POLARISOVA SF ANTOLOGIJA '93 Prevele Sonja Janoski i Mirjana ivkovi Pol Anderson VULKANOV OGANJ BUDNA INPUT: RV (SOL)

57932100 + 150. RA 3,33. DEC 7,05. DR/DT 5,42. D2R/DT2 3,51 - 2,86. 7,90... "Zdravo, kako si Kiti. Je li sve u redu?" "Okej, efe. Paljenje za dva minuta. Vi?" "Uskoro silazim. Zva u te opet kroz jedan sat. Sre an ti put." "Sre an nam put oboma, efe." INPUT: BB TEMP 522. EM SPEC DIST... Merkur je mali, u vrstom stanju, masa mu je uvu ena sama u sebe, poput dinovske ae (gvo e, nikl, silikati...), danju usijan, no u zale en dok se ja ljuljam unaokolo na svojim manevarskim krilcima. Oklop mi zra i od usijanja, jer je njegova osun ana strana potpuno belouarena od svetlosti. Solarni vetar zvidi i zavija. Ovde nema klju anja u kotlu od promenljivih magnetnih polja, niti, pak, postoji me uigra sila tee, kao na Jupiteru, nema ni hitrog kruenja satelita kao na Saturnu. Ali u utkaj banku podataka, sada, na ovom novom zadatku. Ne prizivaj Vandinog duha - jo nije vreme. IZRA UNATI VEKTORE POTISNE EKSPLOZIJE SVI SISTEMI SPREMNI ZA POLAZAK Na bazi Kaloris nikada nije bilo dovoljno osoblja. Uprkos visokoj plati, malo tehni ara je pristajalo da tu radi; bila je to pusta a ponekad i opasna grani na postaja, u kojoj se oprema stalno kvarila a da se retko znalo iz kojih razloga. Odmor od est meseci, koji bi usledio posle est meseci rada, esto nije bio dovoljan da se oporave napeti ivci. Ljudi su veoma esto traili zamenu sa Zemlje, a to je zna ilo da iskusnog osoblja nikada nije bilo dovoljno, to je samo po sebi uslonjavalo probleme. Nau nici, zbog kojih je baza i postojala, bili su u boljem poloaju, mogli su da na ine bezbroj novih otkri a, tako da su se neki vra ali i vie puta, a jedna grupa je prakti no pravila sebi karijeru na Merkuru. Ali i oni su se premarali kad bi boravili na planeti. Tako se dogodilo da je samo jedna jedina osoba imala vremena da pozdravi pridolicu - legendarnog velikana. Bila je to Elen Lindejl. Ne ra unaju i, naravno, oveka na kontrolnom tornju i voza a koji e dovesti putnika u bazu. Sama-samcita u prostoriji za dnevni boravak, ona isklju i fluorescentna svetla i pusti da joj se o i ispune slikom pejzaa. Taj privid se prostirao navie, od poda do zenita, kao da stoji na povrini koja je bar stotinu metara iznad nje. No se bliila kraju. Mnotvo zvezda blistalo je poput ledenih kristala, Zemlja je sijala poput safira, nedaleko od Mle nog puta; u ini joj se da kraj nje vidi i Mesec, nalik na zlatni atom. Ali na istoku, iznad linije obzorja, avetinjski se nadnosilo svetlo zodijaka, a Sun eva korona se pela za njim. Sedefasti odsjaj prosipao se po pejzau koji se talasao ispod vrha planine u obliku pukotina, kratera, stenja, provalija, mra nih i pranjavih kamenih basena, sve dok iznenada ne bi utonuo izvan njenog vidnog polja. Toplota vazduha koji se irio oko nje, ispunjenog mirisima cve a, jo vie je doprinosila utisku hladno e koji je ostavljao taj prizor. Kroz nekoliko sati u ini e ga jo vie nalik na usijanu pe . Regulus se uzdie iznad strme litice i prelete preko slike sazve a. U niskoj orbiti, brod za snabdevanje kretao se veoma brzo. Poto mu je titnik bio isturen prema Suncu, Lindejlova je mogla da vidi samo polovinu diska, ije bi je bletanje sigurno zaslepilo da ga skeneri nisu priguivali. Panju joj privukoe dva manja nebruena dijamanta koji su pratili brod. Jedan odlebde u stranu u trenutku kada je atl kome je pripadao naputao mati ni brod, sputaju i prema njoj Deremija Ea. Drugi je ostao da prati u stopu mati ni brod. Srce stade bre da joj udara. Iza onog titnika nalazila se Kitivejk. Brod-izvi a se tako e odvoji, pove avaju i ubrzanje pomo u svojih jonskih motora, iji se ipkasti dimni trag rasplinjavao daleko iza njegove krme, i

nestade u pravcu Vulkana. Ona opet uperi pogled ka atlu. Obrisi njegovog titnika stali su da se rasplinjavaju dok je ulazio u Merkurovu senku. No, ubrzo je uspela da nazre sam brod, a potom i kontramasu i metalnu paukovu mreu koja je sve to drala na okupu. U me uvremenu, Regulus pro e zenit i stade da se sputa, sve dok i njemu nije uspela da vidi trup, mnogo ve i od izvi a kog broda, ali malen kao mrvica zbog ogromne udaljenosti, kako vu e za sobom krug kome nedostaje jedan odse ak i koji je, u stvari, bio udubljena strana njegovog vlastitog titnika. atl se spusti na pistu uklesnu u regolitne stene u podnoju planine. S mesta na kome je stajala izgledao je kao suncobran, ili kao kapica pe urke... U magnovenju se opet pretvorila u ono bosonogo dete u umarcima Kentakija i osetila kako joj se vlana i svea zemlja probija izme u prstiju na nogama, dok su u arenoj hladovini pe urke, skupljene u grozdove, rasle na mahovinastim panjevima i kos pevao u daljini... Vozilo naglo krnu i za e ispod broda, kao buba koja trai zaklon. U mati je videla kako prijanjaju pneumatski izlazni hodnici i kako E prolazi kroz njih. Vozilo se opet pojavi i nestade u prijemnoj komori. Opet je u mati videla kako E izlazi, prelazi preko poda, ulazi u lift koji e ga dovesti na ovaj sprat. Vrata sale se otvorie. On u e. "Oh!" Trgnuvi se, iako ga je o ekivala, ona opet upali svetla. Zvezde se povukoe u pozadinu. Senke nametaja se opet preobrazie u stolove i stolice, 3V ekran i zvu nike, sve to pomalo iskrzano i veoma staromodno. "Dobrodoli, kapetane E", re e ona. "Ja sam Elen Lindejl. Velika mi je ast da se upoznam s Vama." Nije je iznenadio to se pribliavao mekim, klize im hodom oveka naviklog na malu gravitaciju. Svakom je trebalo neko vreme da se privikne na bilo koju silu tee, a on je vie od godinu dana proveo na Zemlji, pa zatim u uslovima pove anog pritiska na Regulusu. Ipak, tokom protekle tri decenije, putuju i s kraja na kraj Sun evog sistema, mora da je doiveo sva ubrzanja koja ove iji organizam moe da podnese. Iznenadilo ju je to je izgledao mnogo stariji nego na slikama - visok, nezgrapan, duboko izbrazdanog lica nad koje se nadnosila trava seda kosa. Rukovao se s njom kratko i poslovno, pogled mu je bio potpuno bezizrazan. "Drago mi je, doktore Lindejl." Zbog jedva primetnog britanskog naglaska re i koje je izgovarao zvu ale su jo zvani nije. "Naravno, prou io sam Va dosadanji rad. Ipak, mora ete dosta toga da mi objasnite za kratko vreme." Zastade. "A, bez sumnje, i ja Vama." "ao mi je to su svi ostali odsutni. I njima. Ali Sunce je po elo da se ponaa veoma neobi no i solarni istraiva i moraju stalno da ga dre na oku, nau nici koji se bave naom planetom upravo pripremaju ekspediciju na Severne Darmare, a uz to je i biohemijska reciklaa ba sada nala da dobije kr enje u crevima - nita opasno, ali mora odmah da se ispravi..." "Ne mari. Razumem." "Direktor Sando planira da ovoga no nog bdenja odrimo mali prijem. U me uvremenu pokaza u Vam gde ste smeteni, tako da se malo odmorite. I ako elite neto za osveenje, ili bilo ta drugo to vam moemo obezbediti, molim Vas, samo recite." On odmahnu glavom. "Nita, hvala Vam. Dajte samo da mi se prtljag donese u sobu. A Vi i ja u me uvremenu da stupimo u vezu." Ona se prenerazi. "ta?" " uli ste ta sam rekao", obrecnu se on. "Kitivejk leti ka Vulkanu. Susre e se s njim za stotinu sati, ukoliko joj ne promenimo potisak. A o tome ne moemo odlu iti bez ta nih podataka, zar ne. Osim toga, obe ao sam joj da u je pozvati to pre. Hajdemo, dakle, mlada damo, pokaite mi put." INPUT: - FLUKS PROTONA 15,8. HELIJUM + 0,05. HELIJUM ++ 0,03 "Kiti." "Prijem, efe. Do sada sve u redu." Moj ogromni paraboli ni titnik odbija kosmi ke oluje na koje nailazim, dovodi ih u iu i snano odbacuje natrag, nalik na blistavo koplje. Energija prodire, ali samo do viestrukih slojeva polupovodni kih elija, iza

reflektuju e povrine; elektroni ska u u svojoj igri postojanja i nepostojanja, kvantne smrti i preobraaja; ono to dopire do mene preteno je duga ke talasne duine za koju sam ja potpuno providna, a sve to prodire biva raspreno o oblinu titnika, tako da samo malo estica moe da uopte padne na mene. Ali i to malo je dovoljno da me donekle zagreje onim fotonima svoga spektra na koje odzvanjaju kristali u mom telu. U svojim senzorima ose am drhtavicu, beleim je i odailjem zajedno s ostalim podacima koji pljute po meni. Ali moje unutranje bi e ostaje hladno, ne remeti se osetljiva ravnotea koja ga odrava. Sunce postaje sve ve e i menja ugao dok ja napredujem. titnik se polako ljulja u svome ramu, da bi ostao izme u mene i unitenja. Na suprotnoj strani tako e se kre e kontramasa; i zato se moraju promeniti vektori moga potiska, jer e u protivnom to dvoje da me pogode obrtnom silom koja e me u kovitlacu izbaciti iz kontrole. U me uvremenu, Sun ev vetar, koji se odbija o moj titnik, pravi du njegovih ivica male vrtloge koji mi liu vretenasto telo. Planete i meseci u hladnim dubinama Sun evog sistema nisu nikada ovako izgledali. Ali mi smo istraiva i, moj ef i ja i naa memorija Vande. "Jesi li sigurna, Kiti? Opreznost je naa doktrina." "I sami znate da moram to bre da se probijem do Vulkana. To je manje opasno nego da se zadravam u ovim podru jima." "Jo nisi u njima. Dvaput proveri svoj interni monitor." Vremensko zaostajanje u naoj komunikaciji je 215 milisekundi, 216, 217, 218... UKLJU I IZRA UNAJ NASTAVI "Okej", prihvati E. "Toliko za sada." Okrenu prekida na prijem-snimanjeneprestano, i zavali se u stolicu. U tmini prazne sobe za komunikaciju odsev sa skenera treperio mu je po duboko izbrazdanom licu poput zelene vatre. Lindejlova se nagnu u stolici. Koa joj je i dalje pomalo bridela od zaprepa enja. "Vi ste... to... razgovarali s izvi a kim brodom?" upita. Nije se ulo, ali videla je kako mu se usne pokre u i steu u trenucima kada je sluao ono - ta god da je bilo - to je dopiralo kroz slualice koje je sada skinuo s glave. A prstima je mnogo manje prebirao po tastaturi nego to bi to ona uradila. Posmatrao ju je nekoliko trenutaka, ali ne onako kao drugi mukarci. Smatralo se da je lepa, na jedan pomalo kotunjavi i mukobanjasti na in, ali imala je ose anje da on gleda pravo u ono to je lealo iza svega toga. U magnovenju se zapitala da li on zaista moe da ga vidi, ma ta to bilo. Deremi E iveo je sam jo od kako mu je ena umrla, pre desetak godina; a jo pre toga oboje su bili usamljani par, koji je dobrovoljno preduzimao izvi a ke misije to su ih mesecima odvajale od ostalih ljudi, a na Zemlji su se kretali samo u veoma uskim drutvenim krugovima. Vanda E je poginula na Neptunovom mesecu, kada je otkazao jedan ventil za kiseonik, seti se Lindejlova, a njen udovac je potom odbio da uzme bilo koga za saputnika i na neki neverovatan na in uspevao je da sam upravlja brodom Kitivejk. Ne, pomisli Lindejlova, Deremi E mnogo zna o kosmosu, ali veoma malo o ljudima. On najzad klimnu glavom. "Program obuhvata i nekoliko osobenosti", re e. "Govor je jedna od njih. esto je mnogo zgodnije tako nego pomo u digitalnog koda: bre, a u nekim slu ajevima ak i ta nije. Bez toga ne bih mogao ovako da upravljam njom." "Hm... ovaj... izvinite, nisam htela da budem nepristojno ljubopitljiva, ali... ovako razgovarati s mainom, umesto sa drugim ljudskim bi em..." On prsnu u smeh. "Zaista. Stari vic. Usamljeni kosmonaut ne mora da se brine ako po ne da govori maini, sem ako mu ona ne odgovori." Slegnu ramenima. "Moji poslodavci to znaju i ne mare, dokle god dobro radim svoj posao, ali ja li no nalazim u tome razloga da izbegavam publicitet. Uostalom, ta Vas navodi na pomisao da nisam razgovarao s nekom drugom osobom?" "Tim kompjuterom!" uzviknu ona, iznova zaprepa ena. "Hardver je isto onoliko sposoban za obradu podataka koliko i bilo ta na ovoj strani Taring-Laboratorija", podseti je on. "tavie, softver je osoben.

Sadri celokupno... iskustvo... nas dvoje." Razdraljivo: "Ali nemam ni vremena ni strpljenja da se s Vama preganjam o tome ta je to 'svest'. Moji metodi su takvi kakvi su, rezultati postignuti pomo u njih govore sami za sebe, i kada je prvi put predloen ovaj projekat s Vulkanom, moje ime je bilo prvo na spisku. Prema tome, da prionemo na posao, Vi i ja, doktore Lindejl?" Ona ljutito zabaci glavu. Nadmeni gad, pomisli u sebi. Da je znala, traila bi nekoga drugog. Valdez i Kiang s Albatrosa bili su uveni; Ostrovski i Ronsar i dalje su upravljali Kormoranom na kome su proli mimo Sunca krenuvi upravo iz ove baze, dok je ona bila jo u pelenama... Ne, nije znala, i zato je bila oduevljena kada joj je Sindikat ponudio usluge Kitivejk. "Pretpostavljam da ste dobili sva potrebna objanjenja, kapetane E", re e ona. "Sam Bog zna koliko smo puta razmenili informacije. Sloili smo se u pogledu karaktera ovoga poduhvata. Jedino to jo treba da uradite jeste da ga sprovedete, vratite svoj izvidni ki brod na Regulus i da odete ku i." "Dobro znate da nije sve ni blizu tako jednostavno, ni za itavu svetlosnu godinu", otro uzvrati on. "Da jeste, obi na sonda bez ljudske posade obavila bi posao - ali rezultati Vam ne bi bili interesantni, zar ne? Preduzeli smo neto jedinstveno. Mora emo da donosimo odluke, vrlo verovatno odluke od klju nog zna aja, onako kako nam budu pristizale informacije... i to uz minimalno vreme prenosa od tri minuta. Moram li i dalje da Vam ponavljam o igledne stvari?" Ona se obuzda. Mora biti strpljiva s njim, re e samoj sebi; on nije navikao da saobra a s ljudima. I premda osobenjak, on je u pravu, dodade njen razum. Laserskom zraku potrebno je est minuta da pre e rastojanje od Merkura do Vulkana i natrag. Za tih est minuta svata moe da se dogodi, imaju i u vidu koliko se nita ne zna o Vulkanu. I svakog zemaljskog dana asteroid e za izvesno kratko vreme za i s one strane Sunca i bi e van naeg domaaja. U najboljem slu aju Kitivejk e veoma teko mo i da odrava vezu sa svojim gospodarom. Gospodarom; ne, nemoj po injati s antropomorfizacijama, nemoj da ludi. Kitivejk je samo jedan obi ni svemirski brod koji nosi u sebi senzore i kompjutere - i, po prvi put u svojim svemirskim puteestvijima, i nezgrapan titnik protiv Sunca... "Naravno da ne morate, kapetane E", re e ona. "Mora emo da sara ujemo od po etka do kraja. Ja sam samo mislila da su unapred detaljno razmotrene sve nepredvi ene stvari koje se mogu zamisliti." "Razmatranje", odgovori on, "ne moe da zameni stvarnost. Vidite, doktore Lindejl, Vi ste, pretpostavljam, planetolog koji veruje da se neto vano moe saznati na Vulkanu, a ja sam operater izvidnika koji vam alje neobra ene podatke. Mi ne znamo kakvi e biti ti podaci - jer, u protivnom, ne bi imala smisla sva ova gimnastika? - i mora emo da dajemo uputstva izvidniku onako kako budemo stvarali predstavu o tome ta zapravo treba da traimo." Ona poverova da on, u stvari, nije eleo da je uvredi obra aju i joj se s visine, ve je samo pokuao da istakne neto to se do sada nikada nije jasno ukazalo u njihovim raspravama, makar i samo zato to je jedna ili druga strana smatrala da se to razume samo po sebi. On je, na izvestan na in, nagradi za tu trpeljivost. "Ali mnogo vie stvari stavljeno je na kocku", re e. " ak i sam opstanak broda u tim tekim i gotovo nepoznatim uslovima. Nabubao sam podatke napamet najbolje to sam umeo, ali Vi... Vi i sav ovaj tim nau nika ovde, Vi ste iveli s njima, iz meseca u mesec i iz godine u godinu. Potrebno nam je... izvesno razumevanje, sjedinjavanja umova, tako da ako neto krene u loem pravcu budemo odmah u stanju da smislimo ta da se radi..." Iznenada raspali pesnicom po naslonu za ruke svoje stolice. "Grom i pakao! Lepo sam traio da mi odobre da provedem nekoliko nedelja na Merkuru da sve to dobro razradimo pre nego to lansiramo Kitivejk, ali - vreme i novac... i svi tako zauzeti..." Proguta neto s mukom, a njoj iznenada pade na pamet da je upravo progutao svoj ponos. "Trebalo bi bolje da se upoznamo", zavri on jedva ujno, dok mu je pogled izbegavao njen. Njena otrica stade da se topi. Isprui ruku i uze njegovu. "O, da, svakako", re e. "Razumem Vas. Da po nemo time to u Vam pokazati svoju

laboratoriju i ispri ati ta mi ovde radimo. Ali kasnije podelite sebe sa svima nama, znate."

ete Vi morati da

INPUT (navigacioni, interpretiran): Svemirski brod je u stanju slobodnog padanja (Ne bi bilo izvodljivo pre i celu razdaljinu potisnom silom. To bi zna ilo preveliki delta V. Kada do e vreme za usporavanje za susret s Vulkanom, pravac mlaza morao bi biti takav da trup broda izloi neposrednom zra enju Sunca, na udaljenosti od njegove fotosfere manjoj od dva ipo miliona kilometara. Brod bi to mogao da izdri, kao i osnovni ugra eni programi, ali precizni i osetljivi instrumenti, kao i elektronika koja misli i pamti, ne e mo i da traju due od nekoliko minuta). Na predvi enoj putanji. Pribliava se. INPUT (fizi ki, interpretiran): Radijacija svih vrsta znatno ve a od predvi ene. Mrlje, protuberance, ispup enja, estoke reakcije, vatrene oluje u Sun evoj atmosferi. PRENOENJE PODATAKA Nema odgovora. ef je odsutan. OPTI KI SKENING: Cilj postignut. UPOREDITI INPUT S PODACIMA U PROGRAMU MEMORIJA: Posmatranja s Merkura otkrila su neto nalik na asteroid, koji je toliko blizu Suncu da mu je metalno telo istopljeno. Pretpostavlja se da je perturbacijama nanet u tu orbitu, koja opada iz razloga koji su i dalje nepoznati, i zato nam on moe pruiti informacije o solarnoj klimi i drugim procesima tokom dueg vremenskog perioda. Pojedinosti se ne mogu otkriti i istraiti s ve e udaljenosti. Neophodno preduzeti istraivanja na licu mesta. UPOREDITI PRETHODNE MISIJE TAMO GDE JE TO MOGU E Sunovra enje u radijacioni vrtlog Jupitera; ali tada su Vanda i Deri bili na Kalistu, ekaju i na moju re , ekaju i zajedno. Uvek je bilo mnogo razloga da se neto slavi. Redovni dolasci brodova sa snabdevanjem bili su takva prilika - ponovni susret s njihovom posadom, opratanje od onih koji odlaze sa dunosti, do ekivanje onih koji e ih zameniti, prilika da se uju pri e iz daleka koje se ne mogu na i na talasima s dnevnim novostima, da se prime pokloni i rukom pisane poruke od ku e, to se ina e nije moglo prenositi lasergramom - ova poseta je bila druk ija, neo ekivana, i dovela im je u goste oveka od koga su se mogla uti prava udesa. U po etku je E bio prili no krut, ali dobra ve era, kojoj su prethodila pi a i pratilo je vino, da bi se sve zavrilo konjakom, uspela je malo da ga raskravi. Nije se ak ni naroguio kada ga je mladi Sven Evald, koji se tek vratio s dugog puta, upitao emu moe da poslui posao koji e obaviti. "Ho u da kaem, dabome, shvatam ja da je jedan takav asteroid pretrpeo jaka ozra enja. Ali kau da je istopljen. Zar to ne zna i da su se stvari beznadeno pobrkale?" E pokaza glavom u pravcu Lindejlove koja je sedela pored njega. "Vaa oblast", re e uz smeak. Od njega mu se napravie sitne bore oko o iju po kojima se videlo da se nekada esto smejao. "Kiti i ja samo smo Vai spoljni momci." "Zato ne biste Vi to objasnili?" predloi ona. "Ja sam sklona da to uradim s mnogo vie tehni kih detalja nego to je potrebno." Ispod stolnjaka ona odgurnu sa svoga kolena ruku Bila Sitona, koji joj je sedeo s njene desne strane. Nije bio lo momak, ali je bio zaljubljen u nju i mal ice se ve podnapio. Saaljevala ga je, ali ne dovoljno da bi mu davala nadu. injenica da je bila jedna od neven anih na Kalorisu nije automatski zna ila da je reila da bude usedelica ili, pak, jedna od onih to idu iz kreveta u krevet. Bila se ograni ila na dva bliska prijatelja me u mukarcima, od kojih ni jedan, pukim slu ajem, nije bio prisutan. Bi e jo vremena da ostvari istinsku vezu kada obavi posao zbog kojeg je dola i vrati se na Univerzitet u Oregonu - i to, nadala se, vezu koja e biti jedna jedina i doivotna. Od nekih stotinak osoba na planeti, njeni ljubavnici nisu jedini bili u tom trenutku odsutni iz oficirske kantine. Izbrojala je dvadeset prisutnih, uklju uju i i estoricu s Regulusa. Ma kako malen, Merkur je ipak bio itav

jedan svet koji se mogao vekovima istraivati, a da se i ne pominju posmatranja Sunca, okolnog svemira, zatim izvesna posmatranja zvezda koja su se najbolje mogla obaviti odavde i, u poslednje vreme, Vulkan. Dokolice je bilo malo, a odsustvovanja iz baze mnogo. Ipak, neko je pokuao da malo osvei sobu: slike na zidovima bile su promenjene, uneto je cve e iz hidroponskog odeljenja, muzika je blago treperila iz zvu nika. Ugaen, veliki ekran li io je na zavesu navu enu da prigui jarku svetlost dana koji se ve rodio iznad tih pe ina. "Ipak", ula je kako E objanjava, "mislimo da je verovatno preostalo jo neto materije u vrstom stanju, troske koja pliva na povrini; i ona e biti radioaktivna. Me utim, ako je konvekcija doprinosila da te nost bude relativno dobro izmeana, to ga je, pretpostavljamo, uvalo od ponovnih bombardovanja. Kitini instrumenti trebalo bi da identifikuju izotope u toj istopljenoj materiji kojih nema u trosci. Magnetske pojave, tako e, u takvoj masi, trebalo bi da sadre informacije o Sun evom magnetskom polju i njegovim promenama, kao i o Sun evom vetru koji ga tera napolje. A u pogledu onih drugih stvari koje emo moda jo otkriti - ko bi to znao? Nikada se unapred ne zna, zar ne?" Uobi ajena strogo a direktora Sanda Mamorua iznenada popusti, da bi izjavio, uzbu eno kao de a i : "Ako iko moe da posvedo i koliko je svemir pun iznena enja, to ste Vi, gospodine." "Ama, nemojte", u tivo se branio E, "oni koji zaista prave otkri a to su specijalisti koji tuma e dobijene podatke. Kao doktor Lindejl." Pitala se zbog ega joj je lice iznenada buknulo. "Mislim da je on govorio o... o pustolovinama", re e ona. "Vi mora da ste imali nekoliko upravo fantasti nih doivljaja." On se povu e u svoju staru ljuturu. "Ja se drim stare poslovice, da se pustolovine doga aju samo neznalicama." Ohrabrena, ona uzvrati: "To ne moe biti istina. Ne moe se re i da je iko u stanju sve da predvidi u svemiru, u kome smo mi... samo buve, muice. itala sam o tome ta su sve doivele Vae kolege prilikom svojih istraivanja. Vi, jednostavno, nikada niste eleli da privu ete panju javnosti, nikada niste jurili za slavom, nije li tako?" "Ako mi dozvolite", nastavi Sando, "oduvek me je interesovalo ta Vam se zaista dogodilo prilikom Vaeg prvog putovanja na Saturn. Sredstva javnog informisanja su samo navela Vau izjavu da ste naili na teko e koje su bile savladane." "U stvari", dodade zapovednik Regulusa, "I ja sam se zainteresovao i proverio u stru nim asopisima. Vi ste samo upozorili na mogu nost da se instrumenti zalede u prolazu kroz Saturnove prstene, jer sudaranje estica osloba a i izbacuje molekule vode. Savetovali ste izvi a ima da ubudu e ponesu elemente za spoljanje zagrevanje. Ali kada je to Vas iznenadilo, ta ste preduzeli, ta ste Vi li no u inili? E je malo oklevao, do epao svoju au za konjak sa suenim rubom i sasuo je u sebe. Lindejlova mu je odmah ponovo napuni. "Ajde", hrabrila ga je ona. "Ta, Vi ste me u prijateljima, svi smo ovde od iste sorte. A sami ste isticali potrebu da se bolje upoznamo." "Pa..." re e E. "Dobro." Pro istio je grlo. I tako se on nekako odvaio da progovori. Prise aju i se naglas, govorio je dva sata, a oni oko njega bili su prvo zaprepa eni, a potom zadivljeni. Nije se pasivno pridravao uputstava. Nije mogao i da je hteo. Svaki let je bio jedinstven i neponovljiv, zahtevao druk ije pripreme, i on je uvek morao biti sam svoj sudija, a esto i vlastiti zakonodavac. Za vreme ovog naeg no nog bdenja, koje nije no tamo gde se uputila Kitivejk, ona e putovati zaklonjena titnikom protiv Sunca, vreline, snanih rendgenskih zra enja, osluja ogoljenih atoma. Ali na Neptunu opasnost je vrebala u kriogenoj hladno i atmosfere, na Iou od vulkanskih erupcija, blizu kometama od lete ih stena, a... Tada E nije sedeo daleko, za komandnim pultom. ak i na mati nom brodu bilo je bezbroj problema, po ev od onih koji se ti u ivota i smrti pa sve do najprizemnijih i, moda, ak smenih, detalja iz svakodnevnog doma eg ivota; naj e e je ostajao u bazi, na tlu, da se snalazi i navikava na nepoznanice oko sebe, dok je njegov izvi a leteo u istraivanje. Ili, bolje re eno, njegov i

njen izvi a , nekada, dok je Vanda jo bila iva; ne bi nikada mogao da nastavi sam da nije bilo saznanja da su zajedno uspeli. Jupiter se uzdigao pred njim, lavlje ute boje, okruen trakama oblaka i sav usijan od uragana koji bi progutali Zemlju za tren oka, i u koje je poslao svog istraiva a, da uroni, dok su mu laserski zraci ispisivali re munja i gromova, isuvie ogromnu da bi se mogla zamisliti. Saturn je kraljevao, ledeno vedar i ist, nad plesom prstenova ije razmere nijedan ovek jo nije uspeo da shvati, a hemijski procesi u njegovom vazduhu bili su takvi da se ne bi smeli doga ati, ali jesu. Iz ledenog ambisa u kome je lealo, jezgro Urana isputalo je magnetski i seizmi ki apat o praiskonskoj katastrofi koja je izvitoperila sopstveni ugaoni momenat itave planete. Sunce, koje je bilo samo najsvetlija me u ostalim zvezdama, obasjavalo je Neptunove okeane koji nisu bili od vode, i zapljuskivali obale koje nisu bile od kamena. Najneprimetnija mogu a duga treperila je nad zale enim Plutonom, kao da eli da objavi da je to najmo nija od svih kometa i da sa sobom nosi svedo anstvo o postanku svetova. Vilinska svetla igrala su iznad tmine crne Persefone... Ali sluaocima se sve to nije inilo potpuno neljudsko, jer su i oni sami pripadali istom svemiru ija su se veli anstvenost otkrivala pred njima. Nije to bilo zato to je E posebno blagore iv ovek, ve zato to je znao ono to je znao i inio ono to je inio u ime svih njih. "Laku no , narode... Sutra se radi... Nadam se da e i ostale kolege imati prilike da ovo uju od Vas, gospodine... Hvala Vam... Laku no , laku no ." Lindejlova odjednom shvati da i sama odlazi zajedno s Eom. Pogleda navie, u to izbrazdano lice i o i koje su bile plave kao Sirius; odjednom, ne razmiljaju i, ona tiho re e, "Jeste li sanjivi?" "Pa i nisam", odgovori on. "Mnogo je toga o emu treba da razmislim. Uostalom, poneo sam knjigu, da itam pre spavanja." "Ako elite da svratite kod mene, mogli bismo... jo da porazgovaramo." On se zaustavi. Za trenutak su ostali tako, nepomi no stoje i u hodniku. Kolege su ih obilazile s leva i zdesna, vode i ra una da ne obrate panju na njih, sve dok ne ostadoe sami izme u zidova oslikanih amaterskim prizorima zemaljskog pejsaa, koji je odjednom delovao tako nostalgi no. E se ugrize za usnu. "Oprostite", re e promuklim glasom. "Zaista ste ljubazni, ali ja zaista imam jo mnogo toga o emu treba da razmislim. Laku no ." Okrenu se i gotovo pobee od nje. Ona ostade da gleda za njim, jo dugo poto je i ezao iza ugla. Zagrejanost od vina polako ju je naputala. Nije bila mnogo razo arana, shvatila je. Zaista je u pitanju bila samo elja da se bolje upoznaju, i - dobro, najzad, priznaj i to - odre eno oboavanje heroja. Najzad, ona i ne pravi kolekciju mukaraca. Moda je ovo ipak bio najbolji na in, najobi nije drugarstvo, dokle god traje uzajamno razumevanje. Mislim da je s njim sve u redu, razmiljala je. On je samo, pa - oenjen svojim izvi a kim brodom. Zato to je pun se anja njegove ene? Zamiljam je kao visoku, lepu valkiru koja grabi napred krupnim koracima; i nisu hteli da imaju dece, zbog svojih zajedni kih pustolovina. Lindejlova uzdahnu i potrai svoju postelju. INPUT (navigacioni, interpretiran): Asteroid je manja kugla ekvatorijalnog pre nika 453,27 kilometara... Pre nik na polovima znatno ui... Masa jednoobrazna, uglavnom se sastoji od gvo a... SPEK EM... potvr uje sastav... Doplerov pomak ukazuje na veoma visoku stopu rotacije... OPTI KI PRENOS: Sun ev kolut ispunjava udovinih 25 + stepeni na nebu, koje, zbog korone, neposredno oko njega deluje izbledelo. Protuberance ikljaju kao vodoskoci. Vrtlozi, koji su, u stvari, Sun eve pege, odudaraju od haosa svojim manjim sjajem. Vulkanov polumesec nema jasne ivice. Tamni nanosi troske ine da deluje iskrzano, ali tamo gde nije prekriven, metal svetli od usijanja. "Manevriem, efe, da uspostavim orbitu oko objekta." "Pazi, Kiti, pazi. Neka ti instrumenti stalno rade." RADIJACIJA: Ve postoje nagovetaji izvesnih izotopa, ali s anomalijama. GASNA MERENJA

"Zar samo to, Kiti? Kako?" Neto mora da je pruilo otpor zaokruivanju orbite, i izazvalo njeno lagano opadanje koje je radar s Merkura otkrio. "Moda pojedine protuberance dopiru dalje i imaju ve u gustinu od nama poznatih? Ne, teko da bi to moglo biti." MAGNETNI FLUKS (interpretiran): Iznenada poja an i u ludom kovitlanju! INPUT (unutranji monitori): Gubljenje visinske kontrole. Obrtna sila. Eksplozija direktne solarne radijacije. OPASNOST OPASNOST OPASNOST "Smesta u i u prvu stabilnu orbitu!" zaurla E. "Udvoj titnike!" Prsti su mu skakali po kontrolama dok su te komande izletele iz njegovih usta. Klonu. Kroz telo mu pro e drhtavica. "Tri minuta za prenos", prokrklja. "ta se sve moe dogoditi za tri minuta?" Lindejlova vie nije obra ala panju na tekst i grafikone po ekranima oko njih. Ionako su se snimali. Isprui ruku iz svoje stolice i obuhvati Eovu stisnutu pesnicu koja mu je bespomo no leala na butini. "Ali izvi a ki brod je sigurno u stanju da se pobrine o sebi", proaputa. "Zato ste uopte slali ta nare enja?" On je netremice zurio u sliku Vulkana. Slike na ekranu su se vrtele u krug; sad bi se pojavio sjajni treptaj, zatim asteroid, potom daleke zvezde. Znoj mu se iskrio na koi. Mogla je da oseti njegov otri miris i ose ala kako joj njen vlastiti klizi po telu ispod radne ode e. Kad je klimnuo glavom, to je li ilo na trzaj. "Naravno, program je u stanju da donosi sudove, ako nije u kvaru. Moda i nije. Ja sam samo pokuao da predupredim tu mogu nost i obezbedim brod. Osim - kada nam gotovo nita nije poznato... ta se zapravo poremetilo?" Ona prikupi hrabrost. "To bi tek trebalo da ustanovimo. Hajde da pretpostavimo da se nije dogodila nikakva velika teta, pre nego to ne dobijemo suprotna obavetenja. Pretpostavimo i da jeste - zar ne emo mo i vie da pomognemo ako sa uvamo prisustvo duha?" On skrenu pogled na nju i ostade tako, posmatraju i je, inilo se, veoma dugo. "Hvala Vam", napokon re e. Taj izvi a ki brod je njegov ivot, pomisli ona. Ono to ga izjeda upravo je to ekanje dok signali putuju k njemu i natrag. Ali dobro se dri. Nikada nisam ni posumnjala da ne e. Upustie se u tehni ku diskusiju. Problem je bio kako da procene podatke koje su imali, i koji su uglavnom bili prikazani brojevima, kao i sve ono to bi pristiglo, i da na osnovu toga zaklju e ta je prava istina, zbog ega Kitivejk pati. Stie odgovor. Bio je veoma ohrabruju i. Letilica je uspela da od sebe na ini Vulkanov satelit, na ekscentri noj ali prili no stabilnoj putanji. titnici su joj opet zadovoljavaju e radili, zaklanjaju i je od Sunca. ak je ponovo po ela da vri merenja, iako su E i Lindejlova pretpostavljali da joj neki od instrumenata vie nisu dovoljno pouzdani. Kada jedan sopran re e, ovoga puta ne kroz slualice ve iz zvu nika: "Da, opet sam ona stara, efe", E tiho zavida i obrisa o i. Zatim se pridrui Lindejlovoj, koja je nastojala da utvrdi parametre novonastale situacije. "M-m, dobro, ta kaete na to da proverimo magnetska svojstva takvog jednog objekta? Da li Vae banke podataka mogu da nam obezbede sve to e nam biti potrebno da to izra unamo, Elen?" "Odli no ste se setili. Ali bi e bolje da zovnem Rama Krinamurtija. On je na genije za matematiku na ovoj planeti, a ja se bojim da emo dobiti funkciju koju ni sam avo ne e mo i da integrie..." Prolazili su sati. Potpuno su utonuli u posao. "Mislim da smo na pravom putu, Deri, ali nae miljenje ne slui ni emu dokle god ga ne izrazimo kvantitativno. Ako su motori igrali neku ulogu, onda je to Va problem." "I Va. Mora emo da napiemo jedna ine polja..." Bio je to zajedni ki lov, stvaranje, sjedinjavanje.

