John W eley Howard

ZAČARANI
TOP
 L A S O 464
J O H N W E S L E Y H O W A R D : Z A Ć A R A N I TOP
N a s lo v o r ig in a la : E A S Y C O M P A N Y A N D T H E
M E D IC IN E G U N
R e c e n z ija : D a n k o O b la k , k n již e v n ik
C o p y r ig h t : J o v e P u b lic a tio n s , Inc. p o s r e d s tv o m
G .P.A. M ü n c h e n
P r ije v o d : L u c ija U s m ia n i
G r a f ič k i u r e d n ik : I v ic a B a r t o lić
U r e d n ik : Marcel Cukli

SAVJET REDAKCIJE: Josip Adaković, dr Vladimir Anić,

Ljudevit Bauer (predsjedavajući), Nenad Brixy, dr Adolf
Dragićević, inž. Vesna Gazdag, Igor Golik, Marija Jure-
la, Borivoj Jurković. Zelimir Koščević, Nada Soljan, Is-
met Voljevica, Ana Zupan-Bender - GLAVNI I ODGO­
VORNI UREDNIK: Borivoj Jurković
L A S O - I z l a z i s v a k i tje d a n - Iz d a v a č : R O N o v in s k o - iz d a v a č k a d je la tn o s t
S O U R - a »V je s n ik « n.sol.o., 41000 Z a g r e b . A v e n ija b r a ts tv a i je d in s tv a 4 -
A d r e s a u r e d n iš tv a : »L a s o «, R e d a k c ija »R o m a n i i s t r ip o v i«. 41000 Z a g re b ,
A v e n ija b r a ts tv a i je d in s tv a 4. t e le fo n : (041) 515-555 i 519-555 - T is a k : R O
Š t a m p a r s k a d je la tn o s t »V je s n ik « n. sol. o. - O O U R N o v in s k a r o t a c ija n.su-
b.o. i O O U R T M n. sub. o „ 41000 Z a g r e b , A v e n ija b r a ts tv a i je d in s tv a 4.
Copyright (sva prava za Jugoslaviju) »Vjesnikova« Press agencija Zagreb. Cijena
pretplate z a godinu dana iznosi 780 d ili 702 d s popustom od 10 posto, a za 6 mjeseci
390 d ili 351 d s popustom. Samo unaprijed plaćena pretplata osigurava popust od
10 posto. Pretplata se uplaćuje općom uplatnicom u korist računa 30101-833-1216
SOU R »Vjesnik«, Interna banka, s oznakom za »Laso«. Cijena za inozemstvo: DM 1,80,
ASCH 10 ,00, SFRS 2,00, HFL 2,00. - C ijena inozemne pretplate za šest mjeseci: DM
36,00, SKR 63,00, ASCH 250,00, FF 74,00, SFRS 36,00 HFL 37,00, US$ 15,00 - Uplata za
devizni račun 30101-37-7210-256 - Privredn a banka Zagreb (za »L a so «}
Ekonomska propaganda: »Vjesnik«, Agencija za M arketing, Zagreb, T rg bratstva i
jedinstva 6. Zadnja kolor-stranica 9000 d, ~ 'b stranica 7000 d.
Oslobođeno plaćanja poreza na promet mišljenjem Republičkog sekretarijata za
prosvjetu, kulturu i fizičku kulturu SRH t/oj 2935/7-1973. od 26. XI 1973.

