SÜi

DZEK SLEJD
EDICIJA VESTERN ROMANA
g E JN

Bioj: 36

Glavni i odgovorni 'Uinedindk:

Svetoaair TOMIC
Uredmiilk:
Zorfca CIRIC
Naslov oniigiiinailia:
Jaok Slade
H ELL AT YUM A

Beoenziija:
Tonaisl'av KOETIG
Rrevod i adaptiaoij'a:
Tomiiisliav KETIG
Lekitoir:
Zorika C iR iC

TehniCki urediniiik;
Perone BARAT

Naslovna srtiram:
Fte(renc BARAT
Korektori:
Viiljma BEKER-GAC e SA
Ilona PISA R
JiaiMijana ICARDOS

Štampa; 12. V 1982.

Tržište: 16. V 1982.

Izdaje i štampa N iSR O FORUM — OOUR MARKETPRINT, Novi

Sad, Vojvode Mišića 1. Glavni i odgovorni urednik: Svetoear TO­
MIC. Urednik: Zoi'ka C iRiC . Naslov originala: Jack Slade — HELL
AT YUMA. Copyright: 1976. by Towe Publications INC. prema ugo­
voru sa GPA iiz Mimhena.
Oslobođeno osnjovnoig poreza na promet, miišljenjena P o tra jimsfcog
sekretar ijata aa obrazovanje, nauku i kulturu SAP Vojvodine broj
413-12/79. od 23. II 1979. godine.
 Još i u tami no'ći osećala se vruéina koja je danju neimlo-
srdno pekla Jum u.
Sejn se bo-rio za svoj život.
Došli su strminom od goirnjeg toJia reke Kaloraido.
Utroje.
U isitom trenutku kad je otkrio ženu.
Nemiloard’no su udarili na njega. Hteli su brzo da ga doku-
sure, veruijuići da će im to biiiti laik poisao.
Bila je to zago-notka koja ga je već danim a muSila; ko to,
do đavola, plaća za pokušaje da ga se ukloni s ,puta? I zašto?
Ženu su oborili na zemlj'u. Šejn je osetio pesnice, kolena
i vrhove čizama bitangi na svojoj koži. On se zgrči, apreanan is­
tovremeno da uzvrati udarcima.
Bila je potrebna gvozdena snaga da se ovaj trenutak pre­
živi. Mo'rao je napad.ačiima da vrati milo za drago.
Rebra su ga pakleno pakla, a neka su mu možda i napnsla.
G lava m u je zujala od udarca kojii je samo delimično ublažio
šešir, a u predelu bubrega bolelo ga je kao da m u je neko za­
rio nož u telo.
Imao je samo jednu predlnosit: još nisiu d;oišili do .taoke da se
ogledaj'u noževima ili revolverima.
Onda su eksplodirali njegO'Vi miSići. Obema šakama zgrabio
je za ramena onog kojd mu je bio najbliži. Zatim je m unjevito
podigao desno koleno i svom snagom zario ga napaidaću u sto­
mak.
Tišinu zapara bolni jauk, koji se razlegao daleko. Negde na
jugu, gde su se videle svetlosti grada Jum e, počeli au da lajiU
psi.
Zapadnjak odgurnu čoveka od sebe i oivaj pade u pesak na
obali, nastavljajući da jauče.
Sejn se pravovremeno O'krete i ustremi na drugog pro'tivni-
ka. Za tren oka i ovaj je bio položen kraj svog kompanjozia.
Treći izusti psovku, posrnu nazad, izvuče revoiveir i oipalL
Ali, metak o-dlete previso'ko.
 •k 'k 'k S E J N k k 'k

— Mek Dejde! U pomoć! — krifcnu tip očajnički.

Taj krik je do'voljno kazivao Zapadnjaku.
Sada O'n izvuče svo-j „kolt” iz futrole pod jaknom, koji je
po Ju m i noisio skriven.
Pre nego što je bandit uspeo pono'vo da podigne pištolj,
Sejn se stvorio kraj njega.
Tresnuo je bandita sa „koltom” po glavi. Ovaj jeknu, ispu­
sti revoiver, posrnu u stranu i pritisnu šakama lotonjiu.
Sejm jasno vide kako se jedan teretni voz približava južnom
pacifičkom prugom s druge straine reke. Imao je za aobom si­
gurno bar sto sedamdeset kilometara vožnje kroz kalifornijakiu
pustinju Mo'hava. Njegove prednje svetiljke osvetljavale su po­
prište borbe.
Prvi napadač ležao je licem u pesku. Stenjrući prijtiskao je
rukam a trbuh.
Drugi, je ležao ispružen. Treći je bio na kolenima. U očima
m u se vLdeo strah.
— Mek Dejde! — kukao je.
JoS nešto je otkrilo svetio koje se približaivalo. U trenutku
kada je lokomotiva stigla na most preko Kotorada, ugleda Sejn
onu ženu.
Devojiku, zapravo, kako je utvrdio. Nije bio siguran kome
pripada, i kakvu ulogu igra u događajima, ko<ji siu se upravo
preobratili u smrtoinoenu iigiru.
Nije praktično znao ništa o njoj. Večeras je u ulazu jed­
nog hotela sreo. A sada se iznenada pojavila ovde, tik pre nego
što su se ova tri nitkova oikomila na njega. Brutalan način na
koji su oni s njom postupili pokaizivao je da devojka zna o ii^jiiiraa
više hego Sejn.
Ona se s m ukom podigla. Go,mji deo njene oideće bio je
potpuno iscepan. Ugledao je njene grudi zaobljene kao dve k u ­
gle od slonovače. Izgledala je još .veoma mlada.
Ali, Sejin je sada pokazivao malo interesa za nju. Osvmiuo
se nadesno, u tamiu, gde su kameni zidovi i tamni obn^isi z^girada
iza njih mogM da se raspoznajiu. Tu i tamo, goirele su svefciilij'ke.
Iznenada se odande začu jedan poziiiv. Naredba, čiji je od­
jek podsećao na đovikivanje poisade brodova u maigili. Bio je
to glas Eli Mek Dejda, kapetana stražarskog ode^jenja Tecrito-
rijalnog zatvora Arizone.
—■Uzibuna! Izlazite! Zatvorenik je pobegao! Dovedite pse!
; U sledećem trenutku, začulo se brujanje glasova sa svih
 S E J N •k ic 'k

strana kaznionice, a i iz dvorišta gde se nalazio blok sa saimica-

ma u kojima su se nalazili naročito opasni kažnjenici. Tamo su
verovatno držali i zatvorenike po imenu Tom „Crveni V uk.”
Glasovi su dolazili i iz straáarake barake sa suproitnog kraja, a
u praonici počela je da pišti sirena, čiji je zaglušujiući zvuk
ubrzo nadjačao sve. Svetiljke lokomotive su se izigiubile. Nad
zemljom je pono'VO zavladala neprozirna tama. Samo se čudo
još jecanje trojice bandita.
Šejn oboni neodlučmo cev revolvera u desnici. Ječanje ti-
poiva išlo mu je na živce. S njim je uvek bilo ta<ko. Kada se bo­
rio, bio je čvrst, ali bi ga boil pobeđenog omekšao.
L ju titi lavež stražarskih pasa ga trže. B ili su to vučjaci koji
su nepogrešivo sledili trag. Derači, koji bi na komadiće rasta:-
gli onog na koga siu napujdani.
Za jedan minut, psi će iz dvorišta biti pušteni ka reci. Sejn.
je znao da može da smakne najviše dva ili tri. Ostali će m u za­
tim skočiti za grlo.
Nije više smeo da gubi ni trenutka. Krenuo je, a onda za­
stao i zgrabio devoijkiu. Ona poče uplašeno da se otima, kada je
njegova ruka do'takla njenu nagu kožu.
Sejn potrča u dugačkim sko.kovima, vukući devojku za so­
bom. Psi au lajali, tako da se krv ledila u žilama.
Devojka posrnu.
— Moja odeća! —■promuca.
Sejn je nestrpljivo zgrabi i prebaci preko ramena. A onda
poitrča duž obale Kolorada u pravcu jaiga. Obala je bivala sve
uža. Nalevo su se l>i'da suviiše strmo uzidiiza.la da bi sa devojkom
na ramenu mogao dovoljno brzo da se penje.
Ako psi dođu ovamo, oslaće mu kao jedini izla« reka. Sejn
niije hteo ni da misli na to da će se u tami morati boriti sa pod­
m uklim .strujama.
Onda se neočekivano okrenu list na njegovu sitranu.
Iznenada, lavež pasa najavi njihov'im ga/da-ma da su pro­
našli plen. Otkrili su tn'oj'i-cu, biila.ngi i sa divljom k:rvüíedincSé¡.i
obrušili se na njih. Ona trojica vri.-ileći ugazjše u reku. Sejn p ri
tom začu i lju tilo u ilanjc Eli Mek Dejda.
— Pozovite pse nazad! Mi ne gonimo te ljude!
Znači, Mek Dejd je prepoznao tipove što su ga zvali 'U po­
moć. Možda su oini radili za njega. Oslajalo je svakako pitanje
da li ih je on napujdao na njega. Jer, i pre njegovog dolaska,
vtić je dugo bilo tajna šta se sve u paklenoj jari Jum e odigrava.
 'k k ir S E J N 'k 'k 'k

i — Spusti me! — zamold devojka.

— Još ne. Psi su nam suviše blizu, ali, ja 6u ipak pokušati
da te vratim u hotel.
— A l i . . . ja . . . neću da me tako vučeš preko glavne ulice
«— o-dvratila je drhtavim glasom. — Umreou oid srama ovakva
kafcva sam.
— Ko'ristiJĆemo se sporednim ulicama — obeća Zapadnjak —
ali, ja nisam ni pomišljao da će ti toliko smetati što ovakva be-
žiš onamo. Ti si bar rekla da ćeš učiniti sve da pomogneš T&mu
„Crvenom V u k u ” pri bekstvu.
— To sam re k la . . . i ja držim svoju reč! Ali, lju d i ne tre­
ba da me vide tako . . . tako golu!
Šejm potrča dalje. Cuo je krike u noći. Panične krike lju di
koji su se sjurili u reku, i sada su se borili protiv snažne struje.
Pitao se da li će se uopšte iskoibeljati žijvi. Alii, to ga nije
naročito interesovalo. Do đavola s njima, pomislio je. I do đa­
vola sa celim ovim po'slom u kome je trebalo da oislcibcdi jed­
no'g poluindijanca iz pakla jare i smrti, kako siu nazivali kazni­
onicu u Jum i.
Samo jedna stvar ga je zadržavala. Njegov ponois. Preuzeo
je zadatak, i zato će stvar nastaviti i dokrajičiti.
Džeram Diran m u je za taj posao obećao divadesett hiljada
dolara. Poloivinu novca je već dobio. Drugu polovinu trebalo je
da dobije kad stvar oko-nča uspešno. Sejm pomisli na omu tro­
jicu koji su sada u smrtonosnim talasima Kolorada već puto­
vali u večnoisit. Pitao se koliko će ih joiš umreti dok bude poku-
žavao da oslobodi Toma „Ci'venog Vuka.”

Pogledao je kroz proeor uzane hotelske sobe na drugom

Bpratu. Dole, na ulici, jedan od Mek Dejdovili lju d i je vukao na
uzici tri vučjaka, koji su se otimali i režali. Za njim je išao
drugi sa puškom na go'tovs.
Hotelska sotoa pripadala je devojoi. Upisala se u knjigu go­
stiju kao Roza Gorman. Možda joj je to i bilo pravo ime. Do­
sada se o sebi još mije izjasnila, niti je navela razlog zašto se
nalazi u Juimi, i uporno se trudi da pomogne Tomu „Crvenom
V u k u ” da pobegne.
Sejn nije znao zašto to ona čini. Moáda jednoistavno zato

6
 S E J N -k 'k 'k

što mu je dragana. Sejn nije znao ni to kako je saanala za nje­

gova neinere. Ali, to je hteo što pre da O'bkrije.
Roza Gc.rman je svukla po'deranu h a ljin a i presvukla se
pod prigušenim svetlom. Sve što je sada imala na se'oi bio je
proziran donji veš. Jedan trenutak, držala je poderanu haljunu
pred so'.-'om kao da se stidi zapadnjakovc'g ispitivačkog pogleda.
Šejn u ovom trenutku nije bio zainteresO'Van za njene žen­
ske'draži. Prii'ao je vratima i naslonio uho na drvo.
— Posiloji samo jedan razlog zašto si noćas bio tamo napo­
lju, tako blizu kapije — šaputala je Ro-za. — Hteo si da poku­
šaš da izvućeš Toma . . . noćas!
— Ne.
To zaiiSta nije bio njegov razlog. Osloboditi „Crvenog V u­
k a” zatoconišlva bi'la je jedma stvar. Izvući ga iz Jume, vam do­
m ašaja svake po^tere bila je druga. A Šsjm nije imao nikakav
plan kako da to izvode.
— Mora'ia sam te prailiti — nastavila je Ro^za — jer, ja mo­
ram biti na liou, mesta kad om bude izašao . . .
— Ćuti! — proS’Sta Zapadnjak.
Prišao joj jc, ali samo zato što je stajaila izimeđu njega I
svetiljke. Dodirnuo je toplu devojii-inu kožu, gurnuo je u stranu
i ugasio svetiljku.
Stajali su u potpunoj tami. Roza Go'Pman proimuca uzbu­
đenim glasom.
— Daj m i . . . malo, v re m e n a ... samo miinut! Onda 6u ča-
kati na tebe . . . u krevetu!
— Grnm i pa.lvao! — progumđa on, boreći se protiv isku­
šenja da prihvati pc/aiudu.
Savladao so, i/.vuk.ao novčanik iz džepa jaikme i utLsmiuo joj
ga u šaku.
— K upi sebi u,ju'bru n,ovu haljiimu i voanu kartu. Nastani iz
Jum e i ne vraćaj se ,naz.ii/d!
— Ne pada mi na pamet! Dovoljino sam dugo čekaila!
Hteo je već da joj opali šamar. Umesto toga, odmakao se.
Osluškujući kraj vrata, zač-uo je dva šuma: jedan tupi
zvuk, kao da je neko nepažljivo skidao čianiju i drugi, kao da
je neko zategao oroz na revoiveru.
To nije bio niko od stražara. Mek Dej'd i njegovi bi se po­
peli bešumno.
Išunjao se u hodmik, sagnut i sa revolverom u ruci.
Na zadnjem stepeništu gorelo je prigušeno svetio, desetak
 •k 'k 'k S E J N 'k 'k 'k

metara od njega. Izgledalo je da su sva vrata u hodniku zatvo­

rena.
Priiljutoivši se leđima uza zid, b0.5umno se privlačio zadnjem
stepeništu. Tim putem je sa Rozom G annan stigao u hotel. Mo­
žda ih je neko pri tom primetio i čekao je sada da se istim ste­
peništem vraite.
Čekao je minut. Onda je njegova .slutnja bila potvrđena, jer
je čuo disanje čoveka.
U jednom skoku našao se na početku stepeni,š.ta.
Covek, koji ga je čekao, nalazio se četiri stepenice niže.
Bio je to mršav tip uskoga lica, sa jarećom bradom. Cev nje­
govog revo.lvera se podi;zaIa.
Sejn je pucao brzinom koja je bila neverovatna.
Metak pogodi tipa iz zasede u rebra. Udarac zrna ga zanese.
U padu opalio je metak, ali se ovaj zari .u plafon.
Za svaku sigarnost, Sej'n opali još jednom. Drugi metak je
pogo'dio čoveka pre nego šito je tresnuo u podnožje stepeiniišta ti.k
pored otvorenih zadnjih vraita hotela.
Pucnji su još odjekivali ho'dnikom, kada se Sejn već spu­
stio stepeništem, preskočio beživotno telo i izleteo u noć. Tre­
nutak kasnije, progutala ga je tama.
Iza njega nastade gužva. Iz svih pravaca sjairili su se lju di
da utvrde razlog pucnjave.
Negde u daljini, odjeknu O'Slro naređenje. Grm nu „sačma­
rica.” Ražali su psi.
Dok je bežao, Sejnu je jedna stvair pO'Slala jasna: njega je
neko pokušavao da ubije samo sa jednim ciljem — da Toma
„Crvenog V uka” i dalje zadrži iza rešetaka Teritorijalnog zat­
vora u Jum i. Tri puta su dosada pokušali. I Sejn je bio sigaran
da će nastaviti sa pokušajima —■ukoliko on ranije ne otkrije
ko se to naimeračio na njega.

II '

Dugačkim koracima, ostavljao je Zapaidnjak gužvu ¡«a se­

be.
Po svemu što se ove noći dogodilo, činilo mu se da m-u
»tvar preti da isklizne iz ruku. Pola grada je već znalo šta on
namerava. ,
Samo je jedain čovek mogao da raširi tu vest. ]
 ★★★ S E J N 'k'k'ir

E li Mek Dejd.
Dok je dalje bežao u tamu, Zapadnjak zaključi da je možda
prebrzo hteo da obavi posao. Zbog toga je hteo da potkupi Mek
Dejda. Istog popodneva, po svom dolasku u Jum u. Kapetanu
zatvorske straže obećao jc hiljadu dolaira, ako mu izruči Toma
,,Crvenog V uka.” Polovinu te sume Eli Mek Dejd je već imao u
džepu, kao akontaciju.
Šejn se zakleo da će Mek Dejidu isteraiti dušu na nos kad ga:
dohvati.
Ali, prethodno je morao nešto važnije da učind. Nešto zbog
čega se ponovo uputio ka kaznionici. .
Bila je skoro ponoć.
Galama iza njega je utihnula iznenada.
Ovaij put se Sejn približio glavnoj kapiji sa istoka. Preko-
merna opreznost obično izazove teškoće, kao išto mu je napad
one tri bitange pokazao.
Zbog toga je odlučio da uđe u kaznionicu kroz glavna vra.ta.
Ne, kao što je ranije planirao, preko zadnjeg zida.
Viisok istočni zid kazmioniice pojavi se pred njdm. Povuče
se u njegovu senku i priiguSi korake da postanu skoro bešumni.
Glavna kapija bila jo izrađena od te.ških drvenih greda.
Nalazila se na severu, na spoljnjem delu zida. Sejn joj se pri­
vuče.
Gore su se, na pravilnom ra.stojanju nalazili stražar.ski tor­
njevi. Stražari su zevali, očevidno od dugog vremena i umora,
i brojali minute do .simene. Činilo im sc nepotrebnim da pos-
mafcraiju okolinu izvan zida, jer im se činilo takođe neverovat-
nim da neko može da pokuša da prodre unutra na ovom me­
stu. Pri tom, $ejn se kretao kao senka. Stigao je do glavne ka­
pije i provnikao se pored njih.
Neposredno iza kapije nalazila se stražarska kućica, prilju b ­
ljena uza zid. Ovde se ispo-ručivala roba i prim ali potsetioci. Na
Na kiućici je bilo viiSe musavih prozora. Unuitra jo džonjao usa­
m ljeni stražair. Digao je noige na sito i proučavao neki nedeljni
časopiis, pum slika zgodnih kraljica polusveta.
Sej'n munjevito upade u kućicu.
Stražar je još pokušao da se okrene i spusti noge sa stola.
To m u više nije uspelo.
Nije video čak nd ko ga je to odalamio po glavi. Ne davši
glasa od sebe, klonuo je i tupo pao na pod.
9
 'k'k'ic S E J N -k'k'k

Brošlo je nekoiiikO‘ godina oid kako je Sejn poisilednji puit vi­

deo kam ionicu u Jum i.
Ali, još Uivek je znao da se na ovom mestu bez siumnje
m oraju nalaziti dva stražara. Zgrabio je onesvešćenog. Iskciris-
tio je njegov remen, a i košuiljtu mu je iscepa-o na trake, i tako
ga vezao. Ostatkoan košulje zapušijo mu je usta. Tada se išunjao
i opet se sakrio iza zida.
Čekao je samo nekoliiko minuta, a onda se vratio u drugi
Stražar. Covek je nosio u ruci malu manjerku.
Kaifa koja se paišila, prosula se po podiu kad je Zapadnjak
snažnim uidarceim poslao stražara u carstvo snova. Oba stražara
odvukao je do spoljnog zida. Onda je prelistao debelu knjigu
koja se nalazila na stolu. Našao je šta je tražio. Sipisak s ime-
niima kažnjeriika i oidgovarajiuićim brojevima ćelija.
Ne gubeći vreme, provukao se kroz unutrašnja vrata u zat­
vorsko dvorište.
Tu i tamo su gorele svetiljke. Zdesna, na suprotnoj sitrani
dvoiriSta, čuli su se glasovi iz jedne ravne zgrade. Tamo se na­
lazila baraka u kojoj je bila kuhinja. Južno odatle, pružao se
pod pravim uglom glavni blok ćelija, visok dva sprata. Dalje
napred, u centru dvorišta, nalazili <?u se ostali blokovi ćelija. Tu
je biio 1 onaj, jednospratni, u kome su se nalazili najoipaaniiji
kažnjenici.
Sejn mu je nemaimo prilazio kao da je to naj'priro.dnija
stvar na svetu da se on oivuda muva. Doba noći m u je iSlo na
ruku. Veliki deo obe'zibeđenja nalazio se još napolju u diivljeim
lovu, koji je počeo još prepaidoim na reoi.
Prošao je kroz poluotvorena vrata na prednjem delu zgra­
de.
Naišao se ponovo -u jedinoj maloj, neurednoj stražarskoj
prost&riji. Tu je bilo više stolova i stolica. Puišike su bile zaka­
tančene u jednom stalku. U vazduhu se osećao miris uglja i
prženog svinjskog mesa. Sigurno, isparenja od poslednje večeire.
Inače je prostorija bila praana.
Istovremeno, Sejn začu hrksjnje. Dolazilo je iz jedne niše.
Debeli momak u ofucanoj uniform i spavao je tamo na polj­
skom krevetu. Sejn ga o.dalami revolverskom cevi po lobanji.
Još jedan stražar neće mu više praviti teškoća. Išlo je to dosta
jednostavno. Do sada je sreća bila na njeigovoj strani. Ipak, on
je ostao napregnut i oprezan, kada je okrenuo kvaku sledeoih

10
 'k ir ir S E J N ir 'k - k

■vrata. Žarke su tiho zaškripale pri otvaranj'u. Ušao je u du­

gačak hoidinik, koji je vodio ka ćelijama.
U norm alnim prilikam a ovde je opet jedan čoveik morao
biti na straži. AM je izgleda i on otišao u kuhinjsku baraku da
se založi i posrče kafu. To je jasno pokazivalo da niko nije ni
uizimao u obzir mogućnost nečijeg bekstva iz ove kaiznionice.
Beskonačna puistimja, koja se odavde protezala u svim pravcima,
dlržala je i bez stražara kažnjenike u šahu.
Sej'n za trenutak osluanu u tami.
Sm rdljiva toplota b/.la je pomešana sa ljudskim iispairenjl-
ma. Zvuci spavača ispunjavali su prostor. Sejn zapali šibicu,
i baoi brz pogled na vrata ćelije koja su bila pred ngiim. Onda
načini dva koraka ka sledećoj ćeliji, zastade i pokuca sa cevi
revolvera o rešetke.
— „Crveni Vuče!” — prošapta. — Dođi ovamo!
Morao je da ponovi poziv dok je u ćeliji počelo nešto da se
miče. Snažno zevanje pratilo je korake, dok je čovek priilazio
rešetkastijm vratima.
— Hej! — progunđa. — Ko si ti? Sta, do đavola, hoćeš?
Sejn zapali novu šiibiictu i baci kratak pogled prema sago-
vorniku. ,,Crveni V u k ” bio je visok i viltak Covek širokih rame­
na i u-skih bedara. Snažni mišići igrali su m u pad kožom, koja
je imala boju bronze. Jasno se viđalo da je nag — možda je to
bila jediina mogućnost da podnese zaparu unutra.
Pod gustom, crnom kosom svetlucale su m u taimne oči. Lice
m u je pokaaivalo mnogo ogrebotina i diugačak ožiljak n-a donjoj
vilici. Covek kome baš ne bi moiglo apsolutno da se veruje, po­
misli Zapadnjak.
Ugasio je šibicu.
— Moje iime ne igra nikakvu ulogu — odvrati. — Važno je
saimo d a ću te izvući iz ove jame.
— To ćeš dakle! — prasnu „Crveni V uk.” — Ti ćeš mi
prifkačiti krila neke ptičice, i s njim a ću preleteti preko zido­
va! Slušaj, ti, dugonosi pasja sine! Ja ne znam kakvu to igru ig­
raš! Ako hoćeš sebi da prirediš zabavu, onda to ne čini sa
mnom!
— Zaveži! — odseče Sejn tonom od kojeg su već mnogi
um ukli. I „Crveni V uk” ućuta. — Kažem ti još jednom: izvući
ću te odavde. A li prvo . . .
Zatvorenik zgrabi šipke od ćelije. Drmao je vrata tako da
su klepetala.

11
 S E J N -k'k'k

— Ako to zaisita miiisliiš — prekide on Sejma — omda to uči­

n i sada, ovog trenwtka! Ja ću ovde poludeti. Svaki dan je kao
čitava godina. I uvek moTaim da se uzdržavam da tom pokva­
renom kučkinom siimu Meik Dejdiu ne otkinem glavu. Posle sve­
ga šta m i je u č in io ... B'iičevamije, dani provedeni u rupi u zem­
lji gde čovek zarđa . . . ne mogu više dugo ovako!
— Moraš — odvraiti Šeijin odlučno — još nekoliko dana. M o­
ram prvo da pronađem mogućnosit da te odvedem iz Jume. B r­
zo i dovoljno daieiko da te ne mogu vratiti. Uredióu to što mogu
brže. Onda ćeš izaći. Ali, jedno mora prethodno još da se raz­
jasni: šta ti imaš sa Džeromom Diranom?
— Kako? — procedí ,,Crveni V uk.” — Šta misliiš time?
— K akvu ulogu on iigia u tvom životu? Kakav razlog bi on
moigao da ima da te oslobodi iz zatvora? Džerom Diran!
— Ne znam o kome govoriš? — prosista zaitvoreniik. — Za
to 'ime čujem prvi put u svom ži'votu!
Sejn razmisOii. ~
— Pokušajmo sa jednim drugim imenom. Finiz Modlin.
M odlin je bio Diranova desna ruka, njegov oslonac u svim
životnim situaoiijama.
— Ponovo promašaj — o'dvraM „Crveni Vuk.” — Do đa­
vola, ja ne znaim ko au ti mom.ci! Sem toga, baš me brigai! —
On ponovo poče da drma vratima, ovaj put snažnije. — Izvedi
me napolje! Odmah!

II I
)
Sejn je razmišljao. Uzalnd je pokušavao sebi da stvari ne­
ku sliteu od odgovora „Crvenog Vuka..”
Onda naistavi. Morao je da razijasni stvari. Možda će miu to
kasnije pomoći.
— Odaikle potičeš? Sa teritorije Jnita?
— Hej — uzviknu nagi m ladi atleta iiza rešetaka. — Kako
si došao na to? Zato što saim upola Indijanac? Dobro, to se ja ­
sno ne v id i. . . ali, ja niisam Juta. Ja sam Apač. Ciirikava. Moja
m ajka pripada tom plemenn. Um rla je kad m i je bilo pet go­
dina. Niisam dugo ostao kod svoje plemenske braće. Nisu me
naročito voleli. Oni ne mogu da podnesu kad se njihova krv me-
ša sa helcima.
— Ko ti je bio otac? — raspiltivao se Za5)adnjak.

12
 'k-'ir'k S E'J N 'k 'k 'tf

— Jedan goinrč goveda, kako sam čuo. Radio je u bMeim

Sil ver Sitiija. Ali, o njemu nisam slušao ništa. Ime sam do­
bio od majlve. Samo . .. šta treba da znači ovo propiitivanje?
Govorio je prigušeno, skoro šapćući. A još ga je k tome
nadglasavalo hrkanje spavača u ćelijskom bloku. Sejn je bio
uveren da će im ati đavolsku sreću, ako se jo'š samo minut-dva
bude ovde neotkriven zadržao.
— Po'kušavara da razjasnim tvoju stvar — prom rm ljao je.
— Pričaj dalje, ali o sebi!
„Crveni Vuik” objasni da je najveći deo svog života proveo
u Tonto Bej'zinu. Uzeo ga je nekakav rančer, ali je s njdm pos­
tupao kao s robom.
— Imao sam četrnaest goidiina kad su m i prevršile batine
koje sam od njega dobijao. Opalio sam ga preko glave i pobe­
gao. Onda sam goinio gov eda. . . i bavio se još nekim stvarima.
Prekršio je zakon. To ga je obeležilo. Jahao je -kao pres­
tupnik, dok nije dovoljno zaradio.
— Onda su me ovde zatvorili — nastavio je gorko — zbog
nečega što nisam počinio!
— Sigurno — prim eti Sejn ironično. Kada kažnjenici pri­
čaju 0 sebi samima, oni su uvek nedužni. Neočekivano „Crveni
Vuik” ponovo ščepa rešetke i poče da ih drma.
— Do đavola, izvuci me napolje! — vapio je. — Sa minom
je uskoro gotovo. Mek Dejd hoće da me dokrajči. Uskoro će on
da očita m olitvu iznad mog mrtvačkog sanduka. Kao pni sva/-
kom pogrebu zatvorenika. Ja to ne mogu . . .
— M ir! — prosikta Sejn.
Negde iza sebe čuo je prigušeni Jioziv. Dovoljan razlog da
se sledećih trenutaka izigubi.
— D rži se, hombre! — dodao je. — Doći ću brzo da te iz­
vučem!
O n se bešumno povuče ka stražari. Pogled kroz odškrinuta
vraita bio m u je dovoljan.
D rugi stražar bio je ušao, nagnuo se nad zaspalim na polj­
skom krevetu i prodrmusao ga.
— Hej, Grube! Probudi se! Ako te Mek Dejd ovakvog pro­
nađe, puišilće ti se stražnjica!
Sej'n je dejstvovao, ne oklevajući. U tri skoka prešao je ra-
stoijainje, držeći revolver na gotovs.
Ali, nije ga upotrebio. Bio je napolju pre nego što je stra­
žar grmmuo.
— Sta, do đ a v o la . . . Hej, čekaj!

