Artur Klark/Dentri Li, KOLEVKA Preveli ika Bogdanovi i Mirjana ivkovi UGROENA VRSTA Smaragdna voda razbija se o tamne

vulkanske litice. Fina bela vodena praina lebdi nad grubim stenjem, stvarajui izmagliasti veo koji svetluca u sutonu. U daljini, dva uta sunca zalaze istovremeno. Njihovo meusobno luno rastojanje iznosi oko etrdeset stepeni, ali pod obzorje tonu istovremeno. To se deava sa jedne strane zemljouza koji na ovom mestu, sputajui se blagim nagibom sa vulkanskih masiva, spaja dva kontinenta. I dok u jedan okean tonu dva sunca, iz drugog okeana, sa druge strane zemljouza, u crnoplavo nebo poinju se dizati dva puna meseca. Njihova dvojna svetlost, iako mnogo slabija od svetlosti nestajuih sunaca, dovoljno je jaka da na okeanu, pod stenama, stvori razigrane odbleske meseine. I dok se dva meseca diu istono od zemljouza, na horizontu pokraj njih, dvadesetak stepeni juno, poinje da se iri svetlost. U poetku to lii na sjaj dalekog grada, ali sa svakim novim trenutkom postaje sve jai i iri. Najzad poinje da se uzdie trei mesec, ogroman. Njegova ivica pojavljuje se nad obzorjem kad su prva dva meseca prevalila moda tek prvih desetak lunih stepeni svog uspona. Na oba okeana sputa se, u trajanju od nekoliko sekundi, tiina, kao da svet, videi iznad sebe taj gigantski satelit, zastaje da oda potovanje spektakularnom prizoru. Ogromni uti mesec, ije je lice vidno izbrazdano kraterima, kao da osmatra svoje kraljevstvo nad kojim se polako die, kupajui smaragdne okeane misterioznim reflektovanim svetlom. Stotinu puta je vei od manjih meseca; na nebu zaprema veu irinu nego to su je zajedno zapremala oba zalazea sunca maloas. Pod liticama, u senci najnovijeg meseca, neto izdueno i zmijasto pomalja se iz vode i postepeno, krivudajui, dostie visinu od oko sedam metara. Dok se to vitko privienje, namotavajui se i odmotavajui se, postepeno primie stenju, jedan prodoran, neprekidan zvuk, nalik na solo trubu, odzvanja, odbija se o mramorje, prelee preko zemljouza. Trenutak kasnije uje se drugi slian zvuk, moda prigueni eho, a moda i odgovor iz drugog okeana. Stvorenje elegantno pliva i uskoro se pojavljuje na meseini; dugi, elastini vrat je kobaltno plav, a telo, veim delom utonulo u okean, sive je boje. Sada se plavovrata zmija opet isprua uvis, pa naginje ka kopnu, i tom prilikom izlae svoje lice ireoj svetlosti meseca. Crte lica su joj sloeno izuvijane, sa redovima otvora nepoznate namene. Kad je maksimalno isteglo vrat, stvorenje gri lice, i sada se uje nekoliko tonova: i truba, i oboa, i orgulje. Posle kraeg vremena prigueni odgovor, tii ali sa istom bogatom sloenou zvuka, stie sa suprotne strane zemljouza. Zmija pliva ka severu, du obale. Iza nje, na meseini, iz okeana se uzdie jo pet-est ustalasanih vratova. To su neto manja bia, a boje njihovih kobaltnih

vratova su manje intenzivne. Odjednom se cela ova skupina okree i alje zajedniki, estrostruki, trubni poziv ka istoku. Posle pauze stie oekivani odgovor: zvuk nekoliko drugih truba, manjih, s one strane kopnene prevlake. Odmah potom, est novih bia i njihova udaljena prijateljska skupina poinju da pevaju u komplikovanom vieglasju, polako poveavajui jainu; njihova uvertira stie do neizbenog kreenda a onda naglo prestaje. Posle jo nekoliko sekundi, okeani sa obe strane prevlake oivljavaju od komeanja zmija svih veliina. Stotine, ak hiljade zmija pokrivaju vodu dokle god pogled moe dosegnuti. Leerno opruaju vratove, uvijaju ih kao da gledaju tamoamo, i pridruuju se pevanju. Zmije u istonom okeanu su neto manje nego one u zapadnom. Vratovi istonih su bledoplavi a ne kobaltno plavi. Uz ove blee zmije plove itave jaslice malenih bia, sa vrlo bledim plavim oznakama na vratovima. Ta malena stvorenja u pevanju uestvuju visokim i pomalo nesigurnim tonovima, i zvucima nalik na pikolo sa dodatkom kristalnih zvona. Vode smaragdnih okeana poinju da se bacaju napred, noene silovitom plimom; naglo rastu uz stenovite litice na zapadnoj strani, brzo potapaju velike delove tla na onoj blae nagnutoj strani koja vodi ka istonom okeanu. Ujedinjena privlana sila triju meseca daje plimu koja e uskoro sasvim potopiti zemljouz i ujediniti dva okeana. Vode se meusobno sve vie pribliavaju, a muzika hiljada raspevanih zmija uzdie se do velianstvenosti, preplavljujui itav taj predeo zvucima hipnotike lepote. U tim zvucima ima i tuge, i enje i iekivanja; to je univerzalni krik dugo suzbijanog htenja kome se blii as ispunjenja. Velike, dugovrate zmije planete Kantor zavravaju svoju godinju simfoniju parenja, dva okeana postaju jedan, stanovnici oba trae, u ujedinjenim vodama, svoje doivotne partnere. U svakoj kantorskoj godini ima pet noi kad se plimne sile tako udrue da ovaj zemljouz biva potopljen i seksualno spajanje zmija postane moguno. Pet noi ljubavne igre i veselja, obnove i obeanja, a onda neizbeni povratak u zasebne okeane, i jo jedna godina ekanja na sledeu takvu priliku. Za one male, za nove zmije koje su zaete na prologodinjem okupljanju i izlegnute uz pomo majki u istonom okeanu, ta velika plima je doba uzbuenja i tuge. Vreme je za naputanje drugara sa kojima je bilo toliko igre, vreme je da se okona detinjstvo. tavie, polovina mladih mora napustiti i svoje majke i otploviti meu kobaltno plave odrasle zmije sa kojima se nikad ranije nisu sreli. Ta polovina mladih ivela je godinu dana iskljuivo sa svojim majkama i njihovim prijateljicama, ali sad moraju, pete noi, preplivati potopljeni zemljouz i pridruiti se svojim oevima. Kad uu u zapadni okean ovi mladi mujaci poee svoj prelaz iz puberteta u zrelost, a njihovi bledoplavi vratovi poee da dobijaju tamniju boju. A idue godine, njihovi tanki glasovi bie ve zreli, pa e svaki mujak moi da uje, tokom simfonije parenja, i poneki uzbuujui pozitivan odziv.

Hiljade godina protiu na planeti Kantor. Sile promene poinju da deluju protiv divnih plavovratnih zmija. Prvo dolazi jedno dugotrajno, jako ledeno doba, koje vezuje veu koliinu planetne vode u dugovene ledene kape na polovima, tako da nivoi okeana opadaju. Broj onih uzastopnih noi kad velika plima uspeva da potopi zemljouz smanjuje se na etiri, pa na tri, i najzad samo na dve. Komplikovani obred parenja zmija, izgraivan tokom stotina pokolenja, najbolje funkcionie kad romansa traje pet noi. Tokom onih nekoliko stotina godina u kojima je za parenje raspoloivo samo razdoblje od dve noi, broj zmijskog potomstva roenog svake godine naglo opada. Ukupna populacija ovih zmija na Kantoru postaje opasno mala. Najzad, dvojno sunce poinje ponovo da zrai malice jae, i Kantor izlazi iz tog ledenog doba. Raste nivo mora, pa se broj noi raspoloivih za parenje opet poveava na pet. Zmijska simfonija, koja je tokom tekih vremena sa malim brojem dana za parenje dobila alosni kontrapunkt, sad je ponovo prepuna radosti. Tokom nekoliko pokolenja broj zmija se poveava. Ali onda ta divna stvorenja dobijaju jo jednog neprijatelja. Na drugom mestu na Kantoru ve milion godina trajala je evolucija jedne druge inteligentne vrste. To su zdepasta, estoka stvorenja sa nezasitim apetitom za kontrolisanje svoje okoline. Ledeno doba je ubrzalo evoluciju ovih patuljaka, jer je nametnulo strogi opstanak samo najuspenijima, tako da su individue sa najvie sposobnosti (a pre svega, sa najvie inteligencije i snage) preivele; u izvesnom smislu, ledeno doba je proistilo genetsku bazu tih patuljaka. Patuljasta vrsta koja se pojavljuje posle viemilenijske dominacije leda na Kantoru raspolae otrijom inteligencijom i uspenije savladava svoju okolinu. To su sada proizvoai alata, sposobni da koriste planetarna bogatstva za svoje dobro. Nema nigde na Kantoru druge ivotne vrste koja bi mogla da se takmii sa inteligencijom ovih 'trolova' ili da ih ugrozi. Zato se trolovi razmnoavaju posvuda, i itava planeta pada pod njihovu gramzivu vladavinu. Tokom ranijih nekoliko stotina hiljada godina, plavovrate zmije Kantora nisu imale nikakve prirodne neprijatelje. Zato nisu zadrale oseanja agresivnosti i teritorijalnosti potrebna za opstanak u situaciji kad se pojavi pretnja. Zmije su se oduvek hranile uglavnom biljkama i ivotinjama kojih u kantorskim okeanima ima u preobilju. Ti su okeani pravi rogovi obilja - zmije se nisu naroito uznemirile kad su trolovi poeli da izvlae iz okeana bogate etve hrane za sebe. Meutim, trolovi, ija je glad za teritorijom neutoljiva, videe u ovim zmijama potencijalnog rivala u borbi za okeansko izobilje, pa ak, moda, zbog veliine i inteligencije, i potencijalnu pretnju svom opstanku. Opet doe doba plime. Mujaci dugovratih zmija zavrili su svoju okeansku migraciju na vreme, i sjatili se, kao i obino, u neposrednoj blizini velikih vulkanskih litica. Sad ih je bilo ukupno nekoliko stotina, neuporedivo manje nego u zlatnim

godinama kad se masa mujaka protezala do horizonta. Gigantski puni mesec die se isto kao to je inio hiljadama godina, odmah posle dva manja meseca; poinje uvertira koja nagovetava dolazeu simfoniju parenja. Ali dok se plima die da potopi zemljouz, zmije oseaju da neto nije u redu. U mistinu pesmu parenja uvlai se sve jaa kakofonija. S obe strane zemljouza kojim su mujaci i enke zmija razdvojeni, zvuci prenose oseaj zabrinutosti. I kad plima najzad pljusne preko vulkanskih stena, to bi u redovnoj sparujuoj simfoniji bio as za pevanje velianstvenog finala, kroz kantorsku no prolama se krik zmijskog oajanja. Trolovi su sagradili ogromnu branu tano du sredine zemljouza. Projektovali su je paljivo, da bude taman toliko visoka da onemogui prelaenje ak i najveim zmijama. Ta zloslutna barijera doputa divnim plavovratim stvorenjima da se, uz krajnji napor, uzajamno osete, ali ne i da se dodirnu. Izuzetno je bolno posmatrati ovih pet noi velike plime. Sa obe strane, zmije se bez prestanka bacaju na zid, pokuavajui oajno i bezuspeno da ostvare kontakt sa svojim partnerima. Sve im je uzalud. Barijera odoleva. Zmije se ne mogu spariti. Najzad se oba pola vraaju u svoje okeane, svi obuzeti dubokom tugom i potpuno svesni ta ova barijera znai za njihovu budunost. Neke od zmija bacale su se na prepreku gotovo do besvesti, u pokuajima da je srue. Sada te ranjene zmije ostaju pokraj zemljouza da se oporave, dok sve ostale, nastavljajui godinju migraciju kao da se sparivanje obavilo, odlaze; plivaju sporo, tuno, u razliite oblasti Kantora. Dve su noi prole od poslednje noi velike plime. Dva starija mujaka, iji su vratovi jo oguljeni od silnih naletanja na mrsku prepreku, zajedno plivaju, polako, pod meseinom. Odozgo, sa neba, hitro im se pribliava neka udna svetlost. Svetlost zastaje i lebdi nad njima, i ini se da je usmerena na njih kao reflektor; i dvojica mujaka izvijaju vratove da vide ta se deava. Sledeeg trenutka oba elegantna vrata padaju bez svesti napred i pljuskaju po meseinom obasjanom okeanu. Do vode se odozgo, iz pravca jedne od tih svetlosti, sputa neki predmet, neto nalik na korpu. Korpa zahvata oba mujaka i die ih tiho iz mora u vazduh, kao da neki neznani pecaro sa neba vue svoj ulov. Ista ova scena ponavlja se jo desetak puta, prvo u zapadnom okeanu gde su vratovi ranjenih zmija kobaltno plavi, a onda u istonom okeanu, gde su bledi. Kao da je u pitanju veliko hapenje svih onih iscrpljenih zmija koje nisu bile u stanju da se pridrue ostalima u godinjoj migraciji. Daleko iznad Kantora, gigantski cilindrini svemirski brod eka da se vrate njegove robotske sluge. Prenik cilindra je oko trideset kilometara. Ova putujua planeta se otvara da primi flotu dolazeih letelica velikih poput golemih aviona; u letelicama je plen sa Kantora. Cilindar lagano rotira. U pozadini, Kantor i gigantski mesec rotiraju polako. Vraa se jo jedna, zakasnela letilica, pred kojom se otvaraju vrata na zadnjoj strani veeg broda. Neko vreme, nikakvih daljih aktivnosti nema.

Najzad se cilindar naginje na jednu stranu i ispaljuje nekoliko malih raketa. Za nekoliko sekundi nestaje sa vidika: odleteo je sa Kontora na druge svetove. Sneg postojano pada na oveka ogromnog rasta koji utke gazi kroz umu. Obuen je u ivotinjske koe, na leima nosi teki teret, u ruci veliko koplje; okree svoje dlakavo, upavo lice svojoj porodici, koja ide iza njega, i govori im da poure. Izraava se kratkim gunanjem. Za njim idu etvoro: ena koja nosi bebu, i dvoje mladih. To dvoje neodraslih odeveni su u koe kao i njihovi roditelji, a na leima nose velike zaveljaje, okaene o remenje. Deak takoe nosi koplje. Izbliza gledano, svi izgledaju umorno, gotovo sasvim iscrpljeno. Izlaze, bar za kratko, iz ume, na jedno polje u ijoj sredini se nalazi zaleena bara. Sneg nastavlja da pada, tako da postojei sneni pokrov, desetak centimetara dubok, polako postaje dublji. Otac pokretom pokazuje svojoj porodici da stane; oprezno se primie bari. Dok se oni zbijaju u grupicu da bi umanjili hladnou, on vadi jednu grubu alatku iz svog zaveljaja, raiava sneg sa jedne manje povrine bare, i poinje da see led. Prolazi skoro itav sat. Najzad uspeva, izgovara potmuli uzvik zadovoljstva, i saginje se da pije vodu. Izvlai, potom, jednu ivotinjsku kou, puni je, i donosi vodu svojoj eni i deci. Ker se smei, sa izrazom ljubavi i divljenja, svome ocu koji joj nudi vodu. Njeno lice je umorno, na njemu su urezane brazde od sunca, vetra i hladnoe. Ona posee da uzme tu meinu. Iznenada njeno lice se gri od straha, ona vriti, a njen otac se okree tano na vreme da se odbrani od vuka koji se ve bio bacio, reei, na njega. ovekova mona ruka svom silinom pogaa vuka, koji odlee u stranu; onda se ovek tetura prema svom koplju, koje je ostalo na tlu pokraj bare. On grabi koplje i hitro se okree, spreman da brani svoju porodicu. Napala su ih tri vuka. Mladi je ve uspeo, veoma spretno, da probode jednog kopljem kroz slabine, ali drugi vuk ga je oborio pre nego to je mladi uspeo da izvue svoje oruje radi drugog udarca; i sad mladi lei, bespomoan, pod vukom. Otac se, obuzet jarou, baca napred i probada vuka koji mu je napao sina. Ali prekasno je. Gladni vuk je ve naao deakovo grlo, i presekao, jednim ugrizom svojih monih vilica, jugularnu venu. Peinski ovek se munjevito okree da napadne poslednjeg vuka. ena lei na snegu, okrvavljena, a beba lei nekih sedam metara dalje, nezatiena, umotana u koe, vritei. Poslednji vuk zazire od ogromnog oveka; pretvara se kao da e da izvede napad na njega, a onda se baca ka bebi. Pre nego to ovek moe ita uiniti, vuk je ve zgrabio bebu za odeu i poneo je u umu. Devojica je u ovom napadu prola bez ikakve fizike povrede, ali je psihiki slomljena sudbinom svog brata, koji je umro gotovo trenutno, i nestankom svoje majune sestre. Dri mrtvoga brata za ruku i jeca nezadrivo. Otac gura isti sneg u rane svoje ene, a onda die i nju i teke zaveljaje na lea. Upuuje nekoliko

potmulih uzvika svojoj keri, i ona najzad, nevoljno, ustaje i poinje da skuplja ostatak porodine imovine da bi napravila novi zaveljaj. Pada no, i troje preivelih lanova porodice pribliavaju se nekim peinama na rubu ume. Otac je gotovo sasvim iscrpljen od noenja ene i krte porodine imovine. Seda da se bar malo odmori. Njegova ker teturavim korakom dolazi do njega, takoe seda, i stavlja mu glavu u krilo. Plae neujno, a otac neno brie njene suze. Odjednom ih odozgo obasjava blistava svetlost, i sledeeg trena sve troje su u nesvesti. Kroz avetinjsku snenu svetlost sputa se, na kablovima, metalna korpa oko pet metara duga i metar i po iroka, i mekano lee na tle pokraj troje ljudi. Bone strane korpe padaju u stranu. Iz korpe se pruaju metalne trake i obmotavaju se oko svo troje ljudi. im su ljudi uvueni u korpu, stranice se diu i zatvaraju, i udni predmet se die u snenu no. Nekoliko sekundi kasnije reflektor se gasi, i ivot se, u toj preistorijskoj umi, vraa u normalu. Iznad Zemlje, gigantski cilindar mirno lebdi ekajui da se njegovi glasnici vrate. Planeta ispod cilindara gotovo je sasvim bez oblaka; velika plava prostranstva okeana trepere kao dragulji, reflektujui sunevu svetlost. Blizu veernjeg terminatora, sunevi zraci, padajui pod niskim uglom, pokazuju ogromno prostranstvo leda koje se od Severnog pola proirilo preko gotovo itave povrine jednog velikog kontinenta. Zapadno od tog kontinenta, preko jednog velikog okeana i jednog potpuno belog severnog ostrva, podnevno sunce obasjava drugi veliki kontinent. I taj je preteno pokriven ledom. Ovde se led proirio na jug preko dve treine kopnene mase, i potpuno nestaje tek tamo gde se kontinent suava dolazei do junog mora. Lovaki atlovi koji su bili odslati iz velikog cilindra vraaju se u bazu i istovaruju ulov. U jednom malom atlu nalaze se otac, povreena majka, mlada ker, i pedeset do ezdeset drugih ljudskih bia, oigledno odabranih sa razliitih taaka na svetu. Niko od tih ljudi se ne mie. I kad atl bi bezbedno smeten u unutranjost matinog broda, poinje prenoenje svih preistorijskih ljudi, velikim vozilom nalik na kombi, do prijemne stanice. Tu ih prihvataju, katalogizuju, i odnose u ogromni modul ija unutranjost predstavlja imitaciju zemaljske ivotne sredine. Daleko iznad Zemlje, poslednji od robota-izviaa vraa se do gigantskog cilindra. Nastaje kratka pauza, kao da neko proverava stavke na nekoj neznanoj listi, a onda cilindrino svemirsko vozilo nestaje. 2. ETVRTAK 1. U zoru su ve bili na plai. U neko doba noi sedam kitova se nasukalo na obalu ostrvca Dir Ki, oko osam kilometara istono od Ki Vesta. Mona udovita iz

dubina, od tri do pet metara duga, izgledala su bespomono dok su leala i bacakala se po pesku. Drugih pet-est lanova ovog zalutalog jata lanih kitova ubica plivalo je ukrug, u plitkoj laguni neposredno ispred plae, u oiglednoj zabuni i izgubljenosti. Oko sedam sati, tog vedrog martovskog jutra, stigli su iz Ki Vesta eksperti za kitove, i ve poeli da koordiniraju napore kojima e se kasnije pridruiti mnogi lokalni ribari i zaljubljenici u morska prostranstva, sa ciljem da se nasukane ivotinje odguraju natrag u lagunu, a kasnije da se itavo jato nekako privoli da isplovi u Meksiki zaliv. Bilo je malo ili nimalo izgleda da ove ivotinje preive ako se ne vrate na otvoreno more. Od reportera, prva je stigla Kerol Doson. Parkirala je svoj brzi novi korejski kombi na bankini uz drum, nadomak plae, i iskoila da proui situaciju. Na ostrvu Dir Ki, ta plaa i laguna obrazovale su zaliv polumeseastog oblika. Zamiljena linija koja bi spojila dve najisturenije take tla na krajevima zaliva bila bi duga oko osam stotina metara. S druge strane te linije prostirao se Meksiki zaliv. Tih sedam kitova prodrli su u sredite zaliva i nasukali se na sredini plae, na mestu koje je najudaljenije od otvorenog mora. Kitovi su leali meusobno razmaknuti po desetak metara, a od vode su bili udaljeni po sedam-osam metara. Preostali kitovi bili su u zamci u pliacima, jedva tridesetak metara daleko od obale. Kerol obie oko svog vozila, prilazei zadnjim vratima. Pre nego to je izvukla veliki fotografski sanduk, zastala je da podesi ukur na pantalonama. (Jutros, kad ju je u njenoj hotelskoj sobi u Ki Vestu probudio poziv iz Majamija, obukla se na brzinu. Nije, ba, imala obiaj da na posao odlazi u trenerci. Trenerka je sakrivala prednost njenog lepog, fino izvajanog tela, koje je vie liilo na dvadesetogodinje nego na tridesetogodinje.) U sanduku je bila kolekcija fotoaparata i video-kamera. Odabrala je tri, ubacila u usta dve 'M i M' pilule iz nekog starog paketia, i pola ka plai. Peaei po pesku prema ljudima i nasukanim kitovima, Kerol je povremeno zastajkivala da fotografie scenu. Prvo je prila jednom uniformisanom oveku iz junofloridskog Centra za istraivanje mora. Taj ovek bio je okrenut licem ka moru, i razgovarao je sa dvojicom oficira amerike ratne mornarnice; bili su to pripadnici marinsko-patrolne sekcije u mornarikoj vazduhoplovnoj stanici na Ki Vestu. Desetak lokalnih dobrovoljaca nalazilo se u bliskoj orbiti oko ove trojice govornika, drei se na odstojanju ali pomno pratei diskusiju. Kerol prie oveku iz Centra i uhvati ga za miicu. "Dobro jutro, Defe", ree ona. On se okrete da je pogleda. Trenutak potom, neodreeni osmeh prepoznavanja pree preko njegovog lica. "Kerol Doson iz Majami Heralda", dodade ona brzo. "Sreli smo se jedne veeri u MOI. Bila sam sa Dejlom Majklsom."

"Sigurno, pamtim vas", ree on. "Kako bih mogao zaboraviti superika facu kao to je vaa?" Trenutak kasnije on dodade: "Ali ta ete ovde? Koliko je meni poznato, do pre jedan sat niko na svetu nije znao da su ovi kitovi ovde. A Majami je preko sto pedeset kilometara daleko." Kerol se nasmeja; njene oi su Defu utivo potvrivale da je kompliment ula, i da mu zahvaljuje na njemu. Navikla se, mada ne bez gunanja, da prihvata injenicu (koja joj se ni sad nije dopadala) da je ljudi, naroito mukarci, pamte pre svega po njenom izgledu. "Ve sam bila u Ki Vestu zbog druge prie. Dejl me je pozvao jutros im je uo za kitove. Mogu li da vas prekinem samo za minut i dobijem neke strune komentare? Koje bih snimila, naravno." Dok je ovo govorila, Kerol je ve posegnula i dohvatila video kameru. Bio je to jedan od najnovijih modela, '1993 Soni', ne vei od male sveske. Poela je svoj intervju sa dr Defom Marsdenom, 'najistaknutijim poznavaocem kitova na floridskom ostrvlju u lancu Ki'. Intervju se odvijao sasvim standardno; Kerol je sama mogla dati sve te odgovore. Ali kao dobra reporterka, znala je vrednost pojavljivanja eksperta u ovakvoj situaciji. Dr Marsden je objasnio da marinski biolozi jo ne znaju uzrok tih kitovskih nasukavanja, mada su sve uestalija nasukavanja krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina dala izobilje mogunosti za istraivaki rad. Prema Marsdenovom miljenju, veina strunjaka je tvrdila da se nasukavanja dogaaju zbog toga to paraziti napadnu pojedinanog kita, pa, ako je to ba onaj koji vodi jato, onda za njim i itavo jato srlja na obalu. Preovlaujua teorija je, prema Marsdenu, ona koja kae da ti paraziti izazovu zbrku u komplikovanom navigacionom sistemu koji govori kitu kuda da ide. Drugim reima, vodei kit na neki nain stekne utisak da njegova migraciona putanja treba da vodi na plau i preko kopna; svi ostali idu za njim zbog stroge hijerarhije u jatu. "Doktore Marsden, ula sam neke ljude koji tvrde da nasukavanje kitova postaje sve ee zbog nas i zagaenja koje mi stvaramo. Da li biste komentarisali optube da na otpad, i nae akustino i elektronsko zagaenje, razaraju osetljive bioloke navigacione sisteme kitova?" Kerol je upotrebila zum na svojoj majunoj video kameri da bi snimila mrtenje na elu Defa Marsdena. Oigledno, nije oekivao takvo delikatno pitanje od nje tako rano ujutro. Razmiljao je jedan trenutak, a onda napokon odgovorio. "Bilo je nekoliko pokuaja da se objasni zato sada ima mnogo vie nasukavanja nego to ih je u prolosti zabeleeno. Veina istraivaa dola je do neizbenog zakljuka da se u ivotnoj okolini kitova neto promenilo u poslednjih pola veka. Nije nerazumno pomisliti da smo mi mogli biti uzronici tih promena."

Kerol je znala da je dobila tano onakve izjave kakve su potrebne za savrenu kratku televizijsku reporatau o ovome. Zato je brzo i profesionalno okonala intervju, zahvalila se dr Marsdenu, i prila posmatraima. Minut kasnije imala je obilje dobrovoljaca spremnih da je povezu amcem u lagunu da bi izbliza snimila zbunjene kitove. U roku od pet minuta ne samo to je popunila nekoliko diskova fotografijama, nego je i namestila video-sekvencu na kojoj se videla ona sama kako objanjava nasukavanje. Pre nego to je otila sa te plae na Dir Kiju, Kerol Doson je otvorila zadnja vrata svog kombija. Njoj je kombi sluio i kao pokretna foto-laboratorija. Prvo je premotala i proverila video-traku koju je snimila, naroito pazei da li se ulo pljuskanje kitova iza nje dok je bila u amcu. Zatim je ubacila diskove iz oba fotoaparata u itae, da bi proverila da li su joj sve nainjene fotografije po ukusu. Bile su dobre. Osmehnula se sama sebi, zatvorila zadnja vrata kombija, i odvezla se natrag na Ki Vest. 2. Kerol je najpre zavrila redundantni transfer video-trake kroz modem Dou Hernandezu u Majami, a onda pozvala drugi broj. Sedela je u jednoj od privatnih kabina u velikoj novoj komunikacionoj sali u hotelu lanca Mariot u Ki Vestu. Ekran ispred nje pokazivao je da je dobila vezu sa zatraenim brojem, ali slike jo nije bilo. A onda Kerol zau kako jedan enski glas kae: "Dobro jutro, kancelarija dr Majklsa." "Dobro jutro, Bernis, ovde Kerol. Na ekranu sam." Ve sledeeg sekunda na ekranu se ukaza slika jedne prijatne sredovene ene. "Oh, haj, Kerol. Rei u Dejlu da si na liniji." Kerol se osmehnu gledajui kako Bernis kree, zajedno sa svojom tokastom foteljom, prema jednom panelu sa dugmadima, levo od nje. Bernis je bila praktino opkoljena tim svojim radnim stolom. Pred Bernis su bile dve tastature povezane sa dva velika ekrana, nekoliko disk-pogona, i neto nalik na telefon ugraen u jo jedan monitor. Po svemu sudei, nije bilo mesta za jo jedan komunikacioni panel neposredno pokraj telefona, pa je zato Bernis morala da se 'vozi' vie od metar u svojoj fotelji da bi signalisala dr Dejlu Majklsu da je stigao poziv, i to praen slikom, da to zove Kerol, i da zove iz Ki Vesta. Dr Dejl je, kao to je ve bilo poznato svima sem Kerol, voleo da dobije obilje informacija pre nego to bi primio poziv. I levo i desno od Bernis bili su uspravni produeci stola, a u tim produecima naslagane skupine flopi-diskova razliitih veliina (obeleene natpisima 'itati', 'arhiv' i 'izlazna korespodencija'), i izmeu njih hrpe magazina i koverata od pakpapira sa tvrdim tampanim materijalom iz kompjutera. Bernis pritisnu jedno dugme na panelu, ali nita se ne dogodi. Ona izvinjavajue pogleda prema Kerol na ekranu iznad telefona.

"Izvini, Kerol", ree Bernis malo zajapureno. "Moda nisam izvela stvar kako treba. Dr Dejl je ove nedelje dao da se instalira novi sistem, pa nisam sigurna..." Na jednom od dva velika monitora sinu poruka, "E, dobro", nastavi Bernis, sada se smeei. "Dobro sam izvela. On e ti se javiti za minut. Ima tamo unutra gosta, ali e s njim zavriti brzo, da bi te mogao videti i popriati s tobom. Nadam se da ti nee smetati ako te prebacim na ekanje." Kerol klimnu i Bernisina slika izblede sa ekrana. Umesto nje pojavi se poetak kratkog obrazovnog dokumentarca o gajenju ostriga. Stvar je bila snimljena ispod vode, i to divno, uz korienje najnovije fotografske opreme. Tonskim delom snimka dominirao je milozvuni glas dr Dejla. Dokumentarac je isticao vezu izmeu pronalazaka postignutih u MOI (Majamijskom okeanografskom institutu, iji je osniva i direktor bio ba dr Dejl) i brzog poveavanja proizvodnje u svakovrsnim morskim uzgajalitima. Ali Kerol se morala i nasmejati. Iza naratorovog glasa ula se, a u razdobljima naratorovog utanja se i pojaavala, muzika, i to Pahelbelov 'Kanon'. To je bila Dejlova najomiljenija romantina kompozicija (bio je tako predvidiv - Kerol je uvek znala ta e biti im bi Dejl stavio Pahelbela na kompaktdisk gramofon u svom apartamanu), ali joj se inilo udnim da slua te vesele gudake tonove dok kamere pokazuju, u krupnom planu rastenje ostriga. Pripovest o ostrigama prekide se naglo, in medias res, a ekran se preuredi u sliku unutranjosti velike kancelarije rukovodioca. Dejl Majkls je sedeo na jednom kauu, na suprotnom kraju sobe od onog u kom je bio njegov moderni radni sto, i posmatrao jedan od tri video-monitora koji su se u sobi mogli videti. "Dobro jutro jo jednom, Kerol", ree on razdragano. "Pa, kako je prolo? Gde si sad? Nisam znao da je u Mariotovim sobama ve imaju video." Dr Majkls je bio visok i vitak. Njegova blago zatalasana plava kosa samo malo se proredila na slepoonicama. Dobacio joj je odve brz, maltene uveban, osmeh; ali njegove zelene oi su zraile toplinom i otvorenou. "Sila sam u kom-salu ovde u hotelu", odgovori Kerol. "Maloas sam Heraldu, na disku, otpremila celu priu o nasukavanju kitova. Boga mi, Dejl, bilo mi je tako ao tih jadnih ivotinja. Kako je mogue da su tako pametne, a da ipak toliko gube pravac?". "To ne znamo, Kerol", odgovori Dejl. "Ali seti se da je naa definicija inteligencije, po svemu sudei, sasvim drukija nego njihova, kitovska definicija. Sem toga, nije iznenaujue da se oni pouzdaju u svoj interni navigacioni sistem ak i kad ih ovaj povede u propast. Moe li zamisliti situaciju u kojoj bi ti manje-vie zanemarila ono to oima vidi? To je njima isto. Ovde govorimo o kvaru u njihovom glavnom ulnom organu." Kerol je neko vreme utala. "Mislim da te razumem", ree ona konano, "ali bilo je bolno gledati ih onako bespomone. Nego, snimila sam tu priu i na video. Uzgred reeno, ta nova, integrisana video-tehnologija je super. Ovi u Mariotu su

upravo ugradili novi, bri modem za video, tako da sam dostavila Dou Hernandezu na kanalu 44 celu osmominutnu reportau za samo dva minuta. Oduevio se. Zna, on radi one vesti u podne. Uhvati ih ako moe pa mi reci svoje miljenje." Kerol zastade samo na as. "I, uzgred, Dejl hvala na obavetenju." "Bilo mi je drago da pomognem." Dejl je bio sav ozaren. Instinski se radovao kada god je mogao da pomogne Kerol u njenom poslu. Udvarao joj se izuzetno uporno, ve skoro godinu i po dana, i to na svoj nauniki nain, sa preovlaujuom ulogom leve strane mozga. Ali nije uspeo da je ubedi da bi trajna veza bila uzajamno korisna. On je bar, zamiljao da je problem u tome. "Mislim da bi itava ova frka sa kitovima mogla da nam bude dobra maska", ree Kerol. "Zna da sam se brinula da e tvoj teleskop privui suvie panje. A ono o lovu na blago jednostavno nee upaliti ako me neko ovde prepozna. Ali mislim da bih mogla da proem pod izgovorom da snimam dodatnu priu o kitovima. ta misli?" "Zvui mi razumno", sloi se Dejl. "Uzgred budi reeno, jo dve nepravilnosti vezane za kitove javljene su nam jutros. Gore na Sanibelu nasukao se deo nekog jata, a severno od Maratona navodno su kitovi napali jedan ribarski brodi. Vlasnik je Vijetnamac, izuzetno sklon uzbuenju. Naravno, praktino se nikad nije ulo da lani kitovi-ubice napadnu ita ljudsko. Ali moda moe nekako upotrebiti celu tu guvu oko kitova." Kerol vide da je ve ustao sa kaua i poeo da se eta po svojoj kancelariji. Dr Dejl Majkls je imao toliko energije da mu je bilo praktino nemogue da se skrasi na jednom mestu. Do etrdesetog roendana ostalo mu je samo nekoliko meseci, ali je jo raspolagao oduevljenjem i estinom tinejdera. "Samo, nastoj da niko iz Ratne mornarice ne sazna da je teleskop kod tebe", nastavi on. "Jutros su opet zvali i traili trei komplet opreme. Rekao sam im da je trei komplet dat na pozajmicu za svrhe istraivakog rada. ta god oni sad da trae, mora biti da im je veoma vano." Okrenuo se i pogledao u kameru. "I vrlo tajno. Onaj tip, porunik Tod, opet me je jutros podsetio, im sam postavio jedno normalno nauno pitanje, da je re o mornarikim poslovima i da mi on o tome ne moe nita rei." Kerol naini neke beleke u maloj spiralnoj belenici. "Zna, Dejl", poe ona opet, "im si mi jue pomenuo tu priu, pomislila sam da u njoj lei ogroman potencijal. Sve ukazuje na to da se u Ratnoj deava neto neobiajeno i tajno. Bilo mi je smeno kako mi je Tod jue uskraavao informacije na amaterski nain, kad smo razgovarali telefonom, a onda zahtevao da zna od koga sam dobila njegovo ime. Kazala sam mu da mi je jedan izvor u Pentagonu nagovestio da je zapoela neka visokoprioritetna aktivnost u mornarikoj vazduhoplovnoj stanici u Ki Vestu, i da je on, Tod, u nekoj vezi s tim. inilo se da je poverovao. A ja sam uverena da onaj

spetljani mornariki predstavnik za tampu koji se ovde nalazi nema pojma ni o emu to bi se moglo deavati. Kerol zevnu i brzo pokri usta akom. "Pa, sad je prekasno da se vraam na spavanje. Mislim da u malo da vebam a onda u poi u luku da zakupim brodi kao to smo se dogovorili. Mislim da traim iglu u plastu sena, ali tvoje nagaanje bi moglo biti i ispravno. U svakom sluaju, poeu sa mapom koju su mi dao. Pa, ako su stvarno izgubili krstarei projektil tamo negde dole, i ako pokuavaju da to prikriju, ja bih tu mogla da ubodem super. ujemo se kasnije." Dejl joj mahnu za zbogom i iskljui vezu. Kerol izae iz komunikacione sale i ode peice do kraja hotela. Imala je sobu sa pogledom na more, na prvom spratu. Takvo luksuziranje Herald nije bio voljan da plaa, ali ona je odluila da se sama baci u troak i da proivi malo komotnije. Dok se presvlaila u pripijeni kostim za plivanje, razmiljala je o svom razgovoru sa Dejlom. Nikom ni na pamet ne bi palo, pomisli ona, da smo Dejl i ja ljubavnici. Ili, bar, seks-partneri. Sve smo tako neto poslovni. Kao saradnici u nekoj ekipi ili tako neto. Nema ni 'dragi' ni 'draga'. Zastala je za trenutak, a onda dopunila svoju misao. A jesam li ja odgovorna to je tako? zapitala se. Bilo je ve blizu devet sati, pa se hotel postepeno budio, kad Kerol izie iz svoje sobe na hotelski teren. Na plai je bilo osoblje, tek pristiglo; razmetali su po pesku suncobrane i stolice za leanje, za ranoranioce. Kerol prie mladom oveku koji je tu zapovedao (tipian Strani Dasa, razmiljala je ironino, gledajui ga kako se epuri ispred svoje kuice za izdavanje opreme) i obavestila ga da e sad poi na dugo plivanje. Ranije joj se dvaput deavalo, u hotelima, da zaboravi da kae uvarima na plai da e otplivati osamsto metara daleko od obale. U oba sluaja su je 'spasli' uz dramatine scene, samo joj smetajui. Dok se uhodavala u ritam svog plivanja slobodnim stilom, poela je da osea ono poputanje napetosti, ono rasputanje vorova koji su u njoj najee postojali. Iako je govorila veini drugih ljudi da redovno veba da bi bila u formi, Kerol je, zapravo, troila najmanje po etrdeset pet minuta svakog jutra na tranje, plivanje ili brzo hodanje zbog toga to joj je ova veba omoguavala da izdri estoki tempo svog ivota. Tek posle napornog vebanja mogla je osetiti stvarni mir i pomirenost sa svetom. Za Kerol je bilo normalno da, dok pliva na veliku daljinu, pusti misli da lutaju. Ovog jutra setila se kako je, nekad davno, plivala u hladnoj vodi Pacifika, blizu plae Laguna u Kaliforniji. Tada joj je bilo osam godina, i bila je otila na roendansku zabavu jedne svoje drugarice, Desike, sa kojim se upoznala u fudbalskom kampu tokom leta. Desika je imala vie igraaka i lutaka nego to je Kerol mogla i zamisliti.

Hmm, mrmljala je Kerol priseajui se Desikine zabave, i klovnova, i ponija. To je bilo onda kad sam jo verovala u bajke. To je bilo pre odvojenog ivota i pre razvoda... Alarm na njenom asovniku zazuja, prekidajui tok njenih razmiljanja, i Kerol se okrete u vodi i poe natrag, ka obali. Dok je to inila, krajikom oka je ugledala neto udno. Na jedva dvadesetak metara daleko od nje jedan veliki kit probio je povrinu vode, izazvavi talas jeze u njenoj kimi i adrenalina u njenom krvotoku. Kit nestade ispod vode; Kerol je jo minutima plivala na istom mestu i osmatrala na sve strane, ali ga vie nije videla. Najzad ona poe da pliva natrag ka obali. Posle onog bizarnog susreta u vodi, njen puls se vraao na normalu; poela je da razmilja o svojoj, doivotnoj fascinaciji kitovima. Pamtila je kita-igraku kupljenog u 'Morskkom svetu' u San Diegu, kad joj je bilo sedam godina. Kako se zvao? ami. emu. Tako, nekako. Onda se Kerol priseti jednog jo ranijeg iskustva, koje joj u proteklih dvadeset pet godina nijednom nije dolo u seanje. Kerol je tada imala pet ili est godina. Sedela je u svojoj sobi, spremna za spavanje kao to joj je i bilo reeno; njen otac uao je u sobu, nosei slikovnicu. Seli su zajedno na krevet i naslonila se leima na tepete sa utim cveem. Poeo je da joj ita iz slikovnice. Mnogo je volela to kad joj tata prebaci ruku preko ramena, stavi knjigu u njeno krilo, i okree listove. Tada je imala oseanje udobnosti i zatienosti. itao joj je priu o jednom kitu koji se ponaao kao ovek, i o oveku po imenu kapetan Ejheb. Slike su bile zastraujue, a naroito jedna koja je prikazivala amac bacan tamo-amo trzajima gigantskog kita kome je u lea bio zaboden harpun. Te noi, dok ju je ututkavao za spavanje, nekako se dugo zadrao u sobi, i puno je grlio i ljubio. Videla je suze u njegovim oima i pitala ga da li je neto kako ne treba. Njen otac je samo odmahnuo glavom i rekao joj da je voli toliko da zbog toga ponekad zaplae. Kerol se toliko udubila u ovu ivu uspomenu, da nije ni pazila kuda pliva. Struja ju je bila odnela na zapad, tako da je sad jedva videla hotel. Trebalo joj je nekoliko minuta da se orijentie i ponovo zapliva ka hotelu. 3. Porunik Riard Tod ekao je nestrpljivo, dok je asistentkinja za procesovanje podataka unosila poslednje ispravke na glavne tabele. "Hajde, hajde. Trebalo bi da sastanak pone kroz pet minuta. A treba jo dve promene da unesemo." Toj jadnoj devojci je oigledno smetalo prisustvo ovog mornarinog oficira koji joj je praktino visio nad glavom dok je radila za projektnim monitor-ekranom. Na jednoj tabeli popravila je dve slovne greke i pritisnula povratno dugme. Na ekranu ispred nje pojavila se kompjuterska, linijama iscrtana mapa june Floride i

Kijskog ostrvlja. Pokuavala je da prati, svetlosnom olovkom, instrukcije porunika Toda, i da istie pojedine oblasti o kojima je on govorio. "E tako", ree on najzad, "to je dobro. Time je grupa zavrena. Sad pritisni dugme za tvrdo kopiranu reprodukciju. Kako glasi inicijalni klju? 17 BROK 01? Dobro! Informaciona baza je pod 'strogo poverljivo'? U redu. Dananja lozinka?" "Matis, porunice", odgovori ona, ustajui. Obila je mainu i uzela gotov, ve sreen i spojen primerak njegovog referata. Na Todovom licu stajao je prazan izraz. "To je bio jedan francuski slikar", dodade devojka ironino. "Ako se pitate kako se pie - pie se M-A-T-I-S-S-E." Tod potpisa revers za svoj primerak referata, a onda nakraba to Matisse na paretu hartije. Nezgrapno i minimalno se zahvalivi devojci, on izae iz te prostorije, zatim i iz sobe, te pree ulicu. Konferencijski centar Vazduhoplovne stanice amerike ratne mornarice u Ki Vestu bio je u neposrednoj blizini. Bila je to sasvim nova zgrada, moderno projektovana; spadala je u one malobrojne graevine u toj bazi koje su se izdvajale iz prevlaujue arhitektonske monotonije tipa 'beli malter - drugi svetski rat'. Porunik Tod je radio u jednoj od onih tipinijih, bezlinih belih zgrada, kao rukovodilac ovdanjih specijalnih projekata. Tod i njegova grupa sluili su komandi, u sutini, kao reavaoci posebno nezgodnih problema sa tehnikom: bili su odlina grupa sistemskih inenjera, a prebacivani su sa projekta na projekat, ve prema potrebi. Todu je bilo dvadeset osam godina; diplomirao je na Anapolisu, na katedri za aerosvemirsko inenjerstvo, i sad je bio ambiciozni mornariki neenja, u velikoj urbi. Odrastao je u saveznoj dravi Kolorado, u jednom pregrau Dnevera zvanom Litlton. Imao je oseaj da se ovde, na Ki Vestu, nalazi izvan glavnog toka, pa je eznuo za ansom da pree na neko mesto gde bi mogao zaista dokazati svoju vrednost; na primer, u neki centar za konstruisanje oruja, ili ak, u Pentagon. Na vratima konferencijskog centra bio je natpis: STROGO POVERLJIVO. SLOMLJENA STRELA. Porunik Tod baci pogled na svoj asovnik. Do 09:30, vremena za sastanak, ostao je jo jedan minut. On otkuca alfanumeriki kod na bravi tih vrata i ue u zadnji deo jedne konferencijske sale osrednje veliine, sa tri velika ekrana u prednjem delu. Ve su bili stigli i lanovi njegove grupe - naime, petorica mlaih oficira, ali i nekoliko starijih oficira iz komande. Stajali su kod stoia na levoj strani, okupljeni oko kafe i krofni. Komandant Vermom Vinters sedeo je sam na srednjem seditu za dugim stolom koji se prostirao gotovo itavom duinom sale. Bio je leima okrenut ulazu, a licem ka ekranima. "U redu, u redu", ree Vinters, najpre se osvrnuvi po sali a onda bacivi pogled na digitalni asovni displej u gornjem levom uglu prednjeg zida, "da ponemo. Jeste li spremni, porunie Tod?" Ostali oficiri sedoe za sto. U poslednjem trenutku u dvoranu ue jo jedan od starijih oficira i sede na jedno od zadnjih sedita.

Tod zaobie sto i stupi u prednji deo sale. Pope se zatim na podijum gde se, u govornikom pultu, ispod jednog malog monitor-ekrana, nalazila ugraena tastatura. On uputi pogled ka komandantu Vintersu. "Da, gospodine", odgovori mu, i aktivira kompjuterski sistem u pultu. Signalisao je da eli pristup strogo poverljivoj informacionoj bazi. Onda je ukucao komplikovani prvi deo ifre. Kao drugi deo sluila je, svakog dana, nova lozinka. Tek to je zavrio, pred njim se pojavi, na interaktivnom monitoru, zahtev da otkuca i dananju lozinku. Tod je otkuca, ali uzalud, jer nije zapamtio kako se tano pie ime tog slikara. On poe da pretura po depovima, traei ono pare otpadnog papira. Jo samo jedna takva tastatura postojala je u dvorani, a ta je bila na sredini drugog stola, tamo gde je sedeo Vinters. Dok je porunik Tod petljao na podijumu, komandant se nasmeio, ukucao lozinku, i dodao neku njegovu, posebnu ifru. Centralni ekran oive jakim bojama i prikaza jednu stilizovano naslikanu enu u utoj haljini kako svira klavir dok iza nje dvojica doeka igraju dame. Slikom su dominirale snane crvene nijanse, koje kao da su se iz nje bujno irile na sve strane. Bila je to reprodukcija jedne od Matisovih slika iz njegovih poznih godina u Nici, velianstveno projektovana u prednji deo ove sale. Porunik Tod izgledao je pometeno. Dvojica starijih oficira se nasmejae. Vinter se prijateljski osmehnu. "Prilino zapanjujue stvari se mogu izvesti kad ima na raspolaganju sliku sa rezulucionom snagom 4 puta 4K i praktino beskrajnu bazu podataka." Usledilo je nelagodno utanje, a onda Vinters nastavi. "Mislim da je beznadeno pokuavati proiriti obrazovanje vas mladih oficira u ovoj bazi. Hajde. Nastavite. Ve sam vas ubacio u strogo-poverljivu bazu podataka, i svaki novi input e nadvladati ovu sliku." Tod se napokon pribra. Ovaj Vinters je stvarno neki otkaenjak, pomisli on. Prole noi je admiral, koji je komandovao bazom u Ki Vestu, odredio da upravo ovaj komandant vodi istragu o ovom sluaju sa vanim projektilom 'Panter'. Vinters je raspolagao zadivljujuim poznavanjem raketne tehnike i sistemskog inenjerstva, ali, zaboga, na poetku jednog kritino vanog sastanka ubaciti na ekran umetniku sliku, pa ko je jo uo za to? Tod sada ukuca 17 BROK 01 i, poto je prebrojao prisutne, cifru devet. U roku od nekoliko sekundi, maina u zadnjem uglu sobe odtampa, sredi i isporui devet primeraka njegovog referata, za potrebe prisutnih. Tod prizva na centralni ekran, sledeim doticajem tipke, svoju prvu sliku, koja je imala naslov 'Uvod i pozadina'. "Jue ujutro", poe on, "nad severnim Atlantikom je izvreno demonstraciono ispaljivanje nove rakete 'Panter'. Projektil je ispaljen u 07:00 sa aviona na visini od 24.360 metara, u blizini obale Labradora. Trebalo je da pogodi jedan od naih starih nosaa aviona, koji je bio postavljen blizu Bahama kao meta. Projektil je normalnom balistikom putanjom doleteo do regiona gde se brod-meta nalazi. Trebalo je da 'Panter' tada ukljui svoj finalni sistem za navoenje u kome postoji i usavreni

sistem za prepoznavanje obrazaca, zvani APRS. Trebalo je da projektil tada nae nosa aviona i, koristei korekcione mlaznike kao glavno a pokretne zakrilce kao pomono sredstvo za usmeravanje, ostvari pogodak zarivanjem u glavnu palubu." Tod pritisnu jedno dugme na podijumskoj tastaturi, i na levom ekranu se pojavi linijama iscrtana mapa istone obale SAD, ukljuujui i itav prostor od Labradora do Kube. "Taj projektil bio je finalna test-verzija", nastavi on, "u svemu identian sa konanom produkcionom verzijom, izuzimajui komandni test-set i bojevu glavu. Trebalo je da ovo bude najdui dosadanji probni let 'Pantera', i trebalo je da tom prilikom bude temeljito demonstriran novi softver, oznaen kao 'verzija 4,2' i nedavno instalisan u APRS. Zato, naravno, projektil nije bio sa bojevom glavom." Porunik dohvati svetlosnu olovku sa pulta i poe da iscrtava oznake na monitoru ispred sebe. Svaka takva oznaka odmah se pojavljivala reprodukovana na veem ekranu iza njega, tako da su svi mogli lako pratiti Todovu analizu. "Na ekranu svi moete videti i planiranu, i zaista ostvarenu putanju te ptice jue. U toku letenja koje je izgledalo savreno, sikvenser je ukljuio kamere. Bilo je to na nekih esnaest kilometara od Kejp Kanaverala. Napravljeno je nekoliko stotina kalibracionih slika, u smislu auto-testiranja APRS-a, a onda su aktivirani terminalni algoritmi za navoenje. Koliko moemo zakljuiti na osnovu real-vremenske telemetrije, do ovog trenutka se nita udno nije desilo." Sad se na desnom ekranu ukazala detaljna mapa june Floride i kijskog ostrvlja, ukljuujui i metu meu Bahamskim ostrvima. Do kraja svoje prezentacije, Tod je na levom i desnom ekranu ostavio te dve mape, ali je na srednji ekran nabacivao stalno nove tekstove, u skladu sa tokom svog referata. "Priblina lokacija mete, prema kojoj je kamere trebalo najpre da se okrenu da bi nale nosa aviona, bila je tu, kod Eleutere, u Bahamima. Trebalo je da se algoritam za pretraivanje iri kruno od te take, pa bi, da je radio kako valja, pronaao metu u roku od petnaestak sekundi." Pokazavi takastu liniju na detaljnijoj mapi, Tod dodade: "Ovo je trebalo da bude trajektorija sudara. Meutim", nastavi Tod dramatino, "na osnovu telemetrijskih podataka koje smo dosad analizirali, ini se da je projektil skrenuo otro ka zapadu, ka obali Floride, ubrzo posle aktiviranja terminalnih algoritama za navoenje. Uspeli smo da rekonstruiemo putanju samo do ove take, kad se raketa nala na nekih pet kilometara od obale Majami Bia, na visini od tri hiljade i etrdeset metara. Posle toga telemetrija je postala isprekidana i neispravna. Ipak, znamo da su svi motori za terminalno navoenje bili ukljueni u trenutku kad smo izgubili sve podatke. Ako projektujemo ukupnu mo koja je projektilu tada bila preostala, zakljuujemo da je mogao pasti ma gde u zoni koja je ovde istaknuta, a ta zona pokriva movare Everglejds, kijsko ostrvlje, a na jug se prua ak do Kube.

Porunik Tod zastade na trenutak, a komandant Vinters, koji je tokom izlaganja zapisivao glavne podatke u malu belenicu, odmah skoi na noge i poe da preuzima rukovoenje sastankom. "Nekoliko pitanja, porunie, pre nego to nastavimo", poe Vinters poslovnim tonom, ali sa jasnim prizvukom autoriteta. "Prvo, zbog ega projektil nije uniten ubrzo posle skretanja sa kursa?" "Nismo ba sigurni, komandante. Naravno, u projektil su ugraeni, ba radi toga, komandni test-set i jedna mala mina. Promena u putanji projektila bila je tako iznenadna i neoekivana da smo, u poetku, reagovali pomalo sporo. A kad smo komandu za samounitenje poslali, mogue je da je projektil ve bio izvan dometa. Znam samo to da apsolutno nikakvu ekploziju nismo videli. Moemo samo pretpostaviti..." "Moemo se kasnije vratiti na tu operacionu greku", prekide ga Vinters ponovo. Na re 'greka' Tod poblede i poe da se vrpolji iza govornice. "Gde bi bila taka udara, ako je izraunavamo prema konstantama za navoenje aktivnim u vreme poslednjeg kompletnog telemetrijskog izvetaja? I koliko e nam vremena biti potrebno da izvuemo dodatne informacije iz nepotpunih podataka?" Porunik Tod zakljui da je ovaj komandant inteligentan. Oigledno, Vinters je imao nekog iskustva sa istragama o anomalijama. Tod dade svoje objanjenje: ako se aktivne konstante za navoenje nisu kasnije ponovo menjale, neprekidnim radom terminalnih motora projektil bi bio doveden do take pada koja bi se nalazila otprilike trideset dva kilometra juno od Ki Vesta. "Meutim", dopuni Tod, "softver je dozvoljavao da se ove konstante menjaju svakih pet sekundi. I promenile su se, i to dva puta tokom poslednjih pet internih auriranja podataka. Zato nije verovatno da su ostale iste kakve su bile kad se naa telemtrija u potpunosti prekinula. Na alost, iako su sve konstante - ak i one budue, tek predskazane, koje kalkulie APRS pohranjene u ukrcani kompjuter, mi, zbog ogranienja u pogledu raspoloivog raspona talasnih duina, transmitujemo, real-vremenskom telemetrijom, samo aktivne konstante. Sada runo pregledavamo poslednje, nepozvane podatke, da vidimo da li moemo saznati ita vie o konstantama." Jedan od ostalih viih oficira uputi mu pitanje o verovatnoi da je projektil pao ba na Kubu. Porunik Tod odgovori reima 'veoma niska' i onda ukljui elektronsku prekosliku kojom je na desnu mapu bila nabaena jedna isprekidana, mirkajua trajektorija. Ovaj niz taaka, koji se palio i gasio, poinjao je u neposrednoj blizini naselja Koral Gejblz, juno od grada Majamija, pa se nastavljao preko jednog dela june Floride, u Meksiki zaliv, preko kijskog ostrvlja; na vodama Meksikog zaliva, to jest okeana, ta linija je najzad prestajala. "Nameravamo da svoje traganje koncentriemo du ove linije. Ako se ptica nije iznenada predomislila, njeno opte usmerenje odgovaralo bi kretanju ka meti opaenoj negde, bilo gde, du ove staze. Pa, poto nemamo izvetaje da je ita palo na zemlju blizu naseljenih mesta, pretpostavljamo da je projektil pao u Everglejds ili u okean."

Prethodne veeri, porunik Tod se bio ukratko konsultovao sa Vintersom u vezi dnevnog reda za ovaj sastanak. Trebalo je da sastanak potraje jedan sat, ali se zbog velikog broja pitanja otegao na sat i po. Tod je u svom referatu bio temeljit i precizan, ali ga je oigledno uznemiravalo Vintersovo neprestano zadiranje u mogunosti da se dogodila ljudska greka. Porunik je bez oklevanja priznao da nisu unitili projektil kad je trebalo, to jest im je skrenuo sa putanje; meutim, branio je svoje ljude tako to je navodio neuobiajene okolnosti i gotovo besprekorne rezultate postizane u ranijim letovima 'Pantera'. Takoe je objasnio da nameravaju da opreme svoja istraivaka plovila najboljim moguim instrumentima ('ukljuujui novi okeanski teleskop razvijen u Okeanografskom institutu Majamija') i da e pretraga naznaenih mesta poeti punom snagom ve sutra. Vinters je postavio mnogo pitanja o moguem uzroku udnog ponaanja projektila. Tod mu je odgovorio da su on i njegovo osoblje uvereni da je re o sftverskom problemu, te da je neki novi ili poboljani algoritam u 'verziji 4,2' na neki nain pokvario i inicijalnu sekvencu, i optiki memorisane parametre cilja. Vinters je na kraju prihvatio ovo miljenje, ali je pre toga ipak naredio da Todova ekipa pripremi 'silaznu' (to jest, 'do vrha') analizu modaliteta neuspeha, tako da se pomene svaka mogua greka u hardveru, softveru i u ljudskom postupanju (pri pominjanju ljudske greke Tod se opet trgao) koja je mogla dovesti do onakvog oblika neuspeha kakav je zapaen. Pred kraj sastanka, Vinters je ponovo govorio o potrebi da ova aktivnost bude tajna, i istakao da projekat 'Slomljena strela' mora ostati sasvim nepoznat tampi. "Komandante", upade Tod dok je Vinters objanjavao ovu politiku u vezi sa tampom. Na poetku ovog sastanka porunik je oseao i te kako mnogo samopouzdanja, ali sada, sve manje. "Gospodine, jue kasno popodne zvala me je neka reporterka, mislim da se zove Kerolajn ili Keti Doson, iz lista Majami Herald. Rekla mi je da je naula da se ovde dole odvijaju neke specijalne aktivnosti i da, naravno, ja imam neke veze s time. Tvrdila je da je njen izvor podataka neko u Pentagonu." Vinters odmahnu glavom. "E jebi ga, porunie, zato niste ranije kazali neto o tome? Zar ne moete zamisliti ta bi se desilo kad bi se saznalo da je jedan od naih projektila odlutao nad Majami?" On zastade. "ta ste joj rekli?" "Nisam joj rekao nita. Ali mislim da je jo sumnjiava. Posle razgovora sa mnom, zvala je kancelariju predstavnika za tampu." Vinters izdade nareenja: da postojanje istrage o projektu 'Slomljena strela' mora biti zadrano u tajnosti, i da sva eventualna budua raspitivanja o tome moraju biti predata njemu u nadlenost. Onda je odredio da se sledei sastanak radi sagledavanja situacije ima odrati sledeeg dana, dakle u petak, i to u 15:00 asova. Komandant je oekivao (ree on tada poruniku Todu) da e do tad videti rezultate analize isprekidanih telemetrijskih podataka, kompletniju logiku analizu moguih

modaliteta nastanka kvara, i listu novijih otvorenih problema kod softvera nazvanog '4,2'. Porunik Riard Tod ode sa ovog sastanka svestan da e dobijeni zadaci znatno uticati na njegovu karijeru. Bilo mu je jasno da ovaj komandant, Vinters, ve dovodi u pitanje njegovu, Todovu, linu kompetentnost. Tod je bio reen da na ovaj izazov reaguje na pozitivan nain. Prvo je sazvao mali 'post mortem' sastanak mlaih oficira, lanova njegove grupe. Rekao im je (sve su to bili mladi kadeti, koji su, zavrivi mornariki program ROTC, tek izali sa univerziteta: da se njihova kolektivna guzica nalazi na linije paljbe. Onda je definisao seriju akcionih stavki koje e prinuditi veinu njih da rade do duboko u no. Todu je bilo bitno da za sledei sastanak bude solidno pripremljen. 4. Gradi Ki Vest ponosio se svojom novom marinom. Bila je to moderna marina, dovrena 1992. godine, kad je, zbog naglog poveanja broja jahti za krstarenje, u stari gradi poela da pristie reka novih posetilaca. Na visokim kulama, koje su bile razmetene po dokovima, bilo je mnogo automatskih kamera koje su neprestano motrile na ovo pristanite za amce. Te kamere, kao i mnogi drugi elektronski aparati, inile su samo deo iroko razraenog bezbednosnog sistema koji je titio privezane amce kad su njihovi vlasnici bili odsutni. Jo jedna od tih novih odlika 'Hemingvejeve marine', (prirodno je tako nazvana, po najslavnijem stanovniku Ki Vesta) bio je centar za kontrolisanje celokupne plovidbe iz jednog mesta. Odatle je samo jedna osoba, koristei gotovo sasvim automatizovani sistem za kontrolu saobraaja, mogla davati instrukcije svim amcima i jahtama u marini, i obezbediti efikasno rukovanje gustim saobraajem na vodi. Ova marina bila je izgraena na mestu zvanom Ki Vest Bajt, na mestu gde su se ranije nalazili stari, oronuli delovi luke. U ovu marinu moglo se smestiti blizu etiri stotine amaca i jahti; njenim zavretkom, promenila se ekonomska priroda ovog grada. Mladi profesionalci, obuzeti eljom da budu blizu svojih plovila privrenih za dokove marine, brzo su pokupovali i renovirali sve one divne kue iz devetnaestog veka koje su, u ulicama Kerolajn i Iton, sainjavale takozvani Pelikanski put. Elegantne prodavnice, otmeni restorani, ak i mala pozorita, pojavie se u velikom broju u oblasti oko marine, kreirajui atmosferu prometnosti i uzbuenja. Dooe ak i Japanci i izgradie hotel, Mijako Gardens, koji postade slavan po svojoj velianstvenoj kolekciji tropskih ptica putenih da se igraju oko vodopada i paprati u hotelskom atrijumu. Neto pred podne, Kerol Doson ue u upravnu zgradu marine i prie krunom radnom stolu za informacije koji se nalazio u sredini velike sal. Na sebi je imala 'estoku' svilenu bluzu svetlopurpurne boje, i duge, bele, pamune pantalone koje su leerno padale preko gornjih delova njenih belih teniskih patika. Oko njenog desnog

zgloba bile su obmotane dve male brazletne od rubina i zlata, a u dnu velikog dekoltea u obliku latininog slova 'V', nalazio se, u korpici od zlata, ogromni ametist, koji se savreno njihao na kraju lanca oko Kerolinog vrata. Liila je na bogatu turistkinju koja je naumila da iznajmi jahtu za to popodne, i izgledala je oamuujue lepo. Devojka iza informacionog stola imala je dvadesetak godina. Bila je plavua, prilino privlana u onom istorezanom amerikom maniru koji je prvobitno oliavala eril Tigs. Dok se novinarka energinim koracima pribliavala, devojka ju je gledala sa blagim nagovetajem supaenikw ljubomore. "Mogu li vam pomoi?" upita slubenica sa lanom razdraganou im Kerol prie stolu. "Htela bih da iznajmim brodi za ostatak dananjeg dana", poe Kerol. "Htela bih da izaem da malo ronim i plivam i moda da vidim neke od zanimljivih potopljenih brodova u blizini." Nije imala nameru da bilo ta kae o kitovima sve dok ne izabere jahtu. "Pa, doli ste na pravo mesto", odgovori devojka. Ona se okrete kompjuteru koji joj je bio s leve strane i pripremi se da upotrebi tipke. "Zovem se Dulijana, a jedan od mojih poslova ovde jeste da pomognem turistima u pronalaenju brodia koji e tano odgovarati njihovim rekreacionim potrebama." Kerol primeti da ta reenica zvui kao da je nauena napamet. "Imate li na umu neku odreenu cenu? Iako se ovde, u Hemingveju, uglavnom nalaze privatni brodii, imamo i mnogo drugih, za iznajmljivanje, i veina njih e odgovarati vaim potrebama. Naravno, pod pretpostavkom da su jo raspoloivi." Kerol odmahnu glavom, i dobi, nekoliko minuta kasnije, kompjuterski spisak devet brodia. "Ovo su svi brodii koji su na raspolaganju", ree devojka. "Kao to rekoh, raspon u cenama je poprilian." Kerolin pogled poe niz listu. Najvea i najskuplja jahta bila je Ambrozija, duga esnaest i po metara, koja se iznajmljivala za osam stotina dolara dnevno ili pet stotina za pola dana. Na listi su bila i dva brodia osrednje veliine, ali i dva mala, duine po osam metara, iji je najam bio upola jeftiniji nego najam Ambrozije. "elela bih da najpre popriam sa kapetanom Ambrozije", ree Kerol posle trenutka oklevanja. "Kuda treba da idem?" "A da li vi poznajete kapetana Homera?" upita Dulijana. udan osmeh poinjao je da se uobliava u uglu njenih usana. "Homera Eforda", ree ona ponovo, polagano, kao da bi to ime trebalo da bude prepoznato. Kerolin um se prebaci na rutinu pretraivanja memorije. Poznato ime. Gde ga je, ono, ula? Nekad davno, u nekim vestima... Pre nego to je Kerol uspela da sasvim dozove obavetenje iz svoje memorije, devojka nastavi. "Javiu im da dolazite." Desno od nje, ispod ploe radnog stola, bila je ogromna tabla sa prekidaima - nekoliko stotina njih. Oigledno povezana sa

razglasnim sistemom. Devojka prebaci jedan prekida u promenjeni poloaj i okrete se prema Kerol. "Verovatno e biti sad, brzo", ree ona. "ta je bilo, Dulijana?" zau se, dvadesetak sekundi kasnije, jedan gromki enski glas. Nain izgovora nagovetavao je da je re o strankinji, verovatno Nemici. I to nestrpljivoj strankinji. "Greta, ovde je jedna ena, gospoica Kerol Doson iz Majamija, koja bi elela da sie da razgovara sa kapetanom Homerom o iznajmljivanju jahte za ovo popodne." Tiina potraja samo trenutak, a onda se opet zau Gretin glas: "Ja o-kej, poalji je dole." Dulijana pokretom pokaza Keroli da upola obie kruni radni sto i doe do mesta gde se, u malom udubljenju, nalazila dobro znana tastatura. Kerol je kroz ovaj proces prola ve mnogo puta od vremena kad je 1991. godine u Sjedinjenim Amerikim Dravama uveden UIS, univerzalni identifikacioni sistem. Koristei tastaturu, sama je ukucala svoje ime i svoj broj socijalnog osiguranja. Pitala se pomou kog pitanja e sad biti proverena. Mesto roenja? Devojako prezime njene majke? Datum roenja njenog oca? Uvek je to bilo neko nasumino odabrano pitanje, usmereno na jedan od dvadeset nepromenljivih linih podataka koji su pripadali svakoj individui. Sad zaista vie nije bilo ba sasvim lako predstavljati se kao neka druga osoba. "Gospoica Kerol Doson, 1418 Oukvud Gardens, apartman 17, Majami Bi." Kerol klimnu. Plavua Dulijana oigledno je uivala u ovoj svojoj ulozi, to jest u proveravanju identiteta potencijalnih muterija. "Kad ste roeni?" zapita je. "Dvadeset sedmog decembra 1963", odgovori Kerol. Na Dulijaninom licu jasno se odrazi injenica da je Kerol dala taan odgovor. Ali Kerol je na njenom licu videla jo neto, neto takmiarsko i ak nadmeno, maltene u smislu 'O-ho-ho, a-haha, toliko sam mlaa od tebe, a sad to i znam.' Kerol obino nije obraala panju na takve trivijalnosti. Ali ovog jutra ju je, iz nekog razloga, ispunila nelagodnou injenica da joj je ve trideset godina. Ona zausti da izrazi svoje nezadovoljstvo ovoj samozadovoljnoj maloj Dulijani, ali se predomisli i ne ree nita. Dulijana joj dade instrukcije. "Izaite kroz ova vrata, sasvim desno, i hodajte pravo sve dok ne doete do doka broj 4. Onda skrenute levo i ubacite ovu kartu u bravu na kapiji. Ambrozija je na veznom mestu oznaenom slovom 'P', kao u 'Piter'. Ima dugo da se peai, sve do kraja doka. Ali ne moete promaiti tu jahtu to je jedna od najveih i najlepih u Hemingveju." Dulijana je bila u pravu. Moralo se dobro potegnuti do kraja doka broj 4. Kerol Doson je prola pored tridesetak brodia svih veliina, vezanih uz obe strane doka, dok nije najzad stigla do Ambrozije. Dok je uspela da razazna upadljiva plava indentifikujua slova na prednjem delu kabine, ve ju je poeo probijati znoj zbog vreline i vlanosti ovog poznog jutra.

Kapetan Homer Eford, videi da je najzad stigla do Ambrozije, poe uz mosti ka ivici gata, da je doeka. Bio je to ovek srednjih ili poznih pedesetih godina, ogromnog rasta, mnogo vii od sto osamdeset centimetara i teak oko sto deset kilograma. Kosa mu je bila jo gusta, ali se njena prvobitna crna boja sada gotovo sasvim predala pred sedima. Divlje oi kapetana Homera pratile su Kerolino prilaenje sa neskrivenim 'masnim' oduevljenjem. Kerol je primetila taj pohotljivi pogled; istog asa osetila je gaenje. Nainila je pokret kao da e se okrenuti i poi odmah natrag ka direkciji marine. Ali zaustavila se, uviajui da do tamo ima dosta da se peai, i da je ve pregrejana i umorna. Kapetan Homer je oito primetio, po promeni u njenom hodu, njeno neodobravanje, jer se njegovo cerenje preobrati u roaki osmeh. "Gospoica Doson, pretpostavljam", ree kapetan, uz mali naklon lane galantnosti. "Dobrodoli na Ambroziju. Kapetan Homer Eford i njegova posada stoje vam na usluzi." Kerol se s oklevanjem nasmei. Bar se nije inilo da ovaj komedija u groznoj plavoj havajskoj koulji shvata samoga sebe odve ozbiljno. I dalje sa izvesnim zazorom, ona uze iz njegove ispruene ruke flaicu koka-kole i poe za njim. Ili su manjim, bonim dokom, paralelno sa jahtom, a onda se brodskim mostiem spustie na jahtu. Bila je ogromna. "Koliko ujemo od Dulijane, vi ste voljni da iznajmite jahtu za ovo popodne. Rado bismo vas odveli na jedno od naih omiljenih mesta, Delfin Ki." Razgovarali su stojei ispred krmanoke kuice i pokrivenog kabinskog dela. Bilo je jasno da je kapetan Homer ve poeo svoju uhodanu reklamnu priu. Odnekud, iz blizine, Kerol je ula kako odzvanja neto metalno, neto to je zvualo poput gimnastikih tegova. "Delfin Ki je divno, izolovano ostrvo", nastavi kapetan Homer. "Perfektno je za plivanje, ak i za sunanje bez odee, ako ste nudistkinja. Tamo postoji i jedna potopljena olupina iz osamnaestog veka, udaljena oko tri kilometra, ne vie, ako ste zainteresovani za malo ronjenja." Kerol otpi jo nekoliko gutljaja koka-kole, i pogleda na trenutak Homera. Brzo, meutim, odvrati pogled. Homer se opet bezobrazno cerio. Nain kako je neobino naglasio rei 'bez odee', promenio je Kerolinu mentalnu sliku Delfin Kija: sad joj se vie nije inilo da je to tihi tropski raj, nego pre stecite razvratnika i radoznalih voajera. Trgla se i uzmakla od lakog dodira kapetana Homera kad ju je poveo du jedne strane jahte. Ovo je neki ljigavko, pomisli ona. Trebalo je da posluam svoj prvi instinkt i okrenem se. Dok su prolazili pored ulaza u kabinu, bliei se prednjem delu ovog luksuznog plovila, treskanje metala se pojaalo. Kerolina novinarska radoznalost bila je ovim podstaknuta: inilo se da je taj zvuk u velikom neskladu sa ovim mestom. Jedva da je uopte obraala panju dok je kapetan Homer priao o svim istaknutim odlikama ove jahte. Kad su najzad bili u mogunosti da jasno sagledaju prednju palubu Ambrozije, Kerol vide da je to, zaista, bio zvuk tegova za jaanje miia. Na prednjoj palubi vebala je tegovima jedna plavua, leima okrenuta njima.

Telo te ene bilo je velianstveno, ak zapanjujue. Dok se naprezala da zavri seriju dizanja tegova visoko iznad glave, reice znoja slivale su se niz njene miie koji kao da su se u talasima sputali sa njenih plea. Bila je obuena u duboko izrezani crni triko, praktino bez lenog dela; izgledalo je da te tanke bratele nee moi da zadre ostatak trikoa. Kapetan Homer prestade da pria o jahti. Kerol primeti da je stao, zanet od divljenja, ponet senzualnom lepotom oznojene ene u trikou. Ovo mesto je uvrnuto, pomisli Kerol. Moda me je zato ona devojka pitala da li poznajem ove ljude. ena vrati tegove na malu policu i dohvati pekir. Kad se okrenula, Kerol vide da je u srednjim ili kasnim tridesetim godinama, i da je zgodna u atletskom stilu lepote. Dojke su joj bile velike, zategnute, jasno ocrtane ispod oskudnog trikoa. Njene oi su bile stvarno izuzetne. Bile su sivoplave, i inilo se da pogledom probadaju oveka. Kerol pomisli da je prvi pogled te ene, njoj upuen, bio neprijateljski, maltene pretei. "Greta", ree kapetan Homer, kad ga je Greta pogledala poto je prvo odmerila Kerol, "ovo je gospoica Kerol Doson. Mogla bi biti na zakupnac popodne." Greta se nije nasmeila, niti ita rekla. Obrisala je znoj sa ela, par puta duboko udahnula, i prebacila pekir iza vrata i na plea. Okrenula se, potom, pravo ka Kerol i kapetanu Homeru, stavila ake na kukove, povukla ramena unazad, i poela da razgibava prsne miie. Pri svakom pokretu inilo se da joj bujne grudi kreu nagore, ka vratu. Dok je ovo radila, njene neverovatno bistre oi odmeravale su Kerol, procenjujui i najsitnije detalje njenog tela i odela. Kerol se i nehotice uzvrpolji. "Pa, zdravo, Greta", ree ona; u ovom nezgodnom trenutku njeno uobiajeno samopouzdanje zaudo je otkazalo. "Drago mi je to sam vas srela." Isuse, pomisli Kerol videi da Greta samo gleda njenu ispruenu aku, putaj me odavde. Ili sam zapala na neku udnu planetu, ili sanjam straan san. "Greta ponekad voli da se naali sa naim muterija", objasni kapetan Homer Kerol, "ali ne dozvolite da vas to odbije." Da li se on to naljutio na Gretu? Kerol oseti neku neizgovorenu poruku izmeu kapetana i Grete, jer Greta se, najzad, osmehnu. Ali izvetaenim osmehom. "Tobrotoli na Ambroziju", ree Greta, kao da hoe da ponovi Homerove prve rei upuene Kerol. "Nae zatodovoljstvo vas eka." Greta die ruke iznad glave i poe da se istee, i dalje motrei Kerol. "Toite sa nama u raj." Kerol oseti grubu aku kapetana Homera na svom laktu, i uoi njegovo nastojanje da je okrene na drugu stranu. Uinilo joj se i da vidi kako dobacuje ljutit pogled Greti. "Ambrozija je najbolje plovilo za iznajmljivanje u Ki Vestu", ree on vodei Kerol ka krmi i nastavljajui svoju reklamnu priu. "Ima sve mogue pogodnosti i luksuze. Kablovsku televiziju sa gigantskim ekranom; kompakt-disk gramofon sa kvadro zvunicima; automat za kuvanje programovan za preko sto

gurmanskih jela; robotsku masau. A kijsko ostrvlje niko ne poznaje kao kapetan Homer. Ronim i pecam po ovim vodama ve pedeset godina." Stali su kod ulaza u kabinski deo, na sredini jahte. Kerol je videla, kroz staklena vrata, stepenite koje je vodilo dole, na nii sprat. "Da li biste voleli da siete i pogledate kuhinju i spavau sobu?" upita kapetan Homer, bez ikakvog traga one ranije pohotljivosti. Lukavi kameleon, nesumnjivo. Kerol promeni svoju raniju ocenu da je u pitanju komedija. ta je znailo ono sa miiavom Gretom, ko god da je ona stvarno bila, zapita se Kerol. I ta se uopte deava ovde? Zato su tako udni? "Neka, hvala, kapetane Eforde", ree Kerol, uoavajui ansu da se elegantno izvue. Ona mu vrati neispijenu koka-kolu. "Dovoljno sam videla. Ovo je velianstvena jahta, ali jasno mi je da je suvie skupa za samu enu koja dolazi u elji da provede jedno relaksirajue popodne. Meutim, mnogo vam hvala za vae vreme i ovaj kratki obilazak." Krenula je ka mostiu koji e je dovesti na popreni dok. Oi kapetana Homera se suzie. "Ali nismo ni razgovarali o ceni, gospoice Doson. Siguran sam da bismo za nekoga kao to ste vi mogli napraviti specijalnu ponudu..." Kerol smesta uvide da je ovaj nee pustiti da ode bez izvesne dodatne diskusuije. Zakoraila je sa jahte, a u tom asu Greta se pojavi pored kapetana Homera. "To bi vam talo temu za pisanje u vaim novinama", ree Greta sa bizarnim osmejkom. "Neto neuobiajeno." Kerol se okrete, zgranuta. "Znai, prepoznali ste me?" upita ona, iskazujui ono to je ve bilo jasno. udni par joj uzvrati irokim osmesima. "Pa, zato niste kazali neto?" Kapetan Homer jednostavno slee svojim ogromnim pleima. "Mislili smo da moda putujete inkognito, ili da traite neku specijalnu zabavu, ili da moda, ak, radite na nekoj prii..." On zastade. Kerol se osmehnu i odmahnu glavom. Onda im mahnu za zbogom, pope se na mosti, i ubrzo poe dokom prema dalekoj direkciji marine. Ko su ovi ljudi? upita se ona opet. Sad sam sigurna da sam ih ve negde videla. Ali gde? Kerol se dvaput osvrnula da vidi da li je kapetan Homer i Greta jo prate pogledima. Prilikom drugog osvrtanja kad je bila udaljena ve gotovo sto metara, ona vide da su nestali sa vidika. Ona konano odahnu. Ovaj doivljaj ju je svakako iznervirao. Hodala je polako. Iz svoje male, purpurne torbe za plau izvue kompjuterski spisak dobijen od Dulijane. Ali pre nego to je stigla da ga osmotri, levo od nje zazvoni telefon, i njene oi se, prirodno, digoe ka tom zvuku. Telefon je zvonio na brodiu koji se nalazio tano pred njom. Jedan robusno graen ovek u ranim tridesetim sedeo je na stolici na sklapanje na brodiu. Na sebi je imao samo crvenu kapu za bezbol, kupae gaice, tamne naoare za sunce, i neki koni kai. Pomno je gledao program na nevelikom televizoru koji je bio nameten na nekakve slabane

nogare sa posluavnikom. U jednoj ruci drao je sendvi (Kerol je i sa daljine od desetak metara videla kako izmeu kriki hleba curi majonez) a u drugoj konzervu piva. Ni po emu se nije dalo zakljuiti da je ovek sa crvenom kapom uopte uo zvuk telefona. Kerol prie malo blie, zainteresovana. Na ekranu televizora odvijala se neka koarkaka utakmica. Posle, priblino, estog zvonjenja telefona, ovek uzviknu jedan tihi poklik odobravanja (kroz usta puna sendvia) u pravcu ekrana od esnaest centimetara, potegnu dobrano iz konzerve, pa naglo skoi da odgovori na poziv. Telefon se nalazio pod platnenim svodom u sredini jahte, na drvenom zidu iza krme, pokraj nekih ugraenih pregrada koje kao da su sadravale navigacionu i radioopremu ovog brodia. Tokom kratkog razgovora, ovek se nesveno poigravao krmanokim tokom, ni za trenutak ne skreui pogled sa televizora. Okaio je slualicu, oglasio se jo jednim navijakim usklikom, i vratio u svoju stolicu na sklapanje. Kerol je sada stajala samo nekoliko centimetara daleko od pramca jahte, na gatu, jedva tri metra od mesta gde je taj ovek sedeo. Ali on je uopte nije primeivao, potpuno zanet koarkakom utakmicom. "E tako", viknu u jednom asu, reagujui na neto to mu se dopalo u igri. Pri tom je skoio na noge. Ovim naglim pokretom izazvao je ljuljanje jahte i pad televizora sa improvizovane podloge na kojoj se dotle drao. ovek hitro prui ruke napred i dohvati TV pre udara o palubu, ali izgubi ravnoteu i pade napred, na laktove. "E, jebi ga", ree on sebi u bradu, mirkajui od bola. Leao je tako, pruen po palubi, sa naoarima koje mu ostadoe ukrivo na glavi, nastavljajui da gleda utakmicu na malenom televizoru koji mu je sad bio u akama. Kerol nije uspela da suzdri smeh. Postavi svestan da nije sam, Nik Vilijems, vlasnik i operator Kraljice Floride, pogleda u pravcu odakle je dolazio enski smeh. "Izvinite", poe Kerol prijateljskim tonom. "Sluajno sam, ba prolazila, pa sam videla kako ste pali..." Zastala je. Niku ovo nije bilo zabavno. "ta elite?" Nik ju je fiksirao razornim pogledom. Ustao je, jo drei (i gledajui) televizor, pokuavajui ujedno i da opet sastavi one rasturene nogare sa posluavnikom. Nije imao dovoljno ruku da sve to uradi odjednom. "Znate", ree Kerol, i dalje se osmehujui, "mogla bih vam pomoi oko toga, ako ne bih na taj nain povredila va muki ponos." Au, pomisli Nik istog trena. Jo jedna navalentna, arogantna dromfulja. Nik spusti televizor na palubu i poe da sklapa nogare. "Neka, hvala", ree on. "Mogu i sam." Upadljivo ignoriui Kerol, on opet namesti televizori na posluavnik na nogarama, vrati se u svoje sedite, i opet se prihvati sendvia i piva. Kerol je raspoloilo ovaj Nikov odnos prema njoj koji je, oigledno, trebalo da bude signal da za nju uopte ne mari. Ona, onda, osmotri laicu. Vlasniku, oito, urednost ba nije bila jaa strana. Po prednjoj palubi bilo je razasuto sve i svata,

ukljuujui maske i disaljke za ronjenje, regulatore, pekire, ak i ostatke starih rukova iz restorana brze hrane. Neki elektronski aparat bio je razmontiran, moda radi opravke, i, u potpuno haotinom stanju, ostavljen u jednom uglu. Na gornjoj ivici platnenog krova plave boje bila su dva natpisa, izvedena razliitim slovima: jedan je davao ime brodia, a drugi vam se zahvaljivao to NE PUITE. Ovakvom brodiu kao da nije bilo mesto u tako uglaenoj, modernoj marini, i Kerol pomisli da drugi vlasnici jahti verovatno ispoljavaju gaenje kad god prou pored Kraljice Floride. Voena nekim impulsom, Kerol pogleda kompjuterski spisak koji joj je bio u ruci. Malo je falilo da se nasmeje kad je ugledala da se i Kraljica Floride nalazi meu devet jahti raspoloivih za iznajmljivanje. "Izvinite", poe ona s namerom da zapodene razgovor o zakupljivanju brodia za to popodne. Nik ispusti jedan mueniki, vie no preterani uzdah, i odvoji pogled od prenosa koarkae utakmice. Zlovoljni izraz njegovog lica jasno je sve kazivao. Kazivao je: ta? Zar si jo tu? Mislio sam da smo zavrili razgovor. A sad odlazi i pusti me da uivam u ovom popdnevu na svom brodu. Nestana Kerol nije mogla propustiti ovu priliku da se zafrkava sa arogantnim gospodinom Vilijemsom (pretpostavila je podudaranje imena na kompjuterskoj listi i oveka pred sobom, jer nije mogla ni zamisliti da bi se lan posade ponaao sa toliko pouzdanja i autoriteta na tuem brodu). "Ko igra?" upita ona veselo, kao da apsolutno ne uvia da Nik nastoji da je se otarasi. "Havard i Tenesi", odgovori on gunajuim tonom, zapanjen da Kerol nije shvatila poruku. "Kakav je rezultat?" upita ona brzo, sad ve uivajui u igri koju je upravo stvorila. Nik opet okrete pogled ka njoj. Gledao ju je upitno i zgranuto. "31-29 za Harvard", odvrati on otro, "neposredno pred kraj prvog poluvremena." A Kerol - ni da se pomakne. Jednostavno se osmehivala i netremice mu uzvraala njegovo estoko zurenje. "I to je prvi krug na turniru NCAA, a igra se u Jugoistonom regionalnom. Je l' imate jo pitanja?" "Samo jedno", ree ona. "Rado bih iznajmila ovaj brodi za ovo poslepodne. Jeste li vi Nik Vilijems?" Ovo ga je zaista iznenadilo. "taa?" dreknu Nik. Tog asa Tenesi opet izjednai rezultat, jo vie poveavi Nikovu zabunu. Gledao je igru jo dva-tri sekunda, a onda je pokuao da se sabere. "Dulijana me nije zvala. Ovde u Hemingveju, ko god hoe da iznajmi brod mora da se prijavi u direkciji i..." "Dola sam da najpre pogledam jedan drugi brod. Nije mi se dopao. Vraajui se, zastala sam ovde." Nik se opet bio zagledao u televizor, i Kerol je ve poela da gubi strpljenje. U poetku je bio zabavan. Bar ne moram da se brinem da e me pipati, pomisli ona. Ovaj ne moe da se koncentrie na mene ni koliko je potrebno da

bi postigao da njegov brodi bude zakupljen. "ujte", pokua ona jo jednom, "hoete li da iznajmite brodi za popodne ili neete?" Prvo poluvreme koarkake utakmice bilo je zavreno. "Pa dobro... valjda", ree Nik polako, dodajui u sebi: ali samo zato to mi je potreban novac. On pokretom pokaza Keroli da sie na palubu. "Samo da ja zovnem Dulijanu i uverim se da ste o-kej. Kakva su vremena, ovek nikad ne zna." Dok je Nik u razgovoru sa direkcijom marine potvrivao Kerolin identitet, niz molo doe, ivahnim korakom, jedan crnac u ranim dvadesetim, te stade tano naspram Kraljice Floride. "Hej, profesore", dobaci crnac im je Nik spustio slualicu, "je l' sam ja ovo doao na pogreno mesto?" Gestom je pokazao prema Kerol. "Nisi mi javio da danas prevozi lepotu, stil i klasu. Jiiipiii! Gledaj taj nakit. Pa tu svilenu bluzu. Je l' da ja sam odetam, pa da se vratim kasnije da ujem priu?" On pri tom namignu Keroli. "Anele, ovaj vam nita ne valja. Sve njegove enske na kraju dopadnu kod mene." "Defersone, obustavi zajebanciju", obrecnu se Nik. "Ova ena je potencijalna muterija. A ti, ti si zakasnio, kao i obino. Kako oekuje da ja vodim ronilaki brod za iznajmljivanje kad nemam pojma kad e se moja posada pojaviti na dunosti i da li e se uopte pojaviti?" "Profesore", prihvati pridolica uskoivi u brodi i prilazei Kerol, "da sam znao da ima ovde dole neto to izgleda ovako, do'o bih pre zore. Zdravo, zdravo, mlada damo, zovem se Troj Deferson. Ja sam sav ostatak posade na ovoj ludnici maskiranoj u brod." Kerol se malice zbunila zbog Trojevog nastupa i te brze razmene dosetki. Ali brzo se prilagodila i povratila samopouzdanje. Ona prihvati Trojevu pruenu ruku i osmehnu se, a on se istog asa nagnu daleko napred i svojim obrazom maltene dotae njen. "Ajiiii." On se odmae, iroko se cerei. "Upravo sam nanjuio Oskara De La Rentu. Profesore, zar ti nisam rekao da je ova ena prava klasa? E, pa, anele", dodade on zurei u Kerol sa aljivom imitacijom divljenja, "jednostavno vam ne mogu rei koliko mi znai da se konano sretnem sa nekim nalik na vas u ovom koritu. Obino dobijemo stare dame, mislim stare dame, koje ele da..." "Dosta, Defersone", prekide ga Nik. "Imamo posla. Ve je blizu podne, a nama treba bar jo pola sata da se spremimo za isplovljavanje. ak ne znamo ni ta mis Doson eli da inimo." "Bie dobro i 'Kerol'", primeti ona. Zastala je za trenutak, odmeravajui dvojicu ljudi ispred sebe. Pa i mogla bih, pomisli ona. Ako budem sa ovima, niko nee nita posumnjati. "Dakle, u direkciji sam rekla da hou malo da plivam i ronim. Ali to je samo deo istine. U stvari, hou da poem ovamo (ona izvue iz svoje torbe za plau presavijenu mapu i pokaza im zonu od oko dvadeset pet kvadratnih kilometara u Meksikom zalivu severno od Ki Vesta) i da traim kitove."

Na Nikovom elu stvorie se brazde. Troj je preko Kerolinog ramena zavirivao u mapu. "U poslednje vreme bilo je puno nepravilnosti u ponaanju kitova u ovoj oblasti, ukljuujui i jedno veliko nasukavanje na Dir Kiju, ovog jutra", nastavljala je Kerol. "Htela bih da pokuam da naem neku pravilnost u njihovom postupanju. Moda u morati malo da ronim, pa e tada morati da me prati jedan od vas dvojice. Pretpostavljam da je bar jedan od vas dvojice ovlaeni ronilac, i da imate ronilaku opremu ve ukrcanu?" Zurili su u nju s nevericom. Kerol je imala oseaj da gubi tle pod nogama. "Stvarno... ja sam novinarka", dodade ona u znak objanjenja. "Radim za Majami Herald. Upravo sam, jutros, napravila reportau o nasukavanju na Dir Ki." Troj se okrete Niku. "U redu profo, mislim da ovde imamo pravu ivu zakupnicu. Koja tvrdi da hoe da trai kitove po Meksikom zalivu. ta veli? Treba li da primimo njene parice?" Nik ravnoduno slee ramenima, a Troj to prihvati kao saglasnost. "U redu, anele", ree Troj Keroli, "biemo spremni kroz pola sata. Obojica imamo ronilake dozvole, ako budemo stvarno potrebni. Imamo opremu za sebe u brodu, a moemo jednu dati i tebi, jer je imamo jo. to ne bi ti platila Dulijani tamo, i prikupila svoje stvari." Troj se okrete i ode do rasturene hrpe elektronskih delova u prednjem delu jahte i, uzevi jednu od delimino razmontiranih kutija, poe neto da petlja oko nje. Nik izvue iz friidera sledee pivo i otvori one ugraene police, otkrivi poreanu opremu. Kerol se nije micala. Posle nekih dvadeset sekundi Nik primeti da je ona jo tu. "Pa, dobro", ree on kao da eli da je otera, "zar nisi ula Troja? Neemo biti spremni jo pola sata. "Zatim se okrenu i poe ka zadnjem delu jahte. Troj die pogled sa svog popravljakog posla. Zabavljao ga je sukob koji se ve razvijao izmeu Nika i Kerol. "Je l' on uek ovako prijatan?" upita Kerol pokazavi glavom u pravcu Nika. Jo se smekala, ali u njenom tonu ve se oseala izvesna ljutnja. "Imam nekoliko delova opreme, koje elim da donesem na brodi. Da li bi mogao da mi pomogne oko toga?" Trideset minuta kasnije Troj i Kerol se vratie na Kraljicu Floride. iroko se osmehujui Troj je zvidukao 'Zipiti-du-da', teglei gatom jedna kolica, koja zaustavi tih ispred Kraljice. Na kolicima se nalazio, delimino ispunjen, neki sanduk. Troj je jedva ekao da vidi na ta e liiti Nikova faca kad ugleda tih Kerolinih 'nekoliko delova opreme'. Ovakav razvoj dogaaja uzbuivao je Troja. Znao je da ovo nije obino poslepodnevno iznajmljivanje. ak ni uspene reporterke (a promuurnom Troju odmah je bilo jasno da Kerol nije tek neka obina reporterka) nemaju svakodnevni pristup do ovakve opreme kakvu je ona donela. Ve sada je Troj znao da je pria o kitovima samo maska. Ali reio je da nita ne govori, nego da eka i gleda kako e se stvari razvijati.

Dopadala mu se ova samopouzdana mlada ena. U njenom dranju nije bilo ni traga predrasudama ili nadmenosti. Imala je i dobar smisao za humor. Kad su otvorili zadnja vrata njenog kombija, i kad mu je pokazala sanduk pun opreme, Troj joj je odmah prikazao svoje zavidno poznavanje elektronike. Smesta je prepoznao insigniju MOI na Dejlovom okeanskom teleskopu, i ak pogodio znaenje skraenice MOIIPL na zadnjoj strani jednog sistema za pohranu podataka sa velikim monitorom. Kad ju je upitno pogledao, oekujui objanjenje, Kerol se samo nasmejala i rekla: "Pa ta, treba mi odreena mala pomo da bih nala kitove. ta da ti kaem?" Kerol i Troj potom utovarie tu opremu na kolica i odvukoe je preko parkinga. U prvi mah malo joj je zasmetalo to to je Troj prepoznao poreklo opreme i to je postavljao prijateljska, ali otroumna pitanja. (Na ta pitanja ona je odgovarala veto i nejasno - a pomagala joj je injenica to je Troj uglavnom eleo da zna kako koji elektronski deo funkcionie, a da ona, zaista, o tome ni najmutniju predstavu nije imala). Ali dok su razgovarali, njena oseanja vezana za Troja postala su smirenija. Intuitivno je oseala da e joj Troj biti saveznik, i da e drati, pouzdano, u diskreciji sve vane informacije. U svoje planove, meutim, nije bila ukalkulisala bezbednosnu proveru unutar direkcije marine Hemingvej. Kad je ova nova marina izdavala u zakup svoja mesta za vezivanje plovila jedan od glavnih reklamnih argumenata marine sastojao se u tome to je vlasnicima brodia nuen sistem bezbednosti kome, praktino, nigde nije bilo ravnog. Ko god je hteo da ue ili izae morao je da proe kroz kompjuterizovanu kapiju neposredno uz zgradu direkcije. Svake noi tampan je kompletan spisak svih ulaenja i izlaenja, sa tanim vremenom svakog prolaska; ti spiskovi bili su potom arhivisani u kancelariji, kao mera opreza ako se kasnije sazna da se dogodilo ita sumnjivo ili ravo. Takoe je rutinski pregledan (i evidentiran) sav materijal prilikom unoenja i iznoenja. Ovo je radio lino ef obezbeenja, a smisao toga bio je da se spree krae skupe navigacione i druge elektronske opreme. Kerol je bila samo blago nezadovoljna kad je, plativi najamninu za brodi, ula od Dulijane da mora na jednom formularu zapisati ta se sve nalazi u tom njenom zatvorenom sanduku. Meutim, Keroli je stvarno zasmetalo, te je poela i da se buni, kad je Dulijana pozvala efa bezbednosti, tipinog bostonskog policajca Irca koji se penzionisao i potom doselio u zonu Ki Vesta, te kad je naterala Kerol da otvori sanduk da bi se potvrdila istinitost popunjenog formulara. Keroli, meutim nije pomoglo ni to to se bunila, a nisu joj pomogli ni Trojevi pokuaji da se i sam usprotivi otvaranju sanduka. Pravila su bila pravila. Poto kolica nisu mogla proi kroz vrata kancelarije, sanduk su otvorili u glavnoj sali direkciji. Doe dvoje-troje radoznalih prolaznika, ukljuujui jednu enu divovskog rasta zvanu Elen (koju je Troj odnekud poznavao - verovatno je to bila neka od vlasnica jahti, pomisli Kerol), pa su svi zajedno blenuli dok je policajac

O'Rurk paljivo uporeivao sadrinu sanduka i stavke napisane u formularu koji je Kerol predala. Kerol je bila donekle uznemirena dok je, zajedno sa Trojem, vukla kolica niz gat prema Kraljici Floride. Nadala se da e skrenuti najmanju moguu panju, pa je sad bila ljuta na sebe to se nije setila da e doi do pretresa zbog bezbednosnih mera. U meuvremenu, Nik je bio zavrio ono malo rutinskih poslova na brodiu potrebnih za isplovljavanje, pa je otvorio sledee pivo i opet se zablenuo u koarkaku utakmicu. Sad je njegov voljeni Harvard gubio, a Tenesi pobeivao. Trojevo vizdukanje je uo tek kad su njegov lan posade i Kerol stigli na dva-tri metra od brodia. "Isuse", ree Nik okreui se, "mislio sam da ste izgubili put..." On zaneme, ugledavi kolica i sanduk. "Koji je kurac to?" "To je oprema mis Doson, profesore", odgovori Troj sa irokim osmehom. Potom zavue ruke u sanduk i izvue jedan cilindar sa providnim staklenim licem, slian ogromnoj baterijskoj lampi koju je neko uglavio u drae. Stvar je bila dugaka, oko ezdeset santimetara i teka oko est kilograma. "Evo, na primer, ona mi kae da joj je ovo okeanski teleskop. Mi ga pomou ovih draa privrstimo na dno broda, on snima, a slike se vide na ovom ovde televizijskom monitoru a takoe se belee na ovom ovde kao rikorde..." "Ej, polako", prekide ga Nik zapovednikim tonom. Zatim se pope uz mosti i zagleda, sa nevericom, u sanduinu; onda odmahnu glavom i poe da posmatra neizmenice Troja i Kerol. "Je l' sam ja to dobro razumeo? Treba da nametamo svo ovo sranje samo da bismo izali u Zaliv i jedno popodne traili kitove?" On se namrti na Troja. "Gde ti je pamet, Defersone? Ove stvari su teke, trebae vremena da se nameste, a ve je popodne. A to se tie tebe, sestro", nastavi Nik okrenuvi se prema Kerol, "ponesi svoje igrake i svoju mapu s blagom negde drugde. Znamo ta si smislila, i imamo vanija posla." "Jesi li zavrio?" povika Kerol na Nika koji je ve silazio mostiem i stupao na Kraljicu Floride. On zastade i napola se okrenu prema njoj. "Sluaj ti, dupe jedno", besnela je Kerol, dajui oduka oseanju osujeenosti i gnevu koji su se dotad bili nagomilavali u njoj. "Svakako je tvoje pravo da mi ne dozvoli upotrebu tvog broda. Ali nema pravo da se ponaa kao Gospod bog i postupa prema meni ili bilo kome drugome kao prema govnima samo zato to sam ena i to si raspoloen da nekoga malo maltretira." Kerol koraknu prema njemu i Nik, suoen sa njenom ofanzivom, uzmae jedan korak. "Rekla sam ti da u traiti kitove, i to, zaista, i nameravam. Savreno mi je svejedno ta ti moda misli da ja u stvari radim. A to se tie tvojih vanih poslova, ve itav sat se nisi ni pomakao od te tvoje bogomproklete koarkake utakmice, osim to si odlazio po pivo. Ako se samo skloni da ne smeta, Troj i ja moemo da postavimo svu ovu opremu za pola sata. Sem toga", Kerol malo uspori poinjui da

se osea pomalo nelagodno zbog ovog svog ispada, "ve sam uplatila zakupninu, a zna koliko je teko razmrsiti te kompjuterske raune sa kreditnim karticama." "Jiiiii, profesore", uzviknu Troj smekajui se kao kakva zloa a namigujui Kerol. "Ova je neto drugo, a?" Onda se uozbilji "Vidi, Nik, i meni i tebi su potrebne pare. A ja bih njoj veoma rado pomogao. Ako treba smanjiti teinu amca, moemo da iskrcamo deo suvine ronilake opreme." Nik se opet odeta do stolice na sklapanje i do televizora i otpi jo piva. Nije se vie osvrtao prema Kerol i Troju. "U redu", sloi se on napokon, iako s izvesnim oklevanjem. "Ponite. Ali ako do jedan sat ne budemo spremni za isplovljavanje, ne vai." Koarkai su plivali ispred njegovih oiju. Harvard je opet izjednaio. Ali, Nik sada nije pratio igru. Razmiljao je o Kerolinom gubljenju ivaca. Pitam se nije li ona u pravu. Pitam se da li stvarno mislim da su ene inferiorne. Ili neto jo gore. 5. Komadant Vernon Vinters je drhtao dok je sputao slualicu. Oseao se kao da je maloas video avet. On hitnu ogrizak jabuke u ko i posegnu u dep da izvue jednu od svojih cigareta Pal Mal. Ne mislei nita, ustao je i preao preko sobe, izaao na zastakljen balkon i odatle osmotrio travnato dvorite glavne administrativne zgrade. U toj vazduhoplovnoj stanici amerike ratne mornarice vreme za ruak upravo je bilo isteklo. Zamrla je ve bila reka mladih ljudi koji su do tada ili ka restoranu i iz restorana. Ostao je samo neki usamljeni mladi kadet koji je itao knjigu sedei na travi, leima naslonjen na veliko drvo. Komandant Vinters pripali cigaretu bez filtera i duboko udahnu. Otro izbacivi dim, on brzo uvue sledei. Pre samo dva minuta onaj glas mu je rekao: "Hej, Indijana, Rendli ovde. Sea li me se?" Kao da bi Vinters ikad mogao zaboraviti taj nezalni bariton. Ne ekajui odgovor, glas se materijalizovao u jedno estito lice na video-monitoru. Admiral Rendolf Hilijard sedeo je iza svog radnog stola u jednoj velikoj kancelariji Pentagona. "Dobro je", nastavio je admiral, "sad moemo da se vidimo." Hilijard zastade na trenutak, a onda se nagnu prema kameri. "Drago mi je to ujem da te je Daket odredio da reava ovo sa 'Panterom'. Moglo bi ispasti grozno. Moramo brzo i bez publiciteta da saznamo ta se desilo. I sekretar odbrane, i ja, raunamo na tebe." A kojim reima je on odgovorio admiralu? Komandant Vinters nije se mogao toga setiti, ali je pretpostavio da je prolo dobro. Ipak je pamtio poslednjih nekoliko rei, ono kad je admiral Hilijard govorio da e ga ponovo nazvati u petak popodne, da uje najnovije podatke. Ve osam godina Vinters nije bio uo taj glas, ali ga je ipak istog asa prepoznao. Nekoliko milisekundi kasnije preplavie ga uspomene. Komandant povue jo jedan dim iz cigarete i, okrenuvi se od prozora, pree polagano preko sobe. Njegov pogled skliznu, nita ne videi, preko divne, meke

reprodukcije jedne Renoarove slike. Ta slika, 'Deux Jeunes Filles au Piano', bila je najistaknutiji predmet na zidu njegove kancelarije. Od svih slika najvie je voleo ba tu. Supruga i sin poklonili su mu tu reprodukciju za etrdeseti roendan; imao je obiaj da se, nekoliko puta nedeljno, zaustavi pred tom prelepom kompozicijom i da joj se divi. Ali danas te dve graciozne devojke koje su odraivale svoj popodnevni as klavira nisu bile na dnevnom redu. Vernon Vinters opet sede za svoj radni sto i zari lice u ake. Evo, opet mi se vraa, pomisli on. Ne mogu to vie spreiti, ne sada kad sam video Rendija i uo taj glas. On se osvrnu i zgnjei pikavac u velikoj pepeljari koja mu je bila na radnom stolu. Nekoliko trenutaka besciljno se igrao sa dve male uramljene fotografije na stolu (jedna je bila portret bledog dvanaestogodinjeg deaka i jedne ne naroito lepe ene u ranim etrdesetim godinama; druga je bila fotografija nainjena za vreme pozorine predstave Make na usijanom limenom krovu, u izvoenju grupe 'Ki Vest Plejers', sa ispisanim datumom 'Mart 1993' na kojoj se video on, Vinters, u letnjem poslovnom odelu). Najzad, komandant odloi fotografije na stranu, zavali se u svoju fotelju, sklopi oi, i prepusti se monoj privlanoj sili svojih uspomena. U njegovom umu razdvoji se zavesa, i on se prenese u jednu vedru, toplu no od pre skoro osam godina, poetkom aprila 1986, zauvi najpre uzbueni nazalni glas porunika Rendolfa Hilijarda. ", Indijana, probudi se. Kako moe da spava? Ja sam, Rendi. Moramo da razgovaramo. Usrau se kol'ko sam uzbuen." A i sam Vernon Vinters bio je pao u san tek jedan sat pre toga. I nehotino, on baci pogled na sat. Blizu dva ujutro. Njegov prijatelj stajao mu je pokraj leaja, osmehujui se od uveta do veta. "Jo samo tri sata i napadamo. Najzad emo poslati tog Ej-rapskog ludaka i podravaoca terorista na nebo, kod Alaha. Jebi ga, drugarino, ovo je na trenutak. Za ovo smo se itavog ivota spremali." Vinters protrese glavom i poe da izranja iz dubokog sna. Bio mu je potreban jedan trenutak da se seti da se nalazi u nosau aviona Nimic, u blizini libijske obale. Bliilo se prvo borbeno dejstvo u njegovoj karijeri. "uj, Rendi", prozbori Vinters najzad (te noi pre skoro osam godina), "zar ne bi trebalo da spavamo? ta ako nas Libijci budu sutra napali? Moraemo da budemo u pripravnosti." "Ma, ni sluajno", odreza njegov prijatelj i kolega, oficir pomaui mu da se podigne u sedei poloaj i dodajui mu cigaretu, "ti gadii nikad ne napadaju nekog ko moe da se bori. Teroristi su to. Jedino znaju kako da se bore protiv nenaoruanih ljudi. Jedini meu njima koji ima ikakvu petlju je pukovnik Gadafi, a on je lud sto posto. im njega razduvamo na parampare, bitka e biti okonana. Sem toga, kroz mene protie dovoljno adrenalina da ostanem budam tri'es es' sati k'o od ale." Vinters je oseao kako nikotin struji kroz njegovo telo. Usput je ta supstanca budila ono isto eljno iekivanje koje je Vinters pre samo jednog sata, uspeo da pobedi i tako zaspi. Rendi je priao kao pravi raketni mlaz. "Ne mogu da poverujem

koliko smo bogomprokleto srene ruke. est godina se pitam na koji nain moe jedan oficir da se, zna, izdvoji, istakne, u doba mira. A sad, tu smo. Neki dilejkan podmetnuo bombu u neki berlinski klub, a mi ba sad na dunosti u Mediteranu. Priaj mi o 'pravom mestu u pravo vreme'. Sranje. Pomisli koliko bi drugih pitomaca iz nae klase dali svoje desno mudo da budu ovde umesto nas. Sutra ubijamo tog debila i u toku sledeih pet do osam godina stiemo do ina kapetana, moda ak i admirala." Vinters odbaci u sebi nagovetaj svog prijatelja da e jedan od dobitaka, postignut udarom na Gadafija, biti i njihovo ubrzano napredovanje u karijeri. Ali nita ne ree. Ve je bio duboko zadubljen u svoje intimne misli. I on je bio uzbuen, mada nije znao zato. To uzbuenje bilo je slino onom koje je osetio kada je, u srednjoj koli, trebalo da nastupi u koarkakoj etvrtfinalnoj utakmici prvenstva drave. Ali porunik Vinters nije mogao a da se ne zapita do koje mere e to uzbuenje biti ojaano strahom ako doe do prave bitke. Za taj svoj bombarderski napad pripremali su se ve skoro nedelju dana. U svom normalnom radu mornarica se esto spremala za bitku, a onda otkazivala pripreme, obino na jedan dan pre planirane operacije. Ali ovog puta bilo je, od poetka, drugaije. Hilijard i Vinters brzo su primetili, kod starijih oficira, neku ozbiljnost kakva se ranije nije mogla uoiti. Ni traga od onih uobiajenih gluposti i zafrkancija obino tolerisanih tokom mukotrpnih i dosadnih proveravanja aviona, projektila i topova. Nimic se spremao za rat. A onda, jue, kad bi bilo normalno da se takva veba otkae, kapetan je okupio sve oficire i rekao im da je dobio nareenje da napadne u zoru. Vintersovo srce je preskoilo jedan otkucaj dok im je kapetan saoptavao puni obim amerike akcije protiv Libije. Vinteresova poslednja obaveza, neposredno posle veere, bila je da sa pilotima jo jednom pregleda spisak meta. Namera je bila da se poalju dva aviona, zasebno, da bombarduju rezidenciju u kojoj, navodno, Gadafi spava. Jedan od dvojice odabranih pilota bio je, inilo se, ekstatino raspoloen; on je uviao da mu je, u ovom napadu, data najbolja meta. Drugi pilot, porunik Gibson iz Oregona, pripremao se tiho ali temeljito. Uporno je, sa Vintersom, pregledao mapu i prouavao raspored libijskih topova. Gibson se alio da su mu usta suva, te je popio nekoliko aa vode. "Sranje, Indijana, zna ta me nervira? Ti piloti idu u bitku a mi ostajemo zaglavljeni ovde, i neemo imati ta da radimo sem ako ti ludi Ej-rapi ne odlue da napadnu. Kako da se i mi umeamo u bitku? E, setio sam se." Porunik Helijard je priao po sistemu 'non-stop'. Ve je bilo prolo tri sata ujutro, i ve su bili bar dva puta kazali sve to se imalo kazati u vezi sa tim napadom. Vinters se, zbog neispavanosti, oseao bezvoljno i beivotno, ali je iz zapanjujueg Hilijarda jo zrailo oduevljenje.

