01

Stiven M. Irvin

STAZOM MRTVIH
S engleskog preveo
Predrag Bankovi

02

Naslov originala:
Stephen M Irwin
The Dead Path

03

Predgrae Talonga koje se pominje u ovoj knjizi postoji

samo u mas ti autora. Likovi iz pric e su takoe izmis ljeni i
svaka slic nost sa stvarnim lic nostima, z ivim ili mrtvim,
sasvim je sluajna.

04

Posveeno Rosu

05

1.

2007.
Padao je sneg.
Spus tao se sporo nalik jutarnjoj magli, a belina je prekrivala
smeu boju, zatim srebrnu i napokon samu belinu. Padalo je toliko
gusto da Nikolas nije mogao da vidi dalje od metra od sebe. Njegova
kosa, inac e boje sena, bila je potpuno bela. Njegove s ake oslonjene o
kukove, s tamnoruz ic astim, modrim i krvavocrvenim tac kama,
postajale su sve blee dok je stajao pod neprekidnim slapovima
beline. Jedino su mu se pomicale oc i, najtamniji njegov deo, zagledane
u siluetu koja se nadvijala nad njim. Duh c ije se ruke klate u pravcu
neba. Ili moz da aneo smrti. Ili utvara nezainteresovana za njegovo
prisustvo.
Nakratko je stajao ukoc enog pogleda, a onda je strgao naus njake s
glave.
Sneg je navirao pokrenut bukom ekscentric ne brusilice. Zvuk
mas ine nalik zujanju elektric nog strs ljena bio je vis estruko pojac an
rezonantnim odbijanjem od plafona, te se c inilo da neki ludak baca
beskrajne lavine kamenja niz crepove. Kejt se istezala s vrha
merdevina, koje su opkorac ivale ivicu kade, obraujuc i ivice otvora
na tavanici kupatila. Spras eni malter je prekrivao sve, pa je malena
prostorija izgledala kao svet neodreenih dimenzija u kom vladaju
snene oluje.
Verovala je da je niko ne gleda, pa mu je prijala pomisao da
posmatra njenu prikrivenu, pravu stranu. Napadala je plafon s irokim
zamasima koji su opovrgavali njenu krhkost, snaz no kidis uc i na
malter poput pekara koji razvlac i testo ili brodograditelja koji ravna
daske. Posmatrao je kako joj se ispod naslaga praha, kao kod
nas minkanih gejs i, pokrec u ruc ni mis ic i i istez u listovi. Njena energija
pruila mu je oseaj topline.

06

Bilo je tmurno subotnje popodne. Dok je Kejt pripremala kupatilo,

Nikolas je dletom c istio ploc ice u majus noj perionici. Pos to su radili u
odvojenim prostorijama, posebno im je bilo zabavno da se susretnu,
traz ec i prohodne puteve usred bojnog polja prepunog kantica boje,
zguz vanih zas titnih folija, posuda od gotovih jela s karijem, ispunjenih
vodom zamuc enom krec om i natopljenim c etkama, ne bi li u toj guz vi
pronas li manji komad c istog tla, poljubili se, pruz ili jedno drugom
podrs ku sigurni da c e renoviranju jednom doc i kraj i da c e uskoro
boz e, samo da bude uskoro! njihov stanc ic biti seksi kao nijedan
drugi u Ilingu.
Tmurno nebo je potmulo tutnjalo, s to je maleno kupatilo u laz noj
zimi inilo jo veselijim.
Kejt je, zauvi zvuk cepanja, iskljuila brusilicu.
Bem ti... govno. Cvrsto je stisla usne kao da se bori da sprec i
provalu divljeg okeana psovki.
Nikolas se zgrozio. Tvoj renik. Uvek me okira.
Okrenula se ka njemu albino-vanzemaljac sa zas titnim
naoarima i maskom.
Duhovito. Koliko dugo tu zabuava, perverznjae jedan?
Nikolas je slegnuo ramenima emu takvo izraavanje?
Kejt se zaista trudila da ne psuje, ali to ne znac i da je u tome uvek
bila uspes na. Na vec eri kod prijatelja, osamnaest meseci ranije,
domac in je upitao Nikolasa o datumu njihove godis njice braka i on se
na trenutak nije mogao setiti odgovora. U kolima, dok su se vrac ali
kuc i, Kejt je taj trenutak opisala kao jebeno poniz avajuc i. Rec i
izrec ene na njoj svojstven nac in, s oblim i punim samoglasnicima,
sekle su s iznenaujuom efikasnou. Za Kejt je manje bilo vie.
Glava eksera je pokidala mirgl-papir. Ponovo. Poslednji komad.
Spustila je masku i podigla naoc are, otkrivs i lice skoro podjednako
bledo kao i spras eni malter. Sis la je s merdevina preskoc ivs i ivicu
kade i stala na pod. Bila je mala. Sirom je ras irila ruke. Bez
razmis ljanja zakorac io je meu njih u tu prelepu zamku. Naglo je
skupila ruke oko njegovog struka tup! i veliki oblak belog praha
razleteo se unaokolo.
Naivc ino! zacerekala se i povukla unazad da bi osmotrila
rezultat svog ruc nog rada: ogromna bela leka na prednjem delu
njegove odee i kai belog praha oko struka. Nasmeila se.

07

Nikolas je odmahnuo glavom pravec i se da je zgaen. Namamila

si me. Iskoristila si svoje telo kao mamac i ja sam se upecao.
Naivino! ponovila je uz iri osmeh i ponovo rairila ruke.
Ovaj put ga je polako zagrlila, govorei dok su se ljubili.
Kako ti ide?
Dobro. Dosadno je.
Bubo lenja. Kejt ga je lupila po zadnjici. Vrati se svom poslu.
Skoknuu kolima da nabavim malo mirgl-papira.
Idem ja. Ti si se isprljala. Nevaljala, prljava devojice.
Osetio je kako se njene usne, u dodiru s njegovim, razvlac e u
osmeh.
A sad si i ti nevaljali, prljavi deak.
Jedne kis ovite vec eri, c etiri godine ranije, upoznali su se u jednom
takvom stanu. Sat vremena su razgovarali, deset minuta pijani igrali
kao pomahnitali, a zatim se ljubili smes ec i se dok su im se zubi
sudarali dok im domac ini nisu pozvali taksi i zajedno ih poslali kuc i
uz ne bas malo olaks anje. Moz da je bas zato toliko voleo njihov mali
stan u njemu je sve podsec alo na Kejt. Nova ljubav i ona prelepa u
njemu.
Paz ljivo, medo rekla je. Izgleda da pada kis a. Ponovo ga je
lupila po zadnjici i uzverala se uz merdevine.
Bila je u pravu: padala je uporna i hladna kia.
Nikolas je ugurao ruke u dz epove i ods etao prema ivic njaku.
Moz da c e njihov stan biti najprivlac niji u celom Ilingu, ali c e mu i dalje
nedostajati zaseban parking.
Zaustavio se i opsovao sebi u bradu.
Njihov pez o iz 2003. godine bio je uredno zarobljen izmeu jarisa i
novijeg landrovera njihovog novog koms ije. Ponovo. Poseduje kamion
kojim se moe uspeti uz Kilimandaro, pomisli Nikolas, a ipak ide
taksijem do Haunsloua. Ipak, bio je dobro raspoloz en i nije hteo to da
kvari protestovanjem. Otii e motociklom.
Minut kasnije, Nikolas je navukao kacigu na glavu, zavrteo ruc icu
za gas i njegov BMW je, uz baritonsku tutnjavu, izronio iza kanti za
ubre na ulicu. Bic e skroz mokar dok stigne do prodavnice alata i
potpuno natopljen dok doe kuc i, ali nije bio spreman da se vrati po

08

svoju kabanicu ili da se suoc i s Kejt, koja bi insistirala da se pones to

saops ti urbanom avanturisti iz susednog stana. Nezgrapni boc ni
pretinci bie dovoljni da zatite mirgl-papir od kie.
Ceo krajolik bio je obojen sivim bojama. Skoro da nije bilo
saobrac aja. Kapi kis e su mu bockale lice dovoljno blago da mu to
prija, a motor je zadovoljno preo. Nikolas je usporio dok je prolazio
pored Volpol parka, odluc ivs i da se prepusti uz ivanju u ledenoj kis i.
Uz ivao je u hladnoc i: pas a na vrhu brega, konjanik na kraljevskom
zadatku; c ovek s dobrim izgovorom da se c etvrt sata kasnije obnaz i
pred svojom prelepom z enom. Nasmes io se za sebe, pogledavs i na
zeleni park koji je promicao mimo njega.
Taj s umarak mu je uvek privlac io pogled. Bio je us us kan u uglu
parka, sac injen od grupe starog drvec a izolovanog od okoline,
zbijenog poput ostarelih vojnika ispod oronulih kis obrana.
Zaverenic kog izgleda i zanemarenih. Tajanstvenih. Njihova stabla su
pri popodnevnom svetlu i kis nom sivilu bila tamna poput katrana, a
kros nje nalik ogromnim izvrnutim posudama morski crne boje
prekrivene gustim zelenilom, krivudave i nemirne.
Meu tamnim stablima nalazilo se jedno lice.
Lice c oveka... ali neljudsko. Vec e. Starije. Samo trenutak ranije
povuklo se u senku s umarka tamnu poput noc i, a Nikolas je video da
mu je s uglova usana raslo...
BAM! Zac ula se os tra, uz asna simfonija rasturanja metala i
lomljenja plastike, a on je neposredno zatim u luku poleteo kroz
vazduh. Kao da je na trenutak stalo vreme, oc i mu je ispunila nebeska
oranica pros arana oblacima, telefonski kablovi i tis ina. Usledio je
diskretan zvuk pucanja i pluc a mu je ispunila z iva. Bol tez ak kao led
prostrujao mu je kroz telo kao struja. Jos uvek se kretao: nije vis e
leteo, vec se klizao na leima po vlaz nom asfaltu, zamrznut u
nepokretnom svetu ludac ke agonije. Klizanje. Usporavanje.
Zaustavljanje.
Siva kia i tamni listovi. Tiina.
Bol je bio toliko jak da se Nikolas osec ao kao da ga rez e pluc a u
grc u, z eljna da funkcionis u ali onemoguc ena u tome, ostavljena bez
daha gore nego u bilo kojoj srednjokolskoj utakmici ragbija u kojoj je
uc estvovao ili u pesnic enju iza kolibe. Nije mogao nis ta da uc ini osim
da lez i tamo i pokus a da pokrene svoja goruc a pluc a preklinjuc i ih da

09

udahnu.
Nec ije lice se naziralo iznad njega. Lice sa smeim zubima
skrivenim iza tankih ribljih usana. Razmaknute oc i, veoma namrs tene.
Dva lica. A onda, poput plime koja sa sobom nosi talase, buka okoline
se vratila zajedno s njegovim dahom uz ropac je usisao hladan,
vlaan, divan vazduh.
... pozovi hitnu pomo!
Ne pomeraj ga!
Ispustio je pis tavi dah i pokus ao da se pridigne u sedec i poloz aj, ali
taj pokret je doneo novu lavinu bolnih ledenica.
Dobro mu je!
O, Teri, dobro mu je!
Nikolas je, z elec i da da svoj doprinos optimistic kom raspoloz enju,
pokuao da apne: Dobro mi je. Ali je ispustio samo slab uzdah.
Oc ima suznim od uz asnog bola nije mogao da razazna izgled
mukarca i ene koji su stajali iznad njega.
Rec i su provalile iz z eninih usta poput klikera iz pocepane vrec ice.
Mi smo se samo isparkirali i nismo gledali i strano nam je ao...
Nemoj se izvinjavati! prosiktao je njen mu.
Nisam se izvinjavala.
Jesi!
Telefon? zakrkljao je Nikolas.
Par se ozario: dvojac konjastih lica u slic noj odec i od tvida,
natkriljen iznad tog povreenog uda koje govori.
Naravno. Mus karac mu je predao mobilni telefon. Nikolasov
palac se tresao dok je ukucavao broj. Otpustio je kais kacige kada je
ekran zatreperio: Uspostavljanje veze.
Moj motor? proaputao je.
Covek je podigao bradu i provirio izmeu gornje ivice naoc ara i
oboda svog vozakog eira od tvida.
Poprilino rasturen! Znate li da krvarite?
Oh, boe! On krvari?!
Nikolas je podigao ruku da bi ih uc utkao. Zac uo je zvuk podizanja
slualice.
Halo?
Kejt. Nikolasovo srce je poc elo sporije da udara. Olaks anje ga je
ogrejalo kao da mu je suneva toplota prola kroz telo.

10

 Kejt.
Zdravo, medo. ta ima?
Kejt. Bio je presrec an s to joj c uje glas. Zas to? Tek nedavno su
se rastali...
Niki? Gde se nalazis ? Da li dolazis ? Sada se u njenom glasu
pojavila briga. ula sam motocikl i... o, boe, da nisi imao udes?
Glas joj je postao slabiji.
Dobro sam, nije nis ta ozbiljno. Manja nezgoda. A ti... jesi li
dobro?
Bio je toliko srec an. Srec an i zadivljen. Ona je bila dobro. Zas to je
toliko brinuo?
Izgledalo je da brzo pada mrak. Par ljudi konjastog izgleda gubio
se u senci, dok su im lica postajala uska i skrivena kao i ono drvec e u
mraku. Kia je neprekidno utala.
Ja sam zabrinuta za tebe! Gde si? Niki? Nikolase? Njen glas je
bio tanan i dalek, a rei kao da su stizale iz dubine bunara.
Ovde sam... ali ti si dobro!
Nikolase?
Udarac.
Siva koprena se spustila na okolinu i sve je brzo postajalo nejasno i
tamnije. Sivo je prelazilo u crno. Vee se pretvorilo u no.
Dobro si... apnuo je.
Udarac.
Udarac.
Samo blagi udarac koji je izazvao zveckanje kocki leda. Udarac.
utanje papira odnekud.
Nikolas je neznatno otvorio jedno oko. Bila je noc . I bio je mrak.
Njegovo lice je bilo hladno i vlaz no: hladan vazduh je strujao odozgo.
Da li je jo padala kia? Vid mu je bio zamuen kao pod vodom.
Udarac.
Otvorio je drugo oko i trepnuo.
Unutras njost aviona bila je zamrac ena kao bioskopska sala. Debeli
zastori na prozorima bili su spus teni. Hladan vazduh je bio lez erno
protkan mirisom ljudskih tela i kolonjske vode. Putnici su nepomic no
lez ali otvorenih usta, do brade pokriveni c ebadima, usnuli. Svetla su

11

uglavnom bila pogas ena, ali je tmina bila pros arana s nekoliko oaza
z utog ili plavog neka z ena u neposrednoj blizini nes to c ita, malo
dalje c ovek sa slus alicama gleda u mali ekran. Niz prolaz izmeu
sedis ta stjuardesa proverava putnike, hodajuc i izmeu njih kao kakav
dobroudni duh.
Neko iza Nikolasa je uz ivao u pic u: led je zveckao o staklo. Na
sedis tu s druge strane prolaza sedela je devojc ica od s est ili sedam
godina i bojila neku sliku.
Oh, boe...
Nikolas se okrenuo c uvs i taj oc ajni s apat, pre nego s to je shvatio
da potic e od njega samog. Nos mu je bio zapus en od sluzi. Dotakao je
svoje lice. Obrazi su mu bili vlaz ni i hladni dok je vazduh s is tao iz
otvora na tavanici iznad njega.
Plakao je u snu.
Ako bih zatvorio oi i zaspao, pomislio je, mogao bih da se vratim
tamo. U divnu la da je Kejt na telefonu, zabrinuta ali iva.
Ali bilo je prekasno. Istina je provalila ka njemu kao voda kroz
otvor na brani, kao hladan tus koji ga je vratio u stvarnost. On je bio
z iv i napus tao je Britaniju. Kejt je mrtva: vec tri krajnje uz asna meseca
je pros lo od kako je sahranjena. Pala je dok je silazila niz merdevine
odgovarajuc i na njegov telefonski poziv posle udesa na motoru
polomila je vrat pri udarcu o ivicu kade.
Ledena tez ina Nikolasovog osves cenja potisnula ga je dublje u
sedis te. Progutao je pljuvac ku vrativs i niz grlo z eludac nu kiselinu i
obrisao je nos. Devojc ica s druge strane prolaza ga je gledala s
negodovanjem. Let je beskonac no trajao. Nakrivio je ruc ni sat da bi
uhvatio ono malo svetla to ga je bilo.
Jeste li dobro, gospodine?
Trepnuo je.
Odozgo ga je posmatrala stjuardesa, s obrvama podignutim u znak
prijateljske zabrinutosti. Lice joj je bilo bledo ali obrazi rumeni, a nos
proaran pegama. Mlada.
Izvinite?
Ona se nagla bliz e i ponovo pros aputala: Gospodine, da li vam je
dobro? Neto ste... vikali u snu. Pruila mu je maramicu.
Oh. Prihvatio je maramicu, ne znajuc i s ta drugo da uradi.
Dobro sam. La kojom je hteo da je se otarasi.

12

 Lo san?
Da. Jo jedna la. A sada moe da ide.
Ali ona je oklevala. Devojc ica s druge strane prolaza je prestala da
boji i sedela je uspravno.
To nije dobro. Mi volimo da nas i putnici mirno spavaju.
Stjuardesin osmeh bio je uznemirujue svetao u mraku.
Kako uviavno. Sada molim te idi.
Nikako ne volimo da nam putnici budu uznemireni.
Devojc ica se tresla. Nikolas se trudio da ne gleda u nju. Naterao se
da ponovo pogleda u z enu i na silu se nasmes io, s to je verovatno
delovalo jezivo.
Zaista nije potrebno da me armirate. Ve sam u avionu.
Njen osmeh je poc eo da bledi, ali se Nikolas bas i nije potresao
zbog toga. Devojc ica se vec grc ila, nogama je neprekidno udarala
ispred sebe, a rukama se u agoniji hvatala za svoj tanani vrat. Lice joj
je bilo jarkocrveno, a usta je otvarala poput ribe koja visi s udice.
Stjuardesa se pribrala i Nikolasu uputila names teni osmeh
uverena da njegova mrgodnost moz e biti nadjac ana. Ipak, mi bismo
voleli da ponovo letite s nama. elite li jo jedno ebe? Ili jastuk?
Klimnuo je odobravajuc i, a onda zavrteo glavom. Devojc ica je
postajala plava. Oc i su joj se toliko ras irile da se oko duz ica mogao
videti pojas sve crvenijih beonjac a s irine prsta. Ne gledaj. Ne govori
nita. Pala je na pod pravo ispred stjuardesinih udobnih baletanki.
Nevidljivi prsti su joj pokidali bluzu oslobaajuc i njene malene
treperue grudi i rebra.
Nikolas je pokus avao da je ne gleda. Glas mu se pretvorio u
hrapavi apat. Ne, ne treba. Razbudio sam se.
Devojc ica je izvila telo u luk, a glava joj se jezivo iskrivila pod
neprirodnim uglom. Jako se grc ila i kao pastrmka bac ena na zemlju
lupala po njoj uz asnom, davljenic kom silinom. A onda, kao dvorac od
peska porus en dejstvom talasa, klonula je preko same sebe i umirila
se.
aj? Ili kafu?
Oc i malene devojc ice su nakratko zurile u tavanicu... a onda se
prevrnule i ostale zagledane u Nikolasove.
Nikolas ih je zatvorio i ponovo otvorio obrac ajuc i se stjuardesi.
Od ega je umrla devojica? apnuo je.

13

ena je zatreptala. Molim?

Devojc ica se iznenada ponovo nas la u svom sedis tu. Bluza joj je
bila neos tec ena. Gledala je u Nikolasa bezlic nim pogledom. Njene
ruke, kao da same sebe kontroliu, podigle su bojanku i votane bojice
i iznova poele svoj deji posao.
Nikolas je znao da bi trebalo da jednostavno prekine tu pric u. Ali
je elja da otera osmeh s lica Briti ervejza bila isuvie jaka.
Jedna devojica je ba ovde preminula, zar ne?
Zena je piljila u Nikolasa dok su joj se usne pomerale kao da
donosi odluku. Taj pogled mu je bio poznat: pogled u stilu kako-je-toznao-da-nije-reporter-ili-vidovnjak-ili-neuraunljiv.
Kako vi to... Rec i su joj bile isprekidane. Ni traga vis e od
ljubaznosti.
Uspeo je da joj odagna osmeh s lica. Ipak, to ga nimalo nije
usreilo.
Devojc ica je bojila svoju bojanku s muc nom sporos cu. Lice joj je
bilo u senci. Putnik na susednom sedis tu okrenuo se u snu i provukao
ruku tano kroz njenu glavu.
Stjuardesa je popravila svoju suknju. Ne znam nis ta o tome,
gospodine. Takve informacije kompanija strogo c uva. Moram da vas
zamolim da ne govorite o takvim stvarima... dok traje let.
Pogledala je prema praznom sedis tu nasuprot Nikolasovom i otis la
niz mrani prolaz, bre se kreui i tiha kao duh.
Nikolas je pogledao preko ramena. Ruke devojc ice su prestale da
boje. Zurili su jedno u drugo, kad je ponovo poc ela da se trese i da
postaje plava.
Okrenuo se na drugu stranu i zatvorio oi.

14

2.

Vazduh je bio hladan. Ipak, hladnoc a je bila blaga i prolazna,

kratkovec na. Ni nalik upornoj, olovnoj hladnoc i britanske zime.
Nikolas je hodao parkingom prema nizovima belih i metaliksivih
automobila za iznajmljivanje gledajuc i u bele brojeve otisnute na
asfaltu. Nosio je samo jedan omanji kofer. Pronas ao je svoj auto,
pritisnuo dugme na daljinskom kljuu i otvorio prtljanik.
Iznad njegove glave nebo je bilo posuto razbacanim malenim
svetlima.
Zvezde. Vratio sam se u grad u kom je mogue videti zvezde.
Polako se okretao osmatrajuc i sazvez a. Tu je: Juz ni krst.
Oc ekivao je da c e posle toliko godina sa m pogled na njega pokrenuti
navalu nostalgije koja greje poput tekile, ili de ibrilatorski udar nade.
Umesto toga: nis ta. Hladni julski povetarac probijao mu se kroz kosu.
Pet zvezda krstastog sazvez a nije delovalo zadivljeno. Mi smo
pokazivale put kamperima, pruale toplinu zaljubljenima, privlaile
kaiprste oeva i odobravajue poglede njihove dece. ta si ti uradio?
Ubio svoju enu. Vrhunski obavljen posao. Dobro doao kui.
Nikolas je uao i okretom kljua oiveo automobil.
Kosti jednog grada se ne menjaju. Moz da mu koz a postaje tesna ili
mlitava u zavisnosti od toga da li su predgraa u trendu ili dclass;
vranine noge s ire se iz gnezda nove ulice, nove arterije koje hrane
razvoj tela. Ipak, kostur njegovih prvih puteva, krv koja protic e
njegovim rekama, lobanja u obliku niske planine, koja se sa svojom
trnovitom krunom kao njegova lic na Golgota promalja iznad njega...
sve to se nije promenilo.
Bilo je blizu jedanaest sati. Nikolas je vozio skoro praznim
ulicama, iznenaen da se krec e toliko brzo i s toliko samopouzdanja:
okasnela prolec na lasta u belom hjundaiju. Bio je toliko sviknut na
londonsku vrevu da mu je pogled na tako mirne centralne ulice

15

izazvao zebnju i osec aj da su svi osim njega obaves teni da se sprema

nekakva tajna apokalipsa, kakav strani sud o kome nije nita znao.
U poslednjih sedamnaest godina, koliko nije bio u gradu,
Koronejs n drajv je zadobio dve nove kolovozne trake i signalizaciju za
naizmenic no upravljanje trakama. Meutim, pogled na s iroku tamnu
reku, na dvojnike svetala s fabrika i iz stanova koji trepere po njenoj
povrs ini uskomes anoj vetrom, bio je toliko poznat da se ponovo
osec ao kao dete koje se vozi na zadnjem sedis tu falkona svoje majke,
dok mala Suzet tiho hrc e pokraj njega, us us kana u gomili kesica
svetlih boja s Nacionalne kraljevske izlobe.
Paralelno s rekom pruz ala se linija z eleznice c iji su se stubovi
naizmenic no pojavljivali izmeu novih, staklenih, poslovnih zgrada i
gradskih kuc a iz devetnaestog veka vaskrslih u vidu malih
advokatskih irmi i restorana. Dok je prolazio pored njih, naglas je
izgovarao imena eleznikih stanica, to je svakodnevno deklamovao i
kada se vrac ao s fakulteta, sve bliz i svojoj kuc i i kratkom obroku
posle koga su sledili sati u garaz i provedeni u zakivanju konzervi od
kafe, koje je spajao u stolicu, ili u pletenju zidne obloge od kablova za
zvuc nike bio je ambiciozan, ushic en, c ak i tada posvec en snu o
bavljenju dizajnom u Londonu.
Meutim, London je pokazao da nije mesto zbog kog bi imao
razloga da bude uzbuen. Krajem osamdesetih izgledao je kao
beskrajno prostranstvo puno turobnih lica zakopc anih do grla ispod
raznobojnih jakni s irokih u ramenima; glasno i laz no veselo
komes anje u vozu koji juri u neodreenom pravcu. U to vreme nije
bilo teretana, vec po jedan pab na svakih dvadeset metara. Beskrajna
napijanja. Los i s efovi. Jos gori s efovi. Isti napadi panike svaki put kada
otvoris novc anik da platis usrani sendvic u Marks end Spenseru i
odmah se zapitas kako c es naredne nedelje platiti sramotno visoku
stanarinu. Previs e Australijanaca. Nimalo sunca. Bez moguc nosti za
posao.
Ipak, ako je Nikolas imao neki kvalitet, to je sigurno bila
kreativnost. Cim mu se ukazala s ansa, prigrabio ju je kao ulic ni svirac
dobac enih dvadeset dolara. Poznanik poznanika mu je preporuc io da
obrati paz nju na jednu ekipu koja plovi na talasu ljubavi prema svemu
irskom i otvara autentine irske pabove du jugozapada.
Odvezao se u Stretam do njihove radionice prepune piljevine;

16

posle razgovora o zaposlenju, odrz anom uz s olju kafe, letimic nog

pogleda na njegovu biogra iju i testiranja njegovog rukovanja, dobio
je posao dizajnera enterijera pabova. To je delovalo kao lak posao.
Meutim, nakon samo jednog sata s etnje londonskom ulicom Dejvis,
prepunom antikvarnica, bilo mu je jasno da bi novcem kojim je
raspolagao, u gradu mogao da kupi drangulija za najvis e jednu policu.
Vozec i se po seocima Midlandsa, Bedfords ira i Saseksa otkrio je da ga
prati c udesna srec a da namiris e neki zanimljiv starinski names taj i
ukrase. Ponedeljkom bi iznajmljenim kombijem krenuo iz Londona i
lunjao bez plana pus tajuc i da mu prednji toc kovi odrede pravac po
sve uz im putevima, oivic enim naslaganim kamenjem, dok bi na njega
motrile plas ljive ovce i kosovi netremic nog pogleda. U prvih nekoliko
meseci te beznadez ne potrage za blagom Nikolas se aktivno posvetio
osmatranju kuc a po selima da bi procenio za koje od njih postoji
najvec a verovatnoc a da budu dom nekoj ostareloj osobi spremnoj da
se oprosti od svog starog otpada. Meutim, iskustvo ga je nauc ilo da
ne razmis lja, vec da jednostavno dozvoli da mu jak osec aj izvesnosti u
stomaku kaz e koja s tala, koja nakrivljena kuc a iz perioda Tjudora, ili
zakljuani parohijski dom, mogu da iznedre starinske lampe, istroene
s tapove od drveta, harmonike u kuc is tu od suvog pruc a i izubijane
putne torbe za koje je London plac ao c itavo bogatstvo. Bez gres ke je
bio voen do kuc a u kojima su se vlasnici, c erke, novi zakupci,
nezadovoljne gazde, iscrpljene udovice i zaboravni udovci radosno
odricali svakojakih predmeta kojima su jedva ekali da vide lea.
Vrac ao bi se u London petkom, neuredno obrijan, s bolovima u
leima i crevima zac epljenim od prejedanja prz enom hranom za
doruc ak, u kombiju ispunjenom starim ubretom koje verovatno
kos ta trista funti, a njegovim gazdama i mus terijama vredi bar
dvadeset puta vis e. Pretvorio se u Nikolasa Klousa, gospodara
starinarskih sranja. Treba li nekome iskrzana knjiga, zarala pus ka ili
rasklimatana oprema za pecanje u keltskom stilu? Neka se javi
Nikolasu Klousu. On je bestidan, pomalo s armantan, a za vas c e to nac i
po niskoj ceni. Oh, a da li ste uli? Nekad je bio dizajner ili tome slino.
London je konac no, stidljivo, otkrio svoje prinosno vime. Samo
jedan posao mu je otplatio depozit za stan. Taj ugovor je vodio u
stalan konsultantski posao za irmu koja je otvorila irske pabove u
Kuala Lumpuru, Dubaiju i Santjagu. Nikolasov zadatak je bio da ulije

17

z ivot novim prostorima pomoc u predmeta c iji su pravi vlasnici

odavno bili mrtvi. Posao je bio u redu i raznovrstan, a podrazumevao
je i zanimljiva putovanja. Spremao se da se vrati dizajnu sledec eg
meseca, ili naredne finansijske godine, ili ve posle Boia.
Upoznao je Kejt i oz enio se njome. Hipoteka se brzo smanjivala.
Meutim, zabavni kolekcionarski predmeti, novac, sve manje rate
zajma, sve to je izgubilo vrednost onog trenutka kad je us ao u svoj
stan u svojoj mokroj, poderanoj motociklistic koj jakni i saznao zbog
ega Kejt nije odgovorila na njegov poziv.
Ubio si je.
Psssst rekao je samom sebi.
Jer si ba morao da ide motorom.
Uuti.
Prepire se sam sa sobom, rec e glas u njegovoj glavi. To ti je klizava
nizbrdica prema ludilu. Nije ni udo to nisi mogao da zadri posao.
Ne. To nije istina. Nije izgubio posao. Dao je otkaz.
A zato to?
Zato s to su starinska sranja, za kojima je za platu tragao, obic no
mogla da se nau na starim mestima. A s to je mesto starije, to je vec a
ansa da bude...
Hajde. Izgovori to. Ta re ne ujeda. Vie ne.
Posednuto proaputa.
Ta rec je ostala da lebdi u vazduhu bas kao oc aj u sobi umiruc eg
c oveka. Ona je jos uvek bila tu, sve do trenutka kada ju je Nikolas
usisao pri udisanju, kao da je i sama bila duh.
Ovde je vreme bilo zamrznuto.
Dok su ga misli vukle kroz trnovito z bunje nekoliko poslednjih
meseci provedenih u Londonu, njegove ruke su upravljale po uc maloj
navici vodei ga niz Karmajkl roud prema predgrau svog detinjstva.
Talong.
To predgrae je osamnaest godina bilo njegov dom. Planeta
Zemlja je tu iskvarena sredinom devetnaestog veka, nepunih dvadeset
godina po osnivanju grada. Tada su talasasta brda Talonga bila
oc is cena od guste postojbinske s ume, istac kana farmerskim kuc ama i
in icirana frizijskim kravama i ovcama. Gradic je prerastao u grad i,

18

dok su njegove grudi udisale i izdisale, polja Talonga bila su s partana

s ljunkovitim ulicama. Karakteristic ne kuc e od dasaka s jednim
prozorom koji baca odblesak ispod izbrazdanog, gvozdenog zabata i
drsko treperi prema boc noj verandi, poc ele su da se mnoz e duz novih
puteva avenija s katkad aboridz inskim ali uglavnom engleskim
imenima, duz kojih duva povetarac nalik onom u otvorenim
dvokolicama i koje su razmetljivo optimistic ne kao i stanovnis tvo koje
se tu naselilo. Ulica novc ic a. Ulica vune. Avenija jelena . Princezina
ulica.
Tramvajske s ine su bile postavljene. Stigli su i gasovodi. Asfalt je
prekrio s ljunak. Tramvajske s ine su kasnije uklonjene. Telefonski
stubovi su postavljeni izmeu zjapec ih z akarandi i veselih
kalistemona poprskanih crvenom bojom.
Sezdesetih godina, kada su sec anja na ratnu oskudicu i s tednju
izbledela, drvene i gvozdene kuc e poc ele su da budu posmatrane s
kriticizmom izos trenim usled uticaja slika raketa koje s kosmodroma
Kenedi, Bajkonur ili Vumera streme prema nebu. Neke od tih kuc a
bile su srus ene i zamenjene monolitnim dz inovima od svetle cigle i
z utog stakla. Septic ke jame su ispraz njene i zapec ac ene. Iskopana je
kanalizaciona mrez a. Predgrae je raslo zeleno i veliko, a onda se
primirilo, kao zadovoljna gospoa koja lenstvuje uz vodu usporenu
rec nim prevojima; debela kraljica pc ela u dobro izgraenoj kos nici.
Dva kvadratna kilometra talasastih brez uljaka, gusto naseljenih
drvec em, bila su zrela za unis tenje, prodaju i rasporeivanje hiljadu
novih kua.
Pogled na s umu naterao je Nikolasa da zaustavi dah i nagazi
konicu. Jo je bila tamo.
Zurio je kroz boc ni prozor. Nalazio se u Karmajkl roudu, istoj onoj
ulici kojom je skoro svaki dan is ao na putu ka s koli i od nje, sve dok
mu se, s njegovih deset godina, nije nes to dogodilo, nes to s to ga je
nateralo da promeni putanju. Ipak, i tada je svake nedelje prolazio
pored s ume; autobusom za srednju s kolu ili pes ke na putu ka
eleznikoj stanici i fakultetu.
Bio je sedamnaest godina odsutan. Za to vreme su se cene kuc a
sigurno utrostruc ile. Ipak, ta ogromna oblast pod gustom s umom, na
rubu njegovog predgraa, ostala je nenaseljena. Mesec je vec bio
visoko na nebu, prekrivajuc i krzno vrhova drvec a srebrnom bojom.

19

Ispod njih, unutras njost s ume je bila namrgoena, crna poput oc iju u
senci strogih obrva, oiju koje posmatraju...
Otvorio je vrata i kroc io u svez noc ni vazduh. Hodao je po
pucketavoj travi koja prekriva nic iju zemlju izmeu Karmajkl rouda i
isturene, mrane ivice ume.
Kako je jos mogla biti tu? Neki investitor je vec trebalo da prigrabi
taj ogromni komad zemlje, oc isti ga, iskasapi, prokrvi ga novim
ulicama s izlizanim imenima kao s to su Spinakerovo dvoris te, ili Trg
mahagonija i gusto ga prekrije pastelno obojenim skorojevic kim
vilama. A eto tu s ume, stvarne i netaknute. Da li je to bilo kraljevsko
zemljis te, strogo c uvano nekim mudro napisanim ugovorom? Ili je tu
planirana izgradnja parka? Moz da su investitori c ekali da cene kuc a
ponovo skoe?
Nikolas se zaustavio kada su mu stopala naila na krckavi ljunak.
Stajao je na istoj onoj stazi kojom se kretao na povratku iz s kole,
na stazi koja je bila izvor svakakvih dragocenosti. Na stazi na kojoj je
bio pronas ao nes to malo i uznemirujuc e, nes to pritajeno odvratno,
udno i neprijatno...
Nozdrve su mu se ras irile, a srce kao da je c ulo svoj sopstveni
pucanj za start poc elo je da udara u grudima. Sec anje na vruc
novembarski dan c etvrt veka ranije posegnulo je iz s ume, zabilo u
njega svoje skrivene ruke i zavezalo mu z eludac u c vor. Tada mu je
bilo deset godina. Bio je u drus tvu svog najboljeg druga, Tristrama.
Trali su. Preplaeni. Jureni. Nedugo zatim, Tristam je bio mrtav.
Osim s to se c uo srebrnasti s apat hladnog vazduha koji se probijao
kroz lie, no je bila tiha.
Nikolas je osetio da izbegava da gleda u smeru drvoreda. Odvukao
je pogled od kros nji drvec a koje su podrhtavale i usmerio ga nadole
prema tamnim stablima. Stajala su kao beskrajno dugac ak niz crnih
zuba, koji se prostire nalevo i nadesno u noc . Kao c eljust nekog
morskog stvora, neke ogromne z ivotinje, osetljive i uznemirene, koja
se budi miriui plen.
Neto se pribliava.
Suma je bila z iva. Srce mu je dobovalo ispod grudne kosti. Nes to
meu drvec em osetilo je njegovo prisustvo, osetilo je njegov ukus dok
je stajao na hladnom vazduhu. Prepoznalo ga je.
Pribliavalo mu se.

20

Bei!, vikao je u sebi. Tri!

Ali telo mu je bilo zaleeno. Stopala nisu mogla da mu se pokrenu.
Prsti su mu bili hladni i nepokretni kao ledenice. Oc i su mu bile
prikovane za mrac no, iskez eno drvec e u is cekivanju da se razmakne i
propusti s to god da se krilo u vlaz noj dubini s ume kako bi ga
dohvatilo, iskoristilo i ostavilo njegovo telo razrezano, prazno i
isisano bas kao s to je bilo telo malog Tristrama toliko godina ranije.
Deo njega je s radou iekivao takvu sudbinu.
Nikolas je ustuknuo. Kap kis e mu je pala na teme. Druga mu se
spustila na obraz. Zatim jos jedna. Glava mu se trgnula nagore kao
osloboena neke mrane magije.
Nebo, koje je na aerodromu bilo vedro i zvezdano, sada je
izgledalo kao poluzatvoreni oc ni kapak; oblaci, tako crni i zagonetni
da je izgledalo da je s uma pred njim progutala nebo do zenita,
nastavili su da se krec u iznad Nikolasove glave ispus tajuc i salvu
hladnih i tekih kapi.
Nagoves taj beline zatreperio je u uglu njegovog oka. Okrenuo se i
nes to ugledao. Nes to malo i bledo odleprs alo je i nestalo meu
tamnim stablima kao prodrano.
Galopirajuc e srce mu je protresalo celo telo. Ponovo je rekao sebi
da se okrene; ovog puta ga je telo poslus alo, pa je uspeo da okrene
lea s umi koja je ostala za njim i da otkorac a prema svojim kolima,
gazei travu nalik mnotvu palidrvaca.
Bila mu je potrebna sva snaga volje da ne potri.
Kia je lumpovala po limenom krovu.
Nikolas je posmatrao svoju majku kako sipa kljuc alu vodu u
c ajnik, nevoljno opc injen ustalasanim oblacima pare. Slika nje dok
priprema c aj bila mu je toliko poznata da se iz perioda od pre dve
decenije mogla preneti u sadas njost uz samo malo odstupanja u
detaljima. Kuhinja je bila osvez ena novom radnom povrs inom i
friz iderom od nerajuc eg c elika, a njegova majka je bila nes to punija i
niz a. Ipak, nis ta se znac ajno nije promenilo. Sedamnaest godina i sve
je isto. Sama pomisao na to ga je zamarala.
Sestra ti sutra dolazi iz Sidneja.
Glas Ketrin Klous nosio je u sebi neku raspevanu direktnost kakva

21

se zahteva od nastavnika ili brac nog savetnika. U ranim sedamdesetim

c itala je vremensku prognozu na lokalnoj televizijskoj stanici lepo
graeni magnet za razglabanja o vremenskoj prognozi po
radionicama, na benzinskim pumpama i na golf terenima. Ketrin je
upravo dobila ponudu da napreduje u poslu i da c ita vesti u s est po
podne, kada ju je zadesila trudnoc a s Nikolasom. Majc instvo, pa
razvod i na kraju udovis tvo njenim su snovima za uzletom televizijske
karijere bili, otprilike, kao metak ispaljen u potiljak. Sama je podizala
svoje dvoje dece. Kada su oboje zavrs ili s kolu, c istila je po kuc ama sve
dok nije odvojila dovoljno da sebi kupi grnc arski toc ak i pec za
pec enje keramike. Tada je ogradila mali studio izmeu drvenih
stubova ispod kuc e i nauc ila se tajnama gline, topljenja i glaziranja.
Obezbeivala je sebi izdrz avanje prodajom posuda i pladanja na
zelenoj pijaci, a kad je bila raspoloz ena za to, i poduc avanjem grupice
uc enika grnc arstvu. Nikolas je uoc io na kuhinjskim policama usidrenu
armadu od nekih dvadesetak ajnika.
Ketrin mu je dodala olju iz koje se puio aj.
Suzet dolazi rekao je. Zato?
Nemam pojma. Da vidi svog brata?
Ali tek sam stigao.
Njegova majka je os tro lupkala kas ic icom po s olji. Da. Sebic na
kuka.
Neko vreme su ispijali napitak bez rec i. Nikolas je, povrh
dobovanja po krovu nalik udarima talasa, mogao c uti kako kuc a
pucketa dok se hladi. Osetio je majc in pogled kako prelazi preko
njegovog lica.
Izgleda grozno rekla je.
iveli, majko.
Kosa njegove majke je u njegovim sec anjima bila vec ito
kestenjasta, c vrsto skupljena kao z estoko branjeno gnezdo. Sada je
bila seda i oputena.
Uzeo je keks s tanjira, osmotrio ga i vratio na tanjir. Ketrin je
coknula, otresla ga i umoc ila u svoj c aj. Taj pokret je Nikolas dobro
pamtio iz svog skromnog detinjstva nis ta nije bilo za bacanje. Nis ta
osim vremena. Cak i posle oc eve smrti, dve do tri godine nakon s to ih
je napustio, Nikolas nije video Ketrin s drugim mukarcem.
Via li se s nekim? upitao je.

22

Uputila mu je mrk pogled preko ivice s olje. Viam mnoge ljude.

Nikoga vrednog pomena.
Imas aferu s c ovekom od gline? Udvaranje s uspaljenim
putujuim trgovcem od holandske keramike?
Ne.
Poee da te biju glasine.
Kakve? Da sam dangrizava lezbejka?
Nikolas slee ramenima.
Sjajno.
Jeli su i pili u tiini.
Zna li da su mi ponudili petsto hiljada za kuu?
Ko?
Neki ljudi. Odmahnula je rukom. Ipak, nije los e za jednu staru
devojku.
Nije sloio se.
Kis a je napolju klokotala niz oluk, nalik unutras njem probijanju
hladne vode u tmini. Pomislio je da pomene s umu uz Karmajkl roud i
da upita majku kako je moguc e da je ona jos uvek netaknuta, kao i to
da li je pomislila da to drvec e pretec i vreba kao grupa ljudi u senci u
inac e praznoj ulici, ljudi c ije su siluete napete i spremne za izazivanje
problema. Meutim, osetio se budalasto dok je pokus avao da nae
rec i, pa ih je pustio da otplivaju prema zvucima koji podsec aju na
zapljuskivanje obale talasima iz okeana.
Zao mi je s to nisam uspela da doem na Kejtinu sahranu rec e
Ketrin hrabro, ali je tiina koja je potom usledila osuila izreene rei.
Nikolas je kruz nim pokretom pres ao jezikom preko zuba, kao da
lovi po ustima nes to pristojno s to bi mogao da odgovori, a s to je
nekim udom ostalo skriveno u njima.
Nijedna avio-kompanija te ne bi prihvatila na svoj let, bila si
bolesna kao pas konano je rekao. Ona te je volela.
Ketrinino lice je ukrasio osmeh. Procvetao je na njemu i ubrzo
umro na njenim usnama. Jadni moj sine.
Podigao je pogled. Paz ljivo ga je posmatrala, pogledom nalik na
sovin, kojeg se inac e dobro sec ao od pre trideset godina kada je sa
svojih pet godina smerao da poc isti teglu s keksom. Tim pogledom bi
ga tada upozoravala da ne radi neto zbog ega bi mogao da zaali.
Bio je to nesrean sluaj. Kejtina smrt. Ti to zna, Niki.

23

Nikolas je ispio c aj, ustao i poljubio majku u teme. Izgledala je

staro.
Vidimo se ujutro.
Ketrin je obrisala Nikolasovu s olju i tiho je vratila na policu. Pa,
pomislila je, doao je taj dan. On je konano ovde. Ukljuc ila je
elektrini ajnik i, kada su se iz njega zauli uzdasi, sela.
Kako se osec ala? Pros le su tri nedelje od kada je Nikolas javio da
napus ta Englesku i da dolazi kuc i. Svaki dan od onda pitala se kako c e
se osec ati kada se on vrati. Svaki dan se borila da prizna sebi da se
uz asavala njegovog povratka. A onda ga je ugledala kako izlazi iz kola
mrs av, dugonogi c ovek s c udom od prljave, plave kose i srce je
poc elo da joj skac e kao oblutak po vodi. Donald! Tada je izgrdila sebe.
Donald je vec trideset godina bio mrtav. Ali sam bog zna koliko
Nikolas lii na svoga oca.
Gledala ga je kako stupa kroz senke koje je stvaralo z uto ulic no
svetlo i odmah je primetila koliko los e je izgledao. Bas kao onaj
Sardentov portret Roberta Luisa Stivensona. Tankih udova i dugaak,
bled i tamnih oc iju. Nateran da, zbog nec ujnih stvari u mrac nim
uglovima, korac a krupnim koracima. Kristalnog pogleda u kom se
prepoznavalo nes to s to je moglo biti groznica ili genijalnost, ili ludilo.
Kada se zac ulo zvono na ulaznim vratima, borila se s izazovom da
ugasi svetla, skupi se u uglu i pravi da nije kod kuc e. Zas to? Zas to je
elela da izbegne sopstvenog sina?
Jer on donosi nesreu.
Dobro je sebe os amarila zbog takvih misli, pojurila da otvori vrata
i da ga zagrli, pre nego s to su oboje shvatili da bi klimanje glavom i
poljubac bili sasvim dovoljni.
Elektric ni c ajnik je nezadovoljno tutnjao da bi se potom sam
iskljuc io. Ketrin je ubacila vrec icu c aja u svoju s olju i prelila je
kljualom vodom.
Donosio je nesreu. Ba kao i Donald.
Frknula je ljuta na sebe i sela.
Gluposti. Bila je uznemirena zato s to je njen dec ak posle toliko
vremena dolazio kui sa eljom da bude deo ivota koji je, u njegovom
odsustvu, uc inila veoma udobnim. Suzet je bila u Sidneju, Nikolas u

24

Londonu, po jedan telefonski razgovor svake nedelje i to joj je sasvim

odgovaralo. Njen z ivot je pripadao njoj samoj, a decu je volela i na
daljinu. Suzi i deca su je jednom u s est meseci posec ivali. Jednom u
dve godine letela je avionom za London da vidi Nikolasa i Kejt....
Ah.
Ketrin je otpila c aj. Kejt je bila mrtva, a Niki je stigao kuc i da bude
s majkom. Skoro da je z elela da on brizne u plac kada je ugleda. To bi
znac ilo da ne uspeva da se nosi sa svojim gubitkom. Ona je uspevala
da se nosi s Donaldovim odlaskom i kasnije s njegovom smrc u. Morala
je. Imala je dvoje dece koju je podizala. Da se Niki te vec eri rasplakao,
to bi neto znailo, zar ne?
Izgledao je tako bolesno. Da li je i ona toliko smrs ala kada je rekla
Donaldu da mora da se iseli? Ne: znala je da je bila u ratu protiv
vremena i sveta, u ratu koji je trebalo voditi i dobiti; a u ratu se jede
s ta se moz e i kada se stigne. Stedela je snagu. Upravo je Donald bio taj
koji je kopnio. Donald je taj koji je smrao i bio proklet...
Slegla je ramenima. Prolost. Sve je to bilo u prolosti.
Jos jednom je otpila c aj i prosula ostatak u sudoperu. Njen dec ak je
stigao kuc i i trebalo je da se brine o njemu. Pros lo je mnogo vremena,
ali je bila spremna da makar pokua da ponovo bude majka.
Ne razumem zato on ne bi mogao da doe ovde.
Suzet je ignorisala Brajana. Bila je u ostavi, do zadnjice uronjena u
orman, i traila svoj fen za kosu. Onaj manji.
Ne, mislim, zaista, to je samo on, zar ne? Nekoliko dana s
majkom i moe da doleti ovde...
Brajane pozvala ga je Suzet umilnim glasom. Doi ovde na
minut, dragi.
Na trenutak bila je tis ina dovoljno duga da shvati da je zaista
iznervirao svoju z enu. Tada je u sobi iza sebe zac ula nevoljne korake.
Aha! Nas la je fen u kantri roud torbi. Promes koljila se i izas la iz
ormana da bi se suoila s Brajanom.
Sta je bilo? upitao je tihim glasom koji je govorio da on vrlo
dobro zna ta je bilo.
Shvatila je da drz i fen poput pis tolja, pa je poc ela da namotava
gajtan. Nije bila izistinski ljuta na Brajana; on je bio dobar tip. Duhovit

25

tip. Fenomenalan otac. I bila je njegova stvar s to je uvek bio druga

violina kada je nes to trebalo da se zavrs i. Bio je konsultant za
hidrologiju, i to prilic no uspes an, mada je Suzetin biznis bio taj koji je
donosio veliku lovu koja im je omoguc avala da z ive u toj prelepoj,
renoviranoj, zidanoj kuc i, toliko blizu centra Sidneja da se ona
ponekad osec ala kao da mora da se izvinjava prijateljima zbog srec e
koju su imali u z ivotu. Ona je, ponovo, trebalo da otputuje iz grada, a
Brajan bi morao da otkaz e svoje sastanke da bi c uvao decu. Bio je
toliko nehajan da bi se Suzet u drugim situacijama pitala da li c e
pripremiti i dz oint. Meutim, povodom ovog putovanja bio je posebno
nespokojan.
Ne popujem ti. Samo ne razumem zas to tvoj brat ne moz e da
provede nekoliko dana s mamom, a da zatim doleti ovde. Mislim, nije
da sad ima neke obaveze i slino...
Sad kad mu je ena mrtva?
Zna da nisam mislio tako ree Brajan. Zaboravi. Zaboravi...
Ne. A kako si mislio? Mogla je da c uje osornost u svom glasu i
to ju je podsetilo na njenu majku. Sada je to zvualo deprimirajue.
Brajan je uzdahnuo i zavukao svoje velike ake u depove.
Zas to moras da ides odmah c im je stigao? Tek s to se vratio u
zemlju. I stvarno ne shvatam zas to ne moz e on da doe ovde. Mislim,
mi smo za njegovu svadbu otputovali ak do proklete Engleske...
On nam je platio smetaj u hotelu.
... i vratio se... ne znam, zauvek, pretpostavljam. Stoga...
Brajan je slegao ramenima. Zato mora da nas napusti?
Suzet ga je pogledala. Bio je kao neki panda i osetila je iznenadni
talas ljubavi prema njemu. Stavila mu je ruke oko struka i poljubila
taku na njegovim grudima koja se nalazi odmah ispod vrata.
Idem jer se vratio objasnila je. Mama mu nec e biti bas neka
uteha. Njih dvoje su ti kao pas i maka.
Ja volim tvoju mamu.
E pa, ti si lan elitne manjine. Nikolas...
Suzet se odvojila od muz a. Kako da mu to objasni? Podigla je
pogled prema njegovom mrzovoljnom, lepom licu.
Jednostavno mislim da c e Nikolasu biti potrebno malo nadzora.
Samo za nekoliko prvih dana.
Brajan je polako i dugo udahnuo, a zatim klimnuo glavom.

26

Poljubio ju je u teme.
Nedostajac es Kvinsi. Trebalo je u nedelju da pravis palac inke s
jabukama.
Moe ti da ih napravi.
Stvarno ne mogu.
Nasmeili su se jedno drugom.
Bic es ti u redu rec e Suzet. Lupila ga je fenom po zadnjici. Idi
sada i donesi mi plavi kofer.
Kis a je sve glasnije dobovala po krovu, dok nije postala ravnomerna i
manina kao aplauz na rok koncertu.
Nikolas je lez ao zurec i u daske na plafonu. Bila je to Suzetina
spavac a soba lez anje u njegovoj staroj sobi uc inilo bi sliku propalog
umetnika isuvie potpunom.
Njegova majka nije bila u pravu. Niko Kejtinu smrt nije smatrao
nesrec nim sluc ajem. Svakako, Kejtin brat, njeni roditelji, njeni i
njihovi zajednic ki prijatelji, c ak i njegovi prijatelji iz Londona, svi oni
su naglas izgovorili rec i nesrec an sluc aj, ali tis ina koja bi usledila
umanjila bi njihovu vrednost. Prisustvo tihe optuz be uvek se
provlac ilo tokom susreta s njegovom tazbinom. Oni su znali da je
mogao da ide kolima, da ga samo nije mrzelo da porazgovara s
koms ijom. Znali su i da je jednom, u kruz nom toku u Vembliju, vec
pao s motora po kis i. Znali su i da je on znao da je Kejt, u trenutku kad
ju je pozvao telefonom, bila na merdevinama. Smrt njihove c erke
moz da jeste bila nesrec an sluc aj, ali svakako se mogla izbec i. Kejt je
bila surovo brza osoba i krivica za njenu smrt zauvek c e zloc udno
poc ivati na Nikolasovim plec ima. Koreogra ija za predstavu
odbacivanja Nikolasa Klousa pod nazivom Dobro dos li u udovis tvo
uraena je sa suptilnos cu koja se moz e pripisati samo londonskom
drus tvu. Poc ela je sa sve reim telefonskim pozivima, postepeno se
produbila os trim opadanjem broja poziva na vec ere i na kraju
doivela vrhunac u vidu vrstog, ledenog zida tiine.
Nikolas se trudio da nastavi da radi. Ali bilo je tes ko biti
produktivan i ubedljiv kada se uoc avaju stvari koje po svakoj logici ne
bi trebalo tu da budu.
Pad s motocikla prez iveo je gotovo bez ogrebotine, ali ne i bez

27

os tec enja. Glavobolje su, posle tog incidenta, dos le kao nepozvan i
nez eljen gost, poput noc ne vrane. Nakon s to je udario u automobil i
zaplovio kroz os tar londonski vazduh, usled bolnog sletanja nabio je
vilicu i zubima otkinuo dobro parc e unutras nje strane obraza i ozledio
mozak, koji je pretrpeo udarac nalik dinstanom paradajzu u konzervi
bac enom o zid od cigala. Narastajuc a panika da se Kejt nec e javiti na
telefon potisnula je inac e jasnu glavobolju u stranu. Razdiruc i oc aj i
prazan posao priprema za sahranu zadrz avali su dosadne bolove u
pozadini, ali kako su se dani u tuzi razvukli u nedelje u tuzi, bio je
primoran da prizna da su glavobolje napravile sebi stalna gnezda u
mranim strehama njegove lobanje.
Odluka da proda stan u Ilingu bila je jedina koju je, u tim olovom
obloz enim nedeljama, doneo s lakoc om. Uneo ga je u ponudu za
prodaju preko visokog, veselog agenta za nekretnine, pronas ao sobu
u blizini Grinforda, iznajmio je i poc eo da iseca svoj z ivot iz soba koje
je planirao da godinama deli s Kejt.
Jedinu milostivu pomoc dobio je kada su Kejtin brat i njegova
devojka dobrovoljno zapakovali Kejtine i Nikolasove lic ne stvari u
kutije. Nikolas je znao da to nisu uradili da bi ga pos tedeli jos bola, vec
pre da bi skoro sve s to je pripadalo Kejt bilo bez nepotrebnih scena
vrac eno u porodic ni dom u Vinc mor Hilu. Nije se suprotstavio tome.
Sama pomisao da pakuje c etkice za s minkanje koje nikada vis e nec e
dotac i Kejtinu koz u i haljine koje nikada nec e svuc i s njenih ramena
ispunjavala mu je grudi hladnim blatom besmisla, pa je stoga bio
zahvalan kada je u predsoblju ugledao brdas ce od zapakovanih kutija
na kojima je pisalo N.
Niz spoljas nje stepenice nosio je poslednju, glomaznu gomilu
kutija, na c ijem vrhu je bila uramljena fotogra ija njega i Kejt s
medenog meseca na ostrvima Orkni, kada je stao na bac enu kesu
irme Buts. Noge su mu iznenada izgubile oslonac. Nakratko se osetio
sasvim prijatno, kao u bestez inskom stanju, dok su betonske stepenice
naizgled letele nagore i napokon ga brutalnom silinom udarile u donji,
najmeks i deo lea i u potiljak. Svet se pomerio nekoliko sekundi u
budunost nekoliko trenutaka izgubljenih u naopakoj munji crnila.
Kada su mu se oi otvorile uz treptaj, glavobolja je nestala.
Istina, bila je zamenjena veoma bolnom tac kom izmeu kukova i
uz arenim pulsiranjem na glavi gde ga je izgrebao s ljunak, ali su crni

28

crvi unutar njegove lobanje iznenada bili oterani. Lez ao je nepokretno

zurec i u nebo boje s kriljca, uz ivajuc i u osec aju barem na trenutak
da su bolovi najzad locirani samo na povrs ini. Nebo je bilo sivo poput
starog nadgrobnog spomenika, a omanje jato c voraka z urilo je preko
njega.
Tada mu je u vidokrug us ao jedan mladic u is lekanoj somotskoj
jakni.
Nikolas je shvatio da najverovatnije izgleda kao pijanica i ponadao
se da bi to moglo da mu pruz i s ansu da jos neko vreme ostane tu da
lei. Dobro sam rekao je.
Dec ak ga je gledao odozgo ne trepc uc i. Ispod oc iju je imao velike,
naduvene podoc njake, a koz a mu je bila bleda kao krljus ti haringe.
ake su mu u depovima bile nemirne poput krtica u prolee.
Sranje, Nikolas pomisli. Moda nema smisla da leim ovako.
Nevoljno se pridigao na noge, z mirkajuc i u oc ekivanju navale uboda
crnih kandi u mozak. Ali glavobolja se nije vratila.
Okliznuo sam se rekao je.
Dec ak je izvadio ruku iz dz epa jakne. U njoj je bio jedan s rafciger.
Nikolasov mozak je jedva stigao da registruje da je to bio krstasti
odvija kada mu je deak zabio hromirani vrh duboko u grudi. Nikolas
se mahinalno trgao, oc ekujuc i talas agonije koji je zasigurno navirao.
Dec ak je povukao s rafciger i u zamahu ga odozdo zabio Nikolasu u
stomak.
Nikolas se pripremio da oseti bol, ali njega nije bilo.
Dec ak ga je posmatrao stisnute vilice, dok su mu se crvene oc i
caklile od suza. Tada je napravio korak unazad, a zatim jo jedan...
Nikolas je pogledao u svoje grudi i stomak. Na njegovoj majici nije
bilo tragova. Ni uboda. Niti krvi. A ni bola.
Dec ak je korac ao unazad po kolovozu, udaljavajuc i se od slivnika.
Crni vokshol se kretao punom brzinom prema njemu, pribliz avajuc i
mu se na dvadeset, petnaest, deset metara.
Pazi da te ne...
Automobil je jurio direktno u dec aka, odbacivs i ga pri udaru u
vazduh. Nastavio je da ubrzava.
Isuse, Isuse!
Nikolas je napravio jedan, dva, tri grc evita koraka niz stepenice i
preko staze. Dec ak je lez ao nic ice na putu, kao izvrnuti kukasti krst.

29

Boe, pomislio je, automobil nije ni usporio.

Gledao je netremice.
Nisi, u stvari, nita ni uo kada ga je udario...
Dec ak je tada ustao. Hodao je travnatom stazom prema zgradi.
Dok je prolazio, izvrnuo je svoje sumorne oc i prema Nikolasu. S
rukama u dz epovima, popeo se spoljas njim stepenicama do interfona,
pritisnuo neko dugme, sac ekao, izvukao odvijac iz dz epa i zabio ga
dva puta u nevidljivu z rtvu, nakon c ega se povlac io unazad, unazad,
unazad, sve do puta gde ga je ponovo udario nevidljivi automobil tako
da je poleteo kroz vazduh, jos jednom padajuc i u obliku obogaljene
hrpe kostiju i mesa. A onda je nestao s kolovoza, ponovo hodao
stazom i ponovio sve iz poetka.
Nikolas se vratio na mesto udesa, zabezeknut jezivim ciklusom
kom je prisustvovao. Neka z ena s plavom c etvoronoz nom hodalicom
od anodizovanog aluminijuma pros la je direktno kroz dec aka, koji se
kretao unazad niz stazu. Nije ga videla.
Nikolas je sac ekao da se dec ak spusti niz stepenice, pojurio je,
zgrabio kutije i polupani ram s fotogra ijom, i otrc ao do svojih kola,
estoko drhtei i ne osvrui se.
Pregled CAT skenerom zakazan pre nego s to je problem vec
nepostojec ih glavobolja bio res en pokazao je da mu je mozak
otprilike dva procenta manji od prosenog, ali inae zdrav.
Meutim, nita nije bilo normalno.
Video je mrtve.
Nikolas se, posle vizije dec aka sa s rafcigerom, odvezao do svog
malenog stana u Grinfordu, popio dva najtola 1 i skliznuo u dubok san
tokom koga nije nis ta sanjao. Sledec eg dana bio je spreman da
podvede ovaj dogaaj pod fatamorganu i da ga pripis e udarcu u
potiljak, ali rezultati dobijeni na skeneru imali su dobre i loe strane.
Priviaju vam se stvari? upitala je radiolog. Kakve stvari?
Izraz lica lekarke naterao je Nikolasa da isuc e prvu laz koju je
mogao da smisli, kao neki los e pripremljeni maionic ar koji izvlac i
los e skriveni buket. Pege. Svuda po ljudima. Tamne pege poput onih
u igri spajanja taaka...
Objasnila je da nije postojao nijedan izic ki problem koji bi mogla

30

da prepozna kao uzrok njegovih halucinacija.

Nepunih deset minuta kasnije, dok je c ekao autobus u Nju
Kavendis stritu, uoc io je kako se jedna naoc ita sredovec na z ena
zagrcnula jeduc i sendvic i pala na kolena. Jeste li dobro? obratio
joj se, skac uc i da joj pomogne. Ruke su mu pros le kroz nju, pa se
bolno c etvoronos ke prizemljio na beton ulepljen z vakac im gumama,
odravs i pritom koz u sa s aka. Brzo se pridigao svestan da se grupica
putnika paz ljivo povukla unazad, trudec i se da ne gleda u njegovom
smeru. Zena koja se gus ila kobasicom koja joj je zastala u grlu obrnula
se na lea bacajuc i se, zatim je poplavela, dok napokon nije
nepomina pala... i iezla.
Nikolas se izvinio grupi ljudi i oteturao se, osec ajuc i kako mu
klecaju kolena.
Od tog dana su mu se svakodnevno priviali. Viao je izguz vane, u
trenu razbijene u sudaru, nevidljive olupine kola u zagrljaju s
njihovim obes enim telima. Ljude koji padaju sa zgrada. One koji tiho
vris te dok im plikovita koz a postaje crvena i crna usled dejstva davno
ugaene vatre.
Bio je siguran da ludi.
To osec anje se pogors alo kada se vratio na posao. Namigivanja u
stilu dobro si? i taps anja po leima s porukom dobro uraeno
trajala su dan ili dva, ali je to delovalo kao venost, pa je bio presrean
da sedne u kombi i napusti London. Ipak, zadovoljstvo je bilo kratkog
daha.
Njegove lukave potrage vodile su ga u vlaz ne i uske podrume,
tavane obloz ene pras inom, nakrivljene garaz e, prikolice zagus ene
korovom. Siva mesta, bogata i tiha. Mesta na kojima nije bilo prijatno
biti sam uz sve prigus eniju svetlost oblac nog neba. Te turobne
prostorije u kojima je nalazio svoj plen izazivale su u njemu razdiruc i
osec aj zbog koga nikada nije ni pomislio da zadrz i neki od pronaenih
predmeta za sebe. Nijednu staru reklamnu tablu za pivo smitviks,
nijednu ulubljenu pisac u mas inu rojal, nijednu karticu iz pakovanja
cigareta hignet, radio eko u kuc is tu od bakelita ili lulu od sepiolita.
Nis ta. Sve to mu je bilo zac uujuc e odbojno. Nikolas je, tek posle pada
niz stepenice i tupog udarca u potiljak, uspeo da shvati s ta je to u
njemu izazivalo jezu kada je bio na tim tmurnim i tihim mestima na
kojima je nalazio pranjave svatarije.

31

Bila su posednuta.
U tom periodu, u tim tihim tavanima, garaz ama, podrumima i
zabac enim sobama, iza prozora pokrivenih daskama ili ispod buavih
nadstres nica, stajao je ukopan na vlaz nim podrumskim stepenicama,
posmatrao je ljude izgubljenog pogleda kako prebacuju kanape preko
plafonskih greda, mrs ave farmere z utih zuba kako pus kom
prekrac uju sebi muke, majke stisnutih vilica koje u c aju rastvaraju
otrov za pacove, momke koji navlac e creva na auspuhe... iznova i
iznova i iznova. Da uasi budu vei, bez pogreke mu je drutvo pravio
novi vlasnik ili ovlas ceni prodavac, koji ne moz e da vidi duha i koji
c avrlja o simpatic nim prednostima aktuelne ljubavne veze sveta sa
svime s to je staro, o nedavnom strahu od slinavke i s apa, o
vremenskim prilikama, nesvesni da se izolovani smrtni sluc ajevi u
tis ini ponavljaju neposredno ispred njihovih zajapurenih lica. Ni
duhovi, zauzvrat, nisu obrac ali paz nju na njihove z ive gazde,
supruz nike, decu, neprijatelje... ipak, svi oni su gledali u Nikolasa.
Njihove mrtve oc i okretale su se prema njemu. Znali su da on moz e da
ih vidi.
Nikolas se tri nedelje drz ao svoga posla, a onda je, ophrvan
drhtavicom i nesanicom, dao otkaz.
Bez prestanka mu se plakalo. Mrtvi su bili svuda oko njega. Morao je
to s nekim da podeli.
Na kraju, poverio se samo trima osobama.
Prva od njih bio je njegov drug s posla po imenu Tobi, stolar punog
lica, koji je rukovodio timom c iji je posao bio kopiranje stalaz a i
s ankova iz irskih pabova koje bi Nikolas kasnije ukrasio knjigama,
biljkama, bakarnim c ajnicima i kutijama braunija. Za Tobija se moglo
rec i da je zaljubljen u prirodu. Cesto je govorio kako drvo u njegovim
rukama deluje kao z ivo i redovno je c itao horoskope iz Dejli stara.
Izgledao je kao osoba kojoj bi se moglo pric ati o privienjima. Nikolas
mu je prepric ao vec i deo onoga s to je doz iveo, poc ev od pada na
stepenicama, preko napada mrtvog dec aka s rafcigerom, njegovih
upornih poziva upuc enih policiji i pretraga mikro is eva da bi otkrio da
je 1988. godine neki Kit Jervud skoro nasmrt izbo svoju devojku,
Veroniku Roj, i to na stepenicama koje vode do njenog stana mog

32

stana! a onda je uoc io Tobijev izraz lica. Isprva mu nije bilo lako da
de inis e taj izraz; nikada nikoga ranije nije video da ga tako posmatra:
to lice je pomalo ukazivalo na zbunjenost, pomalo na sumnjic avost,
moz da i na nervozu... a ipak, taj izraz je saops tavao nes to sasvim
drugac ije, nes to duboko i sus tinsko. A onda je napokon shvatio. To je
bio strah. Tobi ga se plas io. U tom trenutku je razgovor bio zavrs en.
Nedugo nakon toga Tobi je poc eo da ga izbegava u radnji i prestao je
da se javlja na njegove telefonske pozive.
Nikolas je konac no skupio hrabrost da zakaz e razgovor sa
psihologom. Ispric ao je lekarki kljunastog nosa s prstima nalik ptic jim
sve o Kejtinoj smrti, glavoboljama, padu na stepenicama i mestima
koje posedaju duhovi. Ona je klimala glavom i pravila zabeles ke.
Rekao joj je da drugi misle da je pomalo lud, ali da to nije istina. Na
osnovu povrs nih istraz ivanja kojima se bavio, duhovi su bili povezani
s dosijeima vezanim za smrti tih osoba. Duhovi su bili stvarni.
Jos malo je klimala glavom i onda podigla pogled. Da li vi
smatrate da niste zdravi?
To pitanje ga je iziritiralo.
Vidim mrtve. To svakako nije jebeno zdravo.
Ponovo je klimnula glavom i oslonila je na svoju ptiju pesnicu.
Da li vam nedostaje vaa ena?
Nikolas je oklevao. Da li je to bilo trik-pitanje? Da.
Skupila je usne. A da li mislite da moz da izmis ljate te duhove u
nadi da biste mogli, barem za sebe, da vratite svoju suprugu?
To pitanje ga je udarilo kao palica za kriket.
Vec skoro mesec dana su mu se priviali duhovi nepoznatih osoba,
ali mu mogunost da ponovo vidi Kejt nijednom nije pala na pamet.
Zurno je otis ao kuc i u Grinford, dok mu je srce ubrzano lupalo, i
zgrabio je rezervni klju jo neprodatog stana u Ilingu.
Sunce se spus talo sivim gradskim nebom ispod linije horizonta
kada je z urno pros ao pored znaka na kom je pisalo Na prodaju,
zaobilazec i straga stambeni kompleks (temeljno je izbegavao prednje
stepenice) i us ao u njihov stanc ic na kraju straz njeg stepenis ta. Stan je
bio c ist i prazan kao pokradena grobnica. Srce mu je toliko jako
udaralo u grudima da su mu se i prsti tresli. Korac ao je duz
odzvanjajuc e kuhinje, pored mirne dnevne sobe, sve do kupatila. Ono
je sada bilo c isto nestala je dugac ka linija u pras ini koju je Kejt

33

napravila kada joj je peta skliznula, da bi se ona potom u fatalnoj

paraboli izvila prema ivici kade i polomila vrat, a malter je bio
oien. Plafon je ostao neokreen.
I ona je bila tu.
Visoko se isteui na nevidljivim merdevinama.
Kejt?
Okrenula se c uvs i njegov glas. Spustila je jedno stopalo na prec agu
u vazduhu, zatim drugo... a onda joj je jedno stopalo kliznulo i
merdevine su joj se izmakle pod nogama. Jedna ruka prekrivena
malterom poletela je na stranu grabec i prazan prostor. Drugom
rukom Kejt je prigrlila zavesu oko tus a, ali je ona popustila pod
tez inom njenog tela. Pala je. Usta su joj se otvorila i u iznenaenju
izustila jedno kratko O. Jedna peta joj je udarila u pod, i proklizala
slic no kao s to je verovatno i njegova kada je nais la na kesu iz
prodavnice Buts tako da joj se telo izvilo unazad. Nikolas se bacio da
je uhvati, ali su mu se prsti bolno sudarili s ploc icama. Njen vrat je,
neposredno ispod njegovog lica, snaz no udario o ivicu kade, belu kao
zubi, i glava joj se os tro cimnula unazad. Oc i su joj se izokrenule i
ukoc ile, zurec i ni u s ta, bele kao fantomska magla praha koji je polako
padao. Grudi su joj se polako ispumpale i nisu se vie pomerile.
Nikolas je osetio kako mu se grlo uvilo i steglo. Sirom otvorene oc i
su ga pekle.
Izgledala je tako maleno. U tom poloz aju ju je nas ao onog
popodneva nakon sudara: opruz enu, kao da je iscrpljena, bolno
izvijenu, otvorenih oiju zagledanih u daljinu.
Utom su joj se oc i okrenule prema njegovim. Samo na trenutak. To
je bio pogled koji je mogao da ima milion razlic itih znac enja ili
nijedno. Pogled prazan poput pras njave c as e koja je zaboravljena uz
prozor. Nakon toga, opet se nas la na nevidljivim merdevinama, pala
posuta prahom i iznova preminula, i jo jednom, i jo jednom.
Nikolas se zadrz ao tamo do ponoc i, gledajuc i je kako pada i umire,
sve dok mu oc i nisu postale toliko crvene, a grlo tako izmuc eno, da je
jedva mogao da gleda ili dis e. Silio je svoje srce da prepukne i
prestane da radi, ali je ono nastavilo da cedi, distancirano od njegove
z alosti. Zatvorio je vrata kupatila, zakljuc ao stan i polako se odvezao
odatle.
Tri dana nije ustajao iz kreveta.

34

Trea i poslednja osoba kojoj je ispriao o svojim vizijama radila je

u malom lokalu kod Haj strita, izmeu diskontne prodavnice kofera i
pekare. Na okac enoj ploc i je pisalo Madam Sidel tumaenja,
proricanja.
Bila je to izborana tamnoputa z ena, povijena kao stablo nekog
izdrz ljivog mediteranskog drveta, s neobuzdano ofarbanom kosom
proz etom obojenim perlama. Tek kada je zavukla ruku pod kosu s
namerom da se poc es e, Nikolas je shvatio da nosi periku. Ne
prestajuc i s c es anjem, z ena ga je povela u prostoriju ukras enu svilom
s kic ankama u kojoj su mirisali tamjan i sagorela kosa. Naloz ila mu je
da sedne i uzela ga za ruku.
Odmah je preao na stvar. Vidim duhove.
O? Koliko naplaujete?
Nikolas je otis ao kuc i, podigao slus alicu i kupio avionsku kartu
reen da napusti Britaniju.
Dan pre nego s to je us ao u taksi za Hitrou, probudio se ugledavs i kis u,
toliko sitnu da je izgledala kao para koju oblaci nanose na zemlju.
Kasnije tog jutra, kad je stigao do groblja u Njuamu, sunce je natezalo
konopac s oblacima i formiralo male dijamante na ruama i vrbama.
Nikolas je sa setom sedeo uz Kejtin grob.
Posmatrao je nadgrobni spomenik i osec ao kovitlac griz e savesti.
Bio je crn i os trih ivica i Kejt bi ga sigurno smatrala odvratnim. Kao
da ga je projektovao Albert Sper komentarisala bi. Njeni roditelji su
izbor spomenika preuzeli na sebe. Nikolas se sec a otkucanog,
formalnog pisma kojim od njega traz e devet hiljada funti za sahranu,
zakup grobnog mesta i za krasne usluge nadlez nih koji obezbeuju
sadnju prolec nog i letnjeg cvec a na grobu. Po stoti put je proc itao
zlatnim slovima ispisani epitaf.
U naruju boje ljubavi.
Da li je to bilo tac no? Tu se nije osec alo njeno prisustvo. Nije imao
nikakav osec aj da ona zaista tu lez i. Niti da posmatra odozgo. Vazduh
je bio hladan za letnju sezonu, a kako se kis a koja je padala brzo
sus ila, okolis je izgledao prazno i nestalno. Da li je bila zarobljena u
tihom ponavljajuc em ciklusu u praznom kupatilu stanc ic a u Ilingu? Da
li je u potpunosti napustila ovaj svet kada se ugasila varnica u njenom

35

mozgu, a istovremeno i njen ivot?

U naruju boje ljubavi.
Idem apnuo je.
ekao je. Oekivao je neki znak. apat vetra. Bilo ta to bi mu dalo
do znanja da ga je ula i da eli da mu porui da ostane.
Vrbe su ostale neme. Automobil sa sportskim auspuhom ostavio je
tragove guma dok je prolazio putem Nort baundari. Nita.
Nikolas se pridigao na noge i otiao.
Tri dana kasnije, na drugoj polulopti, lez ao je na sestrinom krevetu iz
detinjstva oslukujui kako kia lije u beskrajnom, mranom talasu.
Bio je kod kue.
Ali s ta je zaista njegova kuc a? Prsten koji ga odrz ava u braku s
mrtvom z enom. Nekoliko hiljada funti. Nekoliko prilic no inih ben
erman koulja.
Sedamnaest godina. Nita.
A tek njegova majka, s ta se s njom zbilo? Nema novog c oveka u
njenom ivotu. Ista kua. Dvadeset ajnika. Nita.
Kia. Lica. Mrtvi. Drvee.
DING-DONG.
Zvono na ulaznim vratima: mehanic ka stvarc ica od bakelita koja je
proizvodila dva neharmonic na tona, jedan kada glatko, izlizano
dugme pritisnete, a drugi kada ga pustite.
Nikolas trepnu i uze u ruku ruc ni sat s ruz ic astog noc nog stoc ic a.
Bilo je skoro dva ujutro.
DING-DONG.
Mama? pozvao je.
Zabacio je noge preko ivice kreveta i pridigao se u sedei poloaj.
DING-DONG.
Stiem!
Dok je prolazio pored vrata majc ine spavac e sobe, c uo je snaz no
hrkanje koje pristaje snagatoru iz cirkusa.
Zato ja ne bih pogledao ko je? predloio je nikome.
Is ao je niz hodnik. Njegovi prsti su, po staroj navici, pronas li i
pritisnuli prekida spoljanjeg svetla. Otvorio je ulazna vrata u jednom
zamahu.

36

Dva policajca u kabanicama su c ekala na stepenicama. Jedan je bio

krupan i tamnokos, stajao je bliz e da bi vodio razgovor. Drugi,
krupniji i plavokos, c ekao je u pozadini spreman da savije gelender od
livenog gvoa ili da iupa drvo kako bi spreio bekstvo.
Dobro vec e, gospodine rec e tamnokosi policajac. Nikolas ga je
u svojoj glavi nazvao Fosi. Izvinjavamo se s to vas uznemiravamo
dok spavate. Idemo od vrata do vrata traz ec i informaciju o nestalom
deaku.
U pozadini je c ovek-gorila drz ao plasti iciranu fotokopiju slike
plavokosog sedmogodis njaka koji se smes i u foto-aparat. Nikolas je
ustuknuo.
To je Tristram. Ali Tristram je ve dvadeset i pet godina mrtav.
Nagnuo se da bolje pogleda sliku.
Fotogra ija nije bila stara. U pozadini se nalazio LCD televizor.
Dec ak je nosio majicu s natpisom Spajdermen 3. Ipak, izgledao je
sablasno slino njegovom drugu iz detinjstva.
Koji je davno ubijen, podsetio je samog sebe.
Srce mu je jako udaralo. Odmahnuo je glavom. Ne.
Meutim, policajci su primetili drhtaj prepoznavanja. Razmenili su
poglede, a zatim usmerili svoje netremine poglede prema Nikolasu.
Da li ste sigurni, gospodine? upitao je Fosi.
Da. Zaista. Noas sam tek doputovao preko okeana.
Ove noi, gospodine? U koliko sati?
Oko pola jedanaest.
Nikolas je liznuo usne. Policajci se nisu pomerali.
Da li ste doli pravo kui, gospodine?
Da.
Jeste li se negde zaustavljali? upita ovek-gorila.
Da, pomisli Nikolas. uma. Zastao je kod s ume zapanjen s to je jos
uvek tako moc na i gusta kao i ranije. Hodao je do polovine puta od
njene ivice. Osec ao je kako ga privlac i. Ali zas to? Nije to sebi umeo da
objasni, a kamoli policiji. Sluc ajno razgledanje s ume usred kis ne noc i,
bas kada je dec ak nestao? Boe, ponaa se kao krivac! Oni to ne
moraju da znaju. Prekini s time!
Ne.
Policajac Fosi je dohvatio svoju belez nicu. Covek-gorila je blago
spustio ruku pustivs i je da visi paralelno s njegovom nogom, bliz e

37

slubenom pitolju.
Kako se zovete, gospodine?
Nikolas Klous. Vidite...
Policajac je zapisao to u svoju belenicu, upitavi: K-L--O-U-S?
ta se to deava, Niki? Ketrin se tiho, s lea primakla svom sinu,
nervozno vrtei pojas kune haljine.
Policajci su razmenili poglede.
Prijavljen je nestanak jednog deaka, gospoo.
Srebrna gorila podie sliku prema Ketrin.
O, boz e. Nikolas je dobro poznavao taj glas i mogao je u njemu
da razazna drhtaj. Je li deko odavde?
Da, gospoo. Ovaj gospodin nam je rekao da se noc as vratio s
drugog kontinenta?
Nikolas je uoc io kako se oc i njegove majke skoro neprimetno
skupljaju.
Moj sin. Tako je.
U koliko sati je stigao?
Malo posle pola dvanaest. Avion je sleteo u pola deset, s to znac i
da je veoma brzo pros ao carinsku kontrolu, iznajmio kola i stigao
kuc i. Rec i su joj navirale meusobno spojene i brze, a drhtanje je
zamenjeno nec im izraz enijim. Razgovarali smo u kuhinji do
dvanaest i petnaest i posle toga oboje otis li u krevet, a to s to se dec ak
izgubio po ovakvoj kis i je bez sumnje tragic no, ali nisam sigurna kuda
ovaj razgovor vodi.
Dva stasita c oveka su se skoro neprimetno pomerila unazad.
Nikolas se malo skupio. Imao je preko trideset godina i jos mu je bila
potrebna mama da ga izvlai iz nevolje.
Gospoo, samo postavljamo pitanja ree Fosi.
Ja to razumem. Imate li jo neko?
Policajci su razmenili poglede.
Ne, gospoo.
Mnogo srec e, gospodo. Nadam se i molim da c e se pokazati da je
momi zdrav i itav.
Fosi je poveo srebrnu gorilu u kiovitu no.
Ketrin je zatvorila vrata. Obmotala je ruke oko sebe. Jednostavno
ne mogu da smislim tu logiku da, ako si mus karac, automatski te
posmatraju kao seksualno optereenog. Ako niste znali, i ene to rade.

38

Nikolas je klimnuo glavom. Osec ao je stras an umor, ali je izgledalo

da mu je prilika da zaspi ceo jedan okean daleko. Kad su krenuli niz
hodnik, uoio je kako vene, kao ljubiasti crvi, gmiu uz njene lanke.
ta te je probudilo, mama?
Ketrin ga je pogledala i otvorila usta spremna da ga slaz e. Ipak,
oklevala je. U tom trenutku Nikolas je ponovo uoc io pec at vremena na
majinom licu.
Starimo.
Los e sam sanjala. Tebe kad si bio mali. Tebe i tvog druga s to je
stanovao uz ulicu.
Tristrama Bojea. Jesi li videla koliko taj deak...
Klimnula je glavom. Samo to si u snu bio ti taj...
Glas joj je postajao sve tii dok nije iezao.
... koji je umro.
Tutnjava kis e bila je tes ka bas kao i noc na tmina napolju. Poljubio
ju je u obraz. Delovao je suvo i tanko poput lista papira.
Siguran sam da e ga pronai rekao je.
Vratili su se u svoje krevete.
Policija je tri dana kasnije pronala deaka.
Tokom prva dva dana pretraz ivali su javne toalete i gusto izraslu
travu oko pruge, odvodne kanale prekrivene mahovinom, ali je potop
potragu uc inio nemoguc om. Tim policijskih ronilaca se spremao da se
osigura sajlama i da krene u pretragu reke i odvoda ispunjenih
kis nicom kroz koje je voda navirala u brzacima, ali se smatralo da je
taj zadatak isuvis e opasan. Grupa dobrovoljaca iz Drz avne sluz be za
hitne situacije c ekala je u talons koj srednjoj s koli spremna da zapoc ne
pretragu s ume uz Karmajkl roud, ali je kis a nastavila da pada, tes ka
poput pozoris nih zavesa, da su morali da ostanu unutra ispijajuc i
instant kafu iz c as a od stiropora i igrajuc i trivijal persjut. Delovalo je
da se nisko postavljeno more tamnih oblaka ne moz e pomac i po
nabreklom nebu.
Majku dec aka jednu neelokventnu z enu, ali svakako nadarenu
radnicu u servisu za zamenu auto-guma i redovnu u Crkvi ujedinjenja
oslovljavali su s gospoa Tomas. Pojavila se u vec ernjim vestima,
preklinjuc i kroz stegnuto grlo da joj bilo ko, ko je eventualno video
njenog sina, pomogne. Ipak, naposletku je ispalo da njenom sinu po
imenu Dilan (s tampa je pokazala neuobic ajenu odmerenost

39

izbegavajuc i da zbija s ale na rac un majke koja mu je iz nehata

nadenula ime po prokazanom alkoholic aru) nije bilo pomoc i tokom
tri dana koliko je trajala potraga. Njegovo telo pronaeno je zakac eno
za drvec e mangrova nekih s est kilometara nizvodno od Talonga. Tim
veslac a srednje s kole koji su trenirali bez obzira na kis u, grad ili
jako sunce i bili su sigurni da e osvojiti pobednic ku traku na
drz avnom s ampionatu te godine, NAPRED NASI! opazili su donji deo
Dilanove crvene trenerke kako pluta kraj osenc ene rec ne obale.
Policijski sluz benik za odnose s javnos cu saops tio je da je dec ku bio
prerezan grkljan. Nije bilo znakova seksualnog iz ivljavanja; ipak, zbog
vremena koje je telo provelo u vodi, bilo je tes ko to potvrditi. Zeleli su
da ispitaju c oveka srednjoistoc nog izgleda koji je tri noc i ranije vien
nedaleko od oblinje autobuske stanice.
Nikolas i Ketrin su tumarali oko kuc e izbegavajuc i jedno drugo.
Cutke su gledali televiziju kada je objavljeno da je pronaeno
Dilanovo telo. Nijedno od njih nije z elelo da prokomentaris e kako je
bilo jezivo kada je 1982. godine, u ispraz njenoj kuc i u trec em naselju
od njihovog, pronaeno Tristramovo telo, c ija je jedna bleda noga
virila ispod gomile razvaljenog drveta, korenja drvec a i lima. Njegov
vrat je, ba kao i Dilanov, bio iroko raseen.
Nikolas je iskljuio televizor.
Kia je konano poela da slabi.
Skuvau malo aja izgovori Ketrin tihim glasom.

40

3.

OKTOBAR 1982.
Bilo je to popodne jednog veoma neprijatnog dana.
Sa svojih deset godina, Nikolas je bio viz ljast, uz nagoves taj
z ilavosti i c vrstine koje c e ga krasiti i kad odraste. Njegove noge su se
polako u lukovima njihale kroz sparan, vreo popodnevni vazduh,
paz ljivo izbegavajuc i suve i opasne ivice sabljaste trave, koja je
neprekidno s us tala na blagom povetarcu. Hodao je duz uske staze
posute s ljunkom, koja je po duz ini razdvajala dugac ak pojas krute
trave uz Karmajkl roud. Remeni njegove s kolske torbe usecali su mu
se u ramena, dok mu se suneva svetlost, s neba jarke svetloplave boje
nalik rimskom staklu, zarivala u oi.
Pomalo se znojio, ali mu jako sunce nije smetalo. Pomagalo mu je
da sprz i sec anja na sramotu pretrpljenu tog dana i stvorilo prostor za
opus teno mas tanje o tome da je pustinjski pacov iz Tobruka, ili
zabraeni Arapin neko tamnoput i neustras iv ko z mirkajuc i
posmatra svetlucave dine traz ec i znakove prisustva odluc nih Svaba,
ali ipak osuenih na propast.
Nije z urio da stigne kuc i. Suzet je imala zaus ke i lez ala je u
krevetu, te je stoga za njega predstavljala jos vec u dosadu. Mama je
verovatno os trim pokretima ljus tila povrc e ili napadala s kolske
uniforme svojom peglom pitajuc i se kako je moguc e da jedan dec ak
pojede toliko keksa a da ostane tako mrs av. Njegov drug Tristram je
ostao u s koli na c asu trube, tako da nije mogao da ode kod njega da bi
igrali podmornice ili demolin derbi. Ne, nije bilo potrebe za urbom.
Bilo je skoro c etiri po podne i vruc ina je postala stras na prokleto
vrelo, opisala bi njegova mama i u tom meuprostoru izmeu
zavrs etka c asova i vremena za odlazak u krevet, na ulicama Talonga
po svemu sudei nije bilo nikog osim Nikolasa.
Nije bilo automobila da preseku zmijoliko vrludavu izmaglicu

41

vreline iznad crnog katrana. Kuc e obloz ene daskama ili ploc ama od
ibro-cementa, pokrivene crvenim ili zelenim talasastim limom,
skupile su se pod udarima sunc eve svetlosti. Preko puta, s njegove
desne strane, bila je uma.
Suma. Hektari toliko guste australijske pras ume eukaliptusa,
puzavica tekoma i cvec a lantane, da od Karmajkl rouda nije mogao da
vidi dalje od deset metara u dubinu tog rastinja. Na nekoj zvanic noj
gradskoj mapi ta teritorija je sigurno imala neko ime, ali on je koristio
rec s uma jer je tu rec koristila njegova mama, kao i Tristramovi
roditelji i stariji brat Gavin i prodavac ica voc a, gospoa Ferguson.
Nikolas je znao, gledajuc i stari adresar svoga oca, da se s uma
prostirala od Karmajkl rouda sve do krivudave smee reke ukupno
nekih kilometar i po, iako on nikada nije pres ao ni trec inu tog puta.
Bili su previs e uplas eni da idu dalje, mada to nikada ne bi priznao
Trisu. Cak i sada, izvan nje, Nikolas je osec ao koliko je ona duboka,
osec ajuc i se kao da prolazi pored beskrajno dubokog jezera punog
senovite vode, a ne pored s ume. Prethodne nedelje pronas ao je u
kolskoj biblioteci knjigu pod nazivom Svemir, u kojoj je bilo poglavlje
posvec eno zvezdama patuljcima, umiruc im supernovama i belim
patuljcima koji nestaju... a naposletku i o crnim rupama. Tako
neprozirnim pojavama koje proizvode toliku silu gravitacije da
privlac e svetlost iz ogromne udaljenosti i sve s to im je preblizu biva
zarobljeno silom gravitacije i usisano u zaborav.
Shvatio je da zuri u mrac na stabla, pa je skrenuo pogled
koncentriui se na spreni ljunak pod svojim nogama.
Uvek je na tom mestu usporavao hod, otprilike na pola svoje etnje
od s kole do kuc e duge tri kilometra. Ljudi su ispus tali razne predmete
duz staze, a on je bio dobar u njihovom pronalaz enju. Sitniji meu
njima bili su poneki kliker, pinceta, polovina jo-joa, traka za
pokretanje SSP trkac kih automobilc ic a, pocepana novc anica od dva
dolara ili olovka c ija je boja neposredno uz gumicu potpuno oljus tena
i na kojoj je hemijskom olovkom napisano Hil. Jednom je pokupio
par zaralih kles ta kratkih, u obliku njus ke aligatora i odmah ih je
odneo u garaz u, gde ih je paz ljivo oc istio mas inskim uljem koje je
pronas ao u beloj konzervi ispod oc evog radnog stola. Kada su se
c eljusti kles ta mogle lako otvarati i zatvarati, okac io ih je pored
ostalog oc evog alata. To ga je istovremeno uc inilo srec nim i tuz nim,

42

pa ih je ostavio tamo.
Nikolas je znao da je njegova majka vis e volela da on i Suzet idu
kuc i duz im putem, kroz sporedne ulice ukras ene sreenim bas tama
geranijuma, nego da prolaze pored s ume. Zas to? pitao bi. Nemoj
mi stvarati tes koc e odgovorila bi i usledila bi nenarus iva tis ina, koja
je visila kao nepokupljen ves . U vec ini sluc ajeva pos tovao je njenu
volju. Ali u danima kao s to je bio ovaj, kada Suzet nije bila s njim,
vrac ao bi se kuc i pored Karmajkl rouda. Draz odbac enih kojes tarija
bila je prejaka.
Podigao je ramena. Skolska torba mu je bila tez a nego inac e,
opterec ena vlaz nim pes kirom i opremom za plivanje. Bilo kako bilo,
ipak sam uao u bazen, rekao je hrabrec i se. Meutim, ta misao klatila
se po klizavoj gornjoj ivici padine prema stras noj sramoti doz ivljenoj
toga jutra. Donja usna mu se stisnula i oc i su poc ele da ga peku.
Ljutnuo se na sebe. Plaljivko, rekao je. Kukavice. Pokus avao je da
misli na nes to drugo na novi svemirski s atl ili na kristalnu lobanju
Mic elaHedz iza, ili na razloge Romelovog poraza, ali bilo je prekasno:
misli su mu se kotrljale prema tom klizavom putu u mrac nu i kobnu
vodu.
Tog prepodneva, oko jedanaest sati, sva deca iz njegovog razreda
poreala su se ispod pandanus palmi pred svlac ionicama uz s kolski
bazen, s kupac im kostimima skupljenim u plastic nim kesama ili u
sportskim torbama okac enim o rame. Nikolas je bio blizu poc etka
reda. Veoma se trudio da se kao to je to radio za svaki as plivanja
skupi, da postane nevidljiv i da ne privlac i paz nju. Osvrtao se u nadi da
c e pronac i nes to bilo s ta! s to bi ga izvuklo iz te situacije, ali nije
nita naao. Bio je prestravljen od rei koje su sledile.
Gospoica Aspinal, c iji je glas zvuc ao kao zvona a telo joj je
podsealo na medicinku, pozvala je: U redu, deco. Sedite.
Nikolas i njegovi kolski drugovi su seli.
Izujte se.
Kad su dec aci i devojc ice posegnuli za svojim stopalima, zac ulo se
tiho groktanje i uzdisanje kao u prasia.
Miris hlora je ubadao, a brektanje iltra je bilo glasno. Nikolas je
povukao svoju levu cipelu, zatim levu c arapu, pa desnu cipelu...
osvrnuo se oko sebe i polako i paz ljivo... skinuo desnu c arapu... i tada
se on ukazao.

43

Bledi prst velic ine drugog najmanjeg, ali ne u liniji s ostalima, vec
izrastao s gornjeg dela stopala prelazec i preko drugih pet prstiju kao
neka foka nasukana na izbrazdanu plau.
Postao je prilic no umes an u skrivanju svog stopala torbom, s to je
c inio istog trena kada bi skinuo c arapu. Bio je dobar u skrivanju.
Moda, kada niko ne bi gledao...
Zac uo se srebrnasti kling-klang zvuk ispus tenog novc ic a koji se
kotrljao.
Oh!
Novc ic od dvadeset centi je, kotrljajuc i se tako, pros ao pored Erika
Danijelsa i poc eo da kruz i po sve manjem krugu zaustavivs i se
posrc uc i neposredno ispred Nikolasovih nogu. Podigao je pogled bas
kada se Ursula Gezel povila preko njega da dohvati ispus teni novac.
Bio je sleen, prestravljen i nemoc an, a Ursuline oc i su skliznule s
njenog novc ic a, preko njegovih cipela sve do stopala... i na kraju do
nakaznog estog prsta nalik foki.
Oh! rec e najleps a devojc ica u razredu, prikovanog pogleda za
Nikolasovo stopalo. Fuj.
Podigla je svoj novi i pourila nazad u red.
A Nikolas je poeo da plae.
Sec a se da je izvukao maramicu, govorec i Stivenu Cenu da je sve u
redu i ponavljajuc i to i gospoici Aspinal, sve pokus avajuc i torbom da
pokrije stopalo i slus ajuc i s apat okoline. Njegov prst. Videla je njegov
prst. ta je s njegovim prstom? Njegov prst vika... Plakao je. Kao z enski
petko. Znao je s ta znac i biti z enski petko: to su dec aci koji ridaju kao
devojice.
Plakao je tada, a pomisao na obraze vatrenocrvene od srama
ponovo ga je nagonila da plac e kao neka devojc ica. Us mrknuo je sluz
vrelu poput vazduha u penici vazduha koji ga je okruivao.
I tada je Nikolas, dok je pod udarima vruc ine, sam i obliven
suzama, stajao na ljunanoj stazi uz Karmajkl roud, ugledao tu pticu.
Moglo je to biti bilo s ta ili nis ta, jedna malena stvar na samoj ivici
staze, uukana u aputavu travu. Imala je plavo i belo perje. Da li je to
bila svraka? Nikolas se nagnuo blie. Ne, bila je manja. Moda bibak.
Obrisao je nos nadlanicom, pitajuc i se s ta da radi s njom. Les ine su,
to je dobro znao, prljave (prepune klica, rekla bi njegova mama), pa je
mislio da je samo gurne nogom dublje u travu i da nastavi dalje. Ali

44

kad se pribliz io, uoc io je nes to s to ga je nateralo da se zaustavi, otrese

s lea kolsku torbu i klekne.
Mrtva ptica nije imala donji deo nogu.
Njene noge, ne deblje od granc ica, bile su precizno odsec ene ispod
zglobova savijenih unazad, otkrivajuc i rez njeve crno-smee moz dine
uokvirene belom kosti inom kao porcelan, obavijenom sivom,
grubom koom.
Nikolas je zatvorio usta da bi izbegao udisanje vlanog smrada koji
se s irio oko ptice. Ko bi odsekao noge jednoj ptici? Oc istio je
prljavs tinu oko nje, ali nije uspeo da uoc i pokidane kandz e. Ipak,
pronas ao je mali s tap, koji je nec iji pas saz vakao po sredini. Svestan
samo sunca koje mu je poput pegle prz ilo zadnji deo vrata i
naelektrisanog zvuka koji je poticao od insekata, nez no je podvukao
s tap ispod ptice i izvukao iz trave opus teno, naduveno telas ce. Tada
mu se prevrnuo stomak.
Glava ptice je, bas kao i noge, bila uklonjena. Na njenom mestu je,
zabijen u telo pomoc u naos trenog s tapic a, bio loptasti c vor upletenih
granc ica. Njene otkinute noge su potkolenicama bile uvuc ene u taj
vor, iz kog su izvirivale kao sitni, kvrgavi rogovi.
Nikolas je osetio da mu prsti pulsiraju uporedo s jakim udarima
srca. Paz ljivo je okrenuo pticu na drugu stranu. Nes to je bilo nacrtano
ravocrvenom bojom na njenoj laz noj glavi: uspravna linija sa
strelicom nalik znaku vee od usmerenom nadesno:

Nikolas je osetio pritisak izmeu pupka i testisa. Koz a mu je

odjednom postala hladna, a periferni deo vidnog polja boje srebra.
Dok mu je srce ubrzano lupalo, on je stajao pogoen okolnom
tiinom.
Na putu nije bilo automobila. Niti se iza tamnih prozora udaljenih
kuc a naziralo kretanje njihovih vlasnika. Povetarac je is cezao, a
s us tanje os tre trave je utihnulo. Ni cvrc ci se vis e nisu c uli, kao da su se
c ak i oni bojali da odaju poloz aje svojih skrovis ta. Nebo je bilo svetlo i
vrelo kao penica.
Nikolas se u svem tom miru osetio zastras ujuc e z ivim. Briljantno
z ivim, u poreenju s nec im tako mrtvim pored sebe. Osec ao je da su

45

mu udari srca jaki poput bubnjeva i da njihov zvuk putuje

kilometrima. Bio je iv, malen i strano sam.
A uma je bila na samo koji metar od njega.
Znao je da mora da ode odatle istog trena. Pticu s njenom
bizarnom pletenom glavom bacio je u travu i zgrabio ruksak. Krenuo
je da proturi ruku kroz remen, ali je promas io rupu, zatim je
zamahnuo jos jednom i opet promas io. Vid mu je bio oivic en gustim
oblakom zvezda u vrtoglavom kretanju. Konac no mu je uspelo da
probaci ruku kroz remen i ispravi se, istovremeno zac uvs i zvuk koji je
prekinuo tiinu.
Trava je krckala iza njega.
Duboka prosecanja kroz suvu travu. Tes ki, hotimic ni odjeci
koraka, tajnoviti i bliski. Ustajao i slatkast zadah trulez i, stvaran kao
prezasic en smrad iznad septic ke jame. Os tar i grozan. Nes to mu se
pribliavalo s lea. Neto iz ume.
Obuzeo ga je uz asan strah. Nadbubrez na z lezda je iscedila svoj sok
u krv i srce je poc elo da mu galopirajuc e udara, i male noge su se
napele i pokrenule... Tri!
Poleteo je bez osvrtanja za sobom.

46

4.

2007.
Cetvrtog jutra po Nikolasovom povratku iz Londona kis a je prestala
da pada. Vedro jutarnje nebo bilo je bledoplave boje arktic kog leda, a
neuobic ajeno jak vetar spustio je temperaturu za tri stepena.
Hladnoc a se kao s apat provlac ila kroz lamperiju pod strehom i kroz
klimava prozorska krila Suzetine sobe.
Dugo se Nikolas nije probudio veseo kao tog jutra. Uobic ajena
iznurenost koja mu je ubrzo po buenju pritiskala ramena kada mu
je postajalo jasno da je on z iv, Kejt mrtva, a London u svom sivom
haosu uz urbano nehajan nije se pojavila. Sedeo je uspravnih lea.
Sunce je jos uvek bilo ispod linije horizonta, ali je mogao da uoc i kako
je hladan vetar bio oribao nebo, oc istivs i ga od oblaka, i da c e dan biti
lep i vedar. Shvatio je da se, jos od dana kada je Kejt umrla, nije
oseao bolje nego tog jutra.
Znajuc i da mu taj blagi osec aj tople ravnodus nosti moz e oc as
izmac i, kao vrludava riba dijamantskih krljus ti u vodeni bezdan,
odluc io je da produz i tu prijatnost koliko god je mogao. Hitro je
navukao farmerke, dz emper na zakopc avanje s kapuljac om i c arape
od prethodnog dana. Poz eleo je da s eta ulicama svog detinjstva da bi
probudio jutarnji apetit.
Kuc a Klousovih u Lambet stritu broj s ezdeset osam bila je buldog
od graevine, s bez fasadom od dasaka, skupljena na stubovima, i
mrko je posmatrala svoje koms ije niz brdo. Kapija od kovanog gvoz a
nec ujno se otvorila, pos to su s arke jos uvek bile vlaz ne od kis e
prethodne noi.
Nikolas se uputio u susret os trom vetru. Setnja mu je prijala i nije
mu bila naporna. Bio je visok i mrs av; dugac kim koracima je
napredovao niz padinu potiskujuc i pokrenutu krv, i to mu je
popravljalo vec pristojno raspoloz enje. Bio je daleko i tamo su se

47

desile uz asne stvari, ali sada je bio kod kuc e. Nove moguc nosti su se
mogle pojaviti. Mogao se povratiti. Mogao je pronac i posao. Mogao je
zapoeti sve iz poetka.
Dok je s etao, primetio je da je njegov sinoc nji utisak kako je
naselje njegovog detinjstva zaglavljeno u pros losti bio pogres an. Neke
stvari su se zaista izmenile u njegovom odsustvu. Nizovi kvinslendskih
kuc a od dasaka bili su isprekidani vilama u neprikladnom toskanskom
stilu. Kuc a Sihena vis e nije bila tamo, a na njenom mestu je stajala
dvospratna stambena zgrada. Mali kruz ni tok, na mestu gde se
ukrs taju Lambet strit i Kritendon strit, s fontanom jarkoz utih vrbena u
sredini. Ipak, vec ina starih kuc a ostala je na svom mestu, kao svez e
naminkane dame koje stidljivo sede iza ureenih bata.
Sunce je stvorilo perjanicu na horizontu i vrhovi drvec a su bili
osvetljeni nez nozlatnom bojom. Nikolas je duboko disao. Jac i
povetarac je nosio sa sobom otrgnute mirise glicinija. To mu se
svidelo. Zivot je nastavio da tec e i bez njega. Stvari se jesu promenile.
Ljudi su preiveli.
Skrenuo je iza ugla u Mertl strit. Dopola ulice se pruz ao manji niz
prodavnica stenjenih dugim prstima ogromne poincijane.
Nikolas je osetio kako mu u stomaku bruje z ice, pa je usporio hod.
Nes to ga je uznemirilo kad je pogledao prodavnice, ali nije mogao da
dokuc i s ta. Odluc an da ne dozvoli da mu bilo s ta pokvari s etnju,
ponovo je ubrzao i uputio se prema njima.
U jednoj zgradi su se u nizu nalazile c etiri prodavnice koje su,
ispod s iroke cerade nalik na njus ku bika, gledale na Mertl strit.
Povrina ispod cerade bila je uzdignuta od nivoa zemlje za pola metra;
bila je prekrivena ploc icama, a ivica joj je bila odvojena od trotoara
ogradom od pocinkovanog c elika i nizom potkresanih stabala u
z ardinijerama. Tokom njegovog detinjstva, u tim lokalima se nalazila
samoposluga, bakalnica gospoe Ferguson, prodavnica voc a Magil,
mesara i prodavnica galanterije.
Zaustavio se na dva stepenika koja su vodila do trema prodavnice.
Setio se da se prodavnica galanterije zvala Dej Dej. Ponovo je
skrivena nategnuta z ica u njemu neprijatno zazujala. Jos jednom se
hotimic no oslobodio tog neprijatnog osec aja. Nije jos bilo ni pola
sedam i prodavnice su bile zatvorene. Samoposluga je jos uvek bila
tamo, ali s drugim imenom i s nalepnicama na izlogu koje reklamiraju

48

Telefonske kartice: 9 centi/min, za bilo gde u svetu!; najnovija

inkarnacija prodavnice voc a bio je tibetanski restoran brze hrane, c iji
su vlasnici oc ito precenili volju lokalnog stanovnis tva da uz iva u
dobrom kongpo s aptaku (lokal se izdavao); mesara je bila pretvorena
u radionicu za popravku kompjutera; prodavnicu galanterije (Vlasnica
je bila jedna starica; kako li se zvala? Nije mogao da se seti.) zamenila
je prodavnica zdrave hrane.
Nikolasovi koraci su odzvanjali po hladnim ploc icama. Izlozi
prodavnica bili su kao tamne oc i na c ijim se tes kim kapcima
nezadovoljno ocrtava novi vedar dan. Kvil, setio se. Starica se
prezivala Kvil. I dok se priseao, kroz glavu mu je prola njegova slika,
kad je imao osam ili devet godina, kako ide pored prodavnice, drz ec i
Suzet za ruku i zaviruje unutra... i setio se tamnih oc iju na bledom,
izboranom licu, koje ih gledaju iznutra. Suzet se tada rasplakala.
Nikolas je zakorac io, izloz ivs i se ranim sunc evim zracima, i osetio
je titraj olaks anja. Davno je to bilo, pomislio je. Njegovo detinjstvo je
zasigurno moglo da se podic i sec anjima na dogaaje s mnogo
nestas nijim prizvukom od mrkog lica jedne starice unutar tamne
prodavnice. Ponovo je ubrzao hod.
Lejdlo strit. Mejdglas strit. Putevi koji su u njegovim mladim oc ima
bili dugac ki i tihi, sada su delovali skuc eno i staromodno. Zakarande i
likvidambri su upirali svojim golim prstima prema kristalno c istom
vazduhu. Cuo se blagi s apat lis ca kalistemona i grevilea. Jedan
labrador ga je posmatrao s trema letargic no lupkajuc i repom po
drvenim ploama.
Nikolas je zavukao svoje hladne s ake pod dz emper i kroc io u
uzano, prijatno osenc eno grlo ulic ice Itaka. Shvatio je da ne gleda u
svoja stopala, niti nekoliko koraka ispred sebe, vec uz strmu stazu i u
njen pedesetak metara udaljeni vrh. Osmatrao je horizont ne bi li
ugledao duhove. Meutim, tamo ih nije bilo. Ni izlomljenog
biznismena koji korac a ispred kamiona, niti z ene s to s tugom u oc ima
guta jedanaest, dvanaest, trinaest pilula. Bio je daleko od Londona i
tamos njih duhova u stvari najdalje s to bi neko mogao da se skloni. U
sec anju mu se javio Kejtin miris, ali je ugus io tu poznatu potrebu da
otrc i do groblja i sedne uz njen nadgrobni spomenik, vec je
preusmerio svoje misli na poslove koje bi mogao da zapoc ne.
Nabavka rekvizita za televizijske reklame? Izrada scenogra ija za

49

drz avno pozoris te? Mogao je da volontira u umetnic koj s koli dok ne
stane na noge i ne uspostavi neki kontakt. Sranje, mogao bi i da se
vrati na fakultet i da zavrs i magistraturu. Sto ne bi dao sebi godinu
dana da zapoc ne nes to novo, kad je vec imao novac u banci? Da se
posveti ilustracijama? Da napis e dec ju knjigu i uradi ilustracije? Sve te
moguc nosti su ga usrec ile, odvlac ec i mu iz misli nelagodu u vezi s
prodavnicama u Mertl stritu.
Zimska sunc eva svetlost treperila je kroz kristalnu rosu po ivicama
krovova kuc a i kroz zatalasane bare ispod oluka . Vazduh je bio hladan
i c ist i sve je bilo... dobro. Nikolas je klimnuo glavom; da, sve je bilo
prilino dobro. Popeo se do vrha uliice Itaka i pogledao nizbrdo.
Zastao je, kao okamenjen. U trenu se njegovo dobro raspoloz enje
rasprilo, kao dim oduvan vetrom.
Na dnu staze bio je Karmajkl roud, a iza njega s uma sa svojim
mranim, bezbrojnim drveem.
Samo se okreni na drugu stranu, pomislio je. Ali nije se ni pomerio.
Suma mu je zadrz avala pogled kao veliki mamac koji privlac i svojim
nez nim s umom. Odatle, c ak i s male uzvisine, mogao je da oseti njenu
velic inu. Ogroman c etvorougao strana razlic ite duz ine, od kojih je
svaka
duz a
od
kilometra,
ispunjen
srebrnozelenim,
smaragdnozelenim, maslinastozelenim kros njama i onima boje
kalcedona, uzdizao se i ponovo spus tao prema dalekoj, svetlucavoj
reci smee boje. Zas to ga je ona jos uvek toliko uznemiravala? Zurec i
u njenu zagonetnu povrs inu, Nikolas je imao osec aj da je ona samo
glazura; plas t preko nekog zlokobnog stvorenja c iji se oblik nije
mogao razaznati i ije je srce bilo hladno poput podzemlja.
Neu proi pored nje. Ne danas. Okrenuo se da bi se vratio kuc i
istim putem kojim je dos ao. Meutim, pri tom pokretu u oc i mu je
upala neija kretnja.
Na stazi, u pojasu trave uz rub ume, kleao je jedan deak.
Nikolasu je izgledalo da mu se krv pretvorila u sirup, toliko gust da
je skoro prestala da tec e. Osec ao se kao da je najednom izbrisano
dvadeset i pet godina njegovog ivota i da mu je ponovo deset godina.
Dec ak se naginjao gledajuc i u mesto na kom je toliko godina
unazad Nikolas pronaao telo mrtve ptice s pletenom glavom.
Osetio se loe. To je Tristram.
Tada je dec ak podigao pogled i osvrnuo se unaokolo, pa je Nikolas

50

video da to nije bio njegov drug iz detinjstva. Ipak, prepoznao je

dec akovo lice. Korpulentni policajac je, c etiri noc i ranije, u ruci drz ao
njegovu fotografiju. Bio je to mrtvi sin gospoe Tomas.
Dete se nagnulo blie stazi da bi dotaklo neto na njoj.
Nikolas je osetio kako mu se z eludac ispunjava hladnoc om. Okreni
se, pomislio je. Idi kui. Zaboravi na to. On je mrtav. On je samo san.
Kao i Kejt, on nije zaista tamo. On je umro...
Ali nije mogao da se okrene. Talas muc nine se kotrljao kroz njega.
eleo je da vidi ta e se dalje deavati.
Mrtvo dete se pridiglo na noge nalik slamc icama za mleko,
ispustilo s uz asom nes to odvratno i oskrnavljeno i obrisalo ruke o
pantalone. Zatim se ukoc ilo, kao kada mac ka c uje udar groma, i
okrenulo se prema s umi. Usta su mu se otvorila u nec ujnom vrisku i
najednom mu se jedna ruka cimnula kao da ju je zgrabio neko
nevidljiv i jak, i Dilan Tomas je, leima okrenut, poleteo prema umi.
Nikolasovo srce se odjednom prisetilo da treba da pumpa krv. On
je bez razmis ljanja potrc ao niz brdo, preko Karmajkl rouda, kroz
visoku vlanu travu i pravo u umu.
Dilana Tomasa je odvukla neka nedodirljiva sila i, dok je leteo prema
stablima, plava kosa mu je padala preko bledog lica. Zasijao bi svaki
put kada bi na njega pao zrak sunca, kao trun pras ine uhvac en
svetlou reflektora.
Nikolas se naprezao kako bi odrz ao ritam. Vec tada je osetio os tar
metalni bol koji ga je uporno probadao, a hrapavo disanje nije mu
obezbeivalo dovoljno vazduha. Kada je poslednji put tako trc ao?
Pros le su godine. Trebalo bi da stane, okrene se i ode kuc i... ali slika
dec aka c ije telo leprs a izmeu stabala ispred Nikolasa davala mu je
snagu da nastavi.
Suma je postajala sve gus ca, zemlja izmeu stabala lofostemona i
avolje jabuke prepunih mladica, cvetova lantane, bujnih puzavica,
otpalog granja i paukovih mrez a na kojima kapljice rose svetlucaju
ledenim sjajem, bila je vlana.
Ispred sebe je video kako dec akova ruka, prava kao igla kompasa,
upire od svog s ibanog tela i beznadez no mlatara. Njegove tamne oc i
su, s druge strane, odavale utisak pomirenosti sa sudbinom. Bile su

51

prikovane za Nikolasa.
Nikolasovo disanje je postalo tes ko i ubrzano. Trc ao je najbrz e s to
je mogao. Tes ke noge su mu razgrtale kas u od vlaz nog, trulog lis ca
koja mu je dosezala do c lanaka. Zanjihane grane su mu grebale lice i
s amarale ga svojim tamnim, nazubljenim lis cem. Parazitske puzavice,
debele poput ruc nih zglobova i pros arane sivim gljivama, uvijale su se
kao izvrnuti znakovi pitanja, vrebale su spremne da ugus e svoju z rtvu.
Siroka, izbrazdana stabla lokalnih brestova i drevnih smokava bila su
meusobno udaljena ne vis e od duz ine ruke, a baldahin iznad glave
bio je sve puniji i c vrs ci dok nije postao toliko gust da su samo sitni
sa iri neba treptali nadole prema sumornoj dubini boje smaragda. Bilo
je mrac no kao u sumrak. Vlaz an vazduh je bio toliko hladan da je
prio zadnji deo Nikolasovog grla.
Udaljenost izmeu njega i dec aka je rasla. Nikolas je sve tez e
trao.
Lice deteta Tomasovih treslo se u brzini. Njegova malena,
slobodna ruka s arala je po drvec u, nec ujno dohvatajuc i vlaz na stabla
ukraena zelenom mahovinom. Leteo je uz strmu kosinu boje kriljca.
Nikolasu su gorela pluc a dok se trudio da ne izgubi dec aka iz vida.
Sta c e videti kada se on konac no zaustavi? Kako se bori? Moli za
milost? Plac uc i doziva mamu dok ga nevidljivi ubica tera da klekne i
s irom mu raseca beo vrat? Hoc e li pronac i Tristrama s licem u grc u u
trenutku kad mu se otpozadi promalja no?
Hoe li ugledati samog ubicu?
Nikolasu je iznenada pozlilo. Nije imao nikakav plan. ta ako naleti
na neki priruc ni logor usred s ume, ili pravo na nekog c oveka ledenih
oiju s noem za kaiem i pitoljem u rukama?
Izgubie ivot, ba kao i sin Tomasovih. Bie mrtav poput
Tristrama.
S tom mis lju u glavi stigao je do vrha uspona i tlo pod njim se
izgubilo u zjapei otvor.
Jedva se zaustavio da ne upadne u jarugu strmih zidova. Ruke su
mu se nakratko zavrtele poput vetrenjac a, dok nije uspostavio
ravnotez u i paz ljivo zakoraknuo unazad sklonivs i se s ruba jaruge.
Ispred njega se tlo nekoliko metara spus talo u os troj kosini, prelazec i
u uzano kamenito korito potoka. Kad je dos ao do daha, osvrnuo se
oko sebe.