13
 'k 'k 'k S E

Iznenada se u dvoriStfU kaznionice razleže žamor. Ljiudi su

ee dcyv>ilkiv»li, a zdesna su se čule psovke i režanje pasa.
Sejn shvati da ne vredS da se probija.
Jo'š ne.
Možda će iniu uspeiti da neopažen nestane. Ali, prvo će mo­
rati da se pozabavi stražairom koji ga je sada juirio i pofieo da
galami.
Okrenuo se naglo i nemilosrdno ga opalio revolvemkom drš­
kom. Covek zastade kao da je udario u neviidljiiv zlid. Začu se
grleni uzvik bola, a onda posimu i ispruži se po tki, Negde des­
no od Sejna od'jekniUi glas.
— Meik Dejde! Glavna kapiija je bez straže!
K om andir straže opsova glasno. Besno se raspitivao o onoj
nesirečnoj dvojici stražara. Za Sejna je bilo lako da utv rdi gde
se onaj nalazji. Stajao je u blliiaind sledećeg bloka ćeliija. Sejm miu
se prfšunija i ugleda njegovu s'Miuetu. NosiO' je Mek D ejd oružje
u desnoj ruci, ali, nije izgledailo kao puška.
Po galama stražara i lavežu pasa, zaključio je Zapadnjak
da se radi o odredu koji je sa Mek Dejdom pročeSljavao grad.
P ri povratku, mora da su koriistili sporednu kapilju kraj obale
reke.
Pribliižavao se oprezno kapetanu obecibeđenja. Pri'vaikao se
beSumno onlskom čoveku, i zarLo miu oev revolvera u leđa.
— Ostani potpuno m iran! — šapnu. — IM će ti dan straš­
nog suda stići pre nego što veruješ!
Držeići ga u šahu, uize m u oiružje. B ila je to dvocevka „sač-
mairica” sa skraćenom cevi. Na kratkim rastojangiima to je bilo
ubilačko oružje. if
Mek Dejd je besno hvatao vazduh kao riba na suvom.
— M oja m ala pOiseta je p ri kragil — objasni mu. Zapad­
njak. — Saznao sam ono što sam hteo, i sada idem. — Savet-
niCki je nastavio. —• Sta ImaS u svojoj dvocevki, Mek Dejde?
Dvosta'Uko punjenje sečenog olova, pretpostavljam. Ciljaću, da-
Kle, u tvoja leđa desetak santimetara iznad bedTeinih kostifiu. . .
— On kucnu ,ySačmaricom” o tlo. — Ako naičinis neku glupost,
pritioniuću obarač. Od obe cevi. Onda će morati da te sahrane
u dve polovine, i garantovano nJko neće nad tvojim lešom či­
tati molitvu.
—’ J a ću pozvati ovamo anđela smrti — prošapta Mek
Dejdj kipeći od besa. — On će brzo stići d uzeti tvojiu gadmiu
dužu!
— Zbog toga se ne moraš preterano radovati! — promnm-

14
 'k 'k 'k S E d N 'k 'k ir

lja Se.jn suvo. — Tvo’j ainđeo smrti neće pro,pu9tM da uz p u t j>o-

nese i tvo'j'u d'uišu. To će se garantovano desiti, ako me ne iave-
deš oidavde! Hajde, miči se!
Gurnuo ga je „sačmaricom” napred. Mek Dejd krenu preko
dVomSta u pravcu severa. Kailio je izgledalo do tamošnjlih zido­
va bio je najkraći put.
Prošli su pored kuhinje, pa kraj male pam jače, koja je da­
vala energiju za mašine u radionici cipela. Niko nije zaustavio
Mek Dejda. Očevidno je om svojim lju dim a doivoljno uiterao
strah u kosti da se nisu usuđivaJi da m u preprece put. Neometa­
ni stigoše do severne kapije. Mek Dejd procedí kratku naredibu.
K ap ija se oivori i oini pi-ođoše. Odmah nastaviše put.
— Do'voljmo smo daleko — reče Sejm posle izvesinog vreme­
na.
Sem kaznionice, na ovoj strani bio je čitav red Icuća. Sejm je
znao da u jednoj od njih stamuije upravnik kaznionice. Ponovo
zabi cev ,,sačmare” u leđa Mek Dejda.
— Popričajmo sada o ona tri tipa na obali reke! I o tome
ko ih je natpujdao na mene!
— S tiim ja nemam nááta! — odvraiti Mek Dejd. — Aid, &uo
saim da me jedam po imomu Džob doziva. Taj čovek je radio
kao stražar kod mene. Morao sam da ga izbaoima s posla, jer se
napio u slUižbi. . .
— I onda si na njega napujdao pse, koji su ga s o.ba pri­
jatelja satoraii u reku, kao u grobnicu. Za tebe je to biila odlič­
na moigućnoist da sakrijeS svoj pokuišaj da me se otarasiš. Zatim
Ki pokušao da posao ona tri tipa sam o b aviš. . . i zbo.g toga si sa
stražarima i psima pročešlijao grad!
— Nije tačno! - — protestovao je Mek Dejd, diSući teéko. —
Znao sam sanmo da je jedan zatvorenik stvarno pobegao. Logič­
no je da sam po'vero'vao da mu jo Džob pomogao pri bekstvu.
Sem toga . . . zašito bi trebalo da ja tragam za tobom? Ja sam
primio tvoj novac da ti izruičim ,,Crvenog Vuka.” Ja sam, kao
i ranije, spreman da naplatim i drugu polovinu.
— To biih ti i ja savetovao, Mek Dejde — klim nu Sejm gla­
vom. — Ostami pri svojoj dobroj nameri. I bu/di uveren da ćeš
morati gadno da bežiš ako ti anđeo smrti sedme za vrat. Naime,
u slučaju da Džoh ili neko od njegovih kompanjona nisu bili pi­
ja n i i mogu da dokažu da su paktirali s tobom da me smaknctc.
U svakom silučaiju, treba da se bojiš od mene više neao od bilo

15
 '★★★ S E J N 'k 'k ie

kog anđela smrti. A sada m i reoi gde se nailaziš kada zatvore­

nicima ne zagO'rčavaiš život?
Mek De'jd pro.mrmija da sitanuje u prvoj kući s leve stra­
ne. Sam, kžko je rekao.
Još je go'vo'rio kad se pojavi jedna priilika, i krenu u n ji­
hovom pravcu.
— U pravnik! — prošapta Mek Dejd.
— Dobro. Onda trči i ispričaj m u nekakvu priču o tome
što se dogoiđilo noćas. Javiću ti se kad budem hteo da izvučem
„Crveroog V uka.” I omda ćeš ga doivesti ovaimo kroz seveimiu ka­
piju. Kako ćeš to izvesti, to je tvoja stvar. Hajde, idi sada!
On se povuče. Mek Dejd prom rm lja nešto Ijutiito i onda kre­
nu ka uipravniku kaizm'iiomice.
Stcitinak metara isto'čno od kazmiomice, gde je u međuvre­
menu odjekivala galama, stiže Sejn na puit posut tucamilkoim, ko­
ji je vodio u grad. Zastao je na iivici puta pre nego što će nas­
taviti kroz tamu. Odmah zatiim otkri jednu senku. S obe strane
puta bili SiU strmi nagilbi.
U SejmOiVO'j svesti zazvomi si,gnalm,o zvonce. Baci se na tlo
i ispruži Mek Dejdovu ,,sačmaricu.”
NjegO'V instinkt ga mije prevario. P rilika miu je sad bila
nadohvat ruke.
— Okreni se! Dolazi ovamo! — naired'i Sejm ledeno. — Po-
diigni ruke! I nilkaikve gliuposti, jeir ou te upucati!
— Za božju volju! — odvrati dršćući glais Roize Gorman. —
J a nikada niisam n i imala oružje!
— O, prokletstvo! — proštenja Sejm. O n skoči, priđe joj, uize
je za ruku i poivede je iz klamca. — Ti imaš hotelsku so'bu. Za­
što do đavola, mlisi mogla da ostaneš u svoja četiri ziida?
— J a sam oisitala tamo. Ali, tada je meko pokušao da upar-
dme uniutra. Neki policajac, miilsiim. B’ilo je to uibiizo posle puc­
njave. Podimetniula sam stolicu pod vraita. Ali, on nije hteo da
se o.kreme. Zbog toga sam se spustila kroz prozor i preko nastre-
šnice spuzala na ulicu. Onda sam te ugledala kako si otilšao na­
zad ka kaziniomici. Zbog toiga sam te pratila. Ali, ovaj puit ti se
nisam isprečila na puitu . . .
— Grom i pakao, šta sada s tobom da radilm? — pittao se
glasno Zapad'nijak, ne znajući odgovor.
— Jesi li video „Crvenog V uka?” — upilta Roza. — Hoćeš
li ga uskoro oslobodiiti? Htela bih da budem prisiutna!
N ije imao pojma kuda da je odvede. P ri tom nlilje znao n i gide

16
 ■k-kic Š E J N 'k 'k 'k

bi se sam sklonio. U O'Voj noći, nije mogao da traži sebi hotelsku

sobu. Bili au miu potretani m ir i dosta sna.
K ada siu se više priltaližili gradu, ote miu se iznenađen uz­
vik.
Kompoizicija tam nih prUitničkiih vaigona videla se kraj želez-
ničkog depoa — na glavnoj liiniji Južnoig Pafioi.ka. L/okomoitiva
je bljuvala paru u noćno nebo. Njemi faro'vi poJiazivaii su ka
zapadu. Nikakav voz po redu voižnje niye lu ov.o doba išao za K a­
lif OiPnij u. A iipalc, nij'6 bilo nikakve siummje da ovi vaigooii treba
da se kolrlijaju ba.S u tom pravcu.
Sejn jače steže Rozimu ruku. Krenuo je brže. Onda se u
njem u odjednom javi osećaj da mu je rešenje njegovog pro­
blema nadohvat ruke.
Povukao je Roizu Goirman na stepenice jedne otvorene plat­
forme. Jediaa sveitiljka se pomaće. Odjeknu zviiađiuik lokomofU've.
Devojka po'kuša da se olime.
— Pusti me! — liriknu.
On je prosto guirruu uz stepenice i u sledećem trenurttou
pope se i -sa.m.
— Ti može« odavde da pobegneš, ako hoišeS — bunila se
i dalje Roza. — Ali, ja u svakom skiča.ju neću U- uioiniiti . ..
Po-kuša.la je da skoči.
— ProJcletstvol — prasnu Sojm. — Ja ne bežiim oidavde!
Hajde, ulazi!
G urnu je kroiz jedina vraita. Toiplata i miiriis prašnjavog pli-
ša ih zapaliinuše. Nalazili su se u zaidnijtim hodniikiu pulimanovih
spaivaćiih kola. Desno od njih visila je zelena .somots>ka zavesa
pred vratima salona za piuSenje.
Jedan železni'čki službenik ilm pri'đe. Taman ten lica, uátlr-
kani beTi okovraitmik, pljoismata službena kaipa. On nabra čelo,
gestikUilirajuiM obama rukama.
— Žao mi je, sor. . . Moira da ste pogrešili. Ovo nije liniJja
za putnike. Ova spavaća kola voze pra.ma nazad ka oibali.
Sejn pusti RO'Zu i izvuče banknotu iz džepa jakne. Službe-
»iik iskolači oči kada pročiila broij na ugliu noivčanice.
—■Neću vam praviti nikakvih proiblema — reče Zapad­
njak. — Možda mio.gu da spavam i u salonu za puiSenje. I još
jedino pitanje: gde treba da siđem da uhvatim voz koiji siutra
uijiutru po-novo .stiže u Jum u?
— Ah . .. mislim da je to u jedinoj stanici u pustingiL. Još
ću pogledati, pa ću vam reći.

a Sejii as 11
 ŠEJN

— Učinite to. A m oM a biste mogli naći i cdgavaraijuiée

mesto za damu . . . možda biste mogli da jcij naipravite ležaj u
jednom od salona . . .
Još jedna banknota je pnomenila vlasnika. Službenik zado-
voljino klim n u glavom.
— Pravo tamo napred, mis — objasni. — J a ću se odmah
vratiti. Samo' da donesem čistu posteljiimu.
Roza Gorman odabnu s oilakšanjem. Pxi svetiiijci u vagonu
fiagie.i ;a je m lada i viitalna.
— Odvešćeimo se, dalkle, nazad — promrmlja. — S tim sam
Kaglasina. A li, samo ako ,,Crivani V uk” bude brao oslobođen!
Pođe hodnikiom i nestade iza jedinog ugla.
Stjuard je otvoirio jedan zidini ormar i izvukao krevetnilniu.
Sejn m u priđe.
— Ja hoću uz puit da s'iđam ■ —- reče m>u polu,glasino. — Ne
zaboravite da m i kažete gde! Devojka ne sime niata o tome da
sazna. Ona se vozi dalje. Pazite da ne siđe nigde pre nego što
stignete u Andeles. Jasno?
Stjuard klim nu glavom,. U njegovim očima videlo se ču­
đenje. Hteo je da se cJa-ene.
— Još nešto — nastavi Zapadnjak. — Jeste M siguirni da smmo
m i jedini putnici?
— To vam ja nisam rekao, sor. Im a još jadan u voau. Ali,
ja bih vam rekao da je on nešto više nego običan putn.ik. Ali, po
tome kako je sprovoidinik voza pred njim saiviijao lođa, rekao bih
da j;6 neka velika zverka. On je dva 'vagona ispred. Zato neijsri-
niite da ćete se sresti s nj im.
Nabravši čelom, ispratio je Sejin stj'uarda pogledom, dok je
O'Vaj odlazio sa posteljinom. Trenutak kasnije, pođe za n jim da
pro veri stvar. Inače, ne bi imao mii'a.
Bešumno se provukao kraj otvoirenog salona u kome je
stjuard obaivljao svoj posao. Roza Gorman ga je poismatrala.
¡Niijetdino od n jih nije opazilo da j.e Sejn prošao poired njih.
Prošao je zatim laroa jedan potpuno mračan putniSki vagon.
U sledećem je gorelo dosta sivetiljki. U sirediini, između dva tapa-
cirana sedišta, bio je izrađen sto.
Jedan muškarac nagnuo se nad njim, nad brdom akata.
Svetio je obasjavalo njegovu ćelavu lobanjiu.
Sejn m u m unjevito priđe.
Coivek htede da se uspravi. Ipak, u poslednjem trenutku, on
ponovo fcloiniu, dok siu njego've bezbojne oči zurile u „sačimanu.”

IS,
 ★★★ S EJN -kk- k

— Hela, MoiđlLne! — proceidi Sejm. — Ovde baš imaimo m ir­

no mestašce za ćaskainje! O'dmah na početku odlgo'voirićeš ma na
jedno pitanje: Zašto si feplijiuiniuo sto dolara -da bi me 'One dve
vucibatine u Sam ilrancisku pokušale da namaigarče. Da im se
posrećilo, ja bih dve godine proveo na nekom sandiuikiu na se­
veru Paoifiika, u lavu na kitove! Govori, Modlime! Zašto?
Nategao je oba o.roza na „sačmari.”
Metaiimi zivek sablasno prekide tišinu. __

. IV
L
Fiirtiz M odlin trže se pred ledamam čvrstinom, koja je zra­
čila iz Zapadmjakovog izraza lica. Cevi puške pxeiteće s.u zuiriie
u njega. Madliinu se sitezalo gnlo. Bodrio se za vazd^ih.
— Ti proikleti kuitlkiini sinovi! — dahtao je. — O ni su se
daikle izbrbljali!
Sejnu zapravo i nije bila patrebma oiva poitvrda. Samo dvo­
jica su moi^iii znati da je om one 'večeni bio u Sam Francisku.
Ili Modi'in, Diiramova produžena ruka, ili Džerom Diran lično.
A li, Modliia je bio dOiSitižam. Sada i ovde.
— Dok su propevali — oibijasiii Zapadnjaik — jedan je iimao
slomlijeinu nogu, a dirugi poloimljona rebra. Sta će se s toibom do­
goditi, zaviisii sada od toga koliiko ćeš brzo naći odgovotr na moje
pitanje: Zašto si to u,činio?
— Za&to? Jer je Diram tebe angažavaiO za posao! Tebe^
stranca! Umesto da stvar prepusti meni!
LomiO' je prste, a lice m u je biio crveno od besa.
Dok je nastavljao da govori kao da ni|je bio svestan prete­
če situacije u kojoj se nalazio.
— Petnaest godina sam radio za njega. Preuzimao sam na
sebe sve prljave poolove. I naijopaisnije! Ali, kad je došla ta
stvar, on me je gurnuo u stranu! Tri hiljade dolara je dao za
privatnog detektiva da te nađe. I to samo zato da bi od tebe
čuo da je posao zadoivoljavajiuće obavljen, ta stvar koju bi i sva­
k i drugi uradio. To nije bilo fer prema meni!
M odlin je očevidno bio tako besan na svog gazdu da u tom
trenutku nije osećao nikakav strah.
Voz ubrza naglo. Snažno drndanje ukazivalio. je da se nala­
zi na mostu preko Kolorada.
Šeijm je namršteno posmaitrao koščato lice i čeiaivu glavu

lai
 • k i r i r S E J N -k -k ic

njegovog sagovorntilka. Pitao se šta bi trebalo sada s njim da

uradi.
Odgovor je doišao oidmiah: ništa!
Ništa ne bi postigao time što bi povukao oroiz i napunio
M odlina saičmom, što je ovaj u osmo vi zaslužio. Niišta u vozu
kao ovaj koiji je, sudeći po tan d rk an j'U točkova, junio šiirokim
pnootramstvima pustinje, sikoro sto kilometara na sat.
Tamo napolju nije biilo ničeg sem beskomaone pustoiši. Moiha-
ive. Čak i kad bi mu uspelo da iskoči iz voza, to ne bi mnogo
¡pomoglo. Prečesto su u takvoj usamlijenostii Ijiudi umiirali od pa­
klene vrućine i neiizdržlijive žeđi. Preći puistimju peške ndje bilo
po Segnovom ulkusu. Svegedmo zbog kakvog razloga.
A Modlliin i nije bio vredan takvog rizika. Iako se na tako
podmiuikao naiiin želeo rešiti Zapadnjaka u Pirisku.
— Verovao sam da ću uspeti da te uklomiim s p;uta —
m rm ljao je Moidlin — a onda bi D iran morao memi da potveri
posao.
Sejm m u još više priTaliži cevi „sačmarice” liou, tako da je
ovag proisto 2airio u nglih.
— U međuvremenu si bio u Ju m i — korastato'va Zapad­
n ja k — samo da bi m i što više otežao postizanje cilja.
Možda je zaiista biilo tačno da se iza svega nije krio Mek
D ejd nego Modilin.
— Za im e sveta, ja to nisam učinio! — zakuka ModMii. —
J a sarni po Diranov om nalogu bio u Tuisonu. Ni na putu tamo,
n i nazad, niisam napuštao voz!
Suprotno m u nije mogao niko dokazati. A li, Sejn je bio
uveren da Modliin niije u svim detaljim a rekao istinu.
AM, šta bi mogao i da učini ako je Modlin zaiista lagao?
Sejn se okanu razmišljanja. Bio je siguran da mu Modilin više
neće podmetati klipke poid noge.
— K uda ćeš sada? — uipita ga. — I zašto?
— Za Los Anđeles. Diran dolazi sutra iiz Solt Leglk Sitija.
Predaću m u dokumenta o poislovima s rudniciima, u Tusonu.
— Zbog čega on hoće da izvuče „Crvenog V uka” iiz kazmi-
onice u Jum i?
Modlim žmirnm. Moržda je njegO’V izraz lica bio pravi kad je
odgovorio:
— Nemam blagog pojima. Im a pojedinosti o kojim a Diran
odlućuae s a m ... kao ta stvar. Inače, om namerava da postane
senator K alifornije. Zato je poitrebno da kupa čitav miiz sairadmi-

20
 •k 'k 'k S E J N -k 'k 'k

ka vlasti. A onda, čak i ako između njega i jedinog ubice, o®u-

đenoig na doživo^tinu robiju, postoji oidređena veza, ipak će ga ica-
brati za senatora.
Sejn zagunđa u znak saglasnosti. To je svakako o<d®oivaralo
istiini. Senatore ne bira narod, već predstavnici vlasti. I bogati
Ijuidi mogu takvo senatoirsbo meoto po kratkom po®tup(kiu da
kupe.
Do đavola dakle sa Diranovim m otivim a za oslabađanije
„Crvenog V uka!” U oivom trenutku, Sejn nige video nikakvog
razloga da viSe tiime raizibija glavu.
— Reci D iranu da će njego.v poliuapač suitra naiveče bibi
oslobođen.
Kao i če®to do sada, tako se i sada Sejnu naimetnaiila/nofu-
n j evita odiluka. Iznenada je anao kako će „Crvenog Vutka” brzo
i dovoljino daleko odvesti ad Jume.
Raizgovor o pokušaju da ga M odlin makne, dao mai je od­
govor. More i KalifoTniljiski zaliv nisu b ili daleko oid Jum e. O ni
su predstavljal.i za „Crvonog V uka” voanu kartu u slobodiu.
— Apač? — povika Modlin iznenađeno. — M'ielio sam da
je on jedan J>i.i.?
— Reci Diranu da traba da pripreani diruigiih deset hiitljad»
dolara.
Nagnuo se još bliže ka sagoivorniku i pritisnuo miu hladan
čelik uz obraz. Nastavio je.
— Mođline, ti si svojoj sudbini još jednom iizmakao! ,,Sač-
m ara” bi ti razmrskala glavu. Pokušaj joá jednom da m i neike
bitange navuče« na vrat, onda više neću im ati mid'osti. Misli na
to!
Povukao se leđima ka vratima.
M odlin je zurio u njega dok nije iišče:zao. Oči su m u bite
bezosećajine, hladne i bez ikakvog izraza.
'"I

Kroz tamu pulmanovog vagona kretao se Sejn nazaid ka

kraju vo'za. Goli brežuljci i ravna ze^mlja prctmi'cal.i su kao sab­
lasti kraj prozoira. Sejm promeni svoj proLhcdm plan da sipava
u salonu za pušenje.
Ušao Je u stjuairdovu kabinu. Covek skoči dz kreveta i trep-
ćujći pogleda u pridošlicu. Sejn mu tutnu još jednu novčaniau u
šaku.
21
 ★★★ S E v/W ★★★

— Držite na oku vrata iza kojih devojka spava! Dignite

galatou ako neko pokuša da pro'vali.
— Rado, se r. . . — složi se stjuard . . . — alii. . . ovaij . . . ona
se zaključala.
Bilo je to i tvrđenje i istovremeno piitainje da li će ona na
Sejnovu m olbu atvoriiti. Jer, on nikada nije tako šta učinio.
— Priliično se ljuljam o pri ovoj brzini — cerio se Za-
padnj'a'k. — Čovek može lako da izgubi ravnotežu i da tresne o
neka vrata.
— I te kakoi! — potvrdi stjuard, takođe se cereći.
Uskoro zatim, isproba Sejm devojčina vrata. B ila su zak­
ljučana. Bez oiklevanja zaleti se on ramenom u tantoo dirvo.
Umiutra, škripeći, ispade mesingana brava iz keišta.
Roza Gorman se uplašeno diže sa svog ležišta. Zbumjeno
povuče ćebe do vrata,. Na mesečimi, svetliucala je njena naga
koža. Kom adi njeme odeće ležaili su na maloj klupici, obliožemoj
kožom. Jedan pogled bio je dovoljan da se utvrdi da je sve
skinula sa sebe. Razumilji'vo, jer je u ovom odoljiou vladala ve­
lika sparina. Sejm je ipak bio siguran da mu ta vrućima neće
naročito smetati.
— Trebalo je da mislim da ćeš na ovaj način upasti — reče
Roza potišteno.
— Dabome — potvrdi Šejm. — Sada ostaje da razjasinimo
još samo neke detalje . . .
Pritisnuo je vrata i naslonio „sačmaricu” na njih. Jed'no
dodatno- obezibeđenje. Ako bi neko poikuišao da prodire, a želez-
nički službenik ne bi na vrerne viknuo, Sejma bi pad pu.Ske
upozorio. Nači/nio je dva koraka kroz odeljak i naigmuo se nad
devojkom. Kada joj je dodirniuo ruikom nagu koiau, oma ref­
leksno zateže mišiće.
— Da vidikno. . . — prom rm lja — otkud si znala da saim
JU u Juimi zato da bih osliobodio jednog kažnjeniilca?
— Jedan čovek mi je rekao. Zove se Mek Dej'd. On je ka­
petan straže u kaznionici. Ja sam ga potražila da se raspitam o
Tomu „Crvenom V uku.” Nadala sam se da ću naći načma da
ga sama izivučem. Za omo malo što m i je rekao Mek Dejd se
n a p la tio . . .
Sejn je morao da se oismehne. Mek Dejd je umeo da isko­
risti svaku okolnost za dodatnu zaradu.
— Na sreću — nastavila je Roza — ja sam pre toiga pro­
dala jedan m ali poseid u Tontosu. Nasledstvo. Biila sam poslad-

22
 •k 'k 'k S E J N 'k ic 'k

u ja u svojoj porodici. U svakom slučaju, im ala sam nešto para.

Od toga mn’ogo nOje cji.alo', pošto sam isplatiia M ak Dejda.
Sejn o-seti kako njena krv pod njego^vom ŠEikcim brzo p u l­
sira. Mh-is njenog tela biudio je u njemu želglu, koj'u je dosada
potiskivao. Tu žei'jju je sad mogao brzo da ijspuni po cenu sna.
Ali, neibo vremena će raido žrtvovati za Roau G'orman.
— Do'šao je itanas poipodine k mani — naisitavila je — i re­
kao da hoće da m i pro-da jedno tajno obaveštenje. Onda, kad
sam rnu platila, reka« m i je da si i ti zainteires'ovan za ,,Crvenog
V uka.” Pošfco smo očigledno im ali isti cilj, pcmadala sam se da
mo'gu da ti pomognem. U o.diučujućem trenuibku, naraivno. M is­
lila sam da je taj trenutak došao ka/da sam ugledala omu tr&j'icu
kaiko te vrobaju u blizini zida kaznionice . . .
Ovo je SEiJV'^m jasno pokazivalo da je Meli Deijd pokušao
da is te noći slcine sebi s vrata i Soj na i Ro^zu G orman.
AH zai;3to? l'-^akav razlog je m-ogao Mek Dejd im ati da se od­
važi na tako neSlo? Jer, time bi i bacio u veitar drugiu polio'vinu
sume koju m u je Zaipaidnja.k obećao za oeloibođenje „Orvenog
V uka.”
Nije važno. Mek Dcijid će mu jednom već sam daiti odgovor.
Seo je na kilupieu i Izrio čizme. B.iii6ni rad jodnog gen''ija od
Oibu'ćaira iz Du ivsra. Čizme su bile kao puter meke, da au se
mogle c'Liuva.li i izuvati bciz ikakvog pomaiga.'ai.
Legao je kraj nje. Oboje su drhtali od uzhuđeinj.a. Pričala
je 0 imamj'U u Tciniosai. l'O je znaiiil'O da je odrasla na ranču.
A Sejn je jo’5 daivno i's'kiuisi'o da sai dovojike sa rančova oisećajmije
i strasniije nd ostailih žena.
Tako jc bik) i sa Ro-ziom Gio.rman. Opazio je da joj nije prvi
mUiSkarac u životu, ali, bio bi i iznonađem da niije bilo taiko.
Pre njega je verovatno bio ,,Ci'veni Vuik.” Sejn još uvek nije
imao pojma odakle devojka prnnaije teg poJiuOndiijanca.
D ržao je čvrsto jcidncm i ’tilcom. U drugog m'u je bio revol­
ver. U p i’kcis svemu, niije želcio nekakav i-.iizi'.ik. Kaida b i se vrata
iznenada otvorila, on bi u tireiriiu biio sprem an za boirbu.
Ipak se u ovim mimutima po'tpuno usrediaredio na omo Što
je tako brzo prolazilo.
Mora da je bilo dosta kai,'ao ka.d se fccnaičino iEipiriuš'jla po­
kraj njega, a glas joj je pirccistavlijao pcisiosno mirmiilijauuje.
— Ovo baš nije bilo nc-ij'ieipSe od mene. Ali, nema veize, sa­
mo aiko ćeš izvući ,,Crvenog Vi i'.ca.” Zrijedlno sa maom!
Iduiće noići, raam'lišljao je Sejm, neće viiše biitii niikakivih raez-

23
 'k 'k 'k Š E J N k k - k

loiga da avo prodiUiže. Saida je znao kako će poluapača dovesti

u s'iigurnoist. Ro-za će svakako tada biti daleko od Juime. Možda
bi bilo interesantno saznati priču o njoj i tom mladom melezu.
A li, Roza je već zaspala. Šejn odluči da je ne budi.
Neko vreme je zurio pred sebe i zadremao. Onda je oidjed-
nom otvorio oči. Imao je osećaj da će noć skoiro proći, iako je
iza pro'zora vagcma još uvek bio neproziran mrak. Mesec je već
zašao.
Šejn se brzo izvuče iz pokrivača. Dok se oblačio čuo je tiho
fcucanje na vraitima. Odškrinu ih i prošaipta da je spremain.
Onda baci poslednji pogled na Rozu, koja se umoiala u
poki'ivač i spavala čvrsto.
Izvukao je nekol:iko novčanica iz sveižnja u džeipu i utisnuo
joj u o<tvorenu šaku. Prsti joj se hitro stegoše. Ali, nije se pro­
budila.
Kada bude u Lo« Anđelesu napustila vo/,, imaće u svakom
sliučaiju dovoljno novca. Sta će s time započeti to je njena stvar.
Uzeo je „sačmaricu” i naipustio odeljak. Pratio je stjuarda, koji
je zastao na otvorenim vratima zadnje platforme. Na nju je
vetar od vožnje nanosio pepeo i fini pesak.
— Nećemo se zaustavljati, samo ćc-mo sm anjili brzinu. Ali,
dovoljno da možeite iskočiti. Vozovoda kaže da ne može viiše
da stigne do mašino’vođe. A to će koštati jeidinu malenkost, koiju
ja . . . ovaj . .. mioram dati — mrm ljao je stjuard.
Sejn klimnu glavom i dade mu još jednu banknotu. Sišao je
niz stepenice, uhvativši se snažno za gvozdeni diržač i naže se
napolje i una^pred da. pogleda.
— Fino. Ti si dobaa' čovek, amigo. Puisti damu da spava
koliko hoće. Kad bude vreme, napravi joj doručak. I zadrži je
do Los Anđelesa u vozu!
Isturio se, sko-čiio i dočekao se u sledećem trenutku opušrte-
niih kolena, potrčavši oidmah kako ne bi izgubio ravnotežu. Voz
se brzo izgubio u tami. Sejn polako uspoi’i korak. Bio je sav
mokar od znoja. Noćni vaziduh bioje topao i. zagušljiv, iako je
to bi'lo jediniih nekoliko od ukupno dvadeset četiri čaisa kada je
u pustinji Mohaiva bar malo bilo hladnije.
U neposrednoj bliziini, raspoznavale su se male tačkice
•vetla iz jednog naselja. Grad se nalazio na ivici beskona.čne
slane ravnice koja se pružala prema jugu, dokle je pogled do-
pijrao. Sejn pređe preko šina i približi se jednom železničkom
depou, iz kojeg se š'irio smrad kao iz štale koja dugo nije bila
počišćena.