"Koja super-ideja", nastavljao je Rendi, priajui sam za sebe. "Ali, mi to moemo izvesti. Ti si veeras pripremao pilote, je l'tako? Znai, zna ko e napasti koje mete?" Vernon je klimnuo. "To je to. Zalepiemo traku sa linom porukom 'jebi se' na bonu stranu onog projektila koji e srediti Gadafija. Na taj nain, jedan deo nas stii e u bitku." Vernon nije imao snage da ubeuje Rendija da odustane od tog ludog plana. Dok se vreme za napad primicalo, porunici Vinters i Hilijard odoe u hangar Nimica i naoe avion odreen za porunika Gibsona (ne znajui zato, Vinters je odmah pretpostavio da e Gibson biti taj koji e jednim projektilom pogoditi Gadafijevu enklavu). Najpre je Rendi, smejui se, objasnio kadetu-poetniku, koji je bio na strai, ta e Vernon i on uraditi. Onda su gotovo pola sata traili dok nisu nali pravi avion, pa potom identifikovali raketu koja e prva biti ispaljena protiv Gadafijevog domainstva. Gotovo deset minuta dvojica porunika svaali su se koju poruku da napiu na hartiju koja e trakom biti zalepljena na projektil. Vinters je eleo neto duboko, maltene filosofski, kao, na primer: 'Takav je pravedni kraj tiranije terorizma'. Hilijard je ubedljivo dokazivao da je Vintersova koncepcija nedovoljno napadna. Najzad se umorni porunik Vinters sloio sa vulgarnom porukom koju je njegov prijatelj ispisao. 'UMRI, MAJKOJEBAU' glasila je poruka koju dvojica porunika ostavie na boku rakete. Vinters se vratio na svoj leaj totalno iscrpljen. Ipak, i u tom umoru, uznemiravala ga je veliina onih dogaaja koje e predstojei dan doneti, pa je izvukao svoj lini primerak Biblije da proita nekoliko stihova. Ali ni u 'Dobroj knjizi', za tog prezbiterijanca iz Indijane, nije bilo utehe. Zatim pokua da se moli, najpre uoptenim molitvama a onda konkretnijim, kao to je obino radio u kritinim trenucima svog ivota. Molio je Gospoda da uva njegovu enu i sina, i da bude sa njim u ovom asu tegobe. A onda, brzo i bez razmiljanja, porunik Vernon Vinters zatrai od Boga da saspe uas, u formi rakete sa nalepljenom porukom, na pukovnika Gadafija i celu njegovu porodicu. Osam godina kasnije, sedei u svojoj kancelariji u Vazduhoplovnoj stanici amerike ratne mornarice u Ki Vestu, komandant Vinters setie se te molitve i sav e se, u sebi, zgriti. ak i onda, 1986. godine, neposredno posle zavretka te molitve, osetio se udno, dezorijentisano, kao da je na neki nain poinio svetogre i izazvao boje nezadovoljstvo. Usledio je jedan kratki, muni sat spavanja, pun snova o grozomornim udovitima i vampirima. U zoru, gledao je, u transu nalik na san, odlazak oba aviona. U ustima je oseao gorki metalni ukus kad je mehaniki protresao Gibsonovu ruku i poeleo mu sreu. Tokom svih tih godina Vinters je prieljkivao da tu molitvu nekako povue. Bio je uveren da je Bog dopustio ba onoj raketi koju je Gibson nosio da uzme ivot Gadafijevoj keri, jo bebi, samo da bi Vintersu lino odrao lekciju. Tog dana,

razmiljao je Vinters sedei u svojoj kancelariji jednog etvrtka u martu 1994. poinio sam svetogre i pogazio Tvoje poverenje. Prekoraio sam granice meni doputenog, i izgubio svoju privilegovanu poziciju u Tvom sklonitu. Od tada sam mnogo puta molio za oprotaj, ali oprotaj jo nije doao. Jo koliko dugo u morati da ekam? 6. Vernon Alen Vinters roen je 25. juna 1950, na dan kad je Severna Koreja krenula da osvaja Junu Koreju. Na znaaj tog datuma roenja podseao ga je, itavog ivota, njegov otac, Martin Vinters, vredan i duboko religiozan ovek. U vreme Vernonovog roenja Martin je bio farmer, odgajiva kukuruza, u Indijani. Kad je Vernonu bilo tri godine, a njegovoj sestri Lindi est, porodica se odselila sa farme i prela u grad Kolambas, beli, srednjeklasni grad od tridesetak hiljada ljudi u junom srednjem delu Indijane. Vernonova majka se na farmi oseala izolovanom, naroito tokom zime, pa je elela vie drutva. Farma Vintersovih donosila je fini profit u gotovom novcu. Gospodin Vinters, kome je tada bilo blizu etrdeset godina, sklonio je najvei deo 'jaja iz koare', na bezbedno mesto, za 'crne dane', i postao bankar. Martin Vinters se ponosio injenicom da je Amerikanac. Kad god je priao Vernonu o danu njegovog roenja, pria bi se neizbeno usredsredila na vesti o izbijanju korejskog rata i na objanjenje koje je u vezi s tim naciji dao predsednik Hari Truman. "Tog dana sam pomislio", pripovedao bi gospodin Vanters, "da to nikako nije puka podudarnost. Dobri Gospod te je ba tog, specijalnog dana doneo nama zato to je imao u vidu jedan cilj za tebe. I kladim se da je nameravao da ti bude zatitnik ove divne zemlje koju smo stvorili." Kasnije je bankar Vinters uvek obezbeivao da ragbi-utakmica izmeu ekipa peadije i vazduhoplovstva bude jedan od kljunih dogaaja godine, a svojim prijateljima je govorio, naroito kad je postalo oigledno da e Vernon biti uspean u koli, da 'deko jo pokuava da se odlui koju e od vojnih akademija pohaati'. Vernona nikad nisu pitali. Porodica Vinters ivela je jednostavnim srednje-zapadnjakim ivotom. Gospodin Vinters bio je umereno uspean, i najzad je postao najstariji potpredsednik najvee banke u Kolambasu. Glavna drutvenana aktivnost te porodice bee crkva. Bili su prezbiterijanci i nedeljom su maltene itav dan ostajali u crkvi. Gospoa Vinters je rukovodila Nedeljnom kolom. Gospodin Vinters je bio upravitelj svetovnih poslova te crkve, i vodio je, dobrovoljno, crkvene finansije. Vernon i Linda su pomagali u nadziranju manje dece u Nedeljnoj koli i pripremali specijalne izlobe sa biblijskom tematikom u zidnim vitrinama u sobama jaslica i osnovne kole. Tokom sedmice, gospoa Vinters je ila, gledala srceparateljne prie na televiziji i ponekad igrala brid sa prijateljicama. Nikad nije radila izvan kue. Njeno zaposlenje bili su njen mu i deca. Bila je paljiva, strpljiva majka, duboko

zainteresovana za svoju decu; neumorno ih je, tokom njihovih godina do punoletnosti, odvozila automobilom na njihove mnogobrojne aktivnosti. Vernon se u srednjoj koli bavio svim sportovima, i to ragbijem i koarkom zato to se to oekivao od njega, a bezbolom zato to je to voleo. U svim sportovima bio je natprosean, ni u jednom izuzetno uspean. "Aktivnosti su vane, a naroito sportovi", govorio mu je bankar Vinters esto sa odobravanjem. "Akademije ne gledaju samo na tvoje ocene, nego i na mnogo vie." Jedina znaajna odluka koju je Vernon u prvih osamnaest godina svog ivota morao doneti bila je u koju od vojnih akademija da poe, (Oprezni gospodin Vinters bio je politiki spreman da obezbedi Vernonu nominaciju za sve tri akademije. Snano je sugerisao Vernonu da razmisli o mogunosti da konkurie na sve tri akademije istovremeno, za svaki sluaj.) U svojoj juniorskoj godini u Kolumbijskoj visokoj koli Vernon je polagao test sposobnosti za kolovanje (AT-test) i dobio tako mnogo poena da je bilo oito da e moi da bira koju akademiju eli. Opredelio se za Anapolis, i niko mu nije postavio pitanje o razlozima za to. A da su ga pitali, odgovorio bi da mu se jednostavno dopadala ideja da e nositi mornariku uniformu. Vernonove tinejderske godine bile su izrazito neuzbudljive naroito ako se ima u vidu da su pale tokom velikih socijalnih previranja u Sjedinjenim Dravama. Porodica Vinters molila se Bogu satima posle ubistva predsednika Kenedija, brinula se zbog mladih metana poslatih u vijetnamski rat, sa zabrinutou je posmatrala kako trojica istaknutih uenika starijih razreda srednje kole odbijaju da se oiaju i kako zbog toga bivaju isterani iz kole, otila je dva-tri puta na zborove, drane pod protektoratom crkve, o tetnosti marihuane. Ali sve te brige ostajale su izvan svakodnevne harmonije porodice Vinters. Naravno, muzika Bitlsa i Rolingstounsa, ipak je prodrla i u kontrolisanu vintersovsku kulturu, pa su ak i neke od protestnih pesama Boba Dilana i Doan Baez svirane na Vernonovom stereu. Ali ni Vernon ni njegova sestra Linda nisu obratili mnogo panje na tekstove tih pesama. Bio je to lagodan ivot. Svi Vernonovi najblii prijatelji bili su iz porodica slinih njegovoj. Majke nezaposlene, oevi bankari ili advokati ili poslovni ljudi, gotovo svi republikanci (ali prihvatali su i ponekog patriotskog demokratu), i svi ispunjeni estokom verom u Boga, domovinu, i itavu onu litaniju koja se zavrava pitom od jabuka. Vernon je bio 'dobar momak', ak i 'izuzetan momak', a po prvi put se istakao svojom glumom na godinjim crkvenim verskim predstavama za Boi i za Uskrs. Pastor njihove crkve bio je vrsto ubeen da predstave u kojima deca iz grada doaravaju, na pozornici, roenje i raspee Hrista, imaju moan efekat u smislu uvrenja vere kod graanstva tamonjega. U tome svetenik Pendlton nije greio. Pozorina izvoenja prezbiterijanske crkve Kolambasa bila su meu najistaknutijim datumima lokalne godine. Kad bi okupljeni vernici i njihovi prijatelji videli svoju sopstvenu decu kako igraju uloge Josipa, Marije i, ak, Hrista, emotivno

su se vezivali za te prikazane scene i to intenzitetom koji se nije mogao dobiti ni na koji drugi nain. Za svaku predstavu svetenik Pendlton imao je po dve ekipe, da bi broj uesnika bio vei, ali Vernon je uvek bio zvezda. Kad je imao jedanaest godina, po prvi put je glumio Hrista u uskrnjoj predstavi; u crkvenoj rubrici kolambaskih novina bilo je pomenuto da je Vernonovo mueniko tegljenje krsta 'izrazilo celu ljudsku patnju'. Bio je Josif na Boiima i Isus na Uskrsima tokom etiri godine, a onda je, kao prestar, bio eliminisan iz daljeg uea. Tokom druge polovine tog razdoblja, kad mu je bilo trinaest i etrnaest godina, ulogu device Marije u ekipi 'A' glumila je pastorova ker, Beti. Tokom proba, Vernon i Beti su esto bili zajedno, i obe porodice bile su time oduevljene. Svo etvoro roditelja otvoreno su govorili da bi dali obilatu podrku ako bi, 'ako je boja volja', prijateljstvo Vernon-Beti jednog dana sazrelo u neto trajnije. Vernonu je veoma prijala panja kojom je bio okruen kao glumac. Dok je Beti bila duboko potresana religioznom sadrinom njihovih predstava (ostala je istinski pobona, kroz sve to joj se u ivotu deavalo), Vernon je vie uivao u tome da, posle svake predstave, stoji uz svoje ponosite roditelje i upija pohvale. U srednjoj koli, prirodno je gravitirao ka tamonjoj maloj pozorinoj aktivnosti, i svake godine je bio glavni glumac u kolskoj predstavi. Njegova majka je ovo podravala, nasuprot oevim blagim primedbama ("Pa, najzad, dragi", govorila je ona, "ne verujem da e iko stvarno pomisliti da je Vernon mekuac, budui da uestvuje u tri sporta.") i zato to je uivala u tim aplauzima koji su bili posredno usmereni i ka njoj. Tokom leta 1986. neposredno pre svog stupanja u Anapolis, Vernon je radio na kukuruznim poljima svog ujaka. Oko stotinu i sedamdeset kilometara odatle, na konvenciji demokratske strane u ikagu, izbili su neredi, ali u Kolambasu Vernon je provodio svoje letnje veeri sa Beti, ili priajui sa drugarima i pijui kraker i kabero u motelu 'A i W'. Ponekad su gospodin i gospoa Vinters igrali mini-golf ili kanastu sa Vernonom i Beti. Bili su oduevljeni i sreni to imaju 'dobru, istu decu', koja nisu hiposi niti narkosi. Sve u svemu, Vernonovo poslednje leto u Indijani bilo je uredno, suzdrano, i veoma prijatno. Kao to se i oekivalo, u Anapolisu je postao uzoran student. Uio je naporno, potovao sva pravila, nauio je ono emu su ga profesori uili, i sanjao da postane komandant nosaa aviona ili nuklearne podmornice. Nije s mnogo druio, jer mu se inilo da su momci iz velikih gradova previe sofisticirani za njega, a sem toga, nije mu se uvek dopadalo njihovo olako prianje o seksu. Bio je u seksualnom pogledu nevin, i nije se toga stideo. Samo, nije ba oseao ni potrebu da o tome izvesti itavu Pomorsku akademiju SAD. Imao je svakog meseca po nekoliko randevua, nita naroito, i samo onda kad se inilo da okolnosti to od njega zahtevaju. Rano u svojoj juniorskoj godini imao je 'randes naslepo' sa Doanom Kar, voom navijaica na Univerzitetu Merilend; posle toga, izveo ju je jo nekoliko puta. Bila je ivahna,

divna, zabavna i moderna. Izvukla je ono najbolje iz Vernona, navevi ga da se smeje i ak da se opusti. Imao je sastanak s njom i onog vikenda kad je u Filadelfiji bila utakmica izmeu ekipa peadije i mornarice. (Tokom itavog svog studiranja na akademiji Vernon je svakog leta i svakog Boia odlazio kui, u Indijanu. A kad god je bio kod kue, viao se sa Beti Pendlton. Beti je bila poloila maturu i otila u oblinji dravni koled da studira obrazovanje. Jednom ili dvaput godinje, u specijalnim prilikama kao to je bila godinjica njihovog prvog poljupca na novogodinje vee, Beti i on su, u izvesnom smislu rei, slavili, radei poneto intimno. Kao, na primer, kontrolisani peting samo spolja - ili ljubljenje u leeem poloaju. Niko od njih nijednom nije predloio ma kakvu varijaciju u ovoj dobro uhodanoj rutini.) Za vikend se Vernonu i Doani pridruio jo jedan par; bili su to pitomac Djuen Eler, Vernonov najblii poznanik u mornarici, ali ipak ne ba ono to bi se moglo nazvati prijateljem, i njegova enska sa kolumbijskog univerziteta, jedna ekstremno buna i nasrtljiva devojka po imenu Edit. Vernon nikad dotad nije proveo mnogo vremena u drutvu devojke iz Njuroka; za Edit je zakljuio da je naprosto nepodnoljiva. Edit je bila estoko antiniksonovski raspoloena, i estoko protiv ratovanja u Vijetnamu, i inilo se, bez obzira na to to se njen momak kolovao za oficire, estoko antivojno orijentisana. Prvobitni plan njih etvoro za taj vikend bio je izrazito skroman, ak i konzervativan, ako se ima u vidu da je bila 1970. godina i da je meu studentarijom olako uputanje u seksualne odnose bilo esta pojava. Trebalo je da Vernon i Djuen spavaju u jednoj sobi motela, a dve devojke u drugoj. No pre utakmice, tokom veere koja se sastojala od pica, Edit je esto vreala i Doanu i Vernona ("Mis Beti Kroker - ajmo, ekipi, ajmo", i "Krenite vojnici hrianski, bog je na naoj strani") a Djuen nije uinio nita da je sprei. Videi da Edit ide Doani na ivce, Vernon je nabacio Doani da bi moglo biti zgodnije ako bi njih dvoje otili u jednu sobu, umesto da postupe po prvobitnom planu. Ona se bez oklevanja saglasila. U njihovih prethodnih etiri ili pet sastanaka, koliko su ih ukupno imali, Vernon nije inio nikakve seksualne poteze prema Doani. Bio je paljiv, poljubio ju je nekoliko puta za laku no, a prilikom poslednjeg od tih sastanaka drao ju je, uglavnom svo vreme za ruku. Sve je uvek bilo izuzetno pristojno, ali ni konkretna prilika za intimnost nikad se nije pojavila. Zato Doana zaita nije znala ta da oekuje. Dopadao joj se ovaj zgodni kadet 'Huer' (stanovnik Indijane), i nekoliko puta je pomislila na mogunost da se njihova veza pretvori u neto ozbiljno. Ali Vernon za nju jo nije bio nita 'super-specijalno'. im su izveli premetanje u sobama (koje im je Edit, pijana, uinila teim, jer je nabacivala nepristojne komentare koji su bili nezgodni i za njih sve, i za nju), Vernon se vrlo paljivo izvinio Doani i rekao joj da e spavati u kolima ako je ona uvreena. Soba je bila u stilu 'Holidej in' hotela - imala je dva dvostruka kreveta. Doana se na to nasmejala. "Znam ja da ti nisi ovo planirao", rekla je. "Ako mi bude

potrebna zatita, mogu ti narediti da ode u svoj krevet." Prve noi, uivali su u gledanju televizije i ispijanju piva u sobi. Oboje su se oseali pomalo nelagodno. Kad je dolo vreme za spavanje, poljubili su se nekoliko puta, maltene strasno, onda su se nasmejali i otili svako u svoj krevet. Sledee veeri posle plesa posle utakmice u organizaciji Pomorske akademije, u jednom hotelu u centru Filadelfije, Doana i Vernon vratili su se u svoju sobu, u 'Holidej Inu', neto pre ponoi. Ve su se bili presvukli u farmerice, i Vernon je upravo prao zube, kad se na njihovim vratima zau kucanje. Doana otvori vrata; na vratima je stajao Djuen sa ogromnim govnoderskim osmehom na licu, u ruci vrsto stiskajui neki mali predmet. "Ova stvar je jebeno tantastina", ree on, gurajui cigaretu marihuane Doani u aku. "Jednostavno mora da proba." Djuen se potom brzo povukao, sa divljim osmehom. Doana je bila inteligentna mlada ena. Ali ni na pamet joj nije palo da njen sobni drugar nikad do tada nije ni video, a kamoli puio, cigaretu sa drogom. Ona je puila marihuanu desetak puta u proteklom etvorogodinjem periodu, poevi kao uenica prvog razreda srednje kole. Marihuana joj se dopadala, ali samo u pravoj situaciji i pravom drutvu; izbegavala ju je ako nije mogla kontrolisati svoju okolinu. Poto joj je ovaj vikend sa Vernonom prijao, pomislila je da bi marihuana mogla biti savren nain da malo opusti Vernona. Pod gotovo svim drugim okolnostima Vernon bi odbio ponuenu marihuanu, ne samo zato to je bio protiv svih droga, nego i zato to se plaio da e biti na neki nain otkriven i onda izbaen iz Anapolisa. Ali sada je pred njim bila njegova divna drubenica, pripadnica uzornog amerikog sloja, merilendska voditeljka navijaica, koja je upravo pripalila jedan 'doint' i ponudila mu ga. Doana je brzo uvidela da je poetnik u duvanju 'trave'. Pokazala mu je kako da udie i zadrava dim u pluima, kako da ne pokvari cigaretu, i na kraju kako da upotrebi dra 'dointa' (u ovom sluaju, jednu od njenih ukosnica) da bi ispuio do kraja. Vernon je oekivao da e to kod njega stvoriti oseaj pijanstva. Zapanjio se kad je uvideo da se osea kao da mu je koncentracija pojaana. Na svoje veliko iznenaenje, poe da recituje poeziju E.E. Kamingsa, koju je svojevremeno uio na asovima knjievnosti. Onda on i Doana poee da se smeju. Sve im je bilo smeno. I Edit, i ragbi, i Pomorska akademija, i njihovi roditelji, ak i Vijetnam. Smejali su se maltene do suza. Neodoljiva glad potom spopade i Vernona i Doanu. Obukoe jakne i krenue peice u hladnu decembarsku no, da nau neto za jelo. Drei se za ruke, paradirali su parkingom u tom predgrau, i nali jedan dragstor na oko osam stotina metara od motela. Nakupovali su koka-kolu, prene krompirie i 'Fritose' i, na Vernonovo veliko iznenaenje, paketi 'ding-donga'. Jo dok su bili u prodavnici, Doana je otvorila krompirie. Stavila je jedan Vernonu u usta, pa su uzdisali 'Mmmmmm', a kasirka se smejala sa njima.

Vernon nije verovao da je mogue da krompirii budu tako ukusni. Jo dok su peaili natrag ka svojoj sobi, pojeo je itavu kesu. im je zavrio sa jelom, spontano je zapevao pesmu Bitlsa 'Maksvelov srebrni eki'. Doana mu se energino pridruila kod stihova 'Bang, bang, Maksvelov srebrni eki spustio mu se na glavu...' Posegnula je gore i bonom stranom pesnice poela da tupka Vernonu po temenu. Vernon se oseao osloboeno, razigrano, i inilo mu se kao da Doanu poznaje ve itavu venost. Zagrlio ju je i paradno poljubio, dok su zaokretali na prilazni put koji je vodio do njihovog motela. Seli su na pod i rasprostrli sve svoje grickarije ispred sebe. Vernon ukljui radio: bio je podeen na stanicu klasine muzike, i tako se naoe usred neke simfonije. Ovi zvuci prosto su hipnotisali Vernona. Po prvi put u ivotu uo je u glavi individualne instrumente jednog orkestra, razaznajui ih zasebno. Vizualizovao je pozornicu, video kako muziari prevlae gudala preko violina. Bio je fasciniran i uzbuen, i otkri Doani da su mu sva ula kao oivela. Doani Kar se inilo da se Vernon najzad otvara. Kad se nagnuo da je poljubi, bila je vie nego voljna. Poljubili su se slatko ali duboko, nekoliko puta, dok je simfonija svirala. Prekinuli su za trenutak da pojedu jo malo grickarija, i za to vreme Doana je okrenula radio na jednu rok-en-rol stanicu. Ta muzika promenila je i ritam njihovog grljenja. estoki, tretavi zvuci pojaali su im tempo, ali i strastvenost ljubljenja. U svom aru, Vernon gurnu Doanu na pod i oni legoe jedno uz drugo, ljubei se neprestano, jo potpuno obueni. Uzbuenje je postupno ovladavalo njima. Na radiju poe pesma 'Upali moju vatru', grupe 'Dors'. A kad se ta pesma zavrila, Vernon Alan Vinters iz grada Kolambasa u saveznoj dravi Indijani, kadet tree godine u akademiji ratne mornarice SAD, nije vie bio seksualno nevin. 'Vreme za oklevanje je prolo, nema vremena za valjanje u movari, pokuaj sada jer samo moe izgubiti, a naa ljubav postati pogrebna lomaa... Hajde, bejbi, upali moju vatru... Hajde, bejbi, upali moju vatru.' Vernon nikada ranije, u itavom svom ivotu, nije izgubio kontrolu nad sobom. Ali kada je Doana pogladila obrise naraslog penisa ispod njegovih farmerki, inilo se kao da je gigantski zid od elika i betona odjednom popustio. Tokom kasnijih godina, Vernon e se esto uditi toj sirovoj strasti koju je ispoljio tokom dva ili tri minuta. Kombinacija Doaninih upornih poljubaca, marihuane, i dinaminih ritmova muzike gurnula ga je preko ivice. Bio se pretvorio u ivotinju. Ne ustajui sa poda te hotelske sobe, nekoliko puta je estoko potegao Doanine pantalone, i maltene ih pocepao, ali je nazad uspeo da ih strgne sa njenih kukova. Za pantalonama, i gaice, Vernon ih je grubo doepao, smakao, i sasvim svukao sa njenih nogu, a istovremeno se uvijajuim pokretima izvlaio iz svojih pantalona. Doana je pokuala tihim reima da uspori Vernona, da sugerie da bi, moda, krevet bio bolji. Ili, bar, da bi bilo prijatnije ako bi bar poskidali cipele i arape i ako ne bi vodili ljubav sa pantalonama smaknutim na stopala to ograniava slobodu

pokreta. Ali Vernon je bio nedohvatljiv. Godine suzdravanja nisu mu ostavile nimalo sposobnosti da savlada ovaj talas elje. Bio je kao opsednut. Popeo se na Doanu nekakvim puzavim pokretima, sa izrazom prestraene ozbiljnosti na licu. Po prvi put se uplaila, a taj iznenadni strah doprineo je njenom veem seksualnom uzbuenju. Tokom nekoliko sekundi (muzika je tad bila u frenetinom instrumentalnom delu kompozicije 'Upali moju vatru') Vernon se muio da nae pravo mesto, a onda je prodro u nju, naglo i silovito. Doana je osetila kako joj se Vernon zariva jednom, dvaput, a onda se celim telom zatresao. Svrio je za ukupno desetak sekundi. Intiutivno je znala da mu je to prvi put, i zadovoljstvo usled tog saznanja bilo je vee nego ljutnja zbog njegovog nedostatka finoe i nenosti. Vernon ne ree nita, i brzo pade u san, tu na podu, pokraj Doane. Ona dignuta ela ode do kreveta, die ebe sa kreveta, lee u Vernov zagrljaj na podu, i omota ih oboje tim ebetom. Nasmeila se za sebe, i otplovila u san, jo pomalo zbunjena ovim Huerom koji je leao uz nju. Znala je da su sad jedno drugom neto posebno. Ali, koliko posebni, to Aoana nikad nije stvarno saznala. Kad se, usred noi, probudio, Vernona obuze neotklonjivo oseanje krivice. Nije mogao verovati da se naduvao droge a onda praktino silovao devojku koju jedva da je poznavao. Bio je izgubio kontrolu, bio je nesposoban da se uzdri, i prema tome, jasno je prekoraio granice ispravnosti. trecnuo se pomislivi ta bi njegovi roditelji (ili, jo gore, Beti i svetenik Pendlton) mislili o njemu da su mogli gledati ta ini. Onda krivica ustupi mesto strahu. Poeo je da zamilja: Doana trudna, on mora da napusti Anapolis i oeni se njome (A ta bi radio? Koju vrstu zaposlenja bi mogao nai ako ne bi postao oficir mornarice?), mora sve to da objasni svojim roditeljima i Pendltonovima. I jo gore, zamislio je, odmah potom, da e svakog trenutka poeti policijska racija na ovaj motel, i da e policajci pronai dra sa opukom 'dointa'. Prvo e ga zbog drogiranja utnuti iz Akademije, pa e onda on saznati da je ova devojka zatrudnela s njim. Vernon Vinters se tada stvarno uplaio. Leei na podu, u jednoj motelskoj sobi u predgrau Filadelfije, u tri sata ujutro te nedelje, on poe sasvim ozbiljno da se moli bogu. "Dragi boe", molio se Vernon Vinters, traei konkretni dobitak za sebe po prvi put otkad je molio boga da mu pomogne na dan SAT-testa, "daj da se iz ovoga izvuem bez tete, pa u postati najsavreniji disciplinovani mornariki oficir koga si ikada video. Posvetiu svoj ivot odbrani ove zemlje koja tebe potuje. Samo mi, molim te, pomozi." Posle nekog vremena Vernon uspe da opet zaspi. Ali njegov san bio je nemiran, jer su ga uznemiravali ivopisni snovi. U jednom snu, Vernon je bio obuen u kadetsku uniformu, ali se naao opet u prezbiterijanskoj crkvi u Kolambasu, i to na pozornici. Bila je opet Uskrnja priredba, a on je, opet kao Hrist, teglio svoj krst prema Kalvariji. Otra ivica krsta sekla ga je kroz koulju uniforme, i Vernon se

zabrinu da moda nee proi kroz inspekciju. Spotakao se i pao, krst je zasekao dublje kroz uniformu, ega se i plaio; vide kako mu niz ruku curi krv. "Raspnite ga na krst", zau Vernon, u snu, neiji povik. "Raspnite ga", povika grupa ljudi iz gledalita. Vernon se uzalud trudio da ih vidi sred bletanja reflektora. Probudi se oznojen. Dva-tri sekunda ostade tako, potpuno pometen. Onda se priseti ta je noa bilo, i njegove emocije opet prooe celim ciklusom od gaenja preko potitenosti do straha. Kad se probudila, Doana se ponaala prema njemu neno i sa naklonou, ali Vernon je bio vrlo dalek. To svoje dranje objasnio je tako to je rekao da se brine zbog dolazeih ispita. Nekoliko puta Doana je zapoinjala razgovor o noanjim dogaajima, ali on je svaki put brzo promenio temu. Izdrao je, nekako, njihov kasni, obilni doruak, pa potom vonju natrag, u park koleda, do Doaninog enskog internata. Kad su se rastajali, Doana je pokuala da ga poljubi, unevi se sva u poljubac, ali joj Vernon nije uzvratio. urio je da zaboravi itav taj vikend. Kad se opet naao u privatnosti svoje sobe u Anapolisu, pogrueno se opet pogaao sa bogom zahtevajui da se izvue neokrznut. Kadet Vernon Vinters odrao je re. Ne samo to vie nikad nije razgovarao sa Doanom Kar (nekoliko puta je zvala, ali ga nije dobila na telefon, poslala je dva pisma koja ostadoe bez odgovora, a onda je odustala), nego se potpuno odrekao svih daljih randevua tokom preostalih osamnaest meseci u Anapolisu. Studirao je veoma vredno, a u kapelu je iao, u skladu sa svojim obeanjem bogu, dvaput nedeljno. Diplomirao je sa poastima i krenuo na svoju prvu vojniku plovidbu, rasporeen na veliki nosa aviona. Dve godine kasnije, kad je Beti Pendlton zavrila koled i dobila nastavniku diplomu, Vernon se oenio njome u prezbiterijanskoj crkvi u Kolambasu, onoj istoj gde su dvanaestak godina ranije glumili Josifa i Mariju. Odselili su se potom u grad Nofolk, u Virdiniji, i Vernon je poverovao da je shema njegovog ivota na ovaj nain uspostavljena. On e odlaziti na dugotrajne plovidbe a onda e se vraati da boravi, krae, sa Beti i sa decom koju eventualno budu imali. Vernon je redovno zahvaljivao bogu za odravanje bojeg dela pogodbe, i potpuno se posvetio tome da bude najbolji oficir u mornarici SAD. U svim izvetajima o njegovom radu stajale su pohvale za njegovu pouzdanost i temeljitost. Stareine su mu otvoreno govorile da je materijal za admirala. Do Libije. Ili, preciznije, do njegovog povratka kui posle libijske akcije. Jer, za Vernona Alena Vintersa itav svet se promenio tokom nekoliko sedmica posle amerikog napada na Gadafija. 7. Kerol i Troj su sedeli u stolicama na palubi, na prednjem delu Kraljice Floride. Gledali su prema pramcu, prema okeanu i toplom popodnevnom suncu. Kerol je

skinula purpurnu bluzu, otkrivi gornji deo jednodelnog kupaeg kostima, ali je i dalje na sebi imala bele, leerne pamune pantalone. Troj je bio bez koulje, u belim serf-bermudama koje su mu prekrivale lepe crne noge do kolena. Imao je vitko i ilavo telo, oito je bio u dobroj formi, iako nije bio naroito miiav. Vodili su neobavezan i ivahan razgovor, esto se smejui krajnje oputeno. Iza njih, ispod platnenog svoda, Nik Vilijems je itao Navijaeve beleke Freda Ekslija. S vremena na vreme ih je po nekoliko sekundi posmatrao, pa opet sputao pogled na knjigu. "Pa, zbog ega nisi nikad otiao u koled?" upita Kerol Troja. "Jasno je da si talentovan. Bio bi fantastian inenjer." Troj ustade, skide naoare za sunce i prie ogradi. "Isto je govorio moj brat Dejmi", odgovori on polako, zurei u tihi okean. "Ali bio sam, jednostavno, suvie divlji. Kad sam konano nekako zavrio srednju kolu, jedva sam ekao da saznam kakav je svet. Zato sam otiao. Nekoliko godina sam lutao po SAD i Kanadi, uzdu i popreko." "Da li si tada nauio elektroniku?" upita Kerol i baci pogled na sat. "Ah, to je bilo kasnije, mnogo kasnije", odgovori Troj, priseajui se. "Tokom te dve godine lutanja nisam nauio nita sem kako da preivim zahvaljujui snalaljivosti. Plus, kako izgleda biti crni deko u svetu belaca." On ispod oka pogleda Kerol. Nije bilo nikakve primetne reakcije. "Promenio sam, sigurno, stotinu razliitih zanimanja", nastavi on, gledajui opet put okeana. "Bio sam kuvar, fotokopirac, barmen, graevinski radnik. ak sam davao asove plivanja u jednom privatnom klubu..." Troj se nasmeja i opet se okrete, da vidi da li ga Kerol slua. "Ali pretpostavljam da te nita od toga ne zanima..." "Sigurno da me zanima", odvrati Kerol. "Fascinira me. Pokuavam da zamislim kako si izgledao u hotelskoj uniformi. A ako je gazda-Nik u pravu, treba da utroimo jo deset minuta dok ne stignemo do cilja." Nastavila je tiim glasom. "Ti bar govori. Profesor nije ba drutven." "Biti crni potrko u odmaralitu u junom delu drave Misisipi, pa, to je bio nain da se naue zapanjujue stvari", poe opet Troj, preko ijeg lica se irio osmeh. Troj je voleo da pria o svom ivotu. U takvim priama uvek je on bio glavni na pozornici. "Zamisli, anele, ja osamnaest godina, i posrei mi se da dobijem zaposlenje u velianstvenom starom Galfport Inu koji je tano na plai. Dobijam i sobu u njemu, plus napojnice. Na sedmom sam nebu. Bar dok me ef posluge, jedan nemogui oveuljak po imenu Fi, nije odveo do barake u kojoj stanuju svi liftboji i kuhinjsko osoblje, i predstavio svima kao 'novog crnugu liftboja'. Na osnovu odlomaka nekih razgovora, uvidim ja da je hotel u nekakvoj nevolji zbog mogue rasne diskriminacije, te da to to su me zaposlili predstavlja samo deo njihove samoodbrane. Moja soba u baraci bila je tano iza dvanaeste zelene povrine na golfigralitu. Mali leaj, jedan plakar, sto sa prenosivom lampom, lavabo gde mogu da se

umijem i operem zube - eto gde sam iveo est nedelja. Na drugom kraju zgrade bilo je veliko zajedniko kupatilo, iz koga su svi odlazili im bih se ja pojavio. U mojoj srednjoj koli u Majamiju gotovo svi uenici bili su ili Kubanci, ili crnci, ili jedno i drugo. Zato o belcima nisam znao maltene nita. Iz knjiga i sa televizije imao sam idealistiku sliku o belcima kao zgodnim, sposobnim, obrazovanim i bogatim. Ha! Te sam se fantazije brzo oslobodio. Ne bi verovala kakvi stvorovi su radili u tom hotelu. ef liftboja, Fi, svake noi je puio drogu sa svojim esnaestogodinjim sinom Denijem i sanjao o danu kad e u neijoj sobi nai zaboravljenih milion dolara. Njegov jedini drugi cilj u ivotu bio je da nastavi, sve dok ne umre, da tuca Mari, enu glavnog kuvara, u pajzu, svako jutro. Jedan od tamonjih liftboja bio je i jadni usamljenik ije je pravo ime bilo 'Sveti Don' zato to su njegovi roditelji mislili da je 'Sveti' lino ime. Tip je imao samo est zuba u glavi, debele naoare, i dinovski tumor ispod levog oka. Sveti Don je znao da je ruan, i stalno se brinuo da e zbog izgleda biti otputen. Zato ga je Fi nemilice eksploatisao: utrpavao mu je sve najusranije poslove i prisiljavao ga da mu daje deo dobijenog bakia kao mito. Ostali liftboji su se svakom prilikom rugali Svetom Donu i izvodili neslane ale na njegov raun. Jedne noi, sedim ja u svojoj sobi i itam knjigu, kad neko tiho zakuca na vrata. Otvorim ja, a ono Sveti Don. Izgledao je zbunjen i rasejan. U jednoj ruci je drao malu kutiju za ah, u drugoj paket sa est konzervi piva. ekao sam nekoliko trenutaka, pa ga upitah ta hoe. On nervozno pogleda tamo, pa amo, i onda me zapita da li znam da igram ah. Kad sam mu kazao da znam, i dodao da bih rado odigrao jednu partiju, Sveti Don se isceri od uveta do uveta i promumla neto o tome da mu je drago to je rizikovao. Pozvao sam ga unutra, pa smo igrali, Sveti Don je ovla nabacio da je oklevao pre nego to je doao da mi predloi da igramo, zato to su mu Fi i Miler rekli da su crnci suvie glupi da igraju ah. Postali smo, valjda, nekakvi prijatelji, Sveti Don i ja, i to ostali tokom ono nekoliko nedelja to sam ih tamo proveo. Spajala nas je najdublja veza, obojica smo bili stranci u udnoj socijalnoj strukturi koju su stvorili zaposleni u Galfport Inu. Od Svetog Dona sam uo o mnogim zabludama koje belci sa Juga imaju o crncima." Troj se nasmeja. "Zna, jedne noi Sveti Don me je pratio do kupatila da se svojeno uveri da moj nije neto naroito vei od njegovog." Troj se vrati u svoju stolicu i pogleda Kerol. Ona se smekala. Malo kom se Trojeve prie ne bi dopale. Priao ih je sa toliko entuzijazma i arma. Sedei i dalje pod svojim platnenim kroviem Nik odloi knjigu i poe da slua njihov razgovor. "A bio je i jedan dasa, strano visok, u ranim dvadesetim, zvao se Ferel, i izgledao je k'o Elvis Presli. Prodavao je gostima pie po niim cenama, upravljao telefonskim servisom za nabavljanje devojaka 'pratilja', i odvlaio viak hotelske robe kod svoje sestre koja je to posle prodavala u svojoj radnji. Zakupio je deo moje sobe da bi tu drao deo tog pia. Koji stvor! Posle velikih kovencijskih doruaka

sipao je preostali sok od pomorande u flae i uvao ga radi preprodaje. Jednog jutra, menader hotela nae sanduk sa takvim flaama soka, strpan privremeno u jednu sobu pored hola, i zatrai da mu se kae ta se tu deava. Ferel me zgrabi i izvue pred hotel. Kae, da se pogodimo. Dae mi dvadeset dolara ako potvrdim da sam ja uzeo sok. Objasnio je: ako ja priznam, nita nee biti, jer od crnuga se i oekuje da kradu. Ali njega ako uhvate, otpustie ga..." Nik izae ispod svoda. "ao mi je to vas prekidam", ree on, sa malom otricom ironije u glasu, "ali prema naem navigacijskom kompjuteru, sad smo na junoj ivici regiona prikazanog na mapi." A onda vrati mapu Kerol. "Hvala, profesore", nasmeja se Troj. "Verujem da si spasao Kerol da ne bude ubijena priancijom." Potom prie mestu gde im je sva monitorska prema bila nametena, kod ormania, uz platneni svod, i ukljui struju. "Hej, anele, da l' e mi sad rei kako sve ovo radi." Okeanski teleskop Dejla Majklsa bio je programiran da, kako god bio usmeren, uvek pravi tri slike, maltene simultano. Prva slika bila je nainjena hvatanjem normalne, vidljive svetlosti, druga hvatanjem infracrvenih talasa iz istog dela mora, a trea je bila kompozitna sonarna slika iste oblasti. Sonarni podsistem nije davao otre slike, nego samo siluete predmeta. Meutim, sonar je dosezao u veu dubinu nego vidljivi ili infracrveni elementi teleskopa, a mogao se koristiti ak i u mutnoj vodi. Ovaj kompaktni teleskop mogao se, privren za dno gotovo svakog broda, okretati trideset stepeni tamo i amo oko vertikale, pomou malog unutranjeg motora. Plan snimanja obino je bio predprogramiran. Detaji teleskopske radne sekvence, kao i bitni optiki parametri, bivali su pohranjeni u mikroprocesor; meutim, ako bi rukovalac poeleo, mogao bi, u real-vremenu, menjati sve elemente softvera. Iz teleskopa su informacije prenoene u ostale delove elektronske opreme putem veoma tankih optikih vlakana. To je ilo kroz kablove pridravane hvataljkama du ivice brodia. Nekih deset procenata slike rekonstituisane na osnovu ovih podataka prikazivano je (posle izvesnih veoma primitivnih pojaanja kontrastnosti metodom 'enhasment') na monitoru u brodiu, u real-vremenu. Ali svi podaci dobijeni teleskopom automatski su bili unoeni u memoriju od sto gibabita, pridodatu uz monitor. Ista ta memorijska jedinica bila je, drugim kompletom fiberoptikih veza, povezana sa centralnim navigacionim sistemom brodia, i sa servomotorskim aktumulatorima koji su kontrolisali teleskope. Svakih deset milisekundi kroz ove cirkjute proputan je po jedan puls, tako da je u permanentni arhiv ulazila informacija o orijentaciji teleskopa, i o lokaciji brodia u trenutku uzimanja svake pojedine slike. Pored monitora, na ormaniu, ali ne sa one strane gde je bila memorijska jedinica, nego sa suprotne, postavili su panel za kontrolu sistema. Doktor Dejl Majkls

i MOI bili su slavni irom sveta po dosetljivosti svojih pronalazaka; meutim, te njihove ingeniozne kreacije nisu bile lake za upotrebu. Dejl je pokuao da odri Keroli ubrzani kurs o rukovanju tim sistemom, u noi pre nego to ju je povezao iz Majamija dole do Ki Vesta. Bilo je maltene beskorisno. Na kraju, videi da je pretrpeo neuspeh, Dejl je jednostavno uprogramirao u mikroprocesor jednu laku sekvencu koja redovno mozaiki pregleda itav prostor ispod broda. Onda je podesio jainu optikih ulaza na oekivanu normalu, i dao Kerol upustvo da ne menja nita. "Sve to treba da radi", govorio joj je dr Majkls dok je paljivo utovarivao panel za kontrolu sistema u kombi, "jeste da pritisne ovo dugme na kome pie GO. Onda pokri panel, da obezbedi da niko ne pritisne, nehotino, neko pogreno dugme." Zato Kerol nikako nije uspevala da objasni Troju kako ta funkcionie. Prila mu je, tu na palubi brodia, prebacila mu ruku preko ramena, i rekla sa pokornim osmehom: "ao mi je to moram da te razoaram, moj radoznali prijatelju, ali ja o nainu rada cele ove stvari znam samo onoliko koliko sam ti rekla kad smo opremu nametali. Da bi stvar proradila, treba samo da ukljui izvor elektrine energije, to si ti ve uradio, i da na panelu pritisne ovo dugme." Ona pristinu dugme GO na panelu. Na ekranu monitora u boji odmah se pojavi slika, zapanjujue otra, koja je prikazivala bistri okean, nekih petnaestak metara u dubinu ispod brodia. Njih troje su zadivljeno gledali kako jedna ajkula sa ekiastom glavom pliva kroz jato malih sivih riba, strahovitim zamasima, i guta ih na stotine. "Koliko ja shvatam", nastavi Kerol dok su njih dvojica zadivljeno zurili u monitor, "teleskopski sistem onda uradi sve ostalo, obavlja niz posmatranja, prema planu koji je softverski pohranjen. Oigledno, mi ovde na monitoru vidimo ono to teleskop vidi. Bar, vizuelne impulse. Istovremeno, infracrvene i sonarne slike idu u rikorder. Moj drugar u MOI (nije htela da ih jo vie uzbuni upotrebom Dejlovog imena) pokuao je da mi objasni kako bih mogla da biram izmeu vizuelne, infracrvene i sonarne slike, ali nije bilo jednostavno. ovek bi pomislio da postoji neko dugme sa slovom 'I' za infracrvenu, i drugo sa 'S' za sonarnu ali ne postoji. Mora se ukucati ak desetak komandi, samo da bi se odredilo da neki drugi izlazni signal ue u monitor." Troj je bio zaista impresioniran. Ne samo okeanskim teleskopskim sistemom, nego i nainom kako je Kerol, ena koja je i sama priznavala da nema inenjerskog niti elektroniarskog obrazovanja, jasno shvatila sutinu. "Ako ja dobro pamtim fiziku iz srednje kole", primeti on polako, "infracrveni deo teleskopa mora meriti termalnu radijaciju. Ali kako e ti podvnodne toplotne razlike rei ita o kitovima?" U tom asu Nik Vilijems odmahnu glavom i okrete se od ekrana. Uvideo je da se, zbog svih tih inenjerskih termina, naao beznadeno izvan svog intellektrualnog elementa, ali mu je bilo i te kako neprijatno da pred Trojem i Kerol prizna svoje totalno neznanje. Sem toga, Nik ni za tren nije verovao da je Kerol dovukla sve te elektronske arolije na brod samo da bi traila kitove koji su skrenuli sa svojih

migracionih putanja. On prie malom friideru i izvue jo jedno pivo. "I mi emo sledea dva sata, ako dobro shvatam, da plovucakamo unaokolo dok ti eka da na tom ekranu vidi kitove?" U ovom Nikovom podsmeljivom komentaru oseao se, nepogreivo, izazov. Taj komentar znaio je remeenje tople i prijateljske atmosfere koju su Kerol i Troj stvorili izmeu sebe. Kerol dopusti sebi da se opet naljuti zbog Nikovog stava, te otpoe svoju verbalnu kontrakanonadu. "To i jeste bio plan, gospodine Vilijemse, kao to sam ti rekla kad smo polazili iz Ki Vesta. Ali Troj mi kae da si ti pomalo i lovac na blago. Ili si bar bio, pre nekoliko godina. E pa, poto si izgleda ubedio sebe da ja u stvari traim blago, moda bi ti se dopalo da sedi ovde uz mene i gleda iste slike da bi obezbedio da ne propustim nijednog kita. Niti blago, ako bude blaga." Nik i Kerol su se nekoliko trenutaka besno gledali. Onda Troj zakorai izmeu njih. "Vidi, profesore... i ti, naele... ne pretvaram se da razumem zato vas dvoje tako uporno kvarite dan jedno drugome. Ali meni to postaje dosadno. Zar ne moete malo da o'ladite? Bar privremeno? Najzad", dodade on, gledajui prvo Nika pa Kerol, "ako vas dvoje poete na ronjenje, biete partneri. Moe se desiti da ivot jednoga zavisi od drugoga. Znai, obustavljajte." Kerol slee ramenima i klimnu. "Vai, to se mene tie", prihvati ona. Ali ne uoivi nikakvu trenutnu Nikovu reakciju, nije mogla odoleti da ne ispali jo jednu granatu. "Pod uslovom da gospodin Vilijems ima u vidu odgovornost koju ima kao lan PADI-ja i ostane dovoljno trezan da roni." Nikove oi ljutito sevnue, a onda prie ogradi brodia i teatralnim gestom prosu svoje novo pivo u okean. "Ne brini za mene, srce", ree on uz izvetaeni osmeh. "Umem da se brinem o sebi. Ti se brini samo o svojim postupcima." U mikroprocesoru okeanskog teleskopa postojala je specijalna alarmna subrutina koja je, kad god bi nastali predvieni uslovi za uzbunjivanje, dovodila do stvaranja zvukova nalik na zvonjavu telefona. Na Kerolin zahtev, Dejl Majkls je lino izmenio normalni alarmni algoritam, neposredno pre njenog polaska u Ki Vest, da bi algoritam reagovao ili na pojavu velikog stvorenja koje se kree preko vidnog polja, ili na prisustvo nepokretnog i 'nepoznatog' objekta znatne veliine. Kad je zavrio planiranje logike potrebne za ovu promenu i poslao plan svom odeljenju softvera radi najhitnijeg kodiranja i testiranja, Dejl se nasmei sam za sebe. Zabavljalo ga je ovo zaverenitvo u koje je stupio sa Kerol. Njihovo tehnoloko lukavstvo svakako e ubediti Keroline saputnike, ko god to bude, da ona istinski traga za kitovima. Ali zvonjava e se zauti i ako se na okeanskom dnu, ispod broda, pojavi ono za im Kerol zaista traga, a to je navodno zalutali, tajni mornariki projektil jo u fazi ispitivanja. Bilo je lako razumeti bazinu strukturu oba algoritma. Da bi se identifikovala ivotinja u pokretu bilo je dovoljno superponirati dve ili tri slike nainjene u

razmacima manjim od jednog sekunda (na bilo kojoj talasnoj duini, mada se proces odvijao preciznije sa otrijim slikama, vizuelnim), i onda uporediti te podatke, sa osloncem na saznanju da bi trebalo da glavnina scene ostane neizmenjena. Znaajno nepodudaranje (to jest, pojava da se na tako prekostavljenim slikama izvesne povezane povrine razlikuju od slike do slike) sugerisalo bi da je prisutno neko veliko pokretno bie. Za identifikaciju stranog tela u vidnom polju, alarmni algoritam se oslanjao na ogromni kapacitet memorijskog dela sistema za obradu podataka dobijenih iz teleskopa. Infracrvene i vizuelne slike, pravljene maltene istog trenutka, ulagane su u memorijsku jedinicu, a onda grubo analizovane naspram jednog skupa podataka u kome su sadrani lanci parametara za prepoznavanje pravilnih obrazaca, u oba talasnoduinska podruja. Ti parametri za prepoznavanje obrazaca razvijeni su tokom vie godina pomnog istraivakog rada, i nedavno su proireni od strane MOI da bi ukljuili praktino sve normalno (biljke, ivotinje, koralne strukture) to se moe videti na okeanskom dnu oko floridskog ostrvskog lanca Ki. Svaki krupan predmet koji se ne bude u real-vremenu uklapao u ovu postojeu bazu podataka bie oznaen, a zvonjava e poeti. Zahvaljujui takvom sistemu uzbunjivanja nije bilo potrebno sedeti strpljivo pred ekranom i motriti na hiljade slika koje e se smenjivati dok brodi bude plovio. ak i Troj, koji je za sebe priznao da je 'narkoman znanja', i ije je interesovanje za sve teme bilo praktino nezasito, umorio se ve posle desetak minuta zurenja u monitor, naroito kad je brodi zaao u dublju vodu tako da su vizuelne slike pokazivale vrlo malo. Nekih dvadesetak minuta posle postavljanja teleskopa, dve usamljene ajkule aktivirae alarm i izazvae kratkotrajno uzbuenje, ali posle toga nastupi dugo razdoblje praznine, tokom kojeg nita nisu otkrili. Dok se popodne gasilo, Nik je postajao sve nestrpljiviji. "Ne znam zato sam dozvolio sebi da budem nagovoren na ovu jurnjavu za divljim guskama", gunao je, ne obraajui se nekom odreenom. "Mogli smo da spremamo brod za iznajmljivanje tokom vikenda." Kerol se nije osvrtala na Nikova gunanja, jo vie se zadubivi u mapu. Podruje koje su ona i Dejl oznaili, brodi je ve preplovio, i to sa juga ka severu, a sad se lagano kretao severnim rubom te zone, ka istoku. Ovu zonu pretrage Dejl je odredio na osnovu svojih nasluivanja, oslanjajui se na pitanja koja su mu postavili predstavnici Ratne mornarice. Verovatno je mogao, da je on njima postavio nekoliko pitanja, pouzdanije da suzi zonu traganja; ali nije eleo da pobudi nikakvu sumnju. Kerol je znala da je njena potraga slina traenju igle u plastu sena, ali je smatrala da se ipak isplati pokuati, zbog mogueg dobitka. Kad bi samo nekako uspela da nae i fotografie tajni mornariki projektil koji se sruio u blizini naseljene oblasti... Kakav bi to 'poduhvat' bio! Sada je ve i nju poinjalo da obuzima nestrpljenje; posle dugog popodneva na suncu, bilo joj je teko da obnovi svoje ranije

uzbuenje. Uskoro e morati da krenu natrag prema Ki Vestu, da bi bezbedno stigli pre nego to padne mo. Pa, dobro, razmiljala je rezignirano, bar sam pokuala. Kao to je moj ale imao obiaj da kae, ako nita ne rizikuje nita i ne dobija. Stajala je na samom pramcu, kad se iz memorijske jedinice, pokraj monitora, zau alarm. Zazvonilo je jednom, dvaput, onda je usledila kratkotrajna tiina, pa tree i odmah potom etvrto zvonjenje. Kerol uzbueno pojuri ka monitoru. "Zaustavi brod", povika ona zapovedniki Niku. Ali prekasno. Dok je stigla do monitora, alarm je prestao, a na ekranu se vie nita nije videlo. "Okreni, okreni", povika Kerol odmah, obuzeta oseanjem uskraenosti. Nije ni primetila sa koliko je ljutnje Nik gleda. "Ra-zumem, kape-tane", ree Nik i potee krmeni toak tako naglo da Kerol izgubi ravnoteu. Monitor i ostala elektronska oprema poee da klize sa svojih nejakih postolja na ormaniu; Troj ih u zadnji as spase. Kraljica Floride otro je zaokretala kroz vodu. Iako je okean bio miran, jedan mali talas pljusnu preko nie strane palube i pokvasi Kerol od kolena nadole i pamune pantalone ostadoe joj zalepljene za listove. arape i bele teniske patike bile su joj skroz mokre. Nik se nije trudio da sakrije koliko ga to zabavlja. Kerol se ve spremala da se opet upusti u svau s njim, kad joj ponovno zvonjenje alarma skrenu panju. Zauzevi stabilniji poloaj, to je bilo propraeno mikavim zvucima iz patika, ona vide, na monitoru, da su nad nekim koralnim grebenom. Brod se, u meuvremenu, vratio u horizontalu. Duboko ispod broda, jedva raspoznatljiva na ekranu, bila su tri kita one iste vrste koju je tog jutra gledala na plai u Dir Kiju. Kitovi su plivali u grupi, ali, inilo se, bez cilja. Meutim, postojalo je tu jo neto. Specijalni kod alarma nagovetavao je da se u istom vidnom polju, uz ta tri sumorna kita, nalazi i neko strano telo. Ne mogavi da obuzda svoje uzbuenje, Kerol zapljeska rukama. "Sidro, molim", povika a onda se nasmeja, videvi da je Troj ve bacio sidro preko ivice brodia. Nekoliko minuta kasnije, Kerol je urno oblaila svoj ronilaki prsluk, stojei na zadnjem delu brodia, iza platnenog krovia. Ve je bila pripremila peraja i masku, i oni su se nalazili pored nje, na palubi. Troj joj je pomogao tako to je pridravao bocu s vazduhom, koja je bila ugraena u zadnji deo glomaznog prsluka. "Ne brini zbog Nika", dobaci joj Troj. "Moda je danas namorast iz nekog razloga, moda zato to je Harvard izgubio, ali kao ronilac, on je super. Smatraju ga najboljim nastavnikom ronjenja na kijskim ostrvima." On razvue lice u osmeh, dodavi: "Pa, najzad, mene je poeo da ui tek pre nekoliko meseci, a smatra se da mi nismo sposobni ni da plivamo." Kerol se nasmei i odmahnu glavom ka Troju. "Je l' ti nikad ne prestaje da se ali?" upita ona i provue slobodnu ruku kroz drugi otvor, i prsluk lee na mesto. "Uzgred", nastavi ona tiho, "tvoj prijatelj koristi opremu koja je, za jednog majstora

ronjenja, poprilino zastarela." U tom asu alila je zbog svoje odluke da svoj ronilaki prsluk, prilagoen njenoj meri, ostavi u kombiju. Uvek ga je koristila kad je ronila sa Dejlom, jer je imao sve najnovije usavrene elemente, kao to su automatski kompenzator plovnosti (zvani 'ABC') i savreni dep za njenu podvodnu kameru. Ali posle itave guve koju je izazvala odluila je da ne skree dalje panju na sebe dovlaenjem i najmodernijeg postojeeg ronilakog prsluka. "Nik smatra da ti novi prsluci pruaju suvie pogodnosti roniocu. On voli da podeava plovnost runo - jer je ronilac onda svesniji koliko je duboko zaao." Troj osmotri Kerol. "Prilino si laka. Moda e biti dovoljan samo ovaj pojas. Da li obino koristi tegove?" Kerol odmahnu glavom i zatee pojas oko struka. Nik doe do krovia, nosei masku i peraja. Na sebi je ve imao ronilaki prsluk sa bocom vazduha i pojas sa tegovima. "Ti tvoji kitovi su jo na istom mestu tamo dole", ree on. "Nikad nisam video kitove da se tako zadravaju na jednom mestu." On joj dodade pare duvana za vakanje, kojim ona istrlja unutranjost maske (da bi spreila kasnije zamagljivanje); dok je to radila, zaao je iza njenih lea. Osmotrio je njen indikator vazduha, proverio regulator i drugu disaljku koja bi mogla posluiti njemu za ispomo u sluaju da se desi neto nepredvieno. Dok je vrio ta poslednja proveravanja njene opreme, Nik joj se obrati. "Ovo je tvoj najam", poe on, tonom koji je zvuao prijateljski, "pa, prema tome, dok smo dole, moemo da krenemo praktino kud god hoe. Ronjenje nee biti teko, jer do dna ima samo nekih petnaestak metara. Meutim", Nik obie oko nje i pogleda je pravo u oi, "elim da jedna stvar bude potpuno jasna. Brod je moj, i ja odgovaram za bezbednost ljudi na njemu. To ukljuuje i tvoju bezbednost, svialo se to tebi ili ne. Pre nego to zaronimo, hou budem siguran da e pod vodom sluati moja uputstva." Kerol uvide da se Nik trudi da bude diplomata. ak joj pade na um da je prilino sladak, bar po izgledu, dok stoji tako pred njom, natrpan ronilakom opremom. Stoga odlui da bude ljubazna. "Nemam nita protiv", ree ona. "Ali, pre nego to zaronimo, jo neto da kaem. Imaj na umu da sam novinarka. Imau kameru sa sobom, i moda u ponekad zatraiti da se skloni. Znai, ne ljuti se ako ti pokretom pokaem da se pomeri u stranu." Nik se osmehnu. "O-kej", ree on. "Trudiu se da zapamtim." Kerol navue peraja i stavi masku. Onda dohvati i prebaci sebi preko vrata i jednog ramena kai podvodnog fotoaparata, pri emu joj Troj pomoe da kai zategne preko lea. Nik je sedeo na rubu palube, na mestu gde se ograda prekidala, pokraj primitivnih lestvica koje je Troj upravo ubacio u vodu, "Ve sam proverio vodu", napomenu Nik, "i ustanovio da ovde postoji i te kakva struja. Idemo niz konopac sidra, dok ne stignemo do dna. Onda ti odredi kojim emo pravcem dalje krenuti."

Nik se baci sa brodia unatrake. Sledeeg trenutka izroni, plivajui u mestu. On joj pokaza znak palcem nagore (to je meu roniocima signal da je sve u redu), i Kerol mu na isti nain uzvrati; potom i sama sede na rub palube. Troj joj pomae da izvri poslednja podeavanja na svom prsluku kako bi joj bilo to udobnije. "Puno sree, anele", ree Troj. "Nadam se da e nai to to trai. I, paljivo." Kerol uze regulator u usta, udahnu, i onda ponovi Nikov manevar padanja u vodu na lea. Okeanska voda joj istog asa rashladi lea pregrajana od sunca. Nekoliko sekundi kasnije doplivala je do Nika, koji se drao za konopac sidra, i tad njih dvoje ponovie znak palcima nagore. Nik prvi poe u dubinu. Kretao se oprezno, hvatajui konopac svaki put sve nie ali nikad ga ne isputajui sasvim. Kerol je paljivo ila za njim. Osetila je i sama tu jaku morsku struju koju je Nik pomenuo. Vukla ju je kao da pokuava da je otrgne od konopca, ali se Kerol vrsto drala. Na svakih dva do dva i po metra sputanja Nik je zastajao da bi mu se izjednaio pritisak u uima, i da bi pogledao nagore da se uveri da ga Kerol prati i da je s njom sve u redu. Potom je nastavljao sputanje. Nije imalo nita naroito da se vidi sve dok nisu stigli do spruda ispod sebe. Teleskopske slike bile su toliko otre da su navodile na pogrenu procenu. Na ekranu se inilo da je sprud, prepun ivotinja i biljaka svih boja, na dohvat ruke, zato to se optiki sistem automatski fokusirao. Meutim, petnaest metara je velika dubina. Svaka normalna trospratnica mogla se nalaziti ispod broda, na tom sprudu, i brodi bi preao preko nje ne dodirnuvi je. Kad su konano dospeli do vrha podmorskog grebena, gde se nalazilo sidro zariveno u dno, Kerol uvide da je pogreila. Nije prepoznala okolinu, pa zato nije ni znala u kom pravcu treba da poe da bi nala kitove. Prebacila je sebi to nije neki sekund due prouavala onu sliku na monitoru, da bi sa sigurnou mogla da odredi orijentire. Pa ta, pomisli Kerol napokon. Sad je prekasno za to. Izabrau bilo koji pravac i krenuu. Sem toga, ja i ne znam koji je to predmet izazvao uzbunu. Vidljivost u vodi bila je izmeu podnoljivo dobre i dobre: petnaestak do dvadesetak metara u svakom pravcu. Kerol malo podesi svoju plovnost, a onda pokaza prema jednom udubljenju izmeu dve koralne uzvisine koje su bile prekrivene morskom travom, anemonama, i naravno, sveprisutnim koralima. Nik klimnu. Prislonivi ruke uz telo da bi dobila veu hidrodinaminost, Kerol izmahnu perajima i zapliva prema udubljenju. Iza nje je plivao Nik. Posmatrao je Kerol sa respektom i divljenjem. Kretala se kroz vodu podjednako graciozno kao ono jato utih i crnih riba sklat pokraj nje. Nik nije mnogo ispitivao Kerol o njenom ronilakom iskustvu, pa zato nije znao ta tano da oekuje. Kad je video sa kojom lakoom i upoznatou rukuje opremom, naslutio je da je iskusan ronilac; ali ni tad nije mislio da e se pod vodom nai neko njemu ravan. Izuzimajui Gretu, nikad ranije nije sreo enu koja bi se pod vodom ponaala tako lagodno kao Kerol.

Nik je apsolutno voleo spokojstvo i mir bogatog, vibrantnog sveta ispod okeanske povrine. Tu nikad nije uo nijedan zvuk sem svog disanja. Svuda oko njega, koralni grebeni vrveli su od ivota, nezamislivo lepog i sloenog. Upravo sada se, ispod njega, jedna riba 'garupa' kupala na taj nain to je sela na dno jedne prirodne rupe i dopustila da siune ribe-istaice pohrle u velikom broju ka njoj i proderu sve nakupljene parazite. Trenutak pre toga, Nikova etnja po 'podu' okeana uplaila je jednu mantu koja je leala na pesku, skrivena. Dok je beala evrdajui iz svog skrovita, ta velika, etvorouglasta, pljosnata 'riba-avo', kako je zovu poznavaoci, za malo je promaila Nika svojim snanim, opasnim repom. U ovom vodenom svetu na dnu Meksikog zaliva Nik Vilijems se oseao kao kod kue. Bila mu je to i rekreacija i utoite. Kad god je bio potresen ili uznemiren dogaajima na povrini, znao je da moe da zaroni i nae i oputenost i izdvojenost od svega. Ali ovo ronjenje bilo je u tom pogledu izuzetak, jer sad je oseao neko neiskazivo oseanje, moda poetak neeg, enju jedva uoblienu, moda povezanu sa uspomenom od pre nekoliko godina. Sad je sledio ovu divnu sirenu koja je plovila du grebena, i taj prizor ga uznemiri. Poneo sam se kao ai, pomisli on, i kao dosadnjakovi. Ili, i gore od toga. A zato? Zato to je lepa? Ne. Zato to je tako iva. Toliko ivlja od mene. Kerol i Nik izvedoe dva odvojena obilaska, polazei oba puta od sidrenog konopca, ali ne naoe ni kitove ni ma ta drugo, neuobiajeno. Kad su se, posle svog drugog neuspenog traganja, ponovo vratili do sidra, Nik pokaza prstom ka svom asovniku. Ve su skoro pola sata bili su pod vodom. Kerol mu klimnu i podie kaiprst, davi mu do znanja da e pokuati u jo jednom pravcu. Kitove pronaoe im zaplivae preko jedne velike uzvisine na sprudu, koga je dopirala do na pet metara od povrine. Nik ih prvi ugleda, i pokaza prstom nadole. Tri kita nalazila su se otprilike sedam metara ispod i desetak metara ispred njih. Jo su plivali polako, manje-vie zajedno, kruei besciljno, na isti onaj nain kao to su inili kad su ih Nik i Kerol gledali na ekranu. Kerol mahnu Niku da se skloni, i pokaza ka svom fotoaparatu. Onda zapliva prema kitovima, slikajui ih dok im se pribliavala, ali istovremeno paljivo pratei na kojoj se dubini nalazi i izjednaujui pritisak u uima. Nik je plivao uz nju, u dubinu. Bio je siguran da su ih kitovi videli, ali iz nekog razloga nisu beali. Tokom svih svojih ronilakih godina Nik je samo jednom video da kit, u otvorenom okeanu, prihvati prisustvo ljudskog bia pored sebe. A i tada je to bila enka koja se upravo poraala, u jednoj pacifikoj laguni blizu Kalifornijskog zaliva: njeni poroajni bolovi bili su jai nego njen instinktivni strah od ljudskih bia. Ovde je, meutim, Kerol prila na moda sedam metara, ali kitovi su nastavili svoje ravnoduno plovljenje. Izgledalo je kao da su izgubljeni, ili moda, ak i drogirani.

Kad je videla da se kitovi ne udaljavaju, Kerol uspori svoje prilaenje. Nainila je jo nekoliko fotografija. Slike kitova dobijene iz blizine, u njihovom prirodnom stanitu, bile su retke, tako da je za nju ovo putovanje ve bilo novinarski uspeh. Ali i nju je zbunjivalo njihovo ponaanje. Zbog ega se ne osvru na njeno prisustvo? I zato se vrte ba oko ove take? Setila se kako ju je, tokom jutronjeg plivanja, iznenadio jedan usamljeni kit, i jo jednom se zapita nisu li svi ovi udni dogaaji na neki nain povezani. Nik je bio sa njene desne strane, nekih sedam metara udaljen. Pokazivao je prema neemu to se nalazilo na sasvim drugoj strani, i gestovima pozivao Kerol da mu prie. Ona poe da se udaljava od velikih sisara, i da pliva prema Niku. Odmah vide ta je privuklo njegovu panju. Ispod kitova, na morskom dnu, nalazilo se jedno impozantno uzdignue koralnog izgleda, a na tom uzdignuu, sa strane, neposredno iznad dna, jedan veliki tamni otvor. Na prvi pogled inilo se da je to ulaz u neku podvodnu peinu. Ali Keroline otre oi primetie da je taj otvor, nalik na usne, izuzetno gladak i simetrian, toliko da je maltene nagovetavao vetako poreklo. Na tu pomisao ona se nasmeja samoj sebi i dopliva do Nika. Ovaj zapanjujui podvodni svet, i bizarno ponaanje kitova, poeli su da joj zavaravaju um, zakljui ona. Nik pokaza dole ka rupi, pa ka sebi, nagovestivi da e lino sii tamo, da izbliza pogleda o emu je re. Kad je krenuo, Kerol oseti iznenadnu elju da ga uhvati za stopalo i povue nazad. Trenutak kasnije, dok je gledala Nika kako se udaljuje, zahvati je siloviti strah kome nije znala poreklo. Drhtala je dok se hrabrno borila sa tim udnovatim oseanjem. Koa joj se jeila na rukama i nogama, i Kerol oseti nezadrivu elju da se udalji, da pobegne pre nego to se dogodi neto strano. Sledeeg trenutka vide kako se jedan od kitova pokree prema Niku. Da je bila na kopnu, mogla je povikati, ali na petnaest metara pod okeanom nije bilo naina da upozori nekog udaljenog. Nik se, nesvestan opasnosti, bliio otvoru, a tada ga kit odgurnu u stranu, takvom snagom da Nik nalete na greben a potom se odbi od njega. On pade na dno, na jednu malu peanu zaravan. Kerol brzo zapliva ka njemu, motrei paljivo na kretanje kitova. Nik je ostao bez regulatora, i inilo se da ak i ne pokuava da ga zameni. Ona dopliva do njega i hitro naini znak palcima nagore. Odgovora nije bilo. Nikove oi bile su sklopljene. Oseajui u sebi talas adrenalina, Kerol posegnu ka Nikovom regulatoru i gurnu mu ga u usta. Zatim poe da udara pesnicom po njegovoj maski. Posle nekolko bolno dugih sekundi, Nik odmahnu glavom kao da hoe da skloni pauinu ispred oiju, osmehnu se, i uzvrati istim signalom, palcima nagore. Htede da zapliva, ali Kerol ga zadra. Pokretima mu je pokazala da ostane miran, a onda poe brzo da ga pregleda. Plaila se najgoreg, s obzirom na to koliko je snano udario o greben. ak i kad bi mu gnjuraka oprema bila u redu, koa mu je, nesumnjivo, morala biti odrana i zguljena udarom o otre korale. Meutim, naverovatno, ali inilo se da nije bilo

nikakvog znaajnijeg oteenja ni na opremi ni na Niku. Nala je samo dve-tri male ogrebotine. Ona tri kita ostala su u istom prostoru gde i ranije. Gledajui ih odozgo, Kerol pomisli da izgledaju kao straari koji uvaju jedno odreeno mesto okeanske teritorije. Plivali su napred i nazad, opisujui ukupni kompozitni luk od oko dvesta metara. Ni po emu se nije dalo naslutiti zbog ega je jedan od njih odstupio od ove putanje i naleteo na Nika. Ipak, Kerol nije elela da rizikuje novi sudar. Ona pokaza Niku da treba da poe za njom, i oni otplivae nekih tridesetak metara dalje, do jednog peskovitog rova izmeu dva grebena. Kerol je planirala da se vrate na povrinu im postane izvesno da Nik nije ozbiljno povreen. Ali dok je Kerol temeljito pregledala njegovo telo da bi se uverila da prilikom prvog, urnog pregleda nije previdela neku ozbiljnu ogrebotinu, Nik u pesku ispod sebe otkri dva paralelna ureza. On smesta zgrabi Kerol za ruku da joj pokae ta je naao. Urezi su liili na tragove tenkovskih gusenica, i bili su doboki oko deset centimetara. inilo se da su svei. U jednom smeru, vodili su ka pukotini u sprudu ispod kitova. U drugom smeru protezali su se dokle god su Nik i Kerol mogli videti, kroz dugi peskoviti rov izmeu dva najvea grebena u ovom predelu. Nik pokaza uz rov, i otpliva na tu stranu, fascinirano sledei tragove. Nije se ni okrenuo da proveri ide li Kerol za njim. Kerol hitro poe na suprotnu stranu, prie najblie onoj pukotini to je smela (da li joj se samo inilo, ili su je ona tri kita opet gledala, dok se pribliavala puzei po dnu okeana?), da bi nainila nekoliko fotografija i pribavila dokaz da tragovi odista izlaze iz tog otvora u grebenu. Uinilo joj se da vidi itavu mreu slinih ureza koji su vodili tano do otvora, ali nije se dugo zadrala. Nije elela da na ovom avetinjskom mestu bude dugo razdvojena od Nika. Kad se okrenula, jedva ga je videla, toliko je ve daleko bio. Sreom, zaustavio se kad je primetio da Kerol nije iza njega. Kad ga je konano sustigla, on naini gest izvinjavanja. Na jednom mestu tragovi iezoe, ali ba tu je rov postajao kamenit, a ne vie peskovit. Njih dvoje produie kroz rov, i nekih pedeset metara dalje naioe na nastavak istih tragova. Posle nekog vremena rov postade toliko uzan da su morali plivati oko dva metra iznad njegovog dna, da ne bi naletali na stene i korale sa obe strane. Uskoro potom, i rov i tragovi u njemu skrenue levo i nestadoe pod jednom nadnesenom izboinom. Kerol i Nik zastadoe; lebdeli su u vodi, okrenuti licem u lice. Posle kraeg razgovora pokretima odluie da Kerol prva poe dole, da vidi ima li ieg ispod te izboine, jer ionako je elela da izbliza slika mesto gde su tragovi prestajali. Kerol paljivo otpliva do dna rova, veto izbegavajui ivice grebena sa obe strane. Rov je, na mestu zalaenja pod tu izboinu, bio taman toliko irok da je mogla u njega staviti, popreno, jedno peraje. Izboina se nalazila nekih pola metra iznad dna, ali nije nikako bilo mogue da se Kerol sagne i pogleda pod nju a da ne ogrebe

lice ili ruke o greben. Kerol oklevajui zavue ruku pod izboinu, nastavivi da pipa u pravcu u kom su tragovi do tada vodili od mesta gde su se prekidali. Nita. Morala je da se osloni o stene i korale, i da zavue ruku dublje u to mesto. Dok je pokuavala da se bolje namesti, na trenutak je izgubila ravnoteu i osetila kako su je korali zaparali po zadnjoj strani leve butine. Jao, pomisli ona opet gurnuvi ruku pod izboinu, eto jedne ogrebotine i meni. Jedan fiziki trag ovog zapanjujueg dana. ak, uvrnutog. Nemoralni kitovi. Tenkovske gusenice na dnu okeana... ta je ovo? Kerolina aka sklopila se oko neeg to je, reklo bi se, bila metalna ipka debela oko dva i po centimetra. Bio je to dodir toliko iznenaujui, da ona odmah povue ruku i oseti jezu niz kimu. Srce poe bre da joj lupa. Ona pokua da die usporeno, da bi se smirila. Onda opet zavue ruku, odlunije, i opet nae taj predmet. Ili je to bio neki drugi predmet? Oseala je, dodue, i sad neto metalno, ali ire, i inilo se, sa etiri iljka poput viljuke. Kerol kliznu rukom du tog predmeta, i nae onaj ipkasti deo. Nik je gledao odozgo, i bilo mu je jasno da je Kerol neto nala. Sad je i njega obuzelo uzbuenje. Dok se uzalud borila da izvue taj predmet, on otpliva dole do nje. Poto su zamenili mesta, Nik posegnu rukom pod izboinu. Najpre je dodirnuo neto to je imalo oblik glatke lopte, priblino velike kao njegov dlan. Nik oseti da donji deo te kugle lei na pesku, i da iz nje viri ipka usmerena nagore, dostiui visinu od dvadesetak centimetara. Nik nae sebi oslonce, pa estoko cimnu ipku. Ona se malo pomae. On pomae aku du ipke, stee opet, i ponovo povue, jako zapevi. Jo nekoliko takvih potezanja, i neobini predmet bi izvuen iz prostora pod izboinom. Skoro itav minut lebdeli su Nik i Kerol u vodi, iznad zlatastometalnog predmeta koji je leao ispod njih na pesku. Povrina mu je izgled bila od metala, a ukupna duina oko etrdeset pet centimetara. Koliko se moglo videti, povrina predmeta bila je svuda uglaana i reflektujua, to je nagovetavalo da je predmet zaista izraen od neke vrste metala. Dugu osu predmeta sainjavala je ipka debela dva i po centimetra, na jednom kraju suena i oblikovana u svojevrsnu kuku. Deset centimetara daleko od kuke nalazio se centar jedne manje sfere, konstruisane simetrino oko ose ipke; prenik te manje lopte bio je oko est centimetara. Ona vea lopta, koju je Nik opipao pri prvom zavlaenju ake pod stenu, imala je prenik od oko deset centimetara, i nalazila se tano na sredini ipke. I ova sfera bila je savreno simetrina u odnosu na osu ipke. U produetku, posle te dve sfere, objekat nije imao nikakve dalje ukrase, a na svom drugom kraju razgranavao se u etiri iljka, koja je Kerol ranije napipala. Kerol paljivo naini fotografije tog predmeta kako lei pred izboenom stenom, izloen pogledu. Pre nego to je zavrila, Nik pokaza ka svom asovniku. Ispod vode su ve proveli maltene itav sat. Kerol pogleda svoj indikator vazduha, i vide da je na rubu crvenog. Ona mahnu Niku i on zapliva dole, da podigne naeni

predmet. Predmet je bio izuzetno teak: po Nikovoj proceni, zapanjujuih desetak kilograma. Znai, nije bio ni za ta zakaen kad sam pokuavao da ga izvuem, pomisli Nik, nego je jednostavno bio toliko teak. Teina tog predmeta jo vie je poveala Nikovo uzbuenje, koje je zapoelo im je ugledao zlatnu boju. Iako nikad nije video nita nalik na ovu kuku i viljuku sa sferama, setio se da su svi najtei delovi izvueni iz olupine Santa Roze bili od zlata. A ovaj komad bio je daleko tei od iega to Nik je ikad dotakao. Isuse, pomisli on, izbacujui neke od olovnih tegova iz svog opasaa da bi mogao lake odneti predmet do broda, ako je ovde makar samo deset funti istog zlata, pa, po sadanjoj trinoj ceni od hiljadu dolara za finu uncu, to je sto ezdeset hiljada dolara, a to moe biti tek poetak. Odakle god da je ova stvar dola, tamo mora biti jo toga. U redu, Vilijemse. Moda je ovo tvoj srean dan. Keroline misli jurile su 'kilometar u minutu' dok je plivala uz Nika prema sidrenom konopcu. Trudila se da nekako objedini sve to je videla tokom poslednjeg sata. Ve je uverila sebe da je sve to u nekoj vezi sa zalutalim mornarikim projektilom: i ponaanje kitova, i zlatna viljuka sa kukom, i tenkovski tragovi na dnu okeana. Ali u prvi mah nije mogla da nasluti prirodu te veze. Tokom povratka Kerol se odjednom priseti da je pre nekoliko godina itala priu o tome kako su na morskom dnu, blizu jednog vedskog brodogradilita, naeni tragovi jedne ruske podmornice. U svom novinarskom umu ona poe da sklapa divlji, ali ne i neverovatni scenario kojim bi objasnila sve to je videla. Moda je projektil pao tu negde, nastavljajui da alje podatke ak i pod vodom, razmiljala je. Njegovi elektronski signali su na neki nain zbunili kitove. A moda su ruske podmornice uhvatile te iste signale. Amerike podmornice, isto tako. Tu njene misli na trenutak zastadoe. Znai, postoje bar dve mogunosti, pomisli ona posle nekoliko zamaha, gledajui Nika koji je prilazio konopcu lengera, drei i dalje zlatasti predmet vrsto u ruci. Ili sam natrapala na rusku zaveru da lociraju i ukradu jedan ameriki projektil. Ili su one brazde na dnu, i zlatasta viljuka, na neki nain deo amerikog nastojanja da nau raketu a da javnost nita ne primeti. Nije bitno, u oba sluaja imam veliku priu. Ali to zlato moram da odnesem kod Dejla, u MOI, na analizu. I Niku i Kerol vazduh je ve bio na izmaku u trenutku kad su izbili na povrinu pokraj Kraljice Floride; smesta su pozvali Troja da im pomogne oko izvlaenja na palubu blaga naenog u dubini. Kad su konano uli u brod, etvoronoke, Kerol i Nik su zaista bili iscrpljeni. Ali bili su i silno uzbueni, oduevljeni otkriima nainjenim tog popodneva. Sve troje poee da priaju uglas. Imao je i Troj ta da pria, jer dok su Nik i Kerol pratili tragove u rovu, on je na monitoru video neto neobino. Nik potom izvue iz friidera sendvie i pivo, a Kerol se potrudi da sredi svoje ogrebotine od korala. Nasmejani trio onda zajedno sede na stolice na palubi, u svetlosti zalazeeg sunca. Imali su mnogo toga da kau jedni drugima tokom devedeset minuta plovide do Ki Vesta.

8. Oseanje drugarstva trajalo je tokom najveeg dela povratka u marinu. Nik vie nije bio utljiv. Uzbuen jer je bio uveren da su nali tek prvi delo velikog potopljenog blaga, silno se raspriao. Bar dvaput je ispriao svoju verziju susreta sa kitovima. Bio je siguran da se sudar dogodio sluajno, da je kit iz nekog drugog razloga zaplivao tamo, jednostavno ne obraajui panju na injenicu da mu se Nik naao na putu. "Nemogue", rekao je sa podsmehom im je Kerol po prvi put iznela misao da ga je kit moda namerno udario zato to je Nik bio krenuo ka onom otvoru u steni. "Ko je ikad uo da kitovi dre strau oko jedne take u okeanu? Sem toga, ako ti je tana ta teorija, zato me onda taj kit nije stvarno tresnuo, i dokrajio? Trai li to da poverujem da su kitovi titili jednu podzemnu peinu? I da su me onda jednim blagim guranjem upozorili da ne prilazim?" Nasmejao se dobroduno. "Da te pitam neto, gospoice Doson", ree on, "je l' veruje ti u patuljke i vile?" "Gledano sa mesta gde sam ja bila", odvrati Kerol, "svakako je izgledalo da je cela stvar planirana." Nije dalje govorila o ovoj temi. Zapravo, posle prvog izliva govorljivosti, Kerol tokom povratka na Ki Vest nije mnogo priala ni o emu. Bila je odve uzbuenja i bojala se da e, ako suvie pria, i nehotice odati svoja razmiljanja o moguoj vezi izgubljenog projektila Ratne mornarice sa onim to su videli. Zato nije pomenula ni svoje avetinjsko oseanje strave neposredno pre nego to je kit udario Nika, niti svoj utisak da je pred podnojem one raspukline bilo mnogo tragova na tlu. Prema Nikovom miljenju, naeni predmet bio je, nesumnjivo deo nekog blaga. Nije ga uznemiravalo to to je predmet naen sakriven pod jednom izboinom, na kraju nekih tragova. Te okolnosti je ostavio po strani, iznevi pretpostavku da je moda neko, pre vie godina, naao potonulo blago, i pokuao da sakrije nekoliko boljih komada. (Ali, otkud onda svei tragovi? I ime su bili napravljeni? Kerol je htela da postavi ova pitanja, ali je shvatila da je u njenom najboljem interesu da Nik ostane u uverenju da je naao blago.) Nik je bio slep za sve argumente, pa ak i za sve injenice, koje se nisu uklapale u njegovu teoriju o blagu. Za Nika je bilo, emotivno, od vitalnog znaaj da ta zlatna viljukasta stvar bude prvi komad otkrivene velike gomile blaga. A Nik je bio, kao i mnogi drugi ljudi, u stanju da odbaci ak i svoju inae otru kritiku crtu kad bi se emotivno vezao za neku temu. Kad su se Nik i Kerol napokon dovoljno utiali, i kada su konano postali voljni da sluaju, Troj dobi priliku da ispria svoju priu. "Kad ste vi, narode, otili iz podruja neposredno ispod amca, i to da biste, pretpostavljam, ili du svog rova, poeo sam da se brinem za vas, pa sam ee bacao pogled na ekran. Pa, anele, do tog trenutka ona tri kita provela su vie od jednog sata plivajui ukrug, po tom istom glupom obrascu. Zato nisam neto posebno pazio na njih."

On ustade iz svoje stolice i poe da eta napred-nazad ispred Kerol i Nika. No je bila mrana; niski oblaci koji su se dovaljali sa severa zaklonili su mesec i veinu zvezda. Snana svetlost reflektora iznad krovia ponekad je hvatala Trojove isklesane crte lica, dok se etao kroz senke i izlazio iz njih. "Poto sam eleo da naem vas, narode, ukinuo sam, na nain kako ste mi pokazali, obustavu alarma, i zato sam imao redovnu serenadu zvonjave zbog ona tri kita. E, al' sad sluajte ovo. Posle nekoliko minuta uo sam i etvrti alarm. Pogledao sam dole na monitor, oekujui da vidim vas, i video jo jednog kita, iste vrste, kako pliva ispod ona tri, ali u suprotnom smeru. U roku od deset sekundi ona prva tri su se okrenula, prekinuvi svoj dotadanji obrazac, i otila za novim, levo. Kitovi su potom nestali sa monitora i vie se nisu vratili." Troj je dramatinim glasom zavrio ovu priu, i Nik se na to glasno nasmeja: "Zaboga, Defersone, kako ti to ume da ispria! Valjda e mi sad rei da su ta tri kita bila rasporeena na dunost tu, i da je doao novi dasa sa drugaijim nareenjima. Ili, neto tako. Hriste, pa ubediete me, ti i Kerol, da su kitovi organizovani u vetije loe, ili neto slino tome." Nik za trenutak zastade, i Troj ostade razoaran to Kerol ne ree nita. "E, sad", nastavi Nik, odbacivi Trojevu priu i prelazei na temu o kojoj je razmiljao ve itav sat, "treba da popriamo o jednoj vanoj stvari. Izneli smo iz okeana neto to bi, moda, moglo doneti mnogo para. Ako niko drugi ne bude u stanju da pouzdano dokae da je to njegovo, onda e to pripasti nalazaima." Nik pogleda prvo Kerol, pa Troja. "Iako sam kapetan i vlasnik ovog broda, i kako sam ja izneo taj predmet sa dna okeana, spreman sa da ponudim da podelimo pare na tri dela. Da li se vama dvoma ini da je to fer?" Usledila je umereno duga tiina, a onda Troj odgovori. "Sigurno, Nik, meni zvui fino." Nik se nasmei i prui ruku Troju, te se rukovae. Potom prui ruku i Keroli. "Samo asak", ree ona tiho, gledajui ga u oi, ali ne prihvatajui pruenu ruku. "Kad si ve odluio da zapone ovaj razgovor, onda treba da razmotrimo jo nekoliko stavki. Nije re samo o dobijanju nekih para za ovaj predmet. Mora se postaviti i pitanje raspolaganja. Kod koga e zlatni trozubac ostati? Ko e rei da li nam je ponuena potena cena? Da li smo se saglasili ta treba rei, ili ne rei, drugima? I ta ako neko od nas pronae jo takvih predmeta tamo dole? Da li emo i to podeliti? Oigledno, pre nego to stignemo do doka, treba da osmislimo itav jedan sporazum." Nik se namrti. "Sad razumem zato si bila toliko utljiva poslednjih nekoliko minuta. Razmiljala si o svom ueu i dobiti. Loe sam te ocenio. Mislio sam da si moda odluila da ne stvara nikakve dalje nevolje..." "Ko je pominjao nevolje?" prekide ga Kerol naglo. Podigla je glas, ali samo malo. "Ako mora da zna, prokleti novac me ne zanima tako mnogo. Rado u uzeti

svoju treinu ako od tog pronalaska bude nekih para, jer, treinu svakako zasluujem. Ali ako dole ima jo slinih stvari, i ako ih Troj i ti moete nai bez mene, izvolite, slobodno. Ja hou neto drugo." Obojica su je sada pomno sluali. "Prvo i najvanije: hou ekskluzivna prava na ovu priu, a to znai da u apsolutnoj tajnosti zadrimo i ta smo nali, i gde i kada, i sve to je u ikakvoj vezi s tim - bar dok ne budemo sigurni da se nema ta novo saznati. Drugo, traim da se taj predmet odmah preda meni na raspolaganje, i to na etrdeset osam sati, pre nego to iko drugi sazna za njegovo postojanje. Posle toga, moete uzeti trozubac i odneti ga vlastima na procenu." O-ou, pomisli Kerol videi kakvim su je ispitivakim pogledima sada gledala njih dvojica. Preterala sam. Posumnjali su neto. Bolje je povui sa malo. "Dabome", dodade ona smeei se na razoruavajui nain, "to vam ja samo iznosim svoju poetnu poziciju. Pretpostavljam da bi izvesni pregovori mogli biti potrebni." "A-uh, anele", ree Troj smejui se, "to je bio govor i po. Za trenutak, ali samo za trenutak, pomislio sam da se ovde igra neka sasvim druga igra, i da si ti u njoj jedini igra. Naravno, profa i ja emo sa velikim zadovoljstvom razmotriti s tobom jedan sporazum, zar ne, Nik?" Nik potvrdno klimnu. Ali i njega je zbunila paljiva organizovanost i nepogreivi intenzitet Kerolinog odgovora. Bili su u velikoj nesrazmeri sa urnalistikom vrednou njihovog otkria. Je l' ona to pokuava da pretvori ovo u nekakvo nadmetanje izmeu nas? pomisli on. Ili meni neto izmie? Pre nego to je Kraljica Floride stigla do gata u Ki Vestu, napravili su kompromisni sporazum. Prvo e Nik poneti zlatni trozubac (obojici se dopao Kerolin naziv za taj predmet) sa sobom, u petak izjutra. U Ki Vestu je postojala jedna starija ena koja je bila pravi zbornik znanja o raznim sluajevima pronalaenja blaga; ona e biti u stanju da proceni vrednost trozupca i da kae verovatno vreme nastanka i mesto porekla. Ta ena e im, takoe, biti svedok, za sluaj da njihov pronalazak dospe na neko nepredvieno mesto. U petak popodne, u etiri sata, njih troje e se sastati na brodiu ili na parkingu marine. Nik e predati trozubac Kerol, i ona e ga zadrati preko vikenda. Kad ga vrati Niku, u ponedeljak ujutro, on e odgovarati za dalju brigu o njemu i za njegovu kasniju prodaju. Vlasnitvo nad trozupcem bie im zajedniko, trojno, ali se Kerol odrekla svog uea u svim eventualnim buduim otkriima. Kerol ispisa odredbe ovog jednostavnog ugovora na poleini jednog restoranskog jelovnika koji joj se naao u tani; svi potpisae, a ona obea da e sutra doneti kopije. Troj je bio utljiv i povuen dok je utovarivao Kerolinu opremu natrag u sanduk. Digao je potom sanduk na kolica i povukao ih du gata. Kerol je hodala uz njega. Bilo je oko devet sati uvee i u marini je bilo vrlo tiho. Visokofluorescentne svetiljke bacale su udne odsjaje po drvenim gatovima. "Pa, anele", ree Troj dok

su se on i Kerol bliili direkciji Marine, "bio je ovo dan i po. Stvarno sam uivao u tvom drutvu." On zastade i okrenu se da je pogleda. Njena crna kosa, neujednaeno osuena, izgledala je donekle razbarueno, ali joj je lice, u odrazima svetla, bilo divno. Troj pogleda na drugu stranu, preko vode i brodia. "Zna, ponekad je ba sramota kako stvari u ivotu ispadaju. Sretne nekoga sluajno, nastane prijateljstvo, a onda, puf, taj neko nestane. Sve je tako... tako prolazno." Kerol mu prie i die se na prste da bi ga poljubila u obraz. "Znaj da se i ti meni svia", ree ona, unevi malo veselosti u taj razgovor jednim osmehom i obezbedivi se da Troj shvati koja vrsta prijateljstva moe postojati izmeu njih. "Ali razvedri se. Nije sve izgubljeno. Videe me sutra na neko vreme, a onda moda kad budem vraala tu zlatnu stvar, u ponedeljak." Poli su da se malo proetaju natrag po doku, ostavivii kolica za sobom. Uhvatila ga je pod ruku. "Ko zna", nasmeja se Kerol, "ja ponekad siem do kijskih ostrva. Moemo da odemo zajedno na pie da mi ispria jo koju priu." Mogli su razaznati, ali jedva, reflektor iznad krovia Kraljica Floride, nekoliko stotina metara ispred sebe. "Vidim da tvoj prijatelj, profesor, jo radi. Pozdravljanje na rastanku izgleda da ne upranjava. A koliko vidim, ni druge oblasti lepog ponaanja nisu mu jaa strana." Okrenula se, kao i on, u mestu, pri emu su promenili ruke kojima su se drali. Odetali su natrag do natovarenih kolica. Prooe potom kroz direkciju koja je izgledala kao da je naputena, ne govorei nita. Kad je sanduk bio vraen u kombi, Kerol zagrli Troja. "Dobar si ovek, Troje Defersone", ree ona. "elim ti svako dobro." Kad se Troj vratio do brodia, Nik je bio ve gotovo spreman za polazak. Upravo je stavljao neto u malu sportsku torbu. "Izgleda dovoljno nevino, a, Troje? Niko nee pomisliti da se unutra nalazi jedno od velikih okeanskih blaga." Zastao je, pa promenio temu. "Smestio si je bezbedno u njena kola? Dobro. udna neka enska, a? Sve neto svadljiva i agresivna, ali ipak u isti mah i zgodna. Pitam se ta nju zapravo pokree." Nik zatvori torbu i ode u jedan kraj nadsvoenog prostora. "Ti veeras samo sredi ta jo ima da se sredi oko ronilake opreme, i ne brini za ostalo na brodu - to emo sreivati sutra. Ja u sad kui, da sanjam o bogatstvu." "Kad ve govorimo o bogatstvu, profesore", ree Troj sa osmehom, "ta emo sa onim to sam te u utorak pitao - da mi pozajmi sto dolara. Nisi mi jo odgovorio, samo si rekao 'Videemo'." Nik prie Troju krajnje odlunim koracima i stade tano pred njega, progovorivi veoma sporo. "Trebalo je da ti odrim govor u fazonu Plonijusa jo onda kad si me pitao prvi put. Ali evo nas: davalac i uzimalac pozajmice. Ne dopada

mi se to. Pozajmiu ti stotku, ali gospodine Troje Defersone, ovo je apsolutno poslednji put. Molim te da mi vie nikad ne trai novac. To pozajmljivanje love za tvoje navodne pronalaske oteava mi saradnju sa tobom." Troj je bio pomalo iznenaen neoekivanom otrinom Nikovog tona. Sem toga, ljutio ga je prizvuk te poslednje reenice. "Inae, ti kao nagovetava", ree Troj tiho, suzbijajui svoju ljutnju, "da ja ne govorim istinu, da pare ne idu na elektroniku? Ili mi kae da ne veruje da jedan nekolovani crnac moe da naini ikakav vredan pronalazak?" Nik se opet suoi sa Trojem. "Potedi me svoje pravednike rasne indignacije. Ovo nije pitanje ni predubeenja, ni lai. Re je samo o novcu, isto i jednostavno. Moje pozajmljivanje love tebi - to e nam razjebati prijateljstvo." Troj zausti da neto kae, ali ga Nik zaustavi pokretom ruke. "Dan je bio dug. I zaista velianstven. Rekao sam sve to sam hteo o temi pozajmljivanja, i smatram je okonanom." Nik podie torbu, dobacivi kratko 'Laku no', i ode sa Kraljice Floride. Troj zae iza krovia, da sredi ronilaku opremu. Nekih deset minuta kasnije, ba kad je zavravao, zau kako ga neko zove. "Troje... Troje, jesi l' to ti?" govorio je glas sa udnim naglaskom. Nagnuvi se na jednu stranu, Troj proviri iza platnene konstrukcije krova i ugleda Gretu, koja je stajala na molu, pod fluorescentnim svetlom. Iako se sada kroz vazduh provlaila primetna hladnoa, Greta je bila u svom uobiajenom oskudnom bikiniju koji je dobro isticao njeno izvanredno telo. Trojevo lice rairi se u grandiozni osmeh. "O-pa-pa, evo super-vabice! Kako si, do vraga? Vidim da se i dalje dobro brine o tom udesnom telu." Greta uspe da izvede poetak osmeha. "Homer i Elen i ja prireujemo malu zabavu veeras. Primetili smo da si ostao na poslu do kasno, pa smo pomislili da bi moda voleo da nam se pridrui kad bude zavrio." "Pa, ba bih i mogao", prihvati Troj, klimnuvi. 9. Oh, boe, zar ne moemo sada stati? Konano? Molim te, dopusti nam. Ovde je sada tako tiho. "Obraala se zvezdama i nebu. U invalidskim kolicima sedeo je starac, koji sada udahnu svoj poslednji dah; a onda mu glava klonu napred. Hana Jelke klee pored njega da vidi da li je zaista umro. Potom ga poljubi u teme, pa opet pogleda u nebo, ovog puta smireno se osmehujui. Zavesa se spusti, pa se opet, neki sekund kasnije podie. Glumaka ekipa se brzo okupi na pozornici. "O-kej, to je sve za veeras, dobro je uraeno." Reiser, ovek u ranim ezdesetim godinama, sa kosom sedom i proreenom na temenu, prie pozornici elastinim koracima. "Izvenredno izvoenje, Henrijeta, pokuaj da to zadri tako za sutra, za premijeru. Tano prava kombinacija snage i ranjivosti." Melvin Barton gipko skoi na pozornicu. "A ti, Desi, ako naini Maksinu iole pohotljivijom,

zatvorie nam pozorite." On se teatralno okrete i nasmeja uglas sa jo dvoje ljudi koji su se nalazili u prednjem delu gledalita. "O-kej, druino", ponovi Melvin okrenuvi se jo jednom, da se obrati ekipi, "sad kui, i dobro se odmorite. Veeras je bilo bolje, ilo je dobro. Ah, da, komandante, moete li vi i Tifani da ostanete jo trenutak, posle presvlaenja? Imam jo nekoliko uputstava za vas." Skoio je sa bine opet u gledalite, i otiao do etvrtog reda sedita. Tu je sedelo dvoje njegovih asistenata. Jedna je bila ena, neto starija od Melvina, ali sa sjajem u zelenim oima, iza bapskih naoara. Na sebi je imala blistavu arenu haljinu punu prolenih boja. Asistent je bio ovek etrdesetih godina, studioznog lica i toplog, otvorenog ponaanja. Spustivi se pokraj njih, Melvin stade da se vajka. "Kad smo odabrali No iguane brinuo sam se da e moda biti preteka za Ki Vest. Nije tako dobro poznata kao Tramvaj ili Staklena menaerija. Sem toga, likovi su, u izvesnom smislu, podjednako tui kao oni u Iznanada, prolog leta. Ali, stvar izgleda kao da je maltene dobro. Kad bismo samo mogli da dovedemo u red scene izmeu enona i arlote." "Da li se sad kaje to si dodao prolog?" upita ena. U Ki Vestu, Amanda Vinester bila je institucija. Izmeu ostalog, bila je i doajen teatarskih poduhvata u revitalizovanom gradu. Bila je vlasnica dva nova pozorita blizu marine, i uestvovala je u osnivanju bar tri razliite lokalne teatarske druine. Volela je pozorite i pozorine ljude. A njen omiljeni reiser bio je upravo Malvin Barton. "Ne kajem se, Amanda. Jasno je da prolog daje predstavi neku vrstu poetnog oseanja o tome kako bi osujeujue bilo povesti skupinu baptiskinja na turneju po Meksiku. A to se tie seksualne scene izmeu arlote i enona u toj maloj, zaguljivoj hotelskoj sobi, nisam siguran da je njihov odnos uverljiv publici." Za trenutak je zastao, razmiljajui. "Hjuston je u filmu uradio isto." "U ovom trenutku, ta seksualna scena uopte ne uspeva", primeti drugi mukarac. "Zapravo, blizu je kominog. Grle se kao kad moj brat grli svoje keri." "Strpljenja, Mark", odvrati Melvin. "Treba ili uiniti neto u vezi s tim, ili izbaciti ceo prolog", saglasi se Amanda. "Mark je u pravu, ta scena je veeras bila maltene komina. Deo problema je u tome to arlota u toj sceni izgleda kao dete." Ona zastade za trenutak. "Znate, ta devojka ima divnu dugu kosu, koju smo joj mi natrpali na teme da bi izgledala pristojno i uredno. Jasno je da je ona ne bi ceo dan nosila rasputenu po vruini meksikog leta. Ali ta ako bi je ona raspustila pre polaska u enonovu sobu?" "To je izvrsna ideja, Amanda. Kao to esto govorim, ti bi bila fenomenalna rediteljka." Melvin pogleda Marka, i njih dvojica razmenie tople osmehe. Onda se reiser opet zavali u svoje sedite, i poe da razmilja ta e rei glumcu i glumici kada se kroz koji trenutak budu pojavili pred njim.

Melvin Barton bio je srean ovek. iveo je sa svojim prijateljem, Markom Adlerom, ve petnaest godina. Sad su stanovali u kui na plai na ostrvu ugarlouf Ki, nekih petnaestak kilometara istono od Ki Vesta. Melvin je na Brodveju deset godina reirao predstave, a razne poslove u vezi sa teatrom obavljao je jo od sredine 1950-tih godina. Uvek obazriv kada je novac bio u pitanju, Melvin je do 1979. uspeo da utedi pozamanu sumu. Zabrinut zbog dejstva inflacije na njegovu uteevinu, potraio je savet od jednog raunovoe koji je bio prijatelj nekog Melvinovog bliskog saradnika. Bila je to maltene ljubav na prvi pogled. Mark je u to vreme imao dvadeset osam godina, bio je stidljiv, usamljen, i u oluji grada Njujorka, nesiguran u sebe. Melvinovo poznavanje ivota i teatarski elan uveli su Marka u izvesne aspekte ivota njemu ranije sasvim nepoznate. Dok se berza, sredinom osamdesetih, malo po malo podizala, Melvin je gledao kako se njegov ukupni kapital blii cifri od milion dolara. Meutim, neki drugi faktori u njegovom ivotu nisu bili tako povoljni. Epidemija side zadavala je teke udarce njujorkom teatarskom svetu. Sem toga, Melvinova karijera kao da je bila na silaznoj putanji; nije vie bio traen kao reiser premijera. Jedne noi grupa tinejdera napala je Marka kad se vraao kui iz pozorita. Istukli su ga, ukrali mu asovnik i novanik i ostavili ga okrvavljenog na ulici. Dok je vidao rane svoga prijatelja, oaloeni Melvin doneo je krupnu odluku: njih dvojica e napustiti Njujork. On e prodati svoje deonice i preobratie svoje bogatstvo u investicije koje daju fiksni prihod. Kupie potom kuu na nekom toplom i bezbednom mestu, gde e moi zajedno da se prepuste oputenom ivotu, plivanju i itanju. Moda e se, do neke mere, angaovati i u lokalnim pozorinim aktivnostima, ako takvog posla bude, ali to nee biti vano. Bie vano da njih dvojica provedu Melvinove preostale godine zajedno. jednog dana, dok su on i Mark bili na letovanju na Ki Vestu, Melvin nalete na Amandu Vinester. Kratkotrajno su saraivali na jednom projektu koji pre dvadeset godina nije uspeo. Tada mu Amanda ree da je upravo okupila lokalnu amatersku pozorinu druinu koja e spremati po dve drame Tenesija Vilijemsa godinje. Da li bi on bio zainteresovan da ih reira? Melvin i Mark se tako doselie na Ki Vest i poee da grade sebi kuu na ugarlouf Kiju. Obojica su silno uivali u svom radu sa glumcima iz Ki Vesta. Ti su glumci bili obini ljudi, estiti, odani pozoritu. Neki od njih imali su i po malo glumakog iskustva. Veinom su te sekretarice, domaice, prodavci, oficiri i vojnici iz Vazduhoplovne mornarike stanice, bili poetnici kojima je jedna stvar bila zajednika. Svako od njih je smatrao da e njegovi malobrojni dani na pozornici biti njegov trenutak slave, i trudio se da da sve od sebe. Iz presvlaionice izae najpre komandat Vinters. Sad je na sebi imao uniformu (na ovu pozorinu probu doao je pravo iz baze); inilo se da je pomalo krut i nesiguran. On sede na pokraj Amande Vinester. "Stvarno mi je drago to vidim da

ste se vratili", ree mu Amanda, rukujui se sa njim. "Prole jeseni sam smatrala da je va Guber bio tano onakav kakav je trebalo da bude." Vinters joj utivo zahvali i Amanda promeni temu. "Nego kako idu stvari u bazi? itala sam pre neki dan onaj lanak u Majami Heraldu o tome kako mornarica u poslednje vreme ima sva ta moderna oruja, podmornice bez posade, lovake avione sa vertikalnim uzletanje, torpeda koja sama trae i nalaze metu. ini se da nema granica naoj sposobnosti da gradimo sve monije i sve opasnije ratne igrake. Da li ste u nekoj vezi sa svim tim?" "Samo na ogranien nain", odgovori komandant Vinters prijatno. Onda se on, oekujui diskusiju sa reiserom, nagnu napred, tako da je mogao videti i Melvina i Marka, a ne samo Amandu. "Izvinjavam se ako sam veeras bio malo bezizraajan", poe on. "U bazi imamo nekoliko velikih problema, pa sam moda bio malo rasejan, ali sutra u biti spreman da..." "Oh, ne", prekida ga Melvin, "nisam o tome hteo da razgovaram s vama. Re je o vaoj prvoj sceni sa Tifani... A, evo i nje. Idemo gore na pozornicu." Tifani Tomas imala je blizu sedamnaest godina. Bila je na prvoj godini srednje kole u Ki Vestu. itavog ivota bila je razmaeno mornariko derite. Od svog izlaska iz jaslica, a to znai tokom poslednjih jedanaest godina svog ivota, promenila je sedam kola. Njen otac je bio podoficir, rasporeen u Ki Vest pre otprilike tri meseca. Nastavnik drame u srednjoj koli, preporuio ju je Melvinu Bartonu kad je postalo oigledno da ulogu arlote Gudol jednostavno nije mogue poveriti Denizi Rajt. "Za mene jo nije uradila nita sem to je dolazila probe", rekao je tom prilikom nastavnik o Tifani, "ali tekstove ui brzo, i ima neki kvalitet, rekao bih izvesnu jainu, kojom se izdvaja od ostalih. Ne znam moe li se spremiti za tri sedmice, ali ona je moj izbor, daleko ispred svih ostalih." aci iz njenog odeljenja verovatno ne bi rekli da je Tifani lepa. Imala je veoma neobine crte lica, da ih veina mladia u toj srednjoj koli nije mogla valjano ceniti. Njene jake strane bile su njene oi maslinaste boje, smirene i zamiljene, zatim lake pegice na bledom tenu, duge crvene trepavice sa nijansom smeeg, i velianstveno izobilje guste mrko rie kose. Drala se uspravno i vrsto, a ne pogrbljeno kao veina tinejdera, pa se njenom drutvu verovatno inilo da je nadmena. "Upeatljiv izgled", rekla je Amanda za nju, precizno, kad ju je prvi put ugledala. Sad je Tifani stala na pozornicu sama, obuena u bluzu kratkih rukava i farmerke, a dvojica mukaraca pooe ka njoj. Kosa joj je bila skupljena pozadi, u 'konjski rep', kako je to njen tata voleo. Tifani je bila izrazito nervozna, brinulo ju je ta e joj to gospodin Barton kazati. Naula je kako prodavaica koja glumi Hanu Jelke govori da bi Melvin mogao sasvim izbaciti ulogu arlote ako 'nova devojka ne

moe da ispliva'. Toliko sam se trudila oko ove uloge, razmiljala je Tifani. Oh, samo, samo da ne bude loa vest. Kad su joj se Melivn Barton i komandant Vinters pridruili na pozornici, Tifani je gledala u svoja stopala. "Dakle, ovako", poe Melvin, "da preemo odmah na stvar. Ova prva scena, u kojoj ste vas dvoje u hotelskoj sobi, ne funkcionie. Zapravo, katastrofalna je. Moramo neto da menjamo." Melvin vide da Tifani ne gleda ka njemu. Blago joj je stavio aku pod bradu i stao da joj podie glavu sve dok se njene oi nisu srele sa njegovima. "Mora me gledati, dete, jer pokuavam da ti kaem neke veoma vane stvari". Primetio je da su joj oi pune suza, i kao iskusan reditelj odmah je znao ta nije u redu. On se nae napred i proaputa tako da niko drugi nije mogao uti: "Rekao sam da menjamo, a ne da ukidamo tu scenu. A sad se saberi i sluaj paljivije." Barton se okrete ka Vintersu i nastavi, opet rediteljskim glasom. "U ovoj sceni, komandante, va lik enon i mlada gospoica Gudol uputaju se u predigru koja e kasnije te noi dovesti do seksualnog odnosa. U sledeoj sceni njih otkriva, in flagrante delicto, zbunjena gospoica Felouz. Time se uspostavlja oajna situacija koja navodi enona da pobegne kod Maksine i Freda, na Kosta Verde. Naa scena za sada ne funkcionie zato to nijedan gledalac nee shvatiti da je vama to predigra. Pa, ja mogu da promenim vae kretanje da bih im olakao da shvate - jedan od naina bio bi da se enon ve nalazi na krevetu, i da tad otkrije arlotu iza vrata; a mogu i da promenim arlotinu odeu, da bi ona manje liila na devojicu; ali postoji jedna stvar koju ne mogu..." Melvin zauta i poe da prenosi pogled tamo-amo sa Tifani na Vintersa i nazad. Oboje su ga gledali 'belo'. "Doite ovamo, doite, oboje", ree Melvin, uz nestrpljivi pokret desne ruke. Ponovo utiavi glas, on uze Tifani za ruku svojom levom, a komandanta Vintersa svojom desnom. "U ovom komadu vas dvoje ste tokom jedne noi ljubavnici. Bitno je da publika poveruje u to, inae nee moi sasvim da shvati zato je enon ve na kraju svog konopca, kao ona iguana. enom je oajan, jer je ve isteran iz crkve zbog poputanja istoj pohoti..." Oboje su ga sluali, ali njegova rediteljska intuicija govorila mu je da ipak ne uspeva da se probije do njih. Onda mu pade na um druga ideja. On povue Tifaninu aku i stavi je u komandantovu, pa svojom akom stee njihove ake, radi isticanja. "Pogledajte se na trenutak. Tako." Zatim se okrete Vintersu. "Ona je divna mlada ena, zar ne, komandante?" Njih dvoje su se sada gledali oi u oi. "A on je zgodan mukarac, zar ne, Tifani? elim da zamisli da ima nesavladivu elju da ga dira, da ga ljubi, da bude gola s njim." Tifani pocrvene, dok se Vinters vrpoljio. Melvin je bio prilino siguran da je uoio varnicu, makar samo kratkotrajnu. "Dakle, sutra uvee", nastavi on, gledajui u Tifani i sklanjajui svoju aku sa njihovih, "elim da uhvati to oseanje kad se skriva u njegovoj sobi. elim da to

eksplodira iz tebe onog asa kad on primeti da si tu. A vi, komandate", nastavi on gledajui opet u sredovenog mornarikog oficira, "vi ste u raskolu izmeu neodoljive elje da fiziki posedujete ovu devojku, i izvesnosti da e to znaiti konanu propast i vaeg ivota i vae due. Vi ste beznadeno u klopci. Ne zaboravite, vi se plaite da vas je bog ve napustio zbog vaih ranijih grehova. Ali, uprkos tome, vi se konano predajete svojoj pohoti i inite jo jedan neoprostivi greh." Tifani i komandant Vinters, shvatie, maltene istovremeno, da su njihove ruke jo prepletene. Pogledae se za trenutak, a onda, obuzeti nelagodnou, razdvojie ake. Melvin Barton kliznu izmeu svojih glumaca i obgrli ih rukama oko plea. "Dakle, idite sad kui, i razmislite o ovome to sam rekao. I vratite se sutra, i stvarno razvalite radnju." Vernon Vinters utera pontijaka na prilaznu stazu svoje kue, u predgrau Ki Vesta neto pre pre jedanest sati. Kua je bila tiha; svetlosti je bilo samo u garai i kuhinji. Pravilnost kao kod kretanja zvezda, pomisli Vernon. Hep ide na spavanje u deset, a Beti u deset i trideset. On u mati doara sebi kako njegova supruga ulazi u spavau sobu njihovog sina, kao i svake noi, i nekoliko sekundi petlja oko njegovog arava i jorgana. "Jesi li izgovorio svoje molitve?" "Da, gospoo", odgovorio bi Hep svaki put. Onda bi ga ona poljubila u elo za laku no, izlazei iz sobe ugasila bi svetlo kod njega, pa bi prela u svoju spavau sobu. U toku sledeih deset minuta presvukla bi se u pidamu, oprala zube, umila se. Onda bi kleknula pokraj svog kreveta, oslonivi se laktovima na ebe i sastavivi ake tano ispred lica. "Dragi Boe", rekla bi glasno, a onda bi molitvu nastavila tano do deset i trideset, pomiui usne neujno, sklopljenih oiju. Pet minuta kasnije ve bi spavala. Dok je hodao kroz dnevnu sobu, kreui se od onog dela kue u kome se nalazi garaa u pravcu onog gde se nalaze tri spavae sobe, bio je svestan nekog nejasnog nemira u sebi. Neto se u njemu pomicalo, neto to nije uspevao da pouzdano odredi, ali za ta je pretpostavljao da je u vezi ili sa tremom zbog premijere, ili sa iznenadnim povratkom Rendija Hilijarda u njegov ivot. eleo je da popria s nekim. Najpre je zastao kod vrata Hepove sobe. Komandant Vinters tiho ue u mrak i sede sa strane na krevet svog sina. Hep je, leei na boku, vrsto spavao. Majuna nona svetiljka pokraj njegovog kreveta osvetljavala je njegov profil. Koliko lii na svoju majku, pomisli Vinters. I koliko slino njoj postupa. Bliski ste, vas dvoje. Ja sam maltene uljez u sopstvenoj kui. Blago je spustio aku na Hepov obraz. Deko se nije pomerio. Kako da nadoknadim toliku svoju odsutnost iz kue?

Vinters blagim gurkanjem probudi sina. "Hep", ree on tiho, "ja sam, tvoj tata". Henri Alen Pendlton Vinters protrlja oi, a onda se brzo podie u sedei poloaj. "Da, gospodine", ree on, "da se nije neto desilo? Je l' mami dobro?" "Nije", odgovori njegov otac i nasmeja se. "Mislim, jeste. Mami je dobro. Nije se desilo nita loe. Samo sam hteo da porazgovaramo." Hep baci pogled ka asovniku koji mu je stajao uz krevet. "Hmmm, pa, moe, tata. O emu si hteo da razgovara?" Vinters je jedan trenutak utao. "Hep, da li si ikad itao onaj primerak teksta koji sam doneo da vidite ti i tvoja mama, ono iz moje drame?" "Nisam, gospodine. Ne neto mnogo", odvrati Hep. "ao mi je, ali nikako nisam mogao da se ukljuim. Moda je to preteko za mene." Ozario se. "Ali, ba u vas rado gledati u toj drami sutra uvee." Nastade dugo utanje. "Hmmm, o emu je tu zapravo re?" Vinters ustade i pogleda kroz otvoren prozor. uo je, s druge strane mree za komarce, blago utanje crvaka. "O jednom oveku koji gubi svoje mesto kod Boga zato to nee ili ne moe da kontrolie svoje postupke. Re je o..." Vinters brzo okrete glavu i uhvati sina kako gleda u asovnik. Vintersa prostreli otar bol. On saeka da bol popusti, a onda udahnu. "Pa, moemo neki drugi put da priamo o tome, sine. Upravo sam uvideo koliko je kasno." On se uputi ka vratima. "Laku no, Hep", ree on. "Laku no, gospodine." Vernon Vinters proe pored sobe svoje ene i ue u treu spavau sobu, onu na kraju hodnika. Skinuo se polako, sada jo svesniji neke nezadovoljene enje. Kroz njegovu svest hitro prolete, i odmah nestade, pomisao da bi mogao probuditi Beti radi razgovora i moda... Ali znao je da to ne bi bilo dobro. Nije to u njenom stilu, ree on sebi, a nikad nije ni bilo. ak ni ranije, kad smo spavali zajedno. A posle Libije, i snova, i nonih suza, ko bi joj mogao zameriti to eli zasebnu spavau sobu. On lagano skliznu u svoj krevet. Na sebi je imao samo gaice. Umirujua melodija cikada obuhvati ga odasvud. Sem toga, ona ima svog boga, a ja svoje oajanje. Izmeu nas postoji jo samo Hep, i nita vie. Druimo se kao stranci, oboje u strahu od ma kakvog otkria. 10. "Emisiona prostorija zatvara se kroz pet minuta. Emisiona prostorija zatvara se kroz pet minuta." Bestelesni snimljeni glas zvuao je umorno. I Kerol Doson je bila umorna. Razgovarala je sa Dejlom Majklsom preko videofona. Fotografije su bile razasute po itavom radnom stolu ispod ekrana i video-kamere. "U redu", govorila je Kerol. "Slaem se, valjda, s tobom. Jedini nain da ovu zagonetku deifrujem jeste da donesem sve fotose i teleskopsku memorijsku jedinicu

natrag u Majami." Ona uzdahnu i zevnu. "Stii u tamo odmah ujutro, onim avionom koji stie u sedam i trideset, da bi IPL mogao da pone rad sa memorisanim podacima. Ali upamti, moram se vratiti ovamo na vreme da uzmem zlatni trozubac u etiri sata. Moe li laboratorija da obradi sve podatke za nekoliko sati?" "Taj deo posla nije teak. Teak e nam biti pokuaj da analiziramo podatke i sastavimo bar donekle povezanu priu u roku od sat-dva." Dr Dejl je sedeo na kauu u dnevnoj sobi svog prostranog apartmana u jednoj suvlasnikoj zgradi u Ki Biskejnu. Ispred njega je, na kafe-stoiu, bila velianstvena ahovska tabla od ada sa belim i zelenim poljima. Na tabli je jo stajalo est izrezbarenih ahovskih figura, i to dve suparnike kraljice i etiri peaka, po dva sa svake strane. Dejl Majkls zastade i pogleda znaajno prema kameri. "Znam koliko ti je ovo vano. Otkazao sam jedan sastanak u jedanaest da bih ti pomogao." "Hvala", odvrati Kerol automatski, osetivi, za trenutak izvesnu razdraenost. Zbog ega, pomisli ona, dok je Dejl govorio o jednom od svojih novih projekata u MOI, mukarci uvek zahtevaju zahvalnost za svako svoje malo rtvovanje. Ako ena promeni svoje planove za taj dan, da bi se prilagodila mukarcu, to je neto oekivano. Ali ako mukarac revidira svoj dragoceni raspored poslova to je jebeno velika rtva. Dejl je zujao dalje. Sad joj je s oduevljenjem priao o novom naporu Instituta da ispita podzemne vulkane oko Papue na Novoj Gvineji. A-uh, pomisli Kerol sa osmehom koji je bio samo unutranji, u mislima, im je uvidela da se poela nervirati zbog Dejlovog egocentrinog gledanja na dogaaje, mora da sam stvarno premorena. Mislim da sam na ivici antranja. "Ej", prekide ga Kerol i ustade i poe da skuplja rasute fotografije. "ao mi je da prekidam zabavu, ali zatvaraju salu, a ja sam premorena. Vidimo se ujutro." "Zar nee da povue potez?" upita Dejl, pokazavi rukom prema tabli za ah. "Ne, neu", ree Kerol, iskazavi samo trag gneva. "A moda i neu nikad vie. Svaki razuman igra bi prihvatio remi koji sam ti ponudila prolog vikenda, i preao na znaajnije stvari. Tvoj prokleti ego jednostavno ne moe da se pomiri sa idejom da ja u petini partija sa tobom uspevam da se izborim za remi." "Deavalo se da ljudi u zavrnicama pogree", odgovori Dejl, potpuno izbegavi emotivnu sadrinu njene primedbe. "Znam da si umorna. ekam te na aerodromu i vodim te na doruak." "Vai. Laku no." Kerol sa izvesnom odsenou spusti slualicu videofona i sloi fotografije u svoju aktentanu. Ranije, im je izala iz marine, odnela je fotoaparat i film pravo u mranu komoru u redakciju lista Ki Vest Indipendent i tamo provela jedan sat razvijajui i prouavajui snimke. Na jednome je jasno videla etiri zasebna traga koji su se usredsreivali prema jednoj taki neposredno ispod procepa u steni. Na drugom fotosu tela tri kita bila su uhvaena u pozi koja je davala utisak kao da su bili zadubljeni u razgovor.