IZ L A Z I 9. 9. 1982.
 I
E lm er Jim son zva n i G lupan
tek se zavojačio, a već su g a p o ­
slali na Zapad. Sličnu je sudbi­
nu im ao i Edw ard M u lberry, sa­
d a m u čaljiv i zlo vo lja n zbog
vru ćin e koju je jed va podnosio.
T o g a je ljeta u N eb ra sk i uistinu
b ilo n eizd rživo, a oni su se već
pet d an a tru ckali u rask lim a ­
nim v a g o n im a zasićen i jed n o­
ličn im k ra jolik o m uz ž e lje z n i­
čku prugu. M im o njih polak o su
p ro m ic a li sneni prerijski g r a d i­
ći.
— M om ci, kam o ste se uputi­
li? — upita ih debeljuškasti su­
putnik.
K a k o je Jam es Evinrude, treći
u grupici, p rou ča va o naređenja,
d ebeljku je o d g o v o rio Jimson:
— U nekakvu selendru u
srednjem W yom in gu .
— M islim da bi to m o g lo biti
ov d je - p o tvrd i E vinrude i p r­
stom p ok a že m jesto na mapi. -
Easy C om p a n y u T v rđ a v i broj
devet.
LASO 464
- Što li je to? — zap ita d e ­
beljko. - Zvuči kao L eg ija stra­
naca - nasm ije se. - M a lo vas
je, a tam o je napretek In dija n a ­
ca.
- Uh, vrije m e tako sporo
p ro la zi - p rog u n đ a Glupi. -
K o lik o ćem o još pu tovati?
- N em a žu rbe - reče Evin­
rude. - Easy C om p a n y nam
neće pobjeći, a ti si još mlad.
- Z acijelo više neću biti kada
n apokon stign em on a m o - re ­
če Glupi. - A ti? V eć si star.
T o je da k le b ila istina. E vinru­
de je p re živ io građ an sk i rat i
v ra tio se kući u d ržavu M ain e
d a bi idućih desetak g o d in a bio
besp om oćan svjedok obiteljske
propasti. Jed n og po jed n o g ko­
sile su bolesti i starost, a onda
m u je i sina ubio jed an pijani
drvosječa. E vinru de g a je za d a ­
vio g o lim rukam a.
N isu mu su dili znaju ći kakva
g a je n esreća snašla. Ipak su
nešto m o ra li poduzeti, p a su ga
3
p ro g n a li iz to g a d ije la M ainea.
Č uo je da tra že vojn ik e za
tvrđ a ve n a Zapadu, p a se p rija ­
vio. U vijek je bio sam o redov, ali
to m u nije n im a lo sm etalo.
Zn ao je d a nisu p o sla li potjeru
za njim, to je bio prešutni d o g o ­
v o r izm eđu n je g a i vlasti koje
su g a protjerale, a li bi pon ek ad
to poželio. Z b o g čega, do vraga,
u opće vrije d i živjeti?
- U p ra vo sm o p rošli pokraj
O g la le a - G lu p a n o v visoki
g la s prekin u m u misli.
- T o je ču ven o p le m e - reče
M u lberry. - P o g la v ic a im je
Ludi K onj i . ..
- Ludi K o n j! - vik n e G lu pan
tako d a su se m n o g i što su b ili
s n jim a u k o lim a začu đeno
okrenuli. - Taj k rvo žed n i m a ­
nijak?
- O n je žrtv a razn ora zn ih
n ak la p a n ja — u sprotivi se M u l­
berry.
- K a žu d a je ob eća o kako v i­
še n eće sk alp irati bijelce.
- Č uo sam d a Ludi Konj
osobn o rijetko u zim a skalpove.
- M a kom e ti to g o vo riš?
E vinru de se z a g le d a u M ul-
berryja:
- H tio bih zn ati što m irolju-
bac kao što si t i...
- In dijan olju bac — dobaci
Glupan.
- Zašto si stupio u vojsku? -
upita Evinrude.
- M u lb e rry g a je neko v r ije ­
m e prom atrao, a on d a slegn e
ram enim a.
- N eb esa - reče Jimson. -
Putujem sa starcem i svecem .
N a d a m se d a d o k raja pu tova­
nja n ećem o zapasti u neprilike.
M u lb e rry g a pogleda, nasm i­
ješi se i izva d i m alu bilježnicu.
- H oćeš li im pisati d a ćeš ih
pou b ijati? - p ro g u n đ a J im s o a
4 LASO 464
— U vijek nešto pišeš.
- Z apisu jem dojm ove.
- Pazi d a m i točno zapišeš
ime.
- G lu pan je glu p an -
p ro m rm lja M u lberry.
- Ne, nije. Znaš li kako sam
d o b io ...
- T o si nam ve ć isp ričao -
reče Evinrude.
- U teretn om va g o n u vojn ici
čuvaju v e lik i top - reče G lu ­
pan. — M o žd a im aju k a k v o g p i­
ća. Presušio sam.
- O n i ne bi ž e lje li d a pijem o
pred civilim a.
- T o je teretn i vagon, a ne
grad sk i trg!
N a sljedećoj stanici trojica re ­
g ru ta iskoče iz putničkih i za ­
pute se p re m a teretn im v a g o n i­
ma. Poku cali su na iznu tra za-
kraču n ata vrata.
Pred sobom u gledaju potpo-
ručnika.
- Oh, nism o zn a li da ste vi
unutra, g osp od in e - reče Jim ­
son.
- P o m o zite im d a uđu - re ­
če p otp oru čn ik dvojici p o m o ć­
nika koji ih bez m uke poduhva-
tiše pod pazuh i u baciše unutra.
- G ospodine, ovd je red o v
Jim son — p ro g o v o ri G lu pan
p rid ižu ći se da p o zd ra vi potpo-
ručnika, a E vinrude i M u lb erry
poku šavali su g a oponašati.
- K a k v a trojka! - progu n đ a
potporučnik. - Ja sam potpu-
ručnik C la rk i nije m i jasno što
ovd je tražite!
O bjašn javao m i je p ra v ila o
vladan ju u vlaku, a li M u lb erry
jed va d o ček a kraj p red a va n ja i
zausti:
- Jim son va s je htio pitati
im ate li nešto za piće, g o sp o d i­
ne. ..
 — Ah, tako - C la rk o ve se oči
suze.
— T o on, a što se m en e tiče,
došao sam p o g le d a ti top koji
čuvate. Ja sam r e d o v M u lberry,
gospodin e.
— Svakako — o fic ir o v o se li­
ce razvedri. - D obit ćete bocu
pošto va m p o k a žem top. Ali,
m olim , n ik om e ni riječi o piću!
T a d a im iscrpn o objasni sve o
topu.
— Uh, što b rzo puca - reče
Jimson.
— D a sm o b a r tak vo nešto
im a li u g rađ an sk o m ratu - r e ­
če Evinrude.
— Im a li sm o - reče Clark.
D obili sm o ih n ek olik o n a sa­
m om kraju. P redsjedn ik je Lin ­
coln nastojao da vojsk a dobije
n ajn ovije oružje. Eto, toliko. M a ­
lo ću pop riča ti s k o leg a m a o f i­
cirim a, a vi m om ci, pazite d a ne
pop ijete previše.
— M o že te se osloniti na nas,
g osp od in e - reče jed an od p o­
slu žilaca topa, k a p la r Forem an.
C la rk g a m rk o pogleda, ali
od e ne rek avši ništa.
— Pozn a jete li g a d o b ro? -
upita Jimson.
— N e baš. Još nije bio u p ra ­
voj borb i i sve što zn a naučio je
iz knjiga. Putuje s nam a da nas
nauči rukovanju ovim topom i
potpiše prim opredaju.
— Što li sada zapisuješ? -
vik n e Jimson.
— O sobin e top a — objasni
m u M u lberry.
— U vijek nešto zapisuješ i či­
taš — gu n đao je Jimson. - K a ­
ko to da m irolju b ivu osobu p o­
put tebe u opće zanim aju top o­
vi?
M u lb e rry se nije ni potru dio
da m u od govori.
G ru p ica p o če piti iz boca
LASO 464
skriven ih n a razn im m jestim a
u vagonu.
Topn ik F orem an i n je g o v
d ru g W illo u g h b y nisu b ili stari,
a li način n a koji su strpljivo
podn osili Jim sona, čin io ih je
takvim a. Pili su v r lo u m jeren o
z a razliku od d ru g e dvojice top­
nika, koščatog C u m m in gsa i
m išića vog C rn ca Jefferson a.
M u lb e rry i E vinrude jed va su i
d otakli piće, a li je zato Jim son
sve nadoknađivao.
Č etvorica su topnika ra z g o ­
v a ra li o b itkam a u k ojim a su
su djelova li i indijanskom n ači­
nu ratovan ja ne ustručavajući
se ni od pretjerivan ja.
— Još m alo, pa ćem o ući u
zem lju Č ejen a - reče W illo u g -
by. - Č uvajte skalpove.
— In dija n cim a će za cijelo biti
v r lo teško skinuti tv o g a - reče
Jim son Jeffersonu .
— Im aš p ra vo — od vra ti ovaj
i počeše se po kosi.
— Pitam se hoće li naći nešto
posebno n a skalpu jed n og
c m č u g e ...
J effe rs o n se sm rke i polak o
ustane.
— K a k o ti je ime, m om če?
— Jimson.
— G lu pi Jim son - dom etnu
Evinrude.
— Aha, G lu pi - reče J e ffe r ­
son.
Jim son tada isp riča kako je
za ra d io taj nadim ak. Iako je
zn ao istinu, M u lb e rry je bio
p reu m ora n da se u sprotivi Jim-
sonu koji mu je jed n om kada se
bio napio sve ispripovijedio.
O bitelj mu je b ila sirom ašna.
N ad ali su se da će se nakon
g ra đ a n s k o g rata o b ogatiti p re­
sele li se na Jug. T a m o su još
više osiro m a šili z b o g očite ne-
. snalažljivosti. T a k o su d obili
nadim ak- D a skrene razgovo r,
5
 M u lb e rry p o n o vn o p o g le d a top:
- Z ačaran i top.
- Z ačara n i top? Što je to?
- T a k o g a n azivaju Indijanci.
- Zašto?
- Svatko tko posjeduje ovak o
sn ažno oru žje za njih im a n a d ­
n aravn u moć. U stvari, čudi m e
što g a nisu n a zv a li sovin im oru ­
žjem . S ova je za njih sim bol
sm rti i razaranja.
- Z acijelo se i on i žele d o če­
pati je d n o g a o v a k v o g topa -
p rog u n d a Forem an.
- V jeroja tn o - složi se M u l­
b e rry i, od lu čivši d a ih do k raja
zadivi, ob ra ti se J efferson u : -
Postoji p riča o Indijancu koji je
htio sk alp irati je d n o g a ran je­
n o g Crnca, a li g a je zb u n ila nje­
g o v a kratka k o v rč a v a kosa. P o­
m islio je da C rn ac posjeduje n e­
ku posebnu čaroliju, p a g a je
poštedio i izliječio.
- Jesi li čuo, d ječa če? - g r o ­
hotom se n asm ija Jefferson.
Jim son nije o b ra tio pažnju na
njega. R ek a o je:
- O tvo rim o vrata. V ru će je, a
htio bih i m a lo ra zg led a ti tu če-
jensku zem lju.
- S vi se zgledaju. Zašto ne?
M a lo o tvo re vrata.
- O v o je najdosadnije puto­
va n je na koje sam ikad pošao
— p ro g o v o ri Jimson. — N ig d je
tih M u lb e rry je vih Čejena.
- O vaj staln o traži kavgu,
z a r n e? - p ro m rm lja Forem an.
- Hej, topn iče? - viknu Jim ­
son kao da nije ništa čuo.
- Ja sam za tebe kaplar, r e ­
d o ve — m rzo v o ljn o p ro m rm lja
Forem an.
- Da, ti. P o k a ži nam kako
o v a stvar puca.
- O vd je?
- K ro z vrata, glupane.
- T i ćeš biti taj koji će izletje­
ti k ro z v ra ta za d vije sekunde.
6 LASO 464
- Oh, op rostite - p o vu če se
Jimson. - H ajde, kaplare, op ali
jednom .
F orem an je baš htio odbiti, a li
op azi d a je i M u lb e rry živnuo.
K a p la r je bio m alo p reviše p o­
pio:
- PoručniK ć e ...
- N e ć e se tako brzo vratiti,
znaš i sam.
- Dobro. Pokušat ćemo.
S ed m orica g u m u top i o k re­
nu cije v p re m a vratim a.
W illo u g h b y o tvo ri sanduk s
m u n icijom i napu ni oružje.
- P o gled a j vani, W ille. Im a li
k oga ?
W illo u g h b y p o g le d a pustu
preriju.
- N e m a nikoga.
F orem an du boko udahne i
p o k ren e m ehanizam . G rm lja vi­
na odjekn u prerijom .
Jim son je zin u o od čuda, a
M u lb e rry od m a h počn e nešto
zapisivati.
- D a n ebesa prop laču — re ­
če Evinrude.
Jim son p o žu ri d a i sam napu ­
ni top:
- D a i ja poku šam p rije n e g o
dođ e poru čn ik i počn e u rlati na
nas.
- N em oj!
- M a hajde, što bi se m o g lo
d o go d iti?
F orem an se pitao što je p o ­
ru čn ika C la rk a z a d rž a lo tako
dugo.
- Čekaj. P o g le d a t ću im a li
k o ga va n i - vik n e W illou gh b y,
a li prije n e go je to m o g a o učini­
ti, Jim son opali.
U tom trenutku na vid iku se
p ojavi stoka. Pasla je uz prugu,
a li je p o č e la bježati kada je n ai­
šao vlak. U krdu nastane stra­
šan m etež u k om e se ništa nije
razabiralo. O dn eku d se stvorio
i kauboj n a konju. I on je pao.
 - U bio si ga! - krikne W il­
loughby.
- Što pričaš?
- O n o g kauboja. Z ar g a nisi
vidio. I sve te k ra ve koje si pou ­
bijao?
- K ra ve ? K au boj? Ne, nisam
ih vidio. K a d a ov o puca, ništa se
ne vidi. A što ie rad io ovdje?
O vo je zem lja Cejena.
Z a r nisi tako rek ao?
- M o žd a sam pogriješio.
P ogled a ju k roz vra ta p rem a
stražnjem vagonu. K ra v e su p a ­
nično bježale, a neki je jahač
bjesom u čno ju rio za vlakom .
- M o ra m o g a srediti! Ili su
za sve k rivi Č ejen i ili ćem o im a ­
ti g rd n ih n eprilika!
C la rk izn en a d a uđe s otkače­
nim revolvero m .
- Što se ovd je d ogađa?! -
zaurla.
- C ejeni! - reč e Jimson.
- C ejen i?
- Pljačkaši! O prostite, zbu­
n io sam se!
- N a jp rije sm o m islili da su
C ejen i je r je o v o n jih ova zem lja
- nastavi Jimson. - V id je li
sm o kako se p o lak o pojavljuju
iz tra ve i p o čeli sm o pucati. Sve
sm o ih sredili. Z acijelo su htjeli
za rob iti top.
- A što ti radiš iza topa? -
za p ita g a C la rk nakon kraće
stanke.
- Bio sam n a jb liži kad a su se
Indijanci pojavili.
C la rk p o g le d a n a m jesto gd je
je ran ije stajao top.
- Zašto je ...
- Jedan nas je pljačkaš htio
sustići - u padne mu u riječ
M u lb e rry kao d a se ispričava.
- Pretpostavljam .
C la rk skoči do otvoren ih v r a ­
ta i p o g le d a otraga.
Jahač se polako, a li sigu rno
p rib liža v a o usput pucajući u
LASO 464
zrak. C lark o p a li n ekolik o m e­
taka p re m a njemu, a on d a p o tr­
či p rem a stražnjem dijelu v a g o ­
na.
— Pljačkaši ju re za nam a! -
čuli su g a kako viče.
T o p n ici i regru ti o p rezn o p ro ­
vire k ro z vrata. Jahač je m ahao
sada već p ra zn om puškom. T a ­
d a se začuje pu cn java u straž­
njem dijelu vla k a i konj i jahač
od m ah se sruše. S rijelci zaplje-
šću od veselja. P rom a tra li su
u strijeljen oga konja i jahača
sve dok nisu nestali iz vida.
Svi su u teretn im k o lim a bili
b lijedi i šutljivi.
T a d a Jim son p re d lo ži d a p o­
piju još jed n o piće kako bi p ro ­
sla vili uspješnu šalu. O stala se
šestorica zgra n u to zagledaju.
K a d a g a v e ć nisu m o g li ubiti,
p ili su zajed n o s njim.
K a d a se poru čn ik vratio, bili
su posve pijani. U m eđ u vrem e­
nu je bio razm islio, m eđu osta­
lim, i o tom e kako je top tako
b rzo ok ren u t p re m a vratim a.
Da, m orat će m u o d g o v o riti na
n ek olik o pitanja, a li tek k ada se
otrijezne. P o gle d a vš i p ra zn e b o ­
ce, zn ao je d a će m orati priče-
Jureći Jelen je sa svojim ljudi­
m a jah ao p re m a sjeveru.
Proteklu su god in u p ro v e li
pljačkajući, ubijajući i bančeći
po ju žn im visoravn im a. Bio je
tu d o b a r p lijen i korisn o isku­
stvo.
N je g o v i su ljudi bili dio O gla-
la Siouxa. P ro š lo g su ljeta b ili
zad u žen i z a o d rža va n je red a u
plem enu, a istod obn o su bili i
ratnici. B ila je to svojevrsn a za ­
k o n od a vn a vlast, a li d a se ne bi
osilili, p le m e je svakih n ekolik o
m jeseci b ira lo novu gru pu koja
će ob avljati tu dužnost. Jednom
7
 su to b ile M a le Lisice, dru gi put
H ra b ra Srca, a on d a je na red
došla i skupina J u rećeg Jelena
zva n a Sedam Kiša. Jurećem Je­
lenu to je bio p rv i d o d ir s v la ­
šću i to mu se svidjelo. K a d a je
d o šlo v rije m e da dužnost p re d a
d ru goj skupini, to je i učinio, a li
je potom — um jesto da se utopi
m eđu su plem en ik e — p o veo
svoje lju de n a jug.
Usput im se p rid ru žilo n ek o­
lik o ratn ik a iz d ru gih plem ena.
U ok rša jim a n a jugu Jureći Je­
len izgu b io je većin u ljudi iz
s v o g plem ena, p a su na n jih ova
m jesta došli on i iz dru gih p le ­
mena.
S ada se v ra ć a o n a sjever sa
četrd esetak sn ažnih ratnika.
N ara vn o , čuo je za velik u p o b je­
du kod Little B ig H o m a . N ije
zn ao gd je je Ludi Konj, a li je
zn ao d a je Bik K o ji Sjedi n egd je
b lizu kanadske gran ice, nepobi-
jeđ en i od lu čan d a se bori. N a ­
m jera va o m u se pridružiti.
V o d ili su i d v o ja u krad en a
k o la s p lijen om k o jim a su
u p ra v lja li ratn ici o d jeven i u
b jela čk a odijela. V e ć in a je jaha-
la o k o k o la i tako ih sk riva la od
zn atiželjn ih p ogled a . P rem d a
su se p rid rž a v a li naređenja, p o ­
stojalo je n ek olik o izuzetaka,
n aravno, prešu tno dopuštenih.
M eđu p lijen om u k o lim a b ilo je
i sedam za ro b ljen ih bjelkinja.
U šli su u W y o m in g .
T a d a se izn en a d a iz su m agli-
ce p o javi jahač, bijelac, visok i
d o b ro naoružan.
- Jureći Jelene, p rošlo je
m n o g o m jeseci.
In dijan ac je čekao. H tio je ču­
ti on o što još nije znao.
- N a m je ra va š p rijeći u če-
jensku zem lju i krenuti ravn o
8 LA S O -Uvi
p re m a sjeveru — reče bijelac.
Jureći Jelen p o tvrd n o kim ne
glavom .
— T o nije dobro. C esta je pu­
n a vojnika.
T o nije b ila novost za J u rećeg
Jelena.
— Bit će b o lje kreneš li sjeve­
roza p a d n o od ceste sve dok ne
zađ e sunce, a o n d a ra v n o p re­
m a sjeveru stazom koju m i b i­
jelci zo v e m o Bozem an.
— Z n am kako se ta staza zo-
ve.Zašto m i sve to g o vo riš ?
— Z ato što sm o p rija te lji.. .-
braća.
— M islit ću n a to. Ideš li s na­
m a?
— Sam o dio puta. H tio bih v i­
djeti što ćeš učiniti. Jureći Konj
se n ič eg a ne boji.
In dijan ac sle g n e ram en im a
na taj isp razn i kom plim ent. N i­
je se n a m jera v a o izla g a ti opa-
nosti, pa je čakao m rak d a n a­
red i ratn icim a d a u v e lik o m lu­
ku obiđu g ra d zva n Cheyenne,
a sam se u krcao u jed n a k o la i
uputio se p osred grada. N itk o
nije o b ra ća o pažnju n a k o la i
vo za č e koji su se d o im a li v rlo
u m ornim a. Šešire su n a b ili du­
bo k o n ad oči.
K a d a su p rešli p o la puta k roz
g ra d b ijela c se n a g n e p rem a
jed n im k o lim a i prošapće:
— Jesi li od lu čio kojim ćeš
pu tem krenuti?
— N isam , a li im at ću n a umu
što si m i savjetovao.
B ijelac je zn ao d a je učinio
sve što je m ogao, pa ok ren u k o­
nja i i krenu p re m a hotelu.
II
T o g a istoga d a n a Stretch
D obbs n ije m o g a o v je ro va ti svo­
joj sreći. S ve što je ž e lio b ilo je
sam o to d a odjaše u grad, ispije
koji vrč p iv a i potroši nešto n o v­
ca s kojom o c va lo m droljom , a
sada se našao ok ru žen skupi­
n om lijepih Indijanki.
B ilo ih je sedam i nešto su uz­
buđeno m eđusobn o ra s p ra vlja ­
li. N ije razu m io ni riječi, a li je
po zn ak ovim a k oje su d a va le
rukam a zaključio kako že le da
ide s njima.
Stretch se ogled a. K a m o bi
ga, dovraga, m o g le povesti?
S vu gdje sam o n e p re g le d n a v a ­
lov ita prerija!
Bio je v rlo visok i snažan. P o­
nosio se time, a li je bio svjestan
d a nije baš vješt u vojn ičk im
d u žn ostim a pa g a je n ajbolji
d ru g M a lon e čak n a ziva o g lu ­
panom .
T v rđ a va broj d e ve t b ila je oko
d v a k ilo m etra iza njega, in d i­
janski je lo g o r bio južno, a žen e
g a zacijelo ne bi m o g le dovesti
tamo. N itk o osim W in d ija nije
z a la zio u indijansko selo. Pred
n jim a je bio grad, a desno, p r e ­
m a sjeveru, n e p reg led n a p re ri­
ja
O n se nasm ija i sjaha. D jevoj­
ke g a okru že sm ijući se i to g a
podsjeti na ig re iz djetinjstva.
M o žd a se ž ele ig ra ti lovice, p o ­
misli. Ipak stavi d la n o v e na
drške re v o lv e ra u slučaju d a ž e ­
ne im aju neke loše nam jere, a li
g a one tada jed n ostavn o počnu
vu ći za opasač. P rih vati igru.
H va ta o ih je za ruke, potcik iva o
i trčao zajedn o s n jim a hvataju ­
ći ih za ruke. Konj k ren e za nji­
m a V id jevši to, Stretch u brzo
z a b o ra v i n a životinju.
N a k o n stotinjak m eta ra m o ­
ra o se zau staviti i skinuti čizm e
je r su g a p o čele žuljati. P o n ovo
su potrčali. T rč a li su još oko p o ­
la m ilje p rem a sjeveru sm ijući
se i potcikujući, a on d a se d je­
vo jk e zaustave. O n sjedne i p o č­
LASO 464
ne trljati u m orn e tab an e izgre-
ban e su hom p rerijsk om tra ­
vom . Bio je zadihan. O g le d a se
i vid je d a su u m aloj, plitkoj
udolini. O sjeti n a ra m e n im a ru ­
ke. M a sira le su g a i trljale. B ilo
m u je u godno, a on d a širom
o tv o ri oči. N ije m o g a o vjerovati.
Pred njim je b ila skupina posve
g o lih žena. N a g lo ustane htijući
se i sam razodjenuti, a li g a z a ­
u stavi d o d ir h la d n e k o vin e is­
p od vrata. N e k o lik o d jevoja k a
za p rep a šen o p ogled a . Očito,
n ož nije bio dio za jed n ičk og a
d o g o v o r a N a k o n k ra će raspre
izm eđu d jevoja k e koja m u je d r­
ž a la n ož pod g rlo m i ostalih, on
u spije ustati, a li n asrtljivica hi­
tro priskoči i uhvati g a ru kam a
ok o vrata, a n o g a m a o b g rli oko
s tru k a N o ž m u je p o n o vo bio
p od vratom .
— N o si m e - prosikta o n a
— G o v o ri en glesk i?
— N o s i m e!
O bu h vati joj n o g e i tako su
n eko v rije m e išli udolinom .
— Stani.
— Iz g le d a d a stvarn o zn a e n ­
g lesk i — zab ru n d a Stretch.
— Lezi!
Posluša op a zivši d a je o d a ­
b ra la m jesto g d je je b ilo puno
m alih pješčanih hum aka.
O sta le m u izn en a d a priđ u i
počnu g a razodijevati.
— Hej, pa to m og u i sam!
Bio je posve gol, a li se zbuni
vid jevši d a su on e p o n o vo obu-
kle svoje o p r a v e ...
Ruke i n o g e su m u p riv e z a le
z a tlo. Sada se uistinu poboja
da će g a m učiti, a li d jevojk a ko­
ja g a je d rž la z a vra t izn en a d a
odm akn u n ož i stane pred nje­
ga.
— K a k o ti je ime, djevojk o?
— N isa m djevojka. Indijanska
9
sam žen a i zo ve m se Tih a T ra ­
va.
— D ra g o m i je. Ja sam
Stretch Dobbs, vojnik.
K a o d a je se to nije n im alo
dojm ilo. P o čela se svlačiti, a to
je b ilo brzo g o to v o zato što pod
h a ljin om nije im a la ništa. O vo
će biti priličn o sm iješno m uče­
nje, zaključi Dobbs posve suhih
usta. Indijanka mu kleknu m e ­
đu n o g e ...
* * * O b oje su već bili um rli, on za
R e d o v M a x im illia n M a lon e i
W in d y M a n d a lia n -zajedno su
napu stili tvrđavu, a li ne zato
što su bili ve lik i p rijatelji n ego
z b o g toga je r su ob ojica išli is­
tim putem : M a lo n e p rem a g r a ­
du d a se tam o p rid ru ži Stret-
chu, a W in d y u indijansko selo.
W in d y je bio najbolji izviđ a č
u tvrđavi, šutljiv,ali zn ak ovi su
mu g o v o rili više n e go b ilo ko­
m e dru gom e. Bio je to tam n o­
put, sin a rm e n sk o g trg o v ca k o­
ža m a i kanadske Francuskinje.
Ipak, ob lik lica, tam n a put i o r ­
lo vsk i nos m n o g e su n a vod ili
na sum nju d a m u je netko s
m ajčin e strane m o ra o biti In d i­
janac. O n n ik ad a takve tvrdn je
nije op ovrg a va o . T o što je v o lio
indijansko dru štvo sam o je
p o tv rđ iva lo takvu p retp ostav­
ku.
Ipak, se nije m n o g o d ru žio sa
Indijancim a. V iše je vre m e n a
p ro v o d io s Indijankam a. V o lio
ih je, p o g o to v o kad a m uškarca
nije b ilo u selu. Često bi p o m i­
slio n a to k oliko m alih Č ejen a
i Siou xa im a u sebi i n je go ve kr­
vi.
— K a m o si kren u o? — pitao
g a je M alone.
W in d y g a je sam o pogledao.
— T o sam i mislio. N ek o su
v rije m e ja h ali šuteći.
10
- Baš m i je d ra g o što si tako
r a z g o v o rljiv - reče M alone. -
N e zn am kako bih p odn io ovo
dosadn o jahanje d a sa m nom
nije tako r a z g o v o rljiv čovjek ka­
ka v si ti.
M a x im illia n M alone. Im e mu
je n adjen u la m ajka Njem ica,
najjača žen a koju je ikad p o­
znavao. O tac mu je bio Irac,
koščat i m ršav. Snagu je, nem a
sumnje, n a slijedio od majke.
g ra đ a n s k o g rata, a on a odm ah
nakon prim irja.
- N a ć i ću se sa Stretchom u
g ra d u - reče M alone, a W in d y
sam o k im n e glavom . — M o gu
se kladiti d a ću g a naći u k re­
vetu jed n e od on ih cura.
U tom trenutku W in d y opazi
skupinu indijanskih ljepotica.
N e k e je poznavao. S m ijale su se
i ra zg o va ra le . I M a lo n e ih je
opazio.
- Sada zn am kam o si k re­
nuo, W in d y ! M o žd a će biti d o ­
b ro d a ti se pridružim .
W in d y ž m im e očim a i z a g le ­
d a se u tlo isp red sebe.
- N ešto nije u redu? - za p i­
ta M alone.
- T e d jevojk e pon ek ad im aju
sm iješan način za b a v e - reče
W indy. - Pogledaj.
- Sto? T ra g o v i bandita?
W in d y ne od go vori. U p ravo
p red n jim a tlo se spuštalo u
b la g o m nagibu, p a se u udolini
m o g a o sk rivati cijeli č o p o r ne­
prijatelja.
Izn en a d a se M a loen u pričin i
da čuje n ekakvo režan je i m um ­
ljanje. A k o je indijanska zam ka,
v r lo je neuobičajena.
W in d y p o d b o d e konja i krene
m alo naprijed. M a lo n e p ođ e za
njim, a on d a začuje:
- Uh! Što radiš s tom iglom ?!
Stretch! P o zn a o bih taj glas,
LASO 464
m a g d je se našao! K renu n a p ri­
jed sve dok nisu došli do ruba
nagiba.
Im ali su što i vid jeti - zada-
htani Stretch je leža o na zem lji
veza n ih ruku i nogu, a nad njim
je stajala Indijanka.
W in d y se nasmiješi.
- Prokletstvo! Što mu to ra ­
di? - vik n e M alone.
D jevojka d ig n e g la vu i u g le ­
davši ih m un jevito zgra b i nož.
M a lo n e autom atski zgra b i
pušku i opali. D jevojka padne
na m jestu mrtva.
T a d a p o g le d a W in d ija i u g le ­
d a kako mu je d ru g u perio pu­
šku p ra vo u njega. N ije se u go d ­
no osjećao. Sjetio se da mu dru ­
g a r m ožd a im a indijanske krvi.
W in d ije v je prst bio na obaraču.
N a p ok o n se u peren a cijev o d ­
m akne.
- T o nisi trebao učiniti — r e ­
če W indy.
- Zašto ne? - M a lon e osjeti
olakšanje. - Im ala je nož i htje­
la je ubiti Stretcha.
W in d y osjeti gnušanje. K ada
su se p rib ližili djevojci i M alo-
neu je b ilo mučno.
- Hej! - vik a o je Stretch. -
Što ste stali? H oćete li m e već
jed n om osloboditi. Jao! M islio
sam da m e on a nečim bode!
- P o le g le su te na m ravinjak.
M ra vi su te u jedali objasni mu
W indy.
- M ra vi! - drekne oslob ođ e­
ni Stretch i stade skakati neo-
k o lo otresajući životinjice sa se­
be sve dok nije g o to vo n agazio
na djevojčin o tijelo. Stane u ža­
snut.
M a lo n e se pokušao našaliti,
a li b rzo ušuti kad a je susretao
W in d ije v pogled.
- Što ćem o s njom ? - zapita.
- Ja ću je odnijeti - reče
W indy.
LASO 464
- Jesi li je .. .poznavao?
- Da. N ije b ila lo š a ... Sam o
m alo divlja.
- Stvarno sam m islio da će
ubiti Stretcha.
- N e želim te više slušati.
Stretch se polak o p rib ra o i
sada se odijevao. W in d y p a žlji­
vo p o d ign e m rtvu djevojku i
prebaci je p reko sv o g sedla. K a ­
da su se p o p eli na uzvisinu,
u gled a li su Štretch ova konja,
a li oslobođ en i se vojnik nije
usudio jahati.
* * *
T v rđ a v a je b ila sa g ra đ en a us­
red va lo v ite p re rije ob ra sle tra ­
vo m što bi se za z e le n ila sam o u
proljeće, a inače je b ila suha i
smeća. U tvrd a je b ila na u zvisi­
ni.
K apetan W a r n e r Conway, za-
povijed n ik tvrđave, sjedio je za ­
dubljen u kartu prostrtu na sto­
lu. Tk o zn a koji put prou čavao
je bitku kod Little B ig Horna.
N ije su djelovao u njoj, ali otad
je prošlo tek godin u dan a i svi­
m a je to još bio g la v n i predm et
razgovora. Ludi Konj je zacijelo
čekao priliku da još jednom p o ­
kaže arm iji kako se ratuje. S re­
ćom, Indijanci se m eđusobno
m ogu m rziti jednako koliko svi
zajedno m rze bijelce.
K a d a bi se m eđu njim a našao
vo đ a koji bi ih izm irio i u jedi­
nio, nastao bi za arm iju pravi
pakao.
K apetan C onw ay ustane, uz­
dahne i sm ota kartu. Im ao je
go to vo četrdeset godina, bio
naočit i visok čovjek. Iziđe iz
u reda i uđe u susjednu prosto­
riju u kojoj su ob ičn o bili d ežu r­
ni oficiri.
- Im a li što n ovo? - zapita
n aredn ika Cohena.
- Ništa, kapetane, a li nadam
li
se d a bi nam u skoro netko m o ­
g a o ubiti dosadu. Tom p k in s m e
izvijestio d a je ču o pucnjave.
— Jesi li p o sla o n e k o g a u iz­
viđ an je?
- Tom pkinsu se često priči-
n ja va d a čuje pucnjavu.
— Je li on m lad vojnik.
— N i g o v o ra ! Bio je u g ra đ a n ­
skom ratu, a li to ništa ne znači.
Loš je borac.
— O n i u W a sh in gton u šalju
nam k o ga bilo. Prestra šilo ih je
on o što se d o g o d ilo Custeru
kod Little B ig H o m a i sada oč i­
to že le d a bu d em o b rojčan o jači
od Indijanaca.
- Im ate pravo. T o ih puno
stoji.
- A ti isti ljudi u porn o g o v o ­
re kako n em a n ovih u n ap ređ e­
nja je r je to skupo.
- K la d im se d a je već n a pu­
tu n a red b a kojom va s u n ap re­
đuju u m ajora, kapetane.
— T a k o bi i b ilo k ada bi ti sje­
d io u W a sh in gton u — nasm iješi
se kapetan. — Budući d a nisi
zasad tamo, ob avijesti m e o sve­
m u što se dogodi. Idem u svoj
stan.
U p ra v o je b io p red vra tim a
kada je čuo kom ešan je pred
g la v n im vratim a. U šla su d va
vojnika, jed an je jahao, a dru gi
v o d io kon ja za uzde. Bio je to
visok i Dobbs. Č u dno je hodao.
U to se p o javi i n aredn ik Co-
hen.
- M a lo n e i Dobbs su dob ili
izla za k u grad. Zašto su se tako
b rzo vra tili?
- Što se, do vra ga, d o ga đ a ?
- vik n e zatim p re m a došlja ci­
ma.
— N e osjećam se baš najbolje
- o d g o v o ri D obbs p o sra m lje­
no.
12
- Što m u je? - upita k a p e­
tan Canway.
M a lo n e se u m iješa i isp riča
što se zbilo. C oh en je htio Dobb-
sa posla ti p riu čen om boln iča ru
Dutchu, a li vo jn ik za to nije htio
ni čuti. B ojao se operacije.
C on w ay g n je v n o od m ah n e
glavom .
- N ije važno, re d o v e Dobbs.
U vjere n sam d a će sve biti u re ­
du. Sada se o b ojica m ožete o d ­
m oriti.
K a d a je C o n w a y otišao, C o ­
hen reče M alon eu :
S retni ste što nisam loše volje.
- Ja nisam kriv, narednice.
- Čistite se odavde.
D vo jk a b rzo nestane s vidika,
a odneku d se p o ja vi poru čn ik
M att K in caid:
- Što se d o go d ilo, n a red n i­
ce?
C oh en m u ispriča.
- A d jevojk a? - upita p o ru č­
nik.
C oh en se o k ren e na peti:
M a lo n e ! — zagrm i.
V ojn ik m u reče što se zb ilo s
njom i C oh en se vra ti po ru čn i­
ku. Bio je blijed.
- Z a r m u je W in d y dopustio
da to učini? — zap ita Kinacid.
- Z a cijelo nije, ali M a lo n e je
brz na pušci. W in d y tu nije m o­
g a o ništa učiniti. Jadna d jevoj­
ka. ..
III
V e ć je d o b ra n o p ro š la p on oć
kad a je vla k »U n ion P a cifica «
ušao u C heyenne. Poručnik
Clark, n je go vi m am u rn i p o m o ć­
nici i reg ru ti izn iješe top iz v la ­
ka, a iz d ru g o g v a g o n a izved oše
konje.
N ek ad ašn ji fa r m e r E vinrude