52

Mali Tomas je nestao.

Nikolas je osetio razoc aranje, nos eno talasom sramotnog
olaks anja, jer nije morao da gleda dec aka kako umire. Mogao je da
ode, tes ec i se da jeste pokus ao. Kad stigne kuc i i kada ga vreme i
udaljenost budu delili od tog drvec a do koga ne dopire sunc eva
svetlost, moi e da ubedi sebe da se nikada vie ne vraa na to mesto.
Izdajice. Kukavice.
Uuti proaputa.
Okrenuo se da napusti umu.
Ali kad je krenuo, udario je stopalom u skriveni kamen, vlaz an i
prekriven mahovinom, koji je od udarca poleteo kroz vazduh.
Njegovo telo je trenutak kasnije poletelo za kamenom... i on je pao.
Stropos tao se niz strmu stranu jaruge mlatarajuc i rukama u pokus aju
da ostane u uspravnom poloz aju. Ljutite, razgranate mladice s amarale
su ga kaz njavajuc i ga zbog njegove nespretnosti. Udario je u dno
jaruge uz zvuk prodiranja u natopljeno tlo, a udar je prigus io vlaz an i
kvrgav grumen divljeg umbira.
Njegovo duboko disanje c ulo se glasno u tis ini koja ga je
okruz ivala. Nespretno se uzdigao na noge. Oba dlana su mu bila
odrana i prekrivena krvlju. Gornja usna mu je bila vlaz na prsti su
mu, dodirnuvi je, ostali crveni. Malo krvi, ali nita slomljeno.
Vazduh je tu dole delovao jos hladnije, a i drvec e je gus ce raslo.
Uzano korito potoka bilo je jedino mesto na kome nije bilo biljaka.
Kamenje i stenje na dnu presus enog potoka podsec alo je na kosti koje
izbijaju iz mesa. Ta jaruga mu je najednom izgledala poznato. Nikolas
je klimnuo glavom. Pros lo je c etvrt veka, ali je znao gde se nalazi.
Znao je na ta bi naiao ako bi pratio krivudavo korito potoka.
Svetli obluci su klopotali pod njegovim nogama. Oni vec i su
izgledali kao vrhovi lobanja, dajuc i utisak da je korito u stvari put
mrtvih.
A to je upravo i bilo.
Tu su senke drvec a delovale dublje, jasnije i kao da je nes to
vrebalo iz njih, neto to strpljivo eka. Gladno.
Trali smo. Tristram i ja smo trali da bismo spasli svoj ivot. Ovde
smo se razdvojili. Ovo je...
A onda ju je Nikolas uoio.
Bila je to ogromna vodovodna cev skoro potpuno skrivena

53

stablima crvene bukve i jasena prekrivenim mahovinom. Prec nik joj

je bio skoro tri metra; c elic ni zid cevi bio je toliko zarao da je bio
tamnocrven, i ona je lez ala na pola metra debeloj betonskoj osnovi
prekrivenoj tankim slojem zelene boje. Pruz ala se pod pravim uglom
u odnosu na pravac korita potoka, u oba smera po nekih sedam ili
osam metara, da bi je kasnije progutale puzavice krvave loze i
velebilje prekriveno srebrnim krznom. Kada bi udario po toj crvenoj,
zakrivljenoj povrs ini, c uo bi se prazan i z alostan odjek, kao u
podzemnoj tamnici.
Na ovom mestu smo napustili jedan drugog, pomislio je. Tristram i
ja. Usta su mu bila suva. Upameni ukus uasa bio je jak poput stipse.
Na mestu gde je ogromna cev prelazila kamenito korito potoka
prastara betonska osnova bila je dublje ukopana. Dva paralelna tunela
nalik nozdrvama, svaki po metar s irok, probijala su se kroz betonsku
osnovu.
Nikolas je zastao, a pluc a su mu jos uvek intenzivno radila kako bi
nadoknadila kiseonik koji je bio izgubio u ludac koj trci. Jedini zvuk
koji se mogao c uti bilo je njegovo dahtanje. Ni zvuka lis ca bacanog
vetrom. Niti pesme ptica. Nijedan insekt se nije uo.
Cev je bila previsoka da bi se uz nju moglo peti. Ko zna koliko
duboko je u svakom smeru prodirala u s umu. Jedini nac in da pree na
njenu drugu stranu bilo je da proe kroz uske tunele.
Kretao se uz korito potoka pribliz avajuc i se cevi, dok je kamenje
pod njegovim nogama zvuc alo kao kastanjete; zvuk je odjekivao u
tunelima nalik dvocevki kao uplje kljocanje zuba mrtvog dina.
Kleknuo je.
Tuneli blizanci prodirali su c etiri ili vis e metara kroz betonsku
osnovu cevi. Bili su mrac ni poput noc i, ali je uspevao da razazna svetle
krugove na njihovom udaljenom kraju. Meutim, ti krugovi su bili
obuc eni u tamu i imali su nesavrs en oblik. Crne forme su se kretale
preko njih c inec i im ivice neravnim i s arajuc i ih pokretnim crnim
siluetama.
Pauci.
Oba tunela bila su ispunjena paucima i njihovim mrez ama. Sta god
da se dogodilo mrtvim deacima, dogodilo se na drugom kraju tunela.
Nikolas se podigao na noge i krenuo nazad niz korito potoka
prema ivici jarka i u smeru Karmajkl rouda.

54

Po drugi put su ga pobedili pauci.

55

5.

NOVEMBAR 1982.
Bilo je nedeljno jutro, a Nikolas i Tristram su bili prekriveni lekama
sunc eve svetlosti i duboko koncentrisani, sedec i na petama na verandi
od dasaka kod Bojeovih. Od Tristramove naizgled nepresus ne zalihe
narandz astih trkac kih staza hot vils napravili su dve ogromne
suprotstavljene piste. Svaki c as, dec aci bi podigli pogled sa svojih
poslova i nasmes ili se jedan drugom. Spremali su se za jedan stravic an
sudar automobila.
Tristramovi su z iveli u ulici iza Klousovih u jednoj (ako biste pitali
Ketrin Klous) palati od kuc e. Nikolas bi preskoc io ogradu iza kuc e
Klousovih (klimatav niz vlaz nog kolja od drveta vis egodis njih biljaka
spojen gustom c ubom od tekoma puzavice), pretrc ao bas tu gospoe
Dajls, zatim uz Erli kresent do neverovatno velike kue broj sedam.
Bojeovi su se doselili dve i po godine ranije.
Nikolas i Tristram su postali prijatelji. Tristram bi preprec io preko
poseda gospoe Dz ajls, pa bi Nikolas i on nevoljno pratili Suzet do
s kole. Zamis ljao je da su Tristram i on njeni telohranitelji, spremni da
se ustreme na potencijalne napadac e ili skoc e pred metke atentatora,
c ime su kompenzovali njeno z enskasto c avrljanje o ljubavnim
arolijama, o tome kako su pele pametne ili o stubastim grafikonima.
Vikendom, ili kada posle s kole uradi domac e zadatke, Nikolas bi
is ao u kuc u Bojeovih. Tako je bilo bolje, pos to je njihova kuc a bila
palata u poreenju s kuc om u Lambet stritu. Kuc a Bojeovih imala je
c etiri spavac e sobe pored one glavne koja je pripadala gospodinu i
gospoi Boje, a kojoj je pripadalo i jedno zasebno kupatilo (Tristram
je jedne subote, kada su ih njegovi ostavili same u kuc i, a Gavin je bio
na fudbalskoj utakmici, pros vercovao Nikolasa da vidi to kupatilo),
zatim jos dva kupatila (Tristram ih je nazivao sivosmei klozeti) i
prostrane verande s tri strane. Najbolje je bilo to s to je cela kuc a bila

56

na stubovima, pa je ispod bilo hladne i tamne zemlje, koja je imala

vrednost prave palate, jer su se tu trkali na trotinetima, izvodili
eksperimente s izbeljivac em za ves i raznim drugim hemikalijama iz
garaz e, pravili oven automatske pus ke, muc ili mrave ubacujuc i ih u
konusne jamice mravljih lavova i posmatrali kako bivaju odvuc eni
odozdo kao nesreni moreplovci u eljustima mitskih nemani.
Tristram je ponekad dolazio Nikolasovoj kuc i, ali tu nije bilo toliko
zanimljivih aktivnosti. Kuc a Klousovih bila je manja, prostor ispod nje
bio je izloz en pogledima i beskoristan za privatne stvari kao s to su
pravljenje vojnih identi ikacionih kartica, patrolnih brodova tipa
s angaj i planova osvajanja. Jedino mesto koje je bilo mrac no i
udaljeno od mrkog pogleda njegove majke i Suzetine radoznalosti bila
je garaz a. Ali Nikolas nije voleo da tu dovodi bilo koga. To je bio tatin
prostor. Njegov alat je bio tamo. Njegova stara porto vina takoe su
bila tamo. Boravak u garaz i c inio je da se osec a c udno ljuto, tuz no i
pomalo usamljeno. Jedva je mogao da se seti oca, ali su ulazak u tu
mrac nu garaz u i njen miris ulja i piljevine izazivali trenutnu pojavu
jedine trajne slike njegovog oca: c oveka mrs avog poput stras ila,
nadnetog nad belu radnu povrs inu, kako jednom rukom os tri testeru,
a drugom iz zdepaste las e pije tec nost boje c ilibara; tada, zac uvs i
Nikolasa, pogledao je nadole i nasmes io se pola lica mu je bilo
osvetljeno z utim svetlom koje je prodiralo kroz prozor, a druga
polovina tamna kao senoviti daleki uglovi garaz e puni pauc ine i
sklonio flau u fioku radnog stola. Ne, garaa nije bila mesto za igru.
Tog nedeljnog jutra Nikolas je navratio pravo posle crkve (Bojeovi
nisu is li u crkvu jos jedan dokaz njihove veoma dobre sudbine).
Suzet se presvukla u s orts i majicu da bi se bavila odrz avanjem svog
malog dela bas te. Bila je pronas la negde jednu staru knjigu koja je
pripadala njihovom ocu i postala odus evljena time da sadi maleno
semenje i da ga podstic e da izrasta u uvijene zelene stvari. Nakon
jedne prepirke oko televizijskih kanala, Nikolas je zapretio da c e
raskopati Suzinu bas tu i ona se potpuno obeznanila, udarajuc i ga i
vic uc i da mu je bolje da i ne pokua! Kao jedini mus karac u kuc i s dve
z ene, bio je dovoljno pametan da to ne uradi. Dok je Suzet navlac ila
svoju kapu okretanjem levo-desno, Nikolas je obuo patike za
vebanje, poljubio majku u obraz i preskoio ogradu iza kue.
Tristram i on su polako tonuli u igru smis ljenu za taj dan, koja je

57

zapoc ela potragom u Bojeovom ormanu s igrac kama. Dok su Nikolas i

Suzet imali nepotpun s ahovski komplet i s pil karata, Bojeovi su
posedovali punu Aladinovu pec inu zabave: bermjuda trajangl, pejdej,
majkrodot (zajedno s fenomenalnim plastic nim luger pis toljima,
bodez ima i makazama za sec enje z ice), mastermajnd, grand
mastermajnd, skvoter, gejm ov lajf, maus trap, kluedo, kineske mice,
monopol (britansku i americ ku verziju), nekoliko s pilova karata i
toc ak za rulet za koji je Tristram rekao da potic e s jednog parnog
broda koji je krstario u organizaciji irme P&O. Meutim, dan je bio
isuvie lep za letargino igranje drutvenih igara. Sunce je otro arilo,
a z akarande su spus tale krasnu mec avu latica boje lavande, dok su se
cvetovi dragoljuba prz ili meu ruz ama... ne, danas nji dan je pozivao
na nasilje. Zato su napravili ubitac ne skakaonice za svoje meboks
automobilie.
Za Boz ic idemo na Frejzer rec e Tristram, navlac ec i jezic ak od
narandz aste plastike na kraj piste. Dec aci su okupirali celu prednju
verandu i skoro zavrs ili montiranje dve skakaonice koje su postavili
jednu prema drugoj. Na njihovim udaljenim krajevima bile su
kuhinjske stolice koje su obezbeivale nagib. Staze su se ustremljivale
nadole sve do das canog poda, pruz ale se duz inom od dva metra i onda
prelazile preko nosac a od naslaganih telefonskih imenika i atlasa.
Ukoliko bi dobro natempirali vreme pus tanja, dva automobilc ic a bi se
spektakularno sudarila u vazduhu.
Jel?
Ti ne zna gde se nalazi ostrvo Frejzer, zar ne?
Nikolas je slegnuo ramenima. U tvom debelom dupetu.
Tristram se zacerekao. Dec aci su tek otkrili zadovoljstvo koje
pruz a izricanje uvreda, a Nikolas je bio priznati majstor u tome. To s to
nije znao gde se nalazi ostrvo Frejzer nije ga uzbuivalo, ali novost da
Bojeovi idu na put jeste: ako Tristram otputuje, boz ic ni raspust bic e
zaista dosadan.
Tristram je upotrebio svoj adut. Tata e da iznajmi landrover.
Landrover? Stvarno? Nikolas nije uspevao da sakrije svoje
odus evljenje. Landroverima su trupe SAS-a hitale u borbe. Imali su
aluminijumsku nerajuc u karoseriju. Super, hoc e li te tata pustiti da
vozi?
Tristram je odmahnuo glavom i nasmes io se. To je osobina koju je

58

Nikolas voleo kod njega: mogao je biti bogat, ali je bio iskren. Rekao
bih da c e dati Gavinu da ga vozi. On sad ima trinaest godina. Tata je
nauc io da vozi oc ev traktor kad mu je bilo trinaest, stoga... Njegova
skakaonica je bila gotova, pa se Tristram vratio u c uc anj oslanjajuc i se
na pete i pogledao Nikolasa. ta si eleo da mi kae?
O emu?
Tristram se primakao Nikolasovoj skakaonici kako bi mu
pomogao da je dovri.
Rekao si da si u sredu pronas ao nes to na putu iz s kole, a onda si
otiao udan i tih.
Nikolas je osetio kako se toplota tog jutra povlac i. Mrtva ptica u
blizini s ume. Ptica bez glave... ili, bolje rec eno, s neobic nom glavom
ispletenom od s tapic a u koju su bile uglavljene njene kos cate noge.
Zeleo je da pric a Tristramu o tome u c etvrtak ili petak na putu iz
s kole, ali je Suzet is la s njima, a nije hteo da je prestravi krvavim
pric ama o pticama c ije su noge bile odsec ene i o c udacima koji su tako
nes to mogli da uc ine. U tom periodu se veoma lako uznemiravala;
mrzela je da, na primer, na putu kui prolazi pored prodavnica, ali nije
z elela da kaz e zbog c ega. On pri tome, iskreno govorec i, nije znao
kako da sroc i pric u o ptici. U stvari, z eleo je da zvuc i pribrano. Ipak,
namera mu je bila da njegov najbolji drug sazna koliko je to sve bilo
jezivo, kako je sam pogled na tu pticu ne samo otromboljenu i
bez ivotnu, vec tako bespomoc nu i unakaz enu uc inio da mu se
eludac stisne od neobjanjivog straha.
Pronaao sam mrtvu pticu dole u blizini ume.
Tristram je zubima otkinuo pare selotejpa i ostatak rolne prikaio
za telefonski imenik.
Glava i noge su joj bile odseene.
Posmatrao je Tristramovu reakciju. Na osnovu nje je mogao da
odluc i: ukoliko bi Trisov izraz lica bio ozbiljan, Nikolas bi mogao da
mu ispric a celu pric u zajedno s njenim bizarnim zavrs etkom. Ako bi,
ipak, na njemu bio pogled koji govori kakvo sranje, skratio bi pric u i
promenio temu pric ajuc i o super knjizi o nemac kim tenkovima tigar,
koju je pronas ao u biblioteci. Tristram je podigao pogled i Nikolas je
osetio talas blagonaklonosti prema njegovom drugu: njegov izraz lica
je ujedno bio ozbiljan i upitan.
Da? Odsec ene kao tokom s is anja trave? Tu travu ispred s ume

59

ponekad kose.
Nikolas je odmahnuo glavom. Odsec ene. Odsec ene. Namerno
odseene.
Opisao je kako je ptici nedostajala glava i kako je bila zamenjena
ruc no pletenom kuglom od granc ica, u koju su poput rogova bile
zabijene nogice tog jadnog stvorenja, kao i c udan simbol ispisan
neim to je morala biti krv. Kako se pric a bliz ila kraju, Nikolasov glas
je prelazio u apat, a srce mu je tuklo u grudima.
I? upita Tristram. Dovoljno dobro su se poznavali da bi znali
kada je neto ostalo nedoreeno.
I ja mislim... Nikolas se ugrizao za usnu i namrs tio. Mislim da
se nes to pojavilo iza mene. Iz ume. Klimnuo je glavom. Ali nisam
siguran. Seam se da sam namirisao neto loe i da sam otrao kui.
Je li to bilo... je li to bila odrasla osoba?
Nikolas se zamislio. Ne znam. Mislim da jeste. Sta god da je bilo,
delovalo je... delovalo je veliko. I staro.
Tristram je klimnuo glavom i ugrizao se za usnu. Jesam li ti rekao
da sam tamo pronas ao jednu mac ku? Onda kada smo se doselili, pre
nego s to smo poc eli da se druz imo. Mrtvu mac ku koja je lez ala na
stazi od ljunka.
Nikolas je zavrteo glavom.
Bila je, u stvari, sama kost i koz a rec e Tristram. Glas mu se
postepeno pretvarao u s apat. Godinama mrtva. Prekrivena
narandz astim krznom, sva sasus ena kao mumija. Ali bilo je grozno.
ape su joj bile odseene.
Nikolas je zurio u njega. Nije z eleo da bude nadjac an mac ka je,
bez sumnje, odnela pobedu. Pored toga, Tristram se nije pravio vaz an,
bar ne u toj situaciji. U stvari, to je bio prvi put da se sec a da je video
da Tristram izgleda... pa, veoma zabrinuto.
Jesi li ispriao to svojim roditeljima?
Sta da ispric a roditeljima? upitala je gospoa Boje, iskrsnuvs i iz
senke hodnika sa dva voc na napitka i tanjirom grickalica. Bila je ono
s to bi Nikolas u kasnijim godinama opisao kao velic anstvena z ena:
lepo obuc ena, elokventna, dobrog obrazovanja. Potpuno bez smisla za
humor.
Da emo biti buni ree Tristram bez imalo oklevanja.
Okrenuo se prema Nikolasu i namignuo mu tako da gospoa Boje

60

to nije mogla uoc iti. Nikolas se nasmejao za sebe Tris je bio jedno
prevejano kopile.
Pa, mi bismo voleli da to ne radite rec e gospoa Boje gledajuc i
u montirane piste. Tvoj otac je imao tes ku nedelju i sada c emo se
odmarati.
Gospodin Boje je bio poslovni c ovek koji je radio za jednu
investicionu kompaniju i c esto je morao da ulaz e sebe u irmu ostajuc i
uvec e i vikendima na poslu, stoga ako su on i gospoa Boje z eleli da se
odmaraju, zahtevali su od svojih sinova potpunu tiinu.
Zato ne budete u Nikolasovoj kui? upitala je Tristrama.
Nema veze to ne pita mene, pomislio je Nikolas. Meutim,
Tristram prevrnu oima ka njemu i ponovo mu lukavo namignu.
Naravno ree Nikolas.
Posluz ite se onda s malo jutarnjeg c aja rec e gospoa Boje i
uputi se u zamraenu glavnu spavau sobu.
Dec aci su pili i posmatrali svojih ruku delo. Ovo bi bilo dobro
prokomentarisa Nikolas. Pogledao je u Tristrama. Njegov plavokosi
drug se smeio. ta?
Hajde da proverimo.
Nikolas je znao na s ta je mislio. Ptica. Iznenadni strah mu je
zatopotao kroz eludac, ali ga je progutao i uzvratio mu osmehom.
Tomsonke?
Naravno.
Iskapili su svoja pia i poleteli.
Kretali su se kao senke, tiho i polako, savijenih lea da bi ostali ispod
nivoa trave. Suvi listovi paprati su c avrljali u toplom vazduhu koji ih je
okruz ivao, neprestano s is tec i upozorenja da budu paljivi. Zgrabili su
svoje automatske pus ke za kundake. Tristram je krenuo prvi; nikada
se oko toga nije postavljalo pitanje on je bio krupniji i robustniji, i
ako je trebalo da se baci pred japanske metke, to bi, doavola, i
uradio. Nikolas ga je video kako podiz e levu ruku i obojica su se bacili
na zemlju poput kamenja. Nikolas je puzao.
ta je to?
Ima li bombe sa sobom? proitao je Tristram kroz zube.
Nikolas se osvrnuo oko sebe. Prsti su mu dotakli kvrgavu stenu

61

poprskanu ruiastim kvarcom. Samo jednu.

Prokletstvo pros aputa Tristram i pogleda Nikolasa
poluzatvorenim oc ima. Nakrivio je glavu u stranu i prepredeno se
nasmeio. Bolje bi onda bilo da ne promai. Pokazao je prstom.
Nikolas je paz ljivo podigao oc i iznad nivoa trave. Oko c etiri metra
ispred nalazio se bunker (mudro prerus en u kontejner gradske
istoe). Ponovo se sagao i povukao zamiljenu iglu iz osiguraa.
Pokrivaj me rekao je i poeo tiho da broji: tri, dva, jedan...
Obojica su skoc ili na noge. Tristram je uperio svoj automat
(drvenu nogu stolice s ekserom umesto obarac a i komadom drveta
zas ra ljenim pod pravim uglom nadole da sluz i kao okvir za municiju)
i zapucao: C-c -c -c -c ! dok je Nikolas zamahnuo kamenom i bacio ga
ispruz ene ruke, kao bacac u kriketu. Tada su se obojica sruc ila na
zemlju.
KLANGzvekzvekkling. Cuo se kamen kako upada u metalno
bure.
Tristram se nasmeio. Dobar pogodak!
Nikolas je sijao od zadovoljstva. Sunce je bilo visoko na nebu i
z arko je grejalo, a oni su bili prljavi i pras njavi. Zivot je bio sjajan.
Rasturili smo ih ovog puta sloio se.
To, moj prijatelju, zahteva jedan laki rec e i izvuc e jedno paklo
slatkis a u obliku cigareta. Protresao je paklicu prema Nikolasu, koji je
uzeo jednu i stavio je u ugao usana. I Tristram je uzeo jednu. Nikolas
je upalio palcem nevidljivi zipo i zapalio cigarete. Uvlac ili su i duvali,
hodali i zastajkivali.
Bili su na s ljunc anoj stazi s pus kama od drveta obes enim o svoja
mrs ava ramena. S njihove desne strane promicao je Karmajkl roud
kao lenj kanal ispunjen asfaltom. S njihove leve strane bila je gusta
masa drvec a. Jednostavno je moe osetiti, pomisli Nikolas. ovek bi
ak i zatvorenih oiju znao da je ta uma tamo. iva. Da stoji senovita i
nadzire. eka da te udahne sve dublje i da te uvue u svoju dubinu,
toplu i vlanu i tamnu, sa mirisom skrivenih tajni, gde e te ruke
nepoznatog podii i odneti...
... otprilike ovde? upita Tristram.
Nikolas je zavrteo glavom kako bi proistio misli. ta?
Izvinjavam se ree Tristram.
Odjebi odgovori Nikolas.

62

Tristram ga je pogledao, na trenutak u s oku, a onda je, na tu

hrabru upotrebu kraljice svih psovki, prsnuo u smeh. Ti odjebi.
Nikolas se pridruz io cerekanju, s to je kod Tristrama izazvalo
dvostruko jai smeh.
Suze su im se slivale niz obraze. Bilo je to krs tenje nevinas aca
kojim je obelez en dan kada c e im ta rec poslednji put zvuc ati
uvredljivo. Nikolas se uspravio i obrisao lice. Video je jedan automobil
kako se zaustavlja uz dalju stranu kolovoza Karmajkl rouda:
neugledan sedan maslinastozelene boje.
Pa, mangupe rec e Tristram pokazujuc i prstom otprilike ovde
sam pronas ao mrtvu mac ku. Poslednje dve rec i su oterale humor iz
vazduha. Gde si ti video tu pticu?
Nikolas je pogledao oko sebe, pokus avajuc i da se orijentis e, i
pokazao prstom. Preli su tridesetak metara uz stazu.
Negde ovde... zaustavio se bas na mestu gde se ona bila
nalazila. Isuse.
Jos uvek je bila tamo. Us us kana u travu i nevidljiva letimic nom
pogledu, a s telas cem nadutim od vruc ine pernata koz a joj je izgledala
kao okrugli balon. Precizno odsec ene noge otkrile su presek kostiju
debljine s ibice. Tek mnogo godina kasnije Nikolas je uspeo da
pronae pravi izraz da bi je opisao: izgledala je kao talisman. Njene
kandz e, stisnute u samrtnom grc u, sluz ile su kao rogovi. Linije veoma
zlokobnog izgleda bile su iscrtane krvlju boje re. Nije bilo nic eg
sluc ajnog ili neozbiljnog u vezi s tom pticom. Ona je bila ubijena, a
njeno telo je bilo unakaz eno i preobrac eno u nes to s to je delovalo...
zlo.
Da. Zlo.
Nikolas je pogledao u Tristrama.
Tristram je buljio u mrtvu pticu. Usta su mu bila poluotvorena, a
oc i razrogac ene. Osmeh mu je zakrivio usne. Prelepa je
pros aputao je. Bez oklevanja je kleknuo i paz ljivo je uzeo za ispletenu
glavu. Jos uvek je bila c vrsto zakucana u telo, pa je podigao malenu
les inu. Cim je to uradio, bela tec nost je poc ela da curi iz ptice. Ne, ne
tenost, ve vrludave larve. Crvi.
Super... Osmeh oduevljenja rairio se Tristramovim licem.
Nikolas je osetio kako mu se z eludac bolesno uvija, bas kao i kada
je imao proliv, kada je bio slab ili uplas en. Ne bi trebalo da je

63

dodiruje, Tris. Tris!

Cus nuo je Tristrama u ruku i on ispusti oskrnavljeno stvorenje na
stazu. Naduveno telo se otvori ispus tajuc i rezak smrad trulez i i crvi
poee da mile iz svog gnezda.
Tristram je, odjednom zgroz en, netremice posmatrao tu stvar koju
su opustoili crvi. Oh, bljak!
I pored udarca o zemlju, okrugla, ispletena glava ostala je c vrsto
zakucana za ptic je telas ce, kao da je res ena da ostane tu dok posao ne
bude obavljen do kraja.
Ne mogu da verujem da si je podigao ree Nikolas.
Kako se zateturao unazad, u oc i mu je upala kretnja s druge strane
Karmajkl rouda. Vrata vozac a zelenog automobila su se otvorila.
Jedan c ovek je poc eo da izlazi: krupan c ovek u tamnom odelu. Jako
sunce iznad njihovih glava delimic no mu je obasjalo lice delec i ga na
oblasti os tre osvetljenosti i duboke seni. I pored toga, nije bilo dileme
da gleda u deake.
Gleda u nas, pomisli Nikolas. Mogu to da osetim.
Tris, trebalo bi da idemo kui.
Tristram je brisao ruke o svoj s orts, piljec i u mrtvu pticu. Mislio
sam da je...
Idemo prosikta Nikolas. Tristram je podigao pogled.
Covek je pres ao put, a zatim krenuo preko trave, krec uc i se pravo
prema njima. Bio je c ak i krupniji nego s to se Nikolasu prethodno
uinilo: jak kao igra ragbija, ali ne toliko mlad, ve otprilike etrdeset
i nes to godina star. Iz nekog razloga ga je jos vis e uplas ilo to s to je u
pitanju sredovec ni c ovek. Covek se osvrnuo s hotimic nom sporos cu,
prvo nalevo, a zatim nadesno, procenjujuc i okolis . Nije traz io drugu
odraslu osobu da ga podrz i u kaz njavanju tih dec aka za bacanje
kamenja i noenje puaka igraaka.
Proveravao je da li ima svedok.
Nije ih bilo, pa je ovek ubrzao korak.
Nikolas i Tristram su se pogledali. Nisu mogli da bez e prema putu.
Ako bi pokus ali, taj nepoznati c ovek bi im bez ikakvog napora
presekao put. Postojao je samo jedan put za beanje.
Potrali su u umu.

64

Za svojih deset godina z ivota, Nikolas je vis e puta bio uplas en. Ali ovo
mu je bio prvi put da oseti ukus prave prestravljenosti. Adrenalin na
njegovom jeziku imao je gorak ukus. Nisko granje i z ilavo grmlje
seklo mu je lice i gole noge. Pored njega, trc ao je Tristram s irom
otvorenih oc iju, a njegova plava kosa vijorila je za njim. Trc ali su kao
po snegu, primorani da prave iscrpljujuc e korake visoko podignutih
kolena, da bi izbegavali gusto umrs ene puzavice i s iblje. Iz pozadine
su c uli monotone zvuke krc-kras , krc-kras , koje su proizvodili tez i
koraci. Nikolas se usudio da pogleda unazad. Covek u odelu bio je kao
nosorog u s umi, a njegovi tes ki, krupni koraci krc ili su lozu koja bi
inae spotakla deake.
Stizao ih je.
Nikolas je video strah na licu svoga druga. Nijednom od njih nije
palo na pamet da se upita zbog c ega ih juri taj neznanac. Obojica su
znali svi su to znali da postoje ljudi koji otimaju decu.
Kuda c emo? s apnuo je. Obrazi su mu bili vlaz ni; shvatio je da je
bio uplakan.
Trebalo bi... dahtao je Tristram ... da se razdvojimo.
Pomisao da ostane sam dok ga taj c ovek juri izazvao je novi nalet
uasa u njemu. Nema anse!
Tako... ne moe... da nas uhvati obojicu.
Suma je postajala sve gus ca i tamnija pos to su samo najmanji
komadic i neba mogli da se vide iznad njihovih glava. Siroka stabla i
korenje koje ih je podrz avalo bili su sve gus ce rasporeeni gradec i
senovit i klizav lavirint. Os tro kremenito kamenje izvirivalo je ispod
vea od trulog lia.
Dec aci su se pentrali uz strmu kosinu, deruc i kolena i dlanove o
trnovite puzavice i skrivene s kriljce. Covek koji ih je jurio stigao je na
samo dvanaest koraka od njih. Nikolasu je zvonilo u us ima, a srce mu
je tupo udaralo, ali ipak je mogao c uti c ovekov dah kako mu, kao
klipom potiskivan, izlazi i ulazi na usta sa stravic nom jednolikos cu.
Takav ritam bi mogao da odri tokom celog dana! Ali nije mu bio
potreban ceo dan da bi ih uhvatio. Samo minuti. Trenuci.
Moguc nost da vidi kako Tristram zamic e meu stabla i ostavlja ga
samog s tim ogromnim, nezaustavljivim c ovekom za petama, uc inila je

65

da mu se u crevima sve pretvori u kau. Ipak, Tris je bio u pravu.

U redu jedva izgovori Nikolas. Kad doemo do vrha grebena.
Razdvojiemo se.
Tristram je klimnuo glavom.
Nikolas se jos jednom osvrnuo i cijuknuo. Taj c ovek je bio na samo
dve duz ine tela od njih, napredujuc i uz os tru padinu, ras irenih ruku
radi odrz avanja ravnotez e. Mnogo godina kasnije, dok je gledao
Karlofa u Vejlovom Frankentajnu, slika nezgrapnog kretanja
monstruma dovela je do toga da iznenada izgubi kontrolu nad svojom
bes ikom. Najstras nija od svih stvari bilo je lice tog c oveka. Bilo je
otromboljeno i bezizraz ajno. Na njemu nije bilo ni besa, niti naslade.
On nije pokazivao nikakve emocije i malo je nedostajalo da ih uhvati.
Nikolas je osetio kako mu vrele, naviruc e suze peckaju oc i. Pluc a
su mu gorela, pa ipak je udahnuo najjac e s to je mogao i viknuo:
Upomo!
Izgovorena rec zamrla je bez odjeka. Drvec e ju je progutalo. Kakve
budale! Zato nismo zvali u pomo kada smo bili blizu ulice? Njihova
glupost izazvala je kod Nikolasa jo jai pla.
Pomozite nam! vikao je Tristram. Pohlepna stabla crnih
smokvi, tamna paprat i beskrajno lis ce ponovo su c vrsto prigrabili te
rei beznaa.
Skoro su se popeli na vrh strmine. Nikolas je pogledao u
Tristrama. Njegovo lice nije bilo obliveno suzama, vec je bilo zgrc eno i
bledo. Talas ljubomorne naklonosti prostrujao je kroz njega. Tristram
je pokazao na sebe, a zatim otis ao. Nikolas je klimnuo glavom on c e
ii nadesno. Kretali su se po grebenu brda.
Plan im je propao kada je Tristram iznenada nestao.
Nikolas, koji je bio korak ili dva iza njega, video ga je kako
jednostavno propada ni u s ta. Na trenutak je usporio, taman toliko
kako i on ne bi pao niz strmu ivicu. KRAS! Tristram je udario u dno tri
metra duboke jaruge.
Ah. Taj kratak zvuk delovao je mnogo stras nije i bio je
nabijeniji bolom nego to bi bio vrisak.
Nikolas se izvio da bi pogledao iza sebe. Covek mu se pribliz io na
samo nekoliko koraka, hitajuc i uz poslednje metre uzbrdice
dovoljno da je Nikolas mogao da oseti njegov miris: mes avinu znoja,
duvanskog dima i kolonjske vode old spajs.

66

Bez razmiljanja je skoio.

Padao je kroz vazduh, i to mu je izgledalo kao neka beskonac no
duga sekunda, oc ekujuc i da ga ogromne ruke povuku unazad... a onda
je udario u vlano dno jaruge, prekriveno liem. Tristram se skotrljao
na noge, pridrz avajuc i desnu ruku; ruc ni zglob mu je bio savijen na
pogrenu stranu.
Tvoja ruka...
Tristram je zavrteo glavom i pogledao nagore.
Covek je stigao do ivice litice. Njegove velike grudi, krupne kao u
konja, podizale su se i spus tale u korak s dubokim disanjem. Paz ljivo
je odmeravao dec ake, dubinu jaruge, liticu c ija se visina nalevo
smanjivala. Zatim je uzdigao glavu kao da oslus kuje nes to u daljini,
neku daleku pesmu sirena koju je samo on mogao uti.
Hajde! apnu Nikolas.
Tristram i on trc ali su uz korito potoka na dnu jaruge, gazec i po
glatkom kamenju i rizikujui uganua kako ne bi izgubili na brzini.
Tristram se zaustavio. O, ne.
Iza drvec a ispred njih ukazala se ogromna silueta. Stravic no
oajanje se vratilo kao zaboravljena nona mora. Cev.
Retko su zadirali toliko duboko u s umu, a samo jednom su stigli do
dna jaruge i do velike stare vodovodne cevi koja se ukrtala s njom.
Covek se spus tao okac en o stranu litice. Sakama je c vrsto zahvatao
mladice z bunja kalikoma koje je nepokolebljivo raslo iz stene. Kretao
se brzinom gorile stvorene za ivot u umi.
Plan o razdvajanju nije vis e mogao da se sprovede u delo. Suma je
s desne strane bila gusta i zagus ena, pa je praktic no bila neprobojna.
Cak i sam vazduh je izgledao tamnozeleno nije bilo ni traga
svetlucanju usled proboja sunc evih zraka, bile su prisutne samo
drevne senke. Nisu se mogli ni vratiti: njihov gonilac je bio nepunih
c etrdeset i pet metara udaljen od njih. Jedina moguc nost bila je da
krenu nalevo, osim ako...
Tristram je provirio u otvor cevi. Dva tunela, nalik cevima
gigantske dvocevke, probijala su se kroz beton. Nikolas je kleknuo da
bi pogledao unutra. Krugovi svetlosti na udaljenim krajevima cevi bili
su gusto istakani poznatim oblicima. Paukovi. Stotine njih.
Izgledalo je kao da mu se srce zaustavilo u grudima, a oc i su mu se
napunile suzama. Sama pomisao na makar jednog pauka c inila je da

67

mu se testisi skupe od uz asa. Pogled na ta dugac ka i tamna gnezda

pretvorio je njegov strah u paniku. Okolis je po ivicama dobio srebrnu
boju inilo mu se da e se onesvestiti.
Tris, ja ne mogu...
Potraz i pomoc . I bez ijedne rec i vis e, Tristram se bacio na
kolena i otpuzao u blii tunel.
Nikolas je pogledao oko sebe. Covek je korac ao prema njemu.
Sake su mu bile ogromne. Po prvi put uoc io je izboc inu u njegovom
meunoju.
Jebi se! razdrao se. Okrenuo se i poeo da tri.
Udario je u granu.
Imao je taman toliko vremena da se otetura unazad i da posmatra
kako mu silueta c oveka ispunjava vidno polje... tada se sve u trenutku
izgubilo u kao ugalj crnoj noi.
Probudio ga je apat lia.
Oc i su mu se otvorile uz z mirkanje. Suma koja ga je okruz ivala bila
je toliko tamna i duboka da se osec ao kao utopljeni mornar na dnu
hladnog mora. Nije bilo vetra da pokrene okean crnih grana iznad
njega, a ipak, lis ce je s us talo negde izvan njegovog vidokruga.
Okrenuo je glavu.
Taj pokret je izazvao navalu nagona za povrac anjem. Otvorio je
usta i uz asan mlaz polusvarenog keksa i popijenog napitka pokuljao je
iz njih. Meutim, sada je zvuk kretanja bio glasniji. Vid mu je
poigravao kao slika na los e podes enom televizoru. Skrenuo je pogled,
zakolutao oima i onda ih zaustavio.
Nedaleko odatle, bledo telo se njihalo iznad zemlje, a ljuljale su ga
krupne, tamne ruke. Dec akovi goli udovi su u turobnom mraku sijali
belinom i opus teno se lelujali. Glava mu je bila neprirodno zabac ena
unazad, a z utosmea kosa bila mu je pros arana nec im tamnije boje.
Klin tame delio je njegov beli vrat na dva dela. Nikolas je tada na
trenutak uoio jednu kost.
Iskosio je glavu kako bi video ko nosi Tristrama, ali je sve oko
njega utom skliznulo sa svoje ose, on se izvrnuo i pao... ponovo mu je
pripala muka i oi su mu zakolutale.

68

Po drugi put se probudio oseajui kako mu se suze slivaju niz obraze.

Ne. Ne suze. Bila je to kis a. Kapi su kloparale nad njegovom
glavom po baldahinu od lis ca, grupisale se u vec e i padale kao tes ko i
hladno grumenje.
Nikolas se uzdigao na nesigurne noge i rairio ruke na nain koji bi
ga, da je bio u moguc nosti da se vidi, zastras ujuc e podsetio na c oveka
koji ih je jurio i, nekoliko sati kasnije, nosio mrtvog Tristrama prema
izlazu iz ume. Poeo je da se gega uputivi se kui.
Cetiri sata kasnije bio je skupljen u majc inom zagrljaju. Pos to joj se
brat bezbedno vratio kuc i, Suzet se s cuc urila na so i i zaspala.
Policijski automobili su bili parkirani ispred kuc e, a svetla su im pod
provalom oblaka sijala kao sa iri. Usledilo je kupanje, a jedna
policijska sluz benica mu je pregledala glavu, vrat, penis i zadnjicu.
Pitanja, pitanja, pitanja. Da li je poznavao c oveka koji ih je jurio? Koje
boje su mu bila kola? Da li je nes to govorio dok ih je gonio? Da li je
imao bradu ili je bio obrijan? Trisovi roditelji su s Gavinom sedeli u
susednoj sobi. Gospoa Boje je kroz vrata upuc ivala prazne poglede
Nikolasu, kao da bi ga dubokom koncentracijom iznenada mogla
pretvoriti u svog mlaeg sina.
Bojeovi su otis li. Otis la je i policija. Voda je kljuc ala u elektric nom
ajniku. Sladak aj. Odlazak u krevet.
I povrh svega, kia.
* * *
Potraga u s umi za Tristramom Hamiltonom Bojeom bila je odloz ena
zbog neuobic ajeno jake kis e za to doba godine. Kako se na kraju
ispostavilo, potraga nije bila ni potrebna: ovek-monstrum nalik Frankens tajnu ispric ao je policiji gde c e pronac i
deaka.
Nikolas je ukoc eno sedeo pored majke i gledao vesti. Televizijski
reporter je opisivao kako se Vinston Til, druga generacija vlasnika
prodavnice names taja Til i neak, predao u policijskoj stanici u
Miltonu i ispric ao naredniku za pultom gde se nalazi telo Tristrama

69

Bojea, nestalog deteta iz Talonga. Televizija je prikazivala kratke

kadrove odvoz enja male guke prekrivene c ars avom s mesta
predvienog za rus enje, udaljenog nepun kilometar od policijske
stanice, u drugom prigradskom naselju od Talonga.
Nedelju dana kasnije, Ketrin Klous je naterala Nikolasa da za svoje
prvo pojavljivanje na sudu nosi kravatu. Tokom celog saslus anja
ukljuc ujuc i i trenutak kada je tuz ilac zatraz io od Nikolasa da pokaz e
na c oveka koji je prvog novembra jurio Tristrama i njega Nikolas je
posmatrao Vinstona Tila. Taj c ovek vis e nije izgledao stras no. Delovao
je sitnije. Oc i su mu se kretale kao kod uhvac enog mis a u kavezu, kao
da nije mogao da poveruje da se nalazi na klupi u krivic nom sudu. A
kada je Til pogledao Nikolasa, u njegovom pogledu nije bilo ni zrnca
prepoznavanja. Delovalo je da su ga njegove sopstvene rec i tokom
ispitivanja jo vie inile zbunjenim.
Da li ste vi ubili Tristrama Bojea?
Da. Tilov glas bolje je pristajao nekoj sitnijoj osobi.
Kako?
Ja... verujem da sam mu prerezao grkljan. Objasnio je da je
koristio no za tepihe iz svog magacina.
Zato ste ga ubili?
Til je trepnuo, mrs tec i se. Sudnica je bila toliko tiha da je Nikolas
uo zvuk sirene voza na udaljenoj eleznikoj stanici.
Gospodine Til? insistirao je sudija.
Ne seam se.
I prevezli ste ga do terena na uglu Majner rouda i Kuravong
strita?
Da. Tilov glas bio je neubedljiv.
Kako?
Til je iznova zavrteo glavom. Svojim kolima. U prtljaz niku
automobila, pretpostavljam. Da... Til je slegao ramenima uz
pomirljiv smeak.
Nikolas je otpozadi osetio neiji pogled.
Majka ga je posmatrala dok joj je, usled mrs tenja, jedna linija bila
urezana izmeu obrva. Usne su joj se smes ile, ali su ga njene oc i
neprestano posmatrale.

70

Vinston Til je osuen za ubistvo i lis avanje slobode, meutim, noc

pred izricanje presude, obesio se svojom kouljom.
Nikolas vis e nije imao razloga da preskac e ogradu iza kuc e i da
tri preko poseda gospoe Dajls kako bi posetio Bojeove.
Stigla je sezona ciklona i njeni gradonosni vetrovi nosili su novine
s fotografijom njegovog ubijenog druga.
Zavrs ila se jedna s kolska godina. Smea reka je i dalje proticala.
Grad je uzdisao z alosnim dahom izduvnih gasova, bajatih parfema i
ozona od elektric nih vozova, a onda slegao svojim c elic nim ramenima
i povratio snagu, da bi mu trotoari ponovo bili z igosani novogodis njim
pijanicama, a iljata kosa istakana svetlou vatrometa.
Vreme je prolazilo.
Ketrin Klous je zabranila svojoj deci da ikada ponovo prou
Karmajkl roudom pored ume.

71

6.

2007.
Nikolas je posmatrao svoju mlau sestru kako se iskrcava iz taksija i
kako njen brbljivi, beli osmeh treperi prema vozac u taksija dok joj on
istovaruje torbe. Pustio je da se spuste roletne i potonuo u krevet.
Suzet nije na put povela svog muz a i decu da vide njenog z alosnog
brata udovca.
Biu in prema njoj, odluc io je. Odgovarau na njena pitanja.
Primiti sauee. Poslau je sutra kui.
Sestra ti je stigla! veselo ga je pozvala Ketrin.
Znam! odgovorio je Nikolas slinim glasom.
Zveket reze, cvrkut pozdrava i komplimenata, s us kanje plastic nih
kesa, prijateljski topot koraka. Tada se Suzet pojavila na vratima ruku
prekrtenih preko grudi.
Izlazi iz moje sobe.
Poslednji put ju je video na njegovoj svadbi u hotelu Osterli park.
Tada joj je kosa bila duz a, ali je, u svom stavu izbacivac a, i dalje bila
visoka, bleda i lepa.
Ne.
To je moja soba.
Nije vie.
Tuiu te mami.
Onda e biti prljava mala tuibaba.
Maama! viknula je, brutalno kao prevarena prodavac ica ribe.
Kai Nikolasu da izae iz moje sobe!
Nikolase, pusti sestru da koristi svoju sobu viknu Ketrin.
Smes ak koji se raspoznavao u njenom glasu ukazivao je na to da
joj je godila ta stara igra.
Nikolas je uzdahnuo i ustao. Dos etao je do sestre. Ona se
nasmes ila. Poljubio ju je u obraz. Ona ga je zgrabila i stisnula. Osec ao

72

je kako tone u njen zagrljaj. Protrljala mu je lea.

Dragi, dragi moj ree mu.
Suzet je osetila kako se on polako izvlac i iz zagrljaja i posmatrala
kako okrec e glavu od nje uz komentar da bi, dok se ona raspakuje, on
mogao da napravi neki jebeni c aj ili vec neko drugo sranje, da bi se
potom spustio hodnikom. Njena soba je bez njega delovala jedva
neto praznije. Nije oekivala da on bude tako... izgubljen.
Jos trenutak je stajala u svojoj staroj sobi, pokus avajuc i da pomiri
sliku mrs avog, majus nog c oveka s glasom koji je c ula preko telefona
nedelju dana ranije.
Zvuc ao je tako dobro, uravnotez eno i normalno, da se nisu c ula
nikakva zvona za uzbunu. Suzet je samu sebe prekorila. Ona se
ponosila time s to je imala osec aj za ljude, s to je bila dobra u c itanju
lica, s to je mogla da odgonetne raspoloz enja i des ifruje suptilne
promene izraza lica ipak, dos lo je do tog ogromnog propusta i nije
uvidela kako njen roeni brat klizi preko te sumrac ne ivice u taman i
nepoznat prostor. Kako to? Zvuc ao je tako razumno u telefonskom
razgovoru koji su obavili dok je jos bio u Londonu. Ne, nemoj dolaziti
na sahranu. Nema je vie. Hvala, ali tu si potrebna Nelsonu i Kvinsi.
Kejtini roditelji se brinu o meni. Biu dobro. Da li je toliko dobro lagao?
Ili je samo govorio ono s to je ona z elela da c uje da bi je oslobodio
iznurujuc eg leta i sahrane posle koje se mogla osec ati kao da joj je
neko izvadio utrobu?
Podigla je kofere na krevet. Federi su se oglasili poznatom
s kripom, prepoznavs i svog starog noc nog drugara. Povukla je
rajsfers lus i otvorila vec u torbu, iz koje je izvukla neseser s
kozmetikom i torbicu za minku.
Izneverila ga je. I ona i njihova majka. Cak i pre Kejtine smrti, on je
prez iveo dovoljno smrti za jedan ljudski z ivot. Sada je on sam izgledao
kao smrt.
Caj je gotov! pozvala je Ketrin iz kuhinje kroz stakato
zveckanja escajga o porcelan.
Dobro!
Sav taj sjaj. Prijatni glasovi i c aj s keksom. Nije ni c udo s to je
Nikolas sluen. Tako su bili uc eni da se nose s bolom i tugom: s olja

73

c aja, a onda nazad na pranje, poslovne obaveze ili sreivanje rac una.
Budi zauzet, nemoj u drugima izazivati brigu, svet ima dovoljno
sopstvenih problema i bez tvojih. To je bio moto Lambet strita.
Potpuno sjebano.
Oj! pozvao je Nikolas.
Stiem! Isuse...
Moz da i nije bilo prekasno. Bila je tu, zar ne? Sigurno je osetila da
neto nije kako treba, poto je...
Izvadila je iz kofera jedan paketic umotan u papirnu maramicu. To
bi moglo da pomogne. Ubacila ga je u dep.
Ja ne pijem vis e sa s ec erom! razdragano je vikala dok je jurila
niz hodnik.
Ketrin je prepustila pranje sudova svojoj deci, slus ajuc i njihov
razgovor poput ribara kog nije bas briga da li c e uloviti nes to za
vec eru. Nikolas se raspitivao za svoje sestric e. Nelson je dobro.
Proslava njegovog s estog roendana imala je za temu pirate i dobio je
previs e poklona, tako da su Brajan i Suz polovinu vratili u prodavnice.
Kvinsi uz iva u obdanis tu, a zainteresovala se i za posmatranje Meseca
Brajanovim starim teleskopom, to je iz nekog razloga godilo Suzet.
Ketrin je otis la da slaz e ves . Njena porodica je ponovo bila na
okupu. Barem onaj njen deo koji je to mogao.
Sta je sada trebalo da radi? Izas la je iz rutine. Da li je trebalo da
bude mudra? Da li je trebalo da objasni kako se snalazila kada je Don
otis ao? Da li je bio dobar trenutak da im ispric a kako joj se srce
popelo u grlo kada je pre nekoliko noc i pred vratima ugledala dva
policajca; da je imala osec aj bespomoc nosti zbog toga s to joj je
izgledalo da ju je nes to povuklo kroz vreme, trideset i nes to godina
ranije, pravo u noc kada su dva policajca kucala na ista ta vrata da bi
joj saops tili da se dogodila saobrac ajna nesrec a i da je Don bio za
volanom? Da li je trebalo da postupa onako kako bi bilo pravilno?
Sloz ila je poslednji pes kir, glac ajuc i ga rukom kako bi napravila
os tru ivicu. Ne. Njena z alost je bila samo njena. Isto je vaz ilo i za
Nikolasovu. Morae sam da se nosi s njom.
A mrtav dec ak? Dete nestaje iste noi kada se Nikolas vratio. ta li
to znai? Nikolas je izgubio oca, druga, z enu... i sada kada se vratio,

74

des avaju se nove smrti. Kakva je on to vrsta ptice zloslutnice? Sec a se

noc i kada se on rodio. Bila je nedelja. Donovi osmesi bili su zac injeni
uzdasima. udan dan neprestano je ponavljao. Da li je to njena loa
srec a bila preneta na njega? Ili Donova? Ili je tu bilo nec eg jos
tajanstvenijeg?
Hej.
Ketrin je poskoila uvi Suzetin glas iza ramena.
Hej 2 c ini bika debljim odgovorila je pokus avajuc i da prikrije
da joj srce ubrzano kuca. Sta joj je to bilo na pameti? Kakve
besmislice. Bapske prie i gluposti. ta imate u planu?
Idemo u etnju. Da li ti treba neto?
Ketrin je skoro izletelo: Potrebno mi je da ostanete ovde. Ugrizla se
za jezik. Odakle joj to? Moete li da kupite malo mleka?
Minut kasnije bila je u Suzetinoj spavac oj sobi posmatrajuc i svoju
decu kako zatvaraju iza sebe ulaznu kapiju. Spus tali su se prema Mertl
stritu, bas kao s to su to radili i dvadeset pet godina ranije njena
c erka, s gustom smeom kosom kakvu je imala kao dete, i njen sin,
visok i plav, a toliko poznatog oblika glave da se Ketrin mogla zakleti
da posmatra Donalda kako odlazi niz ulicu. Dlake na zadnjem delu
vrata su joj se nakostres ile. Osetila je iznenadni poriv da vikne svojoj
devojici: Bei od njega! Zadesie ga neto i poginue, a i ti s njim!
Pres la je rukom preko haljine kako bi otrla te glupe misli i potom
otila u dnevnu sobu, ukljuila televizor i pojaala mu zvuk.
Cvec e dragoljuba plamtelo je hladnim narandz astim plamenom niz
kosine koje su vodile do z eleznic ke pruge. Dva para s ina boje srebra
krivudala su kao ogromna kaligra ija oko udaljenog prevoja. Sine su
se s tog mesta mogle videti sve do z eleznic ke stanice Talonga i
tamos njeg drvenog prelaza koji ih je opkorac ivao. Iza stanice su se, uz
brda predgraa, videli crveni i zeleni krovovi razbacani meu
drvec em. Podsec ali su Nikolasa na igure iz igre monopol, kao da su
igrac ke u nekoj igri vec ih razmera. On je z vakao voc ne bombone.
Suzet je iz kese svetlih boja jela kokice s ukusom karamela. Iznad
glava su im se, u slabo ureenim vrstama, kotrljali oblaci boje
golubijih krila. Pribliavalo se vee.
Iskoristili su to vreme da proc askaju. Nikolas se raspitao o Brajanu

75

(dobro je, oporavlja se od nazeba), i o nastavnicima svojih sestric a

(sposobni, ali pomalo meki prema tako samovoljnim malim
napastima), o Suzetinom poslu savetnika za ulaganja (ide veoma
dobro, hvala: dva nova poslovna klijenta ovog meseca). Bas kada je
pojeo poslednji slatkis , razgovor je zamro i on se pripremao za
neprijatnu promenu. Suzet c e poc eti da se raspituje o njemu. Pitac e ga
kako se drz i. Interesovac e se da li je is ao u savetovalis te. Rec i c e mu
da je u redu plakati.
Ali Suzet nije rekla ni rec . Samo je sela pored njega, liz uc i prste i
vadec i poslednje karamelizirane kokice s dna kese. Delovalo je da bi
joj prijalo da to radi i u narednih sat vremena.
Ne dopada mi se kako ti stoji ta boja kose rekao je da bi
prekinuo tiinu.
Olizala je prste. Ko te jebe. Brajanu se svia.
Pogledala ga je. Oc i su joj bile c elic noplave, a pogled c vrst kao
granit. Bilo mu je jasno zas to je njen posao inansijskog planiranja
tako dobro is ao njeni klijenti bi bili previs e uplas eni da ne poveruju
u ispravnost njenog saveta kada im kae: Sad kupuj.
ula sam da je neki deak nestao ree ona.
Nikolas je to potvrdio klimnuvi glavom.
Pronas li su ga u reci... Pokazao je glavom prema severoistoku.
Nekoliko kilometara odavde.
Suzet je zadrala pogled na njemu. Mama kae da je i on ubijen.
I on, ubijen. Znao je na ta misli. Ubijen, kao i Tristram.
Ponovo je klimnuo glavom.
Jedan voz od nerajuc eg c elika protutnjao je ispred njih, uzdis uc i
dok je usporavao da bi se zaustavio kod perona. Mus karci u
kos uljama i kravatama i z ene u uljudnim crnim suknjama iskrcavali su
se iz voza i kretali uz drvene stepenice pasarele kako bi se uputili
svojim kuama.
Primetio je da se Suzet namrs tila. Bio je to isti onaj koncentrisani,
mrki pogled koji je nabacivala kada bi na trpezarijskom stolu res avala
razlomke ili uspostavljala veze izmeu statistic kih dijagrama na
radnom stolu u svojoj spavac oj sobi. Nikada se ne menjamo, nije li
tako? ablon u koji uplovimo kao deca ostaje nam za ceo ivot.
ta? upitao je.
Odmahnula je glavom nita.

76

Ponovo je usmerio pogled prema z eleznic koj stanici. Na pasareli je

bila jo samo jedna osoba: devojica u utoj vetrovci.
S te udaljenosti lice joj je bilo zamuc eno, a njena kosa je izgledala
kao tamni tuak povrh paperjastog cveta zlataste boje.
Cekam da mi kaz es da nisam mogao nis ta preduzeti da se
izbegne Kejtina smrt.
Suzet je izguz vala praznu kesu od kokica i gurnula je u dz ep. Da
je to bio nesrean sluaj? upitala je.
Ili neko slino sranje, da.
Suzet je klimnula glavom. Pa, ja bas i ne verujem u nesrec ne
sluajeve.
Nikolas ju je ponovo pogledao.
ta eli da kae?
Ne kaz em da je bila tvoja gres ka. Susrela se s njegovim
pogledom. Ipak, nita se ne deava bez razloga.
Osetio je kako mu se u stomaku stvara topao vor.
Suz, ne pric aj mi o sranjima tipa Bog-je-z eleo-da-se-ona-vratikui-u-raj. Video sam je...
Ugrizao se za jezik. Zamalo je rekao kako je video Kejt kako u
ponavljajuc im ciklusima pada s nevidljivih merdevina, iznova i iznova,
kao i njene mrtve oc i zagledane ni u s ta, koje kasnije prelaze na njega,
bezizraz ajne poput kamena, u kojima se ne moz e prepoznati ni trag
osobe koju je voleo i kojom se oz enio. To nije bio raj. To je bio pakao.
Osetio je na sebi Suzetin pogled.
Ukoliko je Bog vec an i vreme mu nis ta ne znac i, cenim da je
mogao saekati na nju jo nekoliko godina zavrio je.
Na pasareli je devojc ica u z utoj vetrovci povukla rukav nagore.
Nikolas je nagaao da verovatno gleda u sat. Neko je kasnio na
sastanak s njom. Meutim, ona se popela na ogradu pasarele, na
trenutak se zaljuljala i zakoraila u prazno.
Isuse Hriste! Nikolas je skoc io na noge, a udisaj mu se zabo u
grlo poput kuke.
Devojc ica je na trenutak nepomic no lez ala na s inama. Ruka joj se
blago podigla dok je pokus avala da zauzme sedec i poloz aj... a onda
kao da joj se vetrovka razletela na sve strane. Devojc ica se pretvorila
u malu, silovitu oluju paperja i crvene boje, u trenutku kada joj je
nevidljivi voz pokidao telo, vukuc i ruz ic asto meso, jednu nogu i z ute

77

krpice trideset metara uz prugu. A onda je nestala.

Jesi li dobro? pitala je Suzet. Niki?
Nikolas je video svoju izdajnic ku ruku kako pokazuje prema
inama i hotimino ju je spustio uz telo.
Suzet je gledala u prugu, mirkajui: ta se desilo?
Nikolas je pogledao oko sebe. A tamo, na dve stotine metara,
blesak boje narcisa. Devojc ica obuc ena u z uto probijala se niz strminu
nasipa Batenberg. Telo joj je bilo c itavo, a njeno lice je izgledalo kao
umrljani otisak palca.
Nikolasu se srce ritalo u grudima.
Nita.
Suzet se skeptino namrtila. Uhhhh...
Nikolas je stavio ruke u dz epove. Tek nekoliko dana je bio van
Londona i vec je izgubio svoju sigurnu grimasu pokeras a. Sunc evi
zraci su se spustili na ivice krovova na zapadu, a tu u senci, gde su oni
sedeli, postajalo je sve hladnije. Zemlja ispod okruglih i c ednih listova
dragoljuba bila je crna. Okrenuo je lea prema z eleznic koj stanici.
Nije eleo to ponovo da gleda.
Trebalo bi da krenemo kui predloio je.
Suzetine oprezne oc i su klizile izmeu njega i z eleznic ke pruge.
Nakon toga, zabacila je glavu i vezala svoj vrsti pogled za njega.
Bila sam zaljubljena u njega, zna.
U koga?
U Tristrama.
Nikolas je trepnuo, dezorijentisan usled promene teme. Nisam to
znao. Razmislio je za trenutak. To je smes no. Koliko si tada imala
godina? Devet?
Osam. Udahnula je. Videla sam ga nekoliko puta.
Viala si ga c es ce od toga. Bio je kod nas svaki prokleti put kada
su njegovi roditelji eleli da dremnu.
Suzetine oc i su i dalje bile prikovane za njega. Ne. Videla sam ga
posle njegove smrti.
Nikolas je najednom osetio kako se vazduh skuplja oko njega. Srce
mu je usporeno lupalo, udarima dugim kao da mu je krv iznenada
postigla gustinu morske vode na Arktiku, samo stepen od mrnjenja.
Gde? apnuo je.
Suzet ga je pogledala u oi. Kako tri kroz umu.

78

Ustala je i otresla zadnji deo farmerki.

Hajde da etamo.
Preskoc ili su zaralu ogradu i vratili se na put. Nebo na zapadu
izgubilo je i poslednju trunku sjaja koji je podsec ao na unutras njost
pec i i postajalo je isprva ljubic asto, a zatim tamno. Ptice su z urile da
pronau zaklon pre nego s to i poslednji trac ak svetlosti nestane.
Hladan povetarac koio je miie.
Nekih mesec dana nakon s to je Tristram ubijen, ona je prkosila
majci i is la pored Karmajkl rouda. Na s ljunc anoj stazi koja se pruz a
duz ivice travnjaka videla je Tristrama kako klec ec i podiz e nes to sa
zemlje, a zatim trc i meu drvec e. Ta slika ju je uplas ila do
izbezumljenja.
Pretpostavljam da sam se osec ala onako kako ti sada izgledas
rekla je blago se smeei. A izgleda kao da si video duha.
Posmatrala je svog brata. Njegove tamne oc i bile su prikovane za
ispucalu stazu. Bio je nepomian. Konano je progovorio.
Da li ti se jo uvek deava da ih vidi? pitao je. Duhove?
Odmahnula je glavom. Videla sam ih jos samo dva puta. Iskrala
sam se dole jedno popodne kada si bio bolestan i jos jednom kada je
mama otis la na posao, ili tome slic no. On je radio isto. Podizao nes to
sa staze, kretao se unazad i potom trc ao u s umu. Slegla je ramenima.
Meutim, posle toga ga vie nikada nisam videla. A ni neke druge.
Gledala ga je kako polako klima glavom. Ispustila je dug izdah. On
se muio da joj neto saopti.
Kako to?
Ne znam odgovorila je. U nekim knjigama se tvrdi da
pubertet ili pospes uje ili gus i vidovitost i sposobnost da se vidi
nepostojec e, ali sa mnom nije bilo tako. Moz da sam samo doz ivela...
kratkotrajno prosvetljenje. Ili to ili je moz da Tristram sac ekao svoj
trenutak.
Svoj trenutak? Za ta?
Za umiranje. Videla je kako je njenom bratu lice bilo napeto,
kao da je pokus avao da svari to s to je rekla. To su, po mom
mis ljenju, duhovi nastavila je. Duh ubijenih osoba preuzima z ivot
tih osoba do trenutka kada im... znas vec , doe predodreeni trenutak

79

da umru.
Nikolasove oc i izgledale su ispod mrgodnog pogleda negodovanja
kao osenene koljke.
Duhovi rekao je tako blago da je zvuc alo jedva kao s apat.
Dozvoli da ti ja priam o duhovima, Suz.
Usled tih rei poelo je da joj preskae srce.
Klimnula je glavom.
Uzeo je vazduh i zapoeo svoju dugu priu.
Ispric ao joj je za sudar i pad s motocikla i kako je upotrebio
telefon para s konjastim licima u c ija kola je udario. O tome kako je
z urio kuc i, gde je pronas ao Kejt iskrivljenu kao prelomljeni znak
uzvika, s glavom previs e zabac enom unazad preko ivice kade i oc ima
nesposobnim da treptanjem speru pras inu kojom su bile prevuc ene.
Pric ao je i o momku po imenu Jervud, u somotskoj jakni i sa
s rafcigerom u ruci. Pomenuo joj je sve duhove koji su se urotili da ga
pos alju kuc i. Ispric ao joj je da i tu ima duhova, pomenuvs i i samoubicu
u z utoj vetrovci. Sunce je potonulo iza brda i iz kuc a pored kojih su
prolazili sijala su narandz asta svetla. Vazduh je bio blago zamirisan
aromama prz enog mesa i luka. Zavrs io je prepric avajuc i joj kako je,
dva dana ranije, jurio malog Tomasa duboko u s umu, izgubivs i ga na
istom mestu na kom je izgubio Tristrama kod tunela nalik dvocevki
ispod visoke, zarale vodovodne cevi.
Do onih tunela prepunih paukova rekla je.
Nikolas ju je pogledao u oku.
ta? upitala je. Mislio si da nikada nisam bila tamo?
Klimnuo je glavom.
Onda si blesaviji nego to misli ree mu.
Zaustavila se da bi zastali ispred ograde od plavih beser cigli, na
kojoj je traz ena Sloboda za istoc nu Papuu i uzvikivano Sisajte vi
koji volite felacio. Gurnula mu je glavu otpozadi. Evo. Hajde da
bacimo pogled.
Stala je iza njega i zadigla mu kosu, otkrivs i oz iljak na njegovom
potiljku. Prirodno, on ga nikada nije video, ali ga je osec ao. Ivica
stepenika mu je ostavila izboen oiljak duine palca.
Ti mislis da zbog toga vidim duhove? upitao je. Zbog udarca u
glavu?
Nes to je iniciralo ta tvoja privienja. Moz da s ok zbog gubitka

80

Kejt. Moz da ti je taj neprijatan udarac proc istio cevovode. Lupila mu

je vrgu i nasmeila se.
Kog datuma sam roena?
Pamenje mi je u redu, prokletstvo...
Kada je moj roendan?
Nikolas je prevrnuo oc ima. Trideset prvog oktobra. Devojc ica iz
Noi vetica.
Uputila mu je kiseo osmeh. I da i ne. Da, datum je tac an uzgred,
dugujes mi poklon za pros li roendan. Meutim, ne, nisam devojc ica
iz Noc i ves tica. Ovde Noc ves tica nije istog dana kao tamo. Dan svih
svetih. Kelti su ga nazivali Samhain. Ona je to izgovorila kao sah-ven.
Za nas na jugu, krajem oktobra je Beltejn, povratak leta. Nas a Noc
vetica je pomerena za est meseci.
Posmatrala je kako Nikolas brzo prerac unava u sebi. Trideseti
april.
Klimnula je glavom.
Moj roendan prozborio je upola glasa.
Ponovo je klimnula glavom i munula ga ramenom u rame.
Ti si dete iz Noc i ves tica. A za decu roenu na Samhain kaz u da
imaju sposobnost da vide ono to drugi ne vide.
Dok su hodali, Nikolas je osetio neko olaks anje u grudima. Sta je to
znac ilo? Da li mu je njegova sestra govorila ono s to je z eleo da c uje?
Da oboje imaju dar ili prokletstvo da vide mrtve.
Ili su optike varke upisane u nae loe gene?
Osetio je njen pogled na licu, kao da je mogla da nasluti njegovu
sumnju.
Ti si mogao i da naslutis dogaaje rekla je. Sec am se. Recimo
onda kada si mi rekao da ne koristim toster. Mama je to ignorisala i
ukljuc ila ga je u struju, zavarnic io je i doz ivela je strujni udar. Ti si
jednostavno znao da e se to desiti, zar ne?
Ne seam se toga.
Testirala ga je. To nije bio jedini put kada je imao viziju,
predosec aj u stomaku, prikaze delic a informacija o stvarima, mestima
ili ljudima koje nije mogao da poznaje.
To je bilo tac no, iako Nikolas nikada nije ozbiljnije razmis ljao o

81

tome. Tokom celog svog z ivota, na svakih nekoliko sedmica ili meseci,
imao je nezvana i neobjas njiva osec anja da nes to nije u potpunosti u
redu, da se neko razboleo, da se neka stvar pokvarila ili da nije bila
izgubljena, ve zaturena u neobeleenoj kutiji ispod kue.
Tokom ekskurzije do drz avne umetnic ke galerije, organizovane u
devetom razredu, on i c etiri njegova druga iz razreda spremali su se
da preu na drugu stranu ulice, kada se u Nikolasu rodio jak
predosec aj da kretanje tom stranom ne bi bila dobra ideja. Ubedio je
svoje s kolske drugove da je siguran da se na njihovoj strani, nedaleko
odatle, nalazi mlec ni bar u kom c e, ako udruz e novac, moc i da kupe
cigarete. Nepun minut kasnije, jedan taksi se u punoj brzini popeo na
suprotni ivic njak i zaustavio se uz lomljavu stakla udarivs i u stub
dalekovoda. Taksista je prethodno doz iveo blaz i moz dani udar i
izgubio je kontrolu nad vozilom. Da su Nikolas i njegovi drugovi pres li
ulicu, svi bi zavrili u bolnici u bolnikoj sobi ili u metalnoj fioci.
Sa sedamnaest godina je, na polaganju vozac kog ispita, odbio da
poslus a policajca i skrene nadesno iz Rouzali strita niz jednu boc nu
ulicu. Pao je na ispitu, ali je te noc i video na vestima da je u tom kraju
neoc ekivano eksplodirala boca gasa u jednoj prikolici, c ime je unis tila
taj automobil i odaslala s rapnele metalne karoserije s irom ulice, u
kojoj, na svu srec u, nije bilo saobrac aja u pitanju je bila ista ona
ulica u koju Nikolas nije hteo da skrene.
Sec a se, takoe, i jedne noc i u Londonu kada je sedeo skupljen na
kauc u, slomljen tes kim nazebom, s pola uva slus ajuc i poziv svog
cimera da podigne svoje masno, belo dupe i da doe na z urku kod
Portland rouda. Nikolas se veoma los e osec ao bilo bi tes ko kladiti se
na to da li je imao vis e sluzi u pluc ima ili u z elucu ali u trenutku kada
je Marti Prdez pomenuo tu z urku, znao je da mora da bude tamo. Dva
sata kasnije, s mrc uc i kao kokainski zavisnik, ali obuc en u najbolju
odeu koju je imao, upoznao je Kejt.
Pored toga, tu je, naravno, bio i njegov posao u okolini Londona, u
kom je izgledalo da nepogres ivo zna koja c e seoska kuc a iznedriti
izbledele putne torbe ili rezbarene podupirac e za knjige za kojima je
tragao.
Da, mogao je da nasluc uje dogaaje. Imao je vizije. Predosec anja u
stomaku. Do tog trenutka je smatrao da ih svi imaju.
ta to znai? pitao je.

82

Suzet se nasmes ila. U sumraku je to jedva nazirao. To znac i da ne

mislim da si lud.
* * *
Vec ernje nebo je bilo sivo kao pus cana cev. Senke su bile plavic aste i
bezoblic ne. Farovi su izgledali kao dijamanti. Pro il njenog brata bio
je sav u tamnim uglovima. Napokon, on ju je pogledao.
Ti si finansijski savetnik, Suz. Kako zna sve to?
Ti vidi mrtve. Kako to da ti nisi upoznat s takvim stvarima?
Pa, istina je da povremeno zovem vidovnjac ku vruc u liniju, ali
uvek na kraju izaberem broj za c avrljanje s medicinskim sestrama
lezbejkama...
Mora li da zbija alu u vezi sa svim? To je jadno.
Tepih letec ih lisica sablasno tihih krila, nakon s to su napustile
svoje utoc is te u kros njama mangrova u priobalju reke, preleteo im je
iznad glava u pravcu zapada, poput lote slova klinastog pisma u
napadu na vedro vec ernje nebo. Vazduh je bio svez i blago zamirisan
izduvnim gasovima i arenolisnim solanumima.
Ona je udahnula. To je, naravno, poelo s tatinim knjigama.
Nikolas ju je pogledao. Kojim knjigama?
Trepnula je zauena. Njegovim knjigama. U garai.
I dalje je zurio u nju. Napokon, naslutio je: U koferima?
Da, u koferima! Isuse! Hoc es li da kaz es da nikada nisi zavirio u
njih?
Sec a se nac ina na koji joj je majka govorila da ide po Nikolasa da
bi vec erali. Pronas la bi ga, mrs avog dec aka sa slamastom kosom u
haosu, kako usred malene, tamne garaz e stoji zagledan u nes to. Znala
je da mnogo tez e prez ivljava oc evu smrt od nje. Ponekad bi gledao
nagore; tamo gore stajali su mali kartonski koferi naslagani na
molerske daske poloz ene na skele. Majka im nije branila da diraju
kofere, niti ih je ohrabrivala da to c ine. Oni su naprosto stajali tamo u
garaz i kuc e broj s ezdeset osam u Lambet stritu, kao jedini podsetnik
na oveka kojeg se Suzet nije seala.
Meutim, Nikolas ga se, naravno, seao.
Nisam z eleo da ih diram. Govorio je polako i oprezno. Mislio
sam da ih je ostavio tamo zato s to c e se vratiti. Posle, kada je poginuo,
nisam hteo da ih diram jer... Slegnuo je ramenima. To bi znac ilo da

83

se sigurno nee vratiti. A ti... ti si virnula u njih?

Vis e od toga. Vikendima, dok je mama bila zauzeta proklinjanjem
svog grnc arskog toc ka, a Nikolas bio u biblioteci, ona bi rasklopila
s kripave, drvene merdevine i spustila kofere. Jedan je bio blede
maslinastozelene boje, a druga dva su bila prekrivena crno-bez s arom
riblje kosti. Nisu bili tes ki u njima nije bilo mnogo toga. U jednom je
bio sivi dz emper na raskopc avanje, pantalone sa zakrpama i pet-s est
konzervi od cigareta doktor pat u kojima su bili plovci, mus ice, kuke i
najlon za pecanje. U druga dva kofera bilo je ono zbog c ega im se
Suzet stalno vraala.
Knjige.
Neke su bile proste i oronule s naslovima poput Velika knjiga
paljenja svea ili Koptska knjiga magije. Jedna od knjiga bila je debela,
s crno-belim ekslibrisom koji doc arava spiritualiste s poc etka XX veka
kako izvlac e ektoplazmu iz svojih us iju i noseva. Bili su tu i Beovulf,
Sesta knjiga Mojsijeva i Depni vodi kroz natprirodno. Dve knjige
koje je Suzet odmamila u svoju sobu i sakrila ih meu romane Suzan
Kuper bile su: Korenje, biljke i ulja i Predznaci i zatita.
Sve to je objasnila Nikolasu. Njegovo lice bilo je smrknuto, ali se
moglo uoc iti da mu oc i sijaju; nije bila sigurna da li se on smes i ili je
besan.
Ne shvatam rekao je. Mama mrzi ta sranja. Kad god su
prikazivali s ou Doris Stouks ili nekog c udaka s to savija kas ike, ona bi
iskljuila televizor.
Suzet ga je strpljivo posmatrala. Moz da si primetio da nas i
roditelji nisu imali najidiliniji brak.
ta eli da kae? Da je tata bio... ta? Druid?
Nikolase, ja ga nisam poznavala. Sve s to znam o njemu jeste ono
to sam pronala u njegovim koferima.
Nikolas je okrenuo svoj blistavi pogled prema njoj, kao da je
konac no otkrio skrivenu istinu. A ti... Isuse! Sve ono bilje i ubre
koje si kao mala gajila u bas ti... mislio sam da si naprosto volela
bas tovanstvo! I to je bilo... s ta? Kukuta i mandragora i abrakadabra
sranja?
Suzet je skupila usne. Nikada me nisi ni pitao.
I, c ime se ti bavis ? Zrtvujes prasic e dok izlaz es gole guzove
mesecu z etve? Boz e, ti si jebeni ekonomista. Mislio sam da c es doc i da

84

mi uteras razum i predloz is mi da posetim nekoga ko moz e da me

nakljuka torazinom, a ti mi tu pric as ... Sranje, s ta pokus avas da mi
kae?
Suzet se borila s potrebom da se izdere na njega. Samo z elim da
kaz em da na svetu ima i drugih stvari pored periodnog sistema
elemenata.
I s ta Brajan kaz e na to s to si se upustila u... prebirao je po umu
traei pravu re.
Vradbine? ponudila je jednu.
Nikolas se nasmejao, ali je njegov smeh odneo noni vetar.
Brajanu je to u redu. Vikendima mi pomaz e u gajenju mojih
biljaka. Kupuje knjige za koje misli da bi mi bile zanimljive. A s to se
tic e meseca, on bas voli kada moja z ivotinjska strana ispliva na
povrinu...
U redu, kako bilo. Nikolas je skratio priu. A deca?
Kvinsi je nezainteresovana. Jedino s to ona z eli jeste da posmatra
Saturnove prstenove i da donosi kuc i svako stvorenje koje nae u
kafileriji. Nelson, s druge strane, on je...
Pogledala je Nikolasa. On je kao ti. Nadaren. Ali je neznalica.
Nikolas se naroguio. Ja nisam neznalica.
Jesi kad je u pitanju magija.
To je zato to ne verujem u magiju.
Isuse, Nikolase. Zastala je s rukama na kukovima i c ekala da se
on okrene. Ti si uklet. Vidis mrtve. Kako moz es da ne verujes u
magiju?
Magija je samo nes to c ijim objas njavanjem nauc nici ne mogu da
zarade novac. Okrenuo se i nastavio da hoda. Ipak, srec an sam s to
ima hobi. Jesi li dobra vetica?
Sustigla ga je. Posedujem tri kuc e u Sidneju i jos pet njih izdajem
da bih delimic no pokrila rate kredita. Dobra sam u svemu c ime se
bavim.
Mislio sam na dobro u smislu dobro protiv zla.
Ljudi mogu biti dobri ili zli. Magija je magija. Neki je primenjuju s
dobrim namerama. Drugi ne. Nekada je lako baviti se njome, a nekada
ne. To je kao izika. Svaka akcija mora biti prac ena jednakom ali
suprotnom reakcijom. Nis ta nije besplatno. Moras uloz iti trud. Moras i
da se rtvuje.

85

Uoila je kako se Nikolas ukoio na pominjanje te poslednje rei.

Tada su podigli poglede. Bili su na raskrsnici. S desne strane, iza
s ablona za s kolice iscrtanog naizmenic nim ulic nim svetlima i senkama
ograda od koc ic a, bilo je zdepasto, namrs teno zdanje. Prodavnice.
Suzet je osetila kako joj se poznata, stara toplina usled straha vrtloz no
iri po stomaku.
Stigli su do Mertl strita.
Stupili su pod nadstrenicu, a koraci su im odzvanjali po ploicama. To
vec e je postalo veoma c udno. Suzet razumna i uvek uronjenog nosa
u udz benike ekonomske teorije bavi se magijom? Kao i njihov
pokojni otac? Nikolas je sklonio kosu s lica. Neprijatno ga je golicala
poput paukove mree, pa se stresao.
Sve prodavnice su bile zatvorene kapcima i mrane.
Oc ekivao je da ih iznenada preplavi talas prijatne nostalgije i da se
smeju lizalicama u kojima su gurmanski uz ivali, kao i njihovim
omiljenim sladoledima koji se vis e ne prave. Umesto toga, nemi izlozi
prodavnica izgledali su c udno neprijateljski. Bili su u svom rodnom
naselju; ono ne bi trebalo da bude tako mrgodno, tako uznemirujue.
To je zbog toga to nas neto posmatra.
Usled te misli se stresao kao od c as e votke popijene naiskap. Ulice
su bile tihe. Nita se nije kretalo. Bili su sami.
Prodavnica voa gospoe Ferguson rekla je Suzet.
Okrenuo se. Suzet je virila kroz izlog propalog tibetanskog
restorana, dok je svetlo udaljene ulic ne svetiljke blago osvetljavalo
prazne posude za kuvanje na pari i ogoljene police. Imala je stari
komplet kraljevskih vaga. Sec as li se? Prevodila je masu u metric ke
jedinice i sve to sama preraunavala u glavi.
Gospoa Ferguson. Simpatic no popunjena dama sa zlatnim zubom
koja je uvek imala olovku zadenutu iza uva. Nje se veoma dobro
seao.
Da. A onaj kalkulator teksas instruments velic ine cigle koji joj je
stajao nadohvat ruke? Jedina svrha mu je bila da potvrdi kupcima da
su njeni prorauni bili tani. A uvek su bili. Hej, trebalo bi da krenemo.
Ali Suzet je zurila u dubinu svog pamc enja. Jesi li znao da me je
ona poduavala?

86

Nikolas je bio iznenaen. Gospoa Ferguson? Kada? Gde?

Onih vec eri kada si ti igrao fudbal. Iza njene prodavnice. Mrzela
sam to.
Mrzela si matematiku? Ali ti si bila jebeni treber...
Ne matematiku. Ne gospou Ferguson. Vec to s to sam bila tamo
iza, to sam mrzela. Slegla je ramenima.
Tu i u tom trenutku, dok je okolni svet vis e bio u senkama nego u
stvarnim oblicima i dok su dalekovodi jecali usled vetra, mogao je da
je razume. Tada ga je ponovo pogodio taj oseaj: Neto nas posmatra.
Trebalo bi da krenemo ponovio je.
U redu rec e Suzet. Meutim, umesto da krene, pokazala je
glavom novu prodavnicu: zdrava hrana Plau end vajn. Sve s to se
moglo videti u izlogu bili su njihovi sablasni odrazi; unutras njost
prodavnice bila je crna poput vode u dubokom bunaru.
Ovo je pripadalo Dz ej Dz eju. Suzet se nagnula bliz e
pokus avajuc i da osmotri unutras njost. Nikolas se borio s ludac kom
potrebom da vikne: Udalji se odatle! Oc i su joj bile prikovane za
mrac ni izlog. Sec as li se stare krojac ice? Gospoe Kvil. Izazivala je
uas u meni. Zbog nje sam mrzela da uvee dolazim ovde.
Nikolas se, kao kroz maglu, sec ao starice iskrivljenih lea
zavuc ene iza kase, inac e prevelike za nju, koja je bila tu smes tena kao
neki dobroc udni papagaj koji klima glavom i smes i se u prolazu. Iza
njenih lea bili su okac eni redovi kos ulja, pantalona, sukanja i haljina
koje su ga, tokom jednog perioda u osnovnoj s koli, podsec ale na sliku
koja mu je svrac ala u snove: bila je to fotogra ija iz jedne knjige o
Drugom svetskom ratu na kojoj je dvanaestak Rusa mus karaca, z ena
i dece mlitavo visilo na jednom velikom drvetu golih grana. Jeza mu
je prola kroz telo, a uporedo s njom u seanje mu se vratilo jo neto.
Mrzela si da prolazis pored ovih prodavnica rekao je. Kao
mala si tada plakala.
Suzet se namrs tila. Linija izmeu njenih obrva izgledala je bas kao
i kod njihove majke. Klimnula je glavom za sebe. Da sam tada znala
ono s to znam sada... c ini mi se da bih rekla da je i gospoa Kvil bila
vetica.
Protresla je ramenima kao da otresa bolesnu misao i posegla
rukom u dz ep. Izvadila je maleni paket umotan u papirnu maramicu.
Hej, kupila sam ti neto.

87

Ne tu. Ne dok nas to posmatra.

Lepo. Mogu li da ga otvorim kad doemo kui?
Jebiga, Nikolase rec e Suzet mrzovoljno ne z elim da ga mama
vidi, u redu?
Zato?
Hriste! Zato to ona ne razume te stvari. Priali smo o tome.
Nikolas je okrenuo lea tamnom oku izloga prodavnice, skinuo je
ukrasnu traku i odlepio selotejp. Unutra se nalazila ogrlica. Bila je
napravljena od drvenih perli na kojoj se isticao braonkastobeli
kameni uglavljen u srebrni nosa.
Kamen se zove sardoniks objasnila je Suzet. Rekao si da si
imao glavobolje, pa...
Prestale su.
Da. I hvala bi posluilo. To je drvo zove.
Nikolas se okrenuo licem prema ulic noj sijalici. Kamen je bio dva i
po centimetra s irok, beo kao mleko i s tigrastim, kao krv crvenim
prugama, i bio je izbrus en kao kristal kvadratnog oblika. Perle su bile
napravljene od tamnog drveta, grubo sferic no oblikovane, ali s
desetinama malih, ravnih pljosni zaostalih od ruc ne obrade os trim
noz em. Povezivala ih je ogrlica od upletenog srebra. To je bio jedan
komad nakita koji je, morao je to priznati, bio podjednako lep i
neobino muevan.
Oseaj da ih neto posmatra je nestao.
Hvala ti rekao je.
Suzet nije odgovorila. Buljila je u ulazna vrata prodavnice Plau end
vajn. Nagnula se blie i namrtila.
Pogledaj.
Pratio je njen pogled i osetio kako mu se polako okrec e u
stomaku.
Pri prigus enom svetlu bilo je moguc e uoc iti jedan usek u drvenom
ragastovu. Ta oznaka je moz da tri ili c etiri puta bila prefarbana, i ne bi
se videla pri dnevnom svetlu. Meutim, pri svetlu ulic nih sijalica koje
je padalo pod uglom, bila je prilic no jasna. Bila je to uspravna linija
koja je na sredini bila zdesna povezana s polovinom romba. Bio je to
je isti onaj znak koji je krvlju bio nacrtan na pletenoj glavi mrtve ptice.

88

Nikolas je osetio kako se hladan talas podie u njemu.

Idemo kui, Suzi rekao je.
Ona je bila opinjena i sve vie se naginjala. To je runa. 3
Divno. Hajdemo. Hladno je.
Cekaj rekla je i zavukla ruku u tas nu. Izvadila je olovku i notes i
precrtala oblik.
Reci joj. Reci joj sve o ptici, njenoj glavi od granica i tom znaku...
znak, ta li on znai? Ali jedan drugi glas je bio jac i, smireniji. Ne. Dri
je podalje od te prie. Ona ima decu o kojoj treba da razmilja.
Gospoa Kvil apnula je vie za sebe.
Nikolas je stavio ogrlicu u dz ep, uzeo sestru za ruku i nez no je
poveo na ulicu. Idemo. Umirem od gladi.
Ta la ga je nagnala da uri na putu prema kui.
Ketrin je smanjila temperaturu rerne i poc ela da raspodeljuje pire od
krompira na tri tanjira. Kako c udno. Izas la je iz rutine majc inskog
ponas anja. Nikolas je otis ao od kuc e pre skoro dvadeset godina. Suzet
vec deset godina z ivi u Sidneju. Ketrin se postepeno navikla na tis inu
koja ju je okruivala.
To nije fer. Napustili su te i ti si se nosila s tim. Sada, vratili su se
kui i ti ponovo mora da iznova brine. Nije pravedno. Nije pravedno.
Sada kada su ponovo svi pod istim krovom, c im su izas li na ulicu,
osetila je nervozu.
Zbog te ulice. Zbog Talonga.
Budalatine apnula je i posegla za erpom s uftama.
Jer si otvorila vrata neemu zlom.
Ulazna vrata su se otvorila uz zveket.
Ketrin je poskoc ila c uvs i taj zvuk i ispustila kutlac u koja je
zakloparala po ploc icama. Sos od paradajza boje krvi razleteo se po
podu.
Stigli smo! viknula je Suzet.
Jesmo li ti nedostajali? pitao je Nikolas.
Trupkali su hodajui niz hodnik.

89

Kada su njena deca us la u kuhinju, Ketrin je brzim pokretima

brisala sos s poda. Oboje su trepc uc i posmatrali crvene leke dok nisu
shvatili ta se tu desilo, pa su, odahnuvi, blago povili ramena nadole.
Jesi li dobro? upitala je Suzet.
Ketrin se diskretno nasmes ila i klimnula glavom. Vidim da ste
zaboravili na mleko.
Tri c lana porodice Klous su posle vec ere sedela u dnevnoj sobi i
gledala vesti.
Niko nije nis ta komentarisao kada je spiker preneo da je Eliot
Nevil Gajat, tridesetsedmogodis nji c istac koji se nedavno doselio iz
Kofs Harbura, dos ao u torvudsku policijsku stanicu i priznao da je
oteo i ubio osmogodis njeg Dilana Oskara Tomasa. Pratec e slike su
prikazivale tanku spajalicu od c oveka koji deluje potpuno zbunjeno
dok ga policija sprovodi od policijskog kombija do zgrade ops tinskog
suda. Gajat se nimalo nije trudio da sakrije lice. Hodao je kao da sanja.
Nikolas je lez ao na s kripavom krevetu u svojoj staroj sobi. Bio je
budan i slus ao je raspevan z enski razgovor izmeu svoje majke i
sestre. Drvene zidne obloge nisu propus tale detalje izgovorenih rec i,
ali c ula se melodija koja je ukazivala na to da venama sagovornica
tee ista krv.
Njegov stari krevet. Porodica na okupu. Ponovno detinjstvo.
Prodavnice se nisu promenile. Ni uma se nije promenila.
Deca su i dalje umirala.
Odjednom se potpuno razbudio.
Eliot Gajat je priznao da je ubio malog Tomasa i njegovo telo je
pronaeno u reci, kilometrima daleko od Talonga. Vinston Til je
priznao da je ubio Tristrama u drugom prigradskom naselju od
Talonga gde je, na jednoj graevinskoj parceli, sakrio dec akov les .
Nikolas je oduvek mislio da je sec anje na to kako Tristramovo mrtvo i
isceeno telo lebdi pokraj njega u stvari samo ruz an san, halucinacija
izazvana preivljenim istinskim uasom.
Meutim, Suzet je rekla da je videla Tristrama, posle njegove
smrti, kako od Karmajkl rouda trc i u dubinu s ume. I sam Nikolas je,
isto tako, video duha malog Tomasa kog je nes to vuklo izmeu
90

drvec a. Nijedan od dec aka nije izgubio z ivot kilometrima daleko.

Obojica su umrli u umi.
Nikolas je prevrnuo oi kako bi pogledao kroz prozor.
Suzet je verovatno dos la do istog zakljuc ka i odbacila ga kao
nebitnog. Po svemu sudec i, ti ljudi su najverovatnije ubili dec ake
unutar s ume, a ne negde na ulici. Sta je to moglo da znac i? Verovatno
nita. Da li e ih to vratiti u ivot? Nee.
Da, bilo je to uznemirujuc e. Saznanje da je ta s uma bila mesto za
ubijanje bilo je uznemirujuc e, ali ne i iznenaujuc e. Bio je to maleni
deo tek zapoc ete slagalice koji je, izgledalo je, uz zadovoljavajuc i klik
postavljen na pravo mesto.
Odvui e ujutro Suzet u stranu.
Neko duz e vreme posmatrao je zvezde. Utonuo je u san, ne znajuc i
kada se to desilo, i usnio kako ga kvrgave, osenc ene ruke odnose kroz
mrane svilene zavese.

91

7.

Kucanje ga je probudilo. Oc i su mu se iznenada otvorile i po prvi put

od kad je napustio London, probudio se svestan gde se nalazi. Kod
kue.
KUC-KUC.
Lupkanje tes kih zglobova prstiju po drvetu. Neko je bio pred
ulaznim vratima.
Tamnosiva boja neba pred svitanje probila se kroz venecijanere.
Nikolas se okrenuo i pogledao na sat. Bilo je petnaest do s est. Oblizao
je suve usne i ustao iz kreveta. Dok je navlac io donji deo trenerke,
uoc io je svoj odraz u stilskom ogledalu. Bled c ovek sa slamastom,
plavom kosom, krmeljivim oc ima i odsutnim izrazom lica. Bio je to
izgled koji je odlikovao bose osobe na stanicama metroa ili
propovednike po uglovima ulica s prstima kao u vrapca lice koje
biste u irokom luku zaobilazili, poto mu izgled nije mnogo razliit od
izgleda ludaka. Dakle, dotle je dolo, pomislio je, da izbegavam svoj
sopstveni pogled.
Navlac io je majicu dok se, kao mornar s tek pristalog broda,
teturao niz uzani hodnik prema upornom zvuku kucanja.
Vrata sobe njegove majke bila su zatvorena. I ovaj put je iznutra
dopiralo snaz no hrkanje. Suzetina vrata su takoe bila zatvorena; iza
njih je tutnjao za pola oktave vii, ali podjednako jak zvuk hrkanja.
A da otvorim ja? upitao je Nikolas.
Dobio je odgovor u vidu hrkanja u duetu.
Jos uvek se c ulo kucanje. Strpljivo kuckanje posetioca koji zna da
je neko kod kue.
Nikolas je proao pored kuhinje. Nebo je bilo nisko i bogato kiom.
Ko jo kuca u petnaest do est ujutro? Samo onaj ko nosi loe vesti.
Skinuo je rezu s ulaznih vrata.
Pred njima je stajao neki c ovek. Moz da je imao c etrdeset godina,
ali mu je lice bilo izmuc eno kao da ima najmanje pedeset. Odelo mu je
bilo skupo ali izguz vano. Kravata mu je bila uredno vezana, a kosa
92

paz ljivo oc es ljana. Bio je obrijan, ali su mu mali pramenovi dlaka

izvirivali kao trska iz sive moc vare. Podoc njaci su mu izgledali mrs avo
poput mesa stare kokos ke; same oc i bile su mu plave i preterano
svetle.
Droga, pomisli Nikolas. Kvalitetna droga koja vie nego dobro
zamenjuje pilule za spavanje. Ovaj tip se uradio.
Mogu li da vam pomognem? upitao je paljivo.
Izgubio se. Pokuava da se vrati kui posle lude noi i potreban mu
je telefon, taksi ili novanica od dvadeset dolara.
Ali c ovek nije nis ta rekao. Jednostavno je zurio u Nikolasa i trudio
se s mukom da se nasmes i, uspevs i naposletku u tome. Lice mu je
izgledalo... ta? Oajno? Izgladnelo? Posednuto?
Da. Posednuto.
ovek je napokon progovorio. Nikolas.
Nikolas je trepnuo. Glas mu je istog trena zazvuc ao poznato. Tada
se mali osmeh brzo pojavio na c ovekovom licu, kao smeli brod usred
mora koje ga poklapa talasima, i godine su se istopile. Nikolas je
odmah prepoznao lice koje nijednom nije imao priliku da vidi na
odraslom oveku. Bilo je to lice kojem se bukvalno divio. Deak Boje.
Gavine?
Gavin se nasmeio. Bio je to samo kez na lobanji.
Covec e... Gavine. Izgledas ... Nikolas je podigao ruku. Gavin ju je
pogledao kao da nikada ranije nije video opruz enu ruku. Nikolas ju je,
nakon neprijatne pauze, spustio. U redu. Hm. Cuj, hajde... hoc es li da
ue?
Njegov osmeh je opao i godine su mu, poput plime, ponovo
skliznule na lice. Odmahnuo je glavom, netremice posmatrajuc i
Nikolasa. Bio je krupan sigurno metar i devedeset i Nikolasu se
inilo da je brz. Zato, samo paljivo...
Kako si? Kako su ti roditelji?
Gavin nije odgovorio. Umesto toga, polako je pogledao preko svog
levog, a zatim i desnog ramena. Desetak vrana kruz ilo je iznad borova
u udaljenom parku i uronilo je potom u sivo nebo, nalik crnom pepelu
koji je oduvao vetar. Ovi Gavinovi pokreti su izazvali iznenadnu jezu u
Nikolasovim testisima. Upravo to je Vinston Til uradio pre nego to je
poeo da juri njega i Tristrama u...
uma rekao je Gavin.

93

Nikolas je prestao da dis e. Igle i c iode su mu bockale bosa stopala,

a vrat mu se istac kao hladnim znojem. Mogao je da vidi preko
Gavinovog ramena da je ulica bila prazna, bez ijedne z ive dus e u
krugu do kog je dosezao pogled.
Dosta si poranio. Nikolas je z eleo da zvuc i opus teno, ali je to
izgovorio hrapavim glasom, jer su mu usta najednom postala suva kao
pesak. Hoc es li da se vidimo u neko drugo vreme? Sto ne navratis na
veeru? Suzet je dola u posetu.
Gavin je polako odmahnuo glavom, i to samo jednom. Nikolas je
primetio da je u ruci nosio neto upakovano u crnu kesu za ubre.
Cuo sam da si se vratio rec e Gavin. Glas mu je bio mek. Pospan.
Klimnuo je glavom kao da je njihov razgovor stigao do blage
prekretnice.
Nikolasu je bilo tes ko da ponovo usmeri pogled prema Gavinovom
licu; bilo je to kao gledanje u sunce, bolno i opasno. Gavin se otkac io i,
kao c amac prepus ten brzacima, juri prema vodopadu ali i dalje
pluta.
Da, vratio sam se. Sta ti je to u kesi, Gavine? Nikolas je,
meutim, bio siguran da ve zna odgovor na to.
Gavin je izvio glavu, kao da nije c uo pitanje. Vrac ao se kroz vreme.
Prisec ao se. Nasmes io se jos jedan osmeh mrtvac ke glave. Znas .
Mama je angaz ovala uc itelje za nas dvojicu. Trisu to nije bilo
potrebno. Mama je uzela jednog za njega samo da se ja ne bih osec ao
kao glupan.
Pametan si ti momak, Gavine. Nikada nisi bio glup.
Tris... rec e Gavin s ljubavlju, i glas mu je odlutao u daljinu.
Trisi je bio taj koji je bio pametan.
Nikolas je gledao u velikog c oveka koji je stajao pred njim, a c ije
su oc i bile decenijama daleko. Brzo!, s apnuo je glas u njegovoj glavi.
Zatvori vrata. Sada!
U tom trenutku su Gavinove oc i os inule Nikolasa i zaustavile se na
njemu. Prisetio se zadatka. Imam poruku ree on.
Pokretom tako brzim i tec nim da ga je Nikolas jedva uoc io, Gavin
je izvukao iz kese pus ku. Bila je to lovac ka pus ka, tako skrac ena
testerom da se nazubljeni rez usekao u prednji deo drvenog
rukohvata od orahovine. Os tec ena cev bila je nakazna i neobraena
kao otvor one duplje.

94

Kako uludo upropaena dobra sako puka, pomislio je Nikolas, ali

je iste sekunde bio preneraz en svojom reakcijom. Da je kojim
sluc ajem bio zmija ili pauk, elektric ni impuls bi ga nagnao da skoc i
unazad. Meutim on nije z iveo u Bagdadu ili Los Anelesu: strah od
pus aka nije bio upisan u njegovu DNK. Umesto toga, rasrdilo ga je to
s to je dobra pus ka bila unakaz ena. Jebena budalo, pomislio je.
Zasluuje da umre. Osetio je kao da mu hladan z ele ispunjava
stomak.
Gavin je polako ljuljao pus ku u rukama tako da je njena gruba
njuka bila uperena u Nikolasovu dijafragmu.
Poruku rec e Nikolas. Usta mu je odjednom ispunila pljuvac ka,
a njegov prazan z eludac, pretvoren u hladan z ele, pretio je da
eksplodira. Od koga?
Gavin ga je posmatrao nekoliko trenutaka. Nikolas je imao utisak
da gleda u oc i nekog insekta u njima nije bilo nic eg ljudskog. Gavin
je ponovo slegao ramenima i odmahnuo glavom kao da z eli da kaz e:
Jednostavno se ne seam. Jednim laganim ali c vrstim pokretom
prebacio je pus ku u drugi poloz aj tako da je okno cevi bilo upereno u
Nikolasovo lice.
Najednom, hladan z ele je nestao iz Nikolasovih creva. Umesto
njega, javila mu se nova, interesantna ideja. To je to. To je izlaz. Pri
tome, ja nita ne moram da uradim. Samo da stojim ovde jo koji
trenutak i gotovo je. Iz topline koja ga je preplavila procvetala je jos
jedna misao: Nema vie duhova.
Podigao je pogled prema Gavinovim oc ima. Bile su ispunjene
suzama, a njegovi pegavi obrazi bili su vlani.
Tris je voleo tvoje posete. Subotom. Sendvic i sa sirom. Gledanje
serije Borba. 4 Sea se toga?
Nikolas je klimnuo glavom. Dva c oveka su nekoliko trenutaka
posmatrala jedan drugoga. Smirena misao se stvorila u njegovoj glavi.
Sada e pucati u mene.
U redu je, Gavine.
Gavin je klimnuo glavom. Povukao je zatvarac pus ke i ubacio
metak u cev. Ulica je i dalje bila mirna. Niko nije ni nasluc ivao da c e u
roku od nekoliko otkucaja srca jedan ovek biti ubijen.
Nikolas je iznenada shvatio da mu se prsti u dz epu obavijaju oko
nec ega oko drvenih perli i kamena. Bila je to ogrlica koju mu je

95

Suzet poklonila.
Gavin je podigao glavu. S njegovih oc iju se izgubio onaj
usredsreeni pogled. Usne su mu drhtale. Kada je progovorio, glas mu
je bio tako tih da Nikolas nije bio siguran da je dobro uo.
Poruka je sledec a: On je dodirnuo pticu. Meutim, trebalo je da
to bude ti.
Gavin je prislonio cev kratez a sebi ispod brade i povukao obarac .
Nekako potmulo poput udara groma zac ulo se iznenadno TRAS.
Nikolas je poskoio.
Vrane su kruz ile po nebu. Podstaknute iznenadnim zvukom,
odletele su. Gavin je i dalje stajao. Njegova donja vilica bila je
uglavnom razneta. Blesavo je klimao glavom dok su mu se parc ic i
koz e i bele kosti njihali kao podgus njak pileta. Slegnuo je ramenima i
obrazi su mu podigli ogoljeno meso jeziv osmeh stida zbog gres ke u
ciljanju. Hitro je ubacio novi metak u cev i stavio pus ku duboko pod
bradu.
Gavine...
TRAS. Ovaj put je izgledalo da mu se teme, lebdec i, nakratko
zadrz alo u vazduhu. Sruc io se na zemlju kao plas t koji je pri kac enju
na iviluk skliznuo mimo kuke. Puka je zakloparala po stepenicama.
Jedan pas je zalajao u susednoj ulici. Prema jugu, gde je padala
kia, nebo se pretvorilo u zavesu boje kriljca.
Nikolas je na trenutak posmatrao Gavinovo telo, a zatim je pustio
svoje telo da se presavije i sedne na stepenik ispred ulaznih vrata.
Paklica cigareta dz on plejer spes els izvirivala je iz dz epa sakoa
mrtvog c oveka. Nikolas se savio unapred i izvukao je odatle. Ponovo
je posegao u Gavinov dep da bi potraio upalja.
Nikolase?!
Dva para golih stopala jurila su niz hodnik prema njemu. Nikolas
je zapalio cigaretu. U redu je. Ja sam otvorio vrata.
O gospode... proaputala je Ketrin.
Ko je to? upitala je Suzet. Lice joj je bilo belo kao papir.
Gavin Boje. Udisao je dim cigarete punim pluc ima. Ruke su mu
se tresle. Bio je pua.
O gospode.
Nikolas se borio s nagonom za kas ljem. Osec ao je kako njegove
majka i sestra stoje i netremice gledaju. Moz da bi trebalo da se neko

96

pozove? predloio je.

Idem ja apnula je Suzet.
Iza vrata i prozora susednih kuc a virile su glave. Nikolas im je
neveselo mahao. U jednom trenutku je osetio neto na usni i obrisao je
rukom. To parc e bilo je c isto, belo i pomalo ruz ic asto. Suvo se
ispovraao meu svoje noge.
Donec u ti krpu rekla je Ketrin tihim glasom i otkorac ala
klecavim nogama.
Dok je brisao pljuvac ku koja se rastezala nadole, Nikolasove oc i
privukao je kratez koji je uredno lez ao pored Gavinovog tela. Nes to je
bilo urezano u kundak. Urezi u drvetu boje oraha bili su svez i i svetli u
poreenju s njegovom tamnijom, ispoliranom povrs inom. Crtez je bio
grubo ovalnog oblika. Iz njega su izbijale dve neravne linije kao
rogovi. U elipsi se nalazio simbol: uspravna linija s glavom strelice u
obliku polovine romba usmerene na jednu stranu.
Nikolas je obrnuo pus ku na drugu stranu kako Suzet ne bi uoc ila
simbol.
Nikolas je do deset sati ujutro prebrojao jedanaest policajaca koji su
pros li kroz prednju kapiju, a Ketrin je za sve njih napravila c aj.
Cetvorica su stigla sa svetlima i sirenama na Suzetin telefonski
poziv, zatim jos dvojica koja su ubrzo otis la uvidevs i da je mesto smrti
vec bilo obelez eno, a potom i policijski fotograf u pratnji forenzic ara
koji je telefonom zatraz io pomoc struc njaka za oruz je. Konac no su im
se predstavila dva policijska sluz benika u civilu, jedan mus karac i
jedna z ena. Nikolas je istog trena zaboravio ime mus karca, dok je
zapamtio da se z ena, za koju je pomislio da bi bila prilic no lepa da joj
lice nije bilo pod bremenom namrgoenog pogleda, prezivala Voler.
Nikolas je vec pet puta, do njihovog dolaska, ispric ao pric u o
Gavinovoj neoc ekivanoj poseti i jos manje oc ekivanom odlasku. Ipak,
jo jednom je sve ponovio detektivima.
Tokom njegovog prepric avanja dogaaja, krupni detektiv je vodio
zabeles ke, a detektivka Voler je namrs teno posmatrala Nikolasa. Kao i
obic no, i bez preispitivanja samoga sebe, izbegao je da ispric a ceo
razgovor koji je vodio s Gavinom, skrativs i ga na to da je Gavin rekao
da je c uo za njegov povratak iz Londona i da je osec ao da je Nikolas

97

bio taj koji je te 1982. godine trebalo da umre umesto Tristrama.

Umre? upitao je detektiv.
Bude ubijen odgovorio je Nikolas. Poput malog Tomasa.
Ljudi, vi bi trebalo da vodite evidenciju. To je prilino korisno...
Vi ste kao dete bili umeani u ubistvo?
Umalo sam ja kao dete predstavljao to ubistvo rekao je
Nikolas.
On je dodirnuo pticu. Meutim, trebalo je da to bude ti.
Bio je stras no umoran. Znao je da s ok moz e da iscrpi, ali to je bilo
jebeno muno.
Vec vis e od dvadeset godina nisam video Gavina. Ne znam kako
je mogao da sazna da sam se vratio, mada to nije bila poverljiva
informacija. Siguran sam da je bio ozlojeen jer Til nije ubio mene
umesto njegovog brata. I da, ovo su njegove cigarete.
Nikolas je zapalio jos jednu i ponudio detektivima cigaretu iz
otvorene paklice. Odbili su, a Nikolas je primetio kako su u tom
trenutku razmenili poglede.
Ketrin je nec ujno us la na vrata dnevne sobe sa svez e
pripremljenim c ajem i s oljama na posluz avniku, spustila ga je i
podjednako tiho se povukla iz sobe. Nikolas je samo eleo da zaspi.
Isuse Hriste... rekao je. Ljudi, vi...
Da li je to sve? upitao je detektiv.
Meni stvarno ne bi jebeno smetalo ako jeste.
Poc es ao se po bradi prekrivenoj kratkom strnjikom i osetio kako
je uklonio komadic nec ega s nje. Bio je to deo rozikaste kosti velic ine
vrha s ibice. Osetio je kako mu jezik propada u grlo. Jedino s to je z eleo
bilo je da se istuira i da legne u krevet.
U redu. Detektiv je zatvorio notes i ponovo pogledao Nikolasa
u lice. ta mislite, zato nije pucao u vas?
Pa rec e Nikolas. Bila su mu potrebna dva pucnja da bi
pogodio svoj mozak. Moda se plaio da e promaiti.
U kakvom ste odnosu bili s njim?
Nikolas uroni lice u s ake. Kakav odnos?! Hriste, mislio sam da
smo zavrili!
Kakav ste imali odnos s Gavinom Bojeom dok ste bili deca?
Nikolas je povukao dim i odmahnuo glavom. On je bio stariji brat
mog najboljeg druga.

98

 Jeste li bili u vezi? upitala je detektivka.

Nikolas je osetio kako mu se podiz u obrve. Skoro da je bio
odus evljen svojim iznenaenjem. Ne. Izgubio sam nevinost s
devetnaest godina s devojkom po imenu Polin Makliri, koja je
verovatno ta tri minuta mogla produktivnije da provede. Nikada
nisam z eleo niti vodio ljubav s mus kom osobom bilo kog starosnog
doba, mada, ako bih res io da to promenim, smatram da Son Koneri
ima prijatan glas, ali mi deluje da bi seks s Robinom Vilijamsom bio
divljiji.
Njen namrgoen pogled bio je prikovan za Nikolasa, nepomic an
kao pustinjski pear.
Gotovi smo. Detektiv je ustao. Hvala vam, gospodine Klouse,
imali ste veoma uznemirujuc e jutro i savetujem vam da razmotrite
zakazivanje posete struc nom licu radi savetovanja. Moz emo vam
preporuc iti nekoga, ako vam to odgovara. Hvala vam na c aju, gospoo
Klous viknuo je prema kuhinji. Nikolas ga je posmatrao kako zavlac i
ruku u dep i iskljuuje mali digitalni diktafon.
Ispratio ih je do ulaznih vrata, gde se detektivka zaustavila
oklevajui. Da li vam je poznat onaj znak na kundaku? upitala je.
Nikolasov pogled se susreo s njenim. Kakav znak? Shvatio je da
laganje pada veoma lako kada vas jednostavno nije briga.
Detektiv je klimnuo glavom i dva policajca su otila.
Nikolas je pomogao u skupljanju krvi sa spoljas njih stepenica,
potom je konac no otis ao pod tus , a zatim i u krevet, gde je utonuo u
san, dubok i prazan kao nono nebo.
Suzet je izbacila jos dva ibuprofena iz table od aluminijumske folije,
stavila ih u usta i usredsredila se na to da ih proguta. Imala je
neprijatan osec aj da joj tvrde tablete zvekec u o kutnjake poput
klimavih zuba i u misli joj je uletela stras na slika ogoljenog mesa
Gavina Bojea, koji je bio skupljen na spoljas njim stepenicama, s
delimic no otvorenim oc ima koje su izgledale kao da zure u pajasmin u
saksiji i s rasturenim zubima nasmes enim iz njegovih crvenih,
unakaz enih i iskasapljenih usta. Bubnjalo joj je u glavi. Po stoti put je
poz elela da je kod kuc e i da moz e da ubere malo pelina iz svoje bas te.
Tablete su joj, konano, sile niz grlo.

