[cm U

10 K U
JA
EDICI
D2EK
DOK DEJ
SLEJD HOLI
i R E liAJi
VM
BROJ

is zlata
mir
 DŽEK SLEJD

miris zlata
EDICIJA VESTERN ROMANA
tBroj 1
SE J N
Glavni i odgovorni jii'edniik:
Svetozar TOMIC
Naslov originala:
Jack Slade
„GAMBLE FOR DEATH”
Recenzija;
Tomislav ICETIG
Prevoid 1 adaptacija:
Tomislav KETIG
Lektor;
Zorka CIRIC
Korektori:
Marija KECKES
Margit HORVAT-HARANGOZO
Tehničkil urednik:
Ferenc BARAT
Grafička oprema:
Fereiic BARAT

Štampa;
TržiSte: 16. juni 1979.

Izd a je i štam pa N IS R O F O R U M — O O U R M A R K E T P H IN T , N ovi Sad,

V ojvode M išića 1; G la vni i odgovorni u re d n ik : Svetozar T O M lC ; Naslov o ri­
g in ala: G A M B L E F O R D E A T H ; Copy^iSHt 1976. by Tower Pu b iicatio ns, Inc.,
prema- ugovoru sa G P A iz M inh e na.
O slobođeno osnovnog poreza na P rom |t P o kr^
Jata za obrazovanje, n a u k u 1 k u lt u r u S A P V ojv od iae , b ro j. 413-12/79. od 28.
I»terttara X979. godine.
 ■ k'k'k Š E J N 'k 'k 'k

Septembar je mesec kaida sa neba seveme Arizone ne­

stane i poslednji oblačak. Isto^vrernemo nekako prestanu i
žege i onda se po klancima, prevojima i pustim peščainim za-
ravnima, između visokih kamenih kula, što kao da s.u izrasle
iz tla jednako kaiO i kržljavo drveće, usamljeni ili u manjim
grupama mogu videti konjanici kako putuju ili na severo-
zapad, u Nevadu, ili na jugoistok, u No-vi Melisiko.
Po natovarenim konjima vidi se da je pred ovim lutali­
cama duig put. Noi’u, u podnožju stena svetlucaju male vaitre,
na kojima se kuva kaia i jedaiolična suva hrana pretvara u
kasu mesa i škroba, koja treba da da snage za idući naporni
dain.
Svaki od jahača, što se uputio u ta beskrajna truckamja
na konju, imao je neki dobar sopstveni razlog za to. Nekog
je privukao glas o dobroj zaradi, drugO'g su nevolje ubacile u
sed'lo, za trećim je jurila poternica sa učenom na glavu, aJi,
već.iina je bila omih koji su od rane mladoisti krstarili Zapa­
dom, uloiali iz avanture u avanturu i nikaka i nigde nisu
mogii da se skrase. Lutanje, to je bio njihov život.
Mnogi od njih udruživaJi su se u mamje ban'de, pokuša­
vajući talco da se dočepaju oinoga što bi za pojedinca pred­
stavljalo pre'Veliki zalogaj. Tada bi, posle nekoliko uzastopnih
pljački poštanskih kola, prepada na železnicu ili upada u ban­
ke, brže--boilje napušt.aili vruć teren i selili su u kraj dovoljno
dalek da ih se ne domogne organizovana potera, harajući uz
put i seijući strah po retkim gradićima na svom puitu.
Negde, na sredini između ova dva suprotna- cilja dugihi
jahanja nalazio se Flegstaf. U ono vreme bi.o jp to gradić koj.i
se brzo ra.ivijao, iako nije bilo ničeg naročitog u njegovoj
Cikolini što bi privlačilo Ijuide. Plodnog zemiljišta bilo je ma­
lo, i rančeri su ubrzo zaposeli pašnjake i vode, mršteći se na
farmere koji su došLi poisle njih da pokušaju sa žitaricama
i sitnom sto:kom. Živom prometu u gradu očigiledno je dop-
rineo baš njegov položaj. Sve što je putovalioj zaustavljalo se
u njemu, snabdevalo namimicaima, čebadima, odećorn i mu-
 • k 'k 'k ŠE JN - k 'k 'k

ničijom, ili bi, ubeđeino solidnom zgradom n,a sprat i broj­

nim čuvarima zakona, ositavljalo novac u sei bamke, sigurniji
od bisaga sopstvenog sedla.
Nije se, međutim, sav novac ulivao u banku i džepove
trgovaca. Doibar deo ositaijao je u salunima za zaibaivu, sa do­
brim devojkama, osrednjom muzikom i lošim pićem, koji su
radili od ranog juira do mrklog mraka, u jeku sezone uveik
puni, a inače mračni i poluprazni. Vlasniciima nije smetalo što
su dobar deo godine jiedini gosti bili mešitani i vlasnici ima­
nja i njihovi momci iz oikorine, jer je vrtoglavi promeit u je-
een nadoiknađivao sve.
Naj'priisiojiniji od saluna u glavnoj ulici bio je nosujnnjivo
„Navaho” bar. Vlasnik Džon Haitavej, korpulentan, proćelavi
Irac, okrugllog, uvelk nas.mejanog lica i sa debelim sirebrnim
lancem za sat preko ispupčanog trbuha, o^čigledno je imao ra­
zvijenu maštu, jer njegov prag nikada nije prekoračio nijedan
Indijanac, sem onog maliog, drvenog na polici sa bocama,
kojeg mu je pre nekoliiko godina napravio jedan gost, koji
je izgleda imao premalo para za piće, ali dosta smisla za
rezjbaranje. On, jedini, nikada nije prodavao smućkane otrove
pod etiketom viskija, a i da je hiteo, ne bi miu palo na pameit
da njime služi sudiju, šerifa, lekara, bamkiara i uopšte sav
gradski kreni, koji je kod njega svake večeri igrao pokier ili
razimenjivaio novositi.
„Navaho” bar je imao prostranu prednju proistoriju, ne-
kolikio separea pozadi i šest soba na spratu za goste, koji su
za čistu posteljinu i mir želeli da plate po tri dolara za noić.
Klavirisita, sitan čovečuljak u crnom prsluku i beloij košulj'i,
prebirao bi čitavo veče po dirkama, a kada bi se temperatura
u sali podigla, pojavile bi se Allma Moreno, lepa Maksikanlca
sa glaisom preko očekivanja za ovaj kiraj u komie su koltoivi
proizvodili jedinu stalimu mutdku.
Bila je sredina septembra, kada je jednog tihog i ne pre­
topi og, sunčanog popodneiva u glavnu uiicu Flegstaf a ujahao
Sejn. Njegioivo oko iskusnog Zapadnjaka odmah je uočilo
razliku iameđu „Navaho” baira i ostalih saluna, i zato se on
bez oikilevanja zaaiistavio pred njim. Kada je sišao s konja,
da bi ga zavezao za prečku, nekiolikio dokonih građana, koji
Ku grejali kosti na sunou, razrogačili su oči. Nije se, ipak,
često dešavalo da pred sobom ugledaju tako markantnu fi­
guru, koja je odmah odaivala da je pristigli jahač nešto po­
sebno.
Sejm je, koiračajUiči, držao uspravno svojih dva metra vi­
 ■ k'k'k Š E J N - k 'k 'k

sine. laiko je poidosta prevalio tridesetu, imao je viitko telo I

široka, snažna ramena mladića, a na preiplanulom, bakarnom
licu visinski vajzduh urezao je samo one bore koge su diokazi-
vale njegov izgled odlučnog mušikarca. Hodao je elastično i
odavao je utiisali valiike, gipke maifike koja sve vidi i tačino
zna kuda će usmeriiti svoj odbrambeni ili napadaSki skok.
Bilo je nešto u njemu §to je upozoravalo IjU'de i gasilo im vo­
lju da se s njim upuštaju u una.pred rizične sukobe. Zato ga,
valjda, nikada niko nije napao sam, ili, ako je to činio, po­
starao se da mu priđe s oiružjem iza leđa, a to je reitiko uspe-
valo.
Nosio je samo jedan „.remiington”, smatrajući da j« to
dovoljno. Verovao je da se sve rešava sa prvih šesit metaka
i da bi drugo oiružje, aiko nije „vinčasterka’’, zadenuita u
sedlo, bilo samo suvišan badasit i dekoracija za zapiašivanje
naivnih.
Od ostaliih lutalica na konjima izdvajalo ga je to što je
ispod putne prašine uvek bilo pristojno odelo, što je sem na
sebi, i u glavi imao daleko više od ostalih, što je svojim op­
hođenjem, a ne novcem privlačio žene i što, najzad, uopšte
milje bio lutalica. Bio je isitovremeno i gonitelj i proigionjeni,
jeidan od. minogih kojie su velike aijikule sa mnoigo kapitala i
malo morala dovele na rub propasti, ali, jedan od rebkih koji
se nakon toga nije pomirio sa sudbinom, već je naistavio svoj'
rat sa banditiiimia čak i onda kada je iza njih već sitajao i za­
kon.
Danas u njemu više niko ne bi prepoznao Kristoiera
Sejna, dipliomiranog profesora istorije sa Harvarda, koji se
sa dvadeset četiri godine, oilisinuo na Zapad, ka uspehu koji
je kao fanitom tih godina lebdeo^ pred hiljadama očiju, zap­
ravo pred svima koji niisu kao sitni građani pnistajali da
sposobnosti. Sto su osećali u sebi, razmene za sitniš sigur­
nosti gradova na Istoku. Šanse da se u životu postiiigne nešito
veliko počinjale su tada zapadno od Miáisipija i rasle su što
se više priiMižavao snežnim vrhovima Stenovitih planina.
Mlaidi Kristoier Sejn se zaustavio u Kolorado Sip(ri)ng,sffl¿,
giradiću južno od Denvera, koji jie već postajao jednom od
najživljih posledinjih stanica pred vrletima koje je trebalo
savladati da bi se stiglo u „obećanu zemlju.” Sa skromnom
ušteđevinom kupio je dvoja kola i zapreigu, unajmio dva ve­
zara i pratioce transpoiiita i počeo da se bavi prevoiandštvom.
Prvo iz Denvera, a onda i iz udaljenijih gradova na Srednjem
zapadiu dowizio je noihu i odvozio oaio što se na tamošnjim
 ★★★ ŠE J N

tržnicama moglo dobro pmda.fci. Njegov posao polako je ras-

tsio, i on ga je proširio, počevši đa prevozi i putnike i poštu.
U gradu su ga cenili, i, kaiko to već biva, uskod-o je počeo da­
leko manje slo'bodnog vremena da provodi za kafanskim sto­
lom a sve više u razgovorima sa gradskim sudijom i njego­
vom skromnom i lepom kćerkom Junis. Sudija je bio udovac
i svu svoju ljubav preneo je na jedinicu, koja je rasla okru­
žena njegovom pažnjom i bogatom hiblio't&koni, koju je njen
otac preneo davno sa Istoka.
Kristofer Šejn imao je još jednu pasiju: lov. Ne toliko
zbog samog lova, koliko zbog lutanja okolinorn Kolorado
Springsa, koja je bila predivna: puna gustih šuma, zelenih
livada, prozirnih planinskih rečica i slapova, pod kojima su
se u zelenim jezercima mirne vode igrale srebrne ribe. Tu je
otkrio i razvio sv&ju sposobniost o kojoj dotle nije imao ni
pojma: postao je nepogrešivi strelac. Nije ni slutio koliko će
mu ta osobina biti potrebna u danima što su ga očekiva.li.
U gradu je bio još jedaaa-prevoznik, neki Herbert Cedvik.
Bio je to stariji oovek, sa više kola i osoblja, ali između njega
i Sejna nikada nije dolazilo do sporova, jer je posla bilo za
obojicu, i to sve više.
Zemldba Kristofera Sejna sa mladom i lepom Junis bila
je za Kolorado Springs već gotova stvar, a svadbena ceremo­
nija pitanje dana.
Oinda se u gradu jadnog dama neočekivniio pojaivio izve-
sni mistetr Sidni Blad, jedna osoba neprijalaie spoljašnositi,
nadmen i surov čovek. S njim je došlo još de-sBtak tipova,,
kakvi su do tada mimoilazili ovaj kraj, i za koje bi se čovek
jedino dvoumio da li au izašli iz jedne li druge kaznionice.
Dotični mister Blad posotio je šerifa i gradonačelnika
i potkazao pa<pire koji su potvrđivali da je on ovlašćeni pred­
stavnik prevo-zničke kornipanije „Vels Fargo.” Zatim je za­
tražio dowolu da u Kodorado Springi.=u osnuje stanicu.
Gradoinačelniik i šerif nisu pokazali preveliko oduSevije-
nje, ali. nisu ni imali prava da mu to zahrane. Tako se brzo
u samoj glavnoj ulici, kuća sa proisiTanim dvorištem, dota­
dašnje vlasništvo jednog ostarelog trgovca, koga su sinovi,
tada već imućni i uspeli građani San Franciska, zvali da se
preseli kod njih u Kalifom iju, skoro budzašto preselila u
vlasništvo koimpanije „Vels Fargo.”
Sidni Blad je ubrzo pokazao svoje pravo lice. Počeo je
tnalteme đa otima kilijentolu doisadašnjim prevo-zinicima, a onda
je jadnog dana došao prvo kod Cedvika, a zatim i kod Sejna,
 •k 'k 'k S E J N 'k 'k '^

nudeći im đa O'tkupi njihove komipanije. I Cedvik i Sejn su

ga odbili,' a Blad im je sa cinionam osmehoim predočio da će
uskoM sami pomuditi svoje firme za otkup, ali, da će onda
,,Vels Fargo” biti taj koji će diktirati cenu.
Ni Cedvik ni Sejn nisu ozbiljno shvatili njegovu pretnju,
dok jedne večeri, dok je Sejn sedeo sa sudijom i verenicom,
nije panično dotrčao šarifov iJomoćaiik i javio da njegova i
CedviJiova kuća gore.
Istrčao je kao bez duše, praćen sudijom i mladom Junis.
U građu je odjekivala zvonjava, a ljudi su u žurbi jurili na
mesto požara. Među njima je bio i predstavnik „Vels Farga”,
ali se nije mašio ni za jednu vedricu sa vo.dom, već je pos-
matrao s osmejkom na licu užasan prizor, dok su njegovi
ljudi, muvajući se na konjima, očigledno smetali građanima
u gašenju vatre.
Kada je Šejn uleteo u svoju zapaljenu kuću da bi poku­
šao iz nje da spase makar najnužnije stvari, za njim je po­
let el a i Junis.
Taj trenutak više nikada neće zaboraviti. U trenutku kada
se okrenuo, sa narnerom da joj dovikne da ostane napolju,
video je kako zapaljena teška greda pada pravo na devojku.
Nišita se nije moglo učiniti, čuo je samo vrisak i ostao opko­
ljen plamenom.
Sutradan se na njenom grobu zakleo da će se osvetiti.
Herbert Cedvik to nije miogao. Izgoreo je zajedno sa svojom
kućom.
Poslednje veče proveo je, ćuteći, kod starog sudije. Sedi,
pogureni Č0'\^ek gledao je nepomično pred sebe, a suze su mu
klizile niz lice. Više nije imao razloga da živi, i bio je sve-
stam toga. Kada je Šejn, dubolco u noć, ustao sudija ga p>o-
gleda i tiho, naprežući se, progovori.
— Celog života sam verovao da su pravda i zakon na
istoj strani. Izgleda da više nisu. Zakon, Krise, može da kaand
samo m.ale zločine, a veliike štiti. ^
Sejn je ćutao, a suze su mu navirale na oči.
— Mislio sam da sam sudbinu svoje devojčice stavio, u
sigurne ruke, Krise. Zeleo sam da mirno i zadovoljno sklopim
oči i da me sahranite ispod nekog velikog di-veta ianad grada-
A, eto . . . — su,ze mu prekinuše na trenutak gilas — eto* ne­
ma više naše Junis, Krise. Znam, ko je kriv, ali, ove drhitave
ruke ne mogu da mu presude. Zakon ne da, a piiškom ne
mogu.
Ja ću mu suditi — prošapuita Sejau '
 ★★★ S e j n ★★★

— Ono najdragocenije, §to sam želeo da ti dam, Krise —

nastavi stari sudija, gušeći se od bola — to više nemam.
Moigu ti dati samo svoj blagoslov. Noka te sreća pratti i naka
ti pomogne da ¡avrši;" j- f/dii.

★
Od te večeri prošlo je mnogo godi.n.a. Strah koji teora
krivca da prvi napada gonio je Sidni Blada da napusti Ko-
loirado Sprimgs i krene za Sejnom. A Šejm je udarao po
„Vels Fargu” gde god je mogao. Nije mogao da uništi to
čudovište od kompanije, ali su njegovi udarci bili precizni,
mumjeviti i oetavljali duboke tragove.
Luitao je od grada do grada. Kako je „Vetts Fargo” pleo
evoju mrežu, tako je on u njoj bušio rupe. Surovi život večLte
bor'be ostavio je tragove na njegovom licu, ali je u duši ostao
onaj,isti Kristoier Šegn, samo što više mije imao iluzija i ide­
ala. Umesto njih, uselEa se mržnja, a gorčinu je lečio krat­
kotrajnim avanturama sa lepoticama po salunima Koloirada,
Nevade, Arizone, Novog Meksika i Teksasa, gde je jednom
poverovao da je ponovo našao svoju Junis i novi zavičaj,
ali ga je sudbina grubo vratila u stvarnoisit.
U mnogo čemu se prilagodio ljudim a među kojima je ži-
veo. Ponašao se i govorio kao jedan od njih, navikao se na
duvan i oštra pića, stekao je brze reflekse i istančan in,stinkt
za postupke drugih. Postao je izuzetno izdržljiv, podnoseći
strpljivo i žegu i hladnoću i glad i umor. Akcije, koje je iz­
vodio, učinile su ga poanaitim i polako se oko njegovog ime­
na prela legemda kao i oko imena drugih čuvenih Zapad­
njaka.
Dok je on vezivao komja pred „Navaho” barom, praćen
radoznalim i zadivljenim pogledima, s drugog kraja grada
ujahao je u glavnu ulicu Flegstafa čovek na vitkom vrancu
plemenite pasmine. Bio je suviše elegantno odeven za oviu po-
liidivlju zemlju. Odelo mu je bilo od finog crnog šitofa, skro
jeno kao da ga je šio prvoMasni bostonski krojač. Bela, na­
brana košulja i somoteka mašna boje orvenoig vina potpuno
Bu se slagale sa tamnozelenim prslukom, oipšivenim crnim ve­
zom. Ispod omo.g „sitetisona”, na bledom, fino oibi'iikovanoim
licu isticale su se prodorne ledenoplave oči. Ako je Sejn po­
lako ulazio u legendu, ovaj čovek je to već davno bio. Na
ipuin prema daleko*j Sijera Nevadi, kuda je pošao da pod mi­
risnim četinarima, u tišini planiinskog jezera Tehoe nađe lelka
opakoj bolesti što je raizarada njegova pltića, kraauvli sa juga^
 'k 'k 'k S E J N 'k 'h k

iz dalelciog Tombstona, doMor Džon Heriri Holidej stigao je đo

grada, u kome je nameravao da nekoliko dama ostame, pre­
dahne i skupi snage za dalji put.
Stigao je pred „Navaho” bar i nepogrešivo zastao u tre-
nutiku kada se Sejn, sa ramcain u ruci, penjao ka sobi koju je
upravo ka;parisao sa pet srebrnih dolara. Preko lica mu je pre
leteo grč bola doik je silazio iz sedla. Ipak, on uspravno pođe
ka vratima bara, gurnu ih nogom i obre se u tihoj, polu-
mračnoj prostoriji. Dotače prstima oboid šešira u znak pozdra
va i ode do stola u uglu, kraj prozora prema ulici i sede.
Džon Hatavej se pomače iz svoje uobičajene poze za šan­
kom i priđe gostu.
— Do-bar dan, ser. Ser želi?
I to je bila karakteri-stika vlasnika „Navaho” baira. Od­
mah je zinao ko je džentlmen, a ko bitanga. I posluživao ie
samo one goste koj« je mogao da oslovi sa ser. Ostale je pre­
puštao svojim konobarima đa ih po volji posluže, ili izbace.
Jer, konobar kod Džona Hataveja morao je da ima obe naj­
važnije osobine: veštu ruku za posluživanje i iake in'š'ce za
slučaj gužve.
Dok podiže po.5led prema vlasniku.
— Bocu škotskog brendija i čašu.
Hatavej se trže od Holidejevog pogleda. Omda poniisli:
Prečista device, drugi izuzetan gost u toku pet minuta! Kakav
je to sabor Zapadnjaka večeras u Flegstafu?
On se lako nakloni i ode, ali ne do šanka, već nekud kroz
mala vrata iza pulta. Uskoro se ponovo pojavi, noseći u ruci
bocu, koju je pedantno brisao čistom belom krpom. Priđe
Doku, poikaza mu etiketu i pogleda ga upitno. Dok klimnu
glavom.
Hatavej otvoiri bocu, nasu gostu čašicu i reie značajno.
— Piće za specijalne goste. Šest dolara boca.
Dok uze čašicu, okrete je malo prema spoljnjem svetlu,
zaitim otpi gutljaj, osmehnu se i odgovori.
— Pogrešili ste, mister. Deset dolara je boca. KO'd Neli
Kešmen u Tombstonu.
Hatavej zinu od čuda. To još nije doživeo! Da neko pro-
, testuje, jer mu se učinilo đa je piće skupo, to se dešavalo.
Ali, da se neko buni što je piće jeftino . . .
— Kako vi kažete, ser. . . — promuca.
— Zeleo bih i jednu pristojnu sobu — nastavi Doik. — I
toplu kupku — dodade. — A poisle toga pristojan stek.
— Odmah, ser. Naravno, ser. Budite bez brige, ser!
 'k 'k 'k Š E JN k 'k ' k

Hatavej se .siilanjao i povlačio natraake ka pultu. Onda

pozva moinaica dade mu upute. Momak priđe Dokovom stolu
i upita.
— Va.š prtljag, ser?
— U bisagama je. — Dok se majši za džep i izvadi sre­
brni dolar. — I pO'brLnite se za konja.
Mladić se pokloni sa poštovanjem.
f — Odmah, ser. Budite bez brige, ser,
Bolidej se osmehnu. Ovde su ga u roku od dva-tri minuta
više puta oslovili sa „ser”, nego u proteklih godinu dana uku­
pno. Civilizacija ipak stiže, pomisli, i doli u čašu.
Zapali dugu crnu rusku cigiiretu, ali se zakašlja odmah
posle prvog dirna. Treba ato pre O'iići u Skvo Veli sinu mu
kroz glavu. Oisečao je da mu je dah sve kraći. Snagoau duha
nadoknađivalo je fizičku iscrpljenost.
Vaijat je sada u Dodžu, nastavio je da razmišlja. Sedi sam
u „Lo«g Breneu” i misli mu lutaju kao i memi. Dobar brendi
kao da mu je polako .smirivao kašalj.
Na stepeništu se pojaviSejn. Isbrijan i umiven, u čistom
odelu, preleteo je pogledom prazan lokiil. Za trenutak su mu
oči počivale na Doku, a onda naistavi da silazi. Priđe pultu
i upita.
— Možeife li mi reći gde je ovde lekar?
Dž'O-n Hatavej se počeša po glavi.
ii — Njegova kuća je na prvom sledećem uglu, a l i . . .
' — Sta; ali?
— On je oko podme otišao na jedan udaljeni ranč da po­
rodi ženu i ne verujem da će se vratiti pre jutra. Nije valjda
hitno?
— Prilično — promrmlja nezadovoljno Šejn. Izgleda da
sam uz put zakačio neku otrovnu, bodljikavu biljku i zag-
nojila mi se rana.
— Gde? — upita Hatavej.
— Na podlaktici. Nisam ol>račao paižnju za v.remejahanja.
Primetio sam da je loše tek gore u sobi.
— Ima ovde i jedan vidar. Nije izučen lekar, ali, ume sa
rajnama. Mogao bi on da vam . ..
— Meni ne bi mogao — odlučno odbi Šejn.
— Hoćete li dozvoliti da ja to pogledam? — začu se glas
iz ugla.
Šezn se osvrta i susrete miran Dokov pogled, koji ništa
nije kazivao osim spremnosti da pomogne.
10
 'k 'k 'k SEJN

KaTcve koristi od toga, ako niste lekar, m ister..

Sejn se osmehnu. — Uostalom, izdržaću. Nije me ujela puma.
Doli ga je i dalje mimo posmatrao. Nijedan mišić na
njegovom licu nije se jiokrenuo, dok je uputio sledeće pitanje.
— A šta mislite da sam, m iste r...
— Sejn. KristO'fer Sejn — odgovori Zapadnjak, želeći da
ovim predstavljanjem skrene razgovor. U svakom poslu ce-
nio je isključivo stručnjake, ali, nije želeo da uvredi ne­
znanca.
— U redu, mister Sejne.'Dakle . . .
Nije se znači moglo izbeći.
— Ne znam — priznade. Pogleid mu zape za Dokove
sjajne koltove sa srebrnom drškom. — U svakom slučaju,
rekao bih, bez uvrede naravno, da bolje baratate pucaljkom
nego hirurškim nožem.
. Dokove oči odjednom veselo zaigraše.
— Ja ne znam šta to znači i,izgleda.”
Na prikazuju, me verno
Ni moj ogrtač crni, niti ova
Uobičajena svečana crnina.
Jer sve bi se to moglo glumiti,
— Odrecitova poluglasno, pa odmahne rukom. — Izvi­
nite — reče.
— Nema razloga. Naprotiv. Dikcija vam je odlična.
— Molim? — sada je Holidej raširio ženice.
— Hamlet. Prvi čin, scena druga.
Nastala je tišina. Onda Sejn zavrnu polako rukav i priđe
Dokovom stolu.
— Žao mi je što sam pogrešio — reče tiho. — Obično mi
se to ne dešava.
— Ni meni — odgovori Dok — do maločas. — Brendi?
— Rado! — Sejn se osvrte, ali Je Hatavej već žurio s ča­
šom. Radoznalost u njemu narasla je do vrhunca i sav se za­
japurio od uzbuđenja.
Dok nali Sejnu piće i nazdravi mu.
— A sad da vidimo tu vašu ogrebotinu.

Pogleda pažljivo Sejnovu nadlakticu.

