lijH

DŽEK SLEJD

LAŽN! APAČ

N IŠ R O FO RU M O O U R M ARKETPRIN T
E D IC IJA VESTERN ROM ANA
SEJN
B ro j: 44

G lavni i odgovorni .urednik;

Svetozar TOM IC

Urednik:
Zorka C IR IC

Naslov originala:
Jack Slade
THE RENEGADE

Recenzija:
Tomislav KjETIG

Prevod ii adaptacija:
Tom islav K ET IG

Lektor:
Zorka C iR iC

Tehnički urednik:
Ferenc BARAT

Naslovna stra’n a:
Ferenc BARAT

Kore&tori:
Iren GALAM BOS
Id a DUDAS

Stamipa: 7. I 1983.
TržiSte: 16. I 1983.

Izdaje i Slampa N IŠR O FORU M — OOU R M ARKETPRINT, Novi

Sad, Vojvode Mi.iića 1. Glavna i odgovorni urednik: Svekxzar TOM iC.
U rednik: Zorka C iR iC . Ns>slov originala: Jacik Slade — THE RENE­
GADE. Copyrigiiil: 1976, by Towe Publications INC, prema ugovoru sa
G PA iz M inhena,
Oslobođeno osnovniog poreza na promet, miišlijenjein Poterajinskog
sekretarijaita za obrazovanije, nauku i kulturu SAP Vojvodime broj
413-12/79. 28. I I 1979. godine.
 — Trčite, vi proklete životinje! — vikao je Herb Ml-
lington iskrivljena lica. ■ — Hoćete li već jednom da pojiirite!
Nano'vo i naaiiovo fijiukali su Uidaa-ci biča i spUi^aAi se na
leđa konjja. * ,
A li, njegovo podsticanje bilo je uzalud'no. Upregniute ži­
votinje nisu miogle hrže. Davale su sve od sebe, zadnji delič
energije. Farmeraka koia su se njiihala jiireći- prsko nepreg­
ledne prerije kao brod u oliuji.
— Herbi, oni dolaze sve bliže!
Glas njegove sestre ispunjen strahom odjekivao je u
M ilingtonovim ušimia. On uzrujano baci pogled unazad. Da,
Keti je im ala pravo. Sada su se go.nio'ci već sasrvim jaeno
miogli razaznabi. Četiri muškarca na malim, zdepastim ko­
njim a.
. A p a č i. . .
Herb Milinifrtcin je Tin?« šta. njemn i Keti predstoji. Pre
nekoliko dana Apači soi iavršilii prepad na Tojnbi ranč. N ji­
hov bes bio je užasan. Onii su Džejku Toimbiju prebiMi sve
kosti, ženu mn sLlovaili, a kćerku od;vuildii. Sasvim je lako bilo
.zam isliti šita bi učiiniii s njiim i Kq;tii.-
Ostalo je još preko deset m ilja do farme. Nisu im ali ni­
kakve šanse da stignu do nje.
Ali. Herb Milingtoin nije ni pomišljao da se bez borbe
prepusti sudbini. Njegov otac mu je poverio Keti. On ie bio
odgovoran za devojku. I om će brajniiti do poslednjeg daha.
Indijanci su se u međuvremenu još više približili, Mi­
lington je već mogao da čuje njihove divlje i orodorne rat­
ničke uzvike.
— Preuzmi uzde, Keti! — obrati se svojoj sestri pro­
muklim glasom.
Po devojči.nom liqu, sldvao se znoj. Uglovi usana .su joj
se trzali, a-u njenim svetloplavim očima svetlucao'se užas.
Drhćućim rukama dohvatila je uzde i bič koje joj j«
brat nestrpljivo gurao u šake.
3
 -k 'k 'k S E J N 'k 'k 'k

— Sta to nameravaiš, Herbi?

Herbi! Zar ga j'e baš morala uvek zvati „Herbi”, kao da
je om još uvek dete? Ne, više nije bio dete. Imao je sedam-
naest godina, a to je ovde, na Zapadu, čovek. To će on njoj
sada i dokaizati. I njoj i Indijamcima.
On se odOiučno saže ka ,,vinčesterki” koja je ležala kraj
njegovih nogu. On, naravno, nije bio najbolji strelac u A ri­
zoni. Za to mu je nedostajalo vežbe i iskustva. AJli, oaa se
ipak nadao da će nekoliko kugli poslati u cilj.
Otkočio je „karabin” i klekaiuo i>s'pred sediišta da bi imao
oslomac za cev „vinčesterke”.
A p a ^ su b ili udaljeni još dvesta do trista jardi. Aid, oni
su staliruo skraćival rastojanje, praćeni oblakom prašiine kojd
se dizao pod kopdtama njihovih konja. Herb Mdlingtoin je već
mogao da im vidi lica. D ivlja i premazana jarkim bojama.
M ladi farmerski siin uize na nišan prvog od indijanskih
j'ahača. To je bilo više nego teško. Kočijaška klupa je tako
jako odskakala, da praktično i mije bilo nekog piravog cdlja.
Za deliić seikuinde imao je arvenokošca tačno u nišanu. Od-
miah je povukao obarač. Prasak puške odljeikimio mm je u
sopstvenim ušima kao udar groma.
Promašaj . . .
Sva četimi jahača sedela su kao i ramije na svojam zde­
pastim konjima.
OtegniUiti unliik besa bdo je odgovor ma Milihgtofnov pucaiij,
i Sada je preo'Stalo još manje od dvesta jardi raismaika . . .
Herb Mil'inigtoin je repetirao i ponovo uperio „vimičester-
fcu” ka goniooima. I opet je povukao obarač.
I ponovo je promaiaio svoj cilj. Apači su se nezadrživo
p rib liža v a li. . .
Sto ja r d i. . .
K eti M ilington baoi preko ramena pogled unazad. Od
ožasa jo j se stegilo grlo kada je opazila koliko je još siamo
uaaileino rastojanje deldlo njiih od propasfti.
— Herbi, m ii. . .
Prasak više pucnjeva zaledio joj je reči nia usnama. AM,
to ovaj put nije bio njen brat koji je pucao. I Indijanci su
poeedorvald takođe vatreno oružje. Dvojica od n jih držala su
revolver u rukama. Bleštavi plamičoi sevali su iz cevi.
A li, i crven'okošci siu piicaM loše. Nekoliko metaka za-
riilo se u drvo farmerskih kola, ne pričinivši, međutim, ni­
kakvu štetu. Brat i sestra se zguraše sasvim iza kočijaškog
 •k'k'k S E J N k'k'k

sedišta da bi predstaivl'jali što je moguće miaiiju metu.

Pedeset ja r d i. . .
Herb Miliiington pokušao je još jedmom, S ovog rasto-
jaiija nioiraio je pogoditi ,,,kaira'b:.nom”. Poni/vo je LTnao prvog
od napadača jasno u nišanu. Mi kada je z^grčiio kaži{>rst,
odskočiše kola preko jedne u z . —oe.
Metak ode pravo u oblake.
Tada au četvoirica Apača već bila prišla. Kao sablaistd iz
noćne more, pojavili su se iznenada kraj kola.
Farmerski sam okrete „karabin” u sLi'aitiu. Ali, više nije
imao vremena da još jednom povuče oban-ač, Jedaai revolver
se lismeri u njega i odjelmu prasak.
Herb Mil'ington je dobio snažan udarac u od koga
se odmah sa'ušio kraj sedLšta. Samrtnički bol protresao je
njegovo desno rame. U udovima je osetio ogromnu slabost.
N ije više mogao da miče desnom rukom, niije mogao ni „viin-
česterku” čvrsto da drži. Ona M'isiniu diz njegoivih nuiku i pade
mu pred noge.
Njegova sestra kriknu užasnuto. Ošinula je bičem po
konjiima da Ui potera u brži trk. Ali, to je bdo samo praizaai,
bespomoćni gest.
Jedam od Indijanaca nalazio se sada na istoj viisdiid sa
konjim a upregnutim u farmerska kola. Kao puma, zgrčio se
na sopstvenom konju i odskočio sa leđa konja, prekrivenih
ćebetom. Elastično je poleteo kroz vazduh i naiskočio je na
leđa jednog od konjia iz zaprege. Snažno je trgao uzde. Ko­
n ji podigoše glave, povučeni kaj'asima. Naglo soi počeli da
uflporavctj'a.
Keti M ilington je očajnički udarala bičem po Apaću.
Ali, to ratmiiiku ndšta nije smetalo. On je sigurno sedeo na
neosedlanom vučnom konju i kontrotlisao za,pregu. Nekoliko
trenutaka kasnije, kola su se zaustavila.
Jedan od ostale trojice Indijanaca pope s#na bok kola.
Herb M ilington je jedva još mogao da se d.rži. Ipak, po­
kušao je da se odupre napadaču.
Sve je ostalo pri pokušaju, Besa.n Apačev udarac pes­
nicom sruvio ga je s kola. Jako je udario u prašnjaw , isu-,
šeno, peskovito tlo.
Snažni bolovi sevaili su mu kroz ranjeno raime.
Indijanac na kočijaškom mestu istrže devojci bič i*
ruke. Pri tom joj je zadao nekoliko udaraca, zgrabio je za­
 •k'k'k Š E J N k'k'k

tim i povuikao s kola. Keti Mdliington je bespomoeno vi-sila u

njegovom stisku.
' Sva četvorica Apača sada su sjahala s konja. Glasno .su
raizgovairaid među sobom na njihovom jeziku koje dvoje be-
lih mije razumelo. Ipak je jedno pre svega bLIo sasvun jasno:
crveno!kx>žci su uživ.a.ii u svom trij.umfu.
Dok je jedam i dau.je čvTsto držao devojku rakom, jedan
drugi priđe sasvim bliau njeno.m bratu. Grubo je udario
ležećeg na zemJji vrbom svoje čizme u .stlabiiruu. Pri tom je
rekao nešto grlemim, naređuj učim,glasom.
Herb Milin.gto.n nije odgovarao. Cak i da je shvatao šta
crvenokožac ho.će od njega, ne bi bio u stanju to da učini.
Osečao j'6 kako ga sve v'-iše obuzima slabost. Njegova svest
poarLa.!;a je na ivici nesvestice.
Apač se vrati ka ostabim ratnicima. Ponovo su njih čet­
vorica razgovarali n.a svom nerazumljivom dijalektu. A on­
da su se očevidino sasvim jasno dogovorili šta treba dalje da
se dogodi.
Dvojica od n jih prihvatiše se da ispregnu zaprežne živo­
tinje iz faranerskih kala. L/utajući apai&ke horde bile sui jako
lakome na konije. Cak i kad ih ne bi upotrebili kao jahaće
ili životinje za nošenje tereta, još uvek su b iii dovoJjino dobri
da pos’iuže kao hrana.
Apać kojii je čvrsto diržao Keti u rukama, zdera sada de-
voijci jediniim trzajem bkizu s tela. Ona kmikniu iz sveg glasa i
njene oči se razrogačiše od užasa.
Njem krik skrz je potresao Herba Mil'imgtona. Uprkos
svojoj potpunoj nemoći on se podrigao.
Bože. zar je «'loguće da te im.a, pomislio je, kad dopuštaš
da moju sestru tako pre-d mojim očima . . . ovi nitkovi . . .
Ne, to oni neće učiniti. Još ne . .. .
Apač je upotrebio Ketin.u bluzu da bi joj njom vezao
zajed'no ruke n » leđima. Omria je povuče ka zaprežnim ži­
votinjama. Snažnim mišicama podigao je na gora leđa jed­
nog konja i malo zatim vezao joj i noge pod trbuhom živo-
tiiije jednu za dru.gu.
Herb Miiiiimgt;oin zaječa. Tipovi su hteli da odvuku nje­
govu sestru, Sia je u tnjihovom logoru očekivalo nije se usu­
dio čak ni da pomisli.
Dvojica Apača popeše se na prositor za robu farmerskih
kola. M ilington ruije mogao da ih vidi. Ali, čuo je ža.mor n ji­
hovih glaisova. Nekoliko trenutaka kasnije, odjeknuše uzvici
 'k'k'k Š E J N k 'k k

razočaranja. To ga nije začudilo. Na kolima se nalaizlLo samo

seme koje su on i Keti vukli iz Tulamore. A s tim Apači nisu
mogli ništa početi.
Dvojica ratnika skočiše ponovo s kola. Od besa su im
bila izobličena drečeće namazana lica. Herb Miliington je
slutio da će oni svoje razočareaije zbog neupotrebljivog plena
sada isi:aliti na njemu.
Tačno je tako i bilo.
Dvojica ratnika mu priđoše 1 strgoše mu jaknu i košulju
s tela.
M ilington je stegao zube, aM ipak nije uspeo da odoli,
a da ne zaječi. Bolovi u njegovom ranjenom ramenu bili su
prosto neizdržljivi. Pooovo mu je zapretiia mogućnosi da
potone u nesvesticu.
Još samo nejasno je shvatio da .su ga Apači preturili ka
farnierskim kolima i da su mu ruke čvrsto vezali za jedan od
točkova. Onda su ga ostavili na miru.
K oji trenutak kasnije, trže ga prodoran krik njegove
sestre iz stanja pomračene svesti.
— Herbi!
Sta su to či.niM ratnici s njom?
Tada Mil'iingtom shvati da se Ketin krik o'dnosi na njega.
Nešto je šištalo i krčkalo iznad njega. Miris paljevine
prodro mu je u nozdrve. Oblaci dima su se kao magla vukli
iznad njega.
V a tra . . . ' •
A^,pači 9u potpalili kola!
A on je bio za njih čvrsto vezan! Kola će za njega pred­
stavljati pravu lo-maču.
— Herbi! Oh. Herbi!
Jedan od crvenokožaca učutka Keti.
Sva četvorica Apača su se u međuvremenu ponovo vi­
nula na svoje pcmije. Još su nešto dovifcnu.H Herbu Miling-
tonu i odjahali odatle. I njegovu sestru po^veli-sa sobom.
M ilington s naporom podiže glavu. Pogleda na.gore. Ug­
ledao je plamen koji je izbio iz kola i vio se ka nebu.
Skupio je svu preostalu sna.gu, koja se još lirila u nje­
mu i divlje po'čeo da trza veze. N ije pK)magalo ništa. Bio je
suviše slab da bi se oslobodio.
Za nekoliko mlnuita^ vreli dah srarti progutaće ga kao
žrtvu.
Herb M ilington zatvori oči.
 -k'k'k 5 E J N k 'k 'k

II

Glen Pejs vrteo je vrhom svoga noža jx) zalogaju koji

je držao. D ivlji zečić bio je. žilav kao hi volja koža. Koraad-ići
mesa su mu se zaglavili među zubima.
On ih konačno ispljunu.
— Meni je polako pun nos ovoga čekanja. Zašto ne či­
nimo ništa da koinačno krenemo u Tulamoru? Ja, do đavola,
nimalo ne uživaim u to«ie da se ovuda i dalje klatarim. Kad
zami.slian u sebi da tamo u graćiu postoje prave žene . ..
Oči mu se pri pomenu žena tako zasjaktaše kao da je
samo na to mislio.
Santiljana, Meksikanac, isceri se nad logorskom vatrom.
— Da, mo'gli bismo . . .
—- Ne! — odbrusi Flojd Karmine oštro. — Cekaćemo!
Pejis razvuče usta i poigleda ka nebu. Sunce je već iščezlo
iza brda. Njegova korona osvetljavala je oštre stenovite vr­
hove blediim ruminiliom.
— Polako će se smračiti — konstatavao je. — Tazana je
već davno morao biti ovde.
— Tazana će doći — odvrati Karmine uvereno. — On
je potpuno pouzdan. Kad on kaže da će doći, onda će i doći.
, Pejs zabrunda nešto nerazumljivo i zatim nastavi da
svoje žute zube čisti od ostataka mesa.
Nebo se saisvim zacrvenelo. Pritiskujuća vrelina dana se
izgubila.
Vatra se smanjivala. Trojica muškaraca nisu razgovarali
međusobno, jer,su b ili obuzeti svako svojim mislima. Mis­
lim a u kiojima se radilo o novcu. O jedinoj lepoj šipki zlata,
ako SIU Tazana i njegovi koiljači 5^aiiS.ta tako pouzdano radili
kao ranije u Kalver Sitiju.
Odjeikiniu topot kopita. Njiih trojica se m unjevito poigle-
daše. Na crnobradom Mou Flojda Karmiine pojavi se šdiroko
zadovoljimo cerenje.
— Sta sam rekao? — uzviiknu. — Na Tazan/u se može
osilondtti!
Uprkos tx>me, Karmine posegnu za svojom puškom. Ja­
hač se još nije video, jer je divlje izraslo šiblje meksvite siu-
žavalo vidik. I ,mikad se nije moglo znati ko je.
Onda jahač postade vidljiv. J a h ^ je ka stenama u čijoj
senci su ova trojiica podiigia logor. Malo kaisnije pridošMca je
stigao do injiih.
 ★★★ 5 E J A/

Stojeći raskrečenih nogu poče Karmine da ga optužuje.

— Došao si kasno, Tazana!
Onaj drugi kaiO da se zbog toga uopšte nije uzbuđivao.
Samo je ravno'dušno kliranuo glavom i sjahao sa svog zde-
pastoig konja, na ciji.m leđima je bi.lo ćebe umesto sedla.
Tazana je izgledao kao čistokrvni Indijanac. Čak i na
drugi pogled. Nosio je dugačku kosu, podeljeniu u sredini.
Odeća mu je bila kao u Indijanca — široka i dugačka halja
od obojenog platna, pantalome sa resama i apačke čizme. Sa­
mo onaj ko bi ga jako dobro zagledao, mogao bi da dođe na
pomiisao da u njegO'vim žilam a teče i krv belca.
. I taj bi i pogodio. Tazana je bio melez.
— Pričaj! — zatraži Flojd Karmnue. — Jesite li ti i tvo­
ji llju d i. . .
— Jesmo — potvrdi melez. — M i smo im ali mnogo us-
peha. Uspelo nam je da uhvatimo četiri zarobljenika.
On ispruži levu ruifcu i pri tom raširi četiri prsta kao da
se bojao da ga inače ne bi razumeli.
— Hej, to se zaista može nazvarti dobrom vešću! — ob-'
radova se Gten Pejs. — Daj da čujemo, Tazana. . . kakve su
to ptičice uletele u tvoju mrežu?
Mešanac ni|e odgovorio ocknah. On priđe ka vatri koja
je još sa'svim slabo tinjala, i poiseže za loncem s kafom. Tek
pošto je napunio lim eni lončić i ispio ga, podneo je izveštaj.
— Imamo devojku od Toj'nbijevih — reče.
— Dobro — pohvali ga Karmine. — Vrlo dobro. Koga
j)OŠ?
— Roksamu Kuliidiž.
Karmiine zviznu kroz zube.
— Fanitaističfno! Mala Kulidževa je zaista velika riba!
Ne bih nii pomisMo da si se dokopao nje!
— Onda je tu još i Robim Kar — nastaivio je melez.
— Taj nije tako važan — primeti Karmine. — Sum­
njam da će nijego^ra roditelji biti u stanju da nešto ozbilijmiije
daj>u za otikupniinu.
— Svejedno! — doba« Pejs. — Ako stari ne budu hteli
cte pomow im aju svoje kopile preprodaćemo ga Cirikavama.
Oni će već s njiim zmati šta da počnu.
— To ćemo još utvrditi — kMm.nu glavom Karmine.
Okrenuo se ponovo ka melezu. — Sta je sa malom Olive-
rovih?
. Tarama sleže ramenima.
 ★★•A- S e j n

— Tu nam je pošlo malo naopako — reče sa žaljenjem.

— K&ko . . . da je nisi možda smaknuo?
'— Nisam. Dogodila se jedina zabuna. Već smo pomis­
lila da smo je uhvatili. Ali, onda smo ustanovili đa szno uh-
vatrlli jedinu saisvim drugu devojku.
To se Fl'ojdu Karmine nije baš naročito dopalo. Meri
Oliver je bila kćerka na.jbogatijeg rančera u ćelom kraju.
Za nju je n.ameravao da dobije najveću otkupninu.
— Ko je ta druga?
— Jedina farmerska kći — odgovori, melez. — Keti
M ilinglo«. Poznaješ li je?
— MLlingtO'n, M.ilington . . . — m rm rljao je Kairmine.
B,azmišljao je još malo, a onda zavrteo glavom. — Ime mi
ne kazuje ništa. Farmersika kći, kažeš?
— Teretna kola na koja smo izvršili prepad bila su
napunjena semenom. Zbog toga smatram da potiče iz far-
merske kuće, Oklevao sam s tim da je ispitujem pobliže.
Nisam želeo da ni u njoj, a ni u drugima posejem nekakvu
sumnju.
— Bio si u pra\'u — po'hvali ga Karmine. — Ako neko
primeti da vi niste nikakvi Apači na ratnoj stazi, onda mo­
žemo da se opro'StiTTio sa ćelom stvari. Vi ste se, nadam se,
sasvim tako drža.li kao što bi u toj situaciji postupala Na-
retenasova banda, zar .ne?
Melez se osmehnu bledo.
— Poglavica bi bio po*nosan na nas da je i o(n prisu­
stvovao prepadu!
Načinio je kratku pa/uzu, a onda upitao.
— Ta devojka O liverovih. .. treba Id još da pokuša­
mo . . .
— Ne — prekide ga Karmine. — Nećemo đa preuzi­
mamo nikakav rizik. V i morate sada što je moguće brže
da se izg;.xbite iz ovog kraja. Inače bi lju d i još moigli doći
na ideju đa alarm iraju vojsku. A kada bi se onda preduzeo
koncentrisani lov na vas . . . Trebalo bi s.ada da se potrudite
da se dokopate Crvenog kanjona. Cenim da ćemo za nede-
Iju dana biti kod vas da od vas taoce . . . ovaj .. . otkupimo.
Sva četvorica muškaraca se isceriše. B ili su veoma za-
dovoljini sa razvojem događaja. ■
Tazana načini pokret kao da će da se vrati ka svome
ko«niju, ali se onda još jednom okrete.
10
 -k-k-k S E J N

— Daj mi da panesem neko-liko boca viskija — zati-a-

žio je od Fioj'da Karmine.
Ovaj je oklevao, čupkajuoi neridlučno stoJu crnu bradu.
— Mora li to da bude? — upita, — Ako se tvoji lju d i
napiju, neće uopšte više biti upotrebljivi. Zarobljenicima će
bez po muke uspeti da pobegniu!
— Ja ću već paziti na to — obeća melez. — U svakom
slučajiu, zaghsžild smo .neku nagradu, xar ne?
— U rediu — popusti Kairmine posle kraćeg razm išlja­
nja. Učiindo je to preko volje. Ali, uvidco je da zapravo ne­
ma nika.lvvo'g drugOig izlaza. Moi'ao je, iiaij'zad, da nečim
odobrovoilji Tazanlne ljude. A rakija je bila zapravo skoro
jedino ?;a šta su b ili .stalno zai.nteresovani.
Otišao je do stvari. Jedan nimalo zainemarljiv deo n ji­
hovih zaliha sastojao se od jevtinog alkohola, uglavnom
meksičke meskale, ali, bilo je i nekoliko £‘and,uka vLsikija. On
uze šest boca i dade ih melezu.
— Nemojte napraviti nekakvu glU'post — opomenuo ga
je još jednom.
Melez kliminu glavom. Pope» se na leda svog indijan­
skog konja, podigao ruku u znak pozdrava i odjahao odaitle.
Ubrzo ga je progutala nadolazeća taima.
Malo ka.snije, pođoše i trojica muškaraca koji su ostali
da se pripremaju za polazak.

