?

ÜH
DZEK SLEJD

MISIJA U

w
NIŠRO FORUM OOUR MARKETPRINT
EDICIJA VESTERN ROMANA
SEJN
Broj 27
Glavni i odgovorni usredinik:
Sveitozar TOMlC
Urednik:
Zorka CIRIC
Naslov originala:
Jaak Sladie
THE DANQEROUS WOMEN
Reoeniziija:
Tomislav KEfTICr
Prevod i adaptacija:
Tamisilav KETIiG
Lektor: ■
Zorka CiRiC
Tehniički urednik:
Ferenc BARAT
Naslovna strana:
Ferenc BARAT
Korektori:
Margit HORVAT-HARANGOZO
Marija KECICES

Staimpa: 10. VIII 1981. godine.

Tržište: 16. VIII 1981. goa'me.

Izda-je i Štampa NiSRO FORUM — OOUR MARKETPRINT. Novi

Sad, Vojvode Mišića 1. Glavni i odigovornd urednik: Svetozar TOMIC;
Urednik Zorka CiRiC, Naslov originala: Jack Slade — THE DAN­
GEROUS WOMEN; Prevod: Tomislav KETIG; Copyright: 1976. by
Towe Pub'licaition INC, prema ugovoru sa GPA iz Minhena.
Oslobođieno osnovnog poreza na promet mišlijsnjem Pokraijinslkog
sekretarijata za obrazovanje, nauku i kultuiru SAP Vojvodiiine broj
413-12/79. od 28. II 1979. godine.
 Sejnov pončo šibao je veiar.
Četiri jiahača brzo su mu s e piribližavala, obavljena pra-
šiinoim koju su dizala kopita konja, a vetar je prihvatao i
raznosio. Bili su to baindoiljeiroiai, što Sejna nije iznenadilo»
On je veoma dobro znao gde se nalazi. Sa ta četiri kandi­
data za vešala, om će već izići na kraj. Ali, onda s e pažljivi­
je obaaro i video da ta čatvorica nisu sami. Kada s e oblak
peska na brežuljku s njegove leve Sitrane razišao, pojaivila
su se gore još šestoirica jahača.
Sejn razvuče lice u grimasu. Na povlačenje više nije
mogao da pomišlja. Tu šansiu je već uveliko prapiusi-
tio. Desetoirica bandoljerosa siu mu s ie u međuvremenu već
to­liko približili da se nije usuidio ni za trenutak da im
ok­rene leđa.
Pušku „parkeriou” , s aki'ivenu pod poineom, već je du­
že vreme držao u ruci, i kada su se tipovi zaustavili, ok­
rete om mrkova malo ulevo, tako da je obe grupe imao pred
siobom.
Biili s u mali rastom, potamneli od jakog s unca, prljavi,
ofucani i podmuklog izraza lica. Većina njih nikaida nije
imala čizme na noigama. Na bosim nogama nosili su s an­
dale od opute. Ali, s va desetorica bili su dobro naoružani.
Široki obodi njihoivih od kukuruzovine ispletenih „som bre-
ra” bacali su snažnu sanku, pa su im koiščata lica izgledala
još tamnija.
— Ole, mučačo! — reče jedan od četvoiriice. Sejn po­
misli na to kako su se oivakvi tipovi obično pojavljivali kad
bi poičinjala peščana oluja i oblaci peska divljali nad zem­
ljom.
— Ole — oidzidravi Sejn preko voilje. Njegov pogled
je klizio od jed n og do drugog. Svi su s e ceinili, ali nimalo
prijateilljiski. Sejn je znao da se aieće izvući tako lako.
— Jesi li u poteškoćama? Možemo li ti pomoićii? —
upita tip koji je očigledno bio vođa ove horde koilj-aoa. —•
Možda ti je ponestalo vode? ...................... .....
 k-k-k S E J N k k 'k

— Imam sve što ma je potrebno!

Tip sileže ramenima i za tren raširi ruke.
— Ali, ti možda ¡ne. po 2snaješ put, Griingo!
— Ja poiznajem svo'j put!
— Prijatelju moj! Zašto si tako neljubazan? — Pred­
vodnik poiteže Uizde i poiera komja napred. Onda se nas­
meja.
— Ostanite gde ste! — upozori Sejn s oštrinom u gla­
su.
Sef baind'odjerosa odm-ah zaustavi konja.
— Ali pnijatelju!
Da prekrati stvar, odgurnu Sejn pončo vrhom cevi da
bi mogli da vide da već ima oružje u ruci.
Jedna takva „sačmarica” izazivala je respekt. I da bi
bilo povećamo njeno dejstvo, bila joj je cev za širinu šake
skraćena. Cak i poiuuvežbami strelac mogao je da natera
revolveraša na povlačenje, ma kako ovaj bio brz.
Od pogleda na ,,sačmaricu” šefu bandoljerosa se izgubi
osmeh sa lica. I lica ostalih se uoizbiljiše. Tamnih očiju zu­
rili su u gringa.
Sejn više nije morao da troši reči. Oni po-teraše komje,
okretoše s.e i Oidjahaše ka severu. Učinili su to brzo i ne
osvrćući se na visokog gringa i njegovu „parkericu” .
Sejn se osmehnu. Iznenađenje je bez greške delovalo.
On je anao kako da se ponaša ovde na gramici između Si­
jera Madre i Siijera de Paraš.
Sačekao je dok se banditi nisu izgubiiM, i onda nastavio
put.
Njegova ,,parkerica” je rasterala bandite. Ali, on je
bio svestan toga da ga drugi put mogu bolje opkoliti. I za­
ista, ni pet minuta nije prošlo, a Sejn uvtrdi da ga ti ti­
povi prate iz daljine.
Ispeo se na široko brd.sko sedlo na kome je oluja bes-
nela punom snagom. Brdo je pokrivao pokretni pesak. Već
za nekoliko minuta, Sejn je izgledao kao mlinar. Bandolje-
rosi su se držali pozadli, na kraju planinskog lanca. Kada je
posile dva časa stigao do kraja brdskog sedla, opazio ih je
kako su se izgubili iza stenja, ni milju udaljeni od njega.
Opsovao je. Morao je da .se probije kro-z brda do neke
vode, i u zaklonu Oid ve.tra da se ulogori. Zastao je na čas
da makar malo opere oči, naišavši na tanak trag vode, ali
konja nije uspeo da napoja. Dok je jahao dalje koža ga je
 'k'kk Š E J N-kiK-k

pekla kao vatra. Uzeo jé čuturu i hteo da još jednom oipere

lice.
Onda je iznenada prasnuo. Čutura mu ispade iz ruke
i om se sruši iz sedla. Zimo ga je očevidno samo očešalo,
jer nije bio oinesvešćen, nego samo oimamlijem. Kada je hteo
da ustane, već je bio okružen desetoiricom bandoljerosa i ti
pasji siinovi cerili su se kao đavold.
— Hoćeš li nam sada dozvoliti da ti pomognemo, grin­
go? — upita njihov vođa i ispruži ruku.
Sejn nije ni pomiišljao da se odupre. Revolver mu je
bio u futroli, a cev banditove puške oiljala mu je tačno u
lice.
Tipovi ga skroz opljačkaše. Ostavili su mu samo šešir,
košulju i pan talóme. Oada su odjahalii, a jedan je vukao na
uzdi njegovog mirkova.
Sejn je gnevno gledao za njima. Bio je ljut i na samog
sebe. Sada je morao dobro da razmisli kako će dadje. „B ri­
gada Sedam” poslala ga je u Saljtiljo. Jedan od momaka iz
VaSingtoma čekao ga je tamo. Zvao se Kuper. Imao je čin
generala i rang državnog sekretara. Bio je tamo poslat
zvaniono, od strane vlade. Dok je ovaj putovao lepo i zva­
ni 6no, Sejn je morao da jaše kroiz ovaj pakao i u svim
gnezđima uz put da se raspituje za nekog Silvestera Kir­
nija, a da mu nije bilo potpuno razjašinjeno zbog čega. Ali,
tokom celog puta, nije sreo ndjedaio-g Amerikanca, a Mek­
sikanci, kojima se obraćao, nikada još nisu čuli za Gringa
takvog imena.
Đavo neka nosi tog Silvesteira Kirnija i državnog sek­
retara zajedno s njim, pomisli Sejn.
Ustao je. Još uvek se s naporom držao uspravino. Uda­
rac ga je dobro ošamiutio.
Sunce je u međuvremenu zašlo. Smirkavalo se. Z lo­
voljno se osivirnuo oko sebe. Drhtao je. Noći su u Sijeri hla­
dne. Nalazio se na visini od pi'eko hiidjadu metara. Tu tem­
peratura pada iispod tačke mržnjenja. Krenuo je brže da
bi se zagrejao.. Stenovito tlo, koje se danju toliko zagreje
da ga ne smeš idotaćd rukom, sada je poisitajalo ledeno, a on
je bio bos. Uskoro nije više imao osećaja u nogama sve do
kolena. Uprkos tome, vukao se dalje. Celu noć. Kada je po­
čelo da sviće, bio je tako iscirpljen i promrzao da bi se naj-
rade srušio tu gde je.
Ali, tada otkri jedniu kuću.
; Kameni dimnjak se pušio. Pas na lancu šetao se pred
 ★ Š E jN ic-k ic

vratima taimo-arnio i režao u Sejinoivom pravcu. Tada izađe

jedna prilUca s puškom u ruci.
Bila j'6 to kuća izgrađena od kamenih blokova i veća
nego što se Sejmu isprva činilo. Koze su pasile iza kuće.
Pas je počeo glasno da laje i trzao se na lamcu kao po-
šašaveo. PriLika viknu nešto da ga smiri, i po glasu, Sejn
shvati da je u pitanju žema.
On joj priđe, alii kada oina podiže pušiku, Sejn stade.
Nosila je muško odelo. Nije bila lepa, ali, ni naročiito
ružna. Bila je vitka, graciozna, ali i sa svim oblimama koje
pripadaju ženi. Razlog tome da mu je izgledala kao vila,
ležao je ipak u čimjeniioi da ga je pozvala da uđe u kuću.
Seo je kraj kamina. Pružila mu je ćebe.
— Jeste li nabasali na K im ijeve ljude? — upitala je
na engleskom.
— Ne 2inam — odvrati Sejm. — Biyli su Meksikanci.
— Ipak će biti tako — nastavi žena. — Ovde svatko pri­
pada Kiriniijevoij momčadi.
— K o je taj Klimi?
Pripravila mu je piće, koje mu je izgledalo kao topla
voda dok nije osetio kako mu gore usne. U piću je bilo
dosta ruima i šećera.
— Morate ga popiti vrelog, ako hoćete da vam pomog­
ne — posavetova ga žena. — Samo onda deluje.
I te kako je delovalio! Izgledala mu je sve lepša dok
obrnula i krenula iz sobe.
To je bilo poslednje što je video. Preplavila ga je top-
lota i om je zaspao dok lupiš dlanom o dlan. se

II

Kada je otvorio oči, ležao je pođ gorndlom plahti i će-

badii. Bio je potpuno go i pokriven do brade.
Glasovi se začuše kroz vrata. Bile su to dve žene koje
su govorile španski.
One otvoriše vrata i uđoše u sobu k njeniu. Jedna je
bila ona koja ga je dočekala, a druga je bila veoroa visoka
i neobično debela. Procenio je da nijedna od njih nema
više od dvadeset pet godina.
— Ti si zbog Kimij'a došao u Meksiko — upita debe­
la. — Je li tako?
Sejn se namršiti. Da mije govorio u snu?
 'k'k-kŠEJN'ki^ir

■ — Zar sam to rekao? — upita otežući.

— Ti nisi! — nasmeja se debetLjuca. — ' K im i liiano to
kaže. Svi Aim-enikanoisi, koji dođu u Saljitiljio, doilaze za njim.:
A onda njegovi ljudi pojure za njima.
— Sreća da su te ostavili u živoitu — primeiti ona dru­
ga. — Kako se osećaš?
Sejn je dugo sipavao. Bilo mu je -ugodmo toplo pod p o -
krivačim^a.
— Doibro mii je, i zahvaljujem ti — odviraiti.
— Oprala sam tvoje stvari — obavesti ga vitkija. —
.Možda ču naći i neku jakniu. Samo' sa ćiamama će biiti te­
ško. — Osmehnula se. — Taj tvoj b ro j!
— Ko'liko ima odavde do Saljtilja?
— Pešiice jedan čais — 'pbavesti ga debeljuoa. — Ali,
šta ćeš tamo? Da pustiš da te smalonu? K im ijeve ubice
ščepaju svakog Am.eriikanoiS:a koga tamio ugledaju. On dobro
ana da oni hoće da ga vrate preko granice.
— Daj miu njegove sitvari, Antonija! — reče viitMja. —
Ja ću reći Izabei da mu isiplete samdaile, . , Ti moraš da
odeš odavde, gringo. U ovoj kući nisi siguran. Pasiji sinovi,
koji su izvršili prepad na tebe, možda raiisu zinali koliko je
K im i oštar. Ali će u međuvremenu saznati. K im i će si-
guimo preduizeti potragu za tobom.
— Kako se td u .stvari zoveš? — upiita ona druga.
— Sejn! — On se o.'-iloni na lafetove. — Ko je K im i?
Zene izmenjaše kratke poglede. Debela se nasmeja.
— Amerikano kao^ ti! U(pirkos toim-e, smakao je sve zem­
ljake koji su se poslednjih sedmica ovide pojavili.
— Zašto?
— Jer se boji da će ga odvući prelko granice. On i ovde
živi kao zločinac. Ali, bogat je i moćan, i drži sive u ruci.
Čak i poilicijskog prefekta.
— I miijedna žena ndje pred njim siiguma — dodade
druga.
Sejn se isceri.
— Zar je on tako zgodan muškarac? i
Zene ponovo izmenjaše poiglede.
-— Ružan je kao noć — objasni debela. i
— Onda on uaima žene silom — reče Sejn. — Kako
vaši Meksikanci to dozvoljavaju?
— Ko bi se usiudio da se dim e u guvernera? — odvrati
debela i prevrte očima.
— Zar je K im i njihov guverner? — preneraai se Seja.
 ■ k 'k 'k S E J N k i d i r

j —; Tamo odvode žene — objasni druga.

■— Koiliko njih, zaboga? Zar je on takvo nezaijažljivo
kopile? — začudi se Sejn.
— Kao muškairac, on od žena ne traži ništa — objasni
debela. — On traži zlato Inka u Sijera de Paras. Navodno,
samo neke tri žene koje žive zaje'dno, znaju gde je to bla­
go. I sada K im i traga po celoj provinciji da bi našao gde
tri žene zajedno žive. Kaluđerice, sestre, prijateljice, maj­
ke sa kćerkama. Sve žene koje žive utroje, doivo*de u nje­
govu guverneirsku palatu. I tamo ih ispituju. Ali, izgleda da
još nisu pronađene prave tri. U svakom silučaju, taj đavo
smatra da još nije dovoljno bogat.
— Jeste li i vi bile odvedene? — obrati se Sejn debe-
Ijuci. — Malo pre ste govorile o jednoj trećoij ženi.
^— Da, mi smo takođe tri. Ali, imale smo i jednog
muškarca u kući. Sve dok nije pre dve sedmice nestao.
— To je tvoja krivica — prosikta debela.
Druga udari nogom o pod.
— Krivica ili ne, on je otišao.
Debela se nakostreši kao kvočka.
— AM, ja neću da budem odvedena u palatu! — po­
vika divlje. — Ja bih umrla, kad bih moirala da prođem
kroz sve ono kroz šta su prošle druge. O, gospode! Sveta
device od Gvadalupe, pomozi mi! — Ona poče-da se moli,
sklopivši ruke.
— Smiri se — reče druga Meksikanka. — Izabela će
o-tići. Bar za izvesno vreme.
— Šteta što sam ja Amerikano, koji mora da se dobro
čuva pred Kirnijem, ako sam vas tačno razumeo — primeti
Sejn. — Inače bih možda mogao da vam pomognem. Svo­
jim prisustvom, mislim.
— Ne! — odbi odlu.čno debela, koja se opet smirila. —
Ti nam ne možeš pomoći kad bandoljero'si znaju da si up­
ravo došao u naš kraj.
Okrenula se i krenula iz sobe.
__ Daj mu stvari, Antonija! Ja ću govoriti s Izabelom.
On mora da ode. Inače ćemo još navući gnev na sebe.
__ Da, Marija! — odvrati vitka Meksikanka, nasmeši se
Sejnu i takođe napusti sobu. Ubrzo se vrati sa njegovim
stvarima,. Dónela je i jednu jaknu i crni vuneni pončo koji
se slagao s njom.
— Dođi da jedeš! — povika iz susedne sobe kad se on
obukao.
 'k'k'k S E J N k k 'k

Mirisalo je na ovčije pečenje i pasulj. Sejn oseti snaž­

nu glad dok je sedao za postavljeni sto.
Kad je završio sa jelom vrati se debeljuca sa devoj-
kom, kojoj jeidva da je bido sedamnaest godioa.
— To je Izabela! — reče i položi ruku na rame tom
mršavom biću. — Pogledaj dobro gringovu nogu! I onda
pleti! On mo.ra još danas odavde.
Devojka priđe Sejnu i on ispruži levu nogu. Ona prs­
tima uze meru i ponovo izađe. Sede na klupu pred kućom
i otpoče posao.
— Zahvaljujem vam što ste mi pomogle — okrete se
Sejn Antoniji i debeljuci. — Zao mi je što vam se ne mogu
odužiti. BandoJjeroisi mi nisu oistaviM ni pišdvog centavosa.
Debeljuca odmahnu rukom.
— Mi smo to ođ srca učinile, gringo! Pre svega, Anto-
nija. Ona se nekada zabavljala sa jednim gringom. Đavo
će ga znati gde se taj Huan Paloma, taj lovac na siuknje
sada nalazi. Ali, uprkos toane, ti nam se dopadaš. Je li ta­
ko, Antonija?
Antondja ustade i donese vrč vina i jedan lončić.
Debela se nasmeja.
— Kao što vidiš, tačno je, gringo!
Sejn je pio. Bilo je to jako crveno vino koje ide odmah
u krv. Ali, Sejn se prethodno dobro najeo.
lanenada se Izabela sjuri u kuću sa svim pniboiroim.
Antonija, debeljuca i Sejn je pogledaše napregnuto.
— Jahači! — povika devojka užasnuto. — Kirnijevi
ljudi!
Saida su svi bild u opasnosti. Bar po onome što su žene
malopre ispričale. Njih je bilo tri, a Sejn je bio Amerikano
za kojim je Kirni sigurno naredio pretragu po ćelom
kraju.
Zene prestrašeno sko'čiše. I Sejn ustade.
— Imate li neko oružje u kući? — upita. — Pušku
ili revolver?
Debela i Antonija zavrteše glavom.
Devojka je bila ostavila otvorena vrata. Začu se topot
konja. Sejn priđe prozoru.
Jahači se zaustaviše pravo pred kućom i poskakaše sa
konja. Bilo ih je dvanaestak. Amerikanci — revolveraši i
četiri-pet Meksikanaca.
— Brzo u sobu, gringo! — prošaputa preplašeno A n -
tomija.
 ★★★S E J N ★★★

Ali, za to je već bdJo kasino. Cetvonica Amerikanaca

upadioše u kuću i ofiitadoše da stoje kraj vrata. Zene su se
zbile jedna uz drugu. Debela je obgrlila devojčicu.
Sejn se poivukao nazad do zida, i zadenuo je ruke u
džapo.ve ponča. Alii, četiri kandidata za vešala još ga nisu
primetila. Oni siu zurili u žene i cerili se.
Jedan pniđe stegnutih šaka ka trima Meksikankama.
Bio je visok i snažan muškarac plave kose. Lice mu je bilo
nepravilno isklesano, a usred njega bio je nasađen nos kao
krompir.
— Sta vide moje oči! — reče otežućim teksaškiim na­
glaskom. — Tri guake u jednom jatu. Jeste 11 sestre?
— Ja sam tetka. One su moje sestričine! — procedi
debela Marija uplašeno. — Ml nismo ništa učinile, i nikada
nismo bile u Sij era de Paraš. Nij edna od naSi.
Tip sa čvornovaliim nosom se nasmeja.
— I ja to treba da verujem?
— Zašto ne! — javi se Sejn.
Sva. četvorica htedoše da dohvate revolvere. Ali, Sejn
napred na svetio koje je prodiralo kroz prozor.
— . K o si ti? — upita Teksaišanin Ijuitito i preteći.
— Zar nije i u Teksasu uobičajeno da se posetiiac prvi
pred sta v i?---- odbrusi Sejn. — Pre svega, onda kada nepoz­
van uđe u kuću.
Sva četvorica htedoše da dohvate revolvere. Ali, Sejn
ispruži kažiprste kao da pod pončom ima uperene dve re-
volverske cevi.
— Trenutak! — reče oštrim glasom. — Treba samo da
pritisnem, i dvojica od vas će se ispružiti notsem prema
zemlji. Ali, to još neće biti sve. Ni ostala dvojica neće bez
olova proći kroz vrata.
Uljezi 9u i dalje m rili u njega. >,
Sejn je išao polako dalje, i stao pred nosatog. »
— Zar zaista nećeš da kažeš svoje ime?
Teksašanin podiže ruku.
— Cuj ti! — . reče drhtavim glasom. — Ti izgleda ne
znai s kim imaš posla. Mi putujemo po nalogu mister Kir­
nija. I tamo napolju nas ima još više.
Sejn izvuče levicu iz ponča i munjevito posegnu za
revolverom nosonje. Teško oružje očas mu je bilo u ruci.
— Ja te nisam pitao za Kirnija. Tvoje ime hoću da
čujem!
— Semjuel Fild! — prošišta Teksašanin.
10
 ★★★S E J N ★★★

— Momak se izgleda o^vde sasvim lepo snalazi — pri­

meti jedain od ljudi iiza nosonje.
Sejn ga osmotri. Raddlo se o žutoMjunciu bledog, nez­
dravog lica posuitog pegicama.
— Ti drži jezik 71a. zubima — reiče mu Sejn. — Ti još
nisi na redu.
PonO'VO pogleda Te,fcsašandna.
— Sta hoćeš od ovih Meifcsiikanki?
— To se tebe ne tiče!
— Naprotiv! Ja živim s njima ovde.
Pogled Semjuela Filda po-stade sumnjičavo.
— Ali, ne dugo. Inače bih ja to znao.
— Sada znaš! Je M to dovodjno?
Podigaivši ruku kao i malopre, Teksašanin uzmaknu. —•
Hajdemo! — reče pajt^išima. — Ovde nemamo više šta da
tražimo.
Ljudii se okretoše i izajđoše. Sejn ih pusti da odu. Pra­
tio ih je do vrata. Ali, ništa se više nije dogodilo. Prišli
su konjima.
— Idemo! Napred! — povika Semjuel Fild rapavim
glasom.
Uzjahali siu i krenula. Iščezli su isto tako brzo kao što
su i došli.
— Doći će ponovo — reče Marija iza Sejna.
Sejn se okrete. Debeljuca se znojila od straha.
— Može biti — odvrati on. — Ali, sada imamo vre­
mena da se postairamo za sebe.
Ona ga uhvati za ruke.
— Zahvaljujemo ti, gringo!
— Ja treba da se zahvalim!
Zene počeše na brziiinu da pakuju malo stvari u jednu
korpu.
Kuda ćete sada? — upita Sejn.
— Poslaćemo Izabelu odmah! — reče Marija. — Rođa­
cima. Ti možeš s njom. Valjda će oni imati cipele koje su
dovoljno velike. Ali, Izabela’ će u svakom slučaju da ti na­
čini sandale.
Sada Sejn odmahnu rukom.
•!— Zahvaljujem vam za sve. Ja ću se već pobrinuti za
sebe. Potražiću vas svakako. I to uskoro!
Zene su ga posmatrale iznenađeno i istovremeno za­
divljeno. Sejn im mahnu rukom i iizađe iz kuće. Bo-s! Ali sa
«
 ■ic'k-k S E J N-kk'k

revolverom kojd nije bio njegov i čiji vlasnik ni na šta

drugo sa sigurnošću mije misilio, nego kako da po'vrati svoje
oružje i Sejn iz njega prcovira kuglu kroz krzno.
Morao je dalje. Hteo je u Saljtiljo. U ćelom ovom kra­
ju samo mu je jedain oovek mogao pomoći: Kuper! Nov­
cem i svim ostalim. Njemu nije bio poitrebam samo par či­
zama, već i konj, oružje i brana, a u gradu će morati negde
i da stanuje.