99

Kada se probudio, u sobi je bilo mrac no. Napolju su gromovi

razjareno tutnjali, a noc ni vazduh je probadala svetlost munja. Tresao
se i bilo mu je toliko hladno da su mu se grc ili mis ic i, s to mu je
otez avalo da se uspravi u sedec i poloz aj. Cim je uspeo u tome, napad
muc nine se pros irio sve do dna grla. Prebacio je noge preko ivice
kreveta i nervoznim prstima posegao za svojim satom. Bilo je dva sata
ujutro.
On je dodirnuo pticu. Meutim, trebalo je da to bude ti.
Nes to je odavno z elelo njegovu smrt. A sada je to nes to znalo da se
vratio. To je i poslalo Gavina na njegov prag. I eli da saznam da ono
zna.
Zato je Gavin pucao u sebe?
To nije trebalo da se desi.
Nikolas se trudio da odrz i oc i otvorenim, pos to je, kad god bi ih
zatvorio, video kako se Gavinovo teme uzdiz e kroz vazduh povrh dela
crveno-sive mase koju je prethodno prekrivalo. Na korak si od ludnice,
prijatelju moj. Nisi zadovoljan time to vidi reprize samoubistava
sada su ti potrebne i premijere?
Oseao se mamurno, kao u izmaglici.
ta je poselo Gavina i nateralo ga da to sebi uini?
Rei su mu lebdele u mislima kao dim u zatvorenoj sobi.
ta ga je poselo?
Neko je ostavio c as u vode na komodi uz krevet. Nikolas je
posegnuo za njom. Ruka mu se tresla pri svakom otkucaju srca
pravei malene, krune pokrete.
ta je to poselo Gavina? Da li je to isto ono to je poselo Eliota
Gajata i nateralo ga da ueta u torvudsku policijsku stanicu i prizna da
je ubio malog Tomasa? Isto ono to je ranije poselo i Vinstona Tila,
nagnavi ga da preuzme odgovornost za Tristramovo ubistvo.
Til je taj koji je ubio Tristrama!
Da li je? Odista, Til nas jeste jurio kroz umu...
Ba tako!
Jedino s to... Til je imao grau bika. Nikako nije mogao da se uvuc e
u tunele ispod vodovodne cevi.
Nikolas je sedeo uspravnih lea, odjednom potpuno razbuen.
Tano. Nisi ba preterano bistar, zar ne? Trebalo ti je dvadeset i pet
godina da to shvati. Moda je Til bio samo ovarski pas. Moda Til nije

100

ubio Tristrama.
Ali ko je onda? apnuo je.
Ista osoba koja je naterala Gavina da se ubije. Ista osoba koja je
napravila talisman od mrtve ptice.
Nikolas je spustio noge na pod. Morao je da porazgovara s nekim o
tome, da izbaci to iz sebe pre nego s to se naduje u njegovoj glavi kao
kesa zle krvi i zarazi ga. Morao je to da kaz e Suzet. Stajao je u duksu s
kapuljaom, a ruke su mu se tresle.
Hodnik je bio mrac an. Vrata Suzetine sobe bila su otvorena. Krevet
nije bio razmeten.
Nikolas se namrs tio i otkorac ao do vrata majc ine sobe. Iz nje se
nije ulo hrkanje.
Mama?
Nis ta. Stavio je ruku na kvaku, ali ju je zadrz ao tamo. Mogao je da
oseti da se s druge strane vrata nije spavalo. Tup osec aj nadiranja
uzburkanog besa razvijao se kroz njegovo telo, ali ga je u trenutku
progutao.
Zar moe da je krivi, idiote? Koji si ti kreten.
Nikolas je shvatio da jos uvek drhti. Noge su mu bile slabe i
vibrirale su kao z ice violonc ela. Odgegao se do kuhinje i napravio c aj,
a onda se tekim koracima dovukao do dnevne sobe.
Suzet je spavala sklupc ana na so i, s licem koje je od svetlosti
televizora bilo mrtvac ki sive boje. Aparat je bio toliko utis an da nije ni
udno to ga nije uo.
Seo je pored nje i posmatrao je dok je ispijao c aj. Nakon dva
reklamna ilma (jedan je bio posvec en kompaniji koja je
nagoves tavala da bi vam pozajmila gotovinu c ak i da ste upravo
pobegli iz zatvora i drz ali s kolsku decu kao taoce, dok je drugi
prikazivao privlac ne z enske osobe slabog morala koje jednostavno ne
bi izgurale noc bez vaeg poziva), na programu su bile vesti. Eliot
Gajat, koji je vrac en u pritvor i kojem je trebalo da se naredne nedelje
izrekne zatvorska kazna za ubistvo lokalnog sedmogodis njeg Dilana
Tomasa, pronaen je mrtav u c eliji, gde je preminuo verovatno od
moz dane aneurizme. Cekalo se na islednikov izves taj. Tokom dana, u
anglikanskoj Katedrali Svetog Jovana, odrz ani su opelo i sahrana
Dilana Tomasa, a njegovi s kolski drugovi su stajali u poc asnom
paliru...

101

Nikolas je tri puta ispustio daljinski upravlja pre nego to je uspeo

da iskljui televizor.
Trebalo mu je vie od jednog sata da zaspi.
Kada je zaspao, u san su mu doli snovi.
Sanjao je da je on Tristram. Znoj mu se slivao niz slepooc nice,
pazuhe i prepone. Kretao se c etvoronos ke kroz mrac an tunel pun
pauc ine. Svakim sledec im centimetrom u dubini tunela paukove
mrez e su mu sve vis e prekrivale lice, zapus avale nozdrve i lepile mu
se za usne. Sic us ne noge su mu golicale ruke, vrat i oc ne kapke. Zeleo
je da vris ti, ali nije mogao, jer bi mu pauci us li u usta. Izgledalo je kao
da tunel nema kraja, a da pauc ina postaje sve gus ca i da su pauci, koji
su mu mileli niz majicu, noge i ruke i gnezdili se u njegovim us ima,
postali toliko masivni da su ga pritiskali nadole. Uskoro je pauc ina
preko njegovih oc iju postala gusta poput koprene; nestalo je svetla i
udovi su mu bili blokirani, pa se vis e nisu mogli pokretati. Poc eo je da
vris ti, ali mu je pauc ina bila toliko c vrsto obmotana oko vilice da je
nije mogao otvoriti. Borio se, ali ga je lepljiva svila c vrsto stiskala. A
pauci hiljade njih prestali su da mile i poeli su da se hrane.

102

8.

Probudilo ga je udaljeno zveckanje metalne kas ike o keramic ku

posudu. Ustao je i obrisao uglove oiju. Tek je bilo prolo sedam sati.
Dok se gegao niz hodnik, c uo je kako slonovski topot dolazi
odnekud iza vrata Suzetine sobe. Dok se pribliz avao kuhinji, zvuk
kljuc anja neke guste mase nagnao ga je da se zapita da li c e zamac i za
ugao i naic i na majku u ogrtac u s kapuljac om kako ubacuje sus ena,
mrtva bic a u kotao is lekan od garez i. Takve misli ga nisu zabavljale;
uc inile su da se osec a pomalo bolesno. Odagnao je tu sliku iz glave i
uao u kuhinju.
Ketrin je stajala u svojoj ruz ic astoj kuc noj haljini, mes ajuc i ovsenu
kau. Dobro jutro rekla je. Nije se okrenula. d:w.l.d.
Nameravao je da joj ispric a da je prethodne noc i c uo, na
poslednjim noc nim vestima, da je Eiot Gajat preminuo u svojoj c eliji.
Ketrin je, s c vrstom odsec nos cu, mes ala kljuc alu ovsenu kas u, a
ramena su joj bila ukruc ena, pa je res io da nis ta ne pominje. Bila je
napeta. Ili ljuta. Ili... uplaena.
Ne. Tu se tog jutra nije smelo priati o ubicama dece.
Konac no se okrenula s razdraganim, na silu names tenim
osmehom. Caj je gotov, a i kas a je skoro pripremljena. Delujes mi
bledo.
Ja to nazivam PTSP. 5 Seo je.
Mogao bi imati grip.
Hriste, pomislio je. Da je to to mi se deava samo grip. Novine?
Odmahnula je i pokazala glavom prema ulaznim vratima.
Ponovo je ustao, odgegao se nazad uz hodnik i otvorio vrata.
Ciknuo je od iznenaenja. Tamo je stajao Gavin s pus canom cevi
prislonjenom o svoju bradu.
Trenutak kasnije pus ka je nec ujno opalila i Gavinova vilica se
prepolovila. Duh se nasmes io Nikolasu, ponovo stavio pus canu cev
pod unakaz enu bradu i iznova povukao obarac . Gavinovo teme se

103

odvojilo od glave i bez zvuka je pao na stepenice.

Nikolas je stajao zaleen.
Trenutak kasnije Gavin je nestao.
Za ime boga! proaputa Nikolas. Glas mu je podrhtavao.
ta je bilo? viknula je Ketrin.
Gavin je u tom trenutku bio pedeset metara udaljen od kuc e i
kretao se niz Lambet strit prema njihovoj ulaznoj kapiji. Dan je bio
veoma svetao.
Nikolase?
Nita.
Stisnuo je zube i z urno se spustio do staze na kojoj su u rosi lez ale
uvijene novine. Ulazei u kuu, proao je pored Gavina.
Ketrin je vec sipala kas u u tanjire. Nikolas je umorno zurio u svoju
porciju.
Mislim da si se razboleo rekla je.
Odmahnuo je glavom. Zeludac mu se spremao na povrac anje, kao
da je prethodno progutao punu olju ustajale krvi. Bilo mu je hladno.
Ketrin mu je gornjim delom s ake dodirnula c elo. Mogao je da oseti
kako njena tanka koa podrhtava. Cela se tresla.
Malo si vru ree mu.
Popio je veliki gutljaj aja i ostavio kau netaknutu.
Biu u garai.
Dok se kretao prema zadnjim vratima, osec ao je njen pogled na
potiljku.
Ketrin je sedela i posmatrala kako povrs ina kas e u njenoj c iniji
otvrdnjava formirajuc i opnu. Bila je, shvatila je, iste boje kao kaka
koja je izlazila iz njene dece dok ih je dojila sranje od z itarica koje
ima slatkast miris svez e prokljuc alog mleka. Ispustila je kas iku
namerno je putajui da udari zveketom.
Lepo ree sama sebi.
Donosi ta stvorenja na svet. Usmerava njihove strelovite glupave
glave na svoje naduvene-zatim-bolne-zatim-utrnule bradavice, menja
deset hiljada pelena... ali ta ti to garantuje? Da e te voleti? Da e
razgovarati s tobom? Da e biti dobra?
Ne. Ne. Ne.

104

Bila je ljuta. Ljutnja u njoj se lagano krc kala pos to je hranila samu
sebe; ona nije bas znala zas to. Nekoliko nedelja ranije sve je bilo
normalno. Predivno dosadno. Topla rutina nez ne spoljas njosti. Mogla
je da zavrs i tus iranje i c utke stupi u svaki dan: doruc kuje, pospremi
kuc u, proveri poslednju seriju pec ene keramike, odbaci naprsle
komade, oljus ti debelu plastiku s gline, prokuva vodu u c ajniku,
nakvasi grnc arski toc ak... a onda je dolazilo vreme za vec eru i moguc i
telefonski poziv iz Sidneja ili Londona. Meutim, sada... sada je sve
brzo postalo drugac ije. Stvari iz pros losti su se vratile u sadas njost:
osec aji i strahovi za koje je mislila da su odavno gurnuti pod tepih. To
je kao da je u gomili izbledelih slika iz srec nog perioda iznenada
naila na sliku oveka koji ju je ostavio.
O, ali ovo je jo mnogo gore, pomislila je. On je doveo i smrt na tvoja
ulazna vrata.
Stisnula je vilice i zagledala se u svoj c aj. Cija je to bila gres ka? Nije
z elela da razmis lja o tome, pa se usredsredila na posipanje s ec era po
elatinoznoj povrini poluohlaene ovsene kae.
Upravo se to i deava, zar ne? Neto ti je na odreeno vreme moda
vrue i opasno, zatim se hladi i stvara se opna, zid koji odrava stvari
lepo razdvojenim. Nes to kao s to je bilo razdvajanje rac una za gas i
vodokotlic a koji cure pravih z ivotnih stvari od sanjalas tva i
neprizemljenosti koje su lebdele oko Dona kao mirisi Arabije oko
jasmina koji se s mukom uzdiz e prema nebu. To sanjalas tvo bilo je
ono s to ju je pre toliko godina privuklo, zatim zabrinulo i napokon
razbesnelo. Sada je isto to primec ivala kod svoje dece i to ju je jos
uvek inilo besnom. To nije pripadalo ovom svetu.
Res enje je bilo ignorisati to i nastaviti s normalnim z ivotom, pa je
poc ela da jede mlaku cicvaru, uz ivajuc i u njoj uprkos tome s to ju je
trebalo baciti u ubre, jer ona je odbijala da baca hranu.
Dovrs avala je obrok jeduc i slatke, mlec ne ostatke, kad se Suzet
dogegala u kuhinju. Ketrin je pokazala glavom na s erpu na s poretu.
Suzet je klimnula glavom i povukla kosu unazad. Ketrinina osec anja
su se rac vala u ponos i ljubomoru: ponos zato s to je na svet donela
tako samouverenu i lepu osobu; s druge strane bio je prisutan i
instinktivan, iskonski osec aj netrpeljivosti prema drugoj z eni na svojoj
teritoriji. Pri tome i mlaoj od nje.
Tvom bratu nije dobro.

105

Suzet je zevnula i sipala sebi aj. To me ne iznenauje.

Nije iznenaena je li to bio mamac? Da li je Suzet oc ekivala od
nje da je upita: Kako to mislis ? Zas to nisi iznenaena? Znas li nes to
to ja ne znam?
Meutim, takvim pitanjem bi priznala svoju s as avost, a u tome nije
elela da uestvuje.
Gurnula je svoju s olju do Suzetine i c erka joj je dolila c aj. Hvala
ree Ketrin.
Mama, sea li se krojaice dole niz ulicu?
Molim?
Krojaice kod Dej Deja? Gospoe Kvil?
Ketrin je osetila kako joj se bes ika opus ta poput c ars ava na vetru.
To joj je oduzelo svu moc koncentracije da bi se stisnula i zadrz avala.
Njen izraz lica se nije izmenio.
Kvil? Ne bas . Kvil... ona starica? Vec godinama je mrtva. Da li
treba neto da ti se popravi?
Videla je kako se Suzetine oi podiu da bi se prikovale za njene.
Zna da je laem.
Ipak, c elic na os trica u njoj odbila je da se povije, pa je uzvratila
pogled svojoj erki.
Ne ree Suzet. Nema veze.
Daske na zidovima garae bile su svojevremeno bele, ali su ih decenije
mlevenja sunc evim zracima i nemilosrdnim kis ama unis tile, te su
postale isluz eno sive i s njih se tuz no ljus tila boja, otkrivajuc i malene
kontinente podloge zelene poput z uc i. Jedini prozor na njoj, sastavljen
od c etiri pras njava okna, mrgodno je gledao na bujnu bas tu uz garaz u.
Bogato z bunje monstera, sa svojim s irokim lis cem s rupama, c uc alo je
napolju, a loze crvenog jasmina pele su se uz izborano drvec e kao
zmije. Neupotrebljavani prilaz za kola, u vidu dve trake betona
pros arane pukotinama nalik venama iz kojih izbija malena lava
mahovine, vodio je do dva krila ulegnutih drvenih vrata, c iji su se
gornji delovi dodirivali po sredini ulaza u garaz u, kao zagrljeni,
iscrpljeni i c elima oslonjeni bokseri. Nikolas je uvukao niklovani kljuc
u kljuc aonicu na desnom krilu vrata. Dok su se otvarala, ona su suvo
zajeala.

106

Uao je u garau i zatvorio vrata za sobom.

Unutra je bilo mrac no i poznato, kao u spavac oj sobi ljubavnice.
Nije bilo sijalice; mlec nobela svetlost je curila kroz prozor zamagljen
od prljavtine.
Nes to je zveckalo. Nije bilo vetra da njis e prozorske kapke; c estice
pras ine jedva da su se pomerale. Shvatio je da su taj zvuk proizvodili
njegovi zubi. vrsto je zagrizao da bi ih zaustavio.
Udahnuo je. Ukus ustajalog vazduha bio je obojen motornim uljem
i mirisom zemlje, redak i jalov poput pustinjskog peska i suve trulez i...
a u pozadini toga, slaba kao s apat, nezdrava aroma ruma. Zato to je
on tu pio, pomislio je Nikolas. Njegova majka je oprala boce nakon s to
ga je izbacila iz kuc e, ali se miris alkohola gubio usporeno kao spori
kancer. Otis ao je do radnog stola i izvukao ioku. Ne bi ga zac udilo da
je u njoj pronas ao s est las a od po dvesta mililitara koje je njegov otac
najvis e voleo ali ioka je bila prazna ako se izuzmu pras ina i ljus ture
bubavaba. Zatvorio ju je.
Pros le su decenije od kada je poslednji put tu stajao; ipak, izgled i
miris se nisu promenili. Vreme nije nis ta znac ilo. Ta misao mu je,
polako poput os trice, skliznula niz grlo. Godine koje su se udenule bile
su beskorisne. Dvadeset godina otkucaja srca, putovanja, razgovora,
spavanja, z elja i smeha bile su samo pras ina. Kejt je z ivela i umrla i
sada je postojala samo u njegovim mislima i u jednom okrutnom ilmu
u malom stanu u Ilingu. Ova graevina nije nis ta manje bila grobnica
od kamenih kripti na Njuamskom groblju. Tu je vreme bilo
sahranjeno.
Pao je u iskus enje da izae, vrati se u krevet i moli se da je jeza
koju je imao bila posledica neeg ozbiljnog poput upale plua ili denga
groznice. S druge strane, znao je da mora tu da ostane. Imao je neku
slutnju. Neto tu unutra ekalo je da ga on pronae.
Oi su mu se privikavale na tminu. Zabacio je glavu unazad.
Izmeu skela iznad njegove glave bile su, s jedne na drugu stranu,
okac ene dve stare drvene molerske daske, debele kao ruc ni zglob i
posivele od vremena, isprskane prigus enom dugom boja osus enih jos
pre nego s to je Nikson podneo ostavku. Na molerskim daskama stajali
su naslagani koferi njegovog oca.
Jedne drvene merdevine, takoe isprskane bojom, stajale su
oslonjene o zadnji zid. Krugovi c vrste pauc ine visili su izmeu prec aga

107

kao lez aljke od kanapa u potonulom brodu. Nikolas je duboko

udahnuo njegova namera je kod njega izazvala jos jac e drhtanje
oduvao je onoliko pras ine koliko je uspeo i odmakao merdevine od
zida. Postavio ih je ispod molerskih dasaka i popeo se.
Glava mu je dos la do nivoa na kom se nalazio prvi kofer; nekoliko
centimetara od njegovog lica, a s njegove plastic ne drs ke visio je pauk
velic ine podmetac a za c as e. Instinktivno je skoc io unazad i uspeo da
izbegne pad time to je dohvatio crvenu skelu od vrstog drveta. Jedna
cepljika mu se zabila duboko kroz koz u u meso izmeu palca i
kaz iprsta. Uspostavio je ravnotez u. Pauk se njihao kroz uskomes ani
vazduh, lagan kao maramica. Bila je to samo ljus tura koja je prazna
visila sa svilene niti. Nikolas je osetio kako mu srce treperi kao u
vrapca uhvac enog u zamku; odgurnuo je paukovu ljus turu i poc eo da
sputa kofere na pod.
Na zemlji su izgledali manji. Obloz eni pras inom i umotani u vlagu i
suvoc u godis njih doba, izgledali su izgubljeno i nejako. Dva kofera
imala su isti dezen crno-bez riblje kosti; trec i je nekada bio
maslinastozelene boje.
Bas taj kofer povukao je ka sebi. Njegovi plastic ni uglovi bili su
napukli od starosti; drs ke su mu bile smee i zarale. Na njegov jak
pritisak nes to unutar brave je puklo i oslobodilo poklopac koji se
malo podigao. Otvorio ga je u zamahu; arke su ispustile uzdah oveka
u lakom snu.
Odec u unutar kofera su larve moljaca toliko izjele da mu se ono za
s ta je mislio da je dz emper na zakopc avanje pri podizanju raspalo u
rukama. Meutim, njegove oc i su zasjale videvs i nes to s to s tetoc ine
nisu os tetile: sintetic ku marku s unutras nje strane kragne. Proc itao je
natpis na tom pravougaoniku krem boje: broj trideset osam. Za jedan
broj manje od mog broja, pomislio je. Pre nego s to je i shvatio s ta radi,
podigao je trulu tkaninu do nosa i udahnuo. Osetio je nesrec nu
mes avinu mirisa lanolina i vlaz ne zemlje. Ni trunke mirisa c oveka
kome je pripadao. Ispustio je te rite.
U dz epu gornjeg poklopca kofera nalazila se futrola za cipele;
lastis u njoj je odavno izgubio svoju elastic nost i bio je otromboljen
kao labave usne mrtvaca. U njemu su bile kartonske vozne karte na
kojima je bila izbus ena po jedna malena rupa, kao i nekoliko
bronzanih novc ic a. Ispod trulih froncli izjedene vune i larvi u obliku

108

kuglica nalazilo se nekoliko zaralih, metalnih kutija za duvan.

Nikolas je odgurnuo kofer u stranu i privukao drugi ka sebi.
I taj kofer se opirao otvaranju. Otis ao je do radnog stola i pronas ao
s rafciger vrh mu je bio prekriven zrnastom rom i otvorio upornu
rezu, koja je poskoc ila. U koferu su se nalazile knjige. I njih su napali
insekti, ali su one oc igledno predstavljale manje ukusnu hranu i samo
neznatno su bile os tec ene. Imale su jak miris: sladunjav i zreo. Nikolas
ih je izvlac io jednu po jednu. Neke su bile jeftine i rikne su im se
razdvajale c im bi krenuo da ih podiz e; druge su pak bile ozbiljne, s
tamnim i sjajnim koricama. Knjige o spiritualizmu, vidovitosti,
bogovima paganskog sveta, irskoj mitologiji dobrih dvanaest njih.
Gurnuo ih je na stranu i privukao i trei kofer ka sebi.
Taj je bio najmanji i najtez i. Otvorio se bez otpora i Nikolas je
osetio kako mu se stez e z eludac. Jos knjiga: bilje i magija, druidizam,
vudu, apokrifni spisi. Iako mu je Suzet rekla da su knjige tu, bio je
zadivljen s to ih drz i u rukama. Kako je njegova majka, njegova
pragmatic na majka i protivnik besmislica, ikada mogla da koegzistira
s c ovekom koji je c itao ovakve knjige? Pa naravno, ona to i nije mogla.
Bar ne zadugo. Brak im je trajao samo etiri godine.
Dok je izvlac io knjige, Nikolas ih je slagao na jednu stranu. Za c ime
je tragao? Da li c e morati da se posveti svakoj od tih dosadnih knjiga
pojedinano?
Ne. To je tu.
Ostale su tri knjige. Podigao je i spustio na stranu knjigu pod
naslovom Prokletstvo Mau Pikua i zastao. Ispod nje bila je knjiga ni
nalik ostalim. Bila je to tanka stvar povezana spajalicama s debelim
papirnim omotom boje z uc i; u sredini prednje korice nalazila se
gravura glavne zgrade Drz avne s kole Talonga. Naslov je glasio:
Talonka dravna kola 75 godina 18891964.
Nikolas je osetio u vratu kako mu se pojac ao puls. Brzim pokretom
je otvorio knjigu.
Sadrz aj je bio podeljen u tri poglavlja: prvih dvadeset i pet godina,
zatim periodi od 1914. do 1939. godine i od 1940. do 1964. godine. U
poglavljima su bile razbacane crno-bele slike direktora, zgrada u
izgradnji, poseta guvernera i, naravno, godis nje fotogra ije uc enika,
poreanih da sede u c etiri reda od po otprilike osmoro, sa svojim
profesorima koji se, izmeu njih, veselo, umorno ili zaokupljeno

109

smekaju.
Da li je tu bila i slika njegovog oca? Nikolas je brzo prelistavao
knjigu do njenog kraja. Dok je to radio, jedan list je iskliznuo i pao na
taman pod kao pero. Podigao ga je. Ne, to nije bio list iz knjige. Bio je
to odsec ak iz novina, jasan i z ut: otcepljena reklama za sus ionicu ves a
Hotpoint. Okrenuo je odsec ak na drugu stranu. Cim je proc itao naslov
kratkog teksta, osetio je kako mu lice postaje hladno.
Deak nestao policija traga za informacijama.
Proc itao je tekst za pola minuta. Dvanaestogodis nji dec ak pod
imenom Oven Lidi napustio je svoju kuc u u Pilion stritu u subotu
ujutro; trebalo je da uhvati voz na Centralnoj stanici i ode na izloz bu
modela aviona u Gradskoj skups tini. Pos to se nije vratio kuc i do c etiri,
njegova majka je poc ela da brine. Posetioci izloz be su bili ispitivani;
niko se nije sec ao da je video dec aka koji bi odgovarao Lidijevom
opisu. Policija je apelovala na javnost da joj se dostavi bilo kakva
informacija o deaku.
Nikolas je ponovo is citao tekst. Tada je uoc io da je poslednja
strana talons kog s kolskog godis njaka bila podvijena na gornjem uglu.
Otvorio je obeleenu stranu.
Na njoj je bila fotogra ija uc enika iz 1964. godine. Nasmes ena
devojc ica s pletenicama drz ala je oglasnu tablu s brojem odeljenja: 7C.
Ali Nikolas se zagledao u niskog, nasmejanog dec aka, trec eg u
pretposlednjem redu odozdo. Njegovo lice je bilo uokvireno tamnom
gra itnom olovkom. Skliznuo je pogledom nadole kako bi proc itao
potpis ispod slike: Sleva nadesno: Piter Krouz, Rebeka Louel, Oven
Lidi...
Nikolas je nekoliko trenutaka netremice gledao u odsec ak. Sta li je
to znac ilo? Nije se uklapalo Donald Klous je 1964. bio stariji
tinejdz er. Brat njegovog druga? Moguc e. Da li se dec ak pojavio,
bezbedan i c itav. Nikolas nije verovao u to: uzgred, zas to bi njegov
otac uvao taj odseak? Postojao je samo jedan odgovor.
Tata je znao.
Neki dec ak je nestao, a Donald Klous je smatrao da je taj nestanak
dovoljno c udnovat da bi c uvao novinski tekst o tome. Uz to, c uvao ga
je deset godina, dok i on sam nije nestao iz svog porodic nog z ivota i
zavrs io presec en napola kada je njegov auto proklizavs i udario u los e
obelez enu betonsku pregradu na putu, koja mu je podelila vozilo

110

napola. Ali ostavio ga je tu, pomislio je Nikolas. Ostavio ga je sa

svojim knjigama.
Nama ga je ostavio.
Presavio je odsec ak iz novina i stavio ga u dz ep. Napolju je jutro
postalo sivo, a vazduh u garai bio je hladan.
Zurno je vratio kofere na molerske daske iznad svoje glave, s
z eljom da s to pre napusti tu prostoriju, u kojoj je bilo neprijatno tiho,
kao u grobu.
Nikolas se vratio u kuu. Hodnik je bio tih, a vazduh u njemu leden.
Suzet?
Pokucao je na vrata njene spavac e sobe i otvorio ih. Krevet joj je
bio names ten, a kofer otvoren na stolici ispod prozora. Ispod kuc e se
c uo dubok, dobujuc i zvuk. Bio je to grnc arski toc ak njegove majke:
industrijsko, elektrino brujanje.
Na pola puta niz hodnik, zidovi su se ozbiljno iskrenuli i Nikolas se
zateturao. Dok je uspostavljao ravnotez u, dve krupne kapi znoja pale
su na drveni pod ispred njega. Imao je groznicu.
Uzeo je odec u za presvlac enje i otis ao u kupatilo. U donjoj ioci
toaletne komode pronas ao je polupraznu kutiju disprina, 6 ubacio
c etiri tablete u usta i osetio kako cvrc e na njegovom jeziku. Potom se
skinuo i pustio vodu na tuu.
Dok se tus irao, saz vakao je tablete, napunio usta vodom dopola i
progutao gorku tec nost. Pogled mu je skliznuo ka oz iljku na njegovom
desnom stopalu: bila je to diskretna linija blede koz e na mestu s kog
mu je bio uklonjen esti prst.
Na svom prvom poslu bio je perac sudova u Kukabura grilu
odvajao je svaki cent za tu operaciju, a srec no dobijeni angaz man za
dizajn logotipa novog lanca radionica za balansiranje toc kova
dopunio je njegov budz et do potrebne tri hiljade dolara. Sam je
zakazao dan za operaciju, uklonjen mu je sramotni vis ak, nedelju
dana se oporavljao i onda je otis ao u hotel Lord rident da se nae s
devojkom s kojom c e tu i izgubiti nevinost, a izabrao je skoro nezasitu
Polin Makliri. Meutim, svaki put kada se u narednih sedamnaest
godina tus irao ili kupao, njegovo desno stopalo mu je privlac ilo
pogled, tek da bude siguran da uz asan deformitet nije lukavo ponovo

111

izrastao.
Dok je posmatrao nazubljenu belu crtu, misli su mu pres le na
svetle useke u tamnom drvetu: os tricom urezani simbol na kundaku
Gavinove pus ke. Zas to je to krio od Suzet? I zas to joj nije ispric ao da je
ta oznaka bila identic na onoj na vratima prodavnice zdrave hrane,
kao i onoj na nemoj, okrugloj, ispletenoj glavi mrtve ptice? Nes to ga je
sprec avalo u tome. U tom trenutku, pod vruc om vodom i s aspirinima
koji su poc injali da deluju, postalo mu je jasno. Ona ima decu.
Odavanje te tajne Suzet moglo bi da, na neki nac in, skrivenu opasnost
priblii Nelsonu i Kvinsi.
Nikolas je zavrnuo slavinu.
Sada je raspolagao delic em novih informacija koje je u garaz i
ekshumirao iz buavih kofera svoga oca. Us ao je u kuc u spreman da
ispric a Suzet o detetu koje je nestalo 1964. godine, ali mu je u tom
trenutku bilo drago to je ona bila napolju.
Nemoj joj govoriti o tome. Dri je u neznanju. Nemoj joj ugroziti
bezbednost i poalji je kui.
Dok se brisao, ponovo je poc elo da mu bubnji u glavi. Nestala
deca. Mrtva deca. Priznanja ubistava. Mrtve ubice. Cudan simbol.
udna poruka. On je dodirnuo pticu. Meutim, trebalo je da to bude ti.
Pre nego to je zavrio s oblaenjem, Nikolas je skovao plan.
Reio je da sazna kada e biti sahrana Gavina Bojea.
Suzet je mahala mladom konobaru s veoma lepom zadnjicom i
naruc ila trec u produz enu crnu kafu s vruc im obranim mlekom u
prilogu.
Notes sa celom stranom ispunjenom novozapisanim zabeles kama
stajao je otvoren pred njom, kao i omanja gomila spajalicama
povezanih izves taja o projektovanim tros kovima, c ije su margine bile
natrpane njenim komentarima, a koji su svi bili precrtani pravom
linijom. Jednom rukom je hitro baratala ikonama na ekranu svog
laptopa, skrac ujuc i elektronski adresar, obnavljajuc i listu mejlova,
otvarajuc i zbirnu tabelu rac una i oznac avajuc i dane u svom planeru. U
drugoj ruci drz ala je mobilni telefon; na liniji je bila Ola, njen lic ni
asistent, jedna zatvorena i neprivlac na devojka s glasom koji je bio lep
u meri u kojoj joj je lice bilo ruz no. Olina umes nost u sastavljanju

112

mejlova i prijatan nac in komunikacije putem telefona bili su

odgovorni za to to je dobila taj posao.
Suzet je bila zadovoljna. U proteklih sat i po vremena zavrs ila je
vec i deo posla za taj dan, a jakim kafama uspela je s jezika da ukloni
tragove uz asne ovsene kas e koju je njena majka bila skuvala. Traz ila
je od Ole da pos alje tendersku dokumentaciju na adrese nekoliko
arhitektonskih irmi i potvrdila da c e se vratiti u Sidnej za jedan ili dva
dana. Potom se javila svojoj porodici.
Brajan je odgovorio na poziv.
Halo?
Halo tebi. Sta se desilo sa: Zdravo, prelepa suprugo, nedostajes
mi i ne mogu da izdrim bez tebe?
O, zdravo, lepotice! Uh, da... identifikator poziv... ne radi.
Suzet se namrtila. Ne radi?
Nelson je pronas ao moj komplet s rafcigera i malo istraz ivac ki
operisao slus alicu. Sada pric amo preko starog telefona koji sam nas ao
dole. Gajim sumnju da je bio koris cen za konsultacije oko uslova pri
potpisivanju Versajskog sporazuma. Ima onu stvaricu okretalicu.
Rotacioni brojanik?
Mislim da c es u krugovima koji se bave telekomunikacijama c uti
da se to zove stvarica-okretalica.
U redu, gospodine Urnebesni. Zato Nelson nije u koli?
Njen muz se prigus eno zacerekao. Zvuc ao je kao da je mnogo dalje
od tih hiljadu kilometara. Nee ti se svideti.
Probaj me.
Nije hteo da ide.
Suzet je duboko udahnula i rekla sebi da ne bude naprasita.
Nije hteo da ide. Da li je imao dobar razlog?
Rekao je da ne voli svoju nastavnicu pos to ona nije dobra prema
svom muu.
Nije dobra... prema svom... ta? Nita ne razumem.
Nels kaz e da je ona udata za svog muz a, ali da se ljubi s drugim
ovekom.
Stigla je nova s oljica kafe za Suzet i ona se trudila da ne posmatra
utegnutog, mladog konobara kako lagano odlazi. I dalje ne
razumem. Da li ju je video kako se ljubi s drugim nastavnikom?
Ne.

113

 Kako onda...
Najednom joj je postalo jasno. Nelson je to naprosto znao.
Aaaa.
Da sloio se Brajan.
Predosec aj. Osec anja. Nelson je to imao. Kvinsi nije. Da li je
Nelsonova moc da predoseti bila jac a od Nikolasove? Nije to znala.
Tek je u prethodna dva dana poc ela da shvata koliko je Nikolas bio
osetljiv na stvari koje drugi ne vide. ta je to bilo u krvi njene porodice
s to je pruz alo mus kim c lanovima tu c udnu senzibilnost? Hoc e li
Nelson postati kao Nikolas? Zadrhtala je na tu moguc nost, a onda se
namrtila na samu sebe zato to je bila tako bezobzirna.
Sada spava objasnio je Brajan. Pretpostavljam da vaenje
creva telefonu od sto dolara iscrpljuje c oveka. Moz da se moz es javiti
kasnije da mu objasnis pones to o z enama i ljubljenju, i o pogres no
usmerenoj ljubavi i o svim tim stvarima koje ja ne razumem pos to sam
oenjen enom svojih snova.
Daleko c es ti stic i, s armeru. Zvac u i rec i c u mu da c e ic i u s kolu ili
u more.
Brajan se nasmejao. Kako je Nikolas?
On je... Iskreno, ne znam. Bolestan, kae mama.
Nije mogla da c uje tez inu zabrinutosti u svom glasu. Znala je na s ta
je on mislio. Naime, videla je mrtvog c oveka na tremu ispred kuc e iz
svog detinjstva. Boz e, da li je to bilo juc e? Gavinova slika, s
polomljenim zubima u skrs enoj vilici, ponovo je u njenim mislima
iskoila u prvi plan, i od toga joj se stisnuo stomak.
Ja sam u redu.
Dobro. Javi se kasnije. Vrati se brzo kui.
Pozdravili su se i onda se Suzet zagledala u kafu koja se hladila,
dok joj je telefon, prekinute veze, lez ao u krilu. Pomisao na Gavina
Bojea izguz vanog na tremu oduzela joj je svu radost probuenu u
razgovoru s Brajanom. Zas to se ubio? Postojalo je hiljadu moguc ih
razloga, od utajivanja poreza do dec je pornogra ije, kao i svega
izmeu. Ali zato li se ubio ispred Nikolasa?
Tristram. Tristram je bio veza. Bila je sigurna u to.
Srknula je kafu i poc ela da odlaz e dokumentaciju na stranu. Na
dnu gomile nalazio se mali notes koji je uvek nosila sa sobom. Bio je to
poslednji posao koji je trebalo da obavi. Dve noc i ranije bila bi

114

ushic ena zbog toga, ali sada, iz nekog razloga, bio je to zadatak koji je
nekako izbegavala. Brzim pokretom je otvorila notes. Tamo je bio
nacrtan c udni simbol koji je precrtala s ulaznih vrata prodavnice
zdrave hrane Plau end vajn. Prodavnica gospoe Kvil, pomislila je.
Kliknula je na ikonu pretraz ivac a interneta i ukucala rec rune.
Zapoela je potragu.

115

9.

Nikolas nije mogao a de se ne divi prodavcu u samoposluzi. Mladi

Filipinac uspeo je da otkuca, spakuje i izrac una vrednost Nikolasove
kupovine, koja se sastojala od mleka, hleba, paste od kikirikija i
sredstava za higijenu, a da nijednom nije spustio pogled sa slika
kupac ih kostima u mus kom c asopisu koji je drz ao izmeu
Nikolasovog i svog lica.
Nikolas je izneo svoje kese kroc ivs i u popodnevnu svetlost koja je
padala pod os trim uglom. Zrnasti oblaci su se ras cistili i blago topla
sunc eva svetlost nez no se spus tala na lis ce z akarandi i satenovca. Pod
dnevnom svetlos cu umerene jac ine, prodavnice u Mertl stritu nisu
izazivale pretec a ili nostalgic na osec anja za koja je oc ekivao da c e ga
dve noc i ranije, u prisustvu Suzet, konac no preplaviti uzbuenje
izazvano is cekivanjem da vidi koliko slatkih dragocenosti c e biti u
kesi mes anih bombona (Cokoladnih karamela? Cokoladica
prekrivenih s ec ernim perlama? Mlec nih karamela u obliku las ica
mleka? Gumenih mentol bombona?), ili koliko c e mu pekan oraha
prodati gospoa Ferguson za dvanaestougaoni novc ic od pedeset
centi, uz ivanje koje je c ulu dodira predstavljalo glaenje glatke,
srebrne lutke leptira u z bunju oleandera, odavno zamenjenih
ukrasnim stablima u saksijama.
Nikolas se ods etao do ulaznih vrata prodavnice zdrave hrane Plau
end vajn. Unutras njost radnje bila je u mraku. S unutras nje strane
vrata visio je znak Zatvoreno, ispod koga je rukom bilo ispisano
radno vreme: 10.0017.30. Pogledao je na sat. Bilo je pet do deset.
Pogled mu je skliznuo prema ragastovu. Na prijateljskoj dnevnoj
svetlosti, simbol, za koji je znao da je tu ispod slojeva sjajne bele
farbe, bio je nevidljiv.
Otis ao je do krive pocinkovane ograde koja je odvajala ploc ice od
trotoara i laganim zamahom koji je negirao c etvrt veka koliko je
pros lo od kad je poslednji put to uradio zgrabio je ogradu rukom je
zahvativs i odozdo, zaljuljao se ispod nje i seo, klatec i nogama preko
116

betonske osnove. Tiho se naslaujui, rairio je novine preko kolena.

Spus teni, sportski automobil lenjo je prozujao pored njega, prac en
basovima nalik bubnjanju na galijama. Visoko gore, u senkama granja,
porodica minorina prepirala se s jednom svrakom, nateravs i je da
odleti preko udaljenih krovova.
Nikolas je osec ao blagu jezu i laku zbrkanost u glavi, ali je
izgledalo da su simptomi gripa popustili. Okrenuo je stranu u
novinama i brzo pregledao oglase lic ne prirode dok nije dos ao do dela
s umrlicama. Strana ih je bila puna. Umiranje je, kao i uvek, bilo
popularna razonoda. Pratio je pogledom prst do sredine prve kolone i
pronas ao ono s to je traz io: Gavin Boje. Iznenada preminuo. Dz anetin
sin. Lejnin suprug.
Nikolas je trepnuo. Isuse, Gavin je imao enu. itao je dalje.
Voleli smo ga i nedostajac e nam. Prijatelji i rodbina su s duz nim
pos tovanjem pozvani... Pres ao je na kraj. Sluz ba c e biti odrz ana
narednog jutra u lokalnoj anglikanskoj crkvi.
Supruga Lejn. Da li je ona mogla da mu pomogne i da baci malo
svetlosti na povode svog muz a da dva jutra ranije urani, siv u licu
dohvati svoju omiljenu pretesterisanu pus ku i uputi se prema kuc i
najboljeg druga svog odavno mrtvog brata da bi mu preneo poruku...
od koga?
Trebalo je da to bude ti.
Da li je to bila Gavinova z elja: da je Tristram jos uvek z iv, a da je
Nikolas taj koga su pronas li, skoro bez kapi krvi u telu i vrata
prerezanog i zjapeeg poput otvorene kese s patent zatvaraem?
Ne, to nisu bile Gavinove rec i. Gavin nije mogao znati za pticu.
Onog dana kada je Nikolas Tristramu ispric ao o toj ptici, Tristram se
vis e nije vratio kuc i. Posle njegove smrti, Nikolas nijednom nije nas ao
nac in da ispric a Bojeovima o malenom, unakaz enom les u koji je
Tristram dotakao pre nego s to je Vinston Til izas ao iz svojih kola
maslinastozelene boje i krupnim koracima krenuo prema njima.
Jedina osoba koja je Gavinu mogla da ispric a o toj ptici bila je upravo
ona koja je postavila to mrtvo stvorenje kao zamku.
Nikolas je pogledao na sat. Bilo je pros lo deset. Okrenuo se i uoc io
da je tabla na prodavnici zdrave hrane bila okrenuta da pokazuje
natpis Otvoreno. Otis ao je do ulaznih vrata i gurnuo ih. Kako se
nas ao pod odgovarajuc im uglom u odnosu na svetlost, simbol

117

uspravna linija s polovinom romba dobio je trec u dimenziju. Osetio

je kako mu se stopala grc e da bi se okrenula unazad. Nadjac ao je taj
nagon i kroio unutra.
Dok je posmatrao oko sebe, slutnja je is cezavala. Police su bile
pune ruc no pravljenih sapuna, tronoz nih korpica od tkanine
napunjenih aromatic nim biljem, malih, drvenih buric a punih semenja,
s limenim lopaticama odozgo zabodenim u njihov sadrz aj, nalik
veslima brodova koji veselo tonu. Prodavnica je mirisala na nanu,
karanfili i med.
Prijatno aromatic an vazduh presekao je zvuk srebraste lomljave
koji se zac uo iz magacina iza pulta kada je jedna konzerva udarila o
ploc ice, a za kojim je usledilo kuckanje rasutih kuglica koje su
prekrivale pod.
Sranje! c uo se z enski glas. Usledila je navala rec i izgovorenih
kroz duboko disanje, koje su jedino mogle biti psovke.
Ko je to? pozvao je Nikolas.
Tis ina. Potom se glava promolila kroz vrata magacina. Imala je
svetlosmeu kosu i tamnosmee oc i. Oc i i usta su joj formirala tri
postiena slova O.
O, sramote proaputala je i ponovo mu nestala iz vidokruga.
Nikolas je spustio svoje kese i podigao s poda nekoliko kuglica
koje su se dokotrljale ispod pulta. To su bile drvene perle, pomalo
nalik onima na ogrlici koju je dobio od Suzet. Zena je kroc ila prema
drugoj strani pulta i sklonila kosu iza jednog uva. Prava s eprtlja
rekla je.
Nikolas je pokus ao da pretpostavi koliko je imala godina.
Dvadeset pet? Trideset? Koz a joj je bila bela kao mleko i c ista. Crvene
usne su joj se nabirale dok se saginjala skupljajui odlutale perle.
Ja imam obiaj da padam niz stepenice rekao je.
Energino je jurila uokolo skupljajui perlice, gubei se Nikolasu iz
vida i ponovo se pojavljujuc i. Da, ali tada naudis samo sebi. Ove
ovde... Uspravila se i izruc ila ih iz s aka u limenu kutiju. Ove lako
mogu dovesti do toga da se drugi o njih okliznu.
emu one slue?
Napravila je mudar izraz lica i prepredeno okrenula kutiju, kao
kris om proc itavs i natpis na etiketi: Perle od vrbovog drveta: za
snove, inspiraciju i plodnost. Rec snove izgovorila je dajuc i joj

118

prizvuk staroengleskog.
Nikolas je klimnuo glavom.
Mlada z ena se nasmes ila. Bio je to lep osmeh. Slegnula je
ramenima. Ljudi ih kupuju.
I ja imam nekoliko.
Perli od vrbovog drveta?
Mislim da su od drveta zove.
Iskrenula je glavu i skupila oc i, a potom odmahnula glavom i
ponovo slegnula ramenima. Nikolasu je taj gest bio privlac an. Bio je
siguran da mukarci dolaze tu da kupuju samo da bi je posmatrali.
Kako god rekla je. Pos to ne mogu da te otklizam, mogu li da ti
pomognem?
Razmislio je o tome. Ne. Ne verujem.
U redu rekla je skupivs i obrve. Malena crta joj se pojavila meu
oima.
Na ulaznim vratima se nalazi jedan simbol rekao je.
Jel?
Glavom je pokazao ka njemu.
Zakorac ila je iz prostora iza pulta. Bila je mrs ava i skoro njegove
visine. Haljina joj je bila starog kroja, ali joj je lepo pristajala. Bila je
jednostavna, ali je laskala njenom telu. Dok su is li prema vratima,
drz ala se na udaljenosti od nekoliko koraka od njega. Rekao joj je da
ih otvori i pokazao prstom na runu.
Ponovo se namrs tila i zagledala se u nju. Znas li da nikada to
nisam primetila? Jesi li ti to tu napravio? Usmerila je pogled prema
njemu s iznenadnom iskrenou.
Trepnuo je, nepripremljen. Ne. Ovde je nekada, kad sam bio
dete, bila jedna krojaica. Bila je pomalo jeziva.
Ja sam ovde godinu dana rekla je mlada z ena. Pre toga ovde
je bio tip koji je prodavao opremu za bazene. Lokal je zaudarao na
hlor. Jos jednom je slegnula ramenima i izvila glavu kao da pita kuda
sve to vodi.
Nikolas je shvatio da to ne vodi nikuda. Nazebao sam rekao je
iznenada, i odmah se zapitao odakle su se te rei pojavile.
Kratko ga je posmatrala. Njen iskren pogled bio je c udno erotic an
kao da ga je zamiljala kako se svlai i da joj je ta misao bila prijatna.
Tada je za sebe klimnula glavom i pognuvs i je ubrzano otis la odatle.

119

Cuo je zvuke otvaranja metalnih kutija i krckanja osus enog lis ca meu
malim prstima. Vratila se s papirnom kesicom zatvorenom jednom od
nalepnica koje se stajale pored ioke s novcem. Majc ina dus ica,
umbir, ehinacea i beli luk. Napravi aj od ovoga.
Nikolas je sumnjiavo prihvatio kesu. Kakav mu je ukus?
Nasmeila se. Uasan. Osam i po dolara.
Dok je vrac ala kusur od njegovih deset dolara, upitala ga je: Jesi
li odavde?
Nikolas ju je pogledao. Stojec i tako blizu mogao je da oseti miris
njene kose. Mirisala je na vanilu, c isto i prijatno. Razmislio je za
trenutak. Da. Ponovo kod kue.
Klimnula je u znak odobravanja. Iduc i put c u probati s nec im
mnogo podmuklijim od perli.
Radujem se tome rekao je. Izvini za ono sa simbolom. Mislio
sam... zna ve.
udni simboli rekla je.
Bio je red na Nikolasa da slegne ramenima.
Mislis li da bi mogao biti kineski? upitala je. Cula sam da su
oni nekada imali povrtnjake negde ovde u blizini. Moda donosi sreu.
Moglo bi biti. Ja sam Nikolas. Ispruio je ruku.
Pogledala ju je, prihvatila i vrsto zatresla.
Rovena. Nasmeila se. Drago mi je to smo se upoznali.
I meni sloio se.
Primetio je da na povratku kuc i misli na Rovenin osmeh, pa je,
osetivi krivicu, zakopao seanje na njega.
Upravo je praznio pos tansko sanduc e kada je neki c ovek pros ao kroz
njega. Poskoc io je, a srce je najednom poc elo da mu udara kao u
sprintu.
Gavin Boje je nastavio da se penje prema tremu ispred kuc e, nemo
nosec i svoju pus ku u crnoj, sjajnoj kesi za ubre. Zaustavio se i tiho
pokucao na vrata. Niko nije otvorio.
Nikolas je osetio mastan c vor u dubini stomaka. To je isuvis e
podsec alo na mrtvog dec aka sa s rafcigerom ispred njegove zgrade u
Ilingu. Seanje na njega odvuklo mu je misli na Kejtinu smrt.
Ne mogu da se svakodnevno suoavam s tim.

120

Vratio je pisma u pos tansko sanduc e i, zatvorivs i kapiju za sobom,

kroio na trotoar.
* * *
Neposredno posle ruc ka mu je proc elavi, neprestano nasmejani agent
za nekretnine uruc io kljuc eve od opremljenog stana u Bajmar stritu.
Nikolas je potpisao najamni ugovor, platio stanarinu za dva meseca
unapred i u agenciji mu je omoguc eno da koristi njihov telefon da bi
dobio prikljuke za struju i gas.
Nosio je kljuc eve i kesicu biljnog c aja penjuc i se uz betonske
stepenice do stana na prvom spratu, otkljuc ao je vrata i kroc io unutra.
Names taj je bio jeftin i prilic no istros en. Friz ider je pravio astmatic ne
roptaje. Tepih je pomalo mirisao na marihuanu i vlaz no kuc e. Bele
zavese u dnevnoj sobi visile su letargic no kao oc erupana pernata
divljac . Povukao je jednu na stranu, zgaen osec ajem da je tkanina
masna, i pogledao niz ulicu.
Na kraju Bajmar strita bio je Karmajkl roud, a iza njega tes ka
tmina ume.
U oronuloj kuhinji Nikolas je pronas ao keramic ki c ajnik s
grejac em i skuvao je u njemu vodu. Kako je moguc e da je s uma jos
uvek tamo? Kako je prez ivela graevinski bum pedesetih, raskalas nu
buku gradnje sedamdesetih ili iskalnu orgiju koja je kulminirala
2003. godine?
To nije bio neki popularan park. Niko tamo nije is ao. Ljudi su, u
stvari, obic no z urno prolazili pored nje. Ljudi su znali da, i bez ulaska
u nju, to nije prijateljska uma.
Idi odavde, pomislio je. Kupi kartu za neko mesto na jugu. Nai
posao u dizajnerskoj irmi u nekoj inoj, novoj zgradi i ivi u novom
stanu u kom nema duhova. Preivee to. Ovo mesto se nije promenilo.
Ne. Jos ne. Prvo c e otic i na Gavinovu sahranu. Videc e tamo
Gavinovu udovicu i gospou Boje.
Zato?
Zato to je to ono to treba uraditi.
Sere.
Dobro onda: da vidim.
ta da vidi?
Nehajno je vakao, zurei, ali ta uma je bila jedno more senki.

121

Nije znao ta e. Moda... da potrai jo znakova.

Dobija dovoljno znakova. Znakove koji ti govore da nije trebalo
da se vraa kui. Jednostavno idi.
Mogao je da oseti znac aj te s ume, ogromne i privlac ne kao Mesec
koji izaziva plime i oseke. Tamo dole, u zelenoj, tajanstvenoj kadi i,
malog Tomasa je nes to vuklo izmeu tamnog drvec a, lice mu je bilo
prekriveno maskom uz asa, a njegovi poslednji sati ili minuti
neprestano su se ponavljali u ciklusima, iznova i iznova.
Ti nema mo da prui utehu mrtvima, rekao je sebi. Zato ne
pusti da negdanji budu negdanji?
Zato to sam ja jedini koji zna...
Otii u posle sahrane, cenjkao se.
Napravio je biljni c aj. Bio je iznenaujuc e prijatan. Ispio ga je do
poslednje kapi, savio se na tankom s tofu sofe i zapao u mrac an,
prazan san.

122

10.

Nikolasu je izgledalo da nebo ima istu boju kao i vlaz ni, ukoso
postavljeni crep od s kriljca na krovu crkve, pa je bilo tes ko utvrditi
gde se zavrs avalo sveto zdanje, a gde je poc injalo nebo. Kis a je grubi
kamen potpornih stubova na crkvi uc inila tamnijim, a sumorno vreme
je zelenu mahovinu na dnu crkvenih zidova obojilo skoro u crno.
Pravi dan za sahranu samoubice.
Stajao je pod tamnim kis obranom, slus ajuc i kako kis a, blago
dobujuc i, pogaa povrs inu nad njegovom glavom i posmatrajuc i
oz alos cene kako z ure da uu u crkvu kao kaz njeni crni labudovi.
Pogrebna kola dugac ki, adaptirani ford bila su uparkirana ispred
crkve, a u njima je uspravno sedeo vozac , koji se trudio da prolaznici
ne primete da ita depnu knjigu.
On je stajao u s umarku alokasuarina i c ekao da i poslednja osoba
na sahrani ue u crkvu. Pogladio je unazad kosu i kris om se pomirisao
ispod pazuha. Nije bilo stras no, s obzirom na okolnosti. Spavao je na
svojoj so i i dugo i duboko. Oc ni kapci su mu se ods krinuli tek sat
vremena pred sahranu; pre toga je skoro dvadeset sati bio na nogama.
Nestao je svaki trag gripa s groznicom. Uskoc io je pod tus , ali nije
imao sapun. Posus io se pomoc u nekoliko papirnih ubrusa koje je
prethodni stanar ostavio za sobom, navukao je odec u od prethodnog
dana, protrljao zube prstom i krenuo prema crkvi. Dok je stajao pod
svojim kis obranom, pomislio je da moz da drugima izgleda kao
izguz vani c udaci koje ljudi upravo i oc ekuju da uoc e na sahranama
kako stoje podalje od ostalih. Ta misao bila je deprimirajua.
Poslednji automobil se zaustavio i iz njega je izas lo nekoliko
starijih uc esnika sahrane. Nikolas je skrenuo pogled prema granitnim
boc nim zidovima crkve. S tog mesta je jedva uspevao da proc ita
olovni natpis na ugaonom kamenu crkve.
Na njemu je pisalo da je 1888. godine biskup Zapadne eparhije taj
kamen postavio u boz ju slavu, a da je izgradnju inansirala izvesna E.
Breterton. Prozori s vitraz ima, uski, visoki i osvetljeni iznutra, bili su u
123

plavim i zelenim bojama dragulja s morskih dubina. Nikolas je shvatio

da nikada nije kroc io u tu crkvu; crkva koju je kao dete posec ivao bila
je tri i po kilometra udaljena odatle, a bila je izgraena s ezdeset i neke
godine dvadesetog veka, od os trih, svetlih cigala, sva u oc ajnic kim
uglovima res enim da probus e nebo bilo da to Bog z eli ili ne. Nasuprot
njoj, ova crkva je izgledala staro koliko i samo vreme.
Nije z eleo da ue. Poslednji put je bio u crkvi za Kejtinu sahranu, a
svaka sekunda te pompezne sluz be zvuc ala je kao poruga. Slava Boga.
Boz je milosre. Beskrajna boz ja ljubav. Vec pre prvog citiranja Biblije,
Nikolas je poz eleo da ustane i vikne: Boga nije briga! Idite kuc i! Idite
svojim kuc ama i volite se dok jos imate jedni druge, dok vam Bog ne
zgrabi vas e voljene i ne prelomi ih preko ivice kade kao nez eljenu
gra itnu olovku! Meutim, iz pristojnosti je ostao miran slus ajuc i
monotone bljuvotine, pokus avajuc i da ne misli na to da hladno telo
njegove supruge lez i u toj ovenc enoj, ispoliranoj, drvenoj kutiji ispred
njih.
Kis a je poc ela sve jac e da pada, divlje udarajuc i po njegovom
kis obranu. Vlaz ne staze bile su prazne. Vis e nisu pristizali uc esnici
sahrane. Nije vis e bilo razloga da se napolju snebiva kao uplas eni
lopov ispred benzinske pumpe.
Uao je.
* * *
Izmeu krila unutras njih vrata, koja su se otvarala guranjem, video je
kovc eg opleten cvec em na uzdignutoj platformi u prednjem delu
crkve. Venci belih ljiljana s obe strane propovedaonice izgledali su
napadno poput kakvih ledenih fontana.
Stariji sves tenik, velec asni Herd, mali buldog od c oveka u svojim
kasnim sedamdesetim, pogrbljeno je stajao boc no od broda crkve i
nes to diskutovao s jednim sredovec nim uc esnikom sahrane. Jedan
mlai sves tenik, c ovek od oko trideset godina s koz om boje kafe,
strpljivo je stajao iza svog nadreenog.
Nikolas je otresao kis obran, potpisao se u knjigu oz alos cenih i tiho
se uunjao na opelo.
Nadao se da c e neopaz en sesti u zadnje klupe, ali bilo je samo
dvadeset i pet prisutnih, pa bi izolovanje u zadnjim redovima privuklo
c ak i vec u paz nju. Seo je u c etvrti red. Dok je sedao, nekoliko

124

prisutnih se okrenulo da vidi ko to dolazi s tolikim zakanjenjem i da li

ga poznaju. Vec ina njih ga nije znala, pa su vratili poglede na program
sluz be, ljude u svojoj blizini ili na okic eni kovc eg. Meutim, tri z ene su
zadrz ale pogled na njemu. Ketrin i Suzet su se mrs tile. Ketrin je
zavrtela glavom i nastavila da pric a sa starijom gospoom pored sebe;
Suzetine usne bile su tako c vrsto stisnute da su izgledale kao os trica
z ileta, a zatim je izustila: Gde si ti, doavola? Nikolas je veselo
mahnuo i uzvratio joj: Kasnije. Suzet mu je uputila jos jedan
razbesneli pogled i okrenula se prema propovedaonici. Trec a z ena je
jos neko vreme zadrz ala pogled na njemu, oc ito zbunjena,
pokus avajuc i da ga se seti. U neko drugo vreme i u drugoj situaciji,
ona bi bila prelepa, ali sumornost crkve, sveprisutna crnina, poluveo
koji joj je senc io lice c inili su da ono izgleda kao s mukom isklesano u
nekom hladnom i nepokornom kamenu. Pretpostavio je da je to bila
Gavinova udovica. Oc i su joj se skupile od nezadovoljstva s to nije
prepoznala tu zakasnelu osobu, pa je okrenula svoj dug vrat usmerivs i
pogled napred. Pored nje sedela je povijena starica s ras cupanom
sedom kosom koja se nazirala ispod malenog crnog eira.
Isuse, pomisli Nikolas. To mora da je gospoa Boje.
S mesta na kom je sedeo mogao je da vidi samo deo njenog lica.
Oc i su joj bile prikovane za iguru Hrista na raspec u. Nikolas je
ispratio njen pogled. Figura je bila duborez u drvetu, verovatno stara
vek ili vis e. Zbog grubih tragova dleta izgledalo je da na njegovim
udovima ima jos vis e povreda i da mu je patnja jos vec a. Nes to iza
sirove agonije koju je ta igura doc aravala uznemirilo je Nikolasa.
Duborez u pozadini raspec a nije predstavljao Golgotu, vec divlju s umu
arkadijskog drvec a i bujnih puzavica. Izraz na licu gospoe Boje
neodluc no se menjao od zbunjenog mrs tenja do neprikrivene dosade;
glava joj se njihala u ritmu sopstvene, nec ujne pesme, a s vremena na
vreme bi pogledala svoju snahu da bi joj postavila pitanje za koje je
Nikolas nasluc ivao kako je glasilo: Gde se nalazimo? Senilna
demencija. Njene blago zbrkane oc i su se stalno vrac ale na umiruc eg
bojeg sina.
Velec asni Herd je ods epao do propovedaonice. On je moz da
izgledao slabo, ali mu je glas bio jak kao u vels kog tenora. Molim vas
ustanimo za himnu sedamdeset devet: Spasitelju, ponovo se uzdiemo
na Tvoje voljeno ime.

125

Dok se skup pridizao na noge, c ula se tutnjava. Tako je poc ela

sahrana.
Govornici su ustajali, velic ali Gavina, jadikovali nad gubitkom koji je
zadesio njegovu majku i suprugu, otvarali naoc are, c itali pesme,
sklapali listove papira, tapkanjem skupljali suze, vrac ali se na svoja
mesta. Vazduh je bio topao i ustajao, a glasovi jednolic ni. Nikolas se
borio da ostane budan. Ponavljao je vez bu zatezanja listova. Cistio je
nokte. Duboko udisao vazduh. Kapci su mu se spus tali, tes ki poput
kamena. Zavalio se u tvrdu klupu i pustio da mu pogled isprati vitraz e
na prozorima, potom nastavi preko uvijenih stabala i zaustavi se
desetak metara iznad, na svodu, na reljefnom duborezu u drvetu.
Iznenada, njegov umor je is cezao kao barut u komori za
sagorevanje neke stare puke. Otkucaji srca su mu se pretvorili u otar
kas, a dlake na rukama i vratu su mu se nakostreile.
Reljefni duborez na svodu crkve prikazivao je jedno lice. Lice iz
c ijih su usta i rubova usana nicali listovi hrasta. Lice koje je bilo jezivo
poznato. Nikolas je sklonio pogled, ali su mu se oc i stalno vrac ale na
taj neljudski lik: usta, iz c ijih uglova su izbijali z ivahni listovi kao
mesnate kljove, bila su s iroka i debela. Bilo je to lice koje je vec ranije
video, iako nije mogao da se seti gde. Uplailo ga je.
A sada zagrmeo je velec asni Herd z eleo bih da pozovem
Gavinovu suprugu, gospou Lejn Boje.
Nikolas je sklonio svoj preneraeni pogled s tavanice.
Lejn Boje je krenula skladnim koracima, uspravno se drz ec i. Njen
crni sako i suknja bili su skupi i dobro su joj pristajali. Dos la je do
propovedaonice, pogledala na kovc eg, a zatim ga uputila iznad malog
skupa.
Hvala vam s to ste danas dos li. Glas joj je bio visok ali c ist, a
izgovor neodreen, pa je ukazivao na privatno s kolovanje i briz no
gajenu uglaenost. Gavin nije imao decu nastavila je i otis ao je
prerano.
Pogledom je traz ila i pronas la Nikolasa, i zadrz ala se na njemu. U
njenim oima vie nije bilo zbunjenosti; shvatila je ko je on.
Bio je dovoljno blizu da uoc i da su joj oc i bile, bas kao i taj dan,
sive i nedokuive poput kamena.

126

Lejn Boje se vraala ka svom mestu kada je vrisak presekao tiinu.

Gospoa Boje se pridigla na noge; strgla je svoj s es ir i hitnula ga
prema drvenom duborezu Hrista na raspec u. Njena seda kosa se
rasula kao munja. Ponovo je mahnito kriknula, s to je razdrmalo
prisutne koji su reagovali aputanjem i komeanjem.
Krv je jedina z rtva koja zadovoljava Gospoda! vris tala je. Glas
joj je glasno odjeknuo poprec nim brodom crkve i lebdec i se neugodno
zadrao u vazduhu.
Lejn je poz urila prema gospoi Boje. Covek koji je stajao pored
starice c vrsto ju je uhvatio za ruku, dok se ona otimala. Tihim glasom
su pokuavali da je utee, a Lejnine drhtave ruke posegle su za njenim.
Ali ih je gospoa Boje, c ija je kosa podivljala, lako otresla. Samo krv
zadovoljava Gospoda! Ispljunula je poslednju re kao psovku.
Velec asni Herd je uputio kratak pokret glavom svom podreenom,
koji je istog trenutka poz urio prema gospoi Boje. Brzo poput zmije,
starica je oamarila mladog svetenika.
Ribar koji peca ljude! drala se. Sta ribar radi s ribom? Izvuc e
je iz vode, ugus i je na vazduhu, a onda joj povadi creva! Pojede je! Ili
je odbaci, bez ivotnu i praznu. Ribar c iji su ulov ljudi! Ovaj put je
zaista ispljunula puna usta penaste pljuvac ke koja je u luku poletela
kroz vazduh i pala na Hristovu potkolenicu.
Nikolas je to netremice posmatrao, potpuno iznenaen. Starica je
izrekla i uradila ba ono to je i on eleo na Kejtinoj sahrani.
Cvrste ruke su zgrabile gospou Boje. Ona se nakratko borila, a
onda se skrus eno primirila. Herd je glavom dao znak orguljas u, koji je
zapoeo ivahnu izvedbu pesme Isusovom goreem srcu.
Na taj nain se sahrana pre vremena zavrila.
Dok su nosac i stavljali kovc eg na pogrebna kola, Nikolas je s cuc ureno
stajao ispod svog kis obrana. Suzet i Ketrin su pris le da bi stajale uz
njega. Hladna kia je jednolino padala.
Svidela mi se sahrana rekao je Nikolas. Bila je neuobic ajena.
U glavi mu je bubnjalo. Ne sea se kada je poslednji put jeo.
Mogao si da se javis rekla je Ketrin. Tvoja sestra i ja smo se
razbolele brinui se.
Suzet ga je samo snaz no udarila u ruku. Debilu. Nagnula se ka

127

njemu i apnula mu: Moram da priam s tobom.

U redu. ta je sad?
Suzet se names teno nasmes ila. Ne. Naravno da ne; ne dok im je
majka tu.
Onda kasnije? Nikolas predloi usluno.
Crkva je bila na uglu ulice gde je uoc io jednu elegantnu kretnju.
Lejn i c ovek za koga je pretpostavljao da je Gavinov roak vodili su
gospou Boje prema tamnom sedanu. Starica je bila pogrbljena i
pokorna, kao da se incident u crkvi nikada nije dogodio. Pre nego s to
je pomogla svojoj svekrvi da ue u kola, Lejn je malo oklevala,
uspravila se i pogledala oko sebe. Pogled joj se zaustavio na Nikolasu.
Rekla je nes to vozac u, a zatim je krupnim koracima dos la do njih i
uspravno stala pred Nikolasa. Na trenutak su gledali jedno u drugo.
Tada je, hotimic no poput uc itelja s aha, okrenula glavu prema Ketrin i
ispruila ruku u rukavici.
Lejn Boje, hvala vam to ste doli.
Ketrin je prihvatila pruz enu ruku. Ketrin Klous. Tako mi je z ao
zbog vaeg gubitka. Ovo su moja erka Suzet i moj sin Nikolas.
Lejn je ponovo pogledala Nikolasa svojim nepomic nim, sivim
pogledom. Da li biste bili ljubazni da nas ostavite nasamo, gospoo
Klous? Suzet?
Nikolas je uputio Suzet prijatan osmeh. Priaemo uskoro?
Nai emo se kod kue danas po podne. Suzet je uhvatila Ketrin
za ruku i tako su otile.
Kada su ostali sami, vazduh izmeu Nikolasa i Lejn poc eo je da
deluje ledenije. Nikolas je ponovo gledao u njene hladne i sive oc i.
Tamne senke u njihovim uglovima odavale su stres pod kojim je bila
od Gavinove smrti. Meutim, njeno bezizraz ajno lice bilo je
nepokolebljivo usmereno prema Nikolasovom. Kada je progovorila,
glas joj je bio jedva ujan.
ta se desilo?
Nes to je bilo sakriveno ispod njenih pre injenih crta lica. Ne gnev.
Niti gaenje. ta? Nikolas ju je posmatrao.
Zbog toga si doao, rekao je sebi. Da sazna ta se desilo.
Ja sam se nadao da ete vi to moi da mi kaete rekao je.
Lejnino lice bilo je nedokuc ivo i kao iz nekog drugog vremena, a
njegove crte nepomine kao na portretu.

128

 Sta ste mu uc inili? upitala je. U tom trenutku, u njenom glasu se

pojavila optuba, a Nikolas je u njemu prepoznao i bes.
Ja znam da z ene u danas nje vreme z ive z ivot punim pluc ima,
ipak, da niste moz da kod Gavina uoc ili sitne znakove koji bi ukazivali
da on nije bio u potpunosti srec an? Ludac ki pogled? Nedostatak sna?
Ljubav prema vatrenom oruju?
Posmatrala ga je odmeravajuc i njegove oc i. Posle nekoliko
trenutaka kratko je klimnula, okrenula se i otila.
Mislio sam da c e me ubiti! Nikolas rec e glasnije. Nastavila je da
hoda. Gospoo Boje!
Zastala je. Kapi kis e su se skupljale na njenim ramenima kao
staklene perle. Okrenula se. Usne su joj bile stisnute. Uzdigla je bradu i
srela se s Nikolasovim pogledom.
Kako je znao da sam se vratio? upitao je.
Tada je uspeo da prepozna osec anja koja su se kuvala u pozadini
njenih oiju. To saznanje ga je iznenadilo. Ona je bila postiena.
Hvala vam to ste doli, gospodine Klous.
Ponovo se okrenula, s gracioznos cu kojom je prikrila iznurenost, i
pourila do kola da isprati koveg svoga mua.
Nikolas se osvrnuo oko sebe traz ec i majku i sestru, ali one su vec
bile otile.
Posmatrao je preostale osobe koje su prisustvovale sluz bi kako
polako odlaze u parovima ili po troje. Za samo nekoliko trenutaka
osetio se nelagodno kao da je izloz en pogledima, poput oc ajnog
mladic a na podijumu za igru koji su, na prve note nepopularne pesme,
svi ostali ve napustili.
Video sam da gledate.
Neoekivani glas otpozadi naterao je Nikolasa da poskoi.
Bio je to mlai sves tenik. Nikolas je odmah primetio da je
pogres no procenio njegove godine. Bio je verovatno bliz e c etrdesetoj
nego tridesetoj.
Gledam u ta?
U naeg Zelenog oveka.
Nikolas je pokuavao da se smiri. U vaeg ta?
Nas eg Zelenog Coveka. Dz eka Zelenog. Zelenog Dz ordz a.
Sves tenik je ispruz io ruku. Drago mi je s to imam priliku da vas
upoznam. Ja sam Pritam Anand.

129

 Nikolas Klous.
Velec asni je nakrivio glavu; znao je ko je Nikolas. Vesti se brzo
ire. Loe se ire najbre.
Ja predstavljam lou vest? upitao je Nikolas.
Velec asni Anand se nasmejao, a onda se osvrnuo da proveri da li je
u okolini bilo oz alos cenih koje je mogao uvrediti. Mislio sam na vesti
o tome to se dogodilo Gavinu Bojeu. Tragedija.
Nikolas je klimnuo glavom i pogledao u Anandov crveni obraz.
Dosta dobra desnica za jednu staru damu.
Anand je dodirnuo mesto u koje je dobio udarac od gospoe Boje.
Neki ljudi su uznemireni kada izgube voljenu osobu. Ponovo je
nagnuo glavu, s to je bio prilic no indijski pokret, za koji je Nikolas bio
siguran da podstic e parohijane da saops te svoje tajne koje bi radije
sauvali.
Kia, koja se utivo uzdravala, poela je ponovo da pada.
Kisnete ree Nikolas.
Onda mi se pridruite unutra.
* * *
Tamo rec e velec asni Anand pokazujuc i prstom, koji je Nikolas
ispratio pogledom. Ispod ugaone glave stuba bio je isklesani kamen:
lis ce brs ljana, paprati i izduz eno lice s kljovama od hrastovih listova
koje su izbijale iz uglova njegovih usta. I tamo. Pokazao je na
drugi, identic an stub. I tamo. U s umi koja je izuvijana izrastala iz
duboreza iza Hristovog raspea bilo je jo jedno.
Sedeo je na prednjoj klupi ispijajuc i beli c aj. Nikolas je sedeo
pored njega pijuc i crni. Crkva, bez ikoga u njoj osim njih dvojice,
odjednom je Nikolasu izgledala ogromno i mnogo hladnije. Svetlost se
jedva probijala kroz visoke i uske vitraz ne prozore. Kamena krovna
potpora neutralisala je zvuk kie. ovek se verovatno ovako osea kada
ue u egipatsku grobnicu, pomislio je. Kao na svome, a opet u
nepoznatom. Hladnom i kamenom. I s oseajem da ga posmatra neto
drevno i ne ba ljudsko.
ta su oni? Ti Zeleni Ljudi? upitao je.
Anand se nasmes io. On je jedno bic e, Dz ek Zeleni. Jesi li bio u
Evropi? Nac i c es ga tamo u mnogim crkvama. U mnos tvu njih u
Engleskoj; ali i u Nemac koj, Poljskoj. Srknuo je svoj c aj i pogledao

130

preko ivice s olje na nac in koji je Nikolasa podsetio na njegovu majku.

Meutim, ako nastavis dalje, nac i c es slic ne slike lica delom
oveka, delom drveta u Nepalu, Indiji, na Borneu.
Ono ne pripada hrianskoj kulturi?
Anand se nasmejao. O, ne. Ono potic e iz davnih vremena, mnogo
pre Hrista. Njegov lik je paganski. Nasmes io se s jedva prikrivenim
zadovoljstvom.
Video sam to ve ranije rekao je Nikolas.
Anand je klimnuo glavom, ali neko vreme nije nita govorio.
To lice je uznemirujuc e poznato. Pogledao je uvis, prema
Zelenom Coveku na reljefnom duborezu na tavanici, a zatim nadole, u
pravcu Hristovog raspec a. Vanvremenski c ovek koji svake godine
umire i ponovo se raa. Onaj koji simbolizuje pobedu nad zimom i
smru.
Ko? Isus? Ili Zeleni ovek?
Tac no odgovori Anand. Okrenuo se prema Nikolasu pomalo
nabranog, inac e glatkog, c ela. Covek se ubio pred vas im oc ima,
gospodine Klous. Moz da je pokus ao i vas da ubije. Slegnuo je
ramenima, kao da z eli da kaz e da se to njega ne tic e. Kako se
oseate?
Iznenadna promena taktike uhvatila je Nikolasa nepripremljenog.
Imam gadnu glavobolju rekao je ne stigavs i da razmisli. Ne
moda tako stranu kao to je Gavinova. Ali ipak...
Mladi sves tenik je klimnuo glavom, ali nije nis ta izustio. Pili su
nakratko svoj aj bez rei.
Gde je to neradno, crno kopile? vikao je stariji glas. Velec asni
Herd je z urno us ao u prostor u kom su bili. Evo ga! optuz ivac ki je
zagrmeo. Zabuava!
Kada ete ve umreti? upitao je Anand prijatnim glasom.
Nikada! A kada se to ipak desi, i dalje c u te proganjati odgovori
velec asni Herd. Pogledao je u Nikolasa. Ti si onaj momak pred kojim
se Boje ubio?
Da.
Gadna stvar rec e Herd i potom pokaza rukom svom kolegi da
poe za njim. Treba da pripremimo vec ernju sluz bu, ti zabus antu, ti
divljae zabuantski. Starac je uao u svoju kancelariju.
Anand se nasmes io Nikolasu. Velec asni Dz on Herd. Bio je u

131

Koreji. On se odnosi prema smrti kao da je to nes to normalno. Ustao

je i pruio ruku Nikolasu. Rukovali su se.
Hrianstvo je zanimljiva stvar.
Hris canski sves tenik Indijac svakako jeste neuobic ajena pojava
ree Nikolas.
Velec asni ispravio ga je. Kada se sledec i put sretnemo, zovite
me Pritam.
Nasmes io se i krenuo za svojim nadreenim, vic uc i preko ramena.
A u Indiji z ivi znatno vis e od dvadeset miliona hris cana. To je vis e od
celokupne populacije ove zemlje. Ponovo se nasmejao i zatvorio
vrata kancelarije za sobom.
Nikolas je sedeo sam ispod Hristovih oc iju urezanih u drvetu i
Zelenog oveka.
Krv je jedina rtva koja zadovoljava Gospoda!
Njihovi kameni pogledi su probudili strah u njemu.
Ustao je i hitro otiao.

132

11.

Nikolas je us ao na straz nja vrata u kuc u, nosec i buket cvec a iz

prodavnice. Suzet je posmatrala dok ga je uruc ivao Ketrin
saops tavajuc i joj da se preselio u novi stan. Ketrin je klimnula glavom,
stavila cvec e pored sudopere, otis la u svoju spavac u sobu i zatvorila
vrata za sobom.
Nikolas je pogledao Suzet. Znam da je to cvec e jeftino, ali
stvarno...
Suzet je skupila oc ne kapke i uputila pogled svom bratu. Ketrin je
bila ljuta na Nikolasa i Suzet je nije krivila zbog toga. Njih dve su posle
vec ere provele nekoliko sati ubeujuc i se da li treba ili ne treba zvati
policiju i prijaviti Nikolasov nestanak. Suzet je rekla da je protekle
nedelje bilo dovoljno policije u Lambet stritu broj s ezdeset osam, a da
Nikolas verovatno negde napolju lumpuje, s to bi moglo biti dobro za
njega, i njena rec bila je poslednja. Meutim, nikada ne bi pomislila da
je otiao i, ne obavestivi nikoga, pronaao drugi stan.
Nikolas joj je objasnio da mu se, svaki put kad otvori vrata,
prikazuje Gavinov samoubilac ki duh, pa je Suzetin bes pomalo
splasnuo.
Znam da nisi mogao to da kae mami, ali meni si mogao.
Govorim ti sada. Uzgred, nikada mi nije delovalo da je mami
preterano stalo da se vratim.
Uuuu. Da li si moz da pomislio da si ti taj zbog koga je mama
zabrinuta? Te vec eri kada ti stiz es kuc i, jedno dete prvo nestaje, a
onda se saznaje da je ubijeno. Nekoliko dana kasnije, lik iz pros losti
kuca na njena ulazna vrata da bi tu sebi razneo glavu. Moz es li da joj
zameri to je pomalo osetljiva? Kako god. Ovde...
Suzet je posegla rukom u svoju tas nu i izvadila iz nje notes. Hitro
ga je otvorila na stranu na koju je bila iskopirala jedva vidljivu runu
urezanu u ragastov ulaznih vrata prodavnice zdrave hrane. Podigla je
pogled. Nikolas je zurio u crtez s c udnim izrazom na licu. To je
simbol s vrata prodavnice koja je ranije pripadala gospoi Kvil.
133

 O rekao je tihim glasom.

To je runa. Istraz ila sam. Okrenula je sledec u stranu i proc itala
svoje nas krabane zabeles ke. Trec a runa, thurisaz, dobila je ima po
bogu Toru, iz koje potic e engleska rec bodlja. 7 Meutim, ta runa
ima i druga znac enja, ukljuc ujuc i i rec i zas tita i avo. U stvari, ne
treba se baktati runama. Thurisaz je najkompleksnija i potencijalno
najopasnija od svih runa iz starijeg futharka. 8 Samo snaz na volja
moz e je drz ati pod kontrolom; slabe c e kontrolisati ona. To je ratna
runa. Povezana je s crvenom bojom krvi. Podigla je pogled prema
bratu. On je gledao kroz prozor. Jesi li c uo to? Je li ti ta pric a pomalo
dosaivala?
Klimnuo je glavom.
Pa? Ta runa je opasna. ta misli da bi trebalo da preduzmemo?
Nikolas ju je pogledao i potom se osmehnuo. U tom osmehu nije
bilo ni trac ka srec e. Ispruz io se da uzme njen notes, okrenuo novu
stranu i poc eo da pis e. Mislim da ne treba nis ta da radimo. Dok je
ustajao, stolicom je zagrebao pod. Ovo je adresa mog stana.
Pokupic u svoje stvari i idem kuc i. Trebalo bi i ti da odes kuc i. Idi da
bude s Brajanom i decom. Poljubio ju je u elo.
Suzet je bila toliko iznenaena da nije nis ta prozborila,
jednostavno je posmatrala Nikolasa kako ide prema vratima ka
hodniku, gde je slegnuo ramenima. Pa dobro. To je runa. Stara je.
Bilo ko je mogao da je tamo uree. Svakako, hvala ti to si pogledala.
Ponovo joj se nasmes io i u sledec em trenutku je za njim zaostao
jo samo zvuk koraka u hodniku.
Kada je Nikolas izas ao kroz s kriputavu spoljnu kapiju, Ketrin je u
svojoj kuc i osetila mir u vazduhu. Otis la je do prozora svoje spavac e
sobe i posmatrala ga kako odlazi niz ulicu nosec i svoj kofer.
Popodnevno sunce je bacalo dugac ku, uzanu senku iza njega i ona ga
je pratila pogledom sve dok nije zamakao iza ugla i nestao.
Proklinjala je sebe zbog svoje gluposti i odluke da se zakljuc a u
sobu kao neka napus tena s iparica. Meutim, kad joj je Nikolas predao
cvec e i rekao da se odselio, trideset i nes to godina puklo je kao neki
krhki, ledeni most i istopilo se, i nas la se nasukana u pros losti,
posmatrajuc i c oveka koji je toliko lic io na Dona i slus ajuc i ga kako

134

izgovara skoro identic nu stvar koju je i Don rekao one vec eri kada je
konac no poslus ao svoju z enu i odselio se. Ketrin je osetila kako joj se
oc i ponovo ispunjavaju suzama i ljutito ih obrisala. Hriste, ona je rekla
Donu da se odseli. Vikala je na njega traz ec i da ode. Poc eo je da pije i
imala je sve razloge da ga izbaci iz svog z ivota i iz z ivota njihove dece.
Ali kada je on to i uinio... Da li je istrc ala na ulicu i zvala ga da se
vrati? Nije. A sada kada je njen sin ponovo otis ao, s ta je uradila? Nis ta.
Pokupila je suze i gurnula vlanu maramicu u dep.
Otis la je paz ljivo do vrata i malo ih ods krinula. Cajnik je poc eo da
peva. Suzet je jos uvek bila u kuhinji. Ketrin joj je c ula glas dok je
Suzet razgovarala s Nikolasom; iako nije mogla da razabere
izgovorene rec i, po zvuku njihovih glasova znala je da su pric ali o
nec em vaz nom. O c emu li su razgovarali? Zbog c ega joj je pomisao na
to da joj se deca vrate u Talong vrsto vezivala stomak u vor brige?
Zbog nje. Zbog gospoe Kvil.
Kvil. Zena na koju dvadeset godina nije ni pomislila. Da li je to,
meutim, bila istina? Zar nije bilo noc i kada je sanjala tu mrac nu, malu
prodavnicu u kojoj su haljine i odela visili kao plas tovi zlih stvorenja
iz nekog los eg, starog ilma Kristofera Lija? Gospoa Kvil je vec dugo
bila mrtva. Zbog c ega je Suzet nekoliko vec eri ranije pomenula njeno
ime? Da li je to bila sluajnost?
Ketrin se obrisala ispod nosa, provukla vrhove prstiju kroz kosu i
poravnala haljinu. Da. Naravno da je bila sluc ajnost. Ali, da bi to bilo
izvesno, da bi bila sigurna, mogla bi da postavi nekoliko pitanja o
gospoi Kvil.
Znala je kome treba da se obrati. Uradie to narednog dana.
Sirom je otvorila vrata svoje spavac e sobe i otis la da sedi sa
svojom erkom.
Pecivo iz Aklend strita. Osunc ane grede keja u Sent Kildi delikatno su
pridizale svoju odez du dok su stupale u letom ogrejanu vodu. Dobra
muzika. Odlina kafa. ivot.
Nikolas je lez ao na kauc u u svom stanu, razmis ljajuc i o mestima na
koja bi, nakon s to spakuje kofere, mogao otic i. Melburn je zvuc ao
primamljivo. Isto je vaz ilo i za Pert. Kao i Hanter Veli. I Lonseston. U
stvari, svaka destinacija je zvuc ala dobro. Svako mesto izuzev

135

Talonga.
Nije imao predstavu o vremenu, ali ponoc je odavno pros la. Nije
mogao da zaspi. Svaki put kada bi zatvorio oc i, pojavljivale su se slike
koje su proganjale njegovu lobanju s istom pouzdanos cu s kojom su
ga duhovi proganjali u z ivotu: odletanje Gavinovog temena, naglo
poput maionic arskog trika s buketom koji se iznenadno ras iri;
gospoa Boje koja pljuje na ravnodus nog Hrista; Til, s rukama kao u
Frankens tajnovog nez ivog stvorenja, koji ga proganja kroz gustu
s umu; mrtva ptica s glavom od ispletenih granc ica; nepoznati simbol
nalik vrhu strele urezan u kundak od orahovine na Gavinovoj puci.
Opasna runa, kako ju je Suzet krstila. Prokleto tac no, da tac nije ne
moe biti. Toliko opasna da se nadao da ju je zbunio ili iznervirao u toj
meri da e ve sutra rezervisati let za Sidnej i vratiti se kui.
Umorne oc i su mu se zatvarale i istog trenutka nove mrac ne slike
igrale su pred njima kao nemi z urnal: Tristram kako pada na kolena i
puzi u tunel prepun paukova, nedokuc ive oc i Lejn Boje; Rouinine oc i
sa mladalac kim sjajem; Kejtine oc i otvorene i prekrivene belim
prahom; isklesani kamen; Zeleni Covek; mrac na i gusta s uma u kojoj
drvee ima sopstvenu svest; hrastov umarak u Volpol parku...
Nikolasove oc i su se iznenada otvorile. Najednom se osec ao
bolesno.
To lice koje je video dok je jurio motociklom pored gustog rastinja
u Volpol parku u Ilingu, to lice zbog kog se sudario lice se ukazalo
samo na tren, polusec anje, spiritualni san s druge strane njegovog
z ivota imalo je koprenu od lis ca, bas kao i ono na reljefnom
duborezu u crkvi.
Zeleni ovek.
Zavrteo je glavom. Vidi stvari koje bi oveka poslale u ludilo; dakle,
verovatno si lud.
Ali on nije bio lud; moz da blizu toga, ali jos ne. A bio je siguran u
jedno: nije mogao da ode iz grada. Mali Tomas je pronaen u trec em
naselju odatle, ali Nikolas je video kako njegovog duha odvlac e
nevidljive ruke u s umu. Tristramovo telo je pronaeno kilometrima
odatle, ali je Suzet videla njegov duh na stazi od s ljunka uz Karmajkl
roud. Tela tih dec aka su moz da bila pronaena na drugim mestima, a
oni za koje se smatralo da su ih ubili, bili su priznali da su poc inili ta
ubistva daleko od Talonga, meutim njihovi duhovi nisu lagali. Dec aci

136

su izgubili ivot u umi.

Neto ih je tamo ubilo, pomislio je Nikolas. A ti i Suzet ste jedini koji
to znaju.
Koliko god da je to eleo, nije mogao da ode.
Te noc i nije bilo s ansi da zaspi. Ustao je, nabacio je na sebe
dz emper, zgrabio kljuc eve i krupnim koracima izas ao na hladnoc u
vazduha pred zoru.
Magla je zatvorila rano jutro u neto nalik zadimljenom snu. Nikolas je
hodao, c inilo mu se satima, u nadi da c e mu krupni koraci i hladan
vazduh isprazniti um na dovoljno vremena da poz uri kuc i, spakuje
kofer i odjuri na aerodrom. Umesto toga, njegove izdajnic ke noge su
ga kroz gustu maglu odvele do samoposluge Seven-ileven u blizini
z eleznic ke stanice. Premis ljao se ispred prodavnice dovoljno dugo da
mu se gras ke znoja pretvore u led, a onda je us ao i kupio dve stvari,
nazivajui sebe budalom u svakoj sekundi te transakcije.
Potom je otiao do Karmajkl rouda.
Magla je progutala svaki zvuk. Nije se c uo lavez pasa. Nijedan
automobil nije pros ao. Mogao je da vidi do samo nekoliko koraka
ispred sebe. Dok je prelazio Karmajkl roud, vlaz an vazduh je
uc utkivao njegove korake po asfaltu. Zakorac io je u travu koja mu je
dosezala do kolena i osetio kako mu hladnoc a nagriza farmerke i
prodire do listova. Dovukao se vlaz nom stazom do mesta za koje je
verovao da je otprilike sredina s ljunc anog puta i u tis ini tu stajao
ekajui.
Dvadeset minuta se nis ta nije dogodilo. Vlaz an i leden vazduh
curio mu je niz okovratnik, niz rukave i u cipele. Morao je da se ugrize
za usnu kako bi ubedio sebe da vis e ne spava na kauc u sanjajuc i kako
se nalazi u tom bisernosivom moru hladnoc e. Jedna starija z ena u
ruz ic astom dz emperu na kopc anje s etala je s malenim, belim psom uz
suprotnu stranu Karmajkl rouda dve blede sablasti u izmaglici. Ona
nije primetila Nikolasa i ubrzo je ponovo is cezla u sivilu oblaka. Cekao
je jo pet minuta. Hladnoa mu se zarivala u kou, u oi, u kosti.
Najednom se drhtaj kretnje ukazao na stazi ispred njega.
Nikolas je poz urio. Dok se pribliz avao, silueta je postajala sve
os trija, poput ronioca koji isplivava iz mrac nih dubina. Jedna

137

devojc ica stajala je povijena na stazi. Nije imala obuc u i na sebi je

imala samo letnju haljinu. Prva pomisao mu je bila da se sigurno
smrzavala. Tada je ugledao kako joj visoke os trice vlaz nih listova
trave, ne izazivajuc i bol, probadaju noge i ruke. Bila je materijalna
koliko i magla oko nje.
Gospode. Tristram. Sin Tomasovih. Ova devojica. Moda Oven Lidi.
Koliko dece je izgubilo ivot u toj umi?
Iz blizine je video da je ravna haljina na devojc ici imala dezen
karakteristic an za c etrdesete godine dvadesetog veka. Lice joj je
zrac ilo od odus evljenja: na stazi je pronas la nes to divno. Razgledala
ga je zainteresovano sa svih strana, puna nade da pravi vlasnik nije u
okolini i da bi mogla da zadri tu dragocenost za sebe.
Devojc ica se ponovo savila da podigne nevidljivi predmet koji je
pronas la. U tom trenutku, njene prozirne oc i su se iznenada ras irile s
gaenjem i ona se, trgavs i se, udaljila od te gnusobe. Nikolas je osetio
da mu se stez e z eludac: znao je s ta je sledilo. Glava duha devojc ice
cimnula se prema s umi i pravi uz as pojavio se na njenom licu. Naglo
se okrenula da bi potrc ala, ali ni korak nije uspela da napravi, kad joj
se ruka ispruz ila poput ruc ke na starom z eleznic kom znaku i ona
polete kroz maglu prema nevidljivoj s umi, s ustima otvorenim od
uasa, vuena nekom monom, brzom, nevidljivom silom.
Hladan crv straha pokrenuo se u Nikolasovom stomaku i on nije
krenuo za njom.
Umesto toga, poc eo je da pretraz uje stazu. Nije mu bio potreban ni
ceo minut da pronae ono s to je traz io. Savio se i razdvojio vlaz nu
sabljastu travu. I tamo... iskasapljena ptica. Siva krila, beli stomak,
opus teno perje na nadutom telu. Noge paz ljivo odsec ene. Glava
odstranjena i zamenjena kuglom od isprepletanih granc ica, zelenom
od bui koja se s irila ohrabrena nedavnim kis ama. Nagoves taji
ravocrvene boje probijali su se ispod zelene. Male ptic je kandz e,
mrtvaki zgrene, bile su zabijene kao rogovi.
Nije bilo sumnje da je nekoliko dana ranije Dilan Tomas bio nais ao
na istu tu pticu na stazi.
Nikolas je podigao taj talisman. Is cupao je noge, izvukao pletenu
glavu iz tela i ljutito bacio noge, lanu glavu i telo na tri strane.
Eto. Sada sam dotakao pticu.
Okrenuo se i krupnim koracima krenuo prema s umi, za koju je

138

znao da ga oekuje.
Dok se probijao kroz zakrz ljalo drvec e koje je raslo bez reda, z ilice
magle proz imale su njegovu nesanicu. Kako je ona sve u okolini daljoj
od nekoliko koraka c inila nevidljivim, nije bilo nic ega do moc ne
palete zelenih boja da mu juris a prema oc ima, pa su ga privlac ili
detalji koje bi inac e prevideo: koliko su stabla bila blizu jedna
drugima; kako je jedno stablo bilo prekriveno oklopom debelim i
tamnim kao krokodilska koz a, dok je susedno bilo bledosivo i glatko
poput noz nog lista devojke; kako je tepih opalog lis ca pod njegovim
nogama isputao vodu boje aja kad god bi ga zgnjeio i kako je tu istu
tec nost usisavao c im bi podigao nogu; kako je kamenje, koje je
izbijalo iz strana jaruge, bilo odozgo istac kano kruz ic ima svetlozelene
mahovine, kao da je poprskana po njemu iz konzerve pod pritiskom i
kako su ispod tog kamenja bile crne senke nalik bradi; kako su se
puzavice uvijale oko stabala kao posesivne zmije i pele se nagore
poput rajsfers lusa od z ada, ili se pripijale svojim kandz ama kao
bezglavi zmajevi od z ada. Neka stabla bila su po vis e metara s iroka
izbrazdane tetive u napregnutim zglobovima dz inova. Neke ogromne
bukve su se tokom vremena strovalile i lez ale prostrte poput
nasukanih kitova, sa zakac enim gljivama koje su ga podsec ale na
ljudske us i. Neka oborena stabla otkrila su svoje gomile korenja,
dvostruke ljudske visine ogromne, artritic ne prste koji istraz uju
maglu.
Kako je zadirao dublje, magla ga je sve c vrs ce opkoljavala i vlaga
mu se u kapima kac ila za dz emper. Polusvetlo maglovite zore iznad
njega postajalo je sve tamnije, kao tamna koprena nad glavom koja se
sve vis e zatvara. Hodao je u c auri nemog sumraka i bio je primoran da
s iri ruke da se ne bi sudario sa stablima koja su se iznenada pomaljala
s divlje izuvijanim granama, s to ga je podsec alo na meksic ke
katakombe u kojima su osus eni les evi bili naslagani u stojec em
poloz aju s udovima od kostiju i koz e iskrivljenim pod divljim
uglovima.
Izgubio je osec aj za vreme. Kada je stigao do niske litice koja je
nizbrdo vodila u jarugu gde se nalazila vodovodna cev, nije bio
siguran da li je do nje hodao deset ili pedeset minuta. Jaruga je bila

139

gusto ispunjena maglom, a tamnozeleni vrhovi z bunova probijali su se

kroz njenu povrs inu kao istrulele glave utopljenika. Pogledao je na sat
i ceo zadrhtao. Bilo je skoro osam sati. U toj tuz noj s umi bio je vec sat i
po.
Zabacio je plastic nu kesu iz samoposluge Seven-ileven preko
ramena i paz ljivo se spustio niz stranu jaruge. Kada je stigao dole,
paz ljivo je korac ao podalje od kosog nasipa sve dok nije c uo klopot
stopala po kamenju na dnu potoka. Tada se okrenuo i poc eo da prati
njegovo osus eno korito, dok se u gustoj magli nije pojavio jedan
mrac an oblik. Cev. Njeni bokovi su se pomaljali kao brodsko korito
nekog ukletog broda. Ispod crvenog metala zjapili su otvori tunela
kao oi na nekoj lobanji, oi koje su ga posmatrale.
U redu, pomislio je. Idemo.
Osec ao je kako mu telo vibrira od jakih udara srca. Udahnuo je,
osetivs i ujede os trog i hladnog vazduha koji mu je lizao grlo, i
kleknuo. Iz plastic ne kese je izvadio novu baterijsku lampu i s iroku
konzervu spreja s plastinim poklopcem.
Mogao bi da se naprosto vrati, mislio je. Jednostavno idi nazad,
nikada se ne vraaj ovde dole, nemoj nikada gledati preplaene duhove,
samo idi nazad, i napusti grad, i nai novi posao u nekoj novoj
kancelariji, i kupi novi stan, i ignorii mrtve i...
Pssst rec e samom sebi. Nije mogao da se vrati. Nes to se
nalazilo tamo na drugom kraju cevi. Nes to s to je uzimalo decu. Nes to
to je otelo Tristrama.
On je dodirnuo pticu. Meutim, trebalo je da to bude ti.
Neto to je elelo da on ue u cev.
Dobro, rekao je besno. Dotakao sam pticu. Evo me sada.
Ukljuc io je lampu. U sumornom sutonu s ume okovane maglom
z utobeli zrak bio je veseo i sjajan. Stisnuo je zube i osvetlio lampom
bliu od dve cevi. Ono to je ugledao nateralo ga je da posrne.
Ceo tunel, duz ine oko c etiri metra, bio je gusto ispunjen paukovim
mrez ama: neke su bile svez e napravljene i sjajne; druge su bile
opus tene i tamne poput stare koprene. Meu mrez ama, razbacani kao
crne zvezde na obolelom nebeskom svodu, bili su pauci. Hiljade njih.
Drhtava svetlost baterijske lampe prelazila je preko njih: neki su imali
obla, sjajna tela i crne kos cate noge, koje su veslale po vazduhu;
drugima je telo bilo narandz aste boje poput pokvarenog soka, toliko

140

nabreklo i puno da je izgledalo da c e puc i; neki su bili mali i zaposleni,

pleli su mrez e nogama koje su se pokretale so isticirano poput
ljudskih prstiju; neki su, opet, bili veliki kao tacna iz c ajnog kompleta,
dlakavi i mesnati. Neki su se komes ali puzec i svojim vretenastim
udovima preko les eva svog plena obmotanih svilom, ili grupica svojih
jaja takoe uvijenih u nju. Svetlost lampe odbila se s hiljada crnih,
netrepuih oiju.
Nikolas je osetio kako mu se gaenje penje iz z eluca. Kako je
Tristram uspeo da se natera da proe tuda? Kako nije odmah poludeo
dok je bio vuen kroz to?
A onda mu je drugac ija misao pros la kroz glavu: Moda i jeste
poludeo. Moda je imao tu sreu, s obzirom na svoju krvavu sudbinu
rtvovanog jagnjeta.
Nikolas je progutao nazad ljutu z uc i skinuo plastic ni poklopac s
konzerve. Bila je to dimna bomba s insekticidom. Slike na njoj
prikazivale su razlic ite ilustrovane insekte kako se c vrsto drz e za srce
teatralno umirui. Konzerva je zveckala dok ju je tresao. Zadovoljan je
usmerio rasprskivac prema otvoru cevi, stavio palac na dugme i
pritisnuo ga nadole dok se nije zac uo zvuk pucanja plastike. Dugme se
zablokiralo u tom poloz aju i insekticid je poc eo da s is tec i izvire iz
konzerve, pa je Nikolas kroz zavese od pauc ine bacio eruptivnu
konzervu duboko u unutras njost cevi. Nagaao je da je dimna bomba
putovala do otprilike pola cevi dok se nije zaplela u pauini.
Povukao se unazad do udaljenosti s koje je jedva kroz maglu
mogao da vidi crni otvor cevi. Odzvanjajuc e s is tanje spreja u tunelu
zvuc alo je duboko i zlokobno, nalik dugom izdahu nekog mrac nog
boga nesrec no probuenog u svojoj grobnici. Sus tanje se usporilo,
utialo i u potpunosti iezlo.
Nekoliko trenutaka se nis ta nije desilo. Tada su pauci poc eli da
milec i napus taju cev spoc etka pojedinac no ili u parovima, a potom u
grupama od nekoliko desetina njih. Jurili su napolje nos eni svojim
uspanic enim nogama, ili se zanosili da bi potom pravili mahnite
piruete, ili nejako puzali. Neki su se izvrtali i na mestu umirali. Neki su
jurili nalevo i nadesno u s umu. Neki su s arali na slabas nim nogama u
pravcu Nikolasa; on ih je drobio cipelom, pri c emu su ga tamna
tec nost i mali sjajni organi koji su izletali iz njih terali na povrac anje.
Tek nakon petnaest minuta, zbeg umiruc ih paukova je prestao.

141

Nikolas je pogledao na sat. Tek je bilo pros lo pola deset. Sac ekao je
jos nekoliko minuta da otrov zavrs i svoj ubistveni posao, a onda
pogledao oko sebe u potrazi za s tapom kojim bi ras cistio pauc inu.
Pronas ao je jedan debljine bilijarskog taka i vratio se do ulaza u cev.
Svi oni su leali na dnu te cevi. Isuse. Do tada nije razmiljao o tome. Da
je sve to uops te planirao, prvo bi kupio nekoliko ogrtac a za
jednokratnu upotrebu, debele rukavice, zas titne naoc are i masku. Sto
je bilo jos gore, shvatio je da ne moz e istovremeno da drz i baterijsku
lampu, puzi i uklanja pauinu. Morao je da se kree kroz mrak.
Zaglavio je lampu u zadnji deo farmerki, jedinu plastic nu kesu
koju je imao navukao je preko leve ruke, obuhvatio s tap desnom,
duboko udahnuo i upuzao.
Kako je njegovo telo blokiralo odvec slabu svetlost, tunel pred
njim je u sekundi zapao u grobni mrak. Brzim pokretima je, kao
slepac, s tapom nalevo i nadesno mahao ispred sebe. Udarci o strane
tunela odjekivali su kao cvokotanje zuba. Krei se bre. Ne dii. Prvih
metar i nes to nije bilo toliko stras no, ali je osec ao kako svojim s akama
i kolenima drobi mekane bodljikave spodobe. Meutim, s to je dublje
zalazio, to je i podloga od uginulih paukova bila dublja. Stap kojim je
udarao naokolo postajao je sve tez i od pauc ine koja ga je c vrsto
obujmila kao paklena s ec erna vuna s neke bolesne, sporedne cirkuske
predstave. Kolena su mu bila natopljena sokovima zgnjec enih
paukova. Meutim, ono s to mu je bilo pod rukom bilo je gore. Tanka
kesa delovala je bedno i beznac ajno dok ju je stalno iznova spus tao na
neravan, ponekad pokretan krevet od tela paukova. Napipavao je
tanke noge i okrugle izboc ine velikih primeraka. Kada mu se tez is te
prebacivalo na ruku, ona je prodirala kroz neljudsko meso isprva
jedan, zatim dva a onda i tri centimetra. Povratio je. Suze su mu
navirale u mlazevima i tekle niz lice. Punim pluc ima je usisavao jedak
vazduh, a niti pauc ine prodirale su mu u usta. Isparenja su mu ponovo
izazvala gaenje. Jurio je napred. Stap, sve tez i, nije vis e bio uspes an u
uklanjanju pauc ine i ona mu je prekrila kosu i lice. Mrtvi pauci su ga
udarali po obrazima i kapcima. Oni koji jos nisu bili potpuno mrtvi
verali su mu se uz ruke i us i. Ruka na kojoj je bila kesa proklizala je i
on se srus io kao konj na led, zabivs i lice u tvrdo-mek, mrtvo-z iv tepih
od mesa paukova. Zaurlao je i ispustio s tap, probijajuc i se napred
najbrz e s to je mogao. Krug svetlosti na drugom kraju postajao je sve

142

vec i. Njegove vlaz ne cipele su proklizavale dok je grabio za

nagradom, ruke su mu s ljapkale a vlaz ni rukavi postajali sve
natopljeniji. Bacio se iz tunela.
Skoc io je na noge i skakao u krugovima poput pobesnelog psa,
bris uc i mahnito ruke o farmerke i razdiruc i placentu na licu i glavi. Iz
pluc a mu je grmelo, a glava mu se njihala. Zeludac mu se ponovo
podizao, pa je Nikolas ponovo povratio izbacujuc i jedino slanu
pljuvaku. Srce mu je galopiralo i suze su mu navrle na oi.
Isuse, Isuse, Isuse!
Izvlac io je paukove iz kose i otirao ih sa jakne. Neki su mu pros li
ispod prednjeg dela dz empera i majice, pa ih je divlje strgao otresajuc i
bodljikave les eve na zemlju. Prekinuo je svoj fanatic an ples. Njegovo
uspanieno brektanje se usporilo i uhvatila ga je jeza.
Proao je na drugu stranu.
Ostavivs i cev iza sebe, shvatio je da nije imao nikakav plan za ono s to
bi usledilo nakon prolaska kroz tunel pun paukova. U nedostatku
alternative, poeo je da prati kamenito korito potoka na dnu jaruge.
Suma je s druge strane cevi izgledala c ak i gus ce. Staro drvec e bilo
je stisnuto poput zaverenika, a njihove grane su se tako gusto
preplitale da je bilo gotovo nemoguc e odrediti gde se jedna zavrs ava a
druga poc inje. Puzavice nabranih stabljika debljine potkolenic ne kosti
uvijale su se uz stabla i prelazile s jednih na druga. Zemlja u s umi bila
je poput nemirnog mora s visokim talasima vlaz nog korenja i dubokih
kanala ispunjenih lis cem u raspadanju koje je smrdelo, otuz no i z ivo
poput ljudskog znoja. Magla se podizala, ali tu je i dalje bilo mrac no
kao da je vec e i Nikolas nije mogao da vidi dalje od pet metara ispred
sebe, gde su se stabla i uvijajuc e loze spajali u debelu zavesu. Nije bilo
ni povetarca da zanjie taman strop od lia iznad njegove glave.
Kako je uops te bilo moguc e da on istraz i celu tu oblast? I s ta bi
nas ao? A ako bi nes to i nas ao, s ta bi tada mogao da uradi? Jesi li poneo
kameru? Kompas? Ili neko oruje? Ne, ne i ne. Kakav idiot. A tada mu
se u glavi rodila prosvetljujuc a misao, koja je pregazila osec aj
budalastosti i oraspoloila ga: Niko ne zna da si tu.
Uoc io je da se korito potoka ispod njega suz ava. Osetio je da se
krec e uz blagu uzbrdicu, ali su mu povijena stabla i ona oborena i

143

oslonjena jedna o druga poput pijanih titana, zajedno s rastinjem koje

ih je odozdo obuhvatalo, onemoguc avala da dobro proceni. Korenje
se, nalik skrivenim prstima, u lukovima podizalo iznad talasastog tla.
Na osnovu mape je znao da bi, ako bi mogao da nastavi pravo, u
nekom trenutku stigao do reke. Nije bio siguran da li dno presus enog
vodenog toka ide pravo, ili skrec e nalevo ili nadesno, ili moz da
neobuzdano meandrira probijalo se ispod tamnih s kriljaca i kolena
korenja prekrivenih oblim c vorovima. Da li je reka bila udaljena pola
kilometra ili c e nakon sledec eg grebena skliznuti u ledenu vodu
smee boje?
Izgubio se.
Jos gore, bio je z edan, a prazan stomak mu se oporavio od puzanja
kroz tunel i poc eo da pokazuje uz asnu glad. Dok se peo, kamenje je
postajalo sve ree, a rastinje sve gus ce. Nagnuta stabla su bila
prekrivena gustim zavesama od puzavica, dobivs i oblik zveri
slonovskog izgleda, prepodobnih ogromnih monstruma svetlucave
koz e boje osenc enog z ada. Uskoro, Nikolas je s evrdao penjuc i se
uzbrdo i hvatajuc i se rukama i nogama za mladice i oborena, trula
stabla pobelela od mahovine. Izgledalo je kao da je dos ao do vrha
onieg grebena i tu je zastao.
Ispod njega se, kroz uzanu pukotinu izmeu stabala, nazirala jedna
staza.
Oprezno se spus tao niz stranu grebena, gurajuc i u stranu
bodljikavo z bunje i provlac ec i se izmeu zbijenih stabala. Nakon
podosta roptanja i istezanja, skliznuo je na uzan kameni put koji se
kretao izmeu drvec a. S njegove leve strane staza se, po svemu
sudec i, polako pela uzbrdo; nadesno je izgledalo da se blago spus ta.
Kojim putem krenuti? Svaki osec aj za orijentaciju odavno je nestao, a
bez trac ka sunca nije mogao razlikovati sever od juga. Pokus avao je
da donese odluku, kada mu je crveni treptaj upao u oi.
Us us kan, skoro van domas aja pogleda, iza korena jednog drveta
pored puta, bio je maleni busen jagoda. Meu zupc astim listovima
biljke bili su ras trkani maleni plodovi ne vec i od Nikolasovog nokta na
palcu. Kada je c ulima naslutio da je hrana u blizini, njegov z eludac je
zakrc ao. Otkinuo je jednu jagodu bila je c vrsta ali izdas na i zrela. Pa,
hvala bogu za sitne blagodeti, pomislio je i ubacio plod u usta. Bila je
predivno slatka. Kleknuo je, oc erupao biljku i pojeo njene plodove,

144

prekinuvs i samo kada se prisetio kako je nekada stajao u Sent Dz ejms

stritu i jeo celu korpicu jagoda c ekajuc i da Kejt zavrs i razgovor za
zaposlenje; stomac ne tegobe koje su mu one sat vremena kasnije
izazvale glasno i bolno su ukazale na problem malobrojnosti javnih
toaleta u centru Londona.
Oraspoloz en zbog toga s to je ispunio stomak, Nikolas je ponovo
osmotrio stazu. Izgledalo je da je drvec e koje je prekrivalo nizbrdicu
bilo proreenije, pa se uputio na tu stranu.
Jedna misao mu je proletela kroz glavu: Odakle uopte ovde staza?
Nema veze, rekao je sebi. Utvrdiu to veoma uskoro.
A zato nisi video nijedno mrtvo dete? Bilo je oc igledno da je bio u
pogres nom delu s ume. Hajde da vidimo kuda vodi ova staza, a ukoliko
ne vodi nikuda, lako u je preskoiti pri sledeoj potrazi. To je zvuc alo
potpuno razumno. Ic i c e njome do njenog kraja, a onda se njom i
vratiti. Dobro, ali zato je staza uopte tu?
Nikolasa je iznervirao njegov sopstveni svaalac ki glas. ivotinje?
Moda kozorog, koga je briga? Taj put je, u poreenju s ostalima
kojima je is ao tog jutra, bio najlaks i za kretanje. Mogao je da se krec e
a da ne bude izgreban, osec ao je blagi povetarac, a treperenje
sunc evih zraka naziralo se meu lis cem iznad njegove glave. Drvec e s
obe strane staze bilo je u stvari prilic no lepo. Parazitska biljka jelenski
rog rasla je iz stabala nekih od njih, a njeno zeleno lis ce prijatno je
visilo poput barjaka mira. Vazduh je bio kristalno c ist i mirisao je
svez e i z ivo. Bio je, shvatio je, dobro raspoloz en. Bez obzira na
potragu za... ko zna c ime, morao je da obec a sebi da c e se jednom
vratiti na taj draesni puteljak.
Staza je krivudala kao da je prvo zaobilazila jedno s iroko,
simpatino stablo smokve, zatim jo jedno, a potom se ispravila.
Kada je Nikolas obis ao poslednje stablo, zaustavio se i osmotrio
okolinu.
Staza se nastavljala pravo, neznatno se pros irujuc i. Suma se s obe
strane povlac ila da bi omoguc ila njeno s irenje. Blago nagnuto tlo bilo
je kao tepih od niske paprati i gvinejskog cvec a; na dnu nagiba nalazio
se brzi potok koji je z uborio preko svetlucavog kamenja sve do mesta
na kom se s irio u s iroki bazen, toliki da bi se do njegovog suprotnog
kraja mogao dobaciti kamen. Skoro savrs en krug plavog neba lebdeo
je iznad njega.

145

Ali ono to je nagnalo Nikolasa da zatrepe bila je jedna barka.

Pric vrs cena za jednu stranu bare plutala je jedna drvena s alupa.
Bila je to, pomislio je, najleps a barka koju je ikada video. Sac injavali
su je naslagana bela drvena graa, novi baldahin plave boje i
voskirana ograda od tvrdog drveta. Bila je to barka u starinskom stilu,
iz pretpros log veka, ali je prema proporcijama delovala ino i okretno,
a bila je postavljena skoro paralelno s obalom. Usled odblesaka
sunc evih zraka od okruglih prozorc ic a kabine, izgledalo je da se smes i
i sija.
Nikolasovo lice je uzvratilo sjajem.
Zato je ova barka ovde?
Pssst ponovo je sebe uc utkao. Zakorac io je sa staze na meko,
mirisno c ebe od zelenila, uputio se prema ivici bare i pros ao rukom
duz dasaka od kojih je barka bila sac injena. Bela boja kojom su one
bile prefarbane delovala je skoro zaslepljujuc e posle s umske tmine.
Kakvo prelepo iznenaenje!
Koraci. Nikolas se okrenuo.
Niz stazu je prilazila starica u ruz ic astom dz emperu na
zakopc avanje, koja je s etala svog malog terijera dvojac kog je video
van s ume, na Karmajkl roudu, toliko sati ranije. Starica se tiho
obrac ala psu c iji se rep radosno njihao reagujuc i na pohvale. Ona je
imala uspravno drz anje i podsec ala je Nikolasa na starije Pariz anke,
uvek lepo obuc ene i s gracioznim kretnjama. Iznenada, starica ga je
uoc ila i prestala da pric a s kuc etom; bila je toliko zgranuta da je
ispustila povodac iz ruke.
Garnok pozvala je svog terijera.
Garnok je nainio nekoliko hrabrih koraka prema Nikolasu.
Ovo nije dobro...
Pssst ponovo je sebe ukorio nije z eleo da njegovo dobro
raspoloenje proe, a tu je bio neko s kim ga je mogao podeliti.
Dobar dan! viknuo je.
Zena je nervozno pogledala iza sebe kako bi videla da li je stazom
dolazio neko koga bi mogla da pozove u pomo.
U redu je viknuo je Nikolas.
Nije bilo u redu.
Obic no ovde nikoga ne srec em rekla je z ena. Njen glas bio je
c ist i jak. Nikolas je uoc io da je u mladosti sigurno bila lepotica.

146

Garnok je napravio jos nekoliko koraka prema njemu dok mu se rep

oprezno njihao.
Sada mora da krene, rekao je glas u Nikolasovoj glavi. Jo nije
prekasno da poe.
Tapkao je trup barke. Upravo sam nais ao na nju. Prava lepotica,
zar ne?
Garnok se pribliz io na samo nekoliko koraka od njega. Oc i su mu
bile smee i sjajne, a rep je poeo bre da mu se njie.
Krei. Za ime boga, kreni SADA!
Ima li ime? upitao je.
Starica je pokazala glavom prema pramcu. Nikolas je ispratio njen
pogled. Ime barke je crnim slovima bilo ispisano na belim daskama:
Kejtino iznenaenje.
Nikolas je trepnuo i vratio pogled na staricu, s pitanjem na
usnama.
Garnok je skoio i zubi su mu se duboko zarili u Nikolasovu ruku.
Izgledalo je kao da se crna koprena spustila na sve oko njega.
Drvec e se sruc ilo ka njemu, a c vornovato granje i zeleno-crno lis ce
zatvorilo je pogled prema nebu. Bara se ulila u samu sebe, trenutno se
sus ec i da bi postala zdela zagus ena divljim i jakim z bunjem. Sve
najvec e i najstarije drvec e nagnulo se na istu stranu, kao da se sklanja
od moc ne oluje, a bujni jelenski rogovi koji su klimali sa stabala
pretvorili su se u visec e dronjke istrulele tkanine ili grubo savijeno
zaralo gvoz e. Barka se zabacila na stranu, usisavajuc i se u sebe
poput pluc nog krila koje gubi funkciju, a bela boja se ljus tila s nje
otkrivajuc i kostur olupine sastavljene od sivih izvitoperenih dasaka.
Ispisano ime rasulo se u obliku ljuspica, ostavljajuc i za sobom drugo:
Vinard.
Nikolas je pokus ao da okrene glavu, ali mu se usled iznenadne
nesvestice zavrtelo u njoj, a muio se i da razbistri sliku pred oima.
Belo krzno psa rastvorilo se u vazduhu kao u nekoj nevidljivoj
kiselini, otkrivs i drugo, c upavo i tamnosmee. Noge su mu naprsle,
poc ele da rastu i iz slabina su mu naposletku iznikle nove c etiri,
dugac ke i kao u les a. Koz a mu se razdvojila od njus ke i poc ela da se
ljus ti, otkrivajuc i nova dva, tri para oc iju koje nisu treptale, a beli zubi
su mu se spojili u dve zakrivljene kljove velike kao medvee kandz e;
vlane i iljate kao igle.

