše nekolicina i to
su ujedno bile poslednje reči u njihovom životu.
Bolivarovi banditi se nemilosrdno sjuriše na ranjene i ne
poštedeše nikoga.
Zapadnjak se okrete da to ne bi gledao.
Nije mogao ništa da učini za te jadnike, jer su se Bolivarovi
lju di nalazili u pravom krvoločnom raspoloženju.
Na prostranom dvorištu zavladala je ponovo tišina. Pos­
lednji pucnji su se utišali i moglo se čuti još samo stenjanje
ranjenih.
Šejn se vrati ka velikoj kući. Na terasi je, m iran i gord, sta­
jao general u svojoj sjajnoj uniformi. Celu situaciju pratio je
m irnim pogledom.
Nekoliko koraka od njega ležao je Fernando Bolivar i tiho
stenjao.
Na jedan generalov znak, dođoše dva muškarca s nosilim a
i uneše Bolivara u kuću. Treći muškarac, koji je imao na sebi
beli mantil, um rljan krvlju, išao je za nosilima.
— Santos! —• viknu general. — Gde je Santos?
Jedna prilika pojavi se na mesečini. Bio je to bradati Mek­
sikanac zapuštenog izgleda. Preko svetloplave lanene bluze no-
•sio je ukrštene redenike. Stao je pred generala lica iskrivljenog
od bola.
— Kako se to moglo desiti, Santose? Ti si ove noći bio ko­
m andir straže.
— Bilo je izdajica među nam a — odvrati Santo«. — Dvojica
od n jih još su živi. M i smo ih zatvorili.
— Dovedi ih ovamo!
Kratko Santosovo naređenje i dvojica zarobljenih izdajni­
ka su dovučena. Izgledali su mučeni, krvarili su iz mnogih rana
i jedva da su mogli stajati pomoću sopstvene snage. Ruke su im
bile vezane na leđima.
— Kleknite! — naredi general.
Zarobljenici padoše na kolena i pognuše glave.
— Zašto ste to učinili? — upita general.
— M i pripadamo Lerdu de Tehadi — odvrati jedam od njih
i gordo podiže glavu. — M i smo se zakleli da se borimo za zaista
slobodni Meksiko.
— Gde je Tehada? Gde je njegovo skrovište?
V ije bilo odgovora.
S0
 ★★★SE

— Vi znači nećete da govorite? — upita general vrlo paž­

ljivo. — Nećete da izdate vašeg generala?
— Nikada! — rekoše obojica u Isti glas.
— I ko je vodio ovaj napad?
— Sartonas.
Sejn naćuli uši. Sartonas je bio onaj, koga je on ranio.
— Sartonas, „lešinar”? — raspitivao se general. — Taj ban­
dit, dakle, pripada Tehadovoj arm iji? Sta sam to rekao? A rm ija?
Ne, to nije ništa više nego bedna rulja koljača i lopuža . . . Ho­
ćete li konačno reći gde se nalazi Tehadino skrovište? Ako ste
spremni na to, poštedeću vam ž iv o t. . . Dakle?
Poslednje reči izgovorio je uz cinični osmejak. Po tom os-
m ejku, Šejn je shvatio da je smrtna presuda obojici bandoljero­
sa već pala.
— M i to ne znamo — promuca jedan od zarobljenika. —
K unem se svim meksikanskim svecima.
— Vidsćemo — odvrati general. — Sabadilja!
P ri pomeni tog imena, zgrčiše se obojica uhvaćenih.
Jedan krupan tip izdvoji se iz polukruga bandita, koji su se
okupili iza ove dvojice.
Covek je imao zastrašujući izgled. G ornji deo tela bio m u
je nag, a snažni snopovi mišića na ramenima i nadlakticama oda-
vali su medveđu snagu.
Posebno se isticala njegova glava. Bila je okrugla i ćelava
kao lubenica. Lice m u je, naprotiv, bilo obraslo u gustu, ko-
vrdžavu bradu, a na ušima je nosio velike srebrae naušnice.
I njegovo naoružanje bilo je neobično i upadljivo. Norma­
lan je bio samo revolver koji je zadenuo za široki pojas. Neo­
bična je bila dugačka sablja, koja m u je visila sa desne strane,
i bič koji je nosio smotan za pojasom.
— Jedan od m ojih najboljih lju d i — okrete se general ka
2Sapadnjaku. — Moj dželat Sabadilja. Moram sada da pružim
primer. Važno je za moral m ojih lju d i i za izazivanje straha kod
mojih neprijatelja.
Glasno se obrati Sabadilji.
— Pitaj ih još jednom gde sć njihov general Lerdo de Te­
hada krije!
Sabadilja ih upita.
— M i ne znamo! — viknuše zarobljenici očajno. — Don Si-
jnone, molimo vas, pustite da nas ubije! Podarite n am 'm ak ar tu
jednu milost! M i znamo da smo zaslužili smrt. Ali, nemojte nas
izručiti Sabadilji.
Dželat p>odiže upitno pogled ka de Pradu, polako izvuče bič
tz pojasa i poče preteći da ga odmotava. K nuta se sastojala od
 ★★★S E J N ★★★

tri upletena remena sa malom gvozdenom kukom, probodenom

kroz njih.
Surov mučiteljski instrument.
— Gde je Tehada? Kakve planove ima?
Glas generala bio je hladan i odsečan. Oba zarobljenika
zavrteše glavom, i general dade znak.
Sabadilja se saže ka obojici. U levici mu blesnu dugačak
nož. Nekoliko brzih rezova i iskrzani pončosi i košulje padoše
sa ramena.
Onda Sabadilja načini korak nazad i zamahnu. Stajao je kao
neki zastrašujući kip iz prastarih vremena.
— Za početak deset svakome — naredi generaL
Bič fiju k n u kroz vazduh. Prvi tvrdom pljesku o golu ko­
žu, začu se glasan krik udarenog. On pade nauznak i zgrči se
na tvrdom tlu kao pretučena zmija. Pri svakom novom udarcu,
njegovi krici postajali su glasniji.
Sejn se s m ukom okrete.
U kakav je to pakao upao! Obe strane biile su jednako loše,
radilo se o de Pradu ili o onom drugom.
On pođe nazad u kuću. Nije mogao kao neki prim itivac da
se naslađuje m ukam a drugih.
Krici su ga pratili čak unutra u hol. Zakoračio je u trpeza­
riju i ugledao čaše i boce na velikom stolu. Ulio je vinsku čašu
punu tekile i iskapio je odjednom.
Tek sad m u je upalo u oči da je jedan prozor otvoren. Bio
je to visoki prozor u začelju kuće. I još nešto je video: kap­
ljice krvi na tlu i nekoliko dugih crnih vlasi. D ijanina kosa.
Ovde se odigrala kratka borba. A pačkinja se odupirala, aM
se njena snaga nije mogla meriti sa snagorri njenog otmičara.
Da, ona je odvedena. U to Sejn nije sumnjao ni trenutka.
On ponovo izađe. Oba zarobljenika ležala su uvijena kao cr­
vi. Prvi deo m učenja je prošao.
— D ijana je nestala — reče poluglasno. — Odvedena je. U
gunguli bitke, mora da se jedan bandoljeros provukao i prodro
u kuću. Sa zadnje .strane.
General se samo lagano zgrči.
— Jeste li sasvim sigurni, senjor?
— Nema nikakve sumnje, generale.
— Onda moramo nešto preduzeti. Sto je pre moguće. A li,
prvo da ovu stvar privedemo kraju.
— I koliko ćete dugo još tu dvojicu mučiti? — upita Sejn
sarkastično. — Ubogi đavoli bi već davno sve odali da su nešto
znali. Ili možda svaki poen znači nešto u vašim planovima, don
Simone?
General se aasineši. Njegov dželat ga pogleda upitno.
 ★★★S E J N ★★★

— Nastavi svoj posao, Sabadilja!

M učitelj nije čekao da m u se dvaput kaže. On ispusti svoj
potmuli, životinjski krik. On zgrabi oba vezana za vrat, i podiže
ih dok nisu došli u klečeći položaj.
Onda uze dugu sablju u obe ruke.
Na velikom dvorištu zavlada m rtva tišina.
Oba krivca nemo su klečala. Znali su šta će se s njim a do­
goditi, ali, ni reč n i kukanje nisu prešli preko njihovih usana.
Konačno su se oprostili sa životom.
Sabadilja podiže visoko sablju. Dugačko sečivo blesnu na
mesečini. Zatim se začu neki neopisivi zvuk i obezglavljeno telo
pade unapred.
D rugi zarobljenik zastenja muklo.
Onda se i s njim dogodi isto.
— Učinite kao i sa pobunjenicima iz Hermosilja — naredi
general. — L ju d i koji nas motre, treba sve da saznaju.
Glave pogubljenih nabodene su na koplja, a koplja pričvrš­
ćena na paiisade.
Bio je to sablasni izgled. Trebalo je da služi kao opomena
generalovim neprijateljima.

U svojoj sofi ležao je Fem ando Bolivar. Bio je bled i izgle­

dalo je da je izgubio mnogo krvi. Covek u belom mantilu, koji
ga je lečio, pakovao je svoje stvari.
— Kako je s njim , doktore Mordena? — upita general.
— Ostaće živ — odvrati lekar. — Ali, sada m u je potreban
m ir. N ajm anje pet dana mora da provede u krevetu.
Fernando Bolivar se iskezi.
— Sad vam je potrebna zamena za mene, don Simone —
reče s naporom. — Kako stoji stvar s našim novim prijateljem
Sejnom?
Visoki Zapadnjak zavrte glavom.
— 3 o jim se da to ne bih mogao preuzeti. Ja moram da
pokušam da vratim D ijanu. Sem toga, moram da se pobrinem
i o transportu oružja. Kao komandanta za vašu pobunjeničku
arm iju, morate potražiti nekog drugog.
Poslednju rečenicu izrekao je dosta grubo, ali se don Simon
nasmeši milostivo.
— M i nismo nikakvi pobunjenici — odgovori pažljivo. —
M i se borimo po nalogu predsednika Porfirija Dijaza.
— Znam — uzvrati Zapadnjak smeškom. — A ja se borim
ra m alu A pačkinju i za novac. M islim da se razumemo.
Fernando Bolivar povika zapanjeno.
62
 ★★★S E J N ★★★

— A pačkm ja je nestala? Do đavola! To ne može biti istinal

— Moramo je spasti — umeša se general. — Po svaku cenu,
Sejne. Naš život je na koaki.
Zapadnjak nabra čelo.
— Sta Apačkinja im a s tim?
— Spasite je, Sejne! Jašite! Preduzmite nešto! Sve ostalo
ispričaću vam kasnije.
— Prekomerna žurba mogla bi samo da škodi — prim eti
Zapadnjak smireno. •—■Sem toga, nemam u vidu da odjašem pre
svitanja. J a ne poznajem ovaj kraj, i u noći bih se beznadežno
izgubio. Uzgred, potrebna m i je puna kapa sna. Tako. A sada
mi rađe ispričajte šta je to u vezi s Apačkinjom.
— Ja sam napisao pismo predsedniku, Šejne. Odm ah nakon
vašeg dolaska večeras. Jedan brzi jahač je odmah odjahao sa
pismom. Više ga ne mogu zaustaviti. Prekasno je.
— I šta stoji u pismu?
— Izložio sam m u da m i je konačno uspelo da otkrijem zaS-
to je njegov prijatelj Romano de Kortano nestao pre mnogo go­
dina bez traga. Uskoro će znati i da Romano im a kćer, nasled-
nicu. I on će svakako želeti da vidi devojku. On će je takođe i
bogato darivati, u to sam potpuno siguran. Nas će, međutina,
pakao progutati ako sazna da nismo dovoljno dobro pazili na D i­
janu. Romajio i Porfirijo bili su najbolji prijatelji koji se mogu
zamisliti. B ili su krvna braća, Sejne. Razumete li to? Možete li
se sada staviti u moj položaj?
— Učiniću sve što mogu — obeća Zapadnjak.