Kerol proe kroz prostrani hol hotela Mariot. Klavirski bar bio je maltene pust. Gipki crni pijanista svirao je jednu staru pesmu Karen Karpenter, 'Zbogom ljubavi'. Jedan zgodan mukarac kasnih tridesetih ili ranih etrdesetih godina ljubio je mladu plavuu zasenjujueg izgleda u jednom kutku na desnoj strani. Kerol se sva narogui. Droca sigurno ima ak itavih dvadeset tri, primeti ona u sebi. Verovatno mu je sekretarica ili neto podjednako vano. Dok je zaokretala u dugi hodnik koji je vodio ka njenoj sobi, Kerol je razmiljala o svom razgovoru sa Dejlom. Ispriao joj je da Mornarica ima mala robot-vozila, neka izvedena iz prvobitnih planova MOI, koja su lako mogla napraviti takve tragove. Znai, bilo je gotovo sigurno da i Rusi imaju slina vozila. Odbacio je ponaanje kitova kao nevano, ali je smatrao da je Kerol ozbiljno pogreila to nije ispitala da li se ispod one izboine nalazilo jo neto. Dabome, uvidela je Kerol im je on to rekao, trebalo je da traim jo neki minut. E, jebi ga. Nadam se da nisam uprskala stvar. Tada je u svom umu paljivo ponovila itav tok dogaaja, da bi videla ima li ikakvih nagovetaja da je tamo moglo biti skriveno jo neto. Najvee iznenaenje u toj njihovoj diskusiji bilo je kad je Kerol, uzgred, pomenula da je novi alarmni algoritam radio dobro. Dejl se, tada, odjednom veoma zainteresovao. "Znai, sigurna si da je bio ispisan alarmni kod 101?" upitao je. "Da", odgovorila je, "zato i nisam bila toliko zaprepaena kad smo nali taj objekat. "Ni u kom sluaju", rekao je tada Dejl naglaeno, "trozubac nije mogao izazvati pojavu takvog alarma. ak i da se trozubac naao na rubu vidnog polja teleskopa, to ne izgleda verovatno s obzirom na to da ste toliko daleko ili rovom, premalen je da odapne taj alarm za strano telo. A, sem toga, kako bi kamera mogla videti neto to je skriveno ispod stene?" Dejl zastade nekoliko sekundi. "Infracrvene slike uopte niste gledali u real-vremenu, a?" moemo ih obraditi sutra i videti da li moemo nai uzrok odapinjanja alarma." Dok je otvarala vrata svoje motelske sobe, Kerol je bila obuzeta udnim oseanjem poraza. Ma to je samo umor, ree ona samoj sebi, ne elei da prizna da se zbog razgovora sa Dejlom osetila nedovoljno sposobnom. Stavivi aktentanu na jednu stolicu, ona umorno poe do kupatila da se umije. Dva minuta kasnije, ve je, obuena samo u donji ve, spavala na krevetu. Njene pantalone, cipele, arape i bluza bili su baeni u ugao, na gomilu. U svom snu opet je mala, ona je devojica u haljinici sa plavim i utim prugama koju je od roditelja dobila za svoj sedmi roendan. eta se sa ocem po trnici Nortrid Mol, jednog prometnog subotnjeg jutra. Prolaze pored velike prodavnice slatkia. Ona puta njegovu ruku, juri u prodavnicu i zuri kroz stakla na tezgama u sve te okolade. Kad je veliki ovek iza tezge zapita ta eli, Kerol upire prstom ka nekim kornjaama od mlene okolade.

U tom snu, Kerol ne moe da dohvati tezgu i uopte nema para. "Gde ti je majka, devojice?" pita prodavac slatkia. Kerol odmahuje glavom, a on ponavlja pitanje. Ona se propinje na prste i kae mu, poverljivim apatom, da njena mama suvie pije, ali da joj tata uvek kupuje slatkie. ovek se osmehuje, ali joj ni sad ne daje okolade. "A gde ti je tata, devojice?" pita je on sada. Kerol u staklu vidi odraz ljubaznog, nasmeenog oveka koji stoji iza nje; dve gomile okolade uokviruju taj odraz. Ona se okree, oekujui da vidi svog oca. Ali, ovek iza nje nije njen otac. Lice tog oveka je groteskno, unakaeno. Uplaena, ona se opet okree okoladama. Ali prodavac ih ve odnosi. Vreme je da se radnja zatvori. Kerol poinje da plae. "Gde ti je tata, devojice? Gde ti je tata?" U tom snu, devojica jeca. Opkoljavaju je veliki ljudi, koji joj svi postavljaju pitanja. Ona stavlja ake na ui i stiska ih. "Otiao je", vie, najzad, Kerol. "Otiao. Napustio nas je i otiao i sad sam potpuno sama. CIKLUS 447 1. Naspram duboke crne pozadine razasutih zvezda, pramenovi galaksije Mleni put izgledaju kao svetlosno paperje dodato rukom majstora slikarstva. Ovde, na dalekoj ivici Spoljanjeg omotoa, blizu poetka onoga to kolonisti nazivaju izrazom Jas, nema ni nagovetaja o rojeoj aktivnosti Kolonije, udaljene nekih dvadeset etiri svetlosnih miliciklusa. Grandiozna, neprekinuta tiina ini pozadinu zapanjujuoj lepoti crnog neba prepunog treperavih zvezda. Iz vakuuma iznenada izlee mali interstelarni robot-kurir. On trai, i konano nalazi, jednu tamnu sferu: satelit, oko pet kilometara u preniku, koji se u velikoj panorami svemirskog neba lako moe prevideti. Vreme prolazi. Snimak iz blizine pokazuje da se na satelitu odvija izvesna aktinovst. Neki delovi povrine sada su obasjani blagom vetakom svetlou. Na periferiji ovog objekta rade automatska vozila koja mu, ini se, menjaju oblik. Demontiraju se izvesne spoljanje konstrukcije i odnose ka jednoj privremenoj zoni smetenoj u daljini. Najzad, prvobitni izgled satelita sasvim nestaje, a na njegovom mestu sada su dve duge paralelne ine od legurisanih metala, sagraene od dvestametarskih komada sada biveg satelita. Svaka ipka debela je oko deset metara, a udaljenost do paralelne ipke na suprotnoj strani iznosi stotinak metara. Dolaenje u smetajnu zonu nastavlja se redovno, sve dok ima korisnog materijala za dovlaenje. Sad su ve ine dugake oko petnaest kilometara, a onda sva aktivnost odjednom prestaje. ine koje vode od nigde do nigde u svemirskom prostoru ostaju kao nemi podsetnik na veliku, iznenada naputenu, graditeljsku

aktivnost. No, da li je naputena? Jedna estica se pojavljuje neposredno ispod jednog binarnog para zvezda koji predstavlja dve najsjajnije take svetlosti na istonom nebu. estica raste, i najzad dominira istonim kvadrantom neba. Desetak, ne, esnaest velikih meuzvedanih teretnih brodova sa bletavim mirkajuim crvenim svetlima dovode kolonu robotskih vozila u ovu oblast. Avetinjske ine koje nikud ne vode okruene su, sada, ovim pridolicama. Otvara se prvi od teretnjaka, iz njega izlee osam malih atlova, i svaki kree nazad du kolone, do jo nekog od velikih teretnjaka. atlovi tiho ekaju pored teretnih divova, dok ostatak kolone pristie. Poslednje pristiglo vozilo je maleni svemirski teglja koji za sobom vue neki izdueni, vitki predmet nalik na dve sklopljene japanske lepeze spojene na krajevima. Taj objekat je obmotan providnim zatitnim omotaem od nekog vrlo tankog materijala. Osam malih, hitrih vozila poinju da pleu kao kolibri du tog objekta, kao da ga na neki nain vode, uvaju i proveravaju njegovo zdravlje, sve to istovremeno. Veliki teretnjaci oblikovani poput drevnih diriabala sad se otvaraju i otkrivaju svoju sadrinu. Veina njih nosi komade ina, naslagane u ogromne gomile. atlovi to istovaraju i rasporeuju u gomile, kroz mnogo kilometara prostora u produetku oba kraja postojeih ina. Kad je istovarivanje delova ina ve pri kraju, etiri atla se pribliavaju boku jednog od preostalih tovarnih dinova i ekaju da se rasklope vrata tovarnog prostora. Iz unutranjosti teretnjaka izlee osam maina; one, dve po dve, napadaju i paljivo demontiraju svaki od tih atlova i odnose delove nazad, u mrak tovarnog prostora. Nekoliko sekundi kasnije, jedan izdueni, razueni blok mainerije izlazi iz velikog broda. im se oslobodio svoje sputanosti u teretnjaku, ovaj blok poinje da se isprua, i najzad se pretvara u neto nalik na radni sto dug oko jedan i po kilometar. Na svakih stotinak metara du glavne platforme tog stola nalazi se po jedna visoko organizovana lokalna grupa komponenata. To je automatski vienamenski konstrukcioni sistem, jedno od tehnolokih blaga kolonista. Taj sistem se potom pokree i dolazi na jedan kraj postojeih tranica; oslobaa od sebe mnogobrojne daljinske manipulatore koji poinju da dovlae, iz razliitih gomila, inske delove. Zatim, na nekim mestima, spretne ake i prsti ovog bloka postavljaju inske delove na potrebna mesta i spajaju ih atomskim zavarivanjem. Brzina rada je zapanjujua. Za nekoliko minuta zavrena je montaa jo kilometar i po tranica, i veliki graditelj se pomera dalje, do sledee gomile inskih delova. Tranice se izduuju i posle nekog vremena prostiru se oko sto pedeset kilometara kroz svemir. Okonavi jedan posao, konstrukcioni sistem zapoinje svoju sledeu metamorfozu. Poinjui sa oba kraja, radni sto razdire samog sebe na komade, njegova monolitna struktura nestaje i reorganizuje se u hiljade odvojenih ali slinih komponenata. Te male, mravolike naprave pripijaju se u skupinama uz pojedinane

segmente tranica, paljivo merei sve dimenzije i proveravajui sve varove izmeu segmenata. A tada, kao da je dat neki znak, krajevi tranica poinje da se diu i savijaju; diu ih mravolike komponente. Izvijaju se ine, uvis, uvis, vukui ostatak konstrukcije za sobom, i najzad se dve duge paralelne linije pretvaraju u gigantski dvojni obru, poluprenika veeg od petnaest kilometara, nalik na praterski toak iz luna-parka ostavljen da lebdi u svemiru. Po zavretku dvostrukog obrua, konstrukcioni sistem se opet rekonstituie. Neki od novih elemenata tog sistema dohvataju onu dugu vitku stvar oblikovanu poput dve japanske lepeze sklopljene i na krajevima sastavljene, te je uspravljaju blizu dvostrukog obrua. Duina ove stvari je (to ne iznenauje) gotovo jednaka preniku dvostrukog obrua. Kolibrijski zatitnici sve vreme budno motre na ovaj proces. Onda se ta stvar dovlai u obru i postaje mu paok, postavljen uspravno, od severa ka jugu. Neki od kolibrija izvlae tanke kablove, koji se i ne vide, i pomou njih privruju paok, na oba kraja, za obru. Ostala hitra mehanika bia stvaraju mreu koja se iri oko centra i spaja veliku antenu sa istono-zapadnom osom obrua. Antena, sada spojena sa svojom noseom strukturom, poinje polako da se otvara i iri na oba svoja kraja, i na severnom i na junom. Posmatranjem sa neto blie stajne take pokazuje se da kolibri zapravo vuku i razdvajaju tanane pojedinane listove lepeza. Dve lepeze se ire. I najzad je itava unutranjost dvostrukog obrua prekrivena kombinacijom mree, traka, i zapanjujue kompleksnih lokalnih mehanizama. Montaa je gotova. Ovaj komunikacioni kompleks sada podvrgava sebe obimnom testiranju, a graditeljska posluga stoji uokolo spremna da priskoi ako se pojavi ikakav problem. Testiranje je bilo uspeno, potvreno je da je stanica za upotrebu. U toku sledeih nekoliko sati falanga robotskih izaslanika iz nastanjenog dela univerzuma uspeva da sakupi sav metalni otpad koji je leao unaokolo i da ga spakuje u jedan od ogromnih teretnjaka. Onda, isto onako brzo kako su dola, ova robotska vozila i odlaze u mrak kojim je stanica okruena ostavljajui impozantno kruno zdanje da stoji samo, kao podsetnik da u kosmosu postoji inteligencija. Kroz ogromni Spoljanji omota, sainjen od preko dve stotine pedeset sektora od kojih svaki ima veu zapreminu nego Kolonija, razasuto je preko hiljadu slinih pojaivaa izgraenih tokom ciklusa 446, sa ciljem da se moderne komunikacije produe do novih zona. Ovaj, sada izgraeni pojaiva je poslednji u jednoj vrlo tekoj skupini, u podruju blizu Jaza. Izgradnja te skupine zastajala je nekoliko puta zbog neprihvatljivo velikog broja proizvoakih greaka u najblioj velikoj fabrici, udaljenoj preko dva svetlosna miliciklusa. Posle nekoliko pokuaja da se problemi prepoznaju i otklone, fabrika je morala biti zatvorena i potom ponovo izgraena, praktino od poetka. Ukupno zakanjenje u radu na ovom projektu iznelo je

etrnaest miliciklusa, ba koliko je Savet inenjera bio i predvideo u stojoj analizi najgoreg mogueg toka radova, koja je bila pridodata uz proklamaciju za ciklus 446. Dok se veliki trenutak primie, sva normalna aktivnost u srcu Kolonije prestaje. U toku poslednjeg nanociklusa nema ni poslovnih aktivnosti ni zabava. ak su i svemirske luke prazne. Tano u 446,9, posle dve stotine miliciklusa debata i diskusija u Savetu voa, bie objavljeni vladini planovi za sledeu eru; sluae sve to raspolae razumom u Koloniji. Dinovski emitor aktiviran je po planu, i proklamacija za ciklus 447 poinje da kulja iz njega brzinom od sto hiljada milijardi bitova informacije u pikociklusu. Informacije, zapravo, pristiu iz monog ifrovanja i stalnih unutranjih kontrola tanosti. Zahvaljujui ifrovanju, jedino kolonijski prijemnici, opremljeni specijalnim algoritmima za deifrovanje, mogu da prodru do ma kog nivoa znaenja ove poruke. A zahvaljujui unutranjim periodinim kontrolama konzistentnosti, koje se sprovode u svakoj etapi transmitovanja, verovatnoa da ijedna informacija bude primljena pogreno, ak i na ogromnim udaljenostima, svedena je praktino na nulu. U skladu sa organizacionim i programskim principima za ovakve proklamcije, uspostavljenim u eri genija, izmeu 371. i 406. ciklusa, prvi mikrociklus transmisije predstavlja rezime celine. Po dve stotine nanociklusa ovog rezimea posveeno je svakoj od pet oblasti kojima Savet voa upravlja: administraciji, informatici, komunikaciji, transportu i istraivanju. Posle planiranog prekida od etiri stotine nanociklusa, da bi se omoguila podeavanja prijemnika du staze signala, poinje emitovanje same proklamacije za ciklus 447. Emitovanje traje i traje. Prestaje tek dvadeset mikrociklusa kasnije. Cela etiri mikrociklusa upotrebljena su za detaljno objanjavanje glavnih projekata koji treba da budu preduzeti u tih pet oblasti. Za komitet Spoljanjeg omotaa, grupu koja upravlja ogromnim koncentrinim prostorom to predstavlja najudaljeniju zonu nad kojom Kolonisti imaju jurisdikciju, naroito je interesantan plan Istraivakog odeljenja da se izvri repatrijacija blizu milion ivih vrsta iz zoolokog vrta broj tri u Spoljanji omota. Ovo emitovanje proklamacije, bogato informacijama koje se mogu prevesti u jezike, slike, zvuke i druge ulne utiske u skladu sa telesnim odlikama primala i u skladu sa stupnjem sofistikovanosti njihove deifrantske opreme, jeste poetak sprovoenja procesa vladanja u svakom ciklusu. Na bazi te proklamacije, regionalne uprave ili administrativna tela koja imaju podreenu jurisdikciju izvre, tada, prilagoavanje svojih planova, da bi bili u skladu sa onim to je Savet voa saoptio. (Ova procedura je podrobno odreena u Ustavu konfederacije kolonista.) Emitovanje ove proklamacije kroz itavu Koloniju obavlja se pomou dinovskih komunikacionih stanica koje postoje du razvijenih saobraajnih putanja; istim nainom emitovanje zadire i u blie delove Unutranjeg omotaa. Te stanice zapravo su informacioni centri koji u svojim prostranim bibliotekama uvaju sve

kolonistike poruke ak stotinu ciklusa, i amplifikuju i retransmituju signale da bi ovi mogli, zahvaljujui tome, stii do sledee stanice u lancu, udaljene oko deset svetlosnih mikrociklusa. Dekretom o granicama, u tekstu proklamacije za ciklus 416, granica Kolonije (a to znai i granica od koje poinje Unutranji omota) odmaknuta je tako da su unutar granice ostale sve take udaljene od administrativnog centra do tri svetlosna miliciklusa. Zato je poruka morala da proe kroz tri stotine relejnih stanica, dok je stigla do mamutskog zoolokog kompleksa koji se nalazi odmah iza te nove granice Kolonije. Kompleks je sainjen od tri zvezde i devetnaest planeta, od ega su etiri planete vetake. Komitet uvara zoo-vrta eljno oekuje proklamaciju da bi saznao kako je Savet voa reagovao na njegovu preporuku da se zooloki kompleks proiri. Na svoje iznenaenje, saznaje da je umesto proirenja planirana jo jedna repatrijacija. Jednom ranijom prilikom, u toku ciklusa 429, uvari su predloili proirenje zoolokog vrta, da bi se izalo na kraj sa populacionom eksplozijom uspenog potomstva stvorenog zahvaljujui probojima u adaptivnom genetskom inenjeringu tokom ciklusa 426-428. I tada je njihov zahtev bio odbijen, a kao reenje za populacioni problem Savet voa je predloio repatrijaciju. Tokom ciklusa 430-436 populacija zoo-vrta odravana je putem tih regularnih transfera obinih ivih vrsta na njihove provobitne planete na priblino istom nivou. Meutim, poetkom ciklusa 437, dolo je do naglog poveanja interesovanja za komparativnu biologiju. To je bilo omogueno otkriem pete klase ivih bia. Ova nova klasa, koju je Savet biologa nazvao 'tip E', pronaena je u 28. sektoru Spoljanjeg omotaa. Kasnije ekspedicije u tu oblast pokazale su ne samo da irom sektora 28. do 33. dominira upravo tip E, nego i da je tip A takoe u iznenaujue velikoj meri prisutan u tim istim sektorima. To je bio prvi ustanovljeni sluaj da prirodna evolucija, u ma kom sektoru, pokae veu naklonost prema nekom drugom tipu ivota, a ne prema tipu A, kome su pripadali i Kolonisti i iz njih izvedene, hibridne vrste. elja da ta neobina bia budu shvaena dovela je do ekspedicija spasavanja ugroenih vrsta u Spoljanjem omotau tokom ciklusa 440 i 441, i do pravljenja, tokom ciklusa 442, nekoliko planeta ija je svrha bila da se na njima prouava ta nova forma ivota, tip E. Mnoge od tih novih vrsta bujno su uspevale u zoo-sistemu broj 3, pravei nanovo populacione i prostorne probleme Komitetu uvara zoo-vrta. Naroito je prisutan bio nedostatak prostora, pogoran koliko naglim razmnoavanjem ivih bia tipa E, toliko i potrebom da njihove razliite vrste budu razdvojene jedne od drugih. Zbog toga je na poetku procesa planiranja za predstojei ciklus 447 Komitet uvara zoo-vrta predloio jednu malu ekspanziju zoo-kompleksa: izgradnju zoo-sistema broj 4, koji bi ceo bio posveen raznim biima tipa E, i energinu kampanju da se izvri repatrijacija svih kolonijskih i unutranjeomotakih ivih vrsta sa koeficijentom agresije ispod 14.

Sada je Komitet uvara zoo-vrta ostao gotovo oamuen razmerama repatrijacijskog plana sadranog u proklamaciji za ciklus 447. U ustroj strunoj diskusiji koja je tim neoekivanim predlogom bila zapodenuta, oni snano naglaavaju koliko je opasno vraati spoljanjoomotake ive vrste na njihove prvobitne planete. Komitet donosi odluku, ali ne konanu, da preduzme neuobiajeni korak - da podnese Savetu voa na razmatranje svoju varijantu proklamacije. U nacrtu tog alternativnog teksta, uvari istiu da su sa biima tipa E izvreni mnogi genetiki eksperimenti; da su, stoga, evolucione mogunosti novih ivih vrsta nepoznate; da su u Spoljanjem omotau neadekvatni i kapaciteti za vrenje testova i frekvencije za nadziranje; i da jo nisu pouzdano utvreni koeficijenti agresije za mnoge rase u tipu E. Meutim, pre nego to su stvarno odaslali svoju varijantu, lanovi Komiteta uvara zoo-vrta uviaju da je, nesumnjivo, neko ve morao pomenuti sve te faktore u prvobitnim debatama. Pa, zato je onda usvojena ovakva nova politika repatrijacije? Da li je to deo nekog novog, daleko ireg plana, u kome e se posveivati manje panje zoolokim informacijama uopte? Ili je stvar isto politika, moda u nekoj vezi sa porukom od Druge sile? 2. U skladu sa kolonijalnim zakonima o irenju i uvanju vanih istorijskih informacija, emitovanje proklamacije za ciklus 447 propraeno je zvaninim komentarima kljunih organizacija na nivou Saveta. Za one umeane u projekat spoljanjoomotake repatrijacije, naroito su vani sledei odlomci iz izvetaja Saveta inenjera: ... Prve repatrijacije u Spoljanji omota vrene su maltene improvizovano: mase ivih bia jednostavno su transportovane u podruje porekla ili u neku slinu ivotnu okolinu u nekom od bliskih sektora. Ovo je postizano odlaskom u zooloku ivotnu sredinu, upotrebom trankvilizujuih sredstava da bi se bia umirila, hvatanjem trankvilizovanih bia, utovarivanjem tih bia u ogromna teretna vozila u kojima su odravani interni uslovi saglasni onima u toj ivotnoj sredini, i zatim putanjem bia da se raziu po svojim novim stanitima. Ovo je uspevalo u sluajevima transfera malog broja bia na mala rastojanja. Bilo je i jeftinije. Meutim, imalo je mnoge ozbiljne slabosti zbog kojih je bilo praktino nekorisno kao dugorona politika. Pre svega, ontogenetski razvoj bia bivao je procesom repatrijacije prilino naruen. Bia su bila uplaena hvatanjem, uznemirena neizbenom stenjenou tokom tranzita, i na odreditima bi uznemirile ak i vrlo male razlike u odnosu na njihova ranija stanita. U svom pamenju, ak i posle elektronskog ienja, bia su zadravala intezivno oseanje gubitka koje im je remetilo proces prilagoanjva.

Sticaj svih ovih elemenata vodio je do primetnog filogenetskog poveanja koeficijenta agresije, koji se potom, kod nekih vrsta, nije bitnije smanjivao tokom sledeih deset ili petnaest generacija... ... Sa take gledita konstrukcije svemirskih brodova, zbog masovnosti i daljine nije bilo mogue povesti sazrele primerke; ovo je bilo jasno mnogo pre nego to su bioloki problemi, i problemi razvoja, temeljito shvaeni. Kad je u proklamaciji za ciklus 432 zatraeno pojaanje repatrijacije u koloniji i Unutranjem omotau, u Savetu inenjera dolo je do izvesne panike, jer se pomislilo da bi mogla zatrebati vozila maltene planetarnih dimenzija. Sreom, komiteti za bioloki inenjering i za viu robotiku predloili su da se ubudue transferi vre korienjem zigota u hibernisanom stanju, uz upotrebu robota koji bi sluili kao zoo-nadzornici. U prvi mah je bilo izvesnih problema sa zigotskom tehnikom, ali je ona kasnije usavrena, bar do neke mere, i bar za tipove A i B koji su u Koloniji bili toliko premoni. U poslednjih deset ciklusa procenat uspeno izvrenih repatrijacija bio je veoma visok, ak i za tee tipove, C i D. Meutim, nije trebalo oekivati toliko uspeha prilikom primene proklamacije za ciklus 447. Ne samo to su neke od ciljnih ivotnih formi predstavljale najnovije i najmanje shvaene u zoo-kompleksu, nego e se i repatrirati, u mnogim sluajevima, u daleke, slabo ispitane bioloke okoline gde se monitorisanje vri retko, u nekim sluajevima ak samo jednom u svakih tri ili etiri stotine miliciklusa. Neke od naprednijih rasa tipa E imaju ivotni vek zapanjujue kratak za inteligenciju, ak samo pet ili est miliciklusa, to znai da izmeu dve kontrole razvoja dogaaja moe proi pedeset, pa i stotinu generacija... .... Ali, sve u svemu, bio je to za inenjerstvo velianstveni izazov. Na svom putu mnoga vozila za prenos ovih bia morae sasvim da se odvoje od standardne transportne infrastrukture i, prema tome, morae da imaju sposobnost da samostalno nalaze i sirovine za svoje potrebe. Moda e na odredinim svetovima biti zateeni izmenjeni uslovi, to znai da je u konstruisanju vozila bitno postii adaptabilnost i sposobnost obrade novih informacija. Zbog dugotrajnosti letova, u elektronskim komponentama bie i vie kvarova, to znai da se moraju razviti i isprobati sasvim posebni sistemi za vrenje popravki... I odlomci iz izvetaja Saveta istoriara: Korisno je zapoeti ovaj na preteno negativni komentar o spoljnoomotakom repatrijacijskom planu podseanjem svih Kolonista da na Savet, u poreenju sa svim ostalim savetima u sastavu Direktorijuma, ima u svom sastavu najstariju kontinuirano aktivnu skupinu inteligentnih bia. Dva pripadnika nae skupine neposredno pamte eru genija, zahvaljujui mnogogeneracijskom biolokom osveavanju. Otud je prirodno da je na pristup svakom predloenom projektu sledei: oceniti njegovu valjanost s aspekta njegove uloge u optoj evolucije i/ili

strategije naeg drutva. Nije nam elja da suzbijamo mladalako oduevljenje koje ustrepti pred izgledima da se stekne novo znanje ili izvede neka velika avantura; elja nam je, zapravo, da u sve poduhvate Kolonije unesemo oseaj perspektive, i da odmerimo kakve e biti budue posledice svake zapaene promene u bazinoj politici... ... Predloeni plan repatrijacije znai jo jedan korak unapred u opasnoj gluposti nesputanog ekspanzionizma zapoetog, prema naem miljenju, Dekretom o granicama u proklamaciji za ciklus 416. Umesto da diskutujemo o pojedinostima predloenog plana bez osvrtanja na njegov istorijski kontekst (odlini opisi elemenata tog plana dati su u izvetaju Saveta inenjera - a neki od znaajnih kratkoronih rizika navedeni su u raportu Saveta biologa), elimo da ocrtamo rizinost ovog plana tako to emo ga ukljuiti u nau iroku osudu itave jedne kategorije avantura izazvanih Dekretom o granicama... ... Opravdanja za ekspanzionizam, spolja gledano, uvek zvue dobro. Zastupnici ekspanzionizma istiu da nove informacije, steene izvan uobiajenog toka dogaaja, dovode do socijalnih promena; da je bitan cilj irenja granica upravo sticanje novog znanja; i da promene perspektive, koje nastaju zbog 'novog gledanja na univerzum', vode ka kvalitetnom i redovnom preispitivanju nae kulture. Istorijsko iskustvo najee, u irokom smislu rei, daje za pravo tim zagovornicima ekspanzije, te nema sumnje da su zbog toga sa toliko entuzijazma podrali i ovaj sadanji predlog o repatrijaciji, i niz ranijih istraivakih aktivnosti. Meutim, postoje granice i blagodetima koje pritiu od novog znanja, naroito ako istraivanja na granicama otkriju injenice koje su ili neprijateljske prema fundamentalnoj strukturi drutva, ili neshvatljive ak i za najuenije skupine u tom drutvu. U tim sluajevima, difuzija novih informacija kroz drutvo dovodi ne do bogaenja i uzdizanja, nego do remeenja drutva i potkopavanja bezbednosti uspostavljenih institucija. Savren primer onoga to se deava kad ekspanzionizam bude nesuzdrano prigrljen moemo videti u dogaajima iz poslednjih trideset ciklusa, koji su doveli do prijema poruke od Druge sile sredinom 444. ciklusa. Dekret o granicama izazvao je zapoinjanje ovog procesa tako to je, efektivno, dao kolonistima novi jurisdikcioni domen. Stara centralna Kolonija nije imala nikakvu vrsto odreenu granicu. Udaljenost na kojoj su preduzimani znaajni razvojni projekti iznosila je samo dva svetlosna miliciklusa od administrativnog centra. Najudaljenija stalna stanica bila je u to doba udaljena samo deset svetlosnih miliciklusa. Dekret za ciklus 416 trebalo je da unese red u okolne prostore vasione, stvorivi etiri koncentrina sveta i irei samu centralnu Koloniju do radijusa od tri svetlosna miliciklusa. Stvorene su i tri tano odreene zone, nazvane omotaima, pri emu je odreeno da Spoljanji omota bude celokupna oblast izmeu dvanaest i dvadeset etiri svetlosna miliciklusa udaljenosti od administrativnog centra.

Ovaj Spoljanji omota sadrao je pedeset hiljada neistraenih zvezdanih sistema, a njegova zapremina bila je hiljadu puta vea od zapremine stare centralne Kolonije. Tokom razdoblja izmeu ciklusa 425 i 430, gotovo polovina krupnih inicijativa izraavanih u ciklusnim proklamacijama bile su, na ovaj ili onaj nain, u vezi sa istraivanjem Spoljanjeg omotaa. (Trebalo bi istai da je tokom tih pet ciklusa bilo i dokumentovanih tvrdnji da takva ubrzana ekspanzija nae baze znanja moe imati nepredviene posledice, ali su nosioci ovih upozorenja, tada nazivani 'negativistima', nadvikani kolektivnom fascinacijom koja je postojala u vezi sa istraivakom zahuktalou.) A tada je, u toku ciklusa 433, naa nova klasa interstelarnih robota, konstruisana radi prouavanja i kategorizovanja mnogobrojnih svetova Spoljanjeg omotaa, naila na jedan veliki, uspavani svemirski brod nepoznatog porekla. Pomna ispitivanja na licu mesta nisu uspela da poveu tehnologiju ovog broda sa tehnolokom bazom ma koje znane kosmoplovee rase. Ne obazirui se na sugestije mnogih komiteta da treba biti oprezan, Savet voa je naredio da se zagonetni svemirski brod odvue do jednog od razvijenih gradova u Unutranjem omotau. Tamo je stavljen na uvid posmatraima i podrobno prouen, pri emu je potvrena tanost prvobitnog zakljuka robota. Brod nije doplovio ni sa jednog mesta unutar Kolonije. Savet inenjera je stoga zakljuio da su tehnoloke moi tih graditelja bile na nivou priblino jednakom onome na kome su Kolonisti bili poetkom Ere genija. Ali kada je bio proizveden? I odakle je doao? I najvanije, ko ga je napravio? Svojom odlukom da se taj mrtvi kosmoplov vrati u civilizaciju Savet voa je, u osnovi, obezbedio da uznemirujue pitanje njegovog porekla ostane u sreditu panje Kolonista. Ova nesuzdrana jurnjava za svim i svakojakim informacijama opet je povela nau kulturu u pravcu destabilizacije. Kroz itavo drutvo proirilo se mnotvo glasina koje su predstavljale pokuaje da se odgovori na neodgovorena a uznemirujua pitanja u vezi sa tim svemirskim vozilom. Preovladavalo je miljenje da je to neki od kolonijalnih prototipova, ali da je nekim sluajem izostavljen iz zvanine Enciklopedije svemirskih vozila. Ovo miljenje bilo je u skladu i sa optom tenjom kolonista da veruju kako su obdareni uroenom superiornou u odnosu na sve druge forme ivota. Moda je tada bilo mogue pustiti da se sumnje i strahovi nastali oko tog kosmoplova smanje do nule, ali Savet voa je oiveo kolektivnu brinost tako to je, u proklamaciji za ciklus 434, saoptio da e najvei novi projekat Kolonije biti konstruisanje i rasporeivanje jedne nove generacije prijemnih antena u Spoljanjem omotau. Njihova svrha bila je: uhvatiti i dekodirati ma kakvu smislenu radio-poruku koja eventualno dopre iz Jaza. Ovo je, pak, znailo jasan nagovetaj da je rukovodstvo uvereno da je taj tihi kosmoplov ekstrakolonijalnog porekla. Tokom ciklusa 435 i 436 Kolonija se teturala pod sve novim i novim talasima uznemirujuih informacija. Najpre je javnosti prerano dozvoljeno da sazna da je ve

deifrovano mnogo ekstrakolonijalnih poruka. Poto je ovo saznanje procurilo, nabujale su glasine o tobonjem postojanju mnogih Sila u naoj galaksiji, pri emu su navodno neke bile na daleko viem stupnju evolucije nego mi. itavih pola ciklusa ova zastraujua ideja se vrzmala po javnosti, a onda je Savet astronoma, reagujui na to obilje poluistina, konano saoptio da sve te poruke, sem nekoliko, mogu biti pripisane samo jednoj velikoj sili, naime, Drugoj sili, i da je sredite aktivnosti Druge sile, po svoj prilici, udaljeno oko dve stotine svetlosnih miliciklusa. Ubrzo posle ovoga, u svom sledeem zaprepaujuem saoptenju, Savet astronoma je nedvosmisleno izneo da su neke od poruka Druge sile stizale iz emitora meusobno udaljenih i do sto pedeset svetlosnih miliciklusa, dakle tri puta vie od celokupnog jurisdikcionog prenika Kolonije! Izmeu ciklusa 438 i trenutka prijema poruke Druge sile, Savet voa se ogluivao o miljenja da bi trebalo da Kolonija paljivo tedi svoje resurse, dok se budu prouavale posledice otkrivanja tuinskog svemirskog plovila. Dodue, otpoeti su hitni programi u oblasti usavrenog ifrovanja, prvenstveno radi toga da se umire strahovanja da Druga sila moda prati sve nae emisije. Ova akcija bila je iroko pozdravljena kao korak u dobrom pravcu. Meutim, u isto vreme i istraivanje prostranstava Spoljanjeg omotaa bilo je pojaano, to je dovelo do otkrivanja ivih bia novog tipa, tipa E, i do kasnijih slabo prikrivenih hvatanja izvesnog broja pripadnika ugroenih vrsta. Zanemarivane su, sve sugestije da bi se trebalo povui u vre bedeme i usporiti program istraivanja. Tokom ciklusa 442 zooloki kompleks je ak proizveo nekoliko vetakih planeta, samo da bi na njima podvrgavao ive vrste tipa E raznim eksperimentima u vezi sa genetskim mogunostima. Onda je stigla poruka Druge sile. Tako jednostavna, tako direktna, tako uasavajua. Bila je ifrovana naim najusavrenijim kodnim algoritmom. U njoj se potvrivalo da su dve sile svesne jedna druge, i predlogalo zapoinjanje bilateralnih komunikacija. Kraj poruke... ... Nije nikakav strah od Druge sile, niti neprijateljstvo prema njoj, na razlog da se protivimo daljem istraivanju Spoljanjeg omotaa. Naprotiv. Mi, kao istoriari, smatramo da su strahovi zaeti u vezi sa moguom agresivnou Druge sile neosnovani. Niz studija je pokazao da postoji velika pozitivna korelacija izmeu visokog koeficijenta agresivnosti i nemoi da se evoluira u drutvu sa horizontom irim od jednog solarnog sistema. Zapravo, ansa da drutvo napredno poput naeg zadri agresivnost i teritorijalnost kao konstituente svoje ukupne fizioloke strukture potpuno je zanemarljiva. Ipak, dogaaji tako monumentalni kao to je prijem poruke od Druge sile zahtevaju razmiljanje i sintezu, a ne dodatne istraivake aktivnosti. Trebalo bi da koristimo svoje resurse da prouimo i shvatimo celokupni raspon posledica to e u naem drutvu nastati zbog prijema poruke Druge sile, a ne da resurse rasipamo na odvane planove repatrijacije. Ovo je pitanje prioriteta; i jo jednom, zastupnici

ekspanzionizma, tvrdei da su nove informacije i novi tehnoloki razvoj vaniji nego stabilnost naeg drutva, ostaju slepi za ponore prema kojima njihovi napori mogu odvesti... PETAK 1. Nik Vilijems se probudio u pet ujutro i nije vie mogao da zaspi. Mozak mu je ve radio punom parom: jurio je, stalno iznova, preko dogaaja od prethodnog dana i preko moguih dogaaja u predstojeem danu. Isto tako oseao se esto u srednjoj koli u Virdiniji, i samo po nemi put na Harvardu, obino pred velika plivaka takmienja. Kad mu je sistem bio previe uzbuen, mozak je odbijao da se iskljui u dovoljnoj meri da bi san bio mogu. Leao je jo skoro itav sat u krevetu, naizmenino pokuavajui da opet navede sebe da usni, i preputajui se matanju o tome da je pronaeni predmet samo prva stavka u ogromnoj hrpi blaga. Nik je voleo da fantazira. Uvek mu je bilo lako da zamisli, u mati, sve one scene iz romana koje je toliko voleo da ita. Sad je za trenutak zamislio naslove u Majami Heraldu u kojima se objavljuje da je on, Nik, otkrio gomilu potopljenog blaga blizu obale Ki Vesta. Oko est ujutro Nik konano odustade od pokuaja da zaspi, i ustade iz kreveta. Sportska torbica leala je pokraj ormana za odeu. On izvue zlatni trozubac da ga pogleda, ba kao to je tokom protekle noi inio ve nekoliko puta. Ama, ta ova stvar predstavlja? zapita se jo jednom. Morala je imati neku praktinu svrhu, jer je bila previe prokleto runa da bi bila ukrasna. On odmahnu glavom. Amanda e znati. Ako mi iko moe rei kakvog je porekla ovaj predmet, ona moe. Nik pree preko spavae sobe do kliznih staklenih vrata i razmae zavese. Bliio se izlazak sunca... Nik kroz vrata ugleda maleni balkon, a s druge strane balkona plau i okean. Nik je bio vlasnik ovog stana na treem spratu ove zgrade, odakle je imao slobodan pogled ka mirnim morskim talasima. Iznad vode su u elegantnoj formaciji letela dva smea pelikana, vrebajui priliku da se sjure u vodu i zgrabe neku nesmotrenuu ribu koja je doplivala preblizu povrini. Nik vide i jedan par sedamdesetih godina: hodali su polako du plae, drali se za ruke i tiho priali. Nekoliko puta ena se odvojila da uzme koljku ili dve i stavi u torbicu sa zipom. Nik se okrete od staklenih vrata i dohvati farmerke koje je prethodne veeri bacio na pod. Navukavi ih preko gaa, on ode u dnevnu sobu, nosei torbu sa trozupcem. Paljivo je stavio taj zlatni predmet na sto gde ga je mogao prouavati, a onda se vratio u otvorenu kuhinju da ukljui mainu za kafu i radio. Nikova dnevna soba nimalo se nije razlikovala, ako se izuzmu knjige, od stotina stanova u oblaskim suvlasnikim kuama u Floridi. Kau i stolica za leanje udobni, svetlih boja, sa dve-tri zelene grane paprati ubaene u dekorativnu aru.

Zidovi su bili prazni, izuzimajui dve male slike vodenih ptica koje stoje na praznoj plai. ilim i zavese bili su svetle be boje; duga staklena vrata koja se mogu odgurnuti da kliznu u stranu a kad se proe kroz njih, balkoni sa garniturom od trske. Jedino su knjige davale ovom apartmanu neku individualnost. Uz zid, nasuprot kaua, izmeu spavae i dnevne sobe, stajala je velika drvena polica za knjige. Protezala se gotovo itavom duinom, od klizeih staklenih vrata ispred balkona do vrata spavae sobe. Iako je stan kao celina bio uglavnom u neredu (novine i sportski asopisi rasuti po kafe-stoiu, odea i pekiri na podu u spavaoj sobi i u kupatilu, prljavi sudovi u sudoperi, maina za pranje sudova otvorena i napola puna sudova), videlo se da je polica sa knjigama dobro odravana. Na etiri duge daske moralo je biti etiri do pet stotina knjiga; sve su bile sa mekim koricama, gotovo sve romani, i sve paljivo razvrstane u kategorije. Ispred svake grupe knjiga nalazio se po jedan listi, zalepljen za dasku samolepljivom trakom, sa natpisom o kojoj je kategoriji re. U etvrtak je Nik bio zavrio itanje romana Navijaeve beleke, jo na brodu, i tu knjigu je ve bio vratio na njeno pravo mesto na polici (kategorija: 'ameriki, 20. vek, A-G') uz desetak ili petnaest knjiga Vilijema Foknera. Onda je odabrao, za itanje u krevetu, francuski roman iz devetnaestog veka, Madam Bovari, od Gistava Flobera. Nik je ranije, tokom svoje prve godine na Harvardu, ve itao tu knjigu, ali tada nije mnogo razmiljao o njoj. Meutim, nedavno je, na svoje iznenaenje, naao tu knjigu na nekoliko spiskova deset najboljih romana svih vremena. I to esto pri vrhu liste, uz remek-dela kao to je Zloin i kazna Dostojevskog. Hmm. Moda sam pri prvom itanju neto propustio, rekao je on sebi prethodne noi, i onda odluio da knjigu ponovo proita. Ali dok je itao, Nik nije bio u stanju da se usredsredi na velianstveno podroban opis ivota u francuskoj provinciji pre sto pedeset godina. Pratio je priu o lepotici Emi Bovari, eni koja se zbog umrtvljujue monotonije svog ivota upustila u veze koje su najzad izazvale skandal u njenom selu, ali uzbuenja njegovog sopstvenog ivota su mu se, za promenu, nametala jae. Nije uspevao da lebdi u romanu. Njegove misli neprestano su se vraale mogunostima koje je nudio zlatni predmet u sportskoj torbi. Pijui jutarnju kafu, prevrtao je taj predmet po rukama. Onda mu neto pade na um. Otiavi do svoje druge spavae sobe, naspram kuhinje, pokraj sobe za pranje vea, on otvori vrata jednog plakara. Glavninu ovog plakara koristio je kao ostavu. U jednom uglu plakara bile su etiri ogromne kartonske kutije pune raznih kojetarija koje je Nik dovukao sa sobom pre sedam godina, kad je kupio ovaj stan. Od toga dana, pa sve do danas, nije ih otvorio ni jedan jedini put. Ali pamtio je da se u jednoj od tih kutija nalazi hrpa fotografija raznih predmeta koje su izneli sa Santa Rose.

Ako pogledam te slike, pomisli on trudei se da u slabo osvetljenom plakaru nae pravu kutiju, moda u videti neto slino ovoj stvari. Najzad pronae pravu kutiju i izvue je na sredinu dnevne sobe. Moda je sadrina kutije bila nekada, davno, dobro sreena; unutra su i sad postojale fascikle od kartona u boji, sa etiketama koje su oznaavale ta se u kojoj nalazi. Ali iz tih fascikli su u meuvremenu poispadale gotovo sve hartije, fotografije i iseci iz novina, i sve je sada lealo pomeano i nagomilano u kutiji. Nik prui ruku i izvue jedan iseak iz Majami Heralda, pouteo od starosti, iz pretrpanog ugla kutije. Bila je to fotografija sa naslovne strane; na njoj je bilo petoro ljudi, ukljuujui i Nika. Zastao je, gledajui sliku i natpis ispod nje. Zar je zaista toliko vremena prolo? zapita se on. Test je identifikovao tih pet osoba na slici kao posadu Neptuna, broda za ronilake i imovinsko-spasilake poslove. Neptun je, pisalo je, pronaao u Meksikom zalivu, oko dvadeset etiri kilometra severno od ostrva Draj Tortugas, olupinu starog panskog broda Santa Rosa. Zlatni i srebrni predmeti u vrednosti od preko dva miliona dolara izvaeni su iz olupine i na slici su se videli nagomilani pred srenom, nasmeenom posadom. A to su, s leva na desno, bili: Greta Erhard, Dejk Luis, Homer Eford, Elen Eford, i Nik Vilijems. To je bilo pre nego to su poeli da jedu, pomisli Nik. Elen je jela zbog Grete, jer je tako imala, u svojoj svesti, izgovor za ono to se deavalo sa Homerom. A Homer je jeo jer je imao dovoljno para za to. Tako on postupa i u svakom drugom pogledu. Neke ljude spasava samo postojanje nametnutih ogranienja. Daj im slobodu i oni e poblesaviti. Nik poe da rije dublje po kutiji, traei komplet od dvadesetak fotografija na kojima je bila prikazana veina predmeta izvaenih sa Santa Rose. Posle nekog vremena poe da ih pronalazi, ali u skupinama od po etiri-pet, u raznim delovima hrpe, koja je ve postajala beznadena, na dnu kutije. Kad god bi naao jo neku, izvukao bi je, pomno razgledao, a onda odmahnuo glavom da bi naznaio da onaj zlatni trozubac uopte ne lii na predmete sa Santa Rose. Na dnu kutije Nik nae jednu utu fasciklu paljivo stegnutu gumicom. Pomislivi da bi tu mogao biti ostatak slika sa Santa Rose, Nik urno izvue fasciklu i otvori je. Slika veliine dvadeset sa dvadeset devet centimetara, na kojoj se videla divna ena u ranim tridesetim, iskliznu i pade na pod dnevne sobe. Za slikom, kaskada kartica, beleaka rukom pisanih, nekoliko pisama u kovertama, i oko dvadeset listova za pisau mainu, iskucanih dvostrukim proredom. Nik uzdahnu. Kako je samo bilo mogue da ovu fasciklu nije prepoznao? ena na tom portretu imala je dugu crnu sa malim atiranu kosu. Na sebi je imala tamnocrvenu pamunu bluzu, sa malim okruglim izrezom, dovoljnim da se vidi trostruka niska bisera odmah pod vratom. Plavim mastilom koje je bilo u kontrastu sa crvenilom bluze, neko je napisao divnim rukopisom, oito umetnikom rukom: 'Mon Cher - Je t'aime, Monique' preko donjeg desnog ugla fotografije.

Nik kleknu da skupi prosutu sadrinu te fascikle. Potom se jo jednom paljivo zagleda u portret; prisetivi se koliko lepa je nekad bila, njegovo srce preskoi nekoliko otkucaja. Zatim poe da slae otkucane stranice. Na vrhu jedne od tih stranica bilo je otkucano, samo velikim slovima 'MONIK', a ispod toga: 'napisao Nikolas C. Vilijems'. On poe da ita. 'Nepredvidljivost ivota, to je ono to je u ivotu udesno. ivot svakoga od nas menjaju stvari koje nikako nismo mogli predvideti. Svakog jutra izaemo kroz vrata, da poemo na posao ili na as, ili ak u piljarnicu, i u devedeset devet odsto sluajeva ne desi nam se nita to emo pamtiti makar i mesec dana. To su dani kad nae ivote nosi banalost ivljenja, dani u dosadnim osnovnim kadencama svakidanjice. ivimo za onaj drugi dan, onaj magian. A kad taj magini dan doe, na karakter dobija jasnije crte, ponemo da rastemo ubrzano, prelazimo u druga emotivna stanja. Ponekad, moda jednom u ivotu, doivimo niz takvih maginih dana; oni nam se dogaaju uzastopno, i budu tako puni ivota, promena i izazova, da pod uticajem tog iskustva doivimo potpunu promenu, a naa dua ispuni se radou bez granica. Dok to traje, esto nas zahvata oseanje divljenja pred jednostavnom, ali neverovatnom i udesnom injenicom da smo ivi. Ovo je pria o jednom takvom maginom razdoblju. Poinjalo je prolee u Fort Loderdejlu. Za nas u Harvardu sezona plivanja bila je upravo zavrena, i ujak mi je ponudio, kao poklon za dvadeset prvi roendan, mogunost da koristim njegov etani stan na Floridi dve nedelje, da bih se opustio posle dvostrukog napora: studiranja i treniranja plivanja...' Nik ve skoro deset godina nije video te stranice. Dok je itao prve pasuse, ivo se setio sa kakvim oduevljenjem su pisani. Bilo je to dve noi pre dotine zabave. Ona je te veeri otila na neki sveani skup, najavila je da e ostati neto due i da e doi tek ujutro. Nisam mogao da zaspim. To je bila prva no bez nje te nedelje. Na trenutak, on prekide itanje; u njemu su se uzburkala stara oseanja, izazivajui vrtoglavicu i blagu muninu u stomaku. Zatim ponovo proita prvi pasus. Bilo je to, takoe, vreme pre bola. Pre neverovatnog, bogomprokletog bola. Ve skoro pola sata sa radija je dopirala muzika. Nik ju je uo, bio je svestan njenog prisustva, ali samo kao zvune pozadine, ne znajui koje su to pojedinane pesme. A sad, upravo kad su njegove uspomene na Monik bile najdirljivije, 'klasina rok-en-rol stanica, WMIM, 99,9 na vaoj FM skali' iz Majamija poe da emituje uznemiravajuu pesmu Sindi Loper iz 1984. godine, 'Iznova i iznova'. Njemu se, ak, uini da se jaina muzike poveala, tako da je morao da sedne i uhvati dah. Do te pesme, mogao je nekako ovladati svojim uspomenama na Monik. Ali ta pesma, koju je putao na kasetau u svojim kolima gotovo svake veeri dok se vozio od Fort Loderdejla do Palm Bia da bi video Monik, na neki je nain sadravala u sebi svu onu mladalaku zaljubljenost, radost, strah i gnev kojima je ta veza bila obeleena.

Nika to konano svlada. Dok je, sedei na kauu, sluao pesmu, u njegove oi navree vrue suze i potekoe mu polako niz obraze. '... Leim u krevetu, ujem kucanje sata, i mislim o tebi... U krugove uhvaena, zbrka nije nita novo... Priseanje, tople noi, gotovo sasvim iza mene... Pun kofer uspomena... iznova i iznova.' 2. 'Kae uspori, i ja zaostanem... Odmotava se druga kazaljka...' Brenda se nagnu i utia kaseta. "To sam ja, gospodine Stabs, asna re. Brenda Goldfajn. Zar me ne prepoznajete?" Vikala je na starca u plavoj uniformi koji je sedeo na okrugloj stoliici u maloj okrugloj kuli nasred druma. "A pozadi, kevo, sedi Tereza Silver. Ne osea se ba dobro. Hajde, otvorite kapiju i propustite nas." Straar sie sa svoje stoliice i polako izae pred Nikov stari pontijak. U jednu belenicu zapisa broj automobila, a onda zaobie auto i prie Brendinom prozoru. "Ovog puta neka ti bude, Brenda, ali ovo nije po propisu. Svi posetioci koji u Vindzor Kouv dolaze posle deset sati uvee moraju imati dozvolu dobijenu unapred." Straar najzad die kapiju i Nik potera svoja kola opet napred. "ia stvarno tupi", dobaci Brenda Niku, mljackajui vakom dok je govorila. "Zaboga, k'o da je on vlasnik jedne od kua il' tako neto." Nik je ve ranije uo za Vindzor Kouv. Tanije, itao je o tom mestu. Jednom prilikom, kad je bio gost u kui svog ujaka u gradu Potomak, u Merilendu, na stolu se naao primerak asopisa Grad i selo, i u njemu je Nik itao o 'elegantnom nainu ivota u Vindzor Kouvu'. Sada, dok se vozio pored imanja u tom, najelitnijem delu Palm Bia, bio je obuzet strahopotovanjem pred ogromnou napadno ispoljavanih linih bogatstava. "Ono tamo, to je Terezina kua." Brenda pokaza ka jednoj kui kolonijalnog stila, povuenoj od druma oko stotinu metara. Nik zaokrete na dugi polukruni prilazni put i zaustavi kola pred peakom stazom koja je vodila ka prednjoj strani kue. Bilo je to impozantno zdanje. Kapija - visoka itava dva sprata, okruena sa est belih stubova od po sedam metara visine; raskona, u gornjem delu izvijena u polukruni luk pod odgovarajuim svodom i napravljena u vidu staklenog vitraa na kome se videla bela aplja u letu naspram plavog neba ispunjenog runastim oblacima. Brenda pogleda u zadnji deo automobila, gde je njena prijateljica leala u nesvesti. "uj, bolje da ja ovo sredim. Idem gore da popriam sa gospoom Silver da joj objasnim ta je bilo i tako to. Inae bi se ti mogao nai u dobikim govnima. Ona poneki put prosto nema strpljenja da saslua u emu je stvar." Dok je Brenda stigla do ulaznih vrata, sa namerom da pozvoni, ona su poela da se otvaraju. Na njima je ekala jedna ena privlanog izgleda, u crvenoj svilenoj bluzi i elegantnim crnim pantalonama. Nik zakljui da ju je, verovatno, onaj straar u meuvremenu pozvao. Nije dobro uo razgovor, ali video je da Terezina majka

postavlja pitanja. Posle dva-tri minuta, Brenda i ta ena prioe kolima. "Nisi mi rekla da je ona jo u nesvesti", zau Nik rei izgovorene iznenaujue promuklim glasom. Izgovor je takoe bio malo neobian, moda evropski. "Zna, Brenda, ovo je apsolutno poslednji put da je putam da igde ide sa tobom. Ti nju jednostavno ne moe da kontrolie. Nisam sigurna ni da pokuava." U glasu se oseala ljutnja, ali ne i elja za svaom. Nik otvori vrata i izae iz kola. "Ovo je momak o kome sam vam priala, gospoo Silver", ree Brenda. "Da nije bilo njega, moda bi Tereza jo leala na plai." Gospoa Silver prui ruku. Nik je prihvati, oseajui se pomalo nelagodno. Nije znao kako da se rukuje sa enom. "Koliko shvatam, va sam dunik, mladi ovee", ree gospoa Silver otmeno. "Brenda mi kae da ste vi spasli Terezu od svakojakih uasa." Svetlost ulinih lampi igrala je svoje igre na njenom izvajanom licu. aka joj je bila meka, senzualna. Nik oseti samo trag nekog egzotinog parfema. Njen pogled bio je uperen pravo u njegove oi, netremice, znatieljno. "Da, gospoo", ree Nik nespretno. "Mislim, ovaj, previe je popila, a sem toga, smatrao sam da je ta gomila tinejdera, sa kojima je bila, malice razuzdana." Zastao je. Ona ga je jo gledala i odmeravala. Poeo je da se osea nelagodno, mada nije znao zato. "Neko joj je morao pomoi, a ja sam se zatekao tamo..." On zauta. Gospoa Silver mu se opet zahvali, pa se okrenu ka Brendi. "Majka te oekuje, draga moja. Ostaemo ovde, napolju, dok ti ne stigne do svoje kue. Kad stigne, daj nam signal farovima." inilo se da je Brenda srena to je ovako lako uspela da se izvue. Ona odskakuta u no, prema najblioj, oko stotinu metara udaljenoj kui. utali su neko vreme, gledajui kako ta esnaestogodinja devojka nestaje u noi, a onda Nik uhvati sebe kako kriom baca poglede prema profilu gospoe Silver. Postao je, meutim, jo nervozniji im je uvideo kakva je bila priroda njegovih oseanja. Isuse, ba je lepa. I mlada. Kako je mogue da je Terezina majka? Dok se rvao sa gomilom raznorodnih misli, on u daljini ugleda treptanje dva svetla. "Dobro je", ree gospoa Silver okrenuvi se ka Niku, sa osmehom. "Brenda je stigla kui. Sad moemo da se pobrinemo oko Tereze." Na trenutak zastade, pa se nasmeja. "Oh, umalo da zaboravim. Nismo se formalno upoznali. Ja sam Terezina majka, Monika Silver." "Ja sam Nik Vilijems", odvrati on. Opet su ga fiksirale njene tamne oi. U jednom trenutku bila je vila, u sledeem zavodnica, u treem pristojna ena iz drutva Palm Bia. Ili se sve to samo Niku priinjavalo? Nije joj vie mogao uzvraati pogled. On skrenu pogled i istovremeno oseti crvenilo u obrazima. "Morao sam da je nosim od plae do parkinga" ree Nik naglo, a onda prie zadnjim vratima svojih kola i otvori ih. Tinejderka koja je bila na njih naslonjena klonu, zamalo ispavi iz vozila; posle toga, ostade nepomina. On dohvati Terezu i

prebaci je preko ramena. "I zato mi ni sad nije teko da je ponesem. Ve sam se navikao." utke su ili stazom prema kui. Monika Silver bila je nekoliko koraka ispred Nika. Posmatrao je taj njen hod. Kretala se bez napora, kao plesaica, dranje joj je bilo gotovo savreno. Njena crna kosa bila je podignuta u pundu na potiljku. Mora biti da je veoma duga, pomisli on oduevljeno, zamiljajui kako bi ta kosa izgledala kad bi bila rasputena niz njena lepa lea. Bilo je toplo, vlano palmbiovsko vee. Nik se oznojio dok je stigao do ulaznih vrata. "Da li biste mi mogli uiniti jo jednu uslugu, Nik?" upita gospoa Silver. "Da li biste je mogli odneti gore, do njene sobe. Moj mu nije kod kue, a sva posluga je otila na spavanje. A nemam ba utisak da e se ona sabrati dovoljno da bi se popela uz stepenice, ak i uz moju pomo, u bliskoj budunosti." Nik ponese Terezu, sledeui uputstva gospoe Silver kroz atrij, pa kroz dnevnu sobu, prilaznim stepenicama do odmorita, zatim uz levi krak stepenita do prvog sprata, i najzad u Terezinu spavau sobu. Soba je bila ogromna. U svojoj sobi Tereza je imala kraljevski krevet sa etiri stuba, dinovski televizor, itav jedan orman pun video-kaseta i audio sistem kojim bi se mogla ponositi svaka rok-en-rol grupa. Posteri i slike Brusa Springstina bili su posvuda. Nik neno poloi Terezu na krevet. Ona proguna kratko 'Hvala', to mu kaza da je bar polusvesna. Njena majka se nae nad nju i poljubi je. Nik ostavi njih dve u sobi i sie u dnevnu sobu. Nije mogao poverovati da neko stanuje u ovakvoj kui. Pa, sama ta dnevna soba bila je vea nego ona kua u Folz eru, u kojoj je Nik odrastao. On poe da luta po sobi. Na zidovima originali umetnikih slika, sa plafona vise lusteri od kristala, na stolovima, i u svakom kutku, razni umetniki predmeti i lepe sitnice. Sve je to za Nika bilo previe. Bio je preneraen. Osetivi ruku na svom ramenu, on nehotice poskoi. Monika Silver ga ukori. "Zaboga, al' ste plaljivi. To sam samo ja." On se okrete da je pogleda. Da li mu se to samo inilo, ili je ona nekako uspela i da se oelja, i da nabaci novu minku, tokom ovih nekoliko sekundi njihove razdvojenosti? Sad ju je, po prvi put, video u punoj svetlosti. Bila je najlepa ena koju je ikad dotad video. On ostade bez daha, i u glavi poe da mu se vrti. Dok su bili napolju, nije mogao jasno da vidi njenu kou, ali sada uhvati sebe kako zuri u njene gole ruke i prati pogledom elegantne obrise njenog vrata. Bila je to koa glatka kao slonova kost, zvala ga je da je dotakne. Ej, pazi se ti, Vilijemse, zau on neki glas u sebi. Da se ne obruka. On pokua da se kontrolie. Ali uzalud. Nije mogao da odvoji pogled s nje. Govorila je neto. Neko pitanje za njega. Nije ni uo ta ga je pitala, toliko je bio oamuen onim to mu se deavalo i mestom gde se naao. Povela ga je nekud, kroz kuu. Njegova mata je pravila neverovatne uzlete. Ona ga uvede u jednu sobicu sa stolom, i ree mu da sedne.

"Bar ovoliko mogu da uinim", govorila je, "da ti se oduim za ono to si uinio za Terezu. Sigurno si gladan. A od jueranje zabave ostalo nam je jo neto izvrsne hrane." Nik se zapravo obreo u sobici za dorukovanje, odmah uz kuhinju. Levo od njega, jedna vrata vodila su ka unutranjem dvoritu te zgrade; iz unutranjeg se moglo proi dalje, u zadnje dvorite, iza zgrade. Svetiljke oko ogromnog bazena bile su jo ukljuene. Video je prelepo odnegovane vrtove pune rascvalih rua, stolice za leanje, arene suncobrane, bele gvozdene stolove sa izuvijanim ipkastim nogarima - nije mogao poverovati da je sve to stvarno. Imao je oseaj da je prenet u neki drugi svet, u neki svet koji postoji jo samo u knjigama i na filomovima. Monika Silver stavi neto hrane na sto. Dimljeni losos, crni luk, krem-sir, dve razliite vrste hleba, i neku drugu vrstu ribe koju Nik nije prepoznao. "Marinirana haringa", objasni ona sa osmehom, primetivi Nikov upitni izraz lica. Potom mu dodade vinsku au. Nik je uze, nehotice pogleda Moniki u oi i ostade kao omaijan. Osetio se slab, nemoan, kao da ga neto uvlai u njene dukobosmee, oaravajue oi, u njen svet bogatstva, luksuza i lepote. Srce mu je lupalo kao pomahnitalo, kolena su mu klecala, oseao je bockanje u vrhovima prstiju. Ona sunu malo belog vina u njegovu au, pa u svoju. "Ovo je odistinski briljantni burgundac, 'Klo-de-mu'", objasni ona, ovlano kucnuvi svoju au o njegovu. "Da nazdravimo". Oarano je posmatrao sjaj koji je iz nje zraio. "Za sreu", ree ona. Priali su, posle toga, due od tri sata. Nik je saznao da je Monika odrasla u Francuskoj, da je njen otac bio sitan, jedva uspean trgovac krznom u Parizu, i da je ona, pomaui svome ocu u prodavnici, upoznala Arona, najveeg krznara u Montrealu, za koga se kasnije i udala. U vreme tog munjevitog udvaranja bilo joj je samo sedamnaest godina. Gospodin Silver ju je zaprosio samo sedam dana poto su se upoznali, a ona je odmah pristala iako je njen budui suprug bio dvadeset godina stariji. Preselila se u Montreal i udala za njega pre nego to je napunila osamnaest godina. Devet meseci kasnije rodila je Terezu. Nik joj je ispriao da je bruco na Harvardu, i da se opredelio za uenje engleskog i francuskog da bi stekao dobro humanistiko obrazovanje i kasnije iao ili na studije prava, ili na postdiplomske. im je saznala da on ve tri godine ui francuski, prestala je da govori engleski i prela na svoj maternji jezik. Od tog trenutka njeno ime je bilo Monik, a ne Monika. Nik nije razumeo ba sve to je govorila, ali to nije bilo vano. Razumeo je glavninu. A njen dramatini glas, i zvuk stranog jezika, samo su poveali magiju ve stvorenu vinom i Monikinom lepotom. I Nik je pokuavao da govori francuski, s vremena na vreme. Trema koju bi u normalnoj situaciji moda oseao govorei francuski sasvim je nestala pred magijom ovakvog okruenja i sve vee bliskosti izmeu njih dvoje. Sa lakoom su se smejali

njegovim grekama. Ispravlja ga je elegantno i armantno, dodajui uvek: "Mais vous parlez francais tres bien" u prvim satima te veeri. Kasnije, kad su preli na intimnije teme (Nik je priao kakve probleme ima sa ocem, a Monik sa glasno pitala moe li majka ita da uradi sa kerkom tinejderkom osim da se nada da joj je usadila neke osnovne vrednosti), Monik pree, u obraanju Niku, na liniju formu, zamenicu 'tu', dakle 'ti' a ne vie 'vi'. To je doprinelo da se u sitnim satima tog jutra intimnost izmeu njih dalje povea. Monik je pripovedala o Parizu, o romantici pariskih ulica, bistroa, muzeja, pariske istorije. To je Nik sve sebi doaravao, imajui oseaj da su oboje kao preneseni u grad svetlosti. Priala mu je ta je sanjala dok je odrastala, i kako se etala kroz esnaesti 'arondisman' (gradsku etvrt) gde ive bogatai, te obeavala sebi da e jednog dana... Sluao je pomno, zaneseno, sa maltene aneoskim osmehom na licu. Na kraju, Monik mu je morala rei da je vreme za polazak, budui da je imala zakazan as tenisa rano ujutro. Ve je bilo prolo tri. Izvinio joj se dok su zajedno ili ka vratima i ona se nasmejala i rekla da je vee bilo zabavno. Kod vrata se podigla na prste i poljubila ga u obraz, i na dodir njenih usana njegovo srce polete iz tela, ka nebu. "Pozovi me ponekas", rekla je sa veselim osmehom i zatvorila vrata za njim. Posle toga Nik je, vie od trideset sati, mislio samo na Monik i ni na ta drugo. Tokom dana vodio je, u svojoj glavi, razgovore s njom; nou je, u snovima, bio njen ljubavnik. Zvao ju je jednom, drugi put, trei put, i stalno je nailazio samo na telefonsku sekretaricu. Trei put ostavio je svoj telefonski broj i svoju adresu i naznaio da bi trebalo da ona pokua da stupi u kontakt s njim kada to njen raspored dnevnih poslova bude dozvolio. Oko podne drugog dana posle te noi u palati Silverovih u Palm Biu poeo se smirivati; poeo je shvatati da nema smisla da nastavlja da oboava sliku jedne ene u ijem drutvu je proveo samo jednu no. Naroito, ako je bila udata za drugog. Kasno popodne on ode na plau da igra odbojku sa nekim drugim studentima koje je sreo tokom svojih prvih dana u Floridi. Upravo kad je izveo jednu majstorsku servu, uini mu se da ga zove, po imenu, neki promukli glas sa stranim naglaskom nepogreivo prepoznatljiv. Za trenutak je mislio da sanja. Na pesku je, ni deset metara od njega, stajala Monik. Na sebi je imala bikini sa belim i blistavo crvenim prugama, a njena duga crna kosa bila joj je rasputena niz lea, otprilike do struka. Odbojkaki me istog je asa prestao. Njegovi drugari su oduevljeno zvidukali. On krenu ka njoj, dok mu je dobovalo u sleponicama i dah se borio da izae iz zgrenih plua. Monik se nasmei i provue ruku ispod njegove, objasnivi mu: poto je ve dovela Terezu u Loderdejl na neku malu srednjokolsku zabavu, i poto je toliko toplo... etali su du plae i priali, dok je sunce zalazilo iza etano-vlasnikih zgrada. Nisu obraali nikakvu panju na prisustvo mnogih mladih ljudi unaokolo. Blagi,

mlaki talasi zapljuskivali su njihova stopala. Monik u jednom trenutku ree da treba da neto pojedu u Nikovom stanu, pa su svratili da kupe tunjevinu, paradajz, crni luk, i majonez, za sendvie. Ti sendvii, plus hladno pivo i preni krompirii, sve to rasporeeno po golom stolu od tvrde plastike, predstavljali su ceo njihov ruak. Za desert su imali seks. Ve pri prvom poljupcu Nik se naao blizu orgazma. Njegovi pokuaji da joj skine bikini bili su, zbog silne strasti, spetljani i smeni. Monik ga uspori, i blago se nasmeivi, uredno sloi i svoj bikini i njegove kupae gae na jednu gomilicu (za to vreme on je, naravno, ludeo); a onda doe da mu se pridrui u krevetu. im su tako goli u krevetu razmenili prva dva poljupca, Nika ponese paroksizam pohote. Grubo se ispentrao na Monik i poeo da krui kukovima. U prvi mah malice zbunjena, Monik ga samo malo uspori, i blago ga uvede u sebe. Monikino telo bilo je maltene savreno. Lepe, pune, uzdignute dojke, <hirurki rekonstruisane, dakako, kad je zavrila sa dojenjem Tereze, ali kako je Nik to mogao znati, ili za to mariti?> uzan struk, zadnjica okrugla i enstvena (a ne doaka kao kod stvarno mravih ena), vrste miiave noge odravane u formi stalnim vebanjem. Ali Nika je u ekstazu slala ponajvie njena koa, njena velianstvena koa poput slonovae, meka, dodiru podlona. inilo se da njena usta savreno odgovaraju njegovim. Nik je pre toga u ivotu bio samo sa dve ene, i to sa jednom skupom kol-gerlom koju su mu obezbedili momci iz harvardskog plivakog tima kad su uli da je na kraju svoje brucoke godine jo seksualno nevin, pa mu je dali kao boini poklon, i sa Denifer Barns iz Radklifa, koja mu je tokom druge godine studija bila manje-vie stalna devojka. Ta Denifer je imala zube koji su se pri ljubljenju stalno sudarali sa njegovima. To, meutim, Niku nije bio jedini problem u odnosima s njom. Bila je doktorka i pristupala je seksu maltene kliniki. Merila je dimenzije, trajanje, uestanost, pa ak i koliinu sperme. Posle tri takva 'planirana izvrenja' sa Deni, Nik je zakljuio da se ne vredi dalje truditi. Jeknuo je prodirui u Monik. Oboje su znali da je svretak vrlo blizu. Deset sekundi kasnije Nik je zavrio posao i poeo da se povlai. Ali Monik ga je vrsto stisnula akama za stranjicu i zadrala ga na mestu, a zatim spretno (kako li je to izvela?) dola gore, okrenula se tako da je sad ona bila na njemu. Nik se naao izvan svog elementa. U njegovom ogranienom iskustvu, trebalo je postii orgazam a onda se izvui. Nije znao ta to Monika sad radi. Monik je poluzatvorenih oiju, pevuui u sebi neki odlomak klasine muzike, veoma sporo jahala na njemu, njiui se napred-nazad, vrsto steui svojim vaginalnim zidovima njegov sad mlitavi penis. Posle nekoliko minuta poela je, uz to, i da se trlja karlicom o njega; dah joj postade krai; i Nik, na svoje veliko zaprepaenje, uvide da se njegov organ ponovo die. Sad je sasvim zamurila, i pojaala ritam, tako da je pri njenom navaljivanju napred oseao ak i malo bola u kostima. Nik poe, sada sa vrstom erekcijom, da prati njene pokrete, pomalo miui kukove u ritmu s njom.

Monik se onda nagnu napred, oiju sklopljenih, koncentriui se ali i osmehujui se; spremala se za orgazam, ali svoj. Bila je oigledno svesna, i oduevljena, da se Niku opet digao. Savreno je kontrolisala situaciju i tempirala svoj napredak. Posegnula je napred i poela neno da trlja Nikove bradavice na prsima, u ritmu sa kretanjem svojih kukova. U ranijim voenjima ljubavi njemu nikad nisu bile dotaknute bradavice, tako da je sad bio okiran. Ali sirovo uzbuenje nadvladavalo je sve. Ona pojaa to drakanje, ak poinjui da ga tipa kad je videla (i osetila) njegovu reakciju. Onda divno oslobaanje poe u talasima da se kri kroz njeno telo; istovremeno Nik, doivljavajui svoj drugi orgazam za petnaest minuta, otegnuto i glasno kriknu. Na kraju orgazma, sav predat zadovoljstvu, isputao je sitne ivotinjske zvuke i nehotino se tresao od zasiene iscrpljenosti. Niku je bilo pomalo neprijatno to je reagovao tako buno i nekontrolisano, ali Monikina aljiva i prijateljska posleigra uverila ga je da je sve u redu. Otila je do njegovog ormana, uzela jednu od njegove tri koulje za noenje uz veernje odelo, i obukla je. Svojim donjim rubom koulja joj se sezala maltene do kolena (Monik je bila samo 165 centimetara visoka, a Nik blizu 189); izgledala je kao pravi mali mangup, sa tim vilinskim osmehom, dugom kosom, i mukom kouljom. Nik zausti da joj izjavi ljubav, ali mu ona prie i stavi prst preko njegovih usana. Onda ga poljubi s puno enje, ree mu da mora da ide po Terezu, odskakuta pod tu, i posle najvie jednog minuta tuiranja, obue se, opet ga poljubi, i ode iz stana. Za sve to vreme Nik se nije ni pomakao. im je otila, on zadovoljno zaspa, bez snova. Sledeih osam dana Nik je bio na vrhu sveta. Svaki dan se viao sa Monik, ponekad u stanu njegovog ujaka, ee u njenoj palati u Palm Biu. Svakom prilikom preputali su se voenju ljubavi, i svaki put je bilo drukije. Monik je bila puna iznenaenja. Na primer, kad je po drugi put otiao u njenu kuu, naao ju je kako pliva gola u bazenu, iza kue. Poto mu ree da je celoj posluzi dala slobodan dan, u roku od nekoliko minuta ve su se zabavljali i smejali na travi izmeu bate i bazena. Bila je to veza na francuskom jeziku. Monik ga je uila o francuskoj hrani i vinu. Razmenjivali su znanje o francuskoj literaturi. Jedne strasne noi diskutovali su o delu Andrea ida Pastoralna simfonija i pre i posle voenja ljubavi. Monika je branila pastora i smejala se Nikovom insistiranju da je slepa Gertruda 'nevinace'. Jedne druge veeri Monik je zahtevala da Nik bude obuen u beli triko i da nosi crnu masku u stilu tikve izrezane za 'no vetica' tokom itave njihove druge francuske veere; onda su itali Balkon ana enea, i to im je bio preludijum za seks. Dani su nezadrivo promicali, zaodenuti magijom ljubavi i intimnosti. Jednom prilikom, kad se Nik pojavio u palati, Monik ga je pozdravila obuena u jedan neverovatan kaput, dugaak, nainjen od krzna aljaskih foka, ali oivien oko vrata, niz peeve, i niz rukave, lisijim krznom indigo boje. Taj kaput bio je najmeka stvar koju je Nik u ivotu dodirnuo, meka ak i od Monikine izbezumljujue koe. Njegova vesela ljubavnica bila je podesila rashladne ureaje na najjae, da bi mogla

da obue taj svoj omiljeni kaput. Ispod kaputa na sebi nije imala nita. Te veeri, posle voenja ljubavi, obukla je Niku preko golog tela jedan od kaputa njenog mua, izraenih od dabrovine. Prisutnost est krznenih kaputa u Palm Biu objasnila je jednostavnom napomenom da je to 'na biznis', pa volimo da imamo ta da pokaemo prijateljima i poznanicima ako su zainteresovani. Pri svakom susretu Nik joj je sa sve veim arom izjavljivao ljubav. Monik je odgovarala svojim uobiajenim 'je t'aime', ali nije htela da odgovara na Nikova uporna pitanja o budunosti. Izbegavala je i sva pitanja o njenoj vezi sa gospodinom Silverom, sem to je govorila da je on fanatik rada, i da skoro itavu godinu provodi u Montrealu. Ovu kuu u Palm Biu kupio je prvenstveno zato to Monik nije volela hladnou, i to je elela drutveni ivot aktivniji od onog koji su imali u Montrealu. Monik je obino provodila razdoblje od Boia do Uskrsa u Palm Biu; Tereza je upravo iskoristila proleni raspust u svojoj eksluzivnoj privatnoj koli i vratila se u Kanadu, ali je ipak putovala 'dole' to je ee mogla, da bi bila sa svojom majkom. O svom sadanjem ivotu Monik je davala kratke, krte odgovore. Ali o svom detinjstvu u Parizu - itave rapsodije. Nikad nije kritikovala mua, niti se alila na svoj brani ivot. Ipak, rekla je Niku da su ovi dani provedeni s njim najsreniji u njenom ivotu. Priala je i o nekima od svojih prijatelja, ali Nik nijednog nikad nije video. Njih dvoje su uvek bili sami. Jednog dana povezla ga je svojim kadilakom prema Ki Largu, da bi Nik mogao da obavi neka ronjenja u rekreacijskoj zoni Penekemp. Kao i uvek, imala je burmu na ruci. Nik se bio zarekao da e ba tog dana dobiti neke odgovore o budunosti, a stalna prisutnost te burme ila mu je na ivce. Zatraio je od nje da taj prsten skine. Ona je utivo odbila. On poe da navaljuje; i ona se naljuti. Onda je parkirala kola uz drum, na movarnom zemljitu severno od kijskog ostrvlja, i ugasila motor. "injenica je da sam udata", ree ona odluno, "i skidanjem burme tu se nee nita promeniti. Tebe volim, tu sumnje nema, ali ti si od poetka razumeo moju situaciju. Ako vie ne moe da je podnosi, moda bi trebalo da stavimo taku." Nik je ovim bio okiran. Uasavala ga je pomisao da ostane bez nje. Izvinio se i izjavio joj ljubav. Poe strasno da je ljubi, a onda skoi na zadnje sedite. Ree joj da osea potrebu za njom ba tad, ba tog asa. Uz izvesno oklevanje, pridruila mu se na zadnjem seditu kadilaka gde su vodili ljubav. Od tad, pa do kraja tog dana, Monik je bila uglavnom utljiva i setna. U petak, tano sedam dana posle njihovog upoznavanja, Monik odvede Nika u prodavnicu mukih veernjih odela, da bi mu kupila odeu potrebnu za 'veeru sa crnom kravatom' koju je prireivala sledeeg dana, u sobotu uvee, u svom domu, za neke prijatelje. Znai, on e konano biti vien s njom. Sad e se verovatno izjasniti i o naoj budunosti, pomisli Nik. Nikovi roditelji oekivali su da se on pojavi u

subotu uvee u Folz eru, a u ponedeljak je morao biti na predavanjima u Bostonu, i to jutarnjim; meutim, uveravao je sebe da moe da vozi ceo dan (pa, ako treba, i celu no - toliko je bio zanet svojom ljubavlju prema Monik) da bi stigao na poetak nastave u ponedeljak ujutro. U subotu uvee Nik je u palatu Silverovih uao pun nade i snova. Izgledao je elegantno u svom letnjem veernjem odelu, a osmeh kojim je na vratima pozdravio Monik mogao je dobiti neku nagradu. Iako je pokraj njih stajao portir, on joj dade dvanaest crvenih rua, i poljubi je, i ree joj da je voli. "Naravno da me voli", odvrati ona nemarnim tonom, "pa zar me ne vole svi?" Uvela ga je unutra i predstavila prisutnima, kojih je bilo etvoro, kao "mladog oveka koji je pre neki dan spasao nau Terezu u Loderdejlu." Onda se izvinila to na trenutak mora da izie. Kasnije je Nik saznao da je njen obiaj bio takav: da pozove nekoliko odabranih prijatelja na zabavu ranije, da ih pozdravi nemarno obuena, a onda da se vrati kroz priblino jedan sat, kad su ve svi stigli, i da to bude njen velianstveni ulazak. Dok je Monik graciozno hodala uz stepenice palate, Nik je za njom upuivao poglede koji su, greke nije moglo biti, zraili oboavanjem. "Zar nije divna", upita Nika jedan oputeni od sunca pocrneli ovek od oko pedeset godina, koji mu je ponudio martini. Zvao se Klejton. "Jednom sam proveo ceo vikend s njom na njihovoj jahti, dok je Aron bio u Montrealu. Ja mislio pozvala me radi malo zabave sa strane." Klejton se nasmeja. "Al' nije. Samo joj je trebalo drutvo, a ja sam umeo da priam o Francuskoj i Evropi. Poi sa mnom (i on provue ruku ispod Nikove ruke) da te upoznam sa odabranom skupinom koja je veeras pozvana dovoljno rano." Ostalo troje favorizovanih gostiju ophodilo se prema Niku sa izuzetnom ljubaznou, ali njihova pitanja o Monik naioe, ipak, na njegovu opreznu reakciju. Bio je, ipak, momak s juga: ako o njihovoj vezi treba neto da se pria, neka ona pria. Zato je odgovarao utivo, ali skromno, bez ikakvog zalaenja u irinu. Od to troje, dve su bile ene. Jedna od dveju ena u baru predstavila se kao Dejn Neto i rekla da je najstarija Monikina prijateljica u Palm Biu. (Za sve njih, Monik je bila Monika. Nik je, meutim, mogao da je zove samo Monik, bez 'a'. Pitao se da li su oni pogodili ta se izmeu Monik i njega deava, i da li im je ona, moda, to sama rekla.) Dejn je bila u poznim tridesetim, pomalo debeljukasta i rapavog glasa, pila je mnogo, puila je jednu cigaretu za drugom. Bila je, nekad davno, prilino privlana, ali je prerano poela suvie burno daivi. Bila je jedna od onih osoba koje tokom razgovora, svakoga pipkaju. Nika je inila krajnje nervoznim. Poee, uskoro, da stiu i drugi gosti. inilo se da Dejn i taj Klejton (kao u 'Klejton Pointdekster trei, od Njuporta i Palm Bia'. Kad ga je Nik pitao ime se bavi, Klejton je odgovorio skraenicom 'NVIP'. Nik, dabome, pojma nije imao ta bi to moglo znaiti. Klejton se nasmejao. 'NVIP - nema vidljivih izvora prihoda skraenica koja vai za sve mangupe'.) obavljaju posao domaina i domaice kada je

Monik odsutna. Oni su ga upoznavali sa svakim. Tokom prvog sata provedenog te veeri u palati Nik je popio tri-etiri martinija i ispriao priu o Terezi bar sedam puta. Ve ga je poinjalo da obuzima znatno nezadovoljstvo. Uzimajui jo jedan martini za posluavnika ponuenog od strane jednog od posluitelja, Nik poe da pevui sam za sebe. Alkohol ga je ohrabrio i dao mu neko privremeno oseanje blagosti i otmenog dobrog raspoloenja. Bio je u unutranjem dvoritu sa Monikinom 'partnerkom u jahanju', enom divnog izgleda, u srednjim dvadesetim godinama, po imenu En, kad se iz dnevne sobe zau snaan aplauz. "To je Monika", primeti En. "Aj' da vidimo." U toj kolonijalnoj palati Silverovih stepenite velianstvenog izgleda poinjalo je od poda, dolazilo do jedne platforme na visini od oko dva metra, a onda se ravalo, tako da je svaki krak zasebno stizao do prvog sprata. Na toj platformi sad je stajala Monik i klanjala se svojoj publici. Na sebi je imala jednostavnu pletenu vunenu haljinu marinske plave boje, koja kao da je bila po meri krojena samo da bi tano odgovarala njenom savrenom telu. Na leima je haljina imala veoma dubok izrez, gotovo do kraja Monikine spektakularne kose (Monik se okrenula da bi zadovoljila svojih etrdesetak gostiju), a sa prednje strane dve uzane trake vodile su od ramena do struka, na odgovarajui nain prekrivajui i jednu i drugu dojku ali ipak ostavljajui ogroman dekolte posmatraima za divljenje. Oaran vizijom svoje kraljice, Nik povika srano, i malo preglasno: "Bravo! Bravo!" Monik, meutim kao da nije ula ove njegove uzvike. Okrenula se i pogledala uz stepenite. Niku je bio potreban valjda itav minut da shvati ono to su njegove oi videle. Jedan mukarac, mukarac uglednog izgleda, u radnim pedesetim, u tamnom veernjem odelu krojenom po meri i sa zaprepaujuim safirnim prstenom na malom prstu, siao je stepenitem, a onda rukama obuhvatio Monikin struk. Ona se malice propela i poljubila ga, na ta se on nasmeio i mahnuo gomili koja je utivo pljeskala. Njih dvoje zatim zajedno sioe niz stepenite, u dnevnu sobu. Ko je taj? razmiljao je Nik, a odgovor je doao i kroz vermut i din i kroz sva ta neverovatna oseanja: To joj je mu, Aron. ta e on ovde? Zato mi nije rekla? Onda, vrlo brzo, jedna za drugom, misli: kako je mogla ovo da mi uradi? Ja je volim, ona voli mene, i neto je tu veoma pogreno. Nije mogue da se ovo deava. Nik se upinjao da die, ali imao je oseanje da mu je po prsima polegla neka ovea maina za teke zemljane radove. Instinktivno se okrenuo od Monik i Arona, koji su silazili niz stepenite, ruku pod ruku. U tom okretanju on proli malo martinija na Enino rame, te stade da se krajnje nespretno izvinjava. Sad ve sasvim izgubljen, on se otetura prema baru, oajno pokuavajui da normalizuje disanje i da zaustavi damare u prsima. Ne. Ne. Nije mogue da ona ovo radi. Mora biti da je neka greka. Njegov um nije sposoban da proita poruku koju oi dostavljaju. On brzo ispi jo

jedan martini, jedva svestan gde je ili koja to ispretumbana oseanje mrcvare njegovu duu. "Eno ga." Zau njen glas iza sebe, glas koji je za njega bio poeo da znai sve to je u ivotu vano i vredno; glas ljubavi. Ovog puta, meutim, Nik je uplaen. Okree se. Monik i Aron stoje tano ispred njega. "Znai, najzad dobijam priliku da sretnem tog mladia o kome sam toliko sluao", kae Aron. Prijatno i prijateljski se drao, u njegovom glasu nema ni traga bilo ega, sem zahvalnosti. Aron Silver mu i ruku prua. Monik se osmehuje. Boe, tako je lepa. ak i sad, kad bi trebalo da je mrzim. Nik se mehaniki rukuje sa Aronom i utke prihvata Aronovo zahvaljivanje to je 'pomogao Terezi u tekim trenucima'. Nik ne govori nita. Okree se da pogleda Moniku. Ona se protee nagore i ljubi ga u obraz. Oh, te usne. Kako jo eznem za tim usnama. Zato? Zato? ta e sad sa nama biti? Odjednom Nik uvide da mu se u oima stvaraju suze. Oo-boe-moj-zaplakau. S neizmernom nelagodnou, Nik se naglo izvinjava to mora da ide, i izlazi u unutranje dvorite. Suze poee da mu se slivaju niz obraze. Odjednom ga obuze strah da e sesti u travu i poeti da slini kao beba. Zbunjen, konfuzan, eta po bati i trudi se, neuspeno, da uhvati pravilan ritam disanja. A onda oseti neiju ruku na svom laktu. Bila je to Dejn, poslednja osoba na svetu koju bi poeleo da vidi u tom momentu. "Ona e kroz nekoliko minuta izai da te vidi. Najpre moraju ona i Aron da pozdrave svakog gosta, zna kako je na zabavama kad si domaica." Dejn pripali cigaretu. Nik oseti da e se sigurno ispovraati. On se hitro okrete da od nje zatrai da ugasi tu cigaretu, ali pri tom, izgubi ravnoteu. Moda je to bilo zbog pia, moda zbog adrenalina, moda mu je, jednostavno, bilo suvie. U glavi mu se jako vrtelo. On se i nehotice nasloni na Dejn, da bi naao oslonac. Pogreno ga shvativi ona privue njegovu glavu sebi na rame. "Polako, polako", ree ona. "Nemoj da ti to pada tako teko. Moi ete ti i Monik da se provodite zajedno. Aron ostaje samo nekoliko dana, pa se vraa u Montreal da radi. Osim toga", nastavi ona razdragano, "ako si i priblino toliko dobar koliko Monika kae da jesi, biu presrena da ti se naem pri ruci dok je ona sa Aronom." Nik je, meutim, samo odgurnu od sebe i zatetura se unazad. Oseao se kao da ga je upravo tresnuo malj u lice. Puni smisao Dejninih rei uranjao je postupno u njega; nezadriva meavina gneva i povreenosti pojuri prema povrini. ta? ta? Ova zna! Ova gadna kurvetara zna. Moda svi ovi znaju. ta? Jebi ga. Jebi sve ovo skupa. I onda, praktino istog trenutka, dok mu je um poinjao da sagledava pravu meru dogaaja te veeri, pomisli: Kako da izaem odavde? Gde je izlaz? Krenuvi oko kue ka prednjem delu dvorita (nije nameravao da opet ue u kuu), Nik oseti da iz njega, iz dubine njegovog bia, navire jedan zvuk, nezadrivo. Bio je to lelek bola, nesuzdrani i nesuzdrivi krik ivotinje obuzete potpunim oajanjem. Zbog

proteklih milenijuma akulturacije, takvi krici se od ljudskih bia vie ne uju esto. Ali taj siloviti, neuljudni krik, koji se prolomio kroz no Palm Bia kao sirena policijskih kola, dade Niku prvu utehu. Dok su gosti na zabavi pokuali da zakljue ta su to uli, Nik je ve uao u svoj pontiak iz 1977. i odvezao se odatle. Vozio je ka jugu, ka Fort Loderdejlu. Njegovo srce jo je ludaki pumpalo, a telo drhtalo od adrenalina. U glavi nije imao nijednu sreenu misao. inilo se da slike ulaze u njegov um nasumino, bez ikakvih jasnih meusobnih veza. U toj montai Monik je bila u sreditu svih kadrova. Monik u svom kaputu od foka sa Aljaske, Monik u crveno i belom kupaem kostimu, Monik u svojoj veeranjoj haljini (pri ovome se Nikovo lice tre, jer je nasluivao, na samom levom rubu ekrana u svom umu, Arona kako silazi niz stepenice). Da li je sve to bila lieno smisla? Da li je sve samo igra? Nik je bio premlad da zna za postojanje raznih sivila u ivotu. Za njega je sve bilo ili crno, ili belo. Ili divno, ili govno. Monik je ili reena da odustane od svog luksuznog ivota i uda se za njega zato to ga strasno voli, ili ga koristi samo za zadovoljavanje svojih seksualnih potreba i svog ega. Znai tako, zakljui on stigavi pred stan svog ujaka u Fort Loderdejlu, bio sam jo jedna njena igraka. Bio sam joj kao ta krzna i konji i jahte i odea. Prijao sam joj. Gadei se samog sebe, krajnje deprimiran, sa glavoboljom izazvanom alkoholom koja je poela da mu razdire mozak, Nik poe hitro da pakuje svoju odeu. Nije se ni okupao, niti ita pojeo. Poneo je svoja dva kofera dole u kola, iznajmljeni sako ostavio kod menadera ovog kompleksa etanih stanova, i povezao se ka magistrali 95. Tri-etiri kilometra pre izlaska na autoput zastao je na bankini druma i dopustio sebi nekoliko suza. To je bilo sve. Tog trenutka poela je da se pomalja ona spoljanja tvrdoa, koja e karakterisati sledeih deset godina njegovog ivota. Nikad vie, ree on sebi. Nikad vie neu dozvoliti nijednoj drolji da napravi budalu od mene. Ni na koji nain, Hoze. Deset godina kasnije, u rano martovsko jutro, u svom sopstvenom etanom stanu u Ki Vestu, Nik Vilijems e se dokono igrati zlatastim predmetom na kafestoiu, a onda opet iskusiti uasni bol koji mu je nanelo suoavanje sa Monik i njenim muem na onoj zabavi. Stie se, sa malo sete i malo sazrele tuge, kako je, izlazei na autoput I-95, skrenuo levo, ka jugu, prema Majamiju i kijskom ostrvlju, a ne desno, ka severu, ka Bostonu. U to vreme ne bi mogao objasniti zato je tako postupio. Moda bi bio kazao da je posle Monik Harvard trivijalan; potreba da okrene apsolutno novu stranicu proisticala je iz injenice da nije mogao da se suoi sam sa sobom. Ve pet godina nije nijednom ponovio u sebi uspomene na Monik od poetka do kraja. Jutros je po prvi put osetio da moe bar malo da se distancira od tih upamenih oseanja, i da sagleda celu tu stvar bar koliko-toliko u perspektivi. Uvide da je za sve sam bio kriv jer se prepustio slepoj mladalakoj strasti; ipak Monikino ponaanje ni sada nije mogao nazvati besprekornim. Pa, bar ga ta uspomena vie nije

unitavala. On dohvati trozubac i prie prozoru. Moda se sve sada sklapa, pomisli on. Novo blago. I konano mitarenje poslednjeg pubertetskog traumatinog perja. On pomisli na Kerol Doson. Ila mu je na nerve, ali ga i fascinirala svojom uzbujalou. Nik, veiti sanjar, zamisli Kerol u svojim rukama, zamisli toplinu i mekou njenog poljupca. 3. Kerol je zadivljeno gledala kako oktopod dugim pipcima grabi plen. "Zamisli kako bi bilo imati osam ruku", ree Oskar Barkam. "Pomisli samo kakva je arhitektura mozga potrebna da bi svi inputi bili razdvojeni, da bi se identifikovalo koji nadraaj dolazi iz kog uda, da bi se koordinisalo dejstvo svih pipaka pri odbrani ili pri dobavljanju hrane." Kerol se nasmeja i okrete ka svom pratiocu. Stajali su ispred velikog staklenog prozora u unutranjosti mutno osvetljene zgrade. "Ma, Oskare", ree ona starcu ije su oi sijale, "ne menja se ti uopte. Jedino ti si u stanju da sagleda sva ta iva stvorenja kao bioloke sisteme sa arhitekturama. Pa zar se nikad ne zapita kakva su im oseanja, o emu sanjaju dok spavaju, kakvu predstavu imaju o smrti?" "Jest, jest, i to inim", odvrati Oskar sa iskricom u oku. "Ali ljudskim biima je praktino nemogue, ak i ako imaju zajedniki jezik i dobro razvijene vetine komuniciranja, da stvarno opiu svoja oseanja. Kako bismo mogli, na primer ikad spoznati ili oceniti oseaj usamljenosti kod jednog delfina? Na svoj sentimentalni nain, mi njima pripisujemo ljudska oseanja, to je komino." On za tren zastade da razmisli. "Ne", nastavi on, "plodonosniji pristup jeste vrenje naunih ispitivanja na onim nivoima gde odgovore moemo razumeti. Dugorono gledano, verujem da emo, znajui kako ta bia funkcioniu, u naunom smislu, imati vie izgleda da stignemo i do njihovih emocionalnih pokazatelja, nego ako vrimo psiholoke eksperimente ije ishode nije mogue interpretirati." Kerol se nagnu ka njemu i poljubi ga sa naklonou. "Ti, Oskare, tako ozbiljno prima sve to ja kaem. ak i kad se alim, uvek obrati panju na moje komentare." Ona zastade i pogleda na drugu stranu. "Jedino ti." Oskar dramatino koraknu unazad i poloi obe ruke na Kerolino desno rame. "Ovde se nalazi jedan baksuzni 'ip', znam sigurno da je tako... gotovo uvek je tu.... A-ha, naao sam ga." On je znalaki osmotri. "Ne dolikuje ti to, zna. Pogledaj se, uspena si, ak i slavna reporterka, a jo pati od neega to se jedino moe opisati kao terminalni nedostatak samopouzdanja. Zbog ega ovo sad? Da li si imala veliku frku sa efom jutros?" "Nisam", odgovori Kerol dok su ili kroz salu, ka drugom delu akvarijuma. "Nego, i ja kao da nagaam ta mi je. Zna ti njega. Sve on preuzme u svoje ruke. Radim na toj velikoj prii dole u Ki Vestu. Dejl doe na aerodrom da me poveze, izvede me na doruak, i onda mi kae tano ta sve ja treba da radim da bih obavila

svoj posao. Gotovo svi njegovi predlozi su dobri, a cenim i njegovu pomo u tehnikim stvarima, ali smeta mi nain na koji mi se obraa. Kao da misli da sam glupa ili tako neto." Oskar je paljivo pogleda. "Kerol, draga moja, on na taj nain razgovara sa svima, pa i sa mnom. Nita time ne eli da saopti. Apsolutno je ubeen u svoju superiornost, a u ivotu mu se nikad nije desilo nita to bi ga nateralo da se u tom pogledu pokoleba. Jo pre nego to je diplomirao na MIT bio je milioner, zahvaljujui svojim patentima." Kerol oseti nestrpljenje i uskraenost. "Znam ja sve to, Oskare, veruj mi, znam. Ali opet ga titi. Dejl i ja smo ljubavnici ve skoro godinu dana. Svakom on pria koliko se ponosi mnome, koliko uiva u stimulativnom dejstvu mog uma. Ali kad smo zajedno ponaa se prema meni kao prema budali. Jutros se ak raspravljao sa mnom oko toga ta treba da dorukujem. Za ime Hrista, ja sam nominovana za Pulicerovu nagradu, ali tip koji hoe sa mnom da se oeni ne veruje da sam sposobna da naruim sebi doruak." Stajali su pred velikim rezervoarom u kome je bila kristalno ista voda. U njemu je kruilo pet-est malih kitova, povremeno izlazei na povrinu radi vazduha. "Na poetku si ti dola i pitala me ta mislim, mlada moja prijateljice", ree on tiho. "A ja sam ti rekao da smatram da due vas dvoje nisu kompatibilne. Pamti li ta si mi rekla?" "Pamtim", odvrati ona sa tunim osmehom. "Pitala sam te kako bi glavni naunik u MOI mogao ita znati o duama. ao mi je, Oskare. I tad mi je bilo ao. Bila sam toliko tvrdoglava. Dejl je na papiru izgledao super, pa sam elela i tvoju saglasnost..." "Zaboravi to", prekide je on. "Zna kakva su moja oseanja prema tebi. Ali nikad nemoj potceniti naunika. Neki od naunika", dodade on zamiljeno, "ele da znaju injenice i koncepte, da bi na kraju razumeli optu prirodu svega. Pa, i postojee due. Eto, recimo, kitovi", nastavi Oskar, pojaavajui tempo govora, i ujedno veto menjajui temu. "Ve deceniju pravimo mape njihovih mozgova, izolujemo razne vrste funkcija u odreenim lokacijama, pokuavamo da sainimo razne vrste funkcija u odreenim lokacijama, pokuavamo da sainimo korelaciju kitovske i ljudske strukture mozga. Postigli smo razumnu meru uspeha. Izdvojena je ona jezika funkcija koja upravlja njihovim pevanjem, identifikovane su lokacije mehanizama za fiziku kontrolu svih delova tela. Zapravo, nali smo u mozgu kita po jednu zonu koja odgovara ekvivalentnoj funkciji svake znaajne sposobnosti ljudskog mozga. Ali ostao je jo jedan problem, jedna, ako eli tako da se izrazi, misterija." Jedan od kitova prekide svoje normalno kruenje po bazenu. Izgledalo je da posmatra njih dvoje.

"Postoji jedan prostran deo njihovog mozga za koji uopte nismo bili u stanju da odredimo emu slui. Pre vie godina jedan briljantan naunik, koji je sluao pesme kitova tokom migracija i onda ih dovodio u meuodnos sa ostalim elementima ponaanja tih istih kitova, postavio je tezu da taj veliki, nemapirani deo mozga slui kitovima kao multidimenzionalni memorijski blok. Njegova je hipoteza bila da kitovi u taj blok pohranjuju itave dogaaje, ukljuujui i prizore, i zvuke, pa ak i oseanja, i da onda, tokom migracija, ponovo preivljavaju te dogaaje, da bi sebi ublaili dosadu. Nai testovi poinju da potvruju tu teoriju." Kerol se odjednom zainteresova. "Misli, taj blok im slui da zapamte komplet ulnih utisaka o neemu to im je bilo vano, na primer o raanju nekog mladunca, i onda da sebi puste potpun snimak toga, u bilo kom trenutku kad to zaele, tokom nekog naroito dosadnog dela putovanja? A-uh. Fascinirajue. Mene moja memorija itavo vreme nervira. Bilo bi super kad bih mogla na neki usmeren nain da zaem u nju i izvuem ono to hou. I to kompletno, sa oseanjima." Ona se nasmeja. "Deavalo mi se da leti ne mogu tano da se setim onog divnog oseanja pri skijanju, i da se onda uspaniim da li u, kad doe zima, uvideti da sam trajno ostala bez tog oseanja." Oskar mahnu prema kitu, i kit otpliva. "Oprezna budi", ree joj on. "I drugi su pomiljali da bi bilo izvanredno ako bi nae memorije bile potpunije, kao kompjuterske. Pretpostavi da zaista raspolaemo tom savrenom multidimenzionalnom memorijom koju mislimo da bi kitovi mogli imati. I pretpostavi da smo isto tako nemoni da kontroliemo ulaz u tu memoriju, to je karakteristino za sadanju ljudsku memoriju. Zna, to da ne moemo voljno da kontroliemo ta emo zapamtiti i kad emo se toga prisetiti. Onda bi tek nastajali problemi. Moglo bi se ak desiti da kao vrsta budemo nesposobni za funkcionisanje. Neka pesma, slika, miris, ak i ukus nekog kolaa mogli bi nas iznenada prinuditi da se iznova suoimo sa punom snagom emocija koje smo doiveli kad je umro neko od naih dragih. Moglo bi se desiti da ponovo gledamo neku bolnu meusobnu borbu naih roditelja. Ili, ak, da osetimo traumu sopstvenog raanja." Oskar je jedan trenutak utao. "Ne", ree on najzad, "evolucija je dobro postupila prema nama. Nije se potrudila da razvije nikakav kontrolni mehanizam za nae pamenje. Da bi nas zatitila, da bi obezbedila da nas ne unite greke ili dogaaji iz prolosti, ugradila je u nae memorije jedan prirodni proces izbleivanja..." "Kerol Doson. Kerol Doson. Javite se odmah u audiovizuelnu konferencijsku salu pored direktorske kancelarije." Zvunik je naruio tiinu u akvarijumu MOI. Kerol zagrli Oskara. "Bilo je super, Ozi, kao i uvek", ree ona, gledajui trzaj na njegovom licu kad je upotrebila taj njen nadimak za njega. "Izgleda da su zavrili sa razvijanjem slika. Inae, mislim da je sve to u vezi sa kitovskim pamenjem zadivljujue. elim da se vratim i

napravim reportau o tome. Moda, tokom idue nedelje. Prenesi moju ljubav tvojoj keri i unuku." Kerol se toliko zadubila u diskusiju sa Oskarom da je na trenutak zaboravila zbog ega je doletela u Majami rano tog jutra. Sada, dok se vozila iz akvarijuma prema glavnoj administrativnoj zgradi MOI, opet je osetila snano uzbuenje. Za dorukom je Dejl ispoljio uverenje da e obrada infracrvenih slika otkriti neto zanimljivo. "Najzad", rekao je on tako logino, "alarm za strano telo bio je pokrenut vie puta, dok se na vizuelnim slikama nije moglo videti nita. Prema tome, ili je alarm bio izazvan infracrvenim slikama, ili je algoritam loe radio. Ova druga mogunost je vrlo malo verovatna, jer sam ja lino planirao protok podataka, a moji najbolji programeri ga testirali posle kodiranja." Dok je ulazio u konferencijsku dvoranu Dejl je bio uzbuen, to za njega nije bilo nimalo tipino. Kerol zausti da ga neto upita, ali je zaustavi to to on, posle pozdravnog osmeha, estoko odmahnu glavom kao da neto odrie. To se Dejl obraao dvojici tehniara za procesovanje slika. "O-kej, spremni smo? Prikaite slike u ovoj sekvenci. Ja u pretraivati jednu po jednu pomou pikla." Tehniari odoe iz sale. Dejl doe do Kerol i zgrabi je. "Nee u ovo verovati", ree on. "Kakav pogodak. Kakav jebeni pogodak!" Zatim se malo smiri. "Ali, idemo redom. Obeao sam sebi da ti neu pokvariti gledanje." On joj pokaza da sedne za konferencijski sto, ispred jednog velikog ekrana, a onda i sam sede pored nju. Posle toga, on pritisnu prekida za daljinsku kontrolu. Na velikom ekranu pojavi se fotografija tri kita u koralnom predelu ispod brodia. Desno, ispod kitova, jasno se videla ona pukotina. Dejl poogleda ka Kerol. "Pa vidim", ree ona sleui ramenima, "ali u emu je tos? Ja sam svojim podvodnim fotoaparatom napravila podjednako dobre slike." Dejl se opet okrete prema ekranu i jo nekoliko puta pritisnu dugme za daljinsku kontrolu. Prizor je bio zumiran vie puta uzastopno, u pravcu te rupe u koralnom grebenu, i najzad se javi slika do te mere uveana da je u sredini, izolovan, stajao neki mali odsjaj, na donjoj levoj strani rupe. Dejl opet pogleda prema Kerol. "I ja sam napravila slino uveanje", ree ona neraspoloeno. "Nemogue je znati da li tu stvarno ima neeg ili je samo u pitanju kiks u fotografskom procesu." Ona zastade za trenutak. "Mada, injenica da je dvema jasno razliitim tehnikama naena svetlost na praktino istom mestu nagovetava da, ipak, moda i nije posredi greka u obradi. Posle toga, nagnu se napred, zainteresovana. "I ta je sledee?" Vie se nije mogao suzdravati; skoio je na noge i poeo da etka po sali. "To sledee", poe on, "moglo bi znaiti, za tebe, kartu za Pulicerov banket u Njujorku. Sad u ti pokazati istu tu sekvencu slika, ali nainjenu infracrvenim, deli sekunde kasnije. Paljivo gledaj, naroito u centar fisure."

Prva obraena infracrvena slika pokrivala je onaj isti prostor ispod brodia, kao i prva vizuelna slika maloas. Meutim, na infracrvenoj su bile prikazane toplotne razlike na tom prostoru. Tokom obrade slike, svakoj pikseli (zasebnoj takici slike) bila je pripisana neka odreena temperatura, na osnovu jaine infracrvenog zraenja na tom mestu slike. Onda su kompjuterskim postupkom sline temperature bile grupisane i obeleene istom bojom. Ovim procesom dobijeni su izotermalni regioni, to jest, regioni gde je podmorska temperatura bila ista, vizuelno povezani identinou boje. Kao posledica ovoga, na prvoj slici kitovi su se isticali crvenom bojom, biljke na sprudu bile su preteno plave, a temperatura vode, uzeta kao norma, davala je sumranu sivu pozadinu. Posle jednog trenutka Kerol se prilagodi i ovakvoj slici. Dejl se trijumfalno smeio. I pre nego to je Kerol imala vremena da se usredsredi na dve male oblasti, crvenu i smeu, u sredini otvora u grebenu, poe proces zumiranja - to jest, uveliavanja slike. Kroz nekoliko sekundi, uveliana infracrvena slika rupe jasno je pokazala zbog ega je Dejl tako uzbuen. "Rekao sam ti da je ispod brodia bilo neto", ree on, prilazei ekranu i pokazujui prema neem smeom i izduenom. Bio je to neki cilindrini predmet, zailjen na jednom kraju. Procesom zumiranja otvor je bio toliko uvelian da je gotovo sasvim ispunjavao ekran. ak i pri tolikom uvelianju, kivalitet infracrvene slike bio je izvanredan. Unutar otvora mogle su se videti tri-etiri razne boje, alli su samo smea i crvena bile kontinuirano proirene preko znaajnog broja piksela. "Svetog mu sranja", ote se Kerol. Nehotice je i sama ustala sa svog sedita i stala uz Dejla. "Ovo smee tu mora da je izgubljeni projektil. Bio je svo vreme ispod nas." Ona dohvati tap za pokazivanje i mahnu njime ka ekranu. "Ali, ta je ova crvena zona ovde? Izgleda kao eirska maka iz Alise u zemlji uda." "Nisam sasvim siguran", odgovori Dejl, "verovatno nita od krupnog znaaja. Ali, ipak, imam jednu ludu ideju. Zasnovana je, zapravo, na onome to si mi kazala o udnovatom ponaanju kitova tamo dole. Ovo bi mogla biti glava jo jednog kita, koji kao da je virio iz peine, ali uzmiui od svetlosti. Ako je taj otvor uopte peina. Pogledaj sad ovo. Vraajui se na neto slabije uvelianje, dobijamo sliku na kojoj se vide oba crvena izotermalna regiona. Vidi kako je identino ono crveno u sredini otvora i crvenilo tvojih kitova-straara. ak i uz dodatno preciziranje, ta dva regiona ostaju slina po temperaturi. To nije nikakav dokaz, ali svakako jeste podrka mojoj pretpostavci." Kerolin um je ve hitao napred. Ve je planirala svoj sledei potez. Bilo je bitno da izvue raketu, pre nego to iko drugi sazna da se raketa tu nalazi. Znai, mora se vratiti u Ki Vest to je pre mogue. Ona dohvati tanu i akten-tanu. "Da l' bi me mogao odbaciti do aerodroma, molim te, Dejl? Odmah. Hou opet da zovem porunika Toda i da ga malo uplaim. Zna, da ga nateram na dodatni oprez, tako da nama ostane malo vie vremena."

Zastala je, razmiljajui o milion stvari odjednom. "Ali ne mogu ga zvati odavde a da ne probudim njegove sumnje... A moram i da napravim aranam za neki brodi za sutra... Ovaj, uzgred, pretpostavljam da si mi spremio i kopije ovih slika." Dejl klimnu. "Jesam", ree on. "Sedi i opusti se za sekund. Hou jo neto da ti pokaem. Jo ne znam da li je re o neemu to stvarno postoji, ali ako jeste..." Kerol zausti da protestuje, ali je u njegovom dranju bilo neeg to joj je govorilo da treba da pristane na ovaj njegov predlog. Sela je. On zapoe izlaganje o algoritmima za 'enhasment', pojanjavanje slike, objanjavajui na koji nain se informacije ve sadrane u slici mogu preraditi da bi se neke odreene crte istakle i time olakala interpretacija. "Dobro, dobro", ree ona konano. "Mene interesuje ono ispod linije na dnu. Ve mi je poznato koliko ste pametni ti i tvoji inenjeri." Dejl opet vrati na ekran onu prvu infracrvenu sliku, koja je davala puni pregled prostora po kome su, ispod brodia, plivala tri kita. "Ova slika nema veliku termalnu granularnost. Na primer, ne odgovora svaka piksela u crvenoj zoni ba tano istoj temperaturi. U stvarnosti, raspon temperatura za svaku boju je oko pet stepeni. Ako, pak, obradom postignemo da svaki izotermalni region pokrije raspon od samo dva stepena, dobijamo ovakvu sliku." Na novoj slici bilo je deset razliitih boja. Sad je bilo mnogo tee sagledati bilo koji oblik; obilje suvinih taaka informacija inilo je sliku izuzetno tekom za interpretiranje. Jedna zona na prednjem delu tela jednog kita bila je sad drugaije bolje nego ostatak te ivotinje. "U fazi kad se sirovi podaci dobijeni osmatranjem konvertuju u cifre o temperaturama, limit preciznosti opreme iznosi priblino jedan stepen. Ako sad istu ovu sliku, veoma preciznom obradom, sastavimo tako da svaki povezani izotermalni region pokriva samo raspon od jednog jedinog stepena celzijusa, dobija se maltene haos. Sada postoji dvadeset boja za izotermalne regione, a poto je u svakoj informacionoj taki buka, to jest greka, koja se uvek moe dogoditi, istog raspona kao i sam taj izotermalni region, postaje praktino nemogue videti siluete predmeta za koje znamo da su tamo, na primer ta tri kita. Govorim ti sve ovo unapred da bih bio siguran da e shvatiti da ono to u ti pokazati moe biti i potpuno pogreno. Ipak, apsolutno je fascinirajue." Sledea slika projektovana na ekran bila je uveana slika okeanskog dna, neposredno iznad onog rova du kog je Kerol plivala kad je traila poetak guseninih tragova. Na infracrvenoj slici te dobro znane paralelne linije jedva su se videle. Rupa je bila veim svojim delom izostavljena iz slike; samo njen poetak bio je vidljiv na levom rubu slike. Sa ove strane rova, dva bedema bila su u plavoj boji, sa malice zelene, tu-i-tamo. Kerol, zbunjenog izraza lica, pogleda Dejla. "Ova uveana slika ima istu onu petostepenu granularnost kao velika, referentna slika. I nita vredno panje tu se ne primeuje." On potom nabaci sledeu

sliku. "A ni ovde, gde smo jo jednom poveali broj boja na deset. Ali gledaj ovo." Na ekranu se pojavi jo jedna slika. Bilo je vrlo teko videti da tu uopte ieg ima, a kamo li uputati se u interpretacije. ak dvadeset razliitih boja bilo je spojeno u razne udne mrlje i mrljice, reklo bi se nasumine. Praktino, jedina pravilnost na slici poticala je od podloge na kojoj su iveli korali i druga morska bia, a koja se sastojala od stena. Upravo su te podlene stene toliko uzbudile Dejla. "Ovo sam eleo da vidi", ree on, maui rukom prema stenama levo i desno od rova. "Te sve koralne izboine nisu iste boje. Iz nekog nepoznatog i apsolutno neobjanjivog razloga, na ovoj strani rova sve pozadinske stene, prilikom kodiranja, dobile su boju artreza - bledu, jabunozelenu boju. A sve podlene stene na ovoj drugoj strani jarka, samo metar-dva dalje, dobile su utu boju. To je razlika od jednog stepena. Da su ute i bledozelenkaste zone meusobno izmeane, ja bih rekao da taj podatak nema znaaja, da mi to samo vidimo posledice buke. Ali ovakva rasporeenost bledozelenkaste i ute boje tera na razmiljanje." Kerol se oseti izgubljenom. Videla je, dakako, da su stene na jednoj koralnoj izboini bledozelenkaste, a na drugoj ute boje. Ali to njoj nije nita znailo, i ona odmahnu glavom. Bila su joj potrebna dodatna objanjenja. "Zar ne razume?" upita Dejl. To mu je bio zavrni, dramatini uzlet retorike. "Ako su ovi podaci tani, onda smo naili na jo neto, veoma znaajno. Ili se unutar jednog od ovih koralnih izdignua nalazi neto to proizvodi toplotu, tako da je povrina tog izdignua ujednaeno toplija, ili - priznajem da ovo zvui apsolutno neverovatno - jedno od ta dva izdignua uopte nije koralni greben, nego neto sasvim drugo, maskirano u greben." 4. Po pravilu je bilo praktino nemogue nai slobodno mesto za parkiranje sredinom radnom dana blizu kue Amande Vinester u Ki Vestu. Marina Hemingvej donela je novi ivot tom starom delu grada gde je Amanda stanovala, ali kao i obino, svi su potcenili parkiraline potrebe. Ispred svih renoviranih i nanovo obojenih devetnaestovekovskih graevina du ulica Iton i Kerolajn bili su istaknuti natpisi tipa I NE POMILJAJTE DA SE PARKIRATE OVDE AKO NISTE NA STANAR, ali uzalud. Zaposleni u prodavnicama oko marine parkirali su gde god im je bilo zgodno, da bi izbegli skupo parkiranje na parkiralitu same marine. Posle petnaest minuta uzaludnog traganja za mestom za parkiranje, Nik Vilijems odlui da se uparkira ispred jedne prodavnice i da otpeai priblino jedan blok do Amandine kue. Bio je ispunjen udnom zabrinutou. Njegova nervoza delom je bila izazvana uzbuenjem, a delom oseanjem da je malice kriv. Amanda je svojevremeno bila jedan od glavnih sponzora prve ekspedicije ka Santa Rosi i Nik je, posle pronalaenja blaga, proveo sa Amandom dosta vremena. Amanda, Nik i Dejk Luis verovali su da su Homer Eford i njegova trojka na neki nain sakrili deo

blaga i prevarili ostale, izbegavi potenu deobu. Nik i Amanda saraivali su potom u pokuajima da nau dokaze da je Homer izvrio takvo potkradanje, ali nikad nisu nali nita pouzdano. Tokom tog razdoblja Amanda i Nik bili su se veoma zbliili. Viali su se skoro svake sedmice, i Nik je o njoj neko vreme razmiljao kao o nekakvoj svojoj teki ili babi. Ali posle priblino godinu dana, Nik konano prestade da joj odlazi u posete. U to vreme nije shvatao pravi razlog to je poeo da izbegava Amandu; razlog je, meutim, bio taj to je Amanda bila suvie iva za njega. I uvek previe lina. Postavljala mu je premnogo pitanja, i to grubih, u smislu: ta on to ini sa svojim ivotom. Ovog jutra Nik zapravo nije imao izbora. Amanda je bila nadaleko priznata kao najvei ekspert za potonula blaga nastanjen na kijskim ostrvima. Njen ivot sainjavale su dve komponente - blaga i teatar; o obe je imala znanje enciklopedijskih razmera. Nik joj se nije obratio prvo telefonom, zato to nije eleo da na taj nain oglasi pronalazak trozupca, nego samo kad i ako bude primljen u posetu. Zato je sa izvesnom zebnjom pritisnuo zvono na prednjem tremu njene divne kue. Jedna ena u ranim dvadesetim godinama prie vratima i samo ih otkrinu. "Da?" upita ona obazrivo provirivi kroz taj mali otvor. "Zovem se Nik Vilijems", predstavi se on. "eleo bih da vidim gospou Vinester, ako je mogue. Da li je kod kue?" Nastade utanje. "Ja sam njen stari..." "Moja baba je jutros veoma zauzeta", prekide ga devojka suvo. "Moda je moete pozvati telefonom i zakazati susret." Ona poe da zatvara vrata, ostavljajui Nika da stoji na tremu pored svoje sportske torbe. Onda Nik zau jo jedan glas, pruguenu razmenu reenica, i - vrata se irom otvorie. "Oh, za ime boga", uzviknu Amanda ispruivi ruke. "Jedan mladi dentlmen mi je doao u posetu. Ulazi, Niki, i daj mi jedan poljubac." Niku je bilo nezgodno. On koraknu unutra i ovla zagrli staru enu. Jo dok se povlaio iz tog zagrljaja, poeo je da se izvinjava. "ao mi je to nisam svraao da te vidim. Hteo sam, ali moje obaveze su nekako..." "U redu je, Niki, shvatam." Amanda ga prekinu nimalo neljubazno. Otrina njenog pogleda bila je u neskladu sa njenim godinama. "Ui i reci mi ta si radio. Nisam te videla, pa, zaboga, zar je ve prolo dve godine od kad smo podelili onaj konjak posle Tramvaja?" Ona ga povede u svoju radnu-i-dnevnu sobu i pokaza mu da sedne pored nje na kau. "Zna, Niki, smatrala sam da su tvoji komentari o glumici koja je igrala Blanu Diboa bili neto najpronicljivije to sam ula tokom itavog tog posla. Bio si u pravu u vezi sa njom. Ona nije mogla da odigra Blanu nikako, sem kao potpunu mentalku. Ta ena jednostavno nije imala pojma o enskom seksualnom apetitu."

