DZEK SLEJD

PHKSO

NIŠRO FORUM OOUR MARKETPRINT

EDICIJA VESTERN ROMANA
SEJN
Broj: 29
Glavni i odgovorni urednik;
Svetozar TOMIC
Urednik:
Zorka ClRlC
Naslov originala:
Jack Slade

,
A VERY SPECIAL RANCH
Recenzija:
Tomislav KETIG
Prevod i adaptacija:
Tomislav KETIG
Lektor:
Zorka CIRIC
Tehnički urednik:
Ferenc BARAT

Naslovna strana:
Ferenc BAHAT
Korektori:
Marija BURAN J I
Irena GALAMBOS

Štampa: 5. 10. 1981. godine

Tržište: 10. X 1981. godine

Izdaje i Štampa NlSRO FORUM — OOUR MARKETPRINT, Novi

Sad, Vojvode Mišića 1. Glavni i odgovorni urednik: Svetozar TO­
MIC; Urednik: Zorka CiRiC; Naslov originala: Jack Slade: A VERY
SPECIAL RANCH; Copyright: 1976. by Towe Publications INC, pre­
ma ugovoru sa GPA iz Minhena.
Oslobođeno osnovnog poreza na promet, mišljenjem Pokrajinskog
sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SAP Vojvodine, broj
413-12/79 od 28. II 1979. godine.
 S a sedlom o ram enu i puškom u ruci stajao je S e jn na
iv ic i puta, sačekavši da poštanslia k o čija kren e dalje. V o za r
se žurio. A li, ta k a v je i bio n je g o v posao. S e jn je bio je d in i
k o ji je sLšao, a novih putnika n ije bilo. P rašina obavi za ­
p adn jaka. Onda n je g o v pogled pade na dru gu stran u u lice.
D v a m uškarca s ta ja la su tam o u senci n astrešnice i po­
sm atrala ga. Prosto je osećao da oni s n jim nešto sn u ju .
Sam o n ije znao Sta.
O na d vo jica nisu b ili sami. Iznenada, oseti p ritisa k r e -
v o lv e rsk e cevi u leđa.
— Č in ite šta vam kažem , S ejn e, ili će p raštati — pro­
m rm lja tip iza n jega. — V id ite li onu berbern icu preko?
Tam o ćete ući.
Z a p a d n jak pogleda u tom p ravcu . B erb ern ica m u je
izgled ala zatvorena.
T ip za n jeg o vim leđim a izvu kao mu je ,,kolt” iz opa-
sača i pušku iz ruke. Ona d vo jica na drugoj strani u lice
nisu ga n ijedn og tren u tka ispuštala iz vida..
K a d m u je onaj tip zario „ k o lt” u krsta, S e jn kren u.
S ta su h teli o vi lju d i od n jega?
Z a p a d n jak kren u preko ulice. O naj čo vek je išao tik
iza njega. P reko ru k e nosio je ogrtač, tako da niko od
p rolazn ika n ije m ogao da vid i oružje.
Š e rif ova k a n ce la rija le ža la je u suprotnom p ravcu . Ali,
i ona je S ejn u izgled ala zatvorena.
— iSre hodaj prebrzo, Sejne! — opom enu ga pratilac.
Z ap ad n jak je i d a lje bio radoznao šta od n je g a hoće.
I pored n a jb o lje vo lje , on to sebi n ije m ogao da predstavi.
B rigad a Sedam poslala ga je u F en iks da na od B rig a d e
stečenoj zem lji izm eđu S lan e i D žila rek e podigne stočar­
sk i ranč. B rig a d i Sedam su b ila drastično sm anjena sred­
stva za delatnost od strane m in istarstva i zato se ona tru ­
d ila da stekne sopstvena. P ro d a ja stoke sa sopstvenog ran ča
b ila je jed n a od ta k v ih id eja. Pošto je to b ila strogo ču van a
ta jn a, b ilo je apsurdno tako nešto dovoditi u vezu s onim
što su ovi tip ovi od n je g a hteli.
 iririr 5 E J N kirir

S e jn zastade pred vratim a rad n je i osvrte se. C ovek

iza njega bio je stariji od one d vo jice lioja su se prim alda
n a deset koraka razd aljin e. Bio je m ršav. Uredno potkre-
sani brkovi d avali su mu asketski izgled. II desnoj ruci,
p rekriven ogrtačem , držao je „lio lt” uperen u zapadnjaka,
S e jn o v kolt zadenuo je za pojas, a u levoj ruci je nosio za-
p ad n jako vu pušku, cevi usm erene na dole.
P ro lazn ici su išli ispred n jega i Sejna i za tren u tak
su zaklon ili drugu dvojicu. S ejn je reagovao m unjevito.
U d ario je tipa sedlom po glavi, odgurnuo n jego v revo lver
u stranu i izvu kao mu svoj iz pojasa.
Pod težinom sedla, m ršavi čovek pade na tlo. P ro la z­
nici su sta ja li u krug, svi sem onih ko ji su se kretali prem a
revolveraši ma. Oni užasnuto odsl-cočiše u stranu i tada sev­
nu i prasnu u p ravcu Zapadnjaka.
On se baci prem a zidu i u zvrati vatrom . M eci re vo l­
veraša p ro fiju k a še pored n jegovog lice i zariše se u zid.
A li, n jego vi m eci pogodiše. Jedan posrnu prem a ogradi i
ispusti „ k o lt” , dok drugi polete napred i ispruži se licem
prem a zem lji.
S e jn pođe ka vratim a berbernice i uskoci unutra. V rata
nisu bila zatvorena, ali je radn ja bila prazna. On bi'zo pro­
đe prostorijom , otvori zadnja vrata, a onda p retraži i dru­
gu, pa stiže do dvorišta. K ric i s u lice prodreše preko krova
do njega. V idelo se n ije ništa.
D ok se vraćao na ulicu, upade šerif u berbernicu. U ok-
vira v a la ga je gom ila lju d i. D otrčalo je sigurno stotinu
lju d i i m nogi su odmah pokazali na Zapadnjaka.
— To je on, šerife! — povika jedan stariji džentlm en.
— On je ustrelio jednog. D rugi je pobegao prem a zvonari.
S e jn se osvrte. N jegovo sedlo i puška ležali su na tro­
toaru. Od m ršavog n ije bilo ni traga ni glasa.
Z a p a d n jak zadenu „k o lt” u fu tro lu i saže se ka pušci
i sedlu. Š e rif se na trenu tak naže nad m rtvacem , a onda mu
p riđ e ozb iljnog i zatvoren og lica.
— V i ste pucali?
— Ja sam pre pet m inuta stigao kočijom . T ro jica su
me ovde u h vatila u klešta. Ja te lju d e nikada ra n ije nisam
video, i m eni još ni sada n ije nim alo jasn ije šta su oni od
m ene hteli.
— I onda ste odmah pucali.
Š e rif je bio oniži čovek od pedeset godina. N jegovo
široko lice se m rštilo.
4
 ic'kkSEJN'k'kir

Z ap ad n jak n ije m orao da se brani. M nogo p rolazn ika,

m uškaraca i žena, ja v ilo se za reč i opisalo šerifu prepad.
— D ođite sa m nom u kan celariju da m ožem o načiniti
zapisn ik — obrati se šerif Z a p a d n jak u i posla jed n og m la­
dića po pogrebnika.
— Z n ate li ko je m rtvac? — upita Z ap ad n jak, korača­
ju ći kraj šerifa prem a kan celariji.
Š e rif ga odm eri pogledom .
— Razum e se! Z o ve se A nton M ele.
O tk lju ča k a n ce lariju i pusti S e jn a unutra. O vaj položi
sedlo i pušku na klup u pod prozorom , pa skide šešir i ob ri­
sa znoj. Dan je bio izuzetno vreo.
— K ad a p oznajete čoveka, onda m ožda zn ate i šta su
ti lju d i h teli od mene?
Š e rif ga ponovo odmeri.
— Teško m ogu da zam islim . A li, ako biste mi re k li
vaše im e i razlo g zbog k o jeg ste došli u Feniks, m ožda bih
ip ak znao.
S e jn se nam ršti.
— K ako se zovete?
— Sejn! K upio sam p ašn jake od S a lt rivera.
' To n ije bilo sasvim tačno. Z em ljište je ku p ila B rig a d a
Sedam.. A li, sve je m oralo da ide na n jegovo ime, je r B ri­
gada n ije sm ela ni ná ko ji način da bude pomenuta.
— P ašn jaci južno od S alt rivera! — ponovi še rif pod­
ru g ljivo . — Tu terito riju pedeset kilo m etara du gačku i p e­
deset kilom etara široku vi n azivate jednostavno p ašn jacim a
južno od S alt rivera!
S ejn se cerio. On je dobro znao koliko je v e lik a ta
zem lja. A li, B rigad a Sedam se nikad a n ije ni b a vila sitni­
cama.
— Ž elim tamo da gajim goveda — obavesti šerifa.
— V i sami? — ¿ierif se nam ršti sa nev-cricom.
— N ajm iću nekoliko ljudi.
Š e rif za vrte glavom .
— S tv a ri nisu u redu u tom kraju . S ta tamo m ože da
vas snađe, u svakom slučaju, su teškoće. V e lik e teškoće.
Im am neko predosećanje za to.
— K ako? — iznenadi se Z ap ad njak. — Z a r nešto sa
kupoprod ajnim ugovorom n ije u redu? D a tamo ne živ i
već neko?
— O vde vam niko neće prodati ni jedno jedino g rlo
stoke.
 ★★★ S E J N 'kic'k

— Z ašto ne? — raspitivao se S ejn, iako za to n ije ni

bio zain teresovan. K rd o od pet h ilja d a goveda i više kola
punih drven e građ e za zgrad e ranča, n alazili su se već na
putu.
— Z ato što vas lju d i ovde neće, Sejne!
— To n ije n ik a k a v odgovor na m oje pitanje.
— O ni su suviše moćni. O ni će sve zgnječiti!
— Zašto me odgovarate? Ja poznajem taj k ra j. Tam o
od K o čizo vo g vrem ena ne žive više A pači. U tom trouglu,
n ije takođe podignuta n ik a k va farm a niti ranč. A ja ne po­
dižem tako velik o im anje samo zato da bih snabdevao m e­
som F en iks ili m ožda još Tuson. Sto se toga tiče, m ožete
ovd ašn je ran čere da um irite. Ja ću svu stoku transportovati
železnicom na Istok, i prodati tam o klanicam a.
T reb a reći da su se o tom e p obrin u li momci u V ašin g-
tonu unapred, ne želeći da se ovde dolazi u sukob sa lo k a l­
nim rančerim a.
— K a že te da poznajete taj kraj tamo? Otkud? — brun­
dao je šerif.
Z ap ad n jak sleže ram enim a.
— Ja sam dosta često navraćao tamo.
Š e rif ponovo zažm iri.
— I kako ste zaradili toliko novca, da ste m ogli toli­
ko zem ljište da kupite?
— Dobio sam nasledstvo!
— O nda ste ve lik i srećković!
S e jn klim n u glavom .
— T ako i ja mi.slim.
— A li, u poslednje tri godine niste b ili ovde?
Z a p a d n jak m alo razm isli.
— T ako otprilike.
— Od K o čizo vih vrem ena tam o više ne žive A p ači —
ponovi šerif S e jn o ve reči. — Tačno! Tam o n ap olju nem a
n ijed n e farm e, niti ijed n og ranča. I to je tačno! A li, ono
što v i izgleda, ne znate, to je da tam o n ap olju postoji čitav
jed an grad!
— Sta?
— G ore u brdim a! — objasni šerif. — G rad D žona
G ordona B anistera.
S e jn se nam ršti.
— B an d itsko gnezdo?
— M oglo bi se reći! B an ditsko gnezdo, utočište za pro­
8
 ★★★ Š E J N 'k'k'k

gonjene, sklonište za zločince sva k e vrste, a posebno b a n -

d oljerosi i kom ančerosi dolazi s vrem en a na vrem e p reko
granice, kad ih dole, u M eksiku, ru ra lesi pritisn u u za zid.
Z a p a d n jak sede.
— C igaru ? — ponudi ga šerif.
Z a p a d n jak za v rte glavom . R ačunao je sa svim teško­
ćam a, ko je p rati p od izan je jednog ran ča i uzgoj stoke, ča k
i sa stočnom kugom , ali ne i sa ta k v im nečim .
Š e rif je puckao dim.
— M orao bih, u stvari, da budem u z vas, ali, ja sam
p ro tiv vas, S ejn e! U svakom slučaju, dok lju d i ovde, u F e ­
niksu, žive i od grad a D žona G ordona B an istera. O d k a k o
ovam o dolaze n je g o va kola da bi k u p o va la potrepštine, sva ­
ka trgo vin a je p ostala dvostruko veća. A kovač je m orao
da otvori još jed n u radionicu i da zaposli pom oćnike. A li,
to još n ije sve. V i ste, izgleda, veom a bogat čovek, S ejn e.
Im ate novca i zato ćete se boriti. To će b iti p ravi rat izm e­
đu vas i D žona G ordona B an istera. I ako vi ne napadnete
n jega, napašće on vas, je r ćete s tim rančom p rib ližiti c iv i­
liza c iju i i;akone njegovom gradu.
— A li, tu ste na k ra ju i vi! V i i lju d i iz S avezn e m ar-
šalske kan celarije. Jedna stanica n alazi se i u Tusonu. Z a r
oni ništa ne zn aju o B anisterovom gradu?
— S v i to ovde znaju! — zareža šerif Ijutito. — A li,
sraču n ajte malo, koliko bi saveznih m aršala bilo potrebno
da se oni lju d i gore ra zju re i to gnezno sravni sa zem ljom .
— O nda mi je, znači, D žon G ordon B an ister poslao onu
tro jicu na vrat?
— M ože biti, ali i ne mora. — Š e rif sleže ram enim a.
— S va k o ovde, u F eniksu, ko je poslovno vezan sa B a n i­
sterom , mogao je da p ošalje te lju d e.
— Ipak, v i p ozn ajete m rtvaca! Z a koga je on radio?
To bar m orate znati.
— Z iveo je ovde, u gradu — odvrati p red stavn ik za­
kona. — A li, s vrem en a na vrem e sedm icam a se n ije p o ja v ­
ljiva o . T a k v i lju d i sm ucaju se svuda. I poznaješ ih i ne po­
znaješ. I ona d vo jica izgled a da su p ripadale istoj sorti.
P re tp o sta v ljam da je jedan od te d vo jice bio b rat u bijenog,
a drugi neki ad vokat. Od onih što n em aju sopstvenu kan ­
cela riju . Sam o ih n a ziv a ju advokatim a.
S e jn klim n u glavom .
— Da, tako je to. — U stao je. — N isam uopšte im ao
nam eru da brda na istoku koristim za ispašu. M ožda ćemo
 'k'kirSEJN'k'k'k

se Džon Gordon B an ister i ja još sporazum eti. Ja ovde hoću

da gajim stoku, a ne da ju rim bandite.
Š e rif takođe ustade i isprati ga do vrata.
— Sejn e! V e ru je te li vi zaista da B an ister ne zna ko
ste vi? V i ste se ovde godinam a ju rili sa ,,V els F argoom ” ,
a onda ste počeli da rad ile za Savezn u m aršalsku kan cela­
riju . To zna već svako dete. I sad se p o ja v lju je te ovde i
k u p u jete ve lik i zem ljišni posed na teritoriji na kojoj se na­
laze banditi. Š ta će B an ister pom isliti o tome? D a ste vi
odgaj.ivač stoke, to će za n jega biti nešto sasvim novo. Ja
vam , bar, u to ne verujem .
— A li, tako jeste! — p otvrd i Z ap ad n jak i pruži mu
ruku.

II

Da stoka dođe ovam o i bude izgubljena, to svakako ne

bi obradovalo ni B rigadu Sedam ni V ašington. Zbog toga
se Z ap ad n jak još jednom uputio u poštu i obavestio B rig a ­
du Sedam o ovim nepredviđenim teškoćam a za koje je upra­
vo saznao. T elegram je uputio, jasno, šifriran. K om e bi
ovde uopšte smeo da veru je? ,
Onda se uputi u hotel u kom e je hteo da uzm e sobu
za sledeću noć.
Senovito i p rijatn o sveže bilo je u hotelskom holu. P r i­
šao je recepciji, položio sedlo na pult i stavio ruku preko
njega.
— M olim sobu, ali, sa senovite strane! — reče.
P o rtir je bio oniži, p ostariji čo vek s um ornim očima
jazavičara. Z avrteo je glavom .
— M i smo popunjeni. Do krova, m ister S ejne. S tvarn o
mi je žao.
— O dakle me poznajete?
S ta ri se nasmeši.
— V e ć mnogo dana znam o da dolazite u Feniks.
— I ko vam je naredio da me ob m anju jete kako ste
popunjeni? Ja sam došao kočijom iz Tusona. Sam o sam ja
sišao.
— Ja sam mu to naredila! — reče opori ženski glas
iza njega.
8
 •k'k'k S E J N k^'k'ir

Z ap ad n jak se uspravi, okrete i lako odiže šešir.

B ila je to jedna smeđooka. Još je izgled ala m lada i le ­
pa. B ila je visoka i vitlia. L ice joj je bilo kao u M adone.
A li, n jen pogled mu se n ije sviđao.
— H otel pripada vam a? — upitao je.
— Ja sam vlasnica, tako je.
— Cim e se rukovodite kad mi o tk azu jete gostoprim ­
stvo? D a li će i lju d i Džona G ordona B an istera m orati da
tra že drugi sm eštaj?
— Jesam li vam dužna objašnjenja?
— Niste.
— No, dakle!
— K od zvon are im a još jed an hotel — b rb lja o je por­
tir. — M ogli biste tamo da potražite, m ister Sejne.
— S ačekajte! — reče žena neočekivano, ispruži ruku
i okrete se ka portiru. — D ajte m ister S ejn u sobu broj
dvanaest. M oraće samo tren u tak da se strpi. G ost ko ji je
tam o odseo odmah će sići. D žindžer m ože da vam posprem i
k re v e t u toku večere.
B ila je brineta. N osila je crvenu h aljin u sa dubokim
izrezom . Ona naglo prođe pored Z a p a d n jak a i iščeze u b la­
govaonici.
— M ožete se već popeti — reče portir S ejn u i dade
m u k lju č od sobe. — Taj gost je već pre pola časa otišao
suprotnom kočijo m za Tuson. Sobaricu, D žindžer, poslaću
vam kasn ije gore.
S e jn uze k lju č i kren u uz stepenice. Zen a se zva la Me.
„H o tel kod M e” pisalo je velikim slovim a nad ulazom i on
je to pročitao.
Ušao je u sobu. B ila je vrlo prostrana. K ra j prozora
je bio dupli krevet. Izgled a da zaista ništa drugo n ije b ilo
slobodno. P oloži sedlo i priđe ogled alu ko je je visilo na
zid u iznad um ivaonika.
Tada se iza n je g a otvoriše vrata i M e uđe.
On se okrete iznenađeno.
Z a tv o rila je v ra ta za sobom i zu rila u njega.
— Sejne, nisam ni slu tila k a k a v si ti visok i zgodan
m uškarac.
P rišao joj je, pogledao je i kad je oborila pogled uzeo
je u naručje. P o lju b ili su se. U sne su joj bile m eke i vrele.
Im ao je osećaj, kao da je već godinam a poznaje.
— O, bože! — prošaptala je. — Izgled a da sam se u
tebe zatelebala.
 'kic'k S e j n

Izvu k la se iz n jegovog za g rlja ja , prišla ogled alu i po­

p ravila frizuru .
— S trp i se, dragi! D ođi posle večere u moj stan. N a­
lazi se odm ah k raj tv o je sobe. Sad m oram da idem . Gosti,
znaš!
O na ga p o lju b i još jednom pa se udalji.
S e jn se smešio sam za sebe. O vaj fle r t m u je baš do­
brodošao. I stoka i građ evin ski m ate rija l m ogu da stignu
te k kroz d ve sedm ice. Im ao je, dakle, vrem ena, i ako bi
g a utukao sa Me, prošlo bi m nogo brže.
S a t kasnije, sreli su se u blagovaonici. N asm ešila mu
se za lju b lje n o u prolazu i pom ilovala mu ruku.
P osle jela, otišao je u igračnicu . Z a ruletom sedelo je
d van aestak lju d i. V ećin a ih je bila odm akle dobi i izgle ­
da da su b ili dobro snabdeven i novcern. Jedan k ru p ije
vrteo je spravu. Me je sta ja la iza n jega kad je ušao Sejn.
B ila je n ap regn uta tišina i čuo se samo zv u k k u g lice koja
je p oskakivala. R azgovor je vođen isk lju čivo šapatom.
Me je d ržala ruke k ru p ije u na ram enim a. K a d a je
opazila Zap ad njaka, odm ah ih je odm akla. To S e jn u n ije
prom aklo. K ru p ije je bio jed an bledi, koščati m uškarac
crne kose. Z a p a d n jak ga je procenio na četrdeset godina.
Nosio je crno, dobro skrojeno odelo.
Izm eđu dve sta rije dam e bilo je još jedno m esto slo­
bodno. S e jn se nakloni lju bazn o desno i levo i sede. M e
m u priđe sa žetonim a u rukam a. S e jn kupi za h iljad u do­
lara. Ona ga krišom pogladi po p o tiljku , pogleda uperenog
u krupijea.
— Ž elim ti sreću! — prošaputa m u u uho i poljub i ga
brzo u tren u tku kad se ku g lica k o trlja la, i svi za stolom
nepom ično zu rili u nju, a onda se okrete ka svom kru p ijeu .
Igralo se u visoke sum e i naravno, m nogo i gubilo.
S e jn n ije imao sreće. Izgubio je šest hilja'da dolara. A li, da
se na Me ne m ože osloniti, počeo je da oseća još kad je
ušao u ovu prostoriju. Počeo je da se kon centriše na igru,
i oslonio se na svoj sistem. I od toga je i ispalo nešto. K u g ­
lic a ga je slušala, dok n ije zaradio dvad eset h iljad a dolara.
N aravno, na račun ostalih igrača, k o ji su jed an po jedan
odu stajali. N ajzad je ostao u igri sam p ro tiv krupijea.
S a ruletom nešto n ije bilo u redu. Po Zap adn jakovoj
raču n ici n je g o v dobitak m orao je b iti mnogo veći.
Neko vrem e igra li su sa p rom en ljivom srećom. Onda
10
 ■A'-fr-A' S e j n -k-kir

je k ru p ije počeo besno da gled a Sejn a, je r je ponovo gu­

bio. S e jn ga pogleda u oči i sm ehnu se.
— Isp latite me! — reče i pruži m u žetone.
Me rnu pruži novac.
— Č ekaj na m ene, dragi! — prošaputa.
On štavi n ovac u džep i priđe šanku da pop ije još je ­
dan viski. Iza n je g a se praznila igračnica.
K ru p ije priđe šanku. B arm en m u bez reči sm eša piće.
— V i igra te po sistem u, m ister S ejn e?
— A v i ne? — nasm eši se Z ap ad n jak.
K o ck a r je samo zurio u njega.
— M i ćemo još m eđusobno upoznati naše sistem e —
dodao je Z ap ad njak, krećući. — O staču ovde neko vrem e.
L a k u noć!
K ad a se popeo na sprat, otvoriše se jedna vrata i M e
se p o ja v i na pragu. N jen stan se sastojao iz tri prostorije.
B io je ve lik i i skupoceno name.šten. N am eštaj je poticao iz
E ngleske. N a zidovim.a su visile slike am eričkih i evro p skih
m ajstora.
S ejn se iznenađeno osvrtao i klim ao s odobravanjem ,
glavom .
— O vako nešto sam video sam o na ve lik im farm am a
na J u gu i preko u M eksiku. Posao sa B an istero vim gradom
zaista dobro ide.
N asm ešila se, ali suzivši oči.
— Š e rif me je obavestio da su ovde u F en iksu poslovni
lju d i doživeli izvan red an uspon od kako B an ister sedi tamo
gore, u brdim a. M ožda ću i ja stupiti s njim u poslovne od­
nose. Cim sam za to čuo, odm ah sam pom islio na to da od
n je g a tražim najam ninu. G rad se naim e n alazi na mom
im an ju. P o zn aješ li B anistera?
P ogled joj je bio bezizražajan .
— S v i ga poznajem o.
— Dobro?
G utala je.
— Ja ću ga sigurno takođe upoznati. — U h vatio je za
podbradak i poljubio. — A li, nisam došao ovam o da s to­
bom razgo varam o D žonu Gordonu B anisteru.
— R ash lad ila sam jed n u bocu šam panjca da p roslavim o
tv o ju pobedu — rek la je očevidno s olakšanjem .
— N ovac mi može biti potreban — odvrati Sejn, k lim -
nu vši glavom . — K o kao ja hoće ni iz čega da podiže ranč,
m ora prvo da ku p i stoku.
U
 '★★★ S E J N -kic-k

— Sedi. Dođi!
U zela ga je za ruku i p o vela u drugu sobu. Tam o je
gorela samo jed n a sv e tiljk a ko ja je bacala crveno svetio.
S tolice su b ile oku p ljen e oko m.alog stola na kom e je u ved -
rici s ledom sta ja la boca, a kraj n jeg a čaše. S e jn otvori bo­
cu. Ispili su. P olako se sm irivalo Sejn ovo nepoverenje.
Ostao je pri ovoj prvoj čaši. Ni n ju n ije iskapio do
kraja. Pošto su stavili čaše na sto, za grlili su se i p oljubili.
K r v mu je za stru ja la snažnije. K a d a je odneo u spavaču
sobu, ponovo mu se vratilo sećan je da ga ona voli i strasno
žali.

III

P ro šla su četiri dana. N oću je bio sa Me, a onda bi

danju dugo spavao.
T ik pred podne trećeg dana poštar mu je doneo tele­
gram . Z a p a d n jak se zatvorio u sobu i dešifrirao ga. B io je
vrlo kra ta k i sažet:

„P o sta v ite ranč na noge. U gradu če se nalaziti Džeson.

N jem u su data uputstva da vam pruži svaku m oguću po­
dršku.”