VUI

U samo svitanje, projaha on kroz veliku kapiju. Na palisa-

dama, na jutarnjem suncu uzdizala su se koplja sa nabodenim
glavama. Surov izgled. Trebalo je da uplaši, ali Sejn je znao
da će samo izazvati m ržnju.
Jahao je sam.
General je hteo da m u da pratnju, ali, Sejn je bio protiv
toga. U njegovim očima bilo je bolje ako sam jaše u susret
vukovima.
Na transport s oružjem više nije mislio. Ni general više nije
pominjao tu temu.
Možda je u međuvremenu odlučio drukčije. Moglo se pus­
titi i da transport mirno stigne. Kasnije se još uvek mogla naći
mogućnost da se „Vels Fargo” položi na plećke.
Za Zapadnjaka je sad pre svega bila važna Dijana. On joj
dao svoju reč da će joj pomoći.
83
 ★★★ S E

Osećao je da ga posmatraju dok je jahao uskim, zavojitim pu­

tem u dolinu.
Iza njega je ostalo ponosno zdanje, koje je ličilo na staru,
prkosnu tvrđavu. Imao je sreću prošle noći. Bandoljerosi sup­
rotne strane bili su dobro priprem ili svoj napad. Nije mnogo
nedostajalo, pa da im hacijenda padne u ruke.
K akav bi to trijum f bio za onog drugog generala! S ovom
važnom tačkom u divljini, bili bi istovremeno gospodari brda
na mnogo stotina kilometara unaokolo.
Sejn ponovo pomisli na generala i Fernanda Bolivara. Sada
je konačno imao vremena za to, i on se koncentrisao na svoje
misli.
Oba gospodara hacijende ostavila su na njega uglađen u ti­
sak. Pitao se samo da li je sve tačno što su m u ispričali.
Za Sejna je van svake sumnje bilo da se radi o dve rival­
ske bande. I, naravno, bilo je sasvim moguće da predsednik ne
zna s kakvim je demonima zaključio pakt.
U međuvremenu je Sejn saznao i otkud hacijendi njeno zvuč­
no ime. Stari general m u je to ispričao.
Hacijenda postoji već sto pedeset godina, i još njen osnivač
bio je jedan Kortano. Romanov pradeda. Vrlo brzo stekao je
on nadim ak „lav ’. Neustrašivo se borio protiv bandita i ,pljač-
kaških indijanskih hordi i izborio je svoje mesto u ovom kraju
sa pravom lavljom odvažnošću.
I njegovi potomci b ili su pravi lavovi, koji se nisu bojali
ni boga ni đavola.
Ali, sada je došao kraj toj porodici. Samo je još hacijenda
nosila njihovo ime.
Sejn je jahao kroz dolinu ka severu. Raspoznavao je jasno
tragove bandita pred sobom i još se uopšte nije trudio da bude
oprezan.
Nije se još mnogo udaljio od hacijende. Nije trebalo da ra­
čuna s napadom. Sem toga, nije verovao da će ga banditi ustre-
Mti pozadi kao zeca. Posebno su ovi meksikanski desperadosi
im ali izuzetno osećanje časti u međusobnim odnosima.
Oni će prokletom Gringu pokazati da su čvrsti. Ali se pri
tom neće podmuklo boriti.
Oko dvadesetak lju d i preživelo je napad na hacijendu. To
je Sejn ocenio po tragovima.
Posile otprilike osam kilometara, podelili su se široki, dob­
ro vidljivi tragovi u tri različita smera.
Sejn se zaustavi i razmisli. Nalazio se usred široke doline,
pune trnovitog žbunja, kaktusa i izgorele trave. Između n jih ni­
je bilo ničega sem peska, stenja i zvečarki.
Visoki, strmi zidovi oivičavali su s obe strane dohnu. U tim
 ★★★S E J N ★★★

stenovitim zidovima, videli su se tamni zjapovi uskih kanjona

koji su bili dobra skrovišta.
K oji trag bi trebalo da prati?
Da ide nadesno, nalevo ili da produži pravo?
Pažljivo je proučavao tragove. Ali, u pesku se nije nalazio
nikakav odgovor na osnovu kojeg bi čovek mogao da zaključi
da je na jednom konju sedeo izuzetno lagani jahač.
Iznenada se Zapadnjakov pogled prikova za jedno mesto.
Video sc trag nogu. Otisak uske, bose noge pokazivao je ka
zapadu.
Da je to D ijanin trag, Šejn nije ni trenutka sumnjao.
Zbog izvesnog razloga, morala je da skoči s konja. Vere*
vatno je to učinila, jer je pokušala da beži.
Pratio je trag neko vreme i uskoro video da je njegova slut­
nja tačna.
Dijana je bežala, to se sada videlo jasno. Jedan od jahača
naterao je konja u galop i uhvatio devojku lasom. Mesto na ko­
me se srušila, još se raspoznavalo u pesku.
Sada je Sejn mogao da se odluči. Pratio je trag koji je vo­
dio ka zapadnoj ivici doline, i ovaj put je išao napregnute paž­
nje. Osećao je da se približava svom cilju. Da li je već prime-
i-en?
Dalje napred, na ivici doline, uzdizali su se stenoviti masivi.
Medu stenama je raslo gusto žbunje. Ono je bilo izvrsno skro­
vište za potajnog posmatrača.
Kada je bio dvadesetak koraka odatle, izađe jedan muš. arac
iz svog zaklona.
Sejn ga je poznao odmah.
Bio je to Sartonas, čovek koga su zvali „lešinar”.
Cereći se, stajao je na jednom stenovitom ispustu i gledao
je Zapadnjaka kako je zaustavio konja, Sartonas je držao nemar­
no ,,vinčesterku” pod miškom, pokazujući nadmoćnost svoga po­
ložaja.
nastojanje je sada iznosilo samo deset koraka.
— J a sam ih upozorio na tebe — poče Sartonas razgovor. —•
Znao sam da ćeš nas pratiti da bi oslobodio malu. Znaš li zašto
smo je poveli sa sobom?
— Reci mi!
— To je sasvim prosto. U činili smo to, jer nam je bio pot­
reban mamac da te izvučemo iz tvrđave. Starom generalu i Bo­
livaru je sigurno svejedno šta će se s malom dogoditi. Ali. ti
iii zaljubljen, i zato sam je poveo sa sobom. Razumeš li ti to,
Amerikano Sejne?
Zapadnjak se osmehnu prezrivo.
— -Jeste li zato izvršili prepad na hacijendu?
B S ejn 33 gs
 irk-k S E J N •k'k'k

— Do đavola, zar misliš da smo šašavi? Ne, hombre, m i smo

nameravali da opljačkamo hacijendu, ali, to nam nije pošlo za
rukom. Bili ste malo prejaki za nas. Ali, sledeći put imaćemo
više sreće . . . Šta je sa našim amigosima koje smo morali da os­
tavimo?
— Niko od n jih nije više živ. Dvojici su odrubili glavu.
Bandit ravnodušno klim nu glavom,
— To sam i mislio. Kad stari general podivlja, onda ne
zna za m ilo st, , , Ali, šta ćemo! S tim svaki od nas m_ora pri sva­
kom koraku da računa. To je naš rizik. Naš ulog je ž iv o t ...
Sada je stari momak nataknuo te glave da se vide, je li?
Šejn to nije video prvi put. Dešavalo se često da se tako
postupa sa pobunjenicima. To je služilo za zastrašivanje, ali,
izgleda da su se Meksikanci polako navikli na to.
— Da — odgovori on. — Ovde izgleda da je to postala ve­
lika moda.
— Mi ćemo im to naplatiti — reče Sartonas, a da pri tom
nije pokazivao ni najmanjeg traga srdžbe. — Neće još dugo tra­
jati, a m i ćemo izložiti glave Bolivara i starog generala. A n ji­
hovog dželata Sabadilju nateraćemo da im on svojeručno otfi-
kari tin ta re . .. Ali, šta ja sad tu pričam o glupim stvarima!
Razgovarajmo rađe o nečem drugom. Na primer o tebi, Šejne.
Iz džepa pantalona izvukao je duvankesu, otvorio je i po­
čeo jednom rukom da mota cigaretu. Tek kad m u je ona visila
u uglu usana, dimeći se, nastavio je da govori.
— Hoću da ti predložim jedan posao, Amerikano. Dobar po­
sao za sve nas. Za tebe, za mene i za malu. A istovremeno uči-
nićeš našoj zemlji veliku uslugu.
Zapadnjak odmahnu rukom i izvadi cigarilo iz džepa na
bluzi,
— Vaša politika me ne zanima, Sartonase — odvrati odbi-
jajuće, — Vodite vaše bitke sami. Ja u to neću da se mešam.
— Dobro. Kako hoćeš. Onda ne treba da se mešaš u poli­
tiku. Imaš pravo — to je naša stvar. Tvoja stvar je devojka. I
tvoj život. Gringo. Razumeš?
Šejn otpi ju n u u stranu. Nije inače bio njegov običaj da na
takav način pokazuje svoje mišljenje. A li ovaj put je smatrao
izlišnim da nešto kaže,
— Ti mi duguješ Još nešto, Sartonase — podseti bandita
posle izvesnog ćutanja,
Meksikanac se isceri i klim nu glavom.
— Naravno, gringo. Ništa se ne boj, nisam zaboravio, I ne­
ću zaboraviti. Ti si mi poklonio život, i zato ću u tebe pucati
samo ako m i ništa drugo ne bude preostajalo.
— Tvoja logika je neverovatna — primeti zajedljivo Zapad­
6f
 ★★★S E J N ★★★

njak. — Od tebe može čovek još mnogo da nauči. Sta želiš od

mene, „lešinaru”?
— Mi imamo devojku.
— Ne treba to toliko da ponavljaš. Skrati, hombre! Ne
predstavlja mi zabavu da se ovde natežem.
— I nećeš morati, gringo. Ali, saslušaj prvo moj predlog.
Mi ćemo napraviti posao. Ti ćeš dobiti svoju m alu i ostaćeš s
njom kod nas. Takav čovek kao što si ti, nama je potreban. M i
sada znamo ko si ti. Ti poznaješ „Vels Fargo” bolje nego svaki
od nas. Zbog toga si ti za nas veoma dragocen. Slažeš Ii se, Sej­
ne?
— Hoćeš da me uceniš?
— Moglo bi se i tako reći. Život je često surov. Covek mora
da se bori za svoje interese.
— O čemu se radi u ovoj borbi?
— Zar ti to još nisu ispričali?
— O ni jesu. Ali, ja ne znam da li je to istina.
— Ako su ti rekli da su sklopili savez sa predsednikom, to
je istina. Stari general je bio zakleti neprijatelj Lerda de Te-
hade i svojski se trudio da ga obori s vlasti. Sada, kada se sud­
bina ponovo okreće ka Tehadi, on se grčevito trudi da to spreči.
— Vodi me D ijani! — prekide ga Zapadnjak.
— Hoćeš li nam pomoći?
— To ne ide. Ja sam ti već rekao da neću da se mešam u
vaše stvari.
Sartonas steže usne. Nekoliko trenutaka je zurio mračno u
Šejna, a onda se osmehnuo demonski.
— Dobro, Sejne. Ti nećeš da se mešaš. To Je tvoje pravo.
Ali, ti ćeš nam pomoći. Jedan jedini put.
— Jesi li baš siguran u to?
— Sasvim siguran, gringo. Bićeš poslušan kao kuče.
— I o čemu se radi?
— Na putu je karavan kola ,,Vels Fargoa”. Transportuju
oružje za starog generala. Oružje u vrednosti od dvesta hiljada
zlatnih pezosa. Im a puno pušaka, revolvera i dovoljno municije
/a Jednu dugu borbu. Im a i četiri mitraljeza. Kada se mi tog
oružja dočepamo, generalu će svanuti crni petak. Tada ćemo
biti u stanju da se osvetimo za masakr kod Hermosilja.
— I kakvu si ulogu za mene predvideo? Zar vi samo niste
u stanju da zarobite Jedan transport „Vels Fargoa”?
— Ti poznaješ „Vels Fargo” bolje nego svaki od nas. Ti
treba da nam kažeš tačno šta da činimo. Možda da izjašeš pred
karavan izvidnik i da osmotriš sve iz blizine.
— Da budem mamac? — nalju ti se Sejn. — Ne, hombre!
67
 ★★★ S B J N -kick

Uopšte ne uživam u tome da za vas izvlačim kestenje iz vatre!