III

Saljtiljo je bio grad sa najiViiše deset hiiljada stanov­

nika. Ipak, gradovi te veličine u Sjedinjenim Državama na­
lazili su se samo isitoono od Misisipija. Sejn već dugo ndje
video takav.
Sto je dublje ulazio u grad, kuće siu .postajale sve ve­
će. Jaliači na mazgama, konjima i magarcima i vozila sva­
ke vrste, od jednoiSitavnih volovskih kola do luksuznih čet-
voroprega, zafcrčili su ulice. Pločnici nisu biii od dasaka već
od kamena. S obe strane ulice bio je drvored platana, a, su­
deći po njihovim stablima i krošnjama, morala su ta drveća
biti zasađena još pre stotinu godina.
Pocrnele kože i šešira duiboko natučanog na čelo, Se
bi mogao da prođe neprimetan, da nije bilo njegove visine,
zbog lioje su se žene okretale za mjiim.
Hotel u kome je trebalo da se susretne s Kuperom,
nalazio se u centru grada, i radilo se, raizumljivo, o najluk-
suznijem svratištu u ćelom gradu. Bio je visok četliri spra-
ta. Tek tamo je Sejin zapao u teškoće zbog svoje spolijašno-
sti. Svaki hotelski poirtiir cenio je, istina, grimgose sa seve-
ra, sluteći bogatu dolarsilcu napo'jnicu, ali, kada neko dođe
bos . . .
Samo što je zakoračio u hotel, pred njega dođoše portir
i vlasnik hotela.
— Mi smo popunjeni, senjor! — reče portir odMčno,
uhvati Sejna za mišicu i htede da ga izvede nazad na ulicu.
Hteo je da se istakne pred svojim gazdom. ~ Potražite iz­
van grada neko prenoćište, gde . . ;
Hteo je još nešto da kaže. Ali ga Sejn ščepa za oko­
vratnik, podiže ga, i vrati na mesto kraj hotelijera.
— Ja treba da se ovde nađem sa mister Kuperom • —
12
 ic k -k $ E J N k k *

okrete se o « ka vlasniku. — Recite mu, molim vas, da sam

tu. Moje ime je Sejn.
On pusti portira koji je bio bez daha i crven kao rak,
tako da mu se l'ice nije razhkovalo po boji od njegove li­
vreje.
— Nikakvi mister Kuper nikada nije bio naš gost! —
frknu oii.
— Dođite, senjor! — javi se iznenada hotelijer. — Ja
ću pozvati mister Kupera.
On se okrete i Š ej« pođe za njim. Portir je još uvek
hvatao vazduh, popravio livreju i zapanjeno gledao obo-
jicu. ' -
Kraj recepcije nalazila su se uska vrata, koja su vo­
dila u malu prostoriju u kojoj se nalazilo svega nekoliko
stolica.
— Sačekajte ovde! Ja ću odmah narediti da se pozove
mister Kuper — reče hotelijer i ponovo izađe.
Sejn sede i prekrsti nemarno noge. Više nije mogao
dugo da izdrži bos. Moraće pod hitno da opet nabavi čizme.
Vreme je prolazilo. Došao je jedan kelner, servirao
mu piće i ponovo se izgu-bio.
Sejn srknu iz čaše. Bio je to neki slatki seri. Ipak ga je
popio.
Iznenada se širom otvoriše vrata.
Četiri policajca upadoše u prostoriju sa ,,karabimima”
na koje su bili nataknuti bajoineti u rukama.
Sejn skoči iznenađeno i podiže ruke. Nije mu ni pada-
lo na pamet da se ma.ši revolvera. Ali, ne samo zbog toga
što je povsto-jala opasnost da ga prosviraju četiri metka, već
i zbog toga što se radilo o policajcima.
Ta četvorica ga okružiše, a jedan mu pretraži džepove
i uze samo ,,kolt” jer ništa drugo nije našao.
— U čemu je stvar? — hteo je da zna Sejn.
— Ti si jedan Amerikano! — odvrati policajac koji ga
je pretresao.
— Pa šta onda? — odbrusi Sejn. — Ja nisam . ništa
skrivio!
— Jezik za zube! — preseče ga policajac. — Polazi s
nama. gringo!
Policajci se rasporediše: svaki sa po jedne strane, je­
dan ispred, a jedan pozadi, držeći vršak bajoneta uperen u
inova krsta.
nokuša da se izvuče.
13
 ★★★ Š E J N ★★★

— Hoóu da znam . . .
Poisrniu od udarca kuindakom. Podicaijac koji je išao
napred, okremuo se besino ka njemu, pogleda ga lu oči i od­
brusi mu u lice.
— Njuškalo!
NapuisitiM su proiS(toriju i proveli Sejina kiroz hol u ko­
me su gosti radoizinalo zastajali sa prezrivim izrazom na li­
cu. Sejin se osvrtao, u madi da će otikriiti Kupera, tu veliku
nibu iz Vašiingtoina, i da će ovaj priskočiti u pomoć u posled-
njem trenuitku. Ali, u holu su se nalazili samo Me^ksikanci,
kojima je bilo potpumo svejedno šta se s jedinim gringom
događa.
I na lulioi je bilo isto. Samo što se, kao i uvek u sit'čnim
piril'ibamá, nalaziiilo nekoliko doikonih zlobnika, koji su miu
dobacivaM poigrde i pljuvali za njiim, pa je Sejn bio skoiro
srećain što je okružen pollicajcáma koji su se žurili.
Odveli sru ga u prefeiktuiru i izručili ga dežuirnom. Tamo
su mu ponovo pretražili džepove. Onda ga dvojica polica­
jaca odvedoše u zatvorske prostorije u podrumu zgrade, i
zaključaše ga u jednu ćeliju.
Život zatvorenika u severinom Meksiku Sejn je već bio
tupoznao.
Ali, nasuprot raniijlm isikustvima, bio je već istog dana
doveden kod istražnog sudiije, koji je obavio stvar po krat­
kom poistuipku.
— Boravak u Mekisdiku bez dozvole — saopšti mu su-
diiga, u stvari polioiijisbi oficir u rangu komandanta. — Osu-
đuj.em vas na novčanu kaznu O'd sto dolara. Možete li da
platite?
— A li kako? Mene su oipljačikalii baindoljerosi!
— Šteta! -— uisitaniovi komandant, udari nekoliko pe­
čata na jedan komiad papira, odgurnu ga u stranu, isceri se
i prekrsti ruke na stolu. — Odstupite! Kada budete mogli
da platite, pustićemo vas i proterati preiko gramice.
— Kako ću u zatvoru da mabavim novac? — protest-
ovao je Sejn.
— Vaša stvar! Niiko vas mije zvao u Meksiko.
— Nedozrvoljeni boravaik! — reče Sejn Ijuitito. — Sta
Je to? Neki novi zakon? '
— Odvedite ga! — frtenu komandiant. i
Stražar uhvati Sejna i odvede ga nazad u ćeliju. Psuju­
ći, leže Sejn na pod i nasloni se leđima p zid. '
Odakle da nabavi sto dolara?) i
14
 'k'k'k S E J N-k-kic

Na isti način mogao ga je kiomandaint osuidiiiii i na do-

životou TObiju. Možda je om tako i misMo, a ova kazna od
sto dolara bila mu je elegamtnd način da to uradi.
Nije prošao nii čas, a stražar se opet pojavi. ;
— Napolje! — nairedi. — Kod komandanita. Idemo!
Ovaj put ga nije čvrsto držao, već je samo išao kraj
njega.
— Sta Oipet hoće? — Uipita Sejn i napregnuto ga pog­
leda.
— Tamo je jedan džentlmen koji će platiti tvoju ka­
zahu — reče policajac. — Bićeš pušten na slobodu.
Znači, Kuper, ta velika riba iž Vašingtoma sa dve zvez­
dice na naramenicama, ipak se nalazila u hotelu i očeki­
vala ga.
— Zašto nisi komandantu lepo rekao da imaš ovde je­
dnog uiticajnoig prijatelja — upita stražar. — Ne bi dreždao
u ćeliji.
To za Sejna više nije igrailo nikakvu ulogu. Glavno je
da je konačno slobodan.
U komandantovoj soibi, međutim, nije siusireo Kupera,
već je tamo sedeo Silvesiter Kirni. Sejn tog čoveka još nije
bio sreo, a i malo je o njemu čuo. Ali je na prvi pogled vi­
deo da to može biti samo on.
Kirni je imao buicmastu, ćelaivu glavu sa miongoloddnim
crtama. Tako isu moralii izgledati Džingis kanovi jahači.
■ Bio je obučen na način špansikog hidalga. Sve na nje­
mu bilo je od čiiste svile. Na svakoj .šacd nosio je po tri pr­
stena sa dragim kameinjem, optočenim masivnim zlatom.
— Senjor Kdirni je voljan da plati vašu kaznu — reče
komamidant. — Jeste li saglasini s tim?
Sta je mogao Sejn da oidluči? Da večno čami ovde nije
hteo, ali mu je odmah bilo jasno da je to nameštena stvar.
Nije to video samo po komanidantu, već i po Kimdiju. '
— Slažem se! — odvrati! — Raziume se samo po sebi.
Kirni plati sto dolara. Komamdant stavi novac u džep
i udari još neke pečate na Sejmova akta. Onda pocepa pre­
sudu i baci pairčiće hartije u korpu.
— Završeno je! Slobodni site, Sejine! Pođite sa senjor
K im ii em i zahvalite mu!
K im i ustade i sitavi „som brero” nia glavu.
— Idemo, Sejne! — odseče.
Sejn ga je pratio, nameravajući da ga se na ulici ot­
kači.^ Ali, on je poitceniio Kiirnija. Cim su izašli iz sobe, po­
javili su se u hodniku Kiimdjevi revolveraši. Dvojicu od
IS
 'k 'k 'k S E J N ' k k ' k

njih već je bio upoznao: Semj.uela Filda i onog s pegavim

licem. Obojica su se cerili zlobno.
Sejn stade. K im i pođe još malo napred i dade znak
svojim ljudima, koja ga odmah opkoliše i povedoše ka iz­
lazu. Fild je išao tačno iza njega i pritisnuo mu cev revol­
vera u krsta.
Kirni se oidvezao odatle jednom kočijom. Revolveraše
i Sejna očekivali su konji. Tuce plaćenika nije skidalo oka
sa Sejna. Nije imao nikakvih mogućnosti za bekstvo, sem
da rizikuje da ga ovi tipovi skroz izrešetaju, što bi oni jed­
va dočekali. Videlo im se to po licima.
Usred K im ijeve revolveraške garde, jahao Je kroz
Saljtiljo, prešao preko velikog trga, na kome se nalazila ka­
tedrala. Na ivici trga nalazio se park. Tu se nalazilo Kir-
nijevo imanje, okruženo visokim zidom. Ljudi, sa Sejmom u
sredini, projahaše kroz kapiju, koja se odmah iza njih po­
novo zatvori. Na kapiji su četvorica držala stražu. Dvojica
od njih držali su na kaišu pse, čije je celo interesovanje
bilo usredotočeno na stranca. Skakali su uvis i trzali se na
uzici, i Sejn vide da bi mu najrađe skočili za vrat.
Aleja koja je vodila od kapije do kuće bila je dugačka
četiri stotine metara, i s obe strane stajalo je staro dr­
veće. Kirnijeva kočija stajala je pred glavnom zgradom,
jednom trospratnom građevinom čiji su zidovi bili izrađeni
od granita donesenog sa Sijera Madre.
Sejn sjaha kao i ostali, i svi uđoše u kuću. Tek u holu
većina njih zastade. FiM i još četvorica, sa revolverima u
rukama, povedoše ga Kirnij.u.
Fild je išao iza njega i držao ga za desnu ruku.
— Pazite, OiVaj tip je opasan! — upozori ostale.
Prostorija u kojoj je Kirni sedeo za pisaćim stolom bi­
la je velika kao hol. Kirni se zavalio u stolici i merio je
Sej'na, kad su Ij’udi s njim u sredini stali kraij stola.
— Tvoje ime?
— Sejn, kao što već znate!
— Ti si došao u Meksiko po nalogu savem e policijske
kancelarije.
— Nisam!
Kožna fotelja zaškripa pod Kimiijem, On se munjevito
naže napred i udari pesnicom o sto.
— Ne laži, ti, kopile! Ja znam sve. Sve, razume.? li? Još
dok si jahao iz Lareda, preko Rio Brava, znao sam da se
nalaziš na timtu 7b Saljtiljo.
16
 ★★★S e j n ★★★

— Saljtiljo je bio moj cilj, ali, ja sam hteo odavde da

produžim za Zakatekas i od tamošnjih ovčara da otkupim
tuce grla za priplod.
— Lažeš čim otvoriš usta! — brecnu se Kirm. — Sta
si tražio kod omih žena?
— U brdima su bandoljerosi izvršili prepad ma mone.
Žene su mi dale odeću i jelo. Kao što vidite, još uvek sam
bos.
Ljudi se nasmejaše.
— Tako velike oipele nećeš naći u ćelom Metoiikiu! —
primeti pegavi.
— To da si bio opljačkan jedino je tačno u celoj tvo­
joj priči — reče Kimi.
Sejn sleže ramenima.
— G ovori već jedinom! — breonu se Fild i priitiisnu mu
oružje u leđia. ,
Kirni ga je posmatrao vrebajući.
— Ti si se u La Pumti, u Sabinasu i E1 Karmeniu ras­
pitivao o meni. Zaáto? Objas'nii mi to!
— To je sasvim jednostavno. Ja saim u Laredu bio
upozoren da jašem kroiz va.še područje. I, želeći da s.a nov­
cem za ovce u džepu i s ovcama nazad u Laredo sitiignemi,
pomislio sam da razgovaram s vama, pa biste se možda za­
dovoljili putar inom. To je stari metod.
Kirni se isceri sujetno. Možida je bio ponosan da se
glas o njemu čuje tako daldco.
— Stari metod, ali ne uvek efikasan, zar ne?
— Ja još nisam o tome razgovarao s vama! — uivera-
vao ga je Sejn..
Kirnijevo lice se opet smrači.
— Ti i još nekoliko pasjih sinova ste došli u Meksiko,
samo zato da me odvedete nazad u Sjedinjene Države. Za­
to sarađuij, da ne bi moj i ljudi morali da to oupafju iz tebe.
Hoću pre svega da saznam od tebe koji je to savezaii mar­
šal, koji pas tragač koji mi je vas natovario na vrat. Go­
vori ili će' ti krenuiti prokleta loše.
— Žao mi je, laM, nije ml jasno o čemu govorite. Ja
sam krenuo po stoku za priplod. To je cela istina. Ako
se vaša moć i uticaj zaista tako daleiko prostiru, neće vam
biti teško da to proverite. Ben Sindler se zove čoveik za
koga radlim. On ima farmu isioično od Lareda.
Hteo je još nešto da kaže, ali ga Fild udari pesnacom
u slabinu, i on pade na kolena.
2 Sejn 27
 k -k if Š E J N

Oferenuo se ofeo sebe. Ali, tamo su bila još petorica

koja su to jedva čekala. Bsujuići, oboriše se na njega.
Sejn s>e oidupirao i već je pomislio da može iz o<vog
okršaja da izađe i kao pobedmik, ali, onda Kirni zviznu
i unutra nahrupi pojačanje. Prema takvoj premoći Sejn
zaista o ije imao nikakve šanse.
— Zatvoiriite ga! — odseče Kirni.
Ljudi k oji su ga ščepali uhvatiše ga po četvorica za
ruke i noge i odviufeoše ga iz sobe dole u podrum.

Doonije više nije zinao da li su prošli sati ili dani ka­

da je ponovo došao seM.
U rupi je vladala tama. Ležao je na silami. Niije mo­
gao ni da nasluti doikle će ga ovde držati.
Gde je bio Kuper? Da li se i on obreo na kraju u
OTOim podrumui, i nije li miožda već mrtav?
Aid, to su bila pitanja kojima se Seje nije dugo ba-
^io. Biilo mu je jasno da će K im i narediti da ga ubiju
&m se uverii da od nijega ne može da izvuče ništa. Ali,
šta jf6 trebalo da kaže Kirniju? On nije anao ništa, i ve-
rovao je da se K im i neće dugo time zadoivoljavati.
M orao je, znači, napolje iz ovog podruma. Ali, kako
to da izvede?
Sejin se uspravi na noge. Sve su ga kosti bolele. Po­
lako je krenuo duž ziida. Sve vreme imao je osećaj da le­
ži u nekoim velikom sikladi&tu, i nadao se da će već neg­
de pronaći mpu. AH, to se pokazalo kao zabluda. Bio je
u prostoriji ne većoj od zatvoreke ćelije. Vrata su tola
od gvožđa. Pošto nije mogao više dugo da se drži na no­
gama, klonu ponovo na silamru.
Izinetaada začiu glasiove.
Odimah se uspravi u sedeći položaj. Tirenu.tak docni-
je neko uidenu ključ u bravu.
Bili su to Fdild i još dvojica. Fild je držao sveitdljJiu u
ruci i uperi je Sejmu u lice, koje je ovaj prekri ruikama.
— Doneld smo ti nešto da jedeš i vrč vode, da nam
18
 'k'k'kSEJN'k'k'k

ne krepaš i da zadržiš šanisu da te Kirni kaid pokažeš malo

više razuimevanja za saradinjü pusti da odmjagliiš.
Stavio je jediniu kompiu kraj slame. Ostaviio je i sve-
tilj'ku. Oinida pomovo iizađe sa ljudima.
Teik sada oseti Setjtn da miu je tako loše od gladi i že­
đi. On privuče korpu sebi, ispi iz viča, i naivali na kaća-
mak d usoljeno meso.
Boišto je sve pojeo i dskapio vrč, osečao se znaitoio
bolje. Vratila mu se duhovna smaga i pre svega, njegova
nesalomiva vol|ja da se oslobodi iz ove bezizgledne sdffcur*
aoije.
Priđe vratima i osvetild ih svetiljkom. Morao je očite
da čeka neku bolju šansu. Teška gvozdena vrata bila su
još i rezama zatvorena.
Vrati se ponovo ka silatmii i uvuče filtlj na »vetilljiki,
da ne bi troš'io suviše kerozina. Đavo će znati kad će FUd:
ili neko drugi opet doiói.
Ispruži se i zaspa.
Glasam šum ga probudi. Pild je ušao sa još trojicom.
Stajali su tik kraj njega.
— Ustaj, kopile! — reče Piid grubo. — K im i hoće
da te vidi. I ovaj put pazi šta radiš, inače će te tio staijiati
glave.
Sejn poče polaiho da se diže, ostald ga dohva¡tiiSe i oso-
više na noge. Omda ga iiavufcoše iz rupe. Fi'ld ih je pratio sia
svetiljkom. Počeli su da se penju širokdim stepenicama.
U velikoim hoilu gorele su baklje, zadenute u držače na
zidovima. Vrata su bila širom otvorena. Napolju je bila dur-
boka noć. Pilid kojd je u jedinoj ruci držao svetdlljlkui, a u
drugoj „kolt” , nalazio se još na stepenicama.
Trojica su držala Sejina. Dvojica su ga stegla za m ke,
a treći je išao iza, i držao ga za pomčo. Nijedan od nj'ih niije
znao da u stvari drže tigra.
Sejn ugleda svoju šansu, i reši da je iskoristi. Samo
hladno!
On posimu i kad sva trojica pogledaše o čega je ziapeo,
on se ponovo uspravi i udaii. Levo i desno! Trenutak iz­
nenađenja išao mu je u prilog.
U sledećem momenitu, poitrča Sejn kiroz otvorema vrata.
Fild stiže iz podruma, ugleda kako trojica njegovih
ljudi padaju na pod, i Sejna kako trči, ispusti siveittiljiku i
podiže cev revolvera u visinu O'čiju.
19
 ★★★ S E J N k'k'k

i' — Sejne, staini! — grmnu i opali.

Metak prosvira Sei,nu kraj uveta. Panterskim skokom
prebaci se preko verande u sigurnost. Otkcitrlja se, dočeka
na noge i odmah ju m u dalje.
Iza njega za trenutak nastala je m-ukla tišina. Fild više
nije pucao, jer, nije video cilj. ALi, njegoivii puonjii morali su
se čuti na ćelom imanj'u.
Sejn se sjuri niz veliko kameno stepenište, pade na ko­
lena i poče da puai napred. Napeto se osvrtao svald čas.
Nije morao da se brine samo zbog visine ziida, već i zbog
krvoločnih pasa.
U kući se oidjedinjom raidegla galama. Začuše se pucnji.
Zatim uzvici.
Sejm sko'či i poitrča dalje. Dugim skokoivima jurio je u
noć. Već desetak koraka od kuće, bila je potpuna pomrčina.
Pod drvećem Šejn više nij-e video ni prst pred nosom.
Ali, ooda je već stajao pred aidom. Vratio se nekoliko ko-
raika i zaleteo. Ali, zid je bio previsok. Nije uspeo da i’uka-
ma dohvati njeigiovu krunu, tresnu na leđa i olcrete se.
Sada su kremuld psi!
Cuo je kako daliću i reže. Sum se neobično brzo pri-
biližavao.
Prvog je pogoidio posred njuške, drugog je uspeo da
uhvati 2Ša ogrlicu, da ga okrene i odbaci. Cvileći i režeći,
psi se ponovo uepraviiše na noge, i kada se obesio o z)id i
hteo da se prebacdi preko njega, skoćilii su mu na leđa, za-
gnizli u njegov pončo i poivuiklld ga nazad.
Boirio se s nj'iimia. Oba su kdddisala na njeigov vrat. Udar­
cem nioge odbacd jednoig psa od sebe. Drugi opet zari zube
u njegov pofli'oo. Sejin ga poivuče k sebi i uda<ri. ga po nj'UŠcL
Cvileći i zavijajući, pas se odvuče.
— Svi ovamo! — povika jedan od Ijudd. — Ps'i ga drže,
Sejn ponovo uze zalet. Psi se opeit vratiše. Njihove
oči zelenkasto su svetlucale u tami. Sejn načini okret i apeit
zamahnu i udani. Poinovo pogodi obojdou. Onda poitrča i
skoči. Uspe da se uhvati za z:id i poče da se pu-za uvis.
Jedan od pasa ga promaši, udari u kamen i zacvile. Aid
drugi ga dohvati za desnu petu. Sejn krikinu od bola, ali,
ndje mu ostalo ništa drugo nego da i psa prevuče sa sobom
preko zida.
Uspelo mu je. Osećao je dah živoitinje. Pas se ponovo
20
 irkir Š E J N'k'k'k

ustremio ka njegovom vratu. Sej'n gneveo dohvati psa za

vrat i rep i prebaci ga nazad preko zida na Kiimijevo ima­
nje.
Zatim oslušnu kratko. Lajanje i besrai povici dopirali
su s druge strane zida. On brzo potrča dalje u noć.
Uskoro su se čuli pucinjd i topoit kopita. Ali, tražili su
ga u pogrešnom smeru. Sumiovi i zvuici su se udaljavali
prema gradu, dok se on upuitio na sever, u Sijeru. Još uvek
bos, anao je da mu noige krvare. AM, nije to osećao. Bio je
isipunjen osećanjem sreće što je umakao Kirniju.
Udaljio se oid Saljtilja,. ali to nije zinačiilo da se Otd
. .njega zauvek oprostio.
Malo pre ponoći, stigao je do kuće, u feojoj je živela
debela Meksikanka sa svojiim sestričimama. j
Gorela je svetlost.
Sejn priđe vratima i zakuca.
Manija otvori, sa svetiljkom u ruci. Osmejak joj se
razli licem kad prepoana gosta.
— Gringo! — protepa.
— Mene. gone! Kirnijevi psi su za mnom! — objasni
Sejn.
— Zašto nisi nas posJiušao? Uđi u kuću!
Sejn uđe. Debela Meksikanika zatvori vrata za nj‘im.
— Danas više neće doći, a sutra ćemo biti. već daleko
'— reče.
Sejn se osvrte. Debeljuca je bila sama,.
— Gde su tvoje sestt'ičine?
— U Sijera da Paraš! — Pogleda u ngegove noge. —
Izabela će ti tamo isplesti sainidale. — Nasmešila se. Lice joj
je od tog smeška postalo lepuškasto. — Antondja će biiti
srećna da te ponovo vidi.
Nije bila starija od njega. Preteći mu se približavala,
zn-ačajno se smeškajuoi.
— Cuj, ja . . . — Sta je zapravo hteo da kaže?
— Odispavaćemio par sati i onda ćemo odjahati. Niko
te neće naći. — Topila se od milja. — Gringo! — uzdah­
nula je zaljubljeno. Onda mu se obesd o vrat. !
21
 ★★★S E J N ★★★

Poljubilo je. Nije mogao da bude nezahvalain.

■
— Iza nas je krevet, griingo! — mrmljala je strasno.

) Sejin zaufiitavi živo-tonjiu. Marija izađe iz šume.

— Dođi, dragi! — poivika. — Oni te traže posvuda. Ali,
neće nas naćii.
— Kuda jašemio?
— Gde se naiaize samo žene! — odvratd debeiijiuca. —
Ali, aiko mi budeš neveran, isikopaću ti oči.
Sejn se nasmeja i krenu za njom, vodećii magare na
povoou. Morao je konaano da dođe do netooig obućara i da
nabavi onužje i komja, da bi uspeo da otkrije gde se nalazi
Kuper.
Marija ga sačeika, poljubi ga uz puit i pope se na životii-
nju. — Idemo pravo u brda! — reče i pokaza napred. —
Kad sunce zađe, naći ćemo jedno lepo meetašce. Jer, puto-
vaćemo dva dana.
Posle nekoliko časova, naáld su se u Sijera de Paras,
planimskom lancu kojii se protezao od istoka prema zapadiu.,
Na vrhovima je ležao večni sineg. Doline su ovde bile u,že
nego u Sijera Madre, a mi planinska sedla nisu bila tako
široka. Dugo su išli jedmoim brdskom Sitazoim, sve dok se oma
nije iizgubila u planinisfeoij divljiimi.
Kad je siuince zašlo, Sejn pronađe loigoirište. Između
koso nadnesenih stena mašao je mesto zaklonjeno od vetra.
Dok je poj'io magarca, Marija namesti ležaj. Kad je zahlad-
jielo stiisiM SIU se jedno uz drugo. Meksikanika se priljubila
MZ njega, ziovućd ga čas „dragi” , a čas „gringo” .
Sledećeg juitra, krenuli siu dalje u cik ziore. Bili su obo­
je srećni kad se suince ispelo do voljno visoko da oitera hla­
dnoću.
Marija je vodila magarca tako, da je Sejn mogao da ja­
še, jer su mu noge promrz;le.
Kada se sunce ponovo naglo ka horizontu, stigli su do
doline na čijoj se drugoj sitrani nalazile ruševine jedinog
manastira. Manija je tražila put koji je vodio nadóle, a Sejn
32
 ★★★S E J N ★★★

se oprezno osvrtao. Onda otkri da više nisu sami. Samo na

trenutak, spazio je jahače boji su pratili njihove tragove.
Marija se bila udaljila od njega dobrih stotinu metara.
Sada je mahnula ruteom. On povede magarca ka njoij.
— Dva jahača nas prate — reče. — Aid, ne osvrći se.
Ne smejiU da znaju da smo ih opazili.
Marija ga pogleda preneraženo.
— Gringosd?
— To nisam mogao da vidim.
— Hajdem'O brzo! — poizuirivala ga je Marija. — Tanno
doile bićamo u sigurnosti.
Uska staza vijugala je na,gore. Doik se on kretao dalje,
ona se saže i od'šumja nazad.
— Meksdkanci su! — reče kad je ponovo stigla do
Sejna. — Bamdaljeroisd. Kirnaje-vi ljudi. Oin je na sve strane
razaslao svoje ubice i nj'Uškala. Požurimo!
Sišli su u dolinu, prešli je, i počeli da se penju na dru­
gu stranu, ka ruševinama. S vremena na vreme bi se osvr­
tali. Aid, pratiioce više nisu miOigld da vide. Uskoro je počelo
da se smrkava i kad su stiigld do manastira, bilo je već
mračno.
Manastir je bio izgrađen kao tvrđava. Veldiki i debeli zd-
dovd protezao i su se okodo. Sejn je cenio da je izgrađen pre
mnogo stotina goddna, d niiko živ ne bi mogao reći koddkio je
već vekova nenastanjen. Sve je ležalo u dubokoj tamd. Sa­
mo u vratarskoj kućici, koja se nalazila iza zidina, goirelo je
svetio. Sejn to opazi dioik su ulazili kroz ono što su nekada
bide vratnice.
Bili ,su očekivana d bez sumnje opaženi jo,š kad su do­
lazili s diruge strane doildne. Antoinija izađe iz kuće sa. sve-
tiljko,m u ruci. Sejn je uspeo da primeti kako se ,osmehuje.
—■Prate nas! — obavesti je Maruja. — Dvojica Klimi"
jevdh njuškala nalaze se na dru,goj strani.
— Dođite samo unutra! — pozva ih devojka, ne skida­
jući pogled sa Sejna i uizimajućd mu konopac iz rute. — Ja
ću odvesti živoitinju u štalu i napojiiti je.
Marija povede Sejna sa sobom.
Pet osoba stanovalo je u kući. Antotnija, mala Izabela i
još tri žene, koje su očigledno bile u srodstvu S'a Marijom.
Pepita, Agueda i Maribel.
Pepita je bila Izabeldniih godina. Agueda je bdla ener­
gična osoba od četrdeset goddna. Maribel je, međuifcim, bila
23
 ★★★S E J N ★★★

zaista lepa žena. Imala je crnu, talasastu kosu. Lice joj je

bilo ovalno, usne pune i senzualne. Jedino se njene oči ndsu
dopale Sejnul Poigodio ga je njen hladni pogled. Ni Agueda
i Pepita nisu ga dočekale baš prijateljski, čak bi se moglo
reći pomalo Ijutiito. Ali, iz njihovih očiju nije zračila ta le­
dena hladnoća.
Agueda je malo naginjala debljini. Maribel je, na-pro-
tiv, bila visoka i vitka. Figura joj je bila besprekorna.
— Muškarac! — reče i odmeri Mariju oštro.. — Sta će­
mo ovde s. jednim muškarcem? I to još s jednim gringom!
Možeš li mi to objasniti?
— On mora da se plaši Kirnija viiše nego mi! — od­
vrati debeljuca. — Antonija i Izabela su ti sigurno već dosta
ispričale o njemu. Možemo li da ga prepustimo njegoivoj
sudbini?
— Da, da! Ćula sam o tomé i nemam takođe ništa pro­
tiv njega. AM, zar si ga morala dovesti pravo ovamo?
— Ne iizmotavaj se, Maribel! — odvrati Marija uzbu­
đeno.
— Ja se ne izmotavam — nastavi devojka ravnoduš­
no i hladno. Miislim da je moje pitanje u redu, Agueda, šta
ti kažeš?
Najstarija od žeina, gledala je u Sejnove noge.
— Izabela će morati da mu isplete par sandala. Jeste
li gladni, Marija?
— Da, jako!
—^ Onda sadite za sto. Vd ste ovde dobrodoiSld!
Maribel izađe iz prostorije i više se cele večeri nije
pojavila.
Antonija se vrati.
— Pratili su ih — obavesti ostale. — Dva jahača. Os­
tali su na drugoj strani doline.
Sejn je bio iznenađen da je Agueda na to samo kiMm-
n.ula glavom i ndje na to trošila reči. Ni Izabedu i Pepiitiu ni­
je ova novofst naročito uzibudila.
Agueda je ugledala jedan drugi problem.
— Gde će on da spava.? — Oikrete se ka Mariji dok su
svi seli za sto i počeli da jedu.
— Ja ću spavati s njim dole — reče Marija.
— Devojčice! — prosikta Agueda.
Marija odmahnu rukom. i
24
 'k'k'k S E J N -kkir