Na kraju, iscrpljeni i uzbu eni, gledali su jedno u drugo dok je E promuklim glasom diktirao zaklju ak. "Nezgoda nije nastala ni zbog ije greke. Nije se mogla predvideti, jer nismo raspolagali preciznim podacima, saznanjima zbog kojih smo i preduzeli sve ovo. Verujemo da je objanjenje, u najoptijim crtama, slede e: Poto se sastoji uglavnom od istopljenih metala, Vulkan je provodnik. Okre u i se oko Sunca on preseca Sun evo magnetno polje, i tako stvara vrtlone struje. Na ovolikoj udaljenosti od polova, polje je obi no veoma slabo, i nije bilo razloga da se poveruje da efekat indukcije ne e biti bezna ajan. Me utim, pokazalo se da je i izvestan broj drugih inilaca uao u igru, veli ine ve eg reda od o ekivanog, koji su, uzgrad, odgovorni i za prime eno opadanje orbite. Sun eve oluje proizvode snane lokalne fluktuacije u polju, koje zatim Sun ev vetar iznosi napolje. Asteroid rotira izvanredno brzo; a uz to je i toliko blizu Sunca da vie ne deluje kao ta kasta masa, a precesija i nutacija su, tako e, velike. Mehanika njegovih fluida je takva da se prilikom cirkulacije istopljenog materijala stvaraju vrtlozi, koji se, zauzvrat, poja avaju refleksijama od vrste troske, i tako se dobija stalno promenljivi sistem strujanja koji je isuvie sloen da bismo ga mogli izra unati. Dakle, dolazi do stvaranja mo nih brzo promenljivih struja. Masa asteroida je dovoljno velika da bi one mogle polako da jenjavaju, kada ne bi bilo spoljnih uticaja. Ali, umesto toga, njih poja ava svaka promena u okolnom polju. Tako stvaraju svoje vlastite magnetne sile, zna ajnog intenziteta i na prili noj udaljenosti od Vulkana. Prirodno, ovo polje opada po veoma otroj krivulji. U stvari, asteroid je okruen jednom nepravilnom i promenljivom ljuturom sila, i to prili no otro ograni enom. Kada je Kitivejk prela tu granicu, jonski motori bili su izba eni iz svoje normalne kolimacije. Ne mnogo, ali dovoljno da se pojavi obrtna sila. titnik protiv Sun eve svetlosti i njegova kontramasa su se pomerili, i letilica je bila izloena punom Sun evom zra enju. Jo nije bilo poznato koliko je bila ote ena pre nego to se to sredilo. Ali letilica je izvrila potrebne manevre i ula u Vulkanovu orbitu, gde je ostala da lebdi, ekaju i nae dalje procene. Sprovodi planirane studije gde je god mogu e..." Zapita alarm, upalie se crvena svetla: krik u pomo , preko pedeset pet miliona kilometara. INPUT (navigacioni, interpretiran): Strujanja nose brod ka sreditu orbite, ubrzanje se pove ava kako prvobitno slaba privla na sila asteroida raste usled tog pribliavanja. MAGNETNI UDAR Motor za upravljanje ne radi kako treba i titnik se opet pomera u stranu. Udarna eksplozija energije. IZRA UNATI KOMPENZATORNE VEKTORE ZA IROSKOPE U UNUTRANJOSTI BRODA INPUT (opservacioni podaci, interpretirani): Spektar pokazuje priblino 75% Fe, 30% Ni, 6% C, 3% PONITITI. Ne odgovara verovatno i. PREKONTROLISATI INSTRUMENTE UPOREDITI ANALOGNE PRETHODNE SITUACIJE unjala sam se kroz crveni polumrak Titana. Aerodinami ki sistem za koji sam bila vezana prestao je da funkcionie. Ula sam u stanje lebdenja i dala signal bazi. Vanda je preuzela moje kontrole, pilotirala da me spusti u bezbednost. Gledala je kroz moja so iva, ose ala putem mojih ekvilibratora, i ono to je u inila, ono to je bila u tom trenutku, ulo je u moju banku podataka, sjedinilo se s programom koji sam bila ja. Seti se kako je vodila moj trup koji je divlje poskakivao u svim pravcima. Budi jo jednom Vanda. PRESTANAK IROSKOPSKE KOMPENZACIJE KVAR KOMPJUTERA INPUT: kovitlac, obrtanje, tumbanje. Vrelina naglo raste. Elektroni se osloba aju svih ograni enja. POZIV U POMO

MEMORIJA: Kanjenje prenosa. Opstanak. Kako je Vanda stavila ruku na mene. Njeno prisustvo i ef i padanje u kovitlacu krak-krak-krak bzz vrrr ruka je skliznula gori pretvara se u prah RASPAD MEMORIJE LOGI KA KOLA: Proceniti. Pomo . IZRA UNATI xvzvandajkll5734 RAZUM JE 3,141592777777777 Planine na Merkuru nisu bile tako uko ene kao lice koje je E okrenuo ka Lindejlovoj. "Softver je upropa en", re e, bezbojnim glasom kao ovek koji je tek ranjen i jo ne ose a bol. Ona vide kako se svuda oko njega visoko uzdie na i kana elektronska oprema i za trenutak joj se prividelo da po inje da se pomera ka njima i da ih pritiska. Ventilator zacvile. "Jo jedno nepredvi eno jako elektromagnetsko polje, jo jedno ozra enje, ali ovoga puta isuvie jako, isuvie dugotrajno. Temperatura - sekundarna radijacija od estica koje su pogodile telo broda... Mora u da odustanem od zadatka." Ruka joj se die kao sama od sebe, kao da eli da predupredi udarac. "Zar je sistem zaista toliko osetljiv?" pobuni se ona, unapred svesna da je to uzalud. "Ali, zar nisu jo odavno sonde uspele da pro u kroz Sun evu atmosferu?" "O, da. Telo vasionskog broda je vrsto i izdrljivo, a takvi su i standardni programi. Ali ja sam Vam ve pominjao specijalni softver, viegodinje iskustvo koje je od Kitivejk stvorilo neto vie od obi nog izvi a kog broda - u inilo je sloenom, ose ajnom; kodirano i na molekularnom nivou i ispod njega; kvantne rezonance - sve je to razoreno." "ta ete u initi?" "Nadja ati autopilota i vratiti je. to pre, pri punom ubrzanju, pre nego to se dogodi neto jo gore. Moda e ipak mo i da se popravi. Priznajem, nema mnogo izgleda. Ali ako ne pokuamo, sigurno emo sve izgubiti." Ona proguta pljuva ku i klimnu glavom. "Svakako. Organizova emo... kasnije ponovo ekspediciju... uzevi u obzir ovo iskustvo... Dajte da pozovem, oh, Dejn Megari. Ona je, mislim, na najbolji kontrolor za upravljanje brodovima s velikih rastojanja." "Ne!" On se brzo okrenu zajedno sa stolicom natrag ka komandnoj plo i. Zelena svetla su mu poigravala po kotunjavom licu. "Sam u to obaviti. Donesite mi samo kafu, sendvi e i stimulol." Lindejlova se napola podie u stolici. "Ali, Deri, Vi ve satima sedite ovde, iscrpljeni ste do kraja, a upravljanje brodom bi e veoma teko, s ovolike udaljenosti i uz nepoznati procenat ote enja." "Pri punoj brzini potiska mogu je vratiti za dvadeset etiri sata. A dok bude putovala, ko e umeti da je pita ta se pokvarilo ako ne ja? Izlazite!" povika E, "Ostavite me na miru!" Lindejlova odjednom shvati. Ponestade joj daha. Istetura iz sobe. INPUT: ZXVMNRRRxxx IZRA UNATI: 777777777777 vrti se vrti se vrti se "Kiti? uje li me? Moe li da mi se odazove?" "efe, Vanda, ne ne ne, se anje, odavno, gongola..." VREME PRENOSA: Beskona no "Kiti, pokua u ono poslednje, ok signal, ostani na vezi, Kiti." GROM VATRA MRAK " uje li me, Kiti?" "Ngngngngngng, baba, valjanje, dizanje, zev, odoh odoh odoh odoh odoh odoh odoh." VREME PRENOSA: Nula, jer sve je nula. "Prekidam vezu, Kiti. Laku no ." ZABORAV Kancelarija direktora Sanda nosila je pe at li nosti koju je pokazivao pred javno u, sve je bilo svedeno na najmanju meru, sre eno, disciplinovano,

termostat nameten na nisku temperaturu; jedna Hokusaijeva grafika visila je na zidu preko puta pisa eg stola, ali na njoj je bio prikazan zimski pejsa. U glasu mu se, ipak, ose ala iskrena zabrinutost: "Zna i, Vi kaete da je E uzleteo na Regulus im je njegov izvi a ki brod sleteo na tamonju teretnu pistu?" Lindejlova umorno podie glavu. "Da. Zastraio je svojom vikom kapetana Ngumu i on ga je pustio da preuzme upravlja atla." "Ali posle toliko vremena provedenog na dunosti - mora da je bio potpuno iznuren." "Da je to bilo ko drugi, rekla bih da je mrtvac koji hoda. Ali on nije kao drugi. Ne moe da se odmori. Ne moe dok ne zavri." Sando skupi obrve. "Zavri? ta ho ete time da kaete? Zar mu je preostalo ita drugo sem da se vrati na Zemlju?" "On... pre svega eli da se vrati ovamo s izvi a kim programom radi... ispitivanja." Nabor izme u Sandovih obrva postade jo dublji. "To je besmisleno. Mi ne raspolaemo odgovaraju om kompjuterskom laboratorijom. ta moe da uradi? Zemlja je mesto gde se prou ava takav materijal. E rizikuje da ga jo gore izobli i; i, na kraju krajeva, taj materijal nije nita vie njegov nego to je to sam brod." Lindejlova se uko i. "Sindikat mu, kada je neophodno, daje veoma iroka ovla enja." "Daa-a." Ne kao se. "Pitam se samo da mu umor nije pomalo otupeo sposobnost rasu ivanja. Iz analize tog softvera verovatno bi se mnogo saznalo." Glas Lindejlove iznenada promuknu. "A-ha. Ako bih ga stalno i stalno, iznova reetali." Sando je malo bolje pogleda. "To se i Vas ti e, Elen. elite jo jednu misiju na Vulkan, zar ne? Iz ovog neuspeha mogu otkriti kako da uspeju slede i put." "Mislim da ve dovoljno znamo da bismo mogli preduzeti potrebne mere predustronosti." "Koriste i isti program, rekonstruisan na odgovaraju i na in?" Lindejlova slegnu ramenima. Sindikat je naravno imao kopije, i one su se dopunjavale posle svakog leta. Celokupna egzistencija Kitivejk pre ovog putovanja na Merkur mogla se ponovo ubaciti u maineriju. "Zavisi od toga ta e Deri E odlu iti. Moda e odbiti da ponovo pokua i u tom slu aju mi emo morati da traimo nekoga drugog. Ali nadam se da e pristati." Pogleda na sat. "Moda u uspeti da ga nagovorim. Uskoro treba da sleti. Izvinite, moram da idem." Sando je isprati pogledom do vrata. Svoje misli zadra za sebe. Karboplasti na lopta pre nika pedeset centimetara, sa nekoliko elektri nih uti nica, sadravala je jedinstvenu neponovljivost Kitivejk. E ju je nosio u rukama kao bebu. Ponekad bi joj neto aputao. Lindejlova ga je ekala ispred ulaza u lift. Hodnik je bio prazan i samo se ulo tiho utanje vazduha iz klima-ure aja. U ovom trenutku svog dnevnog hemijskog ciklusa mirisao je kao dim koji se u oktobru vije po brdima Kentakija. "Zdravo", re e ona spokojno njegovoj unezverenosti. "Kako ste?" Glas mu je krkljao. "Jo mrdam. ujte, pre nego to sam uzleteo objasnio sam Vam da u morati da upotrebim elektronsku laboratoriju. Samo zakratko, ali ne sme me niko prekinuti." "Zato?" upita ona. "To mi nikada niste razjasnili." Glas mu je podrhtavao, kao korak oveka koji tek to se nije sru io na zemlju posle dugog hoda, pao i zaspao. "Izvesna ispitivanja. Da vidim ta je moglo da otkae. Ho u da ih obavim dok su mi injenice i dalje svee u pam enju. Kao to se se ate, ja imam posebno ose anje za to, koje niko drugi ne moe da ima ili stekne." "Da", re e ona, "imate." Uze ga za ruku. "Okej, sve sam sredila. Bi emo potpuno sami." Ruka mu se ukruti u njenoj. "Mi? Nikako, ve sam Vam rekao, ne sme niko drugi da se mea."

"Ipak mislim da e Vam pomo dobro do i." I sama se iznenadila svojoj upornosti. "Ili, bar, da neko kome je stalo da bude pored Vas dok budete radili ono to morate da uradite; i da Vam se posle pridrui dok bude svirala pogrebna muzika." "Molim?" Ona ga blago gurnu ispred sebe. On popusti. "Sredi emo to samo ako ne izgubimo prisustvo duha", re e ona. "Napravi emo omaku prilikom ispitivanja programa. Sasvim prirodno, pod ovim neuobi ajenim okolnostima. Ne e nam upropastiti karijere." utao je sve dok se nisu obreli u laboratoriji i ona zatvorila vrata. Iza aparata kojima su bili okrueni videla se kroz ekran slika pakla koji je bio dan na Merkuru. Paljivo, dok su mu ruke podrhtavale, on spusti loptu na radni sto. Zatim se okrenu prema njoj i zgrabi je za ramena, tako da su joj ispod njegovih prstiju ostale modrice. "Zato to radite, Elen? ta Vama ova stvar predstavlja?" Ona otrpe svoj bol i suprotstavi se njegovom. "Ono to ste onomad nesvesno otkrili", odgovori. "Da li zaista, istinski verujete da je taj program, kada se aktivira - da je svestan? iv?" "Ne znam." On je pusti. "Samo znam da je to sve to je ostalo od Vande." Netremice je gledao u loptu. "Vidite, njeno sam telo privezao za signalnu raketu i poslao je u atmosferu planete. Postala je zvezda padalica. Ali sve to smo ona i ja zajedno inili ostalo je u kodovima ispod ovog oklopa." On ga pomilova. "Postoje kopije programa." "O, da, svakako, i ja u ih upotrebiti. Ali ova, ba ova je povre ena, poreme ena, sama u tami. Zar da im dozvolim da je ponovo oive na Zemlji i nateraju je da prolazi kroz vlastito ludilo jo jednom, dvaput, stotinu puta, samo zbog ono malo bednih informacija? Ili da je obriem?" "I pustite je da po iva u miru. Da, shvatam Vas." Lindejlova podie loptu. "Hajde da uradimo to odmah, Vi i ja. Posle emo mo i da se odmorimo." Robert Silverberg MNOGOLIKI Ogledala su bila na sve strane, i zbog njih je sve izgledalo kao luda ku a puna vrtoglavih odbijanja i prelamanja: ogledala na tavanici, ogledala po zidovima, ogledala u uglovima gde su se zidovi spajali s tavanicom i podom, ak i mali vrtlozi svetlucave praine koje su naleti sveeg vazduha razvejavali s vremena na vreme kroz celu prostoriju, tako da su se sve one neobi ne iskrivljene, prelomljene i i aene slike, to su odskakale unaokolo povremeno stapale u haos od svetlucave sumaglice pred vaim o ima. Raznobojne kugle kretale su se u krug ispod tavanice, stvaraju i stalno nove are viestruko odbijene svetlosti. Upravo tako je Kleo i zamiljala da izgleda klub mnogolikih. Pre toga je prela celu Ulicu Filimor, s kraja na kraj, od ugla s Ulicom Ujedinjenja do Ulice Kestenova i natrag, pola sata, zaviruju i iz kluba u klub, dok nije najzad prikupila hrabrost da u e u ovaj koji se zvao uskalite. Iako je ve mesecima planirala ovo ve e, u poslednjem trenutku se uko ila od straha: bojala se da e prozreti njenu podvalu im se pojavi, da e je isterati napolje uz podsmevanje, psovke i ledeni, zajedljivi smeh. Ali sada, kada se ve obrela unutra, ose ala se odli no - smireno, samouvereno, spremna za najve i provod u svom ivotu. U klubu je bilo vie ena nego mukaraca, odnos je bio sedam prema tri. Jedva da je neko od njih razgovarao. Ve inom su stajali potpuno sami usred podijuma za igru, bulje i u ogledala kao da su u zanosu. O i su im bile poluzatvorene, donja vilica obeena, ramena povijena napred, ruke mlitavo visile. S vremana na vreme, kada bi im neka kombinacija odsjaja izuzetno jako preplavila svest, ukrutili bi se, trgli i zamurili, kao da ih je neto udarilo. Naglo bi porumeneli, iskezili zube, zakolutali o ima, stali neto da mrmljaju i apu u sami sebi; i ve u slede em trenutku opet bi se potpuno umirili. Kleo je znala ta oni rade. Zamenjivali su li nost ili je udvajali. Neki, izuzetno veti, moda su je i utrostru avali.

Srce joj bre zakuca. Grlo joj se stee. Kakvi li su ovde obi aji? pitala se. Da li se ide odmah pravo na podijum sa svetlostima i uklju uje u svetle e are, ili se o ekuje da ete prvo pri i anku da neto popiti i razmeniti koju poalicu uz grohotni smeh? Pogleda prema anku. Desetak muterija je tamo ve sedelo, ve inom mukaraca, dvojica su je otvoreno merili pogledom, s onim izrazom pazi-novacura. Kleo im uzvrati pogled, hladno i bez snebivanja. Sasvim obi ni momci, osrednje privla ni, tridesetih ili tek zali u etrdesete godine, odeveni u klasi na odela poslovnih ljudi, normalno podiani: mladi pravnici, komercijalisti, moda berzanski posrednici - tipi ni mladi ljudi koji s uspehom prave karijere i sada su izali da se malo provedu, ona vrsta koju biste mogli da sretnete bilo gde. Vidi ovoga - visok, atletski gra en, kovrdave kose, s nao arima. Blagi, ironi ni smeak, staloen, ispitiva ki pogled. Gotovo da deluje profesionalno. A ipak, ipak - iza tog glatkog, pametnog ela ko zna kakve se udne misli roje i ta tu klju a! Koliko se skrivenih dua tu gura i izviruje! Stravi no. Primamljivo. Neodoljivo. Kleo je odolela. Samo polako, samo polako. Umesto da pri e baru, ona se mirno i vedra lica uputi onima na podijumu, prona e jedno prazno mesto, namesti se, upravi pogled prema ogledalima na drugoj strani prostorije. Rastavljenih nogu, stopala vrsto priljubljenih uz pod, obeenih ramena. Kugla koja se vrtela rasipala je talase crvene i ljubi aste svetlosti hiljadostruko rasprene, pravo u njeno uzdignuto lice. Hajde. Hajde. Hajde. Hajde. Ti si Kleo. Ti si Dudi. Ti si Lija. Ti si Liza. Hajde. Hajde. Hajde. Hajde. Sjaj joj se u kaskadama prelivao preko ivica due, zapljuskivao bedeme njene li nosti. Do i, u i, preplavi me, rascepi me, zameni me. Ti si Lija i Liza. Ti si Kleo i Dudi i Lija i Liza. Hajde. Hajde. Hajde. Hajde. U glavi joj se vrtelo. Pred o ima joj se zamutilo. Soba se zavrte oko nje. Je li to to? Da li se to ona deli na dvoje? Ili se zamenjuje? Moda da. Moda, u svakome, ak i u njoj postoji sposobnost za tako neto, i da bi se probudila dovoljno je samo da bude svetlosti, ogledala, pravog ambijenta, volje. Ja sam mnogo njih. Ja sam mnogolika. Ja sam Kleo koja se pretvara u Liju. Ja sam Dudi, i ja sam... Ne. Ja sam Kleo. Ja sam Kleo. Vrti mi se u glavi i pozlilo mi je, i ja sam Kleo i samo Kleo, kao to sam oduvek bila. Ja sam Kleo i samo Kleo, i sada u pasti. "Polako", re e on. "Jeste li dobro?" "Bolje mi je, ini mi se. Auu!" "Niste odavde, a?" "Iz Sakramenta. Kako ste pogodili?" "Suvie ste brzo preli na podijum. Ovdanji svet zna za jadac. Ovaj lokal ima najbra ogledala na celom zapadu. Oduva e Vas, ako ne pazite. Ne moete tek tako iza i i krenuti odmah na ono najve e - morate se polako i postepeno prilago avati. Jeste li sigurni da Vam nije nita?" " ini mi se." On je bio onaj visoki momak iz bara, atletski gra en, profesionalac. Pretpostavljala je da je stigao da je uhvati pre nego to je pala, jer nije ose ala modrice. Rukom ju je sada ovla pridravao za desni lakat i blago gurao ka jednom od stolova pored zida. "Kako se sada trenutno zove?" upita je. "Dudi." "Ja sam Ven." "Pa, zdravo, Vene." "Jesi li za konjak? Da se jo malo bolje povrati." "Ne pijem." "Nikada?" "Lija je ona koja pije", re e ona.

"A, tako. Stara pri a. Ona se nacvrca a ti posle bude mamurna. I ja imam jednog takvog, samo to je to kod njega kineska hrana. Ba ga briga to moj sistem za varenje ne podnosi rakove u ljutom i kiselom sosu. Nadam se da joj vra a ravnom merom." Kleo se nasmei i ne re e nita. On ju je paljivo posmatrao. Da li je bio zainteresovan ili samo u tiv prema devojci koja o igledno nije umela da se sna e daleko od ku e? Zainteresovan, odlu i ona. Izgleda da je poverovao u pri u o Liji. Pazi sada, upozori Kleo samu sebe. Nasigurniji na in da se pre ili posle oda je da po ne da gomila pojedinosti koje zvu e ubedljivo. Ono to treba da radi, znala je, bilo je da nastoji da deluje ubedljivo bez mnogo truda; sedi lepo, sluaj njega, saznaj kako to zaista ide me u tim svetom. "ta radi, tamo u Sakramentu?" "Nita posebno zanimljivo." "Sirota Dudi. Posrednik u kupovini nekretnina?" "Kako si pogodio?" "Svaka druga ena koju u poslednje vreme upoznam bavi se posredstvom u kupovini nekretnina. ta je Lija?" "ljokara." "Tu se ba ne zara uje bogznakako." Kleo slegnu ramenima. "Ona to i ne mora. Mi ostale je izdravamo." "Nekretnine i ta jo?" Nije bila sigurna da pravila ponaanja mnogolikih dozvoljavaju da se pri a o svojim drugim li nostima. Ali bila se pripremila unapred. "Liza je arhitektspecijalista za ure ivanje pejzaa i otvorenih prostora. Kleo radi na proizvodnji softvera. Sve smo stalno zauzete." "Liza bi trebalo da se upozna s akom. Pravi je avo za hortikulturu. Ortak u firmi za iznajmljivanje biljne dekoracije - zna, ogromne dracene i filadendroni za kancelarije, toliko-i- toliko mese no, zamenjuje ih kada vie ne deluju svee. Liza i ak bi celu no umeli da pri aju o palmama i bromelicejama i kaktusima." "Treba da ih upoznamo." "Da, trebalo bi." "Ali prvo moramo upoznati Vena i Dudi." "A, potom, moda Vena i Kleo", re e on. Za trenutak je potrese ose anje straha. Zar je ve uspeo da je otkrije? "Zato Vena i Kleo? Kleo je trenutno odsutna. Ti razgovara sa Dudi." "Polako. Polako!" Ali ona nije mogla da se zaustavi. "Ne mogu ti isporu iti Kleo tek tako, zna. Ona ivi onako kako ho e." "Polako", ponovi on. "Sve to sam hteo da kaem jeste da Ven i Kleo imaju sli nosti. Ven tako e radi na softveru." Kleo se opusti. Re e, uz mali smeak: "Oh, pa nije valjda, zar i ti? Zar ba svako, u poslednje vreme? Ja sam mislila da si ti u nekoj od akademskih karijera. Profesor univerziteta ili neto sli no." "Jesam. U Kaliforniji." "Softver?" "U izvesnom smislu. Lingvistika. Metalingvistika, u stvari. Moja oblast je jezik jezika - osnovni podskupovi, nervne koordinate komunikacije, osnovni programi koje koristi ove iji mozak, operacioni sistemi. Um kao kompjuter, kompjuter kao um. Na tu temu umem da postanem veoma dosadan." "Meni um ne izgleda kao dosadna tema." "Meni, ipak, nekretnine ne izgledaju kao dosadna tema. Pri aj mi o hipotekama na hipoteke i o trostrukom iznajmljivanju." "A ti meni pri aj o omskom i o Bendaminu Vorfu", re e ona. On razroga i o i. " ula si za Bendamina Vorfa?" "Magistrirala sam komparativnu lingvistiku. To je bilo pre nekretnina." "Eto kakav sam ja baksuz", re e on. "Imam dragocenu priliku da saznam ta najbolje prolazi u trnim centrima, a ona ho e sa mnom da pri a o Vorfu i omskom."

"Mislila sam da je svaka druga ena koju u poslednje vreme sre e posrednik u trgovini nekretninama. S njima pri aj o trnim centrima." "One sve ho e da razgovaraju o Vorfu i omskom. Zvu i intelektualnije." "Jadni Ven." "Jeste. Jadni Ven." A onda se nagnu k njoj preko stola i re e, ublaavaju i ton. "Zna, nije trebalo da napravim onaj tos o Venu i Kleo. Ispao sam veoma nasrtljiv." "Sve je u redu, Ven. Nisam to ozbiljno shvatila." "Izgledalo je da jesi. Delovala si veoma ljutito." "Pa, moda sam i bila u po etku. Ali onda sam shvatila da se samo zavitlava." "Ipak, nije trebalo to da kaem. Bila si potpuno u pravu: Sada je Dudino vreme. Kleo nije ovde, i nita ne mari. Ho u da upoznam Dudi." "Upozna e je", re e ona. "Ali mo i e i Kleo, i Lizu i Liju. Upozna u te sa celim drutvom. Nemam nita protiv." "Jesi li sigurna?" "Potpuno." "Neki od nas dre svoje druge li nosti u strogoj tajnosti." "Zaista?" upita Kleo. "Ponekad. Ne uvek." "Meni ne smeta. Moda e jo no as upoznati neke od mojih." Ona baci pogled ka podijumu. "Mislim da sam se sasvim povratila. Htela bih opet da oprobam ogledala." "Da se zameni?" "Da se udvojim", re e ona. "Htela bih da prizovem Liju. Ona da pije, ja da razgovaram. Ho e li ti smetati ako i ona bude s nama?" "Ne e, pod uslovom da nije od onih prljavih pijanica. Ili podmuklih." "Mogu da je drim pod kontrolom kada smo udvojene. Hajde, provedi me kroz ogledala." "Samo vodi ra una. U San Francisku nisu kao ona u Sakramentu. To si ve iskusila." "Ovog puta u paziti ta radim. Ho emo li iza i na podijum?" "Svakako", re e on. Kada su poli ka podijumu pri e im jedan vitki mladi u majici sa kratkim rukavima, otprilike tridesetih godina. Obrijana glava, debeli brkovi, medaljoni, izme. Ba pravi momak iz San Franciska, pravi peko. On se namrti na Kleo i upilji se u Vena. "Jesi li ti, Nede?" upita. Ven se namrgodi i odmahnu glavom. "Nisam. Sada nisam." "Oprosti. Izvini, molim te, trebalo je da shvatim." ovek sa obrijanom glavom pocrvene i urno se udalji. "Hajd'mo", re e Ven Klei. Ovoga puta bilo joj je lake da odri ravnoteu. Pomoglo joj je i to to je znala da je on u blizini. Pa, ipak talasi svetlosti koja se prelamala nadolazili su, udaraju i o nju, udaraju i, udaraju i. Napadali su je celu: svirepo, neumitno, nadmo no. Morala je da se bori s lupanjem srca, dobovanjem u slepoo nicama, malaksala u u kolenima. I u tome su oni nalazili zadovoljsttvo? To li je njihovo vrhunsko uivanje? Ali oni su bili mnogoliki a ona je bila samo jedna Kleo, i u tome je znala je - leala ona bitna razlika. Izgleda da je umela dobro da se pretvara. Mogla je da izmisli i odigra Dudi, Lizu, Liju, da svakoj od njih dodeli po mali ugao u svojoj li nosti, da im da razli ite glasove, izraze lica, individualnost i identitet. Dok je kod ku e probala pred ogledalom uspevala je da ubedi samu sebe. Moda je ak uspela da ubedi i njega. Ali dok je kovitlac svetlosti naginjao i ljuljao bezbroj isprepletanih ogledala i u slalomu prilazio kapijama njene uskomeane due, u njoj se po eo ra ati o ajni ki strah da nikada ne e uspeti da postane jedna od njih, ma kako veto podraavala njihove zapetljancije.

Je li zaista tako? Zar je zauvek osu ena da ostane izvan njihovog neodoljivog sveta i da beznadeno zaviruje u njega? Jo je rano da se zna isuvie rano, pomisli, da se prizna poraz. Ovoga puta uspela je makar toliko da ne padne. Podvrgavala se mu enju ogledalima dokle god je mogla da izdri, a potom, ne ekaju i na njega, si e s podijuma i krenu - paljivo, paljivo hodaju i po konopcu zategnutom iznad provalije - ka baru. Kada je u glavi prestalo da joj se vrti naru ila je pi e i oprezno srknula. Mogla je da oseti kako joj se alkohol polako, centimetar po centimetar, razliva kroz krvotok. To je umiri. Ven je u zanosu stajao na podijumu, i s vremena na vreme bi zadrhtao iznenada i kao u gr u, i to je trajalo samo deli sekunde. Znala je da se udvajao: prizivao je jednu od svojih li nosti. Mnogoliki su uglavnom zato i dolazili u te klubove. Njihovi raznovrsni identiteti vie nisu bivali primorani da borave u strogo odvojenim odeljcima njihovog uma. Uz pomo ogledala i svetlosti oni vetiji su umeli da spoje za kratko vreme dve ili, ak, tri svoje li nosti u neto sloenije. Kada se vrati ovamo, mislila je, on e biti Ven plus iks, a ja u morati da se pravim da sam Dudi plus Lija. Po ela je da se priprema na to. Sa Dudi je bilo lako. Dudi je uglavnom bila istinska Kleo, ena posrednik za nekretnine iz Sakramenta, uz dodatak Kleinih shvatanja o tome kako je biti jedno od mnogolikih. A Lija? Kleo ju je zamiljala kao curu od dvadeset tri godine iz Los An elesa, nekadanju juniorsku zvezdu u tenisu koja je slomila noni lanak prilikom jednog glupog skoka i kasnije se odala pi u da bi olakala bol i gubitak karijere. Nesputana obzirima, nepredvidljiva, neuredna, estoka, surova: sve ono to Kleo nije bila. Da li bi moda mogla da bude Lija? Povu e duboki gutljaj pi a i namesti Lijin izraz lica: pogled tvrd i svetlucav; mii i na obrazima zategnuti. Ven je upravo naputao podijum. Kretnje kao da su mu se promenile: bio je uko en, gotovo trapav, visoko podignutih ramena, udno izba enih laktova. Izgledao je toliko druk ije da se pitala da li ja uopte to isti ovek. "Nisi se zamenio, zar ne?" "Udvojio sam se. Pol je sada sa mnom." "Pol?" "Pol je iz Teksasa. Geolog, fantasti ni pokera, svira gitaru." Ven se nasmei, i to je izgledalo kao da je povukao u sebi neki menja brzine. Dubljim glasom i razvu eno, on progovori: "I bo'me dobro pevam, gospoja. Ven je ljubomoran, jer njegovo pevanje nije ni za cvonjka. 'O ete da trgnemo jo po jednu, a?" "Aha", re e Kleo, nemarno, onako po Lijinski. Stan mu je bio u blizini; veselo, prozra no, komotno mestace u oblasti gde se nalazilo pristanite za jahte. Odmah se videlo da mu je ivot bio podeljen na vie delova: izbor grafika i drugih slika po zidovima odavao je ukus etvorice ili petorice ljudi, od koji je jedan imao veliku sklonost ka ivopisnim scenama izlaska sunca iznad Velikog kanjona u Koloradu, drugi ka Pikasu i Mirou, a neko tre i ka prefinjenim, impresionisti kim prizorima pariskih ulica i cvetnih trgova. Soba, ogromnih prozora okrenutih suncu, sadrala je najve e i nazdravije ku ne biljke koje je Kleo ikada imala priliku da vidi. Druga soba je bila pretrpana tehni kim knjigama i nau nim asopisima, a tre a bila opremljena s tri do etiri blistave maine za vebanje mii a. Neke sobe su bile upravo nastrano uredne i iste, neke u neverovatnom haosu. Neke su bile nametene jednostavno i oskudno, druge, pak, nemarno i pretrpano. Stalno je o ekivala da e nai i na ostale stanare kako tumaraju unaokolo. Ali nije bilo nikoga, samo Ven. I Pol. Pol je nato io pi e i tiho po eo da svira gitaru, pri aju i joj razmetljive pri e o svojim istraivanjima ruda po visoravnima zapadnog Teksasa. Pol je na panskom otpevao neto to je zvu alo dosta skaredno, a Kleo, preuzevi Lijin glas, zvonko je pratila refren, namerno gree i u tonalitetu. Ali onda je Pol otiao, i Ven se spustio sasvim blizu pored nje na divan. Hteo je da sazna jo poneto o Dudi i ispri ao joj je neto malo o Venu, i nijedna druga li nost nije im se umeala u razgovor. Bila je sigurna da je to namerno. Ostali su do kasno u no . Pol se vratio pred kraj, da im ispri a nekoliko viceva

i da tiho otpeva pono nu pesmu, ali kada su njih dvoje otili u spava u sobu, bila je s Venom. U to je bila sigurna. A kada se ujutro probudila bila je sama. Odjednom se zbunila i nije mogla da se seti gde je, ali ve u slede em trenutku znala je, i znala je i kako se tu nala, pa je sela u postelji i zatreptala o ima. Ula je zatim u kupatilo i pljusnula aku vode preko lica. Nije se potrudila ni da se obu e, ve je ljapkaju i krenula po stanu, trae i Vena. Nala ga je u sobi za vebanje kako radi na maini za veslanje, ali to vie nije bio Ven. Bio je odeven u tesne farmerke i belu majicu s kratkim rukavima, i izgledao je nekako mla i, mraviji, ivlji. Na elu su mu se iskrile kapljice znoja, ali nije delovao zadihano. Uputio joj je hladnokrvan, nezainteresovano procenjiva ki, potpuno aseksualan pogled, kao da mu uopte nije bilo neobi no to se jedna gola ena stvorila u ku i, i nije bio ni najmanje zbunjen zbog toga. "Dobro jutro. Ja sam Ned. Drago mi je to smo se upoznali." Glas mu je bio vii od Venovog, mnogo vii od Polovog, i nekako udno, preterano ta no, izgovarao je svaki slog. Zaprepa ena, odjednom puna snebivanja i kaju i se to se nije obukla pre nego to je izala iz spava e sobe, ona jednom rukom prekri dojke, iako mu njena golotinja izgleda nije nita zna ila. "Ja sam - Dudi. Dola sam s Venom." "Znam. Pro itao sam u naoj belenici." On gipko povu e vesla na maini, zabaci se unazad, potom se nae napred. "Poslui se sama iz friidera", re e. "Ne ustru avaj se, kao da si u svojoj ku i. Ven ti je ostavio pisamce u kuhinji." Ona je buljila u njega: njegove ake, usne, duga ke, mii ave ruke. Setila se njegovog dodira, poljupca, meko e njegove koe. A sada, ta savrena ravnodunost. Ne. Nisu to bili njegovi poljupci, njegov dodir. Bili su Venovi. A Vena sada vie nije bilo. U njegovom telu sada je obitavao drugi stanar, neko koga nije uopte poznavala i koji se nije se ao sino nih zagrljaja. Pro itao sam u naoj belenici. Oni su jedan drugom ostavljali podsetnike, biltene. Kleo se najei. Znala je, manje-vie, ta moe da o ekuje, ali sam doivljaj se veoma razlikovao od pukog itanja o tome. Oseti se gotovo kao da je upala me u bi a sa druge planete. Ali to si sama htela, pomisli. Zar ne? To neto zagonetno, tajnovito, nepredvidljivo, prosto sablasno? Htela je da malo prokrstari jednim drugim svetom jer je njen vlastiti postao tako bajat, uzak, sku en. I evo je, tu je. Dobro jutro. Ja sam Ned. Drago mi je to smo se upoznali. Venovo pisamce bilo je zaka eno za friider malom, utom magnetnom zaka aljkom u obliku bubamare. VE ERAS NA VE ERU KOD MIELA? TI I JA I KO ZNA KO JO. POZOVI ME. Tako je po elo. Slede ih deset dana vi ali su se svako ve e. Obi no bi se sastali u nekom restoranu s tri zvezdice, ve erali dugo i intimno, vra ali se u njegov stan. Jedne blage, vedre no i odvezli su se na plau i gledali talase kako se lome o Greben foka, sve dok pono nije ve davno prola. Jednom drugom prilikom proetali su se kroz Ribarski kej, i vratili se s tri kese pune lepljivih uspomena na tu etnju, a da ni sami nisu znali otkuda im. Ven mu je bilo glavno ime - videla ga je jedne no i na kreditnoj kartici i to je izgleda bio i njegov glavni identitet, iako je, znala je, imao mnogo drugih. U po etku je nerado pri ao o tome, ali etvrte ili pete no i rekao joj je da ima devet vanijih li nosti i esnaest manje zna ajnih. Pored Pola, geologa, aka, koji se bavio hortikulturom, i Neda, homoseksualca, Kleo je ula da postoji i Nat, pekulant na berzi - imao je pedeset godina i bio je debeo, svake nedelje sticao je bogatstvo i provodio vreme ili u Las Vegasu ili na Majami Bi u; Henri je bio pesnik, koji se stideo i nikada nije dozvoljavao da mu neko pro ita ono to pie; Dik je u io za glumca; Hal je nekada predavao pravo na Harvardu; Dejv je vozio jahtu; Nikolas je bio hazarder na kartama. A zatim je bilo i onih koji su se pojavljivali tek delimi no; neki nisu imali ni imena, samo su udno govorili i voleli su da se prave vani. Ipak, te njegove druge li nosti vi ala je veoma retko. Kao i drugi mnogoliki, i on je patio od povremenih preobraaja mimo svoje volje. Jedne no i, dok su vodili ljubav, iznenada je postao Hal, a jednom drugom prilikom ceo sat je bio pretvoren u Dejva, a u magnovenjima javljali bi se i Henri i Nikolas.