Radite to sami!
Sartonas se još uvek cerio. Šejnovo „ne” nije ostavilo na
njega nikakav utisak.
On podrugljivo odmahnu rukom. Onda skoči sa stene i
reče.
— Jaši za mnom, Gringo. Nije jako daleko. Tamo ću ti
pokazati nešto interesantno.
Ne sačekavši odgovor, okrenu m u leđa i koraknu napred.
Upola preko ramena je dodao.
— Uz put, ne bih ti savetovao da pokušaš sa nekim trikom.
Ti možeš sada, na primer, da izvučeš svoj top i da me zarobiš.
Ali, to bi bilo izuzetno glupo od tebe. M i smo očajnici i znamo
da će jednog dana na svakog od nas doći red. Zbog toga se
m oji lju d i neće na mene o b azirati. . . Shvataš li šta mislim?
Sejn samo klim nu glavom. Meksikanac je bio u pravu. Isto
tako nemarno, kao što je malo pre razgovarao o smrti svojih
lju d i na hacijendi, isto tako če gledati i sopstvenoj smrti u oči
kada za to dođe trenutak. Za ljude kao on, ponos je bio sve.
Ono što su govorili to su i mislili.
Ali, Zapadnjaku nije ni padalo na um da Meksikanca na­
padne s leđa.
I on je imao svoj ponos.
Bio je obuzet radoznalošću šta ga očekuje kad sa Sartona-
som stigne na cilj.
P u t je bio kratak. Uska staza vodila je između stena, dok
se iznenada pred njegovim očima nije pojavila peskovita uvala.
Od prizora koji je ugledao, Sejn naglo zateže uzde.
Ostao je kao prikovan za sedlo, kao isklesan od kamena.
Prevukao je šakom preko očiju, kao da je hteo još jednom da
proveri da on to ne sanja.
Presekao mu se dah. Pogled nije mogao da m u se makne
sa nagog tela.
— Sejne! — povika Dijana.— Najzad si tu . ..

IX

Zavezali su Apačkinju za Jednu stenu, koja kao da je bila

stvorena za to. Za to im Je bio potreban samo jedan konopac,
koji joj Je bio omotan oko struka, pritegavši je čvrsto za kamen.
Nosila je još samo komadić odeće, neku vrstu pregače oko
bedra, čija Je belina još više isticala njen bronzani ten.
Sejnova ruka pođe ka kundaku „vinčesterke”, ali, onda on
shvati dn. to nema smisla.
*i8
 'k i f k S E J N 'k 'k 'k

Sartonas polako priđe devojci sa puškom u ruci. U širokom,

prašnjavom ogrtaču i «-noj odeći ispod njega davao je utisak
/iistrašujuće odvažnosti. Taj utisak još je više potcrtavala pla-
iiienocrvena marama oko vrata.
Bio je pravi vitez-razbojnik, brdski pirat. Gord i odvažan tip
l)ez svake sumnje.
Na prvi pogled, bio je Zapadnjaku na neki način simpati-
ran, ali ga to osećanje nije držalo dugo.
Sartonas popusti uže i privuče A pačkinju k sebi.
Ona se ni trenutka nije otimala. Kao da se bojala da će u
rvanju sa banditom ostati i bez ono malo odeće.
Sejn je još uvek sedeo na konju.
Bandoljerosi su držali puške uperene u njega.
Sartonas se osmehnu.
— Sada možeš da se odlučiš, Sejne. Ja sam ti obećao da te
noću ubiti. Jer, ja ti još uvek dugujem nešto, naime sopstveni
ivot. Sa m ojim ljudim a stvar stoji drukčije. Niko od n jih n i­
je ti ništa obećao i zato ne m oraju da im aju nikakvih obzira.
Nemaš nikakve šanse protiv njih. Za nekoliko sekundi, pretvo-
I iće te u skladište o lo v a ... Odluči se, dakle! Ja neću da čekam
llllgO.
Zapadnjak ne odgovori odmah. Gledao je u vitku devojačku
priliku, koja mu je bila okrenuta leđima.
A pogledao je i u suvo lice Sartonasa, „lešinara”. Da, on je
II svakom pogledu bio ,,lešinar”. Obrušio bi se na svoj plen,
1 .ščepao ga čim bi mu se ukazala prilika.
D ijana je bila u njegovoj vlasti. On lično bi bio mrtav čovek
liko bi se i dalje odupirao da pristane na banditov predlog.
Ali, nije se radilo samo o njemu. I D ijana je morala da
učestvuje u njegovoj odluci. Do sada je izgledalo tako, kao da
|c' bespogovorno prihvatila sve što je Sartonas tražio.
— Im aću je —• reče Sartonas. — Pred tvojim očima, Sejne.
liiće moja robinja i neću je više ni trenutka poštedeti. I kada
Imdem gotov s njom, baciću je m ojim Ijudim kao oglodanu kos-
l.u. Ti ćeš, međutim, umreti. Ovde, u ovoj uvali, izbledeće ti
l.i>sti... Dakle, možeš da biraš, Šejne. Zadržaćeš A pačkinju i
■pasti svoj život ako pristaneš na naš posao. Ako to ne učiniš,
.1 nekoliko m inuta bićeš mrtav.
Bile su to surove reči, ali, on je zaista tako i mislio kao
■Mo je govorio.
Sartonas je bio sve drugo, samo ne prljavi blefer. Kao što
|c malopfe bio spreman da umre, tako sada ni sam ne bi imao
milosti.
— Sejne — prošaputa Apačkinja. — Ne ostavljaj me u ne­
69
 'k 'k 'k S E J N 'k 'k 'k

volji. Zaboravi svoj ponos. Misli na to, da hoću da živim . Život

je lep. Učini šta traže od tebe. M olim te!
Sejn klim nu glavom. Zaista više nije imao druge moguć­
nosti. Morao se pokoriti. Bar zasad, u svakom slučaju.
Sjaha i reče.
— U redu, Sartonase. Pobedio si.
Meksikanac pusti Apačkinju. Ona naga priđe Sejnu i stade
pred njega.
— Zahvaljujem ti, veliki čoveče — prošaputa.
Kasnije, sedeli su svi zajedno kraj male logorske vatre i
Sejn je razgovarao sa Sartonasom o sledećem koraku.
Radilo se o transportu „Vels Fargoa”.
Zapadnjak je još uvek tiho kleo u sebi.
Osećao se kao da su ga presekli nadvoje. Sada je bio u si­
tuaciji da je dao reč obema protivničkim stranama.
Do đavola s obema!
Morao je da se izvuče iz nevolje. Ali, nikakav izlaz nije
m u se ukazivao.
Zašto je uopšte trebalo da izigrava žrtvu za stvar, koja ga
se uopšte nije ticala?
Bio je negde u sredini, i morao je da traži za sebe i D i­
ja n u najpovoljnije rešenje.
Život je često išao čudnim putevima. Sejn nije prvi put
doživeo da se nađe pred nerešivim problemima. I odvikao se
od toga, da takve stvari uzima tragično. Na neki način, postao
je fatalista.
— M i smo u međuvremenu preduzeli sve potrebne korake
— obaveštavao ga je Sartonas. — U ovom trenutku je oko dves­
ta lju d i tamo, okružujući Hacijendu lavova. Ali, nećemo se žu­
riti sa napadom. To nije ni potrebno, kada ih držimo kao u mi-
šolovci. Sem toga, m i imamo sasvim dovoljno boraca, ali pre­
malo oružja. Zbog toga ovaj transport mora da nam padne ša­
ka. Po svaku cenu. I ja sam siguran da ćemo to izvesti. S tvojom
pomoću, Sejne. U međuvremenu, veoma mnogo smo saznali o
tebi. 'Skoro sve. Ti si specijalista. Niko nije kao ti. Jesi li već
nešto zamislio?
Sejn zavrte glavom.
— Ja ću početi da razm išljam tek kad nešto vidim — od­
vrati ironično.
Začu se topot konja.
Jedan konjanik pojavi se između stena.
Zaustavi se pred Sartonasom i vojnički pozdravi.
— Vesti od poručnika Frenoa. Hacijenda je opkoljena. Tik
pred podne, uhvatili smo jednog kurira, koji je dolazio iz Ari-
zone. Nosio je pismo za starog generala. Transport je prošle
70
noći prešao granicu. Sledećeg jutra, treba da računamo sa do­
laskom kola.
Sartonas pogleda Zapadnjaka sa trijum fom .
— Počelo je, amigo — povika. — Najzad.
Sejna nije uhvatilo nikakvo oduševljenje. Ceo taj transport
nije ga uopšte in^eresovao. Njemu su se u glavi vrteli drugi pla­
novi koji s njim nisu im ali nikakve veze.
Zbog toga je samo odsutno klimnuo glavom.
U mislima je već razrađivao svoje bekstvo. Zeleo je još da­
nas da se izgubi. Da razbije taj prokleti đavolji krug. Zajedno
sa Dijanom.
Ceo Meksiko mogao je da se nosi, zajedno sa predsednikom,
starim generalom i ludim pobunjenicima.
Uopšte, više nije nameravao da učestvuje u toj igri.
Pod norm alnim okolnostim.a, to nije bio njegov stil da pot­
praši pete. Ali, u ovom slučaju, cilj je opravdavao sredstva. U
.'.vakom slučaju, nije m u se više podmetala glava radi drugih.
Dovoljno m u je bilo ono što se do sada dogodilo. Bilo je
ilovoljno loše da bi se još time gnjavio.
— Šta je, amigo? — procedi Meksikanac. — Zar se ne ra-
<iuješ? Sada ćeš moći ponovo ,,Yels Fargo” da udariš po prsti­
ma.
— To je baš lepo! — odseče Zapadnjak ironično. — Ne mis­
liš valjda da me zabavlja mogućnost da gomilu lju di pošaljem
na onaj svet?
Sartonas nije komentarisao. On je bio divlji tigar, operisan
i)d saosećanja. Bio je pametan, ali, za izvesne stvari jednostav­
no nije imao žicu.
Najzad se nasmeja od srca.
— M i ćemo ih sve oterati u pakao, amigo! To će biti nai-
voći poraz koji su Gringosi ikada doživeli u Meksiku. Za, „Vels
l''iirgo” će to biti ogroman gubitak. A najgore za njih biće to
■lio neće smeti s tim da izađu u javnost, Moraće da ćute kao ri­
lu-, Da niko ne bi doznao kakvim se poslovima bave.
Sad se i Zapadnjak nasmeja.
Pomisao na „Vels Fargo” činila m u je zadovoljstvo. Prijalo
mu je što če velike gazde u San Francisku biti bespomoćne.
Pomislio je i na Sidnija Blada. Da li je specijalni agent u
međuvremenu umro ili je preživeo?
Pomisao da bi Blad mogao biti mrtav, nije u Šejnu, među-
iim, izazivala ni smirenje ni sreću. Na neki način, on je tog
psa — tragično cenio. On nikada nije bio podmukao i nefer.
I’npadao je ljudim a koji su se otvoreno borili.
— Hoćemo li dobiti pojačanje? — upita Sejn Sartonasa.
— Đavola! — odseče Meksikanac. — Odakle pojačanje?
71
 ★★★S e j n ★★★

Ukupno nas ima desetorica. Veruješ li ti da m i to ne možemo

izvesti?
— To tek moramo videti. U svakom slučaju, m i još ne zna­
mo koliko je dobro transport čuvan.
— To ćemo ubrzo saznati. Posvuda duž granice nalaze se
naše uhode. Siguran sam da ćemo do večeri dobiti sva obaveš­
tenja.
Predveče su u logor stigla dva Indiosa. Dva žilava tipa koja
su brda poznavali kao sopstveni džep.
Oni su osmotrili transport, i ubrzo je Sejn mogao sebi da
predstavi situaciju.
Bilo je ukupno šest kola, i na svakim od njih sedeli su vo-
zar i naoružani pratilac.
Sem toga, osam jahača štitilo je transport.
Zapadnjak se trže kada je to čuo.
Dvanaestorica na kolima, i osmorica na konjima. Ukupno
dvadeset ljudi. Premalo za tako vredan transport.
Ali, možda nisu želeli da izazivaju previše pažnje. Možda ih
je na izvesnoj udaljenosti pratila mnogo jača momčad, tako da
bi im u slučaju nevolje stigli da pomognu.
Kad je bio u pitanju ,,Vels Fargo”, čovek je morao računati
na svakojake trikove. Ti tipovi su bili neslućeno prevejani.
— No, dakle! — povika spontano Sartonas. — Jesi li čuo
to, amigo gringo? Dvanaest vozara i osam jahača kao pratnja.
Ako mi s njim a ne možemo da izađemo na kraj, onda možemo ce­
lu našu pobunu da okačimo o klin!
— I ja imam to osećanje — primeti Zapadnjak videvši neš­
to što je promaklo ostalima.
Bilo je prekasno da upozori Sartonasa i ostale bandite.
Sve se dogodilo iznenada, i neverovatno brzo.
Pojavili su se Mali Kojot i njegovi Apači. I napali bez upo­
zorenja.
Sejn se baci u stranu iz svog čučećeg položaja. Još u pok­
retu, privukao je „vinčesterku” i pre nego što se prizemljio, is­
palio jo prvi metak.
U jednom trenutku, stvorio se pakao. Glasni ratnički krici
ispunili su vazduh. Apački otpadnici nisu ništa drugo im ali na
pameti, nego da obore sve što im stoji na putu.
Zapadnjaka su očigledno želeli živog, jer, niko nije u nje­
ga opalio ni metka.
Ali, u ovoj ogorčenoj borbi, Šejn nije stizao da se obazire.
Radilo se o golom životu.
U osnovi, sve je bio veliki nesporazum. Apači su njega
zapravo smatrali zarobljenikom bandoljerosa, kome je potrebna
hitna pomoć.
i2
 ★★★S E J N ★★★