Z ap ad n jak kresnu šibicu i spali telegram . O nekom

D žesonu on još n ije čuo. S igurno je to samo lažno ime.
Č ekao je osam dana na tog m om ka. Noći je provpdio
sa Me. Z a to vrem e se n je g o v dobitak na ru letu popeo na
osam deset h iljad a dolara, a da kru p ije, taj lu k a v i momak,
nij’e tome uopšte kum ovao.
P o sle tih osam dana, ku pi on k o n ja i odjaha p rvi put
p reko S a lt riv e ra da obiđe zem ljište i potraži m esto na ko­
m e bi m ogao da podigne zgrade. T ri dana i tri noći zad r­
žao se tam o napolju, i samo se po sebi razu m e da je bio
posm atran od lju d i D žona G ordona B anistera, iako su oni
to krili.
S v e što je našao, b ili su trago vi kola, k o ji su od ušća,
ju žn o od grada vod ili preko p ašn jaka ka brdim a.
K a d a se vratio u hotel, siđe m u M e niz stepenice u su-
12
 'k'k'k ŠEJNkit-ir

sret. O stala je da stoji na poslednjoj stepenici i Iju tito ga

je gledala.
— D ugo si izbivao! — p ozd ravila ga je prekorno.
S e jn skide šešir i poljubi je.
— Ja hoću tamo napolju da uredim ranč. O nda mo­
ram jednom početi.
— T ri dana, Sejne! — prošaputala je i zako lu tala svo­
jim lepim očima. — U m alo nisam u m rla od čežn je za to­
bom.
— S ve ćemo nadoknaditi! — obeća. — V ečeras!
— Od ju če je ovde jedan m uškarac i čeka na tebe. N e­
ki Džeson. N eki n ep rijatan tip. V e ru je m da sedi u baru.
— Reci m u da ću doći — zam oli je Z ap ad n jak, pomi­
lo va je po licu i ode u svoju sobu.
M alo zatim , već se začu ku can je na vratim a.
— U đ ite samo! O tvoreno je — p o vika S e jn k o ji je
stajao kraj um ivaonika i spirao prašinu s lica.
O sm ehnu se iznenađeno i istovrem eno malo razočara­
no’. O čekivao je nekog kočopernog m omka, čoveka kadrog
da mu pom ogne p ro tiv tog banditskog gnezda.
A li, m uškarac k o ji je ušao i p red stavio se kao Džeson,
bio je onizak i su v o n jav čovek od pedeset godina. Ipak,
izgledao je još dosta elastičan i istren iran.
R u ko vali su se i seli.
— N e sm atram uopšte b riljan tn om id eju da me tražite
ovde, u hotelu — prim eti Sejn.
— A gde bih drugde m ogao da vas tražim ? Bio sam
d va dana im eđu S a lt i D žila rivera, jahao onuda i tražio
ranč ili nešto što jednom treba da bude ranč.
— O, p rokletstvo! — procedi Z apadnjak.
— Ja sam u ovom k ra ju poznat kao trgovac stokom —
n astavi D žeson. — Mi ćemo, dakle, razgo varati o govedim a.
Z ap ad n jak klim n u glavom .
— Onda kren ite sa pričom , Sejne!
— U stvari, ja zaista samo o govedim a mogu s vam a
da razgovaram — objasni Sejn. — O vd e čovek ne m ože da
očeku je mnogo, p a ni ja nisam bio od u ševljen kad sam do­
bio n aređen je da sam sam cat podignem ranč.
— O naj B an ister je moj posao! — odvrati D žeson g ru ­
bo. — A li, ja im am nalog da se obavestim od vas.
S e jn ispriča o svom dolasku i o razgovoru sa šerifom .
— To je praktičn o sve — dodao je — što znam.
13
 ■k-kirSEJNiririr

D žeson ustade.
—* Ja ću vam isporučiti pet h iljad a goveda. V i ćete
p latiti, a sada idem o dole u bar h otela i izvešćem o tam o
posao načisto, kako je to u ovoj bran ši uobičajeno.
Z a p a d n jak kren u za njim . U b aru je bilo m alo gostiju.
P rišli su šanku i Džeson naruči piće.
— D obili ste goveda po um erenoj ceni, m ister S ejn e —
reče D žeson glasno i podiže čašu. — Ja ću vam rado ispo­
ru čiti još. A li, ne otežite suviše. C ene rastu, i kažem vam
da će se na k ra ju popeti do nebesa.
N azd rav ili su i ispili. O nda se snažno rukovaše. D že­
son stavi šešir na g la vu i izađe iz hotela.
— S ad a su mi potrebni lju d i — okrete se S e jn ka bar-
m enu. — Posao počinje.
B arm en z a v rte glavom .
— N e ve ru je m da ćete ovde naći i jednog pom oćnika.
— Ja sam još pri novcu. P laćam dobro!
Jed an od g o stiju ustade i priđe šanku.
— P ođite m alo u M ilero vu krčm u, m ister S e jn e — po-
saveto va ga. Tam o ćete naći lju d e S igu ran sam.
Svako u F en iksu znao ga je po imenu. Sam o u početku
m u je to izgled alo kom ično. Z a h va lio se za savet, i odmah
otišao tamo. K ad a je posle pola časa ponovo izašao iz te
krčm e, posedovao je petočlanu ekipu.
V e ć danim a je imao osećan je da je D žon G ordon B a ­
n ister opozvao sve m ere k o je je trebalo da ga spreče. K a o
da je zauzeo sta v išček ivan ja. M ožda je tom e doprinelo i
Z ap ad n jak o vo defanzivno d ržanje u Feniksu. A li, S e jn je
potajno verovao da za B an isterovo m irovan je treb a samo
M e da zahvali.
T ri dana ka sn ije stigla su kola sa drven om građom .
K a d a su se d o k o trljala u grad, S e jn se nalazio u svo jo j ho­
telskoj sobi. Z a n jega je to bio siguran znak da rad počinje.
Sišao je i izašao na ulicu. T ren u ta k kasnije, p ojaviše
se i ona petorica, koje je najm io u M ilerovoj krčm i. Z a ­
p a d n jak im opisa mesto tam o n ap o lju gde je želeo da po­
digne zgrad e ranča. Onda ta petorica povedoše kolonu kola
ka jugu, preko S a lt rivera.
Z ap ad n jak ode do kolarske radionice i D žes O ven, ko ­
m e je p ripadala radionica, odm ah je izja vio da je sprem an sa
svim svo jim stolarskim m ajstorim a i pom oćnicim a da ode
preko S a lt riv e ra i da podignu zgrade. N ije se uopšte cen j-
kao sa Zapadnjakom .
li
 ★★★S e j n ★★★

S e jn se vrati u hotel, osedla ko n ja i ode do M e da se

oprosti od nje.
— O vo je veliki dan za tebe — reče mu ona pom alo
tužno. — N adam se da ćemo se često viđati.
— Ja ću u početku imati još dosta posla u gradu, i
kad mogu, ostaću preko noći.
Strasno ga je poljubila. O nda S e jn napusti grad. Još
se samo kratko zadržao u R am boovoj trgovin i dđ mu ja v i
da velik u narudžbinu, ko ju je izvršio pre nekoliko dana,
d ostavi na ranč. A li, Ram bo je već video kola sa građom
kako prolaze kroz grad, pa je odmah počeo s utovarom ro­
be. Jedna farm erska kola sta ja la su u dvorištu i dva slu ž­
b en ika su na n jih to v arila sanduke i vreće.
K ad a je n ek o like časova kasnije stigao u u va lu u k o jo j
je. odlučio da podigne ranč, ugledao je tam o brdo d rven e
građe. V o zari : n jeg o vih pet kau boja već su skoro isto va ­
rili sve. O kolo su leža li snopovi gred a i dasaka, sanduci s
ekserim a i staklom , roln e kro vn e lep en ke i opet daske i
daske . . .
Još pre nego što se sm rklo, vozari krenuše sa kolim®
nazad. S e jn podiže sa kaubojim a šatore, koji su treb ali da
po.služe za p rvu p riliku. Im ali su tri prostrana vo jn a šato­
ra. U jednom će se sutra sm esti ti D žes O ven sa svojim
lju dim a.
K o ra k po korak, kren ulo je. Ram bo je isporučio hranu.
Jed an od kau boja preuzeo je kuhinju. D va dana docnije
stiglo je pet h iljad a goveda koje je gonilo dvad eset m eksi-
kanskih vakerosa.
P red vo d n ik p riđe Z ap ad n jak u da ¡se s n jim obračuna
za stoku.
— Z a r ne biste ostali sa svo jim lju dim a? — upita Z a­
p a d n ja k stasitog M eksikanca. — P laćam dobro.
— Žao mi je, senjor! Mi smo pod čvrstim ugovorom —
objasni M eksikanac i izvu če iz bisaga gvožđe za žigosanje.
— Izvolite, m ister S ejne. To mi je takođe dato za vas.
S e jn uze gvožđe u ruke, poče da ga vrti i zagleda, a
onda se nam ršti.
— O vd e nem a n ikakvo ,,S” .
— V iše izgled a kao ,,G ” — cerio se M eksikanac.
— S tv a r pom alo liči i na v ile — brundao je Zap ad ­
njak.
P red vo d n ik se nasm eja.
— P a, i tako je. Ž ig sa znakom v ila za đubre! No, do-
15
 '•k'k'k Š E ’J N kk 'k

bro. M oračete vašu stoku žigosati s le v e strane vrata. T ako

je propisano.
S e jn opsova i pozva jednog od svojih kauboja, k o ji se
zvao B il. Tutnuo m u je gvožđ e u ruku.
— P očn ite odmah sa žigosanjem — reče.
B il je sa n evericom gledao prem a velikom krdu, k o je
je stoj alo oko stotina m etara od vakerosa.
— N isu žigosana? — upita zaprepašćeno. — A li, nas
je samo petorica!
— Sa m nom smo šestorica — preseče ga Zap adn jak.
— V akero si neće da ostanu. Z ato će jedan od nas m o­
ra ti da odjaše u Tuson da nađe još nekoliko lju d i.
B il je b ezyo ljn o posm atrao gvožđ e sa svih strana, a
onda se ponovo udaljio. S e jn p ojah a sa M eksikancem ka
krd u da se obávesti o stan ju fetoke. G o ved a su b ila dobro
negovana.
D va časa kasn ije, vak ero si su ponovo od jahali i Š e jn
je bio sa svorn tom stokom jedin i k o ji je ostao. U svakom
slu čaju, znao je da stoka ne m ože da se razbegne. S a lt r i-
v e r na severu i D žila r iv e r na ju g u ko je se šesnaest k ilo ­
m etara zapadno od ove u va le sp aja ju i brda na istoku,
p re d sta v lja li su prirodne prepreke. O vd e bi jednom treb alo
da pase šezdeset h iljad a goveda. B a r tako su m om ci u V a -
šingtonu p lan irali.
R ad je napredovao. P eto rica kau boja počela su sa žigo -
sanjem , a g la vn a zgrada je v id ljiv o rasla iz dana u dan.
D v a tesara nisu više u zgrad i b ila potrebna, i počeli su do­
sta daleko odatle da grad e p rvu štalu. Tuda je, ka S a lt ri-
,veru tekao jed an potok. S e jn podiže pojilo. B ilo je veom a
m nogo posla. I u toku posla, on je zaboravio na Me. Sam o
u veče bi pom islio na nju, kada bi se um oran i kao p re­
b ije n dovukao u šator na spavanje.
N a D žesona bi često p om išljao u toku dana. I tada bi
n je g o v pogled bio p rikovan za daleka brda na istoku.
V ideo je D žesona ponovo, mnogo ran ije nego što je
očekivao.
K a d a je jedn og dana izjah ao da vidi koliko su se u
m eđuvrem en u raštrk ala goveda na ispaši, i tik pred sum rak
se vratio sa tog jah an ja, ležao je Džeson pred n jego vim
šatorom . M rtav i obeležen n jego vim žigom . G vožđe je le ­
žalo k raj n jeg a u travi.
S e jn se skam enio u sedlu. C rte na licu m u otvrdnuše.
16
 - k ir - k S E J N k ' k ' k

O va scena k a ziva la mu je mnogo. Znao je da m u je tim e

D žon Gordon B an ister bacio rukavicu .
N ije m orao da se osvrće. B io je sa m rtvacem sam n a
ranču. K a u b o ji i D žes O ven sa svo jim g ra d ite ljim a nap u ­
stili su ga.
P osle izvesn og vrem ena, doprli su do n jega p u cn ji iz
p ravca gde je bilo krdo. U njem u je k lju čalo od besa. B ilo
m u je odm ah jasno da su ti p asji sinovi počeli da m u ubi­
ja ju stoku.
Sahranio je D žesona malo iza kuće, dok su p u cn je vi
još u vek o d jekivali. C elu noć su B an istero vi lju d i ra d ili
svoj p rlja v i posao. K a d a je svanulo, ugledao je jato le ši-
nara kako k ru že i u strem lju ju se ka zem lji.

Osedlao je m rkova i odjahao u grad.

K a d a je ušao u g la vn u ulicu, še rif je stajao pred svo­
jom kancelarijom . Izgled alo je kao da su ga na n jeg a upo­
zorili. S e jn dojaha do n jega i zaustavi se kraj pločnika.
— Ja sam vam prorekao da ćete zapasti u teškoće,
S ejn e — reče p red stavn ik zakona tm urno. — Sad ih im a­
te, je li tako?
— Je li to p itan je, ili hoćete tim e da mi n a go vestite
da ste već obavešteni?
— U zm ite to kako vam je vo lja.
— Ti pasji sinovi nisu mi samo ra z ju rili lju d e i stoku
pobili, već su počin ili i ubistvo! — reče Z apadn jak.
Š e rif klim nu glavom .
— C o vek od koga ste ku pili stoku.
S e jn ga je gledao u oči.
— Zašto niste odm ah dojahali tamo k m eni, čim ste
to doznali?
— Ja ću odm ah odjahati s vam a napolje, S ejn e. Ako
v i to zahtevate.
B ilo je sam o po sebi jasno da je Z a p a d n jak znao kako
čo vek kao što je taj šerif, nem a p ro tiv B an istera ni trunke
šanse.
— Oh, p rokletstvo! — prosiktao je i podbo mrkova.
O djahao je do hotela, sjahao i ušao.
P o rtir je stajao za recepcijom . On z a v rte glavom kad
je S e jn ušao u hol.
2 S e jn 29 IT
 k 'k 'k S E J N if- k k

— M e n ije tu — obavesti ga.

S e jn je znao da je tako. Ipak se popeo i pretražio njen
stan Bio je prazan.
K a d a se vratio u hol, stajao je kru p ije na recepciji.
Sam . P o rtir je napustio svo je mesto. S e jn zastad e pred
kockarem .
— P o rtir vam je već rekao da M e n ije ovde — p ri­
m eti ko ck ar ledeno.
— Je li dobrovoljno otišla?
K o ck a r se sm eškao bezizrazno.
A k o je Me pod pritiskom . . .
— Da? — K o ck a r načini grim asu. — S ta hoćete da
kažete?
Z ap ad n jak više n ije obraćao pažn ju na taj p o d ru g ljivi
sm ešak. Iznenada je izju rio na ulicu, uzeo m rkova za uzde
i pošao ka stolariji.
Džes O ven je stajao u radionici. N ije bilo nijednog od
n jego vih pom oćnika.
— S ejn e! — povika on iznenađeno i uplašeno.
Z a p a d n jak se cerio.
— S ta se to sa vam a događa? Z ar vi ne želite novac
od mene? V i ste danim a sa svojim lju dim a rad ili kod mene.
K u ća je skoro gotova. Zašto sad hoćete da gotov n ovac is­
p ustite iz ruku? M ožete li mi to objasniti?
D žes O ven je bio naizm enično crven i bled.
— V i m orate to da shvatite, m ister Sejn e! — m ucao
je.
Z ap ad n jak mu priđe i podboči se.
— Ne! T o ja ne razum em .
O ven za vrte glavom .
— Ja ne tražim n ikak av novac od vas. N ijed n og cen ­
ta. Jer, najzad, nisam se držao ugovora. A li, ostavite m e na
m iru.
— Tačno! Mi smo z a k lju čili ugovor. Zašto ste ga ras-
kin u li? O dgovorite mi, do đavola!
— S ejn e. ja ne živim sam ovde. Ja imaro žen u i o<ecu!
— O stavite te priče — režao je Zapadnjak. — K o vas
je prisilio da tamo napolju sve ostavite?
D žes O ven je zurio u svog posetioca. K ao da je ostao
b ez vazduha. U svakom slučaju, tako je izgledalo.
— • B an ister? — upita S ejn . — Je li to bio taj p ro kleti
D žon Gordon B anister?
18
 'k'k'k S e j n k k k

D žes O ven je grcao.

Z ap ad n jak poteže revolver.
— Sejn e, ja nisam n ikak av borac! — dahtao je O ven .
— Ja nisam kao vi i ostali. Ja um em da ru k u jem hoblom i
testerom . A li, to je sve. K ako treba da se branim ? K a k o da
se oduprem? K a k o da zaštitim živ o t svojoj porodici?
— N išta od toga ne m orate! Ja želim samo da znam
ko vas je p retvorio u poslušnog psa.
— M ogli biste m alo da pazite šta govorite, Sejne!
— Ne! N e m ora — reče neko na vratim a.
B io je to šerif. Ušao je u radionicu, pogledao Z ap ad -
n ja k o v re v o lv e r i zavrteo ne od ob ravaju ći glavom .
— Zašto ga m učite, S ejne? S v i ovde kušujem o pred
D žonom G ordonom Banisterom . To sam vam rekao ve ć
p rvo g dana. P red njim šenim ja, a šeni takođe i D žes O ven.
S v i šene pred njim .
— Znači, da bi trebalo da to činim i ja? — S e jn za­
denu re v o lv e r u fu trolu .'
— A k o me baš tako direktno pitate, da! A li, i to sam
vam već p rvog dana rekao. N eko vrem e je išlo dobro. A li,
onda je krčag pao i razbio se . . .
— Poći če mi suze na oči!
— P ro d a jte ponovo tu zem lju pre nego što vam suze
zaista pođu — posavetova ga šerif.
— A k o to učinim , neka me đavo odnese!
— V i ste heroj! — procedi šerif.
— - A vi uopšte niste — odvrati Z ap ad n jak Ijutito. —
To sada znam.
O n ostavi onu d vo jicu da stoje kao i ran ije kockara,
i izađe do svog konja. K ad a je uzjahao, p o javi se s.\rif iz
radionice.
— I šta sada, S ejne?
Z ap ad n jak steže šakam a rog sedla.
Š e rif stade kraj m rkova i potapša živo tin ju po vratu .
— H oćete li sada da odjašete u brda i D žonu G ordonu
B an isteru, tom đavolu, vežete rep u čvor, ili . . .
Z ap ad n jak se zagled a u p redstavn ika zakona.
— M ogao bih da vam pokažem put, ako ga ne pozna­
je te — predloži šerif.
— G o vo rite kao m udrac. Ali,tO m ožda m ogu i ja!
— N ije teško govoriti kao m udrac, kad svako dete vid f
da v i čin ite tačno ono, što B an ister o čeku je od vas.
— Tako izgleda? I šta mi v i u ovoj situ aciji savetujete?,
1»
 ★ ★ ★ S E JN ***

— To sam vam rekao! P ro d a jte ponovo zem lju i n e­

stan ite odavde.
— P riličn o glup predlog od jednog m udraca!
— O, ja im am još g lu p ljih stvari u šeširu. N a prim er,
da vas sada uhapsim , zato što ste upali kod D žesa O vena
i pretili mu.
S e jn se nasmeši.
— Zašto bi to bilo dobro?
— K o lik o ja poznajem B an istera, on će ubrzo doći u
grad i potražiti vas u m ojem kavezu.
— I?
— Igra s obeleženim kartam a. O staviču otvoren a v ra ­
ta. K a d a B an ister uđe, v i izađite, i onda ćemo za tvo riti
n jega. Ja im am dovoljno razloga za to. A onda ćemo ono
gnezdo gore očistiti m etlom za jedan jedini dan. — N a-
sm ejao se. — B e z B an istera svi su gore m ačji kašalj.
Z a p a d n jak je zurio u njega. On je ovog čoveka pod-
cenio!
— S ta je? D a li vam je to iznenada suviše opasno? —
nastavi p redstavn ik zakona.
— Č ekam na vašu odluku!
— M ister Sejne, u im e zakona te rito rije A rizon a, pro­
glašavam vas ovde uhapšenim!
Z a p a d n jak mu pruži p rekršten e ruke.
— Ja neću p ružati otpor, ali, želim pravedno suđenje!
Š e rif je već priprem io lisice. K lik -k la k ! — z v e ck a le su.
— S iđ ite s konja! — naredio je.
P ro la zn ici zastadoše.
S e jn sjaha. Š e rif p otrže „ k o lt” i u hvati za uzde Z a -
p a d n jako vo g konja.
— N apred! — vik n u oštro.

Zapadnjak baci oglodane kosti kroz rešetke u praznu

tavu, koja je samo za to i služila.
Šerif skloni novine u stranu i pogleda ga.
— Sta je? Ne prija ti hrana?
Sejn ustade, obrisa ruke o pantalone i izađe iz ćelije.
— Dugo mi je vreme. Sedim već tri dana u tvom ka­
vezu, i ništa se ne događa.
— Moraš imati strpljenja!
ao
 'k'k'k S e j n ★★★

Z ap ad n jak sede kraj njega.

— C igaru? — upita ga šerif.
S ejn ovaj put p rih vati ponudu, iako je šerif pušio p re-
ispoljnu krdžu.
P u ck a li su i plavi, slatkasti i sm rd ljiv i dim dizao se
ka plafonu, U tom S e jn pogleda n ap olje kroz prozor i opazi
poštara kako prelazi ulicu. Odm ah je ustao i vratio se u
ćeliju.
M alo zatim , uđe čovek u kan celariju .
— T elegram iz V ašin gton a za S e jn a — obavesti šerifa,
ko ji mu kratkim pokretom g la ve pokaza ka ćeliji. P oštar
pruži Z ap ad n jak u poruku kroz rešetke.
S ejn je još p rvo g dana, dok je sedeo u ćeliji, poslao
telegram u V ašin gton i obavestio ih u D žesonovoj sm rti.
Sada je u g la v i dešifrovao poruku.

„P r e k in ite za izve.mo vrem e sa gradnjom ranča i iz­

vucite Banistera iz hrda. Da li vam je potrebno p oja ča n je?"

N jego v odgovor bio je još kraći. On se obrati poštan­

skom službeniku:
— T e le g ra fira jte još jednom na istu vašingtonsku ad­
resu. Samo jednu reč: „N e!”
Slu žben ik se odm ah udalji.
— Je.si li otkazao put? — upita ga šerif zainteresovano.
— Da!
— M ora da im aš rođake u V ašin gton u. U v ek sam že­
leo tamo da odem,.
— M ožda ćeš to i učiniti. K ad a ovde budem o gotovi,
povešću te sa sobom.
— Za.što? Snovi b olje da ostanu snovi, je r ako više ne
možeš da ih sanjaš, m oraš da tražiš nove snove.
— S ta misli.š 0 jednom pivu? M islim , posle m asnog je la
i po ovoj vrućini!
Š e rif ga odm eri bezvoljno.
— T i ćeš troškove ove čatrlje popeti na nebesku v i­
sinu. G radski oci će mi p lju v a ti na glavu.
S ejn poseže u džep i baci jedan dolar kroz vrata.
Š e rif ustade, ugasi cigaru u p ep eljari i obiđe oko svog
stola. Zadiže pantalone da ih b o lje stegne. Zatim pogleda
kroz prozor i zastade u pola pokreta.
— Sejne! — prom uca. — Oni su! B an isterovi ljudi!
21
 'kkkSEJN'kir'k

Z a p a d n jak skoči sa ležaja, priđe vratim a ć e lije i ispru­

ži vrat, vireći napregnuto kroz rešetke i prozor na ulicu.
— B anister?
Š e rif se okrete.
— ' V ideo sam samo trojicu. M om ci iz n jeg o ve prve
garnitu re. U pravo su stigli i ušli u hotel.
— N isi video Me?
Š e rif za v rte glavom , dođe do vrata ćelije, uze od Z a­
p ad n jaka dopola popušenu cigaru i zdrobi i nju u p ep elja ­
ri. L ju t sm rad ispuni kan celariju . N eprekidno je gledao
kroz prozor.
— ' Sada dolaze ovam o — reče i p ričvrsti b olje opasač.
— Ti se n a jb o lje ne miči, i ne govori ništa. Oni sigurno
žele samo da vid e da li zaista sediš u ćeliji.
— K o lik o ih je? — raspitivao se Zapadnjak.
— T rojica! A li, n a jtv rđ i kalibar. Ringo, H enk F išer i
D žob M ele. — Z agled a se u Sejna. — B ra t A n ton a M elea.
S e jn je znao zašto ga šerif gleda. Džob M ele je bio
b rat čoveka koga je već prvog dana ovde u F eniksu u stre­
lio pred berbernicom .
Š e rif otvori v ra ta i pusti onu tro jicu da uđe.
— ■Helo, Ringo! — pozdravi glasno i srdačno. — N i­
sam vas dugo video ovde. Je li i m ister B an ister ovde?
Ringo je bio v ita k m uškarac, obučen u crno kožno ode­
lo. Šešir m u je bio duboko n ab ijen na čelo. Oči su mu bile
crne kao i odeća, samo su više sijale. Sa rukom na dršci
„ k o lta ” , optočenoj slonovačom , ostao je na vratim a i po­
kazao levom rukom na ćeliju.
—- Hoćemo da odvedem o ovu pticu — reče. — Pošto
si ga ti uhvatio, uštedeo si nam tru d a da razapinjem o sop­
stven u m režu.
— Trenu tak! — odvrati šerif pretećim glasom, nači­
nivši dva ko raka unazad. — Ja vam ne m ogu predati uhap-
šeniKa. O suaio sam ga na tri sedm ice, i fma prvo ovde to
da odsedi.
R ingo se zagled a šerifu u oči. D ruga dvojica, ko ji su
sta ja li iza n jega, zu rili su ka će liji i m erili Zapadnjaka.
— B an ister hoće da vid i to kopile — objasni Ringo. — ■
On ne m ože na to da čeka još tri sedm ice. Zato odmah o t­
k lju ča j kavez! A li, oprezno, da ti ne skratim o noge!
— To je otišlo suviše daleko! — odvrati šerif. — Ja
m oram da se držim zakona. M ister B an ister treba sam da
dođe ovam o. R ecite mu to.
32
 'k k k Š E J N ■k'k'k

R ingo potrže „ k o lt” i uperi ga u šerifa. I n je g o v i p ra­

tioci odmah potegoše. . .
— Sada će se nešto otvoriti! — - prosikta Ringo. — Ili
ona vrata tamo, ili tvoj trbuh!
Š e rif podiže ruke i pođe unatraške u stranu.
U glovi R ingovih usana se iskriviše prezrivo.
— No, dakle! C o vek m ora u vek prvo da ti čita je v a n -
đelje!
On priđe pisaćem stolu da potraži k lju čeve. N je g o v i
pratioci pošli su ka vratim a ćelije. N iko više n ije obraćao
p ažn ju na šerifa, a pred stavnik zakona ništa drugo n ije ni
čekao. On m un jevito potrže oružje.
— B acite re vo lve re ili pucam! — odjeknu n jeg o v ener­
gični glas.
Ona tro jica se ukočiše i spustiše revolvere.
— Ti si pošašavio, stari! — prosikta Ringo. Od besa,
k r v mu je iščezla iz lica.
Tada ustade Z a p a d n jak i izvu če ,,kolt” ko ji je nosio
sak riven pod jaknom , je r je osetio da ona tro jica i ne po­
m išlja ju na to da p rizn aju poraz. On je samo ubrzao stvar.
On koranu lagano napred, i gurnu v ra ta ćelije.
Ona tro jica ga poglédase iznenađeno. A li, to iznenađe­
n je trajalo je samo delić sekunde. P sujući, obrnuo se R ingo
kao čigra i opali u šerifa. N je go v i pratioci podigoše re v o l­
v e re da pucaju u Zapadnjaka.
S ejn o v „ k o lt” blesnu i prasnu. K a n c e la rija je o d jek i­
v a la od detonacija. N jego vi m eci odbiše M elea i H enka F i-
šera ka vratim a. Tresnuše leđim a o njih, ispustiše re v o lv e ­
re i klonuše na kolena. Z ap ad n jak je gađao visoko i obo­
jic u pogodio u levo ram e. Sagnut, o krete se. Još dva p u c­
n ja prasnuše. Pucao je Ringo, ali i šerif.
Š e rif je stajao iza stalka za pušlce i držao se za le v u
podlakticu, ne ispuštajući ,,kolt” iz šake.
Ringo, strah i trep et od revolveraša, B an istero v n a j­
b liži p overen ik i zam enik, ležao je pred njim na leđim a i
zurio staklasto u grede na plafonu. Š e rif ga je pokosio.
Z ap ad n jak prođe pored R inga ka šerifu i pogleda m u
ranu. B ila je to samo ogrebotina.
V e ru je m da je ovo propala stvar, S ejn e — procedi
šerif.
Z ap ad n jak se okrete. M ele i F išer su ponovo ustali.
R ingo je bio m rtav. Od one d vo jice nisu se m orali plašiti.
A li, k o ji je vrag done® <sm IjiaÉ» «ada? T ri dana i noći
 ★★★S e j n ★★★

čekali su šansu da zatvore u ćeliju Džona Gordona B an iste­

ra, i sad se ovo m oralo dogoditi!
Š e rif priđe vratim a i otvori ih. N apolju, na ulici, čuli
su se pucnji. P ro lazn ici su počeli da se oku pljaju .
— G u b ite se i da vas više nisam video u Feniksu! —
obrati se p red stavn ik zakona M eleu i Fišeru. Oni nisu če­
ka li da im se kaže dvaput. N apustili su odmah kan celariju ,
ali bez posebne žurbe, i vid elo se da nam eravaju da ponovo
dođu. A li ne sami! Doći će sa Džonom Gordonom B an iste­
rom i ćelom n jegovom gomilom.
Ledeno ću tan je vladalo je na ulici, dok su ona d vojica
v u k la iz ka n celarije svog m rtvo g kom panjona. M ele i F išer
odm ah odjahaše, vodeći R ingovog kon ja na uzici.
Š e rif zatvo ri vrata i pogleda Zapadnjaka.
— Sad smo nas dva idiota počinili 'jed n u lepu i sud­
bonosnu grešk u — reče potišteno.
— Tako glu p i nećem o b iti da sedimo ovde u kan cela­
r iji i čekam o na B an istera — odvrati Sejn. — Mi ćemo
okren uti batinu. Izvu ći ćemo ga iz jazbine!
Š e rif se nasm eja kiselo.
— Jesi li već bio kadgod tamo gore?
— Nisam!
P red sta vn ik zakona klim n u glavom .
■— To sam i mislio.
— Mi m oram o odavde da se izgubim o, ili ćemo živeti
samo još tri dana.
— To je tačno! — progunđa šerif. — A li, zbog toga
još u vek ne m oram o da jašem o pravo B anisteru. M ožemo
i ovde da ostanem o da čučim o i sve će doći samo po sebi.
— H ajde, kupim o se — n a va ljiva o je Z apadnjak. — ■
N a jb o lje bi bilo kad bismo stigli gore još pre M elea i F i-
Sera.
Š e rif za vrte glavom .
— T i si dobar borac, S ejne, i u borbi bez prem ca. A li,
kad ne le ti olovo, ti si sasvim dru gi čovek, skoro bez ik a k ­
vo g sh vatan ja stvari.
S e jn se nam ršti.
— K ako ti to sebi predstavljaš? — produži šerif. — Mi
nećem o još ni stići do B an istero vo g grada, a već ćemo le ­
žati razoružani, nosem prem a zem lji. K asn ije će nas B an is-
tero ve ubice zajedno streljati usred grada. B an ister sedi u
jednoj tvrđ avi. Tam o m ožda m ožeš ući, ali, nikada više iza­
ći, sem ako to kopile tako neće. B ar ne živ.
U
 'k'k'k Š E J N k k 'k

— Sto se tako uzbuđuješ? — od vrati Sejn. — Ja n i­

sam nijednom re čju pomenuo da ćemo nas d vo jica b ez
m ozga jah ati u B an istero v grad! — On pokaza preko ra ­
mena. — S to ji li m ožda iza m ene neko ko je to rekao? Ja
ta k a v predlog u svakom slu čaju nisam dao. Toliko bar iznam.
— A tako! Ti sebi p red stavljaš da će nam B an ister
negde usred d iv ljin e natrčati na put? I to sam!
— To bi za nas već bila zgodna p rilika. H ajde, izgu b i­
mo se pre svega! Onda ćemo vid eti dalje.
Š e rif duboko udahnu vazduh, a onda se ipak pom ače.
P o la časa docnije, jah a li su jedan uz drugog iz grada. D ok
su p rolazili pored hotela, S e jn je m islio na Me. Ona se još
n ije p o ja v ila i on je gajio nadu da će je sresti tamo gore
u brdim a.