Kleo bi odmah primetila kad god bi se takva zamena odigrala. Ti trenuci bili su joj zastrauju i i uzbudljivi, i nekako udno zabavni. Ali, uopte uzev, on je veoma dobro vladao sobom, i ostajao je Ven, kao da ose a jaku potrebu da nju doivi kao Ven, i samo kao Ven. Ponekad bi se udvojio, dovode i Pola da peva uz gitaru, ili Dika da joj recituje neki sonet, ali i u tim trenucima Venova li nost je ostajala prisutna i vladala situacijom. Izgleda da je bar ponekad umeo da se udvoji po svojoj volji, bez pomo i ogledala i pomo i svetlosti. Od kada je znao za sebe bio je aktivan i uspean mnogoliki - jo od detinjstva, moda ak i od ro enja - i godinama se posve ivao zadatku da ovlada svojim podeljenim umom. Svi njegovi likovi koje je upoznala u osnovi su bile privla ne li nosti: bili su energi ni, stabilni, odlu ni mukarci, koji su uivali u ivotu i izgleda da su znali kako da sebi pribave ono to ele. Iako su se me usobno veoma razlikovali, ona ih je bez teko a sve mogla pratiti unazad do Vena, od koga su se, tako je mislila, svi oni odvojili. Jedina zagonetka bio joj je Nat, igra na berzi. Kleo je jedva mogla da zamisli kako on izgleda kada postane Nat - slatkore iv i opak, to da, ali kako je uspevao da izgleda petnaest godina stariji i tei etrdeset funti? Moda je sve to izvodio izrazima lica i dranjem. Ali nikada nije uspela da vidi Nata. I vremenom je shvatila da misli isuvie upro eno ako Pola, Dika, Neda i ostale shvata samo kao Vena koji svoju li nost proiruje na razne na ine. Ali i sam Ven je bio isto onoliko nepotpun kao i ostali. Bio je samo jedan od mnogih koji su se razvili paralelno, svaki od njih autonomno, svaki od njih samo deli jedne celine. Iako je Ven vladao telom najve i deo vremena, ipak nije imao predstavu o tome ta one druge li nosti rade dok one vladaju, pa je i sam morao da se osloni na naga anja, udne tragove, i one beleke i poruke koje bi se potrudili da mu ostave, kako bi mogao da zna ta se doga alo dok on nije bio u svesti. "Jedini koji sve zna je Majkl. On ima sedam godina, pametan je kao lisica, i sve vreme odrava kontakt sa svima vama." "Zapis tvoje memorije", re e Kleo. Ven klimnu glavom. Svi mnogoliki, znala je imali su po jednu li nost koja je uvek bila potpuno svesna i znala ta sve ostale rade - ve inom neko dete, posmatra a koji je boravio daleko u dubinama uma, igrao se svojih igara i izranjao samo kada bi bilo potrebno da se izbegne neka kriza koja bi ugrozila celu grupu. "Samo nas je obavestio da je Etiopljanin", re e Ven. "I tako mi svake dve do tri nedelje odemo preko Ouklenda u jedan etiopski restoran koji on voli, i tu se on udvara kelnericama na amfarskom jeziku." "To vam i nije neka preteka obaveza. ula sam da su etiopljani veoma lep narod." "Svakako. Ali oni svi misle da je to samo ala, a i Majkl ne zna kako da osvoji enu. Tek mu je sedam godina, zna. I zato Ven od svega toga nema nikakvu korist sem to malo veba komparativnu lingvistiku, i pokvari stomak. Etiopska hrana je najza injenija na svetu. A ja ne podnosim za injenu hranu." "Ni ja", re e ona. "Ali Liza je oboava. Naro ito meksikansku. Uostalom, niko jo nije rekao da je lako iveti u istom telu sa drugima, zar ne?" Znala je da mora da pazi kad ispituje Vena o na inu na koji ivi, kao jedan od mnogolikih. Jer i ona je trebalo da bude jedna od njih. Ali iskoristila je to to je iz Sakramenta kao opravdanje to naizgled ima stvari koje ne zna o obi ajima mnogolikih i njihovom svakodnevnom na inu ivljenja. Iako je i ona jo od detinjstva znala da je mnogolika - tako mu je rekla - rasla je u sredini koja nije rado prihvatala podeljene li nosti, za razliku od San Franciska gde je ve godinama otvoreno postojala jedna potkultura mnogolikih. U svojoj usamljenosti, ne znaju i da ima jo mnogo takvih kao to je ona, u po etku je mislila da boluje od ozbiljnog duevnog poreme aja. Tek nedavno, tako mu je rekla, po ela je da shvata ogromne prednosti ivota mnogolikih; bogatstvo sloenost, puno u obdarenosti i doivljaja u kojima je mogla slobodno da uiva jedna mnogolika dua. I zato je dola u San Francisko. Zato je tako udno upijala sve to joj je on kazivao o sebi. Pazila je, tako e, kad god je prikazivala svoje druge li nosti. elela je da ne mora da se pretvara da ih ima. Ali ipak ih je morala ispoljiti s vremena

na vreme, ve i samo zato da bi odrala Venovu zainteresovanost za sebe. Ravnodunost mnogolikih prema jednolikima bila je optepoznata. Smatrali su ih tupim, isuvie jednostavnim, dvodimenzionalnim. Traili su uzbu enja u tome da zagrle jednu osobu a otkriju drugu, ili ak dve, ili tri. I zato mu je davala Lizu, davala mu Liju, davala mu Dudi-koja-je-bila-Kleo i Kleo-koja-je-bilaneko-drugi, i esto, kad su bili u krevetu, prelazila je iz jedne u drugu li nost naizgled mimo svoje volje i neo ekivano. Liza je bila mirna, obuzdana, strogo moralna osoba. Potpuno se prenerazila kada je, izme u dva treptaja oka, otkrila sebe u zagrljaju nepoznatog oveka. "Ko ste Vi? Gde sam ja?" vrisnula je, otkotrljavi se u stranu i sklup avi se kao fetus u maj inoj utrobi. "Ja sam Dudin prijatelj", re e Ven. Ona ga je belo gledala. "Zna i, opet igra svoje stare igre." Izgledao je povre en, zbunjen, zabrinut. Pustila ga je da se malo predomilja da li e usred no i morati da je vra a u njen hotel. A onda je dozvolila da vragolasti osmeh pre e preko Lizinog lica, dozvolila da Lizina usplahirena stidljivost popusti, dozvolila Lizi da omeka i da se opusti, dozvolila Lizi da po ne da prede... "Pa, kada smo se ve nali - kako ono re e da se zove?" To mu se dopalo. Dopadala mu se i Lija - neobuzdana, slatka, bu na, puna uzdaha, vapaja, jedna od onih koje se ritaju i tresu, koja ga je svukla s kreveta na pod i tamo nastavila da se tumba s njim. inilo joj se da mu se dopada i Kleo, iako je to bilo tee pogoditi jer Klein stil je bio uzdran i s visine, ozbiljan, barokan, nedoku iv. Brzo bi prelazila s jedne na drugu, ponekada bi u toku samo jednog sata prola kroz sve etiri. Vino, tako mu je rekla, kod nje izaziva brze zamene li nosti. Obavestila ga je da ima jo nekoliko drugih li nosti, na ve oj dubini i fragmentarnih. Nagovestila je da su nemirne, duboko neuroti ne, samoubila ke: bile su pod kontrolom, rekla je, i ne e se oteti da mu nanesu neko zlo, ali ostavila je da takva mogu nost i dalje lebdi u vazduhu, da bi njihov odnos u inila uzbudljivijim a i svoju ulogu verodostojnijom. Izgleda da je delovalo. Bilo je o evidno da uiva u njenom drutvu. Ve je po ela da se uputa u matanja kako bi bilo da se preseli iz Sakramenta, iznajmi stan, moda ak i da se useli kod njega, iako bi to sigurno bio veoma udan ivot, pun izazova. Jer ivela bi s Polom, Nedom, akom i svima ostalima, ne samo s njim, ali kako je sve to bilo udesno, kako ju je mamilo i kopkalo da pokua! A onda, desetog dana, on iznenada postade veoma napet i neobi no natmuren. Upitala ga je ta mu je, on je izbegavao da odgovori, ona je navaljivala, i on napokon re e, "Da li zaista eli da zna?" "Dabome." "Smeta mi to nisi istinska, Dudi." Dah joj se prese e. "ta, do vraga, ho e da kae?" "Zna ti dobro ta ho u", re e on mirno i pun tuge. "Nemoj vie pokuavati da se pretvara. Nema smisla." Bilo je kao da ju je neko munuo u rebra. Okrenula se u stranu i dugo utala, pitaju i se ta da kae. I to ba sada kada je sve tako lepo krenulo, kada je ve po ela da veruje da uspeva u svojoj maskaradi. "Zna i ti si znao?" upita plaho. "Naravno da sam znao. Znao sam od prvog asa." Drhtala je. "Kako si pogodio?" "Ima hiljadu na ina. Kada se zamenimo mi se promenimo. Glas, O i. Zategnutost mii a. Na in istraivanja. ak i modani talasi. Test za ispoljavanje potencijala to moe da pokae. Baci mi snop jake svetlosti u o i i ja u emitovati odre enu krivulju modanih talasa, koja e kod Neda biti druk ija, kod aka, opet, druk ija. Ti i Liza i Kleo i Lija sve ete biti jednake u tom pogledu. Mnogoliki nisu glumci, Dudi. Mnogoliki su odvojeni umovi u istom mozgu. To je nau no dokazano. A ti si samo glumila. To si radila veoma dobro, ali nikako nisi mogla da me prevari." "Zna i, pustio si me da od sebe pravim budalu."

"Nisam." "Zato si... kako si mogao..." "Video sam te kako ulazi one prve ve eri i privukla si me na prvi pogled. Gledao sam te kako odlazi na podijum i kako se onesve uje, i po tome sam znao da nisi mnogolika i pitao sam se: ta ona kog vraga trai ovde? Onda sam ti priao, i tu me je uhvatilo. Osetio sam neto to nikada ranije nisam osetio. Zvu i li ovo kao stara, otrcana, ljubavni ka arena laa? Ali istina je, Dudi. Ti si prva jednolika ena za koju sam se zainteresovao u svom ivotu." "Zato?" On odmahnu glavom. "Ima neto u tebi... tvoja snana li nost, stalno budna svest, moda ak i ta tvoja arka elja da se pravi da si mnogolika... Ne znam. Tek uhvatilo me je, uhvatilo me je, i to dobro. I ovo je bilo arobnih desetak dana. Zaista tako mislim." "Dok ti nije dosadilo." "Nisi mi ti dosadila, Dudi." "Kleo. To mi je pravo ime, ime jednolike. Dudi ne postoji." "Kleo", re e on kao da usnama meri tu re . "Zna i, nisam ti dosadila iako sam samo jedna jedina. Pa, to je divno izuzetno laskavo. Najbolje to sam danas ula. ini mi se da bi sad trebalo da odem. Ven. Sada si Ven, zar ne?" "Nemoj tako da govori." "A kako ho e da govorim? Ja sam o arala tebe, ti si o arao mene, malo smo se poigrali i sada je gotovo. Ja nisam bila ona koja sam, ali ti si dao sve od sebe. Oboje smo dali sve od sebe. Ali ja sam ipak samo jednolika ena i tebi to ne e biti dovoljno. Ne e, na due vreme. Jo moda samo jednu no , nedelju dana, moda jo i dve nedelje. Pre ili posle potrai e ono pravo, a ja za tebe nikada ne u mo i to da budem. Zbogom, Ven." "Ne." "Ne?" "Ne idi." "Nema smisla da i dalje ostanem s tobom." "Ja ho u da ostane." "Ali, ja sam jednolika, Ven." "Ne mora to i ostati", re e on. Psihoterapeut se zvao Berkhalter i ordinacija mu se nalazila u jednom od tornjeva Embarkadero. Svi mnogoliki u San Francisku gledali su u njega kao u boanstvo. Bio je specijalista za elektrofizioloku integraciju, posebno primenjenu na poreme aje mnogolikih li nosti. Oni koji su u sebi nosili mra ne i demonske osobe, koje su ugroavale stabilnost cele grupe, odlazili su kod njega da bi te li nosti unitili ili bar nau ili da ih dre na uzdi. Oni koji su eleli da njihove latentne li nosti, potisnute od onih komunikativnijih, izbiju na povrinu i ostanu zdrave i delotvorne tako e su odlazili kod njega. Oni iji je mnogoliki ivot bio pravo mu enje izoidnih smu enosti, umesto da bude bogata kontrapunktalna simfonija puna zadovoljstva, predavali su se u ruke dr Berkhaltera da ih izle i, to je on, tokom vremena, i inio, tokom poslednjih nekoliko godina po eo je da razvija metod koji je nazvao oboga enje li nosti. Ven je to nazvao "zabijanje klinova". "On moe jednoliku osobu da pretvori u mnogoliku?" za u eno upita Kleo. "Ako u njoj postoje takvi potencijali. Ti zna da je to delimi no uro eno. Struktura mozga mnogolikih je u osnovi ipak razli ita od mozga jednolikih. Prosto, hardver nije isti, modane vijuge. I onda, ako se javi odgovaraju i podsticaj, naj e e u detinjstvu, naj e e ali ne i uvek traumati an, doga a se razdvajanje, razli iti identiteti po inju da uspostavljaju svoje teritorije. Ali veoma esto se deava da se mnogolikost nikada ne ispolji, i ti ivi sposobna da bude gomila drugih li nosti a da nikada za to ne sazna." "Ima li osnova za pretpostavku da sam ja takva?" On slegnu ramenima. "Vredelo bi pokuati. Ako otkrije u tebi odre ene karakteristike, on ve ima delotvorne na ine da izazove odvajanja li nosti u tebi. Da zabije klin, razume? Ti iskreno eli da postane mnogolika, je li tako, Kleo?"

"O, da. Ven. Da!" Berkhalter nije bio sasvim siguran. Lepljivom trakom pri vrstio joj je elektrode za lobanju, uperio joj mlaz jake svetlosti u o i, podvrgnuo je testovima verbalne asocijacije, sproveo etiri ili pet razli itih elektroencefalogramskih prou avanja, i jo nije bio siguran. "Ovo nije obi na crno-bela situacija", ponovio je nekoliko puta, mrte i se, natmurivi se. I on sam bio je mnogoliki, ali od njegovih li nosti tri su bile psihijatri; tako da u vreme dok je ordinirao nikada nije bilo stvarnih problema. Kleo se pitala da li on ponekad saziva konzilijum samog sebe da potvrdi dijagnozu. Posle nedelju dana ispitivanja bila je uverena da za nju nema nade, da je nepopravljiva jednolika, ali Berkhalter je iznenadio zaklju kom da bi vredelo pokuati. "U najgorem slu aju", rekao je, "posle nekoliko dana nastupi e spontano ponovno sjedinjavanje, i ne ete biti u nimalo gorem poloaju nego to ste sada. Ali ako uspemo..." Njegova klinika je bila na drugoj strani zaliva, u gradu Moragi. Tu je provela jo dva dana, na daljem ispitivanju, a zatim je tri dana uzimala lekove. "To je samo sredstvo protiv napetosti i gr eva", rekla je sestra ohrabruju im tonom. "Da Vam poja amo izdrljivost." "Izdrljivost ega?" "Traume ra anja", re e ona. "Nove li nosti e po eti da se pojavljuju, i to Vam moe neko vreme biti neprijatno." Le enje je po elo u etvrtak. Elektrook, lekovi, opet elektrook. Bila je pod jakim sredstvima za umirenje. Doivela je sve kao jedan dug san, ali nije ose ala nikakve bolove. Ven ju je pose ivao svaki dan. Doao je i ak, i doneo joj dve rascvetale orhideje u saksiji, Pol joj je pevao, i ak ju je i Ned jednom obiao. Ali sa svakim od njih jedva je uspevala da razgovara. Najve i deo vremena sluala je neke glasove. Imala je temperaturu i esto nije znala gde se nalazi, a s vremena na vreme bila je sigurna da lebdi dvadesetak centimetara iznad postelje. Vremenom su se ti ose aji povukli, ali ostali su drugi, gotovo isto toliko udni. Ostali su i glasovi. Nau ila je da sa njima razgovara. Druge nedelje nisu joj vie bile dozvoljene posete. No, nije smetalo. Imala je drutva do mile volje, ak i kad je bila sama. Onda je opet doao Ven. "Danas te putaju ku i. Kako si, Kleo?" "Ja sam Norina", re e ona. Izgleda da ih je bilo pet u njoj. Tako je, bar, rekao je Ven. Ona nikako nije mogla to da zna, jer kada su one vladale telom nje nije bilo - nije spavala, jednostavno, nije bila tu, nita nije opaala. Ali on joj je pokazao beleke koje su one pisale, rukopisima koje nije prepoznavala i, u stvari, jedva mogla i da pro ita, i putao joj je trake sa snimljenim njenim drugim glasovima: Norina, duboki kontraalt; Nanet, visoki, zadihani glas; Ka a, tvrda, gruba Njujor anka; i poslednja, koja jo nije rekla kako se zove, ali glas joj je imao onaj senzualni prizvuk glumice ili zavodnice s plae. Prvih nekoliko dana nije izlazila iz stana, a zatim je krenula u kratke etnje, a Ven ili neki od njegovih likova bili su uvek kraj nje. Ose ala se kao bolesnik koji prezdravlja. Neka vrsta mamurluka od lekova otupela joj je reflekse tako da se teko nalazila u uli nom saobra aju, a strepela je i da joj se ne dogodi zamena li nosti dok bude van ku e. To se uvek doga alo iznenada, bez ikakvih znakova upozorenja, i kada bi se opet vratila u svesno stanje smetale su joj praznine u pam enju, to to ne zna kako se odjednom obrela na Dirardeli-skveru, ili u parku Golden Gejt, ili na bilo kom drugom mestu gde je u me uvremenu neka njena druga li nost odvela telo. Ali bila je sre na. I Ven je bio sre an zajedno s njom. U drugoj nedelji, jedne no i kada su izali, on se pretvorio u aka - Kleo je znala da je to ak, jer sada je uvek ta no znala koja od njegovih li nosti preuzima svest - i rekao joj: "Ti udesno deluje na njega. Niko od nas ga do sada nije video takvog tako zadovoljnog, tako ispunjenog..." "Nadam se da e to potrajati, ak." "Naravno da ho e! Zato, pobogu, ne bi potrajalo?" Ali nije. Kada je tre a nedelja bila na izmaku Kleo je zapazila da ve nekoliko dana Norina nije nita upisala u njihov zajedni ki podsetnik. To, samo

po sebi, nije moralo da bude zabrinjavaju e: deavalo se da neka od li nosti rei da utone i da se ne pojavi danima, nedeljama, ak mesecima. Ali zar je bilo verovatno da e Norina, tek doavi na ovaj svet, tako dugo ostati izvan njega? Lin-lin, mala Kineskinja koja se pojavila i razvila tokom druge nedelje i bila Klein zapis memorije, javila je da je Norina otila. Nekoliko dana kasnije, jedna nova li nost, po imenu Meti, izronila je i nestala u roku od tri sata, kao neto to je proklju alo iz morskih dubina. Potom nestadoe i Nanet i Ka a, ostavljaju i Kleo samu s onim bezimenim, zavodni kim glasom i s Lin-lin. Ona se, dakle, ponovo sjedinjavala. Klinovi koje joj je dr Berkhalter zabio u duu vie nisu drali; um joj je insistirao na jedinstvu i ponovo se spajao u jednu celinu; vra ala se u stanje jednolikosti. "Sve su sada otile", o ajno re e Venu. "Znam. Gledao sam kako odlaze." "Zar ne moemo neto da preduzmemo? Da li da se vratim Berkhalteru?" U o ima mu je videla bol. "Ne e vredeti", re e on. "On mi je rekao da postoji verovatno a tri prema jedan da e se ovo dogoditi. Pretpostavljao je da e sve ovo trajati oko mesec dana; to je bilo najvie emu smo se mogli nadati. I imali smo svoj mesec dana." "Bolje da odem, Ven." "Nemoj tako govoriti." "Ne?" "Volim te, Kleo." "Ne e jo dugo." Pokuao je da se prepire s njom, da joj kae da mu ne smeta to je jednolika, da jedna Kleo vredi koliko tuce raznih li nosti i da e se prilagoditi ivotu s jednolikom enom. Nije mogao da podnese pomisao da e ga sada napustiti... I tako je ostala; nedelju dana, dve nedelje, tri. Jeli su u svojim omiljenim restoranima. U sveim ve erima etali su se s rukom u ruci. Pri ali su o omskom i Vorfu ak i o trnim centrima. Kada bi on odlazio i umesto njega se pojavljivali Pol, ak ili Hal ili Dejv, izlazila je i s njima ako su to eleli. Jednom je s Nedom izala u bioskop, i kada je pred kraj osetio da e se zameniti, obgrlila ga je rukom sve dok nije ponovo stekao vlast nad sobom, da bi mogao da vidi kraj filma. Ali sve je bilo uzalud. Njemu je bilo potrebno vie od onog to mu je ona mogla da ponudi: zamena, udvajanje, sloeni prizvuci i odjeci drugih li nosti to trepte izvan obala svesti. To mu nije mogla pruiti. Bio je kao ovek koji je sebi namerno vezao o i da bi slepoj eni mogao praviti drutvo. Znala je da ne moe od njega traiti da tako provede ceo ivot. I tako, jednog popodneva kada je Ven bio odsutan, ona se spakovala i oprostila od Pola, koji ju je zagrlio i zajedno s njom pustio suzu, i vratila se u Sakramento. "Kai mu da me ne trai", rekla je. "Najbolje je kada se prekine odjednom i zauvek." Provela je samo dva meseca u San Francisku, ali kao da su joj to bila jedina dva meseca kada je zaista ivela, a sve ostalo vreme bilo je provedeno u nekom sivilu. U kancelariji za promet nekretninama radio je ovek koji joj je ve dve godine govorio da su njih dvoje kao stvoreni jedno za drugo. Kleo je s njim oduvek bila u prijateljskim odnosima; prole zime ili su nekoliko puta preko vikenda u Taho, na skijanje; jedanput su ili na Havaje, vozili se na izlete do San Dijega. Ali u njegovom drutvu nikada nije ose ala neto naro ito. Nedelju dana po povratku telefonirala mu je i predloila da se odvezu na sever do prauma sekvoje i provedu tamo nekoliko dana. Kada su se vratili, preselila se na njegov orta ki posed, u blizini grada. Teko bi mu se moglo na i zamerke. Bio je blage naravi i privla an, uspeno se bavio svojim poslom, itao, voleo dobre filmove, uivao u pea enju, splavarenju, autostopiranju s rancem na le ima, ak je predlagao da odu u grad kad nastupi operska sezona i da vide nekoliko predstava. Bliio se onom ivotnom dobu kada se ve pomilja na brak i porodicu. Izgleda da je bio veoma zaljubljen u nju. Ali bio je ravan i nezanimljiv, mislila je, ravan kao figura koji je neko izrezao iz kartona: jednoliki jedan mozak, bez zamene. Bio je samo jedan ovek i takav e uvek biti. Znala je da mu se teko moe prebaciti. Ali nikako nije

mogla da se vee za nekog ko ima samo dve dimenzije. Svake ve eri u njoj su besnele oluje nemira, a nije nikako mogla da mu objasni ta je to mu i. Jednog kiovitog popodneva, po etkom novembra, spakovala je kofer i odvezla se u San Francisko. Uzela je sobu u jednom od motela u Ulici Lombard, istuirala se, presvukla, i otpea ila u Ulicu Filimore. Oprezno je pretraila potez od Ulice Kestenova do Ujedinjenja, i natrag, od Ujedinjenja do Kestenova. Umirala je od straha pri pomisli da e slu ajno sresti Vena. Samo ne ve eras, molila je. Samo ne ve eras. Prola je pored uskalita, nije ula, zastala ispred kluba koji se zvao Velika Mama, odmahnula glavom, kona no ula u jedan po imenu Propratne Pojave. Uglavnom ene, kao i obi no, ali i nekoliko mukaraca pored anka, dosta zgodnih. Ni traga od Vena. Ona naru i pi e i ovla zapodenu razgovor s jednim omanjim, kovrdavim tipom, verovatno umetnikom. "Da li esto navra ate u ovaj lokal?" upita je. "Prvi put. Obi no sam odlazila u uskalite." " ini mi se da sam Vas tamo vi ao. Ili moda nisam." Ona se nasmei. "Kako se sada zovete?" "Sendi. A Vi?" Kleo duboko udahnu. Oseti nekakvu blagu omamu u glavi, iza o iju. Jesi li to htela? upita samu sebe. Jesam. Jesam. Ba to sam htela. "Melinda", odgovori. Dek Mekdevit TAJANSTVENA PORUKA Leao je na samom dnu sefa u debelom kovertu od utog papira za pakovanje. Umalo ga nisam unuo u korpu za otpatke zajedno s hrpom drugih dokumenata, traka i raznoraznih drangulija koje su preostale posle Projekta. U stvari sigurno bih to i u inio da je slu ajno taj koverat bio obeleen brojem iz kataloga ili zaveden u ma kakav indeks. Ali na njemu nije nita pisalo, izuzev jednog datuma od pre osamnaest godina koji je bio navrljan na brzinu, u donjem desnom uglu, i, ispod njega, jo jedna kratka primedba: "40 gh." Tamo napolju, u pustinji, kretale su se neke svetlosti. To e, po svoj prilici, biti Brekit koji fino podeava Veliku mreu za Orina Hopkinsa, koji je upravo u to vreme zapo injao posmatranja koja e nekoliko godina kasnije dovesti do novih prodora u teoriji pulsara. Zavideo sam Hopkinsu: bio je nizak rastom, okrugao, elav, bez samopouzdanja, a njegove povremeno briljantne ideje drugi su objanjavali uz cerekanje. Bio je smean; pa ipak, bio je obeleen onim nevidljivim znakom genijalnosti. I svet e se se ati njegovih ideja jo dugo poto se onaj internat u Karltonu, nazvan po meni, bude raspao u prah i gomilu ruevina. Ako i nisam jo tada postao svestan svojih ograni enja i napustio svaku nadu da u u i me u besmrtnike (bar od te vrste) - to sam u inio onda kada sam prihvatio poloaj direktora u Sendejdu. Administrativni posao je bolje pla en od posla aktivnog fizi ara, ali je ubita an za ambiciju. A kada neko pripada jezuitskom radu nema ak ni tu, materijalnu, prednost. U tim danima Velika mrea je jo bila skromna: etrdeset paraboli nih antena, svaka po trideset est metara u pre niku. Bile su, naravno, na inama, svaka se mogla kretati za sebe, a sve zajedno izgledale su kao zarubljeni krst. Ve dve decenije one su predstavljale samo srce projekta SETI - Traganje za vanzemaljskom inteligencijom. Sada, kada je Projekt bio naputen, upotrebljavali smo ih za korisnije, iako prizemnije poslove. ak i ovako relativno jednostavan sistem bio je dobar: kao to je Ha ing ejni jednom primetio, Velika mrea je mogla da uhvati zvuk paljenja automobilskog motora na Mesecu. Zaobiao sam pisa i sto i sru io se u neudobnu drvenu stolicu koju smo nasledili od predhodnog reima. Koverat je bio zatvoren lepljivom trakom koja je vremenom postala krta i odlepljivala se du ivica. Otvorio sam ga.

Bilo je ve deset sati i petnaest minuta. Radio sam sve vreme, bez ve ere i tokom prvih no nih sati, ispunjen dosadom, piju i kafu i razmiljaju i da li je ba bilo pametno to sam doao da radim ovde, napustivi Laboratoriju za mlaznu propulziju. Poloaj koji je imao ve u odgovornost bio je dobar potez u karijeri; ali sada sam ve bio siguran da Hari Kuk nikada ne e otkriti novu esticu. Dve godine u biti vezan za Sendejd: dve godine izrade planova i brige za osiguranje; dve godine obedovanja u sterilnom restoranu drutvene ishrane u mojoj ustanovi ili u Dimijevom Amoku na Putu 85. A potom, ako sve bude ilo kako treba, mogao sam se nadati jo jednom unapre enju, moda u Dordtaunu. Sve bih to rado menjao za Hopkinsovu budu nost. Istresao sam est magnetnih diskova na pisa i sto. Svaki je bio u odvojenom omotu, od one vrste kakve su mnoge nau ne ustanove nekada upotrebljavale za snimanje elektromagnetskih zra enja. Diskovi su bili numerisani i obeleeni datumima za trodnevni period iz godine 1991, koja je za dve godine prethodila datumu zapisanom na koverti. Na svakoj je pisalo "Prokion". Iza mojih le a, Hopkins i njegova dva saradnika stajali su nagnuti nad monitorima. Brekit, koji ve obavio svoj zadatak, sedeo je za stolom i neto itao. Obradovao sam se kad sam video da se diskete mogu koristiti na Marku VI. Ubacio sam jednu, povezao sve sa vokoderom da bih dobio odtampanu kopiju i iziao da se pridruim Hopkinsovoj grupi dok ceo proces ne bude gotov. Razgovarali smo o plazmi. Sluao sam ih neko vreme, onda sam shvatio da nita vie ne razumem, primetio sam da ni niko drugi oko mene (izuzev nasmejanog debelog ove uljka) tako e nita ne shvata, i vratio sam se polako do svog kompjutera. Trag je glatko iscrtavao zelene i bele slike na ekranu Marka VI, a stranice teksta uz pucketanje ispadale iz vokodera. Panju mi privu e neto na tim igli astim geometrijskim arama razasutim po papiru za beleenje. Neto nalik na ime koje se za as pojavilo i i ezlo, pre nego to sam ga pro itao. Lon i za kafu po eo je da klju a ispod postera sa galaksijom Andromeda. uo sam u daljini brujanje avionskog motora, verovatno iz vojne baze Ljuk. Iza mene, Hopkins i njegovi ljudi su se ne emu smejali. Na snimku su se ukazivali sistemi ara. Polako su izranjali potpuno jednaki skupovi impulsa: signali nisu dolazili iz nekog prirodnog izvora. Prokion. Smeh, avion, lonac za kafu, radio koji je negde svirao: sve se uklapalo jedno u drugo ukazuju i na jednu mogu nost. Pre e biti Feniks, pomislio sam. Frenk Mejers je bio rukovodilac projekta SETI jo od kad je Ed Dikinson umro, pre dvanaest godina. Telefonirao sam mu ve slede eg jutra u San Francisko. "Ne", kazao je bez i trunke oklevanja. "To je ne ija neslana ala, Hari." "Bilo je u tvom sefu, Frenk." "Taj prokleti sef stoji ve etrdeset godina. U njemu moe svata da se na e. Izuzev poruke s Marsa..." Zahvalio sam mu i spustio slualicu. Cele no i nisam oka sklopio: poneo sam snimljene zapise sa sobom u postelju, i do pet sati ujutru uspeo sam da uo im vie od etrdeset razli itih sistema impulsa. Izgledalo je kao da signal te e bez prekida: odnosno da je odailjanje poruke bilo neprekidno, bez vidljivog po etka ili kraja, samo s povremenim i neredovnim prekidima, onakvim kakvi bi nastali usled atmosferskih smetnji i, naravno zbog onih duih perioda za vreme kojih se odredite prenosa nalazi ispod linije obzorja. To je, bez sumnje, bila reflektovana zemaljska transmisija: radio-talasi prili no se odbijaju unaokolo. Ali zato bi neko posle dve godine zape atio tu greku i stavio je u sef?