Kada čovek pravo razmisli, Sejn je počinio grešku. To je i

iin sam znao. Ali, napad na logor je tako iznenadno izveden,
ila je on imao vremena samo za refleksnu reakciju, da se doh-
\ati oružja i da puca.
I bandoljerosi i Sartonas su neobično brzo reagovali. Još
pri prvom pucnju, našli su im se puške i revolveri u rukama,
I oni se rasprštaše na sve strane.
I D ijana se borila. Cučnula je iza jedne stene, držeći pušku
u rukama, i pucala koliko je mogla brže.
Sve je to bilo kao ružan san.
I kao što je brzo došao, napad je brzo i prošao.
Sm rt je odnela surovu žetvu. Većina Apača bili su mrtvi.
Samo su još živeli Mali Kojot i tri ratnika.
I Sartonasova momčad bila je prepolovljena. Sa Sejnom
lulo ih je živih ukupno petorica. Sartonas je imao ogrebotinu
11.1 slepoočnici. Krv mu je lila preko lica, i on je posrtao kao,
r.jan, prilazeći Zapadnjaku.
— Ti prokleti đavoli — režao je. — Mali Kojot i njegovi
i'ipadnici. To je snažan udarac starom generalu. O n . . .
— Pazi, šefe!
Glasno upozorenje. I onda više brzih pucnjeva.
A zatim ponovo tišina. ,
Sejn i Sartonas se okretoše. Z u rili su u Apače koji su ma-
l'’|)re bili samo ranjeni.
Sada su bili mrtvi. Uprkos bolovima, bili su se još jednom
I' pravili i uperili vinčesterke. Deo njihovog mentaliteta bilo je
I lo, da rađe um ru boreći se. nego da dozvole da ih zarobe.
— Kopilad! — siktao je Sartonas. — Sada su konačno svi
i.imo, gde im je i mesto.
— Još ne svi — odvrati Sejn i priđe Malom Kojotu.
Nije se prevario. Poglavica je još živeo. Ležao je razroga-
M'nih očiju, ali, smrt je već nevidljivo stajala iza njega.
Zapadnjak ga pogleda odozgo.
— Izdajniče! — krkljao je Mali Kojot. — Budi p r o k le t...
— To je tvoja sopstvena krivica — odvrati Sejn. — Je li te
1.1 ari general poslao?
— Bio je u velikoj brizi zbog tebe — procedio je Indi-
|.mac. — Želeo ti je dobro. A li t i . ..
Njegov glas se prekide. Teško je disao. Preostalo mu je još
nekoliko minuta.
— Da, tako je lo — reče Zapadnjak. — Ti imaš pravo, M ali
l.iijote. Ja sam ga izdao. Nisam održao reč koju sam mu dao.
. Ji, to niko neće razumeti.
Oči Malog Kojota bile su staklaste. Iznenada je postalo vf-
73
 kir-k Š E J N ic k ir

lo tiho. Sejn nije znao da li je um irući još razumeo poslednje

reči.
On se polako okrete. Tamo je stajao Sartonas i leva polo­
vina njegovog lica još uvek je bila zamazana krvlju. Sem nje­
ga, samo su četvorica njegovih ljudi preživeli masakr.
Sad ih je bilo još šestoro. I kurir, koji je došao sa poru­
kom. bio je među mrtvima.
D ijana se dovukla do Zapadnjaka. Na licu joj se ocrtavalo
kroz šta je prošla. — Napravi kraj! — prošapulala je. — Nas
dvoje zajedno možemo to da učinimo. Da pošaljemo Sartonasa i
njegove, nitkove do đavola.
Sejn zavrte glavom. Došla mu je jedna ideja. Nije imalo n i­
kakvog smisla jednostavno pobeći. On je u toj stvari bio do
gria, i morao je dovesti do kraja.
Ako sada pobegne, moraće uvek ponovo da beži. To je bila
stara mudrost.
Do đavola sa svima!
Odlučio je da ide sopstvenim putem, pa makar on vodio
i posred pakla.
Apačkinja ga je posmatrala. Bila je pametna i mnogo je
znala. U njenim tam nim očima pročitao je nemo razumevanje.
Sartonas se nasmeja odvažno.
— Sta je, vas dvoje? Hoćete da vam voda poteče iz usta?
Hi, zašto stojite tako priljubljeni?
— To te se uopšte ne tiče — odvrati Zapadnjak hladno. —
K rajnje je vreme da odemo odavde. Ovo sigurno nije pravo mes­
to da napadnemo karavan.
Sartonas se uozbilji naglo.
— Ti zaista želiš još da rizikuješ? Nas je još samo šestori­
ca, i od toga dvojica ranjenih. Pogledaj Tonila i Martina. Oni
više nisu sposobni za oštru borbu.
Pokazao je na tu dvojicu što su čučali na vrelom tlu. Je ­
dan je razgolitio bedro i omotavao zavoj oko rane koja je jako
krvarila. Videlo se da neće još dugo izdržati. Izgubio je već
mnogo Krvi. Lice m u je bilo sivo kao pepeo.
Drugi je bio pogođen u desnu mišicu. Ni on nije bio u sta­
n ju da drži oružje.
— N jih dvojica mogu ovde da ostanu — odvrati Zapadnjak.
— Treba da se pobrinu za to da pokopaju mrtve ili bar da ih
prekriju kamenjem. Sem toga, treba da potraže apačke konje i
da sakupe sve oružje. To će moći, zar ne?
Pogledao je ka ranjenicima i ovi klimnuše glavom, kao đa
su time bili zadovoljni. Sejn ih je shvatio. Prošli su sa ranama,
dakle, im ali su sreću da ne m oraju s odredom koji je najvero-
»atnije čekala smrt.
74
 ★★★S E J N ★★★

— Dobro, lju d i — nastavi Sejn. — Kada obavite sve, s*-

('ekajte nas ovde.
Ovi to žustro obećaše. Sigurno su sada b ili zahvalni i ne­
besima i svojoj sudbini za metke koji su ih dokačili. Ništa bo­
lje nije im se moglo dogoditi.
Sartonas je m eđutim prvi put izgubio nešto od svoje rav­
nodušnosti.
— Samo četvorica? — povika. — To je zaista premalo.
Učetvoro nikada nećemo uspeti da zarobimo transport! To je
jednostavno nemoguće.
— Nemoj odmah da napuniš gaće — brecnu se Sejn prez-
iivo. — Pre pola časa, pevao si drukčije. Idemo sada! NapredI
'l i poznaješ brda i preuzećeš vodstvo. Ali, šef sam ja.
Sartonas zakrklja.
— Do đavola s tobom, gringo! Ako . . .
— Ako hoćemo to da postignemo — prekide ga Sejn grubo
moraćeš da se bespogovorno povinuješ m ojim naređenjima.
Da li sam bio dovoljno jasan, Meksikanče? Ili moram da budem
Jd.s Jasniji?
— Dobro — složi se Sartonas posle kraćeg otezanja. — I
nam vidim da je tako bolje. Ali, ne um išljaj sebi ništa što se ti­
re budućnosti.
— Na konje! — naredi Zapadnjak. — Moramo što pre da
nikrijemo karavan. A onda da udarimo. Moramo se obrušiti na
i'|ih kao grom iz vedra neba. Napred, ljudi! Ne smemo da gu­
la ino vreme.
On nije ozbiljno računao s izgledima u napadu aE, to nije
mogao da kaže ovim ljudima. To bi ga bacilo đavolu u kazan.
( )nda bi, naime, morao da računa s kuglom u leđa.
Nije m u ostalo drugo, nego da se bori istim oružjem, kao
I njegovi protivnici. Samo tako je imao bar malu' šansu da se
i/vuče iz ovog začaranog kruga.
Sartonas je ćuteći jahao na čelu. Na začelju male grupe ja-
liača nalazili su se Sejn i Apačkinja.
— Sta to nameravaš? — upita ga devojka tiho.
Sejn se samo nasmeja i utonu u ćutanje . . .

X
Predveče, ugledali su karavan u daljini. Kola su se jasno
lu itavala u žaru zalazećeg sunca. Razdaljina je bila još najma-
II ie osam kilometara.
Sejn i ostali, nalazili su se istočno od karavana i smestUi
mi se dobro, sakriveni među visokim stenama, tako, da ih n i
II Uom slučaju ne bi mogli opaziti.
75
 ★★★S E J N ★★★

— Sada će ubrzo da siđu u D olinu streljanih — objasni

Sartonas. — Tako je prozvana, jer je u njoj pre dvadeset go­
dina stotinu pobunjenika bilo izvedeno pred streljački vod.
— Poznaješ li okolinu? — upita Šejn. — Da li je dolina
pogodna za zasedu?
— Pogledaj sam! — odbrusi Sartonas neprijateljski. — Ti
Si hteo da budeš vođa.
On ponovo potera konja, a ostali krenuše za njim . Sada
su jahali ka jugozapadu, kroz splet prašnjavih uvalica i uskih
kanjona. Posle otprilike jednog časa, Sartonas zaustavi konja i
pokaza ka severu.
— Odande će doći. Sad možeš da preuzmeš komandu ođ
mene, gringo.
— U redu — složi se Zapadnjak. — Jahaćemo im jedan ko­
mad u susret.
Preuzeo je vodstvo, a D ijana je jahala kraj njega. Sarto­
nas i preostala dvojica od njegovih lju di zaostala su dobro par­
če puta za njim a. Izgledali su veoma nervozni.
Za Zapadnjaka je postojala veoma mala mogućnost da spro­
vede svoj plan i pobegne sa Dijanom.
Ali, sada više nije bilo povlačenja. Ova priča morala je da
se dovede do kraja. Postojala je šansa, ali, nju je trebalo iz­
vesti do kraja, a ništa se nije moglo predvideti sa sigurnošću.
Ovo što je sada zamislio, bilo je vrlo smelo i rizično. Ali,
ako sve bude išlo kako treba, ,,Vels Fargo” će još jednom škr­
gutati zubima.
Kola se još nisu videla. Tama je padala na brda. Mesec i
zvezde bacali su prigušenu svetlost. Tu i tamo začulo bi se za­
vijanje gladnih kojota. Čudnovati oblici stena izgledali su kao
u bajci i kao da će svakog trenutka oživeti.
— Kakav ja tvoj plan, Šejne? — upita devojka tiho. — Zaš­
to m i ne kažeš? Ja imam pravo da sve saznam. Moram znati ka­
ko ću se držati.
— Jahaćemo im sasvim otvoreno u susret — odvrati Za­
padnjak.
— Za ime neba! Jesi li sišao s uma?
On se nasmeši hladno.
— Svestan sam rizika. Ali, tako mora da bude. Jednom mo­
ram da podvučem crtu.
— Možda će te na mestu ustreliti.
On sleže ramenima.
— Možda — prom rmlja. — Može se, međutim, desiti i da
me ne prepoznaju. Mračno je, a većina lju di koji prate karavan
su zapravo Meksikanci. Bandoljerosi, koji su za lepe pare pre­
uzeli taj posao.
■7«
 ★★★S e j n ★★★

— Ali, sigurno su s njim a i agenti „Vels Fargoa”.