— Izabela je do-vodjno stara, a i Pepita se u međuvre-

meriiu uipoanala s tim šta je to Ij'ubav.
Devojčice se kao po komaaidi zakikotaše. Ali, nijedna
nije pocrvenela.
Malo zatim video je Sejin šta je Marija pod tim „dole”
zamdáljala. Iz vratarske kućice vodio je jedan hodnik u zi­
dine, a odatle se produžavao u čitav lavirint hodnika i pod­
zemnih prostorija.
— Niko zapravo ne poiznaje ovaj manastir dobro —
objasinila je Marija dodc su silazili. — Niko ne zna za ove pod­
zemne prostorije i proJaze.
Kroz jedan uzan hodnik, ušli su u prostoriju koja je na
Sej'novo iznenađenje bila potpuno nameštena. Prostirke su
pokrivale hladam kameni pod. U prostoriji na.lazild su se sto
i stolice. Uz zid stajali su kreveti. Marija obesd svetiljku
na jednu kuku.
— Hoćeš Id da popiješ još vina, dragi? — upita i os­
mehnu se izazovno.
Sejn sede na stolicii i klimnu glavom. Marija ode iz
podzemne prostorije i vrati se sa jednim vrčem i končićima.
— Sta tražite ovde? — upita Sejn začuđeno.
Marija ga odmeri sa nerazumevanjem.
— Kako šta? Krijem o se ovde od Kirnija.
— Ti, Antonija i Izabela, to razumem! Ali ostale? Da li
one žive utroje?
— Maribel je nekada bida Kirndjeva ljubavnica — pro-
mrrr^ljia Marija. Ali, ne govorimo o tome! Agüela i Pepita
joj samo vode dbmazl'Uik. Kada je morala ovde da se sakri­
je, obe SU došle za njom.
Ona uli vina, i kucnu se sa Sejnom.
— I kodiko duigo će ostati ovde?
— To Maribel odlučuje!
— Zar se ne boje da će ih otkriti? Nas su pratila dva
jahača.
— Neće nas naći! — reiče Marija uvereno, priljubi se
uz njega i pomilova ga po vratu. — Ali, da ne gubimo vre­
me! — Nasmeja se i podjubi ga. Pošto nije odmah reagovao,
nastavi da se mazi, a onda ga povuče sa stolice i povede do
jednog od kreveta. Padaše na ležaj zagrljeni.
— Sutra on mora ponovo da ode! — začu se odluča.n
Maribelin glas.
Ond se ujspraviše. Devojka je stajala na ulazu, sa sve-
tiljikom u ruci. Dutala je pogledom od jednog do drugog.
25
 ★ ★ ★ S E J N ific ic

— Agueda će o tome odlučiitl! — povika Marija Ijutito.

— Ona ine voli muškaroe! — nasmeja se Sejn.
— AM ja! — zakikoita se Marija i oikrete se ponovo, ka
mjemiu.

Nije anao boliko je sati kada se probudio. Uspravio se,

osilondo na laktove, pogledao u svetilj'ku kioija je jiotš gorela
i niapreginiUito oisiuš'niuo.
Kao da je čaxo piuonje!
Oin proibu/di Marijiu, prodrmavši je za ramena,
— Marija, probudi se!
Debeljuca pirotirlja ooi.
— Sta je?
— To SU pucnji! — reče Sejm.
Sela je, oisilušmula i prepala se.
— Da! Pucnji su!
Sejn ustade i obuće se. Marija takođe. ■ — Ito je g w e !
reče. — Sigurno su tipovi bogi su nais praitilll, došlii u ma-
nastir!
Sejn htede da sikine svetiljiku sa kuke. Onda Uitvrdi da
su ti zvukovi viitihniuli. Ali su se zaouilli drugi. K oraci!
2enie su došle k nj'ima doile. Sa puškama u rukama kako je
Sejn izmenađeaio uitvirdiio.
— K o je gore? — uipiita Manija napregnuto.
— Dvojica Kiirnijevih bitangi — odgovori Agueda. — Mi
smio ih oterale. Ali, na drugoj sitrani daljine pojavilo ih se
još. Dolaze ovamo.
Sejn je gledao ispitivački.
— Koiliko ih je? Tipovi će preitraižiiti manaslár i . . , '
— Mi smo zatvorile prolaz — objasini A gueda.— Neće
nas naći.
D evojčice se smestiše. I Agueda i Amtonáija poloeiše pu­
ške na sto i sedoše. Macrilbel poinovo ieađe iz prostorijje, po­
s t o je prethodno prezrivo pogledala iizguižvan kr&veit.
Sejn priđe stolu i uze jednu od pušaka u ruke.
. — Imate li jednu takvu „viinčesterku” za miene? —
upita Aguedu.
26
 •k'k'k S E J N k k ' k

— Evo, uzmi je! — reče Maribel. Stajala je poinovo us­

red pro'Storiije i pružila Sejmu revolver i pušku. U drugoj
ruci držala je par čizama na šniranje, pa ih ostavi Sejmu
pod noge. — Ovo će ti sigurno odgovarati! —r- reče kada se
opet us^pravila.
Bile su zaista do-voljino velike. To je Sejn video od pr­
ve. On se sa zahvalnošiću nasmeši devojci. Ali, ona ponovo
krenu napolje. — Osedlaj konja za njega, Marija. Onda tre­
ba da ide.
— Sada? — Marija je stajala i užasnuto gledala A gu-
edu. — Dok se oni banditi nalaze gore!
— On maže brda da naipusti s druge strane — objasni
Agueda. — Tamo ga miko neće videti.
Seijn sede i naivuče čizme koje siu se šnirale do kolena.
Odgovarale su! On se nasmeši zadovoljno. Sada je imao sve
što mju je bilo potrebno. A i sam je hteo da ide. Sta će on s
ovim ženama, i uopšte, u tom manastiru? Na taj način neće
naći Kupera. Moraće nazad u Saljtiljo.
Marija je čekala dok nije obuo čizme, onda uze jednu
od svetiljki, pođe ka iizlaau i sačeka Sejna koji se okrenuo
ka ostalim ženama.
— Zahvalijujem vam puno! — reče im. — Adios! I že­
lim vam sve dobro.
One mu samo kliimmuše glavom u znak otpozdrava. Sa­
m o se Amtoinija nasmešila.
Sejn krenu za Marijom, koja ga je vodila kroz duga­
čak podzemni hodnik. Išli su dobrih dvadeset minuta dok
ga je žena dovela do velike prostorije u koju je odnekud
prodiralo dnevno svetio. Sejn nije mogao da poveruje oči­
ma. Tamo je stajalo deset konja, mnogo mazgi i tuce maga­
raca. Hrana i prostirka bili su u jednom uglu. Sedla i amo-
vi visiM su na zidoivima.
— Potraži sebi sedlo i konja, dragi! — reče žena pri­
sno.
Sejn skide jedno sedlo sa zida i stavi ga na svetlog mr­
kova koji je izgledao žilav i kočoperan.
Marija ponovo krenu napred, a Sejn je pratio, vodeći
mrkova na uzdi.
Debeljuškasta Meksikanka oitvori jedna vrata i Sejn
ugleda izlaz.
— Za nekoliko dana biću ponovo u našoj kući — reče
žena. — Dođi!
27
 ir - k - k Š E J N - k i c i r

Sejn je privuče i poljubi. Onda mu Marija utisnu nov­

čanik veličine šake u ruku. Bio je pun.
— Uzmi to, dragi! — prošaptala je.
Sejm odmeri novčanik u ruci.
— Sta je to? Novac?
— Ne pitaj, i čuvaj se, gringo!
Ona ga gurnu napred i zatvori vrata za njim.
— Hvala, draga! — promrmlja Sejn i stavi novčanik u
džep. Onda povede mrkova iz hodnika. Na izlazu je raslo
šiblje. Sejm je još malo vodiio životinju na povocu, a anda ga
uzjaha. Visoko izmad njega, uzdizale su se ruševime. Bio je
ianenađen koliko se duboko dole nalazio. Od jahača nije
bidio ni traga ni glasa.
On objaha oko brda i uipiu.ti se ka jugodištoteu. Jahao je
u smeru u kome se nalazio Saljtiljo, pravo kroz Sijera de
Paraš. Sunce je stajalo visoko u zenitu. Skoro pred sumrak
otkri sveže tragove jahača. Moira da su naposredmo pre nje­
ga bili na ovom mestu. On okirenu konja i pogleda pažljivo
ka jugu. Onda ih je otkrio. Bilo ih je šestorica. Bili su uda­
ljeni jedva jednu milju i jahali kroz šumoviti predeo u
kome se izgubiše.
Sejn podbode mrkova i krenu, prateći ih. Došla mu je
pomisao da će najpre nešto o Kuperu doanati od Kirniijevih
Irjudi.
U šuimi ga iznemadi tama. On stade i sjaha, jer nije že­
leo da nabasa na njihov logor. Ostavi» konj a i pođe komad
dalje peške. Ali, nije našao logor. Sledećeg dana, ustano'vio
je da su omi jahali ceJu noć.
Njihovi tragovi vodili su za Saljtiljo. Bilo je nemoguće
da ih stigne.
Podesio je tako da je stigao do grada tek u sumrak.
Ovaj put klonio se centra grada. Potražio je jednu od jev-
tinih gostionica na periferiji, u kraju gde su stanovali ru­
dari i poljski radnici. Ostavio je konja pred zgradom, uzeo
pušku i ušao u točiomdcu.
Kad je Sejn upao, odjednom je zavladala tišina. Svi su
merili gringa.
— Dobro veče! — pozdravi Sejn i priđe šanku za ko­
jim je stajao onizak, stariji čovek.
Meksikanci nastavaše razgovor i okrenuše se svojim
kartajna.
28
 ★★★ S £ J W

— Dobro veče, grinigo! — odzdravi stari. — Cime mogu

da vas poslužim, seinjor?
— Daj mi tvog vima i ispeci mi ovčijeg mesa. Zeleo bih
takođe krevet, i da stelicmim svog komja s ulice.
Stari se nasmeši uzdržano.
— Sve ću to Uičimiiti, seinjior. Aid, možete li to i platiti?
Sejn uze novčamik iz džepa, koji mu je Marija tutnu-
la. Otvori ga i izvuče jedan komad no,vca. Biio je neobično
veliki i od čistog zlata. Aid, on je i sam to ustanovio tek kad
ga je položiio na šank.
Kao začaran, gledao je starac u novac, kojd je bio jako
star. Sejn ga brzo uze nazad. Meksikanac mu se zagleda u
lice.
— Drži jeziik za ziubiima — reče Sejn — i zaraddćeš
dovoljno od ovoga.
— Razume se, senjoir! — promrmlja sitar i i uli mu vrč
pun vina. — Odmah ću staviti but na vatru, a moj pom oć­
nik će odves'ti konja u štaliu i pobrinuti se o njemu.
On stavi boikal pred Sejma i nastade u kuhinji.
Sejn ponovo izvadi novac iz džepa i pažljivo ga osmot­
ri. Onda ga brzo vrati u džep. Na jednaj strani, bio je ucr­
tam sunčev kruig, a na drugoj kruna. Da li su Marija i ostale
žene anale za blago Inka za kojim je tragao Kirni?
Krčmar se vrati.
— Potražite mesto, .senjor! Sve će biti u redu. I soba.
Jedan jedini mali sto bio je još slobodan. Sejn sede za
njega i stavi puišku i šešir na dirugu stolicu.
Niko od gostiju više nije obraćao pažnjn na njega. Krč­
mar .mru je doneo vino i malo doanije pečenje, koje je sa ve­
likim apetitom pojeo. Onda je još dugo sedeo i pio vino.
Bio je jedam od poslednjih gostiju kojd je ustao, i stari mu
m,ahniu rukom da mu pokaže sobu.

Spavao je te noći duiboko i čvrsto. Kada se probudio,

bio je već davmo dan. S iznenađenjem je utvrdio da nije
sam u s'obi.
29
 'k'k'k Š E J N-k-kir

Senajiuel FiM sedeo je za stolom. Diruigii čovek stajao je

kraj proHora,, torcići se nasionjio ¡na vrata, a četvrti je sedeo
na Miupici.
Bila su to četvoirica Kirnijevih Amerikanosa i svi su
držali „tooiltove” u ruci. Ipafc, Sejn poseže za oiružjem, ali
se lono inije više nailazilo na svoim raestu.
Semjiuel Fiid se nasmaja zlobno, ustade i priđe krevetu.
— S tim ndsi računaoi, zar ne? — tupita, cereći se zbog
toiga što se Sejn iznenadio'. — Ti mora da sa zaista sasvim
pošašavio, inače ne mogu sebi da objasinim zašto si se vra­
tio u Saljtiljo!
Sejn pređe poigledom od jednog, do drugog. Sinoć je
popio dosta vina, i to je još osećao.
Fild baci nešto na krevetsiki pokrivač. Bio je to je ­
dan od njegovih novčića.
— Ti si bio s ženama i one imaju blaigo Inka! — reče
Fild. — DaJkle, vodi nas tam'O, ili ćemo te izručiti Kimijiu, a
to kopile će ti prirediti sve ono sto možeš sebi da prištediš.
Sejn se naceri. K im i je tragao za tim blagom. Ova čet­
vorica tatoode, ald, za soipstvani račun. Očigledno, nije im
padalo ni na pamet da uiključe Kirnija u taj posao.
Krčmar ga je bio iadao. To je Sejiniu bio od prve jasno.
Očigledno je krčmareva poruka bila upućena Kirniju, ali
je Semjuel Fild zadržaO' za sebe.
On je odmeravao revolver u šaci.
— No, šta je onda? Hoćeš li rađe da zabiješ nos u ba­
legu?
— Ositavi to! — odviraiti Sejn. — Ti nećeš pucati. Mrtav
ti više nisam koristan.
— Predložiićemo ti jedain posao, Sejne.
Sejn se nasmeja.
— Zašto bi trebalOi da dalim sa vania?j
— Jeir ćemo te inače ustreliti!
— Od toga nećete imati niišta.
Fild se nasmeja kiselo.
— Tačno! Ali, ni tebi zilato v*iše neiće biiti ođ boristil
Možda će to za nas biti dovolljno zadovoljBitvo.
— Moram da postavim jedan usiov! — reče Seijn.
— Da oujemio!
: — I moj prijatelj Kiuper spada ovaimo. Svi ćem o jed­
nako deliiti.
30
 -k 'k 'k S E J N k ~ k ^

— Priihvaćeno! Uzećemo i Kupera — odvrati FiM od­

mah. — Možeš to da mu kažeš.
Sejn se namršti.
— Dovedite Kupera ovamo!
— Sta? Treba M to da bude neka šala? Otkaid bismo mi
znali gde se tvoj pTiijateilj nalazi — odvrati Fild.
— Kuper je stanovao u hotelu „Palas” . Kirni ga je
odaitle izvukao. Možda na isti način kao mene. Sada ga mož­
da drže u prefekturi.
Fild pređe povgledom preko svojih Ijiudi, a onda se po­
novo oikrete ka Sejnu.
— O nekoan Kuperu ja ovde u Saljtilj'U još niisam čuOi
— reče. — A ni Kinni siigiurno nije. Inače bih ja to znao.
^ Idi do KinnLja pitaj ga kada je smaknuo Kupe­
ra! — bio je uporan Sejn.
— Ovde ¡nije mikakav Kuper došao! — uveravao ga je
FiM.
Scijin ga pogleda.
— Onda je posao propao!
Fild po.uoivo podi,že revolver u ruCT.
— Ako mi niišLa nemamo — reče — nećeš iimaiti ni tif
— Moj je Uisl'ov da Kiuper bude ovde!
— Ja ne poizuajcm nikakvag Kupera, ne držim ga u
džepu., a tako brzo ga ne mogu ni napraviti! — odvrati Fild
a tre.jiica njegovih, koimpainjoma se iskeziše.
Covek koji je stajao kraj prodora, odmače se i priđe
krevetu.
— Ml možemo tog Ktvpera potražiti — reče. — Moraž
nam samo reći gde, Sejne!
— Već' sam vam rekao. On S'tanuje u hotediu „Palas” .
Covek i.izdahniu, pogkida FiOda i zadanu revolver u fu­
trolu. — Dobro, idosm tamo da ga potražim.
Fild i ostala dvajica bili su saglasni s tim. Revolveraš
izađe iz sobe i zatvom vrata za .sobom. Fild obori cev revol­
vera, sede na ivicu kreveta i reče.
— Ako je to neki jevtin trik, nastradao si! Je Ii ti to
jasmo?
Se(jn kliinijnu glavom.
Fild uize novčić sa pokrivača i pregleda ga s obe stra^
ne. Onda ga odmeri u ruci 1 podiže pogled ka Sejmi.
— Sto grama teži ovo parče. Ti imaš deset komada. To
je čitavo bogatstvo. Jesi li video blago Inka?
31
 ★★★ S E J N -k'k'k

Sejm se nasmeši i kKmmu glavom da bi zadržao nje­

govu pažnju. — Samo se po sebi razsume! — piotvrdi.
— Koliko ga ima? — U FuMovim očima svetl&la je po-
hlepa. ^— Govori se o deset milioma. Je li to tačno?
Sejn pomovo potvrdi glavom.
— Može biti.
Fild i njegovi prijatelji potajmo se pogledaše. Onda se
po-novo upiiljiše u Sejna.
— Zašto si se omda zadovoljio sa deset novčića? — hteo
je da zna Fild.
— 2ene nisu htele više da mi daju! Sta je trebalo da
učiinim? One su bile do zuba naoružane. A j a nisam.
— Ima li zaista stotinu žena koje čuvaju to blago?
— Toiliko ih nisam video — odvrati Sejm.
— Imamo mali mitraljez na lafetu — objasmi revolve­
raš. — Mogli bismo ga poneti sa sobom.
— To bih svakako preporučio — javi se tip koji je
stajao kraj vrata i dosada nije progovorio ni reči. — Kirni
će nas svakako tražeći, i na putu do granice svakako ćemo <
ga susresti. Njega i sve ljude koje bude uispeo da okupi.
Tada će mam mitraljez vredeti više od revolvera.
— D al'A li, revolver možeš staviti u džep — odvrati
Fild.’ — A za taj mitraljez potrebna ti je zaprega.
— Ja bih ipak taj mitraljez pomeo sa sobom — dobaci
Sejn. I
Fild se isceri podsmešljiivo.
— Protiv žena? Mi ćemo sa tim amazomkama iomako
srediti stvar.
— Ne treba ih potcemjivati! — usprotivi se Sejm. — One
se bore kao muškarci. Možda još srčanije.
Covek ko'ji je otišao u hotel, vrati se.
— U „Palasu” još nikakav mister Kuper nije odseo —
saopšti. — Ni pre nekoliko godina, a kamoli ovih dana.
— Tvoj prijatelj te je ostavio na cedilu — obrati se
Fild Sejnu. — Ja sam za to da napravim posao bez njega.
Njegov deo možemo ostaviti na stranu. Možda će jednog
dama ipak doći. Taj deo ćemo, naravno, ostaviti tebi, Sejne.
Ti možeš odsesti u „Palasu” i sačekati ga.
Sejn stisnu usne i pogleda od jednog do drugoga. Gde
je Kuper? Sta ga je zadržalo? A ako mu se nešto dogodilo?
Znaju li to ovi ljudi ili ne znaju? Ipak, bio je ubeđeai da će
se on još pojaviti.
32
 ★★★Š E J N ★★★

— U redox! — složi se.

Ionako rau ndšta dm go nije preostalo, jer se nalazio u
vlasti ova četi-ni revolveraša. Zato ustade, Oibuče se i pođe s
njima. Njihovi komji stajali su u dvorištu gostioinice. I n je­
gov konj već je bio osedlan. Fild mu veza ruke na leđima i
pomože mju da se poipne _u sedlo. Svi su uzjahali, stavidd
Sejna u srediini i krenuli iz girada prema istoku.
— Uzećemo mitraljez! — cerio se Fild jašući. — To će
na amazomke u Sijera de Paraš ostaviti utisak. Cim budemo
imali tu spravu u rukama, ti ćeš preuzeti vođistvo.
— Zašto ja?
— Jer ti znaš kuda treba d!a idemo, a sem toga, na te­
be neće pucati.
— A ako vas dovedem na oilj, neće mi niko pucati ni
u leđa?
Fild ga odmeri.
— Mi se držimo našeg sporazuma.
— Ko mi to garantu,]e? Sveta devica od GvadalUpe? —■
podsmehnu se Sejn. — Skimite mi vaze i vratite mi mx>je
oružje. Ovako je to nejavnopi-avno partinerstvo.
— Ali smo ovako i sigurna da ti možemo verovati — •
OiSimehnu se Fild.
Jahali su kroz šumu. Više časo'va. Iza šume prostirala
se livada i na njoj velika hacijenda čija se zgrada videia
iz daljine. U blizini su pasli konji. Dvojica revoliveraša od­
motaše lasa sa roga sedla i poijahaše dole ka krdu. Fild i
četvrti, koji se zvao Džekob, sačeka-ie sa Sejnom. Ona dvo­
jica pohvataše četiri grla i' dovedoše ih. Zaprega za mitra­
ljez.
— Idemo! — naredi Fidd.
— Kirnijeva hacijenda? — upita Sejin.
— A šta ovde ne pripada njemu! — odseče Fild.
— Zašto ga ljudi iz saveane maršalske kamcelarije go­
ne? *■
Fdjld odmeri podrugljivo Sejina. Ond'a se namršti.
— To ti znaš bolje nego bilo kojd od nas!
Sejn zavrte glavom.
— Ja zaiista nemam pojma. Ja nisam iz savezne mar«
šalsike kancelarije. Verovao ti to ili ne.
Fildove oči suziše se u UiSke proreze.
— Onda si ovde zbog blaga Inka?
3 Sejn su 33
 'k'k'kSEJN'k'k'k

Sejn se naemeja.
— Ja nii o tome nisam znao ništa. Da K im i traga za
tim blagom tek su mi ovde ispiričali. Tek od tada znam za
njegovo postojanje.
Fild se isceri.
— Ali, sada idemo po njega i ti znaš gde se nalazi.
Kraj priče!
Ipak, ispalo je sasvim drukčije nego što je taj revoJve-
raš pretpostavljao. Kada su stigli do zgrade hacijende i ušli
u dvorište između naizgled praznih prostorija, iznenada
prasnu hitac.
FiM i ostala trojica pogledaše se izmenađeno i poivukoše
revolvere. Džekob tiho opsova.
Vrata glavne zgrade bila siu otvorena. Sejm opazii kreta­
nje u ku‘6i. Onda jedan mušikarac prekoirači preko praga.
Jedan Amerikano! Iz K im ijeve revolveraške momčadi, ko­
jo j siu pripadali i FaM i njegovi koimpanjioim. U svaikiom
elučajiu još pre nekoliko časova.
— Filde, opkoljeni ste! — povika čovek na pragu. —
Predajte se, illi ćemo vas sve ustrelite.
Ova četvorica su i dalje zaiprepašćeno buil'jila u goivomi-
ka, koji je sivojiim širokim ramenima ispmnio vrata.
— Ti blefiraš, Dižese! — povika Fild preteći.
Džes stavi dva prsta među zube i gl'asno zazvižda. Sa­
da se okolo pojaviše ljiuidi iz svojih zaklona. Biii su svi, bez
izuzetka, Melcsiikanoi. Pedeset ili šezdeset njih.
Fildti zaiigra jabučica.
— Sta to treba da znači? — povika. — Hoćeš li da
tvrdiš da je K im i naredio tako nešto?
Plavokosi dižin kliimnu glavom.
— Naredio je, Filde! I naredio je takođe da vas poski­
damo mecima, ako se ne predate. Kako si mogao seM da
dozvoliš da načiniš jednu takvu grešku? Nije bilo prošlo ni
jedan čas kako ste otišli, a on je već zinao da ste se dočepa­
li Sejna i da hoćete uz njegovu pomoć da se dočepate blaga
Inka. On je to nazvao iedajom!
Fild i njegovi prijatelji pobledeše.
— Sejine, izađi iz nj.ihovog kruga odmahl — povika
Džes.
Pre nego što je Sejn mogao čestito i da razimis3d kaiko
da se drži u ovoj situaciji, zairi mu Fild „kolt” u siaibiiMi.
 ★★★S E J N ★★★

— Zviani lijiudima da se ponoivo poviuikiu, Džese! — po­

vika on oštrim glasom. — A bo nas smafcnete, krapaće i Segia
s nama, pa posle neika Kirni vidi kako će dioćii do biaga.
— Doinesiite mitrailjez i pripremite ga! — odijekinu D že-
so'bov glas pireiko- dvo.riSta.
Fild oikraniu koirnja i zagleda se Sejtniu u oči.
— Osiani na moijoij strani, saivettujem ti! — piros'iklta..
Sejn razvuče I c e i steiže koinja nogama. Negde iiza n je­
ga, šlkiripniuše vrata. Pojavi se mald lafet na toičkiofvima.
Meksikanci poistavdee miitraJijaz na njega. Fffldiov revolver jos
jače pritisniu Sejina u slabiimu. On okrete makova i priđe uz
revolveraša. I oistali trgoiše komje i stadoše tik iza Sajna,
i FiiMa.
—' Filde! — grminu Džes. — Pobićemo vas zagedino s
konjima!
— Galop! — procedd FAld,, uperivši pogled u Sejina.
Sejin podbode koinja. Gomili su ga Fildoiv revoliver i po^-
misao da ga tatj pirokleti mitraljez može iseći na k om adiće,'
S muikom se održavao u sedlu. Fild to oiprazi, gaiopira
ju ći tik kraj njega, trže nož i preseče mu veze, da bi mogao
da uhvati uzde.
Sejn se naže nad vrat konja. U tom tmtitkiUi, poče da
štefcće mitraljez. Visoko iznad njihovih glava zvaždaiS. su
meci teškog kailiibra. Krošnje drveća praisikale siu i prStale
uvois. Oblak gra(nja i lišća se podigao, a jedina cela krošnijay
klanu kao nožem presečena i pade u oblližnijlu vodlu.
— PoreViisoko, Paoilo! — grmeo je Džes i potrčao pireko
dvorišta ka teškom oiružjni.
Sejn priitera konja zidtu kuće. Fild se držao tik UK njie-
ga. Obojica zaoikreniuše iza glavne zgrade. U tom treoiuitkiu
se mitraljez ponoivo oglasi. Za tri đuižine koinja iza Filda,
udari,še meiCi u zemlju i rasteopaše je. Sledeći rafad udari u
zid kuće. Sejn se osvrnu. Fild i Džekob jurili su za nijtai i
mitraljez ih više nije mogao pogodiilti. Kamenje, kiomadići
drveta i prašina dizali ,su se, oitkidajući se ođ ugla kuće. Tar*
m o je sve prasikaio i prštalo. Ostala drva jahača ndsu se više
pojavili.
Fild okrenu ka seveiui. Bok uz boik gailopirailii su b e -
gimci, zakliono emd kruićama, preko livade ka šumi.
Još im je bdio preositalo stO'timak meitara do prvog drve­
ća kad je mitraljez ponovo počeo da Biuica. Segin baca pogiled'
3»
 ★ ★ ★ S E J A /***

preko ramena. Džes je postavio spravu na kraju kuća. Ra­

fal prebaci preko begunaca i udari u šunau. Sasvim priljub­
ljeni uz vrat svojih konja, tri jahača su jurila ka zaildonu,
d-ok je sledeći rafal opet prošišao iznad nj^iih i udario u kro­
šnje.
Sejn okrenu mrkova u drugi smer. Fild i Džekob su
ga sledili i jedan za drugim ugalopirali su u šumu. Sejn još
jednom promeni smei- i time im je spasao život. Sledećd i'a-
ial udario je tačno tamo gde su bili trenutali ranije.