Prokion je uto-bela dvojna zvezda klase F3, apsolutne veli ine 2,8 koju su nekada oboavali u Vavilonu i Egiptu. (Ima li ne eg to nisu oboavali u Egiptu?) Udaljenost od Zemlje: 11,3 svetlosnih godina. U kancelariji ispred moje, Beti Kuper je kucala na pisa oj maini, zatvarala ladice na pisa em stolu, razgovarala s posetiocima. O igledno treba upotrebiti Veliku mreu; oslunuti Prokion na 40 gigaherca ili, ak - ako bude potrebno - pretraiti ceo spektar, i utvrditi da li nam zaista neto kae. Zapitah Beti preko interkoma kada imamo slobodno vreme na Velikoj mrei. "Nita slede ih sedamnaest meseci", odse e ona. To se moglo i o ekivati. Raspoloivi ure aji brzo su bivali rezervisani, istog asa kab bi astronomi dobili sredstva ve a od onih, vie nego oskudnih, koja su uglavnom dobijali tokom poslednjih dvadeset godina. Onaj ko zaeli da se poslui radio-teleskopom morao je da planira svoje vreme daleko unapred. Kako bih mogao da se dokopam Velike mree na dva sata? "Beti, da li biste bili ljubazni da do ete na trenutak?" Beti Kuper je dola u Sendejd iz San Augustina pre dvadeset godina, onda kada je nastala velika seoba zbog SETI-ja. Bila je sekretarica trojici rukovodilaca projekta, Ha ingu ejniju koji je sagradio Sendejd; njegovom dugogodinjem prijatelju Edu Dikinsonu; i, kona no, posle Dikinsonove smrti, Frenku Mejersu, mladom oveku koji je jo gradio svoju karijeru, i koji se isuvie dugo zadrao na tom projektu, tako da je - kau - bio sre an kad su ga ugasili. U svakom slu aju, Mejers je doprineo gaenju projekta ve samim tim to ga nije branio. Smatrao sam, naravno, da je bio u pravu, iako iz drugih razloga. Bilo je tuno gledati kako se drugim nau nicima uskra uje upotreba veli anstvenog teleskopa u Sendejdu dok je trajao onaj groteskni lov na signale od malih zelenih... Mislim da su se mnogi od nas obradovali kada je to prestalo. Beti je o ekivala da e izgubiti posao. Ali ona je umela da se sna e u ustanovi, imala je dara da zagolica odre ene sujete i dobro je znala pravopis. Iako je bila protestantkinja, mudro se prilagodila ideji da radi s katoli kim svetenikom i, za udo, kao da se ak pomalo i vre ela to se nisam redovno pojavljivao s tvrdom belom kragnom. Postavio sam joj dva-tri pitanja o metodama upotrebe lokalnog razglasa a onda sam, to sam neupadljivije mogao, kazao kako je teta to projekt nije uspeo. Beti je vie li ila na bibliotekarku iz Njujorka nego na sekretaricu jedne nau ne baze u pustinji. Kosa joj je bila srebrnastosiva. Nosila je nao are s eli nim okvirom na dugom, srebrnom lancu. Bila je umereno puna ka, ali dranje i izgovor bili su joj savreni i pridavali joj onu osobinu koju pozorini ljudi zovu "pojava". Na moju primedbu o i joj se suzie i pretvorie u tvrde, crne perle. "Dr Dikinson je uvek govorio da niko od nas ne e doiveti da vidi rezultate. Svi koji smo imali veze s programom, ak i vratari, znali smo to." Nije bila od onih ena koje esto sleu ramenima, ali iznenadna varnica u njenim crnim o ima proizvela je isti utisak. "Drago mi je to nije doiveo da vidi kako se Projekt ugasio." Nastala je neprijatna tiina. "Ne zameram Vam, doktore", re e ona kona no, misle i pri tom na moje javno izre eno miljenje, da smatram da ure aji nisu dovoljno kori eni. Spustio sam pogled i pokuao da se pomirljivo nasmeim. Mora da sam izgledao apsurdno: njene stroge crte lica omekae. Pokazao sam joj koverat. "Prepoznajete li ovaj rukopis?" Jedva da je i bacila pogled na njega. "To je Dr Dikinsonov." "Jeste li sigurni? Mislim da Dikinson nije bio uklju en u projekt sve dok Ha ejni nije otiao u penziju. To je bilo 1993. godine, zar ne?" "Tada je preuzeo mesto rukovodioca Projekta. Ali radio je na tehni kim poslovima pod Dr ejnijem - pa, bar deset ili dvanaest godina pre toga." O i bi joj zablistale kad god je govorila o Dikinsonu. "Nikada ga nisam li no upoznao", rekoh.

"Bio je dobar ovek." Gledala je mimo mene, preko mog ramena; lice joj je bilo bledo. "Da njega nismo izgubili, moda nikad ne bismo izgubili Projekt." "Ukoliko je to bitno", dodadoh blago. "Ukoliko je to bitno", potvrdi ona. Bila je u pravu, to se ti e Dikinsona. Lepo se izraavao i bio je ubedljiv govornik, autor nekoliko knjiga o raznim temama i, potpuno predan projektu SETI. On bi mogao da zadri Projekat, uprkos tome to je savezna vlada prestala da daje sredstva i uprkos sve ve oj galami njegovih kolega koji su trili da dobiju vie vremena za kori enje ure aja. Ali Dikinson je bio mrtav ve dvanaest godina. Bio se vratio ku i u Masa usets da proslavi Boi , kao to je uvek radio. Posle jedne snene vejavice iziao je da pomogne susedu da ra isti stazu pred ku om i srce ga je izdalo. Ja sam tada boravio na istoku, u Dordtaunu. Jo se se am kako sam alio zbog genija koji se pre vremena ugasio. Imao je ogroman talenat ali ne i disciplinu; burno je proao kroz svoju karijeru, bacaju i varnice u svim pravcima. Me utim, sve ega bi se dotakao, kao i SETI, nekako se uvek zavravalo bez rezultata. "Beti, da li se ikada desilo da pomisle da su uhvatili MZ?" "Signal malih zelenih?" Odmahnula je glavom. "Ne, mislim da nisu. Stalno su hvatali odjeke i sli ne stvari. Ali nikada nita ni blizu toga. Ili je to bio KCOX iz Feniksa, ili neki japanski ribarski brod usred Tihog okeana." "Zar nikada neto to bi se razlikovalo od toga?" Jedna obrva joj se malo podie. "Nikada neto to bi mogli dokazati. Kad nisu mogli da utvrde ta je, vra ali su se kasnije i opet pokuavali da ga na u. Bilo kako bilo, tek sve su eliminisali." Da nisu, mislila je, mi ne bismo sada tu stajali i razgovarali o tome. Betini komentari ukazivali su da su se sumnjivi signali automatski skladiteni. Sre an to jo nisam stigao da izbriem zastarele podatke, otkrio sam da je zaista tako bilo, i istraio sam sav period unazad do prijema sa Prokiona 1991. godine, u nadi da u na i neki sli an signal. ekalo me je iznena enje. Nije bilo ni eg sli nog. Nije, ak, postojao ni zapis o prijemu s Prokiona. To bi trebalo da zna i da su nali objanjenje i odbacili signal. Ali zato su, onda, dve godine kasnije, zape atili snimke i stavili ih u sef? Sigurno im nije trebalo toliko dugo vremena da na u objanjenje? Projekat SETI zasnivao se na pretpostavci da bi ma kakav signal od malih zelenih bio svestan pokuaj komunikacije, to bi zna ilo da poiljalac poruke svesno nastoji da je u ini razumljivom i da bi logi an na in da se to postigne bio upotreba sistema simbola za univerzalne konstante: atomsku teinu vodonika, recimo, ili vrednost broja pi. Ali prelaskom u Sendejd prelo se tako e i na savrenije i daleko osetljivije aparate. Tako je iskrsla mogu nost da projekat uhvati i neki uzgredan signal, poruku vanzemaljskog porekla namenjenu vanzemaljskim primaocima. Saobra anje takve vrste bilo bi neizmerno teko za tume enje. Ako je koverat u sefu uopte bio neto, onda je to bio ba takav snimak. etrdeset gigaherca nije idealna frekvencija za me uzvezdanu komunikaciju. tavie, bio je bez po etka i kraja, bez oblika, bez numerisanih delova, bez i ega to bi pomoglo tuma enju. Pustio sam ra unar da radi na tekstu, koriste i SETI-jev program za jezi ku analizu. Onda sam dao uputstva Brekitu da me pozove ako se neto pojavi, ve erao u Dimijevom restoranu i otiao ku i. Niko me nije pozvao. Nikakva struktura nije se mogla uo iti u tekstu. U engleskom jeziku, na primer moe se uvek o ekivati slovo "U" posle slova "Q", ili samoglasnik posle suglasni ke grupe. Aspirati se retko udvajaju, nikad nema tri uzastopna slova i tako dalje. Ali u poruci s Prokiona sve je izgledalo potpuno proizvoljno. Ra unar je zabeleio ezdeset i jedan razli it sistem impulsa, to bi zna ilo ezdeset i jedan karakter. Nijedna sistem znakova nije se pojavljivao u razmacima dovoljno velikim da bi ozna io prazan prostor izme u dve re i. Brojanje u estanosti tako e nije dalo rezultata: Nije bilo kvantitativne razlike

u upotrebi od jednog karaktera do drugog. Svi su se pojavljivali priblino isti broj puta. Ako je to uopte bio neki jezik onda u njemu nije bilo samoglasnika. I imao je, sve u svemu, isuvie mnogo slova. Telefonirao sam Vesu Filipsu, jedinom lingvisti koga sam u to vreme poznavao. Da li je mogu e da neki jezik bude struktuiran na takav na in? "Pa, ne bih ba rekao. Sem ako ne govori o nekoj vrsti konstrukta. ak i u tom slu aju..." Zastao je. "Koliko si ono rekao da je bilo karaktera?" "ezdeset i jedan." "Hari, mogao bih da ti navedem itav niz razloga u - recimo - est razli itih nau nih disciplina, zato je potrebno da u jezicima postoje slova velike i male u estanosti. Da bi jedan jezik imao ravnu 'krivulju' potrebno je da bude namerno struktuiran na taj na in, i tada bi morao biti jezik koji nije govorni. Ali kakve bi to imalo prakti ne vrednosti? I emu sve to?" "I jo neto", dodade on, "ezdeset i jedno slovo izgleda malo previe. Ako tim ljudima treba toliko mnogo znakova da bi me usobno saobra ali, rekao bih da to onda ine bubnjevima." Ed Dikinson bio je zagonetka. Za vreme uzajamnih sukoba dveju supersila pred kraj veka bio je stekao me unarodni ugled kao diplomata, i kao govorljivi zastupnik razuma i uzdranosti. Svi su se slagali u miljenju da je imao prvoklasan mozak. Pa ipak, malo je postigao u delatnosti koju je za sebe odabrao. Otiao je da radi na Projektu, to je u to vreme zna ilo samo prelaznu fazu pre nekog ozbiljnog zadatka. Ali, tu je ostao. Zato? Ha ing ejni bio je neto sasvim drugo. Kao penzionisani mornari ki oficir posvetio se fizici gotovo kao nekakvom hobiju. Njegove veze kod politi ara odigrale su presudnu ulogu u izgradnji Sendejda, a to to su ga imenovali za direktora bilo je - kako se bar ukalo po kuloarima - u znak zahvalnosti za njegove zasluge tokom neobjavljenog pomorskog rata sa Sovjetima 1987-1988. godine. Skapavao je na poslu. Savreno je umeo da shvati i predstavi sebi sloene situacije. Ali nedostajale su mu intuicija i mata, sposobnost da donosi suptilne zaklju ke. Poto je iz Sendejda otiao u penziju, ejni je zadrao poloaj po asnog profesora po pozivu na Masa usetskom institutu za tehnologiju, i na njemu se nalazio ve pet godina. Bio je krupan ovek, pre bi se reklo voza kamiona nego fizi ar. Uprkos svojim odmaklim godinama - u to vreme bliio se osamdesetim - i svom glomaznom telu, kretao se i govorio veoma ustro. Kosa mu je bila crna i gusta. U svetlosivim o ima nazirala se visprenost kakvu poseduju profesionalni politi ari; bio je pun one samouverene drueljubivosti oveka koji nikada nije omanuo. Bili smo u njegovoj ku i u Somervilu, u Masa usetsu, u jednoj od onih ku a od kamena i stakla koja se die usred valovitih travnjaka. To nije bilo boravite u kome bi o ekivali da na emo fizi ara u penziji: ejnijevo bogatstvo bilo je o igledno. Pljesnuo me je svojom ru erdom po ramenu i proveo me kroz jednu od onih utogljenih, skupih dnevnih soba u kojima niko ne eli da sedi, do sobi ka, obloenog drvetom i koom u zadnjem delu ku e. "Marta", rekao je nekome koga nisam mogao da vidim, "molim Vas, donesite nam crno vino." Upitno me je pogledao. "Odli no", sloio sam se. "Odavno se nismo videli, Ha ." Zidovi su bili prekriveni knjigama: uglavnom tehni kih, neto malo onih o pomorskom inenjerstvu i nekoliko iz oblasti vojne istorije i istorije pomorstva. Precizno izgra en, eli ni model Lensa zauzimao je najve i deo police iznad kamina. To je bio tip opasne podmorske rakete - konstruisan na ejnijevo navaljivanje - koju su potom lansirali u ogromnom broju protiv Sovjeta i time ih, oprakti no, zbrisali s mora. "Crkva se svuda infiltrira", re e on. "Kako je u Sendejdu, Hari?" Opisao sam mu neke od teku ih poslova. Sluao me je paljivo.

U e jedna mlada ena, nose i flau, dve ae i tanjir sira. "Marta dolazi tri puta nedeljno", re e ejni kada je izila. Nasmei se, namignu, zamo i kriku sira u senf i pregrize je gotovo napola. "Ne brini, Hari. to se ena ti e, moje je prolo. ta te je dovelo u Masa usets?" Izvukoh snimke iz torbe i pruih mu ih. Strpljivo sam posmatrao kako lista debeli sveanj hartije, i sa zadovoljstvom primetih promenu ne njegovom licu. "Zavitlava me, Hari", re e. "Zar je neko zaista otkrio jedan? Kada je to bilo?" "Pre dvadeset godina", odgovorih, pruaju i mu koverat u kome su bile originalni diskovi. Prebacivao ih je iz ruke u ruku. "Onda, zna i da je negde bila greka?" "Bilo je u sefu", rekoh. Odmahnuo je glavom. "To gde je bilo ne zna i nita. Tako neto se nikada nije dogodilo." "Pa, ta je to, onda?" "Proklet bio, ako znam." Sedeli smo utke, dok je ejni, gun aju i, nastavljao da lista. Izgledao je da je zaboravio na vino. "Sam si to presnimio?" Klimnuo sam glavom. "Grdno mnogo posla kad bi bilo tek radi ale. Jesu li ra unari uspeli da neto od toga pro itaju? Nisu; zna i, to je obi no ubre." Zagledao se u koverat. "Ali, to jeste Edov rukopis!" "Da li bi Dikinson iz bilo kog razloga pre utao tako neto?" "Ed? Nikako; pogotovu ne Dikinson. Niko nije vie od njega nastojao da se uspe. Toliko je arko to eleo da je ceo ivot posvetio Projektu." "Ali, da li bi - isto fizi ki - bio u stanju da to radi? Da li bi umeo da uhvati signal malih zelenih? I da li je umeo tako dobro da rukuje ra unarima da prikrije tragove?" "Ali, to bi bilo besmisleno. Da, mogao je to da uradi. I ti bi mogao da proeta kroz park Brejntri bez ga a." Povetarac je dopirao kroz prozor, nadimaju i zavese. Bilo je svee i prijatno, neuobi ajeno za Masa usets u avgustu. Neki klinci igrali su mali fudbal na ulici. " etrdeset megaherca", re e on. "Izgleda kao satelitski prenos." "Otkrivanje toga ne bi trajalo dve godine, zar ne? I zato bi diskovi bili sa uvane?" "A zato ne bi? re e on. "Kad bi siao u moj podrum naao bi sve mogu e stare drangulije." Napolju se za u buka nalik na daleku grmljavinu, koja iznenada pre e u eksploziju i zagluuju e kripanje. Trka ki automobil "T-bolt" zviznu pored nas, rasturivi decu koja su igrala loptu, a potom dade gas. Zaokrenu za ugao pri brzini od oko 45 milja na sat. Igra se nastavi, kao da se nita nije dogodilo. "Stalno to rade", re e ejni. Bio je okrenut le ima prozoru i nije se ak ni potrudio da se osvrne. "Policajci vie i ne pokuavaju da ih hvataju." "Zato je Dikinson bio tako zainteresovan za Projekt?" "Ed je bio veliki ovek." Lice mu se smra i, i ja se zapitah da mu vino nije pove alo ose ajnost. "Trebalo je da ga li no poznaje. Ti i on biste se odli no slagali. Imao je smisla za metafiziku, a ini mi se da je Projekt bio neto najblie tome od svega to je mogao da ima." "Kako to misli?" "Zna li da je proveo dve godine u jezuitskom internatu? Da, negde pored Filadelfije. Bio je crkveni horista koji se na kraju obreo u Hardvardu. I to ti je to." "Ho e da kae da je izgubio veru?" "Ta no to. Ali je, ipak, zauvek sa uvao ono prefinjeno misti no ose anje smisaonosti svega postoje eg koje vi usa ujete u svoje najbolje ake, ose anje da postoji nekakva svrsishodnost u svemiru. Kad sam ga upoznao, nije vie ni pokuavao da se pretvara da se moli bilo emu. Ali je imao u sebi onaj misionarski zanos, i isto ono ube enje o postojanju..." - zabaci glavu na koom obloeni naslon stolice i pokua da na e re na tavanici - "sudbine."

"Ed se u mnogome razlikovao od ve ine fizi ara. Bio je stru njak u mnogim stvarima. Pisao je o me unarodnoj politici za asopise Commentary i Harper's; objavljivao je knjige o ornitologiji, sistemskoj analizi, Malkolmu Mageridu i Edvardu Gibonu." Jednim pokretom izvu e se iz stolice i posegnu za dva jednaka toma u sme im koracima. To je bilo Opadanje i propast rimskog carstva, u starom izdanju Savremene biblioteke. "On je jedina osoba, me u svim mojim poznanicima, koji je zaista pro itao ovo." Otvori knjigu tako da sam mogao da pro itam posvetu: Ha u, s iskrenom nadom da Ed emo uspeti da spre imo zelen za supu i svinje.

"To mi je dao kad sam naputao SETI." " udan poklon. Jesi li pro itao?" Na to pitanje se nasmejao. "Trajalo bi godinu dana." "ta zna i to o zeleni za supu i svinjama?" Ustao je i mirno odetao do suprotnog zida. Na njemu su visile fotografije brodova i aviona, ejnija i predsednika Fajna, Sendejda. Kao da se uneo u ovu poslednju. "Ne se am se. To je citat iz knjige. Objasnio mi je u ono vreme, ali..." Isprui u mom pravcu ruke s otvorenim dlanovima. "Ha ", rekoh. "Hvala ti." Ustadoh da po em. "Nema tu nita", re e mi. "Ne znam od koga je stigla ta stvar, ali znam da bi Ed Dikinson dao sve na svetu za poruku od vanzemaljca." "Ha , da li bi Dikinson moda bio u stanju da prevede tekst?" "Ne, ako ti nisi. On je imao isti program." Ne volim gradove. Dikinsonove knjige bile su rasprodate, a antikvarne knjiare su se sve nalazile u Kembridu, Masa usets. Osim toga, predgra e Bostona, kao i sam grad, bili su zaga eni razbijenim staklom i novinama. Sumorna gomila ispunjavala je kr me u predgra u. Na sve strane prozori su bili razbijeni ili zakovani daskama. Na jednoj raskrsnici proao sam kroz crveno svetlo radije nego da sa ekam i vidim kakve namere ima jedna banda maloletnika tupih pogleda, koja mi se pribliavala. Teko da bi se mogli nazvati decom, premda sumnjam da je me u njima bilo ijednog starijeg od dvanaest godina. Na zidovima od obijenih cigli videli su se skaredni natpisi u visini do koje je ruka mogla da dosegne. Ve ina s pravopisnim grekama. Boston je nekad bio Dikinsonov grad. Pitao sam se o emu je taj veliki humanista razmiljao dok se vozio njegovim ulicama. Pronaao sam samo jednu njegovu knjigu: Malkolm Magerid: vera i o ajanje. U radnji je tako e bio i primerak knjige Opadanje i propast rimskog carstva. Pokrenut nekim porivom - kupio sam ga. Obradovao sam se kad sam se vratio u pustinju. Upravo smo ulazili u period izuzetnog napretka, kada smo kona no po eli da shvatamo mehaniku galakti kih struktura. Mekkju je izradio kartu centra Mle nog puta, Osterberger je razvio svoju koncept objedinjene teorije polja, a auer je formulisao svoju proslavljenu revolucionarnu hipotezu o prirodi vremena. I tada, jednog prohladnog oktobarskog jutra, grupa nau nika iz Instituta za tehnologiju u Kaliforniji objavila je uzbu uju e otkri e: objekti na ivici vidljivosti nisu se udaljavali; naprotiv, oni su se odupirali irenju i polako su se kretali u naem pravcu, nasuprot struji. Tada, kao i danas, izgledalo je da su to delovi drugog univerzuma. Usred te ive aktivnosti, dogodila se iznenadna nesre a jedne no i pred kraj septembra. Erl Barlov, rukovodilac grupe s Kalifornijskog instituta, imao je laki sr ani udar. Stigao sam minut pre hitne pomo i, oko dva sata po pono i. Poto su kola hitne pomo i otila, Barloovi momci su uznemireno nastavili da tumaraju unaokolo, piju i kafu, isuvie uzbu eni da bi mogli da nastave s radom. Nisam bio potpuno nespreman za priliku koja mi se ukazala. Dao sam Brekitu novo odredite i brojeve. Zavijanje kola hitne pomo i jedva da je

utihnulo pre nego to su se parabole poklopile i zaustavile na blistavoj dvojnoj zvezdi, Prokionu. ulo se samo pucketanje me uzvezdanog stati kog naboja. Dugo sam no u etao po pustinji. Paraboli ne antene su prelepe na mese ini. S vremena na vreme tiinu bi naruilo cvilenje elektri nog motora, i antene bi ljupko kliznule po svijim inama. Bio je to, inilo mi se, novi Stounhend, blago zaobljenih obrisa i lelunjav. Knjiga o Mageridu bila je tanka. Nije bila biografija ve pre analiza filozofovog gledita da Zapad tei vlastitoj propasti. Bio je to zastareli argument da je Boga zamenila nauka, da je ovek stekao bezvredna znanja i u zamenu za njih dao svoj integritet. U celini, bilo je to depresivno tivo. U zaklju ku Dikinson je uzeo re tvrde i da istina ne e ekati da se objavi onda kada ljudima bude zgodno, i ako ovek ne bude mogao da se prilagodi jednom potpuno nezainteresovanom svemiru, onda e taj svemir zaista po eti da biva neprijateljski. Moramo iskoristiti ono to imamo i prihvatiti istinu, bez obzira kuda nas vodila. Katedrala naeg vremena je, u sutini, radio-teleskop. Sendejd se bavio potvr ivanjem valjanosti Mekkjuovog rada i zagonetnih "objekata Kalifornijskog instituta". Sve je to potpuno druga pri a, ali ona me je navela da razmiljam o potvr ivanju valjanosti i tada sam shvatio da sam neto prevideo: u banci podataka nije bilo nijednog koji bi li io na snimke s Prokiona, jo od prvog prijema. Ali zar snimci s Prokiona nisu i sami mogli biti potvrda jednog prethodnog signala! Trebalo je pet minuta da se provera izvri: bila su dva pogotka. Oba su bila odlomci. Ni jedan dui od 15 minuta, ali u svakom od njih bilo je dovoljno materijala da se verovatno a greke smanji na manje od 1%. Prvi je zabeleen tri nedelje pre prijema s Prokiona. Drugi je bio prime en u San Augustinu, jo 1987. godine. Oba su bila na 40 gigaherca. Oba su imala istovetne sisteme impulsa. Ali se tu, u ciljnoj informacionoj liniji, mirno krila jedna razorna razlika: prijem iz 1987. godine doao je kada je radio-teleskop bio usmeren ka Siriusu! Kada sam se vratio u svoju kancelariju, sav sam se tresao. Sirius i Prokion su na rastojanju od svega nekoliko svetlosnih godina. Gospode, razmiljao sam, pa oni postoje! I putuju kroz kosmos! Proveo sam ostatak dana lunjaju i unaokolo, pokuavaju i da se udubim u izvetaje o potronji goriva i o predvi enom budetu. Ali uglavnom sam proveo vreme posmatraju i pustinjske svetlosti kako postaju sve sjajnije na mojim zavesama i potom sve ble e. Dva toma Edvarda Gibona stajala su uspravljena izme u mog Vebsterovog re nika i nekih crnih korica. Knjige su bile stare trideset godina, potpuno iste kao i one u ejnijevoj ku i. Neke od stranica, loe prose ene, jo su bile spojene na ivicama. Otvorio sam prvi tom, otprilike u sredini, i stao da itam. Ili sam bar pokuavao. Ali Ed Dikinson je stalno potiskivao Rimljane. Na kraju sam digao ruke, uzeo taj tom i krenuo ku i. U gradu se odravala seansa duplog brida i slede ih pet sati uspeo sam da protra im igraju i karte. A potom, u postelji, dok mi se jo pomalo vrtelo u glavi, prihvatio sam se opet Opadanja i propasti. Ispostavilo se da to nije bio pranjavi spisak davno pomrlih careva, kao to sam o ekivao. Ima tu i njih, careva, koji probadaju ljude noevima, dave ih i prave glupe greke. I povremeno pokuavaju da poprave stvar. Ali ima tu i lovaca u mutnom. I birokrata, i biskupa. To vam je svet ispunjen vinom, znojem legionara, loim poslovanjem, raspravama o Hristu i nesposobnosti da se prenese vlast - a sve to se odigrava uz neumoljivo odbrojavanje do opteg raspada; razlivena plima istorije, koju s vremena na vreme zajazi po koji heroj ili mudrac, neumitno plavi ljude i doga aje i spira ih ka pu ini. (Poslednjih godina carstva, pitao sam se, da li su i rimski klinci gazili sredove ne ene svojim dre avim, uvoznim ko ijama? Da li su zidovi Damaska bili ispisani skarednim grafitima?)

Na kraju, kada su varvari pritisli na spoljne zidove imperije, ono to je palo bila samo jedna ruevina. Mora da su imali i svog Magerida? A Dikinson, mali crkveni horista, usred poara i razaranja carskog grada, mora da je ponovo izgubio veru. Jedne no i dolo je do nestanka struje. Ovo nema nikakve veze s pri om, izuzev to su me pozvali u etiri sata ujutru (ne da popravim struju, jer za to je trebalo imati dobrog elektri ara, ve da umirim neke razjarene Njujor ane, i da kasnije, u svom izvetaju, mogu da kaem da sam bio na licu mesta). Poto sam se pobrinuo za to, iziao sam napolje. Pustinju u no i ne uznemiravaju ni boja ni kretanje. Ona je, prosto, splet peska, stenja i zvezda; uz to i friz, i slikar Mone, jednostavna, nepromenljiva. Ona unosi mir u oveka, u ovom dobu kada tako malo drugih stvari izgledaju stabilne: na sre eni svemir dvadesetog veka ve odavno se raspao u splet neutronskih galaksija, "sudaraju ih" crnih rupa, posuvra enog vremena, i Bog zna ega sve jo. Pustinjsko tlo je vrsto pod nogama. Predvidljivo. O igledna suprotnost kvantnoj mehanici koja prikazuje kosmos nalik na ivi pesak u kome se zakoni fizike meaju s Platonom. Tik iznad linije obzorja svetlucali su u, blistavom paru, Sirius i Prokion, uvaju i svoje tajne. U ovo doba godine pustinjski poto i i su ve isueni i mra ne senke njihovih korita brazdaju pejza. Mesec je bio u drugoj etvrti. Iza upravne zgrade ocrtavale su se parabole oivi ene srebrom. Moja katedrala. Moj Stounhend. I dok sam sedeo, pijuckaju i vermut, razmiljaju i o nestalim gradovima, o malim crkvenim horistima i o brojanju u estalosti, iznenada sam shvatio zna enje poslednje ejnijeve primedbe! Pa, naravno, Dikinson nije pro itao tekst: u tome je bila stvar! Bio mi je potreban ejni! Pozvao sam ga telefonom ujutru i ukrcao se na popodnevni avion. Do ekao me je u Loganu i vozili smo se ka Glosteru. "Tu ima jedan odli ni italijanski restoran", kazao je. A potom, ne skidaju i pogled s druma: "U emu je stvar?" Poneo sam bio drugi tom sa sobom i podigao sam ga tako da ga i on vidi. mirnuo je, kao da ne shvata. Ve e je tek zapo injalo, hladno, vlano, i mirisalo je na zimu. Ledena kia skorela se na prednjem staklu automobila. Sivo, teko nebo tonulo je ka gradu. "Pre nego to po nem da odgovaram na pitanja, Ha , ja bih ti postavio par njih. ta zna da mi kae o vojnoj kriptografiji?" Razvukao je usta. "Pa, ne ba mnogo. Ono malo to znam verovatno spada u strogo pov." Traktor s prikolicom protutnja mimo nas, podrhtavaju i, prskaju i nam prozore vodom. "ta te, konkretno, interesuje?" "Koliko su sloene mornari ke ifre? Znam da nisu ni blizu kriptograma, ali kakva je njihova opta struktura?" "Pre svega, Hari, to nisu ifre. Monoalfabetski sistemi su ifre. Nalik na kriptograme koje si pomenuo. Slovo 'G' - recimo - uvek igra ulogu slova 'M'. Ali u vojnoj i diplomatskoj kriptografiji slovo 'G' bi, svaki put kad se pojavi, bilo, u stvari, neki drugi karakter. A azbuka takve kriptografije nije uvek ograni ena samo na slova: upotrebljavamo brojeve, simbole za dolar, znak &, ak i razmake u kucanju." Bljuzgaju i stigosmo na kosi prelaz i skrenusmo na me udravni autoput. Bio je toliko uzdignut da smo mogli da gledamo samo jednoli ne krovove oko sebe. " ak je i oblik pojedinih re i skriven." "Kako?" "Tako to se kriptografiu i razmaci izme u re i." Znao sam odgovor na svoje drugo pitanje jo pre nego to sam ga postavio. "Ako je ta kriptografska azbuka potpuno proizvoljna, to pretpostavljam da mora da bude, u estalost znakova mora biti ravnomerna. Je li tako?" "Tako je. Ako bi bilo dovoljno saobra anja - morala bi."

"Jo neto, Ha ; iznenadno pove anje obima saobra anja upozorilo bi svakog prislukiva a da se neto doga a, ak i ako ne ume da pro ita poruke. Kako to prikrivate?" "Prosto. Bez prestanka emitujemo, dvadeset etiri asa dnevno. Nekada su to zaista poruke, nekada ubre. Ali ne moe da pogodi razliku." Smiluj nam se, Gospode, pomislih. Jadni Ed Dikinson. Sedeli smo za malim stolom u uglu, sasvim daleko od sredinje guve u restoranu. Podilazila me je jeza u mom vlanom demperu i mokrim cipelama. Jedna mala sve a veselo je pucketala pred nama. "Razgovaramo li i dalje o Prokionu?" upita on. Klimnuo sam glavom. "Isti sistem poruke primljen je jo dva puta, u razmaku od tri godine, i sve to pre nego to je poruka s Prokiona bila registrovana." "To nije mogu e." ejni se nagnu iznad stola, sav napet. "Ra unar bi ih automatski spario. Znali bismo." "Nisam siguran." estorica imu nih, podgojenih ljudi u toplim kaputima ugurala se unutra i sad su se sudarali jedan o drugog u tesnoj garderobi. "Ta dva pogotka bila su sa razli itih ciljeva; li ili su na odjek." ejni posegnu preko stola i epa me za lanak na ruci, oborivi au. Nije je ni pogledao. "Ku kin sine", re e. "Je l' ti to ho e da mi kae da tamo postoji nekakva imperija?" "Mislim da je Ed Dikinson u to vrsto verovao." "Pa, zato bi to onda tajio?" Knjigu sam ve bio stavio na sto, kraj leve ruke. Tu je po ivala, dok su joj plasti ne korice odbijele crvenu svetlost sve e. "Zato to oni ratuju", rekoh. Izraz razumevanja probi se kroz ejnijeve crte lica. Bilo je potpuno izgubilo boju, i njegovo bledilo izgledalo je gotovo avetinjski u polumraku. "Verovao je", nastavio sam. "Zaista je verovao da je um neto to je ravno moralu, a razum saose anju. I ta je otkrio na kraju svog ljudskog veka? Civilizaciju koja je pobedila zvezde, ali ne i vlastite strasti i gluposti." Visoki mladi konobar pojavi se kraj naeg stola. Naru ismo porto i patu. "Ali ti ipak ne zna da li se tamo gore ratuje", usprotivi se ejni. "Dobro, nazovimo to samo neprijateljstvom. Zatvorenost pred drugim, i to u ogromnim razmerama, kao to mora da bude, uvek vodi u nesre u. Dikinson je eleo da nas spase svojom vizijom reda i razuma..." Sive o i se sukobie s mojima. Bile su ispunjene bolom. Dve iparice u loi do nas su se kikotale. Stie vino. "I kakve veze s tim ima Opadanje i propast rimskog carstva?" "To mu je postala Biblija. Uterala mu strah u kosti. Trebalo bi da je i ti pro ita, ali oprezno. Potpuno je u stanju da te baci u o ajanje. Dikinson je bio ovek koji ume da misli; u tragediji rimskog carstva spoznao je krajnju istinu: kad jednom prestane napredovanje, po inje opadanje, stalno i nepovratno. Kad god razum ili vrlina omanu, proces se ubrzava. Nisam uspeo da prona em njegovu knjigu o Gibonu, ali znam ta je u njoj rekao: da Gibon nije pisao samo o Rimljanima, niti o Englezima svoga doba, da je pisao i o nama... Svakome ko razmilja na taj na in, ko pogleda oko sebe, jasno je da ovaj na svet punom brzinom klizi u jedno mra no doba." Nekoliko trenutaka smo utke pili. Imao sam ose aj da je vreme stalo, da sedimo nepokretni usred jednog zamrznutog sveta. "Jesam li ti kazao", oglasih se kona no, "da sam naao u knjizi objanjenje one njegove posvete tebi? Mora da te je mnogo cenio, Ha ." Otvorih knjigu na poslednjoj stranici i okrenuh je njemu preko stola: Forum gra ana Rima, mesto gde su se okupljali da donose zakone i biraju sebi vladare, sada je ogra en i na njemu se gaji zelen za supu, a ponegde je otvoren, da bi tu ulazile svinje i goveda. ejni je turobno zurio u mene. "Prosto ne mogu da verujem. Uvek je delovao tako optimisti ki."