— Mene ne poznaje svaki agent. A moj opis, koji im aju,
jodva da mi u ovom trenutku odgovara. Da se kladimo, da će
me smatrati Meksikancem?
— Pa, možda imaš i pravo — odvrati devojka, posle kra­
ćeg otezanja. — Dobro. Uzmimo da te neće prepoznati. Kako
treba onda dalje da se stvar odvija?
— Sasvim jednostavno. Tada ćemo ščepati najvažnijeg me­
du njim a. A ostali će tada uvideti da je zdravije za n jih da pove­
zu transport tamo kuda mi hoćemo.
— Ti, dakle, zaista hoćeš da prepustiš pobunjenicima tovar?
— Za početak, nemamo drugog izbora. Hacijenda je u ovom
trenutku opsednuta. Mi, dakle, nemamo ni najm anje šanse da
karavan odvedemo tamo. Moraćemo da sačekamo dok nam se ne
pruži povoljna prilika.
Devojka uzdahnu.
— Bojim se da ćemo onda morati dugo da čekamo, ćimigo.
Kako ja vidim stvari, ljudim a na hacijendi ne piše se dobro.
Sejn klim nu glavom u znak saglasnosti.
— Ali, ne ostaje nam ništa drugo. Inače bi sami sebi na­
vukli bedu na vrat. Ja, najzad, moram da krenem svojim pu-
Icm. Mogu samo da pokušam’ da nađem najbolji izlaz. Razumeš?
— Da, razumem tvoju situaciju. Ali, šta će biti sa mnom?
Ako pobunjenici pobede, nikada neću doći u posed moje haci-
jonde.
— 2ao m i je — odvrati Zapadnjak mirno. Ali, ja to ne mo­
ću promeniti. Nijedan čovek nije u stanju da vrati točak vreme­
na.
— Uzmimo — prošaputa ona zamišljeno — da sve ide kako
■.1 zamislio. Sta će se onda dogoditi sa transportom?
— Odvešćemo ih do mesta, gde ona dva ranjenika čekaju
n:i nas. To mesto je samo nekoliko kilometara udaljeno od haci-
|i nde. A možda se u međuvremenu tamo nešto promenilo. Mog­
lo bi, na priroer, biti da je starom generalu uspelo da rastera
one, koji su ga opseli. On ipak ima nekoliko topova i m itr a lje z ...
Moramo jednostavno sačekati, Dijana. Više ne možemo učiniti.
Nije više ništa odgovorila. Njena vitka prilika se ispravila.
I ilurila je bradu. Od nežne Apačkinje ponovo je postala tigrica.
U sebi je bila spremna na borbu, gotova da se suoči sa svim
lUo predstoji
Otpozadi Sartonas je priterao svog crnog ždrepca bliže.
— Do sto đavola, Sejne! — zareža. — Hoćeš li da tim ti­
povima ujašiš pravo u šđke?
Sejn klim.nu glavom, cereći se.
— Ja sam to upravo objasnio, Dijani, Sartonase. Pravićem*
77
 ★★-ft-S E J A/ ★ ★ ★

se kao da smo ih sasvim slučajno sreli. Kasnije ćemo ščepati

najvažnijeg među njim a, a ostalima objasniti da je za n jih zdra­
vije da čine ono što budemo od n jih tražili.
Sartonas ga pogleda smrknuto.
— I zašto m i to tek sada kažeš?
— Jer sam se i ja tek malopre toga setio. Prethodno sam
imao drukčiji plan. Ali, ovaj m i se čini bolji. Prim itivnom bor­
bom im ali bismo male šanse.
— A, ako te prepoznaju?
— Onda će za njih biti sve suviše kasno. Ja sam navikao
da udaram brzo. Imaš li slučajno dinamit?
Sartonas zavrte glavom.
Sejn zaustavi konja i izvuče nekoliko sipki dinam ita iz bi­
saga.
— Evo. Za svakog po jedna. To treba da bude dovoljno, da
kod n jih izazove strah.
Osluškivali su noć. Iz daljine je dopirale jednolično zvonje­
nje kopita i kotrljanje točkova.
Sartonasovo lice postade zamišljeno.
— Misliš li stvarno da će uspeti? Mogu sebi da predsta­
vim da će se ti lju d i od ,,Vels Fargoa” boriti kao đavoli.
Sejn nemarno odmahnu rukom.
— Ja. sam se kod Bolivara raspitao o pojedinostima. Veći­
na lju d i pri karavanu su Meksikanci, Bandoljerosi kao vi. S n ji­
ma će biti samo dva-tri agenta „Vels Fargoa”. Oni treba da se
pobrinu da novac koji dobiju za oružje sigurno stigne u Arizonu.
O tim agentima se radi. Čim njih izbacimo iz stroja, možemo
sve ostale ubediti šta da rade u sopstvendm interesu. U slučaju
nevolje, možemo im obećati veliku nagradu.
Sartonas podeli ljudim a šipke dinam ita i oni zavukoše opa­
san eksploziv pod svoje pončoe, cereći se.
— Ako postane vruće, bacite ih među zaprežne konje —
objasni Zapadnjak. — Pazite pri tom da n a p ra v it^ što veću pa­
niku. Ali, preduzmite nešto, tek kad vam ja kažem.
Meksikanci klimnuše glavom, mada zlovoljno. Nije im se
uopšte dopadalo, što m oraju da priznaju prokletog gringa kao
vođu. Bila je to situacija koju je što pre trebalo izmcniti. Samo
su čekali priliku.
Tandrkanje kolone bilo je sve glasnije.
Sejn potera konja, a ostali jahači krenuše za njim. Bio je
pun samopouzdanja, Cak, među ljudim a „Vels Fargoa” bude i
jedan koji ga lično poznaje, to pri ovoj prigušenoj svetlosti ni
njem u neće poći za rukom.
Jako je ličio na Meksikanca. Nosio je pončo kao i oba Sar-
78
 'k 'k 'k S E J N 'k 'k 'k

lonasova kompanjona, a glavu je pokrio velikim, slam natim

..sombrerom.”
Sartonas je nešto iskakao iz slike, U svom žućkastom, praš­
njavom m antilu i sa teksaškim stetsonom izgledao je kao da je
.1 one obale Rio Grande. On je pripadao ljudim a koji žele da
I svojom spoljašnošću odskaču od ostalih.
Mora sve da se odvija kako je zamislio, uveravao je sebe
'/.apadnjak. Odlučiće već i činjenica, da je iznenađenje njihova
prednost.
Nije mogao da sluti, da će se sve desiti mnogo drukčije, ne-
(',() što je zamišljao.
Slučaj je ponovo trebalo da odigra odlučujuću ulogu. Uvek
II /.ivotu postoje iznenađenja koja čovek ne može da predvidi.
A ovo je bilo jako surovo iznenađenje, koje je očekivalo
; .rjna . ..

Pola časa docnije naišli su na čelo kolone.

Šestorica jahača zaustavili su se pred njim a i preprečili im
l'iit. B ili su to američki i meksikanski revolveraši.' Banditi sa
('lanice, koji su za dobre pare preuzimali vruće poslove.
Iza n jih se zaustaviše kola. Vozari posegoše za svojim oruž-
|i m i spi'emiše se za borbu.
Odjednom je zavladala tišina.
Šestorica jahača su nepoverljivo zurila u Zapadnjaka i os-
i.ilo. Požudni pogledi su svaki čas padali na Apačkinju.
Šejn se prijateljski osmehnuo, i dotače prstima obod svog
'rlikog „sombrera”.
— Dobra vam noć, senjori — reče učtivo. — Dolazimo sa
ilafijende lavova. Poslao nas je don Simon de Prado. Treba da
' .iin izručimo najlepše pozdrave i da vas upozorimo. Treba da
li.idete izuzetno oprezni. U ovom kraju vrvi od pobunjenika do
I Mjih je doprla vest o ovom transportu.
Nepoverenje jahača izgleda da je malo popustilo. Napetost
li.Ki da se smanjila.
Jedan od njih okrete se upola u sedlu i povika.
— Gde je Li Džeferson? Ovde su lju di sa važnom novošćul
Okrenuvši se ponovo prema Sejnu, čovek nastavi.
— Vođa dolazi. Treba da mu još jednom sve ispričate. Zove
hl' Iji Džeferson i agent je „Vels Fargoa”.
Taj što je govorio, bio je Amerikanac, i govorio je s ne-
I ikvom mešavinom engleskog i španskog, koja se tokom godina
iii/.vila u graničnom području.
79
 ★★★SE

Sejn se, naprotiv, ponašao kao pravi Meksikanac i još n i­

ko ništa nije posumnjao.
Odostrag se približiše još dva jahača. Po odelu im se vi­
delo da su Meksikanci. Lagano su se približili, pognuti unapred
u sedlima, tako da su im široki obodi „sombrera” skoro sasvim
prekrivali lice.
Držali su puške u ruci kao i ostali. Jedan od njih, kao da
je nešto rekao onom kraj seme. Ovaj klim nu glavom i takođe
odvrati nešto tiho.
Tada se neočekivano podigoše njihove puške i počeše da
b lju ju vatru.
— Sartonas! — grmnuše ta dvojica kao jedan. — To je Sar
tonas, ,,lešinar”!
Za tren, nastade pakao.
To je bila Sejnova velika greška. Stvar koju nije bio ura­
čunao.
Sartonas je posvuda u >ovoj zem lji bio poznat. Njegova su­
jeta nije m u dozvoljavala da promeni svoju spoljašnost. Svuda,
gde se pojavljivao, znali su ga i bojali ga se.
To mu je sada zapečatilo sudbinu.
Sejn nije stigao da opali ni metka.
Snažna eksplozija zapara vazduh i nadjača sve ostale zvu-
ke. U jakom blesku. izgledalo je kao da se ceo svet ruši. P riti­
sak vazduha pogodio je Sejna nezadrživom snagom.
Dinamit, pomisli on, očajnički pokušavajući da se zadrži u
sedlu.
Neposredno posle prve, razlegla se i druga eksplozija. Po­
novo je Zapadnjak bio zaslepljen snažnim bleskom. Kao iz velike
daljine, čuo je užasnuti, panični krik Apačkinje i to je bilo pos­
lednje, što je njegova svest registrovala.
Više nije ni opazio kako ga je neka nevidljiva snaga izba­
cila iz sedla i bacila na kamenito tlo.
Nije video ni kako je Sartonas dokačio dva protivnika, pre
nego što se i sam, smrtno pogođen, srušio iz sedla.
Oba njegova kompanjona bili su od eksplozije dinamita
prosto raskomadana.
D ijana je jedina ostala nepovređena. Bilo je to pravo čudo.
Sada je čučala kraj Sejna i nemo zurila u njegovo mrtvač­
k i bledo lice.

L ju di su se okupili oko nje i Sejna. Tu i tamo, začulo se

kukanje i stenjanje ranjenih.
— Do đavola! — zabrunda jedan suvonjav i visok muška
rac Ijutito. — Zašto ste pucali na njih?
«0
 S E J N 'k'k'k

— Bio je to Sartonas, ,,le§inar” — odvrati jedaai od ane

‘Ivojice što su započeli borbu. — On je sa svojim nitkovima do-
10 da špijunira. Možete da m i verujete, šefe.
— Trebalo je prvo mene da obavesliš, hombre — odvrati
nvaj mrko. — Mi bismo ih na drugi način dokrajčili. Ovako su
I dvojica naših ostali da leže. O n i . . .
Iznenada zaćuta usred rečenice. Koraknüo je ka devojci i
■.ipadnjaku i sagnuo se.
Onda je počeo demonski da se smeje.
— Mora da sam poludeo! — vikao je. — Mora da sam
isao s uma. To . . . to jednostavno ne može biti! To je najbolji
inv, koji smo ikada napravili! Samo šteta što je m r t a v ... Kej,
liudi! Znate li ko je taj čovek, što leži kraj Apačkinje? To je
' i'jn, amigosi! Tako m i đavolje babe, mi smo uhvatili Sejna.
' ik; uvek ne mogu da poverujem u to.
Ponovo je počeo da urla od smeha, i to je bilo ono, što je
.'..ipadnjaka vratilo u stvarnost.
On otvori oči i pogleda u Mesečevu Zraku i muškatea fcoji
!>• toliko bio srećan. Bio je to L i Džeferson, agent „Vels Far­
cen”. Jedan od najboljih i najopasnijih momaka koji su bili
ii: platnom spisku kompanije.
Sada će biti gadno za njega. Onaj koga L i Džeferson jed­
ni irn dograbi, neće se iščupati tako brzo.
Stenjući, Sejn sede.
Džefersonov smeh iznenada zamuče.
Svi su zurili u Zapadnjaka.
Sedeo je i cerio se nekako izobličeno. U njegovoj glavi, zu-
l.ilo je kao u kočnici. K rv m u je curila preko levog obraza, ali
iHi nije na to obraćao pažnju.
Nije takođe učinio nikakav pokušaj da se bori. Za to je
Ino još suviše slab.
Prvo m u je bilo potrebno vreme da dođe do daha. Znao je
I .id treba da popusti.
Zato je odlučio da sačeka.
Li Džeferson ga je ponovo zarobio.
— Raspaši se. Sejne! — reče i pokaza na Zapadnjakov po-
i.i.'i sa revolverom. — Gotovo je.
Sejn otkopča pređicu i baci opasač malo u stranu. Bio je
lU arno bespomoćan, i glupo bi bilo da bilo šta pokuša. Za delić
■kunde. bio bi mrtav.
Veoma je dobro poznavao Li Džefersona. Bio je jedan ođ
M.ijgrubljih tipova, koje čovek može zamisliti. Poticao je iz Tek-
isa i mnogi su govorili da ne voli mnogo da ostavlja zarob-
I icnike.

