OPORUKA INKA

ODABRANA DJELA
KARL MA Y - a

Naslovna strsna
ZDENKO BALABANIĆ
 KARL MAY

OPORUKA INKA

»OTOKAR KERSOVANI«
Rijeka — 1964.
 Naslov originala
DAS VERMACHTNIS
DES INKA

S njemačkoga preveo:
DRAGUTIN BOHUŠ
 1. ESPADA

»Corrida de toros, corrida de toros!« O đjekiva’o je

iz g rla izvikivača koji su okruženi šarolikim tra k a m a
i povezim a prolazili p ravokutno u n ak ršte n im ulicam a
Buenos A iresa, Corrida de toros bila je tem a dana,
te m a k o ju su već nekoliko d an a opširno opisivali svi
listovi grada. Corrida de toros p red sta v lja la je predm et
razgovora n a svim ja v n im i p riv a tn im m jestim a.
Corrida de toros, ili borba s bikovima, riječ je koja
mora oduševiti svakog Španjolca, a isto tako i svakog
onog u čijim žilama teče makar i kap španjolske krvi.
Spanjolac se uopće ne obazire na prigovore koje izno-
se protivnici ove njegove najm ilije zabave kako bi
dokazali da je ova zabava ne samo u moralnom, nego
i u svakom drugom pogledu za prezir; Španjolac u
takvoj prilici žuri u arenu da bi iz punog glasa klicao
mučenju životinja, on je izvan sebe od ushićenja kada
snažan bik raspori tijelo konju, ili kada toreadora na-
takne na rogove.
D a Corrida de toros! Davmo već inije viđena u Bue-
nos A iresu borba s bikovim a; dugo se vrem en a n ije već
čulo n a Plaza de toros rz a n je konja, rik a bikova,
v ik a borca i poklici gledalaca! Mnogo je godina m inulo
od zad n je borbe s bikovim a, a tom e su bile k riv e zlo-
sretn e političke p rilik e u zem lji.

5
D ik tato r P arag u a y a Lopez1 uvrukao je A rgentinsku
k o n feđ eraciju u rat, k oji ju je dosađa sta ja o četrdeset
m iliju n a dolara i pedeset h ilja d a Iju đ sk ih života. D alj-
n jih dvjesto h ilja d a lju d i postali su žrtvom kolere.
U tak v im p rilik am a nikom e n ije bilo do zabave. A r-
gen tin sk a je vojska bila p rem a Lopezu uv ijek u sla-
bijem položaju, ali je prošle n ed jelje postigla značajnu
pobjedu. T aj u sp jeh proslav ljen je u Buenos A iresu
ilu m in acijam a i svečanim m im ohodom , a novoizabrani
p red sje d n ik Saim ento, da bi om ilio narodu, iskoristio
je ovu p rilik u i odobrio održavanje jedne b orbe s bi-
kovim a.
P re m d a je za p rip rem e ostalo sam o m alo vrem ena,
slučaj je htio da su nastale povoljne okolnosti, koje su
dopuštale n ad u da će ova Corrida de toros b iti izvan-
redno n apeta. U Buenos A iresu je naim e bilo više ve-
oma poznatdh to reađ o ra k oje još n ije d an toro2 nije
uspio oboriti. P u n i m eđusobne ljubom ore, oni su ne-
strp ljiv o čekali da pad n e odluka o tom e k oji je izm eđu
n jih o k retn iji. T ada se po jav i n ek i stranac, Spanjolac iz
M adrida, koji je već nekoliko d an a boravio u hotelu
»Labastie«, te zam oli da se i on može n a tje c a ti u
borbi. Pošto reče svoje ime, gospoda od priređivačkog
odbora s veseljem su m u odobrili nastu p an je, je r taj
čovjek n ije bio nitko drugi nego S enor C rusada, naj-
p oznatiji espada u cijeloj španjolskoj kraljevini.
Već sam glas o tom e bio je đovoljan da izazove uz-
b uđen je gradskog stan o v n ištv a iako to još n ije bilo
sve. Ja v ili su se, naim e, još dva senora, čije su ponude
dovele do v rh u n ca ovo uzbuđenje. Je d an od n jih bio
je v lasn ik velikih sta d a stoke. Uz zn a ta n tro šak on je
p rije stanovitog v rem ena nabavio više sjeveroam erič-
kih bizona sa željom da pokuša, bude li moguće, n ji-
hovo k riža n je sa dom aćom vrstom goveda; m eđutim ,
ove snažne životinje pokazale su se toliko d ivlje i ne-
ukrotive d a m u n ije preostalo drugo nego da ih pobije.
Izmolio je da o svom tro šk u doprem i najsn ažn ijeg bi-
zona. D rugi senor bio je v lasnik jedne haciende u oko-

1 F ra n c is c o S o lan o L o p ez ođ P a r a g u a y a , N a p o le o n J u ž n e
A m e rik e , ro d io se g o d in e 1827. u m ro 1870. V lad ao je P a ra -
g u a y e m od g o d in e 1826; o d 1864. do 1870. ra to v a o je p ro tiv
B ra z ilije i A rg e n tin e .
2 B ik

6
l'ini S an Nicolasa. N jegovi su peonsi1 isko.pali duboke
jam e d a bi u h v atili jednog ja g u a ra k oji m u je uni-
štavao ovce. Im ali su sreće, je r im je uspjelo zvijer
uloviti živu i neozlijeđenu. Z vijer nisu ubili, već je
h tjeli p ro d ati nekom trgovcu. V lasnik haciende izjavio
je d a će ja g u ara doprem iti i pokloniti ga priređivač-
kom odboru.
Tko da posum nja u to da su ove okolnosti, n ad alje
prisustvo poznatih toreadora, te izgledi n a borbu s
bivolom i jaguarom , bile od najveće važnosti ne sam o
za p u b lik u nego i za dom aće stanovništvo.
B orce s bikovim a n aziv a se općenito to read o rim a ili
torerosim a. T a riječ vuče korijen od riječi toro, bik.
T oreadori se dijele u nekoliko posebnih vrsta, od ko-
jih sv ak a im a svoj posebni zadatak. T u su p o najprije
pikadori; n jih o v je zad atak da sjedeći na k onju kop-
lje m draže bika. Z atim su tu banderilleri, čija je duž-
nost d a pom oću crvenih pojaseva o d v rate p až n ju bika
od p ik ad o ra i sv ra te je n a sebe, u slučaju da se ovaj nađe
u opasnosti, i, konačno, da bik u zabiju u za tiljak ban-
derille, ta n k e štapiće sa kukam a. N ajzađ, stv a rn i borci
ili espađi su oni, k oji m ačem u b ija ju b ika; oni vuku
svoj n aziv od riječi espada, što znači mač. Espadi se
n aziv aju tak o đ er i m atad o ri prem a riječi m atar, što će
reći k lati. Ako b ik posrne, a nije sm rtno pogođen, m a-
tad o ri m u zad aju sm rtonosni udarac.
K ao što sm o već napom enuli, izvikivači su prolazili
ulicam a Buenos A iresa n ajav lju ju ći da će se su tra
održati b orba s bikovim a. Bilo je predveče. K om u je
bilo ikako moguće, taj je prestao s radom , te pohitao
u k ak v u restau raciju , k av an u ili konfiteriju, da se
tam o o događaju d an a porazgovara. K o n fiterije su ta-
kođer ja v n i lokali, gdje se mogu dobiti kolači i sla-
doled.
»Caffe de Paris«, k av an a koja je važila za n ajotm je-
n iju u Buenos A iresu bila je gotovo do posljednjeg
m jesta isp unjena. U k av a n i je bilo neobično živo, a
napose za jednim stolom , u k o ji su bili n eprestano u p rti
pogledi p risu tn ih gostiju. Za stolom su sjedili tri argen-
tin sk a esp ada k oji su su trad a n tre b a li pokazati svoju
vještinu. M ada u p o taji n enavidni jed an na drugog,

1 siu g e .

7
bili su ip ak jeđnođušni u osudi neoprostive pogreške
p riređivačkog odbora, k o ji je dozvolio Š panjolcu da se
pojavi u areni. N aum ili su stoga da učine sve što im
bude moguće, da S panjolcu otm u stečenu slavu. Jedan
od espađa, koji je vodio glavnu riječ, hvalisao se da će
prv im u d arcem oboriti am eričkog bizona. P ri tom je
pogledao p risu tn e i sa svim a se h tio okladiti da će
svoju riječ stv arn o i održati.
U neposređnoj blizini, za susjednim stolom , sjeđili
su četiri otm jeno odjevena gospodina. Je d a n je oso-
bito u padao u oči. Bio je gotovo orijaškog uzrasta, i
m ada m u je moglo b iti te k nešto preko pedeset godina,
imao je bu jnu, gotovo kao snijeg b ijelu bradu. I kosu
je im ao isto takvu. Po njegovu od sunca opaljen u licu,
moglo ga se sm a tra ti za gauča, ili za čovjeka k oji stal-
no živi n a otvorenu, na pam pi, ili m ožda u nekoj dolini,
P rotivno je m eđ u tim kazivalo njegovo otm jeno po pa-
riškoj m odi skrojeno odijelo. I u njegova tri susjeda
bila je p u t o paljena od sunca. Je d an m u se od n jih
o b rati: — Carlos, čuješ li razm etljivca?
B jelo b radi kim ne glavom.
— Pa, šta veliš n a to?
U pitan trg n e ram enim a, a preko ozbiljnog m u lica
p rije đ e lagan, om alovažavajući osm ijeh.
— D ijelim tvoje m išljenje! — n astav i drugi. — Ni-
je baš tak o jeđnostavno m ačem oboriti ovdašnjeg bika
p rije nego klone. B udući da si mnogo godina bio tam o
i lovio bizone, ti bez su m n je znaš bolje od nas što je
to sjev ero am erički bizon. Ovom espadi neće b iti lako
isp u n iti svoje obećanje.
— I ja sam tog m išljenja. B ik se ne u b ija riječim a!
O ve je riječi izgovorio glasnije nego što je to za-
pravo n am jeravao. Čuvši ih, espada skoči sa svoje sto-
lice, p ristu p i bliže i izusti gotovo zapovjedničkim gla-
som: — Senor, ne biste li m i zapravo kazali vaše im e?
B jelo b radi ga o dm jeri neobično ravn o d u šn im pogle-
dom a onda otpovrne: — Z ašto ne, ali n e p rije nego
mi vi kažete svoje.
— M oje je im e nadaleko slavno. Zovem se A ntonio
Perillo.
 N ato načas zasvijetle osobitim sja je m oči orijaša,
no oborivši brzo kapke, on će istim tonom kao i prije:
— V jero jatno m oje im e nije tako slavno kao vaše. Zo-
vem se H am m er.
— To n ije španjolsko im e?
— Ne.
— P re m a tom e vi ste stranac?
— Svakako.
— O nda zavežite u lju d n o k ad su u p ita n ju ovdašnje
stvari. J a sam porteno, raz u m ije te li?
To izgovori oštrim tonom i p ri tom zaviri oholo dru-
gom e u lice. Z a razlik u ođ doseljemika, portenosim a se
nazivaju dom aći stanovnici. E spada se prevario, mi-
sleći da će tom rije č ju izazvati neki osobit dojam .
O rijaš se pravio kao da uopće ne zna njezino značenje.
Zbog toga espada n astav i još žešće: — Vi ste o meni
govorili s p o tcjenjivanjem . H oćete li povući ono što
ste rekli?
— Ne. J a sam rekao da se bizona ne može dotući
riječim a, a baš zat'o što sam stran ac, ja u v ije k znam
ono što govorim.
— Caramba! P rev iše je toga! Z ar da ja, najslav-
n iji espada ove zem lje, dozvolim da se sa m nom ruga
jed an stranac! Sto ćete reći, čovječe, ako vas sađa
izazovem n a dvoboj?
— N išta, je r nije ni v rijedno da se o tom e govori —
o d v rati H am m er naslonivši se n a svoju stolicu, i do-
baci espadi pogleđ, k oji je govorio o svem u p rije nego
0 strah u . To ovoga još više uzbudi. O čiju p unih bijesa
on se p rim ak n e za korak, digne ru k u kao da će ud ariti
1 cikne: — K ako, vi n em ate n am jeru da m i d ate za-
dovoljštinu?
— Nem am .
— P a dobro, zn a jte da vas onda sm a tram za podlu
kukavicu. Eto što ste!
H tio je stra n c a u d a riti pesnicom po licu. O vaj ru -
kom odozdo odbije udarac, zgrabi brzo espadu za ruke,
stisne m u ih uz tijelo, a zatim ga digne i uz p rasak
tresn e s n jim o zid kao da se ra d i o nekom lakom
predm etu.
Svi se gosti podignu sa svojih sje d ala da vide što
će d alje biti. E spada je im ao na sebi, kao svi prisutni,

S
ođijelo francuskog k ro ja, a ne narođno, stoga je tailo
v jero jatn o da u za se nem a oružja. A li pošto se brzo
pridigao, naglo izvuče ispod k ap u ta dugačak nož gauča
i ju rn e, ričući bijesno na H am m era. Ne u stuknuvši ni
za d lak u ovaj b rzim zahvatom zgrabi espadu za
ru k u u kojoj je držao nož i trg n e njom e tako snažno
da espada uz bolni v risak ispusti oružje. Z atim m u se
z a p rijeti: — B udi m iran, A ntonio Perillo! M eni se tako
n e p ristu p a. Mi se nalazim o u Buenos A iresu, a ne u
S alin a del Condor. Jesi li shvatio?
R ekavši to, H am m er se oštro zagleda u oči protiv-
n iku kao da m u je htio zav iriti do dna duše. P erillo
u stu k n e i gledaše ukočeno protivnika. P roblijedio je
kao krp a, oči m u čudnovato zabliješte, te će strancu
d rh tav im glasom :
— S alin a del Condor? Što je to? N ije mi poznata.
— V idim ja n a tebi da je i te kako dobro znaš.
— N e znam što govorite i što hoćete. Ne želim im ati
s v am a n ik ak v a posla.
— Mnogo razloga im aš za to; pazi se, A ntonio Pe-
rillo!
M ašivši se džepa, baci n a stol nekoliko p ap irn a tih
novčanica da bi platio ono što je naručio, skine šešir
sa vješalice i pođe p rem a vratim a. N itko se ne usudi
d a ga zadrži. O tkako se ustao svakom e je bilo jasno
d a s tim G olijatom nem a šale. Za n jim pođu njegova
tri druga.
Tek pošto se v ra ta iza n jih zatvoriše, espadi se vrati
odvažnost. On se o b rati svojim drugovim a da bi svoj
poraz nekako ublažio. T ada m u jed an od n jih zlobno
dobaci: — K oje li sram ote, A ntonio Perillo! On te je
oborio!
— Ded trči za n jim i pokušaj s n jim nešto! Jednom
divu nitko ništa ne može.
— M ožda je tako, ali on te je oslovio sa ti, a ti ne
sam o d a si m u to dopustio, nego si m u odvratio sa vi
kao i ran ije.
— Tom e nisam uopće obraćao pažnju.
— A što je bilo s tom S alina del Condor? Što je on
pod tim m islio?

10
 — K ako bih ja to mogao znati? Izgleda da ta j stra-
nac p ati od neke fiksne ideje. Ta znate dobro da su svi
Evropejci sa n ja ri ili m jesečari. N e govorim o više o
tome!
V jero jatno tem a ovog razgovora ne bi p resta la da
upravo n ije stu p ila u k av an u jed n a ličnost koja je pri-
vukla n a sebe poglede svih p risutnih. Bio je to neki
gaučo, toliko sitan i m ršav, kakvog od p risu tn ih nikada
još nitko n ije vidio. Č ovuljak je nosio bijele široke hla-
če, koje m u đosezahu sam o do k o lje n a i crvenu pa-
m učnu ćiripu. Ć iripa je v rst pokrivača što ga stanov-
nici pam pe oviju koso oko kuka, sp rije đ a i strag a malo
nadignu, oviju oko tije la i pričvrste- pom oću pojasa.
R ukave k ošulje isto tako čiste i bijele kao što su m u i
hlače bile, gaučo je zasukao iznad la k a ta tako da su mu
p odlaktice ostale gole. P reko pojasa je vezao crvenu
ešarp u čiji su k raje v i visili po stran i. Sa isto tako
crvenim pončom bio m u je pokriven gornji dio tijela.
Pončo je v rst vunenog gu n ja s prorezom u sredini kroz
koji se provlači glava. N a b ed rim a je nosio prav e gaučo
čizm e koje se prav e tako da se zaklanu k o n ju skida
sa donjeg dijela nogu n eprorezana koža, i to p rije nego
se tijelo ohladi. D a bi se lakše o strugala dlaka, oderana
se koža sta v lja zatim u v relu vodu. G aučo tu kožu
navlači n a noge kao čarape još dok je koža vlažna.
Čim se koža osuši, p rilju b i se uz listove. T akva koža
odolijeva svim vrem enskim nepogodam a. O va se obuća,
dakako, uopće ne skiđa, nego se nosi dok se sam a od
sebe ne istroši i s nogu ne otpadne. O va obuća zašti-
ćuje, naravno, sam o bed ra i g'ornji dio nogu, dok prsti
p ro v iru ju naprijed , a tab an i ostaju goli. Gaučo, koji
nosi takove čizme, u stv a ri je bos k ad hoda, a hoda
sam o onda kad se nalazi u svojoj nastam bi, inače ne-
prekidno sjedi u sedlu. G auču n išta ne sm eta što su
m u nožni prsti goli, n ap ro tiv to m u sam o dobro đolazi
je r su uzengije toliko m ale da u n jih stan e sam o nožni
palac. Zato su m am uze u gauča velike. I u čovuljka,
koji je m alo p rije ušao u kavanu, bile su m am uze ve-
ličine sreb rn e petače. G lavu m u je pokrivao sivi pu-
steni šeširić s kojega je visjela resica; ispod šeširića
nosio je crvenu svilenu m aram u, čije je straž n je kra-
jeve čvrsto vezao sp rije d a oko vrata. O vakve m aram e

11
 nose gauči ispod šešira, da zaštite z a tilja k od sunca a
i zbog toga da se ugodno rashlade, je r za v rije m e ja-
h a n ja h v a ta ju n jim a zrak koji im onda s tru ji oko
v rata. U pojas ispod ešarpe čovuljak zatakao dugačak
nož i dvocijevni revolver, a preko širokog rarnena vi-
sjela m u dvocijevka, ne m nogo m a n ja od njega samog.
U ru k a m a je im ao dvije knjige.
Ovom zadnjom neobičnom okolnošću priv u k ao je
posebnu p ažnju. G aučo s knjigam a! To se još n ije vi-
djelo. N aju p a d ljiv ije n a njem u bilo je to da je bio
dobro o b rijan. Č ovuljak je načas zastao pred v ratim a
i pozdravio glasno »Buenos dias — d obar dan!«, što
inače n ije običavao n iti je d an gaučo. N akon toga pođe
prem a stolu, koji je m alo p rije ostao prazan, sjeđe,
rastv o ri k njige i poče ih žustro p relistav a ti i čitati,
ponašajući se p ri tom kao da je posve sam . K njige
su bile d v ije rasp rav e k raljev sk e akadem ije znanosti
u B erlin u od E. d ’A ltona i Weissa.
B uka k o ja je u k av a n i dotada v lad ala pretv o rila
se najed n o ć u potpunu tišinu. Č ovuljak je iznenadio
sve p risu tn e ; nisu znali što bi o njem u m islili. To nje-
ga, m eđutim , n ije n iti n a jm a n je sm etalo, naprotiv, on
to n ije n iti prim ijetio. Čitao je i n ije ga nim alo sm e-
talo k ad je ponovo nastao žam or i k ad a su p risu tn i
iznova počeli p ričati o borbi s bikovim a. T ek pošto mu
je p ristu p io konobar, sitan m om ak kao što je i on bi,o,
da ga u p ita što želi, podiže oči i u p ita čistim španjol-
skim jezikom : •— Im ate li piva? M islim, naim e, cer-
visia, kako se la tin sk i zove.
— Da, senor, im am o piva. Boca stoji šest papir-
n atih talira.
— D onesite m i je d n u bocu, jed n u am pulia ili la-
goena reklo bi se latinski.
K on o b ar ga sa čuđenjem odm jeri, donese bocu i
čašu i natoči je do vrha. Gost, m eđutim , nije pio i
n ije odvraćao pažn ju s knjiga. Izuzev jednoga, i to
espadu A n to n ija P erilla, nitko od p risu tn ih n ije više
obraćao pozornost n a njega. E spada ga je stalno dr-
žao n a oku. Izgleđalo je da je posvem a zauzet njim ,
te uopće više n ije sudjelovao u zabavi. K onačno usta-
ne, p riđ e bliže, pokloni se i izusti vrlo u ljudno: —
O prostite, senor! Čini m i se da se poznajem o?

12
 M ali, crveni gaučo, skine začuđeno pogled s a svo-
jih k njiga, p ridigne se i odgovori jednako učtivo: —
2ao m i je, senor, ali m oram p rizn ati da se varate. Ja
vas doista ne poznam .
— S igurno im ate razloga da sada tako tv rd ite.
U v jeren sam da smo se već susreli gore n a rijeci.
— Ne, naim e ja uopće nisam bio tam o gore. N ala-
zim se u ovoj zem lji istom n ed jelju dana, te nisam
još n iti koraknuo iz Buenos A iresa.
— T ad a ćete m i m ožda dozvoliti da vas zapitam
o tk u d a ste zapravo, odakle ste rodom ?
— Iz Jiiterbogka, k oji se naziva tak o đ er i Juterbog
ili Jiiterbock. Do sađ a je ostalo neriješeno koji je na-
čin p isa n ja ovog im ena ispravan. J a sam se, m eđutim ,
odlučio za Jiiterbogk, je r se u tom im en u sje d in ju ju
»Bog i Bock«.
— To m i je m jesto potpuno nepoznato. D a li biste
bili dobri da m i kažete svoje im e?
— V rlo rado, zovem se M orgenstern, doktor M or-
genstem .
— A vaše zvanje?
— J a sam učenjak, ta čn ije rečeno, p riv a tn i učenjak.
— A čim e se zanim ate?
— B avim se zoologijom, senor, a sada sam došao
u A rg en tin u da pro n ađ em glyptodonta, m egatherium a
i m astodonta.
— Ne razum ijem . Te n je č i još n ik a d a nisam čuo.
— To su vam pasanci, ljenivci i slonovi divovskog
rasta.
E spađa razvuče lice, pogleda čovuljka ispitivačkim
pogledom, a zatim u p ita : — A gdje n a m je ra v a te po-
traž iti ove životinje?
— P a, dakako, u pam pi, za ko ju se n a žalost još
u v ijek n e može pouzdano reći je li n astala p rije ili u
v rijem e diluvijum a.
— D iluvijum a? R azum ijem vas, senor, vi se navlaš
služite tim nerazu m ljiv im jezikom d a b iste m i dali
do zn a n ja kako vam nisam po ćudi.
— T aj jezik nipošto n ije tako n e sh v atljiv kao što
vi m islite. P ogiedajte m alo ove dvije knjige, čiji pisci
su neosporni poznavaoci diluvijum a! To su W eiss i
d’A lton; oni vam sigurno nisu nepoznati, i . ..

13
 — Ne, nipošto, nipošto — prek id e ga borac s bi-
kovim a. — N iti jednog od te gospode ne poznajem .
M eđutim , što se tiče vas, tv rd im i dalje d a vas po-
znajem , i to poznajem vas bolje no što i m islite. Pri-
zn ajte da ste obukli ovo odijelo sam o zato da biste
obm anuli.
— O bm anuo druge? Hm! Istin i za volju m oram pri-
znati d a nisam baš vičan da okolo hodam kao gaučo.
— No, vidio sam , m eđutim , da ste odličan jahač!
— To je zabuna, senor. P ru ž ila m i se, doduše, već
nekoliko p u ta p rilik a da se uspnem n a konja, ili latin-
ski equussa, ali u đevedeset slučajeva od sto ostalo mi
je potpuno stran o ono što latin i naziv aju equo vehi, a
to znači v je štin a ja h an ja .
P erillo n ije m ogao a d a ne odm ahne glavom . Ras-
tegnuvši usne u diplom atski sm iješak reče, klan jaju ći
se: — Ne u suđujem se više da pro d irem u vašu ta ja n -
stvenost, senor je r svaka vaša riječ m i govori da želite
ostati nepoznat. M olim vas, b u d ite dobri i oprostite mi
zbog m oje nasrtljivosti! P otpuno sam u v je re n da će
doći čas k ad a ćete vašu sa d ašn ju m asku potpuno
skinuti!
N akon toga v ra ti se svom e stolu. C rveni gaučo za-
v rti glavom , sjedne i p ro m rm lja : — M asku! Skinuti
masku. Čini m i se da je ovaj senor jako rastresen.
T ad a se nagne ponovo n ad svoje knjige. A li ne po-
tra je dugo i m ali se konobar, koji se je nalazio u
blizini i koji je čuo n jih o v razgovor, približi i reče: —
Senor, zašto ne pijete? Š teta je za pivo da tako dugo
stoji otvoreno.
G aučo ga pogleđa, dohvati čašu, povuče g u tljaj i
Ijubazno o dv rati: — H v ala vam , senor. T reb a se na-
vići da zbog onog što je nužno ne zaboravim o n a ono
što n am je ugodno. P a tako i piti, ili la tin sk i bibere,
n ije sam o ugodno nego i potrebno.
H tio je n astav iti čitanje, no p rim ijetiv ši da kono-
b ar n e ođlazi, u p ita : — Senor, želite li m ožda još
nešto reći?
— A ko dopuštate, da. M alo p rije govorili ste o
Ju terb o g k u . N iste li vi N ijem ac?
— D akako da sam N ijem ac, kao što Uostalom i
m oje im e p o tvrđuje. K ad bih bio R im ljanin, m ožda
bih se la tin sk i zvao Jubar.

14
 — To m i je neobično drago, senor. D opustite m i
da s v am a govorim njem ački?
— N jem ački? Z ar ste i vi N ijem ac?
— Nego, i te kakav! P roduživši u berlinskom d ija-
lektu, k o n o b ar će: — R ođen sam u S tralau, k ra j B er-
lina, znači da sm o iz istog k raja , gospodine doktore.
Cuo sam, naim e, m alo p rije da ste doktor.
— Vi ste iz S tralau a! Tko bi to i pom islio! Mislio
sam da ste A rgentinac. P a kako ste stigli ovam o preko
m ora?
K onobar produži pru sk im dijalektom : — K ao pravi
p rav cati vodeni konjić, ili konjska sm rt d rugačije re-
čeno. V am a je poznata ona o ribolovu m ještan a iz
S tra la u a i o jezeru R um m elburg. Č ovjek se n a vodu
p rivik n e i ide za njom . Tako sam stigao do H am burga,
a otud d alje u Ju žn u A m eriku.
— A zašto ste zapravo došli ovam o?
— H tio sam se obogatiti, naravno.
— A sada?
— P a i sada! — P roduživši berlin sk im narječjem ,
k o n o b ar će: — Ne postaje se bogat preko noći kao
što sam ja zam išljao. NaijJu i loša vrem ena, p a ako ne
nestanu, neću zgrnuti nik ad m iliju n e o k ojim a sam
sanjao.
— Im ate li ro đaka kod kuće u N jem ačkoj?
— N em am . D a sam im ao koga ili što, sigurno bih
ostao kod kuće. H tio sam u vojsku, je r sam oduvijek
bio p atrio tsk i raspoložen, no bio sam za dva palca pre-
m alen, p a m e u vojsku nisu p rim ili već m e proglasili
nesposobnim . To m e toliko raz lju tilo da sam otišao u
tu đ in u da vidim hoće li m e i u tu đ in i sm a tra ti za
nesposobnog.
— K ako dugo ste zapravo već ovdje?
— P e t godina što je isto kao onih dvadeset i pet
p ro ljeća k oje sam proživio.
— Čim e ste se zapravo za to v rijem e bavili?
— S vakim poštenim poslom, ali bez nekog uspjeha.
S ada sam konobar, ali ne tra jn o ; d anas sam o ispo-
mažem , je r se očekuje mnogo gostiju. U zadnje v rije-
m e sam radio u luci.
— D a li ste već b ili u u n u trašn jo sti zem lje? To
vas, naim e, me p ita m bez razloga.

15
 — M ogu i u toj stv a ri biti p ri ruci. Bio Sam već
u dv a n a v ra ta u u n u tra šn jo sti do T ucum ana, u svoj-
stv u k onjušara.
— P re m a tom e ste v ješti ja h a n ju ?
— Baš kao što to opisuje F re ilig rath u »Jah an ju
lavova«. To se ovdje nauči koji p u t brže no što bi se
isp rv a m islilo.
— To je dobro, vrlo dobro! A sađa ono što m e n aj-
više zanim a. N avodno ovdje u A rgentini im a mnogo
kostiju?
— Gomile!
— Izvrsno! U pravo i traž im neke vrsti.
— Z ar kosti? P a, zašto?
— J e r m e zanim a.
— Z ar zbilja? K ako bilo da bilo n a takvo zani-
m anje još nisam naišao. No u tom pogleđu b u d ite bez
brige. Ako baš tre b a te kostiju, m ogu vam ih naći
čitave brodove.
— A n tid ilu v ija n sk ih kostiju?
— N e znam što pod tim podrazum ijevate, ali m i-
slim d a ih se može dobiti svih vrsti.
— I od m astodonta?
— K ako rekoste? Im a ih koliko god hoćete.
— M islio sam p ita ti im a li k o stiju od divovskog
slona m astođonta?
— T a v rst stoke m i n ije poznata.
— Jasn o da nije. T a je v rst životinja živjela još
p rije općeg potopa.
— Ako je tako, onda ni k o stiju više neće biti. Po-
slije općeg potopa ovdje se m ogu naći sam o kosti od
goveda, k o n ja i ovaca.
— T a v i m e ne razum ijete. J a tra g a m za kostim a
iz davnine, iz pretpotopnog svijeta, za kostim a kakve
se m ože vidjeti u ovdašnjem prirodoslovnom m uzeju.
— S ada razum ijem ! Im a ih pod zem ljom , tre b a ih
iskopati. Vidio sam ih već, a može ih se naći posvuda
u pam pi. T akve biste stvari, đakle, h tje li pronaći i
iskopati?
— T ako je, u zet ću gauče u šlužbu, a da bi im
odm ah bio sim patičan, obukao sam se u njihovu

1fi
 nošnju. Vi m i se sviđate, izgled vam je pošten, a uz
to i prep reden, te m islim da nećete p ra v iti gluposti,
ili kako bi L atinac kazao stultitia. D a li biste htjeli
biti moj sluga?
— Zašto ne, ako ćete sa m nom dobro postupati.
— Dođite, dakle, su tra u ju tro k m eni da se dogo-
vorim o o svem u što je potrebno. P oznajete li m ožda
b an k a ra Salida?
— Poznajem . N jegova poslovnica je ovdje sasvim
blizu, no on sta n u je izvan g rad a u svojoj k v in ti.
— I ja sta n u je m kod njega, preporučili su me
njem u, i njegov sam gost. S ada m e o stavite da n asta-
vim sa čitanjem .
— Dobro, n astav ite sam o sa čitanjem , gospodine
doktore. S u tra ću doći do vas. S m atra m da ćemo
obojica n ap ra v iti d obar posao. M a kako velika kost,
ja ću v am svaku iskopati iz zem lje.
Čini se da je ta j razgovor i d alje zanim ao M or-
g ensterna, je r više n ije čitao toliko pažljivo kao prije,
a osim toga n ije n iti n a piće zaboravljao.
P ošto je svoju bocu prilično ispraznio, A ntonio Pe-
rillo se digne da p la ti i ode. Nešto kasn ije ustad e i
M orgenstern. P latio je svojih šest p a p irn a tih talira, što
je bilo prilično skupo, no ne tako strašno kako se čini,
budući da p a p irn a ti ta lir odgovara v rijeđ n o sti od šes-
maest n jem ačkih pfeniga. U natoč tom e cijetna od đeve-
deset i šest pfeniga za bocu piva n ije osobito jeftin a,
ali je tada, još više nego danas, pivo, napose ono uve-
zeno iz Evrope, sm atran o za luksuzno piće.
P ošto je M orgenstern n apustio kavanu, okrenuo je
lijevo ulicom , k o ja je vođila ravno do bankarove
kvin te. I suviše je bio zauzet svojim učenim m islim a
d a bi p rim ijetio dvije prilike, k oje su n aslonjene na
stu p o v lje jed n e k ap ije čekale s druge stra n e ulice. Bio
je to A ntonio P erillo s jed n im drugom koji se p rije
toga tak o đ er nalazio u kavani. O vaj b ijaše viši i snaž-
n iji od borca s bikovim a, a njegov snažni u zra st dao je
n aslu titi d a se ra d i o čovjeku koji se je u pam p am a i
bregovim a osjećao kao kod kuće. Ipak, dojam koji je
ostavljao n ije bio najpovoljniji. Uski, oštro svinuti nos
i nehotice je pođsjećao na k lju n jastreb a . Ispod sra-
šten ih o brva v irila su dva p ro d o rn a oka. N jegove uske,

2 O D oruka Tnka 17
bezbojne usnice sam o su pojačavale izraz ptice grab-
Ijivice n a njegovu licu. N a sebi je im ao n aro d n u noš-
nju, a glavu m e jo pokrivao som brero širokog oboda.
K ada je zah v alju ju ći sv je tlu s k av an sk ih prozora,
p o red ko jih je prolazio njem ački učenjak, jasno uočio
njegovo lice, p rišap n e P erillu : — N em a n ik ak v e dvoj-
be, to je on, p a m a k a r do besvijesti to poricao.
— On je sam o što je obrijao b ra d u i navukao noš-
n ju gauča. T im e nas neće nim alo zbuniti. M oram do-
zn ati gdje stanuje. P ođi neopazice za njim !
— Z ar ti nećeš poći sa m nom ?
■
— Neću. Mogao bi se o krenuti i prepoznati me.
T ad a bi počeo sum n jati. S v ra tit ću ovdje desno u sla-
stičarn icu i p riček ati dok se ne vratiš.
P erillo se u p u ti k slastičarnici, a onaj drugi pođe
k rišom za N ijem cem . K ao što je već rečeno, ulica je
v ođila u pravoj liniji, je r Buenos A ires je neobično
p rav iln o izgrađen. G rad je sazđan od sam ih četvero-
k u tn ih blokova kuća, izm eđu ko jih se ulice k riža ju u
pravom kutu. P lan grad a m ogao bi se stoga uporediti
sa šahovskom jiločom .
K ra jo lik okoline g rad a n ije zanim ljiv. Bez ikakvih
prom jena, uzvisina, đolina, bez žb u n ja i šum a. O dm ak-
n ete li izvan grada, naći ćete će n a otvorenoj, ravnoj
pam pi, a n a obzorju nebo i zem lja sta p a ju se u jedno
tako da se g ranična c rta izm eđu obih uopće ne raza-
bire. P ris tan ište je ružno, a La Plata je p rlja v e boje
kao glina, pa ni ona ne pru ža g radu nek u draž.
Po površini B uenos A ires odgovara po prilici P a-
rizu. P re m a tom e n ije teško p ređ sta v iti kako je sve
razđaljeno. G rad im a više veom a lijep ih ulica i trgova,
grubo zidane m agazine, ru žn e kolibe i ruševine. Ra-
zu m ije se da izvan ce n tra im a elegantnih k vartova
v ila gdje sta n u ju bogataši. Je đ n a ta k v a vila zove se
kvin ta .
U sređ ištu i u n ajživ ljim če tv rtim a grad a im a kuća
sa dva, tri, dapače i sa četiri kata. Inače- postoje samo
prizem nice; one ne strše u vis, ali su zato široke i duge.
U ovih su kuća ra v n i crijepom pokriveni krovovi iznad
kojih se uzđižu m ali to rn jev i zvani m iradores. K rovovi
su m alko n ag n u ti kako bi kišnica m ogla oticati u ci-
ste rn e k o je se nalaze u dvorištim a.

1R
 S iro m ašnije kuće im a ju sam o jedno dvorište, dok
bogatije kuće zaokružuje tri, četiri i više dvorišta. Za-
stane li se pred nekom kućom s um jetn ičk i izrađenim
ulaznim v ratim a od šupljikavog kovanog željeza, može
se kroz n jih zapaziti čitav niz u rednih, m ram orom po-
pločenih, te vodoskocim a i cvijećem u k raše n ih dvori-
šta. Im u ćn iji g rađ an i svoje kuće grade od m ram ora.
Ako netko za p ita zašto se u Buenos A iresu grade
sam o n ag n u ti krovovi, dobit će vrlo jed n o stav an odgo-
vor. Visoki i strm i krovovi iziskuju, p rije svega, znatno
više građevnog m a terija la , a osim toga ta k v i su kro-
vovi neophodno p o treb n i sam o u k ra je v im a s velikim
prosjekom oborina. U Buenos A iresu, m eđutim , daleko
m an je kiši nego kod nas. O sim toga, strm i krovovi
sa zabatom p ružali bi pam peru, snažnoj, pustošećoj
oluji k o ja se spušta sa K ordiljera, mnogo veće, za oluju
podesne površine. I, najzad, ra v n i krovovi veom a su
pogodni d a se nav ečer šeta po n jim a i uživa u svje-
žem zraku.
Ako netko m isli da se n a ulicam a Buenos A iresa
može v id jeti gom ila u žu rb a n ih gauča, taj se jako vara.
N aprotiv p rije se d obija dojam da se nalazite u nekom
evropskom gradu. S vatko se ovdje o dijeva po fran-
cuskoj modi. V elik broj E v ropljana ovdje živi. A rgen-
tinci sačin javaju, naim e, svega polovinu žitelja. U ono
do'ba1 bilo je tam o četiri tisuće N ijem aca, petn aest
tisuća F rancuza, dvadeset tisuća Š panjolaca, peđeset
tisuća T alijana, a povrh toga bilo je m nogo Engleza i
još više Švicaraca. P osljedica tolike isprem iješanosti
m nogih n arodnosti očituje se u velikom poznavanju
razn ih jezika. O vdje je lakše sresti nego u P arizu,
Londonu, N ew Y orku, veći broj m lad ih lju d i k oji đobro
govore tri, četiri p a i više jezika.
“Sto se p ak tiče sam og im ena grada, ne bi se moglo
reći da ga on s pu n im pravom nosi. Buenos A ires znači
»sv ježi zrak«, ali k ad a sunce žari po rav n im krovo-
vim a tog nizinskog grada, ta đ a se jed v a m ože izdržati
u zagušljivim i za p arn im prostorijam a. D rveća, koje
pročišćava zrak tam o uopće nem a, odnosno nem a onog
što m i nazivam o raslinjem . L im uni i n a ra n d že ovdje

1 1866.

1P
uopće ne u spijevaju, a tropske plodine još m anje. Za
jabuke, šljive, višnje i ostaie v rsti voća klim a je odviše
vruća, u slijed čega se ovdje može naići sam o n a grožđe,
kruške, breskve i kajsije, što je sve nedvojbeno izvrsne
kakvoće.
Suma, međutim, uopće nema u istoenom dijelu zem-
lje. Bogati vlasnici kvinta u najboljem slučaju po-
sjeduju vrtove gusto pošum ljene drvećem koje doista
pruža pravo osvježenje.
B a n k ar Salido posjedovao je je d n u od n ajlje p ših
k v in ta. On b ijaše nadasve gostoljubiv čovjek; volio je
u m je tn o st i znanost, te bio u stalnoj prepisci s poklo-
n icim a istih u E vropi. Z ah v alju ju ći toj okolnosti i pre-
p o ru k am a d oktor M orgenstern je kod njega naišao na
d oista p rija te ljsk i p rijem . B a n k arev a k v in ta nalazila
se u južnom d ije lu grada, p a je u čen jak do n jeg a mo-
rao p rev a liti veliku udaljenost. Zbog toga je A ntonio
P erillo m orao dugo čekati n a p o v ra ta k svog ortaka.
I ovdje je bio velik broj gostiju, ko jim a je b o rb a s
bikovim a k oja će se s u tra održati, p ru ža la p rilik u da se
dobro zabave. P erillo n ije poznavao n iti jednog od
tih ljudi, a n iti on n ije bio poznat nekom e od njih.
R azgovor se vodio o senoru C rusadi stran o m borcu s
bikovim a. P re v lad a v alo je m išlje n je da m u o v dašnji
espade n isu dorasli. To je žestoko lju tilo P erilla, no
on se ip a k sustezao da p rizn a kako je i sam je d an od
espada. P ričalo se, dakako, i o ja g u aru , i divljem bizo-
nu, i općenito sm atralo da borcim a neće b iti nim alo
lako.
— K rv i će b iti — reći će je d a n — pa i ljudske. O
bizonu neću d a govorim , je r takovu živ o tin ju još uopće
n isam vidio, ali ja g u a r je opaka i žilav a životinja, koja
sigurno neće podleći od prvog udarca.
Čuvši to, P erillo se ip a k n ije mogao suzdržati a da
n e dobaci: — Ja g u a r je kukavica! P rip ra v a n sam da
m u se prib ližim sam o s nožem u ruci.
—■D a bi te raskom adao — dobaci u sm ijeh u đrugi.
— O zbiljno govorim . Z ar još n iste čuli da jag u ar
bježi k ad a opazi čovjeka, i da im a gauča koji su kadri
d a ga lasom uhvate?
T ad a se ja v i n eki p o sta riji čovjek p rep la n u la lica;
sjedio je sam i do sada n ije učestvovao u razgovoru:

20
■
— U tom pogleđu ste u prav u , senor. Ja g u a r bježi kada
opazi čovjeka, a poznato je i to da su gauči znali uloviti
lasom jag u ara. Ali o kakvom se ja g u a ru tu radilo? Da
li o onom što živi k ra j rijeke?
— A zar postoje i drugi jag u ari?
■— Ja g u ari su ja g u a ri i nem a ih više vrsta. Poku-
šajte, m eđutim , u spoređiti ja g u a ra s rije k e sa onim
koji k ru ži pam pom ili čak s jaguarom k oji živi gore
u guduram a. K ra j rije k e im a h ra n e u izobilju. Tam o
živi n a tisuće zam oraca, koji p re d sta v lja ju za jag u ara
izđašnu h ran u . L oviti ove bezazlene životinje n ije za
nj nim alo teško; on se do sita nažd ere i onda je trom
i plašljiv. K ad a spazi čovjeka, đ aje se u bijeg. N apro-
tiv, s jag u arom n a pam pi ne ide tako lako. D a bi se
p reh ran io , on m ora n ap a d ati goveda i konje, a da se
dočepa ovce, m ora se sukobiti s pastiro m koji baš n ije
plašljiv. A ja g u ar iz gorskih k la n ac a m ora goniti đivlje
lam e, koje su brže od n jega i ne d a ju se tako lako
u h v atiti. T aj je ja g u a r skoro u v ije k gladan, a glađ ga
čini razdražljivim , stoga će otvoreno u sred b ije la dana
n ap asti i nao ru žan a čovjeka. Eto, senor, tako je to u
stv a ri i ja sam htio sta v iti svaku stv a r na svoje m jesto.
N ato će A ntonio P erillo podrugljivo: — Čini se da
u tom pogledu im ate veom a bogato iskustvo, senor
Je ste li ik ada p rekoračili granice ovog grada?
— K oji put.
— A đokle ste stigli?
—• Sve gore do B olivije i prijeko do P erua. Bio sam
tak o đ er i u G ran Chacu.
— Z ar kod div ljih In d ijan aca?
— Da.
— I n isu vas požđerali kao što ja g u a r ždere za-
morce?
— M ožda nisam bio za n jih dosta debeo, ili m i se
nisu u sudili p ribližiti, senor. V jero jatn p je ovo po-
sljed n je bilo odlučujuće, je r ja sam za čitav a svog
života bio je d an od onog soja Ijudi koji nisu baš skloni
tom e da ih netko naprosto poždere. Štaviše i sad a god
sta ro st u m ene su dosta snažne m išice d a rasp alim po
gubici svakoga tko *bi pokušao da se sa m nom šegači.
U pam tite to, senor!
 — Sam o ne tako naglo, stari! N isam ja n a to ni
m islio — poče P erillo d a skreće, je r ga događaj iz
»Cafe de Paris« sje ti da tre b a b iti na oprezu. — Htio
sam tek k azati kako ne sm a tram ja g u a ra za tako opa-
snu zvijer.
— Ja g u a r je opasan za svakog čovjeka, sam o za
jednog nije.
— A tko je taj?
— To m ožete i sam i zam isliti. T a svi su za njega već
čuli, a njegovo im e dokazuje ono što o n je m u tvrdim .
— M islite na Oca Jag u ara?
■
— O n jem u se p riča d a prilazi golih ru k u najdiv-
ljijem jag u aru , no ja u to ne vjerujem .
■
— A li ja v je ru jem je r sam se svojim očim a u to
osvjedočio.
— Z nači da ste se s n jim sreli u G ran C hacu?
— Ne, nism o se sreli; ja sam s njim onam o odja-
hao. On n am je naim e, bio vođa, a ja se i danas još
u b raja m m eđu njegove ljude.
T ek što sta ri ovo reče, okolo se čuli izrazi iznena-
đenja. Svi skočiše đa bi se prim ak li njegovu stolu i
stisnuli m u đesnicu. N aum ili su da spoje nekoliko sto-
lova i tak o đošli do velikog stola, uz koji bi on sjeo i
pričao im o velikom čovjeku o čijem se im enu i podvi-
zim a govorilo n a sva usta. On to, m eđutim , odbi: ■ —
Otac Ja g u a r ne voli da o njem u govorimo. On nam je
to u stv a ri i zabranio, stoga m i nem ojte, senori, zam je-
riti što neću da o tom e pričam .
— A kako on zapravo izgleda? — zanim alo je
Perilla.
■— U pravo kao i svaki drugi čovjek.
— Koliko m u je godina?
— M ožda oko pedeset.
■
— Je li dom aći?
— N isam im ao p rilik e da vidim njegov k rsn i list,
senor.
:— Može li se zn ati čim e se on zapravo bavi? Za
njega čas kažu da je yerbatero, čas ga n az iv aju traga-
čem zlata, a zatim opet da je sendado koji predvodi
k ara v an e preko A nda. Čuo sam štaviše da je politički
p ristaša čas jednog, a čas drugog vođe.

22
 Y erbaterosi su sak u p ljači čaja, koji se u potrazi za
poznatim p arag v ajsk im čajem provlače kroz prašum e
p a im je život skopčan sa velikim opasnostim a. Sen-
d.ađor znači izviđač, a značenje ove riječi jednako je
zn ačen ju sjeveroam eričke riječi scout, skaut. N ato će
sta ri: — Z apravo reći ću vam tko je on u stv ari. On
je čovjek, i to savršen čovjek kom e je teško naći rav-
nog. P o b u njenicim a n ik a d još nije služio i neće to
n ik ad a činiti. P rija te lj je svim a dobrim Ijudim a i ne-
p rija te lj svim a zlima. Ako slučajno ne p rip ad a te prvi-
ma, pazite da ne n aletite n a nj.
— Vi p o stajete sve žešći i za jeđ ljiv iji moj sta ri pri-
ja telju ! Z ar vas je baš toliko ozlovoljilo što sam ja-
g u ara sm atrao za p la šljiv u životinju?
— Nipošto, ali m e je sm etala vaša tv rd n ja da pri-
lazite ja g u a ru sam o s nožem u ruci i to m e uvjerilo
da ili p retjeru jete, ili ste neznalica. Ni jedno ni drugo
mi n ije po volji. J a g u a r što ćemo ga su tra vidjeti, vje-
ro jatn o je obitavao k ra j rijeke, ali m oguće je da po-
tječe s pam pe. To ćemo saznati p rem a njegovu pona-
šanju. Što se m ene tiče, m ogu reći da nisam baš nim alo
zn atiželjan u vezi s jaguarom . N aprotiv, mnogo me
više zanim a hoće li se koji od espada u su d iti poći na
bizona.
— Svi će poći na njega, svi; u to vas uvjeravam !
•— Pa, v id je t ćemo. Bizon, ukoliko je razdražen,
vrlo je opasna životinja. Poznato m i je to od Oca Ja-
guara. On ih je n a stotine iz puške ubio.
— M ožda n a pam pi? — sm ijao se Perillo.
— Ne, nego u p re rija m a S jev ern e A m erike, gdje je
ran ije mnogo lovio.
— Z ar je i tam o bio? On, đakle, nije porteno, već
stran ac? To m i se nim alo ne sviđa.
— Ne sviđa vam se? No, što se toga tiče, m islim da
je Ocu Ja g u a ru m anje-više svejeđno da li vam se to
sviđa ili ne.
— To m u je svejedno zbog toga što m e ne poznaje.
No k ad a bi on doznao m oje ime, sigurno bi sm atrao
da je počašćen što m i može stisn u ti desnicu.
— Tako? A kako zapravo glasi to vaše znam enito
im e?
-— Perillo.

23
 ■— Gle! N iste li vi m ožda A ntonio Perillo, espađa
koji će su tra n astu p iti uz ostale?
— D akako da sam to ja.
Po pogleđu što ga je đobacio starom , vidjelo se da
očekuje h valospjeve pu n e počitanja. A li riječi što su
m u doprle do u šiju zvučile su sasvim d rugačije: — Se-
nor, recite m i zašto se zapravo b orite s bikovim a?
— K akvog li p ita n ja ! D a ih ubijem , jasno. P roba-
d ajući bikove, m i tim e pokazujem o naše um ijeće.
— Divnog li um ijeća! K akvo je to um ijeće probosti
bika kojega se p rije toga do iznem oglosti razđraži. Ja,
m edutim , u b ija m neku živ o tin ju je r m i je njezino m eso
potrebno da se p reh ran im . Stoga sm a tram za obično
m učenje k ad se za volju p išljive časti životinje pro-
bada, a p rije toga ubodim a m uči i gotovo do sm rti
razdraži. S m atra m da bi bilo kudikam o p rav iln ije da
vas um jesto espada, naziv aju dessolodor1.
P erillo nato žustro skoči sa svoje stolice. H tio je
n asrn u ti n a starog'a. N a sreću, u pravo u tom času otvo-
riše se v rata, i uđe njegov ortak. S jetivši se nečeg Pe-
rillo ponosno sjeđne i sam o dobaci starom e: ■— Vi biste
me h tje li zadirkivati. no vi m e uopće ne m ožete uvri-
jediti, je r ste toliko ispod m ene da vam ni pogled ne
može do m ene doprijeti.
—■U pravo se tako h v alisala m u h a lav u dok je iznad
njega zujala, ali đ oletjela je ptica i p ro g u tala je.
P erillo se učini kao da uopće n ije čuo ove riječi.
N jegov o rta k sjeđne pored n jeg a i prišap n e m u: — Z ar
opet k avga? P rip azite se! T ajnost našeg za n im an ja izis-
k u je oprez. T re b a da znaš da nam može više naško-
diti jed an n ep rijate lj, no što n am m ogu koristiti deset
p rija telja.
— Šuti! T aj sta ri b rb lja v ac ne rhože n am n iti n a j-
m an je naškoditi. R ad ije m i reci, što si đoznao!
P rodužili su razgovor tiho da ih nitko od gostiju
n ije mogao čuti. U natoč tom e o rtak se oprezno okrenuo
i pošto je ustanovio da sađa nitko ne obraća pozornost
n a n jih , reče: •— On je to, sasvim sigurno. A znaš li
gđje stan u je? Kod b a n k a ra Salida.

1 Zivoder.

24
 — Todos dem onios1 kođ Salida? Tko bi to pom i-
slio! T a to je po nas opasno!
— N a žalost, jeste! T aj će m u sve ispričati. Jesi li
u v je re n d a te je opet prepoznao?
— Mogao b ih se n a to zakleti. Zašto se sam o pre-
tv ara? S igurno sam o zato da bi m e mogao sa sigur-
nošću odvagnuti.
— O nda nam ne p reo staje drugo nego da prona-
đem o neko sredstvo pom oću kojeg ćemo ga ušutkati.
■— Hm! R azum ijem te: ubod nožem, ili kugla u gla-
vu. P ri tom se ne sm ije izgubiti n iti časa. S u tra bi
m ožda moglo već b iti prekasno. T reb a sp riječiti da
p rije toga ne dođe do policije. K ada bi se sam o moglo
doznati u kojoj sobi spava!
— To m i je poznato. Čekao sam dok n ije stupio u
kuću, n akon toga sam preskočio v rtn u ogradu. Srećom
k v in ta nem a ni d v orišta ni ziđova; sm ještena je u sre-
d in u v rta, pa se može oko n je obići. T ek što je nestao
iza v ra tiju upalilo se svjetlo u jednoj od g o rnjih soba,
na straž n je m dijelu kuće. To je on bio upalio svjetlo.
— No to je isto tako mogao b iti i netko drugi.
— N ije, je r je on prišao otvorenom prozoru da bi
ga pritvorio. P otpuno jasno sam ga vidio kako stoji.
■— K oliko prozora je im ala soba?
— Dva.
— D a li je spuštao rolete?
— Nije.
— D a li se negdje u blizimi m ogu naći kakve Ijestve?
— I n a to sam pom išljao i pronašao sam jedne. U
uglu v rta stoji jedno podrezano drvo, a ljestve su još
bile p rislo n jen e n a njega. D osta su dugačke i m ogle bi
doseći do prozora.
— Lijepo, vrlo lijepo! N a žalost, ali, sada se još ne
m ožemo d ati n a posao. P re ra n o je. U lice su još i suviše
žive. Mogao bi nas netko vidjeti.
— M orat ćemo p riček ati do ponoći. No, da li će on
ta d a b iti još budan!
— Svejeđno je hoće li biti b u d an ili ne. On ne sm ije
više v id jeti svanuće su trašn jeg dana. B ude li budan,
p u cat ćemo kroz prozor, a bude li spavao, ući ćemo u
sobu. No, pođim o sada, ovdje mi se uopće ne sviđa.

1 Do vraga.
 P erillo p la ti slađoled što ga je bio pojeo. D va se
čovjeka uđaljiše. O ni su bez i n a jm a n je grižnje savjesti
bili p rip ra v n i da u nište je d an ljudski život zato da bi
sp riječili o tkriće jednog ra n ije počinjenog zločina.
Sve ulice i ja v n i lokali bili su danas živi đulje nego
obično. S tanovnici Buenos A iresa su inače p rivrženi
domu, te o bičavaju rano poći n a počinak, no danas je
odbilo je d an a est sati k a d je zadnji od gostiju napustio
»Cafe de Paris«. K onobar, N ijem ac, k oji je ispom agao
u k av an i, prim io je svoju za rad u za ta j dan i napustio
lokal. V ani, ispred v ra ta k av a n e zastade. Još je bilo
p rolaznika po ulicam a. B ijaše lijepo, blago vrijem e,
početkom decem bra. K onobaru se još n ije spavalo. Za-
okupljen m islim a o svojoj novoj službi i zadovoljstvom
što m u se p ru žila m ogućnost da bude u službi jednog
N ijemca, n ije uopće osjećao um or. On odluči da se
m alo p ro šeta i potpuno nesvjesno pođe u p rav cu gdje
je stanovao doktor M orgenstem . P ostupke čovjeka če-
sto o d ređ u ju neka u n u tra šn ja zbivanja, k o ja n iti njem u
sam om nisu posve jasna. Tako se desilo da se N ijem ac
iznenada našao p red kvintom , što je i njega sam oga
veom a iznenađilo.
D aleko od sred išta gdje se odvijao saobraćaj, ovdje
više n ije bilo ulične rasvjete. Bilo je m račno; sam o je
od zvijezđa dopirao n^ki neodređeni blijesak, koji je
dopuštao p reglednost od p a r koraka. H tio se već vra-
titi k ad li m u se p ričini da čuje šum p rita je n ih koraka.
To m u se učini sum njivim . Čem u tako tiho? O naj čija
je sav jest m irn a korača ođlučno. P rip iv ši se uz ogradu,
čekao je.
N eki je čovjek išao sredinom ulice, prošao i za-
ustavio se; drugi ga je slijedio i zastao pored prvog.
Oni su nešto tiho razgovarali, zatim se prib ližili ogradi
i p reb acili se spretno u vrt.
Lopovi! pom isli N ijem ac. No što oni m isle ovdje
ukrasti! Z ar voće iz v rta ? Ili su, m ožda, n ak a n ili pro-
valiti kod bogatog b an k a ra? N agonski ga nešto vuklo
da pođe za njim a, stoga se p rebaci što je tiše mogao
preko ograde. S druge stran e b ila je tra tin a po kojoj
se koraci nisu čuli. T ada p rim ijeti na uglu jednog od
onih Ijudi i zastane kako bi mogao p ro m atrati. P rim i-

28
 jetio je da je čovjek m alo iza toga nestao iza ugla
stražn jeg đijela vile. Baci se na zem lju i n a ru k am a
i nogam a dopuže do ugla. T u je stajao prv i od one dvo-
jice i gledao gore p rem a rasv ijetljen im prozorim a prvog
k ata. T ad a se sa stran e p rik ra o drugi čovjek. Nosio je
Ijestve i prislonio ih uza zid tako da je v rh Ijestava
polegao n a ru b jednog od prozora.
Što zapravo n a m je ra v a ju ovi lju d i? T a za r se tako
p ro v alju je u jed an ra sv ije tlje n i stan ? Ili m ožda sm je-
r a ju u čin iti sam o nek u šalu? T ad a bi bilo nesm otreno
dizati larm u. Bilo kako bilo, N ijem ac ne ispusti s očiju
d vojicu ljuđi. Je d an od n jih sta n e se ta d a p e n ja ti po
ljestvam a, dok ih je drugi pridržavao. P opevši se gore,
čovjek se zagleda u sobu, zatim se spusti za nekoliko
p rečak a i šapne p a r rije či onom e dolje. K onobaru se
p ričini da onaj što se spustio niz ljestve drži u ruci
neki sja jn i m e taln i predm et. Spopadne ga stra h ; brzo
se p rim ak n e bliže. O na dvojica i dalje su izm eđu sebe
šaputali. N isu ga mogli opaziti je r je dopuzao p rilju -
bivši se sasvim uz tlo. Čuo je ove riječi: — On sjeđi
i čita.
■
— U kakvom položaju?
■— S lijevom stran o m o k ren u t prozoru.
■
— Da li m u je lice slobodno?
— Da. D rugu s tra n u glave podupro je dlanom .
— O nda m u pucaj u sljepoočicu; to je n ajsig u rn ije
m jesto.
Dakle, radilo se o ubistvu. K onobar se toliko pre-
plašio d a se nekoliko časaka n ije mogao pom aknuti.
T ada se onaj n a ljestv am a ponovo uspne i držeći u
đesnoj ruci pištolj, u sm jeri ga p rem a sobi. To je ko-
n obaru povratilo snagu. P ovikavši glasno, priskoči do
Ijestava, ođbaci u stra n u onog što ih je pridržavao, a
zatim p rev rn e ljestve. O palivši u tom času, onaj s vrh a
ljestav a strm oglavi se naglo dolje. K onobar se brzo
baci n a n jega da bi ga ulovio.
— P u sti m e pseto jedmo, inače ću te ubiti — za-
šk rg u ta zubim a ubojica.

27
 P u can j p rasn e i konobar osjeti u lijevoj ruci izne-
n ad n u o štru bol. Pogođen m etkom , n ije više mogao za-
d ržati ubo jicu koji je ođskočio i brzo nestao u tam i.
O naj d rugi pobjegao je još ran ije.
O ba p u cn ja probudiše stanovnike vile u kojoj je
nastalo živo kom ešanje. U isti čas otvori se u rasvi-
jetljen o j sobi prozor. D oktor prom oli glavu i poviče: .—
A koji to u bojica puca u m ene? Z ašto m e ne ostavi da
u m iru čitam ?
K onobar se ponovo preplaši i poviče: ■— O, kolike li
nevolje? Z ar su to vas, gospodine doktore, nakanili
u biti?
■— Tko je tam o dolje? glas m i se čini poznat.
•— J a sam, F ritz K iesew etter, gospođine doktore.
— F ritz K iesew etter? N ije m i pozn at individum s
takvim im enom .
— No ipak! U poznali ste m e danas u »Cafe de P a-
ris«. Z ar se ne sjećate? H tjeli ste m e uposliti u vezi s
općim potopom .
— Ah, konobar! No, čovječe, što vam je palo na um
da u m ene pucate?
•— K ako ja ? To je previše! Č ovjeku pam et staje! Ta
za r sam ja pucao?
— A tko drugi? Ili niste sam i?
-— P otpuno sam sam , i sigurno p rem a Schilleru
je d in a o sjećajna ličinka u ovom vrtu.
— No, što onda tra ž ite ovdje?
— H tio sam vas spasiti. I sada, pošto jedino m eni
tre b a te zahv aliti što ste ostali na životu, sm a trate me
ubojicom iz zasjeđe. To m e boli do d n a duše!
N e sam o da ga doktor n ije prepoznao, već ni nitko
od ostalih. U kućani se spustiše sa svijećam a i svjetilj-
kam a, oboružani različitim oružjem da ubojicu ulove.
K onobaru nisu pom agale ni m olbe ni u v je ra v an ja .
F ritza K iesew ettera u h v ate i odvedu u kuću, p ri čem u
nije prošao bez žestokih b atina. H tjedoše pozvati poli-
ciju da ga odvede, no F ritz je p rek lin jao da ga n aj-
prije u m iru saslušaju. N jegovu m olbu podupre dok-
tor izjavivši: — Ovom m ladom čovjeku nisam ništa
nažao učinio, naprotiv, htio sam ga p rim iti u službu.
Z ar bi to mogao biti razlog da m e ubije? Osim toga,
taj čovjek im a izgled poštenjačine. P a sve k ad bi i bio
podli ubojica, još u v ije k ne znači da m u ne treba
p ružiti p rilik u da se izjasni. P redlažem stoga da mu
se dopusti da se p rih v a ti svoje odbrane, ili kako se
to latin sk i kaže dejensio.
F ritz n ato ispriča to k đogađaja i zatraži da se pre-
traže tragovi. Dozvolili su m u da to učini i p ri tom su
se svi osvjedočili da F ritz n ije lagao. O tisci nogu bili
su v id ljiv i ne sam o n a m jestu n a kojem su ubojice
preskočili ogradu već i ondje gdje su preskočili ogradu
prigodom bijega. N ajzad iza kuće p ronađen je šešir
jednog od ubojica. Izgubio ga je prigodom p ad a sa
ljestav a ili za v rijem e rv a n ja sa Fritzom . K onobar je
k rv ario ; p regleđali su m u ra n u no ona n ije bila opa-
sna je r m u je m etak sam o okrznuo ram e.
Svim a je sađa bilo jasno da su se ubojice prišu ljali
s n am jero m da u b iju doktora. Jedino F ritzovoj in ter-
venciji treb a . zahvaliti da je m e tak prošao drugim
sm jerom . A li tko su ubojice i što ih je sam o potaklo na
to da pok ušaju u b iti čovjeka koji je jed v a nedjelju
d an a boravio u zem lji i k oji sigurno nikoga nije
uvrijedio?
— Z ar zbilja ni jednog od u bojica n iste usp jeli pre-
poznati? — zap ita b ankar.
— N e sasvim — odgovori F ritz, — ali k ad a je onaj
što je stajao n a lje stv a m a uperio revolver u prozor,
glavu m u je osvijetlilo svjetlo iz sobe pa sam mogao
barem djelom ično v id je ti njegovo lice. T ada m i se pri-
činilo da je sličan espadi A nto n iju P erillu.
Ovo je sam o još više zam rsilo stvar. P erillo je bio,
đoduše, n a prilično lošem glasu, ali ip a k nitko n ije mo-
gao v jero v ati da je k a d a r u b iti čovjeka. I zapravo, što
ga je tje ralo da pišto ljem kidiše n a doktora? T a on je,
naprotiv, s doktorom u kav an i p rija te ljsk i razgovarao.
T a je okolnost đovela do zaključka da ga je ubojica
sigurno za nekog drugog zam ijenio. Zbog svega toga
b an k a r je obavijestio policiju. Od stran e policije pojave
se d va viša, u p la v u u n ifo rm u odjevena, istražitelja.

29
Oni su pregleđali tragove u tv rđ ili činjenice i konačno
đošli do zak lju čk a da n a jp rije tre b a potajno ispitati
gdje se nalazio P erillo u v rije m e k ad a je zločin po-
činjen. M eđutim , sm a trali su da se p ro tiv P erilla ništa
ne bi sm jelo poduzeti p rije n ajav ljen e borbe s biko-
vim a, budući da je on kao espada bio nenadoknadiv,
pa bi njegovo h ap šen je ostavilo n a publiku veom a
loš dojam .
Sto se tiče F ritz a K iesew ettera izvan svake je sum -
n je bilo da je on spasio život doktoru. O vaj ga stoga
sm jesta p rim i u službu i to pod u v je tim a k oji su za
F ritza bili neobično povoljni. F ritz je mogao odm ah
o stati u kvinti.
 2 . C O R R ID A DE T O R O S

S u tra d an je svatko nastojao da se dočepa ulazniee

za p redstojeću p riredbu. B lagajna je bila napro sto op-
sjednuta. B a n k ar je m orao n ab a v iti četiri ulaznice, i to
za sebe, svoju su p ru g u i svoga gosta, doktora, i četv rtu
za svog m ladog nećaka k oji b ijaše kod n jega u gostim a.
B an k aro v a su p ru g a bila je N jem ica. N jezin je b ra t
živio u glavnom g rad u P e ru a Limi. Zvao se E ngeihardt,
i im ao dva sina. O ni su tre b a li k asn ije n aslije d iti ban-
kara, je r on n ije im ao djece. Zbog toga je b a n k a r izra-
zio želju da ga jednom jed an od b raće n a duže vrijem e
posjeti. T ako je stigao k n je m u m lađi b ra t, po im enu
Anton. Sesnaestogodišnji m ladić putovao je m orem oko
K ap H oorna, a kako to p u to v a n je n ije bilo baš n aj-
ugodnije treb alo je n a p o v ratk u izbjeći m ore, ođnosno,
trebalo je poduzeti pu to v an je kopnom preko A nda. Sa-
d a se čekalo i tražilo pogodnu p rilik u za to. P uto v an je
duž Ju žn e A m erike spojeno je s izvanrednim opas-
nostim a i odricanjim a, stoga se i n ije moglo svakom
m azgaru p ov jeriti našeg nadobudnog m lađića.
Tačno u je d an sa t tre b a la je početi b orba s biko-
vim a. Plaza de Toros, kako se nazivalo arenu, bila je
već dv a sata p rije početka dupkom pu n a; više nije
bilo m jesta ni za jednog jedinog čovjeka. Sam o su još
lože p red sjeđ n ik a i viših službenika bile prazne.
P ro g ram p rire d b e bio je o b jav ljen na ogrom nim
p lak atim a o d štam panim velikim slovim a. S m jenjujući
se m eđusobno, više m uzičkih k ap ela je sviralo. R adnici
su n ep restano p o rav n av ali g rab ljam a i m otikam a pije-

31
 sak u aren i. Od zgode do zgode pojavio bi se na pone-
kom od u laza šareno odjeveni borac i polako i važno
šetkao po are n i da bi m u se gledaoci divili.
Od p ro sto ra za gledaoce a re n a je bila odvojena
drvenom ogradom dovoljno čvrstom da odoli naletim a
bika. O grada n ije b ila odviše visoka kako bi se tore-
ador, u slu čaju opasnosti, mogao preko n je prebaciti.
P re d n ji je ulaz bio određen za ulazak bikova, dok se
na straž n i ja g u a r treb ao pojaviti. P repričav alo se us-
p u t d a su p rire đ iv a či zbog sjeveroam eričkog bizona
bili p risiljen i poduzeti izuzetne m jere sigurnosti. Do-
duše sad a se, živo tin ju n ije moglo v id je ti ali se čulo
njezino rik a n je i po toj se rici moglo n aslu titi da
neće te k tako đ o pustiti da je zakolju.
M jesta što su se nalazila iza spom enute drvene
ograde b ila su jeftin ija . Tu je sjedio F ritz Kiesevvetter
kojem u je njegov novi gospodar poklonio ulaznicu.
Povišena m je sta bila su mnogo sk u p lja i ti su zasjeli
bogataši a m eđu n jim a b a n k a r sa svojom pratnjom ,
Slučaj je h tio da se gospodin bijele b rad e koji sinoć
u »Cafe de P aris« reče da se zove H am m er, sa svo-
jim dru štv om sm jestio n a susjedno sjedište. Tako se
on našao pok raj doktora M orgensterna, koji je poku-
šao ob jasn iti svom susjed u m ladom P eru an c u svu ne-
priličn o st i o đ v ratn o st borbe s bikovim a.
— Je ste li već prisustvovali takvoj borbi m oj dragi
m lađi senor? — upitao ga je.
A nton E ng elh ard t je šutio.
— M oram vam reći da ovo m učenje životinja nije
n išta novo. O vakvih je p rire d a b a bilo već kod sta rih
G rka osobito u T esaliji, a i kod R im lja n a u v rijem e
careva. Oni su bili neznabošci pa im se može oprostiti;
m i smo, m eđutim , kršćami i m orali bism o se tih od-
v ratn o sti osloboditi.
— Ali, senor, p a i vi ste s n am a došli da prisu-
stv u jete borbi!
M ladićeva p rim je d b a đovela je u če n ja k a očig'ledno
u nep rilik u . No, on se izvuče odgovorivši: — M islite
1; se b o rba ne bi o đržala da m ene nem a ovdje?
— Ne m islim .
— P rem a tom e nem a m i se što p redbaciti. P ovrh
toga, p risu stv u jem borbi zbog naučnih m otiva; im am ,
p rem a tom e, d v o stru k u ispriku, ili excusatio kako to

32
 L atin i kažu. P rirodoslovac sam , a ono što nas čeka
igra je prirode. No p rizn a jem da bi m i bogat nalaz iz
dilu v iju m a bio daleko m iliji.
■
— D a li su p rije d ilu v iju m a održavane ovakve bor-
be sa živ o tinjam a? ■ — zap ita A nton, jed v a p rik riv a-
jući p ri tom svoj obješenjački pođsm ijeh.
D oktor ga iskosa ispitivački pogleda i ođgovori: —
To je nem oguće rije šiti s jeđnostavnim da i l i ne. Go-
vori se o pretpovijesnom , pa i još sta rije m čovjeku.
Ako je ta k av doista postojao, to bi se, s obzirom na
o n dašn ji n izak stupanj k u ltu re moglo p retp o stav iti da
s u ...
K od tih riječi p rek in e ga tre šta n je glazbe. Uto
p red sjed n ik stu p i u svoju ložu i rukom dadne znak
da b o rb a može započeti. Dok su p rije toga glasovi svje-
tine odzvanjali kao m uklo b ru jan je, sad je najednoć
n astala ta k v a tišin a da se mogao čuti dah susjeda. Na
ponovni zn ak svem oćnog p red sjed n ik a glazba zasvira
koračnicu, je d n a se v ra ta otvore i u are n u n a jp rije stu-
pe pikadori. Ja h a li su na m ršavim konjim a je r se one
bolje n ije, htjelo p re p u stiti rogovim a bikova. Iza n jih
su n aišli pješaci — banderillerosi i espade, i n ap rav ili
jed an k ru g oko arene. N akon toga pikadori su zauzeli
položaje n a sredini aren e sučelice v ra tim a kroz koja
su tre b a le ući životinje. Oni su tre b a li dočekati ili po-
duzeti p rv i napad. B an derillerosi i espađe povukoše se
ta d a u u d u b lje n ja iza stubova, u tu svrh u postavljenih.
K onačno p red sje đ n ik dade treći znak, što je značilo da
se p usti p rv i bik. B ran a se diže, a prv i se bik pojavi.
Bio je to crni bik sa šiljastim , n a p rije d savinutim
rogovim a. N ašavši se najednoć izvan tijesnog obora,
b ik h tje d e uživati u slobodi, te stan e poskakivati veli-
kim skokovim a. P rim jetiv ši uto pikadore, zastane na-
čas a onda pojuri ravno n a n jih. P ik ad o ri se rasp rše;
bik ip ak dohvati sa stra n e k o n ja jednog p ik ad o ra i
rasp o ri ga. H tijući skočiti s konja, ja h ač nogom zakači
o strem en i sruši se na tlo. Činilo se da m u nem a
spasa, je r se bik u strem io d a ga dohvati po drugi put,
ali ja h ač u priskoče u pom oć banderillerosi. M unjevi-
tom brzinom oni preb ace biku preko glave i očiju tri-
-četiri ša ren a svilena pojasa. B ik zastane, i to spasi

3 O p o ru k a In k a 33
 pik ad o ra; mjegov se ko-nj, m eđutim , dahćući rastrg a n e
u tro b e stropošta na zem lju i ostane ležati,
To se zbilo tako brzo da je bilo gotovo nem oguće
pojedine p okrete razlikovati. P ik ad o ri su bili odjeveni
u sta ru španjolsku v itešku nošnju, dok banderil-
lerosi im ali n a sebi m o derna španjolska ođijela u k ra-
šena s mnogo g a jta n a i trak a. Oni su sam o držali u
ru k a m a pojaseve i već spom enute palice sa kukam a,
takozvane banderille.
C rni je bik tresao glavom ne bi li se oslobodio po-
jaseva, a Kako m u to n ije odm ah uspjelo, bijesno je
rikao. Svi su očekivali da će njegov n are d n i napad
biti veom a opasan. T ada se ču iza banderillero sa oštar
povik: — U stranu! P u stite m e bliže!
B ijaše to C rusada, espada iz M adrida. B anđerille-
rosi su se u stru čav ali da ga poslušaju, je r je to bio i
odviše sm ion pothvat. A li nakon što je on otresito po-
novio svoju naredbu, ovi se povukoše. Da bi b ik a što
više razdražio, espađa se obukao u odijelo od crvenog
b aršu n a skrojeno, dakako, po španjolskoj modi. U lije-
voj ru ci držao je m uletu, kom ad sjajme svilene tkanine,
obješenu n a jednoj palici. U desnoj m u je ruci svjetlu-
cao sja ja n mač. S tajao je u đ aljen desetak m e tara, su-
čelice biku. To je bilo veom a sm jelo, je r životinja još
n ije b ila izm orena. Čini se da je n a sam om početku
borbe svojim odvažnim d ržan jem htio nadv isiti svoje
drugove. Oslobodivši oči, p rv i se pogled crnog bika za-
ustavi n a nepr.ijatelju, k oji je izazivački m ahao m ule-
tom. B ik pogne glavu i n av ali n a nj s n am jerom da ga
nabode n a rogove. E spada je čekao dok m u se vrhovi
rogova nisu p rim a k li na u đ aljen o st od svega dva pal-
ca, a ta d a se baci u stra n u i zarine ju reć em biku sa
zadiv lju ju ćom sigurnošću m ač u h rb at. Ž ivotinja na-
p rav i još p a r koraka, a zatim klone m rtva. E spada
izvuče m ač biku iz za tiljk a i zam ahne n jim e iznad svo-
je glave uz bučno o d obravanje oduševljene m ase. C ru-
sad a je tim e đokazao svoje um ijeće.
T ad a dođoše m a tad o ri đa odvuku tru p in u b ik a i
k o n ja koji je još u v ije k stenjao. N ato p ređ sjed n ik dade
zn ak da se pusti drugog b ik a u arenu. S pom enut ćemo
sam o da je ovaj bik ranio jednog b an d erillero sa i jed-
nog espadu. N akon toga Š panjolac ga ubije. Slijedeći

34
je b ik usm rtio dva k o n ja i lakše ran io A ntonia P erilla.
S panjolac u b ije i toga bika, i pošto se pokazalo da je u
svem u nadvisio svoje dom aće takm ace, sv je tin a ga
oduševljeno siavila, a gospode ga posebno zasipaše
cvijećem i rupčićim a. Periilo, ra n je n u nogu, m orao Ee
povući; njegovu bijesu, čini se, nije bilo k raja .
Sad je došla n a red glav n a tačk a p rogram a: borba
ja g u a ra s bizonom . P o b jed n ik se treb a o n a k ra ju bo-
r iti s* toreadorim a.
N ajp rije su se otvorila stra ž n a v ra ta kroz k o ja do-
juxi jag u ar. Q n inije daleko otišao, je r je ,bio vezan du-
gačkim lasom čiji je drugi k ra j bio zakvačen za željez-
n u k uku. U zalud je pokušavao da se oslobodi lasa;
najzad frk ćući legne. T ako je ležao kao da tobože ne
m a ri za onaj silan svijet. J a g u a r je nekoliko d an a gla-
dovao i osjećao m iris pro livene krvi. B ila je to neo-
bično snažna i ne p re sta ra zvijer.
K onačno se otvore i p re d n ja v rata . Svi su očekivali
da će bizon p o ju riti u arenu, ali on to ne učini, nego
je polagano prilazio kao da je bio sv jestan da m u se
đive. B ijaše to gorostas svoje vrste, gotovo tri m etra
dugačak i dobro u h ran je n , mogao je težiti oko tride-
setak k v in tala. N akon nekoliko k o rak a bizon stane,
otrese čeonu grivu s očiju i pogleda jag u ara. Svi su
n apeto čekali što će se sađa dogoditi. Ja g u a r skoči i
poćne zav ijati. Sve da je i htio nap asti bizona, nije
mogao, je r ga je laso čvrsto stezalo. Bizon ukosi glavu
i jed n im okom odm jeri jag u ara.
Činilo se kao da p rem išlja je li vrijedno tru d a da
se dohvati s ovakvim protivnikom . Z atim se okrene,
pođe o d atle i zaokruži oko arene. S druge stra n e arene
m orao se, dakako, p rib ližiti jag u aru . K ad je do toga
došlo, ovaj se p ribliži i sagne, sprem i za skok. Bizon
spusti glavu, istu ri rogove i snažan zatiljak, pa za-
m um lja. To je bilo đovoljno. Ja g u a r se povuče, a bizon
prođe pored njega i prolazeći, rad i opreza okrenuo
p red n ju stra n u prem a n e p rija te lju . N a sveopće izne-
n ađ en je ja g u a r je bojažljivo ležao; plašio se, n ije bilo
sum nje.
Dok je ova v rst p rim irja tra ja la izm eđu obih živo-
tin ja, u čen jak se o b rati svom e m ladom susjedu: — Sje-
veroam erički bizon zajedno s evropskim đivljim bikom,

35
 kojeg još nazivam o i visentom , tvori je d n u podvrstu
goveda, ili rečeno la tin sk i bos. T a se p odvrsta odlikuje
vrlo zaokruženom lubanjom , širokim čelom, kratk im ,
okruglim p rem a n a p rije d svinutim , na čelu izraslim ro-
govim a, čupavom grivom n a v ra tu i prsim a, te grbom
i razm jern o snažno razvijenim p red n jim dijelom tijela.
Bizon im a veću glavu, gušću grivu i k raće noge od
evropskog divljeg goveda. Z apravo je on je d n a druš-
tv en a životinja, ili kako bi to L atinac kazao congrega-
bilis, i . ..
N jegove d a ljn je riječi zagluši v ik a i burno u rlan je
svjetine, k oja se zbog m iroljubivog d rža n ja obih živo-
tin ja poče 'dosađivati, te je tra ž ila da se ja g u a ra raz-
draži p ro tiv bizona.
— T irad los buscapies, tirad los buscapies — bacite
žabice, bacite žabice! — zau rla je d an od gledalaca, a
ostali p rih vatiše.
Z nakom ru k e p red sje đ n ik odobri da se ovome za-
h tje v u uđovolji. T ađa se drug sjedobradog, k oji m u
je sjedio zdesna, o b rati ovom e s p ita n je m : ■— Što m isliš
Carlos, hoće li im u sp je ti da ga razdraže? M išljenja
sam da ja g u ar više stra h u je od bizona nego od žabica.
— Ja, m eđutim , m islim da lako može doći do ne-
sreće — odgovori zapitani. — Z ar ne opažaš da laso
kojim je vezan drži u raljam a ? P regrize li ga, pobjeći
će, i neće n ap a sti bizona već ljude.
D oista u p ijesku ispruženi ja g u a r grizao je laso, što
posluga arene uopće n ije opazila. Iz sig u rn a zaklona
oni su p aliii i p rem a ja g u a ru bacali žabice. Pogođen,
ja g u a r skoči i iz gubice izbaci laso. K onop je bio goto-
vo sasvim pregrizen. Uto isk re zahvate b a ru t i v atra
stan e p rask ati. Ja g u a r od stra h a za u rla i odskoči; laso
se nap n e i p ukne na izgriženom dijelu ; zv ijer je bila
slobodna.
O vaj neočekivani đogađaj pub lik a je pozdravila kli-
canjem i o d obravanjem ; svi su, naim e, sm a trali da će
ja g u a r isk o ristiti svoju slobodu da bi odm ah napao bi-
zona. On je, doduše, potrčao prem a bizonu, ali je okre-
nuo u stra n u k ad a je bizon pokazao rogove. Skoči par
p u ta am o-tam o po areni, a zatim ponovo legne uperivši
bijesni pogled u sjedeća m jesta koja su m u bila na-
suprot.
 — Estad atento — oprez! — poviče sjeđobrađi. —
Z v ijer će prijeći preko zaštitnog ziđa.
— Por am or de Dios — za im e božje, ta v aljd a to
neće učiniti! — poviče u čen jak čuvši te riječi. — Ta
b eštija gleđa pravo u m ene kao da m e hoće progutati.
Skoči sa svog sje đ išta i n ap ra v i p o k ret kao da će u
bijeg u d ariti, što zbog uskog prolaza izm eđu sjeđišta
n ije bilo moguće. T aj nagli p okret čovjeka u crvenom
odijelu p rivukao je p až n ju jaguara. Z v ijer podigne na-
pola straž n ji dio tijela, zau rla k ratk o i pođm uklo, i
vine se dugačkim skokom prem a drvenoj ogradi. Do-
h v ativ ši se p red n jim šapam a gornjeg ru b a ograde,
zv ijer čitavo tijelo povuče gore.
N astala je grobna tišina, tako potpuna, da se jasno
čulo k ako zvijer pandžam a grebe o gredu. Svakom e
je bilo jasno da se ja g u a r nam eračio na čovuljka odje-
venog u crveno. Svi k oji su sjeđili u njegovoj blizini,
bili su u velikoj opasnosti. K akvu pustoš su u stanju
u činiti šape i zubi p o đivljale i izglađnjele zvijeri iz-
m eđu ovih tako zbijenih gledalaca, ne tre b a ni govo-
riti. Svi su bili u v je re n i da će ja g u a r odm ah po drugi
p u t skočiti, ali on to n ije učinio. Još uv iiek je čučio
na ogradi. N jegov je pogled privuklo nešto drugo, a
to je bio sjedobradi senor, im enom H am m er.
T am an se zvijer sp rem ala na skok, kađli sjedobradi
skoči sa svog sjeđišta, strg n e u čen jak u pončo sa pleća
i nož iza pasa. D ržeći nož u lijevoj ruci, te ogrnuvši
pončo oko lijevog ram ena, skoči n a podnožak svoga
sjeđala. To se dogodilo tako m unjevitom brzinom da se
on našao n a podnošku u isto v rije m e kad i ja g u ar na
drvenoj ogradi.
— P unto en boca — zapovijeđi glasom koji je đa-
leko ođzvanjao. — N inguno m enease — tišina, neka se
nitko ne miče!
T ad a skoči n a naslon susjeđnog pa slijeđećeg sje-
dišta pod k o ja su se p o sakrivali od stra h a oni što su
dotad n a n jim a sjeđili. Još sam o jed an k o rak i H am -
m er je stajao u prvom redu, ja g u a ru n asu p ro t i toliko
blizu d a ga je mogao d ohvatiti rukom . P okrete gole-
mog čovjeka zv ijer je p ra tila zažarenih očiju a da se
nije ni pom akla; iako je osjećala da je n ap a đ n u ta, nije
se odvažila n a p ro tu n ap a d ; p anđžam a se čvrsto p rih v a-
 tila za ogradu, razv u k la čeljust i n a k ra ju podigla
je d n u od p re đ n jih šapa đa se b rani. T ako su staiali
čovjek i zvijer, u p rtih pogleđa jedno u drugo, nekoliko
sek u n d a jedno prem a đrugom . Da bi oslobodio desnu
ruku, H am m er stav i nož izm eđu zubi, te u d ari pesni-
com ja g u ara u straž n jic u tako žestoko da je izgubio
ravnotežu. Z adnie šape zvijeri skliznu sa d rvene ogra-
de, te ona pokuša da se pom oću p re đ n iih održi na
njoj. P ri tom je bijesno frk ta la n a H am m era, no ovaj
je snažno ođalam i po njušci, našto ova opusti šape i
naglavce se stro v ali u arenu.
O rijaš se ne zadovolji tim e, već i sam preskoči u
arenu. G lasni uzvik m nogobro.inih gleđalaca odzvanjao
je unaokolo, je r se odvažni čovjek našao upravo suče-
lice jag u aru, k oji se, glasno ričući, sprem ao n a skok.
I ta đ a se dogođi ono što nitko od p risu tn ih nije
sm atrao m ogućim . H am m er izvuče nož iz usta, zako-
ra k n e liievom nogom, a lijevu ru k u zaštićenu pončoro
o kren e rarema zvijeri. D a li zbog odvažnog đ rž a n ia čo-
v jek a ili zbog snage što je stru ia la iz n ieeovih široko
razrogačenih očiju, k o je je ja g u a r osjećao n a sebi,
z v ijer n e sam o da je ođustala ođ skoka, već je spustila
polagano šape i puzeći sta la uzm icati. Z v iier je uzm i-
cala, a čovjek u stopu za njom , ne p u štaiu ći je niti
n ačas s viđa. K ao izlem ani pas. zvijer pođvuče ren pođ
zađ n je noge sve brže uzm ičući, gonjena neustrašivim
pogledom svoga n ep rijate ija . T ađa s n aju d aljen ijeg
m jesta am fite a tra odjekne povik: »Q ue m aravilla! Este
caballero es el pađre Jaguar? — K akvog li čuda! Taj
gosoodin je O tac Jaguar!«
P ri o djeku ovog glasovitog im ena digne se bu ra
o d u še v lje n ja ,' kakvo se ovdje u are n i ne vidi često.
»El Pađre Jaguar, el Padre Jaguar!« ođjekivalo je sa
svih stran a.
Bilo je to b ru ja n je glasova u svim m ogućim zvuč-
n im v arijacijam a, Od ove neopisive galam e zvijer se
još više preplaši. D osad je ona sam o n a tra šk e uzm icala,
a sada se naglo o krenula i nestala u v ra tim a kroz koja
je m alo p rije b ila puštena. V ra ta se zatvoriše, ali H am -
m er je išao b rzim koracim a za njom i naredio gla-
som k o ji je nadvikivao galam u: »A brid la puerta, pre-
sto, presto — o tvorite v rata , brzo, brzo!«

38
 Peon, koji je n a svom sigurnom m jestu obavljao ta j
posao, podigne poklopac v ra ta od kaveza i pošto je ja-
g u ar uskočio u nj, ponovo ih spusti. Z vijer više nije
b ila opasna.
O đ u šev ljenju gleđalaca n ije bilo k raja . Otac Ja g u ar
pođe u sredinu arene, pokloni se unaokolo, zatim krene
p rem a zaštitnoj ogradi s koje je m alo p rije o tjerao ja-
guara, P rebacivši se preko ograde i skačući s jednog
naslona n a drugi stiže n a svoje m jesto. T am o vrati
prirodoslovcu njegov pončo i nož:
— H v ala vam , senor! I m olim vas, oprostite što ni-
sam im ao v rem ena da vas prethodno zam olim za odo-
brenje!
— N išta ne m ari, m ad a ste m i zajeđno s pončom
strg n u li s glave šešir i m a ra m u ■ — odgovori m ali. —
P o tpuno m i je jasno da vam je bio po treb an nož, no
m olim vas recite m i zašto ste ponijeli pončo?
— Zato da bih ga upotrijebio kao štit i n jim e se
zaštitio od jag u aro v ih pan d ža i zubi!
— P rizn ajem , senor, vi ste junak, ili kako se to
latin sk i k aže heros, p ri čem u treb a n apom enuti da ri-
ječ potječe od grčkog. T a vi ste ovu nem an gonili pred
sobom kao neku m ačku. Ali što će sada b iti sa bizo-
nom, bison am ericanus?
— To ćete odm ah v idjeti, ako sam o svoju pozor-
nost sv ra tite na arenu.
Bizon je polegao n a pijesak arene, gdje je m irno
ležao i onda k ad a je O tac Ja g u a r stupio n a tlo bojišta.
N a bo rb u izm eđu bizona i ja g u a ra n ije više nitko ra-
čunao. Stoga je sađ a p u b lik a zah tijev a la da ponovo na-
stu p e borci s bikovim a i da se ogleđaju s bizonom . Ovo
traž en je publike bilo je tako silovito, da se zahtjevu
m oralo uđovoljiti. Ali ovog p u ta pojavi se sam o jedan
espađa, i to C rusada iz M ađriđa, no nekoliko časaka
k asn ije p rid ru ži m u se i Perillo. Zbog rane, dođuše, ne
teške n arav i, P erilio je šepao, ali je sm atrao d a je nje-
govo su d jelovanje u borbi, i pored zađobivene rane,
p ita n je časti.
N ajp rije su bizona opkolili pikadori. Bizon je i da-
Ije ležao kao da pikadori uopće nisu prisutni. T ada je-
dan od n jih baci n a nj svoje koplje. Ono se zabi
nekoliko palaca u bizonovu grbu. B udući da je bizon

39
još u v ijek ravnodušno ležao, p ikadori nisu sm a trali za
p o trebno d a se n akon b a c an ja k o p lja brzo povuku. Ali
p rev a rili su se, T ek što je osjetio da je ran je n , bizon
se u sp rav i h itrije no što se moglo i pom isliti, s obzirom
na njegovo glom azno tijelo, i navali n a napadače. P rije
nego je p ik ad o r uspio o k ren u ti svoga konja, bizon za-
rin e k o n ju rogove u slabine, podignu ga i snažno od-
baci u stra n u tako da se konj srušio n a svog jahača.
Isto tako h itro bizon se okrene da bi navalio n a dru-
gog pikadora. O vaj pobježe ali se pokazalo da njegov
konj n ije bio brži od bizona koji bijesno n av ali ne
obazirući se n a p ikadore i banderillerose, koji su ga
h tje li om esti svojim kop ljim a i štapovim a. Bizon do-
stigne konja, probode ga rogom u bok i obori. Jah ač
izleti iz sedla. No bizon je više sm jerao na čovjeka
nego n a konja. Jah ač se još n ije uspio n iti uspraviti,
a već je lebdio n a rogovim a ra z ja re n e životinje, koja
ga baci uvis, ponovo dočeka n a rogove, nanovo odbije
uvis i n ajzad nogam a zgazi. Ja h ač je jau k ao i dozjvao
u pomoć; h tje li su m u pomoći, ali bizon n ije više m a-
rio za nove napadače i ponovo b acan a ko p lja k oja su
m u p ro b ija la debelu kožu. R a zjaren a živ o tin ja ne pusti
p ik ad o ra dok ga n ije p retv o rila u bezobličnu masu.
N akon toga se povuče nekoliko k o rak a i snažno zariče.
K ao d ječje km ečan je doim alo se za v ija n je jag u ara
p rem a ovoj rici.
Sa svih stra n a odjekne pljesak. Tko je god imao
cv ijet u ruci, dobaci ga bizonu. Ovo p lje sk a n je bezbroj-
n ih ru k u gotovo je om am lju ju će đjelovalo na nekoliko
prisu tn ih , k ojim a je ta d iv lja i krvoločna ig ra bila
od vratn a.
U m eđ uvrem enu je d an banđerillero s izvuče onog
prvog p ik ad o ra ispod konja. Sad je m orao pobjeći, ali
n ije mogao, je r je slom io nogu. D a bi ga spasili, tre-
balo ga je ponijeti. T ri b an d erillero sa ga podignu, i
poku šaju se brzo u d aljiti, ali je bizon bio brži. Ono što
je n akon toga slijedilo ođigralo se mnogo brže, no što
bi se to moglo opisati. R azbješnjeli bizon n asrn e glavom
i zatiljk o m na gom ilu i raznese je. N jegovi su se ro-
govi zab ad ali sad lijevo sad desno uz strašan topot
nogu. Je d an se jed in i ban derillero s uspio spasiti. O na
d ru g a dva su ostala na zem lji, a i pik ad o r je bio m rtav.

40
 Je đ an m lad i odvažan b an d erillero s istrg n e jeđnom
pikadoru iz ru k e koplje i skoči ođostraga na bizona s
n am jero m da m u ga za rije u tijelo. No životinja pri-
m ijeti njegovu n am jeru , m unjevitom brzinom se okre-
ne i obori glavu za napad. K oplje se odbi od kao čelik
tv rd ih rogova. U slijedećem tre n u tk u h ra b ri borac po-
leti u zrak, a zatim svrši pod kopitim a pobjednika.
Bizon pokuša stresti sa sebe ko p lja te u d a ri u galop
ričući unaokolo arene. T oreadori se razbježaše na sve
stran e. K om e n ije uspjelo da brzo pobjegne kroz otvo-
ren a v rata, prebacio se p reko drvene ograde. D a spase
glavu, borci su brzo sja h ali s ko n ja p rep u šta ju ć i jad n e
životinje njihovoj sudbini. N ekoliko ko n ja pobježe kroz
v ra ta dok su ostali bili oboreni. Sve to p ratilo je urne-
besno u rla n je oduševljene svjetine. T akvog toroa nikad
se još n ije vidjelo! N itko n ije žalio što je njegova hra-
b ro st i n eizm jerena snaga u n ištila tolike živote, napro-
tiv, tom e se klicalo. N ikom e nije bilo dosta dosadašnjih
u sp jeh a bizonovih. U zbuđena m asa gledalaca nepresta-
no je vik ala: »Los espadas, los espadas; ođelante los
espadas — espade, espađe, iziđite n ap rijed , espađe!«
No kao što je već rečeno, pojavila su se sam o dva
espade, A ntonio P erillo i glasoviti C rusada iz M ađrida,
ostali se od sam og početka nisu usudili n a v a liti n a bi-
zona. C rusada usp ije pobjeći kroz v rata, a Perillo, koji
zbog ra n e nije mogao bježati; popeo se n a zaštitnu
ogradu. Sjeđio je n a njoj i k ad je čuo da ga dozivlju,
poviče: »Este bujalo es u n dem onio; el diablo debe
com batir contra esta bestia, m as yo eso no — ovaj je
bizon p rav i dem on; neka se đavo s n jim bori, ja neću!«
P re zriv podsm ijeh bila m u je nagrada. Dozivalo se
C rusađu. On je bio neozlijeđen i sad m u je postalo ja-
sno d a m u ode slava, ako se sada pokaže kukavicom .
Ip ak n ije smogao h rab ro sti da potpuno sam navali na
bizona. T ražio je pom agače koji su im ali u slučaju opa-
snosti o d v ratiti pozornost životinje s n jega i privući je
n a sebe. A li sam o za veliku n ag ra d u tri b anderillerosa
p rista n u da pođu s n jim u opasni pothvat. K ad a su se
n jih četvorica pojavila u areni, pub lik a ih je pozđravila
d u g o trajn im klicanjem .
Bizon se još ne b ijaše prim irio. K rv ario je iz neko-
liko zađobivenih ran a, koje, m eđutim , nisu bile opasne.

41
 Opazivši nove napadače, živ o tin ja okrene čupavu glavu
p rem a njim a, i u d ariv ši kopitim a o tlo rik n e izazivački.
— Sto misliš, Carlos, što će se sada desiti? — upita
Oca Ja g u a ra njegov susjeđ.
— Tko od n jih ne u spije pobjeći, ta j je izgubljen —
glasio je odgovor. — P rav o je um orstvo ove lju d e na
bizona nagoniti.
— M isliš li da je doista nesavladiv?
— Ne m islim to, ali od svih lju đ i ovdje jed an ee
jed in i čovjek može s n jim u borbu upustiti.
— A tko je ta j čovjek? Ne m isliš li m ožda na sebe
sam oga?
— M ožda.
Laganim , gotovo neodlučnim k oracim a približavao
se C rusađa životinji. U lijevoj je ruci držao m uletu,
štap sa svilenom m aram om , a u desnoj sja ja n m ač. Po
njegovu snažnu i lijepo građ en u tijelu, koje je još više
isticalo bogato iskićeno odijelo, moglo se gotovo naslu-
titi d a će on i danas kao i p rije b iti pobjednik. Dok bu
se tri b an đ erillero sa po drugoj stra n i šuljali, životinja,
k o ja za n jih uopće n ije m arila, n ije skid ala pogled sa
Crusađe, u kojem je uočila svog jedinog i stvarnog ne-
p rija telja.
Bizon je bio ne sam o snažan i odvažan, već i vrlo
lukav. K ao da je naslućivao n a m ie ru svoga p ro tiv n ik a
i ne pom akne se s m jesta. N ije spustio glavu, već je
m irno čekao napad. C rusada m u se približi n a svega
p et m e tara i pošto m u je to pošlo za rukom , sm atrao
je d a će lako i sigurno pobijediti. T ik pred sobom vidio
je visoka bizonova prsa, m etu koju se nipošto n ije mo-
glo prom ašiti. On stoga zam ahne šarenom m uletom , da
bi o d vratio pogled bizona od sebe i skrenuo ga n a m u-
letu, te poleti n a životinju. Bio je to skok u propast,
u sm rt. Bizon se uopće n ije obazirao n a m uletu, već
sam o n a čovjeka. U času k ad je C rusada htio zabiti
m ač u p rsa bizonu, životinja spusti glavu i dočeka uda-
rac rogovim a. S lijedila je k ratk a , gotovo n ep rim jetn a
k re tn ja bizonove glave i je d an se rog zabio duboko u
tijelo n apađača, životinja baci C rusadu uvis i ponovo
dočeka. T ri banđerillero sa htjedoše s te stran e n av aliti
n a bizona, no okrenuvši se da bi C rusadu ponovo do-
hvatio, bizon p rim ijeti b anderillerose i spusti glavu.

42
G lasno vičući oni pobjegoše, a životinja iznova nabode
C rusađu n a rogove i baci uvis.
»V a ya , quita, soga! Que cobardia, que bajeza, que
in fa m ia — fuj, fuj, kak v e li pođlosti, k ak av kukavičluk,
kakvo nepoštenje!« čulo se sa svih stra n a p ro tiv ban-
derillerosa, je r su tako sram otno pustili espađu na
cjedilu.
To je im alo učin k a; b an d erillero si se okrenu i po-
novo prib liže bizonu, m ad a C rusadu više nisu mogli
sp asiti je r je već bio m rtav. Zbog toga im životinja
pokloni više p ažnje nego ra n ije ; p ričini se kao da će
n av aliti, ali se banderillero si i po drugi p u t dad u u
bijeg. Bizon potrči prem a v ra tim a kao da je tačno znao
kako d a im p rep riječi p u t i sp riječi ih u bijegu. Jedini
spas za b anđerillerose bio je još u zaštitnoj ogradi
stoga po trčaše p rem a n jo j; bizon je to vidio i sa stran e
u d ario u istom sm jeru. P rvom e od b an d erillero sa pođe
za ru k o m da se popne n a zid, drugom e također, ali treći
n ije bio dovoljno brz. On skoči i dohvati se gornjeg
ru b a ziđa, ali p rije nego što je uspio i tijelo povući
gore, bizon je već bio iza njega i jed n im ga rogom ubode
u bedro. N a sreću, bik izvuče rog da bi ponovo udario.
O slobodivši se tako i m ada k rv areć i čovjek se uspne na
ogradu. Drug'im udarcem bik tako silovito tre sn e u
ogradu d a su daske na n joj stale pucati. Z ivotinja je
zn ala d a se iza nalaze njezini n ep rija te lji te ponovo
u d a ri u nju. N a sreću, u d ara c je pogodio m jesto, koje
je, u slijed prislonjenog stu b a s d ruge strane, bilo ot-
porno. Od sta ln ih i snažnih u d a ra c a i ta j se stu b naj-
zad počeo đ rm ati i popuštati n a m jestim a gdje su daske
bile sastavljene. P rije tila je, đakle, opasnost da se
ograda sru ši ukoliko se bizon ne prim iri, što bi izvrglo
pogibelji sve one koji su se n alazili s druge stran e
ograde.
N ije stoga bilo nim alo čudno što je n a ovoj stran i
aren e n astala p ra v a p an ik a k o ja se brzo n a sve strane
širila. N astala je v ika i zapom aganje. Tko se god osje-
ćao ugrožen nastojao se spasiti. G ledaoci poskakaše na
sjed išta i n aslona da bi se dom ogli straž n jih m jesta, no
tam o je sve bilo zauzeto. Je đ n i su skakali preko drugih;
p o srtali su uz u rla n je i psovke. Sve je to moglo završiti
nezapam ćenom nesrećom , no ta d a jed an p rodoran glas

43
n ad jač a viku: »Quedad sentado — ne dižite se sa svo-
jih m jesta, senori! Ne postoji n ik ak v a opasnost. J a ću
se p o b rin u ti za bizona.«
Bio je to O tac Jag u ar. Skine k a p u t da m u ne sm eta,
ponovo istrgne nož prirodoslovcu i po drugi put, ska-
čući sa sjed ala n a sjeđalo dođe do og'rade i otud skoči
u arenu.
No opasnost n ije p rije tila n a njegovoj već na su-
p rotnoj stran i. Stoga je p retrčao n a drugu stra n u are-
n e i p ri tom ispuštao krikove kak v e se može čuti pri-
likom lovačkih i ratn ičk ih pohoda sjeveroam eričkih
In d ijan aca. Bilo je to dugo i visoko p išta n je h i i i i i i h,
p ri čem u treb a p rste što je m oguće brže titra ju ć i preko
u sta p ro v lačiti; tim e n astaje prodoran glasovni d rh ta j
koji se ne m ože rije čim a opisati.
B udući da je bizon potjecao iz sje v ern ih p rerija,
taj lovački k rik In d ija n aca n ije m u bio nepoznat; on
ga je sigurno već p rije čuo. R azabravši sad a ta j krik,
bizotn se brzo okrene. Spazivši Oca Jag u ara, životinja se
odm akne od zida da novog p ro tiv n ik a dočeka.
No H am m eru se n ije žurilo da n ap a d n e životinju.
Držeći nož u đesnici, on se zaustavio na sređ in i arene.
N astala je duboka tišin a tu gdje je još m aloprije vla-
dao n ajd iv lji metež.
Bizon je pođm uklim pogleđom buljio u Oca Jaguara,
dok je ovaj m otrio bizona istim onim oštrim pogleđom
kao m alo p rije i jag u ara. Ž ivotinja k ren e polako, korak
po korak, kao da je osjećala da će sada im ati posla sa
sasvim drugim , daleko opasnijim protivnikom . H am -
m er k ren e ta k o đ er nap rijed , isto tako polako kao i
bizon. N a taj n ačin prib ližav ali su se sve više jedan
drugom e dok ih n ije dijelilo sam o nekoliko m etara.
Sad je došao k ra j bizonovom suzdržavanju. On naj-
p rije diže glavu i bijesno zariče, zatim glavu spusti
nisko p rem a zem lji i p rije đ e u napad.
Svi su očekivali da će O tac J a g u a r ođskočiti u
stran u . N a sveopće za p rep ašten je on to ne učini, već
ostane n a m jestu gdje je dotad stajao. Bizon se približi;
njegovi su rogovi m orali pogoditi čovjeka, koji se zbog
iznenadnog stra h a bio sasvim ukrutio. O tac Jag u ar
poleti uvis — jedan je d in i snažni povik odjekne gle-
dalištem . Ali što je to zapravo bilo? O tac Ja g u a r poleti

44
kroz zrak u okom itom položaju i dočeka se n a noge iza
podivljalog bizona. Ponovo je stajao m irno baš kao da
svoje p rija šn je m jesto n ije ni napustio! Z v ijer se okre-
ne i p o ju ri opet n a nj, baci ga ponovo uvis iza sebe,
nato se opet okrene, ponovo ga hitne, p risiljen a da
p o nav lja u v ije k istu igru.
T ek sađa je bilo jasno da ovu neobično opasnu igru
vrlo sp retn o i odvažno izvodi u pravo O tac Jag u ar. K ad
god bi bizon spustio rogove za sm rtonosni napad, od-
važni m u je čovjek stav ljao svoju desnu nogu izm eđu
rogova i p uštao da ga odbaci uvis, a zatim se nakon
dugog skoka našao na zem lji iza životinje. Č uđenju
gleđalaca n ije bilo k raja . K ak v u snagu i sp retn o st je
o davala svaka H am m erova k retn ja! T a radilo se o
životu ili sm rti, a ip ak se n a njegovim u snaina odra-
žavao sm iješak.
Sto je m irn iji bio H am m er, to je n e m irn ija bivala
zvijer. Do strašnog ga je b ijesa dovodilo što je svog
p ro tiv n ik a u v ije k zđrav a i čitav a zaticao pred sobom.
Rikao je lju to ; k re tn je m u i o k retaji bivali sve brži
i n esig u rn iji; oči m u se zakrvavile, pa više ni vidio nije
do'oro. Činilo se da više ni p ro tiv n ik a ne raz ab ire i da
rogovim a nasum ce po zrak u bode. Na to je Otac Ja-
g uar i čekao. Z ivotinja ga opet baci uvis, a on se do-
čeka n a noge iza» životinje, ali ovaj p u t ne osta na
m jestu, nego skoči brzo u stra n u prem a nap rijed . U
tom se času bizon baš okretao i svoj bok okrenuo pre-
m a H am m eru koji se sm jelim i elastičnim skokom
našao b ik u na leđim a. U ruci m u bljesne nož; oštrica
se za rije bizonu u tijelo tačno n a m jestu gdje se sastaje
zadnji v ra tn i i prvi leđni k ralježn jak . Bizan je čitavu
m in u tu bio nepom ičan; ta d a m u zad rh te snažne noge
i on se sruši m rtav , ne pustivši od sebe glasa. Sad
O tac J a g u a r sklizne s njegovih leđa i trg n e m u nož
iz zatiljka.
N asta opći m uk. Svi su gledaoci čekali da se bizon
u sp rav i i da ponovo otpočne s napadom . Otac Jag u ar
dom ahne rukom svojim pratio cim a koji su pokraj nje-
ga sjedili. Oni se spuste u are n u vještim skokovim a
istim p u tem kojim je prošao i O tac Ja g u a r noseći mu
kaput. H am m er se brzo obuče i napusti aren u u druš-
tv u sv o jih p ra tila e a prošavši kroz v ra ta n am ije n jen a
publici.
N akon toga nekoliko cam paedora stu p i bojažljivo
u aren u . V iđjeli su bizona kako leži, prib ližav ali mu
se vrlo oprezno da g a pregledaju. T oreadori koji b u
pobjegli preko pregradnog zida, slijeđili su n jih o v pri-
m jer. G leđaoci se još nisu micali, je r su bili pod doj-
m om zad ivljujućeg iznenađenja, no p red sje d n ik zapita
iz svoje lože odozgo: — Esta el bufalo m uerto ■— je
li bizon m rta v ?
— Si, V uesta m ercedi; esta m uerto — da, vaša m i-
losti, bizon je m rta v — odgovore mu.
— Esta en verdad m uerto ■— da li je doista m rlav?
— rasp itiv ao se p ređ sjed n ik zabrinuto.
— C om pletam ente difunto, indud a b lem en te finado
— potpuno je m rtav, nem a dvojbe da je gotov. Por
m edio de u n golpe de cuchilo en la nuca ■ —• kao poslje-
dica uboda nožem u zatiljak.
O va p ita n ja i odgovori odagnaju tjeskobu kod gle-
dalaca. N akon grobne šu tn je zatrešti vika, pljesak i
lu p a n je nogu te se činilo da će se a re n a srušiti.
— D onde esta el Padre Jaguar? A ca ven id aca,
en tre el Padre Jaguar — gdje je O tac Ja g u ar? Ovamo,
ovamo, n eka đođe Otac Jag u ar! ■ — provalilo je iz tisu-
ća grla.
A li O tac Ja g u a r je nestao.

46
 3. OTAC JAGUAR

O tac Ja g u a r bijaše ju n a k d ana; njegovo je im e

bilo n a svačijim usnam a. Poslije, kad se a re n a ispraz-
nila, on je bio p red m et razgovora i divljenja, svejedno
jesu li dvoje ili tro je zajedno šetali ili negdje zajedno
sjeđili. S vuđa se govorilo sam o o njem u. Ali je nasto-
ja n je m nogih da ga ponovo vide ostalo bez uspjeha.
I u o b itelji b an k a ra S alida govorilo se o njem u. Ta
on je svojim podvigom spasio njegovu obitelj od si-
g u m e sm rti, ili, u m ajm anju ruku, sačuvao od teških
povređa.
— N apravio sam veliki p ro p u st — reče doktor Mor-
denstern. — On m i se pristo jn o zahvalio n a ponču i
nožu. N aprotiv, ja nisam ni zaustio da m u izrazim
svoju zahvalnost, ili la tin sk i gratia, i pored toga što je
upravo n a m e krvoločni ja g u a r bacao oči. Što li će sa-
mo o m eni m isliti?
N ato uđ e jed an sluga i p red a posjetnicu na kojoj
je pisalo K arl H am m er. B a n k ar se odm ah u p u ti prem a
sobi za p rim a n je i u.godno se iznenadi k ad a je u po-
sjetiocu prepoznao Oca Jag u ara. P ruživši m u obje ru-
ke b a n k a r reče: — Gle, vi ste to, senor, vi, za kojim
m nogi uzaludno trag aju ! Dozvolite mi da vam iskreno
stisnem ru k u i da vam zaželim n ajsrđ a č n iju dobrodo-
šlicu. K ako je lijepo i ljubazno od vas što nam , eto,
p ru žate p rilik u da vam barem sm ijem o kazati koliko
smo v am oba'vezni!
N a ozbiljnu licu H am m erovu javi se blagi sm iješak.
On reče: — O prostite mi, senor, ali n ije to ono što me
vodi k vam a. R adi se, naprotiv, o jednoj poslovnoj

47
 stvari, zbog koje sam prim o ran da vas sam o načas
uzn em irim .
R ekavši to, izvuče lisnicu, izvadi iz n je jodan listić
i u ru či ga b ankaru. Bacivši pogled na listić, b an k a r
će: — D oznaka od stra n e mog poslovnog p rija te lja iz
Cordobe. Iznos vam sta v lja m odm ah na raspolaganje,
mada je m oja b an k a zatvorena zbog d an a šn je pri-
redbe.
— S tv ar n ije tako h itna. S m atrao sam za potrebno
da vam se pred stav im i m olim za dopuštenje da iznos
mogu slijedećih dana podići.
P oklonivši se nato, H am m er h tje d e otići, no b ankar
ga prirni za ru k u i zam o li:'— O stanite još, senor! Ne
mogu nikako dozvoliti da odm ah odete. Vi ste nam
spasili živote. M olim vas dopustite m i da vas pred-
stav im svojoj ženi!
— J a vas, m eđutim , najljep še m olim da odustanete
od vaše n akane, senor. Baš ta zahvalnost o kojoj go-
vorite za tv a ra m i p ristu p u vaš dom. Ne mog?i očeki-
vati zahvalnost za ono što se zbilo potpuno slučajno.
Po v an jštin i m u i glasu bilo je očito da je iskren
i p riro d an u svojoj skrom nosti. Zbog toga Salido od-
govori: — Vi im ate, senor, o svom podvigu drugačije
m išiien je nego što ga ja im adem ; ipak, obećajem vam
da nećete ni od m ene ni od m ojih više čuti ni riječi
zahvalnosti. V jeru jem da ćete, đakle, p ro m ijen iti svoju
odluku.
— N eka bude. U svakorn slučaju rado se odaziv-
ljem vašoj ljubaznoj molbi.
B a n k ar ga zatim poveđe u gostinjsku sobu, gdje
neočekivana pojava Oca Ja g u ara izazove u isti ja s i
v.jliko iznenađenje i veliku rađost. Izvan sebe ođ ushi-
ćenja bio je prirodoslovac koji se isp rv a od iznenađenja
n ije mo^ao p rib ra ti, ali poslije, pružajuci ruku Ilam -
m eru poviče: — Senor, veliko mi je veselje. iii latinski
gcmdium, a iakođer i laetitia, što m i sa pniža prilika
'Ja vas raogu ovdje pozdraviti, pogotovo jor sm atram
svoju ciu.znost da vam se zahvalim za .
— D osta’ — upad e m u b a n k a r u liječ. —• Senor
H am rncr je pristao da dođe ovam o pod ui'.ovom da
m n se r e govori o zahvalnosti. M olim sioga da o tom e
više ne bude spom ena.

43
 — A li o čem u da govoiim ako ne o zahvainosti?
— O svem u dtugom e, p rim je rice o vaš'm živolinja-
m a iz v rem en a prijo ledenog aoba.
Salido se naša'io no m aii, u crveno odjeveni čovjek,
p iih v a ti sm jesta p n iik u d a govori o svojoj najm ilijoj
tem i, te odgovori brzo, kako ga ne bi tko d ru g i s nekim
p ita n je m p redusreo: — U red u stvar! D a li ste, senor
K arum er, ik ad a već vidjeli nekog m eg ateriu m a ili da-
pače m astođonta?
— Jcsuro, p a r p u ta — odgovori H am m er.
— A gdje, gdje to?!
— U p am p am a Tko im a oči za ta k v e stvari, taj
i ne m ora čugo tragati.
— E oista, đoista? M ožda vi im a te tak v e oči?!
— N e b ih htio odm ah potvrdno odgovoriti, no do-
gađalo se da od zgode do zgode n a učenu gospodu na-
iđem u pam pi.
— Tako! A.li ipak tre b a im ati b a r donekle paleonto-
loški škoiovan pogled d a bi se otkrilo neko m jesto
koje sk riv a p reth isto rijsk e b iljk e ili životinje. Fosilni
ostaei životinjskog i biljnog ca rstv a sačuvani su u ve-
om a la zličitim stan jim a.
— Svakako — odgovori H am m er sm iješeći se — go-
vori se o karbonizaciji, izlučivanju, in k ru sta ciji, o pie-
trifik aciji, te napokon i o izobličavanju.
Č ovuljak se povuče k o rak nazad i čudeći se pro-
m atraše diva. — Senor, vi tu ra sp ra v lja te kao da ste
profesor paleontologije! To m i je n a jm ilija znanost.
S p rem am se da napišem poveće đ jelo o životinjam a
koje su živjele u v rije m e p rije ju re. -
— Još mnogo p rije bilo je veom a m nogo životinja,
a sam o iz doba ju re sigurno znam o za deset tisuća
vrsta.
—■D eset t i . .. — od iznen ađ en ja m alom čovjeku
zastame rije č u grlu, pa zatim produži: — . . . suća vrsta!
V am a je to poznato? A k oje su to vrste?
— Celenterati, bodljikaši, gliste, člankonošci, m e-
kušci, a u g o m jim slojevim a dapače i k ralježn jac i: npr.
m orski psi! K opnene životinje ja v lja ju se te k u doba
triasa. In sek te i gm izavce nalazim o u karbonu, perm i,
triasu, u ju ri i u kredi.

4 O p o ru k a In k a 49
 — A sisavce? — zap ita u čen jak p un iščekivanja.
— U kasnom tria su nailazim o već n a tobolčare, a
na p rv e ptice u kasnoj ju ri, m eđutim , one ig raju u
te rc ija ru glavnu ulogu, k o ja je p rije toga p rip ad ala
g'mizavcima.
— A čovjek?
— On se p o ja v lju je te k u kasnom diluvium u.
N ato čo vuljak poskoči od radosti uvis i poviče: —
Je li to moguće! I to čak ovdje u Buenos A iresu! Vi
ste v je ro jatn o profesor G iebel, poznat po svom gla-
sovitom naučnom ra d u o fauni iz pretpotopnog doba!
S jeđnite, sje d n ite brzo! M orao bih vam postaviti ne-
koliko veom a značajn ih paleozooloških p itan ja. Zašto
se p rav i am oniti, k oji su se potpuno razvili u kasnoj
ju ri i prvoj kredi, tako rije tk o p o ja v lju ju u alpskom
tria su ? D a li tu n a sta je je d n a epakm a ili ne? Zašto
u b ra ja te nautilusa i lingulu m eđu staln e tipove i kako
ćete u k azati n a diferen cijaciju životinjskog svijeta, ako
im se kaže d a . ..
— V algam e Dios — neka m i Bog pomogne! — pre-
k in e ga bainkar, začepivši obim ru k a m a uši. Senori,
m olim vas nem ojte zaboraviti da se ne nalazite u pret-
potopnoj kredi, nego da ste ovdje u m ojem dom u, dok
ja o vašim izlaganjim a n a žalost ne razu m ijem am a
ništa. S m ijte m i se, ali p u stite ovu tem u, k o ja je si-
gurno vrlo zanim ljiva, za kasnije.
O tac J a g u a r p ristad e uz sm iješak, no čovuljku nije
baš bilo po volji što je m orao p rek in u ti ta j razgovor
i preći n a d an a šn ju borbu s bikovim a. Sad je doktor
M orgenstern nap rav io nekoliko p rim je d ab a k u ltu rn o -
-h isto rijsk e n aravi. G ovorio je zatim o rim skim gla<Ji-
ja to rim a i iskoristi tu p rilik u da oda Ocu Ja g u a ru sli-
jedeće p rizn an je: — Vi biste, nesum njivo, bili izvrstan
borac u areni, senor, i postigli biste izv an red n a pri-
zn a n ja m eđu R etiarijim a, V elitim a i S ekutorim a, a ta-
kođer i m eđu G alim a, T račan im a i H oplom ahim a. Do-
ista je v elika šte ta da već ta d a niste živjeli!
— Zašto velika šteta? — u p ita H am m er obradovan.
— Zato, je r bi vas se slavilo i najpoh v aln ije^ g o -
vorilo o v am a u »P rikazu povijesti običaja rim skih«
od F rie d la n d era i u »Rimskoj državnoj upravi« od
M arq u ard ta.

50
 — H vala, senor. D a sam ta d a živio bio bih već pre-
ko tisuću godina m eđu m rtvim a. M ilije mi je što sam
živ i što m e ne spom inju djela onih pisaca.
— M ožda je tako! To ip ak ne znači da se o vam a
neće govoriti. O vam a će se govoriti u d jelim a o bor-
b am a s bikovim a kao o jednom od n ajvećih toreadora.
N epojm ljivo je sam o kako ste uspjeli onog strahovitog
bisona am ericanusa do k rajčiti s jednim jed in im ubo-
dom noža?
— To je sam o posljedica vježbe. N a isti sam način
već mnogo bizona ubio.
•— M islim da kod nas u A rgentini nem a bizona? Ili
je m ožda n au k a jednom pogriješila?
— Ne rad i se o greški. Bizone, o k ojim a sam malo
p rije govorio, obarao sam u S jedinjenim D ržavam a.
— U S jed in jen im D ržavam a? Ah, onda vas m oram
odm ah u p ita ti poznajete li m ožda špilju m am u ta u
K e n tu c kyju , ođinosmo jeste li m ožda vidjeli zvijer iz
O hia?
— O tom e m ožda nekom drugom zgodom, dragi
senor, je r sad ne tre b a potezati riječ o pi’eth isto rij-
skom životu.
— Ne sm ije se, dakle, govoriti o zahvalnosti k o ji
vam a dugujem o, a ni o okam enjenim životinjam a. O
čem u onda da govorim o? J a sam kao N ijem ac naučen
da g o v o rim ...
■
— Vi ste N ijem ac? — u p adne O tac Jaguar.
— D akako, kao što to uostalom proizlazi iz mog
prezim ena M orgenstern, koje m alo p rije v jero jatn o
niste dobro razum jeli. J a sam prirodoslovac i prouča-
v am p reth isto rijsk i svijet.
— A ja sam la ik i stu d ira m sadašnji. M oje im e
H am m er dokazuje da sm o zem ljaci.
— K ako, zar ste i vi N ijem ac? P otječem iz Jiiter-
bogka. A vi, sm ijem li p itati?
— R ođen sam u zlatnom g radu M ainzu.
— Ah, u M ainzu, ili M oguntiacum u, koji je osno-
vao Drusus. T vrđavica leži s druge strane, ulterior,
s one stran e, kako L atin ac kaže. A što vas je otuda
gonilo u S jev ern u A m eriku?
— Ž elja za pothvatim a.

51
 — A zatim u Ju ž n u A m eriku?
— S tan ovit poticaj o kojem ne bih želio govoriti.
P ri tim riječim a njegovo se đosađ ljubazno lice
ođjednom uozbilji. T ankoćutni b an k a r je slutio da je
zn am en it čovjek tim e d irn u t u osjetljivo m jesto. Zato
pokuša d a razgovor skrene u drugom sm jeru te u lju d -
no zap ita: — S vuda su vas tražili, senor. Po tom e bi
se reklo d a se niste n astan ili u nekom hotelu, je r vas
se n ije moglo pronaći.
— U Buenos A iresu im am o p rija te lja kod kojih
m ožem o stanovati a da ne sm etam o — odgovori H am -
m e r sm iješeći se.
— N am jerav ate li se dulje v rem en a ovdje zadržati?
— Ne. Za k ratk o v rije m e polazim u Ande.
— U kojem pravcu?
— P rek o T u cum ana v je ro jatn o prijeko u P eru.
Čuvši to, b an k a r ga brzo u p ita : ■
— H oćete li m ožda
ići do Lim e?
— Možda.
— Ovo me, naim e, zanim a zbog veom a važnog raz-
loga, senor. K od m ene je u gostim a moj nećak, koji
čeka sam o povoljnu p riliku, da k ren e preko A nda u
Limu.
— K oliko m u je godina?
— Sesnaest.
— O nda neka ra d ije ostane ovdje.
— On m ora n a put. M lađić bi već otišao da sam ee
n am jerio n a pouzdanog senda&ora1, kojem u bih ga
mogao p o vjeriti. On je, uostalom , za svoju dob tje-
lesno i duševno dobro razvijen.
— Ali, senor, im a jte n a um u opasnosti koje n a tom
p u tu v re b a ju na putnika!
— Već sam o tom e mislio. V eličina opasnosti ovisit
će o pouzdanosti i iskustvu putnika. Vi ćete, dakle,
preko A nda. Gotovo b ih u vezi s tim postavio jedno
p ita n je i nadovezao je d n u molbu.
P u n n ad e pogleda Oca Jaguara, i pošto je ovaj šu-
teći oborio pogled, n astav i: — R azum ije se da bih za
tu uslugu platio p rem a svojim m ogućnostim a.

