SERIJA

Borila ke vetine
NIN A
Naslov romana:
SMRT ... TO SAM JA
Autor:
Derek Finegan
Recenzent:
Slobodan Luki
Lektor:
Milorad Stevanovi
Korektura:
Fotoslog NIRO De je novine
DEN PRESS

____________________________________________________________________________
PONY WEST - BORILA KE VETINE NIN A 8 VANREDNO IZDANJE
JANUAR 1984 GODINE - CENA 40 DINARA. Izdaje NIRO De je novine,
32300 Gornji Milanovac, Tihomira Matijevi a 4. Glavni i odgovorni
urednik Mirjana terijevski. Izdava ki savet: Milica Bogojevi
(predsednik). Mileta Obra ovi , Vera Smreki , Dragan Simi , Milisav
Ili , Miodrag Vu
evi , Miljana Tomi , Nada Mijatovi , Nikola
Maslovara, Ljiljana Milovanovi , Ljiljana pajakovi , Petar Jerkovi ,
Gojko tulovi . Telefoni: (032) 711-549 urednitvo i 714-250 prodaja.
Teleks 13731. tampa Glas, Beograd.

Derek Finegan

SMRT . . . TO SAM JA
Jo jedan dinovski helikopter zagr
me im nad glavama i redov Herbert
Malom podie pogled sa elinog dna
desantnog brodia, po kome se irila
lokva prljave vode puna opuaka.
Sunce, jo uvek nisko nad horizon
tom, zaslepi mu oi i on neto besno
procedi kroz zube.
Kao da ima neto da se vidi na tom
prokletom, debelom helikopteru, po
misli. Unutra su neki momci, aavi
kao ja, koji su, kao i ja, dopustili da im
navuku ovu smenu irniformu i stotinak funti oruja i municije, i odozgo
stave lem; i njihov mozak kuvae se
kao i moj im se sunce jo malo dig
ne . .. A danas e biti prokleto vrue
Redov Maloni obliznu osuene usne
pri pomisli na ledeno pivo koje su, ko
liko sino, dobili na brodu. Ruka mu
instinktivno posegnu za novom ciga

retom iz zgnjeenog i znojem pokvaenog paketia u depu koulje, ali se u

poslednjem trenutku predomisli i
ruka um orno pade na zatvara puke
o koju se oslonio.
Ko zr:a kada emo ponovo dobiti
cigarete, pomisli, a za m om ke iz
voda sam jo uvek nov, teko da e
neko od njih pristati da mi da i tu pro
kletu cigaretu kad se jednom iskrca
mo^.
Lice m u se iskrivi ;jr jedan talas,
vei od ostalih, zapljusnu brodi i on
se zaljulja. Zau se nekoliko psovki iz
reenih reeim glrsovima ljudi ne
m onih da promene svoj poloaj. Ve
vie od dva sata brodi je stajao u mestu i ''-'kao kom andu za iskrcavanje.
Kada su s m ukom sili u njega, bio je
jo mrkli mrak a, evo, sunce je visoko
nad horizontom. Sva srea da oni maj-

m uni na ostrvu nee ni pokuati da se

brane, inae ...
Namrlivi se, on pokua da prona
e neki udobniji poloaj u kojem mu
preteki ranac nee uljati lea.
Henesi, tupi Henesi, grmalj iz Tenesija, uvek briljivo obrijane glave, isce
ri mu se sa svog mesta.
- ta je, Novi? Vrue, a?
-Tek e biti - proguna Maloni. Tek e biti.
Henesi prezrivo pljucnu u baru pod
njihovim nogama, nastojei da pogodi
jedan opuak dui od ostalih.
- Nee - odm ahnu glavom. - Obina
tednja. Ba kao na manevrima.
- Nisam mislio na prokleto ostrvo.
Sunce - Maloni pokaza glavom na
nebo.
-A, to. Pa ta? Malo sunca nikome
nije kodilo ,..
- Videemo - proguna Maloni, ni
malo raspoloen za raspravljanje sa
grmaljem, s kojim ionako nije vredelo
raspravljati. - Videemo ...
-Jo nekima je vrue - cinino do
baci Flaerti, gurnuvi Malonija lak
tom. - Pogledaj.
Porunik Benskin, komandir voda,
na trenutak je spustio dvogled da bi
jo jednom obrisao lice ogromnom cr
venom maramom, ve mokrom od
znoja. Koulja na leima, ispod ukrtenih kaieva, bila mu je ukraena og
rom nim tamnim mrljama po ijem se
ivicama skupila so.
Jo pri prvoj svetlosti tropskog dana
porunik se nalaktio na elinu ivicu
brodia i dvogledom uporno pretrai
vao tihi peani al pred njima, ne ob
raajui panju na prezrive poglede i
podgurkivanje marinaca.
- Nema ta, matori major Hodis ga
je sino poteno preplaio - produi
Flaerti podsmeljivim apatom. - Ba

Pofii Wesi

Borilake vesti) ic 8

sam gledao u porunika kad je pomenuo Kubance, odm ah je pobeleo kao

kre. Kau da je bio u Zalivu svinja kad
su ih saterali u m o r e ...
Maloni je leno klimao glavom, na
stojei da ne misli o vrelom Flaertijevom ap:itu. Sino, kada je Hodis re
kao da ovoga puta nisu u pitanju ma
nevri, ve da se zaista moraju iskrcati
na to prokleto ostrvo, on je upravo dr
ao u rukama ledenu konzervu piva.
Prokletstvo, ta li se to dogodilo u
Zalivu svinja kada se porunik toliko
plai? I ko su ti Kubanci?
Maloni skupi obrve u nastojanju da
se seti, ali mu lice odmah izoblii bo
lan izraz. Kao i uvek kada bi u seanju
potraio neto to je bilo tu, nadohvat
ruke, inilo mu se, u glavi bi mu zazujalo i otar bol bi ga natereo da sklopi
oi.
Samo, Maloni je ve znao kako da
ukloni to zujanje i bol iza oiju. Jedva
pokreui blede usne, on poe da a
pue:
- Redov Maloni, Herbert, prvo odeIjenje, prvi vod, eta C ... redov Malo
ni, Herbert, prvo odeljenje . . .
- Hej, ljudi! - dobaci neko veselo. Novi se moli bogu, pogledajte!
Gruba lica pod lemovima irila su
se u osmeh. Tu igru Maloni je dobro
znao. Narednih nekoliko m inuta bie
rtva podsmeljivih dobacivanja, jedi
ne zabave u ovom prokletom desantnom brodiu koji se satima ljulja na
dohvat obale. Uostalom, to e proi,
znao je. Najgore od svega bilo bi kada
bi pokazao da se ljuti ...
Otar bol iza oiju prestade i on se
opusti, dohvatajui cigaretu iz depa.
Sa zadovoljstvom je povukao dim ne
sluajui grube glasove ljudi iz vode.
- Dosta, ljudi!- tihozapovedi poru
nik s pramca. - Dosta, do avola. Raz-

Poni West - Borilake vetine 8

galamili ste se kao gomila enturaa.
Maloni, ta je to?
- Maloni se moli bogu, porunice kezio se Henesi. - ta kaete na to, a?
Bogomoljac!
- Pa . . . - neveselo se osmehnu po
runik - to moda i nije tako loa ideja,
Henesi. Ko zna ta nas eka u onoj
dungli tamo.
Lica sesmraie i sve oi, kao po do
govoru, skretoe prema obali.
Dugi talasi blago su zapljuskivali
zlatni pesak koji je blistao na jutar
njem suncu. Iza peska, stotinak jardi
dalje, poinjala je gusta tropska uma,
naizgled bez ikakvog prolaza. Lie se
leno njihalo na vetriu koji je u ovo
doba dana dolazio s mora.
Maloni oseti kako mu se leda najeie pod bluzom mokrom od znoja. Ne
to u toj mranoj umi govorilo mu je
da ne u la z i. . . da je dungla opasna ...
da se u njoj krije ...
Od otrog bola u glavi iznenada omlitaveli prsti ispustie cigaretu i on
obe ruke prinese oima. Usne m u se
ponovo pomerie bez uma ...
No sada se tome niko nije nasmejao.
Jo jedan transportni helikopter progrmeo im je iznad glava i uputio se
prema grupi brodova koji su se njihali
nekoliko hiljada jardi dalje, na otvore
nom moru.
Bokove i pod helikoptera ukraa
vao je ogromni crveni krst, ali ta ozna
ka nije bila potrebna ljudima da bi
znali zbog ega je proleteo iznad njiho
vih glava. Helikopter se tromo uputio
prema bletavobelom brodiu koji je
takoe vio belu zastavu sa crvenim krstom.
- Prokletstvo, ovo ipak nije igra procedi neko promuklo. - Ovi momci
iz prvog talasa dobro su okrvavili noseve...

- Dosta! - presec porunik amor.

- ta vam je, do avola?! uli ste koli
ko se jutros pucalo? Neko mora i da
pogine ... mogli smo i mi da budemo
u prvom talasu, zar ne?
- Porunice ...
Narednik Fernandez, vitki, utljivi
Meksikanac tamnih oiju, pokazivao
je u pravcu brodova. Jedna raketa uz
digla se nad admiralskim brodom, jed
va vidljivim iz ovog ugla iza glomazne
siluete nosaa aviona.
-Signal za iskrcavanje! - promuklo
uzviknu porunik. - Idemo, momci!
Motor brodia zaurla snanije i tupi
pramac se zari u talase. Ljudi se utia
e i bez komande i ruke nesvesno vr
e stegoe oruje. Neki su se ak malo
i pognuli, kao da e im svakog trenut
ka nad glavom prozvidati mitraljeski
meci.
Benskin se okrete da potrai pogle
dom brodie koji su nosili ostatke nji
hove ete. Neko mu m ahnu sa susednog brodia i on prezrivo pijunu u uz
burkanu vodu. Onaj aavi porunik
Bejli iz prvog voda. Kao da su poli na
izlet!
- Lake malo! - nervozno dobaci na
redniku koji je, uz dva mornara, pred
stavljao svu posadu brodia. - Suvie
smo izmakli ostalima!
- Meni se uri, porunice - ledeno
uzvrati ovaj. - Im am nareenje da vas
to pre izbacim na pesak i vratim se po
sledei vod. Prema tome ...
Maloni jo jednom obrisa znoj sa
ela. Ona pretea, mrana dungla
sada je, inilo mu se, uasnom brzi
nom jurila na njega. iroko lie trops
kog drvea zlokobno je mahalo svoje
umske signale, kao da daje znak sa ju
ri. U dubini su se nasluivale neke og
romne senke koje su se osvetniki ce
rile, ekajui novi plen ...

Dno brodia zastruga po mekom

pesku i prednji deo s pljuskom pade u
vodu, otvarajui platformu, niz koju
e vod trcati na obalu.
- Napred! - zaurla porunik. - Napred, do avola!
Povijeni pod teretom ranaca, ljudi
su gacali po vodi do butina, razvijajui
se levo i desno od platforme, zgrenih
lica i iskolaenih oiju koje su po vodi
traile uasne sitne vodoskoke mitra
ljeskih rafala.
M eutim nije se ulo nita sem nji
hovog dahtanja, pljuskanja vode i po
tmulog rada motora brodia. Maloni
sa olakanjem zaroni lice u hladni pesak ala, isturajui puku prema zele
nilu ispred sebe.
- Dalje, dalje! Maloni, ustaj, lentino!
- dreknu iza njega narednik Hir, ko
m andir prvog odeljenja. - Misli da
ce tu noiti, a?
Stisnuvi zube, Maloni natera sebe
da potri za neravnim streljakim
strojem prvog odeljenja, nastojei da
ne gleda u drvee koje se uzdizalo sve
vie i vie nad njim.
Opet, gotovo sa olakanjem, je doe
kao trenutak kada se stropotao u hla
dovinu najblieg drveta i pod oznoje
nom rukom osetio travnato tle. Sve je
bilo bolje od onog peska na kojem te
svako mogao videti kao na dlanu ...
Henesi je leao nekoliko koraka da
lje i oprezno piljio u umu preko nia
na svoje puke, diui lem koji mu je
neprestano klizio napred na elo.
- Ma ta, do avola - u ga Maloni
kako guna. - Ovde nema nikog ...
dokle emo se igrati vojske?
On se ispravi, odlaui puku u tra
vu i kopajui prstima oko kaia pod
bradom, tupo se osmehujui ljudima
koji su ga iz svojih zaklona zavidljivo
gledali.

Poni West - Borilake vetine 8

- Henesi! - zaurla neko. - Lezi, b u
dalo!
Pucanj je bio tup i mnogo tii nego
to je Maloni oekivao. Gotovo ne bi ni
poverovao da je to pucanj iz puke da
nije video glup izraz kojim je Henesi
posmatrao svoj trbuh, po kome se i
rila krvava mrlja.
- Prokletstvo - procedi grmalj. K a k o ...?
U trenutku kada se stropotao na
zemlju, savijen kao fetus, vod je slono
ispraznio svoje puke*u dunglu. Maloniju se inilo da rafali traju veno, ali
se trgao kada je shvatio d a je zatvara
njegove puke ostao u zadnjem polo
aju. I drugima se dogodilo isto . . . jo
dva-tri pucnja i onda opet ona ista
zloslutna tiina koja ih je doekala na
ivici ume.
- ta radite, do avola! - psovao je
Benskin. - Kao gomila amatera! Da li
je iko video u ta gaa?
Posramljeno utanje i zveket metala
o metal. Ljudi su tiho stavljali nove ok
vire sa municijom u puke.
- Hir! Uzmi tri oveka i nai tipa
koji je sredio Henesija! - dovikivao je
porunik, piljei iz svog zaklona. - Vas
dvojica tamo ... odvucite Henesija do
ala, na previjanje.
- Maloni, Flaerti... Loni, za mnom
- tiho ree Hir, piljei sve vreme u
dunglu. - Idemo ...
Oklevajui i zastajkujui kraj svakog
drveta, Maloni oprezno zakorai za
njim. Kako su dublje zalazili, uma je
postajala sve gua, sve neprozirnija u
zelenom sumraku gustog lia kroz
koje se sunce jedva probijalo.
Taj zeleni polumrak ... i otuni mi
ris truljenja ... tako poznato ...
I tako strano!
Zatvorivi oi, Maloni osloni lice na
hladnu koru drveta iza kojeg se krio.

Poni West - Borilake vestine 8

Hir je bio nekoliko koraka ispred nje

ga, Flaerti malo levo. Lonija, dugonogog Teksaanina koji je tvrdio da mu
Posle pet milja mara kroz dunglu,
je Vajat Erp jedan od predaka, vie
vod je bio scrpljen i pored nekoliko
nije ni video.
Da li je on ikada bio na ovom ili ne odmora koje je porunik dao. Probija
li su se u dugoj koloni jedan po jedan,
kom slinom mestu, pitao se Malos patrolom od tri oveka na elu.
ni. Odakle poznaje dunglu? I kako
Maloniju je svaki korak bio tei od
zna da je to mesto gde uvek vreba
prethodnog. Nije to bilo zbog fizikog
opasnost?
Hir mu okrete napeto belo lice, niz , zamora koji je njegovo izvanredno
obueno telo jedva i osealo. Guila ga
koje se slivao znoj.
- Nema ovde nikoga'- proguna. - je dungla, plaile raskone boje trop
Momak je odavno zbrisao ...
skog rastinja, svaki krik neke ptice li
Metak fijuknu iznad Malonijeve gla io mu je na samrtni ropac oveka.
ve i on se priljubi uz drvo. Drhtavim
I neprestano onaj uasni bol negde
rukama podigao je puku, ali njegov
iza oiju, bol koji je zaslepljivao i guio
grozniavi pogled nije otkrivao nika
i ledenim znojem oblepljivao ve mok
kav cilj u toj zelenoj amorfnoj masi. Ni
ru koulju ispod ranca.
ostala trojica nisu pucala ...
- O d m o r - uzviknu1*iscrpljeno po
- Vidi li ga ko? - aputao je Flaerti.
runik diui ruku. Ljudi se skljokae
- Vidi li ko prokletog kukinog sina?
na tle onde gde se ko zatekao, dok je
Pedesetak jardi ispred njih odjeknu
porunik neto ivo razgovarao sa
potmula eksplozija rune bombe i
Fernandezom, voom patrole.
meu liem se podie gust tamnouti
Maloni nije imao snage da prati ta
oblak dima. Miris eksploziva zapahnu
se zbiva oko njega. Nije se prenuo ak
Malonijeve nosnice.
ni kada je Latani, vezista, uporno i m o
-Hej, narednice! - dopre odnekud
notono poeo da poziva kom andu baLonijev teksaki glas. - Sredio sam ga!
taljona, prekidajui pozive prigue
Hir oprezno pomoli glavu iz zaklo nim psovkama na adresu tehniara
na, a onda pijunu na zemlju i ispravi
koji su podeavali radio-stanicu pre
se.
polaska.
- Prokleto teksako kopile - prom r
Iz Malonijevih onemoalih prstiju
mlja, ali mu se u glasu osealo divlje
ispade cigareta i on sklopi oi ...
nje.
Dungla je bila svuda oko njega,
Steui zube da se odupre bolu u
mrana i zloslutna, levo i desno drugo
glavi, Maloni se okrete Flaertiju koji je
vi iz voda, potamnelih, neobrijanih
neto akao oko zatvaraa puke.
lica, sa prstima koji su ve satima bili
- Kakva je ovo dungla? - upita pro zgreni na obaraima.
muklo. - Kako se zove ovo mesto?
A nigde ciljeva na koje bi se mogla
- ta ti je? - zinu Flaerti. - Koji ti je
usmeriti smrtonosna vatra . . . iako je
avo, novi?
neprijatelj bio tu, moda ne vie od
Reci mi, do avola!
stotinak koraka. Potvrivale su to
Nacrti slee ramenima i nemono
mine koje su svakih nekoliko minuta
zaokrui pogledom oko sebe.
padale oko njih, podiui oniske stubi

ve utog dima i ostataka rastinja koje

je u pravilnom krugu padalo oko cen
tra eksplozije.
I sve ee je potmulu eksploziju
pratio uasni krik bola i straha, glasne
psovke i pozivi bolniaru ...
- Nali su nas - jecao je Ajsak i nje
govo crno lice postalo je pepeljasto od
straha. - Nali su nas ... Momci, mora
mo se nekako skloniti odavde, iskasapie nas minobacaima!
- O n i samo i ekaju da podignemo
glave - aputao je neko sa strane. Mitraljezi su upereni ovamo . . . u visi
ni trbuha, kao i uvek. ekaju samo da
ustanemo . . . Gde su ti prokleti heli
kopteri, gde?
- Ne nadaj im se ... gospoda iz elit
nih jedinica ne lete po ovakvoj magli jetko se umea neko drugi. - Doi e
moda predvee ... da pokupe ono
sto ostane od nas ...
- Hajde, dii se! - zaurla neko. - Ustaj, idemo dalje!
Maloni otvori oi u pravom trenut
ku da vidi iskeeno Hirovo lice i nogu
u tekoj izmi koja je zamahivala pre
ma njegovim rebrima. Telo mu je reagovalo samo, bez razmiljanja, bez
svesne komande mozga. Njegove noge
sklopile su e kao kleta oko noge na
koju se Hir oslanjao i krupni nared
nik, sa iznenaenim izrazom lica, no
en sopstvenim zamahom, potmulo
tresnu o zemlju.
No Maloni nije uo kretavi smeh
onih koji su videli ta se dogodilo; novi
talas bola naterao ga je da pokrije oi
rukama i time olaka posao Hiru koji
je, prom uklo psujui, ponovo zamah
nuo nogom.
Bol od udaraca bio je beznaajan
prema bolu koji je kidao Malonijev
mozak.
- Dosta! - uo je porunikov glas

Poni West - Borilake vetine 8

kao iz velike daljine. - Prekini, Hir,
boga mu! Idemo dalje!
- Hajde! - aputao je Fla^rti poma
ui mu da se digne. - Evo ti puka, do
avola, kud si poao? Hajde, idemo ...
idemo . . . Taj kukin sin Hir, trebalo
je da vidi da ti nije dobro .
Izlazak iz polum raka na irok, raskren umski put doao je kao iznenae
nje za sve. Lica su se razvedrila, pogo
tovo pri pogledu na nekoliko kamiona
koji su ekali pod zelenim svodom
kraj puta.
- Kuda sad, porunice? - usudio se
da upita Flaerti.
- Sad? Sad idemo u grad - osmehnuo se Benskin. I njem u je oigledno
laknulo da izae ponovo na svetlost
dana, uprkos eksplozijama koje su i
dalje dopirale iz daljine.
- Santandev?
- Da, Santandev - klimnti porunik
glavom. - Hajde, penji se - dodade
meke nego obino. - Izgleda da su
momci ispred nas ve zavrili posao.
Maloni se provue sasvim do pred
njeg kraja kamiona i spusti se u sam
ugao. Bol u glavi je malo popustio, ali
mu je pred sklopljenim oim a i dalje
lebdeo zeleni polumrak dungle iz
koje su dopirale mine od kojih nije
bilo zaklo na. . .
Eksplozija ga je zasula zemljom i
otrgnutim liem i granicama, ispu
nila grlo zaguljivim d im o m tako da
nije uspeo ni da vikne. Izbezum ljenim
pogledom potraio je noge koje su mu
iznenada oteale. Ispod pocrnelih i
pokidanih nogavica zevale su crvene
rane iz kojih se slivala krv pomeana
sa zemljom ...
- Evo ih! - urlao je neko. - Pucajte,
pucajte, do avola!
Sa eksplozijama mina, koje su sada
pljutale kao kia, pomeah su se rata-

Poni West

Borilake vesti ne 8

li automatskog oruja i meci su kao roj

pela zafijukali nad njegovom glavom.
Zario je prste ruku u zemlju i pomerio
se stopu napred, jo jednu ... dovolj
no da bar glavu zakloni u bun ispu
njen mirisom trulei i mokre zemlje.
Jo stopu, dve, t r i . . . Nije dovoljno,
iskrvavljene noge jo mu tre iz bunja, jo samo stopu ...
Puka, gde je puka?
Nije je bilo i on napipa bajonet za
pojasom i lagano ga izvue. Hladni e
lik prijao je njegovim prstima usija
nim od straha i svest m u se donekle
vrati. Prisilio je sebe da spusti pogled
niz telo. Krv vie nije tekla kao neko
liko minuta ranije, zaustavljena skramom crvenkastog blata koje se brzo
suilo.
Pucnjava iznenada, prestade i on
kroz$ stisnute zube izdahnu vazduh,9
shvativi da je sve ovo vreme jedva i
disao bolnim pluima. Rane na noga
ma sada su poinjale da bole i on do
zvoli sebi da zajeca.
Koraci, utanje g rm lja . . . i smeh,
veseo smeh koji je propratio rei nera
zumljivog jezika. Prevodilac nije bio
potreban; pobednici jo jedne male
arke u dungli dolazili su da dovre
ranjene i nemone, pobeene ...
I mnogo, mnogo kasnije uasna
buka i vetar koji je povijao guste kro
nje drvea ...
- Hej! - uzviknuo je slabanim gla
som. - Hej! Ovamo*
Dva crnca sa licima koja su blistala
od znoja pritrala su mu i bez rei ga
uhvatili za ruke i noge, ne obraajui
panju na glasni krik bola koji je ispus
tio. Bacili su ga na pod helikoptera
kao vreu i uskoili za njim.
- Idemo, efe! - dahtao je jedan. Nema vie nikog ...
Osvestio se ponovo pod bletavim
-

elektrinim svetiljkama koje su oba

sjavale gole bele zidove. N aJ njim se
naginjao ovek u belom mantilu sa ka
petanskim oznakama na depu, oiju
crvenih od umora, sa cigaretom koja
je visila iz ugla usta.
- Minobaca, a? - rekao je tiho. Dobro si proao, mome. Kako se zo
ve i iz koje si jedinice?
- Maloni podie glavu i isceri se lju
dima oko sebe koji su dremuckali, kli
majui se napred-nazad u kamionu
koji je podskakivao po neravnom
putu.
- Hej, ljudi!
- ta je bilo, Novi? - mrzovoljno
proguna neko. - ta se dere?
- Ljudi, pa ja uopte nisam Malo
n i . . . zovem se Ketkart, do avola!
Ketkart! Don Henri Ketkart!
*\

Narednik Hir dohvati tanku fascik

lu i poe da je prelistava s izrazom ga
enja na licu bacajui ispod oka pogle
de na vojnika koji je stajao ispred nje
govog pisaeg stola.
- Maloni, a? - proguna. - Ove pie
da si izgubio pamenje, Maloni.
Vojnik slee ramenima.
- Tako kau narednice. U stvari, tano je, niega se ne seam otkako sam
se probudio u onoj b o ln ic i.. .
- Saobraajna nesrea u toku obu
ke na vozilima - gotovo sa uivanjem
je itao narednik. - Lake povrede tela
i glave, potpuna amnezija. Trebalo je
da te otpuste, Maloni, a ne da te premetaju u moju jedinicu do avola!
ta sad da radim s tobom? Jesi li zabo
ravio ta vojnik trea da radi? I stani
ve jednom mirno!
Vojnik se ukoeno ispravi, ali lo nije
bilo dovoljno za kritiki pogled nared

10

Poni West - Borilake veiine 8

+v

ni ka.
- Zaboravio i to - zareza. - S tobom
u, znai, morati sve ispoetka.
On ustade s tekim uzdahom i zalu
pi fioku stola u koju je gurnuo dosije.
- Poeemo odm ah - ree. - Za pet
minuta da me eka pred vratima sa
-kompletnom opremom. izme, puka
i ranac, ako si zaboravio ta to znai.
Voljno!
... Hir je sada lagano vadio cigare
tu iz usta, buljei pravo u lice vojnika
u uglu kamiona.
- Koji ti je avo, Maloni? Kakav Ket
kart? Sunce ti je udarilo u glavu.
- Ali ne, narednice, to je moje pravo
ime, asna re. Don Henri K etkart...
ovog asa sam se setio!
' - Ti si lud! - odm ahnu Hir glavom.
Ostali su se zbunjeno smekali, preno
sei pogled s jednog na drugog. - U
ovu jedinicu si doao kao Maloni i oti
i e kao Maloni, a ne neki prokleti
Ketkart.
- Do avola, narednice, pa valjda
znam svoje ime! -pobuni se vojnik, nabirajui elo da otkloni bol koji se po
vremeno jo uvek javljao. - M a lo n i...
ko je taj Maloni? Regrutovan sam kao
Ketkart, jasno se seam. Odm ah su me
poslali u r a t . . . ak sam bio i ranjen
tamo u ... u ... - on bespomono po
gleda oko sebe. - Bila je isto dungla,
gora nego ovde, negde daleko od Ame
rike ...
-Vijetnam - proaputa neko.
Ljudi se utke zgledae.
- Gde si bio ranjen? - kezio se Hir.
- U glavu, a?
- Neee ... u noge. e k a j. . . proklet
stvo, mora da jo imam oiljke!
Drhtavim prstima on poe da razvezuje izmu, trgajui navie nogavicu
uniforme.
- Gledajte!

C ovck preko puta njega se nagnu

blie i tiho zviznu.
-Tano, narednice! Izgleda da je to
bila cgadna
rana!
?
0
- Da vidim - proguna Hir i probi
se do n jega, pridravajui se za ceradu
nad glavom. - Prokletstvo, ima oilj
ke, ali to jo nita ne dokazuje. Mogao
si ih zadobiti i u onog nesrei u kojoj
si izbubio pamenje, zar ne?
^
- Moda ... - uozbilji se vojnik. - Ne
seam se ... samo me glava na m o
mente uasno b o l i ...
Hir se vratio na mesto i zapalio
novu cigaretu, jo uvek nepoverljivo
gledajui oko sebe.
- Sluaj, M a lo n i... ako je ovo neki
novi trik da se izvue odavde,
onda ...
- Nije trik, narednice, asna re.
Ovog asa sam se setio pravog ime
na ...
- Jo od jutros se udno ponaao umea se Flaerti. - Videli ste i sami,
narednice. . . ono u umi, na prim er
- Za to e mi posebno platiti - piju
nu Hir na pod. - Evo ta emo, Malo
ni. im stignemo tamo kud smo kre
nuli, javiu poruniku ta se dogodilo.
Ako on misli da treba da te poalje u
bolnicu, to je njegova stvar. . . to se
mene tie, za mene si Maloni i ostae
Maloni sve dok u tvom kartonu tako
pie. Jasno? A kada vojska odlui da ti
u taj karton upie drugo ime, pa ma
kar to bilo i Fidel Kastro ... e; to e ve
biti druga stvar . . . .
- Jasno, narednice - isceri se vojnik.
Osvrtao se oko sebre sa oduevljenim
izrazom na licu. - Ljudi, ko bi to re
kao? Odjednom se seam svega, ak i
kako sam dospeo u Vijetnam ...
- Ti si lud - nasmeja se neko - ako si
i posle Vijetnama ostao u marincima.
. . .

t'ou West

Borilake vetine 8

Nama budalama i moe da se oprosti,

nismo znali kako je kad zvidi oko ui
ju, ali te b i...
- Stvarno, Novi - umea se Flaerti zato nisi napustio vojsku posle Vijet
nama? Bio si ranjen, do avola, mogao
si da ode kad hoe. I kako to da ne
ma nikakav in?
ovek koji je tvrdio da se zove Ketkart zbunjeno se osvrnu oko sebe.
- Ne znam - ree tiho. - Stvarno ne
znam ... seam se da sam se os vest io
u bolnici i da me je neki kapetan pitao
za ime . . . a posle toga nita! Kada sam
se osvestio u onoj drugoj bolnici, u Ki
Vestu, rekli su mi da sam Maloni i da
sam stradao u saobraajki... Poverovao sam im, do avola, ta sam drugo
mogao?
- u d n o je to - zamiljeno ree
Flaerti, ekajui se ispod lema. - o
vek lupi negde glavom i sve zabora
vi .. .'samo to prokleta vojska nee da
zaboravi tebe, to je ono! Mogli su te o t
pustiti i zbog amnezije, zna?
- Moda - Ketkart slee ramenima.
- Ne znam . . . oni valjda bolje znaju ...
-Vojnik si u svakom sluaju bio javi se Loni, oteui. - Prokletstvo, sa
vladao si obuku za pet dana, iako pr
vog dana nisi ni puku umeo da dr
i . . . im ova guva proe, obrati se
poruniku da vidi ta se moe uiniti,
to ti je moj savet, Novi.
Ljudi instinktivno prignue glave
jer nad njima u briuem letu prohuja
nekoliko mlaznih aviona. Neki trenu
tak kasnije, odnekud sa zapada odjeknue mukle eksplozije.
- Lovci bombarderi - prom uklo
ree jedan od ljudi koji su sedeli na
kraju kamiona. - Momci, ovde e izgle
da ipak biti vrue . . .
Kamion poskoi i jurnu mnogo bre
po asfaltnom putu. Dungla je sada uz

11

micala dalje od tamne trake i sve ee

su se pored puta videle oniske kuice
zaklonjene plantaama tropskog voa.
- Pribliavamo se gradu - ree Hir
zadovoljno. - Sve e biti u redu, m om
ci, za koji sat. A posle toga, malo patroliranja, dosta odmora i jo vie ruma i
ena. ta kaete, a?
No lice mu se uozbilji u buci novog
naleta aviona iznad puta. Sve jasnije,
do njih su dopirali pojedinani pucnji,
prekidani eksplozijama granata veli
kog kalibra.
Duga ulica sa visokim kamenim i
gvozdenim ogradama sa obe strane i
blistavobelim vilama skrivenim u
tropskom zelenilu. Neko tiho zviznu.
- Ovi m ajm uni ne ive loe ...
Kamion zabrekta i stade.
- Svi napolje! - dopre do njih porunikov glas. - Hir! Fernandez!
lskakali su jedan po jedan, ukoeni
od sedenja i redali se u nepravilnu vr
stu du jednog zida, nelagodno se os
vrui na onemele kue oko sebe i se
mafor koji je na praznoj raskrsnici
besmisleno menjao boje. Na drugoj
strani ulice, u jednom prolazu, stajao
je dip sa dugom antenom radio-stanice. Porunik Benskin je neto ivo raz
govarao sa kapetanom lagodno oslo
njenim na haubu dipa, po kojoj je bila
rairena sekcija. Narednici Hir i Fer
nandez nadvirivali su se preko njiho
vih ramena.
- U redu, momci - ree Hir prilaze
i svom odeljenju. - Dobili smo posao
d a uvamo ovu raskrsnicu. Ovuda e
prolaziti nai kamioni - on pokaza rufcom na iroku poprenu ulicu - a nae
je da ih pri tom niko ne uznemirava.
p.asporediemo se po dvoritima oko
raskrsnice i otvoriti etvore oi. Jas
no?
Gvozdena kapija, kroz koju je Hir

12

poveo Ketkarta, beumno se otvorila

na dobro podmazanim arkama. Pod
tekim izmama zakripao je bletavobeli ljunak i Hir se sa odobravanjem
osvrnuo oko sebe, zacoktavi usnama.
- Ovaj momak zna zato ivi - progunao je, bacajui ispod oka pogled
na iroke mermerne stepenice i boga
to ukraena ulazna vrata jednospratne vile. Iza otvorenih vrata garae u
uglu dvorita nazirao se blistavi hrom
novih luksuznih kola.- Smestiemo se
ovde, Maloni - on pokaza rukom na
mesto kraj kapije s kojeg su imali po
gled na ulicu.
- Mislite da e biti pucnjave? - tiho
upita vojnik.
Ko zna? - slee Hir ramenima. Plai se?
- N-n-ne . . . Samo . . . nije mi jasno
ta mi ovde radimo ...
- A to - cinino se nasmeja Hir pro
vjeravajui puku. - To i nije naa
stvar, Maloni. Nae je da izvravamo
nareenja, je 1' tako?
- Bez obzira da li smo u pravu ili ne?
- Staje tebi, Maloni? Da nisi postao
crveni, a? Ko kae da nismo bili u pra
vu, do avola?
ovek pognu glavu.
- Ne zovi me vie Maloni, Hir - ree
otro. - Moje ime je K etkart. . . Ketk a r t...
- ini mi se da smo to jednom ra
istili - zlobno se cerio narednik. - Za
mene si Maloni, do avola!
Vojnik je utao, oslonjen na zid, s
pukom ispod ruke.
- Sluaj, M a lo n i. . . - ree Hir posle
nekog vremena. - Ja u malo da odremam, a ti pazi na ulicu. Ako primeti
neto sumnjivo, ritni me nogom, vai?
Nekoliko trenutaka se glomazni na
rednik vrpoljio, sve dok nije naao
udobno mesto u 1ej i divnog cvea kraj

Poni West - Borilake vetine 8

samog zida na koji se oslonio leima i
sa zadovoljnim osmehom na licu sklo
pio oi.
Ketkart je prouavao njegovo aro
gantno lice, a onda se s dubokim uzda
hom okrenuo ulici, podigavi malo
lem sa ela. Sa zapada su jo uvek do
pirale potmule eksplozije, ali avioni ih
vie nisu nadletali.
Jedan novi zvuk ga prenu, tutnjava
mnogih teko natovarenih kamiona
koja se lagano primicala sa suprotne
strane. Verovatno taj transport koji
je narednik pomenuo, pomisli Ket
kart. Ako neko neto namerava da po
kua, onda je ovo pravi trenutak za
njega. . .
Oprezno je izvirio iz svog zaklona i
pogledao prema raskrsnici. Ve su
promicale glomazne siluete tekih ka
miona i cisterni sa benzinom, praene
oklopnim transporterima naikanim
cevima puaka.
Kao pravi rat, pomisli Ketkart. Ne
dostaje im jedino pravi protivnik, ina
e se ne bi ovako bezbrino vozikali po
gradu ...
Oi mu se suzie, jer iz dvorita jed- ne od susednih vila dopre novi zvuk:
tiho zagrevanje motora nekog dobrog
sportskog automobila. Ketkart proveri da li mu je prvi metak ubaen u cev
automatske puke.
Motor zaurla i niska sportska kola
izjurie iz prolaza stotinak stopa dalje
od njega. Za volanom je sedeo mladi
bledog lica, grevito ga steui ruka
ma.
Drugi mladi stajao je pored njega,
uspravno, malo rairenih nogu. R u k /
su mu pridravale oruje koje je drao
na ramenu, debelu runu cev sa zaob
ljenom glavom mine u otvoru.
Nijedan od njih dvojice nije nosio
uniformu ...