IV

Jahao je sa šerifom preko S alt riv e ra prem a upola za­

vršenoj ran čerskoj kući. G vožđ e za žigosanje još je ležalo
p red šatorom . S e jn ga podiže i zadenu ga pod bisage.
— S ta hoćeš s tim? — upita šerif.
— Neću da ga ostavim da ovde leži.
J ah ali su dalje na jug. Tam o su u tvrd ili da su B an i­
sterovi lju di u strelili oko tri stotine goveda. K rdo se u
m eđuvrem enu raštrkalo po širokom prostranstvu. Tu i ta­
mo, susreli bi m ale grupe goveda. V ode i ispaše bilo je do­
voljno, tako da je Z ap ad n jak zasada m ogao živo tin je m irno
da prepusti njihovoj sudbini.
Sledećeg dana, prešli su preko D žila rivera, ko ji je u
ovo doba godine bio samo uzan potok. N a suprotnoj oliali,
skrenu li su u p ravcu istoka, prem a brdim a, koje su se u
d aljin i uzdizala kao senke iz sivkaste izm aglice.
Š e rif je poznavao B an isterov grad samo po pričanju.
G de on zaista leži, znali su samo n jeg o vi stanovnici i od
njih 'd o sad a nijed an n ije zucnuo o tome ni reči.
G u b ili su na vrem enu, pazeći na zaklon i brišući s v re ­
m ena na vrem e svo je tragove.
B ilo im je potrebno dva dana da bi stigli do prvih
brda, ko ja su se sastojala od ogoljenih crvenkastosm eđih
stenovitih m asiva, visokih i do h iljad u m etara. T eren jc bio
25
 d iv lji i teško prohodan. Sa platoa bi se uzdizali kam eni tor­
n je v i i ku gle, kupe i n a jra z lič itiji oblici. U z svu divljin u,
b ila je to na svoj način lepa zem lja, i oba jahača nisu mo­
gla da odvoje oči od neobičnog krajolika.
Jara, prašina i ubodi insekata m učili su i njih i n jih o ve
konje. P re nego što su ponovo prešli D žila river, p utujući
ka severu, pustili sU ko n je da se još jednom dobro n ap iju
i napunili čuture sa vodom.
— G rad treba da se n alazi prokleto visoko •— prim eti
Šerif. — To je zapravo sve što znam o njem u.
K o lik o lju d i živi tamo? raspitivao se Sejn. U
p rtlja g u je imao durbin. S njim je pretraživao stene i brda.
“ N e znam. U svakom slu čaju suviše za nas.
— M i nećem o sa svim a da se sukobimo. Sam o sa B a ­
nisterom .
— On se neće dati odvojiti od svoje bagre.
Z ap ad n jak se ponovo vinu u sedlo. I šerif pojaha. S ejn
m u pruži durbin. A li, šerif za vrte glavom . N jega ta k a v po­
gled n ije interesovao. Poterao je kon ja kroz vodu, a zatim
u§aha u p rvi klanac. Tim e su se našli ponovo na p ašn jaci­
ma koje je ku p ila B rigad a Sedam za svoje krdo.
P ronašli su B an isterov grad brže nego što su i p ret­
p o stavljali. K ad a se zapadn jak .sledećeg ju tra uspeo na je d ­
nu stenovitu g lavu i odozgo pogledao u kru g kroz daleko­
zor, otkrio je daleko na severoistoku pram enove dima. Tan­
ki kao konci i udaljen i od n jih svojih dvadeset pet kilo­
m etara, lebdeli su u nepom ičnom vazduhu.
S ejn siđe ka šerifu, koji je u m eđuvrem enu osedlao
konje.
— M oram o na seVeroistok — objasni. ■ — N alazi se oko
dvad eset pet kilom etara i na visin i od oko h iljad u m etara.
Š e rif je zurio u njega.
— V ideo sam dim. D im iz m nogih dim njaka.
Š e rif se cerio, ali, n ije rekao ni reČi. Sam o se vinuo u
sedlo.
Jedan uz drugoga jah ali su dalje. T ražili su put ka v i­
soravni. P osle tri kilom etra, m ogli su tanke pram enove
dim a da vid e i golim okom. Z a u sta vili su se, i onda je Šerif
ip ak uzeo dalekozor.
— Hombre, to su oni! — uzviknu.
Jah ali su dalje. P u t je postao teži. Č itave deonice mo­
ra li su da idu peške i vode konje, Sunce je počelo đa se
26
 kk'k $ EJ Nieirie

n agin je ka horizontu. K a d a je daleko, daleko na zapadu,

kao užarena lopta, počelo da iščezava, naišli su iznenada
na četvoricu. Oni su od stena, dasaka i d rugog što su našli
p odigli konačište, i očito tražili zlato. Oni su jah ače m nogo
ran ije otk rili i sada su stajali pred svojom čatrljo m jed an
k raj drugog, sa puškam a u rukam a.
Z ap ad n jak i še rif jah ali su polako dalje. Š e rif još n i­
kada n ije video te lju d e, ali su i on i n je g o v saputn ik b ili
u veren i da ili p rip ad aju B an isterovim ljudim a, ili su ovde
sa njegovim dopuštenjem . B an istero v grad n ije bio daleko
odavde.
Z au stavili su se dve dužine ko n ja pred lju dim a, k o ji
uopšte nisu izgled ali kao banditi ili kand idati za vešala.
N osili su uredna odela i svi su bili glatko izbrijan i. N a j­
starijem od n jih m oglo je b iti četrdeset godina. O stala tro­
jic a bili su znatno m lađi.
S vi su gled ali n ep o v erljiv o i napregn uto pridošHce.
— S ta vidim ? — progovori n ajstariji. Š e rif iz Feniksa!
Š e rif skide šešir, odveza m aram u s vrata i klim nu g la ­
vom.
— Da, to sam ja! Mi smo u potrazi za jednim k r a d ljiv ­
cem konja, ko ji je sa jednog ran ča pokupio pola tuceta grla.
-— D ok je to govorio, brisao je znoj m aramom . — • Od ju če
pratim o n jeg o v trag. Je li ovde? A k o jeste, dajte ga napo­
lje!
Š e rif stavi ponovo šešir na g la vu i pogleda lju d e u oči.
O vi se odmah nasm ešiše. V id elo se, s olakšanjem .
— Mi ne posedujem o hi jednog jed in og konja. Sam o
m azge — reče stariji. — U to se m ožete lako uveriti, šeri­
fe. A ja sam već pom islio da ste došli po nas.
—^ Zašto bih — ^ odvrati šerif. —* A li, čovek k raj m ene
m ogao bi vas naterati da odete. V i se n alazite na n jegovoj
zem lji.
— O va zem lja pripada vam a? — obrati se čovek Z a­
pad njaku iznenađeno i Ijutito u isto vrem e, — B rd a? Ja
živim već preko godinu dana sa m ojim sinovim a ovde.
— M ožete ostati — odvrati S ejn. — Samo, nem ojte
doći na id eju da se spustite dole na pašnjake. *
— To nismo ni m islili. A li, mi ovde tražim o zlato! —»
N jego ve oči opasno zasvetlucaše. N jego vi sinovi zauzeše
ratoborno držanje.
— A k o nešto nađete, m ožete to' zad ržati — osm ehnu se
27
 ★★★S E J N -k'k'k

Sejn. — A li, nećete naći ništa. P re mnogo godina, dok su

još A p ači bili ovde gospodari, lju d i su ovde već tražili zla ­
to. V ećin a su izgu bili živo t ili od apačkog noža ili u m eđu­
sobnim obračunim a. A jed va da su nešto našli.
— Z a r D žon Gordon B an ister još n ije pokušao da vas
etera? — upita šerif.
— N jem u pripada jedan deo! — objasni čovek. — I s
vrem ena na vrem e, dođe jedan n jeg o v čovek da vidi da li
smo nešto našli.
— On više neće doći, u svakom slučaju, ne zbog tog
razloga — reče Sejn. — Z ategao je uzde m rkovu. — H aj­
demo, šerife! O vd e smo se zaista p revarili, Jašim o nazad u
Feniks.
— A li, već je m rak! M ožete ovde provesti noć, šerife,
— predloži čovek. — M ister, ovo je vaša zem lja. N am a će
biti čast da vam pružim o konačište.
Zap ad njak i šerif izm enjaše poglede i odlučiše da os­
tanu. ,
— Saket! — predstavi se tragač za zlatom . Onda n a­
vede i im ena svo jih sinova.
— Š e rif V u d i — progunđa predstavnik zakona, a i Z a ­
p adnjak reče svo je ime.
— - Mi smo jutros u strelili jednu antilopu. A k o volite
meso od antilope, džentlm eni — pozva ih Saket. — Hoćemo
li moći još da lovim o ovde, m ister Sejne?
— V i nećete m oći samo dve stvari da činite, S akete —
odvrati Z ap ad njak. — D a h va ta te m oja goveda i da podi­
žete kuću na tr a v n ja c im a . . . V id eo sam da pred kućom
stoje dva bureta s vodom zaštićena nastrešnicom , od sun­
ca. O dakle donosite vodu?
— Iz B an isterovog grada — objasni Saket. — Ja ša­
ljem jednog svog m ladića gore. A li, B an isterov kontrolor
donosi svaki put po jedno bure. U svakom slučaju, m oram o
da štedimo.
— V i izgleda da se razu m evate sa B anisterom — p ri­
m eti šerif.
S aketovo lice se zatvori.
— To je p reterivan je. K a d nađem o zlato, platićem o za
sve to visoku cenu. K rčm ar, recim o, vodi jednu listu i za­
pisuje svako bure vode.
— D olazi li n jeg o v kontrolor često? — rasp itivao se
Zapadnjak.
26
 k k k S E J N - k k 'k

— U v e k kad gore pomisle da nam je voda potrebna,

dođe jedan. B an ister sigurno računa s tim da ćemo jedn og
dana naći zlato.
Š e jn priđe b uretu i kucnu po njem u. Z vu čalo je dosta
prazno.
— S u tra će verovatn o neko da se p o javi — objasni
tra ga č za zlatom . — A k o u sam cik zore ne pošaljem je d ­
nog m ladića tamo.
— Ja ću ja h a ti sutra u ju tru, oče! — reče jedan od
sinova. <
S a k et klim nu glavom .
— Ne! — um eša se šerif. A k o neko od lju d i .siđe ova­
mo, m oći ćemo se raspitati za konjokrad icu.
S aket se nasm eja.
— Pošto momći polovinu svog plena daju B an isteru,
ništa nećete doznati. B ar ja to sebi ne m ogu da predstavim .
— K o lik o je odavde do B an isterovog grada?
— Na k o n ju čo vek m ože da stigne tamo za pet časova.
Nam a, na m azgam a, potrebno je šest, ponekad i sedam. A li,
dođite! Zau zm ite mesto! M ladići, skid ajte pečenje s vatre!
D vo jica n jeg o vih sinova iščezoše u kolibi.

S aketo vi nisu dobro govorili o B anisteru. B o ja li su se

d a će kada jednom nađu zlato, veći deo m orati njem u da
daju.
K a d se jah ač zaista sutra pre podne pojavio, ostadoše
sva četvorica sa Z apadnjakom i šerifom u kolibi.
Š e rif je poznavao tog čoveka. P rip ad ao je B an istero ­
vim ljudim a, ko ji su često dolazili u Feniks. V odio je dru ­
gog kon ja na, uzdi, k o ji je nosio dva b ureta s vodom.
K a d je sjahao i pozvao S aketove, otvori šerif vrata i
izađ e s puškom u ruci.
— No, Peri, stara kućo! S ta si ovde izgubio?
C ovek je bio onižeg rasta i d iv lja izgleda. Nosio je oli­
n ja li šešir, preširoku odeću i isk riv ljen e, pred ugačke čizm e.
U dobrom stanju, b ili su mu samo „ k o lto v i” koje je nosio
nisko usađene.
— Šerife?! — prošišta. — V i ovde?
— M alo obilazim brda. U stanovio sam da je vrem e za
to. I ti si m e uverio.
29
 S e j n -k'k'k

Zastade pred njim i uperi mu cev puške u grudi.

— K a k o to: sa mnom? — Sm eškao se nesigurno. —
K a k o to treba da shvatim ?
— To je vrlo prosto, P eri! Z a r ti ne znaš n a jb o lje sam
svo je grehove? P re dva dana, poštar mi je stavio jedno pi­
smo na sto. U nutra je bila poternica. Na njoj je bilo tv o je
im e i bila je iz Teksasa. D a li ti je sada stvar jasn ija?
T a potern ica je, u stvari, ležala već više od godinu da­
na u fioci n jeg o vo g pisaćeg stola. D a je tog u bojicu pokušao
da uhapsi u Feniksu, sada bi već bio m rtav čovek.
P eri ga je gledao netrem ice u oči.
— Z a r ti to zaista još n ije jasno? — nastavi šerif. —
T ra že te u Teksasu, je r hoće da te obese. T i si tam o ubio
jed n u staricu i opljačkao njen u blagajnu . D van aest dolara
i sedam deset centi. Došao sam zbog poravnanja, stara kućo!
— A li, to je bilo još pre pet godina! — m ucao je ban ­
dit.
— T ja, onda je to dosta dugo i trajalo. A li, s tim si
m orao da računaš.
— Sam o trenutak, šerife! Ja sam ovde pod ličnom za­
štitom D žona G ordona B anistera.
Š e rif ga pogleda podrugljivo.
— A li, ja B an istera ovde ne vidim . Ili on lebd i kao
duh nad tobom i upravo će me sada oboriti?
— S lu šajte, šerife! Ja vas opom injem ! K a d a m ister
B an ister sazna da ste m e uhapsili, nećete živeti ni jed an
dan!
— Od koga bi on to trebalo da sazna? S a keto ve smo
poslali do đavola?
— Poslali?
Tada Z ap ad n jak izađe iz kolibe.
— Imaš li ga. Mek? M ožemo li?
— Da, možemo!
S e jn ode iza kolibe i dovede konje.
— K o je sad to? — upita P e ri zbunjeno.
— S ejn , moj pomoćnik!
Š e rif izvu če banditu ,,ko lto ve” iz opasača i b aci ih ne­
m arno iza sebe. Onda odm ota uzde tovarnog kon ja sa roga
sedla i ponovo se okrete ka P eriju .
— P e n ji se! Jašimo!
P eri uzjaha.
— S ejn? Z bog n jega i vas je m ister B an ister ju tro s
od jah ao za Feniks. On če vam dobro isprašiti stražnjice!
30
 ★★★ S E J N 'k'k'k

— Mi jo š nismo u F en iksu — odvrati p red stavn ik za­

kona. — I tam o uopšte nećem o ni jahati. M i sada idem o
najlcraćim putem za Teksas, da tamo mogu konačno da te
obese.
B an d it je zurio u njega. Z ap ad n jak p rived e konje, i
on i šerif uzjahaše.
— Ne p okušavaj da bežiš — opom enu še rif bandita.
O d jahali su. S a k eto v i se nisu p o ja v ljiv a li. N e bi bilo ni
zdravo za njih, ako su m islili da d alje o vd e. kopaju.
— Sa koliko lju d i je B an ister odjahao za Feniks? —
upita šerif.
— O tkud bih ja to m ogao da znam ? — obrecnu se
bandit.
— Ja sam dobroćudan čovek. P e ri — n astavi šerif. —
Do T eksasa je daleko. N e vidim n ikakvo za d o vo ljstvo u
tom e da čo vek um re na vešalim a. B a r ne još. M ožda ćeš
m e u toku p u to van ja i zad ovoljiti, pa m ogu da se predo­
m islim i da te pustim, da pobegneš. P ostoji ta k v a šansa.
A li, na to se ja na tvom m estu ne bih oslonio, je r ja sam
kad hoću jak o gadan. Do sada me ničim nisi zadovoljio. A li,
još postoji m ogućnost da mi kažeš ono što hoću da saznam
od tebe, i da učiniš ono što od tebe očekujem . A ja nisam
nezahvalan. M ožda bih te onda stvarn o pustio da pobeg­
neš? Hm?
P eri ga je posm atrao nakostrešeno.
— S ta hoćete da znate, šerife?
— U p ravo sam ti to rekao! Sa koliko lju d i je B an iste r
odjahao u Feniks?
— P o veo je desetoricu sa sobom. S ada m ora ve ć da su
tamo.
Š e rif se cerio.
— P eri, ti mi stvarno ležiš na srcu! Izgled a da ću te
stvarno pustiti.
— Sta hoćete još da znate?
— B an ister jaše u v e k jednim u tvrđ en im putem . To i ti
znaš?
P e ri klim nu glavom .
— V odi nas onuda! — naredi šerif.
P eri je buljio zaprepašćeno.
— H ajde! S ta je? Z a r tebi B an isterov živo t vredi više
nego tvoj sopstveni? Mi se s tobom nalazim o na p utu ka
vešalim a. Z a r ti zaista nećeš da prom enim o pravac?
— V odiću vas! — proštenja bandit.
31
 •k'k'k Š E J N k k k

— A li, B an istera tamo moramo prestići — upozori ga

šerif. — lu Jče se vraćam o na stari pravac; za Teksas. K o p ­
čaš?
B an dit klim nu glavom .
S e jn mu priđe.
— G de je Me?
K a k o ga je peklo to p itan je na jeziku!
P eri ga odmeri.
— U gradu.
— U Feniksu?
— U brdim a! U gradu D žona G ordona B anistera.
— Je li ona tam o u B anisterovom zatočeništvu?
P eri ga pogleda i n asm eja se.
— Ona od njega? Ja više veru jem da je on od nje,
hom bre! ‘
S e jn više ništa n ije pitao. Sam o je zategao uzde m rko­
v a i opet m alo zaostao.

Š e rif je sedeo na jednom kam enu i pušio svo ju groznu

krdžu. L ičio je na dim njak k o ji se puši na suncu. Tim e je
p rekraćivao vrem e. Z a p a d n jak i P eri ležali su u hladovini
i k a rta li se. B an dit je bio u tom e zanatu p ravi p revejan k o
i S e jn je bio srećan što tip nem a ni centa u džepovim a, pa
n ije mogao da igra u novac.
T u i tamo bi obojica pogledali ka šerifu ko ji je držao
na oku du gačak i uzan klanac, ko ji je vodio naniže.
klanca nisu bile jako visoke, ali su bile strme. Č etiri dana
ležali su tu u zasedi. A li, B an ister nikako n ije dolazio.
Strane
P red podne, utisnu S ejn banditu ka rte u ruke i ustade,
uze laso i pope se na stenu. K la n ac je d va da je bio širok
sto m etara. Na drugoj strani, rasla je Jedva tri m etra v i­
soka sm reka. Iznova i iznova, isprobavao Je Z a p a d n jak h i­
tac lasom. U v ek mu je uspevalo, pa Je brzo izgubio vo lju
da trenira. Sa lasom u ruci prišao je šerifu i zajed no s
n jim osm atrao klan ac U k o ji se pogledom m oglo dopreti više
od kilom etar i po u dubinu.
— D a bism o B an istera ovde u h vatili, n ije uopšte po­
trebno da se naprežem o. D ovoljn o Je da čekam o — p ri-
32
 •k'k'k Š E J N k k 'k

m eti šerif i podiže glavu . — U p itan ju je samo naše strp ­

lje n je , zar ne?
— P olako m e obuzim a osećaj da smo suviše strpljivi —
odvrati Z ap ad n jak. — S ve više ve ru je m da nas je Banister
pratio jedan kom ad puta, a onda sasvim drugim smerom
odjahao u svoj grad.
— On se u F eniksu u vek zadrži dobrih nekoliko dana.
Z ap ad n jak o v durbin, koji je položio kraj kamena u
hlad, šerif ponovo diže i osm otri klanac.
P eri se dovuče sa rukam a nab ijen im u džepove.
— Da li se nešto vidi? — upita.
Š e rif odrnače durbin i okrete sa ka banditu.
— N ikako da me napusti osećaj da si , nas obrlatio,
m ladiću — odvrati. — A li, to ti neće pomoći. Mi ćem o te
odvesti u Teksas i pobrinuti se da tamo visiš, stara kućo!
— A li, ovo jeste put ko ji B an ister koristi u vek kad
jaše za F eniks — u veravao je bandit. — Ja vam se kunem,
šerife! — U dario se u grudi. — A li, ja ipak nisam B anister.
Ja nisam đavo k o ji.s e u n jem u k rije i došaptava mu: to
ovako, a to onako. M ožda mu je odjednom palo na pam et
da p rvi put jaše sasvim drugim putem. A li, ja tu ništa ne
m ogu. I to n ije m oja krivica.
K u kao je i pokušavao očajn ički da u ve ri šerifa u svo ju
iskrenost.
S e jn uze durbin, nam esti sočivp i pogleda ka jugu.
N a dnu klanca, lebdeo je tanak veo prašine nad ste­
nama!
Skloni ponovo durbin i reče.
— D olaze!
Š e rif i P eri b u ljili su u n jeg a kao da je duh. P re d ­
stavn ik zakona je prosto skočio, bacio dopola popušenu ci­
garu i oteo Z ap ad n jak u durbin iz ruke.
— Ja sam vam rekao da m ožete da mi veru jete, šerife!
— na'-icao je P eri.
Š e rif spusti durbin i pogleda Z a p a d n jak a u oči. Sejn
se smeškao.
— K onačno nam se osm ehnula sreća, zar ne?
— To su samo jed n a kola!
Sad S e jn pogleda kroz durbin. Z aista su b ila kola, ali
ih je pratilo bar tuce jahača.
B ez reči, vratio je durbin šerifu. O vaj takođe ponovo
pogleda. Sam o na čas. A li, kad se okrenuo ka Z a p ad n jak u
lice mu se cerilo.
3 S e jn 29 33
 ★ ★ ★ S E JA /* * *

S e jn mu uze durbin iz ruke i kren u ka konjim a.

— M ogu li da isparim ? — okrete se Peri ka šerifu.
— N e tako žurno! T i ćeš još ostati ovde pod pretpo­
stavkom da nam zatrebaš — zabrunda predstavnik zakona
i uze pušku u ruke, iako je za to još bilo rano. Sem toga,
n ije bio ni siguran da li su za kolim a oni lju d i na ko je su
čekali. A li, već je nam erkao pogodno mesto i pošao tamo
u zaklon.
P e ri se u jed e za usnu i priđe Zapadnjaku.
S e jn je u m eđuvrem enu završio svoje priprem e. Om o­
tao je laso oko ruke.
— K a d a zviznem , dođi sa m rkovom — reče banditu.
— A li, neka ti ne padne na pam et da jednostavno odm ag-
liš. A ko ne savladam o B an istera, tebe ćemo, ptičice, uvek
ščepati, a onda će ti kren uti loše. Ne zaboravi na to.
— G lavn o je da šerif drži svoju reč!
— C ini šta mi od tebe očekujem o i šerif će svoju reč
održati! — odseče Z ap ad n jak i krenu ka steni iza koje je
ležao p red stavn ik zakona.
— Još će ovo p otrajati, pa ne moramo da žurim o —
m rm ljao je še rif m rzovoljno.
¿ e jn pogleda kroz durbin. Š e rif ga je posm atrao na­
pregnuto. K o la 1 jah ači su se sasvim polako p ribližavali.
— K o la izgled aju teško natovarena! — ustanovi Z a­
p ad n jak i spusti durbin.
— Roba iz R am boove prodavnice! — gunđao je šerif.
— K a d a budemo im ali B an istera u šakam a, onda ako neko
tam o gore proda samo jednu iglu, ići će u zatvor. D ovoljn o
sam dugo gledao kroz prste. S tim je sada kraj.
Sunce se već n agin jalo ka horizontu, kada je S e jn po­
čeo da kroz durbin razazn aje pojedinosti. On pruži šerifu
durbin.
— Je li B an ister s njim a?
Š e r if je osm atrao dugo.
— Da! — potvrdi uvereno. — On je s naše stran e p rvi
jahač. N osi crven i ogrtač. Sam o on. K a d a budeš lovio, ne
možeš pogrešiti.
Z a p a d n jak preuze durbin. D ugo je posm atrao. B io je
iznenađen, u stan ovivši da je B an ister već star čovek. P ro -
cenio je da im a n ajm an je šezdeset godina. N jego vo suvo-
n ja vo lice bilo je opaljeno od visinskog sunca, obeleženo sa
puno bora i ožiljaka.
94
 ★★★S E J N ★★★

S e jn je držao sprem an laso. S ada se kolona b rže p ri­

bliža va la . Topot kopita i tan d rk an je i šk rip an je to čko va is­
pun ili su klan ac pod njim a, ko ji je ve ć ležao u senci.
Š e rif p riv u če noge prem a telu, i p risloni „v in č e ste rk u ” ,
K lim n u Z a p a d n jak u i pogleda kratko P e ri ja da vid i da li
i ovaj sprem an.
S e jn otpuza m alo nazad. K la n a c je na ovom m estu bio
dubok desetak m etara. V reb ao je sagnut. B an ister i ja h a č i
k raj n jeg a iščezoše m u iz vidnog polja. Jah ači su se n a la ­
zili svi pred kolim a. S a B an isterom i kočijašem , bilo ih je
jedanaest. C ela p rva g arn itu ra iz b anditskog gnezda!
Z a p a d n jak napregn uto pogleda ka šerifu i kad je ovaj
iskočio, korakn u S e jn napred. B an ister se nalazio tačno
ispod njega. On nanišani i baci omču, pa p ovu če D žona
G ordona B an istera iz sedla. P e r i dotrča s konjem .
B an ister ispusti snažan krik. N je g o v i p ratioci posegoše
za puškam a, iako nisu zn ali sa ko je stran e opasnost stva r­
no dolazi. K a d a se p rv i pojavio, otvorio je še rif vatru .
S e jn dobaci P e riju k raj lasa, k o ji ovaj om ota oko ro g a
sedla, pa potera k o n ja nazad, p ovlačeći tim e B an istera u vis.
Z a p a d n jak se p resavi preko jed n e ja k e grane, u h v ati
B an istera za k ragn u i p revu če ga preko iv ice stene, dok g a
j e vođa bandita m rko merio.
Iza n jih ponovo odjeknuše p ucnji. B an istero vi lju d i
v iše nisu v id e li cilj. Š e rif zadihano dojuri.
— K o n je ovam o, P eri! — p o vika i snažno m ahnu ru ­
kom.
S e jn osovi B an istera na noge, izvu če m u „ k o lt” iz opa-
sača i baci o ružje ponovo u klan ac u kom e su se B an iste­
ro v i pratioci, k ričeći i p sujući rastrčali, tražeći m esto na
kom e bi m ogli da se uspnu. A li ta k v o g m esta n ije bilo.
N ek i od bandita to shvatiše, u zjah aše ponovo na k o n je i
odm agliše u galopu dalje.
Z a p a d n jak je bio iznenađen koliko je B an ister m ali
rastom . V e za m u ru k e na leđim a. B an d it n ije pružao n i­
k a k a v otpor. N i reč n ije prešlo p reko n je g o vih usana. Sam o
je zverao pogledom .
S e jn povu če vođ u bandita na svo g m rk o va i v in u se u
sedlo iza n jega. I š e rif je .uzjahao. P e ri m u priđe.
— M ogu li sada da se izgubim ? — u pita d rh tavim g la ­
som.
— Da, gubi se! — od vrati p red sta vn ik zakona. — AliV
d a te nikad a više ovde nisam videol
 ★★★S E J N ★★★

i ,, P e ri povede kon ja i uputi B an isteru nesiguran pogled.