— Boleće vas samo dok zasečem, Zarašće brzo i neče vam
smetati. Dolazite iz Grand kanjoiia?
— Otkud znate — začudi se Šejn.
— To šiblje' nisam sretao na drugom mest« — objasni
11
 ''k 'k 'k SEJN 'k 'k 'k

Dok. .— Naravtno, vi čete me iizviniiti đok malo sebe i garde­

robu do<vedem u red. . . Upravo sam stigao.
Sejn je zadMjeno gledao za Holidejem, dok se ovaj pe­
njao na sprat. Dakle, tO' je Dok, p.omisli. O njCimu je slušao
mnogo tako različitih priča i sasvij-n suproinih mišljenja da je
od svega toga bilo vtI o teško sastaviti jedinog jedimog čoveka.
Stara garda Zapajdnjaka, poimiisli. Sve na njemu: inteligen­
cija, maniri, refleksi, bilo je ekstra klase. Oiseitio je odjednom
zahvalnost prema sudbini što mu je dodeiila jedno takvo po­
znanstvo, o kome nije ni sanjao.
Nali sebi još jednu čašicu. Oseti poštovanje prema vlas­
niku bara koji za specijalne goste drži i ovakvo piće.
Napolju se spuštao sumrak i Hatavejevi moimci upališe
u baru svetiljke. Šejnove miisli odlutaše do Junis. Nikada se
mije vratio. Sada oseti čežnju za Kolorado Springsom i od­
luči da prvom zgodnom prilikom ode na seveir. Tamo je pro-
živeo svoje najsrećnije dane, dok ga zla kob nije naignala na
ovo luitanje bez kraja.
Najpre je stigao klarvirista, pozdravio se sa Hatavejem i
seo za sto rezervisan za njega i pevačicu. Jed^n momak mu
priđe i stavi pred njega priboT za jelo. Klavirista je očigledno
želeo da večera na miru. Doonije za to sigurno neće imati
vremena.
Dok Holidej se pojavi na vrhu stepeništa i dade znak
Sejmi da se popne. Šejn uze bocu i čaše i krenu gore. U istom
trenutku otvorila su se vrata i ušli su prvi večernji gosti.
Bilo je gotovo brže nego što je očekivao. Kada je ušao u
Dokovu sobu, instrumeniti su već bili spremljeni. Dok munje­
vito proseče zagno.jeno mesito, očisti ranu i stavi melem i
zavoj.
— Tako — reče zadovoljno — a sada možemo na večeiru.
Ja sam prilično gladan. A vi?
Sejn se osmehinu.
— Kao, vuk.
Kada su sišli, Hatavej ih je ličnio odveo do stola za ko­
jim su i ranije sedeli. Bar je već bio skoro pun. Osećali su na
sebi ispitivačke poglede, ali se nisu osvrtali.
■'^ečera je bila izvrsna. Odnekud je stigla na sto i boca
francuskog vina, prilično retka u ovim fcrajevima. U jednom
trenutku, srknuvši tečnost žuitu kao dukat, Doik primati.
— Sve izgleda tako savršeno u redu, da to već počiaje
da me uanernirava.
— Niste valjda sujevemi? — upita Sejn.
12
 S E JN

— Ne, ali iz iskustva zmama đa se najveŽe gužve doga­

đaju obično posle tako savršenog sklada.
Za većim oikragilim stolom, desno od njih, poiSeo je po­
ker. Na jed'noim od četvorice igrača videlo se da je šerif, jer
m u je na odelu blistala zvezda. Za ostalu trojicu samo se mo­
glo pretpostaviti da su takođe ugledni građani Flegstafa.
Klavirista, koji je dotada svirao poznate kaubojske balade,
zastao je, prebirajući nevezano po dirkama i čekajući oči­
gledno Almu Moreno da siđe iz svoje sobe. Za ostalim sto­
lovima sedeli su mahom građani i rančeri, a sasvim u dnu su
tri bradaita momika pila viski i nešto bučno raspravljali, ge­
stikulirajući rukama.
— I šta ste zapravo vi? — upita Dok Seijna.
šejn sleže ramenima. '
— Sad, zapravo, više i ne ziñam §ta sam. Istorlíar, pre-
vozinik, osvebniik, desperados, sve poimalo. Kad takve ljude
kao što smo vi i ja, sudbina odjednom iabaci zi koloseka, on­
da je njim a teUko da nađu neki doivoljno oabiljan razlog da se
u njega ponovo vrate.
— To osećamje mi je po'znato — Dok je zamiSIijetno vrteo.
čašu u ruci. — Iz počeitka sam namemo samog sebe pretva­
rao u matu za banditske revolvere, ali, kao što vidite — on
se osmehnu — meci me zaobilaze. Dok nisam upoizinao Va-
jata Brpa, vodio sam prilično besciljan život. Tako, od danas
do sutra. Od jedne partije pokera do druge. Od jedtne puc­
njave do druige. Nisam cenio svoj živoit,.pa nisam ni tuđ. —
Izvadi iiz džepa zlatnu tabakeru i ponudi Sejna. Zatim, pri­
paljujući obojici, nastavi.
— Nikada nisam pucao prvi. Ali sam se trudio da budem
efikasan; Tako sam malo proradio zločinački soj, ali, ta vrsta
Ijiudi se uvek brzo ponovo namno-ži. . . — KroiZ plavičaeti dim
gledao je Almu, koja je upravo počela da pava jednu senti-
menitailniu meksikansku pesmu. — Posle, uz Vajata, prihvatio
sam njegov način boirbe, a i vratio sam svojoj omiljenoj za­
baci: razmišljanju, o svemu i svačemu. Naravno, protivnika je
najlalkse iabaciiti iz borbe ako ga ubiješ. Ipak, ja to sada či­
nim jedino alko nemam izbora.
— Ja obično nemam izbora — promrmlja Sejn. — Više
nama čiste borbe. Sve su redi dtvoboji, a sve češći sitrelci iz
zasede.
— D a . . . kgleda da site u pravu — odgovori Dok. Onda
se odljednom nasimeja,
— Znate šta sam pomislio? — reče. — Da smo vi i Ja
13
 • k 'k 'k SEJN - k 'k 'k

verovaitmo poslednji obrazovani ljudi sa revolvsrim?». Ovi što

sada dolaze sa diplomama već se bave svojiim prvobiitmim po­
slom. Za dvadesetak godina od svega ovog oko nas ostaće
samo legenda. Možda će neki od najpoznatijih saluna pretvo­
riti u miuzej i to je sve.
~ Kada čoveli postane nesrećan, neće više imati gde da
se skloni — zaključi Šejn rastuženo.
— I psvačice su bolje nego ranije — primeti Đok, ne ski­
dajući pogled sa Alme.
— Dopada vam se? — upita Sejn, opazivši Dokov pogled,
j — Podseća me na jednu drugu ženu.
— Mene na tu drugu ne podseća nijedna — prošaputa
Sejn.
— Samoća nije najbolji lak — Dok zapali drugu ciga­
retu.
— Pogrešno ste me razumeli — odvrati Sejn. •— Ja se,
naprotiv, dobro zabavljam, ali ne uporeaujem.
Odjednom se otvoriše vrata i u bar upadaše petorica
prašnjavih momaka, dosta zapu.štonih i očigledno žednih.
Stadoše uz pult. Najstariji, očito vođa, tresnu pesnicom po
pultu tako da je sve zazvečalo.
— Krčmaru! Bocu pića i čaše!
i Hatavej se namiršti, ali se uzdrža i samo upita.
— Zašto gospoda ne bi sela za onaj slobodan sito? Tamo
iemo ih odmah uslužiiti.
— Ne lupaj, matori! — iskezi se vođa. — Ja 6u da pijeim
gde ja hoću. Jasno?
Vlasnik bara ućuta. Ispravno je prooonio da njegova dva
pomoćnika niisu dovoljna za dirukčiji ra^ovoir sa pridošlica-
ma. On stavi boou na pult i poiređa čaše.
— Tako vidiš! — zabrunda galamdžija. Onda se okrete,
opaai Almu i povika.
— Hej, lutkice, dođi ovamo!
Šerif, po kome se videlo da mu se u duši kuva, složi
karte na sito, ustade i prihližii se puiltu.
— Znaš šta — reče. — Povedi svoje momke za onaj sto
i ne smetaj drugim gostima, ili se preseli u neiku bučniju ka-
fanu. Takvih ima i levo i desno od „Navaho” bara.
— Gle, gle — podsmehnu se pridošlica. — Zvezdonosac
Se kočeperi.Je li? — on uhvati šerifa za rever. — Jesu li u
ovom Sugavoin Flegstafu svi takvi?
U prvi mah za ostalim stolovima nastade tišina. Cak je
14
 'k 'k 'k Š E J N - k 'k 'k

i Mavirilista prestao sa svirkom. Onda se zaSu škripa sitolice

odlučain glas:
— Niisu svi, ali ima ih još.
Pogled na Sejnovih dva metra visiine za trenutak je po­
kolebao izazivača. Onda je, sigurno sabrao dva i dva i zak­
ljučio da je jioš uvak jači. Zato odgovori-
— Oh, oh! Mali je slušao mamicu, pa je porastao veli­
k i . . . v e lik i. . . — Onda odgumu šerifa, izvadi revo'lver i »k-
rete se leđima prema šanku.
*— A sad dosta šale I Ko me Još bude ometao, neka prvo
naruči saniduik za sebe!
Niko sem Sejna nije ni primetio mali blesaik ođ mesta
gde je sedeo Do,k. Tek, u siedećem trenutku napadač više nije
držao revoilver u ruci. Zbunjeno se osvrtao, a onida urliknu.
— E, sad ću ovu jazbinu da prevm'em na gilavu!
Ohrabren neočekivanom pomoći sa strane, šerif munjevi­
to iavuče okružje i uperi ga grmalju u stomak.
— Nišita ti nećeš da prevm-eš na glavu, nego ćeš da po­
kupiš svoje moimke i da ih izvedeš odavde. . . zauvek! Hajdel
Ne volim da čekam!
To kao da je imalo efekta. Momci se okrenuše. Na izlazu
njihov vođa prooedi.
— Srešćemo se mi još!
— Uvek isto — sleže šerif ramenima. Onda se obrati Sej­
nu i Doku. — Zahvaljujem vam na pomoći. Šteta bi bilo ža
Džonov lepi lo k a l. . . Zapravo, igrate Id?
Dok se ljubazno Oismehnu.
— Ne, hvala. Ja to skoro i ne umem.
— Šteta! — Šerif ga je gledao sažaljivo. — Ali, mogli
biste da posmatrate. Covek tako najbolje nauči.
Sejn se uzdržavao da ne prsne u smeli.
— Stvarno, Dok! Zašto ne iskoristite priliku da naučite
koji dobar trik?
— Ne vredi — nastavljao je Dok da se zabavlja na svoj
način. — Meni taj poker jednostavno ne ide u glavu. Zao mi
je.
— Kako hoćete. U svakom slučaju, drago mi je što smo
se upoznali. M i... čekajte! UopSte se nisimo upoznali. — On
pruži roku. — Ja sam Herbert Meklaren.
— Džon Henri Holidej — reče Dok svoje pravo ime. —
Zubar.
“ Šteta Sto ste na proputovanju — reče šerif. — Ovde
bi za vas bilo dosta poc.U. A vi? — obrati se Sejnu.
 'k 'k 'k Š E J N - k 'k 'k

— Kriistofer Sejn. PreroaniUč.

— Za svojiu struku dobro barataite oružjenv^, — primeiti
Seirif.
— Taiko se najlakše ostaje živ — osmehimi se Sejn.
— Da. limate p r a v o ... Gde smo stali? — okrete se šerif
partinarima.
Poker se nastavio.
— Kada nastavljate put? — upiita Dok Sejna.
— Ujutru rano.
— Onda bolje da se sada poadravimo. Verovatno ću su^-
tra spavati duže.
— U redu, Dok. Hoću da zrnate da sam srećan šito sam
vas upoizmao.
— I meni, mister Sejne, bilo je ovo jedno od retko pri­
jatnih večeri. Ne zaboravite da suitra promeniite zavoj.
— Neću.
— Idete na jug?
— Da. U Silver Siti.
— Desetak dana jahanja.
— Tako, otprilike.
— Ja ću pokiišati da malo dovedem u red svoje zdrav­
lje. Znate gde je jiezero Tehoe?
— Znam. Na Sijera Nevadi.
— Dabome. Tamo, u Skvo Veliju, ima jedan lep planinski
hotel. Naimeravam da ostanem duže, pa ako vas puit na­
nese . . .
— Voleo bih, Dok.
Cutali su neko vreme. Onda Sejn ustade i pruži ruku no­
vom prijatelju.
— Do viđenja, Dok. I srećno!
— Do viđenja, Krise!
Sejna kao da je proitresla struja. Znao je da je to pečat
prijateljstva koji se lomi samo životom.

Krenuo je u zoru. Grad je bio tih. Na istoku je nebo bi­

lo bledoižuito. Sejn je pustio konja da ide hodom. Znao je iz
iskustva da i životinji treba nekoliko kilometara dok uhvati
ritam. Sita me to vuče u Novi Meksiko, pitao se. Nije zapravo
znao ni sam. Verovaitno je hteo naprosto da se malo izvuče
is ovih surovih planina. Seti se Alme Moreno. Da. Tamo će
sigurno naći neku cmokosu lepoticu da zaboravi na sve.
16
 - k 'k 'k Š E J N - k 'k 'k

Pogirešio je što se tiče boje kose. Ali to ovde, n.a izlazu

iz Flegstala još nije znao.
Put je prevalio za deveit dama. Uz puit nije tiipao n i u ka­
kvu gužvu. I sam se čudio koliko je ova jesen na Divljem zar-
padu mirna sezona. Ali, zaito je u, KliJtonu saztnao' da ne-gde
iza njega,, sa danom zakašnjenja, trči zaprega „Vels Farga”
i nosi u sanduku platu za rudare. Ispričao mu je to uz piće
jedan neoitarijan, sedi čovek.
— I zašto vi to piričate baš mani? — upita ga siumnjičavo
Sejn.
. Pričam svima, prijatelju. Namemo.
— Zašto?
— Zato što računam da će nekome zaipeiti za ako taj no-,
vac. Srce bi mi zaigralo da neko „Vels Fatrgu” pusti krv.
— šta vam je ta kompainija sikrivila — počeo je Sejn op­
rezno da se raspituje. Nikad ne znaš na štta m'ožeš da naletiš,
pomisli.
— Ne sam.o meni, mister — jeOmu stari. — Svima, koji
imaju imanja od Silver Sitija do Deminga. Upropastili su
nas.
Sejn je polako, reč po reč, saznao od sitaroig sve. Sada je
znao za.što je krenuo u Silver Siti. Predosećanje ga nikad n i­
je izidalo.
Kada je ponovo pojahao, pomisli: E, pa, gospođo, Sejn će
se postarati za doitarodošliou!

Stigao je pre zalaska sunca. Smestio je stvairi u soto-u i si­

šao da popije piće. U bolu je sedeo jedan mladić, koji je ubr­
zo po njegovom dolasku izišao. Sejn na to nije oibraćao paž­
nju. Hoteil je mesto gde ljudi sitalno ulaze i izlaze.
Posle izvesnog vremena uđe jedna izazovna plavuša, na­
ruči piće za pultom, zaitim odmeri salu i uputi se sa čašom
u ruci pravo prema Šejinu,
— Slobodno? — upita ga i poigdeda na sitolioa.
Sejn nikad nije odibijao žene.
Plavuša sede.
— Prilično je dosadno danas — reče.
— Ne anam — dovraiti Sejn. — Tek sam došao, pa nisam
imao prilike da upoređujem avaj dan sa prethodnima u Silver
Sitiju.
— Upravo to me kod vas i zanima — plavuša je igrala
otvorenim kartama. — Ako biste hiteU da laačas diođeite kod
S Sejn 1 M
 ic - k it: Sejn 'k 'k 'k

mene u sobu, čuli biste jednu reSeaiiou koja vas ne bi osta­

vila ravinoduSniirn.
Sejn je pre svega želeo da se odmori i dosta mu je biio
svih rečenica na ovom svatu. Ipak, pošto je računao da je to
najkraći način da je se otarasi, on pristade.
Ušli su u sobu. Plavuša sitade naspratm njega.
I — Dakle? — upita Šejn. — Koja je ta i-ečenica?
j — Deset hiljada dolara u zlatu.
Glas je ostao da lebdi u sobi. Ne samo ziboig cifre koja je
izgovorena. Glas je bio tih i baraunasit i više je mamio nego
što je nudio.
Na mladoj vlasnici toga glasa pogled se mogao spokojno
odmarati. Ali, samo pogled. Sejnu je to odmah bilo jasno.
Suviše je samosvesli i proiračunatoisti bilo u tom sklajdmom
telu da bi se uipustilo u neku avanturu tek tako.
— Ledi kao da me je očekivala — procedio je opreeKio
kroz zube.
— Pa čemu to zaiključujete?
— Tek sam jedan sat u Silver Sitiju. Premalo da me iz­
nenada opaziite, a još manje da vara to da nefcu ideju.
Ko je, do đavola, ova plavoikosa vešitica? Lupao je glavu,
a od toiga mu je uvek postajala tesno u sopstvenoij koži.
— Posao je brz i jednoistavan. — Osmeh na njenom licu
»u polako hladio. — I, kao^ .čito sam reikla. . .
— Deset h ilja d a ... — ponovi Šejn njemu ponudu kao na­
učenu lekciju.
— Ili tame u leđa — čuo se muški glas iz pozadine.
Sa koltom u futroli šanse su bile ništavne, i zato se Sejn
nije ni okrenuo.
— Argumenti su vam sve ubedljiviji.
Safkastičam dvoboj rečiana bio je sve Sto mu je preostalo.
Zato je odmah nastavio.
— Očekivao sam da ćete se prvo predstaviti čoveku kome
nudite da vam bude partner. A i onaj momak iza mene ve-
rovatno je kršten.
— Radoznalost nije uvek zdrava, mister.
Dama je očigledno bila dorasla sivakoj situaciji.
Vampir, zaključi Šejn, a ne veštica. Pijavica s anđeoskim
krilcima. Dujgokosa vila s otrovnim zubom.
— Još uvek mi niste rekli o kakvom se poslu radi — bio
je uporan.
— PoStamaka koia. Sutra ih o«čekuju u gradu i Ja protiv.
 - k 'k 'k ŠEJN - k 'k 'k

toga nemam nižta. Naravno, pošto prethodaio skinete jedajn

sanduk sa njih.
Poštans'ka kola . . . sanduk . . . Sejn saimo što nije prsirmo
u smeh. Ista ko'la i isti sanduk zbog kojih je i on došao u
Silver Siti. A u sandtvku brat bratu sito hiljada dolara! Nad­
nice za kopače u rudnicima, grada i okoline. Novac koji „Vels
Fargo” prevozi i za koji jaimči.
Do pre nekoliko minuta je bio isključivo njegov sanduk.,
I otkud sad ova zmija otrovnica u njegovoj kombinaciji?
— U red'U, ledi, ubadidi ste me.
Zenice su joj se sumnjičavo suzile.
( — Tako brzo? — Nije se moglo razaiznati da li je u nje­
nom glasu bilo više ironije ili nepoverenja.
— Vi, draga, a ne kolt iza mo-jih leđa — smeškao se
Sejn. Ponovo je vladao situacijom. — Posao sa vama pravo
je zadovoljstvo.
Izraz njenog lica nije govorio da li sujeta lepe žene pre­
vagnula nad prevejanoišću. Šejn se nadao da jeste. Zato je od­
mah produžio nemamo i samouvereino.
— Recite tom dečaku iza mene da svoj tO'p može da sklo­
ni i da nesitaine.
Sada je u njega gledala divlja mačka.
— O kej, Džek, čuo si. Možeš da ideš.
— Zar ne bi bilo bolje da ja ipak . . .
— Gubi se! — glas joj je bio ošitar kao fijuk biča.
Ćulo se škljocanje brave. Vrata i^^a Sejnovih leđa su se
zatvorila.
— Izgleda da ovde vi nosite paatalone, medena.
— Ne nazivajte me tako — odvtratMa je Ijutito. -r- Ja
nisam vaša „medena”.
Njene mačje oči su ga prezrivo odmeravale. Bilo mu je
potpuno jasno šta on za nju predstavlja. Revolveraša i ban­
dita, skitnicu, eto šta. Uostalom, nije se toime ničudio. Već
davno. Jer, bio ga je takav glas. A taj glcs je uvek stiza« u
svako šugavo mesto aia Zapadu pre njega. Taj glas su pre Sve­
ga širile novine, i one loikalne i one veće, a da ne govorimo
6 „Vels Fargiu”, kompaniji za koju je on uvek predis>tavljao
crvenu maraaniu. Naročito zaSidnija Blada, šefa obezbeđe-
nja ove firme, za koju bi se moglo reći sve pa.’e nego da je
bolećiva i senitimentalna.
Glas žene prenuo ga je iz razmišljanja.
— Znate li gde se nalaze Đavolje bodlje?
Sejn potvrdno klimmu glavom. Još kako je dobro pozna-
U
 ■ k'k'k Š E J N - k'k'k

vao to mesto! Toliko dobro đa je upraivo njega predviđeo za

svoj prepad na poštanska kola. Zato je skrenuo pogled da ga
ne iada smešak koji mu je izidajnički lebdeo nad usnama.
— Suitra popodne tuda će proći kola — nastavila je že­
na poslovno is uverenjem 'da je uvodni deo razgovora bio
dovoljan i uspešno okončan. — Pratilac koji će sedeti kraj
vozara zove se Sol Henli. On nije običan pratilac kola, ako
vas to zanima, a bilo bi po vas zdravo da vas zanima. Sol
Henli je član specijalne ekipe „Vels Fargovih” revolveraša.
Sem toga, u kolima će biiti i Vil Krek, o kome ste vercivaitno
već nešto čuli?
I Cuo? Nebesa, ala O'va žena ima smisla za hixm&r!
1 Vil Krak!
Sedam ljudskih života na savesti i uveik dokazana sa-
moodbrana. A li poslednji put, u Bafelou, nešto se za dlaku ni­
je poklapalo i mister Krak je već imao solidnu omču oko
Vrata. Onda je naišao Sidni Blad i bukvalno ga skinuo sa ve-
šala.
Od onda ovaj hladnoikrvni ubica jaše za ,,Vels Fa.rgo” ili,
bolje rečenO', za Sidnija Blada.
Zaiivalnoist nije, naravno, bila osnovni razilog ovakve Kre
kove ođluike. U pitanju je bila obostrana računica, koja je za
Vila Kreka zaiačEa pat stotina dolara meseono, i premije za
uispeh.
— Nadam se da ćate uspeti.
Plavokosa zavodnica, gledala ga je kao što se glada ra­
sno grlo.
— Pričaju prava čuda o vama — nastavila je nešto mek-
Se. — Poda sam, naravno, bacila u vodu, ali, i s onom drugom
polovinom morali biste izaći na kraj sa Henrijem i Kretkom.
Vozara, jasno, ne računam ni u šta.
— O kej — saglasi se Sejn. — Samo još jadno pitanje,
ledi. Zašto stvar ne izvadate sami? Ušitedeli bisite dosta para
na taj načim.
— Već sam vam rekla da ste suviše radoiznaJi, Sejne —
odraza blondina. — Uositalom, moje virame za razgovoa: je is-
teMo. Do viđenjal

Sejn se pemjao mz stepenice „Silver Džajenta”, naijiottme-

nijeg hotela u graidti. Kotraci na bogatom tepiiiu nisu se čujli.
Mozak mu je ra < ^ giroaničavo.
30
 ŠE JN

Nije uspeo da vidi momka koiji je držao revolver uperen,

u njegova leđa. Jedino što je saznao to je da se klinja zove
Džek. A plavog vampirici nije znao čak ni ime. Jedino u šta
je bio siguran, da je predviđen da za njih vadi ketstenje iz
vatre, samo je podstaklo njegovu radoanalost.
Zato se i vratio u ovu luksuiznu kućeriinu.
Istina, uz put je poslagao, dosta kockica. To goloibrado
moimče s pucom biilo je očigledno samo pomoćno oisoiMije, malo
veimo štene. Sam toga, koliko je on čuo, bande se ne bave
ianajmljivanjem drugih re'\(olveiraša. Bar ne ove bande u
Silver Sitiju i sličnim jazibihama Zapada. Sve ga je to navo­
dilo na zaključak da je ledi „Zvečarka” solista. Došavši do
tog zaključka, isitoivrememo je stigao i do recepcije i naviJk-
nutim pokretom putnika lupio .dlanom o zvono na pultu.
Iz hrastovih vrata u pozadini pojavi se suvonjavi čove-
euljak i pogleda ga kroz debela stakla naočara, temeljno na­
sađenih na dugački, šiljati nos.
— Goispodin želi?
— Broj četrnaest na p.rvom spraitu. Možete li m i reći ko
stanuje u toj sohi?
Svetloipilave oči recepcionera izigledale su buljave i vod­
njikave. Čovečuljak je tako reći kolutao njima, dok je odre-
čno odmahivao glavom.
— Broj četrnaest ste rekli, ser? Soiba je trenutoo slo­
bodna. Ako je želite . . .
— Polako, stari — prekide ga Sejn. — Mara da Je nes­
porazum. Soha je sasvim sigurno izdata.
— Ne, ser. . . nije, ser. Evo, urverite se sami!
On doturi Sejnu bnji,gu gostiju.
— Vidiite da nikog nema u njoj!
Sejn prelista na brzinu zadmje dve sifcrane.
— Zaista nem a. . .
— Eto vidite!
— U knjizi, mislim.!
On pogleda u plafon i huJktnu.
— Do vraga — omače mu se kroz ziuibe.
— Kaiko rekoste, sea*?
Sejin ne odigovori. Pogleda s^umaiijaičavo oko sebe, pa iisifer-
ča uz stepienice. Još zadihan stiže do vrata kiroiz koja ga je
pre jedva pola salta ispratila plaivofcosa. Pirdttiisniuo kvaiku. Zai-
ključano. Pogileda na broj iznad vrata. Sve se silagalo, i ni­
šta nije bilo u rediu! Lapo ga Je naisanikala ta „umiljata” aj-
kulal Zalkiucao Je, ali ianiuitira se mije čulo ništa. Naglo se od­
31
 'k ' k ' k ŠEJN k k k

luči i zaleti se telom, ali je brava izdržala. Tek pri drugom

naletu vrata uz prasak i lomljavu popustiše.
Sejn S8 Oisvrte i opsova,
i Soba je bila prazma.
Tek se sada setio da ni malopre sobanije odavala utisa
da neko u njoj stanuje, ali, on prvi put nije tome pridavao
anačaj.
Proikleti stari trik!
Sejn se i nehotice nasmešio. Počeo je da ceni tu blon-
dinu koja je uspela da ga bukvalno upredne u svoja kola, a
da pri tom ne oistavi ni traga za sobom.
Poiako siđe niz stepenice. Čovečuljak ga je podozrivo
merio. Sejn zavuče ruku u džep i nekoliko dolara zazveča na
pultu.
— Bojim se da je brava na broju četrnaest postala neu­
potrebljiva. Nadam se da je ovo dovoljna nadoknada, za nju.
— Cuo sam loim, ser — mrmljao ječovečuljak, mršteći
se.
— Okej! Nema ražloga za nespora.zum.
Smeškajući se, Sejn položi još pet dolara na pult i zagle­
da se recepcioineru u oči. >
— -Svetloplave kase i otprilike ovakvog stasa.
Sejnove ruke opisaše po vazduhu dve krivudave linije.
Zatim se nalakti na pult i pogleda ponovo čovečuljika s išče­
kivanjem.
Mora da je ovde. U nekoj sobi ili možda apartmanu, Pre
pola sata je još bila tu.
Mali čovek je treptao i belo gledao u Sejna. Zatim ja
file©nuo ramenima.
— Zao mi je, ser. Zaista mi je veoma žao, ali, takva jed­
na ledi, kakvu ste malo čas opisali, ovde zibilja ne po.-stoji. Da
je tu, ja bih to morao da znam.
Sejn je uvideo da je dalji razgovor bespredmetan. Zato
odmahnu rukom.
. — Onda ništa, mister. Hvala.
■ Okrete se i napusti „Silver Džajent.”
Uđe u salum. na suprotnoj strani ulice i namesti se za sto
kra>j prozora, odakle je imao izvrstan vidiik na ulaz u hotel.
Moižida mu ta sovuljaga preko nije htela da kaže istinu? Možda
ga je ona zvečarka tako podmazala da Sejnovih nekoliko do­
lara nije bilo dovoljno da mu otvore usta? Raizmotrlo je po-
iaiko «ve »ncgiiaoosti i oa kraau ipak poverovao da recepci-
n
 ★★★ Š E J N ★★'A''

oner zaista nema pojma. Ipak je čeikao za tim stolom puna

tri sata, ali, niko nalik na plavu lepoticu nije ušao u hotel.
Uostailoim, ako ne pre, sutra kod Đavoljih bodlji sigurno
će je videti. Doći će po lovu, to je van suimnje.
Sto je više razmišljao, sve mu se manje dopadala cei a
stvar. Sm.aitraju ga dovoiljmo doibrim da zaustavi poštanska
kola i pred nosem dvojice takvih pucaroša po-čiisti sanduk sa
novcem, a istovremeinio ga • smatraju i dovoljno ¡glupim đa im
posle taj novac preda za nešito sitmiša.
Nešto tu nije štimalo, ali šita, to joiuie Ui?peo da atikrije ni
posdfe toećeg viskija^ ' ,

Opazili SU' jedan drugog u istom trenutku. Gorostavni

šef obezbeđenja „Vels Farga” zastade kao ukopan, tako da su
dva njegova pratioca naletela na gazdu. Biii su to dugonogi,
mršavi momci hladnog i mračnog pogleda. Bravi tipovi po
ukusu Sidnija Blada. Nazivao ih je svojim „vukovima.” I
zaista, bili su vukovi. Momci koji su kao po konopcu hodali
ivicom zakona. Kada bi izgubili ravnotežu na pogrešnu stra­
nu „Vels Fargo” ih je vadio iz ralja zakona da bi ih ščepao
u svoje.
— Sejn! — prO'Cedi Blad. Pomoćnici su stajali kraj nje­
ga i keziili žute čeljusti.
— Helou, Side — Šejn je progovorio već smireno. U me­
đuvremenu, u magnovenju je procenio ljude u salunu koji su
ga okružlivali. Među njima je sigurno bio^ dobar broj onih
koji bi rado naplatili prem'iju od kompanije. To im se čitalo
sa lica. Kada je Blad izgoivorio njegovo ime, nastao je tajac
i svi su se netremice zagledali u njega kao u progoinjenu div­
ljač.
Počeli su da se tiskaju u polukrugu oko njega.
— Kakav srećan slučaj — brundao je Blad, približava­
jući se. Telesna garda se prilepila u.z njega.
— Za ovim tipom je raspisana poternica, ako se ne va­
ram, mister? — povika jedan od ljudi koji su užagrenih oči­
ju buljili u Sejna. — Tko vam je poitrebna pomoć, računajte
na mene!
. — Na mone takođe! — poviik^i su još neki.
— Hvala, džemtlmeoai — mrmljao je Sixini Blad sa ne-
' 23
 ★★★ Š E J N ★★★

skrivenim trijumfom u očima. — Ja mislim da će mister

Sejn biti rado moj goist.
— Otkopčavaj le, ali levom! Desnu poidigni! — naređi­
vao je u međuvremenu jedan od Bladovih telohranitelja.
Zvao se Rodžer Timibi i iziglledao kao izgladnela vrana. Sva­
ki čas je fiuvo kaš'Ijao, što je bio očigledan anak da mu pluća
nisu u redu. Sejnu to, međuitim, u ovom trenutku nijt; ni­
malo moiglo da pomogne.
Drugi se zvao Bil Šnajder. Cutljiv i glaidaik kao jegulja,
bio je pravi tip i,z koga je dopirao hladni dah smrti.
Sejn je zmao da je iznad njega veliiko stakleno okno, i
razmišljao je da li da riziku je sikok kroz njega. Ali, brzo je
došao do zakIj'Ulöka da po'stoje jednostavniji i lepši načini sa-
moubistva nego liipsati izrešatan na gomili srče od stakla.
Beiz reči podiže desinu ruku i levom oitkopča pojas sa re-
voilverom. Gomila u salunu posmatrala ga je podsmešljivo.
— Zašto ga odmah ne obesimo? — predloži jedan pre-
duzimijivko sa baburom oitečenom od viskija. Hor hajkača,
£ odo'bravanijem proprati predlog.
—’ Ckii mi se da ćeš još biiti srećan i do bliskog groba
zahvalan meni, ako te izvučemo oidavde — oihrati se Sidni
Blad Sejnu. Zatim dade mig dvojici svojih momaka, koji se
priljubiše uz uhapšeni,ka i prolkirčiše put do izlaza.
Ekspozitura „Vels Fairga” nalazila se na oko sto koraka
odande, s druge strane glavne ulice. Bila je to jednostavna
jednosipratnica sa velikim dvoirištem za kočije i štalom. Tu
»u do.veli Sejna, odvukli ga u podrum i zatvorili ga u ostavu,
zalluipivši za soibom teška vrata od balvana.
Voda, ikomad hleba i smrdljiivo ćebe, to je bilo sve Sto su
imi dali.
— Ujutru, čim šerif Veber buide imao viremiena, sas.taće
se sud — saopšti mu. Sidni Blad s izraizom zadovoljs-tva na
licu ,pre nego što je zamandalio vrata. — Ako sve bude išlo
kako treba, još pre zalaska sunca Ijuljaćeš se na grani.
Jednoig od revolveraša ostavili su da čuva stražu ipređ
vratima. Sejn ga je čuo kako koirača po podrumstkom hodnika
tamo-amo.
Jedna kotso probijena rupa za provetravanje bila je je­
dina Sejnoiva veiza sa spoljnim sv«tom, i on je počeo da. se
brine. Manje za sivoj život, jer nikad nije gubio nadu da će
i u najtežoj situaciji naći neki ialaz, a viže zatto da se u pravo
vreme ne nađe kod ĐavoOg'ili bodüjjL
a
 ★★★ Š E J N ★★★