SA
 'k'kir Š E J N •k'k ir

Požurio se. Jer se beli milaz svetla jedne lofcomoiti've brzo

približavao sa zapada. Sanjiivi železni'čki službenik žmirkao je
na visokog Zaipadnjaika kada je ovaj zatražio kartu za Jum u.
Doitaio je. Službenik sikide sa kuike crvenu svetiljteu i požuri n-a-
poije da da vozu znak za zaustavljanje.
I onda je tačno u devet, u vrelo letnje jutro, Sej‘n po.noiyo
bio na drugoj strani Kotorada, ponovo u Jum i. Za n jim je bi­
lo nekoM'ko časova poluisna. Bio je čvrsto odlluičio da svoj posao
obavi što može brže i da O'vag grad i ovaj kraj napusti, kao da
je izbeglica iz pakla.

Izašao je iz voza na suprotnoj strani koloseka. Osvrnuo se

I otkrio jednu šupu za robu na ivici koloseka. Kraj nje se na­
lazila mada daščara. Šeijn se prvo uverio da ga niiko nije opazio.
Ond'a priđe uiskoj pukotini između dve zgrade i šatori tamo ,,sač­
maricu.”
Nositi danju takvu stvarčicu biio bi čisto izazivanje. Ali,
možda će m u ta puška još zatrebati. Onda će znati gde da je po­
traži. Jedva je bilo verovatno da je netko drugi otkrije.
Sat kasnije, doručkovao je u jednom prljavom restOiranu. Z a­
tim je pronaaao štalu za iznajm ljivanje i potražio konja za sebe.
Odliuioio se za jednog sivca sa m‘iš-ićavim nogama. Platio je i za
šarca, koga je trebalo da mu pripreme za kasnije.
U sedlu sivca izašao je iz grada. Izjahao je na put od tuca­
nika koji je kro-z brežuiljke kraj reke vodio ka kaznionici. Konj
je frktao od vrućine. Sumce je pržilo sa neba bez oblaka. Na
severu su u usijanom vazdu.hu titrali obrisi dalekih planinskih
venaca. Sleva žuboiniia je i hitala k moru sivozelena voda Kolo-
rada.
Na maloj udaljenosti oidjeknu zdesna pucnjava. Stražari su
provo'di'li svoje slobodno vreme na strelištu. U tome su bile po­
vezane dve nameire: vežbati svoju streljačku spoeoibnost i dr­
žati kažnjenike u stalnom sitrahu. U Sejnovim očima bi'lio je to
čisto ubijanje vremena. Toga ne bi bilo da su na mesta stražara
billi postavljeni kvalifikovani ljudi. Ali, po.sao stražara u kazni­
onici bio je slabo plaćen. Prosto su jadni bili lju d i koje je Mek
Dejd imao pod svojom komandom.
Sejn je jahao dalje. Zidovi kaznionice pojavili su se pred
25
 'k 'k k S E J N k 'k 'k

njj’iiro, zaklanjajiu'ći poigled na reku. Istovremeno m u se u vid-

noim poilau ukaza kamonoloim karamioiniice. Tamo su radiili kažnje-
nici. Biuidaciima siu mirviilii i odivaljivaM stenje. Kamipaini'ja Juižni
P acifik je kupo'vaJa tucanik na vagone i time graid'i'la nasipe.
Više stražaira, mrzovoljmih zbog nesnosne vrućine, držalo
je kažnjenike u šahu. Jeidain od uniiiormiisanah uifcočeino je priia-
zii‘0 Zaipadnjaiku.
„Crveni V uk” bio je ,u kamenolomiu. Šejm ga je odmah opa­
zio. Bio je samo u, pamitailonama, a mišići su miu igrali pod bron-
zanom kožom. Ali, Sejn 'n-ilje do'šao' da potraži kažnjenoka, nego
da ispita liraj., i da uitvrd'i put za bekstvo sledeće noći. Stražar
koji se pni'bližavao kao da je hteo da pravi probleme. U prvom
trenuitku Šejn htede da povuče uzde i okireine sivca. Ipak, osta­
de na mesitu.
Tužna poivoTka izlaziifla je kroz glavnu kapij'u kaanionice.
Četiri kaižnjemika nosila siu grubo otesami mrtvački sanduk na
ram entoa. Kraj n jih je išao stražar sa puiikom na gotovs.
A Eli Mek Dejd činio je kraj proceAsije. Držao je obema ru­
kam a debelu knjigu. Verovatno biblijiu. Crte lice su m u bile
napregnute, a uisne su miu se micale u smernoj molitvi.
Uprkos vrućini, oseti Sejn hladnu jezu uz bičmiu. Podsetio
se gneva ,,Crvenog V uka” pri pomisli da će lažljiive usne m uči­
telja Mek Dej'da moliti nad njegovim saindukom. Miisao koja je
i Sajmu bila nepodtnošljiva.
Stražar mu je sada pTiila^zio brže.
— Hej! Gubi'te se! Tri znaka uipozoirenja sam vam već dao!
Odlazite konačnio!
Momak je ratoborno mahao puškom. Šejn oseti u prvi mah
želju da m u uputi kuglu, zato što je ovaj uperio puSku u nje­
ga. Onda se pred'omisii i odgiovori u,adržaino.
— Zao mi je, ali, nisam primetio. Im am jedan dan slobo­
dan u Jum i, pa sam pomislio da pogledam malo zatvor. Sas-
valm izbliza, nisam ga još nikada video.
— Vi biste i paikao pregledali do dna,, zar ne? — odivraiti
stražar mrgodno. Ali, sada je već malo oborio pušku. — Hoćete
Ii da vara dam jedan predlog? Potražite m''i3 L ili Moreno. U
njenom apartmani,u je ugodno sveže. Im a i nekoliko-lutkica koje
će vam preikra.tć'U vreme!
— Dobar predloig — kliminu Sejn glavom.
— Voleo bih kad bih i ja mogao da odem — produži stra­
žar — ovde napol'jiu čovek lako može pretrpeti toplotni udar.

26
 ★★★ 5 E J N ★★★

— Za zatvorenike mo'ra da je još gore — prim eti Zapad-

njaik.
— Koga tO' j'Oiš interesuje! — Cev puške se ponovo pod>iiže.
— Nestanite konačno! Tamo napred je naš kapetan! Ako vas on
otkrije po.tprašiće m i dobro! A toga m i je već zaista dosta! Ja^
šite, čoveče!
Sejin potera sivca odatle. Bio je skoro siguiran da ga Mek
Dejd nije prepoanao. On će sasvim pravovremeno videti Šejna
noćas iz neposredne blizine.
Pr:i tome je Šejnu bilo j'asno da neće bilt'i jednostarvno pri­
bližiti se Mek Dejdu.
To je pokazivao i prepad prethodne no-6i. Mek Dejd je bio
podmaiikli niltko'V. Tip s kojim čovek mora biiti đavolski oprezan.
Mora da poistoji način da se Mek- Deijdiu iščupaij>u otrovni
zubi. A li kafco? Doik je jahao nazad ka Ju m i, Šejm nije od­
m ah našao odgovor.

«>

O dm ah kraj „Palas” ho'tela nalazila se berbernáca. Vlasnik

je bio naliickani om anji čovek sa loknom na čelu, na.mazano.m
uljem i u belom mamtilu. Sejn m u dade novčanicu od pet do­
lara.
— To je z a p e n u i b r ija č , a u z m ite sebi i p iće !
To niije bio uopšte neoubičajen postupak. Kao Sejn postu­
p ali su mnogi lju d i na Zapadu, ne želeći da im neki stranac ba­
rata s O'Strim čelikom oko vrata. Berberin izađe iz svoje radnje.
SeJin uize brijač, naoátri ga, nasapuna lice i pažljivo poče da
struže bradu. Zadubljen u misli, razmišljao je kako da izađe na
kraj sa Meik Deijdoim i bezopasno oslobodi Toma „Crvenog V u­
ka.”
Dogodilo se k a d je pi0‘vuikao p o s le d n ji p o te z b r ija č e m p re k o
Oibraza.
Nešto okruglo i tvrdi priitislo ga je u leđa.
— Ne miči se, kučki,n sine — prosikta m u muški glas za.
leđima. — Saimo m rdni ušima i prostreliću ti šiju!
Besan zbog svoje bezbrižnosti, baci Sejn pogled u ogledalo.
Iza njega je stajao jedan musaivi mladić četvrtastih ramena
i širo'koig lica. Bdo je goloiglav. Kosa m u je ličila na raščupanu

27
slaimaritou. Samoizadovoljan osmeh lebdeo mu je u uglovima usa­
na. Revolver m u se podiže.
— Tako mii svega, nećeš mii uima.či! — poviika mladić. — I
ja 6u oSmah naplatiti za tebe pet sto^tina dolaira. Ti ćeš sada
sasvim lagano i opremo ođiloži'ti brijač. Onda ću ti uzeti pu­
caljku, i zatim ćeš odmarširati iiz ove berbennice pravo ka zat­
voru . . .
, Šej« se cibradova u sebi što je svet puin buidala. Jedno od
prvih pravila koje je naučio, rukujući oružjem bilo je da n i­
kada ČDveku ne pritisne cev uz leđa. Jer, ako nail'đe na iskus­
nog boirca^ onda to može da predstavlja brzu smrt, aM ne za
o.noig u koga je uiperena cev.
Bez ikaikvoig nagO'veštaja, bez ubrzanog diisamja ilU zateKanja
mišića, Zapadnjak se okrete ulevo, van vatrene linije i još U
po'kreitu šćepa prcitivniku gvožđuriju. Zgrabio je onog plavoko-
Bog za zg'lavak i neimiiloisrdino mu iskrenu ruiku.
Revoi] ver zveknu o pod.
U sled^ićem trenutl-ciu, mladić tresnu o zid.
Odim^ab zaitiim iispusti panični, užasnuti krik. Stajao je is-
kolaičenih očiju i, po'l'iljka pnikovanog za zid.
Sejin mu protisnu brij'ač uiz grlo. Reči su mu kapljale kao
točno olovo u mladićeve uši.
— Pevaj, prijatelju! Odmah! Ko te je nagovorio na ovu
prokletu gliupoisl?
Užasnuitih očijiu, zurio je ovaj u briijač pod braidom.
— Za ime sveta, ne! Pusti me da bežim! Nikaida te više ne­
ću uzneroiraivati!
Sejn se nije dao zavarati.
— Go^vori! — proisikta. — Koje ti je koipille obećado pet
stotina dolara da md ugasiš sveću?
Mladić je drhtao kao u groanici. Dah miu je zaudarao na
jev'tinii viflkii, 1 mešao se sa smradom štale, koji je i'sabiij'a'o i'z nje­
gove odeće.
— J a to ne znam! — grcao je. — Saimo se šuSkalo. Govorilo
se da kad bi te čovek ščepao, našaio bi se neko ko bi plaitio za te­
be!
— Hoćeš da m i kažeš da si sve ovo ri’zilkovao saimo zibog
g o v o r k a n ja ? Glupost! Cini m i se da si z a b o ra v io da ti je bri­
jač još u v e k p o d v ra to m ! Hajde, o tv o ri već je d n o m gubicu! Mo­
je s tr p lje n je je pri kraj'U.
Mladić zadirhta još jače. Izgledalo je kao da će m u svakog

,*V8
 trenuitika oči ispasti iz glave. Sajnu se činilo da će nlitlkioiv pre-
svisnuti od straha. Ali, to još niije bio razlog da ga pusti da po-
begne.
— Ti si izgovotriio jafco kraipne reči kada si bio u predlnosti
■
— objasni on bespomočnom mamlazu. — Trebalo bi da ti i sada
usta prorade, in a č e . . .
Prekimuio je u pola reče-mi'ce.
Pokušao je još da se okrene.
Ali, tip koji se ušuinjao u berbernicu bio je brži. I bio je od
drukčilje sorte nego onaij žrtoklj'unac sa kojim je Sejin upravo
imao posla.
Vlisoki Zapaidnjak oseti revolversfeu cev, koja ga je pni'tiisnu-
la u leđa, i odmah se povukla. To je bio čoivek iiskusain sa re­
volverom i koji je anao za sve trikove.
— Satmo mi'mo — prom rm lja pro.mukaiO glais. — Jedan po­
grešan pokret, i imačeš ruipu u leđima, veliku kao tvoja glava.
J a im am ,,kolt” sa speoi'jalniim m e cim a. . .
Sejm ostaide nepoimičain. Potisbivaio je bes koji ga je obuizi-
m'ao. Onda m unjevito i hladno odmeri mogućnosti koje su m u
još preostale.
Mladić posrnu u stranu, zakašlja se i uhvati se rukom za
vrat.
— Ja sam ga uhvatio, Murtre! — grcao je. — Izuo sam či­
zme i privukao sam mu se tiho kao mačka. Pet stoitina dolara
pnipada meni. Ja sam ga uhvaitio . . .
— To baš tako ne izgleda — odvrati pridošlica. Onda se ob­
rati Zapadoj'aikiu. — Okremi se! Sasvim polako!
Sej'n posluša. Ugledao je vitkog sedokosog muškarca, čiji
eu obrazi bilii prekriveni srebrniim bodljika.ma. Na licu je imao
duboke bore. Koža na vraitu bila mu je naborana. Ali, uprkos
vid ljiv im znacima njegove starosti, zračio je gvoadenom čvrsti­
nom. U dosntoi je držao ,,kolt” čiji su specijalni meci zaista
mogli da zadaju užasavaijuće rane.
Pogledao je u poniklovanu zvezdu koj'u je pridošlica nosio
na džemperu.
— Šerif? — upita.
— Maršal. Zovem se M urtri. R adim već trideset godina za
zaifcon. I živim jioš uvek, jer nisam preduziim^ao ništa rizično, ni­
ti sam načinio neku idiotsku grešku. Ni jednu jedinu. Zato se
rađe ne nadaj da 6u baš sada načiniti prvu grešku u svom ži­
votu.

29
 i e * * S E J N ir -k ic

Sejn tek sada utvrdi da i mlaidič nosi metailmu znaiSku.

Sigurno pomoćnik.
— J a sam ga ščepao, Murbre! — kukao je ovaj. — Pusti me
da ga zatvorim!
— ZaivežiL, Basker! — zaireža M urtri. — I doista sa prićom o
pet stotina doJara! Ja 6u ga zatvoriti. Aiko je on zaiiata vredan
novca, ja ću biti taj boji će to naplatiti!
M ladić naćini Ijuititu grimaisiu.
M urtri priikova svoj pogled ponovo na Zapadnjaka.
— Zatvori odmah brijač! Jednom rutoom. Onda ga položi u
stranu.
Bilo je očevidno da je nam em o pustio Sejina da drži biri-
jač. Naime, ovaij je Zapadnjaku bio u deisinoj nuci, Sto je is-
kU'učivalo mo'gućnofit da Sejn potegne revolver.
Sejn je odmeravao mogućnost da baci mairSalu bnijač u li­
ce i da ga tilme za jedan tremutak omete. Mo'žda bi uispeo da se
baci u stranu, i da se dokopa zaklona iza beirberske sitollce.
Murtriijeve oči se suziSe.
— Mogao bi sto puita da pokužaS i nikaida ti ne b i uispelo
— primeti zveadoinoisac, kao da mu čilta miMa. — Zato Uičliini što
ti kažean!
Sejn pomireno zaiMiopd brijač.
— Shvatio satm da žaliiite da me zaldrailte u svom zaitvoru,
maršale? Sa kakvim razlogom?
— Osurmnjičeni ste da site proSle noićli u boteiiu ustreMll
jednog čoveka na zadrajeim stepaniStu. Odigovarate tačno opiisu
koji nam je dao jedan hotelski siuižbenik. Iznajimiili ste sotou, ali
je prošle noći niste ko^ristiM.
— K ako dolaaiite na to da sam u®trelio čoveka? — uzvraiti
Zaipadnjak protivpitamjem. — Ko je uopšte bio taj tip?
— Jedan profesionalni bookar, boji je radio u jednofl jetviti-
noij krčmi kraj reke.
— J a nisam poisetio nijadniu krčmu sem ovog hotela — ab-
jasrti Šajin. — I nisam upoznao nikaitovog kiockaira.
— TUižilac i sudija neka time trljaju glavu — promTmJja
M urtri ravnodušno. — Vi i izgledate kao neko ko drugoga mo*-
že da sredi brao, a da ovaj ne stigne n i da reaguje. Video sam
kako ste sredili Pita Baiskera. Hoću da kažem sledeće: vi ste u
to vreme bili u gradui, i im ali ste mogućmioiat da smakmeite koc­
kara. Svejedno iz ko\g razloga. Nestali ste zatim, i sada ste se
ponovo pojavili. Imate obezibeđeno mesto u zaitvonu.
30
 'k ir 'k S E J N 'k ir ir

Svatlucanje u njegoivim oioima pokazrvalio je da i an

na pet stotána dolara o- ko'jiiima je govorio Baskeir.
— Ne radi se samo' o m'rtvom kockairu — nastavi maršal
— već i o troijici koije je prošle noći jedam čovek oiru'žjem na-
terao u reku. Oni se više nisu pojavili. To poikazuije da su b ili
pijjani, i da su se negde iameđu Jum e i zal'iva udavilld.
— To ste mOigli da ouijete samo od Eliga Mek Dejda — od­
vrati Sejin muMo.
Gela ova priča, međutim, mije imala smdsla. M urtri neće
oiduistati od to'ga da ga za.tvori. Time bi plan za oslabađanje To­
ma ,,Crvenog Vu/ka” bio uniiÉten.
Sem toga, Sejn je anao da zako'n u Arizoni nije ni bal'ji ni
gori nego drugde. Nije gaijio nikakve iluiziije o tome kako će ova
stvar teći dalje. Ako se jednom nađe u ćeliijd gradskog zatvora
u Jumd. neće više im ati nikaikve šanse da iz nje izađe živ.
I, bez sumnje, za njegovu bilo bi plaćeno tih pet stotina do­
lara. Ako bi pošao sa Muirtoiijem, to bi značilo da mora da ra-
6una sa kuglom u leđa. Ustreljen pri pokuLŠaju bekstva — sta­
jalo bi u zapisniku.
Došao je do uibeđenja da moira da rizikuije oćajničku bo'rbu
za svoij živo't. Postojao je samo jedan ialaz: da po^traži zaklon
iza berberske stolice i da se pomada da će do>ka6iti Muirtriija
i Baskera sa dva brza hiica. *
K ad bi samo jodan meitak promašio, i )0 bi znaidio njegovu
sigurnu smjnt. Moirao je da se usudi. Druige mogućnosti nije bilo.
U tom trenutku, začu se i^-nonada jodam ženski glas.
— Vi ste po'činili užasnu grešku, maršale. Ako je potre^^^*o,
zakleću se na biblij'U da oivaj ćovek niikoga nd’j e ustrelio.
Sejn poigleda u stranu. Žena je im ala koisu boje žita. On je
već jednom viideo. Radila je kao neka vrsta službenioe u hotelu.
Sada se naslomila na okvir vrata iza kojih je jedan prekriveni
hodnik vodio ka hotelu. Pogled joj je bio čvrst, pomešan s iro-
»ijo m prema maršailu Jum e koji je začuđeno gledao.
— Kako to, mis Dansi?
Nosila je beizobličmu haljinu, ali se njena zigoidna figuira ipak
raspoznavala. Lice joj se nije moglo nazvati posebno lepiim,
ali, nije bilo ni ružno.
— CuiH ste šta sam rakla — odvrati žeina. — On nije n i­
koga ustrelio niti koga naterao u reku. Jer, on je proišle noći biio
u mojoj soibi. Cele noći, maršale! Od deset uiveče dO' sedam ujut-
ru!
31
 'irk'kSE'JN ir'tr-ir

Bask«r poče da gunđa sa neverioom. Onda se blesavo za-

fcíkotao. Muirtrijeva donja vilica se opusti.
— Čujte v i . . . — pO'če.
— Ne, vi ćete mene saslušati — oidvrati žena. — Ako ne­
ćete oidmaih da me pustite, otići ćemo kad sud'ije Kratotrija i ta­
mo razgovarati dalje. Sta mislite, koliko ćete dugo moći zadr­
žati ovog džentlmena, kada poinoviim svoj iskaz pred suidiij'om?
M urtri zatvori usta. Usne su miu predstavljale samo tanku
crtu. U njem u je kuivalo .od besa. Ali, samo nakratko. On je bio
čovek koijii je naiuičio da igra s onim kartama koje miu na'iđiu. Da
izdrži loše deilijenje kada se mora, i da sačeka bolje. Ppobadai-
jući poigled kojiilm je fiksdirao zapadnjaka pokazivao je jasno da
će pokušati i drugi puit. Onida se maršal obrate ka svom pcotnoć-
niku.
— Baskere, giledajte da potraižite doka Lomaiksa! Neika
vam priilepi flaster na vrat!
— Do đavoila! — poviika Basber. — Sasvim je jaisno da že­
na laže!
— Siguirno — pnogunđa M urtri — i dovoljino bi Milo da je
samo malo priikliještLmo, pa da p iizna da laže. Zatim b i nas
gradski savet otpustio, jer smo jednu ženu i k tome vlasnicu
imanj'a nado.zvol(jeno maltretirali. G ubi se odavde, ti, glupa gla­
vo!
Gurniuo je Basikera ka izilaziu i piošao za ngliim.
Sejn se polako opustio. Odmeravao je ženu. Ona zatvori oči
i otvori ih ponovo.
— J a ne puštam svaikog muškarca k sebi — objasnila je.
— Zbog toga je M urtri m'orao da prihvati mojiu izjavu. Dogod
ja istupam kao svedok on ne može ništa da pred'uzme protiv
vas. AM, on je pravi đaivo'. Možete biti sigurni da neće oistaiti pri
jednom pokušaijoi.

Pobaza na Zaipadnjakovo lice, ko<je je joé bilo preffcriiveno

ostacima sapunice.
Bolje nego krv, pomisli Sejn. On opra sapamiou.
— Zahvalan sam vam za vašu zaštitu — reče ženi. — Ipađc,
voleo bih da znam šta će me to koštati.
— Ne više od onog što ste vol(jini da platite. Bar se na­
dam.
— Izgleda m i da ste juče prisustvovali mom razgovorni sa
Mek Dejdom. J a sam vas viiideo, ali sam m-isido da ste samo so-

32
 'k 'k 'k S E J N i t 'k 'k

bari'ca ili tako. neSto. Sam toga, verovao sam da ste auviše daJe-
ko da biste nešto raziuimelli.
— Proistciriija ima izvanr&diniu. akustifcu. Sa jednog mesta
možete da čuijete šta se šapuće na drugom krajiui. Uzgred, ja
sam i vlpsnica hciteda, ako čoveik može uoipšite nazivati vlasništ­
vom nešto što je pireiko krova zaduženo. Nema n.;ikoga u graidni
kame nisam ništa dužna. Moj m už me je pre gcidilinu dama os­
tavio na cediilu pošto je i poslednji naš doiar proikookao. M oja
cana nije viisoka. . . samo toliko da odeim odavde. Negide gide je
kraj senovit i zelen . . .
Pogleda ga i ugrize se za domj.u usnu.
— Razgctvarali ste sa Mek Degidcim i cibećaJi miu novac. Ic?
toga zakl'juiauijem da ga imate dovo'ljno. . . dovodglno da mi pla;-
tite hiljadi u doilara . . .
— Mora da ste čuli i o čemu sam raago.varaio sa Meik Deo-
dom. O oislobadangiu jednoig zatvorenika. Platiiou šta tražite. Ali*
oinda ćete siarađivati u toj stvari. U redu?
Iznenađujuće jasna pojavila se u njeigovog svesti uiloga ko­
ju je ona trabalo da cdigra. Bdio je to rešejnje problema kako da
ove noći obavi stvar sa Meik Deijidiomi.
— U redu — siložila se. — Mogla sam da ciSekujem da ću
morati da učdmim vuše, a ne samio da vam Muirtrnja skine s vra­
ta. Ali, vi bi trebalo sada da se sklooite s vidiika. J,a sam Ciuda
za pet stotima dolara kojii bi biJd isplaćand za vaau glavu. To je
upravo orno Stio je omaj kockair proiala noći hteo da zaradi.
— Da li se razgovaralo o tome ko će bih pet sttottiiina dotlao“»
platiti?
— Nije. Cuij'te, ja im am podirum u kome čete bitti sigr-’O-nL
Samo tri čoveka znaj'u da ta prostiarija uoipšte poisto'ji. Hcćeite
li da vas od vod em?
K lim nuo je glavom i pofcazao ka vratima. A kad se oma
okrenula u stranu, položio joj je ruku na beidro. Nj^eoia rujka
kliiznu ka njegiovoj i om oseti nienu gia'liku, tcipnu kolavu
Ona ga po'gleida duibotko., iskosa.
— Ti znaš da ja još nešto oćekujem za novac — n'aismeSi se
Zapadnjak.
— Naravno. Do popodne sam na poslu, ALi, z a tim . . . sto­
jim ti na raspolaganju.
Pomislio je da će taikio a a ua^iprojaitmigli naičiJi pnov€»fci diug'Ov
vrelo popodne.
 S E J N 'k 'k 'k

VI
»
Podruim je ktiao šest razliioiti’h izlaza, kao šito su bili vrata
i proeori dio zemlje. Bilo je malo opasnoeti da uinuitra bude pni-
klješten. Prostori ja se nalazila u uglu, odvojena ziđem, a pred
njom j« bilo dovoljino kram.« da bi svaiki nasilni ulaizak iizaizvao
neopiisiivu galamu.
Misiis Darsi m u je dala ključ i pasuidu punu vode. Zatim,
pošto m u je rekla da se zove Nan, ostavila ga je samog. Micižda
je saida bi'la na putu da ga proida Mak Dejdu. Sejm je taj rtiziik
uiraounao. Platiće žemi dvastruiko od onog što je Mek Deijidlu obe­
ćao. Suminjao je da z^a nju postaja balji izlaz nego da se drži za
njega. ■
N ije više razanišljao o tome da M je njegova odU'uka istprav-
na il'i' ne.
Pnostoartjja je bila mrajčma i prijatno sveža. Sejn skide koiSu-
Ij'u, izu čizme i ispruži se na polijski krevet. Spremao se da osta-
talk dana provede u poilusnu. ,,Kolt” je držao u desnici, u svar-
kom trenutku spreman za paljbu.
Samo je još na čas pomislio na M urtrija, maršala Jum e i
njegovog pomoćnika.
Kada bi ih ponovo sreo, morao bi ih na maštu ubiiti. Tu je
odluiku dcuneo betz ikakvog kolebanja. U svakom gliučajtu, morao
bi da iih skloni s puta, aiko je hteo da ostvari svoj plan.
Dremao je, viiše puita zaspao, a onda se s'asviim razibudiio.
Osetio ji6 da je d©o popodmeva već prošao. Nan Darsi se još mije
pakazrvala. To je moglo nešto da dokazuje, a moglo je da apso­
lutno ne znači niiišta. Sejin se skide i opra od glave do pete. Sa­
da je bio spreman na sve što će m u doneti veče.
Dok je izlagao telo struji vazduha da bi se osuSio, začuo je
tih i šum. Nako se približavao podruimiskoj prostariijli.
B ili su to lalil koraci.
K ada je Nam Darsi uišla, dnžao je revolver u rtici. Ona se
prvo nasmeši na ovakvu scenu, a onda prasnu u smeh.
— Mora da je opasno životi s tobom. Ako ti svaki put ta­
ko reaguiješ. . .
On skloni revolver. Očevidno, nije imala mikaJcve potagme
namere. U svakom slučaju, nije nosila skniveno omaje. Srve što
je im ala bila je jedna prozirna potko-šulja, koja joj je dosezaila
do kukova. Ona je potcrtavaila njaniu izazovnu žeinstoost.
— Došla sam kasnije nego što sam rekla. Ali, morala saan

34
 SEJN

još nešto da obaviim. Spakovala sam stva.ri koje ću panabi 'ja

sobam kada večeras vozom u jedanaest krenem na Istok. Uz
pu:t sam još osluškivala šta se priča o pet stotina doflara koji bi
trebalo da budu plaćeni za tebe. Pokušala sam da »tkrijem fco
je nači.ni'O tu ponudu, ali, nlko i:/.gleda ne zna.
Mek Dejd, pomitslli Sejn. Možda se bojao da ga ne O'ptuže
za kršenje zakoma ako se abki-ije da je prjimiio o»d njega noivac.
— U rediu —■reče. — Ne igra nikakvu ulagiu.
Prišla m u je sasvim bliau. U polasvatlu proetoriije, otsećao s«
saimo blagi miris njenotg tela.
Kada je zagrlio počela je da drhti. Razbudila se njena gJad
za muškarcem koga već davno nije imala.
— Sa.mo još trenutak — šapnu jiOij Zaipadlnjak, dok je žena
već uzbuđenio diisada. — Prvo ću ti ispričabi šta treba noćas da
učiniš, da bi zarad'itta h iljadu dolara . . .
Tiho joj je objasinio kakva će biiti njena uloga u oslobađa-
njiu „Crveno,g Vuika.”
Osetio je kaiko je još jače počela da driče. U o.čima joj se
jaisno razabirao strah.
— Ja . . . ja miislim da bih uspela kad billi samo znala gdte sa
aailazi Mek Dejdova kuća.
Sejm joij pažljivo opisa put.
— I ti ćeš ići u kazni'i'miau? — pitala je sa nevericom. —
To ja nikada ne bih oibaviilal
— Ti to i ne mo.raš.
Bez iijeiđme reči više, om joj skide košuljiu. Telo joj je im alo
mlečne »blike u polutamii. Sećaaje na Fioan Giorrman nitj<" ga
optereći.valo. Ona je sada. s;!i?i:imo billa u Los Andjeltiiu i put je
po>veo ko zna kud. Sejn nije davao ni pet oara 7.» budućnost.
Osećao je za prošlost, živeo u sadašnjici. A »adaanjiica — U> ja
bio poliumračan podru,m i naga Nam Darsi.
N apolju je j<oš bilo suviše svatk» da bi s€ ueuđiiio da iKađe iiZ
skrovLŠta.