— Ti, prokleti ku čkin sine! — prosikta vođa bandita.
•— N isam verovao da si dotle pao.
To su bile p rve reči ko je su se od n jega čule. P eri u
snažnom galopu odjaha odatle. Tog čoveka zaista neće više
nikad a videti, U to su bili u veren i i šerif i Sejn. A možda
i B anister. A sigurno je bilo da taj bandit više nikada neće
pasti u ruke zakona.
Š e rif krenu, a S e jn za njim . Jah ali su korakom , je r,s u
znali da banditi m ogu da stignu ovam o n a jra n ije za jedan
čas.
Jah ali su jedan kom ad ka jugu, a onda skren u li na se-
ver, želeći tim e da zalude svo je gonioce, k o ji su sigurno b ili
u veren i u to da će oni sa B anisterom kren uti n ajkraćim
putem za Feniks.
K a d a se sunce na nebu spustilo. Zap adn jak i šerif
ugledaše banditske gnezdo. P ojah aše mimo n jega na rasto-
ja n ju od d evet kilom etara.
B an ister ih je odmah upoznao sa njihovim izgledim a.
— U mom gradu, nalazi se tri stotine ljudi. I svi će
biti sprem ni da vas progone.
— Ja sam u F eniksu i šerif i iz vršilac p ravde — od­
v ra ti p red stavn ik zakona nem arno. To se može pročitati u
m om p o stavljen ju . A ako ste već osuđeni, ne igra n ik a k vu
ulogu gde ćete biti .smaknuti. K o od vaših lju d i h 'ć e da ::3
nas dokopa, prvo će m orati da p risu stvu je vašem pogub­
lje n ju .
— To se vi nećete usuditi! — siktao je Banister.
— Hoću, itekako! D a je F eniks praktično u vašim ru ­
kam a, to sam ja već sebi predstavio. V aši su lju d i od po­
četka sa m nom potpuno bezdušno postupali, a vi ste tome
doprineli. A li, oni nisu bezdušno postupali sa mnom, nego
sa zakonom . A k rča g ide dotle na vodu dok se ne razb ije,
stara kućo! E, sada j e krča g razbijen . Ja ću raščistiti F e ­
niks, a i vaš logor tamo gore. O tom e već godinu dana sa­
njam . N isu to svi m oji snovi, ali je to čoveku dovoljno da
zadrži sam opoštovanje. D ozvolili ste da m e tam o u F en iksu
vu k u po prašini, da zagrizem svaku kiselu jabuku. Ja ću
vas odvesti na vešala, B an istere, m akar to bilo poslednje,
što sam uradio u životu.
— N em ate n ik a k ve šanse — od vrati vođa band ita ra v ­
nodušno. — U m rećete v i i čovek iza mene, a ne ja.
36
 '*ricicSEdN'kicic

— Niste u situaciji da možete nekome da pretil« —

upozori ga Zapadnjak.
— Ja vam ništa ne pretim, Šejnel Ja prosto iskreno
govorim.
Sejn izvuče gvožđe za žigosanje iz bisaga i piinese gm
banditovom licu.
Banister ne reče više ništa. Sejnu je bilo jasno da M
bandit očigledno odmah setio Džesona.

VI

Bilo je već mračno kada su sa Banisterom stigli do

jedne pećine koju su odmah pretražili. Sejn sjaha i pomože
vođi bandita da siđe s konja.
— Ne pokušavajte da odmaglite — upozori ga. — Na
svoj metak mogu uvek da se kladim i nikada ne izgubim.
— S te strane mogu da vas umirim, mladi čoveče —
odvrati Banister. — Ja neću da pobegnem. Zašto bih. to po­
kušavao? Samo bih mogao sebe da dovedem u opasnost.
— O tome i ja govorim.
— Nemam potrebe da srljam u opasnost — preseče ga
Banister suvo.
— Veži mu ruke i nogel — javi se šerif, koji je upravo
počeo da rasedlava konje. — On zna vrlo dobro da mora
sve da stavi na jednu kartu, ako neće da visi.
Sejn povede Banistera u pećinu. Šerif zapali sveču i
Zapadnjak sveza bandita.
Predstavnik zakona je to posmatrao i brundao zado­
voljno.
— Neću da zbog ovog kopileta moram da stražarim — •
progunđa izlazeći da dovede konje u zaklon. Zatim uze ćebe
i ponovo napusti pećinu, da bi obrisao tragove.
— Me mi je pričala o vama, Sejne — progovori Bani­
ster kada je šerif izašao. — V i se s tom ženom niste časno
poneli.
— Kako ste došli do takvog zaključka?
— M i znamo da niste došli ovamo da gajite goveda.
To je bio samo paravan. Džeson nas je uverio u to. Jedno­
stavno smo morali da krenemo protiv vas.
St
 ★★★S E J N •kic'k

— Z ašto m i to pričate? T im e ste mi p rizn ali da ste

v i D žesonov ubica.
— To ste v i od početka znali! P o stavite se u moj polo­
žaj. D žeson je došao u m oj grad da m e sm akne. B ilo je
m o je pravo da g a sprečim u tome.
— Ja nisam na vašem m estu.
— P red lažem vam jed an posao.
S e jn ga pogleda.
V i g a jite vaša goveda i živećem o m eđusobno u m iru.
— J a ću i g a jiti svo ja goveda. A li, u m iru nas d vo jica
više ne možemo da živim o. Ne više od D žesonove sm rti.
— Ja ću vam p latiti svaku sum u ko ju naznačite, S ejne.
— P red lo žite šerifu ta k a v posao. M ožda će on b iti
sprem an da m e zvizn e po glavi.
— Sto h iljad a i Me!
Z a p a d n jak u počeše da ig ra ju m išići na licu.
— M e pripada vam a?
— O na je zain teresovan a samo za vas, Sejn e! Z ato njoj
n eće b iti neugodno da napusti h otel i da dođe kod vas na
ranč.
— A k o je M e za lju b lje n a u mene, onda mi n ije potreb­
no vaše posredovanje.
B an ister zažm iri.
— U ovoj zem lji m ogao b i vam moj b lagoslov b iti po­
treban.
S e jn se nasm eja oporo.
— U ovoj rupi u steni, n alazite se na mom zem ljištu .
— S vako m pripada samo ona zem lja na kojoj m ože
d a rasproštre svo ju moć!
Z a p a d n jak m u priđe, ščepa ga za okovratn ik i povuče
g a m alo u stranu.
— M oja je v o lja da više ne ležite tamo, nego ovde —
reče ironično. — P o k u šajte da je izm enite. S a svom vašom
moći.
— N a ove reči ću vas jednom još podsetiti, m ladiću!
Š e rif se vra ti u pećinu.
— No, S ejn e? Je li kopile pokušalo da te kupi?
'— D abom e. M orao sam sve vrem e da slušam u vije n e
ponude.
Š e rif se nasm eja i zastade pred banditskim vođom.
— U tr to lja li ste se, znači, načisto! To m i se baš do­
pada!
O k rete se zatim i sede na svo je sedlo.
38
 ★★★ S E J N 'k'k'k

— On zna da ne m ože da se osloni na svo je h ijen e —

preo je sa zadovoljstvom . — V iše od nas obojice, on slu ti
da te h ijen e tam o gore sada p lja čk a ju n jeg o vo b lago i da
će onda pobeči glavom bez obzira, um esto da traže n jega.
H ijen e nikad a nisu verne.
— Još ćete se začu d iti koliko mnogo grešite! — odbrusi
B anister.
Z ap ad n jak je tv rd hleb razm ekšao vodom i stavio na
n je g a odreske suvog mesa. Š e rif poče da jede, ali kako B a ­
nister n ije prestajao da mfelje, u beđ ujući ih u kak vo j se
b ezizlazn oj situ a ciji nalaze, p riđ e m u, i zapuši m u usta
h lebom i mesom.
Tad a vođa bandita začuta.
— Mi ne m oram o s n jim obavezno u F en iks — reče
šerif, kada je ponovo seo kraj Sejn a. — Ja sam o tom e
ve ć razm išljao. Jahaćem o' kroz brda za Tuson. To je k ra ći
put.
P repu štam to tv o jo j odluci — od vrati Z ap ad n jak.
— V ažn o je da to što b rže p returim o preko glave, da b ih
m ogao ponovo da se vra tim svom poslu.
— O nda jašem o za Tuson! — odluči šerif. — Z a sm ak­
nuće u vek će nam b iti potrebno d va pom oćnika. U F en ik su
ih zaista ne bih našao.
S e jn klim n u g lavo m i nam esti se za spavan je. Š e r if
preuze p rvu stražu. B io je i na p osled njoj, i probudio je
S e jn a kad je nebo počelo da bledi.
Č e tv rt časa docnije, već su kren u li za Tuson. Jah ali su
pravo ka istoku, a pred podne slirenu li su ka jugu. U skoro
zatim , teren je postao tako težak da su i S e jn i še rif m orali
sja h a ti i povesti sv o je živo tin je za uzdu.
H iljad u m etara viso k m asiv oivičavao je ko tlin u i k la n ­
ce k ro z ko je su išli. J ah ali su preko gole stenovite zaravn i,
na ko jo j je raslo samo šib lje m eskvite, k o je je v e ta r pre­
krio slojem prašine. N a južn im obroncim a bilo je tako v r u ­
će, da je tem p eratu ra b ila kao u peći. S asvim lagano, n a­
p red o va li su kroz besputni k ra j. M alo-m alo, pa bi za­
sta li da otp iju g u tlja j iz čuture. S v a k i p ut su dali i B a ­
nisteru da pije.
Š e r if je podnosio vrućin u, ali, n ije bio tako n avik ao n a
pešačenje. U skoro m u je bilo dosta toga, da vu če svog k o n ja
za uzdu. P o jah ao je, i kren uo dalje. Ž iv o tin ja je po o b lu -
cim a i kam en ju počela da posrće, je r je on bio dosta teža k
 ie ir ic S E J N i t 'k i r

čovek. N ije prošao ni kilom etar, kada je to uvideo. Izm eđu

stenja, put je vodio strm o nadóle, strm ije nego što je odo­
zgo izgledalo. Tada se m rkov sruši i polomi - prednje noge.
Š e rif pri padu rask rvari čelo i ostade dugo nepom ičao da
leži.
S e jn ustreli živo tin ju i to je bila druga pogreška. P u ­
canj ne samo da je nam am io lešinare, već i grupu B an i-
sterovih lju d i, k o ji su ih tražili u ovom kraju i nam eravali
da im p repreče put za Tuson.
Z a p a d n jak ugleda jahače, dok je se n fu p revijao čelo.
P o ja v ili su se daleko na jugu. B ila su šestorica.
S e jn opsova.
Š e rif pogleda kroz durbin.
— Šestorica, dabome — složi se — i to predvođena
jednim A pačem izvidnikom . A li, ne mari. Ako hoće da nam
oderu kožu, m oraće da siđu s konja. A mi ćemo se okrenuti.
S e jn mu pom ože da ustane. Onda dobaci pogled B an i­
steru, koji kao da je urastao u sedlo,, gled ajući ka jugu,, a
u očima mu je svetlucao triju m f.
O krenuše se. Š e rif je sa naporom teturao napred. Sedlo
je ostavio, je r nije hteo da ga nosi po ovoj jari.
Iznenada, prasnuše pucnji , iza njih, S ig n a ln i. pucnji.
Zastadoše i osvrtoše se. Jahači su takođe stali i sjah ali, sti­
g avši upravo do teško prohodnog terena.
P u cali su još nekoliko puta u vazduh. U v ek po tri puta
za redom.
Š e rif je uzeo durbin od Zapadnjaka, zastao bi s v r e ­
m ena na vrem e i pretraživao kraj. P rvo ih je poveo nazad
prem a severu, a onda skrenuo ka istoku u još b espu tn iji
k ra j, da bi naterao i gonioce da i d alje idu peške.
— Tam o nećem o naći vode — prim eti Sejn, ko ji je po­
znavao ovaj kraj.
— Znam ! — prasnu šerif. A li, sada' je važno da ski­
nem o s v ra ta one ku čkin e sinove. P osle ćemo videti dalje.
Išli su naviše, a tlo je b ivalo sve gore. S ejn se mučio
sa svojim m rkovom . B an ister se opušteno truckao u sedlu.
N ek o liko puta, u hvatio je n je g o v pogled. S e jn u je bilo jas­
no da njih d vo jica ni od ovog razb ojn ika ni od n jego vih
lju d i ništa dobro ne m ogu da očekuju.
D vad esetak m etara visoka stena uzdizala se pred n jim a
na golom platou. I odande je iznenada na n jih zapucano.
Š e rif odmah leže i u zvrati vatrom .
*0
 'k'kirSEJN'k'k'k

— S kin i B an istera s konja, da ne bi slu čajn o n jeg a po­

godili! — povika.
Z ap ad n jak je već skinuo zaro b ljen ik a iz sedla i gurao
ga pred sobom ka jednoj steni. K a d su stigli u zaklon, konj
se sruši pogođen. B an ister se cerio.
S e jn se osvrte. Šestorica gonilaca trenutno se nisu v i-
dela. A li, m orali su se uskoi’o p ojaviti.
P u cn ja v a prestade. S e jn je p rebrojao tuce pušaka.
T am a ih neće spasti. U to je bio siguran.
,— H ej, vi, tamo! — povika šerif. — Sm aknućem o B a ­
n istera ako se ne izgubite.
N išta se n ije m icalo na steni. N ijed an tip se n ije po­
javio.
Š e rif ustade, skide šešir i m ahnu njim . U tom položa­
ju, m orao je biti pogođen. I zaista, četiri puške prasnuše
odozgo. Š e rif se sruši, i ostade na m estu m rtav.
S ejn, ko ji je hteo da u zvrati paljbom , odmah se povu ­
če. N apadači su bili iznad njega, i im ali su b olju m etu.
B an ister se nasm eja hladno.
— No, S ejne? Sada ne biste više tek tako odbacili m o­
je predloge. A li, žao mi je. Ja ih neću ponoviti. Im ali ste
svo ju šansu i šlus!
Z a p a d n jak mu pritisnu cev vin česterke u grudi.
— V i moj k raj nećete p reživeti. Jednostavno ću p ritis­
n u ti obarač i takođe šlus!
B an ister za vrte glavom .
— ’ Ja nisam šerif! — opomenu ga Sejn.
— N iste n je g o v pom oćnik?
— N osim li ja zvezdu?
— V i ste m aršal. S avezn i m aršal. V i me ne m ožete tek
tako u streliti!
— D a bih spasao svoju kožu, učiniću sve. K o će me
ovde, u bespuću, pozvati na odgovornost? A li, da vas zado­
vo ljim , ja nisam n ik a k a v m aršal. K o vas je to i;.#vukao na
tan ak led?
— Džeson je tako nešto nagovestio.
S e jn zažm iri i prinese mu cev puške ustim a.
— P od setite m e još jednom na Džesona, i ja ću povući
obarač.
G led ali su se n etrem ice u oči, i B an ister shvati da je
počinio grešku što je govorio o Džesonu.
Šestorica jah ača p ojaviše se iza o jih . T ik k raj B an jste-
rovog uha, opali Se]n u vazduh.
41
 ★★★ S e j n ★★★

— A k o se samo jedan od n jih p o javi b liže od petsto

m etara, u streliću vas. R ecite to vašim ljudim a!
B an ister se sm eškao zlobno.
S e jn ga naglo povuče nagore. Sa stene odm ah odjekn u
pucanj. K u g la zapara B an isterovu jaknu. On htede odm ah
da se baci na tlo, ali ga je Z ap ad n jak držao usp ravljen og.
B an ister se uplašeno osvrtao. A li, nijed an pucanj više
n ije odjeknuo. O naj čovek ga ,je samo prekasno prepoznao.
— N e p rib liža v a jte se! — ponovi on glasno n ekoliko
puta lju d im a za stenom i onoj šestorici, k o ji odm ah zausta-
više konje.
S e jn se zadovoljn o sm eškao, g led aju ći B an istera.
— T re b a tam o dole da ostave dva konja! — naredi.
O nda neka se svi izgube!
B an ister stisnu usne.
S e jn podiže pušku i stavi mu cev pod bradu. To su
n je g o v i lju d i m ogli sasvim lepo da vide.
— L in k! — vik n u B an ister drh tavim glasom šestorici
jah ača. — O stavite dva k o n ja i povucite se. Izgled a da m e
im a u rukam a.
S e jn se i d a lje smeškao.
B an ister se onda okrete ka steni.
— H ej, ko vas tamo vodi?
— Sorti! — stiže odgovor. Tada se jed an od lju d i po­
ja v i. — Ja sam, ser! Sorti!
B an ister n estrp ljivo m ahnu rukom .
— O dlazite! I vi!
N ije prošlo ni deset m inuta, a dvan aestorica k o ja su bila
za stenam a, pojahaše ka severu. I ona šestorica iza n jih
povukoše se, o sta vlja ju ći dva ko n ja kako im je naređeno.
Z ap ad n jak je čekao dok se svi nisu izgubili. O nda
ustade i odveza B an isteru ruke.
— O vd e leži dovoljno kam en ja — .obrati se banditu.
■— P o k rijte šerifa njim e.
O krenuo se, prišao m rtvom kon ju i skinuo m u sedlo.
B an ister je ostao da stoji na stenam a, i da ga posm at-
ra. T e k kad je S ejn podigao glavu , potrudio se da posluša
njegovo naređenje. Z ap ad n jak mu pomože da brže budu
gotovi.
Pošto su pokopali šerifa, n atovari S ejn sedlo na ram e,
pa kren u sa B an isterom ka konjim a.
42
 ★ ★ ★ gE J/V -A -*"*-

B riž ljiv o je p retražio jedn u od živ o tin ja da bi p ro ve-

rio da na n joj nem a sak riven o g oružja, a onda pusti B an i­
stera da uzjaše. O nda je osedlao d rugog konja, i kad je s
tim bio gotov, pojahao je sa banditom d a lje prem a istoku,
iako je znao da će ih pratiti.
— Ja sam vas pustio da rad ite na svom m eđ u rečju —
ja v i se bandit — dok je Z a p a d n jak p retraživao durbinom
okolinu. — S v e dok nismo u h vatili D žesona, i dok nisam
saznao da ste v i p ro tiv mene. To što smo m i n e p rija te lji
nije, dakle, m oja k rivica.
— Jesam li vam ja to prebacio?
— Š e rif je m rtav, S ejn e! V i sam i nem ate zaista n ik a k ­
v e šanse. M oji lju d i p ratiće nas izd aleka, a ako bi nas iz­
gub ili, ponovo bi nas našli.
S e jn n ije gajio n ik a k v e ilu zije. B an ister je bio potpuno
u p ravu. B io je u ovim brdim a opkoljen , i B an istero vi lju d i
će mu, b ili bliže ili d alje, stalno b iti za vratom . N ije m ogao
po ovoj d ivljin i danim a da jaše i da se nada da će m u sre­
ća u vek b iti naklon jena. Imao je još jedan problem . M orao
je da nađe vodu. A to u k ra ju za ko ji je tačno znao da ne­
m a vode. Sem toga, d anju je m ogao ove lju d e da drži na
odstojanju, ali noću . . .?
Ne! N eće dozvoliti da ga sm aknu. O nda je shvatio da
za n je g a postoji samo jed an put. Sačekao je da padne m rak,
a onda je prepustio B an isteru vodstvo. /

K a d a je granulo jutro, b ili su p re va lili daleki put i

u gled ali pred sobom kro vo ve grada D žona G ordona B an i­
stera.
Iako n ije znao da li ga progone ili ne, S e jn je jahao
sa B an isterom brzo dalje.
G rad je kao izum ro ležao p red njim a. Z a p a d n jak je bio
iznenađen bro jem kuća. Sredinom grada, kao i u Feniksu,
p rotezala se g la v n a ulica. Šatori, b rvn a re i kolibe n alazili
su se samo na ivici.
B ilo je tu rad n ji, štala za izn a jm ljiv a n je i berbernica.
N a jv e ća zgrad a bio je hotel.
N i živa duša ih n ije presrela. M ožda je bilo prerano.
B an ister, k o ji više n ije znao, šta od S e jn a treba da
krije , pokaza na hotel.
43
 — Moja rezidencija! — reče ponosno.
Zapadnjak dojaha do zgrade, i siđe s konja. Banister
učini to isto.
— Ovde ste moj gost, Sejne! I ja vas pozivam na do­
ručak.
Sejn uperi pušku u njega i pređe pogledom preko fa­
sade. Zgrada je bila dvospratna.
— Potrebna mi je gore jedna bezbedna prostorija!
Banister je zurio u njega ćutke.
— Hteo bih, kao prvo — nastavi Zapadnjak — da pri­
mim predstavnike građana. Imate li ovde tako nešto?
— Sta želite time? Sta nameravate?
— Da se dogovorimo o najamnini! — objasni Sejn. —
Ove kuće ovde stoje tačno na mom zemljištu.
Banister se smeškao.
— Ovo je moj grad. Govorimo dakle mi o tome.
Sejn ga progura „vinčesterkom” ka vratima. Vrata su
bila zaključana.
— Kako ćemo ući? — upita Sejn.
Banister ga je posmatrao Ijutito i zalupao nekoliko pu­
ta, dok nije čuo iznutra korake.
Otvorio je jedan starac. Srećan i začuđen išao je pogle­
dom od jednog do drugog. Sejn ga odgurnu ti stranu i povu­
če Banistera preko praga.
Mister Banister! — povika starac iznenađeno. — i
Kako ste došli ovamo? Svi su iz jahali da vas traže.
Zapadnjak se smeškao zadovoljno.
— Hoćemo doručak.
— Pa naravno! — promuca starac.
— I to odmah! — dodade Banister. — Bićemo gore.
— Probudiću žene! — obeća starac i zatvori vrata.
— Sejn potera Banistera dalje, i ovaj se pred njim
brzo pope uz stepenište. Na spratu krenuo je duž hodnika
i otvorio jedna vrata na njegovom kraju. Bila je to njegova
radna soba. Sejn skide šešir i osvrnu se iznenađeno oko se­
be. Izgledala je kao ona u stanu Me, u hotelu u Feniksu.
— Sedite! — ponudi ga vođa bandita. — Viski? A li
to nije ono pravo za ovo doba. Limunada će nam možda
prijati bolje.
— Viski! — odluči se Zapadnjak, obori pušku, sede na
jednu kožom presvučenu fotelju i stavi pušku pred sebe na
sto.
44
 -k-kirŠE'JN'kirir

B an ister se m rštio.
S e jn baci šešir na drugu fo telju , i ispruži noge na sto.
— V i m ožete piti lim unadu, ali, ja hoću viski.
— Razum e se! — složi se bandit, priđe kredencu i vra ti
se ka stolu sa bocom i čašama. Počeo je da u liv a piće. R u ka
m u je drhtala. V iski se p relivao po stolu.
— S ta vas čini nervoznim ? — upita S ejn. On skid e
p ušku sa stola i položi je kraj šešira.
— Pa, ne z n a m . . . — m ucao je B an ister i podigao
svo ju čašu.
S e jn m u n azd ravi i iskapi viski. I B an ister srknu, ali se
odm ah zagrcnu. Još se kašljao, kada se otvoriše v ra ta i M e
uđe u sobu. N osila je kao pena tanak ju ta rn ji ogrtač i iz­
gled alo je kao da je sada u stala iz k rev eta. Z astala je na
vratim a. P o gled joj je izražavao m ešavinu n ev erice i bez­
g raničn og iznenađen ja.
— Sejne! — je d v a izusti.
— Me! — prom uca B an ister. — S ejn je ovde da bi sa
m nom sklopio u go vo r o najam nini.
— Da! — od vrati žena. — On je još u F en iksu o tome
govorio.
Z a p a d n jak ustade.
— K a k o si?
Ona priđe stolu i pruži mu ruku, još u vek zb u n jen a i
začuđena. S ejn ponovo sede.
— Sedi s nam a. Me! — pozva je B anister. — D o ru č-
kovaćem o zajedno.
M e Sede i p ređe-pogled om od jed n og ka drugom .
— K a k o ste došli ovamo? G rad je potpuno prazan. S vi
tra že tebe . . . odnosno vas.
— S v e je jasno! — od vrati bandit. — S e jn i ja došli
sm o zajed n o zbog posla.
M e pogleda Z ap ad n jak a i ovaj klim n u glavom . L ice
jo j se razved rilo. N asm ešila se.
— O nda ću b iti srećna — reče i odm eri B anistera.
I ovaj se sm eškao nesigurno. O vim obrtom stvari i sam
je još bio potpuno iznenađen.
— K o lik u n ajam ninu si m islio? — upita M e Sejna.
— N isam znao da je grad ovoliko veliki — odvrati
S ejn . — Sada m oram zaista da razm islim .
— S igu ran sam da ćemo se složiti — um eša se B an i­
ster, i još jednom napuni čaše.
45
 •k'k'kSE'JN'k'kir

— I ja ve ru je m u to — složi se M e i pogleda z a lju b ­

lje n o u Z ap ad njaka. — Sigurno ćete se složiti.
— Pom ozi m i, Me! — reče B an ister. — P red lo ži neku
sumu.
O na ponovo pogleda jednog pa drugog, a onda sleže
ram enim a.
— Pa, ne znam! M ožda bi odgovaralo deset h iljad a
dolara. M islim , godišnje.
— To je suviše — odvrati vođ a bandita. — T a j novac
m oram o da uberem o od lju d i ko ji ovde traže stan i utoči­
šte. A li, većin a nem a ništa u džepovim a i sve što im a ju je
strah da ih ne dohvati ruka zakona.
— Slušaj malo, Džone! M nogi lju d i k o ji ovam o dolaze
im aju h iljad e u prtljagu .
— Reko! — negirao je B anister.
Začu se ku can je. V rata se otvoriše i dve m lade žene
donesoše doručak. B ile su zaista lepi parčići! P la v u še sa
u vojcim a! T ako nešto S e jn u ovom banditskom gnezdu n ije
očekivao. N asm ešile su mu se p rija te ljs k i i koketno, dok su
servira le jelo. Onda pođoše napolje. O pazio je da m u jedn a
od devo ja k a krišom upućuje p oljubac rukom . On jo j isto
tako krišom nam ignu.
M iris kafe ispuni prostoriju. S e jn i B an ister bili su
gladni, a M e je je la samo reda radi i uz put posm atrala
obojicu m uškaraca.
— P e t h iljad a! — reče Sejn.
I B an ister i M e pogledaše ga sa nerazum evanjem .
— P et h iljad a godišnje — objasni Z apadnjak. — I kad
su mi potrebni goniči da odvedem krdo do stanice za u to ­
v a r na severu, staviće mi grad dvad eset m uškaraca na ras­
polagan je. Besplatno.
B an ister je jed ući slušao. O vaj p red log izgledao m u je
tako razrađen, da je jedino m ogao da se s n jim složi. P o ­
lako mu se p o javi osm ejak u uglovim a usana.
— Slažem se s tim, Sejn e! U potpunos'ti!
Me živahn o klim n u glavom .
— B io bi nam potreban jedan ad vokat — n astavi Z a­
padnjak. — S igu ran sam da u ovom gradu postoji i on.
— P a naravno! — rekoše B an ister i Me u jedan glas.
V ođa bandita ustade i odmah kren u ka vratim a.
— Odm ah ću dati da ga pozovu — reče. S e jn je im ao
osečaj da je izašap iz sobe samo da bi video da li će ga pu­
stiti da ode. Z atvorio je vra ta za sobom.
46
 'k 'k irŠ E JN 'k 'k ir

Me pogleda Zapadnjaka.
— On je naredio da mi u strele tri stotine goveda —*
reče S ejn. To će m orati da mi nadoknadi. To mu objasni!
— Razum e se, Sejne! On je velikodušan čovek i sve
će učiniti samo da s tobom živi u miru.
P osle izvesnog vrem ena, B an ister se vratio.
— A d v o k a t će odmah doći i načiniti ugovor — reče.
— S e jn želi da mu nadoknadiš tri stotine goveda —
um(=ša se Me. — I ja m islim da je to n jego vo pravo.,
— P a naravno! — topio se B an ister i sm eškao zado­
voljn o. — Ja ću se bez o k leva n ja pobrinuti i z;a to da tesari
odm ah ponovo preuzm u posao. Mi im am o ovde osam sto­
lara. S ve ću vam ih poslati. Besplatno. K a d su vam potreb­
ni lju d i, Sejne, samo mi javite.
M e se za lju b lje n o sm eškala Z ap adnjaku.
— U F eniksu postaviću sada za šerifa svog čoveka —
reče B anister. — N a ovu p riliku sam već dugo čekao. Onda
će i F en iks biti moj grad.
Jedna od loknastih glavica dođe i posprem i sto. T a beš-
tijic a je izrez na svojoj h aljin i m alo spustila, da bi visoki
stran ac što bolje mogao da uživa u pogledu na n jen e raz­
v ije n e grudi. M alo je pocrvenela kada je prirnetila S e jn o v
pogled, ali se pom akla još m alo napred i sagin jala tu i tamo,
dok je oštar i opom injući pogled M e n ije trgao. Onda se
u d aljila.
K a sn ije se pojavio advokat. I tog čoveka je S ejn po­
znavao. R adilo se o tipu koji mu je pri dolasku u F eniks
zabio cev re vo lve ra u krsta i k o je g je posle pred b erbern i-
com oborio.
On je već imao napisan ugovor i B an ister i S ejn ga
potpisaše.