Poni West - Borilake vetitie 8

Ketkart s ledenim osmehom na licu
podie puku i muica pade na grudi
mladia sa bazukom. Kola su sada bila
na svega desetak stopa od najboljeg
strelca u eti C ... .
Od otrog bola u glavi prst na okida
u zadrhta i metak prolete visoko iz
nad kola koja su u istom trenutku pro
jurila pored njega. Ketkart zbunjeno
spusti puku. ta se to dogodilo?
U ^ pratanju automatskog oruja
jedva se uo priguen pucanj bazuke,
ali je mina nepogreivo pogodila iro
ki bok ogromne cisterne. Izreetana
sportska kola zarila su se u kameni zid
jedne vile, ali je tresak sudara potpu
no priguila velianstvena eksplozija
cisterne koja se nasred raskrsnice pre
tvorila u vatrenu loptu.
Ketkart zatrese glavom i pogled mu
pade na Hira koji je skoio na noge i
zbunjeno treptao sanjivim oima, ste
ui puku u rukama.
- -ta se dogodilo? - mucao je na
rednik. - Napad?
-Gotovo je, narednice - odm ahnu
vojnik glavom. - Mrtvi su obojica, ali
su nam sredili jednu cisternu.
- Kubanci? - prosikta Hir. - Ku
banci?
- Ne bih rekao ... civili, obojica ...
- Prokletstvo!-procedi Hir.-Vidi
li negde porunika?
Svud oko cisterne buktao je razlive
ni benzin i u nebo se ve dizao runi
oblak crnog dima. Gorela su i dva ka
miona koji su u koloni bili kraj cister
ne, dok su se ostali uurbano povlaili
natrag, van domaaja dugih piamenih
jezika.
-Hir!
- Ovde porunice! - Hir iskoi iz
svog zaklona.
- Pretresile sve kue u ovom redu! urlao je Benskin. - Streljajte sve kod

13

kojih naete oruje! I otvorite etvore

oi. Jasno?
-Razum em ? - odvrati Hir, a lice
mu se razvue u osmeh. Pozdravio je
po svim propisima, a onda gotovo po
trao natrag kroz kapiju. - Idemo, Maloni - dobaci preko ramena. - Ve
pola sata eznem da zavirim u jednu
od ovih vila . . .
Ulazna vrata su bila zakljuana, ali
Hir nije gubio vreme sa bogato ukra
enim zvonom. Udarac kundakom
sruio je staklo i Hir je provuk?o
ruku i otkljuao bravu.
- Pazi! - prosiktao je odbacivi no
gom vrata i priljubivi se uza zid sa
pukom na gotovs.
Ne traei zaklon, Ketkart ue na
vrata i osvrte se po ogromnom, ras
kono ur enom holu. - Ovde nema
nikog, narednice - ree glasno. - Slo
bodno uite.
- ta elite?
Bio je to miran glas koji je te rei iz
govorio na engleskom. Ketkart podie
pogled. Na stepenicama, s jednom ru
kom na drvenoj ogradi, pravog i po
nosnog dranja, stajala je visoka ena
u haljini tamnih boja. Iza njenog rame
na naziralo se bledo lice mladia od
petnaest esnaest godina.
- Ruke uvis! - dreknu Hir iza Ketkartovih lea. - Dole!
- ta elite? - ponovi ena na engles
kom. Na licu joj se nije pomerila nijed
na crta.
Trupui izmama, Hir je ve trao
uz stepenice. Pred preteom cevi nje
gove puke, ena i mladi, gotovo deak, pribie se uza zid.
- Ima li jo koga u kui? - cedio je
Hir. - Maloni, proklet da si, pazi na ta
druga vrata!
- Nikoga - odm ahnu ena glavom i
Ketkart tek tada shvati da ona engles
V*

V--

14

ki govori sa upadljivim stranim na

glaskom. - Samo naa sluavka ...
- Zovi je!
- Estrela! - podie ena glas i dodade nekoliko rei na panskom.
Vrata desno od Ketkarta tiho su se
otvorila i na njima se pojavila stara
crnkinja, oiju razrogaenih od stra
ha.
- Napolje! - pokaza Hir pukom i
starica pohita, izdaleka zaobilazei
Ketkarta. - I ti! - okrete se mladiu.
On moleivo pogleda u enu, ali im
Hir ne dade vremena za razgovor.
Udarac kundakom brutalno se sruio
na mladievu glavu i on se stropotao
niz stepenice, ostavi nepomino da
lei na odmoritu.
-Tako! - isceri se Hir. - Sad smo
sami, lepotice moja, a?
Zakrvavljenim oima merio je vitki
stas i pune grudi ene pod svilenom
haljinom. Jezik mu obliznu suve usne.
- Gde ti je spavaa soba, lutko? Pokai
tvom tata-Hiru kako se to kod vas
radi, a?
- Narednice ... - pobuni se Ketkart
stupajui korak napred. - Porunik je
rekao...
-Zavei! - Hir ga nije ni pogledao.
Dohvatio je enu za ruku i povukao je
kroz najblia vrata, uprkos njenom
utijivom otporu.
Mladi na stepenicama pomeri
ruku i do Ketkarta dopre potmuli
jauk.
Uasno poznati dirljivi krik nemo
nog bola ...
Vojnik pree rukom preko ela. Ta
kav krik . . . on ga je jednom ve uo .
Samo to tada nije bio u raskonom
predvorju bogatake vile, ve u niskoj
kolibi pokrivenoj slamom ...
Tako je isto jaukao deak kome je
Doneli hladnokrvno ispalio rafal u sto

Poni West

Borilake vetiHjTS

mak zato to je pokuao da odbrani

svoju majku u toj istoj bednoj koli
b i ...
Don Henri Ketkart stisnu zube.
Onog bola u glavi je sada potpuno nes
talo. On je znao ko je i ta je . . . i jo
neto.
Njemu u ovoj armiji nije bilo mesto!
Sa ledenim osmehom na licu, Ket
kart spusti puku na pod i laganim, si
gurnim korakom poe uz stepenice,
paljivo zaobilazei deaka.
Na trenutak je zastao na irom otvo
renim vratima prostorije u koju je
Hir odvukao enu.
I dalje se branila bez glasa, ali uspe$-.
no, o emu su svedoile svee ogrebo-^
tine na narednikovom licu, ali je n jena
svilena haljina ve visila u ritama niz
telo, otkrivajui zrele, pune grudi pod
tankim kombinezonom. Hir je roktao
kao svinja nastojei da je povue pod
sebe i razdvoji joj noge.
-Hir.
Ketkartov glas bio je tih, ali se na
rednik trgao kao da je uo pucanj. O d
gurnuo je enu i skoio na noge, zlo
slutno merei vojnika oicama uraslim u salo.
-Sta je, Maloni? I ti bi malo, a?
- Doao sam da te ubijem, Hir.
Izraz straha trenutak kasnije smenio je prezrivi osmeh.
-Ti? Narednik prezrivo pijunu na
skupoceni tepih. - Mogu da te zgnje
im golim rukama!
- Hajde onda.
Rikni^vi od besa, narednik polete
napred, ali je Ketkart suvie dobro
znao da je i taj krik samo varka koja
protivnika treba da navede na pom i
sao da Hir juria bezglavo. Svaki pok
ret narednikovog ogromnog tela bio je
pomno proraunat i podreen jed
nom jedinom cilju - onesposobiti pro-

15

Poni West - Borilake vestine S

tivnika za to krae vreme .!.
Samo to to naredniku Hiru ovoga
puta nije uspelo ... iz jednog prostog
razloga: protivnik pred njim bio je su
vie jak za njega.
Jedan jedini neuhvatljivi pokret tela
bio je dovoljan da se izbegne Hirov
napad. Ukrueni prsti desne ruke oveka koji se nazivao Ketkart arili su
se pravo u Hirov bikovski vrat.
Ali tu nisu ostali.:.
Nepogreivo, kao elino seivo, oni
su se arili kroz kou, kroz dunik,
kroz vratne ile, do tanke vrpce kime
nog stuba. Otar pokret ruke i glava
narednika Hira odletela je u ugao
prostorije sa jo uvek iznenaenim
pogledom u praznim, staklastim oi
ma. Neka udna sila je jo deli se
kunde drala njegovo ogromno telo
na nogama, ali se i ono zaklatilo i palo,
kao poseeni stub.
ena je vrisnula i okrenula lice zidu,
skupljajui gola ramena. Ketkart je
nije ak ni pogledao. Pogled mu se za
drao na velikom plakaru sa odeom
u uglu sobe. Priao mu je odlunim,
hitrim korakom.
Paljivo obrisavi krvavu ruku o
svoju koulju mokru od znoja, on iz or
mara izvue nekoliko pantalona i odmeri ih uz svoje telo. ena se okrenula
ponovo prema njemu upravo u tre
nutku kada je sa sebe zbacio i poslenji deo odee.
Strah u njenim oima bio je pomean sa divljenjem pri pogledu na to vi
soko miiavo telo.
No Ketkart nije imao vremena za
nju; navukao je na sebe farmerke koje
je otkrio u ormaru i jednostavnu tam
nu koulju koju nije uspeo da zakopa
pod grlom. O dm ahnuo je glavom; ni
ta od obue sa dna plakara nije mu od
govaralo, ali je on moizao i bez obu

e ...
- Ko ... ko ste vi? - zamuca ena.
O q zastade na vratima i pogleda je
preko ramena.
- Ja? - ree prijatnim, dubokim gla
som. - A zar je to vano?
A

Klobuci crnog dim a jo uvek su se

uzdizali nad raskrsnicom kada je Ket
kart skliznuo na drugu* stranu zida
koji je vilu odvajao od susedne zgrade.
Nije obratio panju na bledo lice koje
se na trenutak pojavilo iza zavese na
prvom spratu i jo bre nestalo kada je
iznad ulice ponovo prohujala eskadrila lovaca-bombardera i nestala u prav
cu zapada.
Suenih oiju, visoki ovek se koncentrisao da u pamenje dozove tre
nutak kada je Hir rasporeivao ljude
iz odeljenja po zgradama. Flaerti i
Gremp su preko puta, Loni sa jo jed
nim u susednoj zgradi, ostala etvori
ca u dve zgrade na samoj raskrsnici.
Njih osam.
I porunik Benskin. Deveti.
Nijedan od njih to nije znao, niti je
mogao znati. Devet ljudi bilo je osue
no na smrt samo zato to su uli jedno
ime.
Ime: Don Henri K etkart...
Ketkart je hladnokrvno smiljao
plan kako da ukloni tu devetoricu, jer
je njegovo ime moralo ostati tajna. Za
itav svet Don Henri Ketkart nestao
je bez traga i tako je i moralo ostati.
Uostalom, visoki ovek ledenih oi
ju ne bi oklevao ni da je morao ubiti
devedeset, a ne devet ljudi; teka kola
koju je proao imala je sopstveni mo
ral, neshvatljiv za obine smrtnike.
Ubistvo je moglo i moralo biti oprav
dano ako je u pitanju sopstveno odra

It)

nje i sopstveni vii cilj.

A naroito ako su osueni na smrt
vojnici okupacione armije koja se. kao
grabljivica, bacila na jedno bedno os
i n o ija armija nikada nije imala vie
od osam stotina ljudi ...
Kroz. gusto zelenilo Ketkarl oprez
no izviri u susedno dvorite. Dva vojni
ka u u ni! ormama, mokrim od znoja,
upravo su izlazila iz kue, umorno vu
kui noge. Nije im ni pogledao lica;
ona za njega vie nisu bila vana ...
Gurnuo je bajonet dublje za pojas
pantalona, jedino oruje koje je zadr
ao uz sebe. i spretno se uzverao uz
glatko stablo palme koja se nad nosila
nad susedno dvorite. Ni trenutak
prerano: vojnici su prolazili ispod nje
ga, po glatkoj istoj betonskoj stazi.
Njegov skok na beton iza lea ljudi
koji nisu nita slutili bio je potpuno
neujan, udesno neujan za oveka
njegove grae i teine. Nije ak ni za
stao da povrati ravnoteu: otrica
noa blesnula je na suncu kada se sm
rtonosnom preciznou zarila u srce
vojnika na desnoj strani i munjevito se
povukla natrag iz rane u kojoj je zaklokotala krv.
Drugi vojnik stigao je samo da po
digne pogled ispunjen uasom; krv iz
preseene vratne arterije zalila je sta
zu i on je zakrkljao i sruio se preko
ve mrtvog druga.
Suvie lako, pomisli Ketkart, su
vie, suvie lako. Nema dostojanstva u
ovakvoj smrti, niti slave za ubieu ...
Sa lakim osmehom na usnama, sa
ekao je da se kapiji priblii bat tekih
izama na asfaltu i onda otro zviznuo.
Koraci su zastali, a onda je neko puanom cevi odgurnuo kapiju i provi
rio unutra.
- Prokleti kukin sine! - procedio je
Teksaanin Loni kroz zube ugledavi

Poni Wesi Borilake vestineS

k n na betonu i oveka koji je opute
no stajao nad dvojicom mrtvih s bajonetom u lukama. - Prokleti kukin
sine!
Podigao je puku, munjevito, ali ne
dovoljno brzo za Ketkarta koji je jed
nim jedinim skokom bukvalno preleteo onih nekoliko stopa to su ih raz
dvajale. Palac njegove bose noge, tvri
od elika, nepogreivo se zario u solarni pleksus, kidajui tkivo i kosti na
svom putu. Teksaanin nije stigao ni
da zaurla od bola, ako je uopte bilo
vremena da ga ose ti.
Sa osmehom na usnama, Ketkart se
okrete drugom vojniku koji je uzmicao sa pukom uperenom pravo u nje
gov stomak. ovekove oi blesnue.
- Pa ti s i ...
itavo lice mu se zgri u nepotreb
nom naporu koji je unco da pritisne
obara svoje puke. Rafal se srui u
zid kue iza Ketkarta, dok se odjek
pucn jave odbijao od zidova uske ulice.
Ketkart je volebnom brzinom uk
lonio svoje telo sa dobro poznate puta
nje metaka. Bajonet nije bio oruje po
godno za bacanje, ali je njegova teina
sama po sebi olakavala posao spret
nom bacau.
Drka je ostala da viri iz kosti izme
u oiju vojnika koga je silina udara
bacila na lea.
etiri, brojao je u sebi Ketkart. eti
r i ... To znai jo p e t ... Bie zanimlji
vije, jer e sada ostali biti mnogo op
rezniji ...
Rafali iz kue prekoputa zasue be
ton na kome se nalazio samo trenutak
ranije. Senka u tamnoj koulji stopi se
s bujnim zelenilom kraj zida, a zatim
potpuno nestade iz vidnog polja dvoji
ce uzbuenih ljudi koji su besno pso
vali to su promaili tako lak cilj. Neko
je u blizini raskrsnice oajnikim gla

Poni West - Borilake vetine 8

som dozivao porunika.
Ketkart je sada leao du visoko iz
zida kraj same ulice, onog istog uz koji
su stajali ostaci sportskih kola sa dva
mrtva tela u njima.
- St a se dogolo, do avola? - urlao
je porunik iz svog zaklona. - Ko je
ubio Lokera? I gde je Loni? Hirs? MaIoni?
- Ne znam, porunice - odgovori
neko iz zgrade prekoputa.
Flaerti, pomisli Ketkart.
- Jedan momak s noem . . . Loni je
m rta v ...
U ovekovom glasu oseao se strah.
Ono to se trenutak ranije dogodilo,
gotovo pred njegovim oima, inilo
mu se nemoguim ...
Porunik je u trku dolazio ulicom,
praen preostalom dvojicom ljudi iz
Hirovog odeljenja i Ketkart razvue
usne u prezriv osmeh. Ti ljudi mu pro
sto pomau da ih poubija, bez mnogo
napora, bez mnogo zadovoljstva kak
vog oveku prua pobeda nad protiv
nikom ravnom s e b i .
Ipak, kad sebe vie nije imao nikak
vog oruja, premda ga to nije zabrinja
valo. Samo njegovo postojanje oprav
davalo je onu prastaru maksimu da
nema vie ili manje opasnog oruja,
ve samo vie ili manje opasnih ljudi.
Porunik Benskin se tre, jer mu se
uinilo da je krajikom oka opazio
neki pokret kraj unitenih sportskih
kola. Nezadovoljno se namrti i jo
jednom obrisa znoj sa ela. S.unce je
peklo sve jae, nikakvo udo to ve
poinje da halucinira ...
Skliznuvi kraj zida, Ketkart je vetim pokretima izvlaio kai iz panialona blieg od dvojice mrtvih mladia u
kolima. Na licu mu je i dalje lebdeo os
meh; porunik e, pred smrt, moi da
naui jo poneto o oruju.

17

Njegova vitka prilika na asak se

uspravila i neto je zazujalo kroz vazduh* Primitivna ali efikasna praka,
improvizovana od kaia, zavitlala je u
pravcu grupe vojnika jednu od besko
risnih mina naenih u automobilu.
Masa od nekoliko funti elika i ek
sploziva strahovitom snagom je pogo
dila u lea jednog od vojnika i preki
nula mu kimu. Ostali su popadali po
zemlji, oekujui eksploziju posle zvi
duka koji su pravilno protumaili kao
let mine.
Ova mina, meutim, nije mogla da
eksplodira... premda je to redovu
arlsu Grempu, iz prvog odeljenja
ete C, bilo potpuno svejedno ...
Oi zaslepljene znojem potraile su
jedne druge i svi su se, kao po dogovo
ru, okrenuli poruniku koji je jo uvek
pokrivao rukama glavu pod lemom.
-Sklonim o se odavde - promuklo
predloi neko. - Porunice ...
- Da, svi u zaklon - procedi Benskin,
s naporom se uspravljajui. - Proklet
stvo, ta je to bilo? Kamen?
- Mina - proaputa ovek najblii
Grempu. - Prava mina ...
-Srea naa to momak nije imao
minobaca pri ruci - gorko se osmehnu Flaerti. - Inae ...
Pognuti, pretrali su do najblie ka
pije i priljubili se uza zid. Benskin se
osvrtao oko sebe.
Nikome nije padalo na pamet da po
gleda iznad sebe. Uostalom, glatki be
tonski zid bio je visok najmanje deset
stopa, niko se ne bi mogao uspuzati uz
n jega...
Kai sa omom na kraju je kao zmija
skliznuo niz zid i pao poruniku oko
vrata. Istog trenutka Ketkart je skoio
na drugu stranu, vrsto steui kai
obema rukama.
Ljudima oko porunika uinilo se

18

daje Benskin naglo poskoio uvis i za

panjeno su pogledali za njim. Glava
mu je bila gotovo u visini vrha zida, u
neobinom poloaju koji je jasno go
vorio da vratni prljenovi nisu izdrali
iznenadni trzaj.
Pre nego to je iko od njih stigao da
reaguje, Ketkart je ispustio kai iz
ruku i meko se doekao na noge na
drugoj strani zida. Munjevito je preao
kratko dvorite i nestao u gustom ze
lenilu iza kue.
Jo trojica, mislio je. Ako budu
pametni i vrate se ostatku voda, igra
e potrajati due. Ako ne ...
Njih trojica, meutim, nisu vie bila
u stanju da razumno razmiljaju. Urla
jui od besa i straha, utrali su u praz
no dvorite i fasadu kue i park oko
nje zasuli pravom kiom metaka.
Flaerti je prvi doao sebi.
- Prekini, do avola! - uzviknuo je
petljajui oko novog okvira. - Samo
traimo municiju ...
Psujui, jedan vojnik je izvlaio ru
nu bom bu iz torbice. Oi su mu imale
luaki izraz.
-Ostavi to - uhvati ga Flaerti za
ruku. - Ne smemo se bezglavo zaletati ... Moda nas eka u onom bunju
tamo ...
Neto od dugih meseci obuke dalo
je svoj plod; ra/makli su se i oprezno
zakoraili napred istraujui pogle
dom svaki pedalj zelenila pred sobom.
- titite me - apnu Flaerti. Stisnuv
i zube, on u nekoliko koraka pretra
usku istinu i srui se na ivicu bunja,
podiui puku spremnu da svakog
trenutka ispali smrtonosni rafal i na
najmanji pokret.
Bila je to ivica koja je dvorite vile
odvajala od urednog travnatog igrali
ta za golf. Bilo je potpuno prazno, ali
Flaerti ponovo oseti ledeni znoj na le

Poni West

Borilake vetine 8

ima. Neto tu nije bilo u redu ...

Pridie se i m ahnu rukom onoj dvo
jici da mu se pridrue. asak kasnije,
glasno dahui, oni se bacie u zaklon
ivice.
- Nema nikog? - upita jedan i Flaer
ti nestrpljivo odm ahnu glavom. - Tii
na! - prosikta. - Ako je tu, uemo ga.
Samo nekoliko stopa dalje, u istoj i
vici, Ketkart razvue usne. Flaerti se
varao, grdno se varao ...
Njegovi otri zubi se zarie u debelu
granu otrgnutu u prilazu sa rveta,
jo dok su meci pratali unaokolo. O p
robao je njenu teinu u ruci; suvie
laka, ali e ipak posluiti.
Flaertijeve mrane oi sada su bile
uperene tano u njega, ali ga vojnik
nije video. Ketkart saeka da se on
malo pridigne, a onda zamahnu ru
kom.
Koplj e sa vrhom zaotrenim zubima
arilo se Flaertiju u vrat, ispod kaia
koji mu je drao lem na glavi. Vojnik
se prevrte na lea, kopajui rukama
kako bi istrgao taj uasni predmet koji
mi je punio plua krvlju.
Ovo ve postaje dosadno, pomisli
Ketkart u skoku koji ga je doveo u bli
zinu preostale dvojice. Nijedan od n jih
nije stigao da podigne oruje; nijedan
nije video udarce palcem noge koji su
pogodili osetljiva mesla ispod same
ivice lem a.
Ketkart duboko uzdahnu. Ovaj po
sao je zavren. Ostaje jo onaj d r u g i...
mnogo opasniji i mnogo tei ...

Tako, dakle, pomisli. Don Henri

Ketkart je ponovo mrtav i nema vie
nikog ko bi mogao da postavi pitanje
o oveku s takvim imenom. Mogu se
ponovo vratiti imenu na koje sam na

 e n i West - Borilake vetine 8

vikao ovih poslednjih nekoliko godi
na, posle Japana. Ali se pre toga neka
ko moram vratiti u Ameriku ...
Drei se zidova opustelih ulica,
spreman da na najmanji um mugne
u zaklon, Retka* t se uputio u pravcu
gradskog centra koji su odavale zgra
de vie od drugih. Marinci su mu, uos
talom, olakavali posao; sve su patrole
bile motorizovane u ovom delu grada,
a na opustelim ulicama zvuk motora
se daleko uo, poto je i pucnjava na
zapadu postala mnogo slabija.
Oi mu zasvetlee kada ugleda ulaz
u jednu veliku robnu kuu. Staklena
vrata nisu za njega predstavljala ni
kakvu prepreku . . .
Uzbuena grupa novinara u malom
hotelu jedva je i primetila da se njihov
broj iznenada uveao visokim, zgod
nim mukarcem u elegantnom svetlom odelu. Nikome nije ni palo na pa .
met da je on stigao spolja, jer se u ho
tel jednostavno nije moglo ui. Niti
izai, uostalom. Od trenutka kada su
se u gradu pojavili padobranci, svi no
vinari su bili blokirani u svojim hote
lima, a telefonske i teleks veze preki
nute.
Pridolicu je prva zapazila Madlen
Dejli, novinar jednog enskog lista iz
Njujorka, koju je na ostrvo doveo ist
sluaj. Visoka i vitka, u odei nalik na
vojniku uniformu, besno je tresla
svojom plavom kosom pred naredni
kom nepominog lica koji je odbijao
sve njene molbe da joj dozvoli da izae
kako bi napravila koji snimak.
Svojim odlunim korakom prila je
baru i nekako dola do duplog viskija
koji je istresla jednim pokretom, kao
mukarac.
- Uh! Ovo je ve bolje - uzdahnu sa
zadovoljstvom i okrete se susedu za
barom. - Gle! Novo lice?

19

Visoki ovek ozbiljnog, preplanulog

lica i izuzetno kratke kose se nasmejao, a u oima mu je zablistala vesela
iskrica.
- Imam utisak da se dosaujete ree prijatnim, malo prom uklim gla
som.
- Blag izraz - uzdahnu Madlen. Dola sam da napravim reportau o
turistikom blagu ostrva a zatekla dr
avni udar, nerede na ulicama i stranu
intervenciju ...
- Mislio sam da novinari sanjaju o
takvim dogaajima - podie obrve ne
poznati. - Vama se, izgleda, ne dopada
ova senzacija ...
- Senzacija je samo kada se o nee
mu pie . . . a ja ni telefonom nisam us
pela da se javim - jadala se Madlen. I, kako stvari stoje, neu ni u sp e ti. . . a
o fotografijama da i ne govorim. Vi niste novinar?
-Nisam - odm ahnu nepoznati gla
vom. - Ovde sam se zatekao . . . pa, kao
turista ...
Madlen enjivo pogleda prema
barmenu, ali je on imao pune ruke po
sla sa ednom gomilom na drugoj stra
ni.
- Prijao bi mi jo jedan viski - ree
tunim glasom - ali ovaj barmen uopte ne potuje dame . . . Nego, da ne za
boravim, ja sam Madlen D e jli...
- Lesli Eldrid- ree stranac ljubaz
no se naklonivi. - A to se viskija
ti e . . .
Kao privuen magnetom, barmen
se okrete na tihi Eldridov poziv i usr
dno klim nu glavom potvrujui da je
protumaio znak koji je ovaj dao prsti
ma. Dupli viski se trenutak kasnije
stvorio ispred Madlene.
- Kako vam to uspeva - zadivljeno
zviznu ena, ispijajui edno veliki gut
ljaj pia. - Telepatija ili hipnoza?

20

- Ni jedno ni drugo - osmehnu se

Eldrid. - Barmeni su uopte im uni na
takvo neto . . . tajna je u krupnoj na
pojnici koja se da prvi put kada vas
barmen uslui. Posle sve ide samo od
sebe ...
Nekoliko trenutaka su utali. MadIen je zamiljeno arala prstom po barici viskija na anku, bacajui ispod
oka poglede na oveka pored sebe.
Ako je to i primetio, Eldrid se uvao
da ne pokae zanimanje za rasnu pla
vuu bujnih oblina, nasuprot ostalim
mukarcima za ankom koji su je pro
sto gutali oima.
Dupli viski, meutim, inio je svoje
i Madlen se protee kao maka na vi
sokoj barskoj stolici.
- Ovde je vrue i zaguljivo - ree
tiho gledajui Eldrida pravo u oi - a
moja soba ima erkondin . . .
- To treba da znai?
Ona se grleno nasmeja.
- Niste vi toliko glupi, gospodine El
drid . . . Nego, polovina hotelskog
personala nije jutros dola na posao.
Ne bi bilo loe kada biste odavde po-,
neli flau viskija sa dosta leda.
On razvue usne u osmeh od koga
Madlenu prooe topli trnci po telu.
- Dolazim za vama ili idemo zajed
no?
-Zajedno, naravno - ona se prezri
vo osvrte oko sebe. - Zar mislite da mi
je stalo ta e ovi klipani misliti o
meni?
Ponovo onaj arobnjaki trik sa barmenom i krupna novanica koja je za
tili as promenila vlasnika. Na anku
ispred Leslija stvorila se flaa najbo
ljeg viskija i kolica sa ledom.
Ba dobro to sam usput svratio i u
banku, pomisli Lesli. Dolar je svuda
jo uvek jaka valuta ...
Praen zavidljivim pogledom osta

Poni West - Borilake vetine 8

lih mukaraca za barom, Lesli poe za
enom koja se vrstim korakom u p u
tila prema liftu, ne gledajui ni levo ni
desno. I protiv svoje volje, morao se
diviti pokretima njenih bokova ispod
irokih pantalona, na prvi pogled ni
malo enstvenih. Madlen Dejli je oig
ledno veoma dobro znala kakva joj
garderoba odgovara.
Naslonila se na zid lifta i pogledala
ga poluzatvorenim oima.
- Lesli Eldrid . . . - ree tiho. - O da
kle si, Lesli?
- Zar je to vano?
- Pa i nije - osmehnu se ona. - Neka
ko mi ne lii na turistu koji je ovamo
doao na odmor. Da si rekao da si pi
jun ili tako neto, pre bih ti poverovala ...
-O tkada pijuni odaju svoje zani
manje? - osmehnu se Eldrid. - Da li ti
lii na vlasnika nonog lokala?
- Paaa ...
- teta. Vlasnik sam jednog lokala u
San Francisku, kad ve eli da zna.
- Ima li strip-tiza u tvom lokalu?
- Ne, na alost. Moja publika vie
voli maioniarske trikove, naroito
kada su u pitanju jo i karte.
- Oho? Kockarnica?
-To nisam rekao - osmehnu se El
drid - ali, ako te put sluajno nanese
u San Francisko, svrati. Moda e do
biti koji d o la r ...
Zavrtela je glavom i osmehnula mu
se preko ramena otkljuavajui vrata
svog apartmana. Bacila je tanu na
pod, stresla sandale sa nogu i sa uzda
hom se ispruila na udoban kau.
- Otvori viski - ree prouavajui ga
otvorenim pogledom - i skini ve jed
nom taj uasni sako. Preznojim se kad
te pogledam ...
Eldrid se osvrte oko sebe i pronae
iste ae na jednom stoiu u uglu.

Poni West

21

Borilake vesti fie 8

Led prijatno zazvoni okupan ukas

tom tenou.
- Odm ah se vraam - ree kada joj
je dodao au. - Idem u kupatilo.
Ona se promuklo nasmeja.
- Strah od pucnjave?
- Ne, neto drugo - nasmeja se i Lesli. - Jutros nisam stigao da se istuiram. Mislim da nee imati nita pro
tiv ...?
-Sam o izvoli - mahnu ona rukom,
ispijajui gutljaj viskija. - Samo izvo
li ... nigde ne urimo ...
Lesli vetim pokretima zbaci sa
sebe odelo i nekoliko puta duboko
udahnu. Njegova vojnika epizoda, on
se gorko nasmei na tu pomisao, pre
vie je trajala. Koliko je to? Dva, goto
vo tri meseca bez ene ...
A Madlen Dejli je bila ena. I to veo
ma privlana ena.
Sa uivanjem je trljao miiavo telo
pod mla/evima vrele vode, ali mu ipak
nije promakao tihi um na vratima ku
patila. Oslonjena na dovratak sa a
om u ruci, Madlen ga je posmatrala
oima punim divljenja. Njene velike
grudi uzbueno su se dizale i sputale
pod kouljom.
- Santander iznenada postaje jako
zanimljiv - ree prom uklim glasom
kad joj se Lesli osmehnuo. - Da mi je
to neko rekao pre samo pola sata ...
Lesli zatvori tu i dohvati veliki pekir. Brisao se lagano, metodino, paze
i da mu nijedan deo dela ne ostane
mokar, ve unapred uivajui u ono
me to e mu Madlen ponuditi.
Zavrtela je glavom i povukla se ne
koliko koraka natrag kada je bacio
pekir i poao prema njoj. Spustila je
au na onaj isti stoi i glavom mu po
kazala na kau. Drhtavim prstima po
ela je da raskopava koulju, izlaui
njegovom pogledu Lou preplanulu

od sunca.
Udobno oslonjen na kauu, Lesli je
srkutao viski, oseajui kako mu se
prijatna toplina iri venama. Madlen
Dejli imala je savreno telo; pune gru
di nisu se ni pomakle kada je zakora
ila i nagla se nad njega.
- Lezi - apnula mu je poto su im se
usne razdvojile. - Na lea ...
- Voli da dominira? - osmehnu se
Lesli, ali je ena utala, poluzatvorenih
oi ju, otkrivajui zube u gru koji joj je
iskrivio usta.
- Hej! - blago se pobunio kada su
mu se njeni zubi arili u rame. - To
boli!
Iz grla joj se ote zvuk slian reanju
kada se Lesli ispravi podiui i nju.
Stezala gaje rukama svom snagom, ali
on taj stisak kajo da nije oseao.
- Polako... - apnuo joj je na uvo. Polako... nigde ne u rim o ...
j

Lesli se neujno uspravio i sa lakim

osmehom bacio pogled na enu koja je
mirno spavala. Ne podnosi viski tako
dobro kao to misli, pomisli, ali zato
zna kako se vodi ljubav...
Oblaio se hitro, sigurnim pokreti
ma, uivajui u istom rublju posle
smrada uniforme koju je previe dugo
nosio. P rem da... uniform a ima i svo
jih prednosti, u ovakvoj situaciji ovek
u uniformi mnogo je manje upadljiv
od elegantno obuenog civila.
Samo to uniforma obinog m arin
ea, osmehnu se Lesli u sebi, nije do
voljna propusnica za oveka koji eli
da ode sa ostrva. in pukovnika, ili bar
majora, izbegao bi sva neugodna pita
nja, ali pukovnika i majora jo uvek
nije bilo u tako velikom broju d< bi
nestanak nekoga od njih proao neza

22

paeno. Prema to m e...

Samouvereno se osmehujui, Lesli
stra niz stepenice i ljubazno klimnu
glavom ljudima za barom koji su ga
posmatrali sa zaviu. Niko nije obra
tio panju na njega kada je proao
kroz kuhinju. I ono malo kuvara, koji
su doli na posao, imali su pametnija
posla.
Oniski prozor jednog od toaleta u
pozadini kuhinje jo uvek je bio otvo
ren i Lesli lako skoi na solju da bi os
motrio okolinu. Sporedna uliica iza
hotela kupala se na podnevnom sun
cu, usijana i prazna.
Plan grada bio mu je duboko urezan
u seanje i on se vrstim korakom
uputi prema luci. Ona je bila zauzeta
jo rano jutros, u prvom talasu desan
ta i Lesli je znao da je panja ljudi iz
pozadinskih jedinica ve popustila.
Verovatno su ve iscrpljeni prebaciva
njem tona i tona ratnog materijala koji
je neprekidno stizao brodovima sa
Barbadosa.
Prenuo ga je pucanj koji je iznenada
odjeknuo iza ugla uliice u kojoj se na
ao. On potrai zaklonu i najblioj ka
piji, uskom natkrivenom prolazu koji
je izmeu dve male prodavnice vodio
u pravi splet niskih kamenih graevi
na ovog sirotinjskog dela grada.
Posle prvog, zapratali su i novi pucnjevi i Lesli se gorko nasmei. Isuvie
dobro je poznavao praskavi zvuk ame
rike automatske puke. Onaj koji je
pucao na patrolu nee se dobro pro
vesti.
Oprezno je izvirio iz svog zaklona i
oi mu se malo rairie, jedini trag iz
nenaenja koji je osetio. Pravo prema
njemu trala je devojka, gotovo evojiea, u farmerkama i majici, sa dugom
crnom kosom koja je leprala za njom.
U ruci joj je bio ogromni vojniki re

Poni West - Borilake vestine 8

volver, koji je nosila s oiglednim na
porom, i koji je svojim-otrim linijama
odudarao o d njenog mladog, rasko
nog tela.
Devojka se spotakla u prolazu, sru
ivi se iscrpljeno na zid pored samog
Leslija. Pogled ogromnih crnih oiju
pao je na visokog mukarca, ali je de
vojka ve bila prela granicu do koje je
bio mogu novi stupanj straha. udno
udiui vazuh, izgovorila je nekoliko
rei na panskom.
Ne ra z u n ie m - odm ahnu Lesli gla
vom.
Oi devojke potamnee i ona zabaci
glavu sve dok se nije celim telom oslo
nila na zid, kao da je elela da proe
kroz nje^a. I protiv svoje volje, Lesli
z a d r a pogled na punim grudima koje
su se jasno ocrtavale ispod tanke ma
jice mokre od znoja.
Topot tekih vojnikih izama po
stajao je sve glasniji; za koji trenutak
tri vojnika u letee u ovaj prolaz... ili
izabrati sigurniji nain: najpre ga zasu
ti rafalima sa bezbedne daljine...
Naglim pokretom Lesli istre revol
ver iz devojine ruke. Nije se odupira
la; s k l o p i v i oi, nemono se stizala
uza zid, ruku oputenih niz telo.
U revolveru su bila jo svega tri met
ka, ali Lesli nije zastao da razmisli ta
e se dogoditi ako jedan od njih p ro
mai. Jednim skokom naao se nasred
ulice, u p o la sklopivi oi da ga sunce
ne bi zaslepilo.

Tri vojnika trala su prema njemu

strogo se drei pravila za borbu u
gradu: pognuti, pored zidova, sa oru
jem na gotovs, razmaknuti jedan od
drugog.
Leslijeva podlaktica opisala je kra
tak luk u vazduhu, a kaiprst je za to
vreme tri puta pritisnuo obara.
Zato sam ovo uinio, do avola?,

Poni West - Borilake vetine 8

Lesli zavrte glavom pesmatrajuei tri
nepomina tela na suncem obasjanom
asfaltu. Prokletstvo, ta devojka tamo
ne znai mi nita!
Gurnuvi revolver za pojas ispod
kaputa, Lesli se vrati u prolaz. Devojka
je sedela na istom mestu, ali su njene
-ogromne oi sada bile otvorene. Grudi
su joj se uzbueno dizale i sputale.
- Gracias - apnu pobledelim usna
ma. - Muchas gracias, senor...
- Toliko ve razumem - odgovori
Lesli sa bledim osmehom. - Ali, neto
vie od toga.. .
- Americano? - njene usne su bile
iskrivljene od mrnje kada je izgovori
la tu re. Lesli se jo jednom morao nasmejati.
- Amerikanac da, ali ne pripadam
onima tamo.
Urlanje motora iza ugla ulice, kri
panje guma i glasne psovke na engles
kom! Devojka skoi na noge i epa
Leslija za ruku.
- Vamos! - prosikta vukui ga u
pravcu krivudavih prolaza izmeu
niskih kuica. Slegnuvi ramenima,
Lesli poe za njom. Najzad, pre mraka
ne moe ni da pokua da se doepa ne
kog od brodia ukotvljenih u luci.
Nekoliko stotina koraka dalje devoj
ka uspori korak, teko diui. Ispod
oka je bacila pogled na Leslija i plalji
vo mu se osmehnula dobacivi jo ne
koliko rei na panskom.
- Hoe da kae da nas ovde ne
mogu nai? - nasluti Lesli znaenje
kratke reenice. - Nimalo se ne bih iz
nenadio. ..
Splet uliica u koji su uli postajao
je sve komplikovaniji, ali to devojci ni
malo nije smetalo. Sve vreme se kreta
la pouzdano, kao da je tim ulicama
prolazila svakog dana. A verovatno i
jeste, pomisli Lesli.

23

Devojka se hitro osvrnula oko sebe,

a onda odluno zakucala na vrata jed
ne kue, neto vee i urednije od osta
lih. Otvorila su se odmah, kao da je
neko samo ekao ugovoreni signal.
Devojka Leslija povue za ruku i on se
nae u polumraku uskog predsoblja,
iza vrata koja su se odmah zatvorila za
njim.
Devojka i mukarac koji im je otvo
rio vrata izmenili su nekoliko uzbue
nih reenica na panskom, ali Les Iiju
nije bilo potrebno poznavanje jezika
da bi protumaio sumnjiavi pogled
oniskog mladia tamnog lica i duge
crne kose. Devojka se, meutim, nije
predavala. O dluno i piokosno uhva
tivi Leslija pod ruku, ona ga povue u
susednu prostoriju, gde su oko veli
kog stola sedela jo tri mukarca. utke su posmatrali priolicu.
Lesli ju nije promakao pokret kojim
je jedan od ljudi za stolom posegao za
rev olverom u pojasu, jo manje pokret
kojim ga je zaustavio onaj koji je sedeo
u sredini. On je sada lagano ustajao,
otro posmatrajui Leslija.
Lesliju su se dopale njegove otre
crte koje nimalo nije ruio veliki oi1jak na obrazu i ozbiljan pogled dubo
kih crnih oiju. ovek je bio obuen u
elegantno svetio odelo, ali se videlo da
se u njemu ne osea udobno i da bi mu
uniforma mnogo bolje pristajala.
Paljivo je sasluao ono to mu je de
vojka uurbano ispriala na pan
skom, ne skidajui pogled sa Leslija, a
onda klim nuo glavom. Usne su mu se
razvukle u osmeh.
- Sedite, senjor - ree jasnim gla
som, na engleskom, pokazujui stolicu
prekoputa sebe. - Nadam se da Selesta nije pogreila... vi ste zaista Ameri
kanac?
- Da - klimnu Lesli glavom. - Zovem

24

se Eldrid.
- A ovde ste...?
- Neka vrsta turiste - osmehnu se
Lesli. - Sasvim sluajno sam se naao
u ovoj guvi.
- Niste posluali savet vaih vojnika
- prezrivo se osmehnu ovek. - Oni su
svim amerikim graanima preporu.ili da ostanu u svojim kuama dok se
situacija ne sredi.
- Nikad nisam bio ono to se naziva
disciplinovan graanin.
ovek se osmehnu.
-Selesta ree da ste izvrstan strelac... ubili ste trojicu sa tri metka?
- Stvar vebe...
- A h a ...
Nekoliko trenutaka ispitivali su se
pogledom, dva tvrda i odluna oveka,
svaki opasan na svoj nain. Stariji o
vek prvi obori pogled.
- Smem li, na osnovu ovoga to se
dogodilo, da zakljuim da su vae sim
patije na naoj strani, Eldrid?
- Simpatije d a ... neto vie od toga
nemojte oekivati.
- Ali ste ipak pomogli Selesti?
- To je d ru g o ... nisam eleo da gle
dam kako trojica gorila maltretiraju
jednu devojku... pa makar ona imala
i revolver u ruci.
Covck ustade i nervozno odeta do
prozora.
- Amerikanci su lako zauzeli grad progovori ne okreui se - uskoro e
verovatno pasti i utvreenja oko ae
rodroma. Ali posle... nee im biti tako
lako ako budu elei i da nas trae po
dungli. ovek kao vi, Eldrid, dobar
borac, a uz to i Amerikanac, dobro bi
nam doao.. .
- Zato?
- Zar nije dov oljan razlog to to smo
u pravu?
Lesli se osmehnu, pravei se da ne

Poni West

Borilake vetine 8

primecuje poglede pune mrnje koje

su mu upuivali mladii sa druge stra
ne stola.
- Uopte ne ulazim u to ko je u pra
vu. .. premda pretpostavljam da je
lako kako vi kaete. Jednostavno; ova
stvar ovde me se nimalo ne tie...
Mladi desno od njega, visok i sna
an, tresnu pesnicom o sto i izbaci pra
vi rafal panskih rei, od kojih su neke
sasvim sigurno bile psovke. ovek
kraj prozora umiri ga odsenim po
kretom ruke.
- U redu, mister Eldrid - ree
umorno. - Ako vas ve naa stva' ne
interesuje, o n d a ... - on slee rameni
ma.
-To znai da mogu da idem? - ne
marno upita Lesli.
- Da.
Lesli se lagano uspravi, drei na
oku mladia, ali su oni sedeli nepo
mino, ibajui ga pogledima tamnih
oiju punih mrnje.
Devojka je stajala na vratima, a nje
ne ogromne oi prosto su ga preklinjale da ostane.
On joj se osmehnu i ona obori poglctl.
- Pretpostavljam da niko od vas
nema iskustva u gerilskom ratovanju?
- upita on.
- Ne.
-Tako sam i mislio - promrmlja
Lesli. - Mogu vam unapre rei da ne
male nikakvih izgleda, jedinice koje su
ovde iskrcane obuene su upravo za
takvu vrstu rata. Dajem vam najvie
desel dana, i to u dungli.
ovek se prezrivo osmehnu.
-To je samo vae miljenje.
-Videemo.
- Senjor Eldrid ... - devojka stupi
pred njega kada se okrenuo vratima. U
oima joj se videla molba.