Blago škripanje probudi Sejna iz dremeži. Ni po 6emu

nije mogao da zaključi koje j e , doba dana, ali je pretpostav­
ljao da su proišli sati od kako čuči zaključan u ovoj mračnoj
rupi.
Odjednom se potpuno razbudio. U prvi mah nije verovao
soipstvemim očima. Miisil'io je da mu se pri čkiiljavoj svetlosti
zarđale lampe na zidu sve to piriviđa. A onda je konačno shva­
tio da iSU vrata njegove tamnice dopola o'tvorena.
Sa meiS'ta gde je sedeo video, se samo deiić hOidnLka. Ni-
§ta se n,ije m icalo. Čekao je šta će se dogoditi, ali trenuci su
prolazili, a ništa se nije događalo. Sto je više gledao u od­
škrinuta vrata bivalo mu je sve nelagodnije. I sve je manje
shvatao šta se zapravo događa.
Možda hoće da mu nameste Mopku da bi ga docnije lik­
vidirali?
Da, to bi moglo da bude. Ako bi on sad krenub nap-olje iz
ove mišolo'vke, tada bi nagrada pripala onom ko ga prvi
ubije. Ali, ata je zapravo sa stražarem čiji su ga monotoni
koraci pred vratima i uspavali?
Stotinu pitanja na koja nije nalazio odgovor. Sekunde
su prolazile brzo, ali rešenja nije bilo, pa su se minuti ote­
zali u večno.it.
Napolju je i dalje bilo tiho. Sejn se be.§umno podigao .sa
ćebeta. Tamo u hodniku vrebala je smrt da ga dočeka
promoli glavu kroz otvor. Di’ukčije nije moglo biti. Nije po­
znavao nikog u Silver Sitiju ko bi bio spreman da rizikuju-
ći sopstveni život njega vadi iz. ove jame. Cak i da postoji
neko, zašto se nije javio? Ne, n e . . . . to je klopka i ništa više.
Stajao je, napregnuto osluškujući, stisnutih pesnica i ’ za­
državajući dah. Ali, nije se čuo ni najmanji šum.
Hajde da pogledamo stvar izbliza, šaputao je u sebi
Sejn, sada već pun srdžbe na mačku koja je njega proglas'la
za svog miša. Uostalom, da li danas tane ili sutra uže, za nje­
ga je to poistalo potpuno svejedno. Poigledao je po ostavi ne
bi, li našao bilo šta što bi se moglo upotrebiti kao oružje,
makar nogu od stolice ili obično parče drveta. Ali, nije bilo
ničega- ’ »
Tiho se provlačio kroz odškrinuta vraita, pri čemu ih je
potpuno otvorio. Pred njim se prostirao hodnik podruma tih
i jedva osvetljen. Kao čađ orna, zijapiila je preiteći poinirfyna
na kraju hodnika. A u n jo j .. . Odjednom se Sejn trže. Ot­
25
 - k 'k'k S E J N k k - k

krio je Oipasač sa koltom na patosu. Bio je to njegov revol-

ve-r! U njegovim inače lo'gion.iim i pi'ecianim misiima ' nastala
je zbrka. Jer situacija je zaista postajala sve čudnija. Po­
gleda prikovanog na kraj liodinika, približio se o.ružju i po­
digao ga. Bio je skoro siigurain da će za delić sekunde s one
strane zapucali, ali se prevario. Izvadio je oružje iz futrole
i proverio dobo.5. Možda je neko hteo da mu poturi prazan
kolt, pa da se onda, naoružan do zuba, isprsi pred njim. Kolt
je, međutim, bio nabijen, a ostatak metaka ležao je poredan
u pojasu.
Sumnjičav i zbunjen, Sejn je vadio metak po metak prvo
ÎZ do-boša, a potom i iz pojasa, ali, nisu bili čorći. Oisećao se
Eve gluplje. Ovi, koliko ih je da ih je, mora da su bili sigurni
da će ga isbušiti kao sito, kad su m u vratili rođenu nabijenu
pucaljku.
Ali, ostalo mu je jedino da ide do l<.raja. Zakopčao je po­
jas i s revolverom u ruci krenuo duž hodnika, doik nije stigao
do stepenica koje su vodile u gornji hodnik kuće. Oprezno
se penjao, stapeoiik po steperiik, da bi o-du.žio vreme do sus­
reta sa vrućim olovom. Ipak, oružje u ruci vraćalo mu je iz-
vesnu sigurnost i nadu u sopatvenu brzinu i spretnost.
Vrata .su bila zatvorena. Sejn opreano pritisnu kvaku, a
zatim snažno lupi čizmom o vrata i ova tresnu.še o zid.
Jurnuo je naipred i name'rno pao da bi izbegao metke. U pu­
nom zamahu, skotrljao se niz drveno steipenište čak na ulicu.
Ali, niko nije pucao u njega.
Bio sam toliko brz da sara ih iznenadio pomisli Sejn, zgr­
čen u tlu, ali, tada ugleda konja. Bio je to njegov konj, osed-
lan, a ,,vinčesterka” se nalazila zadenuta za sedlo.
To mu je sasvim oduzelo dah. Više ništa nije razumeo.
Budno se osvrtao na sve strane, kao lisica, on se došunja do
konja. Svuda oko njega bile su nastrešnice, svuda senke. U
svakoj od njil, mogao je da trioji neko s oružjem uperenim u
njega.
Znao je da je odlična meta na ovako jasnoj mesečini.
Ipak, morao je da rizikuje. Za tren oka je odvezao povodac
i u jednom skoku našao se u sedlu. U sledećem trenutku, pri­
pijen uz vrat konja, galopirajući je projurio glavnom uli­
com.
Kada su i poslednje kuće grada ostale za njim, Sejn se
zaustavi i osvrte. Ni traga od pot,ere. Da li se sve to stvarno
događa ili je samo san? Možda on to hali.icinira, sedeći još
uvek u onoj m;račnoj podrumskoj rupi? Snažno se uštinu za
26
nogu i oseti bol. Znači, nije san. Bekstvo mu je zaista xxs-
pelo!
Ali ko je taj, do đavola, ko mu je pomogao? Zar je ne­
kom u Silver Sitiju ipak bilo stalo da lutalica Sejn ponovo
postane slobodan čovek?
Naglo se lupi po čelu. Dabome da je neikom sítalo. Jednoj
jedinoj osobi. Ali, ne zbog Sejnovih lepih očiju već z'xi.g sop-
stvenog interesa. Slika tajanstvene plavuše titrala mu je u
mraku. Jedino je ona htela i jedino su njeni spretoi prsti
mogli da dosegnu do onog podruma. Prvi put je imao koristi
od toga što je bio tuđe oruđe. Oruđe koje će sutra udesiti da
sto hiljada dolara promeni vlasnika.
Nasmejao se. Uraditi tako nešto tako reći ispred no-sa
Sidniju Bladu! Zavrteo je glavom. Ne, ne, ma kakva ona bi­
la, on je tu ženu veoma poteenio.

— Dobro jutro, mister Blađe!

Sef obezbeđenja „Vels Fargoa”, koji se u društvu šerifa
Vebera i njegovog pomoćnika pojavio u hodniku podruma,
pogledao je iznenađeno mladića što je stajao pred vratima iza
kojih je Sejn bio ■ zamandaljen.
— Sta ti tu radiš. Kori? ^— procedi kroz zube. — Koliko
ja znam, sada je smena Berta Large?
— Large . . . on je rekao da mu je zlo — zamiuckivao je
mladić. Iako nije navršio devetmaestu, ižđikao je propisno u
visinu i ceo Silver Siti je anao da ima samo jedan cilj: poslati
revolverski as koga se svi plaše. Za „Vels Fargo” jedva da je
radio godinu dana i nije bio ni blizu svoga sna: da postane
član Bladove moančadi. Bio je neka vrsta devojke za sve, što
mu je bilo ispod časti, ali, imao je dovo'Ijno mo.zga da radi
i ćuti.
—- Đavo da vas nosi obojicu — Ijutito je brundao Sidni
Blad. — Koliko ti je taj tvor platio da ga zameniš? Uostalom,
možda si to prihvatio džabe. Možda si ga čak lepo zamolio:
„dragi Berte, pusti me da čuvam ovog v u k a . . . ”
Momak je cupkao s noge na nogu, trudeći se da izbegne
Bladov ljutiti pogled. U ovakvim situacijama soipstvena koža
postajala mu je tesna.
— Largea da mi pošalješ čim ga vidiš! Da ga ja naučim
pameti! A i tebe ću, u to možeš biti uve^-ai — siktao je
Blad. — Hajde, otključavaj ta vrata!
27
 • k 'k 'k Š E J N ★★★

— Sto je siiguimo — sigurno — smeškao se nesiigiuimo še­

rif i namignu zameniku, pa oibojica izvukoše koiitove iz fut­
rola. Napeto su gledali u v,rata aa kojima je Koti povukao
tešku rezu.
Vrata su se vuz šOsiripu po&renula.
— Najbolje da ga vežemo — glasno je razmišiljao šerif.
— Ako, je istiina sve ocio što ste md vi, mister Blade, ispričali
O njemiu, onda je to opasan tip koji zna hiljadu triikova...
Blad ne odgoivari. Izvadi i on revolver i zagleda se u
mrak.
— Do viraga i sa lampom! Ugasila se.
— Helou, Sejne — nastavio je da reži. — Imaš posetu!
Hajde, izvuci se već jednom iz te tvoga rupe! Napolju je sun­
ce. Poigiledaj ga još jednoan, jer na onom svetu. . .
On odjednom zaneme.
— ProMetiniče! — Glas mu je drhtao. — Kori, utzmi dru­
gu lampu i ofiivetli orvu jazibiinu!
Mladić donese lampu koga je visila na ziidu hodnika. Bila
je oblepljena prašinom i jedva je svetlela. Ali, bilo je i toliko
dovoljno da Sidini Blad potvirdi sivogu suminjiu.
Tamnica je bila prazna.
— Sta je sad ovo — šerif se zabulji u prostoriju. Pa, tu
nema nikoiga, miister Blade! Kakva je to šala?
— Hilajdu mu kojoita! — zaurla š&f obezibeđeiija i šerif
umuče.
Njegov pomoićnilk Haiker bio je manje mudar. S osmehom
na li'ou poigleda u Blada i ujede ga za srce.
— To . . . to me obara s nogu! Vi ste toldiko fantastičnih
stvari ispričali o tom Sejnu, ali, nije lepo što ste prećutali
da on ume i u vaaduh da se preitvori!
Blad je u licu izgledao kao da će ga kap udarite, a ruke
EU mu nesvesno pošle prema Hakero-voj guši. Šerif se umaša
da zataška sitvar i sprefii najgore.
— Po vama, mister Blade, ovde je sve vreme sitagala stra­
ža. Kako onida objašnjavate to što od dotiranog Sejna ovde
nema ni krpice? Dođe čoveiku da poiveruje HaikerU, što će reći
da je Sejn veštac.
— Timbi je, koliko znam, prvi držao stražu — giunđao je
Blad, sasvim neraspoložen za ša.lu. — Onda ju je preuzeo
Šnajder. Posle njega je došao Bani. A poisleidngd je trebalo da
straži Large.
— Tu se krije neika velika svinjarija — „lumiovao” je Ve­
ber.
28
 ★★★ S E J N ir k ir

— Da li je Bani bio tu kada si umesito Largea sišao u

podrum? — ispitivao je Sidni Blad Korija,
— Ma jeste, misiter Blade! Još je rekao da sam mogao
da dođem i pialo ranije, iako sam stigao tačino u tri.
Mladić je zbunjeno i zaplašeno oborio pogled.
— Kaiko sada stvari stoje, to je mogao da uradi bilo koji
od vas. — Šerif ispitivački poiglleda u Korija. — Svaki od vas
mogao je da ga pusti. Sem, aiko 'niste prt preuzimamnu steaže
zavirivaiti unutra da utvrdite da je zarobljenik jo.š tu?
— To je bilo stroigo zabranjeno — usplahlrio se Kori. Bar
mi je tako rekao Large.
Sidini Blad je potvrdio.
— To ie tačno. Ja sam im zabranio i da pipnu rezu. Taj
Sejn je oijfeisan i bez oružja. Naročito proitiv dva bunovna
momka.
— Čudna mi je ova stvar sa Largeom — nije odustajao
Haker. — Mada je om najmanje sumnjiv, jer nije ni zavirio
u podrum.
— Za nas ovde, u svaikom slučaju više nema posla — za­
ključi Veber. — Kad ponovo uhvatite tog Sejna, mister Bla­
de vi mi javite. — On dotače obod šešira i krenu uz stepe­
nice.
— Nemojite mu zameriiti, misiter — topio se Haker od Iju
baiznosti u kojoj je bilo i dosta sprdnje. — Šerif prosto ima
suviše simisila za humor, po čemu potpuno odudara od drugih
ljudi.
On požuri za gazdom i ubrzo se sa stepenica čuo grom­
ki smeh.
— Ne sekirajte se zbog vaše premije. Nije ona baš sas­
vim propala — poikušavao je Kori da oraspoloži svog šefa
na najgori mogući način. Ovaj se odmah raizdera.
— Pokupi mi ćelu bandu! Za pet minuta hoću sve đa Si
vidim u svojoj kancedariji! Jasno!
Kada su revolveraši, jedan po jedan, počeli da ulaze u
kancelariju, Sidni Blad je, sa cigarom u zobima, sedeo za pi­
saćim stoloim i prodorno i ispitivački ih gleidao. Vukovi!
Seprtlje a ne zveri u ljudskom obliku, razmišljao je besno.
Ali, ko mu je kriv. Sam ih je odabrao. Ako je neko od njih
to učinio, kako da dokaže? I zašto je pusitio Sejna? Sita mu je
ovaj obećao? A ako' jesite, zašto onda nije klisnuo zajedno s
njim?
Obavijalo ga je čuitanje, §to ga je još više r^izjarilo.
 'kk-k S E J N ★★★

•— Sta je?' Large joiš nije tu? — grrtmuo je đa se sve ori-

lo.
Momci ni da trepnu. Samo se Kori uplašeno, oglasio.
— Bio sam u njegovoj so'bi, mister Blade, ali od njega ni
traga ni glasa.
Blad s'tisiiiu pesnice. Došilo mu je da tu ravnodušnu go­
m ilu lenština povali preko pisaćeg stola i isprebija.
— Spomenuste Berta — javi se najzad Rodžer Timbi i
poće „.značajno” da se ceri. — Njega, dakle, tražite, šefe?
J a . . . ja bih na vešem mestu poslao nekoga kod „Krezi Svin-
ga.”
— Sta hoćeš time da kažeš, Timbi? Budi malo jasniji!
, Blad ga je gledao kao da hoće da ga proguta.
i Sad se Bani umešao.
— Rodžer misli da se Large prošle noći uvuikao u krevet
Za kojim već odavno čeizne. Rodžer misli, šefe, na lepoticu
Klaru. Jer, Bert je sinoć nešto kao pomenuo u vezi s njom.
Mi mu, jasno, nismo verovali ni reči, jer, svi znamo da kod
Klare ne ide to tek tako. No, kako sada stvari sitojc . . .
— Možda je to bila samo neka Klarina devojka — cerio
ee Tim;bi. — Posle onoliko viskija, koliko je Large sinoć sa­
suo u sebe, o-bično su sve mačke crne. — Pakost ga je među­
tim, skupo stajala. Uhvatio ga je strašan napad kašlja. Pri-
neo je maramicu ustima i na njoj se pojavila crvena mrlja
koja se širila.
Sidni Blad se uplaš). Moram ga otpustiti pre nego šito nas
sve zarazi sušicom, pomisli, ali je bio svestan da to ipak neće
učiniti, jer je Rodžer Timbi bio njegov najbolji čovek s kol­
tom. Htar kao munja i samoubilački hrabar. Zna da su mu
dani izbrojani, .nastavi da razmišlja Blad, pa izaziva smrt.
U međuvremenu se Timibi oporavio i ponovo došao do da­
ha.
— Ako tražite krivca, Largea slobodno otpišite, šefe.
Bilo gde da je bio, u podrum nije ni nosa promolio. Prema
to.me ostajemo još samo ja, Šnajder i Bani. I, naravno, Kori,
ako računate i decu.
Bladova vatra hladila se na Timbijevom ledu. Polako
mu se vraćala hladnofcrvnost i sposobnost za trezveno raz-
mišnjanje.
— I šta zaključujete na osnovu toga, Timbi? — upita su-
vonjavoig revolveraša.
— Nije moj posao da izvlačim zaključke, šefe, nego vaš
— odvrati mršavko suvo i izazivački. — Razume se, vi mo-
30
 'k 'k 'k S E J N 'k 'k 'k

žete svakoga ođ nas đa piiate da 11 je napravio neki posao sa

Sejnom. Samo, nekako slutim da 6e to sva.ki poricati. — Po­
čeo je prigušeno da se cereka, što mu se retko dcgađailo i uop-
šte nije ličilo na njega.
— Na vašem mesto, ja bih ipak pošao od drugih pret-
postavlki — dodao je.
— Od kojih, ako smem da pitam, mister Timbi?
Blad je poidrugljivošću pokušavao da sakrije rađoznaios't
i sačuva autoritet najpametnijeg u drušitvu.
— Pa, recimo, da li ste se zapitali zašto se Sejn pojavio
i to baš sada u Silver Sitijiu? Prema onome što sam slušao o
njemu, Sejnova životna potreba je da pakosti „Vels Fargu”
gde god stigne. MoMa mu je to nekakva fiks-ideja, đaivo bi
ga anao?
Da se ne radi ni o kakvoj fikis-ideji već o neutaživoj žeđi
za osvetom usamljenog čoveka kome je „Vels Fargo” naneo
veliku nepravdu, to je Sidni Blad najbolje znao. Adi, o tome
je nazrađe ćutao.
— Sad mi baš nešto pade na um novac koji danas preko
Demiinga stiže iz EI Pasa u Silver Siti — procedi Tim.bi. —
Ako i grešim u kombinaciji, nije važno. Ja nisam plaćan da
razmišljam.
Nadnice! Pa dabome! Sidini Blad se oisećao kao da su ga
mlatniuli toljagom po glavi. Kako se sam toga nije setio? Oša
mutio se od radosti što je uikebao Sejna, -pa je positao slep i
glup za sve ostalo! A onda mu se izmigoljio na neo-bjašnjiv
n a č in . . . .To ga je psihički dotuklo, iako nije hteo sam sebi
da prizna. Dospeo je dotle da mu Timbi najprositiju stvar do­
nosi na tacni.
Trudio se međutim, da sačuva svoju reputaciju pred ovim
ljudim a koje je i prezirao, ali je od njih i zazirao. Zato hla­
dno i pomalo nadmeno odvrati.
— Na to sam već odavno pomislio, Timbi. S am o. . . pi­
tam se kolika je u ovom trenutku Sejnova prednost. Zbog to­
ga bih morao što pre da znam i kako i kada je taj kojot na­
pustio grad. ' t
Timibi se ćuteći smeškao i pustio Blada da se peče na že­
ravici. Biad oiseti nesavladivu m;ržnju prema toj vrani od čo­
veka. Ali, sad je imao preča posla.
— Pronađite i dovucite ovamo tog prokletog Largea! —
povikao je na momike. — Makar i u gaćama. Ako je pijan,
vežite ga za konja da se ne skljoka. Za deset minuta krećemo,
31
 ★★★ Š E J N 'trk rir

a za ovaij posao potrebni su nam svi ljudi. Šnajdere! Bani!

Krećite!
— Moigu Ii i ja s vama — urpitao je Kori užaigrenih oči-
jü. Bffla je to šansa kojoi je priželjkivao. Ali, Sidni Blad je
bio neumoljiv.
I — Ti ostaj eš u gradu. U lov na pumiu ne vode se deca.

★
I
Segn je sitgao do Đavodjih bodlji. Podme je još biio daleko.
Osvrnuo se ofeo sebe. Mesto je bilo kao stvoreno za zasedu.
Sastojalo se od oiblih, visokih stena kakve još nigde nije vi­
deo. Stene su izgledale kao izrasle iz zemlje u usikom prevoju,
nasađene s obes'trane puita, sužavajući ga na taj način još
više. Sejinu se činilo kao da je pao na neiku diruigu, pustu pla-
neitu. Na sve strane su biii rasuti kameni bloikovi različitog
oMiika, a strane brda bile su okoimite kao zidovi. Put je vi­
jugao s juga kro'z oštre krivine, zatim je dolazio kratki, jed­
va pedesetak mertara dugačak deo puta, pa je cesta oštro skre
tala prema severozapadu, tako da je vidik stalno bio zatvo­
ren.
Sejn odluči da pametno islkoristi raspoloživo vreme. Prvo
je proučio ceo prevoj. Onda je počeo da traži tragove plavo­
kose i njenog pomoćnika, ali je posle uzaludnog osvrtanja
odustao, zaključivši da je sam na uzvišici. Sa mesta, koje je
odabrao za osmatranje mogao je da vidi i kočije kada budu
do'lazile, a ako se osvrne i put od Silver Sitija. Prema tome,
zaključio je, niko miu se neče 'moći neopaženo privući. Bilo
miu je to važno, jer je glavna igra sa plavom damom tak po­
činjala.
Víreme je proticalo beskrajno polako. Sejn pomisli na Sid
niija Biada i njegovu vučju hajiku. Kopkalo ga je kada su
primetiii njegovo beksitvo, jer od toga je mnogo šta zavisilo.
Ako su još u zoiru ustanovili da je odmaglio, onda će morati
i s njima da računa u Scvoj ovoj gužvi. A Blad je bio posled-
n ji kOiji mu je u ovom trenutku bio potreban.
Onda odjednom, sasvim daléko u ravnici otkri oblačak
prašine koji je rastao, približavajući se kanjonu. Procenio je
da će kočijama biti potrebno najmanje pola časa da sitignu
na prevoj, a možda i više.
Priljubio se uz stenu, virelu ođ sunca, i koncentrisao svu
pažnju na kočije što su se kotrljale prema njemu, čovek po­
red kočijaša mora da je Sol Henli. Već ga je jasno rasipozna-
 ★★★ Š E J N ★★★

vao. Bila je to sxeđove6na, naizgled troima figura. Ali, spo-

Ijaišnost često vara i Šegm je to znao. Jositaiom, Blad sigurno
ne bi obeizbeđanje pošiljke novca poverio nedcaikvom trapavkia.,
Kočijaš je, smejuči se, nešto doviknuo čoveiku pored sebe,
ali Sejm od tandrkanja tookova nije mogao da razabere šta.
Suvozač je odgovorio, takođe uz osmejaik, netremice osmat-
raj'ući okolinu i držeći pušiku na koleniima u položaju iz koga
bi jie m-unjevito mogao uperiti u metu.
Kroz prozor kočija promolila se glava čoveka koji je ne­
što doviknuo Heinliju. Sejm opazi kako Henlijev pogled na­
glo sfcreće prema njemu i odmah zatim začu pucanj. Nije,
međutim, pucao Henli, već čoveik iz kočija, dakle Vil Krek,
Olovo je udarilo u stenu tik uz Sejna. Ovag se baci na tie.
Nije smeo da gubi ni trenutka, jer je Henli već uperio „vin-
česterku” u njega. U •ikoku je udario Henli ja nogama. Ovaj
u lulm slete sa sed'išta i ositade da leži ošamućen na jednoj gro-
madi. Puška mu je ispala iz ruku, ali mu je koit još ležao
u futroli.
Sejm podnese cev svoga revolvera kočijašu pod nos i ovaj,
kriknuvšii od straha, skoči sa kola. U međluvremenu, konji su
se zaustavili sami od sebe, kao da ih cela ova situacija nije
mnogo uzbuđivala.
Vil Kreik se još uvek nalazio u kočijama i Sejn je ta.ko
reći sedeo na njemu. Bilo je to isto toliko udobno kao da je
seo na Škorpiona. Zato se odluči n.a blef da ga izmami iz bu­
sije.
— Imaim jedinu finu šipfeu dinamita u ruci, Krek. Možda
goiriš od želeje da je pomirišeš?
Konji su sitrugali liopitama i smetali mu da čuje šumove
iz kola. Istovremeno nije smeo da ispusti iz vida Henlija,
iako se ovaj još nije micao. A onda je primetio da sa koiiiaš
pridiigao i hteo da se odšunja između stena.
— Ti liao da bi hteo promaiju u koži — podviknu mu
Sejn.
Ovaj očigledno nije pripadao onoj vrsti ljudi kojima je
život dosadio. Zato zaistade kao ukopan, zureći bespomoćno
u cev Šejnavog revolvera,
— Taiko... — promirmlja Sejn i značajno ga pogleda. —
A sada, opiši mister Kraku ovo parče eksploziva što držim u
inici!
Kočijaš je umeo da sluša kad mu se neito „jezgrovito**
kaže.. Odmah je rea(goiwa«u
»Seja i 3*
 ŠE JN k-kk

— Mister Krek, odustanite! Ovaj zaista ima dinamit!

Sve će nas pobiti!
Sejn je načuljio uši kao lisica, ali iz kočija još nije do­
pirao nikakav šum. Situacija je bivala sve opasinija.
— O kej, neka bude po njegovom — reče glasno i pod­
rugljivo se nasmeja, pa upali šibicu. Cvrčaaje fosfora moralo
se i unutra čuti.
Da bi onom unutra što „.slikovitije” predstavio koJač što
mu ga je umesio, Sejn trže revolverom kao da će da puca u
kočijaša. Ovaj kriknu. Sada je scena bila kompletna: fosfor
što cvrči, kočijaš koji urla od straha. Dovršio ju je glas iz
koda:
— O kej, izlazim!
Prvo su ispala dva kolta, pa puška, a onda su se otvorila
vrata i iz koči je ispala plećala muškarčina, odmah dignuvši
ruke uvis. Kaida se tako demointiran okrenuo ka Sejnu, lice
m u dobi polu zbunjen,, polu ljutit izraz.
—‘ Prokletstvo! Običan trik.
Sad se i Henli probudio iz snova, trljajući vrat. Krek se
okrete ka njemu i nastavi kao da se izvinjava.
— Odnić^h sam pomislio da ova.j blefira. Ali, kočijaš se
derao kao da ga' peku na ražnju, pa sam, zato.. .
— To možete da ispričate mistei" Ileiiliju i uz put do Si­
lver Sitija, Krik! — prekide ga hladno Cejn. Mnogo nas je u
ovom uskom kanjonu pa se bojim da ćete mi smetati u po­
slu.
Henli ćutke diže šešir i očisti ga od prašine. Ko.čijaš se
pribijao uz njega, a Kreik je naherene glave sitreljao pogle­
dom Sejna.
— Ako sretnete Sidnija Blada, poadravite ga u moje ime
■
— doviiltnu Sejn za njima. — I predajte mu ovo što sam mu
ostao dužan za smeštaj prošle nc,ii!
On bac! za njiima dva dclaira, ali se tri pokisla momka i
ne osvrtoiše, već zam.aikoSo za o.fcuku.
— Bravo, mister Sejne — ;:aču se alt iza Sejnovih leđa.
— Čist profesionalni posao. . . Ne, ne! Ne okrečite se! Steita
bi bilo da me prinudiite da pucam . . . A sada bacite svoj kolt
i to Sto dalje, da ne biste došli u iskušenje da se prućite za
njim !
šejn oseti kako mu se gorčina penje uz grlo. Više od
svega, mrzeo je da ga neko nasamari. Pogotovu kad taj neko
nosi suknju.
Ali, šta da preduzme? Držala je prst na obaraču i bez
34
 • k 'k 'k ŠE J N k k k

dvoumljenja bi ga povukla na prvi njegov sumnjiv pokret. I

g'de je onaj njen pomoćnik? Možda je iza stene pred njim, što
znači da je u unakrsnoj vaitri.
Sve se to u Šejnovom mo.zgu odigralo za delić sekunde.
Odlučio je da ipak reskira i bacio se na.glo napred. Metak
fijuknu tik iznad njega. Dama je biJa đavolski hitra. Zamalo
da ga pogodi u letu.
— Ti, vašljivi prevarantu! — bes i raiZoCarenje u plavuši­
nom g'lasu govorili su da se situacija promenila.
Sejn bi se najrađe nasmejao, sada već sakriven iza ko­
čije, ali, nije smeo da se oda. Sem toga, kopkao ,ga je taj ba­
lavi Džek. Moada ga je ova luda žena već sredila i sada ceo
dvolioj poisniatra mirno s neba? Poštovanje prema njenoj
hrabrosti počelo je da raste u Sejnu. Ta vredi više od mnoigih
muškaraca koje je poz.navao. Saimo kad bi prestala da pucal
— Presitanite s vatromatom! Uplašićete konje — prode-
ra se najzad, ali prekasno. Zaiprega pojuri i Sejn se jedva uh­
vati za neke preoke na podu kočija. Naleteli su na krivinu i
za dlaku se nisu preturiili. A plavuSa je i dalje pucala kao da
je sišla s uma.
Usled jurnjave, Sejnu nekako pođe za rukom da se uspu-
za i najzad dopre do kočiješevog sedišta. Uzalud je međutim,
trzao uzde. Kola su vijugala nizibrdo, • Maitoći se između pro­
valije i stenovitog zida. Sejn se odluči na jedino ato m.u je još
preosatlo: pope se na krov kočinje i dopuza do p-rivezanog
sanduka. On preseče užad i zajedno sa sandukom slete s kro
va u trenutku kad su konji, vukući oidlomljenu rudu, odgalo-
pirali dalje, a kočija se survsla niz stenje.
Na ivici provalije, sanduk se Matio kao Ijuljaška. Sejn
savlada bol u ugruvanom telu i poseže za sandukom, taman
kad se ovaj spremao da produži za kočijama. Malo pomalo,
hvatajući vazduh kao riba na suvom, uspeo je da teški kov­
čeg povuče s ivice provalije.
Prilikom pada, na sanduku se polomila brava. Sejn sa­
da diže poklopac. Vrećice s metalnim novcem, naslagane je­
dna na drugu zapremale su više od polovine prostora. Ispod
njih ležali su svežnjevi banknota.
Začu topot kopita iza seebe. ■Okrete se i opazi plavuSu
kako mu prilazi, trgnuvši se iznenađeno.
— Spusti pušku na zemlju — najredi joj hladno.
Plavuša pogleda u cev njegovog kolta sa ljutnjom, ali bez
straha.
 ★★★ Š E J N ★★★

— Gore, u prevoju, bilo je čak i zabavno — nastaivi Sejn

pa začkilji ironično,. — Htela si da me pređeš, bebi, zar ne?
— Nisam ja za tebe, nikakva bebi! — frktala je divlja ma
čka iz Silver Sitija.
— Ti si najluđa bebi na koju sam ikada nabasao — pro­
dužio je mirno Šsjn. — I zato može da se desi da nam se
mnoge želje podudare.
Doterana do zida, pttaivuša odjednom okrete list. i,
|t , — Zašto se nas dvoje zapravo ne poidnosimo, medeni? !
— I ja se pitam — prihva,ti Šejn novi (ton u njenom gla­
su. — Mogli bismo da. pokušamo. Pre svega da uklonimo taj
sanduk odavde dok je još naš. Samo reci mi prvo gde si sve
vreme skrivala kad te nisam primetio?
— U jednoj pećini, darling, odakle sam videla svaki tvoj
korak. Bila sam tu pre tebe. Bio si tako dirljiv dok si umi­
rao od bola što ne možeš da me nađeš!
— A Džek? Je ii siroti mladić već na onom svetu? Čime
ei ga 'dokusurila? Metkom ili otrovom?
— Džek je živ i ne moraš da partiš. — Na svako njegovo
podrugljivo pitanje odgovarala je s istom dozom ironije. —
Boije smisli način da odnesemo lovu.
Sejn uhvati jednu od vrećica s novcem, podiže je i ispu­
sti. Ova zazveča.
Plavuša odmah shvati situaciju. Usne joj zadrhtaše.
— Još i to.! Siitinjina! — izgledao je ,kao da joj neko na
pijaci vraća kusur od sto dolara u komadima od po jedan
cent.
Ne treba veroivati nikada da si impresionirao ženu do
kraja. Pogotvu ne ovakvu. To je osetio i Šejn, jer je trenu­
tak njegove nepažnje bio dovoljan da se ponovo zagleda u
cev ženine puške.
— Zabava je završena — podrugnu se plavuša, pa izvadi
iza sedla dve vreće i dobaci mu ih. — Potrpaj sve banknote u
njih, a sitniš ti poklanjam.
Sejn se jediva uzdrža da ne opsuje samog sebe. Cela ona
fiikrobacija u kanjonu ispaia je uzaludna. Sad je opat bio na
početku.
Bez reči poće da izvlači svežnjeve banknota ispod vre­
ćica sa metalnim sitnišom. Bilo je tu, po njegovoj proceni,
brat bratu pedeset hiljada dolara u papiru!
Plavuša je netremice gledala u njega. Kada je pretovario
banknote, naredila m u je da vreću veže čvrsto za sedlo, a on­
da da potovari vrećice u dnjgi džak.
36
 ★★★ Š E J N ★★★

Šejn je gunđao, tovareći.