147

Nikolas je pogledao svoju ruku iz dve gadne, okrugle i crvene

rupe polako je tekla krv. Okolna mrac na s uma se zavrtela oko svoje
ose. S ogromnim naporom je podigao pogled prema starici.
Od svega se samo ona nije promenila.
Kako su ti se svidele moje jagode? upitala je prijatnim glasom.
Nikolas je zakolutao oima i okolina se pretvorila u crnilo.
Suzet je zakucala na jeftina vrata njegovog stana. Nikolase? glasno
je pozvala, a onda ponovo pokucala.
Iza vrata nije bilo zvukova. Zrikavci su cvrc ali odozdo iz z bunja
hibiskusa. Iz stana dvoja vrata od njegovih zac ulo se veselo blebetanje
iz neke emisije uivo. Nikolas nije bio kod kue.
Suzet je duboko uzdahnula i sela na betonske stepenice. Odatle joj
se pruz io pogled na monolitni, ravan boc ni zid: blede cigle i bled
malter, a jedino s to se isticalo bio je broj zgrade u reljefnoj metalnoj
ploc i s ciframa zakac enim za motiv Meksikanca pod sombrerom,
umalog ispod oklembeenih listova palme.
Bes koji je, celog jutra, poput lave izbijao iz nje, konac no je bio
potros en i osec ala je umor. Nikolas ju je prethodno popodne zapanjio:
njegovo odbacivanje znac aja rune na ragastovu stare prodavnice
gospoe Kvil, pripisivanje rune pukom sluc aju, ostavilo ju je bez ideje
s ta da preduzme. Napustio je kuc u i, dok je ona sredila misli, vec je
otis ao, tako da se njena zbunjenost kuvala do kljuc ajuc eg besa. To je
bilo tako svojstveno Nikolasu da okrene lea prosvetljenju i da ode.
Takav je bio od kad je znala za njega i to ju je dovodilo do ludila. Sve
je dobijao bez imalo napora: nikada nije uc io i uvek se provlac io kroz
s kolu, dok je ona morala da uc i s posvec enos cu monaha; on bi uzeo
olovku u ruku i lako i nagonski crtao, dok je ona nekoliko puta
pokus ala da uradi skicu nekog lica ili vaze, ali su monstruozni
rezultati zahtevali hitno obustavljanje te aktivnosti; na samom
roenju bio je blagosloven vidovitos cu o kojoj je ona samo c itala, i
utroila je hiljade sati svog slobodnog vremena radei na svojoj vetini
gajenja bilja, bajanja i poznavanja znakova zemlje i vode... i sada on
jednostavno okrec e lea od istine koja se ukazivala, oc ekujuc i da i
ona to uradi, da samo spakuje kofere i vrati se kuc i. Bila je toliko
gnevna, toliko zaslepljeno ljuta na njega da je zaista spakovala prtljag,

148

pridikujuc i dok je prolazila pored Ketrin, koja je negodovala iduc i od

spavac e sobe do kupatila i do telefona s kog se raspitivala o sledec em
letu za Sidnej...
Ali ipak nije otila.
Savest joj nije dozvolila. Runa na ulazu u prodavnicu zdrave hrane
bila je bas ono s to je rekla i Nikolasu: krvava runa; opasna runa. Da,
moz da je to bila sluc ajnost s to su je uoc ili na vratima starice od koje ju
je nekada podilazila jeza, meutim, kako joj je z ivot proticao, sve
manje je verovala u sluc ajnosti. Da li je bila sluc ajnost to s to su dva
razlic ita c oveka, s vremenskim razmakom od c etvrt veka, na isti nac in
ubila dva dec aka skoro istih godina i iz istog kraja grada? Nije u to
verovala. Gospoa Kvil je vec dugo bila pod zemljom, ali runa nije
umrla i Suzet je bila sigurna da je ona bila nekako povezana sa
smrtima Tristrama i malog Tomasa. Cinjenica da Nikolas nije bio u
svom stanu, opus ten na so i, znac ila joj je da ni on nije verovao u to.
ta li je krio od nje?
Pribrala se i sastavila kratku i jasnu poruku, koju je gurnula pod
njegova vrata.
Trebalo joj je oko deset minuta da stigne do Mertl strita i do
zamandaljenih prodavnica u njoj. Sam pogled na njih joj je, c ak i po
danu, izazivao ubrzano lupanje srca i bockanje u stopalima, spremnim
da bez e. Ali ona vis e nije bila dete; poznavala je mnogo toga. Popela
se uz niske stepenice do poploc ane terase ispred prodavnica i z ustro
odetala do vrata prodavnice zdrave hrane Plau end vajn.
S unutras nje strane staklenih vrata stajao je znak na kom je rukom
bilo ispisano Zatvoreno zbog inventara. Slovo o u rec i zbog bilo
je jedno nasmes eno lice okruz eno laticama. U prodavnici je bilo
mrano.
Suzet je pustila oc i da istraz e tamu, oc ekujuc i da u svakom trenu
uoc i neko pomeranje, da vidi nisku, povijenu z enu kako zuri izmeu
redova okaenih stvari... ali u radnji je sve bilo nepomino.
Usmerila je pogled prema ragastovu. Sjajna bela boja podsec ala je
na belu, ledenu oluju odraza stvari izvan tende i njenog lica. Pres la je
prstima preko svilenkaste povrs ine... i osetila je male, nevidljive
z lebove. Bila je tamo. Prsti su je golicali dok ju je dodirivala. Krvava
runa. Ratna runa.
Povukla je ruku.

149

Ukoliko ju je ona osetila, sigurno je i Nikolas. ta je on jo znao?

Kelmskot hajts je imao mali prilaz za automobile s c ijih strana su bila
dva stuba od tamnih cigala uz koje je puzao brs ljan. Sam put bio je
prekriven s ljunkom koji je krckao ispod Ketrininih kola. Staro
kamforovo drvec e oivic avalo je prilazni put; njihova stabla, s korom
nalik krokodilskoj koz i, bacala su hladne senke, a granje im se
susretalo iznad staze, formirajuc i lisnati svod tunela prijatnog izgleda.
Na kraju puta bila je glavna zgrada starac kog doma: dvospratna kuc a
od cigle s kosim nadstres nicama s kojih je, poput nekakve ograde,
visio tamnozeleni brs ljan. Kasnije izgraeno krilo pruz alo se pod
uglom, a izdvojene kolibe odvajala je paz ljivo odrz avana z iva ograda
u vidu ino orezanog drvec a citrusa i kalistemona. Kelmskot hajts,
shvatila je Ketrin, nije bio obic an starac ki dom. Pamelina porodica je
sigurno imala novca.
Mladic za pultom izgledao je odus evljeno s to je Pamela imala
posetu. Na identi ikacionoj kartici pisalo je ime Nejtan i on je dao
Ketrin vrlo jasna, pomalo pokroviteljski izgovorena, uputstva kako da
pronae Pamelinu sobu u odeljenju Rouzli. To je SI krilo objasnio
je glumakim apatom.
Ketrin se mogla opkladiti da je njegov dec ko voleo da slus a
Nejtana kako istim tim glasom apue: Svri mi na lice.
A SI je...?
Nejtan je prevrnuo oc ima, kao da ga je Ketrin zavitlavala; dobra
prijateljica, koja esto dolazi u posetu, svakako bi to znala. Stanari sa
ispomoc i. Ozbiljnija briga je ono s to je Pameli sada potrebno. Pustio
je da poslednja re nastavi da optuujue lebdi u vazduhu.
Ketrin se nasmes ila skupljenih usana i nagnula se prema njemu.
Jebe mi se za to. Ovde sam samo da bih videla s ta mogu da ukradem
pros aputala je istim onim glumac kim glasom. Uz ivala je u
preneraz enom licu mladog Nejtana. Salim se, naravno. Mahnula je
i uputila se prema liftovima.
Zidovi SI krila bili su ukras eni veselim slikama koje su naslikali
unuci stanara doma i desetinama fotogra ija koje su sve do jedne
prikazivale lica s osmesima prilepljenim na prazne poglede
namrgoeno ili zbunjeno, neuravnotez eno zurenje starih mus karaca i

150

z ena. Svi su uglavnom senilni, shvatila je Ketrin. Poc ela je da c ita

brojeve na vratima pratei ih do broja esnaest.
Pamela Ferguson je sedela pod prozorom c itajuc i roman Tami
Houg. Soba je bila iznenaujuc e velika i opremljena nekim komadima
names taja koji su najverovatnije poticali iz doma gospoe Ferguson:
polica za knjige od australijskog bagrema, mala kineska kutija puna
ljadro igurica, svilenkasti c ajni stoc ic od hrastovine gde je lez ala
kineska rac unaljka koja je izgledala a mogla je i biti pet stotina
godina stara. Na stolu uz krevet bio je ram s izbledelom fotogra ijom
c oveka s veselim osmehom na obrazima, naboranim oc ima i los e
zac es ljanom kosom preko c ele; pokojni gospodin Ferguson, nagaala
je Ketrin. Najednom je shvatila da nikada gospou Ferguson nije
upitala za ime, iako je skoro dve decenije kupovala kod nje.
Ketrin se nakaljala u aku skupljenu u pesnicu.
Pamela Ferguson je podigla pogled i spustila naoc are na nos kako
bi se zagledala preko njih. Oc i su joj se ozarile kada je prepoznala
gou. Ketrin!
Zagrlile su se i razmenile nekoliko s ala. Pamela Ferguson se bila
smanjila s godinama nac in na koji nam priroda konac no dozvoljava
da kupujemo manje haljine, objasnila je a Ketrin je s tugom
posmatrala kako se, nekada c ila z ena, naprezala da iz malog friz idera
izvadi mleko za aj koji je spremala sebi i svojoj goi.
Sedele su neko vreme i c avrljale. Ketrin je ljubazno Pameli
prokomentarisala prijatnu okolinu i prelep pogled; Pamela joj je
objasnila kako je njen brat razvio i kasnije prodao softversku
kompaniju i kako je, kada je umro, njoj ostavio poprilic an deo
bogatstva, to joj je omoguilo da se tu nastani.
Pam, ovo c e zvuc ati... iskreno, pomalo glupo. Izgledas bas dobro.
Zato si ovde?
U krilu Alchajmerove osvete? rec e Pamela. To je samo
privremeno, dok se ne oslobodi koliba. Jedini nac in da se to ubrza
jeste da se pospe malo otrova za pacove u neiji kaatore.
Nasmejale su se. Usledila je opus tena tis ina koju je ohrabrena
Ketrin iskoristila da pree na stvar.
Jesi li gledala vesti, Pam?
Gospoa Ferguson je odmahnula glavom. Digla sam ruke od toga
na raun molitvi. Sudoku, to je ono to mene sada interesuje.

151

Ketrin je klimnula glavom, a onda je nabrojala sve, kako se Nikolas

vratio iz Londona, kako je mali Tomas nestao i kako je kasnije
pronaen mrtav. Covek koji je priznao da ga je ubio umro je u zatvoru
nekoliko dana posle zloc ina. Ketrin je paz ljivo posmatrala gospou
Ferguson. Starica je duboko udahnula vazduh kroz nozdrve.
Kako god, sve to me je nagnalo da razmis ljam o onome kada je
Nikijev drug Tristram ubijen rekla je Ketrin.
Naravno rec e gospoa Ferguson. Sve je to nekako slic no, zar
ne?
Ketrin je klimnula glavom. Suzet me je pitala da li se sec am
gospoe Kvil.
Gledala je u staricu. Gospoa Ferguson nis ta nije prozborila.
Pokazala je glavom Ketrin da nastavi.
Gospoa Kvil ponovila je Ketrin. Suzi je se nekada plas ila,
sec as se? Znas li da... Traz ila je prave rec i. Sta mislis , zas to je zbog
nje bila toliko uznemirena?
Gospoa Ferguson je jos jednom onako duboko udahnula. Bio je to
tuz an i konac an zvuk. Radila sam pored gospoe Kvil od dana kada
sam iznajmila prodavnicu voc a, do dana kada sam je zauvek zatvorila.
Nijednu sekundu tog perioda mi se ta ena nije sviala.
Zato?
Gospoa Ferguson je prostrelila Ketrin prodornim pogledom.
Baobhan sith. Tada se nasmejala i zavrtela glavom. Budalas tine.
Tako je govorila moja baka. Bila je sujeverna Skotlananka.
Jednostavno nikada nisam volela tu Kvil. Uvek je bila uc tiva. Uvek bi
se javila. Uvek je plac ala zakup, nikada s makar jednim danom
zakas njenja, mada, ko zna kako je dolazila do love u toj prodavnici
galanterije. Nekada su umeli da prou dani a da ne vidim nikoga da
ulazi u njenu radnju. Gospoa Ferguson je slegnula ramenima i
ponovo pogledala Ketrin. Ali uvec e, kada sam ostajala da napravim
voc nu salatu od os tec ene robe ili da operem groz e zbog toga s to su
ga svakakvi c upali, znajuc i da je i gospoa Kvil jos uvek u svojoj
prodavnici, druga vrata od moje... Zadrhtala je. Nisam z elela da
idem do tamo. Mislila sam da se nikada ne bih vratila ako odem.
Moram rec i da mi je bio srec an onaj dan kada sam c ula da je njena
sestra dobila premiju na lutriji i kupila joj kuu u Hobartu.
Ketrin je nabrala obrve. Cula sam da se preselila u Balinu i tamo

152

umrla.
Obrve gospoe Ferguson su se podigle. Jel? Dobro. To je
zanimljivo, jer sam i ja ula...
Pogledala je kroz prozor u kalistemonu koja se nez no njihala.
Pc ele su zujale oko njenih c upavih, crvenih cvetova. Oblaci su se
prevlac ili preko sunca i dan je postajao tmuran i hladan. Njene rec i su
utihnule.
Pam? ree Ketrin. Pamela?
Gospoa Ferguson se trgla c uvs i Ketrinin glas i okrenula se. Oc i su
joj se rairile od iznenaenja.
Ketrin! Sta radis ovde? Bas lepo. Ovde... Starica je ustala,
odgegala se do elektric nog c ajnika i ukljuc ila ga. Trebalo bi da sam u
radnji, ali danas nisam bas najbolje. Kako je tvoj Donald? Gde je mala
Suzet?
Gospoa Ferguson je osmotrila sobu oko sebe. Ketrin je shvatila da
Pamelin smetaj u SI odeljenju nije bio privremen.
Kod kue je, Pam. Kao i Niki.
O. Gospoa Ferguson je bila razoc arana. Ti mi ne izgledas
dobro, Ketrin.
Dobro sam. Pam, mogu li neto da te upitam?
Nemoj mi traz iti limete. Na pijacama im je cena skoc ila na
osamdeset centi za funtu, a to je kraa i ja neu to plaati.
Ne. Sta je... Nadala se da c e dobro izgovoriti. Sta je baobhan
sith?
Oc i gospoe Ferguson su zasjale. Baobhan sith? Nisam to c ula od
smrti moje bake. Neobic na stara krava. Bila je sigurna da je jedna
z ena, u ulici u kojoj je z ivela kao curica, to bila. Gospoa Ferguson je
lukavo pogledala Ketrin. Bele z ene iz s kotskih visoravni. One se
ponekad pojave u zelenoj suknji. Vis e vole noc . One zavode mladic e,
oc araju ih svojim plesom... a onda im piju krv. Zakikotala se na to
kako ta pria blesavo zvui.
Ketrin se jos malo zadrz ala c ekajuc i, dok se gospoa Ferguson nije
ponovo zagledala kroz prozor, a potom je c utke ustala i iskrala se iz
njene sobe.
Bilo joj je drago to je ponovo ula u svoja kola.

153

Pevanje.
Zenski glas se probijao kroz mrac an vazduh, pevajuc i pesmu
sirena: slab, priguen ljubomornim vetrom.
Oprez je izronio iz nis tavila, kao usporeni mehur koji se uzdiz e
kroz noc no more. Nikolas je shvatio da se krec e. Izgledalo mu je da su
mu stopala i s ake milion kilometara daleko, ledeno hladne i
nedostiz ne. Nije kontrolisao svoje noge, ruke, usne, kapke. Ipak,
osec ao je diskretno uzdizanje i spus tanje svojih grudi, iako u njima
nije bilo tez ine. Cuo je s us kanje lis ca nalik s apatu penus avih talasa.
Bio je mlitav, ali se ipak kretao. Ispod njegovih lea, zadnjice, zadnjeg
dela butina i listova, ispod njegovih podlaktica i glave bile su hiljade
pokretnih kuglica. Terao se da dublje dis e, ali su pluc a nastavila da se
neznatno uzdiu, skupljena i bolna kao da rade pod nekim teretom.
Raspevani glas je postao jasniji: ... njegovo lice, tako meko i
udesno belo...
enski glas bio je lep i visok. Gde li se nalazio?
Otvori oi.
Nije uspevao. Ponovo je pokus ao duboko da udahne, ali ga pluc a
nisu slus ala, nastavivs i da se blago pokrec u u svom ritmu. Sec anje mu
je izbilo na povrinu: Bio je otrovan.
... najistijih oiju i najjaih ruku...
Nosili su ga uzbrdo. Polagano mu se, i u delovima, vrac alo sec anje
na poslednjih nekoliko trezvenih trenutaka: c amac, nebo, starica,
divlje jagode, sok, krvave rupe u njegovoj ruci...
Otvori oi.
Pokus ao je ponovo. Nis ta. Bio je zarobljen u sebi; samo su mu us i
bile nesputane, pa su primale zvuke komes anja sitnih nogu ispod
njega i veselo pevuenje.
... volim tlo na kom on stoji...
Otvori oi. Ne moe se boriti protiv onoga to ne vidi.
Meutim, drugi glas je jednakom jac inom progovorio u
Nikolasovoj glavi: Da li si siguran da z elis to da vidi? Setio se kako je
meso otpadalo sa psa i kako je u njemu uao pauk, s tamnim dlakama
po dugac kim, zglobovitim nogama, i s blistavim oc ima. Tada mu se jos
jedna slika vratila u seanje. Ime amca: Kejtino iznenaenje.

154

Da li je to bilo seanje? Ili vizija iskrivljena usled...

Kako su ti se svidele moje jagode?
Mraan oseaj je rastao u njemu. Bes.
to god da je, to je zlo, pomislio je.
Usredsredio se na svoju ljutnju, raspirujuc i njen z ar i oz ivljavajuc i
je. Kako se usuuje? Kako se usuuje da koristi Kejtino ime? Srce mu je
bubnjalo. Naredio je pluima da dublje diu. Usisao je vazduh u njih.
... volim tlo na kom on stoji...
U redu. Otvori oi.
Mentalnom pesnicom, stisnuo je usijani komad uglja besa koji mu
je goreo u stomaku, pus tajuc i ga da pec e i boli. Dobro. Sada ga prenesi
nagore. Podigao je usijanu patnju do iza oc iju. Zaboravi ono to si
video. Ne zna ta je stvarno, a ta nije. Bitno je ono to sada vidi.
Zamis ljenom rukom je ljutito stisnuo taj komad uglja, dozvoljavajuc i
da mu bol i srditost postanu sve jasniji i os triji, fokusirajuc i ga u jednu
tac ku u pozadini svojih oc iju, kao zrak svetlosti kroz lupu. Spreman?
Otvaraj!
Jedan kapak mu se pokrenuo i napravio otvor veliine pukotine.
Kroz tminu je video da masa na njegovim grudima nije bila
halucinacija usled trovanja. Nadnet nad njim stajao je pauk Garnok
kao bodljikava i deformisana mac ka. Svih osam jabuc ica njegovih
paklenih oc iju bez treptaja je piljilo u Nikolasovo lice i nije im
promakla kretnja njegovog oc nog kapka. Prednje paukove noge su se
pomerile spremajui se za skok.
O, Isuse, pomislio je Nikolas. Ovo e me odvesti u ludilo.
Dva iskrivljena paukova zuba bila su tamna kao ebonovina i
usaena u dlake na njegovoj glavi, a ispod njih visile su dve nabrekle,
sivo-ruz ic aste vrec e. Vrhovi kljova bili su zastras ujuc e s iljati i blistavi.
Tak-tak-taktanje proizvedeno sudaranjem kostiju imalo je zvuk
iznenaujue glasnih igala za pletenje.
Stvarno? javio se staric in glas. Pa... ionako smo stigli. Spusti
ga.
Nikolas je osetio kako se talas ispod njega povlac i i loptice koje su
mu podrz avale telo postepeno odlaze, prvo one ispod njegove glave
spustivs i je na zemlju koja je mirisala na vlagu potom one ispod
ramena, ruku, lea, zadnjice, nogu. Krajic kom oka opazio je kako
stotine paukova, tamnosivih, zgurenih i velikih poput vrabaca, odlaze

155

u potocima. Drhtaj usled novog uz asa pros ao mu je kroz telo kao grc i
eludac mu se popeo ka grlu.
Moda sam ve poludeo.
Meu tamnim vrhovima kros anja iznad njega nazirale su se male
rupe: oblak boje dima promicao je iznad njih. Tada mu je pogled
pomrailo stariino lice koje se nadnelo nad njegovim.
Nije bila toliko stara, Nikolas je to u tom trenutku mogao dobro
videti, moz da je imala s ezdeset i neku. Oc i su joj se nabrale kada se
nasmeila, ali u tom osmehu nije bilo ni trunke topline.
Zdravo, Nikolase.
Otvorio je usta kako bi nes to rekao, ali mu je samo drhtavi dah
napustio grlo.
Sklonila je pogled s njegovih oc iju i redom mu njime pres la preko
c ela, kose, obraza i vrata. Za sebe je ispustila glas nalik kokos jem i
nastavila da peva najnenijim glasom: ... i gde on ide, da...
Nikolas je zatvorio oc i da bi se koncentrisao. Izgledalo mu je kao
da su mu udovi isklesani u zamrznutom mesu. Meutim, naterao se da
pokrene glavu. Uspeo je da je okrene za samo nekoliko stepeni. Iz
nove perspektive je malo bolje mogao da osmotri okolinu. Nazreo je
gornji deo kamenog dimnjaka na c ijem vrhu su bili cilindri od
zaralog gvoz a koji su rasipali dim s irec i ga uokolo. Mogao je da vidi
i vrh res etkaste, drvene ograde oko koje je, sa stabljika pasulja ili
moz da gras ka, bujalo lis ce. Pogled mu je obuhvatio i vrhove drvec a u
krunom drvoredu.
... volim zemlju po kojoj on hoda, i jo se nadam...
Spustio je pogled. Starica je klec ala nad njim i oc ima upijala
njegove ruke, grudi. Nije bio u pravu: kosa joj nije bila bela, vec siva, i
verovatno nije bila starija od s ezdeset godina, moz da c ak bliz e
pedesetoj. Osmeh joj je lebdeo na usnama. ... da c e doc i vreme...
Vrh jezika, klizav od pljuvac ke, izleteo joj je napolje. Ruke su joj
podrhtavale.
Ko...? apnuo je Nikolas.
Oc i je u luku ponovo usmerila prema njegovim i osmeh joj se
proirio.
Zbilja, ko. Zbilja, ko...
Pogladila mu je lice i vratila pogled na njegov stomak. Meutim,
ruke su joj se zadrz ale na njemu, polako prelazec i preko njegovih

156

obraza do vrata i dalje preko grudi.

A kako je tvoj mali noz ni prst? Jos uvek tu, jedanaesti od njih
deset? Ili si pokuao da prikrije svoj mali deformitet?
Nikolas je osetio kako mu je krv grunula u ui. Kako je to znala?
Garnok apnula je.
Nikolasovo srce se ubrzalo kada se ogromni pauk ukazao u obodu
njegovog vidnog polja, a zatim, jednom za drugom tankom nogom
kroc io na njegove grudi, da bi mu se konac no zagledao u oc i. Nikolas
je zajec ao i zatvorio oc i. Njene ruke su se spustile na njegove slabine.
Osetio je kako mu otkopava lic. O, gospode, ne.
... kada c emo on i ja biti kao jedno... pevala je stara z ena. Ruka
joj je skliznula unutra, neno se zavrtela i obuhvatila mu penis.
Ne, ne, ne, ne... Stisnuo je oc ne kapke jos jac e. ... kada c emo on i ja
biti kao jedno...
Dok ga je mazila, postajao je sve tvri. Ne!, zaurlao je, ali je
ponovo ispustio samo s apat, a njegovo telo netaknuto od Kejtine
smrti nije ga slus alo i penis je nastavio da mu otvrdnjava. Mazila ga
je sve bre.
... kada emo on i ja biti kao jedno...
Tez ina pauka na njegovim grudima bila je stras na i gubio je dah.
Nije mogao da se pomeri. Staric ina ruka ga je proz dirala bas kao i
njene oi.
Da, da, da aputala je.
Nikolas je z eleo da iskoc i iz svoje koz e i da pobegne. Mozak mu je
urlao. Ovako je to, rekao je razdragani glas u njegovoj glavi, kada
izgubi razum.
Da! rekla je starica i on je svrs io. Topli grc evi su se valjali uz
njegov stomak i telo mu se nehotice trzalo.
Daaaa s apnula je. Nikolas je zac uo zvuk grebanja lima po
staklu poklopac je zatvarao teglu. Garnok. Dole.
Opterec enje je sis lo s Nikolasovih grudi. Tada je osetio kako mu
vlaz na, hladna ruka tapka obraz. Otvorio je oc i. Starica ga je
posmatrala. Sigurno je imala devedeset ili vis e godina; lice joj je bilo
sivo i izborano kao odbac eno c ebe. Ipak, njene tamne oc i su sjale s
istim oduevljenjem.
Videc emo se uskoro ponovo, lepotane. Njen starac ki glas je u
tom trenutku zvuao suvo poput pepela. Garnok, u napad!

157

Dva vruc a raz nja zabila su se u meso Nikolasove ogoljene butine i

vatra je zaplovila prema njegovoj lobanji. Okolina se skupila i nestala
u zaborav.
Sanjao je da je ptica.
Nije osec ao noge, pos to ih nije ni imao. Ni glava mu nije bila na
ramenima. Bila je izgubljena i nije osec ao bol. Meutim, jos uvek je
osec ao svoje telo iako mrtvo i naduto od truljenja. Bilo je podbulo
od vlage i hladno. Mravi su mileli po njemu u potrazi za mestima za
stvaranje gnezda i za prehranu. Bio je prilic no zadovoljan, jer je tu
lez ao i raspadao se, sve dok njegovo telo nije osetilo kako ga nes to
bode s boka. Bez oc iju nije mogao da vidi s ta je to, ali je znao da je to
bio jedan dec ak sa s tapom u ruci, koji ga je gurkao njime i
uznemiravao njegov pokoj, u pokus aju da ga odvuc e na stazu. On je
bio ta ptica, ali i taj deak. Sve je, ipak, bilo u redu.
Jer to je plan. U ovo je trebalo da ga pretvorimo. To je ciklus.
Ali tap koji ga je podbadao?
Meso, ne tap! Meso i krv! Jer krv je jedina rtva koja zadovoljava
Gospoda...
Nikolasove oi su se otvorile zamuene od suza.
Jedna krupna z ena stajala je iznad njega, boduc i ga vrhom svog
kis obrana veselih boja. Nikolas je vrisnuo. I z ena je vrisnula i povukla
se unazad. Uprkos svojoj veliini, pomerila se zauujuom brzinom.
Ziv je! viknula je svom muz u, koji je sedeo u kolima na putu.
Ona je pourila da sedne na suvozaevo mesto i kola su zareala.
Prljavi narkos! Sramota! viknuo je c ovek pre nego s to je hitro
podigao prozor i ubrzao niz put.
Nikolas je lez ao u vlaz noj sabljastoj travi izvan s ume. Sve ga je
bolelo. Imao je osec aj da mu s ake i stopala nisu od mesa, vec od
vlaz ne pras ine, tes ke i bez ivotne. Odec a mu je bila vlaz na. Srce mu je
tupo udaralo, a u glavi je imao osec aj da mu je puna kiselog peska.
Meutim, mogao je da se pokrec e. Obrnuo se na stranu, privukao
kolena grudima i polako se c etvoronos ke pridigao. Iz usta mu je
iscurila uzica pljuvac ke. Minut, koliko mu je trebalo da sedne na
zadnjicu, delovao mu je kao venost.
Seo je na stazu, duboko dis uc i od naprezanja, i iskosa pogledao u

158

svoj sat. Bilo je pola pet; sunc evi zraci su ljubili vrhove krovova na
zapadu. Pored staze je, nadohvat ruke, lez ao les iskasapljene ptice, s
ispletenom glavom ponovo zakac enom za njeno mrtvo, bez ivotno
telo, i jadnim, pokidanim nogama koje su opet virile poput rogova.
Pored njega je bila i c ista, plastic na kesa iz samoposluge Seven-ileven.
S bolom se nagnuo i dohvatio je. U njoj je bila nova baterijska lampa i
dimna bomba s insekticidom, koja je takoe bila neiskoris cena i na
kojoj je jo uvek bio poklopac.
Nikolas je pogledao svoja kolena. Na njima nije bilo tragova
infektivnog mulja od zgnjec enih paukova ali mu je cela odec a bila
vlana; potpuno natopljena.
Da li je sve to bio san?
Pogledao je svoju s aku. U mesu izmeu palca i kaz iprsta imao je
dva pulsirajuc a uboda. Bol u gornjem delu butine govorio mu je da c e
tamo nai jo dve rane.
Ona je ovo uradila, pomislio je. Ona je oprala moju odeu. Kupila je
proizvode koje sam ostavio u umi. Uradila je to da mi niko ne bi
verovao ako se budem izlanuo. Uradila je to da ni ja ne bih verovao
samome sebi.
Ipak, mogao je da dokaz e! Mogao bi da otrc i u s umu, sve do tunela
ispod vodovodne cevi i levi bi bio pun pokidanih paukovih mrez a i
zgnjec enih, mrtvih paukova. Meutim, bilo mu je kristalno jasno da bi
tunel bio oc is cen od les eva paukova i popunjen novim z ivim
jedinkama, koje bi uz urbano plele svez u pauc inu. Prazna konzerva
dimne bombe prethodno bi iezla.
Pogledao je oko sebe prema s umi. Pri svetlosti kasnog popodneva,
mrac na s uma je delovala zamis ljeno i strpljivo. Nikako nije z eleo da se
ponovo vraa tamo, sigurno ne tog dana.
Ona je dobila ono to je elela.
Tada se setio naborane ruke kako ga miluje i njegovog izbacivanja
tec nosti prac enog trzajima tela, uz asa pritiska zlokobnog stvorenja na
svojim grudima dok se uvijao od orgazma. Osec ao se potpuno
iscrpljeno. Silovano. Ispranjeno.
Pridigao se na noge i krenuo, polako se gegajuc i prema Bajmar
stritu.

159

12.

Nikolas je sedeo na svojoj so i. Od povrac anja ga je grebalo u grlu i

peklo u z elucu. Ujedi (ujedi pauka, podsetio je samoga sebe) pulsirali
su i po stoti put je neodluc no razmatrao ideju da se javi u dez urnu
medicinsku stanicu. Po stoti put je, takoe, zakljuc ivao da na
neminovno pitanje nec e imati dobar odgovor. Dinovski pauk, kaete?
O, da, imamo stalno takve sluajeve. Izvinite me na trenutak dok
pozovem obezbeenje. Sugerisanje da rane potic u od ujeda zmije samo
bi zahtevalo dodatna ispitivanja i nova pitanja. Rane nisu bile
inficirane, a on se sve bolje oseao. Odluio je da ostane kod kue.
Bio je tako umoran. Cim je poc eo da tone u san, kos marna slika
starice koja ga mazi dok mu njen ljubimac stoji na grudima, vratila se
sa stras nom z ivopisnos cu. Zatvaranje vrata takvoj viziji u njegovim
mislima, i naslanjanje na njih kako se ne bi otvorila, bilo je
iscrpljujuc e. Ako bi pak dozvolio da se ona otvore i da se oz ive trenuci
koje je proveo u umi kao nepokretni zarobljenik, poludeo bi.
Kako zna da ve nisi lud?
Pres ao je na sledec u pesmu na izgrebanoj ploc i svog pamc enja: Idi
u policiju.
I da im kaz em... s ta? Da su ljudi koji su priznali ubistva Tristrama
Bojea i Dilana Tomasa u stvari lagali? Narednic e, zaboravite njihova
priznanja, otiske prstiju, tragove guma s njihovih automobila! Pravi
ubica jeste jedna starica koja z ivi u c udnoj, malenoj kolibi u s umi. Bas
tako, u umi na koju izlazi moja ulica. Njeni hobiji su gajenje paukova i
drkanje zarobljenim prolaznicima.
To je neverovatna vest, gospodine Klouse! Bas ono s to smo
ekali da ponovo otvorimo uspeno reene sluajeve. Uzgred, kako ste
sve to saznali?
O, pa tu je glavna zakoljica: jedan duh me je odveo tamo.
Kuka je to znala.
Starica je znala da u zdravorazumskom svetu nema mesta pric ama
o ogromnim paucima i jagodama brac e Grim. Prepric avanje toga s to
160

se desilo bilo bi obino blebetanje lude osobe. Ne, ona je znala da nee
biti nita od policije.
Idi odatle. Preseli se u Melburn.
A kada proita o jo jednom nestalom detetu iz Talonga? Kako e
se tada oseati?
Odjebi. Nisam ja ubica.
Ah. Ali ona ima tvoju spermu u tegli.
Nikolas je odjednom bio potpuno razbuen. Jedna slika mu se
ukazala u mislima: sto za autopsije, jedan maleni dec ak okrenut licem
nadole prema povrs ini od nerajuc eg c elika, c ovek u laboratorijskoj
uniformi i sa s pricem u ruci izvlac i mlec nobelu tec nost iz anusa
mrtvog dec aka i istiskuje je u teglicu na kojoj je teatralni natpis
Dokaz.
O, Isuse. De initivno je morao da se odseli! Da stvori sebi alibi! Da
z ivi z ivot izloz en javnosti i da se okruz i ljudima koji mogu da
posvedoe da se nikada nije ni vraao u taj grad!
Ali mama ivi ovde.
Ketrin je bila samo jedan plesni korak od ubeenja da je njen sin
ubica. Zaboravi na nju!
Hodao je tamo-amo.
Ne. Moz da se njegova majka i on nisu dobro slagali, ali da je ostavi
u tom naselju u tom ukletom mestu, mestu za ubijanje bilo bi
pogreno.
Preseli i nju na jug!
Dobro zna da ona ne bi otila odavde.
Ponestajalo mu je mogunosti.
Mogao bi da se ubije.
Samoubistvo. Prevrtao je tu ideju po mislima kao kocku leda po
ustima, ispitujuc i je, osec ajuc i njenu glatku, ledenu povrs inu. Smrt.
Mnogo je razmis ljao o tome posle Kejtine smrti. Razmis ljao je o
nac inima da to uradi (pilule? Noz stenli u karotidnu arteriju? Da se
prikrade na krov zgrade Lidenhol i zapliva kroz vazduh?) dok je nosio
poslednje kutije svoje i Kejtine imovine onog popodneva kada se
okliznuo na stepenis tu ispred stana u Ilingu i pridigao se, da bi ga
potom noz em probo duh Kita Jervuda razbesnelog pogleda. Posle toga
su ga privienja s mrtvima posebno njegova vizija u kojoj Kejt
prolazi kroz svojih poslednjih nekoliko trenutaka, kliza se, pada, lomi

161

se, a zatim sve iznova ubedila da ga nis ta dobro ne c eka kada mu se

zaustavi srce. Samoubistvo bi, naravno, donelo blaz eni kraj vizijama
mrtve dece, meutim da li bi spreilo ive da i dalje umiru? Ne.
I, ta onda?
Ubij tu staricu. Ubij veticu.
Nikolas je stao, zaleen od straha.
Vetica.
Suzetine rec i su mu se vratile: Da sam tada znala ono to znam
sada, rekla bih da je ona vetica.
Vrlo dobro. Sada je imao neku etiketu koju bi mogao da okac i toj
starici. Vetica.
Vetica je ubila Tristrama. Ali elela je tebe. Saznala je da si se
vratio, prela te je s Gavinom i dovukla te je, idiota kakav si, kod sebe.
Meutim, to s to je upravo shvatio polako se bistrilo u njegovoj
glavi, poput tec nosti koja se postepeno obezbojava u nekom nauc nom
eksperimentu.
Ona ne moe znati. Ja vidim duhove.
Nikolas je stegao vilicu.
ta to znai? Od kakve je to pomoi?
Zato ja? upitao se naglas.
U sobi je bila tiina.
Utom se zauo diskretan zvuk. Kvaka ulaznih vrata se okretala.
Tek kada je poc ela da se pomera, Nikolas je shvatio da vrata nisu
bila zakljuana.
Pritam je isturio jednu nogu i iskljuc io njome usisivac . Jos nekoliko
trenutaka je s irom glavnog i boc nih brodova crkve odjekivao dec ji
plac cvilec eg elektric nog motora i izgledalo je kao da on neprestano
podstic e visoke limene cevi orgulja da neutes no bruje. Prozori s
vitraz ima bili su tamni; napolju je bila noc i farovi sporadic nih
automobila obasjavali su sic us na stakla tako da su ona sijala poput
razbacanih dijamanata. Svec njak koji je visio sa svoda umesto svec a je
imao elektric ne sijalice, meutim svetlost koju su one emitovale nije
bila jaka i crkva je Pritamu izgledala zjapec e ogromno i bila je vis e
mrac na nego svetla. Hteo je da popric a s Dz onom Herdom o tome da
postepeno poveaju snagu sijalica.

162

Dok je pratio elektric ni kabl do utic nice u zidu, stupio je s bordo

tepiha na mermerni pod, a zvuk njegovih koraka prazno je odzvanjao
kroz horski balkon sve do visokih, tamnih greda. Voleo je da se lepo
obuc e kad je trebalo da radi u crkvi, c ak i kada je obavljao
svakodnevne poslove. Smatrao je da je lepa odec a znak pos tovanja
prema toj instituciji i poslu, pa je nosio svoje elegantne koz ne cipele i
ispeglane pantalone, uprkos bezbrojnim situacijama u kojima je Herd,
prolazivs i postrance u japankama i s ortsu, podsmes ljivo frktao kroz
nos na njegovu names tenu krutost. Meutim tada, samom u crkvi po
noc i, klaktanje sopstvenih s tikli po hladnom, kamenom podu c ak i
Pritamu je zvuc alo kruto i daleko. Izvukao je gajtan iz utic nice,
ods etao nazad do usisivac a i pritisnuo dugme za uvlac enje kabla, koji
se tako brzo namotavao unutra da je utikac preleteo aparat i poc eo da
s iba uokolo, kao malena pesnica koja je os tro udarila Pritama u
potkolenicu odaslavi mu vihor bola uz nogu.
Kratko je zajec ao i savio se da zadigne nogavicu. Jedan metalni
krak odrao je parc e koz e zategnute preko cevanice i kap krvi boje
vina vec se formirala na povrs ini, a potom skliznula dole do tamne
arape.
Pogled na tu gustu kapljicu koja mu se spus tala niz koz u iznenada
ga je podsetila na onaj s okantan trenutak tokom sahrane koja se
odrz ala ranije te nedelje, kada se stara majka preminule osobe
podigla na noge i pljunula na Gospoda. Pritam nije mogao da prekine
da posmatra njenu pljuvac ku krem boje kako curi niz Njegovu drvenu
potkolenicu i dalje niz Njegovo zakucano stopalo, da bi se skupila u
uvredljivu, jajastu vrec icu koju je gravitacija odvukla na tepih koji je
upravo oc istio. Posle sluz be, Herd se smejao, govorec i da je stara
kajla prilic no dobar strelac, meutim, Pritam je bio iznenaen tim
dogaajem. Ili rec ima koje su mu prethodile? Nes to o Gospodu koga
jedino prolivanje krvi zadovoljava.
Kleknuo je i paz ljivo dodirnuo jezic ak koz e odrane s potkolenice
to ga je avolski zabolelo. Zavukao je ruku u dz ep od pantalona i
izvukao uredno ispeglanu maramicu koju je vezao oko potkolenice.
Krv zadovoljava Gospoda. Iako se vis e nije zamarao time, u semenis tu
su ga uznemiravala dva boz ja lica. Kako to da je Bog iz Starog zaveta
bio tako ljubomorno i zahtevno bie, koje je toliko trailo od vernik
da, ak i krv dok je Bog iz Novog zaveta bio toliko manje restriktivan

163

i toliko spremniji na opros taj. Odgovor je bio izrezbaren na manje od

metra od Pritama: imao je Sina. Ipak, kako se Tvorac univerzuma tako
iz korena promenio samo zbog toga s to je preuzeo ljudski oblik?
Pritam je, jednom prilikom, na hipotetic ki nac in opisao ponas anje
Boga svom prijatelju psihologu c ija je jasna dijagnoza bila bipolarni
poremec aj. Pritam nije mogao to da prihvati; moralo je biti jos
nec ega u toj svetoj misteriji i njegova potreba da bolje razume svog
Boga postala mu je razlog da bude svetenik.
Pritam je vrsto privezao maramicu i spustio manetnu nogavice.
Jesi li to ti, Done?
Pridigao se na noge i okrenuo.
Crkva je bila prazna. Prozori su bili potpuno crni. Senke na apsidi
iza igure Hrista izgledale su c vrsto poput tamnog drveta. Ipak, Pritam
je imao utisak da ga neko posmatra.
Ko je to? pozvao je. Njegov glas, u kom se nazirao samo
najsitniji trag detinjstva provedenog u Indiji, odjeknuo je izmeu
uglaanih klupa i izgubio se u dubokoj tiini.
Pogled mu se nehotice spustio na mesto na kom je za vreme te
posmrtne sluz be sedeo onaj c udni c ovek. Klous, tako se zvao. Nikolas
Klous. Bila je to druga uznemirujuc a stvar koja se desila na dan te
sahrane: izraz koji je Pritam uoc io na Klousovom licu kada je ovaj
pogledao u tavanicu. Klous je izgledao kao da je video lobanju z eteoca
pod kapuljaom kako zuri u njega.
Pritam je kroz hladan vazduh usmerio pogled prema reljefnom
duborezu est metara iznad sebe. ak i pri slabom, neefikasnom svetlu
koje su bacale laz ne svec e, mogao je u drvenom duborezu da razazna
lice upleteno u hrastovo lie. Najednom je kroz njega prola jeza.
On me posmatra.
Trepnuo je. Lice Zelenog Coveka bilo je vec im delom u senci, a oc i
su mu bile kao dva tamna otvora. Kakva budalas tina. To lice nije bilo
z ivo. Nije moglo da vidi. Bilo je bez ivotno; dekoracija napravljena od
stabala posec enih ljudskim rukama pre ne mnogo vis e od jednog
veka; nita drugo do drvo oblikovano gvoem.
Kao i tvoja skulptura Hrista? Nemojmo zaboraviti kako si bio
uvreen kada je ta sitna starica pljunula na Njega.
Pritam je ukorio samog sebe. To je drugaije. On je moj Gospod i
spasilac, ali taj gore, on je... ta?

164

Prisetio se slic nog, jezivog uzbuenja spoznaje koje je osetio kada

je, pred njenu smrt, vodio svoju staru majku na poslednji put u Indiju
gde su posetili jedan od onih ogromnih dz ainistic kih hramova od
c ilibara, u Ranakpuru. Imao je isti taj osec aj da ga neko posmatra s to
se uvek i des ava ljudima u zemlji od milijardu stanovnika pa se
okrenuo i ugledao lice, urezano u jedan stub, iz c ijih je uglova usana
izbijalo dugac ko, tanko lis ce, s bezizraz ajnim oc ima koje su ga bez
emocija posmatrale. Tada, bas kao i tu u crkvi, osetio je jaku slutnju i
iznenadnu elju da bude to dalje odatle.
Prihvatio je da je neprijatnost koju je osetio zbog tog tuinskog
lika bila uzrokovana njegovom sopstvenom posvec enos cu hris canskoj
religiji. Ipak, kada je bio prebac en u tu biskupiju i prvi put us ao u tu
crkvu, u duborezu je uoc io neverovatno slic no lice obuhvac eno
lis cem. Upitao je Dz ona Herda zas to se takvo nehris cansko lice nalazi
u tako svetom zdanju. Sam Isus zna Herd je progunao. Sta sam
ja? Arhitekta? Potom je otklopotao prema parohijskom domu da
skuva sebi aj.
A tu, dok je bio sam u crkvi, Pritam nije mogao da se otrese
osec aja da ga Zeleni Covek posmatra iz ukrasa za glavu napravljenog
od isklesanog lis ca. Najednom su mu se vratile u sec anje rec i koje je
stara gospoa Boje izgovorila, c iste i jasne. Krv je jedina rtva koja
zadovoljava Gospoda.
On moe da oseti miris moje krvi, pomislio je Pritam.
Ta misao bila je iracionalna, detinjasta i glupa. Srce mu je ubrzano
udaralo. Njegova stopala u elegantnim koz nim cipelama peckala su ga
i bila su spremna da polete. Ipak, sagnuo se s namernom sporos cu da
podigne usisiva. To je bila njegova crkva. Nee beati iz nje.
Ovo je boz ja kuc a rekao je naglas. Rec i su odzvanjale odbijajuc i
se o hladan, oseneni kamen i izmeu tamnih i starih drvenih greda.
Okrenuo se i uputio se prema vratima na apsidi, sve vreme
osec ajuc i kako ga dlake na zadnjem delu vrata bockaju poput z ive
ice.
* * *
Kada je Suzet naglo otvorila vrata Nikolasovog stana, prvo s to je
ugledala bilo je bledo lice njenog brata, s oc ima razrogac enim od
straha. Izraz na njegovom licu ju je, iskreno, nasmrt preplas io. Koga

165

si oc ekivao? upitala ga je. Samo je odmahnuo glavom i odgovorio:

Ne znam da li e mi poverovati.
Kada je sve sasluala, nije bila sigurna da veruje.
Nikolas im je oboma skuvao kafu, seo je pored nje i ispric ao joj sve
o danu u s umi pored Karmajkl rouda. O tome kako je pratio duha
malog Tomasa. Kako je pros ao ispod stare vodovodne cevi kroz ispust
zakrc en pauc inom. Kako je izgubljen lutao. Kako je, od svega s to je
mogao da pronae, naiao na jednu barku! Kako je video jednu staricu
i njenog psa; psa c ije je ujede pokazao Suzet. Bila su to dva crvena
kruz ic a koji su izgledali kao da su vis e dana stari. Doskora su bili
znatno vec i objasnio je snebivajuc i se. Kako je izgubio svest. I kako
se probudio lez ec i ispred staric ine kolibe, nesposoban da se pokrene.
Kako ga je ponovo ujeo pas a kada je izgovorio rec pas, Suzet je
osetila da je bilo jos mnogo toga s to joj brat nije ispric ao. Kako se
probudio mokar, c ist i kako je potom povratio u visoku travu uz
Karmajkl roud i oteturao se kui.
Zar nisi video moju poruku? upitala je.
Nikolasov prazan pogled bio je dovoljan odgovor. Suzet se
okrenula i ugledala presavijeni papir kako jos uvek lez i na podu.
Tipino.
ta misli? upitao ju je. Misli da sam odlepio?
Mislim da si jebeni kreten s to si pojeo te bobice a da nisi znao s ta
su.
Rekao sam ti. To su bile jagode.
O! A ti si odjednom botaniar?
Mora da joj je izraz lica bio cinic an; primetila je kako mis ic i na licu
njenog brata poinju da se gre.
Pogledaj na to iz mog ugla, Niki. Umirao si od gladi. Pojeo si neko
bobiasto voe...
Jagode.
Da li bi se mogao zakleti u to? odbrusila mu je, najednom ljuta.
Da li bi smeo da se opkladi u svoj razum? Poto upravo to radi.
Kako to misli?
Sva ta c uda koja si video i sva c uda koja si doz iveo desila su se
nakon to si pojeo te bobice.
Posmatrala ga je dok mu je to prodiralo do mozga. Mogla je da vidi
kako mu se toc kovi misli pokrec u iza oc iju i kako shvata da je sve to

166

mogla biti halucinacija uzrokovana plodovima koje je prethodno

pojeo. Zrno sumnje je proklijalo. Iskoristila je tu ansu.
Veruj mi, ja znam koliko moc ne mogu biti neke biljke i bobice.
Bunika, pejotl, seme ladolea...
Gledala je kako se Nikolas mrs ti i kako mu se pogled prebacuje na
rane na svojoj ruci.
I to nije ujed psa.
Ne sloio se, ali nita vie nije rekao.
Suzet je promenila taktiku. Ta stara z ena... Sac ekala je dok
Nikolas nije poeo da gleda u nju. Da li je to bila gospoa Kvil?
Izgledalo je da on daje sebi vreme da razmisli o tome, a onda je
polako zavrteo glavom. Nije izgledala kao gospoa Kvil. Barem ne
onako kako se seam da je ona izgledala.
Suzet je klimnula glavom. Iz nekog razloga, taj odgovor je doz ivela
kao olakanje.
Brat i sestra su neko vreme pili svoje kafe bez rec i. Nikolas se
promes koljio kao da mu je neudobno i da z eli nes to da kaz e. Meutim,
nastavio je da uti.
Ja ne mislim da si lud rekla je Suzet tiho.
Mislim da moz da i mislis s apnuo je Nikolas. Podigao je pogled
prema njoj. Pogled mu je bio ozbiljan. Ti si sama rekla da je ona
runa opasna. I sama si z elela da saznas vis e o tome. Meutim sada,
kada ti dajem vis e informacija, ti mislis ... Zavrteo je glavom. Ti
misli da su me omamile psilocibinske peurke.
Suzetin pogled se susreo s njegovim. Svoje sledec e rec i je paz ljivo
izgovorila.
Verujem ti da si pojeo nes to. Moz da to jesu bile jagode. Moz da su
samo izgledale tako. Moz da to i nije vaz no. Pos to te stvari koje tvrdis
da si video, pa... pros lo je tek nekoliko dana od kada se c ovek ubio
pred tobom.
Posmatrala je kako te poslednje rec enice prodiru u Nikolasov um.
On je nekoliko trenutaka sedeo na svojoj stolici, nepomic an poput
stene, zurec i u svoj izlizani tepih boje blata. Napokon, duboko je
udahnuo.
Verovatno si u pravu rekao je. Klimnuo je glavom, ustao,
pokupio njihove s olje od kafe i ponovio: Verovatno si u pravu. Da.
Kako misli da sam stekao ove ujede?

167

Suzet je u stomaku osetila topao sjaj olaks anja. Njen brat je bio
c udan, ponekad lenj, inac e jebeni idiot koji jede svako sranje koje u
s umi nae na zemlji... ali ga je volela. Pomisao na to da ga njegova
nadarenost odvede u ludilo plaila ju je.
Ne znam. Moz da te je smea zmija penjac ica ujela dok si bio u
s umi? One nisu otrovne i ne bi odmah ni osetio ujed. Slegnula je
ramenima.
Ponovo je klimnuo glavom i obrisao s olje to je zvuc alo razumno.
Pogledao je u svoj sat, a i Suzet je letimic no pogledala svoj. Bilo je
skoro devet sati.
Bic e bolje da odem kuc i. Mama c e pomisliti da smo je oboje
napustili.
Nikolas se nasmes io. Hvala ti s to si navratila. Izvini za... znas
ve... to sam te zabrinuo. I tako dalje, i tako dalje...
Suzet ga je zagrlila na brzinu. Dobro. Drago mi je da se bolje
osea.
Ispratio ju je do vrata.
Kako god... rekla je dok je stupala u hladnu noc ... ne mislim
da treba ponovo da odlazi u umu.
Ponovo je klimnuo glavom. Dobar savet.
Zatvorio je vrata za njom.
* * *
Nikolas je paz ljivo povukao u stranu mlitavu, nekada belu zavesu i
posmatrao sestru kako hoda uz Bajmar strit sve dok je nije progutao
mrak izmeu malenih tragova ulic nog svetla. Tada se potis teno
pognuo.
Ona misli da sam izgubio razum. Pa, ako devedeset i devet osoba
kae da je nebo plavo, a jedan tip s loom frizurom tvrdi da je zeleno,
koga podrava?
Suzet je mislila da ga je blago dokac io sindrom Zalivskog rata
nakon s to je video Gavina kako sebi oduzima z ivot; to je bilo u redu.
Ipak, ona je jos bila tu nije odletela kuc i u Sidnej. To bas i nije bilo
dobro. Pitao se da li joj je isuvis e rekao; nije uspeo da to sakrije, jer ga
je uplas ila kada je us la na njegova vrata. Ne bi se iznenadio, kada se ta
kvaka pokrenula, da se na ulaznim vratima pojavila ona starica s
plavim, neveselim oc ima i s irom ih otvorila kako bi pustila jednog

168

osmonoz nog stvora da tiho us eta. Kada je video da je to bila Suzet,

olaks anje koje je osetio bilo je toliko da je jednostavno... poc eo da
brblja. Hvala bogu da joj nije rekao s ta je mali terijer Garnok u stvari
bio. Ili ispriao o silovanju rukom.
On to nije umislio. Jagode te stare ves tice su mu, svakako, izazvale
privienja prelepa dolina, svetlucava bara, ona lepa barka, Kejtino
iznenaenje, s to je bilo najsadistic kije od svega. Meutim, on je video i
stvari onakvima kakve stvarno i jesu bile: barka koja je bila obic an
oronuli sanduk, ves tic ja tajna koliba, kos marni pauk Garnok, velik
poput lisice...
Iznad njega, mesec je bio visoko na zimskom nebu i izgledao je
kao sitna pukotina ili kao oko iza skupljenih kapaka.
Da li je to bilo poslednje to je Dilan Tomas video? Mesec? Jedna
stara ena? No? Osam oiju koje ne trepu?
Dosta toga je ispric ao Suzet, ali ipak ne previs e. Kada bi samo
mogao da jos nekoliko dana sac uva za sebe svoje novo, uz asno
saznanje, sigurno bi uspeo da je natera da ode i vrati se svojoj
porodici. Tada bi mu jo samo mama predstavljala brigu.
Ta starica ne eli tvoju majku. Ona eli tebe.
Nikolas je osetio kako mu nes to vuc e pogled prema kraju Bajmar
strita, gde se on sekao s Karmajkl roudom. Oseao je taj zid tamnog
drvec a, tako masivan i neprijateljski poput neke vojske koja logoruje
oko grada pod opsadom.
Taman kad je hteo da pusti masnu zavesu, u oc i mu je upalo nes to
na ulici, blie njegovoj zgradi.
Preko puta, pod kupom ulic ne svetlosti, treperave od noc nih
leptirova, na trotoaru je sedeo mali beli terijer. Cim je Nikolasov
pogled pao na to stvorenje, njegov rep se polako zanjihao. Gledalo je
pravo u njegov prozor. Gledalo je u njega.
Taman kad ga je Nikolas prepoznao, Garnok je ustao i odjurio niz
Bajmar strit prema Karmajkl roudu.
Nikolas ga je posmatrao kako odlazi shvativi da se trese.
Prestravio sam se.

169

13.

Sedeo je, drhtec i, na s irokim betonskim stepenicama. Iza njegovih

lea su se uzdizali jednolic ni zidovi Drz avne biblioteke, s iroki i
sastavljeni od hladnog betona i tamnog stakla, koji su svima izgledali
kao dinovska gomila naslaganih, nepotrebnih telefonskih imenika.
Jutarnje sunce je izgledalo kao malena, bezvredna znac ka na
krhkom plavetnilu bez oblac ka. Nikolas se c vrsto skupio u senci
sunc evi zraci jos uvek su puzali niz monolitne strane zgrade
biblioteke, nosec i sa sobom blagu toplotu koja je izazivala iz blizine,
ali jos uvek van domas aja. Oko njega su c ekali i drugi posetioci
biblioteke: bradati ljudi u jaknama, savesne z ene s c vrstim frizurama i
pletenim torbama, fakultetlije s c ijih se lica c italo da se bliz i dan ispita,
starci pravi poput svojih s tapova. Nikolas je nerado izvadio ruku iz
toplog depa i pogledao na sat.
Bilo je skoro devet. Dolazak je bio spor i obeshrabrujuc i.
Zaglavljen u saobrac ajnom s picu, morao je da se vuc e pored c oveka
koji je lez ao na ivici puta. Njegove usne bile su bele, a oc i s irom
otvorene od zbrkanog uz asa, s jamom u grudima i rebrima koja s trc e
iz njih, i s glavom odmaknutom od zemlje, oslonjenom o nevidljive
ruke. Za nekoliko minuta je izdahnuo, da bi se nakon pola sekunde
ponovo pojavio, izletevi iz automobila koji se nedeljama, mesecima, a
moz da i godinama ranije sudario. Nikolas se trudio da ne gleda, ali
nije uspevao da odvoji pogled od toga. Zato si jo uvek ovde?, z eleo je
da pita. Zbog ega ne moe da proe to i nastavi dalje? Nisi bio zao,
zar ne? Mali Tomas nije bio zao. Ni Kejt nije bila zla. Zbog ega si
osuen na te uasne, beskrajne reprize? Kao da je uo Nikolasove misli,
mrtvac je zakolutao oc ima prema njemu, dok se njegovo zdrobljeno
telo trzalo. Strah i konfuzija. To je sve s to je Nikolas viao u njihovim
oc ima. Uz asnu zbunjenost i turobnu z udnju da se to jednom zavrs i.
Nikada prosvetljenje. Nikada nada. Nikada znamenja raja niti
boz anski znaci. Pogledao je na drugu stranu i naterao se da nastavi da
gleda u susednu traku.
170

Meu ljudima koji su c ekali ispred biblioteke proneo se z amor

ushic enja. Cim su se visoka staklena vrata otvorila, poc eli su da se
krec u, poput krava u vreme za muz u. Po nac inu na koji su pohitali,
izgledalo je kao da z ure da proc itaju svoju poslednju knjigu pred
propast sveta. Nikolas je umorno ustao. Uklapam se u ovo okruenje,
pomislio je. Neuredan c ovek u c ijim oc ima gore c udne vatre. Odgegao
se u biblioteku.
Posmatrao je kako se poslednja grupica posetilaca rasipa kao laste
u svoja gnezda: neki su grabili do pulta za informacije, neki do
kataloga naslova, neki do mikro is kataloga, a vec ina do separea gde
su spustili svoje torbe pored LCD terminala. Nikolas je otis ao do
jednog udaljenog stola i zauzeo ga spustivs i olovku, svesku i las u
vode. Kris om je proverio da ga niko ne gleda, a zatim zavukao ruku u
svoju torbu i izvadio konzervu s insekticidom u spreju koju je spustio
uz svoju stolicu. A zatim je prionuo na rad.
Pola sata kasnije ovladao je bazom fotogra ija na internetu. Na
ekranu se nalazilo polje oznac eno kao Pretraz ivanje rec i. U njega je
ukucao Karmajkl roud. Dok je kompjuter vrs io pretragu, jedan deo
ekrana se postepeno ispunjavao ikonicama.
Rezultat pretrage: 15 pogodaka.
Nekoliko prvih rezultata pretrage odnosilo se na razliite ulice pod
imenom Karmajkl roud u drugim gradovima i mnogim njihovim
predgraima. Tada je nas ao sliku Karmajkl rouda u Talongu. Kliknuo
je na tu vezu. Otvorila se crno-bela fotogra ija iz 1925. godine; u
potpisu ispod nje stajalo je da ona prikazuje kamion za isporuke R.
Malina. Iza vozila neverovatno krhkog izgleda nalazila se neopisiva
kuc a, c udno ogoljena bez povezanih elektric nih vodova i nekrunisana
televizijskom antenom. Kliknuo je na drugu internet-vezu. Ona je
otkrila fotoportret na kom je pozirao Klement Berkin, meteorolog.
Sledec a veza: Kuc a K. Berkina, Karmajkl roud. Na jos jednoj bio je
plan prigradskog naselja Talong. Parohija Tod, 1880. godine. Linije
nastale zbog presavijanja mape bile su podjednako tamne kao i
izbledele ulice c ija imena su bila ispisana rukom: Mejdglas strit, Itaka
lejn, Mertl strit. Trideset i tri nanizane kuc e bile su kao rebra
povezane s kic mama u vidu ulica. Istoc no od njih bio je veliki romboid
oivic en s jedne strane Karmajkl roudom a s druge, kao u kolevci,
renim zavojem: imanje Arnold.

171

Nikolas je shvatio s ta je imanje Arnold bilo. Suma. Nagnuo se bliz e

ekranu.
Tac kaste linije prolazile su preko romboida: Predloz ena podela.
Raf i Paterson, geometri.
Zapisao je njihova imena.
Jos jedna internet-veza reklamni pam let za neku aukciju iz
1901. godine: Pedeset i osam prelepih novih mesta za gradnju!
Pogledi s visine! Ponovo je to bila oblast s ume podeljena
predloz enim ulicama prikazanim tac kastim linijama. Depozit 5 funti.
Tornton i ejler, organizatori licitacije.
I njihova imena je zapisao.
Stete na molovima i kuc ama na reci uzrokovane poplavama 1893.
godine. Jedan mol na poleglim stubovima izgledao je kao da klizi u
mirnu tamnosmeu vodu. Nikolas je trepnuo. Naravno, poplava 1893.
godine. Reka je probila nasipe u mnogim naseljima ukljuc ujuc i i
Talong. Hitro se vratio na reklamni pam let za aukciju na kom je mapa
pokazivala kako reka u polukrugu protic e oko s ume. Voda iz renog
korita protutnjala je kroz umu. Sec anje mu se odmah vratilo na
nagnuto drvec e okic eno iskrivljenim gvoz em i na privezanu barku,
c ije je nom de guerre bilo Kejtino iznenaenje, a koje se oljus tilo da bi
se ukazalo njeno pravo ime.
Ali koje je ono bilo?
U biblioteci je, za takvu instituciju, bilo iritirajuc e buc no: guz vanje
papira, c is cenje grla od s lajma, c avrljanje bibliotekarki i njihovo
kliberenje u sotto voce tonu.
Nikolas je zatvorio oc i i pokus ao da umiri misli, ignoris uc i svoje
srce, koje je ubrzano kucalo i oslobaalo prostor sec anjima. Koje je
bilo pravo ime barke? Bilo je ispisano crnim slovima, izbledelim i
ispucalim, jedva vidljivim na sivom, ispucalom drvetu. Jedna rec , bila
je samo jedna re. Poinjala je s V...
Nikolas je otvorio oi.
Ukucao je Vinard, a onda i Barka. Pretraivanje.
Zadrao je dah.
Rezultati pretrage: 1 pogodak.
Kliknuo je na njega.
Ispod slike je pisalo: Bivs i feribot Vinard usidren na privatnom
molu, ervud, 1891. godine.

172

Eto ga. Fotogra ija sepija boje prikazivala je isti brodic koji je
video u fatamorgani bare, isprva blistav i svez e ofarban, a kasnije
oronuo i skljokan u zaguenoj jaruzi.
Evo dokaza da nisam lud.
Nikolas je otpio vode dok mu je srce dobovalo. Sta je to sve
znac ilo? Zatvorio je oc i da bi se koncentrisao u pokus aju da sve slike
koje je video stavi u odreeni poredak u glavi.
Suma. Mnos tvo planiranih parcelisanja. Mnos tvo zakazanih
prodaja. Ipak, nijedna od njih nije uspela; s uma je ostala neureena i
netaknuta. Zas to? Da li organizatori javne prodaje nisu mogli da je
prodaju?
Otvorio je oc i i ukucao Organizator licitacije, Tornton.
Pretraivanje.
Tri slike su se ukazale: isti onaj pam let za podelu imanja Arnold;
fotogra ija raskalas nog, nasmes enog c oveka s mornarskom kapom u
drus tvu jedne uz urbane, krupne z ene, koja je izgledala kao prava
eksplozija tila; stara fotogra ija kamena u anglikanskoj crkvi u kojoj je
odrana sluba za Gavinov pogreb.
Nikolas je uzdrhtao od straha. Zas to ga je, meutim, to iznenadilo?
Ta crkva je centar Talonga vec vis e od jednog veka. Kliknuo je na
sliku da je uvelia.
Ispod nje je pisalo: Pogrebna sluz ba za P. Torntona, organizatora
aukcija. 1901. Fotogra ija je prikazivala pogrebnike s cilindrima s
lorom kako sede na pogrebnim kolima vuc enim konjima. Oz alos ceni,
smrknuti poput vrana, skupili su se oko kamene crkve. Crkve Zelenog
Coveka. Ta zgrada, koja je bila izgraena samo nekoliko decenija
ranije, izgledala je vekovima staro, tako tmurna i opaka poput nec ega
to je ogoreno i na silu izbilo iz tvrdog tla.
Nikolas je ukucao jos i: Geometar, Raf, Paterson. Ugrizao se za
usnu i dopisao: Pogreb.
Otpio je vode dok se ispunjavao indikator progresa pretrage.
Rezultat pretrage: 2 pogotka.
Prva fotogra ija nije bila u vezi s njegovim interesovanjem
prikazivala je nadgrobni spomenik Glinis Paterson iz Tuvumbe.
Meutim, zbog druge je Nikolasov dah poc eo da s is ti kroz stisnute
zube. Pogrebna sluz ba za Eliota Rafa, geometra, 1881. godine, Henri
Mohaupt, pogrebnik. Slika je bila ispucala, zbog c ega je nebo,

173

jednolic ne sive boje, izgledalo smrtno ranjeno. Mnos tvo ljudi koji su
dos li na pogreb stajalo je ispred Pritamove crkve, pored pogrebnih
kola s konjskom vuc om. Drvec e je bilo niz e a haljine bogatije izrade,
ali po svemu drugom ta fotogra ija bila je identic na onoj snimljenoj
dvadeset godina kasnije.
Nikolas je za sebe napravio zabeleku: Crkva?
Zavalio se u naslon stolice i protrljao oc i. Bilo je podne. Okolni
separei bili su popunjeni. Pogledao je napolje. Reka je proticala pored
biblioteke, nabujala i smea. Njena suprotna obala bila je ops ivena
auto-putem koji se krivio i uvijao oko sebe, prodiruc i u poslovni
kompleks c vrsto okovan neboderima i poslovnim zgradama. Oblaci
boje modrice tumarali su nezadovoljno po horizontu.
Nikolas je istegao vrat u pokus aju da sve nove c injenice dobiju
otvoren prolaz prema mozgu. Organizatori javne prodaje planiraju da
prodaju s umu. Svaki od njih umire iste godine kada pokus ava to da
sprovede u delo. Geometri planiraju da isparcelis u s umu. Svaki od njih
umire iste godine kada pokua da je iscepka.
Okrenuo se prema monitoru i ukucao: Vodovodna cev, izgradnja.
Rezultati pretrage: 21 pogodak.
Bilo mu je potrebno deset minuta da stigne do poslednje znac ajne
slike. Potpis ispod nje nije ga iznenadio: 3. avgust 1928. godine.
Radnici bojkotuju izgradnju vodovodne infrastrukture kroz zapadna
predgraa zbog mnos tva smrtnih sluc ajeva. Na fotogra iji je bilo
nekoliko volova i prazne taljige pored razbacanih delova tri metra
visoke cevi. Iza namrgoenih ljudi i nezgrapnih volova bila je
smrknuta s uma. Prebacio se na kraj teksta uz sliku i proc itao sledec e
rec i: ... nepopularna vodovodna cev skrenuta je prema susednom
naselju.
Posegnuo je rukom u torbu, iz nje izvadio Gavinove cigarete i
ubacio jednu u usta. Zena prekoputa pogledala ga je prezrivo.
Sredovec ni c ovek koji je sedeo do njega sevnuo je oc ima ka njemu, a
onda ustao i otis ao. Nikolas je klatio cigaretu u ustima; suvi s um trenja
iltera o usne mu je prijao. Suma je bila neosvojiva. Prodavci,
geometri, gradski vodovod... nes to nije z elelo nikoga u toj s umi. Ali
crkva... zbog ega se crkva povremeno pojavljivala u tom kontekstu?
Ukucao je anglikanska crkva, a onda oklevao. Sta je bes e bilo
napisano na ugaonom kamenu? Zatvorio je oc i i usredsredio se. Stajao

174

je napolju na hladnoc i, gledao preko u mermerni kamen, is citavao

olovna slova... U c ast slave Boga, 1888. godine. Ukucao je godinu.
Pretraivanje.
1 pogodak. Ispratio je taj link.
Netremice je gledao u ekran. Dobro raspoloz enje ga je napustilo
kao da su se otvorila vrata i da je ledena arktic ka noc iznutra usisala
svu toplotu.
Velec asni Natanijel de Vit stoji pokraj gospoe Elenor Breterton,
koja 1888. godine polaz e ugaoni kamen talons ke anglikanske crkve.
Dok se velec asni De Vit smes io, gospoa Breterton je gledala u fotoaparat s neskrivenim prezirom. U jednoj ruci u rukavici drz ala je
kanap za navoenje kojim je kamen bio privezan i negde iznad
okaen o kran koji se nije video na fotografiji. Meutim, nije njen izraz
lica privukao Nikolasov pogled, ve to to ju je prepoznao.
Elenor Breterton je izgledala potpuno isto kao stara krojac ica u
Dz ej Dz ejevoj prodavnici galanterije koju je pamtio iz detinjstva. Stara
ena koja je Suzeti ulivala strah u kosti. Gospoa Kvil.
To je nemogue, pomislio je. Kako se skoro vek kasnije gospoa Kvil
moe pojaviti potpuno istog izgleda? Gospoa Breterton joj je sigurno
bila baba ili baba-tetka, ili neto slino. Meutim, ta objas njenja
zvuc ala su prazno. Svakako, Nikolas se u tom trenutku oslanjao na
sec anja koja su bila dvadeset godina stara, ali slic nost izmeu gospoa
Breterton i Kvil predstavljala je jeziv sticaj okolnosti.
Jedino je glas u njegovoj glavi govorio da tu nije bilo nikakve
sluajnosti.
Ukucao je Kvil, galanterija. Pretraivanje.
Rezultati pretrage: 0 pogodaka.
Razmislio je za trenutak, a potom ukucao Mertl strit, nakratko
oklevao i dodao prodavnica. Pretraivanje.
Vilica mu se stisla kada je uoc io da se indikator pretrage ispunjava.
1 pogodak.
Primetio je kako mu prsti vibriraju dok je pruz ao ruku prema
miu. Tresao se. Preao je kursorom preko tog linka. Klik.
Pojavila se jedna stara slika. Poslastic arnica Sedli, Mertl strit,
oko 1905. godine. Lokal obloz en daskama, s dugac kom
nadstres nicom, bio je usamljen na uglu nepoploc anog Mertl strita. Na
izlogu prodavnice bile su islikane reklamne poruke koje su

175

promovisale Lizalice, Probrano sezonsko voc e i Cajeve,

osvez avajuc e napitke i sladolede. Nikolas je piljio u ekran.
Prodavnica se nalazila na istom mestu gde se u tom trenutku nalazila
ona grupa prodavnica samoposluga, Rouinina prodavnica zdrave
hrane, servis za kompjutere. Ispred poslastic arnice stajala je z ena u
beloj haljini. Verovatno se okrenula od kamere kada ju je fotograf
slikao, jer su joj glava i lice bili mutni i nalik dimu. Ispod slike je
pisalo: Mogua vlasnica, Viktorija Sedli.
Nikolasu su usta postala suva kao grobnica.
ena na slici drala je u rukama malog belog terijera.
Ketrin je opsovala kada joj se rotirajuc a glina skljokala prema svojoj
unutras njosti i ono s to je trebalo da bude c inija, naslagalo se u vlaz nu,
nakaznu stvar koja joj je u misli donela snimak poroaja koji joj je
medicinska sestra pokazala dok je bila trudna s Nikolasom istros ena
glina, preklopljena u obliku usana, uz asno je slic ila na krvavu stidnicu
z ene koja se u ilmu poraala. Ketrin je korenom dlana usporila
obrtanje grnc arskog toc ka i zaustavila ga, uklonila neuspelu posudu i
tapkanjem napravila od nje loptu koju je s ljepila o komad gline ispred
svojih nogu.
Zbog ega sam ljuta?, zapitala se. Obic no je nekoliko sati u njenom
studiju u suterenu bilo dovoljno da joj odvrati paz nju i upije sve
uznemirujuc e misli. Ali ne i tog dana. Noz nim prstom je iskljuc ila
grnc arski toc ak. U nastaloj tis ini mogla je da c uje kako kis a jednolic no
dobuje po z bunju ispred prozora. Dan je bio tmuran. Ustala je i otis la
do perionice da spere s ruku ve osuenu patinu bele gline.
Njen bes ju je zbunjivao. Vratila se iz posete sirotoj Pam Ferguson
s osec ajem da je odvojena od svog bic a, poput onih pacijenata o
kojima se pis e da tokom operacije posmatraju sebe iz nekog
udaljenog ugla operacione sale. Kvil. Ketrin dvadeset godina nije
razmis ljala o toj z eni, a onda odjednom nije mogla da izbaci iz glave
sliku tog smeuranog starog stvorenja.
Pameline rec i su je uznemirile i prethodne noc i je los e spavala.
Kojes tarije i besmislice, rekla je sebi dok je lez ala u krevetu, kruta
poput les a, bezuspes no terajuc i san na oc i. Kojes tarije i besmislice;
Pamela je bila sujeverna stara Skotlananka. Pa s ta ako je Ketrin c ula

176

da se ta Kvilova preselila u Balinu, a Pamela Ferguson smatrala da je

ona otis la u Hobart? Hriste, pa stara krojac ica je sigurno vec petnaest
godina mrtva i kakvog je to imalo znac aja? Kako ju je ona nazvala?
Bela z ena iz s kotskih visoravni? Pre osteoartritic na vlasnica mas ine za
porubljivanje. Kojetarije i besmislice.
ta bi Don rekao na to?
Ketrin je besnim pokretom zatvorila c esmu. Sta bi Don rekao?
Moe li i meni da sipa, ljubavi?, pomislila je s gorinom.
O, ali problem s piem doao je kasnije. ta je pre toga govorio o
gospoi Kvil?
Ketrin je posus ila ruke. Nije bilo potrebe da razmis lja o tome. Don
je odavno mrtav; na neki nac in; bio je mrtav i pre nego s to je umro.
Kvilova je takoe odavno mrtva. ivot pripada ivima.
Kojes tarije i besmislice ponovila je za sebe i pruz ila ruku da
iskljuc i svetlo. Topla, z uta boja volframove sijalice se iskljuc ila,
ostavivs i prostoriju u tamnoj boji akvarijumskog s kriljca; svetlo koje
je prodiralo kroz prozor padalo je na prozirnu plastiku povrh
izvitoperene gline. Ona je izgledala zastras ujuc e podsec ala je na
polomljenu glavu pa se u Ketrininim mislima pojavilo z ivo sec anje
na razneseno lice Gavina Bojea u trenutku kada se rajsfers lus na beloj
plastici zatvorio iznad njega. Da, z ivot je pripadao z ivima, ali z ivi su
ponovo umirali. Ona je zatvorila vrata i pourila uz stepenice.
U kuc i je bilo tiho. Samo nedelju dana ranije, povratak u tu tis inu
bio bi dobrodoao. Bila je to njena aura s melemom u kojoj je uivala,
lic ni mir u kom je mogla da se sklupc a, c ita knjigu, s kraba nacrte u
svom bloku za crtanje, dokono zuri u hibiskus s druge strane
prozora... Meutim, u novoj situaciji tis ina je bila jeziva. Potajni s apat
kie po krovu inio ju je jo iritantnijom.
Suzet? pozvala je. Na trenutak ju je proz ela uz asna misao da je
njena c erka s Pamelom Ferguson u Mertl stritu i da joj se nes to
stras no sprema. Tada se setila da je Suzet odrasla osoba. Nije bila u
opasnosti.
Ovde sam, mama! Suzetin glas je dopro iz njene stare spavac e
sobe koja se nalazila uz hodnik.
Ketrin je ods etala do tamo i pogledala kroz vrata. Suzet se
naginjala iznad otvorenog kofera koji je bio dopola spakovan. To je
bio primer kako z ene iz porodice Klous e ikasno izbegavaju jedna

177

drugu; Ketrin nije imala pojma da se njena c erka tog dana vrac a u
Sidnej.
Jesi li skoro gotova? upitala je leerno.
Skoro sloz ila se Suzet. Morac u da pozovem taksi. Crno-beli ili
uti?
Roda ili Flora? odgovorila je Ketrin. Slini su.
Suzet je klimnula glavom; toliko je i ona shvatila.
Je li tvoj brat dobro? upitala je Ketrin.
Mislim da jeste. Pomalo... Suzet je prestala da slaz e odec u i
razmislila na trenutak. Mislim da za njega nije dobro da bude ovde.
Idem kuc i, a moz da c u ga ubediti da se i on preseli. Prodorno ju je
pogledala. A onda u i tebe prebaciti tamo.
Morac u da prodam oba bubrega da bih mogla da z ivim u Sidneju.
A i onda, gde u iveti?
Suzet je slegnula ramenima. Ja bih mogla da pomognem.
Ketrin se nakostres ila i nadjac ala naviruc u potrebu da ujeda.
Hvala ti, ljubavi, ali ja sam vlasnica ove kue i ona je dobra.
Suzet se osmehnula skupljenih usana, kao da je c ula da je dobila
sigurnu opkladu.
Sluaj poela je Ketrin ono jutro uz doruak...
U redu je, mama. Ja samo ne volim ovsenu kau...
Ne. Ne. Pitala si me za gospou Kvil.
Ketrin je primetila kako su se ruke njene c erke na trenutak
zamrzle u vazduhu da bi ubrzo nastavile da uurbano pakuju stvari.
Da sloila se Suzet.
Zas to? upitala je Ketrin, i dalje se trudec i da joj glas bude s to je
mogue veseliji. ta te je nagnalo da misli na nju?
Suzet je zabacila glavu unazad. Mislila sam da je se ne sea.
Ketrin je slegnula ramenima. Pos to si je pomenula... samo sitnica.
Niska starica. Dosta prijatna u ophoenju. Skoro da je nikada nisam
viala izvan prodavnice. Ne znam gde je z ivela, ali to nije moglo biti
daleko.
Suzet ju je posmatrala prodorno. Zato tako misli?
Ketrin je razmislila. Zaista, zbog ega je tako mislila?
Nikada je nisam videla za volanom. A ponekad sam je uvec e
viala kako eta sa svojim blesavim malim psom...
Ketrin je uutala, a Suzetino lice se pretvorilo u vrstu masku.

178

 Malim psom? ponovila je.

Da. Mislim... mali ne znam tano maltezer ili tako neto...
Suzet ju je netremice posmatrala. Koje je boje bio?
Ketrin se namrtila. Iskreno, bilo je to tako...
Mama?
Bele. Ali zato...?
Suzet nije odgovorila. Ispustila je odec u koju je slagala i protrc ala
pored Ketrin.
Trenutak kasnije Ketrin je c ula zvuk otvaranja kis obrana, lupanja
vratima i uurbanih koraka svoje erke koja je odlazila niz ulicu.

179

14.

Kis a na prozorima pretvorila je okolinu u razmazanu sliku, stvarajuc i

utisak da su farovi kola vec i, ali kraduc i im oblik, ujedinjujuc i plavu,
zelenu, ubistveno crvenu i z utu boju. Bilo je negde oko c etiri po
podne, ali kis ni zimski oblaci dubokog glasa kovali su zaveru da
podstaknu vee da ranije padne.
Para se uzdizala dok je Nikolas sipao aj.
Sec er? upitao je i postavio kutiju s ec era u kockama ispred
svoje sestre.
Ne koristim ga vis e odgovorila je Suzet uzevs i s olju uz klimanje
glave. Oklevala je, a onda spustila u aj tri kocke. Ko ga jebe.
Pogled joj je skliznuo prema Nikolasovoj s aci. Zapamtio je kako se
izraz na njenom licu promenio od blago cinic nog do prestras enog i
bledog u trenutku kada je uoc ila rane nastale probadanjem koz e na
njegovoj ruci. U ovom trenutku delovalo je da je spremna da zaplac e.
A zas to i ne bi? Upravo ju je ukrcao na teretni brod Otkaeni i uputio
je na put za Ostrvo ludaka.
Bez rec i su pijuckali c aj, slus ajuc i zvuk udaljenih automobilskih
guma na vlanom asfaltu, koji je podseao na talase u okeanu.
Pros lo je bilo blizu sat vremena od kada je na ulaznim vratima
zac uo kucanje. Poz urio je da skloni papire koje je reao po iskrzanoj i
oljus tenoj povrs ini c ajnog stoc ic a, a zatim je otvorio vrata svojoj
pokisloj i strahovito bledoj sestri.
Verujem ti rekla je.
Pustio ju je unutra, dao joj pes kir i stavio vodu da prokljuc a u
ajniku. Upitao je ta je uticalo na to da se predomisli.
Kvilova je imala malog belog psa rekla je Suzet. Tada je Nikolas
osetio kako mu s olja klizi kroz otupele prste, pa su se vruc i c aj i
komadi keramike razleteli na sve strane. Pomagala mu je da poc isti
kada je primetila gomilu papira koje je pokus ao uz urbano da sakrije
pod ajni stoi.
Kakvi su ovo papiri? upitala je.
180

Toliko los e je lagao da je ona jednostavno otis la do njih, podigla ih

i poela da prelistava. Tada je bio na nju red da ostane bez rei.
Listovi A4 formata bili su ponovo rasporeeni po c ajnom stoc ic u, a
na njima su bile ods tampane crno-bele fotogra ije do kojih je Nikolas
dos ao pretraz ujuc i internet u Drz avnoj biblioteci. Upregnuti volovi i
naputena vodovodna cev. Pogrebi geometara i organizatora licitacija.
Stari reklamni pam leti agencija za nekretnine. Uznemirujuc a slika
prodavnice u Mertl stritu iz 1905. godine, s avetinjskim obrisima
Viktorije Sedli, koja u rukama dri svog belog psa.
Priao joj je o svakoj slici ponaosob. Poslednji odtampani list sada
je lez ao licem nadole na Suzetinom krilu; na njegovoj sakrivenoj
strani bila je fotogra ija Elenor Breterton kako polaz e ugaoni kamen
anglikanske crkve. U trenutku kada ju je Suzet ugledala, usne su joj se
stisle, a oc i izgubile fokus i navlaz ile se, bas kao i prozori zamuc eni od
kie.
Kvil apnula je i prevrnula sliku da ne bi morala da gleda u nju.
On je skuvao jos jedan c aj dok je ona nastojala da se pribere.
Nakon toga su sedeli brat i sestra koji pokus avaju da poveruju u
nemogue.
To je... Suzet je vrtela glavom.
Trebae ti neko vreme ree Nikolas. Paljivo ju je posmatrao.
Jesi li pretraz io druge dokumente u kojima se pominje Elenor
Breterton?
Klimnuo je glavom.
I?
Jedan pasus u magazinu Ipsvi tajms u kom se pominje donacija
koju je neudata E. Breterton, ilantrop poklonila za rahitic nu decu.
To je sve.
Suzet se uc utala. Okrenula je glavu i gledala kroz prozor u pravcu
ume.
Ne znam ta da mislim.
Spustila je s olju s c ajem, paz ljivo podigla fotogra iju Elenor
Breterton, drz ec i je za ugao, i zagledala se u staric ino zgrc eno lice.
Imala je s ezdesetak godina, obrve su joj se nabrale usled truda da
gleda kroz soc ivo u pokus aju da prodre kroz fotogra iju i zapamti ime
fotografa radi kasnije odmazde. To je bilo lice pored kog su skoro
svakog dana prolazili na putu iz s kole prema kuc i, a koje je ledeno

181

osmatralo preko visokog pulta ili mas ine za s ivenje. Suzet je vratila
Nikolasu tu neprijatnu sliku i on ju je odloio meu ostale.
To je ona, zar ne? upitao je.
Gospoa Kvil? Da. Obavila je ruku oko kolena.
Nikolas je klimnuo glavom. Ima toga jos rekao je. Je li ti u
redu da pogleda?
Uputila mu je pogled i slegnula ramenima.
A da li je meni u redu?, zapitao se. Udahnuo je, gurnuo ruku u
torbu i iz nje izvadio jos jednu gomilu A4 listova spojenih s tipaljkom
za papir. Za ovo sam morao da pretraim mikrofi katalog.
Na papirima su bili odtampani uveliani tekstovi iz novina.
Dve hiljade sedma rekao je i spustio prvi list papira. Naslov je
glasio: Osuen ubica koji je priznao ubistvo. Na slici je bio mrs avi,
zabrinuti c istac Eliot Gajat koji je nezgrapno izlazio iz policijskog
kombija ispred optinskog suda.
Nikolas je spustio sledec i. Hiljadu devetsto osamdeset druga.
Zadebljanim slovima pisalo je: Dec ak koji je nestao pronaen mrtav.
Crno-bela fotogra ija u polutonskom klis eu prikazivala je zauvek
desetogodis njeg Tristrama Bojea kako se smes i u foto-aparat. Suzet je
ispustila tuan uzdah nalik tiho izgovorenom oh.
Kasne pedesete rec e Nikolas. Lokalni dvanaestogodis nji dec ak
pronaen mrtav tragedija. Na fotogra iji su bili uhvac eni
izbezumljeni roditelji koje su tes ili policijski detektivi sa s es irima na
glavama.
Rane c etrdesete. U sendvic u izmeu teksta o trupama u dz ungli
i izmenama u sledovanjima: Devojc ica nestala javnost se moli za
informacije.
Hiljadu devetsto trideseta, dvanaesta, peta. Spustio je tri kopije
na kojima nije bilo slika, vec samo kratkih novinskih c lanaka: Nestao
dec ak iz zapadnih predgraa; Cerka Oliverovih pronaena ubijena,
ubica priznao ubistvo; Policija gubi nadu da c e pronac i nestalog
deaka pretpostavlja se da je mrtav.
Posmatrao je Suzet. Lice joj je bilo skoro bele boje.
Pred-pretposlednji rekao je. Iz c asopisa Morton bej kurijer,
hiljadu osamsto osamdeset osma godina. Naslov manjeg teksta
glasio je: Ubijenom deaku bio je prerezan vrat.
Nekoliko trenutaka nijedno od njih nije progovorilo. Gomila

182

papira lez ala je izmeu njih i Nikolas je skoro mogao da oseti njihovo
prisustvo, kao da je nes to z ivo i otrovno lez alo na stolu. Kis a je
dobovala po kolovozu, crepovima na krovu i prozoru.
Uglavnom dec aci. Poneka devojc ica. U proseku s pauzama od
etrnaest zapeta etiri godine rekla je Suzet.
Nikolas je impresionirano podigao obrve.
Ekonomista objasnila je. Statistika mi je profesija. Poravnala
je papire, brzo ih okrec uc i poput kutijica na stolu ulic nog s ibicara.
Namrs tila se. Trojica ubica dece pominju se istih tih godina u
kontekstu drugih dogaaja.
Nikolas je klimnuo glavom divec i joj se i zavidec i joj. Njemu je bilo
potrebno preko sat vremena da to povez e. Jedno dete je izgubilo z ivot
iste godine kada je organizator aukcija Tornton umro; drugo dete je
pronaeno mrtvo iste godine kada su napus teni radovi na vodovodnoj
cevi; trec e je ubijeno one godine kada je Elenor Breterton zapoc ela
gradnju anglikanske crkve.
Koliko daleko u prolost to see? upitala je.
Pretraz ivao sam onoliko daleko u pros lost koliko sam mogao,
sve do hiljadu osamsto c etrdeset s este godine, kada je poc eo da izlazi
Kurijer. Bilo je mnogo rupa, ponekad i celih nedelja bez unetih
podataka, pa je postojala verovatnoc a da je bilo novinskih c lanaka o
ubicama dece ili nestancima dece koji nisu arhivirani. Meutim, ipak
sam pronas ao ovo. Spustio je na sto poslednji ods tampani papir A4
formata. To je isec ak iz dnevnika kapetana jedrenjaka pod imenom
Aurora. Nikolas je proc itao naglas: Ponedeljak, dvadeset c etvrti
april hiljadu osamsto c etrdeset osme godine. Okac io obaves tenje da se
s estog maja krec e iz Kengur Pointa za Vajd Bej. Prodiskutovao s
Ferstom i agentom povec anje cene na trideset s ilinga za tonu, postigli
dogovor. Zapoc eli utovar danas po podne. Primio vest da je Vilijam
Tandal (mali od palube) nestao. Prikupio dobrovoljce iz posade da
sutra pretrae okolno bunje.
Pogledao je u Suzet. Ona je podigla bradu i pogledala kroz prozor.
Napolju vis e nije preostalo dnevne svetlosti, a kis a je jednolic no
padala. Osetio je iznenadni napad straha.
Ti si budala to si je pustio da se ukljui u ovo.
Sada vidi zbog ega sam eleo da jednostavno ode kui...
Presekla ga je otrim pogledom.

183

 Nikada ti to ne bih oprostila rekla je. Gde je poslednji?

ta?
Malopre si rekao pred-pretposlednji. Preostao je jos jedan
iseak.
Nikolas je klimnuo glavom. Iz dz epa je izvukao presavijeni list
papira koji je ispao iz godis njaka talons ke srednje s kole koji je
pronas ao u oc evom koferu. Ras irio ga je i dao joj ga da proc ita tekst o
tome kako 1964. godine mladi Oven Lidi nikada nije stigao na izloz bu
modela aviona. Suzet je paz ljivo uzela stari isec ak iz novina i okrenula
ga u rukama.
Gde si ovo naao?
U tatinom koferu.
Trepnula je gledajui ga. Tata... tata je znao?
Nikolas je odmahnuo glavom kao da z eli da pokaz e da je njena
pretpostavka podjednako validna kao i njegova.
Napolju je kis a postajala sve jac a. Neko vreme nisu nis ta
progovarali. Konano, Suzet je prekinula tiinu.
Mnogo dece proaputala je.
Nikolas je klimnuo glavom. Jesi li ikada c itala o ovome... Jesi li
ikada, itajui o vetijim sranjima, naila na neto ovakvo?
Uputila mu je brz pogled i udahnula kako bi sredila misli.
Krv je sastojak koji se koristi za mnoge veoma moc ne magijske
rituale objasnila je. Krv je jedini element koji zadovoljava potrebe
nekih ini. Nekih sasvim... ekstremnih ini.
Krv je jedina rtva koja zadovoljava Gospoda.
Nikolasu se najez ila koz a na ruci. Suzetine rec i bile su zastras ujuc e
sline onima koje su u crkvi provalile iz gospoe Boje.
Kao na primer z iveti sto pedeset godina? Zeleo je da to zvuc i
kao ala, ali su rei koje je izgovorio ostale da lebde u vazduhu.
Suzet je jac e skupila ruke oko sebe. Da rekla je i pogledala
Nikolasa. Kvilova se smestila u tihi lokal usred tihog kraja u kom
z ive radni ljudi da bi mogla da sedi i odatle osmatra. Da se upozna s
time koje porodice imaju decu. Da sazna ko gde z ivi, ko je srec an a ko
usamljen. Pomou sitnih, strpljivih pitanja. Kujui planove.
Kao pauk u svojoj mrei rekao je.
Ta analogija mu je jednostavno skliznula s jezika, ali ih je oboje
ozbiljno pogodila. To je upravo ono s to je ona bila. Gladna, pritajena

184

stvar koja, dok c eka, neprestano nadgleda okolinu, posmatra i prede

niti i...
I... izgledalo je da je Suzet nespremna da napravi taj sledec i,
logian korak.
I ubija decu rekao je Nikolas.
Da sloila se blago.
Napolju se spustila noc . Ulic ne sijalice su kapi koje su se slivale niz
prozore pretvarale u lagane klizee dijamante.
Ne mogu da shvatim koja je veza izmeu svega toga. Crkve?
ume?
Suzet je zavrtela glavom. Ni ona to nije mogla.
A ti ljudi? Oni koji su priznali ubistva? Til. Gajat. Moz da jos neki.
Nala je nain da ih kontrolie.
Nikolas se setio kako je svrs io u staric inu gladnu s aku i to mu je
izazvalo gr u elucu i elju za povraanjem.
Ima jos nes to s to ti nisam ispric ao rekao je. Polako i paz ljivo je
priao kako je u umi naleteo na tu staricu, kako ga je njen pas Garnok
ujeo, kako se utom prijatan okolni veo rasturio otkrivajuc i pod sobom
s umu, mrac niju nego ikada, i kako se terijer Garnok pretvorio u
najvec eg pauka kog je Nikolas do tada video. Potom je opisao buenje
na imanju kod njene kolibe i kako je stara z ena posegla rukom u
njegove pantalone, pomuzla ga i sac uvala u tegli ono s to je is trcalo iz
njega. Nikada ranije nije pred sestrom pric ao o nec emu u vezi sa
seksom, pa se na kraju pric e osetio budalasto, jer je pocrveneo kao
tinejder. Podigao je pogled prema Suzet.
Bila je bleda poput kamara papira pred njom.
Pauk? proaputala je.
Klimnuo je glavom, gledajuc i je kako zuri u pod i oc ekujuc i da
svakog trena prsne u smeh i da ono s to joj je upravo bio ispric ao
nazove baljezganjem. Umesto toga, ona se nagnula unapred, ponovo
razgrnula fotogra ije i uzela sliku na kojoj je Viktorija Sedz li,
razmrljanog lica, ispred svoje poslastic arnice drz ala u naruc ju malog
belog psa. Neko vreme je netremice posmatrala sliku.
Sta je to s to ona z eli? pros aputala je za sebe. Podigla je glavu i
pogledala Nikolasa. Jesi li bio u prodavnici zdrave hrane?
Nikolas se setio lepe devojke smeih oc iju i lakog osmeha. Rouina.
Nije bilo nikakve slic nosti izmeu nje i Bretertonove s licem boje

185

kremena, ili smotrene babuskere Kvil. Bilo mu je, stoga, lako da slae.
Ne.
Suzet ga je posmatrala nekoliko trenutaka, a onda ponovo
klimnula glavom. Trebalo bi jednom tamo da odemo rekla je.
Zajedno.
Naravno sloz io se. Vec je bio zaz alio zbog te laz i, ali je res io
da se njom pozabavi kasnije.
Ona runa ima odreenog smisla nastavila je Suzet. Beleg na
vratima Kvilove krvava runa. Thurisaz. Nije mi to potpuno jasno, ali
to to ona koristi sigurno ima smisla.
Nikolas se zagledao u pod. Oseao je kako ga Suzet gleda.
Vrata prodavnice gospoe Kvil nisu jedino mesto na kom sam
video taj znak.
Gde jo? upitala je. Niki?
Ispric ao joj je o talismanima u vidu mrtvih ptica i o sablasnim,
ves tac kim glavama napravljenim od granc ica. Rekao joj je da je isti taj
simbol bio i na kundaku Gavinove puke.
Jebeni kreten s apnula je i podigla pogled prema njemu. Ipak,
drago mi je da si mi rekao. Bolje sa zakanjenjem nego nikad.
Nijedno od njih duz e vreme nije progovorilo. Kis a je sve upornije
tukla po krovu. Kompresor friz idera je iznenada zabrektao u njihovoj
blizini i Suzet se trgla.
Suz? Jesi li dobro?
Polako je odmahnula glavom. Cini mi se da sam prilic no
uplaena.
Nikolas je klimnuo glavom. Zbog toga nisam hteo da ti pric am o
tome.
Pogledao je na sat. Bilo je skoro sedam.
Suzet je izvadila svoj mobilni telefon. Gde ti je telefonski imenik?
Otkazujem let. Njen izraz lica ga je izazivao da joj se suprotstavi.
Otiao je do ormana i izvadio iz njega zaputeni imenik.
U redu rekao je spus tajuc i imenik pred nju. Onda mislim da bi
trebalo nekoga da posetimo.
Anglikanska crkva je zlokobno c uc ala na uglu, kao neki kolosalni,
drevni lovac ki pas: tes ka, izrezbarena i dostojanstvena poput kamenja

186

s dolame. Preko puta je bio parkiran Nikolasov hjundai. Prozori su bili

zamagljeni. Nikolas i Suzet su se unutra skoro deset minuta prepirali.
Kako? Lako! rec e Nikolas. Samo mu kaz emo da z elimo da
pogledamo arhivu.
Genije, on je svetenik! prasnula je Suzet. Mislie da smo ludi.
Veleasni ispravio ju je Nikolas.
On ne veruje u ono u ta mi verujemo.
Verovae kada vidi slike.
Nikolas rekla je. Moz da nikada nije sreo gospou Kvil. To je
samo nas a tvrdnja da ona lic i na tu Bretertonovu, koja je, moram da
istaknem, platila za izgradnju njegove crkve! Sve s to o njoj znamo
jeste da je ona jebena svetica!
Nikolas je slegnuo ramenima pa?
I dok ja znam da sam, kad sam bila mala, videla Tristramovog
duha nastavila je Suzet deset od deset ljudi bi natuknulo da sam
bila zaljubljena u Tristrama i da sam svesno matala da sam videla
njegovog duha.
Nikolas je frknuo. Ja stalno viam duhove. To nije matanje.
Suzet ga je nestrpljivo posmatrala.
Tvoja ena je umrla, Nikolase. Razmiljaj o tome.
Otvorio je usta spreman da os tro uzvrati, ali su ga sopstvene rec i
sputale. Moja ena je umrla. Ljudi su mnogo pras tali kada bi to c uli.
Meutim, mnogo su i oc ekivali. Oc ekivali su od tebe da budes pomalo
iracionalan. Pomalo is cas en. A iracionalni, is cas eni ljudi nisu bili
pouzdani svedoci.
Kada je Suzet videla da on shvata njenu poruku, progovorila je
tiho. Imamo niz podudarnosti koje je jednostavno srus iti, osim ako
ne veruje u duhove.
Promes koljio se. S druge strane ulice bila je crkva kao silueta,
c vrsta poput stene. Unutar nje bio je Zeleni Covek gospoe Kvil,
c udan, s poluljudskim licem i osenc enim, urezanim oc ima. To je bila
njena crkva.
Ona ubija decu apnuo je.
I ja tako mislim.
Da bi mogla duz e da z ivi. I da, bogzna zas to, sprec i ljude da idu u
umu.
Suzet je liznula usne. Da. Verujem da je i to istina.

187

 Onda, zbog ega bi ona gradila crkvu?

Suzet je prevrnula oima. Njihova rasprava je obila ceo krug.
Ne znam!
Pa na koji c emo drugi nac in nes to saznati ako se ne raspitamo
kod ljudi koji vode crkvu?
Pogledali su jedno u drugo. To se nije razlikovalo od igara kartama
koje su kao deca igrali: on je psovao, razjaren zbog njene
nepristrasnosti; ona je obrac unavala svaki poen smirenom logikom.
Kia je nepopustljivo dobovala po haubi njegovih kola.
Rec i c emo mu da volimo Talong i da smo odluc ili da napravimo...
s ta ja znam, neki vid istorijskog biltena o istoriji talons ke zajednice
rekao je Nikolas.
Suzet je nekoliko trenutaka posmatrala brata.
To je loa kratka suknja rekla je konano.
Gledao ju je belo. Ne znam ta...
Neki ekonomisti zastupaju teoriju da se kratke suknje pojavljuju
kada su ops te poverenje i ponesenost potros ac a na visokom nivou. Ti
pozitivni periodi u ekonomiji se zato nazivaju kratke suknje.
Meutim, kada su to poverenje i ponesenost bez osnova, rezultat su
loe kratke suknje.
Gledaj i ui rekao je Nikolas naputajui kola.
Ona ga je nevoljno pratila do parohijskog doma.

188

15.

Velec asni Pritam Anand ispio je rastvor svoje poslednje tablete

kodeina i stresao se od njegovog ukusa. Ipak, razmis ljao je, ukoliko mi
ublai glavobolju, nee mi biti vano ni ako ima sto puta gori ukus. Tog
jutra se probudio s pulsirajuc im osec ajem u glavi i imao je utisak kao
da su mu nevidljive ruke zgrabile mozak i cedile ga poput pes kira.
Nis ta mu tokom dana nije ublaz ilo glavobolju i taman se radovao
odmoru u miru nakon kog bi nastavio partiju s aha s Dz onom, kada je
zauo kucanje na vratima parohijskog doma.
Sada su u dnevnom boravku bila dva posetioca.
Pritam je tiho zatvorio vrata na daljem kraju prostorije, koja su
vodila u spavaonice, kupatilo i kuhinju.
Ne bih z eleo da budim prevelec asnog objasnio je. Ima los e
navike kad je spavanje u pitanju. Ustac e oko deset uvec e i bic e budan
do dva ili tri ujutro.
Vratio se i seo prekoputa Nikolasa Klousa i njegove sestre Suzet
Mojnahan. Brat i sestra su drz ali po s olju vrele kafe. Zidovi dnevnog
boravka bili su prekriveni policama s knjigama. U prostoriji su bile
stare ali udobne koz ne stolice za c ekaonice. Sahovska tabla, oc igledno
na pola igre, bila je postavljena na malom priruc nom stolu. Sat na
kaminu je kucao, a kvarcna pec prijatno caktala; tople cigle, tamna
daska. Na jednom zidu je visila reprodukcija Tarnerove slike i
uramljena mapa sveta; na drugom je bilo samo raspec e; na zidu
nasuprot njemu bile su dvadeset c etiri uramljene fotogra ije
prethodnih velec asnih u c ijoj nadlez nosti je bila ta parohija, od
sadas njeg velec asnog Herda, pa nazad do devetnaestog veka i prvog
od njih, veleasnog De Vita.
Pritam je zapazio da se Nikolas upinjao da ne gleda u poslednju
fotogra iju. Dopadao mu se Nikolas; pokazao se kao zanimljiv
sagovornik kada ga je posle sluz be povodom Gavinove sahrane
pozvao u crkvu. Meutim, te vec eri, on je bio bled i imao je tamne
senke ispod oc iju. Da c oveka nije ranije sreo, Pritam bi bio ubeen da
189

je u pitanju zavisnik od heroina.

Dakle, vas dvojica ivite ovde? upitao je Nikolas.
Pritam je objasnio da je velec asni Herd glavni paroh, ali da je
planirao da se penzionis e krajem godine. Zdravlje ga nije dobro
sluz ilo i, kada ga je sinod zamolio da da predlog u vezi s arogantnim
veleasnim iz Goe, starac je imao sjajno reenje: da ga Pritam nasledi.
Povrh svega, mislim da on uz iva da pored sebe ima nekog s kim
se moe prepirati rekao je Pritam.
Znam taj osec aj rec e Nikolas, prijatno se smes ec i Suzet. Ona je
skupila oi.
Pritame, da li se crkveni arhivi ovde c uvaju? nastavio je. Ili
u... ta znam, anglikanskoj komandi?
Ovde. Pritam je pokazao prstom na zatvorena vrata na kojima
je pisalo Skladis te. Sve. Nedeljni prilozi. Rac uni za popravke. Ko je
s kim stupio u brak. Krs tenja. Sahrane. Poreski izves taji. Kopije se
s alju u anglikansku komandu suvo je izrecitovao ali originale
c uvamo ovde. Tu ima... uh, moz da devet ili deset kutija arhiviranih
dokumenata. Zato pitate?
Od kada datiraju?
Sve do poetka.
Moemo li da ih pogledamo?
Pritam je protegao vrat, ali je zadrz ao pogled prikovan za svoje
posetioce. Nije oc ekivao da ods krine vrata tako neobic nom toku
pitanja. Ali opet, pomislio je, bilo je to nekoliko udnovatih dana.
Zavisi odgovorio je. Ponovo: zas to pitate? I molim vas da
imate na umu da imam stranu glavobolju i da zaista nisam raspoloen
za nepromis ljenu maskaradu o tome da sastavljate istorijski bilten o
ovdanjoj zajednici.
Uoio je kako je Suzet uputila hladan pogled svome bratu.
Zao mi je, Pritame. Mislim da vam ne moz emo rec i zas to smo
zaista ovde ree Nikolas.
Pritam je osetio kako mu vene u slepoonicama pulsiraju.
Zato ne? upitao je.
Neete nam verovati.
Nec ete njemu verovati pojasnila je Suzet, pokazujuc i na
Nikolasa. Ja sam mislila da je los a ideja da vas uznemiravamo sa
svojim... sujeverjima.

190

Pritam ih je oboje posmatrao.

Vec e je prilic no sumorno. A nijedno od vas, oprostite mi na toj
tvrdnji, ne izgleda kao neko kome je draz e pristojno drus tvo
sves tenika iz Indije od serije Kalifornikacija. Zato pretpostavljam da je
u pitanju neto vano, zar ne?
Nikolas je pogledao u Pritamove prodorne oi i klimnuo glavom.
Pritam je nagnuo glavu.
A da li to ima neke veze sa samoubistvom Gavina Bojea?
Nikolas i Suzet su se kratko pogledali. Nikolas je ponovo klimnuo
glavom. I s Elenor Breterton rekao je.
Pritam je uzdahnuo i pritisnuo koren nosa. Kodein je poc injao da
deluje, ali daleko od toga da mu je omoguc io da se osec a drus tveno.
Promekoljio se u stolici u nemogunosti da pronae udoban poloaj.
Jeste li znali da mi je bila ponuena stipendija Rouds? upitao je.
Dakle, nisam idiot. Dobro, umesto da odem na Oksford, dos ao sam
ovde u semenis te, pa bi neko mogao da zastupa stav da zbog toga
jesam idiot. Bez obzira na to, ne mogu da uoc im nijednu vezu izmeu
Gavina Bojea i odavno preminule pokroviteljke ove crkve.
Da Nikolas je uzdahnuo. Mislim da vam se nec e svideti ovo
to u vam sada ispriati.
Pritam se nasmes io. Moj otac je voleo jednu staru izreku: kada
slon ima problema, i z aba c e ga s utnuti. Vi, moj prijatelju pokazao je
na Nikolasa izgledate kao da imate deset problema. Zato bih
predloio da me proverite.
Nikolas je pogledao Suzet. Pritam je primetio kako ona odmahuje
glavom s ciljem da jos ovaj, poslednji put pokus a da ga odvrati od
toga. Nikolas ju je ignorisao.
Svakih dvadesetak godina poc eo je u poslednjih sto dvadeset
godina najmanje, po jedno ovdas nje dete, dete odnekud iz Talonga,
bilo je ubijeno.
Pritam je klimnuo glavom pokazujui mu da nastavi.
Pretposlednje ubijeno dete bio je nas drug iz detinjstva, Tristram
Boje nastavio je Nikolas. Brat Gavina Bojea. Ubijen je osamdeset
druge godine. Trisa je nes to gonilo u s umu uz Karmajkl roud, ali je on
kasnije pronaen nekoliko kilometara odatle sa... Nikolas je liznuo
suve usne. ... s prerezanim vratom. Poslednje ubijeno dete bio je
mali Tomas. Takoe mu je vrat bio raseen.

191

Pritam nis ta nije progovorio, ali je posmatrao svoje goste. Suzet je

prekinula tiinu.
Mi mislimo da su ta ubistva povezana rekla je.
Pritamovi kapci su se skupili. Koja?
Sva odgovorio je Nikolas.
Pritam je prestao da se pomera u svojoj stolici.
Povezana? U periodu od vie od sto dvadeset godina?
Nikolas je potvrdio klimanjem glave. Ili i vis e od toga rekao je.
Moda sto pedeset godina.
Trebalo bi da krenemo rekla je Suzet.
Nikolas je zavrteo glavom gledajui u sestru.
Pritam se namrs tio. Vest o tim ubistvima bila je za njega novost,
neprijatno iznenaenje. Jos od kada je stigao u Talong, smatrao ga je
lepim, gostoljubivim, pomalo dosadnim predgraem. Meutim, u tom
trenutku, nagoves taj da ta ubistva nisu bila puka sluc ajnost, vec
povezana... Nekoliko dana ranije bi, verovatno, to odbacio uz smeh.
Meutim, bolovi u glavi i los e raspoloz enje koje je osec ao jos od one
veeri kada je bio sam u crkvi, nokautirali su njegov smisao za humor.
Da li pric ate o... Da li sugeris ete da su to bila ritualna ubistva?
upitao je.
Nikolas ga je paljivo posmatrao.
Otprilike tako odgovorio je.
Pritam je klimnuo glavom i zagledao se u pod, duboko zamis ljen.
Kucanje sata iznad kamina odjednom je zvuc alo glasno. Molim vas
da budete veoma paz ljivi kada budete odgovarali na moje sledec e
pitanje rekao je. Da li sugeris ete i da postoji veza izmeu svih tih
ubistava i ove crkve?
Shvatio je da snaz no stez e naslone za ruke na svojoj stolici.
Podigao je pogled prema svojim gostima; oboje su to isto primetili.
Ne rekao je Nikolas polako. S njom. Pokazao je glavom na
prvu fotogra iju sleva. Na njoj je bio velec asni De Vit, koji se smes io u
drus tvu turobne Elenor Breterton dok je postavljala ugaoni kamen
crkve.
Pritam je osetio kako mu se glavobolja vrac a poput munjevite
plime i zbog bola je zatvorio oi.
Pritame? pozvao ga je Nikolas.
Izvinite rekao je, ustajuc i. Ovo sve je za mene vec eras pomalo

192

fantastino. Moda... Pokazao je na vrata.

Isuse, sasluajte nas rekao je Nikolas.
Pritam je pobledeo od tog svetogra.
Hajdemo rekla je Suzet odluc no, uzimajuc i brata za ruku.
Moda neki drugi put, veleasni.
Nikolas je otresao njenu ruku sa svoje.
Pritame, mi znamo da je sve to pomalo nerealistic no, ali ako
biste nam samo dozvolili da pregledamo vae arhive...
Pritam je nehotice poc eo da podiz e glas, nos en nedobrodos lim
talasom glavobolje, i nije uspevao da ga obuzda. Nikolase, vi
sugeris ete postojanje kultnih ubistava, nagoves tavate da je bilo
nekakvih prikrivanja. To vrea moju veru, to vrea i velec asnog
Herda, a vrea i mene.
Briga me za njega i vas u veru rec e Nikolas. Uperio je prst
prema fotografiji Elenor Breterton. Priam o njoj!
Suzet je cimnula Nikolasa iz njegove stolice i odvukla ga do vrata.
Izvinjavamo se rekla je.
Ja se ne izvinjavam eksplodirao je Nikolas, gledajuc i Pritama
prostrelnim pogledom. Moda je ovo neka vrsta prikrivanja!
Pritam je opazio njegov divlji pogled. Moda sam pogreio,
pomislio je. Moda se ipak drogira.
Suzet se bacila prema vratima i povukla Nikolasa napolje na kis u
koja je rominjala, sikui neuvene rei svom bratu.
Ne, ovo je zajebavanje prasnuo je.
Zelim vam prijatno vec e rec e Pritam fokusirajuc i pogled na
njih.
Izvinite ree Suzet zatvarajui vrata.
Izgledalo je da se Nikolas dosetio nec ega i ponovo je iskliznuo iz
njenog stiska, gurnuvi stopalo izmeu vrata i dovratka.
Molim vas, Nikolase... poc eo je Pritam, krec uc i se umorno
prema vratima.
Jo samo jedno pitanje i odlazim.
Pritam je na trenutak oklevao, a onda odmahnuo rukom u znak
slaganja.
Koliko dugo je Herd u Talongu? upitao je Nikolas.
Pritam je udahnuo, zavrteo glavom. Trideset godina, moz da i
vie.

193

Nikolas je klimnuo glavom, a oc i su mu zasjale; Pritam je ponovo

pred sobom imao prijatnog mladog c oveka koji je izgledao tako
zastraeno kada je ugledao Zelenog oveka.
Onda pokaz ite Herdu sliku gospoe Breterton. Pitajte ga da li se
sec a krojac ice pod imenom Kvil. Kvil kao pero. 9 Hoc ete li da uradite
to?
Pritam je nekoliko trenutaka posmatrao Nikolasa. On je bio in
momak, u to je bio siguran, ali je gledao preko ivice neke veoma
mrane litice.
Trebalo bi da razmotrite moguc nost da se obratite nekom
savetovalitu za oaloene, Nikolase.
Iz nekog razloga Nikolas se nasmejao tako da je to zazvuc alo kao
lave i povukao stopalo unazad.
Pritam je zatvorio vrata uz glasan i pun zvuk klik. S druge strane
c uli su se odlazec i koraci i s us tanje kis e nalik talasima. Vec mu je
izgledalo da mu glavobolja prolazi.
Otis ao je do najbliz eg prozora i primirio se pored zavese od
masivne tapiserije. Brat i sestra su se z urno kretali prema svom autu
preko ulice sjajne od kis e. Cuo je zvuk zatvaranja vrata na njihovim
kolima i paljenje motora, da bi potom ona krenula. Uskoro su jedini
zvuci koji su se c uli bili njegovo disanje, kucanje sata i blago
pucketanje kvarcne cevi.
Pritam je duboko udahnuo i otis ao do fotogra ije prevelec asnog
De Vita i Elenor Breterton koja postavlja ugaoni kamen. Ta fotogra ija
ga je uznemiravala jos od kad je prvi put spustio pogled na nju. Uvek
je smatrao da je to zbog crkve, koja je stamena i stvarna, a na
fotogra iji je bila nis ta vis e od kaljuge; posmatranje te fotogra ije bilo
je kao posmatranje slike autopsije nekog bliskog poznanika koji lez i
go i previs e otkriven. Meutim, u tom trenutku, usredsreujuc i se na
os tar pogled dotic ne Elenor Breterton, koji je ona slala kroz staklo i
kroz sto trideset proteklih godina, Pritam je shvatio da je moz da bio u
krivu. Razlog zbog kog je ta fotogra ija delovala uznemirujuc e bila je
ona.
Prekorio je samog sebe. Nikolas Klous je pros ao kroz traumu.
Trebalo je da imam vie saoseanja, pomislio je. Sutra, kada mu proe
ta grozna glavobolja, javic e mu se i izviniti se. Meutim, s to se tic e
ubistava dece... nije bilo s anse da uznemiri prevelec asnog pric om o

194

ritualnim ubistvima.
Ugasio je spoljno svetlo.