Sledeei trenuci .qu projurili kao u .sinu.

Pala je noć. Neoibično tamna. Pun mesec trebaJo je da
izađe tek oko jedanaest. Dotie je Sejn mo«i-ao da se priiiicjio
udalji od Jume.
 'k ie 'k S E J N -k -k ir

N an Darsi m u je dónela hladnog mesa i lileiba pre nego

što se ujpuibiila da ispiini zadatak koji je trebalo da joj doinese
h iljad u dolara.
Šejm aprezn .0 napuisti ho'tel. Neprimećen pro'bio se do štale
za iznajmljivainje, gde je iznajm io konje.
Prvi proiblem rešio se sam od sebe. Sejn oitkri štalara kako
hriče n á svojoj stolici iza krila prednjih vrata. Muve su se te­
turale u milirisu viskija koji je izlazio iz njega.
Šejin O'Sedla i sivca i šarca. Iskoiristio je piiiliteu da napuni
vre6u mešavinom zoibi i ječma. Hrana će pamoći ¿otnjinia da
izdrže sve napo,re koji im predstoje.
Kao naplatu, utisnuo je banknotu u šaku uspavanog šta-
lara. Vlinuo se u sedlo sivca, po.vuikao šarca za sobom i iajahap
u tamiu. Kroz kuivuidave, uske pokraj'ne uilice stigao je brzo do
ivice grada.
Odaitle se držao direktno puta za kaznionicu, čije su blede,
tačkaiste svetlosti služile kao oirijentacija. Kratko pred ciljem,
načiinii blag.i luk i na severnoj ivici kamenoloma iskoči iz sed­
la. I položaj kairaanoiloma ja pažljivo opiisao Nan Darsi.
B'Mo miu je po'lrebno pet m inuta pešice da bi stigao do kuće
Eli Mek Dejda. Jedan od prozora stajao je o.tvoren, a unutra je
goirela sveitiljtoa,' Nan je bila upred razgovara sa Mek Dejdom.
Sejn načulji uši.
— . . . i zaista će se on vratiti u sobu koju je u mom hotelu
iznajm io — Oibjaónjavala je Nan uverljivo. — Njegove stvari su,
u a im i, tamo-. Misliim da su suviše vredne za njega da bi ih os­
tavio. Ja ću vrata zatvoriti lokotom. I jedina sam koja mogu
da ih otvarim.
Mek Dejd se počeša palcem po čekinjama na bradi;
— I ja ću tamo da čekam na njega, je li? Dobro!
— A Sta je sa pet stotima dolara, koje za S e jn a __ — poče
Nam.
Mek Dejd je prekide pokretom ruike.
— Nema pro'blema. Mazda će biti i više od pet stotina, ako
Btvari budu išle kako treba. Možemo o tome raizgovara.ti__
On se naže kao ženi. Nan kim nu glavom i nasmeši se, po­
kazujući da je zadovoljna.
Sejn se skloni od prozora i obiđe kuiću. Bez muke je otvo­
rio vrata na zadnjoj verandi i proáao kroz kuhinju. Zapušio je
nos zbog sm,rada kojii je vladao u toj prostoriji. Pittao se 2^t>o
m nogi Ijudii žli've kao svinje. ,
 •kic-k S E J N -k ic 'k

Utišao je potpuno korake. Onda opazi da je to preterano.

U dneviiicij so.bi nai^'nuio se Mek Dej'd prelko Nan Darsi, praviačio
ruliom žuioinc po njenom toiu i gC'VOiri« uzbuđeno.
— J a sam te toJiiko ča&lo viidao u gradu i n i veTOvao niisam
da ćeroo jcdiii oun . ..
On iioneaiaida uimuče, kad m u Segn zabi cev revoilvera u leđa.
—■Da se nisi maliriiao, Mok Dejde! Ili ćeš oiUimah uimirebil
Nan, s'k'L'Oiid se u stranul
O na po.hita da se inaikine izv a n doim,aiša.ja k apetana steaže.
P ojurila je ka prednjim vralilma.
— Kro'lileita kućko! — krikrnu Mek Dejd i Mede da paj'uri za
ženo.,ra.
Šejn ga tresnu sa cevd revolvera. Mok Dejd posrnu u stra­
nu i treisnu na. pod. Krv poće d.a m u tače po obraau. Udarac ga
je poigo.diio' u sle.p.oioi.niicu.
— UsLaj! — narodii Zapadnjak. — Sada iidemio da ‘izvućemo
„Crvonog Vuika!”
Napoilj'u se osvrnuio briižlji'vo.. U blizini nije bilo n i žlive du­
še, dakle-, n'jkak'vc oipasnoisti. Sve je išlo lepo. AM Sejna n.i\j£ rta-
p.'UŠlaJo osećaajo da sc to odvija možda suviše glatko.
P.o,tei'a.o. je M;j>k Dojida prad so.bom ka severnoj ka,piiji kazmi-
o.nico. Otvorio lm je stražar noiza.in tcircLSOivain i odsutara dlubotn.
Pred njnma je u tami ležalo d'viariate. Hrkanje je zujalo ne-
ravncime-rrLOi kao neko prodenje.
ticijno.v plan se i dalje ositvariivao bez napoira. U stvari, m-o-
gao bi .'¿beg toiga da bude steoain. Ctok m u ni njogo.v insljakt nije
Siig.ializiirao uikukvu opasnost. Zato i iiiaje mogao da otkinige uz­
rok svc'je p&iaj'ne biiige.
G'uriiuO' je Meli Daj.da piiSitoljarn.
— Ćuiti i kreći .se brže!
I ovde u sla'ažari pred bio,kom ćelija, gde Siu biilM najopaisniji
zatvoironloi, stražar je hrivao. I opet drugi stražar n.Lje bio pri­
sutan. Sejn nači'n’i l-i'orak ka spavaću i zari m u cev u potiljaii.
Imao je utisak da ovaj d dalje spava.
Onda oikrenuio cev ka Mek Dejdiu.
— Uami Idj'uč cd ćelije ,,Crvan.Oig V uka!” Ti ćeš oitvc^riti
vrata i dzvasLi ga. AM brzo! Inače te izvcsni anđeo s neba više
neće moćd sačuvati od kiugle koja će tii prosviraitd glavu!
•Sa pritajenim m rm ljanjem , krenu M ek D ejd pred Zapad­
njakom u ćelijski bk«k.

an
 'k ir 'k S E J N ic ic 'k

I sada se sve odvijalo veoma brzo. Ki(juč se okrenuo u bra­

vi na ćeliiiji „Crvenog Vuika.”
„Crveni Vuik” izjuri, baci se u jednom skoku na svog muči­
telja i htede da ga ulivati za grlo. Sa prigušeinim uzvikoim stra­
ha, ustuknu Mek Dejd prema Zapadnjaku.
Sejn staide između njiih i nabi snažno dršku revolvera poLu-
indijancu u stomak. Ovaj se savi d klo,nu unazad.
— Go.tovo je s tim, ti, tvrda glavo! — prosikta Seijn. — Za
deset miinuita bićeš sloboidan čovek. Ali, ne i ako ti je pre svega
do toga da svoijii m ržnj’u iskališ na o'voj bitangi.
Gurnuo je Mek Dejida pred sebe. „Crveni Viuk” je 'išao ne-
posredino iza njega.
— Potrebno m i je oružje — prošaputa. — Do đavola, daij
m i pucaljku! Ja ću tog poikvarenoig psalmopevca napuniti olo­
vom i sam sebi proikrčiti poit iz ove paklene rupčage!
— Dabome da bi to uradio — procedli Zapadnjak — ald bi
odmah zatim sebi obezbedio grob na zatvoreničkom groblju.
Prošli su kroz stražanu. Jedino oružje pri ruci bile su pu-
Ske u stalku, aJi zakatančene. „Crvend V uk” hteo je da razvaJi
fitalaJc.
Sejn ga na vreme zgrabi za mišicu i gurnu ka spo^lljnim
rratim a.
— Napred! — naredi. — Kreći se što možeš tiše. Ka sever-
noj kapiji. To je naš put za bekstvo . . .
Nigde niisu viidell drugog stražara, kojd je morao da buide
na službi u ovom bliohu. Sve je još uvek dšlo glatko. Za nekoliko
trenutaka biće kraj severne kapije. Sejn je tamo trebalo da is­
p lati Mek Dejda. A onda će se sresti sa Nan Darsi koja iih je če­
kala sa konjim a . . .
Iznenada nastade duboka tišina u dvoriStu kaznionice. Sejn
je mogao da čuje škripanje čizama na nogama „Crvenog VuJca.”
— Stoj! — nairedi.
U njegovoj glavi zaizvonilo je alarmmo zvonce. Siiinuilo m u
je gorko saznanje da je nešto prevideo.
— Kako to, do đavoda, da si ti potpuno obuičein? — upita
bez daha.
— Hej! — začudi se „Crveni V uk.” Zar si ti poverovao da
ću ja go kao od majke rođen izaći u slobodu? Odmah sam na­
vukao svoje prnje čim sam čuo od stražara da ću noćas iz a ć i.
A stražar je to mogao auti samo od Mek Dejda. ;
 'it 'k 'k S E d N 'k 'k *

Sejn m unjevito pohida ka izdajmiku, k o ji se već bacio a

Btranu, i u dugim sk'oko'vima j'am uo u tamu.
— Sada! — viknu kapetan. — Zgrabite ga!
0*=i**,h su reagovali na naređenje. Iza sevemog zida ćelij-
skog bloka izleteli su o<ni što su vrebali u dubokoj senci. Dok si
udario dlanom o dlan, okružio je Zapadnjaka desetak lju di.
Nasrnuli su na njega slepi od besa, udarajući ga pesnicama i
gazeći ga čizmama.
Sejn je uspeo da iizvuče revolver i da ispali dva metka. Od­
jek se prolamao dvoirištem kazinionice.
Jedan od napadača sruši se uz glasan krik.
Onda su ga zgrabili za ruke i podigli. Počela je surova ob­
rada. Podmuklo, sadističko maičenje koje je naredio Mek Dejd.
Ali, u istom trenutku, začu se glasno naređe«je kapetana stra­
že.

! , VTI

— Nemojte ga ubiiti! Dovediiite ga mena!

Sejn se borio i dalje, iako je bilo bezi/zgledno da će uspeti
da se otme, Njegoiva akcija je bila brza, a udarci snažni.
Uspeo je da oislobo'd'i jedinu ruku i da tresne jednog od na­
padača u lice. Prodorni urlik bio je odgovor.
Istom rukom, zgrabio je drugog za vrat, tik ispod brade.
Prsti su m u se duboko žarili u grlo čo-veka, prodrmao jc tog ti­
pa, i snažno ga odbacio od sebe. Rukam a i kolenima očajnički se
borio za prostor.
AM, bi'lo iih je ipak S'uviše onih koji su ga udarali i gazili.
Revoliver ®u m u oteli iz ruke. U sledećem trenutku, zveknula 'e
drška „kolta” o njego^vu glavu. On oseti slabos-t. Pred očima mu
je zatiitrala izmaglica.
— Svemoćni je na našoj strani! — povika Meik Dejd. —
Oborite ga! Ali, ostaivite ga u životu!
Zapadnjak posrnu u stranu, u pravcu odakle je dopirao
Mek Dejd'ov glas. Poislednji, očajnički pokušaj da ga dohvati.
K ad bi ga se diočepao. Mek Dejd bi na mestu bio mrta'V. Svejed­
no Sta bi siledilo potsile. Ostali ne bi biili dovoljno brzi da đavoi-
»kom kapetanu straže spasu život.
AM, ni Seij'n n.ije bio dovoljno brz da dohvati Mek Dejda.
K'elco m u je Dreprečio put. Sejn ga zgrabi obema^ rukama. Raz-

39
 •k if'k S E J N ★-A'-ir

jaren što ga je ovaj zadiržaO', on ga steže kao u presi. Co'vek za-

stenja pod Zapadnjaikoviin stilskom.
Za sve to vreme, od ,,Crveno,g Vmka” nAje se čuilo ni glasa.
Dok je ma to mislio', Snjin je po drugi puit bio pogođen drškom
S'Cip'stv&ri'O'g revoilvera. Oin klonu na kolena., pokušavajući da po­
novo ustgine, Stražari ga zgrabliše za obe ruke, trudeći se da ga
priitienu aiz tlo.
Ipak, uiS'peo je. Otresao se jediniog, a drugog je udario pes-
nicoim u stomak. Ispumillo ga je divlje očajamje. CuiO je bolno
urlanje strpžara koji je usituikn,uio od njaga. U daljiiini siu psi
Jum e počeli nomirno da lajiu. Jedan od stražairskiih pasa prilazio
je re?;u:ći.
Po trećii put oboiriili Zapadmjaika. Ovaj put je pao licem
na zemlju. Dvojica napadača baciše se ceilom svojom težinom
na njega. Do'bio je udarac u rebra, a neSiiji zamah vrhom čiizme
za dlaku mu je promašio p,oit'jljiak. Pcikušao je da skupi no-vu
snaigu, i da se ipak dočepa Mak Dejda.
Dahtali su i psovaJii, bacajući se na njega. Sejn pod svim
tim priitiiskcm uiske da se otereme, boreći se po;ileid:njom snagom
da se oisovi nia no,ge.
— K učkin sin je jači od bika! — viknu jedan koji ga je
držao za ruku. — Prijidaizimiile ne'štol Brz-ol Pre ntigo .5to smr.ska
sledoćcm l’ice kao Sto je to učinio Tom:psonu!
— DRi'iri-ne! — zaknka i drugi Rtražair. — Preizumi ga, Mek
Dejde! Ili ćomo morati da ga napi^miimo olovom!
—- D ajte m i pu.^ku! — .grmnu kapeitan.
Sejn polcuša da se izdigne na kolona, a onda na stopala.
Dvojica stražara i dr.ije su ga stezali. D ahlali su od naprezanja.
Otrci^ao se jednog, zgrabio druigog d iiskrenuio mu ruku. Odljeknu
divljački krilk.
Zapadnjak pofcuša da otkrije Mek Dejda i da ju n ie na
njega.
Ali, dole se osvrtao, pogodi ga ir-nova udarac po glavi.
Ovaj puit bio je to kundak kojim je zamahnuo kapetan straže.
Ote mu ise uzvik trijumfa kada je Sejn pao na zemlju, i os­
tao da leži u prašini.
— Pravda je poibedlila! — grmeo je Mek Dejd. Brzo se sa-
že, pretrese Zaipadinjaikove džepove i u,ze mu noivac. Onda do-
dade. — A .sada. . . u rupu s njim !
Zgrabili su Sejna i surovo ga počeli vući . . .
Sej.nu se razmače magla pred očima i o,n poče iejn,ova da se
40
 'k 'k 'k Š E J N 'k 'k 'k

bari. Bacao se na sve strane, čupao se iz ruku sprcivodkiika, fcogi

EU ga drža-lii očajn ički.
Iznenada, blesnu svetio. Pod plaimenom jeid'ne baiklge pred
Sejnom se ukaza tamna, zjapeća rupa. On pojača napore da se
oslobodi.
— Pustite ga! — povika Mok Dejd otpozadi. Stražani ga po­
slušaše i raisprštaiše se u stranu. Sejn posrnu naiprad, zanesen
vlastitom težinom. Pokušao je još da se baci u stranu, dalje od
jame. AH, pokreti siu mu bilii previše spari i tromi.
Mek Dejd ga m unu kundakom u leđa. Nije više mogao da
se ziadirži. Posrnuo je dalje napred i pao preko drvenog. stepe-
nááta u kao smola tam nu jam u u uglu dvorišta kazniionice. Nad
n jim se uz tresak zatvori jedan pcMopac — gvoizdena pleća,
učvršćena u gvoadend ram.
Začuli su se uzvici olakšanja.
— Iskušaj sad svoju snagu! — povika Meik Dejd Sejnu. —■
Ti si u jam i! I u jam i ćeš o&tati, dok je ne napustiš .. . u m rt­
vačkom sanduku!
Zapadnjak zaista pokuiša jioS jodnom. Po'ffniUit se pofpeo site-
ponicama, ispružio ruke da napipa vrata, koja su ga poklopila
u ovoj paklenoj t?jmi. Onda po'dupre odozdo ramenima gvozde­
nu ploču, i pokuša pvoim sna.ffom da je izdiííne.
Ali, iimao je premalo mesta. Nije mo.frao da primeni sistem
poluge. Vrata se nisu ni pomakla.
Sada je zna.o gde se oailaKii. U svakoii kaznionici postoji tako
jedna jama, gde stavljaju poisebno nepoko.rne kažnjenike da bi
ih um irili. Crveni V u k ” je takode bio ovde. On je to i pome-
nuo.
Činjenica da se nad njim nalaze gvoi:':dena vrata govorila mu
je kakve će još paklene mu.ke morati da izdrži. Straána vrući­
na letnjeg dana kroz gvožđe će biti još višestruko jača.
PokuSaio je još jedinom da potiisne ploču. Nije mu uspelo.
Sada mu je položaj bio potpuno be:inadežan. !3a puno gorčine
grdio je Nan Dar.sii, jer, ona je morala biti ta koja ga je izdala
Mek Dejdu i omogućila mu da m u poistavi zamku.
Psujući, lupao je pesnicama po gvozdenim vratima. Go^re
se pun zadovoljstva smejao kapetan straže.
—- Budite pozdravljeni. Mek Dejde' — povika jedan mu.ški
glas.
Bio je tO' glas Džsroma Dirana, koji je Sejnu obećao dva­
deset hiljada dolara za oslobođenje „Crvenog V uka.”

4t
 H t 'k i( S E J N ir 'k *

I Sejn je osluškivao, šta je Diran govorio.

: Bio je (to čovak koji se beskrupuloznošću i mraCTiim poslo­
vima bogatio, stekavši miiione.
— Onaj, ko'ga sara Meo da izvuCem . . . je li glo>bodain? —
upita došljak Mek Dejda.
— Naravno. Kao što ste želaM. Vi ste m i za to^ do'voljno
p latili — od’w a ti Mek Dejd. — Siguran je lakode da ga ni&o
neće goniti. Službeno ne nedo'stajo niko sa naáe liiste kažnje-
nika. Zapraivo, noća« je bio pio-kuišaj beiksiva, ali m i smo t'iipa
vratili i za k a m u zatvoirili u jamu. Mo.žda će do suitra iBdržati.
A li,.to jedva da je nioigiuće. Preikosuira ću se pomcili’ti za nje­
govu bedmu dušu i sahrainiiti ga, kao Toma ,,Crvonog V uka,” koiji
je iizguibio život pri bekstvu.
Sejin udahnu diubo'ko. Sada j-c znao .šta ga čeka. A znao je
takođe i kome treba za to da zahvali. Me>k Dejd i Diran su is­
planirali načiin kako da ga se otarase.
Još jedan glas se gore uimeSa u razgoivor.
Fimiz Moidlin.
— M i treba .sada da krememo na put, sef! U želeiznickom
vagonu je znatno svežije. Som to;"a, vago-n će biti priikoipčan na
voz koji u jedanaest kreće na ist&k. Sam loga, moći ćemo pra­
vovremeno da obavimo posao u ruidnioima u Tusonu. Iz papira,
koje sam poineo .sa sobom iiz Los Andele.sa, vidi se jasno da nam
je vreme od velike važnosti. . .
— Do davo-la s tnTi! — prekide ga Diran. — Recite šefu
.'»tanice da ćemo osiati jO'.š jeda^n dan. Hoću da ositanem na pog­
rebu koji nam je obećao Mek Dejd.
Sada se sve uklo^pilo. Modlin se bio vratio za Jum u. Diiram
mora da je već bio ovde da bi bio na vezi sa Mek Dejdom. U
među'vremenu se Modlin pobrinuo za oslobađanje Toma ,,Crve­
nog Vuka.” A „Crveni Vuik” je pravo.vreimeno bio obavešten da
bude u pripravnosti. Sada je on .slobodan, kao što je Diran že-
leo. Privatni želoznički vagon nalazi se negde u bliizini. Vero-
vatno na nekom .sporednom koloseku, istočno od Jume. Tamo
može Diran da se povuče i da saček'a na Sej-novu sahiranu.
— Ako biste hlcli cta nas pratite, Mek Dojde . . . — reče D i­
ran — l>i’će ša.mpanjca i^z leda!
Sejn se obliza jezikoan po osušenim, iispucanim usnama. U
usko^j jam i je i sada, noću, biilo kao u pekarskoj peći.
— Ne, najlepša hvala — odgovoiri Mek Dejd uadržano. —
Pre spavanja moram još da razmišljam i molim se.

4 :
 i r i r ' k s E J N - k - k ir

— No, onda m i daijite novae k o ji ste m u UEeli — zatbraži

Diran. — To 'je mwj nO'Vac. Pet stotina dolara možete zadtržati za
seibe. Daću vam i pet statiina kao nagradu za Sejnovu glavu.
Srećan sam da se sve završi tako. Ovo rešenje svih problema
zaista m i se dopada. B ila je to naknadna, ali izvrsna vaša ideja
da tog besnog psa dole zatv o rite . . . i pokopate kao „Crvenog
V uka.”
— H vala — odvrati Mek Dejd. U kupno dve MOjade dolara
od vas, pet sitotiina dd S ejna . . . to je dobar poslić! A ko vairti još
jodnom budem abog nečega potireban, stojdm vam u svatko doba
na raspolaganju)!
Onda D iran proigovori još jednom. Njegov glas je odjekivao
glaisnije i .iz neposredne bliizine. Izgledalo je kao da Weoi pred
gvozdenim .vratima.
— Sejne! Ti si bio preitspoljna luda! J a sam ubrzo posle te­
be doÈaio lu Juinm da, sam oi1ikiu|pilm „Crvemag Vuika,” pošto si m i
ti javSto kalko sfboge stvari. M isli na to dok se ^budeš pržio doJe u
tom roštilju. I pomisM koMco .bi ibilo iboilje da sada knsitariš po
severnoim Pacitfitou, u lovu na kitove! M odlin je to po mom na­
ređenju «redio za tebe! ,
Palíosno se cerio. '
Doban plan, zaista. „Crveni V uk” je bio slobodan i niko ga
nije gonio. Sejn će umesto imj.ega biti pokopan na zatvorenič­
kom grobljiu. A M ak D ejd će obaviti obred. Sve zato da bi se
ispunila Diranova želja i iz nekih još neotkrivenih razloga
„Grvenii V uk” bude oslobođen.
Samo je još jedina misao držala Sejnov moral; moraće ne-
kalko da ositane u životu da bi se razračunao sa Mek Dejdom.
Zatiim sa Diranom . I ipri tom i sa Modlinom.
Ptonovo je podupro ramem.ima vrata. Ona jedva malo zaš-
fcrapaše. Alüi, niisu se otvorila.

TruitMo se da sačuva ¡snagu. Spavao je u nejednakim raz-

maiciima, uvek se budeći od tižasn.ih snova. Konačno se probudio
kada je tam a počela d a 'Medi. Onda se videla prva uska pruga
svetíla i siunce je odsk'očiilo na istočnom hiorizontu.
S .icrnietnađujiućom snagom razlila se vrelina ¡iznad njega, vre-

43
 'H - kürS E JN 'k'k*

katovu inilkada .raind^e ináije doživeo. O n je itoao bogata isku­

stva za «sobom o tome áta znači život u pustinji, AM ovde, u ja ­
mi, sve je foiilo goB užaismlje.
Znoj m u je lio iz po<ra. Alli, istirajao je u pokušajiu da svuže
odeéu i time seibl olališa sitanje.
Disanje m u je po0taio teže, /nedastajalo je vaizidiuha. Morao
je da se prl3|jlubi sasvim luiz vrata i da prilljulbi usta uz jadmu (pu­
kotinu kako bi uidahnuo svež vazduih. Pitao se samO' da 11 će
se ugiuž'iti, lilii će m u vreo vaadaiih feuišiiti pluća i tako preikira'titi
TMuke.
Od kaanlomice su dopirali daJakii, prigušeni šumovi. AM u
blfeiill se niije mi'cailo niSta. N ikakvi koraci koji bi poikaizivald da
neko nad Jamom čuva stražu. To je očeviidho bilo nepotreibno
kada čovek n ije imagao d a izdigne vrata soips’tvenom snagoon.
Žeđ s« pretvorila u neopisivo, proždrljivo čudovište koje je
Zapadnjaka ščepailo svoijiim kandžama. Tome su se pridruižiile
i müslü koijie su mi ¡siginaliizirale pradistojeáu smrt. Smirt o žeđi u
ovaj 'užaisavajućoj vrelini nastupa brzo.
Stegao je zube. Odlučio je da se ne preida. Iako niije znao
kaiko će m u to kccistilbi. Ipak, sa svakim novim beskonačniim m i­
nutom, rasla je njegova želja da preživi. Vol;ja, to je ono što je
u njermu ositajalo, i kad je sve dirugo popuštalo i slamalo se.
Po'sle Čitave večnoisti, vrata su se iznenada O'dškrinruia. Zas-
lepljjuij'uća svetlost i strašna vcnuóina jiuimuše umutra. Sumce je
stajalo u zeniitu.
— Još uvak si u živoitu, ti, Saitamiino kopile? — zafcreSta
Mek Dajd. — No', nećeiš'još dugo.
Pokrivala ga je isopstvena senjka. Jedan sitražar diržao je vra­
ta otvorena i stenjao od napora i toplote,
Seljn pokuša da se uispuže sitepenicama. Pogled nr»u je bio
uperen u kapetana S'traže. Isipnužio je ruke, žeileći da 2®rabd tog
čoveka, da ga povuiče u jam u i zadavi.
Noikti miu zaparaše Mek Dejdovu čizmiu. Kapetan sitraže se
nasmeja, podliže nogu, udari čiiznnom Zapadnjaka u grudi i gur­
nu ga.
Sejn pade naizad u jam u. Bio je ljiu(t na sopstveinu slabost
i osećaj vrtoiglaviiCe kojii su ga oborili. Onda pokuša ponovo da
se uispuza uz stepenice.
— P rži se još malo — cerio se Mek Dejd. — Kada-vrata
budu sledeći puit otvorena, ovde će biiti anđeo sm rti sa tvojoina
bednom dušom u r u c i. . . ^

44
 -k 'k -k S E J N

Vrata se zaitvor.iše sa treskom.

Sejn se pripreimao iznoiva da se bari, da pojača svoge napo­
re da ostane živ. Svegedno koliko je slabašna bila nada da će iz­
držati.
Morao je da umre. Sve što je mogao da učiini bilo je da taj
trenutak odloži.

vni

Pro§la je čitava veCnosrt.