— U jedno sam sasvim siguran, bebi: nikada više. kada
boidem u tvojoj blizini, neću OidložLti kolt. Cak ni dok spa­
vaš.
Dotle nećemo stići, medeni. — Zena je očigledno iiživala
u poiziciji koja joj je omogućavala da deli lekcije. — Nekako
mi ne ležiš. Zar ni¡si to već primeitio? Šteta! Neki ljudi ima­
ju kasno paljenje. Na sreću, sa Ikoltom si brži, naročito kad
omirišeš pošiljku novca. Onda postaješ visoka klasa. A sad
zaveži džak. OiSitatak je, kao što rekoii, za tebe.
Konj, kome je Šejn nabacio džak na leđa, skoro se za-
neo.
— Lakše malo — Ijutnu se žena. — Ovaj konj ima još da
prevali dobro parče puta. — Zatim se pope u sedlo.
— Samo mi još nešto odgovori, bebi — Sejn je brisao
znoj sa čela. — Mene su izvetsni dežntlmeni prisilili da pro­
vedem .prošlu noć u podrumu kompanije „Vels Fargo.” Onda
je doletelo anđelče, otvorilo mi sva vrata, stavilo m i kraj uz­
glavlja rođeni kolt i vezalo mi mog konja za prečku pred ka­
pijom. Jesi li imala neke veze s tim, bebi?
— Mogao bi već da se civilizovanije ophodiš sa mnom —
opomenu ga plavuša blaže nego što je očekivao. — Da, to
sam bila ja. Ali, ne uobražavaj ništa. Bio si m i naprosto po­
treban za ovo danas. A sad jedan dobar savet: ne vraćaj se
u Silver Siti ako ti je stalo do sopstvene glave. A sad baci
kolt što dalje možeš, pa da se na miru rastanemo. Hoću da ti,
bez bojazni okrenem leđa.
Njena „vinčesterka je stajala uperena u njega. Sejn ne­
voljno zavitla kolt. Začu se zvek oružja koje je udarilo o ne­
ku udaljenu stenu.
— Požuri se da nestaneš odmah posle mene. — Zena je
očigledno bila zadovoljna i mogla je da dozvoli sebi prijatelj­
ski ton. — U ovom kanjonu će uskoro poetati sasvim nezdra«
vo. Adios!
Plavuša podbode konja.
Sejn nije oklevao. Pojuri ka ikoltu, ali se žena iz®uibi zM
stenama, a njegov konj ostao je daleko u prevoijU.
Zagleda se razočarano u preositale vrećice navca.. U nje­
mu je raisitao gnev.

; '-k
u Silver Sitiju sve se okrenulo naglavačke. Mada je več
bila skoro ponoć, svuida se osećalo komešanje. Cak je i u
 ★★★ S E J N - t r k ir

„Krezi Svingu” bilo vrlo živo. Bio je to najveći lokal u, gradu

i pripadao je Klari Robins. Velika prizemna dvorana bila je
uređena kao kockarnica. Iza nje se nalazila sala sa pozorni­
com na kojoj je vlasnica lokala nastupala kao glavna zvezda
večeri. Izmad ovih prostorija za zabavu, bila su dva sprata sa
bezibroj soba u-koje su devojke iz lokala doonije odvodile svo­
je goste.
U kockarnici je odjednom zvaladala tišina. Svi pogledi
bili su uprti u sto za ruleit gde je glavni krupije sa zelenim
štitnikam iznad očiju stajao bled kao mrtvac. Glas mu je bio
tih i prom^ukao ali je reči razabrao svako u dvorani.
— Banka je razbijena, gospodo! Molim vas za malo strp­
ljenja, dok ne štigine mis Klara!
Tom Fajerstoun se opmehivao. OpuSteni krajevi usana
davali su njegovom liou saTkastičam iaraz.
Pio je to visok i vitak čovek, odeven s upadljivom ele­
gancijom. Za razliku od većine posetilaca, nije nosio opasač
sa revolverom, ali pažljiv pogled motgao je otkrivi ispupčenje
pod njegovim sakoom što je bio znak da mu je kolt u držaču
okaičenom o rame, kaiko kockari uobičajeno nose oružje. Za
Toma Fajeratouna bi se moiglo čak reći da je lap čovek, sa­
mo da hladne gotovo riihlje oči nisu kvarile taj utisak.
Ispred njega se nalazila oigromna gomila žetona. U dvo­
rani je još uvek vladala grobna tišina. Svi pogledi su bili
upe^reini u kockara i ikrupijea Mak Vorija.
— Hoćete li time da kažeite da site bankort, mister Mak
Vori? — glas kockara zvonio je kao staklo. Njegov osmeh se
zamrzmu u ruŽmu masku. — Ovo je treći put za poeledmja dva
meseca — nastavio je nadmetno — da sam razbio banku. Ko­
liko se sećam, vi ste svaki put poslali po sveži novac i igra
je bivala nastavljena.
— Sto je privremeno zatvoren — kreštao je Mak Vari
kao stara vrana. Pogledao je u ostale voditelje i o'bjavio. —
Mis Klara će odlučiti šta da se uradi.
Okrenuo se i hitro kireoauo uz stepenice do kancelarije
na spraitu.
Faj:©rstouin zapali dugačku crnu cigaru i isprati ga pogle­
dom u kome se videla nameštena dosada. Zatim iskrenu glavu
kao da nešto osluškuje.
— Sta se to događa taimo napolju?
Gužva u glavnoj ulici postajala je sve veća. Čuli su se
1 pucnjevi i vika ljudi.
J^iain nameštenik odgovoiri.
 ■ k 'k 'k ŠEJN k 'k 'k

— Ljudi su ivzrujami, ser. Zar ne znate da je ote-t novac

narnenjeii za isplatu rudara, pa vlasnici nemaju para. Sefovi
rudnika su upravo kod ,,Ve!s Farga” koji je vi'šio prevoz.
Pregovaraju sa njihovim upravnikom, mister Vokerom. Tra­
že novac. Ljudi na ulici su rudari. Upravo su zapretili da će
„Vels Fargo’ dići u vazduh.
— Ideja im baš nije simpatična ^— primeiti kockar. — Od
te bakljade mogao hi da izgori ceo grad. I ovaj lokal. On­
da je dodao ironično. — Nadam se da će mis Klara stići s
novcem pre toga, odnosno na vremel
U tom trenutku sve glave su se podigle, jer se Klara
Robinson zaista pojavila na, odmo'rištu stepeništa, a iza nje
je provirivao Medi krupije- Klara se zaustavila. 'Kao da joj se
pogled prikovao za Toma Fajerstouna-
On joj se smeškao, s , izrazom trijum fa na licu, svestan
svoje konačne pobede. Pola godine čekao je na ovaj trenu­
tak! Sada je hteo što duže da uživa u njemu. Lokal je ko­
načno bio njegov, a s njim i Klara , . .
Njeno lice Je, međutim, dolovala hladno i sigurno. Oči su
joj bi-ie polU'skl'O'pljene, kao da je sve ovo ne zanima.
je polako ustao i pogledao je s iSčekivanjem.
Klara je korak po koirak silazila niz stepenice.
— MiSilio sam da će vam biti milije da me pozovete u
vašu kancelariju — primeti Fajerstoun sa naidmoćnim osmej-
ko'm.
— Hteli ste zapravo reći u moj budoaa'? ne ostade mu
Klara dužna.
— To bi u svakom slučaju skraitilo naše pregovore i po«
jednoištavilo zaključenje posla — nije se dao smesti kockar.
Klara RO'bins se obrati Mak Voriju.' GI e'S joj je bio jasan
i miran.
— Koliko, misteT Mak Vori?
— Dvadeset pet hiljada — promucao je krupije kao a»
se boji da izgovori toliku cifru.
— Vi ste u poslednje vreme imali upravo neugodinu sre­
ću u igri, mister Fajerstoune — ponovo se obrati Klara koc­
karu, jedva ga ofcrzinuvši piogledom. Da Fajarstoun nije bio ta­
ko siguran u svoju stvar, njeno ponašanje moglo bi da ga
pokoleba i zbuni. U sebi joj se divio. Kakva hladnokrvnost u
bezizlaznoj situaciji! Njih dvoje bi bili idealan par,, bar dok
njena lepota ne svene.
— To je moja profesija, madatcn — odgovori Tom iro­
nično.
19
 ★★★ Š E J N ★★★

Varali su je. Klara je to znala. Dva puta je menjala me­

hanizam ruleta. Po svakoj normalnoj računici u ruletu je sa­
mo banka mogla da dobije. Nije znala, međutim, ko se iza
toga krije. Bacila je letimičan pogled na Pairikinsona. Da nije
oii? On je nekada vrteo kuglicu. Pre tiri nedelje, posle slič­
nog događaja zamenila ga je Smitijem. A možda je Fajerstoun
kupio obojicu? i I
Smeškala se preslatko.
— Dođite, mister Fajerstoune. Dobićete vaš novac.
Okrenula se kao da će da pođe goire, pa se naglo okre­
nula.
Uositalom, da ne zaboravim! — obratila se zabezeknutom
kockaru, taiko glasno da- to svi u sali čuju. — Ovo je upravo
bila vaiša poslednja igra u mom lokalu. Od ovog trenutka vam
je zabranjeno da ulazite u m oju kuću.
Zatim se, uz vedar osmeh obratila ostalima.
■
— Igra se nastavlja, gospodo! Za nekoliko minuta ban­
ka će biti popunjena. Mnogo sreće, dženitlmeni!
Kockar se osećao kao da su ga udarili motikom po glavi.
Ne, to je nemoguće! Otkud njoj odjednom toliki novac? On
je uvek bio odlično obaveštem. Još juče je raspolagala smeš-
nom siunom od dvadeset sedam hiljada dolara, kojom je po­
krivala celu radnju. To je jedva bilo dovoljmo za glavni sto
na kome se igralo u velike sume i za kojim je on upravo se­
deo.
Klara Robins nastavi uiz sitepenice, ne osvrćući se više.
Tom Fajerstoun požuri za njom. Blef! mislio je. Kad se nađu
iza zaitvoirenih vrata zapevaće peismu koju je on očekivao.
Ušli su u Klarinu kancelariju. Bila je to velika i s uku­
som i elegancijom uređena prostorija. Klara je sigurnim ko­
racima prišla pisaćem stolu i izvukla fioiku. Tom Fajerstoun
je napregimuito posmaitrao. Mak Vori se zaustaviobod vrata.
M ara uze ključ od sefa i priđe velikom čeličnom trezo­
ru. Oismeh se zamrzinu na licu Toma Fajerstouna. Odakle joj
toliki novac? Niišta nije shivatao.
— Ta dođite već jedinom. Mak Vori — prela je Klara, —»
Ljudi čekaju da se igra nasitavi.
Krupije priđe. Klaira sitaivi" ključ u bravu i oitvori trezor.
Bešumno su se pokreniiila teška blindiirana vrata. Ali, pred
njom je zjapila velika tamna praznina! «
A još pre nekoliko minuita tu je bilo sedamdeset hiljada
dolara!
«0
 SEJN

if

— Kolosalan šou! — usklikne Fajerstoun sa pobedničkim

osmehom na licu. — Vi sada svakako želite da me ubedite
kako vas je neko opljačkao?
Mak Vori je video Klarine prazne i mirtve oči i znao je:
igra je završena! Šita li je samio želela s ovom predstavom? A
^elovala je tako sigurno da je čak i on poverovao . . . Iako je
najbolje zmao stanje stvari. . .
— Trebalo bi pozvati šerifa — predloži kockar i dalje se
smejući. — Možda bi on pronašao lo'pova? Sta mislite o to­
me, Klara?
Tada se jedan od nameštenika pojavi na vratima,
— Madam, gde je mister Mak Vari sa novcem? Ljudi za
stolom su već nestrpljivi!
Klara je čula njegove reči, ali joj se činilo kao da dopi­
ru iz velike daljine kao šum mora. Ko? pitala se. Ko mi je
to učinio?
— Da li da se igra nastavi ili ćete obavestiti ljude u sa­
li da ste bankrot, Klara? — insistirao je Fajerstoun.
Doživela je u svom životu hiljade strašnih situacija. Ali,
nikada je nije uhvatila takva panika.
— Preuzmite celu radnju, ona pripada vama — začu se
njen skrhani glas.
— Niko da se nije pomakao — viknuo je neko kraj vra­
ta izmenjenim glasom.
Klara podiže pogled, a Mak Vori i nameštenik što je upra
vo došao, seukočiše. Nisu se usudila da se pomaknu. Jedino
je Klara mogla da vidi čoveka koji je stajao u vratima. Čud­
no, glas joj se učinio nekako poznat, ali uljez je imao navu-
čenu kapuljaču preko lica. Sada je, s uperenim revolverom,
ušao sasvim u prostoiriju, zalupio vrata i navukao rezu.
— Skinite futrolu s oružjem sa ramena i bacite je pred
mene — naredio je maskirani. Nameštenik je odmah poslu­
šao, ali je Mak Vori oMevao, i tek kad aisi je šefica dala
znak glavom, i on je sledio primer prethodnika. Jedino se
Tom Fajerstoun nije micao.
— Ti tamo kao da slabo čuješ? — podrugnu se maskirani.
Taj glas! Opet se učini p o ^ a t Klari. I ta glurpa maska!
— Ako je to nov trik sa vaše strane, Klara — procedi
hladno kockar — onda i sopstvenu glavu stavljale u omču.
Maskirani čovek kao da nije mnogo obraćao pažnju na
njega. Držao je glavu okrenutu ka Klari Robins.
41
 ★★★ Š E J N ★★★

— Ne budite ludi, mister Fajerstoune — odvrati uzru­

jano Klara. — Nemam ja ništa s tim. I ukoliko ne poslušate,
bojim se da vaš život neće vredeti mnogo. Istiaia, ja ne bih
Za takvom varalicom prolila ni suzu!
Maskirani se polako približi. Kockar je znao da bi bilo
suviše opasno da se okreme. Treba sačekati dalji razvoj si­
tuacije, bila je uvek njegova deviza. Naročito kada se znalo
čije su karte bolje, ili to da će se Icuglica tačno za deset mi­
nuta zaustaviti na broju sedamnaest. Sme&kao se uzdržano.
Ovo saznanje ga je dosta stajalo. Ali se isplatilo. Sada je lo­
kal pripadao njemu. NiMa neće pomoći ova smešna maska-
rada. Trebalo bi da je i Klara toga svesma. Glasno je ipak
samo rekao.
— Pošaljite ovog klipana napolje, mis Klara da bismo
na miru porazgovarali.
Srete njen pogled koji je rečito govorio da on ne shvata
situaciju. Ali, Fajerstoun je još uvek bio ubeđen da je to nje­
na nameataljka.
— Ponavljam vam, Fajerstoune — uveravala ga je Klara
— da pojma nemam ko se krije iza ove maske. Ne znam čak
ni šta želi. Sem, ako to. nije isti onaj koji mi je isprazinio sef
dok sam bila u sali.
Kodkar se pokoleba. Možda oua zaista govori istinu? Sa­
mo, onda se više ne radi o novcu već o golom živo.tu.
Oiseti hladan čelik pod rebrima.
— Drži ruke gore inače ču ti probušiti to kicoško odelo
— začu se mukli glas iza njega. Tom Fajerstoun se nije mi­
cao. Ruka maskiranog je tražila oružje. Našavši ga, izvuče
mu ga iz- futrole i baci na gomilu gde je ležalo ostalo.
— Mogu li konačno da spustim ruke — upita kockar. —
Već su mi utrnule.
— Sad možeš — promrmlja napadač.
Fajertsoun spusti ruke, polako okrete ziglavak desne ruke
i pritisnu oprugu koja se nalazila pričvršćena uz podlakticu,
„Deringer” mu polako sklizinuo kroz rukav među prste.
— Mogu li konačno da se okrenem? ■ — bilo je njegovo
sledeće pitanje upućeno maskiranom.
Ovaj klimnu glavom.
Fajerstoun se okretao polako, posmatrajući ispitivački
uljeza. Onda pritisnu sakriveni obarač. Prasak je nadjačao
glas maskiranog koji je jauknuo. „Deringer” je opalio i dru­
gi put i čovek sa kapuljačom se sruši na pod. Revolver mu
ispade iz ruke. Kockar vrati „derim.^er” na svoje mesto i žu­
42
 ★★★ Š E JN - k 'k 'k

stro zgrabi oružje bandita, ukoliko je, naravno taj čovek

uopšte bio bandit, a ne Klarin čovek.
Klara prođe kraj njega i nadnese se nad nepomičnog
čoveka. ,
— Dajte lampu, Mak Vori! — naredi krupijeu. Zatim ski-
de kapuljaču sa lica mrtvaca. Tom Fajerstoun je posmatrao i
primetio kako se zaprepastila.
— Poznajete li ga? — upita.
— Da. — odgovori Klara bladno. — Poznajem ga. Ra­
dio je za „Vels Fargo.” Vrlo je mlad. Nema ni dvadeset. Zo­
ve se Džek Kori.
— Da nije vaš novac u njegovom džepu? — bočnu je
kockar.
— Nije — odvrati Klara sumorno. Zatim se uspravi i po­
gleda ukočeno i čudno u Fajerstouna.
— O kej, mister. Malo pre ste hteli sa mnom poslovno
da razgovarate. Mislim da bismo sada m o g li. . .

U sobi je nastala tišina. Samo je gust duvanski dim leb-

deo nad glavama prisutnih. Sa ulice se čula vika rudara i do­
pirao poneiki pucanj.
— Ako ne stvorite novac, mister Vokere, onda će mom­
ci tamo dole zapaliti grad, a rudnike dići u vazduh. —'
Džejms Vorli je kreštao od uzbuđenja. — Mislim da vam je
jasno šta bi to značilo.
Vorli je govorio u ime svih, jer je bio predsednik uprav­
nog odbora rudnika i vlaisnik rudarske konipamije čija su se
okna prostirala ispod dobre trećine grada. Ko je hodao po
gilavnoj ulici taj je praktično šetao na oknima ovog debelog,
astmatičnog šezdesetogodišnjaka. Silver Siti očigledno nije po
čivao na naročito solidnim temeljima.
— Svi ćemo zajedno odietiti u vazduh, ako se odmah
nešto ne preduzme — grmeo je Remzi, najmlađi među vlas­
nicima rudnika, robusatn, sa vratom kao u bika, ali vitaif.
Kada je počelo iskopavanje u Silver Sitiju svi su bili <-akvi.
U međuvremenu su se obogatili, ugojili i dalje nastavili da
slažu novac i salo. Sada su, međutim, strepeli da se ceo taj
život ne rasprsne kao mehur sapunice.
Džon Voker je bio mali, žilav četrđesetogodišnjak, koga
je teško bilo uplašiti. Sada su mu ipak izbile graške znoja po
43
 Hrk-k S E J N k 'k 'k

ielu. Prešao je polaiko pogledom po ginevnim licima vlasnika

rudnika. Laiko bi on s njima izašao na kraj, pa čak i sa ovim
bufalom Rerazijem, ali, šta da radi s onom uzavrelom masom
na ulici? Bio bi to ogroman zalogaj i za Sidnija Blada, koji
je u međuvremenu na jugu jurio fantoma u spodobi Sejna . . .
On podiže ruke kao da se brani:
— Ja sam sve pokušao, džentlmeni. Mister Rozfild je
spreman da nam priskoči u pomoć svim raspoloživim sred­
stvima.
— Kolika su ta njegova raspoloživa sredstva? — upita
Remzi.
— Dvadeset pet hiljada dolara — odgovori oklevajući
Vo'ker. Naistupilo je u tren oka ono čega se plašio.. Biznisme­
ni su skočili i obasuli ga psovkama.
— Sjajno! — podrugnuo se Remzi. — Mogu, dakle, mo­
jim radnicima da kažem da će svoju platu dobiti u roku od
četiri ili pet dana, pod uslovom da novac opeit volšebno ne
ispari uz put!
Neko zakuca na vrata i svi se okrenuše. Ušao je krupan
čovek, noseći veliku kožnu torbu.
— Trideset hiljada — reče i pogleda Vokera. — Nadam
se da će vam to pomoći. Više nisam mogao da skupim. Uko­
liko ujutru ne bude navale na moju banku, možda ću uspeti
da skupim još.
— Drugog izbora nemamo — šištao je astmatični Vorli,
pa priđe stolu. Tada nešto snažno zvekdu i on se instinktiv­
no saže. Ogroman komad kamena proleteo mu je tik uz glavu
i udario u jedan ormar. Kroz razbijeno okno prodrla je sa
ulice paklena galama. Odjeknuo je i pucanj. Metak je udario
u tavanicu sobe.
— Za ime božje — zakukao je Vorli.— Požurite dole,
mister Remzi i umirite te ljude. Reci-te im da će za koji tr
nutak dobiti novac!
— Kada budu čuli koliko, rasitrgnuće me na komade —
odvrati Remzi, ali ipak izađe.
— Ne mogu da podnesem ovog tipa, gospodo — obrati
se Vorli ositalima, pošto je Remzi izašao. — Ali, jedino on mo­
že s tim ljudima da izađe na kraj.
I, zaista, Remzi je uspeo! Nije bio suviše dugo vlasnik I
još je govorio jezikom svojih radnika. I sada bi često uzeo
kramp u ruke. Za njegove kopače o-n je skoro bio jedan od
njih i to je dosta olakšalo stvar. Tome su doprinele i novosti
44
 iH r k ŠEJ N ★★★'

0 „Krezi Svimgu” koje sn se širile kao prerijski požar. Dosta

ljudi se,već povuklo i navalilo u lokal.
U Silver Sitij'u su svi poznavali kockara, a tek lepu Kla­
ru! Sad su njih dvoje prinuđeni da postanu partneri. Kakva
atrakcija!
Ljudi u kancelariji zaustavljali su dah, osluškivajući raz
voj događaja. A galama se zaista postepeno stišavala, dok se
nije svela na uobičajeni noćni žamor i poneki bekrijski pu­
canj.
Vlasnicima rudnika je laknulo. A i Džonu Voke.ru.
Njemu ponajviše.

Viski u njegovoj čaši pdelivao se preko ivica.

— Vaša ruka drhti, mister Vokere. To nije dobro, jer
otkriva slabe živce. A čovek, zaposlen kod „Vels Farga” na
bi smeo uopšte da ih ima. Da niste vi izuzetak?
Sejnov podsmeh natera Vokeru krv u glavu. On tog čo­
veka još nije sreo, ali je odmah znao s ki mima posla. Sid­
ni Blad mu je najmanje sto puta u tančine opisao tu neman
od čoveika, a i poternice sa Šejinovim likom bile su izvešene
po svim filijalama kompanije „Vels Fargo.”
Ipak, brzo je savladao početni strah i staloženo odgovorio.
— Zar ne bi trebalo da ste sada neigde daleko na jugu,
mister Sejne?
— Zar zbog toga što me Sidni Blad trenutno tamo traži?
■— smeškao se Sejn. — Ali, kako da vi kao njegov dobar poz­
nanik ne znate da on uvek ide u pogrešnom pravcu? Nego,
šta je s tim visikijem? Hoću li ga konačno dobiti?
Njegov kolt je nemamo visio u futroli, pa ipak, osećalo
se da gospodari situacijom. Voker je, istina, u prvom trenut­
ku pomislio na oružje koje je ležalo u gornjoj desnoj fioci nje
govog pisaćeg stola. Trebalo je samo da ga otud iskopa, upre
u Sejna i povuče obarač. Ali, između ovih malih pokreta ruku
stajali su čitavi bregovi vremena. I verovabno smrt.
Pošto mju život nije dosadio., Voker je ovu. mogu.Ć3V)st od­
ložio za neku eventualnu bolju priliku.
— Izvolite — Voker mu s otro'vnim, smeškom pruži svo­
ju čašu. — Bićete bar sigurni da u njoj nema otrova.
Prihivatajući pomuđeino piće Sejn mu se obrati zaštitnič-
kim tonom:
45
[i — Sipajte i sebi, mister Vokere. Dobro će vam doći.
— Ne pijem alkohol kad vodim poslovnirazgovor — pro
mirmlja Voker. — A vi s,te, koliko sam shvatio, došli ovamo
poslovno. Mada zapravo ne>mattii pojma kakav biste to posao
sklapali sa mnom.
Šejn otpi gutljaj viskija i ne ispušitajući Vokera iz vi(|3a,
priđe vratima i zaključa ih.
— Ne volim da mi smetaju — objasni.
Voker se zbunjeno smeškao. Pri tome je ipak u sebi za­
hvaljivao nebesima šilo su vlasnici rudnika odneli onih tri­
deset hiljada dolara, inače bi ovaj tip verovatno i to inkasi­
rao.
— Ako želite novac . . . — započe — moram vas razoča­
rati, mister Sejne. — Talas zadovoljstva prostruja mu kroz
grudi. Da, čovek se obično oseća jačim kad mu se nema šla
uzeti! Za život se nije bojao. Sejn je mogao biti sve drugo ali
ne ubica. Da li je on uopšte bio bandit? Voker je znao da
Sejn potiče sa juga, gde je pre rata imao sopetvenu planta­
žu. Pošto je osiromašio, hteo je da u Koloradu osnuje prevoz-
ničku fii’mu, ali mu je ,,Vels Fai'go” pom.rsio račune i to na
način koji se baš nije mogao nazva.ti zakonitim i časnim. Od
tog vremena je Šejn bio stalno za stopama ,,Vels Fargu” kao
pas mački. Samo što je mačka u međuvremenu izrasla u lava.
Voker se nasmeši na ovo upoređenje.
— Zbog čega ste tako veseli, misiter Vokere? — upita
Sejn.
— O, ni.šta naročito, m is te r... — snašao se upravnik. —
Pomislio sam na onu praznu kasu tamo . ..
— Ako se dobro sećam ■ —■odvrati Sejn — mi smo počeli
da razgovaramo o poslu, a ne o pljački. Sem toga, ja uopšte
nisam došao da vam nešto uzmem, već da vam donesem.
— Da donesete? — japanji se Voker. —- A šita to?
— Nešto što vam je trenutno veoma potrebno. A ime mu
ju novac. Preciznije rečeno: sedamdoset hiljada dolara.
Upravnik „Vels Farga” očigledno je izgubio nerve.
— Hoćete da mi dokažete da sam hid? Ili, možda, da me
ubedite kako ste naše kočije ispraznili iz čiste zabave, da bi­
ste n?i sada taj isti novac stavili na sto? Tek tako, jel’ te?
— Ne, nikako tek tako — smeškao se Sejn. — Vi svaki
čas J’.aboravlja.te da sam ovde zbog posla. Uzgred, viski vam
je odličan. Biste li mi ponovo napunili čašu?
— O kakvom je poslu reč — upita ga Voker, sipajući mu
viski.
4S
 ■ k 'k 'k ŠEJN ■ k 'k 'k