V II

Popodne su se pojedinačno i u većim i m anjim gru p a­

m a počeli vraćati B an isterovi lju d i, stanovnici ovog bandit­
skog gnezda. Sejn je mnoge od n jih upoznao. B ila su to
tražen a im ena, ubiće i banditi za kojim a su u m nogim
d ržavam a izd ate poternice i k o ji su se odande izgu b ili bez
47
 ★★★ S E d Nit-k-k

traga. Poriašali su se ljubazno, i S e jn je znao zašto. M nogi

od tih lju d i su se često ran ije prem a njem u ponašali agre­
sivno i sa n ep rikriven im n ep rija teljstvo m i njihovu sadaš­
n ju tobožnju prom enu m išljenja, objašn javao je tim e da im
u osnovi n ije ostao drugi izlaz.
S e jn to p rih va ti kako jeste.
B ilo je već kasno uveče, kada se izvu kao iz b eskrajn ih
B an istero vih zd ravica uz runde pića i kada ga je M e p ove­
la u svo ju sobu. N je g o v e bisage leža le su tamo, na stolu.
O kačio je šešir o č iv ilu k i zadenuo „v in če ste rk u ” u futrolu .
M e ga obgrli, p rilju b i se uz n jega, sm eškajući se za­
lju b lje n o i strasno ga lju beći.
— T i ne m ožeš znati koliko sam srećna što se sve ova­
ko završilo. Ja te tako volim , Sejne.
— N ije trebalo tako jednostavno da napustiš F en iks
— p rekori je on. — M orala si m i dati m ig kojim bi me upo­
zorila.
P osm atrala ga je ozbiljno i sklonila mu pram en kose
sa čela.
— Ja sam već b ila ovde kad su lju d i u h v atili Džesona.
N isam m ogla ništa da učinim . Zaista, ništa.
S e jn se nam ršti.
— Ja ne pripadam F eniksu, već ovom gradu! — ob­
jasni m u ona.
— I onda m isliš da će se B an isteru dopasti što si sada
ovde, kod m ene?
— Ah, B anister! — odvrati ona prezrivo.
I «— B o jim se ipak, da će nam to stvoriti nove teškoće.
— Z a to se ne brini! I on vo li prom ene — šapnu Me,
i poče da ga lju b i po vratu, dok se ovaj n ije sav zapalio. B ila
je zaista izvan redn a žena! S asvim po njegovom ukusu. On
je podiže i ponese ka krevetu.
O stala je celu noć kraj njega. V eć je granulo jutro,
kad se išu n jala iz sobe i ostavila Sejna ■ da još m alo od­
spava.
Jedna od plavokosih devo ja k a s u vojcim a probudila
ga je.
— H ej, dugonjo, zar nećeš da ustaneš? — sm eja
ee. — V e ć je dan. U veliko. I ja neću moći da nlaastavim sa
svojim poslom, ako još dugo budeš blokirao ovu sobu.
Nasm ešio se i odm erio je pažljivo.
cTzvratila je osmejkorn kada je osetila kako je gleda.
48
 •k'k'k S E J N'k'k'k

— Hoćeš li m ene za doručak? Još je dugo do podneva!

Sem toga, Me bi prvo m eni a onda i tebi iskopala oči. D oći
ću ponovo za pet m inuta. A ko tada loš u vek ne budeš iza­
šao iz kreveta, m oraćeš .sam svoju jazb in u dovesti u red.
K oketn o se nasrne jala i izašla.
S e jn zevnu i uspravi se, skoči iz kreveta i priđe um i­
vaoniku. B io je skoro gotov s oblačenjem , kada se koketa
ponovo p ojavila.
— K a k o se zoveš? — upitao je.
— M arijeta!
— Lepo ime!
N asm ejala se.
— Dopada ti se?
— Im e je isto tako lepo kao i ti.
— M isliš?
— Časna reč! — on položi ruku na srce.
— P azi da te Me ne čuje!
— B o jiš li je se?
— D opada mi se ovde, i ne bih h tela da izgubim svoj
posao.
— K re v e te m ožeš nam eštati u svakom gradu.
— Ja ovde ne nam eštam samo krevete.
S e jn podiže obrve.
— K o me posm atra tako kao ti, mora biti sprem an da
posegne duboko u džep. A ovde često dolaze ljudi sa jako
debelim novčanicam a. Zato, ako me Me bude pitala, m ora-
ću joj reći da si mi platio. Inače bih bila oterana odavde.
— Ja te još nisam ni dodirnuo!
■
— To će već doći. Ja te posm atram , dugonjo. A za ta­
ko nešto ja im am pogled.
S ejn se isceri, skide šešir, potapša je i izađe iz sobe.
— Me je jedn a opasna zm ija! — p o vika ona za njim ,
u pozoravaju ći ga.
Z ap ad n jak kren u niz stepenice. U holu su se n alazila
šestorica revolveraša. Jedan je sedeo i zurio pred sebe. dvo­
jic a su čitala stare novine. O stali su sedeli za iednim okru g­
lim stolom i igra li karte. K ad a se on pojavio, svi Dodigo.še
pogled.
S ejn zastade na poslednjoj stepenici i podiže ruku u
zn ak pozdrava.
Od stola ustade jedan i priđe mu. B io je to L in k —
visok i snažan m om ak od trid esetak godina, sa, ćoškastim
licem .
4 S e jn 29
 'k-k'k S E J N icicic

— K u d a ćeš? — upita ga nep overljivo.

. — G ladan sam!
— R učak će biti za jedan čas. S lu žb en ik zazvoni i to
se čuje u celoj kući.
— Je li B an ister u svojoj sobi?
L in k se široko isceri.
— M ister B an ister je odjahao! Sa Me! — R eč „m ister”
je prosto procedio kroz zube.
S ejn pokaza po ostalima.
— Jeste li vi m oji čuvari?
— K ako si došao na to?
— Onda ću ja malo da p ro švrljam po gradu — objasni
Z ap ad n jak i prođe kraj L in ka ka vratim a. Tam o se još
jednom osvrte. — M ogu li da te pozovem na piće?
— Ne mogu! — procedi L in k. — Ja jesam ovde po­
sta vljen kao čuvar, ali ne tvoj.
S ejn izađe na ulicu. T ipovi mu se uopšte nisu sviđali.
N ijed an. P olako je išao ulicom , osvrćući se i tražeći ono
što mu je bilo potrebno. D va konja! A li, da bi odavde um a-
kao sa Banisterom , potrebno mu je bilo pre svega n jego vo
p o veren je i n jeg o va tesna saradnja. Jedno je do sada po­
stigao: onaj prsten od tri stotine lju d i, ko ji je n jega i B an i­
stera tamo n ap olju opkolio više n ije postojao. Ti lju d i su
se ponovo n alazili u svom gradu, i svi na gom ili. M orao je
samo brzo da iz toga izvu če prednost, i ništa više.
Ušao je u jed n u krčm u i popio viski. U nutra je bilo
m alo gostiju. S vi lju d i bez izuzetka pripadali su istoj vrsti.
Oni se kao po kom andi okretoše ka pridošlici i počeše da ga
posm atraju otvoreno. Jedan od tih m alih drum skih p lja č ­
kaša ustade i prjđe k n jem u za šank.
— Ja sam D žekob Fišerm en — predstavi se. — T i bi
stvarno morao da me poznaješ, Sejne!
S e jn n ije nikako mogao da se seti.
— Odakle?
— Iz D uranga? — cerio se čovek. — D akle?
Z ap ad n jak se nam ršti.
— Hombre, pom ozi mi m alo više. Ja sam tam o tako
iesto bio . . .
— K ad a smo „V e ls F a rg o u ” odveli pet stotina ko n ja
— boksnu Fišerm en Zap ad njaka u grudi. — B io sam među
onima, koji su ti pom ogli da odvedeš ko n je Indijancim a.
— Džekob! — sad mu je sinulo. P ru žio m u je ruku i
naručio piće za njega.
50
 ★★★ S E J N 'k'k-tr

D žekob Fišerm en je pre toga bio sedeo sa još tro jico m

za stolom. Sada i oni ustadoše i priđoše šanku. '
— P o zn aje li te on zaista od ran ije, S ejn e? — u p ita
jed a n u im e svih. — To nam je sve vrem e tvrdio.
Z a p a d n jak klim n u glavom , a D žekob F išerm en se po­
glad i po bradatom licu s očitim ponosom.
— Ć u li smo da dole podižeš ran č — reče. — N em aš li
neki posao za nas? U goveda se svi m i razum em o.
S e jn klim n u glavom .
— D obri m om ci u v e k su mi potrebni. '
D žekob F išerm en se ponovo ponosno isceri i pređe po­
gledom po svojim kom panjonim a.
— No, šta sam vam govorio? S ejn , m oj stari amigo,.
u v e k im a nešto za mene. — U dari Z a p ad n jak a po ram enu.
— Z n ači, d ogovorili smo se? K a d a počinjem o? S v a k i od
nas im a konja.
S e jn naruči jedn u rundu.
— K a d a im ate kon je, jašite tam o i p rih va tite se. P o ­
sao tam o samo što vam ne bode oči. C o vek bi m orao b iti
slep da ga ne vidi. Ja ću ostati ovde još n ekoliko dana.
L ju d i su s tim b ili saglasni. S e jn poseže u džep i dade
svakom po dvadeset dolara džeparca. To oni je d va da su
očekivali, i D žekob F išerm en, k o ji je sijao od ponosa, što je
S e jn zaista n je g o v stari am igo, kao što je on u v e k tvrdio,
porastao je ogrom no u očima svo jih drugara.
Z a p a d n jak m u pruži bocu i potapša ga po ram enu.
— P re nego što odete, dođi još jednom k m eni. Ja
stanu jem u hotelu.
On se pozd ravi s lju d im a m eđu ko jim a se Fišerm en še­
purio kao k ra lj, i izađe iz krčm e.
Još jednom je prošao kroz grad pa se vra tio u hotel*
P o sto ja la je jedn a štala za izn a jm ljiva n je , ali, b ila -je za tvo ­
rena, đavo bi ga znao zašto.
H ol h otela bio je prazan. Slu žben ik, je u m eđ uvrem e­
nu zvonio. S e jn pođe u blagovaonicu i sede za jed an sto.
Tam o je b ila v e lik a gužva. V iše od četrd eset lju d i sedelo
je tu i jelo. P la vu še s u vojcim a su p osluživale. Obe odm ah
dođoše za n je g o v sto.
P osle obeda, on ode u svo ju sobu. M alo zatim stiže
D žekob Fišerm en. S ejn ga pusti u nutra i dade mu gvožđ e
za žigosanje.
— N a jb o lje počnite odm ah s tim poslom — savetovao
ga je.
/ 8i
 — V ile za đubre na Sej novom žigu — sm ejao se F i­
šerm en.
— O b eleža va jte goveda kako ih nalazite. Im a ih preko
četiri h iljad e grla. Nešto je već žigosano. G onite žigosana
goved a sva na zapad. S led ećih dana treba da stign e još
p et h iljad a grla. T i si kod m ene zaposlen kao predradnik,
D žekobe.
Fišerm en ponovo zasja.
' — B ićeš zadovoljan sa mnom, S e jn e — hteo je još ne­
što da kaže, ali ućuta.
— S ta je sad? — upita Z ap ad njak, p osm atrajući ga.
— N as ima, u stvari, desetorica — objasni Fišerm en.
~ A li, to su sve lju d i ko je poznajem i za k o je m ogu da
jam čim . M i svi tražim o jed an stalan posao. M ožeš da nam
veru ješ.
— U jednom od šatora, sm eštena je ku h in ja. U reži
sva im ena u lonac za supu!
— N ikada ti to neću zaboraviti, Sejne!
S e jn ga lupi po ram enu.
— Onda se gubi i p rih va ti se posla. S ve dok ranč ne
p retrp i gubitak, plate će b iti dobre, i radićem o od izlaska
do zalaska sunca.
— Ja ću se za sve brinuti! — obeća D žekob i pođe k a
vratim a.
— Džekobe!
N ovi p redradnik zastade i pogleda ga s iščekivan jem .
S e jn m u lagano priđe pognute glave. Onda ga pogleda u
oči.
— P otrebn a su mi dva konja!
D žekob Fišerm en se isceri.
— T o je b ar jednostavno. O brati se B an isteru. K o d
n je g a si na velik o j ceni.
— R ecim o da on to ne bi trebalo da zna.
P red rad n ik je zurio u n jega. Onda tiho zvizn u kro z
Biube.
— U ovom gnezdu, zb iv a se sam o ono što je on lično
blagoslovio.
— J a im am dovoljno gotovine! K o n ji m ogu ostati gde
ješu , ali, m oraju stajati osedlani, i ja m oram znati gde.
D žekob Fišerm en se u grize za usnu.
— Zašto m i to nisi već u krčm i rekao? Sada lju d i sto je
dole i čekaju.
K
 • k ir ir S e j n -k 'k 'k

— N ovac ne ig ra n ik a k vu u logu — ponovi Z a p a d n jak

i posegnu za džep.
F išerm en ove oči postadoše sitne i okrugle, kada u gled a
toliko novca i kad mu S e jn izbroja pet stotina dolara.
— Moj konj stoji u hotelskoj štali — objasni Z ap ad ­
n ja k — ali, ne m ogu da ga neprim etno osedlam . . . Da! I
ču tu re m oraju biti tamo.
D žekob Fišerm en steže gvožđe za žigosanje pod ruku,
uze novac i sakri ga u džep jakne. — V id eću šta m ogu da
učinim .
O tišao je iz hotela. A li, već kroz deset m inuta bio je
ponovo tu. S m ešk aju ći se, ušao je u sobu.
— K o n ji stoje sprem ni za tebe u štali za iz n a jm ljiv a ­
nje.
— A li, ta rad n ja je zatvorena!
— Z ad n ja v ra ta su u vek otvorena. M ožeš k o n je jed ­
nostavn o da odvedeš.
S e jn se zahvali, i D žekob Fišerm en se brzo u d alji.
K ra tk o zatim , začu se konjski topot kroz grad.

V III

B an ister i M e v ra tili su se uveče. u hotel. On se sastao

sa svo jim n ajb ližim saradnicim a u sobi za kockan je. I S e jn
je bio pozvan. A li, B an ister je ubrzo izgubio vo lju za igru.
On zovnu Jostera i taj m om ak ubrzo dođe da zabavi svog
gazdu. Me im se p rik lju či. Zatim uđoše u sobu i dru ge že­
ne. M eđu n jim a i obe plavokose. M nogo se pilo, i pre sveg a
plesalo, tako da se d igla prašina sa daščanog poda. M alo,
m alo, pa bi Z ap ad n jak u hvatio pogled lepe, prsate M arijete.
A li, ove večeri n ije se nijed anp ut nasm ešila. S e jn je pozo­
v e na igru.
— M e će m e o trovati — reče d evo jk a, ali p rih va ti po­
ziv. I
— T ako si ozb iljn a — p rim eti on dok su igrali.
O dm erila ga je, a onda mu se zagleda u oči.
— P a zi se, S ejn e! O vd e n em a ju svi s tobom poštene
nam ere.
 k'k'k S e j n ★★★

Sejn je o k re te nekoliko puta, a onda je povede m alo

'dalje od ostalih parova.
— K a k o si došla na to?
O na sevn u pogledom okolo, da bi vid ela da je neko neće
ćuti, uprkos galam i u prostoriji.
— • O v d e im a nekoliko lju d i, k o ji dobro zn aju da si već
često radio za saveznu m aršalsku kan celariju . Oni takođe
zn a ju da si ned avno bio u B aton R užu i tam o smrsio ko n ­
c e nekom velik o m zločincu. S v e je to sipano B an isteru u
uši. M e te je do sada štitila. A li, sada više ne poseduješ
n je n u naklonost.
— Ja sam i inače već za putem — odvrati Zapadnjak
i krišom je poljubi. — Poseti me kasnije u Feniksu ili na
mom ranču, da bih mogao da ti se zahvalim.
Z a g le d ala m u se u oči.
— T i . . . oni će te ubiti! — prošaputa.
S e jn je igrao dalje. B an ister i n jeg o va garda b ili su
Već tem eljito pijani, dok bi on samo tu i tamo srknuo iz
čaše, a o statak sipao iza sebe ili pod sto. Z a h v a lju ju ći D že-
kobu Fišerm enu, načinio je v e lik i ko rak napred u svojim
priprem am a.
Sam o M e je b ila problem . N ije ga ispuštala iz vida,
dok je plesao sa M arijetom , i zbog toga je bio u veren da
će noćas opet doći kod njega.
K a d a se vra tio k n jo j, b ila je sva uvređena.
— S ta si našao na onoj droljici? — upita Ijutito. —
O na je jed n a od ovd ašn jih prostitu tki, ili m ožda to još nisi
prim etio?
— B an iste r nas posm atra — odvrati Sejn. — Z b og to­
g a sam igrao s njom .
M e se osvrnu ka B an isteru i Sejn je imao sreće da je
b an d itski vođ a upravo tada pogledao prem a njoj. A li, on je
već toliko bio p ija n da je Z a p a d n jak sum njao da on zapravo
i zna u ko ga gleda.
N ešto posle ponoći, naruči B an ister već ko zna ko ju
run du. D o k je ispijao, iznenada se sruši sa stolice na pod.
iViše n ije m ogao da ustane. Č etvo rica n jeg o vih lju d i, k o ji
su se i sam i je d va držali na nogam a, shvatiše da je zabavi
k ra j, i počeše da ga vu k u napolje, a onda' gore u n jeg o vu
sobu.
M e ustade, p ljesnu rukam a i posla Jostera odavde. O d­
m ah je zavlad ao mir.
54
 'k'k'k S E J N ' k k k

— G otovo za danas! — p o vikala je. — S u tra u c ik

zo re jašim o za Feniks.
S e jn izađe iz sobe i kren u gore stepenicam a. N ije znao
gde B an ister spava. A li, sada opazi četvo ricu kako izlaze iz
je d n e sobe. Još se nalazio u hodniku, kad ga je Me pre-
stigla. Počeo je odm ah da posrće, tresnu o vra ta svo je so­
be, ko ja se pod pritiskom otvoriše i prosto se sruči unutra.
M e potrča za njim i spusti se kraj n jeg a na kolena.
— Sejne! S ta je s tobom? — upita uplašeno.
— - Me, ostani sa minom! — reče on p rep liću ći jezik o m
i poče snažno da hrče.
K ao da je ubola taran tela, odskoči ona uvis.
— P ija n do besvesti! — p rosikta besno. — M uškarci!
O krete se, izađe i zalupi vratim a za sobom tako snažno
kao da je prasnula puška.
S e jn se cerio zadovoljno. O nda ustade. Me je otišla.
O n u tam i priđe stolu i isprazni bisage.' Sedlo je m orao da
ostavi. D ovoljn o će mu biti da vuče B an istera. Onda se is­
pružio po k re v e tu i ležao, dol? u celoj toj velikoj kući n ije
zavlad ao mir. Tada ustade, uze ,,vin če ste rk u ” i laso u ruku
i priđe vratim a. D ugo je napregn uto osluškivao, dok n ije
m alo odškrinuo vrata. Jedna jedin a sv e tiljk a gorela je nad
stepeništem . S e jn nabi šešir na čelo, izađe u hodnik i zat­
vo ri vrata za sobom. K lju č e v e stavi u džep.
N a vrh ovim a čizam a šunjao se hodnikom i ušao u B a ­
nisterovu spavaću sobu. B an isterovo odelo pokazivalo mu
je pravac. O vaj je spavao duboko i čvrsto. N jego vi lju d i
su ga obučenog bacili na k rev et i otišli. To je S ejn u uštede-
lo posao. On mu veza ruke i uhvati ga za ram ena. Bani.ster
se n ije probudio. Sam o je m rzovoljno zagunđao 1 pokušao
da se opet ispruži. A li, onda mu se dopade i ovaj položaj.
Z ap ad n jak ga podiže i natovari na leđa. Zatim brzo siđe
stepenicam a da bi se sklonio sa svetla. U holu je bilo m rač­
no. S e jn priđe vratim a i opsova u sebi. T eška vrata bila su
zaklju čan a. D a ih razv ali ili obije bravu m etkom, bilo bi
loše. Tim e bi okupio ceo grad. Zato se on okrete i pođe ka
zadn jim vratim a. Na ova je samo izn u tra bila navučena re ­
za. S e jn ih oprezno otvori, ali su ipak glasno zaškripala.
Trgao se, sa „vin česterk o m ” na gotovs. A li, ništa se-
n ije m icalo. S ve živo u hotelu je spavalo čvrsto. Me vero-
vatn o od razočarenja.
5S
 •k'k'k S E J N 'k 'k 'k

P rešao je preko dvorišta i potražio izlaz na ulicu. U?ka

v ra ta stajala su otvorena. On se provuče, ne skid ajući B a ­
n istera s leđa.
Zastao je u senci kućnog zida, i brzo se osvrnuo desno
i levo. T u i tamo, gorele su svetiljk e. T rep erile su na sve-
žem povetarcu,- k o ji se spuštao s brda. Na vrh o vim a prsti­
ju, vukao se Z ap ad n jak do štale' za izn a jm ljiva n je, a onda
prešao preko ulice i prišao toj zgradi.
Z ad n ja vra ta sta ja la su otvorena. S ejn se još jednom
osvrte, pre nego što je ušao. Z a tv o rivši za sobom vra ta ra ­
menom, kresnuo je šibicu. P red njim je stajalo šest konja.
D va su b ila osedlana.
K ad a je položio B an istera na konja, ovaj na tren u tak
dođe k sebi. — Jesi li to ti, L in k? — prom rm lja i odm ah
ponovo zaspa. S e jn je već digao pušku da ga u slu čaju
potrebe onesvesti. Sada ga čvrsto veza lasom . Onda kren u
vratim a. O tvorio je jedno krilo, provirio n apolje i n ap reg­
nuto pokušavao da prodre pogledom kroz tamu. Onda ode
po konje. P o ved e ih iz štale, omota uzde B an istero vo g ko ­
n ja oko roga sedla, u zjaha i odmah krenu. K orakom , ali u
svakom tren u tku sprem an da zagalopira, i sa „vin če ste r­
kom ” pod m iškom .
Pošto je računao s tim da će put biti pod stražom ,
još pre k ra ja grada on skrenu iz g lavn e u lice i poj aha iz­
m eđu šatora i koliba, ko je su većinom bile nenastanjene.
B ila je m račna noć bez m esečine. Jedan pogled ka n e­
bu govorio m u je da će još četiri časa b iti tam a, i to je b ilo
vrem e za ko je je računao da će da protekn e p re nego što
banditi tam o u hotelu p rim ete B an istero v nestanak.
M e je h tela rano u ju tro da jaše za Feniks. B an istero vi
kom panjoni nisu b ili m anje p ijan i od njega, a ovaj je, le ­
žeći potrbuške, vezan na kon ju, i d a lje spavao duboko i
čvrsto. Z b og toga je računao da Me i revo lveraši neće tako
brzo ustati, kao što su sinoć p redviđali. -

M e ustade u svitan je dana. P op e se na go rn ji sprat i

kren u od v ra ta do vrata, lup ivši šakom na svaka. Jedini
k o ji je na to reagovao bio je L ink. On sav sa n jiv pređe
preko praga, naže se i pogleda za njom , dok je ova već ku ­
cala na vratim a na k ra ju hodnika.
56
 'k 'k 'k S E J N ★★★

— Zašto dižeš toliku galam u? — upita m rzovoljno,

kada se vratila. — K o lik o je sati?
— M oranio da jašim o za F eniks — od vrati M e .n e strp ­
ljiv o . — Zato diži iju d e na noge.
L in k se cerio.
— Idi B anisteru! K lad im se da će b aciti čizm u za to­
bom! Z a r ne znaš, kako smo se n a lili sinoć?
■M e pom isli na Sejna.
— Dabom e da znam!
— No, dakle! — progunđ a L in k i htede da se v ra ti u
k revet.
— Ja sam se tako sa B anisterom dogovorila — upozori
ga ona grubo. — Sto ste se toliko napili, to je vaš problem .
— Ja ću sačekati ovde! K ad a razbudiš B an istera, po­
dići ću i ostale.
Me se odlučno okrete i uđe u B an isterovu sobu. L in k
prekrsti ru k e i cereći se nasloni se na dovratak. A li, onda
se M e ponovo p o javi u hodniku.
— G de je on? Uopšte n ije koristio svoj krevet!
L in k nadlanicom obrisa nos i napravi jednu groznu
grim asu.
— Mi smo ga od vu k li u krevet. A li, m ožda ga je neko
ponovo digao. Ja iz svo je sobe nisam izlazio. Zeleo sam da
se ispavam .
M e se Ijutito okrete i pođe ponovo u svo ju sobu. L in k
se isceri, zatvori vrata za sobom i ponovo se baci na krevet,
n em ajući pojm a kom e tako pruža jed n u v e lik u prednost.
Sunce je već stajalo na nebu, kad je ponovo zalupalo
na njegovim vratim a. On iistade Ijutito.
— O va d rolja nem a i nem a m ira! — m rm ljao je i
oblačio se.
K a d a je nabio šešir na glavu , uđe M e kod njega.
— B an ister n ije kod S ilv ije! — obavesti ga.
— Ž eliš li ti da ja sad zaista odem dole od sobe do
sobe?
— D e vo jk e su se već sve probudile! — odvrati m u Me.
— D a li si p ogledala i tri kuće dalje? — upita L in k
razveseljeno.
— Tam o ja ne idem! — P re zir jo j se p o javi u u glo vi­
m a usana. — P reu zm i ti to. Ja ću probuditi m uškarce.
— T i svakako hoćeš da m e danas B an ister zam rzi —
p rom rm lja L in k i zatetu ra se kraj n je iz sobe.
6T
 M e pođe za njim . U h vatio je neobičan nem ir. P rišla je
Sejnovin> vratim a, koja su bila zaklju čan a. Z aku cala je i
p ozvala ga po im enu, a onda kren u la dalje, je r joj niko
n ije odgovorio. V es je susrete u hodniku sa šeširom u ruci,
čupave crne kose i suženih, crven ih očiju.
— B an ister n ije u svojoj sobi — obavesti ga Me. —
Z n aš li kod koga je otišao?
Ves, onizak Teksašanin, tražen poternicam a zbog p lja č­
k e poštanskih kola, se isceri.
— P retp o sta v ljam da ga je S ilv ija odvela k sebi!
— N ije!
V es sleže ram enim a i kren u dalje. P r v i od m uškaraca
v e ć su sedeli u trp e zariji i doručkovali. M e zalupa još je d ­
nom na S ejn o va vrata, i u zv ik n u glasno i Ijutito n jegovo
im e. Iznénada se ukoči. D ođe joj jedn a zastrašujuća pom i­
sao. Ona se okrete, potrča niz stepenice i uđe u štalu. Tam o
odahnu s olakšanjem , kada ugleda Sej novog m rkova.
U holu h o tela susrete je L in k k o ji se vraćao sa ulice.
— Tam o ga takođe nema! — saopšti joj.
M e je b u ljila u njega.
— Je li S e jn već na nogam a? — upita Link.
— Još se n ije probudio. Z a k lju čao je svo ja vrata.
O n pogleda nagore, pa u nju, a onda pojuri. M e ga je
je d v a pratila. On priđe vratim a. O boje oslušnuše, a onda se
pogledaše. L in k odlučno uze za le t i p o ju ri ka vratim a. P ras-
nulo je, kada su se v ra ta izva lila u sobu.
Jed an pogled bio mu je dovoljan. M e uđe u sobu i za­
g led a se u n etakn u t krevet. O na uplašeno pogleda L inka.
—r- Pseto! — procedi revolverás.
— A li, n je g o v konj je još u štali!
— Sta?
— Jeste! U pravo sam b ila dole. N je g o v m rk o v je tamo.
I sve ostale živo tin je. O vde leži i n jeg o vo sedlo — ona po­
ka za ka stolu.
L in k pogleda u sedlo.
— O nda ja takođe ne znam!
M e izađe iz sobe, siđe stepenicam a i ode do M arijete,
Lako je zn ala da d ev o jk e svo je sobe z a k lju ča v a ju . M a rije ta
je kao i obično poslu živala u trp ezariji.
— M arijeta! — povika n estrp ljivo.
L ep a d evo jk a se uplaši n jen o g srditog tona. Z a straše-
68
 ★★★S E J N ★★★

no priđe vratim a. P o gled jedn e odgovarao je pogledu dru ­

ge, je r su obe m islile na isto; a a Sejna!
— Je li S e jn u tvo jo j sobi? — u pita M e tiho, iako joj
je glas zvu čao opasno.
M a rijeta za v rte glavom .
— R eci istinu! — produži M e osorno. — Reci istinu„
sav etu jem ti!
— M a nije! Z aista nije, Me. Zašto bi bio tam o?
— P ita n je m i se ne sviđa! — p retila je Me. — Hajde^
o tk lju ča j svo ju sobu.
M arijeta kren u napred. Obe uđoše istovrem eno. M a ri­
je ta se skloni u stran u i pokaza na prazan, upravo n am e-
šten krevet.
— V e ć sam ti rekla. Me. N e bih ni došla na id e ju da
ti preotm em m om ka.
M e je m erila Ijutito.
— T aj ku čkin sin n ije moj m omak! D a nisi više r e k la
tako nešto!
Ona prosto ju rn u iz sobe.
— L in k! — vrištala je. — L in k!
R evo lveraš istrča iz trp ezarije.
— S ta je? — upita žva ču ći i gu taju ći.
— D iži grad na noge! — naredi ona oštro. — P o tr e ­
ban m i je svaki čovek. Sejn, to kopile, nestao je sa B a n i­
sterom.
L in k je zurio u nju. O tvo rio je usta, ponovo ih za tv o ­
rio i pokazao ka zad n jim vratim a.
— A li, n je g o v konj je još tamo!
— On je sebi nabavio drugu živo tin ju . To b a r n ije
teško!
— Jesi li sigurn a u to?
— N e pitaj više! — p rosiktala je. U zb u n i lju d e. Jaši­
mo za pet m inuta. T aj pasji sin im a prednost od n a jm a n je
šest do osam časova. Znaš li šta to za sve nas, a p re sv e g a
za B anistera, znači?
L in k se okrete u m estu i potrča nazad u trp ezariju . M e
je odlučila da jaše s m uškarcim a, ali je na sebi sada imala
h aljin u . Zato požuri u svo ju sobu, n avu če džins i čizm e,
obuče kožnu jak n u i opasa kaiš sa „k o lto m ” oko svog vitkog
struka.
U m eđuvrem enu su m uškarci, izašli iz trp ezarije, nao­
ru ža li se i pošli po svo je konje. S lu žb en ik je trčao kro z
g rad sa zvonom , i zvonio bez prestanka.
sa
 i r - k * S E J N -k -k ir

