Glava 3 ZATO JE KASNILO SPUTANjE

"KARNAKA"
Ubrzo posle toga uao je kapetan i, pozdravivi Belzeba sa svom utivou koja odgovara
njegovom rangu, rekao:
- Vaa Milosti! Dozvolite mi da zatraim od vas autoretan savet. Upravo se na naem
kursu nalazi "neizbena smea" koja predstavlja prepreku za nae kretanje najkraim
putem.
Ona se nalazi (ukoliko budemo sledili planirani kurs) na dva "kipreno"1 leta, tj. na putu
naeg broda kroz zvezdani sistem "Vuanik".
Upravo na tom delu nae marrute, sat pre nas, nai e se velika kometa koja pripada
zvezdanom sistemu "Sakur" ili, ko ga ponekad nazivaju "Medkep". Na taj nain, ako se
budemo drali predvienog kursa, neizbeno emo naii na mesto kim je ve prola ta
kometa.
A, kao to je Vaoj Milosti svakako poznato, ta opasna kometa uvek za sobom ostavlja
trag koji se sastoji iz ogromne koliine "zilnotraga" (na Zemlji se ta materija naziva
cijanodonina kiselina) koji, prodirui u planetarna tela, narava njihove najvanije
funkcije i to traje sve dok on ne iezne.
Ja sam najpre odluio, nastavio je kapetan, da izbegnem sret sa "zilnotragom", tako to u
promeniti kurs broda i zbii to mesto, ali to e znatno poveati vreme naeg putova. S
druge strane, ekanje da "zilnotrag" nestane trajae jo due. Nisam mogao sam da
odluim kojoj od ove dve mogunosti da dam prednost i zato sam se usudio da se obratim
vama, Vae Prepodobije, radi pomoi i mudrog saveta. Kada je kapetan prestao da govori
Belzebub je, razmislivi trenutak, ovako odgovorio:
- Uistinu, ne znam ta da vam posavetujem, dragi kapetane, a, uzgred, u Sunevom
sistemu gde sam proveo mnogo vremena, na planeti po imenu "Zemlja", pojavila su se i
jo uvek na njoj ive veoma udna tricentrina bia. Meu njima na jednom kontinentu,
koji se zove "Azija", dola je na svet veoma mudra tricentrina linost po imenu
"Nasradin Hoda".
Za svaku neobinu situaciju, bitnu ili sasvim nevanu za one koji ive ovde, taj zemaljski
mudrac Nasradin Hoda nalio je izreku koja pomae da se problem rei.
A poto su sve njegove izreke bile ispunjene oseanjem istine, ja sam se takoe uvek
njima rukovodio trudei se da tamo gde se nalazim stvorim prihvatljive uslove za
egztenciju.
I u sadanjoj situaciji, dragi moj kapetane, elim korno da primenim jednu od njegovih
mudrih izreka. U tekoj suaciji poput ove nae on bi verovatno rekao: "Ne moete
preskoiti sopstvena kolena i besmislen je pokuaj da se pubi sopstveni lakat."
Ja kaem isto to i jo dodajem: ne treba nita preduzati. Kad se suoimo licem u lice s
dogaajem izazvanim sila koje neizmerno premauju nae sopstvene, treba se povovati.
Jedino pitanje koje vi treba da reite jeste - ekati ili zaobii opasnu zonu.
Vi kaete da e obilaenje znatno produiti nae putanje, ali ekanje e biti jo due.
Prema tome, dragi moj kandiru, ako birajui zaobilazni let gubimo manje vremena, o
1
: ""
"".
emu onda da razmiljamo? Uz to, zato ne bismo, smanjujui habanje izvanrednog
motora naeg broda, putovanje zavrili neto ranije?
Meutim, ako zaobilazni let moe doneti naem brodu makar i najmanju tetu, onda, po
mom miljenju, prednost tra dati drugom predlogu i zaustaviti se negde dok se na put ne
oisti od opasnog "zilnotraga". Na kraju krajeva, tako emo sauvati na brod od
nepotrebnih gubitaka vezanih za dodai rad motora tokom obilaenja.