— O zemljištu koje je „Vels Fargo” u poslednje dve go­

dine pokupovao između Deninga i Silver Sitija.
Vokeru se osuši grlo. Na to nije ni pomišljao! Sta je mo­
gao da zna ovaj tip o četiri ogromna ranča koje je „Vels Far­
go” kupio iz sasvim određenih razloga. A kupio ih je za dža­
be, što je Voker znao bolje od ostalih, jer su upravo njemu
bili poverili zadatak da obavi taj prljavi posao. Ali su mu se
i odužili! Nije bio saimo u pitanju novac, nagrada što je do­
bio od „Vels Farga.” On je sada čvrsto sedeo u sedlu jer je
kompanija cenila ljude njegovog kova. Samo, odakle Sejnu
informacija, kad se radilo o super tajni, pa ni Sidni Bladu
nisu bili dostupni podaci. Sve se bilo odigralo na relaciji Di­
rekcija u San Francisku—Voker.
— Mislite na ranč od m is te r... — jedva otvori Voker
usta.
Sejn ga preseče pokretom ruke.
— Nemojte se mučiti sa detaljima! Ja ih isto tako dobro
znam kao i vi. Znam kako se sve dogodilo, znam pozadinu
cele stvari i pobude kompanije.
Voker se još uvek smeškao, nadajući se da je do Sejna
doprlo samo ono na površini.
— O kej, izgleda da moram da vam dokažem ono što tvr­
dim — hladno nastavi Šejn. —^ Poznato je, 'na primer, da od
zatroivane vode i najzdravija stoka gine. Vaši ljudi su se po-
starali za to. Bio je to pomor stoke kakav se ne pamti u či­
tavoj Americi.
— Nemam pojma o čemu pričate, mister Sejne — mu­
cao je Voker.
— Ono što nije otrovala voda to ste pobili vi — nastavi
nemilosrdno Sejn. — Istrebili ste ih kao bizoine. Nešto je i uk
rađeno. Teik, vlasnici rančeva su bili upropašćeni. To vam je
zaista uspelo, Vokere!
— Bojim se da je viski prejako delovao na vas — poku­
ša Voker da se podsmehne, ali mu je lice bilo zeleno. — Ka­
kvu bih korist ja lično imao, a tek moja kompanija od tega
da upropastimo rančere? „Vels Fargo” je isključivo prevoz-
nička firma poznata širom Sjedinjenih Država. Mi niti odga­
jamo stoku, niti kupujemo zemljište. . .
— U ovom slučaju upravo je bitno to što ste prevozniSka
firma — nije se dao smesti Sejn.
Sada je došlo vreme da Voker i sebi naspe čašu. Poslovni
razgovor krenuo je u veoma opasnom pravcu. Ovaj ipak iz­
gleda sve zna!
47
 iH rk ŠEJN - k 'k 'k

— Silver Siti je za vas fantastičan posao — nastavio je

nezvani goiSt. — Nadaleko nema željezničke pruge koja bi
mogla da vam stvori konkurenciju u prevozu. Da ne govorimo
i o ostalim potrebama ove armije ljudi, zaposlene u gradu i
rudniaiima. Pisak l'okomoitive ovde biio bi za vas pogrebno zvo­
no. A vama je isto kao i meni poznato da postoji plan o iz­
gradnji pruge. I „Velis Fargo”, loigiöno pokušava ili da to spre-
či i l i ^ a ee i sam „ukrca” u itu kompoiziciju. Mora se na kraju
krajeva miisliti i na budućnost. Je li tako?
— U iredu — popusti Voker. — Znate da smo kupili zem­
ljište. Sta znate još?
— Znam da ste rančerima, koje ste prethodno upropas­
tili, za čitavu omanju državu prostora isplatili samo osam­
deset hiljada dolara.
— Pa, ti pašnjaci, zaboga, nisu n i vredeli više — branio
se upravnik „Vels Farga.”
— Kako se uzme — zavrte glavom Sejn. — Vi ste, nai­
me, . tu zemlju ponudili železničkoj kompaniji po petosrukoj
ceni. I to još uz uslov da dobijete pedeset jedan procenat ak­
cija.
Fioka! sinu Voikeru kroz gilavu. Moram da pokušam! Ovaj
tip ne sme živ odavde! Ako to procuri. . .
— Ruke na-Sito! — naredi oštro S e jn ... Mislite da ne
znam šta držite u fioci? Ja ne želim da vas ubijem nego da
sklopim posao.
Voker se osećao kao pacov u klopci.
— Odakle ste sve to saznali? — promucao je. — Možda
vas je poslala železnička kompanija?
— Ja uvek radim sam — objasni Sejn. — Svoj sam čo­
vek i ne zanimaju me nikakve firme. Tako je to oid KoO-Oira-
da. Od kako me je „Vels Fargo” odvikao od prevoaniokog po­
sla ne mogu se požaliti da mi je loše.
— Sve dok ne budete visili na grani — usudi se Voker d
prosikće.
— Zaboga, Volkere! Kada bi povešali sve koji su to za­
služili, onda bi u „Vels Fargu” u najboljem slučaju samo
čijaši ostali u životu. ko-
Voker više nije mogao da izdrži.
— Pa dobro, šta hoćete? Govorite već jednom!
— Kupoprodajne ugovore za zemljište između Deninga i
Silver Sitija, da bi se konačno omogućila izgradnja železnice.
Vi ometate napredak, mister Vokere! A protiv toga se nešto
mora preduzeti. Ja, dakle, č.nim samo ono što je nužno.
48
 • k 'k 'k ŠE JN ★★★

— Kupoprodajni ugovori su već davno u. San Francisku

— procedi Voker nekako nesigurno i prebrzo, pa Sejt odrnah
shvati da upravnik maisno laže.
— Razmislite,, Vokere! — upozori ga. — Kasa vam je
prazna. Zaito bolje daj'te te papire, a ja ću vama dati novac
kojim ćete sutra moći da isplatite radnike. Oni su se za te
pare pošteno oanojili. Za razliku od vas i svojih gazda.
— Hoćete da nas isplatite iz našeg sopstvenog džepa —
prenerazio se Voker.
— Upravo tako — smeškao se zadovoljno Sejn.
U hodniku se začu snažan bat čizama koji se približa­
vao. U upravnikovim očima blesnu nada. Šejn oslusnu, pa
naglo izvuče kolt i uperi ga u šefa „Vels Farga.” -
— Ni glasa, inače silaziš kod rogatog!
Piosetilac zalupa na zaključana vrata.
— Hej, Vokere, jeste li unutra? Otvorite! To sam ja! Še­
rif Veber.
Upravniku kompanije vilice su škrgutale od stezanja.
Sejn ga je gledao umiljato kao kurjak.
Šerif je još jednom pokucao na vrata. Zatim je nastala
tišina, pa jedan drugi glas reče.
—: Hajdemo. Mora da je u svom sitanu. A i šta će ovde
u to doba kad je gužva prošla!
Koraci su se udaljili. Sejn je, međuitim, znao da mu vre­
me ističe. Ako ne nađu Vokera u stanu, vratiće se i pckušače
silom da otvoire vrata kancelarije.

Voker je jednak-o napregnuto osluškivao korake što su se

udaljavali, kao i Šejn.
— Odlaze. Možda će vam uspeti da se neprimetno išunja­
te.
Sejn se hladno smeškao i pogledom pokazivao na čeličnu
kasu. Zatim priđe Vokeru i pritisne mu cev kolta u rebra.
— Ako umrem, povešou te sa sobom — šapuitao je. A ja
-bez ugovoira ne odlazim, i ti to dobro znaš. Dakle, što budeš
brži, veće su ti šanse da ostaneš živ.
Njegove čeličnoplave oči bile su dovoljno ubedljive. Iz­
vadi ključ iz džepa od prsluka i tiho otključa velika gvo/jden:i
vraita.
— Požuri — inunu ga Sein. — I t- ,gleda da -se vraC-3jii
4 S e jn 1 '9
 ★★★ Š E J N ★★★

Voiker izvadi debeli koverat i pruži ga Sejnu. Ovaj ga ot­

vori i izvadi papire.
— Brišite već jednom — 'stenjao je Vofcar uplašeno.
Bili ,<3u to zaista kupoprodajni ugovori. Šejn ih strpa u
unutrašnji džep svoje jakne.
— Evo. ih! — dahtao je Voker, buljeći u vrata.
’ Bat koraka se zaista ponovo čuo.
— Poišto ja sklapam samo čas-ne poslove, da znate da se
novac nalazi u uglu pored stepenica, iza sanduka.
Neko je već drmao vratima.
— Voikere, otvorite! Kakva je to budalaština! Mora da site
unutra! — ljutio se šerif.
— MOižda je skioiknuja negde na čašicu. Preko u „Krezi
Sving” i l i . . . — čuo se glas njegovog pomoćnika Hakera.
— Cek, ček, pa tu gori svetio! —^ bio je uporan Veber.
Meni se to uopSte ne dopada.
— Tebi se privida, šefe! — nasmeja se Haker, ali odmah
ućuta. Tišina je postala veoma rečita. Mora da su se dogo­
varali itiho, znacima ruku, pomisli Šejn i odšunja se do pro­
zora. Kroz razbijeno staklo dopirao je hladan vazduh. Glavna
ulica bila je skoro u po-tpunom mraku.
Začu ise lomljava , vrata.
Sejn skoči. Cuo je kako Voker viče za njima. Otpuza do
krova prednje zgrade. Iznam njega, na prozoru, pojavi se sen-
ka.
— Stoj! — prodera se šerif.
I Šejn ugleda svog konja tačno' ispod sebe i otpusti se.
Metak fijuknu kraj njegovog uveta i udari o neki kamen.
Konj zarza i prope se. U sledećem trenutku galopirao je
ulicom, noiseći Sejna u bezbednu tamu.
, Pucnji su zujali nasumce.

Snrif se cesno okreite i obrati Vokeru.

— Moramo odmah za njim. Ko je to bio?
/ — Sejn!
— Sejn? — šerif nije mogao da dođe sebi' od čuda. A
Blad jurca za njim negde po jugu.
Doik su šerif i njegov zamenik kao sumanuti sjurili niz
stepenice, Voker protrlja lice kao da se probudio iz nekog
strašnog sna. Zatim siđe. Novac je zaista bio pod sandulkom.
DG
 Sejn 'k 'k 'k

— Potpuno lud — mrmljao je. — PoSten, a barndijt!

Zavrteo je glavom. On ne bi novac ostavio tamo.
Za to vreme Šejn je dojahao do poslednjih kuća, skočio
iz sedla i otkotrljao se po zem'lji. U jednom skoxu našao se
gotovo na nogama i priljubio uza zid. Nije morao dugo da
čaka. Konjanici su u galopu projurili ulicom za konjem bez
jahača,
Šejn malo sačeka, stresavši praSinu sa ođela, a onda, u
senci streha krenu nazad ka osvetijonom predvorju „Ki'ezi
Svinga” na drugoj strani ulice.
Sudeći po galami i liiivotanju, tamo je zabava još bila
u punom jeku.
Noć je tek bila počela! Sve se odvijalo po planu. Vi:ki
mu je grejao grlo, i Sejn oseti potrebu za još nečim. Hteo "e
da kompletira soipstveno zadovoljstvo. Pređe preko, ali ne
uđe na glavna vrata već zaobiđe zgradu. Put, je, n?::':;e, dobro
poznavao.

Tom Fajerstoun položi ruku na Klarino rame.

— Hajde, razvedri se malo, lepotice!
Gnev u njoj ključao je kao ulje koje samo što ne bukne
— Pobednik odvlači žrtvu u brlog. Sta je tu za razved
ravan je?
Kockar .•se grohotoim nasmeja, pokušavajući da otvor:
vrata,
— Nemoj da tako tragično uzimaš stvari, bebi. Jeste da
si izgubila radnju, ali, zato si dobila mene!
— Kolosalna zamena! „Krezi Sving” za jednog probi-
sveta!
— A moja neodoljiva lepota — cerio se Fajerstoun. Bio
je u svom elementu. Kao da u ruci drži fleš rojal. U među­
vremenu je otvorio vrata i širokim gestom pozvao Klaru da
uđe.
Ona pređe preko praga prkosno podignute glave. Bitku Ja
istina, izgubila, ali, rat je tek počinjao! Odlučila je da ne na­
pusti Silver Siti dok postoji ijedna šansa da povrati svo-j ime­
tak. I ona je u dubini duše bila nepopravivi kockar.
Odjednom je ustuknula na pragu svog budoara. Kockar
se iza njenih leđa nasmeja.
51
 'ir k ic S E J N ★★■if

\
' — Volim ičad đevo'j’ke clrže đo sebe!
Tada je preko Klarinog ramena ugledao muškarca koji
Be udobno zavalio u naslonjači, držeći u levoj čašu sa viski­
jem, a.'deisnoTO se poigravajući sa drškom revolvera.
— Ko je ovaj tip? — upita kockar. Nije bio naročito
imenađeai, ali ni oduševljen što se primećivalo uprkos nje­
govom savlađivanju.
^ — Zdravo, partmeru! — progovori Sejm i podiže čašu u
^znak poadrava. — Ja sam sitigao prvi, što ti je verovatno ja­
sno, pa bi biilo lepo da sačekaš napolju svoj xed. Mada to može
duže da poiraje . . .
Tom Fajerstoun još nilcada nije video tog čoveka, ali nje­
govo iskusno oiko oitkrilo je opasnost koja je 25račila iz nepo-
' znaitog.
— Mislim da bi trebalo džentlmene da predstavim jednog
iirugom — začu se Klarin glas.
Brzo je savladala izneinađemje. Licem joj prelete poidmuk-
11 osmejak. Kad se dva vuka otimaju o jaginje, onda obično
jedino jagnje preživi. Jagnje! Dopala joj se pomisao o sebi
kao jagnjetu!
— Misiter S e jn . . . mister Fajerstoun — obavi Klara for-
malonosti. — Ovaj džeinitlmen u fotelji je prokleto kopile koje
je iispraanilo moju kasu, a ovaj što stoji pored mene je drugo
prokleto kofpile koje mi je na prevaru otelo „Krezi Sving.”
Mislim da se ne varam ni u pogledu daljih njihovih namera.
— Sto se mene tiče — nasmeja se Sejm — uopšte se ne
varaš, bebi. Uostalom, već sam rekao da bi mister Fajersto­
un mogao da iščezne.
— Bojim se da je posredi nesporazum — cini6nq. se na­
smeja kockar. — Ja sam, naime, ovde domaćin, mister Sej-
ne.
— Recimo da je tako, ali, to Tiopište ništa ne menja na
litvari, mister domaćine — odvrati Sejn i podiže se iz fotelje
u svoj svojoj veličini, spustivši čašu na stočić.
Vukovi, dabome, pomisli Klara sa zadovoljisitvom. Samo
Sto nisu jedan drugog ščepali za vrat.
— Samo trenutak! — poidiže ona ruku. — Neću vam kva­
riti zabavu, ali bih prethodno želela da čujem od mister Sejna
gde je ostavio moj novac, kako bih u međuvremenu otišla
po njega.
— Primećuješ li ti nešto, partneru — prihvati kockar fa­
m ilijarni Sejnov ton. — Ona drži banku, a banka obično do­
bij a.
52
 ■ k 'k 'k ŠEJN - k k k

— Kako čujem, protiv tebe nije dobila, pa žaSto bi pro­

tiv mene? Nisam ni ja vesla visao! Zato je stvarno bolje da
odmah ispariš! ,
— Polako, kompanjero — stišivao ga je kockar. — I me­
ne zanima priča o tom novcu. Zar je zaLsta bio u trezoru?
— Prava ledi uvek govori istinu. Zar nisi to znao? — to^
bož se Iščuđavao Šejn. — Samo je zaboravila jednu sitnicu.
Taj je novac, naime, pripadao „Vels Fargu”, tačnije vlasnici­
ma rudnika.
Kockar podiže jednu obrvu. 1
— Zanimljivo, zanimiljivo . . . a gde je sad taj novac?
— Tamo gde mu je i mesto. U ,,Vels Fargu.” Mister Vo­
ker će ga u cik zc.re predati vlasnicima rudnika daisplate
rudare.
Klara ciknu od zaprepašćenja. U besu okrete se prema
Tomu Fajerstounu.
— Ovakvu drskost još nisam doživela. Pitaj ga, molim
te, kako se zapravo odigralo sve to s tim novcem!
— Cuo si šta treba da te pitam — obratio se kockar Sej­
nu.
— Pitaj bolje nju — nasmeja se Sejn. , '
— O kej! On hoće da tebe pitam, bebi. D a k le ...? . :
Klara je lupala potpeticama kao rasni konj pre nego što
krene u galop. Bila je izvan sebe od besa.
— Teško joj pada da ti to kaže — priteče joj Sejn u po­
moć. — Ja sam zaustavio kočije i skinuo sanduk. Onda je do­
šla ona pa mi ga je oduzela. To baš ne priliči jednoj ledi, ali
eto, amigo, ona je takva.
— I sad on hoće da progutamo priču o tome kako je no­
vac koji je sam ukrao, vratio ,,Vels Fargu”! To je da pukneš
od smeha! — vrištala je Klara.
Fajerstoun je lukavo posmatrao Sejna.
— Možd je tako kao što kaže, mada zvuči šašavo. Ali, u
tom slučaju voleo bih da znam šta se iza svega toga krije?
— Možda griža savesti — sleže Sejn ramenima.
— Griža savesti? Sjajno! — gugutao je kockar od za­
dovoljstva. — Sad ću se raspući od smeha!
— Hej, momci, šta se tu zapravo odigrava — kao da se
prenula Klara. — Izgleda kao da se zabavljate na moj račun,
— Da čujemo konačno kako stvari stoje! — uozbilji se
kockar i upre lede.ni pogled u Sejna. Odjednom mu je sinulo
u glavi. Gospode! Ako je to zaista tako, onda je to najveći
ulog u koji je ikada igrao! — Dede, na videlo s tim, amigo!
53
 ★★★ Š E J N 'k 'k 'k

Bt« si «ECO od „Vels Farga” za tih sedamdeset hiljada? Ne

Bumnjam da si se pri tom pripomogao koltom, inače se Voker
ne bi lako „izdužio” za ono što si mu ščepao. Jesam' li u pra-
ivu?
Sada je na Sejna bio red da se zabezekne. S mukoan je
pokušao da prikrije istinu.
— Uzeo? — otezao je reči. — Sta sam mogao da uzmem
od „Vels Farga”? Ti fantaziraš, čo-veče. Možda nekoliko kočiija
ida lakše prevozim .svoj Jioierčić?
— Famtasitično — izusti kockar. Sa divljenjem je gledao
u Sejna. ■ — Amigo, ti si zaista klasa! Meni takva ideja nika­
da ne bi pala na pameit!
— Do đavola — kreštala je Klara, zajapurena od besa.
— Hoćete li vas dvojica konačno da mi kažete o čemu je reč?
— Tišina, bebi — polkuša Fajerstoun u isto vreme da bu­
de i energičan i nežan, pa je povuče u stranu. — Prestani da
kokodačeš kada muškarci razgovaraju!
Fajerstoun i Sejn su .prozreli jedan drugog. Zenice su im
se skupile a pogledi su im se zamrznuli.
— Karte na sto, Sejne! — insistirao je kockar. Govori i
oproBitiću ti život!

Boa'ci su se suviše zaneli da bi primetiii kako je Klara iz

vukla „deringer” iz podvezice. Sada ga je držala u ruci.
— M ir vas dva luđaka. — Bio je to sada njen glas koji
je dominirao prostorijom.
Fajerstoun i Sejn su isitovremeno primetiii oružje u nje­
noj šaci,
— Neću da dozvolim ■ —■na.s:tavila je Klara mirno — da
se vas dvojica poubijate, jer tako nikad ne bih saznala o ka­
kvoj je transakciji reč. Aiko neki od vas ipak hoće da riziku-
je neka zna da obično iz ove igračke ne umem da promašim.
Ko.dkar namignu na Sejna.
— Ja joj verujem. Zaista bi povukla obarač. Da se kla-
'dimo, amigo? Tri prema jadan?
— Ovaj bi se i u paklu kladio — prioikomentarisala je
Klara.
Sejna nije trebalo uibeđivati. On je to već jednom doŽi-
veo gore na prevoju.
54
 ★★★ S E JN ★★★

— Po mojoj oceni u ovoim poslu, ima dovoiljno za sve tro­

je — koiaatatovala je eksvla&nica „Krezi Svinga.” — Kč je po­
hlepan taj ne debija ništa. To je staro pravilo.
Kockar nabora, čelo.
Možda je dama u pravu. Ako je u pitanju, ono, što ja
mislim da je, sam bi se mogao prejesti, što nije zdravo ni za
stom.ak ni za giavu.
— Do.sta sa zagonetkama! — naredi Klara, okrenuvši se
ka Sejnu. — Dajem ti minut vremena da propevaš. Posle pu­
cam.
— Ako imaš karaktera, amigo, nećeš progovoriti — ru­
gao se kockar.
— U tom slučaju bi jedain is-pao iz igre odvra<ti Sejn.
— A Klari ćeš toliko dugo trpati med u usta dok se ne uguši.
I tako će na kraju preostati samo jedan, naime — tii.
— Vreme teče — podseti ga Klara.
Šej'n usdahnu, z.avu.če ruku u jalknu, izvadi koverat sa ugo­
vorima i baci ga na sto.
— Tu leži itrista hiljada dolara. Treba ih jedino napla­
titi.
Koakar zviznu kroz zube.
— Zaista si spretan, rnučačo!
— Trista hiljada — šaputala je Klara gledajući sa stra­
hopoštovanjem čas u Sejina, čas u FajerstO'Uina. Nlije vefovala
so'pistvenim ušima.
— I sve to on je hteo da zadrži za sebe — prekorevao je
kookar Sejna. — Nije baš naročito dobar prij.atelj, zar ne, be­
bi? Pored toga, još i obara oenu. Kad bolje razmisliim, treba­
lo bi da tražimo pola milioma. Oni bi to platili, znam ih ja.
Znate šta? Najbolje vi to prepustite meni. Odsada ću ja da
budem poe!.o.vođa.
— Trista hiljada — hladio ga je Sejn. — Cena je već ut­
vrđena.
Iznenađen i pomalo s nevericom, koakar se zablenu u nje­
ga.
— Neverovatno! Ti si, znači, sklopio pogodta joiš pre ne­
go što si uopšte znao da li ćeš uspeti da se dočepaš kupopro­
dajnih ugovora? U redu, amigo. Ne smeta miišita. Sada, kada
ih imamo u rukama, uitvrdićemo no>vu cenu.
Klari je počelo da sviće.
— Ti bi, znači, ipak više od pucaroša — obratila se Sej­
nu. — Eto, i ja jednom da pogirešim. I šta ćeono sada?
5&
 'k it 'k SEJN

^ BroMem Je samo u tome đa se neprimetno i neometa­

no stijgne u El Paso — objaisni Sejn. — Tamo me očekuje moj
poisiovini partner.
Lukavi osmeh prelete preko kockarevog lica.
— To bar nije teško. Učini ću to. levom ru k o m ...
— Kako to; „ufiiniću”? Otibuđ ti da „učiniš”? — Sejnu koc-
kareva ideja očigledno nije bila preterano simpatična.
— Pa tebe, kompanjero, zna ceo Zapad! Da mi daju po
»to dolara za svaku poternicu s tvojim likom,bio bih obezbe-
đen do kraja života!. . . U El Paso možeš da stigneš samo pre
ko Deminga — nasitavi poučno Tom Fajerstoun. — Znaš li to,
partneru? A tamo te već očekuje raširenih ruku šef obezbe­
đenja „Vels Farga.” Kladio bih se da bi se tvoj put u El Pa­
so Oikončao pod nekim usputnim drvetom za veša.nje! A bila
bi stvarno šteta za ovako lep posao. Sta bismo imali od toga
ova lepa ledi i ja kad bi tebe, s ugovorima u džepu, okačili
0 granu.
— U pravu si, Tome — saglasi se Klara. — Najibolje da
ja otputujem u El Paso i zamenim ugovore za lo'vu. U rr.ene
niko neće posumnjati.
— Grešiš, draga — mnmlj.aio je kockair. — To ćai ipak
oraditi ja. Jer, neko od nas mora da ostane i da upravlja rad
njom. A ti taj posao naijbolje poanaješ. . .
— Trebalo je ipak da te odmah ubijem — prosikta Klara
1 uperi ,,deringer” u Tomove grudi.
Glumeći očajanje, on ispruži ruiku prema njoj.
— Nemoj, molim te, da učiniš tu strašnu stvar, medena!
Skloni bolje tu igračku. Mogla bi da okine.
— U El Paso idem ja — bila je kategO;rii6na Klara. —•
Ovo je sada tvoj lokal. Znači, ti ostaješ u Silver Sitiju.
— O kej, bebi. Kako hoćeš. Samo ni ja nemoram da
dreždim o.vde. Radnju će u mom odsustvu voditi Pankinson.
— Parkinsoii? — Klara iznenađeno pogleda kO'Ckara, a
on-da uzviknu, kao đa je rešila neku tešku zagonetku. — Zna­
či, Parkinson a ne Mak Vori? On je bio to đubre što je po
tvoin uputstvu naštimovalo ruilet?
U glavnoj ulici začuli su se puionji. Zaitim i vika. Fager-
»toun se uz zluradi osmeh obrati Sej'niu.
— Hej, partneru, izigleda đa su brenuili đa ti dajiu sere-
nađu. Taman je vreme za nj'U.
I, zaista, napolju je sviitalo.
Šejn je napreiginuto osluškivao. Pucmjava je prestala, ali
56
 ★★★ Š E J N - k - k ir

je galama gomile bila sve bliža. Qn priđe prozoru i povuče

itešisu zavesu malo u stranU'. ■—
Glavnom ulicom se valjala masa sveta. Na čelu gomile
prepoznao je šerifa Vebera i njegovog zameinika. lameđu se­
be voidlili su čoveika čije su nuike biiie vezane na leđima. Išao je
oborene glave i Šejn ga nije odmah prepoznao. Tek kad ju
je malo podigao prelete osmejaik preko Šejinovog lica.
— Sta kažete na ovo! — uzvikmu kodkar, koji je preko
Sejnovog ra(mana posmatrao prizor. — Mister Voker! Tebe
traže, Sejine, a ovdašnjeig upravmóika „Vels Farga” vešaju. Kako
da se čovek snađe u tome?
Na to obojica prasnuše u smeJi. Klara ih je posmatrala sa
redo'umicom. '
— Sta tu opet mekećete kao điva jarca?
— Zar ništa ne primećujeiš, bebi — gušio se kockar od
smeha, — Naš kompanjero je ponovo namestio zvrčku j.Vela
Fargu”! I to njiihovim sopstwenim pairama! Ne, pardioa, pa-i
rama vlasnika rudnika!
— Hteo je da kiđne — objasni Sejn. — Voker je bio uve-
ren da nije prepoiručljivo đa sačeka šfta će se sve desiti kada
svojim šefovima u San Francisku buide miorao da saoipšti ža­
losnu vest o nestanku bupaprodajinih uigovora, kojima su hte­
li ili da spreče izgradnju žedeanice, iM da na ceo posao stave
svoju šapu. Verovao je da je bolje ukrasti novac koji sam
mu domeo i s njim nečujno zbrisati. Nije, na žalost, mogao da
zna da sam vlasniku rudnika Ramizilju doturio ofoaveštenje da
je oteti novac vraćen. Zato su ga oni konitrodisali, a da on »
tome nije imao pojma, I tailoo je diolijao. . .
—■Pošto su građani sada potpuno obuzeti Vokerom —-
predloži kookar — mislim da je to najbolja prilika da ispari­
mo iz grada. f
Pružio je ruku da uzme koveo-at s ugovorima. i
— Polako, miister — čuo se preiteći Klanin glas. — To ĆU
uzeti ja, jer će kod mene biti najisigumije.
— Mislim da je dama u pravu, kompanjero — oglasi se
Sejn. — Sem toga, drži-i oinužje u nuci, a nais-dvogica smo pra­
znih šaka. }
— Ne čini li vam se — primeti fcodkatr — da u naSoj no-
voosnovanoij firm i vliaida oizibilfjina nestašica međrusoibnog pove»
renja?
— Hm — prokomentarisa Šejn. — Ovaj put ja nudim op-
kladUj deset prema jedan, da će najviše dvoje od nas stići u
El Paso. Koliko stavljaš ti?
S7
 ★★★ Š E J N ★★★

Hladan blesak s « u u zenicama koakara. Demon hazarda

proibudio se u njemu:
— PO'Visi na sto prema jedan. Plativo u 131 Pasu.