Poni West

Borilake vest i ne 8

- Ne. Selcsta - ree on. - Ne mogu

osiati s vama. ao mi je.
Covek kraj prozora prigueno se na
srne ja.
- Bojim se da ete ipak morati da os
tanete, mister Eldrid-ree on mirno.
Neko vas je video da ulazite ovamo i
potera ve stie...
Lesli je u dva koraka preao put do
prozora i zagledao se napolje, od gur
nuvi malo zavesu. Lice mu je ostalo
nepomino.
Mladi koji je na prvo upozorenje
skoio od stola i nestao u susednoj
prostoriji sada se vraao laganim ko
rakom. Odreno je odm ahnuo glavom
na nenio pitanje starijeg oveka.
-Opkoljeni smo - mirno ree ovaj
Lesli ju. - to se nas tie, nemamo nameru da se predam o... ako hoete, vi
moete da pokuate.
- Hvala - suvo se osmehnu Lesli. Ubistvo ona tri marinea sasvim je do
voljno da tamo preko dobijem gasnu
komoru, kao uopte stignem do nje.
Ovako bar imam neke anse...
- Znao sam da ste borac - zadovolj
no se osmehnu ovek i prui mu ruku.
- Ja sam Alehandro Gusman, voa ove
male grupe koju vidite. Bilo nas je jo,
a li... - on slee ramenima. - Neki su
prekasno shvatili da rat nije igra.
Lesli podie obrve.
- Znali ste da e doi do intervenci
je?
- Naravno. Odm ah posle dravnog
udara. Pokuali smo da okupim o to
vie boraca i nered iskoristimo kako
bismo doli do to vie oruja i m uni
cije. Priznajem, ipak, da su nas Ameri
kanci iznenadili, inae bismo bili
sprem niji...
-K oliko je ljudi sa druge strane
kue? - mirno upita Lesli.
-etiri ili pet - Gusman prevede

25

odgovor mladia koji je od osmatrao

tu stranu.
-Toliko i sa ove strane, otprilike ree Lesli. - Jedno odeljenje... mogli
bismo se izvui ako ne pozovu jedan
od onih oklopnih transportera sa ma
lim topovima. Oni su predvieni upra
vo za uline borbe, znate....
- Znam - klimnu Gusman glavom. U svoje vreme kolovali su me u Ame
rici. Dok nisu otkrili da sa m ... nepo
doban.
- Naa ansa je u tome - produi
Lesli - da oni pomisle kako e s nama
lako izai na kraj i ne pozovu tenkiste
u p o m o ...
- Pa?
- Devojka i ja izai emo napolje s
podignutim rukama. Od ovih ljudi
spreda jedan ili dvojica ostae da nas
uvaju, mitraljezac e iz zaklona drati
kuu na oku, a ostali e upasti unutra.
Moje je onda da savladam uvare i
mitraljesca, one unutra preputam
vama.
-To je ludost - odm ahnu Gusman
glavom. - Pretree vas i oduzeti vam
sve oruje. Ne, nipoto...
- Imate li neki bolji plan? Kada tenk
stigne od ove kue, ostae samo rue
vine. A to se oruja tie... neu ga ni
imati kod sebe.
Mladii su oigledno bolje razumevali engleski nego to su do tada poka
zivali, jer prsnue u prezriv smeh. Les*
li nije obraao panju na njih; osmehivao se devojci koja ga je prosto gutala
pogledom vlanim od suza.
Gusman je nekoliko trenutaka na
peto razmiljao, a onda slee rameni
ma. - Uostalom, nemamo ta da izgu
bimo. ..
Marinei napolju svakako su zauzeli
pozicije za napad na kuu, jer je izne
nada odjeknuo glas, izoblien megafo

26-

nom, koji je neto izgovorio na loem

spanskom. Prevod ni ovoga puta nije
bio potreban Lesliju, po svim propisi
ma vojnici su opkoljene najpre poziva
li da se predaju.
' On upitno pogleda u Gusmana i
ovaj potvrdno klimnu glavom. Po pro
zorskoj dasci ispred sebe hladnokr
vno je redao okvire za automatsku
puku i rune bombe.
- Idemo, Selesta - tiho ree Lesli. I ne boj se...
Devojine usne su drhtale, ali se ona
hrabro osmehnu i poe za njim. Obgr
livi je oko oblih ramena, Lesli.zastade
na vratima i glasno doviknu: - Ne pu
cajte, predajemo se!
- Izlazi napolje! - odjeknu reski glas
koji je ovoga puta govorio engleski. Sa rukama u vazduhu!
Odgurnuvi nogom vrata, Lesli laga
no izae podigavi ruke iznad glave.
Selesta stade kraj njega, nervozno se
osvrui oko sebe.
Glava pod lemom pojavi se iza ive
ograde prekoputa.
- Ima li jo koga u kui?
- Nema - odm ahnu Lesli glavom. Sami s m o ...
Ljudi u zaklonu dogovarali su se a
patom. Leslija nije iznenadila runa
cev mitraljeza koja se pojavila meu
liem, uperena pravo u njegov trbuh.
Opreznim korakom etiri oveka
pojavie se iz svojih zaklona, jedan od
njih sa prugama narednika na rukavu.
Stao je rairenih nogu pred Leslija i
od me rio ga zakrvavljenim oima.
-Amerikanac, a? ta radi ovde?
-To je duga pria, narednice - os
mehnu se Lesli. - Deo odgovora je
ovde... - on glavom pokaza prema devojci koju su vojnici gutali oima.
- Videemo - promrmlja narednik
bez oduevljenja. - Dodsone, dri na

Pori i West - Borilake vetine 8

oku ovo dvoje. Idemo da pogledamo
tu k u u ...
Jedan vojnik ostade kraj njih sa pu
kom na gotovs, ali mu je cev nesigurno
etala izmeu Leslija i Seleste, sa ijih
grudi nikako nije mogao da otrgne po
gled. Krajikom oka Lesli primeti da
je devojka pocrvenela i oborila glavu,
ali sada nije imao vremena za nju; na
rednik je ve odgurnuo vrata pukom
i sada oprezno ekao da neko iznutra
reaguje.
*
Gusmanovi ljudi bar imaju nerava,
iako su proklete budale, pomisli Les
li. Ova tri vojnika uletee im pravo u
ake ako budu strpljivi. Moj zadatak je
ipak mnogo tei...
Duboko je udahnuo vazduh i malo
se podigao na prste nogu, jer je znao
da dolazi odluujui trenutak.
Eksplozija bombe potmulo je odjek
nula u kui, praena rafalima iz tri au
tomatske puke. Lesli je reagovao u
deliu sekunde, onom istom deliu se
kunde u kojem su oi Dodsona i mitralj esca u zaklonu bile uprte na vrata
kue iz kojih je kuljao crni dim.
Jednim skokom Lesli se stvorip
pred iznenaenim vojnikom i dobro
poznatim zahvatom ga epao za opasa i okovratnik. Koristei zamah svog
skoka, zavitlao je telo vojnika kao lut
ku u pravcu mitraljeza i istog trenutka
se i sam bacio u stranu i naprcd.
Mitraljezac je imao bolje reflekse
nego to je Lesli oekivao, ali su ti ref
leksi ovoga puta stajali ivota samo
njegovog druga iz odeljen ja. Meci veli
kog kalibra prosto su raskinu Ii Dosonovu utrobu jo pre nego io se n jego
vo teko lelo sruilo u bunjc.
Lesli je stigao samo trenutak kasni
je, prohujavi kroz bunjc kao da ono
i ne postoji. Oi mitraljesca nisu ak ni
bile uperene u n jega; ovek je uasnu

Potii West - Borilake vetine 8

to buljio u krvavu masu pred svojim
nogama.
Jedan jedini udarac bio je dovoljan
da ga obori preko njegovog oruja.
Kao tigar, Lesli se okrenuo u mestu,
spreman za novi napad.
Selestine ruke, koje su tek tada po
ele da klize nanie, pokazivale su
kako je malo vremena proteklo od ek
splozije bombe do ovog trenutka.Rafali su sada odjekivali i sa zadnje stra
ne kue i odatle dopre tresak razbije
nog prozorskog stakla.
- Gusmane! - uzviknu Lesli. - Ovu
da, put je ist!
Kasljui i gurajui se, tri oveka izletee na vrata kroz zavesu od dima.
Gusman je sa nevericom gledao oko
sebe.
- Idemo! - otro zapovedi Lesli. - Ti
vodi!
Bledo se osmehnuvi, Gusman izdade nekoliko kratkih komandi na panskom. Dohvativi Selestu za ruku, Les
li potra za njim u novi splet uskih uli
ica.

No su doekali na relativno sigur

nom mestu, jednom ogromnom skla
ditu nametaja gde ih je odveo Pablo,
mladi koji je neprestano s mrnjom
posmatrao Leslija i Selestu. Udobno
isprueni na novim divanima, izlea
vali su se i oslukivali povremene puc
njeve spolja, ubeeni da ovo skladite
jos dugo niko nee pretresti. Vode su
imali u izobilju, ali im je zato nedosta
jalo hrane, premda se niko nije glasno
poalio za to.
Selesta i Lesli leali su zajedno, ne
obraajui panju na Pabla koji je pre
ko puta njih istio puku, neprestano
bacajui poglede ispod oka. Iz devoji-

27
nih oiju nestalo je straha i ona je sva
ki pogled visokog Amerikanca doeki
vala sa osmehom koji je jasno davao
do znanja da ne bi imala nita protiv
kada bi o n . ..
Legavi nauznak, Lesli sklopi oi.
Nije bio raspoloen za guvu sa Pablom do koje e sigurno doi ako samo
dodirne devojku. Nemirno se vrpoljio,
to nije liilo na njega. Ipak, devojka je
bila prokleto zgodna...
Njena mala ruka nemirno je kliznula izmeu dugmadi njegove koulje i
blago ga upnula za dlake na grudima.
Lesli se nasmei, ne otvarajui oi:
mala maka odluila je da konano
uzme stvar u svoje ruke.
Pravi prasak besnih panskih rei,
na koje je devojka jo ee uzvratila.
Lesli otvori oi i nasmeja se.
Devojka uvreenog lica skoi na
noge i povue Leslija za ruku. On poe
za njom, motrei na Pabla koji je gle
dao za njima iroko otvorenih usta. S
drugog kraja prostorije Gusman je sve
to pratio namrtenog lica.
Podigla se na prste i snano ga po
ljubila u usta im su se vrata susedne
prostorije zatvorila za njima. Slegavi
ramenima, Lesli je privue u zagrljaj.
Uostalom, do noi je ostalo jo mnogo
vrem ena...
Kidala m u je koulju prstima nalik
na kande i on joj sa osmehom pomoe da je svue, dok je ona sitnim p o
ljupcima zasipala njegove grudi. Onda
se iznenada otrgla od njega i nekoliko
trenutaka stajala pred njim, rumena u
licu, teko diui.
Oborila je pogled i lagano svukla
majicu preko glave, otkrivajui velike,
vrste grudi sa sitnim, devianskim
bradavicama, slatkim na Leslijevim
usnama kada ih je poljubio.
Bila je vatrena, ali neiskusna do

28

nespretnosti i Lesli se nekoliko puta

osmehnuo njenoj urbi i uzdasima
koji su znaili isto na svim jezicima
sveta.
- O o o h h h ...
S tim dugim uzdahom devojka je za
bacila glavu i opustila se na pranja
vom podu na koji su pali. Lesli je po
novo spustio usne na n jene grudi i ona
se stresla kao od udara elektrine
struje.
- N o ... n o ... - apnula je iscrpljeno.
Pomogao joj je da ustane i privukao
joj glavu na svoje grudi.
- Divna si, Selesta - rekao je na en
gleskom, ne marei da li e ga devojka
razumeti ili ne. - teta to si jo tako
strano m la d a ...
Oblaila se brzo, oborenih oiju,
kao da se stidi pogleda tog mukarca
koji joj je prvi otkrio sta je to pravo ui
vanje u ljubavi, jo nesigurna u sebe i
svoje drai.
Tropski sumrak brzo se sputao i u
prostoriji je ve bilo mrano. Lesli
neno pogladi devojku po dugoj crnoj
kosi.
- Idemo, Selesta. Pablo e se uditi
to nas nema.
Odgovorio mu je priguen smeh. Se
lesta ipak nije bila toliko mlada da ne
bi znala da sa Pablom moe initi ta
god h o e ...
Vratili su se u prvu prostoriju s ru
kom u ruci. Selesta je drsko gledala
oko sebe, kao da izaziva.
- Pabla sam poslao na strau - jed
nostavno ree Gusman. - To nije bilo
pametno od tebe, E ld rid ...
Lesli slee ramenima.
- Ako Pablo ima neto protiv, neka
to kae meni.
- Nemojmo vie o tome - otro ree
Gusman. - Budimo zadovoljni ako sve
ostane na ovome. U ovom asu imamo

Poni West - Borilake vetine 8

mnogo vanija posla nego da razglaba
mo s kim ovo dete sme da spava, a s
kim ne sme.
- Idete iz grada? - nemarno upita
Lesli. Devojka se odvojila od njega i
nestala u pravcu toaleta u dnu odaje.
- Naravno. Bar za neko vreme.
- Mnogo sree.
- Nisi se predomislio?
- Ne. Imam posla u Americi.
- Kako misli tamo da stigne? - osmehnu se Gusman u mraku. - Redov
ni saobraaj nee tako brzo bili uspo
stavljen, a ak i o n d a ...
- To je moja stvar.
Nekoliko trenutaka obojica su utala, instinktivno potujui jedan d ru
gog kao dva ratnika koji znaju da su ot
prilike podjednakih snaga.
- U redu - ree konano Gusman. Mi emo uskoro krenuti. ta da kaem
Selesti?
-ta tu ima-da se kae? Da se na
dam da u je ponovo videti... na ne
kom lepem mestu.
- Mali su izgledi za to.
- Znam, ali nada bar nita ne kota.
- Da, nada nita ne kota - tiho po
novi Gusman. Lesli nasluti njegovu
ispruenu ruku u mraku i vrsto je ste
e. - Sreno, Eldrid.
- Sreno. uj. ..n e u ekati da se
Selesta vrati. Idem odmah.
- Tako je najbolje...
Neujnim korakom, Lesli prie vra
tima skladita i odkrinu ih. Pablo je
stajao nekoliko koraka dalje sa pu
kom u rukama.
-Adios, Pablo - osmehnu se Lesli,
ali je bio na oprezu.
- A d io s ...- dopre do njega jedva
ujan glas.
Hitro kao zver, Lesli nestade u mra
ku. Pogled u nebo osuto zvezdama bio
mu je dovoljna orijentacija. Luka je

Poni \Vcst - Borilake veiiuc 8

29

znao da nekoga ima u blizini.

bila na onoj s ira n i...
Njegovo telo stopilo se sa stablom
Nije bilo leko proi mranim ulica
ma, iako su patrole neprestano kruile
drvena kraj kojeg se naao.
sa priguenim svetlima. Ipak, buka
- Hej!
apat je dopirao iz kapije kue uda
motora nije se dala sakriti i Lesli se
ljene pedesetak stopa od njega. Nje
prezrivo osmehnu. Od ovakvih pat lo
la ne bi bilo mnogo koristi d a je u gra gov prodorni pogled i u 'mraku je na
sluivao dugu svetlu kosu i meke linije
du vie odlunih grupica, kakva je ona
(iusm anova...
tela.
e n a ...
U zaklonu ovee grupe bunova,
- Lesli.. .
Lesli je prodornim pogledom ispitivao
On duboko udahnu. Na ovom ostrmalu luku. Ovaj deo bio je u lami, a uz
obalu su se njihali samo ribarski am
vu njegovo ime znala je samo jedna
plavokosa ena. Ali, kako...?
ci i nekoliko jahti skladnih linija. Ne
to dalje, na doku, aktivnost nije pre
- Doi - apnuo je. - O prezno.. .
Pritrala mu je lakim, neujnim ko
stajala. Uzsvellost reflektora, teki ka
mioni su brektali prihvatajui teret sa
rakom i on je sa odobravanjem klim
brodova koji su neprestano pristizali.
nuo glavom. Jedna od retkih ena koja
itav laj deo luke bio je ve okruen
je umela da postupa sa svojim telom.
mitraljeskim gnezima od naslaganih
Pribila se uz njega i podigla pogled.
dakova sa peskom i preprekama od
- Znala sam da e d o i...
bodljikave ice.
Nas me jao se.
Nekoliko odlunih ljudi sa bazuka
- Kako?
ma mogli bi da unite sve ovo za dva
- Ne potccnjuj ensku inteligenciju
deset sekundi, prezrivo se osmehnu
- nasmejala se i ona. - Pojavio si se u
Lesli kada mu pogled pade na ogrom
hotelu kao da si pao s n e b a ... isto tako
nu gomilu buradi sa benzinom. Marini nestao. Malo sam pronjukala i nala
ci su se i ovoga puta suvie komotno
jedan zgodan otvoren prozor. Sluaj, ti
ponaali, uvereni da nikakvog otpora
namerava da kidne sa ostrva?
ne moe biti kada se oni pojave.
- Da.
- Uostalom, verovatno su i u pravu - - Moja intuicija me, dakle, nije pre
ree Lesli prikradajui se od drveta do
varila - trijumfalno ree ona. - Izvini
drveta kamenom keju. Bacio je oko na
na radoznalosti... radi za nekoga?
jednu jahtu veu od ostalih, ne igra
- Ne budi aava.
ku bogatog oveka ve brodi graen
Ona ga je zamiljeno gledala, a onda
zbog jedne jedine stvari - brzine.
slee ramenima. - U redu, kad nee
Haragei...
da kae. Uostalom, svejedno mi
Neto vie od estog ula, splet ose- j e . .. ali samo pod jednim uslovom ...
anja koja podsvest namee ulim a
- Da te povedem odavde?
kod ljudi koji su-posebno obueni da
- Odgovor je taan.
veruju svojim telima.
- Moe biti opasno, to zna?
A Lesli Eldrid bio je jedan od tak
- Znam.
vih lju d i...
- Vrlo dobro. Vidi onu jahtu tamo?
Ovoga puta haragei nije ukazivao na
- Aha.
opasnot. Lesli Eldrid je jednostavno
- Mislim da e nam odgovarati, na

30

ravno ako bude imala dovoljno goriva

u rezervoaru.
- Do Amerike?
- Toliko sigurno nema - nasmeja se
Lesli. - Ja lino biu zadovoljna ako
me donese do Barbadosa. Odatle ve
nije problem dokopati se Amerike.
- Ratni brodovi sigurno patroliraju
oko ostrva...
- Rekao sam ti da moe da bude
opasno, ali ovaj brodi izgleda veoma
brz.
- Na alost, u brodove se ne razumem - uzdahnu Madlen. - Ti?
- Dovoljno.
Povukli su se dublje u senku i pribili
uz deblo, jer je ulicom pored njih protandrkao jo jedan dip ispunjen voj
nicima. Do Leslijevih uiju dopre ve
seo razgovor; zapaljene cigarete svetlelc su u mraku. Jo jedna patrola koja
nita nee pronai u lukom delu gra
da.
-Sad moemo - apnu Lesli. - Tr
kom. ..
Neujno su preleteli rastojanje do
obale i bacili se na kej pored bitve za
koju je jahta bila vezana. Na blistavobelom boku jasno su se razaznavala
zlatna slova Marija-Selesta.
- Uh! - tre se Madlen. - Lo znak.
Marija-Selesta, ukleti brod.
- Naprotiv - osmehnu se Lesli u
tami. - Za Mariju ne znam, ali e
nam Selesta svakako doneti sreu.
- ta to znai?
- Kasnije. Sluaj, ne smemo da pri
vuemo brodi blie obali. Moramo u
vodu.
- Pa ta? Znam da plivam.
- Utoliko bolje. Samo tih o ...
Skliznuli su s keja u prljavu vodu
luke, i posle nekoliko zamaha nali se
kraj boka broda. Lesli pomoe Madleni da se uspue, a zatim se i sam izvue

Poni West

Borilake vetine 8

za njom. Pognuti, mugnuli su kroz

vrata kabine i pohitali prema zadnjem
kraju.
-Benzina ima dovoljno - zadovolj
no promrmlja Lesli. - Ostaje nam
samo jo jedna sitnica...
- Kakva?
- Da isplovimo, a da nas niko ne primeti.
-Prokletstvo! Na to nisam ni mislila!
- Postoji jedan n a in ... mada je pri
lino buan - osmehnu se Lesli, svlaei sa sebe koulju i pantalone.
-Zato se svlai?
- Morau ponovo da plivam.
Ona zbunjeno slee ramenima, pa
ljivo pratei pogledom njegove pokre
te. Lesli zadovoljno coknu jezikom
kad spazi niz poredanih kanti sa ben
zinom. - To je ono to mi treba...
- ta, do avola?
- U kabini sam video bar. Idi i done
si mi jednu flau.
- Viski, konjak; rum?
- Najbolje praznu, mada mi malo
ruma ne bi kodilo. Noi su ovde sve
e.
Trenutak kasnije ena se vratila s
neotvorenom flaom ruma iz koje Les
li zubima izvue zapua i nae dobar
gutljaj. - Hoe i ti?
- to da ne?
Uzevi ponovo flau od ene, Lesli je
isprazni preko ograde dok ga je ona
zainteresovano posmatrala. S malo
muke, on napuni flau benzinom iz
jedne kante i paljivo uvue u grli litilj od krpe nakvaene benzinom.
- Dobr i stari Molotov - osmehnu se
Madlen. - Prigodan koktel za ovakve
situacije, zar ne?
- Ume da upravlja brodom?
- Neto malo.
- Dovoljno da ga pomeri od obale i
okrene na suprotnu stranu od doka?

Poni West ~ Borilake vestine 8

Pazi, ovo nije igra...
- Imam dobre nerve - hladno se os
mehnu ena.
Lesli je otro pogleda, a onda mu na
usnama zaigra osmeh.
- U redu - ree. - Motor sam proverio, trebalo bi da kresne im povue
ue.
- A ue u povui kad ti nae prija
telje poslui koktelom?
- Malo kasnije. Ostavie mi malo
vremena da doplivam nazad, zar ne?
Ona klim nu glavom.
- Lesli...
- Molim - on se okrete.
- Budi oprezan...
Osmehnuvi se, Lesli neujno skliznu u vodu. Izvukao se na obalu i veto
odvezao ue broda sa bitve, spustivi
flau sa benzinom na kej.
- H e j... - dopre do njega Madlenin
glas.
- ta se dogodilo?
- Da nisi neto zaboravio?
- Prokletstvo... - procedi Lesli kroz
zube. - Ima upalja u.tani?
- Upravo sam se toga setila- nasmeja se ona u mraku. - Evo ti g a ... zavila
sam ga u eelofanski omot od papirnih
maramica.
- Ti ipak nisi supermen za kakvog
sam te smatrala - apnu kada dotae
njegovu mokru ruku. - ta bi uinio
da se nisam setila upaljaa?
- Nita - osmehnu se on. - Traio
bih vatre od prvog vojnika...
Praen njenim tihim smehom, Lesli
snanim zamasima zapliva u pravcu
osvetljenog doka. tedeo je snagu,
znajui da e natrag morati da pliva
najveom brzinom i iskoristi onih ne
koliko minuta zbrke do koje e doi
kada plane gomila burai sa benzi
nom.
Zastao je sa glavom u senci keja i

31

obazreo se oko sebe. Posao nee biti

teak. Burad su bila svega tridesetak
stopa dalje i nikoga nije bilo u blizini.
Pridravajui se jednom rukom za
ivicu keja, on stisnu Rau meu noge
podignute iz vode, gotovo se nasrnejavi neugodnom poloaju. Zubim a je
odmotao celofan sa upaljaa i kresnuo
nastojei da plamiak zakloni telom.
Fitilj je zapucketao i Lesli ispusti
upalja u vodu, prihvatajui istovre
meno flau desnom rukom. Ispravio je
noge i m onim zamahom izdigao telo
nad ivicu keja.
Njegovo nepogreivo oko nije ga iz
dalo ni ovoga puta. Gorui benzin raz
lio se po buradim a na vrhu gom ile...
Nije imao vremena da se divi vatre
nom stubu koji je uz potm ulu eksplo
ziju suknuo u nebo. Zaklonjen kejom,
rezao je vodu snanim zamasima i pro
s to gutao prostor do jahte.
Opsovao je kada se rukama prihva
tio za bok. itava luka bila je osvetljena vatrenim stubom, a neprestano su
odjekivale nove i nove eksplozije.
Motor jahte je mono zabrektao i
ona je krenula gotovo iz mesta, opisu
jui irok luk. Lesli se izvukao na palu
bu i potrao prema zadnjem delu bro
da.
Izdiui kljun iz vode, jahta je rezala
talase jurei paralelno sa obalom, sve
dalje od povrine mora obasjane di
novskom vatrenom peurkom.
Ako ovde ima stena, gotovi smo,
prolete Lesliju kroz glavu. No nije bilo
vremena da se misli na to, jo manje o
mitraljeskom rafalu koji je zlokobno
profijukao iznad njegove glave. Goto
vo se skotrljao niz stepenice i dohvatio
toak krme iz Madleninih ruku.
Obasjano vatrom iz luke, lice ene
bilo je ozareno osmehom.
- Uvek sam sanjala o ulozi u filmu

Poni West

32

Demsa Bonda - ree kroz smeh. - iz

gleda da mi se pod starost elje ostva
ruju. ..
-O vo nije film, devojiee - Leslijev
glas bio je ozbiljan. - Patrolni brod
moe se pojaviti svakog asa, a
o n d a ...
-Pa ta? - slee ona ramenima. Najgore to mi mogu priiti to je kraa
broda. Moj list e ve umeti da me iz
vue iz toga.
- Nisam siguran da je samo to u pi
tanju. Kako ti zvui, recimo, sauesnitvo u sabotai u zoni ratnih ejstava, a?
- Taman posla! - podie ona ruke. To ni mrtva ne bih priznala... uvek
mogu rei da si me ti oteo i prisilio da
doem s tobom na jahtu, zar ne?
-Zato bih to uinio? - slee Lesli
ramenima.
- Ne budi aav. Poroti e biti dovo
ljan jedan pogled - nasmeja se ona i
rei ruke kao da pokazuje itavo telo.
- Naroito ako su mukarci u veini.
- Nita od toga - odm ahnu Lesli gla
vom. - Bar dok se ne udaljimo od ostrva...
- teta - toboe razoarano uzdah
nu Madlen. Moram priznati da si do
bar u krevetu. Neka posebna kola?
- N e ... iskustvo, recimo.
- Nije samo to. I ja imam iskustva.
Kod tebe je neto d ru g o ... kao d a ...
- Kao da ta?
- Ne z n a m ... kao da osea inten
zivnije od -drugih mukaraca ta ena
u datom trenutku eli, ta osea. Sve
vreme sam imala utisak da misli
samo na to kako e meni da bude to
lepe...
- Pa, naravno. 0 emu bih drugom
mislio?
- Pokvarenjae! Nemoj se praviti
kao da je to obina stvar... kao da ne

Borilake veihit 8

zna kakvi su mukarci obino.

-Stvarno ne znam. Nikada jo ni
sam spavao s nekim mukarcem - na
smeja se Lesli.
Luka je sada ve bila daleko za nji
ma, zaklonjena malim rtom obraslim
gustom umom. Jahta je sekla talase u
mrklom mraku, ostavljajui za sobom
irok fosforescentni trag u mirnoj
vodi.
I pored lakog razgovora sa enom,
Leslijeve oi su nemirno istraivale
puinu. Plamen u luci sigurno se video
daleko s mora i patrolni brodovi e
pohitati da provere ta se dogodilo. S
jedne strane, to je bila i prednost: niko
ih nee uznemiravati kad jednom pro
u njihov lanac, ali je taj lanac najpre
trebalo p ro i...
- Ne pali svetio u kabini - upozori

iSll.

- Ne misli valjda da sam luda - uvreeno odvrati ona sa vrata. - Koliko

e jo trajati opasnost?
- Ne znam - slee on ramenima. Uskoro u okrenuti pravo prema pui
ni i udaljiti se od ostrva. Desetak milj^,
to bi trebalo da bude sigurna razdalji
na.
Srea je, bar ovoga puta, bila na
strani progonjenih. Nekih dvadesetak
milja dalje, na otvorenoj puini, Lesli
se toliko osmelio da je upalio lampu
na komandnoj ploi jahte, kako bi pro
uio kartu pred sobom.
Zamiljeno je odm ahnuo glavom.
Barbados je bio pogodniji cilj zbog
svojih boljih avionskih veza sa Ameri
kom, ali mnogo milja pustog mora
predstavljale su preveliku opasnost,
pogotovu to je invazioni konvoj dola
zio najkraim putem sa tog ostrva.
O dlunim pokretom, Lesli okrete
jahtu na sever. Lanac ostrvaca, koji se
pruao prema Sent Vinsentu, pruie

Poni West

Borilake vetine 8

bolji zaklon, iako e navigacioni rizik

biti mnogo vei.
V

#%

/*

- Dobro jutro! - veselo je uzviknula

Madlen provirivi iz kabine. Nebo je
bilo vedro i sunce je ve celim obi
mom izlazilo iz mora.
- Sta je ono? - upita ena pokazujui
na horizont. - Barbados?
- Ne, nije Barbados - osmehnu se
Lesli. - U meuvremenu sam se
predomislio. Do Sent Vinsenta postoji
niz malih ostrva, mnoga od njih nisu ni
naseljena. Ovo pred nama je jedno od
njih.
-I?
- Nita. Opasno je ploviti po danu.
Patrolnih brodova ovde nema, ali ita
vu oblast nadgledaju avioni, u to m o
e biti sigurna. Skloniemo se negde
uz obalu i saekati mrak.
- A dotle?
- Dotle? Izigraemo turiste koji su
otkrili zemaljski raj - iroko se osmeh
nu Lesli. - Reci mi, jesi li nala neto
hrane u kabini?
- Nisam ni gledala - tree se ona. Do avola, bolje da si utao! Tek sada
sam shvatila koliko sam gladna!
Ispitujui pogledom more pred so
bom, kako bi izbegao koralne grebe
ne, Lesli zadovoljno udahnu miris sve
ze kafe koji je dopirao iz kabine.
- Doruak! - javi se Madlen.
-Jo koji trenutak - doviknu on. Mislim da sam naao zgodno m esto...
Ugasivi motor, on pusti jahtu da
klizi u uski zaliv koji je sa svih strana
bio obrubljen gustom umom. Zabri
nuto je ispitivao pogledom obalu, ali
nigde nije bilo perie koja bi pokazivala
sprudove. On odahnu. Talasi su se bla
go razbijali o obalu pokrivenu istim,

33

belim peskom. Svega nekoliko stopa

dalje poinjalo je prvo drvee.
- OVde emo biti zaklonjeni ak i od
pogleda iz vazduha - proguna on za
sebe. - Sem ako neki kukin sin ba ne
odlui da pretrai svaku stopu obale!
U koulji zavrnutih rukava, Madlen
je spretno postavljala doruak na stoi u raskono ureenoj kabini. Lesli
zastade na vratima i poviri unutra.
- Ima li kakvog oruja na brodu?
- Ne - odm ahnu ona cglavom. - I
sama sam se toga setila. Misli da e
biti potrebno?
- Nikad se ne zna - slee on rameni
ma. - uj, morae da mi iznese doru
ak na p a lu b u ...
-Zar ne moemo da straarimo na
smenu? - nezadovoljno upita Madlen.
- Kome sam sve ovo postavljala?
- ao mi je - osmehnu se Lesli. - Jo
uvek nismo van opasnosti...
Jeo je lagano, zalivajui svaki zalogaj
gutljajima izvrsne vrele kafe, ali mu
oi nijednog trenutka nisu naputale
zeleni zid koji je sa tri strane okrui
vao zaton. Sve je, meutim, odisalo m i
rom to su potvrivali uobiajeni zvu
ci koji su dopirali iz dungle.
- Kako je na budni straar?
Madlen se protezala na vratima ka
bine, lagano raskopavajui koulju. Misli li da bih mogla da se okupam?
Toplo je, a ova voda izgleda neverovatno privlano.
- Zato da ne, ali se ne udaljavaj od
b ro d a ... za svaki sluaj.
Zbacivi sa sebe i poslenji deo ode
e, ena skliznu u vodu. Nije* joj pro
makao Leslijev pogled pun divljenja i
ona se glasno nasmeja.
- Nemoj ekati da te zovem ... voda
je savrsena:
Lesli jo jednom pree pogledom
oko sebe. Prokletstvo, sve je savreno

34

m ir n o ... uostalom, njegova ula na

vreme e ga upozoriti na svaku opas
nost. ..
Madlenino telo bilo je svee i hlad
no kada je usnama preao po njemu
na udobnom leaju kabine. Uspravio
se odlunim pokretom.
- Meni jo nije dosta - upozorila je
ena maznim glasom, u kojem se ipak
osealo malo ljutnje.
Lesli odm ahnu glavom. Lice mu je
bilo ozbiljno i napeto.
-Ti nita ne uje? - ree tiho.
Dungla se utiala...
- Uskoro e podne - leno ree ona.
. - Vruina je. Siesta.
- Nije t o ..
Potpuno nag, on se beumno vratio
na palubu, zastavi da, skriven na ste
penicama, jo jednom osmotri okoli
nu. Nije se videlo nita, ali je dungla
sada bila zloslutno tiha.
Kao pred oluju, pomisli Lesli. Hit
rim pokretima navlaio je odeu na
sebe, bacajui ispod oka poglede na
dunglu.
A onda se uspravio i duboko udah
nuo vazduh.
Haragei...
Sada je ve i znao odakle e opas
nost doi. Iza onog drvea ije se korenje gotovo kupalo u vodi kada je bila
p lim a ...
Ali ne i neposredna opasnost, to je
oseao. Hladnokrvno je proetao po
palubu s rukama u depovima, a onda
se nagnuo nad motor. Sve je bilo u
redu. Ako bude potrebno, motor e
odm ah startovati i brza jahta e za ne
koliko m inuta biti van domaaja oru
ja ljudi koji su se krili u dungli.
Naravno, ako uz sebe nemaju topo
ve, osmehnu se Lesli. A bilo bi veoma
udno da ih imaju u ovoj besputnoj
d u n g li...

Poni West

Borilake vetine 8

Madlen je plaljivo provirila iz kabi

ne, potpuno obuena.
- Doi - ree on tiho. - Normalno,
kao da se nita ne d o g aa..
Prila m u je pomalo ukoenim kora
cima, a u oima joj se ogledao strah.
On je privue u zagrljaj i pree usna
ma po njenom vratu.
- Oni su u dungli - aputao je. - Ne
moj gledati na tu stranu ... Prirediemo im malu predstavu, a onda sii u
kabinu, kako bi pomislili da nas mogu
iznenaditi. Vai?
Nije odgovorila nita, ali su njeni
dugi prsti ve irili Leslijevu koulju
na grudima. O nda se odmakla korak
od njega i lenim pokretima zbacila
gornji deo odee sa sebe, lagano prela
zei rukama preko ogromnih grudi.
Onim m om cim a tamo sada sigur
no ide voda na usta, pomisli Lesli.
Podigao je na ruke i m irnim korakom
poneo niz stepenice u kabinu. ,
- Ostani tamo - pokazao joj je drugi
kraj male prostorije. - Upozorie me
ako neko naie s te strane* -. tiho, razume? Nemoj da te oni u ju ...
Ona je nemo klim nula glavom i Les
li je pogladi po kosi. Jedna od retkih
ena koja nije gubila prisustvo duha u
kakljivim situacijam a...
Njegov osetljivi sluh ve je deifrovao tiho pljuskanje vode koje se spolja
ulo; dva oveka su gacala kroz vodu,
ne naroito spretno.
Usne mu se razvukoe u leden osmeh. Morae da zaplivaju preostalih
dvadesetak stopa do jahte* Ako nema
ju nikoga na obali da ih pokriva, posao
e biti la k ...
Postojao je samo jedan nain da se
to proveri. Promolio je glavu iznad ste
penica i hitrim pogledom preao pre
ko zelenog zida pred sobom , znajui
da ga dva oveka u vodi ne mogu pri-

35

Poni West - Borilake vestine 8

#

moliti.
Njegov otri pogled nije zapazio ni
la sumnjivo na mestu sa kojeg su ona
dvojica izala trenutak ranije. Ili su
prokleto neoprezni, ili se n jihovi prija
le Iji nalaze negde u blizini...
Slegavi miiavim ramenima, on
hladnokrvno ieta na palubu, proteu
i se i namerno gledajui na suprotnu
siranu jahte, prema puini. Dobar
strelac, pomisli, sada me ne bi mogao
promaiti sa o bale...
Ali haragei nije upozoravao na
novu, veu opasnost i on sa osmehom
na licu prie ivici broda za koju su se
dva plivaa uhvatila upravo u tom tre
nutku.
Lica sU im bila zaista komina.
Umesto da neopreznog oveka zatek
nu u zagrljaju sa enom, on sada stoji
nad njihovim glavama i hladnokrvno
se smeka. Bio je to ok koji njihova
lica, preplanula od sunca nisu mogla
sakriti. Sa usana jednog od njih otre
se besna panska psovka.
- Buenos dias - mirno ree Lesli.
ledva se uzdravao od smeha na po
gled koji su dva oveka izmenili. - Do
bar dan, gospodo - ponovi na engles
kom. - Traite nekog?
Video je da se dogovaraju pogledi
ma. Jedan od njih, onaj sa kratkom cr
nom kosom i dugim brkovima, odgur
nuo se malo u stranu i pokuao da iza
e na palubu nekoliko stopa dalje.
Drugi je krenuo na suprotnu stranu, a
pokret kojim se bacio otkrio je veliku
maetu u konoj futroli za pojasom.
Deli sekunde bio je dovoljan Lesliju da proveri njihovu brzinu. Onaj sa
brkovima bio je neto spretniji; jed
nini pokretom snanih miia izleteo
je iz vode i zakotrljao se po palubi, e
lei da stvori to vie prostora svom
kompanjonu. U ruci mu je blesnula

maeta.
Lesli se zadovoljno osmehnu. Vetina s kojom se ispravio odavala je do
brog borca. ovek je sada stajao malo
pognut, na vrhovima prstiju, sa maetom koja je opisivala male krugove u
vazduhu nad samom palubom. Ipak,
oklevao je, jer samopouzdani izraz na
licu nenaoruanog pveka pred njim
upozoravao je na opasnost.
ovek iza Leslija, meutim, nije m o
gao da vidi njegovo lice. Valjda je zato
i napao odmah, bez oklevanja, im se
ispravio na palubi. Lesli je krajikom
oka pratio njegovu senku na glatkim
daskama palube.
Odskoio je u stranu u pravom tre
nutku i maeta je jezivo zviznula kroz
vazduh. ovek je u taj udarac unco
svu svoju snagu, tako d a je njegov za
mah samo udvostruio snagu udarca
petom navie, koji je zacfao Lesli.
Smrskanog grudnog koa ovek se
zateturao na samoj ivici broda. Potmu
li pljusak vode iza Leslijevih lea odao
je ovome da je polovina posla ve za
vrena.
U pogledu drugog sada se video
strah i on je iznenada nervozno obliznuo suve usne. Ruka sa maetom se
neodluno podigla i ponovo spustila.
ovek je ustukruo jedan ko rak ...
- Sen jor poe j je glasom prom uk
lim od straha.
- Ne vredi ti, mome - odm ahnu
Lesli glavom. - Ne razumem panski.
- Mogu li ja da pomognem?
Madlen je stajala lagodno oslonjena
na vrata kabine, sa aom u ruci, kao
na nekoj koktel-partiji. Kao magne
tom privuene, oi oveka sa mae
tom zastadoe na jo uvek golim gru
dima. Njene usne se razvukoe u osmeh.
- Dopadaju ti se, a? - ree grlenim

36

Poni West

Borilake vetine 8

ini. - Sada e biti mnogo oprezniji

glasom i dodade nekoliko reci na
nego maloas, zna. I obuci jednom tu
panskoni.
koulju, sem ako ne eli da nam u poCovek je uurbano odmahivao gla
vom, sipajui pravu bujicu rei, ne ski setu doe jo koji oboavalac...
-Zato da ne? - leno se protegnu
dajui vie svoj uplaeni pogled sa
ona. - Bar ne bi bilo dosadno... Ipak
Leslija koga je ta scena zabavljala.
- Kae da su on i njegov pri jatelj h te nisi ubio onog tipa, a? Zbog mene?
-Zbog tebe? Ne.
li samo da se naale sa nama - prevo
- Zaista?
dila je Madlen. - Ja sam ih privukla.
- Zaista.
Kae da tako zgodnu enu nikada nisu
Ona je zamiljeno gledala u obalu
videli.
koja je sada sve bre promicala kraj
- Pa, nije im bila loa ideja - osrnehnjih.
nu se hladno Lesli. - teta je samo to
- Lesli.. . li voli da ubija?
e im ova zgodna enska biti posled- la znai voleli? Ljudi neprestano
nje to e videti u ivotu...
ubijaju, zar ne?
Madlcnine oci polamnec.
- Ne svi - odm ahnu ona glavom. - Ubice ga?
Ne svi, Lesli...
- Naravno - slee Lesli ramenima. - Svi - vrsto ree on. - Zar nije ubi
I on bi ubio mene, zar ne?
janje unitavanje korova na njivi,.kla
- Kako m oe...? - proaputala je
nje stoke radi mesa?
ena. - Tako hladnokrvno...
- To nije isto.'..
Odm ahnula jc glavom i rukama po
- Isto je, Madlen. Ljudi su nav ikli da
krila grudi. Oborene glave nestala je u
ubijaju, malo ko uopte razmilja o
kabini.
ovek sa maetom oigledno je po lome. Ono to ja radim je slino, neko
mora unitavati i ljudski korov.
mislio daje doao njegov trenutak. Ne
- Ko ti je dao to pravo?
putajui oruje iz ruke, bacio se po
U glasu ene sada se osea6 bes i
strance u vodu, uvercn da e izmai
Lesli se osmehnu. Ovako besna izgletom neverovatno brzom gringu lede
dala je jo privlani je nego obino.
nih oiju.
-Sam sam ga uzeo, Madlen. Pravo
Preval io se, naravno, jer je Lesli bio
jaega jo uvek jc osnovno pravo na
mnogo bri od najbreg oveka ikada
. ov oj planeti. ao mi je, ali je tako.
vienog u ovom delu sveta...
- Pravo jaega - prezrivo dobaci
Les lijev a noga stigla je oveka sa
maetom i pomogla mu u skoku pre ona. - Pravo koje se najee zloupot
ciznim udarcem koji je pogodio njego rebljava, zar ne?
- Taeno-- on klimnu glavom. - Zato
vu zadnjicu...
jer snaga i moral retko idu zajedno.
Odmahnuvi glavom, Lesli prie
Jaki najee preziru moral zar ne?
motoru i upali ga. Madlen se pojavi na
-A ti?
stepenicama.
- Ja ivim po jednom kodeksu sta
- Mislila sam da emo ovde due os
rom golovo hiljadu godina. Mislim da
tati?
bi mi bilo nemogue da zloupotrebim
-Tvoj prijatelj sa maetom verovalsvoju snagu, Madlen. Zaista.
no ima jo drugara u blizini - osmehOna je sada stajala pred njim, a grunu se Lesli, okreui jahtu prema pu
c?