A vreme prinudnog zadravanja pokuaemo da ispunimo neim to e nam svima biti
korisno.
Na primer, ja bih s velikim zadovoljstvom popriao s vama o savremenim kosmikim
brodovima uopte, i o naem brodu posebno, kao i o mnotvu pronalazaka o kojima ja za
sada nta ne znam, zato to sam dugo odsustvovao.
U moje vreme ti ogromni transgalaktiki brodovi bili su veoma komplikovani i veoma
glomazni tako da je skoro polova njihove snage odlazila na transport goriva, potrebnog za
njihov let.
Savremeni kosmiki brodovi su luksuzni i prostrani. Oni pruaju velike mogunosti, tako
da je boraviti i putovi na njima pravo blaenstvo. Ponekad se ak zaboravlja da je nekada
bilo nemogue otii na bilo koju planetu i ja bih bio srean da ujem kako je stvarano to
udo i kako rade savremeni kosmiki brodovi.
A sada idite, dragi moj komandiru, i pripremite sve to je potrebno za zaustavljanje
broda. A kada budete slobodni vrite se i mi emo vreme neizbenog zadravanja provesti
u svima nama korisnim razgovorima.
Kada je kapetan izaao, Hasejn skoi i poe da igra i uda dlanom o dlan, viui:
- O, kako se radujem, kako se radujem svemu tome! Belzebub je, pravei se ravnoduan,
gledao kako njegov ljubimac, prepun radosti, iskazuje svoja oseanja, ali stari Ahun nije
mogao da se uzdri i prekorno je zavrteo glavom mrmljaji u sebi kako je deak izrastao u
"egoistu".
uvi kako ga je Ahun nazvao, Hasejn stade pred njega u stavu mirno i vragolasto ree:
- Ne ljuti se na mene, dragi Ahune. Razlog moje radosti nije egoizam, ve naprosto
srena okolnost. Jer, ti si sve uo, zar ne? Moj najdrai dedica ne samo da je odluio da se
zaustavimo, ve je obeao kapetanu besede s njim.
A ti odlino zna da besede moga dede uvek vode u prie o mestima gde je on boravio, i
ti zna kako on divno pria i kiko se mnogo novog i zanimljivog kristalizuje u naoj
svesti zahvaljujui tim besedama.
Gde je tu egoizam? Zar nije dedica sopstvenom slobodnom voljom, razmislivi o svim
nepredvienim okolnostima, mro reio da brodu treba dati pauzu koja oigledno nee
mno poremetiti njegove planove?
Meni se ini da mili dedica ne treba da uri. Sve to mu je potrebno za odmor i udobnost
na "Karnaku" postoji; ovde toe ima mnogo onih koji ga vole i koje on voli.
Nije li on rekao da ne treba da se suprotstavljamo silama koje premauju nae sopstvene
snage, dodavi da mi ne samo da im se neemo suprotstavljati, nego emo ih prihvatiti s
ptovanjem, neprekidno hvalei i blagosiljajui mudra i udna dela naeg Stvoritelja?
Ne radujem se ja neuspehu, ve tome to e nam nepredvio iskuenje, poslato odozgo,
pruiti mogunost da provedo vie vremena u besedama s mojim dragim dedicom. Zar
sam ja kriv to se pokazalo da su po mene te okolnosti tako elje i povoljne? Ne, dragi
Ahune, ne treba da me kori, ve da mi se prikljui u izraavanju zahvalnosti Izvoru
svega ptojeeg milou Bojom.
Za sve to vreme Belzebub je s osmehom paljivo sluao svoga ljubimca i, kada je Hasejn
zautao, on ree:
- U pravu si, dragi moj Hasejne, i da bih to potvrdio, jo pre nego to se kapetan vrati,
ispriau ti neto to e ti se dopasti..
uvi to, deak pritra Belzebubu, sede mu u krilo i malo razmislivi ree: - Dragi
dedice, ve si mi toliko toga iriao o Sunevom sistemu u kome si proveo tolike godine,
da ja ve sada mogu prema sopstvenom shvatanju da nastavim opivanje prirode tog
dalekog dela Vasione.