1 Vođič.

52
 P o tresavši lagano glavom , H am m er odgovori: —
T akve se usluge uopće ne m ogu p latiti. Ja sam obila-
zio po G ran C hacu kao yerbateroi, po P e ru u kao
gam busino2, kao chinchillero* po A ndam a i kao
cascarilleroi po B raziliji. N a ovakvim puto v an jim a
redovito su m e p ra tili m oji drugovi, za opasnost ne
znam o, je r sm o im dorasli, dakako, tako dugo dok smo
zajedno. No u d ru štv u nekoga drugoga osobito nedo-
rasla i neiskusna pratioca, nestalo bi naše sigurnosti,
tak o d a bism o je đ v a opravdali p o v jeren je koje bi se
u nas polagalo.
— R azum ljivo je što govorite kao što bi govorio
oprezan i častan čovjek, senor, no m oram napom enuti
da m oj A ntonio n ije nipošto tako neiskusan m lađić
kao što to vi m islite. On izvrsno jaše i gađa i već je u
dva m ah a prelazio A nde. Bio je i u B oliviji. Njegovo
p u to v an je m orem od P e ru a ovam o ni ne računam .
A ntonio je snažan, izđržljiv, poduzetan i skrom an, ne
boji se oskudice i napora. On je uostalom ovdje. Po-
g led ajte ga i raz g o v arajte s njim e, senor! Dođi ovamo,
A ntonio! O vaj senor n a m je ra v a poći u P eru. Hoćeš li
poći s njim e?
— Ni sa kim ne b ih tako rado išao kao s njim ! —
veselo će dječak.
B ijaše to đoista neobično snažan, a pored toga i
lijep m lađić. Njegovo ođ sunca opaljeno lice im alo je
one k a ra k terističn e c rte po k ojim a se viđjelo da je
m ladić sam ostalan u svojim n ak a n am a i ođlukam a.
Im ao je tam n u kosu, a m odra b oja njegovih očiju i
n jih o v pošten i otvoren pogled jasno su govorili o
njegovu p orijeklu. Izgleđalo je da je on, kao i njegov
ođgovor, proizveo đ obar u tisak n a O ca Jag u ara, je r m u
pruži ruku, privuče ga bliže, pom iluje ga po glavi i
reče: — D akle, pošli b iste rado sa m nom ? Ali napori
i dugo ja h a n je ?
— Oh, ne sam o da ću sve izdržati, već će m i sve
to b iti neobično drago!
A p u t kroz strašn i G ran Chaco, zatim ja g u ari i
In đ ijan ci? ,

1 s a k u p lja č Čaja.
2 tr a g a č zla ta .
3 lo v a c n a k rz n o čin čile.
4 s a k u p lja č k o r e k in in o v o g d rv e ta .

53
 — Ne bojim se ničeg. Z nam b a ra ta ti puškom i
nožem!
— Tako! Znači, odvažni ste. A što ste, moj sm jeli
m lađiću, osim toga učili?
To p ita n je dovede m ladića u m alu nepriliku, no
on to p reb rodi i odgovori: ■ — U vjeren sam , senor, da
m oji v ršn jaci u E vropi brže n a p re d u ju i da lakše
dođu do cilja nego mi, je r im a ju bolje škole i učitelje
od n as ovdje. No ja p ohađam školu za u m je tn o st i
o b rt; želja m i je da n aslijed im svoga ujaka.. Moj je
otac m eni i m om b ra tu pribavio kućnog učitelja, Ev-
ropejca. N am jera mi je da poslije pođem u dom ovinu
na u n iv erzitet. V rlo rado ću vam odgovarati, ako ho-
ćete da m e ispitujete.
— Ne odlučujem o tom e sam o ja, neg'o i m oji dru-
govi — odgovori O tac Jag u ar. — D ogovorit ćemo se.
Za d ječak a se ne m orate bojati, je r od S an ta Fe dalje,
to je st kad počinje ja h an je , b it će nas dvadeset četiri
čovjeka, od ko jih n iti jed an ne zna za strah . N aravno,
p u to v an je će se odvijati drugačije, i to m nogo polaga-
nije, no što to vi m islite. Vašeg ćemo n ećaka sretno
preb aciti preko, to je za nas stv a r od sporedne važ-
nosti budući da nas u G ran C hacu čekaju neodloživi
zadaci.
— U G ran Chacu? — zap ita m ali učenjak. — N em a
li i tam o okam ina, senor H am m er?
— I te koliko! Više no bilo gdje drugđje! P am pe
su već svuda pretražene, ali ne i u Chacu, je r se niti
jed an istraživač ne usuđi tam o poći zbog In dijanaca.
Z nam za m jesta, gdje bi trebalo sam o m alo kopati da
bi se došlo do izvrsnih nalaza.
— H ura! O nda n ek a pam pe ostanu pam pe, a ja
idem s v am a u G ran Chaco! Ne mogu dozvoliti da mi
p ropadne ta k a v uspjeh, što se latin sk i fructusj a ta-
kođer i co m m ođum zove.
■— P olaganije, moj dragi! Od Buenos A iresa do div-
Ijeg C haca ne stiže se tako lako kao od Jiiterbogka
do B erlina. P o vrh toga, tam o nem a ni njem ačk ih pje-
v ačk ih d ruštava. Moglo bi se lako dogoditi da tam o
svojim lijepim basom otp jev ate pogrebnu pjesm u.

54
 — P a neka! Ako m i In đ ija n ei za tu p jesm u đadnu
note, o tp jev at ću je od prve, prim o visu, kako se la-
tinski kaže. N adam se da ćete m e povesti?
— M islite? — p ro m rm lja Otac Jag u ar, a lice mu
poprim i zam išljen izražaj. •— M olim vas, dragi senor
M orgenstern, p rom islite m alo i isp itajte svoju savjest,
da li ste vi osoba k o ja je podesna za ta k av sm ion pot-
hvat!
— Za jednog m astodonta ili glyptodonta vo ljan sam
sve žrtvovati, pa i v la stiti život. T a v aljd a nećete ze-
m ljak u iz Jiiterb o g k a odbiti ovu molbu!
— Ipak, hoću! M orate b a ta liti svoju pom isao n a to.
N ije m u se moglo zam jeriti što je nastojao da na
svome opasnom p u tu im a uza se sam o p o v jerljiv e lju-
de. N a n je m u se vidjelo da m u prijedlog m alog uče-
n jak a n ije bio po volji. Stoga dom aćin skrene razgo-
vor n a drugo.
G osti su ostali do iza večere. P rilik o m op raštan ja
dom aćin je bio toliko obziran da više n išta nije govo-
rio o svojoj želji. Znao je da će Otac Ja g u a r opet na-
v ratiti k n jem u da podigne novac, pa će m u ta d a po-
novo govoriti o svojoj m olbi. Ali doktor M orgenstern
nije bio toliko obazriv. P rim ivši H am m era pod ruku,
u p ita ga odlučnim glasom : — Dakle, senor, koliko ko-
n ja tre b a da kupim ?
— K onja? Čem u?
— P a jasno, za naše putovanje. R azum ije se da
m oram n ab a v iti sav p o treban a la t kao sjekire, lopate
i drugo.
— I to je sve? — u p ita O tac Ja g u a r gotovo srdito.
— A što bi još trebalo?
— Je d an te re tn i vlak. Ili m ožda m islite da će di-
vovski slon, pošto ga iskopate, sam o trčati u Jiiter-
bogk, d a bi se tam o učlanio u vaše društvo?
R ekavši to, H am m er pusti čovječuljka i izađe kroz
v rata. B a n k ar ga o tp rati do izlaza. U pravo u času kada
se htjed o še oprostiti, naiđe službenik k rim in a ln e poli-
cije, k o ji je bio određen da isp ita sinoćnji slučaj. On
izjavi da espada A ntonio P erillo n ije počinitelj zlo-
čina, je r može dokazati da se u času k ad je zločin po-
činjen nalazio na drugom m jestu.
 G ospoda su još neko v rijem e razgovarala o ovome
slučaju. O svijetljeni svjetiljkom , ko ju je pridržavao
jed an peon, oni nisu p rim ijetili da ih netko prom atra.
K ad a je policijski službenik m alo p rije skrenuo u
ulicu gdje se nalazila kvinta, slijeđila su ga neopazice
i h itro dva čovjeka. On ih n ije p rim ijetio baš zato što
su se bili p rita jili. S ada su sta ja li prijeko, s druge
stran e ulice. B ila je ta m n a večer, ali da je i svjetlije
bilo, teško bi ih netko opazio, je r su se sasvim p rilju -
bili n a oleandrovo grm lje. Bili su to ona dva zločinca,
koji su sinoć h tje li u b iti bezazlenog doktora M orgen-
sterna.
— Znao sam da će ovaj policijski izvidnik poći do
b an k a ra — šaptao je A ntonio P erillo svom e pratiocu.
— Nismo, dakle, uzalud v rebali ispod ban k aro v e kuće.
Samo da mi je zn ati šta m u je im ao reći.
— Tačno znam — odgovori onaj drugi, također tiho.
— On im je rekao da ti ne možeš b iti osum njičen, je r
s i . .. te m p e sta d ... do đavola! — P rek in u v ši započetu
misao, produži: — A tko li je onaj m om ak?
— K oji?
•— O naj m acan k ra j ban k ara.
U tom času b lijesak sv je tiljk e osvijetli H am m erovo
lice.
— Z ar ga ne poznaješ? — u p ita A ntonio Perillo. —
Sasvim sam zaboravio da danas nisi prisustvovao borbi
s bikovim a. To je O tac Jaguar, ona n ištarija , što nas
je sve tak o osram otio. El diabolo se le leve — đavo
ga odnio!
— O - tac J a - g u - a r ? — u p ita s ta riji naglašujući
p ojedine slogove. — To je, đakle, O tac Jag u ar! On
glavom!
— Ti ga, dakle, poznaješ?
— I te kako ga poznajem ! Čeznuo sam m noge go-
dine da negdje nab asam n a Oca Jag u ara, ali zahva-
Iju ju ći slučaju, ili još bolje, svojoj velikoj sreći, ta mi
se želja n ije ispunila. I sada kad ga gleđam , hvaleći
p ri tom G ospoda da on m ene ne vidi, u v je re n sam da
je to on — baš on! K oje li novosti! K oje li ću iskustvo
steći tim e!
Ove riječi šaputao je u predasim a, n a široko, kao
d a je duhom odsutan. A nto n iju P erillu b ijaše čudno

56
d rža n je njegova druga, stoga u p lta : — Sto je to s to-
bom ? K ako to govoriš? Tko je on zapravo?
— O đm ah ću ti kazati tko je on. T ebi je ionako
sve to poznato. Ovoga čovjeka sjev ernoam erički Inđi-
janci n az iv aju M etana m u^!
— N e razu m ijem te riječi.
— Lovci k oji su govorili engleski, nazivali su ga
L ig h tin g h and!1
— č u j onda, M eksikanci, oni govore španjolski, na-
zivaju ga El m ano relam pagueanđo.1
— K ako? Sto? Z ar je to moguće? — u p ita P erillo
zbunjen. — P re m a tom e, on je b r a t onoga — onoga
— koga si ti ta đ a ...
— Da, da, onoga — onoga — kojega sam ja ta d a ... !
T aj se L ightinghand nalazi ovdje već dugo vrem ena
pođ im enom O tac Jag u ar. On je, p rem a tome, ođm ah
iza toga došao u A rgentinu. U šavši m i u trag, on me
je sliiedio, da bi osvetio sm rt svoga b rata . No slučajno
me n ije n ik a d a sreo, baš kao što ga n iti ja nisam ni-
kađa viđio.
■— T ako je to, da, tako je to, dru g ačije to ne bi
niti moglo biti. P ripaziđer!
■
— I hoću. B udući da poznajem opasnost u koioj
sam se nalazio a đa to n iti slutio nisam , znat ću joj
se u k lo n iti s puta. On m e traži i n ije m e m ogao pro-
naći. A li ja sam ga našao ne tražeći ga uopće. On mi
neće pobjeći.
— Z ar ćeš g a ... ?
— Da!
— U pravo onako kao i njegova b ra ta ? -
— N a vlas isto! Ili m ožđa m isliš da bih ga trebao
ostaviti n a životu pa da m u jednog d an a đopađnem
šaka? Uostalom , što on zapravo rad? kod toga b an k a ra
Saliđa, u čijoj kući sta n u je i crveni čovuljak koji se
odijevao kao gaucho, dok u stv a ri to nije?
— M ožda su p rija te lji p a tu lja k i div? O bojica mo-
ra iu iščeznuti! Hoćeš li mi pom oći?
— Ni ne pitaj! Sam o se po sebi razum ije, đa na
m oju ruku, moj nož i m oj m etak možeš isto tako kao
i n a svoje raču n ati. Rođ smo, i in te resi su nam isti.

1 M u n je v ita ru k a .

57
 ■
— O nda m oram o p o n ajp rije đoznati gdje stan u je
taj O tac Jaguar. Slušaj!
N ajp rije je otišao policijski činovnik. N a veselje
P erilla, ta j je ponovo izjavio da je P erillo nedužan. Po-
što je izm ijenio nekoliko lju b azn ih riječi s b ankarom
i O tac Ja g u a r se oprosti i pođe.
— Pođim o sađ a za njim ! — šapne P erillov drug.
— M oram o pošto-poto doznati gdje stanuje. Ne pu-
štajm o ga, stoga, iz v id a ! . . .
 4 . NOVO POZNANSTVO

O tp rilik e če trn aest dana poslije toga u p ristan ištu

S an ta Fe p ristao je p arobrod koji je đolazio iz R osarija.
Pošto su bili spušteni m ostovi za iskrcavanje, putnici
požuriše d a bi stu p ili n a kopno. N ekoliko ofieira šetalo
je gore-dolje po obali. Zbog m rtv iia u gradu, za n jih
je p rista ja n je p aro b ro d a i đolazak stra n a c a predstav-
Ijao u v ije k osobit događaj.
M eđu zad n jim a iskrcali su se dva čovječuljka. Obo-
jica su bili potpuno u crve.no obučeni i toliko slicni po
odjeći da ih se moglo lako zam ijeniti. Isto tako obo-
jica su nosili na vlas isto oružje, i to svaki po jednu
pušku, po dva revolvera, čije su ručke virile iz n ji-
hovih pojaseva, i najzađ po jed an nož. Pošto su oficiri
p rim ijetili đvojicu, izgledali su jako iznenađeni. Je-
dan od njih, kapetan, reći će đrugom e: — Sto je ovo?
Dolazi C oronel1 G lotino i k tom e još p rerušen! Želi
li d a o stanete nepoznat, ili da m u odam o počast?
— P ričekajm o da vidim o hoće li nas opaziti — pri-
m ijeti poručnik.
D vojica u crvenoj odjeći polagano se p ribližavahu
oficirim a. Ovi nato zalupiše peticam a n a k ojim a za-
zveckaše m am uze i podignu ru k e n a pozdrav.
— B uenos m ananas — dobro jutro! — otpozđravi
m ali učenjak, je r je to on bio, prislonivši k až ip rst i
m ali p rst svoje desne ru k e n a obod šešira. Isto učini
i F ritz K iesew etter iz S tralaua. — Lijepog li vrem ena
đanas, za r ne, senori?

1 p u k o v n ik .

59
 — D oista, m oj pukovniče — odgovori k apetan. —
V aša je m ilost im ala ugodno putovanje. H oće li gos-
podin p ukovnik danas ovdje ostati?
— V jerojatno. T ražim konačište.
— D ozvoljava li gospodin pukovnik da ga se p rati?
— V eom a rado, ali ja nisam pukovnik.
— R azum ijem , n a zapovijed! D iplom atska m isija,
a m ožda čak i privatn o -v o jn ičk a inspekcija. K akvo
obilježje sm ijem o d ati vašoj m ilosti?
— M islite, kakvo im e? J a sam zoolog, i zovem se
doktor M orgenstern iz Jiiterbogka.
— S asvim tačno što je neko im e čudnije i teže ga
izgovoriti to je inkognito potpuniji i neprobojniji. A
tko je ovaj senor k ra j vaše m ilosti?
— To je F ritz K iesew etter, moj sluga iz S tralau a
n a R um elburškom jezeru.
— To se im e još teže izgovara, dakle, još zago-
netnije. Ako đozvoli vaša m ilost da krenem o do
C uartela!
G ru p a krene, n a čelu grupe nalazio se u čenjak, nje-
m u s lijev e stran e k ap e ta n koji je zbog p ristojnosti
m alo zaostajao, a iza n jih F ritz K iesew etter, s po jed-
n im oficirom sa svake strane.
C u artel u S an ta Fe bilo je višekatno zdanje s tor-
n jem još iz Š panjolskih vrem ena. N a prozorim a i bal-
konim a bile su ja k e željezne rešetke. P re d pročeljem
se kočilo nekoliko topova. V ojnici su ili sta ja li ili sje-
dili p red v ratim a, a m nogobrojni zatvorenici gledali
kroz rešetk e n a prozorim a.
— P ro k letstvo — reče prirodoslovac n a njem ačkom
jeziku svom e slugi. — T a ovo je tam nica. Z ar nas ovi
sm a tra ju za razbojnike i lopove, ili kako L atinac kaže
sxp ila to r i vulturius?
— Ne m islim tako — odgovori F ritz. — N akon ona-
ko p rijateljsk o g i uljudnog dočeka neće nas v aljda
zatvoriti! J a sam , naprotiv, m išljen ja da im a ju p rem a
nam a n ajb o lje nam jere. Uđimo, đakle! V an ćemo već
nekako izaći, pa m a k a r nas izbacili.
P risu tn i vojnici pozđraviše propisno, a gospođa uđo-
še. D ošljake odvedoše preko u n u ta rn je g dvorišta i ste-
penica do nekoliko sasvim pristo jn o n am ješten ih soba.
N a v ratim a se dvojica oficira oproste, a k ap etan pri-

60
m ijeti: — P o b rin u t ćemo se neodloživo za dobru za-
kusku, a i za ordonansa. D anas sam ja kom andant,
budući d a je gospodin m a jo r m orao otići u P aran u .
Im a li gospodin pukovnik — oprostite, h tjed o h reći,
gospodin zoolog, k ak v u želju?
— N em am želja, sam o je d n u molbu. P ro p ita jte se
što je m oguće brže, je li ju č er ili p rek ju č er prispio
ovamo, u S an ta Fe, je d a n yerbatero, koji je u jedno i
sendador, a zove se jednostavno O tac Jag u ar. M oram
znati gdje se sm jestio.
— D a li je spom enuti prispio brodom , vaša m ilosti?
•— Da, iz Buenos A iresa.
— Ako je tako, n ad a m se da ću vam kroz pola
sata moći dati odgovor.
On odstupi a m alo iza toga dođe je d an podoficir i
stav i m u se n a raspo lag an je donijevši m u ujedno
m esa, k ru h a, voća i bordo v in a koje je bilo u L a P lati
veom a cijenjeno.
— P riz n a ti se m ora — reče F ritz — da v ojska uvi-
je k živi n a svoj način. Još m i je d anas žao što m e
nisu p rim ili u vojsku. S m ojim m oralnim sklonostim a
sigurno bi se brzo dovinuo položaja i mogao sam
zveckati sabljom i šep iriti se privjeskom n a sablji. Da-
počnemo, gospođine doktore, ja ću n a liti vino.
N apunio je čaše. Sjedeći udobno jed an pored dru-
gog jeli su i pili. Po tom e podoficir zaključi da K iese-
w etter n ije sluga, nego neki viši oficir. F ritz je veselo
uživao u ponuđenom je lu i piću, dočim doktoru cijela
stv a r nekako n ije izgledala potpuno u redu, pa su ga
m orile su m nje: — Osloviše m e s coronel, dakle, pu-
kovnik. J a sam sljed b en ik m iroljubive znanosti i 'n i -
sam n ik a k av argen tin sk i partizan. K ako bih, dakle,
došao do tog vojničkog čina?
■— N a isti način kao p udlica do kiselog krastavca,
m isleći da je kobasica. B udite bez brige! Sto se m ene
tiče, m ogu m e zvati i generalom , ja ip ak ostajem ono
što jesam i jedem s uživ an jem sve što je ordonans
postavio.
— Ali, F ritz, za r ne izgleđa da su m e zam ijenili s
nekim oficirom ? T a bi nas zabuna, ili la tin sk i error,
m ogla još i u neprilik e uvaliti.

61
 — P rije svega donio nam je ovaj za ju trak , što ni-
kako ne m ogu sm a tra ti zabunom .
— A li posljedice! F ritz, F ritz, čini m i se da se jed-
no od tv o jih sv ojstava lakom islenost, ili kako L atinac
kaže levitas.
— To ne može biti tako gospođine doktore. Z ar su
R im ljan i gladovali, k ad a ih se nudilo jelom ?
— M islim da nisu.
— N ijedan m e R im ljanin, dakle, neće optužiti levi-
ias ako sjednem tam o gdje se jede.
Uto se pojavi i k ap etan i javi, držeći se strogo voj-
nički: — Otac Ja g u a r stigao je ju čer ovam o, a danas
je k renuo u d ru štv u dvadeset tro jice o draslih i jednog
d ječak a u pravcu L agune Poroigos.
— Na konjim a?
—■Da, dvađeset njegovih p ratilac a čekalo je ovdje
nekoliko d an a na njega.
— M oram poći za njim a. Da li biste n am mogli
p rib av iti konje?
— Sasvim po želji! Koliko konja, vaša m ilosti?
— D va za rezervu, dakle u svem u četiri konja!
— Da ih rekviriram o, ili uzm em o iz pukovnije?
— Ne iz pukovnije, je r ne znam ja h a ti po vojnički.
— D akle, da ih rek v iriram o — reče oficir sm iju-
ljeći se. — K ad a zapovijeda vaša milost, da konji budu
osedlani i sprem ni?
— K roz je d an sat.
Pozdravivši, k ap etan ode. K ad a se m alo potom po-
javio ordonans i ponudio ih cigaretam a i ođstranio
o statk e jela, u p ita ga M o rg en stern : — M ožete li m i do-
b aviti m oje stvari, dragi? B udući da brođ kreće odavde
tek poslije podne, a ja nisam znao gdje ćemo odsjesti,
našu smo p rtlja g u ostavili n a brodu. P rtlja g a se sastoji
od jednog zavežljaja, la tin sk i sarcina, u kojem se na-
lazi a la t i jed an u kožu uv ijen i omot, nazvan fascis,
s knjigam a.
— S m jesta će sve b iti ovdje, senor Coronel! — reče
podoficir i izleti napolje.
N akon pola sata v ra ti se kap etan i jav i da su konji
sprem ni.
— Koliko stoje? ■ — u p ita M orgenstern.

62
 — N aravno, n išta ne koštaju, vaša m ilosti — sm i-
ješeći se izusti oficir.
— A li ja ih želim platiti!
— Je d a n zoolog ne tre b a da plati.
— A zašto ne?
— T ak av je običaj ove zem lje, senor.
— Neobično! O vu su zem lju civilizirali Španjolci, a
oni su jezik i običaje p rim ili od R im ljana. N isam ni-
gdje čitao da su R im ljani učenjacim a besplatno dijelili
konje. Poslije ću dobrano za v iriti u knjige, je r u ovom
se slu čaju ra d i o jednom vrlo značajnom kulturno-his-
torijskom razvoju. Izgleda da je A rgentina je d in a zem-
lja u kojoj se održao ta j lijep i običaj. O va je zem lja
inače jak o konzervativna. O na čuva u svojim pam pa-
ma sv jedočanstva i dokaze o jednom davno propalom
životu. N eću sada da govorim o m astodontu i m egathe-
rium , ali vas ip ak m oram zapitati, senor, je ste li mo-
žda bili te sreće da ovdje n aiđ ete n a čovjeka iz te r-
cijara?
— T ercijar? — odgovori zbunjeno kapetan. — Da
li bi v aša m ilost izvoljela n are d iti k ak v u osobu treb a
da zam islim o kao te rc ija ln o biće?
— J a n išta ne naređ u jem , nego sam o m olim . Već
su u sta rije m dilu v iju m u nađeni tragovi v a tre i kam e-
nog oruđa. K asnije su tam o nađ en i dapače i ljuđski
kosturi. To u p u ću je n a to da su u pam p am a postojali
ljudi već u doba sređ n jeg te rc ija ra . Iako se ne može
o b jasn iti zašto ali ovi su lju d i im ali probušeni grudni
koš i posjedovali su trin a e st um jesto dv an aest kralje-
žnjaka. M oguće je da će lju d i za nekoliko tisuća godina
posjedovati svega je d an a est ili deset, a m ožda još m a-
nji broj k ralježn jak a, što m e uopće ne bi čudilo.
— N a tem elju toga moglo bi se zaključiti ■ — upade
u n je č F ritz n a španjolskom jeziku ■ — da ljudi, koji će
još mnogo k asn ije živjeti, neće uopće im ati kostiju.
— M oguće — kim ne doktor. ■ — P reobražaj živih bić^
u n ep rekidnom je toku, bez obzira što m i ne možemo
zam isliti buduće oblike. Da spom enem jed an rije d ak
slučaj, n a p rim je r zub pećinskog m edvjeđa. Da li ste
već vid jeli ta k av zub, senor kapetane?
— N isam ■ — p rim ijeti u p itani, koji sada zapravo
n ije znao što da m isli o »pukovniku«.

63
 — T aj je zub, naim e k u tn ja k , n a ta j n a č in ...
T u ga p rekinuše. U đe nekoliko vojn ik a s prtljagom ,
spuste je n a pod i u đ a lje se. K ao što se je moglo raza-
brati, u je d n o m 's u zavežljaju bile dvije sjekire, dvije
lopate i d vije m otike, dok je drugi zavežljaj bio na-
p u k n u t, tako da je iz n jeg a ispalo nekoliko knjiga.
K ap etan se uslužno prigne, da ih podigne i n a stol
stavi. P ri tom e se je d n a k n jig a rastv o rila i k ap etan u
pad n e pogled na njezin naslov. T u je stajalo štam pano
»Nuestros predecesores de los P am pas — N aši p ret-
hodnici u pam pam a«. S u n u tra šn je stra n e korica mo-
glo se pro čitati im e doktora M orgensterna iz Jiiterbog-
ka. O ficir brzo rastv o ri drugu, treć u i č e tv rtu knjigu.
Sve su one nosile isto im e. S ada oficir naglo u p ita : —
K ako ste ono p rije rek li da se zovete, s e n o r... zoolog?
— D oktor M orgenstern iz Jiiterbogka.
— D a li je to m ožda vaše pravo im e?
— Svakako.
— M ožete li to dokazati?
— Vrlo jednostavno.
— Cime?
— Svojom putnicom !
— D ajte je ovamo!
G las m u je bio zapovjeđnički, lju tit. U čenjak izvuče
lisnicu s p utnom ispravom i pru ži je oficiru. T ek što je
oficir pogleđao u putnicu, poviče: ■ — Que yerro y que
desverguenza! M as aun que sem ejanza! Sois bribones,
sois em busteros — kak v e li zabune i kakve drskosti!
Ali i k ak v e li sličnosti! Vi ste lupeži i varalice!
— Lupeži! I varalice? Z ar m i? •— u p ita M orgen-
stern. — Senor, hoćete li nam , m olim vas, reći, kako
ste došli do tog m išljen ja posve neosnovanog, inaniter
rekao bi L atinac.
— O stavite m e n a m iru s vašim L atincem ! K ako
ste nas sm jeli p rev a riti, izdavajući se za pukovnika
G lotina, šu rja k a našeg gen erala M itre?
— Z ar sam ja sam to učinie? — produži lju tito
M orgenstern. — K ako se u su đ u jete da m ene nazivate
lažovom?
— Š utite! Z nate li da vas m ogu dati odm ah zatvo-
riti u ovaj zatvor?

64
 — To možete, ali se onda nećete moći opravdati.
Je d an E v ropljanin neće dozvoliti da ga zatvore a da
se k riv ac ne pozove n a odgovornost!
— V am a su ukazane počasti, dao sam vam jesti i
piti, a m oji s u 's e vojnici n atezali s gaučim a da bi vam
p rib av ili konje. I konačno se ustanovilo da ste gringo1,
n ek ak av »zobljiknjiga«.
M orgenstern istupi odlučnije nego što se to moglo
od njega očekivati. F ritz je dotle šutio, no sad a odgo-
vori i on: — B udite um jereni, senor, je r biste inače
mogli doći do spoznaje d a jedan stra n i u če n ja k koga
ste pogrdno nazvali gringom i zobljiknjigom n ije tako
b eznačajan čovjek kao što ste m islili. O vdje se sigurno
šepiri netko s kim nam ne bi niti n a p am et palo da
se m ijenjam o.
— M ožda sm jerate na m ene? — oštro će kapetan.
— N ije potrebno da kažem n a koga p ri tom m islim .
J a n em am n išta p ro tiv toga ako sm a tra te da se m oje
riječi n a nekoga ođnose. Jak o m e čudi što nam sada
pređ b acu jete. T a vi ste nas pozvali je r ste nas pre-
poznali a nam a nije palo n a um da vas zavaravam o.
P rip rav n i smo m eđutim , da platim o za ono što ste nam
pružili. A što se tiče u k azan ih n am počasti, sm atram
da smo račune izravnali, je r smo se i m i p rem a vam a
s poštovanjem odnosili. Isto tako m ožete v ra titi konje
njih o v im vlasnicim a, a m i ćemo k u p iti druge. No, ko-
liko sto ji jelo, a koliko vino, koje, budi rečeno, i nije
p rav i borđeaux, već potječe od ovdašnje tvornice.
F ritz izvuče novčanik sa željom da plati. N ato će
srdito k ap e ta n : — Što? Z ar ja da uzm em novac od
jednog sluge? Jesi li lud, m om čiću?
F ritz m u se m alko približi i lju tito će: — Momčić?
Ja, momčić! J a se zovem F ried ric K iesew etter. Da li
ste razu m jeli? A ako m e netko oslovljava sa ti, onda
se ta j sa m nom bratim i, p a ću toga i ja tako osloviti.
— K ak av drznik! Čovječe p red a t ću te m ojim voj-
nicim a i tako n a trlja ti leđa da će ti godinu d an a biti
m odra.
■
— P okušaj! J a sam podanik k ralja, čija moć si-
gurno dopire tako daleko d a te dohvati i kazni ako se
sam o usudiš da m e takneš!
1 P re z riv a o z n a k a za s tra n c a .

5 O p o ru k a In k a 65
 Ove su riječi do k ra jn o sti razbjesnile oficira, on
p o h ita do v rata, iza ko jih je p rem a običaju m orao sta-
ja ti ordonans, otvori ih i p o v ik a ;— B rže ovamo! Izba-
cite ovog čovjeka nap o lje kroz v rata, i n a lu p a jte ga
što bolje možete. Sto više m odrica dobije, tim bolje!
N apolju su sta ja li još i oni vojnici koji su m alo-
p rije donijeli p rtljag . Pošto su čuli vik u zaustaviše se 1
bizo se v ra te da izvrše n aređenje. O sobito im je veselje
p ričin jalo što m ogu izbaciti jednog stranca, p ri čem u
se uopće nisu o sv rtali n a to što su ga još p rije p a r
m in u ta sm a trali za oficira.
F ritz dohvati svoju pušk u da bi se obranio, no bio
je ip ak toliko raz b o rit da odustane od ove nakane. P re-
baciv pušku preko leđa, on reče: — N e p rib liž u jte mi
se, poći ću sam . Dođite, senor doktore!
D ok je to govorio podigne zavežljaj s alatom , u p rti
ga n a leđa i pođe p rem a vratim a. N itko ne bi vjero-
vao d a će tom m alom čovjeku usp jeti da s tolikom la-
koćom podigne težak zavežljaj. N jegovo p rijeteće drža-
nje, utjecalo je n a vojnike, oni p red n jim uzm akoše
i p u stiše ga da izađe kroz v rata. V idjevši to, kap etan
se izdere: — Z ar je to izbacivanje, n išta rije jedne?
S m jesta pođite za njim , inače vam ne gine zatvor!
V ojnici poslušaše. K ap etan se, m eđutim , o b rati uče-
n jak u : — Eto, senor, tako to izgleda, k ad se jednom
oficiru ne odaje poštovanje koje on m ora zah tijev ati
od drugih. A što ćete učiniti ako vas zatvorim ?
•— O b ra tit ću se svom vlad aru , a on vašem pred-
sjed n ik u — odgovori M orgenstern m irno. — Vi ćete
isto tako b iti strp a n i u zatvor, i onda ćete osjetiti na
vlastitoj koži što se događa k ad se stran o m podani-
k u u sk raću je poštovanje n a koje on im a neosporno
pravo.
— Vi odviše bahato govorite. S m atram da vaš polo-
žaj n ije nim alo častan.
— Vaš je još m anje. O naj tko jednog senora n aj-
p rije oslovljava pukovnikom i vašom milošću, a poslije
hoće da ga zatvori m ora i sam im ati u vidu da to
neće proći bez n eprilika. S m atra m da sm o završili. Po
ove knjige, ovdje razbacane, poslat ću nosača. Zbo-
g'om, senor.

66
 O krenuvši se k vratim a, učen jak pođe. K apetan
ni po čem u nije pokazivao da bi ga u tom e htio spri-
ječiti. D ok se prirodoslovae spuštao stepenicam a, čuo
je u d v o rištu nek u larm u. P ribližio se i prim ijetio gru-
pu v o jn ik a koji su opkolili F ritza. V ojnici digoše šake
da ga n am late, ali se ne usudiše to učiniti, zato što je
F ritz povukao revolver. Sam o su ga psovali i gurali,
i on je trčeći dospio do p red v ra ta gdje zajedno sa
svojim zavežljajem posrne. T ada ga vojnici zgrabe,
otm u m u revolver iz ru k e i u d ri po njem u. F ritz se
bran io ru k a m a i nogam a, u d ara ju ći hrab ro oko sebe
sve dok n ije stigao M orgenstern koji nekolicinu odbije
k u ndakom svoje puške.
— N atrag, vi n ištarije! — poviče. — Z ar ste zabo-
rav ili da sam oficir! Vaš je k ap etan poluđio kad se
u suđ u je d a vas huck a na pratioca jednog coronela.
S m jesta trč ite po m edico m ilita r i; recite m u da m u na-
ređ u jem n eka odm ah pregleda k ap e ta n a i n ek a ga
stav i pod liječničku pasku.
Ovo je lukavstvo bilo od koristi. Z apanjeni, vojnici
se povuku, a nekoliko đoista potrči u potragu za liječ-
nikom . F ritz se nato pridigne, pođijeli još nekoliko
snažnih u d ara ca u reb ra, digne svoj zavežljaj n a ram e
i p o h ita za doktorom , k oji se b rzim k oracim a u đ alji-
vao p rem a gradu. D ostigavši doktora, F ritz će lju tito :
— T ak v u ru lju K o rah a još nisam sreo! I to hoće da
bude vojska? Divno junaštvo! T rideset p ro tiv jednoga,
koji p o v rh toga još nosi prtljag ! H tjeli su m e izm latiti!
— Da li su te povrijedili? ■— zabrinuto će njegov
gospodar.
— N e znam još. M oram se n a jp rije opipati, sada još
n išta n e osjećam . N adam se da neće biti posljeđica.
— Bogu h v ala da n ije bilo tako zlo! Bilo je doista
lakom isleno od nas što sm o se upustili u takovu opas-
nost, la tin sk i periculum . H ajdem o sađa u potragu za
kak v im hotelom .
U putivši se ulioam a i tražeći hotel, stigoše do
jed n e kuće. P re d n je n im je v ratim a n a jednoj tabli
pisalo: Posada por pasageros.-. O va posađa n ije izgle-

1 v o jn i lije č n ik .
2 g o stio n ic a za stra n c a .

67
 dala nim alo privlačno. K uća je b ila zidana od nabi-
jene zem lje i im ala sam o p rizem lje sa širokim , niskim
v ra tim a i dva otvora, n a k o jim a n ije bilo prozora. Do
kuće se nalazilo ziđom okruženo dvorište iz kojeg je
dopiralo rzan je komja. F ritz se u p u ti p rem a toj kolibi.
— Z ar ovam o u n u tra ? — zabrinuto će doktor.
— D a — odgovori F ritz.
— A li ovo izgleda baš kao n ek a jazbina!
— Ne sm eta ništa, sam o da nas opet ne izbace na-
polje. T a ovdje ionako sve izgleđa kao jazbina. Uđimo
d a se opet m alo provedem o!
U šavši u kuću, p rim ijete da se u n u tra šn jo st ove
kuće sasto ji sam o od jed n e prostorije. Stolova i stolica
uopće n ije bilo, ali je zato bilo mnogo visećih m reža
i niskih klupčica. N a jednoj od n jih sjeđio je gostioni-
čar, m ršav, p rgav čovjek. On se diže i uz duboko kla-
n ja n je u p ita senore što žele. F ritz skine svoj zavežljaj,
spusti ga n a zem lju i odgovori um jesto svoga gospo-
d ara: — Da li biste nam mogli n ab a v iti četiri konja,
dva sed la i dva sam ara?
•— Izn ajm iti?
— Ne, nego prodati.
— K am o želite poći?
— P re m a G ran Chacu, u Tucum an, a m ožda još i
đalje.
■
— Im am jako dobre konje na prodaju. M olim da
se vaše m ilosti potrude sa m nom u dvorište!
O tvori je d n a p o k rajn a v ra ta iz kojih se dolazilo u
dvorište. N jih dvojica pođoše za njim . U jednoj vise-
ćoj m reži ležao je neki čovjek n a kojeg uopće nisu
obraćali pozornost. K ad a ovaj ću da se govori o pro-
d aji konja, skoči iz m reže i pođe za njim a. V ani je
stajalo d v an aest iznem oglih i polugladnih kljusadi,
čij-i je izgled bio tako ja d a n da je i sam doktor, m ada
se niije razuimio u koinje, tresao gla/vom i uzvdkmuo:
— I to bi treb a li b iti k onji? J a bih jedino ovakvo izne-
moglo živinče sm atrao p rije onim što L atin ac naziva
caper ili hirvus.
— A što je to? — u p ita gostioničar.
— Jarac.
— O nda nem a razgovora. Moji ko n ji nisu nikakvi
jarci.

68
 On se oholo okrene da bi se vratio u sobu. T u je
sad stajao gost što je p rije ležao u visećoj m reži i
p ro m atrao znatiželjno naše čovuljke. I on je bio obučen
u crveno kao i oni, ali je nosio dugačke čizme, čije
sa re m u p okrivaše butine. N jegovo lice bilo je zaraslo
u b rad u iz koje su v irili sam o nos i oči. N a m aram u
n a ta k a o šešir, a ispođ šešira kosa m u je visjela niz
leđa. I p ored toga on je odavao čovjeka koga se nije
treb alo bojati. P oklonivši se, on izusti:-— Čujem , se-
nor, da vaše m ilosti n a m je ra v a ju poći p rem a G ran
Chacou, p a bih vam m ožda mogao svojim savjetom
pomoći. O tkuda dolazite?
— Iz Buenos A iresa.
— Ž ivite tam o?
— Ne. S tra n ac sam .
— S tranac? A ođakle ste?
•— Iz N jem ačke.
— D akle, N ijem ac. A što ste po zan im an ju ? Ne-
m ojte m i zam jeriti što vas ispitujem ! P ri tom e im am
do b ru n am jeru.
— J a sam učenjak, zoolog, a htio bih poći u G ran
Chaco da tam o iskopavam životinje iz pretpotopnog
doba.
— Ah! M ožda m astodonta?
■— V jerojatno!
— Ili m egaterijum a?
— Vi znate za im ena tih životinja?
— Pa, naravno! J a sam vaš kolega.
— K ako? Vi ste u čenjak? — u p ita M orgenstern za-
čuđeno, je r za tog se čovjeka po njegovom izgledu ni-
k ad n e bi reklo da je učenjak, već p rav i p ravcati
gaučo.
— M ožda ste tak o đ er zoolog?
■—■T akođer, je r sam stu đ irao sve. No ako m i vaša
m ilost dozvoli, ja sam zapravo cirujano1
— D akle, liječnik!
— Da. Slobodan sam da se vašoj m ilosti pređsta-
vim. P osvuda sam poznat, a v am a je m oje im e nepo-
znato sam o zato što ste stranac. J a sam , naim e, doktor
P arm esan R ui el Iberio de Sargunna y Castelguardiante.

1 L ije č n ik — k iru rg .

69
 — H vala! Zovem se doktor M orgenstern, a im e mo-
ga sluge je K iesew etter.
— L ijep a dva im ena, no s vašim ću dopuštenjem
p rim ije titi da je m oje im e ipak zvučnije i mnogo se
lakše izgovara. J a sam izd an ak sta re k astiljan sk e ple-
m ićke porodice. Sto m islite o am p u tac iji eijele noge,
i to tako d a se n a jp rije skine m ekač, a zatim se vrh
bed ren e kosti jednostavno iz k arlice izvuče?
— B ed rena kost, os fem o ris zvana? A k a rlic a zvana
pelvis? Ne shvaćam vas, senor. A zašto bi nesretn ik u
treb alo am p u tirati nogu? Je li ran je n ? D a li je već
nastu p ilo zapaljenje?
— N ipošto. Noga je potpuno zdrava.
— A li zašto da m u je onda siječete?
— Zašto? cielo! K akvo p itanje! P a čovjek je živ i
zđrav. Uopće m u n išta ne fali, baš ništa. N isam uopće
mislio n a nekog određenog čovjeka, već sam sam o
p retpostavio ta k av slučaj, razu m ijete li, slučaj da ne-
kom e m o ram odrezati nogu. D a li b iste u takvom slu-
čaju im ali p o v je re n ja u m oju spretnost?
— Posvem a, senor. No ip ak m i je neobično drago
da sve to izm išljate. Već sam pom išljao da b ih varrl
treb ao pom oći d ržati nogu nekog nesretnika.
■— To uopće ne bi bilo potrebno, je r m eni ne treb a
ničija. pomoć. U slučaju potrebe rad im neobično sp ret-
no i brzo tako da bolesnik baš n išta ne osjeća. T ek kad
bolesnik izliječen n ap u šta ležište, opaža da im a još
sam o jed n u nogu. Tako ne postupam sam o k ad a se
rad i o nogam a, nego i o svim ostalim udovim a. K a-
žem vam , senor, ja liječim sve!
On je p ri tom e tako žustro lam atao ru k a m a da je
d o k to r preplašeno uzviknuo: — O, nebesa! J a sam
zdrav, potpuno zdrav! M eni ne tre b a ništa am p u tirati!
— Steta! D oista je velika šte ta da niste ra n je n i ili
da v am n eka divna tru lež ne n agriza koju kost. K ra-
ljevski b iste se rađovali spretnosti kojom bih oslobo-
dio vaše tijelo dotičnog uda. U vijek nosim sa sobom
p o treb n e instru m en te. Što držite, prim jerice, o izrezi-
v an ju zgloba u la k tu ? D a H ste ik ad a im ali prilike
v id jeti tak v u divnu operaciju?

70
 — Nisam . Osim toga ja vas u v je ra v am da su oba
m oja la k ta u n ajb o ljem redu.
— No, što se toga tiče, ne bi bilo važno da li vam
ih je m etak razm rskao ili su vam o tp rije bili oštećeni.
Ja b ih v am ih na vaše d iv ljen je operirao, a nakon
toga bi se mogli sasvim p ristojno služiti svojim ru -
kam a.
— N e razum ijem se u to, senor. Ip ak mi je mnogo
m ilije đ a ne đođem u p rilik u da se m oraju operirati.
— Vi ste, doduše, učen čovjek, ali n em ate ođvaž-
nosti da se im alo ž rtv u jete za nauku. A to je velika,
v elika šteta, je r ja siječem sve, sve.
— D ivim se vašoj okretnosti, senor, ali ja n a žalost
n em am v rem en a da i d alje razgovaram . o toj tem i.
M eni su p otrebni ko n ji da n astav im svoje putovanje,
a kako nisam mogao pronaći ovdje konje koji bi mi
odgovarali, to m oram sada produžiti d a . ..
— N em ojte b iti u brizi — p rek in e ga kirurg. —
S tav ljam v am se n a jp rip ra v n ije n a raspolaganje.
— Z ar vi? M ožđa vam je poznato gdje bi se ovdje
moglo k u p iti četiri snažna i izđržljiv a konja?
— N e sam o da m i je poznato, već i sam m oram
jeđnoga kupiti.
— A gdje?
— N a jeđnoj m aloj estancijii udaljen o j pola sata
od grada. A li m je potrebno žuriti, je r ionako to ne
možemo p rije su tra u ju tro obaviti. Doznao sam da je
estancijero2 otputovao i te k se večeras vraća.
— O nđa se m oram n a neku drugu stra n u obratiti.
Ne sm ijem gubiti vrijem e.
— Zašto? T a p retpotopni skeleti vam neće pobjeći.
— Neće, đođuše, ali ja m oram đostići jed n u d ru-
žinu k o ja je već o d ja h ala u p ravcu L aguna Poroigos.
K iru rg posluša. — Č iju to družinu? M ožda m islite
n a Oca Ja g u a ra i njegove ljuđe?
— D a n a njega m islim . P oznajete ga m ožda?
— Baš tako kao i sebe sam oga. T a i ja sam jedan
ođ njegovih. Mi smo se ovdje treb ali sakupiti ali ja
sam gore u P u erto A ntoniju neočekivano zađržan, tako

1 m a ju r , p o ljo p riv r e d n o d o b ro , na k o je m ?e n a ro č ito

g a ji sto k a .
2 v la s n ik e s ta n c ije .

71
 da sam zakasnio. Oni su već otišli. R azum ije se da sam
ovdje mogao odm ah k u p iti ko n ja i za n jim a poći, ali u
ovom g rad u ne m ožete naći odgovarajuću životinju.
Stoga ću rado p rićek ati do su tra u ju tro i n ab a v iti do-
broga k o n ja je r neću da se izvrgavam pogibli da se on
poda m nom skljoka.
P re d tim čovjekom , koji »sve, sve siječe i reže«,
doktor je M orgenstern osjećao izvjesnu grozu. No sada
m u je bilo drago što ga je sreo. Stoga ga u p ita :— Mi-
slite da ćete Oca Ja g u a ra još stići?
■— P a naravno! P oznajem dobro p u t kojim je on
krenuo.
— To m e izvanredno veseli. H oćete n am dati pri-
volu, latin sk i concessio da vam se priključim o?
■
— O d srca rado, senor, pošto sm o obojica sljedbe-
nici n au k e i p rem a tom e kolege. P ored toga rad u jem
se i tom e da će mi se m ožda ip ak p ružiti p rilik a da
vam pokažem kako se ne b ojim n iti najteže am p u ta-
cije. P retp o sta v lja m da ćemo se na p u tu sukobiti s In-
đ ijan cim a i da će p ri tom nekom e od nas b iti sigurno
razm rsk an e kosti. T ada ćete im a ti p rilik e da v idite kako
poznajem svoju struku. Sve će sam o letjeti, je r ja
stv arn o am p u tiram sve!
P ri tom je on m ahao obim ru k am a po zraku, da
bi što zo rn ije predočio kako će kosti i krpice m esa »sa-
mo letjeti«. Činilo se da je taj čovjek bio neobično
p riv ržen k rvavoj stra n i svoga zvanja. U natoč tom e
M orgenstern se n ije zbog toga uplašio. Slutio je da je
k iru rg o p sjednut bolesnim ali inače bezopasnim ide-
jam a. Zato odgovori sm ijući s e :— P rip ra v a n sam onda
da s v am a čekam do sutra. A li što ćemo ra d iti dotle.
I gdje ćemo se zadržati?
— Od gostioničara ćemo posuditi nekoliko kljusadi
i o d ja h ati zatim p rem a estanciji. O dande ćemo konje
v ra titi po jednom peonu. Tam o ćemo jesti, piti, pušiti
i spavati.
— U red u stvar, no pušiti neću.
— G le čuda! O vdje svi puše: m uško i žensko i či-
ta v a obitelj. Zašto ne pušite vi?
— J e r m e stra h tro v a n ja nikotinom . N auka je do-
kazala da se od p retjeran o g p u še n ja može dobiti crna
m rena, zvana amaurosis.

72
 — T ađ a bi čovjek m orao cigarete n a kilogram e žđe-
rati, a ne pušiti. P a i ta d a bi one stigle sam o u želuđac,
a ne i u oči. Bez p u šen ja ja ne bih mogao živjeti. Ono
p o d ražu je živce, jača životnu energiju, ođuševljava čo-
v jek a za sve što je dobro i lijepo i čini ru k u tako si-
g urnom da se čak i n ajtež u i n ajo p asn iju am p u taciju
može s lakoćom obaviti. Im ate li ovdje u S a n ta Fe
jo š k ak v a posla, ili možemo skoro da krenem o?
M orgenstern m u u k ratk o ispriča pustolovinu koju
je ovdje doživio napom enuvši da m ora poslati po k n ji-
ge, a poslije je sprem an za put.
■— O dm ah ću vam do nijeti knjige, senor — reče
doktor P arm esan.
■— Vi? N ipošto vas n e b ih sm io tim e opteretiti,
senor.
— A zašto ne? P la tite m i dva p a p irn a ta ta lira pa
ću to rado učiniti. U ostalom poznajem i vojnike i ofi-
cire. V jeru jem da nikom e neće ra d ije dati knjige nego
meni.
Dakle, ta j čovjek sa dugim , m ilozvučnim sta rim ka-
stiljan sk im im enom , k oji je sebe nazivao »doktorom«,
bio je sp rem an d a za cigla dva p a p irn a ta talira, dakle,
za trid e set i dva n jem ačk a pfeniga, ob av lja nosačke
poslove! Pošto je prim io od M orgensterna novce otišao
je i za k ratk o v rije m e se v ratio s knjigam a. T ada se
ponovo u d alji da ku p i papira, d u h an a i cigareta. U tu
sv rh u b ijaše ponio sa sobom kožnatu torbu, i p u n u je
donio natrag. Im ao je pravo kad je rekao da ovdje
svatko puši. U pam p am a se rije tk o susreće čovjeka,
koji ne drži u u stim a cigaretu.
G ostioničar im je rad o za n eznatnu pro tu v rijeđ n o st
u novcu iznajm io ko n je i jednog peona. N a jedno klju se
n ato v ariše M orgensternovu p rtljag u , a n a ostale uzja-
h aše sam i i kren u še prem a estanciji. U jednoj od p rv ih
ulica kojom su prolazili okupilo se nekoliko djece;
spazivši k iru rg a, djeca u tre n oka pobjegoše u p rv u
kuću vičući: »El carnicero, el carnicero! Huid, huid, de
la contrario os am puta — evo m esara, evo m esara!
Bježite, bježite, je r će vas inače rasjeći!
Izgleda da su ga djeca poznavala i da je za n jih bio
neko strašn o biće. N jem u to, m eđutim , n ije uopće sm e-
talo, štoviše on će gordo: — Č ujete li, senor? Čak i

73
 đ jeca zn aju za m oju sposobnost. M oja je slava ras-
p ro stra n je n a u svim d ržav am a L a Plate!
P ro ja h aše pored C uartela, gdje se m alo p rije M or-
g en stern načas našao u ulozi pukovnika, zatim produ-
žiše p okraj crkve i*nekoliko m a n jih ran čev a dok nisu
ostavili područje grada. S lijev e stra n e pružao se ja-
hačim a pogled n a Rio Salado, rije k u sličnu jezeru
zbog n je n e širine, a pred n jim a se raz v u k la brežuljka-
sta i v alo v ita pam pa. S druge strane, u sm jeru jezera
što ga je ovdje oblikovala rije k a Rio Saladillo, nala-
zila se estan cija o kojoj je govorio »mesar«. O na nije
b ila osobito velika, no ip a k je n a njoj bilo dosta stada.
P aslo je tam o oko tisiiću ovaca, a n a drugoj stra n i ne-
koliko sto tina goveda k oje je čuvalo nekoliko gauča.
P odalje, u ograđenim oborim a, bilo je toliko k o n ja da
se s n jim a mogao oprem iti čitav eskadron konjice.
T ri v rste naselja su srest će oni k oji j-ašu preko polja,
pam p a ili kam pa. To su p o n ajp rije rančevi, s m alim od
n ab ijen e zem lje n ap ra v ljen im kolibam a; krovovi su im
pokriveni slam om ili trskom . O ne nisu u v ije k podig-
nute u razini s tlom , već su nekoliko m e ta ra ukopane
u zem lju. O nekom n am ještaju u našem sm islu riječi
ne m ože se uopće govoriti. V iseća m reža slovi za ras-
koš. H ra n a se p rire đ u je na ognjištu naprav ljen o m
tak o đ er od ilovače, je r kam en a u pam pam a uopće ne-
ma. D im njaci ne postoje, dim se provlači kroz otvore,
što služe kao v ra ta I prozori. V ra ta se ne m ogu uopće
zatvoriti, a u otvorim a za prozore nem a ni sta k la ni
okvira. U n ajb o ljem slučaju otvor se za tv a ra s koma-
dićem uljem prem azanog papira.
N a ovim rančevim a žive gauči, m ali ljudi, koji slu-
že n a h acijen d am a i estancijam a.
R iječ gaučo uzeta je iz jezika Ind ijan aca. Slova a
i u nisu dvoglas, nego se odvojeno izgovaraju. Ovu
riječ treb a stoga izgovarati ga-učo. G auči p rip ad a ju
najčešće v rsti m estika, m ješavini bijelaca i Indijanaca.
Oni se, doduše, sm a tra ju bijelcim a, na što su neobično
ponosni, ali u stv a ri su potom ci In d ija n k i i doseljenih
Spanjolaca.
G auči su ponosni kao i S panjolci i zbog svog ose-
bujnog n ačina života neobično vole slobođu. Svaki od
njih sm a tra sebe za k ab a le ra i nađasve je u čtiv u

74
ophodnji s drugim a; stoga očekuju da se i drugi prem a
n jim a tak o odnose. N ajvećem će se bijedniku, pa čak
i p ro sjak u o b ratiti s »vaša milosti«. S tran ca koji na
gauča gleda s visine zato što sm a tra da je bogatiji ili
učeniji, brzo n a to upozore, tako da ga n ap u h av an je
brzo prođe. Ako ga netko hoće da ponizi, gaučo odgo-
v ara grubo, ali ako ni to n ije dovoljno, on će se la titi
noža. Ako ste, m eđutim , p rem a njem u učtiv i sm a trate
ga rav n o p rav n im sebi, u n je m u ćete dobiti vjernog i
požrtvovnog p rija te lja . D iviti se treb a iznad svega nje-
govu poštenju. K ao što ne z a b rav lju je svoju kolibu,
gaučo n ik a d a ni u k ra sti neće. N ađe li izgubljenu stv a r
sigurno će je v ra titi vlasniku, ako za to postoji i n aj-
m an ja m ogućnost. N eki je gaučo, prim jerice, bio tako
sirom ašan da ni klupčice nije im ao u kolibi, pa je za
sjed en je u potreb ljav ao k o stu r konjske glave. N a otvo-
renoj pam pi taj goljo nađe sat što je bio ispao iz džepa
nekog stranca. Cijeli je dan trčao od jednog do drugog
susjeda da bi đoznao čije je vlasništvo. K ad a je čuo da
je v lasn ik neki stranac, dva d an a je jah ao za n jim da
mu ga preda. K ad a ga je stran a c za u z v ra t htio nov-
čano n ag raditi, bacio m u je prezrivo novac p red noge
i okrenuo se ne rekavši ništa.
P riu čen i od n a jra n ije m ladosti na konja, gauči su
podjednako i sm ioni i n eum orni jahači. U tom pogledu
oni su jed n ak i lju đ im a sa D ivljeg zapađa i sjevero-
am eričkim Indijancim a. G auču uopće ne pad n e na um
da bi išao pješice m a k ar svega sto tin ja k m etara. Čim
n ap u šta svoj ranč, već uzjahuje. Čak i djeca od dvije
godine kličući ju re n a poludivljim k o n jim a po pam pi.
Zene tak o đ er jašu, i to na m uški način. Često se može
v idjeti kako m už i žena zajedno ja šu na jednom ko-
nju. Ž ena ta d a obično sjedi odostrag o slanjajući se
ieđim a n a m uževa; p ri tom e se ru k a m a ni za šta ne
drži. Ni za n ajb ržeg g alo p iran ja ona n ik a d a neće pasti.
A li gaučo im a jed n u m anu, i to veliku. On, naim e,
uopće nem a osjećaja p rem a svojem konju. Svojim ve-
likim , o štrim m am uzam a, gaučo bezobzirno buši du-
boke ru p e u slabinam a životinje, ne m areći za bol šta
je tim e zađaje jadnom e stvorenju. Zato se konji boje
svojih gospodara i p o m a h n ita ju k a đ a 'ih oni stje ra ju
na gom ilu da bi pom oću lasa izvukli jednog za jah a-

75
 nje. Ako konj ispod n jega m alakše, p rep u šta ga još
živog n a m ilost i nem ilost strv in a rim a i uzim a drugoga.
B udući da u zem lji im a bezbroj ko n ja oni su tako jefti-
ni d a se zbog njihove pogibije nitko osobito ne uzruja-
va. O tuda i oni nebrojeni konjski ko stu ri koje se posvu-
d a susreće. Moglo bi se bez p re tje riv a n ja reći da su
beskonačne pam pe upravo posijane konjskim kostu-
rim a.
S vo jev rstan način života, potpuno p om anjkanje
škola i d rugih m ogućnosti za naobrazbu, te neprestani
đodir s p oluđivljim živ o tin jam a učinili su od gauča
stv o ren je kojem u su stra n i nježn iji osjećaji. Tome
treb a još đodati i žalosne političke p rilik e u zemlji.
Je d an je povjesničar rekao da u držav am a L a P late
ne p rođe n i godina d an a bez barem m ale pobune, a po-
znato je d a se, u toj zem lji pobune re d a ju je d n a za
drugom . To je lju d e učinilo grubim a. N enavikao na
m ira n život, i o tvrdnuvši od svog zvanja, gaučo je u
svako v rije m e sprem an da se p riključi nekom pro-
nunciam ientu, to je st pobuni, ustanku. S vaki tak av do-
gađaj sve d ublje u sađ u je u njegovo biće nepokornost,
a posljedice su tak v e da stanovnici oblasti koje se često
dižu p ro tiv vlasti, u pogledu pozitivnih svojstava, jako
zao staju za drugim a. O tud i potječu različita m išljenja
o stanovnicim a pam pa.
D ruga v rsta n aseobina zove se hacienda. H acijen-
dero bavi se i poljoprivredom i stočarstvom , zbog čega
rije tk o posjeduje velika stađa. T reća se v rsta naživa
estancija. E stancijero ne o b rađ u je zem lju, već uzgaja
isključivo stoku i isporučuje klaonicam a. N isu rijetk i
estan cijeri koji p osjeđuju nekoliko sto tin a tisuća grla
stoke.
Sve se životinje nalaze zim i i ljeti, dakle stalno, na
otvorenom prostoru. I pored toga što se nalaze pod
nađzorom gauča, koji ih obilaze jašući, đogađa se če-
sto, d a stađ a odm aknu preko granice im a n ja i nađ u se
m eđu stadom prvog, drugog, p a čak i trećeg susjeda.
D a bi se spriječili gubici koji bi otud mogli n astati,
svaki v lasnik u d a ra svojoj životinji žig, k oji je kod
v lasti n a njegovo im e p rija v ljen . N a ta j n ačin svatko
pozna svoje blago, i od v rem en a do v rem en a vraća
stv a rn im vlasnicim a preb jeg la grla. Kod p ro d aje jed-

76
nog k o n ja ili goveda žig se poništava tako što se usi-
ja n i žig ponovo, i ,to obrnuto, u tisk u je n a ra n ije m jesto.
Tom bolnom postupku životinje se, n ara v n o odupiru
svim silam a.
U času k ad a su ja h ači stigli do estancije, upravo
se vršilo o bilježavanje ju n a d i koje još n ije im alo žig.
P ri tom je poslu pom agalo nekoliko gauča na konji-
ma, koji su životinje vani u p o lju sa k u p lja li i gonili
ih u određeni koral. K oral vam je p ro sto r opkoljen
visokom b odljikavom kaktusovom ogradom .
G oveda p redosjećaju da će b iti neke gužve čim ih se
tje ra u koral, stoga se ona odupiru n a sto ja n ju pastira.
Tako je bilo i sada, G oveda su pokušavala da provale
ali su h ra b ri ja h ač i odm ah stigli i u tom e ih sprečavali
visoko v itlaju ći lasim a ili kružeći bolam a.
Bola, španjolski kugla, v rst je o ružja za bacanje, a
sastoji se od tr i olovne ili gvozdene kugle. S vaka od tih
kugli obješena je o je d an čv rst nepoderivi kajiš, kra-
jev i ovih k ajiša m eđusobno su povezani. G aučo uzme
je d n u k uglu u ru k u a drugim d vjem a zav itla nekoliko
p u ta oko glave, a zatim h itn e bolu za životinjom koju
želi d a ulovi. P ri tom on postupa tako spretno d a se
bola obavije oko stra ž n jih nogu k o n ju ili govedu i
obori ga.
Ž ivotinje dobro poznaju ove kugle i boje ih se jed-
nako kao što se lasa boje. K adgod bi h tje le da pobjeg-
nu, stra h od kugle v raća ih natrag . T ako su životinje
ju rile uz silan topot, dok su sa obih s tra n a i iza n jih
u rlali gauči. Stigavši do otvorenog k orala, životinje
stadoše, ali k ad a je u k o ral u ju rio je d an s ta ri i iskusan
bik, k o ji je dobro znao da nem a čega da se boji, pojure
za n jim i ostale životinje i ograda se odm ah zatvori.
T ad a gauči p rim ijete četvoricu ja h ač a kako stoje.
O ni d ojahaše bliže. Spazivši k iru rg a, m ajorđom o1 ve-
selo sm ijući se poviče: — Cielo, tako m i nebesa, to je
el carnicero, m esar! D obro došli, senor! Z elite li m o-
žda da kod nas nešto ođsiječete? Svi smo m i zđravi
i veseli. O stavite stoga svoje in stru m e n te ta m o g d je su !
Izgleda da se ovaj doček n ije m ilio doktoru P arm e-
sanu, je r on odgovori: — O kanite se ta k v ih ša la kada
razg o v arate s jed n im kabalerom ! K ako se sam o usu-

1 U p ra v ite lj k u ć e .

77
đ u jete da m e nazivate carnicerom , m esarom ! J a vam
to zab ran ju jem ! M oji su p reci obitavali u sta rim kasti-
Ijanskim gradovim a i dvorcim a i borili se pobjedo-
nosno p ro tiv M aura u v rije m e k ad a se o vašim još ni-
šta n ije znalo. J a sam za vas don P arm esa n R ui el
Iberio de S urgunna y C astelguardiante. Im a jte to na
umu, v aša m ilosti!
— Lijepo, don P arm esan, zap am tit ću to. Nisam ,
uostalom , im ao n am jeru da vas u vrijedim . Dobro zna-
dete koliko vas cijenim o, p a vas m olim da m i oprostite
ako sam , obradovan vašim dolaskom upo trijeb io k ri-
vi izraz!
— Tako što ću vam p rije dopustiti, je r k a ja n je n a-
ilazi kod m ene na pom irljivo srce. Hio bih vas ovom
p rilik o m upozoriti da se sada kod trep a n ac ije lu b a n je
više ne rad i s trep an o m oblika šestara, nego s dlije-
tom. M ora s e ...
— Molim, o tom e kasnije! — p rek in e ga gaučo. —
P oznato vam je, senor P arm esan, da m i rado prim am o
vaše pouke, ali s v am a su senori, prem a k ojim a ćemo
ispasti neučtivi, budem o li razglabali o povredam a lu-
b anje. S m ijem li zam oliti vašu m ilost za njihova
im ena?
— Ovi senori su m oji novi znanci i veom a su učeni
ljudi. Oni p u tu ju p rem a G ran Chacu. N jihova im ena se
jako teško izgovaraju, pa m i je nem oguće d a vam ih
kažem.
— J a se zovem M orgenstern, a moj p ratilac K iese-
w etter — upade prirodoslovac. — Došli smo ovam o da
kupim o nekoliko konja. V jerojatno im ate nekoliko su-
višnih, što bi L atinac kazao supersum ili p rem a okol-
nostim a i reliquus.
— Dakle, naši konji nisu relikvije, ali će vam ih
estancijero sigurno pro d ati nekoliko. N a žalost, on će
stići kući te k pod večer. D otle ćete b iti naši gosti, pa
možete, ako se hoćete zabavljati, sudjelovati kod ži-
gosanja životinja.
— Vrlo rado! N isam još vidio takvo što!
— No, đođite! P o n a jp rije ću vam odrediti sobu.
On o d jah a p rv i do zgrade za stan o v an je i odvede
ih u sobu. Peon iz S an ta Fe bude isplaćen i v ra ti se s
ko n jim a u grad.

73
 N edvojbeno je v lasnik estan cijere bio im ućan čo-
vjek, ip ak se njegov stan n ije moglo u sporediti čak ni
sa stanom evropskog rad n ik a. C etiri zida od ilovače
bili su goli i prazni. N am ještaj se sastojao od jednog
starog stola, dvije još sta rije stolice i nekoliko niskih
klupčica. U uglu sobe je visjela gitara. To je bilo sve.
N asto jn ik ih zam oli da sje d n u i u p u ti se p rem a kuhi-
n ji d a domese uobičajenu m atu, kojom se tam o odm ah
svakog gosta ponudi.
M ata je v rst paraguajskog čaja, d obija se od listova
i sta b ljik e biljke ile x paraguyensis i im a oblik grubog
p rah a. M alo toga čaja sta v i se u m alu, izdubljenu ti-
kvicu i p relije kipućom vodom. Tako p rip re m ljen čaj
se n e pije, već se pom oću ta n k e m etaln e cjevčice,
zvane bom bilia, siše iz tikvice. P ri tom se bom billa
jako zagrije, ^e stranci, nenav ik li n a ovo piće, obično
opeku usne i jezik, dok ne nauče da budu oprezni.
T akvim čajem posluže tri gosta. K iru rg oprezno
usisa piće; i F ritz je tak o đ er bio oprezan, je r je već
dugo boravio u zem lji pa m u je bilo poznato što se
inače događa. A li doktor je zato platio d a n a k kojem u
ne izbjegne n iti je d an stran ac. B om billa je b ila vrela,
a on povukao odviše mnogo, zbog toga m u se usta
n ap u n e previše toplim čajem i on se opeče. S m atra-
jući d a je nepristojno isp lju n u ti čaj, on ga proguta.
N aravno, opekao je i ždrijelo; razvukavši od boli lice,
poviče: — Jao m eni, m oja usta, m oje nepce, m oje ždri-
jelo, la tin sk i nazvano labia, pala tu m i glutus. T a ovo
je p ravo đavolsko piće, podesno za m učenje prokletni-
ka u paklu! Z ah v alju jem n ajo d a n ije na tom ile x — piću!
— I ja sam to rekao k ad sam ga p rv i p u t okusio
— doda Frdtz. — Ako se previče povuče, izgori i grlo
i nepce, ali čovjek brzo n auči da srk n e ta m an toliko
da se n e opeče. P ijte sam o dalje, gospodine doktore —
produži F ritz u saksonskom n arje čju .
— Ni za živu glavu! Cimi m i se da m i žđrijelo gori!
N ikakvo n ag o v aran je n ije pom oglo; on više nije
pio. Ono dvoje, m eđutim , isprazni brzo svoje cala-
bazasei, a zatim im n asto jn ik predloži da pođu s njim
do k o rala gdje m ogu prisu stv o v ati žigosanju goveda.

1 tikvica.

79
 Don P arm esan skine svoj crveni pončo, m a ram u s
glave i čiripu, tak o đ er crvene boje. Z apitan od Mor-
genstern a zašto to čini, don P arm esan odv rati: — Z ar
vašoj m ilosti n ije poznato da crv en a boja draži polu-
d iv lja goveda? Č ovjek obučen u crveno, neka dobro
p rip azi da se ne p rim a k n e previše nekom biku.
— M islite? M eni je poznato da je sam o za p u ran a
naučno u tv rđ en o da je odviše osjetljiv n a crvenu boju.
M ada je tu i tam o utv rđ en o da i govedo, la tin sk i bos,
pokazuje tu istu osjetljivost, ipak još n iti jedan jedini
zoolog n ije nepobitno dokazao da je tom e tako. Budući
da sam i ja zoolog i da m i se ovdje p ru ža izvrsna
p rilik a da prik u p im gradivo za n aučnu rasp rav u o toj
stv ari, bilo bi neodgovorno od m ene da sada odložim
svoje crveno odijelo.
— A li vi se izlažete opasnosti, senor.
— Ako je u p ita n ju neki važan problem , pravi
sljed b en ik nau k e ne sm ije m isliti je li to ili nije skop-
čano s kakvom opasnošću. O stat ću, dakle, obučen u
ovo ođijelo.
— I ja — složi se F ritz. — B udući da sam sluga jed-
nog zoologa, ni najveći vol ne sm ije za m ene b iti ništa
drugo nego p red m et plem enite nau k e m oga gospodara.
Iziđoše. G lavni ulaz u koral bio je zatv o ren ali se
pokraj njega nalazio m ali, uski otvor, kroz koji se mo-
gao čovjek provući; kroz ovaj otvor provukoše se tri
gosta u koral. N asto jn ik ostade izvan korala.
Rodeo, tako se naziva stje riv a n je nekog sta d a u ko~
ral, bio je u punom toku. M asa zaplašenih goveda
zad ržav ala se u zadnjem d ijelu ograđenog prostora.
Ju n ad , n ap rotiv, koju je treb alo žigosati, gonjena od
gauča, ju rila je naokolo. Svako govedo m oralo se uhva-
titi i čvrsto vezati da ne bi davalo otpora. P re m a na-
činu ra d a n a ovoj estanciji, za taj posao treb alo je
pet gauča. O stali su bili zauzeti p o državanjem v atre
za u sijav a n je žiga.
C ijeli ovaj p o stu p ak odvijao se ovako: govedo koje
je treb alo žigosati odvojeno je n a jp rije od ostalih. Dok
je ono bježalo po koralu, je d an ga je gaučo gonio
i laso m u bacio oko glave. O m ča m u se obično nepo-
grešivom tačn'ošću ovila oko glave, ođuzela m u dah
i oborila ga. P reo stala četiri gauča odm ah bi priskočili

80
u pomoć i vezali govedu noge. I konji petorice jahača
znali su sasvim tačno što im je rad iti. K ra je v i lasa
biii su p rivezani o oblučje na sedlu ja h ača. Oni su
svaki u odgovarajućem sm jeru p ritezali laso čim su
noge govečetu bile čvrsto stegnute. U tom času prisko-
ćio bi šesti gaučo s u žaren im žigom i utisnuo ga govedu
u lijev i but. G ovedo se zatim odvezivalo i čim bi se
uspravilo, ono je u rlaju ći od bola i u zb u đ e n ja p retr-
čavalo nekoliko p u ta gore-dolje, i konačno se vraćalo
u svoje stađo gdje bi se u k ra u sakrilo.
No taj se posao n ije u v ije k s lakoćom odvijao. Ne-
k ad a se laso ne bi učvrstilo n a željenom m jestu, p a se
živ o tin ja m ogla kop rcati i b ran iti. T ad a je trebalo
traž iti pomoć ili dvostruko u p rije ti, a sve se to odvi-
jalo uz glasno dozivanje i dovikivanje, od čega se
svakom E vropejcu dizala kosa n a glavi. Izm učeno go-
vedo ričući se koprcalo. O stala bi goveda sta la rik a ti
i dahćući se raštrk a la, trčeći unaokolo tako dugo dok
ih gauči n e bi visoko uzđignutim lasim a i bolam a, po-
novo stje ra li u gom ilu. P onekad bi se desilo da po-
neki goropadni b ik n ap ad n e ja h ač a i treb a lo je biti
neobično o k retan da se izbjegne opasnost.
— To je, nem a sum nje, veličanstveno — reče F ritz
svom e gospodaru nakon jednog takvog slučaja. — I ja
sam već jah ao n a k o n ju ali ne bih se mogao podičiti
tak v o m okretnošću k ak v a je p ri tom potrebna. Sigu-
ran sam da bi m e prvo jače govedo prevrnulo, a zar
ne bi i vas, gospodine doktore?
•— N a ovo p ita n je ne bih mogao odgovoriti m ate-
m atskom tačnošću — reče oprezno doktor. — U tim
stv a rim a n em am nikakvog iskustva, a n a u k a uči da ne
treb a tv rd iti ono što se ne može i dokazati. Uostalom,
mnogo m i je m an je stalo do spoznaje da li bih bio
oboren, koliko do dokaza da li preživač koga nazivam o
govedom osjeća toliku odbojnost prem a crvenoj boji
kako se tv rdi. N adam se da ćeš m i pomoći da izvršim
pokus s tim u vezi.
■— V rlo rado, ako se to, naim e, m ože izvesti bez
polom ljenih kosti.
■— Izv an svake dvojbe!
— Z ar? S jetite se sam o onog bizona prilikom bor-
be s bikovim a!

5 o p o r u k a In k a 81
 — To je bio bison am ericanus, dok se ovdje radi
o običnom argentinskom govedu. S prem am se da izvr-
šim pokus, i to đvostruki pokus. O bojica sm o u crveno
odjeveni. J a ću se p rib ližiti jednom volu, a ti ćeš na-
sto jati d a se približiš jednoj kravi. N a taj n ačin ne-
ćemo uočiti sam o da li govedo osjeća spom enutu od-
bojnost, nego ćemo ujedno doći do izvanređno važnog
odgovora, naim e, koji genus pokazuje veću odbojnost
p rem a crvenoj boji, da li genus m asculinum ili ge-
nuns fe m in in u m .
— Dobro, no što onda ako n aletim baš na zloćudni
g en u s?
— Toga se ne treb aš bojati, je r ću b ik a uzeti na
sebe, a poznato je da su sva svojstva, a isto tako i
odbojnost p rem a crvenoj boji jače ista k n u ta kod m u-
škog nego ženskog roda koji, zna se, p red sta v lja uvijek
slab iju stranu. D akle, jesi li sprem an?
— Dobro, vam a za lju b a v ću se in te re sira ti za ovo
zoološko p itanje.
— Ta tu se i ne ra d i zapravo o strogo opće-zoološ-
kom, nego više o zoo-psihološkom p itan ju .
— To je jedno te isto. S vejedno je da li ću biti
oboren zoološki ili zoopsihološki, je r oboje je neugod-
no. No, zbog vas ću se odvažiti n a to.
— P rih v a ti se odm ah k rav e ko ju u pravo sađa
žigošu.
Pokazao je na životinju što je u pravo vezana ležala
na zem lji da bi joj u đ a rili žig. O na N ijem ca sta ja l' su
dosad iza ograde pozadi gauča, koji je održavao vatru.
To je zacijelo bio razlog da govedim a još n ije p ala u
oči crv en a boja njih o v e odjeće. P oslušavši prijedlog
svoga gospodara F ritz se uputio do m jesta gdje su
k ra v u u p ravo oslobađali od veza. K ad su to p rim i-
je tili gauči, zaorilo je sa svih stran a : •— Arredro, arredro!
Que dom encia, que locura — natrag, natrag! K akva
m ahnitost, k ak v a ludost!
No F ritz se n ije dao zaustaviti, nego pođe dalje.
U pravo se k ra v a oslobodila zadnjeg veza, te skoči i
nagne u bijeg. S ađa k ra v a opazi neopreznog N ijem ca.
R azdražena crvenilom njegove odjeće, obori glavu
sp rem n a za napad, ali m uke što ih je čas p rije p retr-

82
p jela clržale su je još u strah u . Z ivotinja postoja neko
v rijem e sp uštenih rogova, zatim zabaci glavu i pobježe.
— K akve li sreće! — povikaše gauči. — B rže natrag,
brže n atrag, senor! O stanite tam o pokraj ograde! Ta
zar ne zn ate da ove životinje ne, p o dnašaju crvenu
boju'?
— N isam bio posvem a siguran u to pa sam se baš
htio osvjeđočiti da li je to tako ■ — odgovori F ritz, vra-
ćajući se polagano.
— N em ojte to opet pokušati, je r bi se moglo dogo-
diti da ne budete tako sretn e ruke kao što je sad a bio
slučaj!
N jihove riječi n isu odavale sam o za b rin u to st za
njega, nego još više i neraspoloženje zbog toga što se
on usudio bez njih o v a o dobrenja p rib ližiti k ra v i u
n am jeri da je draži. F ritz priđe pobjedonosno M orgen-
ste rn u i reče m u: ■ — Dakle, jeste li zadovoljmi sa
m nom ? m islim da je pokus ispao povoljno.
— N esum njivo — k im nu doktor glavom . ■ — K rava
je h tje la p o ju riti n a tebe, ali se nečega drugoga sjetila.
Po tom e se može sa sigurnošću zaklju čiti da joj je
crv en a boja bila o dvratna, ali ip ak ne u tolikoj m jeri
da bi je to ponukalo na stv a rn i napad, la tin sk i rečeno
aggressio. U ovom slu čaju rad i se, dakle, o genusu
fe m in in u v iu koji pokazuje sla b iju o đ v ratn o st prem a
crvenoj boji. No sada ću ja pertražiti jednog m asculi-
n um a d a bih mogao dobiti usporedni dokaz.
Za vrijem e ovog k ratk o g razgovora nekoliko gauča
provali m eđu krdo da ponovo lasom dohvate jedno
govedo. Junica, za k o ju su se ođlučili, sta ja la je posve
blizu starog bika, koji je m eđu p rv im a ušao u koral.
B ik se do sad a sasvim m irno ponašao, ali kad su
k ajiši zavitlali u njegovoj blizini, on pom isli da sm je-
ra ju n a njega. B ik žestoko poju ri iz gom ile i ričući i
u galopu preko praznog p ro sto ra u sm jeri ravno na ,va-
tru. G auči koji su se n alazili u blizini digoše ru k e uvis
i zavikaše na nj, kako bi ga tim e p rim o rali n a uzm ak.
B ik odista načas zastane izbuljivši oči u n jih. Jeđan
od gauča zagrabi iz v a tre ža ra i baci m u ga n a glavu;
okrenuvši se, svakako u n am jeri da se vrati, b ik već
na početku zaokreta zastane i srd ito zam um lja.

83
 Uzrok tom e bio je M orgenstern, koji je stajao ispred
n jega i sada bio u d aljen od njega n ep u n a četiri koraka.
— Lugar, lugar — u stran u , u stran u ! — povikaše
gauči.
Izn en ađ nim skokom b ik poleti n a m alog učenjaka.
Na sreću, M orgenstern posluša opom ene gauča i u tren
oka o k ren u se udesno. T im naglim okretom on je iz-
bjegao oštrim rogovim a životinje, k o ja prošiša s lijeve
stran e, ali se začas opet o k ren u la u n am jeri da po-
novo navali.
— Lugar, lugar! — povikaše ponovo gauči. Uto do-
ju re ja h ač i da bi pozornost b ik a s N ijem ca sv rn u li na
sebe.
M orgenstern još jednom sretno izm akne. P ri tom
po gib eljan v rh bikova roga prošiša m ožda tri palca
p o k raj njega. Istom sad a postade sv je sta n velike opas-
nosti u k o ju se bio uvalio, a briga za v lastiti život na-
vede ga n a iznenadnu i svojevrsnu m isao. Spasiti se
mogao sam o tako ako m u usp ije izm aći opasnim ro-
govima. B ik je im ao rogove sprijed a, stoga je trebalo
p o tražiti sigurnost iza njega. T u zam isao m ali čovjek
izvede isto tako brzo kako m u je došla. M orgenstern
skoči iza bika, bik se ponovo okrene, ali ne opazi više
svog p ro tiv n ik a na m je stu gdje je p rije stajao, nego iza
sebe. Ponovo se okrećući, nasto jao je da ga dohvati,
ali je u čen jak bio sp re ta n i okretao se zajedno s bi-
kom i tak o se u v ije k iza njega zatekao. To se ponav-
ljalo nekoiiko p u ta takvom brzinom d a gauči nisu mo-
gli od bojazni da n e povrijede N ijem ca u p o trije b iti
svoja lasa i bole. A li ta je vrtoglava b rzin a pogoršala
položaj učenjaka. On osjeti da joj n ije dorastao i da će
se uskoro zam oriti. Z ar zb ilja n ije bilo izlaza, i to
ovdje sasvim blizu ispred njega! O bim se ru k am a
grčevito u h v ati životinji za rep i čvrsto se držao. Tako
dugo dok je visio o repu, rogovi ga nisu mogli dohva-
titi. K ad b ik osjeti da je n a p a d n u t n a m je stu gdje još
nitko živ n ije im ao h ra b ro sti da ga napadne, zasta i^eko
vrijem e u zbunjenom iščekivanju. T ad a odskoči obim
straž n jim nogam a u s tra n u da bi n a ta j način stresao
p riv je sak s repa, ali m u to ne uspije, je r se M orgen-
ste rn grčevito, n a život i sm rt, držao repa. Ovo bika
potpuno zbuni; uv id jev ši da m u sve njegovo znanje

84
i iskustvo n išta ne pom ažu, pren eražen n ap u sti ig ru pa
m a k ar p ri tom i bez rep a ostao. Z ivotinja u d a ri u tužnu
rik u i o trča svom e stađu.
G auče, k oji su dotada iza sveg glasa vikali da bi
o d v ratili životinju od m alog u čenjaka, zasm ijavao je
sada prizo r koji im se ukazao. Izgledalo je da je bik
sasvim izvan sebe od užasa. P oskakivao je izbezum -
ljeno, bacajući zadnji dio tije la čas ulijevo, čas udesno.
U njegovom se rik a n ju osjećao stra h k oji ga je bio
spopao. M orgenstern se čvrsto držao. B udući da nije
mogao trč a ti tako brzo kao i njegov p reth o d n ik M or-
genstern izgubi tlo pod nogam a te ga je b ik vukao po
tlu dok ga snage nisu ostavile. T ad ispusti rep, i pre-
baci se preko glave, kako m u se još n ik a d a u životu
nije đesilo.
G auči su se sm ijali kao ludi što još više u straši bika.
On se kao strije la zabio u krdo i izbio čak n a straž n ju
o gradu k o rala gdje dahćući stane. T u se zacijelo na
svoj način zavjetovao da se n ik a d a više neće u p u stiti u
borbu s jed n im zoologom iz Juterbogka. M orgenstern
se uglavnom izvukao bez povreda. Podigavši se sa ze-
mlje, u čen jak opipa kosti i polagano se v ra ti n a p ri-
ja šn je m jesto. Još u v ije k u sm ijehu gauči m u se pri-
bližiše da m u čestitaju. A li glavni peon izusti ozbiljno:
—■Senor, bili ste dozlaboga neoprezni i čini se da još
ni sađa n iste svjesni da ste svoj život stav ili na kocku.
O tkuda, uostalom , v am a dvojici sm jelost da se tako
p rib ližite govedim a?!
— To je zbog jednog zoološko-psihološkog problem a
— odgovori M orgenstern.
■
— Ne razu m ijem te riječi.
■
— H tio sam đoznati da li je crv en a b o ja doista u
sta n ju da toliko razb jesn i ta j rod preživača.
—• Ah! I zbog toga ste izložili svoj život takvoj
opasnosti. To ste mogli je ftin ije doznati. T rebali ste
nas p ita ti i m i bism o vam drage volje dali svako oba-
vještenje.
•— Vi ste zoolog?
— Ne, ja sam gaučo.
— T ada m i vaše izjave ne bi bile dovoljne, je r u
tom pogledu v rije d e sam o p rizn a ti autoriteti.

85
 — Senor, m ad a ja sebe ne m ogu u b ro jiti m eđu auto-
irtete, ip ak sam u svakom slučaju kabalero! ■— uvrije-
đeno će čovjek. ■ — Z ar m islite da bih vas slagao?
— Ne. Vi biste mi rekli ono što sm a trate za istinu,
aii tak v u istinu mog'u u tv rd iti sam o stručnjaci.
— Ja nisam u čen jak i ne m ogu p retp o stav iti da
ste m e h tje li u v rije d iti, je r vi ste naš gost. Vi ste ne-
dvojbeno stru č n ja k i n am a je drago da ste na te-
m elju vlastitog iskustva mogli ustanoviti n am a davno
poznatu istinu. Ali vaša je neopreznost i nas dovela u
opasnost. Vi sigurno uopće ne znate što je estam peda?
— Ne.
— E stam peđa je stado razd ražen ih i pobješnjelih
k o n ja i goveda u bijegu. Zbog vaše neopreznosti mogli
smo svi vrlo lako sv ršiti pod n jihovim kopitim a. Na-
d am se da ćete m i barem u tom pogleđu dati za
pravo. O sim toga b udite u viđavni i n asto jte da ni vi
a ni mi ne dođcm o zbog vaše crvene odjeće opet u
nepriliku.
On se okrene a ostali se gauči u gledaju na nj. Oni
su bili u v rije đ en i što n jih o v đrug n ije p rizn a t za
»autoritet«. O vaj su znak oba N ijem ca raz u m jeli i uda-
lje se kroz otvor korala. V ani ispred ograde F ritz će:
— M oram o p rizn a ti da je naše p u to v an je jako dobro
započelo. Još nem am o niti k o n ja i već smo prvog dana
d v ap u t n ad rljali. A li se za u zv ra t b a r m ožem o tješiti
da je n au čn a istin a u tv rđ en a : Ne žesti se sam o p uran
zbog crvene boje.
— D a — k im nu glavom doktor. •— P oslat ću Aka-
d em iji znanosti je d n u rasp rav u o tom e predm etu. Na
d an ašn ji dan je neopozivo u stanovljeno da goveda osje-
ćaju odbojnost prem a crvenoj boji.
■— I to oba spola.
■
— Da svakako ali na različit način. Govedo m as-
culinum bilo je o sjetljiv ije od fem in in u m a .
•— Ali ođakle zapravo ta o dvratnost p rem a crvenoj
boji m ojoj n ajm ilijo j boji?
— Teško je to sada kazati, no činjenica je sada
u tvrđena, a koji su razlozi tom e treb a još ispitati. Mo-
žda je razlog tom e što se zrake crvene boje u sunče-

36
vom sp e k tru kroz prizm u n ajsla b ije lom e? Crvene
zrake titra ju , naim e, u jednoj sekumđi sarno petsto bili-
ju n a puta.
— I to da je bik prim ijetio?
— Ako, p rim jerice, lju b iča sta boja u jednoj sekun-
di osam sto tin a b iliju n a titra ja učimi, onda to pred-
sta v lja razlik u od tri stotime bilijuna, k o ja je toliko
v elika da je i oko jednog preživača m ora osjetiti. Ali
to n a svaki način traž i još i izvjesno raz jašn jen je . Ja
sam uspio u svom e prvom cilju i p ri tom e sam došao
do o tk rića koje će oduševiti svakog v lasn ik a m ena-
žerije.
— T ako? A kakvog to otkrića?
— K ako se i n a jd iv lja životinja može uk ro titi. Do-
voljno je d a joj se objesiš o rep. T akav položaj do-
duše n ije osohito ugodan, ali to neće sp riječiti kroti-
telje živ o tinja da poslušaju moj savjet.
— Hm! N ije to sam o tako! Ja se, na p rim jer, ne
bih objesio o rep jednom lavu ili jednom udavu. ..
Za v rijem e tog naučnog razgovora oni polagano
odm akoše, ne p rim ijetiv ši da ih slijedi kirurg. Stigavši
ih, kirurg' im reče: — Senori, gauči su neobično lju ti
n a vas. Ja sam vas opomemuo, mo v.i se niste obazirali
n a m oje riječi i stoga ste se izložili opasnosti. A li bik
je, n a žalost, zbog stra h a upao u neprilike.
— N a žalost? ■— u p ita u čudu M orgenstern.
— Da, n a žalost! J e r da se nije toliko uplašio, pru-
žila bi m i se p rilik a da vam pokažem svoje um ijeće.
— K ako to?
— B ik bi vas ili n atak ao na rogove, ili bi vam polo-
mio nekoliko kostiju. K ako bih sam o bio sreta n da sam
mogao vašoj m ilosti dokazati da sam p rav i m ajsto r u
liječen ju svake v rsti ra n a i prijelo m a kostiju. Ja
m ogu izvađiti iz tijela i najv eću trije sk u a da se krva-
ren je ne poveća. S prem an sam da u svakoj prilici izve-
dem n ajtež u operaciju.
Da bi pogledali konje koji su im bili p otrebni pu t-
nici su m orali n a v ra titi do pašnjaka. Kao što je već
spom enuto, ova estan cija nije spad ala u one veće; una-
toč tom e bilo je zadivijuju će kolika m nožina stoke se
ovdje nalazila.

R7
 G lavni proizvod države La P late je stoka. E stan-
cierosi o d g ajaju konje, goveda i ovce. E vropski konj
uvezen je 1536. godine preko Menđoze, ovca godine
1550. iz P erua, a govedo 1553. godine iz B razilije. Ri-
jetko se đogađa da se za sam o je d an sa t ja h a n ja ovom
zem ljom ne naiđe n a čitav u m aja đ u i ovih životinja.
Računa. se da se n a jedno j k v ad ra tn o j legui m ože od-
gojiti dvadeset tisuća ovaca ili tristo kom ada rogate
stoke što se u povoljnim godinam a m ože povećati na
osam sto tin a grla.
Zbog v u n e ovce se p u šta ju n a bo lju ispašu, njim a
se posvećuje osobita briga. N aprotiv, k o n jim a i gove-
dim a posvećuje se m a n je brige. Oni su pod paskom
gauča i pasa, a v lasn ik o n jim a vodi sam o onda brigu
k ad a ih tre b a obilježiti ili prodati. Za kobilu se plaća
n ajv iše šesnaest, a za dobrog jahaćeg ko n ja ne više od
šezdeset. m araka. Za jedno grlo rogate stoke, k o ja se
p ro d aje salađerosim a, ne dobiva se više od peđeset m a-
raka. Salađerosi su velike klaonice u ko jim a se goveda
m asovno kolju. R iječ salađeros vuče k o rijen od špa-
njolske riječi salar što znači usoliti. T am o se usolja-
vaju kože i dobivaju ogrom ne količine loja. Je đ n a od
n ajzn am en itijih salađerosa je ona u F ra y Bentosu,
gdje se proizvođi L iebigov m esni ekstrakt. D nevno se
lam o k olje do devet sto tin a g rla goveđa i u sitn jav a
meso strojevim a, ođ ko jih svaki za sa t isiječe dvije
stotine volova. Od m esa jednog vola dobije se svega
tri k ilo g ram a m esnog ek strak ta.
N akon što su se tri čovjeka osvjeđočili da su ovđje
drugi kon.ji nego što su ih v id jeli u gostionici u Santa
Teu, u p u te se n a tra g do estancije. Tam o su, m eđutim ,
bili gotovi sa žigosanjem stoke, otvorili kora.1 i životi-
nje n o ju re u slobođu, sretn e da su se oslobođile zarob-
Ijeništva. D va govečeta ostaviše za klanie. P u tn ici se
približe d a bi mogli v id jeti kako se to radi.
P riz o r k oji im se pružio bio je više nego ođvratan.
Sluteći k ak v a ih suđbina čeka. k rav e zaurlaše od stra-
ha. D a bi im u g rija li krv, n a jp rije su ih neko vrijem e
gonili po koralu, i to zato, što, po m išljen ju gauča, meso
tad a bolje p rija. N akon toga k rav e su pom oću lasa obo-

.1 stađa.
rili, baš onako kako smo to opisali kođ žigosanja. Pošto
su im g rk lja n e jeđnostavno presjekli, ti se priprosti
lju đ i baciše n a još žive životinje koje se ođ bola još
m icale i nogam a ritale. N ato stađoše sa tije la životinja
rezati dugačke kom ade m esa koje se još pušilo i trzalo.
Civilizirano uho n ije moglo da sluša sam rtn o h ro p tan je
živ o tin ja koje se još izvijalo iz još otvorenih g rk lja n a
i bilo isp rem iješano pohlepnim dozivanjim a gauča.
M orgenstern i F ritz se u dalje. No k iru rg ostade i izvu-
če svoj nož da odreže kom ad m esa. T aj n eh u m an i p ri-
zor bio je za n jeg a obična navika.
O đsječeno meso gaučo n a ta k n e n a ražan j ili n a svoj
nož i okreće ga iznad vatre. Z atim ispečeni dio m esa
stav lja u usta, odsiječe ga ispod nosa, a o sta ta k d alje
peče. Ovo još krvavo meso naziva se asađo. Ako je m e-
so još u koži, zvanoj cuero, ta d a takvo pečenje pred-
sta v lja n ajv eću poslasticu. T u se poslasticu nazivalo
asado con cuero, asađo sa kožom.
U skoro gauči zapale v atre, i pokraj n jih posjedaju
zajeđno s ostalim slugam a da bi pojeli svoje om iljeno
jelo. N a došljake se uopće nisu osvrtali, baš kako je to
k iru rg rekao. O vaj im je, naprotiv, kod njihove gozbe
i zabave p ravio društvo iako se p rem a n je m u i nisu
odnosili s osobitim poštovanjem . Zbog svoje strasti
p rem a k iru rg iji n ije prim jećivao kako ga svi susreću
više sa iro nijom nego ozbiljno.
D oktor M orgenstern ostao bi posvem a nap u šten da
n asto jn ik n ije sm atrao za svoju dužnost da se zauzm e
za njega. O n m u je posvetio nešto slobodna vrem en a i
pobrinuo se da m u ne u zm an jk a je la i pića.
P od večer pojavio se estancijero, koji je odm ah pri-
stao d a p roda p et k o n ja za uobičajenu cijenu. Veselilo
ga je što su kod n jega Evropejci, od k o jih b are m je-
dan tek k raće vrijem e boravi u zem lji, pa je stoga bio
u m ogućnosti da nešto ispriča o n ajn o v ijim događajim a
s druge stran e svijeta. G auči su sjedili pokraj vatre,
jeli još u vijek, ili se iznova laćali jela. T akvi lju đ i mo-
gu pojesti ogrom ne količine m esa, zab av ljaju ći se uz
to m asn im šalam a, strastv en im pričam a i patriotskim
pjesm am a, koje p je v a ju uz p ra tn ju svojih gitara. R ije-
d ak je gaučo koji ne posjeduje svoju gitaru.

89
 K ada je prispio, estancijero je čuo od gauča sve što
se u k o ralu odigralo. M ahao je glavom doznavši da se
taj čovuljak usuđio u h v atiti u koštac s bikom sam o za-
to da se u v je ri jeli bik ravn o d u šan ili n ije p rem a crve-
noj boji. U toku gozbe estancijero spozna da je M orgen-
ste rn ne sam o originalan nego i neobično dobrodušan
čovjek, koji je m islio sam o n a svoju stru k u . Uvidio je
tak o đ er i to da M orgenstern zna m alo ili n išta o obič-
nom životu i njegovim p o treb am a i da bi m u p rije bilo.
m jesto svagđje nego u p am p am a ili čak u G ran Chacu,
gdje je p u tn ik i dan ju i noču izložen raznim opasno-
stim a. Stoga on reče, pošto je dobio odgovor n a sva
svoja suo sjećajna p ita n ja : ■— Ali, n ajd ra ži senor, zar vi
do ista m islite da ćete postići svoje ciljeve a da ne stra-
d ate u đ iv ljini? Vi uopće n em ate pojm a što vas očekuje
u G ran Chacu i u K ordiljerim a.
— Što se toga tiče, jasno m i je na čem u sam — od-
govori učenjak. >— Ta ja sam pročitao k njigu Jacquesa
A m edea Excursiori au Rio Salado et dans le Chaco.
— N ije mi poznato to djelo, ali znam da čitan je ne-
ke k n jig e ne može jednog čovjeka, pa ni najučenijeg,
ni n ajm an je osposobiti da sa v lađ a teškoće i opasno-
sti koje ga čekaju. Ui m ožda sm a tra te da se m ožete
pouzdati u onog tako zvanog Don P arm esan a?
— A zašto ne? T a on je učen čovjek.
— B u d ala je on, i n išta više.
— A ip ak je glasovit k iru rg ?
— Ni govora o tom e. K iru rg ija je njegova fiksna
ideja. Taj senor n ije još nikom e odrezao n iti vlas ili
diaku m a k ar sa sobom. vuče po zem lji vreću p u n u in-
stru m en ata.
— D akle, sam o fiksna ideja? Tko bi to mislio!
— Zašto ne. Mnogo je lju d i koji p ate od ta k v ih bu-
lažn jen ja. O vdje sam , na p rim je r, upoznao jednoga,
koji se zanaša fiksnom idejom da tra g a za kostim a ži-
vo tin ja koje su živjele p rije mnogo h ilja đ a gođina. Da
je Noa sm atrao da ta stv o ren ja nešto vrijede, sasvim
sigurno bi ih p rim io u svoju barku.
— Senor, to nije n ik a k v a fiksna ideja, već je taj
čovjek sigurno vrlo p am etn a glava, jed an paleozoolog,
baš kao što sam i ja! •— uzvikne M orgenstern odušev-
Ijeno. — Da li ta j čovjek živi ovdje?

90
 — Sada, da.
— A gdje, gdje? Da li bih ga mogao upoznati?
— U poznati? T a to uopće n ije potrebno. Vi ga već
davno poznajete, je r ta j ste čovjek vi sam i.
— Ja ? Ah! Oh! •— oteg'nuto će učenjak, razvukavši
pri tom e usta. •— M ene m islite, m ene? To znači, da
p rem a vašem m išljen ju bolujem od fiksne, bolesne
ideje?
— N a svaki način. Ne za m jerite mi, senor, no tom e
je stv arn o tako, stv arn o je tako. K akva vam korist
od p retp o to p n ih guštera?
— K ak v a korist? Oh, je d an jedini ta k av g'ušter, la-
tinski lacerta nazvan, može m e učiniti zn am en itim čo-
vjekom.
— To n e razum ijem , ne v je ru je m vam . A li što vam
v rijed i znam enitost koju uopće ne m ožete postići, je r
na p u tu m ožete strad a ti? K ako čujem vi za p utovanje
u G ran Chaco uopće n iste ni oprem ljeni.
— N aprotiv! P osjedujem o oružje, knjige, sje k ire i
lopate. A konje, koji su mi potrebni, p ro d at ćete mi vi.
A osim toga uz m ene je senor P arm esa n koji poznaje
G ran Chaco.
— U v jerav am vas da on ne poznaje G ran Chaco,
najviše ako je jednom dospio do njegove granice.
— Ali on je p rip ad n ik družine Oca Ja g u ara!
— U to ne vjeru jem . Ocu Ja g u aru n isu potrebne
budale.
— Ali kakvog bi razlog'a on im ao da to tv rd i, ako
to n ije istina?
— U pravo to ću vam reći, senor. T aj čovjek čezne
danju, i sa n ja noću sam o o svojoj k iru rg iji. On ju ri od
jednog m jesta do drugog da bi pronašao prelom e ko-
stiju i ostale ozljede. Vi ste m u rekli d a n am jerav a te
poći p rem a G ran Chacu, a on je odm ah bio u v je re n da
će tam o b iti prelom a, uboda, m etaka i ra n a i odm ah
vam se ponudio kao p ratn ja. T aj vas neće spasiti ako
đođete u pogibelj.
E stancijero je m islio iskreno i pošteno. M orgenstern
obori m irno i zam išljeno pogled. T ada se ja v i Fritz,
koji je sjedio uz njega: — Senor, nem ojte nas . strašiti.
Mi smo E vropljani, a oni se svagdje snađu. Ja sam već
bio gore u T ukum anu, i m islim da ćemo i sađ a stići.

91
 — N eka bude kako želite! — odgovori estancijero.
— Vi ne nosite na p az ar m oju nego svoju kožu. M eni
će ip ak biti žao ako v am je skinu. No ja vam želim
svako dobro.
E stancijero ustade i u p ita ih da li bi im sm io poka-
zati n jih o v a konačišta. U tim se k raje v im a polazi u pra-
vilu vrlo rano n a počinak da bi se moglo ran o u stajati.
O ba gosta polegnu n a m ekane naslage od k rz n a i usnuše
dok je vani još o dzvanjala pjesm a.
K ada su se probudili, upravo je sunce izlazilo. Ga-
uči su već bili b udni iako su pošli mnogo k asn ije na
počinak. K iru rg je prenoćio u jednom od n jih o v ih m a-
lih rančeva. E stancijero je ta k o đ er već bio ustao. U
jednom loncu na o g njištu vrio je pučero, m ješavina
kuhanog m esa, k u k u ru zn ih klipova, slanine, k elja i
repe. Uz to je bilo za piće m ate, ko ju doktor n ije pio
da se ne bi opet opekao.
N akon je la pođoše u k am p zbog konja. E stancijero
je bio, usprkos F ritzovim p re u ra n je n im prigovorim a
tako nesebičan da je sam odabrao četiri od svojih n aj-
boljih konja, p repustivši ih M orgensternu za ukupnu
cijenu od dvije sto tin e m araka, rač u n aju ć i u vrijed-
nosti njem ačkog novca. P rem a k iru rg u n ije bio tako
su sretljiv ; čini se da m u n ije bio sklon. O vaj je m orao
sam o d ab rati k o n ja i više p la titi m ad a se njegov izbor
n ije mogao sm a tra ti povoljnim po njega. Za sve ono
što su užili, bila bi u v red a da su ponuđili da plate. Don
P arm esan kupio je od nekog gauča sedlo. D vojici Ev-
ro p lja n a p repustio je gostioničar dva ja h a č a sedla i dva
za p rtljag u . Ovi zadnji bili su vrste, k o ja se nazivaše
recado, a sastoje se od nekoliko m eđusobno povezanih
dijelova, koji se za noć rasta v e i služe za p rav ljen je
ležaja.
N akon što je to bilo gotovo, tr i p u tn ik a krenuše.
— La enhora buena de la vu elta — sreta n put! —
poželi im estancijero. — Č uvajte se u G ran C hacu od
In đ ija n aca k oji p u ca ju sa otrovnim strije la m a. O ne su
daleko opasnije od puščanih m etaka.
O va d o b ro n am jern a opom ena n ije b ila bezrazložna.
In d ijan ci Ju žn e A m erike i danas se još služe m alim
šiljastim strijelam a, koje isp u cav aju du v an jem iz du-
gačkih cijevi. O trov koji u p o treb ljav a ju za strelice pri-

92
ređ u ju iz soka strih n in o v a d rv e ta i jedne vrste liane,
koju n az iv aju m aracuri. Tom e soku d o d aju se još pa-
par, crn i luk, zrna otrovne b iljk e povijuše koke i druge
nam a nepoznate b iljn e sastojine. O trov se gusto u k u h a
i zadržava svoje ubojito svojstvo godinam a, no u svje-
žem sta n ju d je lu je najbrže. N ajm an ja ra n a prouzroko-
vana strelicom otrovanom ovim otrovom , znači sigurnu
sm rt za čovjeka i životinju, ali je otrov šte ta n sam o
onda ako dopre neposredno u krv, isto kao i otrov zm ije
otrovnice. T im otrovom u b ija ju In đ ijan ci u lovu svu
divljač i h ran e se njom e bez šte tn ih posljedica. S tvar-
ni u n ištav aju ći sastav ovog otrova je curarin, alkaloid
koji se n alazi u kori spom enute b iljk e; njegovo sm rto-
nosno d jelo vanje p a ra liz ira n a jp rije grudne m išiće, usli-
jed čega zastane cirk u lacija krvi. K oliko je ja k taj
otrov n ajb o lje dokazuje činjenica da ja g u a r jedva
o k rzn u t m alom strelicom tako da to jed v a osjeća, ugiba
poslije d v ije m inute.
 5. JAHANJE PREKO PAMPE

P u t kojim se doktor M orgenstern i njegovi suput-

nici k ren u li vodio je izm eđu rije k a Rio Salado i Rio Sa -
ladillo p rem a sjeveru. Iza ovih rije k a p ro stirale su se
guste šume. N akon nešto m an je od sa ta p u to v a n ja pre-
šli su drv eni m ost preko rijek e Rio Salado i nakon toga
stigoše jah ači u naselje E speranza, koje su većim di-
jelom n aseljavali E vropljani. B udući da su h tje li dostići
Oca Jag u ara, nisu im ali v rem en a za gubljenje, već su
bež zad ržav an ja žurili p rem a Corđobi.
Ž urili! Da, svakako se to moglo nazvati žurbom i
ju rn jav o m , je r je k iru rg jah ao kao prvi brzinom koja
je ovdje u zem lji bila uobičajena, dok su ga ostala
dvojica ja h ača m orali slijediti. U A rgentini se obično
poštanskim kolim a p rev a lju je u prosjek u dvadeset ki-
lo m e ta ra n a sat, ali ja h ač postiže barem p et kilom e-
ta ra više. O izdržljivosti ko n ja nitko i ne m isli. K irurg
se n ije sjetio da o tom e razm išlja, kao što se n ije sje-
tio da se prim iču k ra ju gdje n ije bilo p rilik e da se na
nekoj estan ciji izm učeni konji uz doplatu zam ijene za
odm orene. N jegove su m am uze rovale slabine ja d n e ži-
votinje i k ad a su ga suputnici m olili da bude ip ak m a-
n je surov prem a životinji, on se sam o bez osjećaja na-
sm ijao i gonio je još žešće. Inače je bio d obar i na
izgled, izd ržljiv jahač.
Ni F ritz K iese\vetter nije bio loš jahač. U ovoj zem-
Iji bilo je p rilik e da se čovjek p riuči n a sedlo. Kod
m alog zoologa n ije n a žalost bilo isto tako. On nije
doduše ničim odavao da bi se bojao sedla, ali je sada
njegovo lice poprim ilo ta k av izraz kao da na svome

94
 klju setu leti oblacim a. N aprezao se da održi ravnotežu,
što m u je prilično 1 uspijcvalo, ali po njegovim čvrsto
stisn u tim usnicam a mogio se v id jeti da m u n ije bilo
sasvim ugodno. Inače je njegov konj išao m eko i rav -
nom jerno, što je n ajb o lje dolazilo do iz ra ža ja baš zato
što su n ajv iše ja h a li kasom . No unatoč tom e bio je
učeni paleontolog nakon jednog sata ja h a n ja tako pre-
m oren cla je zaustavio svoga konja, rekavši đvojici
svojih su p u tn ik a: — Stanite! Moj konj ne m ože dalje,
bole ga nogu! K onju je po treb an odm or, što L atinac
naziva tranquillitas.
K rasno! pom isli F ritz zaustavivši se. — B it će mi
drago da se odm orim o če tv rt sata. Ali budem o li ovako
i đalje ju rili, stići ćemo do m ra k a čak prijeko u K inu,
a tako daleko ip ak nism o naum ili.
A li se k iru rg tom e usprotivio: ■ — M oram o još da-
nas stići u F o rt Tio, a do tam o im a još sto tin u kilo-
m etara. Sam o ćemo u tom slučaju do su tra uveče stići
do L agune Porongos. Jašim dalje!
— U božje ime! — odgovori M orgenstern, siđe s
k o n ja i sjedne na m eku poljsku travu. ■ — Ako hoćete da
sasvim u p ro p astite svoga konja, učinite tako. G dje ćete
onda n ab a v iti drugoga? P ogledajte sam o što ste uči-
nili od k o n ja u ova dva sa ta ja h an ja . On k rv a ri na
obim stran am a! To je stra šn a okrutnost, ili latin sk i
atravitas i crudelitas, a tak o đ er duritas ili im m anitas,
dapače i saevitas nazvana.
— M oja je stv a r što ja činim sa svojim konjem , je r
ja sam ga platio, senor!
— Sto se tog'a tiče, nem am o što da vam prigovo-
rim o — reče F ritz ■ — m ad a sm atram o da vam činjenica
što ste k o n ja p la tili nikako ne daje pravo da ga m učite.
F ritz sjede pokraj svoga gospodara. K iru rg proci-
jedi k ro za zube još nekoliko nevoljkih p rim jed ab a, ali
je sm atrao da je ip ak bolje da se prilagodi situaciji
nego da d alje jaše. A li već n akon pola sa ta ponovo
navali da pođu, a dvojica E v ro p ljan a učiniše p rem a
njegovoj želji.
Široko polje k ojim su jahali, bilo je potpuno ravno i
travom obraslo. N igdje unaokolo n ije bilo ni žbuna ni
drveća; šum e i grm lje moglo se v id jeti sam o u blizini
vode. Pošto su neko v rijem e jahali, začuše iza sebe

95
n eku p u stu buku. O krenuvši se u p rav cu o tk u d a je
b u k a dopirala, p rim ijetili su da ih slijedi poštanska
diližansa k o ja je o državala p oštansku i p u tničku vezu
izm eđu S an ta Fe i Cordobe.
P u to v an je tak v o m điližansom nešto je sasvim dru-
go od p u to v a n ja poštenom evropskom poštanskom ko-
čijom. R azlika izm eđu n jih je kao izm eđu blagog po-
v jetarca i đ ivlje pam pero oluje.
Govori se, doduše, i u držav am a L a P late o puto-
vima, ali se p ri tom e ne sm ije m isliti n a neke ravne,
građene putove. T am o uopće ne postoje drum ovi ili
dobre i redovito održavane' ceste, pošto za izgradnju
tak v ih m a n jk a u potpunosti p o treb a n građevni m ate-
rijal. D rvo se rije tk o nađe, a k am en a uopće nem a.
S vatko ja še ili se vozi onim sm jerom , koji će ga dove-
sti cilju, p ri čem u je sasvim svejeđno d a li će sk ren u ti
ulijevo ili udesno je d an ili više kilom etara.
Ono što se sm a tra putovim a, p re d sta v lja mamje ili
više široki niz trag o v a i kolosijeka, koji vode potpuno
proizvoljno preko pam pa. Čas tre b a p relaziti nekim
zem ljišnim usjekom , čas tre b a obići nek u m očvarnu
baru, ili tre b a p rijeći je d n u od onih rije k a sa strm im
obalam a, k ak v e se povrem eno pojave i postepeno ne-
staju, ne sp a jaju ći se uopće s nekom rijek o m u pam -
pam a.
Isto kao što su putovi zaostali, tako su i postaje na
k ojim a p u tnici za m je n ju ju konje najčešće sirom ašni
rančevi, gdje se p u tn ik u ne p ru ža ni najosnovnija
uđobnost.
A te k poštanske kočije! T a vozila potječu, čini se,
još iz v rem en a k a d se čovjek družio sa p ustinjskim
m edvjedom . O ne su g rađene tako sirovo i neudobno
d a n jih o v a v a n jštin a izaziva zgražanje kod civiliziranog
p u tn ik a k o ji je p risiljen n jim a da se posluži. K očija
p rim a redovito po osam putn ik a, dok bi p rem a našim
pojm ovim a bilo svega četiri m jesta, k tom e ovih osam
p u tn ik a m o raju još k ra j sebe d rža ti p rtlja g u . V ani iza
k očijaša, ili m ayorala, b ila su još dva m jesta. N a krovu
kočije strše uvis tolike količine p oštanskih omo.ta i
o stalih p red m e ta da se čini da se kočija neće održati u
ravnoteži nego da će se čim konji pođu p rev rn u ti.

96
Pored svega toga često se đogađa d a .s e prekobrojni
putnici sm jeste sasvim na v rh u stv arim a p retrpanog
tornja!
T akve kočije vuče osam konja. Č etiri su konja
u p reg n u ta jed an pored drugoga ispred n jih su još dva
konja, a ispred ovih jed an na kojem u jaše jahač-
-izvidnik. N a osm om »hatu« sjeđi peon i jaše pored
kočije. U njegovu dužnost spada da goni konje i da
sprem a stv a ri koje se ruše ili poispadaju.
K onjski ham ovi k ra jn je su bijedni. Svakom se za-
prežnom k o n ju obavije oko tije la kožnati rem en, o
koji je p ričvršćen laso, kojim je konj vezan za kočiju.
Maijoral šiljastim štapom bocka zadnje konje, to je
u stv a ri dugi bič k ojim može dosegnuti sve konje. I
jah ač-izv id nik i peon im aju po je d an bič, tako da ne
postoji n estašica sred stav a kojim a se m ogu konji »do-
brodušno« bodriti. Često na jednom od k o n ja sm je-
šten ih u sredini jaše još jed an gaučo; i on također s
bičem.
U usporedbi s našim postiijonim a, ova četiri posluži-
telja diližanse izgledaju kao razbojnici, k ojim a se ne
bi moglo n iti načas p ovjeriti svoj život i im etak. Bili
su to inače bijed n i i čestiti lju d i koji razu m iju svoj
posao i svoje su dužnosti isp u n jav ali n a nam a posve-
m a n e sh v atljiv način.
P retpostavim o da je kočija n atovarena, a p utnici da
su se sm jestili u njoj. Oni su se sm jestili kako je tko
mogao i sm a tra ju da će vožnja sada početi. V ožnja
stv arn o i počinje, je r m ayoral zau rla p oput tigra, za-
bivši šiljasti štap zad n jim konjim a u ran e koje od ra-
n ije vožnje još nisu zacijelile. U isto v rijem e on za-
m ah n e bičem kao da želi da u b ije p red n je konje. Isto
tako u rla ju i u d a ra ju bičevim a po živ o tin jam a prednji,
srednji, jah ač-izv id n ik i peon. K onji poskoče i glo-
m azna se k očija trg n e u p ravcu vožnje, nagne se za-
tim nadesno, nalijevo i k ren e povučena od bičevanih
konja. Zbog snažnog trz a ja kočije putn icim a se glave
među.sobno sudare, oni izgube svoje šešire, p rtlja g a im
popada u k rilo ili izm eđu nogu, oni pruže ruke da bi
se je d an za drugog p ridržali. P ri tom se h v a ta ju za
brad u , za lanac od sata.

7 O p o ru k a In k a 97
 — Sto hoćete s mojom bradom, senor? — upitat
će jedan.
— A što p ak im ate vi s m ojim lancem ? — reći će
drugi.
— Dogođilo se nehotice, oprostite, vaša m ilosti!
— M olim isto tako za izvinjenje, senor; nisam
stv arn o im ao nik ak v ih n a m je ra s vašom bradom .
D iližansa pojuri iz postaje. T ada iza n je nastaje
lom.
— Stanite, stanite! ■ — poviče peon. — U San Jagu,
m ayorale, m oram o se zaustaviti!
O vaj povuče uzđe i zaurla: — Sto me se tiče tvoj
San Jago! J a m oram voziti, a ne m oliti se. Što me
uznem iruješ?
■
— Je d a n sanduk je pao iz kočije. Eno ga gdje leži
straga.
— O nda ga podigni i baci opet gore!
— Čini se da se sa n d u k razbio.
— A što m ogu? Zašto se n ije uzelo jače drvo za
sanduk. Što je u njem u?
— P ogledat ću.
On sjaše i donese sanduk. P oklopac je raspuknut.
N a n jem u se m ogla p ro čitati adresa nekog profesora
na u n iv erzitetu u Cordobi. U sanduku su bile boce, od
kojih su nekoje bile razbijene. Iz boca k ap lje neka
crvena tek u ćin a i ugodno p odražuje nozdrve peonu.
— T ako m i sreće, to je crno vino! — poviče.
— Č etiri su boce razbijene, srećom sam o kod
grlića.
— Izvađi ih iz sanđuka! Za svakog od nas po jedna.
T a nećem o v aljd a dopustiti da ova okrepa pođe u
zem lju!
Pošto su ispili o statak sa đ rž aja boca, sa n d u k kaji-
šem privežu gore n a krovu. V ožnja se ta d a n astavlja,
a p u tn ici se ponovo m eđusobno suđare.
— O prostite, vaša m ilosti! To je m oja noga! — po-
viče jedan.
— O, izvinite, senor! Mislio sam da je m oja, htio
sam je izvući iz ovih om ota. A gdje vam je šešir?
— N a vašoj glavi. Vaša- ga je m ilost upravo sada
stav ila n a glavu. V aš šešir je izletio kroz prozor.

98
 — N ebesa! K roz prozor'? O nda je izgubljen. G dje
da nađem drugoga! S trašn e li su ove vožnje dili-
žansorn!
Na sreću šešir se n ije izgubio. Peon ga je opazio
kako leti, vratio se i ne sjahavši digao ga i donio na-
trag. Bacivši ga kroz otvoreni prozor u diližansu, on
će v ik n u ti: — D ržite šešire čvrsto, ili ih privežite, se-
nori! iVIi ne m ožemo gubiti v rijem e zbog vaših šešira.
T ada opet odjaše n ap rijed da bi u rla n je m i m aha-
njem biča potjerao konje. N aiđe li se slučajno na
presahli potok ili n a m a n ju rječicu, ta d a se kasom
vozi njen o m jednom stran o m p rem a dolje, preko n je i
3 druge stra n e o.bale dalje. Peon skače s ko n ja da u
koritu rijek e potraži šljunak, jedini kam en koji se u
pam pam a nađe. N apunivši džepove tim šljunkom , po-
ju ri za diližansom , da bi šljunkom gađao i gonio ko-
nje, ako u darci ne bi im ali dovoljno djelovanja.
T ak av je peon m ajsto r u ja h a n ju , ali ga jahač-
-izvidnik m ožda i nadm ašuje. D užnost je njegova da
o dređuje pravac puta. On m otri p red je l i teren da bi
sigurnim pogledom otkrio nepoželjna m jesta koja treb a
obići. B udući da se stalno vozi kasom , za ovo je po-
treb n a v elika spretnost. D a bi se neko opasno m jeslo
zaobišlo, on m ora često iznenada da zaokrene. On tada
rnahnito viče; m ayoral urla, tuče i bocka konje, a
p red n ji i sred n ji ja h ač i peon k oji ju ri pokraj kočije
u rla ju tak o đ er glasno. I putnici, koje spopada užasan
strah, tak o đer viču. K očija uto trg n e u odgovarajućem
p ravcu da bi odm ah zatim b ila povučena na drugu
stran u . Ovo je opasno napose stoga, je r jahač-izvidnik
m ora p ri svakom sk re ta n ju s prav ca najv iše odskočiti.
Ako je potrebno da kola skren u pod uglom od deset
stupnjeva, on m ora ja h a ti p rem a ođređenoj stra n i pod
kutom od trid e set stupnjeva. Ako ta d a đođe do jed-
nog isto tako naglog i velikog zaokreta na drugu stra-
nu, on m ora svoga konja, n a p u tu dugačkom svega
nekoliko m etara, trz a ti am o-tam o pođ kutom od šezđe-
set stu p n jev a p ri čem u se p restrašen im putnicim a, koji
to p ro m atra ju , diže kosa n a glavi.
N a taj način prev ali se, dođuše pedeset kilom etara
na sat, ali sam o sa svježim konjim a, k oji se ovom
besmdslenom ju rn ja v o m tako brzo zam ore da se ta
brzina postepeno sm anjuje.
99
 K ada se kočija prib ližav a nekoj postaji, gdje se
o bavlja zam jena konja, ta d a peon poju ri n a p rije d da
bi lju d e o tom e obavijestio. V lasnici i d ru štv a điližansa
sklapaju, naim e, u tom pogledu ugovore sa onim estan-
cijerim a, hacijenderim a, rančerim a, čiji se posjedi na-
laze u blizini puta. Čim se pojavi peon, konji se stje-
ra ju u ko ral i tam o ih h v ataju . Č vrsto ih se drži i pri-
pasu je im se rem en. Te životinje p redosjećaju kakav
ih n ap o r i zlo sta v ljan ja čekaju i odupiru se svom sna-
gom. To opet dovodi do ta k v ih prizora od kojih obra-
zovan čovjek nevoljko okreće glavu. U potrebljeni i
izm oreni konji p u šta ju se n a slobođu i oni, rzajući od
veselja, bježe što d alje mogu. Svježi se konji, uz pro-
p injanje, rza n je i rita n je, zaprežu u kočiju i ta d a bje-
som učna vožnja počinje iznova.
U godišnje doba b u ja n ja trav e ko n ji su mmogo bolje
h ran je n i i m ogu ove n apore dosta dobro izdržati. No
ako je ispaša oskudna, ili je pam pa trp je la sušu, tada
su ove jad n e životinje izglađnjele i jed v a m ogu teška
kola da vuku. Ako se ta d a još nađe za potrebno da
ju re brzim kasom , životinje to ne mogu više izdržati
već iscrp ljene p ad a ju u sred sam e ju rn jav e. To, m eđu-
tim, n išta ne sm eta, je r se konje za zam jenu vodi sa
sobom. Jednom od tih ko n ja opaše se rem en, a posrnuli
konj o stav lja se n a zem lji. On je još živ, ali je tako
izm oren i sm alaksao da se ne može pridići. S labine mu
p o d rh tav aju , udovi se grčevito trzaju, oči su m u krva-
ve, a jezik sasvim ispao iz otvorenih usta. Jastrebi,
kojih bezbroj živi u p am p am a i koje nitko ne tam ani,
je r p re đ sta v lja ju neku v rst zđravstvene policije, pri-
bližav aju se i k id a ju ja d n im životinjam a krpice m esa
s tijela. N akon p a r časaka od ko n ja sam o još kostur
preostane. Zbog toga ćete gotovo n a svakom koraku
naići n a izbijeljele kosti. Zivot jednog k o n ja .nem a za
gauča u stv a ri n ik a k v u vrijednost. I ako bi netko htio
da m u sk rene pažn ju n a m o raln u stra n u ovakvog po-
stu p k a p rem a živom stvoru, on bi se sam o iznenađeno
nasm ijao, je r za ta k v a sh v a ća n ja nem a n iti osnovnog
razu m ijev an ja.
Je d n a ta k v a diližansa p rib ližav ala se sađa trojici
jahača. O na je vozila brže nego što su ovi ja h a li i
.i
100
stoga ih je vrio brzo dostigla. Ju reć i pored njih, peon
poviče i u p ita: — Kam o, senori?
— P rem a F ort Tio, vaša m ilosti ■ — odgovori kirurg.
— Mi ćemo onuda proći. Da li bi za vašu milost
osigurao konačište?
■
— Da, molio bih vas za to, senor!
D iv lja ju rn ja v a se n astav i i uskoro je diližansa
iščezla n a horizontu.
— Da li je m oguće tako nešto? ■ — reče F ritz m a-
šući glavom. ■—■ K od nas bi ovim lju d im a bilo brzo
zabranjeno đjelovanje. A ovdje ih još treb a oslov-
Ijavati s »vaša milosti«. Što m islite o ovakvom m učenju
životinja, gospodine doktore?
— N išta drug'o, nego da bi s ovim Iju d im a trebalo
p ostupati onako kako oni p o stu p aju sa svojim konji-
ma. T ada bi m ožda im ali više raz u m ije v an ja i uviđav-
nosti, što L atin ac n aziva intelligentia, a ta k o đ er i
perspicientia.
M orgenstern je u stv a ri zaostao više ra d i toga da
se sarn odm ori nego da svog ko n ja pusti da odahne.
Konj zapravo još n ije ni bio tako um oran i ja h a n je se
nastavilo živahnim kasom . N jegov izražaj lica nije,
naravno, odavao osobito veselje, je r ga je ja h a n je na-
prezalo. On se tru d io da se to ne prim ijeti, ali su po-
siije poclne rnorali još jednom poduže sta ti i tako se
već gotovo veče spustilo k ad a su opazili F o rt Tio
ispred sebe. N ije im bilo teško da nađ u put, je r su
tragovi diližanse bili pouzđan vodič.
Pod Fortom , u tv rđ e n je m argen tin sk im n a granici
prem a In d ijancim a, ne tre b a zam išljati ono što se ovdje
kod nas pod u tv rđ en jem podrazum ijeva. F o rt Tio sa-
stojao se od jed n e rav n e površine om eđene gustom
ogradom kaktusovih bod ljik a i opkoljenom jarkom .
N a toj je površini bilo nekoliko rančeva, gdje se sada
moglo n alaziti oko đvadeset vojnika, sa zapovjednikom
poručnikom n a čelu. U laz je bio širom otvoren. N akon
što su tri čovjeka u ja h a li u n u tra, p oručnik im pođe
u susret.
— Dobro đošli! -—• poviče im on. — R adujem se,
senori što vas kod n a s ...
On zastane. Pogled m u je pao n a kirurga. T ada se
radosno n asm ija i produži. — El carnicero! Ah, da se

101
 opet jednom vidim o! K akve ste sve operacije izvršili
od našeg zađnjeg viđ en ja u R osariju?
Ovo jo bilo đonekle podrugljivo izgovoreno. »Don«
P arm esan se osjetio u v rije đ en im i odgovori otresito:
— Drago mi je kad se za m oje operacije zanim aju oni
koje sam operirao ili koje bih treb ao operirati. D a li
je m ožda potrebno da vam a ili kojem od vaših pođ-
činjenih odsiječem nogu ili ruku?
—■Ne, senor, m i smo svi n a sreću potpuno zđravi
i čili.
■
— O nda nem ojm o o tak v im stv a rim a govoriti m a-
da b ih vas doista mogao upitati, što vi otp rilik e m islite
0 u k la n ja n ju clonjc čeljusti? D a li bi bolesnik mogao
1 bez n ie živjeti?
— To ne bih znao kazati.. M islim da ja bez svoje
ne b ih mog'ao živieti. T ko su senori k oje se usuđuiem
da pored vas pozđravim ?
— D va evropska učen jak a od kojih je jedan sluga
đrugom e. Svoja im en a ineka vam oni sam i kažu. Moj
jezik n ije u sta n ju da ih izgovori.
M orgenst-ern kaza svoje i F ritzovo ime, a noručnik
ih ođveđe do ra n č a n a kojem je stanovao. P arm esan
se p rid ru ži vojnicim a. O ficir je već p rije nekoliko
p u ta razgleđao da li oni dolaze, je r ja peon doista odr-
žao svoje obećanje i najavio ih.
V ojnici su posjeđovali konjo i goveda, k oje su
ostav liali preko d an a đa sloborlno pasu, a uveče bi
ih dogonili u u n u tra šn jo st u tv rđ en ja. G oveda su bila
o o treb n a za ODskrbu m jesta. Me«a je. dakle, bilo u
izobilju P r»d goste je stav lieno toliko jela cla oni nisu
bili u sta n ju da sve pojeđu.
Za v riiem e razgovora oficir je vrlo b r ’-o bio nači-
stu s kim im a posla. Covfak koji jaše u pam pu ili St.o-
više n G ran Chaco da bi iskonavao kosti. m orao je, r>o
njeeovu m.išljeniu. biti lud. On je uvidio da se orotiv
to ideie ne može nišf.a učiniti, pa je stoaa odust.ao od
pokušaja đ a ih odgovori, nego nastavi:-— Vi ^ete be^-
uv ietn o o=:tati. neko v rijem e ovdje da bi sačekali su-
outnike ili sluge k oii će vam se p rid ru ž tti?
— Ne. J a im am sam o jednog sa p u tn ik a a ta i je
s e n o 1' P arm esan i sam o jeđnog slugu to ’e F ";t7 Tsie-
sew etter.