Ovaj put izgleda da je bilo drukčije,

0 Aejn 33 (J
 ir k ie S E J N-k'kir

— To će biti zabava — primeti. — Bolivar i stari general

im a ju čoveka po imenu Sabadilja na svojoj hacijendi. Sabadilja
je njihov dželat. Ja ću zamoliti starog generala da ti ovaj od­
rubi glavu. Onda ćemo u San Francisku otvoriti izložbu. To će
biti uzbuđujuća stvar, Sejne, a? Kako ti se dopada?
Sejn načini grimasu.
— K akav odgovor očekuješ, Džefersone? Treba li da se
raspadnem od radosti?
Iako polumrtav, smeškao se u sebi.
Upravo generalu je i hteo da odvede Džefersona! Nadao se
da će uspeti. Po prvi put u svom životu, Zapadnjak je svom
protivniku požedeo ispunjenje njegovih planova.
— Vežite ga i bacite ga u kola! — naredi Džeferson. — iio-
ramo dalje. Vreme je već da stignemo na cilj.
Zapadnjaka zavezaše i on se nije odupirao. Nije imalo smis­
la.
Jedan od lju d i pokaza na D ijanu.
— Sta s njom da radimo, gazda? Izgleda kao Indijanka,
Apačkinja, rekao bih. Ne izgleda loše.
Džeferson priđe devojci i zgrabi je za ramena. Frktala je
kao mačka, i htela da se otme, ali, muškarac je bio jači. Držao
je čvrsto i sigurno je osetio da nema ništa ispod meke kožne
odeće.
— Sviđaš m i se, bebi — reče joj. — Ti pripadaš samo me­
ni. M i ćemo se još mnogo zabavljati.
— Reci m u da ga ne razumem Veliki Glasniče M unje! —
povika ona Zapadnjaku na apačkom. Istovremeno je ponovo po­
kušala da se otme.
Džeferson je steže jače.
— Sta je s tobom? Zar me ne razumeš? — Pokušao je
ovaj put na meksikanskom, aU, D ijana opet ne odgovori.
— Ko je ona? — obrati se Džeferson Šejnu. — Zar ona
ne razume naš jezik?
— Ona razume samo apački — odvrati Zapadnjak. — Bila
je ljubavnica Sartonasa, banditskog vođe. Uzmi je ako ti se do­
pada. Siguran sam da ćeš se zabaviti s njom.
Džeferson se nasmeja preteći.
— Im am osećaj da će me mnogo naljutiti. Zar ne možeS
malo da joj pričaš, Sejne? Koliko znam, ti raziimeš njihov di­
jalekt.
— Otkud si došao na to?
— Blad m i je jednom pričao. Kazao je da znaš skoro sve
indijanske dijalekte od Misisipija do Pacifika.
— Blad! — povika Zapadnjak. — Sta je s njim ?
— Preživeo je. Za nekoliko sedmica biće ponovo na noga­
82
 'k if 'k S E J N 'k ie 'k

ma. Biće jako besan, što sam te ja uhvatio. Taj zalogaj nije pre­
puštao nikom drugom. Suviše je ponosan za to. Možda ću pre-
ii/.eti njegovo mesto. Ali, to ostavimo za kasnije. Znaš li njihov
jezik, hombre? Ili mi je Blad pričao bajke?
— Šta treba da joj kažem? — upita Zapadnjak, cereći se.
— Da treba da bude ljupka i dobra sa mnom. Onda će i
njoj biti dobro kod mene. Ako ne, biće bičevana, dok ne posta­
ne poslušna.
Sejn pogleda ka Dijani. Ona je, jasno, sve razumela, ali je
iI>5 uvek odlično igrala svoju ulogu.
— B udi maJo ljubaznija prema njem u — obrati joj se Za­
padnjak na apačkom. — Pri tom pokušaj da nešto učiniš i za
mene.
— U redu — odvrati devojka. — Ali, to ne sme da ide brzo,
Inače bih mogla da izazovem sumnju.
To je tako vikala kao da se divlje odupire.
— Tako — povlađivao joj je Šejn. — Nastavi tako dalje,
IIH, nemoj preterivati.
Njeno držanje kao da malo omekša. Ona pognu glavu i iz­
gledala je kao da se odjednom plaši.
Sejn se isceri ka Džefersonu.
— Ona ti uskoro neće stvarati nikakve teškoće. — Ali, ne
Ili trebalo da navaljuješ na' n ju prvih nekoliko dana. J a sam
jiij rekao da hoćeš da je bičuješ i sad je uplašena. Ako budeš
pravilno postupao, imaćeš uskoro mačkicu koja prede. To m i
možeš verovati.
— Dobro si uradio, Sejne — odvrati agent „Vels Fargoa”.
Za protivuslugu daću da ti glavu posebno dobro prepariraju.
T( bi će se lju d i još sto godina čuditi.
— I to je nešto — odvrati suvo Zapadnjak.
— Im am komičan osećaj. L i — reče jedan odlju d i Dže-
fi rsonu. — Hoćeš li ti ovu apačku m ačku od početka pustitida
liiide slobodna? Ko zna šta su njih dvoje u stvari razgovarali!
Može biti da hoće samo da te nasamare.
— Ttačno, Kebote — odvrati Džeferson. — M i ćemo biti op-
H'/.ni, u to možeš biti siguran. U početku je nećemo pustiti da
»ilobodno trčkara. Vežite je i stavite u zadnja kola. I zapamtite
)i'(lno: ona pripada meni. Ako neko od vas stavi svoje prljave
Supe na nju, može da računa s kuglom. Jasno?
L ju d i promrmljaše da su saglasni.
Džeferson se nasmeja zadovoljno i okrete A pačkinji ruke
11« leđa. U sledećem trenutku bacio je na tlo. Ležala je potr-
liiiSke i nije se m akla kad joj je on slobodnom rukom podigao
iideću da bi je odmerio.
— Lep plen — zaključi zadovoljno. — No, šta misdite, kom-
83
 ★★★ Š E J N -kicic

panjerosi? Zar to nije najbolja kućna mačka koja se može za­

misliti?
Ostali su ćuteći stajali. U njihovim očima gorela je požu­
da. Neki su gutali pljuvačku.
— Idemo dalje — naredi Džeferson. — Ako ne grešim
sutra rano bićemo na cilju. Napred! Sejna u prva kola! Apač­
kin ju u zadnja! Na taj način ništa ne rizikujemo. Požuri, naro­
d e ...

Vožnja se odvijala brzo i bez ikakvih prepreka.

Šejn je ležao u prvim kolim a u uskom procepu između dva
sanduka. Opis na sanducima govorio je da se radi o čekićima,
kleštama, kukama i ostaloj gvožđarskoj galanteriji.
U početku je Šejn pokušavao da razlabavi veze, ali je br­
zo odustao. Kožni remeni bih su čvrsto stegnuti.
Ležao je ispružen i poku.šavao da se opusti. Stalno je mis­
lio na budućnost. Sta ih očekuje na Hacijendi lavova? Da li je
opsada još tamo ili su se u međuvremenu zbog nekog razloga
povukli?
Časovi su prolazili. N apolju je postalo svetlije. Nešto kas­
nije prebili su se prvi sunčevi zraci kroz pukotine na kolima.
Šejn začu kako neko napolju povika.
— Hacijenda! Na cilju smo, amigosi! Vidim hacijendu!
Vožnja se nastavila. Bez zaustavljanja. Nije bilo ni traga
od opsađivača.
Šejn odahnu.
Ako se još nešto nepreviđeno ne desi, biće spašen. I D ijana
takođe.
Neko povuče polovinu cerade unazad i pogleda iz sedla
cereći se u Zapadnjaka.
— No, kako se osećaš, amigo? — upita Li Džefe];son. —
Baš sam radoznao, da ii će ti stari nitkov general ostaviti glavu
na ramenima.
— Stari nitkov? — upita Sejn, nabravši čelo. — Mislio sam
da on-radi u ime meksičkih vlasti.
— To je tačno. Ipak je on jedan stari prevarant. On uvek
pokušava da za sebe uzme najviše. Koliko ga dugo ti poznaješ?
— Zašto bi trebalo da ga ja poznajem?
— Ah, to je bila samo moja usputna ideja. Šta si zapravo
uradio sa dvesta hiljada zlatnih pezosa, koje si opljačkao zajed­
no s Apačima?
— Pobunjenici su ga inkasirali — lagao je Šejn. Ošećao je
da Li Džeferson hoće nešto sasvim određeno da sazna. To je po-
84
 'k k 'k S E J N 'k 'k 'k

iiovo pokazalo da „Vels Fargo” sumnja. — Novac možete otpi-

». ili, Džefersone.
— Mi smo već slutili da ti sa starim prevarantom duvaš u
l' lu tikvu — odvrati Džeferson. — Ali, ja sam od početka znao
11 .1 to nije tako. Sad, to zapravo ne igra više nikakvu ulogu. "K
vi.še nikada nećeš „Vels Fargou” praviti probleme. Samo ta či­
njenica vredi više od miliona.
U kotrljali su se kroz glavnu kapiju u dvorište hacijende.
i’ i'jna su izvadili iz kola i bacili na vrelo tlo kao staru vreću.
Kola su postavljena jedna kraj drugih, i Sejn začu prigušeni
m1".s D ijanin. Bio je nejasan i teško se razumevao. Izgleda da
Ml joj stavili gužvu među zube.
Ipak, Sejn je razumeo najvažnije. On je bio jedini koji je
shvatio šta ona to govori na apačkom. Usred poslednje rečeni-
1 1 ', Apačkinja ućuta. Neko joj je ponovo pritegao na ustima. Bilo
im je stalo do toga da lju d i na hacijendi nešto ne saznaju.
Sa svih strana, okupiše se ljudi. I stari general se pojavio.
Li Džeferson pokaza na Zapadnjaka.
— Senjor general! Ovaj čovek je davni kompanjon Sarto-
I-a, zvanog ,.lešinar”. On je jedini preživeo od cele bande.
I'ilikovi su hteli da izvrše prepad na nas, i da se domognu oruž-
|ii Ovaj tip se zove Sejn. Odsada je on vaš zarobljenik, gene-
t.ile. M olim vas da primei'no kaznite. Bilo bi u interesu kompa­
nije ,,Vels Fargo” da ga preuzme vaš dželat Sabadiljo.
General se nasmeši.
— Možete se potpuno pouzdati u mene, senjor Džeferson.
li pošiljka kao što je ugovorena?
— Da, sve je u redu. Odmah ću vam otvoriti nekoliko san-
liiika, da bih vam pokazao da je sadržina u redu.
Naredio je svojim ljudim a i kola su bila istovarena. Sve
¡1' i.šlo brzo. Kada su sanduci stajali na dvorištu, htede Džefer-
fe"ii neke da otvori.
Stari general stajao je još uvek u Sejnovoj blizini i gledao
vii/.are s interesovanjem.
— Generale! — procedi Zapadnjak. — Tražite da vam po­
li užu sve'oružje.
Sem generala, niko nije čuo Zapadnjakove reči.
Li Džeferson pokaza sigurnim pokretom ruke na robu.
— No, generale? Jeste li zadovoljni.
U otvorenim sanducima blistale su puške i revolvei-i. Gene-
jiil odvrati, smešeći se.
— Neka sve otpakuju, senjor Džefersone. Mislim da je tako
lii'ljc.
— Generale? Vi mi ne verujete?
• Za ime neba! Zašto bih?
83
 'k 'k ir Š E J N 'k 'k 'k