Ali mene zanima da saznam postoje li u tom zvezdanom sTemu bia sa tri centra
miljenja i poseduju li ona nadtelne sutine ili via tela skrivena u sebi? Eto ta bih eo da
ujem od tebe - rekao je Hasejn, gledajui ushieno u dedu
- Da - odgovori Belzebub - stvorenja sa tri centra miljenja nastanjuju skoro sve planete
tog zvezdanog sistema i nadtelesne sutine postoje u skoro svakome od njih.
Nadtelesne sutine, ili, kako se one zovu na nekim planama tog zvezdanog sistema, due,
imaju tricentrina bia ntanjena na svim planetama, osim bia koja su, pre nego to su ih
dotakle emanacije Najsvetijeg Sunanog Apsoluta, iz rnih razloga izgubila energiju i ne
sadre ivotnu silu prebnu za formiranje nadtelesnih sutina. Naravno, moj dee, na
svakoj planeti zvezdanog sistema tela bia sa tri centra miljenja dobijala su spoljnu
formu u skladu sa prirodom te planete, prilagoenu svim njenim osobenostima.
Na primer, na planeti Mars, mestu naeg progonstva, tela tricentrinih bia po spoljnom
izgledu podseaju na, da se tako izrazim, "Kafaon", imaju dugaak irok trup sa velikim
zihama masti i glavu s ogromnim, ispupenim i sjajnim oima. Na njihovim leima
nalaze se dva iroka krila, a u donjem su dve relativno kratke noge sa veoma jakim
noktima. Skoro sva snaga tih ogromnih planetarnih tela prilagoena je za stvaranje
energije za njihove oi i krila. Zbog toga ta tricerina bia mogu odlino da vide u tami i
da se kreu ne samo povrinom planete, ve i da vazduhom lete na veoma veliku
udaljenost od sopstvenog doma.
Na susednim planetama, tricentrina bia su zbog jakog mraza prekrivena mekom gustom
dlakom. Neka od njih imaju oik "tusuk", tj. izgledaju kao dupla sfera: gornja sadri
glavne organe ula, a u donjoj se nalaze organi za preradu "prve i dre nasune hrane".
U gornjoj sferi nalaze se tri otvora okrenuta napolje, dva za vid, a trei za sluh.
Donja sfera ima samo dva otvora - jedan za prijem prve i druge nasune hrane, a drugi -
na suprotnoj strani - za izbivanje otpadaka iz organizma. Na donjoj sferi nalaze se dve
snane miiave noge i na svakoj od njih nalaze se ispupenja ija je namena ista kao i
namena naih prstiju.
U tom Sunevom sistemu postoji sasvim majuna planeta koja se zova "Mesec".
U svom kretanju ta mala, neobina planeta esto dolazi u blizinu planete Mars i ja sam
jednom s ogromnim uivanjem itav sat pomou teskuana (teleskopa) svoje opservatorije
prio ivot tricentrinih stanovnika Meseca.
Iako su tela tih bia zakrljala, ona poseduju neukrotiv duh koji ih je obdario izuzetnom
upornou i neverovatnom vrednoom.
Oni spolja lie na velike mrave i, kao i mravi, stalno su u pokretu i neumorno rade na
osvajanju svoje planete.
Rezultati njihove neprekidne delatnosti ve su oigledni i nesporni.
Vie puta sam imao priliku da primetim kako su za dve nae godine oni u potpunosti
"tunelizovali" svoju planetu. Oni su se upustili u taj poduhvat za sluaj nenormalnih
klatskih uslova, znajui da je njihova planeta nastala iznenada i da zato regulaciju njene
klimatske harmonije vie sile nisu unapred pripremile.
Klima te planete bila je stvarno "estoka" i u svojoj prenljivosti i nepredvidivosti liila je
na krajnje histerie ene, kakvih je bilo mnogo na jednoj drugoj planeti tog zvdanog
sistema, o kojoj u ti takoe priati.