Nik pogleda unaokolo. Ova soba jedva da se neto promenila tokom osam godina, od kad je poslednji put bio u njoj. Plafon je bio veoma visok, moda oko etiri i po metra. Du zidova su bili ormani za knjige, pruajui se nagore sve do plafona. Police su bile pune knjiga. Nasuprot vrata nalazila se uljana slika, ogromna, koja je prikazivala Amandu i njenog mua kako stoje ispred svoje kue na Kejp Kodu; slika je dominirala sobom. U pozadini te slike bio je delimino vidljiv jedan novi ford iz 1955. Na slici je Amanda zraila lepotom; bile je u svojim ranim tridesetim, u beloj veernjoj haljini sa smelim crvenim paspulom oko zglobova i du okovratnika. Njen mu bio je u crnom veernjem odelu. Bio je preteno elav, sa kratkom plavom kosom, koja je na sleponicama ve sedela. Njegove oi bile su naslikane kao jako tople i ljubazne. Amanda upita Nika da li hoe aj, i on potvrdno klimnu. Unuka Denifer ieze u hodnik, a Amanda se okrete i dohvati Nika za ruke. "Drago mi je to si doao, Niki, nedostajao si mi. S vremena na vreme ujem ponegde po koju re o tebi i tvom brodu, ali to su obavetenja iz druge ruke, a ona su esto pogrena. ime si se bavio? Jo neprestano ita? Ima li devojku?" Nik se nasmeja: nije se Amanda promenila. Nikad nije bila sklona askanju o sitnicama. "Nema devojke", ree on. "Isti je problem kao i uvek: one koje su inteligentne ili arogantne ili emotivno spetljane, ili i jedno i drugo; one, pak, koje su oseajne i pune naklonosti, nikad nijednu knjigu nisu proitale." Iz nekog razloga u svest mu uskoi Kerol Doson, i malo je nedostajalo da kae, ne razmiljajui, "sem, moda..." ali se uzdra. "Ono to meni treba", ree on umesto toga, "jeste neka nalik na tebe." "A ne, Niki", odgovori Amanda, iznenada se uozbiljivi. Sklopivi ake u krilu, ona se za trenutak zagleda preko sobe. "Ne", ponovi tiho, pa se okrete opet ka njemu; njen glas poe ponovo da dobija na jaini. "ak ni ja nisam dovoljno savrena za tebe. Dobro pamtim sve tvoje fantazije o gracioznoj mladoj boginji. Ti si, na neki nain, pomeao u jednu celinu najbolje osobine svih ena iz tvojih omiljenih romana i ono o emu si kao tinejder sanjao. Uvek mi se inilo da stavlja ene na neki pijedestal: da ena mora biti kraljica ili princeza. Kod devojaka sa kojima si zaista izlazio, traio si slabosti, znake obinosti, znake obinog ponaanja. Maltene kao da si se nadao da e nai dokaze da nisu savrene, da e pronai pukotine u njihovom oklopu, i onda time opravdati svoje pomanjkanje interesovanja." U to stie i Denifer sa ajem. Nik se poeo oseati nelagodno. Bio je ve zaboravio kako izgleda priati sa Amandom. Njene emocionalne sonde i njene netraene primedbe ovog jutra su ga izuzetno uznemiravale; jer, nije doao kod nje da bi vrila disekciju njegovih stavova prema enama. On promeni temu. "Govorei o blagu", ree on saginjui se da uzme svoju torbu, "jue sam pri ronjenju naao neto vrlo zanimljivo. Mislio sam da si moda ve videla neto

slino." I on izvue trozubac iz torbe i dodade ga Amandi, koja ga, ne oekujui toliku teinu, maltene ispusti. "Zaboga", uzviku ona; njena mrava ruka drhtala je od napora dok je drala zlatni trozubac u vazduhu, ispred sebe. "Od ega bi ovo uopte moglo biti napravljeno? Suvie je teko da bi bilo zlato!" Nik se nagnu napred i ponovo uze predmet iz njenih ruku. Drao je trozubac pred njom, dok je ona prstima prelazila preko njegove izuzetno glatke povrine. "Nikad nita slino ovome nisam videla, Niki. Nije potrebno da poteem sve svoje knjige i fotografije radi uporeivanja. Glatkoa zavrne obrade nije u skladu sa tehnikama obrade koje su u Evropi postojale za vreme, ili posle, epohe galija. Ovo mora biti modernog porekla. Gde si, za ime sveta, to naao?" On joj ispria samo skicu prie, pazei, kao i uvek, da ne oda kljuna obavetenja. Nije to bilo samo zbog njegovog dogovora sa Kerol i Trojem; lovci na blago nikad nemaju stvarnog poverenja ni u koga. Ipak, podelio je sa sa Amandom svoju ideju da je, moda, neko sakrio ovaj zlatni predmet, i druge, sline, da bi ih kasnije uzeo. Insistirao je na tome da ta njegova ideja sasvim uverljivo objanjava tragove na dnu mora. "Tvoj scenario deluje mi vrlo neubedljivo", primeti Amanda, "iako moram priznati da sam zbunjena i da nemam bolje objanjenje. Moda gospoica Doson raspolae nekim izvorima koji bi mogli baciti svetlost na poreklo ove stvari. Ali, praktino nikakva mogunost ne postoji da greim. Videla sam u stvarnosti, ili gledala na fotografijama snimljenim iz blizine, svaki znaajan komadi blaga izvuen u kijskoj oblasti u toku poslednjih sto godina. Mogao bi da mi pokae neki novi komad danas, i ja bih ti verovatno mogla rei u kojoj evropskoj zemlji je proizveden, i u kojoj deceniji. Ako je ovo sa potopljenog broda, onda je to neki moderan brod, gotovo sigurno izgraen posle drugog svetskog rata. Toliko ti mogu pomoi, vie ne." Nik vrati trozubac u torbu i ustade da poe. "Samo minut seakaj, Niki, pre nego to ode", ree Amanda. "Hodi ovamo za asak." Ona ga uze za ruku i dovede tano pred veliku sliku na platnu. "Da si poznavao Voltera, Niki, dopao biti se. I on je bio sanjar. Voleo je da trai blago. Svake godine provodili smo po nedelju-dve u Karibima, na jahti, tobo traei blago, ali zapravo samo uestvujui u zajednikim snovima. S vremena na vreme pronalazili smo na dnu okeana predmete koje nismo mogli razumeti, pa smo gradili fantastine hipoteze da bismo ih objasnili. Gotovo uvek je postojalo i neko prozaino objanjenje, sasvim inferiorno u odnosu na nae fantazije." Nik je stajao uz nju, drei torbu u desnoj ruci. Amanda se okrete ka njemu i blago poloi aku na njegovu levu podlakticu. "Ali to nije bilo vano. Nije bilo vano ak ni to to smo tokom godina uglavnom ostajali bukvalno praznih ruku. Jer uvek smo nalazili ono pravo blago, a to je bila naa uzajamna ljubav. Svaki put bismo se

vratili kui obnovljeni, nasmejani, i zahvalni to nam je ivot dozvolio da zajedno provedemo jo jednu sedmicu, ili desetak dana, tokom kojih smo matali, fantazirali i zajedno tragali za blagom." Njene oi bile su blage i ispunjene ljubavlju; glas joj je bio tih, ali pun strasti. "Ne znam da li e i kad e opet doi, Niki, ali postoje neke stvari koje ve neko vreme ekam da ti kaem. Ako eli, moe ih odbaciti kao lupetanja jedne brbljive babe, ali moda vie nikad neu imati priliku da ti o tome opet govorim. Ima sve one osobine koje sam kod Voltera volela - inteligenciju, matu, oseajnost. Ali neto ipak nije u redu. Sam si. Namerno. Tvoji snovi o blagu, tvoja volja za ivotom - ne deli te stvari ni sa kim. Vrlo mi je tuno da to gledam." Zastala je za sekund i opet pogledala sliku. Onda je dovrila svoju misao, maltene kao da pria sama sa sobom. "Jer, kada ti bude sedamdeset godina, i kad se osvrne da vidi ta je tvoj ivot znaio, nee usmeriti misli na ono to si radio sam. Pamtie dodire, trenutke kad si ivot obogaivao delei neto sa prijateljem ili sa voljenom osobom. Samo zahvaljujui naoj zajednikoj svesti o ovoj udesnoj pojavi zvanoj ivot, u stanju smo da prihvatimo injenicu sopstvene smrtnosti." Nik nije bio spreman za emotivni susret sa Amandom. Mislio je da svrati na nekoliko minuta, postavi joj pitanje o trozupcu, i ode. Gledajui unatrag, uvide da je tokom godina postupao vrlo nemarno prema Amandi. Ona je nudila pravo prijateljstvo, a on je to prezreo, iskljuio ju je sasvim iz svog ivota im mu meuodnos sa njom vie nije bio po volji. I on se strese, uviajui svoju sebinost. Dok je polako peaio niz ulicu, dokono gledajui elegantne stare kue sazidane pre vie od sto godina, Nik duboko udahnu. Previe emocija za jedno jutro. Najpre Monik, a sad Amanda. ini se da trozubac nee reiti sve moje probleme. Ba udno, kako stvari uvek nailaze u nizu. Odjednom uvide da se ve zadubio u razmiljanje o tome da je u Amandinim reima moda bilo poprilino istine, postavi, istovremeno, spreman da prizna samom sebi: u poslednje vreme je oseao usamljenost. Stoga se zapita nije li ta nejasna usamljenost zaista u nekoj vezi sa tim to je polako postajao svestan da je smrtan; nije tu re o izlasku iz one ivotne faze koju je Tomas Vulf ovekoveio reenicom: "Mladi smo bili, verujui da nikad ne moemo umreti." Osetio je veliki umor kada je doao do kraja trotoara i stigao na parking ispred prodavnice gde je ostavio kola. Ugledao ju je prvi. Stajala je pokraj vozakog sedita svog potpuno novog crvenog sportskog mercedesa dvoseda. Drala je omanju papirnu kesu, i zavirivala kroz prozor automobila koji se nalazio pokraj njenog - a to je bio Nikov pontijak iz 1990. Nik oseti nalet adrenalina, i odmah potom, gnev i nepoverenje. Ugledala ga je, konano, tek kad je ve zaustio: "Greta, kakvo iznenaenje! Izgleda da smo se pukim sluajem danas istovremeno obreli u ovom delu Ki Vesta."

"Ja, Nik, mislila sam da su to tvoja kola. Kako si?" Greta ostavi papirnu kesu u prtljanik svojih kola i prie mu, prijateljski raspoloena. Ironiju u njegovom pozdravu ili nije shvatila, ili je namerno prenebregla. Na sebi je imala uti gornji deo odela za ronjenje bez rukava i tesne plave kratke pantalonice. Plava kosa bila joj je pokupljena u dve kratke kikice. "Nemoj mi tu glumiti nevinace fraulein", obrecnu se Nik, reagujui moda previe estoko. "Znam da nisi dola ovamo da bi kupovala." Ve je maltene vikao. Koristio je slobodnu ruku da naglasi pojedine rei, i da onemogui Greti prilaenje. "Nije ovo jedno od onih mesta na kojima ti zastane kada doe u grad. Dola si ovamo da nae mene. I ta sad hoe?" Konano, on spusti ruku. Dvoje prolaznika zastae da posmatraju njihovo suoavanje. Greta ga je jedan trenutak gledala svojim kristalno bistrim oima. Na licu nije imala nimalo minke. Izgledala je, ako se izuzmu bore na licu, kao devojica. "Jo si tako ljut, Nik? Posle toliko godina?" Prila mu je sasvim blizu i nasmeila mu se znalaki u oi. "Pamtim jednu no, pre pet godina", dodade ona, tonom kao da se ali, "kad nisi bio tako ljut. Bilo ti je drago da me vidi. Pitao si me da li bih te pustila jednu no, ali da niko ne postavlja nikakva pitanja, i ja sam pristala. Bio si super." U jednom sevu Nik se priseti jedne kine noi kad je zaustavio Gretu upravo kad je odlazila sa doka. Priseti se, takoe, svoje tadanje oajnike potrebe da dodirne nekoga, bilo koga, ba te noi. "To je bilo dan posle sahrane mog oca", odvrati on grubo, "sem toga, ionako mi nita nije znailo." On pogleda na drugu stranu. Nije eleo da joj uzvrati prodorni, uporni pogled. "Ja nisam stekla takav utisak", nastavi Greta istim onim tonom, bez emocija, ali kao da se ali. "Oseala sam te u sebi, osetila sam ukus tvojih poljubaca. Ne moe mi sad priati da..." "Vidi", prekide je Nik, vidno razdraen. "ta hoe? Ne elim ovde da stojim itavo jutro i razglabam sa tobom o nekoj glupoj noi od pre pet godina. Sad znam da si ovde iz nekog razloga. Iz kog?" Greta uzmae jedan korak, i njeno lice otvrdnu. "Vrlo si teak ovek, Nik. Bilo bi ba zabavno da uemo u biznis zajedno, samo da nisi takav, kako vi ono kaete, 'bol u zadnjici'." Ona zastade. "Zaista me alje Homer. Ima predlog za tebe. eli da vidi ta si to jue naao u okeanu i moda da pregovara o ortakluku." Nik se trijumfalno nasmeja. "Znai, od poetka sam bio u pravu. Poslata si da me nae. I sad taj kopilan hoe da pregovara da mi bude ortak. Ha! Nema jebene anse. Neete vi vie krasti od mene. Reci svom ljubavniku ili poslodavcu ili ve ta ti je, da nabije taj predlog sebi u dupe. A sad, ako e me izviniti..." On krenu da zaobie Gretu i otvori vrata svojih kola. Gretina vrsta aka zgrabi ga za podlakticu. "Grei, Nik." Njen pogled je dubio kroz njega poput svrdla . "Veoma. Nema ti para da to vodi sam. Ono to si naao verovatno je bezvredno.

Pa, ako jeste, neka se on istroi." Njene kameleonske oi jo jednom promenie boju. "A bilo bi ba i zabavno da opet radimo zajedno." Nik ue u svoja kola i upali motor. "Nema nita od toga, Greta. Gubi vreme. Sad moram da idem." Poterao je kola unazad sa parkinga, a onda se izvezao u usku ulicu. Blago mu je opet zaokupljivalo sve misli. Ako je ranije bio privremeno deprimiran onim to mu je Amanda kazala o trozupcu, sad je, zahvaljujui injenici da je Homer eleo da vidi taj predmet, doiveo oseaj moi. Ali, zapita se on, kako je mogue da on to ve zna? Ko je progovorio? Ili nas je neko moda video? 5. im se komandant Vinters, posle zakazanog sastanka u odeljenju za odnose sa javnou, vratio u kancelariju, njegova sekretarica, Dora, poe upadljivo da ita jedan primerak ki-vestovskih novina. "A-hrm", uini ona, namerno privlaei njegovu panju. "Ovaj ovde Vernon Vinters koji glumi u Noi iguane u pozoritu Ki Vest Plejhaus noas, je l' to neko koga poznajem? Ili ih u ovom gradu ima dvojica?" On se nasmeja. Sviala mu se ta Dora. Blizu ezdeset godina, crnkinja, sa vie od dvanaestoro unuadi, jedna od malobrojnih sekretarica u toj bazi sklonih da se bar donekle ponose svojim poslom. Ona je postupala prema svima, pa i prema komandantu Vintersu, kao prema svojoj deci. "Dakle, zato mi nisi rekao?" nastavi ona, glumei ljutnju. "A ta da uopte nisam primetila? Prole godine sam ti rekla da mi uvek kae kad glumi u pozoritu." On je dohvati za ruku i malo stisnu. "Dora, nameravao sam da ti kaem, ali nekako sam to smetnuo s uma. A zna i to da mornarica nije osobito oduevljena mojim tespijskim aktivnostima, pa se ja zato njima i ne hvaliem preterano. Ali kroz dve-tri nedelje u imati karte za tebe i tvog mua." On baci pogled na gomilu pribeleenih poruka na njenom radnom stolu. "Toliko toga ima, a? A bio sam odsutan samo dva sata. Kad pada, onda pljuti." "Dve su navodno hitne", primeti Dora, pogledavi na svoj runi asovnik. "Izvesna gospoica Doson iz Majami Heralda e ponovo zvati kroz oko pet minuta, a onaj porunik Tod neprestano zove, celo jutro. Insistira da mora da te vidi pre ruka jer inae nee moi dobro da se spremi za popodnevni sastanak. Izgleda da je ostavio dugu poruku u tvojoj strogo poverljivoj tele-poti jutros u neko doba. U ovom asu besni na mene to ne prekidam tvoje sastanke da bih ti javila o njegovoj poruci. Zar je stvarno toliko vano?" Komandant Vinters slegnu ramenima i otvori vrata svoje kancelarije. Ba se pitam ta Tod hoe, pomisli on. Moda je trebalo da proverim tele-potu pre nego to sam odjurio na sastanak sa efom. "Da l' si ubacila i sve ostale poruke u kompjuter?" upita on Doru pre nego to je zatvorio vrata. Ona potvrdno klimnu. "O-kej, razgovarau sa gospoicom Doson kad bude zvala. Reci Todu da u ga videti kroz petnaest minuta." On sede za radni sto i ukljui kompjuter. Aktivirao je spisak tele-

pote, i video da su od jutros stigle ve tri poruke, od kojih jedna u koloni STROGO POV. Komandant Vinters se predstavi kompjuteru, ukuca supertajnu kodnu re, i poe da pregleda ono to je stiglo od porunika Toda. U to zazvoni telefon. Posle nekoliko sekundi Dora ga pozva i saopti da ga zove mis Doson. Pre nego to su poeli razgovor o samoj stvari, komadant Vinters se saglasi sa njenim zahtevom da intervju bude videofonski i da se sme snimati na traku. Odmah je prepoznao Kerolin lik, jer ju je pokatkad viao na televiziji. Ona mu objasni da zove iz komunikacijske sobe na majamijskom meunarodnom aerodromu. "Komadante Vinters" poe ona ne gubei vreme, "imamo nepotvreni izvetaj da u ovom asu Mornarica traga za neim vanim, a tajnim, u Meksikom zalivu, izmeu Ki Vesta i Everglejdsa. Taj izvetaj su demantovali i vai predstavnici za tampu, i izvesni porunik Tod, i rekli da se sa svim pitanjima obratimo vama. Na izvor nam je takoe - a obe te injenice koje u sad kazati potvrene su naknadnim izvetajima - rekao sledee: da danas veliki broj tehnolokih brodova plovi zalivom, i da ste pokuavali da iznajmite sofistikovane okeanske teleskope od Majamijskog okeanografskog instituta. Imate li ikakvih komentara?" "Svakako, gospoice Doson." Komandant nabaci svoj najzanosniji glumaki osmeh. Na jutronjem sastanku sa admiralom bilo je paljivo isprobano ta e Vinters odgovoriti u ovoj situaciji. "Zaista je zapanjujue kako govorkanja daleko lete, osobito kad neko posumnja da Mornarica radi neto opako." On se tiho nasmeja. "Sva ta aktivnost je samo priprema za rutinske manevre sledee nedelje. Na tehnolokim brodovima ima nekoliko mornara koji su malice zarali, pa ele da vebaju ove nedelje. to se tie teleskopa iz MOI, nameravamo da ih koristimo tokom naih manevara, da bismo proverili koliko mogu da poslue ako doe do neke podvodne pretnje." On pogleda pravo u kameru. "To vam je sve, gospoice Doson. Ne deava se nita specijalno." Kerol je gledala komandanta na aerodromskom monitoru. Oekivala je nekog impozantnog, ko e odisati autoritetom. Ovaj ovek imao je blag pogled, i neku vrstu senzitivnosti koja kod oficira nije uobiajena. Odjednom, na pamet joj pade jedna ideja i ona prie blie kameri koja je bila okrenuta ka njoj. "Komandante Vinters", ree ona milozvuno, "dozvolite da vam postavim jedno hipotetino pitanje. Kada bi, na primer, Mornarica testirala neki novi projektil, i ta raketa na probnom letu odlutala, moda ak pri tom ugrozivi naseljena mesta, zar Mornarica ne bi, oslanjajui se na tvrdnje o interesima nacionalne bezbednosti da bi zatitila sebe, demantovala da se to desilo." U toku jednog teko uhvatljivog delia sekunde izraz u oima komandanta Vintersa kao da se pokolebao. inilo se da je komandant okiran. Odmah potom, on opet uspostavi kontrolu. "Teko je odgovoriti na takvo pitanje, jer je hipotetino", poe on dostojanstvenim slubenim tonom, "ali mogu vam rei da je politika Mornarice da obavetava javnost o svojim aktivnostima. Cenzirisanje, ma kakvo,

stupilo bi na snagu samo u sluaju ako bi odlivanjem informacija u javnost moglo doi do znaajnije tete po nau nacionalnu bezbednost." Intervju se zavrio brzo. Kerol je postigla svoj cilj. Do avola, ree komandant Vinters u sebi. Dora je ve javljala da je doao porunik Tod i da eka da ga vidi. Trebalo je da oekujem to pitanje. Ali kako je saznala? Da li je to izvukla iz Toda ili nekog drugog oficira? Ili je neko u Vaingtonu provalio stvar? Vinters otvori vrata kancelarije, i porunik Tod praktino ulete unutra. Posle njega ue jo jedan mladi porunik, ovek zdepastih ramena i bunastih brkova, koga Tod predstavi kao porunika Ramireza iz mornarike obavetajne slube. "Da li ste proitali moju tele-potansku poruku? Gospode boe, pa to to su ti Rusi uradili, to je praktino neverovatno. Pojma nisam imao da umeju da budu tako pametni." Tod je, hodajui uzbueno po kancelariji, maltene vikao. Vinters ga je gledao kako gotovo skae po kancelariji. Ovaj mladi porunik, pomisli Vinters, veoma uri da nekud stigne. Nestrpljenje iti iz svake njegove pore. Ali, ta to on trabunja o Rusima? I ta e ovaj meksikanski siledija tu sa njim? "Molim vas, sedite", odvrati komandant, pokazavi rukom ka dvema stolicama koje su se nalazile sa druge strane njegovog radnog stola. On strogo pogleda porunika Toda. "I ponite objanjenjem zbog ega je porunik Ramirez ovde. Pravila slube znate: prole nedelje su nas sve opet podsetili na njih. Samo oficiri sa inom komandanta, ili viim, mogu da odobre da se informacije stavljaju na uvid drugima, na bazi potrebe da neko sazna." Tod odmah poe da se brani od ovog prekora. "Komandante Vinterse, gospodine", odgovori on, "smatram da ovde imamo krupan meunarodni incident, suvie velikih razmera da bi mogao ostati samo u rukama inenjera za specijalne projekte i sistemskih inenjera. Ostavio sam vam u tele-poti hitnu poruku jutros u 8:30, da kontaktirate sa mnom u ASAP-u, jer je dolo do znaajnih novih momenata u projektu 'Slomljena strela'. Poto se ni do 10:00 nisam uo sa vama, mada sam u meuvremenu jo nekoliko puta pokuao da vas dobijem telefonom, zabrinuo sam se da moda gubimo dragoceno vreme. Onda sam stupio u kontakt sa Ramirezom i njegovima, da bi i oni poeli da rade svoj posao." Tod ustade. "Gospodine", poe on ponovo, sa rastuim uzbuenjem u glasu, "moda u mojoj tele-potanskoj poruci nije bilo dovoljno jasno reeno. Imamo vrste dokaze da je neko naredio Panteru da ode na drugu stranu, odmah posle aktiviranja APRS-a. Specijalnim runim kontrolisanjem onih isprekidanih telemetrijskih podataka dokazali smo da su brojai primljenih nareenja poludeli na dve sekunde, neposredno pre nego to je projektil skrenuo s kursa." "Smirite se, porunie Tod, i sedite." Vintersa je ljutila Todova nehajnost u pogledu pitanja pridravanja pravilima slube, ali i Todova neskrivena optuba da je Vinters propustio da odgovara na poruke koje su mu stizale. Ovaj dan je komandantu poeo sastankom sa admiralom koji je ovom stanicom upravljao. Admiral je eleo da

bude upoznat sa itavom tom petljancijom oko 'Slomljene strele'. Zato je Vinters u kancelariji proveo samo dva-tri minuta, i posle toga nije vie u nju svraao, sve do svog malopreanjeg povratka iz odeljenja za veze sa javnou. Kad je Tod opet seo, Vinters obazrivo produi. "A sad me potedite i histerije, i vaih linih zakljuaka. elim da mi date injenice, samo injenice, i to polako i bez predubeenja. Optube koje ste izrekli pre nekoliko trenutaka veoma su ozbiljne. Prema mom miljenju, ako ste izvodili zakljuke prebrzo i bez osnova, vaa podobnost za oficira moe biti dovedena u pitanje. Zato ponite od poetka." U porunikovim oima sevnu gnev, no, ipak, samo otvori svoju belenicu. Kad je opet progovorio, glas mu je bio monoton, briljivo osloboen svih emocija. "Tano u 03:45, jutros", poe on, "probudio me je kadet Endrus, koji je skoro itavu no proveo radei sa telemetrijskim podacima zabelenim u stanici Kaneveral i na brodu za praenje blizu Biminija. Njegov zadatak bio je da razmatra planirani redosled dogaaja unutar rakete Panter i da saini zakljuak, ako je mogue, uz pomo isprekidane telemetrije, da li se neto nepredvieno dogodilo sa projektilom neposredno pre skretanja sa putanje. Smatrali smo da emo na taj nain moda uspeti da doemo do uzroka skretanja. U sutini, kadet Endrus je radio kao detektiv. Kao to znate, imformativni sistem je veoma ogranien, zbog toga to je i frekvencijski raspon za emitovanje nadole takoe veoma ogranien. Zato paketi informacija izlaze iz projektila na donekle vetaki nain, naime, mnoge informacije o vrednostima koje odluujue utiu na ponaanje nae ptice mogle su biti upuene ka zemlji tek nekoliko minuta kasnije, posle naputanja putanje, kad su stanice za praenje ve nekoliko puta gubile i ponovo postizale tano usmerenje svojih antena. Kadet Endrus mi je pokazao da su dobijena etiri podatka sa brojaa primljenih komandi; to je jedan jednostavan deo u softveru koji zapie jednu jedinicu vie svaki put kad projektil korektno primi neko nareenje. U prvi mah nismo verovali svojim oima. Mislili smo da je moda neko pogreio, ili da su nam mape za dekomutaciju bile pogrene. Ali do 07:00 izvrili smo kontrolu podataka dobijenih iz oba mesta za praenje, i uverili se da posmatramo taan kanal. Komandante, tokom razdoblja od 1,7 sekundi posle aktiviranja APRS-a, na brojau primljenih komandi ostalo je zapisano da ih je primljeno preko tri stotine. Posle toga, projektil je prestao da leti prema svojoj odreenoj meti." Dok je Tod priao, komandant je hvatao beleke u svoju malu spiralnu belenicu. Kada je Tod zautao, komandant je jo pola minuta zavravao zapisivanje, a onda die pogled ka Todu i Ramirezu. "Znai, treba da smatram", ree on glasom prepunim ironije, "da su to podaci na kojima elite da zasnujete svoju optubu protiv Sovjetskog Saveza, i zbog kojih ste uzbunili mornariku obavetajnu slubu? Ili postoji jo neto?"

Tod je izgledao zbunjeno. "Vi smatrate da je verovatnije", nastavi komandant Vinters, postepeno podiui glas, "da su Rusi znali ifru za komandovanje testkompletom, i da su emitovali tri stotine poruka za manje od dva sekunda, tano kada je trebalo, i to sa nekog mesta blizu obale Floride, nego da se negde u softverskom sistemu 4,2 potkrala neka greka zbog koje se cifra u brojau primljenih komandi nepropisno uveala? Pa, pobogu, porunie, munite malo glavom! Viate li moda i vampire nou? Ovo je 1994. godina. Na meunarodnoj sceni nema praktino nikakvih napetosti. Zar zaista verujete da bi Rusi bili tako kolosalno glupi da ugroze detant samo zato da bi naredili jednom mornarikom projektilu, koji je tek u fazi testiranja, da skrene s kursa? ak i kad bi mogli da navedu projektil da padne u neku odreenu zonu, pa da ga uzmu, i da ga putem reverziranog inenjerstva temeljito upoznaju, zato bi preduzimali tako straan rizik radi takve, srazmerno male dobiti?" Tokom itave ove komandantove grdnje Tod i Ramirez su utali. Pred kraj se videlo da je Ramirezu ba Ramirezu neprijatno. Izbledelo je bilo i Todovo deako samopouzdanje, te on poe da preplie prste i rasejano pucka zglobovima. Posle srazmerno duge pauze Vinters nastavi, otresito, ali bez onako snano ispoljene ogorenosti kao do tada. "Mi smo jue dali ljudima neke odreene radne zadatke, porunie. Trebalo je da zadaci budu obavljeni do danas. Proverite ponovo softver 4,2, sa naroitim naglaskom na ispitivanje da li ima ikakvih greaka na elementima za prelazak u komandi test-komplet, to bi se moglo pokazati pri testiranju modula ili pri testiranju integracije. Moda je u subrutini za beleenje broja primljenih poruka postojala neka buba, koja nije ispravljena ni u novoj verziji. A na sastanku danas popodne, elim da mi pokaete spisak moguih kvarova koji bi objasnili takve telemetrijske podatke ako se poe od postavke da nije bilo ubacivanja komandi od strane neke druge sile. A onda, da pokaete na koji nain nameravate da analizirate svaki od tih modusa greenja, da biste skratili dotini spisak." Ramirez ustade da poe. "Pod ovim okolnostima, komandante, smatram da je moje prisustvo ovde malice, hm, neprilino. Ve sam dao uputstva dvojici mojih ljudi i pokrenuo izvesnu istranu aktivnost, da bismo videli da li je u poslednje vreme bilo ikakve ruske vojne ili civilne aktivnosti u ovoj zoni. Tom zadatku dao sam vrhunski prioritet. Meutim, imajui u vidu ovaj razgovor, mislim da bi trebalo da obustavim..." "To nije neophodno", prekide ga komandant Vinters. "Moglo bi vam, u ovom trenutku, biti vrlo teko da objasnite obustavljanje." On pogleda dvojicu mladih porunika, koji su se vrpoljili. "A ja nemam elju da se ponaam osvetoljubivo i da vas prijavljujem, iako mislim da ste obojica postupili brzopleto i mimo pravila slube. Ne, porunice, vi nastavite sa prikupljanjem obavetajnih podataka; to bi kasnije moglo biti od znaaja. Samo, ne pravite od toga veliku frku. Odgovornost za ovo neka bude moja."

Ramirez poe ka vratima. Videlo se da je zahvalan. "Hvala vam, komandante", ree on krajnje iskreno. "Maloas sam na trenutak pomislio da sam moda ukenjao stvar. Ovo mi je bila vredna lekcija." Vinters salutiranjem pozdravi oficira obavetajne slube koji izae, ali pokretom pokaza Todu, koji se takoe spremao za odlazak, da se vrati i opet sedne. Onda komandant prie Renoarovoj slici, i kao da se zadubi u posmatranje. Malo potom progovori tiho, ne okreui se prema mlaem poruniku. "Da li se ita kazali onoj novinarki, gospoici Doson, o nekom projektilu, i da li je ona tokom razgovora pominjala projektil?" "Ne, gospodine, nita slino nije pominjano", odgovori Tod. "ak se izraavala vrlo neodreeno kad sam je pitao ta je ula." "Ona je ili dobila neke informacije iznutra, ili ima veoma mnogo sree", primeti komandant rasejaneo, govorei maltene sam sebi. Zatim prie blie slici i zamisli da moe da uje kako mlaa od dveju sestara svira klavir. Danas je, na taj nain, uo Mocarta. Ali nije bilo pravo vreme za sluanje. Potrebno je da ovaj mladi ovek izvue dobru pouku iz svega ovoga, pomisli Vinters i okrete se. "Puite li, porunie?" upita on, ponudivi Todu cigaretu i uzevi i sam jednu. Mlai ovek odmahnu glavom. "Ja puim", ree Vinters, pripalivi sebi Pal Mal cigaretu, "iako ima hiljadu razloga zbog kojih ne bi trebalo da puim. Ali skoro nikad ne puim pored nepuaa. To je pitanje obzirnosti." Vinters prie prozoru da pogleda napolje i lagano izduva dim. Tod je izgledao zbunjeno. "A u ovom trenutku", nastavi Vinters, "puim, udno je rei, takoe iz obzirnosti. Prema vama. Jer, vidite, porunie Tode", dodade on, okrenivi se ka njemu dramatino, "smireniji sam posle puenja. To znai da mogu bolje da savladam svoj bes." Vinters se namesti tano pred porunika. "Jer, zaista sam prokleto ljut zbog ovoga, mladi ovee. Nemojte se nimalo zavaravati u tom pogledu. Jedan deo mene eli da posluite ljudima kao primer ta se ne sme, moda ak i da vas izvede na vojni sud zbog krenja pravila slube. Previe ste samouvereni, previe se oslanjate samo na sopstvene zakljuke. Opasni ste. Da vam je neka od tih tvrdnji, ovde izreenih, izmakla i pred onom reporterkom, bilo bi 'Keti, zamandali vrata'. Ali", Vinters zaobie sto i ugasi cigaretu, prignjeivi je, "oduvek sam verovao da ljude ne treba razapinjati na krst zbog samo jedne greke." Komandant sede i zavali se unazad. "Onako, isto da se razumemo izmeu sebe kao dva momka; kod mene ste sada na uslovnoj kazni, porunie. Neu da ujem vie nikakve gluposti o meunarodnom incidentu. Ovo je jednostavan sluaj probnog primerka koji se pokvario. Uradite svoj posao temeljito i paljivo. Ne brinite, biete zapaeni ako rad bude obavljen propisno. Sitem nije slep za vau ambiciju i va talenat. Ali ako samo jo jednom odjurite bez kurca na svadbu u vezi

sa ovim problemom, lino u se pobrinuti da vae napredovanje u slubi bude upropaeno." Todu je bilo jasno da sad treba da izae, jer mu je upravo to poslednjom reenicom signalisano. Bio je jo ljut, sada ponajvie na sebe, ali mu je bilo jasno da to ne sme ak ni da nagovesti. Smatrao je da je ovaj komandant Vinters samo jedan marginalno kompetentni matori prdonja, i bilo mu je ogavno da mu takav dri predavanja. Ali, sad mi nema druge nego da se povinujem, ree on sebi izlazei iz komandantove kancelarije. 6. Kada je Nik, posle susreta sa Amandom i Gretom, uao u svoju kuu u gradu, ono to najpre ugleda bilo je da njegov indikator poruka mirka. On stavi torbu sa trozupcem u orman i ukljui 'elektronsku sekretaricu'. Na malom monitoru, sa ekranom od imao samo sedam i po centimetara, pojavi se Dulijana. Nik se nasmei. Uvek mu je sve poruke, pa i najsitnije, ostavljala u video-tehnici. "Nik, ao mi je da ti to javljam, ali oni koji su vas bili iznajmili za Tampu za sutra i nedelju, upravo su pozvali i otkazali. Rekli su da su uli vremensku prognozu, koja predvia oluju sa grmljavinom. Ipak, ne gubite ba sve, jer vam ostaje njihov depozit." utala je dva-tri sekunda. "Inae, Linda i Korin i ja idemo veeras kod Aljkavog Doa, da ujemo Endi Ledervud. to ne svrati da se pozdravimo? ak bi se moglo desiti da ti platim jedno pie." E, sranje, ree Nik u sebi. Te pare su mi ba bile potrebne. A i Troju. On automatski iskuca Trojevo ime na maloj tastaturi pokraj telefona, i saeka da Troj digne slualicu i pritisne video-prekida. "Ooo, zdravo, profesore. ta radi ovog divnog dana u tropskom predelu?" Troj je, kao i obino, bio dobro raspoloen. Niku nikako nije bilo jasno kako iko moe biti neprekidno u tako dobrom raspoloenju. "Imam loe vesti i loe vesti, prijatelju moj", ree Nik. "Prvo, Amanda Vinester kae da je na trozubac moderan i da gotovo sigurno nije deo nikakvog drevnog blaga. Ja u to, meutim, nisam sasvim uveren. Ipak, stvar ne izgleda obeavajue. Drugo, i verovatno u kratkoronom smislu vanije: otkazali nam najam. Nemamo posao za vikend." "Auuuh", jeknu Troj, i njegovog lice se namrti. "Iz tog zaista proistiu neki problemii." Na trenutak se inilo da Troj ne zna ta bi dalje kazao. Ali onda se opet javi onaj normalni Troj, sa vedrim osmehom. "Hej, profo, imam ideju. Poto sad obojica nemamo ta da radimo popodne, to ne bi svratio ovamo, u senatorijum 'Deferson', na krompirie i pivo? I inae sam hteo neto da ti pokaem." Njegove oi su svetlucale. Nik bi inae ovu ponudu odbio i proveo popodne itajui Madam Bovari. Ali pre podne je ve bilo pretrpano emocijama, i Nik je bio bolno svestan da mu je

potrebno malo veselja. On se, samo u sebi, osmehnu. Troj je zaista smean stvor. Popodne provedeno u pijuckanju i zezanju - zvui privlano. Sem toga, ve etiri meseca taj Troj radi za njega, a jo nijednom se nisu samo druili. Mnoge sate proveli su radei zajedno na brodiu, ali Nik nijednom nije otiao u Trojev stan. "Vai", zau Nik samog sebe kako odgovara, "na programu si. Ja donosim klopu, ti spremi pivo. Vidimo se kroz dva'es - tri'es minuta." Kad je Nik zaustavio kola ispred male dupleks kue u jednom od najstarijih delova Ki Vesta, i Troj je upravo dolazio. Oigledno je otpeaio do oblinje prodavnice, jer je nosio veliku kesu od smee hartije, a u njoj tri pakovanja sa po est konzervi piva. "Ovo bi trebalo da nam izdri tokom popodneva." Pozdravljajui Nika, namignu mu i povede ga do svojih prednjih vrata. Na vrata je trakom bio zalepljen list hartije sa natpisom: PROFO - VRAAM SE ODMAH - TROJ. Troj ga sad skide i posegnu rukom ka jednom malom ispustu iznad vrata da nae klju. Nik se nikada do tog trenutka nije zapitao kako bi Trojev apartman mogao izgledati. Ali i da jeste, ni sluajno ne bi zamislio dnevnu sobu u kakvu ga sad Troj uvede. Bila je uredno nametena, u stilu koji bi se jedino mogao nazvati stilom baka iz davnih vremena. aroliki skup starih kaueva i fotelja nakupovanih na komijskim garanim rasprodajama (sve razliitih boja, to Troju nije bilo vano, jer su za njega komadi nametaja bili predmeti sa isto funkcionalnom, a ne dekorativnom ulogom) bio je rasporeen u pravougaonik, sa dugim drvenim kafe-stoiem u sredini. Primerci nekoliko raznih elektronskih i video asopisa bili su uredno naslagani na tom stoiu. Sobom je dominirao supermoderni zvuni sistem ije su etiri visoke zvune kutije bila paljivo smetene u uglove, tako da se sav zvuk morao fokusirati prema sreditu sobe. im uoe, Troj ode do kompakt-diska na vrhu police sa stereoopremom i ukljui ga. Sobu ispuni divno bogat glas neke crnjkinje, uz pratnju klavira i gitare. "To je Endin novi album", objasni Troj, dodajui Niku jedno otvoreno pivo. Dok je Nik razgledao sobu, Troj ode do kuhinje i do friidera, i potom se vrati. "Njen agent misli da e taj album biti zlatan. 'Ljubavna pisma' su za malo promaila zlato, ali su joj ipak donela etvrt miliona. Ne raunajui pare sa turneje." "Seam se da si mi rekao da je poznaje", ree Nik, potegnuvi dug gutljaj piva. On odeta preko sobe, do kutije pokraj stereo-police; u kutiji je bilo nekih ezdeset ili sedamdeset diskova, uredno sloenih. Na vrhu, jedna otvorena omotnica za kompakt-disk, a na njenoj prednjoj strani fotografija divne mlade crnkinje sa blagim osvetljenjem pozadi. Na sebi je imala dugu, tamnu koktel-haljinu. Naslov albuma bio je 'Uspomene na oaravajue noi'. "Je l' ima jo neto da se ispria o gospoici Ledervud?" upita Nik, podigavi pogled ka Troju. "U pitanju je dama velianstvenog izgleda, ako mene pita." Troj mu prie. Programirao je ureaj da pusti odmah osmu pesmu na albumu. "Mislio sam da nikad nee pitati", odvrati on sa irokim osmehom. "Ova pesma to

govori, verovatno, najbolje." Nik sede na jednu od neobinih fotelja i poe da slua nenu baladu, sa mekim pozadinskim ritmom. Naslov pesme bio je 'Dozvoli da se ja brinem o tebi, dragi'. Bila je to pria o talentovanom ljubavniku koji je pevaicu navodio na smeh i u kui i u postelji. Dobro su se slagali, bili su prijatelji. Ali on nije mogao da razgovara o trajnom vezivanju, jer jo nije uspeo u ivotu. Zato ga u poslednjoj strofi pevaica poziva da proguta svoj ponos i da joj dopusti da mu ona olaka situaciju. Nik pogleda Troja, pa preokrenu oi, ujedno vrtei glavom levo-desno. "Defersone, teko je s tobom", ree on. "Nikad ne znam da li govori istinu li se oberuke gaa sranjem." Troj se nasmeja i ustade sa kaua. "Ali, profesore", pobuni se on "tako je zanimljivije." Zatim prie i uze od Nika praznu pivsku konzervu. "Teko ti da poveruje, a?" ree on, i dalje se osmehujui, ali sad gledajui pravo u Nika. "Da tvoj smeni crni prvi oficir ima u sebi i poneto to jo nisi video." Troj se okrete i ode ka kuhinji. Nik ga je uo kako otvara konzerve piva i sipa prene krompirie u zdelu. "Pa, dobro", povika Nik, "ja ekam. Istrkeljaj." "Pet godina se Endi i ja poznajemo", odazva se Troj iz kuhinje. "Kad smo poeli da izlazimo, imala je samo devetnaest godina i bila krajnje naivna kad je re o ivotu. Jedne noi bili smo ovde, u ovom stanu, bilo je to odmah posle mog useljenja, i sluali smo jedan album Vitni Hjuston. Kad, Endi poe da peva." Troj se vrati u dnevnu sobu. Zdelu sa raznovrsnim prenim krompiriima stavi na kafe-stoi, pa sede na fotelju pored Nika. "I kao to kau u Holivudu, ostalo je istorija." On rairi ruke. "Predstavio sam je vlasniku jednog ovdanjeg nonog kluba. U roku od samo godinu dana, imala je ugovor za snimanje ploe, a ja sam imao problem. Bila je moja enska. Ali nisam imao dovoljno para da odrim korak s njom." Troj se, za njega netipino, uuta tokom nekoliko sekundi. "Odista je sranje kad ovek zbog ponosa mora da gazi svoja oseanja prema jedinoj eni koju je ikada voleo." Nik, na svoje iznenaenje, uvide da ga je dirnulo ovo Trojevo priznanje o linom ivotu. On se nagnu napred i potapa Troja po ramenu, gestom razumevanja. Troj brzo promeni temu. "A ti, profesore? Koliko slomljenih srdaca ima okaenih u svom ormanu? Video sam kako te gledaju Dulijana, Korin, pa ak i Greta. to se ti nisi oenio?" Nik se nasmeja i potee pivo. "Hriste, ovo mora da mi je srean dan. Zna li, Defersone, da si druga osoba danas koja mi postavlja pitanje o mom ljubavnom ivotu. A prva je bila ena od sedamdeset godina." Nik otpi jo piva. "Kad ve pomenu Gretu", nastavi on, "naleteo sam na nju jutros - ali ne sluajno. ekala me je dok sam priao sa Amandom. Znala je da smo jue nali neto, i htela je da pregovara o uortaenju. Zna li ita o tome?"

"Dabome da znam", odgovori Troj nemarno. "Mora da ju je Homer slao da nas pijunira. Noas, kada sam zavrio sa brodom, ekala je da me muva da neto kaem. Gledala te je kako odlazi sa sportskom torbom, pa je ili nagaala, ili znala, da smo neto nali. Nisam joj nita rekao, ali ni poricao. Seti se da je Elen gledala kako Kerol i ja prolazimo kroz direkciju marine sa svom onom ljateom opremom." "Da, znam", prihvati Nik, "i stvarno nisam ni oekivao da emo stvar zadrati sasvim ispod pokrivaa za veita vremena. Samo bih eleo da naemo jo blaga, ako ga ima, pre nego to pijunine ponu da vrebaju na svaki na pokret." utke nastavie da piju pivo. "Ama, uspeo si da izvrda moje pitanje", ree najzad Troj sa osmehom nevaljalca. "Govorili smo o enama. Kako to da tip poput tebe, zgodan, obrazovan, i reklo bi se ne peder, nema stalnu ensku?" Nik je jedan trenutak razmiljao. Prouavajui Trojevo prijateljsko, dobronamerno lice, on odlui da se baci u neizvesnost. "Ne znam zapravo, Troje", odgovori on ozbiljno, "ali mislim da ih moda teram od sebe. Svakoj naem neku manu, da bih imao izgovor." Nova ideja mu, puzei, ue u svest. "Moda se ja to, na neki nain, svetim. Pitao si o slomljenim srcima? U mom ormanu najvee slomljeno srce je moje sopstveno. Pokidala ga je na komade, kad sam bio klinac, jedna enska koja me se verovatno vie i ne sea." Troj ustade iz fotelje i prie ureaju da promeni muziku. "Sluaj nas dvojicu", dobaci on vedrim tonom, "kako se borimo sa beskrajnom sloenou enskog roda. Neka one ostanu zauvek lude, misterione i divne. I, uzgred reeno, profesore", Trojev karakteristini iroki osmeh se vratio, "ovu temu sam pokrenuo da bih te upozorio. Ako se ne varam, ona reporterka te ima na nianu. Ona voli izazove. A ti si joj dosad davao samo negativne signale. Najblae reeno." Nik, ponet talasom energije, iskoi iz fotelje. "Odoh ja po jo jedno pivo, dobri moj ovee. Sve do ovog tenutka mislio sam da razgovaram sa nekim ko je uviavan i pun razumevanja. Sad nalazim da, umesto toga, razgovaram sa nekim glupim crncem koji misli da je re 'mar' nain tepanja." Uavi u kuhinju da uzme jo krompiria, on nakratko zastade. "Inae", povika on prema Troju ne prestajui da vae krompirie, "preko telefona si rekao da hoe neto da mi pokae. Je l' to bio album Endi Ledervud, ili neto drugo?" Kada se Nik vraao sa pivom, Troj ga presrete u hodniku. "Nije", ree on iskreno, "re je o neem drugom. Ali, hteo sam najpre da malo popriam s tobom, da budem siguran... pa, ne znam ba zbog ega. Recimo, da bih se uverio da me nee omalovaavati." "O emu ti pria?" upita Nik, malice u nedoumici. "Nalazi se ovde", odgovori Troj, kuckajui po jednim zatvorenim vratima u hodniku, koja su bila tano na suprotnoj strani od vratiju dnevne sobe. "Moje malo stvorenje. Ve vie od dve godine radim na njemu, uglavnom sam - mada mi je u

poneemu pomogao Endin umetniki nastrojen mlai brat, Leni - a sad bih eleo da ti to isproba." Osmehnuo se. "Bie moj prvi alfa-tester." "ta je do avola... Ne kapiram. ta je alfa-tester?" Nik se mrtio pokuavajui da prati razgovor. Dva brza piva na prazan stomak ve su izazvala blagu, neoekivanu oamuenost. "Moj pronalazak", odvrati Troj polako, da bi Nik temeljito shvatio svaku pojedinu re. "To je jedna kompjuterska igra. Na njoj radim ve blizu dve godine. A ti e biti prvo strano lice koje e je igrati." Nik napravi grimasu kao da je upravo zagrizao u neko posebno kiselo pare grejpfruta. "Moi?" uzviknu on. "Ja da igram kompjutersku igru, to hoe? Ja, kod koga koordinacija ruka-oko praktino ne postoji ni kad sam dibidus trezan, ja da sednem i utepavam vanzemaljce, vrdam od bombi, ili da frcam klikere nekim frenetinim tempom u kome mogu da uivaju samo mlai tinejderi? Defersone, jesi li siao s uma? Ovo je Nik Vilijems, tip koga zove profesore, tip koji je sklon da sedi i ita knjige da bi se zabavio." "Vrlo, vrlo dobro", odvrati Troj, koji se od srca smejao dok je Nik govorio. "Ti si savren alfa-tester. Ova moja igra nije jedna od onih iz salona za zabavu koje stavljaju na probu reflekse igraa, mada u igri ima nekoliko mesta gde je tempo prilino brz. Moja kreacija jeste igra avanture. To ti je pomalo kao roman, ali s tim to igra odreuje kako e se igra zavriti. Ciljam na iroku publiku, i ukljuujem obilje neuobiajenih tehnolokih fazona. Veoma bih voleo da vidim kako e reagovati." Nik slee ramenima, to Troj protumai kao gunajui pristanak i otvori vrata iza kojih je, u 'dupleks' kui, trebalo da se nalazi glavna spavaa soba. Umesto toga, Nikove oi pozdravi gotovo fantazmagorina kolekcija elektronske opreme kojom je bilo ispunjen svaki ugao jedne prilino prostrane sobe. Nikov prvi utisak bio je da tu vlada totalni haos. Ali, kad je malo otresao glavom i nekoliko puta mirnuo, Nik vide da ipak ima nekog reda u toj gomili indikatora, monitorskih ekrana, kablova, kompjutera i raznih nepovezanih delova. Na jednoj strani sobe bila je fotelja, udaljena oko tri metra od dinovskog ekrana. Izmeu ove fotelje i ekrana bio je niski sto, a na njemu tastatura. Troj pokretom pozva Nika da sedne. "Moja se igra zove 'Vanzemaljska avantura'" nabaci Troj uzbueno, "i poee im ja pokrenem diskove i im ti bude spreman pred tastaturom. Ali neke stvari ti moram rei pre nego to pone." On klee pokraj Nika i poe da pokazuje pojedine tipke na tastaturi. "Postoje tri bitne tipke na koje mora misliti dok igra. Prvo, tipka iks, koja zaustavlja asovnik. On kree u trenutku kad pone igru. I dok radi, ti troi vitalne zalihe. Jedino na ovaj nain moe da zaustavi sat i da se sabere, a da za to ne dobije kaznu. Pritiskom na iks, omoguuje sebi da zastane i razmisli. Od iksa je vanija tipka es. Ovo es ti omoguuje da sauva stanje na ekranu, ili, kako bi ti to rekao, da spase igru. U ovom asu ne razume ta ti priam, jer

nikad ranije nisi igrao komplikovane kompjuterske igre, ali veruj mi, mora da naui da redovno uva stanja. Kad pritisne es, svi parametri igre bivaju zapisani u jednu specijalnu bazu podataka, koja ima svoj jedinstveni identifikator. Posle, u bilo kom buduem trenutku, moe da pozove taj identifikator i igra e krenuti opet od onog mesta koje je bilo zapameno, to jest sauvano. Ovo moe da ti spase ivot. Ako u igri poe rizinim putem, i tvoj junak pone da umire, ti, zahvaljujui tome to si sauvao neko ranije stanje, ne mora da pone igru opet od samog poetka." Nik je bio zapanjen. Ovaj Troj bitno se razlikovao od onog koga je Nik do sada znao. Dodue, Nik je esto bivao pomalo iznenaen, i poprilino impresioniran, sposobnou svog pomagaa da popravi praktino sve elektronske delove na brodu, ali nikad ni u najluem snu nije zamislio da Troj, otiavi sa brodia kui, nastavlja da radi sa slinim delovima ali mnogo kreativnije. A sad ga je isti taj nasmeeni crnac stavio u fotelju, pred ogromni ekran, i poeo da mu dri predavanje, strpljivo, kao da govori detetu. Nik je jedva ekao da vidi ta e se sledee desiti. "Najzad", ree Troj, pogledom pitajui Nika da li jo prati njegovo izlaganje, "postoji tipka ha, za pomo. Kad ti, jednostavno, ponestane mate i ne zna ta bi inio, moe da pritisne ha. Tada ti igra daje neke nagovetaje o moguim nainima da nastavi. Ali, moram te upozoriti na jednu stvar. Dok ti ne stigne pomo, asovnik radi. Sem toga, postoje neka mesta u igri, na primer kad si usred bitke, gde bi pritisakanje ha bilo kobno, jer ostaje praktino bespomoan tokom onog vremena kad igra obrauje tvoj zahtev da ti se pomogne. Ha je najkorisnije kad si u nekom bezazlenom poloaju i kad eli da razmisli o svojoj ukupnoj strategiji." I dalje uei pokraj njega, Troj dade Niku malu spiralno belenicu i pokretom mu pokaza da je otvori. Na prvoj stranici pisalo je 'Komandni renik'. Na svakoj sledeoj stranici bilo je ispisano po jedno uputstvo, rukom, ali itko, u kome se objanjavalo ta biva ako se pritisne komandna tipka naznaena na vrhu stranice. "Ovo su ti ostale komande, ukupno njih pedeset", ree Troj. "Ali nije potrebno da ih pamti. Ja u ti pomagati. Neke e i sam nauiti, ako bude iole due igrao. Glavnina vanih komandi aktivira se pritiskanjem samo jedne tipke na tastaturi, ali ima i komandi koje izdaje tako to pritisne dve tipke." Nik prelista svesku. Vide da L stoji za 'gledati'. Ali bilo je potrebno dodirnuti jo jednu tipku da bi se znalo pomou kojeg instrumenta gleda. Na primer, L i jedinica posle toga znaili su: gleda golim okom. L8 je znailo da gleda pomou ultravioletnog spektrometra, ta god to bilo. Nik je ve bio obuzet divljenjem, i on baci pogled ka svom prijatelju, koji je bio zauzet poslednjim proverama neke opreme. Troj se vrati do fotelje i pogleda dole, ka Niku. "E pa", ree on, "mislim da si sad spreman. Ima li ikakvih pitanja?"

"Samo jedno, moj gospodaru i vodiu", odvrati Nik sa aljivom poniznou. "Mogu li, molim, dobiti jo jedno pivo, pre nego to rizikujem svoju mukost u nekom uvrnutom svetu koji si stvorio svojom rukom?" Nik, zapravo, jo nije mogao poeti igru. Iako je Troj ukljuio tri komapaktdiska, Nik je morao da obavi neke preliminarne aktivnosti, koje su obavezno prethodile samoj igri. Morao je da ukuca svoje ime, rasu, godine starosti i pol, jer su se na ogromnom ekranu pojavljivala pitanja o tome. Nik zaueno nakrivi glavu, i sa nenormalnim izrazom na licu, pogleda Troja, a ovaj mu ree: "Nikakva pitanja sad ne postavljaj, sve e vrlo brzo postati jasno." Potom se na ekranu pojavi, ispunjavajui ga, divna planeta sa prstenovima, nalik na neto to bi slikar sklon korienju purpurne boje mogao napraviti od Saturna. Planeta je bila viena iz pravca jednog njenog pola, pa su se prstenovi videli svi u istoj ravni, kao razliiti koncentrini krugovi na meti za pikado. Meu prstenovima su se povremeno pojavljivali mali odsjaji, koji su nagovetavali da su se sunce, ili neka zvezda, ili ve koji-god izvor svetlosti, nalazili negde u blizini posmatraa. Bila je to divna slika. Preko nje se pojavie, i tokom tri-etiri sekunda zadrae, etvrtasta slova jednostavne pice: "Vanzemaljska avantura - autor Troj Deferson", a posle toga se u sobi zau tiha klasina muzika. Nik odole impulsu da se nasmeje kad zau, iz jednog od zvunika, Trojev glas, primetno uozbiljen i samosvestan. Taj Trojev snimljeni glas objanjavao je poetne uslove igre. Avanturista se nalazi na svemirskoj stanici u polarnoj orbiti oko Gane, najvee planete u jednom solarnom sistemu ije centralno telo je zvezda G-klase, nama poznata pod nazivom Tau Ceti, samo desetak svetlosnih godina daleko od Zemlje. "U svom sistemu, Tau Ceti ima osam primarnih tela", ree Trojev glas, "a to su est planeta i dva meseca. Mape sistema se mogu dobiti od komesara u svemirskoj stanici", nastavi Trojev glas, "ali neka podruja jo nisu kompletno obraena. U trenutku kad vaa avantura poinje, vi ste u stanici, u svojoj kabini, i spavate. Na vaem linom prijemniku oglaava se alarm..." Glas izblede, i zau se zvuk alarma. Slika na ogromnom ekranu prikazivala je unutranjost svemirske kabine, gotovo sigurno skinutu iz nekog od mnogih uspenih nauno-fantastinih filmova. U gornjem desnom uglu ekrana bio je digitalni asovnik igre, koji se priblino svake etiri sekunde menjao za po jednu jedinicu. Nik bespomono pogleda Troja. Ovaj mu predloi tipku 'L' i Nik kroz nekoliko sekundi saznade da pomou odreenih tipki moe da razgleda pojedine stvari u svojoj kabini. Kad god je pritiskao tipku za pravac, slika na ekranu se menjala kao da je sad nastajala gledanjem iz nekog novog pravca. Primetivi u kabini mali televizor, i videvi na njemu neku nejasnu sliku, Nik usmeri gledanje u tom pravcu, a zatim,

prihvativi Trojev predlog, nastavi sa posmatranjem televizora sve dok se slika na njemu nije izotrila. im se fokusirala, Nik na slici na svom kabinskom televizoru vide jednu mladu enu u dugoj, punoj, jarko crvenoj haljini koja se sputala maltene do poda. Ta ena nalazila se, to je delovalo donekle neskladno, u jednoj maloj i strogoj sobi; od nametaja, se video samo mali radni sto, jedna uspravna stolica, i krevet za jednu osobu. U sobu je ulazilo malo svetlosti, kroz jedini prozor koji se nalazio iza radnog stola, blizu plafona. U prozorsko staklo bile su ulivene debele uspravne ipke. ena je stajala. Kamera je zumirala njeno lice. Nik se, u svojoj fotelji u Trojevom stanu, nagnu napred "Pa... pa to je Dulijana", ree on zaprepaeno. Upravo tad ena progovori. "Kapetane Vilijemse", obrati mu se ona, na njegovo veliko iznenaenje, "mi se nikad nismo sreli, ali u ovoj Federaciji niko drugi nema tako veliki ugled hrabrog i pametnog oveka kao vi. Ja sam princeza Heder od Otena. Dok sam bila na velikom balu povodom inauguracije vicekralja planete Tum, kidnapovali su me Vileni i odveli u svoje uporite na planeti Akutar. Rekli su mom ocu, kralju Mersonu, da me nee pustiti ako im on ne prepusti sve rudom bogate asteroide u regionu Endelva. On to ne sme uiniti, Nik", nastavi princeza iskrenim tonom, dok je kamera zumirala njeno lice, "jer bi onda na narod ostao bez svog jedinog izvora hrane, a hrana je klju nae besmrtnosti. Moji izvori podataka kau mi da je moj otac zapao u sumorna razmiljanja zbog ove situacije, koja je za njega nepodnoljiva, i da je poeo brzo da propada. Moja sestra Samanta pobegla je sa Otena, odvevi kljunu diviziju naih najboljih vojnika i odnevi ogromnu zalihu hrane. Nije jasno da li namerava da me oslobodi, ili, ako moj otac odlui da preda asteroide Endelve u zamenu za moj ivot, da se pobuni protiv njegove vlasti. Uvek je bila krajnje nepredvidljiva. Jue su Vileni uputili mome ocu ultimatum. Mora da donese odluku u roku od mesec dana, inae e mi odsei glavu. Kapetane Vilijemse, molim vas, pomozite mi. Ne elim da umrem. Ako doete i spasete me, podeliu sa vama presto Otena, i tajnu nae besmrtnosti. Moemo iveti kao kralj i kraljica zauvek." Ovde emisija naglo prestade. Slika ieze. Sad se na ogromnom ekranu opet videla unutranjost Nikove kabine u svemirskoj stanici. Nik odole impulsu da aplaudira, i ostade da sedi nepomino. Troj je, na neki nain, uspeo da transformie Dulijanu u vrlo uverljivu princezu Heder. Ali, otkud moje ime u tekstu igre? pitao se Nik. eleo je da pone sa postavljanjem pitanja, ali na dinovskom ekranu sevnu poruka koja je upozoravala da vreme protie a da avanturista nita ne preduzima. Nik nae tipku iks i digitalni asovnik na ekranu stade. On se okrete Troju. "I ta u sad?" Uz povremenu Trojevu pomo, Nik se opremi za putovanje, nae put do svemirske luke, i ue u mali atl. Nasuprot Trojevim nagovetajima da su slabi izgledi da e preiveti u 'otvorenom kosmosu', sem ako malo bolje ne proui i druge elemente ugraene u svemirsku stanicu, Nik polete. Bilo je vrlo zabavno. Pomou

komandne dugmadi na tastaturi kontrolisao je brzinu i pravac. Slika na ekranu kretala se u savrenom skladu sa njegovim komandama, to mu je davalo iluziju da stvarno pilotira kosmikom letelicom. Dok je manevrisao ka planeti Gani, video je, na svom monitoru, jo mnogo letelica, ali nijedna nije prilazila njegovom atlu. Meutim, u neposrednoj blizini ganajske sfere uticaja, jedna letelica iglastog nosa brzo mu se primae i, bez ikakvog upozorenja, ispali nekoliko projektila prema njemu. Nik nije mogao pobei. Ekran se ispuni plamenovima eksplozije koja mu raznese atl. Potom ekran ostade crn i prazan, sa belim slovima 'Igra zavrena' na sredini. "Vreme za jo jedno pivo?" upita Nik, koji sa iznenaenjem otkri da ga je pogibija njegovog junaka u igri zaista razoarala. "Od-mah kapetane", odgovori Troj. Poto zajedno odoe u kuhinju, Troj otvori friider i izvue jo dva piva i dade jedno Niku. Profesor je jo bio obuzet razmiljanjem o igri. "Ako dobro pamtim, na onoj mapi svemirske stanice bile su oznaene etiri zone", ree Nik. "A ja sam iao samo u dve. Da li bi mi rekao ta ima u druge dve?" "Preskoio si kafeteriju i bibilioteku", ree Troj, oduevljen injenicom da je Nik jo zainteresovan. "Kafeterija nije neto mnogo vana", nastavi on, smejui se, "mada ne znam da si ikad igde otiao a da nisi najpre jeo. Meutim, biblioteka..." "Nemoj mi rei", prekide ga Nik. "Pusti da sam ukapiram. U bibilioteci mogu da uim o Vilenima i o Odencima, ili ve kako se zovu ti koji mogu veno da ive; i da saznam ta je zapravo vicekralj Tuma." On odmahnu glavom. "Zaista, zaista, Troj, moram rei da sam impresioniran, i to ne malo. Pojma nemam kako je iko mogao da kreira neto poput toga. A ini mi se da sam tek zagrebao po povrini." "Rekao bih da si spreman da nastavi, profesore?" uzvrati Troj, koji je ove pohvale primio sa ogromnim osmehom. "Jedan savet. Kad bude u biblioteci, zaviri u Enciklopediju kosmoplova, da bi bar mogao da prepozna neprijateljski brod kad se pojavi. Inae nikad nee stii do uzbudljivih delova igre." Popodne je prolo brzo. Nik je ustanovio da bekstvo u izmiljeni svet Trojeve igre ima velianstveno oputajue dejstvo, i da je to tano onaj tonikum koji mu je bio potreban posle jutronjih uspomena na Monik. Troj je znao da Nik uiva u igri i da je oduevljen. On oseti pravu plimu kreaktivnog ponosa, a njegova ubeenost da e mu 'Vanzemaljska avantura' biti ulaznica za uspeh nanovo bi roena. U svom uzaludnom traganju za princezom Heder, Nik je poginuo jo dva-tri puta. Jednom je sleteo na neispitanu planetu Teniju; priao mu je crnac sa guterskom glavom i rekao mu da Nik treba da ide odatle, jer na Teniji nema nieg sem nevolja. Nik na to upozorenje nije obratio panju i krenuo je iz atla jednim terenskim vozilom tipa 'lendrover'. Dogodila se vulkanska erupcija, koju je jedva izbegao, ali potom ga je uhvatilo i pojelo gigantsko sluzavo bie koje kao da je izniklo iz zemljita u blizini mesta gde je Nik sleteo.

U drugoj reinkarnaciji Nik je naiao na Samantu, sestru princeze Heder. Samantu je, tokom nekoliko scena, glumila Dulijanina prsata drugarica Korina. Troj je Korinu, zapravo, malo izmenio, tako da je liila na Suzi Kju, slavnu zvezdu pornofilmova iz 1990-tih godina; veina prizora sa princezom Samantom u igrici bila je preuzeta iz Kjuinog klasinog pornia Slast do bola. Vetim preplitanjem novih i pozajmljenih kadrova dobijena je iluzija da se avanturista naao u Kjuinom pornofilmu, i to ba u onim trenucima kad Suzi Kju nudi seksualne raskoi tako izazovne da ih je bilo nemogue odbiti. Samanta, alias Suzi Kju, alias Korina, zavela je Nika, a onda ga ubila ubodima malog bodea dok je on, iekujui seks, leao nag na krevetu. U meuvremenu su Troj i Nik ve preli na poslednje pakovanje od est konzervi piva, pa je njihov razgovor, pod kombinovanim dejstvom pornografskih scena i alkohola, postojao vulgaran i priglup. "E sranje", uzviknu Nik, koji je od Troja upravo zatraio ponavljanje scene u kojoj gola Samanta/Suzi Kju prilazi kameri da uzme u usta dignuti avanturistov penis. "Nisam nikad, ali ba nikad, ni uo za kompjutersku igru u kojoj ti ga neko maltene popui. ovee, uvrnut si. U redu, genije, to se slaem, ali apsolutno zajebano uvrnuti genije. ta te je, za ime sveta, navelo da uvede scene sa tucanjem u ovu igru?" "Hej, ovee", smejao se Troj obuhvativi Nika jednom rukom oko plea; zajedno potom odoe u dnevnu sobu, napola se teturajui. "Poenta je u tome kako prodati. A evo ovde pie, u Zabavnom softveru (on podie sa stola jedan primerak tog asopisa) da su sedamdeset dva posto, sedamdeset dva jebana procenta, prijatelju moj, kupaca kompjuterskih igara mukarci od 16 do 24 godine starosti. A je l' zna ta ta grupa jo voli, sem kompjuterskih igara i naune fantastike? Seks, ovee. Zar ne moe sebi da doara nekog tinejderskog kretena kako se uvlai, u svoju sobu da igra ovu igru i da 'poliva baticu' uz pomo desne ake? Iiiiiii jaaaaaaa!" Troj pade na jednu od fotelja i poe da se busa pesnicama u prsa. "Defersone, ti si mentalno lud", ree Nik gledajui ta Troj ini. "Ne znam da li ikad vie smem da ostanem sam na brodu s tobom. Mislim, pa ti si dokazani mentalac. Zamisli, ej, samo prikaze u tampi. 'Vanzemaljska avantura' omoguava susret sa Suzi 'Q', kraljicom pornografije, u podzemnom dvorcu unutar asteroida Vit. A to me podseti - kako si, zaboga, preneo tolike odlomke iz filmova u ovo?" "Obilje istraivakog i drugog napornog rada, profesore", odgovori Troj, koji je poeo pomalo da se smiruje. "Leni i trojica njegovih prijatelja proveli su moda hiljadu sati gledajui filmove za mene, pokuavajui da nau dobre odlomke. Ali nita od toga ne bi bilo mogue, naravno, bez ovih novih metoda za pohranjivanje podatka. Mi smo sad u mogunosti da smestimo odline digitalne snimke svih filmova ikada snimljenih u SAD u magacin ne mnogo vei od ovog dupleksa. Ja sam samo maksimalno iskoristio kapacitet baze podataka."

Nik zgnjei pivsku konzervu u aci. "Fenomenalno je. Zaista. Ali nisam siguran oko tih jebakih delova. I ta e ti ono da igra na poetku prijavi koje je rase? Zar ne misli da e to uvrediti neke ljude? Nisam u igri primetio nita zasnovano na rasnoj osnovi." Iako pijan, Troj se na trenutak uozbilji i, ak, donekle otrezni. "Gledaj, ovee", ree on otresito, "i seks i rasa su ivot. Moda neki ljudi ele kompjuterske igre prvenstveno radi zabave, i moda ne ele da se sa izvesnim temama suoe dok igraju, ali mora mi se dozvoliti izvesna kreativna sloboda. Rasa je sa nama svaki dan, i rekao bih, ako je ignoriemo, to samo poveava problem." Troj se razvedri. "Hej, profesore. Onaj ovek-guter koji te je upozorio na Teniji bio je crnac. Ti si njegovo upozorenje ignorisao, i krenuo napred. A da je bio bolac? Da li bi se okrenuo i vratio u atl? Crnac koji bude igrao istu ovu igru naii e na Teniji na oveka-gutera koji e biti belac. To ti je deo predstave, ovee. U scenariju ima dvadesetak promena baziranih na podatku o korisnikovoj rasi." Na Nikovom licu jasno se videla neverica. "Istina je", ree Troj, ustavi s namerom da se vrati u sobu sa igrom. "Pokazau ti. Gledaj kako e igra da pone ako prijavi da si crnac." Nik ode za Trojem u igraonicu. Videlo se da je radoznao. Troj mu ukljui igru, i Nik unese svoje biografske podatke, ali uz jednu promenu, tvrdei sada je crnac. Ovog puta, kad se izotrila slika na televizoru u njegovoj svemirskoj kabini, princeza Heder bila je crnkinja! Bila je to, u stvari, Endi Ledervud. "E pa, avo da me nosi", uzviknu Nik prenosei pogled na ozarenog Troja. "Lukav si ti dasa, gospodine Defersone." On izae iz igraonice, zviduui i opet odmahujui glavom. Troj iskljui igru i poe za njim. "U redu", poe Nik kad su opet seli na kau u dnevnoj sobi, "jo jedno, poslednje pitanje, a onda u predloiti da za sad zaboravimo tu igru. Kako si ubacio moje ime u igru? To je na mene ostavilo i te kakav utisak." "Tu ideju dao mi je Leni, jer je video neki film o jednom logopedu. Leni je doveo sve sporedne likove da tokom jednog dana izgovaraju sve samoglasnike i suglasnike, i da se to snima. Onda samo uklopimo te zvuke u niz, pomou tehnike koja se zove 'audio-analitika kontinuacija'." Troj se nasmeja. Oseao se poletno, sav se topio od komplimenata. "Ali ima to i loih strana. Na tuma zna da ita samo jednostavne engleske rei. Moda emo taj element morati da ukinemo ako budemo prodavali ovu igru u inostranstvu." Nik ustade. "Potroio sam sve superlative. Uzgred, ima li vas jo - mislim, brae, sestara, i to? Mislim da bi trebalo da upozorim ostatak oveanstva." "Sad sam samo ja", odgovori Troj, ije lice na tren poprimi odsutan izraz. "Imao sam brata, Dejmija, koji je bio est godina stariji od mene. Bili smo vrlo bliski. Poginuo je u automobilskoj nesrei kad mi je bilo etrnaest godina."

Nastade neprijatna tiina. "ao mi je", ree Nik, opet dirnut Trojevom otvorenou. Troj, borei se sa iznenadnom uspomenom, slee ramenima. Nik promeni temu. Nekoliko minuta provedoe priajui o brodiu, i o Homeru i njegovoj posadi. Iznenada, Nik pogleda na asovnik. "Isuse Hriste", ree on. "Prolo je etiri. Pa zar nije trebalo da se sretnemo sa Kerol Doson u etiri?" Troj iskoi iz fotelje. "Dabome da je trebalo. Jaki smo ortaci, nas dvojica, celo popodne pijemo pivo i igramo igrice." iroko se smeio. Njih dvojica se na trenutak zagrlie, pobacae prazne pivske flae u kantu za smee, i izaoe iz kue. Krenuli su ka Nikovim kolima. 7. Kerol je, vidno nevozna, sedela u komunikacijskoj sali Mariota. Dobovala je prstima po stolu, sluajui zvonjavu telefona. Zau se kratko kljocanje, a onda i Nikov glas: "Nisam sad kod kue. Ali ako..." Ona hitro pomae prekida u poloaj 'iskljueno' i sama dovri reenicu, ironizujui, i na taj nain se oslobaajui jednog dela napetosti. "Ali ako ostavite svoje ime, svoj broj, i vreme kad ste zvali, uzvratiu vam pozivom im budem mogao. S-r-a-nj-e. Sranje. Znala sam da je trebalo da zovem pre polaska iz Majamija." Ona pozva drugi broj. Odazva se Bernis i odmah joj dade video-vezu sa dr Dejlom Majklsom. Kerol se nije zamajavala oko pozdravljanja. "Moe li verovati da ja tog tupavog kopilana ne mogu ni da pronaem? Nije ni na borodiu, ni kod kue. Niko ne zna gde je. Mogla sam da ostanem u Majamiju i dremam." Kerol nije bila rekla Dejlu mnogo o Niku i Troju. Ono to jeste rekla o Niku, nije bilo laskavo. "Pa, ta si oekivala?" odvrati Dejl. "Htela si da isplovi sa amaterima da bi ti oni posluili kao maska. Odakle ti pomisao da e njega biti lako nai pre zakazanog vremena? Ta vrsta ljudi obino ostaje u krevetu sa svojom enskom za taj dan, sve dok ne naie neki razlog da kau svetu 'zdravo'. Tu se Dejl malo nasmeja. Kerol, na svoje uenje, oseti da joj smeta ovaj Dejlov omalovaavajui komentar o Nikovom ljubavnom ivotu. Ona zausti da neto kae, ali odustade. "uj, Dejl" ree ona umesto toga, "da li je ova telefonska linija apsolutno sigurna? Ima nekoliko osetljivih tema o kojima bih htela da razgovaram s tobom." On se osmehnu. "Nema ni o emu da brine. Imam senzore koji sevaju ako se igde na liniji pojavi makar i najmanji neobjanjeni prekid. ak i ako je to na tvom kraju." "Dobro", odvrati Kerol. Ona izvue svesku i osmotri jedan rukom zabeleeni spisak. "Koliko je poznato Arniju Veberu", ree ona, diui pogled ka video-kameri, "nije zakonom zabranjeno spasavati imovinu vlade SAD, ukoliko je vrlo brzo posle spasavanja vrati zakonitom vlasniku. Znai, ja, zakonski gledano, neu initi

krivino delo ako budem izvukla projektil." Ona pokretom olovke 'otkai' prvu stavku na svom spisku. "Ali, Dejl, dok sam letela od Majamija dovde, pomislila sam i na neto drugo. Taj predmet je, ipak, nekakav teledirigovani projektil. ta ako eksplodira? Jesam li luda to se brinem zbog takve mogunosti? Ili je raketa na neki nain onesposobljena zato to je nekoliko dana sedela tamo dole, u pesku i slanoj vodi?" Dejl se nasmeja. "Kerol, ponekad si boanstvena. Prilino vrsto sam uveren da je taj novi projektil projektovan tako da moe raditi i u vazduhu i pod vodom. I ne verujem da bi pesak mogao za kratko vreme da upropasti bitne delove. Meutim, injenica da raketa ve dosad nije eksplodirala navodi me na pomisao da verovatno nije ni imala bojevu glavu, ili da je imala samo malo punjenje za samounitenje; moda je to punjenje ve postalo neupotrebljivo, a moda jo nije. Vadei raketu, ti preuzima na sebe sraunati rizik. I dalje ti svesrdno preporuujem da obavi ronjenje, napravi fotografije, a onda objavi priu. To da ti projektil vadi sa dna, da bi ga izlagala gledaocima, meni vie lii na vratolomiju nego na urnalizam. Sem toga, i opasno je." Njen odgovor bio je suv. "Kao to sam rekla u kolima, ima pravo na svoje miljenje. Mornarica bi mogla tvrditi da sam na neki nain falsifikovala slike. Ali ne moe rei da projektil nisam nala ako je on fiziki prisutan i jasno vidljiv televizijskoj publici itave nacije. elim da pria postigne maksimalni efekat." Ona otkai jo jednu stavku na spisku. "Ah, da, zaboravih da pomenem jutros: ovde dole srela sam jo jednog kapetana laice, jednog starijeg, debelog, pomalo odvratnog tipa po imenu Homer. Taj me je prepoznao, inilo se, istog trenutka. Bogat, ima veliku jahtu i tako to. udna posada..." "Da li mu je prezime bilo Eford? Homer Eford?" prekide je Dejl. Kerol potvrdno klimnu. "Znai, poznaje ga?" upita ona. "Dabome", odvrati Dejl. "On je predvodio ekspediciju koja je 1986. nala blago na Santa Rosi. Srela si ga i ti, mada si ga oigledno zaboravila. On i njegova ena bili su gosti na nagradnom banketu MOI poetkom 1993.godine." Dejl zastade da razmisli. "Tako je. Sad se seam, na zabavu si stigla zaista kasno, zbog one pretnje koju ti je uputio Huan Salvador. Ipak, iznenauje me da si ih zaboravila, naroito njegovu enu. Bila je to jedna velika, debela enetina, koja je za tebe mislila da si maja pidama." U Kerolinom seanju sve se sklopi, polako ali sigurno, i kljocnu u jednu celinu. Prisetila se jedne bizarne veeri, tek neki dan poto je poela da izlazi sa Dejlom. U Heraldu je bila objavila lanak o vercovanju kokaina, i nagovestila da jedan gradski venik, poreklom Kubanac, Huan Salvador, namerno ometa policijsku istragu. Tog dana, u podne, jedan obino pouzdani izvor telefonirao je njenom uredniku u redakciju i rekao mu da je senjor Salvador upravo 'ugovorio' da Kerol bude ubijena. Herald joj je tad dodelio telesnog uvara i preporuio joj da izmeni

svoj uobiajeni raspored kretanja, da se nikad ne bi moglo tano znati gde se u kom trenutku nalazi. Te veeri, na banketu MOI, Kerol je bila kao u magli. Taj uvar je s njom proveo tek tri sata, a ve je imala oseaj da je sputana i liena slobode. Pretnja ju je istinski uplaila. Na banketu je Kerol zagledala svako lice, pomiljajui da li je ubica ovaj ili onaj, ekajui da neko krene na nju. Sada, etrnaest meseci kasnije, sedei u hotelskoj komunikacijskoj dvorani, mutno se prisetila da je, odista, tada bila videla i Homera (u veernjem odelu) i jednu veselu debeljucu koja je dvadesetak minuta ila stalno za njom. Do avola, pomisli Kerol. Opet to moje pamenje. Trebalo je odmah da ga prepoznam. Ba glupo od mene. "O-kej", ree Kerol Dejlu, "sad ih se seam. Ali zato su oni bili prisutni na MOI-jevom nagradnom banketu?" "Te noi smo iskazivali poast svojim vodeim dobrotvorima", odgovori Dejl. "Homer i Elen bili su veliki podravaoci naeg truda oko podvodne strae. Zapravo, on je na svom terenu, tamo u Ki Vestu, testirao, u praksi, mnoge nae prototipove. Dobijao je, odista, solidne podatke. Niko nije sastavio bolji komplet informacija o reakcijama tipa straar-uljez. Zapravo, Eford je bio taj koji nam je pokazao kako MQ-6 moe biti prevaren..." "Dobro, dobro", prekide ga Kerol, uviajui da joj je prag tolerancije jo izuzetno nizak. "Hvala za informacije. Sad je etvrt do etiri. Idem dole u marinu da se sretnem sa Nikom Vilijemsom i sklopim aranman za sutra. Ako se pojavi ita novo, zvau te veeras, na kuu." "ao", dobaci joj Dejl Majkls, neuspeno pokuavi da zazvui sofistikovano, "i uvaj se, molim te." Kerol sa uzdahom spusti slualicu, zapitavi se ne bi li trebalo da utroi minut ili dva na iznalaenje kuda, zapravo, idu ona i Dejl. Ili kuda, moda, ne idemo. A moe biti i to. Ona poe da razmilja o svemu to je bilo potrebno da uradi. Sklopivi svesku, ustade iz stolice. Pa, nemam ba sad vremena da razmiljam o Dejlu, pomisli ona. Ali, morau, im budem dobila neki dan odmora u ovom mom ludom ivotu. Kad je po drugi put ula u direkciju marine, Kerol je bila silno ljuta. Prila je informacionom stolu sevajui oima. "Gospoice", obrati se ona ogoreno Dulijani, "kao to sam vam rekla pre petnaest minuta, imala sam zakazan susret ovde u etiri sata sa Nikom Vilijemsom i Trojem Defersonom. Sad je, kao to moete videti, ve prolo etiri i trideset." Kerol pokaza ka digitalnom asovniku, nestrpljivim i irokim zamahom ruke, kao da nalae Dulijani da tamo i pogleda. "Obe smo nezavisno jedna od druge, utvrdile da gospodin Vilijems nije kod kue", nastavi Kerol. "E, sada, hoete li mi dati telefonski broj gospodina Defersona, ili da vam napravim scenu?"

Dulijani se nije dopadala ni Kerol, ni Kerolin oigledan stav superiornosti. Stoga ostade pri svome. "Kao to sam vam rekla, gospoice Doson" odvrati ona utivo, ali uz zajedljiv prizvuk, "politika nae marine zabranjuje nam da dajemo telefonske brojeve nezavisnih vlasnika plovila, ili brojeve njihovih lanova posade. To je pitanje privatnosti. Kad biste imali dokument o iznajmljivanju njihovog broda, sainjen preko ove marine", nastavi Dulijana, uivajui u svom trenutku slave, "bio bi na posao da vam pomognemo. Meutim, kao to rekoh, nemamo podatak da..." "Bog ga prokleo, znam to", ree Kerol kiptei od besa. Ona tresnu koverat sa fotografijama, koji je nosila sa sobom, na Dulijanin radni sto. "Nisam imbecil. Ve smo jednom prole kroz sve ovo. Rekla sam vam da je trebalo da se u etiri ovde sa njima sastanem. Ako neete da mi pomognete, traim da razgovoram sa vaim pretpostavljenim, sa pomonikom menadera ili bilo kojim slubenim licem." "Fino", saeka je Dulijana, ispaljujui iz oiju strelice prezira prema Kerol. "Ako samo lepo sednete tamo preko, videu da li mogu da naem..." "Neu sesti tamo preko", povika Kerol ogoreno. "Hou da ga vidim odmah sad. Ovo je stvar od izuzetne hitnosti. A sad uzmite taj telefon, i..." "Je l' neto ovde nije u redu? Moda ja mogu pomoi." Kerol se munjevito okrete. Neposredno iza nje stajao je Homer Eford. Desno od Kerol, dakle na onoj strani gde je bila kapija za izlaz na dokove, stajale su Greta i jedna visoka, debela ena. (To je Elen. Sad je se seam, pomisli Kerol.) Tiho priajui izmeu sebe, dole su blizu Kerol. Elen se nasmei Kerol, a Greta pogleda pravo kroz Kerol kao kroz prazan prostor. "Oh, zdravo, kapetane Homere", ree Dulijana slatkim glasom, "ba lepo to to pitate. Ali mislim da je sve u redu... Gospoica Doson je upravo nagovestila da ne prihvata moje objanjenje o politici marine. Ona e saekati..." "Moda i moete pomoi", prekide je Kerol prkosno. "Imala sam ovde zakazan sastanak u etiri sa Nikom Vilijemsom i Trojem Defersonom. Nisu se pojavili. Da li kojim sluajem znate Trojev telefonski broj?" Kapetan Homer podozrivo osmotri Kerol, a onda izmenja sa Elen i Gretom znalake poglede. Zatim ponovo pogleda Kerol. "Pa, svakako je iznenaenje, gospoice Doson, videti da ste se vratili ovamo. Eto, ba jue smo priali o vama, o tome kako se nadamo da ste se dobro proveli tokom vaeg slobodnog dana u Ki Vestu." On zastade radi efekta. "A sad se pitam zato ste se ve vratili ovamo, dan kasnije. I da li sam dobro uo - potrebno vam je da vidite Vilijemsa i Defersona zbog neke 'izuzetno hitne' stvari? To ni sluajno ne bi moglo imati neke veze sa svom onom opremom koju ste jue doneli, a? Ili s onom sivom torbicom koju Vilijems uva jo od jue uvee?" A-u, pomisli Kerol, videi da Greta i Elen staju levo i desno od nje. Opkoljena sam. Kapetan Homer prui ruku da uzme zapeaen koverat sa Dulijaninog stola, ali ga Kerol sprei.

"Ako nemate nita protiv, kapetane Eforde", ree ona odluno, sklanjajui njegovu aku sa koverta i stavljajui koverat sebi pod miku. Zatim nastavi neto tie. "elela bih da popriam sa vama nasamo." Klimanjem glave ona pokaza ka Greti i Elen. "Moemo li izai za trenutak na parking?" Homer usmeri svoj mirkavi, svetlucavi pogled ka njoj. Onda se njegovo lice razvue u isti onaj odvratni, pohotni osmeh koji je ve videla na Ambroziji. "Naravno, draga moja", sloi se on. Dok je sa Kerol izlazio kroz vrata, on doviknu Elen i Greti: "Tu ekajte. Za minut se vraam." Potreba je majka snalaenja, razmiljala je Kerol dok je izvodila Homera Eforda napolje. Dakle, izmiljaj, kuko. Odmah sad. To jest, ovog sekunda. Krenue uz stepenice, na parking. im stie na vrh stepenica, Kerol se, sa zaverenikim izrazom na licu, okrete kapetanu Homeru. "Jasno mi je da ste ukapirali zbog ega sam ovde", ree ona. "Nisam elela da ovako ispadne, smatrala sam da e pria biti bolja ako niko ne sazna ta radim. Ali, oigledno, suvie ste pametni za mene." Homer se glupavo isceri. "Zamolila bih vas da to kaete to manjem broju ljudi. Moete rei svojoj eni i Greti, ali molim Vas, nikom drugom. Herald eli da ovo bude iznenaenje." Homer je izgledao zbunjen. Ona se nagnu napred i poe, maltene, da mu apue na uvo. "Ceo nedeljni magazinski dodatak, etvrte sedmice u aprilu. Nije li to neverovatno? Radni naslov glasi: 'Snovi o bogatakom ivotu'. To su prie o ljudima kao to ste vi, kao to je Mel Fier, kao to su ono etvoro sa Floride koji su na lutriji dobili svako po vie od milion dolara. Re je o tome kako iznenadan prihod menja vae ivote. Ja pravim ceo prilog. Poinjem sa nalaenjem blaga, zato to to interesuje svakog." Kerol odmah opazi da je Kapetan Homer uzdrman iz temelja i bi joj jasno da je njegova odbrana popustila. "Jue sam samo elela da na brzinu proverim va brod, da vidim kako ivite i kako bi to ispalo na fotografijama. Malo sam se oknula kad ste me onako brzo prepoznali. Ali plan mi je od poetka bio da najpre isplovim sa Vilijemsom." Kerol se nasmeja. "Oprema za traenje blaga koju sam uzela iz MOI prevarila ga je. On jo veruje da sam pravi traga za blagom. Intervju sa njim sam gotovo sasvim kompletirala jue. Vratila sam se danas samo da bih zavrila nekoliko detalja." im je pomenula da je prevarila Nika, u sistemu Homera Eforda zazvoni uzbuna. Homer jo nije bio siguran da treba verovati ovoj slatkoj reporterskoj prii. Razmiljao je: pria je prihvatljiva, ali ostaje jo jedno veliko neodgovoreno pitanje. "Ali ta je to Vilijems nosio u torbi?" upita on. "Ma, nita", odvrati Kerol, osetivi njegovo nepoverenje. Ona uzvi obrve i opet se nasmeja. "Ili praktino nita. Jue popodne smo vadili neku bezvrednu staru triariju, da bih mogla da fotografiem proces spasavanja potopljene imovine, za priu. Rekla sam mu da to danas odnese na procenu. On smatra da sam ekscentrina.

Verovatno to uva u torbi, da niko ne vidi, zato to mu je neprijatno, oseao bi se nezgodno." Kerol laktom ovla munu Homera u rebra. On odmahnu glavom. Jedan deo njega shvatao je da su to, to mu Kerol govori, veoma pametne lai. Ali njene rei bile su do te mere logine, da nije mogao da odredi gde je prevara. On se na trenutak namrti. "Znai, nameravate da razgovarate i sa nama, kad budete zavrili sa druga dva sluaja..." Kerol nije znala da Nik i Troj upravo u tom asu ulaze, automobilom, u parkiralite marine. Bili su jo malice pijani i luckasti. "Bouue moj, booouue moj", ree Troj, primetivi Kerol i Homera kako razgovaraju, "mislim da su se moje oi neto zajebale. alju mi u mozak sliku lepotice i zveri. Eno gde gospoica Kerol Doson pria sa naim omiljenim debelim kapetanom. E pa, ta ti misli, o emu oni to?" "Ne znam", odvrati Nik, istog trenutka naroguen, "ali prokleto je sigurno da u saznati. Ako nas ona vara..." On brzo utera kola na slobodno mesto, i krete da iskoi iz njih. Troj prui ruku i zadra ga. "A zato ne pusti da ja ovo sredim?" ree Troj. "Ovde humor moe biti prava stvar." Nik se zamisli na trenutak ili dva. "Moda si u pravu", ree on. "Pustiu te da ode prvi." Troj se pojavi na vidiku upravo kad su Kerol i kapetan Homer zavravali razgovor. "Zdraaaaaavo, anele", izbaci Troj sa udaljenosti od etrdesetak metara, "ta se to deava?" Kerol die ruku u znak pozdrava, ali se ne okrete ka Troju. "Znai, ulica Kolumbija, broj 2748, odmah posle odmaralita Pelikan, sutra uvee u osam i trideset?" "Tako je", odgovori Homer Eford. Klimnuvi prema Troju, on krenu da se udalji. "Biemo spremni za vas. Donesite obilje trake, jer pria je duga." On naini neobian coktavi zvuk ustima. "I planirajte da posle ostanete na maloj zabavi." Homer je ve bio na pola puta niz stepenite kad Troj doe do nje. "Zdravo, kapetane Homere. Zbogom, kapetane Homere", ree Troj tiho, i dalje glumei komedijanta. Zatim se nae prema Kerol da je poljubi u obraz. "Zdravo anele..." "Bljak", uzvrati Kerol izmiui odraz od njega. "Mirie na pivaru. Nije udo to sam morala da vas dvojicu traim po celom gradu." Ona vide Nika kako ide preko parkinga prema njima. Nosio je sportsku torbu. Ona die glas. "Pa, gospodine Vilijemse, kakvo prijatno iznenaenje. Ba zgodno to ste vi i va brat, ovde prisutan, umeli da siete sa svojih barskih stolica i doete na sastanak." Ona pogleda na sat. "Oo-hoo", ree svojim najironinijim glasom, "zakasnili smo tano koliko je u

modi. Da vidimo, ako ovek treba da eka petnaest minuta da se pojavi neki redovni profesor, koliko treba da eka na lanog profesora?" "Bez sranja, gospoice Visoka i Mona", dobaci joj Nik ljutito reagujui na njeno bockanje. Stiui do Kerol i Troja, on uhvati, dah. "Imamo i mi ta da zamerimo tebi", nastavi on. "ta si radila tu sa tim marom Efordom?" U Nikovim reima zvuala je pretnja. "Sluaj ti njega", podsmehnu se ona. "Tipian mao mukarac. Uvek prebacuje krivicu na enu. 'Ej kuko', veli on 'zaboravi da sam zakasnio, zaboravi da sam arogantan kopilan, ionako si ti kriva...'" "Hej, jeh... hej", umea se Troj. Kerol i Nik su besno zurili jedno u drugo. Oboje zaustie da neto kau, ali ih Troj opet prekide. "Deco, deco, molim vas", nastavi on, "imam neto vano da kaem." Oboje ga pogledae. Troj die ruke kao da trai tiinu. Onda se ukoi i poe da glumi itanje. "'Pre osamdeset i sedam leta, preci nai stvorie na ovom kontinentu naciju novu...'" Kerol prva popusti. "Troje", ree ona smeei se i kroz svoju ljutnju, "ti si neto drugo. Takoe, neto smeno." iroko iscereni Troj lupnu Nika po ramenu. "Kakav sam, profesore? Je l' bih bio dobar Linkoln? Da li bi fini mladi crni deak mogao glumiti Linkolna za gospodu belce?" Nik se bez mnogo volje nasmei i obori pogled ka makadamu, a Troj nastavi da brblja. Kad Troj napokon prestade, Nik se pomirljivim tonom obrati Kerol. "Izvinjavam se to smo zakasnili", ree on odmereno. "Zaboravili smo na vreme. Trozubac je tu." Kerol uvide koliko je Niku bilo teko da se izvini. Zato izvinjenje prihvati graciozno, jednim kratkim osmehom i pokretom. "Zadri trozubac jo malo", ree ona posle kratke tiine. "Postoje mnoge druge stvari o kojima treba da priamo." Ona se osvrnu. "Ali ovo moe biti pogreno vreme i mesto." Obojica su je gledali upitno. "Imam neke vrlo uzbudljive novosti", objasni ona, "a neke od tih su ovde, u tvojim primercima slika koje sam jutros razvila. Poenta je u tome da je teleskop uhvatio infracrveni signal iz one rupe, koji potie od jednog ili vie velikih predmeta." Ona se okrete Niku. "Moda tamo ima jo blaga. Na osnovu slika ne moemo biti sigurni ta je." Nik posebnu prema kovertu, ali ga Kerol izmae. "Ne sada i ne ovde. Previe oiju i uiju. Veruj mi na re da je tako. Sad treba da pravimo planove. Moete li me vas dvojica povesti na jo jednu vonju, sutra rano ujutro, i biti spremni da tom prilikom izvlaite predmete moda teke i do sto kilograma? Naravno, ja bih opet platila za najam broda." "A-u", ree Nik i zazvida. "Sto kila! Jedva ekam da vidim te slike." Ubrzano se treznio. "Moraemo da pozajmimo bater i..."

"Teleskop je jo kod mene, pa ga moemo opet koristiti", dodade Kerol. Ona baci pogled na svoj asovnik. "Sad je ve blizu pet. Koliko vam vremena treba za pripremu?" "Tri sata, ili najvie etiri", odgovori Nik, brzo raunajui. "Uz Trojevu pomo, dabome." "Sa zadovoljstvom, prijatelji moji", uzvrati Troj. "A poto je Endi rezervisala za mene specijalni sto kod Aljkavog Doa za svoju predstavu noas u deset i trideset, zato se ne sastanemo tamo da razmotrimo detalje za sutra? "Endi Ledervud je tvoja prijateljica?" upita Kerol, vidno impresionirana. "Nisam je videla jo od kako se proslavila." Ona zastade za trenutak, a onda dade koverat Niku. "Ove slike pregledaj kad bude negde van javnog mesta. Sve su napravljene tano ispod broda, dok smo mi ronili. Za neke se jasno vidi da su nastale uveliavanjem drugih. Moda e biti potrebno neko vreme da se tvoje oi prilagode svim tim bojama. Ali ono to hoemo da uzmemo je predmet, ili su predmeti, smee boje." Lepo je videla da su obojica eljni da vide te slike. Pola je sa njima dvojicom prema Nikovim kolima. "Dakle, videu vas obojicu noas kod Aljkavog Doa oko deset i petnaest." Ona se okrete da poe ka svojim kolima. "Hm, Kerol, samo tren", uzviknu Nik zaustavljajui je. Kerol zastade, ekajui dok je Nik, iznenada nespretan, pokuavao da smisli ljubazan nain da postavi svoje pitanje. "Da li bi nam rekla zbog ega si priala sa kapetanom Homerom?" upita je on najzad, taktino. Kerol je neko vreme posmatrala Nika i Troja, a onda se nasmeja. "Naletela sam na njega dok sam bila u direkciji i pokuavala da dozovem vas dvojicu. Raspitivao se o onome to smo jue izvadili iz mora. Zbacila sam ga sa tranica tako to sam mu napriala da spremam repotrau o svim lanovima one posade koja je pre osam godina nala Santa Rosu." Nik, glumei na komian nain gaenje, pogleda Troja. "Vidi, Defersone", ree on prejako naglaavajui rei. "Rekao sam ti da postoji potpuno prirodno objanjenje." Njih dvojica mahnue Kerol, koja je ve ila ka svojim kolima. 8. "Porunie Tod", ree komandat ogoreno, "poinjem da mislim da je mornarica SAD precenila Vau inteligenciju, ili iskustvo, ili oboje. Nije mi jasno kako uopte moete da nastavite sa tim razmiljanjima o mogunosti da je 'Panteru' komandovano, od strane Rusa, da napusti kurs; pogotovo u svetlosti novih informacija koje ste mi ovog popodneva podneli." "Ali, gospodine", odgovori mlai ovek uporno, "to je jo odriva hipoteza. A na sastanku ste sami rekli da u dobroj analizi neuspeha ne sme biti izostavljena nijedna razumna mogunost."

Njih dvojica nalazili su se u kancelariji komandanta Vintersa. Komandant ode do prozora da pogleda napolje. Tamo je bio ve maltene mrak. Vazduh vlaan, teak i nepomian. Iznad okeana, na jugu, nagomilavali su se oblaci koji su nagovetavali grmljavinu. Baza je bila gotovo sasvim pusta. Najzad Vinters pogleda na runi asovnik, uzdahnu teko, i ponovo pree preko kancelarije, do porunika Toda, osmehujui se tek ovla. "Paljivo ste sluali, porunie. Ali kljuna re tu glasi 'razumna'. Hajde da osmotrimo injenice. Jesam li dobro uo, danas popodne, da ste analizom telemetrijskih podataka nali da se tokom leta nae ptice poveavala i cifra na brojau odbijenih komandi, da je to poelo jo u blizini obale Nju Bransvika, i da je, navodno, preko hiljadu komandnih poruka odbaeno dok je projektil leteo nadole du Atlantske obale? Kako bi se to moglo uklopiti u va scenario? Jesu li Rusi moda rasporedili celu flotu brodova du letne staze, samo da bi zbunili i uhvatili jedan usamljeni mornariki probni projektil?" Sad je komandant Vinters stajao neposredno ispred vieg oveka, mladog porunika. "Ili moda verujete", nastavi on sarkastino, pre nego to je Tod mogao odgovoriti, "da Rusi imaju novo tajno oruje, koje leti naporedo sa naom raketom, est puta bre od zvuka, i usput sa njom razgovara? Ma hajdete, porunie, iz kojih razumnih razloga jo smatrate da je ta vaa bizarna hipoteza o Rusima prihvatljiva?" Porunik Tod nije poputao. "Gospodine", odgovori on, "u ovoj fazi rada, nijedno od ostalih moguih objanjenja nije razumnije od ovog. Vi kaete da ste ubeeni da je to bio neki problem u softveru; meutim, ni nai najpametniji programeri ne mogu da zamisle kako bi se moglo dogoditi da se neki krupan softverski kvar, na sistemskom nivou, ispolji tako da samo dva brojaa ponu pogreno da rade. Proverili su sve interne softverske dijagnostike podatke koji su bili telemetrovani do zemlje, i nisu nali nita pogreno. Sem toga, predlansirna provera je pokazala da je kompletan softver radio odlino, sve do na nekoliko sekundi pred poetak leta. Znamo jo neto. Ramirez je saznao od onih u Vaingtonu da su primeeni neuobiajeni postupci ruske podmornike flote u blizini floridske obale tokom poslednjih etrdeset osam asova. Ja ne kaem da je ta hipoteza o Rusima, kako je vi zovete, onaj pravi odgovor. Samo kaem da, dok ne dobijemo bolje objanjenje procesa kvara koji je mogao izazvati poveanja na oba ta brojaa komandi, ima smisla da zadrimo, kao jednu opciju, i pomisao da je 'Panteru' moda zaista komandovano." Vinters odmahnu glavom. "U redu, porunice", sloi se on konano. "Neu vam narediti da tu mogunost skinete sa liste. Ali narediu vam da se ovog vikenda usredsredite na pronalaenje rakete, negde u okeanu, i na identifikovanje problema u hardveru ili u softveru koji je mogao izazvati ili poremeaj u brojaima komandi, ili

promenu putanje, ili oboje. Mora postojati neko objanjenje koje ne ukljuuje nikakvu rusku operaciju velikih razmera." Tod poe da zaobilazi Vintersa, kako bi iziao iz kancelarije. "Samo trenutak", pozva ga komandant, zakiljivi. "Rekao bih da nije potrebno, je li tako porunie, da vas podseam ko e biti smatran odgovornim ako spoljni svet nasluti ita o vaoj hipotezi sa Rusima?" "Nije potrebno... gospodine", glasio je odgovor. "Onda nastavite s radom", ree Vinters, "i javite mi ako se pojavi ijedan znaajan novi element." Komadant Vinters je urio. Neposredno posle Todovog odlaska on pozva pozorite i saopti Melvinu Bartonu da e zakasniti. Odveze se potom brzo do jednog kioska sa hamburgerima, smaza hamburger i krompirie, i poe ka zoni marine. Stigao je u teatar u trenutku kada je glavnina glumake ekipe ve bila obuena. Na vratima ga susrete Melvin. "Komandante, sada brzo, nemamo vremena za gubljenje. minka mora uspeti iz prve." On nervozno pogleda na sat. "Stajaete za predikaonicom kroz tano etrdeset dva minuta." Komandant ue u muku garderobu, skide mornariku uniformu, i obue sumornu crnu i belu odedu svetenika episkopa. Ispred ulaza u svlaionicu Melvin se etkao tamo-amo, pregledajui, u mislima, konani spisak elemenata za proveru. Kad se zavesa digla, komandant Vinters bio je u predikaonici. Imao je jaku, ali normalnu premijernu tremu. On die pogled preko tri reda svojih slualaca okupljenih u kongregaciji na pozornici, do cele publike u teatru. Ugleda, u drugom redu, svoju enu Beti i sina Hepa. Vinters im se hitro nasmei, pre nego to aplauz zamre. Potom njegova nervoza ieze, i on otpoe enonovu propoved. Kratki prolog brzo proe. Svetla se jo jednom ugasie, i mrak potraja petnaestak sekundi. Za to vreme dekor se automatski promenio, i enon/Vinters se obreo u finalnoj sceni: ulazio je u svoju hotelsku sobu u Meksiku i jo mumlao, sam za sebe, fraze iz svog pisma. Seo je na krevet. Zauo je neki zvuk u uglu sobe i digao pogled. Bila je to arlota/Tifani. Velianstvena crvenosmea kosa bila joj je rasputena po pleima. Na sebi je imala svetloplavu svilenu spavaicu sa dubokim dekolteom iz koga su se prelivale njene bujne, uzdignute dojke. On zau njene rei: "Lari, Lari, oh, najzad smo sami." Zatim mu prie i sede na krevet pored njega. Njen parfem ispuni mu nozdrve. Njena ruka nae se iza njegove glave i njene usne se pritisnue na njegove, uporno, snano, ispitivaki. On poe da izmie. Za njim pooe najpre njene usne, pa potom i itavo njeno telo. On pade unutrag, na krevet. Ona se etvoronoke pope preko njega, nastavljajui sa poljupcima, pritiskajui sisama njegova prsa u kojima je gruvalo. On je zagrli, najpre ovlano, a onda, leei na leima, silovito, sveobuhvatno.

Tokom nekoliko sledeih sekundi svetla su se palila i gasila. arlota/Tifani skliznula je sa Vintersa i legla pokraj njega na krevet. uo je njeno teko disanje. A onda se zau neiji glas: "arlota'" Potom, jo jednom, propraeno snanim kucanjem na vrata: "arlota, znam da si unutra!" Vrata se naglo, irom otvorie. Dvoje ljubavnika se u krevetu pridigoe u polu sedei poloaj. Svetlost se ugasi, zavesa se spusti, prolomi se gromoglasan i dugotrajan aplauz. Komandant Vernon Vinters gurnu vrata, koja se irom otvorie, i teturavo izae napolje. Naao se izvan zgrade pozorita, u sporednoj uliici. Ta vrata, iznad kojih je bila gola sijalica pokrivena insektima, nisu vodila direktno na plonik, nego na jednu malu drvenu platformu, odakle se tek pomou sledeih nekoliko stepenika silazio na plonik. Vinters sie niz te stepenike i stade pored zida pozorita od crvenih cigala. Onda izvue cigaretu i pripali je. Gledao je kako dim vijuga uvis, pored cigala. U daljini sevnu munja, a posle nekog vremena dovalja se i tutnjava groma. Vinters opet duboko udahnu i pokua da shvati ta je ono osetio tokom tih pet ili deset sekundi provedenih sa Tifani. Pitam se da li su primetili, pomisli on. Pitam se da li je svima bilo oigledno. Kad se presvlaio za prvi in predstave, primetio je na gaicama karakteristine tragove. On ponovo izduva dim, a njegovo lice se tre. A ona devojica. Boe moj. Ona svakako zna. Nesumnjivo je osetila dok je bila na meni. I on sasvim iznenada na tren opet doive ono uzbuenje koje ga je bilo obuzelo dok se Tifani stiskala uz njega. Dah mu postade krai, a pojavi se i prvi trag krivice. Moj boe, pomisli on opet. ta sam ja? Prljavi starac. Iz nekog razloga on poe da misli na Doanu Kar, na onu no sa njom, pre skoro dvadeset pet godina. Seao se trenutka kad je prodirao u Doanu... "Komandante", zau on jedan glas. Okrete se. Na platformi je stajala Tifani, u majici i farmerkama, duge kose opet rasputene preko plea. Ona sie niz stepenice i prie mu. "Komandante", ree ona sa zagonetnim osmehom, "mogu li dobiti cigaretu?" Bio je sav zanemeo i umrtvljen. Nita ne rekavi, on automatski posegnu u dep i izvue paklicu Pal Mala. Devojka uze jednu, lupnu njome o nokat, i prinese je ustima. ekala je sekund, moda dva. Onda mu uputi jo jedan osmeh. Vinters se najzad probudi i izvue jeftini, u samoposluzi kupljeni upalja. Ona akama okrui njegovu uzdrhtalu ruku i snano povue vazduh kroz cigaretu. Vinters ju je fascinirano posmatrao kako uvlai dim. Pogledom je prouavao njena usta, njen beli vrat, njena uzdignuta prsa, dok je ona milovala dim. Sa isto tako pomnom panjom posmatrao je kako njena dijafragma tone i kako dim izlazi u kovitlacu iz njenih skupljenih usana. Stajali su zajedno i utke puili, ne govorei nita. Nad okeanom opet sevnu munja i opet se zavalja grmljavina. Kad god je Tifani prinosila cigaretu ustima,

opinjeni Vinters je pratio svaki njen pokret. Udisala je duboko, sa vrstom reenou, snano uvlaei vazduh, jer joj je nikotin prijao. Svojih sopstvenih ispreturanih misli bio je samo mutno svestan. Divna je, tako divna. Mlada, svea i puna ivota. A ta kosa? Kako bih je rado uvijao sebi oko vrata... ali ovo nije devojica. Ovo je mlada ena. Nesumnjivo osea ta ja oseam, moju fasciniranost njome... pui kao ja. Sa punom koncentracijom. Miluje... "Volim olujne noi", ree Tifani razbivi tiinu, u trenutku kad jo jedan daleki sev osvetli nebesa. Onda mu prie blie, pa izvi vrat da bolje vidi drveem delimino zaklonjenu formaciju oblaka u kojoj je dolazilo do sevanja. Pri tom, ona se ovla oea o Vintersa. On oseti da je sav naelektrisan. Usta su mu bila suva. Telo mu je bilo proeto eljom, i to takvom da je tu elju jedva prepoznavao. Nije bio u stanju da odgovori na njenu reenicu. Umesto toga, nastavio je da zuri u sve jae vorite oluje, i potegao poslednji dim iz cigarete. I ona je dovrila svoju cigaretu i bacila je na plonik. Okrenula se ka njemu i njihovi pogledi se spojie; poslednji pramici dima jo su, kao da se igraju, lutali preko njenih usana. Izduvala je vazduh jo jednom, brzo, kao da flertuje, i Vinters oseti nalet sladostrasne elje u svojim bedrima. Obuzdavi se, uao je sa njom u pozorite... Aplauz se nastavljao. Komandant Vinters povede napred dve ene, po jednu sa svake strane - one koje su igrale Maksinu i Hanu - da bi se poslednji put poklonili publici, ba kao to su se pre predstave dogovorili. Aplauz se pojaa. Vinters se opet zagleda u prazna mesta gde su, pre pauze, sedeli Beti i Hep. Neko iz publike povika: "arlota Gudol!" i Vinters se upusti u improvizaciju. Odvevi te dve dame nazad u istu liniju sa postrojenom glumakom ekipom, on poe, sam du linije, do Tifani. U prvom trenutku ona nije shvatila, a onda se njeno lice razvue u prozrani osmeh, i ona prihvati njegovu ispruenu ruku. Poao je napred sa njom, do prednje ivice pozornice. vrsto su se drali za ruke. Ovo je bio trenutak posveen posebno njoj. Kad je ula da aplauz ponovo jaa, oseti da je blizu suza. Vinters se odmae i stade sa strane, a ona se graciozno pokloni publici. Dovrila je naklon, opet je prihvatila njegovu aku i pri tom je oduevljeno stisnula, i vratila se idui unatrake, meu postrojene glumce. Dok su se glumci oblaili, iza pozornice se naoe i Melvin, i Mark, i Amanda. Na sve strane - razdragana estitanja. inilo se da je posebno Melvin bio oduevljen. Priznao je da je tokom proba imao zamerki, ali je tvrdio da je ovom prilikom svako bio divan. Reiser poverljivo ree Vintersu da je scena u spavaoj sobi bila 'vrhunska - nije moglo biti bolje', a onda je praktino odcupkao kroz vrata garderobe. Vintersa je savladalo mnotvo oseanja. Bio je zadovoljan svojom glumom u ovoj predstavi i reakcijom publike, ali neke druge, linije stvari su ga zaokupljale.

ta je bilo sa Beti i sa Hepom? Zato su tokom pauze otili? Vinters pokua da zamisli kako je izgledala Beti dok je gledala njegovu ljubavnu scenu sa Tifani. Na tren ga uhvati panika, izazvana pomilju da je ona znala, iz gledalita, da njen mu uopte ne glumi, da se uzbudio podjednako kao i lik kojeg je trebalo da odglumi. Nije razumeo ta mu se deavalo sa Tifani, nije mogao ni da pone da razmilja o tome a da ne pone da ga obuzima oseanje krivice. Dok je opet oblaio svoju mornariku uniformu, dopustio je sebi da se seti ukusa njenih poljubaca na krevetu u drami, i da opet oseti onu seksualnu napetost koja ga je drala dok su u uliici zajedno puili. Ali nije hteo da dopusti svojim mislima da odlutaju dalje od te svesti o uzbuivanju. Krivica je deprimirajue oseanje, a on nije eleo da, u noi uspene premijere, bude deprimiran. Kad je komandant Vinters izaao iz zajednike muke garderobe, Tifani ga je ekala. Njena kosa opet je bila skupljena u kikice, lice oprano i obrisano od svih ostataka minke. Opet je izgledala kao devojica. "Komandante", upita ona maltene servilno, "da li biste mi uinili jednu uslugu, molim vas?" On joj osmehom pokaza da hoe. Pozvala ga je pokretom da poe za njom, i oni izaoe u hodnik iza kulisa. U hodniku je stajao jedan crvenokosi ovek priblino komandantovih godina, etkajui se i nervozno puei. Bilo je jasno da se osea nelagodno i izvan svog pravog mesta. Uz njega je bila jedna nakinurena plavua, moda u ranim tridesetim; vakala je vaku i apatom razgovarala sa tim ovekom. im je video komandanta u uniformi, taj ovek se primetno opusti. Tifani ga predstavi Vintersu kao svog oca. "Pa, gospodine", ree njen otac, "dobro je sresti vas. Ne znam mnogo o tom glumakom poslu, ali se pokatkad brinem da nije zdrav za moju erku." On namignu svojoj eni, Tifaninoj maehi, i snizi glas. "Znate gospodine, s obzirom na to koliko meu glumcima ima peana i lezbaa i drugog uvrnutog sveta, ovek ne moe preterati sa opreznou. Ali Tif mi je ispriala da u ekipi uestvuje jedan pravi mornariki oficir, i to komandant. U prvi mah joj nisam poverovao." Bilo je jasno da gospodin Tomas ve dobija signale i od Tifani i od svoje ene. Suvie se bio raspriao. "I ja sam u mornarici", izbrblja on Vintersu, koji jo nije nita govorio, "evo ve blizu dvadeset pet godina. Potpisao sam jo kad sam bio klinac od osamnaest godina. Sreo sam Tifaninu mamu dve godine kasnije..." "Tata", prekide ga Tifani, "obeao si mi da mi nee praviti nezgodacije. Molim te, jednostavno ga pitaj. On verovatno ima svoja posla." Komandant svakako nije bio spreman da se sretne sa Tifaninim ocem i pomajkom. Zapravo, on sve do tada nije ni trenutka razmiljao o njenim roditeljima, iako je sad, stojei tu i sluajui gospodina Tomasa, uviao loginost svega. Tifani je, najzad, bila tek u prvom razredu srednje kole. I zato naravno stanuje kod kue, pomisli on. Sa roditeljima. Gospodin Tomas je sada bio krajnje ozbiljan. Tokom, moda jednog sekunda Vinters je oseao strah i poetak panike. Ne. Ne, pomisli on brzo, nije mogla jo nita da im ispria. Prerano je za to.