m ,

Nejasno su se pojavile konture nečega tamnog iz su­

tona.
Sejn zaustavi svog mrkova.
Sta je to?
Komad stene ili skupina zbijenog žbunja?
Pritisnuvši konja u slabine, poterao ga je poino\'o i po­
lako se približavao čudnoj masi neobičnog izgleda, dok je
nad prerijom padalo veče.
Bio je još do.sta konjskih dužima udaljen kada je usta­
novio o čemu se zapravo radi.
Bio je to skelet jednih farmerskih kola.
Od ljudi, nadaleko i na.široko, nije bilo ni traga nii glasa.
Zbog toga Zapadnjak i nije oklevao da oli!.pinu kola pogleda
iz neposredne blizine. Skočio je iz sedla i privezao usde
svog mrkova čvrsito za jednu agavu.
U
 — Da, mije se prevairio. Bila ®u to zaista bola. Upola
slupama, izgiorela, ugijenisama. Kada je Sejin korakmiuo ka
jedinom od točkova, ovaj puče kao trula grana.
Visoki Zapadinjak stianu ustne. Bio je ubeđen u to da
unaštenje kola nije bilo ni u kakvoj vezi sa nekakvim nes-
rećnim slučajem.
Gde su bili Ijiudi boji £u sedefi napred na tim kollima?
Sejn poče da obilazi oko tog krša.
Nije morao da traži dugo. Tri-četiri metra udaljenu od
kola opazio je jedinu nepomiianu priliku kako leži na tki.
Sejn se saže ka nj'aj.
Bio je to neki mladić, jedva i^irastao i% dečaj5kog dioba.
Izgledao je dosita loše. Odeća mu je bila ćela nagorela, a
telo i lice prekriveno opekotinama. Sem toga, imao je i ra­
nu od metka u rameniu.
laiko su mu crte lica bile izobličene, Sejin je odmiah
prepoznao mladića.
Herbd Milimgtoai, sim ngegovog stainog prijatelja Dejiva
Miilingtoiia!
Zapadinjak se ozlojeđeno ujede za donjiu uamiu. A Dejv
M ilington bio je razlog njegovog dolaska ovaimo na jiugo-
istok teritorije Ariaoma. Bio je čuo da se njegov stari prija­
telj pre jedva godinu dana poduhvatio da ovde podigne
malu farmu. I Sejin se upravo nalazio na putu ka toj farm i,
sa željom da Dejvu učini već darvno plamiraimu posetu.
I sada je imao silna njegovog prijatelja pred sobom!
Zapadnjak kleče i položi uho na griudli mladog čoveika.
Iznenađeno je podiigao glaivu.
Herbi Miliinigtoo je još živeo!
Njegovo srce je kucalo. Ne baS inarofiiito jaSoo, «*i ipak
joS uvek dovoljno da se oseti. Postojali su, daMe lizgledi da
bi m ladić još mogao đa bude spasem. ATi, za taiko nešto mo­
rao ga je Zapadin’jak pre svega odtneti odavde.
Sejtn je preduzeo meire. Prvo je otereauuo po<viređeraog n*
straaiai. Pri tom je uitvrdio da su ruke miladića bffile koma­
dom % anine zajedaio vezane na leđama. Ugljemasamd komad
drveta’ visdo je ianiieđu veizaauiih ruku. Sejn je uspeo da n
tom komadu raizacana deo paoka sa toSka,
To otkriće piruižillo miu je ihTljiuič za orao što se »vide 3»i>-
rarvo moralo dogoditi. Očevidmo je Herbi Miliingtoffli prvo Wo
«streljen, a onda vezam za jedam od točkova. Zaifeim, dofc je
U
 ik-'A-’A’ S e j n ★★'A'

drvo točka gorelo, izgleda da mu je uspelo da nagorel paok

slomi i tako izbegne smrt u plamenu.
Jedina sasivim određena pomisao simula je Zapadnjaku.
Postojala j'e takva vrsta lju d i kojoj je pričinjavalo naročito
zadovoljstvo da bespomoćnu žrtvoi vežu za tookove kola i da
ova zatim potpale.
Apači.
Da, detalji su govorili u prilog tome da je na mladića
izvršila pre-pad neka liutajuća horda crvenokožaca — ot­
padnika.
Dok su mu te misli strujale krOiZ glavu, Sejn nije bes­
posleno staj'ao. On je skinuo svoju kožnu jaknu i prebacio
j'6 preko nagog gornjeg dela tela Herba Miliingtona. Posta­
jalo j,e hladino. A Zapadnjak je suvise dobro znao da bi
jedno zapailjenje pluća za takvog teškog rejnjenika moglo da
ima kobain. ishod. M ladić je morao što pre u krevet i pod
lekaraku negu.
Sejn nije oklevao da mladića posadi u sedlo svoga ko­
nja. Pri tom se nadao da je povreda u ramenu biila samo
rana u meso, i da m ladi M ilington takođe nema neke dru­
ge unutrašnje povrede.
Vinuo se iza mladića na konja i’ čvrsto ga pridržao.
Nekoliko puta je pokušao Herba da dozove k svesti. AM, to
je biilo uzaludno. Ranjenik se nalazio u duboikoj nesvestici.
Bilo je uopšte pravo čudo da je opekotine i gubitak krvi i
do sada uspeo da preživi.
Oprezno je Sejn poterao svog mrkova napred.

IV

Bilo ih je osmocno. Petorica muškaraca i tri žene. .Čet­

voro zarobljenika i četvorica pratilaca.
Jahali s(u jedno za drugim u rastegnutoj koloni. Vodstvo
je preuzeo Aravaipa, koji je taj kraj n.ajbolje poanavao. Sa
sigurnošću ih je vodio kroz besputni predeo. Već duže
vreme tlo j"e postalo stenovito, a prerija je ostala za njim a
m iljam a daleko.
Aravaipa je bio jedini pravi Apač u grupi. Pre više go­
dina bio je napustio svoje pleme, i služio je kao izvidnik u
američkoj vojsci. Odande su ga, međutim, oterali do đavola,
Jeir je pao u beznadežno pijanstvo. Odonda je vodio život
kao tikva bez korena.
13
 •k 'k ir S E J N 'k i r 'k

Za njim je išao Bo.nita. Oyo nije bilo njegovo pravo

ime, ali, svi su ga tako zvali, a njemu liono to je bilo sa­
svim svejedno. I u njegovim žilama tekla je čisita indijanska
krv. I to krv Navahoa. Bonita je takođe bio otpadindk.
Iza dvojice Indijanaca išli su zarobljenici. Umorni i po­
mireni sa su'dbiinom, visiii su na leđima svoj-ih jahaćih
životinja. Nisu više mogli da nađu snage ni za to da raz­
govaraju među sobom. N jihovi pogledi su prazno zurili u
večernju tamu.
Na začelju kolone jahali su. Tazana i Indijano Kit.
Uprkos svom imenu, Indijano Kiit nije bio crvenokožac. On
je bio mešanac kao i Tazana. Od prirode bio je svetle boje
kože i samo se mrka boja stečena od- pustigiiskog sunca po­
brinula za to da on može kao Indijanac da prođe. To da se
izdaje za .Indijanca za njega je bilo ođ životne vaižnosti.
Posvuda u Teksasu i Novom Meks'iku bile au izvešeaie nje­
gove potemice sa tekstom: ,,Indijano Kit, pravo ime ne­
poznato, traži se zbog višestrukog ubistva žena”.
Aravaipa je sve dublje u G alijuro planime vodio i one
koji su ga dobrovoljno i one koji su ga na siilu prati.lü. To
nije, naravno, bio njihov pravi cilj. AM time su želeli svojim
mogućim goniocima da otežaju da nađu njihov trag.
Indijano K it skrenu svog pustinjskog konja bliže Ta-
zani.
— Kada ćemio konačno postaviti naš noćni logor? —
u,pita prigušenim glasom.
Bilo je to jo'š uvek preglasmo za Tazamin ukus.
— Jesi li poludeo? — prosikta. — Treba H zarobije-
nioi možda da primete da m i nismo nikakvi Apači?
— Sm iri se! Ja sam dovoljno tih o . . .
— To ti misliš! — preseče ga Tazafna usred reči. —
Navikni se već jednom da govoriš na apačkom!
— Taj ružni jezik! — procedi Indijamo Kil; sa potce-
njivanjem .
Tazana je shvatao odbojinost svog kompanjona. I om
sam je imao poteškoća sa dijalektom Meskalerosa i C iri­
kava. Njegova rođena mati biila je iz plemena Komanča
i pripadala je, dakle, jednoj sasvim dragoj jezičkoj grupi.
Indijano KM kao polu Cejen bio je u istoj situaciji. Upr­
kos svega, Taizama nije smeo da dozvoli nikakvu opušte­
nost. Taoci ipak nisu b ili nikakvi idioti. Apači kojii će jedan
14
 •k'k'k Š E J N k 'k 'k

s dinigiim da razgavaraju na engleskom ili španskom, mo­

raće prethodno tek da se rode.
— O nd a. . . kada? — progunđa Indijamo Kit, ovaj put
na apačkom,.
— S'n?
— Noćni logor!
— Kada Aravaipa to kaže. On zna gde je najbo'lje da
se sme®timiO za noć.
Tazana je naslućivao da Indijano K it ne žudi toliko za
ulogoravamjem zato što je umoran. PoluindiijanaiC je imao
za to sasvim drugi razlog, v
I to se odmah zatim obistinilo.
— Onda m i komačno daj već jedniu boou — nasitavii In-
dàjamo Kit. — U grlu mi je kao u rudniku soli.
— Ne — odbi ga Tazana. — Ne još!
Indij'ano K it zareža besmo;
— Zašto ne, do đavola?
— To ti i sam proskleto dobro zmaš! Jer ćeš se ponašati
kao svimija kada naliješ gušu! Čekaj rade dok siđemo iz se­
dla.
Kao glaiva lj>uitite zmije pruži se desnica Indijano K ita
napred, Azari se u Tazanin ogrtač.
— Okani se boilje — prosikta on zagriženo — ako
umiišl'j'aš meni da komanduješ. U tome se ljuto varaš! Daj
md odmah jednu bocu ili ću je ja uzeti sam!
Tazana udatri svog kompanjona po podlaktici, IndijainiO
Kdit zastenja i pusiti ga.
— To ćeš mii plaititi — zagrcmi se. — Ne zvao se ja
Inidlij'aino K it . . . To nisi smço da učiniš!
Tazana se ujede za usne. Jasno je da je poluindijamac
ponovo počeo da govori engleski. I to ovaj put ne naročito
tilio. Prokleti tip dovodi ceo podiuhvat u opasnost.
Tazana se takođe nije bojao pretnji onog drugog. Sa
Indijano Kitom mogao se u svako doba uhvatiti u koš.tac.
AM, njem u je sada najm anje odgovarala svađa sa sopstve-
niim ljudim a. Zbog toga je popustio.
Preko volje je posegao u bisage i izvadio in, njih. bocu
viskija iz zalihe koj-u je dobio od Flojda Karmine.
Indijano K it istrže mu je iz ruke.
— No, zašto odmah nisi tako? — nasmejao se. Na
svoju zaiMetvu da će se osvetiti izgleda da više uop.šte nije
nrisHo. To, je hod njega bilo sasvim normalno. Kada omiiriše
19
 'ic'ic'kŠ E V N 'k'i^^

raikiju, kao udarcem ruke zaboravi sve ostalo. Sav srećan

pirisloni boou lastima.
Tazanifli izraz lica se smiracio. Slutio je da će miu ova
noć doneti još svađa.

U Tulam oii se Sejn podrobno raspittao gde leži MilSing-

toinova farma. Zbog toga nije imao nikaikvih te fcića da je
nađe.
Naikom što je našao i poneo povređenog miladića jahao
je goš oko deset m ilja. Onda se pred mjnim pojavfiila slaba
sVetl'ost. Malo kasnije, već je mogao da raizazna boaitiure
vise ravnih građevina.
' Zapadnjak 'Odahnu. Bilo je krajmje vreme da stegne m
farmu. Stanje Herba Milingboaia se za vreme diuigotragnog
jahanja nije poboljšalo. Bio je kao i ranije u nesvesti.
Sejn potera konja korakom u dvorište farme u obKkn
slova ,,L”, uokvireno sa trd drvene građevine.
Na verandi dugačke zgrade, boja je očigiledino stlražiila za
stanovanje, pojavi se jedan muškarac. P ri svetlosti petro­
lejske lamipe jasno se ocrtavala puška koju je držao u ruci.
— Stoj, n i koraka daifje!
Cev puike je nepoigrešavo biila lasuMrem n pravcu
Zapadnjaka.
Sejn j'OŠ nije mogao da raspozma Ic e muškarca. A li,
prepoznao je glas Dejva Milamgtona. Njegov sitairi prijatelj
bio je još uvek onako budan i oprezan kao u vrerniemiima
kada je vodiio stanicu za poštanska koiia na reci Nort Plate.
— To sam ja, Dejve . . . Sejn!
— Sejm!
Radost je zvonko odjeknula u MiIM!ngfx3(norvo«n g9aacu
On obori cev puške. Onda domaćdn skoči sa veraode i ra­
širenih ruku jum iu u dvorište.
— Sejne, neka me đavo nosi, ti sd dakle jtoS žmv! A j«
sam već bio pornjislio da su te onii nii?ko(vd z4 „VeLs Fargoa”
uveliko poslali u pakao!-
— D e jv e . . .
D ejv M ilington tada zastade kao miunjom pogođm . Jer,
tada je shvatio da njegov posetilac ne sedi sam u sediLu,
— S ta . . . ko je to? — zaitetura se. |
1« ’
 •k -k ir S E J N k r-k ir

— To je Herb —• oidvrati Sejn tiho.

Duboiki jauk ote se iz grla Viisofeog muškarca. Zaipad-
njak vide kako mu se široko i do-broćudno Ic e isikrivdilio u
grim.asiu straha.
— Je M . . . je ii om . .. mrtav?
— Ne, Dejve — odvrati Zapadnjak. — Još je živ. Do­
đi, pomozi m i da ga unesemo u kuću.
Milingtom dršćući pristupi konju. Kao mesečar ispru­
žio je ruke kako bi na nj'ih preuzeo svog teško povređemog
sina.
Sto je pažljivije mogao, Sejn podiže miladića iz sedla
1 položi ga u ruike njegovog oca.
Miliington se zaneo.. Alli, to sigurno náje bilo zibog teždaie
povređenog koga je preuzeo.
— Sejme, š ta .. . šta se dogodilo?
Zapadnjak skoči s leđa svog mrkova i prisboM MUmg-
tomu u pomoć. Zajednički odnesoše njih dvoij'ica m iadića ka
fcućtt.
Na verariidi je sada stajala jedna žena. I n ju je Za­
padnjak odmah prepoznao. B ila je to Sara Miffimgton. Ona
poslednjiih godina jedva da se išta promenila. Iako je u
međuvremenu već morala načeti četrdesetu, izgiledala je
još uvek lepa i privlačna. Sejm je bio muškarac k o ji je to
mogao proceniti, jer se om zaista razumeo u žene. A ii, u
ovom tremiuitiku videp se užas na njenom svežem Mou.
— Herbi! — razlegao se njen krik dvorištem fairme.
Morala je čvrsto da se uhvati za jedam potporni staii
da joj se tlo ne bi i-zmaklo ispod nogu.
— Živ je, Saro — umirivao je pažlljivo Zapadnjak. —
Ne brini se ništa. Sve će b it i. ..
Novi krik Saire MiiMingtom prekinuo ga je u pola reče­
nice:
— Keti! Gde je Keti?
Sada se i Sejin šokirao kao mailo pre oba roditelja.
Keti!
Kad je on devojku posilednji put video imada je ona
petn.aest godiina. Dete koje je tek počelo da se razvija u že­
nu. Jo'š i tada, moglo se jasno raspozinati da će se ona raz­
v iti u zanoismu lepoticu. Sejn nije uopšte sumnjao u to da
se s nj‘0m u međuvremenu upravo to i dogodilo. Kada je
, bio odlučio da poseti Milington.ove rado.vao se i susretu sa
Keti. A sada je po svemu sudeći ona . . .
2 Seju U IX
 ★★★ S E J N

Jedva je prošaputao.
— Je li Keti takođe sedela na tim kolima?
Gias mu je bio promukao od uzbuđenja.
— Da! Da! — vrištala je Sara Milaington. A onida po­
če glasno i beznadežn© da plače.
Zapadnjak stisnu usne.
Keti je, dakle, bila žrtva prepada. A to što je nije na­
šao u bliziini izgorelih kola govorilo je u prilog tome da je
pala u ruke Apačima i da siu je oni odvuikli sa sobom.
Lice Dejva Milingfcoina postalo je bledo kao čaršaiv.
— Je li Keti mrtva, Sejne? — upita sikoro bezglasno.
“ Nije — odvrati Zapadnjak i pri tom zavrte glavom.
Tiho je j'OŠ tome dodao. — Iako bi to zapravo bilo milosa'd-
iiije od sudbine.
Dejv M ilington se zs.grcnai. A li, u tora treauutku nije
postavljao dalja pitanja.
— Unesimo H erbija u kuću!
Dvojica prijatelja to i učiniše.
Sara M ilington ih je pratila kao žena za koju se ceo
svet srušio.

VI

UlogorlJii SOI se bilii na jednom plajtou koji je nudio n aj­

b o lji pogled na sve strane. Približavanje gonilaca moglo je
već iz daljiine da bude primećeno. Nisu se, dakle, morali
bojati nikakvih neprijatnih iznenađenja.
Sem toga, mesito za logoirište nudilo im je i vodu. Ona
se sikupiijala u maloj jamd, koja je bila zaklonjena od sunca
i zbog toga nije presuđivala.
K onji su b ili privezani u neposrednoj blizini jame. I
vezani zarobljenici lo^gorovailii su tamo.
Dabar komad udailjeni odatle, polegalš su „Apači”.
Izvan domašaja sluha, Ta,zana je to tako bio odredio. Hteo
je da bude potpuno siguran da se niiko neće odati.
Indijano K it je držao taj oprez za pireteram. Taoci siu
bili toliko dofcuisureni da i tako nisu mogli prdmetiti ništa.
Pa, baš i kad bi se nešto omaklo, čemu celo to uizbuđenje?
Postojalo je još uvek puta i načina. Pošto bi stigla otkup­
nina mo'glli su ih još uvek sve prepustiti lešdnairima. TaJio
je on u svakom slučaju gledao na stvari. A li, pošto Tazana
smatra ne'ophodni.m. . .
la
 'k'k'k Š E J N -k-k-k

Inđijand K it ponovo prinese bocu s viskijem usnama.

Bila je skoro prazna.
Sklomio je bocu i prevukao je nadlanicom preko usta.
Prelio piamana logorske vatre posmatrao je svo-je kom­
panjone. Aravaipa i Bonita bili su već skoiro potpuno otka­
čili. Pokreti su im postali netoontrolisani, a oči staklaste.
Indiijamo K it se počeša po nosu. Baš dobro što je tako.
Potpuinio mu je odgovaralo što. su obojica totakio pijasni
jNTa taj način neće uopšte moći da ga ometaju.
Á Tazaina?
On nije sedeo Icraj logorske vatre. On je zapravo na
zapSidnoj strani platoa držao stražu.
Idiot! pomisli Indijano Kit, Kao da bi neko usred noći
đo.šao na pomisao da C'rganilz.uje nekakvo gonjenje! A l’ u
redu, i to mu je bilo pravo. Bilo je bas dobro to što je Ta-
zana bio zaposlen druffira stvarima.
Indijano K it se podigao polako.
Oba crvenoko'šca uopšte nisu to primetila. Bonita i
Aravaipa su izgleda već bili zaspali.
Indijano K it se ti'ho udalji od vatre. Pomalo iznena­
đen, utvrdio je da se lako zanoei. Iscerio se. No da, možda
je povukao nekoliko gutljaja suviše. Ali, to ndje moglo da
ga spreči’ u njegovoj nameri. Nimalo.
Kao iznikao iz zemlje, stvorio se iznemada Tazana kraj
njega. ■
— Kuda ćeš? — prosiktao je.
Indijano K it se zgrči. Osećao se uhvaćenim. AM samo
za trenutak. Onda se po'ruovo pribrao. Tazana m'U neće pok­
variti zadovoljstvo.
Iscerio se u korapamjona.
— A gde bi to trebalo da idem, a? Ono što uđe mora
i da izađe. Ili ti ne misliš tako?
Podrignuo je i hu.knuo sm rdljivi dah od rakije Tazaui
u lice.
Ovaj uzrnače dva koraka.
— U rediu. Ali, da si mi ostavio na miru zarobljenike!
— Misliš li da sam ja su . . . b ik . . . sajviše. . . — pro-
mucfi Indija.no Kit i poidirignu ponovo.
Tazana se ponovo izgubi u tami.
Indijano K it se ra^zljuti. Prokletstvo! Taj Tazana mora
da je bio na obučavanju kod nekog vrača. On je odmah
shvatio šta cvaj namerava.
X3
 ★★★ Š E J N ★★★

Uprfeos tome, Indijamo lijitu nije padalo ni na pamet da.

odustane od svoje namere. A li, moraće samo zbog ovoga još
oprezniji da bude. Zbog toga nije se uputio direktnim pu­
tem svom ciijiU. Načinio je jedan kik, a onda zastao išče­
kujući.
Okruživala ga je tama. Mesečina je bila suviše slaba da
bi se bilo šta od kontura neposredne okoline moglo razaz­
nati. Oko dvadeset koraka odatle gorela je vatra i bacala
treperavu svetlost na lica dvojice zaspalih Inđijainaca.
A i na Tazanu koji se upravo sada spustio kraj vatre.
Raširio je svoje 6ebe. Očigledno je želeo da legne da spava.
Indijano K it ponovo krenu.
Uprkos svog nesigurnog držanja kretao se on nečujno
kao grabljiva mačka. To je bio urođeni tailenait na koji se
on slobodno miogao osloniti kada njegova svesina kontrola
mije stoprocentno radila.