IV

Trojica begunaca zaustaviše se u uskoan klancu i sja-

ha.5e sa oznojenih konja koji su od preko^memih napora
drhtali svakom tebivom.
Fild ostavi konja i vrati se malo nazad da bi video da
li ih gone.
Sejn otkopča svom mrkovu kolan. Džekob opsova i na­
zva Džesa kukavičkim pasjim sinom.
Tada Fild dotrča nazad. Mahnu energi^čno rukom. —
Ne rasedlavajte! — povika. — Moramo dalje.
Džekob odmah uzjaha. Sejn ostade da stoji kraj mr­
kova.
— Konji su pri kraju! — objasni on Fildu, koji ga sa­
mo odmeri, priđe svom konju i vinu se u sedlo.
Tada i Sejn vide gonioce. Sest Meksikanaca. U snaž­
nom galopu približavali su se stenovitoj uzvišicd do koje se
Fild maločas bio vratio da osmotri.
Sejn ispruži desnicu prema Fildu.
— M oju pušliu!
Fild i Džekob okrenuše konje, podigoše puške i otvori-
še vatru. Šestorica jahača se zaustaviše kao jedan. Dvojica
skočiše s konja i padoše u zalclon, ali ostali se okretaše i
pojahaše nazad. Cim ovi nestadoše iza stena, povukoše se
i ona dvojica kroz travu i šiprag. Zatim dohvatiše konje i
odmagliše.
36
 ★★★S E J N ★★★

Sej^n steže mrkovu kolan i povede živO'tiinju za uzde.

Tada sjahaše i Džeko'b i Fild. Krenuli su dalje peške, teško
dišući. Osvrtali su se s vremena na vreme, ald, Meifcsikance
više nisu ugledali.
Kad se smrklo zaustaviise se pono'vo i pustiše konje da
se odmore.
— Ti anaš gde se žene nalaze, Sejne — reče FiM, —
Vodi nas tamo., inače će nas Kirni dostići.
— Neću doklegod su nam ovi za petama — odvrati
Sejn.
— Ti izgleda ne znaš kakav je prokleti tragač taj Kdir-
ni — progunđa Fild.
— I mi sada sedimo u istom čamcu — dodade D že-
koib. . . Kad je Kirniju po'trebno stotinu ljudi, o*n ih skiupi.
Kad mu je potrebno hiljadu, o^n ih bez po miuike digne na
noge.
— Kinniija traže u Sjedinjenim Državama — pridruži se
Fild ra,zgovoru — jer je ukrao dva miiliona dolara koji su
bili poslati iz Vašdngtona za građenje jedne želeizndičke pru­
ge i kada je taj novac stigao u odredišnu banku, taj pasji sin
je smakao bankara i njegovu porodicu. Sedam osoba! Sve
što mu u Meksiku pripada stekao je tim novcem. Sad mo­
žeš zamisliti kakav je to bezobziran kopilan. Obesiće nas
svu trojicu!
Kirni je znači opljačkao državni novac i hladnokrvno
smakao sedam osoba! Da li je zbog toga dobio zadatak od
„Brigade Sedam” ? Zašto mu to nisu razjasnili? I šta bi ta-e-
bailo da oovek kao što je Ku,per učini u taikvom slučaju
van granica zemlje? Sudeći po visokom rangu, Sejn je sebi
zamišljao tog Kuipera kao jedniog starijeg čoveka, kO'ji jedva
da može da obavi takav zadatak.
— Hoćeš li nas odvesti do žena ili nećeš? — upita Fild
nestrpljivo. — Ti si već bio kod njih, a bio si praćen, pa
te ipak ti pasji sinoivi nisu našli.
— Nas smo trojica! — reče Sejn. — Otkud mogu da
znam da će nas žene pustiti u svoje područje? Ne mogu se­
bi da predstavim da će se pokazati kad vide da nas gone.
— Sada mi i nije do tog prokletog zlata — procedd
Fild — nego do golog života!
— Otkuda bi to žene mogle znati? — odugovlačio je
Sejn.
— Kada crknemo, neće ni za tebe biti više nikakvog
37
 ★★★S E J N ★★★

dobitka! — odbruisl Džefoo'b. — To moraš da imaš pred oči­

ma. K im i zna da si bio ovde kod žena u Sijera de Paras i
da Sli od njih dobio zlatnike.
— Ko je gazda tamo u Sijera de Paras?-— raspitiivao
se Fild. — Kaibo se zove ta žena?
— Mislim Maribel!
Fild i Džekob izmeniše poglede u tami. 1
— Maribel Levantina? — upita Fild.
Sejn sleže ramenima.
—-J a znam samo da sé zove Maribel. Treba da je ra­
nije imala nešto sa Kimijem, kako sam čuo od jedne druge.
— Ta drolja! — prositeta Fild. — Znači, Mariibel! Ka­
da K im i tO' doana on će je udaviti!
Konjski topot odjeknu u noći. Trojica begunaca nap­
regnuto os'liušnuše. Vetar je donosio zvuk sa zapada. Ubrzo
je topot postao glasniji. Fild opsova.
— Prokletstvo, mi smo okruženi — procedí Džekob.
Topot je odjekivao. Jahači nisu više bili udaljeni ni
četvrt milje. Fild i Džokob uzeše puške u mke.
Posle izvesinog vremena začuše se glasovi. Jedina vatra
zaplamte.
— Moramo odmah odavde! — promrmlja Fild. — To je
Džes sa svim Amenikancima koji jašu za Kirni ja. Možda je
i on lično tamo.
Uzeše konje za uzde i udaljiše se piodako ka severu.
Uskoro je logorska vatra bila toliko udaljena da se žacnila u
noći kaio neka zvezda.
Do pomoći, vodili siu konje sve dublje u brda. Sva tro­
jica bili siU svesni toga da su za sobom ostavili tragove.
Logorovali su do svitanja, a onda krenuiM dalje.
Sejn nije ni pomišljao na to da preuzme vođsbvo. Fild
ih je vodio ka severu sa nameroim da stignu u Sijera da Pa­
ras. Jahali Siu ijedan iza drugog. Fild napred, sa puškom u
ruci. Za njim Sejn, za čijim se leđima stalno nalazio Dže­
kob. I drugi revolverás držao je pušku u ruci i kad god bi
se Sejn okrenuo, uvek bi u njega bila uperena cev.
Nisu jahali ni ceo čas, kad su skrenuli u jedan širok
klanac i tamo odjednom na njdh bi otvorena vatra. Fild
divlje okrete konja. Bok uz bok juriili su jedan komad na­
zad, a onda skrenuli ka istoku, zaustavili se iza jednog
stenovitog zaklona i sjahali.
— Ima ih svuda? — siktao je Fild. Znojio se jako i
brisao lice suvom maramom.
36
 'k'k'kŠEJN-k'k'k

—' Oni znaju da hoćemo na sever, u Sijera de Paras —

zaključi Džekob. — To je naš veliki problem!
Fiild miu miigom stavi do zinanja da piripazá na Sejna, pa
se vrati komad puta nazad. Kad je došao do irvice zakiona
odijekmuše poicinj'i. On se trže, okrete munjeviito i dotrča
nazad.
Sejn i Džekob se vimuise u sedla i poteraše koinje. Fiid
je sledio njihov primer i pono.vo se postavio na čelo.
Bilo je oko dvadeset jahača kojii siu ih pratili na istok.
Tik pred podne, opet su neočekivano naletali na vatru. P o­
jahaše duž jedne visoke stene ka zaklioinu. koji se nazirao
iza žbunja nekih petsto metara udaIje¡noistá. Ali, tada ih
ponovo diočekaše smirtonosme olovne osice.
Sejnov koinj bi pogođen. On polete glarvačke iz sedla
i tresnu snažno na leđa. Fdild okrete konja i prisloni ,,vin-
česterku” uz rame. Dok je on uzvraćao pucnjavom, pris­
koči Džekob Sejnu, saže se i pruži mu ruku. Još dok je
Sejn uskakao na konja, ovaj ga mamiumu i natera u galop.
Projuri pored FliMa koji je oipalio još dva metka, pa krenuo
za njima.
Taman kad ih je dostigao, i njegov konj bi pogođen.
Sruši se mrtav pod njim. Revolverás nije uapeo na vreme
da liizvuče noge iz uzongija pa tresnu zajedno sa životinjom.
Sejn to opazi, sikoči s konja i potrea nazad ka njemu, da miu
pomogne da se izvuče iz neugodnog položaja.
Njihovi gonioci pucali su kao podivljaH. Ali, pravim
čudom, nijedan od njih ne bi pogođen. Ostali stu da leže iza
konjskog leša. Fild izvuče Sejnovu puišku i revolver iz bi­
saga i vrati mu o iw je . Onda sikočiše oboj'ica i otpu^aše
nazad dok nisu stigli do Džekobe, koji je sjahao iza jedne
stenovite itabočine i takođe pucao.
— Sa jednim konjem ne možemo dalje! — povika re­
volverás očajno.
Iza zaklona, vodlio je jedan uski, kameni puteljak na­
gore. Fild se oidluoi za taj put. Džekob je zurio za kompa­
njonom i Sejnom, jer mije želeo da se rasitane od konja. Alii,
nije mu ostao drugi izlaz. Kirnijevi ljudi su napusitili svoj
dotadašnji položaj i jahali u širokom lancu ka njima.
Džekob prebaci bisage pretoo ramena i krenu za onom
dvojicom.
Meksikanci su ih obasipali vatrom dok se nisu popeli
n,a v.rh, pa jahači dole više nisiu videli ciij. Srećom, Kár-
39
 ★★★S E J N ★★★

nijevi ljudi ih nisu pratili. Sedeli su zbunjeno na svojim

konjima i ma^gama i osvrtali se okolo.
FiM, Sejn i Džekob puzali su dalje. Išli su jednom boga-
zom koija ih. je vodila još više. Put je postao toliko surov
i.strm da su mogli dalje samo četvoroinoške. Prilično iscrp­
ljeni zaustaviše se i legoše u senoi jedne stene koja se nad-
nela nad njih.
^— Ovamo gore ne mogu s komjima — primeti ■ Fild,
hvaitajući zraka. — A ako dođu peške opazićemo ih dovolj­
no rano. v
Džekob umorno podiže glavu.
. — Od toga nemaiš savršeno ništa. Oni će držati masiiv
opkoljen, i jednostavno čekati na to da se nekuda ponovo
spustimo.
— Ti pasji sinovi bi nas pustili samo kad bismo se do­
čepali Kirni ja — procedi Sejn isto tako iscrpljen kao i Fild
i Džekob. Bio je mokar od znoja i sve se na njemu prile-
pilo uiz telo.
Sunce se naginjalo ka zapadnom horizontu. Poáto je
zašlo, krenuše ponovo uzbrdo, prebaciSe'se preko vrha i po-
ti'ažiše put nadóle. U dolinama je već bio mirak. Zakljucüí
s « da prenoće u jednom pid bezbrojnih stenovitih lavirkita.

Hladnoća ih je probudila još u sviitanje. Čekali su na

izlazak sunca i mogućnost da K im ijeve ljude drže na okiu.
Sejn opet zadrema. Praštanje mitraljeza ga malo kasnije
ponovo probudi. Sprava je bila postavljena ispod njih u
dolini. Videli su samo kako seva i čuli kako puca. Trenutak
kasnije, udariiše meci tako blizu njih da užasnuto ustuk-
nuše.
Svakim rafalom pogoci su biili sve bliži. Nisu mogli se­
bi da objasne kako oni odozdo mogu da ih vide, Dok Sejn
niije na suprotooj steni ugledao tri Meksikanca. Nalazili su
se jedva tridesetak metara više i mogli su direktno da gle­
daju u logor i signaliziraju onima dole pomoću ogledala.
*0
 'k'k'k š EJ N -kicič

Sejn ih obasu vatrom i otera ih. Malo zatim mitraljez

ponovo ućuta.
— Nazad! — hu.fcnu Fild. — Tamo dole nas čekaju.
— Ti pasji sinovi vrebaju posvuda oko nas! — besneo
je Džekob. — Sedimo u klopki.
— Ostanimo još ovaj da.n gore i pod zaštitom mraka
potražimo gde možeino da probijamo obruč — savetovao
je zapadnjak.
Tada mitraljez poče ponovo da puca. Odbijena zrna i
komadići kamena fijuikali su im oko ušiju. Sejn baci po­
novo pogled ka uzvišici preko. Tri Meksikanca su se vra­
tila i našla bolji položaj. Sada ih više nisu mo.gli pogoditi, a
ono pro'kleto ogledalo bacalo je svetlosne signale bez pre­
stanka.
Tri begunca morala su da napuste mesto na kome su
se nalazili i da potraže za-klom s druge strane vrha. Ona tri
Meksikanca odmah otvoriše vatru na njih. Jeda.n po jedan,
li paničnim cik-cak skokovima, uspeli su Ipak da pređu vrh.
Sejn je bio potpuino iscrpljen kada je stigao na drugu stra­
nu, pao je na zemlju i ostao da leži. Džekob i Fild su kleli
iz sve snage, bacajući se po.trbuške pored njega. . .
Zapadnjak pogleda prema dole. Tamo, gde je Džekob
pri bekstvu ostavio svog konja sada ih je vrebalo trideset
jahača. On obrati pažnju na to ostaloj dvojici.
Fild je psovao da se sve orilo.
—■ Najbolje je sam se^bi pro.svirati kuglu kroz glavu! —
huktao je Džekob. — To je bolje nego pasti u ruke tim pa­
sjim sinovima i Kirniju priđe.
Sejn se osvrte. Put ka severu i jugu bio je zatvoren.
Na severu je kosio mitraljez a stazu ka jugu čuvala su ona
tridesetorica.
Prema istoku vodila je jedna strma staza do sledečeg
masiva. Stenovito sedlo između masiva bilo je dovoljno ši­
roko da bi ih odozdo jedva mogli primetiti ako bi se uputili
tom stazo.m.
Pokaza put Fildu i Džekobu i obojica se odmah sagia-
sdše s njim.
Sejin krenu prvi. Prvi put je preuzeo vodstvo.
Celu noć su išli preko prevoja i stigli su do drugog
masiva dva sata posle sumčevog izlaska. Odmah su po'čeli
da se penju, pazeći stalno da ne budu primečeni, i kad je
41
 ★ ★ ★ S EJ N 'k'k'k

sunce počelo da se sipušta, doivmikld su se do jednog klanca

Jioji je vodio dalje na iistok. Nisu bili iscrpljeni samo od du­
gog hoda i penjanja. Mučili su ah i glad i žeđ.
Pri poislednjim zracima dana, stjigli su do izlaza iz klan-,
ca i već. se ponadali da su se provufclli kroz prsten opsade
kad se pred injdma izinenada poijavdše četvorica gonilaca: dva
Amerikanca i dva Mekisikanca sa piuSkam u rukama.
— Predajte se, Filde, ili puicamo.! — reče jedan od
Amerikanaca preteći. — Izgubljeni ste.
Sejn se baci i isituri puSfeu. Još dok je bio u leto, od­
jeknu njeigov prvi pucanj. FiM i Džekob siu sledili njegov
primer. Ali, i puške one četvorice seviniuše i grmmiuše, a od­
jek pucnjave prolamao se među stenama.
Cetvonica napadača padoše na tle pogođeni.
Trojica progonjenih skoičiiše na noge i potrčaše pokraj
ustreljenih niz sledeći breg. Sakri ih gusti pojas šume. Ali,
ona četvorica nisiu bili samd. Odjefcnuše signalnd pucnji i
začu se konjski topot.
U šumi je već bilo mračno. Bojeći se potere, promeniše
pravac. Provedi siu cel/u noć na nogama, zastajuići tek tu i
tamo da bi napregnuto osliuiSkivald da Ili se to čuju gonioci
ili šum vode. Kada je zasdvelo, jiutro, pronašli su jedan po­
točić i pošto su ugasili žeđ i spralii prašinu, otkri Džekob
jednog smdaća, koji se todiiiko približio, da ga se moglo no­
žem domašiti.
Sečivo fijuikirau kroz vazduh, 1 sirndać pogođen pade. Na
licu mesta, su ga urediM, uimoitaili i posli dalje. Onda su na
jednoim malom platou otkrdild jeidnu pećinu. Tamo siu zapaloili
vatru i ispekli meso.
Tek uiveče, krenuli su dalje. Na sever! Ni Fild ni Dže­
kob nisu više govorili o ženama i o novcu. Bilo im je samo
do toga da ne padnu u K im ijeve ralje.
Sledečeg dana, otkrili su na udaljenosti od dve milje
grupu od deseit jahača koji su se kretali u letom smeru.
— Kirni, to kopile, ne misli da odustane! — prosikta
Fild.
Pred podne podigli su se na zapadni signala oblačića
dima ka nebu. Nije proteklo nd deset minuta, a pojavio se
i odgovor. Tačno pred njdma, na severu, pojavili su se dim­
ni signali između stena u kristalniočistoim vazduhu.
Odmah su stali.
— To su bandoljeroisi! — objasni Fild. — K im i ih je
42
 ■k'k'k S E J N-k'k'k

pozvao u pomoć. Oni se raaumeju u dimne signale kao i

Indijanci.
— Samo je pitanje vremema kada ćemo biti O'tikrijveni
— prosteinja Džekob.
Fild pogleda u Sejma. '
— Sta sad? Ako im padinemio šaka neće nas samo op­
ljačkati. Kd'rni im je sigurno naložio da nam oderu feožu s
leđa.
Sejn se osvrnu. Desetorica jahača više se nisu videli.
Ali, to je biilo zbog toga što su im stene zaklanjale vidiiik.
Ipak, oisfićao je da su još tu.
— Krenimo dalje i držimo oči otvoirene — reče. — Vi­
še od toga zaista ne možemo učiniti.
Nastavili su put.
Čitava četirii dana ostali su neotkriveni i niko ih nije
uzmemiravao. Tek pred podne, četvrtog dana, pojavila se
jedna horda bandoljerosa, koje su dovoljno rano opazila.
Dok su ti dvonožni kojoti stigli, Sejn i revolveraši siu već
bili u šumi i popeli se jednom strmom stazom. Po Sejnovoj
proceni sada su se nalazili usred Sijera de Paraš. AM, o
tome nije proizborio ni reži.
Planinsko sedlo bilo je obraslo visokim drvećem, tako
da ih iz doline niisu mogli videti. AH, bamdoljerosi su zato
dole O'tkrili njiihove tragove i odmah stadoše. Odjeknuše
signalni pucinji.
Sejn, Fild i Džekob krenuše dalje, pogleda uperenog
u dolinu, tako da su prekasno opazili priliku koja je izne­
nada iskoračila iza jednog drveta i uperila pušku u njih.
Sejn se iznenađeno nasmeši. Fild i Džekob ostali su
zapanjeni,, otvorenih usta.
Bila je to žena! Meksikanka. Nosila je muško odeJo i
kao i muškarac, bila naoružana, puškom, revolverom i ma-
četom. Bila je tamnoipufta i crne kose. Sejn je procenjivao
da može imati trideset godina.
— Ako hoćete da pođete sa mnom, pođite — rekla je. —
Ali, spustite oružje na zemlju.
Džekob odmah pusti pušku da padine i otkopča takođe
opasač sa revolverom. Fild je oklevao i cerio se na Sejna.
Tek kad je ovaj sledio Džakobov primer i Fild spusti oru­
žje na tlo.
Sejn priđe lagano ženi.
— Ko te šalje, sestro? — upita.
49
 'k'kkSEJN 'k'k'k

— >Mi zmamo da v^s K im i progoini. Zar to nije dovolj­

no, grimgo? — odvrati žena. Imala je koščato i široko lice.
— To mi je dovoljno i ja ti zahvaljujem!
Pild i Džekob prnđoše, cereći se, bliže.
-— Je li još daleko? ■ — hteo je da ana Piild. — Mi već
danima putugemo peške i naše su snage pri kraju.
Ona se masmeši, ali nije stigla ništa da odgovori, jer
Fild iznenada skoči i obori je na tlo.
Sejn i Džekob su bili Fildovom akcijom isto toliko iz­
nenađeni kao i sama MeksAkamka, koja se otimala očajnič­
ki. Fild je ipak bio jači. On joj ote pušku i baci je u stra­
nu, uze joj i mačetiu i revolver. S „koltom ” u ruci, o«n je
tada pu.sti i sko’čii na moge.
Meksikanka ostade da leži na leđima, zureći u njega
6 mržinjcm.
— To baš nije bilo naročito pametno — primeti Sejn.
-— Pod sadašnjim uslovima, ti si nam svima stavio glavu u
torbu.
— Ko-ješta! — odbruisi Fild. — Uzmite svoje oružje!
Hajde, Džeikobe! Ovoj ženi ćemo već pokaizati ko ovde vo­
di reč.
Džekob se sam trže mazad. Sej:n uze oružje i opasa se.
— Ona nas neće voditi — reče Fildu koji je držao že­
nu u šahu.
— To je tvoj posao! — preseče ga revoilveraš. — Ti već
znaš njiihovo skrovište.
— Ali, ja uopšte ne zmam gde se sada nala-zimo — ob­
jasni Sejn, i rekao je istinu. On nije poanavao okolinu i
pokušavao je na sve strane da otkrije ruševine manastira,
ali ih nije oipazio,. ,
Fild se zagleda u njega, uze od Džekoba svoje oružje
i gurnu ženu grubo pušliom.
— Diži se, curo! — prosikta.
2ena posluša.
— Činiš velikiu greškiu, Filde! — opomenu ga Sejn.
Ali, Fild ga nije slušao. On uhvati ženu za jaiknu, privuče
je, i poturi joj puščanu cev pod lice.
— Sada nas vodi svojim sestrama — procedi besno. —
Ali brzo, i najkraćim putem, ili će praštati! Jesii li raziu-
mela?
2ena Mimnu glavoim. Nije uopšte izgledala uplašena.
Sejn htede da priđe Fildu i da ga obori na tlo s leđa.
Ali, Džekob je računao s lim.
44
 'k'k'k S E J N 'kk'k

— Fild je naš gazda — reče, stojeći direktno iza Sej­

na.
Sejn mu se unese u Hce.
— Da! On je gazda. Ali, ubrzo ćemo se svi pokajali.
Ona sigurno nije sama ovde. Isto tako kao što možemo na­
basati na druge žene, možemo istrčati .pravo pred puške
bandoljerosa!
— Fild uvek dobro zna šta čini!
— Ovaj put ne zna! — odbrusi Sejn.
Fild je terao ženu pred sobom. Penjala se stazom i be-
gunci su je pratili. Sejn se uz put stalno osvrtao, jer nije
mogao da poveruje da je ta žena bila sa,ma. I Džekob ie
uznemireno zverao na sve strane, misleći pri tom više na
bandoljerose. Fild nije ispuštao ženu iz vida, a ova se sva-
k:ih nekoliko koraka okretala ka njemu.
Čitav čas vodila je žena ovu trojicu sve dublje u brda,
preko neke visije. Onda zaokrenu u jedan klanac koji se
posle otprilike dve milje okcinčavao.u jednoj kotlini. Kad
su bili usred kotline potrča ona iznenada u stranu i baci se
iza jeđno'g kamena. U istom trenutku, prasnuše oko begu­
naca pucnji, tako da Fildu nije palo ni na pamet da puca
na Meksikanku, već se i sam bacio na tlo, a isto tako i Sejn
i Džekob, otkotrljav.ši se u zaklon. Dno doline bilo je prek­
riveno kamenjem i komadima stena koji su se ko zna kad
odlomili od okolnih zidova.
— Prokletstvo! Sad nas imaju — mrmljao je Džekob,
ležeći svega nekoliko metara od Sejna.
Ali, Sejn nije mislio na bandoljerose i K im ijeve ljude.
Pucnji su fijuka.li previsoko, iako bi bilo sasvim lako da
ih svu trojicu ustrele.
Pucnji umukoše. Sejn oprezno podiže glavu. Iz procepa
na suprot-noj strani pojavi se jedna prilika.
— Predajte se gringosi i izlazite! — povika prilika. I
to je bila žena i Sejnu se činilo da raspoznaje glas Mari­
bel. — Izlazite jedan po jedan! — nastavila je da naređuje.
— Sejn prvi!
Sejn odmah ustade. Držao je pušku iznad glave, mah­
nuo ženama i pošao ka njima. '
Fild i Džekob su zurili u njega. Oči so im bile pocrve-
nele. a prašina pokriila neuredna, bradata lica.
Uski procep vodio je na drugu stranu iz kotline. Sejn
se uputi tamo. Prvo što je opazio bila su volovska kola. A’
45
 'k'k'k S e j n ★★★

kada je prešao još četrdesetak metara iskočiše pred njega

četiri žeine s uipeireniim puškama. On ispuisti svojiu puiškiu i
podiiže ruke. Koliko je tih žena stvarno M o ? Oistale joiš nije
mogao da vidi.
I odotstrag isfco'rač'iiše žeine iiz zaklona dok je stajao
kiraj volovskih kola. Saviše mu ruke unazad i vezaše mu
ih na leđima. Jedna mu uze revolver. Jedno lepuškasto,
mlado parče sa tam/nim očima! Naredila mu je da se popne
u kola i da se iisipnuiža u njima. Om posluša. Kada je legao,
dive dru/ge žene vezaše mu i noge.
Kola S'U bila doivoljino velika. On načini mesta i Džeko­
bu i Fildiu. Obojica su iDilii dovoljno pametni da se nisiu, odu-
piirali. Kao sledeći, dovukao se Džekob do kola. Pet miniu.ta
kasnije pridružio im se i Fild. Pošto su i njima vezale noge,
baciše žene neku plahlju preko tri Amerikanca. Onda bola
krenuše.
— Sta će sada da uirade s nama? — mirmljao je Fild.
— Imaimo li uopšte šanisu da se dokopaimo zilata?
Sejn ne oidigovori.