"Moda i jeste", rekoh, "ali mislim da je istina bila upravo suprotna. ovek moe da preivi gubitak vere u Boga, pod uslovom da ne izgubi veru u samog sebe. U tome je bila Dikinsonova prava tragedija: po eo je da veruje isklju ivo u radio-teleskope, onako kako neki ljudi veruju u boanstvo." Hranu, koja je u me uvremenu stigla, nismo ni okusili. "ta e sada s tim, Hari?" "S tekstom s Prokiona? S verovatno om da imamo ratoborne komije? Ta informacija me ne zabrinjava; sve to ti kae to je da e tamo gde nai e na razum verovatno nai i i na glupost. U svakom slu aju, vreme je da Dikinson dobije priznanja za svoje otkri e." U sebi pomislih da u i ja biti pomenut u nekoj fusnoti. Podigao sam au kao da nazdravljam, ali ejni mi se nije pridruio. Sedeli smo licem u lice poput neke neprijatne ive slike. "Neto nije u redu?" upitah. "Razmilja o Dikinsonu?" "I o njemu." Plamen sve e mu je blistao u o ima. "Hari, ta misli, da li i oni imaju projekt SETI?" "Po svoj prilici. Zato?" "Pitam se da li ti tvoji vanzemaljci znaju za nas. Ovaj restoran nije mnogo udaljeniji od Siriusa nego Prokion. Bolje bi bilo da pouri s tom ve erom." R. A. Laferti ZLATNA VRATA 1. Kad pucate i ubijate oveka, vi ste u izvesnom smislu jasno izrazili svoj stav prema njemu. Dali ste odre en odgovor na odre eni problem. Bilo kako bilo, postupili ste odlu no. U izvesnom smislu, na njega je red da povu e slede i potez. I to vam ak moe pri initi zadovoljstvo; na ovom mestu tim pre to su mnogi poeleli da ga ubiju. A sada je to i u injeno, pod ovom avetinjskom svetlo u, upravo u trenutku kada je melodija starog avola dostigla vrhunac i glasovi gledalaca narasli do ivotinjskog urlika. A potom vas preplavljuje talas zadovoljstva, koje se sastoji od drskosti i za ikivanja; i veli anstveno blaenstvo ra a se iz onog urlaju eg uzbu enja. Nije to mir, ve zadovoljstvo zbog obavljenog posla. Senke se prikradaju iz uglova poput vukova, a jedna sija kao fenjer. Ali Barnabi nije pucao u njega sve do etvrtka uve e. A sada je tek ponedeljak, i ono stanje blaenstva jo nije dostignuto. Barnabiju je bilo jasno kao dan da je Bleki zao. Nisu to svi znali. Negativac u melodrami takav je samo dok je svetlost ugaena u sali. Van pozornice, trebalo bi da ima zlatno srce. Bez obzira na to da li je u pitanju rva ko takmi enje, popodnevna TV serija, ve ernja drama ili film, ili ova mala pozornica u kafani Zlatna vrata, kada odigra svoju ulogu negativca, glumac treba da bude ljubazan i kavaljer, paljiv i velikoduan, jedan upravo kraljevski momak. Takav je mit o njemu. U ovom slu aju nije ba bilo tako. "Oduvak sam podozrevao", re e Barnabi, "da u svakom negativcu ima zaista ne eg loeg. Dokazao bih to, samo kad bih imao dokaza. Zato pijem ovu jabukova u?" "Uvek ti dajem jabukova u kada popije previe piva." "To je prljava podvala, a ti si prljavi irski podvalant. Reci Deni da mi odsvira 'Poar me u i kovima'." "Ali takva pesma ne postoji, ljubavi." "Znam da ne postoji, Margaret, ali jednom sam je zamolio da odsvira pesmu koja ne postoji i odsvirala je." Barnabi je bio smuen mladi . Bio je pomalo pijanica, kao i mnogi veliki i plemeniti ljudi na svetu. ak i s tim svojim slomljenim nosom bolje je izgledao nego ve ina drugih. Doao je u Zlatna vrata jer je bio zaljubljen u tri lepotice iz tog lokala.

Kafana Zlatna vrata ne nalazi se na Pacifiku. Nalazi se na obali jednog drugog okeana, koji je daleko od Pacifika nekoliko hiljada milja. Ali kada bi se znalo ime tog okeana, ljudi bi navalili i prokrstarili njegovom obalom uzdu i popreko sve dok ne na u to divno mesto. I dolazili bi svake no i, zauzimali mesta, i ostajali sve do fajronta. A ionako je sve ve pretrpano. ovek se u najboljem slu aju moe nadati da e mo i da se osloni jednom rukom na ank. Mesta za stolovima se brzo popune, i nijedan par se ne moe nadati da e due vreme ostati sam. Neumorne i oskudno odevene konobarice smetaju za isti sto po dva para. Pa onda jo dva, onako kako se guva u kafani pove ava. Ubrzo potom, na stolicama ostaju samo devojke i ene, a mukarci im stoje iza stolica. I jo kasnije, dok traje pi e i pesma, neki mukarci posedaju svojim damama u krilo. Eto, takve se stvari rade u Zlatnim vratima. Klensi O'Klun, anker i peva , prvi je uveo taj obi aj. Pevao je devojkama balade i ljubavne pesme. etaju i po kafani i pevaju i, izabrao bi najruniju, najsrameljiviju i najusedeli kiju osobu me u prisutnim damama. Seo bi joj u krilo i pevao samo njoj; i im bi je prva zbunjenost i nelagodnost prola, i ona bi se pridruila optem veselju i zapevala s ostalima. To zajedni ko pevanje je i privla ilo mnoge posetioce u Zlatna vrata. Jer ljudi vole da pevaju kad ne moraju da pevaju sami. Dini je uda pravila za klavirom, i uz njenu pratnju pevale bi se sve stare balade: "Taverna u jednom gradu", "Ko li je sada ljubi", "Kada si imala esnaest godina", "Lud provod u starome gradu". Vrata su bila kafana za porodi ne ljude, dole na starome molu, i jedino mesto na obali gde se to ilo pi e a deca bila putana unutra. Za njih se to ila jabukova a u ogromnim kriglama od arene keramike. Motiv je bio - vesele devedesete. ankeri su nosili brkove i tvrde, niske, zaobljene polucilindre. Ono malo konobarica bilo je sve do jedne zavodljivo, odeveno u kostime iz starinskih plesnih dvorana, pune nojevog perja i ljupke. ak su i muterije volele da se obla e u stilu, i dolazile su u starinskim ogrta ima i kariranim prslucima iz pradedovskih kov ega. "Znam da se njegova zlo a uglavnom sastoji od krema za lice i a i", re e Barnabi koji je i dalje razmiljao o Blekiju, negativcu. Otkud znamo da li se, moda, i zlo a samoga avola ne sastoji od toga?" Pod je bio posut piljevinom a osvetljenje su davale gasne lampe. Pljuvaonice su bile starinske, bronzane, i isticale su se sjajem i veli inom. "Ima li Bleki neko ime, Margaret, kao mi, obi ni ljudi?" "Naravno da ima, ljubavi. Zove se V.K. Volingsfort." E, ovo je zaista bilo zanimljivo. Jo Faust je pokuavao da otkrije kako se avo zove, jer kad mu zna ime ima vlast nad njim. A saznati ga tako lako, kao uzgred, bila je ne uvena sre a. A ako je imao ime, onda je moda, tako e, imao i boravite, kao da je zaista ljudsko bi e. Fenjerdija pogasi lampe u sali sa ankom i zapali sablasne gasne baklje na oba kraja pozornice. Jer, svake ve eri se ovde igrala melodrama. Ova je bila bu na i razmetljiva, s pitoljima, izmama i bi evima, i Bleki je imao glas kao bik. Klensi O'Klun igrao je glavnog junaka. Deni, u suknji s turnirom i s velikim grudima, bila je usplahirena junakinja. A Bleki je bio negativac, ta prljava, stara zmija od oveka. Publika je uglas urlala "Ne! Ne! Ne!" u odgovor na njegove udovine zahteve, siktala i mjaukala. Dini je za klavirom svirala prekrasnu pratnju, dok je njena sestra, Deni, izvijala glasom punim uvre ene nevinosti i straha. Tog ponedeljka uve e Barnabi je prvi put video negativca. I obuzela ga je jedna stara strast; jer ispod komedije i burleske osetio je pravu borbu i uas. Kosa boje peska najeila mu se na vratu, i prepoznao je ko je, u stvari, taj negativac. Barnabi je delio sto s nekim sredove nim parom i pio pivo iz nepojmljivo ogromnog kr aga. "Rado zalazimo u ovu kafanu", rekla mu je En Kepel. "Toliko uivamo pri samom pogledu na druge ljude kako se provode. Ovo je jedino mesto gde me ovaj matori medved izvodi. Oboavam da pevam, ali se ne bih usudila da pevam nigde

drugde sem ovde. On me uvek zadirkuje pri om o povampirenoj staroj ma ki iji se duh vra a, i zato ga toliko mu im svojom pesmom." "Jedina mesta gde ja pevam", re e Aurelije Kepel, "jesu ovo ovde i u kadi. U kadi moram stalno da pljuskam vodom iz sve snage, jer ina e ova stara nam orka po ne da lupa na vrata i dovikuje mi da e doktor odmah do i i da se ne plaim. Nije ba da nemam divan glas. I nije da nemam divnu enu. Ali mojoj divnoj eni se ne dopada moj divni glas." Da bi zamrzeli negativca kako treba, treba da zavolite heroinu. Barnabi je strasno voleo ali veoma slabo poznavao heroinu, Deni. Neto bolje poznavao je i vie voleo njenu sestru, Dini, lepu klaviristkinju. Ali je sasvim dobro poznavao Margaretu, majku tih devojaka. Margareta je bila lepa od svojih k eri. Me u onim prelepim konobaricama bila je najvia i najomiljenija. I bila je vlasnica Zlatnih vrata. Devojke su mu to prebacivale. "Ne voli nas, ti voli mamu. Kako joj samo polazi za rukom?" "Re i u vam. Ona je mla a od svojih k eri. Vas dve ste matore usedelice. Mlade i lepe, ali ipak matore usedelice. Niste ni prineti svojoj majci." "Oh, znamo mi to." Ali nisu one bile takve. Bile su dve najuzbudljivije i najzamamnije cure koje bi ovek ikada mogao da sretne. Deni, ta krhka heroina, mogla bi momka da prebaci kao vre u preko ramena i da se s njim vrti u krug. A to se ti e Dini za nju se nikada ne zna ta sve moe da uradi. Melodrama se zavrila i mala pozornica utonula je u mrak. U tom asu Barnabiju je postalo jasno da mora ubiti negativca. Klensi O'Klun, i dalje u kostimu, izabra prosedu i lepukastu damu, koja se tiho zabavljala sama za sebe. Sede joj u krilo i otpeva uspavanku za laku no . Dini potom pusti najve i volumen zvuka iz svog klavira i svi zajedno zapevae "Ne emo ku i do zore". Ali svi zajedno su otili ku i u pono , kada su se zatvarala Zlatna vrata. Kada je Barnabi doao ku i uzeo je u ruke mali revolver sa est metaka i milovao ga kao da je dragi kamen. 2. Sada je bio utorak, drugi dan reenosti. Barnabi je sedeo u drutvu s etiri studentkinje druge godine. Svi dobro znaju, iako svi ne priznaju, da su studentkinje druge godine, najbezazlenije, najduhovitije i najpokvarenije na svetu. One su udo prirode i izazov za svakoga. Srca su im sazrela a um u plamenu, i pred njim su otvorena vrata itavog svemira. Upravo sada, pri kraju svog drugog prole a, potpuno su proete vedrinom i ljupko u. "Jedna anketa je pokazala da osamdeset odsto ljudi veruje u raj, ali samo dvadeset odsto u pakao", re e Veronika. "To je kao da veruje da postoji gore, ali ne i dole, da postoji plo a koja ima samo jednu stranu, motka s vrhom ali ne i s donjim krajem, Vodim ljubav s Alisom Blaj, po danu, ali nikad po no i." Ovo nije bio citat da potkrepi argument ve stih iz balade koju je svet u kafani upravo pevao, i Veronika ga je otpevala zajedno s njima. Ali ipak je to bio deo diskusije, jer je gospo ica Blaj, koja je izgledala kao an eo, iznikla iz korenja koje je vodilo pravo u pakao. udno da su razgovarali ba o takvim stvarima. A samo Barnabi je znao pravi uzrok: Bleki je tako o igledno bio avo da su se setili njegove postojbine. "Svet bi bio divno mesto kad ne bi bilo zla u njemu", re e Simona. "Ali samo zli ljudi ne veruju da zlo postoji, i samo paklene due ne veruju u pakao. Sedmorica su otila na groblje." "A vratilo ih se samo est", dovri pesmu Hejzel. Zatim nastavi: "Zlo je kao nalet ledenog vetra, lei sklup ano u oku poput psa. Soba puna ljudi za tren oka se moe pretvoriti u zlo. Svet kripi i podrhtava. Ono moe da bane kao grom iz vedra neba i da stane me u nas." I banulo je kao grom iz vedra neba i stalo me u njih, ali valjda ga je samo Barnabi prepoznao i zato zadrhtao. Ipak, i ostale je obuzela jeza, kao da

ih je iznenada zapahnuo neki hladni daak. Jer Negativac se pojavio kostimiran u svoju negativnu ulogu, i melodrama je po ela. Kratka ri a kosa opet se najei Barnabiju na potiljku, i neobi na strast opet ga obuze. Teko je disao, kao i ostali u toj prostoriji. Uas i strah provirivali su ispod komedije, i uzbu enje je poput svetlosti munje titralo po burlesknoj pozornici. I kada je gomila zaurlala "Ne! Ne! Ne!" u nametenom besu, nije ba sve bilo nameteno. A bilo ih je koji su graknuli "Da! Da!" zlurado se suprotstavljaju i optem raspoloenju; jedna od njih bila je Hejzel, uagrenih o iju i zadihana, kao da ose a kako se u njoj podie zlo, poput psa u uglu sobe. I nastavilo je da se batrga, sve do vrhunca napetosti. Zar Dini nije osetila da je njena pratnja na klaviru bila avolova muzika? Jer mra ni negativac ih je iskuavao na vie na ina. Samo jedna njegova re i hromi brat njegove junakinje spa e se zatvora; ali uskratio je tu re . Njegovo svedo enje bilo bi odlu uju e da rudnik oca glavne junakinje ne pre e u posed profiterske rudarske firme, a on je odbio da svedo i. ak je onima, u publici, koji su bili pronicljiviji od ostalih bilo jasno da je on sam ta profiterska rudarska firma. Samo jedna njegova re , i odvratno, laljivo ogovaranje majke glavne junakinje ne bi se irilo i irilo; ali, moda ga je on sa m irio. Ne bi bilo ni hleba u ormanu, ni uglja u koari, ni mleka za decu. I svemu tome suprotstavljala se samo slabana vrlina usplahirene heroine. "Trebalo bi da mu se poda", re e devojka za susednim stolom. "On je ionako eli samo za jedan vikend. Ja bi mu se podala. Da! Da!" povika devojka za susednim stolom. I to je kona no ubedilo Barnabija da stari, mra ni negativac mora umreti. Melodrama se zavrila i fenjerdija je opet upalio svetiljke. Pena od piva koje su svi prineli usnama podie se unaokolo kao stostruki vodoskok; svako je popio jo desetak krigli i otpevao balade sa Dini. Klensi O'Klun stavi svoju erifsku zvezdu koja je imala etrdeset pet centimetara u pre niku, i u kafani Zlatna vrata zavladae red i zakon, iako veoma bu ni. A kada pono na plima stade da udara ispod mola, Klensi pri e i sede na svilom prekrivena kolena male hurije, po imenu Mejbelin, i zapeva joj "Laku no , ljubavi mala". A potom svi zapevae "Ne emo ku i do zore", i svi odoe ku i. Osim onih koji su nastavili kod Gusara, u Alamu, Gradskoj kafani i po sli nim mestima. 3. U sredu ujutru Barnabi je imao zakazan zajedni ki doru ak sa Deni. Moda itaocu jo nismo jasno rekli da je Deni bila zaista lepa. Koliko lepa, to se ve ne moe znati. Recimo da nije bila ba onoliko lepa kao njena sestra Dini. I sigurno ne toliko koliko njena majka, Margareta. No, svejedno, pred njom je oveku zastajao dah, bila je fantasti na, i sasvim van ovoga sveta. Ali postavljala je naj udnija pitanja. "Zato nisi na poslu? Ne radi danas. Nisi radio ju e. Mislim da nisi radio ni u ponedeljak." "Sluaj", kaza Barnabi, "verovala ili ne, ali pre toga sam radio etiri nedelje bez prestanka. Valjda i ja imam pravo na odmor. Kako uopte da radim ove nedelje kada sam se upoznao s vama, tako divnim svetom, i ho u da razmiljam o tebi? Kad se ne bi uobrazila, rekao bih ti koliko si zaista divna." "Ne. Ne u se uobraziti. Molim te, reci mi. Naravno, ja znam, ali ipak volim kada mi to drugi kau." "Ti si kao san. Sve vreme si ona mala heroina iz komada. Svi ste divni izuzev onog negativca. Zadavio bih ga golim rukama." "Zato? Pa on je najdivniji od svih nas. Stvarno te od njega podilazi jeza? Znam u emu je stvar. Ti si ljubomoran zato to si, u stvari, zaljubljen u mamu. ini mi se da su svi negativci zaista arobni." "Kad vidim avola, odmah ga prepoznam. Jedne ve eri done u revolver i ubi u ga." "On kae da ljudi to ponekad rade. Ne ubiju ga, ali pucaju u njega. I onda zna da je zaista dobro glumio. Bilo bi uasno kad bi mu se neto desilo." "Bilo bi veli anstveno."

"Nemoj tako da govori. Moram da idem. Drago mi je to si mi zakazao sastanak ali ljuta sam to si prvo pozvao Dini. Ako sam ja kao san, zato si onda prvo nju pozvao? Sad moram da idem, jer uvek imam mnogo posla. Sa ekaj dok konobarica pro e, i onda me poljubi. I do i ve eras, da vidi kako sam lepa." Bila je sreda uve e, tre e ve e u ovom epu. Barnabi je sedeo s tri mornara. Nisu to bili neki nepoznati momci. Velikog Dona na primer, znao je ceo grad. Ne samo to su mu vilice bile etvrtaste a obrazi upali, ve mu je celo lice bilo kao brodski fenjer iz osamnaestog veka, okovan bakrom i s mesinganim dnom, a nos na njemu sjajan i crven poput one ta ke to se no u vidi na kuli svetionika. Ode a mu je prevazilazila mo opisivanja, a eir na glavi bio mu je stariji od ma kojeg ivog oveka na svetu. A mnogi su poznavali i onu drugu dvojicu, Benija i Bigbija i Lajmija Linda. No, ako su ih poznavali, ne zna i da su ih voleli. Beni je imao njuku kao lisica i stalno se osvrtao. Lajmi je bio nagizdani uli ni mangup. Govorili su glasno i skaredno. Da nisu bili Barnabijevi prijatelji, ni njemu se ne bi dopadali. Ve se ose alo kako me u prvim kafanskim gostima narasta odbojnost prema mornarima; i to samo zato to su navaljivali da se te ve eri pevaju samo mornarske pesme. Nema ni ega loeg u "Kad ono po oh ulicom rajskom - i tada, haj, haj, oduvalo mi druga", ali ima sedamnaest strofa s horskim refrenom, i kada se sve to peva sedamnaest puta, to ini dve stotine osamdeset devet ili dve stotine devedeset devet. U svakom slu aju - previe. A kada se kriom ubacila jedna druga balada: Molim te, Dek, samo da izvri svoju dunost; i sam zna da si obe ao da emo se ven ati mi, ostali su da sede u grobnom utanju i nisu hteli da pevaju.

"Pa i nisu neki pravi mornari", Bleki, negativac, re e Klensiju O'Klunu. "Jedan od njih radi na deregliji to odnosi ubre, drugi na bari za zabijanje stubova u dno gde se grade mola, a tre i na feribotu." Ali Barnabi je bio veran svojim prijateljima i uzeo je u obzir samo pakosni izvor ove primedbe. Zato je i on urlao, trae i mornarske pesme. Ljudi nagrnue kao snena me ava i ispunie prostoriju. "Bio sam u svakoj paklenoj rupi na svetu", re e Veliki Don, "Zanzibar, avolje ostrvo, Port Rojal (pre zemljotresa), Oklahoma Siti, Gusarska obala, Njuport Njuz, Mobile, Alabama; ali nikada nisam video oveka s vie zlo e na licu. Ko je on?" Barnabiju je bilo milo. Naao je prijatelja. Nekoga ko e tako e mrzeti Blekija. "To je Bleki, Negativac." "A, Le Noire, trebalo je da se setim. Sluao sam o njemu jednom u Marselju." Ali to ipak nije moglo biti, jer ni jedan od njih dvojice nije nikada tamo bio. injenica je da se ovek mogao lako uplaiti od Blekija. Imao je ruke kao piton. A ako ne moete zamisliti pitona s rukama ne moete ni Blekija. Barnabi je bio okretan momak. Iako se tukao mnogo manje nego pre, i dalje je vie tu a dobijao nego gubio. Svojim sivim o ima odmerio je Blekija i znao je da ga se plai. "Pitam se kako e izgledati kad bude mrtav", re e Barnabi. "Kada dua naputa telo, govori se o krilima golubice. Njegova e imati perje leinara." Mala hurija po imenu Mejbelin pri e im i zatrai da je upoznaju s Barnabijem i on je bio op injen njome. Niko ne zna kako, tek, ona mu je uskoro sedela na kolenu i pili su pivo iz iste krigle. to ne zna i da nije istovremeno bio zaljubljen i u Dini, koja mu se i smeila i mrgodila se na njega sviraju i na klaviru. to ne zna i da nije istovremeno bio zaljubljen i u Deni, koja mu je namignula prolaze i pored njega. I to na pokvaren na in.

to ne zna i da nije istovremeno bio zaljubljen i u Margaretu, koja mu je sada preko sobe pretila prstom. Ali jedna hurija nije isto to i druge devojke, a kada ste op injeni, ta moete? Svi su pevali: U kolibi jednoj u Saseksu, ivi njen otac i majka s njime i piju vino koje im alje, al' nikada joj ne izgovore ime. I jo su pevali: Streljaj me kao irskog vojnika, nemoj me veati kao psa. Svi su zajedno pevali uz muziku koju je Dini svirala, a jedino osvetljenje u kafani bile su one starinske gasne lampe. Kada su one izile iz upotrebe, svet je bio osiromaen. Ove nove sijalice nemaju nikakav miris, ne trepere i ne odaju pravi sjaj. Ne moete da posegnete za nekom i zapalite njome cigaru ili da velikim dramskim gestom spalite na njima pismo. Prosto kao da nisu ive. Posle izvesnog vremena, Dini po e da svira avolovu muziku, i Zlo se razmota poput zmije i upuza u sobu. Svetlosti se pogasie, i zapalie se baklje u paklu, i melodrama otpo e na malenoj pozornici. Zemlja zadrhta na svojoj osi i negativac postade gospodar sveta. I ona udna strast jo jedanput obuze Barnabija. Kroz gomilu pro e nekakav ivotinjski talas dok su plemeniti junak, usplahirena heroina i mra ni negativac izvodili na pozornici najstariji ep na svetu. "Ne! Ne! Ne!" Ali no as vrlina ne e pobediti. to su mu vie zvidali, to je mo niji postajao negativac. Jer i on je imao svoje pristalice i one se sada digoe kao zemlja kada se ustalasa. Zavijanje je nadja avalo glas vrline u kreendu avolove muzike koju je Dini svirala na klaviru. "Okej", re e Deni, heroina, "hajdemo i neka se to ve jednom svri." I tako Deni ode sa zlim negativcem, i svi stadoe da se smeju dok su se svetla opet palila lojanim fitiljima. Svi popie po desetak piva i otpevae: Poru ite majci mojoj, ona zna koliko je volim, da ne eka na mene vie, jer ku i se ne vra am ja. Ali Barnabi oseti da su te re i dvosmislene. Pevali su: Kuvarica je dobra bila, haljinu pocepanu nosila. Na motku smo je vezali u znak da pomo traimo. I ovo se Barnabiju u ini neizrecivo tuno, tako da ga ak ni mala hurija koju je drao na krilu nije mogla razveseliti. Jer tamo u uglu je sedela Deni s Blekijem, negativcem, i izgledalo je da su u veoma bliskom prijateljstvu; i koliko je mogao da vidi, pili su pivo iz iste krigle. Kada se to ve e primaklo kraju, Klensi O'Klun izabra jednu jedanaestogodinju devoj icu koja je pila jabukova u sa svojim ocem berberinom, i pri e joj, sede joj na kolena i zapeva joj "Veruj mi kada ti apu em sve ove male, lepe ludosti", za laku no . Potom svi zapevae: "Ne emo ku i do zore". I svi odoe ku i u pono .

4. U etvrtak ujutru Barnabi je imao zakazan zajedni ki doru ak sa Dini, klaviristkinjom koja je bila toliko lepa da je to ve bio bezobrazluk. "Je li te Deni odbila? Zato si danas mene prvu pozvao?" "Tebe uvek pozivam prvu." "Deni kae da si ljut na nju zato to je ljubazna prema Blekiju. Ali on je tako mio. Zar nisi znao? Jedan od najprijatnijih ljudi koje smo upoznale." "On je avo. Jeim se kad ga vidim." "Tako i treba. Ali samo na pozornici. On je savren glumac. Mislim da je tako mama za njega rekla. I jo nam je mama rekla da te drimo na oku jer se veoma udno ponaa. Mi smo joj kazale da se udno ponaa zbog nje. ta misli, zar nas dve ne bismo bile divne pastorke?" "Vi biste bile divne, ma ta da ste, Dini." "Zar ne bi poeleo da si sultan i da moe sve da nas ima?" "Bih. Nikada nisam pomislio na to, ali ba to bih eleo." "I malu huriju?" "Otkud zna da je ona hurija? Mislio sam da sam ja jedini koji to zna." "Nikada ne znam kada govori ozbiljno. Sad moram i i, ljubavi. Zar nije grozno to svi uvek nekuda moraju da idu? Pojedi ostatak mog jajeta u aspiku. Poljubi me. Dovi enja." I bi jutro i bi no , dan etvrti. Te ve eri Barnabi je seo za sto gde su sva druga mesta zauzeli radnici iz rafinerije. Ovoga puta poneo je i svoj mali revolver sa est metaka, napunjen. I pet su bili orci, a jedan nije. Radnici iz rafinerije imali su nadimke Krez Kalmejer, Mida Morisej, i Lovan Maldun. Ta imena su im nadenule konobarice, jer radnici u rafineriji daju najve e bakie na svetu. I akom i kapom. To mogu da ine zato to svi radnici u rafinerijama dobijaju za stotinu sati nedeljno prekovremenog rada, pa fantasti no zara uju. Njihov sto je posluivala Vesela Geret. Momci su je zvali Vesela Neobuzdana. U jednom irem smislu, neobuzdano veselje je zaista vladalo itavom kafanom Zlatna vrata. Sada je talas plime ve glasno udarao ispod mola. Uvek je izgledalo da najvie bu i upravo kada je melodrama trebalo da po ne. Jer ve je bilo proteklo nekoliko sati i fenjerdija je ugasio svetlost u sali sa ankom i zapalio baklje na pozornici. Njihov miris je preplavio sobu, nalik na neku avetinjsku izmaglicu. Tada Barnabi izvu e mali revolver iz depa i neno ga pomilova. Jer vladavina gospodara tame uskoro e se okon ati na ovom svetu. I kada je melodrama bila najbu nija, kad su pitolji zalajali i gomila zaurlala kao velika zver, Barnabi drhtavom rukom podie svoj estometka. I opali iz njega est puta. Tako je prosto ubiti oveka, a toliko zadovoljstva pri injava, da se prosto pitate zato to svi ne rade. To vam je kao da etate po zelenoj livadi, posle uasnog mraka koji vas je pritiskao. Barnabi se opusti i kratka kosa mu opet polegnu po potiljku; jer ona udna strast ga je napustila. Spokojstvo se spusti na njega, kao beli sneg. "Ubio sam negativca", re e. I tako je i bilo. ulo se lepetanje krila leinara i zla dua je otila nekud. Ali samo je on mogao to da vidi. Samo on i njegova rtva znali su ta se dogodilo. Jer Bleki se nije ponaao kao da je ubijen. epurio se po pozornici sve do kraja drame, dok je publika urlala i svi su bili sre ni i zadovoljni. Ipak, nije bilo nikakve sumnje da je negativac mrtav, jer se na Barnabija spustilo veliko blaenstvo. I Bleki je sada izgledao samo kao nekakav udni stari prijatelj koji bi trebalo da se obrije, ali nikako kao piton ili avo.

Margaret, bleda kao kre , pri e njegovom stolu. "Da se nisi vie usudio da tako neto uradi. Daj mi to. Kako si mogao da nam to u ini? Mi te svi volimo i mislili smo da i ti nas voli." I dobaci mu nekako udan pogled. Voleo je kako ga gleda: strahovita zabrinutost pomeana s ljubazno u. Svi su popili okean piva i zajedno otpevali hiljade i hiljade pesama. A kada je okasnilo, Klensi O'Klun pri e Gledis, koja je nosila nao are, sede joj u krilo i otpeva joj "Pesmu u sumrak" za laku no . I, kao i uvek, svi zapevae: "Ne emo ku i do zore". I, kao i uvek, odoe ku i u pono . 5. U petak ujutro Barnabi ode na posao; ali samo na pola dana. esto se doga a da mladi na e posao samo na pola dana, poto je nedelju dana odlagao i sada mu je potreban. Tog popodneva ode do Zlatnih vrata, koja su danju bila zatvorena. Za e iza zgrade, na ulaz za snabdevanje. Kiseli duh sino njeg piva proimao je celu prostoriju. I jo jedan duh je bio tu, bu an i jadikuju i. Zvu alo je uasno; to neskladno je anje i brujanje bilo je neto najalosnije to je ikada uo: bio je to o ajni ki jecaj due koja je itavo jedno dugo stole e provela u istilitu i upravo saznala da to nije bilo istilite. Bila je to beznadena katastrofa ispunjena dubokom, neumitnom tugom u koju se pretvorila nekadanja nada. Bleki je svirao na klaviru, a u o ima mu se videla agonija. Ali je ipak govorio veselim glasom. " ao, Barnabi. Oboavam ovaj instrument. Sviram na njemu kad god dograbim priliku. Ipak, kau mi da ne sviram dobro. Da li dobro sviram, Barnabi?" "Ne, ne, svira veoma loe." Bleki, taj stari piton koji je trebalo da se obrije, izgledao je razo aran. "Bojao sam se da e upravo to pomisliti. Ali meni zvu i divno. ta misli, da li jo nekome moe da zvu i divno?" "Ne, mislim da nikome na ovome svetu ne moe zvu ati divno, Bleki." "Voleo bih da nije tako." "Sino sam pucao u tebe, Bleki." "Znam. Opalio si est puta. Znao sam da e to u initi." "Jedan od metaka nije bio orak." "Tre i. Znao sam da e to biti tre i. Jutros sam ga izvadio iz maltera na zidu." "Da li jo neko zna?" "Ne. Otkud bi jo neko znao? Odlazim, Barnabi." "Kuda?" "Bar Keti Klondajk. Potreban im je jedan negativac. Ovi ovde menjaju stil. Nazva e se ilegalna to ionica. Bi e nalik na tvornicu dina iz doba prohibicije, s konobaricama kao iparice, neto nalik na slike Dona Helda mla eg. Motiv e biti izgubljena generacija i peva e se pesme iz ludih dvadesetih. Klensi ve uvebava "Zvezdanu prainu". Mogao bih da ostanem i igram gangstera, ali sam bolji u ulozi starinskog negativca. Veseli dani se blie kraju. Dvadesete e biti nova era nostalgije." "To mi se ne e dopasti." Otiao je da na e Margaret, koja je brojala novac u maloj sobi iza anka. "Bleki kae da ete ovo mesto promeniti u tune dvadesete." "Tako je, ljubavi. Dvadesete e biti lager sezone." "Ne pamtim ih tako dobro kao stara vremena. Jo se nisam ni rodio u tim dvadesetim. Da li ih se ti se a, Margaret?" "I te kako. Slatko e biti da nam se vrate. Imamo neke izvanredne ideje, devojke po ceo dan putaju stare izgrebane plo e da nau e tu muziku." "Ho ete li zadrati melodramu?" "Pa, ne emo ba. Ali ima emo kabare. U stvari, ne ba kabare; ima emo svira e na ukeleleu i takve stvari. Dopa e ti se."