Poni West

37

Borilake vetine 8

ti i su joj sc uzbueno dizale i sputale.

- Ono maloas nije bila zloupotreba
snage? - upita tiho.
- Nije, Matllen. Doli su s namerom
tla ubiju mene, a kasnije bi verovalno
ubili i tebe. ta su ti rimo zasluili nego
V

v_

smrt?

\e znani... - ona apnu oborivi

pogled. - Ipak, nisi se morao onako ig
rali sa onim dr u g im ... video si kakav
mu je bio pogled?
- Da. On je ve video svoju smrt klimnu Lesli glavom. - Samo, ne aboravi da ni ti nisi bila ba ne/na prema
n je m u .. .
- Kako?
ena se tre i odvoji o njega.
Izazivala si ga svojini grudima - osmehnu se Lesli. - Uivala si u lome,
svesna tla li ne moe ba nila, zar ne?
Nekoliko trenutaka ga je gledala za
uenim pogledom, a onda lagano
klimnu glavom.
- Da - pr oaputa. - U pravu si. . .
Pouen malopreanjim susretom,
Lesli je mnogo paljivije odabrao novo
skrovite za Mariju-Selestu. Nekoli
ko milja dalje, na severnoj obali izloe
noj vetru i talasima, pronaao je stenu
nadnetu nad morem koja je gradila
prirodnu nadstrenicu. Istina, bilo je
to i mnogo opasnije mesto, naroito
pri nailasku plime, ali je Lesli procenio da e sidro uspeti da zadri laki
brodi na bezbednom rastojanju od
stene o koju su se talasi svakako m no
go snanije razbijali na buri nego u
ovom trenutku.
Madlen se pridigla na lakat, ispruajui svoje nago telo izloeno suncu.
- Ne dopada mi se ovde - ree mrtei se.-Sve je g olo... nigde nijednog
drveta.
- Ali je zato mnogo bezbednije - osmehnu se Lesli. - Hajde, hoemo li

sada da se okupamo?
-Siguran si da ovde nema ajkula?
- Ne, z n a m ... moda i ima.
- Onda se kupaj sam - vrsto ree
ona i ponov o se isprui po palubi.
- Zar ti nije vruina?
-Jeste, ali u vodu ne ulazim!
- Za i* ni sa mnom?
-Hvala najlepe... vcrnjem da se
ne boji ljudi, ali su ajkule ipak neto
d ru g o ...
Slegavi ramenima, Lesli skliznu u
vodu, reui talase snanim zamasi
ma. Napravio je nekoliko krugova oko
broda, a onda se vratio na palubu, os
vezen i odmorniji nego nekoliko tre
nu laka ranije.
Matllen mu se pridr uila pod tuem
u kabini, uivajui u mlazovima svee
vode koji su ih ibali.. .
Lesli se probudio sat kasnije, privu
en mirisima jela koji su dopirali iz mi
nijaturne kuhinje. Samo u njegovoj
koulji, Madlen je ve redala raskoni
servis za ruavanje po stolu.
- Probudio si se? - ree s toplim ostnehorn. - Krajnje je vreme tla pojede
ijedan pravi o b ro k ...
- Potpuno si u pravu - ivahno ree
Lesli skaui na noge. - Samo as, da
se okupam i onda dolazim.
Ispratila ga je zamiljenim pogle
dom, nesvesno okreui u rukama je
dan skupoceni tanjir od porculana.
- Hej! - prenu je njegov glas spolja.
-Ako u friideru nae koju flau piva,
neu se ljutiti!
Jeli su utke, jer Madleni nikako sa
lica nije nestajao onaj zamiljeni izraz.
Odgovarala je kratkim recima na nje
gova pitanja, ne primeujui da je on
ispod oka neprestano posmatra.
Lesli se osmehivao u sebi. enska
radoznalost konano je dolazila do iz
raaja. Za koji trenutak, im zapale ci

Poni West - Borilake vetine 8

38

garete posle jela, Madlen e poeti da

ga ispituje...
Sa uivanjem je povukao prvi dim i/
cigarete i zavalio se na stolici, prinosei usnama au odlinog konjaka nasleenog od nepoznatog vlasnika ja h
te. Madlen je i dalje zurila pred sebe,
sa zaboravljenom cigaretom u ruci. .
- Lesli...
- Molim? - on jedva prikri osmeh.
- Ko si ti, Lesli? Cime se bavi?
Njen pogled sada je bio odluan,
uperen pravo u njegove oi.
- Rekao sam ti, ini mi se.
Ona lagano zavrte glavom.
- I sam zna da to nije bilo dovoljno.
- A ta bi jo htela da zna?
- Sve... gde si roen, kako si iveo,
gde su ti roditelji, ako ih jo ima, kako
si nauio da tako hladnokrvno ubija.
Ukratko...
- Ukratko sve - osmehivao se Lesli.
- Misli da sam tajanstven, zar ne?
- Da.
- Pa zbog ega onda oekuje od
mene da li tek tako ispriam itav svoj
ivot?
Ona obori pogled.
- O n o to se dogodilo izmeu nas,
Lesli...
Njegov glas iznenada postaje otriji.
- O n o to se izmeu nas dogodilo,
Madlen, ne daje ti pravo da dozna sve
to eli o meni. Uostalom, ne mogu ti
objasniti zato, ali je to za tvoje dobro,
veruj mi. to manje zna o meni, uto
liko bolje.
Ona je naglo ustala i prila prozoricu kako bi sakrila izraz lica, ali su uko
ena ramena i nervozni pokreti jasno
odavali koliko su je njegove rei uvre
di le.
- O v o ... izmeu n a ... - nastavila je
tiho - po tebi nije bilo nita, Lesli?
-To nisam.rekao. Bilo mi je lepo s
w

V
_

tobom, devojice, i ti to zna. Ne vidim

samo zato bi to bio razlog da ti se ispovedam.
Okrenula se naglo. Usne su joj bile
iskrivljene u prezriv osmeh.
-Tajanstveni do kraja, znai, mister
Elrid? U re d u ...
- Ne budi dete, M adlen ...
Ona je, meutim, visoko uzdignute
glave, ve marirala uz stepenice na
palubu. Lesli slee ramenima. Ovde se
zaista nita drugo nije dalo u in iti...
Ostatak popodneva proveo je nad
pomorskim kartama, traei prolaz
koji e ih najlake i najbre dovesti do
Sent Vinsenta. Madlen je nekoliko
puta prola pored njega i svaki put joj
je u ruci bila nova velika aa, do vrha
ispunjena viskijem. Uprkos tome ko
rak joj je bio siguran, a pune usne stis
nute u tanku, vrstu liniju koja je nje
nom licu davala neprijatan izraz.
Napuniv i a.u konjakom, Lesli iza
e na palubu. Sunce je tonulo iza ostrva i jahta se ve nalazila u dugoj, tam
noj senci dinovske stene pod koju se
povukla.
Madlen je sedela u stolici za suncanje, potpuno naga, iako sunca ve dav
no nije bilo na palubi. Pijano je klima
la glavom i neto pevuila kroz zube,
ne obraajui panju na Leslija.
- Lepo vee, zar ne? - dobaci on.
Ona ga osinu besnim pogledom, ali ne
odgovori nita.
-Uskoro emo moi da krenemo
dalje - produi on hladnokrvno. - im
se jo malo smrai. I . .. ne bi bilo loe
da se obue, nije vie tako toplo.
Njene oi skrenue prema njemu.
- Ne dopada ti se ovo to vidi?
promumlala je oebljalim jezikom.
Lesli je sa uivanjem milov ao pogle
dom njene savrene grudi i duge noge
podignute na ogradu jahte.

Poni West - Borilake veline 8

- Dopada mi se, a li...
- Onda zavei!
Slegavi ramenima, Lesli skide ko
ulju i prebaci je preko nje kao pokri
va. Nije se ni pomerila.
- Ipak ti se ne svia - ree. - Proklet
bio!
Lesli se nasmeja.
- I sve to samo zato to nisam eleo
da zadovoljim tvoju radoznalost? upita.
Ona besno skoi, ali je noge izdadoe. Zaklatija se i prinela ruku ustima,
pustivi da koulja ponovo otkrije nje
no raskono telo. Lesli je privue u za
grljaj. Koa joj je bila hladna kao led.
- Lesli... muka mi je . ..
- Nikakvo udo. Onoliki viski... A i
hladno ti je, zar ne?
Ona posramljeno klimnu glavom.
- Ba sam aava, je I da? Nisi znao
a sam toliko aava?
- Kako da nisam - osmehnu se Lesli
pomaui joj da sie niz stepenice. Zar bi pametna ena bila ovde? I to sa
nnom ?
Uvijena u topli pokriva, Madlen
umorno sklopi oi. - Jo uvek mi se
\rti u glavi - rre slabanim glasom.
- Skuvau ti aj. To e ti prijati.
Samo bez ruma, molim te - bledo
<ismehnu ena. - I . ..
On /astae i ponovo se okrete poIii.
&
| Oprosti za ono danas.. .'bila ^ a m
fr,paa. Nemoj mi govoriti o sebi nii. to ne eli a kae...
U redu - osmehnu se Lesli.
Kada se vratio sa ajni kom i oljom
*u i ukctma, ona je ve spavala. Zavrtevsi glavom, Lesli spusti ajnik na stoi
kraj postelje i vrati se na palubu.
Trenutak kasnije, snani motor po
novo zaurla. Prarnac jahte pokazivao

39

je pravac severa...
- M ad le n ...
Topja.od sna, ne otvarajui oi, ena
prui ruke prema tom nenom mu
kom glasu koji je i u snu donosio zado
voljstvo. Lesli je pogladi po kosi i ona
ispusti grleni glas koji je govorio m no
go toga.
- Madlen, nemamo vremena - ree
on sa aljenjem. - Sent Vinsent je pred
nama i svetla grada vide se iza onog
rta.
- Pa ta? - ona otvori oi.
- Uskoro e ju tr o ... hoe li umeti
sama da uvede jahtu u luku?
- Zato sama? - tre se ona. - A ti?
- Zaboravila si da nemam paso suvo se osmehnu on. - I dalje nastav
ljam potpuno ilegalno. U luci svakako
postoji carinska i pasoka kontrola, a
susret sa njima nimalo me ne privlaci.
Zavalivi se u jastuke, ena ga otro
pogleda.
- Da li to znai a . ..?
- Da, Madlen. Rastajemo se. Bar na
neko vreme.
- Videemo se ponovo na ostrvu?
- Svakako. Ti ide avionom za Ame
riku? Koliko znam, postoji samo jedan
let dnevno, prema tome, leteemo za
jedno.
- Stani m a lo ... Tu neto nije u redu.
Kako misli bez pasoa u avion?
On palcem dodirnu njeno elo.
- Ne uzbuuj se. Vano je da emo
lete ti zajedno, to je sve. Sluaj... sva
dokumenta za jahtu su u fioci stola sa
kartama, ako te neko pita, brod ti je
pozajmio tvoj prijatelj on Hulio Da
Si Iva sa Barbadosa. Tutni im po dva
deset dolara u aku i niko te nee uznemiravati. Jasno?
Ona ga pozdravi vojniki.
- Razumem, generale! Kako ti misli

Poni West

40

Borilake vestine 8

osvrne oko sebe.

Ne, Lesli ipak nije uspeo da stigne
do aerodrom a...
Ugrizavi se za usnu, ona se neko
vreme premiljala, a onda odm ahnu
glavom i zakorai uz stepenice. Sa Leslijem joj je bilo lepo, a li...
U avionu je bilo prijatno i svee i ona
pogledom oabra jedno od mnogo
brojnih slobodnih mesta. Dalje od
prozora. Kao iskusan putnik, dobro je
znala da se na najveem delu puta
kroz prozorie nita i ne vidi sem gus
tih oblaka oko ili ispod aviona.
Vrata u repu iza nje lagano su se za
Muve su neumorno zujale oko nje i
Madlen Dejli se ve umorila od maha tvarala i Madlen sklopi oi. Ko zna,
moda e se jednom ponovo sres
nja rukama kako bi ih drala dalje bar
ti. .. taj Lesli Eldri je bio ovek za
od ae sa loim viskijem, koja je sta
koga prepreke ne postoje. Pre ili kas
jala na prljavom stolnjaku pred njom.
nije, on e je pro nai... ako mu bude
Po ko zna koji put se osvrnula po bedstalo da je p ro n ae ...
nom aerodromskom restoranu, trae
Upravo tako, gorko ree sebi.
i pogledom poznatu visoku priliku
Ako mu bude stalo do toea da me
mirnih pokreta.
pronae. A ako n e ...
Meutim, Lesli sc nije pojavljivao.
- Oprostite, da li je to mesto kraj
Uzbuen enski glas je po drugi put,
prozora slobodno?
na panskom i engleskom, pozivao
Dubok; topao, samopouzdan glas,
putnike za Floridu da se ukrcaju u
glas od koga su ene prolazili trnci.
avion koji polee za deset minuta.
Ona naglo otvori oi.
Uzdahnuvi, Madlen dohvati tanu
- Lesli...
sa stola i jo jednom se osvrte oko
- Ja sam, devojice - osmehivao se
sebe. Tamnoputi ovek za alterom
on. - Hoe li me pustiti do prozora Hi
pasoke kontrole sa uivanjem je posmatrao njene grudi ispod tanke kou e se pomeriti sama?
Ona se malo pomae u stranu, hva
lje, imala je utisak da bi svoj peat uda
tajui ga za ruku i priljubljujui se i
rio na bilo kakvo pare hartije koje bi
tavim telom uz njegovo rame.
gurnula pred njega, samo da je ras
- Lesli... - sreno je aputala. - To
kopala jo jedno dugme.
- Prijatan let, madam - osmehnu se liko sam se uplaila...
- Da neu doi?
ovek vraajui joj paso. - 1 doite
- D a ... kako si proao kontrolu?
nam o p e t...
- Vrlo jednostavno - slee on rame
Zaklanjajui rukom oi od bletanima. - U ovo doba dana ljudi o' do
vog sunca, Madlen je polako prelazila
rcmaju, /.na. Da je bilo potrebno,
preko usijane piste do stepenica u
mogao sam i slona da provedem.
repu aviona. Znoj joj se slivao niz tclo,
Ona sc osmehnu i samo se dublje za
ali ona ipak zastade io jednom da se
na obalu?
- Najkraim putem, naravno. Pliva
jui - osmehnu se on. - Videemo se
na aerodromu, mala.
- Lesli...
No njegova iroka plea su ve nes
tajala na stepenitu. Oslunula je ne bi
li ula pljusak vode kada on skoi sa
broda, ali do nje ne dopre nikakav
zvuk. Lesli Eldrid se i dalje kretao
kao senka...

<

Poni West - Borilake vetine 8

vali u svoje sedite, zakopavajui si
gurnosni pojas. Dugonoga stjuardesa,
u beloj uniformi koja se izvanredno
slagala sa njenom od sunca preplanu
lom koom, prolazila je izmeu sedita kontroliui da li su se svi vezali.
- Kod vas neto nije u redu? - lju
bazno se osmehnu Lesliju koji je nesp
retno akao oko svog pojasa. irok iz
rez njene bluze nije skrivao gotovo
nita od nesputanih grudi kada se na
gla da mu pomogne.
- Prokleta kuka! - tiho zarea Madlen kada se udaljila nekoliko koraka,
zapazivi Leslijev zainteresovan po
gled.
- Zato? - p.odie on obrve. - Bila je
veoma ljubazna...
- Da, kad ti je poturila one svoje
grozne grudi pod nos - Irknu Malen.
- Videla sam da ne odvaja oi od
n jih .!.
Lesli se osmehnu.
-Zaboga, nisi valjda pomislila da si
jedina ena na svetu sa dobrim grudi
ma? Uostalom, ova mala je ba zgod
na. ..
-Gospodine, vi sada putujete sa
mnom - upozori ga ona hladnim gla
som.- Prema tome, neu nikakve fler
tove sa stjuardesama i ostalim biima
enskog pola, na koja emo u dogled
no vreme naii.
- Oho! - Lesli podie obrve. - Ti to
ozbiljno?
Madlen je utala. ali joj je lice bilo
uvreeno.
Zasluila si dobru lekciju, mislio
je Lesli, ako si uvrtcla u glavu da sam
postao tvoja svojina samo zato to si
mi se dala. I tu lekciju u ti odmah
d a ti...
Pravei se da ne obraa panju na
Madlen, Lesli se ponovo osmehnu
stjuardesi u trenutku kada je avion po

41

stigao dovoljnu visinu i kada se iznad

pilotske kabine ugasila crvena lampa.
Putnici su ivnuli, zbacili svoje pojaseve i zapalili cigarete. Jedini putnik
kome je ponovo bila potrebna pomo
oko pojasa bio je Lesli. Na licu devojke
jasno se videlo da joj nije nimalo teko
to je od koristi tom snanom mukar
cu privlanog lica. Malo je pocrvenela
kada je osetila Leslijev pogled na svo
jim grudima, ali se nimalp nije potru
dila da ih zakloni.
- Kakve sve vrste konjaka imate? upitao je Lesli sa osmehom kada je
operacija pojas konano bila gotova.
-Zato ne biste doli da pogledate?
- osmehnu se stjuardesa. - Za koji tre
nutak izai u sa posluenjem za put
nike. ..
^V rlo rado - uzvrati on veselo, ne
obraajui panju na Madlenu koja je
ukoeno sedela pored njega, s pogle
dom uperenim kroz prozor iza koga
su promicali samo sivi oblaci.
Nekoliko trenutaka kasnije, dugo
noga stjuardesa nestade iza jednih
(rata u prednjem delu kabine, okre
nuvi se jo jednom da se osmchne
Lesliju.
-Nee valjda stvarno za njom? tre se Madlen kada se Lesli uspravio.
- Zato da ne? - toboe zaueno
upita on. - Zar ne vidi da me zove?
- Lesli!
- Molim?
Madlen i no lice bilo je crveno od
besa, usne su joj drhtale, a duge nokte,
zarila je u sedite, ne obraajui pa
nju na okolne putnike koji su IjubopitIjivo pratili svaki dogaaj koji bi bai
donekle mogao razbiti monotoniju
dugog leta.
Osmchnuvi se jo jednom, Lesli la
kim korakom poe izmeu seita.
Zakucao je na vrata iza kojih je stjual-

42

desa nestala i ona su se odah otvorila.

Zatvorio ih je /a sobom i namakao
mali zasun. Oslonjena na stoi ispu
njen sendviima, devojka ga je otvore
no posmatrala.
- Nadam se da niste zaista doli
samo po konjak - ree sa jedva primetnim panskim naglaskom.
- Ne - odm ahnu on glavom, ne ski
dajui pogled s nje. Devojka obori oi.
- Nemamo vie od pet minuta - pro
mucala je. - Ali. ..
- To je zaista malo - tiho je govorio
Lesli - a moe biti i strahovito mnogo,
a k o ...
Zautao je jer mu je ona jednostav
no skliznula u zagrljaj, pritiskajui
svoje vrele usne na njegove. Grudi su
joj zaigrale pod njegovim rukama i de
vojka je zajecala. Brutalnim pokretom
Lesli joj zadie suknju i njegovi prsti
skliznue po svili.
Ha rage i . ..
Devojku je tako naglo ispustio iz za
grljaja d a je posrnula. Zapanjeno gaje
gledala ogromnim crnim oima, ne
shvatajui ta se to dogodilo. Raskop
ana bluza potpuno je otkrivala savr
ene pune grudi koje su drhtale od eIje.
- ta ... - zausti ona.
- Pssst! - prosikta Lesli stavljajui
joj ruku na usta. - Tamo se neto oGrudi nestae pod bluzom zakopa
nom hitrim, vetim prstima. Izraz na
licu evojke sada je bio tvrd i odluan.
- Otmiari? - upitala je tiho.
-Verovatno.
- Kako si znao? 1. .. - ona ga sum nji
avo pogleda - da nije to sve samo glu
pa ala?
- Da bih pobegao od tebe? - isceri se
Lesli. - Nisam valjda lud, devojko!
Ona je neodluno gledala prema

Poni West - Borilake veline 8

vratima. - Siguran si da se zaista neto
dogaa? Mislim, kako je mogue d a ...
- 0 tome kasnije - prekide je Lesli.
- Pusti da oslunem. ..
Prislonio je uvo na tanku plou vra
ta i napregao ulo sluha do krajnjih
granica, nedostinih obinim ljud
skim biima. Ali nije uo nita... nita
sein monotonog zvuka snanih moto
ra i uma vazuha koji je klizio po tru
pu i krilima. Ali je i to bilo sasvim dovoljno za za
kljuak da se m eu putnicima dogaa
neto neobino, u trenutku kada je
Lesli ulazio u ovu prostoriju, iv razgo
vor vodio se na sve strane, jedno dete
je plakalo i trailo koka-kolu, putnici
su etkali i traili bolja niesta za razgo
vor. ..
- Sluaj... - uurbano proaputa
Lesli privlaei devojku blie sebi. - U
kabini je mrtva tiina; to je znak da
neto nije u redu. Pretpostavljam da
su u pitanju o tm ia ri.. -mora izai da
vidi koliko ih je i kako su naoruani.
- Al i ?
- Ostau ovde. Moda u neto moi
da preduzmem kada doznam koliko ih
je i gde se nalaze.
-Ne - odluno odm ahnu glavom,
devojka. - Rizik je preveliki.. . jedan
jedini metak moe dovesti do eksplo
zivne dekom presi je. A o n d a ...
- Znam - nestrpljivo je aputao Les
li. - Iznad sedita postoje maske sa kiseonikom, zar ne? Dekompresija sama
po sebi ne mora da bude fatalna. A
moda uopte ne mora doi do puc
njave!
Devojka je oklevala.
- ta ako mi ne dozvole da se vratim
ovamo?
-Zna li Morzeovu azbuku?
Ona klin inu glavom, iako joj se u po
gledu videlo uenje.

Poni Wesi - Borilake vesti ne 8

-O dlino. Zastae negde kraj zida
ove prostorije... ili kraj v rata i naslo
niti se. Vrhom prsta otkucae mi po
ruku. Vai?
Ona duboko udahnu vazduh.
V

-D ivna si - osmehnu se Lesli i po

gladi je po obrazu. - A sada ponesi posluavnik ba kao da se nita nije do
godilo i pokuaj da odglumi iznena
enje kada izae. Uveren sam da si
odlina glumica, a?
Njeno bledo lice na trenutak ozari
osmeh. Vetim pokretima napunila je
posluavnik, jo jednom duboko
udahnula i prila vratima.
Zastala je i okrenula se Lesliju.
- Kako se zove? - apnula je.
- Lesli. A ti?
- M ojra... Ona ena tamo, plavu
a. .. tvoja ena?
- Nismo venani, ako je to ono to
eli da zna - osmehnu se Lesli. - Ne
misli sada o to m e ... ako sve bude u
redu, nai u priliku da nastavimo
onde gde smo prekinuli. Vai?
Lesli se povukao u sam ugao prosto
rije kako ga neko ne bi opazio kada se
vrata otvore. Naravno, odatle ni sam
nije imao najbolji pregled kabine, pa
se ponovo morao osloniti samo na
ulo sluha.
Mala je dobra glumica, pomisli
kad u njen glasni uzdah iznenaenja
i tresak isputenog posluavnika. Pre
nego to su se vrata zatvorila, do njega
dopre gruba panska psovka izgovore
na arogantnim glasom.
Otm iarim a je, dakle, promaklo da
jedan lan posade nije bio u kabini u
trenutku kada su potegli oruje, za
kljuio je Lesli. I to je neto govorilo.
Pred njim e se svakako nai neiskus
ni ljudi.
No, to je bio samo novi inilac u

43

spletu opasnosti. Jer, ne mogu se

predvideti reakcije neiskusnog oveka u za njega novoj i veoma opasnoj si
tuaciji.
A na sedam hiljada stopa visine je
dan pogrean pokret, jedan zalutali
metak, mogu predstavljati svu razliku
izmeu ivota i smrti za ljude u mo
noj letelici koja je jo uvek urila na sever, ne skreui sa svos* kursa...

Lesli Elrid je pritisnuo dugme u

visini svojih oiju i naslonio se na zid
duboko diui kako bi bar donekle
svladao olovni um or koji mu je vezi
vao udove. Pod o koji se oslanjao poleteo je navie i on oseti laku m uninu u
stomaku.
ta se to dogaa sa mnom? M uni
na. .. u liftu?
Odmahnuvi glavom, on pree ru
kom preko ela, ali to nije pomoglo da
se ukloni tamni veo koji mu je nepres
tano visio u uglu oka. Lift kao da je sve
vie ubrzavao, pritiskajui ga sve te
im nogama o pod.
Haragei.
Lesli Eldri stisnu zube. Bio je to
jedini simptom oseanja koje bi se
kod obinog oveka manifestovalo
stezanjem eluca, lupanjem srca, sna
nim luenjem adrenalina i hladnim
znojem .,. osean ja koje je u reniku
obinog oveka imalo kratko i nimalo
lepo im e ... STRA H...
Kao tigar u kavezu, on zaokrui po
gledom po uskoj kabini. Prst mu oklcvajui krete prema dugmetu sa natpi
som alarm, ali se tre i odm ahnu gla
vom. Ljudima koji su toliko znali o nje
mu da mu mogu postaviti ovako luka
vu zamku ne moe umai na tako pro
st n a in ...

Poni West

44

Pie... onaj konjak koji je nekoliko

trenutaka ranije sa uivanjem iskapio
u baru u suterenu zgrade...
Ako je to pie bilo drogirano, hlad
no je rezonovao jedan ugao njegovog
mozga, onda su oni znali ko sam ja ...
A to je, samo po sebi, bila opasnost
vea od svih sa kojima se Lesli Eldri
do sada susreo...
Njegovo snano telo trailo je nai
na da se izbori sa delovanjcm droge i
ak donekle uspcvalo u tome, zahva
ljujui drevnoj vetini kojom se moglo
uticati i na vegetativni nervni sistem.
Samo to to ovoga puta nije bilo do
voljno. ..
Ne!
Podsvesna komanda nadjaala je
trenutnu slabost. Lesli potisnu secanja i shvati da vie nije u liftu, ve u
avionu koji, sedam hiljada stopa nad
morem, leti u pravcu Floride.
1 da e mu za koji trenutak biti po
trebna sva n jegova snaga i znanje...
Obrisao je hladni znoj sa ela i jo
jednom prislonio uvo na tanku oplatu
koja ga je razdvajala od putnike kabi
ne. Neko se naslanjao na zid sa druge
strane, ulo se meko utanje odec i
dodir tela.
A onda i tihi otkucaji, jedva ujni, po
zidu u visini pojasa. Nauijio je ui, de
si Trujui Morzeove znake.
Tri pitolja... n ap re d ... prva kla
sa. .. ovde... prolaz, n ap re d ...
Lesli se os me h n u. Mala Mojra nije
gubila prisustvo duha i maksimum in
formacije sabila je u m inim um znako
va. Trojica otmiara, naoruani pito
ljima, rasporedili su se tako da jedan
bude u pilotskoj kabini, jedan u prvoj,
a jedan u turistikoj klasi.
Jedino to nije znao da li je prolaz u
susednu kabinu otvoren i da li e ot
miar iz nje reagovati dok se bude ob
*

Borilake vestine 8

raunavao sa onim koji mu je bio veo

ma blizu, nekih pet-est stopa desn
kada izae kroz ova vrata..
Uostalom, pade mu na pamet, zat
kroz vrata? Ljudi na vrata i podsvesn >
misle kao na mesto odakle se moe pcjaviti opasnost; pravo iznenaenje
moe postii samo ako se pojavi tame
odakle "a niko nee oekivati.
Mirnim i vetim pokretima, bez ijednog uma, uklonio je pribor za jelo sa
ormania kraj zida male prostorije i
pomerio ga na suprotni kraj. Lakim
skokom naao se na njemu, povijen u
struku, jer visina kabine vie nije bila
dovoljna da se ispravi.
Otmiar se sada nalazi la m o ... si
gurnim okom Lesli je procenjivao rastojanje i debljinu zida ...
OdupreVi se leima i rukama o zid.
Lesli nape svoje eline miie i polete
nogama napred, kao i/bacen iz kata
pulta. SkoneenU'isai! na to da s\u sna
gu unese u skok, jedva je i uo um v a
ranja tankog lima koji je pukao kao kojnad vla/.noi kartona.
Covck sa revolverom u ruci nije ospeo da i/nenaenje pokae ni oima,
udarac ivicom sake u nezatieni vrat
oneo je trenutnu smrt.
Tiina! - prosikta Lesli. okreui
se kao tigar putnicima koji su skoili
na noire sa ulasnim uzvicima. Sruili
su se natrag u svoja sedisla kao da im
je neko posckao noge. Svi, som Malene koja ga je ukoeno gledala, pokri
vajui rukama otvorena usta.
Nije imao vremena cli* je umiruje.
Njegova preli njena ula upozoravala
su na hitre korake iza zavesc, koja ga
je razdvajala od prve klase.
Jo jedan neiskusan momak, po
misli. Upacc ovde sa revolverom na
gotovs, iiveren da emo svi popadati
od straha kada Lia uuleamo ...

Poni

csi - Borilake veiineS

Zavcsa je olctcla u stranu i na ula

zu sc pojav io visok, \ilak covck u ele
gantnom crnom odelu. Usta su mu sc
zaprepaeno otvorila kada je pred so
hom ugledao Lcslija sa mirnim osmelioni na usnama, ali nije dospeo da
kl ikne i upo/ori svog partnera u pilot
skoj kabini. Pokretom neuhvatljivim
/a oko, Lesli mu istrazi revolver i/
ruke i pogodi ga njime u lice, osccajuci
kako pod tekom elinom drkom
krkaju kosti.
Ljudi koji su sedcli na najbliim sedistima skoili su na noge i sada su
uasnuto buljili u unaka/eno lice oveka u crnom odelu. Neki od njih laga
no su uzmicali, podiui ruke kao da
zelc da se odbrane od Lcslija.
Budale, pomisli on jetko i pogled
mu pade na Mojru. Stjuardesa je jo
uvek stajala leima oslonjena o zid,
sv ega stopu o otvora koji je Lesli na
inio Kvojim skokom. Lice joj je bilo
bolo od straha, a oi irom otvorene.
- Umiri ove ovce - grubo ree Lesli.
- Neka bar sedmi na svoja m o s ta ...
trei moe da uleti svakog asa i da po
ne da sipa vatru ... I ne bi bilo loe da
im objasni ta da uine u sluaju dekompresije.
Klimnuvi glavom kao da se budi
iza sna, Mojra se okrete putnicima, na
stojei da ih umiri. Lesli je kroz zavosu
motrio na ulaz u pilotsku kabinu, ali je
na toj strani sve bilo mirno. Trei ot
miar verovatno jo nita nije primetio ...
Najjednostavnije bi bilo kada bi iz
aao iz kabine, mislio je Lesli. Tada
bih se s njim obraunao uz najmanje
opasnosti po avion. M eutim , trebalo
je misliti i na sopstvenu sigurnost: od
svega mu je najmanje bilo stalo do
toga da avion na Floridi doeka gomi
la policajaca i di-mena. A tako e sva
v

45

kako biti ako pilot obavestj kontrolu

leta o pokuaju otmice . ..
Nalik o g ro m n o j besumnoj maki,
Lesli je proao kroz kabinu prve klase,
ne obraajui panju na zastraena,
pobleela lica nekolicine putnika.
Naravno, kao i kod mnogih drugih
aviona, vrata pilotske kabine mogla su
se otvoriti samo iznutra. Lesli je na tre
nutak zastao pred njima oputenih
ruku.
Oi mu zasvetlec kad na zidu ugleda telcionsk i aparat koji je sluio za interne potreba posade aviona. Bilo je
vise nego sigurno da e se otmiar javiti u trenutku kada u pilotskoj kabini
uje pozivni signal. Samo, ta mu reci?
1 na kojem jeziku?
Uzahnuvi, Lesli otkai slualicu.
- Ko je? - zau se s druge sirane glas
izoblien loim mikrofonom, ali i jo
neim . . . strahom.
- Izai i baci oi u/je - otro ree Les
li. - Tvoji partneri su ve savladani.
Nema nikakvih izgleda!
Nekoliko trenutaka v ladala je nape
ta tiina a onda sc otmiar ponovo
javi glasom koji je samo nastojao da,
bude samouvercn.
- Pilota drim na nianu . . . jedan
metak je dovoljan da ovaj sanduk sru
im u more. Prema tome ...
- ta dobija time? Ima i lepih na
ina da izvri samoubistvo, zar ne?
Letimo na sedam-osam hiljada sto
pa ... trajae predugo dok stignemo
do mora ...
Ledeno se osmehnuo zamiljajui
lice otmiara. Ako taj ovek ima iole
mate, mora se stresti na pomisao na
dugi pad koji donosi sigurnu smrt svi
ma u avionu ...
- Ne - uo se promukli glas s druge
strane, sa sve izraenijim stranim na
glaskom. - Ne, ne predajem se! Pilot e
V ..

Poni West - Borilake vest i ne 8

46

skrenuti avion tamo kud ja / d i m ...

- Nijedna zemlja vise ne prima otm i
are - upo/ori ga Lcsli. - Moe se lako
dogoditi da nikada vise ne izae iz zatvora...
- ta, u Americi bi bilo drukije? jetko se osmehnu ovek sa druge stra
ne. - Covee, tamo mi ne gine elektrina stolica!
- Ima naina da se to izbegnc . . .
- Kako?
-Ja sam agent FBI - odlui se Lesli
na lukavstvo. - Na dosta visokom po
loaju. Ako se pokae da nam ti i tvoji
ortaci moete biti od koristi, stvar e
se zatakati, pogotovo to niko jo nije
stradao.
Nekoliko dugih trenutaka tiine, a
onda ponovo sumljiavi glas: - Kako
da znam da ti mogu verovati?
- Dau li moju slubenu kartu - o d
govori Lesli. - Neka ostane kod febe.
Kad sletimo na aerodrom, bie dovolj
no da je pokae na izlazu, niko te nee
zadrati. Jedino se mora pobrinuti da
se pilot ne javi kontroli leta. Najzad,
moe sve vreme biti pored mene sa
revolverom u depu. Ja u ti bili ta
lac ... Izaberi, ta ti se najv ie dopada.
- li redu ... - javi se glas posle kra
eg utanja. - Dacc mi najprc tu tvoju
uvenu kartu . .. uvek sam zcleo da v i
dim kako izgleda . ..
- Kako? - osmehnu se Lesli. - Mora
mi otvoriti vrata.
-Oivoriu ... ali samo koliko da se
proturi karta, jasno? A posle emo po
novo razgovarati.
- Jasno - tiho ree Lcsli. Bila je to
prilika koju je ekao.
Telci on mu vie n'ccc bili potreban,
ako sv e bude ilo po planu. Jednim po
kretom otkinuo je spiralni kabl slua
lice i njegovi vesti prsti nainili su
omu. Vmt'a su stajala lako da se otm i
-

ar mora priljubiti uza zid ako eli da

ih otvori Ievom rukom; revolver e m u
s v akako biti spreman u desnoj. Prema
tome ...
Crna zmija je nepogreivo sunula
kroz uski otvor odkrinutih vrata i
uasnom snagom se obavila oko ruke
sa revolverom. Jedan jedini trzaj bio je
dovoljan da se vrata otvore irom i ot
miar srui Lesliju pred noge. Posmatlau sa sirane uinilo
bi se da ga je
\
Lcsli samo dotakao vrhom cipele po
slcpoonici, ali je to bila optika varka.
ovek je ostao da lei nepomino, sa
nekorisnim
revolverom
nadohvat
ukoenih prstiju.
Ne! - ledenim i otrim glasom o b
ratio se Lesli pilotu koji je ve pruao
ruku prema radio-u redaju nad svojom
glav om. ovek ga zbunjeno pogleda, a
onda povue ruku. Izraz olakanja n a.
njegovom licu ponovo je poeo da
smenjuje strah od tog novog, daleko
opasnijeg oveka, iako je ovaj bio bez.
oruja.
Lesli nije gubio vreme na raspitiva
nje za drugog pilota i nav igatora koje
su otmiari verovatno nege zatvorili.
Spustio se u lotelju kopilota, ne puta
jui kapetana aviona iz vida. Ovaj nije
progovorio ni rei. Rezignirano sic
gavsi ramenima, zabuljao sc u instru
mente pred sobom.
Najzad ov ek koji ne eli da postav
lja nikakv a 'pitanja, suv o se osmehnu
Lesli. Na alost, on e bili verovatno je
dini u avionu ... uskoro e sc pojaviti
Mojra, za njom Malcn, onda verova*110 jos neko od putnika.
Oputen u lotelji, 011 sklopi oi. Nije
ih otv orio ak ni kada je neko zakucao
na v rala i sa druge
strane sc zauo en.
ski glas.
Nc spavam - osmehnuo se i dalje
zatvorenih oiju kada je pilot oprezV .