Nekoliiko trenutaka kasnije bio je na ciiliju, Svetliuca-

nje vatre nije dopirale tako daleko. Zbog toga je bio skoro
nevidljiv. Sasvim nejasno, izdizale su, se konture konja
naspram još tam nije pozadine koju je predstavljala strma,
visoka stena. Više je slutio nego što je raizaizinaivao taono
napred na tlu leže zarobljenici.
Indijano K it se saže, privuče bliže i čuioniu pred tri
dfivojke i jednim mladićem.
Osetio je kako uzbuđenje u njem u raste. Krv miu je
uizburkano strujala kroz žile.
Još od početka je bio dobro naoštren u,a rančerovu
kćerku. Ona je bila tačno ono što je tražio. Imao je njenu
m ajku. I imaće i nju.
Sada odmah . . .
Zarobljenici još nisu b ili prim etili nij'egovo približava­
nje. Ležali su sasvim m im o.
Jedna od devojaka, farmerova kći, tiho je jecala pred
sebe. A li, ona je to činila već duže vtreme. To nije im aio
niikakve. veze sa njegovim prisustvom.
Ona desno, morala je biti Lom a Tojnbi.
Indiijainio K it se privuče tamnoj prilici i čučmu kraj
»je.
Sada ga je primetila. Trgla je gore glavu.
Indijano K it je munjevito zgrabi. Snažno pritisnu ša­
20
 Š E J N ★★★

kom devojčina usta. Iz njenog grla dopre saino potmulo

stenjanje.
AM, to je bilo dovoljno. I ostali bi sada mogli na njega
da obrate pažnju. Pomakla se, pokušavajući da se uspravi
koliko su joj to veze dozvotljava.le.
— Budi m irna! — procedi Indijamo Kit. — In a če . . .
On žurno istrže revolver i pusti da oroz čujno škljoone.
U tom trenutku, piostao je svestan toga da je govorio
englesiki. Dobro, zarobljenica ništa drugo i ne razume. A li
nije bilo sumnje uopšte da se svojim recima iz,dao.
Brzo je nastavio da trabunja nešto na apačkom, ma­
šući pri tom preteći svojom gvožđurijom.
Sada g a .zaista više nije mogla razumeti. A li, ipak je
shvatila šta on misli. Niko od njiih nije bio glasan. Farme­
rova kći je sada samo jecala nešto snažiniije, a m ladi zarotb-
Ijeniik pirocedii tihu psio^vt-v kroz usne.
Iindijamo K it je još uvek držao pritisnutu šaku na usti­
ma male Tojinbijeve. Pod njegovim priitiskom ona se uvijala.
On malo popusti stisak, aM joj je istovrem'emo uperk) cev
revolvera u lice.
Tada i oma shvati da nema nikakvog smisla da vrišti.
Umesto toga, ona se, kao da je izdala snaga, struci natrag.
Indiijano K it pogleda ka vatri. Nejasino je video svoje
kompanjone. Niko od njih mije obraćao paižnjiu na zarob­
ljenike.
Sada on levom rukom obavi telo mlade žeme i podiže
je. Nije se otimala. Još joj je jiasno stajalo pred očima šta
se s njeniim ocem doigodilo kada je sebi doizvolio da se odiu<-
pxe.
Pognutog držanja, udaljio se Indijano K it sa devojkom.
Ostale žene držale 9u se još uvek mirno. One su zap­
ravo hiile srećne što njegov izbor nije pao na jednu od njih.
Samo je m ladić uputio za melezom oigorčene reči prokli­
njanja.
Od toplog, mekog devojčioog tela Indijano K it je pro­
silo poludeo. Jedva je jioš mogao da sačeka da je vidi pred
so-bom nagu, i da oseti njenu kožu.
Na dvadesetak metara udaljenosti od ostalih zaroblje­
nika, on se zaustavi. Tlo je ovde bilo stemovito kao i svug-
de na platou. Ali, to ga nije brinulo.
: On prisili L.o.rruu Tojnbi da se ispruži po tlu i odmah
U
 •k'k'k Š E J N k-k-k

zatim se baci preko nje. Devojka je bolno za.ječala, jer joj

se tvrdi kamen zario u leđa.
— Molim vas — preldinjala je — noolim nemoj-te . ..
— Zaveži! — huknu Indijamo Kit.
Sada više nije mogao da se uzfiržaiva.
A li. nije stigao da pusti na volju svojoj strasti.
— D iži se! — začu iza sebe reskim glasom izgovorene
reči na apačkom.
T azana. . .
Indijano Kit- ustade. Lice m.u je bilo izobličeno u gri­
masu. Zar je taj tip upravo sada morao da ga omete?
— Gubi se! — procedi. — Pusti me rađa . . .
Suviše kaeno je primetio da je u svom besai pon oto za­
boravio da odgovara na Cirikava narečjiu. A li, to mu je
ionako sada bilo svejedno. Tazana je sam bio kriv za to.
Zaáto se uopšte bio umešao?
— Ustaj! — komamdovao je Tazana.
Njegovo lice biJo je saikriveno tamom. Glas m-u je od­
zvanjao ledeno i zapovedmički.
— I ne misilim na to — frktao je Indijano Kit. — Ja
želim se-bi da priuštim zadovoijstvo. I ti me u tome nećeš
sprečiti!
Okrenuo je svom kompanjonu leđa i ponovo se poza­
bavio rančerovom kćerkom.
U tom trenutku, pogodi ga Tazanin udarac nogom.
Udarac mu je isterao vazduh i on pade u stranu.
AH, brzo je saviaidao svoje teškoće sa disanjem. Bes se
podigao u njemu.
On će tom prljavoim tipu pokazati šta to znači podići
nogu na njega.
. Bez razm išljanja posegao je ponovo za svojim revol­
verom.
Ali, ".kočio UiSired ooJ<ireta..
— Ja to ne bih činio! — opomenu ga Tazama.
Istovremeno, škljo’cniu oroz njegovog ,,remimgtoina”.
Ind.ijan/O Kiit opazi tamno svetluca.nje revolversike cevi koja
je bila uperena u njegove grudi.
Poraženo je proklimjao u sebi to što je sebe prosto na­
topio aikoholom. Ipak se svest Indijano K ita nije ioS sas­
vim razbistrila,
— Ne pravi gluposti, Tazana! — procedio je kroz ziu-
be. — Ja sam ipak samo hteo . . .
ta
 -k'k'k S E J N ★★★

Lorna Tojnbi nije mu dozvolila da govori dalje.

Devojka se podigla.
— Ovaj . . . ovaj čovek nije nikakav Apač! — promu­
cala je.
Tek tada je Tndijanio K it shvatio da je ponovo govorio
engleski.
i Tazani to, prirodno, nije bilo promaklo. Indijano K it
opazi kako jedam trzaj prođe telom njegovog kompainjoma.
— Ti si to, dakle, uspeo. Kite! — rekao je Tazana opa­
sno tiho. — Ti si postigao ono .što 3mo svakako želeli da
sprečimo!
Načinio je kratku paii27u, a onda diodao još samo.
— Ti predstavljaš opasnost za sve nas!
Kao da se neka ledena šaka slegla oko srca Indijano
Kita. Shvatio je odmah šta je Tazana hteo time da kaže.
Je:za ,je počela da mu se spušta ndz leđa.
— Tazaina — progovooo je prekliinjiući. — Ti valjda
nećeš zbilja tako nešto . . .
— Kaži sam, Kite . .. ostaje li mi neki drugi ialaz?
To nije zvučalo nimaio utešnije. Naprotiv. Tazanin glas
odavao je samo ledenu odlučnost.
Indijano K it ispusti divini krik i baci se u sitranu. Pri
istom tom pokretu pokušao je još jednom da izvuče sop-
stveno oružje.
To mu nije pošlo za rukom.
Tazanin revolver prasnu. Vatreni plamdčak sunu ka
Indijano Kitu.
Pogodak je bio smrtonosajn.
Tazana nije odmah vratio revolver u futrolu. Samo ga
je okrenuo za širinu d'iana.
— 2ao mi je, mala — obratio se Lom i Tojnbi. — A li,
ti maio previše znaš!
Onda je još jednom pritisnuo obaraC.

V II

Sejn je unesrećenim roditelj im« .ispričao sve što je mogao

da ispriča I to mu je \'eć samo teško padalo, ali ga j-e ža’ost
Sare i Dejva Mili.rigtona potresla još d.ublje,
Herbi M ilmgton će se sa veJikom verovatnoćom prov^i-
ći. Njegove opelcotine ipak nisu bile tako teške kao što je
23
 -kifir Š E J N -k-k-k

to u prvi mah izgledalo. A što se tLče rane u rameniu, ra­

dilo se samo o čistom prositrelu. Mladić je, naravno, izgu­
bio mnogo krvi. Zbog toga je kao i dosad još bio u nesvesti.
A li, nadali sai se da će sam i toplina kreveta učiniti svoje,
i da će za nekoliiko dana prebroditi krizu.
Zbog toga je bilo razum ljivo što su roditelji svoju
brigu pre svega bili koncen/trisali na nestalu kćerku.
Sejn je mo^rao svom starom prijatelju u mnogo reči
da objašnjava da on još iste noći neće moći preduzeti go­
njenje devojčinih oitmičara.
— Budi razuman, Dejve — govorio je sa pažnjom. —
Potpuno je nemoguće u mratou pronaći ikakve tragove. A i
kad sunce grame . . .
Prekinuo je u pola rečenice, uzdržavajući se u posled-
njem trenutku da iskaže orno što misli.
Dejv Milliingtoin se s ovakvim objašnjenjem nije zado-

— Kada sunoe grane. . . šta onda? Ti veruješ da m i

Uiećemo uopšte naći nikakve tragove od tih pasa, zar ne?
Zapadnjaik oklevajući klim nu glavom. Jasno je da nije
im alo nikakvog sraisila zavaravati Dejva i Saru lažnim na­
dama.
— Ako polazimnio od toga da se zaista radi o Apačima,
oiiida moramo s tim računati. Ti još niisi dovolljno dugo u
Arizoni, i Meskalerose, Cirikave i ostala plemena pravo i ne
pozinaješ, Dejvé'. Apači poznaju peščane i stenovite pi;istínje
ove zemlje kao što ti poanaješ svojiu duivanfcesu. O ni motgu
udariti putevima i pravoima koji ,nama uopšte nisu poznati.
Putevim a za koje m i možemo smatrati da uopšte nisu pro­
hodni. I oni pri tome mogu održavati tempo koiji za nas
uopšte nije zamisliv. Poznavao sam jednog M imbrehu koji
je u jednom jedinom danu skoro celiu pusitinju DžMa pre­
šao. Sa rezervom vode koja bi stala cela u običan lončić za
kafu!
— Nemoguće — izusti Dejv Midiington spontano. —
O n bi sa sigurnošću umro od žeđi!
— Jedan Apač ne, Dejve. Ta braća im aju hefce svoje
trikove. Oni uzmu usita puna vode i trče s njjom neprekid­
no deset m ilja bez da je progutaju ili ispljunu. Jedan belac
nikada ne može postići takav stepen samosavlađivanija.
A li, Apači to mogu. Oni su toliko arasl'i s ovom zemljom,
da ih . je praktično nemoguće goniti. Jer, šta miisliš, kako
2A
 ★★★ Š E J N -k-k-k

vojska nije s nijima izašla na kraj, iako već godinama sa

mnogo hiljada ljudi preduzima lov na samo nekoliko sto­
tina pobunjenika?
Dejv M ilington ne odgovori. Bol se čitao na njegovom
Ic u .
Njegova žena koja je još jednom bila otišla da pogleda
Herbija, sada se vratila u dnevnu sobu. Lica oblivenog au-
zama pogledala jo svoga muža.
— Dejve, zar nećeš . . .
— Sejn kaže da to nema nikakvog smisila! — odgovori
Dejv M ilington, potišteno. — On misd'i da mi Keti više n i­
kada nećemo videti!
Sara zaječa.
— Tako nešto ja nisam rekao — dobaci, Za.padnjak br­
z o .— Jasino je da ćemo odmah posle ?;ore početi da tražimo
tragove. Mora biti m'Oguće da se organizuje potera i on­
d a ...
Tvrdo i gorko se nasmejao Dejv MiiHngton.
— Potera? Tu ideju možeš da zBiboraviš! Prepad na
našu decu nije bio prvi ovih dana. Apači su tajno po'setill
jedan ranč i odvukli devojku odande. Veruješ li ti da je
neko od naših suseda ili možda neko iz Tulamore zbog to­
ga maiknuo i m alim prstom?
— Postoji maršal u Tulamori — primeti Sejin.
Farnier se ponovo ogorčenio nasmeja.
— Caku Lojmeru možda možeš poveriti da hvata one
što pokušavaju da pobegnu iz kafane, i da ne plate račun.
AM,.cim on samo čuje reč „Apač”, odmah ima pune gaće!
To Zapadnjaka nije začudilo. Samo je potvrđivalo ono
što je on malo ranije i sam rekao.
Da, belci na retko naseljenom jiugozapadu boje se
Apača. Jer, oni dola»e tiho i potajno, udare pa se ponovo
izgube u d iv ljin i u kojoj se osećaju kao kod kuće. I mnogo
puta je već potera koja se O'dliUiOila na gonjenje upala u za-
sediu. Slična iskusitva uvek je iznova doživljavala i vojska.
Kako je ono jedan visoki oficir bio rekao?
„M i smo s teškom mukom preoteli Meksikancima ju-
gozapaid. Sada bi trebalo da se postaramo da ih što brže
ovamo ponovo vratim o!”
Sejnu su bile poznate te teškoće. AM, on je bio čvrsto
odlučio da pokuša da vrati Keti M ilington njenim rodite­
ljim a.
 ★★★ S e j n

To je om svom starom- prijatelju Dejvu bio dužan.

I, naravno, Keti Mčno.

V III

TulaiTio>ra se upravo spremala za noćni po*5ina:k kada

je Flojd Karmine sa svojim pratiocima Pejsom i Saoitilja-
norn stigao u taj grad u pokrajini San Peđro.
Kao i Tumbso'n i Tulamora je zahvaljivala svoje pos­
tojanje groznici za srobrom koje je odjednom pronađeino u
tom jugozapadin&m uglu teritorije Arizcina. Tulamiora je bio
jedan bi'zo izrastao rudarski grad. Grad kopaća kojii su u
okoLram brdima vadili dragoceni m.etal iz suvog tla. Kao
i uvek u takvim s’lučajevima, u pratnji istraživača, nalazila
se i čitava gomila lju d i drugih zainimainja koja se tu na­
selila. Zanatlije, poslovni ljudi, lovci na sa’eću, kocka>ri,
plesasice i proetituitke u samom grad-u i m ali rančeri i far­
meri kojii SIU grad snabdevald svojim proizvodima u bližoj
ili dailjoj okolini. I naravno, trgovci svih vrsta.
. I F'lojd Karmine i njegovi ljudi bili su trgovci, koji soi
se vukli od jednog do drugog rudarskog logora i nudili lju ­
dima svoju robu. Nasuprot svojim kolegama po struci, K ar­
mine nikako nije poslovao samo sa kopačima. Među nje­
gove kupce spadale su i mušterije koje su rađe od svega
drugog kupovale m uniciju.
Karmine je pustio svoju rad.nju na točkovima da se
polako kotrlja glavnom ulicom Tulamo-re. On i Santiljana
sedeli su na kočijaško'm sedišfcu. Glen Pejs je jahao na
jedno.m koščatom ždrepcu nekoliko konjskili dužina ispred.
Pogleda koji su susretali natovarena kola i njihovm
momča.d nisu b ili nim alo prijateljski. Karmine je često do­
lazio u ,grad. L jud i su anali i njega i čime se bavi. I do tog
njegovog posla držali su prokleto malo. Mnogi bi ga sigurno
najrađe dobro narašanjenim metkom skinttli s kočLjaškog
mesta. ,
Odbojnost građana,, međutim, niije mnogo uticala na
Flojd a Karminea i n j egove ljude.
Karmine se zaustavi pred ,,Zve25dotm Arizone”, najve­
ćom krčmom i hottelom u Tulamori.
 Hr-k-k S E J N ' k * *

— U redu — obrati se Santiljanu — ti i Pejs, vi se

pobrinite za kala i kO'Rje. Idem malo unutra da osluSnem.
— Dobro — klimniA Meksika.nac glavom.
Karmine se spusti sa kočtiaškog sedišta i krenu ka po­
kretnim vratima krčme. Svoju ..sačmaru” sa skraćenom
dvostruliom cevi poneo je sa s'obom.
U prkos. poo'd.maklim časovima još je bMo živosti u
,.Zve?(dl Arizone”. Zadah alkohola i oblak dima udariSe
Kairm''neu u lice. Brojaie pari očiju upilj'iSe se u njega. Mo­
gao je s'koro. telom da oseti njihovo neprijatel'jstvo.
Alii, to na Flojda Karminf-a nije ostavio utisak. Tako
lako jednom čoveku kao što je on. nisiu mogli unaštiti živca.
Teškim koracima priŠBjo je šankti. Tamo se preko volje
vi.še muškaraca odraal:.!o u stranu. Ćuteći. Samo je jedan
od njih rekao šta je misKo.
— Da se jedan eovek kao što ste vi još uopšte usudi
ovamo . ..
. Zatiim mu me.^tanin pljuinu pod noge.
Flojd Karmine ostade potpuno mjra.n. Sa cevi svoje
,.sačmarice” zaturi nemarno svoj „st&lson” širokog oboda
na po'tiljak i pogleda čoveka mračno u oći.
— Sta ste miLsliili time, mistef?
Potajna pretmja u njegovom glasu nije se moigila pre-
čuti.
Meštamiin obo-ni pogled. Bio je za dobru glavu niži od
Karminea i izgledao je kraj tog masivnog plećatotg tela kao
patuljak.
— No?
— Ah, pustite me već na m iru — pTOmrmlija čovek
jedva razum ljivo. Onda se dosta žurno udaljio od šanka
i prišao jednom od stolova.
Karmine prezrivo pogleda za njim . Onda se okrete ka
gostioničaru. '
— Sta on to hoće, Vili'jemse?
Debeijuškasit, zajapureni točilac sleže ramenima, ali ne
reče ništa.
— No, pa kažite m i već jednom., Vi'Hjemse — zahtevao
je Karmine. — Vi sasvim tačno znate u čemu je stvar. To
b i bilo prvi put da vi ne čujete i kako kaktusi rastu.
V ilijem s nelagodno pro'trlja svoj dvostruki podvaajak.
— M islim da vam prebacuju i uzim aju za zlo poneke
vaše prijatelje, mister Karmine.
27
 'k 'k 'k Š E J N ★★★

Floj'đ Kairmine se ponašao kao da nema po^ma o čemu

se radd.
— Ne razumem ništa — reče. — O kakViim to prijate­
ljim a vi pričate?
— O Apačima!
— Apači nisu m oji prijateljli — odvrati Karmine i pri
tom sieže ramenima. — Ja sam više puta napravio neke
male paslove s njim a, ali, to je sve. Zašto to sad oidijednom?
— Zair vi još ništa nisite čuli?
— Sta?
— Da SIU vaši vajmi priijateliji ovih dana u našem kraju
prosito podiivljali — procedi jedan bradati muškarac desno
od Kairminea. — Zapravo poimoću oružja koje im tipovi
kao vi prodaj'u! lameđai ostalog, oni su Oiteli i odvukli i dve
devo'jke i jedinog mladića!
Flojd Karmine se osmehinu u sebi. To je, dakle, hrže
postalo teTna dana nego što je on mislio. Qn pređe preko
prekora zbog liferovđinja oružja i namesti na Ilice izraz kao
da je poražen tim otkrićem.
— Oh, prokletstvo — promrmljao je. — I ovde ta­
kođe!
— Sta to znači? — Bradati muškarac ga poglieda du­
boko usađemim očima.
Kairmime nije odgovorio odmah, nego je prvo naručio
kod gostiiioničaira veliko pivo. Tek pošto je povukao jedan
snažam guitljaj rz krigle, okrete se ponovo ka bradatom. Pri
tom je, zapazio da su skoro sivi gosti počeli da osMišIkuiju šta
on im a da kaže.
— Pre nekoiliiiko sedmica — počeo je — u okoliinii KaJ-
ver S itija desite siu se ?V'č,ne stvari. Prepadii, pljačke, oit-
mice . . . Banda Apača pod poglavicom Naretemom bila je
odgovorna za to. Na sreću., mogao sam nešto da učiiiiim za
te jadine žrtve.
— Vi?
U očima bradonje ogledala se neverdea.
— Zar ndiste nikada pom islili da prllj'aivi M eranti oru-žja
kao md mo'gu da učine i nešto korisino, a? — ufpiita Kartmiinje
zajedljivo.
— Pošteno govoreći. ..
— Sta ste to učinili? — ubaci se nefci dnuigi čoivek u
razgovor.
28
 ★★★ S E J N ★★★'

Karmine ga je poanavao površno. Taj je radio za „Vels

Fargo”. Dakle, za Breda Kulidža, oca slatke Rofesame.
— Govorite već jedinom! — bio je uporan čovek iz
„Vells Fargoia”.
Karmine namerno otpi malo piva, pa obrisa pemu sa
Uisama.
— Ja sam po nalogu njihovih srO'dndka otkupio odve­
dene — reče kao uzgred. — Eto vidite kako neki put može
bditi korisaio što sivi belci ne oštre zube na crvenokošce!
Odm.ah zapo'češe posvuda za šankom i za stolovima
žiistre diakusije. Flojd Karmine u njim a nije učestvovao.
On je bio sasivim siiguran da će se lju d i sami od sebe po­
novo vratiti na njega.
Sada i Glen Pejs i Santiiljano uđo«še u krčmu i probiše
se do šanka.
— Zaimislite — obavesti Karmine svoje ljude. — Na-
retenina boirda je i u ovom kraju opet odvela nekoliko de­
vojaka!
■ — Rrakleti razbojnici! — opsova Pejs. Ljivtina na nje­
govom liou izgledala je jako uverljiva. Samo je Karmine
primetio veselo svetlucanje u njegovim očima.
Ni deset miiniuta kasnije, doigodiilo se orno na šta je Flojd
Karm ine čekao.
Jedan čovek uđe u krčmu.
Bred K ulidž!
Sef grajdske filijale „Vels Fargoa” zastade na čas kraj
pokretnih vrata i poće da kruži pogledom po prostoriji.
Onda je ugledao ljude koje je tražio, i pošao bez oklevanja
ka njim a.
K ulidž je bio krupan muškarac energičnog izgleda. No­
sio je bespreikomo sivo gradiško odelo sa pažljivo vezanom
mašnom na košulijii. Na prvi pogled niioglo se videti na nje­
m u da je navikao da naređuje i daje uputstva.
I isto tako pokušao je sada i sa Flojdom Karmineom i
njegovim ljudim a.
Uštedeo je sebi pozdrav i dugi uvod i odmah prešao na
stvar.
— V i veirujete da je' Naretenina banda odgovorna za
najnovija razbojmištva u našem kraju? — zabrunda.
Karm ine kHimnu glavom.
— Posle svega što sam čuo, usudio bih se da kažem da
29
 ★★★ S E J N k 'k 'k

je to više nego sigurno. Način na koji je prepad izvršen,

tačno odgovara onom što se dogodiilo u Kaiver Sitiju.
— I vi znate gde ti tipovi im aju svoje skrovište?
— Moglo bi biti — odvrati Karmine otegnuto.
— Onda m:i to recite! — zatraži KuHdž. — Kužna jam a
mora biti očišćena! Ja ću pokrenuti ćelu američku vojsku!
Karmime nabra čelo.
— Zašto se vi lično toliko angažujete mister Kulidže?
Da nisu crvenokoižci izvršili prepad na neku vašu kočiju?
— Oni su odvukli moju jedinu kćer! — procedi ogor­
čeno šef ,,Vels Fargoa”.
— Oh, to nisam znao — reče Karmime izvinjaivajući se.
— 2ao m i je zbog vas, mister Kulidže. Ipak, to što vi tu,
od nas tražite . . .
On oklevajući zavrte glavom.
K ulidž stisnu usme.
— Vi nećette da odete gde se ta bagra ubica skriva?
— Ne — odgovori Flojd Karmine čvrsto.
L jutito m rm ljanje začulo se posvuda po krčmi. Mnogi
od gO'Ptiju zauzeše preteče držanje.
Kobaja.gi slučajino, prabližiše Santiijano i Pejs svoje
ruke revolverima. A i Karmime je ,.sačmaricu” stegao nešto
jače.
— Vi skitnice! — prosikta K ulidž, sevajući očima. —
V i hoćete sarno da siprečite da se prekinu vaši poslovi s cr-
venokošcima! A li, to će vas skupo stajati! Ja ću se pobriinuti
za to da budete bačeni zatvor! Ja ću se za to po>brienuti. . .
— Budite razumni, Kulidže — prekide ga Karmine. —
Sta verujete da će učiniti Apači kada jedma četa vojnika
odmaršira u njihovo sfcrovi.šte? Dršćući od straha, oslobo-
diće vašu kćer? Ne bujdalite, čoveče! Crvenokošci će jedmo-
stavno potražiti novo skrovište čim samo jedinog j'ed'imog
voj.nika uigledaju pred sobom. AM, prethodmo će, Kulidže,
u čin iti nešto sasvim dmgo. Oni će' vašu žarko volijeniu kćer
smaknuti. I to ne po kratkom postuoku i bezbolno . ..
— Slušajte v i. .. — kriknu šef „Vels Fargoa”.
Flojd Karmi,ne je triium fovao u sebi. Ukoliko se nije
ko¡mpIetno prevario, K ulidž je već stigao donde dokle je on
to želeo. Covek je omekšao. Bio je mekan kao sm rdljivi
ovčijii sir.
I tačno je naslućivao.
Teško dišući, nasloni se sada K ulidž s:\ ''0!m sna,gom na
30
 -k'k'k Š E J N ir-k ir

šank. Gastiomčar mu doturi jedan viski. AM, ovaj to uopšte

nije primetio.
— Sta bih mo'gađ* da učinim?' — prošaputao je. — Sta
bih mogao da učinim da spasem svoje dote?
To je bila ključna reč na koju je Floj'd Karmjne čekao,
kako bi mogao da poradi na o-stvc>..renju svog ci.lja.
— Ja bih mogao nešto da učinim, mister Kul'idže — re­
če polako. — Mogao bih da pokušam da otkupim va.šu kćer!
A li, bojim se da to neće biti jako jevtino . . .