Kada SiU se kola posle nekoliko časova zaustaviia, bila

je MOĆ. Žemsike ruke sikidoše plahtu. Prečage po strani koia
su spuštene. Fild je morao prvi da izađe iz koila, pošto su
im dve žeme odveizale noge. Za njim je siišao Džekoib. Ne­
koliko miinuta kasnije, narediše i Sejimi da sMe s koila. On
uspe da oko sebe raapoana krug kuća. Očekivao je da će ga
žeme odvesti u manastiT. Ali oičiigledino su se nalaziili u ne­
kom brdskom seocetu.
Tuce prilika okruži hola. Dve žene ga uhvatiše za ru­
ke i povedoše ga u jednu. kuću. Ostale su ih pratile s upe­
renim puškama. Sad više nije bio siguran da se radi samo
o ženama.
U ibući je goreloi svetio. Izinenada stade pred njega Ma­
ribel. Ćuteći je zurila u Sejina kao da očeikuje neki odgovor.
Brošlo je minogo vremena dok je u njenoj ispruženoj des-
¡niici opazio zlatnike boje miu je o^duzeo Fild.
— Odakle vam to? — upiita ona napregiiiu/ta
Sejm je ćutao.
46
 'k - k 'k S E J N k k - k

— Od Marije, naravno! — odgovorila je sama sebi. '!

iSejin se malio namršti.
Ona zatvori šalcu i Sipueti je.
— Mi vas nismo ovamo dovuMe da bismo vas spasle
od K im ijeve potere. Hoćemo samo da utvrdimo šta si odao.
Sejin zavrte glavom i zagleda se u njene ledene oči.
— Ni reči. nisam odao Kirniju.
— Sta tražite u Sdjera de Paraš? — Ponovo je potka-
zala 23latnike. — Još od ovoga?
— Nas su Kiimijevi ljudi doteiraJi ovamo-, u ovom prav­
cu. Nisam mogao ni da pretpostavim da će ti banditi izgu­
biti naš trag. Računao sam s s>tim da će se ov-de svi po­
javiti.
Poigled joj postade još ledeniji, ako je uopšte hladniji
mogao biti.
— K im i te o-vde neće naći. U svaikom slučaju ne živog.
Ona koirafcnu u stranu.
Jedina od žena otvori pred njim vrata. Druga ga gum u
u taminu prostoriju. Vrata se za njim snažno zaiuipiše i oba­
vi ga tama.
Sejn ostade da stoji. — Filde? Džekobe? — pozva.
Nije bilo odgovora. Bio je sam u toj sobi bez prozora.
On oprezno pođe dalje, dok nije nogama dodiraiuo jed­
nu kliupu. Spusti se na nju i uspruži umorno noge. Verovao
je da se konačno jednom opet nalaza u sigurnosti. U sva­
kom sluč-aju, mije mogao ni da pretpostavi da mu preti ne­
ka opasnost.
Zaspao je, i kada se probudio opazio je dneivnu svetilost
kroiz puikoitine na vratima.
Sp«uisitio je noge i seo. Biio je gladan i žedan.
U kući je još vladala tišina.
Onda se odjednom začu šum pred vratima. Ona se ot-
voriše, jedna žena uđe i žiimo ih ponovo zatvori.
Marija nije bila. To je mogao da vidi.
— Sejne! — prošapta žena. — To sam ja, Antondja.
•
— Ja sedim ovde pozadi! — obavesti je Sejn. — Kako
6i došla ovamo? Gde je Marija?
Ona mu priđe i stade tik kraj njega.
— Maribel je poslala odavde.
Sejn je shvatio zašto.
— Je li ona u manastiru?
— Njega simo sve napustile.
47
 'k'k'k S e j n ★★★

I — Jesu l;i i ostale oivde? Izabela? Agueda?

— K im ijevi ljudi dolaze ovamo. Maribel je zbog toga
odlučila da vas svu trojicu treba smaknuti. Ti moraš da be-
žiš.
— Zašto mi ona više ne veruje? Fild i Džekob ne zna­
ju ništa.
— Ona veruje da sii im td pričao o manastiru. Tebe
smo pustile da odeš odande samo zato što smo sve vero-
vale da ćeš odmah odjahati ka gramici. Mi simo bile ubedile
Maribel. Ali, sada su sve protiv tebe.
— Kako mogu odavde da izađem?
— Ja ću ti pomoći! A l i . .. ti moraš da me povedeš sa
isobom, Sejine. Maribel je jako osvetoljubiva osoba.
— Samo se po sebi razume! — složi se Sejn. — Ali, za­
što ona hoće da nas smakne? Ja nisam video blago! ,
— Kakvo blago?
— Zlatnike!
— Zlatnike? O tome se, dakle, radi. Maribel ih je
Kirniju ukraila kad ga je naipustila. On hoće da vrati te
zlatnike i da se dokopa Maribel, da bi je kaznio. Da bi oku­
pio do-voljno ljudi da mu pomognu da traži Maribel, pustio
je glas oblagu Inka i izmislilo lege.ndu da o njemu znaju tri
žene, jer je Mairibel bila u društvu dveju žena. Znao je ta­
kođe da je ona oliupila oko sebe i ostale žene, a sve siu
one udovice muSkafaca koje je Kirni poibio. Maribel se na­
da da će jednog dana okupiti dovoljno žena oko sebe, uh­
vatiti Kirnija i presudi-td. mu. Ona nije sasvim čista u gla­
vi . . . A sada dođi! Već je uveliko dan. Nemamo više mno­
go vremena.
Ponela je bila sa sobom nož. Njim je oslobodila Sej-
¡nove veze. Ruke su mu biile kao drvene. Počeo je snažno
da ih trlja.
— Gde se nalaze Fild i Džekob? Ne mogu ih nikako
prepustiti njihovoj sudbini.
Antonija uzdahnu.
— Imamo samo dva konja!
— To ne menja na stvari!
— Tu su, pored.
— Gde stoje stra.žari?
— Pred kućnim vratima i pred selom! Najbolje da ja-
šemo na sever. Stražari su postavljeni na jugu. Zbog Kiimi-
jevih ljudi.
48
 -k-kie S E J N -k'k'k

Sejn priđe vratima, odškriinu ih malo i provlai, u hod­

nik. Bilo je već svetio, Antonija ga povuče u stranu i iza­
đe pred njim iz sobe.
Fild i Džekob nalazili su se iza vrata koja su bila samo
zatvorena rezom. Sejn ih pusti i objasni im u nekoliko re­
či kakva ih sudbina očekuje.
Na jednoim stolu u kući, ležalo je njihoa'o oružje. Fild
se ceriio kad je stavljao „k olt” u futrolu i uzeo puiSku u ru­
ku.
— Ja sam za to da ženama kuću postavimo na glavu i
uzmemo šta nam pripada! — promrmlja.
Sejn shvati da on misli na blago Inka, dakle, na nešto
što ne postoj li.
— Nema nikakvog blaga! — prošaiputa. — To je K ir-
nijeva izmišljotina. Kirni hoće da se opet dočepa Maribel i
zlatnika koje mu je ona drpila.
Fiild i Džekob zurili su u njega sa nevericDan, ošinuld
Meksikanku kratkim pogledom i poinovo se zablenuli u
Sejna.'
— Zaiista je novost to što čujem! — podrugnu se Fild.
Džekob kimmu glavoan.
— Da je Maribel jedna neverna drolja, to je Kiirni
uvek govorio. Ali, ndkada nije rekao i da je kradljivica. A
da je on imao te zlatnike, mi bismo za to znali, Sejue.
— Nečim, za šta mi je potpuno jasno da ne postoji, ne­
ću da razbijem glavu — objasni Sejn obojici. — Ja sada
hvatam maglu zajedno s vama, ako hoćete. Inače, po meni,
vi tu kuću možete i da postavite na glavu, ali, sačekajte s
tim dok ja odmahnem.
Fildove crte lica se stvrdnuše. Htede da podigne pu­
šku, ali primeti da Sejn već drži sv'oju uperenu u njega.
— Ne zadržavaj me! — procedi Sejn. — Pucaću! Uop-
šte ne osećam nikakvo uživanje u tome da dopustim da me
jedna šašava žena smakne zato što vama izgleda ne ide u
glavu da blago Inka ne postoji.
On korahnu u stranu, povuče Antondju sa sobom i kre­
ne natraške ka vratima.
— Čekaj! — reče Džekob drhtavim glasom. — Ja idem
s tobom.
Sejn je i dalje stajao s Antonijom, a Džekob mu pri­
đe, sa pogledom i oružjem uperenim u Filda, koji odjed­
nom spusti svoju pušku.
4 Sejn 27
 ★★★S e j n ★★★

— u redu, Sejne — promrmlja. — Povlačim se.

iSejn ga prepusti Džekobu, okrete se viratima i bešum-
nio ih otvori.
Volovska kola stajala su još pred kućom. Jedina žena
sedela je tamio, na rudi, u muškom odelu. i sa puškom u
ruci. Zid je opasivao imanje. Napred kraj vrata i nazad
kraj štale, takođe su dve žene držale stražu.
— Napred! Gubiite se! — prosikta Sejn, zakorači iz
ibuiće i upeiri„vinčesterku” .
Žeme ga uigledaše i skočiše. Ali, pre nego što su stigle
da repetiraju oružje, iskioičiiše i Džekob i Fild i zapretiše
im svojim oiruižjem.
Sve tri ispusitiše pu'šllie i podigoše ruke,
— Antondja! — potzva je Sejn.
Meksikanka iizađe i krenu ka štali.
— Džekobe!
Džekob krenu za Antiomijom dok su Sejn i Fild dr­
žali tri stražarke u šahu.
Sa tri osedlana konja pojaviše se Džekob i Antonija
napoljiu. Sejn' se nasmešd zadovoljino. Antonija je vodila je­
dnog konja za uzdui, a Džekob ostala dva. Mala, vitka Mek­
sikanka skoro je trčala ka Sejnu. On joj uze uade iz ruke,
uzjaha i poisadi je iza sebe. Bida je laka kao pero. Obgrlila
ga je obema rukama i oin oseti na leđima pniitiiLsak njenih
jedrih grudi.
Sejn dade zinak Mlldu da krene prvi. Fiild odmah obode
konj a, a Sejn svoga okr enu i poj aha natrašlke ka kapiiji* da
hi mogao žene da drži na oku.
Piildov mipkoiv tutnjao je kao lud. Topot se čuo u fei-
ći. Negde se otvoriše vrata i neko krikniu,
Fiild proleti kroz kapiju. Džekob je galopiirao za njim
i pucao na žene koje su dohvatile svoje pušike. Sejn ok­
rete banja i pojuri za njima.
Na ulici ih dočeka vatra iz kuće. Jedan za drugdlm,
prosto su leteli ulicom ka iizlaTJU iz sela. Kada se Sejn osvr­
nuo, video je kako žene istrčavaju kroz kapiju i iz kuće.
Njihove puške sevnuše i prasnuše, i meoi počeše da fijuču
njemu i Antondja oko ušiju. Hrabra Meksiikanka pokrivala
miu je leđa. On je u galopu uhvati i povuče pred sebe. Ona
50
 -k-kk S E J N-kk'k

uplašeno brihnju, bo>jeói se da je Sejn ne ispusti. Ali, on je

čvrsto držao. '
Šejn podbode svog konja, prestiže Džekoba i već je ga-
lopirao uporedo sa Fildom.
— Na sever! — povika om revolveraau. — Inače ćemo
uileteti Kirnijevim Ijiudima pravo u ruke.
FiM klimnu glavom. Njegov krompirasti nos se sijao,
a oči svetlele od sreće zbog uspešnog be&stva;
Sejn usineri konja ka drugoj strani ulice. Minut docni-
je već SIU ostavili! poslednje kuće za sobiom i Fild, koji je
. galo'pirao napred, skrenu ka severu. U selu unriukoše puc­
nji. Žene više nisu videle svoj cilj.
Sejn pusti mrkova da ide korakom. Džeteofo takođe us­
pori i kirenu uporedo s njim. Smejao' se.
Pred njima se nalazila šuma. Fild je čekao među pr­
vim drvećem.
— Ka granici? — povika on Sejmu i Džc?kobu.
Džekob oidmeiri Sejma.
— To bi bilo najbolje za nas, zar ne? — upita.
Ali, Sejm niije hteO' o tome ni da čuje.
— Uopšte ne miogu sebi da predstavim da ćemo čitavi
Sitići dio granice, dokile ko'd Kirni sedi u Saljtiijn i naređuje..
Džekob se zableoi<uo u njega.
— On hoće u SaljtiJjo! — objasni Fildu, kad su ga do­
stigli.
— Saljtiljo? — Fild je glodao od jednog do drUigog. —
Zašto? Zbog nje? — upiita i pokaza na Anloniju.
— On hoće Kiimija da uhvati za rogove — nastavi
Džekob.
— Jesi li šašav! — praisnfu Fild.
— Zašto? — upita Sejn suvo. — S tim om neće računati.
Svi njegovi ljudi su u poteri, i traže nas na severu. Cak
nas i na graniLci vrebaju. Ali, da ćemo se vratiti u Saljtiljo,
to neće očekivati.
— Kako to mii? — procedi Fild. — Ja nisam toliko
lud.
Džekob se namršti.
— Može biti tačno što Sejn kaže.
Fild beisno pogleda kompanjona.
— Ti si još luđi nego on! — reče odsečnim glasoinT,
— Zar ne zapažaš šta se događa? To ko-pille je zaiista iz sa­
51
 'k k 'k S E J N 'k'k'k

vezne maršaJske kancelarije i hoće da nas kao idiote up­

regne u svoja kola. Ali, mene neće!
Džekob pogleda Sejna, dvoumeći se.
Je li tačno to što on kaže, ili nije? Izjasni se konač­
no, Sejne! — reče.
— Ja nisam iz savezne maršalske kanceladje! To je
isto toliko sigurno kao i to da nećemo stići do grandce dokle
god Kirni može da nam najpujdava na vrat svoje pse!
Džekob pogleda svog kom.panjona.
— Još ti nije jasno? Mi bar poznajemo Kirnija. U nje­
govim očima mi smo izdajnici. Džes je to rekao.
— Ja ću se probiti! — odluči Fild, podbode konja, ok­
rete ga i odjaha.
Sejn, Džekob i Antondja su ga pratili pogledom. Sejn
oseti da se Džekob još koleba.
— Ja.§i za njim! — reče.
Džekob okrete pogled ka Sejnu.
— Tačno je što ti kažeš! Ja poznajem Kirnija, tog os­
vetoljubivog psa. Sve koji bi ga izdali ili samo ostavili, ju­
rio bi kao bog đavola. I sve ih je ščepao u svoje kandže.
Sve do Maribel! AM, toliko podrške kakvu je ona našla kod
Ijudd u okolini Fild ne može očekivati. Nikako! On neće
stići daleko. U to sam siguran. Tvoj predlog je jedina šan­
sa koju imamo. Jašimo za Saljtiljo i ščepajmo tog psa!
On pogleda Antoniju koja je sedela pred Sejnom i na­
slonila se na njega.
— Ti znaš put? Najkraći, mislim.
Zenica klimnu glavom.
— Gubimo se odavde, Sejne! — zaključi Džekob.

Noć je biila potpuno mračna. Sejn je nepomično seđeo

u sedlu, obgrlivši rukom Meksikanku, koja mu se naslonila
na široke grudi i spavala.
Duboko pod njima, gorela je logorska vatra. Glasovi su
Sopirali do njih.
52
 -k ir ic 5EJ N 'k 'k ir

Posle iizvesnog vremena, Džekob se vrati i uzjaha na

konja.
— Svi su Meksikanci — reče. — Najmanje stotinu lju ­
di! Ako hoćemio da se pro'vučemo, moramo biti jako oprez­
ni. Kirni, to koipile, uvek diigne toliko ljudi na noge kad ho­
će da postigne svoj cilj. Zakleo bih se da je Džes s onim
mitraljezom rasturio selo u paramparčad. Dokopao se Ma­
ribel i "sada sa svim ljudima juri za Fildom.
Sejn podbode mrkova i kreaiu dailje. Džekoib ga je pra­
tio.
— Da potražimo mesto za logorovanje — predloži o<n
Sejnu. — Niko ne sluti da smo ovde gore. Meksikanka će
ti inače pasti s konja.
Sejn privuče devojku uz sebe, naže glavu i pomirisa
joj kosu. — Ja ću je već za^držati — reče.
Ona je to čula. Priiljubila se uz njega i tiho uzdahnula.
, — O, Marija! — rečo. — Viže te nikada neću videtiif
' Sejn se nasmeši i pomilova je po kosi.
Prešli su još jedinu milju i zaustavili se. Džekob sja-
ha, priđe SejinovoaTi konju i skide Amtoiniju. Zatim i Sejn
sjaha i odveza ćebe sa sedla. On je raširi i umota A n-
toniiju u nju.
Džekob zaipali cigaretu.
— Fild je glupi pas. On i ja smo dobro znali gde K im i
u svojoj kući drži novac, zlato i nakit. Da smo ustrelili to
kopile, napumald bismo svoje džepove.
— Pitam se — nasmeši se Sejn — da li ipak Kirni ne
učestvuje u pote-ri za Maribel i nama? Jer, praktično, on je
sada u Salj'tilju bez ikakve zaištiite!
Džekob se osmehnu mračno.
— Ti slabo pO 'Zinaješ tog kučkimog sima. Za njega je vr­
lo naporno da jaše kroz brda. A zaštite ima uvek koliko
želi. Sedeće u prefekturi sa svojim utičajnim meksičkiiM
prtijateljiima i lumpovaće, čuvan od policije. Na svom ima­
nju an se preko daaia i tatoo slabo viđa. Mi ćemo se pri­
vući noou, napuniti džepove i sačekati dan. Jedan pucanj,;
bum-bum i pais je gotov. Onda možemo da odjašemo kuda
god hoćemo. Ja ću možda ostati u Meksiku. A ti?
— Ja moiram nazad u Države!
 'kk'k.ŠEJN'k'k'k

— Ceka M neka žena na tebe? Jesii li šašav? Ovde ih

Jjair ima dofvioiltjino!
— Ne čelka žena!
— ■A šta ćeš s ngom? — upita Džekob, misleći pri tom
nai'Alnftoindijfa.
Seijln je čuitao.
— Ona je po'tpuno luda za tobom — nasmeja se Dže-
ikob — ako to još niiisi primetiio. — Ali, ako ti. se ne dopada,
puisitli je malo na mog koinja.
•— Umiuknli! — proigunđa Sejin. — Moigla bi da čuje.
— Voleio biti da sam na tvom mestu.
— Doibro. A sada se pruži. Ja ću preuzeti sitražu.
Dižekoib uize svoje ćebe i udalji se malo. Nije potrajalo
'diugo, a Sejin začu brkamje. Antomija je samo na to čekala.
Oma izineinada ustade i priđe Sejmu.
— Zar nisi iMnoran? — upita ga strasno.
— Nis'aim!
— Oinida me palg'ubi! Molim te!
Sejin kioTatonu nazad ka jednom drvetu, osloni se uz
Bijega i prifvuče je k s e b i. . .
Kamirje, on je nežmo podiže i odnese do njenog ležaja,
položi je na ćebe i pokri. Ona odmiah zaspa. Sejm ostade bu-
idain.
Kada je osvanulo jutro, probudi on devcjku i Džekoba.
Osedllaše koinje i pojahaše dalje. Na ju,g. Tri dana docnije,
etigoiše u Saljtiljo, a da uz puit nisiu sreli nijednog oid K ir-
niiijeviiih ljudi. Bila je moć kad su u.^li u grad. Jahali su ka
Kiinniljeviom imanju, ali se nisu zaustavili kod glavne ka­
pije, jer je Džekob znao za jedna druga vrata u zidu, i
imao ključ od njih. U jednom šumarku ostavili su Antomiju
i koinje i priiibližili se velikom zidiu, prešavši poslednji deo
puita peške.
Džekioib otvori vrata. Ušli su na imanje i Džekob po­
novo zaitvoiri vrata za sobom.
— Pazi na pse! — prošapta Sejmu. — Oni će dići buku
aiko nas oitliriju. *
Išli su kro'z park i zaustavili se pred velikom kućom
koija je bila u polipuinom mraku.
— Jesam li ti rekao? — prošapta Džekob. — Kirni, to
kopile, nalazi se sa prijateljima i droljama u prefekturi.
Zinaici, put je za nas slobodan.
54
 'k 'k 'k S E J N - k - k ir

On krenu prwi, a Sejn za njim. Ušli sfu u kiuću kroz je ­

dna vrata na začelju.
Unuitra je vladala mrtva tišina.
Kroz jedan uski h'odindik stigli su do velike hale. Tamo
je gorela samo jedna baklja. Džekob uze „kolt” u ruku i
pope se širokim stepeiništem. Sejn ga je pratio. On nije
imao nameru, naravno, da opljačka kuću. Hteo je samo
ovde da sačeka Kirnija. Ništa više.
Džetohoive oči sijale siu kao u groznici kad je ušao u
Kirmijevu radnu sobu i upalio šibicu da bi se orijentisao.
Kao po konou, prišao je kredenou i oitvorio ga, još do'k-
se šibica nije ugasila. Onda je malo pipao po mraku, psovao
i tražio svetiiljku.
Sejn zauze mesto- za Kirniij-eviim piisaćim stolom, podi-že
noge na ploču stola i stavi „vinčesiterfeu” popre-ko u krilo.
Džekoib iizađe iz sobe i vrati se uskoro sa lampom koja je
gorela.
— Na ćelom gornje-m spratu nema ni žive duše — re­
če. — PoiSluga, kuvarice i ostali spavaju u podrumu. Niko
nas neóé ometati.,
— Niigde straže? — začu-di se Sejn.
— Samo pred kapijom. Nekoliko ljudi koji su se. jo-š
ovde s njim nalazili, po-veo je ćelavi pacov sa s-obom — od­
vrati Džeko-b, i poče da otvara i pretražuje sanduke i fi-o-ke,
tražeći novac i predme-te od vrednosti. Sve što je našao,
nosio je na jedán sto. Kada vi.še u Kirnijevoj radnoj sobi
ništa nije na-šao, otišao je u diruge prostorije. Uskoro na
stolu od stvari vi-še nije bilo mesta. On poče da slaže stvari
na pod kraj vrata.
— Hombre! Kako ćeš sve to da o-dvučeš napolje? —
u-pita Sejn, kad je Džek-o-b malo zastao kraj stola, da bi do­
šao do daha, i zapalio cigaretu.
— Pa, mji sm-o dvojica! — o-dvrati revolverás.
Sejm za-vrte glavo-m.
— Ja za to n.isa.m uopšte zainteresovan!
Džeko-b ga pogleda belo i sa nerazurnevanje-rti.
— Ti si potpuino ,pc4udeo! To što sam ovamo dovukao
vredi najma-.nje rnilion. •liilion dolara! Pogledaj samo! De-
ve-de-set hiljada dolara samo gotovog novca! O meksičkom
n-o-vcu da i ne govorimo. Predmeti su svi o.d čistog zlata i
najfinijeg srebra. Mi smo bogati, ti 1-udače! Bogati! Kopčaš?
95
 irk 'k S E JN 'k 'k ir

Pogledaj taj nakiLt! Prstenje, lančići, narukvice! Sve je pra­

vo.
— U to niisam ni tremutka suminjao. Ali razmisli malo
kako ćeš ipak taj krš odavde da izneseš?
— Krš? Pa, ti si stvarno šašav!
Sejn ga pogleda.
— Jedina boca vima ne bi škodila, šta kažeiš?
— Vina? Ovde ima pum podrum vina. Stotine ljudi da
se napoja!
Pred Sejnom je stajala jedna korpa puna nakita.
Odozgo je bila jedna' dragocena ogrlica, Sejm je pogleda
pri sve.tlu, i onda je stavi na grudi.
— Nebesa! Pogledaj je! — stenjao je Džekob. — Vredi
najmanje trideset hiljada dolara. — Ako hoćeš da je pok­
loniš Antoaiiiji, ja se slažem. — Nacerio se. — Na njenim
grudima će ona bez sum,nje dobro stajati. Sta stajati! Pri-
Ijubiše se kao da je zalepljena.
Sejn baci ogrlicu nazad u korpu.
— Kako te tvoje šape poistiupaju s takvom stvarčicom!
-— uplašeno jeknu Džekob. — Ti si sigurno veći deo svog
života proveo u šumi. Zar ne?
— Osvrni se malo i nadi bocu vina!
Džekob priđe kredencu i vrati se sa bo.com i dve čaše.
On uli vino i kucnu se sa Sejno-m.
— Mi smo bogati, ti, šumiski čoveče.
Ispili su. Džekob cofenu i stavi čašu na sto.
— Ja ću još malo pogledati — reče. — Možda ću naći
još nešto.
Ti si hteo ovde samo džepove da naipuniš — pri­
meti Sejn i jednim pokretiom obuhvati sve što je Džekob
nagomilao. — Zar bi još guša nije puna?
— Siromaštvo ima granice — isceri se revolverás. —•
Kad neko ima samo ono što nosi na sabi, i ne zna kako će
do večeri utoliti glad, on ne može biti siromašniji. Ali, ni­
kada nisi dovoiljno bogat. Uvek ima j'oš nešto da se dioda.
On se okrete, uze svetiljku i ostavi Sejna da sedi u
mraku.
Stalno je nalazio nešto novo. Njegova pohlepa bila je
nezajažljiva. Kada je počeo da sviće dan, dovukao je jednu
koTpu punu rublja od damasta.
56
 'k k 'k S E J N k 'k 'k

— Kupicu sebi kuću i dO'Vesti sebi ženu — dahtao je,

sav ožnojan. — A ona će već znati šta da učini s tim.
On spusti korpu na pod i obrisa znoj maramom.
— Mislim da ću naći neka kola i ooda ću sve to odineti
dole.
— Sta misliš, kada bi Kirni mogao ovde da se pojavi>
pod pretpostavkom da je zaiista u Saljtiilju i da nije sa svo-
jdim ljudima u Sijeri? — upita Sejin.
Džekob se namiršti i sleže ramenima.
— On često dO'lazi s izlaiskom sunca, ali ponekad se
pojavi i tek kad ono ponovo počne da zalazi. . . Idem da
pogledam ima li nešto za prevoz.
Sejn otpi još gutljaj iz boce i isprati pogledom Dže­
koba, držeći levu ruku na „viinčesterki” .