"Moja ena i ja igramo brid", govorio je gospodin Tomas, "i to u paru, turnirski. Ovog vikenda bie veliki regionalni u Majamiju. Otputovaemo sutra ujutro i vratiemo se u nedelju uvee, veoma kasno." Vinters nije razumeo. Ova konverzacija nije mu bila jasna. Zato bi se njega ticalo ta Tomasovi rade sa svojim slobodnim vremenom? Najzad gospodin Tomas pree na stvar. "I pozovemo mi Mejinu roaku u Meratonu i zapitamo je da li bi saekala moju kerku posle predstave, sutra uvee. Meutim, to bi znailo da Tif mora da propusti zabavu glumakog ansambla. Onda je Tif pomenula da biste vi verovatno bili voljni da je bezbedno vratite kui posle zabave, i..." gospodin Tomas se prijatno nasmei, "da oinski motrite na nju dok sam ja odsutan zbog brida." Vinters instinktivno baci pogled ka Tifani. Tokom samo nekoliko mulisekundi video je u njenim oima pogled svetovne prevejanosti koji prohuja kroz njega kao plamena lopta. Onda je to opet bila devojica koja moli svog taticu da je pusti na zabavu. Komandant je dobro odigrao svoju ulogu. "U redu, gospodine Tomas", odgovori on, "bie mi drago da vam se naem na usluzi." Sa naklonou je potapao Tifani. "Zasluuje da ide na zabavu, naporno je radila." On zastade za trenutak. "Ali imam dva pitanja. Na zabavi e svakako biti ampanjca, i zabava e verovatno potrajati do vrlo kasno u no. Ima li Tifani policijski as? Kakav je va stav prema..." "Samo se vi oslonite na svoju procenu, komandante", prekide ga gospodin Tomas. "Mej i ja imamo puno poverenje u vas." On prui ruku i rukova se sa Vintersom. "Mnogo vam hvala. Uzgred", dodade on, "bili ste izvanredni, mada moram priznati da sam se zabrinuo kad ste se ono grlilil sa mojom erkom. Onaj pea koji je napisao tu dramu mora biti da je bio neki stvarno odlepljen stvor." Tifanina pomajka proguna neto u znak zahvalnosti preko vake, a sama devojka ree: "Vidimo se sutra" i njih troje odoe. Komandant posee u dep za jo jednom cigaretom. Kad je konano, oko jedanaest, stigao kui, Beti i Hep su ve, kao to je i znao da e biti sluaj, spavali. Tiho je proao pored sobe svog sina, ali pred Betinom sobom je stao. Vinters, u osnovi obziran ovek, provede nekoliko sekundi odmeravajui Betin san naspram svoje potrebe da dobije objanjenje. Odlui da ue i probudi je. Sevi u mraku na bonu stranu kreveta, on sa iznenaenjem ustanovi da je nervozan. Leala je na leima, pokrivena samo aravom i jednim vrlo tankim ebetom uredno navuenim do, priblino, pet centimetara od ramena. On je ovla prodrma. "Beti, draga", pozva je on. "Doao sam kui. Hteo bih da popriam s tobom." Pomerila se. Opet ju je prodrmao. "Ja sam, Vernon", ree on blago. Njegova ena se pridie u krevetu u sedei poloaj i upali lampu na nonom stoiu. Pod lampom je bila mala slika Isusovog lica, oveka mudrog onostran

njegovih tridesetak godina, guste brade, ozbiljna pogleda, i sjajnim oreolom iza glave. "Zaboga", ree ona, mrtei se i trljajui oi, "ta se deava? Je li sve u redu?" Beti nikad nije bila osobito lepa. Ali tokom poslednjih desetak godina potpuno je zanemarila svoj izgled, i ak je nabacila runih i suvinih desetak kilograma. "Sve je u redu", odgovori on. "Samo sam eleo da popriamo. Da saznam zato ste ti i Hep napustili predstavu posle pauze." Beti ga pogleda pravo u oi. Kod nje nije bilo lukavstva, ak ni nijansi. ivot je za nju bio jednostavna, pravolinijska stvar. Ako stvarno veruje u boga i u Isusa Hrista, nema u ta da sumnja. Ni u jednom jedinom sluaju. "Vernone", poe ona, "esto sam se pitala zato si odabirao da igra u tako udnim komadima. Ali nikad se nisam alila zbog toga, imajui pre svega u vidu da je to, ini se, jedino to te na pozitivan nain uzbuuje jo od Libije i od tog groznog incidenta na plai." Namrtila se, i preko njenog lica kao da na trenutak pree oblak. Onda nastavi injeninim tonom. "Ali Hep vie nije dete. On postaje mladi ovek. Pa, ako bude sluao svog oca, makar i u pozorinom komadu, da boga naziva izrazima 'mrzovoljni starac' i 'matori delinkvent', malo je verovatno da e to ojaati njegovu veru." Ona pogleda na drugu stranu. "Takoe sam smatrala da je za njega uznemiravajue, u jednakoj meri, da te gleda kako se pipa sa onom mladom devojkom. Sve u svemu", ree ona, dobacivi opet pogled svom muu i sumirajui celu tu temu, "smatrala sam da u toj drami nema vrednosti, nema morala, i nema nieg radi ega bi vredelo ostati." Vinters oseti kako se u njemu nagomilava gnev, ali se, kao i uvek, potrudi da ga prigui. Zavideo je Beti na vrstini njene vere, na toj njenoj sposobnosti da u svakoj dnevnoj aktivnosti jasno vidi boga. Njegova religioznost je jo u detinjstvu iaila, a njegova kasnija lina traganja za bogom bila su jalova i nisu mu donela neku jasniju percepciju o boanstvu. Meutim, Vinters je u pogledu nekih stvari ipak bio siguran. Njegov bog bi se smejao zajedno sa likovima Tenesija Vilijemsa. I ne bi bio zadovoljan ako bi video da na malu decu padaju bombe. Komandantu se stoga nije raspravljalo sa Beti. Bratski ju je poljubio u obraz, i ona je ugasila svetlo. Tokom jednog trenutka pitao se. Koliko je ve prolo? Tri nedelje? Ali, nije se mogao tano setiti. ak, ni da li im je bilo uspeno ili ne. Njih dvoje su se 'glupirali', kako je Beti to nazivala, kad god bi njena svest o njegovoj potrebi nadvladala njenu sveoptu ravnodunost. Pa, to je valjda otprilike normalno za parove u naim godinama, pomisli Vinters pomalo odbranaki, svlaei se u svojoj sobi. Ali potom, leei tiho u mraku, pod aravom, nije mogao da zaspi. Ono oseanje seksualnog uzbuenja koje tako snano doiveo, najpre tokom drame a potom u uliici, jo ga je dozivalo. Slikama. Skalopivi oi, opet je video Tifanine meke, koketne usne kako izduvavaju poslednje ostatke dima koji je pre toga bio duboko u njenim pluima. U ustima je jo oseao ukus onih strasnih poljubaca koje

mu je utisnula tokom scene u spavaoj sobi. Potom, onaj naroiti pogled koji mu je uputila kad je njen otac zatraio od njega da se na zabavi pobrine za nju. Da li je to bila samo njegova matarija? Nekoliko puta je komandant Vinters menjao poloaje u krevetu, nastojei da rastera te slike iz svog uma i ukloni nervozu zbog koje nije mogao da zaspi. Uzalud. Najzad, leei na leima, on se doseti da postoji jedan sistem za oslobaanje od ove vrste napetosti. Najpre je osetio krivicu, ak i nelagodnost, ali talasi Tifaninih slika nastavljali su da ispunjavaju njegov mozak kao poplava. Poe da masturbira. Slike toga dana se izotrie i razvie u fantazije. Ona se u krevetu popela na njega, kao u drami, ali on sad uzvraa njene poljupce. Tokom jednog kratkog trenutka Vinters oseti strah i stade. Ali oajniki napliv enje ukloni i poslednje ostatke inhibicije. Opet je bio pubertetlija, sam sa svojom matom. Scena u njegovom umu se promeni. On sad lei go na krevetu ogromnih dimenzija, u raskonoj sobi sa visokom tavanicom. Tifani mu dolazi iz osvetljenog kupatila, takoe gola; duga crvenosmea kosa u talasima joj se sputa niz ramena i sakriva bradavice njenih dojki. Ona povlai poslednji slasni dim iz cigarete i gasi je u pepeljari pored kreveta, njen pogled se nikako ne odvaja od njegovog pogleda, najzad ona polagano, maltene sa ljubavlju, isputa i poslednji dim iz usta. Ulazi u krevet pored njega. On osea mekotu njene koe, bockanje te njene duge kose na svom vratu i prsima. Ona ga ljubi neno ali strasno, obuhvativi mu glavu akama. On osea izazovnu igru njenog jezika na svojim usnama. Ona se nameta uz njega i gura se kukovima uz njegove. On osea erekciju. Ona dohvati njegov penis i blago ga stiska. Njegova je erekcija na vrhuncu. Ona jo jednom stee njegov penis akom, onda elagantnim pokretima zajahuje Vintersa i navlai se na penis, duboko. On osea maginu vlanu toplinu i skoro istog sekunda eksplodira. Komandant Vinters ostade oamuen jainom i intenzivnou svoje fantazije. Negde u njemu jedan glas je vikao pozivajui na oprez i upozoravajui na strane posledice ukoliko dopusti da fantazija u prevelikoj meri pree u realnost. Ali leei tako ispranjen i sam u svojoj kui na periferiji, on odgurnu u stranu svoje strahove i krivice i dozvoli sebi da utone u nauporedivo blaenstvo postorgazminog sna. 9. Kafana Kod Aljakovog Doa bila je, u Ki Vestu, institucija. Taj omiljeni lokal Ernesta Hemingveja i njegove arolike druine uspeo je da se brzo prilagodi mnogostrukoj evoluciji grada iji je simbol postao. Mnogi stanovnici starog dela grada bili su na ivici modanog udara kad su uli da kafana naputa svoju istorijsku zgradu u centru grada i seli se u ogromni trni kompleks izgraen okko nove marine. Ali ak i oni su morali, iako uz gunanje, priznati, kad se klub ponovo otvorio u velikoj i dobro provetrenoj dvorani sa pozornicom i odlinom akustikom, da su

Tifanijeve lampe, dugi drveni barovi, uzana ogledala od tavanice do poda, i uspomene sauvane tokom sto godina rada u Ki Vestu, sa ukusom preobraeni i da je duh onog nekadanjeg lokala sauvan. Bilo je sasvim prikladno da Endi Ledervud peva kao zvezda veeri u Aljkavom Dou tokom svojih retkih i kratkih navraanja u rodni grad. Troj je bio taj koji je svojom blagoglagoljivou nagovorio vlasnika lokala, doseljenog pedesetogodinjaka po imenu Toni Palaco, da omogui tada devetnaestogodinjoj Endi audiciju. Toni je pet minuta sluao njeno pevanje, a onda uzviknuo, mlatarajui rukama: "Nije dovoljno to mi dovodi crnu devojku koja je lepa toliko da oveku dah stane. Nije, nego i takvu koja peva kao slavuj. Mama mia. ivot nije pravedan. Moja ker Karla ubila bi nekog samo da moe tako da peva." Toni je postao najvei Endin oboavalac; nesebino je potpomagao njenu karijeru. Endi nikad nije zaboravila ta je Toni uinio za nju, i kad god je dolazila u ovaj gradi uvek je pevala kod Aljkavog Doa, Endi je bila takva. Trojev sto bio je napred, u sredini, oko tri metra od ruba pozornice. Nik i Troj su ve sedeli za tim malim, okruglim stolom, kad se, oko deset i dvadeset pet, pojavi Kerol. Izvinila se i promumlala neto o parkiranju u Sibiru. im je stigla, Nik je izvukao koverat sa slikama, pa joj obojica rekoe da su slike, po njihovom miljenju, fascinirajue. Nik poe da postavlja pitanja o fotografijama, a Troj pozva kelnera. Dok je nova tura pia stigla do stola, Nik i Kerol su ve bili zadubljeni u ozbiljan razgovor o predmetima u podmorskom otvoru. Nik je upravo govorio da jedan od tih predmeta izgleda kao moderan projektil. Bilo je ve deset i trideset pet. Svetla poee da se pale i gase, kao signal da predstava poinje. Endi Ledervud je bila odlian scenski izvoa. Kao i mnogi meu najboljim izvoaima, nikad nije zaboravljala da su sluaoci njene muterije, da oni i stvaraju njen 'imid' i pojaavaju njenu mistinost. Poela je naslovnom pesmom sa svog novog albuma, 'Uspomene na oaravajue noi', a onda otpevala potpuri sainjen od delova pesama Vitni Hjuston, odajui na taj nain priznanje toj briljantnoj pevaici iji je talenat izazvao i kod nje, Endi, varnicu elje za pevanjem. Potom je pokazala svoju raznovrsnost stapajui etiri pesme sa razliitim ritmovima: jedan rege sa Jamajke, jednu nenu baladu sa svog prvog albuma zvanom 'Ljubavna pisma', jednu maltene savrenu imitaciju kako Dajana Ros peva jednu staru pesmu grupe Sjuprims, 'Kud ode naa ljubav', i najzad jednu potresnu pesmu-zahvalnicu njenom slepom ocu, sa naslovom 'ovek sa vizijom'. Kraj svake psme pozdravljen je gromkim aplauzom. U kafani Aljkavi Do bila su prodata sva mesta, ukljuujui i ona du trideset metara dugog bara. Sedam ogromnih video-ekrana, razmeteni kroz ovaj prostrani klub, pribliavalo je Endi i onima koji nisu sedeli blizu pozornice. Bila je ovo njena klapa, njeni prijatelji. Nekoliko puta nala se gotovo u nelagodnoj situaciji zato to aplauzi i povici 'Bravo' nikako nisu prestajali. Za Trojevim stolom malo se prialo tokom predstave. Njih

troje su jedno drugom ukazivali na pesme koje su im se posebno dopadale (Kerol je najvie volela pesmu Vitni Hjuston 'Najvea od svih ljubavi'), ali nije bilo vremena za razgovor. Svoju pretposlednju pesmu, 'Dozvoli da se ja brinem o tebi, dragi' posvetila je svom 'najdraem prijatelju' (Nik ritnu Troja ispod stola). Zavrila je svojom najpopularnijom pesmom iz 'Ljubavnih pisama'. Posle toga, publika joj je ustavi, priredila ovacije i bunim, otegnutim povicima traila jo. Ustajui, Nik primeti da je od dva jaka pia malice oamuen, i da su mu oseanja nekako udno pojaana, moda zbog podsvesnih asocijacija izazvanih Endinim ljubavnim pesmama. Endi jo jednom izae na pozornicu. Buka se stiala, pa se njen blagi, milujui glas mogao uti. "Vi svi znate da je Ki Vest za mene posebno mesto. Tu sam odrasla, tu sam ila u kolu. Veina mojih uspomena vraa me ovamo." Ona zastade i osmotri publiku. "Mnoge pesme mi vraaju te uspomene i oseanja koja uz uspomene idu. Ali od svih takvih, meni je najdraa jedna iz mjuzikla Make. Zato, Ki Veste, ovo je za tebe." Buran aplauz, a onda muziki sintesajzeri, koji su pratili Endino pevanje, zasvirae uvod u pesmu 'Uspomene'. Publika je ostala na nogama, a Endin milozvuni glas otpoe tu divnu pesmu. im je pesma poela, Nik se nae prenet u Centar Kenedi u Vaingtonu, u junu 1984. godine, gde je gledao, sa majkom i ocem, izvodenje Maaka. Tada je Nik, naime, konano doao kui da im objasni zato posle prolenog raspusta provedenog na Floridi nije bio u stanju da se vrati na Harvard. Pokuavao je i pokuavao, ali nije uspevao da ispria tu priu svom razoaranom ocu i svojoj majci ije je srce bilo slomljeno. Jedino je uspevao da kae: "Bila je jedna ena..." i posle tih rei bi svaki put zamukao. Bilo je to tuno ponovo okupljanje. Dok je Nik bio u poseti svome domu u Folz eru, prvi zloudni polipi otkriveni su u debelom crevu njegovog oca, i uklonjeni. Doktori su bili optimisti u pogledu mogunosti da pacijent ivi jo nekoliko godina, ali su istakli da se rak debelog creva esto vraa i da stvara metastaze u drugim delovima tela. U jednom dugom razgovoru sa svojim iznenada oronulim ocem, Nik je obeao da e diplomu ipak stei, ali u Majamiju. Meutim, to je bila slaba uteha starijem oveku, koji je nekada sanjao da e videti kako njegov sin diplomira na Harvardu. To izvoenje Maaka u Kenedijevom centru bilo je za Nika samo u veoma maloj meri zabavno. Usred predstave zapitao se koliko ljudi u tom gledalitu zaista poznaje autora iji su tekstovi posluili kao materijal za pesme, Tomasa Sternsa Eliota, oveka koji se divio majim idiosinkrazijama i uivao u njima, ali koji je, takoe, jednu svoju pesmu zapoeo opisujui vee koje se 'opruilo po nebu kao opijeni pacijent po stolu'. Ali kad je na sredinu pozornice izala stara maka, ija je lepota zgasnula i pretvorila se u bore, i kad je poela pesmu o svojim 'danima na suncu', Nik je bio dirnut kao i itav auditorijum. Iz razloga koje ni tada, a ni kasnije,

nije shvatio, pred oima mu se pojavila Monik kako peva tu pesmu, mnogo godina u budunosti. Tako je on u Vaingtonu zaplakao, neujnim suzama hitro sakrivenim od roditelja, kad je bolno isti sopran stigao do klimaksa pesme. "Dodirni me... Tako je lako ostaviti me... sasvim samu sa mojim uspomenama.... o mojim danima na suncu... Ako me dodirne... razumee ta je srea..." Endin glas u kafani Aljkavi Do nije bio ni priblino onako prodoran kao taj sopran u Vaingtonu. Ali Endi je u pevanje unosila isti intenzitet, evocirajui svu tugu nekoga ko vidi da su sve radosti njegovog ivota prole. Uglovi Nikovih oiju ispunie se suzama; jedna suza se preli preko ruba kapka i potee niz obraz. Kerol je stajala na takvom mestu da je videla odraz svetala sa pozornice na Nikovom obrazu. Videla je i tu suzu, prizor ranjivosti, to je veoma dirnu. Po prvi put je osetila neku duboku pobuenost u sebi, maltene simpatiju prema ovom udaljenom, usamljenom, ali udnovato privlanom oveku. Oh, Kerol, koliko su drugaije mogle stvari krenuti da si tada, bar jednom u ivotu, reagovala smireno. Da si samo pustila tog oveka da tog trenutka bude usamljen, ili slomljenog srca, ili nean, ili ve koje god da ga je oseanje tada bilo obuzelo, mogla si to pomenuti u nekom kasnijem razgovoru, u mirnije vreme, i bilo bi neke koristi. Zajednikim proivljavanjem ovog trenutka moglo se stvoriti neto to bi kasnije bilo deo veze izmeu vas. Ali ti si morala da kucne Nika po ramenu, pre nego to se pesma zavrila, ak pre nego to je i on sam shvatio da mu je potekla suza, i tako da pokida njegovo dragoceno saivljavanje sa njegovim unutranjim biem. Bila si uljez. Dogodilo se i neto jo gore: kao to esto biva, on je tvoj osmeh protumaio kao podsmeh, ne kao saoseajnost, pa se, kao uplaena kornjaa, potpuno povukao iz te veeri. Moe biti sigurna da e on sve eventualne kasnije prijateljske pristupe odbaciti kao neiskrene. Troj nije ni primetio tu meuigru izmeu Nika i Kerol. Zato se veoma iznenadio kad se posle finalnog aplauza okrenuo i opet seo, to vidi da se Nik skupio u nepogreivo prepoznatljivu pozu neprijateljstva. "Zar nije bila divna, anele?" ree on Kerol. "A ti, profesore? Da li si sad po prvi put uo njenu pesmu?" Nik potvrdno klimnu. "Bila je izvanredna", ree on, maltene kao da guna. "A ja sam edan. Moe li ovek ovde da dobije pie?" Troj ovim bi malice uvreen. "E pa, mi vam se pardoniramo", ree on. "Izvin'te to je zabava trajala tol'ko dugo." Pokuavao je da dozove kelnera. "ta njega to gricka, anele?" upita on Kerol konverzacionim tonom. Kerol slee ramenima. Onda se, pokuavajui da olaka atmosferu, nagnu napred ka Niku i kucnu ga po onoj podlaktici koju je bio stavio na sto. "Hej, Nik", ree ona, "je l' si uzeo ljuto-besne pilule?" Nik tre ruku ka sebi i odgovori nekim gunanjem koje se nije moglo razumeti. Okrenuvi se na drugu stranu od razgovora, on vide da se Endi pribliava

njihovom stolu. Automatski ustade, a isto uinie i Kerol i Troj. "Bila si fantastina", ree Kerol malo preglasno, im Endi stie u doseg glasa. "Hvala... Zdravo", odvrati Endi, priavi stolu i prihvativi stolicu koju je Troj ve izvukao za nju. Nekoliko sledeih trenutaka provela je graciozno se zahvaljujui ljudima koji su joj, sa susednih stolova, upuivali pohvale. Onda je sela i nasmeila se. "Ti mora da si Kerol Doson", ree ona oputeno, naginjui se preko stola prema reporterki. Endi je u prirodi bila jo lepa nego na omotnici onog komapkt-diska. Njena koa nije bila stvarno crna, ve tamnomrke boje. Njena minka, ukljuujui i bledoruiasti karmin, nije bila napadna, kako bi panja posmatraa bila vie usmerena prema Endinim prirodnim kvalitetima, meu koje su spadali i gotovo savreni beli zubi veoma vidljivi kad se osmehivala. Ali nije u pitanju bila samo njena lepota, nego i njena linost. Ni na kakvoj fotografiji nije se mogla videti ona prirodna toplina koja je zraila iz Endi. To je inilo da ti se Endi odmah dopadne. "A ti mora da si Nik Vilijems", ree Endi, pruivi ruku Niku. On je jo bio na nogama, i inilo se da mu je neprijatno i da ne zna ta bi sa sobom, iako je Troj ve seo. "Troj mi je tokom poslednjih nekoliko dana toliko priao o tebi da imam oseaj da smo ve prijatelji. On tvrdi da si ti proitao svaki itanja vredan roman ikada napisan." "To je preterivanje, naravno", odgovori Nik, vidno zadovoljan to je prepoznat. Izgledalo je da njegova napetost malo poputa i on najzad sede. Zausti da jo neto kae, ali mu Kerol upade u re. "Da li si sama napisala onu divnu pesmu o slepom oveku?" upita Kerol, pre nego to je Endi imala stvarno dovoljno vremena da sedne i da se sabere. "Stekla sam utisak da je veoma lina." "Jesam", odgovori joj Endi prijatnim tonom, ne pokazavi niim da joj Kerolino agresivno ponaanje smeta. "Veina mog materijala dolazi iz drugih izvora, ali ponekad i sama napiem poneku pesmu. Kad je tema od naroitog znaaja za mene." Uputila je Troju jedan kratak osmeh, i nastavila. "Moj otac je izuzetan ovek, pun ljubavi. Od roenja je slep, ali neverovatno dobro razume svet u svakom pogledu. Bez njegovog strpljenja i voenja, verovatno nikad ne bih skupila, kao devojica, hrabrosti da zapevam. Bila sam previe stidljiva i nesamosvesna. Ali moj otac je ubedio sve nas, kad smo bili mali, da smo na neki nain posebni. Govorio je da je svakom od nas bog dao po neto neuobiajeno, neto jedinstveno, i da se jedna od velikih radosti ivota sastoji u tome da ovek otkrije i razvije taj svoj posebni talenat." "A ona pesma 'Dozvoli da se ja brinem o tebi, dragi', jesi li nju zaista napisala za Troja?" izlete Nik sa svojim pitanjem ak i pre nego to je Endi zavrila svoju reenicu. Takvim nastupom unitio je ono blago raspoloenje koje je Endi bila stvorila nenim opisom svog oca. Nik je sedeo na ivici stolice; inilo se da je iz

nekog razloga uznemiren i izvan ravnotee. Troj se opet zapita ta se to maloas desilo, a da on nije primetio, izmeu Kerol i Nika, i izazvalo toliku napetost kod njegovog prijatelja. Endi pogleda Troja. "Pa, rekla bih da jesam", ree ona sa tunim osmehom, "mada je stvar prvobitno bila zamiljena kao neozbiljna pesma, kao vedri komentar o igri ljubavi." Ona zastade. "Ali ta pesma govori o jednom stvarnom problemu. Ponekad uspeh enama stvara i velike tekoe. Ometa im..." "Amin, amin", prekide je Kerol usred misli. Ovo je bila jedna od Kerolinih omiljenih tema, i ona se spremno baci na pruenu priliku. "Veina mukaraca ne moe da podnosi ni enu koja je iole uspena, a kamoli slavna." Ona pogleda pravo u Nika i nastavi. "ak i sada, u godini 1994. postoje neka nepisana pravila koja se moraju potovati. Ako hoe da ima trajan odnos sa mukarcem, postoje tri zabrane: ne dozvoli da pomisli da si pametnija od njega; ne predlai seks prva; i, nadasve, ne zarauj vie para nego on. To su tri kljune zone u kojima je njihov ego posebno lomljiv. A ako potkopava ego ma kog mukarca, makar i samo u ali, stvar je izgubljena." "To zvui kao da si ekspert", odgovori Nik ironino. Njegovo neprijateljsko raspoloenje bilo je lako vidljivo. "Pitam se da li je i jednoj od vas osloboenih ena ikad palo na pamet da mukarce ne odbija va uspeh, nego nain kako rukujete tim uspehom. Ono to postiete u ivotu ne mora na linom planui vredeti ni koliko govno. Veina ambicioznih, agresivnih ena koje sam sreo (i sad on pogleda pravo u Kerol) ulau poseban trud da pretvore muko-enske odnose u neku vrstu nadmetanja. Ne dozvoljavaju da mukarac, ba ni za trenutak, ima iluziju da ivi u patrijarhalnom drutvu. Mislim da neke od njih namerno kastriraju..." "Eto, dabome, tu smo", uskoi Kerol trijumfalno. unula je Endi, koja se jo osmehivala mada joj je ve bilo malo neprijatno zbog ogorenosti ove njihove razmene. "To im je magina re. Kad god ena hoe da diskutuje, umesto da kao re boju prihvati neku muku duboku mudrost, odmah kau da je zapela da 'kastrira', da 'utroji'..." "Oooo-kej, drutvo", ubaci se Troj odluno, odmahujui glavom. "Dosta je. Menjamo temu. Mislio sam da ete vas dvoje moda moi da uivate u zajedno provedenoj veeri, ali ako ovako ponemo, neete moi." "Problem je u tome", nastavljala je Kerol gledajui u Endi i ogluujui se o Trojev zahtev, "to su mukarci uplaeni. Njihova hegemonija u zapadnom svetu ugroena je nailaskom ena koje nisu voljne da budu samo bose i trudne. Eto, kad sam bila na Stenfordu..." uvi da noge od stolice kripe po podu, ona zastade i pogleda na tu stranu. Nik je opet ustajao, pridravajui stolicu rukom. "Uz sve duno potovanje, gospoice Ledervud", ree on, "mislim da u se izviniti to odlazim. Veoma sam uivao u vaoj muzici, ali ne elim da vas izlaem neijim daljim ispadima. elim

vam puno sree u karijeri, i nadam se da ete nekad moi da provedete izvesno vreme na brodu sa Trojem i sa mnom." Nik se onda okrete Troju. "Vidimo se u marini u osam ujutro." Najzad pogleda Kerol. "To se odnosi i na tebe, ako ti se jo ide. Dok budemo usred Zaliva, moe da nam pria o lezbejkama sa Stenforda." Ne saekavi odgovor, on dohvati koverat i poe u pravcu izlaza, kroz gomilu. Dok se bliio vratima, zau kako ga neko doziva. "Nik. Ej, Nik. Ovamo." Bila je to Dulijana, koja mu je mahala od oblinjeg stola punog aa i pepeljara. Oko nje, Korine i Linde bilo je pet-est mukaraca, ali ona ih je sve terala da se pomaknu, i izvlaila jednu praznu stolicu. Nik prie njenom stolu. Trideset minuta kasnije Nik je bio estoko pijan. Kombinacija Dulijaninog povremenog oeavanja o njegovu nogu, Korininih dinovskih dojki (sada pokrivenih odeom - ali on je pamtio kako su izgledale tog popodneva u kompjuterskoj igri), i pogleda koje je kroz duvanski dim povremeno bacao prema Kerol, seksualno ga je napalila. Kad je sedao za taj sto, razmiljao je na jedan nain, a pola sata kasnije na drugi. Boga mu bogovog, Vilijemse, mislio je dok je prilazio Dulijaninoj skupini, opet si zajebao stvar. Ovo ti je bila savrena prilika da je armira. Moda, ak, i da joj zakuca u ko. A pola sata kasnije, posle tolikih pia, njegove misli vie su liile na Ezopovu lisicu. Ionako je ona suvie agresivna za mene. Slavna. Nametljiva. Verovatno, suvie tvrda. I hladna u krevetu. Jo jedna razbijaica muda. Ipak, i dalje ju je posmatrao preko sale. Dodatne stolice koje su bile donete samo zbog Endine predstave sad su sklanjane da bi se napravio prostor za ples. Disk-dokej je, iz kabine blizu pozornice, orkestrirao ostatak te veeri; gost je mogao da plee uz modernu muziku raznih vrsta, ili da gleda ludo zamrene muzike video-spotove na velikim ekranima, ili da jednostavno vodi razgovor, jer muzika nije bila preterano buna. Veina ljudi oko Nika bila je iz marine. Tokom jedne pauze izmeu kompozicija, upravo kad je Nik iskapio jo jednu tekilu, Linda Kvinlen se nae preko stola. "Ma, hajde, Nik", ree ona, "poveri nam svoju tajnu. ta ste to ti i Troj nali jue?" "Nita osobito", ree Nik, imajui u vidu dogovor, ali iznenaen eljom da o tome ipak pone da pria. "Drukije se pria", uskoi jedan od mukaraca prisutnih za stolom. "Svi znaju da si nosio neto kod Amande Vinester jutros. Ajd' kai nam ta je to bilo. Jesi naao novi brod sa blagom?" "Moda", odvrati Nik sa irokim pijanim osmehom na licu. "E, ba - moda." On oseti nov, snaan nalet elje da im sve ispria, i da im pokae slike, ali se uzdra. "Ne mogu o tome da priam", dodade i zauta. Upravo tada sa druge strane sale uputie se pravo ka Nikovom stolu, dvojica robusno graenih, kratko oianih mladih ljudi u mornarikim oficirskim

uniformama. Jedan od njih bio je crnokos, panskog izgleda. Njihovo prilaenje bilo je samopouzdano, ak arogantno; kad su stigli, za stolom prestade svaki razgovor. Beli porunik spusti aku Dulijani na rame. "Dobro, lepojko", ree on odvano, "stigla je Ratna mornarnica. to ne biste ti i ova tvoja prijateljica (on pokaza prema Korini - Ramirez je ve stajao iza nje) zaplesale sa nama?" "Ne, hvala", ree Dulijana vrlo utivo i osmehnu se. Tod spusti pogled ka njoj. Njihao se malice; po oima mu se videlo da je mnogo popio. "Je l' ti to meni kae", ree Tod, "da e radije sedeti ovde sa tim lokalnim gedama nego da plee sa buduim admiralima?" Dulijana oseti kako joj akom stee rame. Ona pogleda prisutne za stolom i pokua da ne obraa panju na Toda. Todu se ovo odbijanje nije dopalo. On skide ruku sa Dulijaninog ramena i pokaza prstom ka Korininim grudima. "Hrista mu, Ramirez, dobro si kazao. Stvarno su udovine. Je l' ne bi voleo da malo cucla jednu?" Dvojica porunika se prostaki nasmejae. Korina se postieno vrpoljila. Momak Linde Kvinlen ustade. On i Nik bili su, za tim stolom, jedini mukarci bar priblino iste grae kao Tod i Ramirez. "ujte, momci", ree on razumnim tonom, "dama je vrlo utivo rekla ne. Nije potrebno da vreate ni nju ni njene prijatelje..." "uj njega, Ramirez", prekide ga Tod. "Tip kae da smo nekog uvredili. Od kad je uvreda diviti se veliini neijih cuclica?" On se zakikota, oduevljen to je toliko pametan. Ramirez mu dade znak da pou, ali Tod to drugim gestom odbi. Pijani Nik je itave noi bio spreman da eksplodira. "Mar napolje, maru jedan", ree on tiho ali otresito. Jo je sedeo pokraj Dulijane. "Koga ti zove marom, puau kurca jedan?" odvrati oholo porunik Tod. Potom se okrete ka Ramirezu. "Mislim da u stvarno morati da izlupetam ovog drskog kopilana." Ali Nik ga preduhitri. Skoivi na noge, snano zamahnu i tresnu Toda pesnicom posred lica. Ovaj polete unazad i pade preko susednog stola, pokrivenog piima. Uz silan tresak, i Tod i sto zavrie na podu, a Nik se baci preko Toda. Ramirez podie Nika sa svog kolege, a zatim ga, kad se Nik okrete da zamahne i na njega, gurnu tako da Nikove klimave noge popustie. Nik pade leima preko Dulijane, i jo jedan krcat sto pade, lomei se, na pod. Kerol, Endi i Troj su, sa svog mesta u sali, videli frku i prepoznali Nika u njoj. "A-u", uzviknu Troj, skaui na noge da pomogne svom prijatelju. Kerol poe sa njim, ne zaostajui nimalo. Dok su oni stigli na drugi kraj sale, oba izbacivaa zaposlena u ovom klubu ve su se stvorili tu, i ovladali situacijom. U meuvremenu, Nik i Dulijana su jo pokuavali da se razmrse na podu, dok se porunik Tod polako dizao na noge. U tui, koverat se otvorio i dve-tri fotografije su sada dobrim delom virile iz nje. Ramirez die kovertu sa poda, i blistave boje privukoe njegovu panju. On se

zagleda u slike. Na prvoj gornjoj fotografiji jasno se, i to izbliza, videla silueta projektila na dnu mora. "Ej", ree on uzdrmanom Todu, "vidi ovo. ta bi po tebi ovo moglo da bude?" Kerol istog trena stupi u akciju. Dojurivi do Ramireza, epa koverat i slike, i pre nego to je Ramirez stigao ita da izusti, poe da se dernja: "Pa zar opet, Nik, oooo, ne, ne mogu da verujem. Kako je mogue da si opet pijan?" Kleknula je na pod uz Nika i slobodnom rukom obgrlila njegovu glavu, pridravajui je. "Ooh, dragi", ree ona, dok je Nik buljio u nju obuzet potpunom nevericom, "pa obeao si da e prestati." Pred oima zapanjene gomile Kerol poljubi Nika pravo u usta, da bi ga spreila da ita kae. Troj je bio zaprepaen. "Troje, povika ona sledeeg trenutka, dok je Nik jo pokuavao da doe k sebi. "Troje, gde si? Dolazi da pomogne". Troj priskoi i pomoe Niku da ustane. "Mi ga sad vodimo kui", saopti Kerol posmatraima. Ona i Troj uhvatie Nika za ruke; sve troje, teturajui se, odoe prema izlazu iz nonog kluba. Na izlazu prooe pored menadera kluba. Kerol mu dobaci da e sutra svratiti da plati tetu i raune. Ona i Troj potom izgurae Nika na ulicu, napola ga nosei. Dok su ili ulicom, udaljavajui se od Aljkavog Doa, Kerol se okrete i vide da je deo gomile, idui za njima, doao do ulaznih vrata kluba. Na elu skupine stajali su Ramirez i Tod, zbunjenih izraza lica; Tod je jo trljao obraz. "Kuda ga mi to kao vodimo, anele", upita je Troj kad zaoe izvan domaaja skupine. "Pa, ne znamo ni gde se parkirao." "Nije bitno", odvrati Kerol, "samo da nas oni iz kluba ne vide." Nespretna trojka skrete desno, u istu onu uliicu iza teatra gde se sat ranije zavrila predstava Noi iguane. Pokraj pozorine zgrade, sa leve strane, nalazio se jedan mali prazan plac. Kerol zaustavi trio na rubu tog placa, blizu nekog drvea, i osvrte se da bi se uverila da ih niko ne prati. Uzdahnuvi, ona poe da puta Nika. Zatim, nesvesno, poe da hladi svoje oznojeno lice upotrebivi koverat sa slikama kao lepezu. Nik se u meuvremenu gotovo sasvim povratio. "Pojma ja nisam imao", promrmlja on u pravcu Kerol, izvlaei drugu ruku iz Trojevog zahvata i pokuavajui da zagrli Kerol, "da gaji takva oseanja prema meni." "I ne gajim", odvrati Kerol odluno. Zatim odgurnu njegove ruke od sebe i poe da uzmie prema praznom placu. Nita ne razumevajui Nik nastavi da se kree prema njoj. "Stani", povika ona ljutito na njega. "Stani, kopile pijano." Odbijala je njegove ruke uporno od sebe, ali on je i dalje navaljivao. Neposredno pre nego to se Troj umeao da ga obuzda, Kerol mu slobodnom rukom opali estok amar. Trgnuvi se, Nik izgubi ravnoteu i pade potrbuke na travu. I dalje silno ljuta, Kerol se sagnu blizu njega i, zgrabivi ga snano, izvrte ga na lea. "Da nisi nikad, nikad, isprobavao svoju snagu nada mnom", povika ona na

njega. "Ni pod kojim okolnostima." Ona baci koverat Niku na stomak i brzo ustade. Pogledavi Troja, zgaeno odmahnu glavom, i krupnim koracima ode niz uliicu. MONTAA I TESTIRANJE Pod elektronskim mikroskopom za skeniranje izgledaju kao vrste zbijene opruge sa pridodatim repiima. Ako ih stavite u vodu ili u neku drugu tenost opruge e se izduiti, a iz njihovih repia izvirie vlakna nalik na cilije, koja e obezbediti pokretljivost. Nalaze se u jednoj meavini koja zauzima vrlo mali prostor - kao majuna kap vode; ipak, unutra ih je na milione. Jedan laserski aparat ih paljivo pregleda, broji i sortira, obasjavajui, pri tom, pojedine mikroskopske delove smee. Kad je brojanje gotovo, jedan manji, izdvojeni deo meavine puta se da potee niz jednu metalnu posudu, pa jednim kanaliem u drugu tenost, smaragdnozelenu, u jednom bokaliu. Opruge se tu razilaze i poinju nasumino da lutaju po bokaliu. Spoljanji mehanizmi redovno meaju smaragdnu tenost. Majuni senzori, rasporeeni po unutranjosti bokalia, registruju temperaturu, pritisak i tane hemijske i elektrine karakteristike tenosti. Desi se da neki parametar nije apsolutno savren, onda se posredstvom malog ventila otvara rupica na dnu bokalia i u zeleni rastvor se ubrizgava nova hemikalija. Kontinuiranim merenjem nadgleda se rastvaranje ovog dodatnog materijala. Najzad je fluid izmenjen tano kako valja i treba; dostignuta je nova ravnotea. Sada je sve spremno. U bokali se odozgo ubacuje nekoliko hiljada zrnaca. Neka od tih zrnaca plove po povrini, ali veina ih tone na razliite dubine u tenosti. U svakom zrnu nalaze se komplikovani mikrominijaturni mehanizmi. Na spoljanjoj povrini svakog zrna nalaze se senzori koji osmatraju oblinje regione tenosti u bokaliu, tragajui za spiralnim objektima. Uz senzore je i visokofrekventni emitor koji alje pozive spiralnim objektima, ime ih privlai. Posle nekog vremena, oko svakog zrna obrazuje se grozd spiralica. U spoljanjem, sunerastom sloju svakog zrnca nalaze se mali instrumenti koji, kao na kakvoj berbi, uzimaju sve spiralice i utovaraju ih u nosae koji se zatim elektrinim putem ispaljuju prema sredinjoj upljini svakog zrnca. U unutranjosti te upljine sedi amorfna crna taka iji se neprovidni materijal neprestano pomie pod dejstvom nepoznatnih stimulansa, to dovodi do promena oblika na spoljanjosti take. Ovu crnu taku okruuje uta sluz koja ispunjava ostatak upljine. Prva spiralica isklizava iz svog nosaa, pronalazi crnu taku i zariva se u nju. Tokom delia sekunde moe se pogledom pratiti nadiranje spiralice prema sreditu take. Meutim, u roku od nekoliko milisekundi spiralica biva raskomadana i unitena. U regularnim intervalima i druge spiralice bivaju ispaljene u upljinu, sve postiu penetraciju i zatim sve pokuavaju da se probiju ka nekom posebnom

podruju unutar crne take. Najzad jedna od spiralica uspeva, onda ta taka menja boju: sada je blistavo crvena. Odmah zatim iz sunrastog omotaa zrnceta oslobaa se neki enzim koji prodire u utu sluz, zbog ega dobija zelenkastu nijansu; sve ostale spiralice iezavaju, jer ih je zrnce, oigledno, apsorbovalo. Sada se itavo zrnce izduuje i oprua u samaragdnozelenoj tenosti, u kojoj plovi kao minijaturni propulzioni sistem. Zrnce poinje svoje putovanje, na kome pomno zaobilazi mnoge opasnosti; najzad staje u red oploenih zrnaca koja prolaze, jedno po jedno, kroz okruglu, providnu membranu na dnu bokalia. Sada tenost, gusto ispunjena zrncima, hita jednom cevicom i stie do sledee posude, koja je delimino zatvorena, i ija je veliina priblino jednaka veliini bokalia. To je poluprovidni up. U upu, jedan mehaniki predmet nalik na kaiku zahvata u pritiui mlaz tenosti i izvlai zrnca napolje. U upu se, iznad tenosti, nalazi neki teki gas; zrnca izvaena iz tenosti izloena su, samo na kratko, dejstvu tog gasa, u kome se rasprskavaju; rascepljene ljuture kao da se rastvaraju, nestaju, a u upu ostaju samo crvene take okruene grudvicama zelenkastoute sluzi, i ne padaju dole u tenost jer plove u gustom, ali nevidljivom gasu. Tenost pritie u up kroz male otvore, i kroz druge otvore odlazi. Iznad nje, u gasu, sluzi ima sve vie, i ona postepeno popunjava sve praznine. Smaragdni mlazi se smanjuje, postaje samo curak, zatim sasvim nestaje; tada se sluz stvrdnjava, postaje elatinozna, i ispunjava i otvore kroz koje je tenot do maloas doticala i oticala. U upu se sad nalazi nekoliko hiljada crvenih takica, usaenih u utozeleni elatin. Tokom ovih procesa na takicama se nije dogodila nikakva vidljiva promena. Vreme prolazi. Aktivnosti u upu vie nema. Ponekad se mehanike sonde za ispitivanje stabilnosti elatina uvlae u up kroz stare otvore za fluid. Najzad jedan aparat nalik robotizovanom viljukaru podie ovu malenu poluprozirnu posudu, stavlja je na pokretnu traku koja je sada nosi, zajedno sa nekoliko desetina drugih upova u kojima su predmeti drugih vrsta (tu se mogu videti plave olovke, purpurne zvezde, i crvene kutije) prema jednoj okrugloj pei koja je 'ogromna' - blizu dva i po centimetra u preniku. Tu se svi ovi upovi, zajedno, podvrgavaju paljivom procesu peenja. Molekuli upovskog materijala odmah isparavaju. Zatim jedan par bestelesnih manipulativnih ruku obmotava neverovatno tanki pokrov spojnih vlakana oko svih tih elatinskih struktura. Posle nekog vremena automati vade ovu sloenu jedinicu iz pei i pakuju je u vieslojni, zlatasti, metalasti omota, planiran da od sada prua svu potrebnu zatitu ivotnoj sredini koja je u njemu. Hipergoline zapaljive komponenete meaju se i istog trenutka se i pale. Plamen kulja iz raketnog mlaznjaka. Vitka letelica se die, u prvi mah sporo, a kasnije zapanjujuom brzinom. Pre no to dostigne najviu taku u svom letu, raketni stepen otpada. Ostaje udni korisni teret paraboloidnog oblika. Na donjoj strani ovog leteeg bumeranga pale se maleni raketni motori. Na najvioj taki svoje trajektorije

taj korisni teret odjednom eksplodira, i ini se da je dolo do raspadanja. Stotine zasebnih delova tog tereta sada padaju, reklo bi se nasumino, prema povrini planete. Pomnijim zagledanjem pokazuje se da je svaki komad, izbaen eksplozijom, zlatast, metalast, i obuhvaen komadom plastike. Uz plastiku je privren paketi sa senzorima i pogonskim sistemom. Zahvaljujui tome moi e, posle ove kontrolisane eksplozije, da se obavljaju korekcije sputanja. Komadi padaju na udnu, hibridnu planetu, za koju se jasno vidi da je vetaka: i sa visine od nekoliko desetina kilometara primeuje se da je povrina planete nainjena od meusobno veoma neskladnih delova. Pojedine skupine oblaka su u meusobnom neskladu. Jezgra su razliitih boja. Povrinska topografija je diskontinuirana: pustinje, uz njih panjaci, uz njih gole planine i kanjoni. Jedna povezana etvrtina planete pokrivena je oblacima. Oni su negde beli, runasti, negde smei i gusti. Neki od oblaka su aktivni, izgrauju se, menjaju, daju nagovetaje turbulencije. Neki drugi delovi oblanog regiona su statini, i sastoje se od malih pramenova beline koji ostaju razapeti preko neba i ne menjaju se. Jedna od plastinih letelica zariva se u magliasti plavi oblak, prolee kroz njega i upada u smaragdno more. Plastika ostaje na povrini, a komad slian zlatu tone desetak meta i sputa se na dno mora. Prolazi jedan dan, dva dana, a izgled tog objekta ostaje neizmenjen. Tada na vrhu te zlatne sfere koja lei na okeanskom dnu poinje da se formira jedno izduenje, kao da raste iz 'severnog pola' sfere. Taj izrataj se polako iri, kao kakav ir. Sada dolazi do metamorfoze. Na povrini tog izrataja metal postaje mek i poinje da lii na organsku membranu. Ta membrana je debela i gusta; ponekad se na njoj pojavljuju ispupenja, to sugerie da se na druge strane zlatne barijere neto mie. Posle izvesnog vremena jedna tanka crna ipka, nekakva sonda, probija povrinu i zalazi u zelenu vodu okeana. Pojavljuje se i druga takva sonda, zatim i trea; to su, takoe, duge crne ipke, ali du svake su rasporeeni aparati upadljivo razliitog izgleda. Neto krupnije poinje da se gura iznutra, da bi prolo kroz membranu: navaljuje jedanput, dvaput, i najzad se probija napolje. Kakva udna naprava! Aerodinaminog je oblika, duine oko sedam i po centimetara, sastoji se od dva segmenta sa spojkom na sredini. Prednji deo je kupast, uperen vrhom napred; zadnji je dug, tanak, i suava se do take. Te tri sonde zapravo vire iz prednjeg dela kupe. Na telu se nalaze i etiri savitljiva produetka ili ruke, po dve privrene za bone strane svakog segmenta. Ova naprava slae ruke uz svoje glatko telo i pliva do oblinje vodene biljke. Tu odmotava svoje mnogobrojne produetke, to jest ruke, i poinje da pregleda biljku. Zapanjujua je raznovrsnost majunih instrumenata pomou kojih se ovaj pregled obavlja. Posle nekoliko trenutaka ovaj aparat pliva dalje, do sledee biljke. Pregleda i nju, i tako redom, jo mnogo biljaka. Najzad ova stvar pronalazi jednu

biljku koja joj se 'dopada'; svojim hvataljkama otkida jedan veliki list, uredno ga presavija tako da list zauzima manje prostora, a onda ga nosi nazad do objekta sa zlatnom membranom. Ovom udnom brstiocu pridruuje se partner, jedan aparat potpuno identinog izgleda. Dolaze i dve debele ribe sa mnotom ruku i nogu, koje polaze u stranu i poinju da modifikuju okeansko dno. Prolaze dani. One dve naprave sa po tri sonde rade bez prestanka, donosei u bazu sve vei broj razliitih uzoraka biljnog i ivotinjskog sveta. U meuvremenu, nogate ribe su od raspoloivog peska, kamenja, koljki i ivih bia izgradile gotovo hiljadu majunih, zatvorenih, pravougaonih domova. I ova riblja bia rade bez prekida. Sledei zadatak je: preneti crvene takice, jednu po jednu, iz njihove zlatne kolevke u te nove kue. Kad bi mikroskop bio na raspolaganju, moglo bi se videti da se unutar crvenih takica ve razvijaju neke strukture, koje im daju posebnost i odreenost. To je poelo jo ranije, pri prvom transportu, ali te strukture su i sada veoma, veoma male. Usaivanje crvenih takica i njihovih elatinskih zatitnih omotaa u minijaturne domove je obavljeno. Sad se brstioci, pri svakom svom prolasku, rutinski zaustavljaju da ostave po deo svoje etve. U isto vreme, ribe sa nogama, arhitekte i graditeljke tih pravougaonih kuica, poinju da rade na izgradnji domova koji su providni i lie na igloe - za embrione neke druge ive vrste. Godinu dana kasnije, na jezero smaragdnozelene boje pada meseeva svetlost. Nekoliko stotina eljnih, uzbuenih, uzbibanih vratova, neki kraljevske plave a neki bledoplave boje, bore se da se uzdignu i nau mesec. Njihove glave okreu se na sve strane; na svakom licu moe se videti po dvadesetak zasebnih udubljenja i otvora. Vratovi se izvijaju tamo-amo. Zmije ute i tragaju za neim. Iz pravca meseca ka njima plovi jedan brod neobinog izgleda. U odnosu na mlade zmije, veliki je. Sastoji se od jedne platforme priblino u obliku kvadrata, stranica oko pet metara, ali nepravilne, jako naborane i izrovane, koja glatko plovi po vodi, i od dve jednake kule koje iz nje tre uvis, uzdiui se oko dva i po metra nad povrinom vode, odnosno oko dva metra u proseku nad povrinom, vrlo neujednaenom, same platforme. Brod stie meu zmije i tu staje. Zmije se rasporeuju u dve skupine, prema boji vratova, i onda zauzimaju mesta sa dve strane broda, formirajui veoma uredne redove i kolone. Iz broda dopire samo jedan muziki ton, nisko 'B' sa bojom flaute. Odziv na ovo se brzo iri niz redove i kolone sa obe strane broda: zmije, sve bez izuzetka, ponavljaju tu notu. Onda se iz broda razlee drugi ton, opet slian flauti, i proces se ponavlja. Ova lekcija muzike traje satima, obuhvata ne samo note nego i akorde, i najzad izvestan broj zmija sa obe strane ostaje bez glasa. Veba se zavrava pokuajem kraljevski plavih zmija da izvedu jednu horsku numeru, ali rezultat je bolna kakofonija.

A u unutranjosti broda paljivo se prati i snima svaka nota, svaki pokret, svaka reakcija mladih zmija. U ovaj ingeniozno konstruisani brod ugraeni su kljuni kontrolni delovi iz prvobitne kolevke, koji su bili i osnova gradnje. U sastav kompjutera koji upravlja ovim brodom uli su i delovi zlatastog materijala, i one duge crne ipke, pa ak i delovi tela onih nogatih riba; ali glavnina mase broda dobijena je, ipak, prikupljanjem velikih koliina ovdanjih stena i organske materije sa dna smaragdnog jezera. Ova laa je, u svojoj kvintesenciji, profesorica muzike: sintesajzer maltene savren, sa mikroprocesorima koji ne samo to pamte sve reakcije aka, ve, zahvaljujui mogunostima svog softvera, i eksprimentiu sa razliitim metodima individualne nastave. Ovog sofisticiranog robota, koji je stvoren radom vetake inteligencije donedavno zbijene oko zmijskih zigota, i koji je gotovo sav sagraen od hemijskih jedinjenja iscrpenih iz materijala naenih u blizini sletne take, nadziru i prouavaju, iz daljine, test-inenjeri. Ovaj sadanji eksperiment je tek u jednoj od svojih najranijih faza; odvija se, za sada, odlino. Ovo je trea razliita konstrukcija sa kojom pokuavaju 'nastavu muzike'; konstrukcija te 'profesorke' je najtei deo u planiranju kolevke koja e odneti zmijske zigote natrag na Kantor. Prva profesorka potpuno je podbacila: embrioni su se sasvim lepo razvili u odrasle zmije, ali uenje pesme za parenje nije uspelo, tako da nije dolo do reprodukcije. Druga konstrukcija bila je bolja: 'profesorka' je nauila zmije kako treba pevati simfoniju udvaranja, i nova generacija je roena. Meutim, ta nova generacija posle nije umela da naui svoje potomstvo pevanju. Radi prouavanja ovog problema dovedeno je najbolje bioinenjersko osoblje Kolonije. Pregledavi kvadrilione nagomilanih informacija vezanih za razvoj ovih zmija i njima srodnih ivih vrsta, bioinenjeri su nali udnovatu korelaciju izmeu stepena roditeljske nege i kasnije sposobnosti mladunca da, kad sazri, pouava svoje potomstvo. Paket artificijelne inteligencije koji je bio zaduen da rukovodi odgajanjem zmijskih mladunaca u prvih est meseci njihovog ivota rekonstruisan je na takav nain da se pojavila i vetaka majka koja je imala samo jednu ulogu naime, da u regularnim intervalima grli i mazi tek izlegle zmije. I tek tada su subsistemski testovi uspeli: ova mala promena metoda odgajanja u ranoj mladosti dala je odrasle zmije sposobne da ue svoje potomstvo pevanju. Trajanje ovog demonstracionog testa iznosi vie od etiri miliciklusa. Po isteku tog razdoblja, test se proglaava potpuno uspenim. Vetako jezero je sada ispunjeno snanom i kreativnom populacijom od blizu dvadeset pet hiljada zmija. Njihov budui porast ogranien je potrebama samog testa. Najzad, zmije koje su preivele test bivaju prebaene na drugi lokalitet u zoolokom kompleksu, a na spisak ivih vrsta spremnih za zigotsku repatrijaciju bivavaju stavljene i zmije sa Kantora.

SUBOTA 1. Pun mesec uzdie se nad mirnim okeanom. Troj se zagledao u zrake meseine, posmatrajui ih kako svetlucaju na tihoj vodi. A onda se pojavljuje Endi, stojei u vodi pred njim. Na njoj je beli pripijeni jednodelni kupai kostim. Endi je do pojasa u vodi. Ona ga poziva pokretom, i on polazi preko mokrog peska prema vodi. Bos je, a njegove kupae gaice su takoe bele. Voda je iznenaujue topla. Endi poinje da peva. Njen velianstveni glas obujmljuje Troja, koji joj se pribliava gazei kroz male talase. Oni se dodiruju i ljube. Ona se potom izmie i upuuje mu osmeh ohrabrenja. Troj osea da je poeo da se seksualno uzbuuje. Iznenada se prolama zavijanje sirene, koje razbija mir ove noi. Istog trena more postaje uzburkano, nemirno, sa mnogo penastih belih vrhova talasa. Troj se okree, zbunjen i baca pogled ka obali. Ne primeuje nita osobito. Opet baca pogled ka okeanu. Endi je nestala. Troju se ini da negde u daljinama, blizu horizonta, vidi poetak plimnog talasa. Sirena ponovo tuli, i Troj u svetlosti meseca primeuje da jedan od oblinjih talasa nosi u svom gornjem delu neku veliku bezoblinu masu. On kree ka tom predmetu. Sad se u daljini plimni talas jasno ocrtava, ispunjava polovinu prostora na ekranu ovog sna. Taj oblinji predmet je telo crnca u crvenoj sportskoj koulji i farmerkama. Sirena zavija jo jae. Troj obre to telo i gleda lice. To je njegov brat, Dejmi. Troj Deferson munjevito seda u krevetu; srce mu besno tue, dok mu se um prebacuje iz sveta sna u stvarni svet. Ispred njegovog apartmana uje se i dalje besomuno zavijanje sirena. Na osnovu promene u frekvenciji jasno mu je da su to pored njegovih prednjih vrata upravo projurila kola hitne pomoi, ili policijska. On se strese i vrlo sporo se izvue iz kreveta. Digitalni asovnik na stoiu pokazuje da je 3:03. Otiavi do kuhinje, on iz friidera izvadi sok od grejpfruta i nasu sebi jednu au. Oslukivao je kako se zvuk sirenevie udaljava dok nije sasvim utihnula. Onda poe nazad ka svojoj drugoj spavaoj sobi, u kojoj je spavao. U hodniku ga, meutim, zaustavi zvuk jo jedne sirene, ak i buniji od prethodnog; ova kao da mu se bliila. Tokom nekoliko sekundi inilo se da mu je tano pred vratima, i on se ivo priseti jedne druge sirene usred jedne druge noi. Njegovo srce odjednom poe ponovo ludaki da lupa. "Dejmi", progovori Troj gotovo nehotice, "Dejmi! Zato si morao da pogine?" Troj se i sada savreno jasno seao dogaaja od te veeri. Prva slika: na njoj, nita izbledelo, ak ni u najmanjoj meri. Poetak uspomene sastajao se u tome to

njih troje, Dejmi, Troj, i njihova majka, sede utke za stolom i veeraju peenu piletinu i krompir-pire. Upravo tog popodneva Dejmi je prispeo iz Gejnsvila kui, za proleni raspust, i proveo skoro itav sat, pre nego to su seli da jedu, razgaljujui svog petnaestogodinjeg brata priama o ragbiju i o univerzitetskom ivotu. Troju je, tokom itavog detinjstva, Dejmi bio idol. Zgodan, inteligentan, vet na reima, Dejmi je takoe bio i neverovatno snaan. Zbog toga je ve kao bruco dobio mesto zadnje polutke u timu 'Florida Gejtors', a prialo se da bi idue sezone mogao prei i u nacionalnu reprezentaciju. Kad je Dejmi otiao na studije, u prvi mah je strano nedostajao Troju, ali tokom sledeih osamnaest meseci Troj je nauio da prihvata Dejmijevu odsutnost i da se raduje posetama svoga brata u vreme raspusta. "Dobro, burazeru", ree Dejmi se osmehom, kad je zavrio veeru i odgurnuo tanjir, "a ta je s tobom? Ve si zavrio jo jedan semestar. Jesi li postigao ocene za budueg astronauta?" "Dobro sam postigao", odgovorio je tada Troj, sakrivajui svoj ponos, "Ali, sam dobio i B iz sociologije, zato to je moj nastavnik smatrao da sam u pismenom zadatku o Panamskom kanalu zauzeo antiameriki stav." "Pa, valjda se moe prihvatiti i poneko B ponekad", nasmejao se Dejmi. Jasno se primeivala njegova naklonost prema mlaem bratu. "Ali kladim se da Berford nije dobijao mnogo B ocena kad je bio u devetom razredu." Kad god se u mislima vraao na to kobno vee kad je njegov brat ubijen, Troj se uvek priseao i tog pominjanja Gajona Berforda, prvog amerikog crnog astronauta. U veini sluajeva Trojeva memorija je, oklevajui da odmah produi do previe uasne i bolne uspomene na brata koji mu umire na rukama, odabirala da najpre naini digresiju na jedno sretnije doba, na jednu uspomenu na Dejmija upamenu gotovo isto tako ivopisno, ali u tonovima sree i jaanja, a ne tuge i oaja. Tokom onog leta pre nego to je poginuo, jednog vrueg, vlanog dana poznog avgusta, Dejmi Deferson zakazao je i trei sastanak nasamo sa svojim trenerom za ragbi, u Floridi, da bi dobio dozvolu da tokom dva dana izostane sa treninga. eleo je da povede svog mlaeg brata, Troja, da gleda lansiranje svemirskog aviona, atla. Tokom prva dva takva sastanka trener se estoko protivio Dejmijevom odsustvovanju sa vanih treninga, ali nije ba kategoriki odbio zahtev. "Jo ne razumete, treneru", rekao je Dejmi vrstim tonom na poetku njihovog treeg i poslednjeg razgovora o toj temi. "Moj mali brat nema oca. A genije je za mati i prirodne nauke. Na onim standardnim testovima sposobnosti, on ide i preko mogueg maksimuma poena. Treba mu ivotni uzor. Potrebno mu je da zna da crnci mogu da postiu uspehe i u drugim znaajnim stvarima, a ne samo u sportu." Trener je najzad popustio i dao Dejmiju odobrenje, ali samo zato to je raunao da bi Dejmi i bez odobrenja svakako otiao.

Dejmi je bez zaustavljanja terao svoj ulubljeni evrolet preko cele Floride, pokupio brata u Majamiju, i nastavio dalje na sever, opet bez zaustavljanja, sve do Kokou Bia: jo etiri sata vonje. Stigli su usred noi. Dejmi je, sad ve iscrpljen, parkirao kola na prilaznoj zoni plae, pored sedmospratne stambene zgrade koja se pruala paralelno sa najlepim delom plae. "U redu, braco", rekao je tad Dejmi, "sad malo odspavaj." Ali Troj nije bio u stanju da zaspi. Suvie ga je uzbuivalo razmiljanje o lansiranju zakazanom za sledee vee. Trebalo je da to bude osmo po redu lansiranje atla, i prvo nono. Troj je proitao sve to je mogao nai o astronautu Berfordu i planovima za tu misiju. Zamiljao je da je budunost ve dola i da je on, Troj Deferson, astronaut koga e sad lansirati u kosmos. Berford je, najzad, bio ivi dokaz da se to zaista moe postii, da i crni Amerikanac moe da se probije u gornje ealone drutva i postane junak u oima javnosti, i to na osnovu svoje inteligencije, linih osobina i napornog rada. U zoru se Troj polako izvue iz kola i ode nekoliko koraka do plae. Bilo je vrlo tiho. Drutvo su mu pravili samo malobrojni etai i rekreativci, i nekoliko onih bizarnih peanih kraba koje imaju oi navrh neobinih tapia, pa njima izmahuju tamo-amo dok tre postrance ka svojim rupama u pesku. Gledajui ka severu Troj je video neke od lansirnih rampi za rakete bez posade u bazi Ratnog vazduhoplovstva u Kejp Kanaveralu, ali u svom duhu preobraao ih je u rampe za lansiranje atlova. Pitao se ta astronaut Berford radi upravo u tom trenutku. Da li dorukuje? Da li je sa svojom porodicom, ili sa ostalim astronautima iz te posade? Oko podne se probudio i Dejmi; dva brata provedoe rano popodne na plai zajedno, smejui se i igrajui se u talasima okeana. Potom kupie nekoliko pljeskavica i prevalie poslednjih pola sata vonje do svemirskog centra 'Kenedi'. Dejmi je ranije naterao jednog oduevljenog navijaa 'Gejtora', aerokosmikog funkcionera nastanjenog u Melburnu, da mu obezbedi dve karte na tribini za vrlo vane goste. Stigoe, tako, do tribine u smiraj dana. est i po kilometara daleko stajala je impozantna rampa za lansiranje atlova koja se sastojala od orbitera postavljenog povrh ruiastog spoljanjeg rezervoara goriva i od dve vrstogorivne potisne rakete sa strane, uspravljene uz kulu za lansiranje. Poinjalo je konano odbrojavanje. Nijedno iskustvo vezano za posmatranje u Trojevom ivotu nee nikada biti ni priblino onome koje je doiveo gledajui uzletanje atla te noi. Dok je sluao kako spiker odbrojava preko zvunika na tribini za vane goste, Troj je bio oduevljen i pun iekivanja, ali jo ne i strahopotovanja. Meutim, kad se motori upalie, ispunjavajui floridsku no crvenkastim i narandastim plamenom i uskomeanim gustim belim oblacima dima, Troju maltene ispadoe oi iz glave. Ali tek je kombinacija gledanja tog dinovskog svemirskog broda kako se polako i velianstveno die u nebesa jaui na dugom vitkom plamenu, i sluanja

zapanjujueg zvuka, neprekidnog urlika kroz koji su dopirali neobjanjivi pucnji (a zvuk je do tribine stizao sa zakanjenjem od dvadesetak sekundi u odnosu na prizor paljenja motora) stvarno izazvala jeenje njegove koe, pojavu suza u njegovim oima, i irenje nekog peckanja kroz itavo telo. Trojevo snano emocionalno uzbuenje trajalo je due od minuta. Stajao je pokraj svog brata Dejmija drei ga za ruku, i izvijao lea unazad trudei se da pogledom prati plamen koji se dizao sve vie i vie, i najzad nestao u nonom nebu iznad njega. Posle lansiranja, opet su spavali u kolima. Onda je Dejmi odbacio Troja do autobuske stanice u Orlandu i krenuo nazad u Gejnsvil da nastavi sa ragbi treninzima. Mladi Troj imao je oseanje da je nova linost, da ga je ovaj doivljaj preobrazio. Posle toga, itave sedmice, opsesivno je pratio vesti o tom letu. Berford je postao njegov heroj, njegov novi idol. Tokom prva dva tromeseja sledee kolske godine bacio se estoko na uenje. Imao je cilj. Postae astronaut. Nije Troj ni slutio da e jedne martovske noi, samo sedam meseci kasnije, imati sledei doivljaj, ali poraavajui i duboko uznemiravajui, koji e potpuno baciti u zasenak sve ono oduevljenje koje je doiveo pri lansiranju atla. Te kasnije martovske veeri, njegov brat Dejmi e zastati pokraj Trojeve sobe i odmah potom izai iz kue, oko osam uvee. "Idem kod Marije, burazeru", rei e tom prilikom Dejmi. "Verovatno emo pogledati neki film." Marija Alvarez imala je osamnaest godina i zavravala je etvrti razred srednje kole. Bila je ve nekoliko godina Dejmijeva devojka. Stanovala je u Maloj Havani sa roditeljima Kubancima i osmoro brae i sestara. Troj zagrli svog brata. "Drago mi je to si ovde, Dejmi. Toliko toga elim da ti pokaem. U koli sam ti napravio komplet slualica..." "Sve hou da vidim", prekide ga brat. "Ali sutra, odmah ujutro. Nemoj ostati dugo budan. Astronautima je potrebno mnogo sna, da bi mogli biti uvek spremni." Dejmi je sa osmehom izaao iz Trojeve sobe. Bile su to poslednje Dejmijeve rei koje je Troj ikad uo. Nikada se Troj nije mogao prisetiti ta je prvo uo kad se, usred te noi, probudio. Stravini jauci njegove majke, pomeani sa zavijanjem sirena u blizini, stvarali su nezaboravnu i uasavajuu meavinu zvukova. Troj je, obuen samo u donji deo pidame, izleteo do vrata, a onda i u dvorite. Primicao se zvuk ambulantnih kola. Njegova majka bila je na kraju kratke staze ispred kue, nagnuta nad jednim tamnim telom delimino opruenim na ulici pokraj Dejmijevog evroleta, a delimino u njihovom dvoritu. Trojica policajaca i petoro-estoro radoznalih prolaznika bili su zgureni oko njegove izbezumljene majke. Dok je, u panici, pokuavao da utvrdi ta se dogaa, Troj zau kako jedan od tih policajaca govori: "Nekako je uspeo da se doveze kui. Neverovatno, posle tolikog gubitka krvi. Pogodili su ga bar etiri puta u stomak..."

Majino naricanje opet se pojaalo, i Troj u tom asu sastavi sve komade u jednu celinu i prepoznade telo koje je lealo na leima. Kroz njega proe ledena jeza, on jeknu i pade na kolena pored glave svog brata. Dejmi se borio za vazduh. Oi su mu bile otvorene, ali pogled neusredsreen. Troj rukama prihvati Dejmijevu glavu, a onda pogleda dole, ka bratovljevom stomaku. Dejmijeva crvena koulja plivala je u krvi koja kao da je tekla neprestanim mlazom priblino iz predela gde se nalazi beika. Krvi je bilo na Dejmijevim farmerkama, na zemlji, svuda. Troj oseti talas gaenja i uini mu se kao da e povratiti, ali nita ne izie iz njegovog eluca. Vrele suze mu grnue u oi. "Smatramo da je pucala grupa gangstera, gospoo Deferson", zujao je dalje policajac. "Verovatno je u pitanju nekakva greka. Svako zna da se Dejmi nije meao sa tom ruljom." Sigoe potom reporteri, i poee da sevaju blicevi. Pribliavalo se jo sirena. Dejmijeve oi postadoe prazne, i disanje mu prestade. Troj privue glavu svoga brata sebi na grudi. Instinktivno oseajui da mu je brat mrtav, on poe da jeca nekontrolisano. "Ne", mumlao je. "Ne. Ne moj brat. Ne Dejmi. On nikad nikom nije naneo zlo." Neki su pokuali da ga tee, da ga tapu po pleima, ali ih Troj estokim trzajima ramena otrese sa sebe. "Ostavite me na miru", povika on izmeu jecaja. "To mi je bio brat. Moj jedini brat." Dva-tri sekunda kasnije, Troj neno poloi glavu svoga brata na tlo. Zatim se srui uz njega, obuzet potpunim oajanjem. U tri sata i blizu trideset minuta jednog jutra otprilike deset godina kasnije, u martu 1994, Troj Deferson e biti kod kue, sam u stanu, budan, proet uspomenom na taj strani trenutak kada je Dejmi umro. Osetie nanovo slamanje srca pred tim gubitkom. I uvidee jo jednom, vrlo jasno, da je glavnina njegovih deakih snova umrla sa njegovim bratom, da je snove o koledu i karijeri astronauta napustio jer su bili nerazdvojno vezani sa njegovim uspomenama na Dejmija. Tokom tri godine koje su usledile posle Dejmijeve smrti, Troj se nekako teturao kroz srednju kolu. Bili su potrebni udrueni napori njegove majke, i kolskih i gradskih vlasti, da ubede Troja da je sasvim ne napusti. im je poloio maturu, otiao je iz Majamija. Tanije, pobegao je. Pobegao je od onoga to se desilo i od onog to se moglo ostvariti. Onda je dve godine sumorno lutao kroz itavu Severnu Ameriku: usamljeni mladi crnac lien ljubavi i prijateljstva, u potrazi za neim to bi mu pomoglo da prevlada oseanje praznine koje ga je stalno pratio. I tako sam najzad doao na Ki Vest, razmiljae Troj godinama kasnije, leui opet u krevet, usred jutra, da odspava jo nekoliko sati. I iz nekog razloga nainio sam sebi dom. Moda je prosto dolo vreme. Ili sam moda nauio dovoljno da znam da ivot tee dalje. Iako rana nikad nije zarasla, proao sam pored Dejmija i otiao dalje. I naao izgubljenog Troja. Ili se bar ja nadam da je tako.

U njegov um se iznenada vrati onaj san koji je bio prekinut sirenom. Endi, divna na meseini, u belom kupaem kostimu. A sad, neka nezavrena posla, nasmeja se Troj u sebi, usredsreujui se na Endinu sliku dok je opet tonuo u san. 2. "Dobro jutro, anele", iskezi se Troj velianstvenim osmehom dok se Kerol pribliavala Kraljici Floride. "Jesi li spremna za malice pecanja?" On iskoi iz amca i povika prema Niku, koji se nalazio na zadnjem delu brodia, iza platnene konstrukcije. "Stigla je, profo", urlao je. "Odo' ja na parking po njene stvari." Kerol dodade Troju kljueve svog vozila i on ode u pravcu direkcije marine. Kerol je nekoliko trenutaka etkala po gatu. Nik konano izae iza pletnenog zaklona. "Pa sii, ui u brod", dobaci joj on briui komadom tamnog platna teki lanac za tegljenje tereta po dnu, mrtei se pomalo. Muio ga je grozan mamurluk. Sem toga, muili su ga i dogaaji od protekle noi. Kerol u prvi mah nije nita odgovorila. Nik prestade da isti lanac, ekajui da ona progovori. "Ne znam tano kako da ovo kaem", poe ona glasom vrstim ali prijatnim, "ali vano mi je da to kaem pre nego to se ukrcam u brod." Kerol proisti grlo. "Nik", ree ona odmereno, "danas ne elim da ronim sa tobom. elim da ronim sa Trojem". Nik je upitno pogleda. Stajao je na suncu, a glava ga je bolela. "Ali, Troj..." poe on. "Znam ta e rei", prekide ga ona. "On nema mnogo iskustva, a ronjenje bi ovog puta moglo biti opasno. Ona se zagleda pravo u Nika. "To meni nije vano. Imam dovoljno ronilakog iskustva za oboje. Radije bih ronila sa Trojem." Ona saeka nekoliko sekundi. "Pa, ako ti nisi voljan da..." Ovog puta Nik prekide nju. "U redu, u redu", ree on, okrenuvi se od nje. Sa iznenaenjem je primetio da osea gnev i povreenost. Ova ena je jo nadrkana, ree on u sebi. A ja mislio da moda... On poe na suprotnu stranu od Kerol i zae opet iza platna, da zavri pripremanje malog, iznajmljenog krana za spasavanje imovine sa dna. Prole noi su ga on i Troj namestili na brodi. Poto su taj stari komad opreme koristili ve nekoliko puta na ranijim izletima, instaliranje je predstavljalo rutinski posao i prolo je bez veih problema. Kerol sie u brodi i stavi svoje primerke fotografija na gornju povrinu ormana koji je stajao uz krmanoki toak. "Gde je trozubac?" doviknu ona Niku. "Pomislila sam da ga jo jednom pogledam jutros." "Donja leva fioka, ispod navigacione opreme", stie brz i otar odgovor. Ona iz oznaene fioke izvue sivu torbu, otvori je i izvue zlatni trozubac. Drala ga je akom oko duge srednje ipke. Iz nekog razloga trozubac joj je davao udan oseaj. Kerol ga vrati u torbu, pa opet izvue. Opet ga je drala u rukama i opet je oseaj bio

pogrean. Prisetila se kako je tu ipku napipala i polako obuhvatila akom u moru, ispod one stenovite izboine. Tako je, ree ona sebi. Deblji je. Prevrtala je trozubac u rukama. Pa ta mi je? pomisli ona. Jesam li poandrcala? Kako bi ovo moglo biti deblje? Pregledala je trozubac jo jednom, veoma pomno. Ovog puta dola je do zakljuka da su se iljci viljuke na krajevima izduili, i da se ukupna teina trozupca primetno poveala. Dobri boe! Pa da li je to mogue? pitala se. Kerol izvue fotese koje je donela. Sve njene slike trozupca bile su nainjene pod vodom. Ali bila je sigurna da moe razaznati dve delikatne promene u odnosu na ranije snimljeno stanje. Osovinska ipka bila je deblja, a zupci na kraju bili su dui. "Nik", upita ona neto pojaanim glasom. "Nik, moe li doi ovamo?" "Usred posla sam", dopre do nje neljubazni glas sa druge strane platna. "Je l' vano?" "Ne. Mislim, da", odgovori Kerol. "Ali moe da saeka dok ne bude slobodan." Kerolin um je hitao napred. Postoje samo dve mogunosti, ree ona sebi logiki precizno, naime, ili se promenilo ili se nije promenilo. Ako se nije promenilo, onda sam omaijana. Jer, izgleda nedvosmisleno deblje. Kako bi se moglo promeniti? Ili samo od sebe, ili ga je neko menjao. Ali ko? Nik? Pa kako bi on mogao...? Nik joj prie. "Da?" obrati joj se on tonom udaljenim, gotovo neprijateljskim. Videlo se da mu je neprijatno. Kerol mu stavi trozubac u ruke. "Dakle?" upita ona smekajui se i gledajui ga sa iekivanjem. "ta, dakle?" odgovori on, potpuno zbunjen ovim to se deavalo, a jo ljut zbog ranije zaevice. "Zar ne uvia razliku?" nastavi Kerol, pokazujui klimanjem glave prema trozupcu. Nik je prevrtao trozubac po rukama, kao ona maloas. Odsjaji sunca na zlatnoj povrini smetali su mu oima. mirkao je. Onda je prebacivao trozubac iz jedne u drugu ruku i zagledao ga iz mnogih uglova. "Mislim da ne mogu da ukapiram", ree on najzad. "Je l' ti to pokuava da mi kae da se ova stvar neto promenila?" Pruio je ruke tako da se trozubac naao izmeu njih dvoje. "Da", odgovori ona. "Zar ne osea? Centralna ipka je deblja nego to je bila u etvrtak, a ove bodlje, ovi iljci viljuke malo su dui. I zar ti se ne ini da je cela stvar tea?" Niku je i dalje u glavi dobovalo. Prenosio je pogled sa trozupca na Kerol i nazad. Koliko je on mogao videti, taj predmet se nije promenio. "Ne oseam", ree on. "Meni izgleda isto."

"Samo si tvrdoglav", bila je uporna Kerol. Opet je dograbila trozubac. "Evo, vidi slike. Proveri koliko je dugaka viljuka u odnosu na celinu, pa vidi kolika je sad. Postoji razlika." U Kerolinom celokupnom dranju postojalo je neto to je stvarno razdraivalo Nika. inilo se da uvek polazi od postavke da je ona u pravu, a da svi drugi gree. "To je besmislica", uzvrati Nik maltene viui, "a ja imam mnogo posla." Trenutak potom, on nastavi. "Kako bi se, do avola, moglo neto promeniti? To je, za ime Hrista, metalni predmet. ta misli? Da je nekako porastao? Sranje." On odmahnu glavom i poe se udaljavati. Posle nekoliko koraka, okrete se. "Tim slikama ionako ne moe verovati", ree on odmerenijim glasom. "Podvodne slike uvek prikazuju predmete izoblieno..." Pribliavao se Troj gurajui kolica sa Kerolinom opremom. I da nije uo Keroline i Nikove rei, mogao je, ve na osnovu njihovog dranja, da zakljui da su opet poeli. "Eee, dakle, stvarno", ree on prilazei, "pa ja ne mogu vas dvoje ni minut da ostavim nasamo. Oko ega se svaate odjutros, profesore?" "Ova tvoja navodno inteligentna prijateljica novinarka", odgovori Nik gledajui prema Kerol i govorei patronizujuim tonom, "uporno tvrdi da je na trozubac izmenio oblik. Preko noi, valjda. Iako jo nije poela da objanjava kako. Hoe li joj, molim te, poto ona meni nee poverovati, objasniti da ispod vode postoji neki indeks refrakcije ili ve tako neto, zbog ega slike ispadaju zeznute." Kerol se obrati Troju. "Jeste se promenio. asna re. Jasno pamtim kakav je oseaj bio u poetku, a sad je drugaiji." Troj poe da istovaruje kolica i prenosi delove okeanskog teleskopa na Kraljicu Floride. "Anele", ree zastavi da osmotri trozubac koji mu je Kerol oberuke pruala, "ne znam da li se promenio ili nije, ali jedno znam. Bila si vrlo uzbuena kad si ga nala, a sem toga, tada si bila pod vodom. Uz tu kombinaciju, ja ne bih verovao ni svom sopstvenom pamenju o tome kakav je oseaj bio." Kerol ih obojicu dobro osmotri. Spremala se da istraje u ovoj diskusiji, ali Nik naglo promeni temu. "Da li si znao, Defersone, da je naa klijentkinja, gospoica Doson, zatraila tvoje usluge danas, u smislu zajednikog ronjenja? Nee da roni sa mnom." Njegov ton je sad bio jedak. Troj iznenaeno pogleda Kerol. "To je stvarno ljubazno, anele", ree on tiho, "ali Nik je pravi strunjak za to, ovde. Ja sam jedva neto vie od poetnika." "To znam", odvrati otro Kerol, jo ljuta zbog ishoda prethodnog razgovora. "Ali hou da ronim sa nekim u koga mogu da se pouzdam. Sa nekim ko se ponaa odgovorno. A o ronjenju znam dovoljno za oboje." Nik ljutito pogleda Kerol, okrete se i ode. Bio je zlovoljan. "Hajde, Defersone", ree on. "Ve sam se saglasio da gospoica Visoka i Mona istera po svome. Ovog puta. Ajd' da spremimo brod i da opet namestimo taj njen, kao teleskop."

"Moj otac se konano razveo od moje majke kad mi je bilo deset godina", govorila je Kerol Troju. Sedeli su zajedno na palubni na prednjem delu brodia. Poto su ve dvaput razmotrili itavu proceduru za ovo ronjenje, Kerol je pomenula neto o svom prvom iskustvu sa plovidbom - o roendanu koji je provela na ribarskom amcu sa ocem, kad joj je bilo est godina; posle toga su njih dvoje leerno preli na razgovor o svom detinjstvu. "Njihov raskid bio je grozan." Ona vrati Troju konzervu koka-kole. "Mislim da si, moda, na neki nain i sreniji to oca nikad nisi ni upoznao." "Ne bih rekao", odgovori Troj ozbiljno. "Jo od najmlaih dana smetala mi je injenica da neka deca imaju dvoje roditelja. Moj brat Dejmi je, naravno, pokuavao da pomogne, ali njegove mogunosti nisu bile neograniene. Kad sam birao prijatelje, namerno sam se opredeljivao za one iji su oevi iveli kod kue." Nasmejao se. "Pamtim jednog klinca, crnca, po boji ba poprilino crnog, zvao se Vili Adams. Njegov tata jeste bio kod kue, ali kao blamaa za porodicu. Bio je to jedan stariji ovek, blizu ezdesete, i nije radio u to doba. Po itav dan je samo sedeo u stolici za ljuljanje, na prednjem trenu kue, pijui pivo. Kad god sam odlazio do Vilijeve kue da se igram, svaki put sam nalazio neki izgovor da provedem malo vremena na tremu sluajui gospodina Adamsa. Vili se tada vrpoljio, bilo mu je nezgodno, nije mogao da razume zbog ega sam eleo da sluam stare, po pretpostavci dosadne prie njegovog oca. Gospodin Adams je bio uesnik korejskog rata, pa je voleo da pria o svojim prijateljima, o bitkama, i naroito o korejskim enama i njihovim, kako je on govorio, 'trikovima'. Uvek si mog'o da zna kad e on s tim da pone. Zapilji se napred, kao da paljivo gleda neto u velikoj daljini, pa pone, koliko za sluaoce toliko i za sebe samog: 'Istinu kai, Bejbi Ru, ne lai'. Posle toga recituje priu, maltene kao da ita iz knjige. 'Bili smo oterali Severnokoreance natrag do reke Jalu i na komadant bataljona rekao je da su spremni da se predaju', kazao bi on. 'Bili smo dobro raspoloeni, priali smo ta e ko da radi kad se vratimo u SAD. Ali onda je iz Kine nahrupila velika uta horda...'" Troj zastade i zagleda se u okean. Kerol je sebi lako mogla doarati sliku Troja kao deaka koji sedi na tremu sa svojim prijateljem Vilijem kome je strano nelagodno i slua prie oveka koji beznadeno ivi u prolosti ali koji, ipak, predstavlja oca koga Troj nikad nije imao. Ona se nagnu ka Troju i dotae ga po podlaktici. "Lepa je to slika", ree ona. "Verovatno nikad nisi znao koliko si usreivao tog oveka sluajui njegove prie." Na drugom kraju brodia, iza platnenog svoda, Nik Vilijems je sedeo sam. itao je Madam Bovari i pokuavao, bez uspeha, da ne obraa panju ni na ostatke svog mamurluka, ni na rasute delie konverzacije koji su mu dopirali do uha. Navigacioni sistem bio je programirao na automatsko stizanje do mesta gde su u

etvrtak ronili, tako da vie, zapravo, nije imao ta da radi u pogledu upravljanja brodom. Sigurno bi se, sa uivanjem, ukljuio u razgovor Troja i Kerol, ali posle onog sukoba sa njom, kad je jasno kazala da ne eli da se drui s njim, bar je on to tako shvatio, reio je da im se ne pridruuje. Bilo je potrebno da sad on na nju ne obraa panju. Inae bi ona zakljuila da je on samo jo jedan pea. Sem toga, sviala mu se ta knjiga. Sad je itao onaj deo gde se Ema Bovari konano uputa u vezu sa Rudolfom Bulaneom. Nik je mogao da doara sebi sliku Eme kako se iskrada iz kue, u tom seocetu u francuskoj provinciji, i kako, prelazei preko polja, tri u zagrljaj svoga ljubavnika. U veini ranijih sluajeva, itajui roman o nekoj lepoj crnki, Nik je sebi doaravao Monikin lik. Zanimljivo, ali sedei sada na brodu i itajui o Emi Bovari, zamiljao ju je sa likom Kerol Doson. tavie, nekoliko puta tog jutra, dok je itao Floberove opise strasti izmeu Eme i Rudolfa, zamiljao je sebe u ulozi tog neenje iz redova francuskog zemljoposednikog otmenog sloja, kako vodi ljubav sa Emom/Kerol. Automatski navigacioni sistem koji je vodio lau dok je Nik itao roman sastojao se od jednostavne kombinacije radio-primopredajnika sa malim miniprocesorom. Koristei svetsku mreu geosinhronih satelita, softver u tom procesoru je vrlo precizno utvrivao lokaciju brodia, a onda postupao po uprogramiranom krmanokom algoritmu za stizanje do eljenog odredita. Du puta, dvosmerna veza sa satelitom na nebu davala je informacije potrebne da se aurira putanja kroz okean. Kada se Kraljica Floride nala na jednu milju od mesta ronjenja, nav-sistem se oglasi jednim kratkim tonom. Nik se die i ode do kontrola i prebaci ih na runo upravljanje, dok se Kerol i Troj digoe iz svojih stolica. "Upamti", dobaci mu ona, "prvenstveni cilj naeg ronjenja jeste fotografisanje i izvlaenje onoga, to god to bilo, to smo videli u etvrtak dole u toj rupi. Posle, ako budemo imali dovoljno vremena, vratiemo se do one izboine gde smo nali trozubac." Kerol prie monitoru prikljuenom na okeanski teleskop i ukljui ga. Stajala je na metar-dva od Nika. Nisu ni re progovorili jo od isplovljavanja iz Ki Vesta. "Sreno", ree on tiho. Ona ga pogleda da vidi da li on to kae ozbiljno ili u ironiji, ali joj ne poe za rukom da to usanovi sa sigurnou. "Hvala", odgovori mu ona ravnim tonom. Troj joj se pridrui pred monitorom. Ona izvue fotografije iz koverta, da bi se pomou njih moglo nai isto ono mesto za bacanje kotve. Nekoliko minuta davala je Niku instrukcije, zasnovane na onome to je na ekranu gledala, zahtevajui sitne korekcije poloaja brodia. Najzad je okeansko dno ispod njih izgledalo gotovo isto onako kao u etvrtak kad su videli kitove. Sa jednom krupnom razlikom. "Ma, gde je ta rupa u grebenu?" upita Troj neduno. "Nikako da je ugledam na ekranu."

Kerolino srce je lupalo kao ludo dok je odmeravala pogledom as ekran teleskopa, as fotografije. Gde je ta pukotina? mislila je ona. Nije mogla nestati. Brodi poe da pluta udaljujui se od tog mesta, i Nik ga potera nazad. Ovog puta Troj baci i lenger preko ograe. Ali, Kerol jo nije mogla da vidi ni trag one pukotine. To nije shvatala. "Nik", ree ona konano, "da li bi nam mogao pomoi? Zajedno smo bili dole, i oboje smo videli tu rupu. Jesmo li se Troj i ja sad na neki nain zbunili?" Nik ostavi krmu, koja je bila pod platnenim svodom, i zagleda se u ekran monitora. I on je bio zbunjen. Meutim, uini mu se da na dnu okeana vidi jo neke male promene. "Rupu ne vidim ni ja", ree on, "ali to je moda samo zbog osvetljenja. Proli put smo doli popodne, a sad je deset sati ujutro." Troj se okrete prema Kerol. "Moda bi trebalo da Nik roni sa tobom. Ve je bio tamo, video tu pukotinu, zna kako da nae ono izboeno mesto. Ja znam samo koliko sam video na slikama." "Ne", ree Kerol brzo. "Hou da ronim sa tobom. Nik je verovatno u pravu. Rupu samo ne uspevamo da vidimo jer svetlost pada drugaije." Ona dohvati svoj podvodni fotoaparat i poe oko platnenog zasvoenja, prema zadnjem delu brodia. "Idemo", ree ona. "Izveemo to onako kako treba." Troj uputi Niku jedno tiho sleganje ramenima, kao da kae 'Pokuao sam', i tren kasnije, poe za njom. 3. "Ali, Riarde", primeti Ramirez, "mogli bismo se uvaliti u veliku nevolju." "Ne vidim na koji nain", odgovori porunik Tod. "Ili zato bi iko morao, uopte, za to saznati. Na kraju krajeva, Ratna mornarica je napravila taj sistem, prvenstveno za svoje brodove. Mi samo doputamo svima ostalima da ga takoe koriste. Samo treba da izvrimo ispitivanje glavnog registra i da naemo podatke o doplerovanju i o lokaciionim vremenima za njihovu identifikacionu ifru. Onda izraunamo gde su. Lako je. To radimo sve vreme za svoje brodove." "Ali potpisali smo pomorsku konvenciju koja nam zabranjuje pristup privatnim registrima, osim u situacijama od ivotne opasnosti ili ugroene nacionalne bezbednosti", nastavi Ramirez. "Ne mogu tek tako da manjavam iz satelitskih podataka samo zato to ti i ja podozrevamo da je izvesna brodica krenula u ilegalnu misiju. Treba nam jae ovlaenje." "Vidi, Roberto", vatreno mu se obrati Tod, "ko e nam dati odobrenje, ta misli? Fotografije nemamo. Imamo samo tvoju re da si ih video. Ne. Moramo sami da dejstvujemo. Ako nismo u pravu, ne mora niko da sazna ta smo radili. Ako jesmo u pravu, zakucaemo tog kopilana, biemo obojica heroji, i niko nas nee ikanirati zbog naeg postupka."

Ramirez je nekoliko sekundi utao. "Zar ne misli da bi trebalo bar da obavestimo komandanta Vintersa? On je, najzad, stareina koji rukovodi ovom istragom oko 'Pantera'." "Apsolutno ne", ree porunik Tod brzo. "uo si ga jue na sastanku. Misli da smo ve zastranili. Nita ne bi toliko voleo kao da se temeljito iskenja po nama. Ljubomoran je." Tod vide da je Ramirez jo neodluan. "Da ti kaem", ree on, "zvaemo ga kad naemo gde je ta brodica." Porunik Ramirez odmahnu glavom. "Time nita nee biti promenjeno. Opet e postojati injenica da smo prekoraili svoja ovlaenja." "E, jebi ga", ree Tod ogoreno. "Reci mi ta treba da se uradi i ja u to sam, bez tebe. Sav rizik e biti moj." On zastade i pogleda Ramireza u oi. "Jebi ga, ne razumem. Izgleda da vi Meksikanci zaista nemate petlju. Ti lino si na fotografijama video tu raketu, a ipak..." Ramirez suzi oi i glas mu postade tvrd. "Dosta, Tode. Dobaviemo podatke. Ali ako od ovoga ispadne katastrofa, vlastitim rukama u ti slomiti vrat." "Znao sam da e prihvatiti moju taku gledanja", odvrati porunik Tod sa osmehom, polazei za Ramirezom prema komandnoj konzoli. Komandat Vinters stavi jo jedno pakovanje od est koka-kola na led i onda zatvori hladnjak. "Je l' treba jo neto", povika kroz vrata "pre nego to dovuem ovo do kola?" "Ne, gospodine", stie odgovor sa prilaznog puta. Komandant dohvati hladnjak i ponese ga kroz vrata sa mreama protiv komaraca. "A-uh", primeti on, utovarajui kutiju u otvoreni prtljanik kola, "ovde imate dovoljno hrane i pia za dvanaestoro." "eleo bih da i vi poete, gospodine", ree Hep. "Veina ostalih oeva e biti tamo." "Znam, znam", odgovori Vinters. "Ali ide tvoja majka. A ja moram malo da vebam sam za veeras." On kratko zagrli sina. "Sem toga, Hep, razgovarali smo o ovome ranije. U poslednje vreme se ne oseam ugodno na organizovanim crkvenim aktivnostima. Verujem, ipak, da je religija neto izmeu boga i pojedinca." "Nisi uvek tako mislio", ubaci Beti sa druge strane automobila. "Zapravo, nekad si voleo crkvene piknike. Igrao si softbol i plivao, i provodili smo itavo vee smejui se." U njenom glasu oseao se samo traak gorine. "Hajdemo, Hep", ree ona posle krae pauze. "Ne elim da kasnimo. Zahvali se ocu to nam je pomogao u pakovanju." "Hvala, tata." Hep ue u kola, a Vinters zatvori vrata za njim. Dok je pontijak izlazio unatrake sa prilaznog puta na ulicu, njih dvojica mahnue jedan drugome. Dok se vozilo udaljavalo niz ulicu, Vinters pomisli: Moram vie vremena da provodim s njim. Sada sam mu potreban. Ako sad ne ponem, uskoro e biti prekasno.

On se okrete i ode u kuu. Kod friidera zastade i otvori ga, i nasu sebi au soka od narande. Dok ga je ispijao, dokono je razgledao kuhinju. Beti je bila ve raspremila posue od doruka i stavila ga u mainu za pranje sudova. Radne povrine u kuhinji bile su oiene. Jutarnje novine bile su na stolu za dorukovanje, uredno presavijene. Ova kuhinja bila je uredna, sreena. Kao i njegova supruga. Sve vrste nereda naprosto su je uasavale. Vinters se priseti jednog jutra kad je Hep jo bio u pelenama, i kad su iveli u Norfolku, u Virdiniji. Beba je oduevljeno lupkala po kuhinjskom stolu, onda je iznenada razmahnula rukama i oborila na pod Betinu olju sa kafom i posudu za krem. Obe te stvari su se razbile, stvarajui poprilian haos irom kuhinje. Beti je odmah prekinula doruak. A kada se vratila svojoj ohlaenoj kajgani, nigde nije bilo ni najmanjeg traga ni na podu, ni na donjem delu ormana, pa ak ni u kanti za ubre (Beti je uredno sloila sve polomljene komade u kesu kojom je kanta za ubre iznutra obloena, pa izvadila kesu i odnela je u kantu za ubre napolju) da je ita bilo polomljeno. U kuhinji Vintersovih, nadomak friidera i to sa desne strane, na zid je bila okaena jedna plaketa sa jednostavno ispisanim slovima. 'Jer Bog je toliko voleo svet', pisalo je tu 'da je dao svog jedinog zaetog sina, da bi svako ko u Njega veruje dobio ivot veni... Jovan, 3:16.' Vernon Vinters je svakog dana viao ovu tablicu u kuhinji, ali rei na njoj nije stvarno itao ve mesecima, moda ak godinama. Ba ovog subotnjeg jutra proitao ih je, i one ga dirnue. Potom poe da razmilja o Betinom bogu, koji je bio veoma slian onom bogu koga je i sam oboavao kao dete i momak u Indijani: smiren, tih, mudar starac koji sedi negde gore na nebu, sve posmatra, sve zna, eka da primi i uslii nae molitve. Bila je to tako jednostavna, lepa slika. "Oe na, koji si na nebesima", ree Vinters, seajui se stotina, moda hiljada molitvi koje je izgovorio u crkvama, "neka je sveto ime Tvoje. Neka doe Tvoje kraljevstvo. Neka bude volja Tvoja. Na Zemlji, kao i na nebu to je..." A ta je volja tvoja za mene, stare, pomisli Vinters, i sam malice iznenaen sopstvenim odsustvom potovanja. Osam godina si me putao da plutam. Nisi obraao panju na mene. Iskuavao me kao Jova. Ili me, moda, kanjavao. On ode do kuhinjskog stola i sede, pa otpi jo jedan gutljaj soka od pomorande. No, da li mi je oproteno? To jo ne znam. Ni jedan jedini put za sve ovo vreme nisi mi dao neki odreeni znak. Bez obzira na moje molitve i suze. Jedanput, pomisli on, neposredno posle Libije, zapitao sam se nije li moda... On se priseti kako je leao na leima na plai, oiju sklopljenih, napola zaspao, na velikom udobnom pekiru. uo je, iz daljine, zvuke talasa i deje glasove, ponekad je ak uspevao da razazna Hepov ili Betin glas. Letnje sunce bilo je toplo, relaksirajue. Neka svetlost poe da luta po unutranjosti njegovih onih kapaka. Vinters otvori oi. Nije mogao mnogo da vidi jer je sunce prejako bletalo, ali i zbog jednog dodatnog bleska, metalnog, koji mu je iao u oi. On zakloni elo akom.

Jedna devojica sa dugom kosom, stara moda godinu dana, stajala je tano iznad njega i gledala ga. Odblesak je dolazio od dugog metalnog elja u njenoj kosi. Vinters zatvori oi i ponovo ih otvori. Sad ju je bolje video. Pomakla je glavu samo malo, i odbleska je nestalo. Ali zurila je u njega ukoeno, lica apsolutno bez ikakvog izraza. Na sebi je imala samo pelene. Video je da je strankinja. Moda Arabljanka, pomislio je tada Vinters, gledajui netremice u njene duboke smee oi bademastog oblika. Nije se micala, niti ita govorila. Samo ga je posmatrala, nepopustljivo, radoznalo; inilo se da ne primeuje da i on posmatra nju. "Zdravo", rekao je Vinters tiho. "Ko si ti?" Mala arapska devojica nije niim pokazala da ga je ula. Meutim, posle nekoliko sekundi upravila je prsti u njega, namrtivi se. Vinters se strese i naglo se die u sedei poloaj. Njegov estoki pokret uplai devojicu, i ona poe da plae. On posegnu rukom prema njoj, ali ona se izmae, okliznu, izgubi ravnoteu, i pade na pesak. Pri tom udari glavom o neto otro, i krv poe da joj curi niz sleponicu i na rame. Prestraena prvo padom a zatim prizorom sopstvene krvi, devojica poe da vriti. Vinters se nadneo nad nju, borei se sa sopstvenom panikom koja ga je obuzimala dok je gledao kako krv kaplje po pesku. Neto neprepoznato sevnu mu kroz um i on odlui da uzme arapsku devojicu u ruke i da je umiri. Ali ona poe svim silama da se brani od njega, savrenom bezobzirnou i iznenaujuom snagom vrlo malog deteta, i uspe da se otrgne iz njegovog zahvata. I opet pade na pesak, postrance; krv je sada iz njene povrede na glavi isticala u crvenim kapima koje su padale tamo-amo po pesku svetlosmee boje. Sad je ve devojicu zahvatila potpuna histerija; plakala je tako estoko da je esto ostajala bez vazduha, dok joj je lice bilo crveno od straha i gneva. Opet je uperila prsti ka Vintersu. Nekoliko sekundi kasnije, par tamnosmeih ruku sjuri se sa neba i dohvati devojicu. Tek tad Vinters primeti da uokolo ima jo ljudi, zapravo mnogo ljudi. Devojicu je dohvatio jedan ovek koji joj je morao biti otac, jedan niski, zdepasto graeni Arapin oko dvadeset pet godina u kupaim gaicama blistavo plave boje. Drao je svoju ker zatitniki; izgledao je kao da oekuje tuu, istovremeno teei svoju uznemirenu mladu enu iji su se jecaji meali sa besomunim vritanjem devojice. Oboje roditelja gledali su Vintersa optuivakim pogledima. Majka je pekirom tapkala glavu devojice koja je krvarila. "Nisam mislio da je povredim", ree Vinters, uviajui, jo dok je govorio, da e njegove rei biti pogreno shvaene. "Pala je i lupila glavu o neto i ja..." Arapski par je polako uzmicao. Vinters se okrete drugima, skupini od dvanaestak okupljenih koje je privuklo plakanje devojice. I ovi su ga gledali udno. "Nisam mislio da je povredim", ponovi on jaim glasom. "Samo sam..." A onda, naglo zauta. Krupne suze kapale su sa njegovog lica na pesak. Boe moj, pomisli on, ja plaem. Nije ni udo da ovi ljudi...

On odjednom zau jo neki pla. Pokazalo se da su Beti i Hep doli do njega i stali mu iza lea ba kad je arapski par poeo da uzmie sa svojom kerkicom koja je krvarila. Ugledavi krv na rukama svog oca, petogodinji Hep poeo je da plae, zarivi lice u majina nedra. Jecao je i jecao. Vinters pogleda svoje ruke, pa ljude koji su stajali oko njega i ne razmiljajui se sae i pokua da oisti ake peskom. Jecaji njegovog sina pratili su ovaj njegov uzaludni pokuaj da obrie krv sa ruku. Dok je kleao na pesku, komandant Vinters je bacio pogled ka svojoj eni, Beti, po prvi put od kad je ovaj incident poeo. Uasnuto ga je posmatrala. Pogledom, on zatrai od nje podrku, ali se njene oi samo zastaklie; ona takoe pade na kolena, pazei da ne uznemiri svog uplakanog sina koji se drao za njen bok. I Beti poe da se moli bogu. "Dragi boe", poe ona, sklopljenih oiju. Gomila se polako razila; neki odoe do one arapske porodice da vide mogu li ukazati neku pomo. Vinters ostade na kolenima u pesku, potresen sopstvenim postupcima. Najzad Beti ustade. "Polako, polako", teila je ona svog sina Hepa, "sve e biti u redu." Ne izgovorivi vie nijednu re, ona paljivo uze torbu za plau, i pekire, i poe ka parkingu. Komandant poe za njom. Otili su sa plae i odvezli se u Norfolk, gde su stanovali. Ona mu o tome nikad nije postavila nikakvo pitanje, pomisli Vinters sedei, osam godina kasnije, za kuhinjskim stolom. Nije mi ak ni dozvolila da priam o tome. Bilo je kao da se stvar nikad nije desila. Sad to pominje, ali jednom u toliko mnogo vremena. Ali ni do danas nismo o tome popriali. On dovri sok od pomorande i pripali cigaretu. Pripaljujui je, on odmah pomisli na Tifani i prethodnu no. Strah i seksualno uzbuenje namah se probudie u Vintersu, im pomisli na predstojee vee. Takoe, oseti udnovatu potrebu da se pomoli bogu. I ta sada, dragi boe, je l' me ti to opet dovodi u iskuenje? Iznenada je postao svestan svog gneva. Il' mi se smeje? Moda ti nije bilo dovoljno to si me napustio, ostavio me da plutam. Moda nee biti zadovoljan dok ne budem ponien. On ponovo oseti elju da zaplae, ali se, ipak, nekako odupre. Potom ugasi cigaretu i ustade od stola. Zastavi pored friidera, skide plaketu sa bibilijskim tekstom sa zida. Krenu potom da je baci u smee, oklevae sekund ili dva, predomisli se i skloni je u jednu od ladica u kuhinji. 4. Kerol je brzo plivala oko dva metra iznad rova, dok su se pribliavali poslednjem zaokretu. Napravila je nekoliko fotografija dok je ekala da je Troj sustigne. Onda je prstom pokazala nadole, ispod sebe, ka mestu gde su tragovi gusenica zaokretali nalevo, pa poela opet da pliva, ovog puta sporije, idui du uzanog rova, za tragovima, prema izboini. Tu nikakvih promena nije bilo. Ona pokretom pokaza Troju da ne prilazi, zapliva nadole u rov, i to paljivo, kao i ranije kad je bila sa Nikom, i temeljito pretrai prostor ispod izboine: ali ne nae nita.

Pokretom ruke pokazala je Troju da tamo nieg nema; zatim, posle jo jedne na brzinu napravljene serije fotografija, dvoje ronilaca krenue nazad istim putem kojim su doli, du tragova vozila sa gusenicama, sve do onog mesta ispod samog brodia, gde su prethodno proveli petnaest minuta uzaludno traei onaj otvor koji su u etvrtak videli u grebenu. Otvor je misteriozno nestao. Svi tragovi, mada ve u izvesnoj meri oteeni erozijom, skretali su i sada do mesta gde je, dva dana ranije, meu grebenjem, postojala rupa. Kerol je na toj taki ukala i gurala, ak i otetila koralni greben na nekoliko mesta (to je, kao environmentalistkinja, nerado inila), ali otvor nije nala. A Troj bi sad pomislio, samo da ga nije tako jasno video i na ekranu monitora i na fotografijama, da je taj otvor bila tek puka zajednika matarija Nika i Kerol. Dok je Kerol, suboko zamiljena naputala boni rovi koji je vodio do izboine u steni, i zaokretala u glavni rov, bila je malice nepaljiva, pa se oeala, samo malo, o jednu koralnu izboinu. Osetila je ubod na ruci i, spustivi pogled, videla da krvari. Ba udno, pomisli ona, pa jedva da sam ih i dotakla. Misli joj pohitae unazad, prema dogaajima od pre deset minuta, kad je grubo razgrtala i korale i morsku travu traei onu pukotinu. I to bez ijedne ogrebotine... Zaetak jedne divlje ideje pojavi se u njenom umu. Sada ve uzbuena, ona snanije zapliva niz dugi rov gde se nekad nalazila rupa. Troj nije mogao da postigne toliku brzinu, te poe da zaostaje. ekajui da je njen partner u ronjenju sustigne, ona proveri pritisak na svom regulatoru. Kada Troj napokon stie, razmenie signale palcima nagore, a onda Kerol pokua, neuspeno, da mu objasni svoju ideju pomou signala rukama. Najzad ona hrabro ispuri ruku i epa jedan komad koralne mase. Videla je kako se Trojeve oi ire iza maske i na zapanjenom licu stvara grimasa. Ona otvori aku. Nigde posekotine, ni ogrebotine, ni krvi. Zapanjeni Troj dopliva do nje da pogleda tu koralnu koloniju koju je Kerol upravo uznemirila. Pokaza se da i on moe da dodiruje, pa ak i da dri, ove udne korale a da se ne posee. ta se to deavalo? Kerol je sad upala i korale i morsku travu sa tog grebena. Pred Trojevim zaprepaenim pogledom, jedan ogroman sloj koralnog grebena poe, inilo se, da se ljuti, kako kakvo ebe... Zauli su estoko huanje samo neki milisekund pre nego to su osetili da ih neto povlai. U grebenu iza njih otvorila se ogromna rupa, u koju sada pokulja sve to se nalo u blizini: ogromna koliina vode, jata riba, Troj, Kerol, i svakojake biljke. Strujanje vode unutra bilo je veoma brzo, a kanal ne ba preirok, tako da su Kerol i Troj dva tri puta naleteli na zidove koji su stvarali oseaj kao da su od metala. Nije bilo vremena za razmiljanje. Bili su noeni kao na kakvom vodenom toboganu, i morali su jednostavno ekati da vonji doe kraj. Mrak ustupi mesto dubokom sumraku, a vodena struja se primetno uspori. Meusobno udaljeni oko sedam metara, Kerol i Troj su se trudili, svako za sebe, da

se priberu i da dou do nekog zakljuka o tome ta se deavalo. inilo se da se nalaze u spoljanjem prstenu nekog velikog krunog rezervoara, i da ih voda nosi ukrug oko tog rezervoara, opet i opet, s tim to posle svakih devedeset stepeni u obilasku prolaze kroz neku vrstu kapije. Dubina vode u rezervoaru bila je oko tri metra. Kerol se izvrte na lea i pogleda gore. Iznad sebe ugleda mnotvo velikih struktura, naizgled metalnih ili plastinih; neke su se kretale. Troja nije vie mogla videti. Ona pokua da se uhvati rukama za zidove rezervoara da bi se zaustavila i potraila Troja. Uzalud: nije se mogla odupreti strujanju vode. Nainie tako tri ili etiri kruga, ne videi se. Troj primeti da su ribe i biljke malo po malo nestale iz tog krunog vodotoka, to je nagovetalo da se odvija nekakav proces sortiranja. Strujanje se iznenada pojaa i baci Troja napred i nadole, pod vodu, kroz jednu poluotvorenu kapiju, opet u tamu. Iznad vode se pojavi samo trag svetlosti, i proticanje se opet uspori... On odjednom oseti da ga je neto uhvatilo za desnu ruku. To neto potom podie Troja tridesetak centimetara iznad vode. U polusvetlu nije mogao da vidi tano ta ga je to uhvatilo, ali je imao oseaj da je u pitanju bilo neto veoma snano. Dralo ga je i nije se vie ni najmanje pomicalo. Troj baci pogled kroz bujicu unatrag, ka mestu odakle je doplovio, i vide kako mu se pribliava, tumbajui se, Kerolino telo. Istog asa on je zgrabi svojom slobodnom, levom rukom. Osetivi njegovu ruku, ona se odmah obmota oko nje. Sredila se potom, digla glavu iz vode, i zapela da dohvati i Trojevo telo. vrsto ga je zagrlila i ostala tako, drei se za njega, dok je bujica jurila oko njih. Uhvatila je dah; i njihove oi se, iza ronilakih maski, za trenutak sretoe. Onda, neobjanjivo, tajanstvena hvataljka ispusti Trojevu ruku. Kad su se ponovo nali u vodi, inilo se da bujica vie nije tako jaka. Bez veih tekoa uspevali su da ostanu zajedno. Posle otprilike petnaestak sekundi, proticanje vode sasvim prestade. Bili su izrueni u neku dvoranu, u bari vode koja je oticala kroz neki nevidljivi otvor na drugom kraju dvorane. Vode sasvim nestade. Potreseni i iscrpljeni, Kerol i Troj, i dalje u ronilakoj opremi, poee da se pridiu. Kerol se mnogo muila da ustane. Troj joj za trenutak pomoe, a onda pokaza ka svom regulatoru. Pokretom veoma sporim, on izvue disaljku iz usta i oproba vazduh. Jedan udah, drugi udah. Koliko je on mogao zakljuiti, udisao je normalan vazduh. On slee ramenima prema Kerol i, obuzet nastupom hrabrosti, skinu i masku. "Aloooooo", povika on nervozno. "Ima li ikog? Imate goste ovde." Kerol polako skide masku i regulator. Izraz oamuenosti i dalje je lebdeo na njenom licu. Potom se oboje osvrtoe oko sebe. Plafon je bio oko tri metra iznad njih. Dimenzije ove prostorije manje-vie su odgovarale velikoj dnevnoj sobi u nekom finom domu u predgrau. Zidovi su, meutim, bili vrlo neobini. Umesto da budu ravni i da se lepo spajaju pod pravim uglom, bili su nainjeni od velikih krivih komada, konkavnih i konveksnih, obojenih naizmenino u crveno i plavo. Ne

razmiljajui, Kerol poe da hoda ukrug, naravno sporo zbog glomazne ronilake opreme, i da fotografie. "Ovaj, samo asak, gospoice Doson", oglasi se Troj pomalo oklevajui, a onda skide peraja i poe za njom. "Pre nego to nastavi sa slikanjem, anele, da li bi bila ljubazna da objasni ovom priprostom crnom momku gde je to dospeo? Mislim, mislim, poslednje ega se seam jeste da sam iao pod brod da traim rupu. Rupu sam, rekao bih, naao, ali oveka malice nervira kad ode u posetu a ne zna ko mu je domain. Znai, o'ladi malo urnalizam pa mi kai zato si tako smirena." Kerol je stajala tano ispred jedne od konkavnih plavih zidnih ploa. U tom zidnom delu potojala su, priblino na visini oiju, dva-tri kruna ili elipsoidna udubljenja. "E, ta misli, ta je ovo?" zapita se Kerol glasno. Glas joj je zvuao ravno i kao da dolazi iz velike daljine. "Kerol", maltene viknu Troj. "Prestani s tim. Odmah prestani. Ne moemo samo blaeno da hodamo unaokolo, kao da je ovo tipina popodnevna etnjica kroz neki uzorni dom. Moramo porazgovarati. Gde smo? Kako da se izvuemo i odemo kui? Kui, pamti gde je to? Ja ti garantujem da nije ispod okeana, dva sata od obale." On je zgrabi za ramena i prodrma. Ona napokon poe da se izvlai iz oamuenosti. Polako je osmotrila itavu prostoriju, pa pogleda Troja. "Isuse", ree ona "i sranje." On vide da je poela pomalo da drhti, i primae se da je zagrli. Pokretom mu je pokazala da to ne ini. "Dobro mi je. Uglavnom dobro." Kerol nekoliko puta duboko udahnu, pa se osmehnu. "U svakom sluaju, ovde sam svakako dobila prokleto dobru priu." Ona se opet osvrte po dvorani. "Ovaj, Troje", ree ona mrtei se, "kako mi to upadosmo ovamo? Ne vidim ni vrata, ni neki otvor, nita." "Dobro pitanje", odgovori Troj. "Vrlo dobro pitanje, a ja moda imam odgovor. Mislim da se ovi ludi obojeni zidovi pomiu. Mislim da sam ih video, dok sam bio pod vodom, kako klize na nova mesta. Znai, mi samo treba da ih gurnemo u stranu i naemo izlaz." On pokua da uvue prste u pukotine izmeu jednog crvenog i jednog plavog komada zidne ploe. Uzalud. Kerol ostavi Troja i poe ukrug, du zidova sobe, u svojoj nezgrapnoj ronilakoj opremi. Odmah stade, pa skide sa sebe sve sem kupaeg kostima. inilo se da je reena da pregleda i snimi sve zidne ploe, jednu po jednu. Troj takoe skide svoje boce sa vazduhom i ronilako odelo, i pusti ih na pod od lakog metala, gde padoe sa treskom. Gledao ju je neko vreme. "Kerol, ooo, Kerol", viknu on preko dvorane, dok mu se po licu irio veliki lani osmeh. "Da li bi mi rekla ta sad to radi? Mislim, anele, da bih, na kraju krajeva, mogao i da ti pomognem." "Traim neto na emu pie 'Pojedi me' ili 'Popij me'", odgovori ona i nervozno se nasmeja. "Naravno", promumla Troj vie za sebe, "to je bilo sasvim oigledno."