IX

'U' saim cik zore, još pre izlaska siumca, na,pustili sa.i Sejn
i Dejv. M ilington farmu.
Imalii su jedno malo umirenje. Stanje mladog Herba se
poboljšalo. Sasvim na kraitko, bio je došao k svesti, pa čak
je mogao i da izgovori nekoliko reči, koje su pot-vrđiivaie
ono u šta je Zapadnjak već bio prilično siiguiran,
^ Da, biiM su to Apači koji su izvršili prepad .na njega i
njegovu sestru. Četvorica divljih ratnika, naorUižEnih puš­
kama i revolverima. Više od toga, Herb M ilington nije mo­
gao da kaže. Ponovo se bio onesvestio. Pre svega, n aro Sito
zbog opekotina koje su bolele više od svih drugiih povreda.
Kada se nebo iznad brda obojilo ružičasto, stigli su
Sejn i Dejv Miliinigton do spailjeni.h koia.
Farmer zaškripa zubima.
— Zašto su oni to učinili, Sejme? Zbog jedjnog prokle­
tog tovara semena?
Zapadnjak zavrte glavom.
— Apačima koji se nalaze na ratnoj stazi n-ije uopšte
u prvom redu stalo do plana. Svaki bledo-liki je njihov ne­
prijatelj protiv koga se bore svim snagama. Ni belci ne e-ne
drukčije. Znaš li koliko su često već beli ljudi sateratlii' Apa-
če u stupicu i bezobzirno ih pobili, čak i kad ovi nisu im ali
nikakvih neprijateljskih nam era?
Sjahao je sa svog mrkova i ofcišao zatim u velikoim lu­
ku ostatke kola, tragajući za tragovima.
Dejv M ilington mu pri.đe.
^ — Veruješ li da je Keti još živa? — upita ga tiho.-
— Da — odvrati Zapadnjal?. — U to sam ubeđen. Da
je njihova namera bila da je ubiju, onda bi omi to na licu
31
 mesta učiimi'M. A li, to što su je odvukli sa sobom . .. Pa, oni
će Keti u činiti jednom skvo. Ratnik koji im a belu žemi u
svom šatoru positaje neko među sebi ravnima. On dobiija na
svom Ugledu što je kod Apača veoma važno. Samo muška­
rac koji nešto može da pokaže ima kod n jih šanse da igra
vodeću ulo'gu.
Oba muškarca su zatim zaćutala. KoncentrisaM su se i
U-perild poglede na prašnjavo i suvo prerijsko tlo.
Sejn je uskoiro saznao odakle su Apači bilii došli. Tra­
govi četiri konja, čija kopita nisu bila potkovana, odali siu
m u to.
I u istom pravcu su omi i .odjahaili nazad. Sada sa šest
konja, jer su poveli sa sobom i oiia konja za vuču, koji su
b ili upregnuti u farmerska kola.
Ka severo'zapadu.
N i Dejvu Miliingtonu takođe nisu promafefi traigovi. Ali,
on zbog toga nije davao od sebe nikakvog znaka zadovolj­
stva.
— Nećemo ih dugo moći pratiti — reče potišteno. —
Oni su udarili putem u G alijuro planine. A ,tamo .. .•
Nije govorio dalje. A to zaista mije bilo n i potrebno.
Sejn je to već znao i bez njega. U stenovi'tim predelima br­
da tragovi će nestati kao i u rečnom koritlu.
— Potražimo ih ipak — reče. I da bi osokolio svog sta­
rog prijatelja dodao je još. — Možda ćemo im ati sreće,
Dejve.
AM, u to ni on sam nije venovao.
Obojica muškaraca popeše se pon'ovo u sedlo, prateći
tragove kopita, koje su čak i sa leđa konja moglli bez iniuke
da raspoznaju.
Tragovi u pesifeu su im više miilja pokazivalti puit. Sunce,
koje je u međuvremenu od.skočilo, pretvorilo se u plamenu
loptu. Jarko svetio pomagalo im je samo još da tragove ne
izgube iz vida.
Ali, vrlo brzo siu postaM sivesni toga da će se cela stvar
završili u ćorsokaku. Tlo je bilo svp kamenitije, aoslkudina
vegetacija sve reda.
I onda su stigli do taSke od koje dalje jahanije više nije
imalo nikakvog smisla. Nije više bilo trave, niije više bilo
peska, samo još tvrdi kamen na kome se nikakvi tragovi
kopita nisu razazmavali.
Neko vreme Zapadnjak je joS pokušavao da promade
32
 ★★★ Š E J N -k 'k 'k

nekakve ogireibotime koje su potkovana kopita komja za

vuču možda ostavila za sobom. AM, posle izvesinog vremena,
i om je oidiUiStao. Imao je oštro i proidoirno oko. AM, gde nije
bilo ničega, tamo ništa nije moglo ni da se vidii.
Dej'v Mil'iingtom je nerasipoložono visio u sedlu. Slomlje-
.ni čovek koga su pretile da pojedu sopstvene brige.
.—■Jašemo za Tulamoru — reče beskrajno unuorno. —
Najmanje što m>oiram učiniti je da obavestim maršala i time
upozorim ostale.

Sudeći po Dejvovim recima, očekivao je Sejn nekog

debelog, prijatnog čoveka. AM, to nije bio slučaj. Cak Loj-
mer, maršal Tulaimore predstavio se istina kao krupan i te­
žak, ali ne i debeo. I takođe, nije izgledao ni naročito pri­
jatno. Njegovo koščato lice 0‘daval0 je tvrdoću i nepover-
Ij'ivost.
Sem toga, maršal nije bio nikakva sparvalica i džonjav-
ko. To je Zapadinjak primetio čim je, zajedno sa svoj'im pri­
jateljem zakoračio u kancelariju zaštitnika zakoina.
Pogodio ga je ispitivački pogled ispod gustih sikoro sa­
stavljenih obrva.
— Da vas ja ne pozmajem, miister? — upita mairšal
ratofoomo.
Sejn se nije dao zbuniti.
— Ne, kOiMiko ja znam — odvrati. — Ja sam sada prvi
put u Tulamori.
AH, tim odgo'voro'm Loimer nije bio zadovoljan.
— Mc-^uće jie d.a se mi još nismo Mčno upoznaM — pri­
meti. — Ipak mi je vaše lice nekako po-znato. Možda sa ne­
ke po'ternice?
. I sada je još Zapadinjak ostao mrtav hladan.
— Nijedina država SAD niti savezna vlada u Vašdng-
tonu niisu dosad nikada nijednu poternicu izdali za mnom.'
To je bilo tačno. Jedina po'ternica, koja se odnosila na
njega, bila je izdata od „Vels Fargoa’". Papin su visiii na
svakoj njihovoj iispostavi. Jedan maršal se nije morao na
to obazirati i hvatati ga. Ali, m o'ao je to i da učini. I nije
bilo malo zaštitinika zakona koji su to već i pokušaM. Na­
ročito u gradovima gde je „Vels B^argo” držao svoje ispos­
tave i gde je njihov uticaj najogao nešto da aiači.
1 SeJn M 33
 ■Anfe-Ar Š E J N •k'k'k'

A u Tulamori je bila ispostava „Vels Fargoa”. Sejn je

znao da mora biti jako oprezan i budan, ako ne želi da do­
živi nekakvo nieprijatnio iznenadenje.
— U redu, ostaviimo to za trenutak — reče Ca(k Loj-
mer. — Možda će mi još pasti na pamet O'dakle vas pozna­
jem, mister ,. . ovaj . . . kako je vaše ime?
— Smit — odvrati Sejn. — Džek Smit.
Maršal Miminiu glavom i okrete se zatim ka Dejvu Mi-
lingtonu.
— Mister Midlngtone, šta mogu . . .
— M oja kćer je oteta i odvučena -— reče farmer. —
Od Apača!
— Oh, proklietstvo!
Lojmer se svom težinom svali na stoliicu iza svog nez-
graipnog pisaćeg stala. Pokaza zatim na drugu stiolAcu koja
je bila predviđena za posetioce.
— Sedite, mister Mil'ingtone. Sedite i ispričajte m i šta
se dogodilo.
Dok je Sejn oistao da stoji, njegov prijatelj zauzeo je
ponuđeno me,sto. Onda je obavestio predstavnika zakona o
zločinu pri kojem su njegova deca bila žrtve.
Cak Dojtaer je slušao napregnuto. Kada je Mil'in.gton
završio, počeo je u nemoćnom besu da udara pesnicom po
ploči svog pisaćeg stola.
— Da — potvrdio je ogorčeno. — B ili su to Apači! Sa­
svim se jasno može izvući u por edenje s ostala tri slučaja.
— Ostala tri siluičaja? — ponovi Dejv M ilington. — Ja
znam o prepadu na Tojnbi ranč . . .
Maršal klim nu glavom.
— U međuvremenu su Apači još nekoliko puta udarili.
M ladi Robin Kar pao im je u ruke dok je sa svojim ocem
vozio tovar drva. Sem Kar je slom];jenih nogu utekao odan­
de, aM, njegovog siina su crvenokošci .poveli sa sobom. Sem
toga je i Roksana K ulidž kada je izjaliala u šetnju sa svo­
jim verenikom bila prepadnuta i tom prilikom odvedena!
— Roksana K ulidž je — objasni Md,Mngton Sejnu —
kći šefa ,,Vels Fargoa” u Tulamori.
Novost ndje pričinila Zapadnjaku nikakvo zadovoljstvo.
U no'rmalnim prilikam a želeo je o.n šefovima ,,Ve]s Fargoa”
sve naj'gore. Ali, ni svo.m najljućem neprijatelju ne bi po-
želeo da miu se kćer nađe u rukama otmičara. Pa, n i tom
K ulidžu, kojd mu je bio po'tpuno nepoznat.
34
 ★★★ Š E J N ★★★

Jeste li već nešto prediuzeli, maršale? — raspitivao

se.
Cak Lojimer sleže ramenima.
— Sta bi trebalo da učinim , čoveče? Možete li m i to
objasniti?
— Alarm irati vojsiku, na primer!
Lojmier odmahnu rukom.
— To je već učinjeno. A li, šta će plavokaputaši da uči­
ne? Ariizoina je velika. Bez čvrstih tačaika od kojih mogu
početi i znanja gde bi trebalo da traže, omi su isto toliko
bespomoćni kao i ja. Naretenina banda može posvuda da se
sakrije. U jednoj jedinoj noći njegovi ratnici .su u stanju
da ostave za sobom mnogo m ilja. N ije već jednom dove­
deno u pitanje da li se ginezdo ubica uopšte još nalazi u Ari-
zoni. Sasvim je moguće da su se oni u' međuvremenu već
sakrili u Novom Meksiku. Ili čak s one strane ' granice, u
provinciji Sonora.
Ili u Teksasu, dopunio ga je u m islima Zapadnjak.
Naretemu, tog apačkog poglavicu, on je po^znavao. Pre
dve goidine on se s tim bandiitskim vođom Cirikava susreo,
ali čak tamo u Teksaisu. U to doba njegovi se ratnici nisu
nalazili na ratnoj stazi. Naprotiv. Naretena je tada, preko
očekivanja, služio kao izvidnik pri američkoj vojsci u jed­
noj kaiznenoj operaciji protiv pobunjenih Komanča. Sejn
je ne jednom konstatovao da mu taj poglavica nije nes'kn-
patičan. A li to :sada, naravno, nije igralo viiše nikakvu ulogu.
Ako je Naretena iisikopao ratnu sekiru, nije više bilo mesta
n i za kakve simpatije.
Jedino u svakom slučaju Sejnu nije bilo jasno. Postojalo
je čitavo mnoištvo m anjih plemena na koje se granailo ve­
liko pleme Apača. A ova su se opet deMa poinovo na arojne
manje, većinom potpuno samiostalne grupe u svom delova-
nju. Otkud je maršal mogao znati da je baš ta određena
Naretenina banda izvršila ova najsvežija n a š lja u ovom
krajiu?
On je piitao Caka Lojmera za to.
— Trgovci su potpuno sigurni da je za ova dela odgo­
voran Naretena — pružio mu je maršai objašnjenje.
— Trgovci?
Lojmer ga je obavestio o izvesmom Karmimeu koji je
juče naveče došao u grad.
— Kako izgleda — dodao je na kraju — nd vama neće
30
 ★★★ S E J N k -k -k

ništa drugo preostati nego da stupite u vezu s tim miom-

kom. mister Mi'lingtoine. Sasvim lično govoreći, ja bih teg
tipa i njegovu bratiju najrađe strpao u ćeliju, a l i . .. Pa,
mister MiMngtO'n'e taj čovek vam je možda jedi,na šainsa.
Dejv M ilington se za tu nagovešteuu šansu uhvatio kao
davljenik za slamku.
— Gde mo,gu da nađem tog Karminea? — upita užur­
bano.
— U „Zvezdi Arizone” najverovat.nije — odvrati mar­
šal.
Dejv M ilington skoči sa svoje sto,lice i pođ.e unatraške.
— Hajdemo — otorati se Zapadnjaku. — Razgovarajmo
S tim čovekom! — I već je bio kod vrata. Nova nada bles-
nula je u njegovim zabrinutim O'čima.
— Ne bih voleo da doiživiš veliko razočaranje — pro-
gunđao je Sejn kad su zastali napolju na verandi ispred
maršalske kancelarije. — Ja poznajem te tipove. I ako me­
ne piitaš . . . u izvesn^om smislu oni su gori od Apača!

XI

Iako maršal Karminea i njegova oba kompanjona nije

pobliže opisao, Sejn je i bez toga O'dmah znao da pred so­
bom ima prave ljude.
Upravo je tako on sebi nj,ih i predstavljao.
Za,pušten, sikoro poddvljao izgled, zamašćano komo
odelo i brutalna, a istovremeno prevejana lica.
Suviše je dofcro po,znavao te takozvane trgovce. U Tek­
sasu su ih zvali ,,,komančerosi” jer su pretežno sa Koman-
čima obavijaM svoje poslove. Skoro isključivo prljave pos­
love. Rakija, oružje i pod lizvesrnim okolnostima takođe . . .
ljudi. Više nego jednom se ispostavilo da su komančerosi
Indijancim a prvo tutnuli u ruke žrtvu, koju bi kasnije
prepr-T-davali. Za veliku nadoknadu, razume se.
Sejn je smatrao sasvim mogućim da se i u ovom slu­
čaju dogo,dilo slično. M,ožda su taj Karmine i njegovi, kom­
panjoni već unapred sa Naretenom uglavili stvar. B,ilio je
takođe sasvim moguće da nisu ni im ali nameru da odvučene
pokušaju da otkupe, nego da jednostavno sumu za otkup
naplate i sve novce lepo strpaju u svo.j džep.
Trojica muškaraca sedeli su za jednim stolom u u,glu.
AM, ne sami. Jedna ne više mlada žena sedela je s njim a
Sfi
 ★★★ Š E J N 'k'k'ir
i razgovarala s trgovcima. Sejn opazi da ta žena ima up-
lakanto lice.
— To je Nensi Kar — tiho objasni Dejv M ilington.
Sejn je shvatio. Robin Kar bio je jedna O'd odvedenih
žrtava,.kako je saznao od Caka Lojmera. Žena očajmog lica
bila mu je očevidno majka.
Miliington i Sejn priđoše stolu trgovaca. Ovi njihovom
približavanju još nisu obratili nikak\ai pažnju. ToMko su
bili udubljeni u razgovor sa ženom.
. . . — neće biti dosta, misiis Kar — upravo je završavao
rečenicu krupan muškarac sa divljom i neuredmom crnom
bradom. — Deset hiljada dolara. . . s tim sigurno nećemo
zadovoljiti apetit Cirikava.
— A li m i. . . mi nemamo više — jecala je žena. — Moj
muž je kolar. To je jedan težak i mutoo'trpain posao koji ne
donosi mnogo. Deset hiljada dolara, bože moj, za to je mo­
rao godinama teško da radi. I sada ne može više ništa da
učini. Dve slomljene noge . . .
Žena prekide i poče da snažno jeca.
CJmobradi je uze za ruku i potapša je.
— Sve mi je to užasno žao, misis Kar — rekao je. —
AM, razumite me ipak! Ja ne želim te dolare za sebe. O
mom novcu za posredovanje nećemo razgova^’ati sada. Ja,
bih za vas to i besplatno učinio. Iz ljudskog razloga, da ta­
ko kažem. Rada se o tome šta ti crvenokoži bamdiiti žele.
Deset hiljada dolara? Ne, to ne treba Nareterni uopšte ni da
predložim. Od toga bi se poglavica najsigurnije razbesneo i
izdao naredibu da vašeg sina smesta smaknu.
Žena je grcala kao da joj se srce kida. Suze siu joj pro­
sto, llile iz očiju.
—‘ Oprostite mi, mdsis Kar — reče cmobradi — ja n i­
sam želeo da vam nanesem bol. A li, čovek mora da gleda
stvarnosti u oči. Ja poznajem Apače, to mi možete verova-
ti. Kako je s tim . . . možete lii onda dobiti kakav zajam od
banke. Možda će učiniti tako nešto za vašeg sina. Iz lju d ­
skih razloga, m islim!
Sejn oseti kako se Dejv Miliington na svom mesibu vr­
polji. Slurt;io je zašto.
— Ti takođe nemaš deset hiljada, je li? — upitao je
prijatelja tiho.
— Deset hiljada dolara — odvrati farmer. — Na to
uopšte ne mogu ni da pomislim. Ne bih uspeo da sikupdm ni
polovinu te siume. Ceo moj novac je uložen u farmu.
37
 ★★★ Š E J N ★★★

— Sačekajmo malo — predloži Zapadnjaik, um irujući

ga. — Nekako ćemo moiratá sve to da izvedemo sasvim
drukčije.
— AM kako?
— Viidećemo! — odvrati Zapadnjak.
On priiđe sasvim do stola trgovaca kojii siu ga konačno
p rim e tili
— Da, šta je? — pro'gunđa bradati.
— V i ste Karmime, tačno? — odgovori Sejn protivpi-
tamjem.
Cmobradi to potvrdi.
— Ako vi nešto želite od mene — nastavio je — do­
đite malo kasnije. Trenutno imaim jedan vrlo važan do'govor.
Sejn je ignoirisao nesikiriveni zahtev da se izgubi. Po­
kazao je palcem na svog prijatelja.
■
— Ovo je Dejv Mdliington, otac Keti M ilington!
— . Da . . . i? Cak da je on lično Džesi Džejms . . .
— V i se izgleda još niisite dobro orijentisali dobaci
Zapadnjak na to. — I Keti M iltogton je oteta od vaših in-
dijansikih prijatelija!
— O, to nisam anao — zbrza Karmine. — Onda stvar,
naravno, sasvim drukčije izigleda. Sedite sarno!
On načini širok pokret rukom. Isto kao neki poslovni
maher koji je doneo nekakvu novu stvair kojiu može da deli
samo na kašičice.
Sejn i Dejv M ilington diovuikoše isebi dve stolice od siu-
sednog stola i zauzeše mesto.
— Pričajte — obrati im se omoibradli. — Znači da je
izvršen još jedan prepad? To mora da je već četvrti jedan
za drugim, zair ne?
— Posao cveta, je l’ tailio? — prim eti Zapadinjak sa ne-
skri/ven;om ironijom.
Šestoro očiju u kojim a se zlo i podmuklosit odslikaivaili,
uperiše se u njega.
— Ja baš ne volim takve šale, misteir! — prim eti K ar­
mine opominjući. — Ne bi trebalo da sebi još jedinom tako
nešto dozvolite.
Sejn nije skidao pogled sa sagovorn'ilka.
— U situaciji kao sto je ova, nikada m i ne bi palo na
pamet da zbijam šale — odvrati ledeno.
Pre nego što su Karmine i njegovi ortaci mogli nešto
38
 S e j n -k ir ir

da odgovore na to prihvati Dejv M'irimgton brzo imicijativu.

Bilo je jasno da on ne želi nikakvu svađu s tim Ij'udiima od
čije dobre volje je možda zavisio živo't njegove kćeri. Zbog
toga on iziđe Karmineovom zahtevu u susret i izvesiti ga o
prepadu n,a njegovu decu.
Trgovac ga je saslušao pažljivo, načiraivši pri tom saža-
Ijiivi izraz na licu. Ali, Sejna time nije mogao obmanuti.
On je već bio čvrsito ubeđen u to da siu ta tri čoveka lupeži.
— Verujete li da miožete nešto učinilti za moj/u kćerku?,
— upita M ilington na kraju.
— Da, nadam se — odvrati crnobradi vođa trojke tr­
govaca. — Vi posedujete farmu?
— Farmu koja postoji tek od pre godimu dama i zato
još nikakvu zaradu nije dónela — umeSa se Zapadnjak po­
novo u razgovor. — Mister Miilimgtom zato, dakle, nije u po­
ložaju da Naretemi kupi celu Arizonu. Sta bi on morao po
vašem m išljenju da položi? Sto hiljada? Dvosta hiljada?
Zapadinjaka opet ošinuše Ijutiiti pogledi.
— Vaš način m i se ne dopada — primeti Karmiine
otežući. — I vi md se uopšte ne dopadate! Pri ovakvim okol­
nostima . . . i ko ste vi uoipšte?
— Smiit. Džeik Smit. I dobar sam prijatelj mister Mi-
lingtana.
— Jedino vrlo retko ime — prim eti Karmdme zajedljivo.
—■I jedimo vrlo lažno ime, ako se sasvim niisam prevario.
Odnekud vas poznajem, mister! Samo ne anam odakle .. .
— Moižda iz kažnjeničkog logora u Floiridi? — pod-
m gnu se Zapadinjak. — Tamo sam naime o'dležao deset
godima.
— Sej . . . ovaj Džek — opomenu ga Dejv Milington,.
Sejn klim nu glavom.
— U rediu. Razgovaramo o visina otkupnine. Dakle,
koliko?
Karm ine poče da cupka svoju crnu bradu. Vrebajući
izraz pojaivi mu se u oćima.
— Ko ujopšite govori o novcu — izusti zatim. Novac je
za Apače samo sredstvo u nuždi. Njim a je zapravo stalo do
nečeg sasvim drugog.
— O ružja!
— Potpuno tačno, Mister... Smite! Za dve stotine
„vkiičesiteirki” osloboidiće Naretena svakog taoca. Posedujete
li dvesta „vinčesterki”, mister Smite?
39
 Š E J N ★★★

— Sal'jii'vdžijo! Vi znate prokleto doibro da bi vojska

svakog na mestu ustrelila koji bi se vukao okolo sa dvesta
modernih pušaka.
Karmiine‘se vučje iskazi.
— Vidite li zašto su „vinčesterke” tako dragooene za
Apače?
— Alli, i suviše sikupe za mister Miliiingtoina! — ođbnusi
Zapadinjak. — A takođe i za misis Kar!
Kolareva žena žustro klim nu glavom.
, — I pored najbolje volje, ja ne mogu . ..
— Naravno, misis Kar — osmefenu se Zapadnjak. A
onda se ponovo obrati bradatom. — Vi znate gde treba tra­
žiti gnezdo Naretemine bande?
— Da!
— A li vi niste spremni da to sikrovište i odate?
— Ne — odvrati trgovac. — A i zašto? Poglaviea je u
širokom krugu oko svog skrovišta postavio stražare. Kada
on sazna da se odred potencijalnih nepriijatellja pirijbližava,
pnomeniće odmah sediSite.
— To i ja uviđam — složi se Zapadnjak. — On pušta
samo lica od poverenja da mu se približe. Vas, na primee.
— Sasvim tačno.
Sejn prekrsti ruke na grudima.
— U redu — reče. — Jedno strano lice među toldMma
od poverenja jedva da bi nateralo Naretenu da uzmafcne.
Zbog toga ćete me uzeti sa sobom!
— Sta?
Bilo je zanim ljivo posimatrati realkciiju trojice trgovaca.
Čupave Karminiine obrve se nabraše i sastaviše. Mršav tip
kraj njega, lešinarskog lica, coknu zubima. A vitikii, tam­
nokosi sa nezdravom, žućkastom bojom lica trzao je ner­
vozno uglovima usana.
Sejn je i svojim držanjem nagovestio onoj trojfijcd da ga
neće odvratiti od njegove ideje.
— Tako će se odvijati stvair — dodao je nemaimo. —
Kao što sam čuo, rančer i čovek iz „Velis Fargoa” su inmćra
Ijudii. Oni će biti spremni da plate otkiuipniimiu koju zatr®ži'te
od njiih.
— Ja ne tražim uiopšte ništa — protestovao je croo-
bradi. — C irikave. . .
— No, dobro — odm atou. Zapadnijialk ruikom. — U sva­
kom slučaju, ova dama ovde, i mister M ilm gton misu u poOo-
40
 Š E J N 'k 'k 'k