102
 — K ako? — u p ita začuđeno oficir. — To znači da
neće nitko p ristići i donijeti vam one stv a ri koje su
u G ran C hacu neophodno potrebne?
— N itko. Ono što m i tre b a to već nosim sa sobom.
— Vi ste u zabludi, senor. Od čega m islite da ćete
tamo živjeti? Im ate b rašn a?
— Ne.
— Suhog mesa, slanine i m asti?
— Ne.
— K ave i čaja? K akaoa i duhana?
— Ne.
— B aru ta, šibice i sve one sitnice k o jih se civilizi-
ran čovjek ne može odreći. O đijela, obuće, šk a re i
ostali p ribor?
— Svoju odjeću. im am n a sebi. B a ru ta im am jednu
punu kožnu torbu.
— To n ije dovoljno. A m a n jk a vam sve ostalo. Sto
ćete jesti i piti? Im ate li posuđe za k u h an je?
— To m i n ije potrebno, je r ne m islim k u h ati. P it
ću vodu, a jesti meso.
— Ali toga nećete moći svuđa naći.
— O, hoću. V ode im a u svakom m jestu, a do mesa
ću doći lovom.
— Da li ste dobar strijelac?
— F ritz gađa odlično.
•— Reći ću vam , đakle, da vode nem a svuda. S one
stran e Rio S alada stići ćete u M ontes im penetrahiles
sin aqua, u neprohodne šum e u k ojim a nem a vode.
Tam o v am se može đogođiti da tje d n im a budete žedni,
a da n ig d je ne n ađete ni k ap i vode. A m esa? Ako
niste odličan lovae, u m rije t ćete od gladi.
— Teško da je tako! Čitao sam da stotine lovaca
na d iv lje konje i Ijuđi koji p o sta v lja ju stupice žive
od m esa divljači. Stoga nećem o trp je ti glad, ili kako
L atinac kaže fam es.
— Ju ž n a A m erika n ije S jev ern a A m erika. A tek
Inđijanci!
— Oni m i neće n išta nažao učiniti, pošto ni ja neću
n jim a n išta učiniti.
—• V arate se. D a nam ne bi sta đ a p ro rije đ il' i
stoku k ra li m oram o im u ođređeno v rije m e plaćati da-
n a k — m i to, maravno, mazivamo poklonom — u konji-

103
ma, govedim a i ovcam a. U natoč tom e oni veom a često
prelaze granicu i odgone nam stotine grla. U sput za-
ro b ljav aju i Ijude, ođveđu ih u Chaco, a v rać aju ih
samo n akon plaćene otkupnine.
— P a nem ojte im plaćati otkupninu, nego ih kaz-
nite!
— To je nem oguće, senor. Ako bism o jeđnog takvog
glasnika kaznili, onda bi bili izgubljeni oni b ijeli za-
robljenici o k ojim a se radi. A što onda ako i vas
ulove?
— M ene neće dobiti. N eobično sam luk av i opre-
zan, što L atinac naziva astutus i catus ili prudens.
— M ožda je tako. J a to neću istraživati. Ali vaše
ođijelo! K oliko će dugo ono ostati onakvo kakvo je
sada? U đ iv ljin i ono će se ubrzo p retv o riti u krpe.
— P azit ću n a odijelo.
— A čizme? Vi im ate na nogam a gaučo-čizm e bez
potplata. S m atrate li da će vaše noge izdržati preko
trn ja i b odljika u G ran C hacu?
■— P a ja jašem !
■— Vaš konj može uginuti!
— Za ta k a v slučaj im am o konje za zam jenu. Da,
na sve sam ja mislio. U ostalom nism o baš ni sam i na
sebe upućeni. Naći ćemo se tam o s p rija teljim a .
■— A tko su to?
— Č eta Oca Jag u ara.
— Ah! Vi n jega poznajete?
— Da. S reli sm o se u Buenos A iresu. On je prije
nas odjahao, a m i ćem o ga stići.
— Bio je on ovdje. N am jeravao je poći prem a La-
guni Porongoe i tam o o stati dva dana.
— T ad a ćemo ga pouzđano naći, je r ako krenem o
rano u ju tro , stići ćemo pred večer do Lagune.
— Da li je njem u poznato da n am jerav a te iskopa-
vati p reth isto rijsk e životinje?
— Da. On mi je obećao da se u G ran C haeu može
naći ta k v ih iskopina.
■
— I pozvao vas je da ga onam o slijeđite? — upita
oficir nepovjerljivo.
— To ne, molio sam ga da m e uzm e sa sobom, 110
on je to odbio.

104
 — To sam i mislio. O n im a đrugog posla, a ne da s
vam a trag a za sta rim kostim a. A vi ga, dakle, potajno
slijedite, a on to n iti ne zna?
■
— Da, potajno, što L atin ac zove clandestinus, ta-
kođer fu rtin u s ili latito.
— Sve m e stra h da ste sig u rn iji u latinskom jeziku
nego u to da ćete b iti p rija te ljsk i dočekani od toga
znam enitog čovjeka. V ra tite se i tra g a jte u pam pam a
za sta rim ostacim a. To n ije tako opasno kao p u t kroz
G ran Chaco, gdje iza svakog sta b la m ožda v reb a ja-
guar ili In d ija n ac
— Već sam vam rekao da se ne bojim In dijanaca,
a ako bi se dogodilo da sretn em jag u ara, otkrio sam
način kako da u tje ra m u bijeg svaku đ iv lju zvijer, pa
i sam og jag u ara.
— Volio bih đoznati za takvo sredstvo!
■
— Z apravo to je još ta jn a, ali budući da ste nas
tako srđačno prim ili, rad o ću vam je odati. Ako vas
nap ad n e n ek a d iv lja zvijer, objesite joj se o rep, la-
tinski cauda. I n ajk rv o lo čn ija zvijer sm jesta će se dati
u bijeg.
P o ru čn ik rastv o ri usta, ali ne izusti ni riječi, nego
šuteći pogleda sugovornika u lice.
— Č udite se? — u p ita ovaj sm iješeći se. — To niste
očekivali, zar ne?
— N isam , doista nisarn — odgovori oficir, prasnuvši
u glasan sm ijeh.
— N em ojte se sm ijati, to je istina.
— Ja g u a ra za rep ščepati! K akve li zamisli!
— Vrlo luk av a zam isao! Ip ak ona je tako p ro sta da
pođsjeća n a K olum bovo jaje. Ako se nalazim iza neke
životinje, ona m e ne može sp rije đ a ujesti.
— A li ja g u a r će se m unjevito o k ren u ti i razni-
jeti vas!
— To m u neće pasti na um , on će od stra h a zaur-
lati i što brže pobjeći. J a sam u svoju stv a r siguran
i znam d a je ta k v a zv ijer daleko m a n je opasna od
nekog čovjeka, kao p rim jerice, onog k ap e ta n a u Santa
Fe, koji nas je htio zatv o riti ili strp a ti m eđu vojnike.
P o ru čn ik ga je slušao .i u p ita: ■ — K ap etan a u
Santa Fe? K ad a je to bilo?

105
 — Jučer.
— U to vrijem e tarno se nalazio sam o jcdan kape-
tan. naim e, kapctan PcUejo. Za:' v'ns je taj htio za-
t*voriti?
— Svakako.
— A zašto?
— Zbog jednog nesporazum a, za lcoji nism o biii
niti n ajm an je krivi. Z elitc m ožda da vam i to isp rič am ?
— Molio bih vas za to! — odgovori poručnik, pri
čem u je njegovo lice poprim ilo izraz velike napalostl.
N eoprczni učenjak ispričao je neugodan doživljaj.
Dolc je u čen jak pripovijedao, lice o.Cicira bivalo je
sve o zb iljn ije i konačno on izusti na naćin koji je bio
daieko m nnje prijaznn nego do sada: — To m i je žao,
senor. K apetan P eiiejo je moj prv i pretpostav.ljeni i
m oram vam reči da se od danas nalazi u F ort ITcha-
lesu, a su tra će p risp jeti ovamo. Vi ćcte :n:is na sreću
n ap u stiti p rije nego on stigne ovamo. Pazil.e da ga nc>
srel.nete!
— Ne b rin ile se za m ene! Ne bojim ga se.
— Meni j" svejeđno da li im aie ili n em ate razloga
da ga se hojite. K ao njegov podređeni odgovocan sam
ir.u za sve što činim , pa ako on đozna da sarn vas
ovd.je prim io, osjetit ću njegov bijes. Vi ste Irebali
ovdje kod m ene prenoćil.l. ali nakon vaše priče m oram
vas u p u titi na đrugl rnnč.
O ficir ustade i iziđe, Nalcon kratkog vrem en a v rati
se um jesto njega k iru rg i reče da treba da pokaže
senorim a n jih o v a m jesta za spavanje.
— Z ar se pom čnik neće više v ratiti? — upita Mor-
genslern.
— S igurno neće tako dugo dok se ne u d aljite, sc-
nori, On se ućas pcsve iz m ijtn io i izglc-da Ijut na V 8 £ .
Je°.te li se mož.la s njim e svaduli?
— Ne, nii čini sc dn m u se n ije .'.vidjelo m oje p ri-
čanje, eom-mcmoratio 111 oraiio nazvano. Podfm o na
počinak, da bismo su lra mogli šlo ra n ije krenvili!
K iru rg ih odvede do nekog drugog, od ran ijeg sta-
n ara napuštenog ranča, da bi ih tu sm jestio na spa-
van.ie. N ilko se živ nije b rin u o za njih. Jed n a iojanica,
sta v ije n a u m alu tikvicu, osvjeil.iavaia je kolibicu sa-
g rad en u od nasiaganih kom ada ijd in c. Za iežište irn

100
je služila suha trava, no i p ored toga n jih tro jic a su
spavali cijelu noć tako dobro kao đ a su ispruženi na
pahuljicam a. S v itan je ih je zateklo budne. V ojnici su
još spavali. U hvativši svoje ko n je osedlaju ih, otvore
ulazna v ra ta koja su preko noći bila zatvorena i odjašu,
ne oprostivši se ni od koga.
F ritz je tačno znao prav ac u kojem je ležala La-
guna Porongos od F orte Tia, a i k iru rg je već tam o
bio. Stoga n ije bilo bojazni da bi m ogli zalutati.
Ja h a n je je bilo m alom u če n ja k u danas mnogo lakše
nego jučer. Izđržao je do podneva, no onda su m orali
stati d a se odm ore ne sam o oni već i konji, koje su
pustili da pasu. Vode n ije bilo, ali tra v a je bila tako
svježa i zelena da ko n ji n isu m orali da se nap ajaju .
A li sađa je gospodu spopao glad i pokazalo se da
su sinoćnja upozorenja poručnikova bila osnovana.
Izuzev nekolicine jastrebova, za v rijem e eijelog p rije-
podneva nisu p rim ijetili n ik a k v u drugu divljač, a naj-
m anje onu k o ja bi se m ogla loviti i jesti. Srećom je
k iru rg im ao velik kom ad mesa, koji je ju čer na spretan
način kupio od jednog vojnika. Bio je tako obazriv da
je meso prerezao n a tri je d n ak a đ ije la od čega ie dva
— n ara v n o uz n a p la tu — p repustio svojim suputnicim a.
Ova im je okolnost kazivala kakvog su d ruga u njem u
imali.
Od suhe trav e nap rav iše m alu v a tru na kojoj su
ispekli meso. Bilo ga je ta m an toliko da utaže glađ.
N akon je la ponovo k ren u še otvorivši dobro oči ne bi
li ugleđali k ak v u divljač. F ritz i k iru rg đržali su puške
u p rip rav n osti. P očela ih već m oriti b rig a za hranu.
je r ip ak n isu h tje li da pođu glađni n a počinak.
Popodne je već prošlo i večer se prib ližav ala a da
nisu n išta ulovili. G lad se opet pojavila. T ada nenada-
no poviče veselo k iru rg : — Vidio sam ga, vidio sam
ga! Im a t ćemo hrane.
— A što to? Sto ste v idjeli? — u p ita učenjak.
— Vizcacha, pam paskog kunića. M oram o ga izvući.
— G dje?
— Tam o prijeko, lijevo. Izvirio je iz svoje jazbine,
r«Ji je odm ah nestao k ad a m e je opazio.
V izcacha je veća od našeg divljeg zeca, slična mu
je pa se stoga i nazi\7a pam paskim kunićem . Ona, me-

107
 đutim , ne p rip ađ a v rsti zečeva, nego poljskim miše-
vima. Jede se sam o u slučaju gladi, ako se n išta drugo
nem a. Ja zb in a ove životinje je nešto zaobljena, u sre-
dini je otvoren hum ak, koji se redovito nalazi sam o
na g'linenom tlu. R edovito o bitava nekoliko obitelji
zajedno, zbog čega ja zb in a pored glavnog ulaza im a
još po nekoliko rupa.
T ako je bilo i ovdje. B ile su četiri brižljivo zatvo-
rene rupe. Dok su ko n ji spokojno pasli, M orgenstern
i k iru rg otkopali su hum ak, a F ritz je stajao s nabitom
puškom , p rip ra v a n da odm ah odapne ako bi koja
vizcacha p okušala da izm akne kroz je d n u od zatvo-
ren ih rupa. Taj je postupak bio iz osnova pogrešan;
iskusni bi lovac d rugačije postupio. No, unatoč tom e
im ao je uspjeha. Je đ v a je prošlo pet m in u ta i te k što
je lo p ata zah v atila zem lju u dubini od nekoliko stopa,
a F ritz opali dva p u ta uzastopce i veselo povika. D ruga
đvojica o d vrativši pogled od posla p rim ijete da je F ritz
ubio dvije vizcache. To je bilo đovoljno stoga lopate
n ato v are n a to v arn e konje, a isto to učiniše i sa kunići-
ma, vrlo velikim i ugojenim . Z atim odjahaše dalje.
Doskora p rim ijetiše da je tra v a postala sočnija, a
tlo m ekše nego do tada. P rem a sjev eru ugleđaše poje-
d inačna stabla, što je bio očit znak da su se nalazili u
blizini L agune Porongos. Ovo im e im a isto značenje
kao što i jezero ili b a ra divljeg lim unovog drveća, što
se sađa p red n jim a pojavljivalo. Sunce je u pravo zašlo
za horizont k ad a su tri ja h ač a p rim ijetila ispred sebe
sv jetlu cav u p o vršinu lagune.
Oni su sađa upravo išli tragom većeg bro ja jahača,
pa su sm a trali da se ispred n jih nalaze tragovi čete Oca
Jag u ara. Rado bi bili nastav ili s jahanjem . ali pošto se
spustio m rak, sm a trali su da je p am etn ije da zastanu
i d a p rip rem e ležaje za noćenje.
Stoga sjah aše i rasedlaše konje. Povezali su konji-
m a p red n je noge lasom tako da su životinje mogle
p asti i k re ta ti se sam o m alim koracim a; laso ih je
priječilo da ne odm aknu predaleko. K onji s pam pa
žive u čoporim a i drže se uv ijek zajedno, stoga nije
p ostojala opasnost da će ih drugog ju tr a tre b a ti na
raznim stra n a m a tražiti.

108
 T ad a n ak u p e suhog g ra n ja da bi zapalili vatru.
Divlje lim unovo drveće opskrbilo ih dovoljnim zali-
ham a g ran ja. K ada je p lam en počeo veselo plam tjeti,
oderali su i očistili obe vizcache. Za večeru su im ali
dovoljno m esa a ostalo im i za d oručak siijedećeg
dana. Vode, naravno, nije bilo; slan a se voda iz lagune
n ije m ogla piti.
Poslije večere um otaše se u svoje pončoe i polegoše
k raj v a tre n a počinak. I tog su d an a p rev aliii preko
sto tin u k ilom etara, p a su bili tako um orni d a se una-
toč oštrom noćnom zrak u n iti je d an n ije budio.
Š u tra d a n u ju tro ustanovili su da su konji ostali
sasvim u blizini. P reostalo meso ispekoše i pojedoše i
n akon toga nastav iše putovanje.
S ada su se ja h ač i n alazili n a istočnoj stra n i lagune,
u k oju se sa sjeverozapada u lijev a la rije k a Rio Dulce.
Ovo je im e rije k a dobila zato što joj je u n je n u gor-
njem toku voda slatkastog okusa. No pošto rije k a prođe
kroz slan u p u stin ju , p rim i velike količine soli tako
da je u donjem đ ije lu svoga toka n eu p o tre b ljiv a za
piće.
Ju č erašn ji tra g vodio je duž lagune, a zatim nešto
podalje od nje. T u su se zaustavili, a sig'urno i pre-
noćili oni što su tu d a prošli, je r je zem lja b ila izga-
žena. V iđjelo se nekoliko ostatak a garišta, a tra v a je
bila u širokom k ru g u izgažena od ko n ja koji su pasli.
T rojica p u tn ik a nisu, m eđutim , mogli određiti u koje
vrijem e su se oni tam o odm arali.
Od ovog m je sta tra g je vodio d alje u sjeveroistoč-
nom pravcu. K iru rg zastađe i reče zam išljeno: ■ — Mi-
slite li doista, senori, da ovi tragovi potiču od ijudi
Oca Jag u ara?
•— D a — odgovori F ritz K iesew etter. — Uz njega
su d vadeset i četiri čovjeka, koliko je otp rilik e moglo
biti onih koji su onuda projahali.
— To je istina, ali O tac Ja g u a r je htio poći u G ran
Chaco koji se odavde nalazi p rem a sje v eru i sjevero-
zapadu, dok ovi tragovi vode prem a sjeveroistoku.
— O nda je sigurno im ao te m eljit razlog zbog ko-
jega je skrenuo s određenog pravca.
— Hm! V aše m ilosti predlažu, dakle, da slijeđim o
ovaj trag?

109
 — Da. M islim da se ne varam . O tac Ja g u a r je si-
gurno dojahao do ove lagune. Ovo je jed in i tra g koji
ovdje postoji i, prem a tome, to je njegov trag. Oh, ja
se razu m ijem u to, je r sam jednom pročitao nek u in-
d ijan sk u priču, u kojoj se mnogo govorilo o otiscim a
stopala, tragovim a i putovim a.
J a h a li su, dakle, p rem a sjeveroistoku. P u t je vodio
preko jed n e ravni, n a kojoj se nije vidjelo drugo osim
neba i trave. T ragovi su se mogli jasno p ratiti. Oko
podne n aišli su n a b istar izvor, gdje je četa logorovala,
četa za k o ju su držali da p rip a d a O cu Ja g u aru . S jahaše
kako bi se konačno do m ile volje napili, konje napojili
i odm orili. NaKon jednog sata nastaviše putovanje.
D oktor M orgenstern je im ao na lancu od sa ta obje-
šen m ali kom pas. Uz njegovu pomoć vidio je da je
trag skretao u p rav cu istok-sjeveroistok. To je još jače
palo k iru rg u u oči. O dm ahnuvši glavom , on reče: —
Budem o li ovako đ alje jah ali, nećem o cijelog života
stići u G ran Chaco. Ako se ne varam , m i idem o u
pravcu Rio Salađa, gdje se nalazi Paso de la Canas ili
m ožda čak Paso de Quebracho. D a li se O tac Jag u ar
doista nalazi ispred nas? J a bih se n a jra đ e vratio ili
bih skrenuo ulijevo.
— J a ću ja h a ti onam o kam o tra g vodi — odgovori
M orgenstern. — G dje im a trag o v a im a i ljudi, a gdje
im a lju d i im a i nešto za jesti.
O vaj za k lju čak je povoljno djelovao n a Don P ar-
m esana, k oji odobravajući k im n u glavom i reče: —
Sigurno je tako. D anas ćemo m ožda m o rati gladovati,
je r osim jastrebova, ko jih im a svuda, i koji na žalost
nisu za ish ran u , n ije se pojavila n ik a k v a divljač. Po-
đimo stoga za tragom !
O pet nastaviše putovanje. Moglo je b iti oko sredine
poslijepodneva k a d a k iru rg pokaza rukom ispred sebe
l izusti tiho kao da se bojao da ga nebi tko čuo: —
V n avestruz, u n a vestru z ■— — ■ — noj, noj!
D ruga dvojica pogleđaše u označenom p rav cu i
stv arn o opaze noja, k oji je prilično u d aljen od n jih
revno k lju nom kopao po tlu. Ja h ač e n ije prim ijetio,
je r im je bio o k ren u t leđim a.
■
— B it će m esa, m esa! — produži Don P arm esan. —
U tažit ćemo glad.

110
 — Ali istom onda k ađ a uhvatim o pticu — reče
B'ritz. — Cuo sam đa je n o ja veom a teško uloviti.
— V aša je m ilost svakako dobro upućena. O n će
nam pobjeći.
D oktor stavi ta d a p rst n a nos i reče v a ž n o :— Se-
nor, sjetio sam se. N au k a je ona k o ja Iju d im a pom aže
u svakoj prilici. O na nas uči da noj sta v lja glavu u
zem lju. Ako ga, dakle, navedem o da stavi glavu u
zem lju, on nas neće vidjeti, a m i ćemo ga savlađati
kao D avid G olijata!
— Senore — plane P arm esan ■ — želite li m i se
rugati?
— N e p ad a m i ni n a pam et, govorim najozbiljnije.
■
— T ad a o đjašite onam o i zam olite g'a da sak rije
glavu.
— V jerojatno bi to im alo posvem a supro tn i uspjeh.
— I ja sam toga m išljenja. N a ko.ji bi ga način
n atjerali da sa k rije glavu?
— To je vaša stvar, senor. Ako ne znate kako da se
moj prijed log ostvari, onda se to m ene ne tiče, iako
mi je to vrlo žao, je r ćemo ta d a i đ alje glađovati.
P arm esan se sprem ao n a još gru b lji odgovor, ali
ga F ritz p red u sretn e i reče: — N em ojte se prep irati,
senori! M islim da m i je sin u la je d n a dobra misao. Da
li sm atrate, senor P arm esan, d a . ..
— Don P arm esan, m islim ! ■ — p rek in e ga ovaj oholo.
— Dobro! D akle, Don P arm esan, m islite li da će
noj pobjeći pred konjem ?
— Ne, nego se n ap ro tiv događa da se m ogu vidjeti
kako zajeđno pasu nojevi, k o n ji i sta đ a goveda.
•— Lijepo! S ja h a t ću i leg n u t ću s puškom u travu.
Vas ćete đvojica o d ja h ati u širokom luku n a desnu i
lijevu stra n u oko n oja i pokušat ćete ga n ag n a ti na
m oju stran u . Ako nam sreća bude sklona, m ožda ću i
pticu oboriti.
O vaj je prijedlog naišao na o dobravanje i bude od-
m ah izveđen. M orgenstern o d ja h a udesno, a P arm e-
san ulijevo u širokom lu k u s tim da p ticu n a tje ra ju
u bijeg u p ravcu Fritza.
A m erički noj ili n a n d u lovi se pom oću bole, koja
m e su baca oko nogu. Pogoditi ga iz puške n ije lako,

111
jei' lovac, da bi mogao gađati, m ora zau stav iti konja.
Ali dok konj m irno stoji, brza ptica obično pobjegne
izvan dom eta puške.
D a ne bi gubili v rijem e i da bi noju što je moguće
brže presjekli put, dvojica ja h ača potjeraše konje naj-
većoin brzinorn. Izgleđalo je da n an d u ne m a ri ni za
što drugo osim za svoj posao. On je kopao k ljunom i
čeprkao po zem lji svojim snažnim tro p rstim čaporci-
ma, okrećući se p ri tom e neprestano oko sebe i ne
obraćajući uopće pažn ju n a dvojicu ja h ač a n iti na
slobođnog ko n ja k oji je m irno pasao.
— M islim, hoće da snese jaja, i zato gradi gnijezdo
— m u m ljao je F ritz u trav u .
Ja h ač i su sad a stigli iza n oja i okrenuli prem a nje-
mu svoje konje. N andu je bio toliko zaokupljen da ih
je opazio tek onda k ad a su bili najviše još dvije sto-
tine m e tara u đ aljen i od njega. T ada noj đaleko poskoči
i pobjegne od n jih rav n o prem a m jestu gdje je ležao
Fritz. Spazivši konja, u stu k n e iznenađeno, ali nastavi
da bježi u započetom sm jeru. K onj m u se n ije činio
opasnim .
F ritz je osjećao da m u srce od veselja življe ku^a.
Da bi postigao čv rst potporanj za pušku, on se čvrsto
odupre lak tom o zem lju, prisloni p u šku i poče da ni-
šani. K ad a je ptica bila o tprilike još šezdeset skokova
u d aljen a od njega, on okine. P ucanj prasne. N andu
poskoči ravno uvis, za te tu ra nekoliko p u ta am o-tam o i
zatim pade.
K ličući pobjednički, F ritz skoči, dohvati svoga konja
za u zđu i povede ga do noja, gdje stiže istovrem eno sa
ostalom dvojicom .
— Izvrsno je uspjelo! ■ — poviče Don P arm esan,
skoči s konja, približi se ptici i sagne se n ad njom .
Ali n an d u još n ije bio posvem a m rtav. Skupivši
svoje zad nje snage, snažno u d a ri k iru rg a kljunom ,
rastrg n e m u pončo i o tkine kom ad m esa s nadlaktice.
— O raju , o paklu! •— poviče ra n je n i i odskoči. —
Pa taj je đavo još živ! R anio m e je tako da ću od toga
v jero jatn o u m rijeti!
— Sam i ste k rivi, senor •— reći će F ritz. — Tako
snažnoj životinji ne približava se dok niste sasvim
sigurni da je uginula.

112
 On n an išan i n an d u u glavu i okine. T ada se obFati
k iru rg u da ustanovi je li teško ran jen . U griz nije bio
opasan. Iz m išice je, đođuše, jako su k ljala krv, ali nije
bio istrg n u t kom ad m esa veći od oraha, koji je ptica
još im ala u kljunu. F ritz ga izvadi, pokaže ga »Donu«
i reče: — Evo vam senor. V aša je m ilost tako znam enit
i iskusan kirurg', da vam sigurno neće b iti teško ovaj
kom ad govedine stav iti n atra g da opet p riraste.
— G ovedine? — plane Don P arm esan zaokupijen
tim e da zaustavi krv. — N adam se da ćete povući ovu
riječ, je r ću se inače s vašom m ilosti potući n a život
i sm rt.
— P a dobro, povlačim riječ, i m olim za oproštenje.
floće li meso opet p rira sti?
— Lako ga je postav iti tako da p riraste, ali su mi
za to p o trebne obje ruke. Ne biste li mi pomogli?
■— Vrlo rado.
— T ad a p ritisn ite čvrsto kom adić m esa n a ranu,
ali tako kako je ono ra n ije u m išici stajalo, a zatim
mi što čvršće ovijte ovaj pojas oko ruke.
M orgenstern je tak o đ er pom agao i m ala je rana
bila brzo povezana. S ađa su im all v rem en a da razgle-
daju pticu. B ila je ženka, tešk a šezdesetak funti. Nato-
vare je n a tovarnog ko n ja i sretn i lovci ponovo uzja-
haše da produže prek in u to jah an je. K ad a su prola-
zili pokraj m jesta gdje su n o ja prv i p u t p rim ijetili,
ustanovili su da je ptica doista n am jerav a la da iskopa
u zem lji okruglu i zdjelastu jam u, svakako zato da
bj snesla ja ja. Po tom e što je ona to učinila u nepo-
srednoj blizini dobro v id ljiv ih Ijudskih tragova, može
se suđiti o slaboj inteligenciji nojeva!
P o slije kratkog ja h a n ja trag je jahače opet vodio
više sjeveroistočno i uskoro nakon toga ravno prem a
sjeveru.
— D akle, da li je vaša m ilost sada zadovoljna? —
u p ita F ritz kirurga. — S ada se nalazim o u sm jeru,
koji vodi ravno prem a G ran Chacu.
B udući da ga je bolila ruka, k iru rg odgovori: —
S ađa je gore nego prije. O vako ćemo stići do M onte
de los palos negros. Za ovu sam goru čuo da je go-

8 Oporuka Inka
 tovo neprohodna. Da smo se ran ije držali više lijevo,
im ali bism o slobodno, otvoreno polje do Rio Salada,
i još dalje.
— Da li ste stv arn o već išli preko te rijeke?
■
— Z ar m ožda su m n jate u to?
O vaj odgovor je zvučio tako nevoljko i odbojno i
izrečen tak o sigurno, te se činilo da bi on ra d ije bio
iskreno odgovorio da nije.
U skoro se p red trojicom k o n ja n ik a pružio prizor
koji ih oduševi. Oni ugledaše pred sobom, ali više
desno od p rav ca k ojim su išli, čopor m alih pam paskih
jelen a kako b rste travu. No čekajući da jed an drugog
n a to upozori, oni sk ren u svoje konje udesno i pojure
prem a divljači, ni ne p o m išljajući da je gotovo nem o-
guće ove neobično brze životinje dobiti na dom et
puške.
Jelen-vođič p rim ijeti opasnost d po h ita sa svojom
p ratn jo m da u m akne ali ne suviše brzo, je r je dobro
znao d a ga konj ne može stići. Neko je v rijem e držao
isto o đ sto janje izm eđu sebe i progonitelja, no k ad a su
ovi svoje k onje p o tje rali što su brže mogli, poče i on
brže da izmiče. N jegova ga je obitelj p ra tila đosto-
janstvenom lakoćom, dok su lovci sve više zaostajali.
No i p ored toga ovi n astav e sa proganjanjem , dok
se n a horizontu ne pojavi tam ni obris šum e, prem a
kojoj je jelen jurio. U skoro čopora n estan e u šu'mi.
Jah ači zastanu na određenom ođsto jan ju ispred šume.
Na ru b u šum e sja jila se neka voda.
■
— P ečen ka nam je izm akla ■ — u zdahne Don P arm e-
san. ■— K om ad jelenova h rp ta nesum njivo je bolji od
kom ada žilavog nojevog mesa. D a li su ga scnori već
okusili?
— J a n isam — o d v rati doktor. ■ —K ako p rija?
■— K ao džon od čizme. Uopće ga se ne m ože g risti i
m ora se progutati. Sam o glad ga tje ra u n u tra.
— A za r se ne sm ekša, ako ga se prži na m aslu,
Iatinski b u iyrum ? M orat ćemo p ticu ispeći u njenoj
vlastitoj m asti.
— M asti? Nojevoj m asti? M islite li ozbiljno da u
n oju im a im alo m asti?

114
 — Da, ja to m islim . N auka tv rd i da u tije lu svake
životinje im a m asti, zvano ađeps. B udući da je noj ži-
votinja, ne su m n jam da ćemo uz m alo p ažn je naići
barem na stan o v it tra g m asti.
— M akar g'a pekli u tom »tragu« m asti, o stat će
ipak suh kao naslon slam n ate stolice. O stavim o to!
U daljili smo se od našeg puta. Hoćemo li ga opet
potražiti?
— Za to je prekasno — reče F ritz. ■— Još m alo pa
će zanoćati. O vdje im am o tra v e za konje, a ondje na
rubu šum e vode za nas i životinje. U putno će biti da
ostanem o ovdje i da su tra u ju tro potražim o trag.
Dobri, m ali čovjek nije se sjetio da će se ugažena
trav a preko noći u sp rav iti i da se trag su tra više neće
moći razab rati.
O d jah ali su posvem a do šum e, gdje su sja h ali s
konja, koje su rased lali i skinuli im uzđe. Sum a bijaše
jako gusta. U ovom p ređ je lu njezino se raslin je sasto-
jalo od q u ebracha, visokih k aktusa, m istola, chanara,
v in ala i d rugih b ilja k a m ah u n ark a. Izm eđu p rv ih sta-
b ala izbijao je iz zem lje izvor i oticao ko jih desetak
lak to v a p o đalje u u d u b in u gdje je n astajao m ali, b istri
rib n jak . Tam o se spuste putnici. D rva za v a tru bilo
je dovoljno. D oskora je v a tra visoko b u k tje la i sva
se tro jica dad u n a p rip re m a n je pečenke. Nem oguće je
bilo n o ja čupati kao nek u m alu pticu. Stoga su m u
skinuli p erje zajedno sa kožom kao nekoj velikoj ži-
votinji. O nda ga rasporiše. U želucu m u našli ostatke
biljn e h ran e, pijeska, k am enja, rožnati držak noža i
jah aću m am uzu s kotačićem veličine talira. Noj, naim e,
g u ta sve što opazi. Meso nije uopće loše izgledalo i
moglo se prilično dobro rezati. P ri đ aljn je m o tv a ra n ju
ispostavilo se da je ptica osjećala p o treb u da gradi
gnijezdo. N ašli su ja ja, sve jedno veće od drugoga,
n aim e od veličine zrn a g rašk a do veličine čovječje
pesnice. V eća ja ja stavili su u vreli pepeo da se ispeku.
P rija la su sasvim dobro. Z atim su pokušali da ispeku
bijelo meso kao što se peče asado od goveda. K ad a je
F ritz stavio prvi komacl m esa u u sta i počeo ga žva-
kati, brzo ga ispljune i reče svom e gospođaru: ■— Fuj!
To je đoista prav i džon od čizme, bez ikakvog okusa
i n ije ga m oguće gristi. P o k u šajte vi!

115
 Ni u čen jak nije bolje prošao. Meso je bilo tako
žilavo, da se ni uz n ajveći glad n ije moglo jesti.
•— Da ga m alo natučem o! ■— reče F ritz.
Stavi kom adić m esa n a zem lju i poče ga tući kun-
dakom puške da bi ga omekšao. Meso je iza toga
izgledalo m ekše, ali na v a tri je postalo još tv rđ e od
prvog kom ada.
— To je također neki loš pro raču n prirode! — lju-
tio se on.
— Ja re b ice i brav en jaci, čije je meso tako ukusno,
n a ra stu m ali, dok ptice koje postižu poželjnu veličinu
n isu podesne za jelo. Zao mi je sam o b a ru ta koji sam
potrošio. Da sam znao da noj im a tako tv rd u narav , ne
bih njegovu sm rt preuzeo na svoju savjest. A što ćemo
sada jesti?
Nešto zašušti iza F ritza. On se okrene i opazi na
stab lu susjednog d rv e ta dugačku gu šteru sličnu živo-
tinju.
— Tiho! •—• šaptao je. — Ne m ičite se. Ako bude
sreće, im a t ćemo ip ak pečenja.
On pomovo n a p u n i pušku. U njoj se malazio jedan
m etak sa sačm om i je d an sa zrnom . On dohvati pušku
i stav i je lagano ispred sebe. V a tra je bila za životinju
neobična pojava. O na se nalazila n a sta b lu d rveta, izdu-
žena kao zm ija, i držeći se čvrsto nogam a b u ljila uko-
čenim sv ijetlim očim a u plam en. T ada F ritz naglo po-
diže pušku, stavi je n enadano u prip rav n o st, k ratko
n an išan i i opali. P ucanj plane, a životinje nestane.
— Sta je bilo? Sto je to? — u p ita M orgenstern, koji
je isto kao i k iru rg sjedio bočno ok ren u t p rem a drvetu.
— Iguan — odgovori Fritz.
— Igu an? — poviče P arm esan skočivši. — Iguan!
Ta to je n ajveća zem aljska poslastica. D a li ste ga
pogodili, senor? N adam se da jeste?
— Ne znam . Pogledajm o.
On u stan e i u p u ti se prem a drvetu.
— Č uvajte se! ■ — opom injao ga je k irurg. — Iguani
strah o v ito u jed aju . Ako još n ije m rtav , ne sm ijete ga
dirati.
K ad a je F ritz došao do d rveta, k likne od veselja.
Z iv o tin ja je ip ak b ila pogođena. L ežala je nepom ično
n a zem lji. U natoč tom e bio je F ritz tako oprezan, da

116
ju n ije p rije dirnuo dok joj n ije dao po glavi nekoliko
snažnih u d ara ca kundakom . P riđ e i Don P arm esan da
bi pomogao p ren ijeti ig u an a do vatre.
Iguan, zvan ta k o đ er i leguan, velik je južno-am e-
rički g u šter koji živi n a drvetu. Im a široku glavu sa
zubim a izrezuckanim po stran i, velikom bodljikom. na
leđim a i veom a dugačkim repom . Im a neobično snažne
noge s dugačkim čaporcim a, ispod v ra ta obješena
m u je k o žnata vrećica. Iguani odlično p livaju, neobično
se okretno p en ju po drveću, a h ra n e se p tičjim jajim a,
insektim a, m lađim izdancim a, sočnim listovim a, i cvje-
tovim a. K ad a se brane, neobično su h ra b ri i skloni
strašn o m u jed an ju . O bični leguan postiže dužinu od
m e tra i pol, od čega otp ad a n a jm a n je jed an m e tar na
rep. Love ga veom a revnosno, je r im a izvanređno m e-
kano, ukusno i lako p robavljivo meso.
Izgled životinje je k ra jn je oduran. Stoga je M or-
g enstern, ugledavši životinju, uzviknuo: ■ — Da, to je
iguan. To se vidi. No, da li n am jerav a te tu m arv u do-
ista jesti?
— N aravno! — odgovori Don P arm ensan. — Nema
veće poslastice od m esa iguana, pečenog ovako u koži,
u ljusci. Z ar to još ne znate?
— K akvo p ita n je ? N auka uči da iguan posjeduje
meso, a iskustvo je dođalo da se meso može jesti. Meni,
m eđutim , nem ojte dolaziti s tak v im pečenjem . J a ću
ra d ije je sti s K inezim a pržene gliste, sušene m orske
k rasta v ce i holoturije, no da oprobam zube na takvom
gušteru.
— V aša m ilost ga sigurno neće ostaviti da leži. Od-
m ah ću odrezati je d an kom ad za se.
Povuče nož da to učini. Ali ta d a m u F ritz zadrža
ru k u i reče: ■— S tan ite senor! Tko je oborio iguana?
— Pa, naravno, vi.
— Ja. To je sasvim tačno. I stoga je iguan m oje
vlasništvo. Tko želi kom ad m esa, m ora ga od m ene
kupiti.
— K u p iti? K ako dolazi vaša m ilost na tu sm iješnu
m isao?
— Isto onako kao što je vaša m ilost đošla na pom i-
sao da od m ene n ap lati onu govedinu. Moj, je iguan

117
đaleko u k u sn iji od vaše govedine. V ečeras jed n u funtu
ig u an a p ro d ajem za peđeset papirnatih- talira.
— Ali, senor, vi se šalite!
— M islim sasvim ozbiljno. Tko svojim drugovim a
prodaje, ne treb a očekivati da će netko p rem a njem u
b iti d arežljiviji.
O dsiječe sebi p riličan kom ad m esa, nabode ga na
zašiljeno drvce i stavi ga iznad vatre. O dm ah se osjeti
p rim a m ljiv i n ježan m iris pečenja.
— Hm! N ije loše! •— reče M orgenstern. •— Ako taj
g u šter bude tako u k u san kao što m iriše, moglo bi se
doista dobiti apetit.
F ritz je šutio i pekao dalje. On je već ra n ije jeo
m eso ig u ana i znao je što bi se mog'lo dogoditi. K ada
je kom ad bio pečen, okolica rib n ja k a ispuni se m iri-
som pečenja. On sasiječe meso u kom adiće i poče
jesti. P ri tom e poprim i lice malog, lukavog m omčića,
izraz k ra jn je opijenosti slašću. To je bilo suviše za
Don P arm esana. On u p ita: •— Senor, za r vaša m ilost
stv arn o neće n iti jed an kom ad pokloniti?
— Ne.
— P a n iti sasvim m ali kom adić?
— Ne.
— Sasvim tanki, ne veći kom adić od d la n a m oje
šake?
— Ne.
— K oliko stoji je d an kom ad, đovoljan da se čovjek
do sita n ajede?
•— Vi ste u v ije k p ri dobrom apetitu, stoga stotinu
p a p irn a tih talira.
— Que carestia! Skupo li je! A koliko tra ž ite za
jed an kom ad, od kojeg bi se moglo izrezati otprilike
deset zalogaja?
— V aši su zalogaji jako veliki. D eset zalogaja bit
će oko jed n e funte, dakle pedeset p a p irn a tih talira.
— Cuanto costa eso! ■ — to je jako skupo! T a pom i-
slite ja sam sirom ašan ran jen ik !
■— I n a to sam mislio. R a n je n ik tre b a da se p rid r-
žava d ijete i nekoliko dana ne bi treb ao uopće jesti.
— To jc isključeno k ad a se osjeti m iris pečenog
iguana. Senor, vaša m ilost bi se tre b a la ugledati na

118
 uzore m nogih pobožnih i prosvijećenih Ijudi! V ra tit ću
vam vaš novac.
On izvadi novčanik iz džepa.
— O stavite to! — odbijaše F ritz .— N išta ne uzim am
natrag. Vi ćete sada u v id je ti kako je pogrešno napla-
ćivati kom adić m esa drugu s k ojim se m o raju dijeliti
brige, oskudica, opasnosti, a m ožda čak i sm rt. Razu-
m ije se sam o po sebi da ja neću postupiti kao što ste
vi postupili. Ono što netko od nas posjeduje, p rip ad a i
ostalim a. Iguan je naše zajedničko vlasništvo. Odrežite,
dakle, m esa koliko m ožete pojesti!
To n ije trebalo Don P arm esan u d v ap u t reći. P ri-
m akao se ođm ah bliže, stavio novčanik ponovo u džep
i odrezao velik kom ad m esa. I F ritz odreže još jednom .
U čenjak ih je p ro m atrao neko vrijem e, a onda upita:
— F ritz, zar doista tako odlično p rija?
— Izvanredno, u v je ra v am vas!
— O nda bi ga doista mogao kušati. T ek zato da
m ogu reći kako sam jednom i ja jeo meso iguana.
— To svakako tre b a da kažete. Sto bi se o vam a u
Ju terb o g k u mislilo, bio čovjek u Južnoj A m erici, a nije
čak ni g u štera okusio! D a vam p rire d im m ali zalo-
gajčić?
■— Da, učini to!
F ritz n atak n e zalogaj i stavi ga da se peče. M or-
g enstern ga bojažljivo okuša, zatim poče o'prezno da
žvače, i p roguta uzvinuvši obrve. Z atim se prim akne,
izvuče nož, odreže poveći kom ad i reče: .— Tko bi to
mislio! T akav g ušter zavređ u je zapravo da bu d e svr-
stan u mnogo viši životinjski razred. N em a ni ribe, ni
ptice, a n i sisavca, čije je meso tako m ekano. To ću
u svojem kasnijem đ jelu posebno istaći i d ati štam -
pati m asnim slovim a, da je meso iguana sasvim izu-
zetno ukusno, latin sk i sapidus.
T ako su se n jih tro jic a častili još dosta dugo. D anas
su ku šali jedno i drugo, n a jtv rđ e i n ajm ekše meso,
meso ig u an a i meso noja. K ad su bili gotovi s gozbom,
ostao je još cijeli noj, ali od iguana sam o rep, koji su
odlučili p o h ran iti za drugi dan uju tro . Z atim sputaše
konje isto kao jučer, om otaše se u pokrivače i pođoše
na počinak.

119
 K ad su se oba stra n c a drugo ju tro probuđili, »Don«
je već bio zapalio v a tru i već se zabavljao oko iguan-
skog repa.
— S tanite! •— reče F ritz. — P u stite m eni da podi-
jelim , n aša su p ra v a jieđnaka.
S ađa su, uostalom , p rim ijetili da u rib n ja k u im a
rib a i riba, i to mnogo i velikih! A li kako da ih love?
N isu im ali ni m reže ni tfdice.
— Z nam što da učinim o — reče F ritz. — Istje ra t
ćemo ih iz vode pom oću naših ponča. H oćete mi po-
moći, Don P arm esan?
P arm esan pristane. Z ađu u vodu, držeći u ru k am a
jed an pončo. Je d an ga je držao na jednom , a drug'i na
drugom k raju . R ib n jak n ije bio dubok. P otopili su po-
k riv ač n a dno jezera i idući n a p rije d gonili ribe
p rem a obali. Već kod prvog p o tezanja uspjelo im je
izvući nekoliko riba. K ad su taj postupak ponoviii,
nagom ilali su toliko rib a da im je dostajalo za dva
dana.
Dok su bili zaposleni, oko v ađ e n ja ribe i u m a ta n ja
u zeleno lišće, p rim ijeti M orgenstern u neposređnoj
blizini rib n ja k a m jesto n a kojem u je tra v a bila neobič-
no n isk a i rije tk a ; osim toga tra v a n a tom m jestu bila
je žute um jesto zelene boje. Još je u p ad ljiv ije bilo to,
što je m jesto im alo savršeno okrugli oblik, a na granici
te o k rugline bio je pijesak, a nije rasla n iti travčica.
P a i to malo, pjeskovito m jesto n a glinenom tlu bilo
ie upadljivo.
M orgenstern u stađ e sa svoga m je sta i up u ti se pre-
m a tom osebujnom kru g u da bi ga ta čn ije pogleđao.
T ada n a jp rije p rim ijeti da je ispupčen kao p rev rn u ta
posuda.
»Zaobljen i okrugao«, reče u sebi. »To je jako ne-
obično. Zašto ne u sp ijev a tu trav a ? S astojina tla isto
je tak o od gline kao i okolno. M ožda je ispod toga ka-
m en it i neplodan tem elj, tako da k o rije n je trav e ne
može dosta duboko p ro d rijeti i stoga ne može da pri-
m a đovoljno hrane?«
Da bi to istražio, M orgenstern izvuče svoj nož i
zabođe ga u zem lju. O štrica se zabi u zem lju jedva pet
palaca i u d ari u neki tv rd i predm et. To isto učini i na
d rugim m jestim a, a re z u lta t je bio potpuno jednak.

120
 N eobičan je k ru g im ao jako tv rd u podlogu, preko koje
je ležao sloj gline đebljine p et palaca. Taj sloj nije
davao tra v i dovoljno hrane, tako da je jadno izgledala,
nije m ogia rasti i bila je žute boje. Te pojave mo-
rale su im ati razlog i to razlog posvem a svo jev rstan i
neobičan.
A otkud potječe onaj uski pješčani pojas n a jednoj
stra n i kružnog ru b a? Koliko se okom moglo vidjeti,
n ije bilo pijeska. M orgenstern se sagne i stan e bušiti
u p ijesk u i preb aciv ati ga. D ruga dvojica p ro m atra h u
ga začuđeno. S ađa se približi F ritz i u p ita: ■— Što je
to tu, gospodine doktore? Sto to ra d ite s nožem ? Z ar
hoćete da zakoljete našu dobru m ajčicu zem lju?.
K ada je razgovarao sam o s doktorom , a n e i sa
kirurgom , F ritz se služio u v ije k n jem ačkim jezikom .
— Ne p rav i glupe šale! — odgovori M orgenstern. —
Tu se rad i o jednoj ozbiljnoj stvari. M ožda si već čuo
o takozvanim v ještičinim krugovim a?
— V rlo često. To su okrugla m jesta na livađam a,
na k o jim a su vještice u V alpurgijskoj noći plesale.
— G lupost! Ovi krugovi za h v alju ju svoj p ostanak
razn im v rstam a gljiva klobučnica, čiji se m icelijum
cen trifu g alno množi. Ako se za tru gljive, n estan e i
krugova.
— R azum ijem ! Z ar ste ovdje ta k o đ er našli takve
v ještičine krugove?
— Da, ali se rad i o sasvim neobičnoj vrsti. Dok su
oni poznati vještičini kr'ugovi okruženi b u jn im zele-
nim krugom , ovdje n ije tako. U n u tar k ru g a im a trave,
dok je tam o u n u tra šn jo st krugova potpuno gola. A za-
tim. otkud ovaj pijesak? Inače ga n igdje ne možeš
vidjeti.
— Hm. I m eni izgleđa ovo m jesto jako čudnovato.
Da n ije m ožda tu zakopano neko blago? To bi m i bilo
m ilije nego đa iskopate neko divovsko stv o ren je iz
pretpotopnog doba.
— P retp otopno divovsko stvorenje! — uzvikne Mor-
genstern, pogledavši sugovornika pu n rađosnog iznena-
đenja. ■ — F ritz, m ožda si ti pogodio.
— O nda je li pretp o to p n a životinja ili je blago?
•— Oboje, je r ako tu nađ em m astođonta ili nešto
slično onda je to za m ene blago, a ni ti ne bi ostao
praznih ruku.
121
 — To se rado čuje, rekao je gluhi k ad a je dobio
ćušku. Ali, ozbiljno govoreći n ije bez razloga da ovdje
usred p rađ iv ljin e nailazim o na ovakvo m jesto. No samo
strp ljen ja, je r m islim da ćemo ustanoviti k oji je tome
razlog ako prethodno m alo odgrnem o pijesak.
— J a sam m islio potpuno isto. Donesi lopate, bu-
dake i m otike! M oram o što je m oguće brže kopati.
F ritz posluša. K ad a su n jih đvojica počeli otkopa-
vati pijesak, približi im se Don P arm esan i poče osorno
n av aljiv ati da krenu, je r da još danas m o raju stići
Oca Jag u ara. Ali odm ah n ap ra v i drugo, mnogo p rija t-
nije lice, k ad a m u je doktor rekao: ■— Ako uspijem o
ovdje pronaći jednog m eg ata riju m a ili nek u sličnu
divovsku životinju i vi nam budete od pomoći, poklonit
ću v am tisuću ta lira u papiru.
— T ad a ću vam pomoći, pa m a k ar to p o trajalo i
cijeli tjed an.
On odm ah dohvati lo p atu i poče s n jim a kopati. Ti-
suću p a p irn a tih talira, ili oko stotinu šezdeset njemač-*
k ih m araka, p red stav ljalo je za n jega veom a poželj-
nu svotu.
Dok je on s F ritzom dubio tlo na pješčanom m jestu,
uze M orgenstern je d n u m otiku da bi dio tv rd e podloge
oslobođio od glinene naslage, i od trav e k o ja je na
njoj rasla. On zgrabi ta j sloj i stavi ga po stran i. Sad
se pojavi n ep robojna i k ornjačevini slična m asa, koja
je, k ađ a se po njoj udaralo, m uklo i šup lje odzvanjala.
T ad a u čen jak od radosti skoči i usklikne: ■ — H eureka i,
h eureka! N ašao sam ga, našao sam ga!
— Sto vam je to? — u p ita F ritz, dignuvši pogled
od posla.
— Z ivotinja, divovska životinja. To je gliptodont,
sasvim pouzdano je gliptodont!
— A tko da razu m ije tu riječ! K ako bi se ona tit.u-
lira la u S tra la u u ili u Jiiterbogku?
— Divovski arm andil, ili još bolje: divovska oklop-
na životinja! Jeđ an stvor iz ere p rije leđenog doba,
F ritz !
— D akle, stvor, koji je kod općeg potopa stradao i
sram otno potopljen? O nda mi je đoista žao jađ n e ži-
vine. A je li velika?
1 H e u re k a g rč k i — n a š a o sam .

122
 — Po prilici m e tar i pol dugačka, kao ta p ir ili
nosorog.
— D akle ne bi se m ogla uzeti u n aru č je ili u šaku.
No, to ne sm eta ništa, ip ak ćemo je izvući!
— Pa, naravno, m oram o je iskopati! P ripazite, da-
kle, da je ne oštetite! Svako, pa i n ajm an je oštećenje,
latin sk i laesio nazvano, znatno u m a n ju je v rijednost
ovog skupocjenog nalaza.
F ritz i k iru rg kopali su dalje. I doktor je radio s
najvećim m arom , otkidajući lopatom g ornju koru s
oklopa p retpotopne životinje. Oči su m u sijale, obrazi
goi'jeli, a ru k a m u pod rh tav ala. Bio je kao u groznici.
U sput je držao svojim drugovim a p red a v an je o pradobu
i o stv o ren jim a k oja su onda živjela. F ritz i Don P ar-
m esan izbacivali su pijesak lijevo i desno i p rodirali
sve dublje. N ajednoć pijesak popusti, F ritz glasno po-
vika i n estad e u dubinu. N jegov drug hitro skoči iz
jam e, je r bi inače i on za n jim propao.
— Za im e božje, što se dogodilo? — poviče M or-
g'enstern. ■— N adajm o se da neće b iti nesreće!
— N estao je •— odgovori P arm esan. ■ — Z em lja je
pod n jim pro p ala i on je nestao.
D oktor priđ e oprezno do jam e i povika dolje: —
Fritz, dragi Fritz, jesi li još živ?
— Da, živ sam i u svojoj duši zađovoljan ■— od-
jekne odozdo.
— K ako se to đogođilo, i kam o si đospio?
— S gubitkom ravnoteže izgubio sam se iz devet-
naestog' sto ljeća i srozao se u diluvium .
— Da li si ozlijeđen?
— Ne. T a oklopna m rcin a drži se jako pristojno.
O na je posvem a m irn a i n ije m e ozlijeđila.
— O nda dođi odm ah gore! M ožda dolje im a opasnih
plinova.
—■Baš naprotiv! O vdje je sasvim ugodno. S iđite
ovamo! Im am upravo još dva lijep a sjedeća m je sta za
iznajm iti, dva m jesta u p rasv ijetu . Sam o siđite, m oja
gospodo!
To veselo držan je m alog sluge ra stje ra sve brige
doktorove. I pošto je njegova požuda za znan jem bila
tako v elika da je nije mogao svlađati, ođazvao se po-
zivu i spustio se oprezno u jam u. O va je n a jp rije vo-

123
 dila okom ito gore po prilici četiri stope, a zatim je
đ olje p ro lazila pod tu p im kutom koso p rem a unu tra.
Sluga nije, dakle, okom ito propao dolje, nego je u ko-
som sm jeru skliznuo. On sada poviče iz n u tra: — Ta
tu ste! V idim vaše noge. N alazite se upravo ispod trb u -
h a divovske životinje. Sjednite, pa ću vas za noge
povući k m eni u n u tra.
U tom tre n u tk u osjeti M orgenstern kako ga je
uhvatio za noge i povukao. On blago sklizne i na svoje
čuđenje n ađe se sjeđeći pokraj F ritza. N alazio se u
jednoj m aloj, niskoj šupljini, koja je zbog rupe, kroz
k oju je on upravo ušao, bila tako sv ijetla da se u njoj
moglo vidjeti. R upa je bila dugoljastog oblika, otpri-
like dva la k ta visoka i tako velika, da su tri osobe
m ogle udobno da s.jede je d n a p okraj druge. Svod je
bio ispupčen, o tprilike kao u n u ta rn ja s tra n a jednog
ta n ju ra, a im ao je tam nosivkastu bo ju zagasitog sjaja.
Pod šu pljine bio je rav a n i djelom ično prekriven
pijeskom . N a n e n a tk ritim m jestim a opažalo se da se
sasto ji od tv rd e gline.
K ada je F ritz spazio svog gospodara p o k raj sebe,
n asm ija se i rađosno reče: ■— Tako se m ože doći iz
gonnjeg u dotnji sv ije t i iz sadašnjosti u prošlost. Sto
velite n a ovu k rasn u m am utovu pećinu?
— O m am u tu ovdje ne može b iti govora. Mi se na-
lazim o v jero jatn o u tijelu nekog gliptođonta, đakle one
životinje k o ju sam m alo p rije nazvao divovskim ar-
m adilom .
—■D a li su te životinje im ale tijelo od ilovače?
— D akako da nisu. T reba da znaš da se tijelo za-
jedno s ko stim a postepeno rasp ad alo i da je preostao
sam o n eprobojan oklop, u čijoj n u trin i m i sada sjedim o.
— Dakle, u sred arm a tu re ?
— Da, ra n ije se pogrešno sm atralo da je taj oklop
bio pokrivač m egaterijum a, je r su se i kosti spom enute
životinje pronalazile u blizini ovakvih nalazišta. Po-
znavalac, m eđutim , ne m ože gliptođonta zam ijen iti me-
gaterijum om , m ada su jed n i i drugi im ali okruglu,
p lo sn atu glavu, a na jabučici privjesak. Oklop, koji je
okruživao životinju od v ra ta do repa, a n a trb u h u bio
otvoren, sastojao se od pojedinačnih šesterokutnih
koščanih pločica koje su p red sta v lja le neobično čvrst

124
i m eđusobno spojeni pokrivač. Rep se nalazio u jednoj
naročitoj oklopnoj cijevi, ko ju ćemo na svaki način
pronaći. P rije svega m oram o oslobođiti oklop. K ada
se n akon toga pokaže koji je prednji, a k oji stražnji
dio, o nda n ije teško reći gdje se nalazi cijev od repa.
O dm ahnuvši glavom , F ritz će: — Ako je cijela ži-
v o tin ja b ila u oklopu, tako da je sam o trb u h ostao
nepokriven, onda bi on m orao im ati sam o s donje
stra n e o tvorenu šu p ljin u ; bokovi su m u, dakle, bili
oklopljeni, ali ovdje se nalazi oklop sam o s gornje
stran e, a sa obih stra n a je ilovača.
— To je uslijed p ritisk a tako. Čim otklonim o ilo-
vaču obje će stran e oklopa doći do izražaja. P oslat ću
ti ovam o kirurga. Vas ćete dvojica o d stran iti ilovaču
a ja ću kopati odozgo da bi izvana o tk rili gliptodonta.
Radeći složno nedvojbeno ćem o još p rije sum raka, la-
tinski rečeno crepusculum , biti gotovi.
On se izvuče iz šupljine a dolje posla Don P arm e-
san a s budakom i lopatom . Dok su n jih đvojica u
šu p ljin i m arljiv o rad ili, on je gore budakom dubio ze-
m lju da bi otkopao oklop i oslobodio g'a.
On je zapeo iz sve snage; znoj m u oblio lice. Poslom
je bio neobično oduševljen, je r je pom išljao na slavu
kojom će .se ovjekovječiti ako Uspije dovući u svoj
zavičaj fosilnog divovskog arm adila. Bio je potpuno
uvjeren d a se ovdje ra d i o gliptodontu, kadli oko pod-
neva o tk rije da oklop ne oblikuje cijev nego zdjelicu
koja je kao plosnato svedeni poklopac ležala u šupljini.
F ritz i Don P arm esan p ro d ira li su svojim alatom kroz
ilovaču i pošto im je u če n ja k s budakom izvana dola-
zio u susret, n ije p o trajalo dugo i već je b ila o tk rita
jed n a stra n a oklopnog pokrivača, koja je sličila pre-
v rn u to j zdjeli. F ritz i k iru rg ispuzali su iz šupljine.
— V idite da ste se p re v a rili — reče F ritz M orgen-
sternu. — Ovo n ije n ik a k av pasanac, je r stra n e ovog
stvora n isu bile oklopljene. On je im ao oklop samo
gore n a leđim a.
U čenjak je bio u stanovitoj m je ri razo čaran i gledao
zam išljeno p red a se. T ada m u se n ajed n o m ožari lice
oduševljeno u skliknu i reče: — F ritz, opet m i olakšavaš
srce. Već sam pom islio da je naš posao bio uzaluđan,
ali su m e tvoje riječi u v je rile u protivno. Pogodio si

125
ono što je tačno. Zivotinja je imala n a leđima oklop,
oklop, oklop, okrugii, clipeus nazvan. Možeš li mi na-
vesti je d n u životinju, čije ime počinje sa slovim a ko?
■— N aravno.
— D akle?
■— Kopile.
— Besm islica. M islio sam , naravno, na kornjaču, ili
kako se latin sk i naziva testudo. O vdje se ne ra d i o ni-
kakvom arm adilu, već o đivovskoj kornjači, i to posve
izuzetnog razm jera. K oje li sreće! K akva m e slava i
p rizn an je čeka, k ad a se u učenim krugovim a cijelog
sv ijeta pročuje da sam iskopao divovsku fosilnu kor-
njaču!
— Da, ako je ovo đoista kornjača!
— B ezuvjetno. O dm ah ću to ispitati.
U čen jak donese u svom e šeširu nešto vode i uz po-
moć h rp e trav e ispere jedno m jesto n a oklopu.
•— V idiš — poviče .— da sam u pravu. O va m asa nije
ništa drugo nego rožina, čvrsta, debela rožina. O va za-
o bljena ploča n ije oklop pasanca, već je štit n a leđim a
divovske kornjače, k oja se latinski n aziva Chelonia
midas.
— Iskreno ću se radovati, ako se m ožda opet ne
rad i o nekoj zabuni, tako da bi doneđavni pasanac i
sa d ašn ja k o rn jač a za volju neke prom jene mogli biti
sm a tran i za p retpotopnu žabu gatalinku. Ali, zar ne-
m a ju k o rn jače dva oklopa.
■— Da, jed an na leđim a, a drugi na trb u h u .
— Ali, ova je životinja im ala ipak sam o jedan! Da
nije m ožda drugi oklop izgubila ili n a lu triji proigrala?
■— O kani se glupih šala, Fritz! I g rudni oklop m ora
b iti tu. Meso koje se izm eđu n jih nalazilo raspalo se,
pa je u slijeđ tog'a n astala šu p ljin a koju tu vidim o. Tlo
će u svakom slučaju p re d sta v lja ti trb u šn u šupljinu. Mi
ćemo je odm ah pronaći ako odstranim o ilovaču koja
je p ro p ala unu tra.
•— To m i nekako ide u glavu. A znate, k ad a smo bili
u n u tra, da sam čuo da je tlo šuplje.
— Suplje? D oista? Vidiš, F ritz, da sasvim ispravno
slutim ! Ti si stajao na trb u šn o m oklopu, a taj zvuči
šuplje, latin sk i rečeno cavus. Iskopat ćemo ga.

126
 — A li ne sada nego poslije ručka. Stiglo je i podne,
pa m oram o nešto zagristi. T a im am o još rib a koje
možemo ispeći ili ispržiti.
M ali je u čen jak bio tako oduševljen svojim nalazom
da uopće n ije osjećao glad i rado bi se odrekao svakog
odrnora. T akođer m u n ije padalo n a pam et da sudje-
lu je u p rire đ iv a n ju jela. On je, naprotiv, grebao i
strugao oko oklopa kornjače, kuckao je po njem u da
bi čuo k ak av zvuk odaje. Ispitivao je da li tlo ispod nje
ao ista šu p lje zvuči, što je u stv a ri i bilo tako, a onoj
se dvojici p riključio istom onda k ad a su rib e bile is-
pečene. Dok su se k iru rg i F ritz dobrano p rih v a tili jela,
on uze sam o m ali kom adić. Pošto je pojeo, skoči i reče:
— Ne m ogu jesti, nem am m ira dok ne p ronađem i
trb u šn i oklop. Želudac ventricu lu s ili stom achus, kao
da mi je začepljen. Ne m ogu gutati. *
— To n ije zđravo — p rim ijeti F ritz. ■— Čovjek m ora
jesti. J a jedem dvostruko ako se zbog nečega radujem .
•—• A za r je to čudno? T ak av je nalaz upravo veli-
čanstven i jeđinstven. Čovjek se veseli da se jed v a mo-
že shvatiti, a p ri tom ip ak im a velikih briga, latinski
rečeno cura.
— To n e shvaćam . M ene ni zbog kak v e žabe nisu
m orile brige. Zbog čega vas m ore brige?
— Zbog mnog'o toga. P rije svega zbog im ena koje
m oram d ati kornjači.
— P a ona ga već im a. Im e joj je kornjača. Ili to
nije m ožda njezino pravo im e?
■
— Tako se ona u Evropi zove. M oram joj dati na-
učno, latinsko ime!
— I to vas m uči? O nda ću vam ja pomoći. To na-
učno im e odm ah ćemo pronaći. K ako se la tin sk i naziva
kornjača?
— Testudo. A li postoje v rste koje se naučno nazi-
v aju listudo, em ys, chelydra, tryonichida, sphargis i
chelonia. D ivovsku kornjaču, p rim jerice, n aziv aju che-
lonia m idas.
— P re m a tom e već im ate traženi naziv. O nu što
smo n ašli je divovska kornjača.
— Tačno! No ja je ne sm ijem tako nazvati, pošto se
im enom chelonia m idas n az iv aju one koje još sad a žive.

127
O na naša je pretp o to p n a i daleko je veća od svih da-
našnjih.
■— To je tačno. O na je p rav i G olijat, istinski Gi-
gant, i . ..
— Stani, stani! — p rek id e ga učenjak. — Im am ga,
sjetio sam se! U pravo si ti to rekao. Ti si veom a v aljan
m om ak, Fritz! G igant i chelonia! To će dati izvanrednu
složenicu. O vu ću ogrom nu životinju n azvati giganto-
chelonia. M ožda će se kasnije, da bi m ene slavili kao
pronalazača, tom im enu dodati još i m oje ime, što ja
uslijed skrom nosti neću sada učiniti. Da, da, ova di-
vovska fosilna k o rn jač a zvat će se gigantochelonia.
S m jesta ću zapisati ovo ime, a uz to i zn ačajan dan
k ad a sam to značajno i neprispodobivo otkriće pro-
našao. »
On izvuče svoju bilježnicu i upisa ime. F ritz će na-
to o dm ahnuvši glavom : — T a učena gospoda ip ak su
lju d i svoje vrste! M ada za to postoji naljepši, već po-
znati naziv, ip ak se m ora pronaći neki latinski. O va je
živ o tin ja dospjela u diluvium n a svaki n ačin u doba
Noe. J a bih je nazvao jednostavno divovska Noeva
kornjača. To bi odm ah bilo svakom e jasno. Š teta je
sam o što više nem a m esa! K oliko dobrih ju h a bi se od
n je mog'lo nap rav iti.
•— Da, pom isliš li na raz m ak izm eđu obih oklopa,
dobivaš ja sn u predodžbu o kornjačinoj snazi i debljini.
M ora da je im ala ogrom nu količinu m esa, la tin sk i re-
čeno caro. P ožurite sada! M oram o otkopati trb u šn i
oklop. Vi se bacite, dakle, n a taj posao, a ja ću n asta-
v iti d a očistim gorn ji oklop.
F ritz siđe sa Don P arm esanom opet u šu p ljin u da
bi izvršio nalog' svoga gospodara, dok je ovaj nastavio
gore započeti posao. On je bio tako zađubljen u svoj
posao d a n išta drugo n ije vidio, štoviše n ije prim ijetio
n iti da je p red m et p ro m a tra n ja , koje je moglo im ati
vrlo lako teške posljedice za njegove drugove i za
njega.
Istočno od m jesta gdje su n jih tro jic a revnosno ra -
dili, p o jav i se, naim e, je d n a četa od kojih pedeset ko-
n jan ik a. Po svem u sudeći, n jihov je cilj b ila voda, u
čijoj se blizini prostiralo nalazište glasovite giganto-

123
chelonie. U isto vrijem e pojavi se na jugu pet drugih
konjanika, koji su bili još tako ud aljen i da ih se mo-
glo rasp o zn ati sam o kao m ale, p o k retn e tačkiee.
P rv a četa nalazila se veom a blizu. B ila je sastavlje-
na od In d ijan aca, u čijem su sastavu bila i dva bijelca.
C rvenokošci su bili oboružani strije la m a i lukovim a,
dugačkim k opljim a i cijev im a-p u h aljk am a za strijele.
Je d an je d in i m edu n jim a v je ro jatn o n jihov vođa, im ao
je pušku. D va b ijelca bili su odjeveni kao gauči i ogr-
n u ti crveno i bijelo p ru g astim pončoim a. Od oružja
im ali su noževe, revolvere i dvocijevke. Je đ an od bije-
laca bio je A ntonio Perillo, borac s bikovim a iz Buenos
A iresa, a drugi je bio onaj p o stariji čovjek, koji je u
p red v ečerje borbe s bikovim a u d ru štv u s P erillom
u bankarevoj k v in ti m otrio Oca Jaguara.
O ni se p rib ližav ah u jašući u k asu duž ru b a šume.
P risp jev ši dosta blizu, p rim ijete učenjaka, koji je, n ji-
m a o k ren u t leđim a, bio sasvim zadubljen u s-voj posao.
Dvojica b ijelih ja h a li su sa poglavicom n a čelu. P rv i
od n jih podiže ru k u dajući ostalim a znak da stanu, sam
zaustavi svoga ko n ja i reče, ok ren u t p rem a poglavici:-
— Što je to! Izgleda da nism o sam i! Tam o na vodi je
neki čovjek! V idiš ga? On kopa zem lju.
Crvenokožac pogleda u označenom p rav cu i odgo-
vori, doduše, nešto isprekiđanim , ali okretnim španjol-
skim jezikom : — Hola, neki bijelac kod našeg izvora,
n a našem skrovištu! On ga je otkrio i otkopava ga.
V ayal N ap rijed do njega!
H tio je svoga k o n ja p o tjerati, ali ga b ijelac uhv ati
za ru k u i reče: — S tani, ne tako brzo! P u sti da ga
p rethodno osm otrim o. On n am ne m ože um aći. On je
sam.
— Sasvim m i je svejedno je li sam , ili ih je više.
Zovu m e »el Brazo va lien te«i. J a sam vrho v n i ra tn i
zapovjednik i ne bojim se nijednog n ep rijate lja .
— To znam , ali tre b a n a jp rije da osm atram o. Tko
bi mogao b iti ta j čovjek i čijom je izdajom otkrio vaš
alm accen de polvora2. U ostalom, on i n ije sam ovdje,
nego je u nekom društvu. N abrojio sam p et k o n ja koji
pasu uz vodu.

1 H r a b r a ru k a .
2 s p r e m iš te b a r u ta .

9 O p o ru k a In k a 129
 — Quedo — tišina! — povika nato A ntonio Perillo.
— O n je m alenog ra s ta i obučen u crveno. Je li to
moguće? A ko m e m oje oči ne v ara ju , im a t ćem o važnu
lovinu. To je onaj pukovnik, koji se u Buenos A iresu
izđavao za evropskog učenjaka.
— D em onio! Je li istin a? — u p ita s ta riji od P eril-
lovih p ratilaca.
— Mogao bih se zakleti. Evo vam đokaza da se u
njem u nisam prevario! K ako bi bezazleni evropski
učen jak došao do tajnog sp rem išta b aru ta , koje smo
p rip rem ili za naše crvene saveznike da bi u času na-
p ad a raspolagali s potrebnom m unicijom . To je pukov-
nik G lotino, onaj nitkov koji se šu lja svim našim pu-
tovim a. U Buenos A iresu je izm akao našem m etku, ali
ovdje ga ne sm ijem o prom ašiti!
P rijete ći izvuče revolver iza pojasa.
— T išina! — um irivao ga njegov s ta riji s u p u tn ik .—
N ikakvo p renagljivanje! N e sm ijem o ga ubiti. On nam
m ora p rizn ati što zapravo traž i u ovom k ra ju i kako je
đoznao gdje se nalazi naše skrovište. Ako ga ubijem o,
rije šit ćemo ga se, ali ako ga zadržim o živa u našim
ru k am a, to ćemo u njem u im a ti taoca, k oji n am može
biti od izv anredne koristi. A tko to dolazi tam o pri-
jeko? N isu li to konjanici?
On pokaza p rem a jugu, gdje su u m eđuvrem enu
onih p et ta čak a postale veče i razgovjetnije. Pogiedi
o stalih o krenuše se u onom pravcu. A ntonio P erillo
odgovori: — To ne može b iti n itk o drugi nego kap etan
Pellejo, S''kojim smo se h tje li ovdje sastati. N aše lu-
kavstvo je, dakle, uspjelo. On je dobio nalog da pre-
traži granicu, on, naš drug! To je isto kao da se daje
ja rc u da čuva kupus. Tako ćemo dobiti u svoje ruke
gran icu i sva n aselja oko rijeke. N a ta j način otvorena
su n ašim saveznicim a, k ad a dođe tre n u ta k akcije, sva
v rata n a zapad. On je to sigurno, sasvim sigurno. Mi-
slim d a je bolje da ne prepustim o n je m u da uhvati
onog čovjeka tam o, nego ćemo to učiniti sam i još dok
on n ije stigao. P ogleđajte, ona n išta rija silazi u spre-
m ište! To je zad n ji tren u tak . O pkolit ćemo m jesto.
N aprijed! N ekolicina će se domoći konja, p a nam ti
lupeži neće um aći.

130
 Č eta brzo k ren u p rem a skloništu b aru ta, k oje je
doktor M orgenstern sm atrao ležištem neke pretpotop-
ne životinje.
F ritz i k iru rg otkopali su ilovaču k o ja je sačin jav ala
tlo jam e. S vaki udarac bio je praćen m uklim tonom,
što je bio dokaz da je ispod ovog poda bio još jedan
šu p lji prostor. K ad a su sišli po prilici jedno stopalo u
dubinu, n aišli su, na svoje golemo čuđenje, n a snažne
d rv en e oblice položene uporedo. O blice su služile kao
nosači glinenom podu. Oni izvukoše više tih oblica i
tađ a se u k aza je d an veliki otvor kroz k oji su mogli
u n u tra zagledati. Tam o đolje opaze još veću šu p ljin u od
one gornje. T u je stajalo i ležalo mnogo m alen ih u vo-
šta n u kožu om otanih b u rad i i mnogo duguljastih, tako-
đ er p ro tiv vlage osiguranih, om ota. F ritz je nastojao
da izvuče jed an od bližih paketa. Bio je jako težak, pa
m u je k iru rg m orao pomoći. K ad a su ga izvukli, F ritz
p resiječe rem e n je pom oću kojeg je om ot bio privezan.
U om otu su bile — pušfce, dobro uščuvane puške.
— K ojeg iznenađenja! — povika. — P a to su puš-
ke! V jero jatno se u b u rad i nalazi b a ru t i olovo! I pro-
duživši, sađ a ne više španjolskim jezikom , poviče uče-
n ja k u k o ji je vani žustro radio: — G ospodine doktore,
dođite rnalo ovamio uinutra! Pnomsašli sm o mešto naročito.
— Nešto naročito? — u p ita pozvani. — T rbušni
oklop jed n e gigantochelonie je n a svaki mačim mešto
vrlo važno, ali ne i nešto naročito. Im ate li ga?
— O klopa n a žalost nem am o, nego nek u sasvim d ru-
gu v rst arm atu re. Ta im a jte dobrote, poštovani gospo-
dine doktore, da nas sa vašim cijen jen im posjetom
usrećite.
M orgenstern odbaci b u d ak i odazva se pozivu. To je
bio tre n u ta k k ad a je A ntonio P erillo rekao: — Pogle-
dajte, ta n išta rija se sp u šta dolje u sprem ište!
— G led ajte ovam o ■ — reče F ritz. — U p rad o b a bilo
je tak o đ er već b a ru ta i pušaka. Ovo otkriće p rem ašuje
sigurno i vašu gigantocheloniu.
Lice m alog u če n jak a poprim i izraz, k oji se ne može
opisati, oči m u se jako rastvoriše, a obrve podigoše.
— P uške? — m ucao je učenjak. — Da, stvarno, pu-
ške! N edvojbeno je da n ije bilo pušaka ni u doba si-
lu ra ni p rije toga, a isto tako ni u doba koje je slijed'lo.

131
Ako se ovo oružje nalazi ovdje ispod leđnog oklopa
m oje gigantochelonie, onda je ono ovam o donešeno od
lju dsk ih inđividua, koje n a jv je ro ja tn ije p rip a d a ju hi-
storijskom vrem enu. Ovi lju d i nisu posjedovali paleo-
zoološkog znanja, je r bi inače m orali zn ati da su svoje
oružje iz doba poslije potopa đonijeli n a jedno pret-
potopno m jesto, čije je značenje za p rilik e p rasv jet-
s k e ...
D alje n ije mogao. Topot ko n ja koji je postao sve
bliži i jači vratio je u če n jak a iz p ra sv ije ta u sađašnjost.
Čuli su se snažni glasovi i k ad a je on prom olio glavu iz
jam e d a osm otri što se v ani dešava, opazio je da je
više In d ija n aca p ohvatalo konje, a drugi se latiše oru-
žja, koje su on i njegovi pratioci odložili. D va bijelca
uperiše u n jega svoje revolvere, a jed an od n jih poviče
m u zapovjedničkim glasom : — Izađite v an vi sa svojim
"drugovima, senor! H tjeli bism o s v am a m alo razgo-
v arati.
— A ntonio Perillo! — poviče učenjak, koji je pre-
poznao sugovornika.
— Da, to sam ja. P oslušajte i dođite brzo, je r ćete
nas inače p risiliti da pribjegnem o sili.
— Ne treb a nasilja, savjest m i je čista i m ogu pred
svakog čovjeka da stupim .
On izađe, a njegovi ga pratioci slijediše. K ad a je
P erillo opazio kirurga, poviče začuđeno: — Carnicero!
Senor, a što vi ra d ite u ovom društvu?
— Vodio sam gospodu u G ran Chaco — uzv rati
kirurg.
— U k o ju svrhu?
— Da bi iskopavali životinje.
—■Ž ivotinje? Iskopavali? A kakve životinje?
•— P re th isto rijsk e praživotinje.
■— Tim e nas želite opsjeniti? S enor P arm esan, po-
znavao sam vas do sada kao čovjeka koji, doduše, im a
svojih m ušica, ali koji inače nije opasan i k oji se ni-
k ad a ne bavi politikom . No sada vidim da o vam a mo-
ram d rugačije m isliti.
— P olitika? O na m e se n išta ne tiče. J a sam k iru rg
i ne tražim n išta povrh m oje nauke. P a vi znate da mi
nije tešk a n iti je d n a operacija, n iti jedno rezanje, ja
sve odsijecam .

132
 — Izgleda, ali, da ovaj p u ta pod nožem ne sm a trate
vaš operacioni nož, nego p rav i m ač? T a sigurno vam je
poznato da su vaši pratioci politički veom a sum njivi,
dapače i opasni ljudi?
— O pasni ljudi? To n ije istina. Ovi su senori učeni
lju d i iz Evrope, oni iskopavaju divovske životinje, dok
sa politkom n em aju n išta zajedničkog.
— Ako je to doista vaše uvjeren je, onda su vas oni
obm anuli. Mi, m eđutim , znam o bolje n a čem u smo s
njim a. N a sreću sada je uloga tih pošto v an ja v rije d n ih
senora ođigrana, je r smo ih ovdje n a k rađ i ulovili.
— K rađ a? — plan u F ritz. — Mi nism o lopovi, ali
zato bism o mogli vas o p tu žiti zbog jednog zločina, koji
je daleko teži od krađe.
— T ako? — nasm ije se P erillo prezirno. ■ — A kakav
zločin tim e m islite?
— U bojstvo. Vi ste u Buenos A iresu pokušali ubiti
m oga gospođara!
— Z ar? Bilo bi vam doista teško da to dokažete.
Ali m i ćem o vam pru žiti đokaze da ste se upustili u
stv a ri zbog kojih je vaš život doveden u najveću opas-
nost. V am a obojici izjav lju je m da ste naši zarob-
ljenici.
— N em ate n a to nikakvo pravo. Ui, m ožda pripa-
d ate policiji?
— To vas se n išta ne tiče! U ostalom , vaš se slučaj
ne tiče civilnog, nego ratn o g suđa. Vi ćete b iti osuđeni
i s trije lja n i od stra n e prijekog suda. Evo đolazi oficir
koji će vas preslušati.
P ri tom on pokaza na pet ko n jan ik a k oji su sada
stigli s ju g a ovamo. B ila su to četiri p rip ad n ik a konji'ce
n a čelu s kapetanom , koji je u Sa'nta F eu M orgensterna
i F ritza n a jp rije pogostio, a onda ih predveo. K apetan
sjaše s konja, kim n u In d ija n cim a glavom , pruži ru k u
borcu s bikovim a kao staro m p rija telju , a zatim je p ru -
ži tak o đ er i njegovim pratiocim a. P ri tom se uljudno
pokloni i gotovo ponizno reče: — K akva čast za m ene
da m ogu opet v id jeti u ovoj zem lji n ajpoznatijeg gam -
businoa1, el gam busino m aestro. V idite da sam održao

1 Is tra ž iv a č i zla ta .

133
svoju riječ i da sam pravovrem eno prispio. A li koje to
ljuđe vidim pored vas? P a to je onaj neobični E vroplja-
n in koga sam zbog velike sličnosti držao za pukovnika
G lotina, a z a tim ...
— S m atrao? Sam o sm atrao? — prek id e ga A ntonio
P erillo koji je dotle šutio. — N em ojte da vas zavede
p reru šav an je! To je doista on. G dje ste ga vidjeli?
K ap etan P ellejo u k ratk o ispriča su sret u S an ta Feu
našto onaj koji je bio naznačen kao gam busino uz trza-
n je ram en im a reče: •— Evo vam dokaza da im am o posla
sa p rav im Glotinom . U Buenos A iresu on je stanovao
kod b an k a ra S aliđa k oji je poznat kao p rista ša gene-
rala M itre. U S an ta F eu bio je u k astelu da bi mogao
uhoditi njegovu posadu, a zatim je odm ah ovam o do-
jah ao d a bi ispraznio naše sprem ište.
— N itko m i n išta n ije odao — upad e m ali učenjak.
— J a se zovem M orgenstern i potičem iz Evrope. Mi se
sprem am o u G ran Chaco da bi iskopavali pretpotopne
životinje, a ovđje, gdje sm o se zauštavili i prenoćili,
otkrio sam slučajno, la tin sk i rečeno fortuito, gornji
oklop jed n e p retpotopne divovske kornjače, kojoj sam
dao naziv gigantochelonia.
■— Oklop jed n e k ornjače? A gdje je ta j?
— P a ovdje ■ — odgovori m ali, pokazujući p rem a
tobožnjem oklopu. — Vi ćete nedvojbeno p rizn a ti da
se ovdje rad i o leđnom oklopu jedne đivovske kornjače!
— G ospodine, nem ojte nas sm a tra ti za buđale! —
u p ad e G am busino. — V rlo dobro znate na koji se način
p rav e ovakva ta jn a sprem išta, kao i to da se oružje
i b a ru t zaštićuju od vlage tako da se sklonište osigura
pokrivačem od ilovače koje se natopi smolom. Držite
li nas stv arn o tako ludim , te nas m islite u v je riti da ste
onaj pokrivač sm a trali oklopom jedne kornjače?
— Ali, senor, doista je tako! P re tp o sta v k a da se
ovdje ra d i o sm olom natopljenom pokrivaču od ilovače,
počiva n a silnoj zabludi. J a sam stru č n ja k i uv jerav am
vas da se rad i o ostacim a jedinstvenog paleozoološkog
bića. M ožete se u to potpuno pouzdati.
■
— N em ojte se p re n a v lja ti n a tako sm iješan način!
S enor kapetane, u h ap site ovu dvojicn takozvanih Evro-
pejaca! Carnicero n ije opasan, njega ćerno pustiti, je r

134
bi n am on, zadržim o li ga, mogao sam o sm etati. N eka
on uzm e svoga k o n ja i svoje oružje, pa neka pođe kam o
ga volja.
N išta n ije bilo k iru rg u m ilije ođ ove ođluke. On brzo
osedla konja, dohvati svoju pušku i u z ja h a d a bi
krenuo. A li kam o da krene?
— Je d n a lu d a pripovijest! —■ p ro m rm lja on kroz
bradu. — T aj evropski istraživač kostiju treb a da je
p uk o v n ik G lotino. N em a to veze! On je stvarno sm a-
trao da je skrovište o ru žja ležište neke p ra sta re živo-
tanje. Ovi momci, k oji su nas iznenađili, hoće d a se
povežu s In đ ija n cim a d a bi se đignuli p rotfv vlade.
Oni su n ištarije . G ovore o tom e da hoće učen jak a da
ubiju. On je vrlo d o b ar čovjek i ja ga rnoram spasiti.
P o k u šat ću da nađem Oca Jaguara!
 6. POSLJEDNJI INKA

S one stran e Rio Salada, kojih d v ađesetak kilom e-

ta ra sjeverno od m jesta gdje se odigralo ono što je
sađa ispričano, nalazi se Laguna Tostado. Već spome-
n u ta M onte im penetrabile, to je st n eprohodna gora1
proteže svoje ogranke do iza lagune. U sjeverozapad-
nom p rav cu gora se pru ža dužinom Rio Salada i pro-
h odna je sam o n a m jestim a, gdje su stjecajem raznih
u tje ca ja i slučajnosti n astali p riro d n i prolazi. Ti pro-
lazi pređstavljaju. izlaze kroz koje In đ ija n ci s G ran
C haca poduzim aju svoje razbojničke p o th v ate u nase-
ljen e predjele.
P o slije podne istoga d an a prolazile su dvije osobe
laganim istraživačkim k oracim a rubom šum e. Jeđ n a
od tih osoba, k oja je išla p rv a bio je neki vrlo sta r
čovjek, čije je lice bilo tako puno bora i n aborica da
ih se uopće n ije moglo izbrojiti. Izgledao je kao da im a
sam o kožu i kosti, ali njegove su k re tn je 'bile ipak
tako čv rste i sig u rn e , da ga se moglo sm a tra ti daleko
m lađim nego što je u stv a ri bio. N jegova se odjeća sa-
sto jala od dugačkih hlača iz m eko šta v lje n e kože i
k ra tk e košulje od istog m a terija la . K ošulja m u je bila
oko k ukova opasana uskim pojasom , u koji je bio za-
ta k n u t nož. N a nogam a je nosio niske, n a san đ ale n alik
cipele, po kojim a se moglo v id jeti da ih je sigurno on
sam pravio. N a rem enu, k oji m u je bio prebačen preko
ram ena, bio je pričvršćen velik rog za b aru t, kožnata
kesa za olovo i željezni kalu p za naboje. S tarčev a glava
n ije b ila ničim pokrivena ili bolje rečeno bila je pokri-

1 m isli se n a šu m u , k o jo m je p o k riv e n o b rd o .

136
vena sam o gustom , dugom, kao srebro sjajn o m kosom,
koja je stra g a p ad a la do pojasa kao griva. O nekoj
b rad i nije, m eđutim , kod sta rc a bilo ni traga. N a leđim a
m u je b ila obješena n ek a v rst lovačke torbe od krzn a
pum e, a u ruci je nosio ja k u pušku — jednocijevku.
D ruga osoba bila je odjevena i nao ru žan a isto kao
sta ri čovjek, n a leđim a je nosila istu torbu, a dugačka
kosa sp u štala m u se do pojasa. Ali u drugom pogledu
ova osoba n ije im ala n ikakve sličnosti sa starcem . Bio
je to m ladić od jed v a osam naest godina, nizak, ali
snažno i dobro građen, te izvanređno sp reta n i okre-
ta n u pokretim a. K osa m u je b ila posvem a crna,
a lice m lađenački svježe i sada od h o d an ja nešto ru -
meno. N jih su dvojica izgleđali kao Indijanci, ali po
nekim znacim a moglo se p retp o stav iti da m ladić nije
Indijanac. N jegove tam n e oči nisu bile koso sm ještene,
jab u čn e kosti nisu se isticale, usnice su m u bile fine,
a m ali nos n ije bio izbočenog oblika, svojstven In d ija n -
cim a Ju žn e A m erike. N aprotiv, nos m u je im ao plem e-
nit, uski oblik i bio je m alo savinut. Lice m u je, do-
duše, bilo sađa od sunca opaljeno, ali je svakako bilo
p rvobitno mnogo sv ijetlije od uobičajene boje Indi-
janaca.
O bojica su išli izm eđu lagune i ru b a šum e, k oji su
oštrim pogledom osm atrali. T ada m lađić podigne ruku
i pokazavši ispred sebe reče u kalčaki d ija le k tu K ečua
jezika: •— Pogledaj, A ncijano, izgleda da tam o stoji
drvo. S ig u ran sam da je to om bu te veličine.
Iz okolnosti što se m lađić služio ovim jezikom , tre-
balo je zak ljučiti da m u ovaj k ra j nije bio dom ovinom .
O m bu (Phyiolacca dioeca) je veliko drvo, čiji listovi
veom a sliče lišću duda. N ajčudnovatije n a n je m u je
njegovo deblo, debela m asa opsega ogrom noga hrasta,
k o ja se p rem a dolje naglo širi i prelazi u snažno kori-
jenje, koje n a jp rije v ijuga iznad zem lje da bi istom
n akon toga p rodrlo pod zem lju. N a ovo se korijen je
sjeda, k ad a se želi okoristiti debelim hlađom koji pruža
veom a ra z g ra n a ta krošnja. A li to snažno stablo im a
tako m ekano drvo, da se lom i kao d rv en a guba, kada
se u n j u d ari. S tog razloga om ba se ne m ože ni za što
upo trijeb iti, je r njegovo drvo nije niti za gorivo pri-
kladno. Ono se sadi sam o zbog hladovine koju pruža.

137
 ■— G ospođaru, m ožda im aš pravo — odgovori stari
istim jezikom . — Om bu, ispod kojeg sm o zakopali svo-
je stv a ri p rije no što smo posjetili španjolske pokra-
jine, im alo je isti oblik kao ovo. Da vidim o!
S tari je nazivao m ladića »gospodarom«, što kod
In d ija n aca n ije bio običaj. Izgledalo je da su ove dvije
osobe bile m eđusobno u nekom naročitom odnosu. Ho-
dali su p rem a om bu, zastali ispod n jega i odložili svoje
torbe i puške. T ada sta ri p retraž i tlo. P okazujući prem a
jednom m jestu, gdje je tra v a slabo rasla, sta rire č e : —
Dobro si slutio, gospođaru. Mi smo n a licu m jesta.
Pošto smo ta d a ovdje prekopali leđinu, tra v i je m anj-
kalo hrane. P o tra žit ću. N adajm o se da nitko n ije ot-
krio ovo m jesto.
K leknuv, sta ri izvuče nož da bi otkopao zem lju.
M ladić h tje d e isto učiniti,. ali ga sta ri zam oli: — P usti
to, gospodaru! Ti si stvoren za v lađanje, a ne za posao
p o tčin jen ih bića.
— Ip ak ću ti pomoći, dragi A ncijano. Ti znaš da to
rado činim , je r ti si star, a ja sam m lad.
Ali ga A ncijano rukom blago o dgurnu i odgovori:
— S tar? N isam još star. T ek sam navršio je d n u godinu
preko stote. M oji su preci bili mnogo, mnogo stariji.
Dok je neum orno kopao, sta ri je pričao: — Da, da-
leko iznad stotinu godina! Moj je otac doživio sto deset,
m oj djed sto jedanaest, a njegov otac dapače sto dva-
deset godina. A njegovi su preci bili oni, koji su tvoje
đjedove spasili od Š panjolaca nakon što su um orili ve-
likog In k a A tahualpa, a njegovu obitelj h tje li posve-
m a istrijeb iti. T aj tvoj božanstveni p red a k zvao se
H aukaropora, a to isto im e dobio si i ti. On je bio n aj-
m lađi sin A tah u alp e i rođen je u đ aljini, tako da P iz-
zaro, ubojica, n išta n ije znao o njegovu postojanju.
N aše veliko carstvo bilo je razrušeno ognjem i m ačem
uslijed lukavosti, p re v a re i izdaje. M isli se da su In k a
izum rli, ali ti si živ, posljednji od sinova sunca. Doći
će v rijem e k ad a ćeš kazniti Š panjolce i svoje carstvo
n atra g dobiti.
Ispruživši se n a tra-vi i podbočivši glavu rukom ,
H au k aro p o ra je slušao starčeve riječi'. Lice m u popri-
mi duboko bolan, gotovo m elankoličan izraz. On uzđah-

138
ne i pošto je A ncijano sad a šutio, reče: — To si mi
već često p u ta govorio, ali ja to ne vjerujem . Sve ti
vjeru jem , ali to ne.
—■K ako? Ti ne v jeru ješ da si Inka, da si sin Sun-
ca? — u p ita sta ri začuđeno.
■— To v jeru jem , je r ti si m i to dokazao i ja sam
osjećam u sebi nešto što se ne da opisati, nešto što mi
govori da nisam kao ostali. Ali, da će carstvo m ojih
p red ak a ponovo usk rsn u ti, to ne vjerujem .
N ato se sta ri ispravi i svečano odgovori:
■— Ti m oraš i treb a š u to da vjeruješ, je r postoji
prav ed n o st k oja k až n jav a svaki grijeh, svako nedjelo
i v raća nedužnom e ono što m u je preoteto. Ti ćeš po-
novo podići carstvo svojih pred ak a. To ti kažem i znaj
m oja je riječ u v ije k kao zakletva. N itko ne slu ti tko
si ti, je r m i smo to d ržali u tajnosti. Sam o k ad smo nas
dvoje zajedno služim se govorom tv o jih p red a k a i na-
zivam te gospođarom . Ako je netko stra n i s nam a, ja
sam sirom ašan In dijanac, a ti si moj prau n u k . A li kuc-
n u t će čas k ad a će ova ta jn a b iti objavljena.
— Ali bez uspjeha, oče! J a sam htio upoznati zem lje
i gradove S panjolaca, a ti si m e oslobodio m oje samoće
i poveo n a Istok. V idio sam te gradove, -pam pe i n ji-
hove stanovnike, a sada, pošto se vraćam o, znadem da
se naše n ade neće n ik a d a ostvariti.
■— N ikada? A zašto?
— Zato, je r su oni odviše silni i lukavi, a m i ne
raspolažem o n ik ak v im sred stv im a da bism o m ogli bor-
bu s n jim a započeti i uspješno okončati.
— S ilni i lukavi! ■— n asm ija se sta ri oporo. — Oni
isk o rištav aju svoju moć za m eđusobno un ištav an je. A
njihovo lukavstvo nije n išta drugo nego podm uklost,
koja u n ištav a vlastitog gospođara. Z ar ta zem lja nije
u vječitoj buni? Čekaj još sam o malo, pa će svi čeznuti
za oslobodiocem, a taj ćeš biti ti, moj gospodaru.
— A odakle m i vojska da bih mogao pobijediti?
— Svi crvenokošci b it će n a tvojoj strani!
■
— A gdje da nađem novac, po treb an jednom voj-
skovođi? Svi n arodi crvenokožaca su sirom ašni.
— Ali ti si bogat, bogat kao nitko drugi!
— Ja? Bogat? — u p ita m lađić nepovjerljivo.

139
 — Da bog'at, beskonačno bogat — odgovori stari.
Lupivši dlanom po svojoj torbi od krzn a pum e, on pro-
duži: — O vdje nosim izvještaj Inka, čiji p ravni i isklju-
čivi n asljeđ n ik si ti. Od sm rti tvoga oca nosim ga so-
bom posvuda i k ad a dođe v rijem e ja ću ga otvoriti.
Ali gleđaj, gospodaru, jam a je otvorena i naše oružje
dolazi n a vidjela.
Izbacio je zem lju i izvukao iz jam e pred m ete koji
su bili u njoj. B ila su to dva k ožnata tobolca n apu-
n jen a strijelam a, zatim dvra dugačka k oplja i dva luka,
od k o jih je jed an n a p ra v lje n od posvem a providne
rožine, bio neobične i svojevrsne izrade. IConačno on
izvadi iz torbe crn buzdovan, koji je, čini se, bio od
pokoštenog željeza. Svaki uze po jedno koplje, jed an
tobolac i jedan luk. M ladi In k a dobi luk od rožine,
koji je bio dugačak gotovo dva m etra. Uz to on dobi i
buzdovan, kojeg objesi na lijevoj stra n i pojasa, na
m jestu gdje se obično nosi sablja. Po načinu kako je
on p ri tom b ara tao s buzđovanom , moglo se naslu titi
da je bio prilično težak.
Podignuvši se i ozbiljno kim nuvši m ladiću, stari re-
če: — O vaj lu k i hum ančuaj su jed in i p redm eti koji
prelaze n a tebe od sinova Sunca. Voli ih i cijeni, moj
gospodaru! M aloprije si m islio da si sirom ašan, stoga
ću ti reći nešto o čem u sam do sada šutio. U vojsci
sinova Sunca, nosio je svaki starješina, a talcođer i
Inka, p ored običnog oružja joč i crni izrezuckani buz-
dovan, nazvan hum ančuaj. O bični vojnici nosili su
bron can e ubojite sjekire. B uzdovani vojskovođa bili
su od sreb ra a Inkin od čistog zlata. O vaj hum ančuaj,
što ti visi o pojasu, bio je oružje jednog Inka, on je od
suhog zlata.
— Od zlata? — u p ita m ladić začuđeno. On uze buz-
dovan, osm otri ga i n astav i: — Ta on je crn poput
željeza!
— Zato je r je prevučen ta n k im slojem laka. O ružje
koje se kao zlato sja ji ne sm iješ sada pokazati, a kasni-
je će ono u tvojoj snažnoj ruci sv jetlu cati pred tvojim
n ep rijateljim a. Ono je bilo spašeno prigodom bijega
tvojih predaka.
— N eka bude i od zlata taj buzdovan — nastav i
m ladić m ašući glavom — on nije više opasan nijednom

140
 n ep rijatelju . D anas postoje sasvim dru g ačija oružja.
Sto je i tisuću buzđovana prem a pedeset pušaka ili
p rem a jed nom jedinom topu! O tkako si prijeko u Mon-
tevideu kupio ove dvije puške, jasno m i je kako je
slabo naše dosađašnje oružje.
■
— N e v je ru jem tome! P ucanj puške odaje te ne-
p rija telju , a strije la je nečujna. N jom e ćeš u sm rtiti
m noge p rije nego što se uoči gdje se nalaziš. S ađa po-
đimo, moj gospodaru, da još p rije m ra k a pronađem o
neku vodu, gdje ćemo ugasiti žeđ!
K ad su p rije nekoliko m jeseci napustili ovu divlji-
nu, oni su svoje oružje, izuzev noževa, ovdje zakopali
i sada su ga opet izvukli. B udući da nisu sm a trali za
potrebno da ja m u opet za trp aju , ostave je otvorenom
i n astav e p utovanje koje su m aloprije prekinuli. K onja
nisu im ali, stoga su se pješice v raćali u svoju đaleku
dom ovinu.
N ap u štajući lagunu, pošli su rubom šum e. Nosili su
mnogo tereta, što n ije utjecalo n a brzin u n jih o v a hoda.
Stogođišnji starac hodao je p okraj svog pratio ca krepko
kao k ak a v m ladi tridesetgodišnjak. M lađić ga je na-
zivao španjolskom rije čju »Ancijano«, što je značilo
vrlo star, visokih godina. U ostalom , opće je poznato da
se kod In d ija n aca n a K o rd ilje rim a nailazi n a ljude
iznad sto godina starosti.
K uda su n jih dva sada hodali, šum a se u d aljav a la
od rijek e, tako da je izm eđu šum e i rijek e ostalo široko
polje, po čijoj se niskoj tra v i lagodno hodalo. Oni po-
traže jed an od već spom enutih p riro d n ih prolaza u
šum i d a bi u d arili drugim pravcem . Pošto su otp rilik e
dva sa ta hođali, naiđ u n a ta k a v prolaz, k oji je čini se
vodio kroz šum u ravno p rem a sjeveru. P rolaz je bio
uzak, n e širi od četrd eset m etara. Oni se u p u te
kroza nj.
No još ne b ija h u daleko odm akli kadli In k a koji je
ip ak bolje vidio od starog, ovog iznenada zgrabi za
ru k u i brzo ga povuče u stra n u pod drveće.
— Sto je? Sto se dogodilo? — u p ita A ncijano. —
Jesi li nešto vidio? M ožda nek u životinju k oju bism o
mogli uloviti da dođem o do svježeg m esa?
— Ne sam o je d n u životinju, vidio sam m noge —
odgovori u pitani. — R avno pred nam a, n a čistini, opa-
zio sam k o n je i ljude.
141
 — Tko bi to mogao biti? Sto oni hoće ovdje? Koliko
ih je moglo biti?
— N e m ogu to kazati, je r sam ih ugleđao sam o na
tre n u ta k i onda smo se m orali ovdje sakriti.
— To si m udro učinio, m oj -gospodaru. M i se ovdje
nalazim o na pod ru čju A bipona; m oram o b iti veom a
oprezni. Što su rad ili? Da li su ja h a li ispred nas ili
p rem a nam a?
— N isu jahali, nego logorovali.
•— O nda ću se p rišu lja ti da ih osm otrim .
— P re p u sti to m eni, dragi A ncijano! Suviše je to
opasno, a ti si p re sta r za to.
— N isam ja p restar, već si ti p rem lad za to. K ako
b ih te mogao izložiti takvoj opasnosti!
■
— T ad a pođim o obojica!
— Ne. D osta je jedan, đvojica su odviše.
Neko v rijem e su se prep irali, budući da je svaki
od n jih htio da preuzm e opasnost takvog p o th v a ta na
sebe. A li sta ri je s lju b a v lju izveo svoju odiuku i uda-
ljio se. P o tra ja lo je d obrih pol sata dok se sta ri vratio.
V rativši se šu ljajući, reče: — S tv arn o su Abiponi.
Izbrojio sam pedeset k o n ja i isto toliko ljudi.
•— O tkud tim lju d im a konji?
■— U k rali su ih, dakako.
— K ako su naoružani?
— K opljim a, lukovim a, strije la m a i cijevim a za
ispuhavanje.
— O nda im a ju uza se i otrovne strijele, p a treba
b iti oprezan. Što da činim o? Možemo li se provući
k raj n jih ?
— Ne možemo. P rolaz je preuzak.
— O nda ćemo puzati ispod drveća i tako proći po-
k ra j njih.
— I to neće b iti moguće. Š um a je neprohodna. B ilj-
ke povijuše tv o re jako gustu p repreku, kroz ko ju se
nem oguće probiti. Već sada n ije bilo m oguće p rim ak -
n u ti se rubom šum e da bih mogao lju d e tačno izbrojiti.
— To znači da ne m ožem o dalje?
— Tako je. M oram o se v ra titi i potražiti neki drugi
prolaz kroz šum u. Dođi gospodaru!

142
 V ratiše se n atra g sve do polja, a zatim k re n u ran i-
jim p ravcem pokraj šum e. M alo n akon toga šum a je
sk reta la p rem a sjeveru. Oni presijek u ovo sk re ta n je i
up ute se preko polukružne p re rije ravno dalje. P rv a
polovica poslijepodneva b ila je već prošla, a sunce se
osjetljivo nagnulo k zapadnom d ijelu horizonta.
Dok su prolazili ovom otvorenom p rerijom , opaze
iznenada lijevo od sebe, dakle n a jugu u blizini rijeke,
osamljemog konjanika, k oji se b rzim kasom približavao.
U isto su v rije m e p rim ijetili u tra v i ispred sebe tam n u
crtu, širok trag, koji je vodio prem a sjeverozapadu.
Izgledalo je da k o n ja n ik slijedi ta j trag. Oni stađoše
prem išljati.
— Sto da činim o? ■ — u p ita Inka. — Da m u se m ak-
nem o s puta.
— To je nem oguće ■ — reče stari. — On je brži od
nas i stigao bi nas. U ostalom ne trebam o se b o jati jed-
nog jedinog čovjeka.
— Z ar ni onda ako p rip a d a A biponim a?
— Ni onda, je r p rije nego što bi ih on mogao do-
vesti, m i ćem o već daleko odm aći. č in i m i se, uosta-
lom da je ovo bijelac.
K o n jan ik ih je narav n o opazio i uputio se p rem a
njim a. Stigavši do njih, zaustavi konja, pozdravi i upi-
ta ih n a španjolskom jeziku: — S m ijem li znati, senori,
odakle dolazite?
— D olazim o iz P a ra n e .— odgovori uljudno A ncijano
tak o đ er n a španjolskom jeziku.
— A k u d a ste naum ili?
— G ore u brda, preko G ran Chaca.
■
— A tko ste vi?
—• Mi smo Indijanci, ne p ripadam o ni jednoj stran c i
i živimo u m iru sa bijelim a.
— Drago m i je. J a sam doktor P arm esa n R ui el
Ib eria de S arg u n n a y C astelguardiante.
— Im ate vrlo dugačko, a zacijelo i vrlo otm jeno
ime. Z ar ne, senor?
\ — Da. P otječem iz S tare K astilje, gdje su m oji preci
živjeli u gradovim a i dvorcim a. No pošto ste se u p u tili
prem a G ran C hacu u brda, pade m i n a p am et da vas
u p itam ne p rip ad a te li m ožda d ružini Oca Jag u ara?

143
 — Oca Ja g u ara? Z ar je ta j glasoviti čovjek ovdje?
— Sigurno. T ražim ga. M islim da trag, koji ispred
sebe vidite, p rip ad a njem u. D akle, vi ne p rip ad a te nje-
govoj družini?
— Ne, n am a bi bilo drago da ga sretnem o, je r on bi
sigurno pristao da m u se priključim o. Vi, dakle, m islite
da je ovo njegov trag?
— Da. Mi smo već išli njegovim tragom , ali nism o
n jim e n astav ili ja h an je , je r sm o se kod jed n e p ret-
potopne životinje zaustavili. O nda, k ad a m i je tra g bio
potreban, više ga nisam vidio. P oslije sam stigao do
m jesta, gdje m ora da se zaustavio O tac Jag u ar. Od tog
m jesta trag se opet vidi.
■
— O nda n am dozvolite da možemo s v am a slije-
diti trag.
— Rado, u koliko ne hodate odviše polagano. Meni
se, naim e, jako žuri.
— Mi trčim o brzo.
■
— O nda dođite!
On je jahao prilično b rzim kasom , a oni su bili
dobri trkači, i n ije im bilo teško da drže k o rak s njim .
P ro m a traju ć i ih p ri tom e još pozornije nego do sada,
Don P arm esan reče: — J a sam vam rekao svoje ime,
senori. D a li bih sm io sada znati kako da vas oslov-
ljavam .
•— J a se zovem A ncijano, a moj p ra u n u k H auka-
ropora. A ko je nekom e to im e previše dugo, ta j ga
obično zove sam o H auko.
— Tako ću i ja činiti, je r se p ri tom ra d i o am pu-
taciji zad n ja tri sloga, a ja neobično volim takve ope-
racije. J a sam, haim e, k irurg. Što sm a tra te o opera-
tivnom o d stran jiv an ju čašice k oljena? Da li bi bolesnik
n akon toga mogao još hodati?
— S igurno teško, senor.
— Teško? N aprotiv lako, senor A ncijano. P otrebno
je sam o da se stv a r dobro izvede. P rav o v rem en i rez
i n a p ravom m jestu. M eni bi to sigurno uspjelo, je r ja,
kao što je poznato, odsijecam sve!
S tari o d strani dugu kosu sa čela i pogleđa govor-
n ik a s izvjesnom nevjericom , budući da n ije znao što bi
m islio o njegovim riječim a. K iru rg to p rim ijeti i upita:
•— Vi m ožda to ne v je ru jete ? Oh, ja sam izvodio takve

144
operacije kod kojih je bila p rav a slast slušati kako
pila reže kosti! Sto m islite o skraćemom stopalu? Može
li se ono izliječiti operacijom ?
— To n a žalost ne bih znao kazati, senor.
■— Ne senor nego Don! Plem ić kao što sam ja na-
ziva se donom. K ažite stoga, jednostavno Don P arm e-
san. K ako se čini, vaša m ilost poznaje Oca Ja g u ara?
— Da.
— To m i je drago! M islite li da će on b iti p ri-
p rav an d a spasi dva njem ačk a senora?
— N jem ačka? A što je to?
■— L judi iz N jem sčke.
— To n e poznajem .
— O nda izgleđa, senor A ncijano, da s poznava-
njem geografije slabo stojite. N jem ačka je zem lja, koja
leži s one stran e m ora, zapadno od S panije, sjeverno
od R usije, zapadno od E ngleske i južno od Italije. To su
njezine granice. L judi su tam o đavolski skloni da isko-
p av a ju divovske životinje. K od takvog posla bili smo
iznenađeni od A bipona.
— Od A bipona? G dje je to bilo?
■— S one stra n e Rio S alada ali s ove stran e Lagune
Porongos.
— I tam o su bili A biponi? Čudnovato. Koliko njih?
— O tp rilike pedeset.
— Tačno toliko smo ih i m i vidjeli.
— G dje?
■— T u iza nas u šum i.
— To n ije nipošto d obar znak. Da ti lju d i m ožda
ne sp rem a ju neki upad? Jak o bih želio da m ogu naći
Oca Jag u ara, kako bih onu dvojicu što p rije oslobođio.
On isp riča n jim a đvojici događaj. Za to vrijem e
clošli su ponovo do šum e. Trag, kojim su pošli, doveo
ih je do ru b a šum e sve dok šum a n ije p oprim ila oblik
m alog zaljeva. O vdje iznenađeni zastanu, je r je na
njem u paslo svakako preko dvadeset konja. Isti broj
lju d i ležao je unaokolo porazm ješten u različitim gru-
pam a. Oni su bili dobro n aoružani i svi od red a u
kožu odjeveni. K ad a su p rim ijetili pridošlice, oni po-
skakaše, a je d an izm eđu njih, divovskog u zra sta i guste
bijele b rad e pođe im u susret.

10 O p o ru k a In k a 145
 — To je O tac Jag u ar, prišap n e A ncijano kirurgu.
Izgled Oca Ja g u a ra bio je sad d rugačiji nego u
Buenos A iresu. Tam o je on bio odjeven u fino odijeio
skrojeno po francuskoj m odi. K ožnato odijelo i vi-
soke čizm e su m u izm ijenile izgled. On isprva ne
o b rati p ažn ju n a k iru rg a, nego se o b rati ojegovim pra-
tiocim a. Očito razdragan, ispružio je p rem a n jim a ruke
i reče: — A ncijano i H auka! O v đ je,d o lje u Chacu! Sto
vas je pokrenulo da se sa svojih b rd a ovam o spustite
i k ak av vas slučaj dovodi pravo do nas ovam o?
Oni m u stisn u ruku, a A ncijano odgovori: — O tom e
ćemo kasnije, senor. P ostoje dvije važnije stv a ri o ko-
jim a ćemo govoriti. Vi biste treb a li spasiti dva zarob-
ljenika.
•— K ako? Da spasim dva zarobljenika? A tko su ti
ljudi?
— To će vam reći Don P arm esan.
O tac Ja g u a r se o krenu sada p rem a im enovanom .
K rajev i njegovih očiju stisnuše se u izvjesnu m rzo-
volju. On ga u p ita: — Don P arm esan ? To sam im e već
čuo, a m islim da sam vas već i vidio. Ne n az iv aju li
vas tu i tam o el carnicero?
— Tako je — odgovori u p ita n i — ali ja ne trp im
da m e se tako naziva. J a sam doktor P arm esan Rui
el Ib erio de S argunna y C a s t. . .
— No, dobro! — prek id e ga Otac Jag u ar. — D a li
biste m i h tje li kazati tko su oni lju d i ko jim a je po-
treb n a m oja pomoć?
— To su dva evropska senjora.
— D oista?
■— Da. O ni su h tje li poći za vam a da bi u G ran
Chacu iskopavali sta re životinje.
— S tare životinje? — M ožda m islite p reth isto rij-
ske — u p ita div, podignuvši obrve u zlovoljnom išče-
kivanju.
— Da, prethistorijske, tako je tačno. B ila je to jedna
gigantochelonia.
— To im e još nisam čuo, ali m oje poznavanje la-
tinskog jezika k azu je m i da se v je ro jatn o ra d i o di-
vovskoj kornjači.
— Tačno, senor! U pravo kod oklopa ove kornjače
su nas ulovili.

146
 — K ako su se zvali ovi stranci?
— S am vrag bi zapam tio ta k v a im ena! Je đ an je
bio doktor, a drugi njegov sluga.
— D oktor M orgenstern?
— Da, da, tako nekako je zvučilo.
— I F ritz K iesew etter?
— Posve tačno, sasvim tačno! K ie s e . . . bijaše,
K ie s e . . .
—■K akvi ljudi! M islim da su za m nom trča li od
Buenos A iresa dovde!
— To ne, ali su brdom pošli za vam a do Santa
Fe, a odande su ja h a li za vam a. T aj doktor M o r . . .
M o r . . . ili kako se već zove, sasvim je zgođan senjor,
ali im a svojih m ušica. N jega zan im aju sam o njegove
životinjske kosti, a sve drugo za njega ne postoji.
O k iru rg iji neće uopće da razgovara, a to je ipak
nešto n ajv ažn ije što postoji. A što biste rek li o ope-
raciji ra k a na jeziku u vezi kom plikacija sa polipim a
u nosu? To bi ip a k m oralo . . .
— O stavim o ra k i polipe! — u p adne m u O tac Ja -
g u ar u riječ. — B olje mi u k ratk o isp rič ajte što se
dogodilo!
K iru rg se ođazva ovom pozivu. Dok je pripovijedao,
približe se pratioci Oca Ja g u a ra da bi ga m ogli čuti.
Bili su to sve snažni ljudi, n a n jim a se vidjelo da
su već štošta doživjeli i da ne zaziru ni od kakvog
n ap o ra n iti opasnosti. O na tro jica koji su s njim e bili
u Buenos A iresu, tak o đ er su bili nazočni. I oni su
ostav ljali sada posvem a drugi dojam nego onda u gra-
đanskom odijelu. Pošto je Don P arm esan okončao svo-
je izlaganje, n astad e isp rv a duboka tišina. Svi su šu-
tjeli dok vođa ne uze riječ. On je neko k raće vrijem e
giedao zam išljeno ispred sebe, a zatim se o b rati ne-
posredno jednom e od svojih su p u tn ik a s upitom : —
Sto m isliš ti o tome, G eronim o? Da li ti je stv a r već
jasna?
Taj G eronim o n ije bio suviše visok, ali plećat čo-
vjek, obrasao gustom crnom bradom sa izrazitim zavi-
nutim nosom kao u ja streb a. Mogao je poslužiti za
uzor razbojničkog vode, ali je inače bio neobično čestit
čovjek i Ijubim ac Oca Jag u ara. On lagano sliježe ra-

147
 m enim a i reče: — P rije svega treb a b iti načistu da
li sm a traš d a te neoprezne lju đ e ostavim o tam o gdje
se nalaze, ili ne.
— T reb a ih izvući iz klopke u koju su pali. O ni su
m oji zem ljaci. D oktoru M orgensternu sam rekao barem
pedeset p u ta da ga neću sobom uzeti i nisam nikako
mogao slu titi da će m e ip ak slijediti. M ala lek cija ne
bi m u n išta škodila, ali ga m oram p otražiti, je r bi
inače njegova sličnost s pukovnikom , koga n ik a d a ni-
sam vidio, m ogla biti za n jega sudbonosna.
— P ita n je je da li se A biponi nalaze još tam o. Ako
je tako, ta d a ćemo jednostavno onam o odjahati.
— Oni sigurno više nisu tam o — u p ad e sta ri Anci-
jano. — N eka m i senori oproste što sam slobođan da
ovo prim ijetim , ali ja im am razloga za to.
On isp riča o A biponim a koje je vidio i opisa m jesto
gdje im se prišuljao.
— D a li je s n jim bilo b ijelaca? — u p ita O tac Jag u ar.
— Nije.
—■Ip ak bih se htio osvjedočiti rad i li se tu o jed-
noj te istoj grupi In d ija n aca ili o dvije. R adi se n aj-
v je ro ja tn ije o p ronunziam ientu.1 A biponi bi treb a li da
se pobune. S tvorena su skloništa da bi ih 'se moglo
dobro nao ružati. Z aštitn i krov jednog takvog sprem išta
sm atrao je doktor za leđni oklop svoje čudnovate gi-
gantochelonie. Sve ako se i u v je re da on n ije pukov-
nik, on je toliko toga vidio i doznao d a će sm a trati
p o treb n im da ga u šu tk a ju . U ovoj zem lji čovječji život
n išta n e znači, a život jednog stra n c a v rije d i čak i
m an je od života jednog Ind ijan ca. I A ntonio P erillo
je bio tam o? D akle, ta j borac s bikovim a i očito lupež
u pleten je ta k o đ er u pobunu. Im a t ću s n jim e što da
razgovaram . K ap etan P ellejo je izdajica. A onaj treći?
Tko je to bio? K ako su ga nazivali?
— N e znam kako se zove, je r njegovo im e nisu izgo-
v arali — odgovori kirurg.
— O pišite m i ga!
— Bio je visok i snažnog uzrasta, ali ne kao vi,
senor Jag u ar.
— S ta r ili m lađ?

1 pobuna.

148
 — S ta riji od đrugih.
— K ak v u je ulogu na izgleđ imao?
— Izgleđao je m eđu svim a najugleđniji. G ovorio je
kao da on n aređuje.
— N iste mogli o tk riti da li je oficir, cstanziero, ili
gaučo?
— Ne. Izgleđao je kao netko tko se stalno n a slobo-
di kreće, kao yerbatero, cascerillero ili neki gam bus . . .
On zastađe i zam isli se kao netko koji se nečeg
važnog sjetio.
— Z ašto šutite? Da li ste h tje li kazati gam busino?
— Da, da, gam busino. S jetio sam se još da ga je
k ap etan nazivao najvećim gam businom .
— N ajveći gam busino! — upade G eronim o. — Mo-
žda je to bio čak B enito P a ja ro , koga n aziv aju el gam -
busino m aestro?
— M ožda — odgovori O tac Jag u ar. — N isam još
sreo tog čovjeka, ali sam čuo da je visok i snažan. Ali
d oznat ćemo bezuvjetno s kim im am o posla, je r sam
čvrsto ođlučio da tom e senoru pom rsim račune. On
hoće d a se pobuni protiv M itre, g enerala koga poštu-
jem i cijenim . Već zbog toga htio bih s n jim a da po-
razgovaram . Osim toga oni su napali m oje ljude. Na-
dam se da ste sa m nom i da m e nećete ostaviti na
cjeđilu!
— Ne, ne! — ču se sa svih stran a.
— Tada, ću vam reći kako ja m islim da stv a ri stoje.
O bje čete sp a đ aju zajedno. In dijanci, k oji su zarobili
strance, p o traž it će dru g u četu i to n a jv je ro ja tn ije
još đanas. Vi ćete svi logorovati tam o, gdje je ovaj naš
senor A ncijano osm atrao crvenokošce. R azum ije se da
se zarobljenici kod n jih nalaze. Mi ćemo sad a onam o
o d jah ati i tam o ćemo stići u sum rak. P rolaz kroz
šum u pronaći ćemo unatoč tam i i ta d a će nam logor-
ske v a tre poslužiti kao vodič. S ada još ne znam što
ćemo pođuzeti da spasim o zarobljenike. A li k ad a im
se p rišu ljam o i osm otrim o ih, lako ćemo doznati što
nam je rad iti. D akle, n a konje!