"Pamti li Alisu u zemlji uda?" upita Kerol sa suprotnog kraja dvorane. Pronala je jedno dugo, tanko ispupenje nalik na drku, koje je virilo iz sredita jedne od ploa. Poto mahnu Troju i on prie, zajedno pokuae da uvru i pokreu to polugu. Nita se, meutim, ne dogodi. Najzad Kerol dodija da se bori sa polugom. Troju se uini da vidi prve znake panike u njenim oima, dok je izbezumljeno preletala pogledom po raznim drugim delovima dvorane. On se ispravi, stade u vojniki stav 'mirno', i progovori: "Kad tvoj mali deko kija... ti ga za ui vuci... on to radi namerno, da ti dodija... zato ga jo i tuci." Duboke brazde na Kerolinom licu pokazivale su da je pomislila da je Troj za trenutak poludeo. "To su, mislim, rei 'Kraljice srca', nasmeja se on. "Nisam ba siguran. Ali morao sam to da nauim za neku predstavu, kada sam bio u petom razredu." Sad se i Kerol opustila, i poela da se smeje, iako je i dalje oseala strah. Potom se prope na vrhove pristiju i poljubi Troja u obraz. "E, pazi ti s time, pazi", ree on sa svetlucanjem u oima. "Mi crnci se lako napalimo." Kerol provue ruku ispod njegove miice, pa zajedno dovrie obilazak dvorane. Pregledali su zidove traei znake mogueg izlaza. Oseala se lagodnije zahvaljujui Trojevom askanju. "Kad sam bio u osmom razredu jedan moj profa, crnac, rekao mi je da je Alisa rasistika pria. Tvrdio je da je veoma znaajno to Alisa polazi za belim zecom. Rekao je da nijedna fina bela devojica ne bi pola za crnim zecom u rupu." On zastade pred jednom crvenom ploom. "Lepo, lepo", ree on, "a ta nam je ovo ovde?" Ta crvena tabla je iz daljine izgledala kao i sve ostale. Ali iz blizine, sa rastojanja od oko pola metra ili manje, moglo se videti da na crvenoj boji postoji mnotvo belih takica rasporeenih u svakovrsne obrasce. U sredini ploe, takice su ocrtavale seriju pravougaonih zona. "Ej, anele", upita Troj pritiskajui nasumino razne zone, "zar ne smatra da ovo mnogo lii na tastaturu?" Kerol mu se pridrui, i poee da se igraju: kuckali su nasumice po tim tipkama. Skoro itav minut su stajali pred tom crvenom ploom, snano dobujui prstima po svim nagovetenim zonama. Odjednom Kerol uzmae od ploe, okrete se i poe na suprotnu stranu sobe. "Kuda e?" povika Troj, a Kerol, okrenuvi se da mu odgovori, nalete na svoju ronalaku opremu ostavljenu na podu, spotae se i umalo ne pade. "Pala mi je na pamet jedna luckasta pomisao", doviknu mu Kerol. "Nazovi to enskom intuicijom. Ili psiho-moima, ako eli." Ona doe do one crvene ploe gde su se ranije uzaludno upinjali oko poluge. Sada je bez napora povue nadole, i istog asa zau se kripanje. Ona odskoi unazad, iznenaena, jer itava ta ploa poe da se presavija unazad i udaljava od nje, otkrivajui mrani otvor dovoljno veliki da kroz njega proe kamion. Troj joj prie, i njih dvoje se zagledae u prazninu. "Svetog mu sranja", ree on. "Je l' mi kao treba da uemo u to?" Kerol potvrdno klimnu. "Sigurna sam da treba."

Troj je pogleda sa udnim izrazom na licu. "A, konkretno, na osnovu ega zna da je tako?" "Na osnovu toga to je to jedini izlaz odavde", odgovori Kerol. Troj baci jo jedan, poslednji pogled na udnu dvoranu sa povijenim i obojenim zidovima. U onome to je Kerol kazala bilo je neporecive logike. On duboko udahnu, uze Kerol za ruku, i oni zajedno uoe u crni tunel. Iza sebe su jedva mogli videti mali mlaz svetlosti koji je dopirao iz dvorane u kojoj su ostavili ronilaku opremu. Nastupali su veoma sporo i oprezno kroz hodnik crn kao a. Troj je jednom rukom neprestano dodirivao zid, a drugom stiskao Kerolinu aku. Zvuk njihovog tekog disanja, pojaanog stalnim strahom i iekivanjem, odbijao se od zaobljenih zidova. Nisu priali. Troj dvaput poe da peva stihove iz neke popularne pesme, da bi ublaio sopstveni nemir, ali ga Kerol oba puta zaustavi. elela je da bude u stanju da uje i neke druge zvuke, ukoliko ih bude. U jednom trenutku ona stisnu njegovu aku i zastade. "Sluaj", proapta ona. Troj zadra dah. Vladala je potpuna tiina, sem to se u daljini nasluivalo neto sasvim slabo, to Troj nije bio u stanju da tano odredi. "Muzika", ree Kerol. "Mislim da ujem muziku." Troj se svojski trudio da odredi te zvuke koji su ostajali neposredno ispod njegovog praga ujnosti, ali bez uspeha. On povue Kerol za ruku. "To je verovatno u tvojoj glavi", ree on. "Aj'mo". Prooe potom jedan zavijutak, i svetla iza njih nestade. Sve u svemu, u tom tunelu su se nalazili ve desetak minuta. Kerol je poinjala da se osea utueno. "A ta ako ovo ne vodi nikud?" nabaci ona Troju. "To bi bilo apsurdno", odgovori on brzo. "Neko je ovo izgradio sa nekom svrhom. To je oigledno hodnik koji povezuje neka mesta." Troj potom uuta. "Ko je ovo sagradio?" upita Kerol postavljajui na taj nain pitanje koje ih je muilo oboje jo otkako su poeli svoje dugo, napeto peaenje niz mrani hodnik. "Jo jedno dobro pitanje", odgovori Troj. Posle kraeg oklevanja, on nastavi. "Pa, rekao bih, Ratna mornarica SAD. Mislim da smo u nekoj super tajnoj podvodnoj laboratoriji za koju niko ne zna." Dabome, pomisli on ne elei da to kae glasno da ne bi uznemirio Kerol, ovo bi moglo da bude i rusko. U tom sluaju smo u govnima do gue. Ako Rusi imaju veliku tajnu laboratoriju ovako blizu Ki Vesta, nee im se dopasti da... "Gledaj Troje", pozva ga Kerol uzbueno. "Vidim svetlost. Ovde ipak ima nekog." Tunel se pred njima ravao. Na kraju jednog kraka, onog koji je skretao otro ulevo, mogla se jasno videti neka osvetljena povrina. Drei se i dalje za ruke, Troj i Kerol energinim koracima krenue ka svetlu. Troj je bio svestan da mu srce vrlo brzo kuca.

U novu dvoranu Kerol ue maltene treim korakom. Oekivala je da e njih dvoje sada naii na nekoga, da e se ova tajanstvena pustolovina zavriti, i da e sve biti objanjeno. Umesto toga, nala se u maloj, ovalnoj sobi sa istim onakvim bizarnim ploastim zidovima (sem to su ovi bili u smeoj i beloj boji, a ne crveni i plavi kao u ranijoj prostoriji). Osvrtala se, obuzeta oseanjem strahovite zbrke. "Ma, ta je ovo ovde?" upita ona Troja. "I kako da izaemo? Troj je stajao u sreditu sobe, zabacivi glavu unazad najvie to je mogao. Zagledao se navie, u ogromnu zasvoenu tavanicu, koja se nalazila deset-dvanaest metara iznad njih. "A-uh", ree on, "ovo je ogromno." Osvetljenje u ovoj sobi sastojalo se od priguene svetlosti koja se sputala sa te tavanice, izvirui iz poluprovidnih ploa, nainjenih moda od kristalnog stakla i ugraenih u tavanicu. Zidovi sobe u kojoj su se obreli bili su visoki samo oko tri metra, ali je i ta visina bila dovoljna da onemogui Troju i Kerol da osmotre ta se nalazi oko njih. Imali su udno oseanje i slobode i zarobljenosti. S jedne strane, prvo onaj tunel, pa sad ova soba ne vea od deje spavae sobe u maloj kui, stvarali su u njima klaustrofobino oseanje; s druge strane, ta tavanica nalik na katedralsku davala im je utisak slobode. "Dakle?" upita Kerol pomalo nestrpljivo, poto je nekoliko trenutaka ekala na odgovor, dok je Troj etkao okolo i osmatrao sobu. Primetio je da su smee i bele table samo malo izvijene, i da su zato mnogo slinije normalnim zidovima nego to je bio sluaj u onoj prvoj prostoriji. "Pardon, anele", odgvori on, "zaboravio sam pitanje." Ona odmahnu glavom. "Postoji samo jedno pitanje, gospodine Defersone. Mislim da si mi ga postavio pri naem prethodnom zaustavljanju na ovoj turneji." Ona pogleda na sat. "Kroz petnaestak minuta prekoraiemo krajnje mogue vreme trajanja naih zaliha vazduha. Ako neto ne shvatam pogreno, na prijatelj Nik verovatno poinje upravo sada da brine. A mi jo pojma nemamo... ta to radi?" Ona zauta, videi da se Troj sagnuo da povue neko malo dugme na jednoj od smeih ploa u uglu sobe. "Ovo su ladice, anele", ree on. "Donji deo ove ploe se izvlai petnaestak centimetara iz zida. Kao u ormanu." On otvori i drugu ladicu, iznad prve "A u njima neeg ima." Kerol prie da pogleda, pa posegnu u drugu ladicu koju je Troj otvorio, i izvue odatle jednu loptu otprilike veliine loptice za tenis, boje re. Povrina lopte bila je vrlo neobina. Nije bila glatka, niti pravilna; na sebi je imala, preteno s jedne strane, ureze i, oko njih i blizu njih, malene izboine, kao na povrini kiselog krastavia. Na drugim mestima videla su se i neka neodreena udubljenja. Kerol pomnije osmotri loptu, pri slaboj svetlosti. "Ve sam videla neto slino ovome", ree ona. "Ali gde?" Razmiljala je nekoliko sekundi. "A-ha, znam", objavi ona, zadovoljna to ju je pamenje posluilo. "Ovo izgleda tano kao model Marsa u Nacionalnom aerokosmikom muzeju."

"Onda mora biti da sam ja uz'o Zemlju", uzvrati Troj, pokazujui joj preteno plavu kuglu, koju je upravu izvadio iz gornje ladice. Bila je veliine loptice za softbol. Stajali su jedno kraj drugog u polusvetlu i razgledali sad jednu, a sad drugu kuglu u svojim rukama. "Sranje", povika najzad Troj okrenuvi se na drugu stranu i gledajui svoju. "I duplo sranje. Ko ste da ste, nama je ve dosta. Izlazite i kaite ko ste." Vratio im se delimini eho njegovog glasa. Nita drugo nisu uli. eljna da neto radi, Kerol nastavi da pretrauje prostoriju, i ubrzo, u oblinjoj smeoj ploi, nae jo jednu skupinu od tri ladice. Dok je ona otvarala prvu, Troj, igrajui se, hitnu svoju plavu loptu u pravcu neeg to je liilo na izlaz: bio je to jedan mrani otvor izmeu zidova na drugom kraju sobe. Lopta potmulo lupnu o belu plou pokraj tog izlaza i poe da pada ka podu. Meutim, neposredno pre nego to je dotakla pod, lopta se odjednom uzdie kao da ju je neto odozgo povuklo, i zaustavi se u sredini sobe, oko metar i po iznad poda. A onda poe da se obre. Trojeve oi se irom otvorie. On prie lopti i stavi aku izmeu nje i visokog svoda, pokuavajui da nae konce. Nita se ne dogodi. Lopta 'Zemlja' nastavljala je da se polako obre, opisujui krug u vazduhu, usred sobe. Troj je ovla unu. Na ovo lopta odgovori tako to donekle skrenu s puta; ali kako se efekat brzo istroio, lopta se vrati na svoje ranije mesto i nastavi sa preanjim kretanjem. Troj se naglo okrete. Kerol mu je bila okrenuta leima; tragala je, bez uspeha, za jo kojom skupinom ladica. Loptu 'Mars' drala je jo u levoj aci. "Ovaj, Kerol", obrati joj se Troj polako. "Da li bi dola ovamo za trenutak?" "Svakako", odgovori ona i ne gledajui. "Isuse, Troje, pa u ovim ladicama ima svakojakih..." Okrenuvi se, ona vide kako lopta 'Zemlja' lebdi u vazduhu blizu sredine sobe. Njeno se elo prekri borama. "Zgodno", primeti ona neodluno. "Stvarno, zgodno. Nisam znala da si i maioniar." Potom zauta, videvi zbunjeni izraz na Trojevom licu. Ona prie Troju da pogleda iz blizine. Stajali su bar desetak sekundi utei i gledajui kako se plava lopta polako obre u vazduhu. Zatim Troj uze od Kerol loptu 'Mars' i baci je uvis, ka tavanici. Lopta polete uvis pa nadole normalnom putanjom, ali samo do blizine poda. Tada, kao i plava ranije, lopta 'Mars' ispolji svoje sopstveno oseanje za pravac i inerciju. Isplovivi na oko pet stopa od poda, ona poe polako da rotira, i ostade lebdei u vazduhu nedaleko od plave lopte koja je predstavljala Zemlju. Kerol zgrabi Troja za ruku. Telom joj prooe drhtaji, a onda se svlada. "Jeza me hvata od nekih stvari ovde", primeti ona. "Sve u svemu, bolje bih se snala kad bi se pojavila neka gusenica i zapitala me. 'A ko si ti?' U tom sluaju bih bar znala sa im imam posla." Troj se okrete i povede Kerol nazad ka delimino otvorenim ladicama. "Kad sam bio autostoper", ree on, "naiao sam, jednom, na jednog matorog bradonju." On izvue jednu loptu slinu koarkakoj, ali sa uporednim trakama i prugama u raznim

nijansama crvenog i narandastog. Bez ikakvog nianjenja on baci taj veliki 'Jupiter' preko svog ramena. Kerol je, jo fascinirana, posmatrala kako se 'Jupiter', pridruuje prethodnim dvema loptama i poinje da orbitira oko praznog fokusa u sreditu sobe. "Tip je terao neki drndavi stari kamionet i puio 'doint'. U poetku smo malo i priali. On mi postavi neko pitanje, ja ponem da odgovaram. Ali ve posle jedne ili dve reenice, on me prekine i kae: 'Ma ti usranog pojma nema, ovee'. To je bio njegov odgovor na sve." Priajui ovu svoju priu, metodino je ispraznio svih est ladica. Bacao je sve naene predmete u sredinu sobe. Neke je i pratio pogledom, ali nemarno, kao da gleda neku svakidanju pojavu. Svaka nova lopta ponaala se isto. I tako, na oko metar i po od poda postepeno se formirao gotovo potpun pokretni model Sunevog sistema. "Najzad meni ta igra dosadi, i ja zautim. Vozili smo se kilometrima bez rei. Bila neka vedra, divna no; a on, malo, malo, pa proturi glavu kroz prozor da gleda zvezde. Jednom, uvukavii glavu nazad, on pripali jo jedan 'doint', stavi ga meni u ruke, i pokae prstom kroz prozor, prema zvezdama. 'Oni znaju, ovee, oni znaju', ree tip. Kilometrima kasnije, kad sam izlazio iz njegovog kamioneta, nagnuo se ka meni, i tad sam u njegovim oima video izbezumljenost. 'Pamti, ovee', pone on meni da apue, 'ti nema usranog pojma. Ali oni znaju.'" Dok je Troj dovravao priu, Kerol mu prie i izvue iz poslednje ladice dve pune ake nekakvih sitnih, na dodir malice lepljivih krhotina. Poto ih istrese iz aka, krhotine udesno poletoe kroz prostoriju, oblikujui prstenove oko Saturna i Urana. Pogledala je Troja obuzeta ogromnim divljenjem. "Je l' ta tvoja bizarna pria ima neku poentu?" upita ga ona. "Moram priznati da me zapanjuje kako se nonalantno dri u itavoj ovoj prokletoj stvari. A ja, samo to nisam odlepila. Totalno." Troj pokaza rukom ka minijaturnim planetama koje su plovile kroz vazduh. "Ovo to gledamo ne moe se objasniti ma im to spada u nae iskustvo. Ili smo oboje poginuli, ili smo preneti u neku novu dimenziju, ili neko sa nama igra neke mentalne igre." On se nasmei. "Ako mora ba da zna, anele, apsolutno sam se usrao od straha. Ali kao onaj matori ufiksani hipos, neprestano govorim sebi; 'Oni znaju.' To mi je neka uteha." Zaue, odjednom, tihi zvuk kao da neto klizi, i mlaz bletee svetlosti prodre u sobu kroz procep koji se poeo stvarati izmeu dva panela, jednog belog i jednog smeeg, odmah desno od izlaza. Kerol automatski ustuknu i zakloni oi rukama, ali samo na trenutak. Troj je u prvom trenutku takoe skoio unazad, ali je onda zaklonio oi akama i stao da gleda. Klizei paneli razmicali su se sve vie, tako da se, najzad, pojavio otvor od oko ezdesetak centimetara. Soba se sve vie punila svetlou, i Troj ugleda kako neka velika svetlea kugla polako dolazi kroz taj otvor. "Evo stie Sunce... duut-an-du-du, duu... Evo stie Sunce", poe on da pevucka

zabrinutim tonom, "i ja kaem... dobro je..." Odzujao je jo nekoliko redaka te pesme. Kerol otvori oi. "Isuse", procedi ona. To blistavo loptasto telo, slino ogromnoj lopti za plau, doplovi na pravo mesto u planetarijumu, plavei itavu prostoriju svojim zracima. Sad su planete, u svom rotiranju i orbitiranju, sijale reflektovanom svetlou na onim svojim stranama, kojima behu okrenute ka 'Suncu'. Kerol je stajala kao hipnotisana, bez glasa, dok su joj suze tekle niz lice. Nije bila u stanju ni da govori ni da se pokrene. Oseanja su je sasvim svladala. I Troj je bio uplaen, ali jo ne toliko da bi njegova sposobnost delanja bila bitno umanjena. Meutim, sledeeg trenutka ugledao je na izlazu neto od ega kroz njegov nervni sistem sevnu munja strave. Srce mu ludo zalupa dok je treptao i mirkao gledajui tik pored bleteeg modela Sunca i trudei se da utvrdi nije li u pitanju neka varka njegovog uma. On se instinktivno okrete da zatiti Kerol da je zakloni od onog to je upravo video. "Sad ne gledaj", proapta on, "ali imamo posetioca." "ta?" upita Kerol, jo zbrkana i oamuena. Troj ju je uhvatio za miice i tako, zajedno, pooe nekoliko koraka udesno. On pogleda preko ramena i opet vide ono. "Tamo, kod izlaza", ree on, okreui se, sad ve nesposoban da sakrije paniku. Po Kerolinim oima se videlo da je nala izvor Trojevog uasa. Pojma nije imala ta je to, ali je videla da je veliko, da predstavlja oiglednu pretnju, i da je apsolutno razliito od svega to je ikada videla ili zamislila. ula je kako Troj neto divlje i nepovezano vie, ali joj ne poe za rukom da ustanovi znaenje njegovih rei. Ona opet pogleda to, i njen um ustuknu. Otvorivi usta da vrisne, u prvi mah ne uspe da ispusti ni glasa; potom pade na kolena. U uima joj je odzvanjalo neko vritanje, ali inilo se da je to negde daleko, vrlo daleko. Njen mozak je slao poruku koja je glasila: "To ti vriti", ali njoj se iz nekog razloga inilo nemoguim da je to njeno vritanje. Mora da je to vritao neko drugi. To joj se bliilo. Trup je u tom trenutku bio visok oko dva i po metra, ali dok se talasanjem kretalo kroz prostoriju menjalo je, neprestano, i oblik i veliinu. ta god da je to bie bilo, njihovi pogledi su prodirali kroz njega, kroz neke delove njegove strukture. Bie je imalo providnu spoljanju membranu oko uskomeane unutranje materije, veim delom fluidne i providne, u kojoj je pri svakom pokretu dolazilo do talasanja i nadimanja. Bie se kretalo kao ameba; masa mu se jednostavno otiskivala u eljenom pravcu, ali zapanjujue brzo. Odmah iza svih spoljanjih povrina bia nalazile su se, u fluidu, crne takice koje su se hitro razletale u svim pravcima; inilo se da one nadgledaju proces stalnog prestrojavanja koji je omoguavao kretanje celog bia. Blizu sredita trupa nalazilo se, usaeno u fluidnu masu, i pet-est neprovidnih sivih grudvi prenika tridesetak centimetara.

Nije njima, meutim, trup tog bia zadavao toliko straha, koliko vei broj pipaka, veinom dugih i vitkih, koji su strali iz gornjih delova trupa, gde su, inilo se, bili pozabadani kao iljci u jastue za igle. Bilo ih je dvanaestak. Izgledalo je da ova velika, providna, amebasta struktura predstavlja mnogostrani transportni sistem sposoban da ponese maltene bilo ta, a da ovog puta nosi, kao koristan teret, te stalno aktivne ipke koje su Troju i Keroli izgledale pretei zato to su se zavravale stvarima nalik na igle, ake, etke, zube, ak i maeve i pitolje. Keroli se inilo da je napada tenk, debelo oklopljen, sposoban da u trenu promeni velinu ili da krene na nevidljivim gusenicama u ma kom pravcu. Troj se izmae u stranu, pokuavajui da suzbije strah i da doe do daha, i gledajui kako se to bie ustremljuje na Kerol: najdui pipak tog bia, crvenkasta plastina ipka koja se na tridesetak centimetara od trupa ravala u dva kratka kraka, iznenada se isprui jo metar napred i zaustavi na samo petnaestak centimetara od Kerolinih oiju. Kerol vrisnu i silovito odgurnu ipku, ali ipka se istog asa vrati tano na preanje mesto. Troj epa iz vazduha loptu 'Jupiter' i baci je svom snagom prema 'telu' tog bia. Bezoblina masa uzmae pred naletom lopte, uvue sve svoje pipke u sebe, ali istovremeno se i preoblikova, ostavivi u sebi rupu kroz koju lopta bez otpora prolete i izlete na drugu stranu. Pre nego to je tresnuo na pod, 'Jupiter' se ponovo die u vazduh, dolete nazad, i opet zauze svoje pravo mesto u modelu Sunevog sistema. Bie najzad prestade da se kree prema Kerol. Sedelo je nasred sobe, mlatarajui vretenastim produecima na sve strane. inilo se kao da donosi neku odluku. Troj hrabro epa jednu ipku sa zavretkom nalik na etku i pokua da iupa ceo pipak iz tela tog bia. Istog trena bistri materijal jezgra potee u spojno mesto gde je ipka bila uglavljena i ojaa vezu. Meutim, Trojev postupak ipak dovede do promene ponaanja bia. Ono polako poe ka njemu. Troj poe da izmie ka izlazu, vrlo paljivo, nastojei da ga bie prati, ali i uvajui se eventualnog novog ispruanja onog crvenog pipka sa ravom. Bie je ilo za njim; Troj pokretom pokaza Keroli da se udalji. Onda pojuri ka izlazu, pri tom se malice spotakavi o jedan isprueni pipak. Bie nije oklevalo ni trenutak. Iznenaujuom brzinom preoblikovalo se tako da je postalo nisko i debelo. Sad se mnogo veim delom svoje povrine oslonjalo o pod, pa se moglo kretati bre i efikasnije. Sloivi svoje pipke u neki kompaktan raspored, kao za putovanje, ono pojuri kroz vrata. Kerol ostade na podu, na kolenima, sama. Model solarnog sistema bio je iznad i desno od nje. Tokom vie od jednog minuta nije se micala. Samo je rasejano zurila u planete to su se vrtele i oslukivala Trojeve korake koji su se na mahove mogli uti u daljini. Najzad nastupi dugo razdoblje tiine, i Kerol ustade. Nainila je nekoliko malih, sporih koraka, uveravajui samu sebe da joj je dobro, a onda prila

izlazu koji je jo bio otvoren izmeu ploa. Trenutak potom, nae se u hodniku koji je vodio u oba smera. Kad je napustio sobu, Troj je krenuo desno. Kerol se odjednom seti svog fotoaparata, vrati se, na brzinu naini nekoliko fotografija planeta kako vise u vazduhu, a onda krenu za Trojem, kroz hodnik, desno. Polako je hodala kroz mrani hodnik, esto se okreui da bi videla gde je svetlost iz sobe iz koje je upravo izala. Tavanica je ovde bila niska. Potom se hodnik iznenada rascepi u dva kraka, oba mrana. Kerol zastade, oslukujui. Opet joj se uini da uje muziku, ali nije mogla ni priblino da odredi odakle dopire. Ovog puta je krenula levim krakom tog ravastog hodnika. Ubrzo se hodnik suzio i inilo se da zaokree natrag, u pravcu iz koga je maloas dola. Upravo kad se spremala da se okrene i vrati, sasvim razgovetno zau dva zvuka, neto nalik na tupi udar i zatim neto nalik na grebanje, ispred i desno od sebe. Polako uvlaei vazduh i borei se da savlada strah, Kerol nastavi napred, kroz tamu. Posle jo oko sedam metara doe do jednih niskih vrata koja su se otvarala desno od nje. Sagnuvi se malo, ona zaviri unutra. U mutnom svetlu vide neke neobine oblike i strukture u jo jednoj maloj sobi iji su zidovi bili sainjeni od krivih, obojenih ploa, sada ve dobro znanih. Ona se provue kroz vrata i uspravi. im su njena stopala dola u kontakt sa podom te sobe, ukljui se nekoliko blagih lokalnih svetiljki smetenih u ploama. Njen ulazak, takoe, dovede do oslobaanja dve-tri note iz nekog muzikog instrumenta. Podsetio ju je na orgulje, i bio je, inilo se, smeten u nekom drugom delu katedralske zone natkrivene ogromnim svodom koji je opet bio iznad nje. Stala je, iznenaena, i nekoliko sekundi se nije micala. Onda je, jo stojei u mestu, paljivo osmotrila svoju novu okolinu. U ovoj sobi zidne ploe bile su izuzetno blistave, naizmenino purpurne i zlatne, i veoma zakrivljene. U sobi su se nalazila tri predmeta nepoznate svrhe. Jedan je liio na pisai sto, drugi na dugaku, nisku klupu na jednom kraju iroku a na drugom kraju suenu u iljak, dok je trei liio na telefonsku banderu sa esnaest tankih ica razapetih od vrha do dna i to preko jednog irokog prstena koji se nalazio priblino na treini duine niz banderu. Kerol je mogla proi izmeu ovih ica. Prsten, nainjen od materijala nalik na zlato, nalazio se nekih ezdesetak centimetara iznad njene glave, priblino na visini gornjeg ruba zidnih ploa. Ona zgrabi jednu od tih ica i oseti kako ova vibrira. Isputala je priguen, ravan ton. Kerol uzmae od te ice i pokua da je trgne. Odmah se zau jedan veoma lirski ton, kao da dopire iz neke teke harfe. Kerol napokon uvide da stoji unutar nekog muzikog instrumenta. Ali kako se na njemu svira? Nekoliko sledeih minuta lutala je po sobi, uzalud pokuavajui da nae neto nalik na gudalo. Znala je da na ovoj harfi ne bi mogla svirati ako bi morala da juri oko nje i golim rukama trza jednu po jednu icu.

Zatim prie pisaom stolu, i odmah shvati da je i to muziki instrument. Njegov izgled je, meutim, vie obeavao. U njemu se postojala ezdeset i etiri udubljenja, u osam kolona po osam. Pritiskanjem svake od tih 'tipki' proizvodio se drugaiji zvuk. Iako je kao dete pet godina uila da svira na klaviru, Kerol se sad, u poetku, dobro namui pokuavajui da odsvira bar 'Tihu no' na ovom udnom pisaem stolu. Morala je spajati zvuke koji su nastajali pritiskanjem pojedinih udubljenja sa notama i akordima zapamenim iz detinjstva. Dok je pokuavala da sama naui kako se na ovom instrumentu svira, esto je zastajkivala da bi oslunula njegove tanane, kristalne zvuke koji su je ponajvie podseali na ksilofon. Nekoliko minuta provela je Kerol za ovim stolom. Najzad odsvira celu jednu strofu 'Tihe noi' bez greke. Onda se osmehnu, zadovoljna sobom, i na trenutak se opusti. im je, meutim, zastala, velike daleke orgulje (koje je nakratko ula kad je ulazila u sobu, i za koje je sad mogla da odredi da se nalaze negde u gornjim prostorijama katedralske zone) iznenada poee da sviraju. Kerol oseti kako joj se koa na rukama jei, delom zbog lepote muzike a delom zato to je ovo podseti u kakav je bizarni svet ula. ta sviraju te orgulje? pomisli ona. Zvui kao neka uvertira. Sluala je jo nekoliko sekundi. ta... pa to je uvodni deo za 'Tihu no'! Veoma kreativno. Zvuku orgulja pridruilo se jo nekoliko zvukova, koji su svi dopirali odnekud iz pravca visokog svoda. Svi ti instrumenti su, zajedno, odsvirali jednu sloenu verziju 'Tihe noi', pesme koju je Kerol maloas s onoliko muke izlupala po pisaem stolu. Talasi divne muzike zapljuskivali su katedralu. Kerol die pogled, zatvori oi i poe da se okree oko sebe, kao da plee. Kad je opet otvorila oi, ispred svakog njenog oka nalazio se, na rastojanju ne veem od dva i po centimetra, po jedan minijaturni optiki instrument. Kerol se sledi od uasa. Stvar joj se neujno privukla s lea dok je svirala za radnim stolom, i strpljivo ekala, drei ispruene produetke, da se ona okrene. Sad je bila otprilike njene visine, a najblii deo providnog trupa bio joj je na dohvat ruke. Dok je stajala nepomino, jedva se usuujui da die, pet-est pipaka krenue ka njoj. Jedan mali instrument za kopanje zguli joj malo koe sa golog ramena. Ma joj odsee malo kose. Majuno vlakno privreno za jednu od dugih poluga omota joj se oko struka. Snop vrstih dlaka nalik na one na etkici za zube poe niz njena prsa, golicajui joj bradavice kroz kupai kostim i prelazei preko fotoaparata koji joj je visio o vratu. Doivljavala je toliko oseaja istovremeno da nije bila u stanju da sve te nadraaje prati. Zatvorivi oi, ona pokua da se usredsredi na neto drugo. A onda oseti kako je jedna igla bode u elo. Sve se zavrilo brzo, za manje od jednog minuta. Bie povue svoje produetke, odstupi oko pola metra i zastade, posmatrajui je sa te udaljenosti. Kerol je ekala. Posle jo dvadesetak sekundi bie povue i sloi svoje pipke, kao onda kad je polazilo u poteru za Trojem, a onda napusti prostoriju.

Kerol stade da oslukuje. Opet potpuna tiina. Ona se odmae od 'pisaeg stola' i pokua da sredi misli. Posle otprilike jednog minuta, purpurni i zlatni zidni paneli poee sami od sebe da se pomiu u stranu, slaui se jedni preko drugih, stvarajui male gomile. Potom poee da se rue i hodnici oko muzike sobe, i da automatski slau svoje delove u uredne gomile. Uskoro je Kerol stajala u jednoj jedinoj, ogromnoj dvorani, pod zasvoenom tavanicom. U daljini, njen udni protivnik proe, mlatarajui ipkama, kroz jedna bona vrata, udaljena oko dvadeset pet metara, i brzo nestade sa vidika. Ona pogleda unaokolo. Ni traga od Troja. Zidovi su bili krem bele boje, bezlini, pomalo i dosadni posle raznobojnih ploa u ranijim sobama. Postojala su dvoja vrata, jedna na sredini jednog i druga na sredini suprotnog zida. U itavoj toj dvorani Kerol je videla samo muzike instrumente, koji su sad izgledali sasvim neprikladno smeteni jer su bili grupisani u jednom deliu tako ogromnog prostora, i levo od sebe, neko pare tepiha naslonjeno na zid. Pravo ispred nje, oko pedeset metara daleko, na prednjem zidu, postojao je veliki prozor kroz koji je izgleda bilo mogue videti okean. ak i sa te udaljenosti videla je i prepoznala neke vrste riba koje su plivale ispred prozora. Kerol pouri najpre prema tom prozoru. Kad je prevalila priblino polovinu puta, i nala se nedaleko od dvaju vrata, zastala je i provela nekoliko sekundi fotografiui ovu relativno nezanimljivu dvoranu. Na njeno uenje, mali tepih vie nije bio na istom mestu gde je upamtila da je stajao. Dok je ona hodala, tepih je bio na neki nain premeten. Ona mu prie, veoma sporo. Nenormalna iskustva kroz koja je prola od trenutka kad su ona i Troj bili usisani ovamo uinila su je razumljivo podozrivom. Dok se primicala, videla je da taj predmet, opruen po podu, zapravo i nije tepih. Gledajui odozgo, videla je komplikovanu unutranju konstrukciju nalik na sloenu mreu sofistikovanih elektronskih ipova. Povrina je bila prekrivena udnim geometrijskim obrascima i spiralno uvijenim linijama; te are nisu joj nita odreeno znaile, ali su je podsetile na fraktalne obrasce koje joj je dr Dejl pokazao jedne noi u svom stanu. Simetrije ovog objekta lako su se mogle videti. Zapravo, 'tepih' se sastojao od etiri istovetne etvrtine. Bio je dug oko sto osamdeset, a irok oko dvadeset centimetara, i oko pet centimetara debeo. Preovlaujua boja u 'Tepihu' bila je kriljac siva, mada je bilo i nekih znaajnih odstupanja od nje. Neke od veih pojedinanih komponenti nesumnjivo su bile kolor-kodirane, u skladu sa nekim sveobuhvatnim planom. Kerol je prepoznavala u 'tepihu' jednako obojene skupine slinih elemenata - crvenih, utih, plavih, belih. Bilo je upadljivo da su te boje, zajedno gledane, bile harmonine, to je nagovetavalo da su konstruktori uloili i izvestan trud da zadovolje estetske obzire. Kerol kleknu pokraj 'ilima' i poe pomnije da ga razgleda. Njegova povrina bila je gusto nabijena pojedinostima: to je paljivije gledala, sve je vie pojedinosti videla. Izvanredno! pomisli ona. Ali ta je, za ime sveta, ovo? I kako se pokrenulo?

Ili sam ja, moda, to pokretanje samo izmatala? Poloivi aku na gornju, pogledu izloenu, povrinu 'tepiha', osetila je lako peckanje, kao od slabe elektrine struje. Podvue, zatim, aku pod ivicu 'tepiha' i malice ga povue nagore. Predmet je bio teak. Ona skloni ruku. Sada njenu radoznalost nadjaa elja da pobegne iz ovog udnog sveta. Fotografisala je tepih odozgo, a onda opet krenula ka prozoru. Posle nekoliko dugakih koraka, okrete se brzo nalevo da ga jo jednom pogleda. Opet se pomerio, tako da nimalo nije zaostao za njenim kretanjem. Kerol produi da koraa ka prozoru, motrei, krajikom oka, ta tepih radi. Tek to je prela sledeih tri metra, ona vide da se 'tepih' pogrbio u sredini, du linije koja bi popreno prolazila kroz njegovo sredite, i da je na taj nain povukao zadnji deo svog tela napred. Sledeeg trena prednja strana tepiha se odape napred, pri emu je sredina opet polegla po podu. Ovaj manevar se ponovio sedam-osam puta uzastopce, vrlo brzo, i na taj nain je tepih sustigao Kerol. Uprkos poloaju u kojem se nalazila, Kerol se nasmeja. Bila je puna adrenalina i napeta, ali sasvim sigurno, bilo je neeg smenog u arenom tepihu koji puzi kao crvi. "Ha", ree Kerol glasno. "Uhvatila sam te. Sad mi duguje objanjenje." Dakako da nije oekivala nikakav odgovor na ovu svoju primedbu. Meutim, posle kraeg vremena, tepih promeni ponaanje. Najpre poe da se talasa manjim, kraim talasima, tako da se od zadnjeg prema prednjem kraju kretalo i po etiri, pa i pet talasia istovremeno. Nekoliko puta tepih je naglo promenio smer kretanja svojih talasa. Njegov sledei trik sastojao se u tome da svoj prednji kraj ostavi uvren za pod, kao da tu ima sisaljke kojima se pripija za podlogu, a ostatak tela digne sa poda i uspravi. Tako uspravljen, tepih je bio visok oko dva metra. inilo se da gleda pravo ka njoj. Bila je zaista zapanjena. "E, pa da, to sam i traila", ree ona; i dalje su je zabavljali nestaluci ovog tepiha. inilo se, meutim, da joj tepih pokretima daje znak da poe za njim ka prozoru. Poludela sam, pomisli ona. Kompletno. Dobro kae Troj: moda smo mrtvi. ilim se poguri nad podom pa se otisnu, tumbajui se, napred, ka prozoru, odskakujui sa jednog svog ugla na drugi i tako redom, koristei sva etiri. Kerol poe za njim. Videi, zatim, da je tepih na neki nain proao kroz prozor i uronio u okean, Kerol pomisli: Ludilo, sto posto. A Alisa je zamiljala da je u nekakvoj zemlji uda. Tepih se igrao kroz vodu, izmicao jatima riba, zadirkivao jednog morskog krastavca vrsto zalepljenog za greben. Najzad se vrati u sobu i stade uspravno. Zatim poe seriju brzih talasanja, i longitudinalnih i latitudinalnih, kojima je uspeno stresao ostatak vode za sebe; voda se slila na pod. Zatim se suoi sa Kerol i pokretima je jasno pozva da sa njim poe kroz prozor, u okean. "E, pazi, ti pljosnati stvore", ree Kerol i tiho se nasmeja, pokuavajui da smisli ta bi kazala. Sad znam da sam iznula, pomisli ona brzo. Stojim ovde i

razgovaram sa jednim tepihom. I baka ako mi sad odgovori... "Nisam glupa", nastavi ona. "Kapiram da pokuava da me navede da odem u okean. Ali postoje neke stvari koje ti ne..." Tepih prekide ovu konverzaciju svojim novim iskakanjem kroz prozor, u okean. Tamo izvede nekoliko prevrtaja i opet se vrati u dvoranu, kod Kerol. Ponovo otrese vodu sa sebe i stade kruto, uspravno, kao da govori: 'Vidi, lako je.' "Kao to rekoh", poe Kerol ponovo, "moda sam poandrcala, ali evo, pristajem da poverujem da u stvarno moi na neki magini nain da proem kroz taj prozor. Moj problem sastoji se u tome to tamo ima vode. Ne mogu da diem u vodi. Bez svoje ronilake opreme, koju sam ostavila negde u lavirintu, umreu." Tepih se nije pomicao. Kerol ponovi svoju izjavu, koristei se komplikovanim gestovima da bi objasnila glavne poente. Onda zauta. Tepih malo prieka, onda poe ivo da se kree, prie joj i razvue sopstveno tkivo na zapanjujui nain, tako da je sad bio maltene dvostruko vee povrine nego dotad. Kerol se, videi to, nije neto naroito iznenadila. Ve je bila praktino izgubila sposobnost da se ma ime iznenauje. ak ni manevrom elastinog tepiha koji je dve svoje gornje ivice sastavio iznad njene glave, obrazovavi kupu. Kerol se izmae nekoliko koraka od sada ogromnog tepiha. "O-ho", ree ona, "mislim da razumem. Napravie za mene vazduni dep da bih mogla disati." Stajala je jedan trenutak, razmiljajui i odmahujui glavom. "Pa, zato da ne", ree ona konano, "nije uvrnutije od ostalih stvari koje su se ispodogaale." Praena tepihom koji je lebdeo oko i iznad njene glave, Kerol poe, murei, tano ka prozoru. Zatim duboko udahnu, oseajui na raznim delovima svog tela dodir nalik na meku plastiku. Iznenada je sve oko nje bilo voda, jedino je oko glave i vrata imala mali dep vazduha. Nije joj bilo lako da se pridrava svoje ronilake discipline, ali je ipak uspela da se zaustavlja na svakih dva do tri metra uspona, radi izjednaavanja pritiska. Onda udahnu poslednji put vazduh i probi se kroz povrinu vode. Tepih se sljutio sa nje u poslednjih tridesetak centimetara njenog munjevitog uspona. Kraljica Floride bila je udaljena pedesetak metara. "Nik", povika ona iz sve snage, "Nik, ovde sam." Zatim besomuno zapliva ka brodiu. Jedan se talas razbi o nju i zapljusnu je preko glave. Ona opet ugleda amac i na njemu jednu priliku iz profila. To je Nik gledao preko ograde brodia. "Nik", povika Kerol opet, im joj se snaga vratila. Ovog puta ju je uo o okrenuo se. Ona stade divlje da izmahuje rukama. 5. Nik je posmatrao na monitoru Kerol i Troja kad su zapoeli svoje sputanje, i dok su jo bili neposredno pod brodiem; tragali su za onim otvorom. Ali brzo se zamorio od gledanja kako njih dvoje plivaju ukrug, pa se vratio u svoju stolicu na

palubi, da nastavi sa itanjem romana. Kasnije je nekoliko puta prilazio ekranu da ih potrai, ali nita nije video; Kerol i Troj ve su otili da ispitaju prostor pod izboinom. Kad je zavrio Madam Bovari, Nik je opet pogledao ta ima na monitoru. Sa izvesnim iznenaenjem primetio je da se onaj otvor opet jasno vidi ispod Kraljice Floride. Zatim je pretpostavio da je njegova ideja bila tana, da je zaista bilo u pitanju samo loe osvetljenje, jer je sad, pod vertikalnim sunevim zracima, rupa u grebenu izgledala, bar je on imao takav utisak, znatno manja nego pre dva dana. Onda se pozabavio raznim poslovima na brodiu, i prekinuo tek kada se alarm na njegovom doruju oglasio, oznaavajui da Troju i Keroli preostaje jo oko pet minuta vazduha. Priao je ekranu i pogledao slike koje je okeanski teleskop pravio i u realvremenu nabacivao na ekran. Pod brodiem nije bilo ni traga od Kerol i Troja. Nika poe da obuzima nemir. Nadam se da paze, razmiljao je, a onda shvati da ih ve odavno nije video, i da nijednog trenutka nije video da li istrauju rupu koja im je bila primarni cilj. Uznemirenost poe da raste u njemu, dok je asovnik odmicao ka nuli. Postoji samo jedno objanjenje, razmiljao je borei se protiv negativnih ideja koje su mu se uvlaile u svest. Ve dugo ih nema, dakle, mora biti da su kod one izboine nali neto zanimljivo. Ili tamo, ili negde drugde. Na trenutak je zamislio da su Nik i Kerol nali gomilu blaga: gomilu predmeta slinih udnom trozupcu izvaenom u etvrtak. Sekundara na njegovom asovniku kao da je letela. Sad im je ostalo jo samo minut do nestanka vazduha. Nik nervozno jo jednom pogleda ekran. Nita. Onda oseti kako mu srce brza. Moraju biti u crvenom, pomisli on. ak i ako su paljivo tedeli vazduh, moraju biti u crvenom. Na sekund ga obuze briga da im je moda otkazao mera, ali brzo se priseti da je tog jutra, kad je stigao na brodi, lino proverio oba njihova meraa. Sem toga, strano je mala verovatnoa da bi oba meraa otkazala... znai, mora biti u pitanju neka nevolja. Proe jo jedan minut, i Nik uvide da nije ni imao nikakav plan kako da postupi u sluaju da se njih dvoje ne pojave. Njegov um istog asa stade da razmatra sve raspoloive mogunosti. Mogao je da postupi samo na dva naina. Da navue ronilaku opremu i krene da ih trai du rova, izmeu napukline i izboine. Ili bi mogao pretpostaviti da su njih dvoje, zaneti uzbuenjem, jednostavno zaboravili da redovno proveravaju svoje merae vazduha, te da su zato, u onom asu kad im je vazduha ponestalo, bili promorani da izrone na mestu gde su se zatekli, ma gde to bilo. Ako poem dole, za njima, pomisli on, verovatno neu stii na vreme. Proveo je, tako, jedan trenutak zamerajui samome sebi to se nije propisno spremio za ovakav sluaj. Sada bi morao da potroi nekoliko dragocenih minuta da bi navukao i

proverio sopstvenu ronilaku opremu. Time je stvar odluena. Moram da pretpostavim da su tu negde, na povrini. Jo jednom je, samo na tren, pogledao ekran, a onda priao ivici palube, da osmotri okean, koji je sad bio pomalo uzburkan. Od njih dvoje nije bilo ni traga. On upali motor i izvue sidro. U mislima brzo proceni gde se, priblino, nalazi ona izboina, i poe da krmani u tom pravcu; pustio je motor da radi pod vrlo malim gasom. Na nesreu, nije mogao da gleda monitor dok je drao kormilo, a nije mogao ni da gleda iza sebe, jer mu je platno zaklanjalo vidik. Zato se neprekidno kretao tamo-amo, od kormila do ekrana, pa do bokova brodia i nazad. U njemu su rasli strah, osujeenost i bes. Ve je bilo isteklo pet minuta od trenutka kad su njih dvoje morali ostati bez vazduha. Do avola, razmiljao je Nik, jo ne doputajui svom mozgu da razmilja o najgorem, kako su mogli biti tako nepaljivi? Znao sam da nije trebalo da dopustim da njih dvoje odu zajedno. Jo se izvesno vreme istresao na samog sebe, a onda je preao na Kerol. Pustio sam da mi ta ena namee svoju volju. Prokleto je sigurno da u je doterati u red kad ih naem. Potom okrete brodi otro nalevo. Uini mu se, odjednom, da uje neki glas, i smesta pritra bonoj strani brodia. Nije imao nikakvo oseanje o pravcu iz koga je taj glas mogao doi. Dve-tri sekunde kasnije opet ga zau. On se brzo okrete i ugleda neku priliku kako mu mae. On joj uzvrati mahanjem, pa ode do kormila da okrene brodi. Iz ladice za opremu izvue jedan jak konopac, i zaveza ga oko jedne od ipki pokraj lestvica. Kad se brodi primakao Kerol, Nik joj dobaci konopac i prebaci motor u prazan hod. Bez tekoa je uhvatila konopac. Dok ju je izvlaio, Nik je pogledom traio po okolnoj vodi Troja. Nije ga video. Kerol se doepa lestvica. "Ne bi verovao..." poe ona, stavljajui stopalo po prvi put na jednu od preki lestvica, i trudei se da doe do daha. "Gde je Troj?" prekide je Nik, pokazujui kretnjom ruke ka okeanu. Kerol naini sledei korak uz lestvice. Bilo je jasno da je iscrpljena. Nik je uze za ruku, i ona ue u brodi. Stala je na noge, ali one su je slabo drale. "Gde je Troj?" upita Nik opet, sa estinom. Posmatrao ju je. "I ta se desilo sa svom tvojom opremom?" Kerol duboko udahnu. "Ne znam... gde je Troj", mucala je. "Usisalo nas je u dubinu..." "Ne zna?" povika Nik, bacajui besne poglede po povrini okeana. "Poe na ronjenje, vrati se bez opreme, i ne zna gde ti je partner. Kakva..." Jedan talas, mali, udari po brodiu. Kerol die ruku da se pobuni protiv Nikove grdnje, ali ljuljanje brodia joj izmae oslonac, i ona pade na kolena, a njenim licem pree grimasa bola. Nik se nadnese nad nju, jo se dernjajui. "Nego, gospoice Perfektna, bie bolje da istupi sa nekim jebenim odgovorima, i to brzo. Ako brzo ne naemo Troja, bie mrtav. A ako je mrtav, to e biti tvoja jebena krkivica."

Kerol je instinktivno uzmicala pred gnevom tog krupnog oveka. Kolena su je bolela, bila je premorena, a ovaj joj se dernjao u lice. Iznenada se otkaila. "Ma zavei", povika ona. "Zavei, maru jedan. I goni se od mene." Ona se razmaha pesnicama, tukui Nika po nogama i stomaku. "Nita ti ne zna", uzviknu, uhvativi jedan brzi dah. "Nema usranog pojma." Ona stisnu glavu obema rukama i poe da plae. U tom asu, jedna davno zakopana uspomena probi se do njenog uma. Njen petogodinji brat histerino jeca i juria na nju, maklja je pesnicama, a ona je samo podigla ruke da se zatiti. "To je tvoja krivica, Kerol", vriti on, "otiao je zbog tebe." Vrue suze u njenim oima: i toga se priseti. "Nije istina, Rii, nije istina. Nije bila moja krivica." Na brodiu, Kerol kroz suze die pogled ka Niku. On je pokunjeno uzmakao. Kerol obrisa oi od suza i duboko uzdahnu. "Nije bila moja krivica", ree ona odmereno i naglaeno. Nik prui ruku da joj pomogne da ustane, a ona je odbi udarcem. Prounao je 'Izvini' dok se Kerol sama dizala na noge. "E sad, ako e samo zaepiti i sluati", ree ona, "ispriau ti ta se dogodilo. Onaj greben ispod broda uopte nije bio greben... oh, boe moj... eno, dolazi." Nik odjednom ugleda kako se na Kerolinom licu javlja izraz zapanjenosti. Pokazivala mu je prstom ka neemu iza njega, kod suprotne bone ivice brodia. On se okrete da pogleda, i u prvi mah ne vide nita. Onda primeti da se neki udan ravan predmet, nalik na komad tepiha, malo po malo pomie po brodiu, napredujui u pravcu ekrana monitora. On izvi lice u grimasu i okrete se opet prema Kerol, zbunjenog izraza. Dok je Kerol govorila, tepih se na neki nain uspuzao uz bok laice i onda na palubu. Dok je ona poela da objanjava, tepih je ve stao pred ekran i poeo da gleda slike koje je teleskop ispod brodia, uperen ka okeanskom dnu, dostavljao. Nije bilo vremena za dugotrajna objanjenja. "ta, koji moj?" ree Nik i poe da zgrabi udnovatog posetioca. Ali kada se njegova ruka nala na dva-tri centimetra od tepiha, on oseti snano elektrino pranjenje na vrhovima prstiju. "Au!" uzviknu Nik, i odskoi unatrag. Protresavi glavom, on se zagleda, zaprepaen. ilim je i dalje stajao ispred ekrana. Nik pogleda Kerol kao da oekuje nekakvu pomo. Ali nju je itava ova scena zabavljala. "To tu je samo jedna od neobinih stvari u ovom ronjenju", ree ona, ne pokuavajui da mu na bilo koji nain pomogne. "Ali mislim da ti nee naneti zlo. Meni je, po svoj prilici, spaslo ivot." Nik dograbi jednu malu ribarsku mreu okaenu sa jedne strane konstrukcije koja je pridravala platno i polako prie tepihu. Dok se Nik pribliavao, inilo se da se tepih okree da ga pogleda. Nik hitnu mreu napred. Tepih joj spretno izmae, a Nik izgubi ravnoteu i rairenih ruku pade preko monitora. Kerol se glasno nasmeja, setivi se njihovog prvog susreta. Tepih odskoi do kompjuterskog dela teleskopskog sistema i obmota se vrsto oko celog kompleta elektronske opreme.

Leei na palubi, Nik je gledao kako ilim ispituje taj informacioni sistem, i sa nevericom odmahivao glavom. "I ta je, do avola, ta stvar uopte?" povika on obraajui se Kerol. Prila mu je i graciozno mu pruila ruku da mu pomogne da ustane. To je bio njen nain da se izvini za svoj raniji ispad. "Nikakvu zemaljsku ideju o tome nemam", odgovori ona. "U poetku sam mislila da bi to mogao biti neki usavreni robot Ratne mornarice. Ali suvie je usavren, vie je nego prepametan." Ona pokaza slobodnom, levom rukom ka nebu. "Oni znaju", dodade sa osmehom. Ta reenica je podseti na Troja i nju obuze tuga. Prila je ogradi brodice i zagledala se u okean. Nik je sad stajao blizu monitora, tako da je mogao rukom dohvatiti i tepih i sistem za procesovanje podataka. Dobijao se utisak da je tepih na neki nain uglavio deo sebe u unutranje elektronske delove. Nekoliko sekundi je Nik to zadivljeno posmatrao; razni dijagonistiki digitalni podaci iskazani pri vrhu tog informacionog sistema prosto su ludeli. "Ej, Kerol", viknu on. "Doi da vidi ovo. Ova prokleta stvar je od plastike ili neeg takvog." Nije se odmah okrenula. "Nik", upita ona tiho, kad se najzad okrenula ka njemu, "ta emo u vezi sa Trojem?" "im ovog prokletog uljeza izbacimo odavde", odgovori Nik ispod platnenog krova, gde je sada preturao po svojim kuhinjskim alatkama, "sistematski emo pretraiti ovu oblast. Mogao bih ak i da zaronim i da vidim da l' ga mogu nai." Nik dohvati jednu veliku kuvarsku viljuku sa plastinom drkom, i pokua da njome sljuti tepih sa informacionog sistema. "Ja to ne bih radila da sam na tvom mestu", upozori ga Kerol. "Taj e otii kad on bude spreman da ode." Ali bilo je prekasno. Nik je zario viljuku u tepih, probio ga, i zastrugao njome po gornjoj polici sa elektronskim delovima. Zau se slabi pucanj i niz viljuku prsnu maleni plavi luk koji silovito odbaci Nika unazad. Zazvonie alarmi, digitalni displejekranii ostadoe prazni, monitor okeanskog teleskopa poe da se dimi. Tepih se baci na palubu i poe da se sitno talasa, na isti onaj nain kao kad je stajao uz Kerol pred prozorom prema okeanu. Sledeeg trenutka zajeae i dva alarma iz navigacionog sistema: to je znailo da su izgubljeni podaci o sadanjoj lokaciji broda, ali i da je nonvolatilna memorija, u kojoj su bili pohranjeni svi parametri potrebni za satelitsku komunikaciju, izbrisana. Usred te buke i dima Nik je stajao zbunjenog lica. Levom rukom je trljao desnu, od anog zgloba pa sve do ramena. "Obamrla je", ree on zapanjeno. "U ovoj ruci nita ne oseam." Tepih nastavi sa svojim talasanjima na podu brodia, a Kerol dohvati kofu, nagnu se preko ograde, zahvati neto vode i pljusnu je na monitor. Nik je stajao kao ukopan i tipkao se po desnoj ruci; izgledao je bespomoan. Kerol pljusnu ostatak vode na njega. "Sranje", zakalja se on, uzmiui nehotino, "to si to uinila?"

"Zato to moramo da naemo Troja", ree ona, prilazei brodskim kontrolnim ureajima. "A ne moemo ekati ceo dan. Ne obraaj panju na taj prokleti tepih... i tu svoju ruku. U pitanju je ivot jednog oveka." Ona bre pokrenu brodi. Tad tepih jo jednom ustade, obrte se, i poe ka ogradi. Nik pokua da ga zaustavi, ali je tepih u trenu bio van brodia, i ve u vodi. Dok je Kerol krmanila tako da se brodi kretao u sve irim krugovima, Nik je stajao na boku Kraljice Floride i tragao za Trojem. Sat kasnije njih dvoje se saglasie da vie nema smisla nastavljati traganje. Nekoliko puta su preplovili itavo to podruje okeana (za ta je bilo potrebno i neto panje i truda, jer vie nisu imali upotrebljiv navigacioni sistem) ali nisu nali nikakav trag od Troja. Kada se uverio da je sa njegovom rukom ponovo sve u redu, Nik je ak obukao svoju ronilaku opremu, smatrajui da im jo jedino to preostaje, i plivao celim onim putem od udubine do izboine i nazad. Meutim, nije bilo nikakvog znaka. Nik je ak bio, u nekoj maloj meri, u iskuenju da pone da istrauje i samu rupu, ali mu se inilo da ipak postoji neka daleka mogunost da je Kerolina neverovatna pria istinita, a nije ba eznuo da bude usisan u neku bizarnu podvodnu laboratoriju. Znao je, takoe, da bi Kerol, u sluaju da on nestane, bila praktino bez ikakvih izgleda da brod bez aktivnog navigacionog sistema dovede natrag do Ki Vesta. Dok su pretraivali tu oblast, Kerol je ispripovedala celu priu o njenom i Trojevom ronjenju. Nik je vrsto verovao da je ona pustila mati na volju kada su u pitanju izvesne pojedinosti, ali ipak nije mogao uoiti nikakve bitne logike greke u celini njene prie. Najzad, i sam se suoio, na palubi Kraljice Floride, sa onim tepihom. Zato je, u sebi, prihvatio da su Kerol i Troj zaista imali uasavajue doivljaje u nekakvoj podvodnoj graevini, i da je tehnologija sa kojom su se tamo sreli bila svakako usavrenija nego ita to su ikad ranije videli. Nik ipak nije bio voljan da prihvati Kerolino spokojno objanjenje da su se njih troje to suoili sa vanzemaljcima. Niku se inilo da prvi kontakt ne bi mogao da se odigra pod tako banalnim okolnostima. Iako je spremno priznavao da je onaj tepih imao udesne sposobnosti i da je bio daleko izvan oblasti njegovog, Nikovog, saznanja, nije hteo kategorino da izjavi kako ljudska bia nisu mogla tako neto napraviti, zato to je smatrao da ne raspolae dovoljnom tehnolokom upuenou da donosi takve ocene. Zapravo, pomiljao je Nik dok je dvogledom paljivo pretraivao obzorje da bi naao orijentire za polazak prema Ki Vestu, kakva bi savrena varka to bila. Pretpostavimo: ako bi Rusi, ili ak ovi iz nae sopstvene Ratne mornarice, poeleli da odvedu na pogreni trag... On se zaustavi usred misli, uviajui da, ako je ovo tano i ako su imali posla sa ljudskim tvorevinama, jo mogu biti u i te kakvoj opasnosti. Ali zato je Keroli bilo doputeno da ode? I zato mi nisu konfiskovali

brod? Pogledom je u daljini pronaao jedno ostrvce, prepoznao ga, i promenio smer plovidbe. Onda odmahnu vlagom: sve je ovo bilo veoma zbunjujue. "Ne slae se sa mnom da smo upravo sreli vanzemaljce?" Kerol mu je prila s lea. U pitanju je bilo i malo zadirkivanja. "Ne znam", odgovori on polako. "To izgleda kao poprilian skok. Pa, najzad, ako je u vodama Meksikog zaliva zaista dolo do najezde vanzemaljaca, trebalo je da to bude i ranije primeeno. Podmornice i druga plovila sa aktivnim sonarima sigurno prolaze ovim regionom, bar jednom ili dvaput godinje." On joj se osmehnu. "itala si previe naune fantastike." "Naprotiv", odvrati ona, fiksirajui ga upornim pogledom, "moje iskustvo sa najmodernijom tehnologijom je gotovo sasvim sigurno vee nego tvoje. Radila sam seriju reportaa o Okeanografskom institutu u Majamiju i videla sam na kakvim se genijalnim novim konceptima tamo radi. I nita, apsolutno nita, nije ni blizu onom tepihu, ili dinovskoj amebi. Veoma je mala verovatnoa da za sve ovo postoji neko nefantastino objanjenje." Ona za trenutak zastade. "Sem toga, moda ta laboratorija nije dugo na tom mestu. Moda je tek nedavno zavrena, ili ak doneta ovamo." Dok je Kerol izricala ove svoje poslednje napomene, Nik oseti kako u njemu ponovo poinje da raste bes. Eto nje opet, pomislio je. Toliko samouverena. Toliko ohola i surevnjiva. Maltene kao mukarac. Meutim, odmah priznade sebi da je i on pokatkad u diskusijama zauzimao pozu velikog autoriteta. U jednome je Kerol svakako bila u pravu: bila je obavetenija o visokoj tehnologiji nego on. Nik odlui da se ne uputa u dalju raspravu s njom. Bar ovog puta. U njihovom razgovoru nastade potom kratko zatije. I Kerol je poinjala bolje da opaa dinamiku njihovih interakcija. Primetila je, u real-vremenu, kako se Nikovo lice zateglo im je nagovestila da o tehnologiji zna vie nego on. Au, sevnu tada u njenom umu. Pa hajde, Kerol. Budi malo taktinija i obzirnija. Ona odlui da promeni temu. "Kol'ko e nam vremena biti potrebno do marine?" upita ona. U etvrtak popodne, u onom uzbuenju, tokom povratnog putovanja nije bila obratila mnogo panje na vreme. "Neto ispod dva sata", odgovori Nik, nasmejavi se. "Sem ako ne zalutam. Nisam vodio brod kroz ove vode bez instrumenata ve vie od pet godina." "I ta e rei kad stignemo?" Nik je pogleda. "Kome... o emu?" "Zna ti. O naem ronjenju. O Troju." Gledali su se. Najzad Nik prekide utanje. "Glasao bih da ne govorimo nita dok... dok ne budemo sigurno znali", ree on tiho. "Pa, ako se Troj pojavi, nema problema."

"A ako se nikad ne pojavi..." Kerol malo prieka. "Onda emo nas dvoje, gospodine Vilijems, biti u vrlo dubokim govnima." Oboje su polako poinjali da uviaju ozbiljnost situacije. "Zar misli da bilo ko e ikad poverovati u tako neverovatnu priu?" upita Nik trenutak kasnije. "ak ni sa tvojim slikama, nema stvarno vrstih dokaza koji bi nau priu potkrepili. Sad su takva vremena da ljudi mogu pomou kompjutera da stvore sliku kakvu god ele. Pamti li onaj sluaj ubistva u Majamiju prole godine, kad je fotografija koju je podnela odbrana kao alibi prihvaena kao zvanini dokaz? A posle onaj obraiva podataka pokazao da je lana?" On zastade. Kerol ga je pomno sluala. "Sem toga, graditelji tog mesta, ko su da su, moda ga upravo sad demontiraju", nastavi on. "Da nije tako, zato bi nas pustili da se izvuemo? Ne. Kaem ti, treba saekati. Bar nekih dvadeset etiri sata. I treba paljivo razmisliti ta emo." Kerol potvrdno klimnu. "Mislim da bih se sloila s tobom, iako ne ba iz tih istih razloga." ula je u svom umu i glas novinara koji eli da sauva informacije da bi kasnije nastala senzacija u javnosti kad ona objavi 'bombu' od prie. Nadala se da je ova njena ambicija nee omesti da donese odluku najpovoljniju po Troja. "Ali Nik", ree ona zamiljeno, "ne misli li da dovodimo Troja u opasnost time ako nista ne javimo vlastima?" "Ne", odgovori Nik odmah. "Rekao bih ovo; ako su hteli da ga ubiju, onda su to valjda ve uradili, ili e uraditi uskoro." Njoj se uini da njih dvoje odve olako razgovaraju o ovoj temi. Ponovo priavi ogradi brodia, ona se zagleda u more. Razmiljala je o Troju i o divljoj avanturi koju su doiveli poto su bili uvueni u onu udubinu. Sumnje nije moglo biti: Troj joj je pomogao da ostane 'itava', njegove ale i njegova vedrina pomogli su joj da ne izgubi prisustvo razuma. A kad je Troj skrenuo na sebe panju onog bia, moda joj je i spasao ivot. On je, ispod te neozbiljne spoljanjosti, bio topao i oseajan ovek, pomisli ona. Veoma svestan. Takoe se inilo da u sebi skriva straan bol. Koji je dopirao odnekud. U jednom trenutku Kerol ubedi sebe da je sa Trojem sve u redu. Pa, najzad, njoj su pomogli da se izvue. Onda se, odjednom, zapita zato tamo dole vie nijednom nije naila na Troja, i u njenom se umu javi senka sumnje. Ona poe da se vrpolji. Do avola. Ne znamo stvarno da li je s njim bilo jedno ili drugo. Opet neizvesnost. Mrzim neizvesnost. Nije potena. U njoj se probudi duboka tuga, jedno duboko i uznemiravajue oseanje iz prolosti. Oseala se bespomonom, bez ikakve kontrole nad situacijom. Oi joj se neprimetno ispunie suzama. Nik joj prie i utke stade pored nje. Video je suze u njenim oima, ali nita nije rekao. Samo je stavio ruku preko njene ruke, na trenutak, a onda je sklonio.

"Troj mi je postajao dobar prijatelj", ree Kerol, u elji da prikrije svoja stvarna oseanja. Iznenada, njena potreba da s nekim podeli svoje istinske emocije nadjaa njene uobiajene zatitne mehanizme. Ona obori pogled ka vodi. "Ali to nije pravi razlog to sam sad uznemirena. Plaem zbog neizvesniosti. Ne mogu da podnesem da ne znam." Ona zauta i obrisa suze. Nik je utao. Nije ba jasno razumeo ta to ona pria, ali je oseao da e se izmeu njih dvoje desiti neto sasvim posebno. Talasi su blago pljuskali o bok brodia. "To me podsea na detinjstvo, na doba neposredno posle odlaska mog oca", nastavi ona tiho. "Uporno sam verovala da e se vratiti. Nas troje, Rii, mama i ja, govorili smo jedni drugima da je to samo privremena razdvojenost, da e on jednog dana ui kroz ta vrata i kazati 'Doao sam kui'. Nou sam leala u krevetu i oslukivala da li u na prilaznom putu uti njegov auto. Sad su suze tekle, krupne, jedna za drugom, curile niz njene obraze i padale u ogromni okean. "On je ponekad dolazio da nas povede na veeru, ili u subotnju posetu, a ja sam tada pomagala mami da se dotera, birala joj odeu, eljala joj kosu." Kerol se zagrcnu. "Na vratima ga zagrlim, povedem ga kod mame, i svaki put mu kaem: 'Zar nije divna?' To je tako ilo est meseci. Iz dana u dan sam bila u neizvesnosti ta u sledee oseati. Ta nesigurnost me je unitavala, izazivala bolesno stanje kod mene. Preklinjala sam oca da mojoj majci prui jo jednu ansu. Rii je ak dao ideju da tata, ako on i mama nikako ne mogu da se sloe, kupi susednu kuu. Na taj nain bismo bar svi bili u blizini." Kerol se gorko osmehnu, pa duboko udahnu. "Onda je moj otac poveo moju majku u San Francisko, da tamo provedu vikend. Bila sam tako uzbuena. Tokom trideset est sati moje srce je letelo u nebesa, imala sam obezbeenu budunost. Bila sam najsrenija desetogodinja devojica u dolini San Fernando. Ali kad su se vratili kui, u nedelju u no, moja majka je bila veoma pijana. Oi su joj bile nateene, maskara je curila, mama je izgledala jezivo. Promarirala je pored mene i Riija i zavukla se u svoju sobu. Moj tata, Rii i ja ostali smo u dnevnoj sobi, zagrlili smo se, i plakali smo zajedno. U tom trenutku znala sam da je sve svreno." Kerol se ve smirivala, ali suze su i dalje tekle. Ona moleivo pogleda Nika. "Bilo bi mnogo lake da sam se isplakala samo jednom i da je time stvar bila okonana. Ali ne. Postojala je neizvesnost, pa je prema tome postojala i nada. I zato se svakog dana, svakog bogomprokletog dana, moje malo srce slamalo ponovo." Kerol jo jednom obrisa oi, pa die pogled ka okeanskim daljinama i povika iz sveg glasa. "Hou da znam odmah, ili bar uskoro, ta je s Trojem! Nemojte me ostaviti da veito ekam. Ne bih to mogla podneti!" Potom se okrenu Niku, i on rairi ruke. Bez rei je prislonila glavu na njegova prsa. On sklopi ruke oko nje.

6. Nik posegnu rukom iznad ulaznih vrata Trojeve kue i nae, na ispustu, klju. Jo jednom zakuca na vrata, a onda ih obazrivo otvori. "Alo!" povika on. "Ima li tu nekog?" Kerol ue za njim u dnevnu sobu. "Nisam znala da ste vas dvojica tako bliski prijatelji", ree ona, razgledajui radoznalo Trojevu aroliku kolekciju nametaja. "Ne verujem da sam ikome ikada rekla gde drim klju." Ono za im je Nik tragao nije bilo u dnevnoj sobi. On proe hodnikom, pored velike spavae sobe pune opreme, pa u manju spavau sobu, koja je Troju sluila za spavanje. "U stvari", povika Nik da bi ga ona mogla uti, budui da je zaostala u hodniku, zagledavi se u gomile elektronike kojom je svako oe bilo popunjeno, "tek jue sam prvi put doao ovamo. Zato, zapravo, i ne znam gde..., dobro, mislim da sam naao neto." On podie list hartije sa kompjuterskim odtampanim tekstom odloenim na stoiu pored Trojevog kreveta i pritisnut pritiskaem za papir. Na listu je bio datum 15. januar 1994. i dvadesetak imena, adresa i telefonskih brojeva. Izlazei u hodnik, on se susrete sa Kerol. Hitro je proitao stranicu i pokazao joj je. "Ovde nema mnogo toga. Telefonski brojevi i adrese raznih dobavljaa elektronike i softvera. Niz brojeva Endi Ledervud, verovatno dok je jo bila na poslednjoj turneji." On pokaza prstom na jednu stavku. "Mora biti da je ovo njegova majka, Ketrin Deferson, u Koral Gejblzu u Floridi. Ali uz tu adresu nije naveden telefon." Kerol uze list od Nika da ga i sama osmotri. "Nisam ula da je ikad pomenuo ikog sem Endi, svoje majke, i svog brata Dejmija. Nikakve druge prijatelje, niti srodnike. Nekako mi se ini da u poslednje vreme ni majku nije mnogo viao. Da li si ga ikad uo da pominje ma koga drugog od rodbine?" "Nisam", odgovori Nik. Zajedno su potom otili u igraonicu, pa je Nik, prolazei pored redova opreme, dokono uvrtao dugmad i prekidae. Potom, za trenutak prestade s time i malo razmisli. "Znai, treba da bude Endi. Saoptiemo joj odmah, a onda emo ekati..." A onda se, oboje, odjednom sledie, budui da su jasno uli da su se ulazna vrata otvorila pa zatvorila. Otprilike sekund kasnije Nik povika, jakim glasom ali bez samopouzdanja: "E-hej, ko si da si, mi smo ovde pozadi, u spavaoj sobi." Odgovora nije bilo. uli su tihe korake u hodniku. Nik instinktivno poe prema Kerol da je zatiti. Sledeeg trenutka iza ugla se pojavi, i u sobu ue, Troj. "Daaakle, tako", ree on sa irokim osmehom, "tako mi ovog ivota i daha, zatekao sam dvoje provalnika u mojoj kui." Kerol potra Troju i obisnu mu se oko vrata, a onda poe vrlo brzo da govori, kao u kratkim rafalima. "Troj, ba je dobro da te ovek vidi! Gde si bio? Usrali smo se od straha zbog tebe. Mislili smo da si mrtav."

Troj joj uzvrati zagrljaj i namignu Niku. "O-pa-pa. Kakav doek! Trebalo je i ranije da nestajem." On prihvati Nikovu pruenu ruku i rukova se s njim. Na trenutak njegovo lice se uozbilji. "S druge strane, jedno ovakvo iskustvo je sasvim sigurno dovoljno." Kerol uzmae i Troj vide kompjuterski printaut u njenoj ruci. "Spremali smo se da pokuamo da javimo tvojoj porodici..." poe ona. Troj prui ruku da uzme taj list hartije, i Kerol na njegovom desnom zglavku ugleda narukvicu koju nikad ranije nije videla. Bila je oko tri i po centimetra iroka i sastojala se od dvadesetak alki koje su izgledale kao da su pravljene od spljotenih grudvi zlata. "Odakle ti ovo?" upita ona, uhvativi ga za ruku i podigavi je da bi jasnije videla narukvicu. Nik se vie nije mogao uzdravati. Pre nego to je Troj mogao da odgovori na njeno pitanje, Nik uskoi u razgovor. "Prema onome to Kerol tvrdi", ree on, "poslednji put si vien kako zamie niz hodnik neke podvodne laboratorije, beei od dva metra visoke amebe koja te je u stopu gonila. Kako si, do avola, pobegao? Pretraili smo celu tu oblast..." Troj die ruke. Uivao je da bude u centru panje. "Prijatelji, prijatelji. Saekajte jedan minut, je l' moe? Ispriau vam tu priu im obavim neke fizioloke potrebe." On se okrete i ode u kupatilo. Nik i Kerol zaue dobro znani zvuk. "Uzmite pivo iz friidera i idite u dnevnu sobu", povika Troj iza zatvorenih vrata. "Mogli bismo ba i da uivamo u ovom delu stvari." Dva minuta kasnije Nik i Kerol su sedeli zajedno na velikom kauu u dnevnoj sobi. Troj se srui u fotelju naspram njih. Nik je upravo potezao jedan dinovski gutljaj piva. "Jednom, u vremena davna", poe Troj sa zloestim osmehom, "bio jedan mladi crnac po imenu Troj Deferson, koji je, ronei sa svojim prijateljima, nestao u udnoj zgradi ispod okeana i, potom, skoro dva sata nije vien. Kad je izronio posle svoje podvodne avanture, spasli su ga ronioci Ratne mornarice Sjedinjenih Amerikih Drava, koji su se pukim sluajem zadesili ba tu, ba tada. Ubrzo potom mlaanoga Troja prebacie vojnim helikopterom natrag na Ki Vest. Tu su ga opirno ispitivali zbog ega je plivao sam samcit po Meksikom zalivu, esnaest kilometara od najblieg ostrva. Sat kasnije puten je, iako niko nije poverovao ni u jedan deo njegove prie." Troj je gledao as Nika, as Kerol. "Naravno", nastavi on ozbiljnijim tonom, "nisam im rekao nita od onoga to se stvarno dogodilo. Oni u to ne bi nikako mogli da poveruju." Kerol se nagnu napred. "Znai, pokupila te Mornarica. Odmah posle naeg odlaska." Ona se okrete Niku: "Mora biti da su nas iz nekog razloga pratili." I mora biti da je projektil ipak bio tamo, pomisli ona. Ali, kud je nestao? Da li ga je Ratna pronala? I kakva je veza Ratne sa tom ludom laboratorijom? Nita se tu ne uklapa logino... "Due od sat vremena smo te traili", primeti Nik. Oseao je kajanje to su tako brzo napustili traganje za Trojem. "Nije mi palo na pamet da bi jo mogao biti

dole u tom mestu, ta god da je, a nismo ni mogli veno ostati tamo. Svu nau elektroniku sredio je neki smeni tepih koji je izaao iz mora. Zato smo ostali bez ikakve nav..." On zauta usred reenice i pogleda Troja. "Izvini, prijatelju." "Neka te to ne grize", odgovori Troj slegavii ramenima, "i ja bih isto postupio. Sad bar znam da ste imali susret sa jednim od bizarnih likova iz moje prie. Da niste, nekim sluajem, takoe sreli i nekog od tutora, a? To su one grudvetine prozirnog elea, ameboidne, sa kutijicama u sredini i prikljunim pipcima koje stre na sve strane iz gornjeg dela?" Nik odmahnu glavom. "Tutor?" brzo upita Kerol, mrtei se. "Zato za tu stvar upotrebljava izraz 'tutor'?" "Tutor, uvar, ili ve ta bilo", odgovori Troj. "Oni su mi rekli da ti stvorovi tite glavni brodski teret." Troj se zagleda u prazne poglede svojih prijatelja. "A to me vraa prvom pitanju", nastavi on. "Oni su mi dali ovu narukvicu. To vam je nekakav dvosmerni komunikacioni aparat. Ne bih umeo ni da ponem da objanjavam kako radi, ali znam da oni sluaju i gledaju, i da mi alju poruke. Od tih poruka, meutim, samo poneku razumem." Kerol je opet poinjala da osea nemo. U njenom umu, ova situacija, i dotad sloena, dobila je sada novu dimenziju. U njenom mozgu stvorila se zbrka: stotine pitanja, a ona nemona da odlui koje da postavi kao prvo. Nik je u meuvremenu ustao. "Stani malo", ree on sa izrazom podozrivosti i male sumnjiavosti. "Je l' sam te ja to dobro uo? Jesi li to rek'o da si dobio komunikacionu brazletnu od nekih vanzemaljaca? Pa te posle pustili u okean? Onda te Mornarica pokupila i vratila u Ki Vest? Hrista mu, Defersone, ala ima mate. Sauvaj svoju kreativnost za onu kompjutersku igru. A sad govori samo istinu, molim te." "Pa i govorim", uzvrati Troj. "Stvarno..." "A kako su izgledali?" upade Kerol, ija je novinarska uvebanost preovladala. Ona iz tane izvue mali magnetofon, ne vei od penkala. Troj posegnu rukom i iskljui ga. "Ovo je, anele", ree on, "za sada iskljuivo izmeu nas... Sem toga, mislim da nisam ni video nikog od njih. Samo tutore i tepihe. Rekao bih da su to verovatno samo roboti, neke vrste maina. Jesu inteligentni, ali su pod kontrolom neeg drugog..." "Isuse", prekide ga Nik, "ti to ozbiljno." Ve je poeo da se ljuti. "Ovo prerasta u najudesniju lagariju koju sam ikad uo. Tutori, tepisi, roboti. Nita ne razumem. Ko su oni? ta trae oni u ovom okeanu? I zato su oni dali tebi brazletnu?" On dohvati jedan od jastuia sa kaua i baci ga preko sobe. Kerol se nervozno nasmeja. "Troj, nije Nik ovde jedini koji osea osujeenost. Bila sam dole s tobom, ali i ja moram priznati da mi je teko da pratim tvoju priu. Moda bi trebalo da prestanemo sa upadicama i da te pustimo da pria. Ja sam Niku ispriala ta se deavalo u onoj sobi sa sunevim sistemom, sve do trenutka kad si

istrao a ona stvar pojurila za tobom. Da li bi hteo da pone od toga, i da ispria priu loginim redom." "Nisam siguran da ovde postoji logini red, anele", uzvrati Troj uz smeh slian njenom. "itava ova epizoda, potpuno, prkosi logici. Onaj tutor me je na kraju saterao u jednu slepu uliicu i na neki nain anestetizovao pomou jednog od svojih pipaka. Bilo je kao da sanjam, ali stvarne snove. Pamtim da sam kao tinejder posle jedne tue imao slino oseanje. A tada sam bio zadobio mali potres mozga. Znao sam da sam iv, ali su moje reakcije bile veoma usporene. Stvarnost mi se inila kao neto sa oslabljenim tonom i sa slikom negde u daljini. Bilo kako bilo, pojavio se jo jedan nadziraki stvor, istovrsnog tela ali sa drugaijim pipcima pozabadanim u pihtije, i poneo me do prostorije koja je bila, rekao bih, namenjena za preglede. Ne znam tano koliko dugo sam ostao tamo. Opruili su me po podu i pipkali svakojakim instrumentima. inilo mi se da moj mozak radi superbrzo, ali se ne seam nikakvih odreenih misli. Nekih slika se, ipak, seam. Ponovo sam proiveo trenutke kada je moj brat, Dejmi, uspeo da se probije kroz liniju u igri sa zamkom i da spusti loptu na cilj posle pretranih trideset est metara, na dravnom ampionatu Floride. Onda su mi stavili narukvicu, i imao sam jasno oseanje da mi neko neto govori. Vrlo tiho, moda ak stranim jezikom, ali s vremena na vreme sam shvatao ta je reeno. "A rekli su mi", nastavi Troj sa intenzivnim, ali zamiljenim izrazom lica, "da je to, to mi nazivamo laboratorijom, zapravo svemirski brod sa nekog drugog sveta. I da je morao da izvri, u izvesnom smislu, prinudno sputanje, jer e na Zemlji imati dovoljno vremena za izvesne vee popravke. Njima, a to e rei nepoznatim graditeljima broda, potrebna je naa pomo, i to moja i pomo vas dvoje; treba da pribavimo neke konkretne stvari koje su im potrebne za opravku. Onda e moi da nastave svoje putovanje." Nik je sada sedeo na podu, tano naspram Troja. I on i Kerol su pomno hvatali svaku re. Kad je Troj zavrio, sledeih tridesetak sekundi su sedeli utei. "Ako je ta pria tana", progovori Nik najzad, "onda smo mi..." Iznenada, zau se snano kucanje na vratima. Sve troje poskoie. Nekoliko sekundi kasnije kucanje se ponovi, i Troj ode do vrata i delimino ih otvori. "Tu si ti, govance jedno", zaue Kerol i Nik neiji grubi i ljutiti glas. Kapetan Homer Eford se progura kroz vrata. U poetku nije primetio Nika i Kerol. "Sklopili smo pogodbu, a ti si me izneverio. Jo pre dva sata si se vratio..." Kapetan Homer krajikom oka vide da u sobi ima jo ljudi. Onda se okrete i obrati Greti, koja jo nije bila ula u kuu. "Zna ta?" ree on. "Ovde su i Nik Vilijems i gospoica Doson. Nije udo to nismo mogli da je naemo u hotelu." Greta ue za Homerom u dnevnu sobu. Njene prozrane, bezizraajne oi osmotrile su trio, ne troei vie od po jedne sekunde ni na koga. Kerol se uini da u Gretinom pogledu vidi trag prezira, mada ba nije bila sasvim sigurna. Homer se

okrete prema Kerol i progovori glasom primetno uljudnijim. "Videli smo kako ste se vas dvoje vratili sa vae ekskurzije oko dva sata", ree on sa lanim osmehom. "Ali Troja nekako ne videsmo." On namignu Kerol i okrete se Niku. "Jesi naao danas jo neku uzbudljivu triariju, a, Vilijemse?" Nik nije ni pokuavao da sakrije injenicu da mu se kapetan Homer nije sviao. "Ma naravno, kapetane", ree on podsmeljivo naglaavajui re 'kapetane', "da l' e verovati da smo nali praktino planinu zlatnih i srebrnih poluga? Liilo je na onu gomilu sa Santa Rose koju smo imali na brodu jedno popodne, pre, mora biti, otprilike, osam godina. Sea se? To je bilo pre nego to smo Dejk i ja dozvolili da je ti i Greta istovarite." U Homerovom glasu oseala se opakost. "Trebalo je da te tuim za klevetu, Vilijemse. To bi zatvorilo tvoja lajava usta jednom zauvek. Imao si svoj dan u sudnici. A sad obustavi kenjanje, da ne bi jednog dana naleteo na vee nevolje nego to moe da savlada." Dok su Nik i Homer razmenjivali uvrede i pretnje, Greta se etkala po dnevnoj sobi; epurila se kao da je u svojoj kui. inilo se da nije svesna ni razgovora, ni prisustva drugih ljudi u sobi. Bila je obuena u pripijenu belu sportsku koulju i marinskoplavi orc. Greta je imala svoj nain hoda: ramena zabaena, lea prava, prsa isturena. Kerol zainteresova Gretino ponaanje. Gledala je kako Greta zastaje i pretura po Trojevim komapkt-diskovima. Izvukla je onaj na ijem se omotau nalazila slika Endi Ledervud, i obliznula usne. Ovom paru je mesto u romanima o perverzijama, pomisli Kerol, dok joj je do uiju dopiralo Trojevo saoptenje kapetanu Homeru da je to popodne zauzet, ali da e kasnije ipak otii kod njega. Kakva je njihova pria? pitala se Kerol. I kako se u nju uklapa debela Elen? Kerol se priseti da ima zakazan intervju sa njih troje, za kasnije sate te veeri. Nisam ba sigurna da zaista elim da saznam. "Zvali smo te da ti kaemo da veeras ponese kupai kostim", govorio je kapetan Homer, obraajui se Kerol. Prethodne njegove rei, takoe njoj upuene, nije ula jer joj je panja bila usmerena na Gretino paradiranje po sobi. "Pardon", odvrati ona utivo. "Da li bi mogao ponoviti to to si upravo rekao? Bojim se da sam nekoliko sekundi bila malo dekoncentrisana." "Rekao sam da treba da doe rano, oko osam sati", uzvrati Homer. "I da ponese kupai kostim. Imamo izuzetno zanimljiv i neobian bazen." Tokom ovog dijaloga Greta je zala Niku iza lea i hitro posegnula obema rukama oko njegovih prsiju. Pred oima svih u sobi ovla mu je uvrnula, kroz polokoulju, bradavice i nasmejala se kada je on uzbueno podskoio. "Otuvek si to voleo, ya, Niki", ree ona, pustvii ga sledeeg trena. Kerol vide sev besa u Homerovim oima. Nik zausti da neto kae, ali Greta je ve bila izala iz zgrade, tako da nije stigao da iskae svoj protest. "Svakako me pozovi kad bude gotov ovde", dobaci Homer Troju posle neugodnog utanja. "Treba da raistimo nekoliko stvari." Stariji ovek se potom

okrete, nespretno, i bez dodatnih komentara poe sa Gretom prema svom mercedesu parkiranom ispred Trojeve kue. "I, gde smo ono stali?" upita Troj rasejano, dok je zatvarao vrata za Homerom i Gretom. "Ti", ree Nik naglaeno, "si nam priao jednu zapanjujuu priu, i ve si bio maltene stigao do udarne reenice na kraju, kad je trebalo da nam kae ta mi to moemo da uradimo da bismo pomogli nekim vanzemaljcima koji su sleteli ovamo, na Zemlju, da popravljaju svoje svemirsko vozilo. Ali to se mene tie, ja bih najpre eleo izvesna objanjenja. Ne znam da li verujem u ma koji deo te razmahane bajke koju nam pria, ali priznajem da je izuzetno dobro sroena. Meutim, ono to mene u ovom trenutku zanima nije pitanje nekih kreatura sa drugog sveta, nego pitanje ova dva stvarna, pokvarena ljudska bia koja su upravo otila. ta su hteli? I da li su na neki nain umeani u nau sadanju pustolovinu?" "Samo as, Nik", umea se Kerol. "Pre nego to krenemo tim drugim kolosekom, elela bih da saznam koju vrstu pomoi ele ti Trojevi ET-i od nas. Telefon? Novi svemirski brod? Saznajmo to sada, a posle emo priati o Homeru i tvojoj devojci Greti." Gretu je na ovaj nain pomenula samo ovla, u ali, i Nik je to prihvatio sa vedrinom, i odglumio da je povreen. Onda je klimnuo, pokazujui da prihvata Kerolin predlog. Troj izvue list hartije iz depa i duboko udahnu. "Dakle, vi, narode, morate razumeti da nisam jo apsolutno siguran da li sve njihove poruke primam kako valja. Ali ovu transmisiju, gde navode spisak stvari koje ele da dobiju od nas, ponavljaju svakih pola sata. Moje tumaenje te liste nije se izmenilo u poslednjih devedeset minuta, tako da sam prilino siguran da sam dobro ukapirao. Lista je duga, i ja naravno ne tvrdim da znam zbog ega je njima sve to potrebno. Ali siguran sam da e vam oboma biti veoma zanimljiva." Troj poe da ita sa svog rukom napisanog spiska. "ele engleski renik i englesku gramatiku, i renike i gramatike drugih velikih jezika; enciklopediju biljnog i ivotinjskog sveta; kratku istoriju sveta; statistiki pregled sadanjeg politikog i ekonomskog stanja u svetu; komparativnu studiju o glavnim postojeim religijama u svetu; komplete svih brojeva bar tri vana dnevna lista objavljenih tokom poslednje dve godine; saete preglede nauke i tehnologije, ukljuujui podatke o sistemima naoruanja, kako onima koji su u upotrebi tako i onima na ijem se razvoju tek radi; enciklopediju umetnosti, ukljuujui, ako je mogue, zvune i video delove tamo gde je potrebno; dvadeset jedan kilogram i trista grama olova; i, dvadeset est kilograma i trista grama zlata." Kad je Troj zavrio, Nik zazvida. Na Kerolin zahtev, Troj joj dade listu, pa je Nik jo jednom proita preko njenog ramena, upijajui svaku stavku. Svi troje su utali. "Verovali ili ne", dodade Troj kao naknadnu misao minut kasnije, "prvih osam stavki nije preterano teko nabaviti. Kada sam se vraao kui iz marine, svratio sam u gradsku bibilioteku i oni ve pripremaju za mene komplet kompakt-diskova sa

praktino svim traenim informacijama; za to u im platiti odreenu sumu. Teke su one dve poslednje stavke na listi. Tu je potrebno da pomognete vas dvoje." Troj zastade jedan skund da se uveri da li Nik i Kerol prate njegovo izlaganje. "Samo da budem siguran da li ja ovo razumem", ree Nik koji je sada polako hodao ukrug po sobi, drei spisak u ruci. "Ono to eli, odnosno ono to oni ele, da tako kaem, jeste da se mi vratimo u tu njihovu laboratoriju, ili vozilo, ili ve ta je, i da im donesemo sve te informacije plus olovo i zlato?" Troj potvrdno klimnu. "Ali, dvadeset est kila zlata? To je za oko milion dolara. Gde bismo ga nabavili? I ta bi oni, uopte, inili s njim?" Troj priznade da ne zna odgovore na ta pitanja. "Ali, imam oseanje", dodade on, "utemeljeno, opet, na onome to mislim da mi govore, da e i delimino zadovoljavanje njihovih potreba znaiti da e im zadatak, tano u toj meri, postati laki. Zato bih rekao da treba da uinimo koliko moemo i da se nadamo da e to biti dovoljno." Nik zaklima glavom napred-nazad. "Zna, Kerol", ree on vraajui joj listu, "ja nikud, ni u svom najluem matanju, ne bih mogao da smukam tako zamrenu i ludu kombinaciju. itava ova stvar je tako neverovatna i fantastina da praktino moli da bude prihvaena. Predstavlja istu genijalnost." Troj se nasmei. "Znai, ipak e nam pomoi?" upita on. "To nisam rekao", odgovori Nik. "Imam jo mnogo pitanja. I, dakako, ne mogu da govorim u ime gospoice Doson. Ali iz nekog razloga, ak i ako je sve samo izmiljotina, ideja o igranju uloge dobrog Samarianina u korist nekog ET broda veoma je privlana. " Tokom sledeih pola sata Kerol i Nik su detaljno ispitali Troja. Homera i Gretu je Troj urno skinuo s dnevnog reda, jednostavnom izjavom da je u etvrtak uvee prihvatio pogodbu da im dojavljuje ta se deava na Kraljici Floride, a da za tu uslugu dobije kratkoronu pozajmicu. Uz ovo je nagovestio da nikada nije imao nameru da im stvarno da ikakve informacije, ali da je to bilo u redu jer su oni lopue. Nik ovim Trojevim objanjenjem nije bio sasvim zadovoljan. Imao je oseaj da mu nije reena cela istina. Zapravo, to je vie pitanja postavljao, sve je vie sumnjao u istinitost itave prie koju mu je Troj ispriao. Ali kakve druge opcije postoje? razmiljao je Nik. Onaj ilim sam svojim oima video. Ako to nije vanzemaljac, ili bar proizvod vanzemaljaca, onda mora biti da je veoma usavren robot nae ili ruske proizvodnje. Nik je nastavljao da ispituje Troja, ali je za to vreme u svom spretnom umu poeo da konstruie alternativni scenario, neosporno divalj i neverovatan, ali ipak dovoljan da objasni sve dogaaje iz protekla tri dana na nain razuman, prema Nikovom miljenju, ba koliko je i Trojeva luckasta pria o vanzemaljskom kosmikom brodu razumna.

Pretpostavimo da su Troj i ono govno Homer nekako stupili u saradnju sa Rusima. I da je sve ovo samo komplikovan nain da ostvare sastanak na kome e ilegalne informacije prei iz ruke u ruku. Homer bi za pare uradio bilo ta. Ali zato bi Troj tako neto uradio? Nik je samome sebi priznavao da je ta ideja o Trojevom ueu u zaveri da se amerike tajne prodaju inostranstvu slaba taka alternativnog scenarija, ali je nalazio i racionalno objanjenje: uveravao je sebe da je Troju moda bilo potrebno mnogo dodatnih para da bi platio svu onu elektronsku opremu za svoju kompjutersku igru. Ni u kom sluaju nije mogao dovoljno da utedi od svoje jadne plate, razmiljao je Nik dalje. Znai, pretpostavimo da su na tim Trojevim kompjuterskim diskovima tajni vojni podaci, a ne sve te ludorije koje je stavio na spisak. U tom sluaju zlato bi moglo predstavljati njegovu nagradu. Ili nagradu za nekog drugog. Nik postavi jo nekoliko pitanja o zlatu. Troj priznade da nije osobito dobro razumeo ono to su mu oni kroz narukvicu govorili o razlozima zato su im potrebni olovo i zlato. Promumlao je neto u smislu da je ta dva elementa teko proizvesti transmutacijom, i posle vie nita o tome nije govorio. Kerol je, meutim, sticala sve vre uverenje da je Trojeva pria istinita. Nije bila uznemirena njegovom nesposobnou da odgovori na svako pitanje; uistinu, imajui na umu prilino fantastinu prirodu njegove prie, ona bi mu manje verovala da je imao zgodne odgovore na sva pitanja. Uprkos svojoj novinarskoj pripremljenosti da stvari sagledava kritiki, bila je zainteresovana i pomalo oarana idejom da bi nekim nad-biima sa druge planete mogla biti potrebna njena pomo. Kerol se u zakljuivanju oslanjala koliko na racionalne misaone procese, toliko i na intuiciju. Kao prvo, u Troja je imala poverenja. Posmatrala ga je vrlo pomno dok je odgovarao na pitanja, i nije videla ni najmanji znak laganja. Bila je sasvim sigurna da je Troj uveren da govori istinu. Ali sasvim je drugo pitanje bilo da li on zaista govori istinu ili njime manipuliu i usmeravaju ga upravo ti ET-i koje on po sopstvenoj tvrdnji zastupa. Ali iz kog razloga? razmiljala je. Nas troje ne moemo mnogo uiniti za njih. ak i te informacije koje su zahtevali, izuzev onih o oruju, relativno su bezazlene. Privremeno je, pri tom, ostavila po strani ideju da je njen prijatelj Troj mogao postati nekakav pion u rukama bia iz kosmosa. Bilo joj je jasno da Nik postaje sve sumnjiaviji. Niku se inilo da je veoma udnovato da su se trojica mornarikih ronilaca pojavila na pravom mestu ba kad je jedan od tepiha izveo Troja na povrinu. A Trojev izvetaj o nainu kako su ga, posle vraanja helikopterom u Ki Vest, ispitivali, bio je do te mere zbrkan da se Nik ponovo naljutio. "Hrista mu, Defersone", uzviknu on, "tvoje pamenje ili je vrlo kratko ili vrlo zgodno podeeno. Kae nam da te je Ratna drala u pritvoru skoro itav sat, a ipak se jedva sea njihovih pitanja i pojma nema zbog ega su te sasluavali. To meni prosto ne zvui kao prava stvar."

I Troj je poinjao pomalo da se ljuti. "E jebi ga, Nik, rekao sam ti da sam bio umoran. Pretrpeo sam traumatina iskustva. Njihova pitanja su mi bila nerazumljiva. I itavo to vreme sam se oseao kao da neki glasi u mojoj glavi insistira da ga sasluam." Nik se okrete prema Kerol. "Mislim da u se predomisliti. Ne elim da uestvujem u ovoj igri, ma kako pametna bila. Homer i Greta me nerviraju, ali s njima mogu izai na kraj, ukoliko bude potrebno. S druge strane, Mornarica me plai. Postojao je neki razlog zbog koga su nas pratili. Prokleto je mala verovatnoa da bi to bila sluajna podudarnost. Moda Troj zna neto o tome, a moda i ne zna. Nisam siguran. Ali ne svia mi se kako ovo mirie." I onda ustade da poe. Kerol mu, meutim, pokretom pokaza da sedne, i duboko udahnu. "ujte, vas dvojica", ree ona tiho. "Imam neto da priznam. A ini se da je za to priznanje doao savren trenutak. Nisam sila do Ki Vesta da bih traila kitove." Ona pogleda Nika. "Ali ni radi traganja za blagom. Dola sam da proverim glasine da je jedan novi mornariki projektil odleteo u pogrenom pravcu i pao u Meksiki zaliv." Sledeih nekoliko sekundi je utala, da bi njena poruka bila dobro shvaena. "Verovatno je trebalo ranije da vam kaem. Samo nikako nisam uluila pravu priliku. Zaista mi je ao." "I mislila si da je projektil u onoj rupi", upita Troj nekoliko sekundi kasnije. "Zato si se jue vratila." "Trebalo je da ga mi izvuemo za tebe, i da ti damo priu koja bi odjeknula irom sveta", dodade Nik. Njegovo oseanje da je izdan bilo je donekle ublaeno oiglednom iskrenou njenog izvinjenja. "itavo vreme si koristila." "Moglo bi i tako da se kae", priznade Kerol, "ali ja to, kao reporterka, ne sagledavam u toj svetlosti." Ona primeti kakva je napetost zavladala u sobi. inilo se da je Nik posebno na oprezu. "Sada to ionako nije vano", nastavi ona. "Vano je da sam objasnila prisustvo Mornarice na mestu ronjenja. Tokom poslednja dva dana raspitivala sam se nekoliko puta, na svim nivoima, o tajnim aktivnostima koje mornarica sada preduzima da bi nala tu raketu. Prole noi onaj porunik Meksikanac je dobro pogledao nae najbolje uveanje na kome se vidi projektil u pukotini. Nema sumnje da je neko sabrao dva i dva." "Gledaj, anele", progovori Troj posle jo jednog kratkog utanja, "ja o raketi ne znam nita. A dogaaja ima toliko, da se ne mogu osetiti povreenim to si me lagala. Siguran sam da si imala svoje razloge. Ono to mi je sada potrebno da znam jeste: hoe li ili nee da mi pomogne da ove stvari odnesem do ET-a ili tuinaca ili kako god eli da ih zove." Pre nego to je Kerol mogla odgovoriti, Nik opet ustade i poe ka vratima. "Veoma sam gladan", saopti on, "a elim i da porazmislim o itavoj ovoj situaciji. Troje, ako ne zamera, veerau rano, pa emo se sresti kasnije veeras, i tada u ti rei svoj odgovor."

Kerol uvide da je i ona izuzetno gladna. Dan je bio dug i zamoran, a ona jo od doruka nije pojela nita znaajnije. Donekle se, pak, bila i zabrinula zbog Nikove reakcije na njeno priznanje. "to ne bih i ja pola zajedno s tobom, da neto prigrizemo?" dobaci ona Niku. On neodreeno slegnu ramenima, kao da kae - ini kako ti je volja. Kerol zagrli Troja. "Aj' da se svi sretnemo u mojoj sobi u Mariotu oko sedam i trideset. Ionako moram tamo da odem da bih se presvukla za intervju sa onom groznom trojkom. Vi biste, momci, mogli da mi date neka uputstva." Njen humor nije uinio atmosferu u sobi nimalo veselijom. Videlo se, sasvim dobro, da je Troj zbog neega zabrinut. Njegovo lice bilo je vrlo ozbiljno, maltene strogo. "Profesore", obrati se on Niku tihim, ujednaenim, dobro odmerenim tonom, "znam da nemam sve odgovore na tvoja pitanja. Nemam ak odgovore ni na svoja sopstvena. Ali u jedno sam sasvim siguran. Nita slino ovome nije se nikada ranije desilo na Zemlji. Bar ne u zabelenoj istoriji. Tvorci tog svemirskog broda su prema nama kao mi prema mravima ili pelama, kad bi nas oni mogle shvatiti. Zatraili su da im nas troje pomognemo da poprave svoje vozilo. Kazati da je ovo ansa kakva se ukazuje samo jednom u ivotu znailo bi ogromno umanjivati istinu. Bilo bi super kad bismo mogli da sedimo i debatujemo o ovome nekoliko nedelja, ili ak meseci. Ali ne moemo. Vreme istie. Mornarica e ih svakako ubrzo pronai, moda ih je ve i pronala a to bi moglo imati kobne posledice po ljudska bia na ovoj planeti. Oni su mi jasno saoptili da njihova misija mora biti ispunjena, da moraju opraviti svoju letelicu i nastaviti putovanje, ak i ako budu prinueni da se umeaju u funkcionisanje Zemljinog sistema da bi ostvarili svoj cilj. Znam da sve ovo zvui neverovatno, moda ak i apsurdno. Ali ja odlazim, sada, kod nekih mojih prijatelja ronilaca da sakupim izvesnu koliinu olovnih tegova, i da uzmem kompakt-diskove iz biblioteke. Sa ili bez vae pomoi, elim da budem kod njihovog kosmikog broda sutra u zoru." Tokom tog Trojevog govora Nik ga je vrlo paljivo posmatrao. Za trenutak mu se, negde oko sredine, uinilo da to uopte ne govori Troj, ve da neko drugi ili neto drugo govori kroz Troja, i ledena jeza prostruja mu kroz kimu. E, jebi ga, pomisli on. Ni ja nisam nita bolji od njih. Sad je ova stvar zahvatila i mene. On pokretom pokaza Kerol da poe za njim i izae prvi iz kue. 7. "Kao to sam vam ve dvaput kazao", govorio je glas u kome su se oseali umor i dosada, "ronio sam sa svojim prijateljima, Nikom Vilijemsom i Kerol Doson. Ona je imala problem sa opremom i odluila je da se brzo vrati u brodi. Bili smo nali jedan izuzetno zanimljiv greben, sa nekim vrlo neuobiajenim karakteristikama, i nismo bili sigurni da li emo biti u mogunosti da ga kasnije opet lociramo. Zato sam odluio da ostanem i da sa ekam njen povratak. Kad sam konano izronio pola sata kasnije, nigde nije bilo ni njih ni broda."

Kasetofon se, uz kljocanje, iskljui. Dvojica porunika zurili su jedan u drugog. "E jebi ga, Ramirez, je l' ti kao veruje u priu tog kopilana? U bilo koji deo te prie?" Onaj drugi odmahnu glavom. "Onda, zato si ga, kog avola, pustio? Taj crni usranko ti je tu sedeo sat vremena, pravio budale od nas sa nekim smenim odgovorima na naa pitanja, a onda si ga tek tako pustio da ide." "Ne moemo nikoga drati bez konkretnih dokaza da je inio nedoputene stvari", odvrati Ramirez, kao da citira iz vojnih pravila slube. "A plivanje po okeanu deset milja od najblieg ostrva, iako je udno, nije nedoputeno." Ramirez vide da se njegov kolega mrti. "Sem toga, nijednom se nije zeznuo. Svaki put je ispriao tano istu priu." "Misli, tano isto baljezganje." Porunik Riard Tod se zavali u stolicu. Njih dvojica su sedela za malim konferencijskim stolom u jednoj staroj sobi sa belim gipsanim zidovima. Kasetofon je bio na stolu ispred njih, pored prazne pepeljare. "ak ni on nije u svoju priu verovao. Samo je tu sedeo sa tim drskim keenjem na svojoj crnoj faci, znajui da ne moemo ni za ta da ga optuimo." Tod vrati stolicu u normalan poloaj, i zalupa pesnicom po stolu da bi to vie naglasio svoje rei. "Iskusan ronilac nikad ne bi ostao sam ispod vode ni pet minuta, a kamoli trideset. Premnogo stvari bi moglo poi na zlo. A to se tie njegovih prijatelja, zato su ga, kog avola, ostavili?" Tod ustade i poe da mlatara rukama. "Ja u ti rei zato, porunie. Zato to su znali da mu nita ne fali, da ga je pokupila ruska podmornica. Sranje, pa rekao sam ti da je trebalo da poemo jednim od novih brodova. Sa tom poboljanom elektronskom opremom, verovatno smo mogli primetiti podmornicu." Dok je Tod drao ovo predavanje, Ramirez se dokono igrao staklenom pepeljarom. "Stvarno veruje da su to troje u ovome upetljani sa Rusima, a? Meni se ba neto ne ini da je to verovatno." "Pa, jebi ga", odgovori Tod na to, "ni u kojoj drugoj pretpostavci nema ni trunke logike. Svaki inenjer sa kojim smo razgovarali kae da je nemogue zamisliti kvarove koji bi bili u skladu i sa uoenim ponaanjem projektila i sa telemetrijom koju smo uhvatili u stanicama za praenje. Znai, mora biti da su Rusi naredili projektilu da skrene." Dok je objanjavao ostatak zavere, Tod poe sve vie da se uzbuuje. "Rusi su znali da e im biti potrebna i pomo metana da bi utvrdili tanu lokaciju projektila u okeanu, pa su zbog toga najmili Vilijemsa i posadu da ovi trae pticu i kau im gde je. Planirali su da je pokupe jednom od svojih podmornica. To to su ekipi dodali onu Dosonovu bio im je maestralan potez: njena raspitivanja su usporila nau potragu, prinudivi nas da se vie brinemo zbog tampe." Porunik Ramirez se nasmeja. "Uvek zvui ubedljivo, Riarde. Al' dokaza nemamo jo ni ovolicno. Ne verujem ja prii Troja Defersona nita vie nego ti, ali on bi mogao lagati iz mnogo raznih razloga, od kojih je samo jedan u nekoj vezi sa naim poslom. Sem toga, u tvom objanjenju jo ostaje jedan fundamentalan

problem. Zato bi se Rusi toliko trudili samo da bi se doepali jednog projektila 'Panter'?" "Moda ni ti ni ja, pa ak ni komandant Vinters ne znamo istinu o projektilu 'Panter'", odvrati Tod brzo. "Moda je podeen da nosi neko novo, revolucionarno oruje o kome mi jo nita nismo uli. Nije osobito redak sluaj da Mornarica neki projekat prikazuje lano, da bi prikrila njegovu pravu svrhu." On zastade da razmisli. "Nije nama toliko vano da znamo ta Ruse motivie. Imamo dokaza da ovde postoji zavera, i na je posao da tu zaveru zaustavimo." Ramirez ne odgovori odmah. Nastavio je da gurka pepeljaru tamo-amo po stolu. "Pa, rekao bih da ja to vie ne sagledavam u toj svetlosti", ree on najzad, gledajui Toda u oi. "Ne vidim opipljiv dokaz ma kakve zavere. Ukoliko komandant Vinters lino ne naredi da moje odeljenje obavi neke dodatne poslove, ja u svoju istragu prekinuti." On pogleda na sat. "Bar u moi da povedem subotu uvee i nedelju sa svojom porodicom." On ustade da poe. "A ta ako ti donesem dokaz?" upita Tod, i ne trudei se da prikrije koliko mu je Ramirez odvratan. "Dokaz e ubediti i Vintersa", odgovori Ramirez hladno. "Ja sam u ovom projektu dovoljno rizikovao. Neu vie preduzimati nikakvu akciju bez naloga odgovarajuih ovlaenih lica." Vinters nije bio zapravo siguran da e nai neto odgovarajue. Njegov je obiaj bio da paljivo izbegava trgovake zone grada, naroito subotom uvee. Ali dok je leao na kauu, gledajui koarkaku utakmicu na turniru NCAA i pijuckajui pivo, priseti se koliko je zadovoljan bio kad mu je Helen Ternbul, koja je igrala ulogu Megi, dala komplet neobinih keramikih podmetaa za ae posle premijernog vikenda Make na usijanom limenom krovu. "To je jedna od teatarskih tradicija koja, bojim se, postepeno nestaje", rekla je ta iskusna glumica kad joj se zahvalio, "ali davanje malih poklona posle premijere ili posle prvih nekoliko veeri izvoenja jo je moj nain da estitam onim ljudima sa kojima mi je bilo prijatno da saraujem." Trgovaka zona bila je prepuna subotnjih kupaca; komandant Vinters se oseao udno upadljivim, kao da ga svi gledaju. Nekoliko minuta je lunjao unaokolo pre nego to je ak i poeo da razmilja o tome kakvu bi vrstu poklona mogao kupiti za nju. Naravno, neto jednostavno, pomisli on. Nita to bi moglo biti pogreno shvaeno. Samo neku lepu uspomenu ili suvenir. U njegovoj mati pojavi se slika Tifani u pozi u kojoj ju je zamiljao prethodne noi neposredno pre nego to je zaspao. U toj gomili kupaca oseti se nezgodno zbog takve slike, pa bre-bolje prizva drugu sliku, onu zdravu, prihvatljivu: devojica Tifani stoji dok on razgovara sa njenim ocem. Njena kosa, pomisli on, seajui se kikica. Kupiu neto za njenu kosu.

On ue u prodavnicu poklona i pokua da se snae u haotinoj gomili sitnica na zidovima i stolovima. "Mogu li vam pomoi?" Vinters gotovo poskoi kad mu se prodavaica obrati iza lea. On odmahnu glavom. E, pa, zato si sad to uradio? ree on sebi. Naravno da treba neko da ti pomogne. Inae nikad nee nita nai. "Izvinite, mlada damo", maltene povika prema prodavaici koja se udaljavala, "mislim da bi mi savet ipak koristio. Hou da kupim poklon." On se opet oseti kao da svi pilje u njega. "Za moju neaku", brzo dodade. Prodavaica je bila crnka, oko dvadeset godina stara, vrlo obinog izgleda, ali sa nekako razdraganim licem. "Da li ste imali neto odreeno na umu?" upita ona. Imala je dugaku kosu kao Tifanina. Vinters se malo opusti. "Pa, na neki nain", ree on. "Ona ima divnu dugu kosu. Slinu vaoj. ta bih mogao nabaviti za nju, a da bude stvarno specijalno? To je za njen roendan." On opet oseti neku udnu zabirnutost koju nije shvatao. "Koje boje?" upita devojka. Pitanje mu nije bilo shvatljivo. "Ne znam jo ni ta elim", odvrati on, zubunjenog izraza lica, "pa, prema tome, svakako ne znam ni boju." Prodavaica se osmehnu. "Koje boje je kosa vae neake?" upita ona vrlo sporo, maltene kao da govori sa mentalno zaostalim ovekom. "Ah, da, naravno", nasmeja se Vinters. "Crvenkastosmea. I vrlo duga." To si ve rekao, proaputa jedan glas u njemu. Ponaa se kao budala. Prodavaica mu pokretom ruke pokaza da poe za njom, te zajedno odoe u zadnji deo radnje. Pokazala mu je prstom jednu malu, okruglu staklenu vitrinu punu eljeva svih oblika i veliina. "Ovo bi bili odlini pokloni za vau neaku", ree ona. Vintersu za trenutak zasmeta neka unutranja melodija koju je osetio u njenom glasu dok je izgovarala re 'neaka'. Da li ona, moda, neto zna? Jedna od njenih prijateljica? Ili je moda bila na predstavi? On udahnu i poe da smiruje sebe, jo jednom zaprepaen zapaljivou svojih emocija. Na jednoj od malih polica bila su dva divna podudarna braon elja sa zlatnim filigranom odozgo. Jedan od ta dva bio je dovoljno veliki da uz njen vrat pridri punu u koju bi stala sva ta velianstvena kosa. Onaj drugi, manji ealj je veliinom savreno odgovarao da bude ukras na bonom ili zadnjem delu njene frizure. "Uzeu ona dva sa zlatnim ukrasima odozgo", ree on devojci. "I molim Vas, upakujte mi ih kao poklon." Efikasna prodavaica prui ruku u vitrinu i izvue eljeve, rekavi potom Vintersu da prieka minut-dva dok ona upakuje poklon. Nestade zatim negde u zadnjem delu radnje, ostavivi Vintersa samog. Ostaviu ih na njenom stoiu za oblaenje na kraju pauze, razmiljao je. Doarao je sebi sliku: Tifani ulazi u garderobu, sama, i nalazi uz ogledalo, pod svojom ploicom sa imenom, poklon. On se osmehnu, zamiljajui njenu reakciju. U tom trenutku o njega se oea jedna ena koje je sa svojom erkicom od osam ili devet godina prolazila kroz prodavnicu.