žaju da pomide zadovoljavajuću sumu za otkupnimiu. Zbog to­

ga ću ja jahati s vama da za njih bez novca postignem oslo­
bođenje. Ja ću se pogađati s Naretenom. Morate, naime,
znati da ja poznajem starog lupeža.
Trojica trgovaca izmenjaše poglede. I b ili su jedinstve­
ni, a da nisu izm enili ni reči.
— Ne dolazi uopšte u pitanje! — objasni bradati bes-
bompromiisno.
— Zašto ne? — upita Sejn.
— Je r...
— Da?
, — Jer mi nećemo žiivote talaca da stavljamo na kooku!
Sejn se nasmeja.
— V idi vam se po vašim krivim r^osevima šta je za vas
oovekolljubije, vi, kopilad. Hoću da vam kažem zašto ne­
ćete da vam se na vašem odlasku tamo priključim . Jer bih
mogao da primetlm da lavovski deo od otkupnine neće pri­
pasti Apačima nego će zaliitati u vaše sopstvene džepove!
Karm ine se osmehnu zajedljivo.
— MisM šta god hoćeš, ti, skitinico! Zašto bih se ja
briruuo zbog posmatranja jednog vetropira? Ja ti kažem
samo jedno: ti sagvim sigurno nećeš jahati s nama!
Da bi dokazao kako je ova mogućnost time za njega
okončana, posegnu bradoinja za svojom čašom piva, i hte-
de da je prinese ustima.
AM, nije uspeo da iz nje popije ni jedan jediini gutljaj.
■ Sejn m unjevito ispruži ruku, zgrabi kriglu s pivom i
istrže je Karm ineu iz ruke. Pri tom se veći deo tečnosti pro­
su po odelu trgovca. Njegova crna brada bila je puna pene.
— Ja još govorim s tobom, mangupe — opomenu ga
Zapadinjak i spusti grubo skoro praznu kriglu na sto.
Trgovac odskoči sa svoje stolce. Lice mu se iskrivilo
u grimasu besa.
— To ćeš zažaMiti, ti, tvoTn jedan! — zagrmeo je da s«
sve .orilo. — Kunem ti se da ćeš zažaliti!
On steže pesnicu i zamahniu iz mesta. Taj uidarac bi
bio dovoljno snažan da bika baci na kolena.
D a je Karmiine pogodio . . .
Alli, udarac nije stigao na cilj. Sejn hitrom reakcijom
izmače glavu u stranu. Udarac prohuja u prazno.
Đradonja se zanese od snage sopstvemog zamaha, koji
ga je povukao uaiaipred.
41
 'k'k'k S E J N 'k 'k ir

To je Sejn iskoristio. J-oš iz sedećeg položaja ispružio

je pesnicu.
Karmine zahropta.
Tada ga pogodi i Zapadnj-akov drugi udarac. Bradonja
poismu unazad, ali, nije pao. Nije uopšte bilo spoirno da je
posedovao boračke kvalitete vredne pažnje.
Sada i Sejn sfcoiči s mesta. Morao je to da učini, jer su
oba trgovčeva kompanjona zauzeli držanje, kao da će se
aktivno umešati u ovo razračunavanje.
Meksikanac O'dgurnu svojiu stolicu nazad, i htede da
posegne za revolverom.
Misis Kar krikniu glasno.
N i Dejv M ilington nije ostao nepokretan. Načinio je je­
dan preteći korak ka dvojici „trgovaca”. A li, ndje morao da
im se suprotstavi.
Bradonja je prebrodio krizu od Zapadnjakovih uda­
raca i ponovo je čvrsito stajao na nogama.
— Pustite ga meni! — grmmiio je. — Zgnječiiću ga kao
vašku!
Obrisao je peniu oid piva s brade, a onda zasaiika ¡rukave.
Oči su mu svetlaicale zloslutno.
Gosti u krčmi, koji su sedeli u blizini, sada siu se diosta
hitro poitrudili da uzmakniu. I misis Kar se užurbano uda­
ljila . Dejv Miilington i Karmineovi kompanjoni ostald siu
kraj stola u stanjiu iščekivanja, poismatrajuči scenu.
Sasvim laganim, gegajućim koracima krenuo je sada
bradonja napred. On je iz sivog prvo neobuzdanog napada
dosta naučio, i sada je đavolski pazio da više ne načini tak­
vu grešku.
Sejn ga je očekivao spokoijno. N ije bilo sumnje da je K ar­
m ine bio protivnik koga se moralo uzati ozbiljno. Biio je isto
toliko visok kao i Zapadnjak, pri tom dosita širi i krupniji.
Paketi mišića na njegovim nadlakticama zatezali siu kožnju
jaknu. Kad bi taj bradoinja nekog svog protivnika zaiisita
uspeo da zgrabi, za ovog bi postoj’ale male šanse dia se ot­
me iz tog medvedeg zagrljaja.
Ali, Sejn nije želeo da dozvoli da dođe dotle.
Karmine je bio udaljen još dva koraka. Ispružio je sa­
svim ruke a prste zgrčio kao kandže.
Sejn podiže ruke i steže ih u pesnice. A li, to je bio
samo prividni manevar. Kao slučajno, zakačio je levu nogu
42
 S £ J/V ★★★

oko noge jedine stolice, koja se nalazila neposredno iza

njega.
Sada je bradonja poverovao da se dovoljno približio.
On načini skok napred. Njegove roke su bile usmerene ka
Zapadnjakovom vratu.
Tada se Sejn munjevito okrete, u stranu i istovremeno
brzo zamahmi levom nogom. Stolica opali Karminea po
nogama.
Cmobradi zaurla od bola, krenuvši pri tom ponovo u
nasrtaj. AM, i ovaj put njegove ruke zahvatiše u prazno.
Sejn iskoristi svojiu prednost oidmah. On priđe sitolici
boja je ležala pred Karmiineovim nogama. Bradonja je još
poartao, i imao muke da održi ravnotežu.
Onda ga pogodi Zaipadnjakova peanica. On svom sna­
gom tresnn o pod. Za trenutak, bio je potpuno ošamućen.
Njegov pokušaj da se ponovo osovi na noge nije uspeo.
Teško omamljen, vrteo je glavo-m kao da još uvek ne može
da pove.ruje da ga je njegov prO'tivnik oborio na,pod.
— U redu, mangupe — reče Sejn. — Cenim da je sada
jednom zaiuvek jasno ko je gazda!
Onda se okrete, mahnu ruikom Dejvu Milingtoniu i iza­
đe iz krčme.

X II

Flojd Kajrmikie je isipiinjen mržn:jom gledao za vipoili^m

Zapadnjakoim dok je ovaj krenuo glavnom ulicom, Sa ve-
Mkim naporom obuzdavao je želju da posegne za svojom
„sačmairiiC'am” i zapuca Sejniu u leđa.
A li, on je zinao da s tim ne bi mogao da se provuče.
To bi bilo uibistvo. Ne što bi zibog toga možda oeeć'do
grižu savesti. A li, bilo je suviše svedoka. Pojediioi goi.'^+i u
krčm i zurili su u njega. Većina zlurado. Svima je nji’ima
njegov poraz protiv tog Smita predstavljao priliku da uži­
vaju.
Karm ine se s mukom uspravi na noge. Pri tom se još
uvek osečao pomalo ošamućen. Đavolja stvar, poimislio je.
U pesnici tog prokletog tipa krilo se toliko snage kao u
konjskom kopitu.
Glen Pejs i Samtiljaino su ga gledali z,bunjeno. Pejs se
počešao iza uha.
43
 ★★★ S f J A/★★★

— Zao mi je, Flojde — promrmljao je — alii, ti si re­

kao da treba da se uzdržimo. Inače bismo mi, naravno. . .
Karmine naprasito oidmahnu rukom.
— Ja bih već i sam dokrajčio tog tiipa. Da om nije iz­
veo taj prljavi trik sa stolicom . . .
Pogledao je dvojicu sivoj ih kompanjona i video da nje­
gove reči ni u njihovim ušima nisu odjeknule naročito
uverljivo. I kod njih se do kraja osiramoa.io. Njegov bes na
čoveka koji ga je pobedio rastao je sve više. Stisnuo je auibe
i .pokušao da se ponaša kao da se nije dogodlilo ništa.
Njegov pogled pade na ženu čijeg su sina šoepailii Taza-
nini Ij'Uidi. Zena je baš načinila pokret kao da će da izađe
iz krčme.
■— Miisis Kar — povika Karmine za njom. — Čini mi
se da m i naš razgovor nismo sasvim završili!
Zena zastade usred prostorije i od:meri ga.
■— Naprotiv — odvrati ona. — Mi smo završili!
Onda se okrete i izađe.
Time je postalo neopoiaivo jasno da ta žena za sivog sina
neče platiti ni centa. On i njegovi lju d i bili su izigrani. M i­
sis Kar je potpuno i bez rezerve poverovala tom Smitu.
Svakom u krčmi to je postalo jasno. Lica su govoirila
više nego gomila reči.
Karmine je polako uviđao kako njegova lovina izmiče.
Ako još i K ulidž iskoči. ..
Morailo se nešto preduzeti!
— Dođite! — obrati se on Pejisu i Santilij.anu.
Bez reči više pošao je ka vratima. Smeh pojedinih go­
stiju pri tom osećao je kao nož koji mu se zabada u srce.
Malo kasnije, stajao je sa svojim ljudim a naipollju, u
Glavnoj ulioi. Pejs i Santiijano nisu govoirili ništa. N jim a je
bilo potpuno jasno da bi on načisto podiiivljao ako bi još i
oni došli sada sa svojim prebacirvanjiima.
— Idemo do Kuliidža — procedio je Kairmiine. — Vre­
me koje smo tom čoveku dali za razm išljanje isteklo je.
F ilijala „Velis Fargoa” nalazila se usred grada. Morali
su da pređu jedva koju stotinu metara.
Bred K ulidž ih je odmah primio u svojoj kancelairAji,
ne puštajući ih da čekaju. To je bio dobar znak.
— Jeste li razm.islili o svemu, miister Kuliidiže? — upi­
ta ga Karmine.
44
 ★ ★★ S £ J A/

Bio je z:ado.vci''nain što mu je glas ponovo zvučao čvrsto

i u njemu se više nije mogla razaznati nikakva nesigurnost.
Kulid'ž kliiminu glavom.
— Da, razmisLio sam. Daću vam pedeset hiljada dolara.
Flojd Karmiine je imao muke da se uzdrži da se ne
primeti njegov trijum f. Ipak je K ulidž bio pun pogodaik.
Pedeset hiljada dolnra bila je ipak nečuvena siuma.
Sef ,,Vel'S Fargoa” naže se napred.
— Da bismo se dobro razumeli, Ka.rm.in.e, hoću da ka­
žem j'OŠ nekoliko reči. Ja sam čvrsto ubeđen u to da ćete
najveći deo novca vi zadržati za sebe. U redu, ja sam sipre-
man na to da to progutaim. Moja kćer mi toir.fco vredi. Ali,,
ja vas Uipoeoriavam. Karmime! Ako budete igralii nekakVu
prljavu igru i ako mi izvučete novac iz džepa a ne dovedete
m i nazad Rol-jsaou, omda vas ništa neće spasti! Ja ću vas
naći gde god ste vi pokušalii saikriiti.
Karmiine se pravio uvređen.
— Naravno da ćete dobiti vašu kćer nazad. IM, ako bi
našli naponi osta.’i bezuispesmi, vratićemo vam novac do po-
slednjeg cemta! Sta vi misilite o nama?
— Da bi zaprrj.'o trebalo da budete obešeni o prvu
gramu! A sad mi se sklanjajte s očiju. Dođite popodne po­
novo. Onda ću vam dati pedeset hiljada.
Karmine i njiegova dva kompanjona okrenuše se ia
pc'đu. Oštre reči šefa ,,Velis Fargoa” uopšte ga nisu uzbu­
đivale. Ako Kuliidiž T?'''a'ća, može da praska i da ih optužuje
koliko god mu je volja.
Već su bili na vrat'ma Kulidžove kamcelarije, kad Kar­
mine ZBiStade i okrete glavu.
Slučajno je njegov pogled pao na nekoliko papira, koji
su b ili ekserčićima ukucani i visiii na zidu kraj vrata..
Poternice.
Neslužbene potemice ,,Vels Fargoa”.
Više od tih pc'ternica imale su fotografije I jednu od
tih fotografija, loših ka.kve su bile, on je prepoznao. S’j
muškarcem kojeg je predstavljala, on je malo pre upravo
stajao oči u oči.
Džek Smit?
Sejn se zvalo to pseto!
Flojd Karmine se oriseti. O Sejnu je on do sada ve6
često slušao. On je predstavljao neku vrstu legende na Za­
padu. Jedam od najopasnijih lju d i koji su ikada ovuda ja-
 SEJNiririr

hali. OdgOiVarajuča je bila i nagrada koju j-e' „Vels Fargo”

nudio za obaveštenja koja bi dovela do hvatanja Sejina.
Dvadeset hiljada dolara!
Široki osmejak prelete pre£o Karmineovog Mca. Ako bi
prodao tog čoveka „Vels Fargou” ne bi morao s njdm da
j aše u brda. Time bi svi problemi bilii potpuno rešend.
Okrenuo se.
— Cenim da vi umesto pedeset hiljada dolara treba da
pripremite sedamdeset! — obrati se on Kulidžu.
Sef „Vels Fargoa” se zacrvene od besa.
— Ako vi verujete da možete da me . ..
— N ije ono što vi mojslate, mister Kuladže — prekide
ga Flojd Karmine. — Da Ili su ovi papiri ovde još važeći?
K ulidž ustade i osmotri potemice iz neposredne blizine.
— V i mislite na Sejna?
— Da!
— I još pitate da li ta po'ternica još važi! Taj čovek je
neprijatelj broj jedan „Vels Fargoa!”
Flojd Karmine klim nu zadovoljno glavom.
— Neće više biti — reče. — Sejn se nailazi ovde, u
Tulamori. V i treba samo da ga uhvatite. I kada ga budete
im ali u rukama, ne zaboravite od koga ste dobili obavešte-
nje. Onda do viđenja, mister Kuladže.
Karmine u znak pozdrava dođiimu sa dva prsita obod
svo'g „sitetsoina” i okrete se da pođe.
Sada je morao još samo da se dogovori sa rančerom
Toinbijem i svet će opet izgledati ružičast.

X III

Sejn je ostao sam u Tulamori.

Dejv M ilington je bio potražio leikara i odijahao je s
njim nazad na farmu. Jesite da je mlada Herb zapravo pre-
grmoo najigore, ali mu je uprkos tome bila potrebna lekair-
ska nega.
Prisusitvo njegovog starog prijatelja u gradu nije više
bilo potrebno. Do Apača on ionako nije mogao jahati sa
Zapadnjakcm. U tom pogledu, bradati „trgovac” bio je sa­
svim u pravu. Prisustvo više od jednog nepoznatoig lica
moglo bi zaista Nareteniinju bandu da navede na neke smeš-
ne misli.
4(5
 ★★★ Š E J N 'k'k'k

Zapadnjak je još imao vremena. Ta trojica mešetara

neće odmah krenuti oidavde. Sigurno još nisu oikoinčali sa
svojim pregovorima za otkupninu. A dotle je Zapadnjaik
želeo da se poizabavi prijatnijiLm stvarima.
Nije, naravno, morao dugo da traži. U tako prometnom
gradu kakav je bio Tulamora, bujao je posao s ljubavlju
kao trava poisle kiše. Sejn pronađe jedinu zgradu podnošlji­
vog izgleda u kojoj je i preko dama gorelo crveno svetlo',
što je dovo'ljmo govorilo o njernom karaikteru.
Devojke su bile više nego u redu. I one su proisto po-
šašavile za tim koja će u sobu da ga odvuče.
Sejin je imao bogat izbor. On se Oidl'uči za jednu rasnu
crnokoeu koja je noisila meksiikansku bluzu sa dubokim de­
kolteom.
U njenoj sobi želeo je prvo da reguliše iiinansijiski deo
stvari. Ali, onda je doživeo iznenađenje. ■
, — Ti si Džek Smit, zar ne? — upita ga mala.
Zapadnjak klim nu glavom.
Devojka se osmehniu vlažnih usana.
— Onida će mi biti zadovoljstvo da pođem s tobom u
krevet. Ja sam ti, naime, još nešto diu.žna, znaš li?
— Pa, sad . . . — Sejnu ništa nije bilo jasno.
Onda mu crnokosa to objasni. Skinula je bluzu i poka­
zala mu svoja leđa. Više masnica ocrtavalo se na njenoj
tamnoj koži.
— To je bio onaj cmobradi kučkin sin od trgovca —
rekla je sevajući očima. — Đubre jedno! A čula sam da si
ga pobedio i zato . ..
Ona se spusti na ivicu kreveta.
— Ti mora da si vrlo jak kad si tog bika od Karminea
uspeo da smakneš s nogu! A ja volim jake muškarce . . .
Sejn se nasmeši. Kada stvari ta.ko stoje . ..
On priđe krevetu i sede kraj devojke.
Njene grudi su zaista davale ono što je pogled na blu,zu
obećavao. Bile su zanosne. Sejn poče nežno da je m iluje.
Osetio je kako u njemu raste uzbuđenje.
Mala mu uzvrati m ilovanjim a. Sejn se naže nad rujom
i poljubi njeine sočne, crvene usne . . .
Kasnije^ srećno se osmehnula.
— Znala sam da si snažan muškarac — prošaputala je.
— A li, ti si prevazišao moja očekivanja.
Iznenada se oitvoriše vrata sobe.
17
 ★ ★★ S E J N k -k -k

Tri muškarca prodreše unutra. Sa revolverima u ruka­

ma.
Sejn se ispravi u krevetu i zapanjeno pogleda u uljeze.
— Sta, do đavola . . .
Onda mu se učind da je shvatio. Karmine mora da je
poslao te momke. Da ga osvete za njegov poraz. I da ga
spreče u tome da omete Karmimeov posao sa Apačima.
— Nikakvih pogrešnih pokreta, prijatelju! — bio je
oštro Uipozoren.
Tri revolverske cevi ciljale su pravo u njegove giruidi,
dodajući posebnu uverljivost izreičenom naređenju.
Crnokosa piisti uplašeni krik i zavuče se pod poikrivač
na krevetu.
Zapadnjak se ljutio na samog sebe što je bio toliko ne­
oprezan
Cežnjdvo je bacao pogled ka svom apasaču s revolve-
roan. Ali, ovaj je za njega bio nedostižan.
Jedan od trojice pridošlica ga uze.
— Cenim da je bez svog ručnog pribora bezopaisan, a?
obrati se svojim drugovima.
Onda dade znak „koltom” !
— U redu, Sejne, ustani i obucd se. Naš gazda čezne za
tobom.
Tip ga je otslovio sa ,,Sejne”!
U tom trenutku. Zapadnjaku je postalo jasino da tu
trojdcu izgleda ipak nije poslao Karmine.

X IV

— Znate li da bi bezbrojni nameštendci, „Vels Fairgoa

želeli da sada budu na mom mestu?
Bred Kuilidž povuče dim iz svoga cigarilosa i mračno
pogleda Zapadnjaka.
Sejn je stajao pred njagoivim stotom opkoljen trojdcom
momaka, „Vels Fargoa”, kojd sai ga bili savladali. Bdo je
potpuno bespomoćan. Momci su mu stavili na ruke čelićne
lisice. A radi dodatne sigurnosti, jedan od njiiJi još je držao
revolver u ruci.
Uprkos tome, Sejn se ni izbliza nije osećao kao pobe-
đen čovek. On je već često bio u sličnim situacijama. I do
sada je uvek uispevao da okrene list u svoju korist.
48
 'k'k'k S E J N 'k'k'k

— Sta želite, Kulidže? — upita nimalo im(presio<niran.

— Da vam čestitam?
— To bi bilo suviše očekivati od vas.
— Sta nameravate sada sa mnom? Tiho i poitaji|o da
me smaknete ili da me obesite?
K ulidž zavrte glavom.
— To nije moj posao. Ja ću vas predati Sidnijii Bladu,
koji će siigumo najbržim putem doći u Tulamoru.
U to je Zapadnjak bio uveren. Sidini Blad, šef obezbe-
đenja „Vels Fargoa”, goreo je od želje da ga ščepa.
Sejn razvuče usta.
— Zaista je trebalo da misllim na to da imate preče
brige nego da se pozabavite sa mnom!
— Sta ste hteli time da kažete?
— Mislio sam na vašu kćer Roksanu!
Diče šefa „Velis Fargoa” se smračilo još više.
— Sto se vi brinete zbog moje kćeri?
— Verovalli vi ili n e ... ja sam zai.sta odlučio da se
pobrinem za to da je vi uskoro porbovo vidite!
— Vi?
— Ja. Zaista!
Bred K ulidž se nasmeja podrugljivo.
— Covek kao vi, koji misli samo’na sebe, hoće da od­
jednom izigrava nekog samarićamima! To je zaista dobar vic!
Sejn sleže ramenima. Hteo je nešto da kaže, alS, u tom
tremutku više nije imao prilike za to.
Iza njegovih leđa naglo se otvoriše vrata Kulidžove
kamcelarije. Tri muâkarca upadoše. Trojica koje je Zapad­
njak poz,navao sasvim dobro. ■^
Karm ine i kompanija!
Crnobraidi niitkov stade kraj njega. Cerio se široko pre­
ma šefu „Vels Fargoa”.
— No, Kulid'že, je li to bila dobra infoirmacija? Eto
vidite koiliifco se na mene možete osloniti! Nadam se da
imate da poloi/ite na sto dvadeset velikih zelembaća. A li,
prethodno.. .
Zastade i upiljd se u Zaipadnjaka.
— Ja sam ti još nešto dužan! — prosiikta.
Onda siteže desnu šaku u pesnicai i udari Zapadnjaka u
lice.
Ovaj je nešto slično i slutio. A li, vezanih ruku, nije bio
dowljmo brz.
4 S e jn 44 49
 'k'k'k S e j n

UidaraiC ga dohvati poiinioim snagom. Sejn posrraa ijmazad

i sruši se na pod. Loibanja rniu je brujaila. Za nekoliko se­
kundi, bio je potrpuno cšamoU.ćcin. Plaaneini kmgO'Vi i prste-
novi divlje su mu igrali pred očima.
Kao iz velike daljine, čuo je Iju.tiiti glas Ereda- Kuliidža
kojd je JCarmiiineu stavljao do znan,ja šta misilA o njegovom
pod'm'ukloim postupku.
Plojd Karmiine se na to samo nasmeja.
Dvojlica „Vels Fargocvih” lju d i pamogoše Sejiniu da se
ponovo ofíiGvi na noge. Za nekoliko treimuitaka još se blago
njiihao, a onda je uspeo ponc'vo da uspostavi,komitroliu nad
svojim telom.
On upitino pogleda Kulidža.
— Jesu H vas ovi navelii na moj trag?
K ulidž kliimnu glavom.
—- Ko rado ne bi zaradio dvadeset hiljada dolara?
— Da — siloži se Zapadnjak. — I to je micadja u pita-
Hiju. A li, tim kojotima je pre svega bilo na umu d;a me sfclo-
ne sa pu ta.
— Kakvog interesa bi taj Karmine imao za to?,
Sejin načini ironi‘čn,u grimaau.
— Dok sam vam govoirio da boču nešto da učinam za
vašu kćer, niste mi izgledali naročito zaioiiteresiovairui!
K ulidž tresmru pesinicom o pisaći sto.
— Čoveče, potrudite se, zaboga, da budete mailio jas-
txijü!
I to je Zapadnjak i učindo. Ispričao je o srvojio|j naanearl
i o suko'bu u „Zvezdi Arizsone”.
— Ukolliko m i ne verujete — zafclljiučio je —• zašto n-e
upitate mog prijatelja Dajva Miliiingtoina ‘iili miisis Kar?
Sef „Velis Fargoa”, nabi'a čelo.
— Je li tačno .šta on kaže? — breoniu se ka Kamidsieu.
— Otkud ja znam šta taj tip namerava? — procedi cr-
niobradi. — Da, rekaO' je da hoće da jaše s nama. A li, ne do­
lazi u obziir da om time celiu našu miisiiju stavi na kiocku!
Kuliiđjž pogleda u plafom. Jasmo se videlo na njem u da
razm išlja napregnuto.
— Dejv Milingtom je vaš prijatelj? — xiipita komiačno
Zapadnjaka.
— Da — odvrati Sejn prosto.
Bred K ulidž polako klim nu glavom.
— V i ste uporni kao smrt, znam! I verujem vam pot­
60
 Š E J N ★★★

puno da ćete kćer vašeg prijatelja zaista izbaviti od In d i­

janaca!
— Istovremeno s niom i vašu Roksanu, Kulidže!
Sef „Veis Fargoa’’ ponovo poče da razmišlja. Onda se
sasvim iznenada obrati svojim ljudim a.
— Skinite mu lisice!
— Sta? — začudi se jedan od momaka, koji su uh­
vatili Zapadnjaka.
— Imate li vate u ušima? — dreknu K ulidž. — Ski­
dajte lisice, rekao sam!
Slegnuvši ramenima, jedan od Kulidžovih lju d i priđe
Sejnu. Pretražio ie po džepovima pantalona i izvuče k lju ­
čeve za čelične lisice.
Razočarani u svojim očekivarnjima. Karmine i njegova
dva kompanjona počeše da protesbuj.u glasno.
— Vi ste .sasvim udarena ptica, Kulidže — huktao je
cmobradi. — Vi hoćete samo da izbegnete da najn platite
naših dvajdeset hiljada dolara!
Bred K ulidž se diže iza svog pieaćeg stola. Prešao je
preko kancelarije i prišao zidu na kome su visile potemice.
Ispružio je ruku, strgao papir sa Zapadnjaikovom slikom i,
zgužvao ga.
— Kakvih dvadeset hiljada? — upita.
Karmiine steže pesnice, ali, više ništa ne reče.