Tiilegrafska vest Je delova.a kao hladan tuš. Kad je Sidni

Blad O'bavešten da su Džona Vokera obesili u Silver Sitij-i
skoro mu je stao dah, Oinda je pročitao i ono što je dalje sle­
dilo: o novcu i pokušaju bekatva. Jedino o Uigovoirima nije bi­
lo ni stlovce, jer s&m Vokera, niko nije znao za njihovo posto­
janje.
Blad nije imao obišaj da se savetuje sa svojim momeima.
Ovaj put je načinio izuzetak. Sakupio ih je oko sebe i saop-
štio im novost.
— StO’j im pred nereSivom zagio.ne^kom — rekao je na kra­
ju, s izrazom nsvijirioe na svom liou kao u buldoga. •— Nema
sumnje da je Šejn bio taj koji je oteo novac iz kočija. On,
međutim, umesto da klisne prema jug'u, kao što smo logič­
no pfetpostaviljali, odlazi nazad, u Silver Siti i novac uručuje
Vake>ru. A tada Voker, um&sto da novac da vla-snicima rudni­
ka, trpa ga u svog džep i hoće da kidne. Sve same beamislice.
Im a li koji ad vas koji tu može đa spoji kraj s krajeim? '
Biad je uzalud prelazio pogledom s čoveka na čc.veka u
krugu O’ke sebe. Svi su samo zbunjeno odimahivali glavom.
Svi s©m Rodžera Timbija. Jer. on i Bil Šnajder bili su pri­
sutni kada su rančeri „udelavani’'. Jedimo oni. A Timbi nije
saimo dobro rukovao koltom. On je umeo i da sabere dva i dva.
T.itina, ono sa Sejnovim vraćanjam novca nije ni on mO"
gao da shvati, ali Vokerov nestanak povezao je s ugovorima
za koje je opravdano preljpostavljao da su se nalazili u čelič­
noj kasi filijale koimpanije.
— .Ne znate da li je jo.š nešto neatailo? — upita svog šefa.
Blad ga pogleda zaluđeno.
— Nije. Sta bi jioS moglo da nestane? Na’ Sta ciljate Tim­
bi?
— Raspitajte se telegrafski kod šerifa Vebera đa li je kod
Vokera, pre nego što su ga obesili, nađemo išta sem novca.
Blad je postao radoznao. Ispipkavao je odovud i o'donud,
ali je Timbi samo ćuitao i zagonetno se smeškao.
Telegrafsiki odigo.vo'r je stigao brzo. Ne, ništa nisu našli
Sean novca. Blad je to Ijutito saopštio roršavku.
— U tom slučaju iza svega stoji Šejn — zaključi Timbi.
— Ne zinam zašto je vratio lovu. Možda je napravio neki po­
58
 ŠE JN ★★★

sao sa Vokerom. A moMa mu je i pištolj poturio pad nos. To

je skoro sigurno.
Sidni Bladu je već svega biio dosta. Ova trska od čo­
veka ne prestaje da govori u zagoinetkama.
A onda je Timbi, na jedvite jade, pomenuo kupoprodaj­
ne ugo'vore.
Bladu su se konačnO' složile kocke, ali mu Zibog toga bes
nije postao manji, Osećao se povređenim u svom ponosu što
o celoj t0‘j transakciji nije imao pojma. Ipak, nije Meo to da
pokaže već je o^krenuo razgovor sa Timbijem na poslovnu
stranu,
— Ipak smo se makli s mesta, mister Timbi. Dabome,
Ugovori su sad kod Sejna i on će poikušati da ih preproda že­
ljezničkoj kompaniji.
Timbi začkilji na jedno oiko. v/ -
— Miisliite li sada ono isto što i ja, mister Blade?
— Jasno. On mora u El Paso. To je jedino mesto gde
može da utopi takvu robu.
—• Sasvim tačno — smeškao se Timbi. — Prema tome,
mi ništa drugo ne treba da radimo-, već da ga ovde sačekamo.
On mora da prođe kroz Dening. Istina, može poikušaiti da za­
obiđe grad u širokom lu k u ... U svakoan slučajiu, moramo do­
bro da pazimo da nam se ne iskobelja iz mreže. A za to nara
je potrebno prilično ljudi.
— Znam. Idem do šerifa Bartona da se o tome dogovo­
rim.
Sada, kada se ponovo pojavila nada da će konaično uhva­
titi Sejna, šef obezbeđenja ,,Vels Farga” pono'vo je postao ko­
čoperan i oran z-a akciju. Vratilo mu se- i dobro raspoloženje.
Znao je da će za njega biti pravi trijumf, ako on bude taj
koji će vratiti ugovore, iako mu o tome svojevremeno u cen­
trali u San Francisku nisu rekli ništa.
Šerif Barton, snažan, zdepast čovek srednjih godina bio
je nepodmitljiv, ali i nemilosrdan. Pre dve godine raščistio
je s bagrom šilo se slegla u gradu i od tada je Deming važio
za mimo i beabedmo naselje.
On je strpljivo saslušao Sidnija Blada i obećao da će
obezbediti dovoljno ljudi, a obavestiće i farmere i raračere iz
okoline.
— Dajem reč, mister da se ovuda neće taj tip probiti^!
Isplešćemo mu dovoljno gustu mrežu — rekao je sa ubeđe-^
njem.
l^'OK nekoliiko časova, kada su se pokazali prvi rezultati
5»
 k 'k 'k Š E J N k k k

Bartonovih mera i Sidni Blad je postao siguran da mu ovaj

put Šejn neće umaći.

k
Poslužili su se malim Klarinim dvopregom. Do El Pasa
je bilo daleko i kočije su još uvek bile bolje rešenje, nego
ceo taj put pro.vesti u sedlu. Sam toga, kočije su po kocka-,
revom mišljenju bile i manje upadljive.
— Ako bi uz put došlo do teškoća, ml ćemo ga jednos­
tavno istovariti — go'vorio' je Klari, misleći na Sejna. A ra-
domalima ćemo reći da smo na bračnom putovanju i da smo
odiluoili da provedemo nekoliiko nezaboravnih dana u Ei Pasu.
Klara je oćutala, mada s gorkim oikusom u ustima. Ni
Sejn nije ništa odgovorio, ali je iz Klarine štale izveo još je­
dnog osedlano'g konja i privezao ga poizadi za kola.
Svi su oni zinali da će situacija postati kriitiona tak kod
Deminga. Klara je to najzad i glasno rekla.
— Samo ako njega vide s nama — kezio se kockar, mi­
sleći, naravno, ponovo na Sejna.
Klara se saglasila s njim. Istina, sada, kada su se drago-
ceni papiri našli u njenoj podvezici, ona bi se najradije oslo­
bodila tog neugodnog kauboja odmaih, što je Sejn naslućivao.
Ali, isto tako bi se bez oiMe'vanja rešila i kockara. Za tako ne­
što se, međutim, očevidno nije osećala dovoljno snažnom.
Kada su stigli do po'Slednjih brežuljaka i pred njima
pukla beskrajna ravnica, u kojoj se negde u daljini nalazio
Đeming. Fajerstoun zaustavi kola. Sejn je sedeo kraj njega,
a Klara pozadi.
— Šta je, partneru? Već si se umorio? — upita ironič­
no Sejn.
— Ne — odgovori ovaj otežući. — Ja samo čekam.
Taman što je Sejn hteo da ga upita šta čeka, oseitio je
irevolversku cev pritisnutu uz leđa.
— Bio bi zapravo red da sada kažem kako mi je žao,
Sejns — objasni vlasnica revolvera. — Ali, u tom slučaju
©ih lagala. Ja jednostavno nisam u stanju da zaboravim onaj
slučaj s novcem i svoj glupi iziraz kad sam zurila u pratzan
Ibrezor, a ovaj tip poired tebe oveitao u trijumfu, znajući da će
moj loikal. . . .
— Nemoj da držiš propoved, medena — prekide je koc­
kar. — Neka partner siđe, ili, još bolje: pritisni obarač.
Sejn oseti kako mu Kia^a izvlači kolt iz futrole i baca
na pod kočije, !
90 -■
- .. ..- '
 'k 'k 'k ŠEJN 'k 'k i r

— Čekaj! — umešao se Tom. — Ja nisam nečoveik. Neka

ga i ofoese, ali ne uz mojiu pomoć.
Oin skoči sa prednjeg sedišta i podiže Sejinoiv kolit. lava'^,
di metke iz dobotša, pa baci oinužje dadeko na zemlju. ¡1
— Nadam se da si video gde je pao — obrati se Sejnu. !
— Hajde, iskrcaj se već jednom! Šta čekaš? —• požuri^^
vala je Klara razoiružamog Šejina.
Ovaj siđe i dobaci joj veseo pogled.
— D a se kladimo da ćeš i ti ostati na putu, bebi. Nije
lud da te vuče čak do El Paisa.
Njene mačje oči su trijumifalino blistale.
— Možda će još nako ostati na putu, ali, tosvakako neću
biti ja.
— Eto, sad bi se i oma kladila — začudi se Šejin. — Moira
da je to neka prelaana bolest.
Cuo je iza sebe topot kopita, i, psujući, osvrniio se. Znao
je šta će da ugleda: sopsitvenog konja koji juri besitraga!
— Moračeš ponovo da ga uhvatiš — smejao se Tom,
penjući se ponovo na vozarsko sedište — a to, amigo, pone­
kad prilično poitraje. — Onda se obrati Klari. — Dođi, draga,
i sedi kraj mene. Samoća mi nikako ne prija.
— Kreni ili ćeš i ti peiSice — prosikta Klara, šitO' Sejna
čak i u ovakvoj situaciji natera na smeh.
— Sad konačno znam zašto si joj poitrebain — dovitou
o.n kookaru. — Kao kočijaš. Dama ne želi da joj njene fine
ručice ogrube oid uzda!
Klara se o-krete i meitak iz njenog revolvera zapraši pe-
sak tik do Sejmovih čizama. Pošto ume da gađa, očigledno saffl
joj potreban živ zaključi on u sebi i povika.
— Do viđenja u El Pasu!
Kola su se tandrouči udaljavala.

— Vidi, vidi, ko to dolazi! — uzviiknu Rodžer Timbi i

^ o č i iz naslonjače na verandi pred saluinom u kojoj se baS
udoibno smestio. Bert Large ga je očigledno čuo, jer je upra­
vo, sa bo.com u ruci izlazio iz lokala. Kada je i on ugledao
Klaru Robins, riknuo je kao biaon, i pritrčao kočiji koja sa
zaustavljala.
— Da li ja to možda sanjam? Mis Klara! Šita vi za ime
Eveta tražite u ovoj jazbini vetrova koja sebe naziva gradomt
- Rodžer Timbi je staj.ao u pozadini i sumnjičavo posmatrao
kočiju. Toan Fajerstoun i Klara Roibims na zagedničikom puto­
ei
 ŠEJN

vanju?! To nije mogao da proguta. .Još iz Silver Sitija znao

je koliko se ovo dvoje m-rzi. Najrađe bi jedno drugo popili
u čaši vode. A .sad, kao da su siSli sa venčane s lik e ...
— Bračno putovanje u El Paso! — povika veselo. Tom
FajerS'toun sa kočija. — Imate li nešto protiv, džentlmeni?
Iz sa.luna |e izašao i Sidni Blad. Timbi mu tiho reie.
— Ja sara upravopostavio sebi jedno pitanje, fieie; zaš‘.o
je Lai-ge baš one noći morao da zaglibi u ,,Krezi Svingu?”
Onda, kada je trebalo da čuva stražu?
U očima Sidnija Biada pojavi se lukavi plamičak.
— Zainimljivo pitanje, mister Timbi. Jako, jako, zanim­
l jiv o ... Covek bi stvarno morao dobro da promisli.
Tom Fajerstoun skoči sa kočije i pomože Kiari da siđa.
Učinio je to galantno i zaljubljenički, kako i priliči budu­
ćem suprugu.
On je ovim možda mogao da obmane Largea, ali za Tim­
bija i Blada predstava nije bila naročito ubedljiva.
— Kakva beštija! — mrmljao je La.rge. — Još pre koji
dan uiivala mi je nade, a sad se spand&la s ovim majmunom!
Iako je to rekao dovoljno tiiio, Timbi i Blad su ga čaii
i bacili kratak, ispitivački pogled premanjemu. .?8f obez
đenja „Vels Farga” sačeka da se Kla-ra i Tom popnu na ve­
randu, a onda im pristupi i prepreči im put.
— Jedno kraitko pitanje, mis Klara: kako je to zapravo
bilo one noći kada je mister Large prenoćio u vašem dućanu?
Znate, te iste noći zbrisao je Sejn iz podruma kompanije. —
On se osvrte, k,ao da tra,ži nekoga. — U stvari, ovde nedostaje
Gamo Džek Kori, koji ga je te noći zanienio na straži. Zar
on nije došao sa vam-a?
Fajeirsitpun odjednom postade oprezan, Odmače se od Kla­
re i upre čvrst pogled u šeia obezbeđenja. Jednu obrvu je ma­
lo podigao uvis, što je njegovom licu dalo prilično arogantcn
izraz.
— Vaše pitanje mi nije baš nr.ročito jasno, ser. Ucstalom,
zar vi ne vodite računa o svojim ljudima. ■ — Odmahnu ru­
kom s omal'oivažavanjem. — Jer Džek Kori je, naime, mrtav.
— Mrtav? — zaprepasti se Sidni Blad. Onda naglo upita.
— Zna ii se ko ga je ubio?
■
— Dabome da se z;na. Ubio sam ga ja. Bio sam srećom
prisutan, kad je maskiran upao kod mis Klare sa namerom
da je opljačka.
Usred tišine koja je nastala, začu se glas Rodžera Timbija.
«Z
 'k 'k 'k ŠEJN - k 'k 'k

— Mladić je učinio grešku. U trenutiku kada ste ga ubili,

mister, on je slučajno postao svedokom.
— Svedokom čega? — začudi se kockar. — Homibre, va­
ma se očito muti u glavi, jer, ja pojma nBmaaTa o čemu go.vo-
rite.
— Govori 0 jednom velikom poslu, mister — umeša se
Sidmi Blad — u kome učestvujete i vi i mis Klara. Jedino
nam nedostaje glavni akter kojeg ste m.ožda otkačili, u šta,
iskreno, čisto sumnjam.
— O kome sada govorite? — i dalje se kao „čudio” Tom
Fajerstoun sa uzdržanošću sa kakvom se postupa prema um­
no poremećenima da ih se ne bi dalje izazivalo. Klara se pri
tome smejala, mada’ moižda suviše upadijiivo.
— O Šejnu — odvraiti mu Blad — o tom prokleitom ban­
ditu koji u Silver Sitiju nema nijednog jedinoig prijatelja,
pa je ipak, nekim čudom naišao na otvorena vrata u podrumu
i uz to mu je neko doturio joa i oružje i konja.
— I ti „prijaitelji” prema vašem računu trebalo bi da smo
mis Klara i ja? — smeškao se koakar izaziva-uki. — A šta je
sa tim Džekom Korijem? Sami ste rekli da je čuvao sitražu, a
ubrzo zatim pokazao je zanimljive sklonosti ka atimainju tu­
đe imovine. Je li on bio moj nameštenik, misiter, ili vaš?
— Upravo to hoću da raščistim — progunđa Blad. — I
dok mi to ne postane jas;no, vas dvoje ćete biti zadržani u za­
tvoru.
— Ne pokušavaj ništa — viknu Timbi, primeitivši koc-
karev poikret rukom prema futroli pod sakoom.
Viđevši revoJ'ver u Timbijevoj ruci, kodkar odustade. i
Blad je poslao po šerifa. Barton se namirgođen približa­
vao. Još izdalaka je povikso.
— Imate li ga, mister Blade?
Sef obezbeđenja dade očima anak šerifu i ode s njim U
zaklon. Kada su ubrzo zatim ponovo izašli, Bartoin je sa ne-
poverenjem upirao pogled u Klaru i Fajerstouna, ali, nije iz­
gledao naroičito srećan. Očigledno ga argumeinti Sidnija Blada
nisu potpuno ubedili. Za kockara u redu. On je takve tipove
bez predotmišljanja trpao u bajbclcanu. Ali, sa damom je bila
druga stvar. Pogledavši Klaru, reče, skoiro se izvinj avaj ući.
— Zao md je, madam, ali, mister Blad insistira na tome
da vas i vašeg pratioca zadržim u pritvoru dok se nsike stvari
ne raščiste.
63
 ★★★ Š E J N

Klara je, razume se, negodavala. A ikockiar glasno i ener­

gično primeti.
— Nemoj da se uzbuđuješ, draga! Mi ćemo zahtevati da
nas izvedu pred sudiju. Ne može niko da nas bez razloga liši
slobode.
— Tako, će i biti — potvrdi šerif. — Sudija '^endland se,
na žalost, trenutno nalazi u El Pasu, ali ga očekujemo za dan
— dva. Dotle se, na žalost, mofate strpiti, madam.
Pošto su Klara i Tom od'vedeni u zatvor, šerif se vrati u
salun. Na čelu su mu se pojavUe duboke bore, dok se obraćao
šefu obezbeđenja.
— Zbog ovo'g mo'že propisno da nas zaboli glava, misíer
Blade! Mi za ovo dvoje uopšte ne možemo ništa da dokaže­
mo, što znate isto tako dobro kao i ja. Moraćamo ih osloboditi
čim se sudija vrati, a onda šta će b it i. . .
— Dotle moramo da uhvatimo Sejna — odgovori mu
Blad, smirujući ga. — Jer, postoje dve mogućnosti: prva je
da ih je Sejn poslao u grad da ispitaju stanje ili da nam je­
dnostavno odvrate pažnju, a druga je da su ova dva „nevi-
našceta” tog tipa jednoistavno udesili. Koliko sam procenio
ovog kockara, on je idealan tip čoveka koji drugome šalje me­
tak u leđa. U tom slučaju Sejna nikada nećemo pronaći jer
su ga oni davno pokopali u brdima.
Senf je strpljivo saslušao Blada, a onda izneo svoje sita-
no>vište.
— Očigledno ste ispustili iz vida treću moigućnost: da je
vaša sumnja neosnovana i da ovo dvoje nemaju nikaikve veze
s tim Sejnom. U tom slučaju će nam sudija Vendland dobro
podgrejati tabane! U našem se gradu, naime, ser, zakon i
pravda pišu velikim slovom!
Sef obezbeđenja se savlađivao dok je šerif bio prisurtan,
a onda prosikta.
— Vi ste niii ubacili tu bubu u uho, mister Timbi! Ako
smo prom ašili. . .
Mršavi revolverás se nije mnogo uzbuđivao.
— Ako ovih troje duvaju u istu tikvu — odgovori — on­
da će Sejm noćas pokušati da neprimetno mimoiđe Deming,
ili će rizilkovati da ih izvuče iz stupice.
— Koješta! — brundao je Blad. — To bi bio poslednji
rizik koji bi Sejn sebi dozvolio. Njemu ovo dvoje siguimo više
nis^i potrebni, jer one proiklete ugovore sigurno nije ispustio
64
 ★★★ Š E J N - k 'k 'k

iz svoje šape. Prema tome, njegov je jedini cilj; što pre stići
u El Paso.
■ — Svakako — Tim.bi je idalje sedeo ledeno miran. N
mu je mozak očigledno služio u prave svrhe, za razliku' od
njegovog uzrujanog šefa. — Naravno, ako su ugovori kod
njega. A ako ih je dao Klari, računajući da su kod nje sigur­
niji?
Sidini Blad se nasmeja glasno.
— Vi ne poznajete Sejna, Timbi! To on nikada ne bi
učinio!
— Treba je pretresti da bi se odbacila ta mogućnost —»
odgovori Timbi.
— Tako je! — odobravao je iro^nično Sidni Blad. — A
pretres ćete, razume se, vi obaviti, mister Timbi!
Ustao je i udaljio se, smejući se grohotom. Mršavko ga
je pratio poig'ledom punim mržnje. Kao da je sama smrt gle«
dala u leđa Sidnija Blada.
Grupe tragača su se vraćale u Deming i ponovo se spre­
male na odlazak. Ali, Sejnu ni traga! Kada se spustila noć,
bezbrojne grupice naoružanih ljudi zatvorile su lanac potere
oiko grada.
— Noćas ćemo ga uhvatiti, ne zvao se ja koji sam —■
kleo se Sidmi Blad, ali, po licu mu se videlo da se više nada
nego što. veruje u to.
Rodžer Timibi i Bert Large priključili su se grupi tragača
koji su oko devet naveče napustili grad i krenuli prema za­
padu. Jedva da su prešli dVe mdlje kad se Timbi zaustavi i
pozva Largea u stranu. Dugo vremena su nešto živo rasprav­
ljali, gestikulirajući i sašaptavajući se, a onda se potpuno od-
vojiše od ostalih i u veliko-m luku vratiše se u grad.
— Ti, znači, veruješ da je on zaista toliko lud da će po­
kušati ono dvoje da izvuče iz zatvora — upita Large Timbija,
dok su se pomovo približavali gradu.
Mršavko ga pogleda zamišljeno.
— Mo.žda sam se i prevario. Ko zna? Ali, mogućnost da
Sejna zateknemo u gradu, bar je tolika kao i da ga iskopamo
negide iz ovog miraika.
Ušli su u Deming iz suprotnog pravca i polako jahali niz
g<lavnu ulicu. Pri tome samiO što nisu očešali jednog starog
Meksikanca, koji se, sav poigirbljen, jedva vukao. Timbi ga je
umalo pregazio.
— Proklet bio! — iadera se mršavko. — Zar ne umeš da
se skloniš, matora drtino.
5 Sejn 1 -
 'ir- k - k S E J N ★★★

^ Stara« se đortlle uiplaSano otJmalkao i pri tom nešto nera-

BUmljivo mirmiljao na špansikom. Mogla je to da bude i psovka
i izvinjenje. Timibi je očigledno pomislio da je ono prvo, jer
ga ošiinu bičem pre nago što je- odjahao.
Šerif ova kuća je bila niska zgrada sa ravnim krovom.
Timbi i Large priđoše jo'j sa zadnje strane, skočiše iz sedla
i privezaiše konje za jedan sfcub. Kad su se okrenula s name­
rom da priđu kući, stari Meksikanac se ponovo sitvori pred
njim a kao da je iz zemlje iznikao.
— Piroklatsfcvo! Ovaj se zacopao u tebe, Timibi — nasme­
jao se Large. — Izgleda da nije samo grbav, nego i slep a k o
Dau ti ličiš na lepu senjoritu. . .
Odjednom umuče, razrogačivši oči.
— Por favor, senjores — reče starac smeškajući se pa se
bez po moike uspravi i smače „sombrero” sa čela. Kolit je upe­
rio u gruidi opasnijeg, daMe Timbija.
— S e . . . Sejn! — zamuckivao je preneraženi Large.
' — Por favoir, senjores! Vi ćete sada lepo krenuti pređa
ronom i učtivo zakucati na vrata. Mali nepredviđeni pokret
sa vaše strajne i olovo kreće na put!
Na Timbijevo kucanje otvori se šuber u vratima i na nje­
m u se ukaza jedno oprezno oiko.
— To site vi, mister Timbi? — začu se pospani šerifov
glas. Svetiljka iznad vrata dovoljno je obasjavala lica Bla-
dovih pomoićnika. — Sta je sad opet? Nije prošlo ni petnaest
m inuta kako je ovde bio vaš šef da prokonitroliše đa li je
ono dvoije još uvek u kavezu. Sad v i . . . Ljudi, pa odavde ni
muva ne može da izleti bez moje doavole!
Timjbi je osećao hladan čelik među rebrima.
■ — Otvorite mister Blad želi da: se i nas dvojica priklju­
čimo vama. Tako biste vi i vaš zamenik mogli da se odmo­
ri/te nekoliko časova i da prezalogajiite.
— E, to je stvarno uviđavno od mister B la d a ...
Ton, ko'jim su te reči izgovorene, pokazivao je da mu je
Timbi pogodio misli.
Cuio se škripanje reze i vrata se otvoriše.
— Sta ovaj tu traži? — upita šerif opazivši „Meksikan­
ca.” U tom je Sejn već preikoračio prag. Zamendik šerifa je
upraivo ustao sa stolice. Na licu mu se čitalo zadovoljstvo što
će pojesti dobru večeru.
— Bolje da vam on sam kaže — odgovori Timibi mra&io
Šerifu i pomače se malo u stranu, tako da su. se Bartom i nje­
gov pomoćnik našli tačno pred uperenim koltom.
66
 ★★★ ŠEJN 'k ^ 'k

— Ja sam Sejn — progovori „Meksikanac”. — Sada lepo

podignite ruke i nišla vam se neće dogoditi. — On nogom
zalupi vrata i povuče reizu, ne c&re6ući se.
Šerif- je ufecitino, kao hipnodasan, gledaou otvor cevi, a
onda polako posluša Sejna. ■ •
— Helo.u! Je” to nr.s tražite, amig’O? — čulo se jz ćelije.
Bio je to kockarev glas. — Koji vam đavo bi? Sada će svi
misliti da duvamo u istu tikvu.
— Nećamo misliti nego znati — progunđa šerif.
Klara je bila nesitrpijiva.
— Ta haijdeie već jednom! Puštajte nas odavde!
— Zato sam i došao, bsbice — nasmeja se Ssjn, uzima­
jući sa stola, ključeve od ćelija, ali ne ispuštajući ostale iz vi­
da. Razoružao je lokalne predstavnike zakona i otključao je­
dnu od praznih ćelija.
— Šniem li da vas z-amolim, džentlmeni. . . — upita lju­
bazno.
Šerifu i njegovom zameniku prikljiičiše se u istoj ćeliji ■
i Timbi i Large.
— Zboig 0'V0:g ćete visiti! — urlao je Barton.
^— Razume se — podsmehnu se Sejn — ali me prethodno
morate uhvatiti.
— Prestani sa govorancijama i puštaj nas odavde — na­
valjivala je Klara.
— Meni bi bilo milije da nije učinio ovu glupost — ob­
rati joj se Fajerstoun. — Oni bi nas sutra ili najkasnije pre­
kosutra morculi da puste. A ovako . . . Je li ti jasno da će nas
sada juriti kao zečeve?
. Klara nabora čelo. Polako joj je svitalo. Da, Tom je bio
u pravu, Kocliar međutim, odmahnu rukom.
— Sad šta je tu je — reče. — Ne vredi misliti o tome šta
bi bilo kad bi bilo, nego što bi'že i što dalje odavde.
Sejn prvo izvuče Klaru i stežući joj ruke, upita je šapa­
tom.
— Jesu li one stvarčice još kod tebe?
Klara potvrdno klimnu glavom i Sejn se zadovoljno os-
mehnu.
Tom Fajerstoun se gurao iza vlasnice ,,Krezi Svinga”, ali
gaSejnova pesnica pogodi kao munja i on se zatetura nazad
u ćeliju. CuJo se škljocanje brave. Toje Sejn zaključao koc­
kara i izvadio ključ iz brave.
Fajerstoun se odmah našao na nogama,- trljajući bradu
i prošišta uplašeno.
67
 ■ k ir k ŠEJN ir k - k

— Mami Salu, amiigo! Otkiljučaivaj!