"Pardon", ree ta ena ne osvrnuvi se, i istog asa i ona i devojica odjurie da pipkaju neke boine korpice koje su visile sa zida. Prodavaica je zavrila umotavanje poklona i otila do kompjuterizovane kase. im Vinters prie tezgi, ona mu dade karticu na ijem je gornjem levom uglu bilo tampano 'Srean roendan'. Vinters je nekoliko sekundi zurio u karticu. "Ne", ree on konano. "Bez kartice. Kupiu drugu u papirnici." "U gotovom, ili ekom?" upita ga devojka. Jedan tren bio je u panici. Ne znam da li imam dovoljno gotovine pri ruci, pomisli on. A kako bih, zaboga, objasnio Beti tu stavku? On otvori novanik i prebroja pare, a onda se osmehnu devojci i ree: "U gotovom, molim", videi da ima blizu pedeset dolara. Raun je, zajedno sa porezom, iznosio samo trideset dva dolara. Komandant Vinters je iziao iz prodavnice praktino skakuui, ponet talasom oduevljenja. Njegova ranija nervoza potpuno je nestala. ak je poeo da zvidue neposredno pre nego to je guranjem otvorio vrata i napustio zatvoreni, rashlaeni prostor trgovakog centra. Nadam se da e joj se eljevi dopasti, ree on sebi. Onda se opet osmehnu. Znam da hoe. 8. Poslednje kapi iz boce 'ablija' Nik sasu u Kerolinu au. "Mislim da nikad ne bih mogao biti novinar", ree on. "ini mi se da je tu za uspeh potrebna pokvarenost." Kerol pomae na viljuku pare kuvane somovine sa keljom i stavi zalogaj u usta. "Ne razlikuje se to mnogo od ma koje druge vrste posla. Uvek postoje i pitanja etike, kao i mesta gde se sudaraju lini i profesionalni ivot." Zavrila je vakanje i progutala, pa tek onda nastavila. "Pomiljala sam da u moda rei tebi i Troju u petak uvee. Ali, kao to zna, stvari jednostavno nisu tako ispale." "Da si nam rekla", odvrati Nik odgurujui svoj tanjir da bi pokazao da je zavrio s jelom, "sve bi drukije bilo. Bio bih svestan mogue opasnosti, pa bismo ti i ja bili tamo zajedno. Ko zna ta se onda moglo desiti." "Deavali su se meni i gori sukobi." Kerol potee jedan dug gutljaj iz svoje ae s vinom. elela je da ovu temu okona. Na svoj nain. "Neposredno posle mog diplomiranja na Stenfordu, radila sam za Hroniku San Franciska. Pomalo sam izlazila sa Lukasom Tiptonom. U to vreme je izbio neki narko-skandal oko Ratnika. Iskoristila sam poznanstva steena preko njega da priu uradim iz jedinstvenog ugla. Lukas mi to nikad nije oprostio. Dakle, na probleme sam navikla. Oni idu sa ovim poslom." Kelner im prie i nasu jo kafe. "Ali, sada, poto sam zavrila i svoje tree izvinjenje", dodade Kerol naglaavajui rei, "nadam se da se moemo vratiti vanijim temama. Moram ti rei, Nik, da je prema mom miljenju ta tvoja ideja o

ruskoj zaveri apsolutno otkaena. Najslabiji element u njoj je Troj. On, jednostavno, ne bi mogao biti pijun. Smena je i sama pomisao na to." "Smenija nego kosmiki brod super-vasionaca koji je dospeo na dno Meksikog zaliva, gde treba da bude popravljen?" odvrati Nik tvrdoglavo. "Sem toga, imam konkretan motiv. Novac. Da li si videla svu onu opremu ukljuenu u tu njegovu kompjutersku igru?" "Endi verovatno od ploa dobije za nedelju dana dovoljno para da pokrije trokove svih tih njegovih kompjutarija", odgovori Kerol. Pruivi ruku preko stola, ona potapa Nika po nadlaktici. "Nemoj sad prejako reagovati, ali zna da postoje izvesni odnosi u kojima ena nosi finansijki teret. Vidim da ga ona voli. Ne sumnjam da bi mu ponudila pomo." "Onda zato je u etvrtak uvee pokuao da pozajmi pare od mene, a potom i od kapetana Homera?" "Do avola, Nik, ne znam." Kerol se oseti malice osujeenom. "To i onako nema veze. Ne mogu da zamislim nijedan skup uslova, sem kad bih bila uverena da u biti ubijena, koji bi me spreio da opet odem onamo sa Trojem. Kakva god da je istina, pria je u svakom sluaju senzacionalna. udi me da toliko okleva. Mislila sam da si pustolov." Kerol se, preko stola, zagleda direktno u Nika. Njemu se uini da iza njenog postojanog zurenja nasluuje treptaje flertovanja. Fascinantna si ti ena, pomisli on. A sad me malkice provocira. Razumeo sam ovu tvoju dvosmislicu sada. Onda se priseti kako mu je prijalo kad ju je zagrlio na brodiu, popodne. Ispod te arogantne spoljanosti nalazi se druga osoba. Divna i inteligentna. Jednog trenutka tvrda poput eksera, drugog - ranjiva devojica. Nik je bio siguran da nastavljanje njegovog odnosa sa Kerol zavisi od toga hoe li on pomoi Troju. Ona nije bila zainteresovana za mukarce koji nisu spremni da rizikuju. "Bio sam pustolov", odgovori najzad Nik, i zavrte meu prstima svoju praznu vinsku au. "Ne znam ta se desilo. Naroito kad je re o ljudima. Ali priznajem, ako se distanciram od ove situacije i zamislim da sam samo posmatra, da nalazim da je itava ova stvar apsolutno fascinirajua." Kerol dovri svoje vino i vrati au na sto. Nik je utao. Ona zadobova prstima po stolu i osmehnu se. "Dobro", ree ona, fiksirajui ga pogledom i dohvativi svoju oljicu kafe, "jesi li se odluio?" On se nasmeja. "O-kej. O-kej. Uradiu to." Sad je bio red na njega da posegne ka njoj i dotakne je po ruci. "Iz mnogo razloga." "Dobro", primeti ona. "A sad, kad je neto odlueno, zato mi ne bi pomogao da se spremim za intervju sa kapetanom Homerom i posadom? Koliko je vredelo ono to ste izvukli sa Santa Rose? I ko je bio Dejk? Moram da glumim da sam ozbiljno zainteresovana za tu priu." Kerol stavi na sto svoj kasetofon-penkalo i ukljui ga.

"Zvanino, ostvarili smo neto iznad dva miliona dolara. Dejk Luis i ja dobili smo svaki po deset posto, Amandi Vinester su nadoknaeni trokovi i uz to joj je dato dvadeset pet procenata profita. Homer, Elen i Greta zadrali su ostatak." Nik zastade, ali mu Kerol pokretom pokaza da nastavi. "Dejk Luis je bio jedini bliski prijatelj koga sam imao od kad sam odrastao. Bio je apsolutna dua od oveka, estit, vredan, inteligentan, lojalan. I savreno naivan. Zbog Grete je pao kao tona cigala. Kompletno ga je izmanipulisala, a onda izvukla korist iz njegove ljubavi." Nik skrete pogled i zagleda se kroz prozor malog restorana sa morskom hranom, u galebove koji su u sve guem sumraku kruili nad vodom. "One noi kad smo se vratili sa tovarom blaga, Dejk i ja smo se dogovorili da e jedan od nas dvojice biti uvek budan. Jo tada je neto udno postojalo u trouglu Homer-ElenGreta. U to vreme oni jo nisu iveli zajedno, ali ja ipak nisam imao poverenja u njih. Dok je Dejk tobo straario, Greta se jebala s njim dok mu mozak nije ispao. "Da bismo proslavili", govorio mi je kasnije, kad mi se izvinjavao to je posle tog tucanja zaspao. A kad sam se ja probudio, koliina blaga bila je smanjena za vie od pola." Gnev, dugo potiskivan, ponovo se uskovitla u Niku. Kerol ga je paljivo gledala, jainu intenzitet njegove strasti. "Dejku do tih para nije bilo stalo ni kol'ko do govana. ak je pokuao da ubedi Amandu i mene da ne idemo na sud. Takav je to tip bio. Seam se da mi je rekao: 'Ej, Nik, prijatelju, izvukli smo iz ovoga i ja i ti po dvesta hiljada dolara. Ne moemo dokazati da je bilo vie. Hajde da budemo jednostavno zahvalni i da nastavimo da ivimo svoje ivote.' Homer ga je prevario, Greta ga je usrala totalno, ali on ipak nije bio ljut. Posle neto vie od godinu dana, oenio se kraljicom skijanja na vodi iz Vinter Hejvena, kupio kuu u Orlandu, i zaposlio se kao aerokosmiki inenjer." Napolju se smraivalo. Nik se sasvim zadubio u uspomene, priseajui se svoje pravednike indignacije od pre osam godina. "Nikad ih nisam razumela", ree Kerol tiho. Iskljuila je kasetofon. "Zna", dodade ona kada je Nik upitno pogleda, "ljude kao to je tvoj prijatelj Dejk. Beskonana otpornost. Ni zbog ega ne ostaju dugo ljuti. ta god da im se desi, oni to samo stresu sa sebe, kao vodu, i ive dalje. Vedro." Bio je red na nju da se prepusti oseanjima. "Ponekad poelim da ja budem u veoj meri takva. Onda se ne bih plaila." Gledali su se u mekoj svetlosti. Nik poloi aku preko njene. I evo opet te ranjive devojice. On u srcu oseti buenje jedne duboke enje. Dopustila mi je da je vidim dvaput u istom danu. "Kerol", ree on blago, "elim da ti zahvalim za ovo popodne. Zna, za to to si podelila svoja oseanja sa mnom. Imam oseaj da sam video jednu sasvim razliitu Kerol Doson." "I jesi", odvrati ona smeei se i jasno pokazujui da se njena zatitna barijera opet podie. "I tek e vreme pokazati da li je to bila ogromna greka." Ona polako izvue ruku ispod njegove. "Meutim, u ovom asu imamo druga posla. Da se

vratimo na taj menage a trois. Kakvo to postrojenje oni tamo imaju, i ta u njemu rade?" "Molim?" ree Nik. Videlo se da nije razumeo. "Jedan moj prijatelj, dr. Dejl Majkls iz Okeanografskog instituta u Majamiju, rekao mi je da kapetan Homer i Elen imaju ovde neko postrojenje za visoku tehnologiju. Ne pamtim tano kako je on to opisao..." "Mora biti da si pogreila", prekide je Nik. "Poznajem ih ve skoro deset godina, i nikad nigde ne borave sem u toj njegovoj nalickanoj kui ili na Ambroziji." Kerol je bila zbunjena. "Dejlove informacije su uvek tane. Ba nedavno mi je rekao, jue zapravo, da je Homer Efrod testirao, na terenu, najusavrenije podvodne straare koje Institut ima; da je to radio neprekidno tokom poslednjih pet godina; i da su njegovi izvetaji..." "ekaj. ekaj." Nik se nagnu napred, preko stola. "Nisam siguran da te pratim. Vrati se malo. Ovo bi moglo biti vrlo vano." Kerol opet poe. "Jedan od najnovijih proizvodnih programa MOI-ja su podvodni straari, u sutini roboti, koji tite podvodne farme od vetih lopova, ali i od velikih riba i kitova. Dejl je pomenuo da Homer prilae novac za istraivanje, a onda u praksi testira prototipove..." "Kukin sin." Nik je ve ustajao. Bio je veoma uzbuen. "Kako sam mogao biti tako glup? Naravno, naravno." Sad Kerol nije znala ta da misli. "Da li bi mi objasnio ta se deava?" "Svakako", odgovori Nik. "Ali moramo pouriti. Moramo da svratimo u moj apartman da pogledamo jednu staru mapu i da uzmemo drugi navigacijski sistem za brod. Usput u ti sve objasniti." Nik stavi svoju klju-kartu u ita, i vrata garae se otvorie. Zatim uveze pontijaka na svoje pretplatno mesto, i zaustavi kola. "Vidi", nastavi on da govori Keroli, "znao je da nita neemo nai. Pustio nas je da pretraimo i njegovu kuu i zemljite koje je kupio za svoju novu palatu, dole na Pelikan Pointu. Nita nismo nali. U to vreme blago je jo bilo sakriveno negde u okeanu." "Da li ste u to vreme tragali u vodama oko njegovog novog imanja?" "Jesmo. I Dejk i ja smo ronili tamo, i to ne u istim danima. Nali smo vrlo zanimljivu podzemnu peinu, ali ni traga od ma kog dela blaga sa Santa Rose. Ipak mora biti da smo mu dali ideju. Kladim se da je godinu-dve posle Dejkovog odlaska premestio blago tamo. Verovatno je raunao da je sad to mesto bezbedno. A nema sumnje da ga je muka spopadala od brige da e neko otkriti blago u okeanu. Vidi, sve se uklapa. Pa i njegovo angaovanje oko podvodnih straara." Kerol klimnu i kratko se nasmeja. "U svakom sluaju, ovo je razumnije nego tvoja ideja da Troj radi za Ruse." Oni otvorie vrata i izaoe iz kola. "ta misli, koliko im je ostalo?" upita Kerol dok su ili ka liftu.

"Ko to zna?" odgovori Nik. "Moda su od pet miliona ukrali tri." On malo porazmisli. "Mora biti da jo imaju gomilu toga. Jer, da nemaju, Greta bi ve zbrisala." Vrata lifta se otvorie i Nik pritisnu dugme za trei sprat. Kerol duboko uzdahnu. "ta je?" upita on. "Iscrpljena sam", odgovori ona. "Oseam se kao na vrteci koja se sve bre vrti. Toliko toga se dogodilo u poslednja tri dana. Nisam sigurna da bih mogla izai na kraj sa jo mnogo novih dogaaja. Potreban mi je predah." "Magini dani", odgovorio je Nik dok su izlazili iz lifta. "Ovo su magini dani." Ona ga pogleda sa neobinim izrazom na licu i on se nasmeja. "Objasniu ti kasnije jednu moju staru teoriju", ree on. Zatim ukuca niz brojeva u ploicu pokraj svojih vrata i ona se odbravie. Glumei galantnost, Nik se skloni u stranu da Kerol ue prva. Pred njenim oima ukaza se haos. Stan je bio u potpunom neredu. U dnevnoj sobi, odmah iza kuhinjskog dela, svi Nikovi dragoceni romani bili su rasuti nasumino po podu, po kauu, po stolicama. inilo se da je neko uzimao jednu po jednu knjigu sa police, drao je u vazduhu i rastresao (pokuavajui, moda, da nae skrivene papire u njima), a onda ih ili isputao ili bacao preko sobe. Nik se progura pored Kerol i zapilji u prizor unitenja. "E, sranje", ree on. I kuhinja je bila u rusvaju. Sve ladice bile su pootvarane. Lonci, tiganji, i pribor za jelo rasuti po radnim povrinama i po podu. Desno od Nika, na sredini druge spavae sobe, bile su one kartonske kutije sa njegovim uspomenama dovuene ak tamo; njihova sadrina bila je delimino prosuta po podu oko njih. "Koji je to uragan ovde udario?" upita Kerol posmatrajui sav taj dumbus. "Nisam ni oekivala da si uredan domain, ali ovo je ve smeno." Nik nije bio u stanju da se nasmeje ovoj Kerolinoj primedbi. Proverio je i glavnu spavau sobu, i naao da je i u njoj izvrena premetaina. Onda se vratio u dnevnu sobu i poeo da kupi svoje voljene romane i slae ih uredno na kafe-stoi. A onda, odjednom, iskrivi lice videi da je uniten hrbat njegovog pohabanog primerka 'Stranca' od Albera Kamija. "Ovo nisu radili vandali", ree on kad je Kerol kleknula da pomogne. "Traili su neto odreeno." "Jesi li otkrio da neto nedostaje?" upita ona. "Nisam", odgovori Nik, podiui jo jedan roman sa pocepanim koricama i odmahujui glavom. "Ali ti kopilani su mi zaista sjebali knjige." Ona naslaga na fotelju njegovu kolekciju Foknera. "Vidim sada, zbog ega je Troj bio impresioniran", primeti ona. "Jesi li zaista proitao sve ove romane?" Nik potvrdno klimnu. Kerol podie jednu knjigu koja je pala pod TV-stoi. "O emu je re u ovom?" upita ona drei je podignutu. "Nisam ni ula za njega."

Nik je upravo zavrio slaganje sledeih dvanaest knjiga na kafe-stoi. "Oh, to je jedan fantastian roman", odgovori on oduevljeno, na trenutak zaboravivi da mu je stan pretvoren u gomilu kra. "Pria je u celosti ispriana u pismima koje glavni likovi razmenjuju. Dogaa se u Francuskoj osamnaestog veka, a glavni par, istaknut u drutvu a obuzet dosadom, cementira svoj uvrnuti odnos razmenjujui pojedinosti o svojim ljubavnim vezama. Naravno, sa drugim partnerima. Stvar je u Evropi izazvala poprilian skandal." "To ba ne zvui kao tipina Harlekinova romansa", primeti Kerol, trudei se da zapamti naslov te knjige. Nik ustade i ode u manju spavau sobu, pa poe da prekopava po sadrini kartonskih kutija. "Odavde nedostaju neke stvari", doviknu on Kerol. Ona prestade da sreuje knjige i ode kod njega. "Nestale su sve moje fotografije blaga sa Santa Rose, pa ak i novinski iseci. udno", dodade on. Kerol se nae pored njega, na podu, pred kutijama. Mrtila se. "Da li je trozubac jo na brodu?" "Jeste", odgovori on i prestade da prelistava hartije. "U najnioj ladici ormana za elektroniku. Misli da tu postoji neka veza?" Ona samo kratko klimnu. "Mislim da su za njim tragali. Ne znam zato. Prosto mi izgleda da je tako." Nik dohvati jedan veliki uti koverat sa poda i vrati ga u jednu od kartonskih kutija. Pri tom, iz koverta ispadoe jedna fotografija i nekoliko listova hartije za pisau mainu. Kerol podie sliku, dok Nik pouri da zgrabi listove. Kerol osmotri sliku, proita francuski natpis, a onda oseti u sebi ubod ljubomore - i to je iznenadi. "Divna je", prokomentarisa ona. Nisu joj promakli ni biseri. "Takoe, veoma bogata i otmena. Ne izgleda kao tvoj tip." Dodavi Niku monikinu fotografiju, ona, i pored sveg nastojanja da izgleda oputeno, pocrvene. "Davno je to bilo", zamumla Nik urno trpajui fotografiju natrag u koverat. "Zaista?" upita Kerol, odmeravajui ga paljivim pogledom. "Izgleda kao da je otprilike naih godina. Nije to moglo biti previe davno." I Nik je bio crven u licu. Naslagao je jo izvesnu koliinu rasutog materijala u kutije, a onda baci pogled na sat. "Bilo bi bolje da uskoro poemo, ako hoemo da se naemo sa Trojem u tvom hotelu." On ustade, ali Kerol ostade da klei na podu: neumoljivo ga je gledala. "Duga je to pria", ree on. "Jednog dana u ti kazati sve o tome." Kerolina radoznalost bila je probuena. Ona krenu za Nikom iz stana, u lift. On se jo drao kao da mu je nezgodno. Pun pogodak, pomisli ona. Mislim da sam upravo otkrila jedan od glavnih kljueva za gospodina Vilijemsa. enu po imenu Monik. Nasmeila se kad joj je Nik pokretom pokazao da pre njega izae iz lifta. Sem toga, ovaj stvarno voli svoje knjige.

Kerolina soba u Mariotu imala je dva ulaza. Normalan pristup sobi bio je kroz hodnik koji je vodio u hol. Ali postojala su jo jedna vrata, koja su se otvarala prema vrtu i bazenu. Kad je ujutro vebala, Kerol je uvek koristila ulaz iz vrta. Nik i Kerol su priali oputeno ali tiho dok su se, iz hola, pribliavali njenoj sobi. Neposredno pre no to stigoe do vrata, Kerol izvue svoju elektronsku kljukartu. I tek to poe da uvlai karticu u prorez u bravi, oboje zaue, iz sobe, neki neobian zvuk, kao da metal udara o metal. Ali pre nego to Kerol stie da ita kae, Nik je utia prislonivi prste na usne. "uo si i ti?" proapta ona tiho. On potvrdno klimnu istovremeno je, gestovima, upitavi postoji li jo neki ulaz u sobu. Ona prstom pokaza prema vratima koja su se nalazila na kraju hodnika i vodila napolje, na hotelski teren. Veinu prostora istono od Mariotovog bazena za plivanje pokrivale su palme i tropske ive ograde. Nik i Kerol sioe sa staze i priunjae se prozorima njene sobe. Roletne su bile sputene, ali su ipak mogli da zavire, kroz pukotinu ispod najnie letvice roletni, u sobu. U poetku su videli samo mrak. Onda se jedan usamljeni zrak svetlosti iz baterijske lampe odrazi za trenutak na jednom zidu, i oni u deliu sekunde ugledae neiju siluetu blizu televizora; meutim, nisu mogli prepoznati uljeza. Baterijska lampa se opet ukljui i za trenutak zastade na vratima prema hodniku. Na njima je bila reza. U tom kratkom treptaju svetlosnog zraka Kerol takoe vide da su sve ladice njenog ormana otvorene. Gazei kroz leju cvea koja se nalazila pod prozorima, Nik se dounja do Kerol. "Ti ostani ovde i motri", proapta on. "Ja idem da donesem neto iz kola. Nemoj da te primete." On rukom blago stisnu njeno rame i nestade. Kerol ostade zalepljena za prozor. Jo jednom se upali baterijska lampa, osvetljavajui elektronske delove rairene po daljem krevetu. Kerol se trudila da vidi ko dri baterijsku lampu, ali to nije uspevala. Uskoro potom, postade svesna proticanja vremena. Intuitivno je oseala da se uljez sprema za odlazak. Odjednom je shvatila da je, dok sedi tako pod prozorom, sasvim izloena pogledima. Hajde, Nik, ree ona u sebi. Pouri. Da ne bi od mene ostala samo seckana digerica. Prilika u sobi poe ka batanskim vratima, pa zastade. Kerol oseti da joj se puls ubrzava. Upravo u tom asu Nik se vrati zadihan. U rukama je drao pajser, dugaku gvozdenu ipku, uzetu iz prtljanika kola. Kerol mu pokretom pokaza da stane pored vrata, da e uljez sad izai. Videvi kako se silueta maa kvake, ona se istog asa prui po zemlji. Nik je stajao iza vrata, spreman da zada jak udarac onome, ma ko to bio, ko izae iz sobe. Vrata se najzad otvorie i Nik izmahnu. "Troj", vrisnu Kerol iz leje sa cveem. Troj odskoi unazad u zadnjem trenu, i zamah pajsera ga promai, ali samo za malo. Istog trena Kerol je ponovo bila na nogama i potra ka potresenom Troju. "Jesi li dobro?" upita ga ona.

Njegove oi bile su iskolaene od strane. "Isuse, profesore", ree on bacajui pogled ka pajseru u Nikovim rukama, "mogao si me ubiti." "E jebi ga, Defersone", odgovori Nik, ijim je sistemom adrenalin jo kolao, "zato nam nisi rekao da si to ti? I ta si traio u Kerolinoj sobi?" On optuivaki pogleda Troja. Troj uzmae u sobu i upali svetla. Soba je bila u uasnom stanju. Izgledala je kao Nikov stan kad je Kerol prvi put kroila u njega. Kerol se okrete Troju. "Zato si, za ime sveta..." "Nisam ja to uradio, anele", odgovori on. "Ja biti poten Indijanac." On pogleda dvoje svojih prijatelja. "Sedite", ree. "Za ovo e biti dovoljan sekund." Dotle su Keroline oi pregledale sobu. "Sranje", ree ona ljutito, "nestale su mi sve kamere i filmovi. I gotovo itav teleskopski sistem ukljuujui post-procesorsku jedinicu. Dejl e me ubiti." Ona zaviri u jednu od otvorenih fioka. "Ti marovi su mi uzeli i fotografije sa prvog ronjenja. Bile su u jednom velikom kovertu na desnoj strani ove gornje ladice." Kerol sede na krevet. Izgledala je pomalo oamueno. "Ukraden je i sav film koji sam isnimala u unutranjosti onog mesta. Toliko o mojoj senzacionalnoj prii." Nik pokua da je utei. "Ko zna? Moda e sve to biti naeno. Sem toga, jo ima sve negative sa prvog ronjenja." Kerol odmahnu glavom. "Nije to isto." Ona malo razmisli. "Pa, do avola", ree ona, "trebalo je da ponesem eksponiran film sa sobom, kad smo krenuli iz hotela ka Trojevom stanu." Pogledavi, na asak, dvojicu svojih prijatelja, ona se malo razvedri. "Pa dobro", ree ona. "Uvek postoji i sutra." Troj je jo strpljivo ekao da im prui svoje objanjenje. Pokazao je Niku da sedne na krevet uz Kerol. "Ispriau ovo kratko i slatko", ree on. "Samo injenice. Stigao sam ovamo oko sedam sati. Doao sam rano, jer sam eleo da izvedem neke modifikacije na tvom televizoru. Brzo u objasniti iz kog razloga. Ove hoteldije nisu htele da mi daju klju tvoje sobe, pa sam siao ovamo i prevario ita kartica." On se osmehnu. "To nije teko za onoga ko zna kako te stvari funkcioniu. U svakom sluaju, im se zeleno svetlo upalilo i zatitna reza oslobodila, uo sam kako se s treskom zatvaraju ona vrata prema bati. Dok sam ja otvarao vrata, neko je bio u sobi. Samo na tren sam ga nazreo dok je zavijao za ugao zgrade. Krupan ovek; niko koga bih ja odmah prepoznao. Kretao se sa tekoom, kao da nosi neto teko." "Deo okeanskog teleskopa", objasni Kerol. "Nastavi", ree Nik. "ta je onda bilo? Hou da ujem ta si to radio u Kerolinoj sobi po mraku. Kladim se da e i za to imati dobru priu." "To je bar lako", odvrati Troj. "Bojao sam se da bi se lopov, ili lopovi, mogli vratiti. Nisam eleo da me vide."

"Zapanjuje me, Defersone", oglasi se Nik ponovo. "Ti si od one vrste ljudi koji bi rekao panduru da je prekoraio dozvoljenu brzinu zato da bi stigao do pumpe pre nego to mu ponestane bezina." "I pandur bi mu poverovao", primeti Kerol. Svi se nasmejae. Napetost u sobi poe da poputa. "U redu", ree Nik. "A sad mi reci ta si napravio sa teliem. Uzgred, kako si prodro u njega? Ja sam mislio da u svakom hotelskom televizoru postoji alarm." "Pa, i postoji", odgovori Troj, "ali ga je vrlo lako iskljuiti. To me uvek zasmejava. Neki prodaju hotelu ideju da mogu pomou tih alarma da zatite hotelsku imovinu. Provalnici lako mogu da utvrde koji je sistem instalisan, da kupe planove cirkjuta, i totalno izbace zatitne aparate iz upotrebe." Troj se obazre po sobi, a onda se paljivo zagleda u svoj asovnik. "Da vidimo", ree on. "to ne biste vas dvoje doli i seli ovde, u ove fotelje. Mislim da ete bolje videti." Nik i Kerol se zbunjeno pogledae i sedoe gde im je Troj rekao. "E, sad", nastavi on tonom iznenaujue ozbiljnim, "videete neto to smatram da predstavlja neoborivi dokaz istinitosti moje prie o vanzemaljcima. Rekli su mi, kroz ovu narukvicu, da e emitovati kratki televizijski program iz svog vozila, tano u sedam i trideset. Ako sam tano preveo njihova upustva, i napravio tane modifikacije, trebalo bi da ovaj televizor sada bude u stanju da primi njihovu emisiju." On ukljui aparat i podesi ga na kanal 44. Nije bilo nieg sem 'snega' i utanja. "Ovo je super", ree Nik. "Troj, ovo e verovatno ukrasti poene gledanosti od sapunskih opera i muzikih video-spotova. Za posmatranje ovoga dovoljna je ak i manja koliina intelegencije nego za..." Na ekranu se iznenada pojavi slika. Osvetljenost je bila slaba, ali Kerol smesta prepoznade sebe u toj sceni. Stajala je leima okrenuta kamerama, dok su joj se prsti kretali tamo-amo po gornjoj strani neega to je liilo na sto. Sliku je pratila orkestarska verzija 'Tihe noi' u kojoj su se uli i zvuci nekog instrumenta nalik na orgulje. "To je ona muzika soba o kojoj sam ti priala", objasni Kerol Niku. "Mislim da je taj tutor imao po jednu video-kameru u svakom od svojih pipaka." Televizijska slika se odmah prebaci na krupni plan Kerolinih oiju. Tokom pet sekundi njene divne, uplaene oi ispunjavale su gotovo itav ekran. Trepnula je dvaput. Onda je kamera uzmakla i pokazala Kerol celu, vienu spreda, kako stoji, uplaena, tresui se, u svom kupaem kostimu. Kerol zadrhta seajui se uasnih sekundi kad su tutorovi pipci zadirali do njenog tela. Sve je bilo prikazano na tom video-snimku; neki delovi ak su bili emitovani usporeno. Jedna od scena prikazala je kako se etkica promiljeno kree preko njenih prsa, prelazei i preko obe nadraene bradavice. Oh, boe moj, pomisli ona. Nisam znala da su bile nadignute.

To je moda od straha. Kerol se uzvrpolji. Pred Nikom se osetila zauue postienom. U programu doe do naglog preskoka na sasvim drugi prizor. Sad su njih troje gledali Troja kako lei na leima, na podu, negde, sa toliko ica i gajtana privrenih za njega da je mogao biti Guliver koga su Liliputanci vezali. Kamera naini 'venk' davi panoramu cele sobe pokretanjem u stranu. U jednom uglu nalazila su se dvojica tutora. Prikljuci na gornjim delovima njihovih tela nisu bili uopte slini, ali kod obojice je trup bio isti, ameboidan, kao kod onog koji se pojavio pred Trojem i Kerol. Na drugoj strani sobe dva tepiha su stajala zajedno. Po njihovim kretnjama inilo se da razgovaraju. Kretanje kamere u to prestade. Sledeih desetak sekundi Nik, Kerol i Troj su posmatrali razgovor tepiha. Zatim tepisi, kao da su zavrili dogovor, odskakutae u razliitim pravcima. Poslednji kadrovi emisije prikazivali su Trojevu glavu: videlo se, sasvim lepo, da je preko stotinu sondi i ica prikljueno za njegov mozak. A onda se na ekranu televizora opet pojavi sneg i zau se utanje. "Uuu-huuu", oglasi se Nik sledeeg trenutka, "mogu li odmah videti snimak?" On ustade sa kreveta. "Bila si straobalna", ree on Kerol, "ali bojim se da e iz tvojih scena morati to-ta da se isee ako elimo dozvolu za gledaoce svih doba starosti." Kerol die pogled ka njemu i malo pocrvene. "Izvini, Nik, ali ne verujem da bi bio dobar komedijant. Jednog ve imamo", ona pokretom glave pokaza ka Troju, "i mislim da nam je to dovoljno." Zatim baci pogled na asovnik pokraj svog kreveta. "Mislim da imamo petnaest minuta da napravimo plan. Ne vie. A ja moram i da se obuem. to ti ne bi ispriao Troju o svojoj odluci i o svom zakljuku o blagu sa Santa Rose, dok se ja budem presvlaila." Ona dograbi bluzu i par pantalona i poe prema kupatilu. "Ej, ekaj", pobuni se Nik. "Zar neemo porazgovarati o tome ko je provalio u moj stan i u tvoju hotelsku sobu?" Kerol zastade pred vratima kupatila. "Postoje samo dve iole razumne mogunosti", ree ona. "Ili Ratna mornarica, ili nai mentalno pomaknuti prijatelji sa Ambrozije. U oba sluaja, ubrzo emo znati." Ona zauta za tren, a na njenim usnama pojavi se vragolasti osmeh. "elim da vas dvojica pokuate da smislite nain kako da ukrademo Homerovo zlato. Noas. Pre nego to se uputimo na novi randevu sa naim vasionicima, sutra ujutro." 9. Kerol i Troj poslednji put razmotrie pojedinosti. Ona napokon pogleda na sat. "Ve je osam i trideset... Znam da e postati sumnjiavi ako budem ba mnogo kasnila." Stajala je pored Nikovog pontijaka na parkungu restorana Pelikanovo odmorite, koji se nalazio oko hiljadu i dvesta metara od palate Efordovih na

Pelikan Pointu. "Gde je on?" stade se potom nervirati. "Trebalo je s ovim da svrimo jo pre petnaest minuta." "Ma samo se ti smiri, anele", odvrati Troj. "Najpre moramo testirati tu novu jedinicu. U sluaju krize, mogla bi biti veoma vana, a ja je jo nikad nisam stvarno upotrebio." On je zagrli na ospokojavajui nain. "Prvobitno su je razvili tvoji rpijatelji u MOI-ju." "Zato sam morala sugerisati takvu magareu ideju?" zapita se Kerol glasno. "Gde ti je mozak, Dosonova? Da ga nisi moda ostavila u..." "ujete li me?" prekide je izoblieni Nikov glas koji kao da je dopirao sa dna bunara. "Da", odgovori Troj u majuni voki-toki u obliku naprstka. "Ali, ne preterano jasno. Koliko si duboko?" "Kai to ponovo", ree Nik. "Nisam sve uo." "Da, ujemo te", povika Troj. Izgovarao je paljivo jednu po jednu re. "Ali, ne potpuno jasno. Mora govoriti polako i razgovetno. Na kojoj si dubini?" "Oko dva i po metra", bio je odgovor. "Spusti se na pet i pokuaj ponovo", ree Troj. "Da vidimo da li e funkcionisati iz najdubljeg dela peine." "Kako on to radi?" upita Kerol dok su ekali da se Nik spusti. "To je potpuno novi sistem, ugraen u regulator", odgovori Troj. "Da bi radio, mora govoriti dok isputa vazduh. U usneni deo ugraen je mali prijemnik otpornik, a postoje i slualice. Na alost, na dubinama osetno ispod tri metra - ne funkcionie." Gotovo minut kasnije Kerol i Troj zaue neto vrlo slabo, neto u emu nisu mogli preoznati Nikov glas. Troj je to trenutak sluao. Ne razumemo te, Nik. Suvie je oslabljeno. Vraaj se. aljem Kerol." Troj pritisnu na voki-tokiju dugme koje e neprekidno ponavljati ovu poslednju poruku. On stavi tu komunikacijsku spravicu Kerol u ruke. "U redu anele", ree on, "spremna si. Trebalo bi da budemo u vodi oko devet, i ako sve dobro proe, pola sata kasnije da budemo izvan vode. Zamajavaj ih svojih pitanjima. Najkasnije u deset i trideset treba da ode sa tog mesta, i da se poveze pravo u Nikov stan. ekaemo te tamo sa tvojim kombijem." On izvi obrve. "I sa zlatom, nadam se." Kerol duboko udahnu i osmehnu se Troju. "Bojim se", ree ona. "Radije bih se suoila sa tepihom, ili ak sa nekim od onih tutorskih stvorova, nego sa ovim triom. "Ona otvori vrata automobila. "Da li zaista misli da treba da idem Nikovim kolima? Zar to nee u njima pobuditi neku sumnju?" "Kroz sve ovo smo ve dvaput proli, anele", odgovori Troj smejui se. Blagim ukanjem potiskivao ju je u kola. "Oni ve znaju da smo mi prijatelji. Sem toga, tvoj kombi nam treba za ronilaku opremu, rance, i za olovo i zlato." On zatvori

vrata i kroz otvoren prozor spusti laki poljubac na njen obraz. "Budi bezbedna, anele", ree on. "I ne ulei ni u kakve nepotrebne rizike." Kerol pokrenu kola i potera ih unazad, u sredite parkinga. Mahnuvi Troju, ona se izveze na mrani drum koji je vodio kroz movaru do kraja ostrva. Jedina svetlost dopirala je od meseca koji je bio gotovo pun, i koji se ve izdigao iznad drvea. U redu, Dosonova, pomisli ona. Sad si usred toga. Samo ostani mirna i pribrana. Vozila je veoma sporo. Nekoliko puta je u mislima ponovila planove za ovo vee. Onda poe da razmilja o Niku. On se uporno dri izvesnih stvari. Kao i ja. Jo mrzi Homera i Gretu to su ga prevarili. Jedva je ekao da zaroni za tim zlatom. Ona se osmehnu zaokreui na krunu putanju pred kuom Homera Eforda. Nadam se samo da je jo ostalo neto zlata za njega. Deli sekunde poto je Kerol zazvonila, Homer joj otvori vrata i pozdravi je. "Kasni", ree on prijatnim, ujednaenim tonom. "Mislili smo da moda nee doi. Greta je ve u bazenu. eli li da se presvue i da joj se pridrui?" "Hvala, kapetane Homere, ali odluila sam da noas ne plivam", odgovori Kerol utivo. "Cenim tu ponudu, ali ovde sam uglavnom radi posla. Volela bih da ponem intervju to je pre mogue. ak i pre veere, ako bi to svima ostalima odgovaralo." Homer povede Kerol u ogromnu 'porodinu sobu' i zastade uz bar. Na zidu iznad bara bila je velianstvena rukom rezbarena drvena figura Neptuna kako pliva, duga oko metar i dvadeset centimetara. Kerol zatrai belo vino. Homer uzaludno pokua da je nagovori na neto jae. Na jednom kraju porodine sobe bio je bilijarski sto. Na drugom kraju nalazila su se klizea staklna vrata koja su vodila na pokriveno unutranje dvorite koje se suavalo u cementnu stazu. Kerol je utke ila za Homerom, otpijajui na svakih dvadesetak koraka po malo belog vina. Staza je krivudala oko velikog drvea i zaobilazila osvetljenu kuicu batenskog 'vidikovca' koji se nalazio na levoj strani, a onda se irila da obujmi ogromni bazen za plivanje. Postojala su, zapravo, dva bazena. Ispred Kerol se nalazio jedan klasini etvorougaoni bazen olimpijskih dimenzija, pod snanim reflektorima. Na jednoj strani bio je tobogan, uz njega i vodopad koji je tekao niz vetaku 'planinu' i ulivao se u prostor za plivanje. Na drugom kraju, blie drugom bazenu i okeanu, nalazio se potopljeni ribnjak konstruisan od istih dekorisanih plavih ploica kojima je i gornja strana bazena bila obrubljena. itav ovaj kompleks bio je veto projektovan da stvori utisak vode u pokretu. inilo se da voda postojano ide od vodopada, kroz veliki bazen, i nadole u ribnjak, pa odatle u potok koji je krivudao prema kui. Drugi bazen bio je krunog oblika i u mraku. Nalazio se levo od Kerol, i dosta daleko, blizu granice imanja, pokraj neega to je liilo na kuicu za presvlaenje. Greta je bila u pravougaonom bazenu, ispred Kerol. Plivala je po duini bazena;

njeno snano telo ritmiki se kretalo kroz vodu. Kerol, koja je i sama bila odlina plivaica, provede nekoliko sekundi posmatrajui Gretu. "Zar nije silna?" Homer prie i stade uz Kerol. Njegovo divljenje bilo je vidljivo. "Ne doputa sebi da pojede nijedan veliki obrok ako pre toga ne veba. Salo ne podnosi." Homer je na sebi imao havajsku koulju svetlo smee boje i mrke pantalone. Smee papue bile su mu na nogama, a u ruci velika aa pia, natrpana kockama leda. inilo se da je oputen, ak dobre volje. Kerol pomisli da bi on mogao proi kao penzionisani bankar ili funkcioner neke korporacije. Greta je nezadrivo plivala dalje kroz vodu. Homer se nadnese nad Kerol i ona se oseti nelagodno, kao da je neko poeo da osvaja njen prostor. "Gde je Elen?" upita ona, okreui se ka tom krupnom oveku ali i izmiui se malice od njega. "U kuhinji", odgovori Homer. "Voli da kuva, osobito kad imamo goste. Noas pravi jedno od svojih omiljenih jela." U Homerovom oku pojavie se, maltene, iskrice. On se sagnu ka njoj. "Naterala me je da obeam da ti neu kazati ta emo imati za veeru", proapta on poverljivo, "ali rei u ti da je moan afrodizijak." Bahhh, ree Kerol u sebi osetivi na tren miris Homerovog daha i sluajui njegovo razvratno smejuljenje. Kako sam mogla zaboraviti kakav je ovo podlac? Zar on zaista misli da... Ona zaustavi vlastitu misao, podsetivi se istovremeno da ljudi sa izuzetno mnogo para veoma esto gube kontakt sa realnou. Verovatno ima ena koje reaguju povoljno. Da bi dobile ono to od njega mogu dobiti. Malo je nedostajalo pa da joj se eludac popne u grlo. Pomisao na ma kakvu seksualnu vezu sa Homerom bila je savreno odvratna. Greta napokon ispliva i poslednju deonicu, a onda se pope iz bazena i stade da se brie. Njen triko za plivanje, sasvim beo, sad je bio providan i pripijen uz telo. Htela ne htela, Kerol je morala videti, ak i iz daljine, sve pojedinosti Gretinih dojki i bradavica, kao i upu dlaka na Venerinom breuljku kroz tz tanku tkaninu. Greta je mogla biti i gola, isto bi izgledalo. Homer je, stojei uz Kerol, bez stida piljio u Gretu koja im je krupnim koracima prilazila preko cementirane povrine. "Nema kostima?" upita Greta neposredno pre no to stie do njih. Njen pogled kao da je pokuavao da izbui rupe u Kerolinim oima. Kerol odmahnu glavom. "Ba mi je ao", ree Greta. "Homer se natao ta bismo se nas tve mogle trkati." Pogledala je kapetana sa udnim, nerazumljivim, izrazom na licu. "Voli ta gleta ene kat se meusobno takmie." "Bilo bi beznadeno neravnopravno", odgovori Kerol. Uini joj se da vidi da se Greta napela. "Ti bi lako pobedila", dodade Kerol. "Pliva divno." Greta se osmehnu, prihvativi kompliment. Njen pogled je lutao po Kerolinom telu: nije se ni trudila da sakrije injenicu da ga ocenjuje. "Ima i ti dobro telo za plivanje", ree Greta. "Moda malo pretebelo u tupetu i putinama. Mogla bih ti preporuiti vebe..."

"Zato ne pokaemo gospoici Doson drugi bazen?" prekide je Homer. "Pre nego to ue i presvue se." On poe prema kuici koja je bila blizu okeana. Ne rekavi vie nita, Greta se okrete i poe za njim. Kerol uze gutljaj vina. Ko zna ta se ovde deava, pomisli ona. Ovo troje ve osam godina nisu morali da rade. Samo radi zabave izvode ljude na pecanje i ronjenje. Poe da je preplavljuje udna meavina gaenja i potitenosti. Dakle, izmiljaju razonode, da im ne bi bilo dosadno. Homer ue u kuicu za presvlaenje; nekoliko sekundi kasnije upali se niz reflektora ispod povrine drugog bazena. Homer joj pokretom pokaza da pouri, i Kerol hitro ue u kuicu. Povedoe je niz stepenice. Ispod zemlje je postojao hodnik koji je potpuno obuhvatao ono to je u mraku samo liilo na drugi bazen, a to je, zapravo, bio veliki stakleni akvarijum. "Sad imamo est ajkula", ree Homer ponosito, "kao i tri crvene ojkice, nekoliko sipa, i, dakako, na stotine obinijih vrsta riba i ivotinja." "Ojkica?" upita Kerol. "To je sleng za oktopode", odgovori Homer sa samozadovljnim osmehom. "Zapravo, od octopus korektan plural bio bi octopodes mada je opteprihvaeno octopi - jer se tako mnogo koristilo." Greta je stajala pritiskajui lice na staklo. Ispod nje propliva nekoliko betmanta. Greta je oigledno neto ekala. Posle dvadesetak sekundi pojavi se jedna ajkula sivkaste boje. inilo se da je primetila Gretu i da je stala, licem oko metar i po udaljena od stakla, da bi je gledala. Videi duge, otre zube, Kerol zakljui da je u pitanju mako-ajkula, estoka manja roaka velike bele ajkule-ljudoderke. "To je Gretin ljubimac", objasni Homer. "Zove se Timi. Ona ga je na neki nain izdresirala da prepoznaje samo njeno lice iza stakla." Homer je posmatrao taj prizor jo nekoliko sekundi. "S vremena na vreme ona ue unutra da pliva s njim. Naravno, kad su ajkule zavrile s jelom." Morski pas je i dalje bio na svom mestu, prazno zurei u pravcu Grete. Ona poe ujednaeno da dobuje prstima po staklu. "E, ovo je uzbudljivo", ree Homer, prilazei Greti i akvarijumu. "Videe ono to biolozi nazivaju tipinom Pavlovljevom reakcijom. Nikad ranije nisam video ba takvo ispoljavanje te pojave kod morskog psa." Mako je postajao sve nemirniji. Greta je pojaavala tempo, na ta je ajkula reagovala ibajui vodu repom. Odjednom Greta nestade uz stepenice. Dok je jurila pored Kerol, njoj se uini da u Gretinim oima nazire izvesnu odsutnost. Kerol upitno pogleda Homera, oekujui neko objanjenje. "Prii ovde dole, blie", ree on i mahnu joj. "Ovo ne eli da propusti. Zeeve gaji Greta lino. A Timi uvek izvede velianstven ou." Kerol nije bila ba sigurna o emu to on pria. Ali uivala je u lepoti akvarijuma. U njemu je bila kristalno bistra morska voda, oigledno redovno

filtrovana i reciklovana. Kerol primeti nekoliko vrsta sunera i korala, kao i morske jeeve i anemone. Neko se bio poprilino pomuio, i potroio mnogo para, samo da bi doarao uslove koji vladaju meu grebenima u neposrednoj blizini Ki Vesta. Iznenada se u akvarijumu pojavi, u neposrednoj blizini mesta gde su stajali Homer i Kerol, beli zec odseene glave, naboden na dugi vertikalni tap; krv je jo u mlazevima ikljala iz njegovih arterija. A onda je sve u trenu bilo gotovo. Gotovo istog asa podivljavi zbog prisustva krvi u vodi, mako napade, i prvim ugrizom otkide polovinu zlosretnog zeca sa tapa. Drugim zamahom proguta i ostatak zeca kao i komad tapa. Kerol je jedva imala vremena da ustukne i okrene glavu. Pri tom je prolila vino po bluzi. Nastojei da izgleda smireno, Kerol iz torbice izvadi papirnu maramicu da upije vino sa bluze, ne rekavi ni rei. Ajkulin napad videla je savreno; jo je oseala adrenalinsku neravnoteu nastalu zbog straha. Kao uvod u veeru, ovo je bomba, pomisli ona. to meni to nikad nije palo na pamet. Dosonova, ovi su nenormalni. Homera je jo dralo uzbuenje. "Zar nije bilo spektakularno? Kakva sirova, divljaka snaga u vilicama! Pokree ih ist instinkt. Nikad se od ovoga ne umorim." Kerol poe za njim uz stepenice. "Dobra predstava, Greta", zau ona Homerove rei kad su izali iz kuice. "Bilo je tano ispred nas. Dva zalogaja. Tras, tras, i zekonja je nestao." "Znam", ree Greta. Drala je u ruci masku za ronjenje. Ostatak tapa bio je na tlu pored nje. "Vitela sam otozgo." Greta je zurila u Kerol, oigledno pokuavajui da oceni njenu reakciju. Kerol pogleda na drugu stranu. Nije nameravala da prui Greti zadovoljstvo da shvati kako joj se itav dogaaj zgadio. "Greta je taj proces usavravala do u deli sekunde", nastavljao je Homer dok su ili kroz vrtove, natrag, ka kui. "ivog zeca postavi na panj itav sat ranije. Onda, kad je Timi spreman, Greta..." Kerol iskljui ovu groznu priu iz svog uma. Ovo ne elim da ujem, pomisli ona, i pogleda na sat. Devet i deset. Napred, momci. Budite brzi. Nisam sigurna da mogu jo jedan sat da podnosim ove ljude. Nik i Troj su neujno plivali du obale na meseini. Pre toga plan su paljivo ponovili. Nikakve dodatne svetlosti dok se ne nau u uvali pokraj Homerovog imanja i bar tri metra ispod vode. Troj e ii napred i tragati za alarmnim sistemima, da bi ih mogao onesposobiti alatkama koje je smestio u depove ronilakog odela. On e, takoe, motriti da se ne pojave zloglasni roboti-straari. Za njim e ii Nik, sa vreama koje e im posluiti za noenje zlata. Sa parkinga Pelikanovog odmorita krenuli su peice, nosei i rance i teka ronilaka odela, a kad su se nali na stotinak metara od guste ograde kojom je Homerovo imanje bilo ograeno, ostavili su na tlu zamotuljke sa odeom i uli u

vodu. Tokom peaenja Troj je nekoliko puta imao problema sa alatkama; odluka da smanji svoj arsenal naprava odloila je njihovo stizanje do mesta ulaenja u vodu za pet minuta. Neposredno pre nego to su uli u vodu Nik je, krajnje netipino za njega, ciknuo od uzbuenja i zgrabio Troja za ramena. "Nadam se da je jebeno zlato tamo", rekao je. "Jedva ekam da im vidim face kad shvate da s mo im ga ornuli." Doe i vreme da se zaroni. Drei se za ruke u tami, Nik i Troj potonue oko metar i po. Tu su zastali, priekali da im se izravna pritisak u glavama, pa su ponovili postupak. Kad su se nali na oko tri metra dubine, Troj je ukljuio baterijsku lampu. Brzo su se orijentisali i krenuli oko ugla, dublje u morsku uvalu koja se graniila sa Homerovim imanjem. Troj je iao napred. Bez tekoa je naao ulaz u prirodni tunel koji je vodio do peine; onda, prema planu, poe unutra da trai alarmne ureaje, a Nik ostade ispred tunela, da ga eka. Kamenite litice sklopie se Troju iznad glave. Vodeni ulaz bio je irok oko metar i po, a visok oko metar i dvadeset centimetara. Troj odmah pronae jednu metalnu kutiju privrenu za levi zid, na mestu koje je bilo delimino zaklonjeno od pogleda. Kad ju je pregledao, ustanovio je da iz nje izlaze dva laserska zraka na meusobnoj udaljenosti od oko devedeset centimetara. Na drugoj strani ovog prirodnog tunela nalazile su se prijemne ploe za ove zrake, i uz njih elektronika za ukljuivanje alarma. Troj paljivo dopliva donde, izvue rafciger, i demontira kuite. Sistem je bio vrlo jednostavan. Ako zrak prestane da pada na neku plou, jedna sklopka se otvara. Ako se obe sklopke otvore, struja poinje da utee u alarmni ureaj. Prema tome, predmet mora biti dovoljno veliki da prekine oba zraka istovremeno, da bi izazvao uzbunu. Troj se nasmei i pree rukom kroz jedan zrak da bi se uverio da je upravo to operativni princip. Onda uglavi jednu sklopku tako da je morala ostati trajno zatvorena. Zadovoljan obavljanim poslom, zapliva napred-nazad kroz tunel, prekidajui oba zraka istovremeno, proveravajui da li je onesposobio ovaj alarmni sistem. On zatim zapliva napolje da vidi Nika, i uputi mu znak palcima nagore. Njih dvojica prooe potom kroz oko etrdeset pet metara prirodnog tunela i uoe u peinu, koja je bila ispod nivoa ostrvskog tla. Tamo gde se uzani prolaz poeo iriti Troj opet mahnu Niku da saeka dok on, Troj, ue u peinu da proveri nema li u njoj zamki. Nik se spusti stopalima na dno tunela i ukljui svoju malu baterijsku lampu. Nalazio se na savrenom mestu za zasedu. Tunel je ovde bio tako malen, da nije postojao praktino nikakav manevarski prostor. On se zapita na ta bi mogao liiti podvodni straar. Kakvo mesto za umiranje, pomisli on iznenada i namah ga obuze strah. On ugasi svetiljku i spusti pogled na svoj svetlei ronilaki sat. Gledao je kako svetlucava druga kazaljka krui po brojaniku, pokuavajui da se smiri. Troj je otiao pre tri minuta. Zato se toliko zadrao? upita se on. Mora biti da je neto naao. Proe jo jedan minut. Pa jo jedan. Niku nije bilo lako da suzbije nadiruu paniku. A ta da radim ako se ne vrati?

Upravo kada se spremao da sam zapliva u peinu, ugleda kako mu se pribliava Trojeva baterijska lampa. Troj mu mahnu, i Nik poe sa njim. U roku od trideset sekundi nali su se u plitkom delu peine, gde je voda bila duboka samo oko metar i dvadeset. Njih dvojica ustadoe, vrsto se upirui perajima o stene da ih ne bi oborila povremena talasanja koja su bila posledica plime. Nik izvue regulator iz usta i zabaci masku na potiljak. Pre nego to je mogao progovoriti, Troj mu stavi prst preko usana. "Govori vrlo tiho", proapta Troj jedva ujno. "Ovo mesto bi moglo imati i alarme na zvuk." U peini nije bilo nikakve svetlosti osim one koja je poticala od Trojeve lampe. Meutim, Troj pokaza prstom u visinu: iznad njihovih glava, u najviim uglovima kamenitog svoda, postojale su dve zasebne skupine fluoroscentnih svetiljki. Sama peina bila je nepravilni oval, tridesetak metara duga i, na najirem mestu, petnaestak iroka. Iako je svod bio, blizu ulaza na morskoj strani, samo oko metar iznad vode, u uglu gde su oni stajali u pliaku bio je preko sedam metara visok. "Dakle, profesore", nastavi da apue Troj. Imam dobre vesti i loe vesti. Loa vest je ta da u ovoj peini nema blaga. Dobre vesti su da postoje jo dva tunela, oba vetaka, koji polaze odavde i zalaze pod imanje kapetana Homera." On zastade za trenutak i pogleda svog ortaka. "Hoemo li pokuati?" Nik baci pogled na sat. Bilo je ve devet i dvadeset. On potvrdno klimnu. "Kopilan je u ovo ovde dole uloio masu para. Mora biti da su ukrali vie nego to sam mislio." I Nik podesi ronilaku opremu. "Poeemo sa levim tunelom. Kao i dosad, ja u napred, da vidim ako ima nekih problema." Troj pree svetlosnim zrakom po tavanici peine. "udno mesto. Ali divno. Izgleda kao druga planeta, zar ne?" Nik opet navue masku na lice, stavi regulator u usta i baci se unatrake u vodu. Troj poe za njim, a kad se nae ispod povrine, pokaza Niku put ka prvom vetakom tunelu. Taj tunel nalazio se na drugoj strani peine, i bio je u svojoj najnioj taki, oko etiri metra ispod vode. Bio je napravljen od normalne krune kanalizacijske cevi. Prenik cevi bio je oko metar i po, tako da je tunel imao priblino istu veliinu kao prirodni prolaz izmeu okeana i peine. Troj, usteui se, ue u cev. Plivao ja napred i nazad, ispitujui prvo jednu pa drugu stranu. Malo je nedostajalo pa da previdi dugu, vitku alarmnu kutiju. Bila je ugraena u tavanicu ba na spoju dvaju komada cevi, i troj je pukim sluajem pogledao gore trenutak pre nego to bi se alarm oglasio. Ovaj sistem radio je na drugaijem principu. U kutiji na plafonu nalazila se kamera ili neki drugi optiki sistem; snimala je jedno udubljenje u podu, koje je bilo kvadratnog oblika, stranica oko trideset centimetara, veto prikriveno, ali osvetljeno odozdo. Oko tog udubljenja pod je bio normalan, betonski. inilo se da u alarmnom procesoru postoji neka vrsta algoritma za uporeivanje podataka, sa logikom

sposobnom da procenjuje uzastopno napravljene slike i, ako u njima vidi pretnju, da aktivira alarm. Bilo je to najkomplikovanije alarmno sredstvo te vrste koje je Troj ikada video; brzo je prepoznao slinosti izmeu ovog sistema i okeanskog teleskopa koji su koristili na Kraljici Floride. To znai da je MOI ovo planirao i razvijao, pomisli on. Znai, bilo bi bolje da pripazim. Kladim se da je algoritam tako podeen da e se alarm oglasiti i ako akam po kameri. Nik je otplivao na jednu stranu tunela, kako mu ne bi smetao, i sada je posmatrao kako Troj pokuava da otvori alarmnu kutiju a da ne pomeri optiki instrument. Ta kutija bila je iroka oko pet centimetara, i da bi imala gde da stane, na tom mestu postojala je, celim obimom tunela, praznina izmeu dva dela cevi, toliko iroka. U svim ostalim delovima tunela, komadi cevi bili su spojeni i zacementirani. Jedino na tom mestu postojao je diskontinuitet. Neobino, pomisli Nik. On dokono uperi svoju malu batrijsku lampu u crnilo te pukotine pokraj sebe, oekujui da e videti samo zid od stena. ta je, za ime sveta, ovo? zapita se on, videi da svetlost pada na neki metalni predmet slian velikoj reetki. Reetka je poivala na jednom starom komadu eleznike ine. Nik zagleda paljivije. Razaznao je i kutiju sa zupanicima, i neke ekrke, ali nije imao nikakvu predstavu kakvoj bi zajednikoj svrsi sve te sprave mogle sluiti. U meuvremenu, Troj je uspeo da skine kuite sa alarmne kutije a da ne uznemiri kameru, i sada se trudio da shvati nain funkcionisanja onoga to se nalazilo unutra. A-uh, razmiljao je, ovo je previe komplikovano da bi se moglo shvatiti za pet minuta. Ako uspem samo da izolujem alarm, to bi trebalo da bude dovoljno. Pod vodom, bio je to teak posao. Ali Troj je bio pametan, a elektronika upakovana logino. Naao je alarm i onesposobio ga. Posle toga zadrao se jo nekoliko sekundi pokuavajui da odredi svrhu drugih kola povezanih sa alarmnim podsistemom. Nik je imao nameru da pokae Troju ta je naao u pukotini; meutim, dok je posmatrao svog prijatelja kako se mui sa komplikovanom elektronikom alarmne kutije, opet se zabrinuo zbog proticanja vremena. Bilo je ve blizu etvrt do deset. On uhvati Trojev pogled i pokaza prstom ka svom runom asovniku. Troj, protiv volje, odustade od ispitivanja alarmne kutije i zapliva dalje niz tunel. Tridesetak metara dalje tunel je prolazio pored neega to je liilo na vrata podmornice. Njima je to bilo na levoj strani. Obojica su pokuavali da potegnu ruicu tih velikih, okruglih, vrlo tekih vrata, ali nita se nije desilo. Troj pokretima pokaza Niku da nastavi sa pokuajima da otvori vrata, a onda sam otpliva dalje niz tunel. Zlatne ipke i drugi predmeti preostali od blaga sa Santa Rose leali su u tunelu, tridesetak metara posle tih okruglih vrata. Tunel se zavravao naglo, stenovitim zidom. Pred tim zidom leala je gomila zlatnih i srebrnih predmeta, natrpanih tako da su inili, celom irinom tunela, sloj debro u proseku tridesetak

centimetara. Blago nije bilo ni na koji nain sakriveno; bilo je jednostavno prosuto u nasumine gomile na betonskom dnu na kraju tunela. Troj je bio oduevljen. Ovde ima mnogo toga, razmiljao je. Dovoljno za vanzemaljce. Dovoljno za Nika. Moda e ak neto preostati i za Kerol i za mene. On otpliva nazad na nae Nika. Ovoga obuze apsolutno oduevljenje, im na Trojevom licu ugleda osmeh nepogreivog znaenja. Nik pojuri mimo svog prijatelja i stie do kraja tunela. Stigavi do blaga, najpre provede minut-dva plivajui unaokolo, podiui predmete koji su se po neemu razlikovali, i isputajui ih opet natrag na gomile na podu. Svetog mu sranja, razmiljao je razdragano kad su on i Troj trpali zlatne ipke u plovne vree. Jednom i ja da budem u pravu. Ovde mora biti vie od pedeset kila samo u polugama. Pre ronjenja bili su se dogovorili da iznesu samo poluge, ako poluga bude dovoljno. Jedino za poluge mogli su biti sigurni da su napravljene od istog zlata. ak i ako odnesemo dvadeset est Trojevim prijateljima, moglo bi ostati dvadeset i nekoliko za nas. On izvede brz proraun u glavi. To bi moglo iznositi preko tri stotine hiljada dolara po glavi. Juuu-pii. Talasi radosti i uzbuenja prolazili su kroz Nika. Bilo mu je, jednostavno, teko da se obuzda. eleo je da igra, peva, plee od radosti. Bio je, ipak, u pravu. Ta kopilad jesu pokrala glavninu blaga, i on ga je sad krao natrag od njih. Nema sree kao to je ona kad ispravlja neku staru, bolnu nepravdu. A jo ako to uini u punom sjaju... Nik je, u svom srcu, ve slavio. Ovo je bio njegov dan. Punjenje vrea bilo je zaas gotovo. Obojica su se oseali kao da imaju beskonanu energiju. im su pokupili zlatne poluge, Troj pokaza pokretom ruke niz tunel. Nik spusti pogled na dragocenosti preostale na podu. Trebalo bi sve da uzmemo, pomisli on. Da ne ostavimo Homeru i Greti nita. Apsolutno nita. Ali morao je biti praktian. Obe njihove vree bile su gotovo pune, i ve dovoljno teke. Nik otpliva prema okeanu, vukui plovnu vreu punu zlata za sobom. Troj je iao za njim. Dok su prolazili pored glomaznih vrata koja su im sad bila desno, Troj opet poe da razmilja o elektronici povezanoj sa alarmom u onoj kutiji ispred njih, izmeu dva dela cevi. emu bi mogle sluiti one druge veze? On se iznenada seti da je u jednom asopisu za elektroniku video dijagram o usavrenim tempirnim mehanizmima sposobnim da sami sebe ponovo ukljue i da zamene delove koji su otkazali. Moda je pametni procesor u alarmnoj kutiji ve proglasio pokvarenom onu komponentu koju je Troj onesposobio; u tom sluaju, ta kompomenta e biti ili zamenjena radom nekog drugog, rezervnog elementa u sistemu, ili e njeni izlazni signali biti ignorisani. U oba sluaja, razmiljao je Troj, to znai da bi sistem mogao biti opet aktivan. Bilo je prekasno. Nik je uplivao u vidno polje optike naprave, i svetla se upalie celom duinom tunela. Iza Nika i njegove vree zlata poe da se sputa metalna kapija. Saamo zato to je zaplivao to je bre mogao Troj uspe da pojuri pre

nego to se kapija sasvim zatvorila. Ali Trojeva vrea puna zlatnih poluga ostala je pozadi, sa druge strane kapije. Nik je zurio u Trojevu izgubljenu vreu dok je lagano tonula ka podu. On posebnu rukama kroz ipke, dograbi vreu i pokua da je izvue. Uzalud. On zatrese kapiju. Metal je bio izuzetno tvrde grae. Ljut i frustriran, on zalupa pesnicama po kapiji. Dok je, izmeu dva udarca, hvatao dah postade svestan nekog udnog zujanja, nalik na rad motora, negde u daljini iza sebe. On se okrete da nae Troja, ali ga nije mogao nigde videti. Troj je bio iscrpljen svojim plivakim sprintom kroz kapiju to se naglo zatvarala. Poto je istroio energiju, dopustio je sebi da potone na dno, i to u najdubljem delu peine, na pola puta izmeu dva vetaka tunela. Nekoliko puta duboko udahnu i proveri svoju zalihu vazduha. Preostajalo mu je jo oko deset minuta. Jedan trenutak je gledao kako Nik, desno od njega i maltene izvan vidika, uzaludno pokuava da provue Trojevu vreu kroz kapiju. Sranje, pomisli Troj, razoaran to je izgubio zlato, da sam samo mislio. Trebalo je da znam... On zau neki neobian zvuk levo od sebe. Voen radoznalou, on otpliva do ulaza u onaj drugi tunel, i nae se tano na putu robota-straara. Iako je daljina izmeu njih bila u prvi mah preko petnaest metara, mehanizam za navoenje straara usmeri ga ka Troju im se ovaj pojavio. Iznenaen, zadivljen, Troj u prvi mah nije ni pokuao da izbegne nalet te podmornice u obliku metka. Robot je bio dug oko devedeset centimetara, a u sredini debeo oko trideset. Na udaljenosti od oko dva i po metra, robot polako napuni svoje oruje, i ispali malo ali mono koplje, veliine kuhinjskog noa, koje Troj jedva uspe da izbegne. Projurilo je tik pokraj njega i tresnulo u zid. Adrenalin pojuri u Trojev sistem, i on otpliva u sredinu tog jezerceta. Straar nije odmah krenuo za njim. Umesto toga, postavio se na ulaz prirodnog tunela prema okeanu, blokirajui na taj nain put za bekstvo, a onda se okrenuo i poeo sistematski da pretrauje jezerce. Do avola, mislio je Troj, zato nisam otiao kad sam imao priliku? upitavi se, istovremeno, da li je Nik jo kod kapije. I Nik se bio naao u vidnom polju robota-straara. Vukui svoju plovnu vreu, polako je plivao ka izlazu. Nije bio svestan da on i Troj nisu vie sami u jezercetu. Video je straara tek kad se naao na pet metara od njega, u lakom dometu straareve podvodne puke. Troj je gledao kako straar ubacuje jedno koplje u puku. Oh, ne, povika on u sebi. uvaj se, Nik. Ali nije mogao nita da uini. Dogodilo se tako brzo da Nik ni Troj nisu saznali ta je to zapravo bilo. Kasnije e Troj objanjavati da je osetio neko iznenadno toplo peckanje na zglavku i da je potom neto - moda zrak svetlosti, ili laserski zrak, ili mlaz plazme - ispaljeno iz njegove narukvice, posle ega je pogoeni robot ostao nem i nepokretan. A Nik e priati da je Troj skrenuo robotu panju upravo u trenu kad je robot hteo da puca na njega, Nika, i da je sledeeg trenutka robot odskoio kao da ga je neto udarilo. ta

god da se desilo, sva straareva aktivnost je prestala. Odmah posle toga dva oveka otplivae ka pliem delu peine, privremeno bezbedni. Ostrige su bile tako debeljukaste i sone da Kerol prosto nije mogla da poveruje. Na drugom kraju stola, naspram nje, sedela je Elen, sva sijajui od ponosa. "Hoe li uzeti jo, draga?" nudila je Elen smeei se i diui ogromni lonac sa orbom od ostriga. Ja u sad da pojedem jo jednu porciju, pomisli Kerol. I to posle one somovine sa Nikom. Greti bi to bilo odvratno. Smeei se samo u sebi, ona klimnu. Veeras je bar neto saznala; da je Elene bez sumnje fantastina kuvarica. A i veoma tuna osoba, pomisli Kerol sipajui sebi jo te orbe, jako zainjene, bogate uvenim 'apalaikola' koljkama. Tokom dvadesetminutnog intervjua pre veere, Homer je sam odgovorio na sva pitanja. Kad god je pitanje bilo kontroverzno ili delikatno, na primer kad ga je Kerol pitala o tvrdnjama da su njih troje ukrali i sakrili deo izvaenog blaga, on je bacao pogled samo ka Greti, a onda odgovarao. Nije ni udo to Elen sve vreme dere. Ona je ovde trei koji smeta srei. "orba je fenomenalna", ree Kerol Eleni. "Da li bi mi dala recept?" Elen je ovim bila oduevljena. "Svakako, draga," odvrati ona. "Sam zadovoljstvo." Kerol se seti Dejlove napomene o Eleninom ponaanju za vreme nagradnog banketa MOI, i zapita se ne postoji li, uistinu, i neka seksualna komponenta u ovoj toplini koju je Elen ispoljavala. Ne vidim ja to, zakljui Kerol. Ovo je samo jedna usamljena i duboko uznemirena ena. Ne oseam ni mrvicu seksualne napetosti. "Vi ste itavo vee postavljali pitanja, gospoice Doson", izgovori Homer u tom trenutku. "A zato sad ne bismo i mi vama postavili neko pitanje?" Bio je zauujue prijatan i uzdran jo od onog bizarnog hranjenja ajkule pre veere. Mora biti da su ovi ponekad i normalni, pomisli Kerol. Inae ne bi mogli opstati. Ali ko zna kad e se opet pojaviti gospodin Hajd. "Ja", ree Greta. To je bilo njeno prvo neposredno obraanje Kerol tokom te veere. "Homer mi je rekao ta si ti sa toktorom Tejlom. Vas tvoje ste ljubavnici, ne?" Ti, Greta, bogami, ne ide izokola. Kerol delimino izbee to pitanje. "Dejl Majkls i ja smo veoma dobri prijatelji. Dosta vremena provodimo zajedno, i privatno i profesionalno." "Pametan je on", ree Greta. Te bistre oi zurile su u Kerol, a osmeh je poigravao na uglu Gretinih usana. ta ova pokuava da mi kae? Njihov razgovor prekide otar zvuk alarma. Kerol istog asa shvati da je neto krenulo kako ne valja. "ta je to, za ime sveta?" upita Kerol nevino, dok se prodorno pitanje alarma nastavljalo. Homer i Greta ve su bilina nogama. "Izvini to idemo", ree Homer, "to je na alarm za provale. Verovatno neka greka. Idemo da proverimo."

I njih dvoje pohitae iz trpezarije, ostavivi Kerol i Elen same, i krenue niz oblinji hodnik. Moram ih pratiti i saznati ta se deava, pomisli Kerol, ije su misli i srce zajedno jurili. Bacila je kriom pogled na sat. Bilo je deset i pet. Trebalo je da ve zavre. "Idem u toalet", ree ona Eleni. "Nemoj se maltretirati", dodade, videi da je Elen zaustila da joj objasni pravac gde se toalet nalazi. "Sigurna sam da u moi i sama da ga pronaem." Kerol hitro izae u hodnik i oslunu gde su Homer i Greta. Hodajui vrlo tiho, pratila ih je sve dok se nije nala ispred jedne velike prostorije na suprotnoj strani kue. Vrata te prostorije bila su odkrinuta, i ona zau Homerov glas; "Izotrie za sekund". Posle krae pauze, Homer povika; "Sranje! Izgleda da su zlatne ipke ve nestale. Mora biti da su se kretali veoma brzo. Ova slika stvarno nije mnogo jasna. Evo, vidi". "Ja", sloi se Greta. "Poluge su nestale, ini mi se. Ali, Homere, zlato pi pilo vrlo teko. Mota su lopovi zarobljeni u tunelu Timi bi ih mogao potraiti." "To bi sredilo kopilane". Homerov nervozni smeh izazva talase jeze niz Kerolinu kimu. Vraala se tiho sve dok se nije povukla do glavnog hola zgrade. Tada je zaula kako su se zalupila jedna izlazna vrata, i to u pravcu one velike prostorije. Otili su da puste ajkule. Isuse. Moram da upozorim Nika i Troja. Kerol ue u najblii WC, koji je bio u tom hodniku, zatvori vrata, i otvori esmu. Onda povue vodu u WC-u, odlepi mali voki-toki, koji joj je bio dotad sakriven u koulji, i prinese aparat ustima. "Uzbuna, uzbuna", ree ona. "Znaju da ste tamo. U opasnosti ste". Ona odasla ovu poruku jo jednom, a onda pritisnu dugme da bi poruka bila automatski ponovljena jo nekoliko puta. Nadam se da ova prokletinja funkcionie, pomisli ona. Zatim opet poe da lepi malenu spravu za unutranjost svoje bluze. Dok je pritiskala lepljivu traku, sluajno pogleda u ogledalo. I srce joj maltene stade. Na vratima je stajala Elen i izbuljenih oiju zlobno piljila u nju; taj pogled je jasno kazivao da je sve ula i videla. Elen koraknu ka njoj. "Ni koraka dalje, Elen", ree Kerol, i die ruke. "Nemam nikakav spor sa tobom." Debela ena je oklevala. "Homer i Greta te ionako samo iskoriavaju", dodade Kerol tiho, "zato ih ne ostavi i ne stvori neki ivot za sebe?" Elenino lice se iskrivi od besa. Njene se oi suzie, obrazi zacrvenee, a ogromne pesnice podigoe da zaprete Kerol. "Nije tvoja prokleta briga kako ja ivim svoj ivot" uzviknu Elen preteim tonom i ponovo poe prema Kerol. Kerol dograbi debelu metalnu ipku za pekire koja je bila pokraj nje i potee svom silinom. ipka iskoi iz zida, pri emu na pod od linoleuma padoe dva velika pekira boje breskve i jedan komad drveta koji je dotad bio na kraju ipke. Kerol izmahnu ipkom iznad glave. "Ne teraj me da te tresnem", ree. "Samo poi u stranu i skloni mi se s puta."

Elen, meutim, ne uspori. Kerol paljivo naniani i raspali je silovito po desnom ramenu i masivna ena se srui. "Greta", zakuka ona neverovatno jakim glasom. "Greta, upomo." Ne prestajui da izmahuje ipkom za pekire, Kerol je paljivo zaobie i uzmae ka vratima. im se nala u hodniku, pojuri sprintom u porodinu sobu, i kroz nju prema prednjim vratima. Na domak bara neko je epa s lea. Kerol polete napred i estoko tresnu nosem o ilim. Odmah pokua da se izmigolji iz Gretinih ruku, ali je to bilo nemogue; ostala je pritisnuta o pod. Nekoliko kapi krvi kanu iz Kerolinog nosa na pod. Obe su teko disale. Kerol uspe da se okrene, tako da je bila licem okrenuta prema Greti. Uzaludno se borila da se oslobodi. Gretine snane ake prikovae Keroline zglobove za pod, a onda se sagnu tako da joj se lice nalo na samo nekoliko centimetara od Kerolinog. "Pokuavala si pobei, ja, a zbog ega si ba toliko urila." U Gretinim oima bilo je neeg divljakog. Kerol, voena nekim impulsom, die glavu i poljubi Gretu pravo u usne, punim poljupcem. Iznenaenoj napadaici ruke se za trenutak opustie. To je Kerol bilo dovoljno. Zapevi iz petinih ila, ona tresnu Gretu bridom ake u sleponicu. Odgurnuvi potom oamuenu enu sa sebe, pojuri ka vratima. Jo dok je jurila kroz ulazna vrata i niz stepenike, izraunala je. Greta e biti ubrzo na nogama. Neu imati vremena da otvorim vrata kola, mislila je. Znai, isto mi se hvata i ako probam da pobegnem trei. Nemica je bila samo petnaestak metara iza nje i brzo je smanjivala rastojanje, dok je Kerol zaokretala na drum koji je vodio od Homerove kue do Pelikanovog odmorita. Ve deset godina trim triput nedeljno. Ali ovo je prvi put da mi ivot zavisi od toga. Ona pokua da ubrza, ali Greta nastavi da smanjuje rastojanje. Kerol je bila sigurna da e u vrlo kratkom roku biti uhvaena. U jednom trenutku joj se ak uini da je osetila Gretinu aku na bluzi. Meutim, posle dvesta metara Greta poe da zaostaje. Kad se nala na etiri stotine metara od Homerovog prilaznog puta, Kerol se usudi da pogleda preko ramena. Njena goniteljka je sad bila pedeset metara iza nje, i jasno se videlo da ima potekoa. Kerol oseti novi nalet energije. Uspeu, pomisli ona. Stvarno u pobei. Greta uspori do hoda. Posle nekog vremena uspori i Kerol, ali tek kad se nala maltene pred restoranom. ak i tad nastavila je da se osvre, pokuavajui da vidi svoju protivnicu pri svetlosti meseca. Pozvau taksi, razmiljala je. I otii do Nikovog stana. Nadam se da su njih dvojica uli moje upozrenje i da su bezbedni. Gretu vie nije mogla videti. Stala je i napregla oi. Mora biti da se vratila, pomisli Kerol. Dok je ona tako gledala nazad, niz drum, par vrlo jakih ruku zgrabi je za ramena. Ona se naglo okrete i zagleda se u nasmejane oi porunika Riarda Toda.

10. Namerno je ekao da svi ostali glumci odu iz garderobe. Sam paketi bio je neupadljiv, velik otprilike kao ovei sapun, zamotan u belu hartiju sa tamnocrvenom trakom. Ti ak ne zna ni da li je to od nje, pomisli Vinters povukavi traku svezanu u manicu. Komandant je sav bio u iekivanju. Veeras je predstava bila ak i bolja. A u onoj sceni u spavaoj sobi osetio je, samo na sekund, dodir Tifaninog jezika na svojim usnama. To nije morala, ree Vinters sebi, odagnavi za trenutak oseanje krivice. Ruke su mu pomalo drhtale dok je otvarao paketi. Bila je to obina bela kutija. U njoj, srebrni upalja za cigarete, jednostavan ali lep, sa inicijalima 'VW' ugraviranim u povrinu donje strane. Njegovo srce bre zakuca. Znai, i ona to osea. Komandant Vinters oseti siloviti talas seksualne elje u bedrima, i poe da zamilja scenu koja bi se mogla deseti kroz samo tri-etiri sata. On vodi Tifani kui; oni se ljube na njenim prednjim vratima. "Da li bi eleo da ue", kazae ona. "Oseam se zgodnom... oh, tako zgodnom... oseam se zgodnom i duhovitom i veselom..." uo je kako Tifani to peva dolazei hodnikom. Ona gurnu vrata garderobe i zavrte se. Kosa joj je bila dignuta visoko na glavi, tako da su se videle linije njenog elegantnog vrata. Zlatni filigran izveden du vrha elja to ga je od komandanta dobila uklopio se savreno sa bogatim crvenim i smeim tonovima njene kose. Njena haljina bila je bela, veoma dekoltovana; Tifanina ramnea su, ako se izuzmu dve tanke bratele, bila sasvim gola. "Dakle?" ree ona sa irokim, iekujuim osmehom. Opet se okrete. "ta misli?" "Izgleda divno, Tifani", odgovori on. Zurio je u nju tako prodorno da je pocrvenela. "Oh, Vernone", uzdahnu ona, menjajui raspoloenje. "eljevi su divni." Ona izvue cigaretu iz njegove paklice na toaletnom stoiu i pripali je sama, njegovim novim upaljaem. Duboko uvue dim, neprestano gledajui Vintersa u oi, i spusti cigaretu na pepeljaru. "Ne znam kako da ti zahvalim", promrmlja ona. Prie mu, potom, i obavi ruke oko njegovog vrata. "Veeras je bilo jo jedno divno vee." Obuhvati mu levom akom potiljak i protegnu se uvis da ga poljubi. Srce samo to mu nije eksplodiralo. Oseala je njegovu uzbuenost dok su se njene usne mekano gnezdile oko njegovih. Povue, zatim, njegovu glavu dole, ka svojoj, i blago pojaa pritisak poljupca. On je nazad zagrli i stisnu njeno telo uz sebe. Komandantu Vintersu se inilo da e se udaviti u zadovoljstvu tog poljupca. Takvu enju jo nikad nije osetio. Bio je siguran da bi rado umro ujutru kad bi samo mogao, pre toga, celu no da nastavi da je ljubi. U jednom trenutku, kad je dopustio sebi da u potpunosti doivi taj nalet radosti, ljubavi i pohote, sve njegove brige, sav njegov oaj behu potisnuti u stranu. eleo je da se obavije oko Tifani, da je nekako uvue u svoju kou i zatvori, i da iskljui sve drugo u univerzumu.

Melvin i Mark dooe u garderobu da potrae komandanta. Nisu se prikradali, nisu ak bili ni neto posebno tihi, a ipak ni Tifani ni komandant Vinters ne ue njihovo pribliavanje. Oni kroz otvorena vrata garderobe videe kako se Tifani i Vinters ljube. Njih dvojica se zagledae i instinktivno na trenutak dodirnue rukama. Iz sopstvenog iskustva su znali kako je teko odravati ljubavnu vezu izvan prihvaenih normi. Tifani i Vinters najzad prekinue poljubac. Ona nasloni glavu na njegova prsa. Bila je leima okrenuta prema vratima. Vinters otvori oi i vide da Mark i Melvin stoje tu, pred njim. On poblede, ali reiser naini rukama gest koji je znaio: "U redu je. To je vaa stvar, nije naa." Melvin i Mark su obzirno ekali jo nekoliko sekundi, da bi izgledalo kao da su stigli tek posle poljupca. Komandant potapa Tifani po ramenu i okrete je na oinski nain. "Velianstvena predstava, komandante", ree Melvin ulazei u prostoriju. "I jo jedno vae super-izvoenje, mlada damo." On zastade. Mark je svoje komplimente izraavao osmehom. Tifani nesvesno popravi haljinu. "Izvesni porunik Tod vas eka napolju, komandante", dodade Melvin. "Kae da je hitno. Rekao mi je da vam kaem da pourite." Vintersovo lice se prekri borama. ta kog vraga on trai ovde? pomisli on. Subotnja no, prolo je deset sati. "Hvala, Melvine", odgovori on. "Recite mu da u izai kroz neki minut." Reiser i njegov prijatelj se okrenue i izaoe iz garderobe. Tifani prui ruku ka upaljenoj cigareti, iji se pepeo toliko izduio da je maltene ispala iz pepeljare. Udahnula je dim, pa dodala cigaretu Vintersu. "Da li su nas videli kako se ljubimo?" upita ona zabrinuto. "Nisu", slaga je Vinters. Ali ve je uviao koliko je neodriva bila njegova fantazija. Dragocena Tifani, pomisli on. Moja tinejd-ljubavnica. Imali smo sree. Ali ne moemo se zavaravati. Biemo primeeni ranije ili kasnije. On se zagleda u njene oi i vide u njima plamen devojake strasti i opet oseti talas pohote u svojim bedrima. Prui ruke nadole i privue Tifani silovito k sebi. A ako nas vidi pogrena osoba, pomisli on dok su mu se usne arile od njenog poljupca, mome riziku nema kraja. Vinters baci na zemlju cibgaretu i ugasi je zgazivi je. Sa nevericom odmahnu glavom. "Ti to meni kae da si uhapsio njih troje? I da ih dri u bazi?" Porunik Tod bio je zbunjen. "Ali gospodine, zar ne razumete? Imamo itav komplet fotografija. Na tri fotografije projektil se jasno vidi. A tu su i druge fotografije koje prikazuju tog crnog momka u nekakvom podvodnom zdanju u okeanu. Ba kao to sam i pretpostavljao. ta bi nam vie bilo uopte potrebno? Takoe smo ih uhvatili ba na delu: vraali su se sa ronjenja, nosei u ruksacima dvadeset tri kilograma zlatnih poluga. Dvadeset tri kilograma!"

Komandant Vinters se okrete i poe natrag, u teatar. "Vratite se u bazu, porunie", ree on zgaeno. "Biu tamo kroz pet minuta." Videlo se da Melvin i Mark samo ekaju komandantov i Tifanin odlazak, pa da zakljuaju pozorite i odu na zabavu. "Moete li je vi preuzeti, Melvine?" upita Vinters. "Noas su u bazi neto mnogo zapetljali, i ini se da u ja morati to da ispravim." Konverzacija sa Todom otreznila je Vintersa bar to se dve stvari tie. Prvo, podsetila ga je da postoji realni svet tamo napolju, izvan teatra, svet koji ne bi imao povoljan stav prema mornarikom komandantu starom etrdeset tri godine koji se uputa u seksualnu vezu sa sedamnaestogodinjom srednjokolkom. Drugo, Todovo zaprepaujue saoptenje da je uistinu uhapsio troje civila, od kojih je jedna poznata novinarka, prodrmalo je komandanta i nateralo ga da shvati da je njegova preokupiranost sa Tifani uticala na njegov rad. Nipoto nije trebalo da dopustim da se ova stvar toliko izmakne kontroli, pomisli on. Nee taj porunik nainiti ni jedan jedini potez, od sada, bez moje line dozvole. "ao mi je, Tifani", ree on oinskim glasom. Zagrli je, potom, na dvosmislen nain i ovla je poljubi u teme. "Doi u na zabavu im budem mogao." "Pouri da ne bi propustio ampanjac", ree Tifani sa osmehom. Melvin pogasi svetla u teatru i njih etvoro izaoe. Vinters se parkirao u toj istoj ulici, ali gotovo itav blok daleko. Dok je Tifani ulazila u Melvinova kola, on joj mahnu. Pitam se da li e ikad shvatiti, mlada damo, pomisli on. Shvatiti koliko sam noas bio blizu da sve odbacim. U mislima se vrati u vreme od pre dvadeset etiri godine, jedna hladna no u blizini grada Filadelfije, on je praktino pomahnitao i sad maltene siluje Doanu Kar. Vinters pokrenu svog pontijaka i polako izae njime na ulicu. Tako bi lako bilo, pomisli on, bar jedan jedini put zaboraviti pravila i ogranienja. Skoiti u vodu bez prethodnog gledanja. Priseti se kako je sklopio pakt sa bogom posle te noi provedene sa Doanom. Dakle, ti si odrao svoj deo pogodbe. Valjda. A ja sam postao oficir i dentlmen. I ubica. On iskrivi lice. Zaokrenuvi pored raskonih Vrtova Mijako, potera kola ka bazi, velikim naporom prisiljavajui sebe da prestane da razmilja o Tifani i Doani i seksu. Nije dosta to imam ovo iskuenje oko Tifani. Jednovremeno mi je dodeljen i porunik seljaina koji cokulama gazi civile upinjui se da dokae nekakvu sumanutu.... Zaustavio se na semaforu. Puno znaanje onoga to mu je Tod kazao poe polako da uranja u njegovu svest. Isuse, pa i ja tu mogu biti u frci. Nezakonito ulaenje. Neopravdano oduzimanje slobode kretanja. Toda e osuditi... On polako provue svoja kola kroz raskrsnicu. Mehaniki stavi cigaretu u usta i pripali je. Znai, trebalo bi da zauzmem ponizni stav. Ali jebi ga. Ta Dosonova je reporterka. Loe, loe vesti. Napokon stie u bazu. Kratko mahnuvi straaru, poveze se dalje, do mesta gde je ta trojka, po Todovim reima, bila zatvorena. Vinters se zaustavi ispred jedne

obine, bele zgrade na breuljku koji se dizao oko pet metara u odnosu na nivo ulice. Na rubu te ulice ekao je jedan nervozni porunik po imenu Roberto Ramirez. U rukama je drao dva velika, debela koverta. Ramirez se okrete i doviknu neto u pravcu ulaznih vrata. Tod smesta izae i paljivo zakljua vrata, sie niz stepenice i poe prema dvojici oficira. Ramirez je ve pokazivao fotografije komadantu Vintersu kad im se Tod pridruio. Diskusija te trojice bila je kratkotrajna ali ustra. "ta je bilo kad ste primili moju poruku?" im je Tod nestao kroz vrata, Kerol se okrenu njima dvojici. Od kad su ih Tod i Ramirez uhapsili na parkingu Pelikanovog odmorita, njih troje nisu imali mnogo prilike da razgovaraju nasamo. "Troj je bio spreman da zbrie", nasmeja se Nik. "Ali ja sam mislio da se tvoje upozorenje odnosilo samo na robota-straara. Pa, poto je taj mirovao ve minutima, procenio sam da smo ve bezbedni. Jo sam bio stvarno besan zbog druge vree sa zlatnim polugama. Zato sam pourio nazad, do kapije. Toliko sam se usredsredio na iznalaenje naina kako da provuem vreu kroz otvor, da sam, reklo bi se, zaboravio sve drugo. Iznenada sam osetio kako me Troj povlai unazad. Moda jedan sekund kasnije, dve-tri ajkule, od kojih je jedna sasvim sigurno bila mako, tresnue u kapiju. Mislio sam da e se kapija sigurno raspasti u komade." "Ti morski psi bili su prava jeza, anele", ubaci Troj. "A i glupi. Onaj veliki se zakucao u kapiju bar dvanaest puta pre nego to je odustao." "Te lude ajkule su odmah pocepale plovnu vreu u dronjke. Mogue je ak da su progutale i veinu poluga. Nije bilo zabavno nalaziti se tako blizu njih." Nik se strese. "Kad sklopim oi i sad vidim zube tog makoa na metar od sebe. Verovatno u godinama imati strane snove." "Povukao sam Nika prema okeanu. Nisam eleo da imam nikakve veze sa tom opakom kopiladi, i nisam bio siguran da e kapija ostati neoteena ako nasrnu ponovo. Izjurili smo odatle u rekordnom vremenu. Naravno, ni on ni ja nismo oekivali da e nas na povratku do kombija pozdraviti Ratna mornarica SAD." Troj zastade. "Ovaj stvor zvani Tod, koji je njegov problem? Nesumnjivo smatra sebe gadnim dupetom. Je l' to on samo nadrkan to ga je profa opruio po patosu prole noi?" Kerol se nasmei. Ispruivi levu ruku, ona poloi aku na Nikovu nogu, tek iznad kolena. Dok je govorila, drala je ruku na tom mestu. "Tod je jedan od mornarikih inenjera koji pokuavaju da nau taj izgubljeni projektil. Sigurna sam da su on i njegovi ljudi odgovorni za provale u Nikov stan i u moju hotelsku sobu. Inae nas ne bi uhapsili." "A na osnovu ega imaju pravo da nas ovde dre?" zapita Nik. On svojom rukom obuhvati Kerolinu. "Nije protivno zakonu imati zlatne poluge u rancu. Zar mi kao graani nemamo neka prava koja nas tite od ove vrste stvari?"

"Verovatno imamo", odgovori Kerol. Ona stisnu Nikovu ruku, a onda povue svoju k sebi. "Ali kao novinar, nalazim da je ovaj deo nae pustolovine izuzetno zanimljiv. Lepo se vidi da je porunik Ramirez veoma nervozan. Nije dozvolio Todu ak ni da nam postavlja pitanja pre kontaktiranja sa komandantom Vintersom. I veoma se brinuo oko nae udobnosti." Kao da je ta njena poslednja re bila znak za nastup, prednja vrata se otvorie i trojica mornarikih oficira uoe. Napred je iao Vinters, a dvojica porunika odmah za njim. Nik, Kerol i Troj sedeli su na sivim metalnim stolicama na levoj strani jedne prostorije koja je nastala pregraivanjem i sluila kao ekaonica za vee kancelarije u zadnjem delu zgrade. Uavi u prostoriju, Vinters se napola nagnu preko velikog sivog radnog stola naspram njih. "Ja sam komandant Vernon Vinters", ree on, zagledavi se svakome od njih u oi, "kao to gospoica Doson zna, ja sam jedan od starijih oficira u ovoj bazi. Trenutno rukovodim jednim tajnim projektom, iji je kodni naziv 'Slomljena strela'." On se nasmei. "Siguran sam da se pitate zbog ega ste dovedeni u bazu." Vinters prui levu ruku, i Ramirez mu u nju stavi uveane infracrvene fotografije koje su najdetaljnije prikazivale projektil. On mahnu tim fotosima u pravcu troje uhapenika. "Jedan od ciljeva projekta 'Slomljena strela' jeste pronalaenje mornarikog projektila koji je izgubljen negde u Meksikom zalivu. Porunik Tod, ovde prisutan, veruje, na osnovu ovih fotografija, da vi znate gde se taj projektil nalazi. Zato je preduzeo korake da vas dovede ovamo na sasluanje." Vinters povisi glas i poe da mae rukama. "Dakle, siguran sam da nije potrebno da vas podseam da su najmoderniji sistemi naoruanja ono to nau naciju odrava u stanju slobode i bezbednosti..." "Potedite nas i lekcije o patriotizmu, i glume, komandante Vinterse", prekide ga Kerol. "Svi mi znamo da traite izgubljeni projektil i da mislite da ste ga moda nali. ao nam je. Danas smo ili da ga traimo ali nismo uspeli ponovo da ga pronaemo." Ona ustade. "A sad me za trenutak sasluajte. Ovaj va napaljeni porunik i njegovi ljudi prekrili su vie zakona nego to ih ja mogu izbrojati. Ne samo to su nas kidnapovali, nego su i pljakali i razorili moju hotelsku sobu i stan gospodina Vilijemsa. Takoe su pokrali izvesne fotografije, i dragocenu opremu." Ona se zagleda u Vintersa otrim pogledom. "Nema sumnje da bi vam bolje bilo da naete jake razloga to ste nas dovukli ovamo. Ako ih ne naete, kunem se da u se potruditi da sva trojica izaete pred vojni sud." Kerol pogleda Ramireza, koji se vrpoljio. "U meuvremenu", nastavi ona, "mogli biste zapoeti tako to biste nam dali slubeno, pismeno, izvinjenje, vratili nam svu imovinu, i isplatili nam odgovarajue obeteenje za svu nanetu tetu. Sem toga, elim da od ovog trenutka imam ekskluzivan pristup u Arhive 'Slomljene strele'. Ako ne pristanete na sve ove uslove, moete odmah da se spremite da u

sledeem izdanju Majami Heralda itate o gestapovskoj taktici Ratne mornarice Sjedinjenih Amerikih Drava." A-u, pomisli Vinters. Ovo nee biti lako. Ova reporterka namerava da blefira i preti. On izvadi cigaretu; za to vreme je razmiljao. "Da li biste, molim vas, mogli da se uzdrite od puenja ovde?" upade Kerol u lanac njegovih misli. "To nama svima smeta." Do avola sa ovim agresivnim nepuaima. On vrati cigaretu Pal Mal u paklicu koja mu je bila u depu. U prvi mah je bio izbaen iz ravnotee Kerolinim brzim napadom, ali do sada se ve bio pribrao. "Dakle, gospoice Doson", poe komandant trenutak kasnije. Pogled mu odluta na drugu stranu od trojke, u pravcu ulaznih vrata. "Shvatljivo mi je zbog ega su vas protekli dogaaji mogli uznemiriti. Priznau da su moji ljudi moda zaista neopravdano napavili nered dok su pretraivali vae sobe da nau dokaze. Meutim..." Vinters zastade u pola reenice, okrete se i opet poe prema Niku, Kerol i Troju. "Meutim,", ponovi on, "mi ovde govorimo o izdaji." Saekao je da njegova pretnja ostavi utisak. "A nije potrebno da vam govorim, gospoice Doson, da je izdaja ozbiljna stvar. Ozbiljnija ak i od novinarstva." On opet naini pauzu radi efekta, a glas mu postade vrlo strog. "Ako iko od vas zna ita o mestu gde se projektil nalazi, i ako je to saznanje preneo lanovima bilo koje strane vlade, a posebno neke za koju se smatra da je neprijateljski nastrojena prema naim nacionalnim interesima, onda ste poinili izdaju." "Koju vrstu droge ste puili, komandante?" odgovori Kerol. "Mi bez ustezanja priznajemo da smo traili vau raketu. Ali to nas ne ini pijunima. Nemate sudske argumente protiv nas." Ona baci pogled ka Niku, koji je sa divljenjem pratio njeno izvoenje. "Ja sam samo novinarka koja priprema reportau. Ovo vae o izdaji je ista izmiljotina i potpuno sranje." "Ma nemoj", ree porunik Tod, koji se vie nije mogao uzdravati. "Onda, gde su ove slike napravljene?" On pokaza fotografije Troja kako stoji, u kompletnoj ronilakoj opremi u prvoj podvodnoj sobi, onoj sa crvenim i plavim zidovima. Onda se okrete i pokaza prstom prema ruksacima koji su leali u suprotnom uglu sobe. "I ta su vaa dva prijatelja radila sa dvadeset tri kilograma zlata posle svog noanjeg ronjenja?" "U redu, ovee", dobaci mu Troj, preterano naglaavajui rei, i zakoraivi prema poruniku Todu. "U redu. Ukapirao si, je l' da? Nali smo projektil prodali ga Rusima za dva'es tri kila zlata." On se zapilji u Toda rairenih oiju. "I sad je projektil u podmornici koja odmie ka Moskvi ili ve gde... Ajd' bre, ovee, uozbilji se. Nismo toliko glupi." Porunik Tod planu. "Kopile jedno crno..." promrmlja on, pre nego to je komandant Vinters stigao da uskoi izmednju njih. Vintersu je bilo potrebno vreme za razmiljanje. Todova pitanja su, ipak, ostala bez odgovora. ak i ako su postojali

dobri odgovori, nije bilo teko uvideti zbog ega je neko, imajui u vidu te fotografije, pomislio da je moda re o zaveri. Sem toga, postavljalo se pitanje kako braniti postupke njegovih mlaih oficira i istranog tima. Ako sad pustim ovo troje da odu, pomisli Vinters, to e znaiti da u osnovi priznajemo da smo pogreili... Ramirez mu je gestovima neto pokazivao. Glavom je klimao prema izlazu. Vinters to u prvi mah ne razumede, ali Ramirez ponovi pokret. "Izvinite nas za trenutak", ree Vinters. Dvojica oficira izaoe na trem, ostavivi Toda sa Nikom, Kerol i Trojem. "ta je, porunie?" upita Vinters. "Komandante", odgovori Ramirez, "moja karijera je Mornarica. Ako sad pustimo ovo troje, bez normalnog sasluanja..." "Slaem se sa vama, u potpunosti", prekide ga Vinters naglo. "Kamo sree da se nita od oovog danas nije dogodilo. Ali dogodilo se. Sad moramo temeljito i valjano da zavrimo stvar, inae neemo moi da branimo ono to smo uinili." On za trenutak porazmisli. "Koliko e vam vremena biti potrebno za postavljanje zvune i video-opreme neophodne za formalno sasluanje." "Oko trideset minuta", odgovori Ramirez. "Moda najvie etrdeset pet." "Ajmo, uradimo to. Dok se vi spremate, ja u napraviti spisak pitanja." Sranje, ree Vinters u sebi, gledajui kako Ramirez energino koraa prema svojoj kancelariji na drugom kraju baze. Stvarno u ovde provesti celu no. On pomisli na proputenu ansu kod Tifani. Bie bolje da je pozovem i objasnim joj dok pripremam ta pitanja. On oseti iznenadnu provalu gneva usmerenu prema poruniku Todu. A to se tebe tie, pomisli on, ako iz ovoga izaemo itavi, lino u se potruditi da bude prekomandovan u Donju ljampoviju. Ve je bilo prolo jedanaest sati. Porunik Tod stajao je blizu ulaznih vrata. U ruci je drao pendrek. Ve ga je jednom upotrebio te veeri, neposredno poto su Nik i Troj stigli do parkiralita restorana Pelikanovo odmorite; lupio je Nika po leima da bi ga neterao da ue u kola. Tu masnicu je Nik i sada oseao. "Kol'ko e sve ovo da potraje?" upita Troj. Stajao je blizu radnog stola. "Zar ne moemo sad kui da se ispavamo pa da se vratimo u ponedeljak ujutro..." "uo si ta je ovek rekao", odgovori Tod. Njegova zluradost jasno se videla. "Otili su da se spreme za formalno sasluanje. Trebalo bi da iskoristite ovo vreme da vau priu dovedete u red." Tod poe da udara pendrekom po svom dlanu. Troj se okrete svojim sadruzima. "U redu, ekipo", ree on namignuvi im. "Glasam za to da razbucamo ovu krmu. Da razbijemo ovog gedu i ibamo odavde." "Samo probajte, govna boja", uzvrati mu Tod. Da bi naglasio svoje rei, on tresnu pendrekom po jednoj od stolica na rasklapanje. "Nita ne bih tako voleo kao mogunost da prijavim da ste pokuali da pobegnete."

Od Vintersovog i Ramirezovog odlaska Nik nije mnogo govorio. On sad, preko sobe, pogleda Toda. "Zna ta mi u ovome najvie smeta, porunie?" upita on svog sprovodnika; "Smetaju mi ljudi kao to si ti", nastavi on, ne saekavi odgovor, "zato to irom sveta takvi dospevaju na vlast. Pogledaj se. Misli, ako si nas ovde stavio pod svoju kontrolu, da si neko i neto. Ja da ti kaem: ne vredi ni piljiva boba." Tod nije pokuao da sakrije svoju antipatiju prema Niku. "Ja bar umem da naem belce da mi budu prijatelji", odgovori on ironino. "Izjavljujem, uistinu.", ubaci se Troj hitro, "da je moje uverenje da na drubenik, porunik Tod, moe biti optereen rasnom netrpeljivou. Mogue je da mi ovo priamo sa pravom pravcijatom belugom. Da vidimo da li e 'crnuga' biti njegov sledei." "Momci, momci", umea se Kerol kada Tod krenu prema Troju. "Kad je dosta, dosta je." U sobi nastade tiina Troj se odeta natrag do svojih prijatelja i sede. Minut kasnije, on se nagnu, da bi im bio sasvim blizu. Poeo je da apue, ali je pri tom prineo zlatnu narukvicu sasvim do usta. "Znate, narode", proapta on, "ako ne izaemo brzo odavde, moe se desiti da tu ostanemo celu no. Lako mogu da zamislim sasluanje od tri-etiri sata. A to znai da e ujutro Ratna mornarica stii do mesta ronjenja pre nas." "Ali ta mi tu moemo?" upita Kerol. "Bilo bi udo da nas ovi puste da tek tako odemo, bez ikakvih pitanja." "E, udo, anele, tano to nam je potrebno", ree Troj sa irokim osmehom. "Jedno dobro, starinsko udo. Neto kao plava vila." "ta je, govna, o emu to tamo ukate?" Drei se nadmeno, porunik Tod poe prema kupatilu koje se nalazilo na zapadnom kraju te duge sobe. "Odma' s tim prekidajte. I nita ne pokuavajte. Izlazna vrata su zakljuana, a klju je kod mene." Nije zatvorio vrata kupatila za sobom. Pisoar je bio na desnoj strani, i to sreom, izvan vidika. U zadnjem delu tog malog kupatila nije bilo mnogo svetlosti. Dok je zavravao pianje, Tod postade svestan da je itava desna strana njegovog tela zahvaena nekim udnim oseanjem, kao da se hiljade siunih igala zabada u njega. Zbunjen, on se okrete ka uglu, i tamo ugleda neto zbog ega itav njegov sistem proe neverovatan ok uasa. U uglu je, delimino skriveno slabom svetlou, stajalo neto to se jedino moglo opisati kao dvometarska argarepa. Deblji kraj te kreature oslanjao se na etiri ape sa koicama razapetim izmeu prstiju; sve etiri su vrsto poivale na podu. Nije bilo nikakvih ruku, ali na oko metar i po od tla, neposredno ispod lavirinta plavih pageta nepoznate svrhe koji su se nalazili na 'glavi' tog bia, postojala su etiri vertikalna proreza duine od po tridesetak centimetara. Po jedan udan produetak visio je iz svakog od tih razreza na 'licu', stvorenja. Kasnije e Troj

objasniti Niku i Keroli da su to senzori, da argarepa vidi, uje, i osea mirise i ukuse pomou tih izduenih delova. Porunik Tod nije ekao da proui to stvorenje. Silovito je uzviknuo i brzo ustaknuo iz kupatila. Nije zastao ni da uvue penis, ni da povue zip na licu. udesno narandasto bie pojavi se i samo, sada osvetljeno, na vratima kupatila; tog trenutka porunik je bio siguran da e ga bie pratiti. Zurio je u tog stvora, skamenjen, nepokretan, pola sekunda. Kada stvorenje zaista i krenu ka njemu, Tod, okrenuvi se, hitro otkljua ulazna vrata i jurnu kroz njih. Na nesreu, zaboravio je da tu ima osam betonskih stepenika. Upanien, spotakao se i pao, estoko tresnuo glavom o drugi stepenik i skotrljao se do dna, gde ostade da lei na leima na ploniku ispred zgrade, onesveen. Kad je ugledala argarepu Kerol se u prvi mah uplaeno zgurila uz Nika. Onda oboje pogledae Troja. On se smekao i pevuckao za sebe. "Zvezdici svoju elju kai... ko si, da si, ona vai." Njegov odnos prema svemu to se deavalo bio je toliko blaziran da se Nik i Kerol ak, privremeno, opustie. Meutim, kad je porunik Tod nestao kroz prednja vrata, a argarepa se okrenula da se suoi s njima, bilo je teko ostati smiren. "Bez veze", ree Troj sa velikim osmehom. "Ja sam se zapravo nadao da e biti plava vila. Mislio sam da bi me mogla uiniti bogatim, ili, moda, ak i belim." "U redu, Defersone", ree Nik. Lice mu je izgledalo kao da je upravo pojeo limun. "Molim te, objasni nam ta je to tu ispred nas." Troj najpre polako odeta do ugla sobe, da uzme njihove rance. "To je, profesore", odgovori on priavi samoj argarepi, "neto to bismo mogli nazvati holografskom projekcijom." On gurnu ruku u, i kroz, to telo oran boje. "Po pretpostavci, negde u univerzumu stvarno ivi ovakvo bie, ali oni su poslali samo njegovu sliku, da nam pomogne da pobegnemo." ak ni posle tog Rojevog objanjenja, Nik i Kerol nisu eleli da priu nepominoj argarepi blie nego to je bilo apsolutno neophodno. Kretali su se leima uza zid sve dok nisu stigli do vrata. "Ne brinite", nasmeja se Troj. "Nee vam uiniti nita naao." Senzor koji je visio iz rasekline na krajnjoj desnoj strani argarepine glave bio je potpuno nerazumljiv. Kerol nije mogla da odvoji pogled od tog organa. Izgledao je kao zguvani komad lepljivog pelinjeg saa, naboden na tap neke maoretkinje. "A ta sa onim radi?" upita Kerol, pokazujui prstom dok je izlazila, pre Troja, iz prostorije. "Ne znam anele", odgovori Troj. "Ali mora biti neto zabavno." Nik i Troj se pridruie Kerol na platformi na vrhu stepenita. Toda ugledae svi priblino u isto vreme. Bili su, prirodno, iznenaeni to lei na tlu u podnoju stepenica. Todova glava je krvarila. "Da mu pomognemo?" zapita se Kerol glasno dok je Troj, ispred nje, u skokovima silazio niz stepenite.

"Ni sluajno", brzo odgovori Nik. Troj se sagnu do Toda i paljivo pregleda onesveenog porunika od glave do pete. Zatim ga ovla pljesnu po obrazu. Porunik Tod se nije micao. Troj namignu svojim prijateljima na vrhu stepenita. "Profesor je bio u pravu, ovee", ree Troj razvlaei lice u veliki osmeh, "ti stvarno ne vredi ni piljiva boba." "I tako sam je poljubila", ree Kerol smejui se. "ta si uradila?" upita Nik. Bili su u Trojevom starom fordu model LTD, i vozili se ka marini Hemigvej. Po izlasku iz baze peaili su dva i po kilometra do Trojeve kue, da bi uzeli ta kola. Kerol je sedela na prednjem seditu, pored Troja, a Nik na zadnjem pored ranaca sa zlatom i informacijskim diskovima. Kerol se okrete unazad, ka Niku. "Poljubila sam je." Opet se nasmejala videi kako Nik sa gaenjem izvija lice. "A ta je trebalo da radim? Jaa je od veine mukaraca. Pritisnula me je o pod. A bilo je i neeg malice sugestivnog u nainu kako me je drala..." "Jiiiii-piiii, anele." Troj pljesnu levom akom po instrument-tabli. "Zapanjuje me. ta je super-vabica posle toga uinila?" "Popustio je njen stisak oko mojih zglobova. Samo na sekund. Mislim da se predomiljala da li da mi uzvrati poljubac." "Bljak", javi se Nik sa zadnjeg sedita. "Povratiu". "Pa si je mlatnula po slepoonici i pobegla?" upita Troj. Kerol potvrdno klimnu. Troj se od srca nasmeja, a onda se naglo uozbilji. "Dobro pazi ako je ikad ponovo vidi, anele. Greta ne voli da gubi." "Ali jedna tvoja procena o njoj je pogrena, Kerol", ree Nik. "Greta se uopte ne uputa sa enama. Previe voli seks sa mukarcima." Kerol je smatrala da je ovaj Nikov komentar hvalisav, ak i nervirajui. Stoga se obrati, preko prednjeg sedita, Troju; "Troje otkud to da mukarci prirodno pretpostavljaju da ena koja ima seksualne odnose sa mukarcima ne moe ni u kom sluaju biti zainteresovana i za seks sa drugom enom? Da li je to jo jedan primer njihovog fundamentalnog uverenja o sopstvenoj uroenoj superiornosti?" Ne saekavi odgovor, Kerol se opet okrete da razgovara sa Nikom. "Za sluaj da se pita, odgovor glasi: ne, nisam lezbejka. Nepopustljivo sam heteroseksualna, prvenstveno zbog mog srednjeklasnog vaspitanja u dolini San Fernandno. Ali priznajem da me ponekad izuzetno zamaraju mukarci i ono to nazivam njihovim babunskim demonstracijama maizma." "Ej", odgovori Nik, "nisam nameravao da zapodevam raspravu. Samo sam predloio da..." "Vai, vai", prekide ga Kerol, opustivi se malo, "nema tete. Valjda sam i ja malo prebrza na okidau." utala je nekoliko sekundi. "Uzgred budi reeno, Nik", nastavi ona, "jedan deo ove stvari jo ne razumem u potpunosti. Zato je kapetan

Homer za sve ovo vreme ulagao tolike napore da sakrije ostatak blaga? Zato ga nije, prvom prilikom, jednostavno prodao?" "Iz mnogo razloga", odgovori Nik. "Od kojih nije najmanji taj to se plaio da bi mogao biti otkriven i optuen zbog krivokletstva koje je poinio tokom naeg suenja. Na ovaj nain izbegava i porez; dalje, vrednost zlata vremenom skae; i, najvanije, Greta mora ostati u blizini ako eli da dobije ceo svoj deo. Homer gotovo sigurno pretvara, s vremena na vreme, po neki deo tog zlata u gotov novac, verovatno preko nekog posrednika. Ali nikad u koliinama koje bi privukle panju." "I zato, anele, vidi", upade Troj, "on nikako ne moe da se obrati policiji. Jer bi onda morao sve da prizna. Kladim se da je sad stvaarno nadrkan." Troj se na rskrsnici zaustavi na semaforu, prethodno se prestrojivi u traku za skretanje levo. Jedna kola se zaustavie desno od njihovih, veoma blizu Kerol; pukim sluajem Kerol dokono pogleda u tom pravcu. Mercedes. Kasnije e se Kerol priseati da joj se od tog trenutka inilo da vreme tee kao usporeno. Svaki pojedini sekund sledeeg minuta ostao je zabeleen u njenom seanju kao super-usporen, kao da je mnogo due trajao. Greta je vozila automobil kapetana Homera. Zurila je u Kerol. Pored Grete je sedeo Homer, mlatarajui pesnicama i urlajui neto to Kerol kroz zatvoren prozor nije ula. Kerol se zagleda u Gretine zapanjujue oi. Takvu mrnju jo nikad nije videla. Samo na tren Kerol skrete pogled, da upozori Troja i Nika. Kad je opet pogledala desno, videla je da Greta dri pitolj uperen pravo u nju. A onda, tri stvari su se desile maltene istovremeno. Kerol se sagnula. Troj je jurnuo kroz raskrsnicu na crveno, pri emu je za dlaku promaio jedna zahuktala kola, a Greta je opalila. Metak je probio Kerolin prozor, zabio se u Trojeva vrata, i, samim udom, promaio ih oboje. Kerol ostade zgurena ispod instrument-table, uz prednje sedite. Borila se protiv panike i pokuavala da doe do daha. Gonjenje je poelo. Bila je subota uvee posle jedanaest i trideset; u stambenoj zoni Ki Vesta saobraaj je bio vrlo redak. Trojev ford nije se mogao takmiiti sa mercedesom. Jo dvaput je Greta manevrisanjem dola u povoljnu poziciju i zasula ford kurumima. Izreetala je i unakazila prozore, ali sve troje u fordu ostadoe nepovreeni. Nik je leao na podu uz zadnje sedite. "Idi u centar grada ako moe", povika on Troju. "Moda emo ih se otresti u saobraaju." Troj se spustio najnie to je mogao, i zato je ulicu ispred sebe jedva video. Vozio je kao ludak, krivudao po ulici sa etiri trake izleui pred vozila koja su dolazila iz suprotnog smera, divlje trubio i onemoguavao Greti da predvidi njegov sledei potez. "Gde su panduri kad su ti stvarno potrebni?" ree on pojaanim glasom. "Manijaci pucaju na nas usred Ki Vesta, a na vidiku nigde nijednog oveka u plavom."

Posle Nikovog predloga, Troj iznenada okrete kola nasred ulice i pojuri u suprotnom smeru. Greta ovo nije oekivala. Prikoila je estoko, gume su joj proklizavale, udarila je u jedan parkirani auto, i tek onda nastavila gonjenje. Sada na ulici ispred njih vie nije bilo nikakvih vozila, a mercedes ih je ponovo sustizao. "Au", uzviknu Troj plaei se novog napada. On naglo zaokrete ulevo, prolete kroz jednu uliicu kao topovska granata, pa kroz jedan parking i jo jednu uliicu. Nekoliko sekundi kasnije brzo zaokrete na jedan prilazni put. Kola se naoe u poplavi svetlosti, a Troj nagazi konice 'do daske'. "Svi napolje", povika on. Dok su Nik i Kerol jo pokuavali da shvate ta se kog vraga deava, Troj je ve predavao kljueve svojih kola jednom visokom oveku u crvenoj uniformi. "Mi smo svratili samo na pie", ree Troj. A onda zaue kripanje mercedesovih konica iza sebe. "A ovi ljudi iza nas", ree Troj veoma glasno, tako da ga je ulo pet-est posmatraa koji su se nali u blizini - meu njima i dvojica zaduenih za parkiranje, "imaju pitolje i pokuavaju da nas ubiju." Za Homera i Gretu bilo je prekasno da pokuaju da pobegnu. Troj se bio dovezao u hotel Mijako vrtovi, kroz ulaz za parkiranje; iza mercedesa su na kruni prilazni put ve ula druga kola. Greta prebaci u rikverc, grunu u branik i prednju reetku automobila marke Jaguar iza sebe, a onda pokua da pobegne tako to bi se progurala pored Trojevog forda. Troj i uniformisani portir se bacie u zaklon, Greta nalete na otvorena vrata forda, izgubi kontrolu nad svojim vozilom i na kraju se zabi u kiosk na sredini prolaza. Dok su Nik i Kerol, teturajui se, izlazili iz kola, etvorica iz hotelskog obezbeenja opkolie Gretu i Homera. Troj prie svojim prijateljima. "Ima li povreenih?" I Kerol i Nik odreno odmahnue glavama. Trojevo lice se razvue u velianstveni osmeh. "Trebalo bi da su oni stvorovi ovim smireni", ree on. Kerol ga zagrli. "Doi ovamo, to je bila briljantna ideja", ree ona. "Kako si se toga dosetio?" "Po pticama", odgovori Troj. "Po pticama?" ponovi Nik. "O emu to pria, Defersone?" "Dakle, profesore", odvrati Troj otvarajui vrata elegantnog hotela i ulazei, posle svojih drugara, u otvoreni atrijum, "kada su poslednji put bili u prilici da nas srede shvatio sam da e nas verovatno poubijati zato to smo im ukrali zlato. I zapitao sam se da li stvarno ima ptica u raju. Majka mi je uvek govorila da ima." "Troje", ree Kerol osmehujui se, "ba si pun govana. Prei na poentu." "Ba tako, anele", ogvori on. "Pogledaj oko sebe." U atrijumu Mijako vrtova nalazio se velianstveni kavez sa pticama zatien mreom od tanke ice, etiri sprata visok, odozgo osvetljen skupinom reflektora. Stotine arenih ptica igralo se meu lijanama i palmama, donosei u hotelski hol pravi zvuk i oseaj tropskog predela.