"Neto me ipak mu i." "ta to, ljubavi?" "U tim dvadesetim, kako su znali ko je negativac?" "Ne bih znala, ljubavi. A, evo momka s kulisima. Mora da im pokaem gde da ih stave." Ali taj petak uve e vie nije bio onaj stari. Devojke su sve bile odevene u nekakve vre e za krompir, s pojasom svega tri in a iznad poruba. arape su im bile sputene, i kolena namazana rumenilom; a na glavama su imale nekakve tesno priljubljene lemove u kojima su izgledale kao vanzemaljci s odse enim uima. Deni i Dini su li ile na dve oljutene glavice luka, i jedva imale toliko kose da pokriju glavu. O, zar su na to spala ona divna bi a pred kojima je zastajao dah! Pevale su "Da, gospodine, ona je moja cura". Pevale su, "O, ti ne moe da pojmi", Pevale su: Svira na uke, ti si iz Dubuke, volim to. Ilegalna to ionica je govorila, ali Barnabi nije mogao da je razume. Njemu se inila pustom i mra nom. I tako se zavrilo to dugo ve e i ae s dinom su ispranjene. Klensi O'Klun je pevao pesmu za laku no jednoj lepoj iparici. Zamisli me na kolenu svom, i aj za dvoje, i dvoje za aj. Ali joj nije seo u krilo. Odjednom, nijedna od dama vie nije bila tako gra ena. Barnabi ode u Blekijevu sobu. Bleki se pakovao. "U kom je gradu bar Keti Klondajk?" Bleki mu re e ime grada. Ali niko drugi ne sme da ga sazna. Kad bi se razglasilo, ljudi bi otili tamo, i dolazili bi svake no i, zauzimali mesta; a bi e velike guve i bez njih. "Nije daleko", re e Barnabi. "Samo oko dve stotine milja. Idem i ja tamo da na em posao. I onda u mo i da zalazim tamo svake no i i sluam kako pevaju, i da gledam melodramu." Dek Dan 'EMI' NASLEPO Poto je zavrio izvetavanje o podmetnutom poaru i plja ki u Via Roma u Napulju, Karl Pfajfer, uveni reporter informativnih rubrika, vie nije mogao da odoli snanoj potrebi da se kocka. Telefonirao je Doani Oter, jednoj od ono nekoliko prijatelja koje je imao, i nagovorio je da mu pravi drutvo u Parizu. U Francuskoj nije bilo protivzakonito kckanje u telesne organe. Sputali su se iz oblaka u providnom jajetu od plasticina, dok se Pariz otvarao pod njima, a u Parizu je kao dijamant svetlucalo zrnce koje je bilo Kazino Belkur. Da nije bilo kupole od dimaksiona na Desnoj obali, Doana ne bi uspela da razlikuje Pariz od predgra a. Iznad starog grada izrastao je novi: reetkasta konstrukcija novoga grada koji se stalno irio, obeena u vazduhu o podupira e iznad starog, imala je svoja vlastita sazve a i skrivala je od pogleda Hausmanove bulevare, prave kao strela, prastare arhitektonske spomenike, ak i crnu, prljavu i kiselu vodu Sene koja je stari grad delila nadvoje svojom krivuljom u obliku pe anog asovnika. Njihov transpod spusti se na tlo, nalik na prljavu snenu pahuljicu, i beumno otvori, putaju i u sebe hladnjikavi no ni vazduh ispunjen ljutim smradom muljevite obale, pepela i zapuene kanalizacije. Doana i Pfajfer pourie preko rampe za iskrcavanje ka visokim hrastovim vratima kazina. Svuda unaokolo protezala se gola pustinja od betona i cigala, razruene gradske etvrti, smradni slamovi na periferijama oko kupole, gde su ivele Obrijane

glave i Vrita i, bande koje su opstajale izvan ivota strogo kontrolisanih struktura velegradskog centra. Sada, poto je Pfajfer stavio svoj dlan na kontrolni senzor, vrata se otvorie i oni u oe u sam kazino. Opasni spoljni svet ostao im je iza le a, tamo napolju. De ak koji je Doanu podsetio na dvononog (kad bi to bilo mogu e) bedlington terijera, proveo ih je kroz dvorite. Govorio je engleski s britanskim naglaskom i svuda po glavi, licu i telu nosio transplantirane pramenove vunaste, plavi astobele dlake. Samo ake i genitalije bile su mu gole. "Morao bi da se oslobodi najamnitva", otro re e Pfajfer, dok je u sebi potiskivao seksualnu elju. "Pst!" u utka ga Doana, a de ak dobaci Pfajferu kratki, prezrivi pogled u pariskoj kulturi pla ala se usluga, a ne osmeh. Uveo ih je u jednostavno i strogo nameteno predvorje s foteljama, koje je bilo puno sveta ali ne i neudobno. Pod je bio od mermera; nekoliko pornografskih ikona bilo je smeteno po paljivo isplaniranim niama gde je ovek mogao da potrai samo u i utehu. Prostorija je podsetila Doanu na kapelu, s arkadama, statuama i kamenom poplo anim praznim prostorom u sredini. Iznad njih se uzdizala kupola iz koje je zra ila obilata crvenkasta svetlost, zbog koje je itav prostor ostavljao pre utisak visine nego irine. Ali to je, uglavnom, bio holografski privid. Re eno im je da malo sa ekaju, a potom ih je primio blagajnik, jedan pregojeni, pro elavi ovek, koji je sedeo za malim pisa im stolom. Bio je odeven u plavu koulju bez okovratnika i kaftan iste boje, koji mu se zakop avao preko irokih grudi, s crvenom maramom oko vrata. Bio je upadljivo, i neudobno, odeven u boje svoje firme. "Dobro ve e, monsieur Pfajfer i mademoiselle Oter. Zaista smo po a eni to imamo tako uglednog gosta, ili goste, reklo bi se." Blagajnik ubaci dve kartice u konzolu kompjutera. "Vae li ne karte e vam biti vra ene na izlazu." Posle male pauze, zapita, "Da li monsieur Pfajfer eli da gospo icu kreditiramo njegovom karticom?" Blagajnik obori o i, prave i se da mu je neprijatno. Prosto re eno, Doana nije imala dovoljno novca na svom ra unu da bi joj dozvolili da u estvuje u prefinjenijim igrama. "Naravno, naravno", odsutno re e Pfajfer. Ose ao je krivicu i zabrinutost zato to ga je bila uzbudila elja za onim grotesknim de akom. "Dobro", kaza blagajnik, sklopivi ruke na pisa em stolu, "bi emo vam na usluzi dokle god budete eleli da ostanete s nama." Pokaza na terijera i re e: "Doni e vam biti vodi ", ali Pfajfer u tivo odbi. Doni ih uvede u centralnu salu, koja je bila sve samo ne tiha, i - poto je namignuo Pfajferu - u tivo nestade. Sala je bila pretrpana kao hodnik u metrou. Bila je ispunjena ljudima koji su li ili na olo, propalice i uli are koji spavaju po tunelima metroa. Bila je savrena kopija uli ne kockarnice, ali potpuno bezbedna. U krajnjoj liniji to je i bila uli na kockarnica, bar za Pfajfera, koji utonu u buku i guvu putaju i da ga rulja ponese sa sobom, dok se otrio za ona opasna uivanja na poslednjem spratu. Starinski automati za kockanje, zvani jednoruki dekovi, aputali su " ink- ink" kolutaju i o ima svojih kvadratnih ekrana i obe avaju i glavni zgoditak, koji bi magnetnom arolijom odmah bio prenet na bankovni ra un dobitnika. Piskavi, neprirodni glasovi iz poja ala na kompjuterskim fliperima pored zida oglaavali su poslednja delenja u pokeru i ajncu. Simulirano probadanje noem privuklo je samo nekoliko ravnodunih pogleda. Tombstonske kabine bile su pune ljudskih prilika koje su prolazile kroz vlastitu Golgotu. Dobitnici pod lemovima uklju enim u zid bili su nagra ivani nastupima ekstaze, proizvedene elektri nim impulsima; gubitnici su se previjali od bolova, i posle udara koji je mrvio mozak jo nedelju dana patili od migrene. I, naravno, izan ali roboti kloparali su unaokolo nose i ve tradicionalnu zbirku sredstava za osveenje koja se sastojala od droge, hrane i pi a. Od svega toga odudarala je jedino savreno odevena geja, koja je hitro i ezla u jednim vratima u vidu elasti nog proreza na suprotnom zidu. "Ho e li da igramo na jednorukim razbojnicima?" upita Doana, bore i se s rastu om klaustrofobijom, ele i samo da pobegne u neki miran kutak; me utim,

bila je reena da pokua da spre i Pfajfera da se popne na gornje spratove. Ipak, igrom ironije - jer sve njene emocije kao da su istovremeno bile i jin i jang - elela je da on prokocka svoje organe. Znala je da e osetiti uzbu enje puno kajanja ako on bude izgubio srce. Povu e za ru icu jednog automata; on e pro itati otiske njenih prstiju i kona isparenja i doda e ili oduzeti odgovaraju u sumu na Pfajferov ra un ili s njega. O i se zakolutae, neto kljocnu, i stotinu me unarodnih kreditnih dolara bilo je izgubljeno. "Kako dolo tako i otilo. Ovo je ipak najbezopasniji na in da se izgubi. Ali ti nisi doao ovamo da bude van opasnosti, je li tako?" podrugljivo re e Doana. "Moe ostati ovde dole, ako eli", re e Pfajfer, osvr u i se po sobi da na e izlaz, i primeti da su irisna vrata pore ana na svakih nekoliko metara du njemu najblieg zida s leve strane. Kazino sigurno zauzima ceo prokleti blok, pomisli. "Kako u, do vraga, izi i odavde?" Pre nego to je Doana stigla da odgovori, iskrsnu Doni, kao da se odjednom tu stvorio niotkuda, i re e: "Monsieur Pfajfer moe da u e u jedan od liftova, ili, ako eli da razgleda nau palatu, moe da se popne stepenitem u nebo." Nasmei se, pokazuju i lepe, jednake zube, i napravi kniks ispred Pfajfera, koji pocrvene. Taj mali dobro ume da prepozna svoju muteriju, kiselo pomisli Doana. Jesam li ljubomorna? - upita se. Bilo joj je stalo do Pfajfera, ali nije ga volela - bar mislila da ga ne voli. "elite li da Vas pratim?" upita Doni Pfajfera, uopte ne obra aju i panju na Doanu. "Ne", re e Pfajfer. "A sada idite, molim Vas." "Pa, za ta si se odlu io?" upita Doana. "Lift e biti najbri, za tren oka e te odneti u sobu za organe." "Idemo stepenitem", re e Pfajfer, dok su mu se na obrazima i dalje videli tragovi rumenila. Ali nije smeo ni da pomene kosmatog de aka. "Isuse, svaki put kad trepnem, stepenite kao da nestane." "Ja u te povesti", re e Doana, uzimaju i ga pod ruku. "Ta no ono to treba", smee i se re e Pfajfer, uklonivi tako jednu malu ogradu izme u njih. "Zar te nije ve prolo? Nije valjda da e zaista prokockati svoju utrobu?" "Doao sam da neto uradim, i ne u odustati." Stepenite je bilo prazno i, poput nekog predmeta iz Alisine zemlje uda, izgledalo je da nestaje kad mu pri u. "Jeftini tosovi", re e Pfajfer. "Zato si se tako zainatio?" upita Doana. "Ako izgubi, kao to e se najverovatnije i dogoditi, ne e vie nikada imati mira. U svako doba mogu da zatrae tvoje srce, ili jetru, ili..." "Ako se to dogodi, mo i u uvek da se iskupim." Pfajfer pocrvene, ali to nije bilo zbog ovog razgovora sa Doanom, na koji jedva da je obra ao panju; jo je mislio na kosmatog de aka. "Kada bi mislio da moe da se iskupi, to ne bi bilo vie kockanje. Pri a kojeta." "Onda u uzeti veta ke." "To e biti jo jedan rizik, imaju i u vidi ograni enje broja transplantacija - i to zahvaljuju i tvojim desni arskim prijateljima koji su na vlasti." Pfajfer nije zagrizao udicu. "Priznajem da sam poraen", re e. Opet pomisli na gole, glatke genitalije kosmatog de aka. A s tom milju, javi se i pomisao na smrt. Na slede em spratu bilo je manje sveta i glasovi su bili prigueniji. Na podu se moglo videti samo nekoliko elektronskih hazardnih igara. ovek obu en u lekarski beli mantil pro e pored njih, to je pokazivalo da se upravo igraju igre saka enja. Na svakom spratu ulozi su postajali sve ve i; gubila su se bogatstva, ljudi bivali unakaeni ili osiromaeni, ali - za razliku od najvieg sprata, gde su se igrale opasne igre druk ije od kockanja u organe - bar niko nije gubio ivot. Moda bi ponekom, posle isuvie mnogo saka enja, bilo potrebno da se podvrgne plasti noj operaciji na licu ili telu, ali dozvola za te

operacije se lako dobijala od vlasti, iako je ovek morao da ima veoma mnogo novaca da bi obezbedio vetog hirurga. Na svakom slede em spratu prostitutke iz ku e, i muke i enske, postajale su sve egzoti nije, eroti nije, grotesknije i mnogobrojnije. Bilo je ljudiptica, s perjem kao u petla ili flaminga, specijalno obojene dece s prevelikim transplantiranim mukim ili enskim genitalijama, maina koje su tiho izgovarale ljubavne re i i pokazivale meke, mesnate organe, ljudi s amputiranim udovima i bogalja od ro enja, raznih kraljeva i kraljica droge, prirodnih androgina i mutanata, kiborga, i uz to i jedna interesantna, kakljiva garnitura imbecila, dobijenih pomo u geneti kog inenjeringa. Ali niko nije toliko uzbudio Pfajfera kao onaj smeni, kosmati de ko. Pitao se, u stvari, da li de ak i dalje ide za njima. "Hajde bre, Doana", nestrpljivo re e, "ne u vie da se zamajavam ovde dole." "Mislila sam da iskusni kockari najvie uivaju u i ekivanju igre", re e Doana. "Ja ne", re e Pfajfer, prave i se da nije primetio njenu aoku. "Ja ho u da to pre zavrim." Rekavi to, izi e. Zato onda uopte i po inje? - zapita u sebi Doana, prebacuju i samoj sebi to je dozvolila da je Pfajfer nagovori da do e. Ja mu nisam potrebna. Proklet bio, pomisli, ne obra aju i panju na suvonjavog, sedog oveka i arenog, psetolikog imbecila, koji su pored nje obavljali polni akt stoje i. U e u lift koji je vodio na najvii sprat da se pridrui Pfajferu. Bilo je to kao da je ula u foaje lepo nametene ku e. Visoki zidovi bili su pokriveni tuko malterom, a pod je bio od parketa. Mali indijski tepih uredno je bio poloen ispred pisa eg stola, iza kojeg je blistao od ljubaznosti ovek pedesetih godina, odeven u kaftan i koulju bez okovratnika. Imao je iroko lice, spljoten nos, ali uskih nozdrva, i blizu primaknute o i, zaklonjene nakostreenim, sme im obrvama, a i kosa bi mu bila te boje - da ju je imao. U stvari, soba je bila sasvim mala, to je tepih inilo ve im, a oveka autoritativnijim. "elite li da gledate ili da u estvujete, monsieur Pfajfer?" upita on, i izgledalo je da se, govore i, podigao za nekoliko centimetara iznad stolice. "elim da igram", re e Pfajfer, staju i na tepih kao da treba da zauzme odre eni poloaj pa da tepih poleti. "A da li Vaa prijateljica eli da posmatra?" upita ovek, dok je Doana prelazila preko sobe da stane pored Pfajfera. "Ili ete dozvoliti da miz Oter bude telepatski povezana sa Vama." Nije dizao glas na kraju pitanja. "Kako, molim?" "Psihoveza, gospodine. Pomo u psihoprovodnika", glas mu dobi strpljiv i pokroviteljski prizvuk. "Znam ja ta je to, i ne elim je", odbrusi Pfajfer i odmaknu se od Doane. Ali uzajamno povezivanje mozgova bilo je upravo ono emu se Doana nadala. "Ma 'ajde", re e Doana. "Pusti me kod tebe." "Je l' ti to zaista misli?" upita on, okrenuvi joj se. Uhva ena njegovim prodornim pogledom, ona zaneme i samo klimnu. "Onda izvini. Ja nisam prozor kroz koji moe da gleda." To je acnu, i ona mu uzvrati, "Jesi li to ikada inio sa svojom enom?" Istoga asa poali to je to rekla. ovek za pisa im stolom se u tivo nakalja. "Oprostite, monsieur, ali da li Vam je poznato da se u ovim sobama igra isklju ivo u organe?" "Da, zato sam i doao kod Vas." "Onda Vam moda nije poznato da se na ovom spratu sve igre vode pomo u psihoprovodnika." Pfajfer, u nedoumici, re e: "Moda bi onda bolje bilo da mi ipak objasnite." "Naravno, naravno", re e ovek, blistaju i od ljubaznosti, kao da je upravo dobio bitku ili bogatstvo. "Naravno, ima mnogo na ina za igru, i ako

elite mogu Vam dati adresu prijatne ku e, tu blizu, gde moete igrati fer i bezbedno bez povezivanja mozgova. Da li da Vam tamo rezerviem jedan sto?" "Nemojte, za sada", re e Pfajfer, oslanjaju i se obema stisnutim pesnicama o glatku plo u pisa eg stola u stilu Luja XVI. Cvetne are na tepihu kao da su mu progutale stopala, i Doana pomisli da je to opti ka varka, taj efekat da je uhva en u zamku ispred stola jednog od efova kockarnice. Osetila je potrebu da zgrabi Pfajfera i izvede ga iz tog zaguljivog mesta. Umesto da to uradi, ona mu pri e. Moda e bar malo da popusti i da dozvoli da mu se uvu e u mozak. "Me utim, jedno od pravila koja vladaju u naoj ku i", re e ovek za pisa im stolom, "jeste da Vi i Va protivnik ili protivnici morate biti i fizi ki prisutni u istoj sobi." "A zato?" upita Doana, ose aju i kako se Pfajfer mrgodi na nju zato to upada u razgovor. "Znate", re e on, "nama se to, dodue, nikada nije dogodilo, ali u transakcijama na daljinu moe do i do varanja u igri. Deavalo se da neko izgubi organe na taj nepoten na in. Zato mi ne rizikujemo. Uopte." Dok je govorio, posmatrao je Pfajfera, neskriveno ga odmeravaju i, ekaju i da vidi njegovu reakciju. Ali Pfajfer se ve pribrao, i Doana je znala da je doneo odluku. "Zato se mora igrati s psihoprovodnicima?" upita Pfajfer. "Tako se kod nas igra", re e ef. Potom, posle jedne neprijatne pauze, nastavi, "Mi imamo svoje vlastite igre i pravila. I nae igre su, mislim, najzanimljivije. Trudimo se da budu i najobezbe enije, kako bi zatitili interese svih u esnika." "ta ho ete time da kaete?" "Ku a... mi... emo Vas posmatrati. Na krupije e biti telepatski uklju en, ali, uveravam Vas, ne ete ni najmanje osetiti njegovo prisustvo. Ako neto ne bude kako treba, ili se u ini da ne e biti kako treba, tada pffft - mi se umeamo. Razume se, ne moemo Vam nita obe ati, i bilo je ve slu ajeva da..." "Ali ako neto ne bude kako treba, to e biti ba zbog te modane veze." "Moda ovo ipak nije igra za Vas, gospodine." "Mora da ve raspolaete s toliko intimnih podataka o svakome ko je kod Vas igrao da biste mogli knjigu o tome da napiete", re e Pfajfer. "Modana veza uopte ne radi na taj na in. A osim toga, nas ugovor obavezuje da titimo svoje klijente." "I sebe." "Svakako." ef kazina je po injao da gubi strpljenje. "Ako oba igra a mogu da itaju misli jedan drugome", re e Pfajfer efu, "onda, u svari, vide i protivnikove karte." "Aha, shvatili ste, monsieur." Napetost izme u Pfajfera i efa kao da je po ela da poputa. "I, zaista", nastavi ef, "mi ovde imamo izmenjenu verziju igre chemin de fer, koju zovemo 'emi' naslepo. Sve karte se stavljaju na sto okrenute pole inom navie. To je igra vladanja sobom (i, naravno, igra na sre u), jer Vi morate potpuno izbrisati iz uma izvesne misli, dok, istovremeno, pokuavate da navedete svog protivnika da Vam u mislima pokae svoje karte. I zato ete biti u povoljnoj situaciji ako dozvolite da se Vaa prijateljica povee s Vama." Pfajfer baci pogled na Doanu i re e: "Molim Vas, objasnite mi." "Vrlo jednostavno, dok Vi igrate, Vaa prijateljica moe da Vam pomogne i vlastitim mislima zakloni Vae od protivnika", re e ef. "Ali za to Vam je ipak potrebno malo vebe. Moda bi bilo najbolje da isprobate priklju ivanje u nekoj od naih prostorija, gde ulozi nisu tako visoki." ef obori pogled, kao u znak potovanja a, u stvari, gledao je na CeeR ekran terminala ugra enog u antikni sto. Doan vide kako se Pfajferove nozdrve rairie. Jadni ku kin sin se upecao, pomisli. "Hajde, Karl, idemo odavde." "Moda bi trebalo da posluate gospo icu Oter", re e ef, ali mora da je ve znao da je pridobio Pfajfera.

"Ho u da igram 'emi' naslepo", re e Pfajfer, okre u i se Doani i besno je gledaju i. Ona zadra dah: ako izgubi, bila je sigurna da e udesiti tako da i Doana neto izgubi. "Upravo imam igru devetorice, devet igra a i devet pomaga a. Ali mora ete da sa ekate da se uprazni mesto. Bi e prili no skupo, jer igra i su ve umorni i zahteva e da dobiju unapred nekoliko Vaih poena, preko onoga to kazino uzima za sebe." "Koliko u morati da ekam?" ef slegnu ramenima i re e, "Imam jo jednog oveka koji ve eka ispred Vas. On e biti voljan da igra udvoje. Predlaem Vam da igrate s njim, radije nego da ekate. On je amater, kao i Vi, ali njegova ena, koja e biti u vezi s njim, nije. Naravno, ako ipak elite da sa ekate da drugi..." Pfajfer prihvati, i dok su on i Doana stavljali svoje otiske na razne formulare, ef im objasni da ne e biti ograni enja na ugovoru koji sve strane budu potpisale, i da e ga priznati ak i one vlade koje u svojim zemljama ne odobravaju tu vrstu kocke. Zatim se, kao prikaza, pojavi kosmati de ak da ih odvede u sobu gde e malo vebati i mo i bolje da se upoznaju. De akov ud je bio malo nabrekao, i Pfajfer se tek sada uplai. Iznenada se seti svoje majke i obavezne slube s povezivanjem mozga pri njenom ukopu. Sav se najei pri se anju na njene poslednje skaredne misli... Kosmati de ak odvede Doanu i Pfajfera u igra nicu, koja je mirisala na nauljena drvo, za ine, klasi an duvan i parfem. Na zidovima nije bilo ni holografija ni bilo kakvih ukrasa. Izuzev stola za kockanje presvu enog filcom, karata, debelog tepiha od iste vune, kompjuterskih konzola i kape nad kaminom sve u sobi bilo je od skupocenog drveta: hrasta, bresta, kedra, tikovog drveta, oraha, mahagonija, sekvoje, abonosa. Duguljasti, poluovalni kockarski sto, koji je na polovini bio prese en pokretnom pregradom, bio je od atlasnog drveta, kao i dve ljupke ali neudobne stolice s visokim naslonima, postavljene jedna do druge. Na stolu ispred njih nalazio se po jedan lem spojen s psihoprovodnikom, svaki uvijen u srebrnastu masku. "Zovemo ih pokeraka lica", re e de ak Pfajferu, stavljaju i jednu od tih kaciga na Doaninu glavu. Objasni kako funkcionie psihoprovodnik i opet zapita Pfajfera da li eli da on ostane. "Zato bih eleo da ostane?" upita Pfajfer, ali polna elja izme u njih dvojice jasno se videla. "Ja sam posve en u sve tajne igara na sre u. Mogu da Vam preusmerim misli - bez psihoprovodnika." Baci pogled na Doanu i nasmei se. "Stavi mi taj mehanizam na glavu i iza i, molim te", re e Pfajfer. "elite li da se vratim kada budete zavrili?" "Ako ho e", kruto odgovori Pfajfer, i Doana vide da mu je neprijatno. Postigla je jednu malu pobedu a da nije ni re rekla. De ak namesti lem na Pfajferovu glavu, potpuno bez potrebe podeavao ga je jo neko vreme, a zatim, oklevaju i, izi e. "Uopte nisam siguran da ovo elim", klonulo je gun ao Pfajfer. "Pa", re e Doana, "moemo bez teko a otkazati igru. Nae prvo povezivanje je samo radi vebe..." "Nisam mislio da ne elim igru. Mislio sam na psihovezu." Doana o uta. Do avola, pomisli, trebalo je da gledam u stranu kada mu se udvarala ona kosmata doma a ivotinja. "Lud sam to sam pristao na to, pre svega." "Da odem?" zapita Doana. "Ti si mene nagovarao da do em, seti se." Ustade, ali nije dobro procenila duinu gajtana izme u lema i konzole kompjutera, tako da joj on povu e lem na lice, guvaju i srebrnastu masku. "Mislim da si nervozna kao i ja", umiruju e re e Pfajfer. "Uspostavi psihovezu odmah ili da idemo odavde", Doana je odjednom postala besna i osuje ena. Uradi to, pomisli, i prvi put nije vie bila pasivna. Svakako ne pasivna. Proklet bio i on i njegov kosmati de ak! Zgrabi drveni prekida na gajtanu kojim su se uklju ivala oba psihoprovodnika, i istog asa oseti da je gurnuta u neku vrtoglavu svetlost. Okruivala ju je sa svih strana

kao da moe da vidi u svim pravcima. Ali to je ona samo gledala kroz Pfajferove o i. Videla je samu sebe, malu, ak i u njegovim o ima, malu. Posle prvog oka ona shvati da svetlost nije bila jaka; naprotiv, bila je blaga i difuzna. Ali to nije bila nikakva veza: Pfajfer je pokuavao da svoj um zatvori pred njom. Pojavio se pred njom kao savrena, glatka, ogromna lopta. Polako je rotirala, mrka, siva planeta, zatvorena za nju, zauvek zatvorena... "Je li ti sada srce na mestu?" pitao je Pfajfer, kao da se nalazi negde duboko u unutranjosti lopte. Bila je tako glatka, bez ijednog nabora ili ava. Zaista mu nisam potrebna, pomisli ona, i oseti kao da leti iznad povrine njegovog zatvorenog uma, krilato bi e koje je trailo ma kakav otvor, ma kakvu greku u njegovom odbrambenom sistemu. "Je li ti sada jasno", re e Pfajfer, uivaju i u zamiljenoj pobedi. "Nisi mi potrebna." Re i do oe upletene u prizor oluje koja se ljutito stade valjati preko planete. Obuzeta iznenadnom panikom, ona mu oblete oko uma kao insekt koji leti u krug oko izvora svetlosti. Traila je ma kakav oiljak ili pukotinu, ma kakvu anomaliju na toj glatkoj povrini. Bez njene pomo i on e prokockati svoje telo, znala je, ukoliko ona ne uspe da se probije kroz njegov odbrambeni pojas i dokae mu koliko je zaista ranjiv. "Tako, dakle, nisi mogao da odoli kosmatom de aku, a?" zapita Doana, dok su joj misli bile kao glatke ajkule koje plivaju kroz ledenu vodu. "Da li te on podse a na tebe samog, ili te ja podse am na tvoju majku?" Njegov bes i o ajanje ukazae se kao protuberance na Sun evoj povrini. Na tom mestu ostade otvor na glatkoj, zatitni koj Pfajferovoj lopti. Pukotina na modanom jajetu. Doana zaroni u pukotinu i na e se u Pfajferovoj unutranjosti - ne vie u spoljanjem svetu njegovih ula u kome je mogao da re ima iskae misao, vidi ne ije lice, ve mra nim, preistorijskim dubinama u kojima je sanjao, stvarao pojmove, gde je tonuo u svoja se anja i opet izlazio, gde su boravila slepa stvorenja njegove due. Bilo je to klizanje, glatko uranjanje, kao da se neko uvukao u samog sebe, i Doana je klizila, kao po ledu. Obrela se u mra nom svetu grotesknih i geometrijskih oblika, arkti kom svetu ogromnih ledenih bregova koji su plutali po moru bez dna. I u magnovenju, ona oseti Pfajferov neizmerni strah od spoljnjeg sveta. "Umojebu!" vrisnu Pfajfer, projektuju i ovu re u stotinu skarednih, odvratnih slika; a onda razbi Doanin odbrambeni sistem i ulete u najdublje kutke njenoga uma. Prona e joj slabe ta ke i uze sve to je mogao. Sve se to odigralo pre nego to je psihoveza bila prekinuta. Pre nego to je prava igra zapo ela. Kao da se nita nije dogodilo. Mukarac i ena, nose i istovetne maske sa lemovima, sedeli su preko puta Doane i Pfajfera. Pregradni zid bio je odgurnut u stranu, otkrivaju i ovalni oblik stola za kockanje, i drvetom obloena soba postala je dva puta ve a. Delilac karata i krupije sedoe, jedan u vrh i drugi u dno stola, izme u dva igra a. Delilac karata bio je mlad ovek, s napetim, okruglastim licem i ravnom, crnom kosom, potkresanom iznad ramena; najverovatnije je bio na obuci da postene krupije. Krupijeovo lice bilo je skriveno iza crne kacige; on e biti sve vreme uklju en u igru. Objasnio im je pravila, aktivirao psihoprovodnike, i igra zapo e. Doana i Pfajfer su opet bili uklju eni u uzajamnu vezu, ali za sada jo nije bilo veze izme u njih i mukarca i ene koji su sedeli preko puta. Pfajfer odagna sve misli, ba kao da se nalazi ispred lasera ili da daje intervju. Nau io je da prikriva misli jer je, nekako, oduvek imao ose anje da se mogu videti, naro ito od strane onih koji su eleli da mu nakode u politici, ili na poslu. Bele misli, zvao ih je, jer bile su sli ne belom umu. Pfajfer je mogao da oseti kako Doana krui oko njega poput vetra. Iako nije mogao da prikrije sve misli, mogao je sebe da sakrije od nje. Mogao je da je iskoristi, kao to je i ona mogla da iskoristi njega... ve ga je iskoristila. Postigli su sporazum putem obostrane ucene. Dok su bili u vezi, da

bi vebali, Doana je uspela nekako da se probije u Pfajferov um; zaprepa en i okiran, on ju je napao. I sada su se bolje poznavali. Izgradili su prostu strukturu simbola: on je bio svet, savrena lopta i bez i najmanjeg nedostatka, koju je Bog stvorio vlastitim rukama, svet jak i boanstven, kao misao; a ona je bila njegova atmosfera. Sadravala je sve elemente koji nisu mogli opstati na njegovoj glatkoj povrini. Bila je zatitni omota njegovog sveta. Izgradili su i mnemoni ke sisteme u koje su mogli da se skriju, ali su i dalje bili ranjivi jedno pred drugim. Pfajfer je naga ao da e Doana ostati pasivna - na kraju krajeva, takva je oduvek bila. Imala je tako e dobro razvijenu savest liberala- mistika, i bila je zaljubljena u njega. To je video ili bar mislio da je video. Ona ga ne e izloiti opasnosti. Pfajfer estita samom sebi to je sa uvao prisustvo duha, i to ga u ini jo hladnokrvnijim. Moda je to bilo zbog Doaninog prisustva. Moda zbog mnemoni ke zatite. Ali moda i nije. On je imao snanu volju, i ovo je bio samo jo jedan izazov. Uspeo je sve druge do sada da preivi, re e samom sebi. Doana stade da pada na njega u obliku kie, skre u i mu panju na svoje prisustvo i vebali su malo da razgovaraju koriste i kao zatitu geometrijske slike - bukvalno je to bio pljusak geometrijskih slika. Kada je krupije otvorio psihoprovodnike svih u esnika u igri Doana i Pfajfer su bili spremni. Ali nisu bili spremni da vide vlastite dvojnike kako ih gledaju preko stola. Dvojnici, naravno, nisu nosili lemove. "Prvo emo, mesdames i messieurs, da vidimo ko e birati boju", re e delilac karata koji nije bio uklju en u psihoprovodnik. Misli krupijea bile su samo u obliku neutralnog prisustva. "Za svaki organ uloen u igru, igra e se po tri igre, svaka po tri delenja", nastavi delilac. "U slu aju da jedan od igra a dobije dva puta uzastopce, tre e delenje ne e se igrati." Glas mu je delovao kao nametanje: bio je otar i hladan i dopirao je odnekud spolja, gde je sve delovalo hladno i odbojno. "Otkud oni znaju kako mi izgledamo?" zapita se Pfajfer potresen halucinacijom koju su stvorili njegovi protivnici. Ali pre nego to je Doana stigla da odgovori, on sam dade sebi odgovor: "Mora biti da umeju da uhvate subliminalne opaaje." "Nae predstave o samima sebi", re e Doana. Dvojnici postadoe grubi i runi, kao da da ih je otetio zub vremena. A Doanina dvojnica postajala je sve manja i bezna ajnija. "Ako se ne budemo pokrili, nemamo nikakvih izgleda." "Ne moe sve da pokrije, ali ne mogu ni oni", re e Doana. "To deluje u oba pravca. Primetila je pukotinu na ina e savrenoj lopti ispod sebe, i postala je crna magla, mijazam, zatitni prekriva . Pfajfer je bio uplaen, dakle ranjiv. Ali morala je da mu prizna da se bar nije sakrio od nje. Dosta za po etak... "Jesi li uspela da uhvati neto od njih, sliku, bilo ta?" zapita Pfajfer. "Bili smo isuvie zaokupljeni samima sobom. Sada emo sa ekati i biti spremni za slu aj da im neto promakne." "to e se desiti", re e Pfajfer, iznenada osetivi kao mu se vra a samouverenost. Duboko iz svog unutranjeg, simbolizovanog sveta, Doana i Pfajfer su gledali u spoljni svet gde se nalazio krupije, filcom prekriveni sto, karte, zidovi obloeni drvetom i maskirana stvorenja. Ta soba je bila samo pozornica na kojoj se igrala drama misli i slika. Pfajferu je bilo dobro poznato to ose anje da gleda dva sveta, dva nivoa, spoljni i unutranji. esto se budio iz no nih mora da bi se obreo u svojoj dnevnoj sobi ili u biblioteci. Znao je da je potpuno budan, a ipak je jo mogao da vidi svoj san kako se razmotava pred njim, da posmatra udovita iz svog komara kako se unjaju po sobi - zveri iz unutranjeg, putene u poznati,

umiruju i zabran spoljnog sveta. To su uvek bili trenuci straha, jer tada je sigurno bio na ivici... i mogao je da padne. Delilac pomea dva pila karata i stavi ih u takozvanu "cipelu" - kutiju iz koje su karte mogle da iskliznu samo jedna po jedna. Tri karte ostavi u stranu. To se zvalo tradicionalno spaljivanje pila. Zatim dade jednu kartu Pfajferu i jednu njegovom protivniku. Obe karte otkrivene padoe na sto. Pfajfer je dobio kraljicu herc. Njegov protivnik devetku herc. Tako je Pfajfer izgubio pravo da bira boju. Kao to je u ajncu cilj da se prikupe karte iji je zbir dvadeset i jedan, ili to je mogu e blie toj cifri, cilj u "emiju naslepo" jeste da se dobiju karte iji je zbir devet. I tako, slike, koje se normalno broje deset, ovde se broje nula. Ke evi, koji se normalno broje jedanaest, postaju jedan; a sve ostale karte imaju svoju normalnu osnovnu vrednost, izuzev desetki, koje se, kao i ke evi, broje jedan. "Monsieur Deux pobe uje, devet prema nula", re e delilac karata, gledaju i sada u Pfajferovog protivnika. Pfajfer je bio Monsieur Un, a njegov protivnik Monsieur Deux samo zbog mesta za stolom na kome su sedeli. "Prvo pa muko", re e u sebi Pfajfer. "Ne otvaraj se", re e Doana, pretvaraju i se u maglu, potom crnu kiu, jarku Sun evu svetlost i dugu, da bi ovim vizuelnim kaleidoskopom sakrila Pfajfera od njegovih protivnika. "Pazi sada, on e biti slabiji kada progovori, ja u te zakloniti." "Vi birate", re e krupije. Misli su mu bile upu ene Pfajferovom protivniku, koji je paljivo zurio u Pfajfera. "Pazi sada", re e Doana Pfajferu. "Poto smo obojica dobili her eve, njima bi moda trebalo i da po nemo", re e Pfajferov protivnik glasno, da bi ga uo delilac. Pfajferu se njegove re i u inie kao otre krhotine stakla. "U njima su smetene nae emocije: zato je bolje da ih se to pre otarasimo." Pfajfer oseti da se ovek smei. "Slaete li se?" "Vi birate", bezbojnim glasom re e Pfajfer deliocu. "Ne proputaj misli", re e Doana. Pfajefer nije uspeo da uhvati nijednu misao svog protivnika ili ene koja je bila s njim; oboje su bili njegovi i Doanini prazni dvojnici. "Pravi se da ti nije stalo", re e ona. "Ako se bude nadao da e mu videti karte, i bude zavirivao u njega da mu na e slabu ta ku, izbaci e te iz igre." U pravu je, pomisli Pfajfer. Pokua da se opusti, da se smiri; mislio je samo neupadljive bele misli i nastojao da ne obrati panju na onaj vor strepnje koji mu je kopao po utrobi. "Karte", re e delilac, izvla e i dve karte iz "cipele", okrenute licem nanie, jednu za Pfajfera, drugu za njegovog protivnika. Zatim jo po jednu kartu, a potom nastupi napeta tiina; kao da ak ni misli nisu prodirale kroz vazduh oko njih. Zavladalo je neprirodno zatije... Pfajfer je imao devetku iz ruke, u stvari, pobedni ku kartu (kraljicu i devetku karo), i podigao je pogled, spremaju i se da pokae karte, kad iznenada vide kosmatog de aka kako sedi za stolom, nasuprot njemu. "ta, do vraga..." "Brzo, kai ta ti je u ruci", viknu Doana, ose aju i se kako mu se lezde otvaraju, kako vreli vodopad straha kulja iz njih. Ali pre nego to je Pfajfer stigao da progovori, njegov protivnik re e. "Moj prijatelj preko puta ima devetku iz ruke. Kraljicu i devetku, obe karte karo. Poto sam ja rekao ta dri - a verujem da nisam pogreio, ja..." Delilac okrenu Pfajferove karte licem navie i re e: "Monsieur Deux je u pravu i pobe uje zato to je pogodio." Da je Pfajferov suparnik pogreio, Pfajfer bi automatski bio smatran za pobednika, ak da je ovaj i imao ja e karte. Delilac zatim podeli jo po jednu kartu iz "cipele". "Trebalo je da mi ti sakrije misli", re e Pfajfer, ali ve se bio pribrao i opet je mislio samo bele misli.