XV

Dan kasnije, krenuli siu.

Sž'jn je znao da pred njim leži jedno od najluđih ja ­
hanja koje je ikada preduzeo. Nijednog trenutka nije sum­
njao u to da će njegova tri ,,pratioca” iskoristiti prvu pri­
liku d,a pokušaju da ga smaknu. Cak ni činjenica da su
Bred K ulidž i maršal iz TuJamore javno obećali da će tu
trojicu otaesiti o prvo drvo, ako pokušaju da ga napadnu
nije nešto naročito m.enjala na stvari. Ali, Zapadnjak je
prediizeo sve da tim tipovima što više oteža takav pokušaj.
Flojd Karmine i Mek.5ikanac Santijano sedeli su na
kočijaakom mestu, na svojoj radnji na točkovima, koju su
vukle četiiri snažne životinje. Glen Pejs, čovek sa iešinarskim
licem, jahao je kraj kola.
51
 ★★★ S e j n

Na diugačkam povocu, pratila su tu putujućoi prodav-

niiou još čstiri banja. Dve jahaće i dve životimje za vuču,
kako bi mogli da meinijaju konje u zaprezi.
Sejn se držao neposredno kraj onog sa lešinarsikim li­
cem, tako da bi i njega i obojicu nitkova na kočijaškom
mestu mogao stalno da drži na oku.
Zapadnjak bi najviše voleo da je toj trojici odmah na
početku oduzeo oružje. AM, onda oni ne bi hteli da sara-
đuj.u. Teško da bi se oni odlluičili da pod takvim usilovima
uopšte krenu na put.
Zbog toga je Sejn, Skrgućući ísuibima, morao na to da
pristane, odloživši trenutak kad će pokušati da im iščupa
otrovne zube.
Uz put su mu se staltao po glavi vrtele m isli o tome da
će se oni možda ipak uzdržati od takvog pokušaja. Jer na
kocki se nalazila suma od sto hiljada do'lara od koje je čo­
veku zastajao dah. Pedeset hiljada od Breda K ulidža i pe­
deset hiljada od rančera Tojinbija. Zamašan deo tog novca
potpuno sigurno potonuće u njihove džepove. I Tojnbi i
K ulidž su to znali. Ipak, oibojica su platili, svesini toga da
nitkovi inače ne bi nii prstom mrdiniuli da oslobode žrtve
učene. ^
Iz Tuilamore krenuli su u pravcu severozapada, u brdia
Galiuro planina, što je govorilo u prilog tome da su ovi ti­
povi zaista znali gde se krije Naretenina banda. Sejnu je
već postalo jasmo da su se Indijanci poele prepada na Mi-
■lingtonove sakrili u ovim brdLm'a. Naretena se dakle oče­
vidno ndje zadržavao u zavičaju svog plemena, u planiin,a¡ma
Cirikava u jugozapadnom okrajku Arizone.
Sasvim polako, kretali su se napred. Kola su usipora-
vala normalan tempo jahanja. Naročito kad je prerija os­
tala za njim a i tl*o postalo kamenito. B ili su primorani na
zaobilaske, jer tamo kuda je jedan konj sa mukom mogao
da prođe, ova putujuća radinja to uopšte ne bi bila u stanijtu.
Sejn se pripremilo na jedinu dogotrajnu, mučnu eikspe-

XVI
Prva zaimena konja i prvi odmor prošli su bez trzavica,
iako je atmiosfera u celdni bila napeta.
Do sada trojica trgovaca još nisu preduzela nikakav
pokušaj da zaskoče Zapadnjaka.
52
 •k'k'k Š E J N -k'k'k

Bilo je sasvim siiprotno.

Karmine je pružio Zapadnjaku ru^ku u znak pirijaitelj-
stva i pomirenja, obećavši pri tom da će mu b iti veliko
zadovoljstvo da TiaboTavi sve što se dogodUo, jer omi sada,
takoreći, sede u istom čamcu.
Sejn je prokleto malo davao na prijateljstvo čoveka
kakav je bio cmo'bradi. Ali, složio se. Stisak ruke ne košta
ništa. Jedino što se pri tom mogu malo uprljati prsti.
Kola SIU se kotrljala dalje kroz brda Galijeno plamitia.
Sej;n je bio svestan toga da Karmine samo želi da ga um iri
i da mu oslabi pažnju, Trenutno je ipak najveća bri.ga sviK
bila uzak prevoj koji su sada savladavali. Nadohvat leve
ruke uzdiizado se vi.sioko i oštro stenje, a s desne strane zja­
pila je strma provalija. Staza je bila tam.an toilitoo široka da
su to'čkovi Karmineovog tadnleraja još hvatali ivicu puta.
Za vreme ovog prelaska Sejn se držao do®ta pozadi ko­
la.
Saim . . .
Jer, dovoljan je bio samo jedan smažan udarac da ga
sruše u provaliju. Nije želeo zato da bude n,i ispred koga
n iti bilo šta da rizikuje.
Uprkos tome, nije ispuštao trojdcu nitkova h. vida. A li
je, naravno, obraćao pažnju i na tlo pred sobom koje je bi­
lo prepuno komada stena. Jer, on bi se strmo'glavio u bez­
dan i kada bi njegov mrkov načinio samo jedan poigrešam
koraik.
Konačno je staza ponovo postala šira i pretvorila se u
jedam izduženi plato.
Taj plato bio je izvanredno pogodan kao mesto za od-
mior. I bio je bez sumnje već i od drugih korišćen kao me­
sto 2sa lo'gorovainje. Na to je ukazivao pepeo od logorsike
vaitfe koja je ovde bila gorela.
Karm ine je pustio da se kola kotrljaju dalje. Pauza za­
ista nije bila potrebna, jer su prethodnu- načiniilli bili tek
pre nekoliko časova. Do siuitona, mogli su da prevale jo5
nekoliko miilja.
Sejn je zadlržao svoju poziciijiu kao poslednjl čovek u
teoloni. Posle nekoliko stotina metara put se ponovo suža­
vao. I tada je ponovo morao da otvoni četv<>re oči.
Iznenada se trže.
Na kamenitoj podlozi ocrtavalo se nekoliko tamndli
m rlja koje siu prokleto ličile na krv.
53
 S E J N -k irir

Sejn zau-stavi svog mrkova i sjaha. Klekao je i nagnuo

Be nad tim mrljama.
To je zaista bila krv!
I pri tom dosta sveža, utvrdio je Zapadnjak. Bez velike
muke, mogao je noktom da je zgrebe,
Komajnčerosi au se vukli dalje, jer, očevidno nisu pri-
m etili da je on zaostao. Sejn nije imao ništa protiv toiga.
Stisnuo je kapl:e da izoštri pogled zureći u tlo. Otkrio
je da se m rlje krvi nastavljaju ulevo, i da predstavljaju
pravilan trag. Izgledalo je baš kao da je neko odavde bio
odvuičen.
Nabravši čelo, Zapadnjak je pratio trag deset, dvadeset
metara. NGko>l;iko puta krvavi trag je bio prekinut. Ali,
posle kraćeg ra.sitojanja, ponovo bi se pojavljivao.
Kraj jedne gomile kamenja, u poidnožju visoke stene
krvavi trag se završavao.
Sejn nijednog trenutka nije poverovao u to d.a ta na­
kupina kamienja predstavlja prirodnu uzvišicu. N ije uopšte
bilo sumnje da je jednom, neko ovu parčad stena ovde na­
bacao.
' I Sejn je sliuitio takođe zbog čega . . . ,
2urno je počeo da odronjava veštaSku kamenu kulu.
P ri tom nije imao naročitih poteškoća, jer nijedan od ko­
mada stenja nije bio toliiko težak da ga snažan muškarac
ne bi mogao da pomakne.
N ije mu bio potreban ni ceo m inut da bi dospeo do
dna naslagane gomile,
A tamo je našao potvrdu onoga što je već bio sltatio.
Dva ljudska leša ležala su pred njim .
Dva leša koja to misu mogla biti diuže od dva dana.
Jedan mušikarac i jedna žena.
Žena je bila bela devojka. Mlada, vitka i veoma lepa.
Muškarac je bio Indijamac. Apač.
IH ...7
Sejin sie pottrudiio da se nagne što bliže mrtvim a. Nad
Indijaipcem se posebno zadržao.
I onida je opazio da pred sobom nema nikaik\i"og In d i­
janca već meleza.
A ugledao je još i više.
Oboje su b ili ustreljeni. Očevidno iz neposredne blizi­
ne. I pri tom verovatno istiim oružjem.
Sejn se ujede za useiu.
 •ink-ilr S e j n k-k-k

Polako se ponovo uspravio i zao'bišao stenovitti izbo-

činu koja je sakrivala kola sa trgovcima od njegovog pog­
leda.
Kola su se ai međuvremeinu već uda^ljiila više stotima
metara, ali su se sa-da već zaustavila. Sejai opazi da mu se
Gl&n Pejs vraća u su»sret.
— Sta je, Scj-ne-— povikao je. — Poteškoće?
— Dođi ovamo i pogledaj sam! — odvrati Zapadnjak.
Malo kasnije je taj tip s,a prevejanim licem stigao na
m-esfco događaja i kii^znuo sa leđa svog konja.
— Sta . ..
— Ovamo!
Pejs zakorači ka raskopanoj grobnici.
— Oh, prokietstvo! — procedio je.
— Poznaješ l'i tu devojku?
— To je Lor . . . — Pejs umuče, a onda zavrte glavom.
— Ne, nikada je n^i.sam video!
— Jesi H sigu-rain?
— Da, potpuno hilg^uran. Za.Sto bi trebalo d a .. .
Sejn ga m.Uinjevi.to zgrabi za okovratnik njegove raz­
drljene košulije i zavrnu ga.
— Ti lažt'š! Ti .sasvim dobro poznaješ tu devojku. U
prvom iznona-deniu hteo si to čak i da kažeš! To je Lp.~na
Tojjibi, je li tako?
KoSčati tip se uvijao pod Zapadnjakovim snažnim stis­
kom,
- — Pusti me . .. već jednom! — dahtao je.
Sejn ga naglo pusti i snažno ga muinu. Pejs se sipotače
preko jednog kamena i snjši se na tlo,
— Dakle . .. je li to L^orna Tojnbi? — ponovi Zapad­
njak pitr.nje.
I protiv ,5voie volje lešinaroliki klim,nu glavom, a onda
ponovo ustade. Sejm je pri tom pazio na ruke momka. Ali,
Pejs nije čih.io nik.?kav pokušaj da dohvati oružje.
— Mogu već da zamiisliim zašto nisi želeo da pr'znaš
— prim eti Zapadnjak. — Pomislilo ¡91 na pedeset hiljada,
2a.r rie? Za mrtvaca ne može čovek da naiplati nikatkvni ot­
kupninu!
Pejsu su se trzali uglovi usana, ali, ništa više nije re­
kao.
Sejn začu korake koji su se pi'ibliJžavaili. Posle neko’i-
feo trenutaka, zavi Flojd Karmine iza stanovite izbočiine.
iS
 •k'k'k Š E J N k k - k

Došao Je pešice, očevidino ostavivši Santiljana tamo kraj

kola.
— Sta je . . .
Sejn bradonji nije morao da prviža nikakvo razjaš­
njenje. On je već i sam video o čemu se radii.
— Poznaješ li nekog od ovo dvoje? — upita Zapadinj'Sk
oštro.
Pejs je načinio pokušaj da predu.predi Karmineov od­
govor, ali, to mu više ndje pošlo pravovremeno za rukomv ■
— Pojma nemam! •— 0'Ci^^rati crnobradd spremano.
Sejn se o-smehnu mračno.
— Smešno! Tvoj kiseli pajtaš je sikoro odmah identifi-
kovao devojku kao Lorou Tojnibi!
— Stvarno?
Karmine oširuu Pejsa uiništavajućim pogledom, a oéida
još jednom ohori pogled ka mrtvoj devojci.
— Da — procedí zatim — mogla bi biti ona; Ja sam
je samo ovlaš poiznavao. Tako čovek može lako da pogreši,
žarne?
— Naravno — primeti Zajpadinjak sarkastiionio. — Gre-
šiti je sasvi'm ljudski!
On pokaza na mrtvog muškarca.
— A on?
Karmine sleže ramend¡ma.
— Neki Apač.
— Nije — odvrati Sejn. — On nije Apač. On samo iz­
gleda tako na prvi pogled.
— Zadsta? — ponovi bradonja,
Karmineovo čuđenje bilio je gluimljeno. Sejn je to sa­
svim jasno video.
Zašto je on lagao?
Zapadnjaka nije napuštalo osećanje da o<ba nitkova
anaju više nego što priznaju.
— Kako ti objašnjavaš sebi oba ova mirtvaca, Kar-
mtLne? — upitao je oštrim glasom.
— P a . . . — Karmine je cupkao bradu. — Po tome ka­
ko izgleda devojčina odeća. . . Mogu da zamisildim da je
muškarac pokušao da je siluje, i da je za kaznu bio toetre-
Ijen.
Sejn zavrte glavom.
— To j a ne verujem.
56^
 -k'k'k S E J N k -k ic

— Do đavola, a otkud ja da znam? — viknu Karmine.

— Pa, ja nisam bio prisutan!
Bilo je dabome tačno da on nije prisiustvo'vao događaju.
Uprkos tome, Sejna ponovo obuze osećaj da taj čovek ima
sasvim određenu predstavu o tom do-gadaju. Predstaivu ko~
jxi sasvim svesno i namerno zadržava za sebe.
Mrtvac, koji se oblačio kao Apač, a ipak to mije bio!
Sta, do đavola, treba to da znači? Naravno, događalo se ttu
i taimo da se melezi čvrsto uklope u neko pleme. Da, bilo je
čak i belaca koji su kao deca bilii odvedeni i odrasli kao
pravi indijanski ratnici. Alii, to je ipak bila retkost. Kar­
miine, boja je jo« pre kratkog vremena bio sa Nareteninom
bandom, morao je svakako poznavati jednog takvog mele­
za. A li, to izgleda nije bio siliučaj. U svakom slučaju, on to
nije priznavao. . .
, Ne, ovde nešto nikako nije bilo u ređiu.
Sejn se nadao da će uskoro iščeprkati Sta se tu zap­
ravo odigralo.
,— U re du .— reče pom irljivo dvojici trgovaca. — Po­
kopajte ih ponovo pod kamenje!
— Zašto mi? — progunđa Glen Pejs. — Zašto ne ti?
— Zat<) što bih pri tom morao da vam okrenem 1-eđa
i da vam pružim priliku da me odostrag ustreMte — odvra­
ti mirno. — Za to sada imam još jedan razlog više, zar ne?
Karrnine i Pejs dadoše se na posao.

X V II

Crvena užarena lopta polako se približavala daleliom

bpošzointu. Usikoro će se smrhnuti.
Pokretna prodavnica vukla se kroz j^edan uzan ka­
njon. Zraci guinca koji su koso padala provlačili su grube
stemovite zidove neobičnim šarama, i prelivima boj^a.
Sejn naravno nije imao vremena da zabavlja c«i d'iv-
Ijom lepotom pejzaža. Kao i ranije, morao je neprekidno
da drži na oku komanoerose da im ne dozvoli da m.u pri­
rede nekakvo iznenađenje. Ovaj problem poistaće pasebn«
težak sadia, kada se približava noć.
On potera svog mrkova bliizu kočijaškog sedi.šta.
— Vreme je za večeru i zasluženi noć:ni odmor — do
viknu Karmineu.
J?
 •k-k-k S E J N -k-kk

— A li zašto? — usprotivi se ovaj. — Pređeo je i u

sledećih nekoliko m ilja dosta ravan. Možemo zato da pre­
đemo jo« jedan lep komad puta.
— Ne — od'seče Zapad,njak odlučno.
— Do đavola, pa bud'i razuman, Sejne! Nama je pot­
rebna i voda. Ja poznajem okollii^u. Usikoro ćemo stići na
jedno me.i;to .. .
— Moja čutu.ra je još dovoljno puna, prijatelju. A i
važe takiođe. .Zbog toga ćemo se ovde i smesta zaustaviti.
Meni, naime, nije nikakvo zadovoljstvo da vam poslužim
u rnraiku kao meta za ve/be u gađanju!
Karmine se činio uvređenim.
— Ti me vređaš, Sejne! Zar mi nismo sklopili prija­
teljstvo?
Na to se Zapadnjak .široiko isceri.
— Naravno da jesmo! Zbog toga te molim za malu
prijateljsku-usikigu da se ulogorimo za noć. .Odmah!
Kao sIiičaj,no, položio je ruku na dršku svog revo-lvera
o kuku.
Cmobradi je shvatio.
— U redu, ako to po svaku cenu hoćeš . . .
Qn poslušiio zaustavi konje u zaprezi.
Mesto je bilo Isto toliko dobro kao i svako drugo — za
kola i „trgovce”.
Ali, ne i za Sejna, Nije bez razloga zahtevao da stain.u,
Desno se uz,d:izala osam do deset metara visoka stena
čiji je vrh bio dovoljno širok da pruži manevarski prostor
odraslom čoveku kome bi to bilo potrebno. Tu stenu je Za­
padnjak nameravao da načimi svojiim noćnim ležajem,
I nije oklevao du.go da se dokopa svog v'isokog kona-
čišti. Poi.%to je zbri,n'i’..o svog kc*nja suvcm hranom i vodom,
izvadio je iz bisaga i hranu za sebe. Zatim je stavio na ra­
me ćebe za spavanje i izvukao, ,,vinčesterku” iz futrole.
Svog konja nije mogao, na žalost, da povede sa sobom
gore. Ali, tu se ništa nije m,oglo učiniti.
Karmi.ne i oba njegova pobratima po.smatrali. su začu­
đenih očiju šta to Zapadinjak čind.
— Sta nameravaš? — oglasi se konačno cmobradi. —
Mal'O u !zvida,n;je?
— Ni govora — odvrati Zapadnjak. — Ho-ću samo no­
ćas mai'O da spavam.
 •k'k'k S e j n kk'-k

Pokazao je palcem ka vrhu stene.

—- Ah! — primeti Pejs oštrim glasom. — Ti nam ne
veruješ! Strah te je da te tiho i potajno ne smaknemo na
spavanju, je Ili?
—: Alli, kako bih m‘0'gao tako nešto da pomislim! —
odvrati Sejn podrugljivo. — U pitanjiu je samo to da ja
užasno hreem, I -toga hoću da vas poštedim.
Sva trojica ,,trgovaca” iakriviše ,lica. Jasno je biilo da
su nameravali noćas da ga zaskoče. A sada su videlli kako
im plen izmiče iz ruku.
— Pa, sad — primeti Kairmine posle ki'aćeg razmiš­
ljanja — nemoj se dati zadržavati.
— To i ne naimeravaan — uzvrati Zapadlnj^ak veselo. —
Želim vam la te noć!
Onda se dade u penjanje.
To nije bilo baš gasvim jednostavno, Jer su ga ćebe Í
puš-ka pri tem ometali. Na sreću, u steni je bilo uglova
i pukotina koje su mu omogućavale da se ipak popne do
pola.
Alli, i u toij situaciji ostao Je Sejn isto toilliko oprezan
kao i preko celog dana. Ni prilikom uspinjamja nije diiže
od sekunde skidao s oka trojicu nitkova.
Tako mu nije izmaklo da je Pejs odjedinom pokušao
pritajenim koracima da nestane iza kola.
Njegova ruka seivnu ka kuku i izvuče „rem,iirugton” iz
futrole.
— Ostanii gde si, Pejse!
Co'vek sa licem lešinara nije poslušao. U jedinom sko­
ku iščezao je iz Sejinovog- vidnog polja.
Zcpadnj&k opali. Šešir sa širokim obodom Fliojda Kar­
minea odilete u viisokom luku odatle, sa rupom u tullj.kiu.
Bra-donja se zgrči kao da ga je pogodila munja.
— Sejne, iesi li ti . ..
— Ako se Pejs odmah ponovo ne pokaže, pucaću još
jednom. Možeš da pogodiš gde, Karmine! — povika Sejn
resko, — I to ću uspeti, ča,k i ako me O'baspete vatrom i čak
možda pogodite!
— Izađi, Pejse! — povika cmobradi jetko.
Nitkov sa ler;':inarsiki,m Mcem izađe. Bio je to pravi an­
đeo nev'n.C'f’’ ' u otrcancm prašnjavom mantilu.
— Ti si pooudeo, Sejne! — jadao se. — Hteo sam sa­
mo da naijojim životinje!
59
 '■k'k'k S E J N 'k k k -

— Sačekaj s, iskazivanjem svoje ljubavi prema životi

nj^ama dok ja ne le-gnem u svoj krevet. U redu?
Sejin se puzao dalje.
Komančerosi n isu preduzimali vaše n išta što bi ga mo­
glo učiniti nepoverljivdm.
Malo kasmije, dohvatio se vrha.
Iz n eposredne blizine mesto mu se pokazalo upravo
onako idealnim kakvim ga je Zapadnjak i predstavljao. Cak
i kada bi ga tipovi odoado uhvatili u koncentričnu palj'bu,
jedva da bi ga pogodilli. Bilo bi potrebno samo da se pot­
puno ispruži po kamenom platou pa bi bio za n jiih potpuino
neividiljiv. A on bi n j'ih, n asuprot, mogao u svako doba da
dirži pod prismotrom.
Zbog toga je rašinio Sivoije ćebe i skotrlijao se n a n je-
ga. Trenutak kasniije, već je zasipao.