iskusnim ok om o d m je ri živ o ti­
nje.
LASO 464
 — O vi konji nisu baš nešto
naročito.
— U činit će on o što im je za ­
datak — tvrdo o d g o v o ri Clark.
— Nisu za jahanje. G dje li je taj
od red koji nas je treb a o d oček a ­
ti? - dom etn e osvrnu vši se. -
V lak, doduše, kasni, ali m o g li
su ostaviti b a r n ek og a da nas
pričeka.
O p et se o g le d a i raspita nije
li netko vid io vojnike. Svi su mu
niječno od m a h ivali glavom .
C heyenne, g ra d s oko d vije i
pol tisuće stanovnika, spavao je
du bokim snom. N ek o lik o je g o ­
stionica b ilo još o tvoren o iako
nisu im a le m n o g o gostiju.
— M o g li bism o ovdje provesti
noć i p ričekati taj od red - reče
Clark.
Jim son se složi.
— M i n ećem o — reče Evinru-
de. — Izg u b ili sm o dosta vre m e ­
n a i ne želim da nam pu tovanje
potraje cijelu vječnost.
— N itk o nam nije rek ao da ti
ovd je zap ovijed a š — reče Jim ­
son.
— A k o želiš, m ožeš prenoćiti
ovdje, ali sam.
— K a m o ste se zaputili, m om ­
ci? - upita Clark.
— U M ed icin e Bow.
— O n d a će biti b olje d a se
op et popn ete u vlak, a m i ćem o
ovd je prenoćiti.
— D a sam na vašem mjestu,
od m ah bih p rod u žio - reče
M ulberry.
— Zašto? B ez pratnje, netko
bi nas m o g a o napasti.
— Ali, netko je m ožd a ve ć u
potjeri za vam a.
— Oh, g o to v o sam za b o ra v io
na to. H tio sam ra zg o va ra ti s
vam a. V la k nisu n a p a li nikakvi
razbojnici, z a r ne?
Poru čn ik ove riječi poprati
muk.
LASO 464
- Prokletstvo! - vik n e Clark.
- Moj prvi okršaj, a ob orio sam
kauboja i krave.
- D va kauboja - ispravi g a
M ulberry.
- T o je b ila zabuna, gosp od i­
ne — reče Evinrude.
- Z ar je to isprika!?
- Poručnik im a p ra vo — re ­
če M ulberry. - O n im a g o re to
se neće n im a lo svidjeti. N etko
će teleg ra fsk i javiti što se zbilo
i zap ovjedn ik ć e ...
Prošlo je nekoliko trenutaka
prije n e go su svi shvatili što je
M u lb e rry htio kazati.
- O ptužit će m e za zločin ! -
vik n e Clark. - Z avršit ću u lan ­
cim a!
Jim son shvati da to i n jega
čeka:
- Bit će bolje d a što prije
odete odavde.
Forem anu se nije svidio p ri­
jed log:
- O prostite, a li ov a je zem lja
puna Indijanaca. Bit će bolje da
pričekam o.
- Do v ra g a i Indijanci! Puto­
vat ćem o noću, a danju ćem o se
od m a rati na nekom skrovitom
mjestu. Indijanci ne napadaju
noću.
- Točno, ali zato v o le noćno
jahanje. O pa ze li vas, prišuljat
će se i staviti va m n ož pod
vrat.
- Do vra g a s njim a! - C lark
je sada već urlao. — N ao ru žan i
smo, a im am o i top. Idemo.
T opn ici se zab rin u to z a g le d a ­
ju.
- N ed ostaje nam nekoliko
konja. Id em o ih p o tra žiti — reče
Clark, a li uto im pristupi neki
neznanac.
- Slu čajno sam čuo o čem u
raspravljate. Idete li p rem a sje­
veru ?
13
 R egru ti su se ve ć bili zapu tili
p re m a vlaku, a li se tada v r a ­
te.
Forem an p otvrd n o kim ne
glavom .
Č ek ajm o od red - reče C lark
— ali je vla k zakasnio, pa ne
zn am o jesu li v e ć bili ovd je ili
i oni kasne.
- Ah, razu m ijem - reče
stranac i počeše se po glavi.
Pod slabim svjetlom la m p e nije
m u se m o g lo raza b rati lice, to
više što je na č e lo nabio šešir.
N a njem u: crn a m ajica, jed n o ­
stavn a košulja, lijep e čizm e i
m am uze, a za op asačem r e v o l­
veri. P o m a lo ru žan i koščat,
m o žd a lovac bizona, izviđ a č ili
nešto slično. Sam o jed n o je bilo
sigu rno: odlu či li im se p rid ru ­
žiti im at će jed n o g a n a oru ža ­
n o g čovjek a više. — Z ovem se
C reed S carborough, izviđač, b o­
rim se p rotiv Indijanaca. A k o
želite, m ogu va m pom oći.
M u lb e rry ja se taj čovjek d o j­
m io poput p ra v o g a ubojice. G o ­
tovo zadrhta.
- C ini m i se da ste od lu čili
prod u žiti bez o b zira na od red
koji vas je trebao dočekati. Idete
p re m a sjeveru ? U koju utvrdu?
Sm ith ili K e o g h ? - C lark mu
oč im a p o tvrd i d a je pogodio. -
P ozn a jem taj put - nastavi
stranac. — Z o ve se Bozem an.
Bio je du go za tvoren zah valju ­
jući Indijancim a, a li sada je p o­
n ovo u uporabi.
— P a ... C r e e d e ... Pretp ostav­
ljam da će to biti u redu —
C lark osjeti olakšanje. - K a d a
bism o m o g li krenuti?
— Pron ađ ite konje. Konjušni-
ca je na kraju ulice. Još m oram
ob a viti jed an posao, p a ćem o se
tam o susresti.
V la k p o lak o k ren e i Evinru-
de, Jim son i M u lb e rry potrče.
14
K a d a su p o g le d a li nazad, učini
im se da su ih d vojica topnika
p o g le d a li oč im a punim stra­
ha. .. ili očaja.
* * *
Sutradan u podn e vla k uđe u
Com o. N a velik oj nadm orskoj
visini zra k je bio p riličn o ra z ri­
jeđ en i oni koji nisu bili na to
naviknuti o težan o su disali. N oć
je b ila p riličn o hladna. R egru ti
nisu te noći m n o g o spavali. Je­
d v a su čekali d a g ra n e sunce i
u grije led en i noćni zrak.
- K o lik o još m o ra m o pu tova­
ti? - p rog u n đ a Jim son skvrčen
na sjedalu.
- U pu te kažu d a se m ora m o
iskrcati u M e d ic in e Bowu - re ­
če E vinrude i još jed n om p ro ­
v je ri točnost podatka. - T o je
idu ća stanica.
- N a d a m se da su te o d re d ­
be točnije od onih koje su d obili
oni što vo d e top - dom etn e n a­
kon kraće stanke.
- N išta n etočn o nije b ilo u
n jih ovim u pu tam a - reče Jim ­
son. - N ešto nije u redu s od ­
red om koji ih je trebao d oček a ­
ti.
V la k se u p ravo zau stavio ka­
da su p o n ovo pokušali za d rije­
mati. U tom se trenu o tvo re v r a ­
ta i u v a g o n u padne vojnik.
Im ao je ozn ake potporučnika.
- Jeste li vi pratn ja topa što
je treb a o stići?
T rojica g a reg ru ta pokušaju
vo jn ičk i pozdraviti, ali je to is­
p a lo p riličn o nespretno.
- Pitao sam vas jeste li vi
pratn ja topa što je treb a o stići?
- p o n o vi poru čn ik ne ob aziru ­
ći se na pozdrave.
- N ism o - o d g o v o ri M u l­
berry. - O n i su sišli u Cheyen-
neu.
- C h eyen n e?
LASO 464
 - T a k o im je pisalo u o d re d ­
bam a. Poručnik C lark mi je dao
d a ih još jednom pročitam kako
bi bio posve siguran.
— P o griješio je! Z acijelo su
mu oni u W a sh in gton u dali k ri­
ve upute. O vd je je trebao iskr­
cati top, čeka g a cijeli odred.
Prokletstvo!
Poru čn ik ušuti. Bio je ljut.
- O prostite, poručnice, m i b i­
sm o treb a li sići u M ed icin e Bo-
w u ...
- Zašto tam o? V ojsk a se ni­
kad n a isk rca va u M ed icin e Bo-
wu. K a m o ste k ren u li?
— U T v rđ a vu broj devet. T a ­
m o je Easy C om pany.
V la d se trg n e i p o la k o krene.
Poru čn ik priskoči i povu če ruč­
nu kočnicu. V la k se p o n o vo za ­
ustavi.
— M o ra te ovd je sići, čekaju
vas konji.
- K o n ji? — u pita Jimson.
- Da. V a ljd a znaš jahati, z a r
ne?
— K a o p ra v i Indijan ac —
klik n e Jimson.
— Stvarno. O n d a nastoj d a ti
konj ne crk n e od iscrpljenosti.
K o n ji ne rastu n a stablu.
* * *
Sat kasnije su Jimson, M u l­
b e rry i E vin ru d e ja h ali zajedn o
s potp oru čn ik ovim od red om
p re m a sjeveru. O d red je im ao i
jed n a teretn a kola. Budući da
su čekali top, nisu zn a li d a li će
biti d o d a tn o g tereta, a li su kola
osta la prazna.
E vinrude p o lak o p o g le d a
okolicu. N ije b ilo n ičeg a poseb­
nog, a li pred n jim a je bio neki
nasip. Jahali su ra v n o p rem a
njemu. N ije m u se d a lo ra z m i­
šljati o tome. Bio je isuviše p o­
span i um oran.
LASO. 464
- Sto te d o v e lo na Zapad,
vo jn ice? Zoveš se Evinrude, za r
ne?
E vinrude je razm išljao prije
n e go što će od govoriti, ali ta­
m an kada je zaustio u gleda na
potporu čnikovu čelu veliku ru­
pu. U istom trenu začu prasak.
Poru čn ik se b ez riječi sruši s
konja. N astade p aklen a g rm lja ­
vina. V ojn ici su b ili potpuno iz­
nenađeni, pan ičn o su skakali s
kon ja i tra žili zak lon kojega ni­
je bilo. Potrbuške su se bacali
n a zem lju, a neki su se skrili iza
kola. T e k tada su op azili d a je
p u cn java d o la z ila sam o iz jed­
n o g sm jera. T o ih je spasilo jer
iz u nakrsne v a tre nitko ne bi iz-
bu kao glavu. Č u li su se povici.
Indijanci! N ek o lik o zapaljenih
strijela p o leti p re m a k olim a i
jed n a ih uspije zapaliti, a on d a
od jed n om nas ta muk. M u lb er­
ry, koji se b io tako p rilijep io za
zem lju d a je m islio d a će se
ukopati, začu je topot k o n ja N a ­
p a dači su od lazili. V ojn ici su bi­
li zbunjeni. In dijan ci su ih v rlo
lako m o g li svladati. Zašto to ni­
su u čin ili? P reb ra ja li su m rtve:
O sim potporučnika, još trojica.
IV
B ilo je to jed n o od onih d o ­
sadnih p o p o d n ev a u T vrđ a vi
broj d evet k ada ni of iciri ni v o j­
nici ne znaju što bi. A k o bi za
p a tro lira n ja naišli na koju ne­
prijateljsku rasp oložen u grupi-
cu Indijanaca, b o rili bi se s nji­
m a na život i smrt, a kad su bili
u tvrđavi, u bijala ih je dosa­
da.
N a re d n ik C oh en je obično
n a la zio nekakvu razbib rigu u
tak vim trenu cim a: čišćenje, la-
štenje, kopan je zah o d a i slično,
a li kada u uredim a, b la g o v a o n i­
15
ci ili kuhinji nije b ilo ni trunka
prašine, k ada su nu žnici bili
o p ra n i i k ada je pod bio oriban,
ni on nije zn ao što bi. A k o bi
n etko bio kažnjen, ob ičn o bi
starješin e u tv rđ a v a m a nastoja­
li zataškati stva r je r on d a n jih o­
vi p retp ostavljen i ne bi im a li li­
jep o m išljen je o njima. P rek rši­
telja bi zastra šili vo jn im sudom
i k a zn ili p re k o red n im p ožar-
stvom, p a tro lira n je m ili kojim
d ru g im p o slom sve dok se ne bi
srušio od um ora. N a k o n m jesec
d a n a b io b i o s lob ođ en kazne, a
vo jn i sud više nitko nije sp om i­
njao. Budući d a n ije b ilo p re k r­
šitelja d a se m a lo p o za b a vi nji­
ma, a C oh en ih je o b a v ezn o p o ­
z iv a o iza n adstrešn ice i p rijetio
im vo jn im su dom p o n o vo je o r­
g a n izira o n atjecan je u šakanju.
U tom e je b io nenadm ašen.
I tako je to p osljep od n e oko
d v o jice šakača stajala skupina
vo jn ik a i od srca se sm ijala.
U p ra v o k a d a je b o rb a za v rš i­
la, stra ža r v ik n e d a se p rib li­
žavaju n eki konjanici. B rzo su
o tv o rili g la v n a v ra ta i u tv rđ a ­
vu o g led a v a ju ći se uđu Evinru-
ge, Jim son i M u lb erry. T o im je,
d a k le n ovi dom . M u lb e rry o d ­
m ah objasni d ru g o v im a kak va
je to vrsta tvrđave, a Jim sonu je
b ilo sv e g a dosta. Usput je m o ­
ra o slušati k a k va vrsta tra ve
raste u preriji, a M u lb e rry je
čak uspio vid jeti k ako Indijanci
koji su ih n a p a li nisu b ili v a lja ­
no obojeni. S vak o p le m e im a
svoju boju, a o n i su b ili n a m a ­
zan i ra zn im bojam a, ozb iljn o
im je tad a tum ačio.
- Bit će n a jbolje d a se o d ­
m ah ja vim o - reče Evinrude.
- G d je? - u pita Jimson.
- V a ljd a o n o m naredn iku
koji nas prom atra.
16
— Izg le d a g o le m - p rim ijeti
Jimson.
I zloban. Idem o!
D ok su išli p re m a sobi d ežu r­
n o g o ficira , Jim son op azi Floru
C onw ay, ka p eta n ovu ženu.
— N ebesa, vid ite li isto što i
ja? - vikne.
F lo ra je p ro m a tra la n o v e v o j­
nike. P re m d a je b ila d o b ran o
p ro š la tridesetu, još je b ila v r lo
lijepa. G o to vo n ep rim jetan tra g
g o d in a m o g a o se vid jeti tek ka­
d a bi joj se p rišlo sasvim blizu.
N a sm iješi im se. N ije im a la d je­
ce i p re m a svim se m la d im v o j­
n ic im a o d n o sila p o m a lo m aj­
činski. P o tjeca la je iz stare i b o­
g a te o b itelji iz M a rylan d a. Svi
vo jn ici koji su je d o b ro p o zn a ­
v a li sta vili bi z a nju ruku u v a ­
tru.
— M o že š li je zam isliti ispod
p o k riva ča - op et će Jimson.
— A m ožeš li sebe zam isliti
p red n izo m pu šaka u peren ih u
tebe — o d vra ti M u lberry. - Za-
cijslo je ž e n a n e k o g oficira, a ne
lu tka z a igranje.
— Ž en a je žena, d ru g a ru m oj
— re č e Jim son — a o fic ir i u
o n im stva rim a n e v rije d e pišlji­
v a boba.
— Jesam li te d o b ro čuo, v o j­
nice?
Jim son se o g le d a i susretne
tvrd i p o g le d sivih očiju poru čn i­
k a K in caida. Poku ša se isp riča­
ti, a li K in ca id sam o još više suzi
oči.
»G o to v o je! Strijeljat će m e«,
p om isli Jimson.
K in ca id n ap ok on p ro g o v o ri:
— M o že ti ući!
Jim son odahne. U đu u sobu
d e žu rn o g oficira. M u lb e rry i
E vin ru d e se m a lo od m akn u od
Jim son a k a o d a ih se ne tiče
on o što je m a lo p rije izjavio. N a-
LASO 464
red n ik C ohen ih je čekao za sto­
lom.
E vinru de mu p ru ži isp rave
koje je nosio sa sobom i C ohen
ih p o im en ce prozove. Jim son je
p o n o vo uspio izva liti neku g lu ­
post, p a g a iskusni C oh en p a ž­
ljivo p o g le d a i du boko udahnu
prije n e go je p ro g o v o rio :
— D ob rod ošli u Fasy C om p a ­
ny. Budete li d rž a li usta za tv o ­
rena, a oči otvren e, sve će biti
u redu. A k o nešto zabrljate, jao
va m a ! Ja sam n ared n ik C ohen
i k a d a k a žem žaba, m orate p o­
četi skakati kao žaba. Jasno?
Prije n e go se ja vite starješini
svoje desetine, m ožete nešto p o ­
jesti u b la g a v a o n ici i op ra ti
se.
O n i se ok ren u i pođu p rem a
izlazu.
— Stanite! - vik n e C oh en za
njima. O n i se okrenu. - Još ne
znate tko su va m starješine, z a r
n e? - Poku šavao je biti b la g: —
Prip ad ate D rugoj desetini P r­
v o g voda.
Iz u red a ađutanta, poru čn ika
K in ca id a što je bio od m ah do
C ohenova, d o p re uzdah:
Oh, sranje.
— V o đ a va še desetine je ka­
p la r W ilson, n ared n ik va š e g v o ­
da Olsen, a zap ovjed n ik poru č­
nik M att Kincaid. N je g a ste već
upoznali. Im a li pitanja?
— Ima, n aredn ice — b rzo
p ro g o v o ri Jimson. — K a d a ću
dobiti prekom andu ?
Pitanje je b ilo toliko g lu p o i
n evjerojatn o d a se naredn ik
m orao nasm iješiti:
— Ispred ovih vra ta je o g la ­
sna ploča. Sve što treb a znati o
rasporedu dužnosti i slično sva­
kod n evn o će biti tam o izvjesno.
V a ša će se im en a v r lo b rzo p o­
javiti n a toj p loči - reče zlob n o
LASO 464
C ohen i d a d e im zn ak da m ogu
otići.
* * *
K a d a su nakon jed n o g sata
izišli iz b la g a v a o n ice želu daca
punih juhe, kru ha i kave, n atje­
canje u šakanju je još trajalo. Iz-
m jen ili su se natjecatelji. M a lo
pom alo, p a P rvi vo d i nije im ao
više p ra vih boraca. G otovo svi
su b ili pobijeđeni.
— N em o jte za b o ra v iti nas -
vik n e Jim son poru čn iku Priceu
u uho.
— T k o si ti, d o vra g a !
— U p ra vo sm o stigli. P rip a d a ­
m o va šem vodu.
— Z a r? A kako se zoveš?
R e d o v Jimson.
E vinru de se ta k o đ e r p redsta­
vi, a li tišim glasom . M u lb e rry je
n ekam o nestao.
— Im am o n o v o g natjecatelja,
Sm iley.
— N a našoj je strani još
Th om pson, nepobijeđen, za r
ne?
— Je li se u m o rio ?
— Bio bi d a je im ao p ra ve
p rotivn ik e - reče S m iley i n a­
sm ije se.
Priče g u rn e Jim sona p rem a
Thom psonu:
— Pokušaj g a uškopiti, m om ­
če.
Jim son je bio više za zem lji
n e g o na nogam a. B ilo je očito
d a ne zn a ni n a josn ovn ije stvari
o šakanju. Stoput g a je T h om p ­
son ob o rio i svaki put bi p on ovo
stao na n o g e kao d a uopće nije
udaren. Tko zn a k o lik o bi to b i­
lo tra ja lo da netko nije p re k i­
nuo borbu. N a re d n ik C oh en se
složio.
— T re b a sačuvati to g m om ka.
Još bi nam m o g a o vrijediti.
— T k o će sada pokušati? —
pitao je Priče.
17
 - M o g u li ja ? - reč e Evinru-
de.
P rič e g a m a lo p a žljivije p o ­
g led a :
- N isi li ti m a lo p restar za
ovo, vo jn ice ?
- S tar? - E vin ru d e g a oštro
p o gled a . P rič e m u d a zn ak ru ­
kom.
E vin ru d e skine košulju i du ­
b o k o udahne. M iš ića vi tru p b io
m u je p osve p re k riv e n o žiljc i­
ma. P ro š lo je m n o g o vre m e n a
o d n je g o v e p osljed n je borbe, a li
se od m a h osjetio sn ažn im i
sp rem n im k a o nekad.
B orci su p rišli jed an d ru g o ­
me. E vin ru d e je la k o od b ija o
sve T h o m p so n o v e n a p a d e i če ­
k a o je d a se p ro tivn ik iživcira.
N ije treb a o du go čekati.
T h om p son je u b rzo postao n e­
p a ž ljiv i o tk rivo lice, a tad a je
b io d o v o lja n jed a n u darac d a se
sruši.
E vin ru d e se d o im a o zbu n je­
nim :
- S am o sam isp ru žio šaku
d a b ih z a d rž a o udarac. Jedno­
stavn o je naletio. N a d a m se d a
n ije ozlijeđ en . Z a c ijelo je sam o
m a lo om am ljen.
Th om p so n n ije došao svijesti
deset minuta.
C oh en je p a ž ljiv o p ro m a tra o
borbu, a k a d a je E vinru de p o b i­
jed io i sve idu će n atjeca telje n a ­
red n ik se p ro b ije k ro z k ru g što
su g a n a p ra v ili g led a telji:
- N ije ti pu no ravnih, z a r ne,
E vin ru d e?
- J ed va sam uspio.
P re m d a m u je sve što je do
tad a v id io g o v o r ilo dru gačije,
B en C oh en m u povjeruje. M o ž ­
da je m om k a zb ilja slu žila sa­
m o d o b ra sreća.
- V e ć se d u g o nisam borio,
p a bih htio m a lo pokušati.
18
N e g d je stra g a M u lb e rry je ­
d v a su sp regn e osm ijeh, a li se
za to Jim son u sa v g la s n asm i­
je.
- Zašto se, d o vraga , sm iješ?
- vik n e Cohen.
- Z a r se još nisi u razu ­
m io?
- Jesam , naredn ice, svak ak o
jesam.
B en C oh en skine košulju. Bio
je m išićav, m o žd a i jači od Evin-
rudea, a li sam o s rijetk im ožilj-
cim a i b ijel popu t sira. Rijetko
je iz la z io iz tvrđave, a većin u je
vre m e n a p ro v o d io u uredu.
- Evinrude, n a d a m se d a će
te p oslu žiti s r e ć a
P rije n e g o je b o rb a p o č e la
C oh en začu je J im son a kako se
k la d i u ishod. S vi su b ili z a Co-
hena, a sam o Jim son za sv o g a
druga. N a re d n ik u je b ilo d ra g o
čuti d a lju di vjeru ju u n jegovu
pobjedu.
B orb a poče. C oh en je čekao
d a se E vin ru d e otkrije, a li ovaj
se b o rio izn en ađu ju će vješto.
U jed n om trenutku C ohen
n e o p rezn o ostane nezaštićen,
p a od m ah d obije silovit udarac
i poklekne. E vinrude je ipak bio
iznenađen. T a k a v je u darac m o­
g a o ob oriti konja, a n aredn ik je
sam o pokleknuo. Shvati d a će
b o rb a potrajati.
N a re d n ik polak o ustane. Svi
su šutjeli kao z a liv e n i osim Jim ­
sona koji je skako i u rla o od v e ­
selja. C oh en izn en a d a n avali i
b orb a se rasp la m sa la bez im alo
o b zira - E vinrude je nastojao
udariti C oh en a u trup, a C ohen
je n je ga poku šavao p ogod iti u
glavu. Ipak, n ared n ik je bio taj
koji je ob iln o krvario.
B orba je napokon izgu b ila na
žestini. Zašto E vinrude nije
u d a ra o C oh en a u g la vu kada se
u tim tren u cim a n aredn ik slabo
LASO 4t>4
štitio, to nikom e nije bilo jasno,
a ponajm anje Cohenu. Ipak,
stalno je vreb a o priliku za p re­
sudan udarac, a onda osjeti
p ra vi trenutak - Evinrude je
m orao biti svjestan da se nije
d ob ro zaštitio, ali ipak nije ništa
učinio d a to ispravi. Zato se u
idućem trenu pod silovitim Co-
h en ovim udarcem sruši na tlo.
G o m ila duboko uzdahne.
* * *
Evinrude se probudi u svom
krevetu. Pokraj n jega su stajali
Jim son i M ulberry.
— N ap okon si se osvijestio —
reče Jimson. - Znaš li što si
učinio, Evinrude? Ostao sam
bez p rebijen e p are i još ću m o­
rati dati cijelu plaću on im a koji
se nisu kladili za tebe.
— Ede, dodaj m i vrećicu, m o­
lim te.
M u lb erry pruži vrećicu Evin-
rudeu koji on d a iz m a lo g snopa
izvu če n ekolik o novčan ica i
pru ži ih Jimsonu. N ije ih ostalo
baš m nogo.
— O prosti - reče. - U činio
sam sve što sam m ogao. N a ­
dam se da ćeš tim e m oći pod­
m iriti dugove.
Jim son zgra b i novac, zastane
trenutak i reče:
— Uh, Jime, stvarno užasno
izgled a š - rekavši to izjuri iz
barake.
— V jeru jem da shvaća kako
nisam kriv. N isam sm io p obije­
diti narednika. N a kraju kraje­
va, ja g a nisam izazva o -
p rom rm lja Evinrude.
— Znam, Jim e - ljubazno re ­
če M ulberry. - D obro si uradio.
N e m ožeš očekivati da će ti o v ­
dje život biti la ga n ako istučeš
naradnika.
— K ako izgled a m ?
— Jim son im a pravo. Užasno.
LASO 464
- S njuškom poput moje, je­
dan u darac više neće m n ogo iz­
mijeniti. — Evinrude p rib liži
glavu M u lb erryjevoj i prošapće:
- Znaš li da sam g a m ogao po­
bijediti?
- Znam. 1 to m n ogo prije
kraja. N ek ad davno, još kao stu­
dent, vježb ao sam šakanje.
- Ti?
- Bio sam student, a ne bok­
sač, ali ipak sam priličn o nau­
čio i o boksu.
- N ad am se da n jegove m o­
drice bole jednako kao i m ene
m oje — osm jehnu se Evinrude
i nasloni glavu na jastuk.
Jim son utrči i p riđ e krevetu.
- Sutra ćeš m orati kopati
nužnik i to sam! — vikne.
- Sam o to?
- Z ar to nije strašno?
- A što je tebi zadatak?
Jim son se uozbilji.
- Staje.
- M orat ćeš čistiti konjski iz­
met, a ja ću sam o kopati zemlju.
W o lfg a n g H o lzer je sjedio u
blizin i i čuo ra z g o v o r prem d a
nije m og a o sve razumjeti. En­
gleski je teško učio, ali je riječ
»n u žn ik« ipak znao.
- Efinrud! - vikne on. -
N ared n ik Cohen tepe voli. Ja
sam već iskopao n ofi nušnik.
Jučer je predan na uporavu.
N a re tio je da kopaš posepni nu­
šnik. Da, on te jako foli.
V
O k o devet ujutro Evinrude je
već bio iskopao p riličn o veliku
jamu. Postajalo je vruće. P o d ig ­
ne glavu i za g le d a se u nebo ko­
jim su kru žile ptice. M u lb erry
bi zacijelo zn ao kako se zovu,
on sve zna. P on ovo počne kopa­
ti.
19
 U to C ohen došeta i Evinrude
pod ign e glavu, a li je odm ah za­
tim sagne nastavljajući posao.
Prošlo je du go prije n ego je C o­
hen p rogovorio:
- N em oj tako du boko - reče
on. - M o g a o bi doći d o K in eza
na drugoj strani Zem lje.
Evinrude zastane, ali ne reče
ništa.
— Bole li te m odrice? M en i
priličn o sm etaju - p on ovo mu
se obrati narednik.
P o ra zg o v a ra li su o ozljed am a
i tom e kako su p ro v eli noć, a
on d a C ohen izn en a d a upita
Evinrudea zašto je propustio
pobjedu kada g a je m og a o n o­
kautirati.
— Što vas je n a velo na p o m i­
sao d a sam vas m og a o p obijed i­
ti, ali d a nisam htio?
- Svi koji m alo više poznaju
boks došli su do istog zaključka.
— M ožda. A li običan vojnik
neće ni pokušati pobijediti na­
rednika, osim ako je glup.
- Ah, ta k o ... Pa, sada kada
znaš što m islim o toj borbi, bit
će d ob ro da znaš još nešto. A k o
itko u tvrđ a vi bude o tom e m i­
slio što i ja, nećeš iskopati sam o
jednu jam u n e go cijeli jarak
oko tvrđave, ti i onaj Jimson.
Evinrude p o d ig n e glavu:
— N em ojte zab oraviti d a sam
ja taj koji je izgu b io borbu.
N a red n ik g a je du go p ro m a ­
trao prije n ego se okrenu o i oti­
šao.
Desetak m inuta kasnije priđu
mu red ovi M a lon e i Felson n o­
seći lopate.
- Evinrude, naredn ik ti je
poru čio da odm ah dođeš u nje­
g o v ured.
* * "k
C im je p ozvan i ušao, C ohen
zap ovjedi on ižem pisaru Brad-
20
shawu d a iziđe, a potom otvori
o rm a r i izva d i bocu i d vije čaše:
- O da k le si? - upita Evinru­
d e a kada je u lio piće.
- Iz M ainea.
- Uh, tam o je priličn o hlad­
no, a li čini se d a je tebi b ilo vru ­
će kada si otišao. G dje si naučio
boksati?
- U vojsci. N isam bio loš. N e ­
ko sam vrije m e bio prvak.
- K a k o to d a si još običan
vojnik?
- N isam cijelo vrijem e p ro ­
ve o u vojsci. V ra tio sam se kući
nakon rata, ali okolnosti su
htjele d a se p on ovo vratim u
vojsku.
- K a k ve okolnosti? - upita
Cohen.
Evinrude ispije piće da bi
o v la žio suha usta.
- G on i li te zak on ? - Cohen
je bio uporan.
- M islim da ne.
C oh en g a više nije ispitivao:
- O vd je i nije tako loše. K ako
ti se sviđa život n a Zapadu? Sa­
d a kada si g a m a lo upoznao?
- Pitate li m e za onu ju čera­
šnju zasjedu.
- K akvu zajedu ? - Cohen
g a nije razumio.
- Z ar vam nitko nije g o vo rio
o indijanskom napadu?
- Z ar ste ju čer bili napadnu­
ti? Ćuo sam nešto o tome, ali ne
m nogo. Ispričaj.
K a d a je Evinrude završio, C o­
hen ustane i sprem i bocu.
- Evinrude, pođi u svoju ba­
raku i m alo se odm ori. M ožd a
ćeš nam p on ovo m orati ispriča­
ti što se zbilo. N ešto m i tu nije
jasno.
* * *
D aleko na Istoku, u državi
Maine, g ra d om M ellan eejem
kotrlja la su se luksuzna kola i
LASO 464
zau stavila se ispred u reda
gra d sk o g šerifa. Kočijaš skoči i
otvori vra ta na k o lim a da bi
elegan tn o od jeven i A lb ert
M e y e rlin g m o g a o izići.
Š e rif Jack Purdy g a srdačno
dočeka. N ije mu se često pru ža ­
la prilik a ugostiti tako otm jena
čovjeka.
D ošljak se predstavi. Bio je iz
N ew Yorka.
- U ovom je grad u ubijen
m oj nećak — reče.
PUrdy je šutio.
- Zvao se Phil M e y e r — do-
m etne došljak.
- Ah, da. O vd je je ubijen. -
Purdy je n a m jeravao gosta p o­
nuditi kavom , ali izn en ada odu­
stane. - Prošlo je već dosta v r e ­
m en a od toga događaja.
- Ja sam inače strpljiv čo v­
jek, a li obaviješten sam da za
n jegovim u bojicom u opće nije
izdan a potjernica.
- U bojica je p rotjeran iz d r­
žave Maine.
- Zašto mu nije suđeno?
- N e znam ništa o tome, ali
znam da je i vaš nećak ubio
čovjeka.
- U poštenoj i ravn op ravn oj
borbi.
- Sjekirom , gospodine.
- Ipak, borb a je b ila poštena.
- N iste bili nazočni kada se
to dogodilo, gosp odin e - Purdy
još jednom p rom otri elegan tn o
stran čevo odijelo. - Vaš je ne­
ćak bio drvosječa, z a r ne?
- O vd je je lje to v a o ...
- T o se zb ilo u kasnu jesen.
- Pogrešn o sam se izrazio.
O n je ovdje živio od ljeta. Poku­
šao je postati čovjek om i sam se
probijati kroz život.
- A li to mu nije uspijelo.
- N e m orate se p raviti pa­
m etnijim n ego što jeste.
LASO 464
— N i govora. G ovorim sam o
činjenice, a čovjek koji je ubio
va š e g n eća k a ...
— Znači da znate tko je to
bio?
Pudry m alo razm isli. Stari
Jim Evinrude već je od avn o oti­
šao i tko zna gd je je. Z acijelo v r ­
lo daleko.
— Ja sam v r lo utjecajan, g o ­
spodine — reče M eyerlin g. -
G u vern er M a in ea moj je osobni
prijatelj i obećao m i je podršku
u ovoj istrazi.
— Č ovjek koji je ubio va šeg
nećaka učino je to g o lim ruka­
ma, u očaju. Vaš je nećak sjeki­
rom ubio n je go va sina. Da vam
je nećak još živ, potrošili biste
g om ilu novaca da g a izvu čete iz
zatvora. N je g o v je ubojica za­
p ra vo svim a u činio uslugu. Phil
M e y e r je bio nitkov.
— Ž elim znati ubojičino im e!
— G u vern er će va m reći. On
vam je prijatelj, z a r ne?
M e y e rlin g se h ladn o osm jeh­
ne.
— I hoće. Sa zadovoljstvom .
— G ubite vrijem e, gospodin e
— reče Purdy. — Jim je zacijelo
već m rta v ili je otišao u Kinu.
K ad je stranac otišao, Purdy
se osjećao posve iscrpljen. Ipak
ovaj nije uspio iz n jega izvući
cijelo Jim ovo ime. N a d a o se da
je stari uspio zam esti sve tra g o ­
ve.
* * *
N ad padin am a Stjenjaka u
W y o m in g u kru žili su strvinari
nadlijeću ći cestu što je na tom
m jestu skretala p rem a Lara-
mieju. Polako su se spuštali, a
na tlu pod njim a leža la su tijela
petorice skalpiranih ljudi:
C rn ca i četvorice bijelaca. Bili
su g o to vo goli, a iz jed n og je ti­
jela stršala srijela. I to je bilo
21
sve. N igd je ni tra ga konjima,
puškam a ili zap režn im kolima.
O d red što im je išao u susret
nije očekivao da će top i pratnja
im ati većih neprilika. N ad ali su
se da će svaki čas u gledati m a­
lu p o vork u ...
Jimson se vra tio iz staja, a
M u lb erry iz kuhinje. Evinrude
se osjećao sve bolje prem d a se
naredn ik O lsen surovo izderao
na njega. Jim son je psovao ko­
nje, a M u lb erry kuhinju i b la g o ­
vaonicu koje je go to vo cijelo ju­
tro čistio i ribao. Ruke su g a to­
liko b oljele da je odustao od bi­
lježenja.
Svi su požu rili u b la g o va o n i­
cu, pojeli već peti put toga tjed­
na isto jelo, a on d a ih je n a red ­
nik Cohen p o zva o da pokažu
kako rukuju puškom.
V ježbalište je bilo pola k ilo­
m etra od utvrde. N ared n ik O l­
sen im ukratko objasni svojstva
puške.
- Kako to da nem am o puške
što m ogu op aliti više puta? -
upita Jimson.
M u lb erryja nisu toliko zan i­
m ale puške k oliko bitka kod
Little B ig Horna, pa se obrati
K in caidu koji je tak ođer bio na
vježbalištu. K in caid mu reče da
to nije m jesto za rasprave i da
želi vidjeti kako gađaju.
Prvi je g a đ a o Jim son i sam o
d va puta prom ašio. Sljedeći je
bio Evinrude. Prvih nekoliko hi­
taca odoše m im o mete. Ram e i
lice su g a boljeli, a svaki je trzaj
puške p ojačavao bol. Stisne zu­
be, p a žljivo n acilja i pogodi toč­
no u sredinu.
N a red je došao M ulberry. Pr­
vi hitac - prom ašaj. I drugi. I
treći.
Evinrude i Jim son bili su iz­
nenađen i vid jevši M u lb erryja
22
kako s naporom žm iri prem a
m etam a. Strijelac posudi d a le­
kozor od O lsen a i p o gle d a m e­
te, pa opet. uzm e pušku, nacilja
i opali. Promašaj.
- Zam isli da su tam o Čejeni
koji bi te m ogli ubiti - reče mu
Kincaid.
N i to nije pom oglo. Ponovno
je prom ašio.
- D ovra g a - reče Matt, uz­
m e pušku, nasloni je na ram e i
odm ah opali.
O lsen spusti dalekozor:
- Pun pogodak, gospodine.
M att vrati pušku M ulberryju
koji p a žljivo nanišani. O ružje je,
dakle, ispravno.
M a koliko p a žljivo nišanio,
M u lb erry ni jednom nije p o g o ­