Puin gneva, Seijn je ignorisao ogrebotine, rane i žulljeve na
koži. Im ao je osećaj kao da mu je lice izrovaišeno iglama. Č u ­
čeći i oborene glave dreždao je u praanjavo-j rupi. Ja m a nije bi­
la dovoljno duboka da bi mogao da stoij'i. A suviše uska da bi se
ispružio.
On je još samo positojao. Ništa više. I
Uhvatio se za poslednji plam ičak života u sebi, kao daivlj©«
n ik za slamku. Podnoisio je nesinosnu jaru sa saznanjem da će
m u se život ugasiti ako još nešto ne preduizme. Utišao je disa­
nje i čekao na jedinu, prosto smešnu šansu, koja m u je ostala:
da se vrata joS jednom otvore i da Mok Deijd ponovo sitane iz­
nad njega pre nego što ga napusti poslednja snaga.
Kleo se da u takvom trenutku ne bi ponovo pogrešio. On će
to đubre uvući u jam ii i isterati m u dušu na nos pre nego što
sam uimre.
Ali, istovremeno je anao da jedva može i da račima s tak­
vom situacijom. Sudbina se potpuno okrenula protiv njega.
Još nikad u svom životu nije doživeo takvu jaru. Lice m u
se užarilo, grlo se sasuišilo., pluća prosio usahla. Bio je to nago-
veštaj pakla, taj demonski plamen koji se razgorevao u njego­
vom telu i izazivao ludaćke bolove. Im ao je osećaj kao da je
ovde čučeći proveo ceo ljudski vek.
Zm urio je, ali nije mogao da se zaštitti. Oči kao da su m u
bile ispunjene vrelom prašinom. U slabom svetlu, koje je pro-
diralo kroz pukotinu nad njim, kao da su pred njim počeli da
igraju neki zlobni patuljci. Za njega je sada bilo teže odupirati
se i ne dozvoliti da izgubi zdrav razum, nogo da udara glavom
o gvozdena vrata dok je ne smrska i tiime prekine ovo surovo
mučenje.

45
 N ije mu bilo jasno kaiko još uvek uzdržava, Miniuiti su se
TilkM, Ali, dn se nije dao.
A onda se do.god'illo neSto zibog čaga siu njegovi izgledi po-
»tali malo povo/ljnijd.
Negde u rano. papoidine iznenada se s'vetJlost u gas i/la. Onda sin
počele da seva.ju munje ko'je su ovde, u podizemlju, dedovaile
posebno sablasno.
Od ‘snažne grmljavine zemlija je zadrhtala i Seijna zabođeSe
bubne opne.
Spustio se letnji plijusak. Procvala oiblaka, kakva se ne do­
gađa često u pustinji. Velike količine vode potekoše zemil'joffn,
koiju je nedeljama. pailiCo sumce.
Kiša je zagluaujuće dobo vala nad Zapadlnjakovom glavoen.
Njegova životna snaga se po(no.vo razgorela. Podigao je gjaiviu
i priljubio je uz ivicu vrsita, usmama uz zarđan me<tal. Nada ,mu
se ispunila. Voda je curiila umutra.
M ui’.na i s okusom na gvožđe i rđu, prijala m u je. Jeir umi je
nakvasila usne i grlo, Spa®ao> se bar privremeno od užasne že­
đi. KiiSa je još izvesno vreme pljuStala nesmamjenom sna­
gom. I tek kada .<iu se kaplijice pretvorile u tanak mlaz, uspeo je
Sejn da utiša žeđ,
Joiš je jodnu prednost donelo’ nevreme. Dnevna jara biila je
ublažena, A oblaci su i dsilje prekrivali nebo, i nisu dozivoMi
suncu ponovo da izađe. Više nije imao osećaj da će živ zarđati
o^vde.
Danas ga nisiu ubiJi ni vrućina nii žođ. Kaiko će biiti siuitra^ to
je bilo drugo pitanje. Znao je da joi,š jedan vreo dam u ovom
paklu neće preživati.
Mek Dejd nije morao ni«1a više đa učini nago da ga do-
volijino dufijo drži ovde doie. A Džerom Diran samo da stopltjivo
.sačeka da .se sve o.ko.nča. Sve, Ceimu f?e Sej'n joiš nadao, bfiflo je
da se vraita na-d njim večoras još jednom otvore. K ada se Sisce-
reno Mek Doidovo lice pokaza nad njim , Sejnu će biiti poitreb-
no samo malo više snage nego prošli puit da ga zgrabi.
Samo da se ne dasi da poinoivo propusti pr'iliku. Da miu ref­
leksi d dalje ostanu veoma, veoma sipori.
Prvo tiho Skriipanje nije čuo.
A onda, kada se škripanje ponovilo, ko svrđl'o m u je eenr-
nulo kroiz uspavanu svest.
Podigao je glavu. Krv m u je brže zastrujala u ži!l>ama.'Slivar
tio je da je nastupio trenutak u koji je poilagaio svoje nad©.

46
 ★ ★ ★ S e j n ★★★

Nešto m u je izgledalo čudno, ^ i j e se videla niika.kva sv ^-

Isosti niiko nije izmenio niijednu reč. Čulo se samo snažno ste­
njan je čoveka koji je očigledno sam podizao teška vrata. Sejn
utv rdi da ih mora biti dvojica koiji tu goire poslaj'U. Jedan je za?-
brinuito šaptao. Covek nad vratima je prom rljao nervozan odgo­
vor.
Svejedno, kako god sve izgledalo čudnovato, to je moigao
biti samo Mek Dejd. Iz nekog razloga, koji je samo on zna»v
m ora da je izdao naredbu da se vrata otvare. Jer, niko druigi U
kay.noionici ne bi se usudio da tako nešto naredi. Sejn nije ve-
rovao u to da bi iko hteo odavde da ga izvuče. Nije bilo niikoiga
u Ju m i ko bi bio zaiinteresovan za to.
Sagnut, skupljao je svoju snaigu.
Zatim, kada su se vrata neato viiše otvorila, raspoiznao je
Bvetlucanje zvezda na nebu.
Sejn po.j'uri uz stepenice i sklopi šako oko vrata jednog čo­
veka.
Onda se trže od snažnog iznenađenja. Osetio je da je koža
pod njegovim prstima neobično nežna. I telo, koje je privukao
sebi. Začu se tihi krik bola. T(<k sada slivati Sejn da se radi o
žeml.
Otvo-nio je šake.
— Za ime sveta! — prošaiptao je u bezgraničnoim ijzineinađe«-
nju. B ila je to Nan Darsi, koja se borila za vazduh i trljala
vra't.
JoS uvek nije mogao da veruje ništa, okranuvši se ka dru-
gojn, koj'i je na'pregn'uo svu snagu da sasvim otvori vrata.
— Ti? — O’b rati se tiiho ,,Crvenom V uku.” — Coveče, ti mo­
ra da imaš slamu u glavi kad si se ovde vratio!
Na taj je načiin Zapadnjak izrazio beskrajno čuđenje što je
paluapač preuzeo takav rizik. Bio je slobodan i niko ga nije go­
nilo. Onda se vratio i izložio o^pasno-sti da ga probuši stra-žarski
me'tak.
— Znam, zaboga! — prom rm lja ,,Crveni V uk,” — Hoću da
ti kažem kako je bilo. Kada sam prošle noći pobegao kroz sever-
m i kapiju, bio sam čvrst u odluci da se odmah izgubiom. Na­
dao sam se da si i ti uspeo da se izvučeš. Ali, pošteno govoreći,
ndisam time lupao glavu. Onda sam zatekao na putu O'VU ženu,
kako sa ko.njima čeka na na>s. Nagovorila me je da me sakrije u
nekoj podirumsikaj prostoriji, pa da se veičeras vratimo. Proklet-
47
 -k-kiíS E J N * * *

Rtvw., ja sam lotdtu'veik 'bio m'eikan prema ženama . . . to je i razftotg

zašto sam se uopšte oíhreo' u ovo'j ikaznionici . . .
Nari uitisuKu Sajínu neSto u milau.
— Ponefla sam ti ovo. ViSe nisam nd uz naglboil'jiu voljoi mo-
güa da íSéeiprkam.
Njegoiva (Se šaka sMopi oíko. drSke -revOflvera. O m žje imu se
ÍSiriiilo noo'bična. Ipaik, bio je to šestometnd revolver, kaliibra
čeitrdeset ,pet, su-deći po težini,
— U gradiu se raširiilo giovorkanje da je Mek Dejd nekoga
zatvorio u jaimo — nastavi Nam užurbano. — Bila sam sigurna
da to možeš b'iiti samo ti.
— I ja sam čuo — iimioša se „Crveni V uk” — i piroMeito
sam doibro paosećao s tobom,, jer sam znao fcroe Sta proila,ziš. I
sam snm ,poicl 'tim đavo'ljim vratim a čučao i pajstfttti su me da za.-
rđam ! Nego. čtuij . . . ja sam jedinog stražara na severnoj kap iji
tsreidio ka.da smo ula.zild. Pasji sim m.i je jednom oipaJiO d'vadeset
uidaraca bičem. Naj'rađe bih to uradlio sa svakim od ovih tipova
ovde po,iođ'iinačno. . . ali minogo je važnije du se mi sada iz­
gubimo!
— Da — slo'ži se Nan Darsi, drhteći. — Mek Deijd je nare­
dio svojiim lijuid'ima da me ceo dam 1;raiže. Zato Sto ni.sam bfila na
njegovoj otraini gomiće me do božje kuće!
Uprkois svim mukama koje je iizdržaO', osećao se Sej'n veé
vEdino bolje. Du'bo¡ko je ud'isaoi, uspravio se i njegov mor/ak je
ponovo proradio uiobii'čajeinoim brzinom.
Osvrn.vio se po dvo-niisitu. Raispoznavala í?u se samo pojedi­
načna svetla. Niisu se ouild nikakvi šumovi. Cak n i oidflom.ei raz­
govora, kojii b i inače dopirali iz kuhinje i stražaTskih fcućicEU
— Gde se, do đavoda, k riju ti tipovi? — procedio je.
— Većina od n jih su zaiprarvo u bolndci — oidvraiti „CrvetnI
Vuik.” — Nan je čuJa kako se u gradu o tome priča. Najmamje
šesto-rica n.itikova su gadmo uideifeni. Kao da su se prot?(le noći
hvatali u koštac sa nekim grizliiijem. S-tražar, koga sam sredio,
bio je jeidliini na službi. Ako. ga neko nađe. nasitaée oivde pakaoi.
— O ba konja čekajiu na istom mestu gde i proSle noći, Sej-
ne — obavest'i ga Nam Darei. — Platila sam za n jih ti ,5tali za
iznajmliivamje. I relda sam „Crvenom V uku” da ćete obojica ja ­
hati na juig, ako uispete.
—■Doibro — sloiži se Zapadnjak. U' dvoipišfbu se joS niSta ni­
je micadb. B ilo je moguće da su sada šanse veće. Niije 2jreao 5ta
*P.
 ★★-A-S E J W

da počne sa Nan Dai'si. Ali, o tome može i kasnije da razmisli.

Okronuo se ka po'luapaču.
— Kreći! Gledajte »boje đa se izvučete mdavde!
— Ne traba mi dv&put reći — prom rm lja „Crveni V uk”.
— Stitiću vam leđa — oblasni Sejn. — Kada prvi pucnji
padnoi. . . traiite dailje! Ne oiltrećiie se.
— Ne! ^— prc'testoivala je Nan Darsi.
— Caila si ata j« rekao — progunđa „Crveni V uk” i zgra.bi
je za m'išicu. — Hajde već jedinom, ledi! Napred! Meni vGć h i­
ljadu mrava grize leđa!
U d aljili su se brzo. Prosto ih je pro,guitsila tama. Sejn im je
dao mi(nut predmosti, a onda krenuo za njima.
Brzo s-e snašao. S&ve>rni zid počinjao mu je neposredno 3
leve strane. Severna kapiija nalaziiia iza polo'viine dvoir'šta. Pri-
bio se uza aid i u njegoivoj senci hitao što je brže m-ogao ka ka­
piji.
I šta onda kada bude iizvan kaznioinice?
Na, o'vo pitanje je sam sebi ođ.r>avO‘'n^ brzo. Prvo će ?e po­
brinuti 0 M ik Dpjd'ii, a onda o Diranu. Vra/i-iće no.vac koji mu
je oduzet. A nnplatiće i ostatak koji mu D iran dup:uje. Istovre­
meno će se pobrinuti za to da Nan Darsi i „Crveni V uk” bez opa­
snosti napuste ovaj krrj.
Naglo je prekinut u mislima kad su se. nedalel'.o od kapije,
na jednoj zgradi otvorila vrata. Traka svetla pade u dvorište. U
isto vreme začuo se gla.s Elija Mek Dejda.
— Na.š novi direktor je naredio da ispraznimo jamu. Dakle,
učiniću to. Ali, ne da bi onog tipa prebacio u ćeliju . ..
Izašao je. Neko ga je pratio.
— On je, uostalom, sigurno već m rtav — nastavi Mek Dejd.
— Njegova pojiann du.ša sigurno već odgovara pred n^'b?,skini
sudom. Ako nije tako, pobrinućemo se za to čim otvorimo vrata.
A onda ćemo priprem iti pogreb.
Sejn steže zube. Na svetlu se raspoznavala Mek Dejdova si­
lueta. Teškim, koracima dolazio je u pravcu Zapadnjaka. Sejn je
sada znao koliki ga je delić vremenr» ,«ačuvao od toga da ga stave
u m rtvački sanduk. Iako bi Mek Dejda i sada najrađe zp^liivio
gO'Hm rukama, ipak je bio zadovoljan Šansom da ga odmah
smakne.
Podigao je revolver, zategao oroz i naniSanio u predeo trbu­
ha, iznad Mek Dejdove kopče na remenu.
U sledećem trenutku je povukao.
4 Sejn 38 49
 'iH t'kSE 'JN ir'irif

Revolver prasnu. Ali, cev zanese u stranu. Cist promašaj.

Mek Dejd zaurla od užasa i baci se u stranu.
— Zatvorenik u bekstvu! — . povika. — Na severnoj kapiji!
Sejn opsova, ali samog sebe. Morao je znati da sa tako ne-
■oobičajenim primerkom oružja ne može postići preciznost svog
„reimingtiona.” Stražar, koji je izašao sa Mek Dejdom, pohita ka
severnoj kapiji.
bejn nanišani na njega, držeći ovaj put revolver malo u stra­
nu. Cev ponovo zanese, kada je povukao obarač.
Ali, ovaj put pucanj je bio praćen bolnim krikom.
' Stražar se preturi u ti-ku i ostade nepomičan na tlu.
Najm anje još dvojica su sada trčala preko dvorišta ispred
Sejna, da bi mu presekla put ka severnoj kapiji. Verovatno su
dolazili od istočne i glavne kapije.
Otvorili su vatru. Cevi su blesnule u tami.
Sejn odvrati sa dva metka. Ali, nije imao osećaj da je ijed-
nog od progonitelja dokačio.
Instinktivno je promenio pravac i požurio ka zapadnom zidu,
atnajući da je iza njega reka.
Sada su se novi stražari pojavili u dvorištu. S ubilačkim ur­
likom pojurili su za njim . Mek Dejd je viknuo nešto, ali je ostao
u mestu.
Sejn je napregnuo vid, ali, nije mogao ni'tačno da ga razaz-
rta, a kamoli da ispali siguran metak.
Potrčao je ka jednoj svetiljci, koja je označavala zapadnu
kapiju. Odlučio je da oružjem prokrči sebi put.
Iznenada, Mek Dejd ponovo viknu.
— Pustite pse!
Zapadnjak je sada znao da mora da se bori za život. Nije bio
tako brz kao inače, a koraci su m u bili nesigurni. Časovi u jam i
*u ga zaista . iscrpli.
Keko mu se preprcči i istovremeno uplašeno kriknu.
Sledećeg trenutka gonilac otvori vatru. Ali, mcci prozviždaše
kraj begunca.
Tada ga je Sejn već dostigao, i udarcem revolverske cevi uk­
lonio s puta.
Ali, sada su psi b ili slobodni i brzo »n se približavali. Krvo­
ločni lavež odjekivao je u noći.
Sejn polete ka drvenoj kapiji koja je premaSivala visina io-
veka. On se malo vrati, uze zalet i udari svom snagom ramenom u
nju.
 ★ ★ ★ S E JA /* * *

M etalna reza popusti, škripeći u ležištu.

Još Jednom navali Sejn ramenom o vrata.
Išlo Je. Bilo Je dovoljno široko da se provuče.
Okrenuo se i oterao pse sa dva poslednja metka.
Onda posrnu u slobodu.
A li, krvožedne zveri su se nezadrživo približavale.
Nije imao izlaza.
Reka Kolorado bila j-e direktno ispod njega,
Sejn potrča strmom obalom i baci se u tanm u masu brze vo­
de.
U istom trenutku, struja ga Je, zgrabila i povukla.
Jedan od pasa skoči razjapljenih čeljusti koje m u škljocnuže
u prazno.
Sejm bi povuiCen u dubinu. Toumo je sve diuiblje i im ao j®
očajnički osećaj da se nikada više neće dokopati površine vode. ,

IX

K a« bespomoćnu lutku, neobuzdana snaga reke vrtela je

Sejna. U trenutku Je o.setio šok kao da su ga ponovo bacili u onu
užasnu jam u. Vodena masa Kolorada, koji Je na ovom mestu bio
širok skoro pola kilometra, zgrabila g;x Je ledenim prstima.
Ova vodena masa koja jo jurila ka Kalifornijskora zalivu, do­
lazila je iz bezbrojnih lednika na Stenovitim planinama. Cak n i
nemilosrdna vrelina pustinjskog sunca nije Je mogla zagrejati.
Sejn se vrteo u sve besomučnijim krugovima. Težina vode po­
tiskivala ga Je sve dublje.
On grčevito poče da sc bori protiv neobuzdane prirodne sna­
ge. Opet je to bila borba koja Je i^^gledala beznadežna. Pluća su
počela da ga bole, kao da će se u sledećem trenutku rasprsnuti.
Znao je da mu preostaje samo Još nekoliko delića sekunde, ako
neće da se kao beživO'tni komad drveta oitkot-rlja ka maru.
Bacakao se oko sebe, suprotstavljajući se pritisku vode. STCun
snagom, koja m u je još preostala u mišićima, micao je rukam a i
nogama.
I uspeo Je.
U nekoiMfco trenutaka, od kojih je svaki moigao da imiu bude po^
slednji, prokrčio je sebi put nagore. Bilo je to beskrajno olakša­
nje, kada m u se glava promolila iznad povr.šine. Nad njim su na
crnom noćnom nebu svetlucale zvezd«. Duboko je uvukao vazduk
u pluća.
 tSt-At-A- s e j n -kic-ic

Onda je začuo lavež pasa. Bilo m u je jasno da je pod vodom

proveo saiiio neicoliiio seii-undi. fcjiepi oa jarosu, psi su ju rili duž
ooaie, gde su čekan na zrcvu koja im se ciniia sigamoni.
Posio je udaiuiuo vazduh, faejn je ponovo oio poiiSnut pod
vodu. Ali, ovaj p u i je osiao samo lirativo u crnoj cluDini rei<e.
Ubrzo je ponovo izronio i pokušao snažnim zamasima da probije
p ut napoije iz struje.
Bio je dobar plivač. Tu veštinu naučio je jos kao dečak. Ali,
nikaua m u to nije biio tako važno kao sada. istina, ta veština se
ne moze zaboraviti. Tome se pridružilo i životvoruo dejstvo hlad­
ne vode, osećaj da se njegovo prosto isuseno teio ponovo natopi­
lo tećnošeu. U njem u se probuuila nova snaga, i oajednom se ose­
ćao odlično, kao pri norniainim okoiiios..iina.
Međutim, nekoiiko trenutaka kasnije postao je svestan da će
teŠKO uspeti sopsivenom snagom da se uucepa obale.
Bilo je mnogo poum uliini virova, koji su ga bacakali tamo-
-amo. i-iije m u uspevalo da se održi na jednom pravcu.
Prosio je proiilizio ispod železnicicog mosta. Za trenutak je
ugledao teretim voz Koja je tiuda pro^lazio. Ogromno oico lo.kcnio-
tive bacalo je svetio daleko u i^alifornijsivu noć. Onda se pojaviše
i s’vetla Juiine, ali se usikoi'o izgubiise i.z vida. S obe strane reke,
vladala je sada duboka tama.
Gotovo je, pomisli Zapadnjak. Više nije imao nikakve šansa
da ostvari svoj plan. Diran, IVlodiin i Kii iViek Dejd proći će ne-
kažnjciao. A za „Crvenog V uka” i Nfm Darsi nije više nuogao
ni'šta da učini.
Sve m u se to sada činilo izgubljeno u velikoj daljini. Jer, nije
m u polazio za rukom koraiv koji je prvo morao da učini:
Oslobođenje iz zahuktale vode.
Ova divlja reka, koja se proipinjala kao poišašaveo, neukroće­
ni ždrebac, nije be-z osnova opisivana kao ubica. Svake godine uzi­
m ala je svoj smrtonosni danak medu nesrećnima i neopreznima.
Sejn je očajnički pokušao da izbegne toj sudbini. Ali, nije više bio
siguran da za njega zaista postoji spasenje.
Trudio se da ekonomiše svojom snagorri, da se samo toliko
napreže da održi nos nad p'o'vii'iinom vode. Ali, struga ga je ba­
cakala kao lutku i svaki čas potisliivala pod površinu. P ljuju ći
i kašlj ući, ponovo je izranjao, sa vodom u grlu i u plućima.
Bio je prisiljen ponovo da pliva. A svaki pokret ruke ga je
nezadrživo približavao tranulJsu u boime će njegova snaga ko­
načno popustiti. __ j

SSt
 ★★★ S e j n

Sejn ndije stajao prvi put na pragu smrtiv Doibro je poiznava«

taj osećaj.
Skupivši poslednju snagu, izdigao se u vodL ‘
Uspelo m u je da iskoči dopola. Onda po tonu, pa pokuša iz­
nova.
Tražio je izlaz iz vode koja je ključala, zuiio napregnuto p ri
bledoj svetlosti zvezda . ..
liineinađa je oit’k rio nešto što m u je uiliilo' nov.U) inadu.
N ije viiJše znao kako' miu je utipelo da đcipllva diatle. PosJed-
n jim naipo.roinx ;sina,ge baicdio se ka panjiu, kojii ¡je leižao toliJko dlu-
boko u v'oidü da je blo akoro' naviidiljiiv. Uzidiizatlo ise A viiiše polom-
Jj-emiih grana.
Stablo je verovatoo iSćuipala oliuja, i bacila ga u vodiUL Sega
je znao da neće im ati da'ugu šansu da se doikioipa nekctg dii"'V0taw
Jedina od grana ogreba ga po- glavii. Stablo ga udairii u rame.
Ipalk, uispeo je da ga ščeipa i čvt£i1,o se uibvsitii, Sitinuja ga je snaž­
no odvlauila O'davde. Stablo se iaaljzalo i kofarljalo po tailiasima.
Sejn mije popuiStao.. Bijo je čvinsto 'Oicii]iui£io da. se sada na
preda,
Jo-š je živeo.
I naimoravao. ja da ostane u žLvortiu;. A omda dia «čitni sve š(to
je namoravao. Na prvom meshu, b ili su omi kajii su podimiuildo
poikuišaJii da ga uibiiju.

Posle izvesnoig vremena oko njega je sve postalo sivo. Svest

m u se maglilla, Ondia je oacitiio da još uvek visi na stabliu, iko^je
struja goini. Zatim m u je doiprlo do svesti ^da« više ne oseća ni-
kakaiv bol. Bio je to čak prijatan osećaj. S tim osećanjom, to­
nuo je u sve duiLlje sivilo,, dok m u m.ii3li 4 oscićanja miisiui poiipu-
no iSčezli, Izgubio je sveist.
Ovo stanje okoinčaJo se tako naglo kao da su se ianeinada
pred njim o.tvo'rija neka vrata.
Osetio j'O zrake jUitarnJag sunca, koji su ga grejalii, Cuo ja
rzanje jedno'g konja i lupkanje kopita hliau njeigovotg liixíav.
Odjeknuo je glas jedne žeme: i
— M olim t e . . . probudi se! Ne mogu podneti dia &i ma::tavl ■
N jena ru k a ga je drmusala za rame.
 ★★★ S £ J W

Sejn se odupre o obe ruke i malo se :i.zdiže. Zmiiirkajući se

osvrtao. Jedan trenuitak balela su ga oči kao u paljene. Nalazio
se na pes-kovitom sprudu, koji se uzdizao kraj jedne obale. Sta­
blo se nasukalo na taj sprud. Sejn je ležao ispružen krag sta.bla,
i njegovo odelo sunce je već biilo osušilo.
Roza Gorman nagi-njala se nad njim . Noisila je iisbu suknju
I istu bluzu u koijoj je viideo u odeljku onog pulmanovoig vago­
na.
Osmortario je, a onda uiporio pogled mimo nje u dva oeed'laíia
konja.
Kosa joj je biila samršena, a lice zarumeneli.
— Ja h a la sam pola noći — objasnila je. -— Tik preid svita­
n je resila sam da ovde pretražim. Bio je to srećan slučag da sam
te našla . . . pre nego drugi.
— Drugii?
i Glais m u je bio još drhtav od napora koje je preživeo.
—■Im a ih mnogo koji te gone. Verujem da je prva grupa
aidaljena naj'više tri i po killometra. I miilsiim da bi bilo H'aj'bolje
da se iagubimo odaivde što je moiguće pre.
Prokleto doibra idojia. To je Sejn morao da priana. Ali, sa
takvom razdaljinom ipak je preostalo još malo vremena.
Ustao je i iauo 5i:z;me. Istresao je iiz n jih vodu i ponovo iihi
wwrukaio.
Roiza Gorman je čučala pred njiiim i posmatrala ga napreg­
nuto.
— Reci m i brzio: jesi li Toma „Crvenog Vuika. . . ” oeloibo-
đk>?
— Jesam.
— H vala nebesima! — izlete iz T^je sa dubokom zaihvalnoá-
6a.
— A li, iuprkois tome, ja ne znam da lii je i sada još na slc>-
bodli.
— Meara biltdi! — reče uivereno Roza.
Ustala je i prišla bližam od dva konja. Brzo je preturila bi-
sagC; i pruižilia Zapadnjaku nešto umotano u komaa novina.
— To je sve što sam za kra,tko vreme mogla da nabavima
u jalo. Uzmii sve. Ja niisam gladna.
U pa.piru se nala.zio okrajak hleba, tri tvrdo kuvama ja ja
i više odrezaka svinjskih koitlata. Sejn poče sve zajedno da trpa
U sebe.
— Sta si m islila time; za tako kratko vxeme? — utpiita de-
voglku.
M
 ★ ■#riír S E J/V

— Im ala sam osećaj da moiram brzo da dalujam, jer je u

gradiu počela potraga za zatvoraniciima. Dvojica siu, kažu, u
piitaniju. Jedan je, navcdino uispeo da se doikapa siigiuirnosti pli-
vajiUići rekcim. Znala sam da to ne moiže biiti „Crveni V uk.” Jer,
o.n ne ziia da pMva, Onda je sac'pšteno da je viđen jadan jaJiač,
koji je velikom brzlnfom jahao prema ju'gu. Bila sam sigurna
da to moTa biti upravo o.n.
Sejn pogleda devo.jku.
— Onda si n-abaviJa dva konja 1 ovu branu i za svaiki S ilu -
čaj pojahala na jug, zar ne? Nadam se da si imala dovoljno
vremena da pomeiseš i neko o-ružje . . .
Roza se ugriize za danju usnu.
— Im ala sam vremei-na, alii, više nisam 'iimala novca. Za ko­
nje sam dala sve što- si mi ti u oin,o.m vagonu osla.viio . .. ^
N a poim injanje časova u ode ljku omiih spavaći.h koila, obrazi
jofl se zarumeneáe.
'— Cim sam mogla., po/ž.uirila sam nazad u Ju m u — nasta­
vila je. — Od početl<a sam nameravala da sretnem „Crvenog Vu­
ka” kada on izađe -v/. kaznionice. I to još uivek naime.raivaim!
Sejn ustade. Sairao u prvom trenutku oisetiio je slabost. On­
da poče da mrda nogr.ima i maSe rukam a da bi naterao krv da
miu brže struji.
Utvrdio je da se nala,zi na iistounioij strani Koilorada. . .
Ali, ne bi predsla'vljaJo nilvakvu predinost n i da .se nalazi
na suiproitno'j strani. Jer, po svemu sudeći, i tamo su se nalazili
gonioci.
B'io je zadovoljan ti,me da se list okranjuo na njegovu stra­
nu. Im ao je konja. Žilavog sivca sa kojiim može da imiaikne go-
niocima.
A li, morao je da se pobrine li o Razi Goirmaru
Poipeo se uz obalu i osvi-niuo oiko sebe.
Nebo je bilo baz oblaka i proizi.rno plavo. Pagled je bio joá
jaisan, nezamagljen jarom. Dosezao je do bounaonta.' Na distoku
se raispoiznavala bleda linija bii::žuljaka, koja se protezala ka
sevenu. S ove strane reke, pioito/.ala se takode jedina.
Na severu su se dizali oblaci prašine.
Ja h a či, k o ji su bilii na pu tu ovam o.
Sejn pogleda u njihovom pravcu, pokuišavEijiući da proceni
hroj progonitelja. Moglo iih je biti polorica-šeistoii-jca, a j^oš uveik
su b ili n a prekO'tri klilcmeitra'uidaljenosti. ,
Roza Goirman pošla je za n jim uabndoi.