149
 7. OSLOBOĐENJE NOĆU

S unce je već bilo n a horizontu k ad su lju d i sedlali

svoje konje. A ncijano i H auka, koji su stigli pješice,
m orali su u zjah a ti iza dva đruga jahača. A nton, m lađi
b an k aro v nećak, osjetio je odm ah naklonost prem a
m lađom pristalom Inki. P rišav ši m u, o b rati m u se
u ljudnošću svojstvenom Spanjolcim a: — Senor, b it ćete
p rim o ran i da jašete udvoje. S m ijem li vam ponuditi
m jesto k raj sebe.
P reko o zbiljna lica Inkina, n a kom u se obično mo-
gla p rim ije titi In đ ija n cim a svojstvena bolna crta, pređe
p rija ta n zahvalan osm ijeh i on odgovori: — J a ću vam
b iti sam o n a sm etnji, senor, ali p rih v aćam vašu po-
nudu. M ožda će m i se u k azati p rilik a da vam n a drugi
n ačin v ra tim uslugu. Zovem se H auka. K ako vas mogu
zvati?
— Zovem se A ntonio. N ećete m i b iti na teret, na-
p ro tiv rad o v at će m e što ćemo zajedno ja h ati. Vi se
svakako bolje držite na k onju od m ene, stoga vas
m olim da p rep u stite seđlo m eni.
A ntonio uzjaha, a H auka skoči h itro iza n jega na
k oljena. A ncijano je pravio društvo nekom drugom
kon jan ik u . T ada započe ja h a n je rubom šum e, posvem a
istim p u tem kojim su n jih dvojica stigli. Sunce se sa-
k rije iza horizonta i nakon kratkog su m rak a spusti se
noć.
S tari A ncijano jahao je sa svojim sujahačem na
čelu p okraj oca Jag u ara. Iza n jih slijeđili su Anton
E n gelh ard t i m ladi In k a u d ru štv u s G eronim om , lju-
bim cem Oca Jag u ara. N astojali su da n a p re d u ju što tiše
a kako je tlo bilo m ekano i obraslo travom , u đ ara n je

150
 kopita n ije se đaleko čulo. T ek tu i tam o čulo se
d ah tan je konja. Tako su n apredovali sve dalje, dok
A ncijano ne zaustavi k o n ja i prigušenim glasom ne
upita In k u n a španjolskom jeziku, kako bi ga i drugi
mogli razu m jeti: — M islim da bism o m orali brzo stići
do usjeka. Što m isliš o tom e, moj sine?
— U pravo sam te htio n a to upozoriti, moj oče —
odgovori u pitani. — U natoč tam i ja vidim tu lijevo
visoko stablo la u re lije koje m i je palo u oči kada smo
izlazili iz usjeke. U sjek n ije đaleko od laurelije.
— O nđa m oram o sja h a ti i ko n je rnalo v ratiti. Nji-
hovo d a h ta n je i rza n je moglo bi nas izdati, obzirom
da ne znam o je li več i druga četa, kod koje se nalaze
zarobljenici, stigla ili će istom k asnije stići.
Ove riječi kazivale su da je sta ri In d ija n ac vrlo
oprezan čovjek i pošto Otac Ja g u a r tom e n išta ne pri-
govori, lju d i su ja h ali kom adić p u ta n atra g i onda sja-
hali da bi svoje konje vezali za drveće i grm lje koje
je raslo n a ru b u šum e. Dok su to rad ili, ču se iako
tiho, ip ak sasvim razu m ljiv glas dječaka Indijan ca:
■— Tišina, senori, čujem nešto.
N itko se nije ni pom aknuo. In k a je ležao n a zem-
lji, prislonivši uho čvrsto o tlo.
— Dolaze jah ači —• ja v i on. .— P azite da naši konji
ne dahću! — Svaki p ristu p i svom e k onju da bi mu
rukom pokrio nozdrve. Da, pojavili su se konjanici.
N ajp rije se čuo m ukli topot k opita n jih o v ih ko n ja po
travi. N akon toga čuli su se glasovi. Ja h ač i su m eđu-
sobno razgovarali. D olazili su s đesne stra n e i jah ali
prem a šumi.
— Vodiš li nas tačno, »H rabra ruko«? ■— čuo se ne-
čiji upit. ■— N ije nikakvo u živanje tra ž iti noću uski
prolaz u šumi.
■— To je A ntonio P erillo ■— šapne Otac Ja g u ar
svome G eronim u. — P oznajem njegov glas.
— U ovom e k ra ju poznajem k o rak svakog ko n ja —
ozva se n eki drugi glas isprekidanim ali razum ljivim
španjolskim jezikom . — N alazim o se n a pravom putu.
Jedno visoko drvo la u re lije stoji n a m jestu gdje se
šum a razd vaja. O dm ah ćemo ga opaziti.
S ađa su jah ači već bili tako blizu, da su i pored
prilične tam e mog'li raspoznati šumu.

151
 — T u je šu m a — isti će onaj glas — a tu je laure-
lija. V idite da sam išao pravcem rav n im kao potez.
Još nekoliko k o rak a nadesno i stići ćemo do usjeka.
Oni zaokrenu u naznačenom p ravcu i više ih se nije
moglo čuti.
— K ako je dobro što se nism o zaustavili tam o po-
k raj lau relije! — reče G eronim o. — Oni bi nas bili
zatekli. A što ćemo sad a raditi?
— Č ekat ćemo! — odgovori O tac Jag u ar. — Ne mo-
žemo n išta poduzeti dok se obje čete ne spoje i za-
jedno ne sm jeste za noćenje. Da li poznaješ onaj dru-
gi glas koji smo čuli?
— Činilo m i se kao da sam taj glas već jednom čuo,
ali n e znam gdje i u kojoj prilici.
•— O nda ću ti ja to kazati. O naj, k oji je odgovorio
A ntoniu P erillu i kojem u je p u t bio tako dobro po-
znat, bio je el B razo valiente, »H rabra ruka«, pogla-
vica A bipona.
— Caramba! Tačno je, sada sam se prisjetio. Bio
je to »H rabra ruka«. T a m i smo već nekoliko p u ta s
n jim razgovarali. D akle, on je taj, koji je zarobio stran -
ce! T aj ih neće đobrovoljno pustiti.
— Ne. D a se ovo đogodilo ra n ije dok sm o s n jim a
bili u p rija teljstv u , on bi ih pustio njeni za volju, ali
sada m u neće biti n iti na k ra j p am eti da to učini.
— O nda ćemo ga prisiliti!
— Isp rv a nećem o, nećem o u p o trije b iti silu. Čemu
da prolijevam o krv, k ad a nas lukavstvo može dovesti
do cilja mnogo sig u rn ije i bez ikakovih gubitaka.
— Ti, dakle, m isliš da ćem o ih potajno izbaviti?
— U n a jm a n ju ruku, pokušat ćemo to. Sve ovisi o
m jestu i načinu kako su se oni sm jestili.
■
— I ako n am to uspije, što onda?
— T ad a ćemo polagano đ alje jah ati.
— Gle! A ne pom išljaš li na pronunziam iento, na
pobunu, k oju oni p rip rem aju ?
— O na nas se zapravo n išta ne tiče.
— Ip ak nas se tiče! M i smo v a lja n i i v je rn i poda-
nici našeg p redsjednika. Z a r da m irno prom atram o
kako će ga sm ijeniti, a m ožda čak i ubiti?

152
 — Do toga ne može doći. N e znam , đođuše, tko
stoji n a čelu ovih pobunjenika, ali svakako neki se
d ječak n e bi usuđio dignuti p ro tiv M itre.
— Moguće, što više vrlo vjero jatn o . No sve đa po-
b u n a i b ude ugušena, sigurno je da će ona progutati
m noge živote i m noge im etke. N e sm ijem o se stoga
potajno povući ođavle, nego m oram o te m om ke strogo
đozvati pam eti.
— To nikako nećem o postići bez u potrebe oružja?
— Da. P o strije lja t ćem o ih nekoliko.
•— Ne. To neću učiniti. A ko to n ije neophodno po-
trebno, neću ubiti n iti jednog čovjeka.
— To je opet je đ an od onih tv o jih nazora i gle-
d an ja koje si sa sobom donio sa sjevera. Žao ti je
tam o šn jih crvenih n aro đ a koji tako bijeđno strad av aju .
Sto se n jih tiče, ti bi mogao b iti u prav u , je r đoista je
šte ta tih h ra b rih i sm jelih lju d i o k ojim a si n am p ri-
povijedao. A li naši In đ ija n ci ne p osjeđuju tih v rlina.
O ni su kukavice, strašljiv ci i podlaci. O ni noću pro-
v alju ju iz svojih šum skih skrovišta đa bi krali. i ubiiali
Ijuđe n a spavanju. Ali, ako naiđu n a otpor, ili ih netko
n apadne, tako se d aju ' u b ijeg kao išibani psi. L iuđi,
koji gađ aju otrovnim strijelam a, nisu v rije đ n i pošto-
vanja, ni žaljenja. D oista m e svrbe ru k e da im poka-
žem što znači za m jeriti se Ocu Ja g u a ru i njegovim
Ijudim a.
—■N eka te svrbe! D anas ćemo biti zadovoljni, ako
nam pođe za rukom đvojicu nedužnih Ijuđi oslobođiti.
K ada to obavim o, v id je t ćemo što ćemo đ alje raditi.
— K oliko ćeš lju đ i sa sobom povesti?
— N ajp rije sam o tebe. O stali neka o stanu ovdje.
Sto nas je m anje, tim teže će nas opaaiti.
M ada je ovaj razgovor vođen glasno i svi su mogli
dobro čuti ovu za d n ju odluku, nikom e ne pade na
pam et da se usprotivi. D ružina nije, doduše, im ala
svog poglavicu, već su svi im ali je d n ak a prava. Ipak,
ličnost snažnog diva, koja je n ađvisivala ostale ne
sam o tjelesn im rastom , nego i duhom , d avala je dojam
da je svatko njega šutk e priznavao za poglavicu, kom e
se n ije sm jela u sk ra titi poslušnost.
Dakle, njegovi su lju đ i šuteći p rista li n a njegove
ođluke, ali netko drugi je im ao da kaže nešto protiv

153
toga. To je bio sta ri A ncijano, koji reče: — Zašto vi
hoćete sam i da idete, senor? P ovedite sa sobom m ene
i m oga 'praunuka! Vi nas poznajete i dobro znadete
da vam mi nećem o naškoditi!
O tac Ja g u a r se zam isli. P ošutjevši neko vrijem e
napokon reče: ■ — Da, poznajem vas. V am a nije teško
p rišu lja ti se divljoj lam i ili uloviti kondora u njegovu
gnijezdu. Nisam , doduše, još vidio m ožete li se nekom
čovjeku neopazice približiti, ali sad a je noć, a ovi Abi-
poni nisu tako oštroum ni kao. sjeveroam eričko indi-
jansko plem e Siu ili kao A pači i K om anči S jeverne
A m erike. N aposlijetku, up ravo vas dvojica znate gdje
su se u tab o rili ovi ljudi. Zato ćemo vas povesti. Spre-
m ite se.
— D a li da ponesem o naše puške, ili k o p lja i stri-
jele?
•— Sam o noževe, P u cat nećem o, a za obranu, ako
nas netko napadne, b it će nam i noževi dovoljni.
D vojica In đ ija n aca odlože svoje oružje i torbe od
pum ine kože da bi se mogli lakše i slobodnije kretati.
— A vaša duga kosa? — u p ita Otac Jaguar. — Mo-
ra t ćemo se provlačiti ispod grm lja, tr n ja i povijuša,
pa će vam se kosa zapletati.
U m jesto bilo kakvog odgovora dohvati A ncijano
svoju dugu, sijedu kosu, podijeli đesno, lijevo i sprijeda
i poveže je ispod b rad e u čvor. In k a učini isto to sa
svojom kosom. Z atim krenuše.
A ncijano je išao nap rijed . Stigavši do laurelije, on
se okrene nalijevo, gdje je u sje k dijelio šum u na dva
dijela. Dok su polagano hođali kroz tam u, In k a šapne
Ocu Ja g u aru : •— Vi m islite, senor, da će vam uspjeti
oslobođiti one ljude?
— Da, ako ne sađa lukavstvom onda svakako kas-
nije silom.
■
— O nda m oram o uzeti nešto drugo.
■
— A što?
— K onja. M islio sam da ćeš ih povesti, ti m ali lu-
kavi junače. P o tre b n a su n am četiri konja.
— Da. Za vaša dva zem ljaka, za A n cijana i za mene.
Pođite s G eronim om po Ijuđe, a ja ću s A ncijanom
uzeti konje!

154
 — Ne tako naglo! S ada još n ije v rijem e za takav
raspored. M orat ćemo se ra v n a ti prem a p rilik a m a koje
ćemo tam o zateći.
H odali su nečujno. N akon nekog v rem ena opaziše
p red sobom neko svjetlucanje. M orali su b iti još oprez-
niji nego do sada. D ržali su se gusto zbijeni ru b a
usjeka, tako da ih se u sjeni drveća n ije vidjelo.
Već je spom enuto da ovaj u sjek n ije bio osobito
širok, m eđutim , n a m jestu, odakle je đopiralo svjetlu-
canje, u sjek se p rem a đesnoj stra n i širio u nek u vrst
šum ske livade, k oja je bila okružena veom a gustim
drvećem i grm ljem . N a početku livade i đesno u poza-
dini pasli su konji. L ijevo sp rije d a sm jestilo se Ijud-
stvc- k ra j nekoliko vatri, je r je postalo hladno. R azlika
izm eđu te m p eratu re po danu i po noći iznaša u ovim
k raje v im a često đeset, a k ad k a d a čak i više od dva-
deset stu p n jev a po Celzijusu.
N jih četvorica, koji su se dosađ k rad o m prim icali,
polegoše n a zem lju i stali se pužući približavati.
S ada više n ije bio prv i A ncijano, nego O tac Jaguar.
N jihova, od sunca, v je tra i n evrem ena potam njela
odjeća n ije se n iti n ajm an je razlikovala od okoline.
Samo bi ih duga, sijeda kosa starog A n cijana m ogla
odati, da su bili u S jevernoj A m erici u pohodu n a ta-
m ošnje In d ijan ce ili bijele lovce.
Ali Ijudi, s k ojim a su ovdje im ali posla, nisu im ali
tako izoštren viđ.
S ađa su stigli do m jesta gdje se u sjek širio u livadu.
N ajbliži konj bio je u đ aljen jed v a nekih šest k oraka
od Oca Jaguara. K onj je m orao stran ce opaziti ili ba-
rem n an ju šiti. M ahao je repom i strigao ušim a am o-
-tam o, ne dajući n ik ak av znak sum nje ili čak nekog
upozorenja.
— G lupa stv o ren ja •— šaputao je Otac Ja g u a r Gero-
nim u. — K onj jednog K om anča tako bi glasno rzao i
up'adljivo se povlačio, da bism o zacijelo bili otkriveni.
No i ovako m orali bi oni Ijuđi tam o opaziti da konj
m iče repom i ušim a na način koji bi ih uputio da se
đogađa nešto neobično. Neće nam posao b iti osobito
težak.
— I ja tako m islim — otpovrne G eronim o. — Da
li viđiš k ak v a je situacija.

155
 — P a naravno! V atre gore tako snažno đa bi se na
svakoj moglo ispeći vola.
A bipona je moglo b iti oko stotinu. Oni su bili obo-
ru žan i đjelom ično cijevim a za ispuhavanje, kopljim a,
lukovim a i strijelam a, a đjelom ično i puškam a. P uške
su svakako potjecale iz skrovišta, gđje je đoktor M or-
genstern tražio svoju zn am enitu gigantocheloniu. Bilo
je šest v atri. P oređ jeđ n e su logorovali bijelci s jeđnim
Inđijancem , a uz ostalih p et zasjeli preo stali crveno-
košci. P rv i su sjeli tako đa su se m ogla v id je ti lica
In d ijan ca, A n to n ija P erilla, k ap e ta n a P elleje i dvojice
vojnika. D ruga dva k o n ja n ik a sjedili su o krenuti le-
đim a p rem a grupi Oca Jag u ara. G am busino n ije sie-
dio nego ležao. S ešir je navukao duboko n a lice da
m u ne bi sm etao b ljesak od vatre. Izgleđalo je đa su
p rip ad n ici čete k o ja se p rv a utab o rila, već večerali.
Priđošlice su, m eđutim , još jako zauzeti žvakanjem
tv rđ o g sušenog m esa što su ga sobom đonijeli. P ri to-
m e su se zabavljali tako glasno đa se svaka rije č mo-
gla razu m jeti. ukoliko više n jih n ije u isti m ah govorilo.
N ajbliže ru b u čistine n alaz ila se ona v atra , pokraj
koje su se sm jestili bijelci. To n ije bilo bez razloga.
N a tom ru b u sta ja la su, naim e, jedno uz drugo, dva
nođebela stabla, uz k o ia su bili privezani d oktor M or-
g enstern i njegov sluga. Oni su, đođuše, u spravno sta-
iali. ali nisu mogli m icati ni ru k am a, ni nogam a.
P ošto je O tac Ja g u a r uočio sta n je stvari, đao je
rukom znak svojim pratio cim a đa se još đ u b lje stisnu
u granje. O krenuvši se zatim p rem a njim a, on će reći:
—• U spjet ćemo, ovi liu đ i uopće ne slute da se itko živ
nalazi u njihovoj blizini. Dovol.ina su dvojica da se
zaroblienici oslobode, ali je ip ak bilo đobro što su se
A nciiano i H auka n am a priključili. Im ate li kresivo?
— Im am o. kakvo se kod nas upotrebljava.
■— To je đovoljno. S lušaj sađa! H tio bih one liuđe
zaplašiti i zbuniti. Ti si, A ncijano, sve poskiđao, ali
na mo.ju rađ o st viđim da si p o n io 'ro g za b aru t. D a li
je p razan ?
•— Ne, senor, rog je n ap u n jen do vrha.
— To je dobro. Vi se v ra tite i k a d a odm aknete iz
doh v ata svjetla, p ređ ite na đrugu stra n u u sjek a šum e
i ponovo se đ o šu ljajte đo čistine. T am o ćeš ti, Anci-

156
 jano, staln o puzati n jezinim rubom . V idiš li, tam o ima
irav e od prošle godine. V isoka je i tako suha da će gor-
je ti kao p apir. K ada prod reš dovoljno daleko u travu,
ponovo ćeš se v ra titi i p o sipat ćeš po tra v i tanak, ali
n ep rek id an sloj b aru ta . Ispraznivši b a ru t iz roga, uzet
ćeš šibicu i zapalit ćeš trav u . N akon toga p o h ita t ćeš
do H auke. H auka će dotle sk u p iti četiri sedla, što m u
neće b iti teško, s obzirom da tam o prijeko leže bez
nadzora. K ad a budeš palio v atru , m oraš leđa okrenuti
p rem a n ep rijate lju , da . . .
— Z nam već, senor — p rek id e ga stari. — N eću po-
čin iti n ik ak v u grešku. K ad v a tric a dohvati b a ru t i pođe
njegovim tragom , ja ću biti već tako daleko, i oni
m e neće v idjeti. Stoga neće ni zn ati o tkuda dolazi va-
tra, k o ja će se’ najednoć silno raz b u k tjeti. O ni će po-
žu riti do v atre da je ugase. P otpuno shvaćam vaš plan,
senor i . . .
— Da. Dok ti budeš posipao b aru t, a H au k a išao po
sedla, G eronim o će čuvati konje. U m eđuvrem enu ja
ću se o d šu ljati do drveća. Čim p lan e b a ru t i suha tra -
va p lan e oni će, kao što si ispravno rekao, požuriti da
gase požar. O vaj tre n u ta k sveopće p om utnje ja ću isko-
ristiti da oslobodim dva zaro b ljen ik a od poveza. Z atim
ćemo ovam o dotrčati, svatko će uzeti jedno sedlo, jed-
nog k o n ja i . . .
— D vojica će zgrabiti omote, koji tam o prijeko leže
— up ad e m u u riječ m ladi Inka.
— K akve om ote? Čem u? — u p ita O tac Jaguar.
■
— K ad a je onaj čovjek, kojeg ste nazivali carnicero,
p ripovijedao o za ro b ljav a n ju svojih drugova, rekao je
da je m ali učeni čovjek im ao uza se u d v a om ota
k n jig a i ostale stvari. Eno, tam o leže dva om ota, za
koja slu tim da su njegovi, je r druge p rtlja g e tam o i
nem a. Ako ga oslobodimo, n ek a dobije i ono što je
njegovo.
■
— N em am n išta p ro tiv toga, ako će biti za to vre-
m ena, m ad a ne b ih uopće preporučio da se k njige i slič-
ne stv a ri v uku u G ran Chaco. No dobro! Svakom e je,
p rem a tome, poznato k a k a v posao im a obaviti. N a
posao.
O n se opet okrene i otpuza po ru b u čistine. N ije to
bio nipošto lagan posao; već spom enutoj v a tri prib li-

15 7
 žio se toliko da je, kako bi izbjegao b ljesku vatre, mo-
rao zaći u grm lje. Ovo je opet bilo tako gusto, da je
jed v a napredovao.
K onačno stiže na cilj. Polegao je iza dva drveta, o
koja su doktor i njegov F ritz bili vezani. Mogao je
sađa čuti što su lju d i oko v a tre govorili. Ono što je
čuo, ođnosilo se na d an a šn ji događaj.
— Z apravo smo počinili propust što sm o p ustili car-
nicera ■ — reče k ap etan P ellejo. — On će k asn ije sve
ispričati.
— P a što onda? — odgovori A ntonio Perillo. — P rvo
se p o stav lja p ita n je hoće li njem u itko vjerovati, pa
ako i p o v jeruju, baš m e b rig a budu li m e slavili što
sam toga pukovnika G lotina učinio bezopasnim .
— Da, ako uspijem o u našim n am jeram a, ali ako
ne uspijem o ta d a će ono što sad a nazivate slavom , biti
za sve sram otno.
— M ora uspjeti, je r ne zaboravite da nam naš crve-
ni p rija te lj, koji je stekao časno im e »H rabra ruka«,
obećava više h ilja d a A bipona-ratnika.
— Obećao sam ih i dovest ću ih — odgovori po-
glavica — budete li i vi ispunili uslove koje sam vam
postavio.
— Isp u n it ćemo ih.
— P o k azat ćcte m i sva sk ro v išta o ružja koja ste
načinili i poklonit ćete nam sve što je u n jim a po-
h ran jen o ?
— Da.
— A sada ćete mi pornoći pro tiv naših sm rtn ih
n e p rija te lja K am ba tako, što ćete povući svoju vojsku
sa granice i sastati se s n am a na lagoui.
— Bezuvjetno! Ta ja sam već poslao nekoliko svo-
jih lju d i gore do E1 B rachoa da bih prikupio sve ras-
položive snage.
— O nda ćemo udariti. K am be su p rija te lji bijelog
regenta; n jim a je poznato da smo m u mi n ep rijate lji
i n ep restan o nam prav e štete. K ad ih ukrotim o i sve
im oduzm em o b it ćemo bogati. T ada će sva ostala
p lem ena pohitati k nam a i im a t ću toliko ra tn ik a na
okupu da će reg en t p red a m nom d rh tati.

1 jezero.

158
 E azgovor se prekide na kraće vrijem e.
Ono što je Otac Ja g u a r mogao ovdje čuti bilo je
za njega, dobrog i iskusnog poznavaoca p rilik a u zem-
lji, neobično važno. On bi volio da je još više čuo,
ali n ije im ao vrem en a da d alje prisluškuje, je r nije
znao kako dugo će p o tra ja ti sa d ašn ja pauza. Isto tako
on bi volio v id jeti i lice čovjeka, koji je tam o k raj
v atre ispružen ležao. Sudeći po svem u, bio je to poznat
istraživač zlata, koga su nazivali el gam busino maestro.
N jega su svi poznavali, sam o ga on još nik ad nije
susreo. Sad nije mogao čekati da taj čovjek ustane, ili
barem đ a već jedriom skine šešir s lica. Svakog su
tre n u tk a mogli prijeko na drugoj stra n i p la n u ti A nci-
janovi v atre n i snopovi te se dogođiti da dvojica za-
ro b ljen ik a počine k akvu neprom išljenost, ili da po-
grešno postupe, je r nisu prethodno bili podučeni. Stoga
se Otac Ja g u a r što je više m ogao prim ak n e do ona
dva d rveta, usp rav i se pokraj žbuna, koji je bio iza
n jih i zaklanjao ga, te reče prigušenim glasom na nje-
m ačkom jeziku: — G ospodine doktore, ne m ičite se!
Iza vas je vaš spasitelj.
D oktor n en a v ik n u t na ta k av nepom ičan položaj,
strese se i okrene glavu m alo u stranu. F ritz se također
m alo pom akne.
— Tišina, n iti glasa! S tojte uspravno i ukočeno i ne
o krećite glave! ■— produži O tac Jag u ar. — O dgovarajte
m i sam o sa »da« ili »ne«. Ako lagano pom aknete des-
n im ram enom , onda, to znači »da«, a ako pom aknete
lijevim , onda to značl »ne«. J a sam K arl H am m er, Otac
Jag'uar, koga ste upoznali kod b an k a ra S alida u Bu-
enos A iresu. D a li razu m ijete što govorim ?
O bojica pom akoše desnim ram enom .
— Da li ste tako čvrsto p rivezani da vam kajiši
u zro k u ju bolove?
P om aknuše lijevim ram enom , što je značilo »ne«.
— To znači, đa vam k rv kola norm alno i da ćete
se moći s lakoćom k re ta ti ako vam p rerežem kajiše?
P o m icanje desnim ram enom značilo je »da«.
■ — To je dobro. Im am već nož u rukam a. Jeđ an moj
p ratilac p o b rin u t će se da tam o prijeko n a ru b u čistine
plane v a tra od b aru ta, koji će visoku, gustu i suhu
trav u sm jesta zapaliti. Ovi lju đ i ovdje p restra šen i po-

159
 trča t će onam o da gase v a tru i neko vrijem e neće o
vam a voditi računa. U zabuni koja će n a taj način
n astati, ja ću presjeći k ajiše k ojim a ste povezani i
povest ću vas za ruke. T ad a ćemo bježati tu desnim
rubom do m jesta gdje vidite da sada stoje četiri konja
je d an p o k raj drugoga. Ove konje je je d an m oj pra-
tilac neopazice privukao. N eđaleko od k o n ja vidite gdje
leže četiri sedla. S vaki od vas uzet će po jedno i . ..
R ečenicu n ije dokrajčio, je r je vidio kako n a drugoj
stran i, kam o je bio poslao starog A ncijana, sv jetluca
m ali plam en. T aj plam enčić širio se nekoliko stopa da-
lje, dok n ije dohvatio b aru t. Cu se zvuk sličan spoje-
nom slovu f f f f i u istom tre n u tk u podiže se ravno uvis
plam eni zid dugačak n a jm a n je sedam m etara.
P o n ajp rije n asta tre n u ta k nečujnog užasa. T ada
vičući poskoče svi crvenokošci i bijelci. Jedino po-
'giavica osta m iran.
—• Pogasite v a tru pončoim a •— poviče on glasno.
Svi pohitaše da izvrše ovo naređ en je, ali usp jeh se
nije mogao tako jednostavno postići. Visoko iznad m la-
de, zelene trave, stršila je sta ra osušena trav a . O na
je gorila kao papir. U koliko je i uspjelo ugušiti v atru
n a jednom m jestu, ona je u slijeđećem tre n u tk u izbi-
ja la n a drugom . K onji se uzbuniše i počeše od stra h a
rzati. N itko n ije obraćao p až n ju n a konje, a ni na
zarobljenike.
N akon što je odjeknuo p rv i uzvik strav e O tac Ja-
g u ar poskoči, p rereže k ajiše ko jim a su bili svezani
zarobljenici, u h v ati jednoga u desnu, a drugoga u li-
jev u ru k u i povuče ih u brzom trk u p rem a m jestu gdje
su sta ja li konji. Tam o se iza životinja pojavi G eroni-
mo i poviče: — K onje sam zajedno vezao i sve ih vo-
dim. P onesite sedla za m nom !
On skoči n a jednoga od k o n ja i p o ju ri s njim a.
Snažni O tac Ja g u a r podiže sa zem lje dva sedla s pri-
pad aju ćim kajišim a.
— M oje knjige, m oje knjige! — poviče doktor, gra-
beći jed an omot.
— I sje k ire i lopate! .— nadoveže F ritz u p rtiv ši
o ram e d ru gi omot.
A ncijano zgrabi jedno seđlo, a m lađl In k a tako-
đ er jedno. K ada je to vidio O tac Jag u ar, reče: — No,

160
dobro, onda im am o sva čeliri sedla. Više nam i ne
treba. A sada nap rijed , brzo za mnom.
On baci u n atra g pogled n a logor. Tam o su se još
h rab ro borili s v atro m i nitko nije opazio što se u
rneduvrem enu odigralo 11a đrugoj stran i. B jegunci
odjuriše. Još nisu daleko ođm akli od logora, k ad iza
n jih odjekne snažan duboki glas: — T orm enta! G đje
su zarobljenici? N estali su!
Čuvši jeltu toga glasa zastane Otac Ja g u a r kao pri-
kovan i slušaše. Zbog toga su se i svi drugi zaustavili.
— Oni su pobjegli! — odjeknc nakon nekoliko se-
k u n d a isti glas. •— O slobođeni su, nctko ih je oslobo-
clio, vidim to na lasu.
— K ak va glasina! — reče Otac Jag u ar. — Taj glas
sigurno znam . P a to je. . .
Ono što je daije litio reći, ostalo je neizgovoi'eno,
jor od iogora ponovo odjekne: — V atra je pogašena.
N aprijed, k oružju! L ijevo ih sigurno nem a. T u je gor-
jela v atra. U šum u ta k o đ er nisu mogli, je r je ona od-
više gusta. Dakle, otišli su nadesno. Za njim a! D vade-
set m om aka da ostane kod konja. G stali za mnom!
O svrnuvši se, bjegunci su vidjeli zbrku i m etež
kojem se pojedinci nisu mogli razlikovati.
— N aprijed, n aprijed! — opom injao je G eronim o.
— Zašto zaostaješ, Carlos?
G ovornik je usput m orao zastati, je r ga .jedan od
svezanih ko n ja n ije slušao.
— T aj glas, taj glas! — odgovori O tac Jaguar. —
N jegova je k a ide mi kroz. ..
— A što, glas! O stavi ga neka viče koliko lioć
M oram o požuriti, inače će nas đostići.
— Ali ja ga m oram v idjeti, m oram . ..
O vaj inače tako p rom išljen čovjek htio je oba sedln
odbaciti, aii ga G eronim o, svakako prvi p u ta otkako ga
pozna obuzđa strogim glasom : ■ — Što ti pada na um!
Z ar si poludio! Ako hoćeš svoj život da žrtvuješ, onda
to učini, ali nem oj naše živote izlagati opasnosti. Ne
rač u n aj sa m nom !
Ponovo p o tje ra svoje konje. N epokorni je sada po-
slušao i pustio se u galop.

11 O p o ru k a ln k a 161
 — On im a pravo! — reče O tac Jaguar, p rib rav ši
se iz dubokog raz m išljan ja . — D oista se varam , ali
ja neću ovu stv a r o staviti neistraženu. Ž urno đalje!
On o d ju ri sa đ a stv a m o tako brzo, da su ostali im ali
mnogo m u ke da ga ne izgube iz vida. N jihove m uke i
n ap o ri bili su tim veći pošto im je pom rčina, nakon
g le d an ja u v atru , izgledala sađa još veća nego ranije.
M ali u čen jak dohvati n ajtež i omot, u kojem su bile
knjige. On se sav zaduha pod njegovim tereto m i hi-
taše d alje sve dok nije b rem e ođbacio i povikao: •—
F ritz, ja ne m ogu dalje, postaje m i sve teže. D a se
m ijenjam o, daj m i om ot s alatom !
— Dobro — odgovori F ritz. Evo vam klju čev a
za p rasv ijet, a ja ću uzeti štam p an u učenost. Sam o po-
žurite, je r iza nas već stižu kao strijele.
P o žu rili su dalje, koliko im je to te re t dopuštao.
Ip a k nisu n apredovali dovoijno brzo, je r k ad a su stigli
clo šum skog usjeka, n ajb liži od n jih o v ih progonitelja
bili su im gotovo za petam a. P ra sn e pucanj, pa još
jedan, a li srećom bez pogotka.
N jih dvojica m ogli su još v id jeti kako su A ncijano
i In k a sk ren u li udesno, pa su i oni pošli tim pravcem .
A ii posvem a blizu iza n jih dostiže ih jedan, koji im
dubokim glasom dovikne: — S tanite, vi n ištarije , je r
ću inače i ja pucati!
— G am busino! — v ik n u doktor. ■ — Izgubljen sam!
— Ne, još niste! — odgovori F ritz. — B ježite dalje.
Ja ću vas spasiti. B acit ću neku zapreku u klanac,
kojim on m o ra doći.
K od ovih riječi on stane, pu sti svoga gospodara da
p rođe i k ad a se iz tam e po jav ila visoka i široka po-
ja v a G am busina, on p red a nj baci svežanj s knjigam a,
i otrči dalje. G am busino posrne preko svežnja i padne.
On se, doduše, opet brzo diže i h tje d e dalje. A li ta d a
p red sobom začuje zapovjednički glas: — Stani! Ispređ
je O tac Ja g u a r sa svojim ljudim a. Tko se bez m oga
o d o b ren ja približi, dobit će k uglu u čelo.
To ga n a tje ra da stane. Da ga m ožda nisu h tje li za-
v a ra ti im enom glasovitog čovjeka? On se sagne i ot-
puza nekoliko k o rak a nap rijed . T ada opazi da pred
n jim sto ji čitav a četa ljuđi. A ko se za nek im predm e-
tom gleda uvis prem a nebu, može se ta j p red m et vid jeti

162
i po m račnoj noći, bez obzira na to što sc 011 nalazi u
tam i. Tako je i sađa i G am busino vidio da su svi ljuđi
bili posvem a u kožu odjeveni i nosili šešire sa širokim
obodom, što je bila rije tk o st u pam p am a i u pogranič-
nim k rajev im a. Po tom e je znao koga im a pred sobom.
»Tako mi nebesa, ne v ara m se«, reče on u sebi. »To
je doista ta j prokleti O tac Ja g u ar! Ako pođem dalje, on
će pucati. To je sasvim sigurno. M oram se v ratiti, ali
on će m i već p la titi za p sinu koju m i je danas p ri-
redio. To je prva, ali će i za d n ja biti.«
On otpuza ponovo natrag , diže se sa zem lje i v ra ti
se do ugla šum e baš u času k ad a su ga dostigli prvi
od njegovih ijudi, koje je on u svom revnom gonjenju
prestigao.
— N atrag! — n are d i im on. — N išta ne možemo
učiniti.
— N išta? — u p ita P ellejo, koji se m eđu n jim a nala-
zio. ■— A zašto?
— Oni su pobjegli i za nas su izgubljeni, barem za
đanas.
— Zašto?
— Z nate ii koja n išta rija im je p resje k la kajiše?
Otac Jaguar!
— Nemoguće! To m ora da je neka zabuna.
— Nije. J a sam vidio njegove lju d e i čuo sam nje-
gov glas. V ratite se brzo. M oram o se posavjetovati i pri
tom e p ređ v id jeti sve m jere da ne bism o bili iznenađeni.
T aj čovjek je u sta n ju da nas još danas napadne.
— To je m alo teže!
— Vi to ne v je ru jete , a zašto?
— On je htio sam o da oslobođi zarobljenike. D a je
n am jerav ao izvršiti prepad, on bi g'a izvršio p rije toga.
— M ožda je tako, ali ja m u ne vjeru jem . P oznajem
ga bolje. A što se n jeg a tiče, o n . .. i m ene donekle
poznaje još otprije. Ako m e je prepoznao po glasu, on-
da je sigurno da će m i b iti za petam a.
— Im ate m ožda k a k a v m eđusobni obračun?
— Da, i to ne sasvim običan. Dođite, dakle! Zna-
dem da nem am o vrem en a za gubljenje.
V ratiše se ubrzano do logora, gdje G am busino na-
red i da brzo osedlaju ko n je i da pogase vatre, pošto
m o raju krenuti.

163
 •— M oram o k ren u ti? — u p ita A ntonio Perillo. ■
—
Je ii to potrebno?
•— Da, m oram o odm aknuti barem tako daieko, da
nas O tac Ja g u a r ne m ože preko noći naći.
— On neće im ati odvažnosti da nas napadne!
— M a nem ojte! K ažem vam da to za n jega ne
p red sta v lja nik ak v u odvažnost.
T ada m u poglavica, suglasivši se s njim , oduze ri-
ječ: — Ako je Ja g u a r oslobodio zarobijenikc, onda m o-
ram o otići odavde. Jedino je Ja g u a r mogao izvesti taj
po+hvat, to je st odvesti dvojicu b ijelih Ijuđi. Oi’ je
im ao uza se više lju d i i n jim a je zapovjeđio da zapale
v a tru pom oću b aru ta . Dok sm o m i bili zauzeti gašenjem
v atre, nism o pazili n a zarobljenike, on ih je oslobodio
i odveo. On clobro zna da sam se zakleo da neću biti
m ira n dok ga ne v idim m rtva. M oram o ođavđe, je r se
ovdje ne m ožemo b ran iti. Z au stav it ćemo so na nekom
p rik la d m jem m jestu da se posavjetujem o.
Ovome 6e sađ a n išta više nije moglo dodati. Osed-
lavši konje, te k sađ a p rim ijetiše da fale četiri k o n ja
zajedno s kožnatim p riborom te dva om ota učenjakova.
Na sreću im ali su nekoliko rezerv n ih konja. Pošto su
v atre b ile pogašene, pov orka k re n e u dndijanskom
redu, to je st je d an jah ač iza drugoga.
P u t je vodio sve d u b lje u usjek, šireći se sve više
i više. Da je p u t prelazio u neki ćor-sokak, ta d a bi četa
bila p aia u ru k e Oca Jag u ara. A li poglavica, »H rabra
ruka«, suviše je dobro poznavao k ra j da bi zalutao.
N akon dv a sa ta ja h a n ja šum e je s obje stran e nestalo.
Stigli su n a široko, otvoreno polje i zašli u nj. T u se
zaustaviše ra d i sav jeto v an ja. Ja h ač i sjah aše s konja,
postaviše se u krug, u kojem su bijelci i poglavica za-
uzeli m jesta.
— D a nas je Otac Ja g u a r slijeđio do sam og k ra ja
šum e — reče »H rabra ruka« — ovdje nas ne bi našao.
T am no je i ne bi vidio u kojem smo p ravcu krenuli.
N eka se senori p o sa v jetu ju što da se radi.
—■Nećemo održati neko dugo savjetovanje, kao što
je u vas običaj — odgovori m u G am busino. •— B it će-
mo vrlo k ra tk i i onda ćemo odm ah n astav iti dalje, da
bismo im ali što veći, razm ak izm eđu n jega i sebe.

164
 — D akle, vi doista sm a trate da bi nas ta j opasni
čovjek mogao slijediti?
— N em a sum nje, ako m e je, naim e, prepoznao
po glasu.
— On vas je prepoznao.
— Demonio! O tkud to znađeš?
— On vas uopće n ije m orao po glasu prepoznati,
je r vas je vidio k ad a je oslobađao zarobljenike.
— Ne, je r koliko se sjećam , glavu sam bio pokrio
svojim širokim šeširom .
— A zar on ne poznaje vašu priliku, senor?
— Da, ali ta k v ih je p rilik a im ao poprilično, a ja
sam potpuno d rugačije odjeven neg'o onda k ad a smo
se vidjeli. Da bi m e stv a rn o mogao prepoznati, m ora
v id jeti m oje lice ili čuti moj glas.
— A m islite li da se ovo drugo dogodilo?
— Da, je r ja sam n a žalost suViše glasno vikao. Da
sam sam o znao da se ta j čovjek nalazi u b liz in i,-d a -
k ako d a b ih šutio. U v jeren sam da će m e slijeđiti.
— K ad ne bi slijeđio vas, slijedio bi nas, Abipone.
— Zašto ste se s n jim zavađili?
— Mi smo n av alili na K am be k ad a se on kod n jih
nalazio. Došao je k n am a da nam ponudi prim irje. Ali
mi nism o h tje li p rep u stiti p lijen koji smo oteli. Da, m i
smo h tje li da dobijem o još više p lijen a i tako se dogo-
dilo da sm o ga otprem iii. On je otišao bijesan, a jedan
od nas uputio je za n jim otrovnu strijelu . O na je, me-
đutim , zapela u njegovom kožnatom odijelu, koje je
tako čvrsto da ga ne m ože n ik ak v a strije la probušiti.
N akon toga sm o sm aknuli dvojicu poglavica plem ena
K am ba i mnogo n jih o v ih podanika. P obiii smo sve
starce, sve m uškarce, djecu i dječake, a poveli sa so-
bom sam o žene i kćeri. Poslije se on stavio na čelo
d ru g ih p lem ena K am b a i napao nas.
— A tko je pobijedio?
— On, je r on je n esavlađiv k ad a se la ti oružja. N je-
gov bijes stajao je m noge od naših života, a K am be su
dobili n atra g mnogo više nego što smo im m i oteli. Ta-
ko smo postali sm rtn i n ep rijate lji. Zato n am m orate
d ati p u šak a i b aru ta , da bism o se m ogli osvetiti, je r
ratn ici A bipona jed v a čekaju da kazne K am be. Ako to
učinite, im a t ćete u n am a v je rn e saveznike.

165
 — Dobit đete ono što sam vam obećao. T a nalazim o
se n a p u tu do naših ta jn ih slagališta. Ako stv a ri izme-
đu vas i n jega doista tako stoje, to sam duboko uvje-
ren, da će on brzo za n am a doći.
— A k ad a ne bi bilo tako, on bi gonio m ene ■— upa-
de A ntonio Perillo. — T a vi znadete što se đogodilo u
Buenos A iresu. On n ije osram otio sam o m ene, nego i
druge espade. Ako m i đopadne ruku, n ek a ne raču n a
n a n ik ak v u obazrivost, napose zato je r je poznato da
je on p rista ša M itre.
N ato reče k ap e ta n P ellejo: — Mnogo sam već čuo
0 tom e čovjeku, ali još n ik a d a nisam im ao s n jim po-
sla. On m ene ne progoni. A li kao što čujem od vas,
senori, sig uran sam da će on n asto ja ti da n am ostane
u tragu. M islim da to n ije baš tako lako.
— Zašto? •— u p ita G am busino.
— J e r tragovi nestaju.
— Tako! Hm! Čini se da niste suviše upućeni u
um ijeće kako se o tk riv a ju tragovi. Reći ću vam , senor,
čovjek kova Oca Ja g u a ra pronaći će svaki tra g koga
traž i i onda ga sigurno neće više izgubiti s vida. Jedino
ako se n am jeri na iskusna protivnika, k a k a v sam , pri-
m jerice ja, onda m u je sve zn an je uzaludno. U sta n ju
sam d a u radim o nešto što n iti je d an od vas ne može,
naim e d a toga čovjeka zavedem ili da ga b are m na-
sam arim .
— J a h a t ćemo kroz pješčan u p ustinju, kroz šume,
preko m očvara i rijeka. S talno će n am b iti za p etam a
1 n iti jednom neće izgubiti naš trag', za to je potrebno
daleko više nego što je d an čovjek može učiniti.
— Za to nije potrebno đrugo do lu k av stv a i isku-
stva, a oba ta svojstva posjeduje Otac Ja g u a r u izo-
bilju. Ali mi se ne m oram o n atez ati.o k o toga hoće li
on pronaći naš trag. T a njem u n ije uopće potrebno da
trag a za nam a, je r on tačno zna k u d a smo naum ili.
— Nemoguće! A tko bi m u to rekao? Izm eđu onih,
koji o stv aru ju naš plan, nem a izđajica, a pođređeni o
tom e n išta ne znaju.
— R azm išljao sam o tom e i sjetio se o čem u su
senori govorili p rije iz b ija n ja vatre. Ja sam šutio i
nisam sudjelovao u tom izđajničkom razgovoru, koji
je on sigurno osluškivao.

166
 — No, o čem u smo govorili? Ne m ogu se sje titi da
sam izrekao ije d n u riječ, k o ja bi se m ogla sm a trati
izđajničkom .
— Ali, ipak! G ovorili ste o našim skrovištim a oružja.
— Ali n e o tom e, gdje se ona nalaze!
— Z atim ste govorili o tom e da ste u p u tili glasnika
u pog ran ična m je sta s nalogom da vaši vojnici k ren u
p rem a jezeru.
— Da li sam spom enuo im e toga jezera?
— Ne.
— Pa, im a vrlo mnogo jezera. N eka odabere ono,
koje sam p ri tom e mislio.
— Z ab o rav ljate da su naši zarobljenici sad a kod
njega. Mi sm o bili u n jih toliko sigurni, da smo u n ji-
hovom p risu stv u govorili više nego je poželjno o stva-
rim a koje oni nisu tre b a li čuti. A n ajm an je tre b a da
o tom e znade n ep rijate lj k a k a v je on.
— D a li im je poznato im e tog jezera?
— Jak o dobro im je poznato, a vi sam i ste im p ri-
je tili da bi ih treb alo podaviti u vodi toga jezera.
— Do đavola! To je, dakako, vrlo neugodno! Ali
tko je sam o mogao zn ati da će n am oni tak o brzo
pobjeći? S igurno će brzo o d ja h ati p rem a tom e Lago
de los Carandayes.
— To bi on, nem a sum nje, učinio k ad a ne bi bilo
m ene. J a ću ga zavesti. Mi sm o ovam o đošli s juga,
preko rijeke, krećući se p rem a sjev eru ili sjeveroza-
padu. No m i ćemo se ponovo o krenuti i v ra titi se
preko rijeke.
— K ak v a zam isao, k ak av zaobilazni put!
— N ikakav zaobilazni put. Ako odm ah krenem o i
potražim o ineki drugi usjek, kroz k oji ćem o proći i
ostaviti šum u, stići ćem o oko zore n a rijeku, preći
ćemo preko n je i ja h a t ćem o d alje usiljenim m aršem
preko p o lja i tako sve do večeri. O nda ćemo se od-
m a ra ti svega dva ili tr i sa ta i v ra titi se drugim putem
opet ovamo.
— D akle, opet je d an dan ja h an ja , ili dva dana
gubitka!
— Što znači ta j gubitak, ako se p ri tom otresem o
Oca Jag u ara?
— Hoće li nam to u spjeti?

167
 — Sigurno. O tac J a g u a r će tek su tra u ju tro počcti
da nas goni. T ada ćemo m i već stići na rijek u . On će,
m cđutim , do rijek e stići istom navečer. Da bi mogao
p ra titi naše tragove, on će ja h a ti polaganije. Drugo veče
on će stići do m jesta, na k oje se želim o ponovo v ratiti.
Ali on to m jesto nece uopćc pronaći, je r će se tra g u
m eđuv rem enu zam etnuti, i on ga neće više uočiti.
— V jeru je te li u to? To bi bilo za nas svakako vrlo
korisno. J a bih to rado odobrio, k ad a bih znao da će
stv a r uspjeti.
— U spjet će.
— P o slije bism o k ren u li u F o rt Tio da se opskrbim o
svježim narnirnicam a.
A ntonio P erillo se tom e n ije protivio, a poglavica
reče: — G am businov p lan je oštroum no zam išljen. Mi
ćemo J a g u a ra zavesti i izbjeći ćemo njegovim šapam a.
A koliko on ljudi, zapravo, im a uza se?
— Ne bih mogao tačno kazati. Koliko sam u tam i
mogao ustanoviti, moglo bi ih b iti izm eđu đvadeset i
trideset.
— To je dosta. M i im am o, dođuše, deset p u ta deset
ratn ik a, ali njegovi su lju d i bolje izučeni u b a ra ta n ju
oružjem . nego moji. O nda je svakako p am etn ije da se
s n jim sukobim o istom onda k ad a n am p riđ u i ostale
horde A bipona. P a deder da krenem o da bism o ga čim
p rije zaveli. Z nadem dolje niže za ieđan drugi usjek
kroz šum u, koji će nas dovesti do rijeke.
Ponovo uzjah aše i kren u še p rem a šumi. Ja h a li su
p ravcem koji je bio su p ro tan p ravcu koga su se ra n ije
đržali. A ja d n e konje ovih lju d i očekivao je ogrom an
napor.
 8. PIJAVICE DON PARMESANA

Čovjek, koga su G am busino i njegovi Ijudi tako

često spom injali, taj O tac Jag u ar, n ije u. tom času to-
liko razb iiao glavu zbog njih, kao što su oni m islili. On
je, naim e, tako ugodno i spokojno spavao, kao da se
n alazi u m ekom k rev e tu u Buenos A iresu ili M onte-
videu.
Pošto se G am busino povukao, O tac se Ja g u a r pri-
m ak n e p ro sjek u i osluhne. Izdaleka je čuo G am busina
kako govori s drugovim a, ali n ije uspio raz u m jeti o
čem u su govorili. N jegovo istančano uho p rim ijeti za-
tim da su se udaljili. N ato pozove dvojicu svojih po-
uzđ an ih lju đ i i posla ih sto k o rak a u prosjek, gdje su
se treb a li postaviti, je d an na desnom , a drugi n a lije-
vom ru b u šum e. N aređeno im je da budno paze i da
p ri n ajm an jem p o k retu n ep rijate lja , koji bi bio prenia
n jim a u sm jeren, okinu iz svojih pušaka.
S m atrao je da je tako poduzeo sve što je bilo m u-
'dro i oprezno. N ije m u bilo n i n a k ra j p am eti da na-
p ad n e* n ep rijatelja, barem ne danas. Još m an je je po-
m išljao n a to da svojim lju d im a u sk ra ti san, koji im
je bio neobično po treb an da prikupe nove snage za
su trašn ji, m ožda vrlo n ap o ra n dan.
Z atim se v ra ti svojim Ijudim a i tek sađa porazgo-
v ara s doktorom M orgensternom i F ritzom . Učinio je
to na španjolskom jeziku da njegovi pratioci m ogu ra-
zum jeti o čem u razgovaraju.
— Ne znam što da m islim o vam a, senor — reče
on. — J a sam vrlo učtiv p rem a gospodinu vaše na-

169
obrazbe i znanja, ali vam ipak ne bi h tio zatajiti, da
biste bili mnogo bolje ućinili da ste ostali u Buenos
A iresu.
— A što bih tam o počeo, senor? — u p ita m ali uče-
n jak . — H tio sam se dočepati kakvog gliptođonta, me-
g ath eriu m a ili m astođonta. M ogu li se ta k v e životinje
iskopati u Buenos A iresu?
— M ogli ste poći u pam pe.
— P a to sam i 'učinio.
—■Ne. Ili m ožda m islite da je ovo ovdje pam pa?
—■Da, pam pa izm eđu rije k e i šum e, flu v iu s i silva,
kako to L atinac naziva.
•— No kako to da ste pošli istim pravcem k ojim sam
pošao i ja.
— H tio sam se naći s vam a.
— A li ja sam vam rekao da ste m i nepotrebni! Ne
sam o što m ene dovodite u neprilike, nego ste i sam i
đospjeli u veliku opasnost.
— M islite? Senori, k oji su nas zarobili, b ili su u
zabludi, k o ju bi svakako vrlo brzo spoznali.
—■N em ojte u to v jerovati! Vaš se život nalazio u
velikoj opasnosti.
■
— Moj život, la tin sk i vita rečeno? To je d v a mogu
d a v jeru jem .
— Zato što ste vi mio, d obar i bezazlen šarančić,
koji ni n e slu ti kak v e se grabežljive štu k e nalaze u je-
zeru. Vi sp ađ ate svuda p rije i bolje, nego u G ran Chaco.
— A ja sam protivnog m išljenja. T a i sam i ste mi
rekli, da se ovdje m ogu naći ostaci p reth isto rijsk ih ži-
v o tinja.
— Ako ta p ra sta ra stv o ren ja bud ete traž ili u spre-
m ištim a n aših stran ačk ih vođa, onda bi m ogli vrlo lako
o d letjeti u zrak. Od h rab ro g Don P arm esan a, kojem
tre b a d a zahv alite što ste oslobođeni, čuo sam kako ste
bili zarobljeni. M olim vas, p rič a jte m i što se đ alje
đogođilo.
— Dogođilo? Gotovo ništa, senor H am m er. Z atrpali
su ponovo ja m u u kojoj se n alazila m oja gigantochelo-
nia, pošto su prethodno izvukli i pođijelili ono što je
u njoj bilo. O nda su nas privezali za ko n je i s n am a su
odjahali. Molio sam ih n ajlje p še da ponesu leđ n u koru
gigantochelonie, ali oni su to otvoreno odbili.

170
 — Vi sm atrate, dakle, i d alje da se radilo o jednoj
kornjači?
— U v jeren sam u to, a b ila je to k o rn jač a đoista
divovskih razm jera. A što se d a ljn jih doživljaja tiče,
ja h a li smo kroz šum u i jednom p riličnom plićinom
rijek e punom gliba, opet u šum u. T u smo se zaustavili
kod drugih In dijanaca. J a i moj F ritz dobili smo svaki
kom ad m esa, koji smo mogli pojesti. O nda su nas pri-
vezali za stabla, i tu smo ostali dok n iste vi došli i
odveli nas. To je sve što bih mogao da ispričam , veom a
jed n o stav n a i prozaična pripovijest.
— Vi to nazivati jednostavnim i prozaičnim ? —
n asm ija se O tac Ja g u a r p ro tiv svoje volje.
— P a naravno! Ni tra g a o poeziji n ije bilo p ri to-
me. H tio sam da razgovor poprim i ugodniji o k ret i po-
čeo sam d a pripovijedam o diluvium u, o špiljskim
m eđvjedim a, m am u tim a i o drugim sim patičnim stva-
rim a, ali m e nitko n ije slušao.
— To v jerujem ! M olili su vas d a ne govorite?
— No, zapravo, m e nisu m olili. R ekli su m i to na
nešto o štriji i energičniji način.
— S ada znam dosta, senor, prekinim o o tom e! A
što su ti lju đ i izm eđu sebe razgovarali?
— N išta značajnog. Stoga nisam tom e n iti pokla-
n jao pažnje. G ovorili su o pobuni, o konjici, o topo-
vim a, o p ro v alam a i n ap ad im a Indijan aca, uopće o
stv a rim a koje nikoga od nas ne zanim aju.
•— Pobuna, a rtilje rija , konjica, p rep ad i i napadi?
I vi to n azivate beznačajnim ? Senor, sve to je bilo ne-
obično važno!
— Za vas možda, ali za m ene ne. N isam zapam tio
n iti je d n u riječ. U ostalom još m i je g lava b ila pu n a
leđnog oklopa m oje gigantochelonie. Ako želite o razgo-
vorim a tih lju d i nešto p o drobnije čuti, onda vas m oram
u p u titi n a mog F ritza. On je la ik i posvetio je tim sit-
nicam a više p ažnje nego što sam to ja mogao.
F ritz n ije do ta đ a n i je d n e rije či izustio, ali sada
se brzo javio i to n a svom m a terin je m jeziku:
— To je tačno, gospođine H am m er. Pozorno sam
pratio i mogu vam poslužiti u svem u što vas zanim a.
Ali učinite mi lju b a v i razgovarajm o m ojim m a terin jim

171
jezikom . K ađ s jed n im E vropljaninom razgovaram špa-
njolski, onda je to za m e kao ubod noža u m oje srce.
— Ako vi to želite, veom a rado — sm ješkao se Otac
Jaguar, — D rugim a ćemo poslije reći n a španjolskom
jeziku što smo m i razgovarali. N ađasve htio bih znati
da li sto đoznali što hoće onih nekoliko bijelaca kod
In đ ijan aca?
— Mogu vam tim e n ajo d an ije poslužiti. Ti su momci
m islili da im mi više ne m ožemo škoditi i da bi nas
Ijutili, razgovarali su bez ikakvog u stru č a v a n ja o svo-
jim tajn am a. Oni polaze u Chaco da bi A bipone pobu-
nili p ro tiv vlade i pokrenuli ih u napad. Ali poglavica,
sta ri Brazo valiante, je lisac i postavio je svoje uvjete.
On bi htio nap asti n a jp rije K am be, koje ste vi, gospo-
dine H am m eru, u p u tili protiv njega, a kod toga bi m u
treb ali pomoći bijelci. On traž i oružje i vojnike.
— Ah! Da li su m u oboje obećali?
— R azum ije se! V ojnike će sak u p iti k ap e ta n Pellejo.
Cn zlorabi p o v jeren je svojih pretp o stav ljen ih . Poslali
su ga n a granicu da bi pregledao garnizone koji su duž
granice sm ješteni. N jem u, m eđutim , n ije ni na k raj
p am eti da pođe onam o, nego je onam o poslao povjerlji-
ve glasnike sa n aređ en jem da ti vojnici k re n u p rem a
Chacu, kako bi se tam o jednog određenog d an a i na
jednom određenom m jestu sakupili. Ovi lju đ i trebali
bi da pom ognu A biponim a protiv K am ba.
— K ak av plan! N a ta j će način, dakle, pogiavica
dobiti vojnike. Ali na k oji način će m u doprem iti obe-
ćano oružje?
— ^ a je stv a r već davno p rip rem ljen a. U tu su
sv rh u već davno p rip re m ljen a ta jn a skrovišta, koja su
n ap u n jen a oružjem i m unicijom . I ja m a naše kornjače
b ila je jedno takvo sprem ište. O na je sada otvorena.
Tako će b iti naoružani A biponi i povedeni protiv K am -
ba. N akon što se n jim a osvete, preći će u jačin i od više
tisuća lju d i preko granice i p ru žit će podršku pro-
nu n cija m ientu.
— O nđa m oram , razum ljivo. da kažem da je taj
p lan užpsan. H iljad e crvenokožaca đovesti ovamo, da
bi sijali sm rt i uništenje, kako bi se nekolicina iz po-

172
ltolja svojih su g rađ a n a domogli bog'atstva i položaja!
Tko je n a čelu ovog groznog p othvata?
— T aj mi n ije poznat. A li vrhovni p oglavar sađa-
šnjeg ovoga dru štv a je G am busino, u što m e je uvjerio
sjaj njegovih očiju. On je a d m ira l čitave eskadre i svi
drugi m o raju se n je m u pokoravati.
— Da li ste saznali pojedinosti o njem u, kako se
zove, gdje je zavičajan, gdje stalno boravi i o njego-
vom p rija šn jem životu?
— Vi ste m noga p ita n ja saželi u jedno. V idjet ću
da li će m i usp jeti da vam n a sve odgovorim . On se
zove B enito P ajaro, što bi n a našem jeziku značilo
B enedikt P tica. N jegova dom ovina mi je zagonetna, a
gdje stalno boravi, nije m i poznato.
— D a li se o m eni govorilo?
— I te kako! S vaka d ruga riječ odnosila se na Oca
Jag u ara. N a vas su se okomili. Ako dospijete u ruke
tih nitkova, nećete se dobro provesti.
Neko v rijem e H am m er je šuteći gledao p red a se, a
zatim n astav i s ispitiv an jem : — Da li ste m ožda mo-
gli saznati, gdje bi se treb a li vojnici sakupiti?
— Da, Bilo je to jedno jezero> Lago de los Garan-
dayes, đakle, P alm ino Jezero.
— G dje leži to jezero?
— O tom e nisu govorili.
— Ni ja ga ne poznajem , ali ću se p ropitati.
U pitao je svoje pratioce, tak o đ er i staroga A ncija-
na, m ladog Inka, dapače i kirurga. Ali nitko n ije čuo
za to jezero, a još m an je je itko znao gdje ono leži.
— M ožda se ono nalazi u u n u trašn jo sti Chaca, a
m ožda leži negdje u p u stin ji? — u p ita H am m er razm i-
šljajući.
— Moglo bi biti — upade F ritz. — K ada su, naim e,
govorili o p uškam a i sprem ištim a, napom enuii su da
su ona jedno za drugim sm ještena u pustin ji, a da se
do zadnjeg sp rem išta dolazi na P alm ino Jezero. Cuo
sam sve nazive tih sprem išta.
— Tako? K ako se ona zovu?
— Toga bih se m orao n a jp rije sjetiti. Bili su to
sam i izvori, n jih četiri, a uz n jih je u v ije k bio priv je-
sak neke životinje, a na četvrtom oznaka dvojnosti.

173
K oje su to životinje b i l e . . . čekajte, sjetio sam se. P rv i
je bio: F uente de los pescados1, drugi F uente de los
sanguijuelas2, treći F uente de los crocodilos3, a
če tv rti F uente gemelaK
Otac Ja g u a r nato poskoči sa zem lje ugodno izne-
nađen i poviče: — P rekrasno, prekrasno! Sva ova im e-
n a su m i p oznata i bio sam n a svim a tim m jestim a. A
i vi sam i poznajete je d an od tih izvora. Tam o gdje ste
otkopavali k o rn jaču ulovili ste m nogo riba. To je bio
F uente de los pescados, R iblji izvor. D rugi izvor se
nalazi s one stra n e šum e. On utječe u bazen koji je pun
pijavica, p a m u otu d a i ime. T reći se nalazi u blizini
L agune H onda i utiče u je d n u m očvarnu lagunu p u n u
krokodila. C etvrti izvor tvore dva p o jedinačna izvora,
koji se odm ah kod izlaza sje d in ju ju , p a im otu d a i im e
Izvor b lizanaca ili D vojni izvor. S vaki od tih izvora
u d aljen je od drugoga dan i po ja h an ja , a svi su sm je-
šten i u p otpuno rav n o j liniji. A ko se ta lin ija produži
p rem a sjeverozapadu, nem inovno će se doći do P al-
m inog jezera, koje n am n ije poznato i n a kojem bi se
treb a li sak u p iti vojnici. K ako je lukavo bilo ova spre-
m išta sm jestiti na ovim izvorim a! Od jednog do drugog
može se doći kroz pustinju, a da ja h ači i to v a rn i konji
ne m o raju previše žeđati. F ritz, za h v alju je m vam ! Moj
je p lan gotov. O d jah a t ćemo do tih izvora p rije crve-
nokožaca i p ro v alit ćem o sk ro v išta p rije nego što oni
onam o stignu. A zatim ćemo produžiti do P alm inog je-
zera d a pohvatam o vojnike. Ovo je m jesto izgleda, bilo
dobro odabrano, je r tam o gore žive n a jb ro jn ija i n a j-
bogatija p lem ena K am ba. G am busino bi, dakle, došao
sa svojim A biponim a i b ijelim v o jnicim a do velikog
plijena. No m i ćem o m u pom rsiti planove!
— Da to ćemo u čin iti — suglasi se rađosno F ritz. ■ —
P rizn ajete, gospođine H am m eru, da je d n a tak v a giganto-
chelonia im a i svojih d obrih stra n a ? Bez ove divovske
živ o tin je n e bism o o tk rili ta jn u . N iste nas h tje li sa so-
bom povesti. S ada se, nad am da će n am vaša zahv aln a
nježn o st osigurati dva m je sta u vašem srcu.

1 R ib lji izv o r.
2 Pljavlčln izvor.
2 Krokodilski izvOr.
4 Dvojnl izvor.

174
 — Da. T reba da pođete s nam a, pa ako n išta ne
o tkrijem o iz diluvium a, onda neću ja biti tom e kriv.
P rib a v it ću vam najv eću đivovsku žabu, k ak v ih je bilo
u v rijem e Noe!
— A ja ću ubuduće — obeća M orgenstern — n a j-
p om nije p ra titi sve razgovore, k oji se odnose na po-
b u n u i u b ija n ja , je r uviđam da se tako može doći do
v elikih paleontoloških tekovina.
— Dobro, dragi zem ljače! A li sađ a vam sav jetu jem
da pođete n a počinak, je r vam je p o treb a n odm or. Su-
tr a u ju tro u sta t ćemo sa svitanjem , a zatim nas oče-
k u je jah an je, koje će za vas b iti jak o zam orno. A za
dobro sp av an je m oram vam iskreno p rizn a ti da se
rad u jem što sam spasio vaš alat. S ada će vam i te kako
dobro poslužiti, da n jim e otkopam o ta jn a sprem išta.
F onosan i ohol ma ovo p riznanje, u če n ja k radosno
p rišap n u svom e sluzi: — Da li si čuo, F ritz, n jim a sam
p o treb an ja i m oje stvari. Jesi li stv a rn o čuo? M ora ti
sve ja sn ije biti, da ni jed an čovjek ne može opstojati
bez nauke, la tin sk i scientia nazvano.
On je usnuo vrlo zađovoljan, kako već dugo nije.
I ostali se predadoše n ajd u b lje m snu i sam o od sata
do sa ta b ila su dvojica b u đena da bi sm ijenili već spo-
m en u te stražare.
Tek što je počelo svitanje, p osljednji stra ž a ri pro-
bude svoje drugove. T rebalo je, naim e, voditi rač u n a
o tom e da je G am busino sa svojim In d ija n cim a m ožda
još u v ije k bio na čistini i taj sat sm atrao podesnim za
napad. N isu gubili vrijem e, čak ni n a zaju trak , nego
Otac Ja g u a r izda nalog da se u zjašu k o n ji i d a se
kren e p rem a čistini. On je, doduše, bio potpuno uvje-
ren, da su oni preko noći n ap u stili čistinu, ali je isto
tako sm atrao potreb n im da poduzm e m je re opreza i da
u p u ti pješice nekoliko lju d i n a p rije d kao izvidnike.
T ražeći stalno d obar zaklon, ovi su se p rim icali
ju č erašn jem logorištu In d ijan aca. N ašavši ga praznim ,
đali su svojim drugovim a zn ak da se približe. K olona je
poslije toga odm ah n astav ila prosjekom u brzom kasu
sve do k ra ja šum e.
T u opaziše tragove In d ijan aca, k oji su vodili v an u
polja. To je bio dokaz da su n e p rija te lji još ju č e r na-
pustili šum u. D a li su oni držali sad ašn ji pravac, ili

175
je to m ožda bila sam o varka, to se sada još nije znalo,
aii je n'a svaki način bilo preporučijivo pom iriti se s
ja h an je m kroz suhu pu stin ju . T rebalo se stoga opskr-
biti vodom. Na sreću znao je O tac Ja g u a r za prilično
blizo m jesto, gdje je n a ru b u šum e izvirao potočić, koji
je nekoliko k o rak a d a lje opet ponirao. O naj koji živi
u đivljini, taj vrlo dobro p am ti ta k v a m je sta i ne za-
b o rav lja ih nikada. N apili su se do guše i napojivši
izđašno konje, nastav ili put, pom irivši se sa činjenicom
da za vrijem e ja h a n ja u tra ja n ju od jednog i po dana
neće okusiti n iti k ap i vode.
S lijed ili su još v id ljiv e tragove A bipona i za kratk o
vrijem e stignu n a m jesto, gdje su njihove čete logoro-
vale. O tac Ja g u a r n are d i da se tu zaustave, kako bi
p retražio m jesto. I G eronim o je pom no p ro m atrao po-
gaženu tra v u i nakon toga reče svoj sud.
— O vdje su logorovali do svitan ja. O ni su, dakle,
tek p red k ratk o v rije m e otišli, ali začudo okrenuli su
ponovo p rem a šum i. K akav su sam o razlog mogli za to
im ati?
— P ostoje dva razloga ■ — odgovori O tac Jag u ar. —
N'aime, ili je njihovo v ra ć a n je pusto iukavstvo, da bi
nas doveli u zabunu i od svog trag a odvratili, ili je to
tak tičk i potez da izglade ju č erašn ji poraz.
— A čem u bi služile tak v e m jere?
— M ožda oni hoće, prelazeći šum u n a drugom m je-
stu, da nam. zađu za le đ a i da nas iznenađa napadnu.
— To je svakako moguće. Oni hoće da se pobune,
a u stra ju li kao i dosad u b u đ alaštin i da tvoga zem lja-
ka sm a tra ju za p u k ovnika G lotina, oni će, naravno,
sve u činiti da ga učine bezopasnim . Stoga je lako mo-
g'uće da se sp rem a ju na napad. N eka sam o dođu! Ve-
selilo bi m e da nas n apadnu. N aše bi ih kugle tem eljito
pokosile.
— J a sam u v je re n da nas oni neće otvoreno nap a-
sti. M oramo, doduše, rač u n ati i s m ogućnošću da nas
oni sađa traže. No v je ro jatn o je da su se oni v ratili
zato da bi nas ođv ratili od svoga tra g a i da bi nas
naveli n a m isao da su odustali da idu n a P alm ino
jezero. A li n jim a neće poći za rukom da nas zavaraju!
■
— Ti m isliš, đakle, da d alje jašem o i da se ne oba-
zirem o n a pravac k ojim su oni kren u li?

176
 — O p ravcu njih o v a k re ta n ja m oram i hoću da
vodim računa, ali ne kako to oni v je ro jatn o očekuju.
M oram đoznati kakve su im n am jere i stoga ću ići za
ovim trag o m tako dugo dok ne vidim na čem u sam.
Ti ćcš m e p ratiti, a ostali n ek a o stanu ovdje i čekaju
na naš p ovratak.
On postavi straž are i odjah a s G eronim om u galopu,
slijeđeći otiske potkova, koje su ko n ji A bipona ostav-
ljali n a travi. O bojica ja h ač a stigoše do šum e i čistine,
kroz k oju su n ep rija te lji p rije n jih jahali, te nastaviše
čistinom đalje sve dok nisu stigli do izlaza s druge
stran e šum e. T u im se ponovo u kaza otvoreno polje i
moglo se jasno ra z a b ra ti d a su tragovii vođili koso pre-
ko n jeg a prem a rijeci. O tac Ja g u a r zaustavi svoga
ko n ja i reče: — Tako je kao što sam mislio. D a su nas
h tje li siijediti, oni bi ovdje zaokrenuli, i po ru b u šum e
pošli onam o gdje su sm a trali da se m i nalazim o. A što
su išli p rem a rijeci, dovodi m e do zaključka da su
imal'i glupavu n a m je ru da nas zavaraju!
— N as da zavaraju! K ako bi to bilo moguće, ta i
tako bism o njih o v tra g im ali stalno pred očima!
— Ne stalno. U pravo zato što n jih o v u tra g u mo-
ram o n ep restano posvećivati pažnju, n e bism o mogli
tako brzo ja h a ti kao što ti lju d i svakako jašu. M orali
bism o uvečer stati, je r po noći ne možemo slijed iti trag.
B udu li oni noću ja h a li dalje, toliko bi nam odm akli
da bi se tra g slijedećeg d an a teško mogao razaznati.
N aravno, m i nećem o pasti n a lijepak. N am a je poznato
da oni hoće- do P alm inog jezera i u d a rit ćemo ravno
tim sm jerom . V ratim o se, đakle!
Oni odjahaše n a tra g i k a d a su stigli do svojih, upu-
tili su se prem a Lago de los carandayes. K ao što je
već spom enuto, njihov cilj i prvo logorište bio je F uen-
ie de los sanguijuelas, P ijav ičn i izvor, koji je ležao u
sjeverozapadnom p rav cu i do kojeg se moglo stići za
dan i pol ja h an ja .
Tlo je bilo skroz ravno i u početku obraslo pozna-
tom poljskom travom . No, što su se više u đ aljiv a li od
rijeke, zelenilo je bivalo sve rjeđ e i konačno ga posve-
m a nestalo. Tlo je postalo pjeskovito i nalikovalo je
sve više pustinji, u kojoj n ije zam jećivao n ik a k v a zna-

12 Oporuka Inka 177

k a organskog života. Vrlo se ugodno doim ala neznatna
d u b in a pijeska, tim p rije što uopće n ije u sporavala
jah an je.
O tac se Ja g u a r bojao isp rv a da će d oktor M orgen-
stern , k o ji n ije bio v ješt jahač, prouzročiti zastoj
u n ap red o vanju, ali se pokazalo da ovo strah o v a n je
n ije biio opravdano. M ali crveni u čen jak n astojao je
d a se sabere. On, doduše n ije osobito lijepo sjedio na
konju, ali je njegovo d rža n je bilo sasvim podnošljivo.
On se istom p red večer počeo tu žiti na zam or. K ad a su
se zbog n oćenja zau stavili n a sredini pustinje, pokazalo
se kako se u če n ja k držao odvažno i kako je sve ne-
ugodnosti m irno i postojano podnašao. On je, naim e,
bio toliko ukočen da su ga m orali izvući iz sedla. Bu-
dući da n ije mogao sta ja ti, položili su ga n a pijesak.
O tac Ja g u a r radovao se toj h rab ro sti m aloga uče-
n ja k a i reče m u p rijazno: — Zašto m i niste rek li da se
osjećate tako u m orni? M ogli smo nešto laganije jahati.
— H vala, gospodine H am m eru! — odgovori čovu-
Ijak. — U vidio sam da je ja h a n je brže što je u jed n a-
čenije, a kako sam se zarekao d a vam neću b iti na
teret, neću da od m ene dođe bilo k ak av prigovor.
U ostalom, vi ste m i obećali da ćete m i pomoći da pro-
nađem n ek u divovsku životinju i što p rije stignem o
do n alazišta tak v e životinje, tim bolje. M oje noge su,
doduše, ukočene i izgubile su svaki osjećaj, ali ja se
n ad am d a će uskoro n astu p iti poboljšanje, la tin sk i re-
čeno em endatio.
O va se n ad a brzo obistinila, tako d a je M orgenstern
mogao odbiti usluge koje m u je ponudio k irurg.
N a žalost n a m je stu gdje su sta ja li n ije bilo nika-
k ve ispaše za konje. O ni su se čak i vode m orali odreći.
Ja h ač i su založili svaki po komad. suhog m esa i pole-
goše n a spavanje, je r je u ju tro u prvo sv itan je trebalo
k ren u ti. R ano su k ren u li dalje, jašući staln o preko pi-
jesk a kao i jučer, dok se oko podneva n ije n a obzorju
pojavila ta m n a pruga. P okazujući p rem a njoj, O tac Ja -
g u ar n ajav i: ■ — Tam o je P ijav ičin izvor. N aziv ne
zvuči, doduše, jak o lijepo, ali tam o im a b istre p itk e vo-
de, zelenog drveća i g rm lja, a kao što vidite m i već
jašem o po travi, k o ja svakim k orakom postaje sve
gušća i sočnija.

178
 On je im ao pravo. G ran Chaco bio je ra n ije razvi-
kan kao pusta, neplodna p o k ra jin a i svakako postoje
velifca p o d ru čja k oja naliče afričkoj pješčanoj pustinji.
Ali gdje im a vode, tam o b u ja razno raslinje. U m je-
secu studenom e raz liju se rije k e iz svojih k o rita i po-
p lave velike površine. K ad a se voda povuče, zem lja
ostane toliko vlažna da b ilje može da se raz v ija i zadrži
svježinu do đosta kasnog sušnog godišnjeg doba. Na
obalam a tih rije k a ra stu šum e, slične p rašu m a m a B ra-
zilije. Č ak i u p u stin ji im ad e bezbroj voda stajačica,
koje h ra n e m nogobrojne b iljk e koje opet privlače k
sebi životinjski svijet.
T akva je voda bila i F uente de los sanguijuelas. Tu
u pješčanoj p u stin ji bila je to oaza od ilovače, čiji je
p ro m je r iznašao nekoliko tisu ća koraka. U sred oaze
sm jestilo se m aleno slatkovođno jezero, koje je pri-
m alo vodu iz jednog izvora prilično bogatog vodom.
Pošto je izbijao iz zem lje n a ru b u oaze, izvor je do
jezera tekao koritom s vrlo m alim padom . K orito je
bilo do polovice ispunjeno ostacim a b ilja u rasp ad an ju .
Ti su ostaci b ilja stv a ra li m očvarno dno, n a kojem su
se razm nožile n ebrojene pijavice. Zato je ovaj izvor do-
bio naziv P ijav ičin izvor. Uostalom , pijavice su se
zad ržav ale sam o u tom koritu, dok ih u izvoru nije
bilo, tak o da je njegova voda bila dobra za piće. P a
ni u sam om jezeru, ne baš jako dubokom , n ije bilo pi-
javica, ali je zato bilo rib a u izobilju, koje su crveno-
košcim a i bijelcim a, što su k ru žili ovim k rajevim a, do-
bro dolazile da se do sita najedu.
Oko je ze ra kao i na obim stra n a m a potoka izraslo
u širokom pojasu drveće i grm lje, većinom ču n jari i
kaktusi, u čijoj je kro šn ji obitavao živahan sv ijet raz-
n ih ptica. I dokle god je dosizao u tje ca j vlage, koja
je p ro d ira la kroz zem lju ili se ishlapljivala, ra sla je
trav a i izvan oaze, u pijesku. Što si d alje išao od oaze,
trav a je ra sla sve rjeđe, ali je u blizini drveća pred-
sta v lja la sočno zelenilo, koje je pružalo ko n jim a Jagu-
arove čete više nego obilnu hran u .
O vdje se k o njanici zaustaviše. P o n a jp rije se oni do
mile v olje napiše, a zatim odveđoše svoje konje na
izvor do vode, koje su se m orali od ju čer u ju tro od-

179
ricati. I Don P arm esan, je sigurno bio žedan baš kao
i svi ostali, ali njega su daleko više od vode ođuševile
pijavicc, koje je spazio u koritu.
— K akvog li nalaza! — poviče obrativši se doktoru.
— Tu bi se moglo tisućam a grozničavih lju d i za pol
sata isp u stiti tisuću lita ra krvi. Z ar se i vi ne rad u -
jete ovim divnim , n ajd ražim stvorenjim a?
— K ad a bi to bili sam i m am uti ili m astođonti, ra-
dovao b ih se — odgovori u p ita n i — ali je d n a pijavica,
latin sk i zvana hirudo, ne ushićuje m e toliko.
— T ako m islite zato, je r živite više u pretpotopno
nego u sa đ ašn je doba, senor. Z am islite bilo k ak v u upa-
lu. K akva sreća, n ađ u li vam se ta d a p ri ruci pijavice!
S vaka o teklina može se o tkloniti ako n a n ju stavite
tuce ovih korisn ih životinjica. Uzmimo, n a prim jer,
da v am otekne jezik ili zubno meso. J a bih vam sa
užitkom stavio u u sta đvađeset ili trid e set pijavica.
■
— H v ala lijepa, senor . . .
■
— Don, Don P arm esan, ne senor! — p rek in e ga ovaj
p rijek o rn im tonom .
— Lijepo! O prostite, Don P arm esan! O dričem se
rado u žitk a da stavim pijav icu u usta! A pogotovo da
ih stav im đvadeset! Ne, nikada!
— Ne? O nda vam od svega srca želim da vam jezik
otekne i da se nadm e kao žaba krastača. T ada biste
i te kako rado uzeli pijavice.
— M oram p rim ijetiti da vam želje nisu baš čovječ-
ne, Don P arm esan. Jeđ n o m se p rija te lju ne želi da m u
žaba k rasta ča izraste u ustim a. U ostalom , još uopće nije
đokazano da li su ovo doista m edicinske pijavice.
— To su one. To ću vam sm jesta đokazati.
On strg ne je d n u g ran u i u d a ri njom e po vodi i še-
širom ulovi nekoliko pijavica. K ad a je je d n u od n jih
uzeo u ruku, ona se odm ah sm ota u kuglicu.
— V idite da je prava! — poviče on. — Čim se p ija-
vica sm ota u kuglicu, znači da se može upotrijebiti.
Ja ću vam to još dokazati. M olim, ispružite vaš jezik!
S tav it ću vam n a jezik ove pijavice i vi ćete se osvje-
dočiti da će one sm jesta gristi.
— Z ašto u pravo jezik, Don P arm esan?
—• Zato je r je on k rv lju n ajb o g atiji dio tijela, koji
vam tren u tno stoji na raspolaganju.

180
 — O nda vas n aju lju d n ije m olim da ovaj pokus iz-
vedete n a v lastitom jeziku, la tin sk i lingua nazvan.
On o dm aknu ispred sebe kirurga. N ato će ovaj tre-
sući glavom : — Ne m ogu sh v a titi da je d an zoolog
može osjećati toliku o d v ratn o st p rem a ovim čistim ži-
votinjam a. Isk o ristit ću ovu p rilik u da n ah v a ta m ovih
životinjica i od n jih stvorim zalihu. Opazio sam sre-
ćom d a je d an od naših Ijudi im a uza se nekoliko praz-
n ih vimskih boca. O n ih je h tio tu napum iti vodom, ali
ja se n ad a m da će m i ih on za lju b a v ove plem enite
sv rh e ođstupiti.
On odm ah ode da porazgovara s tim čovjekom , koji
udovolji nje'govoj želji. T ada k iru rg svuče svoje čizme,
sjedne n a ru b ja rk a i g urne bose noge u vodu. Noge
m u ubrzo p re k riju vijavice, koje je on skiđao i stav-
ljao u boce.
Dok se on tako zabavljao, O tac Ja g u a r prođe cijelom
oazom i pom no je pretraživao njezino tlo. P ri tom su
m u ostali pomogli. N a m jestu gdje je g rm lje prestajalo
i prelazilo u trav u , pade m u pogled na jedno m jesto,
slabo obraslo travom . K ad je nogom u dario o to m je-
sto, ono šu p lje ođzvoni.
— K lad im se da se ovdje nalazi skrovište koje tra -
žim! — reče on.
— J a sam istog m išlje n ja — odgovori F ritz koji je
p okraj n jeg a stajao — je r ovo m jesto izgleda upravo
onako kao ono- gdje smo h tje li iskopati gigantochelo-
niju. I tam o je tra v a bila ovako tanka.
— K opajm o, onda. D onesite alat, K iesew etter.
F ritz đonese a la t i h tje d e odm ah zdušno la titi se
posla, ali H am m er to odbi rekavši: — Stani! Ne tako!
lvli n e sm ijem o ra d iti kao vi n a R ibljem jezeru. Vi ste
tam o sigurno otkopali unaokolo čitav pokrivač?
— Svakako.
— I p ri tom ste zem lju duboko izrovali?
— D akako M islili sm o da ćemo iskopati neku di-
vovsku životinju. Stoga je ru p a tre b a la b iti što je mo-
guće veća.
— Mi to nećem o činiti. Z ar ne, u glinenom je tlu
bilo jedno pjeskovito m jesto?
— Da. To je bio za trp an i ulaz u skrovište.

181
 — O nda ćemo o tvoriti sam o ulaz da bism o mogli
dolje sići. I to ćem o učiniti tako pažljivo, da nitko
neće k asn ije p rim ije titi da je sprem ište otvarano.
— A laj će zinuti, k ad a b u d u h tje li izvaditi oružje.
Otac Ja g u a r se sagne da istraži tlo i doskora pro-
nađe pjeskovito m jesto, n a kojem je bilo još m anje
trav e nego u njegovoj okolini. To su m jesto n a jp rije
io p atam a otkopavali i stav ili u stran u , a zatim sta li ko-
pati u dubinu. Otac Ja g u a r n are d i da se p ro stre neko-
liko pončoa, na koje su n abacivali zem lju, kako u
tra v i ne bi ostalo trag o v a zem lje, što bi ih moglo odati.
Iskopavši nekoliko stopa u dubinu, otkine se dno
jam e i p ijesak propade u n u tra isto onako kao što se
nedavno zbilo na K ibljem izvoru. O tvor se toliko pro-
širio da se H am m er m ogao spustiti kroza nj. K ad a je
prispio dolje, nađe se u m aloj špilji, potpuno sličnoj
onoj, čije je o tv a ra n je Don P arm esana, doktora M or-
g enstern a i F ritza tako neugođno iznenađilo. S ađa je
treb alo podići njezin pokrov. K ad a je to učinjeno, vi-
đjelo se što se nalazi u skrovištu. Bilo je tu m alih
b u rad i s barutom , ušiv en ih u kožu da bi ih se zaštitilo
od vlage, zatim pušaka, noževa i m noštvo drugog
o ru žja i alata.
Sve su to izvukli napolje. Bilo je tu sto tin u pušaka
i d v ap u t toliko noževa. Z atim je bilo o štrica koplja i
strijela.
— Sve je to bilo n am ijen jen o A biponim a, ali će
dobro doći našim p rija te ljim a , K am bam a ■— radosno
će O tac Jag u ar. — Z atrp ajm o ponovo jam u!
Z em lju su s pončoa sasuli u jam u, da se ni jedna
gruđica n ije rasula, a zatim je razgazili. P otom su na
n ju stav ili otkopanu tra tin u i zalili je vodom da odsje-
čene trav čice ne bi uginule. Dok su jeđ n i bili zabav-
Ijeni ovim poslom, drugi su lovili rib u u jezeru i im ali
bogat ulov. P am pe nisu ni izdaleka tako bogate s div-
Ijači kao p re rije S jeverne A m erike, ali posvuda im a
lag u n a i m alih jezera, k o ja su, ukoliko nisu slana, bo-
g ata ribom . Zbog toga lovci u pam p am a nose često
uza se uđice i mreže.
Da p rip rem e ulov naložili su vati'e, ali ne u oazi,
nego v an i n a golom pijesku. Tam o je bilo lako od-
stra n iti tragove, dok bi na tra v i ostala pougljena m je-

182
sta. Počeli su peći i p ržiti i ugodan m iris ispuni cijelu
oazu. M orali su m isliti i n a zalihe, je r se n ije moglo
rač u n ati da će u toku su trašn jeg đ an a naići n a neku
đivljač. A n a K rokođilskom izvoru, u đ aljen o m d an i
pol ja h an ja , n ije ta k o đ er treb a lo ra č u n a ti ni n a ka-
k av ulov.
Za čitav a popođneva ko n ji su se dobrano napasli, a
njihovi gospođari n ajeli do sita. U natoč tom e pokazalo
se da im je još ostalo za d obrih pet obroka, je r je ulov
ribe bio v rlo bogat. R ibu su -priređivali na jeđnostavan
način, to je st svaku bi p ojedinu um otali u suhu trstiku,
a zatim ovu zapalili. K ad a je trsk a izgorila, rib a je bila
tako lijepo pečena da se meso lako odvajalo od kostiju.
Tako je i veče došlo. S jedili su još neko v rijem e
pokraj v a tri i zabavljali se. S tran ci se okupili zajeđno
da bi se porazgovorili n a svom e m a terin je m jeziku,
što im A rgentinci nisu nim alo zam jerili. M eđu ovim a,
m eđutim , isticao se bez p re sta n k a svojom duhovito-
šću i đo sjetkam a neki m ladi, živahan čovjek. Čim bi
otvorio usta, svi bi p rasn u li u sm ijeh. On je oduvijek
n asm ijavao družinu zato ga uopće i nisu zvali njegovim
p rav im im enom , nego el Picaro, vragolan.
P o slije pođu n a počinak. M ada n ije bilo opasnosti
da će ih netko iznenađiti, ip a k su postavili straže. Na
konje uopće n ije treb alo paziti, a n iti ih vezivati je r
nije bilo stra h a da će n ap u stiti oazu i o đ lu ta ti u pu-
stinju, gdje n ije bilo n ikakve hrane.
S u tra d an u ju tro n a jp rije su m alo založili. Z alihu
rib a pom no su zavili u ćebad. P lijen, iz ta jn o g sprem i-
šta, razđ ijelio je H am m er tak o đa ni je d an konj ne
bude preopterećen. N akon toga zatrli su n ajpom nije
svaki tra g i krenuli.
Ponovo su ja h a li u istom p rav cu kao i prethođnog
đana: p rem a sjeverozapadu. O pet ih je čitav đam okru-
živala p ješčana pustin ja. U sput su naišli n a m ala je-
zerca sa slanom vodom. N a n jihovim je obalam a raslo
m alo k ržljav e trave. U pođne su se jed an sat ođm arali,
a uveče p riprem iše u p u stin ji logorište. P ređ zoru d ru -
gog dana, još za pom rčine, ponovo krenuše.
Z anim ljivo je bilo p ro m a tra ti k iru rg a, koji je oso-
b itu p ažn ju posvećivao svojim pijavicam a. Z apravo
n ije bilo nekog određenog razloga đa ih sa sobom nosi.

183
Tim je životinjicam a m edicina n am ije n ila izvjesnu
svrhu, a kako se on sm atrao glasovitim liječnikom , htio
je n jim a proizvesti odgovarajući dojam na svoje suput-
nike. Boce u k ojim a su bile sm ještene pijavice, nije
smio herm etički zatvoriti, je r bi zbog p o m a n jk an ja zra-
k a uginule. Stoga je rastrg ao uglove svoje m aram e za
glavu i tim krp icam a om otao grliće od boca. O sim toga
sm atrao je da svoje štićenike m ora zaštititi od svakog
većeg potresa, te on boce zadjene za svoj pojas; sam o
boce su zbog svoje glatke površine, n eprestano klizile
i p rem a dolje se pom icale. Stoga je on bio neprestano
zaokupljen v raćan jem boca n a njihovo m jesto, a ruke
m u zbog toga nisu bile slobodne ni za šta drugo. K ako
nije im ao baš osobita konja, a on ga zbog p ijav ica nije
mogao držati n a uzdi, to ga tako prodrm alo da je, sti-
gavši do K rokodilskog izvora sm jesta iskočio iz sedla,
položio boce u tra v u i p rem oren polegao p okraj njih.
Izvor je nosio to im e p unim pravom . U sred pustinje
p ro stira la se velika laguna, čija je voda bila m u tn a i
m u ljev ita. L aguna je bila okružena širokim pojasom
šaša, oko kojeg su opet rasle tam arin d e, b re i kak-
tusovo drveće. Ovaj su pojas m jestim ično p rekiđale
trav o m obrasle čistine, koje su za konje značile odličnu
ispašu. N a jednoj od tih čistina izbijao je iz zem lje
izvor, a njegova b istra voda proticala je k ra tk im putem
u lagunu, gdje je odm ah p o stajala m utna.
Ovo n ije bilo bez razloga. Do tog m uteža je dolazilo
zato što voda u laguni n ije n ik a d a m irovaia, je r su je
krokodili, loveći druge krokodile i životinje, neprestano
b u rk aii i m utiii. Bilo je n ev jero jatn o mnogo krokodila
u jezeru. K ad ih je doktor M orgenstern spazio, poviče
zap rep ašten: — P a to je užasno! T u se može najednoć
v iđ jeti tria e se t do četrdeset zvijeri kako se m eđusobno
u n ištav aju . Sto kažeš na to, F ritz?
— Što da kažem ? N išta. Od p u sta sam čuda zinuo
na sva usta, a zatv o rit ću ih istom onda k ad a m i jedan
krokodil u leti u njih. H tio bih sam o znati, kako oni
utažu.ju svoju proždrljivost.
— Pažljivo gledajte ,i odm ah ćete to v id jeti — pri-
m ijeti Otac Jaguar. — Mi sm o u blizini Rio S alađa i
nalazim o se u k raju , koji ova rije k a svake godine pre-
plavi. To je n ajb o lje doba za ove zvijeri, koje ta d a na-

184
iaze n ajv iše plijena. K ad se rije k a povuče za n jih do-
lazi v rije m e posta. N ajp rije žd eru rib u i druge životinje
koje iz rije k e đospiju u jezero. K ad a to prestane, glad
ih tje ra da se m eđusobno zarate, i ta d a veći proždiru
m anje.
— A k ad a više nem a m alih krokodila, što rad e onda
oni veliki?
— O nda ne zn aju što bi, već . . . onda — tu zastane
i n astav i — odm ah ćete v idjeti. Pazite!
K ra j obale u njihovoj neposređnoj blizini dohvatila
ae dv a ogrom na krokođila. Oni su n av a ljiv ali i baeali
se je d an n a drugoga, i p ri tom i m ulj i vodu visoko
prskali. M alo potom zgrabili je d an drugoga za oštre do-
n je vilice i m eđusobno se tako čvrsto držali da je iz-
gleđalo da se neće moći razdvojiti. T ada se plivajući
približi treći krokodil, odgrize jednom e nogu i nestane
5 plijenom . R a n je n a nem an bolno zam um lja, našto od-
m ah do ju ri više drugih k rokođila i n ap ad n u ranjenoga.
Prosto su ga na kom ade raznijeli. T vrdi oklop n a le-
đim a n ije m u bio ni od kakve koristi.
— S ada ste vidjeli od čega žive — reče H am m er. —
Bude li ran jen , pa m a k ar bio najveći i najsn ažn iji, ne-
ma m u više spasa. D rugi ga jednostavno prožderu. Uza
sve to te su životinje tak v e kukavice da im rav n ih
nema. O dm ah ću vam to dokazati.
O n skine pušku s ra m e n a i opali. K ada je pu-
canj odjeknuo, svi krokodili do jednoga nestanu. Voda
se k o lu tala još neko v rije m e i m alo zatim u m iri se
potpuno kao da u n joj n ije n ik a d a bilo n ik ak v a ži-
^ota. Ali s obala kričeći uzleti nekoliko roda, koje su
i pored opasnosti od krokodila ti’ažile plijen u m ulju.
U isti čas poleti s k ro šn je drveća jato k rešta v ih papiga.
F ritz se m aši puške i prisloni je uz obraz u n am jeri
da n a n jih puca. H am m er m u odgurne pušk u i upita: —
Sto hoćete? N ećete v a ljd a beskorisno trošiti svoj baru t?
— Beskorisno? Htio sam se uz ribe i pečenjem om a-
stiti.
— O stavite to! Ako n em ate krokodilske zube, ne
sav jetu jem vam to. P apagaj doživi veliku starost, a
meso m u je i u m ladosti tako žilavo, da uopće nije za
hranu.

185
 — Kao i u lijepe ptice noja kojom smo se htjeli
oslađiti, kao što sam vam pričao.
— Da. M oram o se zađovoljiti našim ribam a. Kas-
n ije ćemo već bolje živjeti, k ad a stignem o u šum e i k
m ojim p rija te ljim a K am bam a.
R aseđlaše konje, napojiše ih i pustiše n a livađu.
K o n jan ici su objeđovali i ta đ a se opetovalo tačno ono
što se odigralo n a P ijavičinom izvoru: trag a li su za
skrovištem oružja, p ronašli ga, ispraznili i ponovo za-
trp ali. Dok su to rađili, spustila se noć. Z apalili su ne-
koliko v atri. El Picaro, vragoljan, opet je tje rao šalu, a
ostali su sjeđili i m eđusobno pripovijedali.
K asn ije su postavili straže, koje su ovog p u ta im ale
i zađ atak da s vrem en a n a v rije m e potiču v atru , je r je
već zahladilo. Z atim pođoše n a počinak.
P rije nego se Don P arm esa n um otao u svoj pončo,
pogleđao je još jednom svoje pijavice, ko jim a je ođ
podneva dva p u ta m ijen jao svježu vođu. P ažljivo je
postavio boce sa p ijav icam a izm eđu sebe i F ritza, zatim
se okrenuo u stra n u đa bi zaspao.
Noć je prošla a đa se n išta n ije đogodilo, ukoliko
ne sm atram o da je bilo osobito ono što je jeđ an straž ar
o red zoru učinio T aj stra ž a r je bio el Picaro, vrago-
lan. U pravo je bio potaknuo v a tru no ne pođe đal.ie
kao što je p rije učinio, nego otpuza na D rstim a do
m jesta gdje je bezbrižno h rk ao k irurg. Neko je vri-
jem e prisluškivao, a zatim , buđući da se nitko niie
micao, dohvati boce s pijavicam a: bile su tri b o c e , O n
otvorii boce, ođvezavši pam učni ovoj, a zatim pokuša
da odvije i rastrg n e pokrivač u koji se Don P arm esan
omotao. U spjelo m u je. K ao što je već ra n ije rečeno,
k iru rg je bio obuven u dugačke čizme. čije sare đa-
nas n iie bio posvem a navukao, već su m u sizale samo
đo k o ljen a gdje su tv o rile lijev k a ste otvore, u koje ie
el Picaro prosuo sađržaj đ v aju boca, zatim je opet ovio
nokrivač. S trećom bocom ođšuljao se do F ritza. On
je tak o đ er bio u v ije n u svoj pončo, kojega je el Pi-
caro n a jednom m jestu izvukao i tam o ispraznio bocu.
Z atim je ponovo vezao sve tri boce tačno onako kako
su p rij^ bile zatvorene i vratio ih na staro m jesto. N a-
kon toga ponovo je otpuzao do drugog stražara.
— No, da li je uspjelo? •— u p ita t će ovaj.

186
 — U p otpunosti — cerio se veseli m om ak.
— Sjajno! — sm ijao se i drugi. — Sto li će sam o
k azati k ad a p rim ije ti sanguijuelase n a tije lu um jesto
u bocama!
— B it će sm ijeh a je r sam boce ponovo zatvorio.
N jem u će b iti začudo kako su pijavice izašle.
— Jesi li sve sasuo n a n j?
— Ne sve, iako sam boce ispraznio. N ije bilo nim alo
lako istre sti one lje p ljiv e gliste pošto sam iz boca isto-
čio vodu. Još je netko dobio svoje.
— N etko drugi? Tko?
— Frederico, onaj s onim zakučastim i nem ogućim
im enom , sluga učenjaka.
— O naj? To nisi treb ao učiniti. On je v aljan mo-
mak.
— Z apravo to nisam n am jerav a o učiniti, ali kada
sam vidio kako lijepo leži p okraj učenjaka, nešto m e
je bockalo u p rstim a tako dugo dok i on n ije dobio
svoj dio.
— K ako dugo tre b a da pijavice dopužu đo tijela?
•— Tko bi to znao! J a nisam liječ n ik i nisam još ni-
k ad a p ro m atrao pijavice. M ožda je d an sat. D otle će već
sv an u ti i b it će tako svjetlo da ćem o uživati u prizoru.
N jih su dvojica još neko v rije m e ša p u tali i sm ijali
se. T ad a se raziđu. Oni su bili po sljed n ja straža, te su
m orali b u d iti ostale. V rijem e je prolazilo i zora je po-
čela d a sviće. U pute se onim a što su spavali, da bi
sak riv en i iza dva d rv e ta p ro m a tra li žrtv e svoje psine.
P ijavice su našle p u t kroz ođijelo i svojim se žrtv am a
čvrsto p rip ile uz tijelo. Oni n a koje su navalile osje-
ćali su doduše svrbež na razn im dijelovim a svoga ti-
jela, ali su još bili u dubokom snu, pa su se grebli po
ru k am a i nogam a i pri tom nešto1potiho i nerazum ljivo
m rm ljali.
Istom sada el Picaro i njegov drug probudiše one
koji su spavali. Ovi poskakaše. Spazivši svoga slugu,
učen jak u p ita začuđeno F ritza : — Sto ti im aš na licu,
F ritz? Oini m i se da se nalazim o n a K rokođilskom a
ne n a P ijav ičinom izvoru!
— P a naravno, to je tačno — odgovori upitani. —
N a veliko naše zađovoljstvo nalazim o se u posjetam a
kod krokodila.

187
 — A li ipak, ono što ti visi n a obrazu, latin sk i gena,
n ije krokodil nego pijavica. A n a nosu si zdrobio drugu
pijavicu! O pipaj se sam o za desni obraz! Tam o ti visi
jed n a i to kakva! O na se dobrano napila.
F ritz h tje d e poslušati u če n jak a i podiže ruku, ali
m u pogled ta d a pade n a nju, i on je ponovo spusti,
gledajuči je ukočenim i začuđenim pogleđom , a onda
poviče: — Š ta je to? Tu na m ojoj ruci visi neko čudno
stvorenje, koje uopće ne p rip a d a m eni? Da li je to
polip ili pečena povrtnica?
On je pro m atrao pijavicu, k o ja je u obliku kruške
visjela n a gornjem đ ijelu njegove ruke. On strese ru -
kam a ali životinjica ni m akac.
— To je pijavica — objasni M orgenstern — ona na
licu još je veća i deblja.
F ritz se u h v ati lica, osjeti životinju, čvrsto je zgra-
bi, otkine i baci p red a se. N aravno, m jesto s kojeg je
otkinuo pijavicu, počelo je odm ah k rv ariti.
— To su pijavice, doista su pijavice! F fuj, pauk!
— povika on. — S igurno sam ih đobio n a zadnjem
izvoru. t
Svi su se A rgentinci sm ijali, iako nisu razum jeli
njegovih riječi. Još m u se je d n a p ijav ica p rip ila na
v ratu , a d ru g a iza uha. Po s tra n i iza n jeg a stajao je
Don P arm esan. N jem u su visjele dvije pijavice na
bradi. On ih n ije osjećao. V idjevši što se đogađa, Don
P arm esa n brzo stu p i n a p rije d i reče F ritzu : — Vi im ate
na licu, n a v ra tu i na u h u sanguijuelase, senor. J a ću
vam ih skinuti, razu m ijem se u to. B udite m irni, neće
vas n išta boljeti.
On se m aši za pijavicom n a njegovu v ratu , ali ovaj
m u u sm ijehu odgovori: — O p erirajte n a jp rije sebe sa-
moga, Don P arm esan! T a i v am a vise na b rad i dva
kom ada.
— M eni — u p ita k iru rg začuđeno. L ativši se ozna-
čenoga m jesta, osjeti privjesak. T ada nastav i obrađo-
van: — To je dobro! One su uspuzale na m ene dok
sam držao noge u vodi. S k in u t ću ih bez boli po n jih
a zatim ću ih stav iti u bocu k ostalim a. P ričekajte,
senor! O nda ću i vas osloboditi od vaših!
On pokuša lagano da skine s brade pijavice a kako
su one bile pu n e k rv i i site, to m u lako pođe za ru-

188
kom. T ad a se on sagne k svojim bocam a, podigne jed-
nu, lice m u poprim i zapan jeni izraz, dohvati i podigne
drugu i treć u bocu i sm eten poviče: — P razne! Sve tri
boce su prazne! K am o su nestale m oje sanguijuelase?
U m jesto ođg'ovora dočeka ga sveopći sm ijeh. El Pi-
caro dao je svojim drugovim a ta jn i mig. Oni su ga
odm ah raz u m jeli i znali su o čem u se radi. Z ato od-
govori G eronim o začuđenom k iru rg u : — K am o su ne-
stale? To biste m orali, Don P arm esan, osjetiti na
svom tijelu. A naš dragi senor Frederico trebao bi ta-
koder m alo pogledati jesu li one, što ih sada na njem u
vidimo, jed in e k oje se za n jega in te resiraju .
On p riđ e F ritzu, otpaše m u pojas, raskopča m u ko-
šu lju n a p rsim a i produži sm ijući se: ■ — To sam i m i-
slio! Č itava kolona, je d n a pored druge! Senor, ove
clrage životinjice m ora da gaje neobično veliku naklo-
nost p rem a vam a!
— H vala n a takvoj naklonosti! — odgovori srdito
F ritz i u h v ati se za grudi kako bi poskidao pijavice.
T ada m u Don P arm esa n u h v ati ru k e i čvrsto ih držeći
reče užasnuti: — S tanite, senor! M oje su boce prazne.
To su, dakle, m oje sanguijuelase, k o je vi ne sm ijete
dirati! O ne su se izvukle i ja ih m oram opet pohva-
tati, pom no i svaku za sebe, kako ih ne bih ozlijedio.
—• Ah, ne tiče m e se n išta kom e p rip a d a ju ove gra-
bežljivice — odgovori lju tito K iesew etter. — N eću do-
p u stiti da m e one n a p a d aju i požderu. D olje s njim a!
On je h tio svoj n au m izvesti, ali k iru rg m u je još
držao čvrsto ru k e i molio p rek lin ju ći: — Ne, ne senor!
Usrđno vas m olim , u činite m i tu ljubav. J a ću vam ih
poskidati, pa m a k ar i sve n a v am a visjele!
— Sve? Sam o bi to još trebalo! D osta m i je i s ovim
tu, p a ako . . .
Tu. je zastao, udesio lice kao da nešto sluša, ta d a se
čvrsto u d ari po n adlakticam a, m išicam a i drugim dije-
lovim a tijela i zagrm i bijesno, izvan sebe: — Da, sve,
su n a m eni! To sađa jasno osjećam .
— I ja, i ja! — povika Don P arm esan, od kojega se
F ritz otrgnuo, i tu ri ru k u ispod odjeće da bi se o na-
zočnosti p ija v ic a osvjedočio.
— Po svem su m e tijelu n ap ale — nastav i F ritz, —
P rip ile su m i se na ruke, noge i n a leđa!

189
 — I m eni, i m eni!
— Te beštije, te krvopije. R a strg at ću ih, zdrobit ću
ih sve, sve!
T ada ga Don P arm esa n ponovo u h v ati za ru k e i po-
viče: — B udite m irni! J a ću vam ih poskidati tako
savršeno, a a ćete se tom e radovati!
— D a budem m ira n ? N e p ad a m i uopće n a pam et
— odgovori F ritz okrećući se p rem a k ru g u . — One
m o raju pocrkati, m o raju bijedno strad ati!
— Ne, ne, i opetovano ne! S niilu jte se! Sve ću ih
poskiđati. P a ako se je d n a ili nekoliko n jih ne budu
h tje le o tkinuti, o stavit ćem o ih da vise dok se ne za-
site. O nda će dobrovoljno i sam e od sebe otpasti.
— D ok se ne zasite? Z ar tako dugo da čekam ? Z ar
d a dotie posvem a isk rv arim , vi nem ani jedna? Z ar da
zbog vaših crv a sta v im svoj život n a kocku? G ubite
se! Odlazite. P ustite, je r ću inače . . . !
— Senor, vaša m ilosti, ne zaboravite da svaka na-
uka traž i žrtve. Im a jte dobrotu i . . .
— M aknite se, rek ao sam ! T raži žrtve! Vi ste lud,
slaboum an! Za lju b a v vaše nau k e o p ijav icam a ja se
ne m islim žrtvovati!
N atezali su se am o-tam o, spotakli se o boce i pali
na zem lju. Je d a n se h tio osloboditi drugoga, a ovaj
opet n ije popuštao. Tako se dogodilo da su se p retu -
rali jed an preko drugoga i v aljali am o i tam o, jednom
se m alo u spravili, a zatim ponovo svalili. P ri tom je
F ritz psovao k iru rg a u svim glasovnim v arijan ta m a, a
ovaj je n a isti način molio m ilost za znanost i pijavice.
Da bi spasio svoje pijavice, »Don« je prouzročio tuč-
n ja v u zbog koje su one te k sađ a n astra d ale. Sve p ija-
vice bile su zgnječene i zđrobljene. N apokon, k ad a je
već izgleđalo da će se n jih dvojica sk o trlja ti u izvor,
u m iješa se H am m er, razđ v o ji ih, i poviče: — S ađa pre-
stanite! S tv a r je ip ak više ša ljiv a nego ozbiljna.
— Saljiva? Z ar da smatram za šalu, što ovaj senor,
koji sve reže i siječe, sobom vuče pet stotina pijavica,
i noću, dok spavam n a tijelo m i ih stavi?
— P e t sto tin a? — poviče Don P arm esan . — Bilo ih
je devedeset, ne više od devedeset, Z apravo ih je bilo
sam o trid e set u svakoj boci!

190
 — A zar to n ije dovoljno? D evedeset, slovim a i ri-
ječim a devedeset p ijav ica uhv atilo m i se kože. O ne
griclsaju po m ojem tijelu, isp ija ju dragocjeni sok rnoje
krvi! Da m i je svaka sam o pola iu n te isisala, onda sarn
u protekloj noći izgubio četrd eset i pet fu n ti krvi!
— C ovjek nem a više od deset fu n ti krvi, latin sk i
sanguis nazvano •— upade M orgenstern poučno.
■— Da, deset funti. L atinske sanguise •— n astav i
srdito F ritz. — J a potječem , m eđutim , s R um m lburškog
Jezera, a tam o im a k rv sasvim dru g u težinu. Tko će
mi opet d ati m oju izgubljenu krv?
Ponovo se um iješa O tac Ja g u a r — u m iru ju ć i ih i
p rija te ljsk i opom injući: — D ođite obojica sa m nom
iza grm lja! Tam o ćemo m alo pogledati k ak v u štetu su
životinje počinile.
— Dobro, pogledajm o! — p rista d e F ritz. — Vi ćete
se tam o u v je riti ne sam o da sam načet, nego da sam
upravo otečen kao b u re od piva k oje više ne teče.
— Dobro, pogledajm o! — p rista d e ta k o đ er i k irurg.
— A li ne da pogleđam o k ak v u šte tu su m oje pijavice
na n je m u počinile, već k ak v u je šte tu on n jim a nanio!
N jih tro jic a n estan u iza grm lja. D oskora su se mogli
čuti glasni povici. T ad a ižnenada iz g rm lja dotrči F ritz
razg aljen a gornjeg dijela tije la i reče srđito: — Po-
g led ajte me, senori! Izgledam li još kao čovjek? Ili sam
m ožda sam o koža, ko ju bi neki trgovac p ijav ica mogao
kao u zo rak prikazati?
K iru rg d o ju ri za n jim ta k o đ er gol do pojasa i po-
vika: — Sve su gotove, sve, sve! N iti je d n a je d in a n ije
ostala n a životu. P ogledajte m ene i ovog ubojicu, se-
nori! Bio b ih ih poskidao n je m u i sebi s najvećim um i-
jećem . On im je treb ao dozvoliti sam o da se do sita
nasisaju. On ih je, m eđutim , dotukao i sa m nom se
tako dugo po tra v i valjao dok i za d n ja n ije zđrobljena.
Tko će m i n ađ o k n ad iti m oje pijavice?
— A tko će m eni n ađ o k n ad iti m oju krv ? — u p ita
Fritz. — A tko će m e očistiti? T ko će m e o prati? Tko
će od m ene opet učiniti čovjeka?
— Don P arm esa n — reče O tac Jag u ar, k oji je la-
gano došao za njim a.
— To ću uvažiti, je r to je p rv a pam etn a riječ koja
je u ovoj prilici izgovorena.

191
 — A tko će m ene očistiti? — nato će kirurg.
— J a — odgovori el Picaro. — U ćinit ću to iz sa-
m ilosti p rem a dragim životinjam a, koje su m orale ugi-
n u ti u sred svog najvećeg životnog uživanja.
— Čuvaj se, da ja sad a tebe ne trgnem iz tvog sa-
dašnjeg uživanja! — opom injao ga O tac Jag u ar. —
Izgleđa da se i ti sad a rasta p aš od m ilja.
S ađa se ostali ponude da pomognu. O bojicu izuje-
d an ih i otečenih ođveđu do vode, gdje ih tem eljito
nam oče i istrljaju . Ono što su žrtve p ri tom osjećale,
zadržale su za sebe, ali su njihovi bolni izražaji do-
voljno kazivali. K ad a je sve bilo gotovo, reče F ritz sm i-
jući se: — Don P arm esan, pru žite mi svoju ruku! Mi
smo zajednički trp je li i tre b a da se pom irim o. D a ste
svoje boce bolje začepili, obojica bism o ostali pošte-
đeni.
— N isam ih mogao bolje začepiti nego što sam
učinio — odgovara optuženi, tresući m u ruku. — K ako
se sam o dogodilo da su životinje van . . .
Z astade. K od tih rije či slučajno pogleđa na boce.
E.anije je u b rzini p rim ijetio da u n jim a n ije više bilo
pijavica, a sada je vidio da je zatvarač bio n a svom
m jestu. On podiže boce i p ro m atra ju ći ih začuđeno do-
m etne: — A što je to? O ne su još u v ije k isto tako čvr-
sto zatvorene kao što sam ih ja zavezao! Ili su m ožda
šuplje?
P ro m atrao ih je sa svih stra n a i čudeći se vrtio gla-
vom k ad a nikakve rupice nije na n jim a našao.
— N em ojte se čuditi, senor — reče el Picaro. —
S tv ar je veom a jednostavna. P rv a pijavica, k o ja je
izašla, o tv orila je bocu, a zad n ja ju je opet zatvorila,
i to je konačno sasvim u redu.
N asta opći sm ijeh. K iru rg zam išljeno pogleda go-
vornika. T ada preko njegova lica p rije đ e kao neko
sazn an je i on reče: — M ožda ste vi bili ova zad n ja
p ijavica, senor? N adam se da ću skoro više đoznati o
toj stv a ri i ta d a ćete m i m o rati dati zađovoljštinu!
— Vrlo rado, Don P arm esan, ali ne sada, je r kao
što vidim , O tac Ja g u a r već sedla svoga konja.

192
 9. NA RATNOM POHODU
N jihovo d a ljn je ja h a n je proteklo je pod istim okol-
nostim a kao ono p rijašn je. P renoćili su u pustom , pješ-
čanom k raju , a drugi dan su p risp jeli do F uenta ge-
mela.
K ao što je već spom enuto, naziv ovoga m je sta potiče
od dva bliza izvora, koji su tu izvirali da bi se nešto
d alje n jih o ve vode spojile. Bio je to, dakle, D vojni
izvor ili Izvor blizanaca, koji je nakon sp a ja n ja n ji-
hovih voda tvorio potočić, a ovaj oticao p rem a jezeru
izvanredno b istre i kao ogleđalo rav n e površine. Ovo
jezero im alo je oblik gotovo p rav iln e kružnice i moglo
je im ati u p ro m jeru dobrih tisuću koraka.
Tu su p rim ijetili đ a su ja h a li p rem a sjeverozapadu
i da su se za nekoliko stu p n jev a p ribližili ekvatoru. N a
ovo je u p u ćivala tro p sk a fa u n a koja je okruživala k raj
oko jezera. O bale je ze ra bile su obrasle tu k u a ra trskom
i do deset m e tara visokom. N a ovu trsk u nadovezivala
se šu m a la u relija, u kojoj se poneko krivo stablo, zbog
prom jene, ugodno doim alo oka. Moglo se dapače vidjeti
1 k ara n d ai palm e, a nešto d alje u pozadini, gdje je ze-
m lja b ila m a n je vlažna, isticale su se fan ta stič n im obli-
cim a aloje, k oje su dosizale visinu drveća. Inače po-
svuda je rasla visoka i gusta trav a, k oja je đosezala
konjim a do trb u h a. Po g ran a m a drveća cvrkutalo je
m noštvo ptica, osobito k olibrija. U tra v i su ,se opažali
tragovi četveronožnih životinja, a dovoljno je bilo sam o
se p rib ližiti jezeru da bi se vidjelo koliko je ono bilo
bogato ribom .
— O vdje nećem o m orati je sti sam o rib e — reče Ge-
ronim o — pokazavši n a tra g jelena. — M ožda će nam
u sp jeti da ulovim o neko bolje pečenje.
13 O p o ru k a I n k a X93
 ■
— Taj nas trag upućuje da je ovdje k ra j p u stin je —
odgovori Otac Ja g u a r ■ — je r ovdašnji jelen ne zalazi
odviše u . . . p odručje pustinje. A li nas on u jedno opo-
m in je n a oprez. G dje im a takve divljači, postoji mo-
gućnost da im a i većih g rabežljivih životinja, kojih se
mi, m eđ u tim — n astav i on s osm ijehom — uopće ne
bojimo- O tkako sam napustio Buenos A ires nisam
uopće vidio jaguara, a onaj tam o u aren i bio je ku-
kavica.
R asedlaše konje i pustiše ih da slobodno pasu. Za-
tim se podijeliše u dvije skupine. Jednoj je stavljeno
u z a d atak da se pozabavi ulovom ribe, a d ru g a se uputi
s H am m erom u p o trag u za skrivenim oru žjem pobu-
n jenika. T rag an je je o lakšavala upravo izrazita bujnost
b iljak a. K ako na m jestu gdje je oružje bilo sakriveno
trav a n ije bila tako b u jn a skrovište je vrlo brzo pro-
nađeno. Ovo im je pošlo za rukom , m ada je oaza, to
je st sa svojom bujnom okolinom okruženom sa svih
stra n a pustinjom , bila daleko veća od onih n a k ojim a su
do sađa logorovali. T ajno slagalište otvorili su n a već
poznati način. Pošto su uzeli oružje, ru p u su ponovo
pom no zatvorili.
T ako su do sađ a ispraznili tri ta k v a arsenala. Stoga
su oružje i m uniciju, što su ih sada posjeđovali, samo
uz velike n ep rilik e uspijevali sa sobom nositi. Svakako
više n isu mogli rač u n ati da će đ alje ja h a ti dosadašnjom
brzinom .
D an ašn ji ulov rib e bio je tak o đ er obilan, ali iz m re-
že su v ad ili sam o veću i bo lju ribu. P reo stale su bacali
n atra g u jezero, je r su se od sada n ad ali i nekoj drugoj
v rsti mesa. O tac J a g u a r izjavi: ■— T u lete m nogobrojni
kolibri, koji im a ju običaj da le p rša ju od cv ijeta do cvi-
jeta. Oni odlaze doduše u jesen i proljeće n a duga pu-
tovanja, ali ta d a lete sam o k raje v im a gdje nalaze h ra-
ne. O sim ovih ptičica im a ovdje i četveronožaca, koji
rijetk o ili gotovo n ik a d a ne odlaze u p u stin ju i zađrža-
v aju se najčešće u gustim šum am a. S tih razloga vje-
ru jem da smo p u stin ju ostavili iza sebe. Možda, nećem o
odm ah zaći u šum ovite pređjele, no v je ro jatn o ćemo
naići n a trav o m o braslu p reriju , a m ožda čak i na p reri-
ju u cv jetanju. Senor M orgenstern i K iesew eter su čuli
od n aših n e p rija te lja , da se m ora ići preko R ibljeg, P ija-

194
vičjeg, K rokodilskog i Dvojnog izvora da bi se đospje-
lo do P alm inog jezera; im a izgleda d a ćemo brzo ona-
mo stići, stoga m oram o b iti đvostruko pažljiv i i opre-
zniji, nego do sađa.
— A zašto? ■— u p ita Geronim o.
— Ta čuo si da je k ap etan P ellejo uputio vojnike na
P alm ino jezero. M ožda će oni već biti tam o k ad a mi
dođemo. Ako ih ne otkrijem o pravovrem eno, mogli bi
nas oni izn enađa napasti. A li ja sam čvrsto u v je re n da
oni još nisu tam o stigli.
— Zbog čega?
•— J e r im je predaleko.
— To ne vjerujem . S igurno im n ije d alje nego nam a.
Od su sreta n a R ibljem izvoru prošlo je svega pet dana.
To v rijem e potpuno je dovoljno da bi se od M atare,
K ačipam pe ili M iraville stiglo u »kraj« gdje se prem a
našoj slu tn ji nalazi P alm ino jezero.
— Posve tačno! A li ti m isliš i n a to da to nisu je-
dina m jesta odakle bi mogli doći vojnici. N jih im a i u
Cruz G rande, a napose u C anđelariji, a ovim a predstoji
mnogo d alji put.
— O nda će oni m ožda k asn ije stići. O stali, koje sam
p rije spom enuo, već su tam o.
— Ne, ta k v u odluku neće izđ ati ni je d an oficir. K a-
petan u neće pasti n a p am et da n are d i n ek a čekaju
jed n i n a d ruge u takvoj pustoši, k o ja se povrh toga
nalazi u blizini n ep rijate ljsk e granice. On je sigurno
izdao ta k v a n a re đ e n ja za pokret, da se pojedine grupe,
v jero jatn o sastav ljen e od svega nekoliko Ijuđi, sastanu
u određeno vrijem e n a zborištu. Iz onih u d aljen ih gar-
nizona k re n u t će lju d i ran ije, a iz bližih kasnije.
— Hm! D akle, ne trebam o još b iti u brizi.
— A li ipak! Do sađ a smo govorili sam o o vojnicim a.
N jih se n a jm a n je bojim . Pod garnizonom podrazum i-
jevam nešto sasvirn drugo, nego što o tom e m isle na
Rio Saladu. Tam o irna m jesta, čija posađa ne b ro ji više
od deset, a vrlo često svega p et ljudi. Sve u svem u
jed v a trid e set ljudi, a s n jim a ćemo u svakom slučaju
brzo svršiti. A li m ene više b rin u Inđijanci. Tko nam
jam či d a se oni nisu već sakupili n a P alm inom jeze-
ru? U vjeren sam da oni čekaju bijelce da bi od n jih

195
dobili obećane puške. M ožda će im oni, štoviše, poći u
susret da bi ih još p rije oslobodili te re ta b aru ta , olova,
noževa, sje k ira i pušaka.
■
— Carlose, to je istina! M oram o biti sp rem n i još
danas n a njih o v u posjetu.
— M oram o u n a jm a n ju ru k u rač u n ati s tom moguć-
nošću. Stoga sam postavio naš logor ovdje n a sjevernoj
obali jezera, iako bi ju žn a obala, kao što m i je poznato,
bila za to m nogo p rik la d n ija. O sim toga večeras ne
sm ijem o zap aliti vatru, je r bi nas ona m ogla odati.
Ribu tre b a ispeći već sada, i to n a m alim v atra m a, koje
ne p u šta ju gusti dim.
— I p ored toga mog'ao bi cijeli ovaj oprez, biti uza-
ludan. M islim , naim e, da bi crvenokošci m ogli baš ova-
mo doći i to zbog posve jednostavnog razloga, što se
izvori nalaze s ove strane, a svatko ide onam o g dje im a
p itke vode.
— V rlo vjero jatn o . A li ja sam zaboravio n apom enuti
da se prijeko n a drugoj obali nalazi je d an još veći iz-
vor. M jesto se, doduše, n aziva po D vojnom jezeru, ali
se onaj izvor n a drugoj stra n i češće traži, je r leži m no-
go povoljnije. O sim toga, n a njegovim obalam a prostire
se tratin a, gdje m ože logorovati znatno više Ijudi nego
ovdje.
— Tako je! Ali, Carlose, m i m oram o o svem u dobro
razm isiiti. Tu n a našoj stra n i leži m jesto, g dje je bilo
sakriveno oružje, pa će stoga crvenokošci sigum o ova-
mo doći.
— Ne bih mogao reći da nem aš pravo. No što je to
sada bilo? Jeste li čuli?
R azabirao se k ra ta k , oštar, tro stru k i zveket. U isti
čas obuze sve p risu tn e n eki posve osobit osjećaj, sličan
tresavici, koji ne p o tra ja duže od jedne sekunde.
— A ria ■ — izjavi O tac Ja g u a r h v ataju ć i se za zati-
ljak, i k u šajući da li može k re ta ti v rato m i glavu slo-
bodno pom icati.
— A ria — suglase se i ostali. Oni n ap ra v e iste takve
pokrete ru k am a po zatiljku, v ra tu i glavi.
Sto je to aria? N itko to n ije znao objasniti. O na se
najčešće p o jav lju je ovako: sjedi se uz čašu v in a ili ša-
licu čaja, s bocom ili čajnikom pored sebe. T ada zahvati

196
p risu tn e ta k ra tk a ali neu godna tresavica. A ko pogle-
dam o u čaše i boce v iđ je t ćemo da su se razbile a da
ih se n itk o n ije dotakao. Z ivotinjam a koje su se p rije
toga znojile, skvrče se n a duže vrijem e udovi, a lju -
dim a se više d an a koči v ra t. To je aria, pojav a elek-
triciteta, kako to običavaju tv rd iti neki istraživači i
putnici. K oga ona pogođi, ta j se odm ah može osvjeđo-
čiti da li m ože p o k reta ti vratom .
Ali otk uda ta j oštri zveket? O dluče da to istraže.
Don P arm esan n ije vratio vlasn ik u boce u ko jim a su
bile pijavice, već ih je u to rb i obješenoj o sedlo nosio.
Sedlo je ležalo p okraj n jeg a i k a d a je otvorio to rb u da
bi dohvatio boce, pokazalo se da su one pukle po sre-
dini n a dva dijela. Srećom je to b ila je d in a šte ta koju
je p ričin ila aria. V ra t se n ije nikom e ukočio.
D oktor M orgenstern nije još n išta čuo o ovoj pojavi.
Stoga se o tom e rasp itiv ao kod Oca Jag u ara. O vaj m u
odgovori sležući ram enim a: — N e m ogu vam n a žalost
d ati nikakvo objašnjenje. S tv a r je i m eni n eshvatljiva,
ali m i je iz isk u stv a poznato da a ria u ovo g'ođišnje do-
ba često donaša sa sobom iznenadne i ja k e kiše.
G ovoreći to, on u p re pogled p rem a nebu, k oje je
bilo potpuno vedro, bez i n ajm an jeg oblaka. Z ra k je bio
potpuno m iran, a p ovršina je ze ra protezala se potpuno
nepom ično i m irno kao čv rst k ristal.
S ada su p rip re m ili sve što je bilo potrebno da bi ve-
čer i noć proveli bez v atre. N ajeli su se do sita, a za-
tim ispružili po tra v i da bi počinuli. N eki su sjedili u
g ru p am a i zabavljali se. El Picaro igrao je p ri tom, kao
uvijek, g lavnu ulogu.
Po stra n i od ostalih sjedio je A nton E n g elh ard t u
d ru štv u m lađog Inke. Oni su se poznavali istom neko-
liko dana, ali su se ip ak već prisno zavoljeli. Kazlog
tom e bio je u suprotnosti n jih o v ih duševnih svojstava,
k o ja su se m eđusobno đopunjavala.
A nton se lako uzbuđivao, bio je vrele k rv i i iskren.
Na njegovom se licu stalno odražavao izraz srdačnog
spokojstva. P eru an ac je bio m eđ u tim m irn e ćudi, ozbi-
ljan, p ro m išljen i suzdržljiv. Iz njegova m lađenačkog
lijepog lica n ije uopće n e sta ja la c rta duboke sjete.
N jih su dvojica od p rve večeri stalno zajeđno ja h ali
pa se i n a logorištim a đržali skupa. Tu se mnogo toga

197
razgovaralo, p ri čem u je A nton n ajv iše govorio. On je
pričao o svem u i svačem u, o tom e što je posjedovao,
umio i znao i postepeno je istresao cijelu svoju dušu.
H au k aro p o ra slušao ga većinom šuteći, te bi sam o od
v rem ena do v rem ena postavio neko k ratk o pitanje, a
odgovarao bi k ratk o i odsječeno, ali onaj k oji ih je
prom atrao, m ogao je v id jeti da je iz njegovih tam n ih
i dubokih očiju često zračio p rija te ljsk i pogled prem a
njegovu m ladom p rija telju .
T em a razgovora na ko ju su stalno n av raćali odno-
sila se n a Oca Jag u ara. U n je m u je A nton vidio ju n a -
ka bez prem ca, p riželjk u ju ći da bi i on jednom bio
takav. H au ka govoraše o n je m u tak o đ er s n ajvećim
poštovanjem , ali na žalost n ije mogao uđovoljiti zna-
tiželji A ntona, k oji je htio da đozna pojedinosti iz
ran ijeg života ovog čovjeka-diva.
— A li ti si ga poznavao m nogo ra n ije •*— reče m la-
do m om če — i m orao bi znati više o njem u!
•— Ne znam n išta da kažem — odgovori Inka. —
K ada je on đolazio, razgovarao je s ocem a ne sa
mnom. A k ad a govore sta riji i iskusniji, onda m oraju
m lađi šu tjeti. T ak av je običaj kod nas.
— K od vas? kojem u plem enu, zapravo, p ripadaš?
■— N iti jednom e.
•— A li ipak, m oraš p rip a d a ti nekoj narođnosti!
— M oje plem e je propalo. Mi živim o u zajeđnici sa
nekoliko sirom ašnih o bitelji gore u p la n in am a gdje
kriče kondori.
— T am o ne raste nikakvo drvo, n ik ak av grm . Od
čega živite?
—■P ijem o vodu, i hran im o se m esom divljači, koju
iovim o uz veliku životnu opasnost.
— T ad a ste vi junaci, s kojim a bih se doista htio
m ijen jati. P ričaj m i nešto o vašem životu i vašim
djelim a!
■
— O životu i o đjelim a m ojih? — Položivši ru k u na
svoje čelo, H auka pogleda sjetno p red sebe. T ad a on
n astavi: — Možda, ip ak ne, p riča t ću ti sasvim sigurno
o tome. Sam o n e damas, n e sada. P a ti ćeš doći u
naša brd a. O ndje nećeš sam o čuti, nego i v iđ jeti što te
zanim a.