.VI

Kad je sunce izaiSlo, ustade Sejn i priđe prozoru. Pro­

strani park dole ležao je kao opusteo. Mogao je da pogle­
dom kontroliše aleje sve do kapije. Nigde nije M o ni traga
nekim kolima niti Džekobu, Ni u Stali nii u šupama ništa
se nije mikalo.
Sejn opsova i ugrize se za usne. Da li je Džekob na
koga naleteo? Već je bio čitav čas napolju. Sejin odluči da
potraži revolveraša.
Kada se okrenuo da pođe vratima uistukrauo je. Tamo
je stajala Maribel, sa još četiri žene, i sve su držale puške
uperene u njega. ^
Maribel uopšte nije izgledala iznenađena što ga v id i
Znači, da je Džekob tim ženama utrčao pravo u naručje.
Sejn js nemarno držao pušiku sa cevi oboresnom ka po­
du i smeškao se.
— Ti hoćeš da se dočepaš Kimiija, zar ne? — uipiita on.
— Onda smo obo.je došli na istu ideju.. Pitam se samo kaiko.
— Nismo! Ja sam tebe pratila — odvrati ona s-uvo*
Hladnoća joj je strujaila iz pogleda.
— Gde je Džekob? '
5T
 Ou'tanije je bilo odgovor.
— Ako se njemu ili Antoiniji nešto dogodi, onda me se
čuvajte! —■procedí on.
Ova pretnja je nije imipresioiniirala. Mambel se osvrte,
pogleda stvari što ih je Džekob dovukao i priđe pisaćem
stoki sa pakosnilitn oismejlkoaTi oko uisaina. Uze jednu zlatnu
svetiljiku u ruke, osimotri je sa svih strana i vrati je nazad,
pogleda uiperenog u Sejna.
— Griingosi s-a severa niiísu niišta drugo sem lopovi —
prosikta, priđe mu lagano, stade kraj njega tako da ne bi
svoijim ženama zaklanjala metu, i uze mu iz ruike pušku,
kojiu joj je on prepustio da bi mu leva ruka bila slobodna.
Zatiítíi je njom e odmah uhvati, dok je desnom izvukao
„k olt” .
To se desilo munjevito. On povuče Maribel na sebe, iz­
b i joj revoliveroim oružje iz ruke, i pritisnu joj svoje oruž­
je u rebra.
Žene na vratima se skameniše. Nijedna od njih nije
mogla da puca, a da ne riz/ikiuje da pogodi Maribel.
Sejn okrete devojku, i priitisnu je leđima uz sebe, a on­
da Uiperi revolver u žene na vratima.
— Gubite se! Nestanite! Pošaljite Džekoba i Anitoniju
ovamo., i onda da vas više niisam video!
Žene su stajale kao začarane.
— Krenite, ili ću vas ja potprašditi! — zapreti Sejn i
uperi revolver u slepoočniou Maribel da bi shvatile šta
iruisli.
Onda se one okreitoše i brže bolje iizađoSe.
Sejtnova napregnutosit popusti. On pusti Maribel, ali
jo j je d dalje pretio „koltom ” .
— Ti tako miožeš s ovim ovnovima dđ se igraš, ali ne
i sa mn-om — reče. — Meni je svejedno da li neko ima krat­
ku lili dugajčloi kosu kada mi preti oružjem ili kada mi je
život ugrožen. Zato me se čuvaj! Ako tvoije žene hoće da se
bore sa mnom, neka izvole, ali, onda će leteti perje kao
da sa¡m se sukobio sa bandom najgorih revolveraša.
On zademu revolver za opasač i baci pušku u korpu sa
iHiibljem.
Spolja prO'dreše zvuci u proistoriijiu. On odgum u Maird-
bel u stranu i sjuri se na vrata.
98
 ★ ★★ S e j n •k ir ič

— Lakše vi tamo, ili će olovo početi da leti! — oidiseiče<

Iznenada je u njemu prokljiučalo. Biio je besan sabog toga
što mu žeme stalno prete oiružjem, .umeisto da se bare rame
uz rame s ¡njim.
Bili su to Džekob d Aimtoinija. Revolverás je vodiio Me5č-i
siikanku za. inuhu, ušao brzo u. sobu i zatvonio vraita za so^
bam.
— Nebesa, Sejine! Ja sam već miislio da je sve propaioí
— dahtao je. — Mainibel, ti poikvarenjačio.!
Om puisti Antomiju, povuče se malo umazad, Ofbkrii „kolitf*
u jedinoj korpi, povuče se još malo i onda uperi oiTu^e u
ispruženoj ¡ruci ka. Mairibel.
•— Samo zato áto sam ćuitao uispela si da odmagliš
odavde, d sada je to zahvalnost!
— Pusti je na miru! — prekide ga Sejn. — Koliko je
žena dovela sa sobom?
— Ja sam samO' nekoiiifco video — odvrati revolverás.,
— Koliko, vas je? — upiita i preteći uperi oiružje u. devojku^
— Jedanaest.
— Amazonke! — proisikta revolveravš.
Sejm podiže svojiu „viinčesterku” i priđe prozoru.. Iza
kapije o.pažalo se neko kretainje. Ali, kapija je bila dalekoy
pa nije mogao mnogo da raizabere.
— Jeste li urz put srede Kimnija? — upita om MarilbeLi
— Nismo. Om se nalazi ovde, u Saljtiljiu.
— Onda to om tamo dola.zii! — prameti Sejn, koji je
ugledao u ailejd jedina hola Sa četveropregom. Kočiije su pra­
tila čotiipi jahača. '
Džekob priđe prozoa-iu.
— Pirokietstvo! To je om! Proklete ženetine dole, još će
ga opomenuti. — Piogledao je Sejina. — Hoćeš li ga odavde
gađati?
Sejin se okrete. -
— Hoću toig kuiSkimog sima da imam živog. Drži Ma­
ribel u .šahu, a ja ću srediitii ome žeme dole. Antonija, ostaini!
sa Džekobom.
On dzađe iiz sobe i siđe niz stepemice. Tuce maoriužainili
žema stcijalo je u holu jedna uz drugu, i napregimnato gledale
ka njemu. i
Sejn ostade na stepenicama i uperi puáhu nadóle, i
— Dolazi Kirni i ja hoću da ga ščepaim! — reče pre^
tećim, zvoinkim glasom. — Gubite se! Nestanite! Ali, prema
59
 ★★★ S £ J Nir-k-k

začelju! Koja od vas dozvola da je Kirni opazi i time mi na­

pravi posla, tu ću golu i ošišanu oterati u Sijeru, Sad raz­
laz!
— Pošalji Maribel dole! — javi' se jedna. Bila je to
Agueda. Poznao je na prvi pogled.
— Ne! — oidseče ljutilo. — Maribel ću osloboditi tek
kad budem siguran da mi se više neće mešati u posao. A
sada se gubite, jer je za Maribel ionako prekasno da siđe.
Žene krenuše. Agueda kao prva. Pošle su ka zadnjem
izlazu bez reči više.
Sejn siđe još nekoliko stepenica i saže se malo, da bi
mogao da gleda kro-z staklo na ulaanim vratima. Kočija je
brzo stigla do kraja aleje. S pu.škom o boku, Sejn je nap­
regnuto očekivao.
Džekob se pojavi gore iz sobe.
— Pazi, Sejne! Mačak je upravo stigao!
■'“T > Sejn odmahnu rukom.
— Video sam ga.
Džekob ponovo iščeze. Prošavši prvu zgradu, kola i ja­
hači, koji su se držali zdesne strane, dođoše pravo pred
glavni ulaz. Kinnii je sedeo sam u kooijii i držao uzde. Pred
vratima zaustavi zapregu i side. Jahači se zaustaviše kraj
kočije i sjahaše.
Sejn za.ču da je Kinni nešto viknuo. Brzo i Ijutito,
popeo se zatim stepenicama. Četiri revolveraša, Amerika-
nosa jedva su ga moigii pratiti. On pređe preko verande.
Jedan od revolveraša pokuša da ga prestigne i da mu otvo­
ri vrata, ali nije uspeo.
Kao furija, ulete Kirni u kuću. Skide šešir s glave i
■baci štap i ruikavice Ijutito u stranu.
— Paolo, Džerome! — grmeo je, a lice mu je biio
smrknuto. — Vi prokleta, lenja bagro! Došao sam!
Revolveraši uđoše za njim u hol. On se okrete ulevo.
— Izvucite tu gamad iz kreveta! — naredi ljudima ko(ja is­
tog trenutka odjuniše u pokazanom pravcu.
Kirni krenu sam stepenicama. Sejn se u međuvremeinu
bio opet popeo i priljubio uz zid.
Hukćući i dahćući, Kirni se pope. Njegov bes odnosio
se na poslugu. Niko ga nije dočekao i niko mu rvije otvario
vrata.
Još miu je preostalo pet stepenica kad je opazio gore
fo
 i c k * S E J N -k k -k

čoveka, i smesta ga prepoznao. Kao da ga je pogodio grom.

— Sejn! — procedd zamuckujući.
— Dođite samo o.vamo! — naredi Sejn.
KLrai se nije micao s mesta. Možda mu još cela stvar
nije ušla u glavu.
Iz podruma se začu krik iz prostorije gde je stanovala
posluga. Jedan stari Meksikanac trčao je posrćući kroz hol
ka'vratima, štiteći rukama glavu, kao da se bojao da ga ne
pogodi neki čvrsti predmet. Gledao je čas levo čas desno.
Kirni ga je morao čuti. Ali, nije se osvrtao.
Začuli su se novi koraci i vika.
— Lenja bagro!
Pred galamom revolveraša još jedan Meksikanac poja­
vi se u holu, pritrča vratima i otvori ih širom, kao da K im i
jo.š stoji napoljiu na verandi. Onda poče da kupi predmete
koje je ovaj tako besno razbacao oko sebe, dok je drugi od­
veo konje.
Sejn potrča tih pe,t stepenica nadóle, ščopa Kirnija za
okovratnik njegove svilene jakne, i povuče ga gore.
Jedan od revolveraša pojavi se dole.
— Misler Kirni! Pazite! Naoružane žene su ovde u . . .
On se skameni sa „koltom ” u ruci.
Sejn opali i skide mu še«ir s glave. Ovaj od straha pa­
de na kolena, a onda potraži zaklon pod stepeništem.
Sejn krenu 'brzo da sobi, vukući Kirnija sa sobom.
Pogleda uperenog u hol i idući natraške, stupio je sa K ir-
nijem u sobu, zatvorio vrata i okrenuo se.
Kraj kro'zora, stajao je Džekob uzdignutih ruku. Na­
zad, kraj zida, stajale su obe žene. Manibel je čvrsto dr­
žala Antoniju, preteći joj revolverom, Antonijdne oči siu S9
raširile od straha i užasa.
Džekobu se kosa nakostrešila kao da su ga čeSagijom
češljali. Potišteno je buljio u Sejna.
— Oh, ti, vole! — odvali Sejn tiho i besno.
— Ti još nisi izgubljen, Kirni! — povika Maribel gla­
som koji je zvonio kao kocke leda. — Pošalji ga k meni^
Sejne i pusti „vinčesterku” na pod!
Sejn je reagovao munjevito. On otvori vrata, pređe s
Kirmijem preko praga i zatvori ponovo vrata za sobom.
Maribelin revolver prasnu, i metak se zari u dovratak
malo iznad Sejnove glave.
n
 'k'k'k S E J N k 'k 'k

Trojica od četvo<rice revoiveraša po.trčaše iiz stepenište

, sa revoilverima u mkama.
Sejn se oifcrete djržeći Kirnija, i povuče oroz. „Vinčes-
terka” sevnu i praismu. Prasak oružja dspumi prostoriju. Ona
trojica se okrenuše iz istih stopa i potrčaše ponovo niz ste­
penice. Jedain zape, promaaši dve stepenice, ieguibi ravnotežu
i sruši se glavacke u bol. Prevm u se prak-o glave, dočeka
opet na noge i nestade za ostalima.

Kiimdjevo široiko lice se trzalo.

— Nemate nikakve šanse, Sejne! Proći će samo neko­
liko minuta i na mom imanju će vrveti od policije. Za ot­
micu je ovde, u Meksiku, predviđena simrtna kazna. Oni
će vas obesiti!
I bez te opomene Sejn je anao da mora brzo da deliu-
je. On je već osetio kaikav uticaj ima Kirnii lu SalijtiOtjiu i oko­
lini.
Opsova, je r je već trebalo da se počiisti odaivde. Ali,
Džekob se po drugi put dao preći od jedne amazionke. Ka­
ko saano ta žena reaguje brzo! Sad se poslužila Antonijom
kao taocem. Preko toga on nije mogao taiko jednostarvno da
pređe. Ne može devojku ostaviti na cedilu.
Iza vrata se začu kretanje. On brzo ustuknu sa K ir-
miijem u stranu.
Antondja izađe. Tik iza nje išla je Maribel.
Sejn se besno baci ka vratima. Maribel se povuče
unutra, ali, Sejn navali na vrata i naglo ih otvori. U tom
iirenuitikiu, baci se Džekob na devojku.
Odmah ponovo ustade.
— Coveče, ti si je pogodio vratima direktno u glavul
Bledog lica, ležaila je Maribel zgrčena na podiu.
— O tome posle razmišljaj! — odseče Sejn. — Nabavi
nam konje! Aid brzio, ili ćemo ovu igru završiti na vešaliima!
Džekob ošinu Kirnija kratkim pogledom. Klimi je zu­
rio u svojiu radnu soibu i svoje bogatstvo skupljeno na go-
m lu .
62
 'k'kirSEJN'k'k'k

Revoliveraš se taibođe osvrte i pokaza na stvari.

— I šta će biti s tim? — Gledao je ožailoščeno.
— Ništa neće biti e tim! — odvrati Sejn besno. — Miči
se! Uzmi Antomiijiu sa soibom i maka ti ona pcwniogne. Kooije
üii ikola! AM brzo, do đavoila! '
Džekob izađe iz sobe i poitrča niz stepenice. Antonjiija,
boja je čekala kraj vrata, pođe za njim. Na pola steperašta
Džeikob stade i oikrete se, jer je dode lugledao reivolveiraše.
— DaJje, Džekobe! — po'viika Šejn uzibuđeino. — Omi tí
neće ništa učiniti ako- ine žele da Kirnd umire.
Džekob i Antonija pođoše dalje, iako o'Mevaijiići, Tek
kad opiazdiše da se revoiveiraši drže pasivno, istrčaše iz ku­
će.
Sajin pO'ViUiče Kirnija fca stepetnicama.
— Nemaite nikakve šanse, Sejme! — g o w r io je oivaj. —
Osliobodite me odmah i ja ću zaboi'awiitá šta se dogo.dilo..
— Znaim! — odseče Sejm. — Zaboravljati umeite pro­
kleto brzo. Ali, setite se, i kažite mi šta se dogodlilo sa K u -
perom, kiojeg ste na isti način kao i mene ščepali u ho<telu
„Palas” .
K im i sitade i zablene se lu Sejina.
— Ja ne zinam ni o. kakvom Kuperu.
— Seitićete se već — procedi Sajn i povuče ga divlje —
fcaisnáje, kada preko u Državama .izađete pred sudiju.
Krenuše niz stepenice. Držeći glavu okremutiu ka Seij-
nu, K im i zape i uhvaiti se za oigradu da ne b i pao. Nje­
govo široko lice sijalo se od zinoja. Odjednom ga je strah
šičepao u svoje kandže.
— Kunem vam se, Sejine! — iziusti uplašeno i drhiteićiim
glasom. — Ja ne zinam ništa o nekaltvom Kiupsru. Coveik:
s tim imeinom ovde se niije pojavio. Verujte mi!
Sejn zastade s njim na poslednjoj stepenici. Trá revol­
veraša i još jedina prilika stajali su u bolu i samo se ofcle-
vajiući povukoše.
— Goibiite se ili pucam! — naredi Sejin oStinion glasom.
L(judi se preko volje oicretioše. Sejin potrča sa Kiimájem
ka vratima. Na verandi se pribi uza zid laraj vraita.
Kada je Džekob ugledao kočiju, palo mu je na panM*
da opet upregne četvoropreg. Pri tom eu nau pomagaiM A n -
tonija i stari Meksikanac. Brzo su obavili taij posao.
6S
 ★ ★ ★ S E J A /* * - * -

— Dođi, Sejne! — povika Džekob ugledavM Sejna sa

Kirnijem.
Sejn gum u ulovijenog zlikovca napred. Brzo su prešli
preko verande i potrčali.niz stepenice.
Džekoib mu pođe u susret. — Ovamo s njim! — reče,
dok je oprezno prelazio pogledom preko pro-čelja kuće. —
Uinuitra na pođ! Obojica! ,
Sejn još nije ni klekao, kad Džekob nabaci jedno ćebe
preko njega i Kirnija. Antonija sede kraj njih na pod. Dže­
kob se pope na bok, a Meksikanac mu pruži uzde i bič.
Kao divlja, povukoše četiri konja lagana kola napred-
Džekob je vozio duž aleje ka kapiji.
Sejn odgunnu ćebe u stranu.
— Džekobe, ti si lud! Policija m^ože da nas presretne!
— Ostani dole, hombre — povika Džekob.
Sejn se nasmešd Antoniji, koja je sela na zadnju klupu,
čvrsto se držeći. Onda ponovo prebaci ćebe pi’eko glave i
saže se.
— Oni će vas ustreliti, Sejne! — pretio je Kirni.
Džekob stiže do ka,pije. On tako naglo u k o « konje da
Sejn i K im i poleteše napred, a Antomiija preko njih pade na
siuproitno sedište.
— ■Otvarajte kapiju! — grmeo je revolveraS. — Sejn je
uhvatio gazdu i drži ga u kući. Moram u prefekturu. Po­
žurite! Hajde, požurite!
K apija zaškripa.
— Kad si se vratio, Džekobe? — začu Sejn nečiji glas.
Džekob odgovor nije se čuo od praštanja biča. T oč-
kovi zaitandrliaše preko kamene kaldrme. Za tren oka čet-
veropreg je ponovo galopirao.
Sejn se uspravi na kolena i povuče ćebe s glave. Kapija
se iza njih ponovo zatvoirila: Džekob je naipustio uliou i kre­
nuo jednim kolskim putem na sever.
— Lakše! — povika Sejn. — Inače će se ova luiksuzna
igračka raspasti. Kuda ti u stvari mdisMš?
Džekob poikaza bičem na Antoniju, koja je ponovo se-
đela na svom mestu.
— Ka njenoj kuća!
Sejn pogleda Meteikanku.
64
 'k'k'k S E J N k'k'k

— Toga se neće niko baš brzo setiti — objasni A n io-

nija. — A mi m o ž e m o o-danide ti svako doba pobeći u brda
ka-da ugledamio goruioce. — Sejn sede kraj nje, pa pusti i K ir-
nija ispod ćebeta. Puškom ga gurnu na debelo tapaciranu
klupu preko puta sebe. K im i se znojio i osvrtaO', s izrazom
očajanja u očima. Ali, video je samo šumu i daleko unazad
nijeidnog gonioiia.
Džekob ma.1’0 popuisti u-zde konjima. Poslednje m ilje
zaprega je prešla korakom. Po šljiunkovitom tlu mali toč-
kovi kočije jedva da su ostavljali tragove.
Posle pola časa stigli su do kuće. Džekob se zaustavi
direktno pred vratima. Sejn i Kirni siđoše na jednu, a A n­
tonija na drugu stranu. Ona otključa vrata i uđe u kuću
prva.
— M k og nema ovde — reče potišteno.
Sejn je odmeri.
— S kim si ti to računala? S Marijom?
— Da! — devojka klimnu glavom. — Uprkos svega,
nadala sam se da ću je ovde ponovo videti. Sad verujem
da je Maribel naredila da je smaknu.
Sejn je i dalje gledao. Ako je Marija ubijena, onda je
to bilo zbog njega.
— Da, za tako nešto je ona drolja sposobna — omače
se Kirniju.
Džekob uđe u kuću i osvrte, se. Onda se namršti.
— Ovde ne treba da ostanemo, Sejne! Jašimo u brda.
Ja ću već osedlati konje . .. Ima li ovde hrane?
Antonija potvrdi glavom.
— Sto brže odmagiimo, to bolje — nastavi Džekob.
Neprijatno osećanje videlo mu se na licu. — Kako stoji sa
sedlima i ćebadima?
Antonija ga po-zva.
— Dođi sa mnom, Džekobe!
Sejn povuče Kirnija sa sobom i potraži u kući hranu.
Tri sedla su pronađena. Na četvrtog konja natovariše
ćebad i hranu, Sejn uze devojku ponovo sa sobom na ko­
nja. Džekob pojaha napred, a Kirni ga je pratio. Sejn je sa
Antonijom jahao na kraju.
5 S ejn 27 85
 'k'k'k S e j n -k'k'k

Uputili su se prema iistoiku. Džekoib je očevidno želeo

Sto pre preko granice.

VII

Kad se siuince popelo u zenit, zaiUiS'taviill su se radi krat­

kog predaha i da se konjii maJo odmore. Put je postajao
sve teiži, i najzad su mogli samo sasvim polako da napre­
duju.
Dok se Sejm brinuio o konjima, uze Džekob svoju pu­
šku i krenu peške dalje da ispita pu:t. Kirnii sede pod je ­
dno drvo, zuireći tupo pred sebe. Antonija je stajala kraj
Sejna.
Džekob se vrati za desetak mimuita.
— Tamo napred nećemo moći kao dosad. Moraćem o
vodati konje.
—' Onda ćemo ih voditi — odluči Sejin. Izigledalo mu je
suviše raskantino da se okrenu i odjašu neikoliiko milja na­
zad. Bio je uveren da je potera otkrila tragove, i možda već
stigla do kuće i pronaiSila koi&ij'u.
Posle jedinog časa krenuše dalje. Džekob i Antonija
vodili SIU koinje. Sejn je išao sa Karnijem napred. Kre­
tali su se stalno uzbrdo. Uaikoro više nije bilo drveća. Kre­
tali su se i dalje kamenim klancem među stenovitirn uzviSe-
njima-, tako da odozdo skoro i nisu mogli biti primećenii.
Sunce je zalazilo i počeo se hvatati sumrak. Daleko
nisu stigli tog prvog dana. Ali, ni za poteru put nije bio
lakši.
Sejtn potraži mesto za logor i otkri jednu pećinu koga
je bila dovolijlno vellillca da mogu u njiu da se smeisite za­
jedno sa konjima.
Pošto je oin napojio konje, Antondija im pnipremi jelo,
a Džekob izađe sa jednim ćebetom napolje da izbriše tra­
gove.
K im i sede na jedan kamen. Predstavljao je još samo
klupko be>zinađa.
66
 •k-k-k S E J N k k ir

B’ilo je već mračno kada se Džekob vratio. Sejn založi

unutra vatru i o-be&i jedno ćebe na ulaz, tako da se plamen
ne bi video spolja. Džetoob stenjući sede na svoje sedlo i
ap'UiSti pušku pored sebe.
— U ovom kraju ndko nas neće tražiti — reče, protrlja
zadovo'ljno ruke i uze komad hladnog mesa i kukuruznu le­
pinju. — Znam takođe i potpumo sigurno gde ćemo izbiti
na granicu. Rio Grande je tamo dosta širok, ali, postoji
jedan dovoljno veliki prelaiz da mo'žemo oidjedmom proći s
konjima.
— Ja vam svima predlažem nešto! — javi se Kirni iz­
lomljenim glasom. — Pustite me na slobodu, i imaćete sve
što Site sakupili u m ojoj sobi. Dajem vam svojiu reč!
Sejn se nasmeši.
— Balega naših konja je mnogo vre-dnija od tvoje
reoi! — procedí Džekob prezrivo. — Više od tuce puta sam
video kako si se nekom čoveku kleo na sve živo i onda si
to obećanje hladno pogazio!
■— Ovaj put mislim'Oizbilj no, Džebofoe! Zaista! Vi ste
već videli koilliko one stvari vrede. Novac, zlato, n a k it ..,
i to silaup'Ocen, od koga svaki komad vredi čiitavo bogatstvo.
Napregnuiljo je gledao od jednog ka drugom.
— Sejin je došao iz šume — odvrati Džekob. — Za
njega te stvari ne predstavljaju ništa. Ja sam prilično la­
komo ko'piile, naprotiv. Ali, kad pogledam tebe, Kimii, i
predstavim sebi da moj život zavisi od tvoje bezvredne re­
či, prevrne mi se stomak. Onda odmah zaboravim na svoju
laikoimost. Bez ičega u džepovima može čovek još uvek da
ide napred i da se nada da će nešto steći. Ali, kao mi'tvac
ima ma to slabe izglede . . . Ne! Ne trudi se, Kirnii! Ti si je­
dan gadan pas! Tebi čovek ne može da veruje. — On oit-
pljiuinu ka zidu pećine. — Ni ovoliono. i
Kirirui se uvuče u seibe i time je ova tema billa pirekir*
nuta.
Sejn uistade i vae „vinčesterku” .
— Ja ću preuzeti prvu stražu, Džekobe. Zaveži Kimijiui
ruke na leđima pre nego što legnete. |
— Bez brige! —■ proimrmlja Džekob, ošiiniuivši zlillcoiv--
ca pogledom pujnim mržnje.
6Í
 ■k'k'k S E J N - k 'k 'k

\ , Sejin izađe u noć koja je obavijala brda.