"Kad sam pomislio na ptice", ree Troj, koji vie nije mogao suzbiti ludaki smeh, "shvatio sam da smo u blizini ovog hotela, i ovaj plan mi je nekako sam pao na pamet." Njih troje su stajali u sredini i gledali gore, u kavez sa pticama. Kerol je bila u sredini. Ona obojici prui ruke. REPATRIJACIJA Ispod smaragdno zelenog okeana svemirski brod poiva u tiini. udna ribolika bia plivaju pokraj njega, posmatraju posetioca sa nebesa, pa nastavljaju svojim putem. U toku je konana provera pre polaganja. im je provera zavrena, otvaraju se jedna vrata pri dnu vasionskog broda, i pojavljuje se zlatolika sfera, prenika oko petnaest centimetara, poloena na jednu usku, dugu platformu i vezana za nju. Ispod platforme su gusenice nalik na tenkovske, koje pokreu celinu niz jednu malu rampu a zatim preko peskovitog okeanskog dna. Zajedno sa svojim teretom, ovo pljosnato vozilo nestaje u daljini. Posle dugog ekanja, udna pokretna platforma se vraa do svemirskog broda, bez zlatne lopte. Rampa se uvlai natrag u vozilo, vrata se zatvaraju i letelica se priprema za poletanje. Ubrzo potom, veliki brod polako kree kroz vodu, uzdie se, i najzad je neposredno ispod povrine smaragdnog okeana. Tada brod menja izgled, puta krila, pokretne zakrilce i druge kontrolne mehanizme, i izlazi iz vode kao avion. Njegov uzlet u plavo nebo ispunjeno svetlou sunaca-blizanaca je brz i velianstven. Orbitalnu brzinu dostie praktino odmah. Naavi se na orbiti, iznad atmosfere, brod uvlai u sebe svoje aerodinamine povrine i obilazi, poslednji put, planetu Kantor. Stiui do odgovarajue 'Prave anomalije', svoje putanje, brod naglo ubrzava i opet se baca prema hladnoi i tami meuzvezdanog prostora. Obavljena je i trea isporuka; ostaje da se izvri, tokom ezdesetmiliciklusne misije ovog broda, jo devet isporuka. Protiu tri miliciklusa. Sledea ciljna planeta udaljena je samo est sistema; to je jo jedna okeanska planeta, a nalazi se na orbiti oko neuobiajeno stabilnog usamljenog utog sunca. Tu e biti poloena etvrta kolevka, i to na telo koje je tree po redu od te zvezde. Re je o planeti iji je period kretanja oko centralnog sunca tako kratak da ona za jedan miliciklus izvede etrnaest revolucija. Pre stizanja do cilja, vasionska letelica skree. Zaranja duboko u vodonikom bogatu atmosferu najvee planete ovog novog sistema. Time postie dve stvari. Konverzijom svoje kinetike energije u toplotu, koja se potom rasipa, brod znaajno smanjuje brzinu u odnosu na centralnu zvezdu; istovremeno popunjava, jednim delom, svoju zalihu sirovih elemenata i primitivnih hemijskih jedinjenja od kojih brodska proizvodna oprema stvara sve pomone i rezervne delove. Posle izranjanja iz guste atmosfere, interstelarni putnik savlauje poslednju etapu svog puta leerno, za est stotina nanociklusa.

Tokom pribliavanja, automatski softver u centralnom kompjuteru primenjuje sekvencu, u praksi mnogo puta proverenu, ija je svrha da otkrije da li su se uslovi na ciljnoj planeti u ma emu promenili od poslednjeg kompletnog i sistematinog osmatranja pre tri ciklusa. Poto je sadrina svake kolevke planirana da bude izvedena jednokratno, na osnovu saznanja o ivotnoj sredini u kojoj e zigoti na svakoj pojedinanoj planeti morati da rastu i napreduju, svaka krupna promena u toj sredini mogla bi drastino smanjiti verovatnou da repatrirana vrsta preivi. Prema komandama kompjutera, u akciju kree skupina usavrenih instrumenata za daljinsko osmatranje, sa zadatkom da potvrdi da li je sve onako kako stoji u specifikacijama za tu planetu. Meutim, ne dogaa se kako je planirano: instrumenti ne potvruju da su postavke sa kojima se krenulo tane. ivotna sredina se izmenila. Ne mnogo, ne kao da ju je preoblikovala, sa nekom odreenom namerom i u velikom obimu, neka visoko usavrena inteligencija. Umesto toga, prvi podaci snano sugeriu da je tokom poslednjeg ciklusa ili dva dolo do uzdizanja neke ovde ponikle inteligencije koja je izvrila primetan uticaj i na povrinu, i na atmosferu ove planete. Instrumenti za daljinsko osmatranje nastavljaju svoj pregled ciljne planete, i otkrivaju neto jo neobinije. Oko planete krue vetaki sateliti; ima ih na hiljade. Ova planeta je sada dom neke ive rase koja plovi svemirom. U centralnom kompjuteru vasionskog broda oglaava se alarm. Zigoti i sistem kolevke namenjeni ovoj planeti nisu konstruisani za meudejstvo sa ma kojom drugom visokousavrenom rasom. Meutim, briljantni inenjeri Kolonije predvideli su da bi bar na jednoj od dvanaest ciljnih planeta moglo doi do znaajnih promena tokom tri ciklusa protekla od poslednjeg sistematinog osmatranja. U sekvencu prilaenja uprogramiran je i protokol za postupanje u novim i nepredvienim situacijama. Taj protokol, u sutini, zahteva da se novi uslovi na planeti paljivo analizuju, da se oceni uticaj tih uslova na verovatnoe u vezi sa kljunim parametrima opstanka, a onda, ako dobijeni rezultati nisu nepovoljni, da se nove informacije unesu, koliko je mogue, u eletronsku infrastrukturu koja treba da rukovodi obrazovanjem repatrirane rase posle polaganja kolevke. Jedna od specijalnih subrutina ovog kriznog protokola odnosi se na iznenadnu pojavu rase koja se otisnula u svemir. U toj sekvenci, prva akcija jeste pregled jednog satelita u orbiti, da bi se ocenila njegova tehnoloka usavrenost. Meuzvezdana letelica veoma paljivo prelazi na poziciju za susret nadomak jednog od onih vetakih satelita koju ostaju preteno stacionarni u odnosu na neku odreenu oblast planete koja dole rotira. Upotrebom nizova superbrzih algoritama koji su pohranjeni u komunikacijski 'makro', kosmiki brod trai i nalazi komandne i telemetrijske frekvencije svoga suseda. Ali pokuaji da se satelitu daju odreene komande ne

uspevaju, to sugerie da postoji kompleksni zatitni kod ugraen u prijemnike, i/ili komplikovana redundantna komandna procedura. Poto nije u mogunosti da zapoveda ovom satelitu i na taj nain konano utvrdi kakva je tehnoloka razvijenost nove rase, posetilac iz kosmosa u ovoj situaciji treba, prema svom protokolu, da pokua da 'zarobi' satelit i na licu mesta ga analizira, pod uslovom da nema primetne opasnosti od ureaja ugraenih u sam satelit. Jo pre nekoliko ciklusa, nadzorni odbor Komiteta inenjera vodio je, tokom procesa planiranja, intenzivnu debatu o ovoj grani softverske logike. Mnogi od iskusnijih inenjera smatrali su da je rizino unositi takvu logiku petlju, ponajpre zbog mogunosti da neka paranoina nova kultura naorua svoje satelite razornim napravama koje se ne bi mogle lako uoiti i deaktivirati. Meutim, zastupano je, na osnovu istorijskih podataka sakupljenih irom galaksije, i miljenje da veina mladih civilizacija naputaju rat i agresiju pre nego to krenu u kosmos, te da e prema tome odsustvo jasno vidljivih razornih ili zatitnih ureaja biti dovoljan dodatan element za donoenje odluke o paljivom hvatanju i demontiranju jednog satelita. A svi su bili saglasni da bi detaljne informacije o tehnolokom statusu nove rase, dobijene takvim 'reverziranim inenjerstvom', bile izuzetno korisne u dovravanju procene o rizicima za rasu koju treba repatrirati. Ogromne ruke za daljinsku manipulaciju pruaju se iz vasionskog broda, dohvataju osmatraki satelit i uvlae ga u veliku dvoranu sa tavanicama u vidu svodova. Armija malih elektronskih robota smesta ga napada, vrvi po njegovoj povrini donosei razne sonde i prikljuke. U primarnu memoriju kompjutera na vasionskom brodu slivaju se milijarde bitova podataka o satelitu. Nova rasa koja je zaplovila svemirom nije, u tehnikom pogledu, naroito napredna. Zapravo, zakljuuje kompjuterski algoritam, veoma je iznenaujue da su uopte uspeli da lansiraju i odre toliko satelita. Eksplozija poinje da razdire dvoranu. Posle toga, maltene trenutno se odigrava zapanjujua serija dogaaja: kosmiki brod aktivira zatitna sredstva da zaustavi irenje plamene kugle i da ublai tetu nastalu eksplozijom male nuklearne naprave koja je satelit, u kome se nalazila, pretvorila u paru. Eksplozija biva brzo savladana nepoznatim tehnikama, ali u meuzvezdanoj letelici ve je priinjena znatna teta. Posle eksplozije, veliki svemirski brod poinje podrobno proveravanje sopstvenog stanja. Pomne kompjuterske analize tete pokazuju da bi verovatnoa uspenog polaganja kolevki na preostalih osam planeta bila merljivo poveana ako bi se misija privremeno prekinula radi popravke. Za ovo je potrebno nai bezbedno sklonite u poznatoj i ne mnogo promenljivoj okolini. Imajui u vidu sistemske i subsistemske zahteve o kojima e se tokom popravljanja morati voditi rauna, glavni

kompjuter zakljuuje da bi plitko okeansko dno na ovoj ciljnoj planeti bilo savreno mesto za takvu pauzu u misiji. Vasionska letelica sputa se u atmosferu, ponovo promenivi svoj izgled, i ispustivi iz sebe nekoliko aerodinaminih kontrolnih povrina. Silazak je brz. Tokom silaska, svemirskom brodu prelazi put jedna letelica u obliku metka, upravo ispaljena sa visokoleteeg aviona. Letelica se pribliava tom projektilu, zatim leti naporedo s njim. Uhvativi njegove telemetrijske signale, uporeuje ih sa tipovima silaznih podataka koje je ranije isputao satelit. Kompjuter kosmikog broda koristi svoju ogromnu obraivaku mo, i svoje korelacione algoritme, u pokuaju da provali komandnu ifru malenog projektila. Posle izvesnog vremena, uspeva. Sada je posetilac u stanju da vri uticaj na voenu raketu. Letelica nareuje raketi da proita i saopti svoje subrutine za navoenje. Obavljajui trilione raunskih operacija u sekundi, inteligentni kompjuter koji ini srce svemirskog broda saznaje, procesom dedukcije, kako izgleda strategija navoenja projektila. U algoritam navoenja rakete stie komanda koja donosi novu sliku mete, takvu koja e rezultovati padom rakete u okean i to nedaleko od lokacije koju je svemirski brod izabrao za sebe. Raketa i letelica sruuju se, zajedno, u Meksiki zaliv. Dve letelice ostaju nepomino na okeanskom dnu, na meusobnom rastojanju od oko tri kilometra. U paljivo kodiranom softveru za zatitu od kvarova, koji je preuzeo upravljanje velikim svemirskim brodom neposredno posle eksplozije satelita, odvijaju se, paralelno, etiri zasebne aktivnosti. Jedan od procesora pregleda arhive podataka u vezi sa ovom planetom, sa ciljem da odredi koja je to ovdanja rasa uopte mogla proi kroz evolucioni 'juri' i tako brzo se domoi svemira. Druga aktivnost, povezana sa tim prvim nizom izraunavanja, jeste procena efekta koji bi mogao nastati delovanjem jedne takve usavrene lokalne inteligencije na repatrirane zigote i njihovu sposobnost opstanka. Ova evaluacija obuhvata i pitanje kakvi se aktivni koraci mogu preduzeti od strane svemirskog broda, da bi bila poveana verovatnoa uspenog klijanja i razvijanja embriona. Trei procesor u centralnom kompjuteru vri temeljitu, podrobnu analizu stanja svemirskog broda, to ukljuuje i pomno procenjivanje materijala i radnih postupaka potrebnih da se popravi svaka pojedina oteena komponenta. etvrta vana paralelna subrutina rukovodi naporima malih pljosnatih robota koji izlaze u okean; njihov je posao da, prvo, potvrde da je oblinja raketa odista bezazlena i da se moe bezbedno doneti i uneti u brod, i drugo, da katalogizuju svu oblinju floru i faunu za sluaj da postane potrebna neka vrsta kamuflae. Tepisi donose projektil u svemirsku letelicu, radi dopunske analize. Ovo prouavanje, meutim, ne dovodi ni do kakvih velikih novih otkria. Konstrukcione slinosti izmeu rakete i ranijeg vetakog satelita jednostavno se katalogizuju i

pohranjuju u arhive podataka. Jednovremena procena tete na brodu dovodi do zakljuka da su raspoloivi svi alati i svi materijali potrebni za popravljanje, izuzev odgovarajuih koliina olova i zlata; pravljenje ta dva elementa u transmutatoru je teak i spor posao. Ako bi se, na neki nain, moglo nai dovoljno dodatnog olova i zlata, letelica bi bila u stanju da u roku od tri ovdanja dana napusti ovu planetu; ali ako mora sam da proizvodi, i iz okolnog okeana u minimalnim koliinama crpi te elemente, rad na popravljanju mogao bi potrajati i trideset dana. Druga dva procesora dolaze do nekih podjednako zanimljivih probabilistikih zakljuaka. Preteno na osnovu obavetenja koja su prikupljena pre sedam ciklusa, prilikom hvatanja primeraka ugroenih ivih vrsta, identifikovane su dve razliite vrste ivotinja, jedna morska i jedna kopnena, kao jedini mogui kandidati za evolucioni juri koji je za tako kratko vreme iznedrio rasu sposobnu da se otisne u svemir. Zapravo, prema miljenju kompjutera, kopnena bia, ljudi, imala su, pod uslovom da su preivela svoj raniji nadir (blizak onom vremenu kad su zoo-brodovi Kolonije uzeli izvestan broj uzoraka) i da nisu izumrla, daleko bolju ansu da postanu svemirski putnici; snana potvrda ovoga bili su i rezultati eksperimenata koji su u zoo-kompleksu vreni sa ljudskim biima. Procesor, meutim, upozorava: ako su potomci tih dvononih, uspravnih, agresivnih bia zaista postali svemirski putnici, onda su anse da zigoti iz kolevke doive zrelost izuzetno niske. Izuzev ako se na licu mesta ne izvre, na neki nain, znaajne promene u konstrukciji kolevke, ili ako se rast repatriraca ne zadri u tajnosti od ljudskih bia tokom bar jednog celog miliciklusa. Sa take gledita celokupne misije, veu brigu ovom vanzemaljskom svemirskom brodu zadaje provizorni zakljuak da bi se lako moglo dogoditi da inteligentni i potencijalno neprijateljski nastrojeni stanovnici ove ciljne planete uskoro otkriju njegovo prisustvo. Ako bi bio otkriven i ozbiljno ugroen, svemirski brod bi mogao brzo napustiti ovu planetu i potraiti drugo sklonite, da bi se u njemu popravljao; meutim, putovanje kroz svemir bilo bi, uz postojea oteenja, veoma rizino. Druga mogunost bila bi da svemirski brod poalje svoje robote u rudnike ove planete, da vade zlato i olovo koje bi praktino garantovalo bezbedni dolazak do sledeeg cilja, na kome tekih metala ima u izobilju. U oba sluaja, prerano otkrie od strane nekooperativnih Zemljana znailo bi gotovo sigurnu propast za zigotsku kolevku koja bi bila ostavljena na Zemlji, ako bi oni saznali da je kolevka sistem istovaren iz jednog tuinskog svemirskog vozila. Iz tog razloga, svemirski brod poinje svoj posao tako to proverava, iznosi iz sebe, i sakriva kolevku namenjenu Zemlji. Tepisi nalaze jedno skrovito mesto na okeanskom dnu, udaljeno est-sedam stotina metara, a platforme prenose kolevku, koja izgleda kao da je od metala, i to od zlata, u to skrovite, ispod jedne stenovite izboine.

Da bi se smanjila verovatnoa da bude otkriven, svemirski brod menja svoju spoljanjost; lii e na okeansko dno oko sebe. Centralni kompjuter upotrebljava svoju celokupnu matricu za donoenje odluka da bi izveo sloeni niz analiza, i zakljuuje da e putanja za postizanje maksimalne verovatnoe uspeha za celu misiju biti ona koja ukljuuje i pokuaj da se obezbedi podrka ili ljudi ili kitova za dobavljanje dodatnog olova i zlata, i unoenje novih informacija u kolevku. Zato kosmiki brod odmah vri popravke koje moe, dovodi sebe u stanje pripravniosti za uzletanje, i poinje sa pokuajima da stupi u vezu sa Zemljom. Informacije prikupljene od strane zoolokih istraivaa pre sedam ciklusa (oko sto hiljada zemaljskih godina) nagovetavale su da su kitovi i ljudska bia, u to doba, imali priblino isti potencijal inteligencije. U doba tog, ranijeg, istraivanja, govor kitova bio je bogatiji i komplikovaniji. Zooloki istraivai su ga kratkotrajno prouavali, a onda su njegove osnove zabeleili u svoje arhive. Koristei te stare podatke, ali nastojei istovremeno i da razvije scenario za komuniciranje sa ljudima, kosmiki brod pokuava da stupi u kontakt sa kitovima. Poto se kitovi u proteklom vremenu nisu mnogo izmenili, ovi pokuaji su tek donekle uspeni: kitovi shvataju da ih neko zove, ali su porukama uglavnom zbunjeni, i ne znaju kako bi reagovali. Dva manja jata kitova ipak deifruju poruke koje tuinski brod iri kroz more, i plivaju ka izvoru poruka. Roboti u vanzemaljskoj letelici pomno pregledaju kitove, ak pokazuju uhvaenu raketu jednom jatu da bi izazvali prepoznavanje, i zakljuuju da kitovi apsolutno ne mogu biti ti koji lete u svemir. Prema tome, ljudska bia su ta koja su nainila nagli evolucioni napredak; sa njima se mora stupiti u vezu, i kod njih se na neki nain mora izdejstvovati da daju olovo, zlato i potrebne informacije. Odustaje se, istovremeno, od daljih pokuaja komuniciranja sa kitovima. Jo pre nego to je vasionski brod odluio kako da stupi u dodir sa oveanstvom, sluajnost mu donosi izvanrednu ansu za to. Tokom zavrnih interakcija sa kitovima, u okolini se pojavljuju tri ljudska bia. Ljudi plivaju; neverovatnom sreom, nalaze ve poloenu kolevku i odnose je na kopno. Brodski kompjuter iz predostronosti nareuje privremene promene unutar kolevke, radi poveane zatite i ee provere stanja; meutim, jo nema velikih razloga za zabrinutost. Ljudi ne uviaju vezu izmeu kolevke i svemirskog broda. Osim toga, poto su zigoti tek u ranim fazama razvoja, struktura kolevke je izuzetno robusna. injenica da se kolevka nala u ljudskim rukama u ovom trenutku moe, sa stanovita super-vanzemaljaca, biti shvaena i kao povoljna; prijemnicima u kolevci moe se narediti da sluaju razgovore, a potom da emituju do matinog broda informacije koje e omoguiti da brod naui rudimente ljudskog jezika. Vanzemaljski kompjuteri do krajnjih granica napreu svoje logike sposobnosti da bi smislili nain da zatrae pomo od ljudskih bia, a da pri tom ne dovedu u preveliki rizik ni kolevku ni ostatak svoje misije. Kompjuteri su sve blii odluci o brzom napadu na rudnike olova i zlata, ali onda, zahvaljujui svom

deliminom razumevanju ljudskog jezika, uviaju da postoji mogunost da se troje ljudi koji su nali kolevku vrate u blizinu broda. Svi brodski procesori ukljuuju se u zajedniki napor da se smisli scenario koji e navesti to troje ljudi da pomognu. Uoi dolaska tih ljudi obavlja se potpuno preureenje unutranjosti broda. Ako ovaj scenario uspe, postoji velika verovatnoa da e svemirski brod uspeno poloiti milione repatriranih zigota i nastaviti svoju misiju, bez naruavanja glavnog toka ivota na Zemlji. To je i bio prvobitni cilj misije. NEDELJA 1. Kraljica Floride je tek posle dva sata ujutro isplovila iz marine i krenula Meksikim zalivom. Kerol i Troj stajali su zajedno, pokraj ograde, dok je Nik vodio brodi kroz luku. "Pa dobro, anele", oglasi se napokon Troj, "ovo je, dosad, ve bilo neverovatno iskustvo, zar ne? Moram priznati da me hvata malecna nervoza kad pomislim ta emo ovog puta nai na mestu ronjenja." "A ja mislila, Troje, da ti ve zna ta e biti", odgovori Kerol, pokazujui prstom ka njegovoj narukvici. "Zar ti oni ne kau sve?" "Oni mi mnogo toga kau. Njihove poruke sve bolje shvatam. Ali kako da znam da li govore istinu?" "Isti taj problem smo po koji put imali s tobom", dobaci Nik, koji je stajao pod platnenim svodom. Brodi je ve bio na domaku otvorenog mora. Svetlosti Ki Vesta zamicale su u daljinu iza njih. "U krajnjoj analizi stvar se svodi na pitanje poverenja, naroito zbog toga to ni onako nita nije razumno. Ja, kad bih se logiki zapitao zbog ega polazim usred noi u Meksiki zaliv da nosim olovo, zlato i informacije nekim vanzemaljcima koji su svratili na Zemlju da neto poprave..." Kerol se nasmeja i upade mu u re. "e postoji nain da se cela ova serija dogaaja logiki razmatra. Troj je na to ve ukazao. Ne rukovodimo se logikom. tavie, ne mislim ni da je pitanje poverenja bitno." Ona zastade i die pogled ka zvezdama. "Ovde je pre re o neem nalik na veru, kao u crkvi." Troj je zagrli jednom rukom i osmehnu se. "Slaem se, anele. Najzad, mi usranog pojma nemamo. Jedino oni znaju." Kerol zevnu. U brodiu zavlada utanje. Sve troje bili su veoma umorni. Kad su u hotelu Mijako vrtovi pripadnici hotelske slube obezbeenja opkolili Homera i Gretu, pozvali su, naravno, policiju. Policija je stigla u roku od deset minuta, i poela sasluanje za koje se inilo da e trajati veno. Zahtevali su od Kerol, Nika i Troja da svako preda svoj, poseban, pismeni izvetaj o onome to se dogodilo. Homer i Greta nita nisu priznali, uprkos injenici da su im hotelski straari oduzeli dva pitolja i da su u Trojevim kolima naeni parii odgovarajuih metaka. Homer je telefonirao

svom advokatu i oekivao je da e, uz kauciju, biti puten u roku od etiri do est sati. Kad je trio konano stigao do marine (iz hotela su morali peke, jer je policija zadrala Trojeva kola kao dokazni materijal), Troj se prisetio da jo nije ukljuio novu navigacionu opremu. Moda zbog toga to je bio umoran, ili zato to su mu prijatelji, zavirujui mu povremeno preko ramena, stvarali nervozu, tek - Troj je veoma sporo postavljao i proveravao novi navigacioni procesor. Za to vreme Kerol i Nik su proveravali da li u brodiu postoje tri kompletne ronilake opreme. Ona oprema, koji su njih dvojica upotrebljavali ranije te noi, ostala je u bazi, u rukama Ratne mornarice SAD. Niku se inilo da se sea da je uneo u brodi dovoljnu koliinu dodatne opreme za veliku grupu iz Tampe koja je prvobitno, za vikend, bila zakupila Kraljicu Floride. Pokazalo se da je bio u pravu, ali tokom provere jedan od regulatora nije funkcionisao kako treba, pa je morao biti zamenjen rezervnim. Tokom peaenja od hotela do marine Nik, Kerol i Troj su jednoglasno odluili da svi troje odu na zakazani podvodni randevu sa letelicom supervasionaca. Nije bilo drugog razumnog reenja. Brod je, nesumnjivo, bilo mogue bezbedno ukotviti. A ni jednome od njih troje nije bila podnoljiva pomisao da propusti vrhunac pustolovine. Nik napokon unese u navigacioni procesor koordinate onog mesta ronjenja i predade brod automatskom upravljanju. Kerol je opet zevala; bilo je to zarazno zevanje. Otvarajui usta da se prepusti jednom dugom, oputajuem zevu, Nik uvide koliko je i sam iscrpljen. On zae iza platnenog zastora i nae, u jednoj ispreturanoj hrpi stvari, dva laka vazduna madraca, pa poe da naduvava jedan od njih. Kad je prvi duek bio ve gotovo naduvan, Kerol zaobie platnenu konstrukcijue, i izbi na zadnji deo brodia. Sijalica na vrhu konstrukcije stvarala je odsjaj na njenom licu. Divna je ak i kad je umorna, pomisli Nik. Pokretom ruke, on joj pokaza ka drugom dueku. Kerol se sae, dohvati ga i poe da ga naduvava. I vrlo je sposobna. Nikad nisam sreo enu koja je pokazivala toliko sposobnosti za toliko razliitih poslova. Nik dovri posao sa svojim duekom i poloi ga po palubi. Kerol se poela zamarati, i zato joj on pomoe da do kraja naduva svoj duek. Zatim dohvati neke pekire i smota ih da lie na jastuke. "Moraemo svi malo da ospavamo", ree joj, objanjavajui svoje postupke. "Inae emo biti kao oamueni kad pokuamo da ronimo." Kerol klimnu i poe nazad do ivice platnene konstrukcije. "Je l' ti nee smetati da Nik i ja malo dremnemo?" upita ona Troja. Troj osmehom pokaza da je saglasan. "Probudi jedno od nas dvoje, ili oboje, kroz jedan sat", dodade ona, "ako hoe da koristi jedan od ovih vazdunih dueka." Okrenuvi se s namerom da poe, a onda zastade i ponovo mu se obrati. "Ovaj, Troj."

"Da, anele?" "Da li zna odakle su oni doli?" Ona pokaza prstom ka nebu. Zbog snanog sjaja srpastog meseca, na nebu se videlo srazmerno malo zvezda. Mesec je ve odavno proao zenit i uveliko je tonuo ka zapadu. Troj die pogled ka nebu. Razmiljao je skoro itav minut. "Ne, anele", odgovori on najzad. "Mislim da su pokuali da mi to kau, moda ak i dvaput, ali ih nisam razumeo. Ipak, znam da dolaze sa druge zvezde." Troj joj prie i poljubi je u obraz. "vrsto, vrsto spavaj, bez buva se odmaraj", odrecitova on. "A kad se probudi moda e moi i sama da pita njih." Odakle dolazite? razmiljala je Kerol. I zato ste sleteli ovde, na ovo mesto, u ovo vreme? akom je zakonila oi od meseevog sjaja i usredsredila panju na Sirius, najsjajniju zvezdu koja se tog trenutka nalazila na nebu. Imate li dom tamo, oko neke druge zvezde? Sa majkama i oevima i braom? Imate li ljubav i okeane i planine i muziku? I enju i usamljenost i strah od smrti? Nije joj bilo jasno zbog ega su joj suze navrle u oi. Ona obori pogled i vrati se do naduvanih dueka. Nik je ve leao poleuke na jednom, sklopljenih oiju. Kerol lee na drugi, uz njega, a onda prui ruku i stavi je u njegovu. On privue njenu aku do svojih usana, poljubi je neno, i spusti sebi na prsa. Nikov san bio je zbunjujui. Nalazio se u holu jedne ogromne otvorene biblioteke sa dvadeset spratova knjiga. Video je spiralna stepenita koja su se dizala ka naslagama knjiga iznad njega. "Ali vi ne razumete", govorio je bibliotekarki koja je stajala iza dugog pulta. "Moram ovog vikenda proitati sve te knjige. Inae neu biti spreman za ispit u ponedeljak." "ao mi je, gospodine", odgovorila je bibliotekarka tiho i smerno, poto je po drugi put pregledala Nikov spisak. "Svi primerci ovih knjiga su trenutno na itanju." Nika poe da obuzima panika. On die pogled ka silno visokoj tavanici i ka mnogim spratovima knjiga na policama iznad sebe. Na treem spratu ugleda Kerol Doson kako, naslonjena na ogradu, ita neku knjigu. Panika u njemu poe da poputa. Znae ona taj materijal, pomisli on u snu. Potom pojuri ka stepenitu i u nekoliko skokova se pope uz zavojito stepenite, do treeg sprata. Stigavi do Kerol, ostade bez daha. itala je ba jednu od knjiga sa njegove liste. "Oh, dobro", ree on nastojei da doe do daha, "im sam te video znao sam da nema brige." Ona ga upitno pogleda. Bez upozorenja, potom, zavue mu ruku u farmerke i uhvati ga za penis. On se smesta uzbudi, i nae se napred da je poljubi. Ali odmahnuvi glavom, ona mu izmae. On nastavi da navaljuje, gurajui je ka ogradi. Dok se ona odupirala, on je sasvim stisnu i uspe da je poljubi. Ograda popusti, i evo, oni padaju, padaju. Nik se, meutim, probudi pre nego to su pali na pod biblioteke. Stresavi se, on se vrati u budno stanje. Kerol ga je pomno gledala. Bila se nalaktila i oslonila glavu na ruke. "Je l' ti dobro?" upita ona im je otvorio oi.

Niku je bilo potrebno nekoliko sekundi da se sredi posle tog intenzivno proivljenog sna. Srce mu je jo nekontrolisano tuklo. "Valjda jeste", odgovori on. Kerol je i dalje netremice zurila u njega. "to me tako gleda?" upita on. "Pa, poe ona, "probudila sam se jer si priao. ak bih rekla da sam nekoliko puta ula i svoje ime. Moda mi se priinilo. Ako ne zamera to u pitati - da li esto pria u snu?" "Ne znam", odgovori Nik i kratko se nasmeja. "Niko mi ranije to nije pomenuo." "ak ni Monik?" upita Kerol. Njene oi nisu skretale sa Nikovih. Jasno je videla da se on trudi da odlui koju vrstu odgovora da joj prui. Opet si nasrtljiva, ree jedan glas u njoj. Pusti oveka da stvari obavlja svojim tempom. Nik pogleda na drugu stranu. "Nismo tako mnogo spavali zajedno", odgovori on tiho. "Sem toga", nastavi on posle due pauze i okreui se opet prema Kerol, "to je bilo pre deset godina. Bio sam vrlo mlad. A ona je bila udata za drugog." Dok su spavali, Troj je bio ugasio sijalicu na vrhu platnene konstrukcije. Jedina svetlost na njihovim licima sada je poticala od meseine. Nastavili su da se gledaju utke. Nik joj nije rekao mnogo o Monik, ali i to malo bilo je vie nego to je ikad rekao ikome drugom, pa i svojim roditeljima. Kerol je znala koliko je napora Niku bilo potrebno da poteno odgovori na njeno pitanje. Ona se opet oprui na lea i prui mu ruku. "Znai, eto gde smo, gospodine Vilijemse. Dvoje usamljenih putnika na moru ivota. Oboje preli tridesetu. Mnogi od naih prijatelja i kolskih drugova ve su se smestili u onu kuu u pregrau sa dvoje dece i jednim psom. Zbog ega ne i nas dvoje? Po emu se mi to razlikujemo?" Mesec je ubrzano tonuo svojim nebeskim lukom iznad njih. Dok se sputao na jednu stranu, na suprotnom horizontu se ve moglo videti vie zvezda. Niku se uini da vidi zvezdu padalicu. Verovatno i nema naina da se ovek sakrije od svojih oseanja. Nik je nastojao da skoi ispred ovog razgovora, u budunost. Zamislio je, za trenutak, da e uspostaviti intimnu vezu sa Kerol. Ne bi ona to dopustila. Ali bar bih zasigurno znao kako stvari stoje izmeu nas. "Kada sam otiao u njenu kuu u petak ujutro", ree Nik, konano odgovarajui na njeno pitanje, "Amanda Vinester mi je rekla da traim enu iz fantazije, neku apsolutno savrenu. Tako da obinim smrtnicima uvek dam nedovoljnu ocenu." On nasloni glavu na ruku i pogleda Kerol. "Ali mislim da je neto drugo u pitanju. Mislim da ja, moda, ne elim da se vezujem jer se bojim da u biti odbaen." Jesam li ja zaista ovo izgovorio? upita se Nik zaprepaeno. Istog trena obuze ga oseaj da tu misao nikako nije trebalo podeliti ni sa kim, i odmah poe da die svoje odbrambene zidove i da se sprema za neozbiljan ili bezoseajan odgovor.

Takav odogovor, meutim, nije usledio. Umesto toga, Kerol je utala, zadubljena u misli. Najzad je progovorila. "Ja se titim na drugaiji nain", ree ona. "Uvek igram na sigurno. Odabiram mukarce kojima se divim i koje potujem, one koji su mi, da tako kae, intelektualno drugovi, ali prema kojima ne oseam nikakvu strast. Kada sretnem oveka koji pokree zvona i bendoe u meni, odjurim na suprotnu stranu." Jer se bojim, pomisli ona. Plaim se da bih ga mogla voleti koliko svog oca. A ne bih mogla preiveti da budem jo jednom onako naputena. Ona odjednom oseti Nikovu ruku na svom obrazu. Milovao ju je neno. Ona posebnu navie, dohvati njegovu aku i stisnu je. On se pridie na bok, da bi je mogao bolje videti. Oseala je da eli da je poljubi, i opet mu stisnu aku. On polako, neodluno, spusti usne na njene. Bio je to nean poljubac, prepun oboavanja, bez pritiska, bez otvorene strasti: delikatno, veto pitanje koje je moglo biti ili poetak jedne ljubavne veze, ili jedini poljubac izmeu dvoje ljudi iji su se putevi u ivotu pukim sluajem ukrstili. I Kerol zau bendoe i zvona. 2. Vinters je stajao sam na palubi i mirno puio. Ovaj preobraeni ribarski brod, 'koa', namenjen tegljenju mrea, nije bio veliki, ali je bio veoma brz. Tek oko etiri sata izjutra odvojili su se od doka, i evo, ve su maltene sustigli svoj plen. Komandandat protrlja oi i zevnu. Bio je umoran. On izduva dim iznad okeana. Na istonom horizontu video se bledi nagovetaj zore. Vintersu se uini da na zapadu, u pravcu meseca, vidi mutnu svetlost nekog drugog broda. Ti mladi ljudi mora da su svi poludeli, pomsili on. Razmiljao je o proteklim noanjim dogaajima. Zato su kog avola otili? Da li su gurnuli Toda niz one stepenice a da on to nije ni shvatio? Bilo bi toliko lake da su ostali tamo do naeg povratka. Seao se kako je izgledalo lice porunika Ramireza dok je prekidao telefonski razgovor izmeu Vintersa i njegove ene, Beti. "Izvinjavam se, komandante", rekao je tada Ramirez, bez daha. "Morate brzo doi. Porunik Tod je povreen, a nai zatvorenici su pobegli." uvi to, Vinters je rekao svojoj eni da nema pojma kad e stii kui, a onda je sa Ramirezom krenuo na kratko peaenje do administrativnog aneksa. Usput je razmiljao o Tifani, o tekoama koje je imao dok je pokuavao da objasni devojci od sedamnaest godina zato ne moe jednostavno sve da ostavi i da doe na zabavu, da bi bio s njom. "Ali moe da radi bilo kog dana ili noi, Vernone", rekla je Tifani. "Ovo nam je jedina prilika da budemo zajedno." Ve je bila popila previe ampanjca. Kasnije, tokom razgovora, kad je Vinters jasno rekao da je gotovo sasvim sigurno da uopte nee stii na zabavu, i da e verovatno zamoliti Melvina i Marka da je odvedu kui, Tifani je ispoljila zlovolju i bes. Prestala je da mu se obraa po

imenu. "U redu, komandante", rekla je, "onda emo se valjda videti u pozoritu u utorak uvee." Tada se telefonska veza, uz jedno kratko kljocanje, prekinula, a kroz Vintersovo srce prostrelio je silovit bol. E jebi ga, pomislio je, upropastio sam ovo. Zamislio je sebe kako uskae u kola, zaboravljajui i Teda i Ramireza i projektil 'Panter', i kako se vozi na zabavu da tamo zgrabi Tifani u zagrljaj. Ali nije to uinio. I pored neverovatne enje, nije mogao napustiti dunost. Ako je sudbina da se to dogodi ree on sebi uteno, onda e ti plamenovi strasti ponovo buknuti. Ali ak i sa svojim ogranienim romantinim iskustvima, Vinters je znao da nee. U ljubavnoj vezi sve zavisi od tempiranja. Ako se zamah izgubi u kritinom momentu, a naroito onda kad se ritam strasti blii vrhuncu, nikada se vie nee povratiti. Ramirez je ve bio pozvao deurnog lekara u kasarni, i taj je stigao do aneksa odmah posle dvojice oficira. Dok su tu stajali, Ramirez je Vintersa ubeivao da je tu morao biti u pitanju neki neprijateljski postupak, da se Todu nije mogao tako teko pasti sem ako ga je neko gurnuo ili bacio niz te betonske stepenice. Porunik Tod se, dok ga je doktor pregledao, poeo micati. "Imao je gadan potres mozga", rekao je lekar odmah poto je pregledao Todove oi. "Verovatno e s njim biti sve u redu, ali e ujutro imati stranu glavobolju. U meuvremenu, odneemo ga u ambulantu da mu zaijemo tu posekotinu na glavi." Vinters nije uspevao da nae logino objanjenje. Dok je strpljivo ekao da u susednoj sobi lekari i bolniarke dovre av na porunikovoj glavi. Vinters se trudio da dokui koje su motive Nik, Kerol i Troj mogli imati da napadnu Toda i da pobegnu. Ta Dosonova je pametna i uspena. to bi ona to uinila? Zapitao se nije li, moda, ta trojka upetljana u neki veliki narko-biznis. Time bi, bar, bilo objaenjeno sve ono zlato. Ali Tod i Ramirez nisu nali nikakvog traga drogi. ta se to kog avola deava? Tokom procedure u ambulanti porunika Toda su ostavili u budnom stanju; dadoe mu samo lokalni anestetik, da mu ublae bol. Ali njegovi odgovori na doktorova jednostavna pitanja nisu bili osobito smisleni. "Biva to, ponekad, posle potresa mozga", rekao je lekar Vintersu kasnije. "Moda sledeih dan-dva nee govoriti ba sasvim suvislo." Ipak, oko dva sata ujutro, im je Todova glava bila obrijana, zaivena, i na nju stavljen zavoj, komandant Vinters i porunik Ramirez odluie da ga pitaju ta se u aneksu dogodilo. Todov odgovor komandant nije mogao prihvatiti, iako je porunik dva puta kazao sasvim isto. Tod je, naime, uporno tvrdio da se u WC-u bila sakrila argarepa visoka dva metra, sa vertikalnim prorezima na licu i da se bacila na njega kad je pokuao da pia. Tom prvom napadu je izmakao, ali je dinovska argarepa krenula zatim za njim u kancelariju. "A na koji vas je nain, tano, ta stvar..." "Ta argarepa", prekide ga Tod.

"Na koji vas je nain ta argarepa napala?" nastavio je Vinters. Isuse, razmiljao je, enuo ovek. Jedan udarac u glavu, i pamet ode. "Nije lako to tano opisati", rekao je porunik Tod polako. "Vidite, imala je etiri neeg, kao, nekakvog, i to je visilo iz tih vertikalnih proreza na glavi. I svako to neto je izgledalo mnoooogo gadno..." Doktor je tad priao i prekinuo ih. "Gospodo", rekao je savrenim osmehom namenjenim bolesnicima, "mom pacijentu je oajniki potreban odmor. Nema sumnje da neka od tih pitanja mogu saekati do sutra." Komadant Vinters se priseti kakvo ga je neodoljivo oseanje zbunjenosti bilo obuzelo tada, dok je gledao kako na nosilima sa tokiima guraju Toda iz ambulante u bolnicu. im je Tod bio izvan domaaja njegovog glasa, komadant se okrenuo Ramirezu. "I kakvo je vae miljenje o svemu ovome, porunie?" "Gospodine, nisam struan za medicinu..." "To znam, porunie. I ne traim od vas medicinsko miljenje. elim da znam ta mislite o, ovaj, tome sa argarepom." Zar ovaj Ramirez, proklet bio, ima toliko malo mate da ne moe ni da reaguje na Todovu priu? "Gospodine", odgovorio je tada Ramirez, "to sa argarepom je izvan mog iskustva." Najblae reeno. Vinters se nasmei i vrknu cigaretu u vodu. Prie zatim kuici za krmarenje i baci pogled na navigacioni aparat. Do broda begunaca bilo im je ostalo jo samo oko jednaest kilometara, i tu daljinu su brzo smanjivali. On oduze gas i prebaci motor broda na prazan hod. Nije eleo da nastavi pribliavanje Kraljici Floride dok Ramirez i dvojica mornara koji su bili sa njima ne budu budni i na svojim mestima. Vinters oceni da do izlaska sunca ima jo oko etrdeset minuta. Opet se nasmeja glasno, seajui se kako je Ramirez izbegavao da bilo ta kae o Todovoj prii o argarepi. Taj mladi Latino je dobar oficir. Pogreio je samo utoliko to je sledio Toda. Vinters se seti kako je brzo Ramirez organizovao ovo njihovo sadanje isplovljavanje, odabravi visokotehnoloku, konvertovanu kou radi brzine i kamuflae, probudivi dvojicu neoenjenih mornara koji su radili za njegovo obavetajno odeljenje i uspostavivi posebnu vezu izmeu baze i koe da bi u svakom trenutku mogli znati taan poloaj Kraljice Floride. "Moramo ih pratiti. Zaista nemamo izbora", rekao je odluno Ramirez Vintersu im su pouzdano utvrdili da je Nikov brod zaista isplovio iz marine Hemingvej neto posle dva sata izjutra. "Inae nikad neemo moi da opravdamo to smo ih hapsili." Vinters se, uz izvesno oklevanje, saglasio, pa je Ramirez organizovao gonjenje. Komandant je potom rekao mlaim ljudima da odspavaju malo dok on razradi plan. Koji je prost. O-kej, narode, polazite sa nama i odgovarajte na pitanja ili emo vas optuiti po zakonu o pobuni donetom 1991. godine. Sada, poto je prebacio

brodski motor na prazan hod, Vinters je bio spreman da probudi Ramireza i drugu dvojicu. Nameravao je da uhapsi Nika, Kerol i Troja im se razdani. Vetar oko broda dunu drugim pravcem, i Vinters zastade da proveri vremenske prilike. Okrenuvi lice ka mesecu, iznenada mu se uini da je vazduh topliji, maltene vru, i to ga podseti na onu no u blizini libijske obale pre osam godina. Najgora no mog ivota, pomisli on. Sledeih nekoliko trenutaka njegova odlunost da svoj plan sprovede pokoleba se, i on se zapita nee li uiniti jo jednu greku. Onda zau zvuk trube. Posle etiri sekunde, dopre jo jedan slini, ali tii zvuk. On poe da gleda tamo-amo po mirnom okeanu, ali ne vide nita. Onda zau zvuk nekoliko truba, i njihov eho; oba ta zvuka doprla su, jasno je razaznao, sa zapada. Komandant napree oi da vidi ta je to tamo, u pravcu meseca. Vide, onda, kako se neto uzdie iz vode i ocrtava naspram meseca - neto nalik na grupu zmija koje se uzdiu iz vode i kao da pleu nad njom. On pohita u krmanoku kuicu po dogled. Dok se on vratio do ograde, oko njega je ve brujala velianstvena simfonija. Odakle li dolazi ova neverovatna muzika? upitao se za trenutak, a onda sasvim podlee njenoj opinjavajuoj lepoti. Stajao je uz ogradu sasvim nemoan i pomno sluao. Muzika je bila oseajna, puna enje. Ponela je Vintersa, ne samo u prolost, ve i ka najdubljim uspomenama, nego i na drugu planetu, u drugu eru, gde ponosne i dostojanstvene plavovrate zmije dozivaju svoje voljene tokom kratkotrajnog godinjeg obreda parenja. Bio je kao hipnotisan. Suze su mu ve navirale u oi kad je konano, mehanikim pokretima, digao dogled i izotrio ga na ta udna zmijasta oblija pod mesecom. Bile su to sasvim providne, avetinjske slike; meseina je prolazila kroz njih i ostajala neizmenjena. Ve hiljadu vratova je plesalo nad vodom, uvijajui se na jednu, pa na drugu stranu u savrenom ritmu; dok ih je Vinters gledao, i dok je sluao muziku koja se uzdizala ka savrenom kreendu kantorske simfornije parenja, njegove umorne oi se zamutie; sada se mogao i zakleti da ispred sebe, preko vode, vidi i sliku jedne osobe koja ga doziva pesmom elje i enje; Tifani Tomas. Kombinacija muzike i njenog lika, konano, opustoi njegovo srce. Bio je svestan da doivljava oseanje gubitka jae nego ikad u ivotu. Da, ree on sebi. Daleka Tifani nastavljala je da ga priziva. Dolazim. ao mi je, Tifani, draga. Sutra u ti doi. Mi emo... On zastade u svom unutranjem monologu, da bi otro suze iz oiju. Muzika je dostigla zavrni kreendo, koji je oznaavao da su parovi kantorskih zmija poeli svoju igru neposrednog parenja. Vinters opet pogleda kroz dogled. Nije vie bilo slike Tifani. On podesi dogled. U ii se pojavi Doana Kar, uputi mu kratak osmeh, i nestade. Sledeeg trenutka inilo se da ona mala arapska devojica sa virdinijske plae plee pod samim mesecom. Srena, radosna. Ali, u trenu, i nje nestade. Muzika je bila svuda oko njega. Naleti zvuka, monog, punog; ne izraavaju vie predoseanje zadovoljstva, nego ostvarenje zadovoljstva upravo ovog trenutka.

Jo jednom, on pogleda kroz dogled. Zalazi mesec, i dok pada u okean, slika koju razigrane zmije stvaraju naspram svetlog meseevog diska nepogreivo je prepoznatljiva. Vinters jasno vidi lica svoje ene, Beti, i svog sina, Hepa. Njih dvoje mu se zajedno smee, sa naklonou dubokom i trajnom. I tako ostaju, u njegovoj viziji, sve do potpunog potonua meseca u more. 3. Kerol se muila da namesti svoju ronilaku opremu. "Treba li ti pomo, anele?" upita Troj. On joj prie i stade uz nju, u mraku praskozorja. Ve je bio potpuno spreman za ronjenje. "Ovako neto nisam stavila na sebe jo od svojih prvih asova ronjenja", ree ona, petljajui sa nelagodnou oko te staromodne opreme. Troj pritee opasa sa tegovima oko njenog struka. "Plai se, a? Anele?" Kerol ne odgovori odmah. "Plaim se i ja. Puls mi je valjda dvostruko bri od normalnog." Kerol kao da je bila najzad zadovoljna svojom opremom. "Zna, Troje, ak i posle ovakva tri dana, mom mozgu nije lako da ubedi ostatak mene da se sve ovo zaista deava. Zamisli kad bismo sve ovo zapisali, pa da neko to ita. 'I dok smo se spremali da se vratimo u vanzemaljski svemirski brod...'" "Ej, drutvo, ajd' ovamo", pozva ih Nik s one strane platnene konstrukcije. Kerol i Troj odoe do njega na prednji deo brodia. Nik je zurio preko mora, ka istoku. On dodade Keroli maleni dogled. "Da li vidi tamo, u daljini, malo levo od onog ostrva, neku svetlost?" Kerol uspe da razaznade svetlost, ali jedva. "Aha", ree ona. "Pa a? Nije li normalno da se tamo negde na okeanu zadesi jo neki brod?" "Dabome da je normalno", odgovori Nik. "Ali ta svetlost se ve petnaest minuta nije pomakla. Sedi tamo, pa sedi. Zato bi ribarska brodica, ili bilo kakva druga..." "", prekide ga Troj, prinosei prst usnama. "Sluajte", proapta on, "ujem muziku." Njegovi drugari ostadoe na palubi u potpunoj tiini. Iza njih mesec nestade u okeanu. Preko blagog pljuskanja talasa zaue, svo troje, zvuke koji su podseali na finale neke simfonije u izvoenju velikog orkestra. Trideset sekundi su sluali. Muzika je napokon dola do vrhunca, malo utihnula, a onda naglo prestala. "To je bilo divno", primeti Kerol. "I nenormalno", ree Nik, prilazei joj. "Iz kog je, do avola, izvora dopirala? Je l' to tamo neko isprobava novi stereo? Za ime boga, pa ako je taj zvuk prevalio deset ili petnaest kilometara, izbliza mora da je bio zagluujui."

Troj je stajao po strani, usredsreen na neto. "Znam da e ovo zazvuati ludo", ree on Niku i Keroli, "ali mislim da je ta muzika bila signal nama da zaronimo. Ili, eventualno, upozorenje." "Super" prihvati Kerol. "Eto ta nam treba da bismo stekli pouzdanje. Nekakvo upozorenje. Kao da ve nismo dovoljno nervozni." Nik je obgrli jednom rukom. "Ej, damo", ree on, "nemoj da ucvika sada kad si nam najpotrebnija. Posle svih onih hrabrih rei o doivljaju koji se jednom u ivo..." "Ne, stvarno, idemo", ree Troj nestrpljivo. Delovao je brino i vrlo ozbiljno. "Nema dileme, stie mi poruka da treba odmah da zaronimo." Trojev sveani ton namah promeni njihovo raspoloenje. utke se dadoe na posao da uvrste dve plovne vree, u kojima su bili olovo, zlato i informacioni diskovi. Na istoku se nebo i dalje rasvetljavalo. Do izlaska sunca ostalo je jo samo oko petnaest minuta. Dok su radili, Kerol primeti da Nik izgleda malo rasejan. Neposredno pre nego to e svi napustiti brodi, ona mu prie. "Je l' ti dobro?" upita ga tiho. "Jeste", odgovori on. "Samo, pokuavam da ukapiram da l' sam sasvim poludeo. Osam godina razmiljam ta bih uinio ako bih se doepao celog svog udela u tom blagu. A sad se spremam da sve dam nekim vanzemaljcima koji su prispeli bog-te-pita otkud." On je pogleda. "Ovde ima zlata dovoljno da troje ljudi dugo od njega ivi." "Znam", ree ona i ovla ga zagrli. "Moram priznati da sam i ja pomiljala na to. Ali, u stvarnosti, deo tog zlata pripada Amandi Vinester, deo Dejku Luisu, glavnina poreznicima..." Ona se nasmei. "Uostalom, to je samo novac. Nitavna stvar, ako se uporedi sa tim da smo jedina ljudska bia koja sarauju sa posetiocima sa druge planete." "Nadam se da si u pravu", sloi se on. "I da se neu sutra probuditi sa oseanjem da sam uasno pogreio. Cela ova epizoda bila je toliko bizarna da mi se ini da moje normalne intelektualne sposobnosti ne funkcioniu kako treba. Pa, mi ak nismo sigurni ni da li su ovi vanzemaljci prijateljski nastrojeni..." Kerol navue ronilaku masku na lice. "Nikad nemo dobiti sve odgovore", ree ona i uhvati ga za ruku. "Idemo, Nik." Troj se prvi nae u vodi. Za njim, Nik i Kerol. Pre ronjenja su se bili dogovorili da e Kerol nositi baterijsku lampu i predvoditi skupinu. Od njih troje, ona je bila najpokretljivija, jer su njih dvojica teglili po jednu plovnu vreu. Zabrinuti da li e moi da nau svemirski brod, bili su pripremili niz komplikovanih postupaka za traganje. Nije, meutim, bilo potrebno da brinu. Desetak metara ispod Kraljice Floride, na praktino istom onom mestu gde je u etvrtak bio otvor u grebenu, u vodi je neto sijalo. Kerol pokaza rukom u tom pravcu, i njih dvojica doplivae do nje. Doplivavi blie, videe da svetlost dopire iz jedne pravougaone povri visoke oko

tri, a iroke oko est metara. Tu nisu mogli videti nita sem neeg nalik na materijal koji je sa svoje zadnje strane bio blago osvetljen. Kerol je oklevala. Troj se zalete pokraj nje, pravo u tu svetlu zonu, vukui za sobom svoju plovnu vreu. Nestadoe istog asa, i on i vrea. Nik i Kerol su ekali. Kerol osei kako napetost u njoj raste. Ajd' sad, Dosonova, pomisli ona, ti si na redu. Ve si bila ovde. Udahnuvi duboko ona glavake zapliva u taj materijal. Istog asa oseti na licu neto nalik na dodir plastinog materijala, i nae se u tunelu. Brza struja povue je udesno. Kerol pade niz mali vodopad i ostade nasukana u plitkom bazenu na dnu. Ispentravi se iz bazena, ona poe da skida ronilaku opremu sa sebe. Troj je stajao na podu, oko tri metra od ivice bazena. Uz njega je stajao jedan od tutora, koji je ve preuzeo plovnu vreu, otvorio je, i spretno razdvojio poluge zlata, olovne tegove i info-diskove. Kerol vide, jo dok su se njene oi privikavale na slabu svetlost, kako tutor utovaruje zlato na malo gusenino vozilo sa platformom uzdignutom oko trideset centimetara od poda. Tutor odmah naslaga na druge dve pokrtne platforme info-diskove i olovne tegove. A onda se die jedan tepih, koji je do tada stajao neupadljivo naslonjen na zid levo od njih, i prie vozilima, ije gusenice odmah proradie kao da ih je ukljuio. Tepih povede platforme iz te dvorane u oblinji hodnik. Kerol skinu masku sa glave i skide svu ostalu ronilaku opremu sa sebe. Nalazila se u dvorani osrednje veliine. Prostorija je nalikovala na onu u kojoj su se ona i Troj obreli na poetku svog prethodnog ronjenja. Krivi segmenti zidova bili su naizmenino crne i bele boje. Levo od nje, pored bazena u koji se slivala voda, nalazio se jedan mali prozor ka okeanu. Tavanice su bile niske i stisnute, jedva pola metra iznad njene glave, tako da Kerol obuze oseanje klaustrofobije. Znai, evo mene opet, pomisli ona. Ponovo u Zemlji uda. Ovog puta napraviu obilje slika. Ona poe da fotografie kolonu sainjenu od jednog tepiha i tri platforme, koja je upravo odlazila iz sobe. Onda promeni soivo, i napravi desetak brzih snimaka tutora koji je stajao uz Troja; tutora je slikala iz neposredne blizine. Trup ovog tutora bio je isti kao kod onih koje je videla prethodnog dana, slian amebi, ali je u gornju polovinu bilo pozabadano samo pet pipaka sa alatkama. Po svemu sudei, ovaj je turor bio podeen specijalno za posao koji mu je namenjen - naime, za preuzimanje predmeta koje su doneli njih troje. Troj joj prie. "Gde je Nik?" upita on. Boe moj, pomisli Kerol okrenuvi se i pogledavi iza sebe, ka mlazevima vode i bazenu. Maltene sam zaboravila. Ona ukori sebe to nije saekala Nika. Pa, najzad, on jo nijednom nije siao ovamo... Nikovo telo odjednom izlete, nekontrolisano se tumbajui po dnu kanala, i pljusnu u bazen. Za njim dolete i plovna vrea i estoko ga lupi u lea, iznad bubrega. On nesigurno ustade, srui se u bazen, pa opet ustade. U ronilakoj opremi, sa tankom plastikom vree obmotanom oko zgloba ake, ponajvie je liio na posetioca iz kosmosa.

Dok je Nik izlazio iz bazena, Kerol i Troj su se smejali. "U redu, profesore?" uzviknu Troj i prui mu ruku da mu pomogne. "ou je bio na visini. teta iva to taj ulazak nismo snimili." Nik izvadi disaljku iz usta. Bio je bez daha. "Mnogo vam hvala to ste me ekali, ekipo", zamuca on i osvrte se oko sebe. "Inae, gde smo?" U meuvremenu, tutor mu prie sa strane i poe da tegli vreu jednim od svojih izduenih dodataka. "E, ekaj malo, udvitence", uzviknu Nik, suzbijajui strah. "Da se ja prvo snaem." Tutor, meutim, ne stade. Jedan produetak slian nou odreza vreu ispod mesta gde je bila privrena za Nikov zglavak. Potom tutor uze celu vreu, zajedno sa zlatom i olovom u njoj, i nekako je progura kroz svoju polupropusnu kou. Posle toga vrea se neoteena, mogla videti u njegovom telu, pokraj etvrtastih kontrolnih kutija. Tutor se okrete i pouri, i izie istim putem kao tepih i platforme ranije. "Samo izvoli", uspe Nik da izusti, gledajui kako udna spodoba nestaje sa svojim plenom. Zatim poskida ostatak ronilake opreme sa sebe i prie Troju. "Okej, Defersone, ti si ovde glavni dasa. ta emo sad?" "Pa, profesore", odgovori Troj, "koliko ja znam, na posao je zavren. Ako ste vi, narode, voljni, moemo opet da nabacimo opremu i skoimo kroz onaj tamo zidprozor. Kroz manje od pet minuta bili bismo na brodu. Ako sam dobro oitao poruke, ovi vanzemaljski frajeri bie spremni da odlepraju u vrlo kratkom roku." "Misli, to je sve? Gotovi smo?" upita Kerol. Troj potvrdno klimnu. "Ovo je najprecenjenije iskustvo jo od mog prvog seksualnog odnosa", stie na to njen komentar. Nik poe kroz dvoranu, udaljavajui se od bazena i svojih prijatelja. "Kud si po'o?" upita Troj. "Ulaznicu sam poprilino platio", odgovori Nik. "Imam pravo bar na jedan obilazak." Kerol i Troj pooe za njim. Proavi kroz praznu salu, zaoe izmeu dva razmaknuta zidna segmenta. Hodnik u koji su uli bio je kratak, mraan, pokriven. Na drugom kraju videla se svetlost. Oni stupie u sledeu dvoranu; ta je bila kruna i mnogo vea. Iznad nje su bili oni visoki katedralski svodovi koji su se prilikom prethodne posete toliko dopali Kerol. Dvorana nije bila prazna: ispred sebe ugledae dinovski providni cilindar visok oko osam a irok oko tri metra, uspravno postavljen na pod. Svenjevima narandastih cevi i purpurnih kablova cilindar je bio povezan sa skupinom maina ugraenih u zid iza njega. Unutranjost cilindra bila je ispunjena bledozelenom tenou u kojoj je, na razliitim visinama, plovilo osam zlatastih predmeta raznih oblika. Jedan od tih predmeta izgledao je kao morska zvezda, drugi kao kutija, trei kao darbi-eir; jedino to im je bilo zajedniko bee ta povrina koja kao da je bila od zlata. Paljivijim razgledanjem cilindra moglo se videti da u tenosti postoje tanke

membrane. Te povrine delile su tenost na nekoliko zasebnih zapremina, tako da je svaki zlatasti predmet imao svoj deo tenosti. "E, dobro, genije", obrati se Nik Troju, poto je proveo skoro itav minut zurei u cilindar. "Objasni nam o emu je ovde re." Kerol je bila u raju za fotografe. Ve je ispucala gotovo svih sto dvadeset osam slika, koliko se moglo smestiti na jedan mini-disk. Cilindar je fotografisala iz svih uglova. Napravila je i slike izbliza svakog pojedinog ploveeg predmeta u tenosti. Upravo je snimala maine iza cilindra, ali prestade sa fotografisanjem da bi ula Trojev odgovor. "Pa, profesore..." poe Troj. elo mu je bilo nabrano; nastojao je da se koncentrie. "Koliko mogu da razaberem iz onog to su pokuavali da mi kau, ovaj kosmiki brod ima zadatak da obie desetak planeta koje su razasute po ovom delu galaksije. Na svakoj planeti Vasionci ostave po jednu od ovih zlatnih stvari koje vidite u cilindru. Unutra su maleni embrioni, ili semenke, genetski pripremljeni da preive na toj planeti." Kerol im prie. "Znai, brod ide od planete do planete i na njima ostavlja ove pakete sa nekakvim semenom? Neto kao galaktiki Doni-Jabukovo-Seme?" "Neto tako, anele, sem to je u svakoj posudi seme i biljaka i ivotinja. Plus, usavreni roboti koji gaje i vaspitavaju ta iva bia sve dok ne dostignu zrelost. Posle toga, odrasla bia mogu i sama odlino da uspevaju, bez pomoi robota." "Sve to, u tako malom paketu?" upita Nik. On ponovo baci pogled na zadivljujue predmete koji su plovili u tenosti unutar cilindra. Veoma mu se dopadala boja zlata. Odjednom, pomisli na trozubac. Zamisli kako u trozupcu, ispod one zlataste povrine, sve vrvi od hiljada i hiljada embriona, i u svom umu zamisli kako ti embrioni u budunosti nastavljaju da rastu. Bilo je neeg zastraujueg u ideji da su ta stvorenja genetski obraena za opstanak na Zemlji. A ta ako ne budu prijateljski nastrojena?" Nikovo srce na trenutak bre zakuca, kada shvati ta ga je to uznemiravalo, jednim delom i podsvesno, jo otkako je poeo da veruje u Trojevu priu o tuincima. Zato su se uopte zaustavili na Zemlji? ta oni stvarno hoe od nas? Njegov um je jurio dalje. A ako taj trozubac sadri izuzetno usavrena bia namenjena Zemlji, pomisli on, onda nije ni vano da li jesu ili nisu prijateljski nastrojena. U oba sluaja biemo uniteni, ranije ili kasnije. Kerol i Troj su razgovarali, uopteno, o nainima kako bi jedna usavrena civilizacija mogla, pomou semena, kolonizovati druge planete. Nik ih nije paljivo sluao. Ne mogu to da kaem Troju, pa ak ni njoj. Ako Vanzemaljci saznaju ta mislim, zaustavie me. Bilo bi dobro da to uradim to pre. On zau kako Kerol, koja je ve poinjala da pravi novu seriju fotografija predmeta u cilindru, neto govori. "Troje, da li je ista podudarnost to da trozubac koji smo u etvrtak nali toliko lii na ove pakete sa semenom?"

Nik ne saeka da Troj odgovori. "Izvinite to odlazim", prekide ih on vrstim glasom. "Zaboravio sam neto veoma vano. Moram se vratiti na brod. Ostanite tu i ekajte me. Odmah se vraam." On izjuri iz sobe, kroz hodnik i kroz onu prvu prostoriju, onu sa niskom tavanicom i prozorom prema okeanu. Dobro je, pomisli on, nita me nee zaustaviti. Ne zastavi ak ni da navue ronilaku opremu, ve samo udahnuvi u plua ogromnu koliinu vazduha, on se baci kroz prozor. Pre nego to je stigao do povrine, uplaio se da e mu plua eksplodirati. Ipak, uspeo je. Nekoliko trenutaka potom, pope se uz lestvice, u brodi. Nik odmah ode do najnie ladice u ormanu na kome se nalazila elektronska oprema. Zavukavi ake u ladicu, on dograbi zlatni trozubac. Oseao je da je osovina trozupca znatno odebljala. Sad je bila gotovo dvostruko deblja nego kad ju je po prvi put uzeo u ruke. Kerol je bila u pravu. Prokletstvo, zato je nisam tada sluao? On sasvim izvue trozubac iz ladice. Iza Nikovih lea sunce samo to nije izalo. U svetloti zore Nik vide da se trozubac izmenio i na nekoliko drugih naina. Postao je tei. Viljukaste izrasline postale su takoe tee, i maltene srasle jedna s drugom. Sem toga, na severnom polu vee od dveju sfera pojavila se rupa, koja je omoguuavala da se vidi mekana, lepljiva unutranjost. Nik je paljivo razgledao trozubac. A onda, iznenada, oseti kako se dve snane ruke obavijaju oko njegovih grudi i gornjeg dela tela, prinuujui ga da ispusti trozubac na palubu. "A sad samo mirno", zau neki glas sa lakim stranim naglaskom. "I poni polako da se okree. Neemo ti nita, ukoliko bude saraivao." Nik se okrete. Pred njim su, u ronilakim odelima, stajali komandant Vinters i jedan visoki, debeli mornar koga Nik nikad ranije nije video. Porunik Ramirez drao je Nika. Malo-pomalo, Ramirez pusti Nika i sae se da uzme trozubac, a onda ga dodade Vintersu. "Hvala, porunie", ree Vinters. "Gde su vai drugari, Vilijemse?" upita on Nika. "Dole, kod mog projektila?" Nik u prvi mah ne ree nita. Dogaalo se premnogo toga, i prebrzo. Nije mu bilo lako da ukljui Vintersa u svoj plan o vraanju trozupca u svemirski brod. im je osetio koliko se spoljanjost trozupca izmenila, Nik je bio siguran da je to jo jedna od posuda sa semenom. Sad je Vinters podrobno razgledao trozubac. "A u emu je znaaj ove stvari?" upita on. "Vi ste je, ljudi, dovoljno slikali." Nik je kalkulisao. Ako ovde budem dugo zadran, Kerol i Troj e, nesumnjivo, izai iz svemirskog broda. A vanzemaljci e onda poleteti. On duboko udahnu. Jedina moja ansa jeste istina. "Komandante Vinters", poe Nik, "molim vas, sasluajte vrlo paljivo ovo to u rei. Zvuae fantastino, ak i smeno, ali u celosti je istinito. A ako hoete da poete sa mnom, moi u sve da vam dokaem. Veoma je mogue da sudbina

ljudske rase zavisi od onoga to emo uiniti u toku sledeih pet minuta." On za trenutak zastade da sredi svoje misli. Vinters, iz nekog razloga, pomisli na onu smenu priicu o argarepi koju je uo od Toda. Meutim, ozbiljnost koju je video na Nikovom licu ubedi ga da treba da nastavi da paljivo slua. "Nastavite, Vilijemse", sloi se on. "Kerol Doson i Troj Deferson se u ovom trenutku nalaze u unutranjosti supersavrenog vanzemaljskog svemirskog broda koji lei tano ispod nas. Ta tuinska letelica putuje od planete do planete, polaui pakete sa embrionima bia koja su genetski pripremljena da bi mogla opstati na datoj planeti. Taj zlatni predmet koji imate u ruci je, u sutini, kolevka za stvorenja koja e jednog dana moi veoma dobro da uspevaju na Zemlji. Moram to da vratim vanzemaljcima pre nego to krenu odavde, inae se moe desiti da nai potomci ne preive." Komandant Vinters je gledao Nika kao da pred sobom ima ludaka, a onda zausti da neto kae. "Ne", zaustavi ga Nik. "ujte me do kraja. Taj svemirski brod je ovde zastao i zato to su mu potrebne neke opravke. U jednom trenutku pomislili smo da je moda naao vau raketu. To je, jednim delom, i nain kako smo se u ovo upetljali. Nismo znali da u kolevci postoje ta bia. Zato smo nastojali da pomognemo. Jedna od stvari potrebnih vanzemaljcima radi popravke bilo je zlato. Vidite, imali su samo tri dana..." "Isuse Hriste!" povika Vinters na Nika. "Da li vi stvarno oekujete da poverujem u te govnarije? To je najludakija, najneuverljivija pria koju sam uo u itavom svom ivotu. Niste pri istoj svesti. Kolevke, vanzemaljci kojima je potrebno zlato radi popravki... Pretpostavljam da ete mi sad rei da su oni visoki dva metra i izgledaju kao argarepe..." "I da imaju na licu etiri vertikalna proreza?" dodade Nik. Vinters pogleda levo i desno, a onda se obrati poruniku Ramirezu. "Rekli ste mu?" upita on. Ramirez odmahnu glavom. "Ne", nastavi Nik naglo, poto je Komandant izgledao sasvim zbunjen. "To bie u vidu argarepe nije bilo vanzemaljac, ili bar ne jedan od onih supervanzemaljaca koji su izgradili svemirski brod. Ta argarepa bila je holografska projekcija..." Uznemireni komandant Vinters odmahnu rukom. "Ja te gluposti vie neu da sluam, Vilijemse. Bar ne ovde. Hou da ujem ta vi i vai prijatelji znate o mestu gde se nalazi projektil. Hoete li dobrovoljno prei na na brod, ili vas moramo vezati?" U tom asu, dva metra iznad njih, jedno bie sa deset nogu, crno, slino pauku, sa telom od oko deset centimetara u preniku, neopaeno je dolo do ivice platnenog krova. Pruilo je tri antene ka njima, a onda se bacilo sa ivice i doskoilo na zadnju stranu Ramirezovog vrata, ba u trenutku kad u razgovoru doe do zastoja. "Ajiii", kriknu porunik Ramirez padajui na kolena iza Nika, grabei tu crnu stvar koja je

pokuavala da iz njegovog vrata uzme komadi mesa kao uzorak. Na trenutak svi su ostali skamenjeni. Onda Nik sa radne povrine stola epa velika kljeta i tresnu crno bie jedanput, dvaput - tek posle treeg udarca ono spade sa Ramirezovog vrata. Sva etvorica su gledali kako to bie pada na palubu, hitro pritrava kolevci koju je komandant Vinters ostavio da bi mogao pomoi Ramirezu, desetostruko smanjuje svoju veliinu, uskae u kolevku kroz meki, lepljivi otvor na vrhu sfere, i tu nestaje. Nekoliko sekundi posle toga lepljiva masa se stvrdnu. Opet je itava povrina kolevke bila kruta. Vinters je bio van sebe od zaprepaenja. Ramirez se krstio. Mornar je izgledao kao da e svakog trenutka pasti u nesvest. "Kunem vam se, komadante, da je moja pria istinita", ree Nik smireno. "Treba samo da poete dole sa mnom i da se lino uverite. Dole sam ostavio i svoju ronilaku opremu da bih to pre dospeo ovde, na brod, i uzeo ovu stvar. Moemo da poemo zajedno, da ponesemo moj poslednji ispravni rezervoar i da delimo vazduh iz njega." Vintersu se vrtelo u glavi. Onaj pauk sa deset nogu bio je ona slamka koja, kako se kae, slama lea kamili. Imao je oseaj da je uao u Zonu sumraka. U ivotu nisam ni uo ni video nita ni izdaleka slino ovome, pomisli Vinters. A pre samo pola sata imao sam besomune halucinacije praene muzikom. Moda sam ja onaj koji gubi dodir sa realnou. Porunik Ramirez je jo bio na kolenima. inilo se da se moli bogu. Ili je ovo moda, konano, znak od boga, meni upuen. "U redu, Vilijemse", ree komandant, i sam iznenaen to uje sebe kako izgovara te rei. "Ii u sa vama. Ali e moji ljudi ekati ovde, na vaem brodu, da se vratimo." Nik dohvati trozubac i pojuri oko platnene konstrukcije da pripremi ronilaku opremu. Troj i Kerol su tek posle nekoliko sekundi reagovali na Nikov nagli odlazak. "Ovo je bilo udno", ree Kerol konano. "ta misli, ta je to zaboravio?" "Pojma nemam", slegnu Troj ramenima. "Ali nadam se da e pouriti natrag. Ne bih rekao da je do lansiranja ostalo jo mnogo. A siguran sam da e nas oni pre lansiranja izbaciti napolje." Kerol je trenutak razmiljala, a onda se okrenula da opet pogleda cilindar. "Zna, Troje, ovi zlatni predmeti zaista sasvim nalikuju, po svojoj spoljanjosti, trozupcu. Jesi li rekao da..." "Ranije ti nisam odgovorio, anele", upade joj Troj u re. "Ali da, u pravi si. Isti je to materijal. Tek kad smo danas sili ovamo, uvideo sam da je ono to smo pri prvom ronjenju izneli zapravo paket semena namenjenog Zemlji. Moda su oni i ranije pokuavali to da mi kau; moda ih jednostavno nisam razumeo." Kerol je bila zadivljena. Prie cilindru i pritisnu lice na njegov zid. Oseaj je bio vie nalik na staklo nego na plastiku. "Znai, moda sam bila u pravu kad sam

pomislila da je postao tei i deblji..." ree ona, govorei koliko Troju, toliko i samoj sebi. "A u trozupcu je seme biljaka i ivotinja?" Troj odgovori klimanjem glave. Sad se u cilindru neto poelo kretati. Iz membrana kojima je tenost u cilindru bila podeljena rasle su neke niti nalik na ice za voenje, i obavijale se oko svakog zlatastog predmeta ponaosob. Kerol ubaci novi disk u kameru i pojuri oko cilindra, zastajui u pozama koje su bile najpogodnije za fotografisanje ovog procesa. Troj spusti pogled ka narukvici. "Sumnje nema, anele. Ovi vanzemaljci se spremaju za poletanje, to je sigurno. Moda bi trebalo da krenemo." "ekaemo najdue to moemo", viknu Kerol preko sobe. "Ove fotografije e imati neprocenjivu vrednost." A onda oboje zaue neku udnovatu buku iza zidova. Nisu to bili jaki zvuci, ali su odvlaili njihovu panju budui da su bili neujednaeni i sasvim tuinski. Sluajui tu lepezu zvukova, Troj se nervozno etkao. Kerol mu prie. "Sem toga", ree ona, "Nik je zatraio od nas da ga saekamo." "Ma, to je super", odgovori Troj, "ako i oni budu ekali." inilo se da ga je bila obuzela nervoza nekarakteristina za njega. "Ne elim da se zateknem unutra kad ovi frajeri odu sa Zemlje." "Hej, gospodine Defersone, hej", ree Kerol, "trebalo bi da ti bude onaj hladnokrvni. Opusti se. Upravo si rekao da smatra da e nas izbaciti pre nego to krenu." Ona zastade i ispitivaki ga osmotri. "Je l' moda zna neto to ja ne znam?" Troj joj okrete lea i poe ka izlazu. Kerol se stuti za njim i epa ga za miicu. "U emu je stvar, Troje?" upita ona. "ta nije u redu?" "Vidi, anele", odgovori on, ne gledajui pravo u nju, "ja sam to tek pre jednog minuta ukapirao. I jo nisam siguran kakav je znaaj toga. Nadam se da nisam napravio jezivu..." "O emu pria?" prekide ga ona. "Nita te ne razumem." "Paket za Zemlju", izrui on. "U njemu je i ljudsko seme. Zajedno sa semenjem drvea, insekata, trava i ptica." Kerol je stajala oi u oi s njim, nastojei da shvati ta ga je toliko uznemirilo. "Kad su oni doli ovamo, pre mnogo, mnogo vremena", objasni Troj, lica namrtenog od brige, "uzeli su, i na svoj matini svet poneli, uzorke raznih ivih vrsta. Tamo su genetskim doterivanjem popravili te vrste, spremajui ih za kasniji povratak na Zemlju. Meu tim primercima bilo je i ljudskih bia." Kerolino srce bre zalupa. Shvatila je ta joj to Troj govori. "Znai, to je to, ree ona u sebi. Mi smo nali paket u kome se nalaze i nadljudi. Ne samo bolje cvee i bolje bube, nego i bolji ljudi. Njena prva reakcija nije bila strah, kao kod Troja, nego neodoljiva radoznalost. "Mogu li ih videti?" upita ona uzbueno. Troj ovo nije razumeo. "Te nadljude, ili ve kako god eli da ih zove..." nastavi ona, "mogu li njih da vidim?" Troj odmahnu glavom. "To su samo maleni zigoti, anele. U aku bi ti stalo vie od milijardu. Ne bi mogla nita da vidi."

Kerol ipak nije htela da odustane. "Ali ti drugari imaju tako udesne tehnoloke sposobnosti. Moda mogu..." Ona zastade. "ekaj malo, Troje. Pamti onu argarepu u bazi? Bila je to holografska projekcija. Mora biti da je na neki nain dola iz informacijske baze ovog svemirskog broda." Kerol se udalji od Troja, zalazei u sredinu dvorane. Potom prui obe ruke uvis i die pogled ka tavanici koja se nalazila desetak metara iznad nje. "U redu, vi narode, ko ste da ste", poe da priziva jakim glasom. "Postoji neto to ja elim. Mi smo svoje guzice izloili velikoj opasnosti da bismo doneli ono to vam je bilo potrebno za popravke. Moete bar da uzvratite uslugom za uslugu. elim da vidim kako bismo mogli izgledati jednog dana..." Levo od njih, ne mnogo daleko od jedne od velikih, glomaznih maina povezanih sa cilindrom, razmakoe se dva komada zida, stvarajui izmeu sebe prolaz kojim je zapoinjao jedan hodnik i njih dvoje ugledae svetlost na kraju tog hodnika. "Hajdemo", pozva oduevljena Kerol Troja koji se opet smeio, zadivljen njenom odlunou, "idemo da vidimo ta su nai nad-svemirci ovog puta pripremili za nas." Hodnik je bio kratak. Na njegovom kraju nalazila se meko osvetljena etvrtasta soba sa stranama od po priblino sedam metara. Blizu suprotnog zida, u plavoj svetlosti koja je itavom prizoru davala nadrealni izgled, stajalo je osmoro dece, oko velikog svetleeg modela Zemlje. Prilazei, Kerol i Troj shvatie da to pred njima nije stvarnost, nego samo sloena serija projektovanih slika. Ali te prozrane slike bile su tako bogate pojedinostima da je bilo lako zaboraviti da su samo projekcije. Bila su to deca od etiri ili pet godina starosti. Na sebi je svako dete imalo samo po jedan komad tankog belog platna oko bedara, tek koliko da se pokriju genitalije. etiri devojice i etvorica deaka sainjavali su skupinu. Dvoje su bili crnci, dvoje plavooki i plavokosi belci, dvoje azijatskog izgleda, a preostali deak i devojica, oigledno blizanci, izgledali su kao meavina itavog oveanstva. Kerol odmah zapazi njihove oi. Svo osmoro dece imalo je krupne, prodorne, briljantno intenzivne oi, u ovom asu usredsreene na svetlucavu Zemlju ispred njih. "Kontinenti na ovoj planeti", govorio je mali crnac, "svojevremeno su bili spojeni i inili su dinovsku kopnenu masu koja se protezala od jednog pola do drugog. Bilo je to u srazmerno bliskoj prolosti, pre samo oko dvesta miliona godina. Od tog doba, kretanjem ploa na kojima poivaju pojedine kopnene mase, dolo je do potpune promene konfiguracije povrine planete. Ovde, na primer, moete videti kako se indijski podkontinent pre sto miliona godina otrgnuo od Antarktika i preao preko okeana, tako da se na kraju sudario s Azijom. Zbog tog sudara, i kasnije interakcije tektonskih ploa, uzdigli su se Himalaji, najvie planine na ovoj planeti, i dostigli svoju sadanju visinu."

Dok je deki priao, elektronski model Zemlje je ispred njega demonstrirao kontinentalne promene koje je on opisivao. "Ali, kakav mehanizam dovodi do toga da se pojedine tektonske ploe i kopnene mase pokreu jedne u odnosu na druge?" upita majuna plavojka. "", proapta Kerol Troju u uvo. "Otkud to da ovi govore engleski i toliko znaju o geografiji Zemlje?" Troj je pogleda kao da je razoaran inapravi krunu kretnju rukom. Pa naravno, ree ona sebi, ve su obradili diskove. "... onda, zbog ove aktivnosti, materijal iz magmatskog sloja ispod Zemljine kore biva potisnut nagore. Tako potiskivani, kontinenti posle izvesnog vremena poinju da se razmiu. Ima li jo pitanja?" Crni deki se osmehivao. Potom jo jednom pokaza prstiem ka globusu. "Evo ta e se desiti sa kopnenim masama tokom sledeih, priblino, pedeset miliona godina. Dve Amerike e otii daleko na Zapad, udaljavajui se od Afrike i Evrope, zbog ega e Juni Atlantik postati mnogo vei okean. Persijski zaliv e se sasvim zatvoriti, Austrija e otii na sever ka ekvatoru i stisnue se uz Aziju, a Baha Kalifornija i oblast oko Los Anelesa otcepie se od Severne Amerike i zaploviti ka severu, kroz Pacifik. Kroz pedeset miliona godina od danas, poee sudar Los Anelosa sa Aleutskim ostrvima." Sva su deca sa predanom panjom posmatrala promene na globusu. Kontinenti na povrini modela prestadoe da se kreu. Tad se mali Azijata jednim korakom malo izdvoji iz grupe. "Ovaj fenomen kontinentalnog kretanja, koji je Brajan opisao, videli smo i na pet-est drugih planeta. Sve su to bila nebeska tela preteno pokrivena nekom tenou. Sutra e eri voditi detaljniju diskusiju o silama u unutranjosti planete koje dovode do toga da irenje okeanskog dna uopte i pone." U scenu, sa leve strane, ue potom projektovana slika tutora; on odnese i globus, i nekoliko drugih nastavnih pomagala koja nije bilo mogue identifikovati. Deki strpljivo saeka da tutor zavri posao, a onda nastavi. "Sada bi Darla i David eleli da podele sa vama jedan projekat na kome rade ve nekoliko dana. Oni e svirati, a Miranda i Justin e izvesti ples za koji su sami spremili koreografiju." Rasno meoviti blizanci oduevljeno se okrenue svojim kolskim drugarima, i devojica progovori. "Kad smo prvi put uili o ljubavi odraslih, i o promenama za koje moemo oekivati da e se svima nama dogoditi u pubertetu, David i ja smo pokuali da sebi doaramo kako bi to izgledalo nai jednu novu elju, jau ak i od ove koju ve poznajemo. Naa zajednika vizija pretvorila se u kratku muziku kompoziciju i u ples. Naziv koji smo tome dali je 'Ples ljuubavi'." Dvoje dece sedoe potom na pod, ali ne blizu grupe, nego maltene na samom rubu slike, i poee da hitro pokreu prste kao da kucaju po pisaim mainama koje su se nalazile na podu. Sobu ispuni sintetizovana melodija, vedra, prozrana, prijatna. Plavokosi deki i orijentalna devojica poee da pleu u sreditu grupe. U poetku su, u tom plesu, njih dvoje bili potpuno odvojeni, kao nesvesni jedno drugog, svako potpuno obuzet svojih aktivnostima. Deko potom kleknu da ubere divan cvet, ija

crvena i bela boja zatreperie u holografskoj projekciji. Devojica je, pleui, lupkala velikom blistavoplavom loptom koja je blago odskakivala. Posle nekog vremena devojica primeti deaka i prie mu, donekle neodluno, nudei da se oboje poigraju loptom. Deko prihvati igru loptom, ali se inilo da ni na ta ne obraa panju osim na igru samu. Ovo je magija, pomisli Kerol gledajui sa kakvom se gracioznou i pouzdanom preciznou slike ove dece kreu ispred nje. Ova deca su divna. Ali ne mogu biti stvarna. Suvie su sreena, suvie zatvorena u sebe. Gde je napetost, gde borba? I pored ovih pitanja, bila je duboko dirnuta scenom koju je posmatrala. Ova deca su radila usklaeno, kao grupa; harmonini tok ih je nosio od jedne aktivnosti do druge. Govor tela bio im je otvoren i bez straha. Nikakve neuroze nisu blokirale njihov proces uenja. Ples se nastavljao. Muzika je postala dublja kad je deko poeo da obraa panju na svoju partnerku, a devojica da ukraava kosu njegovim omiljenim cveem radi njihovih kratkotrajnih susreta. Promenie se i telesni pokreti: hitri i burni skokovi koji su na delikatan nain sugerisali erotiku, kao da im je cilj bio da probude, a potom zadirkuju pupei libido. Dvoje malenih plesaa se dotae, razdvoji, a zatim spoji u zagrljaj. Kerol je bila oarana. Koliko drugaiji je moj ivot mogao biti, zapita se ona, da sam sve ovo znala kada sam imala pet godina. Ona se priseti svoje bogate drugarice u fudbalskom kampu, Desike iz Laguna Bia, koju je i kasnije ponekad viala. Desika je uvek izmicala, uvek je morala da bude prva. Upustila se u seks sa momcima jo pre nego to sam ja dobila prvu menstruaciju. I vidi ta je posle bilo s njom. Tri braka, tri razvoda, a tek trideset godina stara. Kerol pokua da zaustavi svoj um koji su opsedale razne asocijacije; elela je da punu panju posveti plesu. Odjednom se seti svog fotoaparata. I tek to naini prvih nekoliko snimaka ove dece, zau neki zvuk iza sebe. To se Nik vraao hodnikom. U ruci je nosio trozubac. Nik zausti da neto kae, ali ga Troj uutka prislonivi prst na usne, a zatim pokazavi na ples koji se nastavljao. Tempo plesa se u meuvremenu promenio. Dvoje dece meovite rase na neki su nain prebacili muziku na automatsko funkcionisanje (inilo se da muzika ponavlja neke od prvih strofa, ali uz uee veeg broja instrumenata i na komplikovaniji nain) i pridruili se plavokosom dekuu i orijentalnoj devojici u plesu. Kerolin prvi utisak, pre no to e Nik glasno progovoriti, bio je da ovaj ples sada ispituje kakvo se prijateljstvo uspostavlja izmeu onih kojih su postali par i ostalog sveta. "ta bi sve ovo trebalo da bude?" upita Nik. im je progovorio, itav projektovani prizor ieze. Sva ta deca, ples, muzika, sve u trenu prestade da postoji. Kerol sa iznenaenjem uvide da je razoarana, ak i malice ljuta. "E, sad si sve upropastio", ukori ga ona.

Nik pogleda stroga lica svojih sadruga. "Isuse", ree on, "al' je pozdrav. Ja razbijam dupe na komade da bih otiao i doneo ovu prokletinju, a kad se vratim, vi ste, narode, nadrndani to sam vam prekinuo nekav tamo film". "Tek toliko da zna, gospodine Vilijemse", uzvrati Kerol, "ono to smo gledali nije bio obian film. Zapravo, deca u tom plesu bila su iste rase kao ta koju ima u tom svom trozupcu. "Nik je skeptino pogleda. "Objasni mu, Troje", dodade ona. "U pravu je, profesore", prihvati Troj. "Upravo smo to razreili, dok si ti bio odsutan. To to dri u rukama je paket semena namenjen Zemlji. U njemu ima i zigota onih bia koje je Kerol nazvala nadljudima. To su genetiki obraena ljudska bia, koja imaju vee sposobnosti nego ti ili ja. Kao klinci koje maloas videsmo." Nik podie kolevku do visine oiju. "Ukapirao sam ja i sam da je ovo paket semena. Ali, kakvo je to sranje o ljudskom semenu?" On baci pogled ka Troju. "Vas dvoje to ozbiljno, a?" Troj potvrdno klimnu. Sve troje se potom zagledae u trozubac, koji je bio pred njima. Kerol je vie puta pogledala nazad, ka mestu gde je ranije bila slika nad-dece, pa opet ka trozupcu. "Ipak, ni sad mi se ne ini da je to mogue", dodade Nik, "ali, nita se ve da..." "ta si to zaboravio, Nik?" prekide ga Kerol. "I zato si tu stvar doneo nazad?" Nik ne odgovori odmah. "Uzgred reeno", nasmei se Kerol, "propustio si predstavu koja se samo jednom u ivotu moe videti." "Pa, trozubac sam zaboravio", odgovori Nik. "Palo mi je na pamet, dok sam razgledao zlatne predmete u onom cilindru, da bi na trozubac takoe mogao biti paket semena. Pa sam se zabrinuo da bi mogao biti opasan..." Hodnik iz pravca velike dvorane iza njih bi iznenada zapljusnut muzikom orgulja, koja prekide njihov razgovor. Nik i Kerol pogledae Troja. On die narukvicu, prisloni je uz uvo kao da je oslukuje, i razvue lice u iroki osmeh. "Mislim da je to petominutno upozorenje", ree Troj. "Dobro bi bilo da ovde spustimo svoju poslednju loptu na liniju, pa da beimo." Trojka se okrete i poe natrag hodnikom, prema dvorani ugledavi na suprotnom kraju dvorane oveka u plavom i belom ronilakom odelu kako klei kraj cilindra kao da mu iskazuje veliko potovanje. "Ah, da", ree Nik i nervozno se nasmeja, "zaboravih da vam kaem. Sa mnom je doao i komandant Vinters..." Komandant Vinters se u vodi osetio sasvim udobno iako ve pet godina nije ronio. Nik je zaplivao slobodnim stilom, ostajui neposredno pored komandanta i koristei disaljku za hitne sluajeve ugraenu u bocu vazduha na Vintersovim leima. Iako obuzet oseanjem urbe, Nik je imao na umu da je Vinters, u sutini, ponovo poetnik, pa tokom prvog dela ronjenja nije urio. Ali kad je, posle toga, Vinters nekoliko puta odbio da poe za Nikom blie podvodnoj svetlosti, Nik se naljuti.

Poslednji put duboko udahnuvi iz pomone disaljke, Nik dograbi Vintersa za ramena. Pokretima je objasnio komandantu da e on, Nik, proi kroz to osvetljeno mesto nainjeno od plastike ili od ega je ve bilo, a da Vinters moe da poe ili da ne poe za njim. Usteui se, komandant ipak odlui da poe za Nikom. Nik se bez daljeg odugovlaenja okrete i povue Vintersa za sobom kroz membranu kojom je vanzemaljski svemirski brod bio odvojen od okeana. Dok se tumbao kroz vodeni klizni kanal u svemirskom brodu, Vinters je bio potpuno obuzet strahom. Zbog toga je izgubio svaku orijentaciju, pa mu je, posle upadanja u plitki bazen, bilo veoma teko da ustane. Nik je ve izlazio iz bazena, eljan da to pre nae svoje prijatelje. "uj", ree Nik im mu poe za rukom da privue komandantovu panju na sebe, "sad u te ostaviti nekoliko minuta samog." On pokaza rukom ka izlazu na suprotnom kraju sobe. "Biemo u velikoj dvorani sa visokom tavanicom koja se nalazi odmah iza onog zida." Tada ga Nik ostavi i udalji se, nosei udni zlatasti predmet koji je uzeo sa broda. Vinters ostade sam. Paljivo se popevi preko ivice bazena, on metodino naslaga svoju opremu pokraj ostale ronilake opreme. Razgledajui, potom, dvoranu, on uoi krivine na crnim i belim delovima zidova, osetivi istovremeno blizinu tavanice. Sada sam, prema onom to Vilijems tvrdi, pomisli komandant, u nekom delu vanzemaljske kosmike letelice koja je samo privremeno dola na Zemlju. Zasad, ako se izuzme onaj lukavo napravljeni jednosmerni prolaz koji nisam imao vremena da analizujem, ne vidim nikakve dokaze vanzemaljskog porekla... Umiren svojom logikom, on poe polako preko dvorane, ka suprotnom zidu, i ue u mrani hodnik. Ali njegova novopronaena smirenost iznenada se izgubi, im je stupio u dvoranu kojom je dominirao dinovski cilindar sa tenou bledozelene boje i zlatastim predmetima koji su plovili u njemu. On se izvi unazad i zagleda se u zasvoenu tavanicu kao u kakvoj katedrali iznad sebe. Zatim prie cilindru. Za Vintersa, uspostavljanje veze izmeu trozupca u Nikovim rukama i predmeta u cilindru bilo je trenutno. Mora biti da su ovo drugi semenski paketi, drugim svetovima namenjeni, pomisli Vinters; ona njegova vrsta logika ve je nestala, zamenjena verovanjem u prizor pred njegovim oima. Sa dvometarskim argarepama i ko zna ije jo. Tim biima treba da bude naseljeno nekoliko svetova, od vie milijardi koliko ih ima samo u naoj galaksiji. Komandant kao u snu poe oko cilindra. Um mu je neprestano ponavljao dve stvari: ono to mu je Nik govorio neposredno pre zaronjavanja, i zapanjujuu sliku paukolikog stvorenja koje se smanjuje i uskae u zlatni predmet. Znai, sve je istinito. Sve ono to su naunici govorili o mogunosti da ogromne horde ivih bia postoje tamo napolju, meu zvezdama. On za trenutak zastade, oslukujui, ali samo jednim delom svesti, udne zvuke iza zidova. A mi smo samo nekolicima od Boje mnogobrojne, veoma mnogobrojne dece.

U dalekim prostorima svodova iznad njega zau se muzika orgulja, po tonu slina onoj koju je Kerol ula kad je dovrila sviranje 'Tihe noi', ali sa drugaijom melodijom. Vintersu je liila na crkvenu muziku. On se smesta povede za instinktom: pade na kolena pred cilindrom i sastavi ruke kao za molitvu. Muzika je u dvorani postojala sve jaa. U Vintersovoj glavi zvuala je kao uvod u 'Doksologiju', kratku himnu koju je sluao svake nedelje, bez izuzetka, tokom osamnaest godina, u prezbiterijanskoj crkvi u gradu Kolambs, u dravi Indijani. On doara sebi sliku: ponovo mu je trinaest godina. On sedi pokraj Beti. Oboje su u horskoj odedi. On joj se osmehuje, i ustaju zajedno. Hvali Boga od kog svi blagoslovi teku. Hor peva prvu reenicu himne, a montaa slika iz ranih pubertetskih, i jo ranijih godina, bombarduje Vintersov mozak: to je serija epifanijskih slika o njegovoj nevinoj i nesvesnoj bliskosti Bogu-Roditelju, onome koji se nalazi u zidu iza njegovog kreveta ili tik iznad krova ili, u najgorem sluaju, u letnjim popodnevnim oblacima iznad Kolambasa. Evo deka od osam godina koji se moli Bogu da niko ne sazna da je on taj koji je zapalio prazan plac prekoputa palate Smitovih. Drugi je potom dan, i evo desetogidnjeg Vernona koji isplakuje gorke suze drei u naruju svog mrtvog koker-panijela Rantija i moli sveznajueg Boga da primi u raj duu njegovog mrtvog kucova. No uoi boine predstave, one u kojoj je Vernon po prvi put odigrao ulogu Njega u Njegovim poslednjim satima ivota, Hrista kako vue svoj krst na Kalvariju: jedanaestogodinji Vernon ne moe da zaspi. No odmie, a deko pada u paniku, poinje da se boji da e od treme zaboravit tekst. I tad zna ta treba da uradi. On prua ruku pod jastuk i nalazi malu Bibliju, Novi zavet, koja se tu nalazila uvek, i danju i nou. Otvara je na poglavlju 'Matija, 28'. Krenite, dakle", pie tu, "i pokrtavajte narode sve..." To je bilo dovoljno. Tada se Vernon pomolio za san. Njegov prijateljski nastrojeni, oinski Bog poslao je deaku sliku kako e on, Vernon, izgledati sutra dok bude fenomenalno dobro glumio na predstavi. Umiren tom slikom, Vernon tone u san. Hvalite Njega, svi vi stvorovi tamo dole. Dok mu u sluhu odzvanja drugi stih himne, Vinters gleda novi tok mentalne montae, zahuktano hitajui ka Anapolisu, u dravi Merilend. Sada je mladi ovek, na drugoj polovini svojih studija na Pomorskoj akademiji. Sve slike koje sad kao poplava stiu u njegov mozak nastale su na istom mestu, pred divnom protestantskom kapelicom u sreditu kampusa, dok je Vernon ulazio ili izlazio iz nje. Tamo je odlazio po snegu, po kii, po vrelini poznog leta. Ispunie, ispunie on svoj zavet. Pogodbu je sa Bogom sklopio, poslovni aranman moglo bi se rei: Ti svoje uradi, a ja u svoje. Nije to vie jednostrani odnos. ivot je ve nauio ozbiljnog

mladog kadeta iz Indijane da ovom Bogu treba neto i ponuditi, ako hoe da bude siguran da e Bog potovati svoju stranu pogodbe. Dve godine ide Vernon redovno u tu kapelu, najmanje dvaput nedeljno. U njoj se ne predaje stvarnom religioznom oboavanju; kontaktira on i sa jednim svetovnim Bogom, sa bogom koji ita Njujork Tajms i Volstrit Dorna. Njih dvojica diskutuju o nekim stvarima. Vernon ga podsea da svoj deo pogodbe on, Vernon, postojano ispunjava, zahvaljujui se i Njemu to i On, sa svoje strane, odrava dogovoreno. Ali, ba nikad ni re ne progovaraju o Doani Kar. Nije vana Doana. itav posao je samo izmeu kadeta Vernona Vintersa i Boga. Hvalite Njega, svi vi koji ste na nebu. Dok je doao as da se zauje i ovaj, trei stih himne, komandant se ve bio sagnuo, nesvesno, tako duboko da je maltene dotakao elom pod. U srcu je znao koje e biti sledee stanice na ovom njegovom duhovnom putovanju. Evo ga, naime, u blizini libijske obale, kako u molitvi izgovara one grozne rei kojima trai smrt i unitenje za Gadafijevu porodicu. Dok je porunik Vinters sazrevao, i Bog se menjao. Bog je sada funkcioner, predsednik neeg veeg od jedne drave, admiral, sudija, malice dalek, ali ipak, u trenucima stvarne potrebe, dostupan. Meutim, Bog je izgubio onu svoju sklonost da oprata sve redom. Strog je taj Bog, hoe da sudi. Ubiti jednu arapsku devojicu nije isto to i izazvati poar na placu naspram kue porodice Smit. Vintersov Bog sada trai od njega da za svaki svoj postupak prihvati linu odgovornost. Ima, ima i nekih grehova koji su praktino neoprostivi; ima postupaka tako groznih da ovek posle moe ekati nedeljama, mesecima, ili ak godinama u predsobljima Njegovog dvorca pre nego to On pristane da ak i saslua tvoju molbu za milost i oprotaj. Komandant se ponovo priseti kako Ga je oajniki traio posle one grozne veeri kad je, sedei na kauu pokraj svoje ene, gledao na kasetu nasnimane vesti o bombardovanju Libije. A Beti - tako se ponosila njime. Snimila sve delove vesti sa Si-Bi-ES-a posveene tom okraju u Severnoj Africi, a onda ga iznenadila, dan posle njegovog povratka u Norfolk, prikazavi mu sve to. Tek tada je Vinters sagledao puni uas svog ina. Borei se da ne povraa, dok je kamera prikazivala uasne posledice eksplozija projektila koji su bili ispaljeni sa njegovih aviona, Vinters je teturavim koracima izaao na noni vazduh, sam, i lutao do zore. Traio je Njega. Desetak puta tokom sledee tri godine ovaj se ritual ponavljao: luta Vinters itave noi, naizmenino peai i moli se, u nadi da e videti neki znak da je On uo komandantove molitve. U tim noima, zvezde i mesec iznad njega bili su velianstveni. Ali ni zvezde ni mesec oprotenje nisu mogli dati, niti doneti mir njegovoj namuenoj dui. Oca, Sina i Svetoga Duha svi nek vole I tako je za komandanta Vintersa Bog postao tama, vakuum. U onim retkim prilikama kada se, posle toga, molio, nije vie imao nikakvu mentalnu sliku Boga,

nikakvu Njegovu sliku u svom umu. Samo mrak, praznina, crnilo. Do ovog trenutka. I klei sada Vinters pred cilindrom, slua zavrni stih te crkvene pesme-pohvalnice, moli Boga da mu oprosti to je sumnjao, to je eznuo za Tifani Tomas, i to je, uopte, bio lien usmerenja, kad, eto eksplozije svetlosti u Vintersovom duhovnom oku. Bog mu se obraa! Najzad mu Bog daje znak! Nije to onakav znak za kakvim je Vinters ranije tragao; naime, dokaz da je Bog konano komandantu oprostio, i njegova pokajanja prihvatio, nego je neto bolje, mnogo, mnogo bolje. Ta eksplozija svetlosti u Vintersovom umu, to je zvezda: jedna solarna pe koja iz vodonika iskiva helijum. Njegova mentalna kamera se, kontrazumom, naglo udaljava, tako da Vinters sad ve moe videti planete oko te zvezde, a na nekim planetama i znake inteligencije. U dalji ima jo zvezda i planeta. Ima samo u ovj jednoj galaksiji zvezda na milijarde, a dalje, iza mamutskih praznina kojima su galaksije razdvojene, ima jo i jo takvih ogromnih zbirki zvezda i planeta i ivih bia - protee se to ka neshvatljivim daljinama, u svim pravcima. Vintersovo telo se trese od radosti, oi su mu prepune suza, jer sada uvia koliko je Bog, u potpunosti, usliio njegove molitve. Ne bi ni bilo dovoljno da je Bog jednostavno otkrio Vintersu injenicu da mu je oproteno. Ne, ovaj Gospod svega zamislivog, ija vladavina obuhvata hemikalije uzdignute do svesti na milionima svetova u jednom ogromnom, neizbrojivom univerzumu, ovaj Bog stvarno svemoni i sveprisutni, uinio je i vie od onoga to je Vinters u molitvama traio. Prikazao je Vintersu jedinstvo svega. Nije ograniio Sebe samo na poslove jedne individue na jednoj maloj, beznaajnoj plavoj planeti koja krui oko obinog utog sunca u jednom od spiralnih krakova galaksije Mleni put; pokazao je Vintersu i na koji nain je ta rasa, sa svojom koliinom inteligencije i duhovnosti, u vezi sa svakim deliem svakog atoma u Njegovom velianstvenom carstvu. Dok je Nik iao kroz salu prema komandantu Vintersu, pojaae se po amplitudi i povisie po frekvenciji oni isprekidani zvuci iza zidova. Na drugoj strani sobe, iza cilindra, u blizini jedne od veih pomonih maina, otvorie se jedna vrata. Kroz njih u sobu upuzae, kreui se kao crvi, dva tepiha. Odmah za njima nastupie dvojica tutora, a iza njih etiri gusenine platforme. Platforme su prenosile svenjeve nekog graevinskog materijala. Svaki od tutora povede po dve platforme u po jedan ugao dvorane, gde poee da konstruiu bezbedne uporine grede koje e cilindru davati oslonac. Dva tepiha prioe Niku i suoie se s njim na sredini dvorane. Uzdiui se na rubove, nagnue se prema onom izlazu koji je vodio ka okeanu. "Saoptavaju nam da je vreme da idemo", ree Kerol dok su ona i Troj prilazili Niku. "Razumem ja to", odgovori Nik. "Ali jo nisam spreman da odem." On se okrete Troju. "Postoji li u ovoj igri ikakvo iks-dugme?" upita on. "Dobro bi mi dola jedna pauza."

Troj se nasmeja. "Ne bih rekao da postoji, profesore. A nema ni naina da sauvamo postignute rezultate u igri, pa u sluaju propasti da od tog mesta pokuamo nanovo." Nik je izgledao kao da je duboko zamiljen. Tepisi su ih i dalje pozivali pokretima. "Idemo Nik", ree Kerol uhvativi ga za miicu. "Idemo pre nego to se ovi naljute." Iznenada Nik zakorai prema jednom od tepiha i prui zlatastu kolevku ka njemu. "Evo ti", ree on, "uzmi ovo i stavi tamo gde su i ostale kolevke, u taj cilindar, gde i treba da bude." Tepih se tre unazad, pa se presavi po svojoj uzdunoj osi; mahnu potom vrhom tamo-amo, sastavi svoje dve vertikalne strane, i usmeri se ka Niku. "Ne treba mi narukvica da bih protumaio taj gest", primeti Troj. "Tepih ti jasno govori da nosi trozubac natrag na svoj brod." Nik utke klimnu glavom, i ostade nem nekoliko trenutaka. "Je l' ovo jedini?" upita on posle Troja. Troj, meutim, nije razumeo pitanje. "Je li ovo jedini paket sa semenom namenjen Zemlji?" upita Nik ponovo. "Mislim da jeste", odgovori Troj posle jednog trenutka oklevanja. Posmatrao je Nika zbunjenog izraza na licu. U meuvremenu se nivo aktivnosti u dvorani znatno povisio. Dok je komandant Vinters, vukui noge, iao kroz optu vrevu prema trojici, tutori i platforme su u uglovima urno neto gradili; iza zidova se ulo premetanje opreme, a muzika orgulja se pojaavala i dobijala neke nove, malice pretee tonove. Sem toga, iznad njih se, pod svodovima odmotavao nekakav ogroman pokriva nalik na arapu, obloen nekim mekim, savitljivim materijalom, i poeo se polako sputati i navlaiti na cilindar. Komandant Vinters je, ne sakrivajui zaprepaenje, zurio po sobi. Jo u srcu vedar i zadovoljan zbog lepote i intenziteta svoje epifanije, nije obraao mnogo panje na razgovor to se nastavljao pokraj njega. "Moraju ovo da ponesu sa sobom", govorio je Nik ivo Troju i Keroli. "Zar ne uviate? To je vanije sada kad znam da unutra ima i ljudskog semena. Naa deca nee imati nikakvu ansu." "Ali oni su bili tako divni, tako pametni", primeti Kerol. "Ti tu decu nisi gledao kao mi. Ne mogu da poverujem da bi ta deca ikada nanela zlo ikome ili iemu." "Ne bi nas oni unitili namerno", ubeivao ju je Nik. "To bi se jednostavno dogodilo samo od sebe." Tepisi poee da poskakuju. "Znam, znam", ree im Nik, pruajui im opet kolevku. "elite da odemo. Ali najpre me, molim vas, sasluajte. Pomogli smo vam, a sada ja traim da vi pomognete nama. Bojim se onoga to bi moglo biti u ovom paketu, bojim se da e to, moda, naruiti tananu ravnoteu na naoj planeti. Mi smo, kao rasa, napredovali sporo, sa mnogo skokova unapred, ali i zastoja, a nai koraci

unazad bili su maltene isto tako mnogobrojni kao i oni usmereni napred. ta god da je u ovome, moglo bi dovesti na budui razvoj u opasnost. I moda ga, ak, i sasvim zaustaviti." Aktivnost u dvorani nastavljala se sa nesmanjenom estinom. Na Nikov govor nestrpljivi tepisi nisu primetno reagovali. Sada su, na smenu, odlazili prema izlazu, za sluaj da glupa ljudska bia jo nisu shvatila poruku. Nik moleivo pogleda Kerol. Ona mu uzvrati pogled i osmehnu se. Nekoliko sekundi kasnije prie mu i dohvati ga za ruku. Kada je poela da govori, njihove se oi opet na tren sretoe, i Nik u njima vide jedan novi izraz, blizak divljenju. "On je u pravu, znate", ree Kerol, obraajui se paru tepiha. "Niste dovoljno paljivo razmislili o posledicama ove svoje misije. Ranije ili kasnije doi e do meudejstva vaih specijalnih embriona i ljudskih bia koja ve ive na ovoj planeti, a onda e nastupiti katastrofa. Ako paket sa semenom bude pronaen u ranoj fazi razvoja vaih nadljudi, sigurna sam da e se Zemljani oseati primoranim da ga unite. A kako bi drugaije, uopte, mogli reagovati? Razmere pretnje moda nisu u celoti poznate, ali lako je uvideti da bia koja su nadvasionci genetski obradili predstavljaju nesavladiv problem za sadanje stanovnitvo ove planete." Troj je stajao neposredno iza Nika i Kerol, i paljivo sluao njene rei. Oko njega su se nastavljale pripreme za lansiranje. Tutori i platforme ve su izgradili dva para stubova koji e tokom lansiranja biti povezani sa cilindrom radi minimalizovanja vibracija. Vie se nisu mogle videti zlataste kolevke u cilindru; pokriva je bio navuen gotovo do poda. "... I zato, ako ne odnesete ovaj zlatni paket sa sobom, da ga eventualno poloite na neki drugi svet na kojem jo nema inteligencije, doi e do nepotrebne pogibije. Ili e vai embrioni biti satrveni pre nego to sazru, ili e ovdanji ivalj, poput nas biti progutan, ako ne i odmah poubijan, od strane sposobnijih bia koja ste vi odgajili. A to ba ne izgleda kao poteno uzvraanja za na trud." Kerol zastade. Gledala je kako se etiri udna konopca pruaju iz vrha i iz dna cilindra, krivudaju kroz vazduh, i privruju za stubove u uglovima sobe. Tepisi su pokazivali sve veu uznemirenost. Dvojica tutora dovrie svoju predlansirnu proceduru, a onda se naglo okrenue ka mestu gde su stajala etiri ljudska bia, i krenue na njih. Kerol vre stisnu Nikovu ruku. "Moda je istina da je proces naeg prirodnog razvitka spor i ne u svemu zadovoljavajui", nastavi ona; gledala je kako im se strani tutori brzo primiu, i u njen glas se poe uvlaiti strah. "Nesumnjiva je istina da mi, ovdanja ljudska bia, inimo greke, i kao pojedinci i kao grupe. Meutim, ne moete prevideti injenicu da je taj nesavreni proces ipak proizveo nas, a da smo mi imali dovoljno dalekovidosti, ili saoseanja, ili kako god ve elite to da nazovete..."

"Stanite", povika Troj silovito. On dograbi kolevku iz Nikovih ruku i skoi u susret jednome od zastraujuih tutora. Trenutak potom, naao se na samo nekoliko centimetara udaljenosti od dva pipka koja su razmahivala svojim otrim alatkama na krajevima, pretei da ga poseku. "Stanite", povika on opet. Zaudo, sva aktivnost odjednom prestade. Tepisi i tutori ostadoe nepomini, prestadoe i zvuci u zidovima ak i muzika orgulja. "Od svih nas", ree Troj jakim glasom, glave zabaene, govorei kao svodovima, "ja ponajbolje znam kakav je cilj vae misije. I najvie mogu da izgubim preporuujui vam da odustanete od ovog dela misije. Ali slaem se sa svojim prijateljima." Troj skide narukvicu, a onda dramatinim pokretom zabi i narukvicu i kolevku duboko u tutorevo telo. Imao je oseaj da je zavukao ruku u zdelu punu vrueg testa za hleb. Ispustivi oba predmeta, on izvue ruku. Tutor se nije ni pomakao. Narukvica i kolevka ostadoe u tutorovom telu, tano tamo gde ih je Troj ostavio. "Od samog poetka uviao sam da mi je narukvica, koju ste mi dali, podarila posebne moi, svojstva koja nisu moja prirodna svojstva. Razumeo sam, ne znajui pojedinosti, da e uslediti znatna, i trajna, nagrada za to to vam pomaem. Pomislio sam, ak, da e konano, konano, Troj Deferson postati, na ovom svetu, neko od posebne vanosti." Troj proe pored zapanjenog komandanta Vintersa, koji je dogaaje pratio sa mirnom iskljuenou, i stade uz Nika i Kerol. U dvorani je vladala savrena tiina. "Kada je moj brat, Dejmi ubijen", poe Troj opet, sada tihim glasom, "zakleo sam se da u uiniti sve to bude potrebno da bih ostavio svoj trag u drutvu. Tokom dve godine lutao sam po itavoj ovoj dravi, ali sam glavninu vremena provodio sanjarei. Svaki moj san zavravao se na isti nain. Ja bih neto otkrio, neto novo i zemljotresno, i postao preko noi bogat i slavan." Troj uputi Kerol hitri poljubac i namignu. "Volim te, anele", ree on. "I tebe, profesore." Posle toga, Troj se okrete da pogleda pokriveni cilindar. "Kad sam, u etvrtak popodne, odlazio odavde, bio sam tako uzbuen da se nisam mogao uzdrati. Neprestano sam govorio: 'Sranje, Defersone, evo, to je to. Bie najvaniji ovek u istoriji ovog jebenog sveta.'" Troj zastade. "Ali tokom ova poslednja tri dana saznao sam neto veoma vano", nastavi on, "neto o emu veina nas verovatno nikad i ne razmilja. A to je: da je proces vaniji nego konani rezultat. Vanije je ono to naui dok sanja, ili planira, ili radi da bi se domogao nekog vrednog i bitnog cilja, nego samo stizanje na cilj. I zato vi, narode, sad morate uiniti ono to su od vas moji prijatelji zatraili. Znam da ste mi vi, Vanzemaljci, tokom nekoliko poslednjih minuta, pokuavali da objasnite kroz tu narukvicu koju ste mi ponudili da je doivotno zadrim, da e novi ljudi, koje ete ovde ostaviti, povesti nas, primitivce, u divnu, smelu eru. To moe biti istina. Slaem se, takoe, da bi nam izvesna pomo dobro dola i da je na rod pun predrasuda, sebinosti, i svakojakih drugih problema. Ali ne

moete nam vi jednostavno dati odgovore. Ako ne budemo izvukli korist iz sopstvene borbe da se unapredimo, ako ne budemo proli kroz proces savladavanja sopstvenih slabosti, nee biti fundamentalne promene u nama, starim ljudskim biima. Neemo postati bolji. Postaemo graani drugog reda, sledbenici u jednoj budunosti koja e nastajati prema vaim planovima i vizijama. Zato, nosite sa sobom svoja savrena ljudska bia odavde i pustite nas da se snalazimo sami. Zasluujemo tu ansu." Kad je Troj zavrio, u dvorani je jo nekoliko sekundi vladala nepominost. Onda se tutor koji je stajao ispred Troja tre u stranu, i poe. Troj se spremi da odbije napad. Ali tutor je poao prema izlazu koji se nalazio blizu cilindra. Kolevka i narukvica u tutorevom telu jo su bili vidljivi. "U redu, ekipo", uzviknu Troj sreno. Nik i Kerol se zagrlie. Troj povede komandanta Vintersa za ruku. Dok su izlazili, njih etvoro se okrenue da poslednji put pogledaju tu veliku prostoriju. Pri tom, konanom, razgledanju, svako od njih je dvoranu sagledao u odrednicama svojih sopstvenih zapanjuih iskustava. Iza zidova opet krenue oni zvuci. Tepisi, platforme i tutori ve su odlazili iz dvorane, u koloni, kroz ta vrata u blizini pokrivenog cilindra. Na palubi brodia bili su tek tri-etiri minuta, kad se voda ispod njih iznenada snano uskomea. Svo etvoro bili su udnovato tihi. Osujeeni porunik Ramirez etkao se po palubi pokuavajui da navede nekoga da mu kae ta se pod vodom dogodilo. ak ni komandant Vinters nije na njega obraao panju, a na njegova pitanja samo je odmahivao glavom ili davao jednostavne odgovore. Bili su sigurni da e svemirski brod uskoro poleteti. Nisu imali u vidu da e brod najpre blago otklizati u stranu iz te oblasti, da ih prilikom izbijanja iz vode i poletanja u nebeske visine ne bi potopio ogromnim talasom. Voda jo minutima ostade nemirna. Svi su osmatrali okean, traei neki znak prisustva letelice. "Gledajte", povika komandant Vinters uzbueno, pokazujui ka dinovskoj srebrnoj ptici koja se dizala u nebo pod uglom od oko etrdeset pet stepeni, udaljavajui se od ranojutarnjeg sunca. Njen uspon bio je u poetku spor, a zatim se naglo ubrza. Nik, Kerol i Troj, gledajui taj prizor dostojan strahopotovanja, vrsto stisnue jedni drugima ruke. Vinters prie toj trojci i stade uz njih. Trideset sekundi kasnije letelica nestade iznad oblaka. Nikakav zvuk nije stigao ni tad, ni kasnije. "Fantastino", ree komandant Vinters.