195

16.

Suzet je, tokom cele voz nje od crkve do Lambet strita, bez rec i sedela
u kolima i u njoj je kuvalo. Nikolas je zaustavio iznajmljeni auto. Kis a
je pljutala po krovu.
Ti si samome sebi najvei neprijatelj, svakako to zna rekla je.
Klimnuo je glavom. I Kejt je to umela da kae.
Suzet je trepnula. Nije to rekao da bi izazvao saz aljenje; to je bila
istina. Kejt mu je c esto pridikovala zbog toga s to je delao pre nego s to
bi dobro razmislio. Ipak, pominjanje Kejtinog imena za nijansu je
smanjilo temperaturu na Suzetinom termostatu.
Bila je u pravu. ta je uopte videla u glupanu kao to si ti?
Slegnuo je ramenima. Bila je to misterija koju nikada nec e moc i da
razjasni.
Suzet je otvorila vrata s njene strane automobila. Hoc es li da
ue da vidi mamu? upitala je.
Ovog puta je z eleo to da preskoc i; usiljena ljubaznost njegove
majke neposredno posle odbrambene agresivnosti Pritama Ananda
izazvala bi mu grc eve. Sloz io se da se nae sledec eg jutra sa Suzet, da
odu na pristojan doruc ak u kafe kod z eleznic ke stanice i da skuju plan
za posetu prodavnici zdrave hrane Plau end vajn. Mahnuo joj je i
posmatrao je kako trc i preko dvoris ta i kroz siluetu Gavina Bojea. Od
te slike mu se skupio z eludac. Brzo je skrenuo pogled i odvezao se
odatle.
Do trenutka kada se uparkirao ispred zgrade u Bajmar stritu, kis a
je oslabila i pretvorila se u jednolic no rominjanje. Stigao je na pola
puta do vrha betonskih stepenica kada se zaustavio. Sta ga je c ekalo u
njegovom stanu? Smrznuta pica i televizijski kanali pretrpani
polupec enim ili prekuvanim komedijama, koje se sve emituju s
otrovnom jednolinou. Zdrav i vrst temelj na kom sever jeste sever,
dom predstavlja sigurnost, a brakovi traju... nakinurenost vec ernjeg
programa ismevala je neprijatne stvari koje je tokom tog dana saznao.
ta se nalazilo napolju? No. Senke. Pitanja.
196

Garnok?
Nikolas je slegnuo ramenima. Iako ga je dva puta ujeo taj pauk, jos
uvek se oseao dobro.
Dobro? Dragi mome, daleko je to od dobrog.
Pomislio je da je najbolje s to bi mogao da uradi bilo da ue u stan,
pronae koliko god moz e alkohola i da se buc no, odvratno i do
zaborava napije.
Ipak, nije mu se is lo unutra. Stopala su mu bila z eljna kretanja.
Zabio je s ake dublje u dz epove, vratio se niz stepenice i izas ao na
ulicu.
Kis a je konac no prestajala i samozvani vetar se pojavio da
pokrene vazduh, hladec i ga, i pogura crne vrhove kros anja. Nikolas je
bio ljut na sebe. Mnogo bolje je mogao da postupi u razgovoru s
Pritamom. Suzet je bila u pravu. Postigao je samo to da odbije c oveka
za koga je smatrao da mu se moz e verovati. Nikolas nije mogao da
krivi velec asnog. Izgovorena naglas, njegova teorija o ubistvima
zvuc ala je kao basna: kojes tarija od bajki iz devetnaestog veka u
kojima kraj nije bio srec an, a zlo je bilo podjednako moc no kao i
dobro. Sto pedeset godina stara z ena koja ubija dec ake i devojc ice da
bi odloz ila sopstvenu smrt i da bi, iz nekog razloga, oc uvala mrac nu
umu netaknutom.
uma. Poplave. Pauci. Crkva.
Kako je sve tako brzo krenulo tako los e? Cetiri meseca ranije, Kejt
i on su imali z ivot na kom bi im svako pozavideo. Da li je u tome bio
problem? Sto su se drznuli da budu zaista srec ni? Da li su uvredili
bogove time s to su se razmetali svojim uz ivanjem u kreiranju
jednostavnih planova i u jednostavnoj ljubavi? Jedna voz nja
motociklom. Jedne merdevine. Jedan telefonski poziv. Dete iz Noc i
vetica. Dete roeno na amhain.
Crkva. Zeleni ovek. Volpol park. Lice opleteno liem.
Jedan pad niz betonske stepenice i dnevni svet postaje noc ni svet.
Mrtvi s etaju bez spokoja, prokleti da neprestano mars iraju dok neki
kosmic ki startni pis tolji pucaju, pune se i ponovo pucaju, iznova i
iznova...
Okrutno. Okrutno.
Oni su ga videli, ti mrtvi, i znali su da je on mogao njih da vidi;
posmatrali su ga. Moz da su gledali u Nikolasa, kao da se odmaraju od

197

svojih sopstvenih televizijskih repriznih emisija, traz ec i od njega

pomoc . Meutim, on nije mogao da im pomogne. Niti su oni mogli da
ga nauc e kako to da uradi. To nije kao televizijska emisija u kojoj neki
vidovnjak dobrog srca ublaava patnju preminulih i alje ih na njihov
put. Ne; to je bolna nemo. To je prelazak na sam kraj knjige i
otkrivanje da je poslednje poglavlje otkinuto i izgubljeno. Okrutno.
Zato on nije poginuo u sudaru na motociklu?
Zato je umesto njega Kejt umrla?
Zato Gavin nije pucao u njega?
Nikolas je zastao. Nalazio se na uglu Lambet strita. Kada bi krenuo
uz ulicu, za dva minuta bio bi s majkom i Suzet. Meutim, osec ao je da
ga tamo ne oekuju odgovori.
Nastavio je da hoda.
Jo jedan blok kua i stigao je do ugla Erli kresenta.
Bez razmis ljanja, pustio je stopala da menjaju smer kretanja bas
kao s to je imao obic aj da prepusti rukama da okrec u volan kombija,
dok se kotrljao duz uzanih puteva engleskih sela u lovu na kojes tarije.
Krupnim koracima je korac ao uz senovitu pes ac ku stazu kojom vec
dve decenije nije pros ao, stupajuc i u malene bazene ulic nog svetla i
izlazei iz njih, sve dok se nije zaustavio ispred kue broj sedam.
Kua Bojeovih.
Lez ala je i posmatrala iz gnezda od visokog lovorovog drvec a, koje
je s us talo negodujuc i zbog njegovog dolaska. Iako je kuc a, u njegovim
odraslim oc ima, bila manja nego s to je pamtio, jos uvek je bila
ogromna visoko kolonijalno zdanje s dubokim verandama ogrnutim
u iligranski rad u gvoz u koje je posivelo od neodrz avanja i visilo
izmeu stubova poput paukovih mrez a. Zivice su krivudale, a z bunje
je izviralo s ciljem da osvoji bas tu. Prigus ena svetla su sijala iznutra:
nesrena bundeva za No vetica.
Nikolas je uao u batu i popeo se irokim drvenim stepenicama da
bi se naao pred reetkastim vratima. Pozvonio je.
Tu se nalazila platforma s koje su Tristram i on, komandosi iz
transportera C-47, jedan drugog izazivali da skoc e. Premda bled i
prestravljen, Nikolas je skoc io reputacije radi. Tristram je skoc io uz
pokli. Tristram je bio hrabri lan tandema.
Na kraju senovite verande ods krinula su se tamna, sjajna ulazna
vrata i gospoa Boje ga je pogledala ispod oka. Seda kosa joj se, kao

198

perika u sudije, razlivala preko ramena prekrivenih kuc nom haljinom

izgledala je kao da je istupila iz scene nekog s ekspirovskog ludila.
Oi su joj se skupile.
Da?
Nikolas je, gospoo Boje. Nikolas Klous.
Gospoa Boje je mrdnula usnama. O, Nikolase. Rec i c u Tristramu
da si dos ao. Ali ne z elim da vas c ujem kako vic ete po dvoris tu! Ova
nedelja je bila veoma naporna za gospodina Bojea.
Nikolas je znao da ne vredi da se objanjava s njom.
Hvala, gospoo Boje.
Tristrame! pozvala je. Tristrame Hamiltone Boje? Gavine, gde
je taj tvoj brat?
Starica se vratila u kuc u, zatvorivs i za sobom vrata. Nikolas je
ponovo bio sam na stepenis tu. Zato sam doao ovde? Izbegavam
sopstvenu majku. Izbegavam i svoju sestru. Pros ao je ceo minut a da se
niko nije pojavio na vratima. Nikolas je digao ruke i vec je stigao do
sredine stepenis ta, kada je zac uo kako se ulazna vrata ponovo
otvaraju.
Molim? Bio je to mlai enski glas. Okrenuo se.
Kosa Lejn Boje bila je mokra i s nje je kapala voda, a bademantil je
pridravala jednom rukom kako se ne bi otvorio.
To sam ja, gospoo Boje, Nikolas Klous.
To i ja vidim rekla je Lejn. Lice joj je bilo u senci. Mogu li da
vam pomognem?
Polako se uspeo uz stepenice. Da. Pa... upravo sam bio u s etnji i
zadesio sam se...
Gledao je kako ga ona posmatra. Bila je bosa, s nje se sve cedilo, a
izgledala je c ak i mrs avije u odnosu na poslednji put kada ju je video.
Brada joj je bila uzdignuta i isturena unapred, a glava zabaena.
ao mi je to sam doao nenajavljen, gospoo Boje, ali...
Dlan mu se skupljao oko nec ega u dz epu. Izvukao je skupljenu
aku i otvorio je. Na dlanu mu je lealo neto maleno i boje srebra.
Pronaao sam Gavinov upalja. Kod kue. Pomislio sam...
Drao je zipo upalja.
Lejn je napravila korak unazad, kao da ju je pogled na taj upaljac
ljutio. Nikolas je ponovo uoc io boju njenih oc iju. Bile su sive poput
morskih s koljki; ta boja bila je dvoznac na i mogla je ukazivati na

199

zadovoljstvo ili ljutnju, vedrinu ili melanholiju.

Mislio sam da bismo mogli malo da porazgovaramo rekao je.
O Gavinu.
Gledala ga je jedan trenutak, mrs tec i se zbog nec ega u mislima s to
ju je odvrac alo od toga. Potom je klimnula glavom, podigla rezu i
otvorila reetkasta vrata.
Nikolas je uao za njom.
Zbog osec aja da se vrac a unazad kroz vreme poz eleo je da je
nastavio da hoda Lambet stritom. Neke prostorije bile su preureene i
poneki komad names taja bio je zamenjen. Meutim, visoki zidovi sa
zidnim oblogama, ispolirane stolice i sto za ruc avanje od tres njevog
drveta, kamin iznad kog su visila dva slikana portreta na kojima su bili
Tristram i Gavin kao dec aci bili su potpuno isti kao onda kada ih je
poslednji put video dvadeset pet godina ranije.
Lejn je zastala u trpezariji. Tako bosonoga izgledala je niz a. Imala
je s iroka ramena. Pod slabijim svetlom njene crte lica bile su blaz e,
manje ugaone. Koa joj je imala maslinastozelenu nijansu.
Dajte mi minut. Moram da osuim kosu.
Skupila je obrve prema Nikolasu, us la je u sobu koja je nekada
pripadala Gavinu i zatvorila vrata. Nikolas je primetio da je na podu
ispred sobe stajalo nekoliko kutija za pakovanje. Neke su bile
zatvorene i oblepljene samolepljivim trakama, a preko njih je
markerom bilo pedantno ispisano: Cipele, Kos ulje i pantalone,
Majice. Njihov obic an izgled kao da Gavin nije bio mrtav i zauvek
odaslat odatle, vec da se jednostavno selio iz kuc e bio je prozaic an i
z alostan. Jedna kutija bila je samo dopola puna i jos nije bila
zatvorena. Nikolas je pris ao bliz e i zavirio unutra. Nagnuo se bliz e
kako bi video...
Ko ste vi?!
Trgnuo se na tu viku i obrnuo oko sebe.
Gospoa Boje je stajala iza njega vitlajui araem za kamin.
Nikolas. Nikolas Klous odgovorio je prikrivajuc i podrhtavanje
glasa. Zena koja moz e da pljune na Hrista s petnaest metara, sa
araem bi bila prava divlja maka. Kako ste, gospoo Boje?
Ah, Nikolas rec e gospoa Boje spus tajuc i svoje oruz je. Zelis
da vidis Trisija. Tristrame! Pretec i je njihala svojim kos catim prstom
prema Nikolasu. Ne z elim da vas dvojica pravite galamu. Pokazala

200

mu je da je prati.
Vodila ga je kroz kuc u do vrata Tristramove spavac e sobe. Pogled
na nju izazvao je u Nikolasu iznenadan osec aj hladnoc e. Os tro je
zakucala.
Tristrame? Tvoj drug je ovde.
Gledala je Nikolasa s izrazom lica koji je govorio dec aci, kako
nepodnoljivo.
Ui, ali elim da ode kui do pet. Mi rano veeramo.
Hvala vam, gospoo Boje.
Otis la je, kruto zviz duc uc i neku melodiju koja je trebalo da zvuc i
razigrano i veselo, ali je iz njenih usta delovala isprekidano i
promaeno.
Velika kua je postala sablasno tiha.
Nikolas je pritisnuo nisko postavljenu kvaku i otvorio vrata.
Upalio je svetlo.
Soba nije bila taknuta od Tristramove smrti. Poster Bitka iza
zvezda bio je zakac en z utom trakom za jedan zid, dok mu je jedan
odlepljeni ugao visio. Budilnik je bio pregoreo, a na ekranu su ostali
zamrznuti brojevi 11.13. Vazduh je bio leden i suv i mirisao je na
jalovu zemlju. Debeo sloj pras ine prekrivao je drveni parket. Nasred
poda bila je tabla za igru; u njenom centru bio je balon od tvrde
plastike u kom je bila kockica na c elic nom federu, koji je proizvodio
jak klik-klak zvuk kada su ga poslednji put pritiskale malene ruke.
Feder je do tada vec bio zarao, a kupola iznad njega je od pras ine
dobila mrtvac ki smeu boju. Paukove mrez e su se povijale u uglovima
plafona i oko abaz ura lustera koji je visio s njega. Jedan veliki pauk je
ispleo mrez u iznad kreveta: izgledalo je kao da se taj stvor lukavo
kretao prema njemu. Posmatrao. Mali krevet jos uvek nije bio sloz en,
a patina nalik s ljunku, poreklom od ljus tura insekata, prekrivala je
posteljinu s motivom ilma Imperija uzvraa udarac. Ta soba je bila
neizrecivo tuna.
Nikolase?
Okrenuo se.
Lejn je stajala iza njega, obuc ena u farmerke i vuneni dz emper.
Nervozni prsti su joj se meusobno preplitali.
Izaao je iz Tristramove spavae sobe i zatvorio vrata.
Lejn je na trenutak gledala u pod, a zatim ponovo podigla pogled

201

prema njemu. Izvinjavam se rekla je. Dok sam se oblac ila,

razmis ljala sam o tome. Ja zaista mislim da ne z elim mnogo s vama da
razgovaram o bilo emu.
Nikolasa je probo osec aj olaks anja i krivice. Klimnuo je glavom.
Ja ne mislim da imam bilo kakvo pitanje.
Pokazala mu je rukom na hodnik. Video je kako joj se prsti tresu.
Odrz avala je pribranost c istom snagom volje. Suprug joj je izvrs io
samoubistvo. Nas la se najednom pod jarmom brige za senilnu
svekrvu. Nije bilo nikoga da joj pomogne. Vodila ga je prema hodniku.
Ja imam jedno pitanje rekla je.
Da?
Da li ste ga ubili?
Podigla je bradu i posmatrala ga tim zagonetnim oima.
Ne odgovorio je.
Skupila je usta i zakoraila dalje.
Is li su pored Gavinove spavac e sobe. Dok su prolazili pored kutija,
Nikolas je ponovo zavirio u onu ispunjenu dopola. I video je ono s to
mu je prethodno bilo privuklo pogled: c asopisi o pus kama bili su
grubo savijeni u jednu rolnu i ubac eni u plastic nu kesu. Na jednoj
strani kese bilo je ods tampano Zdrava hrana Plau end vajn.
Rouinina prodavnica. Biva prodavnica gospoe Kvil.
Da li kupujete tu? upitao je, pokazujui glavom prema kesi.
Lejn se zaustavila da vidi u ta Nikolas gleda.
Ne, Gavin je zavoleo suve semenke bundeve. Zbog cinka, tvrdio
je.
A puke zbog metaka, pomislio je.
Otvorila je vrata ispred njega.
Laku no, gospodine Klouse.
Pre nego s to je stigao da odgovori, zatvorila mu je vrata pred
nosom, ostavljajui ga na hladnoi.
* * *
Nikolas je stavio Bele strane na c ajni stoc ic . Korice adresara su
prethodni stanari gusto is arali: pravi Kamen iz Rozete nacrtanih sisa i
prskajuih falusa.
Dok je is ao iz kuc e Bojeovih prema svom stanu, stalno mu se
javljala u glavi slika plastic ne kese iz Rouinine prodavnice zdrave

202

hrane.
Gavin je zavoleo semenke bundeve; zbog cinka, rekla je Lejn.
On je kupovao u bivs oj prodavnici Kvilove. Taj simbol na njenom
dovratku, na pus ci, na ptici. On je dodirnuo pticu. Trebalo je da to
bude ti.
To nije bila sluc ajnost. Znao je da nije. Povezanost je postajala sve
jaa.
Hitro je prelistao adresar do adresa osoba na G. Imao je viziju.
U pravu sam, pomislio je. Znam da sam u pravu.
Prst mu je prelazio preko prezimena . Gal, Ganston, Garber, Gajat.
Bilo je tuce Gajata.
Gajat, A., Gajat, A. i F., Gajat, C., Gajat, E., Linin strit, Turbul, Gajat,
E. Paendejl, Plezent Hil.
A onda ga je nas ao, bas kao s to je i znao da hoc e. Gajat, E., Mertl
strit broj devedeset tri, Talong.
Nikolas se zavalio unazad.
Eliot Gajat, nezaposleni c istac koji je priznao da je ubio Dilana
Tomasa i umro od moz danog udara samo nekoliko dana kasnije, z iveo
je u istoj ulici u kojoj je bila prodavnica zdrave hrane Plau end vajn.
Rouinina prodavnica. Prodavnica Viktorije Sedz li. Prodavnica
gospoe Kvil.
Gavin Boje isporuc ilac zagonetne poruke koja se zavrs ava
samounis tenjem kupovao je u prodavnici zdrave hrane Plau end
vajn. Nikolas je bio siguran da je Vinston Til, ogromni c ovek sitnog
glasa koji je njega i Tristrama jurio kroz s umu, popravljao pohabane
postave na radnim odelima u krojanici Dej Dej.
Zavukao je ruku u torbu i iz nje izvukao Gavinovo paklo cigareta
dz on plejer spes ls koje se ubrzano praznilo, ali je shvatio da vis e nema
upaljac . Ukljuc io je ringlu na s poretu i sac ekao da se zagreje do
usijanja. Smes no. Rouina je bila mlada; Kvilova i Bretertonova su bile
stare. Rouina nije delovala pretec e ili podmuklo; gospoa Kvil je
zurila iz svoje radnje a gospoa Breterton s fotogra ije, istim lukavim
oc ima. Rouina je bila lepa i bez trac ka zlobe u sebi;
Kvil/Breterton/Sedli bila je zla.
Ali ipak. Ali ipak...
Neko se uz udarac sruio na ulazna vrata i Nikolas je poskoio.
Nikolase!! zauo se glas s druge strane vrata.

203

 Suzet?
Otvori! vikala je.
Nikolas je osetio kako mu se z eludac okrec e nes to los e se desilo.
Potrc ao je prema vratima, oslobodio rezu i naglo ih otvorio. Suzet se
skljokala unutra. Lice joj je bilo bledo a oc i suzne. Bila je na ivici
histerije.
Isuse, Suz...?
Zavrs ila sam vec eru s mamom i c ula kako nes to grebe po
ulaznim vratima s aputala je. Otvorila sam... idiot... i ujeo me je
jedan beli pas.
Suzet se oteturala do toaleta, podigla dasku olje i povratila.
Vazduh se ispunio otrim, kiselim mirisom.
Nikolas je osetio kako se sve oko njega iznenada usporeno mrvi.
Moramo da te odvedemo kod doktora rekao je tiho.
Drz ala se obema rukama za porcelansko podnoz je. Na desnoj ruci,
tik iznad palca, imala je dve duboke rane, kao da su joj dve os tre
olovke prodrle u meso.
O, gospode, pomislio je. Moja greka. Moja greka...
Nisam ni pomis ljala Suzet je mrmljala bris uc i usta. Otvorila
sam vrata, a nisam ni pomis ljala na sprej protiv insekata. Otkotrljala
se na pod, otkinula toaletni papir i dunula iz nosa u njega. Iskoc io je
niotkud... Ruka joj se omakla ispod nje i ona je skliznula na ploc ice.
Oi su joj se borile da ostanu usredsreene.
Isuse, Suz. Vodim te.
Odmahnula je glavom. Krevet.
Podigao ju je i odneo u gostinsku sobu.
Misim a ti nisam ba verova... Njene rei bile su nerazgovetne.
U redu je.
Sada da. T nije pas...
U redu je. Spustio ju je.
Pokazala je glavom prema belezima na svojoj ruci. Ogrlica
proaputala je.
Nikolas je zavrteo glavom u znak nerazumevanja.
Ogrlica. Dala sam ti...
Polako je gubila svest.

204

Nikolas je otrc ao u svoju sobu i izvukao ogrlicu od drveta zove iz

noc nog stoc ic a. Osec aj koji su mu perle stvarale u s aci bio mu je
prijatan, a uglac ani kamen bio je topao i c vrst. Vratio se i stavio je oko
Suzetinog vrata.
Tebalo je da nosi... to... rekla je.
Kada joj je Nikolas oslonio glavu na jastuk, uoc io je da se na
jastunici pojavila sitna mrlja od krvi.
Suz?
Nije bilo odgovora. Onesvestila se. Disanje joj je postalo usporeno i
duboko. Paz ljivo joj je razdvojio kosu i ugledao malo krvavo parc e
koe. Pramen kose bio joj je iupan u korenu.
Stisnute vilice, zavalio se unazad. Suzet je ujednac eno disala.
Doneo je antiseptik i vatu, oc istio joj koz u glave, a potom i mesto
ujeda na ruci. Njega je Garnok dva puta ujeo, pa nije bio zabrinut da su
ti ujedi smrtonosni. Ali zato Suzet?
Ona ima decu, javio se glas u njegovoj glavi. Znao si to, budalo. I
pustio si je da ostane.
Osetio je kako gnev kljuc a u njemu: gnev na Suzet, jer nije bila
oprezna; gnev na njega samog, jer joj je dozvolio da doe iz Sidneja;
najvei gnev na malog belog govnoliza koji ih je oboje bio ujeo.
A Kvilova?
Pomisao na nju nije u njemu izazivala ljutnju. Pres ao je u mislima
preko toga kao rukama preko skrivenog poklona. To je bilo nes to
ledenije i znac ajnije; tez ak kamen koji treba da se povez e kanapom,
baci u vodu i povue je nanie u muklu smeu dubinu.
Skovae plan da je ubije.

205

17.

Pritam je pomerio svog konja i pripretio lovcu preveleasnog.

Ti prljavo, crno kopile promrsio je velec asni Herd bris uc i
naoc are maramicom. Starac je bio uvijen u svoju postavljenu odoru, a
ispod nje su provirivale nogavice prugaste pidz ame. Pritam je, izmeu
manz etni na njegovim nogavicama i smeih papuc a, mogao da vidi da
su mu noge natec ene, a koz a zategnuta kao na salami i pros arana
venama poput mermera. Herd je pomerio svog lovca.
Da li mi zbog toga nikada ne date da igram belim igurama?
upitao je Pritam. Da biste mogli da me zovete pogrdnim imenima?
Uoc io je da se beli lovac prikradao njegovom jedinom topu; Herd je
bio nadmoan ahista. Degenerisani stari prevarantu.
Herd je slegnuo ramenima. Sad ti blati moje dobro ime.
Pritam je krenuo pionom napred. Pogledao je u sat na okviru
kamina; bila je skoro ponoc . Cesto su igrali do jedan ili kasnije,
raspravljajuc i o manama vernika u njihovoj parohiji, o c udljivosti
sinoda; ozbiljne teme razglabane su kao tric arije dok je stariji
pripremao mlaeg da preuzme njegov posao.
I osec am se primoranim da istaknem da, po ko zna koji put, ja
nisam crnac. Naravno, da jesam crn, ponosio bih se time. Ali ja sam
Indijac. Potkontinentalac. Hindustanac. Nasuprot tome, vi ste ruz ni
potomak deportovanih kriminalaca.
Touch odgovorio je Herd. A kao odgovor na tvoju drsku
odbranu svog nierazrednog naslea, dozvoli mi da kaem samo: ah.
Pritam je uzdahnuo i uzeo gutljaj s erija. U tom trenutku mu je
preostalo da odbrani svog kralja i izgubi lovca, ili da preda partiju.
Voleo bi da samo jednom ima priliku da vidi starc evo lice kada gubi.
Pretraz ivao je po tabli druge moguc nosti za koje je znao da ne
postoje.
Ko su bili tvoji posetioci od malopre? upitao je Herd.
Nakon s to su Nikolas Klous i njegova sestra otis li, Pritam je
napravio sebi malo zelenog c aja, uzeo jos dve tablete kodeina i u roku
206

od pola sata glavobolja mu je prestala. Sta je bilo odgovorno za to

olaks anje? Lekovi ili to s to je Klous odneo sa sobom svoja besmislena
pitanja?
Nije bitno rekao je.
Pa, meni jeste bitno. Sta ako su to bili jos neki Hindustanci?
Neoprani roaci mes anci koje pokus avas da provuc es ispod radara?
Vi se razmnoz avate poput z aba. Jos gore: s ta ako su to bili liberalni
glasac i? Ako su saletali tvoju podmitljivu, masnu koz u da bi tvoji prsti
s mirisom karija glasali za njih?
Pritam je podigao pogled prema starcu. Njegove oc i su sijale od
oduevljenja.
Jednog od njih ste upoznali na sahrani Gavina Bojea rekao je.
Herdove sede obrve su se spojile. U crkvi?
Pritam je klimnuo glavom. S njim je dola i njegova sestra.
Herd je razmislio jedan trenutak. Bili su da bi pric ali o tom
samoubistvu?
Predajem se rekao je Pritam.
Konac no! likovao je Herd, a onda se prepredeno primirio. A,
mislis na partiju s aha. Ne, nec u ti dozvoliti. Uvek do smrti. Pogledao
je u svog mlaeg naslednika. I?
Priali su o ubistvu malog Tomasa.
Stariji veleasni je klimnuo glavom. I?
I nita.
Moj prijatelj Bil Calmers krstio je Nikolasa Klousa. Dec ko je
agnostik, kao i njegova majka, a pretpostavljam i sestra. Njihov otac
bio je problematic no kopile: okrenuo se pic u, ostavio z enu s decom na
cedilu, obmotao se oko stuba dalekovoda. Herd je paz ljivo oc istio
jednu nozdrvu noktom palca. Moz da sam star i budala kada je u
pitanju izbor ljudi s kojima delim z ivotni prostor, ali jos uvek sam
sposoban da se upitam zbog c ega bi dva agnostika dos la u posetu
anglikanskom veleasnom u kiovito zimsko vee. Osim ako je Nikolas
z eleo da pokaz e svojoj sestri koliko smes no izgledate vi Indijci u odec i
belaca.
Pritam je sac ekao. Nije bilo nac ina da se izvuc e iz toga. Herd bi ga
s ikanirao i maltretirao da da odgovor, neizbez an kao s to je bilo
neizbeno i da izvue pobedu na ahovskoj tabli. Uzdahnuo je.
Pomenuli su gospou Kvil, mislim da je krojaica.

207

Stariji veleasni je klimnuo glavom, veoma blago. I?

I nis ta. Nisam z eleo da vas uznemiravam tom vrstom besmislica,
Done.
Pritam je postajao sve tii, a Herd ga je posmatrao preko naoara.
Znam da engleski nije tvoj glavni jezik, stoga koristi sve
raspoloivo vreme.
Pritam je odmahnuo rukama. Dobro! Zeleo je da pogledate
fotografiju Elenor Breterton, a onda da vas upitam za tu Kvilovu.
Herd je pogledao preko ramena u sliku izgradnje crkve i zatim se
umorno podigao na noge.
I sada c ete to uraditi? upitao je Pritam nepoverljivo. Je li to
vas nac in da produz ite moju muku? Herd mu je veselo mahnuo i
othramao do slike. Podesio je svoje naoare.
Seam se gospoe Kvil promrmljao je.
Pritam je ponovo usmerio paz nju na s ahovsku tablu. Ako nije
mogao da pronae elegantan izlaz iz ove partije, mogao je barem da
se priseti prethodnih poteza i da prepozna greke koje su ga dovele do
poraza.
Jeste li u Koreji nauili da igrate? Done?
Pritam je pogledao u starca. Herd je netremice gledao u
fotografiju. Lice mu je bilo belo, a ruka mu se tresla u parezi.
Done?
Herd je pogledao Pritama i polako zavrteo glavom.
O, ovee rekao je tiho.
Tada je pao na jedno koleno i sruio se na pod kao pogoena zver.
Done!
Pritam je potrc ao prema starcu. Disanje mu je bilo plitko i
ubrzano, a usta su mu proizvodila mukle, nerazgovetne rec i. Pritam je
jurnuo prema telefonu.
Kis a je stala, a oblaci su se razilazili kao posetioci koncerta posle
spus tanja zavese. Prelepa noc : svez a i bistra, bez mesec ine; nebo je
izgledalo kao oribano tamno staklo u iekivanju.
Predgrae Talong utonulo je u san. Svetla na kuc ama su se gasila
jedno po jedno, dva po dva i najzad po desetak odjednom, sve dok nije
izgledalo da su se samo sjajni biseri ulic nih svetiljki nizali kao perle
oko mrac nih zavijutaka uc malog naselja. Uzane ulice su se sijale od
kis e, a maleni potoci su klokotali niz odvode, padali uz turoban zvuk u

208

uzburkanu vodu u kanalizaciji da bi poz urili prema obliz njoj reci. Nije
bilo automobila da razbiju tis inu. Samo je drvec e, tiho s apuc uc i,
pevalo svoju pesmu nonog povetarca.
Suma je bila ispunjena vlagom i gustim senima koje su izgledale
kao njeno sopstveno tkivo.
U njenom srcu treperela je vatra. U kolibi koja je bila davno
izgraena, c ak mnogo pre nego s to je poc ela izgradnja stare
anglikanske crkve u tom predgrau, plamenovi su u ognjis tu
obloz enom kamenom lizali opale granc ice. Vatra je bacala visoke,
uzane senke koje su se trzale i verale uz drvene zidove, kao da
oajniki pokuavaju da pobegnu.
Nad vatrom se savijala jedna starica. Njene usahle usne su se
pokretale, ali su rec i bile tihe; upuc ene, moz da, samoj vatri ili nec emu
nevidljivom s to je vec slus alo njenu ponudu. Njene ruke, koje su bile
vis e kost nego meso, pokretale su se brzo. U neutes nom treperenju
gladnih plamenova: blesak boje srebra, zapljuskivanje crne tec nosti,
pepeo nec eg s to su izmrvili spretni prsti. Potom poslednji sastojak
zbog kog su se staric ine ruke usporile i obazrivo kretale. Izmeu
njenih kos catih prstiju bilo je nekoliko dugac kih dlaka koje je spajalo
pare koe prekrivene skorenom krvlju. Kosa i koa su ubaene.
Usne su joj se ponovo pomerile.
Vatra se uzdigla navie.
Napolju se pojac ao hladan vetar, kao da nosi nes to hitno i s tetno
iznad tamnih, uzdis uc ih vrhova kros anja, duz praznih ulica, sve do
unutranjosti uspavanog predgraa.

209

18.

Umesto da budu blagonaklono topli, sunc evi zraci bili su neprijatni i

hladni. Nikolas je, obasut svetlos cu, iskosa gledao Suzet, koja je
telefonirala. Bio je iscrpljen. Cak i razmis ljanje o jednostavnom izboru
da li ustati i navuc i umas cene zavese, ili sedeti tu i kriti oc i od
svetlosti bilo je iznurujuc e; izgledalo mu je kao da je suprotan kraj
prostorije hiljadu kilometara udaljen. Ta razdaljina bila je
jednostavno prevelika.
Suzet je zavrs ila telefonski razgovor i pogledala svog brata. Ispod
oiju je imala kese boje ai. Ostarila je deset godina za jednu no.
Nelson ima temperaturu rekla je.
Tog jutra su pola sata razgovarali o toj moguc nosti uz c aj. Ona se
bila probudila iz dubokog, neprirodnog sna i istog trenutka joj je ruka
pos la prema parc etu odrane koz e na glavi. Nikolas je tvrdio da je
pramen kose sigurno izgubila kada je zaz dila bez ec i od Garnoka. Ona
se nije sloz ila s tim i jasno je iznela da joj ga je taj pas a rec pas je
izgovorila kao s to ljudi kaz u kancer otrgao odmah nakon s to ju je
iznenadio ujedom.
On nije bio poslat da me povredi objasnila je. Bio je poslat po
moju kosu. Ona e baciti zle ini na mene.
Samo minut po izgovaranju tih rec i, zazvonio joj je mobilni telefon.
Brajan je zvao s vestima da se njihov sin iznenada razboleo.
Nikolas i Suzet su sedeli neko vreme bez rei.
Brajan c e ga odvesti u dez urnu kliniku u c etvrti Glib konac no je
rekla Suzet. Liznula je usne. Jo toga je elela da kae, ali nije rekla.
Mora da ode kui kazao je Nikolas.
Dugo je bez rei posmatrala svoje ake.
Koliko je ozbiljno Nelsonovo stanje? upitao je.
Ne znam.
Da li ona... Nikolas je oklevao, ali nije bilo lakog nac ina da se to
izgovori. Da li ona pokuava da ga ubije?
Suzet je razmislila o tome, a onda odmahnula glavom. Ne mislim
210

da joj je to plan rekla je. Ona nas razdvaja.

Klimnuo je glavom.
Ali ti moe da se pobrine za njega? Za Nelsona?
Da je dos lo kao grom iz vedrog neba, moz da ne bih mogla. Ali
pos to znam da je ta bolest... napad... da. Mislim da mogu. Nije smela
da ga pogleda u oi. Ali moram biti tamo.
Znam.
Ona nas se plai rekla je.
Nikolas je frknuo. Nema potrebe da bude uplaena.
Izvadio je telefonski adresar i upustio se u potragu za spiskom
avio-kompanija.
Mi znamo vie o njoj od bilo koga u prethodnih vek i po rekla je
Suzet obrnuvs i ruku. Isceljenje rana od zuba bilo je neverovatno brzo
i vec su izgledale kao da su zadobijene vis e dana ranije. Dotakla ih je s
nespokojem.
Nikolas je zamislio malog Nelsona, hiljadu kilometara odatle, s
licem koje se okupano znojem grc evito okrec e, dok on sanja bogzna
ta. Nita lepo, bio je siguran u to.
Podelila nas je jednim lakim potezom, Suz. Luda si ako mislis da
je uplas ena. Ona se samo poigrava. Gurnuo je otvoren telefonski
imenik prema njoj.
Suzet se na trenutak zagledala u njega, a zatim uzela svoj telefon.
* * *
Nikolas je zatvorio vrata taksija. Njegova sestra se izvila kroz prozor.
Pokai mi rekla je.
On je otvorio rajsfers lus svog duksa s kapuljac om, otkrivs i
ispolirane perle od smeeg drveta. Suzet je klimnula glavom u znak
odobravanja. Pogledala ga je u oi.
Ne znam, Niki.
Stavio je ruke u depove. Obavetavau te o svemu.
U redu.
Obratila se vozac u i taksi je krenuo niz svetlu ulicu da bi se ubrzo
pretvorio u trepereu, utu taku previe bletavu za gledanje.
Ketrin je klimala glavom dok je Suzet jurila po kuc i skupljajuc i svoje

211

kofere, neseser sa s minkom, torbicu s kozmetikom, rezervne cipele.

Sirena taksija se ponovo spolja oglasila. Ketrin nije progutala ni rec
besmislene pric e, koju joj je Suzet servirala, o tome da su Nikolas i
ona prethodne noc i popili nekoliko tura jegermajstera vis e i da su
zaboravili da joj jave da e ona zaglaviti kod njega na spavanju.
Ja moda gazim u duboku starost, pomislila je, ali jo uvek mogu da
vidim razliku izmeu mamurluka i napada panike. Nac in na koji je
Suzet trc ala uokolo, kao dervis , govorio je da je jedina droga u njenim
venama bio adrenalin. Jedino s to je zvuc alo kao istina bilo je to da se
Nelson razboleo.
U redu. To je sve rekla je Suzet povukavi kosu iza uva.
Odlic no rekla je Ketrin. To je bilo smes no. Nikolas je bio kao
njegov otac c udan, lep i povrs an ali Suzet je trebalo da je nalik njoj.
Prizemna. Savesna. Iz kog razloga su njih dvoje jos uvek skrivali tajne
poput dece? Zbog c ega je Suzet prethodni dan izletela iz kuc e, kao
strela izbac ena iz samostrela, bas onda kada ih je razgovor ponovo
naneo na gospou Kvil? Bila je u iskus enju da ode do trema, da taksisti
dvadeset dolara i pos alje ga nazad, natera svoju c erku da sedne i da
od nje zahteva objanjenje.
I misli da bi ti rekla? Da li bi ti njoj rekla? Jesi li ti njoj sve ispriala?
Ne. Ne. I ne.
Ponovo se oglasila sirena na taksiju, ovog puta duz e i upornije.
Suzet je izvezla svoj kofer iz sobe i poljubila Ketrin u obraz.
Moram da idem.
Ketrin je klimnula glavom.
To je izgledalo kao puki trenutak, motor je zatutnjao, ruka je
mahnula i kua je ponovo bila tiha.
Ketrin je otila do kuhinje i napunila ajnik.
Sama si to sebi navukla na vrat.
Sela je, reena da ne razmilja o tome dok eka da prokljua voda.
U poslednje tri c etvrti sata, taj mladic je is ao napred-nazad izmeu
svoje prljave kuc e napravljene od drvene konstrukcije obloz ene
ciglom i nakrivljene upe.
Nikolas je stajao iza skupine zapus tenih lasijandri, nekoliko ulaza
iznad i preko puta prodavnica u Mertl stritu. Stajao je s rukama u

212

dz epovima, prebacujuc i se s jedne na drugu nogu, dok se sunce vuklo

nisko prema horizontu, a sve izduz enije senke postajale hladne.
Okretao se i tapkao stopalima da bi se ugrejao, kada je uoc io neki
pokret u kuc i iza sebe. Isprva nije pridavao znac aj naoc itom mladom
momku, meutim, za nekoliko minuta nije mu vis e uspevalo da odvoji
pogled od njega. Tip je krupnim koracima ciljano hodao od kuc e,
preko travnjaka iza nje, nepokos enog i punog korenja, sve do male
stare s upe, nosec i u rukama kartonsku kutiju punu ko zna c ega.
Nekoliko minuta kasnije, ponovo bi se stvorio, iduc i prema kuc i, a
onda se vratio nosec i plastic ne las e i krpe. Tada bi se zadrz ao deset
minuta u s upi, pre nego s to bi se praznih ruku vratio u kuc u, odakle bi
izronio nosei... malu kartonsku kutiju.
Nikolas se odluc io da proe kroz ulaznu kapiju, nastavljajuc i oko
malene kuc e sve do dvoris ta iza nje. Mladic je ponovo preko bas te
nosio flae tenosti za ienje.
Ej ree Nikolas.
Momak se nije zaustavio, ali mu je pogled skliznuo prema
Nikolasu.
Stani rec e Nikolas. Primetio je kako mu je glas bio tih. Moz es
da stane.
Meutim, mladic nije stao. Nikolas je video da su oc i na njegovom
okruglom licu bile naduvene i crvene.
Govorio je sebi da se okrene i vrati svom skrovitom mestu na
trotoaru. Meutim, noge su ga odvlac ile prema otvorenim vratima
batenske upe.
U njoj se nalazio rasklopivi sto za kartanje na koji je momak reao
svoje las e. Nikolas ga je posmatrao kako u bokal sipa belilo, otrov za
mrave i obuzela ga je ludac ka z elja za smehom sredstvo za
ispiranje usta. Na stolu je bilo ras ireno kratko pismo ispisano nez nim,
uvijenim, z enskim rukopisom na cvetnom papiru. Na dnu nije bilo
srca, kruia niti krstia.
Molim te nemoj rekao je Nikolas.
Momak je podigao bokal, prikovao pogled za Nikolasa i naiskap
popio njegov sadraj.
Naravno da ne moe da ga zaustavi. Nikada to ne uspeva da
zaustavi.
Momak se tiho zagrcnuo, ali je nastavio da guta.

213

 Jesi li tu? upitao je Nikolas.

Mladic evo lice je poc elo da poprima svetloljubic astocrvenu boju.
Kapci su mu se stisli od bola.
Nikolas je krenuo odatle i pourio nazad na ulicu.
Sta se dogodilo sa srec om u z ivotu tog momka? Ili u z ivotu Dilana
Tomasa? Ili u Kejtinom z ivotu? Jesu li srec ni trenuci u njihovim
z ivotima isparili, momentalno nestali u vidu pare, dok je sve s to im je
preostalo bio taj trenutak umiranja? Sta se zbilo sa smehom? Sta se
desilo s vremenima zadovoljnih uzdaha, kada je Kejt tonula u san
sklupc ana u njegovom zagrljaju, svesna da je voljena i z eljena? Da li je
to bilo gde trajalo, u nekom drugom univerzumu, u nekom udaljenom
raju? Koji deo nje je ostao zarobljen u tom malenom kupatilu, ili pod
zemljom na groblju u Njuamu, ili u njegovom jadnom srcu?
Nije bilo odgovora.
Zakorac io je unazad iza lasijandri, koje su iznenada poc ele da
s apuc u dok je hladni povetarac z urio uz ulicu koja je tonula u mrak.
Poslepodne je prelazilo u sumrak.
Preko puta, niz ulicu, prodavnice u Mertl stritu bile su tihe. Jedan
auto se uparkirao. Jedan c ovek je us ao u samoposlugu i ubrzo se
pojavio s dve pune kese kuc nih potreps tina. Svetlo u servisu
kompjutera se ugasilo. Dva minuta kasnije, jedan visok i mrs av c ovek
izas ao je i zakljuc ao ulazna vrata lokala. Nagnuo se i koraknuo u
stranu da bi provirio u prodavnicu zdrave hrane Plau end vajn, kratko
mahnuo, a onda otkasao u boc nu ulicu u kojoj je bio parkiran njegov
nisan. Odvezao se kolima odatle.
Nikolas je pogledao na sat. Bilo je sedamnaest i trideset etiri.
Svetla u prodavnici zdrave hrane su se ugasila.
Zakoraknuo je unazad, zgurivi se malo iza isprepletanog bunja.
Trenutak kasnije vrata prodavnice zdrave hrane Plau end vajn
otvorila su se i iz nje je izas la visoka, vitka mlada z ena. Rouina.
Posegla je rukom u tas nu i izvadila kljuc eve, ispustila ih, kleknula da
ih dohvati i zakljuc ala vrata. Nikolas ju je posmatrao kako proverava
da li su vrata dobro zatvorena, a ona je zatim pogledala na sat, z urno
iskorac ila ispod nadstres nice ispred radnji i otis la na suprotnu stranu
od Nikolasovog zaklona. Posmatrao je kako u hitrom hodu prebacuje
oko sebe svoj dugac ak, pleteni mantil. Nije hteo da izae iz zaklona od
lasijandri sve dok nije bila dovoljno daleko da za nju bude samo

214

udaljeni stranac u senci, a onda je poao za njom.

Sedz lijeva je koristila taj lokal. Kvilova je koristila taj lokal.
Meutim, da li je to bacalo sumnju na svakoga ko bi ga iznajmio?
Naravno da ne. Ispred njega, Rouinine duge noge, kao u z drebeta,
nosile su je preko Mertl strita i uzbrdo, sve do ugla s Mejdglas stritom,
gde je skrenula levo. Brzo se kretala, tako da je Nikolas morao da
pouri.
Stara Bretertonova. Stara Sedz lijeva. Stara Kvilova. Starica koja je
s Garnokom us la u s umu. Da li su one bile ista osoba? Poc eo je da
veruje u to. Meutim, da li je bilo ikakve veze izmeu njih i z ivahne
mlade z ene koja se z urno kretala ispred njega? Da li je bilo ikakve
slic nosti izmeu prijateljski nastrojene, trapave z ene lepog osmeha,
koja je prodavala ps enic ne klice i organski sladic , i uz asnog,
pogrbljenog stvorenja koje je sjajnim oc ima osmatralo iz svog gnezda
izmeu okaenih haljina? On nije uviao takvu slinost.
Na kraju Mejdglas strita nalazila se prometnija ulica koja je
prolazila ispod z eleznic ke pruge. Na uglu je mala skupina ljudi c ekala
autobus ispod stanic ne nadstres nice. Izgledalo je kao da se Rouinina
visoka figura usled olakanja malo opustila i ona je usporila hod i stala
na zaelje reda.
Nikolas je usporio i zaustavio se kod stuba dalekovoda udaljenog
pedeset metara. Oslonio se o tvrdo drvo i osetio kako se kroz hladan
vazduh s iri pomalo os tar miris kreozota. Sunce je do tada vec bilo
zas lo i prvi blistaji zvezda pojavili su se na purpurnom nebu.
Posmatrao je Rouinu. Ona je c avrljala sa sredovec nom z enom ispred
sebe. Obe z ene su se nasmejale. U pomrc ini su se videli Rouinini beli
zubi. Farovi autobusa su se pojavili ispod z eleznic kog nadvoz njaka, s
prozorima koji su sijali z utim svetlom. Trenutak kasnije vozilo je
ispustilo slonovski uzdah i zaustavilo se da primi putnike. Rouina je
us la u autobus. Nikolas ju je video kako se probija duz prolaza, do
mesta na pola puta do kraja autobusa. Autobus je zatutnjao i ubrzo
otiao.
Nikolas je dublje zavukao ruke u dz epove. Nije bilo nic ega
zloc udnog u vezi sa Rouinom. Njena radnja bila je radnja gospoe
Kvil, a njen dovratak je na sebi jos uvek nosio znak koji je Kvilovoj
pripadao, ali da li je to bila Rouinina krivica? Naravno da nije. Da li je
ona sama bila u opasnosti? Nije tako mislio. Starica koja je nekada bila

215

gospoa Kvil nas la je drugo mesto da se krije, neki novi centar za

svoju mreu. Bila je u umi.
... a onda je princeza shvatila da je on bio najplemenitiji, najnez niji i
najbolji od svih ivotinja, i volela ga je iznad svega...
Brajanov glas je tekao niz hodnik kao topla voda, smiren i
umirujuc i. Suzet je mogla da zamisli Kvinsine oc i kako se okrec u i
naprez u da zadrz e fokus, dok se borila da ostane budna i c uje ostatak
svoje omiljene pric e. Brajan je bio divan, jer je celog dana zabavljao
Kvinsi drei je podalje od njenog bolesnog brata.
Suzet se nalazila u Nelsonovoj sobi. Bio je mrak. On je lez ao na
krevetu, a grudi su mu se jedva pomerale gore-dole. Lekar je rekao da
je u pitanju bila neka vrsta pluc ne infekcije i, nakon sprovoenja svih
testova na meningitis, upalu pluc a i SARS, pustio ga je da ode kuc i.
Brajan se suprotstavio stavu da Nelson mora da ostane u bolnici i
Suzet ga je volela zbog toga. Veruj mi rekla je. On joj je verovao i
volela ga je i zbog toga.
Zavrs ila je ispisivanje Nelsonovog punog imena na svec i toliko
purpurnoj da je bila skoro crna. Na posluz avniku je vec c ekala mala
lutka, pribliz no ljudskog oblika, od bele vate i jakog mirisa na majc inu
duicu, beli luk i lavandu. Opila je lutku s Nelsonovom kosom u njoj.
Kako se usuuje?, pomislila je Suzet. Kako se usuuje da napadne
moje dete? Meutim, deo nje ju je preklinjao da uc uti, da bude
zahvalna. Kvilova je uinila toliko mnogo gorih stvari.
Oslus kivala je. U udaljenom kraju stana bila je tis ina. Vreme za
priu bilo je gotovo: Kvinsi je spavala.
Vreme je bilo da pone.
Upalila je sveu.

216

19.

Pritam je sedeo na praznom dus eku prevelec asnog, ne znajuc i od c ega

da pone.
Hitna pomoc je, u ranim jutarnjim c asovima prethodnog dana,
odvezla Dz onov les . Ceo taj dan bio je u izmaglici: telefonski pozivi,
razgovori s nadbiskupijom o organizaciji pogreba, pretraga Dz onovog
telefonskog imenika uz olaks anje s to nije imao brac u ili sestre, niti
prikrivanu decu, koje bi morao da pozove. Na kraju dugog dana,
Pritam, potpuno potros en, srus io se u svojoj sobi, spreman da zaspi,
ali je umesto toga satima lez ao budan, pus tajuc i u sebi snimak
poslednjih nekoliko minuta ivota svoga prijatelja.
Kada se Dz on srus io, Pritam je pozvao hitnu pomoc . Iznenadio je
samoga sebe moz da razoc arao samoga sebe koliko smireno je
zvuc ao dok je razgovarao s operaterom hitne pomoc i. Primenio je
kardiopulmonarno oz ivljavanje prema instrukcijama operatera, s
osec ajem krivice zbog uzmicanja pred papirnom suvoc om starc evih
usana pod njegovim. Dok je korenom dlana pritiskao Dz onove grudi,
brojao, disao, brojao, brojao, oc i su mu odlutale prema fotogra iji
Elenor Breterton. Da li je bila sluc ajnost s to je Dz on doz iveo tako
snaz an src ani napad bas kada je gledao u tu fotogra iju? Sigurno.
Meutim, Pritam je bio video izraz na Dz onovom licu. U poc etku ono
je odraz avalo interesovanje, a onda se pretvorilo u nes to s to nikada
ranije nije video na starc evom licu. I tada, sedec i u njegovoj sobi i
c ekajuc i da poc ne s pakovanjem njegovih nekoliko stvari, Pritam je
ubedio samoga sebe da je znao ta je taj izraz znaio.
Strah.
Covek koji se naizgled nic ega nije plas io, ugledao je na fotogra iji
neto to ga je bukvalno nasmrt preplailo.
Pritam se podigao s kreveta i otis ao do dnevnog boravka
parohijskog doma. Sahovske igure su bile isto rasporeene kao i
c etrnaest sati ranije, kada je poz eleo da vidi Dz onov izraz lica nakon
poraza. Pa, video ga je prethodne noc i i nimalo ga to nije obradovalo.
217

Otvorio je vrata ostave. Dve drvene police zaklanjale su zidove na

suprotnim stranama prostorije. Na jednoj su bili dodatni primerci
knjige s crkvenim pesmama, vino i hleb za pric est, posude za
prikupljanje priloga, odore, boz ic ni ukrasi i scena roenja Hrista
izlivena u plastici, koju je Dz on uporno odbijao da zameni. Na
suprotnom zidu bile su kutije s arhivskom dokumentacijom.
Pritam nije znao s ta je traz io, pa je uzeo prvu kutiju, uklonio
poklopac s nje i seo na pod. Izvukao je gornji list papira i poc eo da
ita.
Dok je Pritam otvarao kutije, Lejn je lepila selotejp na poslednju
kutiju koju je zatvorila. To su bile poslednje Gavinove stvari koje su
bile odvojene; neke u dobrotvorne svrhe, neke za napojnicu, a neke za
sreniji dan u budunosti, koji je Lejn u tom trenutku delovao daleko
poput zvezda.
Gavin i ona su se doselili u tu kuc u c etrnaest meseci ranije kako bi
vodili rac una o njegovoj majci. Muz gospoe Boje, Gavinov otac,
preminuo je dve godine ranije, a pogoranje udoviinog stanja ubrzalo
se u ta dvadeset i c etiri meseca. Tri osobe koje su pruz ale ispomoc
starici dale su otkaz, jer je, po njihovom mis ljenju, c ak i pored
njihovog ogromnog prethodnog iskustva, njeno ponas anje bilo isuvis e
agresivno.
Dvanaest meseci pre Gavinovog samoubistva, strelica na Lejninom
znaku za poz arnu opasnost u braku pokazivala je na oznaku
umerena. U narednih s est meseci pres la je na oznaku visoka. Gavin
i ona su vis e od godinu dana pokus avali da dobiju dete i konac no su
zapoc eli proceduru za vantelesnu oplodnju. Hormonske injekcije su
joj prouzrokovale neprestane glavobolje koje su joj zagorc ale svaki
otkucaj srca. Buenje s bolovima, putovanje na svoj dosadni posao u
gra ic koj irmi, koji joj je nudio samo redizajniranje kutija za cerealije
i izradu kalendara za friz idere, naknadno vrac anje kuc i sve
besmislenijim, neprekidnim buncanjima gospoe Boje, otez avalo joj je
da pronae makar minijaturne trenutke zadovoljstva.
Gavin je dobio unapreenje: glavni menadz er prodaje za oblast
Azije i Paci ika. On nije bio bas najbistrija osoba, ali je dobro izgledao
i, po svemu sudec i, sa svima se dobro slagao. Imao je prirodni s arm.

218

Nju je, zasigurno, privukao svojim armom.

Meutim, on ju je, takoe, dva puta ponizio preljubama. Oba puta
Lejn ga je uhvatila u prevari i on se oba puta bacio pod njene noge u
klupko pokajnic kih suza uz obec anje da nikada, ba nikada, nec e vis e
biti tako glup. Iako je vei deo nje omekao zbog njegove patnje, jedan
deo, negde duboko u njoj, zauvek je ostao zaleen, delimino elei da
je zauzeo stav i bez pokajanja objasnio svoje neverstvo. Ukoliko se
pretvara da tvoja ena nije bitna dok jebe drugu, pokai i meni to isto
lice, mislila je. Naravno, mogla bih da te oamarim, mogla bih da te
napustim, ili bih mogla da ti potpuno, a ne delimino, oprostim.
Meutim, on se jednostavno zakleo da se to nikad, nikad, nikad vis e
nec e ponoviti... potom je sebi obezbedio jos jedan posao s druge
strane okeana koji c e ga dovesti u dugotrajna iskus enja. Igla se
pomerila prema oznaci ekstremna.
A onda, nes to potpuno neoc ekivano. Mesec dana pred nemili
dogaaj, Gavin je svom poslodavcu najavio da c e u roku od c etiri
nedelje napustiti posao. Nac i c u ovde negde posao govorio joj je.
Nes to manje stresno, moz da s pola radnog vremena. Ne plac amo
stanarinu, a tata nam je dovoljno ostavio. I ti bi trebalo da das otkaz.
Godinu dana ranije takva vest bi je ispunila delikatesnom,
punomasnom, c okoladom obloz enom rados cu. Meutim, tada, nakon
naporne rutine usranog posla, usranog i c udnog z ivota u kuc i u kojoj
je kretanje senke mrtvog dec aka bilo opipljivije od kretanja odraslih,
usranih glavobolja, usrane brige zbog svog muz a, koji nije uspevao da
zadrz i polni organ izvan druge z ene, ta zlatna ponuda plas ila je Lejn.
Nije verovala u to.
Meutim, izgledalo je da Gavin to zaista misli. Poc eo je pravilno da
se hrani zdrava hrana i svez e povrc e. Trebalo je da sve bude dobro. I
bilo bi dobro. Da nije poeo da pria u snu.
Usred noc i, kada je ogromna kuc a nespokojno otkucavala, budilo
ju je Gavinovo s aputanje. Ptica. Tris. Nazad. Mrtav. Uz vodnjikavu
svetlost koja je dopirala kroz prozor videla je da on duboko spava dok
bunca, a ipak, izraz lica bio mu je ulagivac ki, z udan. Ptica. Molim te.
Ptica. Mrtav. Te rec i joj nisu dozvoljavale da zaspi jos dugo pos to bi se
okrenuo nastavljajuc i s hrkanjem. Zbog dve osobe u kuc i koje su
mrmljale nes to za sebe, osec ala je krivicu s to joj je bilo drago jer nije
uspela da zatrudni; nije z elela dete in icirano porodic nim ludilom.

219

Prestala je da uzima lekove za plodnost, ali to nije rekla Gavinu.

A onda, samo nekoliko dana ranije, Gavin je rano ustao iz kreveta.
Lejn je bila toliko iscrpljena, pos to je tek u c etiri zaspala, tako da se
nije ni pomakla. I gospoa Boje je neuobic ajeno kasno zaspala. Obe su
ustale u sedam sati, kada je policija kucala na vrata nosec i neke
veoma loe vesti.
I nakon toga? Njen advokat se borio s Gavinovim agentom za
z ivotno osiguranje, ali nasledstvo gospodina Bojea pripadalo je njoj.
Spremala se da pronae nekoga da se stara o gospoi Boje i da
pobegne s to dalje od te blago uklete kuc e. Dva dana ranije je bas bila
pod tus em, pravec i planove u vezi s tim, kada ih je posetio Nikolas
Klous.
Klous je bio bled i izgledao je c udno. Ne neprivlac no, ali drz ao se
prisebno jedino pomoc u prejako rastegnutih struna. Lejn je c ula da
mu je z ena umrla, a da je bio i s Tristramom kada je on u davnoj
pros losti bio otet. Klous joj je kazao da bi z eleo da pric a o Gavinu, a
ona je morala da drz i jezik za zubima. Ona je z elela da se razdere:
Priaj mi o toj ptici! ta to znai? Koja ptica?! Meutim, to bi joj
odmah potpisalo ulaznicu za ludnicu Bedlam, pa ga je poslala napolje.
Sve je napokon bilo zavrs eno. Poslednja kutija bila je zapakovana.
Mogla je da ode i da sve to ostavi za sobom.
Osim to je imala elju da sazna.
Gavinov brat bio je ubijen. Njegov ubica se ubio. Jedan dec ak je
nestao oko nedelju dana pre toga. I njegov ubica je poc inio
samoubistvo. Gavin se ubio. Sta je povezivalo sve te smrti? Nikolas
Klous.
Spremala se da napusti taj odvratni grad. Koga je briga ako
pomisle da je luda?
Reila je da ga poseti.

220

20.

Hana Gerlik je bila toliko ljuta da joj je dos lo da povrati. Mirijam, koja
je bila dve godine starija, is la je u sedmi razred i trebalo je da bude
zrelija u vezi sa svim, izbegla je da srui najstraniju vrstu besa kada je
uhvatila Hanu kako koristi njen sjaj za usne. Covec e, ajde! Mirijam je
znala da mama ne bi dozvolila Hani da sebi kupi sjaj za usne! Ali kada
ju je videla, nije vikala i bunila se: bila je tiha. To je moglo znac iti
samo dve stvari: ili c e odmah otic i kod mame i otkriti joj neku tajnu za
koju se zaklela da e je uvati ili e se kasnije osvetiti.
Hani je bilo kristalno jasno, dok je sama skrus eno hodala, da je
Mirijam odabrala drugu mogunost.
Krenule su zajedno u s kolu. Mirijam se pretvorila u s ec er i svetlost,
uz preslatko nedostajac es mi, mama. Meutim, onog trenutka kada
vis e nisu videle svoju kuc u, okrenula se prema Hani, brzo i os tro
poput sivog sokola koji se u televizijskim dokumentarnim emisijama
brzinom munje ustremljuje na poljske mis eve i c upa im utrobe.
Samo c ekaj, kuc ko mala prosiktala je, a onda pruz ila Hani
osamnaestokaratni, dijamantima optoeni, prvoklasni tretman tiinom
koji je trajao du cela dva kilometra puta do kole.
Kada su stigle, Hana je brzo zaboravila bes svoje starije sestre i
s kolski dan joj se lagano kretao prema svom kraju i njenom
omiljenom c asu: umetnost i zanat. Hana je bila dobra u umetnostima i
volela je sladak osec aj stvaranja koji je dolazio iz zahvatanja guste
akrilne boje c etkicom i klizenja njome po starinskom papiru, iz
dobijanja nec ega ni iz c ega. Gospoa Do (za koju je Hana smatrala da
je najleps a z ena na svetu i koja je uvek imala strpljenja) izjavila je da
su Hanine slike velic anstvene i rekla joj da ima na umu da se
pribliz avala s kolska priredba, na kojoj bi mogla da izloz i neka svoja
dela. Ta ideja je u Hani pokrenula prijatne drhtaje, a pomisao da drugi
vide a moz da i kupe njena dela... pa, bila je jednostavno
fenomenalna.
Zapaljene mas te, tog popodneva je s odus evljenjem napala beli
221

papir i stvorila nes to z ivo, lepo i prekrasno neobic no. Bio je to konj u
mus kom odelu izmeu rafova u supermarketu koji kupuje morske
konjice. Ko bi znao odakle se ta slika stvorila u njenoj glavi? Meutim,
ona je izazvala smeh kod njenih drugova iz razreda, a osmeh kod
gospoe Do. Hana je jedva c ekala da pokaz e sliku Mirijam, koja je
vaila za najveeg ljubitelja njenog smisla za stvaralatvo.
Ipak, tog popodneva nije bilo tako.
Kada su kretale prema kuc i, Mirijam je okruz ivala ledena
hladnoc a. Hana je pokus avala da animira svoju stariju sestru pric ajuc i
joj o priredbi. Poc ela je da odmotava svoju novu sliku, ali na vrhu
brda koje se uzdizalo pored kole, Mirijam se zaustavila.
Ne z elim da razgovaram s tobom, ti malo lopovsko pseto. Ja c u
ii Silki Ouk stritom. Ti idi drugim putem.
Hana je u stomaku osetila blagi napad straha. Drugi put bio je
Karmajkl roud.
Otkad je Dilan Tomas nestao, Mirijam i njoj bilo je zabranjeno da
idu Karmajkl roudom. Otkud to? obe su upitale, izraz avajuc i
prigovor raspevanim glasom iako su obe vis e volele put duz Silki
Ouk strita pos to ih je on vodio pored prodavnica u Mertl stritu, u
kojima su mogle sebi da kupe korneto sladoled, ukoliko je kuc ni
budz et bio pun, ili (u vreme s tednje) da podele baunti c okoladicu.
Mama im je objasnila da je privlac nost s ume pored Karmajkl rouda
bila isuvis e jaka i da je naivnim devojc icama lako moglo da se desi da
se tamo izgube. Meutim, Mirijam je terala Hanu da ba tuda ide.
Mirijam...?
Mirijam je napravila nekoliko koraka i ponovo se okrenula, s
oc ima koje su sijale od svireposti. Ne s alim se, govnarko! pljunula
je. Nasmrt u te prebiti bude li me pratila!
Hana je stajala sleeno. Nikada svoju sestru nije videla tako ljutu.
Sec a se da je nac ula upozorenje svoje majke: Mirijam upravo prolazi
kroz jednu fazu. Ona brzo odrasta i deavaju joj se mnoge promene.
Podlona je periodima pomalo loeg raspoloenja.
Uuu, moe misliti?, pomislila je tada.
Posmatrala je kako Mirijam oholo korac a svojim dugac kim,
tankim nogama. Borila se s iznenadnom potrebom da se dere na sav
glas, polako je smotala svoju sliku i otis la do kraja avenije u kojoj se
nalazila kola, odakle se skretalo u Karmajkl roud.

222

Rei u joj, pomislila je Hana ispunjena mrz njom. Rei u mami da

je Mirijam psovala. A biu ubedljiva jer u prvo priznati da sam
koristila njen sjaj za usne, a onda u se rasplakati.
Hodanje joj je laks e palo pos to joj je ovakav plan malo popravio
raspoloz enje. Popodne je bilo toplo, pa je otkopc ala svoj s kolski
dz emper. S njene desne strane bila je s uma koja joj je postajala sve
bliz a. Lepo je izgledala: gusta, tajnovita i stara. Kada joj je tata c itao
pric e o zac aranim princezama koje, godinama udaljene u pros losti,
spavaju u smaragdnim s umarcima, ona nije zamis ljala s ume gusto
rasporeenih evropskih borova, vec s ume kao s to je ta: bujne, i
zdrave, i divlje, i ispunjene snaz nim stablima niaulija, sjajnih jasena,
nezgrapnih crnih smokvi s osenc enim granama i upletenih lantana
tamnog korena. Drvec e visoko poput crkava, meu kojim je poneko
toliko obmotano puzavicama da je izgledalo poput dinosaurusa sa
zelenim krznom. Ta s uma je bila prelepa. Krec uc i se pored nje,
spustila se s trotoara na s ljunc anu stazu koja se probijala kroz pojas
osuene trave koji se graniio s drveem.
Pored toga, nije uma c inila ljudima naz ao. Naravno, c ovek bi se
mogao izgubiti i nasmrt se smrznuti, ili slomiti nogu ili vrat, ali ako si
paz ljiv, s uma je bila bezbedna kao i bilo s ta drugo. Ljudi su ti koji su
inili ljudima naao.
S tom milju, Hana je naizgled istovremeno uoila tri stvari.
Prva je bila nebitna: neko je, u blizini trotoara, pobio koc ic e
zvezdastog preseka u zemlju i izmeu njih z icom povezao znak
napravljen od bele plastike.
Drugo s to je videla bio je c ovek koji je stajao s druge strane
Karmajkl rouda. On je netremice posmatrao taj znak, ali je onda poeo
da gleda u Hanu.
Trec a stvar bila je toliko uzbudljiva da je srce poc elo da joj
ubrzano kuca. Lez ala je na stazi, direktno ispred nje, blistava poput
ogromnog dragulja na suncu.
Bio je to jednorog.
Izgledao je kao da je napravljen od stakla, ali dok je Hana korac ala
bliz e njemu, nije vis e bila sigurna. Staklo je obic no glatko i
voluminozno; ovo je imalo nez ne, isklesane noge, talasaste i jake. Na
rogu su se videle ine pruge, a na glavi tog stvorenja uzleprs ale dlake
grive i prelepe, pametne oi. Slabine su mu bile izreckane i miiave. U

223

isto vreme, izgledalo je z ivo i smrznuto, vis e napravljeno od leda nego

od stakla, a moz da i uraeno kao duborez u nekom magic nom,
prozirnom drvetu. Bila je to najlepa stvar koju je ikada videla.
Izvinjavam se!
Hana je nerado pogledala nagore nije z elela da skloni pogled s
jednoroga. Covek je pres ao ulicu i kretao se prema njoj. On eli
jednoroga, pomislila je mahnito. To je njegov jednorog, ali ga ja elim!
Mlada damo? pozvao ju je.
Hana je kalkulisala. Imala je vremena. Mogla je da zgrabi c udesnu
figuricu, stavi je u torbu i pone da tri.
Nemoj!
Pruila je ruku nadole i epala jednoroga.
Istog trenutka, uc inilo joj se da je tlo poskoc ilo u stranu. Posrnula
je. Nebo je poc elo da tamni. Sunce je tonulo naniz e. Suma, tako
bezazlena i primamljiva, odjednom je izgledala mrac no i uz asno.
Gledala je u svoje ruke.
Umesto sjajnog jednoroga, drz ala je mrtvu zviz dovku. Ptica je bila
mlitavo ulegnuta. Nije imala glavu, koja je bila odsec ena i zamenjena
lopticom napravljenom od granc ica s naslikanim c udnim simbolom.
Bila je odvratna. Tako uasna. Tako mrtva.
Zurila je u nju, spremna da vris ti, kada ju je onaj c ovek zgrabio za
ruke.
Nikolas je netremice gledao u plafon u svom stanu i dos ao do
zakljuc ka da je zaista u pitanju gipsani malter. Bio je to jedini
zakljuc ak koji je doneo u protekla dva sata. Zujao je po stanu,
obilazec i oko trpezarijskog stola i otvorene sveske na njemu. Pozvao
je Suzet i saznao je da je Nelsonu spala temperatura, ali da je jos uvek
ima, pa ga je prebacila u deji krevetac u Brajanovoj i svojoj sobi.
Nikolas se naterao da sedne, s namerom da napravi listu imena
Kvil, Breterton, Sedli; prodavnica, uma, crkva kako bi video da li bi
to s to ih skuplja na jedno mesto moglo da katalis e neki boz anski
prikaz za koji je osec ao da je sazreo i spreman. Meutim, istog trena
kada mu je zadnjica dotakla stolicu, on je ponovo ustao. Nije mogao
vie da bude unutra. Morao je da izae.
Pokus avao je da nagna noge da krenu put Lambet strita. Suzet mu

224

je rekla da je njihova majka zvuc ala grubo preko telefona i da joj malo
smirivanja ne bi bilo naodmet. Meutim, c im su Nikolasova stopala
dotakla trotoar Bajmar strita, krenula su prema Karmajkl roudu.
Tokom noc i se podigao vetar; probijao se, u z urbi, kroz kros nje
drvec a i izazivao njihanje i jec anje dalekovoda. Daleko u visini, oblaci
su jurili preko neba, a sunce, iako osiromas ene topline, bilo je toliko
svetlo da je izazivalo bol u oima.
Nikolas je izas ao na Karmajkl roud. Drz ao se trotoara nasuprot
s umi i kretao se prema mestu na kom je Vinston Til svojevremeno
zaustavio svoj sedan maslinastozelene boje. Jedan pokret je
zatreperio na rubu travnate povrine i Nikolas je zakiljio.
Dilan Tomas je napravio nekoliko uplas enih koraka unazad, a
onda mu se ruka veoma ispruz ila, kao nosac jedra u odnosu na jarbol,
on se cimnuo i poleteo prema s umi i meu tamno drvec e. Potom, u
jednoj uznemirujuc oj orkestraciji, oblaci u visinama pres li su preko
sunca bas kada je Nikolas uoc io nes to drugo s to ga je nateralo da
ustukne. Jedan znak bio je zakucan u oc vrsli pojas travnjaka koji se
graniio sa umom.
Ukoc enih nogu, ods etao je duz trotoara dok se nije nas ao tac no
naspram novog obaves tenja. Zahtev za podelu, pisalo je na njemu;
Grupa Barisi, stambena izgradnja. Mali logo romanesknog pastuva
nalazio se na bonoj ivici velike table.
Nikolasove misli su odletele nazad do starih dokumenata koje je
nas ao u biblioteci aukcijskih pam leta, imena organizatora aukcija,
imena geometara. Sahran ljudi. Ubistava dece.
Trepnuo je kada mu je u glavi sinulo stras no saznanje. Svaki put
kada je s uma bila ugroz ena, neko dete bi nestalo i umrlo. Ovde se
nalazio jos jedan zahtev da se zauzme s uma. Kvilova c e ubiti jos jedno
dete.
Ba u tom trenutku, jedna devojica pojavila se na stazi.
Bilo joj je moda devet ili deset godina i imala je tamnosmeu kosu
povezanu u konjski rep i tanke noge koje su se zavrs avale u naizgled
prevelikim cipelama. Uoc ila je Nikolasa i brzo pogledala nazad u
stazu. Tada su se njeni makazasti koraci usporili i zaustavili. U oc i joj
je upalo neto na zemlji.
Nikolas je osetio kako se okolis usporava i polako zaustavlja.
Delovalo je da se vetar smiruje. Kao da se i sama sunc eva svetlost

225

smrzavala u vazduhu, postajuc i tako krhka da bi je obic an pokret

smrvio i dozvolio mraku da prekrije nebo. Suma, zid crnih senki,
sablasnih stabala i tamnozelenih talasa, izgledala je kao da buja, raste
u visinu i pribliava se devojici.
Dovedi je.
Glas u njegovoj glavi bio je dubok, star poput kamena i jak kao
noc na plima moc na tutnjava skoro preniska da bi se c ula; vibrirala
je kroz njega kao pesma kitova ili grom.
Dovedi je.
Zavrteo je glavom, kao da pokus ava da je razbistri. Izvinjavam
se! pozvao je devojicu. Glas mu je delovao nemono i iscrpljeno.
Devojc ica je podigla pogled prema njemu, mrs tec i se. Bila je tako
mala. Bilo bi tako lako zgrabiti je, saviti je u rukama i...
Dovedi je ovamo.
Napravio je korak prema njoj i hotimino se zaustavio. Ne.
Ponovo je gledala u stazu. Nikolas je znao s ta je tamo lez alo. Mrtva
ptica s ispletenom glavom i ako je devojica bude pipnula, umree.
Ona e umreti.
Mlada damo? pozvao ju je. Noge su mu se pokrenule i ovaj put
nisu zastale. Nosile su ga preko ulice prema njoj. Bilo mu je tes ko da
dis e. Skupilo mu se grlo. Ruke su mu se podigle do kragne i povukle
je; utom je prstima dotakao drvene perle na ogrlici. Imao je osec aj da
su tes ke i da mu stiskaju vrat, a kamen sardoniks bio je neprijatno
topao.
Skini to.
Da, mogao je jednostavno da skine ogrlicu, da zgrabi devojc icu i
odvede je u umu, ne bi bila mnogo teka, da joj pokrije usta i...
Ne!
Devojc ica je gledala u stazu, a onda ponovo u njega. Spremala se
da je dohvati!
Nemoj! viknuo je, ali mu je glas zvuc ao tako tanus no kao da je
bio na vrhu nekog udaljenog brda.
Ako ne mogu da prestanem da hodam, pomislio je, trau. Naglo je
pokrenuo noge u iznenadni trk.
Ona je kleknula i podigla mrtvu pticu.
DOVEDI JE OVAMO!
Nikolas je posrtao. Taj glas je bio tako dubok da su mu se tresli

226

zubi i imao je oseaj da mu gri sve organe i iba krv da bre tee.
Zivotinjsko privlac enje s ume bilo je iskonsko i jako kao i bilo koja
druga potreba, poput z elje za snom, jelom ili seksom. Prepone su mu
se nadimale od nove, pulsirajuc e erekcije. Ogrlica je bila vruc a i pekla
ga je. Nije mogao da die.
Tada ih je uo.
U s umi. Sus tanje. Sum hiljade nevidljivih, bodljikavih nogu na
osenenom liu. Dolazili su.
Devojc ica je ukoc eno stajala, zurec i u mrtvu pticu u svojim
rukama, s glavom u vidu kugle od granc ica obelez ene krvlju. Thurisaz.
Nikolas ju je zgrabio za ruke.
Dovedi je...
Ne! viknuo je i podigao je sa zemlje. Teturao se bila mu je
tes ka kao odrasli c ovek, kao dva c oveka; pretes ka. Podvukao je jednu
ruku ispod njenih mrs avih nogu. Sum i taktanje postajali su sve
glasniji. Savio se, tresuc i se od naprezanja, uzeo u s aku talisman u
obliku mrtve ptice i stavio ga u dz ep. Napravio je jedan drhtav korak,
zatim drugi, krenuvi tako dalje od ume.
um lia otvorio je put utanju kroz travu iza Nikolasa.
Noge su mu gorele od napora, laktat mu se vec s irio kroz butine,
kao s umski poz ar. Napravio je jos jedan korak, i jos jedan, i jos jedan...
i potrao.
im je kroio na asfalt, pogledao je iza sebe.
Trava je postajala crna. Izgledalo je kao da su se poplavne vode u
trenutku podigle dopola visine stabljika. Jedino s to to nije bila plima
tamne vode: Nikolas je znao da je to bio nadolazec i talas crnih i sivih
paukova.
Okrenuo se i potrao koliko ga noge nose.
* * *
To je bila poslednja kutija. Pritam ju je skinuo s police, spustio je
beskompromisno na pod i poeo da je prazni.
Preturanje po drugim kutijama s arhivima iznedrilo je samo
papazjaniju zanimljivosti: fotogra ije dvadeset godina mlaeg
velec asnog Dz ona Herda, koji se na Svetskoj izloz bi smes i u drus tvu
hendikepirane dece ispod jednos inskog koloseka; poz utelu fasciklu u
kojoj je koverta s Dz onovim papirima za otpust iz Trec eg bataljona

227

Kraljevskog australijskog puka; jos jednu kovertu u kojoj su bili broj i

mesto posmrtne ploc e pod kojom se nalaze kremirani ostaci njegovog
brata. Pritam je to odloio na stranu.
Ostalo s to je pronas ao nije bilo lic ne prirode i bilo je manje
interesantno. Potvrde o plac enim rac unima za popravke, tri sveske s
rezervacijama za mesta u crkvenoj sali, kontrolni pregled biljaka na
crkvenom posedu, potvrda o uplati za getetner.
Pritam je proveo c itav dan lovec i po kutijama, s vremena na vreme
odgovarajuc i na telefonske izjave sauc es ca ili otvarajuc i vrata da bi
onima koji su kucali i promuklim i umornim glasom govorio da je
velec asni Dz on Herd zaista prethodne noc i preminuo, slagao se da je,
zbilja, vec neko vreme bio los eg zdravlja. Dz on je stvarno imao jak
duh i bio je pravo nadahnuc e za sve. U tom trenutku je, sasvim
sigurno, bio sa svojim Gospodom. Da, bila je planirana sluba.
I tako je stigao do poslednje kutije.
Ako su prethodne kutije po sadrz aju bile obic ne, ova je bila
zatupljujuc e dosadna. Stari autobuski redovi voz nje. Odsec ci
autobuskih karata. Hartijice za kutiju za predloge i primedbe, spojene
zaralom s tipaljkom za papir. Velika koverta s natpisom Prikupljanje
novc anih sredstava. U njoj su bile c etiri manje koverte oznac ene po
decenijama, a na onoj na vrhu pisalo je 197080. Pritam ju je
otvorio.
U njoj je bilo nekoliko kopija pam leta s tampanog ljubic astim
mastilom bilo mu je drago da je ges tetner bio koris cen. Na njima je
bila reklamirana jedna proslava: Zabava za porodicu!, Trke u
dz akovima! i Domac e torte!. Rukom ispisane liste pomoc nika i
njihovih zaduz enja (R. Berdz es, postavljanje stolova i uklanjanje
smec a). Izbledele polaroid fotogra ije tog znac ajnog dana: dame koje
stidljivo drz e svoje torte ukras ene s lagom i smes e se. Deca, s dugim
kosama i u zvoncarama, kojoj su noz ni c lanci bili povezani i koja su
trc ala i smejala se. Neki c ovek sa s irokom kravatom koji, dok jede
pitu, mas e kaz iprstom prema foto-aparatu. Jedna z ena koja, bez
osmeha, netremice gleda u aparat.
Pritamu je zastao dah u grlu.
ena koja je zurila u foto-aparat bila je Elenor Breterton.
Okrenuo je fotogra iju. Lepim, kaligrafskim rukopisom, olovkom
je bilo ispisano: Gospoa L. Kvil. 17. maja 1975. godine donirala je

228

ezdeset dolara fondu za proslavu.

Pritam je seo na pod.
Ponovo se osec ao kao dec ac ic tankih ruku i nogu, koji, pre nego
s to su ga roditelji odveli iz Indije, sedi u kolibi svoje babe i posle
vec ere slus a pric u svoje Nani o malom selu u Utar Prades u u kom je
svakom detetu naz ivo bila rasporena utroba da bi se, dok je ono
vris talo, selo sac uvalo od Kalinog gneva. Ta pric a ga je uz asavala kad
je bio dete; ne samo zbog toga s to je zamis ljao da je on jedno od te
potpuno bespomoc ne dece koja nisu mogla ni da se okrenu svojim
roditeljima, jer su i oni mahali noz evima... vec zato s to je zamis ljao
kako stras no mora biti Kalino lice koje je teralo roditelje pune ljubavi
prema svojoj deci da izvre to krvavo ubistvo.
Elenor Breterton. Gospoa L. Kvil.
Sada stvari kreu loe, pomislio je.
U tom trenutku neko je poeo da lupa na vrata parohijskog doma.
* * *
Devojc ica je sedela u jednoj od starih stolica za c ekaonice, zurec i
opus tenim oc ima u prazno. Povremeno je treptala i disala je sporo i
duboko, ali niti se pomerila, niti je prozborila jednu rec tokom tih
dvadeset minuta od kada su doli u parohijski dom.
Hana Gerlik, 5D proc itao je Pritam. Glas mu je podrhtavao.
Vratio je vebanku u devojicinu kolsku torbu.
Podigao je pogled prema naspramnoj stolici. U njoj je sedeo
Nikolas Klous, koji je klimao glavom dajuc i znak da je primio
informaciju. Nasred s ahovske table lez ao je talisman u vidu mrtve
zviz dovke. Jedan od rogova napravljenih od njenih kandz ica bio je
izgubljen, ali ak i pogled na nju izazivao je kod Pritama jezu.
Ovo nije hipotetiko zlo, pomislio je. Niti je to zlo iji su uzrok
pouda ili mrnja. To je izvorno zlo, staro koliko i sam Svet. Ovo je
avolja rukotvorina.
Ta misao bila je munjevita i zastras ujuc a, kao da se glazura koja
prekriva svet odvojila u jednom uglu, omoguc ivs i pogledu da uoc i
mrane i zjapee dubine ispod nje.
ao mi je apnuo je Nikolas.
Sedeo je srozan u stolici i gledao u mrtvu pticu. Na jedan
uznemirujuc i trenutak, Pritam je pomislio da se on obrac a malenom

229

leu. Tada je skrenuo pogled prema Pritamu i nasmeio se.

I on gleda u dubine, pomislio je Pritam. I izgleda spreman da skoi
u njih.
Odmahnuo je glavom. Neposredno pos to je pronas ao fotogra iju
Kvilove, bio je s okiran time s to je otvorio vrata parohijskog doma
upravo c oveku koji mu je bio skrenuo paz nju na nju. Pritam je bio
spreman da ga ne pusti unutra, da mu kaz e da je Dz on Herd preminuo
i da doe neki drugi put ili jos bolje, da se uops te tu ne vrac a! a
onda je uoc io devojc icu koja c utec i stoji iza Nikolasa, drz i ga za ruku i
zuri u prazno. Njegov prvi utisak udario ga je poput pesnice: bila je
silovana. A onda je Nikolas izgovorio rec koja je bila dovoljna da
dovri dvostruki aperkat Kvil.
Pritam ga je pustio unutra, posadio devojc icu na stolicu, saslus ao
Nikolasa, koji je u kratkim crtama prepric ao kako ju je pronas ao
ispred s ume i dovrs io time s to je izvukao tu uz asnu, unakaz enu pticu
iz depa.
Pritam je potom saznao i ime devojice.
Oni e eleti da saznaju rekao je.
Nikolas je nakrivio glavu kao da pita: Ko?.
Njeni roditelji. Zelec e da saznaju zbog c ega ste odvukli njihovu
erku dok se vraala kui.
Rekao sam vam...
Ja ti verujem rekao je Pritam. Te rec i su ga iznenadile.
Meutim, bile su istinite; on mu je zaista verovao. U svaki otrovni delic
toga. Ta grozota od ptice potvrivala je sve: tako neprirodno mrtva,
tako nepripadajua ovom svetu. Izgledala je kao gromobran za zlo.
Ja ti verujem, ali mislim da ti njena majka nec e verovati
nastavio je. Ne verujem ni da c e ti policija verovati. Ne tako brzo
posle malog Tomasa. Nikolase, mislim da je izvesno da c es se suoc iti s
nekim ozbiljnim pitanjima.
Izgledalo je kao da Nikolasa nije bilo briga zbog toga. Posmatrao
je Hanu Gerlik i briga u njegovim oima za nju bila je stvarna.
Ona je zurila u prazno s licem bezizraz ajnim poput stakla. Pritam
je jednom video crno-beli snimak vojnika iz Prvog svetskog rata u
bolnici android koji zure u beskonanost. Ratna neuroza.
Verujem da hoc u sloz io se Nikolas tiho. Pogledao je Pritama.
Nee poverovati da je to istina.

230

Dva oveka su se zgledala.

Neu lagati zbog tebe ree Pritam.
Nikolas se namrtio. Ko je to traio od tebe?
Zac uo se s um Hanine stolice i oni su je pogledali. Ona je ras irenih
oc iju netremice gledala u mrtvu pticu. Najednom, udahnula je
iznenaeno, zagrcnula se, iskas ljala neku slanu, z utu pljuvac ku i
poela da plae.
Endru i Luis Gerlik bili su najsreniji roditelji na svetu.
Gospoa Gerlik je c vrsto grlila Hanu, dok su joj suze lile niz
rumene obraze, kao staze od z ive. Luckasta devojc ice. Luckasta
devojc ice. Luckasta devojc ice... Ljuljala je svoju c erku u naruc ju.
Gospodin Gerlik ih je obe grlio zatvorenih oc iju, klimajuc i za sebe
glavom.
Vozec i se prema kuc i Gerlikovih, Nikolas i Pritam su smislili pric u
u nekoj c udnoj sredini izmeu istine i laz i. Nikolas je c itao oznaku o
graevinskim radovima, kada se Hana pojavila. Bila je smetena i nije
odgovarala na njegova pitanja. Kako je osec ao nelagodnost da bez
nekog pored sebe pretura po devojc icinoj torbi, odmah ju je odvezao
do svog prijatelja, lokalnog velec asnog, gde su otkrili identitet
devojc ice. Zbog c ega je bila pod tolikom traumom? Nisu znali. Da li je
Nikolas uoio bilo ta neobino? Ne.
Policija je stigla u kuc u Gerlikovih. Pogled na sves teno lice uc inio
je atmosferu u sobi spokojnijom. Nikolasu i Pritamu je izraz ena
zahvalnost, a onda su pojedinac no bili podvrgnuti ispitivanju. Jedna
pripadnica policije je bez uspeha propitala Hanu: Hana je jednostavno
okretala oc ima i odmahivala glavom. Druga policijska sluz benica je
tiho porazgovarala s gospoom Gerlik, koja je neko vreme slus ala, a
onda klimnula glavom u znak saglasnosti. ena je odvela Hanu u njenu
spavac u sobu. Vratile su se nekoliko minuta kasnije i Nikolas je
primetio kako je policijska sluz benica uhvatila pogled policajca u
uniformi odmahnula je glavom. Nije bilo znakova izic kog kontakta.
Policajac je poeo da pakuje stvari.
Nikolas je polako dos etao do Pritama. Ne znam da li c e biti
bezbedna apnuo je.
Pritam ga je pogledao.

231

 Mi imamo o mnogo emu da razgovaramo.

Nikolas je odbacio Pritama nazad do parohijskog doma i tada su se
dogovorili da se nau tu kasnije te vec eri. Nikolas je nastavio da vozi
nazad do Lambet strita.
Za vec erom je bilo neprijatno tiho, s obzirom na to koliko je buc no
pripremana.
Nikolas je sedeo na klupi u kuhinji, posmatrajuc i Ketrin kako
secka povrc e, vodeno kestenje, crni luk, piletinu. Svaki put kad bi
poc eo da govori, ona bi udarala neki sastojak do potpune predaje ili bi
mlela zaine u svom velikom granitnom avanu.
eli li pomo? doviknuo je.
Ne, ne odgovorila mu je veselo, a potom poc ela da ubacuje na
kockice iseckane sastojke u svoj vok, gde su glasno cvrc ali u vrelom
ulju.
Kada su oboje seli da jedu, tis ina je bila tako tes ka da Nikolasu
nita dovoljno duboko nije padalo na pamet da bi je prekinuo, a Ketrin
oc ito nije osec ala potrebu da to uc ini; ona je nec ujno z vakala,
upuujui mu poneki hladan osmeh.
Izuzetno ukusno konano je rekao.
Nije to nis ta posebno odgovorila je. Jos nekoliko trenutaka nisu
progovarali, a onda je ona dodala: Kupila sam tadin posudu.
Jel? Visoka, iljata stvar?
Da. Nisam je jo koristila.
Sjajno. Egzotino.
Ponovo su jeli ne progovarajuc i, sve dok im tanjiri nisu bili prazni.
Tek kada je Nikolas odluc io da ustane i raspremi sto, Ketrin je
prekinula tiinu.
Sedi. Molim te.
Ostao je na svojoj stolici. Ketrin se obliznula, podigla bradu i
pogledala ga.
ta se deava? upitala je.
Nikolas se pitao s ta c e pitati. Uvez bavao je paz ljiv, uljasti odgovor
koji je ino klizio oko tema koje njegova majka ne bi prihvatila
duhova, ves tic arenja, z rtvovanja dece odrz avajuc i, ipak, u z ivotu
predstavu da je taj kraj postao pomalo nesiguran i da moz da ne bi bila

232

los a ideja odseliti se. Meutim, sjajne oc i njegove majke su, po svemu
sudec i, sagorele njegovu inteligentnu dvolic nost i c uo je sebe kako
samo izgovara: ta?
Ketrin je iskrenula glavu njen pogled je govorio: Nemoj me
smatrati budalom.
Tvoja sestra dolazi iz Sidneja rekla je, a rec i su joj bile z ustre i
os tro su sekle. Vas dvoje s us kate kao neke s iparice. Gavin Boje puca
u sebe ispred mojih ulaznih vrata. Ti se izgubis i pronaes sebi stan a
da mi se i ne zahvalis . Ona odlec e nazad za Sidnej tako brzo da bi
pomislio da dele besplatno kuc e uz luku. Ona se danas javlja, tra-la-la
kao da se nis ta nije desilo, a onda predlaz e da prodam ovu kuc u i da
se preselim u Njutral Bej.
Nikolas je slegnuo ramenima dok je pregledao stolnjak. Njutral
Bej je fin.
Osec ao je na svom licu njen prodoran pogled, koji mu je izvlac io
misli kao obloga.
ta da ti kaem, mama? Boe.
Ona je dugo i duboko udahnula. Zatim je klimnula glavom za sebe i
privukla sebi njegov prazan tanjir. Nikolas je osetio da mu izmic e
jedna mogunost. Stisnuo je vilicu.
Ovde ubijaju decu, mama.
Ketrinine ruke su se nervozno vrtele oko tanjira. Podigla je pogled
prema njemu.
Jedno dete je umrlo sloila se. To je uasno.
Mnogo dece. Tokom vremena.
Posmatrao je njenu reakciju.
Dobro, ja nisam mala. Teko da u ja biti rtva.
I odrasli. Taj tip Gajat, koji je ubio malog Tomasa. On je iz Mertl
strita.
On je umro u zatvoru.
Da. Kao i Vinston Til. Sea se? I on je bio iz ovog kraja. Zar ne?
Ketrinini prsti su prestali da se pokrec u. Da. Iza brda. Iz
Kadumba rouda.
Gledali su jedno drugo nekoliko trenutaka.
I Gavin Boje. Neto nije u redu s ovim krajem.
Primetio je kako joj se oc i suz avaju. Meutim, nije mu se
suprotstavljala. Kada je progovorila, glas joj je bio ujednac en i

233

razuman.
Ako sam smatrala da je za tebe bilo dovoljno bezbedno da
ostanes ovde sve one godine posle uz asnog dogaaja s Tristramom
Bojeom, zato, za ime sveta, sada ne bi bilo bezbedno za mene?
Nikolas je z eleo da kaz e: Zbog duhova. Zato to Kvilova nije mrtva,
ve ivi u umi. Ona ponovo ubija. Stegao je zube. Nije mogao nis ta od
toga da joj kae.
Ili mene krivi za ono to se tamo desilo? upitala je.
Nikolas je trepnuo. Ne. Zato bih?
Zato s to nisam uspela da te zas titim. Zato s to sam... ne znam... jer
sam bila los a majka. Zato s to nisam z elela da se odselimo kada je tvoj
o...
Oi su joj se blago rairile i pregrizla je tu poslednju re.
Otac? Tata je hteo da se odselimo?
Ketrin je buno ustala, pokupila tanjire i odnela ih u sudoperu.
Donald je z eleo mnoge budalaste stvari. To je sasvim sluc ajno
bila jedna od njegovih dobrih ideja.
Nikolas je skupio obrve. Njegov otac je z eleo da se porodica
odseli? Zas to? Zato s to je Oven Lidi nestao 1964. godine? Ili je on znao
neto vie od toga?
Kada?
Nikolase! Ne znam.
Pre nego to je poeo da pije?
Mnogo, mnogo ranije. Kada smo bili srec ni i nije bilo dobrog
razloga da se ode. U redu? Trljala je tanjire uz resku lupu.
Ali mora da je postojao neki razlog!
Pre nego s to je uspeo da je ubedi u to, zazvonio je telefon u
predsoblju. Ketrin je otkloparala iz sobe da bi se javila. Nikolas je
uzdahnuo i gledao ju je kako slus a dok njen sagovornik pric a. Tada je
pruila slualicu prema njemu.
Za tebe je.
Uzeo je slualicu. Bila je to Lejn Boje.
Izvinjavam se s to vam narus avam vec ernji mir, gospodine Klous.
Glas joj je bio tako pucketav da je zvuao kao da je stizao s Marsa.
Ketrin je klisnula u kupatilo i pustila vodu na tus u. Te vec eri se
vie nije moglo priati o Donaldu Klousu i Talongu.
Nema problema odgovorio je Nikolas. Treba li vam... Mogu li

234

da vam pomognem?
Ovo moz da zvuc i c udno, gospodine Klous rekla je Lejn. Ali
moram da vas pitam za mrtvu pticu.

235

21.

Kis a je tako jako lila da je Pritam zamis ljao da je sama vasiona bila
sac injena od vode i da je u tom trenutku prodirala kroz pukotine na
onemoaloj nebeskoj tkanini.
Njih troje su sedeli u koz nim stolicama c ekaonice, dovrs avajuc i
svoje kafe. Atmosfera je bila c udna. Tri veoma razlic ite osobe, od
kojih je svaka u stvari bila nepoznata drugim dvema. Skoro da nis ta
zajednic ko nisu imale. Sves teno lice u urednoj odec i. Rezervisana
elegantna z ena koja je nedavno izgubila muz a. I to stras ilo dugih
udova po imenu Nikolas Klous. Da li bi se ikada ovako skupili da nije
bilo tih c udnih okolnosti? On nije mislio da bi. Ipak, osec ali su se
iznenaujuc e komotno u zajednic kom drus tvu. Svako od njih je, ne
toliko davno, izgubio nekog bliskog. Tuz ni i nesvakidas nji dogaaji
uputili su ih jedne na druge, a opet je bilo nec eg prijatnog u vezi s tim
s to su bili skupa. Nec eg jednostavnog i ispravnog, ipak veoma
osetljivog tanak konopac nad provalijom. Svako od njih je to osec ao;
tis ina koja je vladala dok su pijuckali kafu bila je krhka i niko od njih
nije eleo da je narui.
Po povratku iz kuc e Gerlikovih, Pritam se angaz ovao da ispuni
vreme do Nikolasovog dolaska. Obrisao je pras inu u Dz onovoj sobi,
oc istio kupatilo u koje se ulazilo iz nje, pronas ao hiljadu sitnih razloga
da ne ode u zgradu crkve. Kada je zac uo kucanje na vratima
parohijskog doma, zac udio se s to pred njima nije zatekao Nikolasa,
vec Lejn Boje. Objasnila mu je da ju je Nikolas uputio tu. Nedugo zatim
stigao je i Nikolas. Pritam im je skuvao kafu, razmenili su nekoliko
kolokvijalnih rec enica i tis ina se nastanila u prostoriji, s to su svi
prepoznali kao uvod: bilo je vreme za ozbiljne teme.
U redu poc eo je Nikolas. Ispric ao sam Pritamu nes to od toga,
ali ne sve. Ni blizu. Lejn, rekli ste da je Gavin pomenuo mrtvu pticu?
Pritam je osetio kako su mu te poslednje rec i zatreperile u
stomaku poput prave ptice, nervozne i spremne da pobegne.
Posmatrao je Nikolasa kako odlazi do malog barskog friz idera;
236

izvukao je iz njega plastic nu kesu i dovezao je na c ajnom stoc ic u.

Pritamovo srce je poc elo brz e da kuca kada je ponovo ugledao to
malo, unakaz eno telo, tu uznemirujuc u ispletenu kuglu na mestu
glave. Pogledao je prema Lejn kako bi video njenu reakciju na
osakaenu pticu, ali njene sive oi bile su potpuno nedokuive.
Prvi put sam takvu pticu video c etiri dana pre ubistva Gavinovog
brata rekao je Nikolas i otpoc eo pric u od 1982. godine, kada je
pronas ao mrtvu pticu i pokazao je svom drugu Tristramu. Potom je
priao o Vinstonu Tilu, koji ih je obojicu jurio kroz umu i o tome kako
je posmatrao Trisa kako, slomljenog ruc nog zgloba, nestaje ispod
stare vodovodne cevi u tunel prepun paukova. Kako je Trisovo isisano
telo pronaeno kilometrima daleko pod limom i daskama. Tilovo
priznanje i samoubistvo. Mnogo godina kasnije, Kejtina smrt. Njegov
pad niz stepenice ispred stana u Ilingu. Duh dec aka sa s rafcigerom u
ruci. Potom jos duhova; tuz nih, zarobljenih duhova. Povratak iz
Londona jedne kis ne vec eri, kao s to je bila i ta u kojoj su se njih troje
nas li, kada je nestao Dilan Tomas. Priznanje Eliota Gajata i njegovo
samoubistvo, jezivo nalik na Tilovo. Gavinova poruka u svitaj,
zakljuc ena s dva os tra pucnja iz njegove pus ke na kojoj je bio z ig
thurisaza: rune koja se iznova pojavljivala i izgleda da je neodvojiva
od smrti. Prac enje duha malog Tomasa u s umu. Jagode. Vinard.
Starica i njen pas Garnok, koji i nije bio pas. Muc na obrada njegovog
polnog organa rukom. Arhivirani pam leti i c lanci iz novina: tako
mnogo nestale dece, tako mnogo mrtvih ljudi. Elenor Breterton,
mrgodna pokroviteljka Pritamove crkve, koja je identic no izgledala
kao i gospoa Kvil, krojac ica. Njena radnja, u tom trenutku
prodavnica zdrave hrane, na c ijem je dovratku urezana runa.
Garnokov napad na Suzet i otkidanje pramena kose s njene glave i,
narednog jutra, bolest Nikolasovog sestric a. Cudnovata moc kamena
sardoniks i ogrlice od zovinog drveta. A ranije tog dana: isticanje table
o buduc im graevinskim radovima, pronalaz enje jos jednog talismana
i devojc ica koja je umalo bila dograbljena, dok je i sam Nikolas imao
mranu potrebu da je odvede u sumornu umu uz Karmajkl roud.
Pric a je bila gotova. Soba je ostala u tis ini, pod hladnim pogledom
Elenor Breterton, koji je ratoborno izbijao iz monohromatske 1888.
godine.
Pritam je bio iscrpljen, kao da je upravo odgledao uznemirujuc i

237

ilm strave za koji je znao da ne moz e biti stvaran, ali ga je ipak terao
da se kloni senki. Uputio je pogled prema Lejn Boje. Ona ga je paz ljivo
posmatrala, kao da je odmeravala njegovu reakciju.
I, naravno rekao je Nikolas pouzdan svedok koji je mogao
potvrditi da su Kvilova i Bretertonova, oprostite na igri rec i, ptice iz
istog jata, sada je mrtav.
Istina rekao je Pritam i iznenadio se kako mu je glas bio tih.
Ali tu je i ovo.
Otis ao je do ioke na stolu i vratio se s fotogra ijom gospoe Kvil
na crkvenoj proslavi odrz anoj trideset dve godine ranije. Nikolas je
ispruio ruku, ali je Pritam proao pored njega i predao je Lejn.
Kada je Lejn pogledala sliku, usne su joj se stisle, ali njeno lice nije
odalo bilo kakva osec anja. Ustala je i otis la do fotogra ije koja je visila
na zidu, na kojoj je bila Elenor Breterton, i poredila ih ceo jedan
minut.
Da li je Kvilova mogla biti njena unuka? konano je upitala.
Da odgovorio je Nikolas. Ali ne postoje podaci da je Elenor
Breterton bila udata ili da je imala dece. Bila je usedelica.
Recite mi sada vi, gospoo Boje kazao je Pritam. Da li su njih
dve ista osoba?
Lejn je drz ala fotogra ije jednu pored druge, poredec i mrke
poglede Kvilove i Bretertonove, njihove brade, njihovu sleenu
uzbunjenost zbog toga s to ih fotogra is u. Posle vis e od minuta, vratila
je fotografiju Pritamu.
Lie rekla je.
Kia je napolju gruvala.
I? upitao je Nikolas, gledajui naizmenino Lejn i Pritama.
Lejn je pogledala u Pritama. On je klimnuo glavom u znak da ona
prva da svoje miljenje.
Dakle rec e Lejn imamo dve fotogra ije napravljene u
razmaku od sto godina, na kojima su dve z ene koje lic e jedna na
drugu, ali to samo po sebi nis ta ne znac i. Spisak smrti i ubistava, ali su
one do kraja razjas njene i postoje priznanja u vezi s njima. Sto se tic e
ptice, vi ste mogli da je osakatite. Imamo samo vas u rec da ste je nas li.
Ali...
Ali?
Ali vi tvrdite da vidite duhove.

238

Lejn je zadrz ala svoj hladan i prodoran pogled na Nikolasu.

Nekoliko trenutaka nije rekao ni re. A onda je tiho progovorio.
Tac no. Jedina stvar koja nije time objas njena jeste to s to je vas
muz pric ao u snu o mrtvoj ptici pre nego s to je napustio postelju i
pucao sebi u glavu.
Pritam je uoc io neki drhtaj u Lejninom pogledu. Da li je to bio
strah? Bes? Nestao je tako brzo da se zapitao da li ga je zaista i video.
Nikolas se okrenuo i pogledao u njega. Pa, velec asni, s ta vi
mislite? To s Bretertonovom i Kvilovom je sluc ajnost? Tajne roake?
ljutito se nasmejao. A s ta je sa mnom? Ludak koji misli da vidi
duhove?
Pritam je video da se Nikolas bori da izgleda suzdrz ano, ali je bio
nadomak pucanja.
Moja vera polako je odgovorio kaz e da je duh jedan od tri
oblika u kojima moj Bog postoji.
Nikolas se nezadovoljno nasmejao. Ipak?
Ipak, moram da pitam... Da li se bojite paukova?
Nikolas je trepnuo, iznenada razoruan. Da, bojim se paukova.
Da li je to uvek tako bilo?
ta ste vi? Psihijatar?
Pritam je udahnuo. Osec ao je Lejnin pogled na sebi, kojim je
procenjivala njegov tok ispitivanja.
Moguc e je da trauma zbog gubitka najboljeg druga u detinjstvu, i
trauma zbog gubitka supruge u odraslim godinama, i trauma usled
nedavnog posmatranja Lejninog supruga kako oduzima sebi z ivot...
Pritam je slegnuo ramenima i podigao dlanove. Shvatate na s ta
ciljam?
Nikolas je pogledao u Lejn. Ona mu je uzvratila pogled. Njene sive
oi nita nisu proputale.
Naravno sloz io se Nikolas podiz uc i se na noge. A moja sestra
je takoe luda i oboje volimo da izmis ljamo da su mali, beli psi u stvari
veliki, opasni pauci, jer nam je umro otac i nikada nismo dobili
dovoljno nenosti.
Va otac je umro? upitala je Lejn. Kada?
Koga je briga?
Pritam je uzdahnuo. Morate to posmatrati iz naeg ugla...
Voleo bih! Nikolas je prasnuo. Voleo bih to da posmatram iz

239

vas eg ugla, pos to moj nije tako zanimljiv! To nije normalno! Nije
normalno da vidim mrtve, Pritame! Nije normalno da me je ovo
izvadio je svoju ogrlicu sa sardoniksom sprec ilo da otmem jednu
devojicu!
To je ono u ta vi verujete rekao je Pritam obazrivo.
Ovo je ono u s ta ja jebeno verujem! Nikolas je probio vazduh
prstom pokazujuc i na talisman u obliku mrtve ptice koja je
otromboljeno leala na ajnom stoiu.
Pritamova vilica se stisla. Molim vas da ne psujete u mojoj crkvi.
OVO JE NJENA CRKVA! Nikolas je zgrabio fotogra iju gospoe
Kvil i bacio je prema fotogra iji Elenor Breterton. Ona je platila za
nju! Ona poseduje ovo mesto! Da li znate zas to? Ja ne znam, ali mislim
da je to prilic no jebeno sumnjivo! I s ta mislite, zas to, uprkos svim tim
ljudima koji su umrli, sve s to imamo jeste ova usrana gomila
pretpostavki? Rec i su kuljale iz njega. Zato s to je pametna! Ona
posmatra, i c eka, i uzima, i prolazi nekaz njeno, jer je nenormalno
misliti drugaije!
Atmosfera u parohijskom domu bila je os tra i krhka poput kristala.
Pritam se osec ao podjednako razjareno kao kada je Nikolas Klous
prvi put bio tu. Sta je to u vezi s tim c ovekom s to je moglo toliko da ga
razbesni?
To je zato to nema potovanja prema Bogu.
Pritam se obliznuo i rekao mekim glasom: Mislim da bi, moz da,
trebalo da nastavimo ovaj razgovor neko drugo vec e kada budete
malo smireniji.
Nikolas ga je prostrelio pogledom, a onda naglo pogledao Lejn.
Ona mu je uzvratila pogled, sedec i s rukama na krilu i s
nedokuivim izrazom lica.
Isuse Hriste proaputao je.
I bez bogohuljenja, molim vas. Pritam ree kratko.
Nikolas je ustao i otvorio ulazna vrata. Buka kis e je ispunila
prostoriju.
Izvinjavam se. Ne oc ekujem da ostavite po strani stvaran svet
zbog tih stvari. Ja bih dao svoju desnu ruku da budem u situaciji da ne
verujem u to. Pogledao je u Pritama. Ali ako c e vas vreati
nekoliko rec i, verujem da niste spremni za ono s to ovo sve u stvari
jeste. A to su ubistva i crna magija. Ne verujete u magiju? U redu.

240

Nisam ni ja do pre nekoliko dana. Ali ako vas dvoje imate imalo
razuma, nemojte rizikovati. Idite odavde.
Zatvorio je vrata za sobom i soba je ponovo utonula u skoro
potpunu tiinu.
Svako ko bi se nas ao izvan crkve video bi visokog c oveka kako
krupnim koracima hoda prema svojim kolima, ne vodec i rac una o
tome s to mu se njegova neobuzdana kosa slepila od jake kis e, naglo
otvara vrata automobila i ljutito startuje motor. Dok se auto
udaljavao, metalni z ubor koji je on proizvodio postajao je sve tis i,
ostavljajuc i za sobom samo zvuk probadajuc eg prskanja kis e po ulici.
I klizanje malenih, opreznih koraka iz pravca iskos ene, crne
nadstrenice crkve od hladnog kamena.
Da je tamo bilo nekoga, video bi sitnu, pogrbljenu siluetu kako
izlazi na kis u i gleda iza sebe. Da je neko bio dovoljno blizu, c uo bi
suvi apat koji se suprotstavljao provali oblaka.
Kreni.
Mali beli stvor velic ine mac ke izas ao je iz iste senke, s kretnjama
isuvis e glatkim, isuvis e podmuklim za njegov zdepasti oblik, pre nego
to je urno i tiho krenuo kroz kiu.
Svako ko bi posmatrao video bi kako turobna, povijena silueta jos
neko vreme zuri u parohijski dom, da bi potom hitro otis la u pravcu
Karmajkl rouda.
Jedino to nije bilo nikoga da to vidi i ona je to odlino znala.
Pritam je c uo kucanje sata nad kaminom. Primirio se u svojoj stolici
uz uzdah. Nije trebalo da ga pustim da ode.
Osim s to je ustala da ispita pogledom fotogra iju Elenor Breterton,
Lejn Boje jedva da se pomerila otkad je stigla. Lea su joj bila prava, a
ruke uredno prekrtene na krilu. Gledala je u Pritama.
Da li verujete u magiju, veleasni?
Pritam je pokazao glavom na svoj radni sto. On je, naravno, bio
veoma uredan: laptop mu je bio sklopljen i odloz en u stranu, a olovke,
s namaknutim poklopcima, stajale su u s olji s dejlsfordskog pevac kog
festivala iz 2004. godine. U osmoj glavi Dela apostolskih, Filip odlazi
u grad Samariju rekao je gde je c ovek po imenu Simon, po svemu
241

sudec i, upotrebljavao vradz bine da bi omaijao graanstvo. Stoga,

moja vera priznaje magiju.
Lejn je slegnula ramenima. Bez uvrede, veleasni...
Pritam, molim vas.
Bez uvrede, Pritame, ali c itati nes to u Bibliji nije isto s to i videti
to svojim oima.
Potpuno tano. Gavin Boje nije se oenio budalom.
Napustio sam Indiju kada sam imao devet godina rekao je.
Tako da se ne sec am toliko dobro ranog detinjstva. Meutim, ono s to
mi je ostalo u najz ivljem sec anju desilo se, hm, oko s est meseci pre
nas eg odlaska. Bili smo u poseti mom ujaku i ujni u njihovom selu
blizu Kirvatija. Kada smo stigli, ljudi iz sela su drz ali jednog starca koji
je urlao i vadili mu zube kles tima. Bilo je toliko krvi. Starac je bio
tantrista. Mistik. Naplatio je pet stotina rupija oko petnaest dolara
za savet jednom mladic u da kidnapuje neku devojc icu i z rtvuje je
boginji Durgi, koja bi mu otkrila gde je u tajnosti bilo zakopano blago.
Devojc ica je imala dvanaest godina. On joj je odsekao s ake, stopala i
grudi. Iskrvarila je nasmrt. Uhvatila ga je policija, hvala bogu.
Meutim, tada su seljaci pronas li tantristu i izvadili mu zube da ne bi
vie mogao da izaziva bogove.
To je ljudsko nasilje, a ne magija rekla je Lejn. Sve te smrti
koje je Nikolas pomenuo jos ljudskog nasilja. Cak i ta... Pokazala je
glavom na obezglavljenu zviz dovku na stolu. Po prvi put, Pritam je
video jasnu emociju u njenim oc ima: gaenje. ... c ak i to je nasilni
ljudski in.
Ustala je i pruz ila ruku. I on je ustao i rukovao se s njom. Koz a joj
je bila suva i meka.
Ja znam da vas a vera pominje duhove i magiju, Pritame.
Meutim, bojim se da ne mogu da poverujem ni u jedno od njih.
Ukoliko budete u prilici da ponovo porazgovarate s gospodinom
Klousom, poelite mu sreu. Mislim da mu je potrebna. Laku no.
Pokupila je svoj kis obran iz stalka kraj vrata i trenutak kasnije
otila.
Kis a je nastavila da pada tokom cele noc i. Kis ni odvodi u sredis njim
naseljima bili su zakrc eni granjem, ubretom i blatom, pa se nivo

242

poplavnih nanosa uzdizao. U niz em delu grada, jedna poslovna zgrada

u Stouns korneru bila je poplavljena: jedna prodavnica tepiha i plac za
prodaju automobila takoe su se nas li pod vodom, a persijski tepisi i
micubis i kolt automobili uzdizali su se i spus tali na rastuc oj plimi
smee vode.
Ptice u kros njama drvec a uvijale su glave ispod svojih krila i
oc ajnic ki se priljubljivale uz grane. Na reci su poslednje ture feribota
bile otkazane. U skupim kuc ama s privatnim pristanis tima vlasnici
dovoljno stari da se sec aju poplava iz 1974. lez ali su na krevetima
grizui usne i odupirui se potrebi da provere svoje polise osiguranja.
Pritam je stisnuo zube i otkljuc ao unutras nja vrata koja su vodila u
crkvu. Pritisnuo je sklopku prekidac a i dugac ak, nadsvoeni prostor
tuz no je zatreperio, da bi ga potom obasjalo polusvetlo. Borio se s
nagonom da pogleda nagore kako bi proverio da li Zeleni Covek bulji
u njega svojim tamnim oc ima bez treptaja. Umesto toga, trudio se da
mu pogled bude usmeren unapred i seo je na prednju klupu, ispred
slike Hrista razapetog na krstu pred c udno bujnom pozadinom
okovanom drvetom, pognuo je glavu i molio se za dus e ubijene dece.
Ne znajui kada se to desilo, iz molitve je utonuo u nemiran san.
Bio je na Golgoti, ali na brdu nije bilo krstova, vec je ono bilo
pros arano drvec em neujednac enog oblika. Jedno od njih bilo je
rascepljeno posred stabla. On je tokom prelamanja bio uhvac en u tom
procepu, polomljenih kostiju i na samrti. Elenor Breterton je nalagala
z alosnom velec asnom Dz onu Herdu da testerom odsec e Pritamu
stopala, s ake, glavu. To je za Majku Kali, ti neradnic ka, crna senice
rekao je Herd razdragano. Niko nije c uo kako Pritam vic e u snu, a
njegovo cviljenje je odjekivalo niz brod crkve da bi ga ugus ila
bezoseajna tutnjava kie.
Lejn je lez ala budna, gledajuc i u plafon, s jastukom oko glave da ne bi
slus ala gospou Boje kako grdi svog pokojnog muz a. Iako joj je
kres tavi glas prodirao do us iju, Lejnine misli su lutale daleko od Erli
kresenta, lebdec i na neagilnim krilima do crkve od hladnog kamena i
one mrtve ptice na ajnom stoiu.
Kada je dobila poziv iz policije u kom joj je rec eno da joj je suprug
mrtav i da treba da potvrdi da je to njegovo telo, odbila je da ga

243

identi ikuje samo posmatrajuc i sliku burme na njegovim prevrtljivim

prstima, dobijenu putem video-veze. Ne; ona je zahtevala da ue u tu
hladnu sobu i da mu vidi lice. Bili su ga oc istili i uklonili krv. Meutim,
njegovo lice je bilo polomljeno i prepolovljeno. Kao u slepog mis a.
Uz asno; svaki trag njegove lepote bio je usisan pomoc u ta dva metka.
To joj je upravo sinulo u mislima, dok je njegova majka vikala na kis u,
da su i Gavin i ptica o kojoj je mumlao izgubili glavu. Oboje su, kao
mrtvi, izgledali gnusno i jadno. Oboje su izgledali nekako iskorieno.
Borila se protiv nadolazeeg talasa ui, pa se okrenula na stranu.
* * *
Nikolas je sedeo na krevetu u svom malenom stanu i, kroz prozor
prekriven kis nim kapima, gledao niz Bajmar strit u zjapec u tminu na
njenom kraju, gde se nalazila s uma, zamis ljajuc i milion pauka kako
tiho mariraju kroz potop.