dio metu. Tek kada je o p a lio po­
sljednji, deseti put, m eta se sru­
ši.
- N apokon. Izg le d a da ti je
uspjelo nekako pogoditi - reče
Olsen.
Evinrude i Jim son se nasm i­
ješe. K in caid nije vjerova o u
on o što je m aločas vidio.
- K ao što vidite, nisam baš
vičan pušci - reče M ulberry.
- M o žd a bism o ti m ogli naći
nekakav posao u kancelariji —
reče Olsen.
* * *
K a d a su se vra tili u tvrđavu,
O lsen izvijesti C oh en a kako je
bilo na gađanju.
- M o žd a bi taj M u lb erry m o­
g a o biti kuhar - red e Cohen.
- R adije ne bih jeo ono što
on skuha - reče Olsen.
U sobu uđe poru čnik Kincaid.
- Što ćem o s M u lb erryjem ?
- upita g a Cohen. - On će P r­
vom vodu sam o smetati.
- Zabrinuti ste zb o g mene,
naredn ice? N e biste trebali biti.
N ek a ostane u Prvom vodu.
LASO 464
 VI
Kapetan C onw ay ude u svoj
stan. T a m o g a je čekala Flora.
- Što m e tako gled aš? - upi­
ta ona. - Z ar nešto nije u redu?
- N i govora. U pravo razm i­
šljam koliko sam sretan čovjek.
Da te nema, čini m i se da bih
poludio.
N etko pokuca na vra tim a i
F lora otvori. M a lon e i još neko­
liko vojnika bili su donijeli v o ­
du u kantama.
K a d a su vojnici otišli, žen a se
polak o razodjene.
-- H oćeš li mi oprati leđa.
dra gi?
- Sa zad ovoljstvom - n a­
sm iješi se kapetan.
* * *
Tešk oća je b ila u tom e što nit­
ko nije m o g a o in d en tificira ti
pet g o lih i skalpiranih tru pla
koja su strvin ari već b ili načeli.
M o g li su ih sam o um otati u
platn o i što brže odjuriti u
tvrđavu Laram ie. O da n d e će te-
le g ra fira ti i pokušati id e n tifici­
rati pogin ule, javiti o novoj n e­
prijateljskoj aktivnosti i poku­
šati doznati nije li to izgu bljen a
pratn ja koja je treb a la dovesti
top.
D vadeset i četiri sata kasnije
stići će o d g o v o r iz W ash in gto-
na. P etorica stradalih bili su lju­
di koji su pra tili top.
* * *
K apetan C on w ay i n jego va
žen a F lora leža li su u krevetu
zagrljeni. K apetan otvori oči:
- K a d a idući put budu una­
pređenja. ..
- Znam. N e budeš li na listi,
ti ćeš ... T i ćeš i da lje ostati d o­
b a r vojn ik i nećeš se buniti ni
p rig o v a ra ti - reče Flora.
LASO 464
— Z a r m isliš d a bih trebao
p rig o v a ra ti?
— Ne. Z a r nisi rek ao da u
W a sh in gton u nem aju d ovoljn o
novaca.
— N e m a g a za nas. N em a
u n ap ređ en ja i n ovih pušaka, ali
zato nam stalno šalju n ove lju­
de, više n e go trebam o. O sim to­
ga, zabrin ut sam z b o g Matta.
Č in i m i se d a je u posljednje v r i­
jem e napet i nervozan.
— M o žd a bi m u p o m o g lo ka­
d a bi p ro v e o jednu noć u grad u
— reče Flora. — Uostalom , za r
se ne želiš okupati, d ra g i? V o d a
se još nije oh la d ila i nije p rlja ­
va, a ti s i...
* * *
K in ca id iziđ e k roz g la v n a
vra ta tvrđ a ve rek avši straži da
že li prošetati. P o lak o se u dalja­
va o od tvrđ a ve obasjane slabim
svjetlom m la d o g m jeseca. U br­
zo je prošao i isturenu stražu
pedesetak m etara od tvrđave.
Zn ao je da ta n oćn a šetnja ne
bi treb a la biti opasna, a li bio je
d o voljn o iskusan i op reza n da
ne od e nenaoružan.
U b rza o je korak. N ije se d o ­
im ao poput čovjek a koji se sa­
m o ž e li prošetati.
O d jed n o m stane. U čin ilo mu
se da čuje neki šum. Stajao je
neko vrijem e, a li se više ništa
nije čulo, pa se p rib ličio vježb a ­
lištu. P o n ovo je čuo šum, ali
opet nije ništa prim ijetio.
P rib ližio se m etam a što su ih
to g a d an a g a đ a li n ovi vojnici.
P a žljivo ih je proučio, a onda
začuje povik. O kren u o se i p o­
šao p rem a m jestu od ak le se
čuo glas.
N a tlu je op azio neku priliku,
čovjek a licem ok ren u ta zem lji.
S laba m jesečin a ob asjavala mu
je ram en a i vrat. O k o vra ta mu
23
je b ila p riv eza n a m aram a. V o j­
nik! Taj glu p i stražar je krenuo
z a njim.
P o gle d a naokolo. Ništa.
P otrči p rem a n epom ičn om ti­
jelu. U p ravo se n agin jao nad
n jega kada mu do svijesti dopre
d a vojn ik u opće n em a opasač i
revolver.
- P rilik a izn en a d a o ž iv i i
skoči p rem a njemu, a u ruci joj
bijesnu nož. Zam ahnu o je p re ­
m a M attovu trbuhu i njem u se
za trenutak zam u ti u g la v i od
o š tro g a bola. Ipak, reflek s i su
m u rad ili b rže od m isli i prvi,
nasum ce isp aljen i m etak p o g o ­
di In dijanca u glavu.
U tom trenu op azi kako p r e ­
m a njem u ju re d vije prilike.
M u n jevito je zap u cao i d va se
Indijan ca sruše k a o pokošena.
Z a v la d a la je tišina. M att u g le ­
d a n ož što m u se zab io u kožni
opasač - im ao je velik u sreću
i oštrica g a je sam o okrznula.
* * *
N ek o lik o m inu ta kasnije u
tvrđavu ujaše p a tro la što je b ila
izišla d a p o m o g n e Mattu. D on i­
jeli su pogin ule. M att je b io p o ­
slao po W in d y ja koji je bio u in ­
dijanskom selu i ovaj je stigao
sat kasnije.
- M o ra li sm o g a d oslovce iz­
vu ći iz ruku Indijanki - reče
k a p la r iz patrole.
W in d y p o g le d a p o gin u le In­
dijance.
- Pa? - za p ita kapetan C on ­
way.
- N ek olik o m rtvih In dija n a ­
ca više — reče W in d y ra vn od u ­
šno.
- K apetan je zn ao da W in d y ­
ja više ne sm ije ništa pitati. Ipak
mu je nešto upalo u oči. K a d a
bi spom injao Indijance, W in d y
bi ob ičn o g o v o rio o njim a kao
24
o »n ep rija teljim a « nikad ne iz­
gova ra ju ći riječ »In d ijan a c« ili
im e plem ena.
- Jesu li to čla n ovi neke ra ­
toborn e skupine? - upita p o­
ručnik Price.
- N isu - o d g o v o ri W indy. -
To su jadni i ponosn i m om ci,
vjerojatn o iz in d ijan skog sela.
- D a li ih poznaješ? - Price
je bio uporan.
- S am o jednog. Č etrnaest
m u je g od in a i bio je brat d je­
vojke koju je ubio M alone.
Z a v la d a la je m u k la tišina.
- A li M a lo n e je sam o b ran io
Stretcha - u sprotivi se Priče.
W in d y do tad a nije izra vn o
o d g o v a ra o Priceu, a li sada se
ok ren u o p re m a njem u i p o g le ­
dao g a ravn o u oči:
- V id io sam što se d ogodilo,
poručnice.
* * *
K in ca id je p ron ašao M u lber-
ry ja u staji. P rom a tra o je konje
p ri slaboj svjetlosti dviju svjeti­
ljaka.
- N e v id i se baš d o b ro - re ­
če Kincaid.
- M e n i je d o vo ljn o - od vrati
M u lberry, a on d a se ok ren e i
u g le d a Matta-. - Oh, dob ra v e ­
čer, gospodine.
N e k o su vrije m e u tišini p ro ­
m atrali konje.
- P ra vo je čudo kako uspije­
v a m o o d rža va ti konje — reče
Kincaid. — H ran im o ih sije­
nom.
- I ja se čudim.
- U p ravo zato što ih h ran i­
m o sijenom izd ržljiv iji su od in ­
dijanskih. N ara vn o, im am o pu­
no posla oko sijena. T re b a travu
dovesti, su šiti...
- O d a k le ste, gosp od in e? -
ra d o zn a lo upita M u lberry.
LASO 464
 — Iz Connecticuta, a li sam
d u go ž iv io n a sjeveru. A ti?
— Iz M ainea.
Još su n eko v rije m e r a z g o v a ­
ra li o konjim a, a li je M u lb e rry
osjetio d a K in ca id nije z b o g to­
g a zap od jen u o r a z g o v o r s njim.
B io je u pravu.
— R a z g le d a o sam m ete u k o­
je ste danas g a đ a li - reče K in ­
caid. M u lb e rry g a je šuteći p ro ­
m atrao. - K a d a si pucao, čin ilo
m i se d a si v e ć ran ije im ao pu ­
šku u rukam a, a k ako sam sigu ­
ran d a nisi ra z ro k ni k ra tk ovi­
dan, ču dio sam se zašto si stal­
n o prom ašivao. P osljed n jim si
h icem p o g o d io točn o d n o m ete
i tako je srušio. D a li bi m i htio
objasniti zašto si n a m jern o p r o ­
m ašivao
— N e že lim ubijati, g o sp od i­
ne. U ostalom , nisam svojevoljn o
došao ovam o.
— N itk o od nas ne v o li u bija­
ti, M u lberry, a li m a lo p rije sam
b io prisiljen to učiniti. A k o si
nas htio u vjeriti d a ne zn aš g a ­
đati, on d a si m o g a o prom a šiti
svih deset puta. M islim d a je
o d g o v o r u tvo m ponosu. D ob ar
si, vojniče, v r lo d o b a r i jed n o­
stavno nisi m o g a o a d a ne p o­
kažeš d a znaš gađati. Ž elim čuti
vašu priču, g osp od in e Edw arde
M u lberry.
— Aha. Z an im a vas što b o ga ti
aristokrat ra d i u vojsci gd je je
prisiljen čistiti konjski izm et
jed n om u petn aest d a n a ... ili
svaki dan a k o jed an nepism eni
nared n ik tako odredi.
— N a re d n ik C oh en nije n e­
pismen.
— N isa m m islio baš n a njega,
gospodine.
— Nastavi.
— N e m a se tu pu no to g a k a ­
zati. M o ja obitelj im a dugu vo j­
ničku tradiciju i, kao i u Evropi,
LASO 464
stariji je sin p red o d re đ e n za
vojn u službu, a ostali vo d e p o ­
slove. Ja sam bio najstariji i n aj­
slabiji, a najm an je m e za n im a la
vojska. N e vo lim rat.
— Što m isliš o građ an sk om
ratu?
— Bio sam prem lad.
— Što o tom e m isliš sada? Je
li se vrije d ilo boriti?
— J a ... Ja n e znam .
— Je li tvoja obitelj im a la r o ­
bove.
— Ne. M i sm o sa Sjevera.
Massachusetts. - O n p o g le d a
Matta. - Pa, dobro. Im a li sm o
p o sjed e n a Jugu. D on osili su
n am v e lik i d o b ita k ... O bitelj je
ž e lje la d a o d e m u W e st Point,
a li to n isam to htio. B io sam d o ­
vo ljn o od rastao d a m ogu reći
ne. O tišao je brat. N a k on toga
sam b io nitko i ništa. D ane sam
p ro v o d io u čitanju i .... gađanju.
U živ a o sam u puškam a. M o žd a
je to smiješno, a li vo lim puške.
N e v o lim lo v i ubijanje, a li njih
volim .
— I d o b a r si strijelac.
— Da, gospodin e, d o b a r sam
strijelac, v r lo dobar.
— Eto, od ak e tvoj ponos -
nasm ije se Matt. — Ipak m isliš
d a ne bi m o g a o ubiti k ada bi
b io p risiljen n a to?
— N išta ne m ogu predvidjeti.
U stvari, nisam zato došao ov a ­
mo. U p ra v o suprotno. Bio sam
kao izro d u vlastitoj obitelji.
M n o g o sam čitao o životu na
Zapadu, o ra to v im a s In dijan ci­
m a i zato ih s h va ća m ... O ni su
iza zva n i i zato se tako vladaju.
M islio sam d a bih m og a o p o­
moći, učiniti nešto d a spriječim
m eđusobn o ubijanje.
— K a o običan red ov?
— Znam. U početku nisam na
to m islio. Bio sam isuviše uzbu­
đen. M o žd a sam u pravo zato i
25
došao ovam o, d a iza zo ve m d iv ­
ljen je u n jih ovim očim a. M isle
d a ja ovdje ubijam neprijatelje,
d a sam junak, a li ja sam spo­
zn ao nešto d ru g o - ku kavica
sam i u vijek sam to bio.
K in ca id je n eko v rije m e šutio,
a on d a reče:
— Ž eliš li d a te izvu čem o d a v­
de? M islim d a to m ogu učiniti.
— Ne. N em a m kam o otići.
O v o je sada.... m oj dom.
K in ca id nikad ran ije nije čuo
d a riječ »d o m « m ože tako ružno
zvučati. N ije zn ao što bi kazao.
— H oćeš li m i učiniti jednu
u slugu? — reče napokon. —
K a d a idu ći put budeš gađao,
nastoj biti bolji. N e bih htio opet
noću izlaziti n a vježbalište.
— R azm islit ću o tom e - reče
M u lb e rry sm iješeći se. K in ca id
je v e ć bio k ren u o p re m a izlazu
kada se M u lb e rry p o n ovo o g la ­
sio: - G ospodine, m olim vas da
o o v o m e n ik om e ne pričate.
— O bičn o ne b rb ljam s red o ­
vim a i oficirim a .
VII
B ilo je četiri sata izjutra kada
je poru čn ik S m iley istrčao iz so­
be d e žu rn o g o fic ir a i pošao
prob u d iti p isa ra Bradshawa.
U p ra vo se sp rem a la sm jena
straže kada se začu o zvuk tru ­
be. U zbuna! O fic iri su se na-
vrat-n anos ob la č ili i trčali p re ­
m a sobi d e žu rn o g oficira.
K a d a je ušao kapetan, p o ru č­
nik S m iley m u p ru ži kom ad p a ­
pira. Pročitavši, C on w ay p o zo v e
p isara i n a red i m u da uspostavi
teleg ra fsk u vezu s kom an­
dom :
— K a ži im da sam ja ovdje i
u m oje im e zah tijevaj potpunije
obavijesti. - C on w ay p o g le d a
o ficire: - Indijanci su p o n o vo u
akciji. P ričekat ćem o od govor.
26
Svi su šutjeli zaok u p ljen i svo­
jim m islim a, a kapetan je šetao
sobom d ržeć i u ruci šalicu kave.
K in ca id se d o im a o posve m ir­
nim i sabranim iako je d ob ro
p o zn a va o C onw aya, pa je po
n jegovu vladan ju zn ao da se
nešto ozb iljn o događa.
Poru čn ik S m iley je bio uzbu­
đen i oči su m u svjetlucale, a za
razlik u od njega, poru čn ik P ri­
ce je b io sitničav, d o k raja odan
teoriji koju je naučio u W est
Pointu.
Poru čn ik Fletcher, vo đ a D ru ­
g o g voda, bio je ob ičn o v r lo m i­
ran čo vjek koji je sve zap ovijed i
slušao b ez p rig ovora , ali koji će,
ne bude li u n ap rijeđen on ako
kako je očekivao, rad ije p re k i­
nuti vo jn ik ova n je i postati f a r ­
m er n e g o se buniti i p rig o v a ra ­
ti. Sada je bio v r lo u zm en iren
zašto što m u je u p ra vo b ila d o­
šla žen a i nije m u b ilo do akcije
i borbe.
N a re d n ik Ben C oh en zn ao je
d a n eće ići iz tvrđave, ali jed n a ­
ko tako d a će g a vojn ici još više
za m rziti k ada bude o d ređ iva o
tko će zam jen jiva ti poginule.
T e le g r a f je napokon p očeo
d avati znakove. B radshaw p o č­
ne pisati poruku, a k ada je ot-
ku cavan je prestalo, p ru ži kape­
tanu papir. C on w ay g a šutke
prouči, a on d a p o g le d a oficire:
- Indijanci su n apali p e to ri­
cu koji su p ra tili top, sjevern o
od C heyennea. Jedini zn ak koji
su osta vili je strijela. Prip ad a
Ć ejenim a. Indijanci su o d vezli
top i svu municiju.
Z a v la d a la je m u k la tišina.
- M o žd a neće znati kako da
g a u potrijebe — n apok on se ja­
vi Price.
- Tu nije p otreb n a v e lik a p a ­
m et — reče Sm iley. - U baciš
LASO 464
m a g a zin i počneš pucati. N a jv e ­
ća je teškoća to što je top težak,
p a g a n eće m oći jednostavno
vu ći za sobom i juriti naokolo.
M o ra t će g a postaviti n a jedno
m jesto i tu se zaustaviti.
- U svakom slučaju, pitanje
je kam o su k ren u li — reče C on ­
way.
O fic iri su ž iv o ra s p ra vlja li o
tom e kojim su sm jerom In dijan ­
ci m o g li krenuti.
- K a d a su naši reg ru ti stigli
u Com o, tam o je bio od red koji
je treb a o p ričekati top — počne
Ben Cohen, a li g a kapetan p re ­
kine:
- A li top se s pratn jom iskr­
cao u C h eyen n eu od ak le su
k ren u li p re m a sjeveru. D oček a ­
la ih je za s jed a ...
- Indijanci su vjerojatn o
o p a zili d a se top nije iskrcao u
Com u, p a su g a p o čeli tražiti -
reče Kincaid.
- I našli su g a — reče C on ­
w a y — sam o m i nije jasno kako
su zn a li što je u vlaku ?
T o ni osta lim a nije b ilo jasno.
- K a k o b ilo d a bilo, im am o
m n o g o p osla — reče Conway.
T v rđ a v a L a ra m ie im a zad atak
p retra žiti istočno područje, Fet-
term an sjeveroistok, a C asper
sjeverozapad. M i m ora m o p re ­
tra žiti sjever što uključuje O re-
gon ski i B ozem an ski put. O sob­
n o m islim d a su k ren u li tim pu­
tem ako su od lu čili poći p o g la ­
v ic i Josephu ili u Kanadu. P o­
kušat ćem o ih stići prije n ego
dođu do B ozem ana. N aši su
pretp ostavljen i v r lo neraspolo-
žen i z b o g ovoga, jer iz g le d a kao
d a su oni d a li p o grešn e upute,
a li to nije istina zato što je iz­
ra v n o W a sh in gto n d a va o o d ­
red b e o putovanju.
- Z a r sve to piše u poru ci ko­
ju ste u p ravo d o b ili? - upita
LASO 464
F letch er ne u spijevajući prikriti
čuđenje.
C on w ay se z a g le d a u njega:
— Jest. S am o m oraš znati či­
tati o v a k v e poruke.
— H oće li i K o m a n d a krenuti
u potra gu ?
— Hoće. O n i će p retra žiti dio
puta Platte koji m i n ećem o m o ­
ći.
O sta lo je još sam o n a jvažn ije
pitanje.
— T k o će ići? - K in ca id g a
se p rv i usudio izgovoriti.
— Ja ću povesti d va voda,
D ru gi i Treći, a P rv i će ostati o v ­
dje s M a ttom S m iley i Fletcher,
sp rem ite ljude! U p ra v o sviće.
M o ra m o krenuti što prije. N a ­
rednice, op skrb ite nas svim e
što je p o treb n o za tri da n a i
ukrcajte to n a jed n a la g a n a k o ­
la. A k o nam č e g a ponestane,
opskrbit ćem o se u najbližoj
utvrdi. Ž elim d a i W in d y kren e
s nama.
* * *
D ru gi i treći vo d po stro javali
su se n a čistini izm eđu baraka,
a vo jn ici iz P r v o g su ih p ro m a ­
trali.
— Ići p ro tiv ta k vo g topa p ra ­
v o je sam ou bojstvo — reče Jim-
son.
— Z a r si g a vid io?
— V id io ?! P a pu cao sam iz
n jega!
M alone, koji g a je to pitao, bio
je sum njičav. O d a vn o je bio za ­
klju čio d a je Jim son jed an od
najglu p ljih ljudi koje je susreo.
— Pitaj njih. O n i će ti reći je
li to istina.
E vinrude i M u lb e rry p o tv rd ­
n o kim nu glavom .
— Što? G osp ođ ica M u lb e rry
je vid je la top? - vik n e jed an od
vo jn ik a koji su stajali u skupini.
O stali su se smijali.
27
 — P restan ite - z a g rm i Evin-
ru d e i p rib liži se M u lberryju : —
K a k o m ožeš dopustiti d a ti se
ova k o ru gaju ? T o nije pošteno.
M o g a o bi je d n o g a d o b ro istući,
p a se više ne b i usudili p ra viti
bu dalu od tebe.
— Istući? — M u lb e rry se d o ­
im ao iznenađenim .
— O d a b e ri je d n o g a k o jeg a
ćeš lako pobijediti.
— M u lb e rry m u izra zo m lica
p o k a že d a je to nem ogu će.
— N ik a d n isam ž iv io s ovak o
gru b im lju d im a - reče. — N e
k a žem d a m i je loše, a li nisam
navikao.
C o n w a y uđe u sobu d e žu rn o g
o ficira :
— G dje je W in d y ?
— N ije m o g a o doći, g o sp o d i­
ne — reče Cohen. - U in d ijan ­
skom je selu i v r lo se loše osje­
ća. B olestan je. P o sla o nam je
n ek olik o svojih p rija te lja koji su
ve ć ja h ali s nam a.
VIII
K o č ija ze zau stavi isp red v e li­
ke k a m en e zgra d e, sjedištu tvrt­
ke »M e y e r lin g i sinovi«. A lb e rt
M e y e r lin g u đe i pop n e se n a
d ru g i kat g d je m u je b io ured.
O d a tle je u p ra v lja o p o slo v im a
s v o g a trg o v a č k o g ca rstva -
tekstilom , nam ještajem i b ro d o ­
vim a.
P o la sata nakon n je g o v a d o ­
laska u u red u đe tajnica i n a ja ­
vi posjet.
— T k o je to?
— P red sta vio se kao detektiv
a ge n cije »F ish kill«.
— D eb eo i crven ok os?
— U p ra v o tako, gospodine.
— O n d a je to taj. N e k a uđe.
— Sjedni, G rou te - reče d e­
beljku k ada je ušao. - Im aš li
vijesti za m en e?
28
- E vin ru d e n ije u Kini, ali n i­
je ni m rtav. Sada je u W y o m in -
gu. ,
— Sto tam o ra d i?
- U vojsci je.
— G dje?
- K a k o b i b ilo d a m i p o k a že­
te koji dolar, gosp od in e?
G rou t p o m isli kako je v e ć sa­
d a k a za o previše. S tim p o d a ci­
m a M e y e rlin g u n eće biti teško
o tkriti g d je je Evinrude. A k o se
b o ga taš p o k a že škrtim, ne
p reostaje m u ništa d ru g o n e go
ja viti Evinrudeu d a se skrije.
Pon u d io m u je sedam deset i pet
dolara, a li G rou t n ije pristao n a
m an je od sto.
— U T v rđ a v i broj d evet - re ­
če d etek tiv sp rem ivši n ovac u
džep.
K a d a je G rou t otišao, M eyer-
lin g p ošalje p o š e fa policijsk e
stanice B leeck era i tad a m u is­
p rič a što je posrijedi. B leeck er
m u o d g o v o r i d a se p o licija ne
sm ije m iješati u vo jn e stvari, a
kako je E vin ru d e v o jn ik ..
- E vin ru d e je p o čin io u boj­
stvo k a o civil - re č e M ey erlin g .
— U tom će slučaju a rm ija i
p o licija m orati surađivati. N a j­
p rije će sa vezn i š e r if stupiti u
ve zu s o k riv ljen im p re k o n eko­
g a s v o g čo vjek a i tek onda, i to
ako on tako odluči, p o veza ti će
se s arm ijom .
— A k o on odlu či?! Z n ači li to
d a ne vjeru jete u o v o što sam
va m rek a o?
- N i govo ra . S am o sam va m
htio kazati k a k va je p roced u ra
u o v a k vo m slučaju. M o ra li biste
m i reć i im e ubojice, opis i gd je
se d o g o d ilo ubojstvo.
K a d a je B leeck er otišao u ru­
k a m a je im ao sve in form acije.
N a jp rije će sve to m orati p ro ­
vjeriti. T e le g r a fir a t će šerifu
Purdyju.
LASO 464
 M e y e r lin g je zn ao d a š e f p o ­
licije n eće učiniti ništa što ne bi
b ilo u skladu s p rop isim a i zato
je od lu čio nešto podu zeti na
svoju ruku.
T o g p o slijep o d n eva sastao se
sa Ž id o v o m Solom onom .
- K a k o va m m ogu p om oći -
reče S olo m o n nakon što je sa­
slušao priču.
- Ž elim g a m rtvog.
- Bit će m rtav. N ije va žn o
kako, a li za to treb a predujam .
- K o lik o ?
B rzo su se d o go vorili, p a
M e y e r lin g p o zo v e konobara.
- N e treb a — reče Solom on.
— Su vlasnik sam o v o g restora ­
n a i ne trebate platiti. M o g li b i­
sm o još nešto zajed n o popiti.
IX
N ek o lik o sati nakon k apeta­
n o v a od laska M att je pošao v i­
djeti b o lesn o g W in d y ja u in d i­
janskom selu. N a š a o g a je u ša­
toru s jed n om Indijankom .
K a d a se odjenuo, u zjahali su
i u d a ljili se od logora.
- M is lio sam d a si n a sam rti
- reče Matt.
- Z aklju čio sam da će biti
n a jbolje ostati u selu. N isa m
zn ao d a se b ez m en e ne m ožete
ni maknuti.
- O n i su v e ć otišli.
- O n i? Tk o je otišao?
- K apetan. Ž elio je da i ti po-
đeš s njim. Z a r ti nitko nije r e ­
kao što se d o g o d ilo ?
- Ne. Sam o su m i k azli d a su
vo jn ici izjah a li u patrolu.
- K a p eta n bi lako m og a o
stradati.
- Č uo sam da je napadnut
top s p ratn jom blizu tvrđ a ve
Laram ie. N a p a li su ih Indijanci,
a li nitko ne zn a koji. Č uo sam
LASO 464
d a bi m o g li biti neki koji su
u p ra vo stigli s juga.
- Č uo si o tom e, a li nam ni­
šta nisi rek ao - reče Kincaid.
— Č ejen i su oteli top!
- T o p ? - W in d y tiho zazviž-
di.
K in ca id m u isp riča sve što je
zn ao o napadu. K a d a su se p ri­
b liž ili tvrđavi, susretnu Evinru-
dea, Jim sona i M u lb e rry ja koji
su u p ravo išli u grad.
- Jesi li sigu ran d a je napad
d je lo Č ejen a? — u pita W in d y
k a d a su vo jn ici prošli.
- Jedan m om ak je ubijen če-
jen skom strijelom .
- Sam o jed n a?
K a d a su stigli u tvrđavu, otišli
su d ežu rn om oficiru.
- G dje je izvršen napad? -
u pita W indy.
K in ca id m u p o k a že m jesto na
karti.
- Taj je p re d io ra v a n kao
stol - reče W in d y. - N itk o tko
nosi strijele ne b i se m o g a o p r i­
bližiti, a d a n a v rije m e ne bude
prim ijećen. N a p a d a č i su za c ije­
lo im a li puške. O stali su u bijeni
m ecim a - zak lju či W indy.
- Z n ači d a je strijela osta v­
ljen a n a m jern o — reče Matt.
- N a p a d a č i nisu b ili Č ejen i
- d o d a B en Cohen.
- T o je m o g a o u činiti b ilo
tko, osim Č ejena. M o žd a Siouxi.
N em o jte za b o ra v iti da m eđu
n ekim p le m en im a ne v la d a vaš
p re v e lik a ljubav. A k o ne m ogu
ubijati bijelce, klat će se m eđ u ­
sobno.
- G dje bi sada m og a o biti
kapetan? - u pita Cohen.
- O tp rilik e ov d je - M att p o ­
kaže točku n a karti.
- Z a r kapetan nije ob ratio
pažnju na strijelu? - zap ita
W indy.
29
 - N ije - reče Matt. - Bio je
isuviše uzbuđen. P red u go nije
bilo p ra ve akcije. - Počeše se
po g la v i: - N ije m i jasno kako
su zn a li d a taj top treb a stići
o va m o?
X Ljudi iz T r e ć e g vo d a T v rđ a ve
Z a to v rije m e b a n d a Ju rećeg
J elen a p o lak o je od m ica la
N o rth P latteom p rem a Boze-
manu. Preth od n e su noći obišli
B ridgerstovm . Indijanci su se
ču dili kako su b ijelci m o g li sa­
gra d iti g ra d n a jednoj ob ali ri­
jeke, dok je cesta v o d ila d ru ­
g o m obalom . U svakom slučaju,
m o g li su n e o p a že n i proći p o ­
kraj g ra d a ne b o jeći se d a bi ž e ­
ne u k o lim a m o g le početi vik ati
i zva ti u pom oć. D ob ro su zn a le
što ih tad a čeka.
M lađe, p etn aestogod išn ja Jo-
sie i šesn aestogodišn ja C la ra
b olje su p od n osile sužanjstvo.
Josie je b ila o d lu č ila d a u kra­
de n ož i skrati m uke starijim
žen a m a koje su po cijelu noć
jaukale, a li je z a b o ra v ila n a to
čim joj je prišao Jureći Jelen.
N ije im a la ništa p ro tiv njega.
O k o p o d n e va s lije d e ćeg dan a
ratnik koji je ja h ao ispred g la v ­
nine kao izvid n ica doju ri Jure-
ćem Jelenu. N ešto su b rzo g o ­
vorili, a on d a Jureći Jelen izd a
na red b e kočijašim a. Još se četi­
ri Indijan ca popnu u k o la i p ro ­
v je re puške. V o jn o za p o vje d n i­
štvo K o lo ra d a još je tra žilo ne-
stalu pošiljku u kojoj su b ile baš
te puške. Petn aestak ratnika
ok ru ži k o la na pristojnoj uda­
ljenosti čekajući zn ak izvidnika.
K a d a je ovaj m ah n u o puškom,
Indijanci koji su stajali ok o k o­
la, podbodu kon je i počnu ja h a ­
ti u kru gu viču ći i pucajući, n a­
ravno, m im o kola. Indijanci u
30
k o lim a su o d g o v a ra li na »n a ­
pad«.
Jureći Jelen u gled a vo jn ika
na obližnjoj uzvisini i nasm iješi
se. Zn ao je da će ih uskoro biti
m n o g o više.
* * *
F etterm an b rzo su u gled a li na­
p ad n a kola. N ije b ilo vrem en a
za razm išljanje. O dm ah su k re ­
nuli u napad, a dio Indijanaca
počn e h itro bježati. G la vn in a je
vo jn ik a k ren u la u potjeru za
»b jegu n cim a«, a sam o je n e k oli­
cin a osta la kod kola. G led a li su
hoće li njihovi d ru g o vi uspjeti
sustići Indijance prije n ego se
d o m o gn u visok e tra ve i b režu ­
ljaka. P ro g o n ite lji su od jedn om
stali je r se na uzvisini pred nji­
m a p o ja vio du gi red Indijanaca
n a oru žan ih puškam a. Prije n e­
g o su se u spjeli snaći, Indijanci
su zapucali, a tad a za grm ješe i
puške iz kola. Svi vojn ici koji su
stajali pokraj k o la b ili su u tre ­
nu m rtvi, a p ro g o n ite lji su se
našli izm eđu d vije vatre. K ad je
p u cn java prestala, Jureći Jelen
p re b ro ji ž ive vojnike. O stao je
sam o jedan, a li i taj je uskoro
pla tio glavom . V a rk a je uspjela:
trid eset vo jn ik a iz T v rđ a ve Fet­
term an b ilo je m rtvo.
Jureći Jelen n a red i da se v o j­
n icim a u zm e sve, osim zastarje­
lih pušaka, a on d a p o gin u le od ­
vuku u preriju.
Ju reći Jelen je im ao više sre­
će n e g o što je mislio. N ije zn ao
d a vo d iz T v rđ a v e Fetterm an
nije b io čuo za oteti top, je r je
izjah a o u patrolu prije uzbune.
N jih o v i pretp ostavljen i nisu
zn a li g d je se vo d točno nalazi.
O sim toga, cesta N orth Platte
nije b ila o d re đ e n a njim a za
LASO 464
p re tra živ a n je z b o g u k rad en og bu đen da bi osjetio bol. N a p o ­
topa. kon se D ayton sruši p reko sto­
la, a kako je jed an n ep a žljivi
XI M u lb e rry je v u darac doh vatio
je d n o g od lo v a c a na bizone, to
K a d su d ošli u grad, Jimson,
je b ilo d o vo ljn o d a nastane op ­
E vinru de i M u lb e rry sjašu is­
ća tučnjava izm eđu vo jn ika i lo ­
p re d D re v e r’s Resta, gostionice,
vaca.
salu na i p re n o ćiš ta
Jedini koji se nije m iješao u
N a šanku Jim son i E vinrude
g u žvu bio je lijep o od jeven i č o v­
n aru če pivo, a M u lb e rry kavu.
jek za stolom u kutu. K a d mu se
W h itey, k o n o b a r i vlasnik, p o ­
neki lo va c op asn o približio, za ­
p rijek o p o g le d a M u lb e rry ja sje­
m ah n e ku ndakom sv o g a re v o l­
ćajući se k ako m u je n edavn o
v e r a i lo va c se sruši. Zatim usta­
čo vjek koji je n a ru čio sam o ka­
ne, p riđ e šanku i p op ije jednu
vu p o ra zb ija o sve p ro z o re i p o ­
od punih čaša koje su tam o sta­
kušao ubiti š e r ifa C um m ingsa.
jale. W h ite y je b esp om oćn o sta­
V ojn ici p o ved u r a z g o v o r s g o ­
jao za šankom i g le d a o tučnja­
stion ičarem raspitujući se o g o ­
vu. Zn ao je d a će nakon bitke
stim a i djevojkam a. Evinrudeu
biti razb ijen ih stolica, stolova i
u skoro dosadi Jim son ovo zan o­
čaša, a to m u nitko n eće platiti.
vijeta n je i on htjede izići.
V e ć je bio p o zv a o šerifa, a li nje­
— Hej, g o sp o d in e M u lb erry!
g a niotkuda.
G la s je d o p ira o iz kuta p ro ­
U m jesto n je g a u gostionicu
storije g d je je n ek olicin a vo jn i­
u đe Evinrude, a za njim Stretch
k a kartala. M n o g i pod ign u g la ­
i M alon e, nasm ijani i željn i šale,
v e tra žeći p o g le d o m o n o g a k o­
p a se od m ah um iješaju u gu ž­
m e je p o vik b io upućen.
vu. E vinrude je sistem atski bati­
- T o je on o k o p ile Ed D ayton
n ao sve p o redu. K a d a je sve b i­
— reče Jimson. - Isti onaj koji
lo gotovo, sam o je on ostao na
te je n a zva o p rije n e g o su vo jn i­
n o g a m a O g le d a o se ne bi li
ci izjah a li iz tvrđave.
u gle d a o koji zn ak života.
Ed D ayton se p o n o vo oglasi:
O sim n je g a n a n o g a m a su još
— N a jv e ć a je tajna u tvrđ a vi
b ili k o n ob a r i za g on etn i g o sp o ­
kako go sp o đ ic a M u lb e rry iz g le ­
din s revolvero m . E vinrude g a
d a ispod rublja!
pogleda.
M u lb e rry se od lijep i od šan­
— Ja sam za m ir — reče n e­
k a i k ren e p re m a Daytonu.
- Ustani! pozn ati sm iješeći se.
D ayton b e z riječi ustane, a — I ja - nasm ije se Evinrude.
M u lb e rry se p rop n e na prste i — P o p ijm o nešto u to ime.
p očn e izm a h ivati p re m a njemu. W h ite y im d on ese d vije čaše
Bio je d o vo ljn o vješt d a izb jegn e s pićem .
D ayton ove nasrtaje, a on d a mu U đe š e rif C u m m in g s:
je uspjelo p o g o d iti p rotivn ik ov — D ovraga, m islio sam da
nos. Č uo se smijeh. Z a D aytona o v o nikad n eće završiti.
je to b ilo previše. P o čeo je r a z ­ — K o lik o du go ste se sk riva­
m ah ivati šakam a. P on ek i u d a ­ li? — vik n e W hitey.
rac bi i p o g o d io p ra vo mjesto, — O tkad je ovaj m om ak uše-
a li M u lb e rry je bio isuviše u z­ tao unutra - reče š e r if pokazu ­