'

Poni Wesi

47

Borilake veiiue 8

nim pokretom ponovo podigao ruku.

- To li zaista nije potrebno. Radi svoj
posao i sve ee biti u redu .. .

suze.
- ta se dogodilo, devojko? - trijum
falno *c osmehnu Madlen. - Princ iz
ba|ke nee da li otvori, a? Bas teta . . .
- Pokuaj onda ti! - isceri se ev ojka
i proe ponosno pored nje, njiui k u
kovima vie nego obino. Madlen sa
Madlen je besnim pogledom ibala
zaviu primeti da joj se grudi pod
dugonogu stjuardesu dok se vrtela po
bluzom gotovo i ne pokreu dok hoda.
kabini sluei putnike ovim i onim i
Ona odluno zakuca na vrata pilot
obavetavajui ih o tome za koliko e
ske kabine.
stii do Floride. Ta drska devojura
- Lesli? Otvori! Ja sam . . . Madlen.
glatko je odbila njenu molbu da pre
Nikakvog odgovora. Ona zalupa po
nese poruku Lesliju i samo se nasmenovo, ovoga puta pesnicom.
jala na njene pretnje da e je tuiti up
- Lesli!
rav i kompanije.
I
svakih dvadesetak minula nestaja - Ne trudite se uzalud, gospoo dobroduno je posavetova starac ve
la je negde napred, sigurno do nekog
selih plavih oiju koji je sedeo na naj
kutka u kome se sada nalazio Lesli.
bliem seditu. - Ona mala ve itav
Grizla je usne zamiljajui ta njih
dvoje rade, kao da ona uopte ne po sat pokuava da ue, pa joj niko ne od
stoji . . . Taj Lesli Eldrid, ovek koji za
govara, iako ..
- Iako, ta? - ledenim glasom upita
ista nema nimalo ukusa!
Madlen oinuvi starca pogledom. Osvrnula se oko sebe, besna na neHleli ste da kaete da je mlaa i zgod
preslano avrljanje putnika koji su
nija od mene, zar ne?
ve zaboravili na onih petnaestak mi
- Pa, ako ve lako hoete . . . - zanuta straha od otmiara. Njihova tela
bila su nekud odvuena i sve je izgle smeja se starac - neka vam bude!
Rezignirano slegavi ramenima,
dalo kao potpuno normalan turistiki
Madlen se laganim korakom vrati na
let bogatih ljudi koji se vraaju sa pri
svoje mesto. I treba da joj se smeju
jatnog letovanja u Karibima.
kad je glupaa! Tri za njim kao ipa
Sada je zaista preteraJa, pomisli
Madlen. Ta dugonoga lentina ne po
rica!
-Viski - dobacila je stjuardesi u
javljuje se ve dvadeset minuta, a moja
prolazu, pravei se da ne vidi njen
je aa prazna. Pa onaj njen podsmepodrugljiv i osmeh.
Ijivi pogled kada mi je donela jo jed
- O dm ah, gospoo. Kako je na pri
nu au viskija! ta se nje tie koliko ja
nc? I dalje ne otvara vrata? Uostalom,
pijem!
ne uzbuujte se; za manje od sat stie
Skoivi na noge, Madlen odlunim
mo, a onda ete ga, nadam se, v id e ti...
korakom proe izmeu redova sedi- S vama svakako ne! - planu Mad
ta do kabine prve klase, oekujui da
svakog asa ugleda Leslija i stjuardesu
len.
kako se grle u nekom uglu.
- Nikad se na zna - zagonetno se osLeslija nije videla. Samo je stjuarde
mehnu devojka- - Izvolite va v isk i...
Ostatak leta Madlen je provela bu
sa neodluno stajala pred vratima pi
lotske kabine. U oima su joj se videle
ljei kroz prozori aviona. Ovoga
V*

v_-

48

p o n i Wesi - Borilake vclineS

ista m ah n uo sa jednog u dugom nizu

prozora?
Lesli s i osmehnuo i udobnije smestio u mcKo sedite, pokoravajui sc sili
tee koje* ga je sabijala uz naslon zbog
otrog u s po na aviona.
Jo jedna epizoda je iza mene,
mislio je- Ko bi se nadao d a u ponovo
na sebi imati onu odvratnu prljavu
Uniformu, da e bilo koji dripac moi
da se iivljava nada mnom samo zato
to mu ic neko priio dve-tri trake na
ru k a v . -
Ah n<-
Miii mu se i nesvesno napose i lice
dobi tvr^, okrutan izraz. Ova epizoda
jo uvek nije bila zavrena. I nee biti
zavrena sve dok se ne obrauna sa
ljudima koji su ga drogirali, unitili
n j e g o v o pamenje i gurnuli ga u tu
uniformu koju je toliko zamrzeo jo u
V ije tn a m u ...
[)u boko je udahnuo, jer mu se na
penicitrenutak uinilo da se ponovo javlja
Ouromni trup bio je prazan i njeni
onaj poznati bol u glavi, nogde iza oi
koraci potmulo su odjekivali. Oprezno
ju, bol koji je u koronu presecao sv aki
je prov irila kroz vrata prve klase.
njego' pokuaj.da se seti onoga to je
Tiho pcvucci, ona dugonoga stjuar
nekada bio. No taj bol je zauvek ne
desa- zakopavala je bluzu. Na trenu
stao, premda ni sam nije znao kako.
tak je zastala i saaljivo se osmehnula
Pamenje mu se vratilo, a ovaj utisak
MedK'ni.
- Na princ je izaao prc pet-est mi bola, koji je jo pokatkad osecao, uinie samo da njegova osveta bude jos
nuta. gospoo . . . Rekao je da-e vam
stra11 ija.
m a h a t i iz aviona za Ostin ...
Borba koju je u onom liftu vodio sa
~ Kuko - procei ena. Ne gledaju
velikom dozom drogo bila je naovci kud ide, izletela je napolje i trcala
anska . . . ali bi Lesli Eldri tu borbu
n j / stepenice na betonsku plou is
dobio da se nije umeao jo jedan neppred aerodroma.
,e\ieni faktor. Odnosno, faktor
Moni boing upravo je na drugom
nepredvien sa njegovo strane ...
kraju izlazio na poletnu stazu i huk
Kada se lift konano zaustav io, nje
njegovog motora priguio je sve um o
ve. Madlen je rukama morala pritisnu govu vrata nisu se otvorila. Uincslo
kroz njihovu pukotinu, u kabinu
ti Lii, bespomono pratei pogledom
je tlospco talas uspav Iju juccg gasa.
eCjinu pticu koja je. uzdignutog klju
Lesli Elridz je klonuo na pod !iln a , jurila sve dalje od nje ... *
ta . . i ponov o doao sobi u \ojnoj bol
pa li joj se uinilo ili joj je neko za

puta je zaista imalo ta da se vidi, jer je

vreme bilo vedro i lepo, alrnju to nije
privlailo. Praznim pogledom prelazi
la je preko arobnog mora i dugih belih alova naikanih bogatakim letovalitim# raskonim hotelima. .
im sc avion zaustavio na pisti, ona
je zbacila pojas i potrala prema izla
zu, nestrpljivo gurajui putnike pred
sobom. Prva je trcala niz stepenice i
zastala na ulazu u aerodromski auto
bus. Odavde e moi da vidi svakog ko
izae iz av iona, trijumfalno je zakljui
la. Lesli e morati da se pretvori u pti
cu, ako misli da mi izmakne ...
Dese1 minuta . . . petnaest... dvade
set Autobus je ve davno otiao pre
ma pristaninoj zgradi, a ona je jo
uvek stajala i osvrtala se oko sebe.
Besflo lupivi nogom o beton, ona
odlunim korakom poe natrag pre
ma avionu. Gotovo je ustrala uz ste

*1

49

Poni U Vs/ - Borilake veliue 8

nici, srde s l i ga vcc prvog dana natcrali
da nauci napamet osnovne podatke o
sebi: redov Herbert Maloni, broj taj i
taj . ..
Lesli u/dahnu i provuc ruku kroz
kosu. Mesto za koje.su mu rekli da je
povreeno u saobraajnoj nezgodi jo
m ek ga je bolelo kada ga snano pri
tisne prstima. Nije znao zato, ali je bio
uveren da se tu, upravo na tom mestu,
nalazi uzrok bola koji je spreavao
svaku koherentnu misao usmerenu u
prolost.
Operativni zahvat, pomisli Lesli.
Pomisao je bila fantastina, ali posle
onoga to je doznao u tajnoj arhivi
Pentagona nije je mogao odbaciti kao
neostvarljivu. Hirurzi koji su stvorili
super di-aja, super- vojnika nad
ljudskih mogunosti bili su sposobni
za tkvo neto; prvu seriju tin vojnika
Lesli je unitio, ali naknadna istraga
FBI oigledno nije bila doterana do
samog kraja. Negde u Americi jo uvek
su postojali ljudi koji su poznavali
strahovitu tajnu uticaja na ljudski mo
zak koja od razumnog bia stv ara ro
bota obuenog samo da slua komande svojih pretpostavljenih ...
Ali su ti ljudi znali i neto mnogo
stranije od toga: tajnu Dona Henrija
Ketkarta koji se sada zvao Lesli Eldr id ...
Poluzatvorenih oiju, uz aicu izvr
snog konjaka, Lesli je razmiljao. Ljudi
koji su ga poslali meu marince nisu
ga svakako ni posle toga isputali iz
vida. U zbrci oko invazije na ono ostrvo, uspeo je da im umakne, moda su
ak pomislili i da je ubijen. Ali e, pre
ili kasnije, otkriti da je nestao iz mree,
u koje je jednom tako neoprezno uleteo, ponovo e biti rairene po itavoj
Am erici...
Samo to u vam sada te mree poV.

V .-

kklati, gospodo, tvrdo se osmehnu

Lesli. Jo nisam zaboravio ono Sto mi
je Tanak a rekao pri naem poslednjem susretu; Ne zaboravi da negde
uvek postoji ovek bolji i jai od
tebe ... on moda jo nije na tvom tra
gu. ali e jednog dana biti. Zato, Lesli,
spavaj samo na jedno oko . . . .
itava dva dana izgubio je da bi se
dokopao Amerike. Novine su pisale da
je otpor na ostrvu skren i zaveden
red ... sigurno je ve u toku prikuplja
nje sv ih podataka o onome to se zbi
valo. Neko e se setiti tajanstvenog
nestanka redova Malo ni ja, neko e za
paziti neobian nain na koji je pogi
nulo desetak marinaca, neko e sve te
injenice povezati u jasnu sliku ...
A za onoga koji je znao Lesiijev u taj
nu i obrisi- te slike bie d o v o ljn i...
Trag e biti jasan sve do Ostina, ali po
sle ...
Lesli uzdahnu. Nauili su ga da ubija na stotinu neoekivanih naina, ne
ostavljajui nikakav trag za sobom. Pri
tom je zaborav io da niz mrtvih ljudi i
sam po sebi moe biti dovoljan trag
ako se njihove smrti dovedu u m eu
sobnu vezu.
Ispio je naglim pokretom au do
dna i spustio je na posluavnik pred
sobom.
Bie vremena za nove borbe i obra
une ... a da bi za njih bio spreman,
potreban mu je odmor ... bar koji sat
odmora do trenutka kada se avion
spusti...
**

Motor iznajmljenog starog automo

bila zamorno je brektao krajnjom des
nom trakom jednog od auto-puteva
koji su sa istoka vodili u San Francisko. Spustivi krov. Lesli je uivao u

Poni West - Borilake vestine 8

udarima loplog vetra sa okcana koji je,

bar na as, sa m ada digao veo od smoga. Nije mu se urilo; znao je da nared
nih nekoliko dana nee bili laki i eleo
je da bude oputen i na vrhuncu svo
jih psihikih i fizikih mogunosti.
Zato je esto zastajao u motelima kraj
puta, spavao po deset asova bez pre
kida i mnogo panje posveivao uobi
ajenim vebama koje su ga ponovo
dovele u punu kondiciju.
Postojao je, meutim, jo jedan raz
log za odlaganje dolaska u San Francisko: do sada njegov dolazak nepoz
nati protivnici ve oekuju. Bilo je
mudro dopustiti da protekne nekoli
ko dana uzaludnog iekivanja na ae
rodromima, eleznikim stanicama. U
blizini njegovog stana i stanova njego
vih prijatelja. Panja straara morala
je popustiti posle izvesnog vremena, a
covek koji eli potpunu sam da se sup
rotstavi jednoj monoj organizaciji,
covek koji eli ak da je uniti, morao
je da ima u vidu i najmanje detalje koji
bi mu mogli ii na ruku u zadatku koji
se inio neoslvarljivim.
Moda zbog tog prinudnog lenstvovanja, misli Leslija Eldrida su se sve
ee vraale godinama provedenim u
Japanu, u okrutnoj koli koja je od nje
govog tela po stotinama godina sta
rom receptu stvorila strano oruje.
Ipak, u toj koli nije se uilo samo
ubijanje. Lcsli je nauio da konlrolie
i slua svoje lelo, da iz njega izvlai ono
to obian covek ne moe, da slua i
najmanje upozorenje ula izotrenih
do gotovo nezamislivih granica.
I, moda najvenije od svega, u loj
koli Lcsli Eldrid naao je sv oj duev
ni mir, shvatio svoje mesto u svetu i
o'.krio teki put kojim e ii sve dok
bude imao snage za to . . . .
Sisao je sa auto-puUi u. jednom od
^

predgraa i ostavio kola na jednom

ogromnom parkingu. Moda nepot
rebna prcdostronosl, mislio je jer
kolapsu bila iznajmljena na la.119 ime i
plaena u gotovom novcu, ali ...
Zabacivi na rame torbicu si naj
nunijim stvarima, on staJe nafjvicu
trotoara nekoliko stotina siopajdalje;
jo jedna prcdostronosl. Nekoliko
trenutaka kasnije kraj njega se zausta
vi taksi i on lako uskoi u njega. Adre
sa koju je dao nije bila ona na koju je
eleo da se od veze, ali je bila dovoljno
blizu da ne mora predugo da hoda, a
opet dovoljno daleko da se ta dva mesta ne mogu povezati ako ga neko
bude pratio.
Nekih dvadesetak minuta kasnije,
naao se u jednoj od onih romantinih
strmih ulica starog San Franpska koje
su nekako instinktivno privlaile polusvet: silne kriminalce, povy>dae.
proslituk i trgov ce drogom i sv im do
zvoljenim i zabranjenim uivanjima
koje je ovaj grad lako obilato nudio.
Hotel Minami, neugledno svratiste,
koje je moda bilo vrhunac udobnosti
u vreme uvene kalilornijske zlatne
groznice, nekako prirodno postalo jc
njihovo stecile. Za tu sumnjivu po
ast hotel je mogao da zahvali samo i
rokogrudnu vlasnicima i izuzetno"po
godnom poloaju usred bloka isprepletanog uskim prolazima i terasama
nainjenim na strmoj padini koji su
pruali mnotvo naina da se izbegnu
este policijske racije.
lcsli pogledom prede preko polurnrane uske sale u ijem dnu sc nala
zio polukruni ank. Bila jc gotovo
prazna, nimalo neobino za ovo doba
dana kada su redovni posctioci jos
uvek manje ili vie vrsto spavali.
- Konjak - dobaci barmenu koji je
buljio u televizor na drugom kraju

Poni West

Borilake vest ine

sanka. Iako jc ion bio utian gotovo do

kraja, do Lcslijevih uiju dopro puc
njava i zavijanje policijskih sirena. la, ovoga li jo nije dosta - dodade
pokazujui glavom prema televizoru.
Barmen leno sloe ramenima ne ski
dajui pogled sa ekrana. Pruio je
ruku i sa police pored sebe nepogrei
vo izvukao flau konjaka sa dobro po
znatom et i koloni.
Lesli otpi malo iz case, ali mu se lice
istoLi asa iskrivi u runu grimasu,
-Uhlih! - proccdi, stresajui se.
- la je?
- Ovaj konjak li je mnogo loiji od
etikete - proguna Lesli.
- St a ja l u mogu? Nisam ga ja pravio.
Hoe neki drugi?
- Ne, hvala - osmehnu se Lesli. S ln a j... je li Pit skoro bio ovde?
Barmen zevnu.
- Pit? Koji Pit?
- Tabasko Pit - strpljivo odgovori
Lesli.
-Obino pije din i tonik. Kru
pan momak, plave oi,, kratka smea
kosa, na desnoj strani obino ima jed
nu riokosu, ne obavezno istu.
- Aha - barmen konano skrete po
gled sa ekrana na kojem je obraun
gangstera i policije zamenila ne m no
go manje buna reklama.
-Taj P it. . . ovde ga zovu areni,
samo da zna.
-areni? Zato areni? - iznenadi
se Lesli.
- Pa, izgleda da je izmenio navike ot
kako iia nisi viao - cerio se barmen.
-- Sada svake veeri dovodi ensku u
drugoj boji, ne vie samo riokose.
Pojjma nemam kako mu to uspeva . .. - Pil je sposoban momak . . . je
li ude bih a mogao nai u ovo doba
dana?
- To bar nije teko ...
Je li? Gde?
i .

v-'

51

ti

- U krevelu, naravno. Niko pametan

ne ustaje u ovo doba.
Barmcnov pogled ponovo jc bio
uperen u ekran. Policijske sirene su
zavijale, a kola su se gomilala oko op
koljene zgrade u kojoj se glavni junak
krio sa plenom od pljake banke, bar
koliko je Lesli uspeo da zakljui.
-Uhvatie ga, naravno - cinino
ree barmen. - Te filmaije veze ne
maju ...
- la misli, u kojem bi krevetu Pil
mogao da bude?
- E, o tome bih vec morao da raz
mislim ...
Lesli se suvo osmehnu. Veoma do
bro je znao la postic na razmilja
nje barmene u hotelu Minaini. Jed
na novanica od dvadeset dolara skliznu preko sanka.
-Da v id im o ... - promrmlja bar
men. - Prvi s p ra t... soba 103. Da, tako
e biti. 103.
- Ovde?
- Pada. Rekao bih da je negc drugde, zar ne?
Osmehnuvi se, Lesli gurnu preko
anka i novac za nepopijeni konjak,
dohvati torbu i uputi se prema vrati
ma koja su vodila na stepenite, osvet*o

lim onima koji nisu ele li da budu vi

eni na ovakvom mestu.
To svakako nije vailo za crnku koju
je sreo u hodniku na prvom spratu. Ni
malo se ne uzbuujui to na sebi ima
samo sitom otvorenu kunu haljinu,
mirno je koraala prema kupatilu u
dnu hodnika, osmehom uzvrativi
Leslijcv zainteresovani pogled. Gleda
jui za njom, Lesli zastade pred vrati
ma sobe 103 i tiho zakuca.
Bio je to-davno ugovoreni znak iz
meu njega i Pita, signal hitrim udara
njem vrhovima prsti ju u tano od me-

52

Poni West - Borilake vetinc 8

renom tempu, koji se nije mogao zamora r e i... oklevan je tu ne moe da

meniti s nekim slinim signalom. Tri
pomogne.
sekunde kasnije Lesli ponovi isti znak,
- Hajdemo najpre da popijemo ne
a onda se povue u dno hodnika, u
to - predloi Pit promuklim glasom.
pravcu u kojem je otila i ona ci nka.
- Misli da poe negde tako. go o
pojasa?
Tobasko Pit izaao je na vrata oprez
no, kao i tivek, iako samo u larmcrka- Ne, do av ola. Tu, u sobi - Pit otvo
ma pritegnutim irokim konim opari vrata proputajui Leslija da proe.
sacem. Njegove ledene sive oi malo
Roletne su bile sputene, tako tla je
su se suzile; bio je to jedini znak og
Lesli samo zahvaljujui svom otrom
romnog iznenaenja koje je svakako
pogledu uspeo, tla razabere raskbne
oselio. Tabasko Pit spadao je u ljude
obline ene koja je potrbuke leala na
koji sv oja oseanja ne pokazuju ak ni
irokom krevetu, gledajui ga mirno
'treptajem oka.
preko ramena.
--Proklet da s a m ... - procei
- Ko je to. Pile? - mazno je upitala,
dinov ski covek, osv reuei se lovo i des
liksirajui pogledom Leslija.
no po hodniku. - Lesli! Lesli Elri! - Jedan prijatelj- kratko odvrati Ta
progovorio je tek kada se uverio da u
basko, preturajui po ormaniu. -*
hodniku nema nikog seni njih dvojice.
Prokletstvo, popila si skoro sav viski,
- ovcc - produio je Pit lagano Denet! hajde, brii, imamo vaan raz
govor.
steui svojom elinom akom Leslijeve prste. - ovee! oveco! Gde si
Lesli sa odobravanjem klimnu gla
bio do sada? Prokletstvo, svi smo bili
vom kad ena bez rei ustade i izgubi
ubeeni da si negde zaglav io!
se u kupatilu. Vratila se nekoliko tre
* - 0 tome kasnije osmehnu se Les
nutaka kasnije, ne obraajui panju
li.'- Poduza je to pria. Pile. Reci mi .. .
na svoju golotunju, i hitro se obukla.
kako da se naem sa Sumiko. a da to
Zdravo, Duo--ovla je dotakla us
niko ne dozna?
nama Pitov obraz i klimnula Lesliju
Pitove usne su se lako U gle. a pogled
glav om. ak je i v rala gotovo hesmnno
mu je na trenutak olulao niz hodnik.
zalvorila za sobom.
Lesli oseti jezu po leima; lo oklevanje
Lcpo vaspitana enska - primeti
moglo je znaili samo jednu: labasko
Lesli. Prava rclkosi . .. gde si je iskoPit morao mu je reci neslo lose . . . ve
pao. Pite?
oma lose..
I ti negde nenrarno otlmahnu I aSta se dogodilo? promuklo upita
basko rukom. Nije nita naroito, ili
Lesli, dok je njegov drug i'dalje oklcodista zna tla potuje mukarca ...
vao. Zbunjenost Tabasko Pita bila je
U redu*- osmenuo se Lesli ispijaju
tolika da jediiostav no nije ni primelio
i svoj v iski. - Poeni .. .
crnku koja je prola pored njih njiui
labasko se zavali na krevet, stav Ijase kao laa i pritezuci haljinu uz sebe
jui ogromne ake pod glav u.
lako vrsto a je postala gotovo pro
Vidi, Lesli - poe -tihim glasom
zirna.
Sumiko je nestala otprilike u isto viv
Uv retient} Irknuvi. ena nestade u
ine kada i li. Ja nekoliko dana nisam ni
jednoj sobi. a Lesli sc.epa Pila za ruku.
znao za lo, sve dok mi nisi bio potre
- Pile, I i nle zna .. . Reci ono to-mi
ban zbog neke gluposti . .. Traio sam
*

Poni

te najpre u slanu, ali lako nije bilo ni

koga. slavise. tragov i su uka/i\ali na lo
da nisi svraao nekoliko dana. Narav
no. pomislio sam da je opol u pitanju
neki posao van grada, pa sam otiao
do Sumiko ...
I ujo takodo nije bilo?
- Da - klimnu Tabasko glaVom. - U
stanu je nije btto . .. niko ak nije znao
gde je. Oprezno sam se raspitivao, ali
niko nita nije mogao da mi kae o
vama. Shvatio sam da neto nije u
redu
.
Pit zaula i naglim pokretom istrese
svoju asu do dna.
- I onda?
morao ga je posetili
Lesli.
- Onda se Sumiko pojavila. Lesli ...
nikoga vie nije poznavala, nije znala
vie ak ni kako s* zov e ... totalna am
nezija ...
Lesli jevi miii se zategose. Samo
ljudi koji su ga dobro poznavali znali
su da ovaj njegov pogled znai smrt za
eoveka koji mu se nae na putu . . .
- I gde je ona sada? - upita glasom
hladnijim od lea.
Pit obori pogled na prljavi tepih pod
svojini nou rama.
- Kod Saikua ...
,Na Leslijevom licu nije se pomerio
nijedan mii.
- Kod Saikua, znai. Nisi mogao da
je izvue?
Pit nemo odm ahnu glavom.
- Zna li Saiku ko je ona?
- Ne znam . . . ali ne verujem da zna.
Nikada se nije kretala u tom krugu, zar
ne?
- Ali zato zna onaj koji je uputio kod
Saikua - suvo ree Lesli. - I ne samo
to. P ile ... imam utisak da oni znaju
sve i o meni.
- Prokletstvo - procedi Pit kroz
zube. - Kako se to moglo dogodili?
1.

53

Horilukc vciiuctf

Lesli se nasmesi. sipajui viski oboji

ci u ae. - Prc ili kasnije neko je mo
rao povezali nain na koji su umrli svi
oni ljudi koji si imali posla sa mnom.
Mislim ipak da je presudan bio obra
un oveka sa mojim znanjem i mo
gunostima. Uostalom - on sleze ramenima - to sam i oekivao.
- Sla misli da preuzme?
Lesli je zamiljeno gledao u zdi. - Ne
verujem da moju tajnu zna mnogo lju
di . . . moda je to ak i samo jedan, ali
sa jakom organizacijom u svojim ruka
ma. To mi daje mogunost da ga uni
tim i lako spreim da se moja tajna ra
iri ...
- Da - klimnu Pit glavom. - Reenje
je jednostavno . . . ali samo u teoriji...
- Ne brini - Lesli ga potapa po ra
menu. - Tu smo nas dvojica da ovu iz
vrsnu zamisao i ostvarimo!
- Pa . . . u redu - bez mnogo ouovljenja ree Pit. - Nego. gde si bio sve
ovo vrenie? Jo mi nita nisi rekao, do
avola!
1
- U vojsci.
- Gde?
- U vojsci, rekoh li.
U vojsci, rekoh ti.
Morao je da se nasmeje zapanjenom
izrazu Pilovog lica.
- Ispriau li sve - dodade, ali ne
sada. Idemo u jednu posetu.
-To nije bilo teko pogoditi - osmehnu se Pit. - Kod Saikua, a?
- Tano. To zaista nije bilo teko po
goditi . . .
V

v ..

Tctsuo Saiku bio je nekrunisani

kral j itave jedne etvrti koju su nasta
njivali siromaniji Japanci naseljeni u
San Francisku, dopunjavajui tako
konglomerat naci ja i rasa koje je, za re

54

lativno kratko vrcmc, privukao bogati

grad na Zapadnoj obali. Solidne veze
sa politiarima omoguavale su mu da
bez. mnogo uzrujavan ja vodi svoje po
slove koji su upuenije podseali na
ledeni breg; jedina razlika bila je u
tome to se kod ledenog brega nad povrinom vidi bar jedna petina, a od Saikuovih poslova teko da je na povri
nu izbijao i jedan jedini procenat.
Mada i taj jedan procenat nije bio za
zanemarivanje, jer su poreznici svake
godine izvlaili bar petocifrenu sumu
posle pregleda njegovih besprekorno
voenih knjiga. Ostatak poslova, me
utim, nije prolazio ni kroz kakve knji
ge; jedini koji je sve njihove niti drao
u svojim kratkim, debelim prstima bio
ic punaki japanski gospodin, okrug
log lica i ljubaznog osmeha kojim je
bezupeno pokuavao da ublai hlad
nou svojih sitnih praseih oiju.
Zahvaljujui nekom udnom kodek
su ponaanja, itav taj kvari oboavao
je Saikua kao boga. Bilo je, uostalom,
razloga za to: sam Saiku, ili neko od
njegovih ljudi, bio je uvek spreman da
pomogne zemljaku koji se nalaziti u
nevolji. Druga je pria bila to su ljudi
na laj nain upadali u mree iz. kojih se
veoma teko izlazilo; najei nain za
lo bio je kratak put do dna zaliva sa
dvadesetak I un li betona na nogama.
Ukratko, lepo je bilo imati Saikua za
prijatelja, veoma loe stvorili neprija
telja od njega.
Zaudo, od svih svojih poslova Sa
iku je bio najpoznatiji po jednom koji
mu je donosio moda s\ega jedan pro
mil o g r o m n i h godinjih prihoda. Bila
je to njegova uvena javna kuca, mas
kirana kao ugledno kupatilo u japan
skom stilu, u kojem su oba\ez.no radi
le samo \eoma mlade i veoma zgodne
devojke. preteno japanskog ili kines

Po i \Vesi - Bo rilake
11

ine 8

kog porekla. U tu ogromnu graevinu

policajci jo nikada nisu uli; ili bar
nisu uli slubeno, u uniiorm amam i
sa nalozima za pretres, praeni og
romnim crnim kolima na iju su poja
vu drhtali svi vlasnici javnih kua u
San Francisku i iroj okolini. U polusvetu se zuckalo da Saiku, ili neko od
njegovih pomonika, ima dosije sa
podacima o seksualnim ukusima goto
vo svih pripadnika gradske policije,
naroito onih istaknutijih, zajedno sa
veoma opipljivim fotografijama zado
voljavanja tih ukusa sa raznoraznim
pripadnicama ili pripadnicima polusveta.
Lesti se suvo nasmeio dok je u
pamenju prikupljao sve ono to se
znalo ili nasluivalo o Saikuovim pr
ljavim poslovima. Saiku nije bio tako
naivan da se oslonio samo na zatitu
policije i svojih politikih veza: buj je
neka v rsta vrhovno" komandanta itave male armije obuenih i iskusnih
ljudi koji su se kleli da ni bataljon ame
rikih marinaca ne bi bez tekih ten
kova uspeo da ue u njihovu etvrt.
Malo je ko, meutim, uople znao za
pos loja nje te armije; najzad nikada se
jo nije ni ukazala potreba da se na
jednom mestu skupi vie od etiri ili
pet boraca odjednom, pa ak ni onda
kada jeSaikuovu jav nu kuu pokuala
da uniti banda razbesnclih anela
pakla zbog toga to je jedan njihov
lan bio ubijen u .kvarlu.
O
svemu tome Lesli je razmiljao le
ei na Pitovom krevetu u hotelskoj
sobi. Uprkos nestrpljenju, nijedna crta
na licu nije mu se pomerala. Pit se za
ista previe zadrao najednom relativ
no jednostavnom zadatku; da iz po
znatog skrov ita donese Lesliju neko
liko neophodnih stvari bez. kojih nije
zeleo da poe Saikuu u po'setu.

Poni

. s

Borilake vest i ne 8

Mada, u si vari, urba i nije bila po

trebna. Ostatak dana Lesli cc, po sta
rom i veoma mudrom obiaju, proves
ti u ispitivanju zgrabe u kojoj se nala
zila Saikuova javna kuca; 'proverie
sve prilaze, ak i one koje na prvi po
gled izgledaju nepristupani, pokua*
e da otkrije sve straare, njihove na
vike, oruje kojim su naoruani. Zatim
ecvirz pomo Pita Tabaska, stvoriti
plan. jednostavan i efikasan, spreman
da bude izmenjen u dcliu sekunde
ako neki novi inilac pokae da je tak
va izmena poeljna i potrebna.
I sve vreme Lesli je u toj runoj i pr
ljavoj hotelskoj sobi izbegavao pomi
sao na Sumiko, devojku zbog koje e
uskoro, za koji sat, moda i ivot staviti
na kocku. Mudrost koja mu je u tekoj
koli bila ulivena u svaki deli tela.
Znao je da ovek koji se prepusti oseanjima ima mnogo manje izgleda za
uspeh od maine koja kompjuterskom
tanou, ali ljudskom elastinou,
sprovodi jedan dobro zamiljeni plan.
Tihi koraci oklevajui su se priblia
vali v ratima sobe 103. Lesli podie po
gled. Neka ena . . . da li se to vraa Pitova prijateljica?
Neko je zakucao na vrata sigurnom
rukom i Lesli se osmehnu, ena koja
zna ta hoe . . .
-Da?
- Mogu li da uem? - prijatan, malo
promukao glas iskusne, zrele ene.
- Samo napred.
Bila je to ona crnka koju je ve video
u hodniku; ovoga puta potpuno ob
uena, ali tako da samo jo vie privu
e panju" mukaraca na svoje telo.
Kratka suknja otkrivala je duge noge u
crnim arapama, crno je bilo i rublje
koje se nasluivalo ispod providne
tamne bluze.
Zatvorila je vrata /.a sobom i slala,

55

dozvoljavajui Lcsliju da se divi nje

nom lelu.
u um je je potrajalo itavih nekoli
ko minuta.
- Da li je ovo bilo dovoljno? - upita
ena tiho.
-Nije.
-Treba li moda da se svuem?
- Hvala. Ve sam video sve to me
zanima.
- Jul ros u h od n ik u - nas m e ja se
ena i prie stolici ogurnutoj u stra
nu. - Mogu li da se posluim viskijem?
- Izvoli.
Lesli se ispravi na krevetu i nali joj
viskija u istu au na stolu. - emu
mogu da zahvalim za ovu posetu?
ena je sa uivanjem iskapila viski,
kao da nije ula njegovo pitanje.
- Uh ovo je bilo dobro - uzdahnu. Pa; vidi . .. stvar je dosta jednostav
na ...
- Treba ti para? - osmehnu se Lesli.
-Vidi se da dobro poznaje ene nasrne ja se i crnokosa posetileljka. Naravno, ne traim ti na zajam . . . to,
valjda, i sam zna?
- Pretpostavljao sam - proguna
Lesli. - Koliko?
Ona je strunim okom procenjivala
njegovu jednostavnu odeu.
- Paaa . . . dvadeset dolara bi bilo
dovoljno...
- 1 ta dobijam kao protivuslugu?
Lice ene pokazivalo je da poinje
da se dosauje. - Do avola, zna tari
fu ... a i dvadeset dolara nisu neke
pare, zar ne?
- Oho! - Lesli podie obrve. - Moda
nudi i neto posebno?
enine oi zasvetlee.
- Sad ve govori mojim jezikom ree. - Nudim sve to poeli. Narav
n o ...
- Naravno, to staje mnogo vie, a?

Poni West - Borilake etine 8

,

Pedeset?
- Pedeset. Ali samo za tebe . . . zgodan si, zna li to?
- Isuvie dobro - proguna Lesli. Sluaj, sam imam posla. Evo ti pedeset
dolara, a protivvrednost u potraiti
drugom prilikom, kad budem imao
vie vremena. Vai?
ena uzdahnu, ali njena ruka vesto
smota novanicu od pedeset dolara. Nije ba profesionalno od mene, /.na
- ree - ali ta mogu kad m i'treba
lova . . . Vidimo se uskoro, a?
- Prvom prilikom - obea usrdno
Lesli.
Ona je jo stajala nad njim, neodlu
no lupkajui prstima po stolu.
- Jo neto? - upita Lesli.
- N ita. . . zgodan si, to sam ti ve
rekla, a?
- Dva puta.
- Aha . .. Sluaj, neka posao ide do
a v o la . . . da ti vratim lovu, pa da se
malo volimo, onako . . . prijateljski?
- Rekao sam li da nemam vremena
- nasmeja se Lesli. - A drugo, gde e
posle nai pare?
- Uvek se nae neka budala eljna
malo enskog mesa - crnka ravnoduno slee ramenima. - Pa dobro, kad
ve nee...
Nagla se nad njega i pritisla svoje
usne na njegove. Lesli oseti da mu se
prsti, i protiv njegove volje, zarivaju u
njene miice. Njen vreli jezik govorio
je mnogo, obeavao jo vie ...
ena polako skliznu na kolona pred
njega i spusti mu glavu na grudi.
- Hajdemo u moju sobu ... hoe li?
-Zato ne ovde? - promuklo upita
Lesli.
- Ne znam ... moja soha je lepa aputala je ena. - Idemo li?
Lesli ustade i ena se itavim svojim
vrstim telom pribi uz njega. - Pou
*

lb**

r i ...
- Gde ti se uri?
- Tebi se uri, glupane - nasmeja se
ona. - Je li, nisi odavno bio sa enom,
a?
- Nisam - osmehnu se Lesli. - Tri
d a n a ...
- Samo tri dana? - Meni se ini da je
to trajalo mnogo vie? Da nisi bio sluajno u vojsci?
-Ja? Otkuda ti ta ideja?
- Bez veze - slee ena ramenima. Idemo, ili ne idemo?
- Idemo, idemo. - Lesli se malo nae
i podie je na soje snane ruke. Ona
lako kriknu od uzbuenja.
Hodnik je bio prazan, tako da niko
nije mogao da se zaudi neobinom
prizoru za hotel Minami. Iza zatvo
renih vrata njene sobe, sa jo spute
nim roletnama, ena skliznu iz Leslijcvog zagrijala.
- Samo as - apnu. - Idem u kupa
tilo . . . svui se ...
Pokreti sa kojima je sa sebe zbacila
suknju i bluzu bili su vesti i elegantni.
Crne providne gaice i prslue stvarali
su lep kontrast na njenoj blistav obeloj
koi. Ona je to oigledno dobi o znala,
Lesli je vcc imao prilike da se uveri
kako joj prslue ni najmanje nije po
trebno.
im su se vrata kupatila zatvorila za
njom, Leslijcve oi se suzie. Jednim
skokom se naao kraj vrata i prislonio
uvo na njih, nastojei da neto razabe
re u umu vode koji se trenutak kasni
je zauo iz kupatila.
Nije bios iguran, ali je imao utisak
da ena nije pod tuem, ve u drugom
uglu kupatila, gde neto tiho radi. O p
rezno se odmakao i seo na udobnu, i
roku postelju, licem okrenut vratima
kupatila.
um vode u kupatilu prestae i v raV

Poni Wesi - Borilake vetinc X

ta sc otvoric. Levsli so osmehnu. ena
je i dalje bila u donjem rublju, potpu
no suvom, koliko je odavde video. Tre
nutak kasnije se i dodirom uverio u to,
kada je ona ponovo k^ekla pred njega.
Uvijajui se itavim telom lagano je
zbacila sa sebe i poslednj delove odee.
- Svia li ti se ovo? - apnula je po
diui pogled prema njemu.
- I te kako - osmehnu se on. - Izvini
za trenutak . . . ali i ja moram u kupa
tilo . . .
- Hoe li da doem da te ja ope
rem? - e/njivo upita ona. - Kladim se
da ti to jo nijedna nije radila, a?
- Misli? - nasmeja se Lesli. Neee . . . hvala, ali zna kako je ...
- Pouri! - dobaci ona za njim. Is
pruila se na krevetu i rukama blago
milovala pune grudi, uvijajui kukovi
ma.
Lesli nije ponovio njenu greku. Za
ista je nekoliko trenutaka stao pod
tu, a onda se iskrao do ugla u kojem
je uo enu.
Kameru nije bilo teko otkriti, neveto skrivenu iza malog ormanica
na zidu kupatila. Lesli se osmehnu i
zaviri kroz okular. Svetio u prostoriji
je bilo slabo, ali se jasno videla poste
lja i belo telo ene na njoj, sad nepok
retno, a glavom malo odignutom sa
jastuka kao da neto napeto oslukuje.
Da li onaj za koga ena radi eli
samo besplatne pornografske filmove
1
ili neto vise?
Lesli slee ramenima. To e ve ne
kako d o z n a ti... Sem toga, prisustvo
kamere svakako e inspirisati enu da
da sve od sebe, znajui da e njen ne
poznati gazda svakako pogledati film.
Prema tome ...
Jo nekoliko trenutaka pod tuem, a
>nda Lesli izae briui se velikim
.