X V III

Sejn je uispevao već i pod n eobičnijim okolnostima da

zaspi. On je posedovao aposo.bnost da može svesno da se
ifiOaijiuči iz svega, i u tremu pon^ovo da se sabere ako to zah-
teva siituaciija. Njegov sam bio je lagan kao san n eke ptice.
Od svakog šuma koji se n iije slagao sa prirodnom okoiBniom,
on bi se smesita probudio.
Pa, ni ove večeri n ije bilo drukčije .....
Glasno frkanije jednog konja odmah ga je trglo iz sna.
Opkoljavala ga je tama. Zvezde sn visile nswl n jiim kao male
sveftiijke, a medii n j^ima osmehivala mu se poloviioa Me-gečevog
(iiisika.
Pod njim se nešto događalo!
Jeisiu M tipovi odiLuičili da zauzmu n jegovo stenovilo k)0 -
načište?
Sejin dopiuza do ivice stene. Nije želeo da priimete da
se U meduvremeiniu pretvorio u stražara. Podigao je
glaivu preko ivice stenovitog platoa i počeo da zuri n adóle.
Bilo je siuviiše tamno da bi mogle da se zapaze detaljL
Uiprkos tome, mogao je n ešto da razazma. I ono što je opa­
zio, uopšte mu se nije dopalo.
Ne, omi n isu n ameravali da ga n apadnu. Zelelii su pr&-
sto da se izgube!
Niije biilo potrebno da se kaže da siu pri tom biiM
tiM i da SIU poitajmo i polako uprezali životinje.
 S E J N 'k'k'k

Pod ovim o'kiolnostima, ne bi on ništa postigao ako bi

nastavio da spava.
Dohvatio je svoju „vinoesterkiu”, otlcoSio je i opaJio
metak iznad kola.
— Prestanite sa glupim šalama! — povikao je omima
diole.
Odjeknuo je grub, grleni smeh.
— Imaš pravo, Sejne! Vreme šale je prošlo. Sada po^
čiiruje životna zbilja, ali za tebe!
Tamu je presokao snažan blijesak kad siu .zaipraštali
puicnjii.
Meci nisu biili dobro naciljani. Sejn niijedmom nije
osetio struju vazduha. To uopšte nije bilo čoidtoo. Tu gore
on praktično nije nudio nikakav vidljiv cilj.
Sejn nije nameravao da raaiipa svoju muniicijtu. Al'i, ni­
je takođe ni želeo da bude prikovan za svojtu stenu i da
pusti te tipove da se prosto od'šiuinjajiu.
— Ne budi liud, Karmiine — pokušao je ponovo rečdma
da postigne cilj. — Po'trebruo je samo da pucam na živiati-
nje, i vi nećete otići ni metra dalje!
— Samo pokušaj!
Ponovo je bio pozdravljen salvom metaka.
Ovaj put su već nišanili bolje. Jedan projektil zaizvižda
oštro iznad njega. Drugi je pogodio stenu neposredino is­
pod goirnje ivice. Komadići kamena zaprštaše.
Sejn brzo povuče glavu i pomače se od ivice.
L jutito je protrljao oči, i obrisao prašamu. Onda oibpuza
nekoliko metara u stranu i privuče se ponovo ivici stene.
Cmobradi uiopšte nije grešlo. Bilo je praktično nemo­
guće pogoditi konje. Tipovi su tako postavili tu svoju pok­
retnu radnju da su životinje bile zaštićene kolima. Bar za­
sada. Alli, ajko bi ipak želelii da uteknu, morali bi da prođu
neposredno ispod njega. Onda bi mogao da pogodi žLvo-
timje.
To bi 11 svakom skičaiju bio očajnički potez. Ukoliko bi
na taj način blokirao dalju vožnju, ostala bi svi ona ovde
priikovami u pustinjii. Time ne bi nd sebi učimik) ndišta ko­
risno.
— Sta je, Sejne? — začuo je kako ga cmobradi do­
ziva. — Zar nećeš da smakneš vuiču?
Zapadinj'ak ne odgovori. Bilo mu je jasno da onaj ti­
6X
 •k'k'k S e j n kk^-k

me hoće samo da dozna njegov sadašnjii položaj da bi mo­

gli po'no'vo da ga za.spu kišO'm metaka.
Vreme je radilo protiv njega. Ak-o bi on t.u gore bes­
konačno čekao, uspeli bi oni dole da kola pripreme za po­
kret. Ako se što pre ne odluči za akcijiu, kojom bi dotoaj-
čio ovu nerešen.u poiziciju stvar bi postala pro'kletio Joša.
RazmišLjao je da M da,se usiudli da .se .sipusti niz stemi.
A li, je odmah o-d'bacio takvu pomisao, U tam i bi to bio po­
kušaj pri kom^e je mogao da slomi vrat. Sem toga, omi bi ga
sigu.rno čuli, a verovatno i videli.
Skok nadóle?
Takođe besmislica! Ako bi i stigao, do tvrdog pođ;n.ožja,
slomio bi noge. Tu pomisao je, dakle, mogao takođe da
odbaci.
Onda su stvari počele da se odvijaju . ..
Sej'n začu škripanje tockova u pokretu . . .
Po'Stalo je ozbiljno!
Sada je zaista imao još samo jednu moiguóncst: morao
je da puca u komje.
Napregnuto je zurio nadóle, priljubivši se uz sitenovitu
podlogu kolilio god je mogao više.
Još nije mogao da vidii konje iz zaprege. Samo su svet-
li annjevi kola bili vidljivi kao isprana m rlja u tami.
Onda ga steže hladno oko srca.
Kola su se udaljavala od njega! ' '
Sejn steže zube. Prokletrstvo, ako ti tipovi voze nazad,
odakle su i došM, onda se nasukao. I to u pravom smislu
te re&i!
Ne, ipak nisu!
Sada Sejin opazi da se Irola pono'vo približavaj,u. Samo
su okrenuli na pogodinom mestu i kreinuM ponovo ovamo.
Brzo, mnoigo brže nego teretna kola te veličine što, se
obično kotrljaju, približavala se Kairmineova pokxetna rad­
nja. Očigledno su upregnuli sve konje, pa i rezervne životi­
nje i njegovog mrkova.
Sejn položi kažiprst na obarač.
U -tom trenutku, odozgo su ponovo počeli da pucaju.
Ne sa kola. Strelci, Pejis i Santiijano verovatno, čučali su
između stena da bi mogli bolje i sigurnije da gađaju. To
su mogli da čine bez problema. Ako kolim.a uspe da se pro­
biju, mogli su oni pod zaštitom tame brzo pešice da uh­
vate za njikna priključak,.
62
 ■k'k'k Š E J N k-kk

A pucalli sai prokleto dobro.

Tačno SIU njegovu stranu na vrhu oibuihivatiilK pailjibora.
A kola su se priihlližavala. Uskoro će biitii neposarecki»
ispod Zapađmj'aka.
Već je bt 0o da puca u konje koje je OTiše siluitio negio
što je mogao da ih viidi.
Onda mu se j aviJa j edna od važna zamisao . . .
Nij-e više imao vremena da oidmeir'i sve što je bilo za,
a šta protiv nje. Morao je da dela.
Odmah!
I delovao je!
Brzimom misli se odbacio UiVis. Onda se svom soiaigom
odgurnuo od ivice steine i £ma’>nim Eikokom pcileteo nadoie.
Jodnu sekii.ndiu koja mu se čiiiii'la kao po'j'ovúina večaio-
sti, lebdeo je u vazdiuhu. Onda je doskočio.
Tačno taim»o gde je i ncimeiravao: na arnjeve koia.
Doakok je i pored toga bio jo« grub pri takvom sikoku
i sa takve visime. Alii, cerada je izdržaOa i samo se ulegla
pod njim .
Prasto je utomiuo između drvenih lukova kojd su diržali
ceiradu zategmuitu. Aid, nije propao sasvim kao što se bojao.
Nekoliko trenutaka moirao .jc da se boCT da bd održao
ravnotežu. Onda je uspeo da u.spui.sitavi koinitroliu nad svojim
kretanjem po krovu koda.
Otpuzao je napred ka bocdír/ikoim seddátu. Plećaita prd-
iika Flojda Karminea nazirsjla se kso s'iliueta.
Cmobradi je bio saiv zaiOikii::pI'Jein svojom akcijom. Tek
sada je reago'vao. Okremuio 5C i' podigao svoju ,¡sa-jmaaicu”.
Prekasno . . .
Sejn je već biO' kraj njeiga i udairio sa oevi Sivoje „vin­
česterke” po Karmiin.eoivoij miš''ci.
Bradonja ispusti krik bcJa. „Sačmarica” mu iisilddzinu Lz
ruku i pade dole sa s0idli.?ita.
Kairmdine je izgubio uzde i više nije držao pod bontro-
loim zapregu. A upregnute živci,'inje, veirovalmo zbog pjc-
njave obuzete panikom,' nastavile su snažno da grabe na­
pred. PutuijI'JĆa prcdavnd'ca se proteći njihala, dok je skaku-
tala sve većom brzinom preko neravnog tla.
Sejn oplcorači ivicu cerade i spuisihi se na bok. Pri tom
je imao i sreće. Uspeo je da p^ronađe uzde.
Malo kasnije, uspelo mu je da konačno zaustarvi kofSa.
d3
 -k-k-k Š E J N 'k 'k 'k

Flojd Kairmime bio je samo upoJa pri svesti, Sej'n ga je

još uvek snažno držao levom rubom, ali, sada ga je pustio.
Bradonja se sasvim zgrči. Zboig toiga treniutmo niije pred­
stavljao riiikafcvu opasnos:t.
Zapadinjak se uspravi i pogleda unazad.
Gde su biM Pejs i Meksikanac?
Još náje mogao ni da ih vidi ni da ih ouje. To je bilo
potpuno razumljiivo, jer siu kola u međuvremenu prevaliia
sigurno više od pet stotima metara. Postojali su zato dobri
izgledi da oba ta nitkova niiSu mogla da opaze da se Sejm
ubacio kao gostujući vozar.
Zapadnjak obrati pažnju crnobradom. Prvo ga je pre­
tražio po telu i izvukao mu revolver iz futroile. Onda ga
nemarno baci s kote. Flojd Karmiine nije na to obratio paž­
nju, iako je već bio, pri svesti. Sasvim zgrčen, čučao je na
klupi i obema šakama pritisnuo lice. Iz njegovih uis¡ta ne-
preikidno je dopiralo jecanje.
Sejin ga lako miumu ,,vi¡ncesterkom”.
— Hajde, saberi se! Baš tako gadino ne može biti.
Tek sada Karmine podiže'glavu.
— Oh, ti pirokleti pasji sime!
Sejm osJiušnu šamove koji su se približavalL
Zuimi koraci.
Pejis i Sainitiljano su dolaiziild. Zapadnjak začu jedinog
od n jih da nešto viče, ali, niije razumeo ništa. To ionaiko
sada nije igralo nikakvu ulogu. U svaikom silučaju, glas m u
je zvučao veselo. Očigledno su oba nitikova verovaia da j e ,
oai još uvek tamo gore'na stani.
„1 bolje”, pomisli Zapadinjak.
Ponovo je munuo crhoibradog puškom.
— Samo jedno prij’atelijisifco upozorenje — obratio rmi se
sasvim tiho. — Ako se ne budeš držao potpumo miiirino, mo-
raću na žalost još jednom da te opalim po nosu. Jasno?
Karmine ne odigovori niišta. A li je ipak počeo da sste-
nije daleko tiše.
Sejn se saže i poče da čeka Pejsa i Meksikanca.
U svakom treniuitku morali siu da se pojave krao pred­
njeg kraja kola.
I tadia je stvarno prvi i stigao. Kao kontura pojavi se u
Zapadinjaibovom vidmom poliju.
— FJiojde, zašto do đavola . . ,
64
 ★★★ Š E J N

Sejn niije hteo da dozvoM nd najimanji riTSk. Odmah je

udario „vinjčesterkoan”. Nitkov, po glasu Glen Pejs, bez­
glasno se stropo>šta.
Sejn elastično skoči sa kočijašlke klupe. Umalo da se
spusti na samog Sa/ntiljana.
Ovaj se nehotice trže unazad.
— Flojde?
Imaš prawo triput da pogađah — odvrati Zapad-
nijak prijatelljski.

X IX

Sledećeg joitra, kada se raadamilo, odrešd Sejn veze n

fcojliima je preko noćd držao tix>jicu saputeiiika. To je sada
mogao da učini, a da ne rmteuje ništa. Trojka više náje po-
sedovala oružje.
— Treba sada da pripremite doručak prijatelji — do­
baci ian. — Svi m i imamo jedm i napetu nioć iza sebe. Ili
vi ne m islite taiko?
Saintiljano i tip sa licem le.š'imara g^unđaj-ući se odazva-
še pozivu. IzjviuifcTIi su drvo za vatru iz koda. Onda se Mek­
sikanac zauze da pripremi tortilje.
Flojd Rairmine je u mfiđuvremenu imao sasvim diruge
brige. Sejin ga opazi na l«>S,jaškom mestu gde je upiravo
hteo kradimice da odmaikne poklopac sa klupe. Kada je pri­
metio da ga Zapadnjak posmatra, naunjevito je ponovo seo
4 zagledao se u daljiimu.
Sejn miu priđe.
— Atoo hoćeš da nađeS onih sto hillijada dolara, omda
tražiš na pogireánom mestu — reče mu. — Morao bi umesto
toga malo da pretražiš po m ojim bitsagama. A li, to bi u
svaikom slučaju ne bih savetovao! ,
Gnevan pogled pogodi Sejma.
— TU si dalkle uzeo lovu! — procedi nitkov. ■
— Da, ja sam uzeo lovu — potvrdi Zapadnjak. —
Skroviište pod sedištem biilo je prilično upadljivo. Ja sam
se nieibada baivio transportom, znaš. I meni bi bolje ideje
pale na pKumet kaida bih hteo nešto da sakrijem.
— Ja uopšte ndsam hteo ništa da sakrijem. Novac je
nammjem Cirikaivama!
Sejn kliminu glaivoatu i
6»
 'irk 'k Š E J N ★★'Ar

— Naravoio. Zbog toga saan ga i uzeo k sebd. Ka« što

vdddš, u našoj nametri se nije promenilo ništa.
Karmiine je naravno znao da stvari stoje saisvAm dimk-
čije, ali, oćutao je.
Posle doručka, nastavili su vožnju. Karmine i Metksd-
kanac sedeli su ponovo na kolima, a Pejs i Zapadnjak su
jiahali pored njih. Jedina razlika sastojala se u tome da
Sejn sada niije mOTao taiko napregnuto da pazi na svoje sa-
putnike. Opasnost da ga pogodi neki podm ukli metaik više
mije postojial a.
Dan se polako ponovo približavao večeri. Pomalo iz­
nenadno, ostavi Karmine Galiuro planine s leve strane i
okrete kola ka isitoku. Sada su prelaiaiH preko jedne dugač­
ke ravnice boja je predstavljala kombinaciju stepe i pus­
tinje.
Kada se spustio suton, obj'aivi cm obradi da je pooiovo
došlo vreme da se podigne no'ćnii logor.
Sejn se osmehnu.
— Pošto'ste se vi u međuvremenu preobrazM u prave
prijatelje, ja sam sasviim izgubio strah od noći! Voaićenio
još mak) dialje!
Neboliko časova kasnije, Sejn dozvoli da se zaustave.
Pošto je ovaj put želeo da ima potpuno miimu noć, starvio
je ponovo nitihoviima veze, pre nego što se ispiruižiio na srvom
ležaju.

‘'Sledećeg dana, fcrenful su dalje. Posile preardije, ponovo

su se pojiaivila brda.
Pelonisdiljo planiine. . &

,X X

I tada, kako je KlaarmAne rekao, selo poglavAce Cknfcaiva,

Naa^etene, nije više bilo daleko.
U jednom nepreglednom kanjofniu u kome su iabočene
Btene bile izrazito crvene boje, zaiustaivi cm obradi svoq(u
radnju na točkovima.
— K raj „Ari23ona” ln ije — objaivi.
•6
 -k'k'k Š E J N kk-k

Sejin nabra čelo. NadaJeko i naširoiko nije video nika­

kvu rndijansku naseobinu. A s druge strane, izgledalio mu
je kao da .se ovim zemljištem voziiLo i dalje.
Karmineiu nije pro-maikla njegova sumnjičavost. On od­
mah odgovori na nepo'Stavljeno pitanje.
— Tamo gore!
Ispruženom rukom pokazao je ka aledećoj velikoj ste-
ni koja se pod sLi-m-ira kogim Uiglom j-H^j^pimjala ka nebu.
Sejn stisnu kapke da bi mogao boilje da vidi, jer mu je
sunce udaralo u lice.
Da, tarmo goire, na vrh stene, mogao je da se kaiije ne­
ki visinski plato. 1 koliko je iz sv"o>g sadašinjeig položaja mo­
gao da osmotri, sasvim je bilo moguće i .da se po toj sti-
m ini popne. Mogiio se raspo-znaili ne.što nalik na prirodne
stepenice, koje su poticale iz pradavniih vremena kada ih
je verovatno usekao u kamenu davno presahli vodopad.
Sve je to u stvaii zaista Hčiilo na tipično apačko skro­
vište. Teško da se otkrije i praktično neosvojivo. Sejn je
mogao sebi živo da predstavi ka.ko bi neka vojma jedinica
na takvoj prirod.noj tvrđavi sasvim lepo polomila ztibe.
Flojd Karmine se spusti sa kočijaškog sedi.šta.
— Predlažem da se prvo ja -sam pc^pnem goire i na­
javim naš dolazak — reče.
— Ne bih mo'gao da kažem da mi se taj pred'log ne­
kako naročito d'Oipada — odvraiti zapadnjak. — Ti bi mo­
gao doći na pomiaao da svojim crvenim prijateljim a ispri­
čaš laži o meni. A cmd bi posle toga opet mogli doći na po-'
misao da me po kratkom poistupku masaihrirajfu.
— A li, kako o'nda? — zabruinda cmobradi.
— Ići ćemo svi zajedno!
Karmine sleže ramenima.
— Ti imaž revoiver i pušku. Zbog toga si ti gazda.
— Tako i jeste — odvrati Zapadnjak.
Pošto siu ispregnuli i vezali konje na povodac, lju d i
krenuše u penjanje. Vodstvo je preuzeo Karmine, njega su
pratili Pejs i Santiijano, a kraj kolone činio je Sejm. Držao
se dobre dve dužine čoveka iza svog pretho^dnika, da ovaj ne
bi poku.šao m unjevitim udarcem noge unazad da ga strmo­
glavi sa stene.
Uspon je bio potpuno bez problema. Iz neposredne b li­
zine postalo je očigledno da su te stepenice bile samo deli-
67
 Š E J N -k-kir
mično prdirodlniog poo-eikil'a. Ljiuđska m ka je nakmadino pni-
pomagaila da put nagore učini liakšim.
Uz put se Zapadinjak poteinuo z.a još jedmu me<ru obe-z-
beđenja. Kada je na metar i po postrance kraj sabe opazio
jednu puikotimi u steni, brzo se nagniuo u tu ataiaintu i guiniuo
vrećicu s novcem unutra.
Niko to nije bio primetio. Kabajagi oprezno nastavdo je
Sejn aalje da se penje.
Flojd Karmine je bio jfoš oko đvadesetaik m'e<tara ispod
zaravnjenog vrha, kad se izinad njega, kao iz zeonlije izniikao,
pojavio jedan čovek.
Apač!
Karm ine se zaustavi i povika nešto ka Indi jamcu —•
naizgled na apačkom.
Sejn nije raeuni'eo ni jedne jeidiine reči, iako je sasvim
prirodno poznavao taj jezik, da bi se pri ne tako retkim
susretima sa pripadnacima tog plemena mogao siporazumeti.
Indijanac je odgovorio.
I ponovo Zapadinjak nije razumeo ništa, kao što je Ij«-
tito morao sebi da prizna. Očevidno siu ta dvojica upotreb­
ljavala neki dijalekt koji je njemu bio nepoznat.
Cmobradi sada okrete glavu.
— On kaže da treba prvo ja da se popnem! — objiaisnio
ie.
— Ti sam? — upita Sejm.
— Ja sam! — odvrati Karmi’ine. Onda je dodao joS sa
pod;rugljivim prizvukom u glasiu. — Cak i ako se to tebd ne
sviđa!
Sejn je razmislio, alli je brzo ustanovio da se treniuitrao u
njegovim rukama ne nailaze najbolje karte. Nije imao n i­
kakvog drugog izlaza, sem da prilivati zahtev Indiijanca.
Ako Apači to ne budu hteli, neće na on ni komančarosd jx>-
novo živi stići s ovih kamenih stepenica u podnožj’e.
— U redu — odgovori zbog toga. — Učini šta ti crveiai
brat kaže. A li upozoravam te, Karmi.ne! Ako igraš neku po­
kvarenu igru, zažalićeš zbog toga! Objasni crvenokoišcima
da hoćemo da otkupimo sve zarobljenike! Jasno?
— Da, da . . .
Karmine poče da se penje dalje, a onda zajedno sa cr­
ven okošcem ižčeze i'Z Zapadinjakovog vidnog polja.
Proteklo je više minoita.
Sejn se nije osećao naročito prijaitno u sopstvenoj koži.
C8
Ovde, diržeći se grčevito za stenM, dok je pod nijSm zjapiSa
provalija, a iznad njega bila tri ni'tbo'va a Indijamac na rad­
noj stazi, to baš nije bilo sasvim po njegovo'm ukusu.
Konačno se ponovo pojavio crmoibradi. Podigaio je rufcu
i mahnuo.
— Ti treba da se popneš, Sejme — vikniuo je.
— Ja?
— Covek sia novcem, reteli siu arvenokošci. Tb š dakl«
ti, zar ne?
Sejn je oklevao. Nekako je imao osećaj da idfe u klo»pk*u
— Sta je, Sejne? — povi,ka Karmine podrugljivo. — Bo­
jiš li se da ćeš biti sikalpiran?
Zapadnjak namerno preču ovu primedbu.
— Je 1 Naretema tamo gore? — hteo je da znaš.
— Jasiruo! Ja sam ’upravo razgovarao s nj'im. DolaciS S
konačno?' Hti treba crvenotoošoi da uvrte sebi u glavu'da se
md boj'imo njih?
To je bez siuimmije bilo saisvtim isipravmo stanovište. Ljta-
de koji SIU se bojaili, Apači nisu uzim ali ozbillijno. A ljiuxJi
koje oni ozbiljno ne uzimajtu . . .
— U redu, dolazim!
Sejn polako ponovo krenu. Pri tom je dearau ruikiu điržaO)
sasvim blizu diršike svog „remiingtona”.
Stigao je do one atepenice na kojoj je sitajao Samitiljaflm,
Meksikanac ne reče niišita, ali, on je i inače retko govori'o.
Samo je podmuklo poglediao Zapadnjakau Podmiuiklo i ne-
kaiko . . . trijum falno.
Sejin ga mimoiđe, a oenida se izravna u visiini sia Pejsom.
— Sta bi ti uradio aiko bih ti ja sada zadao jedian uda­
rac i ti izgubio ravnotežu, Sejne? — upita bandlit.
— Orada bih te ja garantovano povukao sa sobocn na-
dod«! — odbrusi Sejn.
Pejis se nasmeja.
— Jož uivek iimaš vciilka usta, a? VMećemio j'OŠ teoiik»
>1
On propunsti Zapadinjaka ferag seibe. J
'Dreíwuitak basmije Sejn je već toliko odmakao đia je mo­
da baai pogled na plato.
Tamno su stajala četvorica muiSkaraca: Flojd Kairmiiine i
trt Apača. U pozadimi, mogao je da raspozma više pokilop-
ta s tii boIBibica od granja, poikriveaiirh šatorskim kriláma.
 S E J A/