— No, dakle — prom rm lja Džeferson, gledajući još uvek

malo uvređeno. — Da pređemo na posao. Treba da dobijem is­
tu sumu, kao i poslednji put. Dvesta hiljada pezosa u zlatu. Ta­
ko je ugovoreno.
— Da, naravno, Ali, prvo bih hteo da vidim sve oružje.
Dao je svojim ljudim a znak i oni odmah počeše da pretra­
žu ju sadržaj ostalih sanduka.
L i Džeferson je kipteo od gneva.
— Do đavola! — grm nu divlje. — Napred, mladići! Pokažite
tim m ajm unim a! Oni će nam posao platiti životima.
Svi posegoše za oružjem. U svom besu, L i Džeferson nije
više poznavao granice. On, ili bolje, „Vels Fargo” hteo je da
sredi starog generala.
A li, ponovo su ostali kratkih rukava.
Posle nekoliko minuta, sve je prošlo. Većina lju d i „Vels
Fargoa” bila je mrtva. Neki su još živeli, ali su b ili toliko teško
ranjeni, da nisu više mogli dugo da izdrže.
Don Sim on de Prado lično preseče Šejnu veze. Zajedno su
otišli do mesta gde je ležao L i Džeferson. On je zurio u n jih
lica iskrivljenog od bola.
— Tako dakle — krkljao je besno. — Ipak, duvate u istu
tikvu. Vi, prokleti, pasji sinovi!
— Vaš je peh, da ste me opet n a lju tili — odvrati Zapad­
njak. Sad je kasno za kajanje. Moraćete me ostaviti na miru.
— Kako ste to otkrili — upita Džeferson. — Kako ste to
prim etili, generale?
— Sejn mi je rekao.
— A ti, Šejne? Odakle si ti znao?
— O d Apačkinje. Mora da ste o prevari govorili u njenom
prisustvu. O na sirota još leži u kolima. A sigurno čezne za slo­
bodom.
— A pačkinja! — promuca Džeferson. — Ta prokleta Apač­
kin ja . . .
Tada se po njegovom licu razli smirenost. L i Džeferson ne­
će više nikada odgovarati „Vels Fargou” za svoju grešku.
Sejn priđe kolim a u kojim a je ležala D ijana. Smešila se dok
je oslobađao.
Opet je bila Nežna A pačkinja i Mesečeva Zraka.
Svi lju d i na hacijendi pozdraviše je sa poštovanjem, dok
je silazila iz kola. Kimiče predsednika Meksika i gospodarica
Hacijende lavova.
I Sejnova ljubav.. ♦

KRAJ

B6
 NEDELJNI LIST NOVINSKOG FORMATA
ZA ČITAOCE SVIH UZRASTA

SVAKOG ČETVRTKA

VASI OMILJENI STRIP JUNACI

REDOVNI SU GOSTI NA
STRANICAMA SPUNK NOVOSTI

TARZAN, MODESTI BLEJZ, BEN BOLT,

RIP KIRBl, SREBRNI LETAČ, DŽEF HOK,
HULK, IZNOGUD, POPAJ I DRUGI

RAZNI PRILOZI POSVEĆENI DEVETOJ

UMETNOSTI, ZANIMLJIVOSTI IZ ZEMLJE
I SVE^A, POPAJEVA ŠKOLA CRTANJA
I IZUZETNO ZANIMLJIV FELJTON BERLICA
I MURA „DOGAĐAJ U ROZVELU”
 VII

Odgovor je došao vrlo brzo. No, pre nego što će nevolje

ilii s e sruče na naše glave, proviđenje je htelo da još jednom
ii|in/,namo dane sreće i blaženstva. Odm ah posle opomene, upu-
fiiic Horasu Holoveju, nad ravnicama Silver K rika zavladala
Jf (isećanje spokojstva i bezbrižnosti. L judi su obavljali svoje
Ilir.love mirno i bez straha, a život se odvijao bez ikakvih uz-
(•iiilrnja. Sećam se da je to leto bilo lepo kako samo može biti
H h m krajevima: sa toplim, sjajnim suncem, sa dubokim plavim
fii'liom, sa blagim zapadnim vetrom koji je dolazio sa Ljana Es-
tuliiida, punim opojnog mirisa trave i planinskog rastinja. Noći
|ii bile zvezdane, tople, sa pesmom zrikavaca i tajanstvenim
iiiiiiiivima prerije.
'I’ako je došao i mesec ju l i mi se počesmo spremati za pro-
ilin ii Dana n e zav i^o sti u Silver K riku. Od smrti moga oca,
hiitii je odbijala da učestvuje u svečanostima, smatrajući da to
iiilgovara njenom položaju ožalošćene udovice. Ovoga puta
HHii so odvezla u Silver K rik da naruči haljine i cipele, a ostali
pp |ii>trudiše da ne izostanu za .njom. Bil je nabavio čizme s me­
dini sarama i visokim potpeticama, tamnoplave čakšire. košu­
lju 11(1 plave svile i svilenu m aram u zelene boje. Dugi Slirt se
»Milovoljio s kratkim čojanim kaputom, opšivenim kožom, d">k
(IM-. jo m rzovoljni Patrik O ’Keli iznenadio mokasinima i prsni-
^Miii od teleće kože, sa belim i smeđim krznom, sasvim u stilu
Nii\:iho Indijanaca.
Ma dan Četvrtog jula, pred sam zalazak sunca, moja m ati
»H pnjavila u haljini od belog organdina, sa cipelama od ru-
llfir.log atlasa i sa dugim čipkanim rukavicama. Posle iskrenog
f(h lirnja njenoj zaiiita izuzetnoj ljupkosti, mi se ukrcasmo u k--
! a liil je preuzeo dizgine, mati je zauzela mesto kraj njega, a
•.... Slim i ja se smestismo u sediite pozadi. Patrik O ’Keli, kao
|in l,iiI)rojni, jahao je na konju za nama.
I ’osle ugodne vožnje, provedene u ćutanju, otkrismo da je
fcthri- K rik svečano osvetljen. Narod je hitao drevnim trotoa-
ji'ii i prema magazi Džarvisa Džonsa. Svi su bili u svečanoj
M'lii i. znojeći se pod svojim uštirkanim košuljama, prslucima
^il \ 'i lura i svilenim haljinam a. U prostranoj magazi, osvetijenoj
 -k-kHc Š E J N 'k'k'k

sa bezbroj petrolejskih lampi, sveća i lampiona, jedan dugi sto

bio je pokriven cvećem, jelim a i pićem. U sredini sale, na jed­
nom uzvišenju od dasaita, sedelo je nekoliko dobrovoljnih svi­
rača, među kojim a se isticalo pegavo lice Toma Grifita, šeri-
fovog pomoćnika. Kožni prsluci odgajivača stoke mešali su se
sa plišanim kaputima farmera i crnim odelima građana. Na
ulazu su stajale najuglednije ličnosti Silver Krika; sudija Del-
mer So, vlasnik banke Alfred Velington Stern, pravozastupnik
Džonatan Bakster, sopstvenik radnje s mešovitom robom Ben-
džamen Koneri, predstavnik Velsovog prevoznog preduzeća
Merion Dilm an, zatim neizbežni Dok Pirson, šerif Džef Morou. i
joS nekolicina.
Ulazak moje majke izazvao je vidnu pažnju, što je njoj na-
teralo prilično rumenilo u lice. Bilo je tu još mnogo privlač­
nih i m ladih devojaka i žena, ali je moja mati, to vam mogu
bez lažne skromnosti reći, spadala među one najlepše. SurLi:'-
Delmer So je pritrčao da je pozdravi, a isto tako i krupni, za­
japureni Alfred Velington Stern, dok se Džonatan Bakster, kao
pravozastupnik Horasa Holoveja, zadovoljio samo hladnim pok­
lonom, ali ne bez izvesnog poštovanja. Posle toga se sudija Del­
mer So okrenuo B ilu i stežući mu srdačno ruku, raspitivao se
kako je gospodin M uligan sa zdravljem i kako se oseća u na­
šem kraju. Ovaj prijatan doček načinio je još p rijatn ijim Timoti
Veler, nosa crvenijeg nego ikada, dižući čašu s uzvikom: ,,U
čast princa od Velsa i vojvode od Bakingama, koje neka Bog
poživi u službi njihove k -iljice!” „K raljica” mu je, veoma po­
laskana, uputila jedan Ijubak osmeh, posle čega je, na znak
Toma Grifita, orkestar svojski zasvirao, a svi prisutni zapevali
„Bože, daj da istrajemo u borbi”.
U kratkom predahu pred prvim kadrilom, muškarci su se
razleteli da se blagovremeno upišu u spiskove za igru. Moja
m ati je bila opsednuta za tren oka; međutim, ona je, sa svojim
lju pkim i neusiljenim osmejkom, saopštavala levo i desno;
— Za prve igre ste zakasnili. N jih je već upisao gospodin
Bakingam, Zar ne, gospodine Bakingame?
Na šta je zajapureni gospodin Bakingam odvratio, zamuc­
kujući:
— Svakako, gospođo Vels.
Cuo sam kako Dugi Slim šapuće O ’Keliju, gurnuvši ga la k ­
tom:
— Gle, nisam znao da ovaj naš B il ume toliko da se zbuni!
Međutim, kad je orkestar zasvirao prvu igru, Bilova zbu­
njenost je odjednom iščezla. Obuhvatio je pažljivo svoju igra­
čicu oko struka, drugom je podii;ao njenu ruku u čipkanoj ru­
kavici, udario potpeticama o pod, i zaplivao s njom, lako i ne-
90
 •kiKif S E J N k -k -k

iii|iio, prema sredini sale. B ili su za trenutak jedini par k o ji

U'iii, i meni se učinilo kao da ne dodiruju pod, kao da lebde
II vazduhu, dva prozračna bestelesma stvoremja, sačdffvjeina
ml same svetlosti lanrupiona i zvukova muziiike, stpojena za-
uvi-k nekom neobičnom začaranošću lepóte i mladosti.
— Krasan par lju d i! — reče iza mene A lfred Velington
Mirni.
Glas šerifa Džefa Morou m u odgovori.
— Slažem se sa vama, mada neprestano razbijam glavu
ilir sam tog čoveka video. A već sam ga negde video, u to sam
■Itiiiran.
Zaigrali su i drugi parovi i ja sam s'e uputio prema onom
áfilu stola na kojem su bili slatkiši. Našao sam tako svoje sta­
ju poznanike: sinove i kćeri naših suseda, dečake i devojčice
HiM|ili godina, nešto starije ili nešto mlađe, i m i smo se bacili
uvoj način zabave, na skrivalice oko igrača ili onih koji su
l^ilrli duž zidova, na golicanje devojčica slamkama, na duva-
ftjii i lampione, na proivlačenje 'iispoid stolova, na podražavamje
IVliiiča, na zadirkivanje Timotija Velere i još nekolicine nekre-
t m ili gostijiu. Zatiim smo isctrčaLi pred magazu da se jiuiđimo oko
iiln i konja, da odvezujemo kolane na sedlima, da lupam o u
^iiii'n e prozore okolnih kuća, da se prskamo vodom iz valova
!■ nli)ku.
Noć je odmicala, mesec je rasipao svoju srebrnu svetlost
^(1 ulicama Silver Krika, a iz zadimljene i bučne magaze Džar-
Vinfi Džonsa odjekivali su razdragani f^lasovi ljudi, zvuci muzike,
iivfl.i't čaša, pesma i smeh. Pod upola izgorelim lam pionim a, i
jieli(ilojkama koje su se dimile, grupe muškaraca i žena pevale
|ii ,,Noćas si ti moja cura”, ili ,,Sali je pošla u Denver”, ili ,,Os-
Uv| tni taj cvet za uspomenu” sve one lepe i dirljive pesme sa
|lB|iinla koje su danas već zaboravljene. U jednom od najbuč-
Al|iii horova, koji su predvodili dok Pirson i šerif, video sam i
PH.i, sa čašom u ruci; izgledalo je kao da već godinama pripada
iiiin društvu i da se neće nikada odvojiti od njega.
(lila je već prošlo ponoć, kada smo se ukrcali u kola. D ug i
tliiii se blaženo smeškao sav natopljen mirisom džina i bren-
#i|it dok se Patriik O ’KeM popeo na konja s naporom, kao da
|it hiii noge od olova. Moja m ati i B il su ćutali, ali njihova lica,
^iiHijiina mesečinom, izražavala su neki neobičan m ir i spokoj-
itvu Oko nas se prostirala beskrajna prerija, prelivena mekom
H-piliiriću meseca i zvezda, sa dubokim nebom i tam noplavim
teÍMMiiiama na horizontu. Vetrić je donosio miris uvele trave,
■hI|nIu )r cveća i zemlje, konji su ujednačeno trupkali po praš­
ili lentn putu, točkovi su saniiwo škripali, a meni se činilo da
Jul ulemo kroz neku nepoznatu, tajanstvenu, čarobnu zemlju,
leiiilju iz priča i snova, izgubljenu i ponovo nađenu u jednoj
az
 ■k'k'k Š E J N k-kir

noći spokojstva i radosti; zemlju po kojoj plovimo kao kroz

vazduh, kao po oblacima, visoko gore među zvezdama, iznad
planina pokrivenih snegom i okeana koji se blistaju na mese­
čini.
Na prelazu preko reke, konji su zastali za trenutak da se
napoje. U tišini koja je nastala, čulo se samo klokotanje vode
oko točkova i preko kamenja, šuštanje lišća na obali i disanje
zaspalog Slima Logana. Mesečina je titrala preko talasića kao tečno
srebro, iskrila se i prelivala, a po krunicama drveća, po vlatima
trave i po vlažnom kamenju na reci, lebdela je neka prozirna
i meka svetlost, kao plamen koji tiho dogoreva. Čarobna zem­
lja, zemlja iz snova, stajala je pred nama još jasnije, još isti-
nitije nego da postoji u stvarnosti. Možda je zaista i postojala,
pod uslovom da sve ono ružno i neprijatno, što nastupa posle
buđenja, pripada rđavim snovima. To je ta zemlja iz snova, ko­
ja se posećuje samo jednom u životu, onda kada smo toliko sreć-
ni da toga nismo ni svesni.
Kada smo stigli pred kuću, Bil skoči sa kola, pretrča na
drugu stranu i obuhvativši moju m ajku oko struka, spusti je
dole. Stajali su za trenutak tako, licem u lice, pa se onda ona
otrže i potrča prema verandi. Njena duga kosa, oslobođena tra­
ka, zaleprša se na vetru, a na njenom licu obasjanom mes'eči-
nom, pojavio se izraz kakav nisam ni pre ni posle toga video
kod nje: izraz blaženstva pomešanog sa strahom.