— lagleda da si ti, kompanjero, zaboravio našu opkladu:
Bto prema jedan. Sam si povećao ulog. Niko te nije bio po
ušima.
Tomu je postalo jasinp da Sejm miis'lli ozbiljno. B^esino je
drmao rešetke, ali se ovaj na to nije otoaizirao. Tada Klara
ščepa Sejna za ruku i unese mu se u lice.
— To ipak ne možeš da učiniš! Said oni svi m a ju da
T om . . .
— Taj do'bri To'm! — rugao se Sejn. — On m i je bar vra­
tio koilt. Da je bilo po tv o m . . .
Klara ga je Ijutito gledala. Neki unutrašnji glas saveto-
vao joj je da bude oprezna i da ne zateže luk do kraja.
—■Bila je to Tomova ideja — reče — da te se otarasimo
u brdima.
— Je li? — nasmeja se Sejn. — Njegova ideja? E, pa, on­
da je zaista zaslužio da ga ositavimo ovde i neka ga obese.
— Sad je doista šale — začu se kockarev >glas. Bio je iz-
menjen, preteči, — Moj „deringer” može saisvim lepo da do­
baci do tebe.
Sejn poimiisli da kockar blefira. Otkud mu oi-užje? Valjda
suga pretresli pre nego što su ga strpali u bajbok.
— Ne blefira — pročita mu je Klara misli. — Zaista im
^deringer.” Nalazi mu se na opruzi u rukavu.
Sejn se polako oikrete i vide malo oružje u Tomovoj ruci.
— Poznati kec iiz rukava — bio je njegov komentar. —
A ja sam te smaitrao pošitenim kockarom.
— Igra je završena. Otključavaj! — naredi Tora.
Sejm je reagovao kao munja. On zgrabi Klaru, i povuče
Je iisjpred sebe, držeći je čvrsto oko pasa.
— Pa šta? — čuo je Fajenstounov podruigljiv i leden ko­
mentar. — Ne uoihražavaš valjda da zibog -(loga neću pucati?
Klari se ženice rašiiriše ad siiraiha. Ni Sejn nije bio sigu­
ran da ii Tom misli ozbiljno ili blefra. Kod ijudi njegovog ko­
va čoveik nikada nije bio siguran.
U tom trenutiku začu se kucaraje na v/raitima i giromld
gjlas Sidnija Blada.
— Hej, šerife! Ovde ¡je Blad! OtAratrajlte!
 ★★★ S e j n ★★★

— Ako neko od vas samo pisne, ja piicam — zapreti

koakar. „Deringer” je držao u šabu Sejna, a istovremeno nije
skidao pogled sa zaMjučainih lijudi.
— Okaj, pa;ritneru, ova runda je tvoja — priznade Šejn
i pruži ključeve Klari. Ona priđe i otključa Fajerstouna.
— Sita je? Zar svi spavate? — drmao je Blad vrata. ‘
— De, učini mu već tu uslugu i pusti g.a unutra — reče
kockar Sejnu. U međuvremenu, njegov ,,deringer” je opet
nestao u rukavu, jer se Tom doikopao svoig kolta iz fioke še-
rifovoig stola.
Blad je samopouzdano kročio unutra i u tom trenutku
prepoznao Sejina uprkos njegovog meksikanisikog ii23gleda. Ali,
bilo je već suviše kasno. Kolt miU je bio prislonjen uz sto-
maik.
— Dobro veče, Sidmi! — osmehnu se Sejn. — E i buenM
nočeš ako se mašiš oružja.
— Da li još uvek verujete, šefe — primeti ironično Ro­
džer Timbi — da Sejn neće riztikovaiti da dođe ovamo. U gla­
su mu se osećalo zadovoljstvo uprkos tome što je bio iza re-
šatalka.
— Nećete daleko stići — frktao je šef obezibeđenja „Vels
Farga.” — Kolo sreće se brzo obrće, Sejne! A onda vam neće
pomoći nijedan prokleti trik, kojih imate sijaset!
— Ovaj ikraj vrvi od tragača — potvrdi kodkar. — Blad
je digao ma noge bar pedeset ljudi.
— Misliš da to ne zinam — odvrati mirno Sejm i zapali
cigarilos, gledajući zaimišljeno Sidnija Biada.
— I uprkos tome, došao si da nas oslobodiš? —• podsmeh-
nuo se kockar. — Ti si onda jako plemenit čovek.
— Znaš ti dobro zašto sam došao — odvrati Sejn. — Si-
gUiiino ne zbog tvojih lepih očiju.
— Da ga zatvorimo s ositalima? — kombinovao je Tom.
— Ali, čim proturimo nos kroiz vrata, ovi ovde će dići na
noge ceo grad.
— Nećemo ga zatvoriti — odluči Sejn. — Povešćemo ga
sa sobom. Blad iomaiko sitalmo čezne za mojim društvom. Ne
bi bilo red da mu uskratim to zadovoljstvo.
— Povesti sa sobom? Pa, dabome! Kao petog keca u ru­
kavu! Kaiko m i to nije odmah palo na pamet? Ponekad mi m
sitvarmo čini da se od tebe može još ponešto naučitL
 Sejn

r gegn. v«za ruke Bladu. Ovaj je to trpeo, Skrgučuči zuK-

ma. Njegov revolver je već odavno bio za Sejnovim opasa-
č«m.
— Nemojite se zanositi da ćete se tako iz-vući — progun­
đa Blad. — Cim naiđerao na prvu grupu ijudi, ja ću im vik­
nuti da ipucajiu ibez oibziira na mene.
— Hej, ovaj je dovo'ljno ćaknut da tako nešto i uradi! —
KoctkaT upitino pogleda Sejna.
— To ćemo tek da vidimo. Jer, u ,tom slučaju, on će prvi
napustiti ovaj svet, pošto je moj prvi metak rezervisan za
»jega.
Bila je topla noć sa jasnom mesečinom. Kratki udari vet-
ra nosili soj. giranje po igtlavnoj uiici, prošaranoj spiralama po-
điiginiite prašine. Negde je zalajao pas, na šta se oglasio lavež
ea svih sitrana. Grad kao da je izumro. Tek tu i tamo nazrela
ibi ise poneka svetlosit.
— Iza kuće sto<je dva konja — ireče Sejn kookaru. — Uz-
irii ih za sebe i lilaru.
— Hodi, medena — revnosno pozva kockar saputnicu.
■
— Dovešćeš konje sam ovamo — opomenu ga Sejn,. Lut­
kica ostade tu. I ubuduće izbegavaj takve viceve da ne bismo
jahaili bez iteibe!
Kockar se nasmeši Jibumjeno,
M-, — val j da mislio da b i h . ..
— Taiono. sam to pomislio — odvrati Sejn, — Možda ćete
Hocnije i usipeti da pobeginete, ali, do El Pasa je još daleko.
Alko baš hoćeš tako ata da pokušaš, onda to odloži za kasnije
kaJd tse iavučemo iz ovog sosa.
K ad su već svi bili u sedlu, Šejn zaveza Sidnija Blada
za Uizen^iije. Zatim su krenuli. Iza zadnjih kuća stajao je Sej­
nov koinij. On ga usjaha i povede kolonu.
FajettTstoun je klimao nezadovoljno glavom.
— Mijsliš li, partneru, da ćemo ovako brzo stići u El
Paiso?
— Sačekaj pa ćeš videti — odvrati suvo Sejn.
Hej, kuda ćeš — odjednom uzviknu Tom. — Mi smo
Icremiuili u suproimom pravcu!
Sejn produži, ne obazirući se na kockarevo čuđenje. To­
liko. su brzo. išli da je Blad stenjao. Napravili su široki luk
oko grada i stiigli u glavnu ulicu sa suprotne strane.
U međuvremenu su kuće oživeie. Puonjevi su alarmirali
stano'vnike Deminga. Sejn se zaustavi u senci jedne usam­
ljene, trošne kuće.
70
 ★★★ S e j n ★★★

— Jesi li konačno shvatio, partneru? — upita tiho koc­

kara.
~ Okej — priznade Tom. — Ja sam već rekao da si mu­
dar kao sova.
— Ovi ssda skupljajiu svoje tragačke grtipe i šalju po-
teru ka EI Pasu — mrmljao je zadovoljno Šejn. — Za otpri­
like pola časa put prema jugu biće slobodan. Mi ćemo tuda,
prema Kolum,busa, pa ćemo docnije skrenuti. Jeste da je za­
obilazno, ali nas tamo niko neće tražiti.
— A šta ćemo s ovim — kockar mahnu glavom prema
sefu „Vels Farga.” — Zar misliš da ga sve vreme vučeš s na­
ma?
— Vući ču ga doli mi bude volja.
— Mogli bismo uzeti naše kočije — predloži Klara. —•
One su u dvorištu iza saluna.
Fajerstoun i Sejn se pogledaše. Kockar navuče na lice
svoj uobičajeni šarmantni osmeh.
— Zašto da ne? Učinimo dami to zadovoljstvo. Sem toga,
tako se udobnije putuje.
— 0 :kej — Sejn nije imao ništa prtiv. — Samo ću odsa­
da ja sedeti pozadi tebe, amigo, sa koltom u pripravnosti. U
to budi uveren.

Usijana sunčeva lo-pta sipala je jaru okomito na n jii.

Vruć vetar je kao ogromna metla bacao pesak ispred sebe, i
zasipao točkove kola. Tom Fajerstoun je držao uzde. Sa če­
la mu je curio znoj i nagrizao mu oči.
— Kako bi bilo da se malo odmorimo? — predloži. —
Ako produžimo ovako, za nekoliko sati sami ćemo vući ko­
čije, jer nećen^o više imati konja.
To je trebalo da zvuči duhovito,, ali je ispalo žalosno i
kreštavo.
U daljini se proistirao plato Sijera Madre. Stigli su do za­
ravni Florida Plejns. Pred njima je još bio dug put i oni su
to znali. Sejn pokaza prema stenama levo od njih.
— Tamo će možda biti malo hlada.
Kockar ponovo dohvati uzde, gunđajući. Konji umorno
povukože kroz pesak. Bili su zaista na ivici snage. Odjedno^n,
se kočije zaustaviše i nagnuše u stranu. Šejn skoči da pog’e-
71
 •k i r i r ŠE JN 'k 'k 'k

da šta se desño. Bio je to tOiSak, Ispao je iz osovine i sada je

ležao nekoliko koraka odatle u pesku.
— Još nam je samo to trebalo — procedi očajno Fajer-
Btoun, prišavši Sejnu, Gledaii su is-pali točak sa mržnjom kao
da je živo biće.
— Moramo ga nekako ponovo nasaditi na osovinu — reče
Sejn.
— Pomoću tvoje imteligencije i mojih ruku — tako si
mislio, zar ne?
— Obrnuto bi -zaisita bUo neizvodljivo — ne ostade Sejn
dužan.
Klara i SWini Blad su sitajali s druge sitrane kočija i če-
feali. Sefu „Vels Fa^ga” bile su vezane ruke, pa mu i nije os­
talo ništa drugo nego da posmatra šta se dešava.
— Sedite tamo preko u hlad! — doviknu im Sejn.
— Teške su kao olovo — stenjao je kockar, dok su diza­
li kočije da bi vratili točak u ležište. Znoj im je liptao sa lica.
A posao se odužio u nedogled. Konačno, poisle mnogo poku-
šaija, uspelo iim je da točak postave na mesto, i da ga učvrste.
Fajerstoun izvadi maramicu i obrisa čelo i vrat. Pri tom je
žmirkajući pogledao iskosa Sejna i kao uzgred mu rekao.
— Zar ne bi bilo bolje, ^a,rtneru, da zaboravimo na na-
Su opkladu? ‘
Sejn ga pažljivo os'motri. Naslućivao je šta će ovaj da
predloži. Sad je već dobro znao s kim ima posla.
— Sta predlažeš? — upita ga.
— Svaka stvar podeljena na dva znači više nego pode-
Ijeiria na tri.
— Ne sećam se da smo dosada uopišite razgovarali o đe-
obi — primeti Sejn. — Aiii, recimo, da se s tim složim. I šta
dalje?
— Oni papiri se nalaze u njenoj podvezici. Ima, valjda,
načina da ih se dočepamo?
Sejn se seti one scene kad mu je Klara sa revolverom u
m ci uzela smotuijaik dokumenata. On se nasmeši.
— Ko će od vas dvojice to da uzme, amigo?
— Ne anam kako to s tobom stoji — odvrati kockar u
Istom tonu — ali, ja sebe smatram speciijaiisitom za takve
stivarL
— Onda kreni — bodrio ga je Sejn podrugljivo. — Sa­
mo, imaj uvek na umu da imaš poisla sa zvečarikom koja uz
to nosi „deringer” kao deo intinme garderobe.
72
 'k 'k 'k ŠEJN - k 'k 'k

— Bez brige! — kockar namignu Še-jnu, — Sve je to za

mene tričarija. Hoću jedino da budem siguran da mogu da ti
okrenem leđa. Cim ugovori budu kod mene, uzimamo konje
i nestajemo!
Mislio je na rezervne konje, vezane pozadi za kočije. •
Šejn ga je još uvek ćuteći posmatraO'.
— Tvoj prijatelj Bilad može damu da vrati kočijama u
Deming u prvobitnom stanju — šepurio se Tom. — Dok oni
stignu donde, m i ćemo uhvatiti toliku prednost da nas niko
živ neće stići do EI Pasa.
— Mnogo pričaš — ohladi ga Sejn. — Kreni i misli pre
svega na posao. Znaš kako je sa d am a m a ... veliko je to is­
kušenje. Može da ti se desi da odjednom zaboraviš zašto, si
pokušao da je demontiraš . . .
— A ne! — odvrati isaimouvereno kockar. — lijubav je
ljubav, a biznis je bianis! Te dve stvari nikada nisam mešao
u životu!
Fajerstoun se uspravi i krenu prema sitenama gde su Kla­
ra i Sidni Blad sedeli u senci.
— Vas dvojica se neverovatno trudite đa biste što pre
stigli na vošala — režao je Sidini Blad. — Cim stignemo U Ei
Paso postaraću se da vas okače o prvu deblju granu.
Tom ga poigleda sa lažnim saoisečanjem: i
— A ko je reikao da ćemo vas voditi u BI Paso, mister?
Lice šefa „Vels Fairga” dobi odjednom nefci iščakujiući, op­
rezni izraz.
— Ako site hteli da me uibijete, zašito isite me vukli čak
doivde?
— Ulbiti? Kakva ružna reč! — uaviknu teatralno kockar.
— Nikome ne pada na pameit da vas ubije, mister Blade! —
Zatim se okrete prema Klari, osmehiuj'uići se. — Hodi, mede­
na, da malo ispružimo noge.
Klarine mačkaisite oči se suziSe.
— Ne pada mi na pamet — odgovori.
— Ne radi se, bebi, o tome šta tebi pada na pamet ili ne
— nastavio je kockar poučno kao da govori oičeiiiikiu.' Onda se
saže i uhvati Klaru za ruku.
Pokušala je da se otme, ali joj to nije uspeilo.
— Hej, šita to treba da znači? — umeša se Blad. — Os­
tavite damu na mir«. Ona' je jaisno i glasno rekla da neće. . .
Fajensiiaun je ipak silom odvukao Klanu iza stena. Klara
ga je uz put ucjaraila silo'bodnom riikom i doaivala Sejna u po­
33
 ★★★ S E J N 'k 'k 'k

moć. Ovaj je međuitim, smeškajući se, poismaitrao scenu i ne

pomišljajući da bilo šta predusme.
— Vi, prokletniče — urhao je Blad na Sejna. — Kako
možete tako mirno da stojite i gledate šta će se dogoditi?
— Budite bez brige — umirivao ga je Šejm. — Ništa' se
neće dogoditi. Radi se o čisto poslovnoj stvari. Dama, naime,
one poznajte papige drži na jednom skrivenom mestu u gar­
derobi. To se ipak ne može uraditi pred celim svetom, Uo,šta­
lom, sigurno je i vi zbog isitog razloga niste pretresli u De-
mingu. Teško je ovde na Zapadu naći pogo<inu osobu za ta­
kav posao,
Sidni B'lad ga je giledao zabezeknuto,
— Do đavola! — prasnu, — Imali smo j e . . . onda od­
mahnu rukom i poče tiho da psuje.
Iza stena se začu Klarin krik, a onda opet nasta tišina.
— Taj klipan — progunđa Blad, ali odmah promeni mi-
Sljenje. — Uostalom, ništa bolje nije ni zaslužila.
Sada se začu Klarin smeh.
— Izigleda da se ta beštija pri tom i zabavlja — prosik­
ta Blad.
Sejn se namršti. Neato nije bilo u redu. Normalno bi bilo
da' vrišti i be®ni. ..
Fajerstoun se pojavi iza stene ljut i zaduvan. Izgledao je
kao raščepurain grizli.
— Imaš li ih? — do-čeka ga Sejn pitanjem, iako je od­
mah znao da je stvar krenula tumbe.
Klara se pojavi iza kockara, doterujući haljinu i kikoćući
se.
— Ona ih nema! — provali iz Fajerstouna,
■ — Ugovori. . . nisu bili kod nje?
— Dabome da nisu — frkiao Je Tom. — Ako ne veruješ,
idi i uveii se sam! Beštija nas je sve vreme vuMa za nos.

— Ovo je sve Sto sam moga.o da joj oduzmem — reče

kockar i pokaza Klarin „deringer.” Onda ga &nažno zavitla
i baci daleko u pesak.
Sejn je nepoverljivo gledao u njega. Da nisu ovo dvoje
opet nešto izmislili da bi ga naveli na tanak led? Kockarevo
uzbuđenje jedva da ga je upola ubedilo.
14
 ■ k'k'k Š E JN -kk-k

— Možeš mi veravati da sam je temeljito pretražio —■

uveravao ga je kookar. — U govom zaista nisu kod nje, a i
njena toi'bica je prazna.
— Prepredena lija! — sada je i Sejn positao besan. — Ona
je, znači, sve vreme računala s tim da ćemo poikušati da je
isključimo iz igre.
— A možda je ona te papire jednostavno ostavila u Sil­
ver Sitiju — razmišljao je glasno kockar. — DrugOig odgovo­
ra nema. Pa da! Dok su ugovori kod nje, posao joj neće po-
beći. Uostalom, za dobre pare ona može da bira kupca. Za­
što bi to bila železničika kompanija, kad može da bude i „Vels
Fargo?” Stvar vredi toliko da će je oni iz El Pasa, ako treba,
čekati i do sudnjeg dana.
Sidni Blad je odmah shvatio situaciju.
— Ukoliko vam „Vels Fargo” učini poštenu ponudu —'
obrati se on Klari — da 11 bi se o tome moglo razgovarati?
Klara je stajala kraj njega, poidrugljivo se smeškajući na
Toma i Sejna.
— Mislite da bi „Vels Fargo” bio spreanan na tako ne-što?,
— odgoivori umiljato.
Blad je primetio blesaik u njenim mačjim očima.
— Naravno, mis Klara! Sve i da ne pristane da papire
ponovo otkupi,' mogao bi da isplati odgovaraijuću sumu u vidu
premije za nađene dokumente. Tako bi cela stvar postala le­
galna. Razumete?
— Razumem. — Klara ga je gledala oprezno. — I koliko
bi iznosila takva je d n a ... premija?
Sidni Blad je razmišljao.
.— O tome bih morao prethodno da razgovaram sa di­
rekcijom u San Francisku — reče. —■U svakom slučaju, su­
ma bi bila vrlo zanimljiva, uzimajući u obzir da biste, us to,
bili i zakonski pokriveni. Jer, šta vredi bilo kakav veliki po­
sao — dodao je namerno, jjnajući da ga slušaju i kockar i'
Sejn — ako je on ostvarijiv samo u.z velike teškoće i riziik.
Jer, u protivnom biće neminovno raspisana poitemica. A vi,
mis Klara, imate u Siiver Sitiju lep lokal i moratemisliti i
na to da se u protivnom nikada ne biste moigli vratiti, pa . . ,
— Razmisliću, mister Blade —- odvrati Klara glasom ko­
ji je bio sladak kao med. — Uz pretpostaviku da me o.va
dva džentlmena ne ubiju od besa.
; Kockaar je vrhom čizme šarao po pesku.
 ★★★ Š E J N

— Sta sad, partneru? — upita Sejna. — Kad pomislim

đa smo se daaiima voizikali po ovoj pustoši, rizikujući svakog
trenutka metak ili uže, dok je naša imovina ležala mirno u
Silver Sitiju, dođe mi da eksplodiram!
— Boije da odložiš tu eksploziju — posavetova ga Sejn i
pokaza rukom prema ravnici. — Tamo je, naime, trenutno
najmanje dvadeset ljudi.
Fajerstoun se okrete baš kad su se ovi poja.vili iza jednog
brežuljka. Još im se lica nisu mogla raspoanati, ali je već bilo
jasno da bi bekstvo na konjima bilo ravno samoubiistvu.
— „Beizibedan put prema jugu”, tako si rekao, zar ne? —
namrštio se Tom. — Kad pomislim da će me ovde zakopati
i to ni zibog č e g a ... — On otrča do kočija i donese „vinčes-
terke.” Dobaci Sejnoi njegovu pušku i pokaza prema stena-
ma.
Sidni Blad je netremice gledao u pravcu oidaikle su se pri­
bližavali konjanici.
— Dotoijamo posetu — doviknu mu Sejn — kao što ste
već i sami primetiii. Napred! Dublje među stene!
On zigrabi Blada, a uz puit pokupi i dopola prazne boce
6 vodom. Klara im se oiklevajoići priključi. Ostale su samo
kočije, usamljene i kao da su ko zna kad napuštene.
Konjanici su se približavali u galopu. Ali, još se nije og­
lasio nijedan pucanj.
Rodžer Timbi, koji je predvodio poitenu, sjaha, veza konja
kraj kočija i pokaza prema stenama.
— Oipkolićemo ih sa dve strane — reče ljudima — ali pri
napadu ne zaboravite da je misiter Blad među njima.
Sejn je ležao na jednoj kamenoj ploči, posmaitragući ka­
ko ljudi silaze s komja i u širokom poikiikrugu napreduju ka
etenama.
— Dve pušike proitiv dvadeset — oigiasi se koakar. — Pri
lično neravnopravna partija, amigo.
— Ovo nije poker, kompanjero, iz kotga čovek može da
68 izvuče makar i sa guibitkom. Ovde se guibi ili doibija sve
.— reče Šejn.
— Ko zna — odvrati kockar i pribi mu cev „vinčesiterke"
xiz rebra.
Sejn se ne pomače. Samo ga pogleda. Fagersitoum se ke­
zio kao prerijsiki vuk,
— Ovde se ne može zaraditi ništa sem nekoliko metaka
7«
 'k 'k ic Š E J N 'k 'k 'k

— objasni nra. — Prema tome, ovim Oitkaaujam: paiineisitvck

Svako moTa za sebe da nađe izlaz.
Sejn je još osećao pušku među rebrima.
.— Peti kec, je li? — upita hladno.
Kockar se okrete prema Bladu.
— Zamislite, mister, pati kec u rukavu! To se zove sre«
ča! !
— Bojim se da oid naše firme nije, više mnogo ostalo —*
promnmilja Šejn. Neigde ispod njega kotrljalo se kamenje i čui
lo se dahtanje ljudi koji su be penjali.
— Koliko vam ovaj vredi, miister Blade? — upiita kockaB
i pokaza na Sejna.
— Dvadeset hiljada iznosi premija — odgovori Blad —*
ali ne od sada.
Kockar nije bio suviše impresioniran.
— Sada je međutim, najinteresantnije — odgovorL —*
Hoćete li ga po toj ceni? Ponuda je iauaeftna. Brso je prjliva<^
tlte do^k nije kasno! ' i
— Vi biste i va.šu majku dali onom ko najviše nudi —<
reče Blad sa gađenjem. '
— Mislite pre svega na posao, mister — insisltliraio je koo-i
kar. — Dok ja držim svoju pušku uperenu u njega, vi sta
živL
Sef obezbeđenja Je natmureno pogledao prvo kockara pai
^ Sejna.
— Dvadeset hiljada i moja lična sigurnost — nudio jei
Fajerstoun.
— Okej, bitango! — pristade Sidni Blad.

— Im ate prijatalija i po! — podlsmevao se šerif Barton,

— Dok vi t>u čučite u kavezu, čekajući da vas ujuitru obese,
onaj tip igra poker preko u salunai, kao da se ništa nije do­
godilo. Još će štipati u džep i učenu na vašu glavu, čim pare
stignu iz El Pasa.
Sejn ustade i priđe rešelM. B ila je to ona ista ćelija rt
koje je pre dva dana oslobodio K laru i Fajerstouna. Sve što
 ŠEJN

se u međuvremenu odigralo ssnu mu kroz glavu. Kao da ja

i sam poverovao da je ovo kraj. Pre dva sata sudija Ven­
dland izrekao mu je kaanu.
— I tako, sutra u zoru se ra;?itajemo — smeškao se šerif.
-- Ne bih mogao da kažem da mi vas je žao, Sejne. Samo sam
lju t što je taj tip, Fajerstoun, ■
izmakao sudbini. Ja sam pris­
talica zakona i reda i zbog 103a mi se ne dopada dogovor iz­
među mister Biada i to bitange.
— Da br me se dočepao, Blad bi se udružio i sa crnim đa­
volom — odvrati Sejn i s iznenađenjem pogleda u vrata koja
su se otvarala
. — Helou! — pozdravi nasmejano Klara.
Barton nije bio neosetljiv na ženske čari. On joj uslužno
pođe u susret.
Klara je u ruci držala korpu.
— Poslednja večera — šapnula je Bartonu na uho. —
Stvarno mi je žao momka. Postupak Toma Fajerstouna nije
nimalo lep.
U korpi je bila flaša viskija, pored različitih jela, među
kcjjima se najugodnije mirisala sveža m.2sna pašteta.
— Skoro da bi čovek po.sle ovakve večere pristao da ga
obese — pokušao je šerif da se našali. Zatim izvadi kolt drže­
ći ga u diisnoj ruci, dcik je levom olikljueao ćelLj'U i dodao kors-
pu Sejnu.
Klara je stajala iza Bartona tako da je samo Sejn mogao
da primeti njen rečit pogled. Ona učini kružni pokret rukom.
Misli na paštetu, shvatio je Sejn.
— Vi ste mi mnogo zla naneli, mister — čuo je kako iz-
veštačeno prede. — Ja, međutim, nisam zlopamtilo. U sva«
kom slučaju, želim vam prijatnu poslednju noć. — Ona po­
diže šaku i ispruži tri prsta. To je svakako trebalo da znači
tri časa, pomisli Sejn. Samo, šta je time htela da kaže?
' Sejn se nije žurio s jelom, posebno s pa.5tetom. Sačekao
je ;sumrak, pre nego .što se u šerifskoj kancelariji zapaliti
lampe. Onda iz paštete ižvuča „deringer.” Odmah je postao
Ubeđeto da mu sl.ideće jutro neće biti poslednje.
I Ali, .^a je Klaru navelo na to da. mu pomogne?
On nije ^Oigao da zna razlog, koji je bio vrlo prost; K ’a-
ra je saznala pd Sidnija Blada poruku iz San Franciska ko-

18
 •k 'k 'k S ej m -kiK-k

Ja Je glasila: „Pet hiljada premije ili zatvor.” Od tog tre-

nuka ona je omrznula i Blada i sve što se zove „Vels Far­
go.” A Fajerstouna nije moigla da smisli, jer je pokušao da
Je izbaci iz igre. Zelela je da bude mrtav, a Šejn je bio jedini
koji je to mogao da učini. Zato se odlučila da ga oisloibodi.
Kad je pao mrak, u kancelariju je ušao šef obeasbeđenja
„Vels Farga’ u pratnji svoja dva pomoćnika. ,
— Mister Timibi i miister Lange mi jamče da 6u vas su­
tra Videti na vešalima — reče on Šejuu. Zatim se nešito sašap-
tavao s onom dvojicom, Bartonom i njegovim pomoćnikom
i izašao.
Sejn je razmišljao. Jedan „deringer” protiv četvorice
nije značio bogzna šta. Pitanje je da ii će Timibija i La'Pgea
sa tom igračkom uspeti da ubedi da ga puste. Onda se po­
novo seti Klarimih piiatiju. ReSio je da čeka.

— Meni je dosta! — procedi Tom Fajerstoun i2amučena

lica i baci karte na sto.
Sidmi Blad se grohotom nasmeja:, prelistaivajući béleáka
sa zaduženjem, koje sü noisile kockarev patpis. I

— Tačno dvadeset hiljada dolara — reče zađovoiljno. —

Bez petoig keca u rukavu iagleda da stvar ne funkcioniSe,
mister Fajerstoune?
Kockar baci pogled na sat kao da se dosađuje. Biilo Je ta­
čino dva.
— Sada bar mogu da otputujem — pokušao Je da bude
duhovit. — Ne moram više da čekam na novac.
— Ni u snu ne bih pomislio da će sve ovako da se okon­
ča — meketao je šef obezbeđenja. — ObesM Sejna i Još po­
vratiti ucemiu. To skoro da je i previše. ^
— Tačino, to je i previše — mrmljao je kocar broz aube, j,
— Rekli ste nešto? — upita Blad.
Fajerstoun se hladno nasmeši i odmahmu glavom.
— Kaiko, kad nemam reči za sve ovo? — DViadeset hiijad«
2a jednu noć! T o . . . to se ne može progutatil
 •k 'k 'k Š E J N -k'k'k

Ustade i krenu uz stepenice u sobu, i ne osvrnuvši se.

Sidni Blad ga Je ispratio blistavim pogledom.

Šejn je nepomično ležao na klupi. Napre^ginuto je osluški­

vao. Za koji trenutak biće tri. Ona četvorica u kancelariji sve
do malo pre igrali su poker na sitan ulO'g. Sada je, međutim,
šerif hrkao u svojo-j naslcinjači, a njegov zamenik se ispružio
na klupi, licem prema zidu. Timbi se šetkao tamo-amo, a Lar-
ge se pretvarao da čita novine. Šejn je, međutim, primetio
kako mu se glava klati prema napred.
Tri sata! Ako će se nešto desiti, onda to mora biti sada.
Više nije smeo da čeka! On zgrči noge i tada ču lomljavu sa
ulice.
Timbi je takođe čuo. U tren oka priđe prozoru. Galama
se sve više približavala. Cuo se i topot kopita. Om povuče
zavesu u stranu. Large baci novine i skoči. I šerif se probu--
dio. Samio Je pomoćnik još uvak ležao nepoiiničan na klupi.
Sejn je čekao kao zapeta puška. Ispod ćebeta držao je u
ruci „deringer”, spreman da ga upo'trebi.
Lomljava i galama stigli sH tačno pred šerifovu kancela­
riju. Odjednom, sve se utišaloi. Nešto se dokotrljalo do vrata.
Plamen liznu pred prozorom, ali, nije se čula eksiplozija. Zna­
či, nije dinamit.
— Prokletnici! — zaSkiiguta Timbi zubima, — Ovi će
nas dimom isterati.
— Sta je? — upita uplašeno Large.
— PetroleJ. Bar dve kante. Bacili su s kola.
Vatra se munjevitom brzinom širila, a drvo je pucketa­
lo. Plamen! jezici su šikljali kroz popucala okna. Gorela su
već i vrata. Ljudi u kancelariji su se u prvi mah ukočili,
ne znajući šta da preduzmu. Large se prvi snašao, pojurio i
povukao rezu. To je, razume se, bila katastrofalna pogreška.
■
Vetar je prosto uneo plamen u prostoriju, kao paklenu loptu.
Vatra Je zahvatila Largea, koji se, derući se iz sveg glasa,
prevrtao po podu, pokušavajući da ugasi odelo koje Je go-
relo.
Timbi istrže kolt i pali nekoliko puta nasumice kroz pla­
men prema ulici. Sejn Je kao začaran zurio u plamen koji se
 ★★★ S E J N 'k 'k 'k

sve viSe širio. Sada je goreo i nameštaj. Mio ga sada ne iz­

vuku, iili će izgoreti ili će se uigušiti.
Začuvši neki lom oko sebe, oai skoči. Mali prozor sa re-
Setkama nije odoleo. Na zidu je zjapio veliki, bezobličan ot­
vor. Sejn začu kako se Timbi dere iza njegovih leđa. Zatim
začu i pucnje. Ne obazirući se ni na šta, on se pope na klupu
i proleite kroj otvor u slobodu.
— Uzmi ovoga, amigo — začu kodkarev glas. — Taj je
do malo čas pripadao izvesnom mister Bladu.
Sejn. dohvati dobačeni ular i skoči u sedlo.
; Pred njim a se pojavi još jedan jt*hač. Bila je to Klara,
— Vrati mi moj „deringer” — dovikne mu. — Ja sam
zaljubljena u tu stvarčicu.
— Ne zadržavajte se — vikao je koekar. — Sad će nas
proganjati kao demoni! — Onda se obrati Sejinu. — Zbog te­
besam noćas izgubio sve pare od učene. Ali, ni Blad nije na
dobitku. „Vels E argu” će sada biti dosta i njega a ne sa
tebe!