— Gde je Naretena? — poče 'ponovo da se raspituje

Sejn.
Crmobradi nači.nd pokret palcem pozadi sebe.
— U svom vigvamu. Čeka tebe!
Sada se Zapadnjak sasvim pope gore. Karmiine miu pru­
ži u 3usiret ruku da tai mu poimo-gao. Aii, Sejrau niije bila po­
trebna njegova pomioć. Trenutak kasmije, stajao je kraj čet­
vorice na platou.
Njegov lioS osećaj se pojačao. I tome nije doprimosio sa­
mo podtruglj'iv izraz koji se ocrtavao na Karmiineovom licu.
Trojica Apača mu se takođe uopšte nisu dopadali.. Dvojica
od iijiiih bili su očevidno pijani. Odvratni zadah rakije zap-
iju.snuo je Zapsjdniaka po licu. Treći crvenokožac bio je tre-
zain. AM, to ga nije činilo nimalo sim patičnijim . Širok oži-
Ijak na njegovom neobično svetlokožom licu odavao je u ti­
sak đivlije, jedva uzdržane siurovosti. Najm anje od svega,
Sejniu se ipak diopadailo to što s;u sva tri Indijanca držala u
ruikama moderne „vinčester karabiine”.
— Taimo produži bledoliiki! — reče onaj s ožiljkom, na
apačkom dijalektu kojli je Zapadinjaik razumeo.
Pri tom om pokaza na jodnu od prvih koliba. ,
Nijedan od crvenoteožaca nije pokazivao nameiru da po­
đe pred njim . To je isipuinilo Sejma iauzetnom nelagodmošću.
N ije mu se uopšte dopadalo da Apačima okreme leđa. A li,
nije imao niikaikvog drugog izibora. Oklevajući, om pomovo
krenu.
I već se diogodollo to čega se u siebi bio plaSiio.
Zaičuo je šum iza svojih leđa. Mumjeviito se asivrmtuo.
Tamam da bi stigao da opazi kaifco je Indijamac s o žilj­
kom zamaihrmo „vinčesiterkom” prema njem u kao batinom.
U poslednjem delliću sek.umide, skliomio je glavu. Ipak,
nije više uspeo da sasvim izmakne podmuklom udarcu.
Cev „vimčesterke” očešala ga je po desmom ugki vilice.
Sejin se zameo, pokušavajući da ostane na nogama. Is­
tovremeno mu desna ruka' pade na dršku „remiingtoma”.
A li, nije mu više uspelo da izjvuče oružje iz futrole.
Učetvoro oforušiše se na njega i Apači i Fl'ojd Karmine.
Sejm se branio ogorčemo.
Svom sinagom je polcušavao da snažno uhvati revolver.
Tek kad .ga je udarac sa cevi puške pogodio po ruci, an
pusti dršku oružja.
To je bio početak kraja. Sledeći udarci ga oboriše. Teško
70
 Hr-k-k S E J N -kir-k

dišući ležao je na Ua'doj podlozi. Jedva je dolazio do vaz-

diuha.
Stenjoići, uspra'vio se konačno u sedeći položaj. Niko
ga u to-me nije sprečavao. Njegovi protivnici su znalii da ’.m
on sada više ne rn'ože predstavljati opasnoisit. Kada je podi­
gao pogled ugledao je šest lica ozarenih trij-ujmfom pred s<.>-
bo.m. I Santiijano i Glem Pejs A, se u međ:uvr<3meiniu popeli
na plato.
Karmiine ga ugairi vrhom či^zmo.
— List si ofcreniuo, ti, vaško. Sada smo mi na potezu!
Sejn ne odgovori.
— Sta ćemo da uradimo s njim ? — upita Indlljanac s
ožiljkom. — Da ga jedmiostavno bacimo u provaliju?
Zapad'njak i nehotice zadrža dah. Crvenoikožac je govo­
rio engleski. To samo po sebi još nije bio nilkaikav razlog za
veliko iščudavanje. M.nogi Indijain.ci u dovoljnoj meri vla­
daju jeziikom balaca. Ali, Sej'n dC'Sada nije sreo nijeclmog od
njih koji bi engleski govorio kao svoj maternji jealk. Ovaj
s ožiljkom je međutim, upravo tako govorio. Bez ikakvog
naglaska!
Flojd Karmime odgovoiri.
— O, ne, tako jedmostavno s tim Icopiletoan nećomo pos­
tupiti! On mora sasvim po'iako da umre. Jedan ceo dan i je­
dnu celu noć. Umiranje od d'\'-ades'ei četiri časa na apačM
način, to je ono praTO za njega!
Okrenuo se ka jectoom od os'tale dvojice crvemokožaca.
— Hej, Aravaipa, to je upravo nešto za tebe! Ti se ipak
još u.vek razumeš u veštine tvojih otaca,, zar ne?
Crvenokožac oidike klim nu glavom. U .sitvari, očevidno
je raaralšljao o tome na kakve izuzetne miuke treba da sitavi
sivoju žrtv-u.
A li nije bilo tO oino što je Zapaidnjaika zapravo šokiralo.
M unjevito mu je postalp jasno da stvari stoje sasvim druk­
čije nego što je do malo pre pretpostavljao.
I ne .samo on . . .
Oštro je potgledao Flojda Kairm,iinea,
— Ovo ovde zapravo mije Naretenrijno selo, je 1 tako?
Cmobradi se isceri široko,
— To je bilo Nareteniino selo — do pre otprilike godinu
dana. Onda je poglavica odluči® da za sebe i svoju bandu
potraži novo .skrovište.
Sein pokaza na trojicu Indijanaca.
?i
 ★★★ S e j n ★★★

— A ovi ervenokožii nitkovi takođe ne pripadaju Nare-

tenimim Cirikavama! Ispalo je da oni s tobom duvaju u istu
tikvu !
— Sta ti sve nećeš primetiti, Sejne!
I zaista, Sejn nije primetio samo to. On je shvatio jo
mnogo više. Da je od Karminea najm ljena bagra vršila pre­
pade u kraju o4co Tulamo^re i pri lom sasvim svesno bacala
sumnjiu na poglavicu Cirikava Naretenu!
Za.što?
Odgovor mu je ležao kao na đlanoi. Cirikava siu se beici
bojali više od kuge. Ako rođaci otetih žrtava budu obavešteni
o tome da su njihova deca pala u ruke Apača, uplašiće se
svega najgoreg. Njihova spremnost da škripeći zubima plate
otkupninu biće neuporedivo veća nego da stu ih kidnapovali
„norm alni” banditi. Baindiite su mogla pomoću velike učene
da gone. Kod Cirikava je čovek bio siguiran umapred da ni­
kakav liO'V neće biti od pomoći. Takvim sasvim jedinositaviniim
razmiišljamjima ruikovodio se crnioibradii. I u tome je imao
uspeha kao što se pokazalo.
Sejin ogorčeno zaškrguta zubima.
Vi niste ni predviđald da otete devojke i miladdća vra­
tite, jo M taiko? Oni su verovatno već odavno mirtvi.
— Greška — odvrati cmobradi. — Smirt male „Tojn-
bijeve bila je nesrećan slučaj. Roksaniu K ulidž će međutim,
njen tata sigurno opet videti. I kada pravo ra zm is lim ...
isto će biti i sa zanatlijinim sinom i sa farmeirovoan kćeri.
Može li mi neko uopšte zameriti ako njih otkupim Tojirubije-
vim novcem? To sasvim lijiudski izgleda, miHliim! Možeš zato
da budeš sasvin) m iran kada budeš p^itovao u pakao, Sejne.
Za devojke i mladića nećeš morati da se plašiš. Misilž lii li
da ja želim samom sebi da pokvarim ppsao? Ja hoću i kasmije,
u budućnosti, da otkupljujem ctete od Cirikava!
Kai’mine se nasmeja podmuklo.
Sejn zavrte glavom.
— To baš sve ne štimja — primeti. — Devojke i miladić
će u Tulamori ispričati kako st^’'ari zapravo stoje!
— Ah, učiniće to, je li? ■ — uzvrati Kairmdine. — Ponovo
pogrešno ocenjuješ stvari, Sejne! Oni će ispričati taćno omo
što treba da ispričaju! Do sada, oni još nisu priimetiiH da su
od . .. ovaj .. . lažnih Apača b ili odvedeni. A ovo selo ov-
đe . , . moraš priznati da je prokleto pravo. Ond su ovde do­
vedeni moću; Od onda leže u kolibama. Da ovde sem moja tri
T2
 'k 'k 'k S e j n k k - k

prijatelja drugih Apača nema, to oni zaista ne mogu ?>nati.

Oni su tobože na ratnoj stazi, zbog toga je ovde tako mirno.
— iVIene ne bi.sle mogli obmanuti —■procedi Zapad­
njaik.
Karmine se osmehnu vučje.
— Nema veze! Ti ionako ovaj plato više nećež napus­
titi živ!
Njegov osmejak ¡.ščeze. ,
— Završimo .sada &a brbljanjem! Gde ti je novac za ot­
kup?
Sada se Zapadnjak osmehnuo.
— Novac za otkup? — ponovio je. — Ja uopšte ne znara
o čemu ti pričaš, prijatelju moj!

XXI

Tukli su Sejna kako ga jo.š niko u životu nije tukao.

Uprkos tome, nisai uspeli iz njega da izvuku gdie se nalazi
skrovi.šte s novcem. Sejn je ćutao kao zaliven. Veoma je do- ’
bro znao da su mu tih sto hiljada dolara predstavljali životno
osiguranje. Pre nego što se diokopaju novca, neće ga smak­
nuti.
Kada siu opazili da ne mogu da slome njegovo ćutanje,
počeli su sami da traže‘vrećicu s novcem. Gore na platou,
dole u kanjonu. Sej nov konj, kola, neposredpa okolina cxiak-
le s^^ se počeli uspinjat.i na sve su se koncen tris ali. Na ideju
da su dolari sakriveni u jednoj pukoti¡ni u steni nisu došli.
Sve više su dolazili d'o uverenja da je on nepoMednio pre
ulaska u crveni kanjom novac negde uz ptut morao sakriti.
A za to su potstojale bezbrojne mogućnosti.
— U redu — reče Flojd Karmine konačno. — Sporassu-
mimo se, Sejne! Tvoj život za novac!,Slažeš sye?
— Da — procedi Zapadnjak kroz osuáene i ispucale us­
ne. — To m,ože biti osnova.
— Onda mi reci gde ga držiš!
— Pa da mi odmah pošalješ jedinu kuglu u lobanju?
^— Ja ti dajem svoju re č. . . ,
— Napravićemo to tako kako ja hoću, inače možete da
zaboravite tu lovu! — odbru-si Zapadnjak.
— Da čujemo ■ — promrmlja bradonja besno. — A li, ne­
moj da mi dolaziš s predlogom koj'i bi tebi dao šansu -nas da.
13
 •k irir S E J N -k-k-k

počistiš. Radije ću tada prežaljiti novac i zadovoljiti se time da

te Aravaipa pošalje u pakao.
Na Sejina ova pratnja uopšte nije uticala.
— Stvari će ići svojim redom — objasnio je. — Prvo ćeš
osloboditi taoce.
— Is'kljiačeino — protestovao je Karmine odmah. —
Pod ovim okolinostima Oini bi saznala da orni što su ih odvukli
nisu bili niikakv'i j>ravi Apači.
Sejn ravr.od'uišno kliimnu glavom.
— To mi je jas’ino. Nikakav posao sa njihovim vraća­
njem tada za vas više ne. bi bio jprovoidljiiv. Vi biste morali
ŠIO je mioguće brže da isparite iz Arizone. A li, sa sto hiljada
do.lara u džepu, mogla biste to sebi da dozvolite. Zašto ne
b'iste otišli u Meksiiko i kupili sebi tamo jednu dobru hacl-
jemdu?
Crnobrad'i razmiisli malo, a onda klim nu glavom.
— Slažem se. Govoii dalje!
■ Sejn opazi na njemu da je u tom trenutku odlučio da
smakne i zarobljenike. Alii, to se već jednoj devojci dogodilo.
Ncetavio je.
— Taoai će dobiti svone konje i sačekaće dole u kanjonu
dok vam ja ne predam novac!
Vrebaj ući. izraz pojavio se u Karmineovim očima.
— Ti datele ipak imaš te zelene miševe O'vde?
— Strpi se, prijatelju moj! Dakle, je Id sve jasno?
— Je li to sve?
— Još jedno: moj lionj će naravno biti dole u kanconu
takođe pripremljen.
— Naravaio.
Bilo je jasmo da Kairmineu nije bilo ni na kraj pameti
da m'U dozvoli da se ponovo po-pne u sedlo.
A lrnja je počela.
Crnobrsdi je naložio Indijeincu s ožiljkom, koga je oslo­
vio Tazana da dovede kirnje talaca iz jed'no^g potkjrajnog ka­
njona. Ta,zaina bez re'či napuisti plato i po'če da se spušta.
OstfJa dva civ 0nioko.?'ca dovedoše obe devojke i mladića.
Sejin odahnu kad o.pa.?:i da sna svi nepo\'ređeni. Prirodno;
bili siu potpuno zbunjeni, uplašerii i pometeni novim razvo­
jem siitua.cije. AH ipak se na njim a videlo da im situacija od­
govara i da veru ja da soi stvari krenule nabolje.
Sej.nu je postalo toplo oko srca kad je viideo Keti Mi-
IfLngton tiik kraj sebe. Da, ona se zaista razvila u pravu lepo-
74
 'kir'k S e j n

,tieu. A i plavoteosa Puoksama bila je lepa, skladno građena de­

vojka. Ali, sve je bilo bledo. u poređenju s Keti.
— Keti, zar me ne poanaješ? — obrati se Zapadinjak de-
vojci ka,d ga je ova pogledala kao stranca.
Ona po'iako zavrte glavom.
Sejn jioij to 'ndje uzima-o za zlo. Prošle su gO'diine od kako
ga je po-sledinji put videla. A kal<o je njegovo iziu-dairamo liee
izgledalo, teSko bi je moglo na nešto podsetiiti.
— Ja sam Sejin!
— Sejn!
Sada se tek u njo'j probudila moć sećanja. Htela je da
pođe k njem’U, ali je Karmine .sprečio u tom, uhvativši je
čvrsto.
— .Kasmije mo'žete da slavite po'novno viđenje. A sada
ćeš prvo da pode.š dole.
— Da, Keti — umeša se Zapadnjak. — Učimii šta ti ka­
že. Ja ću ti sve objas'nJta docnaje.
Dole u kanj'O'nu oglasio se.u međuvremaniu Tazana. Ko­
n ji 9u stajali spremni.
Karmine dade znak o-bojici Inđijainaca da odvedu taoce
diOle. Sejm se toime usprotivio.
— Oni m'Oigu i samir da se spuste!
— I taimo ‘da omda . . .
— Ne pravi sebe smešnim! — dobaci miu Zapadmijak
prezrivo. — Tvoj crveni bo'mipan.jon tam'O dole biće sasvim
u stanju da dirži u šahu dve devojke i jednog utiiladiića. Ko- ,
načiuo, oni nisu naoružani. A on je, naprotiv, opremlij'eai i
„vi.Tiče'S''i,erkom” i revolverom.
— Pa sad . ..
Keti Miiil:nigtom, Roksama K ulidž i Ro^bim Kar poče'še da
se sipuštaju niz kamenite steponice. Nekoliko m inuta kasiraiije
sedeli sm na svojiim k-onjiina budmo čuvani od Tazane.
— Tako — O'glasi se Karmiine uzbuđeno. — Tvoji zaih-
tevi su ispunjeni. Sada mi reci gde j'e sakrivena lova!
Sejn se osmehnu.
— To ti reći neću! Ali, sprema^n sam da ti je stavim U
šake. *
—- Tim bolje! Dakle?
Sejn pokaza kažiprstom dole prema kanjonu.
— Tamo je! Moraš mi ipak dakle dozvoliti da se spus­
tim .
Neko svetlucanje pojavi se u očima cmobradog.
75
 'k ir 'k Š E J N

— Upozorarvam te, Sejne! Afco smišljaš ikakaiv t r i k . . .

— O tame ne može biti nd reči. Ti lioćeš novac, a ja svo-j
ži-vot To je posao tamte 2sa taoite. Ima li nečeg lošeg u teme
Sto kažem?
Glen Pejs se umeša.
— Možda bi d;pak trebaüo da ga još pritiisaTeimiO. Jedmoim
će morati početi da peva,
Karmime nije obraćao pažnijiu na svog feomipainjana,
— Kako ta to sebi predstavlja«, Sejne? — upita Zajpad-
Ojjaika. — Nećeš mi valjida predložiln da te pustim samog dole
u kanijioin? TU bi to obavio i počistio Tazanu! A onda bismo
m i stajaüli ovde ¡¡^ore i gledald u božjem m iru kako ti sa Lo­
vom, devoj:kama i mladdćem nestaješ! Tako nekako, je li?
Sejn se nasm'eši.
. — Protiv toga ne bih imao ništa protiv. Alii, mogu da
zamiiisllim da ti u takvom nečem\i ne bi sarađivao. Ne, napra-
vičemo to ovako: ti d ja, m i ćemo se obojica spustiti. Ti iprvi,
e ja za tobom. Ako hoćeš, možeš prd tom i svoju šfcIjoc.aru
da držiš u ruci. Na taj način možete me od gore do dole dr­
žati ma nišam i. Želiš Hi još veće obezbeđenje?
Kao i uvek, kada je napregnuto razmišljao, čaipkao je
Karmiine svojtu bradu. Konaamo je izjavio da se silaže.
Pejis i Santiljaruo iEgleda da su bili drukčijeg mišljeinja.
Zlokobno s;u gledali u Zapadnjaka. Obojici preostalih Indi-
jamaca bilo je međutim, očevidno sve svejedno. Omi soi zaip-
raivo misM'M samo ona sledeću porciju rakije.
Flojd Karmdme priđe ivici platoa. Prisitao je na Sejmoviu
idfitjfu i diržao je „fcolllt” u med.
— Ako imaš na um u kakvu podlioist, Sejme . . . oiiairm se
toga! — prosiktao je. Reči je potkrepio mahanjem revolve-
soscL On3ida se sipuisti kao prvi na stenoviiti stepenik.
, — Ositamii dve diMine tela vzs. mene! — dovitonaio je Sej-
m i. — loaiče bi mogao još da diođoš na pomisao da se bads
■ta mieaie i otmeš md oonužije!
Zapadinjak uičiini šta je ovaj zahtevao. Tek pošto je Kar-
miine sišao oko pet metara, stupio je i on na prvd kamemi
«fcepenák. Korak po korak, pomerao se nadóle.
Bio je polipuino načisto s tim da sada igra ulogu žive
mete. Gocre na diVácd platoa stajali stu onaj sa lešimarsikim li-
eem i Meksikanac. Obojica su ga držali ma nišanu svojih
^vinžestariki” . Pod mjdim naJaaio se Karrrmne s revolverom. I
 'k 'k 'k S E J N ' k ' k *

sasvim dole u kainjoniu stajao je malo po strami i Taizama,

Icoji je taik'O'đe držao uperenu pušlau.
Alii, Sejin nije do-zvolljaivao da ga to oinii nervozíniim. Ka­
da se našao u visini ane pukotine u steni zastao je.
Cm obradi odmah postade ne'poverljiv.
— Sta je? Zašto ne dolaziis?
— Mislio sam da hoćeš novac — odvrate Zapad'njak sat-
sviim mii.mo. Onda ispruži ruku i i:zvuče vreć'ictu s novcem.
Karmine je to vidieo. I ostali tala>đe. Sa platoa odjek-
rMuše gromoglasne psovke. Oba ni'tkova su se Ijurtila na sebe
što ruisiu bila došla na pomisao da i stenoviitu padiniu uMljiuće
u svoje traganje.
— Ti Sli zaista jedan prevejani pasji sin — izusti Karm i­
ne, odaijiu,ći miu priiz.na/nje i preko voJje. — Afi ipak, naši do-
voljj'no preve jan!
Podigao je ,,kO'lit” i uperio ga ü Zapadnjaka.
— Im a li kakvog raizioga zašto ne bi trebaJo sada odmaih
da te smaknem?
Sejn ravnodiušno sleže ramenima.
— Im a samo jedan. Povuci obarač ako neizostavno že­
liš da izvršiš samoubistvo. Ukoliiiko :iko na mene puca, možeš
b iti sasvim siguran da ću te pri padiu povući sa sobom u
duibinu.
Karm ine je treptao nervozno. Toliko daleko on iipaik mj®
bio misHio.
— BiMa je to s moje strane samo šaia — reče žiusittno. ■
JasniO je da ostajemo pri našem dogovoru!
— Dabome — odvrati Zapadnjaik. — Nešto dru,go ja
od takvog časnog čoveka kao što sii ti nisam n i očekavao.
Obojica su zatim nastavila da se spnštajiu.
Sejniu to baš nije lako padalo. Svim kostima je osećao
udarce koje su mu ti tipovi biM zadali. A ii, on se držao kao
da je od čelika. Sada mu je bEa potrebna sva snaga koju je
još imao u telu. '
Oko dvadeset metara do dma kan jona ležalo je sada j'OŠ
pred Plojdom Karmineom, Za Sejma je to bilo još,nekoliiko
metaira više. On kao’slučajno učini korak više kako bd se bar
m al» približio crnobradom.
Još deset metara za Karminea . . .
Sejn je znao da se sada približio taj čas. Sto više stepe­
nica sada Karmine bude prevalio, to će rou manje naško­
diti pad.
 'k'k'k S E J N kk-k

Još pet metara za ornobradog . . .

Sejin je dejstvovao . ..
Bez iiakve pripreme, obrušio se odjednom nadale. Kao
teš!kd komad ife neke lavine’ kamenja obrušio se na Flojda
Karmfmea,
Ci’nobradi je uočio opasnost i hteo je da puca. Ali, vre­
me koje miu je za to bilo preostalo bilo je prekratko.
Sejn je već bio na istoj viisini s nj Lm, uhvatio ga obema
rukama i p 0'\iuika0 bamditsikog vodu sa kamene sitepenice.
— Ti, pro , . .
Više Karmiine mrijie mogao da prozbori. Užasno brzo pri­
bližavalo se eno kanjona.
Tada je došao pad. Za Sejna n.ije bio tako grub kao ža
Karmiinea. M unjevito se o'tkotrljao u stranu.
Ni trenutak prerano . . .
Tazana, koji je sitajao udaljen samo nekol'iko koraka,
povukao je obarač svoje „vinčesterke”.
Oštro je zaiijukala kugla mimo Sejnove gla^ve.
Pre nego što je Indüjanac mogao da repetirá, Sejn je bio
fcraj njega, Sna-zno se bacio Tazajni međiu noge.
Crva:iokic>^'C ja i.zgiUibiiiO tlo pod nogama, zaneo se i pao
ca Zapadnjaka,
To je biila Sejnova sreća.
Pucnji prasirDu.še kroz kanijion. Pucnji koje sai uputili
odoK.go Pejis i SantiiJjainiG.
Tazana za.krfclja kada ga je jedan od njihovih metaka
pogodio.
Brzimom misili zg.raibio je Sejn pušiku m onemoćale ruke
Indijanca. Treniutak diocniije, i on je počeo da puca.
Tranutak izaienađenja bio je potpuno na njegovoj strani.
Potpuno otkriveni staijaili su Pejs i Santiljaino na ivdoi platoa.
Puca-M SIU, ali je Zapadnjak bio brži.
Sejnov prvi metak pogodio je čoveka sa leši.narsikim 11-
ceim. Pejis iisipustii krik i .siruSi se g'lavačke u podnožje.
Oruđa Zapadinjak opal'i i drugi put.
I ponovo je pogodio.
Santiijano posrnu, pokuiša ipak još da se zadrži, aM, nije
uapeo. Raširenih ruku srušio se i on.
Sejn je držao ,,vinčesterku” na gotovs. AH, nije više
morao da je upoiirabi. Obojica onih Indijanaca gore ndsu se
više pojavljivala.
78
 -k'k'k Š E J N-k-k-k

Zapadnjak ustade.
Sada je konaonio imao vresmenia da se poadraivi sa Keti
Miiiing'ton.

X X II

Put nazad ka Tulamiori trajao je kraće. Iako je vodio

ofcolo, preko farme.
B ilo je veće kada su se približili ugaionom dvorištu Mi-
lingionovih. A li, ovaj put Dejv je iz prve poznao ko dolazL
I on i njegova žena potrčala su maloj koloni u siusret.
Dugo presirećni roditelji nisu ispuštaiH svoju kćer iz za­
grljaja. Kada je konačno Dejv oki-enuo zahvalni pogled ka
svome prijatelju, ovaj zabaci ,stetsoin” na potiljali i upiita:
— Može Id ova pokretna prodarvmica da se preuredi u
fairmerska kola?
— Da — nasmeja se Dejv —■pošto odiveziu i Rofosami i
Eobina njihovim kućama!

KRAJ