1 98
 On se podiže i udalji, a zatim n estan e ispod drveća.
A ntonova p ita n ja pogodila su ga u bolno m jesto. On se
v rati istom k ad a se spuštao m rak. K ad su pošli n a po-
činak, on se po običaju ispruži pokraj A ntona. O vaj je
još dugo razm išljao o tom e čim e je mogao p rija te lja
rastužiti. T ako razm išljajući, on je zaspao. N ije znao
koliko dugo je spavao, k ad a ga lagano d rm a n je nečije
ruke probudi. Bio je to Inka, koji m u tiho šaptaše u
uho: — Tiho! Ne pričaj jako glasno! Zelio si da budeš
ju n ak k ak av je Otac Jag u ar. H tio bih ti pru žiti p rilik u
za jed an podvig. Hoćeš li m e slijediti?
— K am o?
— O tom e kasnije. O stavi Ovdje svoje oružje i po-
nesi sa sobom sam o nož i bolu! Š u ljaj se za m nom du-
boko kroz trav u , da nas straže ne opaze!
A nton v id je da je H auka n a sve četiri otpuzao do
logorišta i pođe n a isti način za njim . Z ad n jih noći
sijale su zvijezde, dok je danas nebo bilo tam no. Bu-
dući d a je m lađ bio te k zašao, ovdje je v lađ ala gotovo
p o tp u n a tam a. Je đ v a se moglo v id jeti na udaljehosti
od deset koraka.. P a i jezero, koje je po dan u blistalo
tako čisto i bistro, ležalo je sad a n a lijevoj stra n i kao
sum orna tajn a. Lagano i nečujno šu ljali su se po ru b u
šaša, dok se H auka n ije uspravio i još u v ije k tihim
glasom rekao: — S ada smo ođm akli pogledu straže i
možemo n astav iti u spravno hodajući. P ogledaj m alo
o štrije preko jezera! N e vidiš li nešto?
■— N e — odgovori A nton, koji je zalud naprezao
svoje oči.
— Ili m ožda osjećaš neki m iris?
— T akođer ne.
— M oraš zn ati da m i živim o s kondorim a u K ordi-
Ijerim a. Zato su n am čula raz v ijen a kao u orla. Tam o
prijeko, n a drugoj stra n i jezera logoruju n eki ljuđi.
— K ako to možeš znati?
— O sjećam m iris dim a i vidim sjaj vatre. N ijedan
bijelac to ne vidi n iti osjeća. Z apravo sam to trebao
jav iti iskusnijim a, ali budući da si se odlučio za pod-
vig, nisam ih budio.
•— I što n am jerav aš sad a učiniti? — zap ita A nton
Inku.
— N ajp rije ću poći onam o da vidim tko su ti ljuđi
i što ih je ovam o dovelo. T ada će se v id jeti da li ću se
199
m irn o v ratiti, ili će m e okolnosti nav esti n a neki pot-
hvat. P ru ži m i svoju ru k u da te povedem , je r m oje su
oči o štrije od tvojih.
On je koračao s n jim polagano đalje. N ije to bilo
lako, je r su m orali hodati izm eđu drveća i grm lja.
T ad a najednom p resta n e šum a i isp red njih se ukaže
gola obala. H aukaropora zastane zam išljeno; razm išljao
je neko v rije m e i nakon toga reče: — O vdje u šum -
skom p ojasu k oji obav ija jezero nalazi se je d an prekid.
Ako pođem o đ alje njegovom u n u trašn jo m stranom , na-
lazit ćemo se stalno u m rak u koji v la đ a ispod drveća.
To bi nas jako zadržavalo. M islim stoga da će b iti bo-
lje, budem o li se držali više desne stra n e i pođem o ru -
bom ovoga pojasa. Tam o ćemo moći mnogo brže trčati,
a iznad nas će b iti slobođno nebo, koje je, đoduše, tam -
no, ali ip ak ne tako kao v rhovi drveća.
— Čini m i se da ćemo otići suviše udesno?
—■Nećemo, je r šum a n ije široka. U ostalom ovi
lju đ i sigurno logoruju oko izvora o kojem u je govorio
O tac Jag u ar. K ada stignem o do njega tre b a da idem o
sam o njegovim tokom da bism o stigli na cilj.
P rodužili su svoj p u t b rže nego do sada. N jihov lo-
gor nalazio se n a sredini sjeverne obale jezera. Uskoro
oni sk ren u oko gornjeg, zapađnog d ije la jezera. T u je
završavao pojas koji je m ogao biti širok nekoliko sto-
tin a koračaja. Oni ostaviše šum u s lijeve stra n e i po-
žu re v an jsk im rubom pojasa p rem a istoku, je r sad a su
se n alazili n a južnoj obali jezera. Još nisu bili daleko
odm akli, kad m ladi In k a zastade, sagnuvši p rem a na-
p rije d g ornji dio tijela. U isto v rije m e digao se prilično
o štar v jetar, koji je puhao u pravo p rem a njim a.
■— Da li čuješ nešto? — u p ita A nton.
— Da. Čini m i se da je to bilo zvono.
— Zvono? Ta ovdje nem a gradova s crkvenim zvo-
nim a.
■— Ne m islim tu v rstu zvona. Dođi još m alo đalje,
pa ćeš i ti moći čuti.
H odali su dalje. U skoro se mogao čuti m etalni zvuk
koga je nosio vjetar.
—■Slušaj! ■ — reče A nton. — Zvučilo je skoro kao
zvono m adrine.

200
 M ad rin a je izraz, uobičajen u španjolskoj A m erici.
To je zvonce n a kobili k o ja u sta d im a ili n a putova-
n jim a p reth o d i i vodi ostale životinje. O v ra tu joj je
cbješeno zvonce čiji zvuk ostale životinje stalno slijede.
— Da, ne m ože n išta drugo b iti nego m adrina! —
suglasno će m ladi Inka.
•— Da li ovdje u G ran C hacu im a arrierosa?1
— Ne, sigurno ne. O vim k ra je m ne prolaze trgo-
vačke k aravane. B it će da su to Indijanci.
— K ojeg plem ena? ,
— To n e znam, no m islim da ću doznati.
— T ad a su ti lju d i veom a neoprezni. K ako sm o čuli,
pojedini n arodi žive sad a u m eđusobnom n e p rija te lj-
stvu. U tak v im p rilik a m a ne v ješaju se životinjam a ni-
k ak v a zvonca, k o ja ih inače odaju!
— L judi, koji ovdje borave, sigurno se osjećaju si-
g u rn im a te ne sm a tra ju da je ta k a v oprez potreban.
Osim toga, oni m o raju svoje životinje ostaviti da pasu
i stoga ih ne sm iju vezati. K ad a ne bi bilo m adrine,
konji bi se razb ježali u svim pravcim a.
■— A k ako naši ip ak ostaju zajeđno?
— To je nešto drugo. In d ija n ac n ije uzgajač konja.
O n otim a i k rad e životinje. O ne se stoga izm eđu sebe
ne poznaju, a kako ih ne drže u stađim a, to one ne
osjećaju n ik a k v u m eđusobnu privrženost. A ko se za-
tim p rilik o m ratnog pohoda n ađ e zajedno m nogo ko-
n jan ik a, oni m o raju nek im a od svojih k o n ja objesiti
m ad rin u , je r svaki konj sluša zvonce. To n am pru ža
iz v an red n u prednost, je r će nam glas koji sm o čuli
poslužiti kao putokaz.
Bilo je onako kao što je rekao, je r što su više od-
m icali, tim ja sn ije se m ogao čuti zvuk praporaca. Do-
sk o ra su m orali k o rake još više usporiti, je r je zvuk
sada dopirao iz najveće blizine. O sim toga n a lijevoj
stra n i m ogla su se v id je ti sta b la šum e, iza k o jih je
gorjelo više v atri, u čijem ođsjevu se jasno isticalo
drveće.
— Pogleđaj, kako smo lako pronašli logor. — ša-
putao je H au k aro p o ra A ntonu. —• Ispred nas leži pojas
trave, koji se provlači oko šum e. N a njem u pasu konji.

1 gonlS m ula.

201
L ijevo od nas on p ro d ire u šum u i širi se u čistinu, na
kojoj se nalazi izvor. P re m a tom e, ko n ji su ravno is-
p red nas, a k onjanici se nalaze lijevo, iza drveća.
—■M oram o li onda ovim zad n jim pravcem dalje?
— Da, ali ne odm ah. M oram o b iti n a oprezu. Stoga
hoću n a jp rije da v idim da li se straže nalaze uz konje.
P riček aj tu dok se ne vratim .
On se o đšulja odavde, a A nton osta sam . P o tra ja lo
je to dobrih če tv rt sata, ali on n ije strahovao za Inku,
je r je njegovo p o v jeren je u In k in u čestitost stalno ra -
slo. T ada se In k a opet pojavi iz tam e i ja v i tihim gla-
som : — Tam o nem a n iti jednog jedinog straž ara. Ko-
n ji su bili tako pitom i, da su pu stili da ih pom ilujem .
Oni su slobodno hođali, a sam o su p re d n je noge m a-
drin e bile lagano sp u tan e da ne bi m ogla prevelike
k o rak e praviti.
— K oliko k o n ja je bilo?
— N isam ih mogao izbrojiti, je r ih nem a malo. Sve
sam ih zatekao glavam a o k ren u tim p rem a m a d rin i i to
m e je veselilo.
■— A zašto?
— To je znak da će je bezuvjetno slijediti. Ako
su to, možda, n e p rija te ljsk i In d ijan ci, dakle A biponi,
ta d a bi im htio odvući konje.
— M isliš to ozbiljno? N em oguće je da nas dvojica
tolike ko n je odvučemo!
•— A zašto ne? Ako odvedem o m adrinu, svi ostali
će odm ah za njom poći.
— A li In đ ijan ci će po zvuku zvonca čuti da se ko-
bila u đ alju je ?
— Ako spavaju, onda to neće čuti, a ja slu tim da
oni spavaju.
— Da, ali oni su sigurno postavili straže.
— Svakako, no oni se ovdje osjećaju sigurni, pa
v jero jatn o nisu postavili m noge stražare. N asto jat će-
mo da to odm ah doznamo. Dođi i b udi stalno iza mene!
M orat ćemo puzati, da nas ne bi p rim ijetili.
Polegoše po zem lji i krećući se izvanredno oprezno,
sk ren u še od svoga đosadašnjeg sm jera ulijevo da bi
stigli ispod spom enutog drveća. K ad a su stigli do drve-
ća, našli su se istođobno sasvim u blizini otvorenog
pro p lan k a šume, gdje je In k a naslućivao da se nalazi

202
njihov logor. O vaj otvor n ije bio širok, a v a tre su svi-
jetlile od jednog k ra ja do drugoga. D vojica m ladića
legoše iza dva drveta, jedno k ra j drugoga, i pro m atraše
oštrim pogledim a ono što se tu ispred n jih odigravalo.
B ila je to vrlo b ro jn a skupina In d ijan aca, koji su
tu podigli svoj noćni logon N a m jestu, gdje se čistina
o tv arala p rem a polju, izbijao je iz zem lje izvor, čije su
vode oticale lijevo p rem a jezeru. S obje stra n e ovog
toka vode gorjele su vatre, oko k o jih se k retalo n a j-
m an je osam deset crvenokožaca. Oni su u p rav o bili za-
uzeti p ro n alaženjem udobnih sm ješta ja za spavanje.
Izm eđu d v ije v atre, koje su gorjele s ove stran e jezera,
ležalo je šest p rilik a, koje su izgleda bile okovane. P et
od n jih bili su odjeveni kao Indijanci, a šestog se po
njegovoj odjeći moglo sm a tra ti za bijelca. K ako su gla-
v am a bili o k ren u ti od dvojice p rik riv e n ih prom atrača,
to ovim a n ije bilo m oguće da im vide lica.
S k u p in a je bila nao ru žan a na in đ ijan sk i način. N a
dugim kopljim a, zabodenim u zem lju, bili su obješeni
tobolci i lukovi. P o k raj toga bile su prislo n jen e đuvalj-
ke, čije m ale strijele, ukoliko su otrovne, d je lu ju veo-
m a brzo i sm rtonosno. P rijeko, ispod jednog drva, sta-
jao je je d an je d in i k oji je posjedovao pušku. O na je
bila položena k ra j njega na njegovu ponču. Izgledalo je
da je on poglavica družine, je r je upravo izdavao neka
n aređ en ja, k o ja su odm ah bila izvršena. Služio se ne-
kim jezikom koji je zvučao kao pjesm a. A nton n ije ni-
šta razum io i stoga tiho u p ita svoga d r u g a :— To nije
kečna, n iti neki drugi m eni raz u m ljiv jezik. K ojim je
jezikom govorio ta j čovjek.
— To je jezik A bipona. R azum ijem prilično. On je
vođa ovih lju d i i rekao im je kako da logoruju. U pravo
je izđao n a re đ en je da se preko noći postave tri straže.
S vaka od tih straža b it će sastav ljen a od dva čovjeka,
od k o jih će je d n a paziti na konje, a d ruga n a zarob-
ljenike.
— Ipak, dakle, zarobljenici! Tko bi oni sam o mo-
gli biti?
— P riček aj samo! V jero jatn o ćem o i to đoznati. J a
ne poznajem poglavicu, ali sudeći po njegovu jeziku,
on i njegovi lju d i p rip a d a ju A biponim a, đakle, našim
n ep rijateljim a.

203
 — O tuda bi treb alo zak ljučiti da su zarobljenici
naši p rija telji.
— Da, je r tko je p ro tiv njih, taj m ora b iti za nas.
— K ad a bism o ih sam o mogli oslobođiti! M isliš li
da je to moguće? •— In k a m alo pričeka, u sm jeri po-
gled razm išljaju ći ali oštro n a p red je l p red sobom i
ta d a odgovori: — S m atra m da je to m oguće i sprem an
sam d a to pokušam . Sto veliš n a to?
— S porazum an sam! ■ — A nton je od v eselja nešto
g lasn ije uzviknuo i zato doda tiše: —■A li kako da poč-
nem o, sam o smo dvojica? Nemamo. uza se n iti naših
pušaka.
— O ne bi n am više škodile nego koristile. Ti si čuo
koliko p u ta je O tac Ja g u a r rekao da u većini slučajeva
treb a m u d ro st p retp o stav iti sili. Mi ćemo se držati nje-
gova savjeta.
— Da, p ostupit ćemo tako, ja sam sprem an, ali na
koji način ćemo to izvesti, to m i još u v ije k n ije jasno.
— Čekaj samo! N ajp rije m o raju ti A biponi zaspati,
je r se p rije toga n išta ne m ože učiniti. T ada ćem o vi-
djeti da li su stra ž a ri dovoljno oprezni i da li će v atre
b iti pogašene ili ne.
S ad a se poglavica približi izvoru da bi lično pregle-
dao zarobljenike. On im je dobacivao p rijeteće riječi i
p ri tom ih gurao nogam a. U želji d a izbjegnu ovom
zlostavljanju, zarobljenici su m ijen ja li svoje položaje.
Tom se p rilik o m pokaza lice jednog od zarobljenika.
D oista, to n ije bio Ind ijan ac, nego bijelac. T ada se je-
d an drugi za ro b ljen ik m alo p ropne da bi izbjegao uda-
ru noge koji je bio n je m u nam ijen jen . P ri tom on sam o
načas okrene glavu n a stran u , ali je to za oštro oko
In k in o bilo sasvim dovoljno. On ga je prepoznao i do-
šapnuo je A ntonu: •— To je poglavica K am ba koga bi-
jeli lju d i naziv aju el Craneo duro. T v rd a glava! D a li
si već nešto o njem u čuo?
— Nisam.
— To su m u im e dali, je r je jednom dobio po glavi
osam ili đeset u d a ra c a kundakom , a ip ak od toga nije
um ro. K ad su se u d a ljili n ep rijate lji, k oji su držali da
je um ro, on je ustao, p ro trlja o m alo glavu i potajno
pošao za n jim a da bi se osvetio. To su bili A biponi,
i on ih je svojom rukom poubijao.

204
 — On je, dakle, tvoj znanac?
— D apače i p rija telj. Mi sm o bili kod njega i on
nas je često posjećivao. K ak v a sreća što sam tam o u
našem logoru opazio v a tru i osjetio dim . S prem an sam
svoj život žrtv o v ati da b ih ga oslobodio.
—■T akođer i ja svoj! — došapne m u ođuševljeno
A nton. — Reci sam o kako da to počnemo!
— Z asad ne m oraš n išta u činiti, već bu d i m ira n i
sak riv aj se iza d rv eta da n e pad n e n a tebe n ije d n a
zrak a svjetla.
A biponi polijegaše u k ru g u oko v a tre tak o da su
noge p rem a n joj okrenuli. O ni se ogrnuše u svoje pon-
čoe, od k o jih su m nogi posjedovali dva kom ada. Po-
glavica se v ratio s izvora i legao kao i svi ostali. Svi
sii pošli n a počinak izuzev dvojice straž ara, od k o jih se
jed an u p u tio do konja, dok je drugi počeo polagano
gore-đolje hodati. On se zbog oštrog v je tra ogrnuo u
svoja dv a pokrivača. Je đ a n pokrivač obavio je oko
kukova kao suknju, a drugi je prebacio preko glave ta-
ko da su m u sp rije d a virile sam o oči, drugi m u k raj
pončoa visio preko leđa.
S tra ž a r je hodao tam o-am o, približio se u toku
p rv ih pola sa ta nekoliko p u ta okovanim a d a bi u sta -
novio d a li su usnuli. Š um a n ije logor sasvim štitila
od v je tra. V jetar je povrem eno duvao tako snažno u
v a tru da su isk re frcale i p ad ale n a pokrivače onih
koji su spavali. Da bi ih očuvao da se n e zapale, stra -
žar je hodao od v a tre do v a tre i vadio iz n jih grane
i grančice tako da su v a tre posve nisko gorjele. K ako
im n ije dom etao drva, činilo se da će se v a tre uskoro
ugasiti. Poticao je sam o jed n u od dvije vatre, izm eđu
k o jih su sp av ali zarobljenici, kako bi svoju straž arsk u
đužnost v jern o vršio.
P rošao je skoro cijeli sa t otkako su crvenokošci
pošli n a počinak. A ntonu ta d a bu d e teško d a i d alje
šuti, stoga on došapne svom e drugu, koji kroz to cijelo
v rijem e n ije učinio n iti n a jm a n ji pokret: — M islim da
oni sada tvrdo sp av aju i m i ne sm ijem o dugo čekati.
Pom isli sam o kako će se za b rin u ti naši k ad a p rim ijete
d a sm o nestali!
— Oni će sam o u p rv i tre n strah o v a ti za nas —
odgovori In k a — poslije će m oj A ncijano, kojem u je

205
poznata m oja opreznost, ostale um iriti. Ip ak ja se sla-
žem s tobom, m oram o početi. N am am it ću sad a stra-
žara ovamo.
— K ako je to moguće?
— To ćeš odm ah čuti. P rip azi dobro da li će se koji
od onih što sp a v aju m a k n u ti k ad a se budem oglasio!
Za p o tp u n i usp jeh onoga što n am jerav a m učiniti, ne
sm ije n iti je d an izm eđu n jih b iti budan.
On stav i svoje ru k e na u sta i zak rešti zam orno, po-
p ut p ap ag aja u znem irena u snu.
N iti je d an od onih koji su spavali n ije se pom akao,
ali se stra ž a r zaustavi da bi čuo odakle đolazi to do-
zivanje.
— Pogledaj, on sluša! — šapćući će Inka. — V je-
ro jatn o će doći ovam o. N isi m ožda p rim ijetio da se
probudio koji od onih što spavaju?
— Ne.
— Ni ja nisam vidio. O tpuži brzo p a r k o rak a na-
trag i legni ravno n a zem lju, je r će te inače vidjeti
k ad a bude dolazio!
A nton posluša ovo n aređenje, a In k a i po drugi put
zakrešta. S tra ž a r se približi. Kod trećeg k re šta n ja zađe
pod drveće, a kod opetovanog k re šta n ja sagne se i
oprezno se došulja, n aprežući pogled p rem a m jestu
odakle je dopiralo dozivanje.
T ad a In k a dohvati s lijev e stran e svoj teški ra tn i
b uzđovan i ponovno zakrešta. K ad je stra ž a r stigao
gotovo do sta b la iza kojeg se nalazio Inka, ovaj skoči
m u n jev ito m brzinom i jed n im jed in im u darcem obori
In d ijan ca, koji se više ne pomače.
— Moj bože, ti si ga dotukao! — šapne A nton i
brzo priđe.
— V jerojatno je m rtav , ali ip ak postoji m ogućnost
da još živi. O stani ovdje uz njega. Ako se probudi p ri-
je nego se vratim , zarin i m u nož u srce. V aljd a ćeš
im ati h rab ro sti da to učiniš?
— U borbi, da. A li nekoga koji se ne može b ra-
n i t i . ..
— Mi smo u borbi i ako se on probudi, postoji mo-
gućnost da se b ran i. N jegov glas je ta d a oružje, i to
za nas n ajopasnije. T ražim od tebe bezu v jetn u po-
slušnost.

206
 Inka, inače tako šutljiv, bio je za v rijem e ovog pu-
stolovnog pohoda neobično povjerljiv , svakako zato da
bi podučio svog m ladog druga. M eđutim sad a se on
pokazao i sa druge strane. N astupao je kao gospođar,
p a i ako je jako tiho govorio, bilo je to tonom koji
n ije trp io n ikakav prigovor.
On brzo uze oba pončoa koje je stra ž a r im ao na
sebi i uvi se u n jih n a isti način. Z atim se polagano
u p u ti ispod drveća. Išao je gore-đolje isto tonako kao
što je p rije činio stražar. Tko n ije znao što se m alo-
p rije đogođilo, sigurno bi sm atrao da je on stražar.
S izvučenim nožem A nton osta sjedeći pokraj pa-
log' In d ijan ca. On je pro m atrao čas njega, a čas svoga
m ladog odvažnog p rija te lja , čiji sađašnji p o stupak on
n ije mogao odm ah shvatiti.
N akon što je H au k aro p o ra neko v rije m e oponašao
stražara, pošao je tih im korakom od jedne do druge
v atre ne da ih podstiče, nego da p ro m atra one k oji su
spavali. N iti jed an od n jih n ije bio budan. T ada se
u p u ti do zaro b ljen ik a i sjedne pokraj njih. Oni su još
bili budni, je r je položaj u kojem su se n alazili ra stje -
rivao san s n jihovih očiju.
Oni su, dakako, n jega sm a trali za In đ ija n ca koje-
m u je b ila dužnost da n a n jih pazi, je r on je pončo
tako ovio oko glave i lica, da su se m ogle ra z a b ra ti
sam o oči. Zbog b ijelaca m orao je govoriti španjolski.
On je to učinio tako što je nešto k asn ije razgrnuo pon-
čo toliko da se njegovo lice n ije moglo prepoznati, ali
se njegov glas mogao čuti. On reče poluglasno: -— EI
Craneo duro je tužan. U skoro će b iti veseo. B ude li
mi sada odgovorio, n ek a tiho govori.
N apola o k ren u t od n jega ležao je poglavica. On m u
sada potpuno okrene lice i odgovori, kao što m u je bilo
naređeno, tih im glasom : — Što m i to govoriš? Hoćeš
da m i se rugaš tim e što nam se prijazno obraćaš?
— N ije ruganje, nego je iskrenost. N em ojte pustiti
ni glasa koji bi m ogao m ene i vas odati! J a sam došao
da vas spasim .
— Ti, A bipone?
— J a nisam A bipon, nego se zovem H auharopora.
J a sam sin tvoga p rija te lja A ncijana.
■
— Ti da si H a u k a ro ...

207
 Od ču đ en ja im e m u zam re na jeziku.
— Da, ja sam ta j — nastav i m ladić. — O svje-
doči se!
On sada potpuno razg rn e pončo tako da se njegovo
lice moglo u cijelosti v idjeti. B ijeli je čovjek prom a-
trao ono što se zbivalo ne m ičući se. K am be su prepo-
znale Inku, koji je odm ah zatim pokrio lice. Oni su
ostali m irni, m ad a su" trza n jem i m icanjem svojih ve-
zanih tijela, koje nisu mogli obuzdati, dovoljno jasno
odavali radost i iznenađenje koje ih je obuzelo.
— D a li ste m e prepoznali? — u p ita on.
— Da, da — prozbori poglavica — ti si sin našeg
p rija te lja i stoga si ti naš p rija telj. D ogađaju se velika
čuda. K ako si dospio m eđu A bipone? J a te do sada
nisam uopće prim ijetio.
— J a ne p rip ad a m njim a, a n iti sam bio kod njih.
N alazim se tek k ratk o vrijem e ovdje u šum i da bih
osm atrao n aše n ep rijate lje . Logorovao sam prijeko na
drugoj stra n i jezera s A ncijanom , s Ocem Jaguarom ,
i sa više od dvadeset b ijelih ljudi. P rim ije tio sam vaše
v atre. D ošuljao sam se neopazice ovam o s jednim
m lad im p rija te lje m da b ih doznao tko je naložio ove
v atre. Vidio sam A bipone i prepoznao tebe. T ada sam
odlučio d a ću vas osloboditi.
—• To je sm jelo! A gdje je naš straž ar?
— Leži tam o pod drvećem . J a sam se zagrnuo nje-
govim p o krivačem da bi m ene sm a trali za stražara.
•— K ak va m udrost, kakvo lukavstvo! P resijeci nam
konopce, brzo!
— O dm ah ću to učiniti, ali ostanite unatoč tom e
ležati kao što sađa ležite!
On povuče nož i oslobodi ih poveza, tako spretno
da ni jed an A bipon, da se u tom tre n u tk u probudio, ne
bi mogao p rim ije titi što se dogodilo. U sput on nastavi:
— V atre se gase i sada gori još sam o ova. M i ne mo-
žemo više tačno v id je ti naše n ep rijate lje , oni nas me-
đ u tim m ogu p ro m atrati. M oram o stoga b iti veom a
oprezni. J a ću sad a u sta ti i ponovo ću hod ati am o-
-tam o p okraj drveća, a isto tako ću p ro m a tra ti one
koji spavaju. Ako u tv rd im da se n ije d an od n jih nije
probudio, ja ću tiho zakašljati. Vi ćete tada, jed an iza
drugoga, dopuzati do m jesta gdje ću ja biti. Tam o is-

208
pocl clrveća čeka moj m lađi p rija te lj A ntonio. K ada
stignem o do njega, poći ćemo po konje.
— A n ije li tam o je d an stra ž a r? — u p ita poglavica.
— Da, jedan.
— Toga se ne tre b a bojati. J a đođuše nem am oru-
žja, ali njega ću zađaviti.
— Ti ćeš njega m eni prepustiti. Č uješ li? H oću da
vas sasvim oslobođim. Vi ne tre b a te n išta učiniti. O ru-
žje ćete dobiti. O vdje im a dovoljno kopalja, lukova,
strelica i duvaljki.
N ato uze bijelac po prv i p u ta riječ: — K akve mi
k oristi od lukova i strijela. J a bih htio im ati svoju pu-
šku, svoju dobru pušku.
— A g'dje je ona?
— O teo m i ju je poglavica, ona se nalazi tam o uza
nj. Id em po nju.
— Ne poznajem te i ne znam da li si đovoljno opre-
zan. J a ću je sam donijeti.
T ad a reće el Craneo duro: — Ti ne sm iješ ovog se-
no ra oslovljavati s ti, je r on je oficir. O sim toga on
im a isk u stva što se tiče života u d ivljini i svakako je
u sta n ju d a sam donese pušku.
— A naboji za pušku — nastav i bijelac uz škrgut
zubi. ■ — O vaj pas oteo m i je osim toga sat i kom pas.
On se n e sm ije tim e okoristiti! On će još dugo spavati.
On se usudio da jednog oficira u d a ra nogam a!
In k a ponovo sprem i nož, ustađ e i ponovo hodaše
tam o-am o. M alo zatim pođe od v a tre do v atre i osvje-
doči si d a svi spavaju. On pođe isto tako i do poglavice.
O vaj je hrkao, a pušku je om otao u pokrivač.
N ato pođe In k a ponovo p rem a drugoj stran i, za-
u stav i se n a ru b u čistine i m ahne. N a taj znak dopuza
n a jp rije »T vrda glava« zatim njegove četiri K am be i
konačno oficir. In k a pokaza na k oplja k oja su bila za-
bodena u zem lju i dok su K am be požurile po oružje, on
reče bijelom čovjeku: — P oglavica je vašu pušku uvio
u svoj pončo.
■
— Ja ću ga uzeti, ne p ita ju ć i ga za odobrenje.
On se ođšulja nečujno ali ip ak m unjevitom brzinom
n a drugu stranu. Moglo se v id je ti kako se oborio na
poglavicu i n a njem u ostao ležati je d n u m inutu. N ije
se n išta čulo. T ada se podiže i v ra ti n a tra g isto tako

14 Oporuka Inka 209

spretno, držeći svoju pušk u u lijevoj a zak rv av ljen i nož
u desnoj ruci.
■—■O pet im am sve ono što m i je oteo! — reče on
srdito. — P ušku, nož, sat, m uniciju, sve. T aj čovjek
neće n ik a d a više u d a ra ti jednog oficira nogam a po ti-
jelu. No sađa đalje! K am o ćem o sađa?
In k a pođe ispred n jih ispod drveća do A ntona.
O boreni A bipon još se n ije micao. O staviše ga da leži.
O davde se uputiše n a tra g pu tem kojim su đošli H auka
i A nton sve dok nisu začuli zvonce m adrine. T ada In k a
zastade i reče: — Č ekajte ovdje dok ne uđesim drugog
stražara!
•— Ne ti! To je m oja stv a r — odgovori T v rd a glava.
— N ije tvoja, nego je m oja! — upad e oficir. — Ovi
pasji sinovi h tje li su m e su tra u d av iti u jezeru, u koje
sad m ogu baciti leš svoga poglavice, a stra ž a ra tu kod
k o n ja tak o đ er ću otpraviti.
H auka to nije htio dopustiti, ali razjaren o g čovje-
k a v išs n ije bilo. O stali su čekali i osluškivali u noć-
noj tišini. N išta se n ije čulo. Ni dvije m in u te nisu pro-
šle, a on se pojavi i reče: — Dobro je, ta j m om ak n ije
niti pisnuo. A sad a ćemo uzeti konje. Svaki po jednog.
— Ne — reče Inka. — U zet ćemo sve konje.
— Sve? A kako da to izveđem o?
— T am o je m a d rin a i svi će je ko n ji slijediti.
■
— Que pensam iento! To je istina! T aj d ječak nije
bedast. To možemo učiniti. D akle s one stran e jezera
logoruje O tac Ja g u ar? Da li ćete ga naći?
■
— Da ■— odgovori Inka.
— Ti ćeš, dakle, u zjah a ti m a d rin u i budi predvođ-
nik, a m i ostali gonit ćemo čitavo stado iza tebe.
U njegovu načinu izra ža v an ja bilo je nečeg suro-
vog, zapovijedajućeg, što je lako moglo povrijediti.
H auka p rim i to šuteći, potraži m adrinu, skine joj povez
sa p re d n jih nogu, popne se na n ju i odjah a polagano
na čelu. K ada su ostali konji p rim ijetili da je njihova
pređvođnica kren u la, odm ah pođu za njom . O ficir i
pet K am ba poskakali su n a zađnje konje da bi gonili
tropu. A li A nton, koji je tak o đ er uzjahao jednog ko-
nja, pođe n ap rijed uz Inku. O ficir m u se n ije sviđao.
U ovom p oretku obišli su pola jezera. N isu ja h a li kroz
gustu šum u kroz koju su se p rije oba m ladića s m ukom

21 0
i p uzajući provlačili. Po toj ta m i ona je za konje bila
neprohodna. Stoga su šum u obišli, je r su i na taj na-
čin m ogli stići do logora.
Tarno nije sve ostalo onako m irno kako je bilo k a-
da su H au ka i A nton otišli. Otac Ja g u a r je naredio da
se straže m ije n ja ju svakih pola sata. K ad bi se probu-
dio, običavao je p regledati da li je sve u redu. Isto
tako je bilo i danas. P rsnuće boca upozorilo ga je na
b rzu p ro m jen u vrem ena, a k ad a je pošao n a počinak,
bilo je nebo već naoblačeno. Od briga n ije mogao spa-
vati. Opazio je da je nebo postalo potpuno tam no. N a-
dalje, osjećao je da se digao izvanređno snažan v jetar.
Iskustvo ga je učilo da je to bio pred zn ak orkana,
k ojega je pratio ta k av prolom oblaka u G ran Chacu,
da je svojom silinom obarao ljude. N ije bilo pam etno
da se ostane ovdje ispod drveća, koje privlači m u n je i
koje m ože oluja polom iti. A li isto je tako p retstav -
Ijalo velik u opasnost sačekati nev rijem e vani na otvo-
renom po lju ili u pustinji. On stoga probudi svoje lju d e
da bi se s n jim a posavjetovao. K od toga se ustanovilo
da n ed o staju H auka i A nton.
Dozivali su za njim a, ali oni nisu dolazili n iti su
se odazivali. A nton je bio p o vjeren O cu Jag u aru , stoga
je bilo sam o po sebi razum ljivo da m u je nesh v atljiv i
n estan ak njegova štićenika p ravio velike brige. Iznosili
su razn e pretpostavke, od ko jih ni je d n a n ije bila te-
m e ljita i v je ro jatn a . U takvoj situ aciji O tac Ja g u a r je
došao n a posve sh v atljiv u zam isao da pom oću b ak lje
p otraži tragove nestalih. T a znali su m jesto n a kom e
su oni ležali. i
Je d n a sm olasta g ran a poslužila je u tu svrhu. P ri
n jezinu sv je tlu otkrilo se da su dvojica m lađića po-
tajn o otpuzali u šum u. T ad a se b a k lja ugasi, a O tac
Jag u ar, G eronim o i A ncijano, k oji su poduzeli ovu
potragu, ostali su u tam i. O ni su ponovo dozivali kroz
šurnu, ali nisu dobili odgovora.
—■ K akva neopreznost! — reče O tac Ja g u a r gotovo
srđito. — K ad a sm o ovam o stigli, ja sam rekao d a bi
ovdje moglo b iti jag u ara. Sto onda, ako su jednom tak -
vom dospjeli u ralje. Oni su svoje puške p ustili ovdje,
pa, dakle, ne m ogu ni pucati.

211
 — N eopreznost? — u p ita A ncijano. — H au k a nije
neoprezan. On u v ije k zna što radi. A što oružje nije
sa sobom uzeo sam o je dokaz da je to sm atrao za su-
višno.
— U ovakvoj noći o ružje n ik a d a n ije suvišno — pri-
m ijeti Geronim o.
— A li ono bi moglo sm etati — upad e A ncijano. .—
Ono sm eta p ri h o d an ju kroz šum u, p ri potajnom puza-
n ju do n ep rijate lja , p r i . . .
— P ri p u zan ju do n e p rija te lja — prek in e ga Otac
Ja g u ar. — To će biti! Sm ioni m ladići h tje li su doži-
v je ti n ek u pustolovinu k o ja bi ih m ogla sta ja ti života.
O dm ah m oram o k re n u ti da to spriječim o.
— S ta ja ti života? K ako? Da li vi slu tite gdje su
oni?
— Ne sam o da to naslućujem , već i znam ! Pogle-
d a jte sum rak. Tam o gori v atra. To su opazili m ladići
i u svojoj m ladenačkoj neobuzdanosti pošli su onam o
da bi i oni jednom učinili neko junačko, m uško djelo.
— Da, tam o im a v a ta ra — p o tvrdi A ncijano. —
D oista je m oguće da su otišli prijeko. Ali ako je tako,
onda ne m oram o biti u brizi. M aj H auka je izvanredno
oprezan m lađić. Im am potpuno p ovjerenje u njega.
— To znam , naravno, i ja. On je više iskusan i opre-
zan od mnogog sta rijeg čovjeka, ali danas je s njim
Anton, za čiju sigurnost jam čim ja . . .
On zastade. Za v rije m e ovog razgovora opet stigoše
u logor. U taj čas ču se nedaleko od n jih snažan topot
konja. T ada opaze dvije p rilik e koje se pojave iz tam e
kako se brzo p rib liž av a ju vatri. Bili su to. dvojica ne-
sta lih m ladića.
— Vi nas traž ite ? Evo nas — povika A nton jašući
n asm ija n u su sret O cu Ja g u aru . In k a m irno stade po-
red svog A ncijana kao da m u uopće ne p ad a n a um da
sebe sm a tra najv ažn ijo m osobom m inulog đogađaja.
— Da, tu ste! Bogu hvala, vidim to! A li gdje ste
zapravo bili?
— P rijek o kod A bipona.
— Kod A b i . . . znači, im a ih tam o na drugoj stran i?
— Da.
— I vi ste se usudili to učiniti bez m oga odobre-
n ja ...

212
 — Sest su zarobljenika oslobodili i oteli čitavo
stađo konja — upade nečiji glas.
O tac Ja g u a r se okrene i opazi govornika k oji je
sada ta k o đ er prišao. On odstupi k o rak n atra g i povika.,
n ab rav ši m alo čelo: — Vi, poručniče V erano? K ako ste
vi došli do Dvojnog izvora?
— Isto onako kao što sam stigao gdje god sam dosad
bio, pješice ili jašući, senor.
— Vi zn adete da sam na svoje p ita n je očekivao d ru -
gačiji odgovor. Stoga ću sad a ra d ije p ostaviti drugo
jedno p ita n je : — K uda m islite poći ođavde?
•— O pet n atra g do A bipona, da ih kaznim . N aravno,
vi ćete m e sa svojim lju d im a p ratiti. Ni jed an od onih
pasa ne sm ije o stati živ.
— Vi sm a tra te da je m oja p ra tn ja sam a po sebi
razum ljiva. J a ne.
— Sam o po sebi je razum ljivo da m i m orate pomoći.
■— Po sebi razum ljivo? M orate? T reba da znate da
ja n ik a d a n e m oram . Ali tko je to s vam a?
N jegovo lice se razveđri. O n vidje »Tvrdu glavu«
gdje dolazi, prilazi m u brzo, pru ža m u ru k u i n a lošem
španjolskom jeziku sa strah o p o čitan jem govori: — Ja
sam, senor. Ne treb a m vam kazati kako se jako rad u -
jem što vas vidim . Sada, budući da ste vi ovdje, m i se
više ne trebam o bojati.
— Od koga?
— Od A bipona, k oji se sp rem aju da nas n ap ad n u
sa svih stran a. O vaj senor, ja i četiri m oja čovjeka, koji
se sad a nalaze vani u šum i p okraj otetih konja, pali
smo ju tro s u njihove ruke. Oni su nas ođvukli do D voj-
nog izvora da bi nas su tra uđ av ili u jezeru. H aukaro-
p ora i onaj drugi d ječak su nas spasili.
— Ova đvojica? K ako je . . .
U sred p ita n ja on zastade, je r je prim ijetio da se na
crnom n ebu p rem a jugu pojavilo jedno m jesto, koje je
poprim ilo sasvim neobičnu sum porasto žutu boju. S ada
on žurno n astav i: ■ — K oliko A bipona im a tam o prijeko?
— S edam do osam p u ta po đeset — odgovori po-
glavica. — Doveli smo upravo toliko konja, je r sm o im
oteli sve. K onji su išli za m adrinom .
— To je pustolovina, o kojoj bih odm ah volio da
mi se opširmo ispriča, ali nem am o sad a za to vremema.

213
Vidiš li, poglavico, tam o n a jugu onaj žuti potez? Zna-
deš li što on znači?
U p itan i odgovori: — Već davno sam ga opazio, se-
nor. P rib ližav a se h u rik an , koji obara šum e i sa neba
sipa v a tru u velikim grudam a. 1 konji to predosjećaju,
postali su nem irn i i neće da m iruju.
■— Da, m i smo u opasnosti. O stanem o li, moglo bi
nas drveće razm rskati. Ako krenem o, o rkan će nas
k o trlja ti kao zrn a pijesk a preko polja. J a ne poznam
ovaj k raj. K roz dva sa ta o lu ja će se spustiti M oram o
se stoga vrlo brzo odlučiti.
— J a poznajem ovaj k raj, senor. O d jah a t ćemo, pa
ako požurim o, stići ćemo n a sigurno m jesto još p rije
p ro v ale h u rikana.
— A gdje bi treb alo biti naše utočište?
— U A siento de la m ortandad1.
— K akvo zlokobno ime! N isam još za nj čuo, je r u
ovom k ra ju još nisam išao dalje od Dvojnog izvora.
No o tom e kasnije. Ti m isliš, dakle, da ćemo do ove
naseobine stići još p rije provale h u rik an a ?
— Da.
— D a li ćete naseobinu naći u ovoj tam i?
— Nećemo pogriješiti pravac, senor. O sim toga zna-
mo da neće više dugo b iti tako tam no kao sada. Nebo
će se potpuno zažariti.
■— To je tačno. Sprem im o se, dakle, za brzi polazak!
P rip azite napose na puške da se ne oštete!
N akon ovih riječi odvede ga »Tvrda glava« napolje
do otetih konja, koje su četiri K am be m ogie d ržati na
okupu, je r su životinje predosjećale da se približava
n evrijem e.
Doći u posjed tolikog b ro ja ko n ja bila je prednost,
k o ja bi k asn ije m ogla biti odiučujuća. A li sađa bi je
se Otac Ja g u a r ra d ije bio ođrekao. K onji su, đođuše,
bili zauzdani, ali ne i osedlani. N ije se, dakle, moglo
na n jih n ato v ariti stv a ri koje su m orali sa sobom no-
siti. Stoga on k ratk o ođluči: — Mi ćemo ih povesti, ali
se nećem o jako za n jih b rin u ti. B udu li h tje li dobro-
voljno kasati, bit će dobro. Ako ne, mogu ra d iti što
hoće.

1 Naseobina pokolja.

214
 N a šest ko n ja uzjahaše K am be i poručnik V erano.
Svi su ti lju d i izjavili da će svako povesti na uzđam a
još po dva konja. K ad a je p oručnik opazio puške koje
su lju đ i Oca Ja g u a ra natovarili, zap ita ih otkuda im
one.
— Iskopali smo ih — odgovori G eronim o.
— G dje?
— U sput, n a raznim m jestim a.
— T iem po tonitroso! To su, đakle, one k oje tražim !
Z ap ljen ju jem ih!
— K ako to?
— One p rip a d a ju nam a. P o k radene su iz skladišta.
— D oista? To zvuči kao priča za djecu. Isp riča jte
to Ocu Jag u aru . On će vam d ati ta k a v odgovor, koji
ću ra d ije p rešutjeti!
■— M ožda ne v je ru je te m ojim riječim a, senor?
— P okažite m i skladište i đoveđite ovam o lopova,
pa ću onda znati što treb a da m islim . U ostalom sada
m oram o o drugim stv a rim a voditi računa. P osluš’jjte,
tam o prijeko.
On pokaza rukom u sm jeru preko jezera. O donud se
sad čulo prodorno zavijanje. A biponi su otkrili svoje
m rtv e i n estan a k zarobljenika i konja. Otac Ja g u a r ni-
je n a n jih obraćao pažnju, je r je p rije tila opasnost.
Otpočelo je ja h a n je u noć s p et K am b a n a čelu.
Vodići su se držali tačno sm jera, gdje je O tac Ja g u a r'
raču n ao da će naići na dugu, n ep rik lađ n u pustinju.
Nisu ja h ali lagam m galopom, nego n ajb rž im kasom .
Za slobodne konje nisu se više m orali brin u ti, je r su
ih dobrovoljno slijedili. In stin k tiv n o su osjećali da ne-
v rijem e p rije ti s juga. Spas treb a, dakle, tra ž iti prem a
sjeveru.
Da ne bi konje suviše zam arali, usporili su nakon
pol sa ta ja h a n ja . U m eđuvrem enu se žućkasta pruga
na južnom dijelu neba znatno raširila. N jezina donja,
šira stra n a poče se crvenkasto žariti. To je im alo za
posljedicu da je ta m a noći postala blaža no što je bila
ranije. Pošto je prošlo još pola sata, žuta se p ru g a ras-
trla preko cijele širin e južnog horizonta. N a svojem
vrhu, koji je dopirao do zenita, ona je tv o rila trokut,
u čijem se sređ ištu pojavila ta m n a pjega. O vaj tro k u t
bio je tako svijetao da je ličio na svanuće, p ri ko.iem
se moglo dobro vidjeti nekoliko stotina m e tara daleko.
213
 — To je rupa, iz koje će n astati oluja — reče Otac
Jag u ar, upozorivši na ta m n u m rlju doktora M orgen-
stern a, koji je sa F ritzom jah ao pokraj njega.
— Iloće li b iti opasno? — odgovori upitani.
—' Ne znam da li će biti za nas opasno, no sigurno
je da ee p ričin iti štete. T akav o rk an diže vrlo visoke
talase, p ro uzrokuje velike čistine u najgušćim šum am a
i ru ši najčvršće kuće.
— A m i sm o n au m ili da se p red n jim sklonem o u
n eku naseobinu, dakle, u kuće? Da n am se bog sm iluje!
O rk an će ih sru šiti na naše glave i mi ćemo naći ispod
ru šev in a neizbježivu propast, la tin sk i rečeno ex itiu m .
— Z apravo n a to bi treb a lo pom išljati, ali ja se
pouzđajem u poglavicu, kojem u su p rilik e našeg uto-
čišta poznate.
— K akva k o rist od prilika, ako ih obori oluja —
reče F ritz. — Doživio sam već nekoliko pam pera, ali
ta k av h u rik an je sasvim nešto drugo. U ovom tre n u tk u
ne d ajem za svoj život n iti pare. T a pogledajte m alo
obzorje! Može li se to još n azvati nebom ? Ne, ono
izgleda kao p rav i pakao. S vaka čast lijepom nebeskom
svođu, ali ako je ono presvučeno b ak a rn im crvenilom
i sum porasto-žutom bojom, ta d a m e h v ata strah . Ni ja
baš n em am p o v je re n ja u naseobinu. N aseobina pokolja!
Sto nas drugo tam o očekuje?!
N ije bilo nikakvo čudo da je i F ritz, ta j veseljak
koji inače n ije tako lako gubio svoj m ir, predosjećao
grozu. Nebo je sada stv arn o izgledalo kao pakao. T ro-
k u t se sve više širio p rem a sje v eru i bivao u svom e
gornjem dijelu sve širi i širi. N akon sat i pol ja h a n ja
on je zauzim ao već polovicu horizonta.
P ri su m rak u koji je sađa vladao, moglo se vidjeti,
da su ja h ali p rerijo m obraslom niskom travom , k o ja je
m jestim ice prelazila u m ale brežuljke. Ovi su poste-
peno bivali sve češći, i viši. N ajčešće su im ali blago
zaobljen oblik, no su sretali su i uske brežu ljk e sa
strm im stijenam a.
— To m e u m iru je — reče O tac Jaguar. — N ajbolji
zaklon p ru žit će nam sjev ern a stra n a kak v e čvrste sti-
jene. A kako svatko tko se ovdje naseli m ora voditi
rač u n a o p rilik a m a k raja , pa p rem a tom e i o olujam a
koje ovdje pustoše, m oguće je da je naseobina prem a

21(5
kojoj sada hitam o, sm ještena na nekom zaštićenom
m jeslu.
U skoro se pokazalo da je on tačno pretpostavljao.
Prolazeći pored b režu ljak a stigli su u široku dolinu, ko-
ja se sa južne slra n e nalazila uz visoku stijenu, a sa
sjev ern e stran e obuhvaeali su je blagi pošum ljeni bre-
žuijei. N a dnu doline raslo je nisko g rm lje i dovoljno
trave. U blizini stijen e dizalo se šest zasebnih lcuća,
ico.ie su p red sta v lja ie ra n iju naseobinu.
S lićnih naseobina bilo je ra n ije mnogo u G ran Cha-
cu. Još i danas može se naići na njihove razvaline. Bi-
jelci su p rođ irali u zem lju crvenokožaca, tam o su se
n astan ili i ponašali se kao zalconiti vlasnici. N a plaća-
nje o tk u p n ine ili na d av a n je neke d rag e odštete nisu
uopće m islili. Tzabravši n ajljep šu i n ajp lo đ n iju zem lju,
oni su obijaii svakog crvenokošca koji bi se usudio da
polaže pravo na otetu zem lju. A li ltako n ije bilo novih
pridošlica, ovakvi osam ijeni naseijenici bili su preslabi
da se zauvijck održe p ro tiv m nogobrojnih Indijanaca.
Tako su se oni ili pravovrem eno povukli, ili su bili
istrijeb ljen i, ukoliko su tv rd o k o m o ostajali na porob-
ljenoj gi’udi. O bradena zem ija opet je opustošila. V je-
ta r je nosio sjem e ra slin ja u kuće. Iz kiica je nicalo
g rm lje i drveće, i rušilo i probijalo ziđove i krovove.
B iljke povijuše privile su se ćvrsto uz crijep i grede i
prev u k le ih debelim , viažnim pokrivačem od lišća,
ispod ko.ieg su tru n u le i postepeno se raspadale.
»N aseobina pokolja« nije, naravno, bila još tako
unišiena. N aprotiv, bila je dobro očuvana. Ziđovi zgra-
da bili su n ap rav ljen i od čvrstih stabala, zabitih du-
boko u zem lju. K rovovi su bili sastav ljen i od đebelih
slojeva trske, povezanih čvrstom užađi od lika. I užad
i trsk a bili su otporni na vrem enske nepogode. Z ahva-
ljujući svojoj eiastičnosti sav ijala su se pod svakim
uđai'cem v je tra tako da im n ije mogao naškoditi ni
n ajsn ažn iji orkan, kojem inače n ije rnogao odoliti niti
jedan krov. Ziđovi od đasaka bili su isto tako otporni.
Kroz n jih su, doduše, posvuda probile povijuše i druge
biljke, ali ih nisu razorile, već su nap ro tiv tvorile živ
i debeo zašlitni zid, kroz koji nisu p ro đ irali v je ta r i
kiša. P rozora nije bilo, a ulazi su bili bez vrata. Ispred

217
i izm eđu ovih kuća raslo je žbu n je iz kojeg se dizalo
p rasta ro drveće.
K ad a su jah ači okrenuli oko stijen e i opazili šest
zgrada, poglavica K am ba, n jihov p redvodnik poviče:
— S tigli smo na lice m jesta, senori. P u stite konje, a
zatim dođite brzo pod krovove. Tam o n am h u rik an
neće naškoditi!
— Ne, ne tako! ■ — suprotstavi se O tac Jag u ar. —
K onje ne sm ijem o ostaviti slobođne, je r bi ih orkan
raspršio. M oram o ih sa sobom sm jestiti u kuće koje
ćemo p rethodno počistiti.
— A od čega? —- u p ita poručnik V erano.
— Z ar se ne m ožete đosjetiti? O dm ah ćete vidjeti.
On n ared i da iza svake kuće pođe nekoliko ljudi, da
tam o viču, galam e i opale nekoliko h ita ca iz pušaka.
N akon što je n are d b a izvršena vidjelo se što je Otac
Ja g u ar m islio pod tim čišćenjem . S u m rak je bio već
toliko svijetao da su mogli raspoznati razne životinje,
koje prep lašene galam om i pucnjavom n ah ru p iše na
otvore v ratiju . M eđu n jim a je bila čak i je d n a pum a.
— S ada su u n u tra ostale još m ožda zm ije od kojih
se m oram o dobro čuvati — p rim ijeti oprezni predvod-
nik. — U tje ra jte n a jp rije konje u četiri prv e kuće!
U ostale d vije kuće sm jestit ćemo se mi. N akon toga
treb a n ak u p iti suhih drva. da možemo zap aliti vatru.
P o žu rite samo, je r izgleda da će se nev rijem e spustiti.
Počeli su fiju k a ti snažni u d arc i v je tra kroz đolinu.
V jetar je sobom donio teške, sada još rije tk e, kapljice
kiše. L judi su rad ili grozničavo. N aređ e n ja H am m era
bila su izvršena za m an je od deset m inuta. K onji, koji
su još bili i rasedlani, sta ja li su u prostorijam a, a ljudi
koji su pored n jih ostali d a ih nadziru, zapalili v a tre u
u n u trašn jo sti zgrađa, u blizini v atra. V atre su gorjele i
u onim d vjem a zgradam a koje su bile određene za
sm ještaj ostalih ljudi. Bio je već zad n ji čas, je r sađa
je u đ aralo nev rijem e s takvom žestinom da bi svaki
opis toga bio oskudan.
Nebo koje je p rije bilo svijetlo žuto, sad a se od-
jednom zam račilo. D olinom se orilo zavijanje, jecanje,
b ru ja n je i u rla n je kao da se sam pakao rastvorio.
O rkan je bio tu. K uće su p o d rh tav ale pod njegovom že-
stinom , ali su zahv alju ju ći svojoj elastičnosti ođoli-

218
jevale. I ta d a najednoć nasta lom kao da se brdo u ru -
šilo. Bio je to p lju sak koji se najednoć sručio i to ne u
kapljicam a, nego kablovim a.
K iša je lijev a la a njeno je lijev a n je bućalo kao da
đolazi od ogrom nog vodopada, pa ip a k tu je lom ljav u
n ad jačav ala tu tn ja v a grom ova. M unje su pođrh tav ale
kroz m rk u noć ili bolje reći kroz vodopad što se sli-
jevao s neba. P a ni riječ m u n ja n ije odgovarala stv a r-
nosti, je r i to nisu bile m u n je već vatro m eti k oji su se
sa zem lje dizali uvis i v a tre n e rije k e koje su rušile
iz oblaka. .
U darac se grom a sm jenjivao za udarcem , lom ljava
za lom ljavom , v a tre n a rije k a za vatren o m rijekom , či-
tav sat i više. R azgovarati se uopće nije moglo, je r
n itk o n ije mogao čuti ni svoju v la stitu riječ. L ju d i su
m irno sjedili na podu od n ab ijen e zem lje i sporazu-
m ijevali se sam o znakovim a.
Još su m nogo gore prošli oni što su čuvali konje.
Životinje se n ije moglo vezati. Užadi, rem e n ja i uzica
n ije bilo dovoljno ni da im se vežu noge, i tako je
osim d rh ta n ja i rz a n ja nastalo gaženje, tre sa k i rita -
nje, koje je bilo opasno po život.
Uto strah o v it u d a r zagluši sve, jači od svih do tada,
ali i posljednji. Izgleđalo je kao da i nebo i zem lja
p lam te u jednom jedinstvenom v atrenom m oru. T ada
se iznenada sve stiša što je veom a nelagodno djelo-
valo. N itko se nije usuđio n iti riječi progovoriti. Ve-
ćina je v jero v ala da je stih ija p resta la sam o načas i
da će odm ah iznova započeti. A li n ije bilo tako. Otac
Ja g u a r se diže s m jesta gdje je sjeđio i pođe k ra j va-
tre do v rata. Pogledavši napolje gdje je voda šum jela
kao širo k a b u jica u dolini, on javi: — P rošlo je! Nebo
je načičkano zvijezđam a. Bogu hvala!
— Da, slava i h v ala budi Bogu! — zastenje s olak-
šan jem doktor M orgenstern trlja ju ć i obim ru k am a
svoje sam rtn ičk i blijedo lice. — N isam još nik ad tako
nešto doživio. P re trp io sam neopisivi strah . T a to nisu
bili grom ovi već rika, la tin sk i nazvana m ugitus, i po-
žari, incendium , koji su p rije tili da će sve u ništiti!
— Da, to je istina — suglasi se F ritz. — Čudi m e
sam o da nas nije poubijalo, je r smo pored plam enih
i n eb ro jn ih m u n ja naložili još i šest vatara!

219
 — Tako je! N auka tv rd i da v a tra privlači m unju.
D oista je pravo čudo da grom n ije ovam o udario.
— Toga se nije treb alo bojati, je r iznad nas je šu-
ma, a ona je vrlo dobar sprovodnik — p rim ijeti Otac
Jag u ar. — A sada hoću da vidim nisu li se možda
ko nji ozlijeđili.
On izađe napolje. M orao je do ko ljen a gaziti po
vodi. Ž ivotinje su dođuše još pokazivale znakove uz-
nem irenosti, ali su m irn o sta ja le n a svojim m jestim a.
Tako povoljan ishod je d v a se mogao očekivati.
Pošto se Otac J a g u a r v ratio s obilaska, poručnik
V erano se upravo sprem ao d a ispripovijeđa svoju pu-
stolovinu. V idjevši H am m era gdje đolazi, on m u se
o b rati slijeđećim riječim a: — Baš dobro đolazite, senor,
da ču jete m oje zahtjeve u pogledu p u šak a koje ste
prisvojili.
— P risvojio? To nisam znao. J a sam ih uzeo sam o
p riv rem en o u p o h ran u — odgovori H am m er vrlo suz-
đržljivo.
— A s kojim pravom , ako sm ijem pitati?
— P otpuno ste ispravno rek li: ako sm ijem p itati.
S kojim p ravom vi to m ene pitate?
— J a sam pouzđanik gen erala M itre.
— To b ih m ogao uvažiti, ako to m ožete dokazati.
— K akve dokaze tražite?
■
— P ism enu punom oć.
— K ak av zahtjev! Z ar se tak v e isp rav e nose sa so-
bom u G ran Chaco?
— Ako netko želi da ga se p rizn a za opunom oće-
nika, onda je to potrebno.
— D ajem vam časnu riječ, senor. To će v je ro jatn o
b iti dovoljno •— produži V erano lju tito . Ili m ožda ne,
ta d a ...
O n p rijeteći pođe p rem a nožu.
— O stavite tu stv a r tam o gdje je! Tko m i pokaže
oštricu, osjetit će m oju šaku. Reći ću vam sasvim rado
da m i je dovoljna vaša časna riječ. Vi ste, doduše, ve-
liki nasilnik, ali nisam još čuo da ste se osram otili ne-
kim nepoštenim činom.
— O nda smo se, dakle, složili?

220
 Da i ne. S h v atite m e sam o ispravno. Da bih mo-
gao po v jerovati da ste opunom oćenik generala, do-
v o ljn a m i je svakako vaša časna riječ. A li kakve ste
punom oći prim ili?
— D a trag a m za nestalim puškam a.
— Pa, ako o tk rije te lopova?
— T ad a m oram p o dnijeti izvještaj.
— A zatim ?
— Z atim ? . . . No, ta d a će g eneral odlučiti što će
d alje biti.
—■Lijepo. S ađa smo, naravno, sporazum ni. Vi mo-
rate trag a ti za u k rad en im p uškam a i za slučaj da ih
p ronađete, m orate podn ijeti izvještaj i čekati. J a sam
našao puške, no da li su to one k o j e . . .
— Molim, senor! — prek id e ga p oručnik — to su
te puške. Sad dok ste bili napolju, ja sam stanovit broj
pregledao. To su one iste k oje su potajno nestale iz
slagališta. G eneral je otkrio n estan a k i sm jesta, da to
nitko ne đozna, nared io da se poduzm u podrobna tra -
ganja. Izn enađujuće je ono što se ispostavilo. V jero-
jatn o se n ađglednik sklađišta dao podm ititi. On je pre-
dao nekoliko sto tin a pušaka i m nogo m unicije lju đ im a
koji su sp rem ali pobunu. Još se n ije moglo đoznati tko
stoji n a čelu pobunjenika. S igurno je, m eđutim , da je
borac s bikovim a A ntonio P erillo u to um iješao svoje
prste. O dm ah iza krađe, dakle, p rije nekoliko m jeseci,
taj čovjek je sa radnicim a, alatom , oružjem i m uni-
cijom prešao E io Salađo. K asnije se v ratio sam o s rad -
nicim a i alatom . On je o ružje negdje zakopao. Čem u
bi inače nosio sa sobom lopate i m otike? M oralo se
doznati gdje je to sprem ljeno. A kako ja dobro pozna-
jem Chaco, dobio sam n are đ en je da pređem Rio Salađo
i da tragam . A biponi su sađa n e p rija te ljsk i raspoloženi
p rem a vlađi. N jim a se nisam smio obratiti. P otražio
sam zato K am be, našao sam poglavicu i četiri ratn ik a.
Je đ an od ovih vidio je u naznačeno v rije m e bijele lju -
de n a D vojnom izvoru. El Craneo duro bio je odm ah
p rip ra v an da sa m nom odjaše n a rečeno m jesto. U sput
smo n ab asali n a gru p u od oko osam đeset A bipona, za
koje m i poglavica reče da m u se čini da đolaze s P al-
m inog jezera. S n am a su oni n e p rija te ljsk i postupali.
Ja sam se b ranio i ubio ih nekoliko, no bio sam zajed-

221
no s m ojim pratiocim a savlađan, razoružan, zarobljen
i dovučen na D vojni izvor, gdje su nas n am jerav a li
d anas u ju tro zadaviti. O va dva m ladića su n as spasila.
Čuo sam gdje ste našli oružje i u v je re n sam da ćete
mi ga p red ati.
— Ne, senor! Izv ijestite generala, p a što on ta đ a
naredi, to će se i dogoditi. Za sada ne biste znali kako
da isk o ristite ni puške ni m uniciju, a m eni je i jedno
i drugo neophodno.
— Čem u?
— Da b ih naoružao K am be, i njihovom pomoći tu-
kao generalove n ep rijate lje . J a naim e znađem više nego
što vi znate. Reći ću vam to.
On m u ispriča ono što je do sada doživio. Po-
slije toga oficir, inače surov i nasilan, ali žestok rodo-
ljub, s veseljem odustane od svog zahtjeva. Molio je
da bi se smio p rid ru ž iti četi. To su m u odobrili, ali
pod u v jeto m da se potčini zapovjeđništvu Oca Jag u ara.
IConačno su mogli čuti potankosti o junačkom pod-
vigu dvojice m ladih p rija te lja , o čem u je ispričao
A nton E n g elh ard t um jesto tihog i plahovitog Inke. Dok
se još prepričavalo o pustolovini, sta ri A ncijano pozva
svoga pitom ca na stran u . Z grabivši ga reče m u nepro-
m išljeno n a španjolskom jeziku: — Ti si ju n a k i po-
kazao si što si, el H ijo del Inka!
H am m er je stajao u blizini, čuo je te riječi i tiho
za sebe rekao: — Ah! D akle, m oja slu tn ja m e nije
p rev arila, tam a postaje već sv jetlija. On je potom ak
sta rih gospodara P eru a el H ijo del Inka, sin Inka!
 10. PRIPOVIJEST OCA JAGUARA
N akon noćnog n evrem ena osvanulo lijepo ju tro . Bu-
jica je n estala. V isoka šum a se isparavala. D olje u
đolini izm eđu grm lja, ta lasala se sočna tra v a poput
visokog k lasja. K onje su pu stili iz kuća da bi se na
bujnom zelenilu okrijepili. O n astav k u p u to v a n ja nije
sada moglo b iti ni govora, je r su se životinje nakon
noćašnjeg usiljenog' ja h a n ja m orale n a jp rije dobro od-
moriti.
Od ponesenih zaliha ljuđstvo je đoručkovalo. N akon
toga sakupili su se da se p osavjetuju. P ri tom je
upadalo u oči da je poru čn ik V erano s neobičnom paž-
njom m otrio starog A ncijana. N jegovi su se pogledi
stalno i stalno vraćali n a njega, tako da In đ ijan ac
konačno zapita: — Vi m e stalno p ro m atrate, senor.
P ostoji li za to neki poseban razlog?
— D a — odgovori oficir.
— Da li sm ijern p itati, koji? M ožda vam izgleđam
poznat? M ožda ste m e već negdje v iđjeli?
— Vas na svaki način ne. M oju pažn ju privlači
samo v aša duga, b ije la kosa. O na m e podsjeća na
jed an sk alp koji sam jednom p rilikom vidio.
— Skalp? A što je to?
— In d ijan ci S jeverne A m erike običavaju ubijen im
n ep rijate ljim a sk in u ti kožu s glave i ču v aju to kao
znak pobjede i hrab ro sti. T akva koža naziva se skalp.
To je isto što oni koji španjolski govore naziv aju Peel
del craneo.
— A k ak v a veza postoji izm eđu m ene i te kože s
glave?

223
 — P ostoji sličnost. Skalp, o kojem govorim , im ao je
isto tako đugu i gustu b ijelu kosu kao što je vaša.
A ncijano je slušao. N jegove crte poprim e izraz na-
petosti k ad a je u pitao: — Ista ta k v a kosa? To je ipak
čuclnovato! Ne v je ru jem da je ikad ijed an bijelac no-
sio kosu n a način kao što je ja nosim .
— To svakako nisam ni ja još n ik a d a vidio. U osta-
lom ona koža s glave p rip ad a la je jednom Indijancu.
— K ojem u je plem enu on pripadao?
— To m i n ije poznato. J a sam se doduše za to
interesirao, ali m i v lasn ik skalpa n ije dao potpun od-
govor.
•— G dje ste vidjeli kožu?
— U Buenos A iresu.
— Kod koga?
— Kod A n to n ija P erilla, borca s bikovim a. Jeđnom
sam bio s jed n im p rija te lje m kod njega. N jegova soba
iskićena je raznim trofejim a, m eđu ko jim a se nala-
zila i ta koža.
— A ntonio Perillo, espada? P a on je ta j s kojim
ćemo se v je ro jatn o sukobiti! P rič a ju da je on opet bio
n a zapadu. Da li vam je rekao n a k a k a v način je
došao do te kože?
— Da. On se borio s nekim In đ ijan cem n a život i
sm rt i pobijedio ga. K ao uspom enu n a ovu tešku, po
život opasnu borbu, uzeo je skalp svoga n ep rijate lja .
— G dje se odigravala ta borba?
— U južnoj pam pi. To je sve što sam m ogao doznati.
— O vdje dolje? O nda je to n ara v n o drug ačije nego
što sam ja mislio.
R ekavši to on glasno uzđahne, kao s nekim olak-
šanjem . N jegovo lice opet poprim i izraz ravnodušnosti,
ali se odm ah zatim opet izm ijeni k ad a je p oručnik do-
dao: — O na kosa je doista b ila prek rasn a, još ljepša
nego što je vaša. P rid rža v ala ju je je d n a kopča, a onaj
koji ju je nosio m ora da je bio veom a star, a i siro-
m ašan čovjek.
— Je đ n a kopča! — povika A r.cijano trgnuvši se iz-
nenađeno. — K ako je izgleđala ta kopča? A zašto m i-
slite da je ta j čovjek bio sirom ašan?
— Zato, je r je bila od željeza. Bogat čovjek, na-
protiv, k ad već nosi ta k av u k n s , cn d a je taj od sku-

224
pocjenog m etala. N a p ređ n jo j stra n i kopča je im ala
oblik sunca s d vanaest zraka.
— D vanaest zrak a? — gotovo povika A ncijano di-
gavši se. — Semor, ta kopča n ije b ila od željeza, nego
je bila od čistog zlata. V lasnik ju je, m eđutirn, u m jet-
no pocrnio, da ne bi izazvala lakom ost drugih.
— O tk u da vi to znate? D a li ste poznavali čovjeka
kom e je p ripadao ta j n ak it?
— I te kako sam ga poznavao! On je bio m oj go-
spodar, v la d a r n ad . . .
Bio je neobično uzbuđen. N jegove oči su sijevale.
On potegne nož iza pojasa i učini k re tn ju kao da hoće
probosti n e p rija te lja k oji je stajao ispred njega. On
bi m ožda bio odao cijelu svoju tajn u , ali je i H auka-
ropora skočio, stavio ru k u na starčevo ram e i prekinuo
ga opom injući: •— Tiho, moj oče! O naj čovjek je bio
In d ijan ac i d alje ništa, ali ip a k m oram o đoznati da li
je on u b ije n u časnoj borbi. A ko nije, teško njegovom
ubojici! I pored svoje sta ro sti on je bio dovoljno jak
i o k retan da n ik a d a nije bio svladan. Možemo li vje-
ro v ati d a ga je taj A ntonio P erillo pobijedio? Ne, i
mikada me. 0,n je hio um oren.
— S asvim sigurno! — suglasi se stari. — Mi ne mo-
ram o tra g a ti za ubojicom . P erillo je priznao da ga je on
sam ubio. Znam o da on ide za nam a. On će m i dopa-
sti šaka, a onda će im ati da govori i da n am odgovara!
— Da, on će govoriti, a odgovorit ću m u ja s ovim!
R iječi In k e ođnosile su se n a ra tn i buzđovan, kojim
on zam ah n e oko glave. On je bio gotovo uzbuđeniji
nego A ncijano. No brzo se svladao k ad a je vidio d a ga
p risu tn i začuđeno gleđaju. Lice m u poprim i ravnodu-
šan izgled. On ponovno sjeđe i stav i buzdovan po-
k ra j sebe.
No n ije sam o n jih dvojicu tako duboko ganula po-
ručnikova izjava. Bio je tu još je d an čovjek k oji je
priči poklonio isto tak o velik u m ada sm ire n iju pažnju.
Taj čovjek bio je O tac Jag u ar. On je s najvećom nape-
tošću p ratio razgovor od časa k ad a je spom enut skalp
sve do zadmjeg tren u tk a. Om je sjedio p okraj In k e i
pograbio je sađa ra tn i buzdovan da bi ga osm otrio.
O ružje je bilo crno kao da je bilo prem azano tam nim

15 Oporuka Inka 225

firnisom . On ga dobro osm otri, a zatim ga opet v rati
n a ra n ije m jesto. Ne m ijen ja ju ć i izraza n a licu, reče:
— S m atra m da n ije potrebno da se sađ a zbog skalpa
uzrujavam o. N ije rečeno da se doista ra d i o koži s
glave vašeg poznanika. To ćem o istom k asn ije tačno
doznati.
— Ne, ja to sigurno znam — odgovori A ncijano —
kopča je sig u ran dokaz da se ne varam .
— P a ipak, sad a se m oram o dogovoriti o nečem
v ažn ijem — odgovori H am m er, d aju ći starom e k rad o -
m ice m ig d a šuti. — T reb a se posavjetovati kam o
ćemo k ren u ti.
— N a svaki n ačin prem a P alm inom jezeru! — reče
p o ru čn ik V erano. — P a to je bio još p rije vaš cilj, a
sada pogotovu tre b a da ostane, je r će se zavjerenici
sakupiti.
— Ja, doduše, n e v je ru je m da je netko od njih o v ih
već tam o, ali bih ip a k želio tom e jezeru izbjeći. P ukim
slučajem mogli bi oni o tk riti da smo bili tam o, a to
bi moglo o sujetiti m oj plan.
— A im aš li ti već neki p lan? — u p ita Geronim o.
— Skoro. M i znam o da A biponi hoće da n ap ad n u
K am be, p a bism o tu n ak a n u m ogli m ožda već u za-
m etk u osujetiti. K ažem n am jern o : možda, je r stra h u -
jem d a smo m ožda za to preslabi.
— I ja sam tog m išljenja. Ti m om ci su, doduše,
p lašljiv i i boje se otvorenog napada, ali oni su u v ije k
sp rem n i d a izvrše p rep a d noću, a ta d a se veom a pla-
šim n jih o v ih o trovnih strijela. M i m oram o postati jači,
a to se može izvršiti sam o uz pomoć K am ba.
— Tako je. P ita n je je da li oni n aslu ću ju što ih
čeka.
T ad a odgovori »T vrda glava«: — N aši lju d i nem aju
p o jm a da će b iti n ap ad n u ti. M i živim o u n e p rija te lj-
stv u s A biponim a, ali našim lju d im a n ije poznato da
A biponi sad a sp rem aju ra tn i pohod p ro tiv n jih . Mo-
r a t ćem o što je m oguće p rije k re n u ti da ih obavije-
stim o i priprem im o. P ohod će b iti u p eren p ro tiv našeg
najvećeg sela.
—- O tkuda to znaš?
— O tom e su govorili A biponi, k o ji su nas jučer
u h v atili. Pošto smo ju tro s rano tre b a li b iti u jezeru

226
pođavljeni, oni su m islili da su potpuno sigurni da ne-
ćemo moći n išta odati.
— G dje se nalazi to selo i koliko je udaljeno
odavde?
— Ono se nalazi pokraj vode ko ju bijelci naziv aju
Arroyoclaro.1 Za tr i d an a brzog ja h a n ja , m ogli bism o
onam o stići.
— K ako izgleda k ra j k ojim tre b a proći? D a li je
n astan jen ?
— Im a šum a, otvorenih p o lja i više sela A bipona,
kojih se m oram o kloniti, pođem o li odavde. A krene-
mo li n a jp rije do P alm inog jezera, odande bism o mo-
rali duže v rem ena ja h a ti k roz n e p rija te ljsk i k ra j.
— Ilm ! •—■ progunđa zam išljeno kroza zube Otac
Jaguar. G ledajući neko v rije m e p red a se, on će: —
U natoč tom e sm a tram da je bolje ako p rije odem o do
P alm inog jezera. N ajp rije sam to htio izbjeći. No pošto
sam doznao kam o protivnici sm jeraju , stalo m i je da
upoznam p u t k ojim će oni u d ariti. Osim toga postoji za
to još je d an razlog. N aše se zalihe m esa p rib ližav aju
k raju , a da tri d an a lovim o u sp u t divljač, za to nem am o
vrem ena. Došlo bi zbog toga v je ro jatn o do zad ržav an ja
pa bi se tr i d an a m ogla lako p retv o riti u pet ili šest.
M eđutim , A biponi posjeduju, kao što m i je poznato
stad a goveda, p a v je ru je m da nam neće b iti teško po-
tajice uloviti koje. T ako ćem o doći do m esa bez m uke
i g u b itk a vrem ena. K oliko je daleko odavde do P al-
minog jezera?
— Pol d an a ja h an ja .
— Dobro, onda ćemo ođavde k re n u ti oko podneva,
tako da n av ečer onam o stignem o. A i n ije potrebno
da jašem o sasvim do jezera.
N itko tom e n ije protuslovio, ali je doktor M orgen-
ste rn sm atrao da im a razloga za p rim jed b u : — Čast
vašim n am jeram a i planovim a, ali i ja im am planova
i n ak an a, na koje vas m oram pođsjetiti. U kojem
p rav cu leži zapravo, »Bistri potok«, do kojeg želite
doći?
— S jeverozapadno — odgovori poglavica.
— Je li tam ošnji k ra j rav a n ili bregovit?
— Im a bregova.

1 Bistri potolc.
227
 — O nda stav ljam prigovor, senori! V am a je poz-
nato da nisam došao u ovu zem lju zbog K am ba, nego
da v ršim iskopavanja. Z ivotinje, čije ostatke tražim ,
n isu živjele u bregovim a nego u đolini. Što više 6e
buđem u d aljivao od dolina, tim je mamje nade da ću
nešto pronaći. S tav ljam stoga prigovor, la tin sk i contra
dic tio, a ta k o đ er i repugnantia nazvan.
■
— Vaš prigovor n a žalost neće im a ti u sp jeh a —
odgovori Otac Jaguar. ■ — T a nećem o v a ljd a dozvoliti
da zbog v aših iskopina pob iju K am be!
— Isto tak o ne m ogu se ja zbog tih Ijudi odreći
svoga m astodonta ili m e g ath e riju m a koje bih želio pro-
naći. P red lažem da se o nauci vodi računa!
»T vrda glava« je pozorno slušao. N ije m u bilo jasno
što je m ali u čen jak mislio, ali je to slutio i stoga se
propitivao: — T aj senor govori o životinjam a i o isko-
pavan ju . Ne p rip ad a li on m ožda onim čudnovatim bi-
jelim lju d im a koji po pam p am a vrše iskopavanja i
traže kosti, da bi ih otprem ili u velike gradove i tam o
sastav ljali?
— Da, on p rip a d a n jim a — odgovori sm iješeći se
H am m er.
— O nda neka ne ostane ovdje i ne izvrgava se opa-
snosti da ga A biponi zarobe, p a čak i ubiju. J a znadem
gdje im a ta k v ih kosti.
— A gdje, gdje? — brzo up fta m ali učenjak.
— Z nam za više m jesta. P o k raj jednog od n jih će-
mo proći. To je P antano de los H uesos.1 Ovo im e ka-
zuje d a se tam o može naći ono što želite.
— Doista, je d n a b a ra kostiju? — propitkivao se
M orgenstern vrlo revnosno. — A kojoj životinji prip a-
d a ju te kosti?
— To n e znam . A osim toga ne poznajem n i . . . .—
On zastade načas, a zatim n astav i: — Ovi senori su
došli da n am pom ognu p ro tiv naših n e p rija te lja . Iz
zahvalnosti reći ću vam da znam za jedno m jesto, gdje
se u zem lji nalazi jed n a životinja, k o ja je m o rala biti
tako v elik a k ak v ih danas više nem a. M i sm o je slučajno
p ronašli i h tje li smo je p ro d ati nekom bijelcu, koji
tak v e kosti traži. A li budući d a ste p rip ra v n i da nam
pom ognete p ro tiv A bipona, poklonit ću vam je.

1 Bara kostiju.

228
 — K ako? Sto? Je d n a tako v elik a životinja k akvih
danas više nem a? — brzo u p ita M orgenstern. — K akva
je to životinja? M ožda gliptodont?
— To n e bih znao kazati. N ik ad a nisam još čuo za
to ime.
— A kako je ona velika? K ako je dugačka i visoka?
— Mi to ne znatno, je r m i je nism o čitavu vidjeli.
— Ne čitavu? Š teta? O nda se tam o nalaze m ožda
sam o p ojedine kosti!
— Ne. O na je čitava. Mi sm o kopali tako dugo dok
se nisu pokazale sve leđne kosti.
■— A zatim ? O nda ste ih svakako razbacali?
•— Nismo. Doznali smo da rask id a n a živ o tin ja ne
v rijed i toliko kao nepovrijeđena. Stoga sm o je pustili
onako kako je b ila i pom no sm o p okrili zem ljom .
— Bravo, bravo! To ste veom a pam etno učinili! Mo-
ram tu živ o tinju dobiti! G dje se ona nalazi? G dje je to
m jesto? K ada ćemo stići onam o? V aljd a što je m oguće
brže?
— To m jesto uđaljeno je čitav d an ja h a n ja od n a-
šeg sela.
— To m i n ije nim alo drago, nim alo, baš nim alo!
P ređlažem da odm ah krenem o, senori! D oista ne vidim
zašto da ovdje tako dugo čekam o.
— Sam o lagano •— sm iješeći se reče Otac Jag u ar. —
N ajp rije ste h tje li o stati ovdje, a sada biste h tje li što
p rije k ren u ti. Mi im am o još tako m nogo posla, da ne-
ćemo moći p rije podneva krenuti.
— Posla? A kakvog? N e v idim što tu još im ade da
se uradi!
— S jetite se velikog b ro ja k o n ja koje sa sobom vo-
dimo, p a i naše prtljage. M oram o sp rem ati sam are.
— S am are? Za to nem am o kože, ni ostalog m a-
terijala!
■
— M aterija la im am o dovoljno. M oram o se ra v n a ti
p rem a p rilikam a. S am ari se m ogu n a p ra v iti od grana,
lišća, trsk e i trave. O ni će n am poslužiti više od tri
dana. Od b ilja k a povijuša sm o tat ćemo užad, pom oću
kojih ćemo p rič v rstiti sam are, i konje m eđusobno po-
vezati. Pošto na taj n ačin nap rav im o m eđusobno spo-
jen u tropu, ja h a n je će se o d v ijati mnogo lakše i brže.
O dm ah ćemo se p rih v a titi posla!

229
 On n are d i da se n ab e re m ladog granja, tra v e i trske.
Uskoro su pod njegovim nadzorom sve ru k e rađ ile na
p ra v lje n ju u la ra i m ekih podloga za konje. N akon što
su se ko n ji odm orili n ato v arili su i jednog za drugog
povezali tako da su tv o rili povezanu kolonu. Z atim su
krenuli. Bilo je upravo podne, k ad a su n ap u stili to
m jesto sa zlokobnim im enom , koje je ip ak m noge štitilo
od nevrem ena.
D an ašn ji cilj bio je, đakle, P alm ino jezero, k oje se
nalazilo jugoistočno od N aseobine pokolja. N a čelu je
jah ao »T vrda glava« sa četvoricom svojih K am ba. Za-
tim su u drugom red u slijedili k o n ji n a k oje se s obje
stran e pazilo. Visovi, k ra j kojih su prošle noći prošli,
ostali su lijevo. M ada su se n alazili u sred Chaca, k raj
k o jim su ja h a li bio je više n a lik n a polje, je r je bio
rav a n i otvoren. Sam o m jestim ično m ekanu su tra -
tin u sm jen jiv ala pješčana m jesta. Poslije podne naišli
su n a pustoš, k o ja se, kako je rekao poglavica, zavr-
šav ala istom kod P alm inog jezera.
Otac Ja g u a r jahao je danas iza povorke. O n je dao
znak staro m A n cijan u i In k i da m u se pridruže. K ada
su m u se našli svaki s jed n e strane, reče O tac Ja g u a r
prvom e: — U m alo nisi odao svoju tajnu.
— Vi m islite da im am nek u ta jn u ? Što bi to moglo
biti? — u p ita A ncijano.
— To m i n ije poznato, ali slutim . H aukaropora n ije
tvoj sin n i unuk!
— K ako đolazite n a tu pom isao, senor? Vi ste ga
u v ijek znali kao mog unuka!
— Već sam davno slutio, da je vaš odnos drugačiji.
Ti si sam u z ru ja n rekao, da kopča o kojoj je govorio
p o ručnik n ije od željeza, nego od čistog zlata. Im a i
d rug ih p red m e ta koji izgledaju kao da su od željeza,
a ip a k su n ap ra v ljen i od zlata.
— K oji, senor?
— N a p rim je r bojni buzđovan, k oji H au k a nosi
o bedru.
— On da je od zlata, senor? Da je to tako bili bi-
smo bogati ljudi!
— No! N emoj se p retv a ra ti! J a sam tvoj p rija te lj, a
vi znate da se od m ene ne tre b a te bojati. N eću da se
n am ećem no ako želite svoju ta jn u sačuvati, onda mo-

230
rate b iti oprezniji. H auka je ju č e r buzdovanom dotu-
kao n ep rija te lja Inđ ijan ca. M ora d a je to o ru žje ud a-
rilo o nešto tvrdo, oštro ili šiljasto, zbog čega je tam na,
sm olasta p rev la k a sada oštečena. To m alo m jesto sja ji
se kao zlato. P ogledajte malo!
H au k aro p o ra uze buzdovan u ruke, pro m o tri ga
pocrvenivši objesi ga ponovo n a staro m jesto.
— D akle? — u p ita sm iješeći se O tac Jaguar.
N ijed an od n jih dvojice n ije odgovorio. O tac Ja -
g u ar produži: — Tko je im ao isključivo pravo d a nosi
zlatn i buzđovan ili h um ančuai? — V lađ ar P eru a. A ta j
buzđovan znači da je H au ka potom ak Inka.
— V arate se, senor! — la n e sta ri A ncijano.
— Ne v ara m se. N ije potrebno da m e obm anjuješ!
T ajn a će b iti kod m ene isto tako sigurna kao što je ti
čuvaš u svojem srcu. U ostalom , čem u da i ta jite po-
rijek lo ovog m ladog čovjeka.
— Ipak! P om islite sam o n a progone k ojim a smo bili
izloženi!
— Vi? N išta ne znam o tom e. Istin a je da su vaše
p retk e p ro g an ja li ognjem , m ačem i otrovom . O donda
su se v rem en a pro m ijen ila i zbog vašeg p o rijek la neće
vam n itk o ra d iti o glavi.
— Vi tako m islite. Mi sm o u v jeren i u protivno.
— O nda im aš poseban razlog đa budeš oprezan i
da se k rije te. S am a okolnost da je H auka d ije te In k a
neće ga dovesti u opasnost, ali bi nešto drugo moglo
biti opasno po njega.
— A što bi to bilo, senor?
— Ako biste zbog njegova p o rijek la gajili izvjesne
nade, k o je se n ik a d ne m ogu ostvariti.
— N ikada? Z aista n ikada?
— K ažem vam , nikada! Vi živite od svojih uspo-
m ena, i n išta ne znate o drugom svijetu, o životu. Vi
sanjate. O stavite da ovaj san ostane san, je r on n ik a d a
ne može p ostati stvarnost. D a i d alje pro d irem u vaše
tajn e, n a to nem am pravo. H tio sam nešto drugo ka-
zati. Što je s kopčom ? U vjeren sam da si ispravno
pogodio, d a je m rtvac, čiji skalp p o sjeđuje A ntonio
Perillo, bio tvoj poznanik. Tko je bio taj čovjek?
A ncijano je oklijevao s odgovorom, stoga O tac Ja -
gu ar doda: — P itam to je r m i je nešto n a um u, ali ne

231
zbog proste znatiželje. Od ovog ćeš odgovora vjerojatno
im ati koristi.
— Ako v am odgovorim , našu ću vam ta jn u otkriti.
■
— N ik akvu šte tu nećete od toga im ati. K aži m i
b arem gdje je dotičnik našao sm rt. *
— Ne znam tačno to m jesto.
— Ni k ra j?
— K ra j svakako znam , on vam je v je ro jatn o ne-
poznat.
— Što se toga tiče, obišao sam m nogo više sv ijeta
nego što m isliš.
— K ažite mi ta d a da li vam je poznato m jesto koje
se n aziva Barranca del H orm icidio?1
— Ne sam o da m i je poznato, nego sam dva p u t
bio tam o. P enjao sam se gore od Salina del Condor.
— Da, od Salina del Condor. O na se ne nalazi da-
leko od tog m jesta i ja sam bio mnogo p u ta tam o.
— X ti si u v je re n da je tvoga poznanika tam o za-
desila sm rt?
— Da.
— K ak av razlog im aš za to?
— P ra tio sam ga u blizini toga m je sta i m orao sam
se v ratiti, da ga sačekam . On je tako želio i naredio
m i je tako.
—■Ah, on ti je to naredio? O naj koji n are đ u je je
gospođar, a onaj k oji sluša je p određeni sluga. T i si
uzaluđ čekao n a njegov po v ratak ?
— Da. Čekao sam dva p u n a dana. O nda sam se
zabrinuo zbog njega. Pošao sam za n jim do m jesta koje
je on h tio posjetiti. N isam ga vidio, n iti sam ga našao.
T ragao sam po svim a đolinam a, klaneim a, po svim
bregovim a i visinam a. Pošao sam kući i pozvao sam
svoje p rija te lje da bi m i pom ogli trag ati. Sve je bilo
uzalud. T ragali smo n eđjeljam a, ne otkrivši ni n ajm a-
n ji tra g o njem u. M ora da se unesrećio. U ju tro sam
o tkrio trag . On je bio um oren.
— V jeruješ li da je p o srijedi um orstvo sam o zato
što si ga sm atrao n esavladivim ? Ili bi m ožda znao još
koji razlog?
— Da, postoji još jedan.
— K oji?

1 K la n a d u b istv a .

232
 -v- On je im ao uza se pred m ete koji su mogli da
izazovu lakom ost.
— K akvi su to pred m eti bili?
— To ne sm ijem kazati.
— I n e m oraš, je r ja to znam : ta j čovjek je nosio uza
se p red m ete k oji su potjecali iz v rem en a Inka. Ti pred-
m eti su bili n ap ra v ljen i od zlata i srebra.
— Senor, kako vi to m ožete znati?
— H oću da budem isk ren iji s tobom nego što si ti
sa mnom . P okazat ću ti nešto.
On raskopča svoj kožni p rslu k i izvuče m ali, kao
da je od zlata, sja ja n predm et, k oji m u je n a jednoj
vrpci bio obješen oko v rata. S kine ga s vrpce i pred a
A ncijanu. B ila je to je d n a m ala, izvanređno um jetn ičk i
izrađena posuda, koja u p ro m je ru n ije m je rila više od
tri palca.
— P e h a r za rosu! — poviče A ncijano uzbuđeno.
U ovu posudu sa k u p lja n a je iz čašica crkvenog cvijeća
ju ta rn ja rosa i žrtv o v an a je suncu da je ono pije.
— N isam to znao. S v rh a ove posude b ila m i je ne-
p oznata — odgovori O tac Jag u ar.
— Senor, to je sveta, vrlo sveta posuda!
— Ti to sasvim sigurno znaš? T im e dokazuješ da su
tv o ji p reci bili P eruanci.
— Da, to su bili — p rizn a stari.
— M oji su bili gospođari n aro d a — doda tom e H a-
ukaropora. — J a sam n jihov je d in i potom ak. To je po-
znato sam o veom a m alom b ro ju v je rn ih ljudi.
— M islio sam to. Ti posjeđuješ skriveno blago svo-
jih p red ak a?
— Zašto p ita te to?
— O vaj žrtv en i p eh a r m i to đokazuje.
— O tkud ga im ate? — u p ita A ncijano. — K ako ste
došli u njegov posjed?
— N ašao sam ga.
— G dje?
— Izm eđu Salina dcl Condor i Barranca dcl Ho-
micidio.
— Tamo, dakle, tam o! K akvo otkriće! A k a d a je to
bilo?
— P rije p et godina.
— U v rijem e koje m jesečeve m jene? M ožete li se
toga sjetiti?
233
 — Sasvim sigurno. Bilo je to n a dan iza punog
m jeseca.
— To je tačno! Sam o u noči za pu n e m jesečine
običavao je moj gospodar ođlaziti u klanac.
Ove po sljednje riječi bile su upućene Inki. O vaj uze
posudu, p rom otri je i poljubi. Dok su m u oči svijetlile
vlažnim sjajem , on reče: — D akle, ovu je posudu nosio
uza se m oj otac, p red z ad n ji Inka, u zad n jim tren u cim a
svoga života! Senor, nećete je više dobiti. M orate m i je
ostaviti. J a ću vam za n ju d ati nešto mnogo veće i
mnogo v ređnije.
— Z adrži je! N e tre b a m i n išta za to, je r ona je u
tebi n ašla svog zakonitog vlasnika.
— H v ala vam ! No da li ste našli sam o tu posudu ili
još nešto?
— Još nešto! A li nešto strašno! Hoćeš li moći d a to
saslušaš?
— G ovorite sam o, senor! J a sam snažan i privikao
sam d a u v ije k m islim o sm rti svoga oca . . .
— T ada ću ti reći: našao s a m . . . njegov leš!
In k a je dugo gleđao ispred sebe u sedlo; Ni jed an
m išić n a njegovu licu n ije se m akao, ali on je probli-
jedio. S tari A ncijano pređ e nekoliko p u ta preko svoji’n
očiju; i on je šutio. T ako su neko v rije m e ja h a li n jih
tro jica je d an pored drugoga. K onačno p rek in e šu tn ju
sta ri A ncijano i d rh ta v im glasom u p ita Oca Ja g u ara:
— N ije više pokazivao n ik a k v a zn ak a života?
— Bio je m rtav!
— A n a k ak a v je n ačin um ro? D a li ste to mogli
v id jeti? Je ste li m ogli p ro su d iti da li se rad ilo o uboj-
stv u ili je sm rt b ila posljedica časne borbe?
— N ije bilo n ikakve borbe. R adilo se o ubojstvu, o
podm uklom u b o jstv u iz zasjede. U bijeni je dobio tane
u leđa.
— A kosa, kosa, njegova lijepa, k ra sn a kosa, koja je
b ila mnogo duža od m oje?
— N estala je. U m oreni je bio skalpiran.
N iti jed an od n jih dvojice, ni H auka, ni A ncijano,
ne izuste ni riječii tuge. Sutjeli su sad a k ao d ratnije,
da bi mogli v lad ati svojim osjećajim a. O nda sta ri opet
n astav i: — P rič a jte n am kako se to dogodilo! M i mo-
ram o doznati sve, pa i n a jm a n ju sitnicu.

234
 — N em a tu mnogo toga za pričanje. Došao sam ta d a
u S alina del Condor, da se tam o ja i m oja m ula odm o-
rimo, je r sam jahao skoro cijelu noć za punog nije-
seca. Dok je m oja m ula grick ala oskudnu travu, ja
s a m , sjeđeći n a zem lji jeo kom ad mesa. T ada sam čuo
topot k o p ita iza m ene. O krenuo sam se i opazio jednog
konjanika, koji je, silazeći s uzvisine, skrenuo oko ugla
jed n e pećine. K ada m e je on p rim ijetio, ustu k n u o je
načas, a zatim podbo .m am uzam a k o n ja i p ro ju rio k raj
mene. P alo m i je u oči, da je jašući pokraj m ene, svoje
lice okrenuo od m ene, u pravo tako kao da je htio da
ga n e vidim .
— I vi m u lice niste viđjeli?
— Svega d v ije do tri sekunde, dok n ije nestao iza
ugla. Vidio sam ga, bio je odjeven u obično odijelo i
oboružan puškom . N a konju, iza sebe pričv rstio je
pokrivač. T aj svežanj bio je tak o debeo da sam m orao
p retp o stav iti da on ne sađrži sam o pokrivač. Izgledalo
je kao d a su u njem u bile i druge stvari, koje, to nisam
mogao znati.
— Da li je prolazio blizu vas?
— Ne. Bio je u đ aljen od m ene k o jih peđeset konj-
skih dužina. On je n a m ene proizveo tako neugodan
dojam d a sam bio sreta n k ad a ga više nisam vidio.
Oko podne, k ad a se m oja m ula ođm orila, odjahao sam
dalje, gore p rem a B arranca del H om icidio. P revalio
sam po p rilici pola p u ta k ad a sam naišao na leš. On
je ležao u lokvi k rv i i sa skalp iran o m glavom. S trašno
me se to dojm ilo. P re tra žio sam ga i odm ah m i je si-
nulo d a je u bojica čovjek koga sam vidio.
— K ako je bio odjeven u b ijeni?
— Posve u koži, tako kao ti i ja.
— To je tačno. Mi sm o nosili ovakva odijela, je r
se lak ša u gustoj šum i brzo poderu. S ta je inače još
imao uza se?
— N išta. On je bio potpuno opljačkan. A li kada
sam ga p retraživ ao i njegovo tijelo am o-tam o okretao,
opazio sam da nešto sjaji, što je ležalo dolje ispod
njega u krvi. B ila je to ova žrtv en a posuđa, ko ju sam
otada u v ije k u za se nosio.
— A što ste učinili s lešom ?

235
 — P ren io sam ga u obllžnju puko tin u u stijen i i
zatvorio je kam enjem . K rv sam posipao pijeskom , A
onda sam krenuo u potje.ru za ubojicom .
— Ali vi ga niste više dostigli?
— Ne. I pored najtw lje volje i najveće žu rb e tog
sam se d ana uspio v ra titi do Saline, a zatim preva-
liti još sam o kom ad puta. Ja sam vidio tra g konjanika
i slijedio sam ga dok se n ije počelo sm rk av ati. Kod
m jesećine bilo je nem oguće slijediti trag, je r je bio
pijesak, k am enje i šljunak. K ad a je svanulo, nastavio
sam . U porno sam želio d a stignem čovjeka, ali sam
vrlo brzo uvidio da je to b.i.lo nem oguće. On je sva-
k ako znao da ću ja naći ieš i jah ao je čitavu noć da bi
šlo više odm akao. P ri tom je pošao prem a kam enitom
p redjelu, da ne bi iza sebe ostavljao nilcakav trag.
B ila je potrebna velika p ažn ja da ne skrenem s traga.
Ali to je p red stav ljalo velik g ubitak vrem ena. Sto puta
sam m orao sjah ati da bih pregiedao kam enje, a dese-
ta k p u ta s a m 's e vraćao, je r sam pošao k riv im putem .
Tako sam na večer drugog dana ustanovio da nisam
p revalio ni.ti p u t od pola dana ja h a n ja . S lijeđeće noći
ionako jed v a vid ijiv e tragove više nisam prim jećivao.
M orao sam n ap u stiti proganjanje.
— Š teta, senor! Da ste se s n jlm vratili do Saline,
tam o biste našli m ene i mi biismo mu sudili. Vi ste
tad a izbrisali tragove tog n edjela i tako ja nisam ništa
otkrio. M isltte da biste pronašli p ukotinu u klisuri
u k o ju ste pokopali ieš?
— Da.
— Č ujem da se sprem ate gore i preko planina. Ko-
jim ćete putem poći?
— Z apravo sam htio poći sjevernije, ali u ovakvom
slu čaju nišLa ne znači ako se m alo i zaobiđe. O dvest
ću vas n a ono m jesto.
— Od srea vam zahvaljujem o, senor. U bijeni ne
sm ije ostati da tam o leži. On m ora bi.ti pokopan na
način i po običajima. svojih predaka.
— P rizn aješ, dakle, da je on bio jed an od Inka,
p^tom nk gospodara?
— Da. B ila bi to od nas najveća nezahvalnost kad
bism o 1o pred vam a tajili.
— A on je im ao sakriveno blago?

236
 — Da. K ada je njegov p red a k bježao s m ojim i s
nekoliko v je rn ih ispred Š panjolaca, uspjelo im je da sa
sobom ponesu m noge đragocjenosti. O ne su bile sa-
k riv en e u Barranca del H om icidio. B jegunci i njegovo
potom stvo živjeli su osam ljeni u p laninam a. K atk a d a
bi In k a pošao do skrovišta i uzeo nešto zlata, koje je
bilo prodano, je r inače on i njegovi ne bi im ali dosta
za životne potrebe. To se redovito dešavalo noću pri
punoj m jesečini. Moj gospođar n ije se više vratio sa
svog zađnjeg pohoda.
•—■Poznaješ li ti to skrovište?
— Da.
— D a li si o tada bio tam o? ■,
— Bio sam tam o, ali ga nisam otvarao, je r nem am
n a to pravo.
— A li H auka p o sjeduje to pravo?
— Još ne. Tek pošto zem lja završi svoje p u to v a n je
oko sunca, on m ože doći do svog nasljedstva. To će
biti za d v ije neđjelje.
— No, k ako je on onda došao do skupocjene ra tn e
sjek ire k o ju posjeduje?
— On ju je preuzeo od svog oca k oji ju je ostavio
kod n ek ih dru g ih m a n jih p redm eta, k oje smo prodali
da bism o k ren u li n a p u to v a n je s kojeg se sada vraća-
mo. N isam ni sanjao da ćemo n a ovom p u to v a n ju otk ri-
ti ubojicu. Senor, im ate li m ožda neki obračun s onim
A ntoniom P erillom ?
— Ne.
— Ili ga m ožda im a n eki od vaših pratioca?
— Jedino, m ožda, senor M orgenstern, kom e je on
radio o glavi.
■
— T aj m ali čovjek neće žeđati za njegovom krv lju .
Za to vas m olim da ubojicu p rep u stite n am a ako nam
dopađne ruku.
— N išta nem am p ro tiv toga pod pretpostavkom da
nism o u zabluđi, i da je to on đoista bio.
— Ako on posjeduje kosu mog gospodara, onda je
to on bio. A ta j poru čn ik V erano sigurno n am nije
lagao.

2 37
 — Z acijelo nije. Uostalom , ja sam bio u v je re n da je
P erillo ubojica još p rije nego sam čuo o skalpu. J a sam
ga vidio tu gore kod S aline svega nekoliko tren u tak a,
a odonda je prošlo p et godina. A li k ad a m i ga je slu-
čaj n edavno u Buenos A iresu doveo pred oči, odm ah
sam ga prepoznao.
— D a li ste m u nešto kazali?
— P odsjetio sam ga n a S alinu del Condor, a on -se
stresao.
— P o d sjetit ćemo ga još i m i n a S alinu del Con-
dor . . . — reče Inka.
 11. KOD KAMBA

U porno su ja h a li stoga je »T vrda glava« već dva

sata p red večer javio d a će ubrzo ugleđati P alm ino
jezero.
— N ećem o ja h a ti sasvim do tam o — odluči O tac Ja -
guar. — M ogli bi A biponi već biti tam o, a ja neću da
nas o tk riju . N e p rija te lji ne sm iju posu m n jati u to da
će b iti dočekani. Koliko je u d aljen o odavde prvo selo
A bipona?
— Budem o li ja h a li brzo kao do sad a — odgovori
poglavica — stići ćemo onam o iza prvog m raka.
— To je izvrsno. Mi ćem o u m rak u p ro ja h a ti po-
k raj njega, a nakon toga ćem o podići logor.
N astav ili su, đakle, ja h an je . N isu išli, m eđutim , u
dosadašnjem p rav cu n a jugozapađ, nego su zaokrenuli
u p rav cu sjeverozapada. T ako su ja h a li još d obar sat
vrem ena p ješčanom pustinjom , zatim su opet n aišli na
polje, k o je je postepeno bivalo sve čvršće i b u jn ije.
K asnije se s obje stran e pojave visoke šum e. V ođa p u ta
pronalazio je sa začuđujućom sigurnošću i tačnošću
prolaze što ih je p riro d a stvorila.
Noć je bila zvjezdana, što je znatno olakšavalo n a-
predovanje. Po m rak u bilo bi jako teško d ržati m noge
konje u redu. M ožda ko jih tr i če tv rt sata po zalasku
sunca čulo se neke neobične glasove; v je ta r ih je n an a -
šao s desne stran e. Ovi glasovi su podsjećali n a m ačju
d reku izm iješanu sa u đ arc im a kak v i se ču ju k ad a se
lupa po tepisim a.
— Što b i to moglo biti? — u p ita F ritz svoga gospo-
dara. — To n isu Ijuđski glasovi.

239
 — Ovi glasovi potječu, nem a sum nje, od živih bića
— odgovori H o rg e n ste rn oprezno. — Sam o se postavlja
p itan je kojem razred u i v rsti p rip a d a ju te životinje.
Ako se p ravilno prosuđi n jih o v a visin a i d ubina te
m ođulacije, onda se m ora p rik lo n iti stan o v ištu d a se
tu ne rad i o proizvodim a lju d sk ih grla.
— To stanovište je pogrešno — podući ga Otac Ja -
guar, k o ji je sada jah ao u blizini n jih đvojice. — Ono
što čujem o, to su ra tn e pjesm e A bipona.
— A u d arci koji se p ri tom čuju?
•— To su ra tn i bu b n jev i u koje u d araju .
— To su n a jjed n o stav n iji in stru m e n ti koje se može
zam isliti: izdubljene b undeve preko čijih otvora se
nap n e koža. S ađa je jasno da se oni sp rem aju za napad
i d a im je već poznato da dolaze bijelci. To je za nas
vrlo dragocjeno. Ip ak ćemo m alo izviđiti koliko se
približno ra tn ik a nalazi u tom selu.
On zaustavi povorku i pošalje dva izvidnika, i to
G eronim a, svoga ljubim ca, na koga se mogao osloniti
i šaljiv čin u E1 P icara, k oji je bio p rik la đ a n za ovakve
pothvate. Lijevo se p ru ža la ta m n a lin ija šum e. Desno
je bilo otvoreno polje posuto žbunjem , izm eđu kojega
su se u đ aljin i mogli ra z a b ra ti ođsjevi v atre. Dvojica
izvidnika izbivali su gotovo sat. T ad a se v rate, svaki
od n jih vukao je za sobom jedno govedo. O ni nisu sam o
izviđali, nego su se po b rin u li i za h ran u . Selo n ije bilo
veliko. Moglo je im a ti n ajv iše stotinu stanovnika, ura-
čunavši žene i djecu. P a ip ak su ova d v a izvidnika na-
b ro jali n ajm an je sto tin u n ao ru žan ih ratn ik a. Izgledalo
je d a su se tam o sk u p ljali ratn ici iz su sjed n ih s'ela.
— Lijepo! —■reče O tac Ja g u a r zadovoljno. — To je
dokaz da smo n a pravom tragu. Volovi su n am došli
kao n aručeni. To što ih nism o p la tili ne boli m e duša,
je r su ih ionako A biponi u k ra li našim saveznicim a. A
sađ a brzo dalje!
Z austavili su se n akon ja h a n ja od pola sata. Iza jed-
ne izbočene šum e podigoše logor. T u su mogli zapaliti
v a tre bez bojazni da bi se one m ogle vid jeti. O ba su
vola zaklali, rasje k li i podijelili. S vaki je dobio toliko
m esa da se opskrbio za nekoliko dana. K onji budu
p u šten i da slobodno pasu. M ada ih je zvonce m adrine

240
držalo n a okupu, H am m er ip ak nije propustio da za
n jih određi dva čuvara. Poslije, k ad a su se najeli, poga-
sili su v a tre i legli n a počinak.
Čim je počelo svitati, k ren u li su dalje. Od sađa je
k raj bio p rom jenljiv, ali ta pro m jen a je b ila uvijek
ista: gusta šum a s m jestim ičnim otvorenim prolazim a,
zatim opet veće ili m an je travom obrasle površine, na
čijim su se rubovim a dizala sela.
Sela su se sasto jala ođ zem unica n a tk ritih trskom ,
koje su im ale je d n u je d in u prostoriju. P o k raj kuća
p ro stirala su se m a n ja polja, n a k ojim a se uzgajao
kukuruz, proso, grah, m anjoka, kvinoa, rajčica, kiki-
riki, batale, lubenice, dinje i bundeve.
Oni se nisu približavali tim selim a. Sreća je bila
n ak lo n jen a bijelcim a u toliko što nisu ni tog d an a a ni
slijeđećeg susreli ni jednog jedinog A bipona. T akav bi,
dakako, bio odm ah uhvaćen i s n jim a poveden. N eka
sela, k raj kojih su prolazili, izgledala su nen astan jen a.
Zbog p red viđenih ra tn ih p o th v ata njihovi stanovnici
su se povukli u posebna naselja.
D rugog dana uveče n ap u stili su područje A bipona.
D rugoga ju tr a stigli su u prvo m aleno selo K am ba, čiji
su stanovnici bili obaviješteni o opasnosti k o ja im
p rijeti. P oglaviea ođašalje m lađe Ijude u razn im p rav -
cim a s n aredbom da što brže up u te za r a t spgsobne lju -
de iz drugih m jesta u veliko selo na »Bistrom potoku«.
Sela k o ja su podalje ležala nisu m orala strah o v a ti od
n ep rijate lja . Sasvim d rugačije je bilo selim a, k oja su
ležala u blizini predviđenog pok reta A bipona. Sva su
m orala b iti napuštena, a stanovnici se povukoše s ra t-
nicim a p rem a »Bistrom potoku«, p ri čem u nisu propu-
stili da sa sobom ponesu svoju ne osobitu v rije d n u
im ovinu.
Trećeg d an a stigla je p rije podne povorka konja-
n ik a do jed n e velike, ali p litk e vode. N jezine obale bile
su m očvarne. N a nešto tv rđ im m jestim a, raslo je drve-
će i žbunje. Inače tu je rasta o samo gusti šaš i trska,
k o ja je sezala u v isinu do p et m etara. P oglavica se
o b rati d o k toru M orgensternu i reče, pokazujući p rem a
vodi: — To je Pantano de los Huesos, m očvara kostiju,
o kojoj sam vam govorio, senor!
— To je ona? — k lik n e m ali. — Jesu li kosti vid-
ljive?
16 Oporuka Inka 241
 — Mnoge su sagnjile, ali one koje su u zađnje vri-
jem e nađene, sigurno su još tu.
— O nda m oram onam o, da ih vidim . M oram o se
zaustaviti!
On zaustavi svoga k o n ja i tako glasno izgovori
zađnje riječi da su se m ogle čuti od jednog do drugog
k ra ja povorke.
— To n ije m oguće — odgovori O tac Ja g u a r — m i ne
m ožemo zbog vaših sta rih kostiju gubiti dragocjeno v ri-
jem e.
— Oh, kosti su mnog'o v red n ije od v rem en a o ko-
jem u ste govorili. Ako nećete čekati, doći ću za vam a.
Ali kosti m oram v idjeti. P rije m e neće odavde ni slon
pomaći!
H am m er uvidi d a je bolje pokazati m alo obazrivosti
i stoga odgovori: — Dobro, o stanite onda, ali nikako
d u lje od pol sata. N akon toga m o rat ćete d v ap u t brže
ja h a ti da bi nas dostigli. N eka vam poglavica da jed-
nog od svojih lju d i za vodiča.
S ađa je čovuljak bio zadovoljan. O dredili su mu
jednog od četvorice K am ba, koji je poznavao m očvaru
i znao za m jesto gdje je bilo kostiju. F ritz je, naravno,
ostao uz svoga gospodara. P ovorka se udaljila, a njih
tro je ostadoše sam i.
K am b a je jah ao p rem a vodi, p ri čem u je znao za-
obići svako nesigurno m jesto. Tam o je sjah ao i vezao
svoga k o n ja za je d an grm . P ri tom e je rekao nešto što
je treb alo biti zapovijed ostaloj đvojici da učine isto.
Ali oni ga nisu razum jeli, je r je govorio svojim jezi-
kom, koji oni nisu znali. Ispostavilo se sada da ta j čo-
v jek đoduše pozna »M očvaru kostiju«, ali je zato po-
znavao vrlo m alen broj španjolskih riječi.
— To bi moglo b iti dobro — reče F ritz i p ri tom
skoči s k o n ja da bi ga vezao, a onda pom ogne svojem
gospodaru da sjaše. — Mi sađ a ne razum ijem o kineski,
a ovaj gospodin k um n ije v je št turskom , znatiželjan
sam stoga kakvo će sporazum ijevanje iz toga proizaći.
—^ M i ćemo se sporazu m ijev ati pom oću pantom im e
— tješio ga je doktor. — Uz pomoć pantom im e m ože se
proći cijelim svijetom . T akvim sam se iskustvom , la-
tin sk i peritia, već često poslužio. P azi sam o n a m ene,

242
pa ćeš vid jeti da ovaj dobričina ne m ora razum jeti
naš, a n iti m i njegov jezik.
K ada je crvenokožac vidio da su n jih dvojica pri-
vezali konje, m ahne im da ga slijede i zakorači u
trsku, gdje su, kako se to jasno moglo raz ab rati, prije
njega već drugi hodali. U sput je pokazivao desno i lije-
vo p rem a gustišu trsk e i govorio: — Precaution! Croco-
dilos! ■ — Oprez! K rokođili!
— Što? O vdje da im a krokođila? — reče F ritz. Pa
onda bi se m oralo nešto od n jih vidjeti. Neće on m ene
p restrašiti. — A li tek što je izustio te riječi, ođskoči u
stran u povikavši od strah a, je r se u njegovoj blizini po-
jav ila iz trsk e glava jedne tak v e životinje. O na je
b u ljila u njega svojim m alim očim a i zalupila otvore-
nim čeljustim a. P ri tom se čuo ta k av zvuk kao da su
dvije đaske lupile je d n a o drugu.
— On đoista im a pravo — n astav i F ritz k ad a je bio
na sigurnom . — Sam o da za pretpotopne kosti ne osta-
vim o svoje vlastite!
— Ne boj se — reče njegov gospođar, koji n ije znao
za stra h k ad a se radilo o njegovoj om iljenoj struci. ■ —
Ove živ o tin je su i suviše trom e, a da bi nas m ogle uz-
n em irav ati. One m irišu neugodno, a to je kod n jih je-
dino što je neugodno.
— No, n ije ugodna ni čelju st sa zubim a n a njim a.
M eni je svakako m ilije m irisa ti takvog gada, nego m u
dospjeti u ždrijelo.
T rskom su došli do neke v rsti šiljastog poluotoka,
koji je zasijecao u vodu. Tlo otoka, izgledalo je čvrsto,
je r je n a n jem u raslo drveće i žbunje i tvorilo je oštro
ođsječenu a ne m očvarnu obalu. Ispod drveća zem lja je
bila n a nekoliko m jesta izrovana. T u se nalazilo ono
što je tražio m ali učenjak, kosti svih ofolika i veličina,
djelom ično čitave, djelom ično izlom ljene, djelom ično
još tv rd e, a djelom ično već od tru leža načete.
— H eureka! — povika m ali, bacivši se prosto na
kosti. — Evo ih, tu one leže. Dođi, F ritz, da vidiš svje-
dočanstvo i ostatke jedne periode, u kojoj se n a tebe
još n ije ni pom išljalo!
— N alazim to vrlo razb o ritim — odgovori Š tralau -
vac m irno —• je r da se ta d a moglo m isliti o m eni, onda
bi sada i m ene sakupili kao onu m inulu gigantocheloniu
i sa stav ljali pojedine đijelove u cjelinu.
243
 — Ne budi luđa i ne b rb lja j tako besm isleno! .—
reče M orgenstern, uzim ajući kosti je đ n u po jednu, pro-
m a traju ć i i p ipajući ih. — O vdje se pruža veličanstveni
pogled n a razv o jn a razdoblja životnih oblika. Pogledaj
m alo ovaj dio lubanje! K ladim se, to je os occipitis
m eg ath eriju m a. Mi ćemo sve ove kosti upakovati i po-
n ijeti, d a ih m ogu još danas, k ad a stignem o n a »Bistri
potok«, isp itati i odrediti k u d a spadaju. D ragi p rija te-
iju, da li su ove kosti nađ en e na ovom m jestu, ili su
ovam o đ o p rem ljene sa nekog drugog m jesta?
Ovo je p ita n je bilo upućeno Indijancu, koga, m eđu-
tim , više n ije bilo. Ali zato se čuo njegov dozivajući
glas.
— On želi da dođem o k njem u. D ođite — reče Fritz.
— Ne, još ne — usp ro tiv i se njegov gospođar. ■ — Ni-
sam još ovdje sve pogleđao.
— O nda idem ja k njem u da doznam zašto je zvao.
Ta, n e m ožemo ga razum jeti.
On se u d alji u p ravcu odakle se čulo dozivanje
K am be. D oktor se n ije za n jim okretao. On je bio svo-
jim blagoin toliko zauzet da n ije n išta drugo vidio.
K opkao je po ostacim a i prem iještao ih čas ovam o, čas
onam o, dok n ije iza sebe čuo F ritzov glas: — P u stite te
košćice da tu leže. Tam o, prijeko, im a ih od sasvim
druge vrste. Evo, donio sam je d an uzorak, pogleđajte
samo!
K ada je M orgenstern p rem a n je m u pogledao, opazi
u njegovim ru k am a ogrom nu, dobro očuvanu b edrenu
kost. K lim nuvši, on poskoči, privuče je k sebi i poviče
užasnut: — F ritz, znaš li što je to? Znaš li?
— Da, ta j m i je pred m et svakako poznat. Ako se ne
v aram , b it će da je to neka kost.
— Ti si idiot! Da, to je kost, ali kakva! Pom isli,
Fritz, mi im am o p red sobom os fe m o ri nekog glipto-
donta! K akvo otkriće! O va je d n a kost je mnogo vred-
n ija od ovih kosti što ovdje leže.
— Tako? O nda čestitam , je r tam o prijeko im a više
ta k v ih kostiju.
— D oista? G dje, gdje?
— T am o prijeko gdje sam u pravo bio.
F ritz pokaza rukom u p ravcu koji je mislio. N jegov
gospodar požuri ravno onamo.