M
 ★ ★ ★ S £ JW*-A"*r

— Jašu dosta polako duž obale — uitvrdiMa je. — Iisgleda

d a se nadaju da će te otkriti u reci.
Sejn se osvrte i pOigled mu pade po prostranstvu na juigu.
Zelena lin ija činila je tok reke, raispO'Znatljiv i u daljiini. Izgle­
dalo je kao da se s isto.ka brego.vi postepeno priibKižavaj'u reci,
sve do na nekoliko kilometara od zaliva. More se odavde nije
moiglo razabrati. Tek osaimdeset kilometara juižno od Juime, po-
javljavailo se na vidiku.
— Pri sunčevom izlasku srela sam jedinog čobamima — ofoa-
veisti Ro'za Zaipadinjaka. — On je video jednog konjanika koji je
jaiko brzo jahao ka juigu. Kaže da je bio Indiijamac, jer je usipeo
da vidi njegovo lice pri mesaćind. To je moirao biti „Civeni
V iik l” On ne liči m anje na Apača od Džeronima!
— Moguće je da je bio, „Crvena Vulc” — složi se Sejm. —
Hajdemo!
Vinuo se u sedlo sivca i sačekao da i devojka uzjaše mr-
kova. Mije b ila odgovarajuće obučema za jahanje, pa joij se suk­
n ja nadtuilia oko nje. Onda Sejn preuze vodstvo, pojahavSi uzbr­
do, a zatiim tik uz obalu. Tu i tamo bi se javili koim.aid'ioii šume.
Ali-, oni nisu n u d ili dovoljnu zaštitu, d misu se mogii liiskorietiti
kao zaiklion.
Posle samo pedesetafe metara, povuče Sejn svoga konja u
Stranu, podalje od žbunja, na čistinu.
Sa konjem je bilo kao i s oružjem. Covek se mora prvo na
ogega n avići Alii, Sejn nije timao mnogo vremena da se nateže
sa si'vcem.
— Moramo da jašemo na istok — uavikinu Roza. — U
ovom smeru je pred nama još više gonilaca.
Pokazao je ka juigu. Na kilometar i po udaljenosti, dizao se
jediva raspoznatlijv oblak prašine ka prozračnom juitamnjem nebu.
— Niko nas sad neće zaustaviti! — poviika Roiza.
Sejm je gunđao^ Prema njegovom iskustvu, život ne garan-
tuje ništa sem tegoba. Povukao je uzde i potapšao konja po
plećki.
— Moramo- da se požurimo-i D rži se iza mene! <
Iznenada se sa severa začuo citjiuk jedmog pu<jnja.
B ili su otkrivena.

X I

Ubrzo zatim odljeknuiše puonjii i sa supro-tne strane. Bilo je

to puko rasipanje olova, jeir je razdaljina bila suiviše velika za
6«
 ★★★ S E D N ★★'Ar

po(U.zdano gađanje. Ali, ona se magla brzo smanjiti. Sejn je to

po svaku cenu morao da sipreči.
On podbode sivca. Životinja je snažno reagovaJa. Prijatelj-
skii frknuivši, krenu bnže. Veirova-tno joj se dopalo da sloibo-dno
trči, .pošto je poila noói billa vodena na uiz.di. Vreme će u svakom
sliuča.ju pokazati da li poiseduje dovoljno izdržljivosti da um akne
goniocima.
Šejm doibaci pogled Ro.zi Gorman. SedeJa je pognuta napred
na svojoj kobili. To je poka,zivalo da je vesta jahačica. Podigla
je kolena i pniitisla snažno telo konja. Pri tom nije m arila što
joj se vide naitkolenice.
Odjednom se začu krik. Dopirao je od gonilaca koji su se
pribLižavali s juga. I omi su komačno otkrili begumce. Dofiijuikalo
je v>iiše metaka, ali, omi .w visoko preletali da bi mogli nešto da
učine. Roza dobaci Zapadnjaku zabrinut pogled.
— Uhvaitiće nas u kleišta! — uzviiknu.
— Doidlii! — odvraiti Zapadmjak. — Jaši ispred mene!
Na taij načim, bio je siguran da miu je stalno na oku, i da
zina gde se malazii.
Sivac je grabio pod njim. Možda je bio dovoljno izdržljiv,
a možda i nije. Sejn nije razmilšljao o tome. Za njega je bilo
beskoirisjio zam ajavati se problemiiima, pre nego što oni iskrsnu.
Odlučio se za jedimi mogući izlaz, jaaući sa Rozom na iisloli. Sa­
mo tako su im ali šanse da umakmu ubilačkoj žeđi gonilaca.
Ipak, osećao se veoma neugodno, jer niije im a o ca'U’ž ja . Niiti
je u odlučujućem trenutku mogao da b r a n i sebe n i d e v o jliu .
Pogledao je ka jahačim a koji su dolazili s j'uga. Sunčev ble-
saik ga je zasemiio, a om više nije imao šešira. D a lja tešlioća pri
ovoj mesnoisno'j vrućini. Ipak, raispo’znao je da .su u pManjiu tro­
jica. Sem ome petorice sa severa. I ako budu dovoljno brzi, ili
Sejnov sivac otkaže, biće to za Zapadnjaka kraj, ovde, na d o h ­
vat meksičke granice.
I devojka je očevidno razmišljala o tome kako se razvija
situacija. Okremula je glavu ka Sejnu.
— Ne izgleda dobro — doviknu mu uplašeno.
— Teraj dalje — odvrati muškarac.
Napiregao je oči da boilje razazna gonioce. Bili su pognuti na
konjim a, podisećajući na pse tragače u vreme lova. Njihov ma­
mac vredeo je peit stotina dolara, ■a uz to su se sigurno i po­
sebnoj zahvalmOiSti Džeroma Dirana.
Samo jedna čimjemica možda je išla beguncima u prilog. O
57
 • k 'k 'k S E J N 'k 'k 'k

tome je upravo raiamišlljao Zapadlnjak. Goinio.cii su teraM svoje

konje suviše velilkom braiinoim. To posle iaveisnog vremena mora
da ih iscrpi, a posebno po ovoj vrućima. To bi nateralo gomioce
da se pođele >u Mirinu, da me bi jedni komjA zaoistajali zbog dru­
gih.
Time bi ise Šejm'ova siituacija pobolijišaila, jer bi sa svafeim
goiniio'cemi poged'imaono imaoi poisla. Ali, om miije im ao oružja!
Ljoitiito se ugrizao za domju usmu. Onda je priisilio sebe da
se smirii. Morao je da se pirilagodti situaciji, ka.kva jeste. Mo-
rao' je da po'kuša da preokreme polo.žaj u svoju kionist.
K a ilS'tcIku jie zemailjiište pred brežuljcima bilo ravno kao bi-
litjarski sto. Ali, samo iz da.lijine. No, kada se približio, Šejm je
ustamo'Vio da to uopšte nije slučaj. Bilo je tu dsušemih kocrita
poitoka, dluiboiknh utvaJa sa žbumjem i jedma padina koga se mag-
lO' spuStaila ka jedmoim isiuišemoim reenom koiriibu.
Još dalje ma isAo^k, moižda kiiloimatar i po* odaiffle, ugiledao je
joiS više iispresecam kraj. Raispoznavala se mreža kanjona, od
kojih Siu poijedimi izgledali zaiista duboki.
Šejm poitera siivca kraj Kozine životinje. Odimah je primie-
tio da .mala kobila gubi na smazi. Ritam njenog galopa bio je
neipravila.n.
Zaipadlnjalk pokaza napred.
— Jaši u tom pravcu! — doviikniu devoijci.
Roza kim nu glavoim i isitovremeno zabi noge kobili u sla­
bine. Joá neko vreme mo.gla je d a izvuče iz nje zado-voiljavagući
tempo.
Iza njih, joS dovoljno uidaljan, začuo se uarujami povilk.
— Ja ću sa pasjim sinom da izravnam raoume! On pripada
meni.
Glas je Zapadnjaku bio pozmat. Po-gled umazad dokazao miu
je da se mije prevario. Ispred svih jahao je Pift Basker, pomoć­
nik maršala Jume.
Basker u galopu podiže pušku i opali jedno za d'nugiim dva
metka.
Stuib peeka koji se podigao blizu sivca upoizorio je Zapad­
njaka. Rastotjamje se pre.teći smanjivalO’.
Sejnu je bilo poisebno žao Sto je Basker prednj-ačio među
goniociiima. Jer je po planu, koji je na brzinu sikovao, poslednji
jahač trebalo da bude taj ko.ga će ščapati.
Pogleda pred sebe i pokaza u novom pravou. Roza kliimnu
glavom. Povuikla je koibiiki u stranu, pa pretke obližnje ivice

S8
 ★ ★ ★ S E JA /***

kanjona sjurila se nađoile. Zakovitla se crvena prasima. Sejna

su pekle o6i dok je pratio devojku.
G onili su konje velikom strminom na više od pedeset me­
tara dubine. Onda su prajurili kroz presahnulo korito potoka.
Osm atrajući pred soibom, Sejn opazi antilopu kako se suiprot-
nom stranom kanjona vere uz ivicu. Odmah se oidlučivš.i, posla
Rozu ka ngoij, a onda i sam pojiuri.
Pogled bačen unazad pokazao m u je da se Basker kao pr>vi
sjunio u kanjon. Odm ah ¡iza njega razabrao je maršala Muirt-
rija.
Sejn i Roza -jomuiše nizbrdo u sledeći panjon. Tamo dole
žbuinje je bilo gušće. Sem toga, bilo je i. Viiše m alih šumaraka.
Barice vode pokazivale su da negde u blizini mora postojati
izvoir. Sejm usmeri devojkiu uz brežuljak. Sada je pred n jim a
ležao jedan visinski plaito, koji se uizdizao nad ravnicom dobnih
trista metara.
Pred njim a se pojaviše i mno'ge staze koje su vodile uz­
brdo ka platou direktno iiz kanjom^a. Šejm se odluči za stazu ko­
ja je do ivice kamjoma bila obrasla žbunjem. Tamo je zaustavio
devogčimog komja.
Životinja je d'isala tešiko. M ehurići pene prekrili su joj noz-
drve. Roza je napregnuto sedela na konju. Na bledoj koži nje­
nog l'ica^ pojavile su se crvene mrlje. Kosa joj je biJla raščupana
od vetra.
— Moramo dalje! — ote joj se.
Sejm to preču. Napregnuto je osluškivao. Šumovi, koji 9U
dopirali kazivali su da su goniooi bar privremeno izgubili trag.
Mora da su otišli dva kanjona dalje. To je omogućavalo da se
odahne, što je bilo preko potrebno. Zatim je Sejm hteo da spro­
vede svoj plam, koij.im bi konačno pribavio sebi oružje.
Odveo je oba konja do mesta gde se voda iz izdani sakup­
lja la u jednoj plitkoj jam i. Pustio je na kratko životinje da
piju, a onda im iprotrljao njuške vodom. Prisilio je i Roizu da
sjaše.
Vrtela je glavom, okrećući se uplašeno u pravcu odakle su
se čuli povici gomilaca.
— Ne smemo sada da gubimo ni trenutka! — opirala se.
Sejm je po kratkom postupku povuče iz sedla i doveo do
vode.
— P ij sada, do đavola! — naredi. — Nećeš uiskoro opet

59
im ati priliikui za to. Ne obraćaj pažnijiu n a ulkius. Jednostajvmo,
giuitaj,
Klekinuo je kraj mje, i sam srkao iz dlano'va. Onda pomože
devoflci da se piono'vo popne u sedlloi, pa se virau i sam. Patžiljiijvo
SIU se penjali stazom koja je u mnogim uskim zavcjáima vodila
iViicam \ainj'Ona.
B ili SIU voć skoiro gore, kada sa suprotne strane odljeibmu
uavilk.
O tk rili su ih.
Prasnuiše puanji. M eci se oipasno M iau zariše u zemlQu-
Ipaik, Roza i S e jn se popeiše napovređ eni d o goire.
On se brzo osvrte, tražeSi mesto koje bi bilo pagodino za
njeigov plam. Našao ga je nedaleko odaitle. On naglo zgralbi de-
voijičimog konja za uzde.
Dve stene uzdizale su se ispred n jih s oibe sitrane poifta. Obe
(SU bile dvostruke visime čovaka. Jedna je imala vrh k o ji je pod-
sećao ma kuilui, alii>, d r u g a je bila ravna, pružajući izvanredne
usloive.
B ila je to srećna sliučajnost, koja je p.oigO(đovala Sejmovoj
namerii. On pokaza ka stenama.
— Jahaćeš tamo između n jih — oibjasmi devoj'ci — i onda
odmah dailje. Povešćeš i m-og ikonjja, jer ću ja oistati. Jaši gore
ka plaitou! Potraai neku uvalu ili pećinu gde se možeš sakriti
s komj'ima. Ja ću doći za tobom.
Roza je uplašeno zurila u njega.
— Ne, nikada! J a ostajem s tobom. M i ćemo biti zajedii«
skroiz ili uopšte n e . . .
— Grom i paikao! — prasmiu Zapadnjalk, besain zibog teškoća
koje m u ta žema stvaira i koje bi postale rnepremostiive alko ne
bi odmah u<6imdla omo što jaj je om rekao. Snaižno je zgraMk>.
— Ja moiraim da nabavim oruižje ili će nas smalkniuiti! To je
sigurno kao što ja sad stojim pred tobom! Shvaiti to! A saida ni
reći više! Odjaši kako sam ti ireka.o!
Projaha je kroz prolaz između stema. On joj je prepustJio
uade svog komja.
Gomioci su garantovamo sada mjiihove tragove držali na oilcu.
Zbog toga je bilo vaižno da bar još neko vreme vilđe otiiske k o ­
pita oba konja.
Sejm poče d a joj to objašnjava.
Rpza ga preikide.
— U redm. Sada raaumem. I potrudiću se da nađem steno-

•0
 ★ ★ ★ Š E J N ★★★

vito tlo da bi se trago-vi iiagubili. Onda ću sače-kati na tebe. B u­

di oprezan!
Sej'n klim nu glavom. Sjahao je i oitišao iza jedno.« ma-log
stenjaka kraj puta u zaklon. Odande je počeo da se puže uz »te­
n u sa ravnim vrhom.
Roiza je jahala dalje. Toipot kopita se u.sko.ro više n'vje čuo.
Zapadnjak je u međuvremenu stiigao do vrha stene i ispru'-
žio se po zairavni, kako bi u odlučujućem trenutku mogao da
napadne.
Jedan jahač pojavio se iz kanjona, krećući so lagano i os­
vrćući se na sve strane, pretražuj'ući kraj. Držao je tragove na
aku, svestan očigledno isto-vremeno opasnosti koja je posvuda
vrebala na njega.
Biio je to Pit Basker. Sejn ga je prepoznao odmah. Možda bi
ispalo nešto od toga, kada bi tog momka zgrabio pre nego što
se po'javi sledeći jahač.
Al'i, nada se izjalo-viila.
D rugi jahač se brzo poijavio i doviknuo Baskeru.
— Vidiš li ih negde? ,
— Ne. Ali, tragO'vi su sveži. Odjahali su u ovom pravcu i
kažem ti još jednom: đavolski sam siguran đa je s njim jedna
žena! I O'na pripada meni! S njim zajedno!
— Ti hoćeš suviše — o-dvrati onaj drugi. Oni ne pripadaju
nikome po.jedinačno. Svaki od nas ima pravo da ih smakne!
Raspravljajući so tako, proišM su između stena dalje.
Nekoliko m inuta kasnije, pojaviše se još dva jahača. Bez re-
či, gonili su konje napred. Životinje su biile iscrpljene. Jedam O'd
n jih bio je maršal Martri.
Zatim su sledila još dva. jahača, koji su takođe zajedno ja-
haii. Sejn opsova u sebi. Iznenada se uplašio da nijednog ad bih
tipova neće dohvatiti samog. A to je bio njegov plam. Da pos-
lednjeg u koloni zgrabi. A ko mu to ne uspe, ne o.staje mu ni­
kakva druga mogućnost nego da dvojicu zajedno napadne.
Iznenada se opet začu topo.t kopiita.
Jedan čovek pojavi se na vidiiku. Mam.uzao je svog um or­
nog konja u slabine. Zivo'tinja je njišteći protestovala. Jahač je
zabrinuto gledao put napred. Verovatno se bojao da ne ostane
sam ako ne dostigne priključaik.
Sejn je samo na čas razmislio.
G rupu go.nilaca čindilo je osam jahača. To je pokazivalo da
joS jedan nedostaje. Ako taj jedan je mogao im ati teškoća sa

61
 'k 'k ’k Š E J N ' k ' k ' k

svajim koinjem. U svafcoim sluičaiju, od tog osmoig nije bilo ni

traiga n i glasa.
Sajn se lagano «spravi. Njííhao se na kolenima. Ispružio je
m ke, spremari da čoiveka m unjevito uićutka.
Zuireći još uivek napred, čovek se polako približavao.
Onda je već bio bliau. SamO' još jedan korak i upašće u stu­
picu.
Sejn je napregnuto čeikao na taj jedan korak. Hteo je da
dobije tog čoveka malo ispred sebe, tako da s leđa moiže da
skO'Oi na komja i da m u mišicom stegne vrat.
Sve je ukazivalo n a to da će se stvar O'divijati kako je on
zamieliiO’.
Napreigao je miišiiće.
Onda je skočio.
U istom trenutku, dogodile su se jedmovremeno mnoge stva­
ri.
Daleko, na ivici kanjoma, pojavio se jedam čovek d kriiknuo
upozoravajući.
— Rafe! Iznad tebe!
Čoivek po imenu R af podiže glavu, doik je Sejm leteo ka
njemu.
On snažno, povuče konja u »tramu.
I Sejn proilete u prazno.

XI

Komj se odimače. Sejm se prizemlji u gust, osušeni žbum s

oštrim trnjem.
Taj trenuta-k mogao je da predstavlja njegov kraj.
Covek u sedlu bio je tik iznad njega. Trebalo, je samo. da
izvuče oružje, i uopšte ida ne nišami. Njegov meitak jedmostavno
ne bi moga.o da pro.maiši cilj.
Alii, Zapadmjak je deloivao sa brz'inom i oidlliuišnošćiu koije je
ovakav tremutalli liziskivao.
Nije .oklevao ni časa.
Odibacio se i u jednom skotou našao se kraj konja. Nepos­
redno iza jahača zari nokte u sapi životimje i iisipusti prodoram
k rik pantera koji napada.
Bio je to stani apačiki trik kojim su Inidijamci uspevalli da

62
 ■A--*"*- S E J N

oteraju konje neprijatelja. Sejn je s velikim naporom to uspeo

da nauiči.
Konj zainj'išta u pamiianoim strahu i proipe se. Jahaič je im ao
muike da se održi u sedlu.
U pravoim trenutku, pre nego što je konj pojiurio, pod'iže se
Zapadnjak ova šaka, zgrabi čoveka i povuče ga iz sedla. Licem
nadóle, o>va(j je pao u trnovito žbunje. Ovaj pad oduzeo mu je
svaku voilju za borbu. Ispustio je užaisnuti krik kada je dobio
udarac. Onda okrete glavu. 05i m u se rašlriše. Sejn je delovao
munjevito. Izvukao je čoveku revolver iiz opasača, nategao oroz
i okrenuo se ka drugoim jahaču, kogi je doilaizio iz kainjona.
Bio je to snažan m lađi tip, koji se nemirno osvrtao u sed­
lu.
Tada ugleda Sejna saimo kao senku koja se pognuita brzo
kretala kroz žbunje. Svetio se oidbilo od čelika oružja u njego­
vog ruci.
Jahač je pokušao siuviiše od'jedinom. Hteo je i da i.zvuče re­
volver iz futrole, '¡istovremeno da zaustavi konja i da se vine iz
sedla. Vero'vatno je to bio poJiUŠaj da is'koristi životinju kao
zaklon.
Ali, njegov po/kušaj proipao je još u početku.
UkO'Sio se, još upola u sedlu. Konj miu je nervozno frktao,
uiplašen svakako onim panterskim krikom.
Sejnov revolver ciljao je nepogrešivo u mladog čoveka.
Oštre bore u crtama l'ica visoikog Zapadnjaka i njegove ledena
oči, govorile su više nego išta.
Lice mladog jahača nabra se od straha. Počeo je da cvoko­
će. Bio je to kao zvuk vode koja je provriila pa odiže polilo-pac.
— Za ime sveta! — zakuka. — Čoveče, daj ml šan.su! Ja
im am ženu i decu!
Sejn progumđa nešto. Suviše je često slušan ta.kve očaijničke
molbe od biita.ngi ovakve vrste. Isprva čvrsto odlučan da ga ubi­
je, vapio je sad za milost i zaklanjao se iza svoije žene i svoje
dečurlij e.
Zapadnjak se na to nije obazirao.
— Silazi! — naredi, mašući revolverskom cevi. — Polako
i oprezno, illd će tvo.ja žena odmah postati udovica.
Jahač posluša, kukajući i dalje. Neki šum uzbuni Zapad­
njaka. On upola O'krete glavu.
Ugledao je tipa, koga je izbacio iz sedla, kako na rukama
i kolenima puže u žbunju i pokušava da odmagli. Samo za tre-

S3
 ★ ★ ★ S e j n ★★★

tiiitak skren-u Se'j'n amžje. Alii, ne ispali. Ofcrenuo se ponavo ka

onom 'koji je pred injim stajaio. Ovaj se 'Uikočio od sa'm-rtnog
straha.
■Nosio je iredenik s opaisačem u koji je bio zadenu't revolver.
Još uvek je očiima Zapadlngaka zračio lek do'k se približavao
tmlaiđom čoveku.
Sejin se plitao kako će se odiviijati stvar kada žiuitoMjiumae
opazi kako on pavlači oibairač. Ali, revolver oiiikaza. Sejn oseti
pod prstom ikako je ieder iznenada pukao. Ponovo je to bio
tremutak kada m u je pretila m unjevita smrt — aiko bi čovek
pred njim ipirianetio' proibllem sa revolverom.
Brzi pogled pokazao je Sejriju da je omaj drugi naifiadač sa-
van vidnog polja. Moižda je dalje puzao d a bi se što više
udailij'io od Zapaidinjaka. N i njegovog konja viiše nije video. Mo­
rao je da zaito: uzme komja od tipa ko.ga je sada d'rža.o u šahu.
Moira takođe i da satmoig ijahača meutrališe. Ipak, što je diuže mo­
guće, oidlagaće pucanj, kako ne bi uabuniio druge.
-— Svlači se! — naredi onoim, a naređenje je poldvulkao po­
kretom revolvera.. Iskolačene simeđe oči auirile su u njega.
— Sta? — prormuca .mladić.
— Cuo si šta sam rekao. Svlači se! — prosikta Sejn. — Do
gole koiže! I to brzo!
— A H . . . bo.že mog! — protestovao je tip. — Ova ja.ra. . .
ja ću se 'ispeći! Da .ne .govocim ata će biti s imojiiim .nogama.
Sejnoive 'Usne se stegoše u crtu.
— Možida ćeš ira.zimiiš'ljati o tome sledeći .put kada budeš
krenuo u lov na glave! Svlači se ili 6u ti smnsikai'tJi ćupu oviim p i­
štoljem!
Mladflć poisluišai, kuikaj-uicU n a iivici suza .i moleći za miiloist.
Bio je sl'ilka ja d a š iepu.pčen'iim trbuhom i militavim m.išićiima.
Očevidno je bez .mene pio i ždirao.
•Sejm zateže usne od preziira za takvog neza.jažlj'ivog niiitko-
▼a koji je samo ucemu na glavu imao u svesti.
— Ti sada .gledaj da odimarširaS, homlbre — naredi teu-
kavcu. — I to odavde nazad odakle si došao.! Nazad ka Juoni
ili direktnim putem u paikao! To me ne za.nim.a. Il-S'de, miiiči se!
— Ne! — urlao je oeaij. — Žlbunije, stemje i zm iije. . . to ne-
6u' uspeti !
— M ožda biih se sažalio ma tebe kad hih iimao vremena —
odvrati Šejm — ali, s tim ne smeš da računaš. AlkO' još samo m i­
n ut bu'deš sitajao ovde preda mnom, do'bićeš metak u taj debeli
trbuh! To je moja poslednjii opomena. G ubi se sada!
 'k'k'k SE J N -k-k-k

Teturajući se, nesigunnim konacima, krenu raladić. Jauiknuo

je ponovo kad je osetio vreli peisak pod bosim nogama. Ispeći
će se, kaO’ što se i plašio.
Koža će mu za nekoliko imiimita biti tamnocrvena.
Sejn odmeri njegO'VOg konja. Proisečna životinja. A li, morao
je da je ko.ri;sti izvesno vreme.
U biisagama je našao ostatke hrane. Bacio je ue pot. O nda
je izvukao odaitle bocu viisk'iija i otpuišLo. Smeđom tećnošću pre­
lio je komade odeće koje je čovek ostavio za soboim. U džepo­
vim a je našao nekoliko novčanica i sitn.iš, kao i šibice. Novac
je uzeo. Zapalio je jedinu šibicu i prineo je odeći nato.plijeniog v i­
skijem. Pucketajući, suknu plamen. Za koji mimuit i oid odeće
i od čizama ostaće samo pepeo.
Sejn isproba jahaičev šešir, ali miu je bio premal'i. Zato baci
i njega u vatru.
Imao je sada revolver sa najm anje dvadeset rezervnih me­
taka u opa.saou. Bacio ,se u sedlo i poterao konja ka plaitoiui. Broij
njegovih proti-vniika sad se sveo na Sestoiriiicu. O nu dvojliciu; koji
su sada pešačili kroiz pustinju, nije viiše brojao. Sa revolveroim
kalibra četrdeset četiri i puškom zadenutom u futrolu nai sedlu
imao je Zapadnjak rastuće šanse da ibraj gonilaca još sm anji.
Prilika za to pojavila se brže nego áto> je očekivao.
Iznenada je naleteo ma jednog tipa, koji je biosjahao i
smrknuto pregledao svog .konja.
— Ova prokleta životinja poiSela je d a iramlje — počeo je
da objašnjava, ne poidlžući pogled, kad je čuio topot konja liza
sebe. — Đavo će ga znati zašto! Ja . , .
Glas mu se naiglo oiiuzeo ka-da se pred mjiimukazala cev
,,vinčesterke.” Momak je bio zapanjen. Usko lice mu se ietoriiviilo
od užasa. Naglo je umuknuo^.
— Otkopčaj opaisač — inaireidi Zaipadrajaik — a li poJak*o! Ort-
da skidaij svoje prnje! Do ko.že!
Ovaj je bio suvonjav i koščat. Goli muškarci predstav'ljaijlu
jadnu sliku, ut\a’di Sejn, šaljući i oivog gonioca goloig i bosog
nazad po jari u Jumiu.
Ponovo je spalio odeću i probao šešir. Ali, i ovaj m u je bi»
mali.
Sada je imao posla joá sa petoricom proti.vnika.
Nekoliko trenutaka kasnije, kada mtu se komj penjao ka
platou, bi)0 je prisiljen da upo.treM oružje.
i Sejn, 36 «*
 SE JW *- **

Sa leve strane poga.vi-o' m u se jahač i naslepo »palio metaik

U njegovom jjiraivcu.
Olo‘vo- je pxos'viíralo previsoko.
Sejin je munjevito reagovao. Do,bro nanišanjeni metak obo­
rio je napad&ča sa konja u gusto žbunje. Pucketanje šiblja po­
kazivalo je da je tip odsitle oitpuzao.
Nije bilo druigog pucnja. To je pokazivalo Zapad'njaku da
je pogodio napadača iii u rame ili u mišiou.
Konj bez jahača otutnja ka zapadu.
Ako se nije varao, nalazio se sada na meksičkom tliu.
Drugom momku koga je golog po'slao ka severu, oduzeo je
bio takođe pištolj. Sejn opali još dva pucnja da isproba oba re­
volvera. Kako mu se eiinila, oba su gađala tačno,. Jedan od
„koltova” zadenu u opasač, a drugi za poijas.
Joiš četi.ri goniiioca sa kojima je morao da se obračuna. Ali,
malo kasnije već je utvrdio da je pogre.šio u računu.
Samo mu je još jedan pravio teSkoće.
Bez oipasnosti, stigao je na uzvišieu. Nikakav znak za uz­
bunu koji bi upozoravao na njegov dolazaik i nikakav metak
opaljen ka njeimu.
Pretraživao je predeo^, tražeći Ražu Gorman.
Nije mogao da je vi'dii. la.ko je utvrdio po tragovima da su
malo pre njega najmanje tri konja krenula oviim putem.
Prošao je čitav sat, a da njegovo traganje nije bilo krunisa­
no uspehom. Onda, na jiužnom kraj-u kilomeitrlma dugačke v<iso-
ravni, otkri Zapadnjak uzvlSiou čija je jedna strana bila sakri­
vena steno’Viitoim nastrešniicom. Na drugoj strani uzviSice siena
se spuštala okomito.
Sejn se približi stenama.
Iznenada se začu prodoi'an krik straha jedne žene.
On m unjevito klizmu iz sedla i po'žuiri ka vrhu. Kam enje je
jedva čujno škripalo pod njegovim nogama.
Isprva je ugledao samo jednog konja. Onda, malo dalje joS
dva: svog sivca i Rozinu kobiiu. Ona je očigledno po.kušala da
ih sakri.je iispo'd stene.
Sada je priimetio i nju pred ponoirom koji je zjapio.
Jedan muiškarac joij je pretio. Smejao se zadoivolijno, brišući
iuadlanicom usne.
Piit Basker, pomoićniik maršala iz Jume.
Njegov glas Zapadnjak je čuo jasno. Bio je još samo dvai-

66
 ★★★ S E J N

desetak metara udaljen od njih, privlaioio se polako napred, i

utišao koirake da buidiu sasvim bešu.mni.
— Tvog priijatelj te neće viiše videti — govoirio je Baisker.
— Je li te on možda ovde ostavio na cedlilki? A li me! Takvu me­
denu lutkiu kao tebe, čoveik ne ostavlja.! On će naúéi. Dakle, on­
da, sačekajmo ga.
Roiza, čiji je oičagmi’đki poigled bio fiksiram n a Baisikeca, iz­
gleda nije prime'tiila Šejnovo prihližavange. Isto tako n i sam
Basker, olja je paižnga bila usiredisredena na žeinu.
— Naplaitiću za njega pat stotina dolara — naisita.vlgao je
žutokljuinac — možda čaik i hiljadu! I još sam nz to teibe zgra­
bio:! Ovo je za'js'ta mog srećan dan . . .
IsprUiži-Oi je Sivoge riipide ka nj-og.
Roiza uisitiukimi., lju lj fi;,ući se neko vreme preko liivice pomoira;.
S očagini.čkiim naprezanjem, uspelo joj je da oid.rži ravnoitežu.
Puma paniilanog očcgainja bacila je pogled u diuibilnu iiz,a sebe.
Ba.s'kor se smejao.
-— Dopa.šćo ti se, draga —■preO' je — kad jedmoim dočiivlš
šta tO' znaiči >biiti sa pravim mui?ikaircem!
Posegnuo je poinovo. za ngom. Roza opet knilkinu. Bio je to
krilk oičajanja. U tom trenutlau, više nige podisećala ni naglmanje
na hlaidinc'krvnu, mlarJiu ženu koga je sa puno oidilučnosti htela
da uičestvuje u Sejnovom pokušaju oslobaiđamja Toma „Crvenoig
Viuika.”
Sejn položi ruku n á driiku rovcilvoira u futroli. Ató, onda
zavrte glaviom. Sa lakoćom jo mogao Baiskeiru da poiSalije kuglu
u leđa. Ali,, pc'S'to.ja.Ia je opaenoist da me'tak s ovako m ale uda-
Ijonoisti proisviira njogovo telo i pogo'di i ženu.
Zato u dugaičkiim skokoivi’ima potrča ka pomo‘ćn:fcu mairSala.
Basker ga je čuo u posledmjem treinuitiku. Pokušao je da se
okreine.
A li, viiše nije uspeo.
Sejin ga je zgraibio liippod paauha. Nj'egoiv stiisak bioi je kao
od gvoižda.
U trenutnom gnevu, najrađe bi oboirenoig niitlkoiva bacio u
poino'r. Ali, opc't miu je devog'ka stajsila na piuitu.
■
— U stranu! — viknii Sejn. — Sldcmi se!
Alii, ona je stajala tamo kao prikovama od paniičncig straha.
Baskeir poče da se koprca, iako i sam u praici. Polaušaivao
je da se oisloibođii Zaipadingakoivog .sitiisika, oduipiruici se lakitoivima
i uidarag'uići čizmama.