LASO 464 31
jući prstom u Evinrudea. - N a ­
kon to g a više nisam bio p o tre­
ban.
— N iste b ili p otreb n i?
Š e r if se n ed u žn o o g le d a oko
sebe:
— O n ih je i b ez m oje p om oći
sasvim lijep o sm irio.
T a d a se i on p rid ru ži Evinru-
deu i n ep ozn a tom d ržeći g o sti­
o n ič a ra stalno zap oslen og. B or­
ci su p o la g a n o d o la z ili svijesti i
ustajali.
P o la sata kasn ije i Jim son se
p o la k o p rid ig n e pipaju ći ve lik e
m o d ric e ispod sv a k o g oka:
— Jesi li v id io M u lberryja.
T re b a o bi biti n a dnu, a n em a
ga-
E vinru de g a za ču đ en o p o g le ­
da.
— P a on je p o čeo cijelu gu žvu
- vik n e Jimson. — V jeroja tn o
je već n a putu u tvrđavu.
— V jero ja tn o — reče E vinru ­
d e i o k ren e se neznancu: — Žao
m i je, ali m a lo p rije nisam d o b ro
čuo vaše ime.
— Ben, Ben C row ley. A tvo ­
je?
— Jim Evinrude. H oćete li još
nešto popiti?
C ro w le y odbije. Zastupnik sa­
v e z n o g š e r ifa B en jam in C ro ­
w le y im ao je n a um u va žn ije
stvari. T ra žio je re d o v a im en o m
Jam es E vin ru d e i u p ravo g a je
našao.
XII
M u lb e rry se p en ja o n a naj-
g o rn ji kat D r o v e r ’s R esta poku ­
šavaju ći ne g le d a ti p o lu razod je-
ven e m lad e žene.
Iz tu čnjave u g ostion ici izvu ­
kao se puzeći, a u sp ra vio se tek
kad a je izišao k ro z p okrajn ja
v ra ta i d o vu k a o se d o p o d n ožja
nekih stepenica. O sjećao je
mučninu. V e ć se bio p o p eo do
32
d r u g o g kata k a d a je čuo vriska-
nje.
— Hej, gosp odin e, hoćete li
m aknuti k o ljen o s m oje n oge?
Z a r niste p ri sebi?
M u lb e rry je bio n a g a zio n a
n ogu m la d e žene. P o lak o usta­
ne:
— Jeste li vi m a lo p rije kriča ­
li?
— N isa m sam o ja. Z a r ne ču­
jete ovu buku iz p rizem lja ? N e
iz g le d a te dobro.
— M o g u li n e gd je sjesti?
D ospio je n a n a jg o m ji kat, u
posljed n ju sobu u hodniku, n je­
nu sobu.
— D o b ro su te izb a tin a li —
reč e ona.
— Da, draga.
Posljed n ji vo jn ik koji ju je ta ­
ko n a zv a o b io je njen brat. U b ili
su g a k a d a je poku šao d e ze rti­
rati.
— Z o ve m se Pam, sk raćeno
o d Pam ela.
— Im aš li k a k v o g pića?
— V isk i?
— Z ab oga, ne!
— O n d a sam o v o d e u on om
vrču.
S u m n jičavo p o g le d a vrč.
— V o d a je čista. U on o m e
d ru g o m je prljava.
P o g le d a d jevojk u iako m u to
nik ad nije bio običaj. K a d a bi
r a z g o v a r a o sa žen a m a nije ih
gled ao, a li ni sa m om e mu nije
b ilo jasno zašto ovaj put nije
b io sram ežljiv. N ije b ila ljep oti­
ca, ali nešto m u se n a njoj svi­
djelo. T o nije b ila n jen a ravna,
p la v a k ra tk a kosa, a niti prćasti
nos ili m a lo p re v e lik a usta.
Im a la je lijep e ve lik e oči p re m ­
da su ih ok ru živa li m od ri p o­
dočnjaci.
O n a se nasm iješi. S viđ a la mu
se.
— Što radiš ovd je?
LASO 464
 — Oh, ništa naročito. U p ro la ­
zu sam — reče ona.
U čin ilo m u se d a je v e ć čuo o
tim d jevojk am a »u p rolazu «.
W h ite y im je m a lo p rije p riča o o
njima. Sve g o v o re isto - putuju
u San Francisco g d je ih čeka
d o b a r posao.
— M om če, izg le d a š m i n ek a ­
ko ženskast. Jesi li ikad spavao
sa žen om ?
M u lb e rry nije zn ao što bi od
sram a. P ro m rm lja o je nešto što
je m o g lo zn ačiti d a jest.
Podsjećao ju je n a n jen a b ra ­
ta Paula. Prijateljski m u se n a­
smiješi. S viđ a o joj s e ...
* * *
O n a skoči s k re veta i počn e
se b rzo odijevati. B ila je ljuta.
— Što to rad iš? ’ - za p ita on.
— Ć ini se d a je tučnjava z a v r­
šila. Id em naći n e k o g a tko im a
n o v a c a i m o ž e ... — O k ren e se
p re m a njem u: — A sada se,
P a u le ... Oprosti, Ede, obuci i,
a k o se želiš sakriti od on ih u
prizem lju , im a još pra zn ih so­
ba. .. N a d a m se d a ćem o se još
su sresti... P rije n e g o odem .
C uo je kako je za lu p ila vra ti­
ma. P o lak o se o b la čio plačući.
O tvo ri vrata. H od n ik je b io p ra ­
zan, a on d a začu je glasove.
N jen glas!
— H ajde, m edo, p en ji.se!
P a m ela u dje u sobu i odahne.
B ila je prazna. S am a sebi česti­
ta — nikad u životu nije tako
b rzo u lo v ila mušteriju.
— Udji, v e lik i m om če.
* * * p o javi Pam ela.
U p rizem lju se n a ve lik o pilo.
Ben C ro w le y je p rim ijetio u la ­
zak d vojice re v o lv e ra š a m rk a
pogleda.
— M o ra m o krenuti — n a p o­
kon reč e Evinrude. — M o ra m o
se vra titi p rije zala sk a sunca.
LASO 464
B olje d a o d em o dok još m o že­
m o stajati n a nogam a.
— Z a r već? - u pita Jimson.
M a lo n e je ve ć b io posve pijan
i m o ra li su m u pom oći. K a d a su
izišli, vid ješe d a je M u lb e rry je v
konj još p riv eza n isp red gosti­
onice. Stretch p o m o g n e M alo-
neu d a se p o p n e n a konja, a
E vinrude i Jim son počnu tražiti
M u lberryja. P re tra žili su cijeli
grad, a on d a se v ra te p re d g o ­
stionicu. U šli su i p ro šli k ro z p o ­
krajn ja vrata. T o n ije ostalo n e­
zapaženo.
— K a k o se z o v e vo jn ik koji je
u p ravo ušao k ro z o n a vra ta ? —
u pita jed a n revolvera š.
W h ite y od lu či zatajiti Evinru-
d e o v o im e, a li je m o ra o u zm ak­
nuti p red d v a p a ra m rk ih očiju.
B en C ro w le y je čuo r a z g o v o r
i n a m rštio se.
* * *
Jim son i E vin ru d e su p re tra ­
ž iv a li sobe. N a p o k o n nadju Pa-
m elu i lo v c a n a b izon e koji je
n eprestan o m u m lja o kao m ed ­
vjed. _
— Ž a o m i je. V e ć sam zau zeta
- n a sm ija se djevojka.
— P o gle d a j! - vik n e Jim son
pokazu ju ći ruku što je v ir ila is­
p o d k re veta i m a h a la im.
— Što to? - vik n e zbu n jen i
lovac.
P rije n e g o je lju bavn ik uspio
išta shvatiti, Jim son i E vinrude
izidju iz sobe i za tv o re vrata. Si-
šli su u salun i čekali. U skoro se
— M om ci, p restrašili ste m e
kao nik ad u životu.
U sk oro se p o javi i M u lberry.
B en C ro w le y je n etrem ice
p ro m a tra o dvojicu n ovop rid o-
šlih revolvera ša . D o im a li su su
p o zn a tim a i on se još više
sm rkne.
33
 X III
Jureći J elen je n astavio p re ­
m a sjeveru, a li m n o g o brže.
U m jesto svojih iscrpljenih, sada
su ja h ali kon je pou b ijanih v o j­
nika.
U skoro su se d o m o g li Boze-
m an ske ceste. P red n jim a su b i­
le d vije utvrde, R en o i K a m ey .
B ile su napu šten e k a d a je Jure­
ći J elen otišao n a jug, a li ipak
tre b a b iti op rezan . M o žd a su u
n jim a op et vojnici.
V o d ja b a n d e je zn a o d a su se
ratn ici za sitili b ijelih ž e n a Je­
da n je ratn ik to g ju tra ubio je d ­
nu zato što g a je iz n e rv ira lo
n jen o jaukanje. Ju reći Jelen g a
je oštro ukorio. N ije b ilo v r e m e ­
n a z a pokop, p a su žen u osta vili
u preriji. N je n će leš b rzo p rivu ­
ći strvinare, a Ju reći J elen nije
ž e lio z a so b om osta vlja ti tra g o ­
ve.
T a d a u g le d a ratn ik a koji je
ja h a o k a o prethodnica. Ju rio je
p re m a njemu.
* * *
Ernest F in ley je p ro v e o zim u
i p ro lje ć e lo v e ć i p o M o n ta n i i
sada m u je b ilo sv e g a dosta. Ž e­
na m u je b ila tru dn a — i nije
ž e lje la ro d iti u divljini, p a E m e-
stu n ije p re o sta lo ništa d ru g o
n e g o d a otpu tu je s n jom i je d ­
n im djetetom . O fic ir i iz Tvrdja-
v e Sm ith zau stavljali su ih i sa­
vje to v a li im d a priček a ju n e k o ­
lik o k o la koja su išla na ju g
znaju ći da B ozem an sk i put nije
siguran.
O d je d n o m u d a ljin i u gled a
d v o ja kola. U ze o je pušku. K a d a
su se k o la prib ližila , o p a zi da su
kočijaši o d jeve n i u p la v e u n i­
fo rm e , a li su m u ipak iz g le d a li
čudno. Šešire su b ili n a b ili du ­
bo k o na č e lo p re m d a je v la d a la
34
jak a v r u ć in a F in ley je bio isuvi-
še za ok u p ljen n jih o vim iz g le ­
d o m d a bi v id io kako su iz k o la
p r o v ir ile puščane cije vi...
Jureći Jelen je čestitao ratn i­
cim a n a b rzo m i uspješnom n a­
rpadu. * * *
K a p eta n C on w ay i n je go vi
vo jn ici postadoše nestrpljivi.
P o la k o su p re tra živ a li Platte i
B ozem an, a li nisu našli ni tra g a
In d ija n c im a
T r e ć e g a d a n a prid je m u p o ­
ru čn ik Sm iley.
— Jeste li otk rili o ve tragove,
go sp o d in e? K o lik o bi m o g li biti
stari?
K a p eta n C o n w a y p o zo v e Flet-
ch era i u pita g a je li on o p a zio
tra gove. N i on n ije ništa zn a o o
njim a. K a p eta n p o zo v e izvidja-
če koje m u je W in d y bio posla o
k a o zam jenu.
— N a ovoj su strani tra g o v i
p etn aestak jahača, a li to nisu
ind ijanski konji.
— A li ih jašu In dijan ci — za ­
klju či kapetan.
Izv id ja č p o tv rd n o kimne.
— T o sam i m islio - reč e ka­
petan. - Sada p ro v je ri dru gu
stranu.
— O vd je ih je p ro š lo petn aes­
tak, d vad esetak - reč e izvid ja č
izvršiv ši naredjenje.
K a p e ta n je p retp osta vlja o da
In dijan ci že le z a v a ra ti m oguću
p otjeru jašući v e lik e p otk ova n e
konje. V jero ja tn o su i od jeven i
kao vo jn ici ili bijelci.
N e k i im se ja h ač b rzo p rib li­
žavao. V o jn ik iz tvrd ja ve Fetter-
man. N a k o n što je pozd ravio,
preda kapetanu sm otani papir.
K a d a je p ro č ita o poruku, k a ­
peta n p o d ig n e pogled. G las m u
je bio hladan, a je d v a je p rik ri­
va o uzbudjenje. Sada je n a p o ­
kon zn ao tko je neprijatelj.
l.ASO 464
 — N a p a li su vo d iz T v rd ja v e
Fetterm an. Svi su pogin u li. N e ­
m a tra g o v a d a su i Indijanci
im a li gubitaka. M is lim d a je
b a n d a J u rećeg J elen a d o ja h a la
s juga, a d o b ro zn ate k a k a v su
p a k a o tam o n apra vili. S njim su
još Siouxi.
- A čejen ska strijela što je
n a d jen a k a d a su napadn u ta
on a p e to ric a ? — u pita Fletcher.
— Siou xi su v r lo lukavi.
D an im je sada b rže prola zio.
Svi su bili napeti, a ok o p o d n e­
v a in d ijan ski izvid ja č d o ja h a do
kapetana.
- Iz g le d a d a su se ov d je o d ­
m arali.
- Jesi li n a ša o tra g o v e k o ta ­
ča.
— Jesam. V u ku nešto teško.
V id e se tra g o v i m n o g o kotača.
K a sn o p o p o d n e vo jn ik koji je
ja h ao kao p reth o d n ica u g le d a
strvin a re i poju ri d o m jesta nad
kojim su kružili. Č u d io se kako
to ind ijanski izvid ja či nisu v e ć
b ili opazili.
N a š a o je tijelo z a ro b lje n e ž e ­
n e koju je b io u bio ratn ik Jure­
ć e g Jelena. Jed an izvid ja č reče
d a je u bijen a ion a k o b ila na
smrti, p osve iscrp ljen a gladju.
X IV
M u lb erry, E vin ru d e i Jim son
p o n o vo krenu še u g ra d je r im
je u tvrd ja vi b ilo dosadno. C o­
hen ih je b io k a zn io k a d a su se
vra tili iz p r v o g posjeta gradu, a
osim njih i D ob bsa i M alon ea.
V o jn ic i koji su ih p ro m a tra li n i­
su iz d rža li a d a se ne naru gaju
M u lb e rry ju koji je plakao. K a z ­
n a se sastojala u tom e što su
m o ra li satim a stajati isp ru že­
nih n ogu oslanjaju ći se sam o
n a ruke i če lo m u pirati u ve lik i
kam en.
LASO 464
K in ca id je bio u svom uredu
k a d a je z a z v o n io teleg ra f. P isar
B rad sh aw m u u b rzo d on ese d e ­
šifrira n u poruku, p a K in ca id
p o zo v e C oh en a i pren ese mu
sadržaj: napadn u t je vo d iz
tv rd ja v e Fetterm an.
- Znate li d a su E vinru de i
d ru g a d v o jica p u to va li s p ra t­
n jom to g a n e sretn o g topa? —
re č e Cohen.
- Znam . H tio b ih s n jim a o
tom e p o ra zgo va ra ti. N ije m i ja ­
sno k ako su se usu dili otići š to­
p o m ne d o ček avši od re d što ih
je treb a o p ra titi d o tvrdjave.
— N e zn a m o ni kako je Jureći
Jelen d o zn a o d a će vla k o m stići
top.
— M o žd a p o sve slučajno, tko
zn a? H tio bih zn ati kako su
m om ci iz d rža li tvoj »p les Sun­
ca«. »P les Su nca« b io je in d ijan ­
ski n a ziv za p oseb an način p r o ­
v je ra v a n ja izd ržljiv o sti ratnika.
— Im a li su sam o m a le g la v o ­
b o lje - reče Cohen.
— D a li sada vo jn ici pokazuju
m a lo viš e p o štova n ja p re m a
M u lb erry ju ?
— N i g ovo ra . Izd rža o je, ne
m o že se reć i d a nije, a li m om ci
su g a v id je li k a k o cm izd ri i to
g a n ije proslavilo. Još se r a z li­
kuje od ostalih. N etk o m u je
o sta vio lutku n a krevetu.
- Ljudi su različiti, n a red n i­
ce.
- Im ate pravo. Ipak, m i nije
jasno g d je su n ašli lutku.
K in ca id je n ek o v rije m e šutio,
a on d a reče:
- N a red n ice, sm atrate li d a
su In dija n ci p ra vi m uškarci?
— Svakako. A k o ništa drugo,
a on o su p ra v i m uškarci.
- A zn ate li, naredn ice, d a
m edju S iou xim a im a m u škara­
ca koji se o b la če k a o žen e i ra ­
d e sve žen ske poslove, a često
35
su štovani kao v e lik i vra če vi?
- N e m islite valjda, ozbiljno,
g osp od in e — začu d i se Cohen.
- T i se ljudi zovu w inkte i
Siou xi ih sm atraju s v e tim a N ji­
h ovi n a jh rab riji ratnici spavaju
s tim w in k tim a
- N evjerojatn o!!!
- N a jza n im ljiv ije je to što In­
d ijan ci tak ve m uškarce ne sm a­
traju izro d im a kao bijelci.
- K a k o to?
- V e ć in a Siou xa rad i on o o
čem u su u m lad osti maštali.
O n i još kao d jeca čekaju san
koji će im reć i što će rad iti u
životu i to g a se drže. Dakle, tim
w in k tim a je u snu rečen o d a se
m oraju vla d a ti kao žene, a
Siou xi vjeru ju snovim a.
C oh en se sm rkne:
- Ž elite li kazati d a bi taj
M u lb e rry m o g a o biti winkte, d a
bi m o g a o im ati nekakvu n a d ­
n aravn u m oć i d a bih n ajh ra­
b rijim vo jn icim a k a k a v je na
p rim je r M a lo n e treb a o narediti
d a vo d e lju bav s njim ?
K in ca id se g ro h o to m smijao.
- A k o ste to m islili, on d a to
recite M a lo n e u — završi Cohen,
o d e do o rm a rić a i izva d i bocu.
XV
K in ca id je našao M u lb erry ja
i Jim son a n a izla zu iz D rovers
Resta.
- G dje je E vinrude? - upita
on.
- O stao je u D ro v e r’su, g o ­
spodin e — reče Jimson. — R a z ­
g o v a r a s nekim kicošem . M u l­
b e rry traži neku djevojku koju
je u pozn ao p rošli put, a ja tra ­
žim b ilo koju. G la vn o da hoda.
M u lb e rry tra ži curu? C oh en
bi puknuo od sm ijeh a d a to ču­
je.
36
— H tio bih s v a m a ra z g o v a ­
ra ti - reče Kincaid.
U šli su u neku m alu i m račnu
gostionicu.
— Ž elio bih d a m i nešto više
kažete o m om cim a s k ojim a ste
putovali. O on im a koji su pra tili
top.
M u lb e rry i Jim son se zgleda-
ju, a o n d a M u lb e rry isp riča sve
osim ep izo d e s k ra va m a i kau-
bojim a.
— N ije m i jasno zašto su otišli
n e čekaju ći od red koji ih je tre ­
b a o pratiti - reče K in ca id kad
je M u lb e rry završio.
Jim son se sledio kad je čuo
M u lb e rry je v o d go vo r:
- T o je zato što sm o u bili
čovjeka, odnosno, b o lje rečeno,
d v a čovjeka.
- G ospodine, on je lud! -
vik n e zgra n u ti Jimson.
K in caidu je od m a h sve posta­
lo jasno:
— Prokletstvo! Z acijelo ste
p u ca li iz topa i...
Jim son i M u lb e rry su na k ra ­
ju prep iru ći se sve ispričali.
K in ca id nije m o g a o doći sebi od
čuda. Jim sona bi vjerojatn o
ob jesili d a se za to dozna. A li svi
iz pratn je su m rtvi. G la vom su
p la tili grešku. D a se i p okren e
istraga, d o zn a lo bi se sam o to
d a su vojn ici koji su pra tili top
u bili kauboje i tu bi se stalo. V i­
še n ik om e ne bi p ostavljali pita­
nja.
M u lb e rry je nastavio pričati
što se d o g o d ilo u Cheyenneu.
K in ca id a je zan im a o čovjek koji
im se bio pon u d io kao vodić.
- Sjećate li se n je go va im e­
na?
M u lb e rry je sve pam tio i za ­
pisivao, pa i tO:
- C reed Scarborough.
K in ca id od m ah p om isli da bi
n epozn ati m o g a o biti m ješanac
LASO 404
 i odlu či se p o d rob n ije raspitati
o tom čovjeku.
* * *
E vinrude je op et m alo više
popio. R a z g o v a ra o je sa svojim
n ovim p rija teljem B enom Cro-
w leyjem .
C ro w le y nije m n o g o pio. Bio
je isuviše zau zet slušajući Evin-
rudea. Ž elio je iz n jega izvu ći
sve o ubojstvu i p ri tom se osje­
ćao p riličn o bijedno. Slušajući
to g čovjek a i užasne stvari koje
je proživio, p om isli kako bi i on
vjerojatn o u bio da je b io na
E vin ru d eovu mjestu. A li nije.
Pred sta vlja o je zak on i zn ao je
što m u je činiti. Zato se i osjećao
tako bijednim . M o ra t će napisa­
ti izvještaj o svem u što je d o­
znao. K a d a je E vinrude završio,
on m u reče d a još m o ra obaviti
neki posao. V ojn ik je bio ra z o ­
čaran.
— N isi ti sve isp ričao — reče.
— A zašto m a lo ne p ora zgo-
va raš s o n o m dvojico m ? — reče
Ben pokazu ju ći re v o lv e ra š e k o­
ji su tak od jer b ili u gostionici.
— N e bi m e razu m jeli, a ti m e
razum iješ. Idem u zahod.
C ro w le y je d u go čekao d a se
E vinrude vra ti i sve se više z a ­
brinjavao.
O sjeti kako g a d vojica revol-
ve ra š a p rom atraju i p o gled a
p re m a njima.
— Zašto m e tako gledaš, kico-
šu? R e vo lv era š g a je očito iz a z i­
vao. Z a to v rije m e d ru g i m u se
v e ć stvorio iza ledja.
U prostoriji je z a v la d a la tiši­
na.
— Hej, W h ite y - začuje se
h ra p a vi glas. — D ržiš li još onu
pucaljku ispod šanka? Pokaži
je!
C ro w le y nije skidao p o g le d s
revolveraša. I jed an i d ru g i su
LASO 464
m u se u činili p o zn a tim a čim ih
je u gledao. Poku šavao se sjetiti
o d a k le ih zna.
— V id iš li onu ru gob u od č o v­
jeka, W h ite y ? — p o n o vo se čuo
h ra p a vi glas. — P a zi na n jega!
Poku ša li pucati m om prijatelju
u ledja, isp ali m u m etak ravn o
u gla vu !
E vinru de p o la k o prid je on om
koji je stajao uz šank. R e v o lv e ­
raš više nije b io tako sam o­
p ou zd a n kao m aloprije. E vinru ­
de se o k ren e i g lu p a v o nasm ije
C row leyju , a on d a zam a h n e i
strašnim u d a rcem o b o ri r e v o l­
veraša.
— P o gled a j m e — reče. - Po­
vra ć a o sam i sav sam se u pr­
ljao. M o ra m se vra titi u tvrdja-
vu.
T a d a izidje.
C ro w le y još jed n om p o g le d a
d ru g o g a r e v o lv e ra š a koji je
zbu n jen o g le d a o u svoje čizm e,
a on d a i on p o la k o izidje.
O g le d a se. Evinrudeu ni tra ­
ga. N etk o tko je m a lo više pop io
nije tako brz, p o m isli zbunjeno.
* * *
M u lb e rry je je d v a našao Pa-
m elu. B ila je napu stila svoju so­
bu u D ro v e r’su, p a ju je zatek ao
u polu p ra zn oj gostionici.
— T a g d je si, Ede? M o ra m o
m n o g o to g a uraditi. H va la ti za
n ovac koji si ostavio. N isi tre­
bao. ..
— J a ... Zašto si napustila
D rovers?
— Znaš li tko ovd je za la zi?
Rudari. Puni su lo v e i već sam
z a ra d ila za put u San Francis­
co, a i još ću. H ajdem o, im am o
m n o g o posla.
Sat kasnije M u lb e rry je leža o
u krevetu i sm iješio se. Bio je
sretan.
37
 — Pam, m oram te nešto za ­
m oliti. M o lim te, reci d a ćeš m i
pom oći.
* * *
M att udje u gostion icu g la ­
dan kao vuk.
K a d a je sjeo, o p a zio je neku
djevojk u koja g a je gled ala. Bila
je to Pam. M att nije n osio uni­
fo rm u zato što ju je m ora o dati
n a pranje. Pob lju va o g a je p ija ­
nac u salunu, a u pra on ici su
m u p o za jm ili nekakvu p o h ab a ­
nu odjeću.
Pam p o m isli kako je taj m o ­
m ak koji jed e tako h a lap ljivo
v r lo zgodan.
K a d a je pojeo, M att ustane i
prid je d jevojci za v o d ljiv o se
smiješeći.
— M att Kincaid, gospodjice.
V aš sam sluga.
— Oh, m om ci sa za p a d a z a i­
sta ne gu b e vrijem e.
»O p rosti mi, Ede M u lberry. Ja
z a c ijelo nisam d jevojk a o ka­
kvoj si sanjao, a o va k o z g o d n o g
m om k a ne vid ja se svaki dan«,
p o m isli P a m ela i p oved e Kin-
ca id a u za stepenice.
K asn ije u krevetu M att joj r e ­
če d a bi i sutra n a ve čer m og a o
doći, a li on a odbije. P o lak o je
ustao, nenaviknu t na odbijanje
u tak vim slučajevim a. Pam g a
je p o čela ispitivati o vojnicim a,
d ezerterim a, vo jn om sudu. Bilo
m u je m alo čudno zašto g a sve
to pita. N ije m o g la znati d a je
vojnik.
XVI
K a p eta n C on w ay je u brzo
naišao na napadn u ta Fish erova
kola. Ljudi su b ili prestra vljen i
vid jevši ubijenu trudnicu i d ije­
te, a poru čn ik F letch er se sa­
svim zbu ni i za d rh ta od jeze.
38
K ap eta n p o ž a li što nije p o veo
Pricea, a li sada je b ilo kasno.
T r a g o v i su b ili svježi. Indijanci
ne m ogu biti daleko.
D va sata kasnije naišli su na
još jednu ubijenu ženu.
* * *
M att K in ca id je tra žio W in d y-
ja. N a sreću, nije bio u in d ijan ­
skom selu n e go u tvrdjavi.
— M is lio sam d a ćeš m e tre ­
bati, Matte. Suviše je tiho. N a ­
red n ik C oh en m i je kazao da bi
m e m o g a o trebati.
— Oh, svem ogu ći C ohen! Što
b ism o b ez n jega ? H tio bih te sa­
m o nešto pitati. Jesi Ii ikad čuo
za m ješanca z v a n o g C reed
S carb orou gh ?
— N ije m ješanac — reče W in ­
d y i ušuti. Z a cijelo je zn ao nešto
više o tom čovjeku.
— Što znaš o njem u? — M att
je b io uporan. — Č ini se d a je
b io v o d ič onoj p eto rici s topom
p rije n e g o ih je n ap a o Jureći Je­
len. M o žd a ih je o d v e o ravn o u
n je g o v e šake.
— R azm islit ću o tom e — reče
W in d y i ode.
M att se obrati Cohenu:
— G dje je Price, n a redn ice?
R ijetko g a vidjam .
— Ja sam g a n ekolik o puta
v id io s F letch erovom žen om -
reč e C ohen gled a ju ći u stol.
N etk o poku ca i udje M u lb e r­
ry. Z a m o lio je M a tta za r a z g o ­
vor, p a napuste C oh en ov u red i
udju u sobu za p ovjed n ik a koje­
g a je u odsutnosti zam jen jiva o
K in ca id kao n je g o v adjutant i
poručnik.
— Zašto si m e tražio?
— D o n ek olik o da n a doći će
m i žena, g o s p o d in e ...
— Što?!
— Supruga, gospodin e. Stići
će do n ekolik o dana. M o ra m se
LASO 464
preseliti u stan što je od redjen
za ožen jen e vojnike, gospodine.
U sobu u padne n aredn ik C o­
hen:
— Ti nisi oženjen. U tvom d o­
sjeu ne piše tako!
— Da, g o s p o d in e ... Ne, m i­
slim da, narednice. Htio sam
kazati kako to nije b ila m oja že­
lja i zato nikom e nisam spom i­
njao. .. A li jes a m ... Pron ašla
me. T e le g r a fir a la mi da dolazi.
— N ism o prim ili nikakvu te­
leg ra fsk u poruku.
— Ja sam prvi javio svojim a
d a znaju g d je sam. T e le g r a fir a o
sam iz grada. Č ek ao sam njihov
od govor, a dobio njen.
N ije ni p itala sm ije li doći.
M att K in caid je napeto slu­
šao. Č ek ao je d a M u lb erry p o ­
griješi.
— Im aš li dokaza, vojnice?
M u lb erry izvu če vjerod ostoj­
nu ispravu, ali M att se prisjeti
d a u grad u postoji čovjek koji
izvrsn o k rivotvori sve što treba.
Č in ilo se d a C ohen nikad ne­
će prestati p rou čavati pap ir ko­
ji mu je p ru žio M u lberry:
— U redu, vojn ice - napokon
p ro g o v o ri: — Dakle, ožen jen si.
N e znam kako ćeš u zd ržavati
ženu. a li...
— N a red n ice — prekin e g a
M att - ovaj se čovjek m eni
obratio!
— Oh, da. Oprosti, gospodine.
— Sada je svejedno. Dajte mu
upute!
U činio je to, a kada je M u l­
b erry otišao, ob rati se Mattu:
— Znate li da je fa lsifik a t iz­
vanredan. O vaj m om ak u g r a ­
du to sve b olje radi. Bilo bi mi
ža o da taj M u lb e rry dezertira.
M islim da bih od n je ga m ogao
n apraviti d o b ro g vo jn ika iako
još ne zn a ni pucati.
— Zna pucati.
LASO 4(54
— N aravn o, zn a pucati, ali ne
i gadjati.
— N aredn ice, on m ože p o g o ­
diti što g od želite — K in caid je
po lak o iz g o v a ra o svaku riječ.
C oh en je o zb iljn o shvatio
M a ttove riječi:
— M o že ? Dakle, prevarant,
z a r ne? Znate li d a g a M a g g ie
voli, a vid jela g a je sam o jed­
nom.
— Je li zn a la da je oženjen?
_* * *
P o la sata kasnije Ben Cohen
je bio sa svojom žen om M aggie.
P rem d a je on bio Židov, a ona
Irkinja, bili su kao stvoreni jed ­
no za drugo, ob oje krupni i n e z­
grapni.
— Znaš li da onaj novi m o­
mak, M u lberry, d o vod i ženu?
— On nije ožen jen — ustvrdi
M a ggie.
— T a k o sam i ja mislio.
— Ja ti kažem , Benjam ine, da
on nije oženjen.
— A k o ti tako kažeš, onda je
to tako, a li d o la zi netko tko će
se predstaviti kao n je go va su­
p ru g a i . ..
XVII
Jureći je Jelen vo d io svoje
ratnike uz kratku a li v rlo strmu
kosinu B o zem a n o vo g puta. Iza
te u zvisine p ru ža la se M ontana,
a li ih nije n im a lo zanim alo. T a ­
ko su je n a zva li bijeli ljudi,
osvajači koje m oraju otjerati.
V o d ja se osvrne. V ojnički su
se konji jed va uspinjali, a on je
oček ivao da će baš oni biti u ve­
like jači i izd ržljiviji od njihovih
konja. N ije m o g a o to sebi obja­
sniti.
Uto su k o la stigla na vrh i Ju­
reći Jelen n aredi od redu da sta­
ne. N a d a o se da će u brzo naići
na nekakvu m alu jedinicu i od
3»
nje oteti svježe vo jn ičk e konje.
N a re d i odm or, a li u p ravo u tom
trenu začuje u daljeni povik.
P re m a n jim a je jah ao C rven i
V u k koji je to g da n a jahao
u n aok olo i izviđao.
— Prib liža va ju nam se vo jn i­
ci!
— K o lik o ih je?
C rven i Vuk mu p ok a že prsti­
ma.
Jureći Jelen je d o b ro p o zn a ­
v a o vo jn a p ra v ila i raspored.
D va vod a ! T o nije m o g la biti
u običajen a pa tro la! Dakle, p o ­
tjera. .. N asm iješi se. Pred njim
je v e lik a b itk a ... i v e lik a p o b je­
da.
— Im aju li izvid n ik e?
— N isa m ih v id io — reče C r­
v e n i Vuk.
Znači, bijeli ljudi su n e o p rez­
ni, a to će skupo platiti. Jedan
je od re d za c ijelo n a čelu, a d ru ­
g a d v a na krilim a. Zasjedu će
biti teško postaviti i m orat će se
d rža ti n a okupu.
Jureći Jelen p o g le d a naokolo.
S taza se p re m a sjeveru n a g lo
su ža va la i sk riva lo ju je g rm lje
i drveće. U zvisin a na kojoj je
stajao b ila je p rilič n o istaknuta,
a li se izn ad nje tlo strm o uspi-
njalo.
— K a d a bi treb a li stići o v a ­
m o? - za p ita on.
— Z a p o la sata po njihovu