Oko poidne su sitigli u malo meksikansko naselje i zaus-

tajvili se ispred niske kolibe na kojoj je pisalo; „Kantina.”
— Poitrebni su nam novi konji — reče Fajerstoun. — Vi
uđite i poBtarajte se za jelo.
Mali, debeli gostioničar ih je summjičavo posmatrao. Ni­
je podnosio griingoise, to je bilo očiglodno, ali je isto tako ja­
sno bilo da isvamredno podnosi dolare. Zbog toga je sve išlo
kao po loju. Tri Meteikanca, koji su sedeli za drugim stolom,
radoznalo su ih posimatrali. Sejn nije obraćao pažnju na njih.
Oitlkad je opeit imao nabijen kolt za pojasom, ne bi mu sme­
tao ni sam đavo za susednim stolom. Budino je posmatrao
Klara i postavio joj pitanje koje je lebdelo još od trenutka
kada je kroz rupu u zidu ugledao kockara.
— Zašto ste sada vas dvoje stavili glavu u torbu da biste
me izvukli? Nemoj'te mi samo ispričat: ganutljivu priču o re­
vanšu za vaš spais, jer su vam moji tadašnji razlozi bili poz­
nati.
6 Sejn I 81
 ★★★ S E J N ★★★

— 1 moj razlog je jednostavan. Treba đa ubijeS Toma

Fajerstouna.
On je iznenađeno pogileda. Video je, međutim, da ozbilj-
ao misli to što kaže.
— A zaSto? — upita.
— Kako zašto? Meni je oteo loikai u Silver Sitiju, a on­
da je pokušao da me izbaci iz ovog poisla. A tebe je iizručio
Bladu kao islužen og konja.
— Da, ali me je opet izbavio.
Klara ga po-gleda podrugljivo.
— Da li ti to ozibiljno misliš?
' — Da nije tako, ne bih sedeo za ovim stolom nego bi se
klatio na vešalima u Demingu.
— Učinio je to zaito što sam ga ja prisilila.
— T i. . . prisilila? — Sejin je pogleda s nevericom.
— Dogod su ugovori u mojim rukama on će igrati po
mojoj muzici.
— I učinila si to samo zato da ga ja smailcnem?
— Da. Znaš, kdd ja nekog omrznem, onda ta mržnja ne­
ma granica. A ova protuva je prekardašila. . . — ona prekide
U pola reči, jer se FajetatoiMi pojavio na vrattima s obaveznim
smeškom.
— Sve je u redu — rekao im je. — Sasvim pristojni ko­
nji. Nisam se mnogo pogađao, jer novac uskoro ionako neće
igrati veliku uloigu.
On zgrabi bocu sa telkiJom i povuče snažan gutlijaj. Zatim'
pogleda šereitski u Sejna.
— Je li ti rekla gde su ugovori bili sve vreme?
Sejn odmahnu glavom;
— U kočijama, partnenu! Sita kaž^ na to? bistra,
životinjica, zar ne?
Kllara ga je odmeravala kao mačka miša, Sejn pomiisK
da će ga odmah i zgrabiti, ali se onda seti da je za taj posao
predvidela njega.
— A gde su sada? — upita hlaidno Toma.
82
 ★★★ Š E J N ★★★

— U El Pasu — odgovori Klara ''umesto kod:ar3i. — Na

jednom mestu koje samo ja poznajem. To je bio jedini način
da sa takve dve proíuve kao Sto ste vi, stignem oezbedno na
cilj.
Ssjn je ispitivački gledao u kockara.
— Zašto si me, zapravo, izvadio iz zatvora?
— Zar te nisam tamo i strpao? — cerio se Tom
•— To nije pravi odgovor — gunđao je smrknuito Šejn. i
— Okej, onda i ti postavi tačnije pitanje. Ono b’ zapra­
vo trebalo da glasi: zašto si me izručio Sidniju Bladu da me
obesi? Tako je bolje, zar ne?
— U redu! Sada pokušaj i da odgovoriš.
— Jer je to bila jsdma šansa da i ia ne odem ^za reše­
taka. Ili ti možda misliš drukčije?
— Ne. Samo, ja imam još jedno pitanje; zašto si me po­
novo izvadio? Nisam vam bio ponovo potreban, jer su ugovo­
ri kod Klare. Ona je tebi bila potrebna, a ne ja, hombre.
— Tačno — smešio se zagonetno kockar. — Pa, eto, mo­
žda sam hteo da firma ponovo bude kompletna.
— To pričaj nekom drugom — odse'če Sejn.
Fajerstoun sleže ramenima.
— Ne moraš da veruješ, amigo. Niko to ne zahteva od
tebe. Cak ni zahvalnost.

Sejn pogleda Klaru. U njenim očima se čitalahladna,

mržnja. Ona je očigledno želela tu gomilu novca. Ali je pret­
hodno želela i .smrt Toma Fajerstouna.
Sejn je potajno Ispitivao Tomovo lice. Bilo je to zagonet­
no lice pokeraša. Oči hladne i bezizražajne. I Tom Je iznad
svega želeo taj novac. I to sav. Zato je bilo potrebno da on
vibije njih dvoje.
Dok su se penjali u sedlo, Sejn upita Klara.
— Na koji način su papiri dospeli u El Paso, ako je to
uopšte istina?
83
 • k 'k 'k SEJN k k 'k

Ona se lukavo smeškala.

— Na najjednostavniji način. U kočijama. Poštaaiskim,
naravno.
— Čekaj, amigo, da stiginemo tamo — povika Tom. — Ne
bih se čudio da je ponovo nešto smutila. Zaito moramo dobro
da pripazimo.
^ Sejinu je odgovor bio na vrh jezika.
„Ona je već davno iskombinovaia sve, amigo. Prvo po
njenom planu ja treba tebe da smaknem. Oinda ću preostati
B-amo ja. A za mene je sigurno takođe pripremila klopku.”
Ipak, ne reče ništa,
Iffi' Preidveče kockar upita.
’ — Zar nam stečema prednost ne do^zvoljava nekoliko ča-
Bova odmora?
Silazeći sa konja, Klara došapme Sejinu.
— Najbolje da to sada uradiš, pre nego što on dođe na
istu ideju.
Sejn se nasmeši i okreite se ka Tomiu.
— Jedno pitanje, partneru: imaš li nameiTU da me smak-
neS?
Klara ga oSiiuu besnim pogledom.
■ — Nikako pre naplate — odvraiti koickar. — Posle toga
moSda. Ja nisam prorok. Sve zavisi od karte kojom čovek
kreće.
— Idiote! — Saputala je Klara Sejmu. — Učini sto kažem
ili nećeš videti hi prebijene pare.
— Da, uzviknu kookar, maida nije mogao da čuje nijed­
nu Klairinu reč. — Zašto me konačno ne uibdješ? Ona te je
samo zato izvukla iz zatvora. I ato je najizabavnije, uvereaia
je da ja to ne znam!
Klara poikuša da ga tiidari, ali jog Tom zausltavi ruku u
Vacaduhu. Ona se ote i oitrča u tamu.
— Kladiimo se da će sada sama potkušati — reče fcockaT.
I— Sem, ako ti ipak ne preusmeš taj posao. — Njegov ironič­
n i pogled počivao je na-Seijiinu. Ali, piitanije je bilo sasvim oz-
biijino.
84
 ★★★ Š E J N ★★★

— Ti si me izručio u Bladove ralje, ali si me i i2jbavio.

Mislim da smo sada kvit — odvrati Sejn.
— Pravo da ti kažem, bio sam uveren da neCeS dozvoliti
đa postaneš njeno oruđe — reče Fajeirstouji s olakšanjem. —
Sem toga, obojica sadimo u istom čamcu, kome ona stalno
po'kušava da probuši dno.
Klara se posle kratkog vremena vratila sa miroljubivim
izrazom na licu, kao da se nije dogodilo ništa.
Sejn se obrati Fajerstounu.
— Ti preuzimaš prvu stražu. Probudi me posle dva sata.
' Zatim se umota u ćebe i odmah zaspa.
Probudila ga je galama. Čuo je topot kopita. Zbaci ćebe
i trže kolt. Obazre se. Mesto gde su konji stajali bido je pra­
zno. Nije bilo ni ćebeta na kome je ležala Klara.
Tom Fajerstoun se sa mukom dizao sa tla, držeći se za
potiljak.
— Kako se to do vraga, dogodilo? — povika Sejn.
Kockar se teturao kao pijan. Ni njemu ništa nije bilo ja­
sno.
— Ka . . . kako je otišla?
— To bi ti trebalo da znaš. Ti si bio na straži.
— Pojma nemam šta se desilo. Izgleda da me je propi­
sno lupila tim svojim prokletim „deringerom.”
— Bar da te je dokrajčila — besneo je Sejn. — Hajde,
razbistri glavu, pa da krećemo. Ako je ne uhvatimo pre El
Pasa, oprosti se s novcem.

Proteklo je beskrajno mmogo vremena dok su pohvatali

Bvoje konje. U podne su naišli na graditelje pruge i videli
upravo položene šine. Sejn odjaha do njih i doznade da je 11-
nijia do El Pasa već gotova.
— Za dvantri meseca pruga će stići đo Deminga — pri-
5 ao je predradniik s ponosom. — Ako želite u BI Paso, on-

85
 • k 'k 'k SEJN k k k

Sa se ošd Pomvela možete poslužiti željezmicom. Istina, nema

još regularnog saobraćaja, ali, tamo je naše glavno gradilište,
pa će vas ukrcavanje u neku teretnu kompoziciju koštati ne-
koiilko boca piva.
Sejn dobaci značajan pogled Tomu.
— Koliko smo daleko od Pornvela? — upita predradni-
ka.
■
— Do podne ćete stići.
— Da li ste videli jednu usamljenu ženu? — nastavio je
Sejn s ispitivanjem. — Mo^gila je ovuda proći pre nekoliko sati.
— Kako da ne •— smeškao se ridokosi poslovođa, — Cak
nam je poklonila i svog konja. Eno ga, vezan kraj pragova. ,
Sejm se zabezeknu.
— Kako? Pa, nije valjda nastavila peške?
— Ne, nego našom drezinom. Inženjer je odveo do Pom ­
vela. A zašto pitate? Pripada li ona vašem društvu?
— Naravno — snašao se Sejn u trenu, pa pokaza na To­
ma. — Ovo je, naime, njen muž. Imali su neki mali nespora-
ttum. Hoćete li da mu vidite čvorugu na glavi?
— Bože spasi našeg inženjera — smejao se predradnik.
Možda je i on već zaradio jednu.
Nastavili su put galopom.
U podne su stigli do gradilišta- Na vidiku nije bio nije­
dan voz, ali je zato Tom primetio jahače na čelu sa Bladom,
Timibijem i Snagderom.
— Počinjem da mislim da nikada nećemo stići u El Pa-
60 — reče.
Zaista Je izgledalo da su opet zapali u klopku. Konjanici
BU se zautsitavili, osvrćući se na sve strane. Onda ih Blad ug­
leda.
— Ovaj put ne mogu više da te izmčim tom tipu — na-
Bmeja se gorko kockar. — Svaki trik uspeva samo jednom.
— Ne, ovaj put ćeš visiti kraj mene — odvrati Sejn. —
Uostalom, to i Jeste partnerski. — On je, međutim, na pede-
Betak koraka odatle ugledao Jednu drezinu, usamljenu na ši­
nama.
86
 ★★★ Š E J N k 'k 'k

— Znaš Ii dobro da trčiš? — upita kockara.

Blad i njegovi konjanici polako su se približavali kao da
uživaju u lovu.
Trk! — šapnu Ssjn i pokaza na šine.
— Nećeš reći da uineš da barataš tim čudom?
— Nije mi prvi put.
— Onda šta čakajiio?
Sidni Blad ih je pročitao i povikao ljudima.
— Za njima!
Smetali su im radnici, koji su obavljali svoj posao i nisu
imali nimalo razumevanja za Bladove egzibicije.
Timbi opali za beguncima. Ali, komj mu je bio suviSa
nemiran da bi mogao dobro da gađa.
— Vidiš ovu polugu? — upita Sejm kockara kada su sko­
čili na dresinu. Treba samo brzo da je pokrećeš napred pa
nazad i sve tako.
— A Sta ćeš ti da radiš? — odvrati kockar, ali je već vu­
kao polugu ne čekajući odgovor. Očigledno mu je bilo vruće
pod petama.
— Ja ću ti davati takt — pođsmehnuo se Sejn.
Vozilo se kotrljalo sve brže. Meci su zviždali oko nj ho-
vih glava.
— Zar ne bi mogao malo brže? — Sejn je bio nervozan.
— Ako tako produžiš, još će nas i stići. U međuvremenu je
nanišanio i pogodio Timbijevog konja. Ja^hač je u visokom
luku odleteo na zemljii.
— Lepa tačka — dahtao je Tom, ne gubeći smisao za hu­
mor. — Šteta Što ne može da je ponovi!
Sidni Blad je za svaku sigurnost sjaliao, ali su ostali joS
podbadali konje i jurili za drezinom, koja je već jurila, a od
nizbrdice, na koju su nai.šli počela je sumanuto da ubrzava.
— Odmori se, partneru — opomenu Sejn Toma. — Sad
ionako ide sama.

87
 ■ h rirk S E J N ★★★

— Miis. . . ako omo beže vaša ime? — pitao je, žmirka-

fući desnim okom, Stenton Bruk. Ali, to niij,e bilo nikakvo na-
imemo, udvaračko namigivanje već oboljemje živca.
— Mis Klara Robins — ponovi poisetiitöljka, pomalo iz­
nervirana zboig tog namigivanja. Sta umišlja sebi ovaj star­
kelja, ljutila se u sebi, iako je poltazivala slatko lic e ... Jer,
mister Bruk je bio jedan od' direktora železničke kompanija,
čovek kojii je u EI Pasu rukovodio izigradinjom južnopacifič-
ke pruge, jedne od glavnih niti paukove mreže što je počela
da prekriva Sjedinjene Države.
— Da . . . d a . . . mis Robins. — , BruTi dodade Klari sto­
licu, pa i sam sede ispred nje. — I . . . šta bih mogao da uči­
nim za vas?
Samo kad bi prestao s tim glupavim nsimigivanjeim! Klara
je pokušavala da ga gleda u drugo oko, ali, to joj nije uspe-
valo.
— Ja bih to drukčije formulisala — odvrati tiho. — Sta
mogu da učinim ja za vašu kompaniju, miister Bruk.
Steaiton Bruku se po licu razli osmeh.
•— Okej, mis Rabins. Dakle, šta biste vi mogli da učimite
za nas?
.—• Pre svega da vam predam srdačan pozdrav mister
Sejina. — Klara zastade očekujući dejstvo te tempirane bom­
be.
Ništa se, međutim, ne dogodi. Stenton Bruk podiže obrvu.
— Pozdrave mistera. . . kako rekoeibe?
— Sejna! — viknu Klara, gubeći strpljenje. Sita ovaj tu
izigrava? Zašto ne pređe na sitvar?
— S e jn ? ... Nikad čuo nisam — odmahnu Bruk gilavom,
s onda kao da se priseti i širom otvori oči. — Čekajte, da ne
mislite na onog bandita o kome stalno čitamo u novinama?
Ovo će ga stajati najmanje sto hiljada više. Ili bolje od­
mah dvesta hiljada, pomisli Ijutito Klara.
— Upravo 0 njemiu govorim — reče. — Nemojte se pra­
viti kao da ni o čemu pojma nemate, mister Bruk. Ja prego­
varam sa vama u Sejmovo ime. Imam za vas. . .
88
 ★★★ Š E J N k 'k 'k

— Oprostite, mis Robins — prekide je Bruk — aii, mora

da je posredi neki nesporazum. Ja, naime, neotnam pojma o če
mu govorite.
Klari šiknu krv u obiraize od besa i razočarenja. Ona
skoči sa stolice i viknu.
— U redu, kad nemate pojma! U tom slučaju nećete gra­
diti prugu od Deminga do Silver Sitija. Nikada je neće<te iz­
graditi!
Ne čekajući odgovor, otvori vrata i zalupi ih za sobom.
Odmah nakon toga začu se iz druge sabe muški glas. J ^
— Hej, Stein, šta se to desilo? ''
— Neka luda, mister Breming. Napričala je svakojake
gluposti 0 nekom čoveku po imenu Sejn.
Breming je bio jedan od potpredsednika Južnopacifičke
kompanije, a njegov otac je bio glava celog željezničko-g dru­
štva. — Sejn — upiita prigiušeno. — Ona je rekla da je šalje
mister Šejn?
— Da, tako nešto — proigiimđa Steniton Bruk. — I kao da
nikada nećemo izgraditi prugu od Deminga do Siiver Siitija.
Lepo ti kažem da joj je mesto u ludnici, Seme,
— Da ii je bar ostavila adresu gde stanuje — uzvrpoljio
ee Breming.
Bruk odmahnu glavom.
— Ne. Znam jedino da sie zove Klara Robins.
Breming je celo prepodne tražio Klaru, ali je nije našao.
Nije ni mogao, jer, ova nije odsela u hotelu već kod izvesne
Fani Holidej, koja je nekada radila u Klarinom lokalu.
Samo Sto se nije spustio mrak kad dva konjanika pro-
đoše glavnom ulicom. Kada su prošli kraz železničke stanice
primetiše mnogo ljudi sa puškama. Neki od njih nosili su li­
menu avezdu zakona. Svi su gledali duž šina, kao aa će se iz
daljine odjednom nešto pojaviti.
— Misliš li ti isito što i ja. Tome? — upita Sejn. U pos­
lednje vreme odnosio se prema kookaru nekako familijarno,
— Da. Momci očigledno čekaju voz.
Kreomše dalje.
at
 ★★★ S E J N - k k 'k

— Baš bih voleo da znam gde je ona beštija sklonila pa­

pire — gunđao Je Sejn.
— A ako ih Je već utopila? — upita kockar.
To ću Ja vrlo brzo utvrditi. Zavisi da li Je naišla na
pravog čoveka.

Sem Brening napusti zgradu kompanije sa još Jednim

čovekom, ali se na Izlazu učtivo pozdravi s njim i oni krenu­
še svaki na svoju stranu.
— Helo, Džuniore! — reče Sejn i izađe ispod strehe ko­
ja ga Je .«(krivala. — Je li to bio Geri Luzer, šef „Vels Far­
ga’' u EI Pasu?
Seim Brening nije mogao da prikrije svoje iznenađenje.
— Tačno— odgovori i nemirno pogleda oko sebe. — Zar
n.e miS'lii da bi bilo vrlo nezgodno da nas je neko video za­
jedno?
— Za koga nezgodtio? Za tebe ili za mene? *- podsmehnu
se Sejn.
Produžili su zajedrio, a onda skrenuli u jednu sporednu
ulicu u kojoj nije bilo prolaznika.
— Je li bila kod tebe? — upita ga Sejn, gledajući ga ne­
kako iskosa.
Breming, koji se već snašao, počeo je da se smeSka.
— Da, bila je. Mis Robins ili tako nešto. Na nju si mi­
slio?
— Je li ti predala ugovore? — Sejnove sive oči proba­
dale su pokers'ku njušku sagovornika, koji je očigledno iz-
vnsno vladao sobom.
— Mis Robins Je naišla na starog Stemtoina Bruka. On
je mislio da je žena poremetila pameću i poslao je do đavola.
Otada je tražim kao iglu u plastu sena. I zašto ti nisi doSao
sam s tim papu-ima. Ako se dobro sećam, tako smo se dogo­
vorili.
, — Zato što mi je ta beštija ukrala papire.
Som Breming veselo po'gleda Sejna.
— Nemoj reći? Tebi? Onda ta mlada dama nije za pot-
cenjivamjel
m
 'k ic 'k ŠEJN

— Sta je Geri Luzer hteo od tebe, Džuniore?

— Opomenuo me je da se uzdržavam od kupovine zem­
ljišta severno od Deminga. On tvrdi da .su ugovori bili ukra­
deni iz sefa „"Vels Farga” u Silver Sitiju, ali, to ne može da
dokaže, jer ugovor glasi samo na donosioca. ,,Vels Fargo je
opet ispao suviše prepreden na sopstvenu štetu. Hteli su da
se uopšte zvanično ne pojave u ovoj priči.
— Znam — reče Šejn. — Ko raspolaže ugovorima, taj
raspolaže i zemljištem. To je peh za „Vels Fargo”, a trenut­
na sreća za Klaru Robins. Na žalost, ni ja ne znam gde se
skriva.
— Ko je uopšte ta mis Robins? — upita Breming. i
Sejn mu ispriča. Nije, međutim, primetio bl'esak u nje­
govim očima kad je rekao da ona ima nSijveći lokal za zaba­
vu u Silver Siitij'U.
— Moram da je nađem, pa makar ispod zemlje, Džuni-
ore.
.— Okej! Moja ponuda ostaje nepromenjeha. Želim ti
mnogo sreće. — Breming dotače ivicu šešira i oni se rasta-
doše.

Sejn i kockar su se smestili u pansionu u zabačenijem

delu grada, a onda su se bacili na posao. Dva dana su od rane
zore do kasne večeri pročešljavali El Paso, ali oa Klare n i
traga ni glasa. Upravo su stajali kraj jednog šanka,kadpri­
metiše Sidnija Blada sa njegovim čopojom kako ide ka fili­
jali „Vels Farga”, ne osvrćući se u pravcu njihove krčme.
— Sa malo sreće, Blad bi mogao još da je pronađe pra
nas — primeti Sejn.
Ali, kockar ne odgovori. On je buljio u čove^ia koji je
na tri koraka od njih sedeo za stolom i čitao novine.
^ — Šta je? — upita Sejn tiho. — Ko je ovaj tip?
P Kockar se tajanstveno nasmešio,
— Pojm ^ nemam i ne zanima me. Ali, zanimaju me ao-t
vine koje drži u ruci.
Istog trenutka Sejn primeti naslov, ispisan velikim slovi­
9i
 ★★★ Š E J N ★★★

ma: POTPRBDSEDNIK BREMING ZENI PEVACICU KLARU

ROBINS.
— Znači, ona ume i da peva. O tome dosada nisam imao
pojma.
Sejn smrska čašu u ruci.
— I sad nek neko kaže da raabijena čaša donosi sreću —
proigumđa koakar s gorčinom.

— Golspodin Sem nije kod kuće — govorio je sluga. Hteo

Je ponovo da zaključa vrata, ali, Sejn je već podmetnuo nogu.
— Ipaik, više volim da mi on to sam kaže — procedi.
Sem Breming je sedeo na terasi u kućnom haljetku. Oči­
gledno se odmarao, jer je držao čašu u ruci i cigaru u zubi­
ma. Čuvši korake, osvrte se i kad opazi Sejna poče da se
smeje.
— Helo, Sejne! Sedi i naspi sebi. Najbolji burbon koji
se može naći u El Pasu.
— Ko s Jenkijima tikve s ad i. . . poče Sejn i osvrte se op­
rezno oko setbe.
Breming dade mog slugi i ovaj nesitade. — Zašto mi nisi
rekao da je ona tako lepa, amigo?
— Vidim da si stavio šapu na nju — odvrati Sejn. — Ili,
bolje rečeno, na zemljišite, a Klara je tu kao dodatak. Kako
6i je uopšte pronašao?
Breming se osloni na pokretni bar, ostavi ča;šu i pažljivo
otrese cigaru u porcelansku pepeljaru. U njegovim pokretima
mogli su se pročitati mir i vladanje situacijom.
' — Ti si mi dao ideju, amigo — odgovori. — Silver Siti,
lokal za z a b a v u ... Onda mi je palo na pamet da je Net Ho-
\jlidej, šef naše uprave u EI Pasu doveo devojku koja je nekada
radila kao plesačica u Silver Sitiju.
^ V — Znači, Klara se sklonila kod nje i tamo si je iščeprkao?
) ‘ — Iščeprkao? Tačno! Kao zlatnu žicu.
' — Sto se tiče tvog budućeg života, trebalo bi zapravo da
*e radujem, jer će ti ona pretvoriti život u pakao — progun-
fla Sejn — ali, mene interesuje pre svega posao, i i si me oči­
gledno pirešao i red je da to ras>pravimo.
m
 •k k - k ŠEJN k k 'k

— Kako hoćeš, Sejne — sleže Bremmg ramenima — ali,

boije bi bilo da to raspraviš s onim dižentlinieinom tamo» — Q q
pokaza u pravcu velike sobe.
Dakle ipak klopka! Tireibalo je da to pretpostiavi. Sejn se
osvrte očekujući da se pojavi gradski šerif, ali uimesto njegai
ugileda Sidnija Blada, Timbija, Šnajdera, Banija i Largea, na
čijem licu su se još videle opekotine. Svi su, sem Blada, dr-i
žali uperene koltove.
— Helou — poizidravi ga Blad. — Stigli smo na k rajn ja
stanicu, amigo.
— Skoro da je tako — klimnu Sejn glavom. Oči su mtt
šarale okolo, ali nije mogao da nazre ni najm anju rupicu u
mreži koju su oko njega isplelL j,'
— Da li vam je Breimiing vratio vaše ugovore. Side?
— Kakve ugovore? — zapita, čudeći se, šef „VelsFarga,’* j
— Ne znam ništa ni o kakvim ugovorima! 'l
— O, bože! — uzdahnu Sejn. — Zaista nisam znao da
vam toliko značim. To je najveća kupoivna cena koju. saiD®
Icada postigao. '
— Ne ti, već mister Breming — odvrati Blad. Zar vani
niko još nije rekao da ne pravite poslove s Jenikijima?
— A vi ste mi pa bolja cvećka zato što ste s Juga? Uos-t
talom, verovao sam da m i je Džunior prijatelj^ jer sam m u
pre nekoliko godina učinio veliku uslvigu. j
— Pa ti si, moimiče, zaista zreo za drvo! Tako glup i na-i j
ivan ne bi ionako opstao na ovomisvetu! 1
— Najbolje bi bilo da ga sada odvedete, mister Blade —' ’
začu se ledeni Bremingov glas. — J a treba još da se priprem i
mim, a očekujem i svoju verenicu. ’ ■
— U re'du — proigunđa Blad. — E, pa, Sejne, ispruži rtH
ke da ti moji ljudi nameste ono gvožđ^.
— Cemu tolilja žurba, džentlmeni? — začu se iza Blado-
vib leđa. — Ne ženite se valjda vi umesto mdister Breminga?
Kocltar je stajao u otvorenim vratima sa pretećim oeme^
ham na licu, držeći dva kolta. J
'■ W ~ - - fc ij

Rodžer Timbi, koji je upravo hteoda razoruža Sejna, re­

agovao je iznenađujućom brzinom. Odskočio je tako da se
m
 'k ' k k S e j n ★★★

Sejn našao između njega i koclcara i odmah pucao. Bio je

međutim, preterano brz, i metak se zabio u zid kraj koelcara.
Šejn se bacio na tle i time je mršavko izgubio zaklon. Onda
je osetio snažan udar u grudi, kriknuo i zateturao se po 'e-
rasi. Tražio je o<3lonac, .ali ga nije nažao. Uz jauk pao je na
kaldrmisano dvorište.
Bil Šnajder se bacio iza stola, tako da su se Tomovi me­
ci zabili u dasku, ali je Šejn s di'uge strane već prišao i pri­
tisnuo cev u Snajderova rebra. Ovaj baci oruSje, Blad, Bani
i Large su ukočeno buljili u kockareve revolvere.
Breming je stajao nepomično kao stub u vratima terase,
bled kao kreč.
Sejn se osmehnu.
— Venćanje će se održati u mrtvačnici, Džuniore.
On polako nanišani u njega.
Sem Breming je u očajanju podigao ruke, već piomuktio
o đ ’'Jtuknjave.
— Upitaj ga kolika mu je gotovina u kući — čuo se hla-
dam i poslovan kockarev glas,
— Dvade-set hiljada — krkljao je Breming, — Možda
nešto više.
— Ne dajte im ni pare — vikao je Blad, — Inače, naša
pogodba ne važi! Nemaju oni nikakve šanse! Nikada živi ne­
će napustiti grad!
— Ti mu poveruj '— naismeši se kockar — a ja ću da
pucam.
Breming dotetura do jedne slike na zidu. Sklonio je drh­
tavim prstima i otvorio sef iza nje,
— Putni trošak, amigo — smeškao se Fajerstoun. — S
tim možemo kupiti pola Meksika, a ako nas karte služe, nap-
rsvićemo od toga trostruku sumu. Ja m islim , ,. on prekide
i skloni se u stranu. Drugi su takođe čuli korake,
U sledećem trenutku pojavi se Klara,
— Helo, Same! Sta je to sada? Vrata su otvorena a slu­
ge'nigde!
Tada prepoznade ljude oko sebe i spazi kolt u Sejnovoj
ruci, PvOČe cvoko<tati od straha.
 k- kk ŠEJN - k 'k 'k

— Helou, draga — prošaputa kockar. — Gde su papiri?

U tašni?
On joj uze torbicu. Klara je htela nešto da kaže ali je vi­
dela da se tu igra na ©uviie veliki ulog, i da Sejn i Tam ovaj
put imajju ileš rojal.
— Tu su! — kockar pobedonosino podiže ugovore uvis.
Onda miu se osmeh ugasi i on očajno pogleda u Sejna. — U
stvari, kako mi se čini, možemo ih slobodno pocepati.
— Stani! — viknu Segn. — Jesi li poludeo?
— Zar ti nije jasno da više, ne možeš đa ih prodaš? Su-
viže ljudi zna ata se doigodito. „Velis Fargo” bi uložio prigo­
vor kod suda i uspeo.
— Ja uo'pite nemam nameru da ih prodam — odvrati
Sejm pobedonosno. — Sa Breimingom više ne pravim ugovor
dok sam živ. Uostalom, ionako bih veći deo novca dao ran­
čerima koje je „Vels Fargo” tako prostački opljačkao. A sad
ću im jednostavno vraitiliti ugovoire, a time i zemlju. Pa, ako
Breming hoće da gradi tu svoju prokletu prugu, moraće da
se ispruži za debele pare!
Svatovi su itek sutradan našli celo društvo, uključujući
i mladu i mladoženju, vezane u podrumu.
Do venčanja nije ni došlo. Klara se vratila u Silver Siti!
gde ju je čeikalo poslednje iznenađenje. Njen lokal je već pri­
padao nekom Flemingu, koji je imao ispravan kupoprodajni
Ugovor, koji je po ovlašćanju Toma Fagersito.uaia potpisao
Pirkonson,

Sunce se klonilo zapadu kada su prešli granicu i stali da

Odahnu. Sejn je gledao planinske vrhove Meksika.
— Pola od toga, kažeš?
— Ma jok! — smejao se Tom Faijersitoun. — Samo lokal
za zabavu. A ti? Kuda ćeš ti?
— Sa deiset hiljada u džepu imam vremena da o tome raa-
mislim, zar ne?
— Naravno — složi se Tom. — Nekada odgovor dođe
sam od sebe. Možda je tako i bolje. Ali, meni je vreme da se
skrasim. Osećam to u kositima. Adios, amigo!
»
 'k k 'k š E J N k 'k k

Kockar obode konja i krenu napred. Sejn je gledao za

njim sa zagonetnim osmehom, dok se silueta čoveka koji je
jahao u soisret planinama nije stoipiia sa ljubičastim sumra­
kom.

KRAJ

9S
 SLEDECA SVESKA
BROJ 2
Parobrod za pakao
IZLAZI 16. jula 1979.