244

22.

Hana Gerlik je sanjala o krilima.

U tom snu, bila je zarobljena u kavezu c udnom, okruglom kavezu
napravljenom od c vrstog savijenog drveta, ili moz da kostiju. Vris tala
je, ali iz njenih usta nije izlazila nikakva buka svojstvena ljudima.
Umesto toga, zvuk koji je stvoren u njenom grlu bio je nalik panic nim
udarima krila preplas enih ptica koje ludac ki mas u u pokus aju da
pobegnu. Meutim, klepec uc i vrisak gus ilo je nesrec no grebanje
stotine pravih ptica koje su se koprcale oko nje, kres tec i i udarajuc i u
pokus aju da napuste kavez. Njihove kandz e su joj grebale vrat, lice i
ruke; njihovi kljunovi su joj se zarivali u meko meso na us ima, u
butine, oc ne kapke; njihova krila su je udarala. Ona je vris tala, grc ila
se i bezuspes no cimala kavez od drveta ili kostiju. Iznenada, udarci,
grebanje i ubadanje su prestali. Ptice su se umirile i postale napete,
oslus kivale su, s kandz ama zakac enim za kavez ili za Hanino meso ili
kosu. Cuo se drugac iji zvuk. Tik-tak-tik-tak. Pucketanje. Sta je to bilo?
Zvualo je kao usijani metal, ili dobovanje kie po limu...
Iznenada, ona je vrisnula i ptice su odletele.
Hanine oi su se naglo otvorile.
Istog trenutka bila je potpuno budna, a san o krilima i kostima
nestao je poput kamena pus tenog u vodu... sve osim tog zvuka. Tik-tak
zvuka. Blago tapkanje. Ispitujue.
Hana je bila u svom krevetu, a soba joj je bila u mraku. Njen
budilnik s motivom Cudnovate Emili pokazivao je dva sata i trinaest
minuta ujutro. Napolju je padala kis a; pljus tala je. Ipak, i pored kis e,
c ula je taj tik-tak zvuk. Taj grebuc i, tapkajuc i, ispitujuc i zvuk.
Okrenula se i pogledala u prozor.
Stomak joj se okrenuo kao na rolerkosteru.
Na simsu su se nalazili paukovi. Stotine njih. Njihove c vrste, crne
ekinje sijale su se na kii. Bili su na gomili, po est ili sedam njih jedan
povrh drugog, i grebali su po staklu provlac ec i svoje noge kroz
malene otvore oko okvira prozora. Stotine dlakavih, crnih noz ica su
245

se proguravale, probijale, grebale... pokuavale da uu.

Hanin prozor bio je ono s to je mama nazivala dvostrukim kliznim
prozorom, a tata mukom za farbanje; bila su to dva drvena prozora,
od kojih je jedan bio ispod drugog i malo uvuc en unutra; gornji prozor
bio je uc vrs cen, dok je donji mogao da se podiz e i da ostane otvoren
oslanjanjem na leptir-drz ac e u njihovom okviru. Prozori su se
zakljuavali obrtnom mesinganom bravom u obliku kuke.
Brava je skoro bila otvorena.
Kuka je jedva bila zakac ena za svoje lez is te. Oslobodila bi se samo
jednim lakim udarcem i prozor bi se slobodno mogao podic i. Hana je
posmatrala kako se jedan pauk priljubio uz staklo i provukao jednu
dugac ku, bodljikavu i gracioznu nogu izmeu prozorskih okvira i
njenim kukastim vrhom tapkao bravu.
Bez razmis ljanja, skoc ila je iz kreveta i snaz nim udarom s ake
c vrsto zatvorila bravicu, pri c emu je pauku odsekla nogu. Dok se
teturala nazad prema krevetu, njen z eludac je pretio da se u
slapovima isprazni na tepih. Zovi ih! Zovi mamu i tatu! Otvorila je usta
da vrisne.
Meutim, pre nego s to joj je uspelo, oc i su joj se razrogac ile, a
vrisak je zamro u njenom osuenom grlu.
Nes to je puzalo preko uskomes ane mase paukova, gurajuc i ih s
puta. To je takoe bio pauk, ali velic ine za koju je Hana smatrala da ne
moz e biti moguc a. Bio je velik poput mac ke. Gegao se mimo svojih
malenih roaka da bi se ugnezdio na simsu. Njegovo odvratno gnezdo
oc iju koje ne trepc u poput ogromnih kapi sjajnog, crnog ulja
uglavljenih u gust tepih c ekinja izgledalo je kao da je upereno u
Hanu. Noge tog stvora bile su debljine argarepe.
Hana je drhtec i zurila. Ogroman je, ogroman je, ogroman je! Bio je
dovoljno velik da naprosto probije prozor.
Dok ga je sleeno posmatrala, ogromni pauk je povukao jednu
nogu iza glave i podigao bodljikavo stopalo ispred svojih zakrivljenih
kljova. Supljine za respiraciju ispod njegovog trbuha glasno su
zaitale.
O, boe, pomislila je. Daje mi znak da ostanem tiha.
Veliki pauk je poc eo da sklanja one manje. Stotine nogu su se
povukle s poloz aja na kojima su bile u pokus aju da se probiju kroz
otvore oko Haninog prozora i paukovi su polako nestali. Istovremeno,

246

ogromni pauk velic ine mac ke elegantno je odstupio, spustio se nadole

i izas ao iz vidokruga. Za samo nekoliko sekundi, paukova vis e nije
bilo. Kao da nikada i nisu bili tu; kao da su bili produz etak njene
noc ne more u kavezu. Jedino s to je s unutras nje strane prozora, poput
dela c etke za c is cenje cevi, lez ao fragment dlakave noge koji je
odsekla bravicom. Ceo krevet joj se tresao. Shvatila je da ga je
pokretalo jako kucanje njenog srca.
Dolazili su po nju. Znala je to. Bas kao s to je znala i da je ta uz asna
stvar koju je tog popodneva podigla sa zemlje mrtva ptica koju je
neko isekao i izmenio bila tamo ostavljena za nju i nikoga drugog.
Imala je elju da prebaci pokriva preko glave i da se skupi u loptu.
To mi nee pomoi!, rekla je sebi. Kao s to u onim ilmovima na
televiziji idioti nisu radili nis ta umesto da urade neto, kao s to je
zakljuavanje vrata, ili odlazak kolima, ili pozivanje policije.
Gde li su paukovi otili? Hana je prebacila noge preko ivice kreveta
i otapkala do vrata. Na njima se, ispod kvake, nalazila mesingana reza.
Okrenula ju je i izvrs ila proveru pritiskom na kvaku. Zakljuc ano.
Odlic no. Meutim, ispod vrata se nalazio otvor od dva centimetra. Vis e
nego dovoljno da se mali paukovi provuku.
Tada je zaula zvuk koji je izazvao peckanje u njenim tabanima.
Dugaka, duboka kripa.
Zadnja vrata su se u luku otvorila. Oni su stizali.
Morala je da probudi mamu i tatu i Mirijam! Hana je otvorila usta i
duboko udahnula...
Ne! Vikni i paukovi e morati da ih ubiju. Oni su ovde zbog tebe!
Hana je osetila peckanje u oc ima i vid joj se zamutio od suza. Sta je
trebalo da uradi?! Osvrnula se oko sebe da bi pronas la nes to da zabije
pod vrata.
Na zidu se nalazila uramljena slika; bio je to poster Hermajoni
Grejndz er (c ije je pravo ime bilo Ema) za koji je molila i molila svoje
roditelje da joj ga kupe i saglasila se da ga otplati svojim dz eparcem.
Ram je bio debeo i plastic an, tako izliven i obojen da izgleda kao da je
od drveta; bio je s irine njenog palca. Otrc ala je do njega i uzela ga za
donju ivicu. Bio je tez ak. Napregnula se i podigla ga. Slika se otkac ila s
kuke u zidu i od njene mase se Hana izvila unazad. Iskorac ila je
jednom nogom unazad i spustila ruke, uspostavivs i kontrolu pre nego
to je izgubila ravnoteu. Okrenula se i odgegala se do vrata.

247

Crne, duge i tanke noge ispitivale su teren ispod vrata. Paukovi su,
puzec i spus tenih tela u koloni i dodirujuc i stomacima pod, poc eli da
prodiru kroz otvor.
Hana je spustila na tepih sliku Hermajoni, s licem nadole,
oc ekujuc i da c uje zvuk lomljenja stakla. Ali zac uo se samo tup udar.
To je perspeks, shvatila je s olaks anjem. Otklizala je sliku prema
vratima. Nee stati!, pomislila je panic no. Prevelika je! Ram e se
zaglaviti i oni e se samo uspuzati preko njega, stii do mene i ujesti me
i odvui me kroz zadnja vrata i kroz kiu i dole...
... do ume.
Pomisao na s umu uz Karmajkl roud iznenada ju je natopila jos
vec im uz asom od onog koji je izazvao pogled na dlakave noge koje su
istraz ivale i ispitivale prostor ispod vrata. Oni su skoro us li. Usmerila
je ram slike prema vratima i zabila ga pravo ispod njih.
Zdrobila je paukove, vrac ajuc i ih unazad, i polako potisnula sliku
izmeu ivica dovratka, ostavivs i po samo nekoliko milimetara sa
svake strane. Skoro savreno poklapanje.
Hana je kleknula na pod, ras irenih oc iju i duboko dis uc i, s
iznenadnim jakim nagonom da ode u toalet. Kia je gruvala po krovu.
Najednom, okvir slike se pomerio.
Kliznuo je jedan centimetar u sobu. Zatim jos jedan. Paukovi su ga
gurali nazad.
Hana je pojurila napred i sela svom svojom teinom na ram.
Jedan trenutak se nis ta nije dogodilo. A onda, grebanje po vratima,
i kvaka je poc ela da se polako okrec e. Prvo na jednu stranu. Zatim na
drugu. A onda se pokrenula gore-dole klik, klik, klik. Zamis ljala je
monstruozne, bodljikave noge kako snaz no guraju vrata sa spoljas nje
strane.
Osetila je kako joj se trese usna. Bila je spremna da zaplae.
Stani. Stani.
Grebanje se zaustavilo. Kvaka je prestala da se pokree.
Zavladala je tiina, izuzev to se ulo utanje kie.
Otili su, pomislila je. Olakanje, slatko poput vonog napitka, irilo
joj se kroz telo. Otili su.
Tada je niz predsoblje zaula drugi, usporen i podmukao zvuk.
Vrata Mirijamine spavae sobe otvarala su se uz kripu.

248

23.

Nikolas se probudio s kidajuc om glavoboljom. Trepnuo je

zamagljenim oc ima i pogledao na sat. Bilo je petnaest do devet. Kako
je spavao toliko dugo? Tada se prisetio kako se prethodna noc
frustrirajuc e zavrs ila. Kakav uvrnuti skup je bio sazvao: hris canskog
sves tenika iz Indije, odskoras nju udovicu tajanstvenu poput s inge,
belog maga oteranog na hiljadu kilometara odatle i... sebe.
Dobro, to je bilo kao u onoj staroj izreci: ako z elis da nes to
pos teno sjebes , obrazuj komitet. Upravo to je ono s to je on uradio. Ko
zna koliko su dugo u noc Pritam Anand i Lejn Boje nastavili da
raspravljaju o tome da li je Kvilova z iva ili mrtva i da li su ubistva bila
podudarnosti ili je postojala veza izmeu njih. Nikolas se osec ao kao
budala to im je toliko toga ispriao.
Neka se oboje jebu.
Vis e nego ikada ranije verovao je u ono s to je bio izgovorio
prethodne vec eri: Kvilova je bila pametna. Znala je da niko zdravog
razuma ne bi mogao da prihvati da jedna z ena moz e toliko da z ivi, da
se moz e kriti usred naseljenog predgraa, da bi mogla da proe
nekanjeno posle tolikih ubistava.
Brzo se istus irao, obukao i navukao ogrlicu od zovinog drveta.
Ispred prodavnica u Mertl stritu nalazila se telefonska govornica.
Morao je da vidi kako je Suzet.
Ceo okolis bio je prekriven vodom. Obilna kis a je prethodne noc i
napunila slivnike i od njih nac inila bujice. Trotoari su bili mokri, a
travnati pojasevi koji su se prostirali uz njih ispus tali su vodu na
kolovoze. Sivi oblaci su se skupljali na nebu, vrs ec i pritisak nadole,
kao monstruozne pesnice koje su pretile da zavre nedovreni posao.
Nikolas je protresao dz ep nekoliko novc ic a, dovoljno da pozove
Sidnej i vidi da li je Nelsonu bolje. Sta ako nije? Sta ako se osec a los ije?
Sta ako je umro? Osetio je kako mu toc ak straha polako zatez e
kaieve u stomaku. U tom sluaju to e biti tvoja krivica.
Jedan automobil je usporio iza njega. Potom je jos jedan automobil
249

usporio i zaustavio se na udaljenosti od nekoliko koraka od njega.

Policijski automobili. Cetvora vrata su se otvorila i na njih su izas la
etiri policajca koji su ga okruili.
Gospodin Klous?
Nikolas je prepoznao dvojicu od njih: bili su pred kuc om njegove
majke one vec eri kad je mali Tomas nestao. Nasmes io se bez grama
naklonosti.
Srebrna Gorila i Fosi. Momci, zar vam ne nedostaje Ruanda?
Policajci nisu pokazali spremnost da se ale.
Gospodine, imamo neka pitanja da vam postavimo...
Pritam je bio od est na nogama.
Probudio se na klupi smrznut i s bolovima, a slika koja mu je
poz elela dobro jutro bio je Hrist, najednom u vodoravnom poloz aju,
kao da je Bog odluc io da je raspec e, u stvari, los a sudbina za njegovog
roenog i jedinog sina, pa je iupao krst.
Pritam je ustao, odgegao se do parohijskog doma i u c ajniku
zagrejao vodu do kljuc anja. Osec ao se kao da uops te nije spavao. Dok
je pijuckao c aj, iskljuc io je telefon, ukljuc io modem i laptop koji je
pripadao crkvi.
Lejn Boje je bila u pravu. Ako bi neko odbacio teorije Nikolasa
Klousa, odlio pretpostavke i sluc ajnosti, sve s to bi ostalo bila bi jedna
jednostavna podudarnost: Elenor Breterton je izgledala c udesno
slic no gospoi L. Kvil. Pritam je z eleo da moz e da sve to pripis e
sluc ajnim dogaajima, ali video je Dz ona kako zuri u fotogra iju
Bretertonove i postaje bled. To je bilo dovoljno da on uloz i malo
truda. Otvorio je Gugl i poeo da kuca.
Elenor Breterton 1880.
Pretraga je otkrila samo jednu beznac ajnu zanimljivost: Makmilan
je 1885. godine objavio knjigu autorke Meri Vord pod naslovom
Gospoica Breterton.
Kopao je dalje. Ulogovao se i pretraz io anglikanske baze. Potom je
izvrs io elektronsko preturanje dosijea u Registru roenja, smrti i
venc anja. Poslao je mejl Odseku za imigraciju traz ec i informaciju o
tome kako da dobije liste dobrovoljnih naseljenika od osnivanja grada
1859. godine. U Drz avnim arhivama je traz io deklaracije

250

transportovane robe, podatke o rasporeivanju tovara i liste putnika.

Do petnaest do devet nije pronaao bukvalno nita.
Jo aja. Brzo obavljena mala nuda. Nazad na posao.
L. Kvil, Talong. Pretraivanje. Nekoliko Kvilovih u nekoliko
razlic itih drz ava. Povratak na roenja, smrti i venc anja. Nagaao je da
je bila roena 1910. godine, a umrla oko 1995. godine. Nekoliko njih s
imenom L. Kvil, ali niko tih godina, odgovarajuc eg pola ili na pravom
mestu. To, rekao je sebi, nije bilo bez smisla: Kvilova je mogla biti
roena u drugoj drz avi i mogla je preminuti daleko od mesta boravka.
Pretraz ivanje arhiva svih drz ava i teritorija moglo je da traje danima.
Nedeljama. Bilo je beznadeno.
Nikolas bi rekao da je ona to i smislila tako da bude beznadeno,
pomislio je.
Ispekao je tost, polako z vakao, razmis ljao da ukrade malo sna.
Kis a je ponovo tapkala po krovu i probijala se kroz drvec e. Englesko
vreme, pomislio je. Prestao je da z vac e. Jedna ideja se iskristalisala u
njegovoj glavi. Engleski. Ukoliko je Kvilova bila onoliko stara koliko je
Nikolas smatrao, sigurno je dos la iz Britanije, na ovaj ili onaj nac in.
Bilo dobrovoljno ili...
Ukucao je: Brodovi s osuenicima za Morton Bej. Pretraivanje.
Tri broda. Jedan je dva puta stigao; jedan tri puta; jedan samo
jednom. El instoun, Bangalor i Kaunti Daram. Svi su krenuli iz
Spitheda i pristali u Morton Beju.
Pritam je kliknuo na Kaunti Daram. Kapetan: Vilijam Haksli. Stigao
je 2. oktobra 1850. godine, plovidba je trajala 144 dana. Ukrcani
osuenici: mus karci 154, z ene 34; iskrcalo se: mus karci 147,
ene 30.
Kliknuo je na vezu i pojavila se lista enskih osuenika.
Osma na listi bila je Kvil, Rouina. Mesto suenja: Trim, Okrug
Mid. Prekrs aj(i): prevara; prostitucija. Duz ina kazne: doz ivotna.
Komentari: pomilovana 1859. godine.
Pritam se zavalio u naslon stolice. Bio je iznenaen. Citat Josifa
Flavija mu se provlac io kroz glavu: Sada kada je Noje z iveo tri stotine
i pedeset godina posle potopa, i to sve to vreme srec no, umro je, posle
broja od devet stotina i pedeset godina...
Pritame.
Oc i su ga pekle od gledanja u ekran, ali mu je srce uzbueno

251

udaralo. Stampac morao je da nae s tampac . Nikolas i Lejn bi morali

to da vide...
Pritame?
Podigao je pogled. Da li ga je neko zvao? Oslus nuo je. Culi su se
samo ujednaeno kucanje sata i apat rominjanja kie. Ne.
Kako god, trebao mu je tampa. Video ga je u skladitu i...
Pritame?
Sledio se. Neko ga je dozivao spolja. Otis ao je do stakla
postavljenog uz ulazna vrata i provirio napolje. Nikoga nije video.
Ipak, crkva se nalazila na uglu ulice i posetilac je mogao biti iza oka.
Pritame! ponovo se oglasio taj glas. Mus ki glas koji je zvuc ao
uporno. Pritam je uzeo jedan kiobran s iviluka.
Pritame Anande!
Stiz em! viknuo je. Dok se muc io da otkac i kis obran, sluc ajno je
pritisnuo dugme i on se iznenada otvorio, pa ga je jedna s ipka ubola u
cevanicu. To je loa srea.
Pritame!
Ko je to? Tako poznat...
Otvorio je vrata i pohitao napolje. Kis a je pljuckala po njegovom
kis obranu. Oprezno je hodao po klizavoj stazi pored visokih z bunova
hibiskusa. Glas je dolazio s ulice ispred crkve. Tamo! Video je siluetu
c oveka na trotoaru preko puta. Taj c ovek, oslonjen o s tap, drz ao je
kiobran. Lice mu je bilo u senci i nejasno od kie.
Pritame?
Pritam je zaz mirkao. Covek je bio na poznat nac in pogrbljen. Ali to
nije mogao biti...
Done?
Velec asni Dz on Herd stajao je na drugoj strani ulice. Mahao je
tapom. Pored njega se nalazio mali kofer.
Pustili su me iz bolnice! Pokus avao sam da te dobijem telefonom,
ali je celog jutra bilo zauzeto. Jesi li skidao pornogra iju, ti prljavi, crni
nevaljale?
Pritam se istovremeno nasmeio i namrtio.
Ali Dz one, ti... video sam te... Da nije sanjao Herdovu smrt? Bio
je tako umoran da nije bio siguran ... da li je to bio san?
Ovamo! Don mu je mahao preko ulice. Daj mi ruku.
U redu ree Pritam zakoraivi na kolovoz. Ali ja ne...

252

Kola su ga udarila uz tup, mesnati udarac i odbacila ga niz ulicu.

Vozac je prejako nagazio na koc nicu i kola su proklizala... jedan toc ak
se zaglavio, zakac io Pritamovu nogu i samleo je meso i kost o asfalt.
Automobil i z rtva su se konac no zaustavili. Kis a je zaslepljujuc i
padala.
Starica je posmatrala s druge strane ulice i potom je brzo
othramala odatle.
* * *
Kuhinja je os tro mirisala na zac insko bilje i ulja. U malim, c istim
c inijama stajali su plavi cvetovi boraz ine, cvetovi maslac ka, otkinuto,
voskasto lis ce brs ljana. U staklenoj posudi bila je paprat viline vlasi. U
avanu se nalazila s aka pupoljaka s tulipanovca. Suzet je podigla tez ak
tuak i poela da ih mrvi u kiselu, aromatinu pastu.
ta to pravi?
Suzet je podigla pogled. Kvinsi je stajala u dovratku.
Mislila sam da se igra s taticom.
Kvinsi je slegnula ramenima. Zaspao je.
Suzet je klimnula glavom. I Brajan i ona bili su premoreni.
Naizmenic no su nadgledali Nelsona; nijedno od njih se nije usuivalo
da zaspi osim ako drugo nije bilo budno i posmatralo uzdizanje i
spus tanje njegovih grudi. Nelsonova boja koz e se poboljs ala, a oc i su
mu se s vremena na vreme otvarale, ali bi ubrzo tonuo u vruc san pun
trzaja. Onog dana kada se Nelson razboleo Brajan i ona napravili su
prec utni sporazum da ne izazivaju brigu kod Kvinsi. Suzet je znala da
c e vradz bina proc i i da c e se Nelson oporaviti, pa nije bilo svrhe plas iti
Kvinsi.
I, ta pravi? ponovila je Kvinsi.
Slonovsku boju. Da bojim slonove njome.
Kvisni je zakolutala oc ima. To nije slonovska boja. Mi nemamo
slona.
Suzet se nasmeila. Da li eli jednog slona?
Kvinsi je razmislila o tome. Da.
Morae da spava u tvojoj sobi rekla je Suzet.
Moe li da spava u tvojoj i tatinoj sobi? Vea je.
Kvins bi bila dobar berzanski posrednik, pomislila je Suzet.
Praktino razmilja.

253

 Ne, tatica je alergic an na slonove. Morao bi da bude u tvojoj sobi

i u tvom krevetu.
Kvinsi je namrekala nos.
Nita od slonova reila je.
Suzet je klimnula glavom potvrujuc i da je to mudra odluka.
Umes ala je ostale sastojke u pastu od tulipanovca. Probudila se iz svog
kratkog sna, iscrpljena i besna na Nikolasa, jer ih jos nije zvao. Da li ga
je uops te bilo briga za svog sestric a? Odluc ila je da svoju c istu
ozlojeenost pretvori u akciju i zapoc ela je da spravlja tu isceliteljsku
mes avinu. Sad, kako se ona nanosila? Cinilo joj se da joj je ostalo u
sec anju da se premazuje preko grudi u nivou srca i onda previja. Ili ju
je trebalo naneti na slepoonice?
Dodaj mi tu knjigu, srec o. Pokazala je glavom na kuhinjski
kredenac c ije su police bile prepune knjiga o bilju, c arolijama i
amajlijama; knjiga o isceliteljskom bilju bila je otvorena na pultu
kredenca.
Kvinsi je pros la do pulta, donela joj knjigu i skoc ila nazad do
polica. Nikada nije pokazala ni najmanje interesovanje za hobi svoje
majke, ali tog dana je s interesovanjem ispitivala bodljikave biljke.
Hoe da ti pustim Doru Istraivaicu? upitala je Suzet.
Kvinsi je skupila usne i odmahnula glavom. Posegla je gore za
jednom starom knjigom i izvukla je. Suzet je posmatrala krajic kom
oka dok je Kvinsi otvarala knjigu. Ona je dobro itala za svoj uzrast, ali
je ta knjiga bila prepuna rec i koje su joj nepoznate; bilo je to jedno od
izdanja koje je pripadalo njenom ocu: Biljke stare Evrope. Nije bilo
iznenaujuc e s to je bas ona privukla Kvinsin pogled: njene izbledele
korice bile su posute zvezdama i mistic nim simbolima, nadrealna slika
koja je laz no predstavljala korisne opise u knjizi. U stvari, bila je tako
dosadna da Suzet nikada nije uspela da pree vie od etvrtine teksta.
Moemo li da imamo Pana? upitala je Suzet.
Izvini, srce?
Kvinsi se okrenula i rekla: Ne z elim slona. Ali moz emo li da
imamo Pana?
Suzet je videla da Kvinsi u ruci dri pare papira. Pokai mi.
Kvinsi je donela taj papir i dala ga majci. Suzet je obrisala ruku o
kecelju u uzela ga.
Bila je to polovina lista istrgnutog iz neke knjige koja je, po svemu

254

sudec i, izas la iz s tampe osamdeset godina ranije. U sredini strane bio

je crtez satira pod noc nim nebom, koji je trljao ruke i cupkao s
nimfama u jednoj bari. Suzet je trepnula on se dic io stras nom
erekcijom. Vec i deo potpisa ispod slike bio je iscepan i jedino s to je
ostalo bilo je Pan: grki bog, Hermesov sin...
Moemo li da nabavmo jednog? ponovo je upitala Kvinsi.
Suzet nije odgovorila. U jednom kraju poz utelog papira, izmeu
crtez a i iscepane ivice, bilo je napisano hemijskom olovkom ???. Nije
mogla nikako da zna, ali je bila sigurna da je to rukopis njenog oca.
Ne verujem rekla je blago.
Presavila je papir i spustila ga u dz ep od kecelje. Pan? To sigurno
nis ta ne znac i; samo nes to s to mu je zapalo za oko, pa je res io da ga
sac uva. Meutim, crtez joj je izazivao osec aj c udne nelagodnosti. Zbog
ega je to sauvao?
I zbog ega nam je to ostavio?
Zato ne? upitala je Kvinsi. Oni su smeni. On nema pantalone!
Ne verujem da bi ti se svidelo da ga imas , kolac ic u. Nabacila je
veseo osmeh. Doi. Hajde da stavimo ovo na tvog brata.

255

24.

Tristrame Hamiltone Boje! Istog momenta ulazi!

Lejnine oi su se naglo otvorile.
Gde ti je brat? vrisnula je gospoa Boje. Lupila je poklopcem
s erpe u kuhinji kao c inelom. Otac c e ti se uskoro vratiti kuc i, a mesto
za parkiranje pod nadstrenicom nije pometeno!
Lejn se polako skotrljala iz kreveta. Brac ni krevet bio je jedna od
nekoliko novih stvari u kuc i ustupak izic kom komforu oko kog je
bila neumoljiva kada je, nekih s est meseci pos to je gospodin Boje
podlegao kanceru, perspektiva da se usele kod Gavinove majke
porasla od moguc e do verovatne. Meutim, nakon svega, c ak je i novi
krevet delovao izopac eno. Bio je to spomenik laz ima podignut u sobi,
petrijeva s olja obmane koju je delila sa svojim nevernim muz em, a
posle njegove smrti sa snovima koji su se prikradali iz svetlosti, ali su
za sobom ostavljali tes ke oz iljke i bolesno, crno perje. Lejn je sebi
obec ala da c e se, c im bude mogla, otarasiti te kuc e, tog kreveta, svoje
odec e i svog nakita svega osim tela u kom je z ivela. Dobro c e se
istrljati i isprati i pobec i da zapoc ne nov z ivot u kom c e prva i jedina
zapovest biti nikad ne dozvoli da te lau.
Sedela je na ivici kreveta, pitajuc i se koliki je deo juc eras njeg dana
c udnog juc eras njeg dana sanjala. Skoro smes no uredan mladi
sves tenik Pritam Anand. Posednuti, ljutiti, c udno privlac ni Nikolas
Klous. Mrtva ptica. Fotogra ije. Krojac nica u senci u kojoj je nekada
posao vodila ena koja ne stari, posmatrajui iz nje i kujui planove...
Ista ona, podsetila je sebe, u kojoj je u tom trenutku lepa mlada
ena prodavala zdravu hranu.
Moj mrtvi mu bio je jedna od njenih muterija.
Upravo to je bila jedna od onih sluc ajnosti kojima se narugala
prethodne vec eri. Povukla je kosu unazad i otis la da se suoc i s
pomahnitalom silom u vidu svoje svekrve.
Lejn je negovala gospou Boje, polako je odvrac ajuc i od
nekontrolisanog besa da bi jela, kupala se, sedela, dok bi ona uzimala
256

telefon i probirala ostatke sve krac e liste moguc ih negovateljica koje

bi z ivele u toj kuc i. Dva obec avajuc a razgovora bila su zakazana za to
popodne, pa se Lejn osec ala dovoljno zadovoljno da se istus ira, obuc e
i uputi kroz maglovito rominjanje kis e prema Mertl stritu. Bilo je to
glupo, bilo je to detinjasto, ali morala je svojim oc ima da vidi tu mladu
z enu od koje je Gavin bas Gavin, od svih ljudi, za ime boga poc eo
da kupuje zdravu hranu.
Sitna kis a je bila hladna i c vrsto je obmotavala okolinu u
izmaglic asti veo. Pokus avala je da izbegne bare na trotoaru, ali su joj
cipele s ljapkale i stopala su joj se zaledila. Par vrana se zbio na jednoj
od grana visokog eukaliptusa, ispustivs i nezainteresovani protest kad
je pros la ispod njih. Te ptice su joj vratile u sec anje sliku jadnog,
mrtvog stvorenja koje je Nikolas Klous stavio na c ajni stoc ic mladog
velec asnog i c ija su opus tena krila bila ras irena oko bizarne pesnice
od glave.
Lejn je prethodne vec eri bila veoma ponosna na sebe. Nikolas
Klous je pric ao o duhovima i magiji, a i sam je pomalo tkao vradz bine.
Zvuc ao je tako ubedljivo, tako logic no, tako tuno, da je primetila da
ima z elju da mu veruje. Meutim, ogledna podbadanja njegovih
argumenata naljutila su ga, a mnogo godina ranije, Gavin ju je nauc io
da ljuti ljudi s odbrambenim stavom dele istu los u naviku da nisu u
pravu.
Ispred sebe je c ula kako voda monotonim kapanjem dobuje u
nekom oluku i iz maglovite kis e se promolila isturena vilica cerade.
Pribliz ivs i se, mogla je da vidi z ic ane ramove koji su ispred radnje
drz ali reklame za z enske c asopise i novine. Jedan naslov je glasio:
Ministar zdravlja pod vatrom. To je bio stvaran svet. Koliko prostora
je tu bilo za magiju, kada su sirijske rakete i izraelske pametne bombe
mogle da ugase stotinu z ivota u jednom trenutku? Pretrpana kanta za
ubre, obliz nji automobil s ispumpanom gumom, psec i izmet na
zelenoj povrs ini, komic no z uto pakovanje c ipsa koje je izgledalo kao
da iskac e iz sumorne vode. Cak je i prednji deo prodavnice bio
neprikriven i obic an: Zdrava hrana Plau end vajn bilo je ispisano
otrcanim rustic nim slovima koja su se nalazila uz logo koji je sadrz ao
seoski ruc ni plug i rustic ni s palir koji su se preklapali, c ime se
postizao efekat da je, budimo iskreni, seljac ki nespretno uraen i bez
umetnike vrednosti.

257

Bilo je teko zamisliti manje maginu fasadu.

Dva duga minuta Lejn je stajala na sitnoj kis i i premis ljala da li da
se okrene i ods ljapka kuc i. Meutim, ono s to ju je oc ekivalo u
sumrac nom domu, gde je gospoa Boje vikala na duhove, delovalo je
izuzetno destimulis uc e. Zato je stupila pod tendu, pris la vratima
prodavnice zdrave hrane i ula.
Prodavnica je imala prijatnu toplinu i sjajno je mirisala. Tople lokve
svetlosti padale su na tegle s medom od divljeg cvec a, na otvorene
vrec e kafe u zrnu, mirisne s tapic e raznih aroma koje su dovodile c ula
u iskus enje, na drvene kutije aromatic nih c ajeva u listovima. Svaki
korak donosio joj je novi miris koji je budio glad i z elju za
primamljivim i ukusnim zalogajem.
Zato nisam ovde bila ranije? Lejn je upitala samu sebe. Ovo je lepo!
Da li traite neto posebno?
Okrenula se u pravcu glasa.
Dve plafonjere su se upalile iza pulta. Vitka mlada z ena je dos la iz
pozadinske prostorije i pritisnula prekidac sa strane elektric ne kase;
bipnula je i na njoj su se upalile zelene nule.
Znai to je ona, pomisli Lejn. Mlada z ena je bila lepa, ali prirodna.
Nosila se vis e kao seljanka, zadovoljna svojim izgledom, koji joj nije
bio meu deset najvanijih dnevnih zadataka.
U stvari, samo se sklanjam od kie odgovorila je Lejn.
Zena je klimnula glavom i toplo se nasmes ila. Dobrodos li ste da
pretraujete prodavnicu koliko vam je volja.
Hvala rekla je Lejn. Krajic kom oka je opazila da z ena otvara
kasu i puni njenu fioku novanicama iz svoje vree za gotov novac.
Lejn se njihala pored polica, miris uc i losione, vrtec i u s akama
vrec ice od jute pune zrnevlja, c upajuc i poneki list iz svez nja
ruzmarina i pribliz avajuc i ga nosu uz ivajuc i u njegovom jesenjem
mirisu. A onda je ugledala semenke bundeve.
Prilic no su popularne. Jeste li ih probali? rekla je z ena,
zatvarajui kasu.
Lejn je odmahnula glavom. Upravo otvarate?
Da, kasan poc etak radnog dana. Morala sam da... Zena je
obrisala ruke o farmerke i namres kala nos. Mamogram. Nasmes ila

258

se i slegnula ramenima u stilu ta da se radi?.

Lejn je klimnula glavom. Sve u redu?
Da, hvala bogu. A moja mama, bila joj je uraena dvostruka
radikalna mastektomija. Ne znam kako se izborila s tim. Valjda
jednostavno mora.
Da.
Ne znam kako bih ja... glas joj je utihnuo, a onda se nasmejala.
Nekako mi se dopadaju moje!
Lejn se smeila. Slaem se.
Devojka je ina, pomislila je. Nije neko ko krade mueve. A s to se
tic e stare krojac ice za koju je Nikolas rekao da je tu bila svila gnezdo...
to mesto je bilo tako privlac no, tako prijatno, da je tes ko bilo to
zamisliti.
Zena je otvorila kutiju s ampona s uljem c ajevca i poc ela da
obeleava boce. Mislim, nije da u imati dece, ali nikad...
Presekla je rec enicu. Lejn ju je posmatrala. Posramljenost je
cvetala u bledim obrazima mlade ene.
Molim? upitala je Lejn. Primetila je da se devojina vilica stisla.
Nita.
Hriste, imala je neko drugo oboljenje? Rak grlic a materice? To bi
bilo tako surovo da tako privlac na i mlada devojka ne moz e da ima
decu. Dotakla joj je rame.
Jeste li dobro? Isuse, izvinite. Nije moja stvar. Ali je li nes to
ozbiljno?
Ne, nita slino. Ne.
Nez no je uzela Lejn za ruc ni zglob i podigla joj ruku sa svog
ramena. Lejn je osetila golicanje na koz i s donje strane zgloba. Koliko
je samo prolo otkad me je neko poslednji put tu dodirnuo? Devojka je
gledala u pod. U pitanju je stvar sklonosti.
Kada je shvatila, Lejnine oi su se malo rairile. Oh.
Devojka je klimnula glavom i nasmeila se.
Lejn se osetila glupo. Gavin je mogao da padne na nju, ali se
sigurno nije desilo suprotno.
Nisam... nisam elela da zabadam nos rekla je.
U redu je.
Da li vas a... mora da je vas oj partnerki laknulo kad je saznala da
su vam rezultati dobri.

259

Devojka je stavila ruke u dz epove. Rumenilo na njenim obrazima

postalo je jos intenzivnije, a onda je skupila obrve i nasmejala se. Ja
sam... nisam sada... trenutno nemam nikog.
Lejn je podigla ruku pokazujui da razume.
Radosti traganja, zar ne?
Da. Nasmejala se i zavrtela oima glumei oaj.
Lejn se nasmejala. Oc i devojke bile su tamnosmee, poput
uglac anog ruz inog drveta. Ali c ujte rekla je Lejn ovo mora da je
dobar nac in da se upoznaju ljudi. Pokazala je rukom uokolo po
prodavnici.
Iznenadili biste se, u stvari, kako je los e za te stvari. Ponovo se
nasmejala. Mislim, da volim to utroje s parom veoma c upavih
vegana, ovo bi bio raj. Ali ja volim... vis e volim, znate, so isticiranije
ene.
Zadrz ala je pogled na Lejn. Izraz lica joj je bio otvoren. ene kao ti,
htela je da kaz e. Meutim, istog trenutka kad je Lejn pomislila da je
proitala tu poruku, mlada ena je skrenula pogled i nastavila da radi.
Lejn je osetila kako joj srce jac e lupa. Da li je bila uplas ena?
Nikada joj se nije nabacivala neka z ena? Da li je ona to pokuavala da
mi se nabacuje? Ili je samo bila ljubazna? Kako da je odbijem?
Da li je trebalo da je odbije?
Lejn je trepnula, s okirana zbog sopstvenih misli, i sluc ajno gurnula
pakovanje kima na pod.
Izvinjavam se! rekla je i spustila se da pokupi prosuto zrnevlje.
Ne budite ludi. I devojka je kleknula. Dok se spus tala, njihova
ela su se sudarila.
Au!
Oh!
Devojka je zabacila glavu unazad i zasmejala se. Lejn se s irom
nasmes ila, trljajuc i glavu. Privlana je. Ima lepu kou. Prelepe usne.
Koliko je prolo otkad si se poslednji put ljubila? Koliko je prolo otkad
je neko preao prstima preko tvog stomaka? Pogledao te kao da jesi
lepa?
Lejn je udahnula na nos. Devojc ina kosa mirisala je na
sandalovinu. Egzotic no. Drugac ije. Cisto i uzbudljivo. A njene oc i.
Tamnosmee i duboke... Lejn je zavrtela glavom kao da z eli da izbaci
te misli iz nje. Na s ta je mislila? Nikada ranije joj se neka z ena nije

260

svidela. To je bilo besmisleno: mlada z ena je samo radila svoj posao i

bila prijatna. A ja? Ja sam samo umorna. I da, moda pomalo
usamljena.
Kako se zove? upitala je devojka posmatrajui je.
Lejn.
Lejn. Polako je izgovorila ime, pokrec uc i jezik iza svojih belih
zuba, kao da ispituje njegov ukus.
Lejn je osetila blagu jezu ispod pupka. Ne elim ovo.
Jesi li sigurna?
A ti? upitala je Lejn.
Rouina. Gledala je netremice u Lejnino lice, njenu koz u, njene
oc i. Procenjujuc i je. Odobravajuc i. Evo. Posegnula je rukom
nagore i sklonila na stranu kosu rasutu preko Lejninih oc iju, gurnula
je nazad i zadenula je iza njenog uva. Lejn je duboko udahnula
reagujuc i na dodir tuih prstiju na svojoj slepooc nici, uvu, vratu.
Napola je okrenula glavu. Ne bi trebalo da mi se ovo svia. Ne kad je u
pitanju devojka.
Kako je ta voruga? apnula je Rouina.
Nez no je uhvatila Lejnino lice obema rukama. Dlanovi su joj bili
suvi i hladni. Privukla je Lejnino lice svom. Usta su joj se blago
otvorila kad se nagnula unapred.
Izgleda sasvim dobro nez no je s apnula i spustila pogled
usmeravajui ga pravo prema Lejninim oima.
Te oi, pomislila je Lejn. Prelepe oi. Mogla bih to da uradim. Mislim
da elim to da uradim.
Rouina se nasmeila. Rairenih usana. Belih zuba. Crvenih usana.
Dobro apnula je Lejn. Nagnula se unapred.
Zvonjava njenog telefona bila je pis tava i iznenadna poput parne
sirene. Lejn se zanjihala unazad od iznenaenja. Rouinini prsti su joj
skliznuli niz koz u i jedan nokat joj je zagrebao vilicu, zabivs i se u
meso i izmamivi krv.
O, boe! viknula je Rouina. Tako mi je ao!
Lejn se cimnula unazad. ta ja to radim? Osetila je kako je pec e
duboka ogrebotina na vilici.
Telefon je ponovo zazvonio, uporno. Preturala je po svojoj torbi.
U redu je. U redu je.
Krvari.

261

Lejn je zatreptala i podigla prste do obraza. Kada ih je pogledala,

na njima su bile crvene tac kice. Rouina je ustala i pojurila po nes to
ispod pulta.
Dobro sam. Nije to nita.
Jesam li se spremala da je poljubim? ta mi je bilo u glavi?
Rouina se vratila s maramicom. Evo...
Lagano je pruz ila ruku do Lejninog obraza. Lejn se jedva savladala
da ne ustukne. Rouina je pritisla maramicu na Lejninu koz u.
Ogrebotina ju je ponovo zabolela i Lejn je osetila pulsiranje u njoj.
Izvini deklamovala je.
Lejn se nasmes ila na silu, kao da joj poruc uje da to nije vaz no,
konano je dohvatila svoj telefon i pritisnula zeleno dugme. Halo?
Gospoa Lejn Boje?
Gospoa Boje, da.
Gospoa Boje. Dobro. Ovde je narednica Kej Voler, detektivka iz
policijske stanice. Trebalo bi da vam postavim nekoliko pitanja. Da li
je sada dobar momenat za to?
Rouina se namrs tila kada je pogledala u maramicu. Na njoj se
nalazila takasta traka krvi.
Samo trenutak. Lejn je pokrila telefon s akom. Izvinjavam se,
moram da idem i...
Rouina je klimnula glavom. Naravno. Ali se vrati i stavic u ti jednu
mast od papaje na to. ao mi je...
Lejn je izas la. Vrata su se zatvorila za njom. Kis a je c avrljala na
tendi iznad nje.
Izvinite. Nastavite.
Gospoo Boje, mogu li da vas pitam za vaa kretanja sino?
ta se deava?
Moz ete li, molim vas, da mi kaz ete gde ste sve bili sinoc , i u koje
vreme.
Lejnino srce je ponovo poc elo brzo da udara. Okrenula se i
pogledala iza sebe.
U dubini prodavnice Rouina se mrtila, ruku zauzetih sreivanjem.
Gospoo Boje?
Bila sam u anglikanskom... kako se to zove? Paros tvo? Ovde u
Talongu, oko osam, ili tu negde, i bila sam s velec asnim Anandom do,
recimo, deset.

262

Detektivka je postavila jos nekoliko pitanja da bi proverila

vremena, da sazna da li je tamo dos la direktno kolima i da li se vratila
pravo kui, da proveri koja je marka njenog automobila.
A ovde je i Nikolas Klous rekla je detektivka Voler. On z eli da
razgovara s vama.
Lejn je pogledala u radnju. Nije videla Rouinu.
Naravno.
Iskoristila je priliku da se izgubi u kii.
Nikolas je stajao oslonjen o crni granit zgrade policijske stanice,
oajniki elei da sedne.
Kis a je tako pljus tala po Roma stritu da se ne bi iznenadio da je
uoc io kako se asfalt rastvara. Samo gurajuc i se uz zid zgrade mogao je
donekle da se zakloni ispod visoke zarubljene tende. Metalna sedis ta
klupe ispred zgrade bila su potpuno izloz ena kis i i tupo su odzvanjala
pri udarima tes kih kapi. Nikolas je zatvorio oc i, razmis ljajuc i kako c e
ga svaki prolaznik posmatrati kao lelujavu skitnicu, toliko jadnu da je
ne vredi ni kanjavati.
Poslednjih pola sata Nikolas je pokus avao da ne gleda
sredovec nog c oveka na trotoaru ispred njega kako se uvija pod
tiradom nevidljivih udaraca, kako pada na zemlju, diz e se, spus ta, trza
dok dobija nevidljive s uteve u bubrege, prepone, glavu. Lice c oveka
bilo je belo i izbec eno od straha i pod neprestanim bombardovanjem
vazdus astih noz nih prstiju zatvorenih u krvave cipele s c elic nim
vrhovima. Oc i su mu se iskolac ile. Vilica mu je pukla. Prsti su mu se
izvili i kosti polomile izbijajuc i iz koz e. Postepeno, prestao je da
jadikuje bez glasa, kratko se grc io i ostao nepomic an. Potom je
usledila tiha priprema u obliku namotavanja ilma njegove smrti i on
se najednom ceo klatio uz klupu ispred Nikolasa, oc ito pijan, dok mu
je, uprkos pljusku, prozirna odec a bila suva... i grozna repriza
njegovog ubistva ponovo je poela.
Nikolas je bio previs e iscrpljen da pokrene noge i pronae drugo
mesto za c ekanje. Bilo je skoro dvanaest sati. Jedan i po sat koliko je
bio u zgradi policije protekao je u skoro neprestanom ispitivanju
isprekidanom pauzama u kojima su ga detektivi ostavljali samog.
Pretpostavljao je da su one bile smis ljene da bi imao vremena da se

263

uspanic i i eventualno odluc i da prizna zloc in. Umesto toga, dali su mu

vremena da nasluti iz postavljenih pitanja s ta se desilo s Mirijam,
sestrom Hane Gerlik.
Detektivka Voler i jos jedan detektiv vrs ili su unakrsno ispitivanje.
Svako od njih je polako postavljao serije sluajnih pitanja: neka su bila
vis e puta ponovljena; neka su bila preformulisana, a neka spojena s
drugim; neka su neoc ekivano postavljana da bi ga uhvatili
nepripremljenog. Nikolasu najdraz e pitanje bilo je: Zbog c ega je
uzela vas e cigarete? Prez vakavao je domis ljatost tog pitanja dok je
stajao naslonjen na ledeni zid, prisec ajuc i se kako je Volerova paz ljivo
posmatrala njegovu reakciju. Nikada je nisam video odgovorio je
iskreno. Pretpostavljao je da se Volerova nadala da c e odgovoriti: Ja
sam nepua, ili jo bolje: Ne znam, ali jo uvek su kod male kuke.
Kada ste pokupili Hanu Gerlik, da li je ona bila sama? bila je
upitala Volerova.
Da.
Nikolas je pretpostavljao da je to bilo neuobic ajeno i da se Hana
obino vraala iz kole s Mirijam.
Zbog ega su se dve devojice posvaale? pitala je Volerova.
Hana sa mnom nije progovorila ni re.
Devojc ice su se posvaale. To je objas njavalo njihovo razdvajanje
na putu kui.
Da li je Mirijam jos uvek bila u s kolskoj uniformi kada ste odvezli
Hanu kui?
Nikada nisam video Mirijam.
Mirijam je stigla kuc i iz s kole, ali je kasnije nestala u neko vreme
tokom noi.
Kaz ete da ste bili u parohijskom domu s velec asnim Anandom i
Lejn Boje. Do kada?
Ne znam. Do deset, ili blizu toga.
Da li ste se dovezli pravo kui?
Da.
Da li ste se zaustavili kod neke prodavnice? Benzinske pumpe?
Parka?
Ne.
Tada su ga na petnaest minuta ostavili samog u sobi, da bi potom
Volerova ponovo us la nastupajuc i toliko prisno kao da se nikada pre

264

toga nisu videli.

Slobodni ste da idete kuc i, gospodine. Ispred trz nog centra
Tranzit, s druge strane ulice, nalazi se taksi stanica.
Ne ba siguran zbog ega, zamolio ju je da pozove Lejn Boje.
I posle toga je, u pokus aju da ostane suv, grlio prednji zid zgrade
policije. Posegao je prstima do vrata. Drvene perle bile su tople.
Njegova lea, oslonjena uz kamen, bila su kao zaleena.
U jednom trenutku, a na njegovo iznenaenje, stigla je Lejn.
Gume automobila su s us tale po putu. Nikolas se skljokao u sedis te za
suvozac a. Dugo su se vozili c utke. Pogledao je u Lejn. Oc i su joj bile
sive kao to je bilo i nebo.
Kako se osea? upitao ju je.
Lejn ga je brzo pogledala. Iz oiju je blesnuo... ta? Stid?
Kako to misli? odgovorila je.
Mislim, kako se osea?
Saobrac aj po tom kis nom danu bio je kreni-stani, a kola su
napredovala centimetar po centimetar, poput stoke prema boksu za
veterinarski pregled. Nije mu odgovorila, pa je ponovo progovorio.
Jos uvek ima noc i kada sanjam da Kejt lez i pored mene. I onda se
probudim. U tim trenucima, kada se... setim... osec am se kao sada.
Tes ko. Posmatrao je kis ovitu okolinu kako lenjo promic e pored njih.
Kao da bih, kada bi me spustili da lez im na zemlji, jednostavno
potonuo u nju.
Lejn je vozila namrgoenog lica.
I ja sam se tako oseala rekla je. A onda se Gavin ubio.
Ponovo ju je pogledao. Pro il joj je bio jak i pre injen. Njeno lice je
bilo lice iz pros losti, vanvremensko. Trebalo je da bude roena u
gradu renesansnih vajara, ili kao c erka nekog faraona, ne u danas nje
vreme kada kulturu predstavlja hiljadu poseta snimku na Jutjubu.
Uopte nije bilo udno to je stalno ljuta.
Kao da je osec ala njegov pogled, iznenada se okrenula da bi se
suoila s njim. Da li si je voleo? upitala je. Kejt?
Nikolas je klimnuo glavom. Veoma.
Lejn je podigla bradu. Rekao si sinoc da moz es da vidis ...
Oklevala je. Da vidis duhove. Da li si ikada video nju? Kejt? Posle

265

njene smrti?
Nikolas je c utao. Iz nekog razloga, to mu je delovalo duboko
intimno, poput raspitivanja novog partnera o prethodnim vezama.
Nije eleo da odgovori na to. Meutim njegov jezik ga je izdao. Da.
Lejn je duboko udahnula kroz nozdrve. Mora da si veoma tuan.
Razmislio je o tome. Nisam tuan. Ljut sam.
Lejn se nasmejala. Ja sam bila ljuta. Sad sam tuz na. Ukljuc ila je
migavac. Zar nismo par?
Automobil je skrenuo u Koronejs n drajv i napokon poc eo da
ubrzava.
Kuda te vozim? upitala je.
Pre nego to je stigao da smisli zato, odgovorio je: U crkvu.
Klimnula je glavom, proverila u retrovizorima i prestrojila se.
Kada se okrenula, Nikolas je uoc io malu posekotinu na njenom
obrazu.
Sta se desilo tvom licu? upitao je i pokus ao da pogodi:
Gospoa Boje?
Da.
Njen glas je poruio da je, za neko vreme, razgovor bio zavren.
Ispred crkve se grupa sredovec nih i starijih z ena i mus karaca tiskala
pod kis obranima, jedva se krec uc i i okrec uc i glave na sve strane.
Nikolasu su izgledali kao jato divljih pataka ponosnih i ranjivih.
Glave svih njih ispratile su Lejnina kola, koja su usporila i zaustavila
se. Ne bi bio iznenaen da su izbacili krila i poleteli, neutes no gac uc i.
Spustio je svoj prozor. Zdravo. Parohijski dom je iza ugla.
Jedan starac s dugac kim licem i s irokim, dlakavim nozdrvama
spustio je pogled prema njemu. Znamo.
Nikolas je zavrteo glavom zato onda...?
Veleasni je mrtav, a njegova zamena je u bolnici.
Ko? upitao je Nikolas. Pritam? Veleasni Anand je u bolnici?
Jedna starica s opus tenim podvaljkom pogledala ga je kao da je
blesav. Da li znate ko bi drugi mogao da ga zameni? Raspravljamo
ta nam valja raditi.
Nikolas je pogledao u Lejn.
U tom trenutku su se Lejnine sive oc i okrenule unazad i ona je

266

potonula u svoje sedite.

267

25.

Hana Gerlik je bila u svojoj vrec i za sedenje i mazila je Svizla. Sirina

mac ora rasla je proporcionalno s njegovim nedostatkom volje da
izlazi napolje. Hana je volela toplotu njegovog tela u svom krilu.
Ukoliko nije mislila ni na s ta drugo osim na neposredni zadatak da
c es ka Svizla iza us iju, odrz avajuc i time predenje krc ec eg motora
skrivenog u njemu, sve je bilo u najboljem redu.
Bolela ju je zadnjica tamo gde ju je otac udario zbog laganja. Sama
pomisao na to kako mu se lice zgrc ilo poput pesnice, najednom tako
ljuto i prestraeno, ponovo ju je nagonila na pla.
Iz ruz nog sna ju je bilo probudilo naglo pomeranje i klizenje.
Otvorila je oc i i pred njom se ukazalo bledo, ljutito i preplas eno lice
njenog oca lice c ije su meke crte obic no bile uronjene u neku knjigu
ili novine, ili su se smes ile preko ramena njihove majke dok su igrali u
pidz amama s to je bila slika zbog koje su njihove c erke prevrtale
oc ima. Tog jutra je njenom ocu bio potreban samo trenutak da pree
pogledom preko praznog kreveta, rama za sliku na podu, njegove
mlae c erke koja na njemu pospano trepc e, da bi pros aputao: Gde ti
je sestra? Sec anje na pauke kotrljalo se unazad, tes ko i tvrdo, poput
kamenja koje pada s kiper kamiona, i Hana je poc ela glasno da plac e.
Otac joj je ponovo postavio to pitanje, pa jos jednom, kada je Hana
najzad promucala kroz jecaje: Pauci su je odveli.
Pre nego s to je uspela da objasni da nije imala drugog izbora, i da
bi, da ih je pustila, i ona bila mrtva, a da bi se to desilo i njemu i mami
da je vritala, otac ju je udario. Jako. A onda je ljutito otiao iz sobe.
Hana je lebdela u udaljenoj orbiti dok su njeni roditelji potpaljivali
jutro pomahnitalim telefonskim pozivima, juris anjem prema kolima,
kretanjem uz s kripu guma, juris anjem nazad u kuc u, stajanjem ispred
vrata i dozivanjem Mirijam. Vatra se ugasila i pretvorila u c utanje i
stisnute usne. Hana je c ula kako se pominje njeno ime, s to je brzo njen
otac presekao siktanjem neega u vezi s besmislenim snovima.
I bilo je besmisleno to s to je crna, tiha armija paukova dos la usred
268

noc i da kidnapuje jednu devojc icu i s to je, da bude jos bolje,

kidnapovala njenu stariju sestru. Meutim, to je bila istina. I tako je
Hana sedela u svojoj vrec i za sedenje, tetos ec i Svizla i svoju jos uvek
bolnu zadnjicu i pokus avajuc i da ne razmis lja o tome s ta se dogodilo s
Mirijam kada su je se doc epali pauci. Jos uvek je bila na svojoj vrec i za
sedenje kada je stigla policija. Kada je teta policajac dos la do nje i
upitala je da li je c ula neke c udne zvukove tokom noc i, Hana je znala
da bi bila luda da kae bilo ta osim ne.
Mirijam je bila mrtva. Hana je traz ila unutar sebe c ak i najmanji
osec aj koji bi se suprotstavio tom utisku, ali ga nije pronas la. Mirijam
je umrla. A da to nije bila Mirijam, bila bi ona. Cinjenica da je osec ala
toliko olaks anje zato s to paukovi nisu nju odveli i, dok vris ti, obmotali
je z ivu u c auru, da bi je ujedali, otrovali i potpuno isisali sav sadrz aj iz
nje, ili s ta vec paukovi rade, izazvala je u njoj osec aj krivice, pa c ak i
potis tenosti. Nes to je prethodnog dana pokus alo da je se dokopa,
ostavivs i tu stras nu mrtvu pticu prerus enu u kristalnog jednoroga.
Nije mu uspelo, pa je Mirijam odvelo u umu.
Svizl je Hani zagrevao kolena, a zadnjicu ljut bol od jakog udarca,
dok je sedela okruz ena z amorom mus karaca i z ena u plavom i svojim
roditeljima, koji su jedno drugom stiskali s ake. Tada je shvatila s ta
treba da uradi.
Nije mogla da vrati Mirijam. Meutim, mogla je da ubije onoga ko
ju je oteo.

269

26.

Nikolas je sedeo na toaletnoj s olji. Mislio je da c e, ako bude mogao tu

da sedi dovoljno dugo, moc i dovoljno da se pribere i pronae izlaz.
Tada mu se ponovo podigao z eludac. Okrenuo se i kleknuo, tac no na
vreme da mu mlaz z ute z uc i pokulja iz usta u s olju. Drz ao se za s ipku
od nerajueg elika pored olje i povraao.
Jebem mu mater proaputao je.
Dolo je vreme da izae.
Nije to eleo. Bilo je uasno. Meutim, znao je da mora.
Pridigao se na noge, obrisao usta papirnim ubrusom i otkljuc ao
vrata toaleta.
Mrtvi su plutali kao les evi po povrs ini mora nakon cunamija. Vozili
su se na nevidljivim bolnic kim kolicima, neki bacakajuc i se, neki
skoro potpuno nepokretni; neki su se tiho gus ili, izvijeni poput krhkih
mostova, a neki su jec ali od bola. Promicali su kroz prostor hitne
pomoi, prema krevetima i od kreveta sakrivenih iza zavesa.
Nikolas je oseao kako njegova kolena prete da se predaju.
Treba pomo, prijatelju? upitao je jedan bolniki tehniar.
Lej... Nikolas je progutao z eludac ni sok koji mu je uporno
ispunjavao usta. Lejn Boje?
Krevet dvanaest.
Nikolas je klimnuo glavom u znak zahvalnosti. Jedna starica je
posrtala ispred njega, vukuc i cevc ice od infuzije prikac ene za ruku, ko
zna kada jos bac ene u ubre. Nemilo se srus ila na pod, gledajuc i
odozdo u Nikolasa, kada su je nevidljive ruke podigle za mrs ava
ramena i odvukle u obliz nji boks, spus tajuc i je na malo, pokretno
more preklapajuc ih duhova. Usred svega toga jedan neobrijani
pacijent je, c itajuc i novine, nes to zamis ljeno z vakao. Osetivs i
Nikolasov pogled na sebi, izvirio je iznad ivice svojih novina.
Jeste li dobro?
Nikolas je ukoeno klimnuo glavom i pourio dalje.
Lejn je lez ala na bolnic kim kolicima u separeu broj dvanaest.
270

Crevo kroz koje je kapao iziolos ki rastvor spus talo se poput zmije do
njene ruke. Elektric ni vodovi kontrolnog aparata bili su joj prikac eni
za gornji deo grudi poput zmijuljica. Plastic na stvarc ica koja je
svetlela crvenom svetlos cu bila je zakac ena za njenu dugoprstu s aku
kao neka elektric na pijavica. Oko nje je promicala izmaglica
meusobno prekrivajuih avetinjskih tela.
Nikolas se borio sa strujom u nogama koja ga je terala da pobegne.
Izvolite, gospodine?
Ne gledajuc i u Nikolasa, okruglasta, crna medicinska sestra
afric kog porekla kotrljala se kroz separe, nakon c ega je hitro zgrabila
Lejnin karton, pregledala ga, a onda otis la da proveri brzinu kapanja
rastvora.
Ja sam je doveo ovde.
Vi ste njen mu?
Lejnino lice bilo je spokojno, nesvesno maglovitog mora mrtvaca
koji su leteli oko nje. Nikolasu su ponovo upale u oc i klasic ne crte
njenih obraza, njenih oc iju. Mora da je ovako Orfej pronaao Euridiku,
usnulu ispod pokretnog vela utvara... mada, moz da bez prasaka
bahatog smeha koji su dopirali iz lekarske kancelarije nalik
akvarijumu, koja se nalazila u sredis njem delu prostora hitne pomoc i.
Ponovo je uoio ogrebotinu na njenom obrazu, tanku kao vrh nokta.
ta se desilo tvom licu? Gospoa Boje?
Da.
Slagala je. Kvilova je to uradila. Ali kako? Kada?
Ne odgovorio je.
Roak?
Nikolas je odmahnuo glavom.
Mhhhm ree sumnjiava medicinska sestra.
Nikolasu se javila jedna ideja. Posegao je za vratom i otkac io
ogrlicu od zovinog drveta sa sardoniksom.
Ona je elela ovo. Mogu li da joj je stavim?
Ne.
Mnogo joj to znai rekao je.
Zas ga onda ona vec ne nosi? Medicinska sestra je letimic no
pogledala ogrlicu grube izrade, a onda je uzdignutih obrva posmatrala
Nikolasa bezvoljnim pogledom koji mu je poruc ivao da prestane da
troi njeno vreme.

271

 Dobro, moete li da joj je predate u moje ime? upitao je.

Sestra ga je gledala jedan trenutak, preglasno uzdahnula i potom
ispruila ruku.
Spustio je ogrlicu na njen svetlosmei dlan. Cim je ogrlica izgubila
kontakt s njegovom koz om, njegovo okruz enje se naglo zaokrenulo i
on se zateturao. Zac uo je s us tanje, visokotonsku buku nalik cvrc anju
milion cvrc aka koji pokus avaju da se ugnezde u njegovoj lobanji.
Separe i medicinska sestra otplovili su mu iz vidokruga.
Gospodine?
Oseam...
Medicinska sestra je vratila ogrlicu u Nikolasovu s aku i poklopila
drvo i kamen njegovim prstima. Svet oko njega se tada primirio,
ostavljajui mu samo bolan umor.
Sestra ga je posmatrala nervozno i oprezno. Cini mi se da je
vama potrebna isto koliko i njoj.
Pogledala je u stranu, ne elei vie da ga gleda u oi.
Sestro?
Oklevala je iza prednje zavese separea, u z elji da on vec jednom
nestane.
Moete li da mi kaete gde je intenzivna nega? upitao je.
Idite liftom do petog rekla je i zatim mu mahanjem mesnatim
rukama dala znak da napusti taj prostor, kao da se oko Nikolasa s irio
gadan smrad.
Pritam se nalazio u zatvorenoj prostoriji, hermetic ki zatvorenoj
staklima. Jedna cevc ica mu je dopremala kiseonik pod nos. Sancova
kragna mu je iksirala lice, a mrez a okvira od nerajuc eg c elika
lebdela mu je oko tela. Nikolasu je izgledao kao stena u olujnom
moru, nepokretno lez ec i, dok su se nepoznati mus karci i z ene talasali
oko njega: trzajuc i se, povrac ajuc i, umiruc i, zapljuskujuc i jedan
drugoga kao neki morbidan dim. Bilo ih je toliko da su se pretvorili u
zamagljenu sliku, meutim, Nikolas je video njihove oc i kroz
izmaglicu koja je tukla na sve strane desetine oc iju koje su ga
posmatrale.
Srce mu je brzo udaralo, a vrat mu je postajao sve topliji.
Onesvestiu se, pomislio je.

272

Samo idi odatle. Pritam nee ni znati.

Dez urna sestra je pros la pored njega i Nikolas ju je upitao kakvo je
stanje velec asnog Ananda, glasom koji je, nadao se, zvuc ao vis e
uznemireno nego bedno sebic no. Ona mu je objasnila da je operacija
kojom je spojena presec ena bubrez na arterija bila uspes na i da c e
iduc eg jutra opet biti na stolu kako bi mu bili names teni karlica, leva
noga i dva preloma kljuc ne kosti. CT skener je pokazao manji otok na
mozgu koji su pratili.
Sestra je otis la i Nikolas se zagledao u jednu tac ku u uglu u kom se,
izgledalo je, mrtvi nisu gomilali. Gledao je u nju netremice i
razmiljao.
Kvilova. Uinila je to a da nije prolila ni kap znoja. Kao to je rekla
Suzet, razdvojila nas je. I razdvajala i razdvajala i dalje. Kakav tos.
Koja sam ja bio budala da poverujem da moemo neto da uradimo.
I Mirijam Gerlik je bila mrtva; bio je smrknuto siguran u to.
Pritam je otvorio oi i osmotrio svoje zamueno okruenje.
Nikolas je pozvao sestru. Gledao je kroz staklo kako ona ulazi u
Pritamovu sobicu i razgovara s njim, postavljajui mu osnovna pitanja.
Moz e li da joj kaz e svoje ime? Da li zna gde se nalazi? Da li zna koji je
dan u nedelji? Da li se sec a s ta mu se desilo? Pritamove oc i su lutale
preko res etkaste c elic ne konstrukcije koja je podrz avala njegovo telo,
zatim preko plafona, pa nadole do stakla gde su konac no pronas le
Nikolasa. Usne su mu se pokrenule, a medicinska sestra je na to
skupila svoje. Nevoljno je mahnula Nikolasu da ue.
On nije eleo da krene, ali su ga njegove noge odvukle unutra.
Moz ete da budete tu jedan minut rec e sestra ods etavs i iz sobe.
Stie doktor.
Nikolas je spustio pogled prema Pritamu. Inac e smee, lice
veleasnog bilo je belo kao mleko. Podigao je obrve.
Lenji kuc kin sine rec e Nikolas. Stras no dobar nac in da se
izvue s nedeljne slube.
Pritam se nasmes io. Oc i su mu se zadrz ale na Nikolasu. Sijale su
poput zvezda u noc i iza pokretnih slojeva kovitlajuc ih, brekc uc ih
mrtvaca bez teine.
Bio je to Don apnuo je. Ali to nije bio Don.
Nikolas je odmahnuo glavom pokazujui da mu nije jasno.
Dz on me je zvao s druge strane ulice krkljao je Pritam. Ali

273

Don je mrtav. Bila je to Kvilova.

To ime je pogodilo Nikolasa kao talas ledenog vazduha.
I Lejn je ovde apnuo je.
Pritamove oi su se zatvorile i hrapavo je udahnuo. Kako?
Nikolas je ponovo odmahnuo glavom i slegnuo ramenima. A
sestra Hane Gerlik je nestala.
Pritam je zavrteo oc ima prema plafonu. Da li se obraa Bogu?,
pitao se Nikolas. Moli? Apeluje? Oc i velec asnog su skliznule nazad
prema Nikolasu; Pritam se borio da ostane budan.
Klju ispod...
Ne ujem te, Pritame.
... klju ispod otiraa apnuo je.
Nikolas je razumeo. U parohijskom domu. O, to je mudro.
Pritam mu je uputio slabani osmeh.
Kompjuter. Poslednja pretraga. Liznuo je svoje suve usne. U
redu?
Nikolas je klimnuo glavom.
Pritamovi kapci su se zatvorili. Utonuo je nazad pod svoju koprenu
od duhova koji su se uvijali.
Nikolas je pogledao na monitoru ujednac eni ritam linija u boji.
Otiao je to je bre mogao.
Taksisti je trebalo c etrdeset i pet minuta da kroz saobrac aj opterec en
kis om nae zajednic ki prihvatljivo res enje i da stigne do talons ke
anglikanske crkve. Na putu do tamo, Nikolas je dremao.
Stigli smo rekao je taksista.
Nikolas je platio kreditnom karticom. Dok je taksi odlazio niz put,
on je pogledao prema mestu na ulici na kom je Pritama tog jutra
udario auto. Nije bilo ni najmanjeg znaka da se nes to tu dogodilo. Ona
upravo tako i radi. Udesi i rtveni jarevi. ak i njena ubistva su uredno
objanjena i lako zaboravljena.
Kljuc parohijskog doma zaista je bio ispod otirac a od gume i
vlakana s kore kokosovog oraha. Pola s olje hladnog c aja stajalo je
pored kompjutera; skrin-sejver je na smenu prikazivao prizore
zalaska sunca, magle nad mirnim barama, zraka svetlosti koji se
probijaju kroz drvec e, silueta ljudi vrednih hvale na vrhovima litica

274

koje se uzdiz u prema nebesima. Dodirnuo je mis a. U prozoru na

ekranu bilo je ispisano: internet-veza prekinuta. Zatvorio ga je i
kliknuo dugme Osveavanje. Modem je zapitao.
Zurio je u internet-stranu koja se obnovljena ukazala.
Bio je to brodski manifest s broda Kaunti Daram. Zenski osuenici.
Osma na listi bila je Rouina Kvil.
Nikolas je sedeo duboko zavaljen u stolicu i dugo nita nije radio.
Rouina tiho je rekao samome sebi.
Kakva budala. Bio je budala koliko i Gavin Boje. Kao i Eliot Gajat.
Usisan tamo i izigran kao glupan. Bili su dovoljni jedan lep osmeh i
malo smeha da ga napravi budalom.
Iskljuio je modem i pozvao Suzet.
Suzet se uverila da Kvinsi nije u sobi pre nego s to je prosiktala: Jesi li
siguran da ne z elis da jebeno sac ekas jos nekoliko dana, pa da se onda
javi?
Brat ju je zadivio time to se izvinio.
Tada ju je prenerazio novostima, ostavivs i je bez rec i. Ispric ao joj
je kako je pronas ao Hanu Gerlik ispred s ume. I o zviz dovci s runom na
laz noj glavi. O sastanku s Pritamom i Lejn. O tome kako je bio zadrz an
u policijskom pritvoru. Da je saznao kako je Pritam, polomljen poput
mrske igrac ke, zavrs io u bolnici, a da je Lejn upala u san poput
Nelsonovog.
Suzet je shvatila da moz e da vidi kako joj puls u ruc nom zglobu
bije nalik nekom malenom stvorenju, zarobljenom ispod njene koe.
Posekotina na obrazu? upitala je. Kako mislis da ju je
zadobila?
Potom joj je ispric ao s ta je pronas ao na Pritamovom kompjuteru.
Da je 1850. godine jedna osuenica stigla tu u transportu iz Trima u
okrugu Mid, i da je njeno ime bilo Rouina Kvil.
Rouina rekao je tiho Nikolas. Rouina je ime mlade devojke u
prodavnici zdrave hrane.
Suzet se zavalila duboko u stolicu. Oh apnula je.
Na trenutak nijedno od njih nije progovorilo ni re.
Kako je Nelson? upitao je Nikolas.
Dobro. Jos uvek je bolestan, jos uvek... Glas joj je zvuc ao suvo

275

kao papir. Ne znam, Niki. Mislim da ona odrava pritisak.

Hoe li biti u redu?
Klimnula je glavom, shvativs i odmah da on to nije mogao da vidi.
Mislim da hoe. Hej, da li nosi svoju ogrlicu?
Da.
Onda je nemoj skidati. Ne skidaj je i uzmi taksi za aerodrom i
doleti ovde. Strates ko povlac enje. Doleti ovde i skovac emo plan.
Smisliemo i kako da mamu dovuemo ovde.
Razmisliu o tome rekao je.
Niki...
Meutim, on ju je ostavio da oslus kuje elektric ni prostor. Vec je
bio prekinuo vezu.

276

27.

Setnja do Mertl strita bila je najzamornija s etnja u Nikolasovom

z ivotu. Svaki korak mu je izgledao kos marno sporo, kao da gazi kroz
katran. Do trenutka kada se dovoljno pribliz io, z eleo je samo da se
srui, da se skupi i utone u dubok san.
Svest o tome da se ona nalazi tamo drala ga je u pokretu.
Kis a je oslabila, ali su oblaci boje ostriga jos uvek mrac no i duboko
mumlali, a brda na zapadu bila su skrivena iza mrgodne zavese jac e
kie koja se pribliavala.
Blatnjavi tragovi toc kova pos tarskih motocikala presecali su travu
koja je izbijala iz ploc nika. Dok je Nikolas s arao pogledom po
usec enim, ukrs tenim kolotrazima, njegove olovne noge su usporile
kretanje i zaustavile se. Na jednom mestu kolotrazi su se izdvojili iz
dublje trake i, do pos tanskog sanduc eta i nazad, opisali slovo V.
Pored linije nalazila se strelica. Thurisaz.
Udaljeni jauci naterali su ga da pogleda u nebo.
Jato ptica mu je iznad glave letelo ukrug, dok su im, tokom
kruz enja, krila treptala prema njemu svojim crnim gornjim i sivim
donjim stranama, tako da su u jednom trenutku bile kao oblak skoro
nevidljivih pega, a sledec eg tamna munja crnila na nebu. Prisutno i
odsutno. Vidljivo, nevidljivo. Tamno, svetlo.
Bez razmis ljanja, Nikolas je kleknuo i zario kaz iprst, srednji i
domali prst u blato. Bilo je hladno. Levom rukom je podigao dz emper,
izlaz uc i svoje bele grudi hladnom vazduhu. Blatnjavim prstima je
nacrtao na grudima jednu vertikalnu liniju i s jedne njene strane
skraeni romb.
Podigao je pogled prema nebu. Ptice su odletele preko zelenih i
crvenih limenih krovova. Spustio je kos ulju, isprao prste u uzburkanoj
vodi slivnika i kroc io pod tez ak kapak tende iznad prodavnica u Mertl
stritu.

277

 Zdravo rekao je.

Rouina je podigla pogled iz kataloga vitamina. Nosila je
jednobojnu koulju i farmerke. Nasmeila se. Zdravo i tebi.
Nikolas je klimnuo glavom, obrisao cipele o otirac , zatvorio vrata i
gurnuo rezu, ime je zakljuao bravu. Okrenuo se nazad ka Rouini.
Ona se namrs tila, pri c emu joj se osmeh zadrz ao na licu poput
svetlosti koja zaostaje nakon zalaska sunca. ta ti to...
Kaunti Daram rekao je.
Posmatrala ga je nekoliko trenutaka. Tada je kratko podigla
ramena i slegnula njima. Promena je bila glatka i zastras ujuc e brza.
Ozarena nevinost koja je zrac ila s njenog lepog lica iznenada je bila
iskljuena kao da je njen kabl za napajanje bio pokidan.
Nevidljivi plas t se spustio preko njenih lepih crta lica i uc inio ih
nekako os trijim, podlijim. Lukavijim, manje devojac kim, iskusnijim.
Ustala je. Izgledalo je da njene smee oc i postaju s ire, tamnije.
Nasmeila se.
To je bilo odavno rekla je. Najednom je imala irski, raspevan
akcenat.
Nikolas je pogledao oko sebe. Gde je Garnok?
Rouinin osmeh je postao s iri. Nije bila samo lepus kasta. Bila je
prelepa. Bleda, visoka, tanka i prelepa.
Odsutan je odgovorila je. Tvoja prijateljica je bila jutros ovde.
Privlana je. Sada neto manje, ali se posekotine lako zalee.
Reci to Dilanu Tomasu. Reci to Tristramu Bojeu.
Rouina je zabacila glavu unazad i posmatrala ga.
Nikolas se najednom upitao s ta c e tu kog vraga uc initi. Osetio se
ranjivo i zapitao se da li je pogreio to je zakljuao vrata.
Iznenaena sam da si dos ao ovde rekla je, zaobis la pult i
oslonila se. I drago mi je zbog toga. Prethodno prekrs tene skoc ne
zglobove razmakla je na udaljenost s irine s ake. Imala je duge noge, a
farmerke su joj bile uske. Gledao ju je u oc i. Sijale su se kao uglac ani
kesteni.
Uradila si mi nes to rekao je. I mom sestric u. I Pritamu
Anandu.
Rouina je skromno podigla obrve. Primila je kompliment. Podigla

278

je ruke prema polici iznad pulta, pri c emu joj se uzdigla kos ulja,
otkrivajuc i deo c vrstog stomaka, a tanka pamuc na tkanina joj je
pritisla grudi. Video je da ne nosi brusthalter. Osetio je erekciju.
Pronas la je ono s to je traz ila i ispravila se; u ruci joj je bila drvena
kutija. Otvorila ju je, ali mu je poklopac zaklanjao pogled prema
njenoj sadrz ini. Nasmes ila mu se preko kutije, s to mu je oduzelo dah.
Ranije tog dana smatrao je da je Lejnin pro il klasic an, ali Rouinin
osmeh je pokrenuo drhtaj koji mu je pros ao kroz telo, krenuvs i od
njegovih oc iju i s irec i se kao vatra prema preponama. To je bio osmeh
koji je obeavao putenu aktivnost, dubinske kretnje. U tom trenutku je
shvatio kako je Helena trojanska porinula hiljadu brodova.
Rouina je uronila prst u kovei i izvadila ga vlanog i sjajnog.
Zar si mislio da nisam znala da e ponovo doi? apnula je.
Prinela je svetlucavi prst svojim ustima. Skupljenih oc iju od
zadovoljstva, posmatrala je Nikolasa dok joj je jezik, crven i vlaz an,
pros ao izmeu belih zuba i nastavio da klizi uz prst sve do njegovog
vrha. Tu se, usporivi kretanje, prst zaustavio na prevoju jezika...
Raunala sam na to rekla je tiho.
Tada je skupila usne i dunula prema Nikolasu.
Umor ga je istog momenta napustio. Mis ic e mu je preplavila
toplota. Srce mu je brzo udaralo. Penis mu je nabrekao postavs i tvrd
poput elika.
Uz ivala sam dok si me pre neko vec e pratio tiho je pevus ila.
Uz ivala sam u hodanju znajuc i da si iza mene. Osec ala sam tvoj pogled
na vratu, leima, nogama.
Usne su joj se oko prsta razvukle u osmeh i vratila je kutiju na
policu. Utom joj se ponovo uzdigla kos ulja, ispod koje se ukazala koz a
krem boje na struku.
Nije mi se preterano svidela ujdurma oko hvatanja autobusa.
Nasmejala se, okrenuvs i se. Ali bilo je zabavno odigrati ulogu do
kraja.
Jo malo je razdvojila stopala.
Da li si se upitao, Nikolase s apnula je zbog c ega nisi i ti u
bolnici?
Nikolas se tresao. Telo mu je vibriralo, potpuno bodro. Zeleo je da
poleti ka njoj, da joj pokida farmerke i rastrgne koulju.
Ne.

279

 Trebala mi je tvoja pomoc oko devojc icine sestre, a ti mi nisi

pomogao... Blago prekorno se nasmes ila. Prstima je posegla za
dugmic ima na kos ulji. Otkopc ala je najdonje, zatim sledec e, pa
sledee, otkrivajui trougao savrenog, bledog mesa.
Nevaljali, beskorisni ovee.
Otkopala je pretposlednje dugme odozdo, a zatim i poslednje.
Nikolas je napravio korak unapred. Noge su mu uzdrhtale. Penis
ga je boleo, napinjuc i se o pantalone. Prsti su joj se polako popeli do
revera i svukla je kos ulju. Grudi su joj bile jedre i uzdignute, a
bradavice smee i c vrste. Usta su joj bila otvorena. Vrat joj je bio
dugaak.
Skini ogrlicu apnula je.
Ne. Ali prsti su mu pos li prema zadnjem delu vrata. Ne
ponovio je slabije. Njegovi prsti su otkopali kopu. Ogrlica od drveta i
kamena je uz klopot pala na pod.
Izlazi!, vikao je u sebi. Mis ic i su mu se tresli. Jedna noga je
napravila nov korak prema Rouini. Zeleo ju je. Zeleo je da bude
unutar njenog mladog, stisnutog mesa.
Rouina se nasmes ila, pres la dlanovima preko svojih ramena, dojki,
niz ravan stomak, niz farmerke. Izula je jednu c izmu. Oc i su joj bile
prikovane za njegove.
Ti ne vidis ono s to drugi vide, Nikolase. Kada si bio mali,
pronas ao si malenu igrac ku koju sam ostavila za tebe. Nisi je video
onakvu kakvom sam z elela da je vidis , vec kakva je bila. Slegnula je
ramenima, a on je gledao kako joj se pomeraju grudi. Meutim, ti si
je pokazao svom drugu i...
Liznula je zube i polako pos la prstima nagore da otkopc a gornje
dugme svojih farmerki.
... i, kada je dos la tvoja majka da mi da da ti pris ijem s kolske
ambleme, upitala sam je za njenog sina. Tako sam saznala za tvoj
roendan. Tvoj specijalni roendan.
Otkopala je sledee, a potom i poslednje dugme na farmerkama.
Svaka z ila u Nikolasovom telu bila je napeta i pevala je kao sajle
koje podrz avaju most. Njegovo stopalo se kliznulo napred. Ceo je
pulsirao.
Tada sam te odabrala apnula je.
Spustila je farmerke. Butine su joj bile blede i tanke, koz a

280

zategnuta i c ista, a na njenom brez uljku nalazilo se kratko pods is ano

gnezdo plavus e. Iskorac ila je iz farmerki i nagnula se unazad,
postavivi dlanove na pult. Pogledala je u Nikolasa.
Sada rekla je.
Kroio je prema njoj.
Njene ruke su poletele nalik visprenim pticama i otkopc ale mu
kais . Brada joj se uzdigla dok su njene oc i, krupne, tamne i gladne,
prodirale njegove. Usne su joj bile vlane. Oslobodila ga je iz njegovih
pantalona, tvrdog i uspravnog. Osmotrila je njegovu duz inu: pulsirao
je ukorak s Nikolasovim ubrzanim otkucajima srca.
Aaaah zaitala je i podigla svoje lice do njegovog.
Nikolas se nagnuo prema njoj kako bi je osetio, i ispunio. Njegove
usne su dotakle njene.
U tom trenutku, bujica odvratnosti poc ela je da se kotrlja kroz
njegove vene od usana, preko vrata pa niz njegovu ruku, niz kic mu,
niz njegve noge, pravo u prste i u penis. Oi su mu se naglo otvorile.
Ona je bila ogavna.
Koz a na njenom licu bila je siva i s pegama boje dz igerice, stras no
izborana i puna oz iljaka. Njene grudi izgledale su kao dve mlitave
vrec e koje vise preko nabranog stomaka s to se savijao povrh samog
sebe, bled, pun mrlja i nalik ribi. Njene noge bile su duboko izbrazdani
prutovi, zakrivljeni i c vornovati. Njena koz a je visila preko ramenih
kostiju poput koz e odrane s obolele z ivotinje i okac ene o rogove.
Kapci su joj bili sklopljeni u ekstazi, usta s irom otvorena i desni
vlane.
Nikolasu je dos lo da povrati. Tada je ugledao jednu prikrivenu
kretnju: ona je mahala svojim kos catim prstima brzim, odbijajuc im
pokretima.
Jedan pauk velic ine tacne izvukao se iz svog skrovis ta u njenom
klonulom venerinom bregu. Sunjao se oko njenog otromboljenog
struka da bi se oprezno s cuc urio na povrs ini pulta. Ona je ras irila
noge.
BOE! kriknuo je Nikolas i bacio se unazad.
Rouina Kvil je poskoila i njene kese od oiju su se naglo otvorile.
Nikolas je ponovo s gaenjem posrnuo unazad. Telo mu se streslo.
Njegova erekcija je spala kao isputena maramica.
Nikolase? graknula je zbunjena.

281

Pokuavao je da napipa bravu.

U oima stare vetice poela je da se uoava spoznaja.
Ti, gade! prosiktala je i napravila korak napred vukuc i nogu po
podu. Kandz asta stopala su joj se uplela u srozane farmerke, pa je
posrnula.
Njegovi prsti, vlaz ni od hladnog znoja, skliznuli su preko povrs ine
hromirane brave. Jednom. Dvaput. Hajde!
Kvilova se uspravila i krenula prema njemu.
Podli mali gade rekla je izraz enim irskim izgovorom i glasom
suvim poput pepela. Zaalie ako me odbije!
Palac mu je skliznuo preko drs ke reze. Korac ala je prema njemu, a
njen pauk se polako spustio niz pult i prikrao joj se iza lea, penjuc i se
uz pegavu koz u njenih kos catih nogu da bi se ugnezdio na njenom
ramenu. Ona nije obrac ala paz nju na to; oc i su joj bile tamne od
mrnje i prikovane za Nikolasa.
Drz ala sam tvog oku u s aci i sada c u ga staviti tamo gde meni
godi! graktala je.
Video je kako svaka od njenih stotinu osamdeset i nes to godina
visi s nje poput ustajalog prokletstva.
Stavi ga u mene ili c e tvoja prijateljica udovica priznati da je
ubila onu devojicu!
Kretala se brzo, mlatec i rukom nalik zmiji. Dohvatila ga je za
kos ulju i otvorila je kidajuc i tkaninu. Ugledala je runu od blata i
razjareno, ivotinjski zareala.
Garnok! zakretala je.
Nikolas je uzdigao glavu.
Iza vrata skladis ta iskorac ila je jedna neverovatno dugac ka noga
prekrivena gustim, tamnim c ekinjama. Za njom je sledila jos jedna.
Garnok je polako i tiho us ao u prostoriju. Izgledalo je da su njegove
osmostruke crne oc i, vanzemaljske i oivic ene c ekinjama, prikovane za
Nikolasa. Manji pauk je pojurio s ramena Kvilove i poc eo da skakuc e
oko Garnoka kao neka kuca.
Nikolas je spustio pogled prema smez uranoj babuskeri. Oc i su joj
bile tamne i okrugle, neljudske koliko i oi pauka.
Otvori ta vrata, deko, i morae da plati sve pod milim bogom.
Nikolas je upotrebio drugu ruku i otkljuc ao bravu izleteo je
napolje. Zalupio je vratima.

282

 AAAHHH!! Njen mahniti urlik je zaparao vazduh kao kada se

lome tanjiri. Garnok, baci se na njega!
Nikolas je posrnuo i potrc ao, dok mu je penis mlatarao na
hladnom vazduhu. Pogledao je preko ramena. Odgurnuta iznutra,
vrata su se naglo otvorila i iz radnje je izleteo ogromni pauk kroc ivs i
na ploc ice ispod tende. Spustio je telo, okrenuo se i prikovao svoje
vanzemaljske oc i za Nikolasa. Njegove kljove su klizile gore-dole,
velike poput noz eva za mazanje butera, dok su se punile helicere, iz
kojih su one izbijale; zastras ujuc a dvostruka parodija na Nikolasovu
malopreas nju erekciju. Crne kljove, nalik rogovima, bile su vlaz ne.
Garnok se povio ustremivi se na njega.
Tanak mlaz mokrac e potekao je iz Nikolasa. Rubovi njegovog
vidnog polja postali su srebrnasti.
Nemoj se onesvestiti. Ima samo jednu ansu.
Uvrstio je levu nogu na tlu i povukao desnu unazad...
Pauk je skoio. Tako brzo!
Nikolas se uvio i utnuo ga.
Njegova c izma je dos la u kontakt s tvrdom, dlakavom ljus turom
Garnokovog stomaka. Kako mu se mis ic isuvis e istegao, skoro do
pucanja, bol se vinuo kroz Nikolasovu nogu. Meutim, odvratni pauk
je poleteo uvis, preletevs i ogradu ispod cerade. Pao je na lea uz
mesnato TUP i zagrabio nogama po vazduhu poput oborene koze,
bolno se koprcajui kako bi se okrenuo na noge.
Nikolas se okrenuo i potrao.
Sumrak se spus tao na Talong poput tamne magle. Zaigrana deca su se
povukla s prijatnih, uzanih ulica, ostavivs i ih prazne; noc je bila
preos tra za igranje. Ulic ne sijalice, koje su se uz treperenje upalile,
lic ile su na vesele novogodis nje ukrase, nagurane u udobna, uc mala
gnezda starog drvec a i starih kuc a. Jedan trkac u s ortsu i dukserici
tabanao je krivudavim ulicama, dok mu je dah napus tao usta i vrac ao
se u njih kao da ga je potiskivao klip, i stvarao malene oblake pare
koje je hladni povetarac izvlac io iz njegovih ustalasalih obraza.
Mukarci i ene u toplim jaknama etali su svoje verne kuie.
Slika starice koja je hodala duz ulice Itaka lejn bila bi neupadljiva
da nije bilo dva detalja. Ona je svoju bradu drz ala uzdignuto uprkos

283

hladnom vec ernjem vazduhu, svesna da je nekada bila lepotica, i

moz da res ena da ta lepota nastavi da opstaje u njenom drz anju. Drugi
je bio taj s to su svi drugi s etali pse na povodcima, dok je ona svog
malenog terijera drz ala u rukama. Koja je od te dve stvari privukla
pogled tog vozac a, nikada nec emo saznati. Meutim, koja god da je
bila u pitanju, on je usporio i zaustavio se ispred nje.
Izvinite? rekao je. Zvao se Majls Kindst. Za nekoliko sati bic e
mrtav. Nez enja koji c e verovatno najvis e nedostajati vlasniku
lokalnog video-kluba gde je bio redovna muterija.
Stara z ena je usmerila pogled prema njemu, veoma ves to glumec i
mali zastraeni drhtaj zbog toga to joj se obratio nepoznati gospodin.
U redu je rekao je Majls Kindst. Vas pas. Da li ga je nes to
udarilo?
Starica je zatreptala.
Da odgovorila je. Nisam to videla, ali sam c ula kako se jedan
automobil udaljava i...
Majls Kindst je bio siguran da je ona plakala, ali je vec e vec
postajalo mrac no i nije bilo lako to proceniti. Pretpostavljao je da je
taj pas bio jedini stariin pratilac i donekle je bio u pravu.
Pa... mogu li da vas povezem? Do veterinara? Ili kui?
O, dragi ovee rekla je starica. To bi bilo divno.
Majls Kindst se nasmes io, moz da osec ajuc i blagi talas topline zbog
dobrog dela koje se spremao da uc ini. Te vec eri, koja mu je bila i
poslednja na Zemlji, on je otvorio vrata svojih kola.

284

28.

Njeno izvlaenje iz bolnice pokazalo se kao zabrinjavajue lako.

Nikolas je dao taksisti novc anicu od pedeset dolara i zamolio ga da
ga sac eka na kolovozu ispred bolnice, a onda je poz urio unutra.
Jednostavno je dograbio jedna od mnogih bolnic kih kolica koja su
beskorisno c uc ala u hodnicima i uputio se u Lejninu sobu. Tumarao je
ispred nje sve dok se dez urna sestra nije izgubila iz vidokruga i potom
odgurao invalidska kolica do ivice Lejninog kreveta.
Njeno lice svetlomaslinaste boje bilo je bledo. Oc i su joj bile
zatvorene, a dah slab i usporen. Nikolas je otis ao do pokretnih kolica
koja su stajala uz najudaljeniji zid i po iokama se upustio u potragu za
samolepljivom trakom, nakon c ega je izvukao izvod kapalice iz njene
ruke. Spremao se da previje rupicu koju joj je igla ostavila u koi, ali je
to odgodio, jer je ugledao veliku kap krvi boje rubina koja je narastala
iz rane. Sfera; okrugla, savrs ena i gusta. Jedna neminovnost pojavila
se u njegovim mislima, jasna i formirana. Znao je ta treba da uini.
Nez no je pridigao Lejn i spustio joj ogrtac niz ramena i grudi,
otkrivs i joj grudnu kost, sve do tik iznad njenih malih dojki. Stavio je
vrh prsta u veliku kap krvi na njenoj ruci i nacrtao na koz i grudne
kosti uspravnu liniju i polovinu romba koji se oslanja o nju. Kritic ki je
pogledao crtez , a onda iskoristio jos malo preostale krvi da popravi
linije, podes avajuc i da sve budu iste s irine. Zadovoljan, namestio joj je
ogrtac i zalepio hanzaplast preko uboda na modrom delu koz e
podlaktice.
Bila je iznenaujuc e laka. Stavio ju je u stolicu, podigao joj stopala
na oslonce, obmotao c ebe oko trupa i odgurao je napolje. Taksi je jos
uvek c ekao. Bilo je potrebno manje od deset minuta da se kidnapuje
jedna besvesna z ena iz prometnog odeljenja drz avne bolnice. Neto za
moju biografiju, pomislio je natmureno i zamolio taksistu da ih odveze
do Lambet strita u Talongu.

285

No.
Pauci su bili uposleni pletenjem mrez a izmeu stabala crvenog
bibera i avolje jabuke.
Iznad njega, spremala se kis a. Nekoliko kapi, kao izvidnica, palo je
na krov stare kolibe prekriven s indrom i skotrljalo se do njegove
ivice, gde su se nesigurno s cuc urile iznad neureene bas te s
namenskim biljem: hmeljom, mis jakinjom, selenom, tonka pasuljem,
ladoleom i podbelom.
U kolibi je jedan nag c ovek lez ao na leima u blizini treperave
vatre. Oc i Majlsa Kindsta bile su otvorene i bezumne, zagledane ni u
s ta. Dah mu je napus tao grudi i ulazio u njih sporim, uspavljujuc im
ritmom. Imao je c vrstu erekciju. Krv je curila iz ine i duboke
posekotine u umrez enom mesu izmeu njegovog velikog noz nog
palca desne noge i njemu susednog prsta. Njegove oc i nisu mogle da
vide ili mozak nije mogao da registruje pauka velic ine oposuma koji je
bio na ebetu u uglu mrane sobe.
Jedna igura, pognuta ali okretna, izas la je iz kolibe. Obmotala je
s al oko glave da bi se zas titila od kis e i krenula kamenom stazom
izmeu biljaka u bas ti. Mada su oblaci usisavali poslednju svetlost s
noc nog neba, da je neko bio dovoljno blizu, video bi da je njen izraz
lica bio vrst poput kremena.
Staza kojom se kretala krivudala je izmeu redova gloga i kupina i
vodila prema kruz no postavljenim stablima: dvadeset i c etiri tuz na
stabla karan ilic a, zasaena po obimu s irokog kruga, visoka i lepa.
Niz e u svakom od stabala bio je urezan po jedan tajanstveni simbol.
Starica je kroc ila s kamene staze i krenula oko spoljas nje strane
kruz nog s umarka dok nije pronas la ono drvo koje je traz ila. Nez no je
gladila njegovo stablo. Tada je posegnula za svojim kais em i, uz s apat,
izvukla os tar noz . Odsekla je s drveta jednu granu debljine prsta i
potom kroila u krug.
Krug je bio nekih deset metara s irok. Po njegovoj povrs ini nalazila
se peskasta pras ina, uredno odrz avana i bez korova. Unutar kruga
nalazile su se mnoge stvari, ali njih c etiri su bile od znac aja: tri su bile
grede koje su formirale trougao; c etvrta je bila u centru tog trougla.
Bio je to nizak stub, visine i s irine ljudske butine, napravljen od

286

uspravno postavljenih grana i prutova, ali i kostiju. Bio je c vrsto

povezan puzavicama, jakim pruem i dlakama.
U tom kavezu nalazila se mrs ava devojc ica. Cak i gospodin i
gospoa Gerlik s tes koc om bi prepoznali svoju stariju c erku;
Mirijamine oc i bile su otekle i crvene od prestravljenog plac a. Njena
gola koz a bila je prepuna modrica: hiljadu ujeda paukova. Njene ruke
i noge, zakac ene za ruc ne zglobove i noz ne c lanke, bile su c vrsto
vezane za res etku tog oblog kaveza. Kada je ugledala staricu kako se
pribliz ava, tuz an mlaz mokrac e potekao je iz njenog meunoz ja. Grlo
ju je bolelo od sati bezuspes nog vikanja, pa je samo grub uzdah izas ao
iz njega.
Vreme je da se ide rekla je stara ena razdragano.
Pogladila je granom male merdevine koje su se uzdizale do
c udnog kaveza i potom se popela izgovarajuc i neke starinske,
starinske rec i. Drz ala je svoj sjajan noz okrenut prema slepim oc ima
drvea i pruila se nadole prema devojici.

287

29.

Nikolas je posmatrao svoju majku.

Ketrin Klous je sedela u svojoj stolici, pored kreveta na kom je
lez ala Lejn, posmatrajuc i je kako dis e. Lejnina vilica se pomerila i
blago joj se nabralo c elo. Posekotina na licu joj se brzo zaceljivala.
Ketrin je poloz ila nadlanicu na Lejnino c elo i obraze i, onako za sebe,
klimnula glavom.
Poboljs ava se rekla je i podigla pogled prema sinu, pokazujuc i
mu da bi trebalo da ostave Lejn da se neko vreme naspava u miru.
Hodali su tiho niz hodnik, prema kuhinji.
Zvala sam tvoju sestru rekla je Ketrin. Nelson je bolestan.
Da.
Nis ta ozbiljno. Zelela je da znas da ona nastavlja. Rekla je da
e ti to razumeti. Zna li ta to znai?
Ketrin je otila do sudopere i napunila ajnik.
Da odgovorio je Nikolas i c ekao da njegova majka od njega
zatraz i da joj to pojasni. U tis ini je donela c ajnik i listove, a on je
shvatio da to pitanje nee biti postavljeno.
Otis ao je do friz idera i izvadio mleko. Oboje su seli. Ketrin je sipala
aj. Imao je jak i dobar miris.
I dalje z eli da se preselim tamo. A rekla je da si i ti razmis ljao da
odes ? Ketrin je diskretno upitala. Pogledala je u Nikolasa preko ivice
svoje olje.
Nikolas je umeao eer u svoj aj. Ne.
Neko vreme su pijuckali aj bez rei.
Toliko kie rekla je Ketrin. I previe.
Nikolas se pitao kako izgleda. Kada je poslednji put jeo? Ili se
obrijao? Bio je siguran da je izgledao kao zapus teni tip divljeg pogleda
za kakve se svaka majka boji da c e spavati s njihovom c erkom ili da c e
im sin takav postati. Posmatrao je majku. Ispod oc iju su joj bili tamni
krugovi, a koz a joj je bila tako tanka da je pod njom skoro mogao da
vidi uznemirenu lobanju. Sklopila je ruke na stolu i uzvratila mu
288

pogledom. On je poznavao taj stav starijih: sec ao ga se kao identic nog

onom suzdrz anom izrazu lica kada ga je s trinaest godina uhvatila u
njegovoj sobi kako masturbira. Radi to pod tus em rekla je.
Dovoljno me ienja jo eka.
Promekoljio se i ekao da pone predavanje.
Tvoj otac poc ela je Ketrin, mrs tec i se i s nelagodom mislio je
da je gospoa Kvil bila zla osoba.
Nikolas je bio toliko iznenaen da mu je trebalo nekoliko sekundi
da shvati da je bio zadrao dah.
Ketrin nije skidala pogled s njega.
Don mi je rekao da ne idem kod nje s nas im stvarima za
prepravljanje rekla je. Ja sam to obic no sve sama radila Bogzna
zbog c ega tada nismo imali neki novc ic vis ka da platimo krojac icu.
Slegnula je ramenima, zategla jac e oko njih svoj dz emper na
zakopc avanje i nez no se nasmes ila. Bio je takva budala, taj tvoj otac.
Da samo nije nis ta rekao, ja ne bih nis ta ni uc inila. Meutim, toliko me
je razljutilo to s to je Don smatrao da moz e da mi kaz e s ta da radim i
kuda da idem i ko je bio odgovarajuc a osoba da prepravlja odec u
mojih bebica, a ko ne. I tako sam poc ela tamo da nosim razne
stvarice.
Nikolas se najednom osetio veoma maleno. Kuc a oko njih delovala
mu je tanko i krhko. Lomljiva ljutura od drveta. Ranjiva.
Kada je to bilo? upitao je.
Ketrin je dolila c aj; para se uzdizala iz tamnoz utog mlaza, zbog
ega joj je lice izgledalo mlae i vie sanjalako.
O, ti si moz da imao... tri godine? Suzet nije jos bila napunila
jednu. Vas otac je pio otprilike jedno pivo nedeljno, uglavnom posle
ianja trave. Tuno se nasmeila Nikolasu. I mrzeo je rum.
Nikolas se, kao kroz izmaglicu, sec ao kako se njegov dugonogi i
dugoruki otac teturao niz hodnik ostavljajuc i tik iza sebe gadan,
sladunjavi miris znoja i alkohola. Rum je bio jedino s to je njegov otac
pio.
To se izmenilo.
Da. Ona se zagledala u prazno, prisec ajuc i se nec ega. Nikolas
nije progovarao, ne z elec i da prekine taj razgovor koji se neobic no
razvijao. Konano, Ketrin se prenula i otpila gutljaj iz olje.
Don nije bio praktic na osoba. Drag, duhovit c ovek, da. Zbog toga

289

sam se i udala za njega. Ali iritantan. Neumoljiv. Ti sve vis e lic is na

njega. Koliko toga sam ti ispriala?
Nikolas je zabacio glavu. O emu?
O smrti tvoga oca.
Dovoljno da me sprei da nastavim da postavljam pitanja.
Ketrin se obliznula. Klimnula je glavom.
Prihvatio je neki posao u Biloeli i otis ao na nekoliko nedelja. Da
li se toga sea?
Nikolas je odmahnuo glavom.
Pa, ja nisam bila preterano srec na zbog toga s to odlazi i ostavlja
me s vas dvoje nastavila je Ketrin. Moz da iz inata, moz da zbog toga
s to je nes to vis e novca stiglo u kuc u, uglavnom, poc ela sam da nosim
staru odeu gospoi Kvil.
Nikolas je posmatrao majku. ake su joj se nervozno uvlaile jedna
u drugu.
Kako god, on se vratio sav radostan i prepun pric a. Ja sam
negovala jedno dete koje je uc ilo da hoda i jednu bebu, i bila sam
iscrpljena. Puna gorc ine i besa. Ispric ala sam mu sve s to sam radila u
njegovom odsustvu i kako nam je bilo dobro bez njega. Ispric ala sam
mu kako sam nosila iscepane pantalone i kos ulje bez dugmic a gospoi
Kvil ni sama ne znam kako smo dos li do toga. Meutim, sve sam mu
ispriala. I on je iznenada...
Pogledala je u njega. Video je kako joj se donja usna trese.
Izgledao je kao ti sada. Bled i proklet.
Nikolas je trepnuo. Nije toliko c uo o svom ocu... pa, u stvari
nikada. I nikada bez ogorenja i korienja psovki.
I? upitao je.
I otiao je da je poseti.
Ketrin ga je nakratko gledala u oc i a potom spustila pogled na
podmeta za ajnik.
ta se tamo dogodilo?
Ne znam odgovorila je uzimajuc i kas ic icu i bris uc i je o stolnjak.
Stvarno ne znam. Vratio se. Lice mu je bilo crveno, ljutito crveno.
Otis ao je u garaz u i poc eo da udara c ekic em po nec emu. Slegnula je
ramenima.
Meutim...? Nikolas je blago insistirao, znajuc i s ta je bilo
sledee.

290

Ketrin je uzdahnula. Meutim, poc eo je da pije. Moz da nedelju ili

koju vis e kasnije, doneo je kuc i las u bundaberg ruma. Da. Nekih s est
nedelja kasnije rekla sam mu da se iseli.
Nikolas se sec ao nekoliko prilika kada je video svog oca po
njegovom napus tanju kuc e ti trenuci bili su poput leda: hladni, os tri i
ispunjeni skrivenom, bezgranic nom tugom. Sec ao se udaranja u vrata
u jedanaest noc u. Kako je presretao njega i Suzet posle s kole. Svaki
put bio je mrs aviji, dok nije izgledalo nemoguc e da se is ta jos moz e
utroiti s tog oveka.
A onda se desio udes rekao je tiho.
A onda se desio udes.
Video je kako joj suze naviru u mlazevima. Caj se hladio i nije bilo
vis e pare da prikrije njene bore. Period srednjih godina bio je iza nje i
postajala je stara. Manja. U sebi je osec ao prazninu i hladnoc u; da je
mogao da uroni u svoj um i da izvuc e odatle svoje misli, one bi bile
sleene i tvrde. Kvilova mu je ubila oca. Bio je siguran u to.
Da li si ikada povezala te dve stvari? upitao je. Tatinu posetu
Kvilovoj i njegovo odavanje alkoholu?
Naravno da ne brecnula se Ketrin. Spustila je kas iku u s erpu,
s to je propratio jak zveket, a onda ju je uspravila kao da je to moglo
da izbrie prethodnu buku.
Jesi li se zapitala zato je otiao kod nje?
Pogledala ga je. I u tom trenutku, uoc io je kako nes to treperi u
njenim oima.
Hriste, pomislio je. Ona je prestravljena.
Nisam ni morala. Rekao mi je. Rekao je da ide da upozori ves ticu
da se dri podalje od nae dece.
Nikolas je otvorio usta, ali nita nije izgovorio.
Voda je udarala po metalu dok se spus tala niz oluk; usamljeni zvuk
iz dubine.
Ona, gospoa Kvil, ostala je tamo u svojoj prodavnici narednih
petnaest ili vis e godina. A onda se, mislila sam, preselila u Balinu.
Gospoa Ferguson je bila ubeena da je njena sestra dobila neku
premiju i da joj je kupila kuc u u Hobartu. Ketrin je zavrtela glavom i
namestila se u stolici. Potom je jedna krupna z ena otvorila nekakvu
keltsku prodavnicu u kojoj je prodavala odec u sa s kotskim dezenima,
s kotske predmete, kuhinjske krpe, konzervirane sarmice od ovc ijih

291

iznutrica i inuve iz Edinburga. Da li si je nekada video? Porodic ne

grbove. Nije mi jasno kako je is ta tu mogla da zaradi, ali je ta
prodavnica radila do pre nekoliko godina. Potom je tu bila prodavnica
opreme za bazene. A sada je tu ta mlada dama s to vodi prodavnicu
zdrave hrane. Poslednje dve rei izgovorila je uz podsmeh.
Nikolas je zurio u svoj c aj. Bio je smee boje i neproziran poput
vode u reci. Taman.
I sada pros aputala je Ketrin. Nikolas se pitao da li mu je c itala
misli, sve dok nije izgovorila: Taj posao i sada funkcionie.
Pogledala je u njega. Oc i su joj bile srdite. To je opet ona, zar ne?
Tamo, jo uvek?
Osetio je kako mu drhtaj panike putuje niz kimu sve do creva.
Ne idi tamo, mama rekao je.
Ni ti ne bi trebalo odgovorila mu je tiho. Mislim da bi trebalo
da spakuje stvari i odjuri kod svoje sestre. Ili jo dalje, ako moe.
Izgleda da je uvidela da su joj oc i vlaz ne. Izvukla je maramicu iz
rukava i obrisala ih. Ustala je i odnela svoju olju u sudoperu.
Oprosti mi s to ti nikad nisam mnogo toga lepog pric ala o vas em
ocu. Meutim, nijedna ena ne voli da flaa bude vanija od nje.
Nikolas ju je posmatrao dok je stavljala olju na suenje. Poravnala
je prednju stranu dempera.
Idem da vidim kako je naa goa, pa idem u krevet rekla je.
Kad je pros la pored Nikolasa, ruka joj je pres la preko njegovog
ramena i stisnula ga, a zatim je otila lako kao kad lasta uzlee.

292

30.

Toni Barizi je stajao na balkonu dovrs avajuc i svoj danhil supirior

majld i posmatrajuc i slojeve kis e kako, poput talasa neverovatne
visine, udaraju u poluosvetljene poslovne zgrade gradskog kompleksa
s druge strane reke.
Ugasio je cigaretu i bacio je u posudu od livene bronze, ispunjenu
vlaz nim peskom, koja je bila uglavljena izmeu s apa kipa azijskog
lava.
Toni se nije osec ao kao da ima pedeset jednu godinu. Te vec eri on
se osec ao kao da mu je trideset jedna! Jebes ga, dvadeset jedna! Nije
z eleo da spava, pos to bi san skratio vreme do izlaska sunca sledec eg
jutra, a on nije z eleo da propusti nijedan minut, barem ne te noc i.
Biznis je bio prelep. Grad je bio prelep. Zivot je bio prelep. Okrenuo se
prema visokim staklenim vratima bez okvira i otis ao u svoj apartman
u potkrovlju.
Mladic je spavao na kauc u. Toni se nasmes io. Den je bio pravi
lepotan: tek je navrs io tridesetu, ali je bio c vrst i zategnut poput
tinejdz era. I bio je drugaiji. Den je odseo kod Tonija i bio tu tokom
celog toka suenja, c ak i kada je svako ukljuc ujuc i i Tonijevog
pravnog zastupnika bio siguran da je sve izgubljeno. Den je jedini
koji je znao znao! napravic e vansudsku nagodbu. I bio je u pravu.
Denovo poverenje bilo je zarazno i Toni ga je voleo zbog toga.
Voleo ga je.
To priznanje mu je izazvalo uzbuenje u stomaku. Nasmes io se
posmatrajuc i usnulog Dena. Da, bila je to ljubav. A biti zaljubljen
boz ansko je osec anje. Den je bio nadzornik. Toni je gledao svog
ljubavnika kako spava poto je utonuo u san posle mnogih pic a kojima
su nazdravljali, i odluc io je da ga ne budi. Tiho je otkorac ao u spavac u
sobu.
Dok se svlac io, sladak umor se uspuzao uz njega, pa mu je krevet
najednom izgledao privlano. Jebe ga, neu ni zube da operem.
Spavaj kad si umoran, jedi kad si gladan; ostatak vremena sluz io je
293

za ozbiljan rad i ozbiljnu igru. Skinuo je bokserice i povukao

prekrivac da bi se skupio povrh divne c etiri stotine niti po inc u svog
egipatskog arava.
ivot je bio lep. ivot je bio savren.
Tik, tikiti-tak-tak-taktak...
Toni se pridigao u sedei poloaj.
Odjekujuc i zvuk je dolazio iz pomoc nog kupatila uz njegovu sobu.
Nes to je upalo u lavabo. Osetio je kako mu lice postaje vruc e. Bio je to
njegov dragi lavabo vileroj i bo s toaletnim ormaric em od sedam
hiljada dolara sama pomisao da je los e names tena sijalica pala i
okrnjila glazuru istog trenutka ga je razljutila. Zbacio je prekrivac i
krupnim koracima pohitao go kroz prostoriju za garderobu, pros avs i
pored svojih odela i cipela raenih po narudz bini, zenja kravata i
duarte farmerki, i potom je uao u kupatilo.
Kupatilo je bilo s iroko poput neke garaz e, prekriveno ledenobelim
ploc icama i plafonom kao u katedrali, koji je kod Dena izazvao uzdah
(zanosno erotic an zvuk) kada ga je Toni prvi put uveo u njega. Jedan
zid predstavljalo je jedno veliko polupropusno staklo, kroz koje se
pruz ao neometan pogled na grad i koje je dozvoljavalo da sjaj svetala
na zgradama u njemu obasjava taj prostor. Veliki prozor sastavljen od
tri okna uzdizao se iznad s irokog belog toaletnog ormaric a: prvo okno
se nalazilo u visini glave, drugo se uzdizalo do visine od tri metra od
poda, a trec e je dosezalo sve do pet metara visokog plafona. Ti
ogromni prozori obic no su bili zatvoreni tu oko vrha zgrade mogli
su da duvaju jaki vetrovi, a saobrac ajna buka je, c ak i na toj visini,
umela da bude nepodnos ljiva. Meutim, on je ostavio srednji prozor
ods krinut, a na vrhu njegovog okvira nalazilo se nes to tamno i
uureno. Ptica? Mi?
Toni se pris unjao bliz e, razmis ljajuc i s ta bi mogao da upotrebi da
otera tu napast. A onda je stao. U z elucu mu se zac ulo usporeno
grgoljenje kao da ga je iznenada ispunilo pokvareno mleko.
Stvorenje koje je stajalo nasred prozorskog okvira bio je pauk.
Primerak velik poput onih paukova nenormalnih dimenzija koji su
puzali po zidovima traktorske s upe njegovog oca u Inisfejlu. Skotina.
Toni se upravo spremao da se povuc e unazad, da otrc i do kuhinje i da
uzme sprej protiv insekata, kad je primetio...
On neto dri.