Povremeno je hladnoa na Mesecu bila tolika da je prodala do kostiju i bilo je nemogue
disati u otvorenoj atmosfi, a onda je, sasvim neoekivano, mraz smenjivala neverovatna
vrelina, kao da se nalazi na tiganju na kome ti pri jaja.
Postojala su samo dva kratka perioda u ivotu te osobene male planete i to pre nego to je
poela da se okree oko sedne planete, kada je klima na njoj bila toliko dobra da je rod
najrazliitijih vrsta prve nasune hrane bio tako veliki da je to omoguavalo egzistenciju
unutar planete, u "podmeseim" gradovima, napravljenim radi zatite od kaprica sumute
klime, koja je izazivala haotine promene u atmosferi.
Nedaleko od te male planete nalazila se druga velika pleta, koja se ponekad takoe nalazi
blizu Marsa, i koja se zove "Zemlja".
U stvari, Mesec je komadi Zemlje koji sada mora stalno da odrava njeno kretanje u
ravnotei.
Na planeti Zemlji pojavila su se tricentrina bia koja imaju sve uslove da budu spremita
nadtelesnih sutina ili viih tela skrivenih u njima.
Ali, u pogledu "snage duha", moram da primetim da se ona ne mogu ni porediti sa
stvorenjima koja borave na maloj plani. Spoljni izgled tricentrinih bia na Zemlji slian
je nem, izuzev to im je koa mnogo tanja od nae. Osim toga, oni su bezrepi i nemaju
rogove. A najgore je to nemaju kopita za hodanje. Istina, radi zatite od spoljne sredine
oni su izeli neto to nazivaju "obuom", ali taj pronalazak im malo pomae.
Njihova planetarna tela su nesavrena, a Um nastran i potpuno unikalan.
Iz razloga, o kojima u ti jednom priati, on se postepeno izrodio i sada je veoma udan i
u najveoj meri manjkav.
Belzebub se spremao da nastavi priu, ali upravo tada ue kapetan broda. Izvinivi se
deaku i obeavi da e o stovnicima Zemlje popriati drugi put, Belzebub se okrete
ketanu.
- Vaa Milosti - poe kapetan - kada sam postao punolan moj otac me je odredio da
sluim Venom Tvorcu. Poevi od najnie stepenice na transgalaktikim brodovima,
najzad sam dobio priznanje da sam dostojan da izvravam dunosti kapetana i, evo, ja
sam ve mnogo godina kapetan na brodovima duge plovidbe.
Svoju poslednju dunost nasledio sam od oca kapetana, ki je ovaj posao izvravao skoro
od stvaranja sveta i posle mnogo godina besprekorne slube dodel^eno mu je zvanje
vlada zvezdanog sistema "Kalmen".
Ukratko, nastavi kapetan, moja sluba je zapoela upravo onda kada ste se vi, Vaa
Milosti, uputili u izgnanstvo. Ja sam tada bio novajlija na udaljenim brodovima. Da...
Koliko je vode proteklo od tog vremena. Sve se promenilo, kao to i treba da bude, i
samo je na Gospod i Vladar ostao nepromen. Neka je blagoslovena Njegova vena i
sveprisutna neprenljivost! Vaa Milost je primetila, i to veoma ispravno, da su brodovi
nekada bili veoma neudobni i glomazni. Narao, bili su veoma sloeni i nezgrapni. I ja ih
veoma dobro pamtim. Izmeu ondanjih i sadanjih kosmikih brodova ptoji ogromna
razlika. U naoj mladosti svi brodovi, kako muplanetarni, tako i meuzvezdani, jo su
kao gorivo koristi kosmiku supstancu "elekilpomagtistzen", koja se sastoji iz dva
elementa Sveprisutnog "Okidanoha". Za proizvodnju te supstance nekadanji kosmiki
brodovi su morali da nose viku koliinu materije. Posle vaeg odlaska odavde stari
brodovi su korieni jo kratko vreme i zamenjeni su brodima sistema Svetog Venome.