244
 — Stojte! — poviče F ritz za njim . — Ne ravno! Mo-
rate zao k renuti nalijevo!
A li m ali oduševljeni čovjek htio je da što p rije stig-
ne n a liee m jesta. Zato pođe ravno u gustiš trske. Ne-
koliko tre n u ta k a iza toga čuo se ja san šum, a iza toga
đozivanje m aloga u pomoć. F ritz se tak o đ er vratio, ali
sigurnim putem . On je vidio In đ ija n c a gdje stoji na
drugoj stra n i i uporno dom ahuje rukom . N ato se začuje
dozivanje u pomoć. V jerni sluga n ije pom išljao n a vla-
stitu opasnost, nego je brzo skočio u trsku. N akon što
je prešao pet ili šest koraka, pruži m u se užasan prizor.
Voda je izđerala uski zaljev, pokriven trskom , šašom
i rogozom tako da je M orgenstern n ije opazio. On je
propao u njega i nalazio se do g rla u m ulju. To, m e-
đutim , n ije bilo najveće zlo. Mnogo opasnije bilo je
nešto drugo. Naim e, privučen šum om pada, jed an se
krokodil prim icao zaljevu. N a sreću, zaljev je im ao
oblik uskog ja rk a . O vaj n ed o statak u širin i zaljeva
imao je za posljedicu da se zv ijer svojoj žrtvi vrlo po-
lagano p ribližavala. Ipak, ona se proždrljivom uporno-
šću p rib ližav ala sve bliže i bliže, tako da je u času do-
Iaska F ritza bila u d a lje n a svega tr i stopala do M orgen-
sterna, koji se koprcao ru k am a i nogam a i vikao ne-
prestano d a bi izbjegao užasnoj opasnosti, m eđutim ,
sam o je sve d u b lje propadao u m ulj, iz kojeg se nije
mogao osloboditi. F ritz n ije n iti za tre n u ta k izgubio
prisebnost duha. On je n a sreću im ao oko ram e n a obje-
šenu pušku, dok je M orgenstern svoju ostavio pokraj
konja. On je brzo zgrabi, pro b ije se do m jesta nesreće,
nan išan i tačno u ždrijelo nem ani i odapne. P ucanj
odjekne, životinja se propne uvis, klisne još je d n u stopu
n aprijed, ali ta d a osta ležeći. F ritz opali i drugi p u t u
izbijeno oko životinje i onda povika: — U spjelo je! To
je bila upravo zad n ja m ogućnost če tv rte regim ente! K it
je čvrsto nasjeo, a sađa ćemo izvući Jcnasa. U hvatite
m oju pušku. Izvući ću vas iz m irnog zadovoljstva.
M orgenstern u h v ati grčevito pruženi m u k u n d ak pu~
ške, a F ritz je svom snagom vukao za cijev. A li pod-
m ukli v rag nije htio tako brzo isp u stiti svoju žrtvu.
T ada p riđ e In d ijan ac i pom ogne mu. U jedinjenim sna-
gam a uspjelo im je da oslobode unesrećenog učenjaka.

245
 Ali, kako li je sam o izgleđao k ad a je sav nato p ljen
i sm rd ljiv stao pred F ritza! O vaj m u brzo skine s ra -
m ena p rije toga tako lijep i pončo da bi ga otresao. P ri
tom poče zabrinuto vikati: —■Sto vam je palo na pa-
m et da skačete ovam o u n u tra ? Za to je bilo još dovolj-
no vrem ena! Ne treb a odm ah svaku p rilik u iskoristiti.
Ta vikao sam vam da ne idete ravno nego lijevo!
—■ Ali m ahao mi je Inđijanac! — ispričavao se pa-
leontolog, ispruživši obje ruke i sve p rste daleko od
sebe.
— On je m ahao da id ete od njega, a ne p rem a nje-
mu! Vi ste v jerovali da ćete s pantom im om p ro k rstariti
cijeli svijet, a kam o ste sada đospjeli? S ada vas mo-
ram p rati, isp irati i cijediti, objesiti na sunce da se
sušite 1 p rsk ati m irisnom vodom, da bi postali čist kao
p rije i povratio vam se ugodan m iris dostojan čovjeka!
Z nate li što ću vam predložiti?
— A što, dragi m oj F ritz? — u p ita doktor potišten.
— Mi iniam o ista odijela, a i istog smo rasta. Vi
ćete m e počastiti sa svojim ođijelom , a ja vam za uz-
v ra t n u d im svoje.
— To n e može, F ritz. T a m oje je m okro i prljavo, la-
tin sk i izraženo udus ili lim osus.
— Tako! A ako je gospodar m okar, tre b a li onda
sluga da bude suh? I to roi je neko u p ra v lja n je slu-
gam a i družinom ! T u straga, gdje smo p rije bili, im a
b istre i čiste vode. T am o ću već skinuti blato. J a sam
vam do sada bio poslušan, a sađa m ožete i vi m ene jed-
nom poslušati.
Povuče ga za sobom n a prevlaku, gdje zam ijeniše
odijela. U brzo je F ritz bio obučen đođuše u očišćeno
ali m okro odijelo učenjaka, dok je ovaj obukao njegovo
suho. Tek sada je uspio da krokođila m irno i tačno
osm otri. S tisnuvši ru k u svom slugi on reče: — Tebi
z ah v alju jem svoj život, F ritz. N adam se da ću ti to
moći vratiti!
— Ne ra d i se o tome. Ako ja jednom dospijem u
blato, ispecajte m e opet van i naši su rač u n i izravnani.
Što će, m eđutim , biti s velikim kostim a, zbog kojih ste
vi p ro p ali u m ulj?
— N jih . . . n jih . . . ću, dakako, pogleđati, pa m a k ar
ih n akon ovoga neko v rijem e m orao ostaviti na sađa-
šn jem m jestu.
246
 Ovaj dođatak, kao i glas kojim je izgovorio ove rl-
ječi, dali su n aslu titi da je njegovo oduševljenje za ko-
sti za mnogo stu p n jev a opalo. B lizina krokodilovih ra-
lja djelo v ala je n a učenjaka. F ritz ga ođvede n a m je-
sto gdje m u se ukazao prizor, p red kojim se pokolebala
n jih o v a tre n u ta č n a potištenost. Ipak, on u p ita neobično
m irn im glasom : — M isliš li da sad a im a ovdje ljuđi
koji bi se mogli danas ili su tra dokopati ovih kostiju?
— Ne. O vdje im a sam o In d ija n aca i šta bi oni s
kostim a?
— O nda se odričem toga da ih d anas ponesem . V ra-
tit ću se svakako natrag, ali ne sam , nego u p ra tn ji više
ljuđi, koji će iskopavati i u jedno će se b rin u ti da ne
dospijem opet u ovakvu opasnost. P ola sata, koliko
narn je dozvoljeno da ovdje provedem o, davno je već
prošlo. O d jah at ćemo dalje.
V ratili su se s In đ ijan cem do ko n ja i p o tje rali ih
tako brzo da su za dva sa ta dostigli ostale. M orgen-
stern n ije pričao o svojoj nezgodi, ni v jernom slugi
n ije padalo na p am et da bi p riča n jem svoga gospodara
povrijedio.
Bilo je oko podne k ad a se oblik tla počeo m ijenjati.
P ojavile su se niske, ali duge i valovite uzvisine, koje
su presijecale ravnicu u razn im pravcim a, što je rav-
nici davalo izgled kao da se ovdje p ro stire m noštvo
m alih jezera i bara, poslije čijeg su isu šen ja neka-
d ašn ji našipi postali uzvisine. Ti su nasipi bili u većini
slu.čajeva pokriveni grm ljem , dok je u ulegnućim a,
ođnosno, bivšim k o ritim a ra sla trav a . Iza ovog nesvaki-
dašnjeg p ređ je la p rostirao se naoko b esk ra jan šum ski
pojas, u k oji se ulazilo u p ravo n a m je stu p rem a koje-
m u je jah ao vodič. L ijevo i đesno, đokle je pogled do-
sezao, ova šum a se visoko uzdizala. Izgledalo je kao da
je izrasla n a brdu, kroz čiju je u n u tra šn jo st vodio spo-
m enuti prolaz. K ada je to vidio O tac Jag u ar, on u p ita
poglavicu: ■ — Zašto se ne držim o ravnice? Možemo li
proći kroz brdo?
— Da — odgovori u p itan i. — To je brdo okruglo i
šuplje. U svojoj u n u trašn jo sti ono k rije dolinu, im enom
V alle del Lago desecado'. O vuda m ožemo proći, dok je,
naprotiv, šum a tako gusta i njezino drveće je poviju-

1 D o lin a isu še n o g je z e ra .

247
šam a tako isprepleteno, da kroz n ju ne m ože proći ni
jed an konjanik, a kam oli čitava četa. Č ak bi i pješak
m orao kročiti p u t sjekirom ili nožem da bi za čitav dan
odm akao n ajv iše toliko, koliko bi inače prošao za če-
tv rt sata.
— Z ar se šum a ne m ože obići?
— Može, ali ona je s obje stran e tako dugačka da
bism o obilazeći izgubili sigurno dan ja h a n ja , dok ćemo
đolinom izgubiti svega pola sata. N a dolinu se n astav lja
šum a dugačka koliko i dolina, a iza šum e je p rerija.
— A koliko je nakon toga daleko do tvog sela?
—• Stići ćemo tam o još p rije sum raka.
— D akle, tko želi odavde poći do sela m ora, da bi
izbjegao zaobilaženje, proći ovom D olinom isušenog
jezera?
— Da.
•— To je dobro.
— Zašto?
— O tom e ćemo govoriti kad pogleđam o đolinu. Čini
mi se da bism o n je n u pređnost i položaj mogli odlično
iskoristiti p ro tiv naših n ep rijate lja .
Iz đ aljin e je prolaz ličio n a tunel, je r je drveće, koje
je raslo s obje strane, širilo svoje grane je d n e p rem a
drugim a i sa svojim je k ro šn jam a stvaralo zatvoreni
krov od u laza do početka doline. A li k ad su se prib li-
žiii vidjelo se da se tu rad i o šupljin i k o ja je vodila u
d ugoljastu kotiinu u u n u tra šn jo sti brda.
K ad su konjanici đotle stigli, zaustavi O tac Ja g u ar
svoga k o n ja i ogleđa se. Bilo je vrlo v je ro jatn o da se
tu nekoć nalazilo jezero. Još i sađa je potočić proticao
n ek ad ašn jo m stražnjom obalom , u lijev aju ći se u rib-
njak, čija se površina sja jila u sređini đoline.
N a m jestu gdje su se sađa k onjanici n alazili voda
je o dnijela obalu i izlila se po ravnici. P oslije se šum a
s okolnih uzvisina razm nožila i p re k rila stran e đoline
tako potpuno i gusto da se sada sam o uz velike m uke
moglo p ro d rijeti izm eđu drveća.
O tac Ja g u a r n are d i drugim a da čekaju. On pođe i
ob jah a cijelu dolinu da bi njezine rubove mogao tačno
osm otriti. K ad se vratio, on reče zađovoljno: ■ — Za nas
nem a boljeg ocl ovog položaja. T u ćemo lako pobijediti.

248
 — K ako to, senor — u p ita p orućnik V erano. — Mi-
slite ii, možda, da bi ovdje trebalo dočekati ne-
p rija telja?
— Da.
— To bi bila naša n ajv eća pogreška.
P o ru čn ik je, đođuše, m orao p rizn ati da je O tac Ja-
g uar rije d a k čovjek i k ara k ter, ali se opirao da m u se
podredi. K ao oficir sm atrao je sebe za mnogo sposob-
nijeg od njega. On je, doduše, obećao da će se poko-
ravati, ali često nije nikako mogao zatom iti svoju na-
silnu i svojeglavu prirodu.
— Zašto sm a tra te za pogrešku ono što sam rekao —
u p ita O tac Jaguar.
— J e r bism o ovdje bili uništeni.
— K ako?
— I vi to pitate? T a i običnom je čovjeku to jasno.
— O nda je m ožda m oja velika m an a što nisam obi-
čan čovjekv B udite stoga tako dobri pa mi pom ozite da
i ja to shvatim .
P o ru čn ik kom e nije izm akla ova iro n ija reče napola
Ijutito, a napola razborito: — A ko se ovdje u dolini
postavim o, p ritisn u ti od okolnih brda, k ad a n ep rijate lj
provali, m oram o podleći.
— Tako! Mi ćemo, dakle, podleći ako n ep rijate lj
ovam o prodre. Ako! U pam tite dobro: Ako! A može li
on p ro d rije ti ovam o? P rilaz u dolinu je toliko uzak,
da n ajv iše šest ili sedam lju đ i može ići je d an pored
drugoga. O sim toga, tu je i drveće iza kojeg se možemo
p ostaviti da nas ne bi pogodile n ep rijate ljsk e kugle
ili strijele. Ako tu stavim o sam o pedeset odvažnih m la-
dića, u n u tra neće p ro d rijeti ni jed an jedini n ep rijate lj,
pa brojio i tisuću ljudi. Z ar to ne uviđate?
O ficir je šutio. Zato O tac Ja g u a r produži: •—■A zar
će se ovc uzvisine rasp lin u ti ako n ep rijate lj provali
ovam o? Neće li on u tom slučaju biti isto tako p ritije-
šnjen kao i m i? T reba im ati u vidu da je prednost
uv ijek n a stra n i onoga koji je prvi zauzeo položaj. Je-
ste li još u v ije k u v jeren i da se ta k tik u i strateg iju
rnora stu d irati?
V erano u neprilici sliježe ram enim a.

249
 — U ostalom — doda O tac Ja g u ar — n ije m i ni na
k raj pam eti da n e p rija te lju spriječim ulaz u ovu do-
linu. N aprotiv, ja želim da on uđe ovamo.
— A li zašto? — u p ita oficir nestrpljivo. — To bi
ipak značilo da ćemo m u u le titi u ruke.
— Ne, ne m i n je m u nego on nam a. A da li uopće
znate k ad a će A biponi stići u ovaj k raj?
— To ne može nitko znati.
— Z ašto ne? To je lako pogoditi. B ijelci s konjim a
koje smo sreli u rek li su vojnicim a sa stan ak kod P al-
m inog jezera, gdje će i jed n i i drugi stići otp rilik e u
isto vrijem e. Da bi zam etnuli svoj trag, v ra tili su se
i p reb acili preko Rio Salada. Za to su im bila potrebna
dva dana. Ako budu ja h a li isto tako brzo kao i mi,
im am o p red njim a dva d an a prednosti. P retpostavim o
ii da su jed an dan izgubili za odm aranje, za saku p lja-
n je In d ija n aca i za savjetovanje, to je onda još jedan
dan p rid e za nas. Mi sm o dovđe treb a li tri dana, je r
smo brzo jaliali, i je r nam n ije nedostajalo konja, kojih,
m edutim , u A bipona nem a n a pretek. N jihovo će se
ljuđstvo sasto jati od konjice i pješaka. D a stignu ovam o
proći će n ajm an je četiri dana. P rem a tome, n a jra n ije
za četiri dana, raču n aju ći od danas, n ep rijate lj će biti
ovđje. Im am o dovoljno v rem en a da se p riprem im o i
svojim p rip rem am a osiguram o pobjedu.
—■A li ako n e p rija te lja pustim o ovam o u n u tra, to
n am nim alo neće olakšati borbu, a n iti p o b je d u osi-
gurati.
— Ali, senor, zar ne v id ite da im m i priprem am o
klopku?
— K lopku? — V erano će čudeći se. — T ada će to
biti klopka u koju ćemo se m i sam i uloviti.
O tac Ja g u ar h tje đ e odgovoriti, ali m u u riječ upade
d oktor M orgenstern: — N em ojte mi uzeti za zlo, senor
V erano! Vi ste oficir, pa ip ak ne shvaćate što m isli Otac
Jag u ar? IClopka o kojoj je riječ, la tin sk i laques, sasm a
je jed n o stav n a stvar.
— Tako! Vi to shvaćate? ■ — u p ita oficir lju tito . —
P a kad je tako, b u d ite dobri pa mi objasnite!
— V rlo rado, senor. P rotpostavim o da se mi sakri-
jem o naokolo u šumi, iza drveća, potom pustim o nc-

250
 p rija te lja cla uđe u n u tra, a zatim zauzm em o ulaz u do-
linu i izlaz iz nje. N ep rijatelj će b iti opkoljen i njem u
ncm a spasa, je r on nas, budući da ćemo biti zaklonjeni,
neće moći n ap a sti dok će on nem ajući gdje da se skloni,
biti izložen našim kuglam a. M islim da je to sađa jasno,
latin sk i perspicuus rečeno.
P o ru čn ik je bjesnio. E azoružan, on povika: — A što
vi sve to m eni pričate? Jesam li vas pitao za savjet?
— Svakako. Vi ste m e pozvali da vam to objasnim .
— Ja sam to posvem a drugačije mislio. P oštedite m e
ubuđućo svojih objašnjen ja! Dobro znam što mi je
r a d iti! ,
— Ne, izgleđa da baš to ne znate — preuze ponovo
riječ Otac Jag u ar. — N isam raspoložen da se prepirem ,
stoga predlažem da nastavim o put. M oram o p rije svega
n asto jati da još p rije m rak a dođem o do našeg cilja, do
Bistrog potokat
Ove riječi ponukaše d ru ž in u ,d a krenu. P o ručnik je
nam rgođen jah ao zađnji. S trašno ga je ljutilo što je on,
p ouzđanik g enerala M itre, doživio ta k av poraz.
B rdo je, sp rijeđ a prom atrano, im alo oblik ču n ja a sa
stražn je stra n e se izđužilo u obliku zareza, čijim je,
kao rep dugim izlaznim dijelom , proticao već spornenuti
potok. O vaj je potok izvirao na povišenu m jestu, a za-
tim se spuštao i napo sljetk u tekao kroz ravnicu.
Do sada je s obje stran e stalno bila šum a, a i
d aije se n a sta v ija la i protezala daleko u ravnicu. Surna
n ije više bila tako gusta kao ranije. Dok je p rije oba-
lom potok'a tekao put, sađa se između drveća u šum i
moglo jah ati. N ajzad su stigli do polja obraslog travom .
Tu je za konje bilo pogodnije tlo, pa su sađa pojurili
trk o m preko prerije.
P rije je za m alog u čen jak a ja h a n je predstavljalo
veliki napor, ali sada se n a to sasvim lijepo priučio i
čvrsto je sjedio u sedlu. On je jahao pored F ritza Kie-
sev/ettera, koji se, k ad god je to bilo moguće, stalno
držao uz njega.
— K ako ođijelo, F ritz? — u p ita on. — S igurno je
još m okro i ti bi se vrlo Iako mogao prehlađiti.
— N ije više! — otpovrne F ritz. — Već je potpuno
suho, pa o nekoj preh lad i ne može biti govora. Dok ste

251
 onako lijepo trlja li uši poručniku, odijelo se od rađosti
odm ah osušilo.
— On će se sađ a na m ene lju titi!
— O n je, dakako, lju t to sam p rim ijetio, ali baš
nas briga. Veliki um ovi koji im a ju posla sam o s goro-
stasnim životinjam a, ne sm iju se obazirati na tako sit-
ne duše.
D oktor razm išljajući pogleđa p red sebe i onda reče:
— Fritz, b it će da sam ipak pogriješio!
— U vezi s poručnikom ?
— Ne, nego s ogrom nom životinjom , s kostim a koje
smo tu strag a u m očvari našli. T rebao sam ih sobom
ponijeti.
— Zašto?
— J e r ću ih izgubiti. Čuo si da iza nas dolaze Abi-
poni. Oni će se svakako zau stav iti na m očvari, a onda
je, sigurno, m ojim lijep im kostim a odzvonilo.
— To m i se ne čini vjerojatno. Sto bi A biponi po-
čeli s kostim a?
— Oni ne, ali bijelci koji su s njim a!
—- Hm! M islite?
— Da. V ojnicim a je poznato da tak v e kosti pred-
sta v lja ju za znanost veliku v rijeđ n o st i oni će ih sa
sobom ponijeti.
— Ne, oni to neće učiniti. Sto se toga tiče mogu
vas utješiti. P a sve da i imaju takvu namjeru, zasađ
bi ih tamo ostavili i pokupili istom na povratku.
— To je isto. M islim da bism o nas đvojica treb ali
o d jah ati n atra g i kosti uzeti.
■
— To n e možemo.
— Zašto?
— J e r bisrno đopali u ru k e nep rijatelju .
— Ne bismo, sigurno! Ta O tac Ja g u a r je rekao da
oni neće ovam o stići p rije četiri dana. Toliko, dakle,
imarno vrem ena?
— Dobro, ali to ip ak nije m oguće je r nam Otac
Ja g u ar neee đozvoliti!
— N ije važno. T a nitko ga neće ni p ita ti za đozvolu.
Fritz, hoćeš li sa m nom odjahati?
—■Hm! Ip ak m i sve to izgleđa pom alo nezgodno.
— Ta đođi sa m nom k ad a te već za to molim!

252
 — M olite? G ospođine doktoro, ako mi naredite, ja
cu vas posiušali, aii ako m e m olite, onda ću vam još
prijc' u čin iti po voiji. J a naprosto nisam u sta n ju da
vam odbijem neku molbu.
— E ravo. To se naziva vjernost, ili kako se la tin -
ski kaže jidelitas!
— K ažite mi barem , kako ćemo kosti dovući?
— A o tkud da ja to znam ? U tom pogledu oslonit
ću se na tvoju b istru glavu.
— Da, kada bi m oja b istra glava bila te re tn a kola,
tad a bism o kosti na nju n atovarili. O vdje uopee nem a
n ikakvih kola. U najb o ljem slučaju mogli bi nam po-
služiti te retn i konji.
— Ali ovdje na žalost nem am o ni njih!
— Ne? Što, nem am o te re tn ih konja? A zar nism o
zap h jen ili prcko osam đeset konja?
— Ali oni ne p rip a d a ju nam a!
— Nc? Tko to kaže? Mi smo bili p risu tn i k ad a su
zaplijenjeni. Oni su zapravo zajedničko dobro i kad
bi ih se dijelilo, n ajm an je četiri kom ada otpala bi na
nas đvojicu. M ene neće nim alo peći savjest ako uzm em
nekoliko konja. To n ije n ik ak v a krađa, je r m i ćemo ih
opet v ratiti. A im a tam o i sam ara. Im am o, dakle, sve
što nam je potrebno.
— A da li bi ti pogodio p rav i put, da ne lutam o?
— Ne b ih nikako mogao zalutati! G dje sam jednom
bio, tam o mi je sve znano kao kod kuće u m om džepu.
A ukoliko bih i im ao nekih briga, onda se to odnosi
na sasvim nešto drugo.
•— N a što?
— Na krokođile. K ad a su u p ita n ju kosti, onda vi
glavom bez obzira ju rite nap rijed , a to znači da biste
opet mogli n a le tje ti na neku od onih b eštija i tko
zna da li b ih vam mogao dosta brzo priskočiti u pomoć.
— P rip a zit ću, obećajem ti.
— Dobro! O nda je stv a r u redu. K ažite mi sada
kad treb a da krenem o. J a sam s vam a.
Za v rijem e ovog razgovora prešli su dobar kom ad
puta. M jestim ice su u p re riji rasli m ali šum arci n a ko-
jim a se vidjelo da su ih posadile ljudske ruke. U da-
ljin i se p rim jećivala oranica, a iza n je nekoliko koliba.

253
 Ja h a li su izm eđu m a n jih naseobina K am ba. P redvečei
su prošii nevelikorri i rijetk o m šum om . N apuštajući
šum u p rim ijetiše sv je tlu c an je lagune k ra j koje se p ru-
žaio više dugačkih redova koliba. O ne su bile podig-
n u te s obje stra n e jednog potoka, k oji je tekao iz šum a.
Taj potok bio je Arratjo claro! N alazili su se nasu p ro t
cilju, glavnom seiu K am ba.
N a iag uni se n jihalo nekoliko čam aca, a u n jim a
ie nekoliko lju d i biio zauzeto rib aren jem . Iza k oliba se
prostiral'e bašte i polja, gdje su rad ile žene, Ijudi i
djeca. Isprecl koiiba sta ja li su ostaii, v aljd a oni koji
su svoj posao već bili obavili. Ali ova slika m ira i spo-
koja izm ijenila se onog časa, k ad a je prvo oko p rim i-
jetilo pridošlice. Čim se to đogodilo, razliježe se k reštav
krik, koji poteče od u sta do u sta p o navljajući se. Ri-
b ari p o ju re sa svojim čam cim a p rem a obali, a svijet
s b ašta i polja pohita u selo i nestane u kolibam a, da
bi se n akon nekoliko tre n u ta k a pojavio naoružan.
T ada se i poglavica oglasi istim krikom . In d ijan ci
zastan u d a bolje osm otre priđošlice. K ad su ih prepo-
znali, stan u glasnp klicati, v ik ati i m ah ati oružjem , te
dolaziti u su sret da bi pozdravili goste.
P rid rža v aju ći se tam o šn jih običaja, svi su m orali
zastati i sačekati da se okonča svečanost isp o ljav an ja
dobrodošlice. Svečanost n ije m ogla odm ah započeti, je r
se još n ije skupilo cijelo stanovništvo sela. M nogi su
se još n alazili u šum i i m orali su ih dozivati. To su
učinili jed n im instrum entom koji se sastojao od čvrste
bam busove cijevi, n a kojoj je bila učvršćena ta n k a
šu p lja g ran a služeći kao pisak. Č ovjeku koji je duvao
u taj in stru m e n t i profzvodio grozan i m ukao zvuk,
koji se nadaieko čuo, odgovoriše m nogi krikovi. Jed v a
su se i razabirali, je r su dolazili izdaleka. U skoro su
i oni iz šum e počeli doiaziti pojedinačno ili u m anjim
skupinam a. Svi su trča li što su brže mogli, što je na-
vodilo n a zaključak da su se onim in stru m e n tim a slu-
žili sam o u slučaju velike žurbe.
N akon nekog vrem ena skupilo se oko tri stotine Iju-
di, koji su se sv rstali u dvored pred došljacim a. Iza
ovog dvoreda postavile su se žene, dok su djeca sta ja la
u pozađini kao prom atrači.

254
 S ađa započe ples m uškaraca, zapravo ritm ičko po-
k reta n je ru k am a i glavom , p ri čem u se noge nisu po-
m icale s m jesta. Ti su im pokreti zatim zahvatili čitavo
tijelo, a u plesu su sada sudjelovale i žene. N ajzad se
m ahalo s kopljim a, d u v aljk am a i noževim a, kod čega
su žene neobično giasno izvijale svojim p iskutljivim
glasoviina. K ad se učinilo da je ples završen, poglavica
pokaže n a K am m era i vikne glasno njegovo im e: —
Otac Jag u ar! — N ačas se sve sm irilo, svakako od izne-
n ađ en ja što se tu nalazi ta j glasovit čovjek. A li onda
se prolom i tako glasno k lican je da su se m orale uši
začepiti. K ao opsjeđnuti skak ali su am o-tam o lju d i i
žene, a djeca su slijedila n jihov p rim jer. M nogi su se
približili da bi im enovanom e p ru žili ru k u ili da bi ga
se dotakli. On još nik ad a n ije bio tu, na »Bistrom po-
toku«, ali se ovdje dobro znalo, da je on drugim ple-
m enim a K am ba pomogao da pobijede A bipone. K ada
se uzbuđenost stišala, In d ijan ci se poredaše da bi sa
svojim gostim a ušli u selo. M uškarci 'su išii na čelu po
trojica. Z atim su slijedila đjeea, a iza n jih pridošlice.
Poglavica se stavio na čelo povorke.
Selo se sastojalo od osam desetak koliba, podignutih
isključivo od n ab ijen e zem lje i pokrivenih trskom . U
baštam a je bilo cvijeće, a u poljim a raslo je pored žita
raznovrsno povrće, njih o v a glavna hrana, je r su oni
inače jeli m alo mesa. Iza polja, sve do šum e, prote-
zala se v elika ravnica, na kojoj su pasla goveda i ko-
nji. G oveda je m ožda bilo šezdeset kom ada, a ko n ja
jedva trideset. To je biio cijelo bogatstvo sela.
D ošljaci sjah aše s konja. T ada poglavica održa go-
vor, u kojem je svojim p o tčinjenim a ispričao što je
doživio i kako su njihovi n e p rija te lji A biponi, u po-
kretu. Pošto je završio, uzm e riječ O tac Jag u ar. On
p risu tn im a reče kako im n a m je ra v a p odijeliti dovučene
konje, kao i dio pušaka. To je, naravno, proizvelo sve-
opće klicanje. P oručnik V erano istupi i p rim ijeti kako
nitko nem a p ra v a p o k lan jati zap lijen jen e konje, na
koje zapravo i on im a neko pravo, ili čak puške. H am -
m er se n ije n a to uopće osvrtao.
Počelo je da se sm rkava. R asteretili su konje i pu-
stili ih da se napoje na »Bistrom potoku«, a nakon toga

255
 ih odagnaše n a livadu da se odm ore. O đande su dotje-
rali nekoliko volova da se p rire d i gozba. u čast gostiju.
Z apalili su v atre ; p ri n jih o v u se odsjevu razvila svo-
jev rsn a zabava i natjecan je.
Izgledalo je da K am be uopće nisu m islili na opa-
snost k o ja im je p rije tila od A bipona. Čuli su da su ovi
još prilično daleko, a znali su da je O tac Ja g u a r uz
njih. U p risutnosti toga čovjeka osjećali su se sigurni,
bez brige.
Meso su p rip ra v ili i pojeli kao što to gauči rade.
Uz to su pili neki p rek ip jeli napitak, koji se p rip ra v lja o
od plodova čanara. Č ak su n a red došli i kolači koje
su žene p rip ra v ile od kukuruznog i drugog b rašn a i
p ek le-ih n a vrelom pepelu.
N akon gozbe održano je savjetovanje, u kojem su
sudjelovali svi bijelci i poglavica. K onačno ih je Otac
J a g u a r upoznao sa svojim planom .
S u tra u ju tro treb alo je pođijeliti puške i podučiti
K am be u ru k o v an ju s njim a. U određeno doba trebalo
je k re n u ti p rem a »Dolini isušenog jezera«. K roz nje-
gov prolaz će proći sto K am ba i sa k riti se postrance
u šum i. Ovi lju d i će m o triti na đolazak A bipona, če-
kati dok svi ne prođu i ne n estan u u dolini. N akon toga
će izići iz svojih skrovišta i zaposjesti ulaz i tako spri-
ječiti uzm ak A biponim a.
O stali K am be s a k rit će se u sam oj dolini, iza drveća,
da bi u odlučnom tre n u tk u m ogli iz svog sigurnog za-
klona povesti borbu. P ojeđinosti se n ije moglo tačno
u n ap rijed p redvidjeti. Z ato n ek a se K am be sm jeste
je d an blizu drugog da bi mogli je d an drugom e tiho
prenositi n aredbe koje će izđavati O tac Jag u ar. Samo
se tih n are d ab a trebalo tačno p ridržavati.
S ovim planom bili su svi sporazum ni, osim poruč-
n ik a V erana. On je šutio dok su svi ostali đali svoj
p rista n ak . O nda će on reći, okrenuvši se p rem a Ocu
Ja g u aru : — Vaš plan, senor, je sasvim dobar, ukoliko
uspije. Sam o ja su m n jam da će to tako i biti.
— T reb a sačekati ■ — odgovori H am m er ravnodu-
šnim glasom.
— Z ašto sačekati! Snaga pravog vojnika nije u okli-
jev an ju , nego u napadu. O naj koji n ap a d a je uvijek
u prednosti, što, čini se, vam a n ije poznato.

256
 — Z nam ja to isto tako dobro kao i vi, senor!
— P a zašto onda nećete da napadnete?
— P a i hoću, ali, dakako, k ad a n e p rija te lja dobijem
u klopku.
— To je pogrešno. Vi nikako ne sm ijete đozvoliti da
se on toliko približi. Vi m u m orate poći u su sret i raz-
biti ga tam o gdje ga sretnete. Ui se m ožda ne usuđujete.
U tom slu čaju p rep u stite m eni kom andu. M eni je po-
znato kako ćemo u takvoj prilici osigurati pobjedu.
— K rvlju, naravno, s veom a mnogo krvi, a to je
baš ono što ja želim spriječiti.
— To je pogrešno. Ti psi A biponi m o raju biti uni-
šteni i d a ih što m an je um akne.
— Zašto, senor?
— I to još pitate? Z ar nisu oni pro tiv nas? Z ar nas
ne o k rad aju?
— A što činite vi? Z ar vam a ne p rip ad a ni stopa
ove zem lje u kojoj se nalazite? N iste li vi ili vaši preci
pošteno p latili In d ija n cim a za ono što ste im oduzeli?
No nem ojm o se oko toga p rep irati! B ude li kao što to
želim, n ije d n a kap krv i neće poteći. Od jednog jedinog
pogleđa i poslije tre n u tk a razm išljan ja, n ep rija te lju će
biti jasno da je izgubljen, ako p rije đ e u napad. Ja ću
s n jim a govoriti i postavit ću im časne uvjete. Poslije
ćemo s n jim a sklopiti pošten m ir.
— M ir? M ir sa ovim pobunjenicim a? Što vam je,
senor?
— H tio bih v id jeti tko će m e zbog toga pozvati na
ođgovornost.
•— G eneral! P redsjednik!
— M.a nem ojte! M i se ne nalazim o u Buenos A iresu
nego u G ran Chacu. P rip a d a li zem lja na kojoj sje-
dite plem enu K am ba? T u nem a p red sjeđ n ik što da
kaže.
— Ali, zn a jte da ću se ja tom e suprotstaviti.
— To znači da ćete pod izvjesnim okolnostim a po-
stu p ati p ro tivno m ojim n aređ en jim a?
— Da. Ne postoji ovdje nitko čijim b ih se n ared -
bam a m orao pokoravati.
— N em ojte, m eđutim , zab o rav iti da sm o vas m i
spasili od sram otne sm rti davljenja! Još nešto vam
m oram reći, a vi to dobro u pam tite! Ako vašom k ri-
17 Oporuka Inka 257
 vicom jed n a jed in a kap bude, protiv m oje volje proli-
vena, m etkom ću vam p ro sv irati glavu.
On u stade sa svoga m je sta i ode. P o ručnik za njim
dobaci nekoliko h v alisavih riječi. N ato G eronim o, lju-
bim ac Oca Jaguara, potegne nož i reče: ■ — D a ste um u-
kli, senor! Čujem li još sam o jed n u je d in u riječ protiv
našega p rija te lja , ovu ću v am oštricu s ju riti u tijelo,
pa ćete odm ah i zau v ijek ušutjeti!
H am m er ode da se p ro šeta izm eđu d v iju koliba i
pokraj nekoliko vrtova. U m jesto m lađa, k oji je pred
p a r d an a sijao, sad je ta n k i m jesečev srp, bacao na
p ašn jak nejasno polusvjetlo. Pogled Oca Ja g u a ra pad-
ne n a konje i goveda. U dari m u u oči položaj koji su
zauzele životinje. K onji se stisli u sk upinu okrenuvši
se straž n jim nogam a prem a vani. G oveda su, napro-
tiv, sasvim pro tiv an položaj zauzela, naim e, glave su
okren u li p rem a van. To je bilo zbog toga što se konji
za o b ran u služe straž n jim kopitim a, a goveda, na-
protiv, rogovim a. Znači, u blizini se nalazila neka veća
grab ežljiv a životinja. K ako uza se n ije im ao pušku, on
poviče glasno prem a selu: •— Cuidado, senori! Done-
site m i pušku, evo jaguara!
N ije on to povikao zato što se prestrašio. Uostalom,
iako bez puške on je i d alje m irno hodao. Izvukao je
ip ak bodež, da u podesnom tre n u tk u bude sprem an.
N jegov se snažan glas razlegne preko velikog p ašnja-
ka, i dopre do dva m ladića, kojim a još ne b ijaše palo
u pči čudnovato d rža n je životinja.
To dvoje bili su A nton E n g elh ard t i Inka. P rija -
teljstv o ove dvojice m lađića zađ n jih je d an a postalo
još p risn ije nego što je ra n ije bilo. K ao i ran ije, oni
su u v ije k bili skupa. A nton je ta d a m orao p ričati o
svojoj domovini, ne m ožda o P eru, nego tam o preko o
Evropi, odakle su potjecali njegovi roditelji, o drugim
zem ljarna, o n jihovim stanovnicim a i prilikam a. On je
bio školovan i mnogo toga je učio. Stoga je i mogao
svom p rija te lju dati željena objašnjenja. Oni su raz-
govarali o v je ra m a razn ih naroda, o oblicim a njihove
vladavine, njihovim v la đ arim a i o v laštenjim a koja isti
im aju. N ad alje su govorili o vojskam a, i h ara čen ju ko-
je je suvrem eno oružje u sta n ju da učini. Što je m lađi

258
 Inka više slušao, to je m anje govorio i postajao sve
zam išljeniji. On je počeo uviđati, da je san koji je do
tad a snivao, bio sam o san i da će to i ostati.
Danas, k ad a je otpočelo savjetovanje, sm a trali su
da su p rem ladi da bi u njem u sudjelovali te su. pošli u
šetnju. P o priječili su preko livade i hodali usporedo s
n jenim rubom ne u d alju ju ć i se previše. A nton je imao
uza se nož i pušku. In k a je ta k o đ er nosio nož za po-
jasom, a uz bedro m u je s lijeve stran e visio bojni
buzdovan od kojega se nije n ik a d a odvajao. A nton je
po običaju pričao. In k a ga je m irno slušao i ubacivao
bi povrem eno neko p ita n je puno znatiželje. T ada su s
druge stran e čuli glas koji je grm io: ■ — Cuidado, se-
nori! D onesite svoje puške! Evo jaguara!
— To je O tac Ja g u a r — reče A nton, p ri čem u za-
stade i nesvjesno povuče svoj revolver. — Da n ije ka-
kva onca, ili tig a r provalio u selo?
— Ne — odgovori H aukaropora. — G las ne dopire
iz sela, nego s druge stran e p ašnjaka. Mi smo se odviše
u đaljili. V ratim o se!
P rib ližav aju ći se selu prošli su pokraj skupine go-
veda. O pazivši položaj životinja, In k a reče: — M ora-
mo požuriti. Ovi volovi stoje sprem ni za ob ran u a kako
su rogove nisko oborili, to ja g u a r ne sam o da je tu,
nego m ora da se nalazi već u neposređnoj blizini.
Oni požure brzim k oracim a nap rijed , do m jesta gdje
je šest ili sedam ko n ja sa straž n jim dijelom ’n rp ta
o k ren u tim p rem a vani obrazovalo obram beni krug. Ko-
n ji su d ah tali, a zad n ja k o p ita im nisu ni tre n u ta k m i-
rovala. H aukaropora pođe lijevo, a A nton đesno pokraj
njih, je r je m islio da će tako p rije stići. Baš k ad a je
skrenuo oko grupe konja, prim ijetio je postrance i
tačno p red sobom kako nešto tam no u tra v i leži. N ije
razaznao što je to je r se nije vidjelo. V jerovao je da
se rad i o teletu ili žd rijeb etu poleglom tu i htio pored
njega proći. T ada se životinja digne i on shvati kog'a
im a ispred sebe; bio je to jaguar, koji se, doduše, di-
gao, ali se odm ah spustio da bi se sprem io n a skok.
Bijeg bi u takvoj prilici bio besm islica. A nton stoga
stade, nape revolver, a lijevom rukom izvuče nož.
— H auka — povika A nton. — Jaguar!

259
 In k a se upravo približavao s druge stran e grupe
konja. U tom trenutku. ja g u a r skoči prem a A ntonu, koji
ispali n a njega jedno tane, ali ga zvijer obori. On je
osjećao teško tijelo beštije na sebi i njezin sm rdljivi
zadah. Bio je siguran da će ga sađa pandže raskom a-
dati a zubi sm ljeti. T ada iznad sebe začuje p ra sa k kao
k ad netko sjekirom u d a ra po p a n ju za cijepanje. Ja -
g u ar se digne do poloviee uvis, a onda o tk o trlja u
stra n u n i ne pisnuvši. A nton osjeti da je spašen, ali se
još n ije usudio u to v jerovati. Zato je ostao još n a tlu.
Nato se nad n jim nad v ije In k a upitavši ga zabrinuto:
— Da li si ozlijeđen, A ntonio? D a li su te dohvatile
njegove pandže ili zubi?
— M islim da nisu — odgovori u p itani. — N išta me
ne boli. T u leži životinja. Sto je s njom ?
— Ivlrtva je. D otukao sam je sa svojim hum ačuai-
jem . U pravo k ad a si m e zazvao, skočio je ja g u a r na
tebe. Ti si ga pogodio m etkom , a ja sam skočio na
njega i buzdovanom m u sm rskao glavu. U stani da vi-
dimo jesi li ozlijeđen!
A nton se pridigao. N išta m u se n ije dogodilo. Čak
m u je i odijelo bilo čitavo. Je li m oguće da je pucanj
životinju toliko iznenadio da n ije sm jesta u p o trije b ila
svoje oštro oružje?
S pašeni priv in e svoga spasioca k sebi i reče: — Da
nije tebe, sada više ne bih bio živ. K ako da ti se za-
hvalim ?
— Tako da m e u v ije k voliš kao u ovom tren u tk u .
No v ratim o se sada našim a.
— A što ćemo u ra d iti s jaguarom ?
— P u stit ćemo ga zasada ovdje. D onijet će ga
K am be.
Još se nisu bili u d aljili s tog m jesta, k ad li se pri-
bliži O tac Jaguar. On je čuo A ntonovo dozivanje i p ra-
sak rev o lv era te pohitao u pom oć ugroženom e. K ada
je vidio što se dogodilo, sagnuo se p rem a životinji i
re k a o :
— Ženka, im ala je sigurno p et godina. R ijetko sam
vidio tako velikog jag u ara. H auka, ti si junak! K akav
snažan udarac! R azm rskao si m u glavu!
N jih se tro jica v ra te u selo. K ada su K am be čule za
događaj, pođu svi, m uškarci, žene i djeca, po ja g u ara
260
 da ga u pobjedničkoj povorci donesu kući. O dm ah su
m u oderali kožu. K oža je p rip a d a la Inki, je r je on ubio
zvijer. O vaj je pokloni svojem p rija te lju A ntonu u
znak sjećan ja n a opasnu pustolovinu.
S tanovnici sela isp razn ili su nekoliko kuća da bi
gosti mogli jednom spavati ispod krova. Pošto je po-
glavica razaslao glasnike na sve stran e, još p rije ju tra ,
u toku noći, pristigoše m nogi ra tn ic i iz obližnjih sela.
U toku p rijep o d n ev a stiglo ih je mnogo sa cijelim
im utkom i obiteljim a, da se sklone ispred A bipona, je r
su im se sela nalazila n a ugroženim m jestim a.
Bijelci su p odijelili o statak za p lijen je n ih pušaka
poglavicam a koji su stigli. Bilo ih je dosta, je r je sva-
ko selo im alo po jednog poglavicu. N jih n azivahu ka-
cike. K onačno se našlo u selu preko šest stotina, m la-
dih, k rep k ih ra tn ik a K am ba. S irom ašni lju đ i m orali su
skoro d ati sve zalihe živežnih n am irnica. R atn ik e se,
kad a su odlazili u borbu, snabdijevalo za više d an a sa
živežm m n am irnicam a, je r se događaje n ije moglo u na-
prijed p red vidjeti. O tac Ja g u a r tješio ih je u v je ra v a-
jući ih d a će pobijeđeni m o rati i da nadoknađe sve ra t-
ne troškove. A saveznici su se već dom ogli d obrih pu-
šaka i osam deset ko n ja povrh toga.
 12. PLIJEN KROKODILA

T rećeg d an a napustio je Otac Ja g u a r s Inkom i

sta rim A ncijanom selo da bi kao izviđnici izjaliali u
su sret n ep rijate lju . On je poveo ovu dvojicu sa sobom,
je r je znao da su oni savršen i m a jsto ri u tom poslu.
S u tra d an u ju tro trcb a li su ratn ici K am be k re n u ti pre-
m a »Dolini isušenog jezera« i tam o zauzeti položaje
koje im je on odredio i u tan čin e opisao. Za v rijem e
njegova izb iv an ja na čelo je lju d i postavio okretnog
G eronim a. Ta okolnost je iznova rasp a lila bijes po-
ru čn ik a V erana,
Pošio je H am m er odjahao sa svojim pratiocim a,
doktor M orgenstern reče svom e F ritzu: ■ — S ada više
n ije tu. Da je tu ne b ih se odvažio da izvedem svoj
plan. On sve vidi i prim ijetio bi odm ah naš nestanak,
i odm ah bi požurio za n am a da nas vrati.
— U tom bih se siučaju pošteno n alju tio — pri-
m ijeti F ritz. — Vi, đakle, još u v ije k m islite n a to da
izvedete svoj plan?
— Da. Sto duže razm išljam , to više uviđam da ću
inače ostati bez tih divnih kostiju. Hoćeš li m e pu stiti
na cjeđilu?
— N ije m i ni na k ra j pam eti! P rije ću p u stiti sebe
sam oga n a cjeđilu nego vas, vi to dobro znate.
— O nda dobro, onda ćemo nau m izvesti. No što m i-
siiš kad ćemo izvesti plan? P reko dana to neće biti
moguće?
— Ne, je r nas taj G eronim o velikog orlovskog nosa
ne bi pustio. Mi možemo, đakle, sam o noću poći, je r nas
nitko neće v id jeti dok konje budem o odvlačili na stra-
nu. I seđla ćemo nep rim jetn o odnijeti, a dobavit ću i
rem en je za p rivezivanje kostiju. Sam o vi to sve pre-
p u stite m eni!

202
 Mali je lukavac bio preko cijelog d an a zauzet pri-
prem am a. Uveče su pošli rano n a počinak, je r je su tra
trebalo zorom krenuti. Oko ponoći on reče svom e go-
spodaru d a je sve priprem ljeno. U toku večeri F ritz
je otprem io u šum u tri sam ara i dva seđla, a zatim
potajno onam o odveo konje. Uzeli su svoje oružje i
kidnuli. K ada su stigli do konja, oseđlali su ih a zatim
p rivezali to v arn e konje jednog za drugog da bi ih što
lakše sa sobom vođili. Z atim su u zjah a li i pošli.
—■ Da li ćemo pronaći m očvaru kostiju? •— u p ita
m ali u čen jak zabrinuto.
— S asvim sigurno — tješio ga je Fritz.
— M jesec je ta n a k kao h rb a t noža, i jed v a se vidi
k uda jašem o!
— Ja se ne oslanjam n a m jesec, nego n a svoje
pam ćenje. M eni je prav ac tako đobro poznat kao da
sam ovdje dvadeset godina bio listonoša.
Da, on je znao prav ac i držao ga se, ali k ad a su
stigli p red šum u pričini im se kao ta m n a i gusta m rlja,
te nikako nisu uspjeli pron aći m jesto gdje su p rije tri
d an a izašli ispod drveća i stigli n a otvorenu ravnicu.
M orali su stoga sja h a ti i pričekati dok ne izađe sunce.
Pa i ta d a su dugo v rem ena tražili uzalud, sm a traju ć i
m noga rn jesta za ona p ra v a i m orali se više p u ta v ra-
ćati. B ila su prošla već d obra dva sa ta od svanuća,
kada su slučajno naišli n a tragove Oca Ja g u a ra koji
su im poslužili kao putokaz. O vaj tra g održao se tako
dugo, je r je ovdje bila visoka i gusta tra v a a k o njanici
nisu sm a trali da je potrebno biti na oprezu. Slijedeći
taj trag, n jih đvojica sretno stig'oše kroz šum u do m a-
log jezera. Idući dalje uz jezero dođu u »Dolinu isu-
šenog jezera«!
T u su napojili konje i pu stili ih da m alo odahnu,
a zatim su pošli dalje. Još su se potpuno jasno raza-
znavali tragovi Oca Ja g u a ra i njegovih d v aju p ra tila -
ca. P rošavši dolinu, F ritz se zam išljeno zaustavi i gle-
dajući s k o n ja dolje na tra g reče:
— Ako se ne varam , O tac Ja g u a r se zabunio.
— K ako? Što m isliš tim e da kažeš? — u p ita doktor.
— O vdje je ulijevo okrenuo. T ačan p u t vodi pri-
jeko, više udesno.

2G3
 —■B it će da se varaš. Ne v je ru jem da bi se Otac
Ja g u a r p rev ario u putu, la tin sk i via ili tram es zvano.
— Ali, đozovem li u pomoć svih pet svojih osjetila,
ne mogu doći do drugog zaključka. K ad smo stizali
ovamo, ja h a li smo u ravnom p rav cu prem a ovoj do-
lini, k o ja se p ro stirala tačno ispred nas. I k ad a se sađa
postavim na ovaj trag, onda dolina leži suviše lijevo
od nas. K am o ćemo sađa poći?
— Tačno kao i on, jedino ćemo tako stići do moć-
v are kostiju. ,
— Dobro, ja ću vas polušati. M eni je tako pravo.
Pošii su, dakle, tim trag o m dalje. P rošlo je neko-
Jiko sati i oni se nađ u n a p ješčanu tlu. T rag se više
n ije raspoznavao. Oni su se tačno držali trag a i našli
se u potpuno nepoznatom k raju . N akon poduljeg ja-
lian ja F ritz zaustavi konje i reče: •—• Ip a k se nisam
prevario, mi smo pogrešno jah ali. M orali bism o već
davno b iti na m očvari.
— To je istina. Ali Otac se Ja g u a r ip ak nije za-
Ounio u putu!
— S igurno je zbog nečega htio izbjeći m očvaru.
— Ali m i smo izgubili dragocjeno vrijem e. Sto da
radim o, dragi F ritz? Da li da okrenem o i vratim o se
do »DoJine isušenog jezera«?
— To nećem o nipošto učiniti. Mi smo sk ren u li pre-
više ulijevo, stoga sađa tre b a udesno okrenuti. Osim
toga predaleko smo otišli, a to znači da se m oram o
vraćati, u k ratko, n atra g pa uđesno. Ako ni ta d a ne
stignem o do m očvare, p rista jem da me ispeku na ma-
slacu i pojedu.
Oni k ren u kao što je F ritz pređložio i doista nakon
podužeg ja h a n ja opaze pred sobom obalno drveće »Mo-
čvare kostiju«. N a žalost dan je bio gotovo n a odm aku
i sumce se malazilo već u zadnjoj osmimi svog dmevnog
!uka.
S tigavši na jezero, sjašu i oprezno odvedu konje do
m jesta na kojem su ostavili kosti.
— A sađa brzo na posao — reče F ritz. — K roz je-
dan sa t b it će noć. Dotle m oram o kosti natovariti. A
zatim opet đalje!
— Da ne ostanem o ovdje?

264
 — Ne. T a danas je zađnji dan i mogli bi ovam o
đoći A biponi. Za n jih bi bilo pravo veselje k ad a bi
u b vatili m ene i vas! Pođirno sm jesta na posao, ali do-
bro se ču v a jte krokodila! Istom sa d a vidim kako ih
mnogo ovdje ima!
S tvarno moglo se v id jeti bacivši pozoran pogled
preko površine vode, a osobito na rubove obale, na
stotine tih guštera. K osti su još ležale kao što su ih
bili ostavili. D vojica lju d i p rih v a te se da ih povežu u
svežanj. To se, m eđutim , n ije ođvijalo tako brzo kao
što je F ritz želio, je r je njegov gospođar im ao mnogo
toga da m u kaže, rastum ači i da ga po stoti p u t zam oli
da rad i s najvećim oprezom , kako se kosti ne bi ošte-
tile. Čas je trebaio nek u sitnicu istrugati, čas opet neko
m jesto isp rati s p reg ršti vode. V rijem e je prolazilo, a
oni nisu obraćali pažn ju na ono što se u blizini doga-
đalo. T ada iznenada čuju kako netko glasno govori.
Oni su čučali u trsk i i podigoše se d a vide tko im je
tako neočekivano došao u blizinu. N alazili su se zaklo-
njeni iza jednog žbuna, ali izm eđu njegovih g ran a mo-
gli su skroz vidjeti. Ono što su tu vidjeli zabrinulo ih
je u najvećoj m jeri.
Tam o vani n ailazila je, naim e, čitav a vojska ja h ača
i pješaka. V iđjelo se da su se i ti lju đ i h tje li zausta-
viti neđaleko od m očvare. Svakako su n am jerav a li da
tu prenoće i da u blizini m očvare logoruju. N ekol'ko
jahača, n jih dv an aest ili četrnaest, posve se približilo,
je r su izdaleka p rim ijetili pet konja, kod k o jih su se
sađa zaustavili. Je đ an od n jih bio je Inđijanac. O stali
su bili p rip adnici bijele rase. Oni sjašu sa svojih ko n ja
i počeše lijevo i desno da traž e tragove. B udući da su
bili u đ aljen i najv iše četrđ eset koračaja, m ogle su im
se rasp o zn ati crte lica.
— E, naopako, lijepog li iznenađenja! ■ — šaputaše
F ritz svom e gospodaru. — T a zašto ste tako dugo pri'-
čali i otezali! J a sam se tom e nadao! P oznajete li te
m om ke?
— N a žalost, da — odgovori doktor, kom e je postalo
jako neugodno. — Ako se ne v ara m vidim tam o onoga
A n to n ija P erilla, koji je na m ene pucao, a i k ap etan a
P elleja, koji nas je iznenadio kod gigantochelonie.

265
 — A i visokog, snažnog čovjeka, koga su nazivali
G am busino! G ospodine doktore, pogleđajte v an u po-
lje! Tam o im a n a jm a n je osam sto tin a naoru žan ih Ijudi.
A tko su oni? A biponi!
— Z ar ne bism o mogli pobjeći, dragi moj F ritz?
— A kam o? Ili tam o prem a Ijudim a, ili ovam o u
vodu? Tam o ćemo dospjeti u ru k e crvenokošcim a, a
ovam o nas krokođili čekaju.
— O stanim o onda ovdje iza žbunja. M ožda nas neće
otkriti. A čim se sm rkne, što la tin a c naziva caliginosus
ili obscurus, b ježat ćemo.
— N em ojte se sam o obm anjivati, je r neće proći ni
pet m in u ta i m i ćemo im dopasti šaka.
— T ada će svakako biti opasno. Z ar ne?
— Ugodno neće ni n ajm an je biti.
— Što ćerno reći, ako nas uhvate, što smo ovdje
tražili?
— Dobro što ste to p ita n je izgovorili! Vi nećete
ništa ođg'ovarati. O dgovor će b iti m oja đužnost. Ovi Iju-
di ne sm iju nipošto doznati da je O tac Ja g u a r tu i da
K am be zn aju m jesto za prepad. M i sm o posvem a sam i
ovam o dojahali. P ri tom e ostajem o, pa m a k ar nas
n a jp rije n abili na kolac ili ražanj, zatim objesili, otro-
vali i konačno um orili. Dobro pazite! S ađa su nam u
tragu. O, dobri duhovi! S ada se diže zavjesa! K ako će
biti k ad a se ’b ude opet spustila!
P ro g o n itelji su bili n ajzad tako blizu da su mogli
razlikovati sta ri od novih tragova. Slijeđeći ove po-
sljeđnje, oni su se brzo približavali i stigli su iza
žbunja. Predvodio ih je G am busino. K ad je ugledao
dvojicu m alih u crveno obučenih ljudi, učini gestu izne-
n ađ e n ja i zatim povika: •—• A y m aravilla ■ — o čuda!
Koga to nalazim o ovdje? D a niste m ožda opet našli
neku ogrom nu ko rn jaču ? D oista, vas zan im aju stare
kosti! No, i vaše će uskoro izgledati isto tako kao ove
ovdje!
On se podrugljivo nasm ija, a isto učine i ostali za
njim . P ograbivši n jih dvojicu, odvedoše ih do njihovih
konja, gdje je zem lja b ila čvrsta i suha, dakle sig u rn ija
i p o uzđanija neg*o tam o uz vodu. N ajp rije su oko n jih
zatv o rili krug, a zatim im p rev rn u li džepove. Sve što je
bilo u đžepovim a, bilo im je sada po drugi p u t oduzeto.
266
 G am busino se n aduto isprsi p red n jim a i u p u ti dok-
toru M orgensternu pođrugljivo p itan je: — No, dragi
p rijatelju , što se dogodilo s Ocem Jaguarom ?
— Taj je već iza nas — odgovori F ritz brzo, kako
bi se n jem u obraćali s pitanjim a.
— Sto im aš ti da govoriš, brb ljav o momče! P a neka
bude, m ožda si ti isk ren iji od tvoga gospodara, kojega
onda nism o mogli sklonuti ni n a kakvo priznanje. I ti
si svoj život zapleo, ali ga još možeš spasiti ako budeš
govorio istinu. Da li je Otac Ja g u a r drugog ju tr a do-
ista jah ao za nam a?
— Da.
— K ako daleko?
— To m i ne znamo, je r nism o bili s njim .
— Sto je 0:1 zapravo htio u G ran Chacu?
— Htio je sa svojim yerbaterosim a sa k u p lja ti čaj.
— U kojem k ra ju ?
— To ne znam . On je uostalom bio p rem a nam a
jako zatv o ren i m i smo đoznali to da je brzo htio za
vam a o d ja h ati da bi doznao kam o ste pošli.
— K oliko je Ijudi im ao uza se?
— M ožda dvađeset.
— A kako ste vi đošli do ovih konja i oružja? Ta
mi smo v am sve oduzeli.
— On n am ih je dao, je r je računao da će m u ban-
k ar Salido za to platiti.
— To sam i mislio! A kako ste vi sada dospjeli u
ovaj k raj?
— Poznato nam je da se u G ran Chacu m ogu naći
ostaci p ra sta rih životinja i na sreću smo ovam o doja-
hali. O vdje smo i našli ono što smo tražili.
■
— G dje ste naišli n a neke K am be?
— Nigdje. K ada smo ju čer prolazili nekim selim a,
ona su b ila prazna.
— Zašto?
— O tkud bih ja to mogao znati, senor?
T ada m u ogrom ni G am busino teško spusti pesnicu
na ram e i reče m u Ijutito: — Slušaj, čovječe, ti si ili
najveća b u đ ala k oja postoji, ili si nadasve luk av čovjek.
U oba slu čaja nije, m eđutim , šteta, što ćeš d ijeliti
sudbinu svoga gospođara. Mi smo sađa od tebe saznali
i
267
 d a se Otac Ja g u ar nalazi za nam a, a ne ispred nas, kako
sm o već skoro povjerovali. To je dovoljno. Zavežite
ove lju đ e čvrsto za drveće! O nda ću vam ja v iti kakvu
ću v am šalu s n jim a upriličiti.
Ove zađnje riječi u putio je svojim ljuđim a. Dvo-
jicu stra n a c a su privezali. G am busino se šapatom
porazgovori sa svojom p ra tn jo m k o ja je oko njega na-
p rav ila krug. O duran sm ijeh, kojim su m u ođobravali,
n ije slutio na dobro. On im opet p ristu p i i reče: — Da
vam se nikako ne bi p ru žila p rilik a da n am opet
pobjegnete, izrekao sam vam dvostru k u srnrtnu osuđu.
B it ćete obješeni, a u isto v rijem e će vas i krokodili
proždirati. Sam đavo vam može još p ru žiti nade.
D oktor je htio odgovoriti da bi nešto kazao u svoju
o b ran u ali F ritz, p rim ijeti: ■ — S utite, gospođine! Svaka
bi riječ b ila uzaludna.
— T ad a smo, naravno, izgubljeni, d rag i Fritz!
— N em ojte n a to m isliti! Ako nas ne um ore ovoga
časa, b it ćemo spašeni.
— Od koga?
— Od Oca Jaguara.
— Nemoguće. T a n jega nem a ovdje.
— Ip ak je tu! U pravo k ad a je ta j G am busino zavr-
šio. slučajno sam pogledao tam o preko malog vodenog
ru k av a i tam o se pokazala n ek a p rilik a iz trsk e koja
mi je m a h n u la i zatim opet brzo nestala. Bio je to
O tac Jag u ar. P repoznao sam ga.
— V jerojatno si se zabunio. Sunce, ili la tin sk i sol
rsče.no, već je zašlo i su m rak je nastupio.
— Ip ak se nisam prevario. Vidio sam visoku, ple-
ćatu p ojavu i kožno odijelo, k oje on nosi. O n m i je k ri-
šom m ahao i opet se brzo sakrio.
Oni su se mogli nesm etano porazgovoriti, je r su se
n jih o v i p ro tivnici n a k ra tk o v rije m e u d aljili d a bi do-
veli A bipone da i ovi p risu stv u ju p rizoru što su ga
sm islili. Crvenokošci p rek in u svoje p rip rem e za logo-
ro v an je i dođoše da p ro m a tra ju n jih dvojicu i izruguju
im se. B enito P ajaro , G am busino, pustio ih je n a jp rije
neko vrijem e, a zatim ih p o tje ra n atra g rekavši: —
N ap rav ite sađa m jesta da m ožemo početi! N aložite
tam o ispod alizo d rv a vatru ! T ada ćete v id jeti kako
će se ove d vije n išta rije praćakati.

268
 Alizo je sta ja lo tako blizu vode da se poloviea nje-
gove k ru n e n ađ v ila iznad vode. D onje grane bile su
tako đebele, da su lako m ogle izđržati težinu odrasla
čovjeka. P oslušali su n are đ en je i zapalili su u blizini
stab la v atru , koja ra s tje ra krokođile što su u blizini
obale ležali u vodi.
— O ni će se opet v ra titi — povika G am busino pod-
rugljivo tresući doktora. ■ — Ne b rinite, dakle! U skoro
ćete se s n jim a upoznati. Š ta m islite, đoista šta ćemo s
vam a početi?
U pitani s prezirom odbiju da m u n a ovo p ita n je od-
govore, stoga on nastav i: — O bjesit ćemo vas n a grane
koje strše iznad vode, a rem ene sp ustiti tako nisko
da će vas krokodili dohvatiti. N a ta j ćete način
biti obješeni i proždirani u isto vrijem e.
D vojicu N ijem aca prođe osjećaj groze. P a ip ak ni ta
grozna sm rt jednom od njih o v ih n ep rijate lja , A ntoniju
P erillu, borcu s bikovim a nije bila dovoljno okrutna.
Stojeći do G am busina, on reče: •— To n ije ništa, uopće
n išta za ove n ištarije! O vaj čovjek k o ji se izdaje za
N ijem ca izbjegao je rnojoj kugli. Z atim m u je uspjelo
da um ak n e iz našeg zarobljeništva. On nam je, dakle,
već dva p u ta oteo zadovoljstvo da vidim o kako u m ire
i stoga tre b a da nam danas to nadoknadi. A ko ga po
svim a p rav ilim a objesim o, on će začas b iti m rtav. K a-
kvo zadovoljstvo, ako ga krokodili onda prožderu? Ti
momci m o raju mnogo duže leb d jeti u sm rtnom strah u !
— Što ti onda predlažeš? u p ita G am busino.
— O bjesit ćemo ih svakako, ali ne oko v rata , nego
ispod pazu ha i spustiti ih onda duboko dolje da ih kro-
kodili dohvate, ali ne sasvim , nego skoro. K akav li će
u žitak b iti k ad a se budu p raćak ali a zvijeri ih poku-
šaju ščepati!
— A li ako budu previsoko visjeli, neće ih rastrg ati!
— Sam o neko vrijem e, neko vrijem e — sm ijao se
borac s bikovim a. •— N ajp rije tre b a da osjete sm rtn i
strah , a zatim , k ad nam ta ig ra dojadi, popustit ćemo
rem en je niže.
Ovaj prijedlog naiđe n a opće o dobravanje i oni pođu
da izvrše nužne priprem e.
— U žasno —■ šaputao je doktor svom e pratiocu. —
Da li su to ljudi? Bilo bi m i m ilije da nas sm jesta bace
krokodilim a!
269
 — v e — odgovori F ritz — je r onda bi bilo odm ah
s n am a svršeno, a ovako ćemo ip ak dobiti n a vrem enu.
Sam o h rab ro, gospođine doktore, sam o hrabro! J a sam
u v jeren da nas O tac Ja g u a r neće p u stiti na cjedilu.
U pravo ta njihova želja za okrutnošću, ona će biti
naš spas.
U m eđ u vrem enu sm rklo se i bukteća v a tra b acala je
plam teće sjene na žbunje i trsku, a poput k rv i crvena
sv je tla o đ ražavala se na površini m očvarne vode iz koje
su stršile glave i ra lje krokodila. D onešena su četiri
lasa od k o jih su po dva čvrsto vezana. Z atim se dva
In d ija n ca popeše n a drvo, svaki n a je d n u čvrstu gra-
nu, da bi tam o lasa tako privezali da su se ona u
račvi g ran e pom icala kao preko nekog tekućeg koluta.
Oni se ta d a spuste, držeći k raje v e lasa.
Z atim su odvezali zaro b ljen ik e od sta b ala za koja
su bili privezani. Povezali su im ru k e n a leđim a i
p rovukli im v an jsk i k ra j lasa ispod pazuha da bi ih
na leđim a čvrsto stegli. O nda je nekoliko snažnih lju d i
povuklo d ruge k raje v e lasa i, k ad su zarobljeniei u
zrak u Jebdjeli, obm otali su lasa oko stabla.
Pošto su obje grane stršile iznad vode, oba su se
zaro b ljen ik a n ašla iznad vode, n jišući se na lasim a
am o-tam o što je prim am ilo krokođile k oji su se n alazili
u blizini. U darajući čeljustim a, tru d ili su se da ih
ščepaju.
P re m a p rijedlogu borca s bikovim a lasa su bila
tak o p rite g n u ta da životinje nisu m ogle sasvim dohva-
titi noge zarobljenika, koji su kadgod bi se neko ždri-
jelo ispod razjapilo, grčevito trg li noge, tako da nisu
m irno visjeli, već se čitav a ta ig ra p retv o rila u trzavo
koprcanje. Ip a k postojala je m ogućnost da n ek a od
zvijeri visoko džipne iz vode i zubim a dohvati svoj
cilj. Da se laso prekinulo, to bi bio k ra j za onoga tko
je n a n je m u visio. Bilo je jasno da bi bio učas ras-
kom adan.
R aspoloženje đvojice n esre tn ik a ne m ožemo opisati.
D a li su šu tjeli ili su vikali, to se ne zna, je r su Inđi-
jan ci tako u rla li od zadovoljstva da su n advikivali svaki
drugi glas, a ni bijelci za n jim a u tom e n isu zaosta-
jali. N a m ahove je u rla n je popuštalo, ali je odm ah
iznova počinjalo čim bi neki krokodil pokušao da ih

270
 zgrabi. T ako je ta zabava tra ja la nek ih pola sa ta dok
sć g rla nisu u m orila i sad a je nekolicina sta la tražiti
da se toj zabavi učini k raj. Ali tom e se suprotstavio
borac s bikovim a, k oji povika: —■Ne, sađ a još ne! Oni
m oraju još satim a da p ro živ ljav a ju sa m rtn i strah.
— A li m i nem am o vrem en a da ovdje stojim o —
dobaci jed an drugi. — Mi m oram o p rip re m iti logori-
šte i jelo.
— A tko hoće da ovdje stojim o? Ovi m om ci visa
'kako treba. Pođim o, dakle, n a svoj posao! K ada se na-
kon toga vratim o, p ređ sta v a može iznova početi.
Svi se s tim suglase i uskoro ostadoše dvojica za-
ro b ljen ik a sam i. N itko od n e p rija te lja n ije ostao k ra j
vode. Ovoj okolnosti m ogle su n esre tn e žrtve zahvaliti
svoj spas.
F ritz se, naim e, n ije p rev ario k ad a je m islio d a je
vidio Oca Jag u ara. O vaj je, kao što je već poznato,
odjahao sa Inkom i A ncijanom sa A rroyo claro da bi
izvidio p o k rete A bipona koji su se približavali. P u t ga
je vodio p rem a »Dolini isušenog jezera«. On je bio
u v jeren da će n ep rijate lj u sm jeriti p rem a ovom m je-
stu. Da im je jah ao p ravo u susret, izložio bi se opas-
nosti da ga p rim ijete n a rav n o m i otvorenom pređjelu.
Zato je skrenuo ulijevo. D oktor M orgenstern i F ritz
pošli su njegovim tragom , i tako uzalud p rešli sav
onaj zaobilazni put.
Otac J a g u a r je prešao preko m eđe k o ja je d ijelila
područje K am ba od p o d ru čja A bipona, te tako stigao
n a široko polje n a kojem u n ije bilo v id jeti drveća ni
žbunja. O davde je skrenuo udesno da bi n a ta j način
đospio iza n e p rija te lja i u tv rd io njegovu snagu u lju d -
stvu.
Tako su, dakle, ja h a li p rem a ju g u i to laganim ka-
som i pažljivo o sm atrali obzorje. S vakako n ajm an je
dva sata nisu opazili ni nekog čovjeka ni neki trag.
Z atim su tri ja h ač a naišla n a neobično širok trag koji se
protezao koso u pravom k u tu sa sm jerom kojim su
oni išli. Jasno se viđjelo da su ovuda prošli i konja-
nici i pješaci, ali koliko ih je bilo, to se u n ajboljem
slu čaju moglo nagadati, je r su zadnji izgazili otiske
onih koji su išli ispred njih.

271
 — To su A biponi — reče A ncijano. — Izgleda da se
osjećaju sigurni, je r su se raširili i neoprezno za
sobom ostavljali trag. N jihovo brojno sta n je ne mogu
ustanoviti.
— P a ipak bih to volio zn ati — reče O tac Jaguar.
— Ako budem o za n jim a jah ali, m ožda ćemo naći
neke znakove koji će n am poslužiti kao oslonac. Vi-
dim po tra v i da su oni n ajm an je četiri sa ta ja h a n ja
isp red nas. N jihova b rzin a k re ta n ja ne može se m je-
riti s našom , p a ip a k m oram o požuriti, ako hoćem o da
p rije n jih stignem o u »Dolinu isušenog jezera«!
M alo k asn ije stigoše n jih tro jic a do jednog m jesta
gdje su logorovali A biponi. K onji su p ostrance na li-
vadi pasli tako da su se njih o v i otisci sad bolje raza-
znavali. M ladi je In k a pom no ispitivao to m jesto. Otac
Ja g u a r htio m u je p ru žiti p rilik u da pokaže svoju bi-
strin u , te ga upita: — No, H auka, koliko n e p rija te lja
im am o ispred sebe?
— M ožda pedeset k o n ja n ik a i p etn aest p u ta više
lju d i koji nem aju k o n ja — odgovori m ladić sigurno.
— T voja je procjen a dobra, ona odgovara stv ar-
nosti.
— A što ćemo sađa? — u p ita A ncijano. •— Hoćemo
li i- d alje ja h a ti za n jim a?
— Ne! Mi znam o n a čem u smo. Mi smo doznali ono
što smo h tje li i v ra tit ćemo se našim K am bam a. D ržat
ćemo se sada opet sjeveroistoka i ja h a t ćem o n atra g
istim p utom kojim smo i došli.
P rošlo je neko vrijem e. N a p u tu su već bili skoro
dva dana, je r n jih tro jica su k ren u li ju č e r u ju tro , a
sada je već ođavno prošlo podne. N ajednoć zaustavi
Otac Ja g u a r svoga k o n ja i pogleda iznenađeno u tlo.
Bili su sada n a onom m jestu, g dje su M orgenstern i
njegov sluga ustanovili da su pogrešno jah ali. — Čud-
novato! — odgovori on. — D ovđe je p et ja h a č a za
n am a išlo a onda su sk ren u li prem a zapadu?
— Od »Doline isušenog jezera« — dopuni A ncijano.
— S igurno su to naši p rija telji, je r tam o još nem a
A bipona. Oni su pošli prem a m očvari kostiju. Što bi to
treb alo da znači? K akva neopreznost od tih K am ba!
H au k aro p o ra slijedio je neko v rije m e trag. K ad se
v ratio i čuo gornje riječi, on reče: — N isu K am be

272
 počinili tu nesm otrenost. Ja ne bih trebao govoriti je r
sam još dječak, ali ako m e oči ne v ara ju , ovuda je
jah ao m ali u če n ja k s Fritzom .
— To bi bile sam o dvije osobe, a ja vidim u tra v i
tragove p et konja.
— Vi n iste tragove još sasvim tačno osm otrili. Ako
to učinite, p rim ije tit ćete da su dva k o n ja n ik a vodila
p o k raj sebe tr i slobodna konja.
K ad a je O tac Ja g u a r nato sjahao, odm ah se uvjerio
da se m ladi In k a n ije prevario.
»Dva k o n ja n ik a i tri slobodna konja, sigurno s ko-
n jim a za tovar!« — pom isli on. »Nema šta. D oktor je
iskren k ad kaže da ne m isli n a opasnost nego sam o n a
ove sta re kosti! On je poveo to v arn e ko n je sam o zato
da bi n ato v ario kosti«.
— A li m e čudi da im je senor G eronim o dozvolio
da se udalje.
— T aj? To m u n ik a d a ne bi palo na pam et. O ni su
se p o tajn o udaljili, po noći i m agli ,a da to nitko nije
p rim ijetio. Zato su i bili ovdje te k pred k ratk o vrijem e.
Ne p reo staje nam , dakle, n išta drugo nego da vrlo
oprezno odjašem o prem a m očvari i da vidim o možemo
li otkloniti opasnost od tih nesm otrenjaka.
Oni su dakle pošli za trag o m one dvojice. T rebalo
je ja h a ti galopom , je r m očvara je bila u d a lje n a dva
sata ja h a n ja , a u pravo toliko je još bilo do m raka.
Dok su tako ju rili ravnicom , oprezno su p ro m atra li
pred jel otk uda su se m ogli n a d a ti n e p rija te lju . Prošao
je jed an sat i još pola sa ta ; m očvara n ije m ogla biti
daleko. O nda In k a pokaza p rem a ju g u i reče: — Odo-
tam o dolaze konjanici, izgleđaju kao velika tačka, zato
ih i vidim . Oni, m eđutim , nas još ne prim jeću ju , je r
smo sam o trojica.
— M oram o zaokrenuti da im izm aknem o iz vido-
k ru g a — poviče H am m er. — K ad a se izm eđu n jih i nas
nađe m očvara, v je ro jatn o nas neće otkriti.
Već n akon nekoliko sek u n đ a nestalo je tačke koju
je spazio H aukaropora. N jih tro jic a zavinuli su širo-
kim, p rem a sjeveru okrenutim , lukom i produžili u
polukrug koji ih je vodio p re m a zapadu. T ad a opaze u
đ aljin i drveće, a zatim i nisko žbunje. Z austave se
nakon nekoliko m in u ta na sjevernom k ra ju m očvare,

12 Oporuka Inka
273
 tako da se ona nalazila izm eđu n jih i nadolazećih
A bipona. Sunce sada poče da zalazi za horizont.
Oni sjašu i privežu svoje konje. O tac J a g u a r izvadi
iz džepa svoj dalekozor i popne se n a jedno drvo, je r
je odozgo mogao d alje vidjeti. Da, tam o odostraga su
dolazili oni, A biponi, na čelu im četa k onjanika, koja
se, izgleda, sasto jala od sam ih bijelaca! Iza n jih su
dolazili pješice Indijanci. H am m er je sa svojim dale-
kozorom p retražio trak u , ali n ije mogao nikoga otkriti,
je r su M orgenstern i F ritz bili dosta duboko sagnuti
zauzeti oko svoga đragocjenog nalaza.
M ladi In k a popeo se ta k o đ er n a jedno drvo i poviče
Ocu Ja g u a ru već iza nekoliko tre n u ta k a : — P e t konja,
senor! V idim ih.
— G dje?
— Tam o prijeko p okraj drveća, iza žbunja. Sa svog
ih m jesta ne m ožete vidjeti.
— T ada m ora da su ih p rim ijetili A biponi?
— O jao! Oni će n esretn ik e odm ah otkriti.
N a žalost m rak se sada tako brzo spuštao da je
d a ljn je o sm a tran je bilo nem oguće. O tac Ja g u a r siđe
s d rveta, što učini i Inka, i reče: — O tpuzat ću onam o.
— To je opasno ■ —■opom ene ga A ncijano.
■
— Ne bojim se A bipona!
— N isam m islio na n jih, nego n a krokodile k o ji su
sak riv en i u trsci.
— S ada je još dosta vidljivo da bi se životinje
m o g le 'p rim ije titi. Slušaj!
Čulo se kako s druge stra n e dopire glasna vika.
— U lovili su ih — n astav i H am m er. ■ — M oram đoz~
n ati što će s n jim a učiniti.
•— O nda idem s vam a! — reče A ncijano.
■— A i ja! •— dom etne H auka.
— Je d an m ora ostati ovdje uz konje. N eka pođe
A ncijano sa mnom.
H am m er i sta ri se u đ alje i sagnuvši se, puzali su
kroz trsku. Sve dok su nailazili n a žbunje, koje im je
pružaio sig u ran zaklon, to n ije bilo teško, no doskora
su bili p rim o ran i da polegnu. P ri tom e su m orali paziti
da ne pom iču trsku. O štre slam ke sjek le su im ruke,
na što se oni, m eđutim , n isu osvrtali. Često su m orali
pu zati kroz sm rd ljiv u baru, čije im je b lato dosizalo

274
 do lakata. Tako su se p rim icali sve bliže i bliže i mogli
su se n alaziti još k o jih šezdeset k o rak a od m je sta na
kojem je H au k a prim ijetio p et p riv ezan ih konja.
Bili su jako oprezni i nisu podizali glave iznad
trske. A li treb alo je isk o ristiti još ono m alo dnevnog
svjetla. O tac Ja g u a r davno je već skinuo svoj šešir i
nosio ga m eđu zubim a. O trgne svežanj trsk e i, držeći
ga visoko p oput lepeze, pom oli iznad n jega glavu tako
visoko da je on dobro mogao o sm atrati a da sam ne
bude zapažen.
Tam o je stajao D oktor sa svojim slugom p o k raj bi-
jelaca koji su stigli s A biponim a, a m alo d alje strag a
vidjelo se crvenokošce u m an jim grupam a. F ritz je bio
okren u t licem upravo p rem a m jestu gdje su se nalazila
dvojica osm atraća, dok su ostali gledali u drugom
pravcu, n aim e u dvojicu zarobljenika. T ada se Otac
Ja g u ar isp ravi u svoj svojoj visini, ali sam o n a tre -
nutak, dad ne F ritzu znak i nato se opet brzo spusti.
— K ako ste vi odvažni, senor! — šaptao m u je
A ncijano. — T aj p o k ret mogao bi nas sta ja ti života.
— S ada ne, je r ga nitko n ije p rim ijetio, ali F ritz
me je opazio i reći će svom e gospodaru da ne gubi
nadu.
— Sto ćemo u čin iti s onom dvojicom neopreznih
ljudi?
— To ćemo odm ah v idjeti, je r izgleda da se sad a
sav jetu ju . Išćupaj trsk u iz zem lje i stav i je ispred sebe!
Tako ćeš moći v id jeti što se tam o događa.
A ncijano posluša ta j savjet. O bojica su vid jeli kako
G am busino govori sa svojim pratiocim a, ali nisu više
lica jasno ra^aznavali. Z atim su čuli glasne, odobrava-
juće povike, sam o što nisu raz u m jeli pojedine riječi.
Sm račilo se. In d ija n ci nalože v a tru ispod jednog aiizo
drveta. D vojicu zaro b ljen ik a odvedoše u blizinu vatre.
P lam en je bacao svoj b ljesak n a p rilik e i n jih o v a lica.
Sad se Ocu Ja g u a ru otm e k ra ta k uzvik, k oji bi njegovi
n ep rijp telji bili bez sum nje čuli da nisu nadigli onoliku
dernjavu.
— Sto je to? Što je to bilo? — u p ita A ncijano.
H am m er n ije ođgovorio. N jegove oči uporno su po-
čivale n a g rupi lju d i k o ja je sta ja la tam o pokraj vatre.
— Zašto ste uzviknuli? — produži stari. — A da
su vas čuli! Što ste v idjeli?
275
 On je čuo da je O tac Ja g u a r disao gotovo hropćući
stoga ponovi svoje riječi. N ajzad će u p ita n i reći: —
V idiš li onog visokog, snažnog čovjeka, koji izm eđu osta-
lih izgleda kao div? O n toaš sad a govori zarobljeinicima.
— Pa, naravno, da ga vidim , a osim toga i poznajem
ga dobro.
— Što? K ako? D oista? — h itro će H am m er. — Ti
ga poznaješ? — Tko — tko je on?
— B enito P aja ro , koga n aziv aju G am busino.
— Ah! Oh! Taj . . . ta j . . . taj! On je ta j koga već
godinam a tražim !
G ovoreći to on tako naglo podiže glas da ga A nci-
jan o brzo presiječe: — Ne tako glasno, senor, ne tako
glasno! Ta vi ćete nas odati! Što vam je? Vi, koga
p o znajem kao n ajopreznijeg čovjeka, dovodite nas u
ta k v u opasnost! Im ate li m ožda nešto sa tim G am -
businom ?
— D a li m ožda im am nešto s njim !
On je sam o to rekao, a riječi su m u se m uklo pro-
b ijale izm eđu usnica; sta ri je čuo kako škrguće zubim a.
N ato se um irio. U ta j su čas A biponi vezali lasa, a zatim
se dvojica popela na drvo, o čem u sm o već nap rijed
ispričali. K ad to vidje A ncijano, u p ita više sam oga sebe
nego svoga p ratioca: — Što n a m je ra v a ju učin iti? Zašto
sta v lja ju rem enje na grane?
— M islim da znam — odgovori O tac Ja g u a r sada
opet m irnim , n je m u svojstvenim glasom.
— M ožda n a m je ra v a ju zarobljenike objesiti?
— Da.
— O nda ih m i ne m ožem o spasiti?
— M ožda ipak. O ni ih ne k an e objesiti za v rat. Da
im je to b ila n am jera, učinili bi to jednostavnije, to
je st n e bi b irali g ran e koje strše iznad vode. Pazi!
Slijedio je već opisani prizor. Dok su dvojica za-
ro b ljen ik a visjela o granam a, a krokodili n ahrupili,
šaptao je A ncijano: — K akve grozote, senor! Pogle-
d a jte sam o kako se zvijeri u p in ju da ih dohvate! Sto
sa v jetu jete da učinim o?
— S ađa još ništa. M oram o još pričekati. Položaj
ovih b ijed n ik a je, doduše, užasan, ali oni su još uvijek
živi. R em enje oko p rsiju ih, dođuše, žulja, ali se to
može izdržati.

276
 — Ja b ih se n a jra đ ije zaletio m eđu te n ištarije!
— To ne bi n išta pomoglo. N aprotiv, upropastilo bi
nas zajeđno s onim a koje m islim o spasiti. D akle, strp -
Ijenja!
G ovorili su sad dosta glasno, je r su A biponi u d arili
u đavolsku dreku, k o ja je m alo-pom alo počela je n ja -
vati. P rošlo je još neko vrijem e i onda n jih đvojica
vidješe da su A biponi i n jihovi b ijeli saveznici n ap u -
stili m jesto, ne brin u ći se više za one k oji su visjeli
n a drvetu.
— A sađa onam o, senor! — šaputaše A ncijano Ocu
Ja g u aru . — V rijem e je da nešto poduzm em o!
P ri tom h tje d e u stati, ali ga H am m er povuče dolje
i n are d i m u: — O stani! Hoćeš li da sve p okvariš? Zar
ne vidiš gdje se nalaze naši n ep rijate lji?
•— Ne! T a m ra k je, ali oni su ip ak otišli!
— M ožda. D apače i vjero jatn o . O ni su ostavili za-
ro b ljen ik e da vise zato da bi ih što duže m učili. P oslije
će ih b aciti krokodilim a da ih prožderu. Sad su otišli
n a b ra ti d rv a da bi tu vani, gđje n a m je ra v a ju logoro-
vati, naložili v atru . Znači, još su u .b liz in i. K asnije,
k ad a p la n u njih o v e v atre, m oći ćemo ih p ro m a tra ti i
tad a opasnost po nas neće b iti tako velika kao sada.
— Oni će p ostaviti stražu kod drveta!
— Ti će osjetiti naše noževe. O krutnost, kojom n a-
stoje p ro đ užiti sa m rtn e m uke zaro b ljen ik a dokazuje
da se oni osjećaju vrlo sigurni. Mi im am o vrem ena.
— A ja tv rd im protivno, senor. N ep rija telji bi ipak
m orali p o m išljati da se m i nalazim o u blizini.
— Tko bi znao što im je rekao ta j F ritz! Ako je u
p ita n ju n eka želja njegova gospodara, on je u sta n ju
da počini najveću glupost. Inače je on vrlo dom išljat
i lu k a v m lađić i ja ne v je ru jem da se odao.
S ada se vidjelo kako je v an i u ravnici p la n u la jed n a
v atra za drugom . Logor su A biponi podigli u priličnoj
ud aljen o sti od m očvare. N a svoje zadovoljstvo Otac
Ja g u a r je opazio da je drvo o kojem su visjeli zaroblje-
nici od logora bilo zaklonjeno jed n im žbunom , sto je
izvanredno pogodovalo sp a sav an ju onih k ojim a je pri-
je tila sm rt.
In d ija n ci su još u v ije k trč k a ra li am o-tam o dopre-
m ajući trsk u i drvo za loženje vatre. M oralo se sače-

2 77
 k ati. Dugo čekanje i sam taj za đ atak pobudiše silno
n estrp ljen je u starom A ncijanu. On p rizna: — Senor,
ne pređem o li što p rije u akciju, ja ću n a p ra v iti neku
glupost! J a bih sve ove pse podavio!
— B udi m iran! U m eni sve k u h a još gore nego u
tebi. Ti uopće i ne slutiš što ja već če tv rt sa ta osjećam .
M oram se još daleko više od tebe sv lađ av ati da osta-
nem m iran. Ali kao što vidim , sada se d ijeli meso. To
će lju đ e p rim a m iti i odvući će ih d a lje ođavde barem
tako dugo dok ne budem o gotovi.
Svi su se A biponi skupili n a jednom m jestu na bri-
jegu; čak i oni, koji su još bili zaposleni s đonašanjem
ogrjeva, h ita li su onam o. R ubu m očvare nitko n ije po-
k lan jao pažnje. B udući da nitko više nije pođlagao va-
tr u k o ju b ija h u zapalili ispod drveta, okoliš je bio do-
sta slabo osvijetljen, te se iz logora nije viđjelo što se
ovdje đogađalo. O tac Ja g u a r skoči i otrči p rem a drvetu.
A ncijano učini to isto. Već smo rek li da se prem a lo-
goru ispriječilo žbunje i zaklanjalo ih. T rebalo je, dakle,
brzo i prom išljeno raditi.
O tac Ja g u a r skine svoj laso iza pojasa, sm ota ga
i p rip rem i za bacan je i p ri tom e poviče prigušenim
glasom obješenim a o drvo: — Pom oć je tu. U kočite se
i ne m ičite se dok ne o sjetite čvrsto tlo!
On baci laso tako spretno da se slobodan k ra j ovi
doktoru oko tijela. Z atim nared i A ncijanu: — O dveži
k ajiš n a kojem u visi i čvrsto ga drži! Dok ja budem
privlačio d oktora m ojim lasom , ti ćeš ga polako popu-
šta ti preko grane.
A ncijano učini kako m u je bilo naređeno. On od-
veže laso od stabla, držao ga čvrsto da n e bi D oktor
pao u vodu. Z atim ga popusti, a H am m er je dotle Dok-
to ra što je lebdio izm eđu neba i zem lje privlačio k
obali. Jed an rez noža i ru k e su m u bile slobodne. On
h tje d e nešto reći i u sp u t sk in u ti laso s prsiju. No Otac
Ja g u a r n ared i: — S tojte m irno i zasad ni riječi! P u stite
zasađ laso tam o gdje je!
On p ri tom e n ije m islio na svoj laso, koji je već
bio odvezao, već n a laso o koji su objesili D oktora. Na-
činivši ponovo omču, baci je sluzi oko tijela. Sad je i
F ritz bio na isti način sk in u t i p rivučen k obali. Otac
Ja g u a r će ispotiha: — N eka m isle da su vas krokodili

278
 otrgnuli i prožderali. Stoga vas i neću odvezati, niti
vam lase rasjeći, već ćemo ih raz đ v o jiti tako da izgleda
kao da su rastrg an i.
Uz sam o tijelo spašenih on rasje ck a konopce, i no-
žem razreže, te sve iskiđa. N akon toga opet zavežu
laso za stablo kao što je p rije toga bilo. Isk iđ an i dije-
lovi visjeli su sada iznad vode tako te se činilo d a su
obješene krokodili otrgnuli.
Sve se to odigralo mnogo brže nego što se može opi-
sati. Dok se to zbivalo O tac J a g u a r je bu d n im okom
m otrio n a logor. Tam o n itk o n ije ni m islio n a zaroblje-
nike. Svi su bili zauzeti jelom i te k k ad a su bili gotovi,
slučajno su p rim ijetili da v a tra ispod d rv eta više ne
gori. Stoga G am busino pošalje onam o jednog čovjeka
da v a tru ponovo zapali. O vaj pođe da izvrši naređ en je,
ali se trk o m v ra ti i ja v i: — Senori, zam islite što se
dogođilo! K rokodili su požderali naše zarobljenike!
N itko n ije htio u to v jerovati. G am busino i nekoliko
d rugih poskoče da se osvjeđoče je li to istina. N a licu
m jesta v id jeli su p ri b lje sk u v atre, k o ja je opet gorjela,
kako s g ran a vise oba k ra ja lasa. Ispod su pliv ali kro-
kođili i ukočenih pogleđa b u ljili p rem a obali.
— Doista, nem a ih, n estali su! — poviče A ntonio
Perillo, borac s bikovim a. — Tko bi to pom islio? K ako
se to moglo dogoditi?
— K rokodili su sigurno previsoko skočili i dohvatili
ih —■ odgovori k ap etan Pellejo.
— Teško! — reče G am busino. — Tako visoko ne
može ni jed an krokodil odskočiti. D a n ije m ožda tko-
god đolazio i skinuo ih? P ovucite m alo lasa! O đm ah
ćemo v id jeti n ije li m ožda k ak av nož im ao p ri tom e
posla.
P riv u k li su k raje v e i podvrgli su ih isp itiv a n ju ; pri
tom su ustanovili da su rem en i doista rastrg an i.
— Izgleda da su ove zv ijeri zaista dobri skakači! —
reče G am busino. —■ M ora da su bile jako gladne. A
p rijalo im je zacijelo odlično, je r one tu stoje i čekaju
kao da im n ije dosta. Svejeđno, ovako ili onako, m i
smo se riješili n ep rijate lja . D obili su što su zaslužili!
— Sto se toga tiče — reče P erillo srdito — jako sam
razočaran d a se sve to i suviše brzo odigralo. Oni su
treb ali duže visjeti, mnogo duže. A što je glavno, htio

279
 sam v id je ti kako će ih rastrg a ti! D a se n ije ugasila
v atra, te b eštije bi se više bojale i ne bi tako nasrtale.
N a to sam trebao m isliti!
O slobođitelji su u m eđuvrem enu odveli M orgenster-
n a i F ritza oko m očvare do m je sta gdje je In k a čekao.
Svi su šutjeli. Duboko uzdahnuvši, konačno će D oktor
reći Ocu Ja g u a ru : — Vi ste n am m alo p rije zab ran ili
da govorimo, ali vam sađa m ogu reći da je bilo strašno!
Ne, bilo je to i više nego strašno, bilo je to neopisivo
strašno. Još m i sada p o d rh tav a svaki dio tijela!
— M eni također! — suglasio se F ritz. — Isp rv a sam
bio prilično h rab a r, ali k ad a sam visio o d rv etu i ispod
sebe ugledao zlurado cerek an je krokodila bio sam si-
g u ran d a m i je odzvonilo.
—■Je ste li m e vidjeli? — u p ita O tac Jaguar.
—■D a — odgovori F ritz — ja sam vas prepoznao i
odm ah pom islio da nas nećete n apustiti.
— P rije svega, kažite m i sađa, jesu li vas ispitivali
kako ste došli do m očvare?
— D akako da su ispitivali, ali ja nisam n išta pri-
znao.
On ispriča o p reslu šav an ju i kako je ono teklo. N ato
će H am m er, k oji je bio lju t n a n jih, nešto blažim to-
nom : — P ra v a je sreća da se p ri tom niste zabunili.
A.li kako ste zapravo đošli na tu n esre tn u zam isao da
se v ra tite u m očvare?
—■Tom e sam ja kriv. N ikako nisam m ogao zabo-
rav iti kosti •— odgovori m ali učenjak. ■ — O ne su m i se
stalno v rzm ale po glavi. H tio sam da ih im am i nisam
m irovao sve dok F ritz n ije p ristao da se sa m nom v ra ti
do m očvare, la tin sk i palus nazvano.
— K akve li neopreznosti! K asn ije ćete m i isp ričati
kako se sve to đogođilo. M oram o sađ a k renuti. Vi ste
ostali bez svojih konja, stoga ćete u zjah a ti n a m oga
i A ncijanova, dok ćemo ja i on pored vas pješice ići.
T reb a d a se m alo odm orite.
Istom sada on je odvezao D oktoru i njegovom sluzi
k raje v e lasa, i zađržao ih kod sebe iz opreza.
O tac J a g u a r je pretp o stav ljao da će n e p rija te lji k re-
n u ti ravno u D olinu isušenog jezera! Da im ne bi
otk rili trag, O tac Ja g u a r je sm atrao da će b iti n ajb o lje
da se i oni drže tog istog p uta, ali u odgovarajućem od-

280
 sto jan ju , p araleln o s njim . Oni krenuše. D vojica oslo-
bođenih i In k a n a konjim a, a Otac Ja g u a r i A ncijano
pješice ispred njih.
K ada se m alo potom pojavio m jesečev srp, bolje se
vidjelo i tako sta ri A ncijano p rim ijeti da Otac Ja g u ar
pognuto i zam išljeno hoda p okraj njega. Izgledalo je
da ovog, inače, tako krepkog i snažnog čovjeka nešto
teško tišti. P rolazile su čitave m in u te a on nije pro-
govorio ni riječi. Sam o od vrem en a do v rem en a čulo se
kako škrguće zubim a. K ao da je zubim a čvrsto stezao.
Stoga p rek in e sta ri šu tn ju upitavši poluglasno: — Mi-
slite o nečem u što vas jak o muči. Može li se znati ka-
kva vas je to nevolja p ritisla, senor?
— Tebi to m oram reći, A ncijano — odgovori Otac
Jaguar. — K roz dugi niz godina s bolom sam u duši tra -
žio toga G am busina, ali ga nisam ni jed an jedini p u t sreo.
— To je čudnovato! Da ste m i tu želju izrazili, ona
bi vam već odavno bila ispunjena.
— To m i baš n išta ne bi koristilo, je r ja nisam znao
da li je G am busino onaj koga tražim . A li sađ a sam ga
prepoznao. D anas sam ga prepoznao okom, a p rije p a r
d an a uhom . K ad a sm o se ti i ja sreli tam o dolje na
Rio Saladu, i poslije toga oslobođili od A bipona ovu
dvojicu, koje smo danas izbavili od sm rti ta d a sam čuo
jed an glasni, zapovjednički glas. Z vuk m e tog glasa
prisilio da u sred najveće žurbe zastanem . Samo se je
s lijev e i desne stra n e pro tezala šum a, te je glas d ru-
gačije zvučao. A li s a d a . . . sada sam ga prepoznao!
— On je vaš n e p rija te lj?
— M oram s n jim iz ra v n ati račune, a potv rd u ću
mu k rv lju n a p is a ti. . . nad am se već sutra!
— Dakle, k rv za krv ?
— Da. On je um orio m oga b rata , gore n a S jeveru.
K ako se to dogodilo, ne m ogu ti ispričati. Bilo je to
tako užasno da sam od toga osijedio. O donda ga go-
nim. Čuo sam da je otišao u Ju ž n u A m eriku, rodom je
A rgentinac, stoga sam i došao ovam o da ga tražim .
Sada ga im am . Neće m i više um aći dok se ne iskvitam o.
— Znači vi s jednim , a ja s drugim .
— A s kim to?
— S borcem s bikovim a. P riu p ita t ću ga m alo za
skalp što ga je pokazao p o ručniku V eranu.

231
 13. TAJNA TOREADORA

V atre su se na m očvari pogasile. Crvenokošci i bi-

jelci su spavali, je r je s u tra trebalo rano u zoru kre-
nuti. K od ko n ja je p o stavljen stražar. Ip ak n ije on bio
jed in i koji je bio budan. O sim n jega još se tro jici san
nije hv atao očiju. B ili su to G am busino, borac s biko-
vim a i k ap etan Pellejo.
Odnos izm eđu k ap e ta n a i one dvojice bio je sasvim
je d n ak odnosu p oručnika V erana p rem a Ocu Jaguaru.
On je bio oficir, a d ruga dvojica n isu bili vojnici i tako
se on sm atrao višim od njih. On je u zad n je vrijem e
često s n jim a dolazio u sukob, ali je redovito m orao
popustiti, je r je upliv G am busina n a A bipone bio veći
od njegova. To ga lju tilo i činilo nepovjerljivim .
U vrijem e kad su dvojica zaro b ljen ik a n estali s
đrveta, sjedio je k ra j vojn ik a k oji su se okupili na
»Palm inom jezeru«. On se sm atrao njihovim zapovjed-
nikom . Uto m u p ristu p i G am busino i Perillo, te onaj
prvi reče: — Senor kapetane, su tra ćemo stići do ve-
likog sela K am ba i odm ah ćemo izvršiti napad. J a ću
vam sada izdati zapovijed.
— Z apovijed? — u p ita začuđeno Pellejo. -— T akve
zapovijedi ja m ogu p rim a ti sam o od nekoga tko m i je
p retpostavljen.
— Vi v jero jatn o m ene ne sm a trate za svog pretpo-
stavljenog?
— Ne.
— Znao sam da je to vaše stanovište, ali sam do sa-
d a o tom e šutio. A li kako će su tra doći do borbe, m oram
vam o b jasn iti kako u tom pogledu stv a ri stoje. M olim
vas p ro čitajte ovo!
282
 On izvuče iz džepa m alu lim enu k u tiju , otvori je i
izvuče iz n je složen kom ad papira, rastv o ri ga i pruži
kapetanu. O vaj ga je čitao p ri sja ju v atre, blijedeći
pri tom u licu.
— D akle — u p ita G am busino — tko je zapovjednik?
— V idim da vam se m oram pokoravati.
— Ne sam o vi osobno, nego i svi vaši potčinjeni.
K ažite im to!
— U činit ću tako, senor — reče k ap e ta n i ustane.
S uzdržavajući jedva svoj bijes, u d alji se od vatre.
Z ašao je m alo u m ra k da bi svladao svoj bijes. K ada
se vratio, v a tra je bila ugašena. On, m eđutim , opazi da
G am busina i toreadora nem a više na n jihovim m jesti-
ma. On se ispruži k ra j svoga k a p la ra i k ad a je p rim i-
jetio da ovaj još ne spava, u p ita ga tiho: — G dje je
novi pukovnik, ili m ožda general?
— Pošao je p rem a m očvari i sigurno tam o sjedi s
Perillom , da bi nesm etano kovali planove.
— Sto se dogođilo kada sam se maknuo?
— N išta. O sim da je i n am a pokazao svoju punom oć.
— Da li je ona isp rav n a?
—■Da, ona je potp isan a od stran e p o tp red sjed n 'k a
K onfederacije i nosi njezin pečat. M i ga m oram o
slušati.
— P rem a tom e ja nem am više što da vam nare-
đujem ?
—• Senor kapetane, rekao sam da se m oram o poko-
rav ati. Mi smo vojnici i nepokornost m ogla bi nas glave
stajati.
— To je vjernost! Tko je mogao pom isliti da će se
tako đesiti.
O n se zam ota u svoj pokrivač i pokuša da spava.
Bio je posvem a zaboravio da je i on sada b u n to v n ik i
stoga nem a pravo da se lju ti n a svoga potčinjenoga. On
je h tio da ovdje odigra izvjesnu ulogu da bi kasn ije
mogao brzo napredovati, a sada je nenadano lišen sva-
kog u tjecaja. To m u n ije đavalo rnira. M islio je stalno
na G am busina i n a P erilla. Ova su đvojica sigurno
nešto sm jerali pro tiv njega. Može li on to saznati?
Zašto ne? M ožda će se za to p ru žiti podesna prilika.
On podigne g'lavu da bi osluhnuo. Svi su spavali. Iz-
vuče se ispod pokrivača i ođšulja do m očvare. Dugo

283
 je p o trajalo dok je p ri m jesečini opazio drveće n a o-
bali. On dopuza onam o, ali ne opazi one koje je tra -
žio. O tpuza stoga na sreću đ alje po rubu, nastojeći đa
b ude u v ijek zaklonjen od žb u n ja i trske. M alo potom
začuje tih e glasove. Još nekoliko m e tara i on ih opazi
kako sjede tijesno je d an pok raj drugoga na jednom
m alom suhom trav n jak u . S tru k visoke trsk e dizao se
u njihovoj blizini. On se h rab ro do n je o d šu lja i tam o
se ispruži po zem lji. D a se ona dvojica slučajno dignu,
m orali bi ga opaziti. Oni su govorili tiho, ali ip a k ta -
ko d a ih je on pozorno slušajući, mogao dobro razum -
jeti. U pravo ta d a G am busino reče: — S m atra m da u
to ne b ih trebao vjerovati. L asa su bila, doduše, otrg-
nuta, ali p etn ae stak p u ta prep leten i konop m ože jako
mnogo izđržati. K rokodil im je mogao doh v atiti i od-
gristi noge ali da laso p rek in e čini m i se nem ogućim .
— S tv ar uzim am onako kako se dogođila i ne tarem
glavu zbog toga — odgovori Perillo. — A tko je mo-
gao tu dvojicu osloboditi?
■
— O tac Jaguar!
— P a on n ije tu! M ali je tako rekao.
— S u m njam li u sm rt m aloga, zašto da onđa vje-
ru jem njegovim riječim a? D a li je on pukovnik ili ni-
je? Mi sm atram o da je on G lotino. Ako je tako, onda
je sigurno dosta m u d a r da nas nam agarči. On je re-
kao da je O tac Ja g u a r odjahao za nam a. No, ako je on
m ožda jah ao ispred nas?
— Slušaj, to bi b ila đavolska stvar! Znači da ćemo,
um jesto da napadam o, b iti sam i n ap a d n u ti. T aj Otac
Ja g u a r već je jednom pomogao K am bam a p ro tiv A bi-
pona, m ad a je to bilo u drugom k raju . M omci što ih
uza se im a ne boje se ni vraga.
— M oram o biti oprezni. U slučaju da je on već tu,
sigurno će nam p ostaviti klopku.
— A li m i smo m orali o tk rjti njegove tragove.
— P a i jesmo. P o n a jp rije prazn a sela i kolibe na
koje smo n aišli n a našem sadašnjem pohođu.
— Ti to nazivaš tragom ?
— P a n aravno! S tanovnici su pobjegli. A zašto? Od
stra h a p red nam a. Oni su, đakle, m orali zn ati da mi
dolazim o. A tko im je to mogao reći? B ojim se da je to
bio Otac Jaguar!

284
 — M isliš li doista?
— Da. N adalje, nije li čudno da su sv a n aša sklo-
ništa o ru žja bila ispražnjena? Ip a k postoji m ogućnost
da su ih p ukim slučajem i sam i In d ija n ci otkrili, stoga
nisam n i pom išljao n a Oca Jag u ara. S ada p a k ne mogu,
razm islim li o tom e rnalo bolje, v jero v ati d a su kroko-
dili o tk in u li s lasa naša dva zarobljenika. Ono što sam
do sađa p retpostavljao, izgleda m i sada potpuno sigur-
no: Otac Ja g u a r je tu!
— Ali kako je oslobodio onu dvojicu? P a rem eni su
još v isjeli s drveta.
— To i ja ne shvaćam , ali ta j čovjek je u sta n ju da
izvede stv a ri o kojim a drugi ni sa n ja ti ne mogu.
— Ako je tvoja raču n ica taćna, onda je on već oku-
pio K am be i čeka negdje u zasjeđi da nas napadne.
— To ne tvrdim , je r on za to n ije im ao vrem ena. N a
svaki n ačin m oram o požuriti. Ako krenem o u sam o sva-
nuće, stići ćemo predveče do »Bistrog potoka« i još u
toku noći izvršiti p repad n a selo.
— Ali ako su K am be naoružani?
— T ada je naš ra tn i pohod bio uzaluđan.
— Dam nacion! On nas je sta ja o toliko novaca, m no-
go novaca! Mi bism o se v ra tili kao p u k a siro tin ja!
— Mi igram o va banque. Ako izgubim o, ne preosta-
je nam drugo, nego da počnem o iznova. J a ću poći opet
u bregove da trag a m za zlatnom ili srebrnom žilom, a
ti ćeš se m o rati v ra titi svojem ran ijem zv a n ju torea-
dora.
■
— I tak o ćeš jednog lijepog d an a n a s tra d a ti u bre-
govima, a m ene očekuje ista su d b in a u areni. Sađa, u
Buenos A iresu, osjetio sam da nisam više onaj stari.
M oje kosti postale su m ekane, a zglobovi m i se ukočili.
Ne, ne p ad a mi više na p am et da se v ratim starom
zanatu.
— A što si onda naum io? M ožda se sa m nom m isliš
u p u titi u pustolovine?
—• Da bi se jednog lijepog dana m oje kosti otkrile
na K o rd iljerim a? Ne, znam nešto mnogo, mnogo bolje.
— Sto?
U p itan i je neko v rijem e oklijevao, a zatim će ta ja n -
stvenim glasom : — N isam o tom e nikom e govorio i
nitko ne tre b a da ik ad a to sazna, ali b it će borbe s

285
K am bam a; i ja m ogu b iti ran je n , pa čak i usm rćen. Bila
bi v elika šte ta da m oja ta jn a sa m nom nestane. Ti si
moj n ajb o lji p rija telj i zato ću ti je odati.
— . P obudio si u m eni silnu znatiželju. Svečani ton
kojim govoriš, d aje n aslu titi da se ra d i o nečem u do-
ista neobičnom .
— P a to i jeste! G ovorim , naim e, o blagu koje izgle-
da da je golemo.
— O blagu? S lušaj, gotovo bih posum njao da sanjaš!
— J a ne sanjam , nego ono što govorim p ra v a je
p rav c ata istina. M ogu ti to dokazati pođsjetim li te na
jed an p red m et koji ti vrlo dobro poznaješ?
— A k oji je to p redm et?
— Dugi, b ijeli perčin k oji si kod m ene vidio.
—■Ah, skalp ono In d ija n ca što te htio napasti, ali
si ga ti ubio?
— Tako je. Ip ak dogodilo se to m alo d rugačije no
što sam do sađa pričao. T ebi m ogu kazati p rav u istinu,
je r s iii ti već često slično uradio. N ije, naim e, m ene
In d ijan ac napao, već ja njega.
— D em onio! Tako, đakle, stoji ta stvar! O nda ću ti
iskreno p rizn a ti da u tv o ju p riču n ik a d a pravo vjero-
vao nisam . Tada, naim e, nisi im ao n išta što bi izazvalo
gram zljivost jednog In dijanca. D akle, ti si ga napao i
njegova kosa je u vezi sa blagom o kojem u govoriš?
T reb a li, možda, p retp o stav iti da je dotični In d ijan ac
bio v lasn ik toga blaga?
— Da.
— Que diablos! B udi jasniji! Z ašto m u nisi uzeo to
blago?
— J e r ga nije im ao uza se. Svega sam nekoliko
p ređ m eta kod njega našao od čitavoga blaga.
— Je li ti rekao gdje se nalazi ostalo?
— Ne.
— Z nači ti i ne znaš gdje bi treb a lo tra ž iti to tvoje
znam enito blago?
— Da i ne; znam, a ip ak i ne znam .
— N emoj govoriti u zagonetkam a!
— M islim da k ra j poznam , ali ne znam gdje je
tačno to m jesto.

286
 — O nda ne polaži prevelike nade u to blago. Sto
ti v rije d i blago k oje ne možeš naći? M ožda ono postoji
samo u tvojoj m ašti.
— Ono stv arn o postoji, m ogu se n a to zakleti.
— A gdje?
— G ore u brdim a, zakopano u brijegu, k oji n azivaju
Barranca del Hom icidio.
— Dobro znam gdje je to. O n joj kru ži p riča da su
tam o bili um oreni p osljed nji od p lem ena Inka.
— Tako je. A ja p retp o stav ljam da su ti In k e p rije
svojeg u n išten ja tam o i sa k rili svoje blago.
— Hm! Cesto sam slušao o velikom bogatstvu Inka.
Sve čega bi se v la d ari doticali m oralo je b iti od čistoga
zlata. Španjolci su ta d a đoprem ali kući čitave brodove
zlata i sreb ra. Ipak, k ak v a k o rist od tog suvišnog priča-
nja! De, ispričaj!
— T reb a sve da čuješ. V raćao sam se iz Čilea, gdje
sam suđjelovao u m nogim b orbam a s bikovim a i dobio
nekoliko nagrada. A li kako došlo, tako prošlo, ta po-
znaješ me. Sve sam izgubio i k ad a sam se vraćao m o-
rao sam , da uzm ognem ovam o doći, p ostati sluga ne-
kom trgovcu k o ji je putovao u S altu. K ažem ti, on
nik ad a n ije onam o stigao; zašto? To možeš zam isliti.
On se zlobno nasm ija. P ošutjevši časak, on produ-
ži: — Bio sam dakle, posve sam , k ad a sam stigao do
p lan in sk ih obronaka s ove strane. Te sam večeri stigao
do Barranca del H om icidio. I sam si tam o bio, p a znaš
da je neobično suro v k raj. Rado bih bio još d a lje jah ao
do S aline del Condor, ali bilo je ip a k predaleko, a p u t
vodio nizbrđo tako da možeš n a s tra d a ti ili za lu ta ti i p ri
n ajsv ijetlijo j m jesečini. P otražio sam stoga nek u pe-
ćinu da b ih se iza n je zaštitio od surovog noćnog vje-
tra. Svoju m ulu sam čvrsto privezao o je d an kam en i
legao sam n a počinak.
— A da li si mogao spavati? — u p ita G am busino s
naro čitim naglaskom .
■— A zašto ne b ih mogao?
— Zbog trgovca koji n ije n ik a d a stigao u Saltu.
— N isam ja sta ra baba. O naj k oji je m rtav, ne v ra-
ća se više. Ipak, one noći san m i nije htio odm ah na
oči. A li zato je došao netko drugi.
— Ah, naslućujem , Ind ijan ac?

287
 — Da. N a nebu je sjao pun m jesec. N igdje se nije
mogao v id jeti n iti n a jm a n ji oblak. Čuo sam k o rake i
slušao. N eki čovjek je prolazio u blizini pećine ne pri-
m jetivši ni m ene niti m o ju m ulu. Zastao je i uzgledao
p rem a m jesecu. P ri tom sam m u vidio lice. Bio je to
starac, ali još u snazi i lijep a obličja. P rebacio đugi
luk i tobolac preko ram ena, a za pojas zadjenuo nož.
N ikakvo drugo oružje nije im ao uza se, a čini m i se
n iti išta drugo. U padala m i je u oči njegova duga, bijela
i v rlo g usta kosa k o ja m u je p ad a la skoro do ispod
pasa i, kako sam to k asn ije opazio, bila spojena kopčom.
Dugo je on tu stajao nepom ičan, ukočeno gledajući u
m jesec i šapćući p ri tom e tih e rije či kao da je molio.
Činilo se da tu hoće da sačeka dok m jesec ne stigne clo
najv iše tačke u svom e luku. T ada pođe dalje.
— I ti si ga n ep rim jetn o p ratio? — u p ita G am -
busino.
■
— To m i je bila n am jera, ali nisam uspio. O štri rub
pećine nije, naim e, bio daleko od m ene. Č ovjek je po-
šao p rem a n joj i onda nestao. K ažem ti da m e spopala
jeza od onog što sam vidio. S tije n a se sp u štala gotovo
okom ito dolje. Izgledalo je da n a njoj nem a m je sta na
koje bi čovječja noga m ogla čvrsto stati, ali i pored
toga bjelokosi je čovjek silazio niza stijen u s takvom
sigurnošću kao da se n ekakvim stu b a m a spušta. K osa
m u se sv jetlu cala na m jesečini dok sam je god mogao
v id je ti; dolina kojom je silazio bila je velika. Tko je bio
taj čovjek? Sudeći po njegovim crtam a, svakako Inđi-
janac. Što je on htio ondje? Zašto n ije čekao dok svane,
p a da se onda up u ti u ta j opasan put? G dje je pustio
svoju m ulu? O stao sam ležati n a ru b u klisure u zasjedi,
čekajući njegov povratak. Ležao sam cijelu noć, on se
više n ije vraćao, ali u ju tro , upravo k ad a se sunce na
istočnoj stra n i doline rađalo, spazio sam ga kako se s
d ruge stran e lagano penje. O leđim a m u je sađa visio
svežanj. K ada je stigao na vrh, raširio je ru k e p rem a
suncu kao da ga je htio pozdraviti. Z atim pođe dalje.
P ro m atrao sam ga, a' da m e on n ije vidio. Sa visine na
kojoj se on sađ a m eni n asu p ro t nalazio, sp u štala se po-
stepeno stjenovita strm in a. On je silazio niz tu strm inu,
a onđa zam akao za je d an brežuljak, i tako sam ga iz-
gubio iz vida.

288
 — Ti si, dakako, odm ah pošao za njim ? — u p ita
G am busino.
— Da. M orao sam pošto-poto đoznati tko je ta j čo-
vjek bio i što je po noći iz ponora nosio, je r svežanj
lcoji je sada nosio nije im ao prošle večeri. Odvezao sam
svoju m ulu, uzjahao je i potjerao. P ri tom e nisam mo-
rao zaobilaziti, je r je prav ac k ojim je on udario, vodio
p rem a Salini del Condor, kam o sam i ja nam jeravao.
V ilo brzo sam se spustio strm inom i on d a zavio na
onom m jestu, iza kojega je on nestao. O datle se spu-
štala strm a p ad in a u u sk u dolinu. In d ija n ac je već bio
dolje. N jem u se, izgleđa, žurilo je r je hodao brže od
m oje m ule. Stoga je ja uzeh p odbadati m am uzam a.
Tako ja za n jim u dolinu, zatim preko zarav an k a i još
jedne stjen ovite pad in e u drugu đolinu. Tu sam m u se
više približio i on začuje topot m oje životinje. On na
tren u tak zastane i ogleda se. K ad a m e je spazio, požurio
je još brže nego dotad. H tio m i je u m aknuti. M am uzao
sam svoju životinju dok je nisam potjerao kasom . O n je
to čuo i obazreo se lijevo i desno da bi našao izlaz. Ali
stran e u sje k a bile su tako okom ite da tu d a nije mogao
izmaći. Uto se rastv o rila dolina, p rije no što sam ga
sustigao, i on h tjed e da skrene u stranu. J a m u dovik-
nem : —■S tani, inače pucam ! On nije čuo, te opalim za
njim . N isam ga pogodio, zapravo nisam ga ni htio
pogoditi. On je čuo kako je kugla p okraj n jeg a u d arila
o stijen u i sigurno pom islio da će b iti p am etn ije ako
se zaustavi. On je, dakle, stao i okrenuo se p rem a m eni.
Približio sam m u se s dvocijevkom u ruci. T ada m e on
upita: — Senor, što sam vam učinio da n a m ene pu-
cate?
— Zašto bježiš, ako ti n are đ u jem da staneš? — od-
govorio sam.
N a to se on visoko uspravi, strese svojom đugom,
bijelom kosom kao lav svojom grivom i odgovori glasom
kao k a k a v k ra lj: — Tko ovdje zapovijeda? M ožda vi?
P ri tom e je vraški sijevnuo očim a na m ene. Ali
nisu sam o njegove oči sijevale. Svežanj što ga je nosio
na leđ im a bila je u stv a ri je d n a m reža, kroz čije se
očice svjetlucalo nešto p oput čistog zlata. A k ad se po-
krenuo sv jetlu cav je te re t zazvučio kao što zlato zvuči.
Ne znam n i sam, kako se sve brzo odigralo. U kratko,

19 Oporuka Inka 289

 m u n jev ito m sam k retn jo m uperio u njega cijev i oda-
peo. P u canj odjekne, a čovjek se sruši ma tlo.
— Pogoden sp rijeđ a u grudi? — u p ita G am busino.
— Ne, nego strag a u srce. K ada sam cijev uperio
u njega, on se brzo bacio u stra n u i okrenuo oko sebe
ne bi li izbjegao m etku, ali je m oje oko bilo h itrije od
njega. P ra tio sam m u k re tn je i ubio sam ga s leđa.
M reža m u sklizne s leđa i pad n e pokraj njega, a neko-
liko se onih svjetlu cav ih p red m eta o tk o trlja po kam e-
n ju. B ile su to m ale zlatn e posude i drugi predm eti,
k o jih sv rh u nisam mogao odgonetnuti. In d ija n ac je bio
m rtav, a ono što je bilo njegovo pripalo je m eni. Zamo-
tao sam sve u ćebe, koje sam običavao p rič v rstiti za
seđlo iza sebe . . .
— I ,ti s.i, maravno, odjahao matrag do Barrance? —
upad e m u u riječ G am busino.
—• Ne. Bio sam skoro dva dana bez vode, a i m oja
živ o tin ja se m orala n ap o jiti da ne crkne stoga sam m o-
rao n a jp rije do S alina del Condor u čijoj blizini, kao
što ti je poznato, im a nekoliko izvora. N akon toga htio
sam se v ra titi do k lisu re da p o tražim m jesto odakle je
In d ija n ac uzeo dragocjenosti.
— A p rije toga si ga skalpirao.
— Da. K ako sam došao n a pom isao da to učinim , to
naravno, ne b ih znao kazati. K od kuće im am zbirku
razn ih m alenkosti, uspom ena n a m oja ra n ija p u to v a n ja
i đoživljaje. K ad a sam već p red m rtv im stajao i pro-
m atrao njegovu kosu, sjetio sam se skalpova In d ija n a-
ca, koje ćeš naći u m nogim zbirkam a. Pom islio sam da
je taj p erčin zavrijedio da ga ponesem . Skinuo sam,
đakle, kožu s lu b a n je i om otao je sa zlatom u pokrivač.
— Hm! Dakle, na ta j si način došao do onog skal-
pa! — reče G am busino lagano i zam išljeno. — J a to
sigurno n e bih učinio.
— Zašto ne?
— J e r bi te on mogao odati.
— H tio bih zn ati kako?
— Z ato što p ređ sta v lja rijetkost. Jesi li sreo m no-
go osoba koje nose ta k v u kosu? K tom e još takvo obilje
lijepe, duge, sijede kose! T aj In d ija n ac im a rodbine i
znanaca k o ji su sigurno za n jim tragali. Što onda, ako
sam o jed an od n jih sazna da si ti u posjedu tog skal-

290
pa? M ožda im a još pouzđanika koji znaju za ta jn u o
blagu, J a ne bih nikom e govorio o skalpu, a još m anje
bih ga nekom e pokazivao.
— Ph! Ta od onog događaja prošlo je već p et go-
dina. N em am čeg'a da se bojim .
— Ip ak te upozoravam n a oprez. P oznam jednog
starog In đ ijan ca, k oji im a istu ta k v u kosu i gore u
brdim a sam otno živi. T a sličnost u kosi navodi m e na
misao da izm eđu njega i tvojega m rtv a ca postoji neka
veza. Taj bi čovjek mogao p rim jerice, slučajno čuti o
skalpu, a to znači da bi, ukoliko je poznavao ubijenog,
bilo s totoom gotovo.
— K ako se zove taj čovjek?
— On je preko stotinu godina sta r i zato ga opće-
nito zovu A ncijano. U natoč svojoj visokoj dobi on je
još k rep a k i o kretan kao k a k a v četrdesetgođišnjak.
Osim toga, na glasu je po svojoj sm ionosti i lukavstvu.
— J a ga ne poznajem i m alo m a rim za nj. J e li on
bogat ili sirom ašan?
— Sirom ašan.
— P re m a tome, on ne zna n išta o blagu i tvoje su
opomene suvišne.
— Može biti. Znaš, palo m i n a pam et. P rič aj sada
dalje!
— Dogodilo se, n a žalost, sasvim d rugačije no što
sam mislio. H tio sam u S alini n ap o jiti mazgu, a i sam
se napiti, a potom se v ra titi do Barrance. Ali k ad sam
stigao do S aline i zaokrenuo u okuku, opazio sam gdje
tamo sjedi neki čovjek i začuđeno m e gleda. On je
svakako došao ođozdo i usm jerio u brda. To je sasvim
pobrkalo m oje planove. V ra titi se nisam smio, je r on bi
m e zacijelo slijedio i naišao na ubijenoga. D a se k ra j
njega zaustavim , još m i je m an je padalo na um, pošto
me on n ije sm io prepoznati da m e k asn ije ne bi odao.
Stoga sam h itro k ra j njega projahao.
— Glupost! Zašto ga nisi ubio?
— I n a to sam pom išljao, ali on je, k ad a m e je vi-
dio, brzo zgrabio pušku i njegovo' bi ta n e bez sum nje
bilo brže od moga. Zastao sam sam o načas i odm ah
okrenuo glavu n a drugu stran u . Ju reć i kasom kroz
Salinu, za pola sata sam stigao do m jesta g dje je bilo
vode. Tu sam se kraće v rijem e zaustavio a zatim odja-

291
 hao dalje. N eka slu tn ja mi je kazivala da će m e taj
čovjek slijediti.
— O tkud ta slu tn ja? T a s n jim nisi ni govorio.
— Baš to m u je i m oralo pasti u oči. Ako je poslije
našao leš, sigurno m e je sm atrao za ubojicu.
— K ako je on izgledao? Ti si ga, dakako, dobro
osm otrio?
— Ne, je r onda bi i on m ene bio vidio što sam iz
raz u m ljiv ih razloga m orao izbjegnuti. Iako m u lica
nisam vidio, znam da n ije više bio m lad, je r m u je
kosa b ila sijeda.
■— A stas m u?
— Sjedio je n a zem lji, zato nisam m ogao stvoriti
n ik ak av sud o njegovoj pojavi. N ije m i se, m eđutim ,
učinio m alen.
— Ha! Bio si neoprezan. T aj se čovjek m ože sva-
kog tre n u tk a pojaviti i pozvati te n a ođgovornost. T re-
bao si m u se p rik lju č iti da bi ga zatim u podesnom
tre n u tk u ubio.
— Bilo m i je poslije žao, a i danas još žalim što to
nisam učinio, je r m i se čini da m e je ta j čovjek pro-
m atrao.
— K ako to? Da li si ga m ožda kasn ije opet sreo?
— M islim da jesam . U lice m i je dobačena p rije tn ja ,
koja se m ogla ođnositi sam o n a taj događaj.
— Od koga?
— Od Oca Jag u ara.
— V algam e Dios! Od toga? Z ar je ta j čovjek m ožda
i u to u p leten?
P erillo p ripovjedi o onom sa stan k u u gostioniei u
Buenos A iresu, k ad ga je O tac Ja g u a r podsjetio na
S a linu del Condor. N ato G am busino uzvikne tako gla-
sno da su se gotovo pro b u d ili oni k oji su spavali: —
On je to bio, nitko drugi nego on! Č uvaj ga se! Sada
im am o još je d an razlog više da ga čim p rije m aknem o.
P ričaj dalje!
— J a sam ta d a čitav dan i noć jahao, ne ustavlja-
jući se duže od nekoliko časaka i nastojao, koliko je
bilo moguće, da zam etnem svog trag. Jeđ v a sam čekao
da p retraž im Barrancu zbog zlata, ali sam zasad tu
stv a r m orao za nekoliko n e d je lja odložiti. To sam vri-
jem e proveo u Chicoani, gdje sam se srećom n am jerio

292
 n a sta re tin a ra k oji m e je oslobodio mog zlatnog bre-
m ena ne ispitujući m e mnogo gdje sam došao do njega.
Svota k oju sam dobio, m am ila m e da odem do Salte.
Tam o je bilo p rilik e za k a rta n je . Izgubio sam tako
mnogo da m i je jed v a preostalo novca đa se oprem im
za p u t do Barrance.
— A li sve uzalud?
— N a žalost! K ad a sam stigao do m jesta gdje sam
ubio In đ ijanca, od njega više n ik a k v a traga. K ondori
su m u čak i kosti razvukli. U B a rran ci sam p retražio
stopu po stopu, palac po palac, ali nisam našao baš
ništa. P a i poslije, m a koliko onam o ođlazio, svako je
trag a n je bilo uzaludno. A ip ak sam u v je re n da su tam o
sakrivene dragocjenosti, koje su nekoć p rip ad a le vla-
d arim a P erua.
— To je moguće. Ti nisi đosta savjesno p retražio
teren. Za to je p o treb n a oštroum nost s mnogo većim
iskustvom i školom nego što je tvoja.
— To sam i sam pom išljao, stoga m i se čini da sam
u tebi našao pravog čovjeka. Ti bi, dakle, bio p rip ra v an
da pođeš sa m nom gore do klisure?
— Da. I što p rije to učinim o, to će bolje biti. Ne
sm ije se oklijevati k ad su u p ita n ju tako v rijed n e
stvari. Slučaj bi vrlo Iako mogao nekog drugog tam o
odvesti, k o ji će o tk riti ono što ti i p o k raj sve m uke nisi
vidio. A ko naš pohod p ro tiv K am ba iz bilo kojeg ra-
zloga po p rim i o b rat koji nism o očekivali, onda n am ne
ostaje n išta bolje, nego da što brže odjašem o u brda
i dokopam o se blaga tvoga m rtvog In dijanca.
— M isliš li da ćemo ga pronaći?
— N adam se. A sađa idem m alo da se osvjedočim
jesm o li ovdje n a sigurnom m jestu. Ne m ogu se oteti
pomisli, d a se taj Otac Ja g u a r nalazi ovdje u blizini
i da se oko nas šunja.
K ada je onaj koji je ove riječi prisluškivao to čuo,
otpuzao je što je brže mogao n a tra g i đošuljao se do
svoga ležaja.