V III
i
Vest nam je prvi doneo Patrik O ’Keli. Još se i sada sećam
pod kakvim smo je okolnostima prim ili. M ati je postavljala za
ručak na verandi, Bil je deljao sekirom novu držalju za grabu-
Iju, a Dugi Slim se spremao da krene do stoke.
— Dakle, znate li šta je novo? — saopšti nam Patrik O’Ke­
li, skidajući se sa konja pred verandom. — Sreo sam Elmera
Svansija, kojii se vraćao iz Silver Krika, i on mi reče da tamo
nešto nije u redu. U grad je stigao neki ozloglašeni revolvera!
iz Vičite, neki Gaj L a m o t.. .
Zveket metala prekide O ’Kelija. Bil je bio ispustio svoju se-
k iru iz ruke.
— . . . neki Gaj Lamot — nastavi O ’Keli, pogledavši iznena­
đeno u Bila. — Priča se da je došao na poziv Horasa Holoveja.
— Prljavo kopile! — uzviknu Dugi Slim. — To se od nje­
ga i moglo očekivati.
— Jedan lupež više ili manje — reče moja m ati — ne
anači ništa.
92
 S £ J N ★★★

— Gospođo Vels — reče Bil iznenada; bio je primetno bled

u licu — ja to ne bih shvatio tako olako.
— Sta ti je, Bile? — reče Dugi Slim. — Izgledaš kao da je
Mflu) od nas nagazio na zvečarku!
— Možda i jeste — reče Bil, ne m enjajući izraz lica. — Ili
■till) na dobrom putu da to učinimo. Ovo sada postaje ozbiljno.
— Ako Horas Holovej . . . — otpoče moja mati, ali je Bil
(»M'kide s neočekivanom grubošću.
— Ne, gospođo Vels, nije sada u pitanju Horas Holovej.
Ovii)^a puta smo suočeni s opasnošću sasvim druge vrste.
— Ja bih brigu o tome ostavio šerifu i sudiji — reče D ugi
Uliii.
— Pa.zite, Slime — reče Bil, gubeći sve više svoj uobičajeni
mir — reč je o ljudim a za koje sudija i šerif ne znače savršeno
^lAIii. Oni su u stanju da , . .
— M i smo već jednom prečistili s time, gospodine Bakiinsa-
— reče moja mati blago. — Ako se ma ko usudi da učini
Min ftlo je pokušao Horas Holovej, s njim ili bez njega, on će
fclll [)ozvan na odgovornost. Niko se neće usuditi da sebe stavi
ffcn /akoina, ako samo zna šta mu predstoji.
— Za n jih nema opasnesti da budu stavljeni van zakona —
fifp Bil — jer, oni se već nalaze van zakona. Vi niste u sta-
pji( da shvatite kakvi su to ljudi, gospođo Vels. Ako je Horas
lliiliivej naumio da nam se osveti, on nije mogao izabrati straš-
HIJI način. To je opasnost protiv koje se ne možemo boriti le-
piiii rcčima ili pozivanjem na zakonske posledice.
— Pa čime onda? — zapita m oja mati.
— Ja . . . — otpoče Bil; zatim sleže ramenima i saže se da
iiiliviiti svoju sekiru. — To je sve što sam hteo da kažem, gos-
r itflii Vels. I još nešto: ma šta da se dogodi, ja ostajem uz vas
vi možete u svakoj prilici računati na mene.
- Hvala vam, gospo^dine Bakingame — reče moja mati. —
llkiillko se pokaže da su vaša strahovanja opravdana, nama ioš
Hvi'li ostaje mogućnost da se Dozovemo na sud dobrih liucii. Ne
Vniilcm , n iti ću ikada poverovati, da postoje plaćenici koji ne>-
i i uf«l'uknuti pred ljudim a naoružanim od strane pravde.
- Tim pre što su to vucibatine koje se koriste našim stra-
pred njim a — reče D ugi Slim. — Ali, kad im pokažemo
tiUii', oni se odmah poh’ioe.
- Ne bih se složio s tim — reče Patrik O ’Keli.
■ Gle! — reče Dugi Slim. — Samo nam još tvoje mišlj
(i]p iiiHlostaje! Sta ti znaš o tim ljudim a, ti smušeni Irče!
- Možda više nego što ti pretpostavljaš — reče Patrik
fl'Ki'li. — Ne zaboravi, Slime Logane,,da sam ja dobar deo svo-
ilvola proveo oko Dodž Sitija, K it KarO'Sna, Cejema 1
93
 iricir S E J N k 'k 'k

Tombstana. Tamo je bilo više takvih delija nego što si ti u sta­

n ju da zamisliš. Sreo sam jednom Džesi Džemsa, a dva ili tri
puta Doka Holideja, i ako ti veruješ da su to ljudi koji se svo­
jim protivnicim a privlače iza leđa, ili da strepe od nekakvih
tamo šerifa sa plehanim zvezdama, onda si na sigurnom putu
da obmaneš i druge i samoga sebe. Oni su hrabri, ali na svoj
način, možda čak i hrabriji nego mi na naš, i njihov sukob sa
zakonom im a svoj sopstveni zakon, nepisan, ali ništa m anje
strog i neum oljiv od ovih naših napisanih.
— Pa, ti si to na njihovoj strani — reče Dugi Slim s os­
mejkom.
— To je već drugo pitanje, Slime Logane — reče O ’Keli.
— Ja nisam i ne mogu biti na njihovoj strani, ali, isto tako, ne
mogu biti na strani onih koji veruju da su ti lju d i m anje opasni
nego što stvarno jesu. Možda se taj Gaj Lamot ne može upore-
diti s onima najčuve nijim među revolverašima, sa Bilom Hi-
kokom, na primer, ili sa braćom Dalton i Big Bilom, o kome
već i kod nas pevaju pesme, ali, treba ipak biti spreman na sve.
— J a bih se pridružila Slim u — reče m oja m ati — i ostavi­
la da 0 tome brinu brigu vlasti u Silver K riku. A vi se, za
to vreme, potrudite da vam se ručak ne ohladi.
0 tome više nismo razgovarali, n iti je iko pokazao volje za
razgovor uopšte. Sledećeg dana bila je nedelja, i mi, po ustalje­
nom običaju, krenusmo u Silver K rik na bogosluženje. Vozio bi
nas uvek D ugi Slim, obučen u svoje svečano tamno odelo, m a­
da je celo vreme božije službe provodio u baru „Bomont ho­
tela”. Ovoga puta B il zamoli m ajku da on pođe umesto Slima.
— Ne, gospodine Bakingame — reče moja m ati odlučno. —
Ako su plaćenici Horasa Holoveja zaista u Silver K riku, oni če
tražiti bilo kakav razlog za kavgu, a Slim Logan je poslednji
čovek k o ji je u stanju da pruži priliku za to. Naročito kad je u
društvu sa m nom i Dikom. V i pripazite na imanje, a ja vas
uveravam da će sve biti u redu.
B il reče s uzdahom.
— Voleo bih da ste u pravu, gospođo Vels.
1 tako m i krenusmo. Vožnja do Silver K rika protekla je u
ćutanju. Im ao sam utisak da moja mati ni sama mnogo ne ve-
ruje u ono što govori, ali joj ponos nije dozvoljavao da to po­
kaže. Stid me je da priznam, ali, što se mene tiče, ja sam go-
reo od radoznalosti da vidim jednog od tih čuvenih revolvera-
ša, 0 kojim a su svi čestiti lju d i govorili s gnušanjem ali, ne bez
izvesnog pritajenog divljenja. Zbog toga sam bio malo razoča­
ran što se u Silver K riku nije prirnećivala neka naročita pro-
mena. Istina je da Glavna ulica nije bila više onako bučna i
svečana kao što obično nedeljom izgleda. Cak je i oko „Srebrne
94
 ir-k-k S E J N-k'k'k

|i.ii liovice”, Nilsenovog „salona”, vladalo neko m rtvilo. Među-

liin, kad uđosmo u G lavnu ulicu, odozdo, sa drugog kraja, poja-
se tri konjanika. Ja h a li su laganim galo.pom, jedan napared,
i Hitala dvojica na kratkom odstojanju. Ono nešto malo pro-
|»#iiika skloniše se u najbliže kuče, i ulica začas postade pusta.
NiKiitn mogao dobro da ih vidim, ali, ko zna zašto, meni sinu
(•iimio da je jedan od n jih verovatno taj čuveni G aj Lamot.
IkvniuvSi se, video sam kako se zaustavljaju pired „Srebrnom
^idliovicom”.
('rkva je bila na drugom kraju grada, ispred groblja, i u
f»ji>J je prečasni Sam juel Pričard, dol-azeći svojim dvokoiicsima
I« liiilependisa, obavljao službu nedeljom i po potrebi. K ola smo
zajedno sa D ugim Slimom, ostavljali ispred „Bomont Ho-
Iflu", a pOiSle propovedi, m ati je, zajedno s ostalim ženama i
itpr'Hfinim Sam juelom Pričardom, odlazila na lepoj supruzi
^ Ifii'ila Velingtona Sterna. To je bilo vreme koje se može dob-
Inkoristiti, i, sedeći u crkvi s m olitvenikom u ruci, ja poieh
■iii/.mišljam o načinu kako da zavirim u „Srebrnu potkovi-
I pogledam izbliže G aja Lamota.
Smišljeno, učinjeno. Nije m i bilo teško da se iskradem iz
^Hslorije s razgovornom pastvom prečasjiog Sam juela Pričarda
tislu>ro sam bio pred svojim ciljem. Nilsenova se krčm a
m «iijala zadnjim delom na konjušnicu Velsovog prevotzinog
ijiiilu/.oča i jednu perioniou rublja. Im ala je malo dvorište, is-
mii|i'no buradim a, bocama, polom ljenim stolovima i stolicama.
Ja Ham se neopaženo privukao do male verande sa nekoliko
teklivnih vrata. Otvorio sam nasumce prva, i kroz n jih me za-
lilimi miris pića i dim od duvstna. Im ao sam sreće, ukoiilko
• ln uopšte moglo nazvati srećom, da se nađem iznad samog
i*lniMuja, dobro sakriven od očiju onih luiutra. Nećete m i ve-
SVMll, ali, prvo Sto m i pade na pamet bio je zaključak da svim
iBiiliU’-nim događajim a za poslednjih nekoliko nedelja priisiustvu-
|itti lu’išom, kao neki nevidljivi svedok.

Nastaviće se
 EDICIJA DOK HOLIDEJ
VANREDAN BROJ

SUOJĆA SVESIT4
SEJN BROJ 34
DZEK SLEJD
velika zavera
Oba Meksikanca bila su dovedena nasred
velikog dvorišta. Ruke su im bile vezane
na leđima, a iz očiju im se mogla čitati nema,
apatična pom irenost sa sudbinom. O bojica su
znali da nemaju nikakve šanse . . .
Kraj prim itivnog krvničkog panja, stajao je
dželat. Bio je go do pojasa, a oko ćelave
glave vezao je crvenu maramu
Ličio je na čudovište iz nekog davnog doba.
U rukama je držao veliku krivu sablju,
čije je sečivo blistalo . . .

izlazi 16. marta 1982.

IZDAJE I ŠTAMPA NIŠRO FORUM OOUR MARKETPRINT, 21000 NOVI SAD V. MIŠIĆA