294

Stvorenje je drz alo u svojoj vilici kljovama? ustima? beli

kamenc ic . Dok ga je posmatrao, pauk je, oprezno odrz avajuc i
ravnotez u, napravio slabo primetan polukorak napred i ispustio
oblutak.
On je padao kroz vazduh i precizno sleteo tik, tak, taktaktak u
lavabo.
Toni je netremice gledao ras irenih oc iju. A onda se nes to jos
neverovatnije desilo. Pauk se bacio u prazno i nestao iz vidika. Samo
trenutak kasnije, drugi pauk iste velic ine, ali druge vrste, polako je
zakorac io sa zida zgrade na srednje prozorsko okno. Tada se
zaustavio i nepokretno ekao.
eka mene.
Toni je, pogleda prikovanog za pauka, na silu napravio jedan
korak unapred. Potom jos jedan, dok nije dos ao do toaletnog
ormaria, neprestano zurei uvis u pauka.
Stvor se nagnuo unapred i ispustio svoj tvrdi, maleni prtljag.
Toni je uhvatio kamen, da bi odmah zatim video kako se pauk
baca unazad, klizi niz staklo i gubi se u mraku.
Nije bilo vie paukova.
Zeleo je da pozove Dena, ali je prvo pogledao nadole u kamenc ic u
svojoj s aci. U lavabou su se nalazila jos dva slic na njemu. Kamenje je
bilo velic ine vec ih kuglic nih lez ajeva, bili su glatki, beli i pomalo
jajastog oblika, kao male oc ne jabuc ice. Kamen u njegovoj ruci bio je
proziran kao kvarc i hladan. Jedan znak je bio urezan u njegovu
najravniju povrs inu. Bila je to linija s dve uglaste kukice na svakom
njenom kraju:

Znak je bio obojen neim boje re.

Toni je pogledao u lavabo. Na druga dva kamena nalazio se isti
simbol. Bilo je nec eg u njemu. Nec eg tuz nog. Nec eg depresivnog.
Neeg poznatog.
Tatin obraz. Taj znak izgleda ba kao duboke linije na obrazu mog
oca. Dok je on bio sve bolesniji, te linije su postajale sve dublje, poput
ponora.
Talas tuz ne nostalgije preplavio je Tonija kao ubitac an vetar. Setio

295

se svog oca kako, dahc uc i kao pas, lez i u bolnic kom krevetu, s
obrazima prekrivenim belim c ekinjama i duboko izbrazdanim. A
njegove oc i. Tatine plave oc i. Tatino telo bilo je mrs avo i umiruc e,
pluc a istros ena od em izema, ali oc i su mu bile poput plavih
plamenova. Zlezde su mu bile otec ene a glas piskav i tanak, ali ne tako
tanak da prikrije mrz nju dok je Toniju s aputao glasom suvim poput
strnjike: Finocchio... 10
Toni se naslonio na toaletni ormaric i pogledao u ogledalo. To sam
ja, pomislio je. To sam ja. Veliki peder debelog stomaka.
Pres ao je prstima po glavi. Kosa mu je bila retka. Kada li je bila
gusta? Pre razvoda. Ti c es se brinuti o Gabrijeli rekla mu je Karen.
Gabrijela. O, to jadno dete. Da li su njeni s kolski drugovi znali da ima
velikog, debelog, bolesnog pedera za oca? Lice mu je postajalo sve
toplije. Naravno da su znali. Deca sve saznaju. Da li je Gab to traz ila?
Oca kome se sviao osec aj penisa u njegovom dupetu? I s ta je bila
njena nagrada za podsmehe u s kolskom dvoris tu? On je skoro sve to
izgubio bio je za dlaku daleko od bankrota.
Tonijevo srce je poc elo brzo da udara. Mogao sam sve to da
izgubim! Bio je samo jedan potpis udaljen od prepus tanja svega
talonkom preduzeu za izgradnju. Kakva budala!
Pohitao je u spavau sobu, podigao slualicu i pozvao nekog.
Halo? enski glas s druge strane linije bio je opijen od spavanja.
Elen. Ovde je Toni.
Gospodine Barizi? Sada je... ima li neto...
Obustavi talonku izgradnju. Odmah ujutro. Pozovi Kupersa i reci
im da se povlaimo. Neu staviti svoj potpis.
Gospodine Barizi, jeste li...
Gotovo je s tim.
Toni je prekinuo vezu. Spustio je slus alicu. Kakva s teta. U
Eleninom glasu se moglo c uti da je zgaena s to mora da pric a s tako
poganim, jadnim finocchiom. Suze su mu navirale u oc i. Sta je on
zaista posedovao? Planinu dugova, pederski bordel od stana u kom je
opsceni, mali homoseksualni majmun za jebanje, iz c ijeg je dupeta
isticala sperma, spavao na kauu.
O, boz e! pros aputao je. Tata je bio u pravu. Toliko u pravu. On
nije trebalo da ivi.
Nije trebalo da ivim.

296

Ta misao ga je pogodila, jasna kao odsjaj elika u eliku.

Seo je uspravno. Naravno. To novo poimanje stvari sijalo je kao
reflektor u koncertnoj dvorani: Gabrijela je bila naslednica.
Odluc no je otis ao u kupatilo i popeo se na toaletni ormaric . Bilo je
lako s irom otvoriti donji prozor. Hladan vetar je navro u prostoriju.
Hladan, otar i proiujui.
Da apnuo je.
Provukao je noge kroz prozor i odgurnuo se napolje.
Misao koja mu je bila u glavi, neposredno pre nego s to mu se,
poput bac ene tikve, lobanja raspukla napola, bila je kako ljubi hrapavi
obraz svog mrtvog oca.
Bas kada su prolaznici trc ali do smrvljenog tela Tonija Barizija,
narednik Piter Lem se vrac ao do pulta na ulazu u policijsku stanicu,
otkidajuc i zubima vrh kesice s ec era i sipajuc i njen sadrz aj u svoju
s olju za kafu na kojoj je pisalo: Kafa bez kofeina beskorisna smea
topla voda. Noc je bila mirna. Dva poziva zbog nekog V8 superauta
koji je tukao sporednim ulicama i pravio krugove zadnjim toc kovima
oko prednjih: poslao je Eriku i Mika da pogledaju. Jedan poziv od
Lude Dz oan, koja je svake noc i zvala: te noc i z alila se na neku
televizijsku reklamu za koju je tvrdila da je jasno da su je napravili
mormoni i da je ona morala biti povuc ena s ekrana. Osim toga, bila je
to jedna lepa, mirna noc . Najednom, iznad pulta se ukazao pokret na
monitoru za nadzor. Jedan sedan je stizao na parking ispred zgrade.
To je bilo uobic ajeno mesto za ljude koji su u svako doba dana dolazili
sa zahtevima za obnavljanje vozac ke dozvole, da bi prijavili buc ne pse
ili provalu u kola.
Narednik Lem je pijuckao svoju kafu. Bila mu je pomalo vruc a.
Posmatrao je c oveka kako izlazi s mesta vozac a. Kretao se sporo i
lagano, bez znakova pijanstva. Lem je osetio blago olaks anje.
Najednom je zatim postao napet i iznenada na oprezu.
ovek je otiao do prtljanika i otvorio ga.
Lem je spustio kafu. Taj tip je mogao da ima bilo s ta u prtljaz niku:
mac ka koju je udario na putu, kutija bogzna c ega koju mu je neko
spustio pred vrata... Najvec u brigu mu je predstavljao narod koji je tog
dana dobio kazne za brzu voz nju i koji je odluc io da naplati to

297

koris cenjem pajsera. Lemova ruka se polako primicala radio-stanici

na stolu; Erika i Mik bi moda trebalo da se hitno vrate.
Tada se tip na parkingu ispravio i okrenuo prema kameri za videonadzor. U rukama mu je bilo mlitavo telo nagog deteta.
O, jebem ti... s apnuo je Lem. Jednom rukom je dohvatio
slus alicu radio-stanice; druga ruka mu je skliznula nadole da bi
otkopao sigurnosnu traku koja je drala njegov glok.
Covek ispred stanice za kog se kasnije ispostavilo da je Majls
Kindst iz susednog talons kog predgraa spustio je telo devojc ice
pred svoje noge, zavukao ruku u dz ep i izvadio noz marke stenli. Bez
oklevanja je izvukao os tricu noz a i pres ao njome preko svog grla. Seo
je i umro.
Fosforescentne kazaljke Nikolasovog sata sijale su bojom zelenog
staklenog kamenc ic a eldric . Bilo je skoro dva sata i trideset minuta
ujutro.
Sedeo je u fotelji koja mu je, kad je bio dec ak, izgledala ogromno,
ali je postala mala i udobna. Posle prvih nekoliko sati, shvatio je da
mu kretanje nije bilo od pomoc i, pa je ostao miran pokus avajuc i da
dovede sebe u obamrlo stanje.
Posmatrao je kroz prozor iznad kreveta u kom je Lejn lez ala kako,
tokom sati koji su prolazili, kis a postaje slabija, da bi konac no prestala
poc etkom prethodnog sata. Oblaci su bili pomalo obasjani
narandz astim svetlom volframskih svetiljki usnulog grada. Ti oblaci su
se postepeno razdvajali i rasipali poput dima. Zvezde su treperile
slabim svetlom. Samo deset minuta ranije, polumesec u obliku nokta
na prstu poc eo je bolno sporo da se spus ta iza silueta lis ca
kamforovog drvec a ispred prozora, obasjavajuc i iguru na krevetu
avetinjski srebrnim svetlom.
Lejn se ponovo pomerila. Oko ponoc i joj se jedan prst cimnuo. Do
jedan ujutro poc ela je da pomera stopala u snu. U tom trenutku ona se
okretala na stranu, povlac ec i c ebe do brade. Otvorila je oc i. Nikolasa
je ponovo uzdrmala njihova boja: boja s kriljca koja je pri tom
polusvetlu izgledala skoro crno. Nikada ranije nije video oc i te boje
kao dim i sumorne poput olujnih oblaka.
U mojoj smo kui rekao je. Dobro smo.

298

Klimnula je glavom, zatvorila oi i istog trena ponovo zaspala.

Posmatrao ju je jos neko vreme. Nevoljno je usmerio pogled
prema mesecu.
Nije mogao da se seti boje Kejtinih oc iju. Bio je siguran da su bile
plave. Ili boje lenika? U tom trenutku zamiljao je da su bile sive.

299

31.

U prostoriji je bilo tako svetlo da su Svizlovi kapci bili otvoreni samo

do irine ibice.
Hana je gledala iskosa.
Sedela je za trpezarijskim stolom, na odmaknutoj stolici i sa
Svizlom u krilu. Njena majka je kuvala kafu. Otac je sipao sok u c as e.
Prostorija je bila tiha poput uc ionice nakon s to je jedan uc enik poslat
kod direktora. Jezivo mirna.
Policija je prethodne noc i dos la kasno i satima posle toga Hana je
lez ala budna slus ajuc i kako joj majka jeca, a otac govori tihim glasom
nalik tutnjavi u kuglanama, ne uspevajui da razazna njegove rei.
Tonula je u san i budila se iz njega, s konzervom insekticida
skrivenom ispod jastuka. Bila je budna dok se noc transformisala iz
crne, preko ljubic astoplave, do zelene i z ute. Cula je kako njeni
roditelji ustaju i pric aju dubokim glasovima kako moraju da saops te
Hani.
Kao da ona nije znala. Koliko glupom su je smatrali?
Us li su oko sedam, c utke su seli na njen krevet i izgledalo je da
nijedno od njih ne zna ta da kae. Zato je Hana rekla to umesto njih.
Mirijam je mrtva.
Njena majka se cimnula unazad kao da je dobila amar.
Njeni roditelji su se pogledali i klimnuli glavom. Jedan c ovek,
objanjavali su, ukrao je Mirijam iz njene sobe. On ju je ubio. Meutim,
policija ga je uhvatila. Nema potrebe za strahom. On je u zatvoru. S
odbojnos cu su izvlac ili rec i duboko iz sebe, kao tez ak ulov iz
sumornog mora.
Hana je posmatrala svog oca dok je govorio. Bilo je oc igledno da je
on voleo Mirijam isto koliko i mama mnogo vis e nego s to ju je Hana
volela. Pitala se da li bi bili podjednako uznemireni da su paukovi us li
u njenu sobu umesto u Mirijaminu. Cinilo joj se da ne bi. Njen otac je
zavrs io objas njavajuc i da c e sledec ih nekoliko dana i nedelja biti
veoma, veoma teko. Oboje su vrsto zagrlili Hanu, rekli joj da je vole i
300

zatraz ili od nje da obec a da c e, ako bude osec ala potrebu da pric a
kako se osea u vezi s tim, otii pravo kod njih.
To nije tano, pomislila je Hana; ona se i te kako dobro sec ala
koliko ju je bolela zadnjica posle onog udarca. Moz da je neki c ovek
zaista ubio Mirijam; Hana nije mislila da njeni roditelji laz u. Meutim
oni sigurno nisu znali sve.
Oni joj nisu verovali u vezi s paucima? U redu. Ona c e gledati vesti
o c oveku koji kaz e da je ubio Mirijam. Cekac e da vidi da li c e on rec i
ita o paucima.
Ako se to ne desi, Hana je znala gde treba da pone da istrauje.
uma nije bila daleko.
Pritam je posmatrao dijamante kratkog veka kako puze po plafonu
njegove sobe: svetlucave rupe cediljke sac injene od zraka jutarnjeg
sunca koji se re lektuju od reke i palacaju kao svici iznad njegove
glave. Svetlost je treperila izmeu z ica i s ipki koje su ga drz ale u
njegovoj mrez i, provirujuc i tu i tamo meu hromom i crevima,
odus evljavajuc i ga, izazivajuc i kod njega osmehe. Bio je siguran da su
re lektovani odblesci bili nadomak pronalaz enja de initivnog
odgovora na dilemu Tome Akvinskog o tome koliko anela bi moglo
da igra na vrhu igle... meutim, kad god bi mu res enje bilo navrh
jezika, zasenjujui treptaj bi mu ga ukrao iz misli.
Kada se probudio neposredno pred zoru, osec ao je uz asan bol.
Imao je osec aj da su mu karlica i kosti desne noge bile ispunjene
istopljenim metalom, a njegovo belo usijanje pulsiralo je iz njihove
unutras njosti kuvajuc i mu meso. Toliko se tresao da je jedva uspeo
levom rukom da pritisne dugme i pozove medicinsku sestru desna
ruka mu je bila nepokretna, obmotana uz grudi. Sestra je dos la i
pokazala mu kako da koristi dugme koje se nalazilo pored pozivnog
dugmeta, za sluc aj potrebe dodatka mor ijuma. Od te lekcije,
prepodne mu je pros lo u bajnoj izmaglici, isprekidanoj povremenim
trenucima briljantne bistrine i izmenjenoj horom uskomes anog
vatrometa na plafonu.
Najbolje od svega, Pritam je znao ta da radi s Rouinom Kvil.
Ona je zasigurno bila gres nica, ubica, igrac ica s demonima.
Meutim, Pritam je u tom trenutku osec ao bol muc enika. Konac no je

301

iskusio izic ku agoniju svetaca koji su preminuli sluz ec i Gospodu;

moz da c ak i osec aj bola koji je sam Sin osec ao dok mu je telo bilo
slamano. A on je pros ao kroz to. Bio je bliz e boz anskom. I bio je
poniz en. A s ta je moglo sluz iti kao vec i pokazatelj zahvalnosti nego da
vodi najneuvenije grenike prema oprotaju greha?
Nac i c e Rouinu Kvil i, ispunjen moc i Svetog duha, ubediti je da
prizna svoje grehe, da prihvati Hrista i primi Njegovu milost.
Pritam se nasmes io i ponovo pritisnuo dugme za mor ijum. Da. To
je bilo tako ispravno.
Jedna lepa medicinska sestra je, nosec i nes to, us la u sobu. Bila je
mlada i ljupka: divno delo Oca u sjaju tog jutra.
Gospodin Anand?
Hoc ete li da se udate za mene? Izvirio je da proc ita ime na
njenoj ploici. Doana?
Sestra se nasmeila. Ne, gospodine Anand. Ali u pridrati telefon
uz vae uvo. Imate poziv.
Drala je mobilni telefon na Pritamovom levom uvu.
Neka je Bog uz vas u ovo rajsko jutro! rekao je Pritam veselo,
zadovoljan s to su njegove rec i, iako nerazgovetne, uops te i
izgovorene.
Hvala odgovorio je Nikolas.
Nikolase!
Nikolas je sedeo na zadnjem stepenis tu kuc e svoje majke,
gledajuc i po njenom povrtnjaku. Bio je nestvarno zelen posle kis a:
jedan nemoguc e smaragdan svet z ivog rastinja. Da bi prkosio toj
zdravoj slici, zapalio je poslednju cigaretu Gavina Bojea i duboko
udahnuo.
Pogodak iz prve. Kako si?
Blagosloven. Kako sam, Doana?
Dobro ste, gospodine Anand.
Doana e se udati za mene objasnio je Pritam.
Jesi li... jesi li se uradio, Pritame?
Ne! Dobro, imam dugme za morfijum.
U redu. Nikolas se podigao na noge. Zvau te kasnije...
Ne! Razmiljao sam o Rouini Kvil.
I mi smo. Lejn je ovde sa mnom.
To je dobro. Sad, slus aj me. Jesi li c itao Jevanelje po Luki?

302

upitao je Pritam uzbueno. Proitaj Luku!

Nikolas je kruz nim pokretima ugasio pikavac u okvir vrata.
Pritame, ti si se jebeno uradio. Zvau te kasnije.
Pssst, slus aj. Luka petnaest nes to. Zena gubi novc ic . Ima ih deset,
ali gubi jedan. Pronalazi ga i presrena je!
Zdravo, Pritame...
ekaj! Tako se aneli oseaju kada se grenik pokaje!
Nikolas je krio oi od sunca. Cigareta mu je izazvala muninu.
Kao da su nali dvadeset centi?
Ne! Ne slus as ! Pritam je zavrteo oc ima zbog laz ne
ozlojeenosti. Sestra se nasmes ila i uzela slus alicu u drugu ruku kako
bi mogla da proveri njegov kateter.
Nemam elju da se ba sada pokajem! rekao je Nikolas.
Ne ti; ona! Kvilova! Pomoi u Kvilovoj!
Nikolas je posmatrao jednog s arenog svrac ka koji je sleteo na
rotirajuc u res etku za sus enje ves a. U njegovom kljunu se nalazio
skakavac i insekt je s utirao i s utirao i s utirao. Shvatio je da nikada nije
video duha ptice ili psa ili skakavca. Da li oni nemaju dus e? Ili oni ne
umiru pre nego s to im doe vreme? Ili samo posednute ptice ili psi ili
insekti vide duhove pripadnika svoje vrste? Uprkos muc nini, poz eleo
je da popui jo jednu cigaretu.
Pritame? Sestra Hane Gerlik je ubijena. Covek koji ju je ubio...
koji ju je navodno ubio... ubio se ispred policijske stanice.
Pritamovo dobro raspoloenje je za nijansu izbledelo. Oh.
A sec am se i da sam ti rekao da je graevinska irma postavila
znak kod s ume uz Karmajkl roud. Barizi gradnja. Neki Toni Barizi
sino je izvrio samoubistvo.
Oh ponovio je Pritam. Pritisnuo je dugme za mor ijum, ali se
nis ta nije dogodilo: dostigao je dozvoljeni limit za taj period.
Poslednja malena povrs ina obasjana sunc evom svetlos cu zatreperila
je na plafonu i nestala. Druga medicinska sestra, starija i sa smeom,
kratkom kosom, pojavila se na vratima. Dz oana joj je mahnula pitajuc i
je tako da li moz e da preuzme slus alicu. Smeokosa sestra je slegnula
ramenima i uzela telefon u ruku. Dz oana joj je s apnula nes to na uvo,
uputila Pritamu osmeh i z urno otis la prema vratima. Pritam je
pogledao ploicu druge medicinske sestre: Helen Mjur.
Mislim da je Kvilova ubila mog oca izgovorio je naprosto

303

Nikolas. Te rec i su izas le iz njegovih usta bez fanfara ili paradnog

mara.
Pritam je osetio kako bol ponovo burgija u njegovom
polomljenom kuku, njegovoj smrvljenoj nozi: neki crv os trih c eljusti
vrteo se u svom nemirnom snu.
Nita se nije promenilo, zar ne?
Ne odgovorio je Nikolas. Ali mi makar znamo. Ic i c emo u
umu.
Lejn i ti?
Da. Sluaj, samo budi oprezan, u redu?
Ne mogu ba prebrzo sada da trim.
Zna na ta mislim ree Nikolas.
Da se uvam belih pasa?
Da, tako neto.
U redu. Pritam je osec ao umor. Spremao se da zadrema.
Nikolase?
Da?
Stvarno sam ono mislio, iako nisam znao da si to bio ti. Neka je
Bog uz tebe, u ovo rajsko jutro.
Nikolas je posmatrao kako s areni svrac ak guta skakavca koji je jos
mlatarao nogama. I uz tebe.
Pozdravili su se i Pritam je mahnuo smeokosoj sestri glavom. Ona
je pritisnula dugme na mobilnom telefonu, prekinuvs i liniju, i pruz ila
ruke iza njegovih lea da bi mu podesila jastuk.
Hvala vam, Helen rekao je Pritam.
Nema na c emu, gospodine Anand. Ali nije mi ime Helen dodala
je, smes ec i se zbog njegove gres ke. Potapkala je svoju ploc icu s
imenom.
Pritam je trepnuo i kroz njegovo telo se ras irio talas ledene vode.
Na ploici je pisalo Rouina Kvil.
Posegao je za pozivnim dugmetom meutim, prsti su mu bili
spori poput vode u starom potoku. Ona je lakim pokretom udaljila
kutiju s dugmadima od njega i ponovo se nasmes ila. Pritam je
primetio da ona ima oi Elenor Breterton: bezoseajne i sjajne.
Hoete li da zovete pomo? upitala je prijatnim glasom.
Raspevani govor, pomislio je. Njen izgovor. Nakon svih tih godina...
Ne odgovorio je. Grlo mu je bilo stisnuto. Od straha.

304

Ona je klimnula glavom, kao da je zadovoljna poslunim detetom.

Vi znate ko sam ja?
Pokaite mi rekao je.
Ona je uzdigla obrve, nasmes ila se i pogledala prema vratima.
Nikoga nije bilo tamo. Vratila je pogled na Pritama i namignula. I
najednom, tu ispred njega bio je Don Herd.
Hoc e li ti od ovoga biti laks e, ti beskorisni sjebani crnc e? stariji
veleasni je upitao radosno.
Pritamu se zavrtelo u glavi. Ona je bila tu. Samo nekoliko minuta
pre toga zapalio se idejom da je baci na kolena pred slavom Gospoda,
poniznu i u pokajanju. Meutim, u tom trenutku je u sebi osec ao
hladnou, ugaeni pepeo.
Dz onovo prijateljsko, naborano lice nestalo je u treptaju oka, a
zamenilo ga je lice mlade sestre, Doane. Ili ona?
Dz oanino lice je nestalo, zac as zamenjeno licem njegove majke.
Ili ona, moj mali chinnanna?
Stani apnuo je. Usta su mu bila suva poput kartona.
Ili ja? Lice njegove majke, puno ljubavi, nestalo je, a zamenila
ga je z ena koja je izgledala starije od vremena. Isus eno, izborano i
c vrsto poput drveta, s oc ima koje su bile nalik svetloplavim varnicama
upakovanim u naborima mesa smeeg poput les nika. Cula sam te s
vrata s apnula je. Dah joj je bio gadan i zaudarao je na meso u
raspadanju i na buave, nakazne stvari koji su rasle u vlaz nim
senkama. eli da spase moju duu, deae?
Pritam je osetio kako mu poslednji atomi snage napus taju telo.
Soba je jos uvek bila osvetljena, ali u njoj vis e nije bilo topline. Ovo je
prostorija u kojoj u umreti, shvatio je. Pogledao je u smez uranu babu.
Ona se nasmes ila, pokazujuc i dva istrulela, siva patrljka koji su
izgledali kao odlomljene kosti vrapca.
Hrist moz e da ti oprosti s apnuo je, iako nije verovao u to. U tim
ledenoplavim oima nije bilo ni trunke saoseanja.
To je velianstveno rekla je.
Njene crte lica ponovo su odgovarale licu one prijatne, smeokose
medicinske sestre. Nasmes ila se, izvukla jastuk ispod njegove glave i
njime mu pokrila lice.
* * *

305

Nakon s to je Nikolas prekinuo vezu, posmatrao je svoju majku kako

nosi kofe i bas tovanske alatke preko trave pirevine prema lez is tu koje
c e kada doe prolec e bles tavo sijati, kao tropski koral, od raznobojnih
osteospermuma, vodenika i petunija. Ketrin je kopala os trim udarima
motike koja se usecala u zemlju, izvlac ec i komelinu i zec ju socu i
bacajuc i iskopani korov u crnu posudu pored sebe. Bata e biti
prelepa, pomislio je. Ali kako se korov osea u vezi s tim? rtve se
moraju podneti.
Krv je jedina rtva koja zadovoljava Gospoda.
eleo je neto da upita Lejn. Uao je u kuu.
Krevet u Suzetinoj sobi bio je prazan. Lejn se probudila i bila je vec
negde na nogama. Zakorac io je nazad u hodnik. Kroz nabrano staklo
ulaznih vrata razaznao je zgurenu iguru osobe koja je sedela na
stepenicama pred kuom. Uzeo je dah i izaao.
Lejn je bila u donjem delu njegove trenerke i u vunenom
dz emperu koji ju je progutao. Nije podigla pogled kada je on zatvorio
vrata za sobom. Zapadni vetar je iskus avao drvec e na ulici. Nebo je
bilo bez oblac ka. Sunce nije grejalo. On se osvrnuo oko sebe i uoc io
ono to je traio. Gavin je hodao stazom prema njima.
Hoe li sesti? upitala je.
Nikolas je posmatrao Gavina, koji je stigao do kapije.
Mislim da neu.
ta se desilo? upitala je.
Onesvestila si se u kolima. Odveo sam te u bolnicu. Potom sam te
uzeo iz bolnice.
Gledala je u plavo nebo pros arano vetrom, koje je, iznad vrhova
krovova prekrivenih crepom i limom boja rubina i smaragda,
izgledalo neverovatno prostrano.
Sanjala sam rekla je.
On je ekao.
Bila sam u barci. Drvenoj barci. Bila je natrpana ljudima. Jedna
z ena pored mene drz ala je bebu. Bilo je toliko krvi. Bila je
mrtvoroena. Ona je plakala i plakala i drz ala mrtvu bebu i izgledalo
je da to plakanje traje celu noc . Jedini nac in da se to zaustavi bio je da
joj ja donesem drugu bebu. I htela sam to da uradim. Htela sam, samo
s to me je nes to drz alo prikovanu za sedis te. Bila sam kao zakucana.
Pritiskala me je ta tez ina, ta topla tez ina na mojim grudima. Ja sam,

306

meutim, z elela da uradim sve da joj nabavim drugo dete i da

zaustavim taj straan, straan pla.
Nikolas je posmatrao njen pro il. Podigla je ruku i dodirnula
posekotinu na svom obrazu. Bila je to moja krv. Ona ju je iskoristila.
Nikolas je klimnuo glavom.
A ti si crtao po meni rekla je.
On je pogledao u zemlju i ponovo klimnuo glavom.
Kao da se setila rune na svojim grudima, skupila je ruke oko svojih
dojki.
Kako je gospoa Boje? upitao je.
Pazi je jedna osoba iz Svetog Luke. Na neko vreme je s njom.
Slegnula je ramenima i konano pogledala u Nikolasa.
Da li je on ovde? Glas joj je bio ravan i bez emocija sve do
poslednjeg sloga, na kom je zadrhtao.
Nikolas je podigao pogled. Gavin se nalazio na stepenicama.
Kroio je kroz Lejn da bi se zaustavio iza nje.
Da.
ta radi?
Video je jedino da se Gavinove usne pomeraju. U ruci mu je bila
crna plastina kesa. Gurnuo je ruku u nju.
Zna ve.
Lejn je obavila ruke oko kolena. Nisam ga osetila. Ne mogu da ga
osetim. ovek bi pomislio...
Zagledala se gore u nebo, moda da bi zadrala suze u oima.
Lejn, da li je Gavin imao vie od jedne puke?
Pogledala ga je. U tom trenutku, Gavin je pao kroz nju u obliku
nabrane hrpe, dok mu je vilica leprs ala, a vrh lobanje pokrivala
sablasna, slomljena kruna.
Nikolas je na trenutak zatvorio oc i. Kada ih je otvorio, Gavin se
ponovo nalazio na pola puta do njihove kue, kreui se prema njima.
Da rekla je. Pod kljuc em su, ispod kuc e. Bio je veoma strog
oko takvih pravila. Nasmeila se hladno.
Nikolas je posmatrao kako se Gavin pribliz ava kapiji. Lice
mrtvaca bilo je kruto i smeteno. Boe, ne dozvoli da ostane zarobljen
ovde, pomislio je Nikolas. Neka ovo bude samo slika. Ne dozvoli da
ostane zarobljen u tom ciklusu.
Kljuc ormana nalazi se na mom privesku rec e Lejn. Kada z elis

307

to da uradi?
Sutra rekao je. Hoc u ponovo da odem u biblioteku danas po
podne.
I molim te da ovo bude poslednja la koju e uti od mene.
Lejn je klimnula glavom. Nekoliko trenutaka nije nis ta
progovorila. Posmatrala je nebo svojim sivim oima.
Zna, mogli bismo da jednostavno odemo rekla je.
Ne znam ta ona misli. Meutim, smatrao je da mu takva pomisao
prija. Vec mu je dovoljno z ivotnih misterija bilo izloz eno pogledu;
ideja o sac uvanim tajnama mu je prijala. Sta je mislila pod tim mi?
Odvojeno? Zajedno? Kao prijatelji? Ujedinjeni kao z rtve? Ljubavnici?
Nije znao.
Mogli bismo sloz io se. Vetar je podigao sa zemlje omanji talas
smeeg lia i poslao ga, uz utanje, uz ulicu. Imam neto novca.
Ja imam dosta rekla je.
Sedeli su tako, ona grlec i svoje grudi a on svoja kolena. Pogledao
ju je i nasmeio se. Na njegovo iznenaenje, uzvratila mu je osmehom.
Trebalo bi da se jos malo naspavas rekao je i ustao. Us ao je u
kuu pre nego to je Gavin jo jednom pao.

308

32.

Nikolas je tihim korakom hodao s donje strane kuc e u Erli kresentu.

Tristram i on su umeli tuda da trc e i voze bicikle kao poludeli,
meutim sada je morao da se blago sagne da bi izbegao nisko
postavljene kablove. Sitna pras ina pretvarala se pod njegovim
nogama u oblake praha i bio je zadovoljan to mu se nisu uli koraci.
Cuo je zvuk vode koja se spus ta preko nec ije glave i prigus eno
ulagivanje patronane sestre gospoi Boje.
Nedaleko od res etke koja je odvajala donji deo kuc e od zadnje
bas te nalazio se radni sto. Stega i testera za metal bili su prekriveni
inim prahom zmajeve krvi: policijski nauc ni tim sigurno je bio tu
nakon Gavinovog samoubistva da pokupi otiske prstiju.
Pored radnog stola nalazila se relativno nova betonska ploc a za
koju je bio pric vrs cen c elic ni orman prilic no c vrstog izgleda. Nikolas
je polako spustio ruc nu torbu koju je nosio i paz ljivo ubacio kljuc koji
mu je Lejn dala. Oslus kivao je: tok vode u kupatilu iznad njega se
zaustavio. Cuo se vrisak: Zas to to da radim? Zatim je usledio
smirujui glas sestre iz Svetog Luke.
Nikolas je okrenuo ruc ku na ormanu. Unutra se nalazila polica na
kojoj su bile naslagane kutije municije i futrola od c vrste plastike u
kojoj je bio teleskopski durbin. Ispod nje bio je stalak sa z lebovima za
c etiri pus ke. Dve pus ke su bile unutra i obe su bile is arane tamnim
prevojima otisaka prstiju. Jedna od njih bila je pus ka miroku s dve
cevi postavljene jedna iznad druge. Druga je bila ruger br. 1; Nikolas
ju je prepoznao pos to je Kejtin otac posedovao jedan identic an
primerak: lovac ka pus ka s optic kim nis anom ali bez okvira, pos to
prima samo jedan metak. Izvadio je dvocevku miroku, razmis ljajuc i
da je dva metka ine... pa, dva puta privlanijom.
Ubacio je pus ku kroz otvor ruc ne torbe; njen kundak je zazveckao
u sudaru s c etiri boce spreja protiv insekata i dve dimne bombe s
insekticidom. U torbi su bile jos i gumene rukavice za pranje sudova i
jedna letva vratnice za kriket namenjena za razgrtanje pauc ine, boca
309

kerozina i ono s to je, od svega s to je kupio, Nikolasa c inilo

najponosnijim: imitacija zipo upaljac a, Fabriqu en Chine. Spustio je u
torbu i kutiju municije kalibra dvanaest i ponovo zakljuao orman.
Paz ljivo je otkorac ao iz zadnje bas te i izas ao na put. Proveo je sate
prikupljajuc i potrebne sitnice, potom se javio Suzet i ispric ao joj s ta se
dogodilo s Mirijam Gerlik, Pritamom i Lejn, i kako je runa nacrtana na
Lejninim grudima, po svemu sudec i, imala pozitivno dejstvo. Pogledao
je nagore; sunce je upravo preskoc ilo svoju najvis u prepreku i u luku
se spus talo prema zapadu. Hodao je teglec i preko ramena ruc nu
torbu. Osec ao se kao da mu je ponovo deset godina i da se Tristram i
on pripremaju da se bore protiv Japanaca kod Vevka ili protiv Svaba
kod El Alamejna... jedino to je ovog puta puka bila prava.
Tomsonke? upitao je dec aka koji je bio odavno, odavno mrtav.
Naravno odgovorio je i krupnim koracima otiao do svog auta.
Nita se nije kretalo ispod osenene obrve prodavnica u Mertl stritu.
Nikolas je is ao prema prodavnici zdrave hrane Plau end vajn s
jednim ruc nim zglobom uronjenim u torbu i s akom na drs ci pus ke.
Izgledalo mu je da ne postoji dobar nac in da se to zavrs i: u najboljem
sluc aju, otic i c e u zatvor zbog ubistva neidenti ikovane starice; u
najgorem... pa, najgoreg je bilo u trideset jednoj aromi. Jedan od
najmanje privlac nih ishoda bio je oponas anje Gavina pre nego s to
Garnokova ira familija uspe temeljno da ga obradi.
Vrata prodavnice bila su zakljuc ana. U izlogu je visila tabla:
Zatvoreno zbog bolesti. Izvinite!.
Od sunca je sakrio oc i s akom i oslonio se o staklo izloga.
Unutras njost prodavnice bila je u mraku i mirna. Polako je izdahnuo
vazduh, s olakanjem i oseajem krivice. Mogao je da pree na plan B.
Osec ao je da ima nade: mogao je da ue u borbu na nekom
udaljenijem mestu gde, moz da, niko nec e c uti pucnje iz pus ke. Strana
niz padinu bila je ono to se moglo nazvati njenim terenom. uma.
Jedna kretnja mu je privukla pogled.
Jedan kuc ni pauk iskoc io je iz svog skrovis ta povrh drvene grede
nadstres nice. Spustio se niz svilenu nit koju je izluc io iza sebe i
nec ujno se prizemljio. Pohitao je oko ugla i krenuo niz trotoar prema
Karmajkl roudu.

310

Nikolas je bio spreman da ga pojuri i smrvi, ali se zaustavio. Neka

je, neka zna da je neto krenulo u poteru za njom. ak i ako me ubije, a,
ne daj boe, i Lejn, Pritama i Suz, neka barem okusi oseaj bekstva pred
poterom. Shvatie da se stvari mogu izokrenuti. Ne ide sve uvek po
njenom. Vie ne.
Uao je u kola i krenuo prema Karmajkl roudu.
Suzet je paljivo posmatrala svog sina. Srce joj je ubrzano kucalo.
Osec ala se los e zbog Nikolasovog poziva tog jutra: nakon s to ju je
pozvao, otis la je u kupatilo i izbacila ceo doruc ak. Tada ju je,
meutim, uzbuenje zbog te dobre vesti ponelo na njenim okretnim
nogama u Nelsonovu spavau sobu.
Prsti su joj se tresli dok je prelazila noz em za voc e po koz i na
njegovom palcu nije z elela da povredi svog sina. On se jedva cimnuo
kada je c elik zas ao u njegov prst i crvene kapljice se uzdigle oko
sec iva. Brzo mu je otvorila gornji deo pidz ame, uronila svoj kaz iprst u
krv i nacrtala taj gadan simbol iznad njegovog srca.
To se des avalo pre dva sata. Sada je sedeo ispred televizora,
gladno vaui tost i igrajui Nid for spid.
Brajan i ona su razmenili poglede.
Ti znas s ta ja mislim rekao je Brajan. Videla je da je nesrec an:
glas mu se spustio za oktavu, a rei su mu bile ture.
Moram da idem.
Ne mora.
Slegnula je ramenima. Ne mogu da ga ostavim tamo samog.
Onda hajde svi da idemo...
Ne! rekla je glasno. Nelson je podigao pogled sa svoje Iks-boks
igre. Suzet mu je dala znak rukom da je sve u redu. Ne dolazi u obzir
nastavila je. Ostani ovde s njima.
Suz... poeo je Brajan.
Meutim, ona je ve ustala uputivi se da uzme Bele strane.

311

33.

Izgledalo je da drvec e sikc e kao neki grabljivac reagujuc i na njegov

upad. Vetar je uznemiravao njihove visoke kros nje, pokrec uc i
neprijatan s apat lis ca eukaliptusa i borovih iglica. Meutim, izgledalo
je da je vetar daleko, na vrhu pras ume. Tu dole, vazduh je bio ustajao i
jako je mirisao na biljne sokove, otuz no raspadanje i vlaz nu zemlju.
Bilo je mrac no; puzavice i drvec e su se meusobno uvijali poput zmija
isklesanih u nec emu, trenutno smrznutih a pokretnih, z ivih a mrtvih.
Sve je bilo zeleno: zeleno od rastinja, zeleno od mahovine i zeleno od
trulez i; c ak i najtamnija senka bila je boje tamnog z ada. Oborena
stabla, prekrivena tamnim puzavicama, lez ala su kao potopljene,
istrulele podmornice na dnu tamnog, zelenkastoplavog mora.
Nikolas je desnom rukom zahvatio pus ku i zanjihao donji deo
njene cevi, prebacivs i je preko leve podlaktice; drs ka ruc ne torbe
bolno mu se zarila u rame. Bio je daleko od retkog saobrac aja duz
Karmajkl rouda, pa je rizik da ga neko vidi bio minimalan. U stvari
jednak nuli, ispravio se.
Kada je kroc io meu debelo korenje i pod vlaz no granje, shvatio je
da, c ak i kad je bio dete i istraz ivao po okolini s Tristramom, nikada
nije video drugu decu da se tu igraju, niti tinejdz ere s cigaretama u
rukama, kao ni penzionere zabavljene posmatranjem ptica. Drugi
parkovi u drugim gradovima bili su raj za tinejdz ere i samce, ali
Nikolas nikada u toj s umi nije pronas ao konzervu piva ili tetrapak od
mleka. To mesto bilo je ukleto. Ljudi su to osec ali u svojim srcima, c ak
i ako nikada neto tako nisu pomislili, i klonili su je se.
Neko vreme je pratio jezivu siluetu tamnokosog dec aka u
dugac kom s ortsu, kakav se nosio s ezdesetih godina, kako je leteo
unazad. Prepoznao je to dete iz talons kog godis njaka: bio je to Oven
Lidi. Meutim, pogled na lice koje su usta, s irom otvorena od uz asa,
delila na dve polovine, bilo je stravic no gledati, pa je napravio
manevar nadesno da bi se udaljio dovoljno da izbegne deakov duh.
Zajeao je kad je ugledao jo jednog.
312

Crnokosa devojc ica pojavila se iza s irokog, izbrazdanog stabla

crne smokve i skliznula je niz jedan visok koren nalik peraju. Imala je
bledu kou i tanke udove. Nikolas je trepnuo. Bila je to Mirijam Gerlik.
Oi su mu se skupile.
Devojc icu nis ta nije odvlac ilo; ona nije cvilela u tihom uz asu. Ona
se mrs tila i polako i paz ljivo prelazila preko korena koji joj se nas ao
na putu. I nosila je kolsku torbu. To uopte nije bila Mirijam.
Hana?
Hana se okrenula na zvuk njegovog glasa, a onda se izgubila iz
vidokruga.
Tvoja teta Vi je stigla, pufnice.
Hanin otac je stajao na vratima njene spavac e sobe. Sive vrec e
nalik ostrigama visile su mu ispod oc iju, a obrazi su mu bili nehajno
proarani vrstim ekinjama.
Dobro, tata.
On je klimnuo glavom i otkorac ao niz hodnik. Hani se c inilo da se
on preko noc i pretvorio u starca: pogrbljenog i bledog c oveka koji
mumla.
Slus ala je. Inac e glasan i promukao glas njene tetke Vi nadmetao
se s uc tivim opaskama koje su joj izmuc eni Hanini roditelji uputili po
dolasku. Staklena vrata su zas kripala i zalupila se. Hana je, sedec i na
krevetu, odloz ila na stranu knjigu mekog poveza od Elizabet Hani.
Mama i tata su izlazili iz kuc e. Nisu joj rekli kuda idu, ali kada su rekli
Hani da ne moz e s njima, shvatila je da idu: a) u policijsku stanicu, b) u
mrtvac nicu (gde su se drz ali mrtvi ljudi); ili c) u prodavnicu
nadgrobnih spomenika. Teta Vi je trebalo da je pazi dok su oni
odsutni.
Teta Vi bila je mamina mlaa sestra. Bila je slatko popunjena,
pus ila je i psovala, bila je katolikinja i stalno se pitala naglas zbog c ega
mama vis e nije bila katolikinja. Tema Besmrtne ljubavi Device Marije
nastupie kasnije; za poetak, bie zagrljaja, suza i hrane.
Nes to kasnije, Hana je stajala u dvoris tu ispred kuc e, s teta Viinim
dlakavim salamama od ruku obmotanim oko nje, mas uc i mami i tati,
koji su hodali unatras ke prilazom za kola, dubokim glasovima
govorec i jedno drugom neke nec ujne rec i. Kada je Hana podigla

313

pogled prema Vi, njena tetka se nasmes ila, ali su joj oc i bile crvene i
vlane. Hajde da jedemo! rekla je.
Dok se Vi angaz ovala na spremanju ruc ka dovoljno obilnog za celu
cirkusku trupu, Hana se tiho iskrala u veernicu da bi ukrala predmete
s liste koju je u mislima sastavljala cele noc i. Sprej protiv muva. Sibice.
Lokalne novine. Traz ila je bilo s ta na c emu pis e zapaljivo (s to je
verovatno znac ilo da gori, ali mnogo vis e) i pronas la je jednu
polupraznu plastic nu bocu denaturisanog alkohola. Tada je poc ela da
se prikrada kroz kuhinju u potrazi za jos dve stvari. Vi je bila pored
sudopere maz uc i buter po hlebu i pus tajuc i gasove poput konja rase
klajdsdejl pa nije videla niti ula kako Hana promie pored nje.
Hana je oskudno jela za ruc kom. Kada ju je Vi upitala zbog c ega
malo jede, ona je isprobala prvi manevar koji joj je pao na pamet:
Malo sam uznemirena rekla je nez no. To je delovalo opc injavajuc e.
Vi se ugrizla za usnu i zagrlila je. Naravno da jesi, naravno da jesi
rekla je.
Hana je iskuavala sreu. Nisam dovoljno spavala prethodne noi
rekla je. Je li u redu da malo prilegnem?
Izgledalo je da je Vi pao kamen sa srca. Naravno, medena!
Hana je lez ala na svom krevetu i tac no pola sata c itala, a onda se
iskrala u dnevnu sobu. Vi je zaspala na kauc u, smerno prekrstivs i
svoje iroke lanke, i hrkala je.
Hana je poz urila nazad u svoju spavac u sobu, napunila s kolski
ruksak ukradenim sitnicama, urolala svoj kuc ni mantil i trenerku i
gurnula ih pod pokrivac kako bi na prvi pogled izgledalo da je jos
uvek u krevetu.
Iskrala se na zadnja vrata.
Trebalo joj je manje od pet minuta da otrc i do Karmajkl rouda.
Zaustavila se na stazi preko puta s ume, otprilike na istom mestu s kog
ju je, dva dana ranije, uoc io Nikolas Klous, dok je stajao i c itao natpis
na tabli. Obaves tenje o buduc oj izgradnji je u tom trenutku bilo
prekriveno crnom plastikom i taj pokrov je izazvao u Hani neki c udan,
ledeni oseaj.
Pogledala je nalevo i nadesno i potom pres la ulicu stigavs i do
pojasa sabljaste trave. Visoko drvec e na rubu s ume pomolilo se ispred

314

nje, mas uc i joj, a njegovo lis ce koje je talasao vetar treslo se

odus evljeno aplaudirajuc i njenom dolasku. Ili ju je s apatom
upozoravalo.
Odrasla osoba bi oklevala. Odrasla osoba bi se zapitala da li da se
upusti u taj opasan zadatak koji je zahtevao ludu hrabrost. Uputila je
sebi kritiku: na kraju krajeva, nije li policija objavila da je ubica u
pritvoru? Pitala se kako je bilo moguc e da na svom prozoru vidi
armiju paukova koja je obraivala brave s inteligencijom koju
arahnologija ne poznaje. Prekorila je sebe da je bila kukavica, jer
nis ta nije preduzela kada je njena sestra bila kidnapovana. Meutim,
Hana je bila mala i njene sumnje nisu bile zrele, vec su bile sumnje
zrelih osoba. Znala je da je ono s to je tada videla bilo istina. Zna da
nije umislila da je videla jednoroga od kristala koji je sluz io kao
mamac za nju. Cinilo ju je besnom to s to je bila prevarena. Znala je
ono s to niko drugi nije znao, i nije bilo izbora: morala je nes to da
uradi. Kroila je meu drvee i svetlost je utihnula.
Korac anje prema dubini s ume stvorilo je u Hani osec aj da tone u
vodu; pucketanje nalik vatri koje je izazivao vetar u vrhovima
kros anja postajalo je sve udaljenije, od c ega je imala utisak da se
spus ta sve dublje. Senke su postale debele i guste poput tec nosti.
Kopljasti zraci sunc eve svetlosti, tanki kao s tapovi za pecanje,
sondirali su s visokog baldahina. Jedini zvuci koji su se jasno c uli bili
su gnjecavi koraci mokasina koje su lomile vlaz no lis ce i raskvas ene
granc ice, kao i njeno dahtanje koje je postajalo sve ubrzanije. Taj
posao bio je naporan, pentranje uz balvane obuc ene u krzno od
mahovine i provlac enje ispod uvijenih puzavica. Da bi zas la deset
metara dublje u s umu, morala je dodatnih deset metara da kruz i i
vijuga oko izvijenih, skoliotic nih stabala, preko pogrbljenog korenja i
ispod oskudnih, trnovitih grana. Izgledalo je da e to potrajati.
Nakon dvadeset minuta bila je ulepljena od znoja i iscrpljena.
Sklonila je vlaz no lis ce s obliz njeg panja i sela. Iz ruksaka je izvadila
las u vode. Dok je pijuckala, proverila je ostale stvari u njemu: sprej
protiv insekata, noz za sec enje voc a c ije je sec ivo bilo obmotano
aluminijumskom folijom (da ne bi probilo materijal ruksaka),
poluprazna las a alkohola, novine, s ibice. Zadovoljna, stavila je

315

poklopac na flau, navukla torbu preko ramena i nastavila dalje.

Vec i deo prethodne noc i provela je lez ec i i pitajuc i se kako da
ubije ogromnog pauka koji je odveo Mirijam. Oc ito je bilo da je mudar
ili je barem znao dovoljno o devojc icama, pa je postavio lepog,
sjajnog jednoroga kao mamac. Poznavao je i magiju: bacio je neku
vrstu c ini na mrtvu pticu, a komandovao je i manjim paukovima.
Meutim, postojala je s ansa da veliki pauk na prozoru nije bio glavni,
da je bio samo jedan od poruc nika u armiji paukova. Mogao je
postojati i neki c ak i vec i pauk gigantski pauk poput onog protiv
koga se Sem Gemdz i borio u Gospodaru prstenova i od te pomisli joj
se skupio stomak. Naravno, s ta god da im je komandovalo moglo je
biti nes to sasvim drugac ije; mogli su to biti ves tica ili c arobnjak ili
neka vrsta vampira koji je pio dec ju krv. Razmatrajuc i sve te
beskrajne moguc nosti, Hana je odbacila desetine razlic itih vrsta
oruz ja, od strela umoc enih u insekticid do raspec a. Jedino oruz je za
koje je znala da ubija sve bila je vatra. Bomba bi bila bolja, ali nije
znala kako da je napravi. Morala je da se zadovolji vatrom.
Bila je umorna.
Gledajuc i spolja, s uma je izgledala kao da se blago spus ta prema
reci, ali iznutra tlo pod njom se os tro uzdizalo i spus talo i hodanje po
njemu bilo je tes ko. Male ali duboko usec ene jaruge izgledale su kao
posekotine meu masivnim stablima. Usponi su bili strmi i klizavi,
prekriveni gustim tepihom vlaz nog lis ca. Hanini koraci su uzbunjivali
bube, otkrivali naduvene, bele larve i terali stvorenja da se puzec i
razilaze u potrazi za novim, vlanim i mranim mestima.
Noge su joj bile prekratke da bi s lakoc om stupale preko velikog
korenja starog, prastarog drvec a koje je bilo zakac eno za sunerastu,
tamnu zemlju kao ogromne obrve. Oc ima je pri svakom koraku
ispitivala teren ispred sebe kako bi izbegla kamenje koje je vrebalo
ispod debelog pokrivaa od gnjecavog lia. I tako se ona veim delom
puta pela uz blago strmi uspon dok nije shvatila da se bas pred njom
isprec ilo ogromno drvo banjana. Bilo je sigurno c etiri metra s iroko, a
svaki od podupiruc ih korenova, inac e po pola metra s irok, iz sebe je
pus tao novih s est ili sedam z ila. Najbliz i se uzdizao do visoko iznad
njene glave. Da bi se kretala napred, morala je da se uzvere uz jedan

316

od tih visokih korenova ili da se vrati delom puta kojim je dos la.
Pogledala je na sat i os tar ujed panike pros irio joj se kroz stomak.
Pribliz avalo se tri sata ona nije z elela da se zatekne u s umi kad
padne mrak.
Pratila je jedan koren, udaljavajuc i se od drveta, sve dok se
njegove dimenzije nisu dovoljno smanjile da moz e da dohvati rukama
njegovu gornju povrs inu. Zabacila je jedan lakat preko korena. Bio je
hladan i vlaz an poput ribe. Uzdigla je jednu nogu sve dok ga nije
opkorac ila kao drvenog konjic a. Prebacila je tez inu s jednog kuka na
drugi i poc ela da klizi niz drugu stranu korena, kada je shvatila da se
tlo pod njom os tro spus talo u dubinu. Nespretno je balansirala pitajuc i
se ta dalje da radi.
Hana?
Glava joj se cimnula nagore u pravcu odakle je dolazio glas. Na
trenutak je uoc ila c oveka s Karmajkl rouda, c oveka koji je bio u crkvi
kada se probudila, a onda je izgubila ravnoteu i pala.
Jedna noga joj je udarila u strmu, klizavu zemlju i odmah skliznula
preko njene povrs ine. Pokus ala je da se uhvati za koren, ali on je bio
toliko ljigav i s irok da njeni prsti nisu uspeli da se prihvate za njega;
rame joj se os tro iskrenulo i ona je na boku skliznula nizbrdo. Dok se
stropos tavala, z bunje ju je bic evalo, laktove i kolena su joj udarili
s kriljci os trih ivica, koji su se krili ispod istrulelih biljaka. Dva puta se
okrenula pre nego s to se nasukala na oboreno stablo bukve. Pri udaru
glavom c uo se tup zvuk. Da balvan nije bio decenijama ranije oboren i
mek od truljenja, sigurno bi joj se lobanja od udarca raspukla napola.
Cak i pored toga, osetila je os tar bol, a kolena i laktovi su joj bili
ozbiljno odrani.
Bubnjanje u glavi i bolovi u udovima istovremeno su je skolili... i
poc ela je da plac e. Trudila se da se suzdrz i, ali se jecanje nije dalo
zaustaviti. Cula je kako taj c ovek korac ajuc i gnjec i lis ce i trenutak
kasnije videla ga je kroz izmaglicu suza kako se nadnosi nad njom.
U... u. mucala je, mrcajui kroz pla.
Dozvoli mi da pogledam. Spustio je puku pored sebe, neno joj
prihvatio glavu rukama i pregledao joj teme. Puka! Pogled na nju
probio se kroz iznenadnu poplavu suza i drhtaj uzbuenja prostrujao
joj je kroz telo. I on lovi!
Izgledalo je da je c ovek osetio veliko olaks anje pos to je bila u

317

jednom komadu i uglavnom nepovreena. Tada je omirisao vazduh.

Kakav je to miris? Je li to...
Hana je shvatila da je njen ruksak bio pod njom. Lea su joj bila
mokra i hladna i oseala je otar miris antiseptika.
O, ne!
Izvila se i, spustivs i ramena, skinula torbu s njih i otvorila je. Flas a
denaturisanog alkohola je pukla. Ruksak joj je mirisao na operacionu
salu.
Dupe! opsovala je i poc ela da izvlac i ostale predmete. Novine
su bile nakvas ene, s to nije bilo los e, meutim kutija s ibica joj se
raspala meu prstima.
Da, dupe! promrmljao je c ovek, mrs tec i se dok ju je posmatrao
kako izvlac i noz i bocu insekticida u spreju. Prsnula je jednom, probe
radi jo uvek je radio.
Pa, i to je nes to rekla je tiho. Podigla je pogled prema c oveku.
Jesi li i ti ovde zbog paukova?
Trepnuo je.
Paukova?
Nikolasov prvi instinkt bio je da slae. Kakvih paukova?
Hana je stisla usne, oito iznervirana.
Dobro, onda zbog ega god to alje te paukove?
Nikolas je osetio novi udar ironije. Od svih ljudi c ija bi mu pratnja
bila od koristi, sudbina mu je poslala desetogodinju devojicu.
Trebalo bi da ode kui, Hana. Ne zna ta...
Netremice ga je posmatrala. Dva dana ranije nije bas uspeo da joj
osmotri oc i: vec i deo vremena koje je provela u kolima i u crkvi bila je
bez svesti, a nakon toga povrac ala je i jecala. Bila je to druga
devojc ica. Suze su joj se, tokom spus tanja, najednom osus ile i ona je
vrtela glavom, posmatrajui ga svojim udnim oima, plavim i hladnim
poput safira.
Ja ne idem kui rekla je ravnim glasom.
Ne zna u ta se uputa.
Pa reci mi ti. Pauci su mi preksinoc oteli sestru i ona je sada
mrtva. Sta god da je nju otelo, z elelo je da ubije mene. Na televiziji su
rekli da ju je ubio taj c ovek, ali ja ne verujem da je to on uradio. Ne

318

odista. Izgledalo je da se prisetila nec ega. Znam da je to pokus alo

da me se dokopa pre neki dan na stazi. I uspelo bi da ti nisi...
Glas joj je utihnuo. Pogledala je u zemlju i pruz ila svoju desnu
ruku.
Ja sam Hana Gerlik. Hvala ti to si mi pre neki dan spasao ivot.
Trec i put u ta dva minuta to maleno stvorenje ga je zadivilo.
Prihvatio je pruenu ruku.
Ja sam Nikolas Klous.
Jesi li tamo bio sluc ajno ili namerno? upitala je Hana. Uc tivost u
njenom glasu je nestala. Bilo je to kratko i os tro ispitivanje. Nije vis e
oseao potrebu da lae.
Pronala si pticu. Mrtvu pticu rekao je.
Mislila sam da je to bio jednorog ispravila ga je. Meutim,
kasnije se ispostavilo da je to bila ptica.
Nikolas se zagledao u tamu zelene i smee boje.
Hana ga je posmatrala.
Gospodine Klous?
Klimnuo je za sebe glavom. Ta jebena kuka rekao je.
Hana je pocrvenela. Ne bi smeo da psuje.
Ljudi psuju, Hana, morac es da se pomiris s tim. Ustao je i
oc istio svoja kolena. I ja sam, kad sam bio mali, pronas ao pticu, bas
kao i ti. I ona me je zamalo sredila. Umesto mene, dokopala se mog
najboljeg druga. Pomenula si paukove?
Klimnula je glavom. Dos li su po mene, ali ih nisam pustila u sobu.
Umesto mene, dograbili su Mirijam.
Nikolas je zurio u devojc icu. Kakvo je to dete koje vidi to to je ona
videla, a onda krene u poteru za tim?
Ti si pomalo udak, zar ne? upitao je.
Gledala je hladno u njega svojim tamnim oc ima. Grub si. Mislim
da mi se ne svia.
Da, u pitanju je odbojnost. Nikolas je podigao pus ku. Idi kuc i,
Hana.
Poc eo je da se penje nazad uz strminu. Hana je hitro vratila mokre
stvari otrog mirisa u svoju torbu i pourila za njim.
Nikolas je pogledao nadole u nju. To dete je bilo hrabro.
Poput Tristrama.
Ta stara ena. Ona ubija decu.

319

 Znam. To je otelo moju sestru, sea se?

Nije ono, nego ona. I ona je... Slegnuo je ramenima. Ona se
vec dugo muva ovuda. Ona je opasna, Hana. Stvarno bi trebala da odes
kui.
Trebalo bi da odem kui.
Jes sloio se s olakanjem poto je to konano dopiralo do nje.
Da.
Meutim, nastavila je da ga prati. Najzad je povezao.
Jel ti to mene ispravlja? upitao je.
Da. Ne govoris pravilno odgovorila je Hana, nabacujuc i na
ramena svoj ruksak. Ne z elim da idem kuc i. Ali pos to nemam vis e
nita ime bih mogla da je zapalim...
Dobro je.
... pomoi u tebi.
Muc ila se da ide ukorak s njim. Kapi krvi su se iz posekotina na
kolenima i potkolenicama slivale niz njene mrs ave noge. On je
pogledao na sat. Bilo je skoro tri. Ukoliko bi je odveo nazad, pros lo bi
c etiri dok bi se vratio, i preostalo bi mu samo jos nepunih devedeset
minuta svetlosti ako bi se ta sumorna tmina mogla nazvati svetlos cu.
Stao je, uhvatio ju je za ramena i kleknuo kako bi je gledao pravo u
oi.
Ona ih kolje, Hana. Ne znam da li mogu da te zas titim. Ona me
verovatno oc ekuje. Zelim da probam, ali iskreno, ne dopada mi se to
kakve su mi s anse. Ne mogu da budem odgovoran i za tebe. Trebalo bi
da odes kuc i i da uloz is svoju energiju u ubeivanje roditelja da se
odselite na neko bezbedno i dosadno mesto. Predlaem Kanberu.
Pridigao se, okrenuo se i ponovo poeo da hoda.
Trenutak kasnije zauo je njene korake iza sebe.
Cetvrt sata kasnije vodovodna cev je visila nad njima kao lednic ki
talas ravocrvene boje. Nikolas je primetio da su bokovi cevi imali
boju osus ene i skorene krvi. Kis nica je tekla iz dvostrukog tunela
ispod cevi; vrhovi drvec a su jos uvek ronili suze zbog jakih pljuskova.
Ili su uz jarugu, pratei potok sve do cevi, i Hana je pokazala na vodu.
Pogledaj.
Malena stvorenja su se batrgala u hladnoj vodi boje c aja. Pauci.

320

Vretenasti zlatnoniti pauci debelog tela; pauci skakac i; dlakave, crne

udovice boje uglja; teridide; s iroke tarantule; bucmasti pauci krstas i
svi su se koprcali kako bi izbegli hladnu, z uborec u vodu, hvatajuc i se
za granc ice ili se preplic uc i u grupama da bi puzali jedni preko drugih.
Neki su plutali sa nagore okrenutim stomacima kao u krabe, neki su
bili zgreni poput pesnica mrtvaca, a neki utopljeni.
Ovo bi moglo biti loe rekao je Nikolas.
I bilo je.
Tuneli ispod vodovodne cevi bili su tako gusto ispunjeni pauc inom
da se na njenom udaljenom kraju nisu videli kruz ic i svetlosti.
Svilenkasta masa bila je tako gusta da je prepunila cevi i plutala je na
povrs ini vode jos tri metra od njenog otvora. Od hiljada paukova svila
je zlokobno svetlucala.
Hana se okrenula i ispovraala ruak.
Nikolas je gledao, neodluc an da li da joj pomogne ili da je pusti da
sama to obavi. Nespretno se pomerio. Jesi li dobro?
Klimnula je glavom i obrisala usta.
Mislim da ona zna da dolazimo rekao je.
Hana se naterala da pogleda prema tunelu. Ti si pros ao onuda?
apnula je.
Tada nije bilo tako... strano.
Pogledala ga je kao da ga ponovo odmerava.
Nikolas je pogledao na sat i novi talas straha zatreperio mu je kroz
kic mu. Dan je brzo is cezavao. Bio je planirao da ponovi svoj trik s
ubacivanjem bombe protiv buba u unutras njost cevi, ovog puta
dopunjen paljenjem goriva. Meutim, pauc ina je tako gusto zakrc ila
tunel da ne bi uspeo da ubaci konzervu dublje od duine svoje ruke.
Potrebne su nam merdevine. Potrebno nam je dvoje merdevina
mrmljao je. Pogledao je Hanu. Ona se mrtila, duboko zamiljena.
ta? upitao je.
Kako ona prolazi tuda?
Nikolas je zavrteo glavom. Ne razumem.
Kako Kvilova prolazi tuda? upitala je Hana. Rekao si da se
ona pretvara u mladu devojku i da radi u prodavnicama u Mertl stritu.
Ukoliko je njena koliba s druge strane, ona mora nekako da proe
kroz ovo, zar ne? Osim ako moz e da leti? Pogledala ga je, vidno
zabrinuta. Moe li da leti?

321

Nikolas je odmahnuo glavom. Osec ao se kao budala. Naravno da je

Kvilova ila drugim putem.
Mora da postoji prekid na cevi.
Hana je slegnula ramenima kao da je to bilo jasno kao dan.
Ukoliko se cev negde prekida, moglo bi to biti bilo gde na pola
kilometra s obe strane. Mogli bi im biti potrebni sati da ga pronau, a
poznajuc i Kvilovu, bio je dobro zamaskiran. Nikolas je ponovo
pogledao na sat. Bilo je pola c etiri. Temperatura je vec poc ela da
opada.
Ne znam odakle da poc nemo kazao je beznadez no. Probijanje
puta kroz ovo bunje trajae satima...
Podigni me.
Molim?
Podigni me ponovila je Hana. Mogu da idem po cevi i
razgledam odozgo. I mogu brzo da se krec em. Imam dobru ravnotez u,
vidi? Podigla je jednu nogu.
U bilo kojoj drugoj situaciji Nikolas bi rekao da bi trebalo da se
vrate, da ne vredi rizikovati da polomi vrat. Meutim, bio je siguran da
c e, ukoliko se ne suoc i s Kvilovom pre noc i, on biti sledec i koji c e da
izgubi z ivot. I da c e, ako ne ubije Kvilovu, ona ubiti ponovo. I ponovo, i
ponovo.
Dobro. Ja c u se spustiti, a ti mi se popni na ramena, a onda c u te
uhvatiti za stopala i potisnuti nagore. U redu?
U redu.
Kleknuo je. Stavila je ruke na zid cevi i paz ljivo mu se popela na
jedno rame, a zatim i na drugo. Kada je bila spremna, on se polako
uspravio i po hiljaditi put shvatio da bi stvarno morao vis e da vez ba
butine su ga pekle.
Dobro?
Guraj!
Zahvatio joj je oba stopala i podigao je. Hana se opruz ila po
gornjoj povrs ini cevi i u zamahu prebacila noge. Ustala je. Gore sam!
iroko se nasmeila i osvrnula se oko sebe. Kojim putem?
Logika tu nije bila od pomoc i. Nikolas se trudio da proc isti misli,
da zaboravi na sat koji je otkucavao i pokazao je prstom.
Tamo.
Hana je klimnula glavom prema njemu i krenula ras irenih ruku

322

poput hodac a po z ici. Za samo nekoliko sekundi zaklonilo ju je gusto

drvee. Njeni lagani koraci su slabo odjekivali kroz metal, a onda su se
i oni utiali i iezli.
Nikolas je ostao sam.
Izgledalo je da se minuti pretvaraju u sate. Skoro da je mogao da
oseti kako se skriveno sunce sve brz e spus ta prema zapadu. Laka
izmaglica je poc ela da se uzdiz e iz bujnog niskog rastinja, nalik duhu
same zemlje c iji je mir narus en. Gde se ona nalazila? Nikolasu se u
mislima javila uz asna slika Hane, c ija noga proklizava, posle c ega ona
grabi rukama po vazduhu i pada, doc ekujuc i se na glavu, s to prati
odvratan zvuk pucanja kosti koji mu pohodi snove o Kejt. Nije trebalo
da pusti to dete da ode. Na ta je uopte mislio...
Gospodine Klous?
Zvuk lakih koraka postajao je sve glasniji, a onda se visoko na cevi
ukazalo Hanino bledo lice.
Jesi li pronala?
Mrtila se. Ne znam. udno je. Ovuda.
Mahnula mu je. On ju je pratio odozdo, krivec i se kroz gusto
ipraje zvezdaste zelenike i crnog gloga.
Nije daleko pourivala ga je.
Lako je tebi...
Muc io se da podigne u stranu haotic no c voris te puzavice
australijskog kalamusa i njena bodljikava loza mu je zgrabila rukave i
torbu. Potom je proao. Podigao je pogled.
Hana je pokazivala rukom. Tamo.
Ispratio je njen prst.
Nikada to ne bi uoc io da ga nije traz io. Meutim, dovoljan
pokazatelj bila je uzana staza, skoro potpuno c ista od niskog rastinja,
koja je izbijala pod pravim uglom iz cevi. Nagnuo se da bolje pogleda.
Nije bila s ira od duz ine dve s ake, ali su paprati i mladice bile utabane
usled vis egodis njeg prolaz enja izraz enom ali dobro skrivenom
stazom. Ko god da je tuda prolazio, vodio je rac una da se svaki put
dri iste putanje. udno je bilo to to se zavravala pravo u cevi.
Da li izbija na drugu stranu?
Hana je na trenutak nestala iz vidokruga, a onda mu se ponovo
pojavila iznad glave. Ne.
Nikolas je iznenada shvatio ta je Kvilova uradila.

323

 Inteligentna kuka... progunao je.

Stajao je pored cevi i prelazio prstima po njenoj povrs ini. Pronas li
su dobro prikrivenu pukotinu. Pratio ju je opisivala je na boku cevi
nepravilan pravougaonik visine oko jedan metar.
To su vrata rekao je.
Vrata?
Vratanca.
Potisnuo je rukama zakrivljeni pravougaonik. Malo pomeranje
prema unutra. Gurnuo je jac e i glasno klak odjeknulo je kroz
unutras njost cevi. Kada je popustio pritisak, c elic na vratanca okac ena
o nauljene arke otvorila su se prema spolja.
Opa rekla je. Hvataj me.
Pre nego s to je Nikolas uspeo da se usprotivi, ona je skliznula niza
stranu cevi u njegove ruke. Izmigoljila se, spustivs i se na zemlju, i
irom otvorila vrata provirujui unutra.
Opa ponovila je i ta rec je odjeknula kroz mrkli mrak: opa-opaopaaaaa... Popela se u unutranjost cevi.
Da li si poneo baterijsku lampu-ampu-ampu...?
Ne. Ali... Gurnuo je ruku u svoju torbu i izvadio upaljac s
patent-poklopcem. Ovo e pomoi.
Evo rekla je Hana. Ti dri to i daj mi puku.
Nikolas ju je povukao izvan okvira vrata.
Ja u zadrati i upalja i puku. Ti me prati.
Bilo je lako odluc iti na koju stranu treba krenuti kroz cev. U
jednom smeru ona je bila ispunjena pras inom i razbacanim ljus turama
insekata. U drugom smeru cev je bila ista, skoro bez mrlje.
Hodali su kroz tminu, voeni treperavom svetlos cu upaljac a, nis ta
ne progovarajuc i i slus ajuc i kako njihovi koraci ples u napred-nazad
poput talasa na nekom podzemnom jezeru. Cev miroku pus ke
povremeno je udarala o zakrivljene metalne zidove, a taj os tar zvuk
jurio je daleki, daleki eho.
Kako emo znati kada da izaemo?
Znaemo odgovorio je Nikolas.
I znali su.
Nakon vremena koje im je izgledalo kao sati, a u stvari je bilo
krac e od tri minuta, primetili su dva uzana zraka slabe svetlosti koji su
lebdeli u mraku. Kada su pris li bliz e, bilo im je jasno da su to bili

324

gornji i donji otvor jos jednih vratanaca. U trenutku kada su ih dotakli,

svetlost je procurila sa sve c etiri strane pravougaonika. S unutras nje
strane nalazila se zavarena ruc ka. Nikolas se pitao koju jadnu
naivc inu je Kvilova zavela da joj obavi taj varilac ki posao i kakva ga je
loa sudbina snala.
Okrenuo je pogled prema Hani. Nije prekasno da se vratimo.
Odmahnula je glavom.
On je klimnuo, ugasio upaljac , podigao pus ku i otvorio vratanca
gurnuvi ih rukom.
Pred njima se ukazala s ira, prohodnija staza izmeu drvec a.
Nikolas je prepoznao puteljak koji je pronas ao na dan kada je pojeo
one jagode.
Jasno, Kvilova nije brinula da prikrije svoje prisustvo s te strane
cevi.
Okrenuo se i pomogao Hani da izae na malena vrata.
Dobro si?
Klimnula je glavom.
Pogledao je na sat. Bilo je skoro c etiri. Ostalo je jos manje od sat i
po dnevne svetlosti.
Onda idemo.

325

34.

Hladan vetar je jako duvao dok se sunce polako primicalo brdima na

zapadu. On je usisao vlagu, zbog c ega joj je koz a bila suva, a oc i su je
pekle.
Ruke Ketrin Klous bile su toliko umorne da su je pekle, a ipak nije
prestajala da obrauje pijukom komad zemlje u bas ti, kao da je bio
neka zver koju je grubos cu trebalo potc initi. Sta joj je drugo
preostajalo da radi? ake su joj, ispod batovanskih rukavica bile pune
plikova. Prethodnih nekoliko sati provela je kopajuc i, c upajuc i korov,
potkresujui stabljike, pokuavajui da ne razmilja ni o emu.
Meutim, razmiljala je.
Moz da je bilo vreme da krene. Moz da je pros lo dovoljno godina da
prizna da je pobedila. Smejala se Donu, njegovom licu i sec anju na
njega, zlobno mas uc i let-lampom iznad skrivenih stvari u koje je
verovao. Da li je, u vreme raketa i globalnog zagrevanja, u edukaciji
dece moglo biti mesta za upiranje kostima u ljude, 11 kletve i
vradz bine? Kako su linije na kamenu ili drvetu mogle da imaju moc
kada su pravu moc posedovale linije kojima je bilo pros arano nebo i
koje su podavale z ivot kompjuterima i LCD televizorima? Cemu strah
od uroka kada se les evi, vezanih ruku i prosviranih glava,
svakodnevno izvlae iz reke Tigar?
Noc u je, uprkos tome, Ketrin drhtala. Sec ala se kako je us etala u
prodavnicu gospoe Kvil, predala starici odec u svoje dece i
blagoslovila je uc tivim rec ima i osmesima. Ona je uc utkivala taj
nemoc ni glas u sebi koji se slagao s Donom. Sta je drugo moderna,
samohrana majka mogla da radi? Da se skupi svaki put kada
babuskera proe i da je urokljivo pogleda?
A ipak, to je i radila. Sec a se jedne hladne zimske noc i, mirne i
prazne poput vakuumskog zvona. Suzet i Nikolas bili su mali i spavali
su u svojim krevetima, a Don je vec s est godina bio u grobu. Bila je
spremna da i ona ode u krevet kada je s ulice c ula klap-klap zvuk

326

laganih koraka. Dovukla se po mraku do prednje sobe i provirila kroz

venecijanere. Jedna tac ka od starice, s licem crnim od senke, gledala
je nagore prema kuc i. Ketrin je, meutim, mogla da zamisli njene oc i,
svetle i sjajne, razigrane i proz drljive, kako gledaju prema njoj.
Gladno. Kao da je znala da su tu bila dva zrela mala deteta. U
pragmatic no jutro narednog dana, Ketrin je ismejala sebe zbog tih
strahova stara krojac ica je moz da bila senilna i izgubljena, ili je
samo z elela drus tvo neke prijateljski nastrojene osobe ali nije imala
hrabrosti da pokuca na vrata.
Meutim, dva dana kasnije, Tristram Boje je, dva naselja dalje,
izvuc en mrtav ispod gomile drveta, a njegov vratic bio je s irom
prerezan i otvoren prema spoljanjosti.
Ketrin je spustila pes kir. Moz da je bilo vreme da prizna da nije
pobedila, vec da je izgubila. Trebalo bi da proda tu praznu kuc u.
Poslua svoju erku i kupi stan blizu nje.
Neko belo treperenje zaigralo joj je u krajiku oka.
Okrenula se i zatreptala od zatez uc eg bola u svojim kaz njenim
ramenima i vratu. Mali beli terijer skakutao je veselo stazom pored
kuc e. On joj je probudio sec anja na nes to o c emu su Suzet i ona pric ale
samo nekoliko dana ranije. Zar nije Kvilova imala malog belog psa?
ibe! Idi kui, ti nevaljali...
Rei su joj zamrle u ustima.
Pas se zaustavio c uvs i njeno vikanje. Okrenuo se i pogledao je
svojim crnim oima nalik kameniima.
Ketrin je bila odrasla na imanju na kom su z ivotinje bile
svakodnevni deo njenog detinjstva, ali samo jednom je pre toga videla
da je neko stvorenje tako gleda. Bilo je prolec e i jedna svraka koja je
svijala gnezdo poc ela je da kidis e na svakoga ko bi se pribliz io njenom
drvetu pored s upe. Bio je vikend i Ketrin je pomagala ocu da napravi
kokos injac. Radio je na sklapanju krova kokos injca i zamolio je Ketrin
da ode do s upe s alatom i donese mu makaze za z icu. Otis la je
krupnim koracima do s upe i u poslednjih nekoliko koraka zac ula je
suvi zvuk agresivnog lepetanja krilima kroz vazduh. Podigla je ruke
bas kada je pored nje prozujala munja crnog i belog perja, rasturivs i
joj tanku kosu oko us iju. Podstaknuta svojim iznenada poludelim
srcem, potrc ala je kroz otvorena vrata u crnu s upu nalik pec ini.
Okrenula se nas avs i se duboko u hladnom mraku. Kroz vrata je

327

posmatrala pticu kako slec e na bles tavi kvadrat svetlosti koji je

devojc icu naterao da zaz mirka. Svraka je doskakutala do ivice okvira
vrata i zaustavila se zurec i u tminu s upe. Oc i su joj bile crne kao
kamen, sjajne i hladne. Bila je locirana. Ptica ju je posmatrala
procenjujuc i da li da je napadne ili ne. Mlada Ketrin je znala da ako bi
je napala, kidisala bi bez zadrs ke, grizuc i i zabijajuc i kljun u svaku
c eliju njenog tela, usredsreena na to da je povredi. Ptica ju je drz ala
zarobljenu u s upi sve dok je, jedan sat kasnije, nije pronas ao otac
oblivenu suzama koje su joj se slivale niz obraze.
Mali pas ju je u tom trenutku na isti nac in posmatrao, ledeno je
procenjujuc i, a njegove okrugle, crne oc i su je prouc avale, vagajuc i da
li da je napadne ili ne.
Ketrin je osec ala kao da joj je koz a zaleena. Bila je prestravljena.
Prestravljena od kuc enceta koje ju je netremice gledalo kao nijedno
pre njega. Tada ju je ophrvalo jedno saznanje: njegov grudni kos se
nije pokretao. On nije disao.
Zato to to nije pas, rekao je glas u njenoj glavi.
Tada se to stvorenje okrenulo i otkasalo uz stepenice koje su
vodile prema zadnjim vratima. Ketrin ga je posmatrala kako se uzdiz e,
s nekom jezivom prilagodljivos cu, na zadnje noge, okrec e jednu s apu,
savija je, irom otvara zastakljena vrata i ulazi u kuu.
Lejn!
Podigla se na noge, zanemarujuc i rez uc e bolove u kukovima i
leima, i potrala.

328

35.

Vinard je bio u los em stanju. Barka je lez ala oborena na stranu, kao
mumi icirano telo odavno umrlog slona, s koritom koje je poc elo da
bude izjedeno i da se urus ava dok su vlaga i nevidljivi insekti
dovrs avali svoj posao; njene daske su bledele, gubile boju i slic ile
kostima krave. Visoko iznad glave vetar je tutnjao kao poz ar u
vrhovima kroanja ili nevidljivi talas koji se beskrajno dugo razbijao.
Nikolas je prebacio pus ku u jednu ruku i pogledao na sat. Bilo je
skoro c etiri. Zimsko sunce ostalo je sakriveno iza miliona listova, ali
on je osec ao njegovu udaljenu toplinu nakupljenu tokom dana koji je
nezajaz ljivo z urio prema svom kraju. Vazduh je tu, duboko meu
zelenim senkama, bio hladan i ustajao. Hana je drhtala pored njega.
Kojim putem? upitala je.
Pogledao je oko sebe u natkriljene zavese zelenila i crnila. Staza se
zavravala kod barke.
Ne seam se.
Poslednji put kad se udaljavao od tog mesta, onesves cenog ga je
nosilo osam hiljada iglic astih nogu, a Garnok se vozio na njegovim
grudima poput konjanika iz pakla.
Izgledalo je da se tlo pred njima, gusto prekriveno puzavicama,
korenjem i balvanima, uzdiz e. Vazduh s te strane imao je kiselkast
miris. Nikolas je zakljuc io da reka, c ije su obale od slanog blata gusto
prekrivene drvec em mangrova i uz eglim izmetom letec ih lisica, nije
mogla biti daleko. Pokazao je glavom u tom smeru i Hana i on su
krenuli uzbrdo.
Dok su se provlac ili izmeu prastarog drvec a, probijajuc i se kroz
guste senke mahovinom prekrivenih stabala koje je poplava oborila, i
ispod incestnih, zapetljanih puzavica, Nikolas je ispric ao Hani sve s to
je znao o Rouini Kvil. O njenom dolasku vek i po ranije. O njenim
laz nim imenima. Njenim licima koja su se oprezno skrivala iza
usedelic kih osmeha u hladnim i mrac nim prodavnicama u Mertl stritu.
O njenim ubistvima. O njenim paukovima.
329

Kada je zavrio, Hana na trenutak nije nita progovorila.

Mora da je veoma usamljena rekla je.
Nikolas ju je pogledao. Slegnula je ramenima.
Moz da je zbog toga tako zla nastavila je. Jer je tuz na. Svi koje
je volela su mrtvi i ostavljeni u prolosti.
Nikolas je stao. Drvec e pred njima bilo je vis e senka nego
materijalno. Cak i Hanino lice bilo je kao siva maska, podjednako
bezizraajno kao peskovito dno duboke bare.
Mislim da treba da se vratimo.
Hana je trepnula. Ne smemo. Ako je se ne dokopamo danas...
stresla se i glas joj je utihnuo.
Nikolas joj je dao znak glavom pitajui se ta se deava.
Hana...? Glas slabas an poput dima dolazio je iz mrac nog pojasa
drvec a uz nagib pred njima. Nikolas je posmatrao kako se Hanine oc i
ire i miii na licu steu kao pesnica. I srce je poelo da mu galopira.
Haaaaanaaa? Glas devojice. Bolan glas.
Hanine oi su se prebacivale s Nikolasa na drvee, i nazad.
To je Mirijam apnula je.
Nikolas je uoio kako mu se jei koa. Odmahnuo je glavom.
Nije.
Jeste! Ona nije mrtva! Pogreili su!
Krenula je napred. Nikolas ju je zgrabio za ruku i obrnuo je nazad.
Dohvatio ju je za bradu i naterao je da usredsredi svoj divlji pogled na
njegov.
To nije tvoja sestra, Hana. Razmisli.
Hana je trepnula. Klimnula je glavom.
U redu rekao je. Ostani ovde.
Pogledao je unaokolo da bi se orijentisao, a onda isturio pus ku
ispred sebe i zakoraio dublje u tminu.
Haaannnaaa? Pomozi mi, Hannaaaaaa!
Taj glas bio je naric uc a mes avina bola i patnje. Od njega se
Nikolasu jeila koa. Kako li se Hana oseala zbog njega?
Kretao se najbrz e s to je mogao, ali je drvec e bilo s iroko i staro, i
stabla su se gusto okupljala poput zaverenika. Prostor izmeu njih bio
je ispunjen c ak i starijim panjevima koji su se uzdizali iz s us tavog tla,
nalik polomljenim zubima titana. Postajalo je sve mrac nije. Nikolas je
najednom shvatio da je bilo glupo to s to je uradio. Ostavio je Hanu

330

samu.
Hana? Glas vis e nije bio uplas en; u njemu se osec alo olaks anje i
radost. Jedna senka se pomerila izmeu mrac nog drvec a ispred
Nikolasa.
Mirijam? upitao je, oprezno okrec uc i pus canu cev u smeru
kretnje.
Hana! odgovorio je glas odus evljeno. Najednom, senka je
izletela ispred njega.
Bio je to pauk, velik najmanje kao Garnok, crna udovica s crnim,
sjajnim nogama bez dlaka, od kojih je svaka bila dugac ka kao letva
vratnice za kriket. One su pokretale oklopljeno telo koje je izgledalo
kao crni balon ispunjen vodom. Ipak, pauk je zadivljujuc om brzinom
skakao s drveta na drvo; u jednom trenutku njis uc i se kao okretni
bokser, a u drugom skac uc i i jezivo tiho padajuc i, tako brzo da je
Nikolas jedva imao vremena da palcem povue zapinja.
HHHaaaaa!
Dok su se paukove kljove podizale i on skakao, glas mu se menjao
iz ljudskog u nes to potpuno vanzemaljsko. Nikolas je povukao obarac .
Pucanj je bio jak, ali je istog trenutka bio ugus en u negodujuc em
drvec u. Pauk se cimnuo, ali ga je inercija i dalje nosila prema njemu
on se izvio u stranu i pauk je udario u drvo iza njega, s to je ispratio
zvuk gnjecave lomljave, nalik razbijanju ogromnog jajeta. Bez ivotno
je skliznuo u tamno lis ce, dok su mu dugac ke, kos tunjave noge drhtale
u samrtnom gru.
Nikolas se okrenuo i potrao.
Hana!
Trc ao je nizbrdo, vrludajuc i oko stabala i preskac uc i bodljikave
grane, klizajuc i se i padajuc i, podiz uc i se i trc ec i dalje. Pred sobom je
uo Hanu kako prestravljeno vriti.
Dri se, Hana!
Povukao je drugi zapinjac na pus ci i preskoc io poslednji panj pred
istinom.
Hana je stajala tresuc i se, a oc i su joj bile prikovane za nes to s to
Nikolas nije mogao da uoi od jednog stabla.
ta je to? upitao je.
Ona je pokazala rukom i on je kroc io bliz e kako bi video s c ime se
suoila.

331

Oseao je kako mu noge postaju lagane poput praine.

Ako je prethodni pauk bio velik, ovaj je bio ogroman. Telo mu je
bilo velic ine ovc arskog psa, zdepasto i nabijeno, s peskastosmeim
c ekinjama. Podigao se na s est nogu; prednje dve su napipavale
vazduh, ispitujuc i ga. Skupina crvenih oc iju buljila je iz gnezda od
odvratnih sivih dlaka. Kljove su mu se beumno irile i skupljale.
Ubij ga, Nikolase!
Podigao je puku i povukao obara.
A dok je to c inio, uoc io je trake tamo gde su se paukove noge
susretale s telom. Hanin ruksak! Dok se spus tala udarna igla, cimnuo
je pus ku u stranu. Pucanj je napravio iznenadnu rupu u grmu pored
pauka, koji se trgnuo u tihom bolu. Njegova uz asna spoljas njost se
rastapala dok se kretao i pretvarao u Hanu, koja je klec ala ruku
vezanih iza lea i s malenim crvenim krugom na potkolenici, od jedne
kuglice same. Usta su joj bila zapuena krpama.
Nikolas se okrenuo, sa eljom da povrati, jer je ispao tako glup.
Druga Hana je stajala iza njega i kezila se. Kroc ila je lagano
unapred i Nikolas je osetio ubod u ruci. Ispustio je pus ku i trepnuo.
Nasmejana Hana je u ruci drz ala s pric i dok je korac ala unazad, udovi,
kao i kosa, postajali su joj dui. Rouina Kvil, mlada, plava i lepa, stajala
je pred njim, smes ec i se kako to samo moz e neko ko je zaista
zadovoljan sobom.
Zdravo, lepotane moj.

332

36.

Gavin joj je objanjavao zbog ega ju je varao.

To nije zbog toga s to te ne volim rekao je, smes ec i se
s armantnim, obes enjac kim, s irokim osmehom koji je govorio da on
ne moz e protiv sebe. Ono s to me kod njih privlac i jeste isto ono s to
me i kod tebe privlac i. To nije stvar izbora, anele. To je ono s to mi se
dogodilo i kada sam tebe sreo. I sada kada te vidim. Ja z elim da se to
prekine, zaista. Samo se plas im da ako prestanu da me privlac e druge
ene, i ti e prestati da me privlai.
Iza njega, u c ekaonici na aerodromu, sedela je grupa dugokosih i
dugonogih z ena koje su tiho pric ale izmeu sebe glasovima koji su
podsec ali na umilno zviz dukanje ptica u kavezu. Kada je Gavin
zavrs io, one su se okrenule prema Lejn. I sve su se nasmes ile istim
lepim i saosec ajnim osmehom. I Gavin se smes io i ponudio joj
semenke bundeve.
Lejn? pozvala ju je jedna od raspevanih, lepih ena.
Sta? prasnula je. Zelela je da ta rec zvuc i c elic no c vrsto, ali je
delovala siuno i ranjeno.
Lejn!
Ne; to je nije zvala ta z ena. Bio je to neko drugi. Neko udaljeniji...
ipak, c udno blizak. Tada je zac ula kako se zastakljena vrata zatvaraju
udarom.
Lejn se naglo pridigla na krevetu. Vrata sobe su se zanjihala i
nec ujno otvorila. U sobu je kroc ila jedna dugac ka, dlakava noga,
spus tajuc i kradimice svoje zakrivljeno stopalo na pod. Za njom se
pojavila i druga, krec uc i se nec ovec anski lako. Te noge pripadale su
jednom masivnom pauku sputenog tela, velikom poput lisice.
Lejn je osec ala kako dah koji joj je napus tao grudi zviz di i utis ava
se, dok joj se grlo stee od uasa.
Na taj zvuk pauk se priljubio uz pod i neverovatnom brzinom se
namestio da bi se suoc io s njom. Dva velika oka oblika polulopte bila
su okruz ena s po s est manjih, a sva su bila smes tena u ispupc enu glavu
333

prekrivenu sivim dlakama, za koju je Lejn znala da bi na dodir bila

c vrsta i vanzemaljska poput dlakave lubenice. Izmeu prednje dve
paukove noge nalazio se par kljova s iljatih vrhova, c vrstih i glatkih
kao uglac ana ebanovina. Kljove su se izvile unutra, navlaz ile se na
z lezdama udenutim ispod usta kao u krabe, a onda se ponovo pruz ile
unapred, vlane od otrova.
Zdravo, Garnoc e rekla je Lejn s usiljenom prijatnos cu, koja nije
bila u saglasnosti s njenom blizinom ivici provalije potpune panike.
Njena leva ruka bila je najudaljenija od pauka, pa ju je poc ela
povlaiti ispod posteljine u potrazi za orujem.
Pauk, priljubljen uz pod, napravio je neverovatno usporen i veoma
oprezan korak napred. Neznatno se uzdigao, potisnuvs i se nogama, i
Lejn je zac ula tiho s us tanje ispod grudnog kos a, gde je pauk uvlac io
vazduh u svoja pluc a. Potom je otpustio vazduh uz s apat od kog su se
Lejn nakostreile dlake na vratu.
Eiiiin.
O, boe, pomislila je, potpuno izbezumljena. Pokuava da izgovori
moje ime.
Njeni lopovski prsti napipali su budilnik. Nije joj bio od koristi
mogla je da ga zgrabi, ali bi je kabl ukljuc en u utikac u zidu
najverovatnije sprec io da zamahne njime. Nastavila je da lovi predmet
za koji je znala da je tu negde.
Pauk se uravnotez io na stopalima, napinjuc i noge, s to je podsetilo
Lejn na njihanje nogama i kukovima koje prave igrac i golfa kada
zauzimaju poloz aj za dobar zamah. Ponovo je zac ula kako se vazduh
uvlai i utei kontrolisano isputa: Faa, faaa.
Razabrala je nejasno izgovorene rei pa-pa.
Njeni prsti su konac no dotakli ono s to je traz ila: gladak, zakrivljeni
metal boce sa sprejom. Meutim, c im ju je dohvatila, njeni znojavi
prsti su skliznuli po glatkoj povrs ini i konzerva je zakloparala po podu
i nemono se otkotrljala u ugao.
Lejnine oi su se rairile.
Garnokove vilice su se razdvojile. Bio je to osmeh. Potom je skoio.
Meutim, pauk se samo malo pomerio pre nego s to je tvrdim
metalom koji je obujmio drvenu drs ku bio prikucan nazad za pod. Dva
zupca vila probola su njegovu kos tunjavu ljus turu i prikovala ga za
pod od borovih dasaka.

334

Ketrin se okrenula i zgrozila.

Nabijeno stvorenje uz asno je sikc uc i zacvilelo i njegove roz nate
noge zagrabile su po podu, grebuc i lak. Njegove kljove su se uvlac ile i
izbijale napolje poput seiva vralice. Izvlaio je viljuku iz poda.
Ketrin je paz ljivo zakoraknula iza pauka nabijenog na raz anj i
dodala nes to mase na drs ku rac vaste alatke. Zeludac joj se grc io i
napinjala se da je ne zagui sadraj iz njega.
To je bio pas. Izgledao je kao pas kada sam ga probola...
Lejn je brzo otapkala preko sobe i dohvatila konzervu insekticida.
Bacila je pogled prema Garnoku.
On je otez ano disao i napinjao se da se odvoji od zubaca. Dlakavi
oklop njegovog egzoskeleta poc injao je da puca i bara plave
hemolimfe poela je da se iri ispod njega.
ini mi se da eli da se otkine i oslobodi rekla je Ketrin brzo.
Bila je u pravu. Iako bi se na taj nac in ubio, Garnokov cilj je bio da
provuc e svoje meso pravo izmeu zubaca koji su ga probijali. Ona je
stajala ispred pauka i posmatrala kako se njegove kljove ekstatic no
kreu gore-dole.
Zbilja pa-pa s apnula je i prsnula insekticid pravo u gnezdo u
kom su bile njegove oi.
Pauk je ispustio prodoran pisak koji je stvorio mehure u plavoj
tec nosti koja je isticala ispod njega. Noge su mu dobovale po daskama
u gnjecavoj bari. Lejn je nastavila da prska, prekrivajuc i paukovu
glavu, okruujui stvorenje izmaglicom hemikalije oporog mirisa.
Doite s apnula je i, dok je promicala pored Garnoka, zgrabila
Ketrin za ruku. Pauk je, dok je Lejn prolazila, izvio alatku koja ga je
drz ala prikovanog i ona je videla kako u njenom pravcu probija
vazduh kljovama. ene su se urno kretale niz hodnik.
Trebalo bi da ga ostavimo tako neko vreme predloila je Lejn.
Da sloila se Ketrin. Staviu vodu u ajnik da prokljua.
Bile su u kuhinji. Lejn je pomagala Ketrin u pripremanju c aja.
Napolju je dnevna svetlost iezavala s neba.
Kada je Nikolas rekao da se vrac a? upitala je Lejn s to je
bezbrinije mogla.
Ketrin se namrtila i pogledala na zidni sat.
Nita nije rekao.
Zazvonio je telefon. Ketrin i Lejn su se pogledale. Ketrin se javila.

335

 Halo? rekla je. Zadrz ala je pogled na Lejn dok je slus ala.
Kada? Klimnula je glavom. Hoc e li neko tamo...? Dobro. Hvala vam.
Stavila je slus alicu na grudi. Velec asni Pritam Anand je danas
preminuo. Srani udar.
Lejn je spustila zemljani servis kad je kroz nju prostrujao drhtaj
spoznaje. Pritam je mrtav. Garnok je bio doao po nju.
Kvilova se verovatno namerila na Nikolasa.
On to sigurno zna.
Glupan apnula je. On je u umi.

336

37.

Maleni, pokretni dragulji cveta sac a z mirkali su izmeu visokog lis ca

koje je kinjio vetar. Brzi prsti veeri prevlaili su somot preko neba.
Nikolas se budio, polako i bolno, kao da je bio unutar rastapajuc e
kocke crnog i jetkog leda. Isprva je mislio da gori, a da su treperava
z uta svetla u uglovima njegovih oc iju njegovi udovi u plamenu.
Meutim, kada je kretanjem poterao krv u prste i ekstremitete,
shvatio je da su bolovi koje je osec ao bili samo agonija z maraca
utrnulosti.
Zac ulo se tiho zviz danje. Bila je to neka stara pesma,
gorkastosladunjava, tugaljiva i tiha, koja se jedva c ula od vetra koji je
ibao nadstrenice.
Nikolas je lez ao na podu. Mogao je jedino da vidi s ta se nalazi iza
c istog prozora; drvec e, skoro crno od nadolazec e noc i, zaklanjalo je
sve osim najsitnijih tac aka vec ernjeg neba u modricama. Sve se
menjalo, postajuc i c as os tro c as zamagljeno. Osec ao je da mu se
z eludac sprema da izbaci sav svoj sadrz aj, pa je progutao nazad slanu
z uc . Pokus ao je da se pridigne u sedec i poloz aj, ali ga je os tar bol u
ruc nim i noz nim zglobovima sprec io u tom pokus aju. Bio je c vrsto
vezan kanapima.
Zakotrljao se za nekoliko stepeni, trzajuc i se od os trih krhotina
bola u veim miiima nogu i ruku.
Kvilova je sedela na staroj hrastovoj stolici za ljuljanje ispred male
gvozdene pec i, zviz dec i kroz svoje sivomodre usne, zagledana u
plamenove koji su treperili iza s irokog osmeha i crnih zuba pec nice.
Njena silueta je svetlucala uporedo sa svetlucanjem vatre. U jednom
trenutku koz a joj je bila prastara i opus tena, bleda i s dubokim
urezima poput zemlje popucale od sus e, ali kada su se uzdizali
plamenovi i senke igrale po njoj, Nikolas je video c istu koz u i zlatnu
kosu mlade Rouine Kvil. Mlada, prastara; ispijena, prelepa.
Tamnosmee oc i, sad crne, sad smee, crvene od odsjaja, prikovane
za plamenove. Melodija koju je Kvilova zviz dala poticala je iz dalekih
337

krajeva i davnih vremena. Verovatno je osetila Nikolasov pogled, pa

se njeno zvidukanje pretvorilo u uzdah.
Budan? upitala je.
Nikolas se jos malo okrenuo u stranu. Lez ao je na c istim podnim
daskama koje su mirisale na borovo ulje. Prostorija je lic ila na udobnu
kutijicu punu senki: bila je obloz ena tamnim drvetom, ali je bila
uredna. Mali sto od kedrovine stajao je na tepihu uz jednu jedinu
stolicu koja mu je pravila drus tvo. Zavesa prema kupatilu bila je
privezana izvezenom trakom. Na visokom toaletnom stolu, tankom i
dostojanstvenom poput nekog batlera, stajali su islikani tanjiri i
glazirane igurice. Druga zavesa, inac e od c ipke koja ga je podsec ala
na paukovu mrez u, skrivala je sve osim nagoves taja mesinganog
kreveta s ukrasima i cvetnim pokrivac em. U udaljenom kraju sobe u
kojoj je lez ao, deo podnih dasaka kruz nog oblika bio je isec en i
odstranjen. Taj prsten bio je ispunjen dobro usitnjenim kamenjem:
bilo je to ognjis te u kom su komadi uglja sijali slabim sjajem. Uz dalju
stranu ognjis ta bilo je presavijeno c ebe, ugnjec eno i ispresovano
masom kuc nog ljubimca Garnoka, pretpostavio je ali od
monstruma nije bilo ni traga.
Da odgovorio je, jedva prepoznajuc i suvi hropac sopstvenog
glasa.
Kvilova je klimnula glavom i pogledala ga.
Nikolas je ponovo imao taj vrtoglavi osec aj da je posmatra kroz
mirnu vodu, ili da je ona hologram koji gleda u prolazu: njene crte lica
plivale su u nestalnoj svetlosti vatre, snebivajuc i se izmeu starosti i
mladosti, odvratnog i lepog. Jedino joj je izraz lica neprestano bio
vrst i hladan.
Savio je jednu ruku. Kanap mu se urezao u runi zglob.
Gde je Hana? upitao je.
Kvilova se zaljuljala. Tiina.
Dok se pokretala napred-nazad, u senku i van nje, njene dve
lic nosti su se na smenu pojavljivale i nestajale. Kroz prozor iza nje
poslednje dnevne boje krvarile su s neba.
Ne moe...
Rekla sam TISINA! naredila je, i delovalo je da je njen glas
probudio plamen iza res etke pec nice. Cela soba je poigravala. Mlada
Rouina Kvil, bleda, plava i zastras ujuc e lepa, dopola se uzdigla u

338

stolici i nagnula se napred, dok joj je bes vrcao iz tamnih oc iju. Tada je
zgrabila i namotala nazad svoju ljutnju i sela nazad u stolicu koz a joj
se ponovo zatalasala u borama. Prekrstila je ruke i posmatrala ga.
Ti misli da zna proaputala je ali ne moe znati.
Vratila je pogled na plamenove. I ljuljala se. Nikolas je uoc io nes to
na zidu iza nje. Bio je to zidni kalendar, ali napravljen od drveta, s
premestivim koc ic ima zabijenim u rupe, nalik drus tvenoj igri koja je
pripadala nekom detetu iz viktorijanskog doba. Meutim, koii su bili
obelez eni c udnim simbolima: stilizovana godis nja doba, rune,
mesec eve mene. Tabla je imala bogato izrezbaren okvir; na njenom
vrhu, zurec i svojim oc ima crnim poput bunara i sakrivenim u licu od
hrastovog lia, bio je Zeleni ovek.
Imam toliko toga da ispric am. Toliko toga s aputala je Kvilova.
Toliko pric a. Toliko godina. Govorila je tako tiho, a usne su joj se
jedva pomicale, da se Nikolas pitao da li je to usnio njen glas u svojoj
jos uvek os amuc enoj glavi. Moz es li zamisliti moju srec u kada sam
saznala od tvoje majke da si ti dete Samhaina? Izgovorila je tu rec na
isti nain kao i Suzet: sah-ven. Tu rec bogatu i jedru. Kvilova je ponovo
usmerila pogled prema Nikolasu. Posebno dete. Dete s vizijom. A ti
ima viziju. Ja to vidim u tvojim oc ima. Oc ima pogrebnika. Sa
stomakom punim tuge, koji se slae s mojim.
Starica je iznenada is cezla i mlada Rouina Kvil je sedela u istoj
haljini, s okovratnikom dovoljno opus tenim oko belih ramena da joj
se mogla nazreti krivina grudi ispod. Usne su joj bile crvene kao krv.
Utom je jedna cepanica pukla u vatri i u stolici se ponovo nalazila
starica.
Nikolas ju je netremice posmatrao. Zas to si onda pokus ala da me
ubije?
Kvilova ga je gledala nekoliko trenutaka. O. To nisam nikada.
Postavila si pticu namenjenu meni rekao je. Bilo mu je tes ko da
govori, jer mu je tez ina njegovog tela pritiskala rebra. Kao i Hani. I
bog sam zna za koliko jo druge dece.
Srdba joj se razbuktala u oima, ali ju je ubrzo prikrila.
Ali nikada za tebe. Ona koju si pronas ao bila je namenjena tvom
drugu, i ona ga je bez gres ke pronas la. Uz tvoju pomoc , u stvari.
Nagnala sam Gavina Bojea da ti kaz e sitnu laz da bih te namamila
ovde. Namignula je ukazao se smez urani s inkter. Ti si je video

339

onakvom kakva je bila, ne kao tric ariju koju sam z elela da vide. Ti si
video mrtvu pticu. Tvoje plavokoso torokalo videlo je limenog
konjanika. Ali to nikada nije bilo namenjeno tebi, Nikolase Klouse.
Zelela sam te potpuno odraslog. Vratila je pogled na toplinu vatre.
Zato sam od Njega traila da te vrati.
Nikolas je najednom osetio kako mu srce brz e lupa. Bubnjanje
sranih pumpi protresalo ga je na podu.
Na ta misli?
Nasmes ila se, a beli zubi su joj se smenjivali sa skoro bezubim
desnima crvenim poput re.
Engleska je bila predaleko. Previs e, previs e daleko. Zato sam Ga
zamolila da te vrati kui rekla je. I evo te ovde.
Nikolas je osetio kako mu se pojavljuju iskre pred oima i kako mu
krv otic e iz lica. Prisetio se bleska zelenila; brundanja motocikla;
neljudskog lica uhvac enog pogledom izmeu spleta crnih hrastova u
jednom s umarku; Kejtinog vrata previs e zakrivljenog preko
porcelanske ivice kade, njenih otvorenih oc iju otupelih od tanke
skrame praha od maltera.
ta si uinila? proaputao je.
Ispustila je smeh koji je ujedno bio c ist i mio, nalik tananim
zvonima, i pun sitnog kamenja i gusto prekriven mahovinom kao
zakreni odvod. Njene oi su ga neno posmatrale.
Moj lepi c ovec e. Uc inila sam ono s to sam morala. Zelim da
budemo zajedno.
Taj miris bio je poznat.
U njemu nije bilo nic eg dobrog. Bio je to kiseli miris trulez i i
vlaz nih senki; miris jalove zemlje i pokvarenog mesa. Hana ga se
sec ala, ili nec eg nalik njemu, od onda kada je s ocem bila ispod kuc e,
nisko puzec i meu drvenim stubic ima po vlaz noj zemlji koju sunce
nikada nije obasjalo, sve dok nisu pronas li mrtvog oposuma. Njegove
sive kosti su trale ispod bockavog pokrova od krzna, neeg zelenog i
nec eg migoljivog i belog. Bili su to crvi. Miris smrti naterao ju je da
zapus i nos i da pohita nazad na svez vazduh. Mesto na kom se nalazila
u tom trenutku nije joj dozvoljavalo takav luksuz.
Bila je u uspravnom poloz aju, ali nije mogla da se pokrec e ili da

340

vidi. Noge su joj bile povijene i c vrsto spojene, a ruke su joj bile
vezane i obavijene oko tela. Oc i su joj bile zatvorene i nije mogla da ih
otvori: neka druga koz a drz ala ju je obmotanu od glave do pete, uz
samo malo slobodnog prostora ostavljenog ispod njenih nozdrva.
Tanke niti, nalik kosi bebe, golicale su joj nos kada je udisala bajat,
zagaen vazduh.
Meutim, ona je znala s ta ju je drz alo. Bila je svezana u zavez ljaj
bas onako kako je zamis ljala Mirijam: c vrsto obmotana paukovom
mrez om, z iva i u is cekivanju da je pojedu skakutavi stvorovi s os trim
kljovama i oima koje nikada ne trepu.
Vruc talas panike prokrstario je kroz nju i ona se borila da zadrz i
kontrolu nad crevima. Idiot, pomislila je po hiljaditi put od trenutka
kad je posmatrala Nikolasa barem je mislila da je to Nikolas kako
se vrac a iz potrage za Mirijam. Bio se nasmes io i rekao: Samo vetar.
A onda je pokazao prstom. Ali s ta je ono? Okrenula se pratec i
pogledom pravac njegove ispruz ene ruke, shvatajuc i dok se uvijala da
je pala na trik stariji od onog odvezana ti je pertla. Nes to tvrdo joj se
obrus ilo na potiljak i minuti su iznenada nestali. Probudila se na
zemlji s rukama vezanim iza lea, kolenima privezanim jedno za
drugo i krpama zabijenim u usta. A tada, kao da gleda u zac arano
s umsko ogledalo, videla je sebe kako stoji i smes i se sebi s proplanka
koji tone u mrak. Dlake na rukama i vratu pretvorile su joj se u z ice, a
njena bliznakinja je njenim glasom dozvala: Nikolase!
Pravi Nikolas onaj s pukom, glupao! sjurio se nazad, pogledao
u Hanu i oc i su mu se razrogac ile. Podigao je pus ku i, bas kad je
pomislila da c e sigurno umreti, okrenuo je pus canu cev u stranu. A
onda: Bumm!, i ubod, deset puta gori od uboda bilo koje pc ele, zabio
se kao vruc a igla za pletenje u njen levi list, koji ju je sada uz asno
boleo. Suze su joj se slivale niz lice dok je posmatrala bliznakinju kako
izvlac i s pric i zabija iglu u Nikolasa. On se sloz io na zemlju kao
ispus tena lutka, a njena bliznakinja je dos la do nje. Cvrsto spavaj
rekla je druga Hana i zabila joj iglu u ruku. Nekih desetak minuta
ranije, probudila se iz dubokog sna kao muva u paukovoj gostinskoj
sobi.
Hana je shvatila da plae. Nikakve koristi nije bilo od toga.
Upomo! vikala je.
Njen glas bio je ugus en i usisan u okolnom crnilu; to je bilo kao da

341

vic e iz ormana punog odec e. Zvuk bez odjeka i smrad uz egle zemlje
na pokvareni buter govorili su joj da se nalazi ispod zemlje. Osec ala se
kao da je ve mrtva.
Hana je oc ekivala da c e zbog toga jos jac e zajecati, ali je umesto
toga osetila kako joj se sus e suze i kako joj stomak postaje sve topliji.
Kako se usuuju? Kako se usuuju da to rade devojicama? Shvatila je
zas to su se njeni roditelji toliko ljutili kada su videli rezultate
bombas kih napada na belim i vrelim ulicama Bliskog istoka i zas to su
z ene i mus karci naricali od besa i z alosti, drz ec i opus tena tela dece
izvaene iz rus evina. Kako se usuuju? Ne. Ona nec e umreti na taj
nain, umotana kao neka bespomona beba.
Koncentrisala se pokus avajuc i da zamisli svoj trenutni poloz aj.
Nis ta nije opterec ivalo njena stopala. Bila je postavljena uspravno.
Njene pete, lea i ramena bili su oslonjeni o nes to tvrdo i hladno
zemljani zid. Bila je obes ena kao jagnjec a polutka. Spojenim nogama
je pokus ala probni s ut u zid iza sebe i zac ula diskretnu kis u grumenja
zemlje koja se slivala nadole, kao i slabo zveckanje stakla. Sutnula je
iznova. Jos jedan mali odron zemlje, jos jedno zveckanje nalik c as ama
na polici. Kad bi samo mogla da vidi. Postojao je samo jedan nac in da
se to desi.
Napela se, na silu otvorila usta i izbacila jezik izmeu zuba. On je
dotakao nekakvu vlaknastu koz u, zbog c ega se njeno vlaz no meso u
trenutku povuklo, a z eludac okrenuo. Hajde, rekla je sebi. Ne postoji
drugi nain. Ponovo je otvorila usta, ovog puta vis e. Osetila je kako se
svila koja joj je sputavala vilice rastez e. Zatvorila je usta i opet ih jos
s ire otvorila, jako napinjuc i mis ic e vrata. Hajde! Jos jednom je
zatvorila i otvorila usta... i osetila da se uasna tkanina malo pokidala.
Izbacila je jezik i osetila na njemu grube ivice pokidane svile.
Napravila je krug jezikom po ivicama napuklog tkanja i povukla ga u
usta. Samo malo, pomislila je. Samo toliko je potrebno da oslobodim
one kapke. Povukla je bezukusnu mrez u meu zube i poc ela da je
njima melje, spustivs i donju vilicu i napravivs i grimasu imala je
osec aj da jede samu koz u sa svog lica. Meutim, svila na kapcima se
pomerila. Otvorila je usta, zagrcnula se i njen z eludac je konac no
popustio pred naletom svog sadrz aja i topao mlaz kisele kas e izleteo
je napolje. Pljunula je i umrknula bale. Kapci su joj se malo razmakli.
Bilo je nemoguc e proceniti velic inu prostorije, pos to je bila u

342

skoro potpunom mraku. Boju mastila narus avale su samo tri pukotine
slabog svetla koje je sijalo nadole obasjavajuc i stepenike sac injene od
starih cigala, koji su se peli nagore. Udaljeni zid progutala je tama po
onome s to je videla, mogao je biti tri metra, ali i tri stotine metara
daleko. Okrenula je glavu nadesno. Krajic kom oka nekako je uspela
da razabere izgled zida s kog je visila; u zemlji koja ga je sac injavala
bili su usec eni redovi vodoravnih polica, a na jednoj od njih bile su
samo tegle, tegle i tegle. To je, dakle, zveckalo. Okrenula je glavu
nalevo i progutala vrisak.
Na lobanji koja je gledala u nju bila su otvorena usta. Paukove
mrez e koje su bile obmotane oko deteta vec su bile odavno posivele i
turobno su visile. Koz a deteta bila je crna kao omot stare knjige.
Uvijena crna kosa izbijala je, oronula, iz svile boje dima obmotane oko
njegove lobanje. Oc ne duplje deteta bile su dopunjene svez ijom
pauinom.
Pogledala je na drugu stranu, a srce joj je udaralo u naletima.
Koliko dugo je ona bila tu? Koliko dugo bi bilo potrebno da i ona tu
visi dok ne postane preslaba da is ta preduzme i da je naposletku
sac eka ista sudbina? Koliko je jos vremena imala? Novi talas suza je
poeo da joj navire, pretei da je natera u pla. Koliko vremena?
Vreme.
V-r-e-m-e. V-R-E-M-E. V-R...
Ukoliko se bude drala nakon s to je ispljunula ono s to joj je
blokiralo usta, ves tica c e je sigurno c uti. Zatvorila je oc i usredsreena
na slova. V-R-E-M-E. V-R-E-M-E. Tik-tak. Tik-tak kae sat. Tapatatapata-pat. Mi se popeo uz sat... Dok je po glavi vrtela dec ju pesmu,
disanje joj je postajalo sve ujednac enije. Ptica je pogledala u sat. Pas je
zalajao na sat. Medved je zaspao uz sat... Src ani ritam joj se usporio.
Jos ne shvatajuc i s ta radi, pomerila je noge nalevo, samo donekle, a
onda ih pustila da se vrate nazad. Dok je njihanje prestajalo, uzdigla je
noge nadesno. Potom ih je opustila. Tik-tak. Poc ela je da prati ritam
ljudsko klatno koje se ljulja na zidu. Nije se pitala zas to to radi; znala
je da joj se c ini da je to ispravno. Pri svakom propadanju i uzletanju,
ona se istezala, dosez uc i sve vec u visinu. Osec ala je kako leima,
zadnjicom, ramenima, petama, struz e po zemlji i dere svilu. Tako je!
Strui! Tik! Strui! Tak! Ljuljala se, istez uc i se nalevo, pa nadesno;
ljuljaj-struz i, ljuljaj-struz i. Stisak oko grudi malo je popustio. Trakom

343

obmotana kolena postala su nes to slobodnija. Osetila je kako joj

vlaz na, hladna zemlja upada u kos ulju i propada niz lea. Levo-ljuljajstruz i... Desno-ljuljaj-struz i... malo vis e, malo vis e... Mogla je da savija
ruke, samo neznatno, ali joj je to stvorilo prostor da se, uporedo s
njihanjem, s iri i skuplja. Jo samo nekoliko puta! Mogla je da drz i noge
na razmaku od nekoliko centimetara. Mogla je da pokrec e ramena.
Mogla je da prelazi akama po stomaku. To! Jo jednom! Ljuljala se...
Tad je osetila kako joj neko sec ivo povlac i z arec u liniju preko
ramena. Ciknula je. Njeno telo je, struz uc i po hladnoj i vlaz noj zemlji,
otkrilo jedan os tar kamen i on joj se duboko zario u meso i kliznuo
kroz njega. Bio je to osec aj kao da joj kljuc alo ulje curi od jednog
ramena prema drugom. Tople suze su joj potekle na oc i i ona se jako
ugrizla za donju usnu kako bi sprec ila da joj vrisak napusti usta.
Prestala je da se njie.
I, uprkos suzama, na licu joj se pojavio s irok pobednic ki osmeh.
Stopala su joj bila na tlu.
Lejn je posmatrala poslednje boje dana kako cure iz neba. Tanka
traka kobaltnoplave boje, koja je ljubila brda na zapadu, bila je
okruena crnim svodom noi.
Okrenula se prema Ketrin. Obe su oklevale i otezale, nadajui se da
c e Nikolas us etati kroz vrata, ali svaki minut koji je prolazio
potvrivao je ono na s ta su sumnjale: da on uops te nije otis ao u
biblioteku, ve da se iskrao u umu da bi se lino pobrinuo za Kvilovu.
On je u nevolji rekla je Ketrin.
Lejn je klimnula glavom.
Tada su zaule klju u ulaznim vratima.
Nikolase? viknula je Ketrin.
Mama? pozvala je Suzet.
Dos la je do pola hodnika kada je, najverovatnije, pogledala u svoju
spavac u sobu i videla s ta je bilo prikucano vilama za pod ispustila je
krik. Ketrin i Lejn su otrale do nje.
Upoznavanje je trajalo kratko, ali je Lejn osetila toplinu kada se
Suzet rukovala s njom. Sviale su joj se te ene iz porodice Klous.
Objasnile su Suzet da se Nikolas nije vratio kui.
Taj jebeni glupan rekla je Suzet.