. V * V

57

pekirom. ena ga doeka sa osmehom.

- Nisam se prevarila - ree prom uk
lo - zaista si dobro opremljen da zado
volji nas sirote male enskice ...
- ekaj, ko kome ovde plaa? - na
smeja se Lesli. - Ja tebi, ili ti >(neni?
- Do avola i lova! Oscam da e ovo
to dolazi vredeti vie od svih para na
svetu . . . Je li, voli li to da radi na
svetlosti? Mnogi vole, ja na primer. Da
upalim?
Ako je kamera bila skrivena neveto, ona je bar osvetljenje bilo uraeno
veoma profesionalno. Zgodno razmetene snane svetiljke su osvetijavale
postelju tako da kameri ne moe pro
mai ni jedan jedini detalj igara koje
su se, bez sumnje, tu esto vodile.
- Nije loe - zavrte Lesli glavom. Nije loe, zaista. Samo, da nam ne
bude vruina od ovolikih sijalica, a?
-Pa ta? Malo znoja nikada nije
smetalo - zakikota se ena. - Hajde
doi ve jednom ...
Po prvim pokretima njenog tela
Lesliju je bilo jasno da ima posla sa
pravom umetnicom u svom zanatu,
veoma vetom da mukarcu koji je s
njom odglumi koliko uiva u njego
vom zagrljaju.
Ali je to gluma bila samo u poetku;
nekoliko trenutaka kasnije ena ispus
ti tih krik u kojem se iznenaenje mealo sa zadovoljstvom. Njene oi, do
tada zatvorene, irom se otvoric i ona
se sa ushienjem zagleda u Leslija.
- H e j. . . pa to je dobro, stvarno do
bro ... - apu tala je grei se pod n jim.
- Hajde jo . . . jo ...
Nisu tedeli jedno drugo tako da su
im tela dvadesetak minuta kasnije bila
oblivena znojem. Duboko uzdahnuvi,
ena klonu natrag na uzglavlje. Teko
je diala, ali joj je na usnama lebdeo za
*

Poni West - Borilake vetine 8

58

dovoljan osmeh . . .
Otvorila je oi tek kada je Lesli us
tao i krenuo prema kupatilu.
- Kuda e?
- Cini mi se da sam ti rekao da mi se
/.uri. . .
- A h h h . . . - malo ra/oarano uz
dahnu ona. - Je li ... viaeemo se e
e, a? Bila sam ti dobra?
-Vie neuo dobra - osmehnu se
Lesli. - Viaeemo se ee.
Bilo je dov oljno svega nekoliko tre
nutaka da film koji se nalazio u kameri
bude beznae/no uniten. Lesli se la
gano oputao pod naizmeninim mla
zovima hladne i tople vode.
Kada se vratio iz kupatila, ena je jo
uvek leala u poloaju u kojem je osta
vio. Gledala ga je radoznalo svojim og
romnim crnim oima dok se oblaio.
- Hej! - zakikota se iznenada. - Pa
nisam te jo pitala ni kako se zove!
- Nisam pitao ni ja tebe.
- Oho! elimo a ostanemo ano nim
ni, je li? Sto se mene lie, ja svoje ime
ne krijem. Ja sam Bronda . . . a zovu
me Bronda Mesoder ...
- Ne mora govorili zato - nasrne ja
se Lesli. Seo je kraj nje na postelju i po
gladio po grudima mokrim od /noja.
Njegove ruke su znalaki prelazile po
njenom lolu, traei nervne zavretke
u dobro poznatim zahvatima akupro
sulo. Umorna i ve oputena, ena je
postala posluni instrument u njego
vim rukama i oi su joj se sklopile uz
dubok uzdah.
- Kako se zove? - apnu Lesli.
- Brenda Monlrero .. .-automatski
je odgovorila ena ne otvarajui oi.
- Qvdc stanuje?
- Ovc?
-Voli li da posmalra svoje telio,
B ronda?
-Volim.
V.

- U rukama mukarca?
- D a ... a ...
- 1 na filmu?
- I na filmu . . . - na njenim usnama
zaigra srean osmeh. Disala je duboko
kao da spav a.
- Ko snima lilmove, Bren da?
- M ik i...
- Ko je Miki?
- Miki je moj deko .. *
- Od kada snima?
- Odavno . . .
- Ovc?
- Ovc . . .
pro pet . . . da, pet
d a n a ...
Zona se malo tre i oi joj se na tre
nutak uznemireno olvoric, alijo Lesli
umiri neno joj priliskajui poznala
mosta na vratu. Ona ponovo duboko
uzdahnu i utonu u stanje nalik snu.
- Brenda . . . ko dolazi u tvoju sobu?
- M u k a r c i... ali Miki zahteva da
biram . . .
- Kako!*
-Rekao j e . . . samo visoki, snani,
/ g o d n i. . . ako se neko takav pojavi da
ga pozovem u sobu . . .
- I ko gleda to filmove?
- N-n-ne znam ... Miki ih n o s i...
-Kako tvoj Miki izgleda? Je ii lep?
Usne joj se ponovo ra/v ukoe u sre
an osmeh. - M ik i. . . kao bog . .. kru
pan ... ogromna ramena ... duga pla
va kosa, plave o c i ...
- Kako mu je pravo ime?
- Majki Ogilv i
- I ude mogu da ga naem?
lako je i lo pitanje bilo postavljeno
tihim, monotonim glasom, kao i sva pi
tanja pro njega, ena se ponovo ire i
otvori oi. Ovoga puta ak je i sela i
zbunjeno se zagledala oko sebe.
- la ...?
Sve je u redu, Brenda - osmehnu
se Lesli. Bio je zadovoljan i onim sto je
V

Poni Wcs!

Borilake \'c/iuc S

cio sada do/nao. Oigledno, ak u posvcsl ene bilo je urezano da ne sme

odati skrovile svog Mikija. Majkla
Ogilvija, ako je ak i.njoj rekao pravo
im e ...
-Jesam li spavala? - zbunjeno ree
ena. - udno, ini mi se ...
- Da, malo'si odspavala - osmehnu
se Lesli. Dodirnuo joj je usnama obraz.
- Idem, Brenda. Sada moe mirno da
spava . ..
Na vratima je zastao a je jo jed
nom pogleda. Glava joj je nemono
klonula na jastuk i ona je mirno spavakupotpuno oputajui svoje savreno
telo ...

Tabasko Pit je nerv ozno koraao po

sobi sa rukama u depovima uskih far
merki.- Gde si do sada? - doeka uzbue
no Leslija. - ekam te ve pola sata!
-A koliko sam ja tebe ekao pre
toga? - osmehnu se Lesli. - Je Ii sve u
redu? Dugo si se zadrao.
- Sve je tu - Pit pokaza glavom pre
ma duguljastom zaveljaju na postelji.
- A zadrao sam se zato to sam n ajpre
tri puta proverio da li me neko prati.
Uostalom, sam si to zahtevao . . .
-Izvini. Izgleda da sam i ja postao
-Ti? - Pit podie obrve. - Ako je to
tano, a sve mi-se ini da nije, to bi bio
Ib znak, Les. Sta si radio sve ovo vrerne?
- B io sam u poseti, tu u susestvu.
- Oho? Pusti da pogodim . . . ona
crnka, Brenda?
--Svi je, znai, ve poznaju - nasrneja se Lesli otvarajui zaveljaj vrsto
uvezan tankim svilenim uelom. Prsti
su mu sa uivanjem pomilovali glatki

5L)

metal korica dugog samurajskog

maca. Drka mu je prirodno pala u
aku, kilo da je i taj mrtv i predmet elj
no oekivao susret sa svojim gospoda
rom.
- Kako da ne - slaze Pit ramenima.
- Uostalom, ne bi je uzalud zvali Me
soder ...
- Da nisi i li bio zveza u jednom od
njenih filmova?
- Filmova? Kakvih filmova?
- Nisi to znao? Dama, ima kameru
skrivenu u kupatilu . . .
- Aha! Zalo, znai, ona prokleta svetIa oko postelje - promrsi Pit.
- Staje? Boji se da se nisi dobro po
kazao? - isceri se Lesli.
- Ne, do avola ... kladim se da je sa
mnom dobila jedan od najboljih pornica u istoriji Amerike . .. bila je to ak
cija od poetka do kraja. Smeta ni i to
to nisam sam otkrio, elo ta!
Predmeti koje je*u meuvremenu
Lesli rairio po postelji predstavljali
su fantastinu zbirku kojoj bi malo ko
znao namenu; izuzetak su verovatno
bili na Zapadu retki poznavaoci japan
ske kulture, posebno tradicionalnog
oruja ratnike klase samuraja.
Naravno, onaj koji bi prebrzo za
kljuio da je pred njim oruje samura
ja pogreio bi; samuraji jesu koristili
deo tog oruja, ali nikada sve, ili nika
da sve to oruje odjednom . . .
ak i Tabasko Pit, koji je to oruje
poznavao iz dugogodinjeg druenja
sa Leslijem, sa potovanjem je posmatrao retku zbirku predmeta namenjenih ubijanju na stotinu i jedan na
in. Daleko od toga da bude bezopa
san, kao majstor praktino svih bori
lakih vetina, Tabasko Pit je Uvek bio
spreman da prizna kako je Lesli Eldrid u stanju da i bez oruja izae na
kraj sa trojicom momaka njegove sna
%

Poni Wesl
6

Borilake vetine 8

ge i vest ine.
- Saikuu se lose pie - o sm ehnu se
on i zavrte glavom. - H oem o ^ najpre
da ruamo, pa onda u izvianje, ili
- Najpre u izvianje, jer se moe do
goditi da i ne stignemo a ruam o. Iskrsnuo je jo jedan posao .
- Jo jedan? Zar ti Saiku nije dovo
ljan?
- Ovo je moda ak i \a/n ,ic ot| ^ a'
ikua - tiho je govorio Lesli. glacci ko
rice maa. - Postoji m o g u ^noSi c^a fc
Bre.na ubaena ovamo a bi kontiolisala mene. U hotelu je tek od pre pet
dana, a rekla mi je a su ii skienuli
panju da xl ri na oku sa 110 visoke i
krupne ljude . . . To bi moglo da se od
nosi na mene, zar ne?
- Kao i na mene? - osm ehnuosc Pit.
- Ta ideja nije bez o s n o v a . . - mnogi
znaju da ja ovc esto naviacam,
premda sam mislio da veza izmeu
tebe i mene veoma teko moe da se
ustanov i. Ti. dakle, veruje da Brenda
radi za nekog?
- Uhoen sam u to - klimnu Lesli
glavom. - Pomenula je i svog deka
Mikija koji nekud nosi snimljene lilmovc. Pravo ime mu je Majki Ogilv i ...
ako je i njoj rekao pravo ime, nai av 110 .
- Lcpi Miki - sleze Pit ramenima.
Znam ga. Povoa. Ovo sa Idmov 'n,a
lii na njega. Samo, Les. *ma 111 ios nc*'
to .
-To sam i pretpostavljao. K oliko
zna o njemu?
- Ne mnogo. Cesto a '*daju u
drutvu sa Malmijem
Lesli je nekoliko nvnutaka napeto
razmiljao, ali onda odmahnu ^lxon.1Ne. eno to m i meii> n a p i av ili nije
Malinijev stil. Uostalom. on ovde
predstavlja Mafiju, a ja s a m uveien da
je moj protivnik neko drugi* Ii eha ga
traiti u vojnim iii politikim kiugovi-

ma, Pite.
- He-hc! - zacereka se Pit. - Oigledno ne poznaje dovoljno Maldinijeve
poslove. Sea se onog trajka u vojnoj
industriji prole godine?
- Da. ta ima Maldini s tim?
- Na prvi pogled nita - slee Tabas
ko ramenima. - Meutim, voe trajka
su se veoma brzo predomislili, a neki
od njih su jednostavno nestali. A zna
se kg takve poslove obavlja na Zapad
noj obali.
- Maldini?
- Maldini, odnosno neko od njego
vih ljudi. Ima najmanje petnaest godi
na kako Maldini nikoga nije ubio svo
jim debelim rukama - prezrivo ree
Pit.
- Ham ... Nikada ne bih pomislio
da takvi ljudi koriste Maldinijeve uslu
ge. Uostalom, zato a ne? To su prili
no beskrupulozni tipovi, od suradnje
sa Malmijem mogu imati samo koris
ti. Samo to e to biti veoma teko do
kazati ...
- A od kada ti trai dokaze? - izne
nadi se Pit. - Da nee moda da ih
preda sudu?
- Ne pada mi na pamet -nasmeja se
Lesli. - ule moemo da naemo tog
tvog Lepog Mikija?
- Nije problem. Nee bili potrebno
da obiemo vie od tri nona lokala.
Miki ima ustaljene navike, to je u nje
govom poslu i potrebno; svake veeri
obilazi svoje evojke da bi pokupio
p azar...
-Sto znati da ne lee rano, a? Utoli
ko bolje . .. potraicemo ga kad svri
mo sa Saikuom . .. Iznajmio si i kola?
-Jesam. DtJc su, iza ugla. Moemo
da krenemo kad god hoe.
Oruje je ponovo bilo v raeno u zaveljaj, som nekoliko sitnih predmeta
koje je Lesli vesto rasporedio po svom

Poni

UV.S7

Borilake vest ine 8

61

lolu i oci. Nekoliko trenutaka kasni

je njih dvojica su bili u kolima i Pit ih
je povezao u pravcu Saikuove javne
kue.
Bilo bi, naravno, previe upadljivo
da su neprestano kruili u kolima oko
zgrade. Proli su jednom, veoma laga
no, dok je Lesli paljiv im pogledom is
pitivao prilaz sa te strane, ulazna vrata
i prozore sa ulice, zadovoljno klimnuvi glavom. Gotovo itav sat /gubili su
u laganoj etnji oko zadnje sirane, na
izgled. zauzeti veoma ivim razgovoroni koji je na momente prelazio u
pravu svau. Posle toga zauzeli su
mesto kraj prozora u baru preko puta,
drei na oku sve koji su ulazili ili izla
zili iz zgrade, mada takvih nije bilo
mnogo. Istina, javna kuca radila je
dvadeset etiri asa dnevno, ali je na
jvei broj posetilaea ipak vie voleo
no.
-U redu, Pite - ree Lesli iskapivi
svoj konjak. - Video sam dovoljno.
Sada idem unutra.
- A ja?
-ekaj me u kolima. Nije dobro da
te sada vide, jer e veeras morati da
ue jo jednom, otvoreno, kao mute
rija.
- Pa dobro - uzdahnu Pit steui
svoje ogromne pesnice. - Mada sam se
ueleo akcije. Malo sam se olenjio ot
kako tebe nije bilo, zna.
-Ne b r in i... imae akcije koliko
god hoe. A moda i malo vie od
toga!
Lesli se osmehnu pred irokim ulaz
nim vratima oivienim mermerom,
pored kojih je bilo poredano nekoliko
tabli sa imenima kompanija koje su
pripadale Saikuu ili bile pod njego
vom kontrolom. Njihove prostorije,
kako je doznao od Pila, zauzimale su
prizemlje i prvi sprat i bile "odravane
C

v.

u najboljem redu, spremne da u svako

doba doekaju kontrolu poreznika.
Ni trenutka se ne zadravajui u
oromnom holu ispunjenom stranka
ma i uurbanim slubenicima sa hartijama u rukama, Lesli skrete desno i
prie neupadljivim vratima na kojima
je pisalo Slubeni ulaz. Iza njih nala
zio se red liftova sa raznim natpisima,
ali Lesli oabra vrata iji je natpis uka
zivao da se iza njih nalazi teretni lili.
Osmchujui se u sebi, on pritisnu
dugme za trei sprat, iako je veoma
dobro znao da su sva ta dugmad kamullaa. Liftom se upravljalo iz kon
trolne sobe u potkrov lju, a skrivene te
levizijske kamere snimale su svakog
posetioca. Uz tihi um, lili krete i zaus
tavi se na visini koju je Lesli procenio
kao drugi sprat. Vrata su se otvorila
sama i on kroi u raskono'ureeno
predvorje.
U jednoj fotelji sedeo je elegantno
obuen mladi, mravog lica i hladnih
oiju. Ispitivaki je pogledao Lesli ja.
Lesli je nastojao da ogluini zbunje
nog provincijalca koga je neki iskusni
ji drugar uputio kod Saikua.
- Japansko kupatilo ... mislim ...
da nisam pogre.sk> sprat?
- Nisi . . . nisi - hladno se osmehnu
mladi. - Garderoba je tamo - on po
kaza glavom rja vrata pored sebe.
- Uh ... hvala - klimnu Lesli glavom
i zakuca na vrata, prav ei se da ne primecuje prezriv osmeh uvara.
- Samo ui - smo jao se ovaj. - Ne
mora kucali, otv oreno je ...
Pred Les lij em se ukazao dugi niz us
kih kabina, ali nije to bilo ono to je
privuklo njegovu panju. Oniska devojka crne kose i kosih oiju duboko
se poklonila pred njim. Neto u kroju
njenog kimona uinilo se Lesliju ne
obinim; zavrteo j e glavom kada je

62

shvatio da taj kimono otkriva mnogo

vie nego sto je to uobiajeno kod kla
sine japanske odee.
- [/.volite - tiho je rekla devojka i
pruila mu jedan klju sa table pored
sebe.
Lesli je i dalje glumio zbunjenost.
- O v a j... a novac?
- Platiete kad izaete -osmehnu se
devojka. - Klju od vae garderobe od
govara i bravi na vratima kupatila ...
oboja vrata nose isti broj.
- Hvala - klimnu Lesli glavom i go
tovo se zatra u pravcu vrata koja su
nosila broj njegovog kljua. Kabina je
bila uska, ali racionalno iskoriena.
Svukao je svu odeeu sa sebe i navukao
besprekorno ist kimono. Nekoliko
trenutaka je razmiljao ta da uini sa
skrivenim orujem, jer je postojala
mogunost da neko pretrese odeeu,
ali .se konano odluio da ga ponese.
Uostalom, svi ti sitni metalni pred
meti u svoje vreme su bili i nainjeni
lako da se mogu skriti ak i samo pod
kimonom ...
Devojka ga je ekala na izlazu sa
podebelom knjigom u luksuznom po
vezu. - Izvolite na katalog - ree sa
osmehom. - Vae kupatilo je u ovom
hodniku, etvrta vrata desno.
- Katalog? - radoznalo ree Lesli. Kakav ka la log?
S malo napora uspeo je da natera
sebi krv u glavu i tako odglumi uverljivo crvenilo u licu pri pogledu na jednu
od slika koje su se pokazale u otvore
noj knji/i. Na dcvojcinim usnama lebdeo je I ini osmch.
Zatvorivi knjigu bre nego io je ot\orio, Lesli pohila niz hodnik, uveren
da posle o\e male predstave niko od
personala nee posumnjati u njega.
Tiho je zvi/nuo od divljenja kada je
za sobom zakljuao vrata, paljivo iz-.

P o n i W est

B o r i l a k e vest i n e 8

_________________

/ -------------------------------

olovana tako da u h o d n ik ne propu

taju ni najmanji zvuk. Usred velike
prostorije nalazio se plitak bazen ispu
njen prozranom vodorH* u jednom
uglu tu zaklonjen plastinom zavesom. Pored drugog zida pruao se nis
ki, ve na prvi pogled ve o m a udoban
>v

*
f . u

Ali jo nije smeo da se opusti; negde

u ovoj prostoriji svakako sc takoe na
lazila televizijska kam eri i na nekom
monitoru u zgradi nekc> je moda u
ovom trenutku pratio s v a k i njegov po
kret, naroito zato to ic posetilaca
bilo veoma malo.
Prirodnim pokretima Lesli zbaci ki
mono sa sebe i prie tuu. Dok se sa
uivanjem trljao, otro ic posmatrao
svaku stopu prostorije. Najpogodniji
poloaj kamere bio bi otprilike lamo,
na zidu preko puta leali . -.
Leno ietavi ispod ttfa, on se spu
sti na leaj i dohvati katalog. Ispod
veoma kvalitetnih fotografija Saikuovih devojaka nalazio se saet tekst sa
podacima o tome kakve sve elje one
ispunjavaju posetioeima i koliko sva
ko od tih zadovoljstava staje. Dok je
prelistavao knjigu pravei se da je op
injen njenim s a d r a j e m , Lesli je is
pod oka motrio zid preko puta sebe.
Kamera se nalazila skrivena meu
razvratnim linijama reljelnog ukrasa
na zidu. Trebalo je |O smisliti nain
kako da se zaslepi ...
Leslijevo lice ostalo iL' nepomino i
kada je naiao na sliku dcvojkc koju je
traio, moda su mu se zubi samo na
trenutak stisi i tvre nego obino.
Sumiko je sedela n a stolici, potpuno
naga, rairenih nogu. sa rukama u
kosi. Njene male, vrste grudi bacale
su meke scnke n a s v c t l u kou. M eu
tim, pogled crnih dubokih oiju sada
je bio prazan i nezaiiitercsov an ...

Poni West - Borilake vestine 8

63

Les li s gaenjem proita tekst ispod

Stajala je mirno, ravnoduno se izlau
slike. Da, Sumiko je sve to znala, mo i njegovom pogledu, kao da je potpu
da i bolje od drugih devo jaka iz kata no sama.
Lesli iznenadaobliza suve usne. eloga. Ali .. .
Ieo je samo da je vidi, da pokua da je
Razlika je bila u tome to je Sumiko
poseti na sebe, da joj na neki nain
pripadala njemu!
pokae da e je uskoro osloboditi ovog
Odbacivi katalog od sebe kao da se
poniavajueg poloaja; sada, m eu
konano odluio, Lesli proe interfotim, mislio je samo na jedno: na nju, na
nu kraj vrata. Pritisnuvi dugme, dao
njeno telo koje je lako dobro pozna
je broj svoje i broj 32 . . . broj pod ko
jim se Sumiko nalazila u katalogu.
vao .. .
Nije se ak ni iznenadila estini s ko
- Broj 32 je slobodan - javi se prija
tan enski glas. - Budite ljubazni i sa jom je epao u zagrljaj i povukao na
leaj. Prepustila mu se kao lutka, ine
ekajte nekoliko trenutaka ...
i tek nekoliko pokreta koji su mu
Zadovoljno se osmehnuvi, Lesli se
vratio u ugao i ponovo otvori*tu, ovo omoguavali da zauzme udobniji po
ga puta pustivi potpuno vrelu vou.
loaj i lagano ga stimulisali na to jae
uzbuenje, ono to ja na ovakvim mesU trenutku kada je neko zakucao na
vrata, mala prostorija bila je ispunjena
tima uvek predstavljalo samo surogat
za istinski, iskreni doivljaj izmeu
parom koja se brzo kondenzovala na
hladnijim zidovima. Lesli je bio uvedvoje ljudi koji ele jedno drugo.
ren da je objektiv kamere zamagljen,
Lesli se zagleda u njene prazne oi,
tako da se na monitoru nee videti ni
traei u njima bar senku one strasti
kakvi detalji. To se moda nekomc
kojom su nekada gorde u njegovom
moglo uiniti i sumnjivim, ali Lesli nije
zagrljaju. Umesto grube elje, on oseli
verovao u to: posetioci javne kue ve- saaljenje prema devojci: suvie dobro
rovatno su imali i udnije navike od
je znao ta znai unititi nekom pam
enje i oteti mu uspomene, ono to
te ...
Otvorio je vrata i evojka je skliznu svakom oveku ponekad znai i vie
od ivota. . . .
la pored njega sa ukoenim osmehom
na licu. Ako je bila iznenaena obla
Meutim, komedija se morala odig
kom pare, to nijednim gestom nije po
rati do kraja za ljubav nepoznatih pokazala. Stala je izmeu postelje i baze smatraa koji su moda sedeli pred
na i upitno pogledala Leslija. Potrajalo
ekranom monitora. Ona jc znalaki
je to nekoliko trenutaka i on se sve
odgovarala na njegove pokrete, jer je
vreme morao boriti sa eljom da joj
njeno telo pamtilo bolje od mozga ....
.priskoi i stegne je u zagrljaj.
Iznenada, lice Sumiko se zgri i ona
Pit je u pravu, mislio je. Ona me
tiho jeknu. U elo joj se ureza otar bol
vie ne poznaje. Sumiko . . . moja Su
i ona prinese ruku g lav i...
miko vie me ne poznaje!
Zadravajui dah, Lesli neno proe
Protumaivi njegovo oklevanje kao
prstima kroz njenu gustu crnu kosu.
elju da preuzme stvar u svoje ruke,
Oiljak koji je napipao bio mu je ve
devojka, uz isti onaj ukoen osmeh na
dobro po znat...
licu, lagano rairi svoj kimono na ra
Isti takav oiljak i on je imao na glamenima i pusti da joj sklizne na pod. ' vi!
,
V

v ..

Poni West

64

Podigavi devojku na ruke, Lesli je

odnese do bazena i njih dvoje skliznue u toplu vodu. Nenim pokretom on
sprei Sumiko da mu uini ono to je
mislila da treba da uini. Leao je po
red nje sklopljenih oiju, oseajui
kako mu se u grudima skuplja uasan
gnev.
Ljudi koji su ovo uinili njemu, umree, to je znao ve odavno. Ali za ovo
to su uinili Sumiko . . . nijedna smrt
nije bila dovoljno strana!
Privukao je u zagrljaj i spustio usne
u njenu kosu. Morao je pokuati jo
jednom.
- Sumiko . . . - apnu tiho.
- Molim?
- Ti se ne zove Sumiko?
- Ne. Zovem se Jukio . . .
- Poznaje li Lesli ja? Lesli ja Eldrida?
Devojka sanjivo odm ahnu glavom.
- Nikada nisam ula to ime ...
Uzdahnuvi, Lesli se odvoji od nje,
borei se sa svojim razoaranjem. Za
hvaljujui snazi volje, on je uspeo da
se odupre i da savlada vetaki izazva
nu amneziju. Sumiko, oigledno, nije
imala snage za to . . .
Ostajao je, ipak, drugi deo njegovog
plana. Morao je doznati taan raspo
red prostorija na ovom spratu i spratu
iznad, utvrditi koliko ima personala i
ude su sve razmeteni straari.
Ali je najvanije od svega bilo ones
posobiti sistem monitora koji je verovatno pokrivao svaku kvadratnu sto
pu zgrade. A za to je bilo potrebno do
znati gde se nalazi kontrolna odaja i
koliko ljudi radi u njoj ...
Sumiko ga bez iznenaenja pogleda
kada je ponovo dohvatio i poneo do
postelje. Lak pritisak prstiju na nervne centre istog trenutaka je izazvao
nesvcsticu kod nie. Znao ie da se nee
e

V.

Borilake vest ine 8

najbolje oseati kada se osvesti, ali je

u ovom trenutku morao imati potpu
no slobodne ruke.
Skliznuo je na pod nadajui se da za
magljena-kamera nee uhvatiti taj po
kret. Dohvativi svoj kimono sa poda
privukao se do vrata i samo ih malo
orkinuo.
U hodniku je vladala potpuna tiina.
Nastojei da vrata budu to krae ot
vorena, Lesli se kao zmija provuc
kroz njih i zatvori ih za sobom. Trenu
tak kasnije bio je na nogama i hitro na
vlaio k im o n o . . .
#%

Tabasko Pit je blaeno hrkao sa gla

vom naslonjenom n a volan autom obi
la kada je Lesli konano izaao iz zgrade. Njegova otra ula, meutim, nisu
ak ni prijatelju doputala da ga izne
nadi; u trenutku kada je Lesli priao
vozilu, Pit se trgao i okruio pogledom
oko sebe. Napregnuto lice obasjao mu
je osmeh.
- Sve u redu, a? Dugo si se zadrao.
Lesli se sa uzdahom spusti na sed i
te pored njega.
- Obiao sam gotovo itavu zgradu,
a to je potrajalo malo due. Isplatilo
se, meutim; sada znam kako i kuda
cu nocas ui ...
- Video si Sumiko? - tiho upita Pit.
Lesli klimnu glavom. Na licu mu zaigra ironian osmeh.
- To zadovoljstvo stajalo me je sto
dolara koje e Saiku vratiti sa debe
lom kamatom.
- Nisi valjda ...?
-Upravo tako - klimnu Lesli gla
vom. - Nadao sam se da e joj se pam
enje vratiti kada me vidi, ali . . . I zbog
ega se tako glupo cereka?
- lz\i n i . . . ali prvi r>ut cuicm da co-

Poni West - Borilake veline 8

vek placa sto dolara da bi spavao sa
sopstvenom devojkom!
- To je zato to se nikada nisi enio
~ osmehnu se Lesli, ali mu oci osutose ozbiljne. - I taj e dug bili pla
en . ..ali krvlju! Idemo!
- Kuda?
Zna ge je Saikuova rezidencija?
- Kako da ne.
- Tamo idemo.
- ekaj, zar nee da ...
- Naravno da hou, ali elim i da ga
opomene m.
Pit zinu.
- Les ... je li sa tvojim pamenjem
zaista sve u redu? ili ja moda nisam
dobro uo? Hoe da opomene Saikua?
-Saiku je Japanac i dobar borac,
bar je to bio u svoje vremc. Moja ast
zahteva da mu najavim posetu.
Slegavi ramenima, Pit svoju panju
posveti vonji jednom od uskih ulica
ispunjenom vozilima i peacima.
- Prokletstvo - gunao je - pola od
ovih tipova ovde naiiksano je do
gue ... nikad se ne zna kad e ti neki
skoiti pod tokove!
Lesli se smekao zamiljeno vukui
dimove svoje cigarete, prve koju je za
palio posle dueg vremena. 1 pored
njihovog dugog poznanstva, Pit je
imao jo uvek mnogo da ui o njemu.
- Kako hoe da proe pored Saikouove vile? - upita Pit kada su uli u
iroku jednosmernu ulicu, oivienu
drvoredima. ~ Polako ili brzo?
- Da proem? - zaudi se Lesli. Uopte neu da proem. Hou da stane pred nju.
- O n ima uvare na kapiji, ne zabo
ravi.
-Znam. Trojicu, tako si mi rekao.
-Tano. A dvojica su neprestano u
zgradici kojoj bi vie odgovaralo ime

65

bunker.
- I nikako ne izlaze, a - nasmeja se
Le sli.
- Ne. Som kada ih menjaju druga
dvojica.
- Aha! Znai, ipak izlaze, to znaci da
postoje i neka vrata, je li?
-Okani se vrata - mrzovoljno ree
Pit. - Za .njih bi ti bila potrebna bazu
ka . . . vie podseaju na sol nego na
bilo la drugo.
- Nisi mi rekao ... jesu li uvari Ja
panci?
- Ovi na kapiji? Nisu. Mada sam uo
da su telohranitelji koji direktno obezbeuju Saikua iskljuivo Ja p a n c i...
- To je ve bolje - osmehnuo se Les
li namrtenom licu drugara. - No bri
ni, srediemo mi njih.
- Mi? '
- Zar nee sa mnom?
- Nisam nimalo oduevljen, ako ve
hoe da zna . . . ta zgrada kraj kapije
zaista je bunker, Lesli. Ali, kad nema
drugo . ..
- Bilo bi mi lake s tobom - ozbiljno
ree Lesli. - Njihova panja bila bi
podeljena, zna.
- Toliko i ja znam - proguna Pit. Stajemo pred samom kapijom?
- Da. Najnormalnije, kao svi pristoj
ni posetioci.
Nekoliko trenutaka kasnije kola su
se propisno parkirala u blizini eline
kapije, jedinog prolaza u zidu.visokom
najmanje deset stopa koji je sa svih
strana opkoljavao Saikuovu vilu i bio,
van svake sumnje, jednostavno nai
kan senzorima i alarmnim ureajima.
Nenaoruani straar, koji je leno vu
kao nogo na drugoj strani kapije, zastade i sumnjiavo ih odmori, ali ta
dva momka, i porod opasnog izgleda,
nisu ga mnogo uzbudila. Zastao je i
leno ih odmorio.

66

P o n i W est

- B o r ila k e vest in e 8
\

I ovaj pripada ljudima koji su uvereni da je ovek opasan samo kada u

rukama ima neko veliko, jo bolje bu-*
no oruje, osmehnu se Lesli u sebi.
Da je ovde sam, Iako bih s njim izaao
na k r a j. . .
Tu je, meutim, bila i straarska ku
ica koja je zaista podseala na bun
ker. Prema ulici bio je okrenut samo
uski prorez iza koga je Lesli vie naslu
tio nego video pokret. Znao je da e na
svaki sumnjiv pokret iz tog proreza zatektati mitraljez i zasuti ulicu kiom
olova.
- Dobar dan - ree straaru sa irokim osmehom, zavlaei prste u svoj
iroki koni opasa. - Da li je mister
Saiku kod kue?
- Kako za koga - straar pljucnu u
stranu. - Obiaj je da se poselioci na
jave telefonom ili pismom.
- Zaista? - naivno razrogai oi Pit. A zar ga ne moete pozvati odavde te
lefonom i pitati hoe Ii da nas primi?
- Moda i mogu - iskezi se ovek.
- Ima li telefon u toj kuici?
Lesli je to pitao obinim, mirnim
glasom, istovremeno podigavi desnu
ruku kao da eli da pokae na kuicu.
Bio je to svakodnevni, obini pokret
koji nije izazvao podozrenje strazara u
kuici.
Razorna snaga kuglice koju je izvu
kao ispod opasaa bila je daleko vea
upravo zato to je eksplodirala u za
tvorenom prostoru. Za slrelca kakav
je bio, nije bilo nimalo tekokla je la
kim pokretom ubaci kroz reetke ka
pije u uski prorez i na taj nain d i m i
li isc dva najopasnija uvara.
ovek koji je stajao pred njima nije
ni shvatio kako je dolo do eksplozije
koja je odjeknula li kuici. Stajao je za
bezeknut. glupavo buljei u crni dim
koji je izbijao kroz prorez, ali su ga *

prenule alarmne sirene koje su se go

tovo u istom trenutku zaule svud oko
vile. Dao se u bezglavo bekstvo iro
kom stazom posutom ljunkom, ne
usuujui se ak ni da se okrene.
- Pite! - prosiktao je Lesli drugaru
koji je gledao za beguncem sa irokim
osmehom na licu. - Doi!
Spora/umoli su se jednim pogle
dom i svaki od njih je u mone ake
epao po jednu debelu elinu ipku
kapije. Trenutak kasnije izmeu njih
stvorio se otvor kroz koji je Lesli lako
skliznuo.
Buka alarmnih ureaja iznenada se
utiala i nad raskonom vilom zavla
dala je zloslutna tiina. Lesli se osmeh
nu. Saikuovi telohranitdji verovatno
su bili u sigurnim zaklonima, spremni
da svakog ko se pojavi zaspu kiom
olova.
Naravno, nijednom od njih nee na
pamet pasti da bar jo jedno pola asa
pomoli nos iz zaklona.
Lesli ju je, meutim, bilo dovoljno
svega pet minuta. Skrenuvi sa staze
kroz bunje naao se u minijaturnom
japanskom vrlu egzotinog drvea
kroz koji je vijugao potoi. Nije ne
dostajao ak ni mosti, pravo umetniko delo od crnog rvela.
Meu prstima desne ruke pojavi se
malo seivo, otrije od ileta. U me
kom rvetu mostica ostade jedna re
napisana sigurnom rukom koja je do
bro poznavala drevnu velinu.
Bila je to jedna re na japanskom je
ziku

Ako je neko u susestvu i eno potmulu eksploziju kod Saikuovc kapije,

nije obaveslio policiju o lome. Ili poli
cija jednostavno nije imala dovoljno
ljudi i vozila da stigne na svaki poziv,
bilo kako bilo. Lesili je nemarno pri
tisknuo dugme koje je otvaralo kapiju

Poni West

67

Borilake vest ine S

i ictao na ulicu. Niko nije ni pokuao

da ih zaustav-i, iako je Pit neprestano
bacao nervozne poglede u retrov izor.
- Mislim da snio sada zaslui li ruak
- osniehnu se Tabasko kada su bili na
bezbednoji udaljenjosli. - Sta kae na
to? .Ali samo pod jednim uslovom .. .
da to ne bude japanski restoran!
- U redu - osniehnu se Lesli. - lako
ne zna ta valja ...
Obed koji su pojeli u jednom od ma
lih restorana u blizini obale bio je za
ista odlian, premda bi mu vise odgo
varao naziv veera. J cf, kada su posle
jednog sata izali, nad grad se ve
sputao sumrak i svud oko njih poele
su da se pale raznobojne svetlee rek
lame. Kao daje grad tek tada poeo da
oivljava; ulice su se ispunile vozilima
i prolaznicima koji su polazili u potra
gu za veernjim zadovoljstvima.
- Kuda sad? - upita Pit lagano se isteui. - Suvie jc rano za posetu Saikuovom kapatilu, a? Sem toga ... Denet me eka u hotelu ...
- Pa onda idi - osniehnu se Lesli. Moja oprema je ovde . . . ostaje samo
da se naemo ispred kupatila. U deset.
- U deset - klimnu Pit glavom. - Sta
e ti da radi?
- Malo u proetati. Treba da udah
nem malo sveeg vazduha i koncentriem e. Ovo veeras nee biti lako,
Pite.
- Znam - tiho odgovori Tabasko. Znam ...
Uskoio je u taksi dok je Lesli sa os
mehom gledao za njim, a onda se laga
nim korakom, sa zaveljajem na rame
nu, uputio du obale. Njegovim uima
prijao je tihi um talasa koji su milova
li stene, jo vie mu se dopadalo to je
ovaj kraj nou bio pust.
Ako se ne raunaju ljubav ni paro-,
vi, osmehnu se on za sebe. Koraao je

lagano, elastinim korakom, ispitujui

otrim etilima sve sto se dogadalo u
blizini. Bila je to nav ika, jer je bio uvercn da mu ov de ne preli nikakva opas-*
nosi.
%

Osvcz.cn i odmoran, Lesli se neto

pre deset pojavio u mranoj spored
noj ulici koja se nalazila u blizini Saikuove javne kue. Panju mu je privu
kao tihi zviduk.
Pit se, dakle, ve nalazio na ugovore
nom mostu, u kolima, ali ne onim islim koje su tog dana koristili. Ova su
bila vea i prostranija, to je Lesli ju i
odgovaralo; u njima se morao potpu
no presvui.
-Zdravo! - osmehnu se svom d ru
gu. - Kako je Denet?
- Nikad bolje - odm ahnu Pit rukom.
- Nego, Brenda me pitala za tebe ...
- I? ta si joj rekao?
- Rekao sam kako nisam siguran da
ule veeras \idol i. Nalerala me je da
joj obeam da u te potraiti. . . i ako
te naeni da ti kaemk da e ona ita
ve noi biti u Serklu.
- Sto znai?
- Moe da znai dve stvari ... ili za
ista eli samo tebe, ili ...
- Ili je Lepi Miki otkrio da je*film
uniten, pa me navlai u zamku - krto
se nasmeja Lesli. Ve je bio zbacio sVu
oeu sa sebe i sa uivanjem navlaio
na sebe kostim od crne svile koji mu
se priljubio uz telo, ocrtavajui svaki
mii. Na glavu je navukao tesnu ka
puljau koja mu jc otkrivala samo oi,
a onda paljivo poeo da stavlja u po
jas oruje koje je odabrao za ovaj po
sao.
- Veeras nema minke? - nasmeja
se Pit.