vrem en u - o d g o v o ri C rven i
Vuk.
* * *
D a lek o ispred kapetan a ja­
hao je red o v M a n g ro v e kao
prethodnica. N a d a o se da je
n egd je ispred n jega koji izvi-
djač, jer u p ro tiv n o m ... O d te
p om isli d iz a la m u se kosa na
glavi. Bio bi p rvi k o jeg bi p o g o ­
dio m etak ili strijela. V e ć dru gi
dan za red o m jaše kao preth od­
40
n ica i to sam o zato što je tako
htio poru čn ik Fletcher.
M a n g ro v e p o g le d a tlo i op azi
svježi konjski izm et. O k ren e se
i vikne. Fletch er je čuo povik, a li
ništa nije poduzeo. Izm et je iz­
met. Svi znaju d a su n egd je
p red n jim a ti p rok leti Indijanci
s topom . Stalno je g o v o rio kape­
tanu d a bi tre b a li čekati pojača ­
nje, a li g a on nije slušao.
Fletcheru to nije m n o g o sm e­
talo. Ion a k o će u skoro otići iz te
p ro k lete vojske.
M a n g ro v e je o p a zio kako se
staza ispred n je ga su žava i n a­
g lo uspinje. Pitao se gd je bi taj
izvid ja č m o g a o biti.
Z a to v rije m e jed an je izvidjač
ja h ao uz kapetana, a d ru g i se,
a d a to nitko nije znao, sk rivao
z b o g to g a je r m u je naškodila
zeče vin a koju je jeo dan prije.
M a n g r o v e je stajao kao uko­
pan, pa je rastresen i Fletch er
g o to v o n a letio n a njega.
— Zašto si stao, M a n g ro ve ?
— Ispred nas je brijeg, g o sp o ­
dine.
— V idim , pa što?
— N ije pretražen.
— O tku da to znaš? V id iš li da
izvid ja ča n em a n a vidiku. Znači
d a pretra žu je teren.
— M o žd a im ate pravo, g o sp o ­
dine.
— O n d a prod u ži!
M a n g ro v e g a je poslušao
p re m d a nije b io oduševljen.
P a žljivo je p ro m a tra o ok oln e li­
tice kad isp red sebe m edju dr-
v e će m op azi kako se nešto m i­
če. Ć u lo se stenjanje. N a š a o je
ženu, m ršavu i blijedu. B ila je
na sam rti, skalpirana.
K a d a je čuo što se d ogodilo,
kapetan upita izvid ja ča koji je
jah ao uz n je ga gd je mu je d ru g
na što upitani požu ri naprijed
LASO 464
d o b ro znaju ći o d g o v o r na to p i­
tanje.
P a žljivo je uspuzao d o ruba
stijene i p o g le d a o prijeko. V id io
je kako se na tom m jestu staza
su žava i sk riva od p o g le d a
ok ru žen a d rv eće m i grm ljem .
Z n ao je i zašto je ž en a o s ta vlje­
ne uz put. O sjeća o je nečiju p ri­
sutnost iako n ik o g a nije vidio.
N a p e o je oči i uši, a li ništa.
M a h n e vo jn icim a iza sebe daju­
ći im tako na zn an je d a je put
slobodan. O n i p o la k o krenu, a
izvid ja č se p o n o vo o k ren e p re ­
m a sjeveru. Z n a o je da ne sm ije
pogriješiti. K a d a se op et o s vr­
nuo, u g le d a ka p eta n a kako stoji
i ček a prom a tra ju ći ok olicu i
ra zg o v a ra ju ć i nešto s po ru čn i­
kom Sm ileyjem . T a d a izvid ja č
vid je i s v o g a druga, p a m u dade
znak. O vaj se p o la k o p o čeo us-
pinjati k a d a g a zau stavi p o ru č­
nik Fletcher:
— O stani ovdje! M o žd a ćeš
m i trebati.
Poru čn ik je bio posve zbu ­
njen. U vijek k a d a je tre b a lo biti
priseban, nije zn ao što čini. V i­
d io je ubijenu ženu, p a se sjetio
svoje su pru ge u tvrdjavi. Z a r bi
se to i njoj m o g lo d o go d iti?
N a re d n ik C hubb je čuo ra z ­
g o v o r i u očio p oru čn ik ovu zbu ­
njenost. Shvati d a je F letchera
u h va tila p an ik a
— K ren i! - za p o vje d i izvidja-
ču i ostalim a.
P rem d a je potčin jen i p reu zeo
k om an d u bez ovlaštenja, Flet­
c h er se sam o zbu n jen o n asm i­
ješio:
— Z a r su pred n a m a In d ija n ­
ci, n a red n ice? G dje bi m o g li b i­
ti?
— N e zn am točno, gospodin e.
Tu negdje, p red n a m a - o d v ra ­
ti Chubb.
— P red n am a? - p o n ovi Flet-
I.ASO 464
ch er i ok ren e se p re m a stijen a­
ma. U tom trenu g a p o go d i m e ­
tak i n a m jestu usmrti.
Pu cn jevi su d o la z ili s ruba
b r ije g a Jureći J elen je sa svo­
jim lju dim a bio od jah a o p o la k i­
lo m etra n aprijed i potrbu ške le ­
g a o uz rub stijene. V ojn ici ispod
n je g a p o ku šavali su se skriti iza
rijetk o g grm lja, a on d a što je b;
lo pouzdanije, ispod tijela p o g i­
nu lih dru gova.
— Zaboga, gosp odin e, m ora
m o pod u zeti nešto! — vikne
Sm iley.
— A što? — o d vra ti m u k a p e ­
tan jed n akim tonom . - Prijeći
u napad? K o lik o bi ih m o g lo b i­
ti g o re ?
— Dvadesetak.
— T a k o sam i raču n ao - o d ­
vra ti kapetan. — Sm iley, ti ćeš
sa svojim o d re d o m ob ići stijenu
zdesna. Pazi d a te ne opaze. Us-
pu žite i zau zm ite stijenu.
Ipak je k apetan zn a o d a b a n ­
d a J u rećeg Jelen a nije m ala. S
desne stran e p a d in a nije bila
tako strma, a Ju reći Jelen je d o ­
k a za o d a je izva n red a n tak tičar
i m o ra o je to predvid jeti.
C o n w a y tad a n a red i d ru g o m
o d red u p re d vo d jen o m n a red n i­
k om B reck en rid g e o m d a k ren e
n a p rijed i zap u ca p re m a vrhu
stijene, a osob n o p re u zm e treći
o d re d i k ren e nalijevo, p re m a
zapadu. Ju rili su što su brže
m ogli. U b rzo su d o šli d o p o d n o ­
ž ja brda, a on d a k apetan začuje
u d aljen u pu cn javu — S m iley i
njegovi. K a p e ta n o v se od red
p o čn e p o la k o uspinjati.
* * *
O sm i M jesec z a p o v ije d a o je
lju d im a na rubu stijene i vid io
kako je kapetan ra zd v o jio ljude
ali g a n ep rek id n a v a tra vojnika
o d o zd o priječi d a b o lje ra zgle-
41
d a okolicu. Jureći Jelen je u p ra ­
v o sila zio niz padin u u susret
vojnicim a. O sim M jesec je osje­
tio opasnost, ali ništa nije m o ­
g a o poduzeti. Ipak je vje ro v a o u
čarobn u m oć s v o g vo d je.
Jureći Jelen je n aletio na
S m ileyja i n je g o v odred.
N asta la je strah ovita pucnja­
va. V ojn ici su lako o b a ra li ne­
p rija telje s konja, a li Indijanci
nisu bili ništa m an je opasni ra ­
njeni i na tlu n e g o na konju. I
ranjeni, m o g li su povu ći vo jn i­
ka s konja i zad ati mu sm rton o­
sni udarac.
N a kraju, sam o su četiri v o j­
nika ostala na nogam a, a li me-
dju n jim a nije bio Sm iley. Z ad o­
b io je tri ran e dok se b o rio s
d vojico m ratnika. Iako teško ra ­
njen, uspio je ubiti Indijanca
koji se u p ra vo n a gin jao nad
njega, a on d a je pao. Sada je bio
na samrti.
Jureći Jelen je izgu b io pušku,
a li je p reživio. T ren u tak zasta­
ne, a on d a p ožu ri p re m a rubu
litice. T a m o će biti potrebniji.
N ije g a toliko p o g o d io gubitak
vlastitih ljudi k o lik o g a je izn e­
n a d ila h rabrost k o jom su se b o ­
r ili vojn ici u p la vim u n ifo rm a ­
ma, a p o g o to v o n jih ov o fic ir k o­
ji se tukao kao dem on.
Začu o je pucanj iza sebe. C r­
ve n i V u k k rik n e i padne. Jureći
Jelen se nastavi penjati.
* * *
K a p eta n C o n w a y je stigao na
vrh greben a. P o g le d a k roz d r­
v e će p rek o čistine. N a d ru gom
rubu le ž a li su In dijan ci i pu cali
u vo jn ik e ispod sebe. O d
g rm lja v in e pu šaka nisu ču li k a ­
p eta n a i n je g o v od re d kako im
p rila ze s le d ja ...
V ojn ici su pu cali u sve što se
m icalo. K a p eta n je ostao na k o­
42
nju p rom atraju ći blistavu p o ­
bjedu. Iz razm išlja n ja g a trgn e
pucanj odozdo. O k ren e se.
B rzo mu je p rila zio Indijanac
na konju. Jureći Jelen!
C on w ay je u brzan o disao.
N je g o v i su m om ci bili na dru ­
g o m rubu stijene i nisu mu m o ­
g li pom oći. Izvu če revolver, a u
istom se trenu u Indijančevoj
ruci p o javi vinčesterka. N i je­
dan ni dru gi nisu odm ah o p a li­
li. K a o da su ček a li da se p rib li­
že.
K a p eta n je stajao kao op či­
njen, a on d a se krajnjim n a p o­
rom vo lje p rib ra o i polak o p o­
vu k a o obarač. R e v o lv e r je o p a ­
lio a li prekasno! I Jureći Jelen
je pritisn u o ob arač!
Ć u la se e k s p lo zija ...
Indijancu ispadne puška iz
ruku, a on se sruši s konja. V iše
se nije maknuo.
K ap eta n se okrene. Iza n jega
je stajao n aredn ik Chubb. Bio je
b ez konja, a u ruci mu je bio
rovo lver.
— T o je bio Jureći Jelen - re ­
če kapetan kao d a još ne vjeru ­
je vlastitim očim a.
— I ja tako m islim - složi se
C hubb - ali u spjeli ste g a svla ­
dati.
— Chubbe, o čem u g o vo riš ?
Ja sam se jed n osta vn o bio uko­
čio, a ti si m i spasio život.
— O prostite, kapetan e — sm i­
ješio se Chubb - a li vid io sam
što se d ogodilo. - Polak o se
osvrn e i doda: - 1 nitko dru gi
n ije bio svjedok.
— Z a o v o si zaslu žio m edalju.
— K a k o stvari idu u ovoj a r­
miji, p rije ću u m irovin u n ego
do m ed a lje - Chubb se nije
p restao sm iješiti. - A li ne bih
im a ništa p rotiv tri slob od n a
dana.
LASO 464
 — N ared n ice, treb a li biste
znati da u vojsci n am a zabuša-
va n ja — oštro o d g o v o ri kape­
tan.
Chubb se uozbilji.
— Ipak ćem o vid jeti što se
m o že učiniti — reče kapetan i
ok ren e konja.
* * *
T o p a n ig d je nije bilo. U osta­
lom, d a su g a Indijanci im ali,
pu cali bi iz njega.
U k o lim a su našli m n o g o n o­
vih pušaka i četiri iscrpljen e ž e ­
ne. D vije starije b ile su nijem e
od užasa što su g a p roživjele.
C la ra nije prestaja la plakati, a
Josie je o d b ija la obući haljinu.
B ila je posve gola, ali to joj nije
sm etalo.
XVIII
R ano ujutro u tvrđavu su uja-
h a la četiri lo v ca na bizone. N e ­
k oliko m inuta kasnije prišli su
im p oru čn ici K in ca id i Price, te
n aredn ik Cohen.
— C ijelu sm o noć ja h ali da
što prije d o đ em o ovam o, p o ru č­
nice. — reče jedan lovac. —
O p a zili sm o čudne tragove, pa
sm o se m alo uplašili.
— K a k v e tra g o ve ? — upita
Matt.
— M islim da su Cejeni. M n o ­
g o ih je i idu p re m a zapadu. N i­
sm o zn ali što se događa, pa
sm o došli ovam o.
— Jeste li sigu rni da su to bili
C ejen i?
— Pozn a jem tragove. K onji
nisu bili potkovani, a postoji još
n e što ...
— K a d a ste otk rili tra g o ve ?
— N ije m n o g o prošlo.
M attu je b ilo ču dn o zašto su
C ejen i k ren u li p re m a zapadu.
Prišli su im Jimson, M u lb erry
i M alone.
LASO 464
— M o že te li m i pokazati tu
pušku? - za m o li M u lb e rry jed ­
n o g lovca. - Z a d ivlje n o je p r o ­
m atrao velik u pušku za lo v na
bizone, m n o g o veću od onih k o ­
je su im a li vojnici.
— A što će ti? V e ć a je i teža
od tebe.
— H tio bih je iskušati - reče
M u lberry.
— Pa, d o b ro — reče lovac
sm iješeći se - a li m orat ćeš ku­
piti municiju.
* * *
M att je bio u uredu k ada je
čuo povik:
— K o la na vidjku ! N a d a o se
d a to nisu k o la s pogin ulim a.
Iz k o la je iza šla P a m ela B ur­
ke, a k a d a u g le d a K in ca id a i
C oh en a p o zd ra v i ih sm iješeći
se:
— Zdravo. Ja sam gosp ođ a
M u lberry.
Ben C oh en je b io začuđen, ali
ni izd a lek a o n o lik o k oliko K in ­
caid.
— N a d a m se d a m e m už o č e­
kuje — P a m ela tek tada op azi
M a tta i ra z ro g a č i iči od z a p re ­
paštenja.
— P am ela! — čuo se povik.
P re m a n jim a je sav sretan trčao
M u lberry.
M att se n a g lo o k ren e i u đe u
u red d e žu rn o g oficira. Izn en a ­
đen tako n a g lim odlaskom , C o ­
hen se nakašlja d a p rik rije zbu ­
njenost i z a ž e li P a m eli d o b ro ­
došlicu, a on d a p ožu ri u ured.
T a m o je M att sjedio za stolom
i lo m io olovke.
C oh en je ra z g o v a ra o sam sa
sobom :
— Lijep a djevojka. G dje li ju
je sam o našao? M o žd a m u je
p o m o g a o otac? Hej, Matt, nisi li
k a zao d a su n je g o vi b oga ti?
M o žd a su je ku pili i posla li o v a ­
mo. Matt, z a r se loše osjećaš?
43
 K r c ... K r c ...
- P o lom it ćeš sve olovk e!
- B radshaw ! Sakrij olovk e!
M a tt p o g le d a C ohena. N a li­
cu m u se čitao očaj. K a k o je
M u lb e rry m o g a o učiniti takvu
glu p ost? Sada će m u se još više
rugati.
M u lb e rry je išao p ogn u te g la ­
v e p rek o čistine. U za lu d se bio
p o n a d a o d a će m u n aredn ik
dati slobod an dan i osloboditi
g a straže. V e ć je g o to vo i sam
p o v je ro v a o d a je oženjen, a
osim toga, ž e lio je iskušati lov-
čevu pušku.
K a d a su stražari, a s n jim a i
z lo v o ljn i »m u ž«, izišli iz tvrđave,
o p aziše d a je jed an konj izgu b io
potkovu. M u lb e rry se ponudi
d a će otići u tvrđ a vu p o novu.
K a d a je o b a v io što je trebao, od ­
šulja se d o vra ta s v o g stana i
b e z ku canja uđe. Bio je z a p re ­
pašten: u jed n om je kutu sobe
stajala p o lu g o la Pam, a u dru ­
g o m M att K in caid!
* * *
M att K in ca id je p riček a o da
M u lb e rry od e iz tvrđ a ve s osta­
lim stražarim a, a on d a poku ca
n a vra ta je d n o g a od stan ova
g d je su ž iv je li o fic iri i ožen jen i
vojnici.
- K o p ile - rek la mu je P a ­
m ela čim je o tv o rila vrata.
- S m iri se. - O n stavi prst
n a usta. - O bjasnit ću ti kakvu
si g rešk u napravila.
- Z a r sam ja p o griješila ?
- Ti si n a v e la M u lb e rry ja da
ov o učini, a li n eće ti uspjeti. On
je m o žd a d o b a r m am ac, a li je
isuviše pošten.
- N isam g a preva rila . Sve je
o n sm islio. T voji vojnici, m u­
škarčine, u čin ili su mu živo t n e­
podnošljivim . Ja n a o vom neću
ništa zaraditi. U m jesto u San
44
Francisco, m o ra la sam otići u
Laram ie, p oza jm iti kola, platiti
vožn ju d o v a š e g zapovjedništva,
a on d a pu tovati ovam o. A to ra ­
d im sam o zato što je Ed stvarno
d iva n m om ak i — d o d a tišim
glasom : — zato što m e podsjeća
na p o k o jn o g brata.
— A m en e n a dobru lovinu!
— Bit će n a jb olje d a p resta­
neš zab ad ati nos tam o gd je m u
.nije mjesto, M a tt K in ca id e -
reče M a g g ie C oh en izišavši iz
susjedne prostorije. — Iziđ i
odavde.
— A što ti rad iš ovd je? - v ik ­
ne Matt.
— P o m a žem g o sp o đ i M u lb e r­
r y raspakirati stvari.
— Z a r si z n a la za prijeva ru ?
— N itk o m i nije rek ao i tek
sam sada doznala, a li sam i bez
to g a z n a la da M u lb e rry nije
oženjen. Ja p o zn a jem ožen jen e
m uškarce, Matty.
Pa m se nasm iješi. O d e u d ru ­
g i kut sobe i počn e se svlačiti.
M a g g ie ju je prom atrala, a on ­
d a s v m e p o g le d na Matta.
— Ja je nisam m o lio da se ra-
zod jen e - reče. - M o žd a je to
jed in o što zn a raditi. - O n d o­
hvati kom a d od jeće što g a je
M a g g ie b a cila n a n jega i sjedne
na rub stola: - Još nisam z a v r­
šio. H tio bih znati k oliko te još
vo jn ik a upoznalo.
— N itk o više — izlan e Pam.
- D ru žila sam se sam o s ru da­
rim a. O n i im aju n ovca za r a z li­
ku od vas. Im ate tako bijedn e
plaće! N a d a m se da va m ne
sm eta što sam se svukla. U ovoj
je tvrđ a vi nesnosno vruće.
— Ja m ora m završiti p o sp re­
m an je - reče M a g g ie — a us­
k o ro bi m o g la doći i ka p eta n o­
v a žena, p a će biti n ajbolje da
odeš odavde, Matt.
LASO 464
 - Jesi li sigu rn a d a te ovdje
nitko ne p o zn a ? - p o n o vo u pi­
ta Matt.
- S jetila sam se. Ed im a d va
prijatelja. O n i m e poznaju.
U tom trenutku u prostoriju
je upao M u lberry.
* * *
Bio je zaprepašten.
- E d e ... - P a m ela se poku ­
ša va la p o k riti k o m a d o m odjeće.
M u lb e rry p o seg n e za r e v o lv e ­
rom , a li je M att bio b rži i u perio
je cije v u m la d ića koji je još iz ­
v la č io revolver.
- Zašto niste pucali, p oru čn i­
ce? - u pita M u lberry.
- U p o zn a o sam tvoju žen u u
g rad u - h la d n o reče M att -
V o d ili sm o ljubav. N isa m b io u
u n ifo rm i i nisam joj rek ao da
sam vojnik. Znam d a on a nije
tvoja žena.
- N a ra v n o d a nije - čuo se
M a g g ie jin p o vik iz susjedne so­
be.
- M u lb e rry — K in ca id du bo­
ko u dahne — ti si stvarn o pose­
b an čovjek i ne razu m ijem te
posve, ali o v a m o sam došao jer
želim dozn a ti d a li još netko
osim nas d vojice p o zn a ovu ž e ­
nu i čim e se o n a b a v i...
- C im e se b a vila — isp ravi
g a Ed. - N itk o ne zna. Bio sam
oprezan.
- N itk o osim tebe i m en e —
podru gn u se Matt.
- I m en e - ču lo se iz susjed­
ne sobe.
- Tko je to, dovraga, tam o?
— vik n e M u lberry.
M a g g ie izađ e iz sobe sm iješe­
ći se.
- N eću ništa p odu zeti - n a­
pokon reče M att - jer bih sa­
m o p o go rš a o situaciju. M ora š
znati da ćeš ovu gosp ođu m o ra ­
LASO 464
ti o d ijeva ti i h ran iti od svoje b i­
jed n e plaće.
- V e ć ćem o se snaći — reče
M u lberry.
P a m ela ra z ro g a č i oči:
- Ede, ja te neću u zd rža va ti!
- R e k la si d a im aš u šteđevi­
nu! V ra tit ću ti, obećajem .
* * *
K in ca id je isp itivao Evinru-
d e a i Jim sona. H tio je znati p o :
znaju li Pam elu. Ispočetka su
šutjeli, a on d a ipak priznali.
X IX
K a d a se n akon o b jed a vra tio
u sobu d e žu rn o g oficira, M att
K in ca id n ađe p o ru čn ik a P ricea
kako n e rv o zn o g ric k a nokte. S
t e le g r a fa se ču lo pucketanje.
- G dje je B radshaw ? - upita
Matt.
- N e znam , a ne zn a m ni k a ­
ko se prim aju te le g a fs k e p o ru ­
ke.
Pucketanje je p restalo i M att
b rzo otkuca za h tjev d a m u je
ponove.
Č uo se pucanj iz daljine. T o je
M u lb e rry iskušavao velik u lov-
čevu pušku.
S tigao je i B rad sh aw i od m ah
sjeo za teleg ra f. Poru ka je u br­
zo b ila ispisana. M a tt šutke uz­
m e p a p ir i počn e g a čitati, a on ­
d a ih izvijesti o pogin ulim a.
- Z a r sm o izg u b ili bitku? -
u pita Price.
- P o b ijed ili sm o - reče
Matt. - In dijan ci su im ali v e će
gu b itk e i to je sve. Pon ek ad nije
lako pobijediti, poru čn ice Price.
Topu ni traga. K ap eta n je bio
u vjeren da g a In dijan ci vuku sa
sobom . M eđutim , v o d ili su sa­
m o n ek olik o za p režn ih kola.
K a k o su sam o naši m o g li tra g o ­
v e k o la zam ijen iti za tra g o ve to­
p ovsk ih kotača?
45
 U to uđe n ared n ik Cohen.
— N aredn ice, znate li koliko
teži top? — upita Matt.
— N e znam . M o žd a M u lb erry
zna.
* * * reče p okazavši m jesto na karti.
— Jesi li se d o b ro zab avio -
u pitala je Pam M u lb e rry ja k a ­
da se vra tio s g a đ a n ja p ro m a ­
traju ći g a kako p o lak o h od a do
kuta sobe i tam o p a žljivo o d la ­
že pušku.
— J edva se m ičem . C ini m i se
d a će m i otpasti rame.
— Oh, ja d n ice m oj m ali. D a te
poljubim .
— Pusti m e n a miru.
— Z ar tako zakonitoj supru­
zi?
M u lb e rry je p o g le d a i lice mu
se ozari.
— Pam ela, n a jd ra ža ...
— Čekaj m a lo - oštro g a
prekinu. — C em u sve te g lu p o ­
sti? Što želiš?
— Posudi m i nešto novca.
— Što?!
— V ratit ću ti.
— K a d a ? K a d a ti otac umre,
ve ć ću biti starica.
— Ja ću g a ubiti! — vik n e
M u lberry, a on d a d o d a tiše: -
M o lim te, P a m ...
M o le ć iv o ju je gled ao. N e b e ­
sa, tako je podsjeća n a njena
ja d n o g a b ra ta Paula:
— K o lik o ti treba?
O n joj reče.
— Zašto?
— H tio bih kupiti pušku.
O n a u zd ah n e i počn e tražiti
kutijicu s novcem .
K a d a je izašao, naiđe na p o­
ru čn ika K in ca id a kom e je m o ­
ra o od recitirati sve podatk e o
n estalom topu. M att od e do
p ro d a v a o n ice g d je su još bili
lo v ci bizona. Pitao ih je gd je su
točno vid jeli tragove, a onda
46
odjuri u sobu d e žu rn o g o fic ira
i počn e prou čavati zem ljopisnu
kartu na zidu. C ohen i Price su
g a nijem o prom atrali.
— T o p bi treb a o biti ovjde —
— Vuku g a p rem a zapadu.
— Zašto baš tam o?
— T o nitko ne zna. C ejeni v je ­
rojatn o vuku top nekom p le m e­
nu koje živi n a zapadu. V ojska
je p re tra žila sve osim za p a d n og
područja. D a su krenu li p rem a
jugu, dob ili bi ob avijest tvrđ a ve
Laram ie. K ra d ljivci su se uputi­
li on a k o kam o se najm anje o če­
kivalo.
— Što ćem o podu zeti? — u pi­
ta Cohen.
— Oh, ti to v r lo d o b ro znaš.
T ri su m ogućnosti. M o že m o te-
le g ra fira ti K o m a n d i i on a će za
n jim a poslati nekoga. N as za ci­
jelo neće zato što nas je p rem a ­
lo. Zatim, m ožem o čekati da se
kapetan vrati, a li će vojn ici biti
p re m o re n i i C ejen i će od m a k ­
nuti. K a o treće, ja bih m o g a o
povesti od red i u loviti te m om ­
ke.
XX
M att K in ca id je p o veo jedan
od re d i W in d y ja kao vodiča.
U b rzo su naišli tra g o ve o koji­
m a su g o v o rili lovci bizona.
T r a g ih je v o d io p rem a za p a ­
du. O p a zili su da pra ti željezn i­
čku pru gu W e stern Uniona, ali
dvad esetak k ilo m eta ra od trač­
nica. W in d yju i M att nije b ilo ja ­
sno zašto s Indijanci krenuli
tim sm jerom , a ni to zašto su se
zau stavili pokraj B itter C reek a
niti zašto je n ek olicin a od jah ala
u grad. T o p su bili sakrili u gu ­
stom šumarku. Iak o je tada bio
mir, Indijanci nisu m o g li neo-
p a žen i ujahati u grad, osim p re ­
obučeni u vo jn ičk e uniform e.
LASO 464
T o se čin ilo v r lo vjerojatnim .
M att i W in d y su se raspitali
u g r a d a N itk o n ije v id io In di­
jance. Da, p rošlih su da n a v id je ­
li neke vojn ik e i to je sve. W in d y
i M att se vra te vo jn icim a koji su
se u m eđ u vrem en u b ili m alo
odm orili.
Jahali su cijelu noć b ez o d ­
m ora, a sutradan su naišli na
n eki karavan.
M att je p re g le d a o sva kola,
a li ništa nije našao. B ili su to
d o seljen ici m o rm o n i koji su išli
p re m a Salt Lakeu.
K a d a je od re d p o n ovo k re­
nuo, M att se ok ren e i g o to vo
padn e s konja od iznenađenja.
Jedan je vo jn ik p o m a g a o nekoj
d jevojci d a se pop n e n a n je go va
k o n ja
- D ok ste v i p re g le d a v a li ko­
la, o v a m e d jevojk a za m o lila da
je p o ved em o sa sobom . N isam
puno ra zm išlja o i...
- V r lo p o h va ln o - ljutito od ­
brusi Matt, a li se on d a b o lje za ­
g le d a u djevojku. B ila je lijep a
i p rep la n u la od sunca. P la va joj
je kosa b ila kratk o podšišana, a
p rem d a je b ila od jeven a u širo­
ko rad n ičk o odijelo, nije m o g la
sakriti ljepotu svojih oblina.
- Zašto ste to u činili? —
M att je hinuo ljutnju.
- Z ovem se Jennifer, g o sp o ­
dine. R o d itelji su m e p risilili da
od em p reko m ora. O n i su ostali
u Engleskoj, a li su v r lo sirom a ­
šni i željeli su d a m eni bude
ljepše. M ajci se srce g o to vo ra-
s p u k lo o d tuge, ali je htjela da
odem . Ž elim se vra titi kući, g o ­
spodine! M o lim vas, p om ozite
mi!
- Žao m i je, a li... - Mattu se
čin ilo da g a svi vojnici m o lećivo
gledaju.
LASO 161
— M o lim vas, n em ojte m e
vra titi u karavan.
— G osp ođ ice Jen nifer, m i ne
šetam o n e go m o ra m o ... - Oh,
te v e lik e sm eđe oči, p om isli
Matt. - Povest ćem o vas do
n a jb ližeg a grada, je r m ora m o
ob a v iti v r lo va ž a n z a d a ta k
O n a se nasm iješi, n a g lo skoči
s vo jn ik o v a kon ja i popn e se
M attu iza leđa.
O n p o d b o d e k on ja i stane na
če lo kolone. O sjetio je kako m u
se lice zaru m enilo.
O p a zio je d a je W in d y nestao,
a on d a g a u g le d a kako im ju ri
u susret.
— Sjetio sam se, M att — iz v i­
đa č ta>da o p a zi djevojk u i zin e
od čuda, a li nastavi: - K a o što
ti rekoh, p o zn a m C reeda. O n
u vijek sm išlja v e lik e stvari. P o­
n o v o su kren u li u z prugu. N a
jed n om m jestu tam o d o lje v la k
m o ra u sporiti je r je la g a n a str­
m ina. N a njenu su vrh u tračn i­
ce razvaljen e. O n i će o rob iti
vlak. - N a ča s zašuti i z a g le d a
se u Jen nifer. — Sprem aju se
o rob iti v la k što p re v o z i zlato!
N etk o im je za cijelo od ao kad a
k re će transport.
N isu se d u go d o go va ra li. Pod-
b o li su kon je i k ren u li za W in -
dyjem .
U p ra vo k ada su op a zili trač­
nice ču li su g ro m o g la s a n pu­
canj n egd je u dolini.
M att n a g lo spusti J en n ife r s
k on ja i pojuri n a če lo odreda.
N ije im ostalo m n o g o vrem ena.
Č uo se vlak.
K a d a su p o g le d a li niz padinu
vid jeli su neke prilik e kako
potrbuške leže i pucaju na vla k
što se m ora o zau staviti je r je is­
p red n jega b ila ra zva ljen a p ru ­
ga. N ap ad ači su b ili u p la vim
u niform am a. M att nije nikom e
47
v o lio pucati u leđa, ali sada nije
im a o izbora.
N ije im b ilo teško izaći na
kraj s napadačim a. K a d a je
onaj koji je pu cao iz topa op azio
tko im je z a leđim a. O stavio je
top i p o čeo bježati. Sada su za ­
p u ca li i straža ri iz vlaka.
— N e pucajte! - viknu im
Matt. - M i sm o vojska!
P o g le d a u bijen e napadače.
W in d y je u jed n o m trenutku r e ­
k a o kako m isli d a su k ra d ljivci
b ijelci i im ao je p ra vo: ra zb o jn i­
ci su se sam o od jen u li u vo jn i­
čk e u n iform e.
K a d a su d ošli d o vlaka, susre­
li su se s n e k olicin om vo jn ik a
koji su ču va li transport. P o m o ­
g li su im p o p ra v iti tra čn ice i
u nijeti top u vagon , a on d a o p a ­
ze kako im se p rib liža v a n eka
krh k a prilika. B ila je to Jenni­
fe r koju je M a tt b io osta vio na
brežuljku.
N e k o lik o je vo jn ik a posla o
n a tra g u tvrđavu, a on, M alon e,
D obbs i W in d y krenu še vlakom .
O p a zio je n e za d o vo ljstvo na
W in d y je v u licu.
— N isi našao C reed a ?
— N isam . Z a c ijelo je bio na
brijegu , a k a d a je v id io što se
događa, p o b je g a o je. U vjeren
sam d a nije b io sam i d a su k re ­
nu li p re m a istoku k a o i mi. T o
će nam olakšati posao, Matt.
N a ć i ćem o ih p rije ili kasnije.
XXI
P a m e la je b ila izišla iz b la g o ­
v a o n ic e i u pu tila se p re m a
svom stanu. U sput je o p a z ila da
je p red p ro d a v a o n ico m neka
gužva. M eđ u ok u p ljen im je lju­
d im a bio i kru pn i lovac, Pam e-
lin zn an ac iz grad a. N i on a n je­
m u nije prom akla. Pra tio ju je
p o g le d o m sve d o k nije u šla u
stan.
48
— Lijep kom a d z a ova k o ru ž­
n o m jesto, B razle? - upita g a
n je g o v drug.
— P o zn a m tu žensku —
p ro m rm lja g o le m i Brazle.
— M a hajde!
— N e šalim se. Prije tjedan
d a n a sp avao sam s n jom u g r a ­
du.
— Stvarno, M o žd a bism o i m i
m o g li?
— M ožda.