ST
 ★★★ S e j n ic-k-k

[ u Šejnu je sve kuvalo. od gneva.

MuinjevLto, on promeni zahvat, ukrstivši ni:tko.vu ruike iza
vrata.
Onda ga po’vuče na ivicu ambisa.
Basker primeti šta Zapadnjak s njaim namerava. Očajnički
se bacakao u gvozdenom zagrljaju.
— Ne! — dahtao je. — To ne možeš da učinilš!
Sejnu se ovaj tip zgaddio. Alii, takvih kukavica bilo je na
svetu napretek.
Iz;nenaida ga Sejn pusti.
Basker pOiSrnu napred i ostade da leži tačno kraj suno­
vrata.
Zapadnjak m u priđe lagano.
’ Basker krdiknu. Prekrio je obema šakama lice, kao da se
bojao da Sejn vidi kukavnu grimasu.
— Ti, krpo od čoiveka! — procedí Zaipadojak, podiže M-
taiigu i tresnu ga na pravo meeto.
Basker se onesvešćen složi.
Roza Gorman je čučala, zaronivši lice u šake. Izgleda da je
U ovoim trenutku shvaitila u kakvu se smrtonosnu stvar upus-
tiila.
— Ustanii — poziva je Sejn. — Jašemo dalje. I
— Kuda? — prošapuitala je^ jedva čujno. ,
— Da tražimo „Crvonog Vuka.” |
— A onda?
Sejn nije imao pojma šta će se zatim dogodiiti, ako zaista
p oluinđijancu uđe u trag.
Onda će razmisliti o stvarima sa kojim a će se suočiiti. Tako
je biilo u v e k . . . i Sejn od tog pravila nije odstupao.

X II

Sledećeg dana, negde pred podine, prilblilžili su se Sejn i Ro­

za Gorman s istoka malom ribarskom selu po imenu Puerto
Izabel. Mestašce je ležalo u blizini delte, koju je reka Kolorado
praviila na ušću u K alifornijski zaliv. Pod proizirno plavim ne­
bom kotrljali su se naovamo sivoplavi talasi mora.
Biáo je to vreme sijeste. Dok su jah a li ulicom nije se videla

«8
 ★ ★ ★ S e j n ★★★

n i žiiva duša. Bio je to red nakrivljeniih kiućeraka i viiše rad n ji

od kojih S'U neke imale stakla na prozorima, isprljana od muva.
Mršavi psi vuikll su se beavci’jno .u semoi zidova.
Šejn i Ro'za su jahaili dalje ka jednoj kaimenditoj plaži, gde
su se na ušiu lju lju “liiali rjba.ibki brcdovi.
Nsipciju,, na vodi, kruži'o je brodić sa jedrima^, vero*vatno
bacajući mreže.
Roiza uizdaihnu.
■
— ■Niigde ga nem a . . . — p rc m r m ija la je.
Bile su tO' prve reči koje je Šejrn posle više ča,sova čuo od
nje. Od kako sii krenu’iii sa visoa-aivni, Roza jedva da je govo-,
rila. Na preinoćištu, kada su se biili uloigopiili;, kadgod bi, je pog'ie-
dao, 0ipaiz.;i0' >bi da su jcj oči citvcirene. Teško da je spa,vala ucp-
šte. Ali, ni'on sam nOjc mnogo spavao.
Koiža na liou joj je bij’ a pocrvenela i mesti,mdiono iisipucala.
Sada je nas'jla ,,,soimibre.ro” i 'Ogrtač kaji je prekrivaO' injeau po-
deiranu 'bluaui. Sejn je ponovo iimao nešto novca u džepu. Tako
je mcigao da kup,! Bozi ove slvsiri. Takođe i ,,soimbrero” za se.be
i nešto za jelo. Obod od tcirMija, mesa i kojeg sira kojii im je
j'Ulras pripremio jc'dan usa.mljcni čO'baniin.
Poisle Baskera., više niisu ugledali druge gomiloce. Dok su Oid-
laz.ili sa plaitoa, Sejn je vjdeo tri jahača kako siu se o k u pili oko
leša pomoćnika šer 'aa. Doonije ih je U'gledao još jednom u da-
Ijdme, dok su jahali nazad na sever, u pravcu J.ume. Veroivalno
se maršal Mu.rtri dižao svog pravila da ne preuziiima rizik k cji
mui nije od.govarao. To je bilo shvatljivo s otoziroim na činjeniiou
da su od o.smoirice gomilaca preostala još samo trojica.
Osmatrajući',, t:Ljn je imao nekakvo nejasno asećanje. A.IL,
iako je zuiio na sve strane, nije mogao da vidi ni da čuje ništa
što bi to predoise.ća.nje potvrđivalo.
Zau.stavio je konja i skoičio iz sedla. Mo.žda „Crveni V iik”
.uopšte n.jje svratio u ovo mo.sto. Možda je oidjiahao dalje .na j.ug.
A omda, kada je i Boza sjaliala, pojavi se jedma senka i.*a
■jed'noig od brodića koji su le^žali na plaži.
Uspravilo se i protegllo, poikazujući se u punoj veHčibi na
bleštavoim suncu — mu.škaraic u sdvoj, zatvo-renlčkoj odećl.
Tom „Crveni Vuik.”
— Za Ime sveta! — povOka on. — Ja sam te već bio otpi-
sao, hoiTubre! Već sam se spremio da jašem nazad u oblasi
Tcnto!

«0
 ★ ★ ★ S e j n ★★★

Segin ga je prvi puit video na dnevncm svetl-u. Bilo je tačno

ono što je o njemu Roiza rekla. M ladi poluapač imao je bron-
zanu kažu lica i crte lica ptice grabljiivice. PlaviSastocrna kosa
bila mu je pričvršćena trakom preko čeila. Zaista je bio pravi
d v ajnik Dže,ranima, vrača koji je sebe bio proglasio za ratnog
poiglaviou Oiiriikava,
A li, za Džeronima i njegov strašni Oidred Apača prošla su
vremena slave davno.
še jn je znao da će ovog m-ladoig čovek tražiti svuigde po
j'uigoizapadu. Ne sme nilkome više u ovom kraju da naleti na
puit, inače će ponovo biti odveden u kaaniondiou u Ju im l A to bi
za njega prediatavljalo sigurnu smnt.
— Hamibre — poče Zapadnjak — ti si sada slobodan. Za­
to i ne miislli više na to da se vraćaš odakle si došaoi. . .
Isitovremeno je Sejm bio sveistan toga da mora da pronađe
put k’Oij'i će garantovati siiguirnost „Crvenog Vuka.”
AM, u tom trenutku desi se nešto neoičekivanoi.
Roiza se iznenada našla kraj njega i iispui&tiila kriik, koj'i je
izvučao skoro nelj'udski i predstavljao meSavimu triijramfa a bola.
Pre nego što je Zapadnjak uspeo da je spreči, izvuikla je iz
futrole svoj revolver kalibra četrdeset četiri, nanllšanlla na
„Čuvenog V uka” i povukla obarač.
Prasnu pucanj. Podiže se oblak diima.
„Crveni Vuik” jeknu bolno. Udarac metka obori ga na tlo.
Joiš uvek zapanjen luđačkim ponašanjem devojke, Sejn je
Sjpak reagovao munjevito.
Brildom šake udario je po zglavku kada je btela i po dinugi
p ut da povuče obarač.
Uplašeno je kriknula.
Revolver Ispade iz njenih prstiiJjiu i pade na peft ko<raika od
nje u pesku.
„Crvetai Vuik” je zgrčen ležao na tlu, priitisnuvši ruku uz
ramu. K ada je ponovo odmakao., bila je um rljana krvlju.
— Do đavola, šta je to! — vikniuo je. — Prvo m i pomažeS
da izađem iiz zatvara, a onda se baoliS na mene kao divlja maička.
Roza se zagronu. Ramena su joj se tresla od jecaja.
— J a sam Roiza . . . — reče. — L ilin a sestrsi!
„Crveni V uk” se zagleda u nju.
— Neka me M anitu smoždi! — prošaputa začuđeno.. — To
Ki zaista ti! Porasla si i zato te nisam prepoznao. Alii, čuj me,

3»
 'k'k'k S E J N k k k

ja sam to već i na siudiu rekao i to je istinai: ja je nisam ulbio,

Rozo . . .
— LažO'v! — viknu Roiza. — Ti si to učijnLo! I ja sam ži-
vela samo za trenutak kada ću te ubiiti. Tako., kao što si i ti
ubio nju! Sta će se sa mnom dogod'iiti., ne igra nikaikvu ulogu.1
Td moiraš umireti . . .
Na,činila je neejguran korak ka revodveru, koji je le.žao U
pasku.
S e jn a je izdalo strpilijenje.
On je Ij'utito zgra.bi 1 gurnu je na tlo.
Ogrtač pade sa njeniih ramena. Gcila leđa blesmuiše joj na
siumou. I iznenada, kao da j« sav gnev kcj.i je obu.ziimao iišifiiliov
počela je da jeca,',p,iOi]juib]|jena uz tlo., prekrivSi .šaikama lice.
U ovom treniuitkiu, Šcijm je zažaJto što, nalje ran-ifle saznao, ne­
što više 0 pro.šl.Q,sti devojke, a takođe i o prestupu „Crvenog
Vuika” koji ga je dcivoo u zatvor.
Znači, gonila je mržnja. Ne ljubav, kao što je miisiMo Sej’n.
Sada je .shvatao zašto se tako malo. brinula za soipstveinu dobro­
bit. Suzivši isvoj vOd'oikrug, koinoentirisala se samo na to da bude
prisiutna osilcibađainju ,,Crveinog Vuka.” Zbog toga je prodaila i
svoj posed u Tonto poikraj.imi i oitpu'toival'a za Jum u. Nije jo|j
biil'O žao da irada sav noiva.c ako bi sanio time bila bliža tre-
nuitku po.luiiind'ijaní'f've smrti.
„Crvend V uk” je progovorio., a glais miu j.e .bio oiabiiljarii.
•— Moaraá da m i vcasujeS, Roza! Bio .sam lud za L:ili. N ikada
joj n;ii5ta niisa.m uči.nčio.. Noko drugi im a to na savestii. Ali, svi su
vero.vaLi da sam to bio ja. Moje ime i moje apačlko lice bil'i su
d'oivo'lijin.i. Ja nisam '’imao nikakvu mog'uinGst.. .
Prek ide ga j.edan glas, krefilećd i triijiumfailan.
— Sejiae!
Glas je do'laizio iza Zapadmjaik.O'viih leđa.
On se uikoči. Munjoviuo je .oumario Sain.se kcne je joá imao.
Jer, znao je ko m u se nalazi iza leđa, i kakvim oanuiy.em cilja u
njega.
Poddgaio je ru(ke i .pciliako se okranuo.
Pred njito je staijao F.'iaiz MriSilin. Drža.o je u ruci puSku sa
skraćenom cevi, koja je ciljala u Sejno.vo lice.
Covek je bćio oifc.U£.c.n
' pc.tpi'ino u crno. Lice m u je bilo iizcib-
ličeno od osećanja zadovoljstva i premoći.
Roizin nsipad na „Crvenog Vuika” omogućio miu je da se
prdisunja neopaženo.

71
 ■k'kk S E J N-k'k'k

— J a ne vodim luvek samo ratove na pa¡piiru — reče Dlira-

nov pomoćniik lilad'no. — Ja se jako dobro razumem i u to
kako se ruikuje puškom. Ne zabo^ravi ta! Priđi, Segne! Dopada
m i se da završim s tobom!
Viisoki Zapadnjak se ne pomače. Lice miu je bilo bezizraiz-
no, a ruke joá uvek poidig'nute.
—■Ti si bio uiporniji od maršala iiz Jume sa njegovim lij'u.-
dim a —■primeti.
-
— M i smo te praitiJ’i u nadi da ćemo. naći tvo.j leš — cerio
se Modll'iin. — .Ali, omda sm.o sreli Ijiude koijii su se vraćaili i čuii
da si im utekao. Rakao sam D iranu da moiramo sami da pre­
uzmemo stvar u nuike. Sluitio sam da ćeš doći ovamo.. I, kao što
vidiš, to će biti tvoj kraj! — Nasmejao se. — Diran će mi p la­
titi gomiliu para za to da te dcikusurim. I zato da doviišim stvar
sa njegovim apačkiim priijatelijem, svejedlno iz kojeg rassloga
hoće tog momka da viidi sloboidnoig!
.Modilim, dažov, uliizica, doiušnik, požurio j.e iz Sa.n F[rain.6.ii3ka
u Tuson, nazad preko. J.ume u Lois Andeles i omda pomovo za
Juimu. Sada je bio cvde, ine znajući jo.š uvek .ništa o razloiziima
zbog kojih je Diran sve ovo ipcičco.. Ali, njega za to i miije biilo
briga. Hteo je da maplaiti novarc za Za.padnjakovu glavu. Ništa
drugo.
Viiscxki Zapaidnjak nije video ni,kakav izlaz iiz ove paklene
siituaoiije.
„C rveni Vuik” se uispra'vi i lumeša se.
— Do đavola! Hoće li m i koma.čno neko reći šta sve ovo
treba da znači?
M odlin za treiiu-tak usmeri pogled u njegovom pravcu.
— Zaveži! — procedí. — Tebi se neće niišta doigodliitii! Ja ću
se pobri.nutti za to da otoezbadim tvoje bek-stvo i . ..
Sejn je odmah spo.anao mogućnost koja mu se ukazala.
Kao vuk koji se ustreimlijuje na grlo svoje žrtve, po.jiuiri on
ka Modliiin/U. U dva odliuična koraka bacio se napred.
Bio je to isam o plaimičak nade da ModlOn neće na vreme
uspeti da obori cev puáke ka njemu.
Z a trenutak, Sejn je imao užasn .0 oeećamje da milje uisipeo.
Usred skoika, ugledao je .kaiko se cev puške spušta i sa smir-
to'nosnom siigurno«áu .usmerava se iizmeđu njegovih očigu.
Puška grmniu. Plamen sevnu i proiprabi pucajnj.
Jediniui sekundu ,bio je Segm kao. oimamiljen. ¡
ALi, milje osetio udarac metka.

72
 ★★★ Š E J N -k'k'k

Njegove šake zgrabiše čoveka i povufcoše ga u stranu. Iz-

nenađemo, utvrdi da je Mod'li'niovo telo napeto i puno snage.
Mo'dlin je pokušao da ga sa cevi puške uda.ri po glavi.
Sejn je eskivirao i iznenada popustio svoj stiisak. Moddiin je iz­
gubio ravnotežu.
Ali, brzo se ispraviio na noigama, ponovo nategao oiroz, uz-
miičući žustro.
Onda prinese pušku ramenu.
Ali, time je svom protiivniku dao više od sekunde vremena,
nešto što nijedan čovek sebi ne sme da dozvoli ako je želeo da
preživi boirbu sa Zapadnjakom.
Revolver, ko.jl je notsio za pojasom, već je uveliko bio u
Sejnovoj desnici.
On pritiisnu oiba,rač. Jedan put. Druigi put.
M odlin je bio prostreljen meciima. Uz m ukli avuk pade na
tlo.
V odnjikave oči bille su mu širolio otvoa'ene i bezlarazne dok
je umitrao.
Sejnoivo lice bilo je tvrdo kao granit. On je tamo u vozu
iipoizoriio Modlina. I sada je svoje obećanje ostvario.
Iznenada, u nepoisred'noj blizini, odjeknu divlji topot ko­
pita.
Sejn je o tk rio o d m a h ja h a č a k o ji jc b r u t a ln o m a m u z a o kiO-
nja. .Jedan oiniizaik m iuškarac, k o ji je po>gnut ja h a o u seidlu.
Sejn upuiti dva brza puonja za njim . Ali, rastojanje je već
bilo preveliiko.
Onda prođe poired nepomičnog tela Fiiniiza Modlina. Brzim
feoTacima uipuitio se ka prvoij krovinjari sela. Odande uđe u us-
b u poikrajruu uiliou, koja je cei a bila u senci.
Odnekuid odatle zarza. konj, topćući nervozno kopitama.
— Dirane, izađi! — grmmu Zapadnjak. — Ako poikuišaš da
pobegneš, počastiiču te metkoim!
Neko je dlisao teško* i uplašeno. Onda se raspozna neko mi-
camje u senci, pa jedan miuSkarac nesigurnim koracima izađe
nasred uiliice. Ruke je držao podignute iiznad glave.
Džeirom Diran.
— Ne pucaj! — dahtao je. — Ja sam odbacio svoje oinužje!
Cuij me, možemo da skliopimo pogodbu! Ti ćeiš time zaraditi do-
voiljno da provedeš ostatak svog života u zadovoljstvu!
PrišaiO je. Koraci sfu mu bili ofclevajući i nesigurni. Lice mu
se sijalo, oirošeno znojem. Ipak, drhtao je kao poid hladnim tu-

78
 ★★★S E J N ★★★

Sem. Gledao je ka meistu gde je krv iiz ModIMinovog telia nata­

pala pesak. Zatiim ka m e stu gd e je „Crvemi Vuik” ču čao i osvr­
tao se. Zatiim O'krete poigled ka severu, kuda je p o b e g a o ja h a č .
Usne su m u se trzale grčeviito.
— Sarađivao sam s iidliotima i buikavicama! — povifeao je.
— Mod'ld’n u sam izričito- rekao da se ne hvata sam s totoom u
kožtac. Hteli smo da sačekamo da Mek Dejid prvo O'bavi pretres
s e la . . . .
Zaćuta, pa prO'trlja čelo, očigledno shvativši da je oivo bio
loá uvcidini govoir u nagodbi sa Zapadnjakom.
•—■Ali, mi možemo da zaboiravimo prošlost, zar ne? — na­
stavi brzo. — Sejme, platióu dovoiljno za to da sve bude sređe­
no. R e c im o ... pedeset Mlljada dcdaira? Ili sedamdeset p e t .. . u
go.to'vu, čim se vratim u Sam Franci'sko? Ti ćeš dobiti odmah
akoataeij’u . . ;
Izvuče debeli novčaniik iiz jafene. Demioinstrativno prelisita.
svežanj novčaimca, od fcojiih je ve6ina bila od omiih najvećih.
Sejn je bio uveren đa deo- tog novca ionako pripada nje­
m u. To je bio oinaj koijd miu je Mek Dejd oduzeo pre nego što
ga je baoiio u onu jamu.
— Pogledaj, imam ih dovoljno! — vSkinu Dilran. — Možeš
ih sve imati. Ako mii daS reč da ču beabedino i bez smeitnji stlĆi
u Jum u. Samo tvoju reč . . . niéta više neću!
— Dosta sa pričom. Dirane! — odseče Zapadmjak. On baci
pogled isikosa na ,,Crvenog Vuka.” — Pre nego Sto nastavimo
da razgovairamo, hoću da znam: zašto- si se toiTiiko upoirno zauzi­
m ao za to da on iizade iz zaitvoira?
— Pa . . . ja sam poznavao njegovu majteu. Nekada, kada
Sam kao miad inženjer nadllegao iagradmjiu železiničke pruge is­
točno oid Tuisona. I on . . . pa, on je bio posJeđica . . .
— On je, dakle, tvoij sdin — zaključi Zapadinjiak. — A ti Si
proiSiirio laž da on potiče od jed'nog goiniča goveda. A li „Crveni
V uk” je dve goddne ležao zatvoiren u Jum i. Sve vreme ti nisi
n i prstom msikao da ga izvučeS oidande. Zaáto S'i sada, tako iz­
nenada, odlučio da to učiiniš?
— Izvesne stva.ri tada još nisiu bile zrele — odvrati Di-
ra.n. — Ja ću uskoro biti iizaihran za senatora države KaMor-
nija. Tome u svakom sliučaj'u ne bi smetalo ako. bi na svetio
dana iaišlo posto-janje „Crvenog Vuka.” Alii, ja im am mnogo iz-
gleđniij’u karijeru pred soboim. I pri tom bi m i jako škodilo, ako

74
b i se doiznalo da im am za sina jednog paluiindiij anca, kogi leži
u Jumii, osuđen na doživotnu rabifu zbog uibdistva.
— O kakvoj je kariijeri reč? Ovamo s tiim!
— Pa, to m i je takoreći pod rubom. Sa moijim položaijem . . .
i sa finansiijskim zaleđem, koje sam obezb&dio, nameravam da
se kaindiduij'em na sledećim izborima za predsednika.
Sej'n je zapanjeno zurio u njega. Ono što je 6uo, nikako
nije m'oiglo da m u uiđe u glavu.
Ne bi se moiglo reći za Zapadnjaka da je bio neki zadrti
patriota. A li ipak, osećao je neku vezu sa svo.jom domovinom,
uz sve nevolje koije su ga pratile na nj-egovom krstarenjm od
jiuga na sever, i od zapada prema istoku. Verovao je da Ijiudi
kojii rade i podižu zemlj'u zaslužuju mir, bezbednost i pravdu.
D a nije u to verovao,, ne bi se boirio sa „Vels Fargoom”, sa pok-
vairenjacima i pljai6kašima svith vrsta, sa banditim a, ubicama
i celiim onim oloišem koji je zatiicao na putu.
OdSmeravao je Dirana, i imao je osećaj da će m u se okre­
nu ti želiudac. U trenuitku je već hteo da m u uputi kuglu i time
tog prljavog kariijeiriisitu abriSe sa lica zemlje.
A li, oidmaih zatim je došao do zaključka da je to nepotreb­
no. Znao je dovolgno dobro svoge zemljake i znao je takođe da
tamo gde prestaje apsolutna moć novca prestaju i šanse da se
ovaj kukavan i podmukli, nezagažljivi skupljač zlaita i im anja
dokopa položaja na kome ga Sejn rui u m a M nije moigao da za^
misli.
Sve u S'vemUr, bilo j.e sasvim neverovatno da bi Diiran ikar-
da uspeo da svoj simešan plan pretvori u stvarnost. Nije bio po­
treban nikakav metak da ga sprefli u tome.
To nikako nije značilo da za Sive ono što je dosada u.6inio
taj metak nije zasluživao. Ali, to „Crvenom Vufeu” ne bi pomog­
lo mnogo, ako bi Diranov le.5 istrunuo ovde u Meksiku. A Sejn
je dao reč ne samo da će poluindiijanoa osloboditi, već đa će se
i pobrinuti da ovaj i ostane na slobodi.
Sem toga, postojala je još jedna sitvar koju je u Ju m i mo­
rao da obavi. Šejm je želeo da to obavi bez komplikacija.
— Podižem svoju ponuidu na sto h iljada — zakuka Diran.
— Odgovori već jednom!
— Naravno! — odiseče Zapadnjak.
Udario je munjevito. Diran više nije mogao da se izmakne.
DrSka revolvera tresnula ga je po bradi. U momentu, izgubio
Je svest, i srušio se na tlo kao poisečeno drvo.

75
 'k 'k 'k S e j n k k k

Sejn se osvrte. Na blćiskom odisto.janju okuipilo se dosta me-

štana, koji su ćuiteći posTnsitrali scenu. Ono što se pred njim a
od'iigraval'o bi'la je isklij'UČiva stvar griingosa. To se čitaJo na n ji­
hovim Uc^ma. Niisu uopšte nameravali da se umeša.ju.
Opazio je kaiko se „Crveni V u k ” podigao na noge i oslonio
0 trup jedne od ri.barskiih brodica.
— Izgleda mi da će« ovo preživeti — primeti Sejn.
— I ja mi.sli.m — kliiminu „Crveni Vuik” glavom. — Meitak
me nije jako p'ovredio.
Šejn pokaza na Di.ranovo nepomično telo.
■
—■U siučajiu da niisi raraumeo šta je on rekao; on je tvoj
tatica, mladiću. I besrsimno je bo.gat. Ako bi sada počeo, do na-
veče ne bi uspeo da izibrojiš njegove dolare. On će us'koiro opet
biti, na noga.ma. Mislim da sada znaš kako da na.staviš u bu­
dućnosti!
— Dabome! — odvrati „Crveni V uk” i široko se oismehnu.
— Itekako, čo-veče! Ceo živO't sam gri.ckao otpatke. A vreme
kaje sam proveo u Ju-mi. . . Grom i paikao, on je morao da lada
gomilu novca za mene!
— N ajvažnije je da se d'ržiiš daleko od Ari,zone! — upozori
ga Sejn. Onda se sa.že i po,diiže Diranov novčamiilk. I ModTilnu je
oduzeo novac. Preli'Stao je novčanice, odvodio nefeoiMko, i prtužio
ih ,,Crveno,m Vuiku.” — S tim mo,že.š da oideš odavde. Iznajlmi
neki od ribairski,!! bro'drića i nekog ko ume njiime da uipravlija.
Vozi za Graj-aimas ili Maca,tlan. Uzmi svoig ta.tiou sa sio-bom. On
može do,vo'ljmo novca da nabavi, svejedno gde bio. I . . . — Sejn
baci jedan rečiit pogled ka Ro,zi Goirman — kako bi bilo kad bi
1 nju poveo.?
Ro,za je ležala, odvojena od njih i gla-ve zaronjene u pesak.
Sada pcidiiže pola,ko po,gled ka mu.?ikaroima. U njenom poigledu
bilo je beskonačno žaljenje što S'voj dugo zamišljam plan nije
ostvarila. Onda, kao da se u nj,oj razbudila nova energija, jeir
su joj oči zasvetlucale.
— Do đavola, ne znam! — odvra,ti ,,Crveni V uk” i počeša
se po glavi. — Možda će m i uipuljiiti siledeći metaik čim se doko­
pa ponovo oTUižja! Ali, ja bih zaista rado hteo da steknem šansu
da je uveriJm da sam nevin za smrt njene sesitre.
— Sada je sve do tebe, devojko — okrete se Sejta ka B obL
— Sta kažeš ti na to?
— U Tonto ne mogu viiše nazad — uzdahnula je. — Ne po-

76
 'k 'ir ir S E J N 'k k 'i r

stojli ništa šta biih tamo mogla da počnem. A ni nigde drugdi!.

Ako je O'VO, daikle, tvoga snažna želja, Tome . . .
Dok je o.na nastavila da go^vori i dok se Diran ponovo po­
čeo da miče, Šejn se okrete.
Pošao je ka svom sivcu.
Goreo je cd želje da goni Eiiiija Mek Dejda.

X II I

Sledećeg dana, kada je pao mrak, stigao je Sejn u Jumiu.

Jahao je na siivcu i vodio Diranovog mrkova za so'bo'm. Nadao
se da će brže napredovati, ako putem bude menjao komja. Ali,
oba .'SU bila ¡iscrpljena, pa nije uspeo da diO'Stigne Mek Dejda.
Obišao je Oiko gra'da i uputio se ka istoku. Ponovo se prib­
ližio ka.menolomu kar,nio.nice i vezao ta.mo komje.
Pešice se šumjao kroz tam-u ka Mek Dejdovoj kući.
Kretao se polako, potpune bešuimno i sa velikom o'preznošću,
napred.
Tamne semke stambenih zgrada severno O'd kazniO'nice po­
javiše se pred njim .
On se pO'gnu.
Trenutak kasnije, on potegnu po tlu, iz v u č e revO'lver i poče
da puzi dalje napred.
Njegovo strpljenje bilo je stavljeno na snažnu probu.
Ali, moiraio je da računa s tim da je Mok Dejd stavio svoje
Ijiude >na stražu da ga vrebaju.