Njegov nadahnuti radje pokazao da, iako je to u naelu mue, u stvarnosti, ako se koristi
samo zakona pada, ne moe se postii cilj i to iz tog prostog razloga to atmosfera koja
okruuje veinu kosmikih tela spreava usmereni pad objea koji vri kosmiki let.
Utvrdivi sve to, Sveti Venoma je svu svoju panju usreredio na traganje za bilo kakvim
reenjem kojim bi se prevlao otpor koji atmosfera prua kretanju broda, zasnovanom na
zakonu pada. Posle tri "luniazisa" Sveti Venoma je pronaao takvo reenje i im je bila
pripremljena neophodna oprema pristupio je probama.
Konstrukcija je podseala na veliku sobu iji su zidovi napravljeni od specijalnog
materijala slinog staklu. U svaki zid montirani su takozvani "kapci" od nepropustljive
kmike supstance "elekilpomagtistzena", koji su mogli slodno da klize u odreenim
pravcima. Unutar sobe nalazile su se posebne "baterije" za generisanje i ubacivanje te
supstance.
Ja sam prisustvovao prvom ispitivanju, Vaa Milosti, i pratio sam rad Svetog Venome.
Sva tajna se sastojala evo u emu: kada su zraci te supstae prolazili kroz specijalno
staklo, oni su unitavali sve na svom putu u onoj atmosferi koja se obino sastoji iz
vazduha ili gasova. Taj deo prostora je postajao apsolutno prazan, bez ikakvog pritiska,
tako da, kada bi u njemu dete gurnulo gromu, ona bi laka kao pero, poela da se kree.
Na drugoj strani te neobine graevine nalazili su se daci nalik na krila za upravljanje
kretanjem pomou ve pomute supstance, kao i pomou impulsa koji omoguuju biranje
pravca.
Dakle, kada su rezultati tih eksperimenata bili odobreni i dobili blagoslov Kontrolne
Komisije pod predsednitvom Arhanela Adosije, na osnovu otkrivenih zakona poela je
iradnja velikog broda. Brod je uskoro bio gotov i odobren za upotrebu.
Brodovi novog tipa postepeno su potisnuli sve ostale, ki se ranije postojali. Ipak, Vaa
Milosti, kasnije je nekoornost brodova tog sistema postajala sve oiglednija, iako su oni i
dalje korieni na svim linijama galaktikog saraaja.
Ne mogu da negiram da su brodovi konstruisani na osnovu tog zakona bili idealni u
bezvazdunom prostoru i da su se kretali brzinom bliskom brzini zraka
"egzikolnianaknian" koji reflektuju nebeska tela; ali, kada bi se pribliili nom suncu ili
planeti - to je bilo pravo muenje za sve koji se nalaze na brodu - bili su neophodni
sloeni manevri, ioeni prema Venominim projektima, zato to je takav zakon pada. im
bi se brod naao blizu sunca ili planete, mimo ke je trebalo da proleti, on je odmah
poinjao da pada na to sue ili na tu planetu, a da bi se, kao to sam ve govorio, izblo
skretanje broda s predvienog kursa, bila su potrebna svtrana znanja i ogromna panja.
Prilikom prolaska broda blu nekog sunca ili planete njegova brzina je odstupala hiljadu
puta od uobiajene. Posebno je bilo teko upravljati brodom u oblastima gde ima mnogo
kometa. Zato su svima, koji su bili predvieni da njima upravljaju, postavljani najsuroviji
zahti, i priprema za takve obaveze zahtevala je veoma visok intekt.
Ipak, bez obzira na sve prepreke, brodovi sistema Svetog Venome korieni su, kao to
sam ve rekao, i korieni su svuda.
Brodovi sistema Svetog Venome leteli su ve dvadeset tri godine, kada je prvi put poelo
da se govori o tome da je Veli Arhaneo Hariton pronaao novi tip broda za krae i de
letove po Kosmosu.