— M isliš li d a će je vojn ici
b ra n iti?
— M islim d a neće.
* * *
Jam es E vinru de se nagn u o
n a p rijed d a bi b o lje čuo što mu
šapće n je g o v p rijatelj C row ley.
— P itao sam te bi li b ilo bolje,
u zevši sve u obzir, d a se vra tiš
n a Istok i p rija viš vlastim a. D a
sam n a tvom m jestu bio bih si­
g u ra n d a će m e d o ći tra žiti p ri­
je ili kasnije i d a ovd je nisam
d o b ro skriven.
— K a z a li su m i d a neće tra ž i­
ti.
— V re m e n a i ljudi se m ijen ja­
ju.
— P o zn a jem g o to v o sve ljude
u m om kraju i sigu ran sam da
m e on i n eće tražiti.
— B ilo bi ti m n o g o lakše da
se sam prijaviš. T o m ožeš i o v ­
dje. O tiđi šerifu u C h ey e n n eu ...
R e v o lv e ra š i W illis i Slab sta­
ja li su u u d a ljen om kutu D ro­
v e r ’s B esta i n etrem ice ih g le ­
dali.
— U životu nisam susreo paj-
k a n a koji o va k o ra z g o v a r a s n e­
kim k o g a će uhapsiti - reče
W illis.
— N i ja - složi se Slab.
— K la d im se d a g a na kraju
n eće ni uhapsiti.
— T re b a li sm o g a srediti ka­
d a n am se z a to b ila p ru žila p ri­
lika.
LASO 464
 — N ije b ila dobra. Pustio si ih
d a m e ometu.
— Zašto jed n ostavn o ne sre­
d im o sam o Evinrudea?
— Zato što je š e f rek ao d a bi
nam ovaj š e r if m o g a o stvarati
teškoće. I ne pričaj više n ego
otvo ri oči.
* * * biti ljubom orna.
V la k je p o lak o išao naprijed.
N o ć ilo se. V eć su dru gi dan pu­
tova li i M att se osjećao v r lo p o ­
span im i um ornim . R e ze rv ira o
je jedan ležaj, a li vla k oko p o n o­
ći stiže u Com o, p a se neće stići
pošteno naspavati.
P ron ađ e W in d y ja i reče mu
d a g a probu di kad a stignu u
Com o, a on d a prije spavanja
svrati do v a g o n a gd je su bili ko­
nji i vo jn ičk a prtljaga. V e ć se
n ek olik o da n a nije bio presvu ­
kao, pa p o tra ži čistu košulju i
rublje. Poče se svlačiti kad osje­
ti konjski rep na g o lim leđ i­
ma.
— Rosie, nem oj m e škakljati
— reče kobili, ali g a životin ja ne
posluša. T a d a se ok ren e i g o to ­
v o u dari u Jen nifer. U ruci je
d rž a la kobilin rep i sm iješila se.
V iše nije n osila g ru b o radničko
odijelo. O d n ek le je sm o g la neku
haljinu nalik spavaćici.
O n je p o zd ra vi i o k ren e se
n a m jeravaju ći se d o kraja o d je­
nuti, a li začuje neko kom ešanje
iz a sebe. J en n ife r se b ila p o p ela
na n jegovu kobilu.
— Siđi s konja - naredi joj.
— Pom ozi mi. — D jevojka
pru ži ruke p rem a njemu.
U hvati je ispod pazuha. O n a
polak o skliznu s konja, a li osta­
ne prip ijen a uz njega.
N ije im ao sn age da je o d g u r­
ne. D jevojka se nasm iješi i na­
sloni g la vu na n je g o va g o la p r­
LASO 464
sa. Š irom otvori oci kada je
osjetio njen jezik n a go lo j koži.
N jen a se šaka ra š irila polak o
klizeći p o n jego vu boku. U b rza ­
no je disao.
Ipak se uspio nekako nasm i­
ješiti.
— N a d a m se d a R osie neće
J e n n ife r skine haljinu.
* * *
M n o g o kasnije k roz san je ču­
la u daljen p o vik »C om o«. V la k
se zaustavio, a on d a p o n ovo
k re n u o ...
* * *
R ed ov Jam es E vinru de ran o
se v ra tio iz g r a d a i p rija vio n a­
redniku Cohenu.
— Oho, danas si se ran o v r a ­
tio, vojnice.
Evinrude nije zn a o što bi o d ­
govo rio .
— Z a r si v e ć u p ozn a o sve d je­
vo jk e ili više nem aš o čem u ra z ­
g o v a ra ti s on im zastu pnikom ?
Je li još u grad u ?
E vinru de se sledi:
— K ojim zastu pnikom ?
— Poru čn ik K in ca id m i je re ­
kao. K a d a je bio u gradu, p ro v i­
rio je u D ro v e r’s Rest i vid io te
kako ra zg o va ra š s jed n im č o v­
jekom . M att g a je prepoznao. T o
je zastupnik sa ve zn o g š e rifa i
m isli d a se z o v e C row ley, Ben
C row ley. Jeli to on ? K a k ve ste
to tajne r a z g o v o re vo d ili?
E vinru de se u kočio od z a p re ­
paštenja. C ohen je nastavio svoj
posao i nije ništa opazio. Z g ra ­
nuti E vinrude iziđ e iz u reda d e­
žu rn o g oficira.
D u go je stajao n asred čistine
i p rom a tra o nebo. Sada je shva­
tio C ro w le y je vo vla d a n je i zašto
je izb jeg a va o v e će društvo. D o­
šao g a uhapsiti. P rv o g a je na­
stojao n a g o vo riti d a se sam p ri­
49
javi, a kako to nije išlo, za cijelo
g a je n a m jera v a o uhapsiti.
K a k o je m o g a o biti tako glup,
tako slijep?! N ik a d nije olako
sk lap ao prijateljstva, a li u p o­
sljednje je v rije m e bio tako
osam ljen, pun sam osa žaljen ja
i... prestrašen.
A C ro w le y je v r lo d o b ro zn ao
što želi.
— Znaš li nešto o zvijezdam a,
Jim e?
E vin ru d e spusti pogled. P o­
kraj n je ga stajala je Pam.
— K a žu d a še iz z v ije z d a m o ­
že pročitati budućnost - nasta­
v i ona. - Znaš li što je zap isa n o
m eđu zvijezd a m a ?
O n se tužno nasm iješi:
— N e znam , a li bih htio znati.
* * *
P a m ela se u daljila, a ostali su
n astavili k artati u blagova on ici.
P ošla je sp avati m isleći o Edu
koji je stra ža rio n a zidu. M o g la
je vid jeti n jego vu sjenu kako še-
ta am o-tam o. R a m e g a je još b o­
lje lo od g a đ a n ja tešk om pu­
škom.
— Hej, curo! — začu o se glas
iza nje.
N a g lo se o k re n e i z a g le d a u
mrak.
— T o sam ja, lutko. Brazle,
sjećaš li se?
— A što ti rad iš ovd je?
— N isa m se n ad a o d a ovdje
im a i d a m a - posprd n o se na­
smije.
— N e m a on ih n a koje ti m i­
sliš.
— O vd je sam s p rijateljem
koji te tak ođ er poznaje. Lijep o ti
je, z a r ne? Usput m ožeš i m alo
zaraditi. Eto, ja i m oj d ru g ček a ­
m o te tam o kod staje.
Č vrsto ju je u hvatio za ruku,
ali se o n a n a g lo istrgn e i potrči.
Č u la je p ovik e iza sebe. Blizu
50
n jen a stana b ile su stepenice
što su v o d ile n a krov. B rzo se
popne. S tra ža r ju je za b ezek n u ­
to g le d a o k ada je p ro ju rila p o ­
kraj njega. T r a ž ila je M u lb erry-
ja.
- N e m ožeš ov d je ostati, Pam
- žustro će on.
O n a se još jače p rip ije uz nje-
ga *
- Sto se d o g o d ilo ? - upita
on.
O n a ob riše suze i reče:
- Sjećaš li se o n o g a v e lik o g a
ru ž n o g m ed vjed a što je bio na
k revetu ispod k o je g si se sa­
k rio? - Isp riča m u što se m a lo ­
p rije dogod ilo.
- T i ćeš se za c ije lo vra titi is­
tom načinu živ o ta kojim si ž iv ­
je la ran ije — g o to v o ve se lo reče
on. - A ovaj će d o ga đ a j sam o
to ubrzati.
- A li ti ćeš se m orati vra titi
u nastam be g d je živ e n eožen je­
ni vo jn ici i op et će ti se svi ru­
gati. Z a r te to n im a lo ne b rin e?
D ošla sam d a ti pom ogn em ,
Ede.
- Ja ću ti platiti, Pam - reče
on slabim glasom .
- E dw arde! N e želim d a m i
platiš! Jedino ž e lim ... - A li ni
sam a nije z n a la što je željela. -
K a k a v si ti čovjek, E dw arde?
Što joj je m o g a o o d g o vo riti?
N im a lo se nije prom ijenio.
O stao je k u kavica iako se osje­
ća o jačim otkad h od a s tom v e ­
likom lovačk om puškom.
- Ja sam kukavica, Pam. Eto
što sam.
B ilo mu je lakše to reći n ego
d o k a zivati svoju hrabrost, a i si­
g u rn ije k ada se sjeti što mu se
d o g o d ilo k ada je p o čeo tučnja­
vu u D ro v e r’s Restu.
- M o žd a će biti n ajbolje da
od em s njim a i učinim on o što
LASO 464
zah tijevaju od m en e - - W in d y m e tre b a o ...! - S h va­
p ro m rm lja ona.
M u lb e rry je m islio d a će mu
srce puknuti, ali ništa nije m o ­
g a o reći n e go sam o još jače p ri­
vije Pam elu.
- Bit će b o lje d a od em i u či­
nim on o što m ora m - n apok on
prošap ta ona.
- Bit će m o žd a b o lje — reče
on p re k o volje.
- N e bih h tjela d a z b o g m e ­
ne im aš neprilika.
D jevojk a nestane u m raku.
M u lb e rry je d u g o stajao ne
m o g a vši se pom aknuti, a on d a
se spustio n iza stepenice. Poku­
ša va o je n a rzrijeti d a li se u
m raku nešto miče, ali nije vid io
ništa.
D ođ e d o stana. N ek o je v rije ­
m e prisluškivao, a on d a polak o
otvo ri vra ta i uđe.
P a m ela je le ž a la u krevetu i
spavala. O n op et počn e sm ire­
no disati, iziđ e i tiho za tvori
vrata.
D jevojka širom otvori oči i
p o g le d a p rem a m jestu g d je je
m a lo p rije stajao M u lberry.
XXII
M att se p o lak o budio. V la k se
b io zaustavio. K ro z pu kotine na
stijen kam a v a g o n a prim ijeti
slab tračak svjetla.
- Jesm o li stigli u C om o? —
upita.
J en n ife r nešto p ro m rm lja i
p rip ije se uz njega.
- G dje sm o? K o lik o sam du­
g o sp avao?
- Jesi li rek a o C om o? C ini
m i se d a sam tako nešto ču la
kroz san.
- D o v ra g a ! - M att skoči na
n o g e i p ro v iri k ro z vra ta v a g o ­
na: - Pa m i sm o u C o o p e r’s La-
keu! - O k re n e se p re m a njoj:
L A S O 464
ti d a g a izviđ a č nije m o g a o p ro ­
buditi sam o zato što g a nije m o ­
g a o pronaći.
— Sto ćeš sada? — upita ona.
— Zaista, što? N e preostaje
m i d ru g o n e g o pu tovati sve do
Laram ieja, a o d a tle ću te le fo n i­
rati. — Poku ša se nasm iješiti: —
Ion a k o nisam o d a v n o bio u tom
gradu.
— D ođi - reče on a k a d a je
vla k p o n o vo krenuo.
* * *
Kasnije, dok se ig r a o njenim
k o vrča m a n a čelu, M att upita:
— Što ćeš učiniti, Jenny? U
tvrđ a vi g d je živ im n em a m jesta
z a žene. B ar ne za m oju ženu.
T o je težak ž iv o t i sam o n e k oli­
ko ž e n a u sp ijeva izdržati.
— N a š la sam ti se na putu,
z a r ne? - reče on a sm iješeći se.
- M atte, ne bih h tjela da se
osjećaš u lovljenim . N e brini,
im a još vre m e n a p red nama.
M att p om isli kako je on a la k ­
še p o d n ijela istinu s kojom se
m o ra la kad-tad suočiti n e go v e ­
ćin a ž en a koje je upoznao.
— M o žd a ću se vra titi u En­
glesku.
— M o g a o bih ti p o m o ći — re ­
če Matt. — U štedio sam nešto
novca.
— A m o žd a ću otići u Denver.
P rošli sm o k roz to m jesto i v rlo
m i se svidjelo. M o žd a bih m o ­
g a o naći obitelj koja bi m e p ri­
hvatila, neku obitelj iz E n gle­
ske. Ć u la sam d a ih tam o im a
m nogo.
M att k im n e u zn ak o d o b ra v a ­
nja.
— T a m o bih m o žd a m o g la za ­
vršiti školu. T o je v r lo va žn o jer
bih se nakon to g a m o g la upisa­
ti. ..
 — Fakultet? Ž elim kazati da
su te tvoji ro d itelji ispisali iz
šk ole d a m ožeš d oći ovamo....
— N e budi glup. - O n a se
p restan e sm ijati. - N a ra v n o da
nisu.
— M att se p o čeo p rib ojavati
p ra v e istine.
— K o lik o ti je g o d in a ? - n a­
pokon p ro g o vo ri. - N em oj m i
sam o reći d a si m lada. Ž elim
točn o znati k o lik o ti je godina.
B ila je potp u no zbu n jen a ka­
d a je rekla:
— Petnaest.
* * *
M att u leti u vo jn ičk i va g o n
u vla čeći košulju u hlače.
— D ob ro jutro, g o sp o d in e —
vik n e M alone, a li ne dob i o d g o ­
vora.
W in d y je sjedio n a klupi is­
p ru žen ih nogu, a šešir je bio
spustio n a lice. P o d ig n e g a sa­
m o d a bi p o g le d a o Matta, a on ­
d a g a p o n o vo spusti n a nos.
— N ije ni čudo što te nisam
m o g a o naći — p ro m rm lja on.
— N isi se ni potru d io d a m e
nađeš - reče M att i m ak ne mu
šešir s nosa.
— K a k o sam m o g a o znati da
ste ti i konji b ili...
V ra ta se na su protnom kraju
v a g o n a o tvo re i uđe J en n ife r
sm iješeći se.
M att se uplaši da bi on a m o­
g la nešto izlanuti.
— Znaš li, M atte, da m i sada
iz g le d a m n o g o m lađa. Slažeš li
se?
— N aravn o. Još je dijete.
J e n n ife r im p riđ e d ržeći u ru ­
ci m aram u:
— O v o va m je ispalo, g o sp o ­
din e K in ca id e — lice joj je b ilo
posve ozbiljno. - V jeroja tn o
kada se onaj konj propeo. H tje­
la bih vam zahvaliti što ste
52
ustali tako ran o i p o du čili m e o
konjim a. N ik a d ne bih b ila p o­
m islila k o lik o tre b a znati o ži­
vo tin ja m a koje svi ob ičn o sm a­
traju glupim a.
— Im ate p ra vo - reče Matt.
— V i ste m i kao dijete koje n e­
m a m je r sam se v e za o za a rm i­
ju i nisam u m o g u ć n o s ti...
U tom trenutku J en n iferin
p o g le d sk ren e na W in d y ja koji
je g le d a o M a tta zinuvši od ču­
da.
— Jeste li v i onaj koji nas je
ob iša o p rošle n oći? — upita
ona. — G d je su o s ta li...
W in d y d oh va ti svoj šešir i p o ­
n o v o g a stavi n a nos. Dobbs i
M a lo n e su od jed n om pali u du­
bok san, a M att se z a g le d a u ru­
pe n a krovu vagon a.
* * *
— G dje je E vin ru d e? — zap ita
k a p la r W ilson.
— O d ja h a o je n ek a m o — reče
jed an redov.
— T re b a o je biti na straži.
— M o žd a nije zn ao — od vrati
vojnik. — R a z g o v a ra o je s jed ­
nim pu tnikom u prodavaonici.
M islim d a je od n je g a posudio
novu vin česterku i m ožd a je iz­
išao d a je iskuša.
K a p la r W ils o n p ođ e u p ro d a ­
vaonicu.
— Jeste li vi r a z g o v a ra li s jed ­
nim vo jn ik om ? — zap ita došlja ­
ka koji je još bio tamo.
O vaj mu potvrdi.
— Je li od vas p oza jm io pu­
šku?
— Jest. K a za o je da bi je htio
iskušati, a ja im am p o vjeren ja u
arm iju.
W ils o n je ipak posu m n jao u
E vin ru d eovu iskrenost.
* * *
E vinru de je v r lo d o b ro zn ao
d a je treb a o biti n a straži, a li to
LA S O 464
g a više nije n im a lo za b rin ja v a ­
lo. O tkad g a je š e r if p re v a rio ni
o čem u više nije brinuo. A tako
mu je slatko p riča o gled a ju ći g a
ra v n o u oči!
Ipak se n eće predati. Im a još
m jesta na Zapadu g d je se m ože
skriti.
Jahao je polako, a bijes u nje­
m u sve je više rastao. N a d om a k
g ra d u op azi kako mu u susret
ide p ozn ata osoba — C row ley!
V jero ja tn o je išao u tvrđavu
pred a ti n a lo g z a hapšenje.
E vinru de o k ren e kon ja i odja-
še m a lo unatrag. Z au stavio se u
m a lo m šum arku, p o p eo na sta­
b lo i sjeo n a granu. Č ek a o je.
C ro w le y se p rib ližavao.
N anišani. Cilj je bio sve veći,
a li je Jim još čekao.
O d jed n o m prasnu pucanj i
C ro w le y pa d n e s konja. E vinru ­
d e ra z g o ra č i oči od čuda.
Iz g r a d a su d o la z ila d v a jaha­
ča, Slab i W illis. E vin ru d e im ni­
je zn ao ime, a li ih je od m a h p re­
poznao. Sjahali su i n a gn u li se
nad C row leyja.
E vinru de je v id io kako se
C ro w le y p om a k a o poku šavaju ­
ći izvu ći revolver, a li su revol-
veraši već bili posegn u li z a svo­
jim oružjem .
Skoči sa stabla, a svi se hitro
ok ren u u sm jeru od ak le se čulo
pucketanje granja.
- Z ar o v o nije naš sretan
d an - nasm ije se Slab u g le d a v ­
ši vojnika.
Dok je rev o lv e ra š govo rio ,
E vinrude je već nišanio. Slab je
uspio opaliti, a li je prom ašio.
E vinru dea nije. W illis tak ođ er
opali, ali suviše visoko, jer se
vojn ik u tom trenu sagnu o p o ­
n ovo pritiskajući obarač.
T a d a p o lak o p riđ e n ep om ič­
nim tijelim a.
L A S O 464
- M is lio sam d a bi m o g a o bi­
ti ti - C ro w le y je teško iz g o v a ­
ra o riječi. — Č in ilo m i se da
sam te p rim ijetio p rije n e g o su
ovi.... d o š li... Ja sam.... — Ušuti.
E vin ru d e g a je p rom atrao, a on ­
d a C ro w le y p o n o vo p ro g o v o ri
je d v a ču jnim gla som : - Ja sam
te tre b a o ... u h ap siti... Ja sam
z a stu p n ik ... Ž ao m i je, treb a o
sam te vra titi u M a in e ... M o ra o
s a m ... T o je moj p o s a o ... Poku­
šao sam te n a g o vo riti d a se sam
v r a tiš ... B ilo bi lakše, ali o v a ­
ko. .. T i si sretan čovjek, Jim e!
S ljed eći put m oraš otići još d a ­
lje i d o b ro se sk riti... O n i će
o p et d o ć i...
C ro w le y se onesvijesti, a
E vinru de p ođ e po kon ja što g a
je bio sakrio u grm lju.
* * *
P rošla je sm jen a straže. M u l­
b e rry je poku šao nadoknaditi
n ep rosp ava n u noć, a n aredn ik
C oh en je bijesan ček a o E vinru ­
dea
P a m ela tiho z a tv o ri vrata.
M u lb e rry nije rek a o ni riječi
k a d a se vra tio sa straže i sada
je tvrd o spavao. N ije im a la strp­
ljen ja sjediti i čekati d a se p ro ­
budi.
Ed M u lb e rry je čuo kada je
o n a izišla, pa sjedne n a krevet.
N ije p odn osio muk, ali još bi
m u b ilo teže ra z g o v a ra ti s
njom. T a d a je čuo neku g a la ­
mu.
P a m ela je išla p re m a Cohe-
novu stanu kad a je u g led a la
g o le m o g a lo v ca B razlea. U b rza
korak, a li on ju je ipak sti­
gao:
— Čekaj, curo! M o ra m r a z g o ­
va ra ti o poslu. N oća s sm o te ja
i m oj d ru g a r d u g o ček a li kod
staja, a li nisi došla. O p et ćem o
S3
biti n a istom m jestu i m oraš d o­
ći p o kazati nam s v o je ...
P a m ela se n a g lo o k ren e i n je­
n a šaka doh va ti B ra zlea po licu.
T o g a n im a lo n ije zab oljelo, ali
g a je zato razbjesn ilo:
— Ku čko! — u rla o je on d a je
od zv a n ja lo cije lo m tvrđavom .
M u lb e rry d ig n e glavu , straža-
ri p o gled a ju sa z id o v a tvrđ a ve
na čistinu, n ared n ik C ohen
ustane od s v o g stola, a Jim son
prestan e kopati još jed an nuž-
nik i p otrči u sm jeru od ak le se
ču lo urlanje.
— P ro k leta kučko — u rla o je
Brazle.
U tom trenutku u n je g a se za ­
leti Jimson.
B ra zle se uspio ok ren u ti p re­
m a Jimsonu, a u p o m o ć m u je
p riskočio i n je g o v dru gar. P o če­
li su m latiti vojnika, ali u tom
trenutku d o trče M u lb e rry i n a­
red n ik Cohen.
M rš a v i je M u lb e rry poku ša­
v a o u dariti grd osiju B razlea, a
C oh en d oh va ti d ru g o g a lovca
z a kosu i z a d a mu n ekolik o
udaraca. K a d a g a je on esp oso­
b io s n ek olik o vještih i silovitih
pogodaka, n a red n ik se ok ren e i
d la n om sječim ice zah vati Braz-
le o v vra t tako d a je d iv m orao
pustiti Jim sona. N a re d n ik šče-
p a lo v ca za vrat, a oslob ođ en i
Jim son poče u darati svom sna­
g o m g d je je stigao. M a lo kasnije
C oh en osjeti d a u ru k am a d rži
m lo h a vo tijelo, p a pusti B razlea
d a se svali na tlo.
Zadihani, če k a li su d a se d v o ­
jica lo v a c a b izo n a osvijeste.
P a m e la je u kočen o stajala.
V id je la je kako se M u lb e rry
uputio p re m a g la v n o m izlazu,
a li nije m o g la kren u ti za njim.
N ije im a la sn a g e ni d a se za ­
h v a li Jimsonu. Shvati d a nikad
viš e ne m o že biti kao prije.
54
B ra zle i n jego v d ru g teturali
su p re m a m aloj p ro d a v a o n ici i
d ru g o v im a koji su ih tam o če ­
kali. O se d la li su konje, uzjahali
i k ren u li p re m a g la v n o m iz la ­
zu.
— K a p la re! - vik n e Cohen.
- O tvo rite im vrata!
— Bit će n a jbolje d a sprem im
svoje stvari — šapn e P a m ela
M a g g ie koja je stajala pokraj
nje. — M o ra m otići.
M a g g ie C oh en je čvrsto u h va­
ti za ruku.
— N ećeš n ik am o otići.
— M o lim te, M a g g ie !
M u lb e rry je čuo što je re k la i
o k re n e se. N jih ovi se p o gle d i
susretnu.
Č u la se vika. K a p la r W ils o n
je le ž a o na zem lji, a vra ta su bi­
la širom otvorena. D vo jica p re­
tučenih lovaca su sjahali dok su
im d ru g o vi p rid rž a v a li konje. U
ru k am a im je b ljesn u lo oružje.
Jim son je htio potrčati po svoju
pušku, ali od jekn e n ekolik o
puščanih hitaca i on se sruši.
C oh en izvu če r e v o lv e re
p re m d a je zn ao da na takvoj
u daljenosti n eće m oći pogoditi.
Ipak, pu cao je sve dok ih nije
ispraznio. Z ap u cali su i vojn ici
koji su bili na straži nakon što
su se o p o ra v ili od za p rep a šte­
nja. D vojica lo v a c a koji su
p rid rž a v a li konje svale se na
zem lju. B razle je p o n o vo niša-
nio, a li C ohen mu više nije bio
na vidiku. Jedini k o jeg a je m o­
g a o vid jeti izm eđu ob lak a dim a
b io je M u lberry.
— Ede! — k rik n e P a m ela i
skoči pred njega. U tom se tre ­
nu začu o pucanj.
M a g g ie se n a g n e nad onesvi-
ještenu Pam elu. F lo ra C on w ay
je trč a la p re m a njima.
M u lb e rry je u n ezvije re n o g le ­
d a o n a ok o lo i n ap ok on m u se
LASO 464
p o g le d zau stavi na B razleu p o­
kraj otvoren ih vrata. Bio je na
konju i već je ju rio k roz vrata.
Pu cali su za njim, a li g a nitko
nije pogodio.
M u lb e rry je bio posve zbu­
njen. M o ra o je nešto poduzeti,
a li nije zn ao što.
- N ik a d g a nećeš u loviti —
vik n e mu Cohen, ali se onda
sjeti što mu je M att k a zao o
M u lb erry jevu um ijeću: - U zm i
svoju pušku, M u lberry. V idjet
ćem o se na zidu kod g la v n o g
ulaza.
M u lb e rry poju ri u stan po pu­
šku. K a d a se vratio, v id io je g ru ­
pu vo jn ik a n a kon jim a kako se
g a lo p o m upućuju za B razleom .
P opn e se n a zid izn ad g la v n o g
u laza g d je je v e ć bio n aredn ik
C oh en s d a le k o z o ro m u ru ka­
ma.
B razle nije bio d a lek o o d m a ­
kao jer m u konj nije m o g a o ra ­
zviti velik u brzin u z b o g izu zet­
ne ja h ačeve težine.
Eh p o lak o nanišani i zaustavi
dah.
- N ik a d g a neću p o go d iti -
reče.
- Ipak pucaj.
N ek o lik o puta o p a li da bi
p ro v jerio pušku i nišanske
sprave.
- Pucaj! - vik ao je Cohen.
- M o ra m čekati da d ođ e u
p ra vi položaj.
N a re d n ik g a je zbu n jen o g le ­
dao.
Ed pritisne obarač. Još jed­
nom. I još jednom . N a d a o se da
n eće p o go d iti konja.
- N e vid im g d je je - C ohen
je bio izva n sebe od bijesa.
* * *
K apetan C on w ay i naredn ik
C hubb ja h ali su na čelu k o lo ­
ne.
LASO 464
- Jeste li čuli, kapetan e? V eć
se četvrti put čuje pucanj.
K a d a su stigli do vrh a m ale
uzvisine, m o g li su vid jeti tvrđ a ­
vu. P re m a n jim a je jahao neki
uspaničeni čovjek, a za njim su
pu cali iz tvrđave. K apetan p o­
šalje d v a vo jn ik a u susret ja h a ­
ču, ali n epozn ati zap u ca na
njih. V ojn ici se m aše za r e v o lv e ­
re, a li uto se jahač sruši preko
g la v e sv o g a konja.
K ap eta n C on w ay nije m og a o
v je ro va ti u to što je vidio.
— N e zn am tko g a je p o g o d io
- reče Chubb - a li vo lio bih
d a sm o g a p o v e li sa sobom . O vo
je bio pun p o go d a k na u da lje­
nosti većoj od kilom etra.
* * *
U tvrđ a vi se začu o pljesak i
usklici. C oh en spusti dvogled ,
o k re n e se i reče sa sm ije­
škom :
- P o g o d io si ga!
A li M u lb e rry ja više nije bi­
lo.
O n je ve ć trčao p rek o čistine
izm eđu kuća vu ku ći svoju puš-
četinu. Zastao je pokraj Jimso-
n o v a tijela, a on d a za u rla tra že ­
ći Pam elu.
— S m iri se, Ede. Sm iri se. —
K a p la r W ils o n mu stavi ruku
n a ram e. - K a p e ta n o va žen a ju
je d a la ponijeti u svoj stan.
— G d je? Č iji stan?
- U k a p eta n ov stan. Dutch se
brin e o njoj.
— Dutch? O bičan kuhar?
- Da, a li im a iskustva u to­
me, a otk rili sm o i to d a je onaj
m om ak iz M a in e a koji je došao
s tobom liječnik.
- Je li...?
— N e znam . Znaš i sam što
m ože učiniti puška je d n o g lo v ­
ca bizona. Jesi li v id io g d je je
p o go đ en a ?
53
56 LASO 464
 — P a la m i je ra v n o n a ru k e ...
— H tio bih zn ati g d je je ran je­
na. — W ils o n n a g lo zastane.
G le d a o je p re m a g la v n im v ra ti­
m a: - Oh, tko nam to d o lazi?!
S tari m ačak E vinrude!
Zaista, E vin ru d e je p o lak o
u jahao k ro z o tv o re n a vrata. N i­
šta m u više nije b ilo važno. N je ­
g o v je ž iv o t bio završen.
Z au stavi k on ja pokraj tijela
n a tlu, p o g le d a i p re p o zn a Jim-
sona.
N a k o n s v e g a što je p roživio,
s k rh a n o g E vin ru d ea ni p rija te­
lje v a sm rt nije m o g la ganuti.
XXIII
M att je stajao uz šank i čekao
piće.
S tig li su u L a ra m ie sred in om
p opod n eva, a M a tt je od m ah
otišao u K o m a n d u i te le g ra fi-
r a o n adležn im a. N a re d ili su mu
d a se vra ti u T v rđ a v u broj d evet
i sa so b om p o v e z e top.
K asn ije će se od lu čiti kom e
ć e o ru žje biti d o dijeljen o, a do
tad a vo jn ici iz T v r đ a v e broj d e­
v e t m og u n a n jem u vježbati.
W in d y m u je stajao s lijeve
strane. T a d a g a m a lo g u m e
laktom .
- Matt, u p ra v o su ušli oni
koje tražim o. S jede tam o, u
on o m m ra čn om kutu - W in d y
se n a g n e nad šank i z a g le d a u
čašu.
M att se o k re n e i n aslon i leđ i­
m a n a šank, p a p rv o p o g le d a
p re m a vratim a, a o n d a p o lak o
sk ren e p o g le d u m račn i kut g o ­
stionice.
Z a jed n im su stolom sjedila
tri čovjeka, d v o jica u kožnatim
od ijelim a, a treći u vojničkoj
u n iform i. N isu u očili d a ih M att
gleda.
- S ch arb orou gh ?
LASO 464
— Jest — o d g o v o ri kratko
W in d y. - Pretp ostavljao sam
d a će d oći ovam o. Zato te i n i­
sam p rob u d io p rošle noći.
— A onaj im je k a p la r d a va o
sve p o treb n e obavijesti?
— O n ra d i u Kom andi. V id io
sam g a tam o. Matt. O bičan pi-
sarčić, a li sve čuje.
M a tt p o đ e ra v n o p rem a tro ji­
ci u kutu.
W in d y se p o la k o p om icao uz­
d u ž b a r a Pušku je n aslon io na
ruku, a li je cije v još b ila ok ren u ­
ta p re m a podu. N ije bio vješt u
gađ an ju rev o lve ro m , a li n a puš­
ci m u n ije b ilo prem ca.
M a tt se p rib ližio stolu. Č in ilo
se d a trojka u kutu u opće nije
svjesn a opasnosti koja im se
p rib liža v a la p re m d a je cijeli sa­
lo n b io u tihnuo u n apetom išče­
kivanju.
M a tta to nije m o g lo zavarati.
V id io je k ako su se C reed o ve
zjen ice p o m a k n u le u stranu.
N ije m o g a o vid jeti d a li
S ch a rb orou gh izvla či r e v o lv e r
je r m u je sjedio okrenu t p o­
strance. M o žd a g a je v e ć izvu ­
kao. Taj je čo vjek u vijek bio
sp rem an n a sve.
S tao je i čekao.
K a p la r se ok ren u p re m a
Mattu, a treći čo vjek za stolom
p re m a C reed u tako d a je i on
sada sjedio postran ce u odnosu
n a Matta. N ije m o g a o vid jeti d a
li je i taj p o segn u o za r e v o lv e ­
rom.
M a tt p o m isli kako k a p la r
m o žd a i n ije svjestan opasnosti
je r m u je p o g le d vrlu d a o nao­
kolo. C red d i treći čovjek posve
su se um irili. O n i su sh vatili što
se sprem a.
M att je n ap ok on postao
nestrpljiv.
— S ch arb orou gh !
57
ŽIVOT
STRIP MAGAZIN
LASO izlazi svaki prvi utorak u mjesecu