K a d a je Me stupila na ulicu, p rve gru p e su već napu­

šta le grad. U B an isterovom gradu u v e k je m eđu lju d im a
bilo dovoljno dobrih čitača tragova. L in k rasporedi te lju d e
da oko grada traže Z ap ad n jak o ve tragove. D ruga gru pa od
dvad eset jah ača čekala je na L in k o v a naređenja, je r je on
od R in gove sm rti postao B an istero v zam enik.
M uškarci su se iznenađeno iscerili kada su u gled a li le -
p u ženu kako u tom tesnom odelu izla zi iz hotela. A li ona,
iako je to znala, n ije danas na to obraćala pažnju.
— L ink! — povika nestrp ljivo . — G de je, do đavola,
m oj konj?
R evo lveraš se zagled a u nju, i onda odjednom sh vati
kako je obučena.
— K ako? — upita m ucajući. — T i hoćeš da jašeš s
nam a?
M e Ijutito pogleda preko ulice.
— D žeriko! — povika jednom od m uškaraca. — O sed-
la j mi konja!
P ro zvan i dugim koracim a prem eri u licu i izgu b i se u
dvorištu.
— L in k! — vik n u ona ponovo uzrujano. — Š a lji lju de!
O ni čekaju.
L in k potapše apačkog izvid n ik a po ram enu i gu rn u g a
k a njegovom konju. I drugi čitači trago va u zjah aše i u snaž­
nom galopu napustiše grad. S v a k i u drugom pravcu.
L in k se okrete ka jah ačim a k o ji su čekali.
— Sorti, prokletstvo! Zašto se ne gubiš?
— T reb a da nam kažeš u kom pravcu!
— S ever! P re tra žite okolinu na severu i p rep rečite
pasjem sinu put za F lagstaf.
— O nda mi je potrebno još ljudi! — povika Sorti pre­
ko ulice. — Nas je samo dvadesetorica!
— P oslaću još dvad esetoricu za tobom — grm n u L in k.
— A li, kren i već jednom , do đavola!
Jah ači odgalopiraše.
— N e zaboravi put za F eniks i Tuson! — podseti M e
revo lveraša.
— U tom p ravcu su lju d i već odjahali! — p rekid e je
on pod rugljivo. — S kim hoćeš da jašeš?
— S tobom!
— Ja ću čekati ovde s ostalim a dok se izviđ ači ne
v r a te i tačno mi ne kažu u kom je p ravcu taj tip zdim io.
•0
 — K o lik o će to p otrajati? — rasp itiva la se Me.
— Idem još jednom da doručkujem . T i treb a da do­
đeš sa mnom. To m ože da bude p rokleto d u g 1 gadan lo v.
D žeriko stiže sa n jenim konjem . On ga veza, a orlda
u zja h a na svog m rkova i odgalopira za ostalim a. Me pođe
za Lin kom u trp ezariju . Tam o su sedeli B an istero vi revol­
veraši. N a jb o lji strelci i jahači, ko je je L in k okupio oko
sebe, jeli su i pili kafu. Snažna i slatka ka fa b ila je me­
đutim , m nogim a gorka, je r su sinoć p ogledali suviše du­
boko u čašu.
N ije prošlo ni pola časa, a apački izvid n ik se p o ja v i
na pragu trp ezarije i lju d i napregnuto izviše vrato ve.
— Link! D ođite svi! Našao sam tragove. Sejn je odja­
hao sa gazdom na sever.
B ilo ih je više od dvadesetero. S v i ustadoše i n ah rup iše
na vrata.
— Znači, to kopile hoće na sever! — cepteo je L in k .
— On to sebi suviše jednostavn im p red stavlja. K a d a g a
uhvatim o, okačićem o njegovu kožu na n a jja či klin!
K o n ji su već sta ja li u dvorištu. K ad a su izjahali na
ulicu, kren u i Me s njim a. N ekolicin a ošinuše konje i pote-
raše ih d iv lje napred.
— Hej! — grm nu L in k besno. — Jeste li pošašavili?
S e jn im a deset časova prednosti.
K očopern i go n itelji odmah usporiše koaje.

IX

S e jn je satim a jah ao na zapad i kad a je sunce sta ja lo

u zenitu, ležala su brda ve ć d aleko iza n jega. N alazio se u
visin i F eniksa, k o ji je hteo da obiđe u širokom luku , s tim
da odvede B an istera u Jum u i da ga tam o pravo n a k a p iji
v e lik o g zatvora isporuči nadležnim a.
Pošto je prešao preko poštanskog p uta k o ji je vodio
na sever, zaustavio se radi p rvo g v e će g odmora.
B an ister, k o ji je u svita n je došao k sebi i sada sedeo
u sedlu, pogleda ka ju g u i hladno se osmehnu.
— T i nećeš uspeti da zaludiš m oje lju d e — reče, s ja -
havši.
 ★★★S E J N ★★★

‘ — Im am o deset časova prednosti! K o će za nam a jah ati

do Jum e?
— Ja ću sačekati na svoj tren u tak i on će doći, kao što
u v e k dolazio. M ožda će ti opet jed an od k o n ja polom iti
noge, ili će ga u jesti zvečarka.
S e jn m u priđe, gurnu ga u stranu i popusti kon ju re ­
m en.
— I tebi sam verovao! — zareža B an ister, gled aju ći
g a u oči.
Z a p a d n jak sleže ram enim a.
— S va k o jednom počini grešku.
U ze durbin i pogleda put ka jugu. U daljin i svetlu ca li
su k ro v o vi F en iksa na jarko m suncu. N igde se naširoko i
nad aleko n ije kretalo ništa.
K a d a se okrenuo, stajao je B an iste r iza n je g a sa šak a­
m a stegnutim u pesnice.
S e jn g a odgurnu tako da je seo.
— R ade budi m iran! Im am o još dugo ja h a n je pred
Bobom!
M ržn ja je svetlu ca la u B an istero vim očima.
M a li i iznenađu ju će star izgledao je on sedeći tako na
pesku. Z a p a d n jak ga je posm atrao i pokušao da se sažali
n a n jega. A li, jedn ostavn o n ije mogao. D ovoljn o je bilo da
pom isli na D žesona i na šerifa, koga su n jeg o vi lju d i h lad ­
no sm aknuli. P red sta vn ik a zakona!
N ap rotiv. Sto je duže posm atrao ovog bandita, sv e m u
]e bilo ja sn ije da on za slu žu je vešala.
P o sle četiri časa, steže kon jim a .rem ene i pokretom
ru k e potera B an istera u sedlo. Jed an kraj drugog p ojah ali
su dalje. S e jn se držao v e lik o planinskog lan ca na ju g o ­
zapadu, b o ji je m islio da pređe i tim e uštedi v e lik u oku ku
ireke D žila. Z a tim bi pratio rečn i to k do Jum e.
S u n ce je nem ilosrdno peklo, a v r e li vazdtih je titrao i
m aglio se u k ru g od osam sto m etara. B ila je to užarena,
p ra šn ja v a ko tlin a po kojoj su jah ali. K ra j je bio bezvodan.
(Vazduh se zrcalio i p rik azivao zelen e oaze i izvo re tam o
g d e n ije b ilo n ičega sem peska, kak tu sa i suvog šib lja m es­
k v ite .
' S e jn se n adao da ih n iko n ije vid eo i da n ije to m ogao
d a k aže n jih o vim p rogoniteljim a. T ik pred sum rak i pošto
su prešli bezbroj ogolelih b režu lja k a , pred n jim a se stvoriše
Bgrade jednog m alog ranča, ................
 ★★★S e j n ★★★

Z ap ad n jak i nehotice uhvati ku nd ak puške, je r je tako

reći odm ah video da je na ranč bio izvršen prepad. I to od
Indijanaca.
To je opazio i Banister. On naglo povuče uzde i osvrte
se h itro i uplašeno.
P red kućom se nešto trzalo u pesku. S e jn načini g ri­
masu. Da li je neko od stanovnika preživeo napad ili je to
bila klopka?
S a crvenokošcim a u Ovom kra ju , S e jn n ije računao.
F eniks je ležao je d v a jedanaest kilom etara odavde.
— Nebesa! Tam o leži jedan! — proštenja B an ister, — ■
A li, bolje da krenem o dalje. O vde su o rgijali A p ači i sigu r­
no se još nalaze u blizini.
— Ostani iza rnene! — zareža Sejn . — U h vati uzde
obem a rukam a, da bi mogao dovoljno brzo da okreneš ko ­
nja.
On potera m rkova dalje. Ž iv o tin ja o kleva ju či krenu,
kao da je predosećala opasnost.
S ejn o v pogled bio je posvuda. K a ju gu je žbun je m es­
k v ite bilo gušće. V e ta r je tamo dizao prćišinu.
Ono što se još m icalo, bio je konj koji je bio ran jen
pri prepadu. R ančer i n jego va porodica bili su m rtvi. S k a l-
pirani, ležali su na kućnom pragu, na p ro valjen im v ra ti­
ma, razb ijen im tom ahavcim a.
S ejn sjaha, priđe kon ju i prisloni m u pušku. Onda se
predom isli i uze nož. Pod ubodom, živo tin ja bezglasno iz-
dahnu.
— To je bila horda od dvad eset-trideset ratnika! —
m ucao je B anister. — S u više za tebe! A ja nisam naoru­
žan.
— N isam zaboravio! — prekide ga Z apadnjak. — S jaši
i gled aj da nađeš lopatu!
Bacio je pogled ka kući, koja se sastojala samo od
jedn e prostorije. K a d a se okrenuo, B an ister je još u v e k
bio u sedlu.
— Sejne! To na.«! m ože stajati života! M i moramo d alje.
S e jn mu priđe i skide sa n jego vo g sedla praznu čuturu.
— P otraži lopatu, do đavola! Ja ću u m eđuvrem en u
napuniti čutu re vodom. K ad a pokopam o lju d e, pustićem o i
k o n je da se napiju.
B an ister posluša, iako je sav pobledeo. S e jn uze i svo ju
 ■k'k'k S E J N 'k k 'k

čutu ru i pođe ka bunaru čije se vitlo uzdizalo na večern jem

nebu.
Š krip alo je i tandrkalo, dok. je spuštao vedro, pa se B a ­
nister trže kao da ga je ošinuo bič. Užas mu se prosto čitao
na licu. Z a tren u tak je Z ap ad n jak pom islio da će ga u dariti
kap.
O b ojica se sum njičavo osvrtoše. A li, unaokolo se niko
n ije ni video ni čuo. Sam o je ve tar bacao pesak po šib lju
m eskvite i po zidovim a kuće.
S e jn napuni čutu re i napi se iz vedra. U z pročelje kuće
nađe B an ister dve lopate. S n jim a dođe do bunara. Zap ad­
n ja k ga pusti da p ije i dovede konje.
Spustio je ved ro još jednom . Č ek rk je opet proizvodio
šum ove ko ji su išli na živce i o d je k iva li okolinom. O bojica
su napregnuto gled ali oko sebe.
S e jn izvu če vedro i dade prvom kon ju da pije.
— P rih v a ti se već jednom posla! — naredi B an isteru.
— G de? — proštenja ovaj.
— Tačno tamo gde m rtvi leže!
B an ister se u d a lji sa lopatam a. S ejn napoji i drugog
kon ja.
— N e boj se! ;— opomenu B an istera pre nego što je
p osled nji put spustio vedro.
B an d it se uspravi, steže lopatu s obe ruke i poče uz­
buđeno da se osvrće.
Č e k rk je opet tandrkao i škripao. B an ister odahnu, kad
je S ejn spustio vedro u pesak i pustio kon ja da pije.
— Ja sam ti već predlagao da okrenem o nazad! — m u­
cao je bandit kada mu je Z ap ad n jak prišao i uzeo drugu
lopatu. V eć pre više m eseci naf*'JŠtene su tv rđ av e Ju ka i
P«^k. N ije čudo što su se crvenokošci opet spustili tako
duboko na jug.
— M ogu sebi da predstavim zašto bi .ti hteo da okreneš
nazad! — od vrati S e jn ne ispu štaju ći lopatu iz ruke.
N i B an ister n ije otezao. I on je želeo da što p re završe.
— Hoćeš li da crkneš pod nožem za skalp iran je kao
ovi ovde? — upita Zapadnjaka.
— A šta m e očeku je ako okrenem nazad?
Tada se B an ister ispravi i pogleda ga.
— Z a r ćeš ti zaista jah a ti sa m nom d a lje u tom p rav­
cu? Sam o da bi spasao svo ju kožu?
S e jn se nasmeši.
64
 •k'k'k š E J N k 'k 'k

— R izik je za obojicu isti ako nastavim o.

— A li, ti si naoružan, a ja ne!
— Onda je rizik za mene nesrazm erno veći!
B an ister opsova i ponovo se p rih vati lopate.
Pošto su sahranili nastrad alu porodicu, B an ister baci
lo patu i pođe ka konjim a. Sejn krenu za njim , ali n ije od­
m ah uzjahao kao bandit, lioji se žurio da um akne s ovog
m esta užasa. S ejn zažm iri i obazre se oko sebe.
— N a jb o lje bi bilo da ostanem o noćas ovde! — reče.
B an ister se zablenu u njega.
— Sta? — B io je užasnut. Indijanci će sigurno pono­
vo doći.
— To ne m ogu sebi da predstavim . Oni su poneli sa
sobom sve što im je izgleda bilo potrebno.
— Nebesa! — zavap i B anister. — O vde je pravo grob-
l.ie.
S e jn ga odmeri.
— M rtvi su bezopasni! Z a r nisi imao dovoljno isku stva
s njim a?
B an d it razvu če lice.
— S ilazi s konja! — naredi S ejn. — O stajem o ovde.
K o n je u kuću!
B an ister sjah a i uze kon je za uzde. Jednog za drugim ,
poved e ih pored hum ke u kuću. Tam o se nem irno osvrnu.
U nu tra je već bio m rak. A li, i n ap olju stizala je noć kao
v e lik i crni plašt ko ji p rekriva zem lju.
S e jn prisloni vrata iznu tra na otvor, je r se više nisu
m ogla nataći na šarke.
— O vd e će nam b iti mnogo b o lje — reče. — N em a
zveča rk i, a sutra u jutro možemo ponovo napojiti konje. Do
sutra naveče nećem o više naići na vodu.
— N am eravaš li ti zaista d a lje za Jum u?
S e jn mu ne odgovori. S tv a r je očito bila odlučena.
— Uporno pseto! — dahtao je bandit.
— O vde im a dovoljno kreveta! — odvrati S e jn nem ar­
no. — Zato se gubi tamo.
—- U ovoj kući sm rti neću moči da zaklopim oči.
— B iće beskorisno ako obojica budem o budni. A sutra
bi to m ogao i da nam škodi
P rošlo je mnogo vrem ena dok je Z ap ad n jak začuo kh-
ko u nutra škripe m adraci. Zatim Je B an ister izn enađu ju će
brzo zaspao. S e jn stade kraj v ra ta i zagled a se n apolje u
5 Sein sa gg
 -k'k'k S E J N -k-kic

noć. P u stin ja ž iv i u vek. I danju i noću. On začu daleki

k rik noćne ptice koja je kren u la u lov.

K a d a je svanuo dan i B an ister se probudio, stajao je

S e jn još u vek na istom mestu.
B an d it ustade i priđe mu.
— V id i li se šta?
— Ništa!
— A li, ti pasji sinovi su u blizini. Ja to osećam! —
tvrd io je Banister.
— Nem oj se truditi, mi ćemo ipak jah ati za Jum u. I
tam o ćemo i stići — odvrati Z ap ad n jak i odm ače v ra ta u
stranu. — Ja idem ka bunaru. P azi na m oje znake. Onda
dovedi kon je da piju.
On izađe sa puškom na gotovs.
V la d ala je m rtva tišina. Z ap ad n jak o ve čizm e škrip ale
su u pesku. On ode do bunara. K a d a je spustio vedro, m ah­
nu B anisteru, ko ji je stajao k raj vrata s izrazom užasa na
licu. Š krip a čekrka probadala mu je uši.
S e jn se nasm eši ironično. N ije ga zbog toga prezirao,
je r bez oružja n ije se ni m ogao osećati bolje.
K ad a je Z ap ad n jak izvu kao vedro, priđe B an isteru sa
prvim konjem .
N ap ojili su konje, napili se, i samo onda kren uli. S ejn
je uskoro u svim kostim a osetio da u toku noći oka n ije
sklopio. B ila je to zapravo već druga noć, ko ju je probdeo,
u raču n avaju ći i onu noć sa Me!
B an ister je prim etio S e jn o v um or i gledao je da iz to­
ga izvu če korist za sebe. Sto je vru ćin a bila jača, S e jn je
sve češće zatvarao oči. To B an isteru n ije prom aklo. Ipak,
brzo je odbacio pomisao da u tom e traiži svo ju šansu. P o ­
m isao na to da ostane sam u ovoj pustoši bez živ e duše, čak
i sa S ejn o vim oružjem , izgled ala m u je u žasavajuća.
— Sejne! — obrati se svom saputniku d rh tavim g la ­
som. — T i spavaš i pašćeš sa kon ja baš u tren u tku kad oni
pasji sinovi naiđu.
— N eću pasti! — progunđa Z apadnjak, otvori na čas
oči da vid i d a li još u vek idu ispravnim pravcem , pa ih
ponovo zatvori.
66
 ★ ★ ★ S E JA /* * *

— T i se njišeš tamo-am o! — opom injao ga je i dalje

bandit.
S e jn podiže glavu , n ekoliko p u ta duboko u zdah n u i
obazre se. D eset m inuta kasnije, ponovo m u g la v a k lo n u
na grudi.
B an ister opsova. N ije m ogao da jaše m irno. N ep rekid ­
no se osvrtao.
Ipak je hordu A p ača video prekasno, kada su se u
kasno popodne iznenada p ojavili.
— Sejn e! — k rikn u i povuče k o n ju uzde.
Z a p a d n jak se uspravi. Za jed an trenu tak, bio je svež
kao riba u vodi. D vad eset ratn ika stajalo je pred n jim a
ni četiri stotine m etara odatle na jednom m eskvitom obra­
slom b režu ljku . S vi su b ili n aoružan i puškam a. On snažno
zau stavi kon ja i uze uzde u le v u ruku.
B an ister je sedeo kao p rik o van u sedlu.
— O kreni k o n ja i vra ćaj se, B an istere! — vik n u Sejn.
G ore se začu ko n jsk i topot. O kren u li su k o n je i p o ju ­
r ili istim putem nazad.
A p ači su ih gonili. Z b ije n i jedan uz drugog, g alo p ira li
su niz b režu ljak, p u caju ći u vazdu h i iz v ik u ju ć i ratne po­
kliče.
B an ister se osvrtao užasnut.
— D a bog da te ku ga snašla, S ejn e! — kreštao je.
— Još nas n em aju u rukam a i neće nas ni im ati! —
nasm eja se Z ap ad n jak. — G led aj napred i pazi na put, do
đavola! A k o se srušiš, ja se neću zaustaviti!
U plašen, B an ister se zagled a pred sebe. N a tu opasnost
n ije uopšte m islio. V iše se n ije osvrtao.
S e jn u je bilo jasno da ga A p ači u ovoj situ aciji m ogu
etera ti pravo nazad u Feniks. Zbog toga je posle d va k ilo ­
m etra prom enio p ravac da ne bi bežeći p red A p ačim a n a -
leteo pravo na p uške B an istero vih lju d i, k o ji su ga sigu rn o
p ratili po n jego vim tragovim a.
A p ači zastadoše. P od eliše se i pokušaše slev a i zdesna;
da prestignu d vo jicu begunaca. P u c a li i k rič a li nisu više,
nego su se kon cen trisali na jah an je. N em ilosrdno su gonili
svo je m ale, žila v e m ustange.
— B rže, B an istere! — povika Sejn.
Sad se bandit osvrnu. P ogled a k ra tko levo i desno pre­
ko ram ena, a onda u Sejna, očiju raširenih od straha.
— D aj m i svoj revo lver! — k rik n u o je i ispru žio rukiU
69i
 'k 'k 'k S E J N k k k

S e jn odm ače svog m rkova malo u stranu.

— Podbodi konja! — viknu.
B an ister opsova, i uze uzde ponovo u obe šake.
A p ači su očigledno želeli begunce žive. N eum orno su
gon ili svo je m ustange i prem orili ih. Prasnuše pucnji. S e jn
se osvrte i vide da gonioci zaostaju. On se nasm eja.
— B anistere, drži se, do đavola!
B an d it se pognu nisko nad vra t konja, tako da bi što
više sm anjio A pačim a m etu. T u i tamo bi poneki ratn ik
zaustavio kon ja da bi mogao sigu rn ije da gađa. M eci su p re­
teći zu ja li S ejn u i B an isteru oko ušiju. A li, zato su ti rat­
nici beznadno zaostajali.
A p ači su jah a li sve sporije. N ajzad korakom . A li i ko ­
n ji begunaca bili su iscrpljeni. S e jn um iri m rkova i pusti
ga da ide korakom . B an ister se osvrte i nastavi da juri.
V ero vatn o mu je sinula nada da je n jeg o v konj iz d rž ljiv iji
i da će uspeti da um akne Z ap adnjaku.
A li, to je bila samo varka. N jego v konj iznenada po-
srnu i bandit je m orao da uloži svu snagu da bi se održao
u sedlu. K onj pod njim dršćući stade.
— Hoćeš li da ga ubiješ? — upita Zapadnjak, dojahavši
do njega.
B an ister je očajnički pokušavao da pokrene konja. R a ­
širivši p rednje noge, živo tin ja je stajala i dahtala. B ila je
p ri kraju.
B an d it se uplašeno osvrte prem a Indijancim a.
— Sejne! — grm nu, skoči i potrča, vodeći kon ja na
uzdi.
Z ap ad n jak je jahao d a lje i sm ejao se. B an istera je ob-
livao sam rtnički znoj. M orao je da vuče konja. V u kao se
dahćući kroz pesak dubok do članaka, dok n ije stigao do
Sejna. Onda zaustavi konja, brzo u zjaha i zari živo tin ji
pete u slabine. M uklo zan jištavši, krenu m rkov dalje.
B an ister je bio p urp urn ocrven od trčan ja i sav -prezno-
jan. S e jn je bio siguran da ovaj više nikada neće pokušati
da odm agli.
A p ači su ih pratili u d aljin i. T u i tamo, n aterali bi
svo je m ustange u galop. Onda bi zagalo pirali i d vo jica pro­
gonjenih. A li, ratnici su na k ra ju potpuno iscrpli svoje m u­
stange. V iše nisu m ogli da drže korak, i na k ra ju su se za­
ustavili. A li, S e jn je znao da tim e lo v n ije završen. Oni će
68
 ★★★ S E J N 'k'k'tr

kren u ti dalje. U prvo svitanje. M ožda čak i ran ije. S A pa­

čim a je on imao iskustva.
Još na sigurnoj razd aljin i on se zaustavi, skide sa
m rk o va sedlo, baci ga u pesak i nam esti se na n jega.
B an ister baci pogled unazad ka crvenokošcim a, onda i
on, bez reči sjah a i poče da zuri u Zap ad njaka.
S e jn se nasm eja ironično. Tada B an ister ponovo priđe
svom kon ju i skide sedlo. Po p rvi put bio je sam zaintere-
sovan za to da mu se živo tin ja odmori. Ponese sedlo jedan
kom ad u stran u i sede. Ipak se osvrtao nem irno u pravcu
gde su zaostali A pači.
— Nismo dovoljno daleko, S ejn e! — reče posle izves­
nog vrem ena. — Z aštićeni tamom m ogu g latko peške ovamo
da dođu.
Noć je stigla brzo. S e jn ustade, položi sedlo na m rkova,
uze ga za uzde i povede ka jugu.
— Č ekaj, S ejn e! — povika B an ister i s'koči.
Z ap ad n jak nastavi prosto dalje. Prošlo je dosta vrem e­
na, dok ga je B an ister dostigao.
— Ti, prokleto pseto! Zašto me nisi čekao?
— Ti, prokleto pseto! Zašto m e nisi čekao?
— Tiho! — opom enu ga S ejn. — A p ači im aju uši kao
risovi.
U ćutavši, tapkao je bandit k raj n jega. Do ponoći su se
v u k la prem a jugu, a onda je S ejn odlučio da se za u sta vi i
do k ra ja noći ulogore.
— T ražiče nas! — šaptao je B an ister. — I im a ju za to
d ovoljno lju d i.
— M i ćem o obojica držati stražu.