Našao je u steni pogodno mesto za stražarenje i stavio
„viinčesterku” preko koJena. Poisle desetalc minuta pojavi
sc Antonija iz pećine i sede kraj njega.
— Hoćete li Kirnija u vašoj zemlji zaista ubiti? — upi­
ta tiho.
— O tome će odJučitii sudija. Zašto? Je li ti žao?
— On je sad jaikoosamljen.
— Da! —: Sejm se nasmeja grubo. — Sada! Sada je
osamljen i bojd se smrti. Ali, kada bi kraj sebe imao samo
jednog čoveka koji bi ga slušao, odmah bi lišio života sva­
kog ko bi mu stao na put. Treba na to da misliš.
Priljubila se uz njega.
— Je li velika vaša zemlja?
— Jeste.
— Veća od Meksika?
— Mnogo veća.
— Ja se bojim!
Uzeo je u naručje.
— Ja sam još kraj tebe.
— Bojim se tuđine, mislim.
— Ti ćeš prvo doći sa mnom — reče on i poljubi je.
— Ako ti se ne bude dopalo, vratiću te u Meksiko. Važi?
— Da.
Pritisinuo je uz sebe.
— Još uvek se bojiš tuđine?
— Ne! — o-dvrati devojka i obavi miu ruke oko vrata.
Lice joj se zažarilo.
Sejn ostavi pušku u stranu i pTOvuče jo.j roke ispod
haljine. Antondja jeknu od zadovoljstva.
Doonije je zaspala u njegovom naručju. Sačekao je ma­
lo, a o.nda je Odmeo uinutra. Džekob je spavao duholko i
čvrsto. Kirni je teio budan.
— Zar ne bi želeo sebi da priuštiš jedan lep žiivot? —
upita i pokretom glave pokaza na uspavanu Meksikanku.
68
 ★★★S e j n ★★★

— Svakako! ~ odvrati Sejn i krenu opet napo'lje. —

Aid, za to md nije potrebna tvoja pomoć.

VIII

Sivo i hladno, svanulo je jutro iznad brda.

Sejn ustade, stavi „vinčesiterku” pod ruku , i podiže
kragnu jakne. Da bi ra.zmrdao udove napravio je nekoliko
koraka tamo-amo. Pošto se sasvim razdanilo, on sa jednog
malog platoa baci pogled unaokolo.
Jedna ptica grabljivica kružila je široko nad dolinom,
a omda je letela oko svog gnezda. Proletela je tako bliziu
Sejna da je ovaj pomislio da hoće da ga ščepa.
Nikakve pokrete više nije otkrio, dokle mu je pogled
đo.pirao.
Polako se vrati i uđe u pećinu. Kirni je već bio budan,
a možda nije cele noći oka sklopio. Sejn probudi Džekoba
i Antoniju.
D žekob se zagleda s nevericom. _ ’
— Već dan? Zair si me pustio celu noć da predžonjam?
Ti md još uvek ne veruješ?
— Ja ne poznajem put do granice — odvrati Sejn.
Zato će ceo sledeći dan biti na tebi.
On ga potapša po ramenu. Džekob pro-gunđa zadovolj­
no i usitade.
Antonija se sreono nasmešila, i ispružila ruke ka Sej­
nu. On je pri,vuče, poljubi je i podiže.
Tada napolju odjeknu pucanj. Sejn se onako polusag-
nut okrete se ,,koltom” u ruci.
Džekob, ko.ji je već bio izašao, dotrča nazad, zatetura se
i sede.
— To siu žene! — procedi i skoči po,n,ovo.
Sejn pođe poguren napred i opsova kad je prepoiznao
prilike unaokolo.
— Džekobe, pušku! — povika besno.
Ovaj je već stajao sa puškom iza njega.
— Ima ih najmanje dvadeset — reče — i sve su đo
zuba naoružane. Kako ćemo se izvući?
 ■k'k'k S E J N k icir

— Tii oiS'tand ovde i pružaj mi vatrenu zaštitu. Ako

Kičmi poteuša da usitame, obori ga na zemilijiu.
Stajao je poginut i gledao napolje; Uze piušku i uperi
ija
Na širofcoim prostoru pred pećitnoim, posvuda su ležali
bomadi stena i kamenja, koji su predistavljali doibar zaklon
za žeme.
— Ako nas budu zadržale samo dva časa, mi smo go-
jtjoivi — guinđao je Džekob Ijuitito. — Zašto te ženetiine to
rade? On je i njih nemiloisrdino gonio i siiigumo bi ih sima-
kaio kad bi ih se dečepao.
— Sejne! — začu se glas Maribel. — Sejne, možeš li
<ia me čuješ?
— Da. Čujem te jasno i dobro! — odvrati Sejin besno.
•— Sta vi hoćete ovde? Nestamdite, ilii. . .
iPraismui pucanj i oba moižlkarca se povuikoše još diuMlje.
— Sejine, slušaj me! — povika oipet Maribel zvonkim
glasom. — Ja ovde govorim i naređujeim ti da pošalješ K ir-
ina|j.aaiiapoilje i da se omda predate.
— To. đuibre! — režao je Džakob.
— Nemate nikakvog drugog izlaza — javi se Kirni.
Okiremiuo se, uspravio i pošao ka njima sa rukama još uvek
vezanim na leđima. — Pustite me da idem i ja ću se po­
brinuti da vas puste da odete.
— Sa ženama ćemo se mi već obračunati!— prasnu
Džetooib. Ostami tamo nazad dok ti nisam poslao kuglu u
čeilo.
— Sejine, ja neću dugo čekati sa ovom ponudom! —
poiviiifca Maribel. — Pošailjd Kiirnija napolje. Odimah!
— Drži se čvrsto, Maribel! — viknu Kirni iznutra. —
Nj'ih su saomio dvojiica. A mi, Maribel, mi ćemo živeti kao
i ramije.
Hteo je jioiš neš'to da kaže, ali ga Džekob gum u nazad.
K im i se zatetura prema zidu. Besno je zurio u Džekoba.
— Kotpiie! — proisikta.
— Tiuitnuću ti olovo među zube — odvrati Džekob
gruibo i uperi „vinčesterku” u njega.
 •k-kif S E J N ic k it

— Kirni! — vikala je Maribel. — Oni moraju da te

puiSte, ild mi napadamo.
— Džekobe! — procedi Sejn.
Ovaj poinoivo zauze svoj položaj. Sejn duboko ’udahnu i
pucajući potrčao napolje. Zene ga ugledaše kako dolazi i
otvoriše vatru. Dvadeset pušaka prasnuše odjednom. Grm­
ljavina ispuni vaaduh i odjeci se počeše odbijati od stena.
Sejn se baci unazad, predomislivši se i kleče usred pe­
ćine. Psovao je, ald je bio zadovoljan što nige pogođen.
Džekob se privuče izlazu i proviri oprezno napolje.
Sejn poala Kirnija i Antoniju iza konja. Onda se pri­
vuče Džekobu i kleče kraj njega.
Džekob se cerio besino.
— To j'OŠ nije ništa, Sejine! Tih dvadeset pušaka čuče
se do Saljtilja. — Udari levom rukom o stenu. — Te pro­
klete beštije!
Pucnjava je trajala čiitavih deset minuta. Onda naglo
prestade kao što je i počela.
— Sejne! — vdiknu Manibel. — Jesi M se predomislio?
Sejm ustade i proviri preko Džekoba napolje. Tražio je
Maribel. Tu i tamo, video bi po neki šešir kako viri iznad
zaklona, ali, gde se Maribel nalazi niije mogao tačno da ut­
vrda.
I Džekoib ustade. Muinu Sejina. U očima mu je svetlu-
cao bes. — Hajde — prOiSikta. — Idemo obojica! Ja ću leći
levo iza stena. Gledaj da što dalje admakneš na suprotnu
stranu. Onda ćemo ih već dohvatiiti!
Pogledali su se i potočald s puškama o huku. Oružje je
bljuvailo vatru i olovo. Ovaj put, uspeli su da se izvuku iz
pećine. Džek 0(b se baci ulevo iza sitene visoke metar i po.
Sejn se odšuinja brzo na drugu stranu, šaljući pri tom me­
tak za meftkom iz cevi. Tek kad je ponovo začuo Džekoho-
vu pušlkiu, baci se on iza stene, udaljene dvadesetak metara
od pećdine.
Pucnjava je postajala sve jača. I žene su imale ,,vin-
česterke” i pucale su s njdma bar tako brzo kao ova dvo­
jiica muškaraca. Prasak pušaka grmeo je vazduhom i izgle­
dalo je kao da su se sukobiila najmanje dva odelgenja ko­
njice.
n
 ★★★ Š E J N 'k'k'k

Sejin privuče noge uz telo, onda se brao uspravi i po­

trča još dalje udesno, do sleidećeg zaMona, Jeidna dugačka
pukotina protezala se odonud. Sejn odskoči, otkotrlja se
duž pukotine i poidiiže pušiku iznad zaklona.
Četiri žene trčale su pognute odande, ala više nisu
imale zaklona. Sejn jednoj skinu šešir sa glave, a drugoj
izbi puš'ku iz ruke.
— Dalje, Sejne! Dalje! — grmeo je Džekob.
Po cel'Oj liniji amazonke su se počele povlačiLti. Sejn
Eikoči, prebaci se preko male uzvišice i bacd u sledeći zaklon
iza koje pobeže još jedna od žena. Pojedinačno i u grupi-
cama bežale su napadačice ubrzo. Tamo je gore bila šu­
ma. Među drvećem ugleda Sejn njiiho've konje.
On obori pušku. Samo je još Džokobovo oružje pra­
štalo.
Onda je zavladala tišina. U daljini je još odjekivalo.
Topot konja razbi nastalu tišinu. Zene su galopirale odav­
de.
Sejn pođe kroz sivi pesak ka pećini. Vetar je raznosio
miiris baruta po okolini. Džekob ga je Ijutito gledao.
— Ti nisi pogodio nijedno od tih đubradi! — cepteo
je. — Sad će one jahati pred nama ka granici i uvek će
ponovo navaljivati, sve dok ih ili mi sve ne sm.aknemo, ili
sami ne zabij emo nos u prašinu!
— Sedlaj konje — prekide ga Sejn. — Ja ću poći je ­
dno parče nazad, da vidim ima M traga od K im ijevih ljudi.
Džekob se Ijutito okrete i nestade u pećini. Sejn pođe
ka onom platoiu sa kojeg je već rano jutno osmatrao oko­
linu.
Onda ih vide da dolaze! Konjička poilicija! Najmanje
dva voda. U dvoredu .su se vukli kroz dolinu. Tik iza njih,
jahali su Meksikanci i revolveraši na mazgama i konjima.
Sejn oceni rastojanje na dve milje. Ali, bio je siguran da
su jahači čuli pucnjavu i da su tačno znali kojim putem
treba da krenu.
Kada se vratio ka pećini konji su već bili napolju i
Džekob i Antonija su ih sedlali. K im i je stajao kraj izlaza,
naslonjen na stenu i zlobno se iscerio kad se Sejm pojavio.
— Ja znam jedno, Sejne! — reče. — Ja svoju ponudu
više neću ponoviti.
72
 k-k-k S E J N k k -k

Sejn se smeškao.
—r Svaka računica se na kraju pravii, K im i! Ko se žu­
ri moraće dva.puit da se pomuici.
On poimiože Antoniji i Džekcibu u sedlanju. Pet manuita
kasnije, jahali su dalje. Uz breg do onog mesta gde su sta-
jaU konjii žena. Tamo pojaha Sejn dalje ka jugu.
— Kuda si krenuo? — zapanji se Džetoob. — Tuda će­
mo pono,vo doći u Saljtiljo.
— Oni nas traže na istofeu i na severu — Oidvrati Sejin.
— Niko neće doći na pomisao da ć&mo dalje na jugu, pre­
ko Matamorosa, preći gracnicu. Pre svega, policajci će mo­
rati da se okrenu i da napuste svoju oblast ako žele do ta­
mo da nas prate.
— Policajci? — upita Džekob zapamjeaio, a Antondja
pogleda Sejina uplašeno.
— Oni su jOiš dosta iza nas i cenim da će nas još da­
nas izgubiti iz vida.
— Ti zaboravljaš Maribel! — upade mu u reč Kiimi.
— Ona će ostati uz nas, pa makar poleteJi u vazduh.
— Opet neka računica? — nasmeši se Sejn.
— U pravu je da znaš! — uzinemirio se Džeikob. —
Zbog toga ti prepoimčujem da sledeći put gađaš bolje.
Jahali su neometani šest časova ka jugu. Kad su stali
da predahnu, mogM su već da viide tornjeve i krovove ve­
likih kuća u Salijtilju.
Sejm skide Anitiomiju s komja i uhvati uzde mrkova u
desnicu.
Džekob ga pogleda.
— Kuida ćeš sad? Žene su iza nas. Zbog toga ne moraš
da zamaraš komja.
— Jašiite kiroz jedan čas dailje — odvrati Sejn i patera
konja. — Ne ćekajte na mene! Ja ću vas već stići.
Ono troje ga ispratiše pogledom.
Sejn pojiaha nazad istim putem pažljivo i zateginuitfth:
mišića, sa „vinčesterkom” pod mišlkom. Posle dva časa, za­
ustavi se i sjaha.
Odmah je odveo mrkova u zaklon čim je oitikiriio jaiha-
če. Bile su to žene. Bilio ih je još jedva tuce.
On se saže iza jedne stene i pusti ih da prođu. Mari­
bel, Agueda i nijedino drugo poznato lice mije biilo s njima.
Da li je ona biila pogođema, pa siu se žene razišle. Samo ih
je njena ličnost držala zajedno.
73
 ★★★ S E J N -kirir

One su polatoo prog alíale i nestale za stenama.

Sejn UiStade i Oisvrte se. Poistojalo je, jasno, još dosta
puteva gore u brdu i u dolini. On se Ijutnu na samo,g sebe
što nije odmah na to pomislio. Maribel je sebi uvrtela u
glavu da osloibodi Kirnija i da se opet spetlja s njim. Zato
će ih pratiti i goniti dok je ždva.
o in se vinu u sedlo i pojaha za ženama.
Sada je mogao jaš samo da se nada da će Džekoh dr­
žati oči oitvorene.
' Bio je besan što nije promislio bolje.
Posle dva časa jahanja, on pristiže žene. koje su paž­
ljivo pratile njihove tragove, ali nisu primetile da jedan
trag vodi nazad.
Nasmešio se. Muškarcima, iskusnim u traganju, to ne
bi promaklo. I pored svega, morao je da ide za njima i tra­
ži pogodan trenutak da im izbije inicijativu iz ruku i da ih
se već jednom reši.
Kada je počelo da se simrkava, žene se zaustaviše da bi
logorovale. Sejn pojaha delić puta uzbrdo, veza mrkova za
jedno drvo i spusti se o-prezmo stazom. Kada je stigao do
puta, bio je već mrak. Pred njim se u noći žarila vatra. Sa
puškom pod rukom, šunjao se Sejn ka logoiru žena.
Kraj stene, stajali su konji. Iza njih gorela je vatra.
Neke žene su već polegale i umotale se u ćebad.
Sagnut, puzao je Sejn duž gla,va konja do poslednje
životinje. Vetar je donoisio miris dima, koji mu je pekaiO
O'čd.
Premestd „vinčesterku” u levu ruku i uze ,,kolit” . Onda
stade kraj konja i gum u ga ka susednom. Ovaij se pomače,
ali time gurnu drugog. Nastade lagano pomicanje životi­
nja u redu, a da žene nisu primetile niéta.
Tada, iimiitirajući glasan urlik pume, natera konje u
paniku. Napred i nazad konji počeše da se propinju i kad
je Sejn ispustio druigi krik, oni njišteći krenuše u galop na­
zad, i Í2;gubiSe se putem u noći.
Žene poskakaáe. Sejm opali iz „vinčesterke” i revolve­
ra, 1 potrča jedan deo puta za konjima. Tada se saže, okre­
te i opali prema ženama koje su već trčale, otvarajući vat­
ru.
74
 ★★★S E J N ★★★

Zene se baciše na tlo da ih ne bi pogodio. Seijn sfoe~

nu u stranu, potrča uz brdo ka svom konjiu, dok su žene
ponovo zap'ucaile.'Pazilo je da ne uzvrati pucnjem, da se ne
bi odao gde se nalaai. O-dvaza mrkova i povede ga polaiko
između drveća.
Žane su se glasno dowilkivale. OuO' je kako trče za ko^
nj'ima. Dve dotečaše do vatre i poliše je vodam, ili ibroikom'
kafe da ne bi neprijatedj mogao da ih vidi na svetlu,
Sejn tada uzjaha i poitera mrkava doile ka putu. Ubrzo
zatim prođe kraj mesta n.a kome je ostavio ono t r o je .'
U tami više ndje mogao da pra^bi put. Morao, je da se
aslani saimo na svoja čula da bi zaključilo kuda je Dželkoib
krenuo. Dugo vremena odmicao je spoiro, Potoušaivaio je
pogledom da piiodre kroz tamu. Posle ponoći, zauistavii ko­
nja, jer je verovao da je Džekob negde ispred marao da
postavi noćni logor.
Sjahao je, i krenuo lagsmo peške dalje. Nije hteo da
zove, jer je bio u varan da se i Manibel sa s'vojim amazoai-
kama m'Oira nailazditi negde u blizini.
Na to ranije nije računao da su se žene mogle podellliitlil
u dve grupe.
OidUuči tada da sačeka dan. Džekob nije mogao da oid-
jaše minogo dalje. Da je napadnut, moTao' bi Sejn da 6u(ja
pucin jeve.
On popuiSti mrkovu koilan i sede, s uzdama u rum, na
jedan kamen. S vremena na vreme, gledao je u zvezldano
nebo. Cindlo mru se da je prošla večnoisit kad je nebo pOf-
čelo da bledii. i
Ustao je, stegao koian konju i krenuo pešike dalje, vch
deći konja na uzdi i držeći uperenu pušku. j
Džekob je ačigledno jahao, dok se nije sasvim smrMo.;
Iznenada je postalo tako svetio da je mogao da oitkrilje
tragove. Tri konja! Znači, da u tami nije promašilo cdlj!
Onda prasak jedne ,,vinčesterke” zapara tišinu. On se
viinu u sedlo i potera konja u galop.
Začu se revolver. Onda istovremeno prasnu šesit ili se­
dam pušaka.
Tada Sejn oipaizi tri konja kako stoje desno kraj štetne,;
koja se uzdizala strmo. Iza nje negde mo^ra da leže Džekoib,!
Antonija i Kiimd,, pracenjdivao je.
Zene su se nalazile n'a drugoj strani. Jedan pošajmilje-
7S
 ★ ★ ★ S E J N ic k ir

ni i gustim žbunjem prorastao obronak, davao im je dobar

zaklon. Sem toga, imale su i tu prednost da su se nalazile
iznad logora, i mogle odande da gađaju begunce.
Žene apaziše kako Sejn dolazi i otvoiriše na njega vat­
ru. On ču kugle kako zvižde i saže se u sedlu da bi pred­
stavljao što manju metu.
I Džekob ga je čuo. — Sejne! — grmnu on i mahnu
mu šeširom sa suprotne strane. Onda njegova puška nas­
tavi da prašti.
Sejn htede da okrene konja i da se. privuče ženama s
druge strane, kako bi ih uhvatio u unakrsnu vatru. AM,
kugle su počele da mu zuju tako blizu ušiju da je skočio
sa konja i munjevito se otkotrljao ka steni. Tamo skoči i
potrča sagnut dalje. Pucnjevd su pratili njegov pu.t do pr­
vog zaklona..
Njegov mrkov pridruž.i se ostalim konjima i ostade ta­
mo da stoji.
Sejn otpuza do zakloina za stenom. Antonija i Kirni
ležali su priljubljeni uz jednu slenu jedno kraj drugog. An­
tonija je držala Džekobov ,,kolt” u ruci i uperila ga u liir -
nija. Kada je Sejn klekao kraj Meksikanke pojavi se Dže­
kob s druge strane. '
Tada ponovo otpoče pucnjava.
— Ta gomiila beštijia! — frktao je Džeko,b. — Iznena­
da su se opet pojavile. Ali, nisu sve. Gde 9u ostale?
— Njih sam ja poslao do đavola — objasni Sejn. —
Nisaim mogao ni da slutim da su se podelAle. Da la se tebi
nešto dogodilo, Antonija?
Devojka zavrte glavom i steže Sejnovu ruiku. Bila je
sreona da je on opet s njima.
Sejn je kratko poimilova i opet ustade. I Džekob pro­
viri preko zaklona. Siprag je tu ispod drveća bio tako gust
da se žene,uopšte nisu videle.
— Prokleto dobar zaklon su našle! — gunđao je Dže­
kob. — Tamo unutra možeš jednostavno da se zavučeš i da
gađaš sve živo.
Sejn se počeša po bradi. Od njihovog zaklona donde,
bilo je sigurno četiri stotine metara brisanog prostora.
— Ovde sedimo u mišolovei! — nastavi Džekob i lupi
se po čelu. — A ja sam juče uveče poverovao da smo ov­
de našM iizvrsno mesto na kome se možeimo lako branili, j
— Mesto je sasvim do.bro!
 ★★★ S E J N -k'k'k

— Suviše dobro — . podrugnu se Džekob. — One ne

mogu doći ovamo, a mi ne možemo odavde.
— Sejne! — odjeknu glas Maribel iz šipražja. — Ti
znaš da nas policija prati. Zato, predajte se. Ima nas joá
uvek dousta. Svi putevd su vam presečeni.
Sejn ne odgovo^ri.
— Možda ćemo se izvući po mraku — primeti Džeko'.b.
— AM, ovaj prokleti dam tek je počeo. Policija, koja je na­
pustila Saljtiljo. može stići ovamo pre sumraka. i
— Sejne, zašto ne odgovaraš? — poivika Mariibel uztu-
jano.
— Zato što neću, glupa devojčuro! — grmnu Sejn.
Sunce se popelo na nebu. Među stenama vrućina je
postajala neiadržljiiva. Nije bilo ni daška vetra.
— Ja bih mioigla da se popnem gore i da sakrijem re­
volver u haljini — predloži Antonija. — Kada Maribel bu­
de mrtva, ostale će odjahati odavde.
■— Koješta! — breomu se Džekoh. — Nećeš ni prom o-
liti nos, a već ćeš biti gotova!
Ali, Antomija je navela Sejna na jednu ideju! Posmat-
rao je konje. Životinje bi mogle bez opasnosti da stignu ta­
mo.
— Napunii svoju pušku, amigo! — reče. '*
-— Sta sada hoćeš? — upita Džekoh napreginuto. •
Sejin je stavljao pažljivo metak po metak u svoije oru­
žje. Džekoh je sledio njegov primer.
— Ti ćeš držati žeme pod vatrom i odvuići im pažnju,
a ja ću o*dj'ahati s jednim konjem tamo! — on pokaza
Džekobu smeir. — Obesiću se kao crvenokožac na jedan,
ibok konja. ■]
— Nebesa, ne oinii to, Sejne! — uadahnu Antoffiija up­
laćeno.
— Ti ćeš paaiti na Kirnija! — upo-zoiri. je on.
— Moraćeš biti brz kao munja — primeti Džeikicđa. '* ;■
— I biću! — ofiimehnu se Sejn. — Idem sad d!a osed-
lam svoig koinja. One će verovatno misliti da se s moijim ko­
njem nešto dogiodillo. Odvešću konja u senifeu. Onda ću doćii
po drugog konja. Tada poičnd da pucaš i ja ću pojiahatl. li
Džekoh ga potapša po ramenu. __ |
7t
 ★★★Š E J N ★★★

Sejn poiljtiibi Antoinijai u čelo i krenu između stena ka

ikoinj'iima. On osedla svog mrkova i odvede ga ka steno'vi-
tom zaklonu. Nijedan pucanj se nije čuiO. Žene SiU se po-
ttiašale tačno kaiko je predvideo.
Sagnut, počeo je da se privlači dnigam bonjiu.
— Pazi, Mariibel — povika Kirni. — Sejn . . .
Džeikiob ga tresnu po glavi. Ali, već sledečeg trenutka,
žene otvoiriiše vatru na Sejna. Paujući, oin se baca iiza jedine
stene.
Onda poče Džekob da puca kao lud.
Sejin skoč4, baci se na sledećeg konj'a i ošilnu ga šakom
po sapima, tako da ovaj poskoči napred. Sejin se kao Mešbi-
ma okači o vrata životinje i Oibesi se o levu stranu tela ži-
.voiDinje.
Kopita SIU tvrdo odjebi val a po kamenitoim tki. U šiip-
ražju prasnu nekoJilbo pušaka, a onda sve žene počeše da
pucaju na Sejina i komja. Nijedna nije gađala Džekoiba čije
je otovo fijiukalo iznad njiihovih glava.
Meci su zviždali isipod i iznad kom,ja.
Pred uzvdšicoim, Sejn se jednoistavino baci na tlo. Pade
na levo rame i prevrte se. Mrbov se dočepa žbunja, stade,
je.r nije miogao dalje, pa se okrenu nazad.
'Sejm se uspuza na sve četiri na uzvlšliou i baci se u
žbunje.
Mrkoiv je lagano išao nazad po suncu, a Džekoib je ur­
lao kao Indiijamac na ratnoj stazi.
iSejn se uispravi u šipragu, u-ze „hoJt” u ruikiu i pogleda
u pravcu žena kojima se nalaziio za leđima.
Vladala je tišina. Sejn krenu malo napred. Nijedlnog
pucnja i nijeidinoig šuma pred njim. Kada se nalazio u visd-
ni stenovite uzvišice, stade, saže se duboko i osvirte se
napregnuto oko sebe.

' Žene su se pred njim povukle. To je bila šansa za Dže­

koba da s Anitomijom i Kdimijeim odjaše odatle.
78
 'k'k'k Š E JN ific ic

Iznenada, prasnu iznad njega. Hteo je da se okrene.

A li tada se spustiše dve žene tačno na njega i srušiše ga na
tlo. Bile su se po.pele na jedno drvo i prosto se oitkačile, ka­
da se našao tačno ispord njiih.
Sejm poče da udara oko sebe. Žene su bile naoružane
noževima. Kada je osetiio kako ga je zapelo na levog pod­
laktici, htede da puca.
Ali, te dve žeme bile su Agueda i Pepdita. On iih odgur-
nu od sebe.
U njemni je sve zakuvalo od gneva. On skoči i divlje
£e osvrte. — Maribel! — grmnu.
Tada prasnu Džek'oibova „vinčesterka” .
Sejm se provuče kroz žbumje. Poslednje metre prosto
se bacio napred, probijajući posiledmju bariijeiru.
Vladala je tiišiina. Samo je povetarac raiznoaio dam ba­
ruta iz Džeikoibove pu.šilie.
Između stemoviiitog zaklona i gusto obraisle uzvaišice, le­
žale su dve priiliike na tliu. Džokob izađe iz zaldoma.
— Pazi se, Sejne! Iza tebe ih jioš ima!
Sejn se okrete. U žbumju je stajala žena. Mlada, lepa,
aM izoiblličemog lica od mržinje. Sejn je stajao kao paiiikovairu
Jednostavno, mije mogao da puca.
Džekobo'v puicamj bio je taj kojd je odbacio nazad
i spreSio da opali u Sojna.
Kanjena, ona se sruši i iščeze u gustom zelemiHu.
Sejm htede da pođe ka njoj. Ali, tada prasmu među ste­
nama jedam revolver. To je mogla biti samo Arutonija. Seja
pojuri dole.
Kirmi se zgrčio pogođen. Napustio je bio zaMon i već
se udaljio skoro sto metara, kad ga je pogodida Antomijiina
kugla.
Meksikanka je juirila za nj'im i držala revolver obema
ruikama.
Džekob je klečao kraj dve pogođene žeme. Sejta je
hiteo da pođe dole ka Antomija, kad Džeikoib okrenoi jedmu
od žena na leđa. Bila je to Maribel.
Sejm zastade.
Džekob ga pogleda. l i c e mu je bilo namiršteno.
— Da si td juče ujuitru boilje gađao, sada se ne bi do­
godilo ništa. ,j
79
 S E J N -kidic

— Pobriind se o drugoj! — odvtrati Sej^n, primetivši da

je ova samo lako ranjena. Za.tim krenu dalje. Antonija mu
pođe plaieuići u siuereit, baci se na nj aga i oibavi mu ruke oko
vrata.
— On miL se oteo i onda počeo da beži. Ja sam ga to­
liko moiliila da stane. Sta sam drugo mogla da učindm?
Sejn je p'Otapša po leđima i privuiče je k sebi. Kirni je
bio mrtav. T-o je video odm-ah,
Džekob im priđe.
— Niišta sad nego puit pod noge!
— Sedlajmo konje! — složi se Sejn.