TOM I JERRY
A U N FORD izlazi svake druge srijede

TRAG
TOM I DERRY izlazi jednom mjesečno

SIRIUS
STRIP MAGAZIN izlazi jednom mjesečno

ALAN FORD
TRAG svake druge srijede

ŽIVOT
SIRIUS izlazi svakog utorka

LASO
PANORAMA izlazi svakog petka

PANORAMA
dva puta godišnje
 C reed i n je g o v d ru g nisu se nisu op a zili kad a je k a p la r iz­
n im a lo pom aknuli, a k a p la r za ­ vu kao revolver. T a k o su vid jeli
prep a šten o p o g le d a Matta. sam o kako M att izvla či svoj.
- T k o su ti? - u pita h ladno Znači, K in ca id je p rvi posegn u o
S ch arb orou gh druga. z a oružjem , a to nije sm io učini­
— K in ca id — reče Matt. — ti. I tad a se C reed m aši za r e v o l­
V ojn ik sam. T ra ž ili sm o te. ver.
— Ah. — T o je b ilo sve što je Sve se o d ig ra lo u djeliću se­
C reed rek a o ne pom akn u vši se. kunde. M att je zapanju ju ćom
N asm iješio se. b rzin o m izvu kao r e v o lv e r i p r­
- I ja sam tu, C reed e - tiho vim m etkom n a m jestu u sm rtio
izusti W indy. Belkina, a on d a skrenuo cije v
C re e d o v osm ijeh postane z lo ­ p rem a C reedu. J ed va izvu čen o
ban i on p o la k o o k ren e g la vu oru žje od jed n om o teža u ra z ­
p rem a Mattu. boj nikovoj šaci.
- M o g a o sam to i pretposta­ C re e d o v d ru g je ipak uspio
viti. Bio si i tam o kod vlaka, z a r izvu ći r e v o lv e r i zapucati. P o g o ­
ne? Č in ilo m i se d a sam te o p a ­ dio je Matta, a li uto je i M att
z io kako pucaš u m oje ljude. p o n o vo pritisnuo obarač. R a z ­
T re b a o sam te ubiti. T o m oram bojnik se svaii na pod op alivši
učiniti sada - C reed se i dalje još jed n om nasum ce u padu.
sm iješio: — K a k o to da niste M eta k se zab ije u strop.
k ren u li za Ju rećim Jelen om u M att odšeta do šanka. H tio je
Kan adu ? ispiti piće do kraja, a li se prije
- N je g a sm o već sredili. to g a srušio onesviješten na pod.
T o je izn en a d ilo Scharbo- P o tek la je krv.
rou gh a i on p o g le d a kaplara:
* * *
- B elk in e...
— N em oj se ljutiti na njega, K a d a se osvijestio, pokraj
C reede. O n je d o b ro ob a v io svoj k reveta je stajao neki čo vjek i
posao, a li ti nisi svoj. O b ojica sm iješio se.
ćete za to platiti. — Im ao si vrašku sreću,
C reed p o n o vo p o g le d a Kin- m om če — reče čovjek. - M eta k
caida: je p o g o d io reb ro i slom io ga, ali
— K a k o si on o rek ao da se se tu i zaustavio. T re b a lo bi g a
zoveš, m om če? izvaditi. N e ć e biti baš ugodno.
— Kinciad. M att Kincaid. - T a d a se liječn ik u ozbilji: —
C reed je d rža o r e v o lv e r uz M o žd a će va m biti lakše ako
nogu. T re b a la m u je sam o se­ vas ž en a prim i za ruku.
kunda d a g a izvuče, op ali i s R iječi su M attu polak o d o la z i­
K in ca id om će biti gotovo, a on ­ le d o svijesti.
d a će se pobrinu ti za W in d y- M a lo p o d ig n e g la v u i p ri dnu
ja. k reveta u g le d a Jen nifer. Ž en a?
U tom trenu k a p la r B elkin iz­ Sto taj liječnik m isli? D a m u je
gu b i prisebnost i p osegn e za re ­ J e n n ife r žen a ...
volverom . — Sada ću pokušati izva d iti
M att je u pravo n a to i raču ­ m etak - reče liječnik. — Sam o
nao. m im o . V ik a n je n eće pom oći.
S ch arb orou gh i n je g o v d ru g G osp ođ o Kincaid, uhvatite g a
n etrem ice su g le d a li u M atta i z a ruku.

L A SO 464 59
60 LASO 464

X X IV
Tjed a n d a n a kasnije Matt,
W in d y, Stretch i M a lo n e stigoše
u T v rđ a vu broj devet. M a tt je
v o z io k o la k o ja su vu k la top, a
ostali su jahali.
Ž ivot se u tv rđ a v i p o la k o v r a ­
ća o u ob ičajen om stanju. R a n je­
ni u b o rb i s Ju rećim J elen om i
n je g o vo m b a n d om p o la k o su se
op oravljali, a p o gin u li su n a d o­
m ješteni n o v im ljudim a.
K a d a je M a tt ušao u u red d e­
ž u rn o g oficira, B en C oh en sko­
či na n o g e i ve s e lo g a p o zd ra ­
vi:
- D ob ro došli, poručniče.
D ra g o m i je što vas p o n o vo v i­
dim.
K ap eta n C o n w a y iziđ e iz
s v o g ureda.
- Z apravo, M atte, kako re-
b ra?
- Sasvim lijepo. Č estitam na
pobjedi, gospodin e.
- H vala, Matt. Jedino m i je
ž a o što nas je to stajalo tolikih
života.
- Znam.
- Po sla li su n am za m jen e —
reče C onw ay, a o n d a d o d a tuž­
n im glasom : — Sam o, živo ti se
ne m og u tako nadom jestiti. —
P o g le d m u p o n o v o živn e: — N e
zn a m sve novosti. N a re d n ik C o ­
hen je svašta d o živ io d o k te nije
bilo.
C oh en potan ko isp riča M attu
što se d o go d ilo, a on d a se M att
raspita za Pam elu.
- K a d a je p rizd ra vila , otišla
je. S reća što u u tvrd i im am o
p r a v o g liječn ik a ...
- M isliš li n a D utcha? - z a ­
prep a šten o vik n e Matt.
- N e Dutch, gosp odin e. P ra vi
liječnik. A P a m ela i M u lb e rry
ć e se vjenčati.
L A S O 464
— Šališ se - reče Matt.
— O sim a k o M u lb e rry je v
otac stigne n a v rije m e d a to
spriječi.
— N a ra v n o - p o tv rd i i k a p e­
tan. - S vi zn a m o d a M u lb e rry
jed n osta vn o n ije čo vjek koji bi
m o g a o postati p ra v i vojnik.
O va j put je d o b ro prošlo, a li s
njim bism o stalno im a li n e p rili­
ka. T ra žio sam z a n je ga p re m je­
štaj u neki ured, a dob io je i
unapređenje. A rm ija nije škrta
n a u n ap ređ en jim a k ada su p o ­
srijed i n iži činovi.
— Z vu či lijep o - p ro m rm lja
Matt. — Sve se v r a ć a u staru
kolotečinu.
— Z vu či p reviše lijepo, z a r ne,
k a petan e? - re č e narednik.
— Što op et nije u redu, n a red ­
nice?
N a re d n ik C oh en du boko uz­
dahne.
— V e lik o iznenađenje. Sam
sebe ću k ra ljevsk i o d lik o va ti za
strpljenje. Evinrude.
— E vinrude?
— D a N a jp rije n ije došao na
stražu iako je b io n a rasporedu,
a on d a se sasvim preobrazio.
K a o d a je poludio. N a k o n to g a
je za ra d io sedam d a n a zatvora,
a li čim se d a g a se to u opće ne
tiče. Matt, ja ću p olu d jeti z b o g
njega.
E vinru de je sjedio n a podu u
m a lo m za tvoru i g le d a o u strop
k a d a je ušao k a p la r M e d fo rd :
— Evinrude, d ig n i stražnjicu
i b rzo u u red d e žu rn o g oficira.
E vin ru d e p o la k o ustane i p o ­
đe.
D oček a la su g a ozb iljn a lica
n a red n ik a C ohena, M a tta Kin-
caida, k a p eta n a C o n w a y a i p o­
ru čn ik a P r ic e a
— K a k o si, Jim e? - g la s je
d o p ira o iz kuta g d je je pokraj
«I
 ••••••

"póíraiite na kiosku.
•» •• •* » •

'k rim i priče

avne priče
sf priče
Vestern priče
kratke priče
stripovi
humor

62 LASO 464
te le g r a fa sjedio pisar B rad­
shaw.
Ben C ro w le y je u kočeno sta­
jao, om otan za v o jim a od vra ta
do struka poput m umije.
E vinru de ne reče ništa.
— B radshaw — počn e C ro ­
w le y - pošalji sljedeću poruku.
C ro w le y izd ik tira a d rese -
jednu u N e w Yorku, a dru gu u
g ra d iću M e lla n eeju u d rža v i
M aine.
— Jam es Evinrude, tra žen
z b o g u bojstva - nastavi C ro ­
w le y - p o gin u o je kao vo jn ik
na dužnosti. T ije lo je id e n tifici­
ra o zastu pnik s a ve zn o g š e rifa
B enjam in C r o w le y ... Kapetane,
m islite li d a bi tre b a lo točno o d ­
red iti m jesto g d je je p o gin u o?
- M o že m o k a zati d a je ubi­
jen u okršaju s Ju rećim Jele­
nom - reče Matt. - Sam o, tko
je on d a ovaj čo vjek koji stoji
p re d n a m a a k o je vo jn ik Jam es
E vinru de p o gin u o ? D a li je koji
od vo jn ik a što su tam o stradali
bio b ez ik a k ve rod b in e?
- E n righ t n ije im a o n ik o g -
reče Price. - J erem y Enright.
- E n righ t je b io n izak - n a­
p ok on se javi E vin ru d e k o m e se
m u tilo u glavi. - I ružan.
— Sada je narastao — reče
C oh en - a li je ostao ružan. U o ­
stalom , Enrighte, m oraš se v r a ­
titi u z a tv o r je r nisi izd rža o cije­
lu kaznu.
E vinru de p o g le d a C row leyja.
Predstavn ik zak on a mu se n a­
KRAJ
LASO 464
smiješi. Taj m u je vo jn ik spasio
život, o d veo g a u g ra d i za lije čio
m u rane, a ta k vo g čovjek a za ­
stupnik sa ve zn o g š e rifa ne m o ­
že uhapsiti. P ro m a tra o je Evin-
ru d ea koje se vra ća o u za ­
tvor.
Izn en a d a E vinru de zastane i
ok ren e se:
- A k o ikad budeš n a vra ća o
ovam o, p o tra ži me, C row ley.
T r a ž i J erem yja Enrighta.
C ro w le y m u m ah ne u zn ak
pozd ra va , a on d a se ok ren e lju­
d im a u sobi:
- H oćete li zn ati sačuvati taj­
nu?
C oh en g a m rzo v o ljn o p o g le ­
da.
- M o ji ljudi će sigu rn o ču va ­
ti tajnu ili se ja ne z v a o Z li C o­
hen. O n i v r lo d o b ro znaju što je
d o b ro z a njih, a ja ću im još
iscrpn ije to protum ačiti.
U sobu uđe k a p la r M e d ­
ford .
- N ešto se sm iješno d o g o d i­
lo, naredn ice. E vin ru d e je p o lu ­
dio.
- Tk o?
- R e d o v Evinrude.
- Tk o?
- Evinrude, narednice. K a že
d a se ne z o v e E vinrude n e­
g o . ..
Zastane i p o g le d a lica što su
g a napeto prom a tra la, a on d a
prošap ta n esigurno:
- Enright.
63
U PRIPREMI:

S. J u r d a n a :
S T R A N A C I O D M E T N IK

64 I.A S O 464
 BUCK BOGERS
junak svemira

EINSTEIN u stripu SfPan/a

N JEM s r n u * mm cijena 2i
• ROT THOME
• NEUSfMSlH
< H B AW CJBQ8HMK U lili

Ako volite strip,onda je to