"To i pokuavam", re e Doana. "Ali ti nema poverenja u mene: pokuava da se sakrije i od mene, ne samo od svog protivnika. ta onda, do vraga, mogu da uradim?" "Oprosti", pomisli Pfajfer. "Zar se toliko boji da ne vidim ta ose a?" "Sad nije ni mesto ni vreme za to." Ritam belih misli mu se poremeti; Doana se pretvori u snenu vejavicu, pomau i mu, uljuljkuju i ga opet u belu neprovidnost. "Mislim da me krupije nervira, zato to je uklju en u nas, to su mu dostupne sve nae tajne misli..." "Ma, pusti krupijea... i za ime Boga, prestani da se brine da li u ja neto da vidim. Ja sam na tvojoj strani." "Monsieur Un, ho ete li, molim Vas, uzeti svoje karte", re e delilac. Krupije klimnu glavom u pravcu Pfajfera i pusti neutralne, papirnate misli. Pfajfer podie ivicu svojih karata i zaviri. Imao je puba karo - to se brojalo nula - i dvojku pik. Bi e mu potrebna jo jedna karta. "Nemoj misliti na svoje karte", uzviknu Doana. "Jesi li uhvatio neto s druge strane stola?" Pfajfer oslunu, kao da slua vlastite misli. Nije pogledao glavu da pogleda u protivnika jer bi ga poremetio pogled na njegovo lice - ili lice kosmatog de aka - kako bulji u njega preko stola, puno privla nosti. U sebi stvori sliku jedne uplje, prazne ene, potpuno bez organa. Zamisli je kao dak koji je odnekud dobio ljudski oblik. "Ostani na tome", re e Doana. "Moe biti korisno." "Ali onda ne mogu da vidim njegove karte." "Sa ekaj malo. Budi miran." "Da li monsieur eli jo jednu kartu?" upita delilac Pfajfera. Pfajfer uze jo jednu kartu, a to u ini i njegov protivnik. Pfajfer nije imao pojma koje karte njegov protivnik dri u ruci. Po svemu je izgledalo da e ovo zaista biti igra naslepo. Kada su pokazali karte, delilac objavi: "Monsieur Deux pobe uje, est prema pet." Pfajfer je opet izgubio. "Igram naslepo", zabrinuto re e Pfajfer Doani. "Ni on nije uspeo da vidi tvoje karte", odgovori ona. Ali to ga nije mnogo uteilo, jer izgubivi prva dva delenja bio je, u stvari, ve izgubio prvu igru. A ako bude izgubio i drugu, izgubi e i srce, koje je - uprkos belih misli - ose ao kako mu lupa u grlu. "Smiri se", re e Doana. "Ina e e se potpuno otkriti. Ako mi pokloni poverenje i prestane da izbacuje odbrambeni oklop prema meni, moda u mo i da ti pomognem. Ali mora e da me pusti u sebe; kako sad stvari stoje, daje naim prijateljima poprili an manevarski prostor. Hajde da se sjedinimo... da se ven amo." Ali Pfajfer nije bio raspoloen za zajedljivosti. Strah mu je sve vie rastao, polako i neumitno. "Moe predati igru", re e Doana. "I to je mogu nost." "I pokloniti drugima organe koje nisam ni pokuao da dobijem u igri?" Na glatkoj povrini Pfajferove lopte ukaza se pukotina i Doana pusti da je proguta. Povrina lopte se izmeni, na njoj se ukazae planinski lanci, bujna vegetacija, cve e, pustinje, sva ona izmeana raspoloenja Doanina i Pfajferova. Pfajfer vie nije bio usamljen; bio je zati en, a ipak opasno izloen. Unutra u njemu, u toj ljudskoj, vlanoj tmini. Doana obe a da ne e zloupotrebiti svoj poloaj. Na brzinu uhvati misao na Pfajferovu pokojnu majku, koja je bila mii ava ena, krupnih kostiju i irokog lica. Tako e vide da je Pfajfer mrzeo svoju majku, i dalje isto onoliko kao kada je bila iva. U slede em delenju - prvom delenju druge igre, Pfajfer je dobio peticu tref i dvojku pik, ukupno sedam poena. Nije hteo da uzme drugu kartu dok ne vidi karte svog protivnika. Ali kada je pogledao preko stola, ugledao je kosmatog de aka koji mu dobaci poljubac. "Opet si izloen", re e Doana i oni zamislie da se nalaze unutra, u svome svetu, u mislima stvorie zatitni ki omota mraka oko sebe, ostavljaju i samo jedan mali otvor, da bi kroz njega motrili na svoje neprijatelje.

"Usredsredi se na tu sliku uplje ene", re e Doana Pfajferu. "Trebalo bi da je to supruga ili ena onoga monsieur Deux-a. Ja ne mogu da je tako dobro predstavim sebi kao ti." Ali Pfajfer je pokuavao da smiri svoje emocije i mra nog, opasnog demona svoga se anja. Slika kosmatog de aka oslobodila je u njemu uspomene, strahovanja, ose anja krivice. Pfajfer se seti svoga oca, koji je bio lekar. Uvek je bilo dosta novca, ali otac je od njega izvla io kamatu u ose anjima za svaki dolar koji bi mu dao. I zato se malom Pfajferu esto vra ao komarni san kako ga dudla svome ocu. Ti komari su mu se opet javili posle maj ine smrti. Ona je videla tu homoseksualnu fantaziju kada se Pfajfer uklju io u nju na njenoj samrtnoj postelji. Pfajfer je i dalje imao te komare. I sada, uprkos njegovoj volji, kroz um mu je stalno prolazila slika kako ga dudla kosmatom de aku, prouzrokuju i ose anje krivice i odvratnosti. De ak i njegov otac nekako su postali jedno isto. "Otvara se", upozori ga Doana, misli su joj bile kao me ava. Sada je ve mogla da vidi put koji je vodio u Pfajferovu unutranjost, u te sobe pune sahranjenih se anja. Ili jo bolje, ona ih zamisli kao podzemne pe ine; sve je u njima bilo netaknuto, savreno, skrivenog od tetnog delovanja svetlosti i vazduha svesti. Sada ga je upoznala... Pfajfer se pribra i zaviri u um svoga protivnika. Sliku ene bez organa gurnu pred tog oveka. Kao da je pocepao paukovu mreu. Pfajfer oseti ovekovu bol kao pero koje mu dodiruje kou: ena bez organa bila je supruga gospodina Dva. Pfajfer mu je provalio u misli; mogao je da oseti ime svog protivnika, neto kao Gajah, Gahaj, Gaje, da, to je bilo, Gaje, a ena mu je bila ve sva ispranjena. U tami svoje podsvesti Gaje ju je video kao praznu vre u. Bila je strasven kockar i prokockala je ve sve svoje organe; Gaje je mrzeo kocku, ali ona ga je op inila, i on ju je istovremeno i mrzeo i voleo, i sada je upravo zapo injao svoj samounitavaju i pad. Ona je sada po ela da prazni i njega. Kockala se u njegove organe. Pfajfer uputi Gajeu svoju misao: "Ispranjena je." Ali mogao je da nazre samo Gajeove misli. Njegova ena nije bila izloena. Niti je bila bezopasna. Ona dobaci Pfajferu sliku kosmatog de aka, i Pfajfer oseti kako mu glava silom pada u njegovom pravcu. Ali to, odjednom, prestade da bude kosmati de ak. Pojavi se Pfajferov otac! Vie nije bilo odstupnice. Pfajfer je bio uhva en u zamku, bio je mali i ranjiv. Gaje i njegova ena su ga gutali, zajedno s mislima. Spasla ga je Doana. Odvukla ga je, i on je opet postao svet, zavijen u belinu, u sneg. Opet je bio bezbedan, kao u Doaninoj ledenoj utrobi. "Gledaj", re e mu Doana posle jednog trenutka, i Pfajfer kao u misti nom otkrovenju ugleda Gajeove karte, vide ih sahranjene u Gajeovim o ima, zajedno sa slikom njegove ostarele ene. U tom trenutku, Pfajfer je video Gajeovu unutranjost i zaboravio na sebe. Gajeova ena se zvala Grejs, i bila je sva izjedena od silnih operacija, od silnih igara saka enja. Bila je Plavi an eo (da, gledao je taj prastari film), a Gaje je bio budala. Budala je drala u ruci keca herc i peticu karo. Sada Pfajfer oseti da se sre a okrenula; to ose anje je poznato kockarima, to ose anje dubokog sklada, kao da i sam postaje dobra karta. Ni bes, ni strah, ni mrnja, samo pobeda. Pfajfer glasno re e ta Gaje dri u ruci i tako ga spre i da zatrai drugu kartu, moda ba sre nu trojku, koja bi mu popunila zbir do devet. Pfajfer je dobio to delenje i zahvalio se Doani. Misli su mu bile o ljubavi, ali izbor slika bio mu je sku en. Doana je sada postala deo njegovog vlastitog ritma i harmonije, stalno prisustvo; a ona je, zauzvrat, sanjala o pobedonosnim ma kama koje su tako ne ujno i elegantno hodale kroz bujnu vegetaciju na Pfajferovoj lopti. Ma ke koje se stadoe pariti, a potom proderae jedna drugu.

Pfajfer je dobio i drugo delenje i tako pobedio u drugoj igri. Sada su on i njegov protivnik bili izjedna eni. Slede a igra e biti odlu uju a. Pfajfer oseti onu mirnu, hladnu sigurnost da e uzeti Gajeovo srce. Opsesija da mora ogoleti i unititi svog protivnika postala je vanija od dobijanja ili gubljenja organa; bila je to brza i sjajna bujica, osveavala je kao voda. Sada je bio u boljem svetu, na jednoj potpunijoj, zadovoljnijoj razini stvarnosti. Svi kockari sanjaju o tome: da sve dobiju ili sve izgube, ali da budu u centru, u samoj igri. Igra je ponela ak i Doanu. I ona je elela da razdire - da raspori onaj par preko stola, da im oduzme sve tajne, da im ponienja prebira jedno po jedno, kao brojanice. Oni su bili Pfajferovi neprijatelji... a njegovi neprijatelji bili su i njeni. Svi su sada ve bili izloeni, umorni od borbe, iscrpljeni telom i duhom, pa ipak, utonuli u igru, izgubljeni u savrenom, zgusnutom vremenu. Pfajfer je mogao da vidi Gajeovo lice, onako kako ga je sam Gaje video i kako ga je Grejs videla. iroki nos, tamna koa na licu, nisko elo, velike ui; a ipak je to bilo snano lice, i lepo na neki zverski, zastrauju i na in - ili je Grejs tako mislila. Gaje je sam sebe smatrao slabi em; mii i na licu bili su mu isuvie oputeni. Gaje nije uspeo u ivotu, iako je stekao pravo bogatstvo na berzi. eleo je da bude matemati ar, ali bio je lenj i izgubio je "kliker" ve u dvadeset petoj godina. Gaje bi bio sjajan matemati ar, i znao je to. A Grejs je bila kurva, koja je iskori avala i sebe i sve one oko sebe. Bila je ena s velikom religioznom stra u, koja je htela da se zaredi i postane monahinja, ali su je zaludeli razni kultovi zbog njene opsednutosti kockom i psihoprovodnicima. Ali Pfajfer je samo malo uspevao da zaviri u nju. Bila je hladnokrvna betija, i imala je ve e rezerve snage nego svi oni zajedno. Ova poslednja igra bi e psiholoka klanica. Se i e se noevima, drobiti jedan drugog maljevima. Pfajfer je dobio prvo delenje. To je bilo pravo uivanje; toliko mnogo organa moglo se dobiti ili izgubiti i jo za tako kratko vreme. Slede e delenje Pfajfer je izgubio. Gaje je ogoleo Doanu, koja je otkrila Pfajferove karte a da ni sama bije bila svesna. Gaje ju je otvorio, prodro u svu onu efikasnost i sre enost da bi se otkrila ljutina i pouda, i jedno neobuzdano, okeansko saaljenje. Doanine emocije su se uvijale i puzale po njoj poput prekrasnih, raznobojnih i glatkih zmija. Pfajfer je bio isuvie zanet igrom da bi je zatitio. Prva Doanina nekontrolisana misao bila je da se osveti Pfajferu, da ga izloi napadima; ali on se otvori pred njom, zakopa je u bele misli koje su bile ledene i od kojih je sve trnulo kao od leda, i zamoli je da mu oprosti ne progovorivi ni re , ve samo blagim, zaokruenim, utenim mislima koje su kod njega bile isto to i ljubav. Nije mogla vie da mu veruje, a nije mogla ni da ga izloi drugima. U ovom trenutku mogla je samo da ga prihvati takvog kakav je. Delilac dade Pfajferu trojku karo i keca pik. Imao je ukupno samo etiri poena; mora e da trai drugu kartu. Svoje misli nije otkrio Doani, jer ona ga je samo titila. Ona je mogla da napadne Gajea i njegovu kurvu, da otkrije njih da bi im videla karte. Gajevo srce vie nije bilo samo jedan od njegovih organa - sada vie ne, i ne u Pfajferovim o ima. Bio je to sav njegov ivot, pa makar i za trenutak. To je zna ilo potvrditi se za ceo ivot. Zna ilo je biti iv. Iznenada opet pomisli na oca. "Zatvori se", re e Doana. "Krvari." Nije pokuala da prodre u njegove misli; to bi samo jo vie izloilo Pfajfera, i jo opasnije. "Pomozi mi", zamoli Pfajfer Doanu. Od ovog delenja zavisilo je da li e dobiti ili izgubiti igru... i svoje srce. Ona jo jednom postade njegov ogrta , njegova atmosfera, i jo jedanput ona ledene niti svojih belih misli uplete me u njegove. Ovo je ljubav, pomisli ona. Pfajfer nije mogao da vidi Gajeove karte i nervozno zatrai od Doane da neto u ini. Gaje je igrao mirno, Grejs ga je dobro pokrivala, jednostavno ga je skrivala. Tu nije bilo nikakvih strasti.

Doana isprazni svoj um, postade neutralna; a ipak se pretvorila u iglu hladne, saete misli. Zabadala se, tragala, dodirivala misli svojih protivnika. Kao da je plivala kroz jedan stalno promenljivi svet ta aka i zagrada, opipljiv kao gvo e, te an kao voda. Kao da su Gajeove i Grejsine misli postale svetle e ta ke na fluorescentnom ekranu. I jo je nisu opazili. Gaje je bio isti kao Pfajfer, pomisli Doana. Naizgled staloen, obuzdan, ali sve je to bila arena laa, da bi se sakrila jedna slaba gra evina. Bio je toliko slabiji od Grejs, koja ga je podupirala i zaklanjala. Ali Grejs je usredsredila svu svoju energiju na Gajea; i uhvatila ju je groznica, kao da se opet kocka u svoje vlastite organe. Nema sumnje da je Grejs o ekivala da e Doana i Pfajfer napasti Gajea, koji je video svoje karte. I zato Doana napade Grejs, koja je bila sva u kockarskom zanosu dok se igralo to delenje. Doana se prikrade mimo Grejsinih misli, probi joj se u um, kroz mra ni lavirint i kanale njenih se anja, sve do opasne zemlje podsvesnog. Nevidljiva kao vazduh oslukivala je Grejs, itala je, otkrila: mijazam seksualnosti. Kao dete su je brutalno silovali. Posle uli nih nemira u Manoski. Silovana u klozetu, za ime Boga. ovek ju je prvo razderao pomo u pu ane cevi, a zatim uao u nju. Uzimao ju je, jedan krvavi komad za drugim, onako kako je ona posle uzela Gajea. Onako kako su je i drugi uzimali u sobama poput ove, u ovom kazinu, u ovom klozetu. A Gaje, sada kada ga je Doana gledala Grejsinim o ima, taj neporemetljivi Gaje, koji je imao tako mnogo novca i tako malo ivota, koji se tako mnogo bojao enine prolosti, njenih ljubavnika i slobodnog ponaanja koje je nazivao perverzijom. Ali on je sve na svetu zvao perverzijom. Kako ga je samo mrzela ispod onoga to je nazivala ljubavlju. Ali on je izgledao isto kao ovek koji ju je onako davno silovao u klozetu. Nije mogla da mu se seti lica - toliko je dobro uspela da ga istisne iz svog uma - ipak, bila je kao munjom oinuta kada je prvi put videla Gajea. Osetila je kako je privla i, ali istovremeno i odbija; volela ga je. Doaninim posredstvom Pfajfer je video Gajeove karte; dvojku i esticu pik. Mogao je da glasno kae ta Gaje dri u ruci, ali nije bio siguran za dvojku. Li ila je na herca, ali mogla je biti i karo. Ako pogrei, izgubi e ovo delenje i svoje srce. "Nisam siguran", re e Pfajfer Doani, o ekuju i pomo . Ali Doana je imala svoje probleme. Grejs ju je otkrila i bila je ja a nego to bi Doana ikada pomislila. Doana je bila uhva ena i zatvorena u Grejsinom umu; a Grejs, koja nije mogla da se suo i s onim to je Doana otkrila, sve je poricala. I slomila se. U tom magnovenju, Doana oseti kako ona postaje Grejs. Oseti sav Grejsin bol i kako se davi ispod teine se anja, u trenutku kada su se njihove due i li nosti stapale u belom usijanju. Ali pre nego to su se Doana i Grejs nerazdvojno stopile, Doana se povu e, shvativi da se bori za svoj ivot. Vrisnu krupijeu da prekine igru. Ali njeni krici su bili uzalud, jer Grejs je istog asa kliznula u krupijeov um, i zgrabila i njega. Imala je mo i o ajanje psihoti ara, i Doana shvati da e ih Grejs radije sve pobiti nego da se suo i s istinom o sebi i Gajeu. Pobesnela Grejs navali na Pfajfera. Da ga ubije. Optuivala ga je to je doveo Doanu, i Doana oseti unitavaju i bol, kao da je iva sahranjena u blatu Grejsinog uma. Pokuala je da se i upa iz Grejsinih misli, da se ne bi uplele s njenima i postale njene. Osetila je Grejsinu krvolo nost... elju da ubije Pfajfera. Grejs zgrabi Pfajfera svojim mislima, obmota ga crnim mreama od kojih nije mogla da ga oslobodi ni bela misao, ni bilo ta drugo. Kao pauk je obmotavala svoj plen u mraku, trae i neku psiholoku slabu ta ku, greku prirode, moda neki krvni sud koji bi mogao da mu prsne u mozgu...

Doana pokua da se izvu e iz bolova, ispod one ogromne betonske plo e koja ju je mrvila. Zapita se, ironi no, da li misao ima masu. Kako glupa predsmrtna pomisao, re e samoj sebi, i iznenada se seti pri e koju joj je ispri ao otac, o umiruju em rabinu koga je nerviralo itanje minjanske molitve oko njega, jer je hteo da prislukuje kako pod prozorom dve pralje nekoga ogovaraju. Mnogo godina kasnije, otac joj je priznao da to uopte nije bio jevrejski vic, bio je budisti ki. Zaka i se pani no za tu misao. Seti se kako se njen otac smejao posle onog priznanja. Bol je jenjavao dok je sledila tu misao. ... kad bi misao imala masu. Zamiljala je da se oslobodila, da je, naavi odgovaraju i ugao, uspela da pobegne iz Grejsine zamke, kao da su misao, emocija i bol isto matemati ke kategorije. To se i dogodi, za tren oka. Ali ako ho e da spase Pfajferu ivot, i svoj vlastiti, mora e smesta neto da preduzme. Pokaza Grejsi njenu prolost. Pokaza joj da se udala za Gajea zato to je mnogo li io na oveka koji ju je silovao u detinjstvu. Gaje je to tako e video i vrisnuo. Kako je samo mrzeo tu Grejs, ali ni blizu onoliko koliko je ona mrzela samu sebe. Pokuavao je da je zaustavi, ali nije imao snage. I on je bio uhva en. Kao da je priterana u oak. Kao da je opet u onom klozetu sa svojim silovateljem, ona napade Gajea. Ali sada je imala oruje. Zamisli da je umro, zarobi ga u vrisku, i kao da ga neto iznutra stee, njegov krvni pritisak po e da se penje. Pronala mu je oslabeli krvni sud u mozgu i on pu e. Taj napor je iscrpeo Grejs, i nekoliko sekundi kasnije krupije je ve uspeo da ovlada situacijom i da prekine sve veze izme u njih. Gaje je odmah bio prikop an na jedinicu za odravanje ivota koja je smesta primenila metod oivljavanja sr anog pritiska, da bi srce nastavilo da mu kuca. Ali bio je mrtav... Bi e nekih neprijatnih pravnih problema, ali ve samim tim to je preiveo, Pfajfer je dobio igru, u stvari, pobedio Grejs i zadobio sve Gajeove organe. Dok je Pfajfer nemo zurio kroz providne zidove transpoda koji je Doanu i njega munjevito nosio kroz vazduh iznad Pariza, to dalje od njegovih opasnosti i prljavih uivanja, oseti kako se u njemu budi neto novo i blago prema Doani. To je bila novoprona ena intimnost i zahvalnost i... ljubav. Ali u Doani su jo odzvanjale Grejsine misli, kao da se jednim delom nepovratno stopila s Grejs. I u njoj se probudi jedno novo ose anje prema Pfajferu. Moda je to bila obnova, vii stepen razvoja njene ljubavi. Voleli su se... ali i u ovom trenutku Doana oseti jaku potrebu da se opet kocka. Pet Marfi NA OSTRVIMA Iako je sunce ve gotovo zalo, Moris je nosio tamne nao ari kada je doao da do eka Nika, na maloj pisti od nabijene zemlje koja je sluila kao jedini aerodrom na Zalivskim ostrvima. Nik je doleteo iz Los An elesa preko San Pedro Sule u Hondurasu. Provirivao je kroz napukli prozor starog DC-3, kada je ovaj, uz mali potres, sleteo. Moris je stajao, nezgrapno kao svaki tinejder, pored jednosobne drvene barake u kojoj se nalazila carinska sluba za sva Ostrva. Moris: crna kovrdava kosa, crvena kapa za bezbol navu ena do samih nao ara za sunce s metaliziranim staklom poput ogledala, koulja s duga kim rukavima provaljenih laktova, farmerice s iskrzanim nogavicama. Neki nasmejani de aci u oporu izletee iz aviona i zgrabie torbe s ronila kom opremom i kofere, da ih odnesu na carinu. Osim Nika, svi putnici u avionu bili su sportski ronioci, na putu za odmaralite na Antonijevom Sprudu s druge strane Roatana, najve eg ostrva u grupi.

Nik se sastao s Morisom na pola puta do zgrade carinarnice, dao mu asopis i samo rekao: "Pogledaj na strani pedeset." lanak je nosio naslov "Fiziologija i ekologija novih vrsta svetle ih riba" od Nikolasa K. Renda i Morisa Morgana. Moris je kratko vreme prou avao lanak, prelistavaju i stranice i ne obra aju i panju na grupu de aka koji su hitali mimo njega, nose i ogromne kofere koje su jedva vukli. Moris podie pogled na Nika i utke se nasmei beli zubi blesnue na mravom, opaljenom licu. "Dobro izgleda", re e. Niku se u ini da mu je glas malo ogrubeo otkad su se poslednji put videli. "Imaju i u vidu da ti je to prva publikacija, izvanredno je." Nik nespretno potapa Morisa po ramenu. Nik je izgledao i ponaao se kao da mu je vie od trideset i pet godina, koliko je imao. Na univerzitetu se sa svojim kolegama ophodio ljubazno, ali na odstojanju i nije imao pravih prijatelja. S Morisom je, od svih svojih poznanika, bio najoputeniji. "Hajde", re e Moris. "Da uzmemo tvoju opremu i da krenemo." Pokuavao je da zvu i poslovno i trezveno, ali odavao je svoje uzbu enje time to je i nehotice preao na nare je kojim su govorili stanovnici Ostrva - staromodni engleski s udnim modulacijama u izgovoru i nekakvim svojim, osobenim gramati kim pravilima. Nik dade baki de aku koji je odvukao njegove torbe do carine i stade da sa eka, iza gomile ronilaca. Carinik pogleda u Nika, udari mu pe at u paso i re e: "Produite. Prijatan provod." Carinske formalnosti na Ostrvima zaista su bile samo formalnosti. Iako su se Zalivska ostrva nalazila pod upravom drave Honduras, ostrvljani su se uglavnom vladali po svojim pravilima. Zalivska ostrva su leala malo podalje od obala Hondurasa, u onom delu Karipskog mora koje se nekada zvalo pansko more. Stanovnitvo je bilo udna meavina: indijanski domoroci, naseljeni robovi zvani Karibljani, i potomci engleskih gusara koji su ostrva koristili kao bazu. Pista aerodroma protezala se du obale i bila je s jedne strane oivi ena uzanom, pe anom plaom. Moris je svoj amac nasukao na jedan kraj ove obale. "Imam novi amac, jo bolji", re e Moris. "Ako nas struje budu posluile bi emo u Ist-Harboru za dva sata. Kladim se." Natovarie Nikovu opremu i otisnue se od obale. Moris je uzeo kormilo. Navukao je kapu duboko na o i, tako da je vetar ne moe oduvati i nagnuo se malo nasuprot vetru. Nikovu panju privukla je Morisova aka na kormilu; izme u prstiju imao je tanku opnu. Niku se u ini da se ta opna pove ala tokom ova etiri meseca, otkako je poslednji put bio na ostrvu. Delfini iskrsnue niotkuda i stadoe da ih prate, jau i na talasima, ska u i i pljuskaju i du bokova njihovog amca. Nik je sedeo na pramcu i posmatrao Morisa. De ak je bio sav usredsre en na upravljanje motornim amcem. Iza njega su se igrali delfini i bela brazda ostajala je na srebrnastoj vodenoj povrini. Delfini iznenada odsko ie u suprotnom pravcu, vra aju i se na otvoreno more i amac se priblii Ist-Harboru. Gradi se protezao du obale priblino jednu milju: grupa jarko obojenih ku ica na stubi ima, bakalnica, nekoliko radnji. Ku a koju je Nik bio iznajmio nalazila se na kraju grada. Moris veto pri e pristajalitu od dasaka u blizini ku e i pomoe Niku da prenese svoju vre u s opremom za ronjenje i ostali prtljag do ku e. "U friideru ima piva", re e Moris. "Hladnog." Nik izvadi dva piva. Vrati se na doksat ispred ulaznih vrata. Moris je sedeo na ogradi, zagledan u ulicu. Iako je sunce bilo ve zalo i sumrak se naglo sputao, Moris je i dalje nosio svoje nao ari protiv sunca. Nik sede na ogradu pored de aka. "Dakle, ta si mi radio od kada smo se poslednji put videli?" Moris se nasmei. Skide nao are i zabaci ka ket na potiljak. Nik je sada mogao da mu vidi o i - velike, crne i pune suzdranog uzbu enja. "Odlazim", re e Moris. "Idem u more." Nik otpi duga ak gutljaj piva i obrisa usta. Znao je da e to do i, kadtad. Odavno je znao. "Moj otac, zna. Doao je u luku; i plivali smo zajedno. Uskoro u sasvim oti i s njim. Vidi." Podie jednu ruku. Opna mu se ve protezala od korena

prstiju gotovo do vrha. Svetlost iz lampe na doksatu prosijavala je kroz tanku kou. "Menjam se, Nik. Jo malo pa e biti vreme." "ta ti majka kae na sve to?" "Mama? Nita." Sav je vrio od uzbu enja. Stavi ruku na Nikovu miicu, dodir mu je bio hladan. "Ja odlazim, Nik." Pre deset godina Nik je ronio no u blizu Srednjeg spruda, malog koralnog ostrva nedaleko od Ist-Harbora. Ronio je po no i i sam, da bi prou avao no nu ekologiju podvodnog grebena. Uprkos svojih dvadeset i pet godina, Nik je i dalje bio toliko mnogo radoznao da nije vodio ra una o ivotnoj opasnosti. Podvodni koralni greben se menjao dok je dnevna svetlost polako gasnula. Razne vrste riba izlazile su iz svojih skrovita; razne vrste beski menjaka su se unjale za plenom na povrini korala. Nika je naro ito zanimala jedna vrsta malih riba koja je svetlela u mraku. Ispod oba oka te ribice su imale jedan organ ispunjen bioluminiscentnim bakterijama, koje su odavale hladnu, zelenu svetlost. To su bile plaljive ribice, koje su ivele na velikim dubinama i dizale se do koralnog grebena samo kada je bio mlad mesec i no bez svetlosti. Ajkule su tako e dolazile no u s pu ine, da se unjaju oko grebena trae i plen. Niku nije ba bilo stalo da ih prou ava, ali one su ponekad prilazile da prou e njega. U jednoj ruci nosio je podvodnu lampu, u drugoj tap za omamljivanje ajkula. One su uglavnom bile samo radoznale. Poto bi na inile krug oko njega, otplivale bi dalje. Te no i pre deset godina, siva ajkula, koja je na inila dva kruga oko njega, izgleda da nije to shvatila. Nik joj je video pljosnato, crno oko, kako ga bezose ajno posmatra. Ajkula se okrenula da napravi jo jedan krug oko njega, veto i ljupko, tako da je izgledalo da se kre e bez ikakvog napora. Pribliavala se; i Nik pomisli, dok je kretao da ispliva na povrinu, kako je ona u stvari, elegantna maina za ubijanje. Secirao je ajkule i divio se kako im mii i tako neumorno rade i kako su im zubi svrsishodno raspore eni. Do eka ajkulu udarom iz tapa za omamljivanje, vrlo jakim udarom, ali patrona s eksplozivom na vrhu tapa omanu. Ti naboji su esto omanjivali. Jo gore: ajkula se premetnu i vrati ka njemu. Kada je ponovo pokuao da je udari, tap mu iskliznu iz ruke, povu en jednim vrtlogom podvodne struje. Uzalud je pokuavao da ga ponovo dohvati i morao je da ga posmatra kako tone okre u i se na sve strane, izlu uju e sporo, kao svi predmeti pod vodom. Ajkula napravi iroki krug, zatim ponovo krenu ka njemu: elegantna efikasna, ubila ka. Senka koja je ajkuli presekla put nije bila ni elegantna ni efikasna. U svetlosnom zraku svoje podvodne lampe Nik je jasno mogao da ga vidi: mali de ak, obu en u iskrzane kratke pantalonice i naoruan tapom za omamljivanje ajkula. Ovaj je eksplodirao kada je udario u ajkulu, i ivotinja se graciozno okrenula i pohitala da se udalji u pravcu one druge strane grebena. De a i se nasmei Niku i nestade u pomr ini. Nik ugleda samo pet linija na de akovom trupu - pet otvora za krge koji su se otvarali i zatvarali, otvarali i zatvarali. Nik se izvu e na rukama preko ivice amca i klonu na dno. Leao je na le ima i gledao u zvezde. Podvodni svet je no u esto delovao nestvarno. Posmatrao je zvezde i stalno sebi ponavljao tu re enicu. Kada bi Nik boravio na Ostrvima, Moris je obi no spavao na tremu ku e koju bi Nik iznajmio. Nik je spavao na krevetu u ku i. Nik je bio umoran od celodnevnog putovanja. Zaspao je i odmah su mu se javili zabranjeni snovi, uznemiravaju om brzinom, ali i uz neku vrstu olakanja. Pa, to je samo san, rekao je sam sebi. Mrak je prikrio sve njegove grehe. Sanjao je Morisa kako lei, uspavan, na stolu za vivisekciju, dok mu ake s opnom izme u prstiju mirno po ivaju pored tela. O i su mu bile bez trepavica; nos pljosnat i irok; lice mravo i truglasto - isuvie malo za onako velike o i. On nije ljudsko bi e, pomisli Nik, uopte nije ovek. Nik uze skalpel i povu e njime preko povrinskih slojeva koe i mii a du onih pet otvora za krge na Morisovom desnom boku. Isteklo je veoma malo krvi. Kasnije e upotrebiti makaze za se enje kostiju, da bi otvorio rebra i ispitao

unutranje organe. Za sada je samo zavrnuo rubove prose ene koe da bi video sloenu strukturu krga. Moris nije ni mrdnuo. Nik se zagleda u de akovo lice i iznenada shvati da Moris ne spava. Bio je mrtav. U magnovenju Nika ophrva strahovito ose anje gubitka; ali smesta ga je potisnuo. Ose ao je neku prazninu u sebi ali je istovremeno prstima prebirao preko paperjastog tkiva od kojeg su bile krge i planirao kako da nastavi seciranje. Probudio se uz utanje palmovog li a ispod prozora i topli jutarnji povetarac koji mu je suio znoj na licu. Svetlost odmaklog jutra - ve sasvim jarka - sijala mu je kroz prozor. Morisa nije bilo na tremu. Njegova kapa za bezbol visila je na klinu pored vise e mree za spavanje. Nik napravi doru ak od namirnica koje mu je Moris ostavio; prena jaja, hleb, mleko. Negde oko sredine prepodneva, polako se uputi u grad. Morisova majka, Margareta, drala je radnjicu u dnevnoj sobi svoga doma; prodavala je turistima nakit od crnog korala. Crni koral poticao je iz dubokih voda; Moris joj ga je donosio. Dve ene - s jahti koje su bile ukotvljene u luci - cenjkale su se s Margaretom za naunice od crnog korala. Nik je sa ekao da utvrde cenu i da one odu. Platile su nakit i izile na ulicu, uz put radoznalo bulje i u Nika. "Gde je Moris?", re e on Margareti. Naslonio se rukama na tezgu i zavirio joj u crne o i. Bila je temeljno gra ena i koa joj je imala boju kafe s veoma malo mleka. Nosila je haljinu sa cvetnom arom, skromno porubljenu tik ispod kolena. On se ponekada pitao ta ta crnooka ena misli o svome sinu. Nije bila govorljiva, a povremeno bi ak i posumnjao da nije slaboumna. Pitao se kako se dogodilo da je ta vrsto gra ena ena naila na plai na ljubavnika koji nije bio ljudsko bi e, vodila ljubav s tim udnim strancem i rodila sina koji nigde nije pripadao. "Moris - otiao je na more", re e ona. "Ovih dana esto ide na more." Nastavila je da slae i sklanja nakit koji su turistkinje ostavile po tezgi. "Kad e se vratiti?" upita Nik. Ona slegnu ramenima: "Moda nikad." "Zato to kaete?" Glas mu je bio otar, otriji nego to je eleo. Ona je i dalje gledala u posluavnik s nakitom. On isprui ruku preko tezge i grubo dograbi njenu. "Gledajte u mene. Zato to kaete?" "On e morati u more", re e ona tiho. "Mora e. Tamo mu je mesto." "Vrati e se da se pozdravi", re e Nik. Ona povu e ruku iz njegove, ali on je i dalje vrsto drao. "Njegov tata nikada nije doao da se pozdravi", re e tiho. Nik joj pusti ruku. Retko je gubio vlast nad sobom i znao je da se, u stvari, ne ljuti na ovu enu ve na samoga sebe. Okrete se i ode, bez pozdrava. Krenuo je bez cilja niz sokak od utabane zemlje koji je sluio kao glavna saobra ajnica u Ist-Harboru. Klimnuo je glavom starcu koji je sedeo na tremu pred ku om, pozdravio se sa enom koja je prostirala rublje. Dan je bio vreo i bez povetarca. Bio je stranac i uvek e ostati stranac u ovom mestu. Nije znao ta ostrvljani znaju o njemu, ta misle o Morisu i Margareti. Moris mu je jednom kazao da oni znaju za bi a koja ive u vodi i da uvaju tajnu. "ive od mora", objasnio mu je. "Ako budu isuvie brbljivi, mree e po eti da im se cepaju i amci da im tonu. Zato ute." Nik se zaustavi ispred bakalnice na drugom kraju gradi a. Jedno rasklimatano pristajalite za amce od dasaka prualo se u more ta no pored same radnje. Pre deset godina, to pristajalite bilo je u boljem stanju. Nik je bio doao u grad da kupi namirnice. Bio je iznajmio na mesec dana motorni amac i ku u na Srednjem sprudu i prou avao je koralni greben. Sunce je dodirnulo liniju obzorja, zraci su mu padali na vodu poput srebrne staze. Negde u daljini uo se smeh i vika malih de aka. Na samom kraju

pristajalita, nadnetog nad vodom, jedan klinac sa crvenom kapom za bezbol netremice je gledao nekuda ka pu ini. Nik je kupio dve koka-kole u bakalnici - bile su hladne, pravo iz friidera iza tezge. Odneo ih je na dok. Rasuene daske su mu kripale pod nogama, ali de ak nije skretao pogled. "Uzmi koka-kolu", re e Nik. De akovo lice bilo je prljavo. Crne o i isuvie krupne za to lice. Oko vrata je nosio crvenu maramu, iskrzane kratke pantalonice i koulju koja je zijala na mestu gde bi trebalo da se nalazi drugo dugme. Prihvatio je flau s koka-kolom u povukao prvi gutljaj bez re i. Nik ga je paljivo gledao u lice neko vreme, upore uju i ga s licem koje mu je ostalo u se anju. Obuze ga neka udna smirenost. "Ne bi trebalo da roni no u", re e mu. "Isuvie si mali da bi se izlagao opasnosti da te pojedu ajkule." De ak se samo nasmei i povu e jo jedan gutljaj iz flae. "To si bio ti, zar ne?" upita Nik. Sede pored de aka na da ani dok, noge su mu se klatile pod vodom. "Da, ti si to bio." Glas mu je bio sasvim miran. "Aha." De ak podie crne, ozbiljne o i ka Niku. "Bio sam ja." Onaj deo Nikovog uma koji je primao informacije i prihvatao ih ili odbijao, prihvati ovu. Taj deo njega nikada nije poverovao da je de ak bio samo san, niti je poverovao da je ajkula bila samo uobrazilja. "Kako se zove?" "Moris." "Ja sam Nik." Rukovae se i Nik primeti opnu izme u de akovih prstiju - od osnove prsta do prvog zgloba. "Vi ste pomorski biolog?", upita klinac. Glas mu je zvu ao malo preduboko za njegov uzrast, malo hrapavo, kao da ima teko e prilikom govora. "Jesam." "ta ste radili tamo no u, pod vodom?" "Posmatrao sam ribe. Interesuje me ta se no u doga a na tom grebenu." On slegnu ramenima. "Ponekada sam radoznaliji nego to je preporu ljivo za mene." De ak ga je posmatrao crnim, zamiljenim o ima. "Moj tata kae da je trebalo da pustim da Vas ajkula pojede. On kae da ete Vi ispri ati drugima." "Nikome nisam rekao ni re ", pobuni se Nik. De ak povu e jo jedan gutljaj, ispraznivi bocu. Spusti je paljivo pored sebe na dok, ne isputaju i je jo iz ruke. Prou avao je Nika. "Morate mi obe ati da nikada ne ete o tome govoriti." Zabaci na potiljak svoju kapu za bezbol i nastavi da prou ava Nikovo lice. "Pokaza u Vam stvari koje bez mene ni slu ajno ne biste otkrili." De ak je govorio mirno i samouvereno i Nik odjednom postade svestan da mu klima glavom. "Znate, one male ribe koje ho ete da prona ete - one to sijaju?" Nasmei se na Nikov iznena eni izraz lica i nastavi. "Carinik mi je kazao da njih traite. Znam jedno mesto gde ih moete na i kad god je mlad mesec. I naao sam i jednu vrstu koje nema u knjigama." "Otkud to zna ta ima u knjigama?" Moris slegnu ramenima glatkim pokretom, kao da pliva. "Ja itam knjige. Moram da znam o tim stvarima." Isprui ruku da bi se rukovao s Nikom. "Obe avate?" Nik je za trenutak oklevao a onda stavi svoju ruku u de akovu. "Obe avam." Obe ao bi i vie od toga, samo da sazna neto vie o tom de aku. "Moj amac je mnogo bolji od ovoga", re e Moris, prezrivo mahnuvi glavom u pravcu Nikovog iznajmljenog motornog amca. "Sutra u biti na Srednjem sprudu." I Moris se zaista pojavio na Srednjem sprudu i odveo Nika, tada i kasnije, na mnoga mesta koja on sam nikada ne bi pronaao. Moris je sve knjige iz Nikove priru ne biblioteke pro itao s velikim interesovanjem. A opna izme u prstiju mu je rasla sve vie. je Nik kupi u bakalnici koka-kolu i vrati se ku i, nogu pred nogu. Moris ga ekao na tremu, sede i na ogradi i itaju i njihov lanak u nau nom asopisu.