IX

Kad su Sejm, Antoindja i Džekob napustiili plato, nah­

rupi s druge strane policija tamo. Bili su međutim, do¡voiljno
udaljeni da nisu mogli opaziti omo troje kako su odatle od-
jahald.
Put je vodio nandže. Pola časa kasnije, stigli su na udi­
ce Salj'tilja.
Antonija se priljubi uz Sejna.
— Molim te, pioivedi me u grad!
Džekob stade.
— Vi ste šašavi! Tamo vas samo mogu okovati i po.gu-
biti!
— K o će poddći optužbu protiv nas? — uipita Sejn.
— Meni je Meksika pum nos — reče Džekob i pojaha
dalje. Pređe preko puta, pojaha dalje i iaguibi se uskoro u
daljini.
Sejn je sačekao dok ga nije izgubio iz vida. Onda po­
jaha s Antonijom u grad. Devojka je imala rođaice u gra­
du, koji su bili srećni što je ponovo vide. Poavald su Sejna
da ostane. On to prihvati. Tek uveče oitiišao je u centar do
hotela „Palas” da se još jedinom raspita za Kupei-a. Morao
je svakako da pošalje izveštaj „Brigadi Sedam” ,
SO
 ★★★$ B j N ★★★

Kada je ušao u hol hotela, stajao je jedan sedokosi

Jenki u perfektnom odelu kraj recepcije.
— M oje ime je Kuper! — začu ga Sejn kako govo-ri.
— Ja sam ovde najavljen. Vi treba da imate za mene sobu-
Apartman!
Sej'n se nasmeši. Apartman! Momci iz Vašingtona ne
daju jevtimije! On mu priđe, dotače Kupera po ramenu i
reče lozinku.
Kuper je bio sitariji čovek, skroz sed.
Izgledao je baš onako kako ga je Sejn sebi predstav­
ljao.
— Sejne, vi! — General sa dve zvezdice povuče ga u
stranu. — Dakle, konačno ste došli. Imamo da obavimo je­
dan složen zadatak. Jedan čovek, po imenu Kirni, mora da
se nalazi u ovom kraju i mi imamo striktno naređenje da
ga pronađemo i vratimo u Sjedinjene Države. Ja 6u ovde
poduzeti sve diplomatske . . .
— Došli ste prekasno, generale! — prekide ga Sejn.
— Prekasno? Je li čovek mrtav?
Sejn klimnu glavom.
— D a . . . a od čega je umro?
Sejn je oklevao.
— Od ospica! — reče najzad.
General se namršti.
— Sejne! To nam niko neće verovati. Ma hajdete!
Tom banditu smo vi i ja stali na put! Vi i ja!
Sejn mu pruži ruku.
— U redu! Ja viču vam se docnije ponovo.
— Kuda ćete sad?
Sejn je želeo da se oprosti od Anto-nije. AH, ne za pet
miinuta. Želeo je da tu ostane danima. Ostavio je Kupera
da stoji i izašao iz hotela. A koliko se bojao samo za život
tog finog gospodina!
Nešto kasnije, Antonija mu je ležala u naručju a on
je želeo da sve što pre zaboravi.

KRAJ

81
 VI
ROBERT EDMOND ALTER

SUDENIE
BiLIlU KIDU
f IS T IN IT A P R ie A IZ KOJE JE IZ R A S L A
i JE DN A OD NA JVE ĆIH LEGENDI S T A R O G Z A I> A p A j
 ★★★S E J N ★★★

X
■
Ded Pepin je, gomjem strahom da će ga neko od njego­
vih brojnih neprijatelja ubiti jedne mračne noći, vratio
značku i tiho se povukao sa nemirne scene. Guverner V o­
liš je naimemovao za novog šerifa jednog nepristrasnog
čoveka po imenu Džordž Kimbrel.
To je bilo u decembru, a krajem januara su se Bili i
Tom motali po okolimi Linkolaia, i slali molbe da vide da li
bi mogli da dobiju pomilovanje na osnovu proklamacije o
amnestiji. Izgleda da je novi šerif bio naklonjen dvojici
mladića, a advokat gospođe Mek Svin, Cepmen, je bio s.pre-
man da im pomogne. On je čak pisao Tunstalovom ocu u
Englesku, i tražio od njega da pošalje novac za preostale
Regulatore.
I

„1 Mek Svin i Videnman su im obećali da će im pla­

titi za goinjenje ubica vašeg sina, 0 0 1 ne traže *,nik&kvu
naknadu, ali, trebalo bi da se učini nešto za njih da im
se pomogne u ovoj situaciji, jer bi to bila i želja vašeg
sina. UkoJiko možete, učinite nešto za njih, jer su to za­
služili. Oni su optužen,i za u,bi.stvo ubica vašeg sina, a ne-
rr)£,ju sredstava da se brane . . . ”
Na Cepmenovo pismo nije stigao odgovor!
 ★★★Š E J N ★★★

'Ni D'žimd Dolan nije - bio u ružičastoj siljuacija. Pepin,

k oji miu je u svemu po'vi'ađivao, otišao je, njegov saveznik
poiruičniik Dudili je imao problema sa novim guvernerom, a
sada su i Mek Svin i Cepmen činili sve da ga pošalju na
sud, i da ga dokuisuire. Očajan, Dolan je došao na ideju da
predloži Bildju Kidiu da pokopaju ratnu sekirU. Kad bd se
njih dvoijiica nekako maigodili, možda Bili ne bi svedočio
proitiv njega. To bi bio silučaj „počeši moja leđa, a ja ću
počešati tvoja” .
Možda je to bila bizarnost situacije lioja je privukla
Biliija i Toma, ili su možda to smatrali kao prvi koirak u
pakušaju da dobiju pomilovamje. U svakom slučaju, oni su
:18. februara 1879. tačno godinu dana posle Tumstalove smr-
itS., luijabali u grad i zaustavili se ispred saluna.
Dolan, Metjus, Džes Evans, Bil Kampbel i tri nepoizna-
ifca revolveraša su ih čekali u baru. Kempbel, još uvek
hramljući od metka koji je doibio od Džordža Koea, bio je
poliupijan i loše volje. Aid, glasni pozdravi, koje su Dolan
i Džes uputili svojim starim neprijateljima, izgledala su
priiliono iskreni. Dolainu je bilo posebno stalo da utihnu
ratni (bubnjevi i sklope mir.
Ne ana se tačno šta se desilo za vreme ovog čudnog ve­
zanja, ali, prema nekim izvorima, Dolan Metjus i Kembel
su se opilii i postali ratoborni!, dok su Bili, Tom i Džes vrlo
malo pila d pokušavali da održe atmosferu drugarstva. Raz­
govor o „mdiru” je prekinut nešto pre deset uveče, i de­
vetoro Ijuidi SiU izaSli u mračnu ulicu da bi nastavili svako
svoijiim putem.
Tada su naleteli na jednorukog advokata Hjustona
Cepmena. Bili Keimpbel je krenuo agresivno prema njemu.
„.Klutd misiliš da si krenuo, advokate?” zamumlao je.
! „Ijiem svojim poslom koji te se ne tiče” , odgovori mu
neoiistrašivi advokat.
„Bioiije promeni ton, hombre” , reče Kempbel „da ti ga
3'a ne bih promenio” .
Osećajiuoi da će doći do sukoba, a ne želeći da se meša,
BiiM je počeo da se povlači. Tada je osetio puščanu cev na
leđima, i ouio Džesov glas. „Ne mrdaj. Bili” .
 ★★★S E J N ★★★

Bacivši pogled nadesno Bili je video da Metjtus drži

uperenu puškiu na Toma. Ostali pijani Ijudii bili su sprem­
ni da potegnu oroz. Sada nije bilo vreme da se učini pog­
rešan potez, možda Džes potoušava da ga sačuva od metka.
Sedam naspram dvojice, loši izgledi. Biili i Tom su ostali
mirni.
„Nećeš me uplašiti” , reče Cepmen. „Znam takve kao
što si ti. To si već pokušavao.”
„Ali, ovaj puit 6u te srediti!” uzviknu Kempbel, izvuče
svoj „kolt” koji gruinu uz blesak.
Advokat Cepmen se srušio na leđa sa metkom u gru­
dima. Dolan je opalio u ispruženo telo, i ostali pijami nasil­
nici su krenuli ka njemu vičući i mašući svojim pištoljima.
Nebo je prosuo viski na advokatovo telo, a neko je bacio
na njega upaljenu šibicu.
Biliju je pozlilo od tog besmislenog varvarskog čina.
Bacio je brz pogled oko sebe i video da njega i Toma pos-
matra samo Džes. Ciinilo se da se čak i Džesu smučila ova
odvratna scena. Nije učinio nijedan pokret kada su se Bili
i Tom okrenuli i brzim korakom se uputili ka koralu.
Tako se završio čudan odnos između Bili ja Kida i Dže­
sa Evansa. Više se nikada nisu videli.

Bili i Tom su otišli u brda i ostali tamo tri nedelje.

Imali su dobar razlog da veruju da će biti povezani s ovim
ubiatvom, jednostavno zato što je skoro svaki zločin poči­
njen u okrugu Liinkolin bio pripisan Biliju i njegovim
„compadres” . Početkom marta su krenuli u San Patricio
da saznaju novoisti. Smiatrali su da će biti bezbedtni.
Tu su čuli da je poručnik Dudli napokon načinio greš­
ku koju je guverner Voliš mogao da isikoristi kao pravni
adut. Dudli je oslobodio Molana, Kempbela, Metjusa i
Evansa, mada je dobro znao da su oni ubili Cepmena. VoIis
87
je, preko federalne vogne hoimande, razrešdo Dudlija dužno­
sti i poveo protiv njega istragu da se ispitajiu puikovniikiovi
sunmjivi metodi. Guve-meor je tada naredio da se uhapse
četvoro ubica i stavio ih u pritvor u Fort Stanton.
I naravno, VoJis je rasipisao nagradu od 1000 dolara
za hvatanje BiLija Kida kao saučesnika u ubistvu Cepmena.
Biilljru je već doizlogrdilo da snosi krivicu za svako
ubiistvo počinjeno u Novom Meksiku i zato je napisao p^is-
mo VoMsu u kom mu objašnjava da je u Linkoln došao da
pregovara o primirjiu sa Dolanom i Evansom, da je slučajno
bio svedok ubistva, i da bi rado svedočio protiv ubica kad
jnu ne bi, toliko optužnica visilo nad glavom. Kad bi VolLs
poništio te optužnice, om bi se predao kao svedok. Jedna
rečenica u njegovom piismiu recito govori da mu je svega
doista: , , ,

„Nemam više želje za dalju borbu ..

15. marta je dobio pismo O'd guvernera:

„Dođi u buiću starog Vilsoma u devet sati uveče sledećeg

poaiedeijfoa, sam . . . Imam ovlašćenje da te o®lobodim op­
tužnice, ukolilko budeš svedočio o ornome što znaš . . . Ovo
je strogo poiverljivo. . . Zato dođi sam. Nikom živom ne­
moj reći kuda ćeš, i po kom pitanju. Ako si mogao da
veruješ Džesiu Evansu, možeš verovati i meni.”
Bili je verovao guverneru na reč. Tačno u devet sati,
17. marta, pokucao je na vrata Vilsonove kuće. Vilson ga
je pustio uniutra.
„Došao sam da razgovaram sa guvernerom” , reče Bili.
,,Da M je on ovde?”
Prema devetnaestogodišnjem Bilij'u krenu strašilo od
čoveka sa kozjom bradicom i reče. „Ja sam guverner Voliš;”
Bili, držeći „vinčesterku” u ruci, pažljivo pogleda
okolo.
83
 -k'k'k S E J N k k k

,,U vašem pismu ste mi obećali punu zaštitu” , reče, Bild.

,,I držim obećanje. Vilsoin i, ja smo sami u kući” .
Bili i guverner sedoše da razgovaraju.
„A ko budeš svedočio pred istražnim suidijom i na sudu
protiv Ceprnenioivib ubica, dobićeiS pomiloivanje za-sva tvoja
nedela.”
Bili je želeio pomilovanje, ali, ne po cenu da dobije me­
tak u leda.
„Guverneru, ubiće me ako uradim ono što tražite od
mene. Nikad me neće pustiti da odem živ iz grada.”
„T o se može sprečibi. Daćeš svoj pristanak na, lažno
hapšenje, tako da tvoje hapšenje izgleda ubedljdvo. Na taj
način tvoji neprijatelji neće ni pomisliti da si doveden kao
svedok.”
Dogovor je postignut i Bilijevo takozvano hapšenje
bilo je isplanirano. Hapšenje će izvršiti šerif Kimbrel uz
pomoć na brzimu skupljene potere koja će se sastojati od
Meksikanaca. U tome ni pod kojim uslovom ne sme učest­
vovati nijedan vojmik iz Fort Stamtona. Jer, Bili bi radije
poverio sivoj život nekom poput Džona Kiinija nego jednom
od Dudilijevih vojnika.
Sastanak je završen i Bili i Voliš se rukovaše 1 rasta-
doSe kao prijatelji. Bili je održao svoju reč. Guverner nije.

Četiri dana kasnije, 21. mairta, šerif je sa svojim lju ­

dima ujahao u San Patrioio i uhaipsio Bilija i Toma. Ndje
bilo problema oko „ha,pšemja” i zarobljenici su odvedeni u
Linkoln. Sve je išlo po planu, dok Bili i Tom nisu odvedeni
u mali prljavi zatvor.
Tada je Biliju postalo s-umnjiva cela ta rabota. On se
saglasio sa neformalnim pritvorom. Guverner nije ni spo-
89
 ★★★ Š E J N -kicir

memio gnadski zatvor. Bili se tada, prema recima Eša

Apsona, okrenuo zamemikiu, šerifa Tomiu lioingvorbu i rekao.
„Tome, zakleo sam se da više žiiv neću ući u iowu ru­
pu.”
„Ne vidiim šta se tu može uraditi, Bdlli” , oidigoivori mu
Loingvoirt. „Ja ne želim da te stripam ovde, ali, dobio sam
naređenja, i moram da ih sprorvedem. Nemoj mi sitvarati
nepriliLke,”
Bili mna mije oiežavao posao. On i Tom O’Foliijard su
sišli mraiánim stepeinicama u iriijihiowu podzemoiu ćeliju. To
je Biliju bila prva ttindiikaoija o guverneroivoj nameri da ga
upotrebi kao obično oruđe, á ne kao prijatelja od povere-
nja. On nije ehvatao tu vratu igre. To je bilo protiv kodek­
sa u koji SIU verovali oin i Tom.
Sledećeg dana su dva mladića prebačena u sioibu u za­
dnjem delu Patronove kuće. Na ruke su im stavljene Irnce,
ali, one nisiu imale efekta kod Bilija. On je satima zabaiv-
Ijao Toma, pokaauj'ući mu kako lako može da skine lisice
preko svojih tankih ziglavkoiva.
Suđenje Cepmenoivim ubicaima zakazano je za drugu
nedelju u apriilu, ali su Kempbel i Džes Evans uspeli da
pobegnu (uz pomoć vojinika!) iz Fort Stanloiiia krajem manta,
i zaiuvek nesitali sa scene u Liinkoln aknugu.
Došao je apriil, i Biili se pojavio na sud'u i svedočio
protiv Cepmenoivih ubica, ali, to je bilo samo traćenje vre­
mena. Dolan i Metjuis su bili optuženi kao saučesnici u
zločiniu, a javni tužilac nije bio niko drugi do poručnik
Rajnerson, stari pristaša Santa Fe kružoka. Rajnerson je
iadejstvovao da se za njih promeni mesitosuđenja.iida bu­
de u Soboro oikrugu, gde su oni vrlo lako uispeli da budu os-
iobođeni.
Sa još m-ainje napora Rajnerson postigao da svi lju­
di iz grupe Seven Rivens, koji su bili optuženi za ubietvo
Frenika Mek Naba, budu oslobođeni u okviru guverneroive
amnestije.
•0
 'k'k'kSEJN-k'k-k

I omda je d'o'šao poslednji udarac. Eaijineinson je Oikrenuo

nišan prenia Biliiju Kidu. Jeste da je većima optužnica-pro­
tiv njega bila pomištena, ali, Voilis nije uspeo da ukine op-i
tužnicu za ubistvo šerifa Bredija. To je bio Rajnersoirw)iy
glavni adut, i on je odlučio da zaigra na njega. Od siudiije
Brdstoila je zatražio da se promeni mesto suđenja, i oivaj je
to odobrio bez pogovoora.
Suđenje je odloženo zia kasnije, a za mesto suđenja je
određena MeiSdla, gde je Rajnerson bio kod kuće. Bildju je
bilo jasno da je Rajnerson ionao nameru da sam odabere
poroitu koja će ga poslati direktno na vešala. A prediseidar
vajući sudija će bez suminje biti Bristol. I
I Tomu je bilo sasvim jasno kakva mu je sudbina. Ou-*
verner ih je napustio, i bilo je krajnje vreme da neišto
učine za sebe. Samo se jednom igra s one strane konopca,;
a Tom nije imao želju da mu to bude poslednja igra.
fJi Biili nije bio za to, ali, on još nije bio spreman dal
preseče uže i beži. On je obećao da će svedočiti na sudu u
vezi sa Dudlijevim poinašanjem za vreme četvorodnevne
bitke, i od toga nije hteo da odustane. Uostaloim, zašito se
uzbuđivati oiko toga tako rano? Suđenje u Mesili je za­
kazano tek za juli, i on je isplanirao da do tog vremena
pobegne.
Istražni sud je počeo sa radom krajem majia u, Foirfi
Stantoinu. Zasedalo je veće od tri vojna lica visokog ranga.
Bili je položio zakletvu 28. maja.
„Vaše ime i mesto stanovanja?”
„Zovem se Vilijam Boini i stanujem u Liinkoiliniu.”'
„Da li ste poznati i kao Bili Kid? I K id Antrim?”
„Da, gospodine, mada je Antrdim prezime mog očiuha.”'
„Gde ste bili 19. jula prošle godine i šta ste viideilli ođi
akcija vo'jnika tog dana?”
Postavljeno mu je rrinogo pitanja, i onda ga je DiuiSM
unakrsno ispitivao. Za vreme ispitivanja bio vrlo smiren:
i hladnokrvan, kao da igra poker. Samo su on, gospođa Meli
Svin i Hoze Cavez i Cavez bili tu da svedoče proitiv Diuid-
lija. Njih dvajica su svedo-čili da su vojnici pucali na njih,
a gospođa Mek Svin je detaljno opisala svoj razgovor sa
Dudlijem kad je on ispoijio bezdušnu ravnodušnost u od­
nosu na IjUide zarohljene u njenoj kući koja je garela.
Presuda je donesena sredinom juna. Poručnik Dudli
je bio nevin! Sta više, konstato'vano je da se on ponašao
ispravno, vođen „najhuimanijiim i najvrednijim motivima i
dobro proceniivši situaciju sa vojne taoke gledišta, pod tako
izuzetnim uslovima” .
To je već bilo previše za Bilija. Ovaj poslednji primer
pravde nije mogao da proguta. Odsada pa nadalje će še os-
lanjaibi .samo na svog konja, ,,kolta” i sebe. Te noći su se on
i Tom iskraii iz Patronove kuće, otišli do Elisonoivog kora­
la, uzjahali konje i odjahali u mrak.
Bilo je to 17. juna 1879. Tom Folijard je živeo još
osamnaest meseci, Bili Kid još dvadeset pet.

i.
Sledeću godinu su dva mlada odmeinika provela ne ra­
deći minogo. Veći dfeo svog vremena su pro-veli u Fort Sum-
neru, igrali su poker sa Petom Garetom, pratili mlade ,,se-
njoriite” oa lokalne dgranke, i organizovaii trke na konjima
« oniimia k oji su hteli da učestvuju.
Kad bi izgubili na kartama, otišli bi do Bosk Grande i
poseteli stado čika Džona, kako bi došli do džeparca. Zašto
da ne? On im je još uvek dugovao novac. A pored toga, bi­
la je to dobra šala na račun stare tvrdice.
AM, Cisum to nije shvatao kao šalu. U svom besu vršio
je pritisak na ljude od vlasti, da nairnenuju novog šerifa,
nekog ko nije kukavica i ko je dovoljno ambiciozan da pro-
9Z
 ■kickSEJNieic'k

tera sa teritorije Bilija Kida zauvek. U to vreme je u No­

vom Meksiku bio jedan takav čovek, hiraibar i ambiciozan.
Bio je to Pet Geret.
, Drugi čovek koji se namerkao na to mesto, dožao je u
Fort Sumner januara 1880. Zvao se Džo Grant, mladi od­
vratni hvalisavac iz Teksa-sa. Zelja mu je bila da ubije B i-
li'ja Kida i postane poznat na taj način. A li prvo je m orao
da smiri živce viskijem.
Jedne noći. Bili je navratio u Hargrovov salun i video
Granta koji je držao bocu viskija u zagrljaju. Uopšte ndje
obraćao pažnju na tog čoveka, doik mu barmen nije šapnuo
kako se Grant hvali da će „ubiti Bilija Kida” prvom prili­
kom. Takva scena se, tradicionalno, ovako nastavlja.
Grant se doteturao do Bilijevog kraja bara i kaže: „ K i -
de, kladim se da ću večeras ubiti čoveka pre tebe.”
„Odabrao si pogrešnu osobu sa kojom ćeš se kladiti” *
odgovara mu Bili. ,,Ja ne želim nikoga da ubijem” . I kraj­
nje noinšalantnio, uzima Grantov pištolj i kaže. „Baš je lep
ovaj ,kolif. Mogu li da ga pogledam” ?
Pretvarajući se da razgleda burence, opazio je da u
Grantovom ,,koltu” ima samo pet metaka, 1, dok je vraćao
,,kolt” ovom teksaškom hvalisavcu, okrenuo je cilindar ta­
ko da prazno ležište bude prvo. ' ,
Uskoro je Grant potpuno izgubio kontrolu nad sobom.
Ušao je iza pulta i počeo da razbija čaše i flaše dr.škom od
pištolja. Bild je posmatrao pijanu budalu. Odjednom, Graiit
se okrete i uperi svoje „kolt” u Bilijevo lice.
,,Sad ću da pokupim opkladu!” viknu.
Istog časa, pritisnuo je obarač i udarna igla lupnu u
prazno ležište. To je bilo ianenađanje. Okrete bureioce da bi
pucao još jednom. To mu je bio poslednji pokret. Bidi je već
držao pištolj u ruci, i Džo Grant se sruši mrtav.
Bili vrati pištolj u opasač i odmahnu glaivom. To je
očigledno bila samoodbrana, ali, Bild je pomislio da će za-
93
 ★★★ Š E J N ★★★

kan tom čiiniu dati drugo ime. Njegov jedini komentar je

bio: ,,To je .bila igra za dvojicu, i ja sam bio prvi” .

iI*-
Tog leta došlo je do prekida u dobrim odnosiima izme­
đu Biliija i njegovog partnera u kartama, Peta Gareta. Pet
se sve vdše družio sa Cisumom i loistailim moćnim rančerima.
Kada su oni počeli da sređuju da on postane zamenik še­
rifa, bio je spreman da to prihvati i preseđao se u Ros vol
gde je (kupio sebi mali ranč.
Biliju. se činilo da je Pet spremam da postane Cisumo-
v o opuđe fcalko bi sebi svio gnezido. Uiskotro su on i Tom sa-
znaM da će njühovi negdašnji prijatelji fcren^llti za njima sa
poiteimicama i poterom. Ta vrsta prijateiljsitva im se ndje do­
pala.
Dotou Slkurldku se nije sviđalo kaiko su se sitvari odvi­
jale i zato je odlučio da zauvek ode iz Novog Meksiika. I
Carli Bofudri ibi otišao, ali, pošto je dobio posao nadtzornika
na jednom raniSu blizu Sumnera, nije hteo da ga izgubi. I
tako je BMd ¡rekao „adios” Doku po posled'niji put i ovaj ode
za Teksas sa svojom ženom Meksiikankom.
BdJi i Tom počeše da traže nove „compadires” i trojica
k oji su se pridiružili, biiM su čudna mešavina dobra i zla.
Jedan je bio veseli tinejdžer po imenu Bili Vilson kcn
j i je im'ao lošu naviku da plača svoje dugoive falsifikoivanim
novcem. Dnugi je bio bivši potocajac. Tom Pdiket, koji je uče-
stvoivao u neikoj toči u Las Vegaisu. I treći je bio pravi zlo­
činac, opasan tip po imenu D ejv Hadaban, za kojim je ras­
pisana poternica zbog dugačke liste različitih zločina. Ti
'ljudi SIU prirodno graivitirali Biliju, i automatski ga prih­
vatili kao vođu.
T o je biLo daleko od nekadašnje grupe Reguilatora, ali
su Tom i Bili osećaii da imaju oslonac u njima. A to im je
bik» poitrebno. . .
Noveimibra 1880. godine, Pet Gaoret je naimenovan za še-
liiia ofcnuga Lánkioiln. Njegova prva diužnosit, kaiko su imi
M
 Š E J N -k'k'k

rekli Cisuim i ostali veliki rančeri, b ila je jasna. Cim je

prikačio anačkiu, krenuo je da uhvati BEija K id a — m rtvog
ili živog.

(Nastaviče se)
 EDICIJA DOK HOlIDEJ
VANREDAN BROJ

jitDIĆA S V t t K A

SEJN BROJ 28
DZEK SLEJD
TAJANSTVENA MOČVARA
Konj je drhtao i Sejn se trže.
On je od aligatora pom islio da je stablo
koje je vodena struja izbacila na obalu.
Munjevito je trgnuo pušku iz futrole.
Oko njega je iznenada sve oživelo.
Jato ptica prhnuše uvis a više od tuceta
aligatora kliznuše niz pesak ostrva i stuštiše se
ka vodi koja je p ro klju ča la od njih.
U kakav je to kraj dojahao?
I kako će se odavde ponovo iskobeljati?
Bio je u klopci i sve te nemani čekale su
samo na to da im se približi . . .

izlazi 16. septembra 1981.

IZDAJE I ŠTAMPA NIŠRO FORUM OOUR MARKETPRINT, 21000 NOVI SAD V. MIŠIĆA 1.