293
 14. BORBA U PRAŠUMi

T ek što je svanulo, probudio se logor i poče spre-

m an je za polazak. K ako je od osam sto tin a ratn ik a
svega pedeset im alo konje, već je gotovo bilo podne
kad su u blizini opazili neprohodnu šum u kroz koju se
protezala »Dolina isušenog jezera«. K ad a je G am bu-
sino opazio taj predjel, đozva rukom k sebi »H rabru
ruku« poglavicu A bipona i u p ita ga: — Da li je to šum a
s dolinom kojom m oram o proći?
— Da, senor ■ — odgovori crvenokožac.
— A zar je ne bism o mogli zaobići postrance?
— Moglo bi se, ali to bi pređ stav ljalo veliki gubitak
vrem ena.
— V rem ena nem am o n a p rete k je r još večeras mo-
ram o stići do sela K am ba, tako da ih noću n apadne-
mo. Im a li u ovoj dolini vođe?
— Im a tekuće vode koja se izlijeva u m alo jezero.
— O nda ćemo se tu zau stav iti da se odm orim o.
Ove riječi čuo je i k ap etan Pellejo, koji je sada
stigao na čelu povorke i zam išljenim pogleđom prom a-
trao šum u. K ao v ojnik sm atrao je za potrebno da p ri-
m ijeti: — Senor, p ređ je l koji se ispred nas proteže,
nu k a nas n a oprez. Mi se ne m ožem o uklo n iti ni lijevo
ni desno već ravno dolinom , čije stijen e nipošto nisu
niske. Što onda, ako nas n ep rijate lj u dolini čeka'?
— Neobično bih se obradovao toj njegovoj nesm o-
tren o sti — odgovori G am busino s prezirom . Mi ćemo
p ro d rijeti u dolinu, pa ako nas netko čeka tom e nem a
spasa hudući ne može nikam o pobjeći.
— To je lakše rečeno nego učinjeno, i ja bih savje-
tovao d a u o v o m . . .
294
 — N isam nikoga pitao za savjet, pa ni vas! — u pad-
ne m u d rugi osorno u riječ. — Izvolite zađržati svoje
m išljen je za sebe tako dugo dok vas nisam za nj pitao!
K ap etan a je to ujelo za srce i on se okrene ne odgo-
vorivši ni jedne riječi; povorka opet krene. M alo zatim
opaze tra g k oji je dolazio s lijev e stran e i vodio p rem a
dolini. Bio je to tra g Oca Ja g u a ra koji je m orao pro-
ći đolinom a i tra g za sobom ostaviti. G am busino siđe
s konja, p regleda tra g i reče: — Prošlo je ovuda neko-
liko k o n ja i je d an ili dva pješaka, ali to neka nas ne
zabrinjava. Ovi su lju đ i došli ovam o s jugoistoka, dok
mi stižem o gotovo s juga. Oni, dakle, n išta ni ne zn aju
o nam a.
To ih u v je re n je sm iri i oni su išli d alje ne izaslavši
izvidnike. K apetan P ellejo sm atrao je to za veliki pro-
pust, ali je ip ak šutio. A li k ad a su se sasvim p rim ak li
šum i i vidio se ulaz u đolinu, n ije mogao drug'o nego
da opom injući p rim ijeti: — Ja b ih ip ak poslao nekoliko
lju d i n ap rijed , d a se izviđi je li dolina za nas sigurna.
—■ A ja sam vam već rekao da bih želio d a dolina
bude p u n a K am ba — odgovori G am busino. — Ako vas
je strah , ostanite ovdje.
— Da, tko se boji, može se v ra titi — suglasi se A n-
tonio Perillo. ■ — N am a nisu p o treb n e kukavice.
—■Senor, ciljate li tim e na m ene? — u p ita oficir.
—■M islite što vas je volja!
— Dobro, onda m islim da je kukav ičlu k u b ija ti one
koji n išta ne slute, oduzim ati im dragocjenosti i zatim
bježati p red prvim čovjekom n a koga se n a tra p a u
Salina del Condor.
T ek što je izustio ove rije či srđžbe, već je požalio
što ih je izrekao. G am busino i A ntonio P erillo sm eteno
su zurili u njega. P rv i se brzo p rib ra o i odgovorio sm i-
ješeći se: — Vi zacijelo govorite u snu? Što ste h tje li
reći tak v im n esh v atljiv im riječim a?
— To ćete k asnije saznati — odgovori kapetan,
okrenuvši svoga konja. —■ P o šted it ću vas od svojih
savjeta.
Jašu ći d alje n jih đvojica dobacivali su zn ačajne po-
glede i G am busino došapne P erillu : — O vaj lupež nas
je sinoć prisluškivao. D rugačije nikako nije moguće. Što
misliš, što da učinim o?

295
 — Da ga ušutkam o, i to što prije, dok još nije izbrb-
Ijao ono što je čuo.
— Tačno! Ovo m u je zađnji dan života! A ko ćemo
pravo, njegova opom ena što se tiče opreza na m jestu
je, sam o mi ipak ne p ad a n a p am et da poslušam nje-
gov n am etljiv savjet. Mi ćemo ostati n a u lazu u dolinu,
a naši će Ijudi poći u n u tra. T ada će se pokazati jesu li
je zauzeli K am be.
Rečeno, učinjeno. On je s P erillom i »H rabrom ru -
kom« jah ao sp rijed a dok nisu stigli do ulaza. O nda
zastane i propusti ostale da prođu p okraj njega. M eđu-
tim , »H rabra ruka«, okrećući se n atra g i visoko digav-
ši ruku, dadne povorci znak đa još pričeka, a zatim
otkasa u dolinu. K ada se čas zatim vratio, javio je: —
U dolini nem a ni jednog čovjeka. Možemo m irno pro-
slijediti.
— O nda naprijed! — zapovjeđi G am busino, potje-
ravši ovlaš svoga ko n ja u stran u , da bi u stavu zapo-
v jed n ik a zajedno s P erillo m propustio ispred s sebe
ra tn u povorku. P oglavica je jah ao na čelu povorke, sli-
jed ili su ga njegovi A biponi, a iza ovih su tre b a li na-
doći b ijeli v o jn ic i. . .
»H rabra ruka« se p revario k ad a je sm atrao da do-
lin a n ije zaposijeđnuta i svoju je zabunu jak o brzo uvidio.
K ada je O tac Ja g u a r dospio do »Doline isušenog je-
zera«, n a svoje iznen ađ en je je opazio da rubovi doline
još nisu bili zauzeti. On stoga još izdaleka dovikne
G eronim u, koji m u je do polovice p u ta došao u susret:
— N adam se da su svi ratn ici ovdje?
— Svi — odgovori Geronim o.
— G dje?
— T u otraga, na potoku.
— Zašto izbjegavate đolinu?
— Zato je r su n am ona tv o ja dva učena zem ljaka,
koje sada srećom opet vidim k ra j tebe, pbbjegli. Bojao
sam se da će ih A biponi uloviti i da će im oni izbrb-
Ijati n aše planove. Stoga sam sm atrao da će b iti pa-
m etn ije sačekam li tvoj p o v rata k p rije nego što zapo-
sjednem o dolinu. Da li je to bilo pam etno ili pogrešno?
— Ispravno. M oram te pohvaliti.
Stigavši do njega, pruži m u ruku. B ijelci su se gu-
rali i p rib ližili đa bi pozđravili p rija te lja k oji se

296
 vratio. M orgenstern i F ritz p otišteni otpuzali su u
stranu. Biii bi se n a jra d ije nekam o zavukli da ih nitko
ne u zn em iru je raznim p itan jim a. N ašao se čovo k oji je
jedva dočekao d a im hitro p riđ e i u sm ijehu dobaci: —
Ali, senori, što vam je sam o palo n a pam et da nas bez
ikakvog o proštaja napustite! Bili smo jako za b rin u ti
zbog vas. Ta lako vas je m ogla neka divovska k o rn ja-
ča progutati!
To je bio doktor P arm esan, k iru rg , k oji ih je na taj
način pozdravio. M orgenstern je sm atrao da je p am et-
nije šutjeti, aii F ritz odgovori: —■ P a da nas je i pro-
gutala, nisrno se im ali čega bojati. Vi biste nas sigurno
izvukli žive iz tije la životinje.
— Da, to bih svakako bio učinio, razu m ije se, uko-
liko b ih od vas bio pravovrem eno obaviješten. T a vi
znate da sam ja dušu dao za operacije i rezanje. Ja
režem i odsijecam sve! Vi ste, dakako, bili na m očvari
kostiju, senori?
— Da. Z apravo sm o h tje li o d ja h ati gore n a m je-
sec, no pošto g'a n a nebu bilo sam o četvrtina, bojali smo
se da n am ne u zm an jk a prostora.
— D ok ste tako sjajn o raspoloženi, sigurno ste se
dobro p ro v eli n a putu. A m i se već p restra šili da ste
m ožda p ali u ru k e A bipona. No, čini se da ip ak n ije
sve u n ajb o ljem redu. A gdje su zapravo konji koje ste
sobom uzeli?
— N jih je um jesto nas pro žd erala divovska k o rn ja-
ča. Ako ste još u v ije k orni da obavite je d n u od svojih
glasovitih operacija, m ožda ste još n a vrijem e da ja d n e
životinje spasite.
To rek avši on se brzo okrene, i pođe k svojem go-
spodaru koji je po stra n i sjeo ispod jednog drveta.
Sjeđne k ra j n jeg a i reče: — Taj m e je k iru rg htio raz-
lju titi, ali m i n ije ni na k ra j pam eti da m u nasjednem .
Sta ćemo, k o n je smo izgubili, i vrlo m i je žao. Čudi m e
sam o da nas Otac Ja g u a r još zapravo n ije čestito izgr-
dio. N iste li vi to p rim ijetili?
— Čekaj samo! On će to već n adoknaditi čim bude
imao vrem ena.
— N a žalost, b it će to tako, ali nem ojte se žalostiti.
Ja ću sve uzeti n a sebe. Reći ću da sam ja prouzroko-
vao svu tu gužvu! Toliko su mi se vrzle po glavi te

297
 divovske kosti da nisam m irovao dok niste sa m nom
odjahali.
— To n ije moguće, F ritz. T akvu žrtv u ne m ogu od
tebe p rim iti. To se pro tiv i mojoj časti, la tin sk i rečeno
honor. Sam sebe ne b ih m ogao više poštivati.
— Sto? K ako? A tko i traž i da sam i sebe poštujete?
Nitko! G lavno je da vas ja poštujem , a isto tako i
drugi.
— O kani se toga, dragi Fritz! T vojim riječim a iona-
ko se n e bi vjerovalo. N aravno, da sam mogao zn ati šta
će se sve dogoditi, da se n išta ne bi dogodilo. B ila je
to besm islica, ko ju ćemo teško ispraviti.
— Ne! To je vrlo važno. Tačno znam kako ćemo
svoju čast opet reh a b ilitira ti.
•— No, kako?
— H rabrošću.
— Ti m isliš da bism o treb a li sudjelovati u pređsto-
jećoj borbi?
— N aravno! Ili m islite da bism o se treb a li iskazati
h rab ro šću kad b orba prođe?
— Hm. N isam kukavica, ali h ra b a r čovjek je ujedno
i krvoločan, a krv, la tin sk i sanguis nazvana, ip ak ne
bih htio p rolijevati.
— T ako? Z ar da štedite Ijude k oji su nas objesili
krokodilim a iznad ra lja ? N isam nik ad osjetio Ijudo-
žđerski apetit, ali ove n išta rije tre b a da sele n a drugi
svijet!
Dok je F ritz nastojao da u svom gospođaru rasp a li
borbeno raspoloženje, sjedili su bijelci skupa s vođam a
K am ba, da bi đoznali kak v e je vijesti O tac Ja g u a r
donio sa izviđanja. Pošto ih je on o tom e izvjestio dođa:
— Ja sam u v je re n da će nam oni u le tje ti u ruke. Mi
nipošto ne m oram o žuriti, jer, po m om m išljenju, oni
neće p rije podneva ovam o stići. O stajem o, dakle, na
tom e da će sto tin u naših lju d i poći đolinom i posakri-
v ati se v ani na ru b u šum e. G eronim o će ove ljude
predvoditi, dok ću u sam oj dolini zapovijedati ja. Za-
uzet ću položaj na sredini ruba. A sada, podignite logor
i odm orite se. P oslije ću ja istupiti, poći k n jim a i vođe
pozvati n a pred aju .
— A li ako te oni ne h tje d n u slušati i ne p o v jeru ju
ti? — u p ad n e G eronim o.

298
 — O nda neka se dogođi što se m ora dogoditi. J a
sam izvršio svoju dužnost.
— Oni te neće pustiti, nego će te zađržati!
— Zar! neće m e oni tako lako uhv atiti! A ako i po-
k u šaju n a licu ću m jesta u b iti G am busina i A ntonija
Perilla, a m oji će pu cn ji b iti za vas znak da navalite.
— A li ti ćeš p ri tom biti u sred njih! Ne, to je i od-
više sm jelo, suviše odvažno.
— Ja sam također toga m išlje n ja — reče p oručnik
Verano. Ja sam senoru Ja g u a ru već rekao svoje m i-
šljenje, no on m e je odbio. Čem u štititi te ljude, pogo-
tovo ako se netko od nas m ora izložiti očevidnoj život-
noj opasnosti! Svi oni koliko ih god im a nisu to zavri-
jedili. P osm icajte ih kako budu nailazili i ne o sta v lja jte
ni jednog na životu! A biponi su divlje zvijeri, a bijelci
koji su s n jim a su hulje. P re m a h u lja m a i krvoločnim
životinjam a ne tre b a biti obziran, inače zasijecam o u
vlastito meso. Što se m ene tiče, ja ću pucati čim ti
n itkovi naiđu.
— Ne, to nećete učiniti! — odgovori strogim glasom
Otac Jaguar. — Vi ste m oje m išlje n je već čuli. N adam
se d a će n am poći za rukom da pom irim o dva in d ijan -
ska p lem ena k oja su đosađ živjela u n ep rijate ljstv u .
Osim toga htio bih da G am busina i A ntonija P e rilla
žive u h v atim , do čega v je ro jatn o neće doći ako puške
plan u p rije m oje zapovijedi.
— A ako ja ipak zapucam ?
H am m er n am ršti obrve i odgovori: — U tom slu-
čaju k rv što će poteći p ast će na vašu glavu i ja ću
vam sju riti m e tak u glavu.
— Znači da m e m islite um oriti?
— Ne, nego kazniti. B udete li postupali p ro tiv m oje
volje, onda ste ubojica i ja nem am što da sebi pred-
bacujem .
P o ru čn ik se okrene i ode zlovoljan ođatle. K ad a je
odm akao toliko da ga više nisu mogli čuti, stisnuo je
pesnicu i lju tito pro m rm ljao : »Takvog jednog čovjeka
da slušam ! Svi ga ovi lju d i obožavaju, dok se on p rem a
m eni ponaša kao general prem a regrutu. Š teđ jeti Indi-
jance! K akva buđalaština! No ja ću ip ak u ra d iti što ja
budem htio. Oni m oraju biti poubijani! K ada do toga
đođe onda više ništa ne mogu pro m ijen iti ti slaboum ni

299
 čovjekoljupci. P rv i hitac treb a da bude znak početka
borbe. T aj prvl hitac isp alit će m oja puška.«
Otac Ja g u a r izloži sada pojeđinosti o svojem plan u
i u p u ti se zatim do d rv eta ispod kojega su sjedili dok-
to r M orgenstern i F ritz. — V rijem e je da zauzm em o
svoje položaje — reče on m alom učenjaku. — J a ću
vam o d rediti vaš.
— To je krasno! — odgovori F ritz um jesto svoga
gospođara. — A znadete li gdje bism o volili da nas
postavite?
— D akle?
— Tam o gdje je najopasnije.
— Zašto? O tkud n ajednoč ta sm'ionost?
— N ajednoč? Bože dragi! Ja sam uv ijek bio sm ion
i h rab ar. A danas treb a da izbrišem o sram otu kojom
smo se okaljali. N as da v ješaju iznad krokodila! To tre-
ba osvetiti. J a ću m eđu n jih u le tje ti kao m ačka m eđu
vrapce, a gospođin će mi D oktor p ri tom e pru žiti izda-
šnu pomoć.
— U letjeti m eđu n e p rija te lja ? To nećete učiniti.
N aprotiv, postavit ću vas n a takvo m jesto gdje n ajv je-
ro ja tn ije nećete moći prouzročiti nikakve štete. K ažem :
n ajv jero ja tn ije , je r nipošto n ije sigum o da i tu ne uči-
nite nešto nem oguće.
— Tako! A gdje bi treb ao biti ta j položaj?
— K od konja, koje ne m ožemo povesti u dolinu. N a
n jih ćete paziti,
— K od konja! — poviče F ritz razočarano. — P astiri
treb a d a budem o, a ne junaci! Što velite vi n a to go-
spodine D oktore?
— D a se tom e vrlo n erado pokoravam — odgovori
učenjak. — Mi hoćem o da se borim o i bili bism o h ra b ri
kao i drugi.
— M oguće — reče O tac Ja g u a r ravnodušno — ali
suđeći po onome što sam s vam a do sad a iskusio, vaša
h ra b ro st m ogla bi biti opasnija za p rija te lje nego ne-
p rijatelje. Baš zbog toga određio sam vam tako m iro-
Ijubivu đužnost.
— A m islite li da ćemo mi b iti u sta n ju da čuvam o
tako mnogo konja? N isam baš siguran da za to im am o
đovoljno snage.

300
 — Vi nećete biti sam i, je r će isti zad atak d obit' i
šestorica K am ba. N adam se da ću se barem ovog p u ta
moći n a vas osloniti, gospodine B oktore?
— Svakako. M ada bism o se m i mnogo ra d ije borili
kao ratn ici, ipak ćemo, pošto vi to tako želite, izvršiti
svoju dužnost, ili latinski, o fficiu m rečeno.
■
— Dobro. V aša će dužnost b iti sam o da p rip azite da
n ijed an konj ne pobjegne u dolinu. To vam neće biti
teško, je r m ožete rač u n ati na pomoć K am ba.
On pođe. Bilo je m eđutim jasno da je on im ao sam o
n ak a n u d a ih odstrani s m je sta sukoba. On je stra-
hovao da oni opet ne počine k ak v u ludoriju. To je od-
m ah F ritz osjetio i to ga je tako lju tilo da je svom e
srcu m orao dati oduška.
— Ta vi ste studirali, gospodine doktore, i pohađali
ste sveučilište?
■
— N e jedno već tri.
— I sa d a da pazite na konje? I vi na to p ristajete?
— A što da činim p ro tiv toga?
— K akvo p itanje! P ostu p it ćemo jeđnostavno kao
da n am on n ije ništa rekao. O stavit ćemo da konji
budu ko n ji i poći ćemo potajno s ostalim a u borbu.
— Ja b ih se rado pridružio, ali obećao sam Ocu Ja -
g u aru d a ću o stati k ra j konja.
— T a to je bio sam o njegov izgovor. Ne ra d i se
uopće o konjim a, je r zato su tu K am be. On hoće da
nas o d stran i iz borbe. K ak v a sram ota! Što će m isliti
crvenokošci o vam a i m eni!
— Do đavola, to je istina! — reče M orgenstern sve
zag rijan iji. — In d ijan ci će n as doista sm a tra ti za sta re
babe. F ritz, ja ti se p ridružujem !
— Dobro! B orit ćem o se kao lavovi! Teško onome
tko po su m nja u m oju odvažnost, tom e je svanuo nje-
gov zađ n ji dan.
O tp rilik e sat p rije podneva zauzeli su položaj. N aj-
p rije su k ren u li bijelci s osam deset K am ba da se pod
vodstvom G eronim a sa k riju v ani ispred doline. Sređi-
nom doline obraslom u tra v i nisu sm jeli ići da im
A biponi ne bi p rim ijetili trag. S talno su išli iza žbunja,
i k ad a su izišli iz doline, i k ad a su k ren u li desno pre-
m a šum i. Istom k ad a se zad n ji od n jih ud aljio dobrih

301
 dvije stotine k o rak a od ulaza, oni zastan u da bi sače-
kali dolazak n e p rija te lja i zatim klopku zatvorili.
O stali, sam i crvenokošci, kojih je bilo više od pet
stotina, treb a li su se rasp o red iti po ru b u doline, i to
jed n a polovina s desne, a d ruga s lijeve stran e. Stoga
su fo rm ira n a dva ođjela i sv ak zatim krenuo n a svoju
stran u . Otac Ja g u a r se našao n a desnoj stran i, te su
se M orgenstern i F ritz potajno p rid ru ž ili onim a k oji su
zaposjeli lijev u stranu.
D vojica m alih neposlušnika p ro d rli su u svojoj rev-
nosti tako daleko n ap rijed da su, k a d a se duga lin ija
n akon stanovitog vrem ena razvila i k ad a je svaki za-
uzeo svoj položaj, dospjeli na čelo kolone. S taja li su sa-
svim sp rijeda, blizu ulaza u dolinu. O tac Ja g u a r nije
ni slutio da se oni tu nalaze.
O sim n jih bio je tu još je d an bijelac, koji n ije iza-
šao s G eronim om , naim e poru čn ik V erano. K ad a je
đošlo do općeg pokreta, Otac Ja g u a r m u p riđ e da ga
u p ita: — Vi znate, senor, što sam vam kazao. H oćete
ip ak da su d jelu jete?
— Da.
— O nda vas m olim da odsad ostanete uz mene.
— R azum ijem , senor, vi hoćete da m e im ate n a oku
je r m i ne v je ru jete , ja vam se, m eđutim , neću pro tiv iti
i idem s vam a.
On se držao uz Oca Ja g u a ra i k ra j n jega zastao ka-
da je ovaj došao do sredine desnog položaja. H tio je da
zav ara svojim ravnodušnim d ržan jem je r je on bio
čvrsto odlučio da u podesnom tre n u tk u ispali suđbo-
nosni hitac.
P rijek o na drugoj stra n i F ritz uze od jednog K am be
nož i odsiječe sa jednog žbuna dva debela kolca, od
kojih jednog p red a svom e gospodaru. To je bilo njihovo
jedino oružje, pošto su im puške oduzeli na m očvari
kostiju.
— Tako — reče on zadovoljno se sm iješeći — tko
ovim dobi'je po glavi, neće im a ti v rem ena da se zahvali.
Crvenokošci nisu znali k ak ž v su za d atak dobili n jih
dvojica zato im nisu ni b ran ili da idu s njim a. F ritz
je gorio od želje da u p o trijeb i svoje drveno oružje, a
i D oktor je želio da može svoju odvažnost čim p rije
dokazati. Stoga im se ono nekoliko m in u ta što su mo-

302
rali čekati pričinilo kao da su sati. P ro m a traju ć i gusto
žbunje koje se iza n jega penjalo uvis, F ritz napokon
re č e : — V rijem e m i postaj^ suviše dugo, a strp lje n je
suviše kratko. Što vi m islite? Z ar A biponi ne bi mogli
m alo brže hodati?
— Svakako. Ovo napeto iščekivanje je veom a ne-
ugodno.
— K ad a bism o b a r znali hoće li brzo doći! O dm ah
pokraj nas je ulaz u dolinu. Da se popnem o n a uzvi-
sinu, m ožda bism o opazili n e p rija te lja gdje dolazi.
— To je istina. A li kao da je žbu n je previše gusto.
— Da pokušam o m alo. Mi smo sitnog ra sta i lakše
ćemo proći od drugih k oji su g rađeni poput vaše gi-
gantochelonie.
— N emoj opet da spom inješ tu životinju, neću ništa
da čujem o tome!
F ritz otpuza n a p rije d da bi prokrčio put, a njegov
gospodar za njim . Bilo je teško p ro b ija ti se kroz guštik,
ali ne i nem oguće. N akon dužeg n ap o ra stigli su obo-
jica, n arav no poderan ih odijela, do v rh a stijene, koja
je p re tsta v lja la je d n u stra n u ulaza. G ore je raslo tako-
đ er drveće i žbunje, ali je stra n a stijen e što je sa
v an jsk e stran e gledala u dolinu, bila gola. T ek što su
p risp jeli gore i pogleđe u sm jerili p rem a istoku, opazili
su kako đolaze polaganim pješačkim korakom oni koje
su očekivali i koji se očito nisu h tje li odviše da zam ore.
— Evo ih! Bogu hvala, tu su konačno! — poviče
F ritz, u d ara ju ći od veselja ru k a m a p o p u t d jeteta. —
K onačno će otpočeti igra, gospođine D oktore!
S visine gdje su iza žbu n ja ležali dvojica izvidnika,
moglo se vidjeti ne sam o daleko u polje, nego se m ogla
p reg led ati i cijela dolina. Ta dolina je bila tako tiha,
m irn a i bez života, kao da se u blizini ne nalazi nika-
kvo živo biće. A biponi su se staln o približavali. Na
čelu je išlo peđesetak konjanika. Već su se raspozna-
v ala p ojedina lica.
— V idite li ljude? — u p ita F ritz. — V idite li tko jaše
n a čelu? P oznajete li ga, najvećeg od svih lupeža?
■
— Da. To je G am busino.
— A desno od njega?
— A ntonio Perillo, toreador. A li m i m oram o tiše
govoriti je r će nas inače čuti k ad a stig n u dolje.

303
 Ta opom ena je bila n a m jestu, je r su stijene, u
stv a ri v ra ta u đolinu, od ko jih su se na jeđnoj nalazila
n jih dvojica bile visoke najv iše đvađesetak m etara.
K ao što je već rečeno, povorka zastane na ulazu. Pogla-
vica o d jah a p rem a dolini da bi izvidio je li prazna.
N jegovo je izviđanje bilo vrlo površno. On se vratio
n atra g i javio da dolina n ije zaposjednuta. N akon toga
odveđe svoje crvenokošce u kotao isušenog jezera.
Oni su ga slijedili do m alog jezera koje je ležalo u
sred in i i ra šire se po njegovim obalam a. Ni je d an od
n jih n ije slutio da se nalazi u klopci iz koje n ije bilo
izlaza. Pošto je zadnji crvenokožac prošao kroz ulaz,
slijed iii su konjanici.
— G am busino hoće da uđe p osljednji — šaputao
je F ritz D oktoru. — Š teta što smo tako visoko! Tako bi
ga rado opalio preko nosa!
On m ah n u svojom letvom kao da će to n ap rav iti.
Ž bunje, iza kojeg su ležali, godinam a je svoje korije-
n je duboko u zem lju puštalo. U ticajem v rem ena tlo
je postalo šupljikavo i krhko. Tačno ispod n jih zausta-
vio se G am busino na svom e konju. Sađa se približavao
bliže stijeni. K o n jan ik se n,ije m ogao više v iđjeti. Zato
se M orgenstern pom akne zn atiželjan još više nap rijed ,
i tiho u p ita: — Da li je već prošao kroz ulaz?
O dgovor na ovo p ita n je bio je posvem a d rugačiji
nego što je on očekivao. On se, naim e, odviše n ap rijed
nagnuo pouzdavajući se previše u trošno tlo. Ono je
počelo d a se o dronjava i to takvom brzinom , da o
nekom p ravovrem enom u zm icanju n ije moglo b iti go-
vora. Sa zem ljom sklizao se i Doktor.
— Stoj, stoj! Za im e božje! — poviče F ritz od stra h a
tako glasno da se nađaleko moglo čuti. — K uda na-
m je rav ate p u tovati? T a v a ljđ a ne onam o dolje! To ne
dopuštam !
On ulovi svoga gospodara za obje noge da bi ga
pridržao. A li zem lja i ispod n jeg a popusti, te i on počne
d a klizi. T ako su se oni sklizali, v aljali i k o trljali. N 'su
se uopće zaustavili, nego su klizeći niz liticu u d ara li
čas o neki žbun, čas o neko stablo. S tije n a srećom n a
toj stra n i n ije bila strm a i oni se zaustaviše baš pred
G am businovim konjem .

304
 Ovaj je s A ntoniom P erillom i kapetanom još jedini
bio zaostao; čak su i svi bijelci već nestali u n u ta r ulaza.
G am busino je iznad sebe čuo k rik prestrašenog sluge,
uzgledao i opazio dvojicu n esretn ih izvidnika kako se
skližu dolje. Oni se, kao što je već spom enuto, zau-
stave u pravo pred njim . U slijed zadobivenih u đ ara ca u
p rvi m ah zaborave da se dignu.
— Tko je to? — u p ita ,o n začuđeno. — Ove kao da
poznajem !
— Que sorpresa! — poviče A ntonio Perillo. — V rag
me odnio ako to nisu naši zarobljenici koje smo sinoć
bili objesili. Čujte, vi lupeži, jeste li m rtv i ili živi?
On ih s ko n ja g urne svojim kundakom tako grubo,
da su se odm ah osvijestilri iz svoje tren u tačn e nesvje-
stice. F ritz se odm ah pribrao. On opipa svoje tijelo i
kada je ustanovio da je čitav, podigne svoga gospodara.
— K ako je prošlo? — u p ita ga on, ne obazirući se
uopće n a nazočnost svojih sm rtn ih n ep rijate lja . — Da
li vam je tijelo izđržalo, ili vam je nekoliko zglobova
otkinuto?
D oktor se također opipa, a zatim odgovori: — Izgle-
da da je sve čitavo i zđravo, ali glava mi b ru ji od
u d araea ty m p a n u m latinski.
—• Proći će. K ako ste se sam o počeli sklizati?
— Isto kao i ti, je r si i t i . ..
— Kuš! — izđere se na n jih G am busino. — Ded, da
sad maio sa m nom porazgovarate! K am o ste sanio si-
noć nestali?
— O vamo — odgovori Fritz.
— To vidim ! No tko vas je odvezao?
— Nitko. Sam i smo pregrizli rem enje.
— Čovječe, vidim da ti je do šale, no ako te do-
h vatim brzo ćeš u d ariti u druge diple. H oću da znam
tko vas je oslobodio.
— A ja ne m ogu n išta drugo odgovoriti nego što
sam već rekao. Mi smo se sam i oslobodili.
— N a koji način?
— N ije mi ni n a k raj parneti da to ođam ! Ako vam
to objasnim , vi nas ponovo objesite, ta d a se vdše ne
bism o mogli osloboditi, je r bi se vi bolje osigurali.
— Da n ije to m ožda opet rugan je? P itam , tko vas
je oslobođio. Da nije to bio Otac Jag u ar?

20 Oporuka Inka 305

 — N em ojte sada biti tako znatdželjni! K asnije će-
mo to ispričati.
On uze svoga gospodara pod ru k u i požuri s njim
p rem a v ratim a doline. A ntonio P erillo povuče revolver,
ali Gambusiino reče uz pođrfugiljiiv sm ajeh: — Pusiti ih
samo! Ionako nam neće pobjeći. Izgleda ne zn a ju da
su naši ratn ici već u n u tra i gadna će ih trta -m rta uhva-
titi k ad ih opaze.
Oni pođu za njim a. K apetan P ellejo je bio posljed-
nji. K ada su prošli kroz v rata, vidjeli su upravo kako
D oktor i njegov sluga iščezavaju iza prvog žbunja.
Ali u isto v rijem e p rim ijetili su n a svoje zaprepašte-
n je jednog drugog n e p rija te lja : baš u taj tre n pojavio
se Otac Ja g u a r ispod drveća na lijevom ru b u doline.
— T ođos los diablos! — poviče G am busino. — To
je Otac Jaguar.
On nehotice zaustavi svoga konja, a i d ruga dvoji-
ca učine isto. T ada opaze iza Oca Ja g u a ra la k oblačić
dim a. U istom tre n u tk u p rasn e pucanj. Da se ispriča
ono što se zatim ođigralo ne bi bilo dovoljno ni deset
p u ta duže v rijem e od onog za koje se ođigralo.
Otac Ja g u ar je pro m atrao kroz žbu n je n astu p an je
n ep rijate lja . Ali upravo to žbu n je je bilo tako gusto
da je zak lanjalo vidik i priječilo m u da sve tačno vidi.
On n ije razaznavao pojedina lica, a često ni pojave.
On je n a jp rije vidio gdje đolaze crvenokošci, a zatim
bdjeli konjanici. K ada je potom pridolazak zapeo, je r su
G am busino, P erillo i P ellejo bili još napolju, m islio je
da su sada svi okupljeni u dolini. Zato on dobaci po-
ru čn ik u V eranu još je d n u opom enu i istupi iz žbunja.
Uto p rim ijeti kako dolazi G am busino sa svoja dva pra-
tioca, ali više nije mogao natrag. V erano je, m eđutim ,
sm atrao da je došao njegov čas, te podigne svoju pušku,
prisloni je o ram e, n anišani poglavicu A bipona i opali.
P ra sa k odjekne i poglavica pogođen u glavu klone k raj
vode. N ačas zavlada ta jac pun užasa, a odm ah potom
A biponi podignu ta k v u d rek u da je sve odjekivalo ođ
stijen a doline. K ada je pucanj iza njega prasnuo, Otac
Ja g u a r se brzo okrene. Opazi poručnika gdje stoji sa
uzdignutom puškom ; u p a r brzih skokova nađe se
po k raj njega.
— H uljo, izdajico, ubojico! — zagrm i on n a njega.

306
 Da li je to poslušnost, koju sam od tebe zahtijevao?
— N ikoga ja nem am da slušam — odgovori on
prkosno.
— Z ar ni Boga koji je zabranio ubijan je? Ti nisi
običan nego m asovni ubojica!
— Ubio sam sam o poglavicu!
— Ne sam o njega, je r tvoj pucanj je znak za po-
kolj šest sto tin a d rugih ljudi. Slušaj!
S obje stran e doline odjekivali su pucnjevi K am ba
ispod drveća. V idjelo se kako Abipond p ad a ju h rp i-
mice. S p rijed a kođ ulaza poviče snažan glas: — Bje-
žite, sp asav ajte se! Sa svih ste stra n a okruženi!
Bio je to G am businov glas. V iknuvši on okrene svo-
ga ko n ja i poju ri napolje, za n jim natisne A ntonio
Perillo. Bježeći, naiđu n a k ap e ta n a P elleja, koji je
upravo htio ući u dolinu. N a toreadorovim u sn am a za-
igra đavolski osm ijeh. On trg n e svoj nož iza pojasa,
propne se visoko na sedlu i ju reći pokraj poručnika za-
rin e m u ga u grudi. — Ti nećeš moći više b rb lja ti, ti
špijune! — vikne i odjaše za G am businom .
U istom tre n u tk u povika Otac Ja g u a r na poručnika
V erana: — N ajm an je stotin u ih je već poginulo, a tam o
n estaju oni kojih sam se htio dokopati. Rekao sam t i . ..
O đjednom se prekine. P o ručnik se nagnu p rem a na-
p rijed i sruši. Otac Ja g u ar se nagne nad n jim i p rim i-
jeti V eranu na čelu ra n u od m etka. UbUo ga ta n e A bi-
pona koji su bježali. P otresen, O tac Ja g u a r u stan e i
zadnji pogled baci na neposlušnog oficira koji je bio
istog časa kažnjen za svpj zločin. U pravo odjekne nova
salva K am ba, deset p u ta opasnija, je r ih A biponi nisu
mogli vidjeti. Ovi su padali u gom ilam a, po desetak,
d vadesetak odjednom . Što da rad i? Da pusti G am bu-
sina i A n tonija P erilla da um ak n u ili da ostane tu i
obustavi krvoproliće? U pravo ta d a navali G eronim o sa
svojim a kroz ulaz. To Oca Ja g u a ra navede na brzu
odluku. On pojuri prem a jednom abiponskom konju,
koji je, u zn ev jeren od p u cn jav e zbunjen trčao po do-
fini, i skooi na njega. Uto mu p ritro i sta ri A ncijano ma-
šući puškom . On se baci na drugog ko n ja i u sp u t do-
b a c i:—'Senor, A ntonio Perillo, ubojica moga, Inka,
pouježe. M oram za njim , m orajn ga uhvatiti!
— J a h a t ćemo zajedno — odgovori on. — D rži se!

307
 Ju rili su zajedno p rem a izlazu. Tam o za tren u tak
zaustavi O taf Ja g u a r svoga ko n ja i dobaci G eronim u:
— Da li si vidio đvojicu k o n ja n ik a u bijegu?
— Da. Mi ih nism o mogli zaustaviti, je r smo bili
bez konja.
— K am o su okrenuli?
— N alijevo iz doline.
— Z austavi odm ah p ro lije v an je krvi! N eka borba
p restan e dok se ponovo ne vratim !
Z atim p o ju ri za sta rim A ncijanom feraj obih stijen a
na ulazu, trgne svoga ko n ja ulijevo, i odm ah u trav i
p rim ijeti tragove bjegunaca.
Od G am businova povika da su opkoljeni i da se
svatko spašava kako zna prošlo je najviše dvije m inute.
Ip ak su se likovi dvojice ko n jan ik a jedva n aziraii na
istočnom horizontu.
— Nećemo ih dostići, je r jašem o tuđe konje koji
n išta n e v rijed e — zaškrguće zubim a sta ri A ncijano.
— Stići ćemo ih, je r ih m oram o dobiti u ru k e —
reče škripeći zubim a O tac Jaguar.
Da bi konjim a olakšali trku, obojica su polegli na-
p rije d o duprijevši se o strem ene i gonili konje udarci-
ma i m am uzam a. M eđuprostor se izm eđu n jih i bje-
gu.naca polako sm anjivao. Ne sam o A ncijano, nego i
H am m er, ko^i inače n ik a d a nije m a ltretira o životinje,
zario je sada m am uze k onju u slabine tako snažno da
se živ o tin ja od bola p ropinjala. Oni su gotovo letjeli,
trav o m obraslom ledinom usporedo sa rubom šum e
k o ja se od doline isušenog jezera p ro stira la p rem a
istoku. R azm ak se sm anjivao sve više i više i bje-
gunci su očigledno gubili prednost što su je u po-
četku im ali.
— K ad bism o b a r mogli gađati konjim a u noge! —
zad ah ta A ncijano.
— To je barem lako! — odgovori O tac Jaguar.
— J a bih to učinio, no upravo ta d a bi oni um akli.
— K ako? S m atram da je to nem oguće. Oni bi se
b ježanjem spasili u šum i, a šum a je tako gusta da dalj-
n je gonjenje ne bi imalo_sm isla. U ostalom, ne shvaćam
zašto oni nisu već davno ostavili konje i potražili u
šum i spas. Sve dok su u sedlu, siguran sam da ćemo

308
 ih sustići. Moramo, dakle, pokušati da ih odm am im o
od šum e i n atjeram o n a otvoreno polje.
Na žalost n ije im uspjelo da ostvare tu nakanu.
G am busino je im ao boljega konja, ali je bio teži
od P erilla, zbog toga su oba ko n ja ju rila je d an uz
drugoga, glavu uz glavu. B jegunci sa strah o m opaze
da se raz m ak izm eđu n jih i p rogonitelja sve više i
više sm anjuje. U zaluđ su boli svoje jad n e životinje
noževim a u slabine izvlačeći iz n jih posljednji atom
snage. G am busino se ponovo okrene i prestraši.
— Cascaras! — bijesno je psovao. — Te h u lje su
nam za p etam a i hoće da nas odsijeku od šum e. Izvadi
sve što im aš u bisagam a, zatim dolje s konja i ravno,
u žbunje!
Isp razn ili su bisage, okrenuli svoje konje koso pre-
m a šum i i kada im je to uspjelo, skoče s ko n ja i
potrče u guštik. P erillo je htio brzo što du b lje pro-
drijeti, ali ga G am busino u h v ati za ru k u i nared i m u:
— O stani! O vdje smo sigurni kao u k rilu A bram a.
Misliš li da će se Otac Ja g u a r usuditi da ovam o dođe
i da se izloži našim m ecim a?
Oni su dakle stali iza prvog žbunja, držali puške u
p rip rav n o sti i naperto pnisluškivali hoće. li vidjeti ili
čuti svoje progonitelje. No, n išta nisu vidjeli i vani
je sve bilo tiho i m irno.
— Viđiš, da im am pravo — reče G am busino. —
Oni se boje približiti.
— O nda izgleda da smo spašeni. Možemo m irno
ovdje sačekati dok se n jih dvojica ne uđalje, a zatim
ćemo ja h a ti dalje.
— Ja h a ti đalje? Od toga nem a ništa.
— K ako to?
— J e r nećem o im ati konje.
— P a oni su tu vani! V idim ih ođavde. O tkako
smo sjah ali s njih, oni jed v a d a su se i m akli.
— Nemoj m isliti da će Otac Ja g u a r biti tako naivan
da n am ih ostavi! Mi ćemo m orati pretežni dio dugač-
kog .puta do B.arrance deil Homiclidiio p re v a liti pješice.
Pam etno si uradio što si k ap etan a proburazio. Oni
sada n em aju pojm a ku d a ćemo m i kren u ti. Slušaj!
Vidiš da sam im ao pravo.

309
 Uto se vani začuju dva hica, našto se oba konja,
pogođena H am m erovim m ecim a, sruše m rtva. G am bu-
sino je sasvim tačno naslutio sto će učiniti Otac Jaguar.
K ada su dvojica bjegunaca poskakali sa svojih konja
i iščezli u šumi, sta ri A ncijano radosno poviče: —
U vidjeli su da ćemo ih sustići i sad se sk riv aju u
žbunju. Sad ih im am o. Brzo za njim a!
On je htio svoga ko n ja još brže> p o tje rati da što
p rije dođe do m jesta gdje su oma đvojica nestala. No,
H am m er, koji je tik uz njega jahao, zgrabi m u uzde
i nakon p ar skokova zaustavi konje.
— Što ti pada na pam et? — reče. — Zeliš li pogi-
n u ti? M oram o se zaustaviti!
— Z au staviti? — u p ita sta ri začuđeno. — T a po-
bjeći će nam ! Oni će, uza sve to što je šum a gusta,
pnoiđrijeti diuboko u gustiš .i m i ih vi'še inećeimo pronaći.
— Ne, oni to neće učiniti. K ladim se da su se za-
u stav ili u žbunju na ru b u šum e i tu nas čekaju s puš-
k am a u ruci. Ako im se približim o dobit ćemo m etak
u glavu.
— To je istina, senor, na to nisam pomislio. No zar
da n am te n ištarije pobjegnu?
Otac Ja g u ar je načas m ršteći se gledao pred sebe,
a zatim reče: — Ne preo staje nam n išta drugo nego
da odjašem o natrag.
— Ali ja m oram u h v atiti toga A n to n ija P errila, tog
ubojicu.
— A ja m oram G am busina uhvatiti. Ali budem o li
neoprezni, oni će u h v a titi nas, um jesto m i njih.
— Z ar ne postoji nikakvo sredstvo, senor? Ta u
vas je veliko iskustvo. Vi niste nik ad a u neprilioi
k ad a tre b a nešto poduzeti. Z ar baš sada da vas na-
pusti oštroum nost, k ad a smo tako blizu cilja?
— Ip ak nije sve tako kako m isliš — odgovori Ham-
m er i njegovo se lice počne opet razvedravati. — Mo-
ram o ih zasad pustiti. Mi znam o gdje se oni sada
nalaze i slijeđit ćemo n jihov trag.
— Ali to ne možemo učiniti sađa nego istom
kasnije!
— Svakako. S ada se m oram o v ra titi u dolinu, gdje
će m oja nazočnost biti prethodno p o treb n ija nego tu.

310
 — O nda će ovi lupeži izići, sje st će na svoje konje
koji stoje tam o ispred žbunja, i o d ja h at će dalje i
toliko će odm aći da ih nećem o više dostići.
— Oni će đ alje sam o pješice. Zato ću se odm ah
pobrinuti.
Oin ipnislanii svoju dvocijavku i inanišan'i p rem a m je-
stu gdje su sta ja li konji bjegunaca. O bje su kugle po-
godile tako tačno da su, se k o n ji odm ah srušili. Otac
Jag u ar okrene svoga konja ne ogledavši se više. A n-
cijano pođe za njim .
K ad a su p risp jeli u »Dolinu isušenog jezera«, do-
čekala ih četa K am ba na čelu s »Tvrdom glavom« ko-
joj je bilo povjereno da čuva ulaz u dolinu. U pitan ođ
Oca Ja g u a ra za sta n je u dolini, ovaj odgovori: —
U pravo je tako kao što smo očekivali, senor. M i smo
pobjednici.
— To se sam o po sebi razum ije, je r nas A biponi
nisu mogli pobijediti. Zbog toga sam i pitao ono što
sam pitao. Vi v aljd a nakon m oga odlaska niste pucali?
— Još sam o malo, senor.
— Zašto? — srđito će H am m er. — To je prav i
p o kolj!
— Oni su naši n e p rija te lji i da su nas pobijeđili do
zađnjega bi nas ubili.
— O nda ste ih sigurno sve poubijali! T a ja sam
naredio G eronim u da obustavi u b ijanje. Dođi, A nci-
jano, da vidim o!
N jih dvojica pro jašu u đolinu. Z alosna se slik a p ru -
žila p red njim a. K am be, p rije tog'a zaklonjeni iza
drveća, n ap u stili su svoja skloništa da bi svojim pro-
tivnicim a pokazali svoju prem oć. Sjedeći sada ispred
drveća i držeći oružje još uv ijek u pripravnosti, oni su
zauzeli čitav ru b d.oline. Desno, gdje je bio O tac Ja -
guar, stajao je sada G eronim o sa svojim bijelim p ra-
tiocima. D oktor M orgenstern i F ritz bili su tak o đ er tamo.
A biponi su se još nalazili na obali m alog jezera. Oni
n isu ni m islili na prodor, već su skup ljali svoje ran je n e
i m rtve. Sudeći odoka poginulo ih je više od polovice.
To izazva bijes Oca Jauagra. On otkasa do G eronim a,
skoči iz sedla i oštro upita: — O tkud toliki leševi, a o
ranjeniciim a d a i ne goivorim? P a rek,ao sam ti da se
do moga p o v ratk a više ne puca!

311
 — N isam kriv što se drugačije dogođilo — odgo-
vori Geronim o. — N isu m e slušali. Jeđ v a sam p rijet-
n jam a zaustavio vatru.
— O nda ćemo onim a koji su preživjeli postaviti
blaže uslove. P o ručnik je V erano na žalost ubio vrhov-
nog poglavicu A bipona. M orat ćemo, dakle, pregova-
ra ti s njegovim zam jenicim a. Pošalji im jednog' glas-
nika! N eka đođu k m eni. O sigurat ću im p ratn ju . Ali
oni m o raju biti bez oružja.
Dok je glasnik odlazio, o brati se H am m er n a nje-
m ačkom jeziku M orgensternu: — P a ja sam vam rekao
da ostanete ispred đoline kod konja. K ako ste zapravo
došli n a su p ro tn u stran u doline i uz to dospjeli ne-
p rija te lju u ruke?
M ali u čen jak odgovori: — Zbog naše hrabrosti, la-
tinski fo rtitudo ili strenuitas.
— D akle, neposlušnost! Čudno je da vaša hrab ro st
im a štetn u posljeđicu! M ora, dakle, da se kod vas dvo-
jice tradi o nekoj mesireitmoj vrsti fo rtitu d o ili strenuitas.
U tom tre n u tk u đođe jed an od njegovih pratioca
da m u jav i da je k ap e ta n P ellejo na um oru i želi s
n jim govoriti. U p ra tn ji A ncijana on brzo p ohita do.
m jesta gdje su teško ra n je n a k ap e ta n a sm jestili na
lišće i oskudno ga previli. K roz zavoj je tek la krv
i on je držao ru k u na ran i kao da će tim e zadržati
život koji je odlazio. Otac Ja g u a r je vidio po sam rt-
ničkom b ljed ilu njegova lica i već ukočenom pogleđu
da je tu svaka pomoć- uzaiudna, ali ipak on klekne
pokraj ra n je n ik a da pregleđa ranu.
— N em ojte se uopće tru d iti, senor — reče Pellejo
tihim glasom. — O sjećam da se bliži kraj.
— Vidim, na žalost, da vam nem a više spasa. Vi
ćete žSvjeti sam o još nekoliko m inuta. Ž elite li svoju
sav jest olakšati? Im ate li m ožda k akvu želju koju bi
vam m ožda mogao ispuniti?
— K akvu želju? . . . Da! — odgovori upitani, i oči
m u začas ponovo ožive. — O svetite m oju sm rt, senor!
— U činit ću to. Im am veliki obračun s odbjeglim a,
a dodat ću njem u i zločin koji je nad vam a počinjen.
Ali pom ozite mi! Jesu li vam poznati njihovi planovi?
— Da — odgovori Pellejo. pritisnuvši grčevito ru k u
na ranu. — M oji su časovi odbrojeni, ali dospjet ću još

312
 da vam ispričam ono što sam prisluškujući đoznao.
G am busino i P erillo h tje li su se obogatiti ra tn im poho-
do’m 1 pironunciameetoim koji !b.i iza''-’toga sldjediio. Oni
su se n ad ali plijenu. Ali toga se m oraju sada odreći.
Zato hoće da se dom ognu željenog bogatstva u brdim a.
— Ah! P oznajete li m jesto?
— Da. Ono se nalazi u blizini Saline del Condor.
— Da li vam je poznato im e?
— Z nam ga, ali ja sam v.eć tako slab, da se m oram
n ajp rije prisjetiti.
— Da n ije m ožda Barranca del H om icidio?
— Da, da, to je!
— Tam o im a blaga?
— Veliko blago iz vrem ena Inka!
— O tkud to zna G am busino?
— P ričao m u je A ntonio Perillo. On je jedne noći
za punog m jeseca p ro m atrao nekog In d ijan ca kako se
spustio do Bairramce a sutiradain se uspeo nato v aren
dragocjenostim a. On je In d ija n ca slijedio i ubio đa bi
ga opljačkao. Č ak m u je i skalp skinuo s glave.
S tari A ncijano p ro m rm lja nekoliko m uklih nera-
zum ljivih riječi. Otac Ja g u a r u p ita đalje: — Da li je
’erillo poslije odlazio u B arrancu?
— Da. On je tragao za blagom ali nije n išta našao.
Sada se sprem a gore s G am businom je r taj iskusni. . .
, G ovorio je sada sam o u k ra tk im odlom cim a i poje-
dine riječi je s m ukom izgovarao. G las m u je p ri tom
p ostajao sve slabiji. N ajzad zastane u sred riječi propeo
se u hropcu a onda sasvim klone. Oči m u se zatvore.
H roptao je sve tiše, udovi m u se ispruže u grčevitim
trzajim a. Bio je m rtav.
— Gotovo je! — reče Otac Ja g u a r ispravivši se. ■ —
On je bio buntovnik i izdajica i našao je ovdje p ra-
vednu nagradu. Ali njegove posljednje riječi su ođ
najveće važnosti za nas.
— Tako je — ozbiljno kim ne A ncijano. — A ntonio
P erillo mi je danas um akao, ali ja ću kao pas trag ati
za n jih sve dok ga ne uhvatim .
— Što se njegovih tragova tiče, na n jih se nećem o
obazirati. Pošto smo doznali da je Barranca del H om i-
cidio cilj ubojica, o d ja h at ćemo tam o i tam o ih dočekati.

313
 15. DOKTOR MORGENSTERN NA CILJU
■'l

Uto pristigoše zam jenici poglavice A bipona. S ulaza

se p rib ližavala »T vrda glava«. Došlo je v rijem e za
početak pregovora, napose zato, je r se popodne pri-
m icalo k raju .
N a ovim pregovorim a sudjelovali su bijelci i pogla-
vice. Otac Ja g u ar održa nekoliko u m iru ju ćih govora, u
kojim a je nastojao da obuzda zahtjeve K am ba. A bipo-
n im a je nastojao dokazati da im je njihovo p rija teljstv o
sa G am businom i njegovim p ristalicam a donijelo sa-
mo nesreću i da je za n jih n ajb o lje da sa svojom crve-
nom braćom žive u slozi i m iru. N jegove su riječi kođ
obih stra n a proizvele željeni dojam i tako započne neka
v rst cjen k a n ja o visini ra tn e štete ko ju bi A biponi
im ali da p late K am bam a. P ri tom je dolazilo do vrlo
u zb u d ljiv ih prizora, ali je O tac Ja g u a r nakon stano-
vitog v rem en a uspio da dođe do sloge, do čega je
n jem u bilo. osobito stalo.
Toga d ana nisu K am be izgubili ni jednog čovjeka,
i to je bio dovoljan razlog da u svojim zahtjevim a ne
p re tje ra ju . A biponi su im ali velike gubitke u m rtv im a
i ran jen im a. Oni su m orali p red a ti sve svoje oružje
i zatim se zakleti na m ir. Ocu Ja g u aru je pošlo za
rukom da spriječi p re d a ju ko n ja i goveda, je r bi Abi-
poni, da bi pođm irili zahtjeve K am ba, m orali opljač-
k ati b ijele naseljenike.
K am be su klicali od veselja i nisu mogli naći do-
voljno riječi da Ocu Ja g u a ru izraze svoju zahvalnost.
A biponi su, m eđutim , bili do najveće m jere utučeni.
N aričući, oni su sjedili k ra j svojih m rtv ih ili su vodom
rash lađ iv ali ran e ranjenicim a. Svi su toga dana, po-
314
 bjeđnici i pobijeđeni, ostali u dolini. S u trad an su A bi-
poni, oni zdravi i lakše ran je n i, m orali bez o ružja na-
pustiti dolinu, dok su teške ran je n ik e tre b a li njegovati
K am be i zatim naknadno odvesti njihovim kućam a.
N itko se nije radovao prolivenoj k rv i kao Don P a r-
m esan Rui el Iberio. On je sm atrao da je došao čas
kada će dokazati svoje k iru ršk o um ijeće i spretnost.
On se stoga o brati poglavicam a A bipona za dozvolu da
može njihove bolesnike liječiti, ali je bio hladno odbi-
jen, je r su se ovi crvenokošci daleko bolje razum jeli u
njegu ra n a od mnogog bijelog liječnika. On se stoga na-
m rštiv se lju tito v ra ti i reče M orgensternu, kom e se
obično n a jra d ije obraćao: — Z ar ovi lju đ i ne zavrije-
đ u ju batine, senor? Oni m e o d b ijaju iako sarn im po-
nudio svoju pomoć. M islim da i vi sm a trate da bih
spasio m noge od njihovih ran je n ik a?
— Da, u v je re n sam u to — odgovori D oktor uljudno.
— Da, m noge bih spasio! Vidio sam ih kako leže, u
krvi i razm rsk an ih udova. Ove udove treb a odsjeći, je r
će inače doći do upale i tro v an ja. A tko bi ih mogao
sp retn ije odsjeći od m ene? Ta vi ste potpuno uvjereni,
senor, da ja odsijecam sve, sve.
— Ni n ajm an je ne sum n jam u to.
V ečer se spustila, a s njom se pojaviše gosti, naim e
žene sa većom djecom K am ba. O ni su znali u koje će
vrijem e ppčeti b orba i sada su došli u gom ilam a da do-
zn aju n jezin ishod. Sobom su donijeli mnogo je la i
pića a kako je m ir bio sklopljen, to su gozbi sm jeli
p risu stv o v ati i pobijeđeni. M noge v atre su gorjele,
pokraj k o jih su se sm jestili i izm iješali i p rija te lji
i n ep rijatelji.
Iako o nekoj opasnosti nije više moglo biti govora,
Otac Ja g u a r je ipak n a ulaz postavio d vostruku stražu.
B ila je to više posljedica navike nego potreba, što su
m islila i dva Indijanca, koji su đobili tu zapovijed, je r
im je, pošto su neko v rijem e proboravili sami, postalo
dosadno i v ratill su se u logor. O tac Ja g u a r to n ije pri-
m ijetio. Ova neposlušnost, koja je izgleđala sam o kao
m ala nem arnost, m ogla je im ati teških posljedica.
G am busino i A ntonio P erillo ležali su dobar sat u
žb unju dok su se usudili da izvire.
— Ne vidim nikoga — reče G am busino.

315
 — O nda su otišli — odgovori njegov drug.
— N isam u to baš previše siguran. Što onda ako
su se sa k rili blizu u žb u n ju i sad čekaju da opet
izađemo!
— U tom slučaju m orali bism o vidjeti konje.
— Ne. Š um a je doduše gusta, ali na n je n im rubo-
vim a im a tu i tam o pokoja čistina gdje se m ože sa-
k riti dva konja.
— Ne p retjeru j u opreznosti, je r ćemo tu o stati do
sudnjeg dana!
— Tako dugo ipak ne. N em a sm isla izići na otvo-
reno, je r bi nas mogao pogoditi m etak. Ali k ad a se
sm rači, možemo bez brige izići. T ada ćemo se m ožda
v ra titi do D oline isušenog jezera!
— Z ar si lud! P a da nas uhvate?
— B udi bez brige. S inula m i je sretn a misao, b ar
tako mi se čini.
— K oja?
— Mi nem am o konja, a m noge ćemo dane provesti
na p u tu p rije nego do n jih dođemo. Ali u dolini ih ima.
— A ti ćeš ih. odvesti. .
— Ne sve, sam o dva.
— To bi bila luda sm jelost!
— Ma, ne! Mi tačno znarno da sja K am be pobjed-
nici i ja se bojim da su oni naše saveznike u n ištili do
posljednjeg čovjeka. N akon takvog usp jeh a ovi južno-
am erički crvenokošci su kao p ija r ^ đjeca. V ikat će i
klicati, je sti i piti i neće m isliti ni na što drugo nego
da su nas pregazili. U tak v im p rilik a m a lako se zabo-
rav i na ulaz u doiinu. P a ako i postave stražara, brzo
ćemo s njim svršiti. No bit će zlo ako poslije toga ne
dođem o do dva konja'.
— P a i neosedlana?
— Budalo! Pogledaj tam o! Z ar ne vidiš da je Otac
Ja g u a r pobio naše konje, ali im nije skinuo sedla i
uzđe? U grabim o li dva pa m a k ar i neosedlana konja,
d o jah at ćemo ovam o i uzeti ono što nam bude trebalo.
P erillo dznese još nekoliko prigovora, koje G am bu-
sino odbaci. Dotle je n astala večer i n jih đvojica opre-
zno n apuste svoje sklonište. Oni se nisu vraćali ru-
bom šum e, je r su tu mogli lako nabasati na nepoželjnu

3 16
 zasjedu, nego su puzali kom ad p u ta p rem a otvorenom
i zaokrenuli nadesno istom onda, kad se šum a n ije više
vidjela. R avno pred n jim a n alazila se D olina isuše-
nog jezera!
Da bi se dohvatili doline, trebalo im je sada utro-
šiti četiri p u ta više vrem ena, nego ju čer popodne kad
su je bježeći napustili. N isu se mogli zabuniti, je r su
se polagano sve više približavali šum i i konačno su
stigli do nje. Još p rije nego što su u pom rčini opazili
ulaz, čuli su buku k oja je dopirala iz doline.
— Slušaj! — reče G am busino i stan e prisluškujući.
— K liču zbog pobjede. ProkJ.etstvo! Baš je tako m oralo
biti! M oja slu tn ja da se Otac J a g u a r nalaal ispred nas
bila je ip ak tačna.
— O nda si se trebao p rem a n joj rav n ati. P ellejo je
bio u p rav u k ad a nas je upozoravao na veći oprez.
— Nemoj m i više govoriti o tom m lađiću! Tako je
m oralo b iti i sađa se n išta ne može izm ijeniti. O stani
sada ovdje! J a ću otpuzati n ap rijed da izvidim .
On se odšulja nečujno. K ad a se poslije deset m i-
n u ta vratio, izvijestio je rađosno: — Tako je kao što
sam mislio. N ikoga nem a na straži. U nići ćemo da nas
nitko ne p rim ijeti. Dođi!
On p rim i druga za ru k u i odvuče ga za sobom.
K ada su p risp jeli do ulaza đoline,- osvijetlio ih sjaj
m nogih v a ta ra tako da su se m orali držati sasvim
postrance, u sjeni stijene. G am busino pokaže na sti-
jenu i reče: — T u su nam se ona dva crvena čovje-
čuljka odozgo pred noge skotrljali. P ustio sam ih da
pobjegnu, je r sam bio siguran da nem aju kuda. A
sađa su n am opet um akli!
- — Ne sm eta ništa. Sad m i je drago da ih nism o
ubili.
— Zašto?
— J e r su v jero jatn o oni za koje se izdaju. K adgod
smo ih susreli, ponašali su se tako d jetin jasto i na-
ivno da m i sada izgleđa nem oguće đ a bi jed an od
n jih treb ao biti pukovnik Glotino.
— Sto više m islim o m alom čovuljku i njegovim
glupostim a, to više m i se čini da smo se p revarili. Nas
je obm anula sličnost izm eđu G lotina i njega. Ako opet
sretn em tu dvojicu crvenih, ni ne pom išljam da s n jim a

317
 postupim kao s odraslim ljudim a. Neću nipošto više
ugrožavati njihove živote. O d m ene im p rije ti par
v ru ćih pljusaka, koje ću im odalam iti što m i se stalno,
kao k ak v a gam ad, p letu u noge. Sada, m eđutim ne-
m am o v rem ena da o , n jim a razgovaram o. D ed’ po-
gledaj m alo kako smo dobro pogodili!
On pokaže p rem a u n u trašn jo sti doline, gdje su se
p ri blijesku v a ta ra je d n a raspoznavala lica koja su se
tam o nalazila.
— Pogledaj onam o lijevo! Z ar ga ne poznaješ? —•
n astav i on.
•— Otac Jaguar!
— Da. Oh, kako bih rado tom psu probušio glavu!
No mi sada m oram o požuriti. N a sreću ovdje se mno-
štvo ko n ja ustrčalo am o-tam o.
Ovo je bilo tačno. K ao što je već spom enuto isprva
su K am be ostavili svoje konje vani n a potoku ispred
d-oline pod paskom nekoliko ljudi. S ada je bilo m račno,
a borba je bila okončana, pa su pustili konje u dolinu
gdje su se oni u svim prav cim a slobođno kretali. Otac
Ja g u a r je to dozvolio, je r je hio u v je re n da na ulazu
stoje dva stražara. Da je sam o mogao slu titi tko je
sada s tog m jesta vrebao!
Dok su dvojica p ro m atra ča kružili pogledom po
k o n jim a koji su u njihovoj blizini pasli, reče A ntonio
P erillo: — T a čuli smo p u cnjavu, a ip ak bi se reklo
kao da borbe uopće n ije ni bilo.
— K ako to? U stvari, strašnom su v atro m osuli po
A biponim a. Z ar ne vidiš gom ilu leševa tam o k raj
jezera?
— Ali kam o su n estali ostali A biponi?
— Nemoguće! Otac Ja g u ar je tam o vani postavio
zasjedu koja je b ro jila dobrih stotinu ljudi. N am a je
jed v a uspjelo um aći tim Ijudim a, koji su zaposjeli
ulaz. N a koji su, dakle, n ačin A biponi pobjegli?
— Hm! To što kažeš nije bez sm isla. Z ar su doista
svi u ništeni? U tom bism o slučaju 'vid jeli mnogo više
leševa.
— Sigurno su ih pobacali u vodu.
— Ni govora! K am bam a sigurno n ije do toga da
svoju dragocjenu vodu zasm rđe leševim a, j e r . ..

318
 On stane, zastre ru k am a oči, pogled oštro uperi
p rem a jednoj v atri, a onda žustro nastavi: — Demonio:
N isam uopće p rom atrao lica ljudi, a sada v idim da
A biponi uz v a tru sjed e zajedno s K am bam a.
— Je li to moguće?
— G ledaj sam o dobro eaamio!
A ntonio P erillo se osvjedoči da G am busino im a
pravo, i u p ita: — K ako se moglo tako nešto dogoditi?
To je n evjerojatno!
—• To je u stv a ri vrlo shvatljivo. O pkoljeni A biponi
bi bili izginuli do zadnjeg čovjeka i da bi spasili svoje
živote, m orali su m oliti za milost.
— M ilost? To nipošto ne izgleda tako. Oni nisu čak
ni vezani, n ap ro tiv jed u zajedno s K am bam a i kreću
se kao slobođni ljudi.
— T em pesta! Istina! llom e je k riv onaj lupež, Otac
Jaguar. On je sklopio m ir izm edu A bipona i K am ba.
— K oji je A bipone sigurno vrlo skupo stajao.
— Ne v je ru j tome! Taj je čovjek razborit. V elika
ra tn a o d šteta pobudila bi u A biponim a želju za osve-
tom i još veće bi n ep rijate ljstv o izbilo izm eđu dva ple-
m ena. K ladim se da je A biponim a sve oprošteno. Si-
gurno su im rekli da su ionako im ali velike gubitke, i
to ih je dosta teško pogodilo.
— T ak v u blagost ne m ogu zamdsliti.
— Ali ja mogu, je r m i je poznato lukavstvo Oca
Jag u ara. P ridobili su A bipone i s njdma p ostupaju kao
s p rija teljim a . N em a više lo v ljen ja u m utnom . Sa pla-
n iran im pronunciam entom je svršeno. Dobro je da nas
dvojica im am o sada novi cilj. Tu £u, na dohvat ruke,
dva konja. Izgleđa da nisu loši. Uzmimo ih, ja desnog
a ti lijevog. Samo oprezno! P rigni se sasvim do zemlje!
Polegnu u tra v u i otpužu p rem a konjim a, koji su,
doduše, bili bez sedala, ali su im ali uzde. K raj n jih se
priddginu, povuku čvrsto uvdjene uzde iz ibisage, uhv ate
ih za kd’ajeve, ponovo se sagnu i dopužu natrag. K onje
su lagano iza sebe vukli. V ani, ispred ulaza, G am bu-
sino zadovoljno uzdahne i reče: — No, sada vidiš da
je vrlo lako išlo! Domogli smo se konja, a to znači
da ćemo u šted jeti pješačen je od nekoliko dana. S ada
idemo po sedla, a onda ćemo o b ja h ati ovu neprohodnu
šum u koja tako nezgodno leži. Pošto ostavim o šum u za

319
 sobom, idemo prijeko do S alte odakle ćemo se odvesti
diližansom do H um ahuake. D iližansom ćemo brže pu-
tovati, je r n a svakoj postaji m ije n ja ju konje.
— A od H um ahuake dalje?
— U zet ćemo mazge. U planini je rije d ak zrak, pa će
nam m azge poslužiti bolje od konja.
— To dobro znam no odakle da uzm em o novac za
mazge. S obzirom n a naše planove nitko nam ih neće
dati u najam , već ih m oram o kupiti, a ja ti kažem
da nem am novaca ni za starog jarca, a kam oli za do-
bru mazgu.
— Budi bez brige. Nisam, doduše, ni ja p ri novcu,
ali im am u H u m ahuaki p rija te lja koji će m e opskrbiti
sa svim što m i bude potrebno.
— Tko je taj? M ožda ga i ja poznajem .
— Zove se Rodrigo Sereno.
— Q naj prevoznik izvan grada, na cesti k oja vodi
u Potosi?
— Da. O sim toga on vodi veliku gostionicu, znaj-
m lju je kotije i mazge, a u sp u t se bavi s deset ili dva-
deset drugih poslova.
— Toga svakako poznajem . Ako ti je on p rija telj,
ne trebam o se ničega bojati.
— Rekao sam da će mi on dati što m i je potrebno.
A sada uzjašim o! Noćas nas čeka dugo putovanje.
Oni se popnu n a konje i otkasaju.
K asn ije dođu na ulaz dva K am be, da zam ijene onu
đvojicu neposlušnih straž ara. K ada su opazili da n jih
na ulazu nem a, oni, doduše, zauzm u njih o v a m jesta, ali
ne p ad e im na pam et da jave Ocu Ja g u a ru kako je
stjen o v it prolaz bio bez straže. H am m er naiđe m alo
k asn ije da vidi jesu li straž ari n a svojim m jestim a.
Bilo je sve u redu, a on n ije ni slutio da se dogodilo
nešto, što će m u p o k v ariti planove. Nije, štaviše, otkri-
ven ni n estan ak d v aju konja, je r su oni p rip ad ali A bi-
ponim a i K am be nisu p rim ijetili da ih nem a.
K am be su bili budni do kasno u noć. N isu mogli
sp av ati od veselja što su izbjegli užasnom uništenju.
S n jim a zajedno ostati su budni i bijelci k ojim a su du-
govali svoj spas.
D oktor M orgenstern i F ritz sjedili su m rzovoljni po
stra n i u m raku. Z auzeti svojim jadom , oni su rijetko
 izm ijenili ko ju riječ. Z ašto? To ćemo upravo sada čuti.
F ritz p rišap n e svom e gospodaru: — A zbog čega je to
bila je d n a velika bu đ alaštin a?
— Z ar ja to da znam ? — ođgovojri M orgenstern. —
U pjevačkom d ru štv u u Ju terb o g k u su m e drugačije
susretali.
— To je v je ro jatn o i bilo tako, ali ovdje u G ran
Chacu zah tijev a se više od jednog đoforog, dopadljivog
b arito n a. P rije svega, ovdje tre b a b iti zu b at i m ora čo-
vjek posjedovati odgovarajuću đozu hrabrosti.
— A za r m i nism o bili h rab ri? Ne sam o da smo po-
šli u p rv e redove, nego sm o se, dapače, popeli n a sti-
jen u da bism o p rv i n a n e p rija te lja stav ili ruke.
— Hm! D a li da budem iskren?
— Pa, naravno!
— Dobro! S ađa m i se čini da smo bili neprom i-
šljeni.
— N eprom išljeni, la tin sk i nazvano praeproperus? A
kako to, d rag i m oj?
— Z ato što sm o tako brzo ju rili n a p rije d m ad a za
to nism o im ali dopuštenje.
— N ije m i bilo potrebno dopuštenje; ja sam slobo-
dan čovjek!
—■I ja. Ipak, ra d i se tu o stanovitim okolnostim a. U
G ran C hacu čovjek se m ora d rugačije ponašati nego
u S tra la u u u Rummeliburš'kom jezeru. Tam o ja više
značim od Oca Jag u ara, ali ovdje je on iznad m ene i
zato sm a tram da se m o ram v la d ati p rem a njegovim
uputam a.
— A li ti si predložio da napustim o ko n je i odemo
u dolinu.
— P a m eni n ije ni n a k ra j p am eti d a to poričem .
M oje su n am jere bile n ajb o lje i n a jh ra b rije . H tio sam
se istaći a i vam a pru žiti p rilik u da se 'ovjenčate sla-
vom i čašću. No da li sam mogao zn ati da je stijen a
tam o tako k rh k a i m ek an a kao pogača? Z a r sam
mogao slu titi da će m e tako izđajnički dovesti dolje,
u pravo pođ nos tom u G am businu? Da se to n ije dogo-
dilo, ne bi on bio upozoren, nego bi zašao u đolinu i bio
bi uhvaćen. U tom e m o ram dati Ocu Ja g u a ru potpuno
prav<o.
— B udući da si stv a r tako prikazao, ne m ogu ti
protusloviti. Z ar smo se m i doista osram otili?

21 Opnru'-a Tnlea 321

 — Da, m i smo osram oćeni usprkos k rasn im tolja-
gam a što smo ih odsjekli. One su ostale gore, a m i smo
se sk o trlja li dolje. Bolje bi bilo obrnuto, to je st da
smo m i o stali gore, a toljage stigle dolje. No, što se
dogodilo, ne da se više ničjjn izm ijeniti.
— Izm ijen iti se ne može, naravno, ništa, ali to mi
ip ak jak o razd ire srce. Z ar n e bism o m ogli tu sram otu
nekako o prati? Z ar ne bism o mogli učiniti neki junački
podvig kojd bi našu o k aljan u čast, latinskd dignitas ili
honor, oprao? Reci m i neki ju n a čk i podvig i ja ću ga
sm jesta dzvestd!
— A ja ću prd tom bdtd vaša desna ruka. Uostalom,
ovdje, u ovom k ra ju podvdzi lete po zraku, ond samd od
sebe n astaju. U hvatim o se, prvog k oji naiđe, dzveddmo
ga i ostvarim o! T ada će nas opet cdjeniti.
— Dobro, sporazum an sam . D akle, izvest ćem o prv i
p o th v at čdm n am se pružd prdldka.
— Da, dzvest ćemo ga, p a m a k a r n am prd tom dz-
m ak la i n eka gdgantochelonia.
— Ne — upade brzo M orgenstern. — Tako daleko
m e ip ak ne smdje odvućd m oja hrab ro st. P retpotopne
divovske životinje m i najv iše leže na srcu. U ostalom ,
uskoro ćemo postićd d ta j radosni cilj. Ti znaš da m i je
pogdavica obećao je d n u ddvovsku ždvotinju.
— A hoće ld on dspuniti obećanje?
— N a svaki način. Inače ću ga p risiliti da se sa
mnoim b ije n a život ild sm rt, što bd ujedno pred stav ljalo
juinačko djelo koje 'bi m i usvijetlaio mioj osram oćeni
obraz.
—■N a vašem m je stu ja b ih poglavicu još jednom
pitao, pogotovo zato što on baš sad a ovuda prolazi.
Dogodilo se doista tako, da im je »T vrda glava«
sada prilazio. Oni u sta n u i M orgenstern ga u p ita d a li
se još sjeća svioga obećainja.
•— Da — odgovori on. — Jednom p rija te lju nisam
još ndkada lagao.
— O nda dodsta postojd ta k v a divovska životinja?
— Da. O na se nalazi dza našeg sela, n a »Bistrom
potoku«, dan ja h a n ja daleko. K unem vam se.
— I vi ćete md je prodatd?
— N eću vam je prodati, nego darovati, senor. Vaši
su n am prijateljd učdnili veliku uslugu i spasili su

322
 m nogim a od nas živote i im ovinu. K ako bi onda mogao
tražiti da p la tite kosti! O tprem a će vas i bez toga sta-
jati mnogo novaca.
— A k ad a ćete m i pokazati životinju, senor?
— S u tra još ne, je r ovdje tre b a još štošta srediti,
ali p rek o su tra ću rado s vam a o d ja h ati do rečenog
m jesta.
— K ak va je to životinja? G liptodont, m egaterium ili
m ožda m astodont?
— N isam još n ik a d a čuo ta im ena. Vi ćete je vi-
djeti i onda ćete zn ati kako se zove.
Poslije ovih riječi on se u d a lji i sjeđe k ra j Oca
Jag u ara. O vaj ga u p ita što je razgovarao s m alim
čovjekom. K ad a je čuo o čem u se radi, prođe m u preko
lica đ o brohotan osm ijeh: — D oktor živ,i i u m ire za
svoje divovske životinje. On je d obar čovjek i m ada m i
je već po k oju lošu uslugu učinio, rado bih m u p rire -
dio veselo iznenađenje. K ako daleko ste došli s otko-
p av an jem životinje?
— Tako daleko da se m ogla v id je ti glava i kosti
n a leđ im a do repa. Z atim smo je opet pokrili.
— N iste li je m ožda previše pokrili tako da će se
teško otkopati?
— Ne, sam o malo, je r smo je h tje li prodati.
— K oliko dugo bi tra ja lo da se kostu r potpuno
otkopa?
— K ad bi osam do deset lju d i zasukalo ru k av e bilo
bi dosta p a r sati bez obzira što životinja leži u tvrdom
vapnenom tlu.
— Im ate li za to po treb an alat?
— Da, a la t k ak a v m i upotrebljavam o, a ne onakav
k ak av je vaš, ali je skoro jednako d o b ar kao i vaš.
—■P re k o su tra ćeš ga, dakle, voditi n a dotično
m jesto?
— Da.
— Dobro! Hoćeš li m i d ati su tra deset lju d i s po-
treb n im alatom ? Ja bih onam o odjahao i pobrinuo se
da on zatekne potpuno iskopanu životinju. No on ne
sm ije p rije toga n išta o tom e da zna. To bi treb alo biti
iznen ađ en je za njega.
— D obit ćete što vam je potrebno. D at ću vam i vo-
diča koji ona m jesta dobro poznaje, a i rem e n je da bi

323
 pojedine kosti mogli povezati. Tam o ćete ođsjeći podu-
p iraće i pom oću n jih složiti k o stu r na licu m jesta.
B am busovine i visokog žb u n ja im a u izobilju.
D oktor n ije mogao da spava zbog obećanja da će
p rek o su tra u g leđati o rija šk u životinju. Uostalom , nije
bio sam koji je bdio. Ni A biponi nisu spavali, djelo-
m ično zbog p retrp lje n o g poraza, a djelom ično zbog bo-
lova od dobivenih ran a. Breko noći p rem inulo je još
nekoliko n jih o v ih drugova.
D rugoga dana izdao je Otac Ja g u a r svom e G eronim u
p o treb n e upute. Z atim je odjahao s deset K am ba, ne
rek av ši n išta kam o je nakanio i k ad a će se opet vra-
titi. S m atrao je da u dolini nije neophodno potreban,
budući da je u G eronim u im ao sigurnog zam jenika.
P o n ajp rije je treb alo ođlučiti o p ita n ju gdje i kako
d a se p o kopaju leševi. Bilo ih je tako mnogo da je za
njihovo sa h ra n jiv a n je treb alo mnogo ra d n e snage i vre-
m ena. Zato su se svi sugiasili s prijeđlogom G eronim a
da ih se spali vani, p red dolinom . P re n ije li su stoga
m rtv e i n ap rav ili od n jih o v ih tjelesa i suhoga g ra n ja
visoke lom ače i zatim ih potpalili. Dok su to obavili
i podne je već prošlo, p a su zdravi i lakše ra n je n i A bi-
poni moraH n a put. Oni bi, đoduše, b ili rado još ostali
k ra j svojih tešk ih ran je n ik a, ali im se još n ije sasvim
vjerovalo m ada su bili razoružani. O bećalo im se da
će n jih o v i ran je n ici biti dobro njegovani, našto oni
k ren u pješice, je r se njihove konje zađržalo kao plijen.
D opustili su im da ponesu noževe k oji su im u sp u t mo-
gli b iti od velike potrebe.
K am be su sada n am jerav a li k re n u ti n atra g u svoja
sela i p reb ivališta. Bilo je zaključeno da izvjestan broj
ostane u »Dolini .isušenog jezera« i tu n je g u ju teške
ran je n ik e A bipona dok ovi ne o jačaju dovoljno da bi
mogli n ap u stiti đolinu. Za tu je sv rh u treb alo podići
kolibe od lišća i gran ja. Svi su ti poslovi bili gotovi
za p rv ih popodnevnih sati. T ada su svi k ren u li osim
ra n je n ik a i njih o v ih njegovatelja. P osljedica kasnog
odlaska b ila je ta da je povorka stigla u selo K am ba
kod »Bistrog potoka« istom u prv i sum rak. R atnici su u
selo ušli kao pobjednici i budu kao tak v i dočekani i
slavljeni. Sam o se po sebi razu m ije d a su K am be n aj-

324
više slavili bijelce, koji su ih izbavili od tako velike
opasnosti.
S lav lje se sastojalo u čašćenju koje je potrajalo do
kasno u noć. S u tra d an u ju tro pozove poglavica D oktora
da odjaše s n jim kao što m u je bio obećao. N jim a su
se p rid ru ž ili svi bijelci, a i nekoliko K am ba je odjahalo
s njim a.
P u t je vodio kroz šum e i p u stin je p rem a sjeveru.
U večer su stigli do slanog jezera koje je ležalo u gli-
nenoj rav n ici i bilo okruženo šum om i žbunjem .
— Da li je to ovdje? — u p ita poglavicu M orgenstern,
koji se sav tresao od uzbuđenja.
— Da, u blizini •—■ odgovori ovaj.
■
— V odite m e onda brzo onam oi
— Im a jte strp lje n ja , za danas je prekasno. Sunce
je već nestalo za drvećem i za koji čas b it će m rak.
S ada nećem o moći kopati. M oram o čekati do sutra.
—• Ako je tako, onda ću u m rije ti od nestrp ljen ja.
Z nadete li da zapravo im am pravo da u pravo danas
vidim odnosno m jesto, pa iako nem am v rem en a za
iskopavanje?
■
— Zašto?
— Z ato je r je danas moj rođenđan, latin sk i rečeno
dies natalis.
— Vaš rođendan? A tko je to mogao znati? No, bu-
dući da je tako, senor, pokazat ću vam još danas to
m jesto. Ali ne sm jesta, je r p rije m ra k a m oram o na-
b rati dovoljno d rv a za v atru . O nda, k ad a se za sve
pobrinem o, v id je t ćete dotično m jesto p ri rasv je ti
baklji.
Počeli su vrlo polagano sk u p ljati drva, je r su svi
znali što će se dogoditi. P oglavica je to rekao svim a
osim M orgensternu i F ritzu. T rebalo je sačekati potpuni
m ra k d a bi iznenađenje bilo što veće.
M orgenstern je s najvećom revnošću skupljao suho
drvo da bi željeni tre n u ta k što p rije nastupio. P ri to-
m e n ije p rim ijetio da u blizini im a trag o v a ko p ita i
stopala, koji nisu nipošto potjecali od njega i njegovih
p ratilaca. A n ije opazio ni da su poglavica i G eronim o
n a d u lje vrem ena nestali. Oni su pošli do Oca Ja g u ara
da m u saopće kako je up ravo danas rođenđan malog

325
 pretpotopnog zanesenjaka, v ijest k o ja je mogla naj-
bolje pogodovati njegovim nam jeram a.
K onačno su n ab ra li dosta d rv a i naložili vatru.
Istom sad a je p rim ijetio M orgenstern da nem a Gero-
n im a i poglavice.
— K ao da su se p ro tiv m ene u ro tili — pritužio se
on svom e sluzi. A sada k ad je sve u redu, nem a pogla-
vice iako zna da je nem oguće da dugo čekam .
— B udite strp ljiv i — tješio ga je F ritz. — Sto dulje,
to bolje. To drugim riječim a znači: što d u lje budete
čekali tim veća će b iti živ otinja k o ja će se iz p rav ijek a
po jav iti p red vašim očima. P ogledajte, eno dolaze ona
dvojica i preg led av an je može početi.
P oglavica se vratio zajedno s G eronim om , ali zn ati-
želji m alog u če n jak a n ije unatoč tom e bilo uđovoljeno,
je r su ova đvojica tv rd ili da se prethodno m ora jesti,
zah tjev kojem u se M orgenstern s užasom pokorio. On
n ije slutio da se zbog njegovog ro đ en đ an a m oraju iz-
v ršiti još neke priprem e. Je li su, ali on n ije n iti zalo-
g aja okusio. T ada u neposrednoj blizini odjekne pu-
canj. M orgenstern poskoči p replašen i poviče: — Sto
je to bilo? Tko to puca ovdje? Da nisu m ožda A biponi
opet u blizini?
—■Ne, senor — odgovori G eronim o. — O vaj pucanj
je zn ak d a je đošlo v rijem e da vidite m jesto, k oje ste
toliko željeli pogleđati. P ru žite m i svoju ruku. V odit
ću vas.
' On ga p rim i za ru k u i pođe s n jim nap rijeđ . D rugi
su ih slijedili. F ritz je za ru k u vodio poglavicu. Tako
su hođali đostojanstvenim koracim a prolazeći izm eđu
nekoliko sk u p in a žb u njeva dok nisu stigli do tam nog
m jesta, gdje G eronim o zastane i glasno reče: — Senor,
danas je vaš rođen đ an n alazite se na m jestu, gdje je
je d an od vaših lju b im aca p rije m nogo h ilja d a godina
n a dan svoje sm rti legao da bi u vašim nježnim ru k am a
ponovo oživio. La enhora buena, la enhora buena!
— La enhora buena —■ bilo vam sretno! Suglas'še
se svi.
U isto v rijem e sp rije d a zasvjetluca plam ičak, koj’i
se pom icao am o-tam o, gore-dolje. Uto m u se p rid ru že
drugi plam enovi, p ri čijem sv je tlu se moglo v id jeti
široko i gotovo četiri la k ta visoko postolje od bam bu-

326
 sovine, n a kojem su bila p ričvršćena od suhe bam buso-
vine izrezana slova i riječi: »Za rođenđan«! Z apaljena
slova su nekoliko m in u ta gorjela tako da su se riječi
m ogle jasno pročitati.
— K akvog li iznenađenja, Fritz! —■ povika D oktor
okrenuvši se svom e sluzi. — O vdje u G ran C hacu pri-
ređ ili su m i za ro đendan vatrom et. A li ip ak bi m i bila
m ilija p retpotopna životinja.
— Hm! — m um ljao je F ritz nepovjerljivo. — Ako
sam o sve ovo nije neka šala, k oja će od vaše ugledne
ličnosti n ap ra v iti pretpo-topnu životinju! Ah, što je to?
Slova su izgorjela a bam busov o k v ir nestao. T ada
zasvijetle lijevo i đesno m a la svjetla, k o ja su se brzo
povećavala da bi zatim p orasla u visoke plam enove. U
u d aljen o sti od približno šesnaest k o rak a gorjele su
d v ije siln e v atre, a izm eđu n jih se ustobočio bijeli, pot-
p u n i k o stu r divovske životinje, p o d u p rt snažnim bam -
busovim letvam a. P ostran ce je stajao, sm iješeći se,
Otac Ja g u a r i onih deset K am ba k oji su m u pom ogli da
ovo djelo dovrši. A li M orgenstern n ije Viđio ni njega
n i n jih . N jegov je pogled ukočeno počivao n a kosturu.
P rsa su m u se n ađ im ala kao da m u p onestaje daha.
Tspružio je obje ruke, htio govoriti, ali n ije mogao izu-
stiti n i riječi, sve dok konačno, n aprežući se iz svih
sila, n ije povikao zvučnim glasom dijeleći riječi na
slogove: — ME - GA - TH E - RI - UM! — GO - RO-
STA - SNI L JE - NI - VAC!
K ada je izgovorio te dvije riječi, izgledalo je da su
sav lađ an e zapreke koje su ga dotad držale i on se za-
leti p rem a kosturu, stan e g rliti snažne b u tin e i lju b iti
druge kosti; m ilovao je ljenivčevu lu b a n ju kao glavu
milog d jeteta, pa se čak i s»gnuo do zem lje da bi po-
m ilovao ogrom ne srp aste pandže na palcu. P ri tom je
vikao i b rb ljao i svašta m iješao, te se činilo kao da je
poluđio. On privuče k sebi ^Fritza pokazujući m u sve
kraso te k ostura, tu lijepu, okruglu lu b an ju , lijep e v alj-
kaste zu b e-kutnjake, lijepe, k ra tk e i široke noge, kras-
ne dugačke srp aste pandže, veličanstvenu dužinu od
n ajm an je četiri i po m etra, silnu visinu od tri i po
m etra.
Ne dopustivši da ga zbune đosađne i đrastičn e p ri-
m jedbe Fritzove, on oduševljeno nastav i: — Pom isli

327
 samo, n a n je m u ne m a n jk a n iti n a jm a n ja koščica, a
čitavoga m egatherium a n ije dosad posjedovao ni je-
dan m uzej!
— M ene ne oduševljava ni njegova cjelovitost —
dobaci F ritz — je r n je im a i kod d rugih stvorenja. Ta,
pogledajte sam o m ene m alo bolje! Ni n a m eni n išta ne
m anjka, tu je sve do n a jm a n je koščice, a povrh toga
sve su te kosti i koščice presvučene m esom i lijepom
kožom!
— F ritz, ti si idiot. T ebi se m ogu pokazati sve divote
ovoga svijeta, a da ti n išta iijepoga u njiima me opaziš.
Ti si za n auku izgubljen.
— Ako se n au k a nioim drugim ne bavi osim divov-
skim ljenivcim a, onda m e ona, dakako, vrlo m alo za-
nim a. Konačno, što ćete vi sad a početi s ovim m rtv im
čudovištem ?
— K akvo pitanje! P re v est ću ga kući.
— O pet dobro. A hoćete li ga uz n ap latu pokazivati?
— Ne. P oklonit ću ga nekom univerzitetu, nekom
glasovitom m uzeju, gdje će uz njegovo im e sta ja ti i
moje.
— No onda bu d ite dobri pa zam olite da ne bi slu-
čajno i m oje im e visjelo uza nj! S ta k v im divovskim
ljenivcem ne želi F ritz K ^esew etter nipošto da bude
ovjekovječen. Ako tu m a rv u želite sa sobom kući odvu-
ći, m o rat ćete je otp rem iti brodom . A kako ćete je do
b roda doprem iti? Da, k ad a bi b a r m ogla hodati!
— O na će b iti ra sta v lje n a i svaka kost pom no um o-
tana. K ođ toga ću, dakako, tv o ju pomoć treb a ti.
■— Vrlo rado. K ad a bi taj posao treb ao početi?
■— N ajra d ije odm ah, ali to n a žalost nije moguće,
je r p reth o d no treb a mnogo toga nabaviti. To će se mo-
ra ti d obaviti iz najbližeg grada.
— To bi b ila S alta — reče O tac Jag u ar, približivši
se. — S tav ljam vam se u tu sv rh u n a raspolaganje,
gospodine D oktore. O d jah a t ćemo p rek o su tra u Saltu.
Tam o vam m ogu sve potrehno nabaviti. N ekoliko K am -
ba, koje ćemo sobom povesti, m ogu vam zatim sve
stv ari donijeti.
— R azum ijete li se vi uopće u takve nabavke?
— M islim , da se razu m ijem — smiješećT se odgovori

328
 Otac Jag u ar. — P ogleđajte m alo bolje toga m egathe-
rium a! N ije li m ožda neki dio netačno, pogrešno stav-
ljen.
— Ne. Sve je tako na svom e m jestu, kao da je opći
potop istom ju č e r bio.
— O nda vam m ogu reći da je ovaj kostur, k ad a smo
ga otkopavali, p red stav ljao isp rem iješan u gom ilu ko-
stiju. v
— K ako? Vi ste ga otkopali?
— O tkopali i sastavili. N iste v a ljd a m islili da je od
općeg potopa stajao oydje m eđu žbunjem ?
— Ta vi — ste — vi —■izv rstan geolog i paleonto-
log! ■— poviče m ali učenjak, p ri čem u je od iznen ađ en ja
zam uckivao.
— M ožda to baš i nisam , ali ako sam u sta n ju da
bez greške sastavim ko stu r m egatherium a, onda sam
v jero jatn o isto tako u sta n ju da vam u S alti kupim i
pošaljem sve što je za otprem u k o stiju potrebno.
— U to sam siguran. Vi, dakle, p u tu je te odavde? Već
p rek o su tra?
— Da.
■
— K am o?
— G ore do Barrance del H om icidio.
— K ako bih rado išao s vam a! A li vi u v iđ a te da m i
je to nem oguće. M oja je nazočnost ovdje od neobične
važnosti, a i F ritz m ora tu ostati.
— S hvaćam to i p rep o ru čit ću vas K am bam a, u
čije se p rija teljstv o m ožete pouzdati.
N akon ovih riječi on se udalji, i d rugim a dade
znak da ostave sađ a u čen jak a i njegova slugu sam e
kod kostura.
Od velike rađosti M orgensternu uopće n ije palo na
p am et da se zahvali ili barem da u p ita kako je zapravo
došao Otac Ja g u a r na m isao da za n jega iskopa m ega-
th eriu m a. On je bio tako zauzet sa svojim dragocje-
nim nalazom i njegovim pojedinostim a da n ije ni za
šta drugo m ario. Po pedeset je p u ta pregleđavao i opi-
pavao p ojedine kosti i p ri tom je n eprestano govorio
i tum ačio F ritzu, koji je stalno m orao poticati v a tre da
bi ljen iv ac zračio u n ajjač em svjetlu.
Otac J a g u a r reče, m eđutim , G eronim u k ad a su se
sa ostalim a v raćali u logorište i tam o sjeli: — Postigao

329
 sam svoj cilj. O vaj u čen jak neće nam sa svojim slu-
gom p ra v iti više n ikakve štete. N jih đvojica će ostati
ovdje dugo. Možemo, dakle, m irno k re n u ti u b rd a bez
stra h a da će nam zasm etati svojim ludorijam a.
— Ti, dakle, nećeš ravno u H um ahuaku, nego preko
Salte?
— Da. P reko H um ahuake m orali bism o jah ati. Da-
lek p u t bi konje zam orio, te bism o zbog toga veom a
sporo n ap redovali. U S alti ćemo p ro d ati ko n je i nasta-
viti p u to v a n je diližansom . To će ići p oput m unje, je r
se ko n ji često m ijen ja ju . U H u m ah u ak i uzet ćemo
mazge, koje su u b rd im a nenadoknadive.
— Od koga?
—• Od R odriga Serena, koji u v ije k drži najb o lje ži-
votinje. N a ta j način stići ćemo u b rd a mnogo p rije
G am busina i im ati dovoljno v rem ena za sve priprem e,
tako d a n am on i A ntonio P erillo neće um aći.
— Hoćeš li s n am a povesti i K am be?
— Ne pada m i n a pam et. A li sta ri A ncijano iH auka
b it će tamo.
— Z apravo bi nas b a r polovica tre b a la ostati u
C hacu rad i sa k u p lja n ja čaja!
— To će se sve k asn ije nađoknaditi. S ada si m i
p o treban da bih u hvatio đvojicu ubojica.
— A Don P arm esano, kiru rg ?
— T aj nam čovjek n ije potreban. S tv a r ću u p ri-
ličit tako da će on ostati s M orgensternom i Fritzom .
Tako je, đakle, bilo odlučeno kam o tko spada. Oni
polegoše da b,i se odm orili, je r su se rano m orali v ra titi
u selo. M orgenstern ne bi od silne uzbuđenosti, sigurno
bio zaspao, ali kako ju čer n ije oka sklopio, to je sađa
ip ak nekoliko sati ođspavao. No, sunce nije bilo još
izašlo, a on je opet stajao k ra j svoga m egatherium a da
bi m u izm jerio 'ra zm jere i sve pom no upisao u svoju
bilježnicu.
U plašio se k ad a je čuo da bi treb alo kren u ti. On bi
n a jra d ije ostao tu, ali je r to n ije bilo moguće, on se
m orao odvojiti od svoga blaga. Ip a k je postigao da su
n a jp rije n atk rili k o stu r zaštitnim krovom od bam buso-
vine i trsk e kako on ne bi strad ao na v je tru i kiši.
Z atim k ren u n atra g p rem a selu na B istrom potoku, gdje
su stigli uvečer.

330
 Sađa, pošto M orgenstern nije više im ao p red očim a
m egatherium a, bio je u sta n ju da se pozabavi i drugim
stvarim a. Mpgao je sada da razm išlja o tom e kako je
taj poklon dobio od K am ba i da treb a Ocu Ja g u aru
da bude zahvalan za ugodno iznenađenje. K onačno je
učinio ono što je do sađ a propustio, zahvalivši se n aj-
srd ačn ije Ocu J a g u a ru i poglavici. O vaj m u je obećao
da će m u K am be p re n ije ti divovskog ljen iv ca na neko
drugo m jesto, odakle će otprem a do luke biti jedno-
stavna. K ada se govorilo o tom e da će Otac Ja g u a r k re-
n u ti su tra u ju tro sa svojim društvom p rem a K ordi-
ijerim a, ovaj nije m orao upozoriti Don P arm esa n a da
m u njegova prisu tn o st nije osobito po volji, je r je ki-
ru rg p ristu pio M orgensternu i upitao:
— Senor, vi nećete su tra o d ja h ati s drugim a?
— Ne.
— O stajete, dakle, tu dok sa svojom pretpotopnom
životinjom ne k ren e te u k u ltu rn e k raje v e?
— Da.
■— J a sam uvidio da m oje um ijeće u Chacu i u
b rd im a daleko m an je cijene nego u gradovim a i pam -
pam a. V am a je poznato da gam glasovit k iru rg i da sam
sposoban da liječim svaki prijelo m i svaku ozlijedu.
J a ođsijecam sve, ali ako ne koriste m oju pomoć, sve
je m oje zn an je beskorisno. Ođlučio sam stoga da oslo-
bodim Oca Ja g u a ra svoga društva. I ja ostajem ovdje
da b ih se onda s v am a vratio u k raje v e gdje žive lju d i
koji cijen e znanost i njezin e sljedbenike. D a li ste s tim
sporazum ni?
— Svakako. V aša p ra tn ja m i je veom a ugodna, ili
kako L atin ac kaže, peram oenus ili pergratus.
K ad a je četa Oca Ja g u a ra su tra d a n k re ta la na put,
cijelo se selo okupilo da se zahvali i pozdravi one koji
su ođlazili. Je d an odred In d ija n a c a na čelu s poglavi-
com pošao je kom ad p u ta s Ocom Ja g u aro m kao po-
časn a pnatnja, doik su d v a K am be ođ jah ali sve do S alte
da bi donijeli stv a ri što ih je Otac J a g u a r trebao tam o
da k upi za M orgensterna.
Oko podne v ra tila se počasna p ra tn ja i onda je
poglavica odjahao do »Doline isušenog jezera« u posjetu
ran je n im Abiponima.. Poveo je sobom ftekoliko svojih
lju đ i a kako M orgenstern nije više im ao posla, nego

331
se dosađivao, zam olio je da m u se i on s F ritzom pri-
kljuei, što su m u drage volje odobrili. Tam o su sve
n ašli u n ajb o ljem stan ju . U m eđuvrem enu se na je-
zeru n išta n ije dogodilo što bi one koji su tam o ostali
uznem irilo. Ip a k je je d n a okolnost pobudila uznem ire-
n ost K am be koji je tu zapovijedao. On se sađa pro-
pitao kod poglavice koliko su k o n ja zaplijenili od A bi-
pona i b ijelaca i, doznavši broj, on reče: — O nda nedo-
s ta ju dva. Bilo je sam o peđeset p et konja. G am businov
i P erillo v konj su ubijeni, a to znači da bism o m orali
im ati pedeset tri za p lijen jen a konja: Ti, m eđutim kažeš
da ih im a sam o pedeset jedan. G dje su ona dva što
m an jk aju ?
—■S igurno se ra d i o nekoj zabuni — reče poglavica.
— Ne, je r je ovdje bilo pedeset trj. sedla. M an jk aju
dva konja, koji su n estali uvečer ili preko noći.
— G dje bi oni bili?
— G am busino ih je odveo.
— Ne govori gluposti! — poviče preplašeno »Tvrda
glava«. —■K ako bi on došao u dolinu, k ad a je na nje-
zinu u lazu sta ja la d vostruka straža?
— P ita j dotične straž are da li su v ršili svoju duž-
nost kako tre b a ili su m ožda sjedili pokraj vatre! Ne-
što m e k opka po mozgu što ne m ogu drugačije o bjasniti
nego da je G am busino potajno odveo oba konja.
— S to ?

— Poslao sam ju čer nekoliiko ljueti po sedla ođ onih

d v aju k o n ja koje je ubio O tac Jag u ar. T ada se ispo-
stavilo da sedala nem a. Z ar to n ije upadljivo?
— Nije, je r su ih P erillo i G am busino sigurno ski-
n u li i po n ijeli da im posluže čim se dom ognu novih
konja.
— P a o nda bi poskidali i uzde?
— A za r su one još bile tam o?
— Da, m oji su ih lju d i ponijeli sa sobom.
•— To je, naravno, neshjvatljivo, je r kom e su po-
tre b n a sedla, tom e su uzđe još potrebnije. Bez seđla
ćeš još i p ojahati, ali bez uzda ne možeš.
— S m atra m da je sve to vrlo jednostavno. K onji
k o je smo zaplijenili još su im ali na sebi uzde. D va od

332
tih k o n ja m a n jk aju . G am busino ih je odveo, a kako su
već im ali uzđe, to je on s u b ije n ih k o n ja skinuo sam o
seđla.
— A li kako je on mogao doći u dolinu k ad a su na
ulazu stra ž a rila n aša dva ra tn ik a ?
— B ojim se da su oni n ap u stili svoja m jesta! Slu-
šaj dalje! O djahao sam onda sam iz doline da potražim
tragove, i pronašao tra g koji su ostavili dvojica bjegu-
n aca i n jih o v i gonitelji. N aišao sam poslije i n a trag
što su ga n a p o v ratk u ostavili O tac Ja g u a r i sta ri A nci-
jano. O n je išao pored šum e. N aposljetku sam otkrio
tragove dvojice pješaka, koji su počinjali tam o gdje su
se bjegunci bili sakrili, zatim su ti tragovi vodili jed an
kom ad van u polje i onda skrenuli, p rem a dolini. Iza
toga sam pronašao još dva tra g a od k onjskih k opita
koji su, nešto u d aljen i od ostalih tragova, iz doline vo-
đili do m je sta gdje su ležala dva u b ije n a konja. Tam o
su k o n jan ici stali i sjahali, a onda je taj dvostruki trag
išao d alje stalno duž šum e p rem a istoku. K onjanici su
h tje li šum u objahati. Što veliš n a to?
Lice poglavice poprim i sada sum n jičav izraz. On za-
k lim a glavom , m alo se zam isli i potom reče: •— A ko je
to tako, onda je G am busino bio sa A ntonijom P erillom
u dolini i odveo oba konja.
— I ja to, kažem . Otac se Ja g u a r nalazi u velikoj
opasnosti, je r će ga G am busino sad a prestići. K ad a je
otišao O tac Ja g u ar?
— Ju tro s.
— O nda je G am busino u p rednosti od tri dana, to-
liko d a ga se ne može dostići.
— M ožda ipak, je r Otac Ja g u a r je krenuo u S altu da
bi odavde nastavio diližansom , dok je G am busino sigur-
no k renuo u H um ahuaku preko šum a i pustinja.
— Oh, ta i on je m udar. A što onda ako je i on odja-
hao u S altu?
— U tom se slučaju Otac Jag u ar, doista nalazi u
najvećoj opasnosti. M oram p oslati za n jim glasnika.
P rije toga m oram se p ro p ita ti tko je onu noć stražario
n a ulazu u dolinu.
On se popne n a svog ko n ja i brzo o d ja h a sa svojim
pratiocem . K ad a su prošli šum u, p o tje rali su konje da
 su le tjeli đolinom poput strijela. B udući da je za Ocem
Jag u aro m trebalo poslati glasnika n ije bilo vrem en a za
g ubljenje.
P oglavica je sa svojim In d ija n cim a ju rio naprijed.
D vojica b ijelaca natisli se za njim a. Ono što su čuli mo-
talo im se po glavi. Dok su ja h a li jed an uz drugoga,
reče M orgenstern: ■— F ritz, što zapravo m isliš kako
dugo može m egatherium sta ja ti ispod zaštitnog krova
a d a od toga ne bude štete?
— P a sigurno m jesecim a, a m ožda čak i godinam a.
— Doista?
■— Posvem a sigurno. Zašto p ita te ?
— J e r m e stalno m uči je d n a misao.
— K ak va to m isao?
— M isao o jednom h rab ro m podvigu. Z naš da smo
o tom e govorili!
— Sjećam se. Čim nam se ukaže p rilik a za takav
podvig, isk o ristit ćemo je da bism o svoju čast oprali.
— Eto, p rilik a je tu. O tac J a g u a r se nalazi u veli-
koj opasnosti, latin sk i p ericulum nazvana.
— Čuo sam to, ali od kakve bism o m i koristi u
toj stv a ri mogli biti?
L ukavi F ritz pričinjao se sada kao da je nagluh,
je r n ije htio da se kaže kako je on svoga gospodara
nagovorio n a ovo.
— I to m e pitaš? — čudio se M orgenstern. —• N jem u
m oram o zahv aliti za štošt^i, dapače i za naše živote i
sad a p itaš što im am o s opasnošću u koju će upasti
Otac Jag u ar?
— M oram o, dakle, za n jim odjahati?
— T ako je.
— A li poglavica hoće da pošalje za n jim glasnika.
O nda smo m i suvišni.
— Ne. Što onda ako ga g lasnik ne zatekne u S alti?
On će se v ratiti, je r će sm a tra ti da je izvršio svoju
đužnost.
— A m i bism o pošli za Ocem Jaguarom ?
— Sam o se po sebi razum ije. M i ne bism o m irovali
dok ga ne bism o našli i oslobođili iz ru k u G am busina.
Ne m isiiš li i ti tako?
— Hm! D akako da i ja m islim tako, sam o k ad nam
nešto ne bi stajalo n a putu?

334
 — A što to?
— M egatherium .
— P a to se tebe ne tiče. To je m oja stvar. Ako ga
m om entalno ostavljam , što da se ti zbog toga žalostiš?
On n am ionako neće pobjeći.
— Da, pobjeći neće. U činite što hoćete! J a ću učiniti
sve što od m ene bu d ete tražili.
— No, hoće li nas poglavica p ustiti?
— T reb a m u kazati da sm o zaboravili Oca Ja g u a ra
u p ita ti za m noge stv a ri u vezi s vašim m egatherium om .
Zato bism o rado o d jahali s glasnikom u S altu da to
obavimo. N itko se tom u neće usprotiviti.
— To je istina. Baš si lukavac. D akle, dogovoreno je,
idemo u Saltu.
— Da, ukoliko se pokaže da je p rip o v ijest o opasno-
sti u kojoj se nalazi Otac Ja g u a r doista istinita.
Ispostavilo se, n a žalost, da se zapovjeđnik K am ba u
>;Dolini isušenog jezera« n ije zabunio. D vojica stra ž a ra
su p ro n ađ en a i oni su priznali da su napu stili ulaz i da
su oko dva sa ta proveli uz v a tru zajeđno s drugim a.
Poglavica nije im ao n ik ak v a razloga da zadrži m alog
u čen jak a i njegovog slugu. T ako su tro jica k o n ja n ik a
ju rili još p rije ponoći prem a selu, u sm jeru Salte. Me-
dutim , ostao je doktor P arm esa n đa bi — kako je m i-
slio •— sačekao njih o v skori povratak.
 16. GOSTI SENOR SERENA

I ako m ali građić, H um ah u ak a podržava živahne

trgovačke veze sa B olivijom . Je đ an od n ajzn a ča jn ijih
o tp rem n ik a u g rad u bio je senor Rodrigo Sereno, čije
se im an je nalazilo ispred sje v ern ih g rađ sk ih v ratiju ,
gdje ono m ožda i danas leži. Im an je se sastojalo od
v elik ih sta ja i skladišta. Isp red ovih, n a sam oj cesti,
n alazila se đugačka glavna zgrada. N a jednoj joj stra n i
bio stan v lasn ik a i njegove obitelji, a d ruga je služila
jav n o m sao b raćaju i napose p rih v ać an ju p u tn ik a i osta-
lih gostiju.
Bilo je kasno uveče. G radski posjetioci bili su već
n ap u stili gostionicu, a s tra n i gosti i osoblje pošli su
n a počinak. S enor Rodrigo sjedio je sam u sobi za pri-
m an je i sastav ljao obračun dnevnog u tršk a. T ada se
v an i začu ju koraci k oji su se približavali. On sm jesta
p reb aci m a ra m u preko novca, podiže se nap u štaju ći
stol, kako se ne bi opazilo čim e je bio zauzet. U ovim
k ra je v im a n ik a d a čovjek n ije odviše oprezan. Njegovo
lice poprim i n ep o v jerljiv i suzdržavajući izraz. N ato se
otvore v ra ta i u sobu stu p e dva čovjeka. O pazivši ih,
njegovo se lice odm ah razveđri.
— B uenas tardes! — Dobro veče! — p ozdrave oni
i pru že m u ruke, koje im je on, za uzvrat, snažno stre-
sao. Bio je to G am busino i njegov drug A ntonio Pe-
rillo.
P rv o m e su oči ispitivački kružile po sobi. N jegov
pogled zau stavi se na stolu i n a m aram i. O n pođe pre-
m a stolu, pođigme m a ra m u i u p ita sm iješeći se: ■— Bro-
ja li ste novac i pred n am a ga sakrili, senor Rodrigo?
 O tkada m e sm a trate za čovjeka kom e se ne mo2e vje-
rovati?
— N e govorite koješta — u zv ra ti gostioničar — ta
vi dobro znate da nisam na vas pomišUao. K ađ sam
čuo korake, nisam znao tko će ući. Dobro đošll. Sjed-
n ite i zap o vjedajte čim e d a vas poslužim .
■— Za pojesti ono što im ate i dvije boce vina. N akon
toga n am sprem ite žlvežnlh nam irm ca, aovoijno 2a
dvojicu koji polaze u bregove na više od tjecJan aan a,
a koji ne zn aju da li će moći preživjeti od Iova.
G ostioničar ode i uskoro se v ra ti s jelom I vm om .
On sjeđne k njim a. Oni su bez riječi jeli i pill, a go-
stio n ičar ih je p ro m atrao kak o im prija. No on nije Blo
p rija te lj duge šutnje. Stoga u p ita već nakon kraćeg
v rem en a: •— O đakle, senjori?
— Iz S alte — odgovori G am busino.
— Sa diližansom ?
— Da. U pravo smo prispjeli.
— O stajete li danas kod m ene?
— Sam o pola noći, zatim ćemo dalje. N adam o se đa
ćete im ati za nas dvoje dobre mazge?
— To se razum ije. Za takve senore kao što ste vl,
u v ijek im am u p rip rem i sve što im je potrebno.
— K oliko stoji kom ad?
—■ N ećete p la titi više od dvađeset bolivijana.
To je bilo osam deset m araka, svakako veom a po-
v o ljn a cijena za dobru, snažnu m azgu, slgurnoga n o aa
k o ja ne dobija vrtoglav;cu.
— A što ako sada nem am o novaca? — reče G am bu-
sino sm iješeoi m u se u lice.
— To n išta ne m ije n ja na stvari. Vi m i još nikađa
n iste ostali nešto dužni.
— Dobro! P la tit ćemo, dakle, k ad a se vratim o. Po-
b rin ite se za dobre ležaje, je r nas je diližansa strasno
stresla, a p rije svega n am kažite gdje se sađa mogu
naći In d ijan ci plem ena Mojosa!
— H oćete li k n jim a? O dvažni i pođuzetni momci!
Ja, m eđutim , ne bih im ao u n jih povjerenja.
— Zbog toga je r vas ne poznaju. J a sam . m eđutim ,
s n jim a sp rijateljen .
— N aći ćete ih u p red je lu G uanakotala; tam o oni
sađa love.

22 O poruka Inka 337

 — To mi nije drago; mnogo bih izgubio n a vrem enu
je r sam m islio u d ariti d rugim pravcem .
— K ojim ?
— U brda. To neka vam bude dovoljno. Vi ćete
dobiti svoj novac i čak ako i ne doznate kam o smo
k renuli.
— To znam . O prostite senori ako sam bio na-
m etljiv.
N a tom e je završio n jihov k ra ta k razgovor. G osti
su večerali a zatim legli u je d an ugao. T u im je go-
stio n ičar sprem io ležaje od ćebadi i m ekanog krzna.
O n zatim dovrši b ro ja n je novca stavi ga uz zveket u
dubok džep i nestane kroz v ra ta da i sam legne na
počinak. U sobi je nastao m rak. G osti su h rk ali. V ri-
jem e je odm icalo. S tigla je ponoć, p a je d an sat. T ada
gostioničar sa svjetiljkom u ruci ponovo stu p i u sobu.
On p riđ e dvojici spavača te ih stan e b uditi; — Senori,
p ro b u d ite se! V rijem e je polasku.
Oni u stanu. Svaki dobi po m alu kalabasu1, s m atom
za piće i topao kom ad pogače. N ato ih gostioničar ođ-
vede u dvorište, gdje su ih čekale dvije mazge. O ne su
bile u zom o oprem ljene, a u bisagam a se n alaz ila zaliha
h ra n e za put, ko ju je bio naručio G am busino. G ostioni-
čar osvijetli životinje sa svih stra n a i u p ita zatim : —
D a li ste zadovoljni, senori? H am ove ću vam posuditi.
M ožete m i ih v ra titi k ad a vam to bude odgovaralo.
— Zivotinje su dobre, senor Rodrigo — odgovori
G am busino. •— R em enje ćemo vam v ra titi za n ed jelju
dana. Zbogom!
— Zbogom! S retan put!
Oni odjahaše. Sereno gleđaše za n jim a sa izrazom
kao da je n apravio vrlo d obar posao. On je već češće
posuđivao G am businu, k ad a je ovaj polazio u potragu
za zlatom , konje ili rnazge, novaca i drugo i uv ijek
m u je bilo vraćeno sa dobrim k am atam a. K ad a je
topot k o p ita odjeknuo u noći, on *ponovo pođe na
počinak.
Slijedeće se večeri kod S erena zbivalo gotovo isto
što i prethodne, sam o što su m u sada stigla više od
dva g ostaL Sereno je upravo bio izbrojao svoj novac
i zaključao ga, k ad a začuje korake m nogih lju d i ispred
1 posuđa od tikve.

338
 v ratiju . V ra ta se otvore i u sobu stupi dvadeset šest
dobro n ao ružanih Ijudi. Svi su oni bili od glave do
pete obučeni, p rem a običaju k ra ja , u kožna odijela.
N a glav am a su nosili šešire širo k ih oboda. Sam o dvo-
jica nisu im ali šešire, već su bili gologlavi, a kosa im
je p ađ ala duboko niz leđa. P rem a njihovim crta m a lica
m o g li's u biti Inđijanci. Je d a n je bio m lad, a drugi,
naprotiv, vrlo star.
G ostioničar je poznavao nekolicinu od tih Iju d i i
osobito srdačno pozdravio Oca Jag u ara. O vaj naruči
v in a i u p ita da li bi mogao on i njegovi pratioci dobiti
za jed an sa t dobro pečeno asado con cuero*.
— Koliko god želite, senor.
— Samo toliko koliko može pojesti dvadeset šest
gladnih Ijudi. A zatim pustite u dvorište vaše mazge,
je r bism o ih h tje li pogledati i k u p iti dvadeset šest
grla.
D vadeset šest kom ada! I to za gotove novce! K tom e
dvad eset šest asađa i trin a e st boca vina. K akav posao!
Rodrigo Sereno sagne glavu s osobitim poštovanjem
tako da ja za čitav la k a t izgledao m anji. Z atim odleti
van u k u h in ju i probudi cijelo svoje osoblje, kako bi
pečenje bilo što p rije gotovo i da bi m azge tako sjajn o
očistili da na n jim a ne ostane ni tru n k a prašine. N akon
•toga v ra ti se u gostionicu, kako bi, sm jestivši se u
sred in u sastav ljen ih stolova, mogao udovoljiti zahtje-
vim a svojih gostiju.
Oni su sjeđili zam išljeni i šuteći. N itko n ije progo-
vorio ni riječi. Radoznao i željan p o v je rljiv ih razgo-
vora Rodrigo n ije to mogao dugo izdržati. On se sa sve
većim n estrp ljen jem vrpoljio am o-tam o n a svojoj stolici
i konačno u p ita: — S m ijem li, možda, znati, senor
.laguar, odakle sad dolazite?
— Iz S alte ■— glasio je suzdržljiv odgovor.
—• No ip ak ne sa đfiižansom ?
— Ne, sa poštanskim konjim a.
— Da. Ju č er je bio dan k ad diližansa stiže. Kod
m ene su n a v ra tila dva senora koji su se s njom dovezli,
dva zn am enita senora. Vi biste se iznenadili k ad a biste
čuli n jih o v a im ena.

1 u vlastitoj krvi pečeno m eso sa kožom.

339
 Svi su šutjeli, sam o veseU Picaro, k oji n ije propu-
štao ni je d n u p rilik u za k ak v u vragoliju, odgovori: —
Nas ne bi iznenadila njih o v a im ena, nego bi nas izne-
nađilo d a ista od vas čujem o, je r ste vi, izgleda, naj-
šu tljiv iji čovjek svih arg e n tin sk ih država.
— Oh, p a stv a ri i ne stoje baš tako loše što se tiče
m oje suzdržljivosti. G ovorim, doduše, malo, ali šu tlji-
vost p rem a takvim senorim a m ogla bi se sm a tra ti za
n eu ljudnost. Stoga ću vam kazati da je jed an od senora
bio glasoviti to rea d o r A ntonio Perillo.
U svojoj bezazlenosti on n ije p rim ijetio k ak a v je
dojam ovo saopćenje proizvelo n a njegove goste. Oni
se m eđusobno pogledaše i šuteći p rom atraše, a za tim će
H am m er ravnodušno: — A onaj drugi?
— To je bio još glasovitiji G am busino B enito
P ajaro .
— T ako? D oista? O đakle su oni đošli?
— D iližansom iz Salte. Bilo je to u ovo doba. K upili
su dvije m azge i h ra n e za n ed jelju dana. P robudio sam
ih sa t iza ponoći, je r su u to v rijem e h tje li otputovati.
— K am o?
— Do In d ija n a c a plem ena M ojosa, k oji se sad a za-
d rža v aju u okolini G uanakotala.
Uto gostioničara pozovu u k u h in ju , a to je pružilo
gostim a p rilik u da nesm etano izm ijene svoje m išljenje.
O tac Ja g u a r reče potišteno: — Tko da to vjeru je! Sto
m isliš o tom e G eronim o?
— G am busino i A ntonio P erillo m o ra da su vrlo
brzo došli do k o n ja — odgovori u p itan i. — To je jedino
rješe n je ove zagonetke.
— To kažem i ja. K ako je dobro da sm o ovam o
n a v ra tili i kako je dobro bilo što nism o čekali n a slije-
deću diližansu, nego sm o uzeli relejn e konje. G am -
busino je za čitav d an ispred nas, ali ćemo m i ipak
p rije stići na lice m jesta, je r on hoće n a jp rije do Ma-
jos In d ija n aca i stoga m ora zaobilaziti. O sim toga, za
nas je v elika p red n o st što znam o iz kojeg će pravca
doći. Mi tre b a d a ga očekujem o iz G uanakotala.
— A što bi on htio od Mojos In d ija n aca ? — u p ita
netko.
— Čudnog li p ita n ja ! — reče H am m er. — N ije teško
pogoditi što on tam o traži. On je s A ntoniom P erillom

340
poSao da traži blago u K lisuri ubojstva. Z a to je po-
treb n o mnogo vrem ena, te bi im moglo ponestati hra-
ne, a to znači đa svoje zalihe m oraju o b n av ljati lovom.
Zbog toga d hoće da p ridobije Mojose. N adalje, m oraju
voditi rač u n a i o nekoj v rsti zaštite, da izbjegnu svaku
m ogućnost su sreta s putnicim a, lovcim a ili drugim
lju đ im a koji bi ih mogli iznenaditi i o tk riti njihovu
n am jeru. Stoga će oni M ojose p ostaviti da straž are i
đ a ih zaštite od iznenađenja.
— Ali onda bi mogli ovi stražari i sami lako odgo-
netati što njih dvojica smjeraju.
— N ije važno, glavno je da G am busino postigne svoi
cilj. On bi poslije poubijao M ojose koji su ga štttili
i iščeznut će zauvijek s blagom da ga ne bi stigla osveta
n jih o v ih srodnika.
— To bi b ila b e sp rim je m a podlost! On je besavje-
stan čovjek, ali teško da bi tako što bio k a d a r u rad iti.
— Ne? — reče Otac Jag u ar. — J a sam do sada
šutio, ali sada ću vam isp ričati nešto. On se isto tako
ponio p rem a m ojem u b ratu . Moj b ra t je bio gam busino
ili p rospektor, kako se obiično 'naziiva istraživače zlata
u S jed in jenim D ržavam a. On je otkrio neobično bo-
gato nalazište. O nda je došao taj G am busino, um orio
ga n a užasan način i iščeznuo sa zlatom . Od toga je
m oja tam na kosa pobijelila. Za njegovim sam tragom
došao ovam o u A rgentinu, ali ga još nisam sreo. Tek
m i je nedavno naletio n a p ut; ja sam prepoznao njega,
a i on m ene. S ađa su odbrojeni sati jednog od nas
dvojice, m oji ili njegovi.
— Njegovi, njegovi! — čulo se unaokolo, p ri čem u
pesnice za tu tn je po stolovim a.
— T išina! — n are d i Otac Jaguar. — N ikakve buke!
N itko ne tre b a da čuje o čem u m i govorimo.
G ostioničar ponovo uđe, a za n jim nekoliko slugu,
koji su n a p lađ n jev im a nosili m iom irisno pečenje asa-
đo con cuero. G osti su šuteći jeli i pili, držeći se pri
tom tako ozbiljno da je gostioničara prošla volja da za-
počme novi razgovor. K ad a su se majeli i napili, lju d i se
u p u tiše u dvorište da bi pogledali mazge. U S alti su
prodali konje je r im u b rd im a nisu bili potrebni. T re-
balo je n ab a v iti mazge, a m azgi i seđala bilo je u
R odriga S erena na pretek.