344

 Pa rekla je Lejn hajdemo po njega.

Tri ene su se meusobno pogledale i nasmeile.
Da rekla je Ketrin. Trebae nam neke stvari.
Lejn je bilo tes ko da suzbije nervozan, ludac ki kikot dok je
posmatrala kako Ketrin klati drs ku vila kako bi je izvukla iz mase koja
je nekada bila Garnok. Meso krupnog pauka je trulilo brzinom koja ju
je podsetila na ubrzane snimke cvec a koje se za nekoliko sekundi
otvara, cveta, vene i umire. Kad je Ketrin trgla vile iz lea, on se raspao
u sivu orbu kiselog mirisa koja je u obema izazvala gaenje i koja je
Lejn je to smatrala ironinim bila okruena zujanjem muva.
Suzet je jurila preko sumrakom zacrnjenog travnjaka prema
bas tenskoj s upi, gde je pronas la dva as ova, c iji su vrhovi bili boje
srebra, ispolirani i naos treni od zabijanja u slabo prijemc ivu zemlju
punu kriljca.
Ketrin je ispod sudopere izvadila baterijsku lampu, rezervne
baterije i jo jednu bocu spreja protiv insekata.
Dok su zatvarale za sobom ulazna vrata, zvezde su otvarale svoje
oc i po crnom nebu. Ketrin je proverila da li su vrata zakljuc ana i tri
ene su urnim korakom krenule nizbrdo prema Karmajkl roudu.
* * *
Nikolas je gledao Kvilovu kako ustaje iz stolice i ide prema ognjitu.
Njene potkolenice, zdepaste, plave i pros arane venama, a zatim
tanke, bele i izazovne, prolazile su mu ispred lica. Kleknula je ispred
vec e vatre i prodz arala z ar. Sjajne, narandz aste iskre su se uzdizale
kao iz sirupastog izvora umiruih zvezda.
Napolju je vetar sve jac e duvao. Udarao je u prozor, terajuc i ga da
zvekec e u okviru, i zviz dao kroz dimnjak. Vatra iza res etke sve je jac e
sjajila kao da je ljubomorna na svog narastajueg komiju.
Nikolas je osetio kako mu se misli probijaju u prolost, poput zmije
kroz jazbinu, vrac ajuc i se u kupatilo stana u Ilingu gde je sedeo
posmatrajuc i Kejt kako se, c uvs i svoj mobilni telefon, spus ta niz
merdevine, proklizava i pada najednom nalik odlomljenoj grani da
bi udarila u ledenu belinu ivice kade i ostala tu da nepokretno lez i.
Nikada ne bi pala da je on nije pozvao. Sigurno je ne bi pozvao da nije
pao s motocikla. Ne bi pao s motocikla da meu tamnim drvec em u
Volpol parku nije video to lice. I ne bi video lice da Kvilova nije

345

zatraila da se to desi.
Prizvala je Zelenog oveka.
Ubila si mi enu proaputao je.
Kvilova je povlac ila zakrivljeni z arac kroz ugalj, kao da nije ni c ula
s ta je rekao, i blago je dunula kroz skupljene usne. Plamen je z ivnuo i
njen pro il je, za nagradu, postao mlad i savrs en, prava skulptura,
okrutna i krasna.
Ja sam zatraz ila. Zeleni Covek je organizovao. Ali ti si je ubio
ispravila ga je.
Plamenovi u ognjitu su palacali u visinu.
Ti sebina kuko apnuo je. Kejt. Ja. Tristram. Sva ona deca.
Kvilova je gledala mimo njega. Nisi pitao zato rekla je.
Nikolas je primetio da ispod dz empera na zakopc avanje ima tanak
kais . O njega je bila okac ena futrola, uzana poput noz a za otvaranje
pisama, iz koje je izvirivala drka od kosti.
Znam zato.
Ona je podigla obrve.
Njihovim ivotima kupovala si sebi dui ivot rekao je.
Posmatrala ga je neko vreme, dovoljno dugo da c uje gladno
pucketanje plamenova i jezive jecaje hladnog vetra u visinama
prizor je bio tako rustic an kao da su bili stotinu kilometara daleko i
isto toliko godina u pros losti. Tada je odmahnula glavom i nasmejala
se. Samo na trenutak, bio je to prijatan smeh devojc ice osloboen
otrova i mrz nje. Nakon toga, postao je kiseo i ugasio se. Zas kripala je
zubima.
Nisam nita uradila zbog sebe, Nikolase Klouse rekla je s
prezirom. Mislila sam da si pametniji.
Posmatrao ju je: prastaru z enu, s avetinjskim treptajima mladosti
koji joj pohode lice, koja se stara za vatru u jednoj staroj kolibi usred
s ume koju je odavno trebalo da buldoz eri sravne sa zemljom da bi na
njenom mestu bile podignute zgrade.
Zbog ume?
Poslednji put je podstakla vatru. Zadovoljna, bolno se podigla na
noge.
Sve to sam radila uradila sam zbog ove ume.
Prebrala je prstima po drvenom kalendaru, a onda se nagla da
pogleda kroz prozor. Istog trenutka, mesec eva svetlost joj je pala na

346

lice spirajuc i godine i potpuno vrac ajuc i mladu Rouinu Kvil u z ivot.
Dok je govorila, stajala je tako mlada i savrs ena zagledana u
mesec.
Moja majka znala je ves tinu. Njena majka ju je nauc ila. Mi smo
odvajkada z ene s ume. Nekada je postojalo pos tovanje za z ene sa
znanjem. Koje su znale da lec e. Kako da proreknu ovo i ono. Kako da
pomognu da se zanjis e klatno srec e. Postojali su pos tovanje i strah.
Meutim, svet... svet je krenuo dalje... Rouina je podigla jednu obrvu
prema njemu. Kupila z ivot, kaz es ? Znas li s ta se smatralo starom
z enom onda kada sam se rodila? Cetrdeset godina. S gaenjem je
prosiktala. etrdeset godina je bila starost. Nas je bilo po dvanaest
dus a u kolibi u zaseoku. Nas a zemlja je vec dugo bila u rukama
Engleza. Kromvel je dobro i temeljno obavio svoj posao. Mi smo bili
prilic no niskog stalez a, kolibari. Gajili smo irski krompir. Svi smo gajili
krompir... Klimnula je glavom za sebe. Bila sam tek devojc ica, ni
dvanaest godina, kada je lis ce krompira poc elo da crni i truli. Dok je
govorila, njen raspevani glas postao je sve nerazgovetniji, a pogled
usmeren negde u daljinu. Osetio si smrad les ina. Ali nis ta ne smrdi
kao hiljadu polja s milion vlaz nih, trulih irskih krompira. Nema
krompira. E, onda su nam prodali kukuruz. Indijsku sortu Pilov
sumpor. On te samo para iznutra, i nis ta dobro ti ne c ini. Potpuno
beskoristan. Plac ali smo da umremo. Poc eli smo da gladujemo. Moja
lepa majka...
Rouinina koz a je na mesec ini bila hladne plavic astobele boje, nalik
mermeru. Da nije bilo treptaja njenih tamnih oc iju, moglo bi se
pomisliti da je bila isklesana u krenjaku.
Ona, svi mi, svi smo umirali od gladi. Zato smo krali. I sve smo se
kurvale. Jedino s to sam ja pogres no izabrala. Covek s kojim sam se
kurvala z eleo je ono s to nisam htela da mu dam. Zeleo je z enu i
devojku. Namrs tila se. Slatke rec i i mas tarije. Razmis ljala sam o
tome. Zbilja jesam. Ali bila je prevelika bruka imati Engleza za muz a.
Prevelika. Njen maleni nos se smez urao od gaenja. Postao je
nasilan. Poc eo je jako da me udara, da uzima za dz abe ono jedino s to
sam imala da prodam. Zato sam ga ubola noz em. Ali ja ni u tome
nisam bila dobra. Trebalo mu je tri dana da umre. Dovoljno vremena
da ispric a ko je to uradio i da me za kaznu pronau i zatvore. I da me
osude. Dali su me na veanje.

347

Lenjo je udarala z arac em po ognjis tu i usmerila oc i prema

Nikolasu.
A mi smo imali tele, mrs avo i dronjavo stvorenje. Ali to je bilo
nes to najvrednije s to je moja mama posedovala. Mama ga je vodila u
s umu na Mabon, 12 kada smo se zahvaljivali na z etvi. Nije bilo mnogo
razloga za zahvaljivanje. Ali ona ga je odvela, isekla ga i zamolila
Njega da me sac uva od bes enja. Rouina je pokazala glavom na lice
Zelenog Coveka uraeno u duborezu. Sledec e nedelje moja kazna
bila je preinac ena u deportaciju. Majka mi je mahala iz Jola. Ona je
pes ke pres la ceo put, jadno, siromas no stvorenje, i dok smo hodali do
pristanis ta, pritrc ala mi je i ispric ala kako je otkupila moj z ivot. Sta je
On uradio za nju. Naterala me je da obec am da c u, gde god da zavrs im,
pokazati svoju zahvalnost brinuc i se za Njegove s ume. On me je
spasao.
Uzdignute brade je zurila u Nikolasa.
Vatra je nemirno pucketala.
Nikolas nije sklanjao pogled s njenih oiju.
A ima li koga ovde da spase tu decu od tebe?
Kvilova nije pomakla nijedan mis ic . Izgledala je zamrznuto u
svetlosti i vremenu, i lic ila je na ledenu statuu koja je mogla jos hiljadu
godina da neumoljivo gleda. Konano je progovorila.
Krv je jedina rtva koja zadovoljava Gospoda.
U Haninom stomaku vis e nije bilo nic ega da povrati. Dok se borila da
oslobodi ruke iz te svile, prianjajuc i kanapi su joj se zaglavili izmeu
prstiju i ispod noktiju. Napokon, uspela je dovoljno da oslobodi prste i
iscepa rupu kroz koju je mogla da provuc e podlakticu. Obrisala je oc i i
usta, ali od osec aja koji je uporna, lepljiva mrez a ostavljala na njenom
licu i kosi dos lo joj je da ponovo povrati. Ono s to bi uklonila s kose
zalepilo bi joj se za vrhove prstiju. Posle nekog vremena, taj osec aj da
joj se pauc ina lepi i da je hvata izazvao je u njoj paniku i poc ela je da
skac e unaokolo u pokus aju da je zbaci sa sebe; dok se vrtela, sudarila
se s mumi iciranim crnim dec akom u njegovoj c auri, c ime je izazvala
klepet njegovog osus enog tela. Njen z eludac se predao, s to je za
posledicu imalo dug nastup povraanja.
Dok je tako c etvoronos ke stajala, a duga nit pljuvac ke joj visila iz

348

usta i nosa, uoc ila je nes to s cuc ureno u uglu podrumske prostorije.
Obrisala je usta i pohitala do tamo. Njen ruksak!
Odnela ga je do stepenica od cigala i, pod svetlos cu mesec ine koja
je prolazila kroz tri uske pukotine, otvorila, dok joj je srce dobovalo
od uzbuenja. Unutra su bile natopljene novine, jos uvek s os trim
mirisom alkohola. Prosute s ibice, rasute kao kos cice. Kopala je rukom
i pronas la ono s to je traz ila: noz za sec enje voc a kom je sec ivo jos
uvek bilo obmotano smez uranom aluminijumskom folijom. Vec od
samog osec aja da drz i plastic nu drs ku noz a u ruci osec ala se bolje.
Imala je oruje.
Popela se uz stepenice i gurnula jedna od drvenih vrata. Bila su
tes ka, ali su se, dok se naprezala, neznatno podigla... utom se zac uo
zvuk udara metala o metal koji je oznac io da je tu najudaljenija tac ka
do koje c e se ta vrata otvoriti. S njihove gornje strane nalazila se reza
s cilindrom koja ju je drala zakljuanu unutra.
Bila je zarobljena.

349

38.

Vetar sa zapada s ibao je vrhove kros anja drvec a, s to je izazivalo

njihov amor nalik disanju, i terao ene da bre koraaju.
Suzet je osec ala da je nes to gura, nagoni suvim prstima da ide
prema mestu i sudbini koja je bila znac ajna, mrac na i c ekala je na nju.
Ponovo se zapitala, kao i vis e puta pre toga od kad joj je mama
ispric ala za Pritamovu smrt, da li je to bio samo jos jedan deo plana
Kvilove.
Kakav smo ti mi trio rekla je Ketrin dok su grabile krupnim
koracima jedna pored druge. Tri ene: jedna strogih oiju i lepukasta,
druga mrs ava i zaista lepa, trec a koja je klizila u privlac ne, kasne
srednje godine, sve s kosom koja je upadljivo letela za njima dok su
z urile s vilama ili as ovom u rukama i sa stras nom namerom koja im se
oitavala na licima.
Lejn se nasmeila. Jesmo li izgubile pamet?
Ketrin je skliznula oc ima nagore doc aravajuc i time da je rec o
nedvojbenoj istini. O, da. Oseaj je dobar, zar ne?
Suzet se setila Nikolasovih rec i od pre nekoliko dana dana koji
su izgledali kao nedelje. Mislio sam da si naprosto volela batovanstvo!,
bio je rekao. I to je bilo... ta? Kukuta i mandragora i abrakadabra
sranja?
Vatra gori, a kotao vri 13 rec e Suzet. Pogledala je u majku.
Ketrin joj je odgovorila pogledom i klimnula glavom. Suzet se zbog
toga nasmeila.
To smo mi rekla je Ketrin. Tri ves tice naoruz ane u
prodavnicama alata Banings.
Lejn se nakratko nasmejala, ali joj je osmeh uskoro iezao.
Rec ves tica ih je oc igledno sve prestras ila. Bile su tihe, verovatno
delec i iste misli. Gde se nalazio Nikolas? Da li je pronas ao Kvilovu? Da
li je ona pronala njega?
Noc je bila mlada ali hladna i nes to se kretalo u vazduhu. Suzet je

350

primetila da Ketrin gleda u nebo, pa je podigla oc i nagore, isprativs i

pogled svoje majke. Oblaci, tes ki poput s kriljca i nabrekli kao trbusi
obolelih zveri, kotrljali su se nebom. Spremala se kia. Jaka kia.
Da li se osec ate sic us no? upitala je Ketrin. Ja se osec am
veoma sitno.
Do trenutka kada su stigle do Karmajkl rouda, lica su im postala
bezbojne senke.
Kakvi su ovo automobili uparkirani ovde?
Suzet i Ketrin su pogledale na stranu na koju su bile usmerene
Lejnine sive oi.
Na tamnom pojasu trave koja je oivic avala crno drvec e bilo je
nekoliko automobila.
Na znam...
Crvena i plava svetla su se palila i gasila, zaslepljujuc i tri z ene, i
jedna sirena je zahukala u znak upozorenja.
Dame? pozvao je jedan muki glas. Molim vas, priite.

351

39.

Kada je Rouina Kvil ispric ala svoju pric u, nije vis e nis ta govorila, vec
je samo odravala svoju vatru.
Nikolas je pokus ao da se okrene od nje, da zatvori oc i, da
razmis lja, da isplanira kako da se izvuc e i ubije je... meutim, onda je
poeo da posmatra njene prste.
Vatra se potpuno razgorela i samostalno je disala, a Kvilova je
spustila z arac i mas ice, pa su joj s ake ostale prazne. Poc ele su da pletu
po vazduhu iznad plamenova, odajuc i utisak da provlac e senke i
svetlost vatre jedne kroz drugu opisujuc i simbole u lelujavom
vazduhu iznad ognjita punog varnica.
Nikolas ju je netremice posmatrao, potpuno hipnotisan. Njen glas
postao je pesma s rec ima koje nije razumeo, ali njihov zvuk bio je c ist.
Prizivajui. Dozivajui. Preklinjui. Molim te. Molim te...
Probudio se iz opc injenosti zac uvs i udare prvih kapi kis e po s indri
iznad sebe. Bio je to kratak uvod; za samo nekoliko trenutaka sruc io
se pljusak. Kis a koja c e odvratiti tragac e. Kis a koja c e kupiti dovoljno
vremena Kvilovoj da ubije Hanu Gerlik i da premesti njeno telo na
mesto gde e je, kilometrima odatle, pronai.
Nikolas se okrenuo na lea. Konopci su mu se bolno urezali,
stez uc i mu koz u na ruc nim zglobovima i sprec avajuc i dotok krvi u
stopala, inei ih hladnim i obamrlim.
Oslobodi devojicu, Rouina.
Neko vreme Kvilova nije nis ta rekla, ali je uzdigla glavu, slus ajuc i
stepovanje kie po krovu.
Ona ne moe da se vrati rekla je. Dovee njih ovde.
Ubila si joj sestru, njeni roditelji su ve...
Nec e patiti prasnula je Kvilova. Podigla se na noge i othramala
preko sobe. U tom trenutku nije bilo ni traga od mlade, graciozne
Rouine.
Imao je priliku da vidi uz as na licu Dilana Tomasa dok ga je nes to
vuklo, iznova i iznova, u nasilnu smrt koja se desila tu u blizini. Smrt.
352

Nikolas je bio siguran da e se susresti s njom te noi.

Oni pate rekao je.
Uputila mu je ljutit pogled, spremna da ponovo ujeda.
To je ast. Oni to ne znaju, ali oni daju svoje da bi drugi iveli.
Drvee apnuo je Nikolas.
Da, drvec e! zarez ala je Kvilova. Narandz asta svetlost joj je
igrala ispod brade i oc iju, pa je izgledala kao da raste kao vatreni din.
14 I vis e od drvec a. U z ivoj s umi kriju se tajne. Okrenula je celo
svoje lice prema njemu i, kako je ostras cenije govorila, ponovo je
postajala sve mlaa, tako jezivo lepa da je Nikolas samo mogao da je
netremice posmatra. Sume su nekada vladale, a ljudi su u njima bili
sic us ni sic us ni i uplas eni. Sume su nas hranile i uc ile i delile svoje
tajne s onima koji su slus ali Njega. O, kako su bile prestras ene kada
smo spoznali vatru! Vatru i c elik. Vatru i c elik... i tasovi vage su
zamenili mesta. Tada je c ovek poc eo da bude bogatiji od drvec a.
Postali smo isti kao biljne vas i po njima, kao ona prokleta gljivica na
nas em krompiru. Otrovni, zarazni za sve. Jedno od njih pokazala je
prstom kroz prozor prema panorami skrivene s ume moz e da raste
pet stotina godina. Znas li koliko ljudi za petsto godina moz e da se
namnoz i od jednog para? Milion! Milion usta i tela kojima treba sve
vie vatre, vie drveta, vie hrane, vie prostora.
Zavrtela je glavom i njena duga, plava kosa zasijala je kao svila.
Njene oi su, oajne, ispitivale njegove.
Mi smo bolest s apnula je. Sta se menja ako nekoliko mlaih
mora da umre? Uvek ima novih. Veruj mi na re.
Podigla je glavu i ukazao se njen vrat, dugac ak, tanak i beo. Po
koz i koja se spus tala od njenog vrata sjajili su se ini dragulji znoja.
Nikolas je zakljuc io da joj koz a postaje vruc a i pogledao je u stranu,
besan na svoje telo. Kis a je u bujicama padala po krovu. Osec ao se kao
da su Rouina i on bili jedini ljudi u krugu od sto kilometara, c ak
hiljadu kilometara. Uprkos besu, uprkos gaenju, njegovo telo ju je
elelo.
To je la apnuo je. Ti si la.
Ustala je iz stolice, gipka i laka poput vazduha, i nadvila se nad
njim.
Ova kosa je la?
Njeno lice je lebdelo iznad njegovog, a kosa joj se kao zavesa

353

spus tala oko njih. Zubi su joj bili savrs eni biseri skriveni iza punih,
mekih usana. Spustila je usta dok joj donja usna nije dotakla njegovo
elo.
Ova koa?
Njen dodir ga je uzbuivao. Krv mu je pulsirala kroz telo, a u
preponama je oseao udnju.
Da, sada je prolazna prela je. Ali ne mora da bude. Samo
treba da zatraz im. Nikada nis ta nisam traz ila za sebe, samo za sebe.
Glava joj se polako kretala unapred, sve dok se njen beli vrat nije
nas ao iznad njegovog lica i njen dah mu gladio bradu, vrat, grudi.
Njene grudi, slobodne i jedre, njihale su se na samo nekoliko
centimetara od njegovih oc iju i usana i iskus avale ih. Moz emo biti
zajedno mladi. Povukla se unazad dok joj se usne nisu nas le iznad
njegovih.
Nikolas je osec ao kako mu srce tako brzo dobuje u grudima da ga
je protresalo na podu. Izgledalo mu je kao da je kis a potiskivala i
njegovu krv dok je napolju nadirala u pulsirajuem ritmu, jako i ivo, s
oc ajnic kom z eljom da se probije u zemlju, da se uzdigne kroz korenje
i stabla i da se razlije kroz bujno i jarko lie.
Ali Hana...
A koliko e to kotati? apnuo je.
Uglovi njenih savrs enih usana savili su se u blag osmeh. Nec e
dugo patiti odgovorila je kroz s apat, a dah joj je bio svez kao
mladost.
Osec ao je njenu toplotu. Osec ao je sladak miris njenog znoja. Koz a
iznad njega bila je tako bela i savrs ena da na svetu za njega nije bilo
nic ega ona je mogla biti njegovo nebo, njegov krevet, njegova hrana.
Zas krgutao je zubima. To je la, pomislio je. Sve je to la. Njeni
izgovori, njen dvostruki ivot, njena imena. Pretvarala se da je deo
grada kojim se hranila, kom je putala krv, iz kog je otkidala njegovu
decu nehajno kao da otkida korov iz vrta s biljem.
I tvoja crkva je bila laz prosiktao je. Crkva jednog boga, ali
namenjena drugom.
Lebdela je nad njim, s usnama tako blizu njegovim da je vazduh u
meuprostoru podrhtavao kao da c e meu njima sevnuti munja.
Nasmeila se.
Zato misli da to nije jedan isti bog?

354

Nikolas je trepnuo. Da li je i Pritam jednom to rekao? Bilo mu je

veoma tes ko da razmis lja. U preponama je osec ao bolno, halapljivo
pulsiranje. U grudima mu je dobovalo. Osec ao je da su mu usta
istovremeno i vlaz na i suva. Sta je ona to govorila? Hristova crkva?
Crkva Zelenog oveka?
Jezik je igrao iza njenih belih zuba. Oc i su joj bile s irom otvorene, a
zenice tamne i ras irene od uzbuenja, dok joj je dah bio slatkog mirisa
i s blago pikantnom notom.
On je kroz mnos tvo razdoblja promenio mnoga imena. Meutim,
Njegova pric a je ista rekla je. On umire da bismo mi mogli da
z ivimo. Svake godine On umire za nas i raa se zbog nas. I jedino s to
traz i zauzvrat jeste poniznost njene usne su dotakle njegove i malo
rtvovanja.
Sve to je u tom trenutku izgledalo tako jednostavno. Ostani. Sve to
je trebalo da uradi bilo je da ostane. Zar nije to ono o c emu ljudi
sanjaju? Idila, raspevano gnezdo u kom bi z iveo toliko dugo da bi bio
kao samo drvec e: s dubokim korenima, zas tic en i bezbedan. Zena koja
ga je razumela, koja je znala za njegovu obdarenost, koja ga je toliko
z elela da bi ubila za njega, koja je bila bolno lepa i podizala je njegovo
meso kao neki lek. Vreme ga vis e ne bi opterec ivalo. Zivot bi bio
savren.
Rouina mu se nasmes ila kao da mu je c itala misli. Svojim prstima
je pres la preko njegovog vrata njene usne su oplemenile vazduh
iznad njegovih. Usta su mu bila vlaz na i z eljna da okuse njeno meso.
Njeno telo je bilo tako blizu da je njegova toplota lila nadole u
erotinom ritmu kie. Da, rekla je ne koristei rei. ivot bi bio savren.
Samo...
Samo da nema duhova apnuo je Nikolas.
Pljunuo ju je u lice.
Od vriska je maska mladosti poc ela da joj se rastura u komadic e,
poput dima pri iznenadnom naletu vetra, i stara ves tica Kvil se udaljila
od njega navis e, sva izborana i istrulela. Lupila mu je tako jak s amar
da su se bele zvezde pridruile narandastim varnicama u vazduhu.
Kis ni oblaci su se kotrljali po nebu i nestalo je ono malo svetlosti koju
je emitovalo noc no nebo. Tamo gde je kroz rupe izmeu dasaka

355

podrumskih vrata mesec eva svetlost probila tri bela noz a, prodirale
su kapi kis e, skupljale se u kuglice hladne vode velic ine klikera i
rasipale se na stepenicama od cigala.
Hana je bila potpuno mokra i jecala je. Prsti su joj bili
frustrirajuc ih nekoliko milimetara predebeli da bi mogli da se
provuku izmeu dasaka na vratima klopke u kojoj se nalazila i
dosegnu rezu na njima. Stoga se ona s cuc urila na stepenis tu ispod
vrata, gurajuc i izmeu tes kih dasaka svoj noz za sec enje voc a u
pokus aju da dotakne cilindar na rezi i ubedi ga da se pomeri... ali nije
joj uspevalo. Cilindar je trebalo okrenuti za devedeset stepeni da bi
mogao da klizne kroz z leb reze. Sec ivo nije uspevalo da pronae
polugu na zakrivljenom eliku.
Hana je osec ala kako joj srce brz e kuca. Nije znala koliko dugo se
nalazila tu dole, ali bila je sigurna da su bili u pitanju sati. Setila se da
je tako pljus talo i one noc i kada je Mirijam bila oteta. Vreme je
neumitno oticalo. Bliila joj se smrt.
Skliznula je na svojoj zadnjici niz stepenice prema tami boje
mastila. Morala je da pronae neto c ime bi mogla da pomeri cilindar
reze, ali s ta? Kakv idiot. Da je samo bila obula patike umesto tih
mokasina, imala bi pertle! Mogla je da zamisli kako prevlac i pertlu
preko reze, vuc e snaz no nadole za oba kraja i polako oslobaa rezu.
Da su elje konji, i prosjaci bi jahali, rekla bi Vi.
Cim se udaljila od bedne svetlosti koju su pukotine na vratima
propus tale, prostorija je postala sasvim crna, pa je mogla da razazna
samo nejasne oblike. Prstima je napipavala po mraku: lovec i,
dodirujuc i. Police su bile usec ene u zidove podruma nalik
katakombama. Tegle raznih velic ina. Uzela je jednu i promuc kala je.
Slabo zveckanje. Odvrnula je poklopac, izruc ila sadrz aj u s aku i pres la
vrhovima prstiju po njemu. Taj predmet joj je trenutno postao
uz asavajuc e prepoznatljiv, pa je kratko ciknula. Bio je to zub na kom
je jos uvek bio dugac ak rac vasti koren. Bacila ga je na zemlju i pres la
na sledec u teglu, tresuc i je. Unutra se c ulo diskretno s ljapkanje.
Sledec a je zvuc ala prazno i, kada ju je otvorila, na dlan joj je ispao
maleni komad dlakavog papira. Kako je dodirnula tu kosmatu
stvarc icu, z eludac joj se izokrenuo. Bilo je to parc e osus ene koz e na
kojoj su se jos nalazile kratke dlake. Srce joj je sve brz e lupalo, ali je
nastavila da ispituje tegle. Jednu za drugom, ali njihov sadrz aj joj je

356

bio podjednako odvratan i beskoristan. Beskorisno, beskorisno,

beskorisno!
Osetila je kako joj suze zasoljavaju oc i, pa je c vrsto sklopila kapke.
Nije bilo vreme za plakanje. Morala je da pronae neto. Postojala su
etiri zida, to je bilo jasno. U jednom su bile uklesane police pune tegli.
Na jednom su bile stepenice. Sledec i je bio prazan. Poslednji je bio
onaj s koga je visila i gde je mumi icirani crni dec ak jos uvek visio
skljokan u svojoj c auri od pauc ine. Taj zid bio je poslednji koji je
trebalo da pretrai.
Hana je ispruz ila ruke ispred sebe i natenane krenula napred
prema poslednjem zidu. Prsti su joj dotakli svilenkaste niti i nehotice
se cimnuli unazad. Dobro, pomislila je. To je on. ta se nalazi pored
njega? Njeni prsti su nez no klizili preko tankih konaca sve dok nisu
dotakli zid. Nis ta, nis ta... hladna zemlja i mukle glave kamenja. Tada
su joj prsti skliznuli u neko udubljenje. Jo jedna polica?
Koristila je obe ruke ispipavajui rupu.
Dok su izdubljene police bile dvadesetak centimetara visoke, ova
je bila mnogo vis a; toliko visoka da nije mogla da dohvati njen vrh, a
bila je najmanje metar s iroka. Gurnula je ruku unutra i naglo je vratila
nazad. ta ako unutra ima paukova?
Javio joj se Viin glas, istovremeno veseo i ozbiljan: Veoma skoro e
i ovde biti paukova, devojice, stoga krei!
Hana je, stojec i na vrhovima prstiju, posegla rukom u dubinu
otvora...
Prsti su dotakli nes to c vrsto, ravno i hladno. Celik. Ispitivala je
prstima po povrs ini i s aka joj se zatvorila oko uvijene, gvozdene
kvake. Bila je to kaseta.
Ili mrtvaki sanduk.
Pssst uutkala je svoje misli.
Stisla je ruc ku i povukla. Kaseta se neveselo, prigus eno zacerekala
taruc i c elikom po kamenu. Bila je tes ka, ali se pokretala. Pa, pomislila
je, to je mrtvaki sanduk i prazan je. Vukla je dalje i prednja strana
kasete je pros la ravan zida. Jos uvek je zatvarala rupu. Nastavila je da
vuc e, zakorac ivs i unazad, pa jos jednom. Koliko je to c udo bilo
dugac ko? I kada bi trebalo da podigne drugu ruku kako bi sprec ila da
se ono srus i? Bas kada je postavila sebi to pitanje, dalja strana ormana
je pros la kroz otvor na zidu i on je poc eo da pada, brzo i svom svojom

357

tez inom. Jedan os tar metalni ugao udario ju je u obraz, a potom je

kaseta os tro i uz buc an zveket udarila u vlaz no tlo. Hana je u
potpunosti ispustila metalnu kutiju, zateturala se unapred i pala,
odravi u silaznom luku kou s cevanice.
Suze su joj krenule na oc i, pa se ugrizla za usnu kako bi sprec ila
sebe da zajaue od otrog bola.
Barem je na zemlji.
Hana je kleknula. Izgledalo joj je da je sve boli, a ponajvis e njena
potkolenica koja je naizmenic no vruc e-hladno pulsirala. Zas kripala je
zubima i naterala se da prstima napipa orman. Bio je pao na svoj
poklopac. Zahvatila je hladne uglove savijenog c elika i povukla
nagore. Orman se polako okretao i u jednom trenutku otvorio:
verovatno mu se kvaka bila polomila. Svas ta je iz njega ispalo preko
njenih aka i podlaktica.
Papir. Mnos tvo papira. Mali komadi papira hiljade malih
pravougaonika.
Oh. Vau. shvatila je ta je to bilo. To je...
Podigla je punu s aku papira i odvukla se do slabe, sive svetlosti
koja je curila kroz vrata zamke u kojoj se nalazila. Bila je to zlatnoz uta
plastika savremenih novc anica od pedeset dolara. I crvena hartija
starih dvadesetica. I jedna sivo-zelena novc anica na kojoj je pisalo
100 funti. Hana je treptala. Tu se nalazilo itavo bogatstvo.
Ali ono ti nee kupiti izlaz odavde, pomislila je kiselo.
Pipajuc i se vratila do ormana i poc ela da pretura po novcu. Molim
te, molim te, molim te, govorila je u sebi, molim te da ovde bude
neega. Neega... Sklanjala je novc anice u stranu, pipala, ispitivala,
kopala...
Tada joj se s aka sklopila oko rolne vec ih listova papira. Pratila je
po duini suvu rolnu. Rolna se nije odmotavala, ali ta ju je dralo?
Tada joj se pojavio osmeh na licu.
Rolna je bila vezana konim kaiem.

358

40.

Nikolas je osec ao os tar bol u glavi. Pljunuo je Kvilovu u lice i ona ga je

oamarila oamarila ga je jako.
Potom se podigla i pros la pored ognjis ta mrmljajuc i sebi u bradu.
Nagnula se prema toaletnom stolu i on je, kroz zvonjavu u uvu, zac uo
zveckanje stakla, kuckanje lima i s us tec i zvuk nekakvog odvrtanja.
Sve to vreme kia je glasno mumlala.
Njegova mrz nja prema njoj u tom trenutku bila je jaka kao daske
na kojima je lez ao, kao kamenje koje je okruz ivalo ognjis te. Meutim,
uprkos tome, nije mu palo nis ta na pamet s to bi se pribliz ilo nekom
poluplanu, a da se ne pominje nes to s to bi obec avalo prijatan miris
uspeha. Bio je njen zarobljenik, a Hana je trebalo uskoro da umre.
Ostau ako pusti Hanu otii.
Ostala je okrenuta leima prema njemu. Njeno c utanje je bilo
zastraujue.
Rekao sam...
Ti c es ostati rekla je Kvilova, prekidajuc i ga upola rec enice. A
lepotica e sigurno otii.
Okrenula se i Nikolas je uoc io s ta je drz ala. Teglu. Bila je otvorena
i na njenom dnu se nalazila omanja kolic ina sivkaste, nekada bele
tec nosti. U drugoj ruci joj je bila srebrna kupa na s tapu. Izgledala je
kao alatka za gas enje svec a; Bog je bio svedok da je pronas ao mnogo
takvih tokom godina bavljenja skupljanjem starina. Meutim, ta
metalna kupa bila je s ira i zakrivljena kao rog, sa spiralno ispisanim
simbolima i tamnim mrljama od c ai. Kvilova je posegla za svojim
kais em, tako brzim i uvez banim pokretom da je podsec ala na
toreadora s banderiljom, i izvukla mali i opasno os tar noz . Pres la je
os tricom preko svog palca i crveni rubin krvi izbio joj je iz koz e.
Pustila je da ceo naprstak guste, tamnocrvene tec nosti u kapima iscuri
u srebrni konus. Njena smez urana ostriga od usta mumlala je rec i koje
Nikolas nije uspevao da razabere. Tada je zatvorila ranu, liznula je i
izlila spermu iz tegle u konusnu posudu. Bez oklevanja, ostavila je
359

praznu teglu sa strane i pruz ila konus iznad vatre drz ec i ga za njegovu
srebrnu drku prekrivenu flekama.
Nikolas je istog trenutka osetio kako mu udovi gore od bolova, kao
da drz i njega iznad vatre, a ne srebrni rog. Tada, podjednako
iznenada, opustili su se i obamrli. Srce je prestalo da mu kuca. Osetio
je kako mu, uz uzdah, vazduh naputa plua.
O, gospode, ubila me je!
A onda su grudi ponovo poc ele da pulsiraju, slobodnim, usporenim
udarima koji su bili izmes teni i neljudski. Dok se krv iz njegovog srca
s irila kroz vene, izgledalo mu je da osec a njeno kretanje. Nije moja,
pomislio je. Ne izgleda vie kao moja krv. Izgleda mi kao...
Stisni se, sada rekla je Kvilova.
Nikolas je osetio kako mu se stez e grlo, a njegove ruke, noge,
grudi postaju c vrs ce i svaki mis ic mu se stiska kao hiljade pesnica, sve
dok mu telo nije bilo pravo i tvrdo poput drveta. Oc i su mu zasuzile od
naprezanja, a ipak, njegov vid je i dalje bio njegov. Zakolutao je oima.
Kvilova ga je posmatrala s licem koje je celo bilo jedna osenc ena
ploc a s dva kruga koja su nalikovala oc ima sove i sijala narandz astim
svetlom plamenova. Uz to, ona se smeila.
Podigla se na noge i brzim korakom dos la do njega. Svojim os trim
noz em isekla je konopce oko njegovih ruc nih i noz nih zglobova i
kolena. Ponovo je klec ala nagnuta iznad njegovog lica, ali umesto
jedrih, mladih grudi i dugog, belog vrata, iznad njega su lebdeli sivo
meso i rite.
Iz usta je ispustila dugu nit pljuvac ke u njegova usta i zakikotala
se.
Ustani.
Noge su brzo kliznule ispod njega, a ruke su ga graciozno
odgurnule. Stajao je na svojim nogama. Trenutak ga je posmatrala.
Njene oc i su klizile preko njegovih grudi sve do slabina i on je
primetio kako joj se ugao usana izvija u s irok osmeh dok je
razmatrala da li ima vremena da se poigra. Umesto toga, spustila je
noi u njegovu aku.
Uzmi ga rekla je.
Dok su mu se prsti sklapali oko kos tane drs ke noz a, Nikolasu je
sinulo s ta c e biti prisiljen da uc ini. Ne!, viknuo je, ali njegova usta su
odbila da oblikuju re protivljenja.

360

 Prati me rekla je Kvilova. Povukla je maramu s klina pored

prozora, zavezala je oko svoje sede kose i potom otvorila vrata od
sivog drveta i kroila napolje na kiu.
Nikolas ju je nehotice pratio, nejasan poput dima.
Klizio je za njom nogama koje su se pokretale tuim ritmom, kao da je
bio prenoen u nekom pozajmljenom telu.
Pratio ju je dok je hramala duz uredne kamene staze pokraj
kolibe. Osec ao je kako mu stopala paz ljivo korac aju po vlaz nom
puteljku, grudi polako krec u uvlac ec i i izbacujuc i vazduh, prsti
obavijaju hladnu kost drs ke noz a... ali nije imao kontrolu nad njima.
Naredio je stopalima da stanu, meutim ona su nastavila da se krec u;
pokus ao je da vic e, ali njegove grudi su nastavile da udis u i izdis u
vazduh u jednakom ritmu; trudio se da baci noz , ali su ga njegovi prsti
vrsto drali. Iao je da Hani Gerlik preree grlo.
Lako je. Videe.
Blesak belog i ruz ic astog zatreperio je na rubu c istine i sevnuo
prema njima. Kako se pribliz avao, Nikolas je osetio da mu se vrac a
normalan ritam disanja. Ta silueta bilo je dete, ras irenih ruku, i s
petama koje su se odbijale od tla, dok su ga vukle nevidljive ruke. Bila
je to devojc ica u letnjoj haljini iz c etrdesetih. Dok je prolazila, oc i su
joj se, pomirene sa sudbinom, okrenule prema Nikolasu molec i za
pomoc . Osetio je kako mu se okrenuo z eludac. Devojc ica je bez glasa
vris tala letec i unazad prema kruz no postavljenoj grupi stabala koja se
nalazila iza njih.
Kvilova je nastavila svoje njis uc e hramanje prema zadnjoj strani
kolibe. Ona nije videla duha.
Kako mi to pomae?, upitao se Nikolas.
Ona je zamakla iza kolibe, a on ju je pratio krec uc i se neposredno
iza nje. Oboje su istovremeno ugledali isti prizor. Ravna vrata
podruma lez ala su otvorena na nakvas enoj zemlji, a kis a je tapkala po
stepenicama koje su se sputale unutra.
Kvilova je nekoliko trenutaka netremice gledala razrogac enih
oc iju i stisnute vilice a onda os inula Nikolasa pogledom. Tresla se od
glave do pete. Bes je kuljao iz nje u talasima. Nikolas je osetio kako
mu se drhtaj uzbuenja iri kroz telo. Hana je sigurno pobegla! Kvilova

361

je otvorenih usta zurila u podrum i najzad ispustila vrisak, neljudski i

pis tav, nimalo nalik na z ivotinjski ili ptic ji, vec mnogo drevniji i
duboko uznemirujui.
Izgledalo je da sa mo tlo pod njima sumorno svetluca. Mres kalo se
nalik povrs ini tamne bare uzburkane nec im ogromnim i nevidljivim
ispod nje. Pucketanje nalik zvuku insekata proelo je vazduh proaran
kis om. Nikolas se napregnuo i okrenuo oc i prema okolnoj s umi.
Tamni talas se sve vis e pribliz avao i Nikolas je napokon uspeo da vidi
s ta je to bilo: tlo je oz ivelo prekriveno paucima. Desetinama hiljada
njih. Stotinama hiljada njih. Neki su bili mali poput zrna pirina, a neki
velic ine tanjira; glatki i tvrdi; dlakavi i sivi. Milion okruglih, crnih oc iju
skupljalo se oko starice usred mora pokretnih, bodljikavih nogu i
oblih, naduvenih trbuha.
Nikolas je osetio kako mu se ledeni talas iskonskog uz asa kovitla
kroz creva i penje uz lea.
Paukovi su u iekivanju posmatrali Kvilovu.
Ona se tresla. Srdita. Bleda.
I uplaena, shvatio je.
Kvilova je pres la pogledom preko mase paukova. Oni su prekrivali
z bunje i njene ureene z ivice. Gomilali su se jedan povrh drugog.
Balansirali i oslus kivali. Njene usne su se pomerale. Pogledala je na
Nikolasa, nesigurna. Prsti su joj treperili. Obrazi su joj podrhtavali. A
onda je progovorila.
Pronaite devojc icu pros aputala je glasom kom je vis e prilic ilo
da izae iz kljuna nego iz ljudskih usta. Naite je. Ubijte je. I
odvedite je daleko, daleko, daleko!
Pauci su se pokrenuli. Poput talasa koji uzmic e s peska prema
moru, masa se povukla iz vrta, sa staze i sa zemlje i uvukla se nazad
meu drvee.
Kvilova se okrenula prema Nikolasu. Oc i su joj bile vlaz ne, i to ne
od kis e. Pris la mu je. Osmeh joj se uspuzao na lice, ali se odmah
raspao. Jednom rukom je obrisala kiselu pljuvac ku s njegove brade.
Drugom je lagano izvukla no iz njegove ake.
Jadni moj ovee apnula je. Doi.
Krenula je prema krugu od stabala, a on ju je pratio.
Znao je ta e se desiti. Spremala se da ubije njega umesto nje.

362

41.

Granje je grebalo Hanino lice, a os tre kuke bujnih puzavica skupljale

su joj se oko ruc nih zglobova i uplitale oko stopala. Bila je premorena.
Njena mahnita z urba pretvorila se iz trka u hod. Noga joj je pulsirala
na mestu gde joj se zrno sac me zadrz alo u listu i osec ala je taj ud kao
teret koji je morala da nosi. Kis a je oslabila, ali su joj tes ke kapi, kao
hladni kamenc ic i, padale s visokih, zaklonjenih listova na vrat i teme.
Noz za sec enje voc a bio je vlaz an i pretio je da joj isklizne iz stiska.
Dah joj je nailazio u nedovoljnim kolic inama i u bolnim udarima
dubokim, alavim usisajima vazduha. Znala je da mora da stane pre
nego s to posrne i povredi se jos vis e, ali ju je sec anje na mrtvo, crno
dete u prastaroj auri podsticalo da nastavi dalje.
Mrak je bio gust, ali su sati zurenja u podrumu omoguc ili da joj se
zenice ras ire do krajnjih granica, pa je mogla barem da razazna
najosnovnije konture stabala i panjeva. Ugledala je na nekoliko
koraka ispred sebe jedno oboreno drvo i skliznula je, dahc uc i, niz
njegovu povrs inu, ne obaziruc i se na hladnoc u koja joj je skupila
zadnjicu im joj je vlaga s njega u sekundi prodrla do koe.
Istovremeno joj je izgledalo kao da su pros li dugi sati i jedva
minuti otkad je provukla koz ni kais kroz otvor izmeu krila vrata i
gledala kako se on obavija oko ruc ke cilindra reze i okrec e ga.
Trenuci koje je provela paz ljivo povlac ec i oba kraja kais a malo jac e
opterec ujuc i jedan kraj od drugog bili su najstresniji u njenom
z ivotu. Svaki put kada bi ruc ka skliznula ispod vlaz ne koz e i klaknula,
srce je poc injalo da joj tuc e u is cekivanju da se vrata s irom otvore i da
je zgrabi nes to od c ega se ledi krv u z ilama. Meutim, napokon je
uspela da uravnotez i ruc ku i da je uspravi, povlac ec i je potom paz ljivo
u stranu... i cilindar je proao kroz leb kuita.
Goruc i bol u nogama je konac no nestajao, a disanje joj je postalo
laks e. ta sada?, zapitala se. Otrc ati kuc i? Ispric ati roditeljima,
ispric ati policiji, koja je sigurno tamo? I s ta onda? Dovesti ih ponovo
tu? Ne, nec e je vis e ispus tati iz vida. Njena pric a bila je neverovatna.
363

Videe zrno same u njenoj nozi, uti da je Nikolas pucao u nju...

Doi e u lov na Nikolasa, a ne na Kvilovu.
A on e do tada biti mrtav, ako ve nije.
Ali jos uvek je bio z iv. Hana je bila sigurna u to. Osec ala je to:
Nikolas je bio iv. Ali koliko jo dugo?
Obrisala je crnu plastic nu drs ku svog noz a za voc e. Mirijam je
mrtva. Nikolas c e uskoro biti mrtav. A stara ves tica c e se izvuc i. U njoj
je sevnula varnica priguenog besa.
Osim ako...
Duboko je udahnula, obrisala ruc ku noz a i krenula nazad prema
kolibi.
Lejn je sedela na zadnjem sedis tu policijskog automobila slus ajuc i
kako kis a koja je padala po krovu slabi prelazec i iz tutnjave, preko
blagog dobovanja u sporadic an s apat. Pogledala je unazad prema
drugom policijskom sedanu koji je bio parkiran pozadi i jedva uspela
da, kroz ometajue kovitlace vode, razazna obrise glava Ketrin i Suzet,
koje su sedele na zadnjem sedis tu, levo i desno od jednog krupnog
policajca.
Lejn je ponovo okrenula glavu prema dvojici policajaca koji su bili
u kolima s njom. Obojica su sedela s druge strane prozora od
pleksiglasa, od kojih je jedan pio c aj iz termosa, a drugi mrzovoljno
zurio u kiu.
Mislim da morate da me uhapsite ili da me pustite rekla je.
Pa... odgovorio je onaj s ajem, ali je potom utihnuo.
Samo vas drz imo ovde da ne biste kisnuli kazao je drugi.
Uskoro emo znati ta emo.
Lejn je izgledalo da su pros li sati otkad su policajci dozvali nju,
Suzet i Ketrin, dok su one, s as ovima i vilama u rukama, hitale prema
s umi. Lejn je bila zadivljena kako je Ketrin spremno slagala da su njih
tri deo pokreta za oc uvanje s uma. Suzet i ona su prihvatile laz ,
objas njavajuc i da je potrebno okrenuti koru za zagrtanje oko retkog
drveta patuljastog karan ilic a, inac e c e mu koren istruliti. Policija ih je
zamalo pustila, ali je Ketrin sve pokvarila tako s to je dala iskren
odgovor kada su je upitali za ime. Jasno je da se prezime Klous
nalazilo u predmetu vezanom za decu Gerlikovih. Tako su z ene bile

364

lis ene svog improvizovanog oruz ja i rasporeene u odvojene

automobile u kojima su tekle reke pitanja dok ih na kraju nije potopila
kis a. Lejn je bila dovoljno odvaz na da upita zbog c ega policajci nisu
bili napolju u potrazi za Hanom Gerlik umesto s to su je maltretirali, na
ta su kia i gromovi dali svoj odgovor.
Mislim da treba da razgovaram sa svojim zastupnikom rekla je
na kraju.
Policajci su se pogledali. Vrata automobila iza njih su se otvorila i
zatvorila. Cekajte ovde. Policajci su otvorili svoja vrata i izas li na
rominjanje kie.
Lejn ih je posmatrala kako se susrec u s grupom od c etiri kolege.
Pokazivali su rukama na kola u kojima je sedela Ketrin i prstima
prema Lejn, prema nebu, prema s umi. Klimali su glavama. Palili su
baterijske lampe. Policajci su odetali do tamne ivice ume.
Jedan minibus se zaustavio na ivic njaku i iz njega se iskrcala
kolona silueta mus karaca i z ena u narandz astim kombinezonima
Dravnog taba za vanredne situacije.
Prednja vrata Lejninih kola su se otvorila i jedan policajac je
skliznuo unutra. Okrenuo se prema njoj.
Jeste li za olju aja?

365

42.

Put koji su pes ke prelazili od otvorenih podrumskih vrata, ponovo

pored kolibe Kvilove i najzad u krug koji su formirala stabla, bio je
spor i tih poput sna.
Nikolas je podigao oc i prema nebu. Kis a je skoro prestala i oblaci
su se polako razilazili kao istrulela c ipka na jakom vetru; iza njih su
zvezde treptale hladnim i slabim svetlom. Pred njima se okrugli zid od
stabala sjajio, a vlaz no lis ce u njihovim kros njama dos aptavalo se
skrivenim kapanjem. U dvadeset metara s irokom krugu bilo je
dvadesetak stabala.
Dok je Kvilova prolazila izmeu dva drveta, s ljubavlju je dotakla
blie stablo. Nije se okretala prema njemu.
Nikolas je znao s ta se des ava. Hana je pobegla. Kvilovoj je bilo
potrebno c udo. Bila joj je potrebna krv da bi ga prizvala. Spremala se
da iskoristi njegovu.
Jedna silueta je pros la kroz njega i oc i su mu se ras irile od
iznenaenja, ali njegovo telo nije dozvolilo nijednu drugu reakciju.
Dok su je izmeu drvec a nosile neke nevidljive ruke, Mirijam Gerlik je
vris tala bez glasa, s rukama vezanim iza lea i nogama koje su s utirale
u prazno. Dok mu je klizila iz vidnog polja, njene avetinjske oc i su ga
pogledale... a onda bile zaklonjene crnim granama.
Nikolas je ispustio tihi krik dok ga je telo nosilo prema
unutranjosti kruga.
Zemlja ispod njih bila je vlaz na, prekrivena peskastom pras inom i
oc is cena grabuljama. U centru ves tac kog s umarka nalazio se
pijedestal na luc nim nogama visine jedan metar, koji je visoko gore
drao sferini kavez napravljen od upletenih grana i kostiju.
Kvilova je otis la hramajuc i da bi stala iza kaveza. U njegovoj
unutras njosti bio je komes ajuc i oblak pokretnih senki. Dok se
pribliz avao, Nikolasu je postalo jasno: unutar kaveza bilo je petoro ili
s estoro dece u poluklec ec em i poluvisec em poloz aju, a njihove
sablasne koz e su se meusobno preklapale. Svako od njih bilo je
366

obes eno za ruc ne zglobove koji su iznad bili privezani za izvijene

res etke od grana. Petoro-s estoro dece. Petoro-s estoro duhova. Lica su
im bila preklopljena u jednu mutnu leku. Meutim, kako se svako
dete batrgalo i borilo, poneko lice bi se zanelo dalje od ostalih i
Nikolas bi na njemu video pojedinac an uz as. Mali Oven Lidi u svom
dugac kom s ortsu, s licem bledim od neverice i straha. Devojc ica u
letnjoj haljini iz c etrdesetih godina, s bosim, odranim nogama koje su
krvarile. Drugi dec ak, riokos i mlai od ostalih, s oc ima iznad vlaz nih
obraza koje su gledale u stranu. Oc i Mirijam Gerlik bile su
neverovatno ras irene i u njima nije bilo nade. Dilan Tomas, koji je
plakao povijene glave. I Tristram Boje.
Nikolas je osetio da mu se ritam disanja prekinuo i odmah je
udahnuo sve vazduh.
Znao je da je Tristram umro tu u s umi, ali to s to je video njega,
svog druga, svog heroja, na ivici tuz ne smrti, ispunilo ga je tako
stras nom tugom da je osetio potrebu da se jednostavno srus i na
zemlju. Tristramova vilica bila je stisnuta, jedan ruc ni zglob
neprirodno izvijen. Polomljen. Nikolasov jezik je udario u nepce u
pokus aju da oblikuje njegovo ime: Tris... Ali nikakav zvuk mu nije
napustio usta.
Mrtva deca su se borila: Mirijam je vris tala; Dilan je jecao; Oven
Lidi je klimao glavom kao uc enjak. Iznenada, glava riokosog dec aka
cimnula se nagore. Lice mu je postalo jasnije, a grlo mu se s irom
otvorilo kao da je otkopc an neki nevidljivi rajsfers lus. Oc i malog
dec aka su se naglo otvorile i zatim postale bez ivotne. Njegovo maleno
telo se grilo i stezalo... i onda je iezlo.
Nikolasu je pozlilo.
Poz uri, poz uri s aputala je Kvilova, mas uc i Nikolasu i gledajuc i
u nebo. Popela se uz kratke merdevine od cepanica koje su se
uzdizale do sfere u c ijoj su se pozadini videle aveti dece. Stojec i na
najvis oj prec agi, otkac ila je vrata napravljena od istih groznih kostiju i
upletenog drveta i s irom ih otvorila, nakon c ega je odskakutala nazad
na zemlju.
Nikolas ju je video u pravom svetlu. Kao pauka. Ona sama je bila
pauk: naduven, star i z edan, koji poskakuje da bi obavio svoj mrac ni
posao u sreditu svoje drevne mree od tamnog drvea...
Gore apnula je. Unutra.

367

Rodio se vetar koji je golicao drvee poreano u prsten, terajui ga

da z amori poput ushic ene publike u koloseumu noc u. Nikolasove ruke
su dohvatile kosti i grane, i njegove noge su poc ele da se penju uz
priruc ne merdevine. Mrtva deca su se migoljila pred njim u
beznadez nom uz asu. Gospode, ne, pomislio je. Nemoj me terati da
idem tamo... Ali njegove noge su korac ale kroz vratanca, a njegovo
telo je skliznulo unutra za njima i zas lo meu duhove zabezeknute,
nariue, uplakane i izgubljene dece.
Hladno, pomislio je. Ovako izgleda smrt.
Klekni rekla je.
Kleknuo je. Bio je svestan bola kada mu je tvrdo drvo pritislo
aice kolena, ali nije uspeo da uini nita vie osim da malo uzmakne.
Dohvati.
Ruke su mu se hotimic no podigle; tamo gde su se deca napinjala
da se oslobode nevidljivih veza, njegove poslus ne s ake lagano su
dohvatile hladne s tapove i kosti. Dok je on hvatao kavez rukama,
devojc ici u letnjoj haljini iz c etrdesetih podigla se kosa na glavi i vrat
joj se u trzaju izduz io. Borila se pokus avajuc i da vrti glavom levodesno, svesna da c e umreti. Koz a joj je najednom postala srebrnobela,
kao da je osvetljena re lektorom, i koz a na vratu joj se otvorila,
otkrivajuc i u dubini reza tamnije, vlaz no meso. Njeno malo telo se
izvilo u luku i potom klonulo... i ona je iezla.
Stani rekla je Kvilova. Bila je iza njega, van vidokruga, skriveno
prisutna.
Nikolas je bio krupniji od aveti dece. Njegove ruke su bile duz e.
Dok su ona bila polupognuta, on je c uc ao, pa se samim tim nalazio iza
c etiri preklopljena deteta gledajuc i u njihove prepletene potiljke.
Njihova lica su bila spojena u jedno i postalo je podjednako tes ko
razdvojiti ih, kao talase na mestu gde se jedan vodeni tok uliva u
drugi.
Pokus avao je da natera sebe da vic e i da se bori, da pobegne...
meutim, sedeo je miran poput monaha. Na merdevinama iza sebe
uo je paljive korake Kvilove. Ona je umrknula sluz.
Tada je Mirijamina kosa postala jasnija i koz a na rukama joj je
zasijala. Nikolas je shvatio s ta je predstavljala ta avetinjska svetlost:
bio je to eho meseine od nekoliko prethodnih noi. Iznenada, kosa joj
se ispravila u trzaju i izvila navie povuena nevidljivom rukom. Oi su

368

joj se iskolac ile. Nikolas je video kako joj se, duz jedne linije, vrat
razdvaja napola, duboko rasec en, pokidan os trim, nevidljivim
sec ivom. Njeno sitno telo se isteglo u poslednjem naletu z ivotinjske
panike; mis ic i su joj se jako izvili... potom je izgubila svest. Kosa joj je
pala kao zavesa nakon predstave. Telo joj je klonulo i zatim nestalo,
ostavljajui duhove tri deaka da se batrgaju pred njim.
O, gospode, pomislio je Nikolas. Tek tako, kao zaklano jagnje.
Zas to toliko bola? Zas to toliko bola? Glas Kvilove bio je hrapav,
prelomljen u stisnutom grlu. Sve ove godine, i s ta? Govorila je
sama sa sobom, stojei na merdevinama iza njega.
Nikolas je posmatrao kako avetinjska mesec ina pada na Ovena
Lidija. Kosa dec aka bila je skupljena i uvrnuta nevidljivom rukom, i
vrat mu se polako odvajao po sredini nalik otvaranju nekih skrivenih
usta. Trzao se nekoliko trenutaka, a onda je klonuo i is cezao,
ostavljajuc i aveti preostale dvojice dec aka za sobom. Nikolasovo srce
je smireno kucalo u grudima, prkosei tom uasu.
Mesec. Mesec je izlazio neposredno pre nego to bi ih preklala.
Pogledao je navis e, ali nije mogao da vidi mesec. Pomeri se!,
naredio je svojoj glavi. Unazad!
Doveo si ga i sada ga uzimas mrmljala je Kvilova optuz ivac ki.
Glas joj je bio vlaan i gorak. Kakav izbor?
Nikolas je uoc io kako kosa jednog od dec aka postaje svetlija. Kosa
Dilana Tomasa. Teme i koz a su mu zasjali srebrnom bojom kada je
negdas nje svetlo avetinjskog meseca palo na njega. Trenutak kasnije,
njegova kratka kosa se okrutno povukla navis e, trgnuvs i mu glavu u
visinu i ispravivs i mu vrat. Tada mu se koz a razdvojila duz linije
preciznog, dubokog reza i ukazale su se arterije i tetive.
Ostali su samo Tristram i on.
Meutim, Nikolas je vec znao. Prerezae mi vrat kada se pojavi
mesec. Moram da vidim mesec! Zatvorio je oc i i napregao se da pomeri
glavu unazad. Pomeri se! Um mu se pretvorio u levak fokusiran na
oz ivljavanje tela. Svaki gram snage, svaki delic besa, svaki udisaj koji
je z eleo da napravi pre smrti, sve je bilo usmereno na jednu jedinu
misao: Pomeri se!
Glava mu se iskosila za stepen.
Nije fer itala je Kvilova. Plakala je. Nije fer.
Ponovo! Pomeri se!

369

Glava mu se iskosila unazad za jo jedan maleni ugao.

Tristram se okretao. Neko se nalazio iza njega. Usne su mu se
ljutito pokretale. Tresao su se od straha, ali nije plakao. Nije bio
ponizan. Bio je hrabar. O, Tris...
Merdevine su krcnule iza Nikolasa i zac ulo se klaktanje noz a po
staroj kosti.
Unazad! Glava mu se iskosila za jos jedan ugao. Tristramova koz a
je, u dodiru s mesec evom svetlos cu, postajala svetlija. Nikolas nije
mogao da gleda kako njegov drug umire; okrenuo je oc i visoko prema
nebu.
Oblaci iznad njega bili su kao sivi, isprekidani talasi. Sjaj koji se
ukazivao nagovestio je da se mesec nalazi na ivici oblaka u pokretu.
Za samo trenutak, pojavie se ceo.
Oc i su mu se ponovo okrenule nadole prema Tristramu bas kada
mu se vrat rascepio napola. Nikolasovo srce je iskoc ilo iz
metronomskog ritma. Jebena kuko. Tristram se zgrio i pao.
Nikolase apnula je Kvilova.
Tristram je otiao. Bio je sam.
Mesec eva svetlost se ukazala iza z urnog oblaka, dodirujuc i
udaljeno drvee i bojei ga u srebrno, jurei sve blie i blie i blie.
Zbogom, lepi ovee.
Mesec ina mu je ljubila koz u. Srce mu je tutnjalo jako poput
grmljavine, a krv je vrs ila pritisak unutar celog tela kao nabujala reka
na branu pred pucanjem.
Negde iz mraka se oglasila jedna barska s ljuka, s to je zvuc alo kao
krik devojice.
Nikolas je osetio kako mu kvrgava ruka zahvata kosu i uoc io
krajikom oka blesak sjajnog elika. Glava mu se cimnula nagore.
UNAZAD!, drao se na svaki mis ic u svom telu. Naterao je branu u
sebi da popusti i bacio se unazad.
Nije to bilo nita dramatino, samo trzaj.
Kavez se malo zaljuljao. Kvilova ga je slabo drz ala za vlaz nu kosu,
koja je skliznula izmeu njenih kos catih prstiju. Os trica noz a mu je
zasekla bradu i, u trenutku kada je Kvilova izgubila ravnotez u, iza
sebe je zauo kripu.
Oh izustila je naprosto.
Cuo je kako joj prsti lete kroz vazduh, grabec i u prazno kako bi se

370

za nes to uhvatili. Iznenada, treptaj ushic enja ras irio mu se kroz telo,
kao talas tople vode koji udara iznutra. Pokrenuo je prste. Omeo sam
je, pomislio je mahnito. Dozvolila je da joj iskliznem. Rekao je svojim
akama da popuste stisak odvojile su se od kosti i drveta.
Ne! siktala je Kvilova. Ne!
Unazad! Nikolas se bacio unazad i utom udario u stranu kaveza.
On se ustro zaljuljao na vrhu niske kule na kojoj je stajao.
Kvilova je pohitala da zgrabi kavez. Noz joj je skliznuo iz ruke i
zazveketao u sudaru s kostima i drvetom. Kavez se ljuljao... Kvilova je
konac no uspela da ga zgrabi slobodnom rukom, ali dodatno
opterec enje njenog tela na boku sfere bilo je preveliko... kavez je
zastenjao, nisko postolje se nakrivilo i on je poeo da pada.
NE! kriknula je.
Kavez se srus io, zajedno s Nikolasom u njemu i Kvilovom pod
njim, i udario u tlo uz glasan zvuk raspadanja u najsitnije komade.

371

43.

Vetar je povlaio Haninu kosu i amarao je ledei joj lice.

Ona se usredsredila na spus tanje jednog stopala ispred drugog, ne
znajuc i da li se krec e u dobrom smeru... ipak, na neki c udan nac in, bila
je sigurna da ne grei.
Bez moguc nosti da gleda, a voena zvucima, provlac ila se iznad
korenja i ispod granja, povreujuc i se na svakom koraku. Izmeu
naleta vetra i talasa zvukova nalik mnos tvu bubnjeva koji su poticali
od crnog lis ca, na mahove je uspevala da uhvati z enski glas tuz no ali
melodic no obrac anje nekome ili nikome koje je vetar gramzivo
nosio sa sobom. Bauljala je, s irom ras irenih ruku, izmeu tamnog
drvec a, padajuc i i diz uc i se i ignoris uc i pulsiranje u nozi koje ju je
nagonilo na povraanje. To je bilo pravilno. Sve to se moralo desiti.
Bila je skoro stigla i nalazila se na samo pedeset metara od kolibe.
Nikolas je jos uvek bio z iv Hana je to osec ala u srcu ali bili su blizu
preokreta.
Ba tada, vetar je poeo jae da duva.
Oblaci koji su se kotrljali visoko iznad tuz nog drvec a postajali su
sve tanji.
Glas z ene je poskakivao po vazduhu kao crni kamenc ic po povrs ini
srebrne vode.
Mesec je virio iz svog skrovis ta, a drvec e je izgledalo kao da se
promalja iz mraka.
Hana se zaustavila.
Izgledalo je da tlo oko nje leluja. Meutim, ne samo tlo: stabla
drvec a, obes eno lis ce na visec im puzavicama, panjevi s krznom od
mahovine, sve je milelo i podrhtavalo.
Hana je osetila kako joj srce prodire krv. Jesu li to...?
Kako su se razis li oblaci, ledena srebrna boja probila se kroz lis ce,
osvetljavajui sve pred njom i od toga joj se zaglavio dah u grlu.
Milion paukova ju je posmatralo. Mali i pognuti, veliki i c ekinjavi:
svi su lagano i zlokobno zakorac ili prema njoj na svojim
372

vanzemaljskim, skeletnim nogama. Mesec eva svetlost im je treperila u

milionima oc iju, pa je zla s uma bila pros arana opakim dijamantima.
Osec ala je njihov pogled. Osec ala je njihovo iznenaenje s to su je
pronas li. Osetila je sic us ne iskre koje su letele kroz njihove malene
mozgove dok su primali sliku njene spoljas njosti, ispitivali je,
razmatrali.
To je ona. Posmatrala je kako drhtaj gladi prolazi kroz njih. To je
ona.
Oc i su je u uglovima os tro peckale i imala je osec aj da joj je glava
kao balon koji se izduvava. Njeno telo je, po svemu sudei, znalo da joj
je bolje da izgubi svest pre nego s to je snae uz asna sudbina koja joj
se bliila. Noge su poele da joj se savijaju.
NE!, vrisnula je u sebi. Nemoj se onesvestiti! Zabola je u butinu vrh
noz a za sec enje voc a i novi, blistav bol odagnao je nesvesticu. Kakva
je bila korist od jednog noa nasuprot moru zuba iljatih poput igle?
Hana je osec ala kako je vrebaju, vide i prepoznaju. Izgledalo je da
se cela s uma pokrenula kada se tepih od paukova s malim kljovama i
grozdovima hladnih, crnih kamenc ic a od oc iju pognuo na svojim
bodljikavim, dlakavim nogama.
Okrenula se i potrala.
I napravila je samo jedan korak pre nego s to joj je desno stopalo
zapelo za jedan koren.
Pala je.
Trenutak kasnije, talas paukova se prevukao preko nje.
Hana se sklupala u urlajuu loptu, oekujui bol miliona uboda...
Meutim, nije ga osetila.
Paukovi su izgledali sleeno. Njihove noge, koje su se zavrs avale
kukicama, postale su ukoc ene, blago se usecajuc i u njenu koz u, usne,
us i. Svi paukovi oni veliki kao c inije za doruc ak, ili oni mali poput
glave ibice bili su nepokretni. Oslukivali su.
A onda su poeli da se povlae.
Silazili su s nje poc injuc i da poskakuju jedni preko drugih. Neki su,
u konfuziji, tumarali ukrug. Neki su kopali traz ec i zaklon. Neki su
skakuc uc i odlazili u tamu. Neki su se glupavo povlac ili unazad kako bi
se sakrili u njenu kosu.
Ona se pridigla u sedec i poloz aj i rukom odstranila nekoliko
preostalih paukova sa sebe. Sta god da je rukovodilo njima, nestalo je.

373

arolija je bila prekinuta.

Tada je Hana iz pravca kolibe zac ula udar prac en zvukom
rasparavanja.
Ustala je i potrala prema izvoru zvuka.
Nikolas se nalazio na leima. Kavez se, pos to je izbac en iz ravnotez e,
otkotrljao i, uz os tar zvuk lomljave, udario u c vrstu, vlaz nu zemlju. On
je instinktivno pokus ao da zas titi glavu od tvrdih grana i kostiju, pa je
ostavio trup nepokriven; kada se kavez pri udaru u zemlju raspao,
c vornovate grane i kvrgave kosti udarile su ga u nezas tic ene bubrege i
grudni kos . Telo mu se uvilo od bola. Od svih tuc a koje je u srednjoj
s koli izgubio, najgora je bila ona protiv dec aka iz Skotske po imenu
Mari, koji je zabijao svoju pegavu pesnicu duboko u Nikolasov
pleksus, ne samo izbijajuc i svaki trag vazduha iz njega vec , c inilo mu
se, menjajuc i mesta njegovim pluc nim krilima, koja nisu htela da se
povrate. Nikolas je bio poniz en i roptao je oc ajnic ki se borec i za
vazduh. Oseaj nakon pada u kavezu bio je gori davio se u bolu.
Sklupc ao se na boku, s irom otvorenih usta, pomahnitalo nagonec i
trunku vazduha u pluc a, koja su ga pekla kao da gore. Konac no,
dijafragma mu je zatreperivs i oz ivela i on je u dubokom udahu usisao
vazduh.
Kruio je oima, lovei pogledom Kvilovu.
Starica je bila na zemlji. Uhvatila se za kavez dok je padao, ali on
se tokom pada okrenuo; samo jedna noga ostala joj je zaglavljena
ispod njega i ona se naprezala da je izvuc e izmeu res etaka iz kojih je
izvirivalo iljato iverje.
Jeb se! siktala je, ali Nikolas nije znao da li je ona to psovala
njega, sebe ili nekog drugog. Njene ruke su tapkale po zemlji, puzale
kao sive krabe, lovei neto.
Traila je no, pomislio je. Gde li je on?
Gde li je on? apnula je, a njene rei bile su eho njegovih misli.
Nikolas u kavezu, Kvilova na vlaz noj, peskovitoj zemlji. Oboje su
se pridigli na kolena. Oboje su pogledom i prstima traili no.
Ti jebena kuko apnuo je Nikolas.
Jeb se ponovo je prosiktala, ovaj put zasigurno se obrac ajuc i
njemu.

374

 Prerezala si im grkljane! ispljunuo je, zarivajuc i prste pod

vrste, kvrgave grane i u vlanu zemlju.
Za Njega!
Za sebe, ti pohlepna kurvo!
Jeb se tiho je ponovila. Gde li je on?!
Nikolas se od bola zaneo unazad na zadnjicu. Njegova senka bila je
samo crna mrlja unutar poluraspadnute sfere. Ledena mesec eva
svetlost uc inila je da kosti kaveza izgledaju belo poput rebara morskih
stvorenja. Srebrni blesak! Oc i su mu se cimnule prema odsjaju sa os tre
ivice noz a. Oruz je je lez alo neposredno izvan res etaka. U njegovoj
blizini. Daleko od Kvilove.
Da apnuo je i kroz grane posegao rukom prema njemu.
Ne! prasnula je Kvilova. Zajagmila je za njim.
Nikolas je zgrabio no.
Jedna mala igura je vris tec i doletela iz senki i zamahnula svojim
noem prema Kvilovoj.
Dok se Hana prikradala u prsten od stabala, oc i su joj se ras irile. Na
zemlji je lez ao kavez koji je videla u snovima, kavez od kostiju i
granja, obli zatvor u kom su je, u njenom snu, paukovi vezali
spremajuc i je za smrt. Kavez se srus io na zemlju i Nikolas se nalazio u
njemu, lez ec i na leima, uvijajuc i se kao riba na suvom. Jedna starica
se nalazila u blizini, grebuc i po zemlji kao da je slepa. Hana nije
oklevala. Potrala je.
Nakazo! viknula je kada se bacila na staricu.
Meutim, Kvilova je ugledala Haninu senku i pre nego s to joj je
c ula glas, pa se otkotrljala u stranu. Hanin noz za voc e je u zamahu
poleteo nadole i pros ao kroz staric in dz emper na zakopc avanje,
zasekavi joj svenulu dojku, da bi se potom zabio u peskovitu prainu.
Hana! zaurlao je Nikolas.
Ti mala kurvo! drala se Kvilova, a glas joj je podrhtavao, i to ne
od besa, ve od naslade.
Hana, bez i! vikao je Nikolas. Pojurio je unatras ke prema
otvoru, ali su mu stopala proklizala preko grana, a odec a mu se
zakaila za prelomljene preage. Bei!
Hana se bacila unazad, ne ispus tajuc i iz vida svoj noz , koji se

375

seivom zario u zemlju.

Kvilova se kotrljala prema njoj, kezei se veselo.
Nikolas je pokus avao da napipa ruc icu na vratima kaveza.
Meutim, kavez se pri padu izobliio i ona je bila vrsto zaglavljena.
Hana je procenjivala pogledom udaljenost do noz a. Kvilova ju je
posmatrala, a siva koz a oko oc iju joj se nabrala. Jesi l brza,
devojurak?
Hana je netremice gledala. Ja to mogu. Mogu da ga dohvatim. Ona
je stara. Ona je spora.
Brz a neg ja, sestro, nadam se podsmevala joj se raspevanim
glasom.
Hana je stisla vilicu.
Ne, Hana! Bez i odatle! vikao je Nikolas. Tukao je po ruc ki. Nije
se pokrenula.
Hana je zaplivala.
Brza poput vraninog kljuna, Kvilova je zamahnula. Njena ruka je
pogodila Hanu na pola njenog leta, zakucavajuc i prvo devojc icino lice
u pras inu. Hanina ispruz ena ruka nije uspela da zgrabi nis ta do
vlaz nog, tamnog peska. Kvilova se otkotrljala, dograbila noz i spustila
praznu ruku na zadnji deo Haninog vrata.
Hana je jauknula, ali joj je glas bio brzo ugus en, jer joj je Kvilova
vrsto potisnula lice u hladnu, vlanu prainu.
Skloni se od nje! vikao je Nikolas.
On je okrutan i plemenit, zar ne? cvrkutala je Kvilova. Je li,
lepi moj c ovec e? Iz Svoje s ume ju je vratio meni, c itavu i spremnu!
Smejala se. Vetar je golicao drvec e, a lis ce je s aputalo u znak
odobravanja. Opkoraila je Hanina lea.
Nikolas je prestao da udara u ruc ku. U levoj ruci mu se nalazio
gadni noz koji je pripadao Kvilovoj, ali s njim zarobljenim u kavezu taj
no je bio beskoristan poput sagorele ibice.
Hana je s utirala i batrgala se, ali ju je Kvilova drz ala prikovanu za
zemlju. Proverila je palcem os tricu noz a za sec enje voc a i klimnula
glavom. Iznad njih, mesec je plovio po nebu koje se razvedravalo.
Zadovoljna, Kvilova je pogledala prema Nikolasu. Usta su joj se
razvukla u morbidan osmeh. Hajde onda da je pos aljemo na njen put
apnula je da bismo ti i ja mogli da ostanemo zajedno.
Hana je pokus ala da vris ti, ali joj je Kvilova zabila usta dublje u

376

peskovitu zemlju.
Nemoj, Kvilova. Ne ini to aputao je Nikolas.
Kvilova ga je posmatrala kao to majka gleda svoje dete.
Nec e mnogo osetiti. Krv je jedina z rtva koja zadovoljava
Gospoda.
Hanino oko koje nije bilo uronjeno u pras inu, zurilo je u Nikolasa
razrogaeno od uasnog straha.
Mesec je lagano klizio visoko po nebu.
Otar no za voe je svetlucao.
Iznenada, Nikolas je shvatio ta treba da uradi.
Ideja mu je sinula, c ista i jasna poput mesec ine koja je padala po
celoj okolini, inei sve u njoj otrim i vidljivim.
Postojale su druge mogunosti. On je izabrao jednu.
Rouina rekao je neno.
Nije ga c ula, pa je prebacila noz u desnu ruku i zahvatila Haninu
kosu.
Rouina ponovio je. Bio je iznenaen s to se osec ao tako
smireno.
Kvilova ga je pogledala.
Podigao je njen mali no prema svom runom zglobu.
Stariino lice se obesilo. Ne... apnula je.
Nikolas je zario sec ivo u svoju koz u. Bol je bio c ist kao suza.
Povukao je otricu kroz tetive i vene. iknula je krv, tamna i sirupasta.
Posmatrao je kako mu izmeu res etaka od granja otic e krv u
pesak koji ju je upijao. Njegov osec aj smirenosti bio je prelep. Dakle,
kako da zaponem?, pitao se. ta da kaem?
Meutim, rei su mu same potekle iz usta.
Svojom krvlju prizivam tebe. Prizivam Zelenog oveka.
Ne ponovila je Kvilova glasnije.
Krv je oticala pulsirajuim ritmom, blago zapljuskujui narastajuu
baru. Nikolas ju je opinjeno posmatrao.
Dajem ti svoju krv i molim te...
Ne! Panika.
... da ukloni Rouinu Kvil iz ove ume...
NE! Glas joj je bio naprsao, poto joj se grlo skupilo od uasa.
Nikolas je osec ao kako mu glava postaje vruc a, a potom hladna.
Sve mu je poigravalo pred oima.

377

 ... zauvek.
Neeeeee! Poslednja re Rouine Kvil pretvorila se u krik.
Njen vrisak je Nikolasu vratio dve decenije stara sec anja. Bio je
angaz ovan da dizajnira bros uru za jednu klanicu u Kentu. Direktor ga
je proveo kroz postrojenje i pokazao mu je mesto gde se ubijaju
z ivotinje. Zvuk koji je proizvela Kvilova bio je identic an kriku
z ivotinjskog straha koji je ispus tala stoka dok se tiskala u uzanom
prolazu videc i pred sobom boks i iza njega les eve njihovih roaka koji
su pre njih bili ubijeni. Uasan strah i spoznaja sigurne smrti na licu.
Oc i Kvilove bile su razrogac ene i oivic ene belom bojom. Glava joj
se obrtala, dok je pretraz ivala drvec e pogledom. Ispustila je noz . Brzo
se pridigla na noge. I potrala.
Nikolas je posmatrao kako mu mali, os tar noz klizi iz stisnute s ake.
Desnom s akom je prekrio duboki rez na ruc nom zglobu. Sada u
izgubiti svest.
Pogledao je u Hanu. Zatvorenih oc iju je lez ala na zemlji. Osec ao je
kako mu ivice vidnog polja postaju crne, kao kada se papir senc i
ugljenom. Jo ne! Naprezao se da izotri vid.
Video je kako se Hanina lea blago uzdiu i sputaju. Disala je.
S olakanjem je klimnuo glavom.
Dobro s apnuo je i potom mu je slika pred oc ima postala
srebrne boje. Izgledalo mu je kao da mu se kic ma pretvara u vodu i
pao je u unutranjost kaveza.
Vetar se zaustavio. Drvee se smirivalo.
Okolina mu je izgledala udaljeno c ak i kavez od kostiju i granja
obasjan mesec inom delovao mu je daleko, kao kada se soba posmatra
kroz pogrenu stranu teleskopa.
Skini majicu. Obmotaj zglob ruke.
Ali bilo je toliko krvi...
Borio se da skine dz emper, ali mu se umor s irio kroz telo poput
lepe, ponirue vode reke Lete. 15
Ne mogu.
Onda se okreni, rekao je samome sebi.
Utrnulim prstima podigao je dz emper i kos ulju, pritisnuo ruc ni
zglob uz stomak i okrenuo se legavi na njega.
Dovoljno, pomislio je. Sada spavaj.
Bio je previs e iscrpljen c ak i da zatvori oc i, pa je zurio u daleku

378

okolinu koja je bila okruena sumornou koja ga je prizivala. uma je

bila jezivo tiha. Kruz no postavljeno drvec e bilo je mirno, lis ce u
njegovim kros njama bilo je nepomic no i zeleno kao zaleena morska
voda na ledenoj mesec ini, a stabla crna poput katrana u senci. Bilo je
uc utkano. U is cekivanju. Jedini pokreti bili su blago uzdizanje i
sputanje Haninih malenih lea.
Spava.
Nikolas je zatvorio oc i, pitajuc i se s ta mu je to vlaz no na trbuhu, a
onda je, setivi se, klimnuo glavom. Umirao je.
Ne brini. Sada spavaj.
Kejt e ga ekati.
Nasmeio se.
Meutim, neki miris ga je protresao i probudio.
Bio je to miris star koliko i svet. Bilo je to stotinu aroma s hiljadu
mesta. Bio je to os tar miris borovih iglica. Bila je to aroma seksa. Bilo
je to dubinsko truljenje pec uraka. Bio je to miris hrasta. Tez ak parfem
zemlje, kore drveta i trave. Bilo je tu slepih mis eva i ljuski kos tunjavog
voa i jazbina i mahovine. Bio je jak i iv tako iv! I bio je blizu.
Isparenja su prodrla u Nikolasove nozdrve i dlake su mu se
nakostres ile. Kapci su mu bili tes ki kao poklopci za s ahtove, ali ih je
ipak otvorio. Kroz spokoj umiranja, u njemu je puzao drhtaj straha.
I samo drvec e je izgledalo napeto i u is cekivanju. Mesec ina je bila
tvrdokorna poput s koljke, os tre i spremne da pri udarcu zazvoni kao
elik.
Jedna senka se pomerila.
Kao ulje, izlila se iz prostora izmeu visokog drvec a i zaplovila
preko tamne, peskovite pras ine, pruz ajuc i se prema centru prstena.
Izgledalo je kao da se drvec e povija prema njoj, potpuno opc injeno.
Dugaka, dugaka senka...
A zatim kopito. Veliko poput c abra i tamno kao kamen, pros arano
sivom mahovinom; slojevito i oguljeno kao prastari rog. Iznad kopita:
krupna noga. Prekrivena perjem. Ili krznom. Ili gustim lis cem.
Tamnim sivozelenim lis cem koje je ledena mesec eva svetlost bojila u
plavu boju pus cane cevi. Mis ic ava i dugac ka noga. Koleno na njoj bilo
je savijeno kao na zadnjim nogama konja, ali tri puta vec e i moc nije.
Jos jedno kopito, jos jedna ogromna noga. Trup snaz an kao u
majmuna ali mnogo vec i, i taman poput senki izmeu korenova

379

drevnog drvec a. Ruke nalik ljudskim: sa spletom vretenastih mis ic a,

ali s iroke kao stabla drvec a, c ije gornje povrs ine svetlucaju sivim
krznom od gljiva, ili lis ca, ili rudimentarnog perja, a donje su
izbrazdane kao kora starog drveta. Bivolji vrat, pros aran kao
istros ena litica. Pokretna ramena, prekrivena zelenim injem i s iroka
poput stena. Ogromni rogovi nalik hrastovom granju, povezani
puzavicama i mahovinom. I lice u senci.
Nikolas je netremice gledao. Sanjam. Umro sam.
Glava tog stvora okrenula se prema njemu. Lice mu je bilo
uokvireno koz om nalik lis cu, ili sac injeno od lis ca. Vilica mu je bila
masivna i kao u bika, i bila je ispunjena z ilama nalik izuvijanom
korenju. Ogromne kljove oblika hrastovih listova izbijale su mu iz
uglova irokih, konatih usana. Ogromne nozdrve su mu se irile. A oi
tamne kao duboki bunari na c ijem udaljenom dnu se nalazila voda
koja re lektuje mesec inu; oc i u neku ruku ljudske, a ipak tako
neljudske nedokuc ive poput zimskog neba i gladne kao oc i orla. I
stare. Tako stare.
Bilo je to lice koje je ugledao u Volpol parku. Isto ono lice koje je
bilo uklesano u drvetu i kamenu u crkvi Bretertonove.
Zeleni ovek.
Nikolasovo telo bilo je ukoc eno od ustreptale panike, uz asnog
straha, delirijuma... Njegovo telo znalo je s ta je to bic e ispred njega; na
nekom c elijskom nivou ono je bilo svesno c iji miris je osec alo i s c ime
se suoc avalo, i da nije bilo okovano neverovatnim strahom, poc elo bi
da kopa zemlju kako bi se sakrilo.
Zeleni Covek se zaustavio na pola puta izmeu Nikolasa i Hane.
Bio je vis i od drvec a. Podigao je glavu i ras irile su mu se nozdrve.
Pokrenuo se vazduh. Drvec e je treperilo od zadovoljstva, otvarajuc i
svoje vlaz no lis ce u mrac nom odus evljenju. Tada se glava Zelenog
Coveka okrenula u pravcu u kom je Kvilova pobegla... prema njenoj
kolibi.
Zauo se tih zvuk. Hana je neno uzdahnula.
Okrenula se. Njene oi su se uz treptaj otvorile i pronale Nikolasa.
Otvorio je usta da joj se obrati, ali je samo s is tanje vazduha pres lo
preko njegovih usana.
Hana je podigla pogled.
Zeleni c ovek se nadvio nad njom, zbog c ega je izgledala patuljasto

380

poput mac eta. Pokrenuo je svoja kopita i frknuo kroz nozdrve talas
toplog vazduha oporog mirisa poput onog u podnoju ume.
Hana se nasmeila i zatvorila oi.
Zeleni ovek se sagnuo i podigao je sa zemlje.
Hana... apnuo je Nikolas.
Zeleni Covek se na taj zvuk okrenuo. U sekundi je, u tri ogromna
koraka, zatrupkao prema kavezu, kao kolosalni talas nadomak
razbijanja o obalu, i njegovo s iroko, tamno lice nas lo se pred
Nikolasovim.
Njegov miris bio je onesposobljavajuc i: erotic an i fantastic no jeziv;
glad, i trulez , i starost, i poz uda. Njegove usne prekrivene lis cem su se
razdvojile, pokazujuc i zube velic ine cigala, tvrde poput slonove kosti,
otre kao kozji rogovi.
Nikolas je zurio u te oc i. Oc i velic ine s erpe i bez beonjac a:
ogromna dva tamna kamena iz kojih su zrac ile inteligencija i
nasilnost.
Tada se Zeleni ovek prigueno nasmejao.
Topao, smrdljiv vazduh iz njegovih usta preplavio je Nikolasa,
snano ga ibajui kao olujni vetar kroz svee kupine.
Nikolasove oi su se prevratile i no je postala crna kao sam centar
Zemlje.

381

44.

Hana je uz ivala u tom prelepom osec aju. Tom laganom lebdenju iznad
zemlje. Tom letenju.
Osec ala je hladan vazduh na licu i toplo lis ce pod nogama i leima.
Iznad sebe je videla da se oblaci ponovo krec u i u postojanom,
mrac nom talasu kotrljaju prema mesecu. Jo kie, pomislila je dokono
i priljubila se uz svoju toplu kolevku od paprati.
Meutim, put nije dugo trajao. Krstarila je pored krova staric ine
kolibe, posmatrajuc i kako senke oblaka prelaze preko nje,
prekrivajuc i je sumornom tamom. Tada je osetila kako se spus ta. Bila
je postavljena na noge.
Oh rekla je skoro protestujui.
Meutim, te ruke su bile mudre. Tlo joj je prijalo. I oh! taj miris.
Miris je bio boz anski! Veoma prijatna mes avina vanile, tek roenog
kuc enceta, jasmina, slatkog znoja i Njegove koz e. Spustio ju je, i to joj
je prijalo. Jer je imala zadatak koji je trebalo obaviti.
Naravno!
Hana je stajala pored zatvorenih vrata onog podzemnog ambara.
Koliko je pros lo otkad je bila tu zarobljena? Jedan sat? Jedna godina?
Bio je to san zaboravljen po buenju. Meutim, tamo dole se u tom
trenutku nalazilo neto vredno panje.
Neko.
Okrenula se prema onome koji ju je nosio, da ga pita...
Meutim, Njegove c vrste, s iroke ruke su joj nez no drz ale glavu,
sprec avajuc i je da se okrene, uc utkujuc i njeno pitanje. I tada je
videla...
O! Kako mudro!
Na zemlji se nalazila Nikolasova runa torba.
Uiniu to kako treba, pomislila je Hana, potajno ushic ena, znajuc i
da c e je On gledati dok obavlja zadatak. Da bih Ga zadovoljila. Dobro
u to uraditi.
Posegla je rukom u toplu, tamnu torbu, po kojoj su njeni prsti
382

polako pretraivali. Ah! Pronali su ono za ta je znala da je unutra.

Upalja. I boca kerozina.
Vrata su tes ka rekla je. Govorila je lakim i leprs avim glasom, ne
z elec i da oda kako je pecka koz a od saznanja da je Njegove oc i
posmatraju.
Njegova s iroka ruka se ispruz ila i otvorila jedno od krila drvenih
vrata, tako lako kao da podie neki asopis.
Mesec ina je potekla u podrum. Skupljena u jednom uglu nalazila
se jedna dronjava igura, jedva uoc ljiva u dubokoj senci. Kvilova je
jecala.
Molim te... molim te...
Hana se nasmeila. Znala je ta treba da uradi.
Na podu je bilo mnogo novca. Ja sam ga tu ostavila, pomislila je,
zadovoljna sobom. Neke od gomila novc anica bile su nakvas ene
kis om koja je kapala izmeu krila vrata, ali vec i deo bio je jos uvek
suv. Otvorila je poklopac na boci kerozina i izlila njen sadrz aj niz
podrumske stepenice. Miris nalik mirisu nafte bio je neprijatan, pa se
namrs tila nije z elela da nijedan atom Njegovog punog, mos usnog
mirisa bude prekriven.
Sada? upitala je.
Osetila je kako se hladan vazduh zakovitlao kada je Njegova glava
poletela naniz e kroz vazduh, tik iza nje, dok joj se Njegova usta nisu
pribliz ila sve do mesta gde joj se zavrs ava kosa i poc inje vrat. Koz a joj
je bridela od oduevljenja, a srce joj je brzo udaralo.
Sad rec e On glasom toplim poput sunc eve svetlosti na starom
kamenu, ili morske vode u bazenu napravljenom od kamenja na plaz i.
Slasnim, starim i dubokim.
Hana je otvorila poklopac upaljac a i lako zakotrljala toc ak
kremena.
Molim te! molila je uurena silueta starice koja je dole uala.
Plamen je jako blesnuo i Hana je iza sebe osetila kako se On
polako povlac i unazad. To ju je rastuz ilo. Bacila je upaljac u podrum i,
im se kerozin zapalio, zaula sisajui zvuk svufff.
MOJ GOSPODE! vris tala je Kvilova, ali njena poslednja rec bila
je ugus ena glasnim zvukom ponovnog zatvaranja podrumskih vrata
tras!
Hana se z urno pruz ila prema mestu na kom su se vrata zatvarala i

383

zakljuala ih provlaenjem cilindra kroz rezu. Gotovo!

Pogledala je nagore, zraei sreom, spremna za Njegovu pohvalu.
Ispod nje zauli su se krici.
Ponovo mu je bilo deset godina. Tristram je promicao pored njega,
nos en na plutajuc em tepihu od osamdeset hiljada nogu. I on je sada
bio mrtav i nos en do mesta na kom c e neves to biti sakriven, da bi
uskoro bio pronaen bez kapi krvi u telu i beo, okruz en izlomljenim
daskama i odbaenim stvarima.
Noc je prolazila pored njega, plac uc i i ronec i suze, hladne poput
dalekog neba. U redu je, z eleo je da kaz e drvec u koje je uzdisalo i
oblacima koji su naricali. Ne plaite. Meni je drago.
Vrac ao se. Vrac ao se njemu, koga je voleo kad je bio dec ak, i njoj,
koju je voleo kao c ovek. Taj poslednji hladan put nikako se nije
zavravao.
Zadovoljan smru, Nikolas je otvorio oi.
Suma se kretala. Drvec e je brzo korac alo pored njega, mas uc i na
hladnom vetru, otresajuc i sa sebe setnu kis u. Nikolas je bio iznenaen.
Nije lez ao na leima, lebdec i iznad s umskog tla nos en na dus eku od
poskakujuc ih, bodljikavih nogu, vec ljuljus kan u ruci velikoj poput
masivne grane, mrac ne i s mes avinom aroma zemlje i glista i oporog
mirisa jelena. Iscrpljeno je okrenuo glavu.
Devojc ica je lez ala pored njega. Bas u tom trenutku je zaboravio
njeno ime. Ona je spavala, bas onako kako je on z arko z eleo, s usnama
zadovoljno zakrivljenim u snu. Izgledala je kao neki uspavani vilenjak
ugneen duboko izmeu nenih korenova prastarog drvea.
Spava. Sanja vilinski san.
Nikolas je zatvorio oi, a kia je sve jae padala po njima.

384

45.

Te noc i reka je nabujala. Kis a je dobovala kao da je res ena da rastvori

zemlju.
Policija je opozvala dobrovoljce Drz avnog s taba za vanredne
situacije koji su dos li u pretragu s ume uz Karmajkl roud u potrazi za
Hanom Gerlik; s uma je po kis noj noc i naprosto bila isuvis e divlja i
opasna... a ova kis a bila je silovita. Privuc eni jakom svetlos cu
re lektora, potpuno pokisli mus karci i z ene u narandz astim
kombinezonima stupali su nazad, udaljavajuc i se od ivice s ume i
krec uc i se prema parkiranom minibusu kojim su i dos li. Peli su se uz
stepenice obloz ene reljefnim aluminijumom, jako tapkajuc i nogama
kako bi otresli vodu, gasec i baterijske lampe, s negodovanjem
govorec i najbliz im kolegama kako im je z ao s to nisu mogli da nastave
potragu, a potajno se radujuc i s to nisu morali da se probijaju kroz
divlje prevoje oko crnog gloga, adama i lantana dok bi ta neverovatna
kia tukla po njihovim glavama.
Veterinarski asistent Kejti Riderc bila je pretposlednja koja se
popela uz stepenice. Pre nego s to je us la u vozilo, sluc ajno je
pogledala nadole prema treptaju nekog pokreta. Jedan zlatnoniti pauk
se s mukom kretao po travi na svojim tankim nogama, klizajuc i se na
putu prema zaklonu. Kejti, poznata meu svojim prijateljima po tome
s to je mrzela da povredi bilo koje z ivo stvorenje (izuzev, moz da,
krpelja koje je povremeno morala da vadi iz koz e pasa s uc ebanim
krznom), plas ila se da c e pauk biti zgnjec en toc kovima minibusa.
Kleknula je da bi stvorenje moglo da se uspuz e na drs ku njene
baterijske lampe, da bi ga sklonila s tog rizic nog mesta. Kad je pauk
ispitivac ki kroc io na lampu, Kejti je uoc ila da se u senci ispod
minibusa nalazi jedan zamotuljak.
Bila je to jedna devojc ica. Lez ala je uvijena kao zapeta, c vrsto
spavajui ispod poluosovina vozila.

385

Dvadeset minuta kasnije Hana Gerlik je lez ala dremajuc i na nosilima u

ambulantnim kolima parkiranim na samo nekoliko metara od mesta
na kom se nalazio minibus. U kabini je tutnjalo kao da se ceo Paci ik
obrus avao na krov vozila, ali Haninim roditeljima, po svemu sudec i,
nije smetala ta zaglus ujuc a buka; oboje su je drz ali za ruku. Hana je
bila taman toliko budna da zevne, da kaz e kako z eli da ide kuc i i da
prizna da se nije sec ala nic ega s to se dogodilo nakon s to je pojela Viin
ogromni ruak.
Policajci u kis nim mantilima s etali su ispred ambulantnih kola,
is cekujuc i da dobiju nareenje da se povuku sa zadatka. Zamenik
komandira Brajan Ven je brojao minute do kraja svoje smene
njegova devojka, Eva, tog dana se vratila s jednonedeljne konferencije
i bez sumnje je lez ala gola u njegovom krevetu. Ono s to ga je c ak i vis e
c inilo nestrpljivim bila je njegova bes ika, koja se napunila do pucanja.
Ven je pogledao na sat, opsovao svoja natopljena stopala i pohitao
kroz visoku travu prema ivici s ume, otkopc avajuc i u hodu s lic. Dok se
njegova voda meala s kiom, dokono je posmatrao ulevo.
Tako je dolo do drugog sluajnog pronalaska te noi.
Jedan c ovek je bez svesti lez ao u dubokoj, tamnoj travi, a glava mu
je bila na manje od dva koraka od mlaza Venovog toplog urina.

386

46.

Kis a je tri dana bez prestanka pljus tala, naizgled beskrajno bljujuc i po
krovovima, ulicama, haubama automobila i batama.
Graani koji su se samo nekoliko nedelja ranije ogorc eno z alili na
restrikcije vode, koje je nametnula gradska vlast, preusmerili su
ljutnju na kis u koja je padala nesmanjenim intenzitetom. Ushic enje
usled punjenja udaljenih akumulacionih jezera pretvorilo se u
strepnju kada su slivnici u centralnoj oblasti grada prestali da se nose
s bujicama. Ulice su bile zatvorene. Vodovi su popucali. Nivo s iroke
smee reke se podigao... i nastavio je da raste. Prodavci rekvizita za
bas tovanstvo rasprodali su sve zalihe bas tenskih vrec a i peska. Skole
su se zatvorile. Ptice, premokre da bi se hranile i preumorne da bi se
zadrale na granama, padale su mrtve s njih.
Pet osoba se utopilo.
Tri od tih pet osoba bile su u kolima i pokus ale su da preu bujicu
koja je odsekla njihovo imanje od dva hektara na zapadnim rubovima
grada, kada ih je odnela voda, mnogo brz a nego s to je vozac mogao da
pretpostavi. Cetvrta z rtva bio je jedan c ovek kineskog porekla, vlasnik
prodavnice u Fortitjud Veliju, c iji je magacin s uvoznim artiklima bio
poplavljen. Radio je sa svojom z enom pokus avajuc i da s poda
magacina podigne kartonske kutije s c ajnicima, kalendarima, vok
posudama i ni nalik tom prodajnom programu vibratorima, kada
se vlaz an karton na dnu jedne nestabilne gomile zguz vao i popustio,
da bi cela planina kartona, keramike, c elika i mekanog silikona pala,
zarobljavajuc i c oveka sve dok mu voda nije prekrila lice. Peti poginuli
bio je jedan starac, c iji je znatiz eljni lovac ki pas pris ao preblizu struji
potoka, koji ga je potom povukao. Penzioner, oc ajnic ki pokus avajuc i
da spase svog jedinog saputnika, mirno je kroc io za malenim
stvorenjem, koje je prema svedocima kukalo poput deteta, dok ga nije
voda progutala. Njegov vlasnik se utopio bez ijednog glasa.
Dok je reka naposletku na mnogim mestima probijala nasipe, prva
bujica je pres la jedan brez uljak u Talongu, koji je voda obic no
387

zaobilazila lenjo kruz ec i oko njega. U tom trenutku reka je tekla

brzinom od c etrdeset kilometara na sat i bila je odluc ila da vis e ne ide
usporenom, kruz nom putanjom. Nivo vode se podigao za c etiri, pet,
osam, deset metara, a zatim se prelila preko stotina hektara gusto
pos umljene zemlje zemlje koja je bila predviena da se raskrc i i da
se na njoj gradi, sve dok preduzimac nije odustao od planova i nakon
toga se ubio. Brza smea voda probijala se kroz drvec e, c upala
najmanje z bunje, nosila povrs insko kamenje i upinjala se protiv
stabala eukaliptusa, crne smokve, mirsine i kalikome.
Nije bilo nikoga, osim paukova smes tenih visoko na granama
s ibanim kis om, da posvedoc i kako je talas smee vode s ikljao izmeu
naguranih stabala da bi potom potopio bas tu s mirisnim biljem i
razbio se o jednu malenu kolibu. Sat kasnije, uporna, moc na plima
ponela je jedno stablo i, nalik srednjovekovnom ovnu za probijanje
kapija, poslala ga pravo u kolibu: udarac je potpuno poc istio jedan
njen zid. Voda je uskoro odnela i tri preostala zida narus ene strukture
i koliba je sprana s lica zemlje. Podrum uz kolibu je prvo bio ispunjen
vodom, a zatim blatom, koje je zauvek prekrilo c elic nu kutiju
okruz enu belim pepelom, mumi icirane ostatke jednog dec aka
aboridz inskog porekla po imenu Bili Fraj koji je nestao 1916. godine
iz sirotis ta Naa Gospa od Rozarije, kao i ugljenisano telo jedne
neverovatno stare z ene. Jedno krilo podrumskih vrata odnela je
uskovitlana voda i ono je probilo rupu u brodskom koritu katamarana
usidrenog petnaest kilometara nizvodno. Drugo krilo bilo je
potopljeno u crno blato, ba kao i sam podrum.
Skrs eni kavez od kostiju i granja, koji se nalazio u centru kruga
formiranog od stabala, otplovio je postepeno se lomec i i zavrs io je
razbacan izmeu drvec a australijskog ruja i pegavog eukaliptusa. Dva
mala noa zauvek su bila izgubljena.
U rano jutro, otkrovenje za sve graane bilo je ponovno
pojavljivanje feribota Vinard. Kao os amuc eni Lazar, feribot je plutao s
koritom okrenutim prema gromovitom nebu, nalik kornjac i koja se
budi iz dugog zimskog sna. Njegove sive daske su pretile da svakog
c asa zauvek potonu, ali uprkos tome, on se nizvodno ljuljao s
gracioznos cu penzionisanog soprana koji je podlegao pritiscima da
odri jo jedan, poslednji nastup.
Feribot Vinard je pros ao pored staklenih kula opranih kis om, na

388

rubu grada, i napokon ga je zaustavio jedan preduzimljivi mladic iz

kluba za sportsko penjanje iz Kengur Pointa koji je prisvojio stare
konopce jednog nepopularnog c lana, prikac io na njih priruc no sidro i
izvukao barku na obalu. Klub je za skoro tri hiljade dolara prodao
njegov kostur preko Ibeja.
Dok su poplavne vode orale po s umi, Nikolas Klous je spavao u svom
bolnikom krevetu.
Na smenu su ga negovale tri z ene: prvo Lejn Boje, zatim njegova
majka, a onda sestra. Suzet bi sac ekala da se medicinske sestre udalje,
a onda bi mirisnom vodom pres la preko c udnih simbola na
Nikolasovom c elu i u predelu grudi iznad srca. Ni Ketrin ni Lejn nisu
se protivile tome, ve samo klimale glavom i posmatrale.
Lekari su informisali tri z ene da je s Nikolasovim telom bilo sve u
redu: iznenaujuc e dobro se oporavljalo, iako mu prespojene tetive
nikada nec e dozvoliti da levu s aku do kraja skupi u pesnicu. Ipak, on
je izgubio prilic nu kolic inu krvi i jos uvek je postojao rizik za njegov
mozak, koji je jedno duz e vreme z udeo za kvalitetnom cirkulacijom
krvi. Naz alost, svako eventualno os tec enje mozga moglo se utvrditi
tek kada i ako bi se probudio.
Tri ene su ga nadgledale i ekale.
Dva policajca su dvaput dola u posetu.
Prvi put su ignorisali Ketrin kao da je bila nevidljiva para, a ne
majka koja sedi uz krevet svog sina bez svesti, i razgovarali su samo s
Nikolasovim lekarom. Drugi put su se uputili pravo prema njoj i bez
ikakvih emocija je obavestili da Javno tuz ilas tvo nec e podic i optuz nicu
protiv Nikolasa Klousa zbog koris cenja vatrenog oruz ja, ukljuc ujuc i i
nanoenje povrede Hani Gerlik.
Ketrin je ispratila dvojicu policajaca sve do njihovog automobila
bez obelez ja, nemilosrdno ih ispitujuc i, sve dok mlai od njih nije
napokon priznao da je dete Gerlikovih uporno izjavljivalo da Nikolas
nije pucao u nju i da se uops te ne sec a kako se zrno sac me nas lo u
njenom listu.
A gde je puka? upitala je Ketrin.
Policajci su jedan drugom uputili znac ajne poglede i odvezli se
389

kolima.
Ketrin je pretpostavljala koji je bio odgovor. Nije bilo pus ke.
Poplava ju je odnela.
Nikolas je spavao.

390

47.

Otvorio je jedno oko u dva sata i trinaest minuta ujutro, ba kada su na

grad pale i poslednje kapi kis e koja je izazvala poplave, a oblaci su
navukli svoje kapute i odjurili prema moru.
Bio je siguran da je mrtav. Bio je siguran da lez i u kolibi Kvilove,
c ekajuc i da vis e puta iznova odigra scenu napornog pes ac enja do
podruma, odlaska do prstenasto rasporeenih stabala, zatvaranja u
kavez od kostiju i rasecanja njegovog vrata. Toliko krvi. Toliko
iscrpljivanja. Meutim, tada se setio... ono s to je bilo prerezano nije
bio njegov vrat i nije bila Kvilova ta koja je to uinila.
Nikolas je otvorio i drugo oko. Nije se nalazio u kolibi. Prsti su mu
se polako primakli ruc nom zglobu leve ruke, gde su napipali tvrd
rukav u obliku lastera. Okrenuo je glavu na jednu stranu, pogledavs i
prema pozoru.
Zvezde su podrhtavale iznad reke, koja se povlaila u svoje korito.
Okrenuo se na drugu stranu i uoio nju.
Lejn se nalazila u bolnic kom krevetu pored njegovog, s bledim i
mravim licem koje je ak i u snu bilo strogo.
Dugo ju je posmatrao. Nedostajala mu je Kejt. Istraz ivao je Lejnino
lice. Pitao se da li mu je drago to je iv.
Okrenuo se i zagledao u plafon. Bilo je pojedinosti kojih je trebalo
da se priseti. Neverovatnih pojedinosti. Slika nec eg fenomenalnog i
uz asnog. Meutim, dok je kopao po toj misli, koja je bila spremna da
se prikaz e u svom obliku, san se uvukao u njega poput nekog upornog
avolka. Reio je da u tom trenutku zaspi i da se sutra prisea...
Ipak, do zore je njegovo sec anje na Zelenog Coveka bilo potpuno
iezlo, ba kao i kia.
Lekari su ga podvrgavali testovima raspoznavanja, ispitivali mu
krv, testirali mokrac u i dos li do zakljuc ka da nije bilo nikakvog
razloga da ne bude otputen iz bolnice.
Lejn je Nikolasu pomogla da se spakuje. Paz ljivo mu je ispric ala za
Pritamovu smrt ali on je naprosto klimnuo glavom. Objasnila mu je
391

kako je njegova majka ubila Garnoka i kako je policija osujetila

namere Suzet i njegove majke, kao i nje same. On je ponovo klimnuo
glavom. Tis ina koja je nastala meu njima nije bila neprijatna: bila je
nez na i topla i nosila je u sebi tugu nalik onoj kada se proc ita natpis na
nadgrobnom spomeniku deteta nepoznate osobe.
Odvela ga je kui.
Dok je korac ao od kolovoza do ulazne kapije i dalje do trema,
okretao je glavu na sve strane. Odbio je da ue u kuc u i seo je na
stepenice pred njom, da bi odatle posmatrao ulicu. Lejn je shvatila da
je traio Gavinov duh, pa ga je ostavila samog.
Nikolas je ceo sat c ekao na verandi ispred kuc e broj s ezdeset osam u
Lambet stritu, posmatrajuc i radnike s as ovima u rukama kako ulicom
prate jedan traktor, istei odvode od otpadaka.
Satima je sedeo gledajuc i kroz prozor svoje sobe iz detinjstva u ulice
Talonga, pokus avajuc i da se priseti. Njegova majka, njegova sestra i
Lejn su ga na razlic ite nac ine pitale s ta se des avalo te noc i kada se
Hana Gerlik bila iskrala i otis la daleko od kuc e i satima kasnije bila
pronaena ispod minibusa Dravnog taba za vanredne situacije.
Nije mogao da se seti.
Nikolas je pogledao preko ogoljenog drvec a, iznad opranih ulica
polublokiranih narandz astim zaprekama koje je postavila sluz ba za
vanredne situacije, iznad ekipa elektrodistribucije koje su vozilima s
dizalicom popravljale dalekovode. To sve nije bilo potpuna istina: u
njegovoj glavi su postojala dva seanja.
Prvo je bila jasna slika u njegovim mislima c vrsta i glatka poput
mermera o tome kako prati Hanin prst usmeren prema namres kanoj
vodi potoka na dnu jaruge, gde je ugledao mnos tvo malih, mrdajuc ih
stvorenja koja se bore da pobegnu iz tamne vode. Meutim, onog
trenutka kada u mislima shvati da su pokretne mase u stvari paukovi,
ilmska traka u njegovom mozgu biva prekinuta, a sledec e c ega se
sec a jeste njegovo buenje u bolnici i posmatranje zvezda iznad
nabujale reke u noi.
Uz to, tu je i drugo isprekidano sec anje. Jedva da se i moglo tako
nazvati: vis e je bilo nagoves taj, slab miris prolaznog, vazdus astog
392

seanja. Samo san.

Bilo je to sec anje na kretanje. Na to da ga nes to nosi kroz s umu.
Vazduh je mirisao, vlaz an i gust i z iv od zelenila. Jedan glas mu se
obrac ao, ne rec ima, vec vibracijama koje su se prenosile telom sve do
uma. Ono s to je on govorio bilo je nejasno, ali je bilo iskonsko i
poz udno koliko i tutnjava talasa u okeanu... meutim i smrtno z alosno
i prokleto. Samo san.
Gledao je kako ekipa iz elektrodistribucije spus ta dizalicu s
platformom i kako vozilo potom odlazi niz ulicu.
Nikolas je upitao Suzet da se proeta s njim do ume.
Malo su pric ali spus tajuc i se niz put, razmenjujuc i sec anja na
nastavnike iz s kole i sitne grehe iz detinjstva. Zaustavili su se kad su
stigli do Karmajkl rouda i pogledali su prema s umi. Nijedno od njih
dugo nije nita progovorilo.
Drvec u su nedavni pljuskovi ulili nov z ivot. Sunce je namigivalo s
njegovog lis ca koje je svetlucalo zelenim sjajem, a vrhovi kros anja su
se, tiho se smejuc i, talasali preko blagih brez uljaka sve do reke. Jos
uvek je bilo tamno i gusto, ali vis e ne i zloslutno. Nije bilo vis e
znakova stvorenja koja vrebaju. Nije bilo sile koja je privlac ila ljude u
njenu unutras njost, niti neprijatne jeze koja bi ih terala da se brz e
kreu. uma je bila obina i ranjiva.
Nestalo je kazala je Suzet.
Da.
Ona je nestala.
Da.
Suzet je klimnula glavom, uzela ga za ruku i brat i sestra su
odetali kui.

393

Epilog

Hana je ekala i ekala na njegov dolazak.

Napokon, zazvonio je telefon i ona je otrc ala u dnevnu sobu da bi
se javila ali je njena majka prva stigla.
Gospoa Gerlik je razgovarala s njim. Njen glas je bio prelomljen i
os tar, i upozoravao ga je da vis e ne zove, da je Hana (hvala na pitanju)
dobro, ali ga je molila da se dri podalje od nje. Prekinula je vezu.
Meutim, Hana je znala da c e on doc i. On je bio dobar c ovek, in
ovek. Takoe i hrabar ovek. Moda pomalo smeten.
Noga joj se dobro oporavljala. Osec ala se prilic no dobro, a to je
rekla i svojim roditeljima. Otis la je na Mirijaminu sahranu i zaplakala
je uvek kada je trebalo.
Policija joj je postavljala pitanja o noc i kada su Nikolas i ona otis li
u s umu, ali ona je odgovorila da je sve c ega je mogla da se seti bilo to
da je pronas la pus ku na stazi, da ju je dirala iako je znala da ne bi
smela, da ju je ispustila i da je ona opalila sa zastras ujuc im praskom.
Sve drugo bilo je... Pa, to je bilo sve ega se seala.
Rekla je da joj je ao to se iskrala, i svi su joj verovali.
Meutim, ona se jeste seala. Seala se svega.
Pa i Njegovog obeanja.
Bila je ljuta s to Nikolas nije dos ao, ali mu je opras tala. Stvari c e
vremenom doi na svoje mesto.
Kada prou nedelje i meseci, nakon s to njeni roditelji postanu
uljuljkani normalnim z ivotom a njihove suze prestanu da teku,
dosadic e im da nadgledaju Hanu i bic e joj ponovo dozvoljeno da sama
ide peke do kole i nazad.
Tada e moi da se vrati u umu.
Moi e da sagradi novu kuu.
Da ponovo posadi batu. Da neguje svoje drvee.
I da povrati svog lepog oveka.

394

Beleka o autoru

Stiven M. Irvin je ostvareni scenarista i autor kratkih pric a

nauc nofantastic nog z anra. Vis estruko je nagraivan na takmic enjima
u literarnom stvaralatvu kratke forme.
Stiven je takoe autor i rez iser vis e dokumentarnih programa
meu kojima su i dva serijala Australija u brojkama prikazana na SBSu. Trenutno je c lan autorskog tima novog televizijskog dramskog
serijala Crosswires. ivi sa enom i sinovima u Brizbejnu.

395

1 Engl.: Nytol lek protiv nesanice americ kog proizvoac a

GlaxoSmithKline. (Prim. prev.)
2 Engl.: hay seno; ita se /hej/. (Prim. prev.)
3 Runa slovo starogermanskog pisma. (Prim. prev.)
4 Combat televizijska serija o Drugom svetskom ratu Dz oa
Dejvidsmajera iz 1962. godine. (Prim. prev.)
5 PTSP Posttraumatski stresni poremeaj. (Prim. prev.)
6 Disprin vrsta aspirina rastvorljivog u vodi irme Reckitt
Benckiser. (Prim. prev.)
7 Engl.: thorn bodlja. (Prim. prev.)
8 Stariji futhark najstarija forma runskog alfabeta. (Prim. prev.)
9 Engl.: quill vec e ptic je pero, uglavnom s krila ili repa. (Prim.
prev.)
10 It.: finocchio italijanski pogrdni naziv za homoseksualca. (Prim.
prev.)
11 Aboridz insko verovanje osoba na koju upiru kostima kasnije
umire. (Prim. prev.)
12 Dan jesenje ravnodnevice u novijoj vikanskoj tradiciji. (Prim.
prev.)
13 Tekst koji izgovaraju tri ves tice c ekajuc i Magbeta u drami
Magbet od Vilijama ekspira. (Prim. prev.)
14 U islamu inteligentno stvorenje nastalo od vatre, opseda ljude.
(Prim. prev.)
15 Leta jedna od pet reka Tartara u grkoj mitologiji. (Prim. prev.)

396