Poj ii West

68

- Ima, ima . . .
Lesli jc upravo otvarao kutijicu sa
nekom crnom smesom kojom je hit
rim pokretima premazao one kapke.
Nekoliko puta je otvorio i zatvorio oi
da ispita elekat. Pit se strese.
- Uhhh . . . jezivo izgleda!
- Tako i treba - muklo odgovori Les
li ispod kapuljae. Sa ljubavlju i pa
njom opasivao je svoj ma, kalanu, mi
lujui bogato ukraenu drku. - Ja
sam preman, Pite. Moe da krene.
Klimnuvi glavom, Pit upali motor i
kola lagano kliznue ulicom u pravcu
javne kue. Stali su, meutim, nekoli
ko desetina stopa dalje, na drugoj stra
ni mrane ulice u pozadini zgrade.
-Ja idem, Les - tiho ree Pit. - Na
ravno. ne znam u kojoj u prostoriji
biti, a l i ...
Ali, kad uje guvu ecpace Sumiko i izvuci je napolje. Nita vie ne
traim od tebe, Pite . .. I nita vie od
toga nee initi. Jasno?
Pit pokunjeno klimnu glavom.
- Obeao si da e bili akci je ...
- Nemoj mislili da e Sumiko dobi
ti tako lako - osmehnu se Lesli. - Oni
-nakako vode rauna o njoj, Pite. Bo
jim se da ne bude i previe guve oko
n je ...
- Vicccmo - ncuverljivo proguna
Tabasko. Sporo je izaao iz kola, prolegao se. a onda lenim korakom krenuo
oko zgrade, prema gla\ noni ulazu.
Lesli je saekao nekoliko minuta, a
onda skliznuo na drugu stranu, tiho
zatvorivi vrata za sobom. Nalazit ' se u
senci. drvea ije su kronje padale
preko oniskog zida prema ulici.
udnja iaada Saikuovc javne kue
bila je u skoro potpunom mraku. Jedi
no se sa minijaturnim prozorica na
drugom i treem spratu ponege vide
jo prigueno Svetio.'Mranih prozora

Borilake veiine 8

bilo je veoma malo; posao je oigledno

iao dobro.
Kao senka Lesli pret-a ulicu i stopi
se sa tamnim zidom zgrade. Ulicom je
#

Kineza; jedan od njih je neto sveano

,govorio, a ostali su paljivo klimali gla
vama.
Najblii se gotovo oeao o Lcslija,
ali ga nije primciio. Grupa je as kas
nije nestala iza ugla zgrade.
Ne bi me iznenadilo da se veeras
jo jednom vidimo, osmehnu se Lesli.
eline kan/Je, izvuene iz pojasa
trenutak kasnije, bile su vrsto usae
ne u predviena leita na mekoj obu
i. irei ake i oslanjajui se preko
njih elom teinom na zid, Lesli zari
kandu na desnoj nozi u debeli sloj
ma 11 era.
Zahtevalo je to gotovo nadljudsku
brzinu i spretnost, jer sc ni na jednu
nogu nije smeo osloniti due od elia
sekunde. Neprestano se pridravajui
rairenim prstima za zid, on je brzo
napredovao vertikalno uvis, sve do
mranog prozorica na drugom s pratu.
Tek tu je mogao malo da predahne,
vrsto se drei za drveni okvir, jer je
njegov cilj leao jo itav sprat vise:
lamo gde su se nalazile Saikuovc pri
vatne prostorije i kontrolna soba sa ni
zom monitora i alarmnih ureaja.
Odatle je morao poeti, jer bi poku
aj da se ue.u bilo koju drugu prosto
riju odmah izazvao reakciju osetljivih
ureaja i on bi verovalno bio i vien
na nekom od ekrana. Duboko udah
nuvi. I..esli produi svoje naporno pe
njanje. sv e dok se n jegov e oi ne nao
e u visini prozora kontrolne odaje.
Mije imao neki naroiti pogled, jer je
prozor bio mali i postavljen gotovo
pod .tavanicom prostorije. Lesli razo

l}oui

'

Borilake vestine

<

arano zavrte glavom; nepoznata dio u prolazu, hitajui da se najpre ob

rauna sa treim ovekom koji je imao
opasnost uvek jc bila vea od poznale,
najbolje rellekse; u ruci mu sc stvorio
a on odavde nije mogao da vidi ak ni
veliki revolver, uperen Lesli ju u sto
koliko se ljudi nalazi unutra.
mak.
No nije dozvolio sebi ni irenulka okU nesigurnom svcllu nije se odluio
levanja. Cvrsla elina kuka zarila se u
zid nekoliko stopa iznad prozora. Za da odmah puca u varljivu senku koja
mu je treptala pred oima; i taj trenu
kaili na nju tanko svileno ue bila je
tak oklevanja stajao ga je ivota. Saza Leslijia deja igra.
kcn. elina strelica premazana smr
Jo samo neto; kande na nogama
tonosnim otrovom, zarila mu se u vrat.
mogle bi mu smetati u prostoriji sa
Ukoeno telo je potmulo tresnulo o
mekom podlogom. Paljivo ih je ski
pod.
nuo i vratio 11 pojas.
Za onoga na stolici bilo jc dovoljno
Svojim snanim nogama
odbacio se
v
daleko od zida, koliko god je lo dozvo vremena da drugom rukom pritisne
dugme, ali on vie nije mislio na to. Re
ljavala duina ueta. Kao dinovsko
klatno, na Irenu tak se naao u mrtvoj
zignirano je doekao otri vrh kalane
koji mu se nemilosrdno zario u srce.
taki, a onda jc njegovo snano telo sa
Njegovo prazno lice ostalo je na stolu,
sve veim ubrzanjem poletelo prema
osvetljeno svetlou sa ekrana na ko
prozoru.
jem je jedan par vatreno vodio ljubav.
Trojici ljudi u kontrolnoj sobi uini
Lesli hitrim pogledom prelete sve
lo se da je u prostoriji eksplodirala
mina. Niko od njih, uostalom, nije ni
ekrane. Sumiko nije video, ali je zato
video Tabasko Pila. Protivno svojim
mogao da bude siguran u svoje oi.
Tek to se doekao na noge, Lesli je unavikama, on je potpuno obuen leao
na postelji i uivao u predstavi koju je
rikenom, elinom zVezdom otrijomk od brijaa, prese kao kabl na ko samo za njega prireivala jedna krup
jem je visio veliki luster.
na dama sa ogromnim oblinama.
Malu prostoriju osvctljavalo jc sada
Ali nije bilo vremena za uivanje u
samo plavkasto svetio desetak ekrana
tom, ili nekom drugom privlanom
kroz koje se kretala jedna neuhvatljiva
prizoru koji se nudio na ekranima.
Leslijevi prsti preletee preko dirki
tamna senka.
Jedan jedini ovek uspeo je da krikkoje su ukljuivale pojedine kamere,
ne, prodorno i histerino, ali jc i taj
menjajui slike na ekranima.
krik trajao kratko, veoma kratko. KaSumiko, meutim, nije bilo nigtana, to uasno oruje iskovano pre
de
mnogo stotina godina na nain koji saTo je znailo samo jedno: u Saikuovremeni kovai nikada nee uspeli da
vim prostorijama. Veliki gazda, narav
ponove, otvorio mu je utrobu jednim
no, nije dozvolio da se u njima montira
jedinim kratkim potezom.
bilo la drugo osim alarmnih ureaja.
Drugi ovek ostao je sleen u okret
Samo, Saiku je bio lukav. Ako je Su
noj stolici ispred niza ekrana, buljei u
miko kod njega, posle one opome
pod pred svoje noge, tamo gde je lea ne . . . to bi moglo zn aiti...
Ali ne, Lesli odm ahnu glavom. Sa
la odseena ruka kojom je hteo da pri
tisne dugme alarma. Lesli ga je pogo
iku nije mogoa znati za vezu izmeu
. . .

70

Sumiko i njega. Postoji i mnogo jed

nostavnije objanjenje za to . . .
Kamera u hodniku pokazivala je
straara pred Saikuovim vratima, Ja
panca obrijane glave i niskog ela, gra
enog kao sumo rva. To verovatno i
jeste, pomisli Lesli. O n sam nije pred
stavljao neprem ostivu prepreku, ali je
Lesli znao da u prostoriji preko puta
deura ostatak Saikuovih telohraniteIja. Paljivo je prouavao njihova lica
na ekranu, jo etiri oveka ...
Jedan od njih privue njegovu pa
nju. Sedeo je oputen na japanskom
ta ta miju, prekrlenih nogu, sa rukama
na drci kalane. 1 pored prividnog
mira, delovao je opasnije od ostale tro
jice koji su ivo razgovarali nad dobro
naetom flaom sakea.
Tom oveku nee promai ni naj
manji um iz hodnika, mislio je Lesli.
Bie teko, veoma teko ...
Preko lica pod maskom prelete mu
lukav osmeh. Mrak je uvek bio najbo
lji saveznik ljudima kakav je on; a
mrak e ovoga puta korisno posluili
i kao signal za Tabasko Pita da je vreme da se ubaci u igru.
Razvodna tabla za itavu zgradu lakoe se nalazila u kontrolnoj odaji, za
tiena poklopcem od pleksiglasa.
Nije bilo vremena da trai kljueve
kod nekog od trojice koje je oborio; je
dan udarac pesnicom stvorio je d o
voljno prostora da provuc ruku i po
vue nanie polugu sa crvenom d r
kom.
Prokletstvo!
Saiku nita nije preputao sluaju.
Samo delic sekunde kasnije ekrani su
ponovo zatreptali, a do Lesli ja je do
pro priguen zvuk agregata koji je ula
zio u pogon.
Sreom, i on se nalazio u istoj pro
storiji, ali je Lesli izgubio nekoliko dra-

Poni West

Borilake vestine 8

gocenih sekundi dok je prekinuo do

vod goriva. Mrak se sklopio oko njega
i on je hitrim korakom izjurio u hod
nik, tiho zatvarajui vrata za sobojn.
Prekasno . . . njegovim izvebanim
oima bilo je dovoljno i ono malo svetlosti koja je kroz prozore dopirala spoIja. U hodniku pred Saikuovim vrati
ma sada je bilo svih pet ljudi, ali ne na
roito opreznih. Do Leslija su doprli
njihovi prigueni glasovi. Oigledno se
nisu nadali nikakvoj opasnosti. . .
Jedan lih i otar glas izgovorio je ne
koliko rei na japanskom i zavladala je
tiina. Lesli stee zube. Covek sa katanom preuzeo je stvar u svoje ruke i uti
ao ostale. Jedan, ne dvojica e uskoro
krenuti prema kontrolnoj sobi da vide
ta se to dogodilo. Jedan e ui da obavesti Saikua da je sve u redu . . . ostali
e se rasporediti oko vrata kako bi
spreili pristup svakom nezvanom
gostu ...
Pet protivnika, od kojih, jedan veo
ma opasan. Lesli duboko udahnu vazduh i vre stee svoj kalana ma . . .
Priljubljen uza zid, gotovo sliven sa
njegovom povrinom, Lesli je grozni
avo razmiljao. Dvojicu, koji su mu
prilazili neoprezno, mogao je da obori
lako . .. ali nipoto i beumno. Bie to
sasvim dovoljno da na opreznost upo
zori preostalu dvojicu. A i trei e se
vratili svakog trenutka iz Saikuove
o d a je ...
Premcstivi kalanu u levu ruku, on
desnom u pojasu napipa eksplozivnu
kuglicu. Zatvorio je oi i samo sluhom
pratio kretanje dvojice ljudi koji su
prilazili sporo, pipajui po zidu.
Eksplozija nije bila snana, ali je
zato njen blesak izgledao kao bljesak
munje, ak i kroz Les lijeve sklopljene
one kapke.
Ne otvarajui oi, odvojio se od zida
4 #

Poni West

Borilake vetine 8

i kalana jezivo /a/vi/da kroz va/duh.

Prsi i su oselili dobro poznali meki olpor seivu koje je davalo ljudsko leio.
Lesli otvori oci u trenutku kada je
odjeknuo pucanj iz revolvera. Stisnute
usne rasi rie mu se u osmeh. Drugi ovek pucao je u panici, zaslepljen, ak i
ne pokuavajui da niani. Metak se
zario u zid dobrih desetak stopa dalje.
Pri odsjaju platnena iz cevi Lesli opazi
tri nepokretne prilike pred Saikuovim
vratima.
Jo dok je povlaio kalanu iz duge
rane na grudima oveka sa revolve
rom. Lesli je analizirao prizor koji je u
dcliu sekunde ugledao kao na lb tograliji. Jedan ovek gotovo je kleao, sa
rukama na licu, drugi se oslan jao o zid.
Ali je onaj trei ve stajao u poloaju
za borbu, sa isukanim maem u
r u c i...
Koliko je Lesli uspeo da proceni, on
vie nijv bio zaslepljen; ili je u trenut
ku eksplozije bio okrenut na drugu
stranu, ili je daleko opasniji protivnik
nego to je do sada pretpostavljao . . .
Dvojica manje, prolete mu kroz
glavu, ali su sada ostali upozoreni.
Kao i Saiku . . . u ovom trenutku verovatno je kraj telefona, pozivajui osta
le telohranitelje iz prizemlja.
Vrata Saikuove odaje gotovo su se
besumno otvorila i zatvorila, ali to nije
promaklo Lesliju. Sklopivi oi, slu
hom je ispitivao prostor oko sebe.
U hodniku nije bilo vie nikoga. Pro
tivnici su shvatili da vie izgleda imaju
u prostoriji u kojoj znaju odakle taj ta
janstveni neprijatelj moe da stigne.
Ili ipak ne!
Haragei se nije mogao prevariti. U
hodniku se ipak jo uvek nalazio jedan
ovek.
A Lesli je ve znao ko bi taj ovel*
mogao da b u d e . . .

71

S potovanjem je klimnuo glavom.

Ovaj Saikuov lelohranitelj znao je svoj
posao i bio je opasan gotovo koliko i
on sam.
Lesli se ponovo priljubi u zid, neko
liko koraka dalje od mesta na kojem se
do tada nalazio. Ni trenutak prekasno,
jer neto otro prozuja pored njega i s
tupim treskom sc zari u zid niz koji potec utav potoi suvog maltera.
Lesli je veoma dobro poznavao taj
zvuk: zvuk urikena koji trai svoj
c ilj. . . Ne, ovaj protivnik zaista nije bio
za polcenjivanje.
ovek koji bi imao sposobnost da
vidi i u potpunom mraku bio bi zadiv
ljen prizorom u lom mranom, mra
nom hodniku. Dva oveka, dve senke,
izvodile su tajanstveni, ritualni ples,
sastavljen od sporih preciznih pokreta
koji su u deliu sekunde prelazili u
skokove i udarce neuhvatljive ak i pri
punoj svetlosti. Ustajali vazduh hodni
ka sekle su otrice kalana nepogreivo
uperene u protivnik a... da bi isto'
tako nepogreivo uvek iznova nailazi
le na njegov ma i odbijale se u zvonki
zvuk plemenitog metala.
Lesli se borio zatvorenih oiju, koncentriui se da do maksimuma isko
risti sva svoja preostala ula. Pokret
vazduha koji je osetio na licu znaio je
jedno . . . vibracije poda pod njegovim
nogama neto sasvim drugo . . . utanje odee tree . . .
I sve vreme, mada je borba u stvari
trajala tek nekoliko sekundi, ta uas
na, prazna tiin a . . . ovek koji bi se
nalazio svega nekoliko koraka dalje
bio bi ubeen da je u hodniku potpu
no sam . . .
Sve do tog trenutka Leslijev ma na
ilazio je na pravilno postavljen protiv
nikov ma. Istina, jo uvek nije koris
tio sve svoje znanje, ali je to uskoro

Poni West

morao uiniti. I pored sve njegove br

zine, vreme je jo uvek bilo odluujui
faktor. . .
Ustuknuo je jedan korak i beumno
kliznuo u s tra n u . . .
Ponekad je dobro protivnika pusti
ti da se bori sam sa sobom? govorio je
njegov sensei Tanaka. Dozvoliti mu
da okleva, da razmilja, da nae vre
mena za strah jer on o strahu ne misli
sve dok uporno dobija tvoje udarce.
Saekaj zato da on shvati koliko si
opasan . . . njegov strah bie tvoj sa
veznik ...
Iz mraka oko njega nije sada dopi
rao nikakav um. Lesli se podie na vr
hove prstiju nogu i lagano podie kala
nu, izbegavajui onaj izdajniki zvi
duk kroz vazduh.
- K o s iti? apat je bio tih, rei izgovorene na
japanskom. Lesli se osmehnu u sebi.
Strah je poeo da deluje ...
-Ko?
Protivnik kao ovaj zasluivao je od
govor. Katana se podie jo malo, a za
tim strahovitom brzinom spusti nani
e. Lesli je progovorio u istom trenut
ku:
-NINA!

'**

***
U trenutku kada je ostao u mraku.
Tabasko Pilje ve postajao nestrpljiv,
to je iskusna ena kraj njega odmah
primetila, protumaivi njegovu ner
vozu kao neiskustvo. Blago je nastoja
la da mu raskopa panlalonc, ali je to
uz osmeh odbijao, govorei kako eli
jedino da je gleda:
Iznenadni mrak poiedeo ga je rva
nja sa enom koja se kikolala i nasto
jala da ga povue na sebe. Odgurnuo

Borilake vctine 8

Liftovi, naravno, ne rade, pomisli

on. M oram gore stepenicama. . .
, Samo to je to bilo lake rei nego iz
vesti. Svud oko njega vrata su se bu
no otvarala, uli su se enski povici,
psovke mukaraca.
- Oho!
U potpunom mraku na njega izne
nada neko nalete i on u rukama oseti
vrsto i glatko telo nage ene.
- Polako, sestro - osmehnu se. - Sti vI
ci ces!
Zena se bez glasa otre od njega i ot
ra dalje, a on slee ramenima. Ma
kako telo u njegovim rukama bilo do
bro, on sada nije imao vremena za
ene. Morao je stii na sprat pre nego
to Saikuovi telohranitelji stignu da
spuste eline reetke koje su jedan
sprat odvajale od drugog.
Drei se zida, Pit beumno prie
vratima u dnu hodnika i odgurnu ih u
stranu.Svetlost je ovamo dopirala sa ulice,
kroz jedan od uskih prozoria sa re
etkama postavljenih ispod same tava
nice. Sasvim dovoljno svetlosti da vidi
kako je reetka ve na svom mestu.
Ispred nje nervozno je etkao ovek
sa mainkom u rukam a i opukom od
cigarete koji mu je visio na usnama.
Tabasko neto opsova u sebi. Od vrata
do oveka bilo je predaleko da bi se iz
svog zaklona mogao bacili na njega.
Prema tome ...
Prema tome, ostajalo mu je lukav
stvo. Odmakavi se nekoliko koraka
natrag, on buno prie vratima i sna
no ih otvori.
*
f
- Stoj!
ovekov glas nije delovao naroito
sigurno, i pored rnainke uperene u
Pitov stomak. Ovaj toboe iznenaeno
/nstndi'
**

Poni West

Borilake veitine 8

- Natrag! - prosikta ovek. - Ovde

nema ta da trai! enske su
t a m o ...
- Do avola, ne trebaju mi enske isceri se Pit. - alje-me M a ld in i...
imam poruku za tvog gazdu. Jedva
sam naao ova vrata u mraku . . . ta je
ovo kod vas, prokletstvo?
Straar se kolebao, ali cev mainke
u njegovim rukama se ne pomeri.
- Meni je reeno da ne putam niko
ga- sle e .ra m e n im a .D a je i sam Mal
dini doao, ne bih ga pustio. . .
- Pa ta da radim sad? ef mi ree
da je poruka h it n a .
- S a e k a j... imamo agregat, ovo
svakako nee potrajati dugo. Valjda e
se pojaviti i neki od onih utih Saikuovih telohranitelja . . .?
-Aha! - klimnu Pit glavom i zavue
ruku u dep koulje. - Cigaretu?
-Vidi da puim - proguna stra
ar, ali mu je pan ja ve poputala. Oi
uprte u pa.klo cigareta u Pitovoj levoj
ruci nisu stigle da registruju udarac
desnom koji je otvrdlu ivicu Pitovog
dlana doveo u kontakt sa njegovim
mravim vratom.
-Tebe ne bih postavio da uva ni
deji vrti - proguna Pit, hitro mu
pretresajui depove kako bi naao
klju od reetke.
Samo, kljua nije bilo. Pit prigueno
opsova shvativi da se reetke auto
matski sputaju im doe do nestanka
struje.
I dok struje ne bude, reetka nee
moi da se podigne. Bar sa ove strane.
Poluga kojom se mogla podii runo
nalazila se tri-etiri stope dalje, na
zidu stepenita.
Da mi je jedna od onih Leslijevih
bombica, pomisli Pit, bilo bi lako.
O v a k o ...
.

Obeshrabreno zavma reetku ru-

73'

kom, i ne nadajui se da bi to moglo

doneti neke koristi. eline ipke zazveae i on shvati da one nisu naroi
to vrsto usaene u leite.
Pet minuta kasnije, mokar od znoja,
Tabasko be'sno opsova. ak i za njego
vu ogromnu snagu, reetka je bila pre
jaka ...
-Prokletstvo! - dreknu Tabasko. Ba sam glup!
Bilo je vano da privue to vie Saikuovih telohranitelja na sebe kako bi
Lesliju olakao posao, jer u ovom mra
ku ne vredi ni pokuavati da pronae
Sumiko. A telohranitelji su mogli doi
i dok je on jo na ovoj strani reetke . . .
Briui znoj sa ela. Tabasko prevrte depove onesveenog strazara 1i za
dovoljno se osmehnu kad nae jo dva
okvira sa municijom. Udobno se .smes
ti vi uza zid, on upravi oruje uz stepe
nite i ispusti dug rafal u pravcu vrata
na sledeem sprat u.
Vatra mu je bila uzvraena tek ne-,
koliko trenutaka kasnije. U sigurnom
zaklonu, Tabasko je paljivo osluki
vao. Dva pitolja, jedna mainka. Tri
oveka, znai. Za sada e biti dovolj
n o ...
Lagano i sistematski, Pit je pucao
kratkim rafalima, ne obazirui se na
olovo koje je zv idalo oko n jega. Vris
ka koja je vladala u hodniku iza njega,
sada se naglo utiala i on se isceri. Na
prvi pucanj svi su se zavukli u svoje
rupe i sada ute i ekaju da pucnjava *
proe.
ta li sada Lesli radi?
Lesli je sa zadovoljstvom oslukivao
pucnjavu na drugom kraju hodnika,
jer je to moglo znaiti samo jedno: u
guvu se umeao i Tabasko Pit, iako n#;
na ba planirani nain, tiho i neupad
ljivo. Ipak, i ovo je bila krupna pomo,
jer je sada znao gde se nalaze preostali

Poni West

Saikuovi telohranitelji, ne raunajui

one koji su se sa gazdom zavukli u mi
ju rupu.
Prii im s lea bila je deja igra. Go
tovo se osmehnuo njihovim licima na
slabo osvetljenom stepenitu; napeto
su gledali nanie ispaljujui itave sa
lve municije, iako svakako nijedan od
njih nije video nikakvu metu.
Jedan od trojice momaka grubih
lica okrenuo se da dohvati novi okvir
sa municijom iza sebe upravo u tre
nutku kada je Lesli zastao na vratima.
Covckove oi su se rairile toliko da su
beonjae blesnule u polumraku. Vcrovatno ni sam nije bio siguran da neto
vidi u toj nepokretnoj crnoj senci.
Ipak je video otricu koja je siktala
kao zmija kada mu se zarila u vrat. In
stinktivno je stisnuo oboma rukama,
kao da eli da je istrgne iz dunika.
elik, otriji od brijaa, isokao mu je
prste kao da su od hartije, ali ovek
nije imao vremena da ose ti taj novi
bol. Sruio se sa licem u lokvi krvi.
Jedan od preostali^ dvojice je v ris
nuo od straha i polotoo niz stepenice,
potpuno zaboravljajui na revolver u
ruci. Stavie, zaboravio je i na Tabaska, prijatno iznenaenog tim neoeki
vanim ciljem. Rafal iz mainke bio je
kratak, ali efikasan; ovekovo lice bilo
je bukvalno razneto mecima velikog
kalibra ispaljenim i/ neposredne blizi
ne.
Kao maka miu, fiksirajui ga is
pod sputenih trepavica, Lesli je prila
zio treem protivniku. Lica izoblie
nog od uasa, ovek je uzaludno pritis
kivao obara praznog revolvera, sve
dok pod leima nije osetio ogradu ste
penita.
Hladno se osmehnuvi pod mas
kom, Lesli naini munjevit pokret ka
lanom . Da je eleo da pogodi nezati
#

Borilake vetine 8

ene ovekove grudi, mogao je to ui

niti.
Ali Lesli to nije eleo, niti je to uopte bilo i potrebno. Jezivo kriknuvi, o
vek pejkua d a se povue jo dalje od
te uasne otrice.
Samo to nije imao kuda dalje; izgu
bivi ravnoteu, on prelete preko og
rade i s tupim lreskom ostade da lei
na betonu.
Pretpostavljam da si to ti gore, ortak
- dopre do njega veseli Pilov glas. Niko drugi ne bi mogao tako da pre
plai ove nesposobnjakovie . . .
- Ja sam - prigueno odgovori Lesli
ispod maske. - Zato ne doe gore?
-Vrlo rado - nasrne ja se Pit - pod
uslovom da mi s puta ukloni jednu
malu reetku. Ona me je zadrala,
zna, a ne ova tri glupana.
Trenutak kasnije jeetka je bila
podignuta i Pit se nae porod Leslija.
- Brrr! - strese se. - Da ne znam ko
je ispod te maske i sam bih se uplaio!
Nije udo to je ovaj momak ovde po
kuao da poleti sa stepenita! Je li,
koliko ih jo ima gore?
-Jo dvojica, osim Saikua. I mislim
da je i Sumiko s njima.
- To nije dobro - odm ahnu Pit gla
vom. - Koristic je kao taoca
~ Znam. Pile . . . ti e poi da razgo
vara s njima pred vratima, dok ja po
traim neki drugi nain da upadnem
unutra. Z a p a m ti. . . najvanije da izvu
emo S u m ik o . . .
- Nisam valjda mislio daje najvani
je da oeremo debelog Saikua - pro
gu na Pit. - U redu - Lesli ga lupi po ramenu.
- Idemo!
Priljubivi se uza zid, Pit zalupa pes
nicom po vratima.
- Saiku! Debela ivotinjo! Otvori
vrata dok ih nisam digao u vazuli!

Poni West

Borilake vestine

7=

ti

Osmehnuvi se ovakv om nainu na

pada, Lesli je beunuio ispitivao zido
ve Saikuovog apartmana, traei naiosetljivije mesto. Meutim, zidovi s l i
bili suvie vrsti ak i za njegove eksp
lozivne kuglico ogromne razorne snaiJi'
*
Ostajao je jo samo neki prozor ...
ili ovaj medvei Pitov pokuaj na vra
tima ...
Pit je dobio odgovor, sreom, ona
kav kakav je i oekivao. Ralal iz mainske puke ostavio je na vratima niz
pravilnih okruglih rupa, otprilike na
mostu gde bi se nalazio n jegov stomak
da nije bio iza bezbednog zaklona. I
kroz te rupice dopirala je sablasna
svotlost iz odaje, verovatno neije baterijske lampe.
. Da su malo vee, pomisli Lesli,
mogao bih im ubaciti kuglicu sa zaguljlvim gasom . . . A zato ih ne bismo nainili veim?
- Pite - apnu on. - Izazovi ih da po
novo pucaju . . .
-Saiku! - zaurla Pit oduevljeno. Nisi pogodio, debeli! Pokuaj ponovo!
Umesto pucnjeva, meutim, zau se
jedan hladan glas. To je mogao biti
samo Saiku.
Ko je to?
- Hou svoju devojku! - povika Pit. Nita drugo! Ako je pusti, odlazim od
mah . . . ali, ako joj nedostaje samo jed
na dlaka s glave, gotov si, Saiku!
Iznutra odjeknu prezriv smeh, ali *
Leslijevo otro uho jasno razabra tra
ak nervoze u tom glasu. Saiku nije
bio tako samouveren koliko je clco
da deluje.
- Samo devojku, nita drugo? emu
onda ovolika guva, do avola? Takvih
malih drolja ima koliko hoe!
Pit zakrguta zubima, tako da ga je
Lesli morao umiriti uodirom ruke po
-

'

ramenu.
- Hoe li je dali, Saiku. ili ne? po
vika ponovo Pit:
-.Ne.
Odgovor je bio propraeen nov im ra
falom koji je na vratima nainio dru pit
zakrguta zubima, tako da g aje Lesli
morao umiriti dodirom ruke po rame
nu.
- Hoe li je dati. Saiku, ili ne? - po
vika ponovo Pit.
- Ne.
Odgovor je bio propraen novim ra
falom koji je na v ratima nainio drugi
niz pravilnih rupica, neto vie od pre
thodnog. Les i Ii podie masinku o d u
zetu od teIohj;anitelja na stepenitu.
Sa svega tri hica u vratima je nastao ot
vor dovoljno v'cliki za jednu od njego
vih kuglica.
Trenutak kasnije kuglica je polelela
kroz otvor.
-Ostani tu, Pite - urno proapta
Lesli. - Ja idem unutra . . .
- Sam?
- Koliko dugo moe da zadrava
da h ?
- Ne znam . . . va-tri m inula valj
da . ..
- Eto vidi . . . Potrebno je najmanje
pet minuta da gas prestane da deluje.
Ne brini za mene, oni ve spavaju ...
Jedan udarac nogom bio je dovoljan
da raznoseve naeta vrata. Nekoliko
koraka dalje leale su dve prilike, dva
Saikuova telohranitelja, ali njega sa
mog nije bilo.
Ni Sumiko . . .
Lukav i lisac, pomisli Lesli, zadra
vajui dah. im je video kuglicu povu
kao se u neku drugu prostoriju . . . al*
ne moe daleko p o b e i...
Katana zviznu krozvazduh i na poc
pade velika svilena z^stesa koja je Sa
ikuov apartman delila na va dola. U
/

76

Pot ti West - Borilake vet itie S

- Onda u te ubiti.
Saiku pognu glavu. Kada je ponovo
pogledao Leslija, na licu mu nije bilo
nimalo straha. Naklonio se i usne su
ni u se razvukle u osmeh.
- Ubie me, nino, ali mi pre toga
ispuni jednu elju .
- Koju?
- Tvoje ime?
1 LV
'
ljau sa lica. - Poznaje li mc, Saiku?
- Ne.
-O nda ti ni moje ime nee nita
rei. Mogu ti rei samo ime svog uite
lja.
- Reci ga.
- Sensei Tanak.
- Da . mnogi govore i za to se do
znalo ak i ovde . . . Sensei Tanaka to
liko je zanemario vekovno uenje d a je
u njega uputio ak i jednog oveka sa
Zapada. To si ti?
- To sam ja.
- To je dobro - glatko Saikuovo lice
ozario je osmeh. - To je dpbro . . .
- Za tebe nije* Saiku ...
- Videemo . . . ovek sa Zapada ni
kada ne moe savladati vetihu ninda
kao roeni Ja p a n a c . . .
- Videemo . . .
Jo jednom su se naklonili jedan
drugom, a onda sir gotovo istovreme
no katane izletele iz korica. Pit, u poza
dini, proguta pljuvaku. Nikada nee
moi da se navikne na ovaj jezivi, ka
s;l protivnika.
rakteristini zvuk otrog elika koji
S j i k u . je progovorio prvi. Mirno, na
reze vaz.uh . . .
japa|lskom.
I reim udarcem Lesli je izbio nia
Otkaa jedan ninda ubija zbog
i/ Sa i k uovi h omlitavelih ruku. Japa
/cne? Mije li lo izdaja starih tradicija i
nac je stajao pred njim razoruan-, ali
(,no^a emu su te uili, nino?
- Nisam doao da te ubijem. Saiku - ponosno podignute glave.
I lajde. nino - ree prc/rivo. - Do.d a v o rio je Lesli, takode na japanvrsi svoj posao ...
k|in ali cu to uiniti ako budem inoKo ti je dao evojku, Saiku?
ra< >
l o l i je, vani je od moje smrti?
Moraccs

dnu prostorije videla su se vrata od

raskun0 izrezbarenog drvela.
Hitrii 11 korakom Lesli prie ogrom
nom pi'/ru 1 proui mehanizam za
njeorovo otvaranje. Nije radio, jer nije
bilo strm 0*Slegavi ramenima Lesli ga
Vazb* pokretom ruke. Bie m-u potre
ban v a /^u h u ovoj prostoriji za kona
ni o b r ^ u n sa Saikuom.
Dcjstvo uspavljujueeg gasa ve je
p r o l a z i i Lesli oprezno udahnu pu
nim plutim a.
Stao
tano pred vrata, nekoliko
korak:1 dalje, u dobro poznaiomk po
loaja tc^a* ^ alana ie ponovo bio u ko
rica nui;
Saiku.
^h poziv, jedva ujan. I sama Saikuovi 1 reakcija na njegov glas otkrie
m li m^ogo toga,
nije se prevario. 1 Saiku je bio
slivnik dostojan potovanja.
Vrata su se otvorila bez oklevanja i
n;1 n jinm se pojavio debeo ovek nisIvo rasla-sa ledenim crnim oima is
pod k(>se vezane u percin na traieioiiiilni japanski nain. Njegova raskon;l odeea suptilnim znaeima je govori
la tla taj ovek pripada ratnikoj klasi,
klasi samuraja, to je samo pot\ rivao
kataiia 11 koricama sa umetniki izradenii 11 natpisom.
poklonili su se jedan drugom, ne
skidiMl,c* n * jednog trenutku pogleda
_

% t

Poni \Ycst - Borilakr vcr.tinc $

- Da.
Japanac si e/e ramenima.
-M ale!ini... x
- Ne /na vise nita o njoj?
-Ne. Uinio sam mu uslugu, nila
drugo. A evojke mi uvek trebaju ...
-Vie li ne trebaju. Saiku.
- Znam.
Sa lakim uzdahom, Lesli podie ka
lanu. Ogromno Saiktiovo lelo gotovo
se beumno srui na pod.
- Uh! - Pil obrisa znoj sa ela. - Taj
momak je imao dobre ivce, nema ta!
- Umio je kao hrabar ovek - tiho
ree Lesli. briui ma o Saikuovu
odeu,
Sumiko je leala u susednoj proslouiji, potpuno obuena. Lesii se nagnu
nad nju i ne/no je pogladi po kosi.
... - ta je s n jom? - u g ae n o proapta
Tabasko Pit. - Je l i ...
- Uspavana je neim - odgovori Les
li,-podiui devojku na ruke. - Idemo,
Pile. Idemo prc nego to se neko sna
e i ponovo ukljui struju ...
t

- iCuda sad? - sa osmehom upita Ta

basko Pit, stavljajui ruke na volan au
tomobila. Ostavili su Sumiko na sigur
nom metu, kod jedne od njegovih
mnogobrojnih prijateljica. Lesli je u
meuvremenu svukao sa sebe strani
kostim japanskog nine, ali mu je ka
lana, uz ostalo oruje, i dalje bio na
dohvat ruke.
- Kako kuda? - osmehnu se Lesli. Ja imam sastanak, zar ne?
- Sastanak? Kakav sastanak?
-U Serklu, naravno!
-Ti e zaista da se nae sa Brendom?
- Naravno. Ona i njen Miki sada su
nam jedini trag koji v ^di do Maldinija,

zar ne?
Slcgtivi ramenima. Pil ubaci u bi zi
mi. Pred Scrklom su bili dvadesetak
minuta kasnije. Bliila se pono, ali je
mali parking ve bio pretrpan, tako da
je Pil morao da parkira golovo pola
milje dalje.
- Idemo li zajedno?
- Naravno - osmehnu se Lesli. Kako bih ja mogao bez tebe?
- Je Ii? Ne moe da izae na kraj sa
Brenom bez mene, a?
ScrkI se nalazio u suterenu, tako
da su morali stepenicama nanie, saginjui glave da bi se provukli ispod og
romne svetlee reklame. Noni lokal
je ime dobio po lome to su poelioei
sedeli u krugu oko pod iju ma na kojem
se progr-am golovo nije ni prekidao. S
obzirom na dimenzije sale, bilo je to
veoma zgodno: svaki posetilac mogao
je dotai striptizetu samo ako malo
prui ruku.
Mesla oko pod i ju ma, naravno, nije
bilo, pa se Lesli i Pit nalaktic 11a bar.
traei Brendu pogledom. Leslj je opa
zio prvi. jer Pit nikako nije uspevao da
otrgne pogled saevojke koja se vrte*
la po podijumu u providnoj haljini,
veto i/begav ajui ispruene prste raspaljenih posetilaca.
- Ovamo - povue ga Lesli prema
prolazu koji je vodio u garderobu.
Brcnda je stajala naslonjena na vrata,
u izazovnoj veernjoj haljini koja je
'vie otkrivala nego skrivala.
- Gde moemo na miru da razgova
ramo? -Nupila Lesli, iako mu se ena
odmah bacila u zagrljaj i mazno privila
u/ njega. - Potreban mi je Lepi Miki.
ena se tre i iznenaeno zagleda u
njega.
- Odakle ti poznaje Mikija? *
" - Nije vano - odsele Lesli. vrsto je
steui za ruku. - Zna li gde je?
*

Poni West

78

Borilake vest ine 8

4

Breridino lice se smrai.

- Sluaj, ja
Ona lako kriknu, uselivi bolni Les
li jcv stisak.
- Nije mi do ale, devojko. Gde je?
Govori!
Ona bespomono zaokrui pogle
dom po sali, kao da od nekog oekuje
pomop, a onda rezignirano-klimnu glavom.
- Ovde je . . . ^
-Gde? *
- Tamo . . . u garderobi ...
- Povedi nas.
ena oputenih ramena otvori vrata
i oni pooe loe osvetljenim prljavim
hod m kom. Brenda pokaza jedna vra
ta. - Tamo je . . .
- Sam je. Samo . . . nemoj mu rei da
sam ja ...
Neu, ne brini - potapa je Lesli
po obrazu. - Hvala li, Brenda.
- e k a j. . . ta ete da mu radile?
- To zavisi od njega - hladno se osmehnu Lesli. - Ako bude saraivao,
nita. A ako ne ...
- Onda ga vie niko nee zvati Lepi
IVI ik i - osmehnu se Tabasko Pit. - Naj
bolje e bili da ga zaboravi, Brenda,
ako eli moj savet.
Brenda jo jednom klimnu glavom i
nestade u pravcu izlaza. Lesli i Pit se
/gledae sa osmehom.
Mala je pamelna - tiho ree Pit. Snai e se ta i bez Mikija.
- U to nisam ni sumnjao. Misli da
e nas Miki odvesti do Malinija?
- Sigurno. Pogotovo kada ga ja pi opustim kroz ake - samouvereno se is
ceri Pil.
Odgurnuo je vrata ramenom-i za
stao na pragu, gledajui pravo u krup
nog plavokosog mukarca koji je izne
naeno skoio na noge. Pogled mu
pade na Lesli ja i olrom pogledu ovov

V-

v-'

ga nije promaklo koliko se trgao.