341
 Oni izvrše izbor p ri svjetlu svijeća i svjetiljki, našto
im gostioničar zaraču n a po grlu dosta skrom nu cijenu
od dvadeset bolivianosa. Z atim prenesu sedla u gosti-
onicu, da bisage n ap u n e sa živežnim nam irnicam a. Za
pol sata sve je bilo gotovo, a u m eđuvrem enu pozva
Otac Ja g u a r gostioničara da m u n ap ra v i račun. M ašivši
se ru k o m iza p asa izvuče p u n u šaku zlatn ik a i iznos
što ga je dugovao izbroji gostioničaru n a stol.
O dm ah nakon toga n ap u ste lju d i gostionicu, uzjašu
n a m azge i o djure u noć. Senor Sereno je stajao s div-
nim osjeća'jem da je riapravio dobar p o sa o ...
Već drugog ju tra , tek što su posustali, ponovo naiđu
gosti. Rodrigo Sereno je polako srkao svoju m atu iz
sreb rn e cijevi, kada uđoše dva m ala, u u padljivo crvena
od ijela ođ jevena čovjeka do zuba naoružana. Pošto je
zatvorio v rata, jed an od n jih zap ita odm ah: — D a li
ste vi gostioničar R ođrigo Sereno, senor?
— Da, senores — odgovori upitani.
— O nda smo, dakle, došli u p rav u kuću. Im ate li
za p ro d aju rnazgi?
— K oliko god vam treba.
—■Osim toga, može li se kod vas dobiti nešto za
pojesti i popiti?
— Sve što senori žele. Izvolite sjesti, i kažite mi
što zapovjedate!
On p rim a k n e dvije ud obne stolice k stolu i k re t-
n jo m ih pozva da sjeđnu. U njegovim se riječim a osje-
ćao ironičan prizvuk. Izgledalo je da on m ale ljuđe,
iako su nosili oružje, n ije sm atrao za potpune ljuđe.
Ovi to ne prim ijete, zatraže vrele m ate s pecivom i
udobno se sm jeste na stolice što ih je k rč m a r svojim
gostim a prim akao.
K ad a je donio i postavio p red n jih ono što su tražili,
i sam se sm jesti uza n jih kako to činim o s lju d im a
koje ne sm atram o da su nam potpuno rav n i. P rom a-
trao ih je s visine i upitao: — S m ije li se znati nam je-
ra v a ju li se senori ovdje zadržati?
■
— Mi kupujem o mazge, đakle, m islim o otići — od-
govori F ritz K iesew etter.
■— O dakle dolazite?
— Iz Salte.
— T akoder iz Salte? I, naravno, ne sa điližansom ?

342
 — Ne. Došli smo s poštansfcim konjim a. Iz vašeg
p ita n ja proizlazi da su još neki odande došli, i to ne
sa diližansom ?
— Da, sinoć je ovam o prispjeo čitav odred ljudi, a
p rek ju č er su stigla dva čovjeka. A kam o ste nakanili,
senori?
— P o n ajp rije gore do Saline del Condor, ali mi ne
poznajem o put. P ostoji li m ožda m ogućnost da se ovdje
dobije vodiča na kojeg se m ožemo osloniti?
— Zašto ne? Ako ga dobro p latite, odm ah ću vam
jednog p ribaviti. Im am slugu koji je ra n ije nekoliko
p u ta bio tam o gore i sigurno će p rista ti da vam bude
vodič. N aći ćete ga kod m azgi koje m ožete pogledati
k ad a vam se prohtije.
Peon o kom e je on govorio n ije nipošto bio pouzđan
sluga, je r ga inače on ne bi tako sprem no ponudio.
K ad a su zatim đvojica p u tn ik a porazgovarali s tim čo-
vjekom , on izjavi da će rado s n jim a poći i postavio
tako povoljne uslove da su oni bez cjen k a n ja n a ponudu
p ristali. No zato su m azge m asno platili, za svaku pe-
deset bolivianosa, daM e, dvostruko veću cijen u od one
što ju je gostioničar zaračunao ju č erašn jim i p rek ju -
čerašn jim gostim a. K tom e još treb a đođati sedla i na-
m irnice za put. Dok su nam irn ice u sobi um atali, u p ita
d o k to r M orgenstern gostioničara: — Senor, vi ste govo-
rili o lju đ im a koji su ju č er i p rek ju č er došli ovam o iz
Salte. D a li ih poznajete?
— Svakako. P reksinoć m i je bio u gostim a nadaleko
poznati B enito P a ja ro sa još jed n im gospodinom .
— G am busino? O nda smo, dakle, na pravom tragu,
latin sk i rečeno sem ita ili vestigium . O naj drugi je sva-
kako bio A ntonio P erillo?
— Da, bio je on. Vi, dakle, poznajete te senore?
— B olje nego što m islite. A gospoda koja su sinoć k
vam a n av ra tila ?
— P reko dvadeset osoba; n jih je predvodio zna-
m eniti Otac Jaguar. N jega v jero jatn o ne poznajete!
— Zašto ne? Ta m i sm o njegovi ljudi.
— Što? Vi p rip ad a te njegovu odredu, a uz to sli-
jed ite i G am busina? Po tom e bi se moglo zak ljučiti da
se O tac Ja g u a r želi s G am businom sastati?

343
 — P-ogođili ste. R adi se, naim e, o nekoj stv a ri k oja
je za nas veom a važna. N a im e ...
M ali čovjek bio je zaustio da gostioničaru nešto
o reran o kaže. M eđutim . F ritz koji je bio đaleko oprez-
niji, brzo m u upade u riječ: — R adi se. naim e, o jeđnoj
sreb ren o j žili. koju bi trebalo pronaći gore u brdim a.
Svi već sDomenuti senori. a i nas dvojica također, ja-
šem o gore da je ispraznim o, ukoliko je to istina.
— O nda vam želim sve n ajb o lje — reče gostioničar,
duboko se k la n jaju ći sađa. — P o th v at u kojem u su-
đ je lu ju Otac Ja g u a r i G am busino, sigurno je unosan.
N adam se da ćete m e se sje titi kadgod bud ete ovuda
prolazili i da ćete k m eni n av ra titi. P rep o ru čite me
Ocu Jag u aru ! B udući da ste njegovi ljudi, p rep u stit ću
vam m azge je ftin ije no što ste ih platili. D akle ne za
peđeset već za triđ e set bolivianosa svaku. V raćam vam
ono što ste p replatili.
 17. IZNENADNI SUSRET

Tko se sa istoka u sp in je na Cordilleras de los A ndes,

koje se n aziv aju tak o đ er i sam o A n d e ili K ordiljeri, da
bi stigao n a zapad u Čile ili P eru, m ora se p en jati raz-
nim p lan in skim v isoravnim a koje se zbog razlike u
visini, raz lik u ju i po pođneblju.
P rv i p lan in sk i visoravan čine Y ungas koje dosižu
visinu tisuću i šesto m etara. O vdje je raslin je bujno kao
u tropim a, tu ra stu b esk rajn e i neprohodne prašum e,
m jestim iee isprekidane pašnjacim a, takozvanim pajo-
nales, o braslim sočnom travom . M edio Y ungas druga
v isoravan dosiže visinu od dvije tisuće i dvjesto m e-
ta ra u prosjeku. To je pojas um jerenog podneblja. Tu
se prolazi kroz ogrom ne šum e, osobito bogate đrvećem
v rste cinchona.1 Z atim slijed e Cabezeras de los valles
do tri tisuće i tristo m e ta ra visine. N jih od v je tra za-
k la n ja ju još više planine, tako da je tu raslin je još
u v ije k bujno. U tim visinam a još u v ije k im a stabala,
dakle, šum a, dok se na slijedećoj visoravni nailazi samo
n a o sam ljena drveća, i to sam o n a osobito zaštićenim
m jestim a. T a se visoravan, zvana Puna, proteže na
v isin am a od tri tisuće i devetsto m etara. O sim pokojeg
sta b la tu ra s tu b iljk e-k u p u sark e i trav e (gentiana, va-
lerian a, y ereta itd.), koje služe za ispašu životinjam a.
O vdje v la d a velika suša, k o ja se p rek iđ a sam o u doba
kiša. V isoravan koja zatim đolazi naziva se P una brava

1 .K in in o v o d r v e ć e ’ .k in a ’ o đ n o sn o .c liin a ' (K e č n a -n a rje fije )

z n a č i ,d o b ra k o r a ’. K o ra K in e s a d rž i a lk a lo id e c h in in , d h i-
n id in , c in c h o n in , c in c h o n id in , lje k o v ita s re đ s tv a i sre d s tv a
p r o tiv g ro zn ice.
2 g o r n ji d o lin sk i p r ije v o j.

345
 i obuhvaća, do n ajv iših vrhova, sve što prelazi visinu
od tri tisuće i devet sto tin a m etara. Te su visoravni
bogate ru dam a. P reko n jih vode prolazi izm eđu go-
ro stasn ih visova. O vdje se i za vrijem e n ajžarčeg lje ta
vrlo često p re tv a ra k iša u snijeg i tuču. M eđutim , za
v rijem e zim e bjesne ovdje snježne vijavice i oluje,
često sudbonosne za p u tn ik e koji se odvaže da u to
godišnje đoba pođu n a p u t preko A nda.
N a m jestu, gdje s druge stra n e argentinske granice,
n a bolivijskom području, oblast P une graniči sa gor-
njom cabezerom , proteže se niz istočne pad in e gusta
šum a cinchona-calisaya. N a otvorenim m jestim a k oja
o k ru žu ju ove šum e, nalaze se preb iv ališta In d ija n aca
plem ena M ojos. M alo poviše, n a drugoj stra n i 'g ran ice
Pune, nalazi se G uanacotal, kam o je stigao u lov jedan
odred In d ijanaca. A đ alje gore, u blizini P u n a brave,
n a jednoj om anjoj visoravni, širi S alina del Condor
svoje slane vode. Još više iznad nje leži K lisu ra uboj-
stva. U njezinoj blizini prolazi staza k oja ide preko
k lan ca Iquique, spušta se dolje do S aline del Condor,
i zatim vodi preko argentinske granice u H um ahuaku.
U blizini spom enute granice sp a ja se s ovom stazom
druga, sje v ern ije od ove, a vodi ovam o iz P erua. Izraz
staza je tu zapravo netačno up o trijeb ljen , je r od onoga
što se p o drazum ijeva pod stazom , putom ili dapače
cestom ne može ovdje biti ni govora. T ovarni m agarac
k o rača preko stijen a i kam enog bespuća kroz doline
i klance, p ri čem u ne ostav lja iza sebe n ik a k av tra g
iz kojega bi tokom v rem ena nastao ugaženi put. O vaj
k ra j poznaje sam o iskusan lovac ili vodič. N aprotiv,
n eupućeni p u tn ik vrlo lako može izgubiti p rav a c i lu-
ta ti d an im a i n ed jeljam a izm eđu b rd a ne našavši p u ta
ni p rolaza koji bi ga doveo do cilja. D apače i upućeni
može, ako đobro ne pazi, lako p rev id jeti m jesto n a ko-
jem se sastaju spom enute staze za tov arn e životinje i
zatim zabasati.
Tako se desilo i peonu iz H um ahuake, koji je trebao
dvojicu m alih p u tn ik a ođvesti do S aline del Conđor.
Istina, on je bio s drugim a ovdje gore, ali n ije dovoljno
upam tio pojedinosti ovog k ra ja i zato je sada zabasao.
Bilo je već podne, a on se već od ranog ju tra ne-
kako čudno ponašao. On je često odstupao od pravca

346
kojim je u ju tro krenuo, te skretao sad đesno sad lijevo,
pa ponovo okretao lijevo ili đesno. Z bunjeno je prom a-
trao predjel, trudeći se da se to ne prim ijeti.
Njegovo ponašanje D oktoru nije upalo u oči, no
F ritz je bio oštroum niji i brzo je prim ijetio to. T ri
k o n jan ik a đošli su do m jesta gdje su se pred njim a
o tv arale d vije uske đoline. Peon zastađe da bi se sje-
tio. P ogleda čas nalijevo, čas ispred sebe i n ije znao
sigurno k u d a bi krenuo. T ad a konačno F ritz izgubi
strp lje n je i reee: — Z ašto ste zastali, senor? Cini se da
ste izgubili put?
— K ako ste do toga došli? — odgovori vodič uvri-
jeđen. — M islite m ožda da ne znam gdje se nalazim ?
— Vi svakako znađete da se n alazite u A ndam a,
ali, čini se, na žalost da ne znate na kom e m jestu.
— H oćete da m e vrijeđate, senor? U tom slučaju
ostavit ću vas ovdje i o d ja h ati natrag! — p rim ijetio je
p rijeteći.
— N atrag od jah ati? E, to baš nećete nipošto učiniti
— F ritz će sm iješeći se.
— Zašto ne?
— Zato, je r m azga na kojoj sjedite p rip ad a nam a.
N atrag b iste mogli jedino pješke.
— A što ako je naprosto uzm em ?
— Ne govorite gluposti! V idite da smo naoružani. U
ovom k ra ju običaj je da se n a lopove puca ne pitajući
ih cla li im je to ugodno. Čim se okrenete, m oja će
kugla za vam a. A sada n ap rijed ukoliko poznajete put
kao što tvrdite!
Peon n ije nipošto im ao izgled stra šljiv a čovjeka, ali
ga je d ržan je m alog čovjeka ip ak urazum ilo i on za-
okrene u dolinu koja se protezala ulijevo. S tran ci po-
đoše za njim .
D olina je poput zm ije vijugala čas u jednom , čas u
drugom pravcu. P ri tom se činilo kao da joj nem a k ra ja
i sužavala se sve više i više dok se nije p retv o rila u
duboku, usku k otlinu sličnu sjeveroam eričkim ka-
njonim a.
Peon je sađa jahao sve polaganije. Tako dugačku
viju g av u u v alu n ik a d još mlje viđio. K onačno om
stan e i reče: — Vi ste m e m aloprije zbunili. N isam

347
treb ao zao krenuti ulijevo, nego ravno ja h ati. To je bio
p rav i put. O krenim o, dakle, senori!
— To sam i mislio! — gunđao je F ritz zle v o lje .—
S ada se m oram o v ra titi ovim dugačkim putom ! No
jeste li potpuno sigurni da je ovaj p u t pogrešan, a
onaj d a je p ravi?
— Da. B udite potpuno m irni. Pošli smo previše li-
jevo i m oram o stoga o krenuti više udesno.
— A ko je ono pravi, ja ću to znati, j e r . .. — F rit
se naglo p rek in e i posluhne.
— Sta je to? — upita D oktor. — Č uješ li nešto?
— Da. Činilo m i se kao da sam tu ispred nas čuo
neki šum . S lušajte! — N ije se varao, je r šum se pono-
vio i približavao. O dzvanjalo je kao topot kopita.
— Iii sam se ip ak nalazio na pravom p u tu ? — reče
peon, a zabrinuto lice m u se razvedri.
K lan ac ispred n jih ponovo je skretao. Iza ugla, koji
je u slijed toga nastajao, isk rsla su tri jahača. N a prvo-
m e se vidjelo da je gonič mazgi, arriero. Iza njega
k o račala je đobro n ato v aren a m azga, a iza m azge je
išao jahač, koji je, izgleda, bio v lasn ik prtljage. On je
im ao n a sebi nošnju ovoga k raja, a bio je visoka uzra-
sta, i dobro naoružan. K osa i b ra d a bile su m u plave,
a oči k ojim a je iznenadeno gledao tri ja h a č a ispred
sebe, bile su sv ijetle poput očiju sjev ern jak a. Iza njega
jah ao je treći, bez sum nje još je d an arriero.
O ni se zaustave i obje grupe gledale su se nekoliko
sek u n đ a ne progovorivši ni riječi. T ada povika treći
jahač, u p u tivši svoje riječi peonu: — Je li to moguće?
Da n ije to M alzeso, peon R odriga Serena.
— J a sam svakako taj — odgovori peon. — O dakle
m e poznajete?
— Iz H um ahuake. O bičajem n a v ra titi k vašem go-
spo d aru i tam o sam vas vidio. Vi ste m ožda vodič
ovih senora koji se k ra j vas nalaze?
— Svakako.
— Cielo! K ako dolazite do toga da pokazujete stra-
nim p u tn icim a p u t preko planina! To ip ak ne može
svatko već sam o iskusan arriero!
— B olje poznajem p lan ine no što m islite. O sim toga,
nipošto ne m islim prijeko.

348
 — Znači, ostajete na ovoj stran i? To je ncšto dru-
go. No vi ste gotovo prešli granicu P une. O vaj p u t vodi
p rem a P u n i bravi, a ne u neko naseljeno m jesto. Sm i-
jem li p ita ti kam o biste h tje li?
— Onam o, odakle svakako vi đolazite, naim e, gore
u S alin a del Condor.
— U S alinu? Dios! Vi m islite da se m i odande
spuštam o?
— P a sigurno.
— O nda se jako varate, senor. Mi dolazim o iz P e-
ru a i idem o u Saltu. P ostoje sam o dva puta. Jedan je
ovaj n a kojem u se sada nalazim o, a drugi dolazi iz
Iquique, prolazi pokraj S aline del C ondor i sastaje se
sa p rv im n a m jestu koje se nalazi iza vas, a uđaljeno
je pola d an a putovanja.
— I to m i je poznato.
— A ip ak se čini da n iste znali da ste pogrešno
jah ali! Vi ste previdjeli m jesto gdje se oba p u ta sa-
staju . Um jesto d a k ren e te nalijevo, ja h a li ste uv ijek
ravno n ap rijed.
— To je ono što sam slutio! — poviče F ritz p rem a
peonu. — M orali smo sk ren u ti lijevo, p a ip a k ste do-
sada tv rd ili da se m oram o d ržati više udesno. Zbog
toga sm o nepotrebno zaobilazili, a to više nikako ne
m ožemo n adoknaditi. M islim d a smo izgubili tri če-
tv rtin e dana.
— Ne, toliko ne, senor — uljudno m u se o brati
arriero . — P u t k ojim ste vi h tje li k re n u ti ide zapadno
odavde gore u brda. Ako do k r a ja ovog k lan ca stignete
tačno nakon zalaza sunca, stići ćete do n jega za tri sata.
— Hm! — progunđa F ritz razm išljajući. — Za nas
je sreća što sm o vas sreli. Da smo ovisili o ovom našem
vodiču, bio bi to vrlo lako naš svršetak, je r on je htio
ovdje još više udesno skrenuti. Isto tako je utješno
ono što ste rekli da ćemo za tr i sa ta stići na prav i put.
P ita n je je sam o hoćem o li pronaći p u t do toga puta.
K ako sam mogao vidjeti, tu gore su naizm jence b rda
i visovi, đoline i klisure, koje zacijelo nisu sve pro-
hodne.
— To je istina. Sam o onaj koji poznaje ovaj kraj,
stići će gore. Neće vam n išta drugo preo stati nego da
se v ra tite i da s nam a jašete do m jesta gdje se oba

349
p u ta sp a jaju . O nda ću vam tačno opisati kako ćete
dalje putovati.
— To je vrlo dobro, ali nam ođ toga m a la kortist.
Mi smo izgubili mnogo vrem ena, a budem o li se v ra-
ćali, izgubit ćemo ga još više!
— Da li vam je vrijem e tako k ratk o odm jereno?
— N aravno! Mi se želim o u S alini del C ondor sa-
sta ti s lju đ im a od kojih m ožda i vi nekoje poznajete.
Mi pripadam o, naim e, četi čiji je vođa Otac Jaguar.
— Otac Ja g u ar? N jega poznajem ! On je najglasovi-
tiji čovjek plan in e i ja sam se nekoliko p u ta s njim
susreo. D vostruko m i je žao što vam ne m ogu pomoći.
Mi smo dužni da ovog senora pratim o da S alte i zato
ostajem kod onog što sam p rije rekao: — B it će naj-
bolje da se s nam a v ratite.
P lav i stran a c pažljivo je slušao i p ri tom D oktora
i njegova slugu ispitivačkim pogledom prom atrao. Sada
je izvukao svoj sat, te pogledavši koliko je sati, u p ita
a rrie ra , koji je do sad a govorio: — Vi poznajete, dakle,
ovaj k ra j tako dobro da ćete ove senore ođavde izve-
sti n a p rav i put?
— Da.
— I to će b iti izvršeno do sum raka?
— Da.
— O vaj p u t tu gore sastaje se u S alti sa našim
sadašnjim ?
— Da.
— P a onda možemo pom oći ovim senorim a, a da me
vi ne o stavljate. Vi ćete preuzeti vodstvo, a ja ću ja h a ti
s vam a. V rijem e koje ću kroz to izgubiti svega tri
sata, su tra ćemo nađoknaditi. O va gospoda izgubila
bi, m eđutim , više od jednog dana. Izvedem o li ih do
su m rak a n a p rav i put, oni će n am dopustiti da slije-
deću noć s n jim a logorujem o. S u tra u ju tro o d ja h at će
onda svaki svojim putem . Požurim o!
Ne čekajući na odgovor, on okrene svoga konja.
N jegova dva vodiča pođu za n jim a ostala dvojica nisu
ni onako n išta bolje m ogla učiniti nego da ih slijede.
T ijesn a k lisu ra sm etala im je da svoje životinje potje-
r a ju n ap rijed kako bi se stran c u koji je ispred n jih
jahao, zahvalili na ljubaznosti. N a začelju povorke ja -
 hao je peon koji se nije usudio n išta više govoriti. Na
njegovu se licu javio sađa izraz o k rivljenika-pokajnika.
N ije prošlo ni če tv rt sa ta a oni su stigli na gornji
k raj kiisure. O na je prelazila u m alu ravnicu, odakle
se pružao slobodan pogled n a b rd a k o ja su se p rem a
zapadu dizala. D alje se rav n ic a sp u štala u usku do-
linu, k o ja se m alo-pom alo širila i p rovlačila izm eđu
visokih, strm ih brda. V rhovi ovih b rd a bili su goli. Na
p ad in am a vidjelo se tu i tam o nešto zelenila, poslje-
dica kišnog doba. A li vodi n igdje traga, te k tu i tam o
izvirivao pokoji grm ečak. T u se zaustaviše a rrie ri i
peon da bi n ab ra li suhog g ranja.
K onačno im se p ružila p rilik a da se p red stav e lju -
baznom stran c u i da m u se zahvale. M orgenstern skrene
svoga k o n ja k njem u i reče n a španjolskom jeziku: —
Senor, vi ste n am učinili uslugu za koju se n ik a d a ne
bism o u sudili m oliti vas. D opustite m i da se pred sta-
vim. Zovem se M orgenstern, doktor M orgenstern, a
aošao sam iz E vrope u A rg en tin u zbog paleontolo-
ških stu d ija. A ovo je m oj sluga F ritz K iesew etter.
— Vi ste N ijem ci? — ođgovori p lavi srdačno na
najčistijem njem ačkom jeziku. — K ako m i je drago
što m ogu zem ljacim a učiniti uslugu!
— P rem a tom e i vi ste N ijem ac?
— Ponosim se tim e.
— Da li ste rođeni p rijek o ili ovdje?
— Tam o, u dom ovini. Zovem se E ngelhardt, a moj
p o lo ž a j... zapravo ga nem am više. S tanovao sam do
sađa u Lim i, dakle u P eruu, ali svoj sam posao prodao
i hoću sad a da se v ratim u N jem ačku. S ada p u tu jem
preko S alte u Buenos Aires, gdje im am rodbine.
— Mi dolazim o iz Buenos A iresa — odgovori Dok-
tor. — T am o sam stanovao kod b a n k a ra Salida, koga
m ožda poznajete.
— Salida?! N ije li se tam o spom injalo m oje im e?
Ovo p ita n je izgovorio je E ng elh ard t s očitom nape-
tošću. D oktor odgovori zam išljeno: — K ad a ste m alo-
p rije rek li da se zovete E ngelhardt, činilo m i se baš
tako kao da sam to im e već jednom čuo, sam o g d je ...
h m .. . hm!
— G ospodine D oktore, gospodine D oktore — upade
radosno F ritz: — P a n aravno da poznajem o to ime!

351
 Z ar ne sh v a ća ts da ovaj gospodin E n g elh ard t pred-
sta v lja m ušku stra n u ro d ite lja našeg A ntona?
D oktor razvuče usta, pogleđa u pitno n a jp rije Pritza,
zatim E ngelhardta, pogled m u je nekoliko p u ta kružio
od jednoga. do drugoga, a zatim , odm ahujući glavom,
odgovori: — Ti se varaš, F ritz. Z ar bi otac išao iz
P eru a preko A nda u A rgentinu, ako m u je poznato,
da je njegov sin, la tin sk i rečeno filius, u isto vrijem e
n a p u tu p rem a P eruu?
— Sigurno, gospodine D oktore — reče E n g elh ard t
— ja sam A ntonov otac, koga ste upoznali u kući Sa-
lida. A li moj sin n ije n a p u tu prem a Lim i, je r brzo-
javio sam S alidu da ću sam doći po A ntona!
— O nda je nažalost brzojav prekasno stigao, je r
m ladić je doista n a putu. Mi smo nekoliko dana s njim
zajedno putovali. A li ne shvaćam zašto vam nije Salido
brzo n a tra g brzojavio!
— Vi to ne shvaćate? S vakako vam je poznato da
je izm eđu P eru a i Č ilea izbio rat?
•— P o jm a nem am o!
— Zbog Čilea, ođsječena je svaka veza izm eđu Pe-
ru a i A rgentine. K ako sam đoznao, moj je brzojav bio
je d an od posljed n jih k oji su bili otprem ljeni, ali Sa-
lidov ođgovor n ije prispio u Lim u. Tako sam bio du-
boko u v je re n da se A nton nalazi još k o d 'n jeg a . Teški
zapetljaj!
— Vi rekoste da ste prođali svoj posao?
— Ja sam , kao što vam je m ožda poznato, bankar.
P rilik e su bile tak v e da sam zbog r a ta mogao izgubiti
svoj im etak. K ako m i se, srećom , p ru žila p rilik a da
ga vrio dobro prodam , iskoristio sam to. A li nisam pro-
dao sam o svoj posao, nego sam prođao sve što sam
tam o posjedovao. T ako m i je bilo m oguće da na n aj-
b rži način nap u stim zem lju, čije političke prilike ne
g a ra n tira ju vlasništvo i m ira n život. B rzojavio sam Sa-
lidu da ću doći, i to kopnom preko A nda, je r m oram
još rije šiti neke poslovne teškoće u Salti, T ukum anu i
C ardobi. M oja je žena s drugim sinom ra d ije pošla
m orskim putem , na što sam pristao, je r sam našao
dobar, novi brod, čiji k ap etan je moj p rija te lj. U Bue-
nos A iresu sa sta t ću se s mjima. N adao sam se da ću tam o
naći i A ntona. On je, dakle, otišao! K ak v a nesreća! On

352
nas neće naći u Limi, silom će ga strp a ti u vojsku,
je r je za svoju dob dobro razv ijen i . ..
— B u d ite bez brige! — up ad n e m u u riječ Fritz. —
VaS A nton neće uopće poći preko granice. L judi s ko-
jim a se on nalazi b it će tako pam etn i da ga pod sa-
d ašn jim okolnostim a neće p u stiti prijeko.
— O đakle to znate? K ako m ožete to tv rd iti?
— J a poznajem te ljude.
— O nda m i brzo recite tko su ti lju d i i g'dje bi ih
mogao naći.
— N a Salini del Condor. Vaš m ezim ac A nton na-
lazi se s Ocem Jaguarom , koji im a uza se dvadesetak
h ra b rih ljuđi. U viđate, dakle, da ne m orate b iti u
brizi.
S lica E ngelhardtova nesta izraza zabrinutosti. On
veselo zapljeska ru k a m a i povika: On se, đakle, na-
lazi s Ocem Jaguarom ? D akle, gore na S alini del Con-
dor, k o ja uopće nije daleko odavde?
— Da, tu gore. Otac ga je Ja g u a r trebao prevesti
p reko planine, ali će ga sada pred ati u vaše ruke.
— K ak av slučaj ili, što više, k ak v a sudbina!
— N ije n ikakav slučaj — ta d a progovori D oktor —
to im ate zahv aliti svom e dobrom srcu. Da ste pokraj
nas sam o p ro jah a li ne pom ogavši nam u našoj neprilici,
duže biste trp je li zbog o d v ajan ja od svoga sina. Sve
ćemo v am pričati.
D obri D oktor htio je započeti dugu priču, koja bi
sigurno započela ođ općeg potopa, ali prom išljeni Fritz,
se tom e su p ro tstav i i reče: •— Ne sađa, ne sada, m oja
gospodo. Vi vidite koliko smo zaostali! T am o gore stoje
o stali i čekaju na nas. Pojašim o, dakle, dalje! Mi ćemo
moći i u sp u t razgovarati, a k ad a budem o logorovali,
im at ćemo dovoljno v rem en a da pričam o o svem u što
se dogodilo.
O bojica su m u rnorala dati za pravo i tako su pošli
za n jim pošto je on svoju m azgu potjerao. D olina se
n a jp rije p en jala izm eđu dva b rd a i zatim se opet spu-
šta la dolje. G ore su sta ja li oba a rrie ra s peonom i če-
k ali one koji su zaostali. K ada su ih ovi sustigli, nasta-
vili su dvostrukom brzinom dalje. Čas su se duboko
spuštali, a čas opet p rebacivali preko visova tako str-
m ih d a ih konji ne bi hili savladali. Sunce je zalazilo

23 Oporuka Tnka 353

 iza brda. A rriero, koji je bio vodič, po tjera još većom
brzinom . G ore u visinam a lebđio je kondor. P okazujući
gore p rem a njem u, arriero reče: — On traž i svoje gni-
jezdo. Učinim o i m i isto, je r za pol će se sa ta sm rknufi.
— Z ar nećem o brzo stići do staze koju tražim o? —
u p ita E ngelhardt.
— Za nekoliko časaka b it ćemo tamo.
— A m jesto gdje ćemo prenoćiti?
— Ni ono n ije više daleko. Samo ono n a žalost ne
leži p rem a jugu, kam o ćemo su tra ja h ati, nego sjeverno,
što će opet prouzročiti g ubitak vrem ena.
— D akle, p rem a S alini del Conđor?
— Da.
— O nda nećem o ništa izgubiti na vrem enu, je r ja
neću su tra u ju tro ravno u Saltu, nego ću n a jp rije u
S alinu. Pom islite, senor, baš sam saznao da se moj sin
nalazi s Ocem Jaguarom !
Svega nekoliko m in u ta k asn ije stigli su n a pjesko-
v itu rav n icu koju su popriječili tačno po polovini. Za-
tim zastade vodič i pokazavši na tlo, reče: — Senori,
v idite li tragove tu u pijesku? O ni su sta ri i već napola
zam etnuti, jed v a da se raspoznaju. To je p u t p rem a Sa-
lini. Mi ćemo poći n jim e još jed an kom ad. P u t je dobar,
p o tjerajm o svoje životinje!
On p o tje ra svoju m azgu kasom , a i ostali učiniše
isto sa svojim životinjam a. Ju rili su brzo ravnicom a
zatim pored jednog brijega, zapravo k lisu re pune pu-
k otm a i procijepa. A rriero zaustavi svoju m azgu i po-
kazavši n a širok ali ne jako visok otvor u stijeni, reče:
— Ovo je m jesto gdje ćemo prenoćiti, senori, to je neka
v rst pećine s dva ulaza. V je ta r ovam o ne dopire, a ka-
da naložim o v a tru i um otam o se u svoje pokrivače, spa-
v at ćemo ugođno kao u u n u trašn jo sti k ak v a ranča.
S jah ali su da razg led aju pećinu. N ije bila duboka:
sam o dva ulaza u stijen i dvadesetak k o rak a po prilici
u d aljen i jed an od drugoga. U lazi su bili spojeni jednim
p rem a u n u tra savijenim hodnikom . O blikom je, đakle,
bila n alik na jed an poluprsten, čiji k raje v i su se prem a
vani otvarali. P red pećinom rasla je visoka ali gusta
trav a, izv rsna paša za mazge. Oni ispregnu mazge' i
povežu im noge tako da su m ogle pasti, ali se nisu mo-
gle previše u daljiti.

354
 D anje svjetlo je bilo na izm aku i ono m alo iskoristili
VI 7n ^ » a C iš te ; u tu sv rh u rasta -
D fostrli L h w postelje. K ad a si> preko n jih
m su mogii,. ^boljih pozeijeii. su „ležaje đa u ovojJ divljini
čilo. N aložili su vatre. TJsput su saSuiS™en,u se sm r^~
ro 2"rsri"i&
da su mogli nekoliko sati podržavati vatru.
Ali sađa su n a jp rije jeli. N akon je la p rip ališe ljuui.
cigarete, k ojih je E ngelhardt im ao m a n ju zalihu. S jed-
ne stran e v atre koja je p lam sala u pećini, sjedila su
dvojica a rrie ra i m eđusobno razgovarali španjolski. S
druge stran e v atre sm jestila se tri ostala p u tn ik a i
razgovarali svojirn m a terin jim jezikom . F ritz i D oktor
p ričaii su naizm jence b an k a ru što se od onoga dana
dogođilo u Buenos A iresu. N itko nije ni pornislio da
vrani postavi stražu. Da je tu bio s n jim a O tac Jaguar,
sigurno ne bi propustio ovu u tim k raje v im a tako va-
žnu rn jeru opreza.
K ao što je već spom enuto, G am busino s A ntoniom
P erilio m krenuo je p rem a G uanakotalu, da bi tarno
pridobio nekoliko Mojos In d ija n a c a da s n jim pođu u
»K lisuru ubojstva«. On je, doduše, ponio iz S alte dosta
h ran e, ali ip ak ne toliko koliko je za tak v e p rilik e bilo
potrebno. Č vrsto su odlučili da će ostati u »K lisuri
ubojstva« tako dugo dok ne n ađ u skrovište. To je, da-
kle, moglo p o tra ja ti više dana, d apače i nedjelja, a to
znači da bi potrošili svu h ra n u koju su sa sobom poni-
jeli. P o treb n i su im bili lju d i koji će lovom p rib av iti
meso i zato su sad i pošli k M ojosim a. Osim toga Gam-
busino je m orao, da ne bude iznenađen od slučajnih
prolaznika, postaviti dva straž ara, jednog iznađ, a
drugog ispod klisure. I taj je za d atak trebalo p o v jeriti
M ojosima.
Sam o po sebi razum ije se da će In d ija n cim a zabra-
n iti d a ulaze u klisuru. A li kako da im objasne svoj
ta jan stv en i v jero jatn o d u lji b o rav a k u »K lisuri uboj-
stva«? G am busino je o tom e razm išljao i zatim reče
P erillu : — Ove su n išta rije suviše oštroum ne da bism o
ih mogli obm anuti običnim sm icalicam a. M orat ćemo
iznaći neki razlog u vezi s vjerom . To je je d in a mo-
gućnost da ih obm anim o. Sto m isliš da potegnem o pri-
ču o nekom zavjetu?

355
 - - Doista! To će b iti n ajbolje. U velikoj životnoj
opasnosti zavjetovali smo sM a će m ^ u čin iU n ^ to b o g u
ugodno u »KUsuri ubojstva«, P . ^ gto ćemo uč._
sam i i nesm etam . Jos ^ J ^ % razn o viern i. N jih će
mti. C iveno ^osci^^fJkoStovanje da sigurno neće ni po-
obuzeti t a k '" . :
m isiiH ua nas uhađaju.
— Da. A k ad a pronađem o ono što tražim o, jedno-
stavno ćemo ih posm icati. To nam neće zad ati odviše
posla, je r je dovoljno da povedem o šest do osam mo-
m aka.
Mojosi su p rija teljsk i doćekali dvojicu lupeža koji
su poglavici izrazili svoju želju. On ne sam o da je p ri-
stao n a n jihov prijedlog nego se i sam ponudio da su-
d jelu je u pohodu do »K lisure ubojstva«. N aravno, to
im je bilo nadasve neugodno, ali pošto bi njihovo odbi-
ja n je b ila za n jega velika uvreda, a osim toga on bi
sigurno i svojim lju d im a zabranio da im se pridruže,
to su oni h tje li ne h tje li bili prisiljen i n a to p ristati.
Oni, đakle, k renuše s n jim i sa još sedam M ojosa iz
G u an ak o tala p rem a »K lisuri ubojstva«. O va je b ila tako
daleko da onam o n isu mogli p risp je ti za je d an dan. Pod
večer prvoga dana p risp jeli su do gorske staze, koja je
vodila gore prem a S alini del Condor. O ni su išli njom e
dok se n ije sm račilo, a ta d a G am busino h tje d e da na
prvom podesnom m jestu p rip rem e logorište. »Siljasti
nož«, poglavica ta d reče: — Za k ratk o v rije m e dići će
se sjev ern jak , stoga će biti dobro da se zaklonirno na
takovo m jesto gdje ga nećem o osjetiti.
— Vodi nas, onda, onamo!
— Da. T u je je d n a pećina, neđaleko odavde, pećina
s dva uiaza.
Oni pojahaše dalje. »Šiljasti nož« na čelu, a ostali
iza njega. N akon nekog v rem ena poglavica iznenada
zastane i sagne se n a p rije d da bi osm otrio.
— Š ta ti je? Da ne vidiš m ožda nešto sum njivog? —
u p ita ga P erillo tiho.
— D a — odgovori on. — V idim svjetlost vatre, koja
gori u pećini.
— O nda su u n u tra ljuđi! Tko bi mogao biti?
— P ogledat ću. P rid ržite m i mazgu, o stanite tu i
burlite m irni!

356
 On se spusti sa seđla i šm ugne. I oni koji su ostali
siđu sa svojih životinja. N akon više od č e tv rt sata on
se konačno vrati. On jav i: — Isp red i sa stra n e pećine
p asu mazge, a u n u tra sjedi šest lju d i pokraj vatre.
— In d ijan ci? — u p ita G am busino.
— B ijelci.
— K ako su naoružani?
— V rlo dobro.
— Sto rade?
— R azgovaraju. T rojica govore španjolski, a ostala
tro jica govore jezikom od kojega ne razu m ijem ni
riječi.
— To je jako čudno. I sam ću pogleđati.
On m ah n e P erillu i lagano pođe za njim . O dsjev
sv jetla bio im je putokaz tako da nisu mogli prom ašiti
p ećinu m ad a je nisu poznavali. K ada su prisp jeli u nje-
zinu blizinu, polegoše i otpuzaše đalje dok nisu stigli
do jednog ulaza.
— Ako koji slučajno izade, o tk rit će nas! ■ — šaputao
je P erillo G am businu.
— Neće, osim ako preko nas padne. O vdje je tam no,
a u pećini je svjetlo, to za sljep lju je kod izlaska. Dođi
još bliže!
Oni se pom aknu još m alo n ap rijed i legnu tako da
su mogli v id jeti u pećinu. Opazili su oba a rrie ra i
peona, a o stalu tro jicu čuli su kako razgovaraju. N akon
nekoliko tre n u ta k a povuče G am busino svoga pratioca
n atra g dok se n isu u d aljili tako daleko da su opet mo-
gli ustati.
— Da li si ga prepoznao? —- u p ita Perillo.
— Koga?
— Slugu gostioničara u Salti.
— Da.
— A li đvojicu d rugih ne poznajem .
— To su arrieri, kao što si već mogao opaziti po
n jihovoj odjeći. J a sam ih već vidio, ali ne znam kako
se zovu. Im aš li pojm a k ak av je to jezik kojim govore
ona ostala tro jica? F rancuski nije, portugalski i engle-
ski ta k o đ er nije!
— Zvuči kao njem ački. U Buenos A iresu čuo sam
često kako N ijem ci m eđusobno govore.
— D em onio! N jem ački! D a n ije m ožda . . .

357
 — Tiho sađa! M oram o ih bezuvjetno v idjeti. Pe-
ćina im a još je d an prilaz. A ko pođem o onamo, vjero-
jatn o ćemo vidjeti, je r oni sjede na drugoj stra n i vatre.
Dođi!
Oni pođu u lu k u da se uklone ođsjevu v a tre i stanu
se p rib ližav ati drugom ulazu. P uzali su kao i prije.
S lu tn ja G am busina se ispunila. Mogli su v id je ti tro-
jicu E vropljana. E n g elh arđ t je sjedio tako da je lice
potpuno okrenuo p rem a p rom atračim a, D oktor i F ritz
mogli su se vid jeti iskosa.
G am busino zgrabi za ru k u P e rilla i stisne je. Disao
je gotovo hropćući, ali se ipak sa v lad a i m ahne P erillu
da se s n jim uđalji. K ada su bili na sigurnom e, on je
psovao škrgućući zubim a: — P ro k le ta bila ta dva čo-
vječuijka! K ako su đošli ovam o u pećinu?
— Sam vrag im je bio vodič!
— M ora da je tako! On nam ih stalno nanosi n a put.
Mi smo, doduše, pogriješili k ad a smo jednoga ođ n jih
sm a trali za G lotina, ali oni su nam ipak opasni, je r ih
susrećem o baš onda k ad a nam pred sto ji nešto važno.
— Oh, pa to još ni izdaleka nije ono najopasnije!
U svakom slučaju n ajviše z a b rin jav a okolnost da se
Otac Ja g u a r nalazi uvijek tam o gdje su oni.
— To je istina. Ipak, ne m ogu vjero v ati da je i
n jega v rag ovam o donio!
— Što se toga tiče, od vraga se i toga Oca Jag u ara
čovjek može svem u nadati.
— Mene, svakako, u m iru je okolnost da u pećini leži
sam o šest sedala. Po tom e zaključujem da se tam o na-
lazi samo tih šest osoba. Oca Ja g u a ra ne m oram o se,
b arem zasađa, bojati.
— š to da učinim o? Da m ožda đ alje odjašem o? Htio
bih konačno da onoj dvojici m alih n am etljiv aca dam
ono što ih ide.
N eko vrijem e G am busino je razm išljaju ći gleđao
ispred sebe, a zatim odgovori: — Nešto m i se m ota po
glavi.
— D akle?
— Oni zapravo i nisu za nas opasni, pa iako nisam
tako tan k o ćutan da bi m e zbog jednog ljuđskog života
grizla savjest, sm a tram za nepotrebno da ih ubijem o.

358
 Ako ih pohvatam o, im at ćemo u n jim a dva taoca za
Oca Jag u ara, ukoliko on stv a m o osvane u ovom k raju .
— Ti m isliš, dakle, da ih sa sobom naokolo vučem o?
— Hm! Bilo bi to doista neudobno, ali postoji dobar
razlog da to ipak učinim o: oni su bogati.
— Da. Tko poduzim a tak v a putovanja, m ora da je
bogat. No postoji još jedan drugi razlog. P oznaješ li
onog trećeg, plavog čovjeka, koji s n jim a sjedi?
— Ne.
— A bio si ipak prijeko u P eruu, u Lim i?
— Je li to on?
— Da. Vidio sam ga nekoliko puta, ali on m ene
zacijelo ne poznaje. Da li si već kada čuo im e Engel-
h ard t?
— Da ne m isliš m ožda onog bogataša iz Lime, m i-
liju n era?
— Da.
— Je li on to m ožda?
— Da, on je. N erna sum nje, poznajem ga dobro. Po-
misli sam o k ak v a otkupnina!
— Eh, to je sja jn a ideja! Ako od našeg blaga n išta
n e bude, mogli bism o pom oću toga E n g elh ard ta nado-
k n ad iti izgubljeno. Za svoje ponovo oslobođenje on bi
m orao žrtv o v ati pola svoga im etka.
— Ponovo oslobođenje? D a bi nas zatim mogao
izdati! G lupost! N ajp rije će p latiti, a zatim će . . . ne-
stati. Da li si za slogu? P a sve ako i pronađem o tvoje
blago, moći ćemo i o tkupninu toga čovjeka ponijeti.
— P otpuno si u pravu. D akle, da ulovim o njega
i dvojicu m alih?
— Da.
— A što će b iti s ostalim a?
— B it će zbrisani. T ri m etka ili uboda nožem.
— Diabllo! To kod tebe brzo ide, ali to je jedino
ispravno. P ita n je je sam o hoće li i Indijan ci h tje ti su-
djelovati?
— O bećat ćemo im udio u plijenu, ali će um jesto
toga i oni dobiti svoje. P ričekaj tu dok se ne vratim !
On se oprezno udalji, a P erillo polegne i p rilju b i
se uz zem lju. K ada se G am busino vratio, n ije došao
sam , nego sa poglavicom i sa šest Indijanaca. Seđm i je
ostao da pazi na životinje.

359
 — Oni su sporazum ni — prišap n e on P erillu. —
B an k ar za nas, a m ali za njih. Ali oni neće nikoga da
ubiju. A rrie ri i peon b it će, đakle, naša stvar, zato sam
ti donio tv o ju pušku.
— D aj mi je! Svejedno je od ćijih će m etaka ti lju d i
pasti, od naših ili indijanskih. K ad a tre b a da počne?
— O dm ah. N as dvojica o d šu ljat ćemo se prijeko na
stra n u gdje sjede a rrie ri, a In d ijan ci će šm ugnuti na
ulaz u pećinu s ove stran e. Čim opale naše puške, oni
će p ro d rijeti u n u tra i bacit će se na tro jic u bijelaca,
i odm ah ih razo ru žati i vezati. Sve je đogovoreno. Dođi!
Oni se uputiše n a drug u stra n u i približe se ulazu
tako blizu da su mogli vid jeti svoje žrtve.
— J a ću sm a k n u ti đvojicu a rrie ra , a ti peona —
šap u tao je G am busino svojem pratiocu. — P ro sv ira t
ćemo im glave, to je najsig u rn ije. K ad a kažem — »tri«,
odapni. D a li si p rip ra v an ?
— Da — odgovori P erillo prislonivši pušku.
— Onđa, nišani dobro! D akle — je d an — dva —
tri!
Z ađ n ju rije č on glasno uzvikne i zatim brzo, jednog
za drugim odapne svoje oroze. P erillo je odapeo isto-
vrem eno. T ri ja d n a čovjeka, koji nisu n išta slutili, pađ-
nu pogođeni u glavu. U isti čas zaurlaše prodorno
In đ ijan ci i provale u pećinu. Sve se to zbilo u nekoliko
tren u tak a, tako da su n ap a d n u ti bili svladani i svezani
p rije no što su m ogli i pom isliti na odbranu. Z atim
se crvenokošci pozabave sa po u b ijan im a i izvuku ih
van, gdje su im oduzeli sve što se kod n jih moglo naći.
G am busino podstakne v atru , k o ja odm ah veselije
zaplam sa. Z atim se on i P erillo postave tako ispred
zaro b ljen ik a da su ovi, ne p rib ra v ši se još od strah a,
mogli jasno da vide svoje n ep rijate lje .
— Dobro đošli gore u brda, senori! — nagovori ih on
zlobno. — U shićen sam što vas ovdje vidim . Čini mi
se da mi je suđeno da se vječito osvježavam su sretim a
s vam a. K ako ste?
— V rlo dobro, senor — u sm ijeh u će F ritz k oji se
n a jp rije sabrao. — Z avidjet bi vam se moglo d a vam je
tako oko srca kao meni.
— V aše m e srce m an je zanim a od vašeg novčanika!
K ako je s njim ? Da li ste bogati?

360
 — Jako.
— O nda biste mogli p la titi otkupninu?
— Da.
— A li vi n em ate uza se novaca?
— Tako je, na žalost. On se nalazi kod moga
bankara.
— N išta ne sm eta. D at ćete m i uputnicu. A kako je
u tom pogleđu s vašim drugovim a?
T im e je ciljao n a doktora M orgensterna. F ritz od-
govori um jesto njega: — Taj b ije d n ik nem a n išta više
od onoga što im a u džepu. Š aku bolivianosa, to je sve.
— O nđa m ora um rijeti. Mogao bih ga pu stiti sam o
uz n eku otkupninu.
— N e p ad a m u na pam et da um re, je r on zna da
ću ja za njega p latiti. O kojoj se svoti radi?
— D eset tisuća bolivianosa za obojicu, to je najm a-
n ja svota k oju m ogu zahtijevati.
— Lijepo! D obit ćete je! D ajte m i m astilo, pero i
dobrog' bijelog papira, pa ću odm ah nap isati uputnicu!
— Sam o polagano! N ije tako jak o hitno. Ip ak mo-
ra m govoriti i sa ovim senorom .
On se isprsi pred E ngelharđtom i u p ita ga: — Po-
zn ajete li me, senor E ngelhardt?
— Ne — odgovori u p itani, kojem u je postalo lakše
p ri duši, je r m u je izgledalo da se ne ra d i o njegovom
životu nego o otkupnini.
— Ne? No, to n išta ne sm eta, je r vi ćete m e upo-
znati, a ako se pokažete sklonim kao ovaj m ali senor,
koji se za otkupninu n ije uopće cjenkao, onda će naše
poznanstvo b iti vrlo ugodno za obje strane.
— K oliko zan tijev a te za m oju slobodu?
— To će se ustanoviti pošto doznam na koliko se
cijeni vaš im etak. Ja, naim e, običajem ra č u n a ti u po-
stocim a i . . .
Tu bude p rsk in u t od poglavice, koji naglo uđe i
dade m u m ig da đođe za njim . K ad a ga je G am bu-
sino poslušao, »Šiljasti nož« m u prišapne: — Mi nism o
sigurni, neko nas prisluškuje. Je d an od m ojih ljudi
vidio je n eku p rilik u koja se po zem lji došuljala.
— M ožda neka životinja?
— Ne, senor, bio je čovjek, je r kada je opazio da je
prim ijećen, skočio je i pobjegao.

361
 — Z ar ga niste slijeđili?
— A tko bi to mogao u činiti po m rak u koji je vani?
T aj čovjek je u tre n oka nestao.
— Que disgusto! O nda m oram o sm jesta poći. Tko
zna, tko se ovdje okolo klati!
— Sigurno O tac Ja g u a r — odgovori A ntonio P eril-
lo, k o ji je tako blizu stajao, da je čuo poglavičine riječi.
—• Ne, sigurno n ije on, je r da je to on bio, ne bi
se u stručavao da nas n apadne i oslobodi zarobljenike.
No bio tko bio, ta j nam ništa ne m ože n auditi, je r
ćemo ga zavarati.
On ugasi v a tru da ih ne bi ođala i podijeli još ne-
koliko tih ih zapovijeđi. N ekoliko In d ija n aca pohvataše
m azge zaro b ljen ik a i poubijanih, a o stali p rih v atiše
tro jicu vezanih i prenesu ih do m jesta gdje je In đ ijan ac
ču.vao životinje. O nda n asta k ra tk a gužva, i nakon toga
se čulo kako se četa ud alju je, ali ne p rem a S alini del
Condor, nego u protivnom e pravcu. M jesto čas p rije
tako živo, postalo je opet m im o i tiho.
Z ar doista tako tiho? Ip a k ne posvem a, je r u nepo-
sređnoj blizini pećine, gdje su bile čvrsto p rip ije n e uz
stijenu, podignu se dvije ta m n e prilike, a neki je glas
šaptao: — Oni su te vidjeli, zato su i otišli. K ako su te
jednostavno mogli u h v atiti, o gospodaru!
— M ene nikada, dragi A ncijano — odgovori H auka-
ropora, siin Inke. — Oni su pošli k riv im pravcem da bi
nas zavarali, ali m i se ne dam o zavesti. N aše su noge
brže od k o pita n jihovih konja. O ni sigurno ja šu u Sa-
linu. Pohitajm o, da ih predusretnem o i da javim o Ocu
Ja g u a ru njihov dolazak!
D va potom ka sta rih P eru an a ca n estan u u tam i noći.
Oni su bili poslani od Oca Ja g u ara kao izviđnici da bi
ga izvijestili o p rib liž av a n ju G am busina. Ispočetka je
ovaj, doduše, bio ispred n jih za jed an dan, no kako je
n a jp rije odjahao do Mojos In đijanaca, a O tac Ja g u a r
išao sa svojim lju d im a ravno p rem a cilju, to je mnogo
p rije G am busina prispio do klisure. N eđaleko od nje
sađa je logorovao sa svojom četom.
 18. OPORUKA IN KA

Neugodno je zvučalo im e Barranca del Homicidio,

dakle, K lisu ra ubojstva! a i okolina ovoga m jesta bila
je posvem a u skladu sa dojm om , što ga je ta oznaka
ostavljala. P rijepodnevno sunce bogato je rasipalo svo-
ju to p lin u po m jestu bezutješne osame. D iv-planine na
zapadu dizale su se bez života i ogoljene. P usto su-sta-
jale unaokolo obližnje pećine i stijene. N a njihovim
p ad in am a i njihovim dolinam a n ije bilo ni tra g a nekom
raslinstvu.
Što se sam e klisure tiče, ona se tako strm o ru šila
u d u b in u da se sam o pješke u n ju moglo spustiti. Ni
ovdje, to jest ni n a n jezinim stra n a m a a ni u dnu kli-
sure, n išta nije raslo, n ik ak v a v rst biljnog raslinstva.
Jeđino n a rubu, tam o gdje su jahači sjahali, moglo se
p rim ijetiti nekoliko napola iz zem lje iščupanih kori-
jena, čije su stab ljik e u p o treb ljav a li za loženje v atre
oni koji su ran ije ovdje boravili. T u gore bile su sam e
g latke stijene, na k ojim a nisu čak ni kopita mazgi
o stav ljala nikakvog traga. Sam o dno je, m eđutim , bilo
zatrpano k am enjem koje se tokom v rem ena otkidalo
od stijen a i padalo dolje. N eđaleko od onih koji su
logorovali, m ožda na pedesetak m etara uđaljenosti od
k lisu re n a stra n i okrenutoj od klisure, nađ v ila se
o grom na litica pod kojom je bilo dovoljno m jesta da
se jed n a osoba tu dobro zaštiti od v je tra i nevrem ena.
P okazavši n a tu liticu, O tac Ja g u a r reče A ncijanu: —
Zacijelo se ispod ovog kam en a sklonio A ntonio P erillo
k ad a je vrebao Inku, da bi ga onda drugog d an a tam o
dolje um orio. Tu gore ne postoji neko drugo m jesto

363
 gdje bi se čovjek mogao sak riti. A tam o dolje u dubini
tiho počiva ta jn a blaga.
S ada su n jih đvojica govorili o blagu u prisutnosti
svih ostalih, i p ri tom spom injali im e Inka, je r su se
stari A ncijano i H au k aro p o ra p osljeđnjih d an a sve više
izvlačili iz svoje plašljiv e suzdržljivosti. A ncijano od-
govori p o tvrđujući: — Tam o prijeko, ispod p rovalije
s one stran e nalazi se m jesto k oje traž e G am busino i
Perillo.
— Ti, svakako, znaš to m jesto? — u p ita H am m er.
— Da.
— H au k a također?
■
— Ne. Za njega je to do sađa b ila ta jn a, je r je on
istom nedavno dospio u dob k ad a p rem a volji svoga
oca treb a u potpunosti da dozna tajnu.
— On će ta jn u doznati od tebe?
— Da.
— O nda si ti potpuno upućen u n ju ?
— Sam o koliko je potrebno da se H auki pokaže put.
— Je li blago zakopano u zem lji? M islim da li je
iskopana ja m a i zatim opet zatrp an a?
— Ne. Blago se nalazi u jednoj pećini, u jednom
staro m rovu koji su kopali naši preci k ad a su tragali
za zlatom ili srebrom . Oni nisu ništa našli i k ad a su
zatim došli do jedne široke, pođzem ne usjekline, koja
je b ila toliko duboka da se n ije čulo p ad bačenog ka-
m ena o njezino dno, n ap u stili su k o panje i za trp ali ulaz.
Položaj rova ostao je, m eđutim , poznat i k ad a je pre-
dak H au k aropore m orao bježati, krenuo je ovam o sa
onim a k o ji su m u ostali v je rn i i tu sakrio sve što je od
svoga blaga spasio. N ep rija telji su ih k asn ije pratili
i p rep ad n ap rav ili na njih. Sve su p o ubijali osim dvo-
jice k o ji su pobjegli: je d an je bio Inka, a drugi moj
prad jed . T ajn u su naslijeđ ili potom ci ovih dvojice sve
do H au k aropore i mene. J a znam g dje se nalazi pećina,
ali još n ik a d a nisam bio u njezinoj u n u trašn jo sti, je r je
sam o moj gospodar, otac H aukaropore, im ao pravo da
uđe u nju. D anas ću pokazati H auki njezin ulaz i ako
mi on đozvoli p rv i p u t ću v iđ je ti što pećina skriva.
— R azum ljivo je da ti odobravam , moj stari, v jerni
A ncijano — upade u riječ H aukaropora. — Ti si moj
drugi otac i sve što p rip ad a m eni i tvoje je vlasništvo.

364
 vtvaia ti — povika radosno stari A ncijano. — Ne
zeiim n išta drugo nego tra jn o st tvoje ljubavi. No ipak
im am je d n u veliku želju i m olim te da m i je ispuniš.
— K aži je!
— Ti bi trebao da stupiš u pećinu istom k ad a do-
stigneš odgovarajuće godine, godine u k ojim a je svla-
d an a neopreznost prve m lađostl. To im a svoj vrlo
o p rav d an razlog. U rov se, naim e, ne može bez opasno-
sti ući. Tvoj otac, moj ra n iji gospodar, htio m i je sa-
općiti tu opasnost, ali kako je bio um oren, nije imao
v rem en a da to učini.
— O nda nem aš pojm a o tom e?
— Pojm a, na svaki način, im am , ali ne znam ništa
pouzdano. Ti znaš da su naši preci znali p rip rem iti
v a tru k o ja je m ogla stotinam a godina m irno tin jati, a
k ad a se zapali, ra z a ra neodoljivom snagom sve čega se
domogne. M ožda je ona slična d anašnjem baru tu , o ko-
jem u naš n arod n išta n ije znao sve dok ga n ije vidio
u Spanjolaca. P re m a nekim n ag a đ an jim a tvoga oca
n aslu ću jem da pećinu čuva ta k v a je d n a v atra, koja
tre b a d a u ništi sv ak u stra n u osobu k oja stupi u rov.
— T ada je svakako opasno prib ližiti se blagu.
■
—■Da. Stoga m olim te da povedem o i Oca Jaguara.
N jegove oči su n ajo štrije i n ajisk u sn ije tako da će on tu
sk riv en u v a tru zacijelo o tk riti p rije nego mi.
— N eka pođe s nam a. Bio bih ga i neovisno od toga
za to zamolio. A ncka bude p risu ta n i moj dragi pri-
jatelj A ntonio da m eđu prv im a vidi naše blago. Ili se ti
m ožda bojiš opasnosti od skrivene v atre?
Ovo je p ita n je bilo upućeno A nto n iju E ngelhardtu,
koji odm ah odgovori: —• Ne bojim se. K ao i b aru t, i
ta v aša v a tra može postati opasnom tek k ad a se zapali,
dakle k ad a dođe u dodir sa drugom vatrom , a m i ćemo
ip ak p aziti da to ne učinim o.
— Budem o li oprezni, nem am o se čega bojati —
suglasi se O tac Jag u ar. — Vi biste, dakle, još danas
h tje li pećinu posjetiti?
— D a — k lim ne A ncijano.
— Još p rije dolaska n aših n ep rijate lja ?
— Još prije.
— S avjetovao bih da čekam o. O stavili bism o tra-
gove, koji bi vrlo lako mogli odati naše prisustvo.

865
 — A za r nem am o vrem ena da te traguv^ »hrišemo
da se n išta ne p rim ijeti, senor? G am busino neće p n j -
ju tr a biti tu, a sađ a je tek p rije podne. S u tra bi mo-
glo doći do borbe, pa poginem li ta d a neću moći svom
m ladom gospođaru pokazati m jesto gdje leži blago i
eijelo bi nasljedstvo bilo izgubljeno.
. — Ti u sam oj borbi ne tre b a ni da sudjeluješ.
— Senor, što vi to o m eni m islite! — povika stari.
■
— Mi treb a da uhvatim o ubojicu m oga um orenog go-
spođara i za r da se ja p ri tom e ne laćam oružja već da
stojim sk ršte n ih ruku. T ražite od m ene sve sarno to ne!
— Dobro! S hvaćam što m isliš i osjećaš. N eka bude
po tvojoj volji. A li p rije nego što potražim o rov, mo-
ram o m isliti na druge i p o treb n ije stvari. B it ćemo mo-
žda p risiljen i da ostanem o ovdje nekoliko dana. Za nas
im a dovoljno zaliha, ali m oram o se po b rin u ti i za naše
mazge. D olje na S alini im a đovoljno trav e i vode za
njih, ali tam o n a žalost ne možemo logorovati je r će
naši n e p rija te lji doći preko doline. M oramo, dakle, po-
traž iti meko dirugo cmjesto, m a koliiko udaljen o odavde.
— Što se toga tiče ne tre b a da ta re te glavu, senor,
gdje ćemo naše životinje n ap o jiti i napasti. S at ja h a n ja
odavđe postoji duboka jam a, k o ja stalno im a vode,
a oko n je im a dosta trave. H aukaropora i ja sigurno
smo jed in i lju d i koji poznaju to m jesto. P ovest ću vas
onamo.
— Da li je ta ja m a sm ješten a duboko u brdu? Mogu
li se do n je spustiti naše životinje?
— Za konje bi spuštan je bilo nem oguće, ali m azge
će sigurno moći do tam o. Mi, naravno, ne znam o neće
li nam one b iti p o treb n e tu za eventualno hitno pro-
g an jan je n aših n ep rijate lja .
— Im am o đovoljno vrem en a za to. P onajprije, pošto
se m alo odm orim o, ti ćeš odvesti ostale do jam e. J a ću
ostati ovdje s H aukaroporom i A ntoniom , koji će s
nam a u pećinu, i čekati n a tvoj povratak.
N ije teško zam isliti da bi ii drugi članovi odreda
bili vrlo rado sudjelovali u pron alažen ju blaga, ali oni
o toj želji nisu govorili, nego su poslušali izđanu na-
redbu. M alo potom pni su od jah ali pod vodstvom sta-
rog A n cijana da potraže skriveno m jesto s vodom i

366
pašom. O tac Ja g u a r gledaše za n jim a dok nisu nestali
a onda se o b rati H aukaropori koji je sa A ntonom En-
g elh ard to m sjedio n a k ra ju k lisu re i zam išljeno gledao
dolje: — Da li bi uspio pronaći rov a da ti ga A ncijano
ne pokaže?
— Ne — odgovori sin Inka. — Moj je otac ulaz si-
gurno tako p rik rio da ga nitko ne može otkriti.
— Da m alo vidim o! S ada pošto znam da je u k li-
su ri nešto skriveno m islim da nije baš nem oguće pro-
naći sam o m jesto. Sići ću dolje da pokušam . Ne treba,
doduše, očekivati da će netko doći, ali vi ip ak dobro
o tvorite oči. Vi odavđe im ate d obar pregled n a predjel,
pa ako p rim ijetite da se netko približava, zovite me:
ja ću čuti vaš glas.
O k retn im koracim a on siđe niz strm i nagib stijene.
O ni su ga slijeđili svojim pogledom , sve dok n ije sišao,
a zatin j reče H auka, odm ahujući niječno glavom : — On
neće naći m jesto. On je slavan čovjek, slav n iji od svih.
ali to m jesto neće ni on pronaći.
— Z ar nisi p rim ijetio njegov sm iješak k ad a si to
tvrdio? — u p ita A nton. — On je, čini se, bio u v jeren
da će o tk riti pećinu, i ja m islim da će tako doista biti.
D anas ćeš postati bogat, n a svaki način mnogo bogatiji
nego što sam ja ili čak moj otac. Da li su tvoji preci
đoista posjedovali toliko zlata i sre b ra kao što se priča
i u knjigam a?
— Zacijelo. K ada su In k e Š panjolci n ap ali i poro-
bili, mnogo je bogataša u zem lji zakopalo svoje drago-
ejenosti ili su ih na drugi način sakrili. N akon njihove
sm rti nitko n ije znao gdje su skrivene. Tako sada leže
m iliju n i zakopani u zem lji, koji n ik o m e . . . neće đonijeti
štete.
— Š tete? Nisi li htio kazati koristi?
— Ne. Veliko bogatstvo m oga n aro d a krivo je što
je on propao. D a je n arod bio sirom ašan, Š panjolci bi
se, k ad a su stigli u P eru, u d aljili i ne bi više navraćali.
Znaš li n a k oji način je p rev a re n n a jn e sre tn iji od
svih m ojih predaka?
— Ne.
— K ad a je bio zarobljen, doveden je u veliku, pro-
stra n u dvoranu. Pizarro, osvajač, povukao je šiljkom
svoga m ača, visoko koliko je mogao doseći c rtu un a-

367
okolo po sva četiri ziđa, obećavši m u slobodu ako do
c rte napuni dvoranu zlatom i srebrom . In k a je tome
zahtjevu udovoljio, ali Spanjolac nije održao riječ. Dvo-
ra n a je bila i po drugi p u t d o .c rte n apunjena, ali ni
ta d a n ije lažac održao obećanje. On je bio kršćanin,
koji je ta d a po zemlji ognjem i m ačem širio n au k u o
istini i lju bavi. Vidiš, da je bogatstvo dovelo moj n arod
do propasti.
— Da, dvije velike dvorane pune zlata! Da li je to
moguće?
— Ti se čudiš? O nda ništa ne znaš o blagu koje je
pronađem o u obim sunčanim hram ovim a u K u zko u i
Č ukitueu, u hram ovim a H uanakauriju, Kače, V ilikanote
i n a m nogim đn ig im svetištim a, k oja su se zvala hua-
ke. U Sunčevom h ram u u K u zko u bilo je preko četiri
tisuće svećenika i slugu. Sva su v ra ta im ala zlatne pot-
pornje, a svi prozori bili su u k rašen i sm aragdim a i
ostalim dragim kam enjem . Svi zidovi bili su obloženi
zlatn im pločam a. Tu su sta ja li kipovi bogova i božica
od čistoga zlata, a kipovi In k a od čistoga srebra. T u je
bilo bezbroj posuđa i pribora, sve od plem enitih kovina
izrađeno. Iz pet okolnih b rd a zlatne su cijevi dovodile
vodu u zlatne ili sreb rn e peh are za piće, za čišćenje
p osuđa ili za k u p an je živo tinja koje se žrtvovalo. D a ti
još više pričam ? Im aš li p ojm a o vrijed n o sti tolikih
bogatstava?
— Ne, čekaj; stra h m e h v ata od toga! A ko govoriš
o ta k v im g rađevinam a, kipovim a i posudam a, onda je
m oralo kod vas b iti velikih u m jetnika.
— Bilo ih je, m ada je naša um jetn o st različita od
vaše.
•— A znanost?
— J a sam dječak, odrastao u sam oći b rd a i ne mogu
govoriti o onome što yi nazivate naukom . A li učenih
lju d i im ali smo i mi. S jeti se sam o kipus kam ayoka,
o k o jim a si sigurno čuo!
— Da, to su bili vaši stru čn jac i za pismo. A li vaše se
pism o n ije sastojalo od slova i riječi kao naše, nego od
uzica, n a koje su vezivani čvorovi. K ako je moguće
takve uzice čitati kao što m i čitam o naše knjige, novine
ili d ruge spise?

368
 — To, naravno, nije jednostavno um ijeće i nije
svatko mogao kao kod vas naučiti čitan je i pisanje.
T ak av jed an kipus1 mogao je zauzlati ili čitati sam o
stru čn jak , koji se nazivao kam ayok. U redove kipus-
-ka m a yo ka izab ran i su sam o n ajpouzdaniji ljudi. U
svakom selu bili su u p rav itelji kipusa, i oni su svoje
um ijeće p ren ašali sam o na svoje nasljednike. Moj stari
A ncijano vođi p odrijetlo od jedne takve obitelji i on
bi mogao još i danas čitati i raz jasn iti svaki kipus koji
bi našao.
— Možeš li i ti to?
— Da, je r ja sam potom ak vladara, koji su p rije
svega m orali poznavati to um ijeće. Donesi mi neki
svežanj uzlova i ja ću ti ga čitati kao što ti čitaš riječi
iz nekog pism a sa pap ira. Moj m e otac podučavao u
svem u što je d a n In k a m ora znati, je r on je vjerovao da
će naše carstvo opet u sk rsn u ti i da ću ja . . .
On sta n e i m irno pogleda pred sebe. N jegove tako
ozbiljne crte poprim e sađa izraz sum orne tuge. Z atim
duboko uzdahne i nastav i: — U početku je on u to
vjerovao ali kasn ije više nije, kako m i je A ncijano
sada kazao. 1 ja sam se u v ije k nadao da m rta v može
opet oživjeti, ali otkako tebe poznajem , napustio sam
tu nadu.
— O tkako m ene poznaješ? — u p ita A ntonio sm ete-
no. — O nda sm a traš da sam ja tom e kriv?
— Da, m ad a nenam jerno. J a sam poznavao sam o
svoja b rd a i d iv ljin u šum a; u v ije k sam slušao sam o o
svojem narodu, a ne i o drugim a. T ada sam tebe upo-
znao i ti si m i pričao o m nogim narodim a i državam a.
T ek sada znam kako je velika zem lja i kako je nasu-
pro t tom e m alen čovjek, je d an osam ljen dječak, iako
su njegovi preci bili nekada moćni sinovi Sunca. Ja
sam se probudio iz sna i ne bih n ik a d a više, sve kad
b ih danas našao tu dolje u klan cu sve bogatstvo svi-
jeta, pao u v arljiv i san. P o vijest m oga n aroda je okon-
čana. P rošlost m e se više n išta ne tiče i ja hoću da
gleđam sam o u budućnost. H tio bih da naučim ono što
si ti učio. H tio bih da budem o n akav čovjek kak v i su
bili ili jesu oni o kojim a si mi pričao. Stoga ću ostaviti

1 R ije č K ip u s (z ap rav o : ch ip u s) p r ip a d a k e č n a je z ik u i
z n a č i uzao.

24 Oporuka Inka 369

 svoja b rd a i poći tam o gdje će m oja želja biti ispunje-
na. N eka m e O tac Ja g u a r p osavjetuje i ja ću učiniti ono
što on kaže. To ne bih mogao da sam sirom ašan, zato
m e ra d u je što sađa im am pred sobom im etak i oporuku
svoga oca. K ada ne bi bilo toga cilja, prezreo bih sve
zlato i srebro koje m e čeka, je r m ožda bi i m eni doni-
jelo ono što je đonijelo m ojim precim a: i sm rt i
propast.
Govorio je vrlo lagano i prekidajući. S ađa je ustao
i u d aljio se kao da je htio u sam oći raz m išljati o ono-
m e što je rekao. A nton nije pošao za njim . U natoč
svojoj m lađosti on je osjećao da se njegov p rija te lj
nalazi p red značajnom prek retn ico m i da svoje ođluke
m ora donositi po vlastitoj pobudi.
K ad a se In k a m alo potom vratio, s njegova je iica
zračio gotovo rađ o stan izraz. P ruživši ru k u m lađom
bijelom p rija te lju on reče: — Ti ćeš sađa otići u Lim u,
a zatim u zem lju svojih otaca da bi još više čuo. Od
tebe sam čuo k a k v a je to zem lja i k ak a v n arod tam o
živi. D a li bi htio i m ene tam o povesti?
— Rado, dapače vrlo rado! — odgovori A nton, sko-
čivši od iznenađenja. — Da li si to ozbiljno m islio?
•— Da. Ali prethodno bih htio govoriti s Ocem Ja -
guarom i A ncijanom . Bez vjernog starog ne bih odav-
de otišao.
— On će s nam a, on će s nam a. On te sm a tra za
svoga gospodara i u čin it će ono što ti ođređiš.
— Ali on je tako s ta r i ne razu m ije jezik tvoje
dom ovine kao što ga ni ja ne razum ijem .
— On je snažan kao m lađić, a za vrijem e p u to v a n ja
n au čit ćete od m ene toliko m oj jezik koliko će vam u
prvo v rijem e biti potrebno.
U tom času stigao je O tac Ja g u a r penjući sa iz
K lanca, i istovrem eno čuo se topot jedne mazge. A nci-
jan o je zaokrenuo oko najbližeg gorskog obronka i
zaustavio se p red njim a. Skočivši sa svoje životinje, on
reče: — Sve sam ih dobro sm jestio, a sad a siđim o dolje
da otvorim o pećinu.
— O tac Ja g u ar je sišao dolje i pokušao da je i bez
tebe n ađ e — upozna ga H auka.
— D oista? — u p ita sta ri obrativši se H am m eru. —
Vi ste je pokušali pronaći? D akako bez uspjeha?

370
 — Jesi li u to doista tako siguran?
— Da, senor.
— D a vidim o onda da li se varam ! M isiim, naim e,
da sam našao ulaz u rov.
— G đje?
■
— U pozadini klanca.
— To n ije teško reći pošto ste doznali da se sklo-
nište tam o nalazi.
— M a p u stite to! Spustim o se dolje! P okazat ću vam
to m jesto.
Povezavši svojim m azgam a noge, oni se spuste niz-
brdo. S ilazak je bio težak, no k ad a su đolje stigli po-
kazalo se da ni k re ta n je u dnu nije bilo m an je ne-
ugodno. Izgledalo je kao da se tam o obrušilo čitavo
brdo, i razbilo se u sam e m ale kom adiće. N a sam om
dnu ili poviše ležalo je isprem iješano kam en je razne
veličine, ostaci izvora.
Otac Ja g u a r hodao je na čelu preko d rv lja i kam e-
nja, kako se obično kaže, ne gleđajući ni lijevo ni đe-
sno, skoro do zadnje stijen e u klancu. T u je bilo jeđno
m jesto gdje je desni bočni zid nekoliko m e tara stršio
n ap rijed . To je stvorilo izbooinu k oja je sa stijenom
pećine tv o rila dva ugla. H am m er pođe p rem a zadnjem
uglu, pokaza tam o rukom na tlo i reče vrlo sigurnim
glasom : — O vdje je to m jesto. Im am li pravo, A nci-
jano, ili ne?
Lice staroga poprim i izraz najvećeg ču đ en ja t on
odgovori: — Da, ovdje je, senor. Ali kako vi to znate?
K ako ste to mogli o tk riti? D a li ste postali sveznajući?
—■ Za to nije potrebno neko sveznanje.
— Ne? Sad barem shvaćam vaše n e p rija te lje kada
tv rd e da ste izvanređno opasan protivnik, Što bi bilo
da ste ran ije, a da m i o tom e nism o im ali pojm a, otkrili
sk ro v ište i ispraznili ga!
— Toga se zaista niste treb a li bojati. Mogao sam
ovdje i satim a sta ja ti, a da ne p rim ijetim baš ništa.
Što sam m jesto pronašao m ogu zahv aliti sam o okolnosti
što sam od tebe saznao da se u klan cu nalazi je d an rov.
—■A li kako ste m ogli naći njegovo m jesto?
— P ećina se n ije m ogla n alaziti u sredini, đakle na
dnu klanca, nego po stra n i i to pozadi. Rov je m orao
b iti iskopan u stijeni. On je bio za trp an i zaklonjen ne

371
 od p riro d e nego od čovječje ruke, dakle um jetno. T re-
balo je, dakle, tra g a ti za m jestom gdje se protivno ne-
prav iln o sti isprem iješanog kam enja, mogao opaziti trag
pravilnosti, dakle, trag lju d sk ih ruku. A taj se trag
sam o ovdje opaža.
— K ako?
O tac Ja g u a r pokaza na nekoliko kam enova koji
su ležali u biizini stijen e i odgovori: — Z ar ova četiri
kam en a ne tvore uglove pravilnog k v ad ra ta?
— N em a sum nje.
— Z ar nisu potpuno iste veličine i težine, ni pre-
teški za snažna čovjeka, a ni tako lagani da bi se
slučajno pom akli ili bili m aknuti?
— I to je tačno, senor.
— Zašto je u četverouglu, što ga tvore četiri ka-
m ena razDacano sam o sitno kam enje, od ko jih ni je-
đan k am en n ije veći od lju d sk e šake? K ad a bi to ka-
m enje bilo veće i teže, ono bi pritislo pokrivač što ga
n ad rovom drže četiri velika kam en a n a uglovim a.
S tari je A ncijano čudeći se klim ao glavom, a onda
će reći: — Tako je, upravo tako, kao što vi kažete,
senor!
— Znao sam to. S tv a r postaje ja sn a čim čovjek
m alo m ućne glavom . Ja m a je m orala b iti pokrivena.
V eliki kom ad stijene n ije bio za to p rik lad an , je r ga
je d an jed ini čovjek ne bi mogao m a k n u ti da otvori
rov. D asaka i sličnog nije ovdje bilo. T rebalo je, dakle,
uzeti k ak a v pokrov ili kožu, a na četiri u gla položiti
četiri kam ena, koje je je d an čovjek mogao pom aknuti,
ali đosta teških da drže kožu, i m anje k am en je što je
gore stavljeno. T im e se htjelo p rik riti djelo ljuđskih
ru k u kako bi se m je stu dao p riro d an izgleđ.
— Posvem a tačno, senor! T akođer i ono sa kožom
je tačno. R anije je ja m a bila p okrivena kom adim a drva
na kojem u je ležalo kam enje. D rvo je istru n u lo i kada
je moj gospodar posjetio rov, našao je da je pokrov
srušen. Da bi došao do novog pokrova nije m u pre-
ostalo drugo nego da u b ije svoju m azgu i da njezinu
kožu pomoću četiri kam ena razapne iznad jam e. Z atim
je n a to nasipao sitno, krh k o kam enje. K ao što vidite,
ovaj pokrov se održa-o m nogo godina, sve do danas.

372
 Na ta j pokrov može da stane čak i čovjek a da on ni
n ajm an je ne popusti. Vaše oštroum lje je doista izvan-
redno. Hoćemo li sada otvoriti?
— Da, je r ne postoji n išta što bi nas moglo od
toga o d vratiti.
Č etiri osobe čučnu da bi m aknuli naslagu od sit-
nog kam ena, k o ja nije bila visoka; ođm ah opaze
kožu, k o ja je postala tv rd a i k ru ta kao da je od že-
ljeznog lim a. K oža je bila n ap eta i d ržala se pomoću
spom en u ta četiri kam ena. K ada su podigli ona četiri
k am en a i m aknuli kožu, p red n jim a se rastv o ri jam a,
k o ja je b ila tako p ro stran a da se u n ju mogao spu-
stiti čovjek snažne građe. Ja m a je vodila okom ito
đolje. Stoga reče O tac Ja g u ar: — P a to n ije nikakav
rov nego okno.
— Sam o ulaz se sp u šta okom ito dolje — odgovori
A ncijano bacivši je d an m ali kam en dolje. — Čuli ste,
n ije duboko pao? Ja m a je duboka koliko je čovjek
visok; poslije ona pod prav im k utom prelazi u rov
iskopan u stijeni. J a ću sići dolje.
— A kako je sa osvjetljenjem ?
— Za to se pobrinuo moj gospodar. D olje je svijeća,
k oju smo sam i iz lo ja izlili.
On se polagano spusti u jam u. K ad a je nogam a
dohvatio tlo —■ mogao je ispruženim ru k am a dohva-
titi go rn ji rub. H am m er m u doda nekoliko šibica i
odm ah dolje zasja p lam en svijeće. Za n jim se spusti
H aukaropora. N jem u su pomogli da se spusti dolje, je r
je bio m alen. Iza n jeg a se spusti A nton E ngelharđt, a
kao če tv rti siđe O tac Jaguar.
D a bi đospio u vodoravni rov, Otac Ja g u a r se m orao
p rignuti, ali rov se odm ah širio tako da se u njem u
moglo sta ja ti. N akon p a r k o rak a rov se pretvorio u
n eku v rst m ale odaje u kojoj je bilo m jesta upravo za
ova četiri čovjeka. Oni su se naokolo ogleđali, aii ne
nađoše n išta osim jednog m alog drvenog kolčića zabi-
je n a u je d n u pukotinu. N a kolčiću je visjela jedna,
m ožda trid e set ce n tim eta ra duga uzica jačin e igle za
p letenje. B ila je tro b o jn a i s nekoliko uzlova na sebi;
n a n jo j je bilo čvrsto svezano nekoliko m a n jih i ta n jih
uzica; i ove su im ale uzlove u različitim razm acim a.

373
 — K ipus! — poviče A ncijano, sfeine sa kolčića m ali
svežanj uzica i osvjetlivši ga svijećom , p ro m atra še ga
pozorno. Boje su bile izblijedjele, ali su se ip ak još
m ogle raspoznati.
— Da li ga možeš pro čitati? — u p ita Otac Jaguar.
— Da, senor! O vaj nas kipus upozoruje da ne zapa
lim o ostale svijeće dok ne pročitam o drugi kipus. Tu
je, dakle, još jedan, svakako dalje straga. Pođimo!
I H au k aro p o ra pregleda kipus i p o tvrdi tum ačenje
staroga. Oni pođu đalje, duboko prignuti, je r je- rov
postajao uži. Rov je bio suh a zrak nešto zagušljiviji.
N akon o tprilike pedeset k o rak a rov je postajao sve
širi i viši p retvorivši se u sobi sličnu p rostoriju
je m ogla biti visoka četiri lak ta, široka sedam la k ata
i isto toliko duga. Pozadi je zjap ila neka p ro v alija i
okom ito se ru šila u nepoznatu dubinu. No oni nisu
obraćali p ažnju na tu široku pukotinu u stijeni. P ažnju
četvorice lju d i p riv u k li su sja jn i pred m eti koji su se
n alazili u tom prostoru.
L ijevo i đesno sv jetlucalo je poput čistog zlata i
srebra. N a pođlošcim a k oji su bili n ap ra v ljen i od ka-
m ena i sličili na klupe sta ja li su i ležali različiti pred-
m eti, čija bi v rijeđ n o st i kao dragocjen m etal i kao
u m jetn ičk a tvorevina zasjenila svačije oko. T u je bilo
fig u ra božanstva veličine djeteta, n ap ra v ljen ih od svjet-
lucavog zlata, kipova v la d a ra iste veličine izrađenih
od čistog srebra. N ad alje posuđe inajrazličitijih oblika
i veličina, svakovrsno oružje, različitog nakita, sunaca,
m jeseca i zvijezda. Da, bilo je to bogatstvo k oje je mo-
glo p o tjecati sam o od jednog In k a ili od nekog k ra-
Ijevskog princa, pošto je u staro m P e ru u sve zlato
p rip ađ alo vlađaru. Bez njegovog d opuštenja nitko dru-
gi n ije smio u p o treb ljav a ti zlato ili srebro.
Izvažanje ovih m e tala bilo je zabranjeno pod p rije t-
njom sm rtn e kazne. Svekoliko srebro i zlato m oralo se
otp rem iti u glavni grad i položiti k ra lju pred noge.
P rem a sigurnim podacim a, bilo je godina k ad je u riz-
nicu In k a priticalo preko d vanaest tisuća centi sreb ra
i preko četiri tisuće centi zlata. N ajp lem en itijih kovina
bilo je, naim e, u m nogobrojnim p laninskim žilam a, na-
dalje u zađivljujućoj količini u pijesku rijeka, a dobi-
vale su se jeftino ili besplatnim kulučenjem .

374
 A nton E ngelharđt bio je kao zaslijepljen. A ncijano
i H au k aro p ora sta ja li su zađivljeni do skrušenosti, di-
veći se bogatstvu koje se tu nalazilo i u jedno pod rh ta-
v ajući od osjećaja punog strah o p o što v an ja p rem a neka-
dašn jim božanstvim a i vladaocim a svoga roda. Otac
Ja g u a r bio je n ajm an je zbunjen. On je uzeo starom e
svijeću iz ru k e i pošao n a jp rije p rem a stražn jem dijelu
riznice i pogledao đolje u jezovito, ta jan stv en o zja-
peće bezdno. P ri blijedo plam tećem sv je tlu svijeće pri-
činjalo se kao da se ispod ru b a naziru đem onske sa-
b lasti koje su le tje le am o-tam o i dom ahivale. Jeđan
kam en koji je H am m er bacio dolje odbio se nekoliko
p u ta od zidova, ali se ip ak nije moglo ustanoviti u
kojoj d u bini se zaustavio.
Otac Ja g u a r povuče se od bezđana da bi sada pom-
no potražio ležište sk rivene vatre. Njegovo trag an je
brzo je urodilo uspjehom . Naim e, dolje u blizini dna
p rotezali su se pored k am enih klu p a žljebovi od gline.
U određenom razm ak u stršili su iz ove sm jese konci
p oput stijen ja okruženi istom sm jesom i bili n alik na
o k rajk e lojanica.
— To će b iti ta opasna v a tra — reče on A ncijanu
pokazujući na žljebove — o kojim a je govorio tvoj
m rtv i gospodar. A ovi vršci sa stijenjom su svijeće od
kojih ne sm ijem o ni je d n u zapaliti dok ne pročitam o
drugi kipus. Ali gdje bi se on mogao n alaziti? M oram o
ga potražiti.
N isu m orali dugo tražiti, je r on je visio n a ziđu
odm ah kod ulaza. On se sastojao od um jetn ičk i izra-
đenog p letiva koje je služilo za d rža k i n a čijim je
stran a m a visjelo nekoliko redova resastih uzica. Uzice
su bile razn ih boja i različite dužine, a bile su zauzlane
u mnogo stotina čvorova raziičite veličine. S tari se
odm ah p rih v a ti da osm otri to um jetničko djelo pism a
zauzianih čvorova. Pošto je dugo pro m atrao kipus on
reče: — O vaj kipus je jedno opsežno pism o k oje ovdje
ne m ogu da pročitam je r su boje izblijedjele a svjetlo
svijeće n ije dovoljno.
— Ali v ani p ri sunčevom sv je tlu bi ga mogao pro-
čitati? — u p ita O tac Jag u ar.
— M islim da bih.
— O nda m oram o poći van.

375
 — Z ar već da odemo od ovoga blaga kojem u bism o
se još tako rado divili?
— Da. Ne sm ijem o n ije d an od ovih p red m e ta đodir-
n u ti dok se ne upoznam o sa sad ržajem ovog kipusa.
N am a n ije poznata opasnost koja je skopčana s điza-
n jem ovoga blaga. Svaki pogrešan pokret, svaki po-
grešan zahvat mogao bi nas sta ja ti života. J a vas,
dakle, opom injem . Neću se u đ aljiti odavde i neću se
ponovo popeti gore dok ne upoznam tačno ovo pismo.
Z aslijepljen zlatom i srebrom , sta ri A ncijano je,
izgleda, ipak htio ostati. T ada m u H au k a uze kipus iz
ruke, p regleda g a .k o lik o je to tu đolje bilo moguće,
i zatim izjavi: —• O vaj kipus sa đ rž aje oporuku m oga
oca, um orenog Inke. On m i je m iliji od svega što se
tu nalazi. N eka stoga ostane tu zlato i srebro dok ga
ne pročitam . Idem na dnevno svjetlo.
To je bilo odlučno. Č etiri osobe napuste podzem nu
p rosto riju i up u te se kroz ro v n atra g p rem a ulazu da bi
stigle napolje. Na d nu okna, tam o gdje je ono prelazilo
u rov, ležalo je više lojanica koje je tu položio H aukin
otac. A ncijano ugasi svoju do polovice izgorjelu svijeću
i stav i je pored drugih p rije nego se vinuo napolje.
N apolju posjedaše n jih četvorica na kam enje, a A nci-
jano i m ladi H auka dohvate uzice da bi ih ođgonetnuli.
To, naravno, n ije išlo onako brzo kao kod prvog, jed-
nostavnog kipusa. Bilo je tako mnogo boja i uzlova,
mnogo spo rednih uzica, a boje su bile tako izblijedjele,
da su se sada teško razlikovale dvije boje koje su bile
jed n a drugoj slične. Prošao je čitav sat, zatim je prošlo
još pol sata, pa ipak dvojici P eru an a ca još nije bilo
sasvim jasno značenje pojedinih uzlova i uzica. Otac
Ja g u a r je m ožda u je d an a est sati prispio sa svojom
četom do klanca. Z atim su prošla dva sa ta dok se nije
A ncijano v ratio sa novog logorišta. No sađa su prošla
već tri sa ta iza podneva i stoga reče H am m er: — Opa-
sno je d a se duže ostane ovdje. Ako slučajno netko
prođe tu gore rubom klisure, opazit će nas kako sje-
dimo k ra j otvorenog okna i naša će ta jn a biti otkri-
vena. Mi m oram o stoga jam u opet zatvoriti i poći gore.
Tam o ćete svoj posao n astav iti ne bojeći se iznenađe-
nja, je r ćemo svako p rib liž av a n je još izdaleko moći
p rim ijetiti.

376
 O pet ra šire kožu iznad ulaza, postave četiri teška
k am en a i n jim a je pričvrste, a zatim je p o k riju sitnim
k am en jem i travom . N akon toga popnu se ponovo do
svojih mazgi, gdje su H auka i In k a nastav ili sa svo-
jim poslom.
Izgledalo je da je n jih o v a dosjetljivost bila ovdje
pronicljiva, je r još nije prošlo ni pola sata a obojica
izjave da se slažu u pogledu značenja svakog uzla.
— Mogu li m ožda saznati sad ržaj? — u p ita O tac
Jag u ar.
— Da, senor — odgovori H auka. — O nako je kao
što sam već rekao, oporuka m oga oca, ali ona drugačije
glasi nego što ste vi v je ro jatn o m islili i ja pretpostav-
ljao. A ncijano, pročitaj!
S tari posluša. Iz naročito počitanja pred posljed-
njom željom svoga n ekad ašnjeg gospodara on klekne
i đo d iru ju ći p rstim a uzao za uzlom i uzicu za uzicom,
polako je isprekiđanim rečenicam a odgonetnuo slije-
deće: »H aukaropori, m ojem sinu, posljednjem I n k i...
K ada ugledaš ovaj kipus, ja više neću b iti m eđu ži-
v im a ... T akođer i narođi u m ir u ... Naš n arod je m rtav
kao što sam i ja u m r o ... N e n ad aj se da će narod opet
o ž iv je ti!. . . Ti nećeš n ik a d a biti v la d a r ... On je um ro
na svojem zlatu i srebru. Hoćeš li i ti da pogineš na
svojem ? . . . Da je bio sirom ašan, još bi živio i radio.
B udi sirom ašan, pa ćeš živjeti i r a d it i! . . . N e budi bo-
gat đragim kovinam a, nego budi bogat duhom i srcem ,
tad a ćeš biti sretn iji od svih svojih p r e d a k a ! . . . Ja te
m olim , ne naređ u jem ti. Ovo zlato p rip ad a tebi, uzm i
ga, ili ga nem oj u z e ti! . . . Ako ga uzm eš, b it će njegov
rob. Budeš li ga prezreo, b it ćeš slobodan. Ti im aš
zlatn i buzđovan Inka. P ro d aj ga i im a t ćeš dovoljno
d a učiš i postaneš čovjek koji poštuje rad. U živanje u
n erad u je sram no. Želiš li ovo zlato, uzm i ga, ali se
pri tom čuvaj od v atre u ž lje b o v im a !. . . Hoćeš li čast
i p rav u sreću, v ra ti kovinu ponovo zem lji od koje je
oduzeta. T ada ćeš postići pravo bogatstvo. Z apali onda
p rv u svijeću obam rle v a tre i pohitaj iz p e ć in e !. . . Bi-
ra j sada, ali b iraj dobro! U tebi teče k rv vlađara,
svladaj, dakle, sam og s e b e ! ... J a sam s tobom i ostat
ću s tobom. Uoini tako d a se m oja duša zbog tebe
r a đ u je ! ... Moj će duh ta d a s m iljem gleđati na tebe

377
dok m e ne budeš slijedio onam o gdje nem a vrijednosti
ni zlato ni srebro, nego gdje se cijeni sam o blago
s r c a ... P o stupaj kao moj sin, je r ja sam tvoj otac!«
A ncijano je čitao tako da su stanke izm eđu pojedi-
nih rečenica postajale sve duže. K lečeći i dalje, on
sada s puno nađe pogleda gore n a svog gospođara. To
isto učini i A nton koga je sad ržaj oporuke duboko dir-
nuo. Otac Ja g u a r bio je zadivljen n ap o rim a do kojih
se u m rli uzđigao, ali njegovoj p raktičnoj n ara v i nije
ođgovaralo što je ovaj očekivao od svoga sina. Visoko
u sp rav ljen stajao je tu H aukaro p o ra i gledao je p rem a
suncu. Njegovi preci su ga obožavali, n je m u su se
m olitvam a obraćali. Ono je tam an treb alo da iščezne
iza v rh o v a bregova. Tako je nestalo sja ja In k in a bo-
g atstv a koje je i sam o iščezlo. Z adnji ostaci toga sja ja
sv jetlu cali su dolje u dvorani klisure, gdje su sta ja li
kipovi božanstava i vladalaca. Z ar da se i taj posljednji
b lijesak ugasi? N a ozbiljnom i lijepom licu m ladića
n ije se p om akla ni jed n a crta. Ne osjećajući bol u oči-
ma, on je gledao u sunce dok ga nije zastrlo najviše
brdo. Z atim se okrene A ncijanu, uzm e m u kipus iz
ruke, sprem i ga u n je d ra ispod kožnate lovačke košu-
Ije i reče: — U stani, A ncijano! N em a više Inka. Sinovi
Sunca nestali su sa svojim carstvom i ja ću poslušati
d uh svoga oca koji je sm atrao da sam dovoljno ja k
da b iram ono pravo. V raćam zlato zem lji, je r ono do-
nosi blagoslov sam o kao n ag rad a za rad, a moj rađ
treb a istom da počne.
N ato skoči stari, u h v ati ga za obje ru k e i poviče
glasom iskrenog ganuća i Ijubavi: — B udi h v aljen za
tu odluku, moj sine, nisam od tebe n išta drugo ni
očekivao. T ebi nije potrebno blistavo blago, je r najveće
blago koje postoji, m iru je u tvojim gruđim a.
O tac Jag u ar, m eđutim , zapita: — K ako? Ti hoćeš da
se odrekneš bogatstva što đolje leži? D a li je to ono
što si m islio?
— Da.
— To bi m ogla b iti sam o posljedica jednog prolaz-
nog raspoloženja. Pom isli čega se odričeš i k ak a v ti
život p ređ sto ji ako p rih v atiš nasljeđstvo svoga oca!
— N jegova oporuka ne leži tam o dolje u pećini,
nego ovdje na m om e srcu.

378
 On pokaza na m jesto gdje je sprem io kipus.
— O nda ćeš đoista zapaliti tam o đolje pohlepnu
v a tru i bogatstvo un ištiti?
— Da.
— To je ludost! Ako se ti odričeš toga bogatstva
onda te m oram upozoriti n a to koliko dobra možeš
pom oću njega učiniti i koliko lju đ i možeš s njim
u srećiti. Sebe sam oga možeš oštetiti, ali druge ne!
—■N asljeđstvo p rip ad a m eni i ja ću s n jim rad iti
ono što budem htio. U ništit ću ga, je r hoću da svojim
b ližn jim a donesem d rugih i boljih darova.
— Ne p re tje ru j! J a ću se su p ro tsta v iti takvom
pothvatu!
T ada podigne H aukaropora svoj zlatni buzdovan sa
zem lje gdje je on ležao, oholo se usp rav i i odgovori:
— Senor, ja vas štu jem i volim, ali u ovoj stv a ri po-
stoji sam o je đ n a volja, a to je m oja. P rem a želji svoga
oca p ro d at ću ovaj buzdovan da bih mogao živjeti i
učiti. B udete li m i se đoista suprotstavili, p risilili biste
me da ga prethodno iskušam u borbi s vam a!
H am m er ponosno zabaci glavu. H tio je oštro odgo-
voriti, ali to nije učinio, nego odgovori um iru ju će: —
N ije bilo tako m išljeno, dragi moj Inka. T voja odluka
je ju n a čk a i za d iv lju ju ća ako poznaješ v rijed n o st nov-
ca. S u m n jam da je tako. Uostalom , ono što kažeš nije
još učinjeno.
— Ja ću to odm ah učiniti! Sići ću sađ a dolje u
okno i zap alit ću vatru.
— Da bi nas odao i ubojici svoga oca omogućio da
pobjegne? Ja ne poznam tu vašu v atru , ali se bojim
da ona izaziva eksploziju. K am enje će se razletjeti.
Ako onda dođe G am busino s P erillom , oni će nam , ako
vide tragove, opet pobjeći.
H auka ga je neko v rijem e ispitivački gledao u lice,
a onda odgovori: — Im ate pravo, senor, m oram još
čekati. Ove ljude mogli bismo, doduše, u h v a titi n a neki
drugi način i na riekom drugom m jestu, ali budući da
je K lisu ra ubo jstav a za n jih n ajb o lja klopka, ne sm i-
jem postupiti protivno vašem planu.
— I ja to m islim — k im nu H am m er zađovoljan. —
Ali, p rethođno m oram o ip ak saznati k ad a će nepri-

379
ja te lji doći i stoga n am je p o treban iskusan izvidnik.
Hoćeš li p reuzeti đužnost?
— Hoću, vrlo rado — odgovori H auka. On nije
slutio da je Otac 'Jaguar u isto vrijem e nam jerav ao
da ga odavde odstrani, da m u se ne bi pružila p rilik a
da izvede svoju izvan svake sum nje p re u ra n je n u na-
m jeru. Zato H am m er produži: — Td m oraš odm ah kre-
nuti, je r nećeš sm jeti ja h ati, a p u t je jako đalek.
— J a sam prip rav an , senor. K ažite mi kako daleko
treb a d a idem!
— P o n a jp rije n atra g do S aline del Condor, kam o će
G am busino m ožda već večeras prispjeti.
— A ako ne dođe?
— O nda bi se moglo očekivati da će logorovati u
pećini s dva prilaza, k oja leži iza S aline u pravcu
Guanacotala, ođakle bi m orali doći Mojos Indijanci.
— J a poznajem tu pećinu i poći ću s n jim —
u p ad n e A ncijano. — D ozvdljavate li to, senor?
— Rado, je r četiri oka više vide nego dva.
— A gdje ćemo vas naći k ad a se vratim o?
— S obzirom da se vaš p o v rata k može očekivati
istom su tra izju tra, to ću ovu noć provesti kod d ru-
gova, ali ću u ju tro b iti opet ovdje đa bih m ogao čuti
vaš izvještaj. P re m a njem u se onda m oram o ravnatS.
P rije svega potrebno je da pokušaš potajno razgova-
ra ti sa svojim p rija te ljim a Mojos In d ijan cim a i da
ih n astojiš p ridobiti za nas.
On p rim i od A n cijan a opis p u ta do uvale u b rd u
i zatim od jaha sa A ntonom E ngelharđtom , vodeći sa
sobom obje m azge P eruanaca. O na dvojica spuste se,
m eđutim , u đolinu uzevši prav ac p rem a S alini del
Condor.
Oni su tam o stigli već u su m rak i pošto nikoga nisu
našli, pošli su đ alje da pro n ađ u pećinu. K ada su kasno
n avečer do nje stigli, bili su, kao što je već spom enuto,
svjedoci u m orstva peona i obojice arriera, nakon čega
su požurili n atra g u Salinu. Tam o su čekali neko vri-
jem e i ubrzo u tv rd ili da se njih o v a slu tn ja obistinila,
je r G am busino je stigao onam o s Indijancim a. Ali kako
zbog p o m a n jk an ja d rv a n ije mogao zapaliti logorsku
v atru , nisu mogli ništa opaziti. Od p rislu šk iv an ja nije
bilo ta k o đ er ništa, je r su n ep rija te lji m irovali. Zato su

380
ostali sam o toliko koliko je bilo potrebno, ako su htjeli
aa ih svanuće zatekne kod K lisure ubojstva.
Tam o su zatekli O ca Ja g u a ra kako ih već čeka i
saopće m u ishod svoga izviđanja. To je bilo mnogo, ali
ip ak prem alo. Oni su znali da su tri čovjeka u b ije n a i
tri da su ostala u životu. Z nali su ta k o đ er i to da su se
m eđu zad n jim a nalazila d vojica m alih u crveno odjeve-
n ih stran aca, što je H am m era jako ražestilo, ali tko je
bio onaj treći, to nisu znali. K ako su p rije svega trebali
pokušati da s Mojos In d ija n cim a neopazice stu p e u raz-
govore, to su se m orali sa k riti iza obližnje litice, a i
zato da bi vidjeli đolazak n ep rijate lja , dok se H am m er
povukao da bi svoje lju d e doveo bliže i javio im ne-
očekivanu vijest, kako je neum itn i stra n i u čen jak sa
svojim slugom opet išao za n jim a i p ri tom ponovno
dopao G am businovih šaka.
Rano p rije podne odjahao je G am busino sa A nto-
niom Perillom , osam In d ija n a c a i sa svoja tri zaroblje-
nika. N a ru b u k lisu re on se zaustavi da odredi da se
raste rete mazge. G ram zljivost ga je tje ra la da sm jesta
p retraž i k lisuru, a kako su i zarobljenici za njega
p red sta v lja li zn a tn u vrijednost, on ih n ije htio povje-
riti In d ijan cim a, već je odlučio da ih sa sobom vodi u
klisuru. O slobodili su im stoga noge da bi se mogli niz
brdo spustiti. K ad su, m eđutim , stigli đolje, opet su
im noge svezali, privezali su ih uz kam en je kako se
čak ni v aljan jem ne bi mogli sa m jesta pom aknuti.
Z atim se G am busino i P erillo u d alje da bi otpočeli svo-
je trag an je. In d ijan ci su ostali gore je r im je bilo
zab ran jen o da stu p e u klisui'u.
Z arobljenici su slučajno postavljeni na izbočeni dio
k lisu re u čijem je zadnjem uglu bio ulaz u rov i bili
p rivezani za tri od četiri spom enuta velika kam ena.
D oktor M orgenstern je ležao n a sitnom kam en ju , koje
je pokrivalo skriv en u kožu mazge. K ad a su vidjeli da
su n jih o v i m u čitelji daleko i da ih ne m ogu čuti, F ritz
K iesew etter reče: — T u smo, dakle, prisp jeli do našeg
cilja, ali kao zarobljenici. Ako je O tac Ja g u a r već
ovdje, uskoro ćemo opet biti slobodnih nogu.
— D aj bože! — uzdahne E ngelhardt. — R adi se o
n ašem životu, je r ja sam u v je re n da će nas ove hulje
u m o riti čim p rim e otkupninu.

381
 Od bijesa 011 je trgao svoje poveze i potegao karaen
za koji je bio vezan. P ri tom e ga je sve više vukao
p rem a m jestu na kojem je ležao.
— Ne v je ru jem u to — reče D oktor. — Oni su nas
već nekoliko p u ta uhvatili, a ipak nisu n ad nam a po-
činili um orstvo, la tin sk i hom icidium .
— J e r nas je O tac Ja g u a r u v ije k brzo izvukao —
odgovori F ritz. — A ko nas ovoga p u ta ostavi n a cje-
dilu, onda smo gotovi.
— Da budem zarobljen dok mi se sin u blizini na-
lazi! — škripao je b an k a r zubim a. — S vezanih ru k u
i nogu i p rivezan o kam en kao đ iv lja zvijer!
On opet povuče kam en koji je ležao na jednom uglu
kože. P om aknuo ga je još više tako da je koža popu-
stila, i polako se počela sp u štati ispod doktora M orgen-
sterna, našto on reče: •— Oini m i se da ležim na m eka-
nom e iako je ispod m ene kam en, je r tlo popušta. J a
tonem dublje.
— I ja bih volio k ad a bih mogao potonuti duboko
u zem lju! — nastav i E ng elh arđ t bijesno. — D a m i je
sam o je d n a ru k a slobodna, ja bih se brzo oslobodio
svojih okova, a onda teško tim huljam a!
On je vukao i natezao i sve više vukao kam en.
— N em ojte se n ad a ti tome! ■ —■ odgovori F ritz. —
Koga taj G am busino veže, ta j se ne oslobađa, ja to
znam . Z ar ne, gospodine D oktore, mi sm o to doživjeli?
— N a žalost, da — odgovori upitani. — Mi smo da-
pače bili u još gorem položaju nego sada. Mi smo već
visjeli o d rv etu i . .. g o spode... n e b e s a ... m ilo sti... !
Od stra h a on glasno poviče, je r sada je E ngelhardtov
kam en skliznuo sa kože, ona popusti i m ali u čen jak s
nogam a i gornjim dijelom tijela upadne u jam u.
— Što se dogodilo! K am o hoćete da otpu tu jete? —
u p ita F ritz. — T reb a li to m ožda da bude ođlazak u
d.onji ili p rasv ijet?
— Nemoj se šaliti! — kukao je m ali. N alazim se
u strašn o m zdencu, la tin sk i puetus, lebđim iznad jedne
užasne dubine, la tin sk i rečeno vorago ili barathrum i
ako uže pukne, ja sam izgubljen!
M ali u čen jak n ije đoista težio više od đeveđeset
funti, a kako je kam en o koji je bio pričvršćeno uže
bio daleko teži od jed n e cente, to ga je ovaj držao.

382
 Ipak, on ,je zapom agao toliko glasno da su to čuli
G am busino i Perillo. Oni dodu ovam o i nem alo se za-
čuđe kađa su vidjeli svoga zarobljenika kako je do
polovice nestno u zem lji. Oni ga izvuku i p ri tom opaze
kom ad m azgine kože.
— Sto je to? Na koncu sm o jo S ...
— Šutl! — p rišapne m u GambusLno. — Mi smo na
cilju. To možemo zahvaiiti slučaju. Z arobljenici ne
sm iju v id jeti što mi ovdje radim o. O dstranim o ih
oclavde!
Oni odvuku Irojicu zaro b ljen ik a podaije da ih ovi
ne bi p ro m atrali i zatim se ponovo v ra te do jarne, te
p ronađu i uklone kožu. Z atim bace lcamenje u jam u
i kad su se u v jerili da nije duboka G am busino se spu-
sti dolje. Već nakon nekoliko trcn u tak a on poviče gore:
— Mi smo na pravom m jestu. U spjelo je! T u leže loja-
nice, Sada brzo dolje dok ja je d n u zapalim . — K ada
je P erillo stlgao đolje, svijeća je već gorjeia. Oni nisu
obraćall p ažn ju na okolnost da se tam o n alaziia i jedna
do polovice izgorjeia svijeća, po kojoj se lako moglo
opazili da je tek p rije kraćeg vrem ena bila upo treb lja-
van3. Lagano su prođirali u vodoravni rov. Dok su
oprezno napredovaii, priopćavali su jedan drugom svo-
ja opažanja i nade, N aiazili su se u nekorn grozničavom
uzbuđenju, koje je rasio skoro do ludila, icada su ko-
načno stigll do zadnje odaje i ugledali što se u njoj
nalazi. N ajp rije su tu sta ja li kao nijem i, a očima koje
su im sijale od m ilja, kružiii su po svim predm etim a.
T ada povika G am busino: — O tkriveno! T u leže m ili-
juni! To možeš m eni da zahvallš.
— Ne, ti m eni, m eni, m enll — odgovori Perillo. —
H ajde da procijenim o, O vdje u ovlm žljebovila nalaze
se m noge svijeće, svakako zato da bi se pri njihovu
sja ju bolje vidjelo kako b llstaju ova neshvaćena bo-
galstva. Da iii zapaiim ?
— Da, je r se p ri ovom lojanom k m ja k u ništa ne
raspoznaje.
P erillo istrgne G am businu s \ije ć u iz ru k e i prinese
je jednom od već opisanih stijen jak a, koji se zapallo
kao svaki običan stijenj, M ali plam lčak im ao je naj-
p rije m iran, jasan sjaj, zati.m poče da trep eri, pri čemu
dobije p lavu boju, poslije toga nenadano počnu vrcati

383
 iskre n a sve strane, od kojih se zapališe o stali stijenjci,
a zatim sukne velika v a tra koja je dopirala sve do
stropa. O štar, neugodan sm rad širio se odajom . U žlje-
bovim a je gorjelo već dvadesetak i više svijeća. One su
trep erile, vrcale, p u cketale i bučaie.
— Što je to? — u p ita P erillo sasvim zbunjen. —
Tko je još vidio ovakve svijeće?
— Što je sad ovo? — odgovori G am busino. — N aša
propast, ako odm ah ne pobjegnem o. Ove svijeće su
sta v ljen e ovdje za nepozvane goste. D akle m o ra m o ...
N jega p rek in e silan prasak, poslije kojega izbiše iz
svijeća v atre n e zm ije koje su ju rile po odaji poput
trza ju ćih m unja, zapalivši odijeia na dvojici lupeža.
— Van, van! — poviče on i požuri u rov kako bi se
što p rije dočepao slobode. P erilio pođe za njim . N jihova
odijela su gorjela. O bojica su lijevo i đesno u d ara li o
zidove. N isu još bili stigli do izlaza, k ad a odjekne sna-
žan p rasa k od kojega se zem lja stresla.
— J a gorim , izgorjet ću! — vikao je Perillo.
— I ja — poviče G am busino pojurivši naprijed. Bje-
žmo, bježmo, k lisu ra će o d letjeti u zrak!
Ju reći n ap rijed , on dođe do okna i vine se van.
P erillo ga je slijedio u stopu. Dolje, u hodniku, njihova
su odijela više tin ja la nego gorjeia, ali sad a na zraku
rsizbuktao se na n jim a plam en i posvuda ih zahvatio.
Užasno zapom ažući, oni se bace n a tlo i sta n u se
v a lja ti da bi ugasili plam en. T ada odjeknu u n u tra dru-
gi, treći, četvrti, peti i šesti prasak, sve jed an jači od
drugoga. Izgledalo je da se k lisu ra form alno am o-tam o
njiše, baš kao da će se ziđovi stijen a skrhati. T ada pro-
d re teški, crni dim iz okna, praćen sik tan je m kao sto-
tin u lokom otiva; nakon toga se ja v i m ukli tu ta n j, a
onda se sve sm iri, sam o je dim i dalje- sukljao iz jam e
i ispunio čitav prostor zagršljivim oblacim a od kojih
se n ije moglo ni jedan p red m et raspoznati. A li se zato
sasvim jasno čulo bolno zapom aganje đvojice lju d i koji
su se i dalje v aljali po tlu.
A Otac Ja g u a r sa svojim ljudim a?
On je s n jim a prispio do m jesta koje je bilo još
svega deset m in u ta udaljeno od klisure; uto m u dođoše
u su sret A ncijano i Inka. P rv i javi:

384
 — T u je poglavica M ojosa, »Šiljasti nož«, sa sedam
In d ijan aca, moj vrlo d ob ar p rija te lj. Da li da govo-
rim s njim ?
— Da. U vjeren sam da će on odm ah k n am a prijećd
čim m e ugleda d povrh toga dozna da ste vi sa mnom.
— O nđa trči naprijed!
A ncijano pohita, a ostali pođu za n jim a đuboko
u v je re n i da će đ an a s sigurno stići do cilja. Još p rije
nego su p risp jeli do klisure, sta ri im ponovo pode u
susret. On je vodio za ru k u 'p o g la v ic u M ojosa i viknuo
Ocu Ja g u a ru : — On je tu, senor, tu je. On se rad u je
što će upoznati glasovitog Oca Ja g u a ra i rado će se
b o riti n a našoj strani.
— Ti im aš uza se svega sedam lju d i? — upita
H am m er poglavicu.
— Da, senor.
—• D va m ala zaro b ljen ik a su nam. poznata. A tko
je onaj treći?
— Je d an bogati senor iz Lime, zove se E ngelhardt,
a po zan im an ju je bankar.
— Moj otac, moj otac! --- poviče A nton skočivši sa
svoje mazge.
— Ali to je nem oguće. Zašto bi on došao ovam o?
— D a bi posjetio svoga sina u Buenos A iresu.
— O nda je ipak to on! Brzo dolje da ga spasimo!
Z grabivši svoju pušku, on požuri do k lisu re i malo
zatim nestane na njezinom rubu. O stali su ga htjeli
slijediti, ali O tac Ja g u a r n aredi: — Stani! Ne svi đolje.
Sest lju d i će ja h a ti do klisure i sm jestit će se s dru-
ge stran e da nam ne bi tko um akao onuda.
Sest ja h ača odju ri u galopu. O stali se nisu dali više
zadržati: poskakaše iz sedla i što su brže mogli spu-
štali su se s H am m erom i In d ija n cim a u klisuru. Još
nisu ni stigli dolje, k ad opaze dva goruća lju d sk a lik a
kako se p en ju iz klisure. Oini su čuli njihovo zapom a-
ganje, a iza toga g rm ljav in u i potres.
— Ti psi su otkrili okno i zapalili v a tru — poviče
Otac Ja g u a r bijesno. — Blago je izgubljeno!
Svi potrče prem a straž n je m ispunjenom dijelu kli-
sure, a ispred svih A nton i Inka, koji ga je najbrže
slijeđio. D vojica d ječaka opaze zarobljenike gdje leže
i potrče k njdma.

25 Oporuka Inka 385

 — Oče, oče! — poviee Antom spustivši se pokraj ban-
k ara da bi ga zagrlio i p resjekao vezove.
N itko n ije obratio pažn ju na ta j radosni susret, je r
su svi pogleđi bili uperen i p rem a zadnjoj stijen i kli-
sure, po kojoj su se dvije p rilik e s m ukom i trzaju ći se
od bolova derale. Bili su to G am busino i Perillo. Oni
su p rim ijetili one k oji su se približavali i unatoč svo-
jim do polovice izgorjelim tijelim a pom išljali na bijeg
koji je bio m oguć jedino tom stranom . A li tam o gore
pojavi se sada onih šest ja h ač a i O tac Ja g u a r povikne
zadovoljno: — Standte! P u stite lupeže neka se penju!
G ore ćemo ih dočekati.
On se obrne zarobljenicim a, pozdravi n a jp rije En-
g elh ard ta, a zatim srdito za p ita dvojicu čovuljaka: —
K oji v rag vas je opet za nam a poslao? Z ar niste
mogli sam i da izdržite kod vaše divovske životinje?
— N e — odgovori u v ije k p rip ra v a n F ritz. — Goro-
stasn a n išta rija koju smo h tje li u h v a titi bila je daleko
veća.
— A li on je ponovo vas u hvatio um jesto vi njega!
— To je bilo sam o naše p retv a ra n je . Mi smo tako
postu p ali da bism o ga doveli ovam o u jam u gdje jf
dospio u v atru . U p itajte m oga gospodara! On je p rije
njega bio u toj jam i.
— Tako je! — potvrdi m ali učenjak. — Z em lja se
ispod m ene otvorila i ja sam izgubio dno i -tlo, latinski
solum n a z v a n o ...
— Vi ste nepopravljivo brbljalo! — prek in e ga H am -
m er, — i svaku stvar, la tin sk i rečeno res, p rih v a tite s
pogrešnog k raja. M oje strp lje n je s vam a, latin sk i pa-
tientia ili tolerantia, i m oja darežljivost i blagost, la-
tinski placabilitas, clem entia, tak o đ er i m ansuetudo
zvana, je p ri k raju . O v am a neću n išta da znam!
M orgenstern je tu stajao i zinuo od čuđa čuvši onih
nekoliko la tin sk ih riječi. P o sljed n je svoje riječi H am -
m er je rekao tek onako i sm ijući se u sebi, okrene se
od prestrašenog D oktora.
G am busino i P erillo popeli su se do v rh a i na svoj
užas opazili da tam o čekaju šestorica ljudi, koji su lh
ponovo p o tje rali natrag, đolje. Tako su ih doveli do
Oca Jag u ara. Oni se nisu odupirali, je r su zbog užasnih
bolova od dobivenih opeklina izgubili svaku volju da

386
se d alje bore. N jihov izgled bio je jezovit. Osim neko-
liko n ag o rjelih krpa, sva njih o v a odjeća bila je izgor-
jela, a udove su im pokrile teške, neizlječive rane. Ne
sam o za liječničko, i za svako drugo oko njihove su
ran e bile sm rtonosne.
— B enito P ajaro , poznaješ li m e još? — u p ita H am -
m er G am busina.
— Da — jecao je ovaj sa v ijaju ći se od bolova. —
J a sam u b ojica tvoga b rata . U bij me, sam o što brže!
—■To bi bilo dobročinstvo p rem a tebi. K oliko ljudi
im aš n a svojoj savjesti? Sam o od sinoć još trojicu!
Bog je sudio, ja sam osvećen i neću m u se protiviti.
Ti si slobođan i možeš ići, k u d a te je volja.
— U bij me! — zapom agao je zarobljenik, je r je i
on spoznao da bi b rza s m rt b ila za n jeg a milost.
— Ne!
— Id i onda do vrag a i n ek a si proklet!
Dok je on izgovarao ove grozne riječi, istrgnuo je
A ntonu E n gelh ard tu koji je neoprezan k ra j njega sta-
jao, n ab ijen u đvocjevku. B rzinom m unje n an išan i u
Oca Jag u ara, okine, a zatim p rije nego se to moglo
sp riječiti p ro sv ira sebi drugi m etak kroz glavu. S ruši
se sm rtno pogođen. Živio je kao zlikovac i kao ta k av je
završio. Ip ak svoju zađ n ju n a m je ru nije ostvario. H am -
m er isto tako brzo kao što je na n jega nišanjeno od-
skoči u stra n u i izm akne m etku. Ne obazirući se na sve
to, Otac Ja g u a r pokaza n a A ntonia P erilla i reče H au-
karo p o ri: — Tu stoji ubojica tvoga oca. On je tvoj.
In k a m rko pogleda to reađ o ra u lice izobličeno od
bolova i onda reče: — B it ću m ilostiv. Da se ne m uči
dugo odm ah ću svršiti s njim .
On u sm jeri svoju pušku na ubojicu. O vaj se ta d a
spusti p red n jim na ko ljen a i počne zapom agati: •— Ne
ubij me! P u sti m e da živim!
— Dobro, živi onda još dva ili tri dana, pa onda
u m ri kao pas — odgovori H auka, spustivši pušku, pre-
zirno se ok renuv od njega.
K am enjem su zasuli okno. Z atim se lju d i popeše
gore da bi ovdje logorovali i o đogađaju porazgovarali.
N ajviše su im ali za pričati A nton i njegov otac, je r
su bili tako dugo razdvojeni. K ada je otac čuo kakav
je plan stvorio In k a u pogledu svoje budućnosti, po-

337
nudio se d a m u otkupi m asivni zlatni ra tn i buzđovan
i d a plati po fu n ti tisuću i četiri sto tin e m a ra k a u
n jem ačk am novcu, što je zbog težine o ru žja odgova-
ralo svoti s kojom je potom ak sinova S unca mogao da
g rad i sigurmu budućnost.
B o rav ak kod K am ba bio je iskorišten tako što su
svi doktoru M orgensternu pom ogli kod ra sta v lja n ja i
pak o v an ja njegove divovske životinje. P ojedine kom ade
je treb alo otp rem ati s to v a rn im konjim a. N akon toga
kren e polovica čete Oca Ja g u a ra u šum u, da skuplja
p arag v ajsk i čaj, a ostali su pod vodstvom H am m era
p ra tili E n g elhardta, njegova sina, M orgensterna i F ritza
do Buenos A iresa. T u je bio i In k a sa svojim A ncija-
nom, koji je itakoder pristao d a sa svojim gospodarom
k ren e n a p u t u Evropu.
O donda su prošle mmoge godine. Ne možemo, na ža-
lost, n avesti im e evropskog grada, gdje doktor M or-
genstern živi za svoja p roučavanja. Pom oću svoga me-
g ath eriu m a on je postao slavan i od vrem ena do vre-
m ena poduzim a sa svojim v je rn im F ritzom pokoje
p u to v an je u daleke k raje v e da otkriva k osture praljudi.
Zbog toga će idući p u t k ren u ti u S ibiriju. In k a je poha-
đao šu m arsku ak ad em iju u T h a ra n d tu i tako je postao
šum ar. N jegov p ra sta ri A ncijano pom aže m u još uvijek
revno u njegovu poslu. E n g elh ard t živi od svojeg im et-
k a n a lijepoj, zelenoj R ajni, gdje je A nton sa svojim
b rato m osnovao značajn u trgovinu vina. A li Otac Ja-
g u ar još u v ije k k rsta ri pam p am a i G ran Chacom, koji
su m u postali drugom dom ovinom , ne zaboravivši ipak
n a svoj sta ri k raj.
Sve ove osobe vode, m eđutim , stalno i p rijateljsk o
dopisivanje izm eđu sebe. Je d an dio sa d rž aja ovog dopi-
siv an ja odnosi se redovito na zajedničke doživljaje, je r
im je glavna i n a jm ilija tem a b ila i ostaje za sva
vrem ena
OPORUKA INK A

T is a k : N o v in sk o iz d a v a č k o p re d u z e ć e »Novi list«
R ij e k a