Posle nekoliko bes'konačnih m inuta njegov oprez bio je na­

građen.
Silueta jedno'g muškarca pomakla se pred jednom otvoire-
liom šupom, tridesetak metiera od Mek Dejdove kuće.
Covek puisti jedan iznenađeni prigušeni krik.
U seledećem trenutku, ponovo je zavladala tišina.
Samo je joiš tiho uzdahnuo kad se Sejn pojavio neposredno
iza njega i tresnuo ga sa cevi revolvera po potiljku.
77
 'k 'k 'k S E J N i r - i r *

Ovaj stražar je sigurno imaio naiređehje da čuva Mek Dej-

dovu ku'ču.
Sejn se osvrnu ofco seibe. Iza niavučeniih zavesa na proaoiru,
raspoznavalo se svetio lampe.
On je računao s tiim da još najmamjie jedan Mii dva stra-
žara vrebaj^u o'kol'o. Šejmovo nestrpljenje je raslo. Nešto umutra
u njemu bundi]o se protiv toga da se i dalje tako vuče po mraibu,
i s miukoim traži str ažare.
Njeigovo nestrpljenje postaide j'OŠ jače kada je začuo neke
šumove diz kuće.
Jedan prigušen, užasnuti krik. K rik jedne žene.
Sada je anao da je dobro postuipiio kada se odlučio na put
u Jum u.
Ostao je pod naistrešnicom otvorene šupe i dvaput zazviž-
daio kratbo. Cesto je već koinstotovao da jed'va ima koga ko
se ne bi odlučio da i.zvid'i razloig tog zviždanjia. Ovo iskustvo po­
kazalo se i sada kao isprarvno.
Koraci su ee brzo prdiMlćavaJd. Po.javila se senka jadinioig čo­
veka.
— Jesi li ti zviždao, Gnube? — proimrmljao je poiliuglaisno.
dao kratko. Cesto je već konstatovao da jedva ima koga ko
jeg je već jednom bio oiboirio u stražari bloka sa ćelijama.
— Ako nas Mok Dejd čuje — nastavljao je pridošlica —
đavo će nas odineti. Im am prokleto osećamje da će nam onaij
pasid sin noćas još napraviti posla. Voleo bih da ga pošailgemo
u pakao...
Stražaru reči zamre.še ma usnama kad mai Seijn zari pesni­
cu u pleksus. Zapadnjak je svu snagu umeo u taij udarac. Stra-
Sar se savi kao britva kaid se zaikiopi i sruiši se na tlO'. Sejn kleče
pred nj Olga, i’ihvaiti pnstiima njegovu umašćenu koisu i podiiže miu
glavu. Proteći m.u je držao revoilversibu cev pred noisoim.
— KrikneS li — proisiikita — bićeš pokopan bez lica! Isto će
ti se doffo'diti i ako me slažeš! Govori brzo koliiko vas još im a
ovde okolo!
— Niko više — promuca čoveik zadihano. — Bio je i treći.
Ali, njega je poslao da mu donese lek protiv zubobolje k oja ga
muči.
Ste-njao' je, huktao i onda naistavio.
— .Kada se Mek Dejd vratio, rekao je da će se za neko
vreme izgubiti -odavde. Izdao je naređenje da se njegova kola
pniipreme. Do pomoći je sve za njega moralo biti .spremnoi. Cuo

78
 S E J N k 'k 'k

si i sam šumo.ve iz njegove čatrlje! Ako nameravaš da uhvatiá

tog pasjeg sina, onda kreni! Ja sam na tvojo-j strani!
K ratkim udarcem revolvera, Šejn i ovog čo-veka posla u
zemljiu snova.
Onda se brzo ali bešumno privukao kući. Izdigao se do pro-
zoira iza kojeg je gorela S'vetiljka.
Proiez između zavesa omogućio m u je pogled unutra.
š e jn steže zube.
Noćna mo.ra Nan Da.rsi se pretvo.rila u stvarnost.
Mek Dejd je uhvatio. Stajao je pred njom, držeći kratku,
debelu batinu u ruci.
Leža.la je pod nogama tog nitkova koji je mučio.
Mek Dejd je govorio s njom. Oči su mu đavolski sijale, a
usne su mu bile obložene pljuvackom.
Ali, prozor je bio zatvoiren. Sejn nije mogao da čuje reči.
Kao i jednom ranije, i sada je ušao u k'uću kroz zadnid ulaz.
Napredovao je brzo i potpuno be.§umno. Iako ga Mek Dej.d U
svom uzbuđenju ne bi čuo, sve i d« je lupao čizmama.
Kada je Zapiadnjak uáao u prednju prostoriju, sagnuo se
Mek Dejd ka ženi, sa namerom da je uidari batinom.
— Džezabel! Kurvo vavMotnska! — vikao je. — Pri'znaj
svoje grehe! Moli me za milost! Mene, slugu svemogućeg!
Kosa je ženi pala preko oćiju. Jecala je, izbezumljena od
oćajanja.
Šejn zgrahi m učitelja za ramena, okrete ga i udari.
Gnev koji je uneo u taj udarac bio je toliki da je Mek Dejd
kli'znuo po podu sve do suprotnog ugla sobe. Tamo ispruži sve
četiri i izgubi svest.
Šejn m u o.te batiinu, koju je joá uvek držao u zgrčenoj §aci.
Okrenuo se ka Nan Darsi.
— Hoće.š li da se osvetiš?
Nan se nesigurno diže na noge. Ruke su joj drhtale dok je
pokušavala da pokrije svoju nagotu.
Ipak, ona zavrte glavom. Iako je na licu imala mnogo og­
rebotina.
Glas joj je zvučao uzbuđeno od mučenja kroz koje je pro­
šla.
— On me je uhvatio . . . noćas . . . nisam imala kud. Nisam
im ala više novca. Ni'je m i preostalo ništa drugo nego da osta­
nem u J um i i . . .

79
 (S s ib š .

N EDEUNI LIST NOVINSKOG FORMATA

ZA CITAOCE SVIH UZRASTA

SVAKOG ČETVRTKA
•

VASI OMILJENI STRIP JUNACI

REDOVNI SU GOSTI NA
STRANICAMA SPUNK NOVOSTI

TARZAN, MODESTI BLEJZ, BEN BOLT,

RIP KIRBI, SREBRNI LETAC, DŽEF HOK,
HULK, IZNOGUD, POPAJ I DRUGI

RAZNI PRILOZI POSVEĆENI DEVETOJ

UMETNOSTI, ZANIMLJIVOSTI IZ ZEMLJE
I SVETA, POPAJEVA ŠKOLA CRTANJA
I IZUZETNO ZANIMLJIV FELJTON BERLICA
I MURA „DOGAĐAJ U ROZVELU”
 ★ ★★ S E J/V

Zajecala je.
— Sada im a « bO'lju mogu.ćnost. — On p o k a z a na njenu ode-
ću , k o ja je s m o tu lja n a le ža la u uiglu. —■Obuci se i napušta ku­
ću! Im aim dva komja vezaiiia na isto m m e sta , k a o i one noći*
Č e k a j ta m o n a m ene. .Ja ću doći za o tpriiiike po^la časa.
Ona je oklevala. Disala je teško.
— Ali, ja ,se bojim . . .
— Da ja neću doći? — Njegove usne se stisnute. — B u d i
bez brige! Ovi tiipoivi više neće uspeti da me zaskoče!

Mek Dejd je poisrtao pred njim . Hteo je da po<taegne od

Sejma. Ali, n a č liio je grešku ato je dozvolio da ga celog obuzme
bfcs na Nan Darsi. Nesumnjivo je računao s tim da se Sejn .neće
pojaviti tako brzo.
Gnev je kljiučao u njemiu. Ne samo zato što ,su mu uisne biile
rasečene i što mu j'? krvarila rana na bradi, Se-jn ga je pTetra-
žio, poderao m,u košulju i utvrdio d-a je njegova sLatmja bila. is­
pravna. Mek Dejd je svoj novac nosio uz telo, u kožnoj vrećici,
koja mu je bi>!a 0‘be.šena o vrat. Ovaj ncivac nala.zio se sada u
ZapadnjakO'Vim džepovima, svaka novčanica koju je Mek Dejd
bilo od njega, bilo od Di-rana uzeo.
Prešli »u otvoreini pro.>toir između Mok Degdove kuće i se-
vernog zida kazniciniee.
Mek Dejd je mrm ljao u bradu nešto što je biilo meSavina
kletvi i molbi za m tte t.
— Slušaj konačno! — prosiikta Zapadnjak. — Ti iimaš jo5
jednu sitnu priliku da još malo ostaneš u životu. Ali, sa.mo on­
da ako budeš na d'lakiu činio ono što ti kažem!
On m.u kratko objasni stvar. Radilo se o planu, koji je Sejm
skovao da odstrani Mek Dejda,
Šta mu je pri tom biilo potrebno, nije bilo m.mogo. Konopac
za rublije kcji je na.šao blizu kuće ocjiično je pc.sliužio ovoj na^
meri.
Sada, dok su se približavali severnoj kapiji, pritisnu Sejn
snažno cev revolvera u Mek Dejdova leđa.
Kapetan o-bezibeđenja posrnu malo napred, a onda grmimu
grubim, uzrujanim glasom.
— Hej, Barnete! Trči do amba«ra, izvuci m oja kola i dovedi

« &eia, U
 ★ ★ ★ S e j n ★★★

ih do moje kuće! Onda si gotov. Ja ću drugog ovde postaviti

na stražu.
Coveli posluša, ne postavljajući nikakva pitanja.
Sejin je naterao Mek Dejda da propeva. Saznao je da je ove
noći samo jedan stražar na kapiji. Bila su još trojica koje je
Mek Dejd uzeo za sopstveno o,bezbeđenje. Ostali su jav ili 'da su
bolesni. Još su se lečili od posledica batina koje im je po.delio
Zapadnjak one noći.
Poterao je Sejn Mek Dejda kroz stražarsku kućicu u dvo­
rištu kaznionice. Onda ga povuče nadesno. Ovaj po.kuiša da se
otme. Očigledno je razbijao sebi glavu time kako da na ovom
mestu prevari svog protivnika kojeg mora da je mrzeo kao
kugu, poisIe svega što se dogodilo.
Iznenada,, izgleda da je shvatio šta ga čeka. On se otoete,
otvori usta i htede da vikne.
Sejn ga munjevito udari. Revolverska drška po.godii Mek
Dejda u pptiljak. Ali, udarac j-e bio tako odmeren da Mek Deida
ne ostavi dugo u nesvesti.
Ovaj se složi i prući se na leđa.
Sejn kleče kraj njega na kolena, otcepi komad njegove ko-
Suilje i zapuši mu usta. Za/Lim pažljivo pričvrsti tu gužvu u us­
tima.
Okrenuo je onesvešćenog, konopcem za rublje vezao mu
zglavkove ruku i nogu. Mek Dejd se ni u kom .slučaju nije mo­
gao oisloboditi. N-ilkada se niko nije ispetljao iz veza koje bi mu
Sejn stegao.
Neposredno zatiim, odjeknuše koraci u dvorištu Icaznionice.
Sejm je čitav m inut stajao nepomično.
Jer čovek, koji je na maloj udaljenosti prelazio dvo-rištem,
moigao je da primeti nepomično Mek Dejdovo telo. Sejn je od­
lučio da odimab uputi smrtonosni metak, ako stražar nešto po­
sumnja.
Ali, čovek prođe m-imo. Dvorište je ponovo bilo praznov
Sejn ustade. Bila su mu potrebna samo tri koraka da po­
stigne cilj. Razloig zboig kojeg je dovukao M&k Dejda ovamo, u
kaznionicu. Prekasno je to Mek Dejd.'U postalo jasmo.
Sejn se saže i zgrabi gvozdena vrata ko.j-a su zatvarala ja ­
mu. Napregao je svu snagu i njegovi mišići podigoše težak pok­
lo p a c ' Bešumno ih je položio na tlo-. Pred njim je zjapila mrač­
na dubina jame.
Jam a j-e bila prazna.
Sejn se vra.ti ka Mek Dejdu, koja j-e počeo da se koprca. Vir-
82
 ik-Ar-A' Š E J N -k-k-k

soki Zapadnjak ga po-vuice ka jam i i tamo ga oisovi na noge.

Ovu O'dluiku je doneo' joiš d'Oik je jahao nazad ka Ju m i. Meik
Dejd je moiao da plati za svotje pokvarenjaštvo, trebalo je na
svojoj koži da oseti ono što je priredio Šeijinju. Tome treba p ri­
dodati i njegov postupak sa Nan Dairsi.
— Mol'i, Meik D&jde! — reče Sejn. — M oli se, kao što se
nikad doisada u svom živoitiui .nisi molio . . . za tvoju bedmu diušu.
Iz Dek Dejdovog grla dopre divlje, gileno- grgotanje.
— Zovi u pomoć sve anđele o- kojim a si toliko pričao —-
nastavi Zapaidinjak. — Možda će jedan od n jih doći. Možda će ti
čuido po'moći i neko te pronaći, pre nogo- .?ito bude kasno.
Aii, i sam Sejm je .sii-iminjao da će se to dogoditi. Im ao je
Oisećaij da niko neće u lo žiti velike napoire da b i tražio Mek D ej­
da. Povi'h toga, Sejm je uiklonio tragove i tim e eventuailniu eki­
p u za poitirag'u, m a p r c d naveo u pogrešnom pravcu.
Ubrzoi će do'ći straSind dan s.a svojom vrediinom i staviče M ek
Dejda na iste muke, fcoje je Sejn iad'ržao'.
Ali, za Mek D ejda jam a će istovremeno biti i grobnica. Um-
reće na mosbu gde jo bozibrojne Ijiude stavljao na paiklene (mu­
ke.
Sejm ga snažno guirmu.
Mi,ik Dej'd posrnu u ja.m,u.
Vi::<ciki Zaipadnjaik po>dljŽ0 pomo'vo vrpjta i pažljd^vo ih epuisti u
okvir, Zafcvo.rio je m,račmo spremiiite koje će uvek u njeigoviim
sećan,jiiraa ostati živo kao mo«to. ii-žasa.
Sagnu'O se n a treniutaik i osliUiSnuo. A ii, n ije se čuo n ik a k a v
šum, Sejn jc bio zadc.voljain.
Veaan i zaipuiSeniih u,sta, Mt,-k Dcijn nije .kna-o nikakve šanse
da da znak od sebe da se nalazi u jaini.
Brzo i bešumno prcmače Sejn kro-z prazmu stražarstou kući­
cu na severnoj kaipiij.i. Dok je nap'i-išiao kaznionicu, čuo je jed­
nog ka:žnj'0n:ika kako viče. Vciro'vatno je iirnao noćnu moru. iiirilk
zatvorenika pređe u jecaj. Za-čuće se kletve ostaliih. Onda po­
novo- zavlada tišina,
I ova scćanja o.staće uirezana u Sejinove misli.
Ubrzao- je ko-raik, da što p-re o-lsavi sve 5toi m u je još preos­
talo, a pre svega, da. izvede Nan Darsi iiz Jume.

X IV

K ratak teretni vo-z sitajao je kraj žcilesni-čkog d-epoa u J u ­

mi, okrenut prednjijm krajem ka zapadu. Lo-ko-motiva je iiz-baci-
83
 ★★★ Sejn ★★★

vala beie oblake pare u večernje nebo. Grupa putnika čekala je

na zadnjem kraju kolo-seka na putnički voz kaji je u jedanaest
naveče vozio na istok.
Koso preko puta perona, u senci šupa za robu, čekali siu i
Sejn i N an Darsi.
Držala je svežanj banknota. Prsti su joj lako podrhtavali.
1 — To je više nego što si m i bio obećao! — reče.
I bila je zaista dvostruka s-uma. Nan mu je na jedinstven
način spasla život kad se sa „Crvenim Vukom ” vratila u dvori­
šte kaanionice da otvore vrata na jami. Ali, nije joj zato Šejn
dao dvostruku sumu. On svoj život nije merio vrednošću novca.
On je samo dosledmo sledio svoje pravilo da bude velikodušan
prema svakom ljudskom stvoru koji je bio u teškoj situaciji
i radio i boirio se za svoj život.
Posmatrao je. Njena na brzinu i u nevolji zakrpljema odeća
zahtevala je hitnu zamenu u sledećem gradu.
— Daću ti jedan dobar savet — reče joj Zapadnjak. —
K ada ti neko da novac, ne usteži se i ne postavljaj pitanja! Uz­
m i ga i nestani s njim !
Njene usine se razvukoše u prvi osmejak koji je posle diugo
vremena opa.zio kod nje.
— Onda dobro! Vijše od tebe i ne mogu tražiti, a pre svega
jje da dođeš sa mnom . . .
Sejn samo jednom zavrte glavom. To je bila konačna od­
luka.
— Znam — uizdahnu Nam. -— I kad bi pošao sa mnom, to
ne bi bilo trajno. Ali, ja ću se diugo sećatii te naše zajedničke
noći!
Nabrao je čelo, ali, ne zbog njenih reči. Iznenada ga je obu­
zeo neki neprijatan 0‘sećaj. On je Mek Dejdova kola odvezao
nekih dvesta metara dalje na sever, tamo ispregao oba konja i
odjurio ih. Onda je kola prosto gurnuo u reku. Snažna struja
Kolorada učinila je ostalo.
Ako uopšte bude preduzeta, potraga za Mek Dejdom poče-
će najranije sutra u ju tarnjim časovima. A tada više neće biti
n i najm anjeg traga kuda je o-vaj nestao. Cak i kad bi našli oba
zaprežna konja, iz toga uopšite ne bi mogli iavesti nikakav za-
klj'učak šta se dogodilo sa kapeilanom straže.
Mek Dejdove šanse da se živ iskobelja iz one jame bile su
za.nemarljive.
Šejn se, međutim, pitao da li je postojala mciguonost da ih

84
 ■k'k'k S E J N i r i r i r

neko opazi, do.k su se približaivali žale.zriieko.j pruzi. Možda je

to bio razlo.g osećaija koji ga je cbuzeo.
Oba konja, sa Ikojima se vratio iz Mafcsika, oistavio je ve­
zana za jedinu prečliu u jed’nom tamno-m ćoSku ulice. Možda je
p ri tome bio neoprezan.
Uz ciblEik dijma kogi je velar raznosio, pojavio se odjedmom
voz sa zapada. Kočnice zaškripaše dO'k se lokomotiva približa­
vala depO'U.
Sejin opazi da iima dosta putničkih vagona. Iza njih su bi'li
zatvorE'ni i o-tvoraini teretni vagoni.
— Sipremi se da se popnaS — promrmljao je.
— Ne volim da se rastajem . . . — poče Nan Darsi.
Jedan muwki glas je prekijde.
— M urtri! To je on! Pasji sin, koji me je bez odeće poslao
-kroz pustinju! Tamo iza, kod'šupa!
U sledećem trenutku sevnu cev revolvera. Metak zazvižda
preteći.
Sejn povuiSe Nan Dai'si ka tlu. Kraj nje i on uze zaklon.
Tamo, na drugoj strani kolo-si:<ka, pc’.javi se onaj tip za ire-
nutaik na peronu. Izd'vaj.Hilio se njogo-vo Oid sunca poci'venelo lice
sa kojeg je Icoža počela da se IjuvjLi.
Bio je to onaj debeli koga je pcslao golog nazad u Jam u .
U sledećem trenutkiu, Sejnu je vidiilc zakleniio dim iE loko­
motive ko'ja se pri^bližavala po šinama.
Ali, tip nastavi da viče i puca dalje.
Sejn je držao revolver u dosnici, ali, nije video cilj. Pui-
n'iiftki voz se pribliižavao. Još U(vek je di'm zaii^iianjao rovolveraša
s druge strane koloseka. Zato je postojala opasnost da sinr'.cao-
sni metak nađe pogrešan cilj. Š ejn je o-buiadavao s m u k o m svaj
beis.
— M urtri! —■po'vika ponovo strelac. — Kažem ti da sam
ga video! Pre jednog m.i.i,uiLa! UhvatLou ga! Hoću da bude maje
0010-ato će se za njega platiiti!
Iznenajda se Sejn seti nečega. On se odiriuinja udesno, ka siu-
sednoj šupi, koja je stajala neipoisi-Bdino kraj ove. Ruku je za-wu-
kao u malii procep između dve zgrade i izvukao Meik Dejdo.viU
j^aćm aricu.”
Glas maršala Mu-rbrija sada se ču-o iz neposredne blizine, i
Sejn podiže oružje, cidjaj-ući do-vo-ljno -nisko. ; '
A li, nije mo-ga-o ni-jedin-o.g protivnika da raspozna-. Ipak, rais-
tojanje je do druge straaie kal oseka ianoaiilo najm anje petnaes­
 'k 'k 'k S E JN ie 'k * ’

tak metara. Ali, čak i zatvorenih očiju, sa „sačmanicoim” na tom

razm aku ne bi mogao ipromašiti ciij.
Bez oklevanja, Šeijn ispali prvu cev. Kratka „saiomarica”
grannu. Blesak se uigásá u oblaku dima.
Komadii sačme razileteše se kao zlokobna olovna kiša.
S one strane razleže se snažan jauk. Onda se iznenada ra­
ziđe dim.
Seijn ugleda debelog tipa- kako leži i grči se od bolova. Obe
noge bile su mu pogođene.
M unjevito se osvrnuo, ali, joS nije mogao da otkriije Muirt-
riiija. Onda se voz dotootrllja i zakloni vidik na depo..
Ali, maršal Jum e se negde u blizini šumjao. Sejn je morao
s n jim da se .obračuna. Ni(je ga mo-gao ignorisati.
Zapadnjak se vrati ka Nam Darsi.
¡ — Ostani gde si! — naredi joj.
, Onda potrča ka teretnom vozu, koji je sitajao nasuprot depou-.
Iz pravca depo-a začu se pomovo Muirtrijev glas. Provlačeći
se između vagoma, ri'ziikovao bi opasnoi&t da bude -otkri-vem, pre
nego što se dokopa M urtrija.
Procenio je brzinu voza koji se kretao, a onda se bacio iiz-
m-eđu šina, ispruživši se sasvim. Hladnoikrvno je paaiio na to da
ga točkovi ne dokače.
To j-e zahtevalo ogronuniu 'odvažnost i čelične živce. Od smirt-
ne opasmosti del-iilo ga je samo neko-liiko saintimetara.
O nda se tutnjava voza udalji.
Sejm opreizno podiiže glavu -i m unjevito se osvmu na sve
strane.
Galam a i uzbuđenje vladali su na peronu kraj depoa, gde
se više Ijiuidi okupilo oko debeljka kogi je još uvek vitkao kao da
n:xu deru kožu.
I z suprotnog pravca ugledao je Sej-n senku, koja je jedan
komad išla sa vozom, a .onda sevnula preko koloseka.
To je bio i M urtrijev problem — dokopaiti se suprotne stra­
ne koloseka. A li on, kao čo-vek kojii nikada nije načinio niijednu
grešku, nij-e se odlučio n a sličan riskantan poduhvat kao Seijn.
Dalje napred, završio je teretni vo-z svoij manevar i vraćao
se sada ka depou, da bi se prikopčao, za putničke vagone na
kraju perona.
Sejn iskoristi novu šansu i ba-oi se ponovo između šina.
Snažni točkovi počeše da miu tutnje ponovo oko ušiju.
U sledećem trenutku, pokazalo se da m u je ovaj manevar
i nesvesno doneo prednost.
86
 ic-k-k S E J N i r i r i r

K ada se voz zaustavio, ugleda Sejm čizme jedinog muš­

karca samo metar i po od seibe. M urtri, bez sumnje.
S uperenim oružjem u ruci, po.diže se Zapad'njaJc liiza leđa
protivniiku.
Taj čovel?:, koji je sebe smatrao dovolj'no hla.đinoikrvnim da
nijedan rizik ne po'tceni, sagnuo se pred Zapadnjakom i pokuša­
vao da ga otkrije negde gde ovog više nije bjlo.
— „Sačmarica” ti cilja tačno u ki/čmu, Muiptrd — reče Sej>n
mirno. — Ti si upravo nač-inio prvu greaku u svom živo.tu. ka­
da si pokušavao na ovaj načiin da me prevariš. Ako načinijš još
jednu m alu glupost, biće to poslednja u tvom živo'tu.
Maršal se ukcći i zagrcnu.
Tip na peronu se i dalje čuo kako ječi. D alje mapreid čuli
su se putnici, kojd su se penjali u voa.
M urtri odgovori brzo i užurbano.
— Slušaj, kako bi biilo da še nagodimo? Ja sam sp-reman
sve da zaboravim i da ti više ne stvaram nikakve teSkcóe. Mo­
žeš da se popneá u vo.z i izgubiš se a da te niko ne z a d r ži. . .
— Do đavola! — odireza Sejm. Već mu je bilo doista lju d i
koji s njim hoće da sklapaju poslove.
Sem toga, nije mu još bilo sasvim jasno šita bi trebalo da
učini s ovim zvoadcmioscem, koji je imao namsiru ranije da od
Džeroma Dirana naplati pet stotdina dolara za Sejnoviu glavu.
Nije m u išlo u raín'jn da ovog čoveka pusti da pobegne.
S d;ruge strane, u njemu se odupiralo nešto tome da Mur-
trija po kratkom potdu.pltju uatreli. Maršal ga je za;i3ta stražno
razjario.. Ipak, Zapadlnjak je ta.kve Ijrde mo'gao samo da pre­
zire. I nije moga.o da se odiiuči da ga hladnokrvno smakne, doic
ovaj bespomoćno stoji pred nj-jm.
Do.k je M urtriju oduzimao oružje, još uvek nije mogao da
donese nikakvu o.dluku.
Onda kroz noćni vazdiuh prodre miiris jači o.d lj'Uto.g ddma
obe lokomo.tive. Odjednom, Sejnu sinu misao kro.z glavu.
Zadah je dolazio iz jedino.g o.d stotnih vago.na, odmah s
njegove desne strane. Vagon je bio prazan, a vrata su staijala
Otvorena. Sto.ka mora da je tek nedavno bila iskrcana.
Sejn se o.dmah odluiii za ovu mogućncat.
M unjevito je uda.rio dvo.struko.m cevi „sačmarice.” Tvrđii
čelik pogodi M urtrija u potiljak. Udara.c je došao prebrzo, i
maršal nije rn.o.gao da se izmakne. Po Se-iiiovcim iiskirratvu bio je
to meto.d kojim se pro.tivn.ik može onesvestiti u deldću sekunde.
S7
 •k'k'k S E J N 'k 'k 'ir

I u M urtrijevom sluiSaju OV
' O iskustvo poikazalo se isprav­
n im . Udarac u potiljak odu'zeo je maršalu svest. On posrnu una­
zad, poku.šavajući O'bema rukama da se uhvati za bo-lno mesto.
I niije više bio u stanj'u da pruži makar i najm anji otpor; kad
ga je Sejn ščepao za okovratnik i pojas pantaJona.
On ga snažno izdiže. S glavom napred, pro-leteo je M urtri
kro-z ot‘Voa-ena vrata u sm rd ljiv i stočni vagon.
S e jn brzo povuče i zatvori vrata.
SkoTo istovremeno, zvo.no lokomotive se oglasi odatle, sa
putničkog voza. Spojnice zaškripaše i vagoni pačeše da se kre­
ću.
Sejn zatače cev Murtriij.evog revo-lve-ra kro-z rezu na vratima
vagona. M urtri neće uspeti sam da se oslobodi iz ovog kaveza.
L in ija Ju žn i Pacifik imala je samo nekoliko postaja na
putu za istok. Na smrad stoke, Murtri- će se brzo na-vići. Ali,
sećanje na po-raz ove no-ći zadržaće maršal bez sumnje celog ži­
vota u sebi. Iako je prošao daleko bolje nego- Mek Dej-d.
Sejn se vrati ka Nan Darsi. Uze je za ruku, povuče je na­
pred i pomože joj da se popne na papuču j-odin-o-g putničkog va­
gona.
—- Adios! — do'vi-knu jo-j. — Glc-daj da se neko vre-me više
ne viđaš na žel-ezničkim statnicama! Otpuituj doivoljno daleko da
nađeš neko mesto gde je zeleno i hladovito . . . i stvori se-bi s
ovim novcem jedan iep život!
Video je još samo tren-utak, sa suzama na njenim bledlim
obrazima. Plakala je zbog ra-stanka.
I visoki Zapadnjak o-soti gorčinu. Nan Darsi bila je od omih
malo'brog-niih žena koje su održale o-no što su obećale.
I teretnu voz, koji je vo-z'io n-a zapad, po-čeo je da se kreće.
Dok su vagoni polako počeli da se kotrljaijiu mimo njega, od­
baci visoki Zapadnjak Mek Dej.dovu „sa-čma.riou” u strainiu i
zgrabi jedan gvozdeni držač. Jednim trzajem pope se na stepe­
nište.
J u m a j e ost al a iz a n j e g a .
bistve na žega kao i pakao na zemlji koji se zvao „Kaz-
I uibistven
nioinliic a u J u m i . ”

KRAJ

SS
 EDICIJA DOK HOLIDEJ
VANREDAK BROJ

SVlĐEĆA SVJESIT 4

SEJN BROJ 37
DZEK SLEJD
ZLATNA MAČKA
V eć n e ko liko sekundi m učio se Sejn d o le ,
boreći se za dah. Jedva da je imao vremena
da ljudski udahne vazduh.
U deliću sekunde morao je da se od lu či na skok,
i to je b ilo đavolski kratko.
Nema više vazduha! A pri tom još takva hladnoća!
M o ra o je gore. N ije se usuđivao da više du g o
ostane u o v o j ledenoj p u ko tin i, inače će se ukočiti
kao daska.
Popeo se d o površine i odmah o tv o rio širom usta
da bi što više svežeg v a z d u h j uvukao u pluća.
Na ivici je v id e o obrise jed n e žene.
Kreštavo se smejala i držala re vo lve r u ruci.
I već je blesnuo plam en ka Sejnu . . .

izlazi 16. juna 1982.

IZDAJE I ŠTAMPA NIŠRO FORUM OOUR MARK rPRINT, 21000 NOVI SAD V. MIŠIĆA 1.