Tiho je zatvorio vrata za sobom ne
putajui Mikija sa oka. '
- Poznaje me, a? ree,
Gangster se, meutim, ve pri brao i
na njegovom lepom licu pojavi se pre
zriv osmeh.
. - Ne, do avola. Nikad te nisam vi
deo. ta hoe?
- Pite - isceri se Lesli. - Onaj tvoj de
tektor lai jo uvek radi?
- Savreno - potvrdi Tabasko, tobo
e ozbiljno zavirujui u svoj runi sat.
- Auuu! Ala ovaj momak lae!
- Eto vidi - okrete se Lesli ponovo
Mikiju. - Moj ortak kae da lae . . .
- Kakva je ovo komedija? Nosile se,
do avola, i l i ...
- Ili ta, Miki? - ljubazno upita Pit
unosei mu se u lice. - Da nee da nas
1
bijes sluajno?
-uri nam se, Miki - d od ad e Lesli.
- Gde moemo da naemo Malinija?
Lepolan odm ahnu glavom.
- Pojma nemam. Ko je Makli ni?
Sa uzdahom, Pil ga epa za kosu u
namcri.da mu zabaci glavu unatrag.
- Gle, do avola! - zabezeknu se kad
mu u ruci ostade samo savreno izra
ena perika. - Pa na prijatelj nije lako
lep kako se misli! Vidi ovo!
Lesli se osmehnu.
- Morae nekako da se snae i bez
kose, Pile. Momak ree da ne poznaje
Malinija ... pocl set i ga.
Udarac pesnicom u lice bio je m u
njevit, lako da se Miki nauznak sruio
u fotelju, zbun jeno irepui oima. Na
usta mu navre krv.
- ta ... - promuca. - Ja ...
- Gde je Maldini?
- asna re, ja ...
Od novog udarca prcvrnula se ak i
lolelja i Miki zamlatara nogama po
vazduhu. Pit mu prie hitrim kora
I

Poni West

kom i pogodi ga nogom u rebra.

- Cuoivsi da nam se /uri. Miki ... go
vori dok jo ima cimo!
Okrenut licem prema podu, Miki se
lagano ispravljao, kao da nema vie ni
malo snage u lelu.
Samo. Tabasko Pit je dobro pozna
vao taj stari trik. Mikijcv iroki udarac
proleteo je daleko od njegove brade.
Sopavi ga za ramena, Pit ga snano
odgurnu prema Lesliju koji ga doeka
novim udarcem otvorene ake po licu.
- Dosta . . . - dahtao je Miki kroz iz
ubijane usne. - Rei u . ..
- To mi se ve vie svia - hladno se
osmehnu Lesli. - Dakle, dva.pitanja:
ko li je rekao da me prati i gde se na
lazi Malini?
Mikijcv o lice bilo je bleo od straha.
Prstom je lagano dodirivao raseenu i
ve naleklu usnu.
- M a l in i. . . rekao mi je da posta
vim Brcndu u Minami kako bi dra
la na oku sve one koji pokuaju da pri
u Ivom ortaku . . .
- Zato?
*
- N-n-ne znam . . .
Pite>
Pit pogleda u asovnik. - Opet lee.
- U redu . . . u redu! - urno podie
Miki ruke kad Pit zamahnu pesnicom.
- Malini je uzeo lovu za t o . . .
- Od koga?
- Bilo ih je dvoje . . . platili su Maldiniju da otme tebe i neku evojku i pre
da te njima ... Posle toga, ti si se neka
ko oslobodio, pa je trebalo ponovo da
te uhvatimo ...
- Imena?
Miki je oki cvao.
- Malini e me ivog orati, ako ...
-M alini e te moda ivog odrati
ako mi kae ... a ja u te sigurnjo i
vog odrati ako ne kae! - isceri se Pit.
Miki rezignirano klimnu glavom.
V

79

Borilaki vciine 8

- Penzionisani general Voker . . .

ime enske ne znam. Plava, visoka, iz
vanredno graena, trideset, tridos
pet godina ...
Pit zbunjeno pogleda u Lesli ja.
- General? Kakve li veze ima sa gene ral ima?
- ue posle - kratko odvrati Le sli.
- Ostaje jo jedno pitanje: gde je Malci i n i?
Miki se umorno svali u fotelju, jer su
mu kolona ve poela da drhte.
-M alini ima prostorije iza Oahua . . .
- Znam ja - umea se Pit. - Noni lo
kal . . . pripada Maldiniju, zar ne?
Miki nemono potvrdi glavom.
- Dobar momak - osmehnu se Lesli.
- ta da radimo s njim, Pite?
- Pojma nemam - zamisli se ovaj. Da ga uso limo za zimu, a?
- N e-odm ahnu Lesli glavom.-Je li,
M ik i. . . ima li rodbine u Patagoniji?
Lepotan ga zbunjeno pogleda.
- St a?
- Pitam, ima li neke rodbine u Pata
goniji?
- N-n-nemam . . . zato? Zalo Pata
gn ija?
- Zato to je dovoljno daleko oda
vde - uzdahnu Lesli. - Zamisli da ima
bogatog strica u Patagoniji koji to je
pozvao da to pro doe kod njega ...
jesi li zamislio?
*
Miki pogrueno klimnu glavom.
- Odlino! Pouri onda da no bi za
kasnio . . . i pozdrav i strica!'
V.

Bila je lo jedna od retkih greaka

koje je Lesli Eldri nainio; trebalo je
ipak da poslua savet Tabasko Pita i
Lepog Mikija usoli za zimu.
To je sa gorinom zakljuio kada su

Poni West ~ Borilake vefine 8

80
f

on i Pit stigli do Maldinijcvc tvrave.

Noni lokali obino se nc grae kao
tvrave, ali za ovaj Maldinijcv drugog
imena nije bilo; itav aneks niske pri
zemne zgrade, iza samog lokala, bio je
podignut od betonskih blokova i zati
en debelim elinim vratima.
I svi Maldinijevi uvari bili su na op
rezu; Lepi Miki oigledno se brzo pri*,
brao i otrao do najblieg telefona.
-ta da radimo, do av ola? - gun- ,
dao je Pit dok su iz zamraenih kola
motrili na zgradu.
- Mora da postoji neka veza izmeu
Majdinijcve rupe i lokala - ree Lesli.
- Ostaje nam samo da pokuamo
tu d a...
- Malini nije naivan - odm ahnu Pit
glavom. - Ako je ve upozoren, a jeste,
budi siguran da e i taj prolaz biti po
sebno paljivo uvan. IVialdini zna koja
mu je najranjivija taka. U stvari...
- U stvari, mogli bismo a proemo
- nasmeja se Pit - ako bismo se preru*
ili u havajske igraice . . .
Lesli je zamiljene* gledao prema
blistavo osvetljenont lokalu iz kojeg su
dopirali zvuci muzike. - Postoji i drugi
n a in . . .
\
'
- Znam. Samo gde emo u ovo doba
noi nai pola tone dinamita?
- Nisam mislio na to ... Sluaj, ti dobro poznaje Malin i ja?
- Prilino.':
- Da li b ib io ti ^tanju a imitira nje
gov glas? Na telefonu?
- H m ni m : .; zam isi i se Pit. - Da viis, to i nee biti tako teko ... momak
ima specifian nain govora ... zna
ono, kroz stisnute zube, kao na filmu.
Na telefonu bi m oglo da u p a li... e
kaj, zato?
- Malini nam u ovom trenutku nije
neophodan - o s m e h n u se Lesli. - Uz
njegovu pomo hte<> sam da doem
#

>

. 4

'

. ,

"t

*!

* * '

do Vokera, ali k* se 0 0 tako dobro

uva, ii emo i , ck^jii$ PtUcm . , .
Pit se zavali u sedisfc,iotftolinu gla
vom, palei cigafelu.
Ne mrdam odavde sve dok mi nc
objasni ko je taj general i kakve on
veze ima sa n a m aPenzionisani general Vokerje bio
u onom krugu kj* je inicirao stvara
nje super-vojnika sa nadljudskim m o
ima, Pite. Plan je bio da najpre zavla
daju Amerikom* a zatim i ostatkom
sveta, pa makar * P cenu nuklearnog
rata, to sve ve /na. Zna i kako sam
unitio tu grupu Meutim, obrau
nao sam se san1 0 sa glavnima u Vaingtonu, ne r a u n a ju i s tim da takva
organizacija m o ^ imati ogranke po i
tavoj Americi. 0ojim se da su otkrili
dosta toga o meni i da negde postoji
dosijc sa svim podacima. S malo sree,
taj dosijc bie kod Vokera ...
- O n je oteo tebe i Sumiko?
To pretpostavljam .. veiovatno
su ponovo hici* a izvedu neki ekspe
riment. U nioz.uk su ini ugradili ureaj
koji nije dozvoljavao da se selim svoje
prolosti, a zali ni su me gui nuli u marincc. Mogu a zamislim samo jedan
cilj: hteli su da provire koliko vetine
u borbi moe'cla sauva moje telo i po
red amnezije.
onda jc n j i h o v mali m cclaj otka~
zao> a? - nasrT>cia sc Pit
veru je ni * ^ zamiljeno i i t o
Lesli. - Mislin 1 da jednostavno nije izdrao stresove kojin^a sam bio izloen
na onom prokletom ostivu. Sve je to
suvie liilo n^ Vijetnam . moja podsvest ipak je
snanija ...
1 ta sad?
Sad? Nai emo Vokera i pokuali
da mu otmerflo dosijc. Mogu se samo
nadati da je to jedan jedini piimerak ...

P o n i West- - B o r ila
r k e vest in e 8

- A ako nije?
- Ako nije . . . onda emo ii dalje . ..
sve dok se konano ne obraunamo sa
tom organizacijom, Pite!
- Takve stvari volim - nape Tabasko
svoje sna/ne miie. - Samo akcije, ak
cije! ta da kaem Vokeru kada ga bu
dem pozvao-u Maldinijevo ime?
- Reci mu . . . reci mu da se dogodilo
neto veoma krupno. Da si sa neke
druge strane dobio podatke o meni i
da bi voleo da ih uporedi s podacima
u osijcu ...
- H m m . . . oekuje da e matori ge
neral pohitati na zakazano meslo?
Lesli zamiljeno sloe ramenima.
-Ostaje mi samo to da pokuani.
Naravno, postoji i tei nain ...
-Taj tei nain meni se uvek dopa
dao! - nasrne ja se Pit. - Kao ono sa Lcpim Mikijem, na primci*. Mogli bismo
tako i generalia naterati da propeva,
a?
- Da, ali ga najprc treba dobiti u
ake - nasmei se !^s|i. - A bie veoma
oprezan, u to budi siguran.
- Dobro - uzdahnu Pit. - Ti si ef.
Kako misli da u sia dobili telefonom? Voker se sigurno ne nalazi u
imeniku.
Lesli mu sa osmehom prui mali ko
mad hartije. - Jo uvek imam prijatelja
u policiji. Ovo je Vokerov privatni
broj. I zapamti - ti si Maldini!
- Bar da jesam . . . gde da mu za ka
em sastanak?
. - Nigde. Reci da e odmah doi
kod njega. S jo jednini pratiocem, na
ravno, kako ti ne bi pravili neprilike
na ulazu.
, Pit se leno izvue iz kola i laganim
korakom poe prema telefonskoj go
vornici, bacajui usput poglede prema
enama koje su prolazile. Lesli ga je st '
rpljivo ekao u kolima.
V

Vratio se desetak minuta kasnije,

ozarenog lica.
- Matori je sa obe noge uleteo u
zamku! - pohvali se. eka nas u svo
joj vili za pola sata. Upozorie uvare
da nas propuste.
-Siguran si da nita nije posum
njao?
- Taman posla! ini je uo ime Eldrid, ovoliko je odskoio iz fotelje!
- Kako li si samo to videq? - isceri se
Lesli. - Val jda ti je rako gde mu je vila?
Pitovo lice se smrai.
- Do avola, nije mi rekao. . .
- Eto li sad . . . uostalom, nije ti ni
mogao reci. Pretpostavljao je da zna.
Pola sa ta . . . to je prilino veliki krug.
- S t a je s tvojim prijateljima u poli
ciji? Da li bi od njih mogao dobiti ad
resu?
- U ovo doba noi?
- Z nam - skrueno klimnu glavom
Pit. - Da pokuamo u telefonskoj cen
trali, a? Im am o broj telefona.
-Obino ne daju takve informacije
odm ahnu Lesli 'glavom. - Meutim.
kada bismo otili do najblie pote, uz
tvoj neodoljivi arm .. v
- Hajde da pokuamo, do avola!
osmehnu se Pit. - ta nas kota?
Sreom, pota je bila u blizini. I c m *
i Pit paljivo su osmotrili blistavi)
vclljenu zgradu u kojoj u ovo on ,
noi nije bilo guve. Sem evojke na
centrali radila je samo jo jedna starija
ena, grubih i strogih crla lica.
- Uh - proguna Pit. -Od ove a/daje
nita neemo doznali, pazi ta li ka
em!
-A tvoj arm? - pod set i ga Lesli.
- O d niou arma ne bi ostalo nita
da sam ga iraio na ovakve mumlao je
Pil, ali je ipak priao alteru sa najzanosnijim osmehom na licu.
Dobro vee, ev ojcicc .. . moete Ii
i

V.

82

Poni Wcsi - Borilake vest ine 8

mi uiniti jodnu uslugu?

Zona ga proee ledenim pogledom.
- Vi no vidite dobro, mister? Sta elite?
1 - O v a j. . . - /amuca Pit maloas sam
stigao i/ San Dijega. Imam ovde jed
nog prijatelja, a l i ...
- ta ali?
- Imam samo n jegov telefonski broj,
ne i adresu. Da li biste m o g li. . .
- Ne dola/i u obzir! To je suprotno
propisima - od reza ena.
Lesli je za to vremo posmatrao devojku sa slualicama na uima koja
mu je ispod oka slala zainterosovane
poglede. iroko joj se osmehnuo i pri
ao malo blie.
- Da li mogu da razgovaram s vama?
- roe tiho.
- Vidite da radim? - ljubazno se osnichnu ona.
-A telefonom? Iz one govornice?
-To ve m o e ... uite, dau vam
vezu ...
Nekoliko trenutaka kasnije Lesli iz. ae iz govornico. Porod adrese genera
la Vokera u depu je imao i telefonski
broj ljupke telefonistkinje kojoj je jo
jednom zahvalio osmehom.
Pit je jo uvek stajao pred alterom,
sav crven od gneva, ali to enu oigled
no nije impresioniralo.
- Molim vas, udaljite se dok nisam
pozvala policiju - hladno je govorila.
- Idemo, idemo, Pite - umea se Les
li. - Pokuaemo na drugom Tnestu.
-N e idem odavde dok ne dobijem
tu adresu!-urlao je Tabasko.- S t a ona
misli ko je? Neka sam proklet ako . . .
Lesli ga povue za ruku i Pit shvati
da je pogreio. Mumlajui neto sebi u
nedra, on dopusti Lesliju da ga gotovo
izgura napolje.
- ta emo sad da radimo? - uzdah
nu. - Ona babetina unutra noe ni da
cr

uje ...
- Imam adresu - isceri se Lesli. - Ni
moj arm nije za potcenjivanje, a?
-Ozbiljno? Ona mala ti je dala?
-Sigurno. Uao sam u govornicu i
objasnio joj o emu se radi, tako da
ona druga ne uje. Dovojka je okrenu
la jedan broj i minut kasnije imao sam
adresu. Vrlo jednostavno . . .
- Kako za koga - gunao je Tabasko.
- Kreemo odmah?
- O d m ah . General odlino procenjuje razdaljinu. Potrebno je tano
pola sala normalne vonje do n jegove
vile.
^
- Sto znai da moemo stii za pet
naest minuta - isceri se Pit.
v -

V.

**
%

Pit je zaustavio kola pred velikom

gvozdenom kapijom ispred Vokerove
vile i proturio glavu kroz prozor, >t
var ga je nezainteresovano posmatrao
iz svoje kuice.
- Vozim mister Maldinija - doviknu
Pit. - Dogovorio se sa tvojim gaz
dom . . .
uvar leerno odm ahnu rukom i
pritisnu jedno dugme. Vrata lagano
poee da se otvaraju.
Haragei!
Sa zadnjeg sedita, gde se smestio
kako bi izigravao Maldinija, Lesli se u
deliu sekunde stvorio pored Pita.
Morao je odgurnuti prijatelja u stranu
da bi pritisnuo konicu.
- S t a ...? - zinu Pit.
- Zamka! Napolje! - dreknu Lesli.
Za Pitove reflekse .o je bilo dovolj
no. Izleteli su iz kola, svaki na svoju
stranu, upravo u trenutku kada je mit
raljeski rafal zasuo staklo vetrobrana.
Prazna kola produila su svoj put
jo nekoliko jardi. U asu kada su ce-

83

P oni West - Borilake vest ine 8

nom u ruci. Njemu za petama ene u

lom cl u/i n oni prola kapiju, odjeknu
pantalonama i bluzi vojnikog kroja.
eksplozija koja ih je podigla i odbacila
NeUo u njenim pokretima bilo je
u vazuh, kao igraku. Na zemlju su se
poznato Lesliju. Dobio poznato .. .
vratili samo komadi oko kojih je ve
Malcn Dejli!
lm klao uasni fosforni plamen.
Nije bilo vremena za pitanja otkuda
Zapaljiva bomba, proltc Lesliju
onaove. Kaosenka, Lesli potra pre
kroz glavu. Vokerse oigledno ne ali!
ko travnjaka. Preao je itavih tridese
Dvojica ljudi u kuici kraj kapije
tak stopa pre nego to su ga primci ili
prekasno su shvatili da kroz plamen
ljudi sa pukama.
prema njima leti jedna ogromna prili
Samo to im lo nije mnogo pomog
ka. Vrata su pala pred Leslijevim nale
lo. Jedan je samo uspeo da krik ne pre
tom kao da su od kartona; dva munjenego to mu se uriken zario pravo u
vita udarca, jedan nogom, jedan ru
grlo. Drugi je bezglasno pao na svoju
kom, i sve je bilo gotovo.
puku, pritiskajui obara i rijuci
- Pite! - doviknu Lesli. - Pite, jesi li
meki travnjak vrelim olovom.
itav?
-Jesam - protenja Pit odnekud iz
Motor .helikoptera zaurlao je sna/
nije i rotor je srebrno zablistao na ..
mraka. - Samo sam nekako osamuseini. Sedokosi ovek pruao je \i .. .
en
- O d eksplozije... Ostani onda tu,
leni ruku, da bi joj pomogao da sr
pne.
brzo se vraam!
Lesli je trao nadljudskom brzinom,
- Ne, do av ola . . . idem s tobom!
Lako hramajui na levu nogu, Pit
ali je rastojanjc jo uvek bilo prevelipotra za Leslijem asfaltnom stazom . ko. Stisnuvi zube, Lesli se ukopa u
koja je vodila do vile, utljive i mrane.
meslu.
Nije bilo drugog izbora. Njegovi pr
- Ni je bilo vie vremena za opreznost;
policija i vatrogasci mogli su se pojavi sti napipae jo jednu eksplozivnu
ti svakog trenutka. Lesli se oslonio na
kuglicu . . .
haragei, uveren da e ga on na vreme
Eksplodirala je u trenutku kada je
upo/oriti na svaku opasnost.
helikopter bio na desetak stopa visine,
Odnekud iza zamraene /grade zatano. pred licem pilota zaklonjenim
brunda snaan motor. Helikopter!
samo slojem pleksiglasa. Udarni talas
- Bre, Lesli! - dahtao je Pit. - Ptii eksplozije unitio je krhka krilca roto*
ce e nam pobei!
ra. Sa motorom koji je jo uvek urlao,
Zaobiavi zgradu,
Lesli na trenutak
helikopter se nagnu na siranu i srui

*
zastade u senci jednog drveta da prona travnjak.
ceni situaciju. Mozak mu je, kao na sa
Iz motora buknu plamen ...
t
vreniji kompjuter, analizirao signale
Jednim skokom Lesli se naao uz
koje su slala ula ...
goruu mainu. Pilotu nije bilo pom o
Nasred prostranog travnjaka leno
i . . . ni sedokosom oveku ije su oi
su se okretala krila rotora velike eli
prazno buljile u elinu ipka sedita
ne ptice pored koje su stajala dva eo- .ispred njega, za riven u tano na me sto
veka sa pukama u rukama. Prema he gde mu se nalazilo srce.
likopteru je trao visok ovek sede
Stegnuvi zube, Lesli je nastojao da
kose i pravog dranja, sa crnom ta- iz. gomile savijenog hie.tala izvue vit**

Poni \Vest

84

ko ensko lolo izmeu plamenova koji

su ve lizali oko njega.
Neno je poloio na travnjak i Malen otvori oi.
- Lesli ... - bledc usne jedva su se
pomerile.
- Otkuda ti ovde. Malen? Radila si
sa Vokerom?
Na licu ene pojavi se izraz bola.
-Jesam - apnu - ali te nisam po
znavala ... sve do onda ... u hotelu ...
htela sam da te opomenem na aerod
romu. ali . . . nestao si ... Lesli ...
- Sta je Voker znao o meni? - groz
niav o je upitao Lesli. Njegove iskusne
oi procenilc su Malenine povrede.
Jo svega moda nekoliko minuta ...
ili manje . . .
- Malo . . . ali te je mrzeo . . . a ja ...
- Sta je znao?
- A ja . . . ja sam te volela ...
- Sta je Voker znao o meni? - pono

r-

Borilaka vest ine 8

vo Lesli otro.
Uzalud. Niko ga vie nije mogao uti
kraj gorueg helikoptera ...
Uspravio se i lagano povukao neko
liko koraka unatrag, dalje od plamena.
Noen talasom vrelog vazduha, do
njega dolete jedan list hartije, nael
plamenom. Lesli ga dohvati.
Bio je to list iz dosijea Eldrid to
je lako zakljuio iz zaglavlja i numera
cije.
Ali je na listu ostalo sauvano svega
nekoliko rei.
... jo uvek nije utvreno da li je
subjekt nina: Stavie, postavlja se
veoma ozbiljno pitanje o osnovanosti
legende o ninama, odnosno da li je ta
legenda ikada imala stvarne osnove u
Japanu. Najzad, ako su nine ikada, i
postojale, moemo biti gotovo apso
lutno sigurni da ih danas vie
n e m a ...

KRAJ

PRIA

Hairo je polagao nadu u dve stvari:

Pejsa severno od grada Nora bio je
arobno tih. Sumrak. Nebo je na hori da ga je Nakabaji primetio i da nije
otkrio ta se skriva iza tih nasmejanih
zontu nad pitomim talasastim brdima
bilo smee kao ivica starog lista harti oiju. Da jeste, deak bi na mestu os
tao bez glave.
>
je. Nekoliko oblaka na bledom utosiObe elje izgleda da su bile usliene.
vom nebu imalo je ruiaste donje ivi
Neposredno poto ga je proao, Na.<ace.
baji se okrenuo, rekao neto sa m u ra
Sluge i najamnici s obe strane pra
njavog puta ispred velianstvenog za ju iza sebe i pokazao na Haira. S a m u
raj je izveo konja iz ko.lone, sjahao i pri
mka izgledali su spokojni i sreni dok
ao deaku. Gledao ga je s osmehom
su posmatrali svog gospodara Matsu- Budi u dvoru gospodara Nakabaj
mo Nakabajija kako se pribliava na
ija veeras u osam.
konju. Dvostruka kolona samuraja iza
I ostali su razumeli. Hairo je bio lep.
njega, takoe na konjima, dizala je ob
Sitan, ali lepo graen. Trebalo je da
lak praine.
Nakabajiju bude igo, deak-ljubavIzgled je varao. Ljudi nisu bili ni spo
nik.
kojni ni sreni. Sam a pojava M atsum o
Sve je poelo pre est meseci, jed
Nakabajija bila je dovoljna da se crv
nog dana nalik na sve ostale koje je
straha uvue u svakoga. Krupan, ba
deak proveo sa svojim ocem genihat ovek, s licem koje je izdaleka iz
nom u Ja m a m o to Rju od estog ro
gledalo veselo, a izbliza stravino,
podlih crnih iiju koje su neprestano
endana: tada je poeo da veba za
ninu.
letele i traile najmanji znak nepoto
vanja.
Prvo su trali, zatim vebali, onda
dorukovali zeleni aj, pirinane kned
Ako bi ga naao, odmazda bi bila
brza. S nevienom svirepou, krivcu le i presnu ribu. Taj je dan Hairu pru
ili nabeenom krivcu - odrubio bi glavu
io zadovoljstvo iako je otac bio strog
uitelj. Bilo je divno biti nina.
i okaio je da jram o tn o stoji na ogradi
oko utvrenja.
Oko pola jedanaest, kao to je to ra
Dok je sada prilazio, njegove oi kao
dio svakog dana, Hairo je poao da sa
da nisu proputale ni jedno od onih po
potoka nedaleko od kue donese dva
nizno nasmejanih lica. Lica koja su evedra vode. Napunio ih je i poeo da se
lela da ive.
penje blagom padinom prema kui.
Deak koji je stajao meu njima
Bio je na pola puta od kue kada je
zvao se Hairo Seiko. Imao je dva
zauo glasove. Prvo je mislio da su to
naest godina. Smeio se crnim Nakamajka i sestra. One su bile otile u pomurinim oima dok je ovaj prolazio i
setu ujaku. Onda se setio da se nee
. vratiti jo dve nedelje.
poklonio mu se.

Razmiljao je ko bi to mogao biti, ali

se nije mogao dosetiti. Uskoro e sa
znati, mislio je dok se pribliavao po;;lednjem uzvienju iznad kue.
Stani! Rekao mu je to neki unut
ranji oseaj koji je otac razvio u nje
mu. esto ulo govorilo mu je da neto
nije u redu.
Hoiro se zaustavio blizu ruba uzvienja. Suzdravajui dah spustio je
vedra i priunjao se ivici stene.
Morao je da primeni sve to je dotad
nauio kako bi se uzdrao da ne vrisne.
Prostor ispred zaravnjenog strnjita
vrvelo je od samuraja. Izmeu dve gru
pe busija stajao je njegov otac, razgolienih grudi, u kratkim pantalonama
koje je nosio za vreme vebe - i vojni
zapovednik! Hairo je s uasom shva
tio da je to Nakabaji. Otac mu ga je
jednom pokazao u selu. 0 njegovoj su
surovosti i divljatvu ispredane mnoge
prie.
Mir su naruavali samo pokreti i rzanje konja i grleni, hrapavi glas Nakabajija. Hairo je znao Nakabaji nezna
da ie njegov otac nina, ali ga je brinu
lo neto drugo. Poznavao je oca. Bez
obzira to nije bilo ansi, on e se bo
rit.. I umreti.
I samuraji su ocenili da e se njegov
otac boriti ako mu se prui i najmanja
prilika. Iznenada su mu s lea prila
dvojica, pa jo dvojica. epali su ga.
Okrenuli su ga. Nakabaji je neto pet
ljao oko svoje odee.
Samuraji su prisilili njegovog oca da
se savije u struku. Jedan mu je svukao
pantalone. Hairo je shvatio ta e se
desiti. Tada je priao i Nakabaji, pantalona sputenih do kolena.
Hairov otac nije pustio ni glasa, niti
je to uinio Hairo. Deak ipak nije m o
gao da kontrolie muninu u stomaku
i silan nagon za povraanjem. .
Hairo je siao tek kad su samuraji

otili. Otac je stajao u kuhinji. Oi su

mu bile mrane i tune. B ilo je neeg
posebnog u njima.
Priao je deaku i pomil ovao ga po
obrazu.
Dobro si uinio, sine m o j . Sad si nin
a i vie se ne brinem za "tebe.
Na trenutak oi su im s e srele i de
ak je bio na ivici da kae neto. Onda
je shvatio da ne treba nita da kae.
Pretrnuo je kada se otaic okrenuo i
otiao u spavau sobu. Izaao je i po
gledao u nebo. Bilo je plavo, posuto
belim pramenastim oblacima. Onda se
sve zamaglilo. Suze su mu ispunile oi.
Pekle su ga i kotrljale se niz obraze.
Srce mu je zastalo. Iz kue je zauo
otar, divlji krik svog oca- Nikog nije
bilo u blizini. Hairo je bio sam. Pao je
na kolena i njegovo malo srce gotovo
se rasprslo od patnje i bola Nije jo bio
nina.
Bio je jo uvek deak.
Dva dana poto je otac sahranjen uzrok smrti je bio svaa oko poreza Hairo se vratio treningu, sada pod
nadzorom svoga ujaka. Drugi nine
smesta su ponudili da se osvete Nakabajiju, ali je deak odbioJ a u - rekao je - osvetiti duh svoga
oca.
Niko nije znao da je to maska. Od
kada mu je otac umro, sve to je godi
nama uio nestalo je. Nije se vie oseao kao nina.
Pred majkom i sestrom i dalje se
pravio kao da jeste. Bio je sada jedini
mukarac i bilo je neophodno da bude
jak.
v

Svake noi odlazio je na brdo gde je

sahranjen njegov otac i razgovarao s
njegovim duhom.
Uglavnom je plakao. Suze su mu na
virale kao da dolaze iz nepresunog iz
vora. Plakao je za ocem. Plakao je i

zato to je obeao da e osvetiti nje

gov duh, a znao je da nee moi. Plaio
se. Imao je sam o dvanaest godina i
plaio se. Mnogi su odrasli mukarci
poginuli pokuavajui da ubiju Nakabajija. Kako bi on mogao da uspe?
Tako, jedne noi, za trenutak palo
mu je na pamet da izvri sepuku. Brz,
dubok rez preko stomaka i sve e biti
gotovo.
U istom trenutku setio se jo neeg.
Suze su m u usahnule i zamenio ih je
plamen osvete. Plamen koji se nee
ugasiti dok Nakabaj&i ne bude mrtav.
U poetku krojenja plana Hairo je
utvrdio da ima na svojoj strani bar ne
to: nije ga bilo briga ako ga pokuaj da
ubije Nakabajija bude kotao sopstvenog ivota. Otac mu je prenosei
uenje velikog ratnika Mijamoto Musaija, govorio:
- Ako sebe ve smatra mrtvim, ne
e znati za strah i moi e da uradi
ono to obian ovek ne m o e ...
Dva meseca pre nego to je stao uz
put ispred Nakabajijeve tvrave, Ha
iro je poeo da se priprema. Otiao je
kasno nou u usku ulicu u udaljenom
kraju sela i zakucao na ulazna vrata.
Vrata su se istog trenutka otvorila.
Mrava ena u svilenom kimonu, jako
naminkanog lica i neodreene sta
rosti gledala je upitno u Haira.
Traim enu po imenu Jo k io - rekao
je.w
ena koja ga je gledala bila je geja.
U ivotu je svata videla, ipak je poela
da se smeje kad je videla deaka na
vratima javne kue. Meutim, kad je
pomenuo Jokio, prestala je da se sm e
je i sumnjiavo skupila oi.
- ta hoe s njom?
- Hou je kao enu.
-To vie nije mogue.
- Znam sve o njoj - rekao je Hairo
- i dobro u platiti.
Iz koulje je izvukao tai, kratak

ma. Oi su joj se proirile. ak i uz

svetio uljanih lampi mogla je da zapazi
zelene odsjaje na drci maa. Sm arag
di!
i korice su bile ukraene.
- Dau vam ovo - rekao je deak.
Vlasnica je bez rei uzela ma i uve
la ga u javnu kuu. Sladunjav i ljut mi
ris meali su se u vazduhu: parfem i
opijum.
Koraao je niz dug mraan hodnik. S
obe strane je bilo vie zatvorenih vra
ta. Iza njih je Hairo ponegde uo kikot.
Iao je i kroz neke hodnike u kojima
nije bilo vrata ni smeha iza njih. Vlas
nica ga je najzad ostavila pred jako za
putenim vratima. Uao je.
Soba je bila prilino osvetljena iako
je gorela sam o jedna uljana lampa.
Bila je ispunjena mirisom opijuma. Z a
tvorio je vrata za sobom.
Jokio je sedela na podu meu jastu
cima. U jednoj ruci drala je glinenu
lulu i povremeno puila.
Za razliku od vlasnice i svih prosti
tutki u kui, Jokio, za koju je deak su
dio da ima tridesetak godina, nije bila
naminkana. Sve to je imala na sebi
bile su svilene kratke pantalone.
Pogledala je u Haira i nasmeila se
otkrivi pokvarene zube. Velike tamne
oi bile su joj divlje, pogled staklast.
Pljuvaka joj je curila iz ugla usana.
Nije to bilo od opijuma. Jokio je bila
beznadeno poremeena.
Bilo je onako kako se nadao da e
biti.
Hairo je sedeo na sjajnoj hrastovoj
klupi pred spavaom sobom M atsum o
Nakabajija, vrhovnog vojnog zapovednika. Bilo je deset minuta do osam.
Deak se briljivo pripremio. Dobro
se okupao, oistio nokte, oetkao svo
ju sjajnu, crnu, kratko oianu kosu
Nosio je lagani, zeleni, svileni kimono
vrsto utegnut u struku. Naglaavao je

crte njegovog mukog tela koje je jo

bilo u razvoju.
Snana oseanja kljuvala su mu na
ivici svesti. Seao se kako su se mlade
devojke smejale i kikotale kada bi ga
videle. Strogih, tamnih oevih oiju
kako ga kore kad bi neto pogreio, ali
i izraz ljubavi iza svega toga. Oca, zlostavljenog i obeaenog, njegovog
krvavog stomaka. Suza na licu majke,
dva potoka tuge na popodnevnom
suncu. Jokio, lude koja ne zna ta se
deava, njenog jakog smrada.
Uspeo je da ulagivanjem obezbedi
sebi posao konjuara. Tada je napustio
majku. Znao je po njenim oima da ona
shvata da se vide poslednji put. Zadr
ala je suze i vrsto ga stegla u naru
je. Osetio je kucanje njenog srca.
Hairo se prenuo. Sabrao se. Tako
ga je otac uio. Zaboravi sve osim
onog to radi. Odbaci bol, tugu, strah,
sve. . . ivi u tom trenutku i za taj trenutak i uspee!
Osetio ga je pre nego to ga je uo.
Kretanje u sobi. Onda su vrata od pirinane hartije kliznula ustranu i poja
vio se krupni samuraj.
Hairo je ocenio da je dobro postud io . To je potvrdio i samuraj. Naredio
mu je da se svue i paljivo ga je pre
tresao. Da je Hairo poneo neko oruje
- a razmiljao je da u on sakrije iglu
utopljenu u smrtonosni otrov - bio bi
otkriven. Postajalo mu je jasno kako je
Nakabaji u ivotu, a toliki njegovi ne
prijatelji mrtvi.
Kad je pretres bio zavren samuraj
je rekao deaku da obue kimono i po
veo ga u sobu. Nakabaji, obuen
samo u kratke pantalone sedeo je na
podu i tapiem jeo pirina.
Nasmeio se kad je video Haira.
Deak je oigledno bio po njegovom
ukusu. Bie dobar igo.
- Sedi uz mene - rekao je Nakabaji
i Hairo je posluao. Primetio je da,

kao to se i nadao, na zidu, dva metra

od njega, visi katana u koricama.
Hairo je pogledao katanu samo za
trenutak i onda obratio panju na Nakabajija.
Ovaj je halapljivo trpao pirina u
usta i ispitivao Haira ta je radio pred
tvravom. Bio je to providan uvod U
vazduhu je lebdela pohota.
Dok je Nakabaji govorio, Hairu se
desilo neto udno. Prestao je da se
osea deakom. Prvo je osetio delimino, a zatim u potpunosti, da je od
rastao ovek. I ponaae se kao odras
tao ovek. Kao nina.
Kasnije, dok je leao uz Nakabajija,
mislio je sam o o katani u koricama na
zidu.
Nakabaji je spavao. Disanje mu je
bilo isprekidano.
Hairo je morao da se odlui. Da
brzo doskoi do katane, ili da primeni
meki korak, nuki ai.
Odluio se za ovo drugo. Tiho je us
tao i beum no poao po hasuri prema

katani.
Hasura ga je prevarila. Od nje nije
mogao da vidi delimino olabavljenu
dasku. Kad je stao na to mesto, zauo
se prasak.
Hairo je znao da ima samo asak
na raspolaganju. U jednom skoku bio
je kraj katane, skinuo ga sa zida, isu
kao i okrenuo se. Krajem oka video je
samuraja kako ulee kroz vrata ispu
tajui divlji krik.
Nakabaji je bio na zemlji. Deak je
podigao katanu i zam ahnuo ka debeloj
gnusnoj prilici. Ona se pomerila i ma
je promaio. Zario se duboko u drvo
tako da ga deak nije mogao izvui.
- Ne! - uzviknuo je Nakabaji kad je
samuraj podigao katanu da deaku
odsee glavu. - Ne!
Hairo je zauzeo poloaj hira no kamae, spreman za borbu. Uskoro je
soba bila ispunjena samurajima. Brzo
su ga savladali. Drali su ga kao i nje

govog oca. inilo mu se da je to bilo

jako davno.
Nakabaji je priao. Lice mu je bilo
znojavo. Smeio se, ali su mu crne oi
bile divlje.
- Z ato hoe da me ubije, mali
igo? Kako si mogao pomisliti da e
uspeti kad toliki drugi nisu?
Poao je da izae iz sobe, ali je na
vratima zastao i okrenuo se.
- Sada em o se malo pozabaviti to
bom - rekao je. - Bolje da si uspeo. Ni
kada ne napadaj cara, deko moj, ako
ne moe da ga ubije.
Nakabaji je krenuo, ali su ga Hairove rei zaustavile. Hairo je govorio
oseajui u potpunosti ninu u sebi:
- J a sam vas ubio, veliki gospodine.
Mrtvi, ste ali to ne znate. Umreete
stranije nego bilo ko koga ste ubili.
Nakabaji se podrugljivo nasmejao,
a s njime i svi samuraji u sobi.
Kasnije su Hairu odrali kou. U tom
crvenom kovitlacu bola, koji je u jed
nom trenutku prestao da osea jer je
bol sam om sebi anestetik, osetio je ra
dost. Uspeo je i ubrzo e se pridruiti
duhu svog oca!
etiri meseca kasnije Nakabaji je

primio poruku. Tada je shvatio ta s

njim nije u redu, zato vie ne moe da
hoda uspravno, zato po elom telu
ima ospe i zato su mu se tri meseca
nakon to je bio s igom pojavili irevi
na genitalijama i potom nestali.
U poruci je pisalo:
Kada budete ovo itali, ja u biti mr
tav. Umreu ili od vae ruke, ili od bo
lesti koju mi je prenela geja u javnoj
kui u Nori pre izvesnog vremena. Bo
lest koju sam vam preneo od geje je
za sluaj da ne uspem da vas ubijem
na drugi nain.
Prvo, trebalo bi da znate da e vam
se pojaviti irevi na polnom organu i da
e nestati. Potom o se pojaviti ospe.
Biete sve bolesniji i sve slabiji. Na
kraju ete sii s uma. Poludeete jer e
vam zaraza ui u mozak. Poludeete
od bola.
Prieljkivaete tada da vas neko do
kraji.
Hairo Seikc
Nakabaji nije ekao toliko dugo.
Nekoliko dana poto je primio Hairovu poruku, izvrio je sepuku. Nije osta
vio nikakvu poruku.

Kraj

"

Um

U februaru Nina 9

NINA I DUHOVI
. . . Lesli sa nevertcom z a vrte gla vom . Ono to su n je go v e oi
videle bilo je je d n o s ta v n o nem og u e: ov ek sa ave tin jsk om
m a s k o m na licu nije se m o g a o t e k tako, bez ijednog uma.
stvoriti usred praznog, g o lo g hodnika i ispreiti na njego vo m
putu. . Ali nije bilo v re m e n a za ra zm iljanje o m o g u e m i n e
m o g u em ; iskezivi m rtva ki bele zube, n e p o z n a ti protivnik
ustrem io se na nindu i starin sko koplje u nje govim r u k am a je
blesnulo u sve tlo s t b u k t in je ...
K orak u s t r a n u . .. NE!
U posled n jem tren u tku nina je z a s t a o na sam oj ivici crnog
o tv o ra koji se b eum no otvorio pod njegovim no g am a. . . ">