P ri p rvim zracim a dana lo v se nastavio. G ru p a od če tiri

A p ača jah ala je direktno ka njim a, tako da su na v ra t n a
nos osedlali i n a sta vili jah an je. S ign aln im pucnjim a če tiri
izvid n ik a dozvala su hordu. N ije prošao ni čas, a opet su im
sva dvad esetorica bila za vratom .
L o v je trajao kilom etrim a i kilom etrim a. Jah ali su kro z
užareni pesak i velo ve prašine. A p ači su ih p ratili na uda­
ljen osti od tri kilom etra. I nisu forsirali. K asn o popodne
69
 ★★★ Š E J N -k-kir

d eseto fica ratnika od vojila se od glavn in e i p ojah ala d a lje

na istok.
S e jn je znao zašto. V oda je bila u blizini. I on je n a-
m eravao kad počne suton da pojase ka istoku i u slivu reke
D žila p otraži vodu. Tam o je ova horda h tela da m u pre-
preči put.
Z ato S e jn skrenu odmah na istok. A p ači bi inače m no­
go pre n jih stigli tamo, i m ogli da ih sačekaju kod prvog
izvora.
P osle tri kilom etra jah an ja, S ejn a i B an istera uporedo
sa deset ratn ika na stalnom rasto jan ju od kilom etar i po,
In d ijan ci m alo skrenuše i počeše da im prilaze sve bliže i
bliže, a da nisu m ustange ja če gonili. Ti lu k a v i m om či tačno
su zn ali da će se na k ra ju oni i progon jeni susresti u jednoj
tački.
— T i p asji sinovi sve nam bliže prilaze!' — kukao je
B an ister. — Z a r ne bismo m alo kren uli u galop?
— N e zam araj se još! Sam o strpljenja! P oju rićem o tek
k a d se sm rači ili kad oni izgu be živce i počnu da p ucaju
na nas.
— Je li još daleko do reke?
— N ajm an je pet kilom etara!
J ah ali su d a lje bok uz bok ne ispuštajući Ind ijance iz
vid a. O vi su dolazili sve bliže i neposredno pred rekom
m orali su se sudariti ako nastave tako.
T ik pred sum rak, p o javi se pred njim a reka ko ja u ovo
vrem e i u ovo doba godine n ije b ila više od potočića. Tam o
su p o čin jali pašn jaci B rigad e Sedam — S ejn o va zem lja,
kako se ona zvanično zvala. Do ranča su im ali još čitav dan
jah a n ja i tam o se nadao S ejn da će naići na D žekoba F išer-
m ena i n je g o ve lju d e. Sigurno su i A p ači znali da tam o ima
belaca. M ožda će zbog toga okrenuti konje.
A li, ta k v a odluka m orala se prepustiti sutrašnjem da­
nu. Sada je S e jn m orao da vid i kako će sa .Banisterom
preći preko rek e i na kom mestu.
A p a či prom eniše sm er i krenuše više ka njim a. Tada
B an ister izgu b i živce. U panici natera on iznenada svog
k o n ja u galop. S e jn više n ije m ogao da ga zadrži. N aprotiv,
m orao je da vid i kako da ga pristigne, je r su i A p ači počeli
da te ra ju svo je kon je besom učno napred. Z a jed an trenu ­
tak, lo v je bio u punom jeku.
A p ači su se preteći p ribližili, zato je S ejn , pošto je sti-
70
 •k'k'k S E J N k k k

gao B anistera, m orao da pojaše m alo ka ju gu , b a r da

za­drži razd aljinu.
Tada, Indijanci otvoriše vatru.
P ognuti n ad g la ve živo tinja i u snažnom galopu, ja h a li
su S e jn i B anister d alje. N alazili su se ve ć b lizu n ep regled ­
nog terena, i već su se dole m ogle razaznati b ezb rojne lokve,
kad se Banister. pogođen sruši s konja.
Z ap ad n jak zau stavi n aglo konja, sa vinčesterkom u ru ­
ci, skoči i potrča u susret desetorici ratnika, k o ji n je g a i
B anistera n isu mogli da vide.
R askrečivši n oge stajao je kao stub sa „vinčesterko m ” 0
ram enu. K ad a se ratnici u jednoj lin iji p o javiše pred n jim ,
on otvori vatru. Pucao je n eobično brzo. PUcanj za pucnjem
je ođ'"'’" '. .... ^ +■
’ vo+'.’ o A, t — j desno, oni
66 do'ivatiš«’ jaru g e i iščezoše iza brdskog sedla.
Z apaüiijaií spuhij oiu-sje i p,rjue í ,-ü;í.í; ,¡jru, ko ji je
u zgrčenom položaju ležao u pesku. K a d a se S e jn spusti
kraj njega, on otvori oči i proštenja.
S ejn ga podiže n a ruke, odnese do svog konja, podiže
ga i vinu se u sedlo iza ranjenika. B anisterov konj je
tap ­ kao za n jima.. S ejn pojaha do jedne lo k ve i pusti m
rkovu uzde. Oba konja počeše da piju.,
Z ap ad n jak pogleda gore ka b režu ljku . D ruga grupa
A p ača n alazila se jed va kilom etar iza n jih. N ije mogao dugo
da okleva.
K o n ji su pili i pili. S ejn ubrzo izgubi strp ljenje, u h -
vati uzde i potera m rkova iz lokve. B anisterov Ivonj ih n ije
p ra­tio. Za koji m inut, pašće Indijancim a u ruke.
S ejn Je galopirao. Sm rkavalo se, i A pači su gonili
m u­stange n e bi li ih dostigli.
Pod okriljem m raka, skrenu S ejn ka S everu i kada
je posle dva časa stao, sjahao i skinuo Banjr.lera sa konja
iza n jega ie bila ti.sina. O čigledno su ga Anači izgubili.
B anisterova rana bila je opasna po život. M orao je le-
ka ru i to što pre. Sein ga priveza za konja i povede živo ­
tinju dalie.
On sam nije mo.eao da ode u Feniks., jer je znao đa .ga
tamo sigurno čekaju Banisterovi ljudi i da h’ s n jim obrj'--ili
stvar po kralkom nosii.vnki’. ne v)i'^'.5inći se '5r li ie on možda
došao u Feniks sarno sate đa snrs": r ar’ isterov i'ivot,
Poveo ie !Tirkr".;p ka ranču Tam o su se .nalazila jedna
Í1
 ★★★ S E J N 'k'k'k

kola. Odande bi mogao D žekob Fišerm en da ga odvede u

F eniks lekaru.
P roveo je celu noć na nogama. V eć se razd an jivalo
kada je stigao do ranča. A li, kraj šatora i poludovršene
kuće n ije zatekao nijednog od lju d i. D žekob Fišerm en n a­
lazio se sa svim kaubojim a n apolju kod stoke. U udaljenosti
od tri kilom etra, opazio je plam en vatre u travi.
P ola časa kasnije, otkriSe ga lju d i i D žekob Fišerm en
dojaha m u u susret. Bio je iznenađen kada je prepoznao
B anistera.
— Za božju vo lju , je li m rtav? — upita i skoči s konja.
S e jn je nastavio da vodi m rkova.
— N ije, Džekobe! D vo jica od lju d i treba da upregnu
kola i da ga odvedu u F eniks kod lekara. .
Fišerm en se baci u sedlo i odjaha nazad ka vatri.
K retk o zatim dojuriše dva kau boja i odoše po kola k o ja su
sta ja la kraj šatora.
S e jn se zaustavi kraj va tre i lju d i mu priskočiše u po­
moć. Skinuše B an istera s konja, raširiše jedno ćebe i polo-
žiše ga p a žljiv o na njega.
D žekob Fišerm en za vrte glavom .
— S njim je svršeno — reče.
— O dnesite ga ipak u grad — odvrati Zap ad njak. —
M ožda le k a r m ože još nešto da u č in i. . . Im ate li vode?
Č etiri čoveka istovrem eno pružiše mu svo je čuture.
S e jn je pio polagano, žednim gu tlja jim a , a sadržaj druge
čutu re izli sebi na glavu. Onda objasni lju d im a da su n je ­
ga i B an istera gonili Indijanci.
D žekob Fišerm en odmah postavi straže, ko je otkriše
jahače, k o ji su se sa zapada i sa severa p rib ližavali.
To nisu b ili n ikak vi A p ači kao što su kauboji, a i S ejn
u prvi mah, pomisli.
Radilo se o B an isterovim ljudim a.
— M i ostajem o s tobom, Sejne! — reče D žekob F iše r­
men. — B an isterovo je prošlo, a s njim će i grad gore u
brdim a-um reti. M i svi ostajem o s tobom. Još ju če smo o to­
me među spbom razgovarali.
S e jn mu položi ruku na rame.
— P o vu cite se ipak odavde, Džekobe. — Tada m u pa­
de pogled na Saketa i n jeg o ve sinove. — Sta vi rad ite ovde?
— O ni su se okanuli besm islenog tražen ja zlata i došli
72
 •k-k-k S E J N-k'k'k

su ovam o da te p itaju za posao — objasni Džekob. — Ja

sam im rekao da kada još pet h iljad a goveda . . .
— U redu je! — prekide ga Sejn.
S a k et mu priđe.
— I m i ostajem o s vam a, Sejne!
— Slažem se! — A li, nestanite i v i zasada odavde. —
S e jn pokaza F išerm en u pravac. — Idite da ovde ne dođe
do velik o g sukoba.
— Na konje, lju d i! — povika Fišerm en odlučnim g la ­
som.
K o la su se k o trlja la ovamo. S e jn im pođe u susret i
u h v ati kon je za ulare.
— O drešite ih! — naredi d vo jici kauboja. — Jašite sa
ostalima.
L ju d i, čiji su jah aći kon ji b ili upregnuti u ova fa r -
m erska kola, priskočiše i poslušaše Sejna.
S e jn priđe vatri. Obe grupe, svaka od dvadeset jah a ča
p rib liža va le su se, kilom etar i po u d aljen e jed n a od druge.
Fišerm en se p rib liži Zapadnjaku.
— Dođi s nam a, Sejne. K ad a budu vid eli B an istera
kako leži, znaće k o ji je sat otkucao.
— Ja ću već doći. A li, ti se sada gubi. H ajde! N eću
ostati ovde da im dozvolim da m e sm aknu.
D žekob Fišerm en priđe svom k o n ju i pojaha sa kau ­
bojim a. K orakom . A li, posle četiri stotine m etara ponovo se
zaustaviše.
B an ister otvori oči. Imao je vatru.
— Sejne! Vode!
V od a bi ga ubila. S e jn je to znao.
— T v o ji lju d i dolaze ovam o — reče mu. — Oni će cei
odvesti u F en iks lekaru.
B an isterovo lice se isk riv i u osm ejak.
— D olijao si zaista, kopile!
L ice m u je bilo obeleženo sm rću. A li, to je bio triju m f
k o ji Z a p a d n jak n ije želeo. Zato je ćutao.
— Ja sam u vek pobednik! — p rošten ja B anister. —
Iščezni b o lje odavde, pre nego što m oraš da platiš za sve!
Hteo je još nešto da kaže. A li ga bol prostreli. On z a -
sten ja i okrete se na trbuh.
S e jn pogleda ka jahačim a. M ogli su g a pogoditi, a li su
se zaustavili.
39
 kk-k Š E J N irif-k

S e jn izvu če „ k o lt” , opali u vazduh i m ahnu im. Onda

oni ponovo poteraše konje.
Pogledao je u B an isterova leđa. Nosio je svetlosm eđu
ja k n u od grube kože i S ejn se seti kako je našao Džesona.
N alet ve tra razgori vatru. Ona se zalelu ja, zapu cketa
i sunu plam en uvis. S ejn ugleda gvožđe za žigosanje sta v­
ljen o u žar.
P riđ e, n avu če ru k avicu koja je ležala pokraj vatre i
izva d i gvožđe iz; žara. Z n ak stajskih vila je svetleo do usi­
jan ja. P rišao je sa gvožctem B anisteru i utisnuo mu žig u
jaknu . D ržao ga je samo kratko, ali dovoljno da bi B an ister
osetio toplotu na koži,
N a svetloj kožnoj jakni zacrveneo se znak.
S e jn baci gvožđe ka vatri i skide rukavicu . P odiže
pogled. Jahači su se opet zaustavili. Samo je četvoro prišlo
napred.
Me, L ink, advokat i Sorti.
S e jn steže levu šaku, a desnu položi na dršku „ k o lta ” .
K orakom , jedno kraj drugog, p ribližiše se to četvoro.
— M rtav? — upita Me.
S ejn za vrte glavom .
— N ije. A li, m ora brzo lekaru. L ju d i su već bili u preg­
nuli kola da ga odnesu, ali sam se ja bojao da ćete ih sm ak­
nuti.
— K a k o se to dogodilo? — upita L in k uzrujano. Oči su
mu se žarile.
— A p ači — odvrati S e jn kratko.
T ro jica m uškaraca su zu rila u njega. M e je gled ala u
B a n s te ra .
A k o hoćete da se borite, onda se borite! ■ — prasnu
Sejn. — A li, učin ite to već jednom , do đavola! S v a k a se­
kunda ko ju oklevate, košta B an istera tren u tka života.
— Ne! — um eša se Me čvrstim glasom. — Link! D va
kon ja za ona kola! Bi’zo!
M uškarci su gled ali Z ap ad n jak a u oči, a on kren u polako
natraške da im načini mesta, dok se n ije naslonio leđim a na
svog konja.
Onda ona tro jica sjahaše, i S orti i ad vokat skidoše
sedla sa svo jih konja. S e jn uzjaha, potera m rkova takođe
unatraške, a onda ga okrete i poju ri ka svojim kaubojim a,
k o ji su nedaleko čekali, sprem ni za borbu. Tam o stade i za­
jedno s ostalim a poče da posm atra Me i onu trojicu.
7«
 • k 'k 'k S E J N 'k 'k 'k

M e k leče kraj B an istera. O kren u la ga je na leđa. O n a

tro jica upregoše k o n je i S ejn i n jeg o vi lju d i čuše kako ih
M e požuruje. O nda odnesoše B an istera na kola i odvezoše
se brzo odatle. L in k i M e kren uše za njim a. N estadoše u
gom ili od četrdeset jah a ča k o ji se okupiše iza kola i pođoše
za njim a.
— • A ko on ovo p reživi, gazda — prim eti F išerm en p ro ­
m uklo — m i se ovde nećem o sm ejati.
— A ko i p reživi, ostaće bogalj — od vrati Z ap ad n jak .
— I onda neće više b iti surovo i nem ilosrdno kopile, k o je
ceo grad drži na uzdi i ostale lju d e p o tčin java svo jo j v o lji.
A sada, odvedi m om ke ponovo na posao. P o stav ite desno
od ranča stražu da ne bi ovih dana b ili iznenađen i od A p a ­
ča.
On potapša m rkova po vra tu i p ojah a ka onom e što će
jed n og dana biti ranč. P red šatorim a rasedla ga i u vu če se
u n utra i tamo p rvi put čvrsto zaspa.
A li, već kroz jedan čas probudi ga D žekob F išerm en
ponovo. K ad a je izašao iz šatora vid e S e jn razlog:
V akerosi su d oterali drugih pet h iljad a goveda.
Od tog trenutka, n ije prestajao s poslom. D a n ju je ra ­
dio kao konj, a noću je spavao kao m rtav. D o k jed n o g da­
na n ije stao pred poludovršenom rančerskom kućom i p re­
dom islio se.
— D žekobe! — grm nu.
P red rad n ik se nalazio u b lizini i dotrča do n jega.
— Je li neko bio u gradu?
— G ore u brdim a? — upita D žekob iznenađeno.
— U Feniksu, do vraga! Mi uopšte ne znam o šta je sa
Banisterom .
— Sigurno je m rtav. Inače bism o ve ć to osetili!
— N eka mi osedlaju konja!
D žekob se zagled a u gazdu.
— B o lje bi bilo da pođemo svi.
— D a bism o doveli tesare na ranč?. T i stvarn o hoćeš
da nam se u F en iksu sm eju!
D žekob uhvati Sej novog m rkova i osedla ga. D va mi­
nuta kasnije, vin u se Z a p a d n jak u sedlo.
— Nem am dobar predosećaj, gazda! — opomenu ga
EJžekob.
— Ni ja nem am! — s io ii se Sejn i ¡»otera konja.
79
 ■ k 'k 'k Š E J N 'k 'k 'k

B ilo je podne kad je Z ap ad n jak stigao u grad. Zbog

v ru ćin e sva vrata i saloni na prozorim a b ili su zatvoreni.
S e jn je polako jahao ulicom . U šerifskoj k a n celariji ništa
se n ije m icalo. I hotel je izgledao zatvoren. On pojaha ka
radionici D žesa O vena i tamo sjaha.
P as na lan cu ležao je pred kapijom i zarežao na njega.
V ru ćin a je bila tolika da je i živo tin ja bila suviše le n ja da
se digne i da za la je kako bi n jen gospodar od n je očekivao.
A li, O ven je čuo jah ača kako dolazi. K ad je S e jn zako ra­
čio u dvorište, izađe on iz kuće. Sm eškao se nekako po­
sram ljeno.
S e jn skide šešir i obrisa ga iznutra ivicom rukava.
— No, m ister O vene, kako je? Z ar vaš posao kod m e­
ne napolju nećete da dovršite?
— Ja sam već na to mislio, m ister S ejn e A li, pošteno
da kažem , nisam znao da li ćete dozvoliti da mi . ..
— K ad a ćete da dođete? — prekide Z ap ad n jak n jego ­
vu govoran ciju.
— K ad god vi želite.
— O nda dođite još danas napolje, da biste sutra od­
m ah izju tra m ogli da počnete s poslom.
— O dm ah ću izdati naređ en je m ojim ljudim a!
S e jn mu pruži ruku i pođe dalje.
B an ister je bio m rtav. N je g o v uticaj je iz grada nestao.
B o lji dokaz od O ven ovog dočeka n ije mu bio potreban.
P o veo je m rk o va za uzdu i otišao do hotela. V ra ta su
b ila zatvorena, ali ne i zaklju čan a. U holu je bilo m račno.
B ilo m u je potrebno malo vrem en a da mu se oči n avikn u
n a tamu.
M e je sta ja la gore na stepenicam a. D ole je stajao L in k,
n a p ult re ce p cije naslonio se advokat, a kraj vrata trp eza­
r ije čekao je Sorti.
Z n ači da su ga već ran ije opazili.
S e jn n ije bio iznenađen. Tako nešto je i očekivao.
— Jeste li B an istera sm estili pod zem lju? — upita i
p ređe brzo pogledom preko sve trojice.
— Ti, pseto, si ga tamo smestio! — prosikta L in k.
— P a k u j te svo je stvari i gubite se, ali ako hoćete da
se borite, onda se borite.
 icic-k Š E J N 'k 'k 'k

Ona tro jica su ćutala. A li, n jih o vi pogledi su d ovoljn o

govorili. Z e le li su da se bore. I na to su i čekali.
— Ne! — zazvoni glas Me u toj p ritisku ju ćo j tišini.
Ona brzo kren u stepenicam a nadóle. A li, ne d ovoljn o
brzo da bi zau sta vila L in k a i n jego ve kom panjone. S va tro -
jijc a dohvatiše oruže. B ili su brzi i h itri kao h rtovi. R e­
v o lve ra ši k o ji su dovoljno dugo u p ra žn jav ali svoj zanat.
P o k re ti su im b ili p recizni i m u n jeviti da su se je d v a m ogli
opaziti.
A li sva ta tro jica nisu b ili d ovoljno brzi i za Z ap ad ­
n jaka, k o ji se saže, opali i istovrem eno baci u stranu.
I n jih o vi re vo lve ri se oglasiše. A li oni pogodiše u p raz­
no, tam o gde je Z ap ad n jak do pre jednog tren u tka stajao.
L ežao je tri ko raka ud aljen od vrata, postrance i teški
re v o lv e r u n jego vo j ruci je sevao i grm eo.
M e glasno k rik n u i kliznu nasred stepeništa b lizu o gra­
de, kraj ko je pade na kolena.
L in k a je S e jn o v m etak dokačio k raj nje. N oge su m u
se odsekle i on se g ia va čk e skotrljao do dole. T ešk i r e v o lv e r
ispade mu iz ruke.
A d v o k a t klonu na rece p cijsk i pult, a S orti nestade u
trp ezariji. T e k kad se iznu tra začu tresak, znao je S e jn da
je i n jega pogodio.
U spravio se sa „k o lto m ” u ispruženoj ruci. P o gled m u
m u n jevito prođe prostorijom .
Ú ve lik o j ku ći za vla d ala je m rtva tišina. A li, sam o za
d elić sekunde. Iznenada je posvuda oživelo. V ra ta se otvo­
riše i počeše da lup aju . M uškarci — h otelski gosti, dotrčaše
n iz stepenice. D vm ica se sagnuše nad Me, osoviše je na noge
i povedoše gore. S e jn htede da ih prati, ali ostade kao p ri­
k o van na m estu na kom e je stajajo.
M e — to p o g la v lje bilo je za n je g a završeno.
L ju d i uđoše sa ulice. L in k, S o rti i ad vo k at b ili su sam o
ran jen i. L ju d i ih odvedoše iz hoteia le k a m .
S e jn zadenu „ k o lt” u lu tro lu .
T ad a sa u lice uđe m uškarac, viso k i ra zv ije n sa š e rif-
skom zvezdom na grudim a. M om ak k o ji je podsećao na še­
rifa M ek V u d ija.
— V i ste S ejn ? — upita.
Z ap ad n jak samo klim n u glavom .
— G de ste se toliko zadržali? — sm eškao se zvezd on o-
sac. — Od kako B an ister leži pod zem ljom , čekao sam n a
vas.
 — Sad sam ovde! — od vrati Sejn, a pogled mu odluta
k a trp ezariji. N ije verovao očima. Tam o su, m eđu radozna­
lom gom ilom , s ta ja le i one dve p lavu še sa u vojcim a, one iz
B an istero vo g grada.
A li, on n ije stigao da se p ozdravi s M arijetom . N e samo
zato što ga je novi šerif zaokupio svojom pažnjom . Jedan
koščati, su v o n jav i m uškarac, obučen kao svi stočari u T e k -
sasu, korakn u ka njem u, povuče ga u stranu i prošapta m u
lo zin ku B rig a d e Sedam u uho.
S e jn se nasm eši. P o jačan je, pomisli, ali prekasno.
— V as č e k a ju gore u K an zas S itiju — reče stočar i
p ru ži m u debeli omot. — O vde su naređen ja za vas.
— K a n za s Siti? — upita S e jn začuđeno. — A šta će
ibiti s rančom ?
— Ja ću ga preuzeti!
Z a p a d n ja k je b u ljio u njega, a jab u čica mu je igrala.
— N a visokom m estu su dosta lju ti što niste uopšte
nap red o vali i što ste izgu b ili toliko vrem ena da jednog je d i­
nog čoveka izvu čete iz onih brda.
S e jn ga je i dalje gledao i ćutao. K a k o ti fin i kance­
la r ijs k i pacovi za m išljaju ovu p rokletu A rizonu? Ipak, niti
prasnu, n iti htede da ob jašn java. Sam o prezrivo piju nu . Z a ­
tim sta vi k o v e ra t u džep.
K a sn ije je s ovim čovekom odjahao n apolje na ranč da
bi ga pred stavio D žekobu Fišerm enu i ostalim m om cim a.
D žekob je stajao kao poliven, kada mu je S e jn pred­
stavio novog gazdu.
— S ad znam zašto sam im ao tako loš osećaj, kad si
odjahao u grad, S e jn e — prim eti rastuženo.
— N ije m i nikfea drugo preostalo — objasni Z apadnjak.
S ta ja lo ga ^e m u k a da ubedi D žekoba da ostane. J e d va je
uspeo.
O nda se oprosti od lju d i i p ojah a nazad u grad. Tam o
je stigao uveče. P re d n jim je stajao novi zadatak. A li, on
'još u v e k n ije otvorio koverat.
Jasno, jah a će za K an zas Siti. Sto je pre m oguće. A to
što p re — zn ačilo je da će nešto učin iti i za svo ju dušu.
F en ik s je sad a bio p rijatan grad, a M arijeta, d ev o jk a s p la­
v im uvojcim a, n estrp ljivo ga je očekivala.
38
 •k'k'k Š E J N-kiric

K ao i u vek kada o lu ja prođe, pred njim se o tvarala,

zja p ila je ve lik a praznina, puna pitanja.
T u prazn inu trebalo je popuniti.
I S e jn je upravo to nam eravao da učini.

— k r a j —
 VIII
ROBERT EDMOND ALTER

SUĐENJE
BILIIU KIDU
ISTINITA PRICA IZ KOJE JE IZRASLA
JEDNA OD NAJVEĆIH LEGENDI STAROG ZAPADA
 ■k'kirSEJNir'k'k

X II

Na Božić šu Garet i nekoliko njegovih zamenika doveli svo­

je zarobljenike u Las Vegas. Pronela se vest da stiže poznati
B ili Kid i ogromna nekontrolisana rulja se skupila na ulici da
ga pozdravi. Mnogi su mu glasno klicali kad su ga ugledali, a
samo nekoliko je uzviknulo pretnje sa mržnjom u glasu..
Zarobljenici su odvedeni u lokalni zatvor da tamo provedu
noć. Piket, koji je bio okrivljen za neka manja nedela, ostaje
u Las Vegasu. A ostali, za kojima je raspisana federalna optuž­
nica, nastaviće za Santa Fe. Jedan novinar iz „Gazete” (novine
Las Vegasa) došao je u zatvor da intervjuiše B ilija Kida. Rada-
baou je bio namrgođen i neraspoložen za razgovor, a B ili V il-
son je osećao stid, i teško da je i podigao glavu. Međutim, B ili
Kid je bio vrlo raspoložen.
„Cini se da ovo ne uzimate suviše ozbiljno” , reče mu novi­
nar.
„Pa naravno” , odgovori Bili. „Nema svrhe gledati u naračnu
stranu stvari. Na mene je red da se smejem.”
On pogleda po prostoriji i upita. „Da li zatvor u Santa Fe
bar malo bolji od ovog? StraS.no je strpati čoveka na ovakvo
mesto.”
On udari vrhom čizama o kameni pod da zagreje malo noge i
reče: „Mnogo ljudi je do.šlo da me vidi, zar ne? Možda će neki
od njih da me sada smatraju za pola čoveka. Cini mi se da me
je svako zamiSljao kao neku vrstu životinje.”
Kad ga je novinar upitao kako da je postao tako poznat ^ali po
zlu) za tako kratko vreme, senka pređe preko Bi lijevog lica.
„Posle rata u okrugu Linko'ln, shvatio sam da ima nekoliko
ljudi koji mi ne bi dopustili da živim na miru u ovoj zemlji.
K ažu da sam kradljivac stoke,, ali, ja nisam ukrao nijedno grlo.
Izdržavao sam se od kockanja, jer je to bio jedini način da pre­
živim. Nisu mi dozvolili da se smirim. Jer da jesu, danas ne
bih bio ovde.”
On zazveketa lancima na rukama, gledajući netremice u
njih,
„Cisum me j'e u sve ovo uvalio i posle nije hteo da mi po­
mogne da se izvučem. Otišao sam u Linkoln da mi se sudi po
optužnici koja je izdata na moje ime, ali su zahtevali da mi se
sudi u Mesili, a ja sam znao da tamo nemam Šanse, pa sam po-
begao. I od tada me svi jure, i jednostavno, nema mesta gde
bih mogao da se skrasim.”
Sledečeg dana je Garet stavio Bilija, Radabaua i Vilsona
83
 ★★★ Š E J N 'k'k'k

Jia voz za Santa Fe. Skupila se razjarena masa i zahtevala da im

se preda u ruke omraženi Radabau, koji je izgleda imao više
neprijatelja od Bilija. Garet i njegovi zamenici su izašli na zad­
nju platformu vagona sa repetiranim puškama.
„A ko ga hoćete, morate ga uzeti od nas” , obrati se Garet
gomili.
Gomila kcija je bila spremna na linč, nije imala svog vođu,
i zato su bili neodlučni. Garet je ušao u vagon i rekao svojim
zarobljenicima.
„Ne brinite, ako pokušaju da nas napadnu, oslobodiču vam
ruke.”
I Radabau i Vilson su se nervozno preznojavali, ali. Bili
je treperio od uzbuđenja. ,,U redu, Pete,” reče, „samo mi dodaj
pištolj ako dođe do toga.” Onda je promolio glavu kroz prozor
i pogledao svetinu.
„Uopšte nisu opasni,” reče on, „O vi ,hombres’ se neće bo­
riti.”
Pravilno ih je procenio. Bili su samo previše glasni. Uskoro
je lokomotiva pustila paru, čuo se zvižduk i točkovi počeše da
Se kotrljaju. Ugledavši svog prijatelja novinara pored voza. Bili
podiže vezane ruke i skinu šešir sa glave.
„Adios!” viknu mu radosno.

Bili je stigao u zatvor u Santa Fe uoči Nove godine. On se

nije pojavljivao u ovom gradu od kada mu se mati preudala za
Vilijem a H. Antrima, a to je bilo pre osam godina, dok je još
bio mladi Henri Mek Karti. Lancima su ga privezali za goli
kameni pod — nisu mu dali ni da jede. A Pet Garet je trijum ­
falno odjahao da podnese zahtev za nagradu raspisanu za Bi-
lijevu glavu.
Bili je proveo tri sumorna meseca u zatvoru Santa Fe pre
nego što je poslat u Mesilu na suđenje zbog ubistva šerifa Bre-
dija. Za to vreme je napisao četiri pisma Lu Volisu u očajnoj
nadi da će guverner napokon održati obećanje. Prvo je napisao
1. januara 1881.:

„Zeleo hih da Vas vidim na nekoliko trenutaka ukoliko ima­

te vremena.”

Nije dobio odgovor. Bili je čekao dva duga meseca i napisao

drugo pismo 2. marta:
84
 'k'k'k S E'J N 'k'k'k

„Bilo hi mi drago kad biste došli do zatvora da se vidimo.

Od vašeg je interesa da dođete, pošto imam neka pisma
napisana pre dve godine, a neki su vrlo zainteresavani da
dođu do njih, ali ja im neću dati dok vas ne vidim.”

Pisma koja Bili spominje su deo plana i dogovora sklop­

ljenog između njega i Volisa 1879. Guverner nije odgovorio ni
ovaj put. Bili je napisao i treće pismo 4. marta,

„Čini m i se da ste zaboravili šta ste mi obećali pre dve go­

dine, ali, ja nisam i mislim da je trebalo da dođete i đa
n e vidite kao što sam vas molio. Ja sam uradio ,we što sam
obećao, a vi niste uradili riišta što ste mi obećali .. . čini
mi se da sam stavljen na led. Ovde ne postupaju dobro sa
mnom, (čuvar zatvora). On pušta unutra svakog stranca koji
hoće da me vidi iz znatiželje, ali, neće da pusti nijednog
mog prijatelja, čak ni advokata. Cini mi se da oni hoće da
me se otarase, a da se ja i ne pojavim, ali, neće ini to us~
peti. Ipak me nim napustili svi prijatelji. Očekujem da vas
vidim u toku dana.
Čekam strpljivo.”

Prošle su još tri nedelje, a od guvernera ni reči. Bili je imao

sve manje vremena. Sledečeg ponedeljka će ga prebaciti u Me-
si'lu, gde će mu se suditi, pa na vešala. Svoj poslednji zahtev je
napisao 27. marta:

„Poštovani gospodine
Molim vas po poslednji put. Da li ćete održati vaše obe­
ćanje. Sutra krećem za Mesilu. Pošaljite odgovor po dono­
siocu.”

Ali, donosilac se nije pojavio, pošto nije bilo odgovora. Gu­

verner Voliš je digao ruke od cele te stvari.
U ponedeljak su B ilija i Vilsona vezali jednim lancem i
dali su im samo minut da se pozdrave sa svojim drugom D ej-
vom Radabouom.
,,La V ia esta duro, amigo” (Put je trnovit, prijatelju), reče
Bili.
Više ga nisu videli. Osam meseci kasnije, Radabou je pobe-
gao iz zatvora i otišao u Meksiko, gde su ga, kako se priča, lin­
čovali u Sonori. D ejv nikad nije bio^ omiljen.
SS
 'k'k'k S e j n ★★★

u pratnji je bio federalni šerif Neis, a njegov zamenik je

bio Eilijev omraženi neprijatelj Bob Olinger. Mala grupa je
nastavila u Las Kruses vozom. Nekadašnji Bilijev prijatelj, dok­
tor Hojt se popeo u voz kada se ovaj zaustavio na stanici u Ber-
nalilou.
„Da li ti mogu pomoći, Bili?” pitao ga je.
Bili je na rukama imao lisice, a noge su mu bile vezane
lancem. Preko puta je sedeo Olinger i držao pušku. Bili se na-
smejao.
„Naravno, Doc. Zgrabi tu pušku od Boba i daj mi je na
časak.”
Olinger se namršti zlobno. „Defiko, bolje se pozdravi sa svo­
jim prijateljem. Nije ti ostalo još mnogo vremena.”
„Ne znam,” reče Bili, smešeći se. „Solja treba da pređe
dugačak put do usta. Nešto je može i sprečiti da stigne.”
Bio je u pravu.
Iz Las Krusesa su dva zatvorenika prebačena u Mesilu ko­
čijom i smešteni su u gradski zatvor. Prvo je Vilijam Vilson
izveden ma sud 2. aprila 1881. godine. Vilson je tvrdio da je ne­
vin po optužbi da je manipulisao falsifikovanim novcem, i su­
đenje mu je odloženo za izvesno vreme. Svi Su jedva č'ekali da
počne glavni događaj: suđenje BiMju Kidu.
Sudija Bristol je predsedavao ovom suđenju i njegov jedi­
ni cilj je bio da vidi Bilija na vešalima. Prvi slučaj je pozvao 5.
aprila. Sjedinjene Američke države su teretile Carlsa Boudrija,
Doka Skurloka, Hendrija Brauna, Henrija Antrima, alias Kida,
Džona Midltona, Stefana Stivensa, Džona Sikoginsa, Džordža
Koea i Frederika Veijta za ubistvo A. L. „BakSota” Robertsa, I
naravno, ostao je jedino Henri „Kid” Antrim da se brani.
Bilijev advokat, naimenovan od strane suda i bez honorara,
je izjavio da njegov klijent nije kriv i zatražio da se slučaj
odbaci, pošto do ubistva nije došlo na teritoriji federalnog In ­
dijanskog rezervata, već na teritoriji Blejzerove vodenice koja je
privatTio vlasništvo.
Verovatno se sudiia Bristol nije osećao sasvim sigurno što
se tiče ubistva Robertsa. Sledećeg dana je obustavio federalni
slučaj, opozvao sve optužbe u korist teritorijalnog slučaja, koji
je ovde bio očigledno najvažniji.
8. aprila je pozvao slučaj u kom je teritorija Novog Meksi-
kn '•'■ lila Džona Midltona, Hendrija Brauna, Vilijama Banija,
f 'a, alias Vilijema Antrima za ubistvo šerifa Vilijama
I i ponovo je samo Bili bio tu da se brani.
iuziiac je izveo tri svedoka: Džekoba „Bilija” Metjusa, i
S6
 ★★★ S E J N -k-kir

Džordža „deđa” Pepina, koji su bili umešani u ubistvo, i Bonija

Baka, koji je tvrdio da je video ubistvo izdaleka. Bilijeva dva
stara neprijatelja, Pepin i Metjus, su svedočili da je jedini čovek
kojeg su oni videli na mestu ubistva bio Vilijem Booii. Ne, ne
sećaju se da su videli Freda Veijta na ulici (mada je jedan od
n jih pogodio Veijta u butinu), samo Bilija.
Odbrana nije mogla da pozove nijednog svedoka, osim sa­
mog Bilija. On je odmah priznao da je imao učešća u pucnjavi,
motivisan informacijom da su Bredi i njegovi zamenici imali
nameru da postave zasedu Mek Svinu, i da je tada bio zamenik
naimenovan od strane specijalnog šerifa Bruvira, a prema nalogu
za hapšenje J. B. Metjusa, i da je on pucao samo na Metjusa,
ali ga je promašio.
Rečeno je da je u vreme kada je ubistvo počinjeno bilo
ratno stanje u okrugu Linkoln, i da učesnici nisu osuđivani zbog
učešća u ratu. Verovatno su na osnovu ovoga svi optuženi iz
grupe Marfija Dolana dobili pomilovanje od guvernera.
Ali, to nije imalo nikakvog značaja za sudiju Bristola kada
jć Bilijev slučaj došao na red. On nije dopustio odbrani da pre­
zentira zavrSnu reč, pažljivo odabranoj poroti, kojom se zapra­
vo kaže da bi Bili mogao biti okrivljen samo za ubistvo, ukoliko
se nepobitno dokaže da je on ispalio fatalni metak ili metke, ili
da je učestvovao u pucnjavi sa namerom da ubije Br'edija. Me­
đutim, Bristol je u svojoj, završnoj reči praktično naredio poroti
da donese optužujuću presudu. Evo nekih odlomaka iz njegovi^g
završnog govora:
„Ako je optuženi bio na licu mesta, i podstrekivao, ohrab­
rivao, pomagao, savetovao ili komandovao ubistvom Bredija,
kriv je kao i da je on ispalio smrtonosni metak. Stoga smatram
da ćete utvrditi da je optuženi kriv za ubistvo, a iz dokaza se
nesumnjivo vidi da je optuženi k r i v . . . Da biste doneli optužu­
juću presudu nije potrebno da budete potpuno sigurni da je op­
tuženi k r i v . . . Pretpostavka ili mogućnost da je on nevin nisu
dovoljni da se posumnja da on nije kriv.” .
Porota se povukla nakratko, a u ušima im je još uvek od­
zvanjao glas sudije Bristola. Doneli su već unapred određenu
presudu: „Kriv je za ubistvo."
Bili nije bio nimalo iznenađen. Već tri godine je znao da
će Santa Fe kružok ići do samog kraja, da bi ga videli na ve­
šalima. Stoički je saslušao smrtnu presudu koju je pročitao sn-
dija Bristol 13. aprila.
Vilijam H. Boni će biti predat šerifu okruga Linkoln, i biće
obešen 13. maja 1881.
87
 'k'k'k S e j n 'k'k'k

Nepopustljiva legenda pretvara ovu ozbiljnu scenu u duho­

vitu farsu. Prema pripovedačima Apsonovog tipa, sudija Bristol
je završio ovim recima: „ , . . i bićete obešeni dok ne budete
mrtvi, mrtvi, mrtvi.” Na šta je Bili spremno odgovorio, ,,A vi
idite do vraga, vraga, vraga.” Nema ni trunke dokaza koji bi
ovo podržao, a ni sudski zapisi to ne potvrđuju.
Mada nije bio previše samouveren, Bild je bio daleko od
očaja. Znao je kako da ispuni vreme, da čeka na šansu i, kada
se pojavi prilika, da deluje brzo i smeono. U međuvremenu se
veselo zafrkavao sa Bobom Olingerom i znao da odgovori na
njegove zajedljive opaske i šale poput „đuskanja u vazduhu.”
Postojala je velika Verovatnoća da Bili neće živ stići u Lin­
koln. Lokalne novine su činile sve da nahuškaju svoje čitaoce
protiv Bilija, čak im je bila namera da izazovu masu da ga
linčuju. Jedan novinar iz Mesile je intervjuisao Bilija u zatvo­
ru 15. aprila, i upitao ga šta mi.sli kakve su mu šanse.
„Ako počne da vlada zakon rulje”, reče Bili, „onda bi bilo
bolje da otpustimo sudije, porotu i šerife, pa da svi imamo iste
šanse. Očekujem da će me linčovati na putu za Linkoln.” I on­
da namignu novinaru. ,,Savetujte svojim čitaocima da se nikada
ne upuštaju u ubistva.”
„Da li još uvek očekujete pomilovanje od guvernera?”
„Uzimajući u obzir činjenicu da ise Voliš angažovao za našu
stvar kao i prijateljske odnose koji su postojali između njega
i mene, mislim da bi trebalo da mi da pomilovanje. Ali, ne znam
da li će to i učiniti.” Bili odmalmu glavom. ,,Teško da ću ja biti
sam koji će snositi krajnje zakonske kazne.”
18. aprila Bili je izvedein iz njegove zatvorske ćelije. S njim
su bila tri šerifova zameinika koji su trebalo da ga prate u Lin­
koln. Znajući ko su mu bili čuvari pravo je čudo što je ostao
živ. To isu bili Bob Olinger, J. B. Metjus i Kini. Jedna velika
srećna porodica! Pozdravio se sa poslednjim prijateljem, Bili-
jem Vilsonom, i krenuo ka kočiji koja ga je čekala.
Vilson je posle nekoliko nedelja pobegao iz zatvora, tako
što je iskopao prolaz i nestao u Meksiku. Za njega se nije čulo
više od deset godina.
Velika gomila se okupila da vidi Bilija. Neko ga je upitao
da li može da ima poverenja u svoje čuvare.
„Pa, naravno,” nasmeja se Bili. „Neće mi ništa učiniti uko­
liko im neko ne da dobar izgovor.” Bilo mu je nevažno da li
će ga linčovati osvetoljubiva masa, ili će ga ubiti Olinger, Met-
jus i Kini u kočiji. Cini se da nije mnogo brinuo oko toga.
Zapravo, Metjus i Kini više nisu bili tako neprijateljski
S3
 ik-kif; Š E J N

raspoloženi prema Biliju, sada kada je išao, na vešala. Ali, s

Olingerom je bilo drugačije, bio je netrpeljiv kao i uvek, i či­
nio je sve da slomi EUlijev nesavladivi duh. Četverodnevno pu­
tovanje bilo je divna prilika da muči svog bespomoćnog zatvo­
renika.
Kada bi se zaustavili da jedu, Olinger bi mu rekao: „Bolje
uživaj u hrani, Kide. Nije ti ostalo još mnogo.” A kada bi uve­
če ostali na usputnim stanicama da spavaju, ,,savetovao” mu
je; „Nećeš valjda sada da spavaš? Imaćeš dosta vremena da se
naspavaš.”
Ali, samo je trošio reči uzalud. Nikako mu nije u>spev3lo da
oneraspoloži mladića.
Mala družina je stigla u Linkoln 21. aprila, i Bili je predat
svom nekadašnjem prijatelju Petu Garetu. Ostalo mu je još tač­
no tri nedelje. I onda je trebalo da stane pod vešala na svom
putu u večnost. Ukoliko . . .

X III

Kuća Marfija i Kompanije propala je iznenada i brzo kao

da je od karata. Marfi je umro, a Džimi Dolan i Džon Rili su
se spakovali i odselili. Njihova ,,Pirova pobeda” u ratu potpuno
ih je ruinirala. Stara Marfijeva prodavnica je adaptirana u zgra­
du suda i zatvora.
Bili je bio smešten u jednoj sobi na spratu, u kojoj je svo­
jevremeno bio čuvan njegov prijatelj Frenk Koe. Garet je odre­
dio Boba Olingera i tridesetogodišnjeg Džerasa Bela da čuvaju
Bilija neprekidno, dan i noć. Pet nije hteo da ostavi ni najma­
nju šansu lukavom Biliju; njegovi čuvari su morali da budu
s njim u sobi 24 časa dnevno, i samo su izlazili, jedan po jedan,
da jedu u Vortlijev hotel preko puta ulice.
Priča se da je zamenik Bel bio prijateljski raspoložen pre­
ma Biliju, i čimio mu sitne usluge, a uz put je prekorevao Olin­
gera što je neprestano podsećao Bilija na skorašnji kraj. Ovo je
prilično neverovatno, uzimajući u obzir činjenicu da je Džems
Karlaj, veruje se da ga je ubio Bili s leđa, bio Belov najbolji
prijatelj. Bel je bio u poteri koja je napala Bilijevu grupu kod
Kojot Springsa. Zato se sarho može pretpostaviti koliko je on bio
„raspoložen” prema svom zarobljeniku.
Soba u kojoj su čuvali Bilija bila je velika prostorija sa jed­
nim l?:revetom, tri stolice i stolom koji je stajao pored istočnog
zida. Kredom je nacrtana granica po sredini sobe, i čuvari su
dobili naređenje da pucaju smesta u zatvorenika, ukoliko pređe
a»
 'k 'k 'k S E J N 'k 'k ir

tu liniju. U susednoj sobi bila je Garetova kancelarija. Iz nje se

izlazilo na hodnik koji je vodio na stepenice.
Bili je na rukama imao lisice (koje su ovog puta bile i su­
više uzane da bi mogao da provuče svoje tanke članke kroz njih),
a noge su mu bile vezane lancima. Nije baš imao mnogo šta da
radi za vreme tih toplih prolećnih dana, osim da se izležava na
krevetu, savija cigarete i sam sa sobom igra poker. Jedino' kre­
tanje mu je bilo kad je u pratnji čuvara odlazio u klozet u zad­
njem dvorištu.
Nije mogao ni da sanja da će baš taj klozet imati vitalnu
ulogu u jednom događaju koji će se desiti sledeće nedelje,
Olinger je stalno pravio aluzije na Bilijev skorašnji susret
sa vešalima, i mislio je da pravi dobru šalu kad precrta dan na
kalendaru, Svako ,,X” na kalendaru približavalo je randevu iz­
među Bilija i sudije Hempa.
Mnogi Meksikanci su želeli da pósete Bilija u zatvoru, ali
im Olinger nije dopuštao, Bilija je mogao da poseti jedino God-
fri Gos, koji je nekada bio nadzornik na Timstalovom ranču, a
koji je sada bio domar u zatvoru. On i Bili su pričali o dobrim
starim vremenima i sadašnjim događajima, kao par srećnih pri-
čalica, Džon Miditon je, reče Gos, verovatno umro u Tek-
sasu od rane zadobijene kod Blejzerove vodenice. Priča se da
je Hendri Boudri opljačkao banku u Kanzasu, da je uhvaćen
i obešen, Frenk i Džordž Koe su napokon dobili pomilovanje od
guvernera i vratili ise na svoje rančeve. Ali, ne zna Sta je bilo
sa Dokom Skurlokom, Fredom Veijtom i Džimom Frenčora.
Time je uglavnom obuhvaćena stara grupa Regulatora. Sed-
moro ih je mrtvo, petorica su nestali, dvojica su pomilovani, a
jedan sedi u senci drveta za vešanje.
Olinger je radosno precrtavao dane na kalendaru: april 22.,
23., 24,, 25 . . ,
26. aprila Sem Korbet, nekadašnji službenik u Tunstalovoj
prodavnici, navratio je da vidi Bilija, Olinger je u to vreme bio
u hotelu, a Bel nije imao ništa protiv ove pósete, dogod je Kor­
bet nenaoružan. Korbet se pažljivo klonio krvave svađe i svih
događala koji su se dešavali 1878, godine, i verovatno je sada
osećao krivicu što nije aktivno uključio na strani Mek Svino-
ve— Tunstalove frakcije.
Mada nema dokaza, vlada opšte uverenje da j'e Korbet napi­
sao kratko pismo Biliju, koje je savio i sakrio u dlan i doturio
B iliju kad se rukovao s njim.
Bili se samo pozdravio sa Semom, i vratio se u krevet da
savije cigaretu. Bel je čitao novine, i to je BUi iskoristio da pro­
90
 ★★★S e j n ★★★

čita pisamce, u kom mu Korbet kaže da je sakrio „kolt” u krov­

ne grede klozeta.
Bili je podigao svoje vezane ruke da povuče dim iz cigarete,
ubacio je papirić u usta i progutao ga.
Sada se pojavila očekivana prilika, ali će još morati čekati,
jer čovek samo jednom u svom životu ima takvu šansiu. Nema
smisla upropastiti je zbog žurbe. Bili je nonšalantno pušio ciga­
retu i posmatrao lenj'e muve na plafonu.
Došao je četvrtak, 28. april i Bili pogleda u kalendar na
zidu. Bio je u ovoj sobi tačno nedelju dana. Za petnaest dana će
morati da krene na tu kratku ali poslednju šetnju do gubilišta.
Garet je ušao u sobu i rekao svojim zamenicima da mora
da ide u Vajt Ouks da pokupi okružni porez i da će se vratiti
u subotu. Bili je sedeo na krevetu bezizražajnog lica. Upravo
je na ovo čekao.
Priča se da je vođen sledeči razgovor:
,,Nikada nemojte dozvoliti da vam Kid vidi leda”, saveto­
vao je Garet: „Držite ga stalno na oku,”
Olinger pogladi svoj napunjeni revolver i pušku,
,,Cvde imam osamnaest metaka,” reče Bob, ,,i čak ako me
Bili spreči da napunim ponovo pušku ili pištolj, biće dovoljno
i ovo prvo punjenje,”
Bili se naceri. „Bolje se pripazi da ti ne dobiješ seriju me­
taka, Bobe,”
Ovo je zvučalo suviše proročinski da bi bilo istinito; ali u
svakom slučaju, Garet je krenuo na sever, a Bili sede da malo
razmisli. Već je imao skovan plan, sada je samo trebalo doče­
kati pravi čas.
Kad je do.šlo podne, Olinger ustade, protegli se i reče da će
da ide na ručak u hotel. Zastao je pored kalendara i nacerio se
Biliju:
„Zar nisam nepažljiv? Zaboravio sam da precrtam dan.
Zašto me nisi podsetio, Kid'e?”
„Baš sam hteo da te podsetim. Bobe”, reče Bili sa tajanst­
venim osmehom na usnama.
Olinger se grohotom nasmeja i olovkom nacrta X preko
broja 28.
„Imaš još petnaest dana, Kijde, do trinaestoig. Trinaest je
nesrećni broj, zar ne?”
„Kažu tako, Bob'e,” odgovori Kid.
U ovoj zgradi je čuvano još tri zatvorenika zbog manjiH
prekršaja, i Olengerova dužnost je bila da ih vodi u hotel na
9f
 ★★★ Š E J N -ki/rir

ručak. Ali, za njihovu pratnju mu nije bila potrebna puška. Na­

slonio je pušku na zid pored Bela i rekao mu da je pripazi.
Bili se pretvarao da ne obraća pažnju na pu.šku u drugom
kraju sobe. Podigao je svoje vezane noge na krevet, oslonio se
rukama sa lisicama na prozorski sims i zagledao se u suncem oba­
sjanu ulicu. Posmatrao je kako Olinger i zatvorenici prelaze
prljavu ulicu i ulaze u hotel. Onda je spustio noge na pod i
ustao, i zamolio Bela da ga odvede u dvorišni klozet. Pošto je
to bila svakodnevna praksa, Bel nije posumnjao ništa.
Bili je preskakutao sobu, prošao pored Garetove kancelarije,
prošao kroz hodnik i zveckajući sišao niz stepenice, dok ga je
Bel pratio u stópU. Došlo je vreme za akciju.
Ušao je u toplu nusprostoriju i zatvorio vrata za sobom,
ostavljajući Bela da ga čeka napolju na jarkom suncu. Brzo je
podigao ruke do greda i odjednom njegovi prsti napipaše nešto
čvrsto zamotano u novinsku hartiju. Sliinuo je dole i izvukao
napunjeni „kolt”. Dobri stari Sem!
Bili je otvorio vrata, izašao napolje i prislonio pištolj na
Belova leđa. Bilo Je vreme popodnevnog odmora u tom malom
lenjom gradu. Nikoga nije bilo na vidiku. Rekao Je Belu da ne
želi da ga povredi; on treba samo da krene normalno gore, i
da se ponaša kao obi&no. Tako će sačekati Olingera. Namera mu
je verovatno bila da zaključa Bela u neku od soba na spratu i
da napadne Boba kad se ovaj popne gore.
Dva čoveka, Bel prvi, a neposredno iza njega Bili s otkoče­
nim revolverom, ponovo uđoše u zgradu i polako se popeSe ste­
penicama. Kad su se već popeli na gornje odmorište, Bel je
napravio fatalnu grešku. Odjednom se okrete i zamahnu prema
Bilijevoj glavi, ali je promašio, i skotrljao se niz stepenice. Bili
trže vezanim i'ukama, i opali metak kad je Bel već bio na pola
puta.
Metak udari- pod uglom u zid, odbi se i zari se u Belove
grudi. Smrtno pogođen, Bel krenu napolje i sruši se u ruke
preplašenog domara, starog Gosa.
Bili nije imao nameru da ubije tu budalu Bela, ali, sada je
već suviše daleko otišao da bi brinuo o tome. Svako je mogao
čuti pucanj. Zadenuvši „kolt” u pojas, on odskakuta do svoje
sobe i repetirá Olingerovu pušku. Došao je do prozora i pogle­
dao na ulicu.
Olinger, koji je ručao u hotelu, čuo je pucanj i iznenađen
ispustio viljušku.
„Blagi Bože, Bel je ubio Kida!”
Izleteo je iz hotela s otkočenim revolverom u ruci, pretr-
92
 'k'kir Š E J N-k-kir

cao ulicu i jurnuo ka zgradi. Sakrivši se iza gornjeg prozora.

Bili ga je posmatrao kako dolazi. Olinger je krenuo ka pred­
njem delu zgrade, vičući, „Bele? Bele?”
Sigurno je osetio da nejto nije u redu, jer se iznenada predo­
mislio i zaokrenuo ka istočnom uglu, da bi došao do spore lih
vrata. Očigledno je da Bili ne bi imao šansu da sada skoči na
Boba i da ga razoruža. Olinger je zato odlučio da prvo dsla, a
da se kasnije pita. Bili je nezgrapno nanišanio.
,,Hej, Bobe,” zovnu ga tihira glasom.
Olinger se ukopa u mestu i podiže glavu da pogleda gore.
Video je duplu cev svoje sopstvene puške, koja je zurila u njega
kao crne oči. Culo se KA-BALOUUM i Bob Olinger pade na le­
đa i ode u večna lovišta. Savladan mržnjom. Bili opali još jed­
nom, i baci kroz prozor praznu pušku.
,,Ponesi ovo sa sobom, Bobe!” doviknu.
Cuo je kako neko trči i brzo izvuče „kolt” iz pojasa. Stari
Gos je trčao duž istočne strana zgrade. Za čas se zaustavio kad je
ugledao Olingerovo zgrčeno telo.
„Nemoj bežati,” viknu mu Bili. „Neću ti ništa. Pronađi i
donesi mi turpiju, i požuri!”
Gos rastrojeno klimnu glavom i otrča. Bili se još nije iz­
vukao; trebalo je još mnogo toga uraditi. Kroz Garetovu kan­
celariju je izašao na prednji balkon. Do sada se samo nekoliko
ljudi skupilo na ulici. Stajali su ispred hotela, i gledali netre­
mice u zgradu i mladića na balkonu, koji je držao pištolj u ru­
kama.
„Ostanite svi gde ste se zatekli!” doviknuo im je: „Pucaću
u svakoga ko pokuša da izađe iz grada.”
Izgleda da niko nije imao nameru da se mrdne. Posikakuju-
ći kao kangur. Bili dođe do ostave s oružljem na početku ste­
penica. Bila je zaključana, ali, on navali svom težinom i provali
unutra.
Tu je bilo mnogo različitog oružja, i on odabere nekoliko,
kao da kupuje u radnji. Odabrao je novi „kolt”, futrolu i pojas,
„vinčesterku” zajedno sa dva rezervna remena puna metaka; štp
mu baš i nije bilo lako, jer je imao lisice na rukama.
Kad je stigao do najbližeg prozora, video je Gosa u zadn,^n;i
dvorištu. Stari je bio toliko zbunjen da je trčao u krug kao
muva bez glave. Doviknuo je Biliju da nigde ne može día pro­
nađe turpiju. Jedino malu sekiru.
„Baci je gore,” naredi mu Bili. „1 idi i prevrni Belove i
Bobove džepove. Pronađi ključeve za ove proklete lisice.”
Hop-hop-hop duž hodnika i ponovo na balkon. Jedan od
9»
 ★★★ Š E J N 'k'k'k

besposličara s one strane ulice, više je iz radoznalosti nego zdra­

vog razuma krenuo ka zgradi suda. Bili mu je viknuo da se vra­
ti ako zna šta mu valja činiti. Znao je.
Biliju je zapravo bilo veoma udobro. Kroz grad je prolazi­
la samo jedna ulica; do Fort Stan tona se moglo stići samo sa
zapadnog kraja, a on je kontrolisao taj prilaz sa balkona.
Stari Gos je drhteći kao prut doneo ključeve i Bili se na­
pokon oslobodio lisica.
„Idi i osedlaj mi konja,” reče starcu „i ja odoh čim malo
olabavim ove lance na nogama.”
Trebalo mu je skoro sat vremena da odvali zakivak na le-
vom okovu. Ovako je već bolje. Bar jedna noga da mu bude
slobodna pa da može da hoda i jaše kao čovek. Nije imao vre­
mena do oslobodi i drugu nogu. On podiže dugački lanac i za­
denu ga za pojas da mu ne smeta.
Sve više i više gledalaca se okupljalo na drugoj strani uli­
ce, i svi su bezglasno posmatrali šta Bili radi. Priča se da j'e,
pošto se otarasio okova, odigrao trijumfalno nekoliko koraka za
njih na balkonu. Niko iz gomile nije pružio ni najmanji otpor,
mada ga je svako mogao skinuti jednim metkom iz pištolja. Ve­
ćina ih je bila na njegovoj strani, i bilo bi im drago da uspe da
pobegne.
Naoružan kao pirat. Bili se stušti niz stepenice i izađe kroz
sporedna vrata. Sem Vortli je krenuo da pređe ulicu da pomog­
ne Gosu koji se sav spetljao pokušavajući da osedla jednog ko­
nja iz korala. Bili baci pogled na Belovo mrtvo telo, koje je
ležalo odmah pored vrata.
,,2ao mi je Sto sam morao da ga ubijem,” reče Seniu, „ali,
nije bilo izlaza.” Onda je odšetao do Olingera i caknuo ga vr-
iism čizm'e.
„Bob me neće više zafrkavati,” reče tiho.
Jadni šatri Gos umalo što nije dobio srčani udar zbog ne­
mirnog konja koji se bacakao ča.'; na jednu čas na drugu stra­
nu, Dahćući i znojeći se, mlatarajući mršavim rukama, stari
'dobričina je zaibrinuto doviknuo Biliju da će začas osedlati tu
životinju.
„Sve je u redu,” reče Bili. „Samo polako.”
Kažu da se oslonio na zid i mirno zavio cigaretu, dok je
posmatrao Gosa, očito se zabavljajući.
Napokon je konj uhvaćen, osedlan i preko sapi su mu pre­
bačena dva ćebeta. Gos izvede konja na ulicu, a Bili izađe za
njim i vinu se u sedlo. Zveketamje lanaca je uplašilo komja i
ovaj ga zbaci dole.
94
 ★★★Š E J N ★★★

Bili se digao, otresao prašinu i dodao „vinčesterku” Gosu.

Ponovo se vinuo u sedlu i ovaj put je konj ostao miran. Bili
dohvati pušku.
„Čiji je ovo konj?” upita. „Vratiču mu ga sutra.”
„Pripada Biliju Bertu, okružnom činovniku,” odgovori mu
Gos.
Bili klimnu glavom i podiže pušku, mahnuvši njome okup­
ljenim gledaocima koji su se smeškali.
„Gracias, amigo,” reče Bili.
Iz grada je izašao laganim galopom. Poslednij ga je video
jedan mali meksički dečkić, koji kaže da je Bili Kid veselo zviž-
dukao dok je jahao ka zapadu.

— nastaviće s'e
 EDICIJA DOK H O LID EJ
V A N R ED A N BROJ

SVll)|ĆA S V B S K a

SEJN BROJ30
DZEK SLEJD
JAHANJE U SMRT
Revolverski pucanj zapara noćnu tišinu,
a onda pršte staklo. Kroz razbijeni prozor,
zajedno sa krhotinama, iskoči čovek i zapuca
iz ,,kolta” na stražara, koji je jurnuo iz zgrade
za momčad. Ali, kad mu kugle zazujaše
oko ušiju, on se baci nazad u zaklon. ^
Begunac isprazni doboš trčeći ka svom konju.
Kada se stražar ponovo promolio iz zaklona,
stranac je već uzjahao i galopirao o d a tle .. .

izlazil&novembra 1 9 8 1 .
IZDAJE I ŠTAMPA NIŠRO FOfiUM OOUR MARKETPRINT,21000 NOVI SAD V. MIŠIĆA 1.