"Doneo sam jastoge za ru ak", re e. Tiho grebuckanje dopiralo je iz pokrivenog drvenog sandu eta od letava kraj njegovih nogu. On udari petom po poklopcu i grebanje za trenutak prestade, pa onda po e ponovo. "Gde si bio?" "Na ostrvima Hog. Uglavnom hvatao ribu. U poslednje vreme provodim dane uglavnom pod vodom." Gledao je u Nika, ali o i su mu skrivale nao are sa staklima kao ogledalo. "Kad si otputovao, uspevao sam da ostanem ispod povrine samo nekoliko sati. Sada ve kao da nema nikakvih ograni enja. A i sunce me neprijatno pali ako isuvie dugo boravim na kopnu." Nik uhvati samoga sebe kako prou ava na in na koji je Moris drao asopis. Koica izme u prstiju mu se uredno slagala sama od sebe i nije smetala. Ne bi trebalo da uspe, pomisli. To bi e koje ima oblik oveka, a pliva kao riba. Ali, kada bi bilo samo po logici, bumbari ne bi trebalo da lete. "ta misli o naem lanku?", upita Nik. "Dobar je, onoliko koliko materijala obuhvata. Moglo je biti i vie. Posmatrao sam ih, izgleda da jedne drugima daju signale. Sistemi signala se razlikuju kod mujaka i kod enki. Sve sam zabeleio. Pokaza u ti. Izgleda da i temperatura vode ima nekog uticaja na njih." Nik je razmiljao koliko je bila bolna ta njegova radoznalost. Oduvek je bilo tako. Uvek je hteo da zna; da razume. Merio je Morisu temperaturu, sluao mu ritam sr anih otkucaja i kontrolisao brahikardiju kad bi zaronio. Kontrolisao mu je nivo kiseonika u krvi, posmatrao kako de ak raste i razvija se. Ali moralo se saznati jo mnogo drugih stvari. Smetala mu je vlastita specijalizacija - bio je biolog, a ne lekar. Izvesne testove nije mogao da obavi a da Morisu ne nanese neko zlo. Ali nije eleo da povredi Morisa. Ne, nikako nije eleo da povredi Morisa. "Ostavi u ti sve svoje beleke na pisa em stolu", govorio je Moris. "Trebalo bi da ih pregleda pre nego to odem." Nik se namrti. "Mo i e da se vrati", re e. "Tvoj otac navra a da te vidi. Vrati e se i ispri a e mi ta si video, ho e li?" Moris spusti asopis na ogradu pored sebe i zabaci kapu na potiljak. Nao are su mu skrivale o i. "Okean e me promeniti", re e on. "Moda se vie ne u se ati koje stvari treba da ti ispri am. Misli moga oca su duboke i vlane; ni ja ga ponekad ne razumem." Moris slegnu ramenima. "Promeni u se." "Mislio sam da ho e da bude biolog. Mislio sam da eli da u i. A sad mi kae da e se promeniti i sve to zaboraviti." U Nikovom glasu ose alo se prebacivanje. "Nemam izbora. Vreme je da idem." Nik mu nije video o i, nije umeo da protuma i ton kojim je govorio niti je umeo da mu odgonetne ose anja. "Ja vie ne pripadam kopnu. Moje mesto vie nije tu." Nik oseti kako snano stee ogradu na koju se naslanjao. Toliko je mogao da sazna od Morisa. Toliko mnogo. "Zato misli da pripada tamo? Ni tamo ti nije mesto, sa svim ovim uspomenama s ostrva. Ni tamo ne e biti kod ku e." Moris skinu nao are i zagleda se u Nika svojim crnim, vlanim o ima. "Bi u. Moram biti. Odlazim." Jastozi su grebli po unutranjosti sandu i a. Moris opet stavi nao are i ovla lupnu o poklopac. "Treba da spremimo ru ak", re e. "Postaju sve nemirniji." Tokom onog leta na Srednjem sprudu Nik i Moris su se sprijateljili. Nik je po eo sve vie da se oslanja na Morisovo poznavanje podvodnog grebena. Moris je iveo na ostrvu i kao da je tu nalazio ono ose anje sigurnosti koje mu je bilo potrebno. A bio je radoznao da sazna to vie o moru, nita manje radoznao od Nika. Svake ve eri pre mraka, odmah posle Sun evog zalaska, seli bi na obalu i pri ali - o grebenu, o ivotu na univerzitetu, o podvodnoj biologiji i - neto re e - o Morisu i njegovom ocu. Moris je veoma malo znao o svome ocu. "Tata mi je pri ao legende", kazao je Moris Niku, "i to je bilo sve. Prema tim legendama vodeni narod je siao sa zvezda. Pre mnogo, mnogo vremena." Nik je posmatrao Morisa, a de ak je zarivao prste u pesak, kao da trai neto za ta bi se uhvatio.

"A ta ti o tome misli?", upita ga Nik. Moris slegnu ramenima. "Nije vano. Mislim da ipak moraju biti poreklom s ove planete, jer ina e ne bi mogli da se razmnoavaju s ljudskim bi ima." Presipao je pesak s plae svojim rukama s opnama izme u prstiju. "Ali nije to mnogo vano. Ja postojim. I ja nisam ljudsko bi e." Pogledao je u Nika svojim crnim, usamljeni kim o ima. Nik poele da prui ruke i uzme tu hladnu ru icu koja je neprestano presipala pesak, kopala i opet presipala. Poele da kae neto uteno. Ali ostade utke, pruaju i de aku utehu samo svojim nemim prisustvom. Nik je leao na poljskom krevetu, oslukuju i ve ernje zvuke. uo je pili e svoga suseda, kako se spremaju na po inak. uo je prvi ve ernji vetar me u palmama. Hteo je da zaspi, ali ne i da sanja. Kada jednom Moris ode, vie se ne e vratiti, razmiljao je Nik. Kada bi samo mogao da ga zadri. Nik po e da tone u san i tre se na samoj ivici da po ne da sanja. Ruke su mu se sklopile oko Morisovog grla. U tom trenutku, nekako, kao da nisu bile njegove ruke. Pripadale su njegovom ocu: hladne, iste, svirepo vete. Otac, srednjokolski profesor biologije koji je eleo da bude neto vie od toga, nau io ga je kako da izvadi abi mozak, kako da je vrsto dri i da joj uvu e duga ku iglu ispod korena lobanje. "To je samo obi na aba", govorio je otac. O eve ruke su se sklapale oko Morisovog grla i Nik je razmiljao, mogao bih da mu slomim vrat - brzo i bezbolno. U krajnjoj liniji, on i nije ljudsko bi e. Nik se tre iz sna i stegnu jednu ruku drugom kao da eli da ih spre i da ne u ine neko zlo. U toploj no i sav se tresao od groznice. Sede na ivicu postelje i dalje dre i stegnute ruke. Izi e napolje, na trem, gde je spavao Moris. Morisa nije bilo; vise a mrea bila je prazna. Nik pogleda niz pustu ulicu i pusti da mu ruke padnu niz telo. Vrati se u postelju i opet zadrema, ali san su mu remetili glasovi koji su se meali s ve ernjim vetrom. uo je ogor eni glas svoje bive ene koji je nadja avao hujanje vetra. Rekla je: "Odlazim. Ti me ne voli, ti samo ho e da me analizira. Odlazim." Sluao je zatim svoga oca kako monotonim glasom ponavlja da ivotinje ne ose aju bol, kako je sve to u interesu nauke. Najzad utonu u dubok san, ali ujutro nije hteo da se se a ta je sanjao. Kada je Nik zavrio s doru kom, Morisa jo nije bilo. Pro itao je Morisove beleke. Bile su iscrpne i paljivo sre ene. Nik pribelei podatke za jo jedan nau ni rad o svetle oj ribi, rad u kome e Moris biti glavni autor. Moris se vratio tek kasno popodne. Nik podie pogled sa svojih rukopisa, ugleda ogledala na mestu Morisovih o iju i pomisli na smrt. I pokua da ne misli na smrt. "Mogli bismo da odemo na Srednji sprud i tamo da ve eramo", re e Moris. "Imam koljke i rakove. Mogli bismo da ponesemo reo za kampovanje i tamo da ih pripremimo." Nik je nervozno lupkao olovkom po belenici. "Da. Hajde da tako uradimo." Moris je odvezao amac do Srednjeg spruda. Nik je mogao da nazre pod vodom greben koji je opasivao ostrvo - plave i zelene senke duboko na dnu. Mestimi no su greben presecali kanali; Moris je vodio amac du glavnog kanala gotovo do same obale, a onda je ugasio motor i pustio da amac sam uplovi na mesto. Postavili su mali kamping-reo na jedno zaravnjeno mesto, zati eno od vetra oborenim deblom jedne palme. Moris razbi koljke, istrese njihovu sadrinu i baci ih na tiganj zajedno s ra i ima. Pili su pivo dok se ta smea kuvala. Jeli su iz aluminijumskih olja, jedan pored drugog, naslonjeni na palmovo deblo. "Neka tebi ostane amac", iznenada re e Moris. "Mislim da e ti biti od koristi." Nik ga iznena eno pogleda. "Ostavio sam ti svoje beleke na stolu", re e Moris. "Trudio sam se da budu to razumljivije." Nik je pogledom paljivo prou avao njegovo lice. "Odlazim no as", re e Moris. "Tata e do i ovamo da me do eka." Sunce je zalo i ve ernji povetarac je

u naletima podizao talasi e na glatkoj vodenoj povrini. On ispi svoje pivo i spusti flau pored kamping-reoa. Moris ustade i skide koulju, a zatim svu e ga ice. Otvori za krge su mu na telu pravili brazde koje su po injale odmah ispod grudnog koa i zavravale se nad kukovima. Mii i su mu se jo vie razvili od kada ga je Nik poslednji put video. On koraknu prema vodi. "Pri ekaj", re e Nik. "Jo malo." "Moram." Moris se osvrnu i pogleda Nika. "U amcu je jedna maska i peraja. Isprati me deo puta." Moris je plivao prvi, prate i liniju kanala. Nik ga je pratio, nose i masku i gumena peraja na nogama. Ve ernja svetlost se ugasila. Voda je bila mra na a povrina joj je blistala kao srebro. No je izgledala nekako nestvarno. Tama je inila da izgleda kao san. Pljuskanje Nikovih stopala po povrini vode bilo je isuvie bu no. Dodir vode na njegovoj koi isuvie topao. Moris je plivao ispred njega, tek toliko da bude izvan njegovog domaaja. Nik je nosio ronila ki no o pojasu. Uvek je nosio taj no oko pasa. Dok je plivao, primeti da ga je izvukao i da ga dri spremnog. Bio je to teak i masivan no, namenjen za razdvajanje kamenja i lomljenje koljki. Najbolje bi posluio kao batina, pomisli. Kao batina kojom e ga iznenada otro udariti od pozadi. To bi trebalo da bude dovoljno. Ako sad pozove Morisa, Moris e se zaustaviti i Nik e mo i da ga dohvati. Ali glas ga nije sluao. Ruke su mu drale no u pripravnosti ali nije mogao da ga zovne. Jo ne. Oseti kako se temperatura promenila kada su uli u duboku vodu. Oseti neto - kao da mu se voda uzburkala oko nogu - kao da neto ogromno pliva pored njega. Moris nestade s vodene povrine ispred njega. Voda je ostala glatka, nije bilo ni traga Morisovoj glavi koja je poigravala na njoj. "Morise", pozva Nik. "Morise!" Tada ih ugleda. Samo nejasne obrise pod vodom. Moris: vitak, gotovo nalik na oveka. Njegov otac: ljudski oblik, ali nekako druga iji. Ruke mu nisu imale pravi oblik; noge su mu bile isuvie debele i mii ave. Moris je bio dovoljno blizu da ga moe dodirnuti, ali Nik nije udario. Kada Moris isprui ruku i dodirnu svojim ledenim, nenim dodirom Nikovu, Nik otvori aku i pusti da mu no ispadne iz nje, posmatraju i ga kako polako, okre u i se, tone ka dnu. Morisov otac se okrenu ka vodi da bi pogledao navie u Nika, i Nik nita nije mogao da pro ita u tim o ima koje nisu bile ljudske o i: hladne, tamne, bezose ajne. Crne i nezainteresovane, kao o i ajkule. Nik ugleda Morisa kako roni dublje i dodiruje o evo rame, pouruju i ga nekuda dalje, u mrak. "Morise!" viknu Nik, znaju i da ga Moris ne moe uti. Udarao je nogama iz sve snage, ne vode i ra una to mu je no nestao. Nije hteo da zaustavi Morisa. Hteo je da pliva zajedno s Morisom i sa delfinima i da istrauje more. Ispod njega je zjapila tama - hladna, duboka voda. Ose ao je kako ga struje vuku. Plivao je, ne tede i snagu, zaboravljaju i na sve opasnosti. Zamasi su mu postajali sve slabiji. Pogleda nadole, u onaj svet tajanstva i tame i utonu ispod povrine gotovo s ose ajem zadovoljstva. Oseti ne iju hladnu ruku oko ramena. Iskalja iz sebe vodu kada ga je ta ruka izvukla na povrinu. Kaljao je, uvukao vazduh koji je, u stvari, bio pola voda a pola vazduh, kaljao opet. Crna voda mu se pela u vidnom polju ispod maske svaki put kada ga je ta ruka povukla unapred. Guio se i otimao, ali ruka ga je i dalje vukla. Jedna mlitava noga udari mu o koralnu stenu, zatim o pesak. Pesak ga je grebao po le ima dok ga je ruka vukla po obali. Neko mu strgnu masku s lica i on se okrenu na bok, da povra a i iskalje morsku vodu iz sebe. Moris je u ao pored njega, i dalje mu dre i na ramenu svoju hladnu ruku s opnama izme u prstiju. Nik upravi pogled na Morisovo lice i crne o i koje su delovale prazno, kao metalizirana stakla na nao arima, to li e na ogledala. "Zbogom, Nik", re e Moris. Glas mu je bio promukli apat. "Zbogom." Morisova ruka jo za trenutak ostade na Nikovom ramenu. Onda mladi ustade i krenu natrag, ka moru.

Nik je leao na le ima zagledan u zvezde. Posle nekog vremena disanje mu postede lake. Podie Morisovu kapu koja je leala u pesku i stade da je okre e u rukama, besmisleno ponavljaju i te pokrete, kao maina. Otpuza jo malo dalje od vode i poloi glavu na oboreno deblo. Zurio je u more i u zvezde i razmiljao kako bi mogao da opie Morisov odlazak i Morisovog oca. Ne. Ne bi mogao to da zapie, da to re ima izrazi jednom zauvek. Nije ni morao da zapie. Stavi na glavu crvenu kapu za bezbol i navu e je sebi duboko na o i. Kada je zaspao, glave oslonjene na deblo, sanjao je samo o dubokoj tmini koja je leala ispod srebrne povrine mora. Pet Kedigen SAMRTNIK "Tri stvari", rekoh, podiu i uvis tri prsta. Nelson Nelson dobi izraz strpljive zainteresovanosti. "Da ujem." "Prvo" - presavio sam kaiprst. "Ne bavim se empatijom. Drugo" - presavio sam etvrti prst. "Ne bavim se telesnim stvarima. Tre e" - upravih svoj srednji prst na matorog lisca s druge strane stola. "Ne plja kam grobove." Divan zakripa kada se NN prevrnuo na le a i stavio jednu ruku pod glavu. "Je li to sve to te mu i? Kita Ren jo nije sahranjena." "Ne bavim se mrtvacima. Da je Bog hteo da se ja bavim traumama pokojnika, ne bi izmislio Policiju Mozga." iroki osmeh se razli po mlitavom Nelsonovom licu dok se maao za cigaretu. Opet je puio one od lavande. Mirisale su na devoj ice. "ta ti je, Eli? Zar si se uplaio mozga jednog umrlog oveka?" "Vie me plae neki ivi koje znam. Nije strah posredi. Imam odre ena uverenja i ovaj posao koji trai da obavim takav je da mu se sva ona protive." "Na primer?" Uzdahnuvi, promenih poloaj na svom otomanu i po eah se po miici. Taj prosta ki materijal za presvla enje nametaja od zlatnog lamea, u koji je NN bi toliko zaljubljen, izazvao mi je alergi ni svrab. O ukusima moete raspravljati, ali ih ne moete promeniti. "Kao, na primer, smrt je kraj svega. Kraj zna i da nema vie. Pokojnike treba ostaviti da po ivaju u miru, a ne plja kati i pretraivati njihove mozgove radi poslednjeg komadi a... skrivenog blaga, kao egipatske grobnice." "Lepo re eno. Zaista lepo re eno, Kamenoliki", re e NN posle male pauze. "Ti si, po svoj prilici, najelokventniji igra ljudskim umom koga je ova agencija ikada zaposlila. Jednoga dana e moda zbog blagoglagoljivosti izgubiti posao, ali ovoga puta jo ne." On mi namignu. "U stvari, potujem tvoja ose anja. Zaista su to lepa ose anja za nekoga ko pravi posao sa nadimkom Kamenoliki Eli." "Imati nepomi no lice ne zna i nemati ose anja. Samo to ih ne pokazuje." "Ja, li no, ne mislim kao ti. Ja smatram da je i te kako vredno kada se, recimo, u e u mozak i izvuku iz njega poslednji taktovi nedovrene muzike velikog kompozitora koji je pao mrtav pored harpsitrona, ili kada se kopa po mozgu umrlog darovitog pisca da bi se otkrila pri a koju za ivota nije mogao da napie. Posmrtna dela su veoma cenjena i mnogi umetnici, uklju uju i i Kitu Ren, potpisali su ugovore za delo postmortem. To je kao neki ivot posle smrti jedini u koji smo zaista sigurni da e ga biti." Opet sam stao da eem svoj osip i nisam nita odgovorio. "Kita Ren je traila posmrtni ugovor. Dakle, to nije plja kanje grobova. Da nije potpisala ugovor, bilo bi to neto sasvim drugo." "Kita Ren je bila ludak s pet zvezdica. Imala je psihomimi ku dozvolu, i kada nije pisala pesme lupala je celim telom o zid." "Da, ali bila je briljantna", sanjala ki re e NN. Zaprepa eno sam razroga io o i. Nisam imao pojma da on voli poeziju. "Kada je bio u pitanju njen rad, potpuno je vladala sobom. Ja sam se nekako oduvek nadao da e je ta samokontrola vratiti na zemlju. Ni za hiljadu godina na bih uspeo da pogodim da e je neko ubiti."

Poelo sam da upam kosu i cepam ode u na sebi. "NN", rekoh, to sam mirnije mogao. "Ja mrzim ubistva. Ja nisam policajac za mozak. Ako oni ho e da otkriju ko je nju ucmekao, neka poalju svog oveka da joj tumara po umu." "O, pa i ho e", veselo re e Nelson Nelson. " im se zavri posmrtno istraivanje po ugovoru." Oblak dima od lavande razi e mi se iznad glave kada je NN ubacio svoj pikavac u otvor za usisavanje otpadaka na sredini stola. "Policija Mozga ne moe nita da po ne dok se to ne zavri. Ina e e se sva ona poezija, koje moda tamo jo ima, rasuti u deli e i biti zauvek izgubljena." Osip od alergije po e da mi se iri preko lakta. Nastavio sam da se eem. "Postoje igra i ljudskim umom koji ive od posmrtnih istraivanja." "Oprosti u ti tu omaku. Tebe je unajmio upravo menader Renove. Hajde, dosta je bilo, posla u te tamo gde jo nikada nisi putovao." "Nikada nisam putovao ni u centar zvezde belog patuljka i ne vidim zato bi trebalo da idem." NN snano izduva vazduh, tako da je zvu alo kao reanje. "Ho e li ti da radi kod mene ili ne e?" "Upravo se to i ja pitam." On mi opet uputi onaj rasplinuti osmeh. "Kamenoliki, ovo je vano. A moda e i saznati neto novo." Podie se na jedan lakat. "Pokuaj, nita vie. Ako od prve ne uspe, nikom nita. Ali pokuaj." Seo sam, eu i se kroz rukav. "Nemoj samo da ti pre e u naviku da meni dodeljuje posmrtna istraivanja." O i mi ispadoe iz glave. Drao sam ih na dlanovima dok nisam osetio kako se prekidaju veze s mojim opti kim nervima, a onda ih neno spustih u posudu s rastvorom. Hipersistem moje agencije uklonio bi ih da sam traio, ali ja sam oduvek vie voleo da sam uradim taj mali posao. Legao sam na kamenu plo u i osetio kako me uvla i u sistem, s glavom napred. ak i ovako slep mogao sam da osetim ono ogromno prostranstvo oko sebe, dok me je gutao do vrata. Bio je velik kao omanji kanjon, dovoljan da provedete ostatak ivota lutaju i po njemu. Jedino to mi je trenutno bilo potrebno bio je neki vrsti oslonac u stvarnosti i podrka. Ako treba bosonog da tr im kroz um jednog umrlog ludaka, onda mi je bila potrebna sva mogu a podrka. Poto sam pustio da mi sistem ceo sat prodire glavu, bio sam ve gotovo pripremljen. Nisam pokuavao da zavaram Nelsona Nelsona kada sam mu pri ao o tome ta mislim o posmrtnim istraivanjima samo zato da bih od njega sakrio strah od mrtvaca. Prema mom miljenju, ovek mora poneti neto sa sobom kad ode s ovoga sveta - ili, bar, mora biti siguran da e to oti i zajedno s njim - ako je to ne ija umetnost, onda neka tako i bude. Do vraga, zar nema dovoljno ivih umetnika koji mogu mnogo da ponude svetu? Ogoleti um jednog mrtvaca da bi se i a kali poslednji ostaci izgleda mi upravo ogavno. Pretpostavljam da je privla nost posmrtne umetnosti delimi no leala u onome to je pomenuo Nelson Nelson - u ivotu posle smrti. Ali u svemu izgleda da je bilo ne ba malo tanatofilije. Posmrtna umetnost me je uvek podse ala na sirene na steni, i nisam bio jedini koji je uo njihovu pesmu. S vremena na vreme, u pneumatskoj poti s dnevnim novostima pojavila bi se vest o nekom nepoznatom holografi aru ili kompozitoru - izgleda da su holografi ari i kompozitori bili izuzetno podloni tome - koga su nali mrtvog s pismom u kome trai da se odmah sprovedu posmrtna istraivanja zato to je ta osoba bila ube ena da e nedostino remek-delo, za kojim su on ili ona bezuspeno tragali za ivota, biti oslobo eni iz njihovog uma tek posle Velikog praska smrti. I tako bi postojao zahtev za posmrtna istraivaja i igra ljudskim umom koji bi se uvukao u mozak, koji je bio sav obavijen kablovima i plivao u konzervansu poput brodi a-igra ke izgubljenog na moru, iziao bi iz njega ne s veli anstvenim feniksom nastalim iz pepela samoubice, ve s neto malo dronjaka i mrvica poludovrenih misli koje su se okrenule same sebi i progutale vlastiti rep jer im je nedostajalo sutine, za aranih krugova koji nikada nisu vodili, niti e voditi, u bilo kom pravcu. Ima ljudi koji nisu sre ni ve zbog same injenice da ive. Ima ih koji ho e da budu mrtvi. Kita Ren nije bila jedna od tih. Informacija koju je Nelson Nelson ubacio u centar s podacima u mom stanu bila je puna malih pojedinosti, ali sve ukupno

prili no oskudna. Isbacio sam njenu sliku na ekran, a pored nje smestio njenu biografiju. Bila je sasvim obi na ena, pomalo uglastog lica, visokog ela i svetlo sme e, nefrizirane kose. Jedino izveta eno na njoj bile su o i. Otkad su izmiljeni biodragulji, svako je imao bar poludragi pogled. ad i zvezdani safir bili su najpopularniji, a opal su obilato koristili manje poznati estradni umetnici. Nisam sreo mnogo ljudi koji su, kao ja, najvie voleli varljivi sme i sjaj jedne vrste kvarca, a potrebno je malo i obojiti sebe da bi se s uspehom nosili dijamanti, ali Kita Ren je sebi nabavila neto to nikada nisam video. O i su joj bile kao od razbijenog plavog stakla, kao da je neko namerno smrvio drago kamenje pre nego to ih je stavio. Duice su joj bile kao pau ina s belim pukotinama. Pove ao sam sliku ne ekranu dok nisam dobio samo taj detalj i stao, bulje i u njih. Pogreio sam. Na njenim o ima nisu bile pukotine u vidu paukove mree, na njima je zaista bila pau ina, zadebljana, kao da je po njoj popadala rosa ili inje. "Izvolite u moj salon za ulepavanje ludaka", promrmljao sam, pitaju i se da li je ta pau ina samo izraz njene psihoze, neki hir koji je oduvek elela da ispuni, ili se na bilo koji na in njene vlastite ideje mogu odvojiti od njene psihoze. Kada je imala devetnaest godina dobila je svoju psihomimi ku dozvolu i slede ih pet godina je provela gotovo neprestano u stanju ludila, sa svega nekoliko meseci pauze s vremena na vreme, koje je ispunjavala pisanjem. Kasnije je po ela svoja psihoti na stanja da ograni ava samo na letnje doba, u vreme kada je radila na nekom poetskom ciklusu. Iz toga je nastala jedna duga ka serija pod naslovom Luda leta, za koju je dobila prvo ve e javno priznanje. Od tada je bivala luda samo no u, zatim samo danju, a jednom je provela celih est meseci krue i oko Meseca u stanju teke manije. Kada je umrla, to se dogodilo - otkucao sam pitanje na kompjuteru - ba ju e, ve nedelju dana nije izlazila iz izofrenije o kojoj izgleda niko nita nije znao. Uzrok smrti - malo sam prebledeo - izva ena utroba. Tu je bila i fotografija njene radne sobe gde joj se to dogodilo. Bila je jaka sve do kraja, prelazila je pravo preko sobe kada se sruila. Kada ju je njen menader naao bila je mrtva tek neto manje od jednog sata. Nije loe - pet sati je bila otprilike krajnja granica za neobra eni mozak. Posle toga ne vredi pokuavati da se u e u njega. Nema osumnji enih i nema oruja kojim je izvreno ubistvo; Policija Mozga je odloila istragu dok se ne obavi posmrtno traganje za umetni kim ostacima. Uobi ajen postupak - jer njihovim metodama um je obi no na kraju bivao potpuno ispranjen. Pod odeljkom "Razno" naao sam malu sliku njenog menadera, jednog androgina s koom boje zlata, po imenu Filp, i s obrvama nalik na lepezu. Izgleda da je Filp traio da uposli nekoga ko je ne e tretirati kao jednu od onih samoubica. inilo mi se da se Filp nada da Renova nije za sobom ostavila onako malo kao to je on (ili ona) mislio. Mrtva nica je mrtva nica je mrtva nica. Zidovi se mogu obojiti napadno veselim osnovnim bojama spektra i iskititi smelim, razlivenim grafikama, ali to ipak ostaje mesto gde se dre mrtvaci dok se ne podele na delove i upute u banke organa, da bi bili sahranjeni u ivima. Nije da bi mi to u normalnim okolnostima smetalo, ali moja ta ka gledita oduvek je bila malo pomerena. Nepopustljiva prijatnost prostorije u kojoj sam sedeo meni se inila grotesknom. Ona druga dvojica u sobi nisu tako gledali na stvari. Jedan se predstavio kao Met Sebijan, kontrolor posmrtnih istraivanja. Drugi je nesumnjivo bio Filp. On (ili ona) zasenjivao je Sebijana, uprkos tome to je imao srebrnastu kosu, o i od poludragog kamena granata, i glatku kou. Filp je bio najupadljiviji androgin koga sam u ivotu video - ve ina njih nije volela da ima upadljivu pojavu, ali Filp je radio s najve im talentima. Verovatno je bilo od koristi imati tako upadljivog menadera, ija se pojava pamti. Ako bi se neko i dalje se ao talenta, poto je video menadera, onda je taj talenat morao biti poprili an. Tako je u ou-biznisu. "Koliko sam razumeo, ovo Vam je prvi umrli klijent", govorio je Sebijan. Taj apsurd me je zamalo naterao na smeh, ali ne zovu mene zabadava Kamenoliki Eli.

"Do sada sam radio samo s umovima ivih ljudi, tako je." Kradom dobacih jedan pogled Filpu, za koga bi se pre moglo re i da je sebe aranirao u stolici kao izlog nego da je sedeo u njoj. "Ne bi trebalo da Vam to stvara neprilike", re e Sebijan. U glasu mu se ose ao jedan udni prizvuk razo aranja. "Iz svoga vlastitog uma mora ete da proizvedete najve i broj vizuelnih predstava, izuzev kada su u pitanju njene uspomene i sli no, i zato se nadam da niste skloni bizarnom simbolizmu. Ina e, sve to je u ivome umu nalazi se i u mrtvom. Naravno, izuzev ivota samog. Ovaj svet naputamo isto onako kako smo u njega uli - bez misli, li nosti, uspomena, talenta. Kada ivot po ne da se gubi, ostavlja za sobom sve te stvari, kao, uostalom, i sve ono drugo to imamo a to je materijalne prirode. Morate da se potrudite da podstaknete mozak, ako elite da Vam neto od toga prui. Sam Vam, svojevoljno, ne moe dati nita. Da bi to mogao, potrebno je da bude iv." Levi noni lanak podie na desno koleno i poigra se elasti nom manetnom svojih pantalona. "U stvari, bi e to veoma nalik na uklju ivanje u kompjuterski program o identitetu Kite Ren." Ja se malo vie ispravih u stolici. "Ali ipak nije tako jednostavno, zar ne?" Sebijan otvori usta da odgovori, ali Filp prvi put uze re . "Upravo zato sam i eleo da je istrai stru njak za pronalaenje jakih emocija." "Molim?" upitah ja. "Neko ko shvata da se tu ne radi samo o traganju za podacima." Grleni glas, za koji sam u magnovenju pomislio da poti e od napora da prigui svoje uzbu enje, bio je, u stvari, Filpov normalni na in govora. "elim da se bilo ta to se tamo i dalje nalazi pojavi kao ivo. Jer ona je bila iva kada ga je stvarala." Sebijan je upadljivo izbegavao da pogleda u Filpa, koji mu je uzvra ao ravnom merom. Odjednom mi sve postade jasno. Sebijan, kontrolor posmrtnih istraivanja. Da Filp nije insistirao da se unajmi traga za jakim emocijama, Sebijan bi dobio taj posao. I to pravu poslasticu od posla, jer u pitanju su bila posmrtna istraivanja nad tako uglednim umetnikom kakva je bila Kita Ren. Pogledom sam istraio koliko sam mogao njegov Emocionalni Indeks, ali nisam uspeo da pogodim na koga se vie ljuti, na mene ili na Filpa. Imao sam puno razumevanja to tako ose a, ali me je to ipak inilo jo vie napetim, to mi u ovoj situaciji nije ba mnogo koristilo. "Koliko ste dobro poznavali Kitu Ren?" upitah Filpa. "Uopte je nisam poznavao. Bio sam joj menader, ali za mene je bila i ostala stranac." Nije se ba ubio od truda da mi pomogne. "ta znate o njenoj porodici?" "Dva brata i niko vie. Jedan je na Junom polu. Drugi je na dnu Indijskog okeana u religijskom transu." "Znate li bilo ta o njenom detinjstvu?" Filp je ve po injao da deluje glupo. "Samo to da su njeni roditelji svu svoju decu predali dravi i nestali." On (ili ona) ljupko rairi ruke. "To manje-vie svi znaju. Tokom ovih pet godina otkako sam njen menader, nikada nije pokazala ni najmanju elju da otvori srce, bilo preda mnom ili pred nekim drugim. Njeno najve e razotkrivanje bilo je kad mi je rekla da joj se dopadaju ugovori koje sam za nju sklopio." "Takvo samo-izdvajanje od drugih nije ba normalno za pesnike, zar ne?" "Nita u njenom ponaanju ni nije bilo normalno." Filp se namrti na mene. "Bila je luda. Bila je luda sve vreme, a kada nije bila, onda je elela da bude. Sam Bog zna da li je tu nalazila neto za sebe. Ja ne znam." Moda ba svoju poeziju. Opet se obratih Sebijanu. "ta se doga a sa umom umrlog psihoti ara? Da li psihoza i dalje deluje u njemu?" "Veoma. Iako isklju ivo automatski. I verovatno i ne zna da vie nije u ivotu." Oklevao sam. "Na ta mislite - na psihozu ili na um?" "Oboje, rekao bih." "Kako to da um ne zna da je mrtav?" Sebijan jogunasto podie bradu. "A otkuda Va zna da je iv?" Nisam odgovorio. "U sutini, to Vam je jedno te isto." Nisam se ba mnogo slagao s

njegovim gleditem, ali pustio sam ga da nastavi. "Um sadri informacije, ali potrebno je da bude iv da bi neto znao. Zar programirani kompjuter neto zna?" Glatko lice mu se rastegnu u tanki, pobedonosni osmeh, kao da me je pustio da zavirim u Veliku Istinu. "Dobro, gde je mozak?" upitah posle male pauze. "Evo ga." Sebijan isprui stopalo kao baletski igra i pritisnu njime jednu drvenu plo u ugra enu u pod. Na zidu, nasuprot nama, ukaza se otvor i u njemu se zaista nalazio mozak. Ono to je u alo iza pau ine u o ima Kite Ren, dok je bila iva, sada je lebdelo u visokom, providnom sudu ispunjenom te no u za konzerviranje, oki eno kablovima kao portugalski ratni brod zastavicama. Kablovi su kroz dno posude vodili u kutiju za odravanje, koja je delovala na onaj minimalni broj neurona da i dalje alju impulse mozgu. Dva tanka kabla, koja su polazila iz centra za vid, bila su umotana i leala su na poklopcu posude. "I dalje se nalazimo u okviru najpogodineg razdoblja za ulazak u njega. Ako pro e jo jedan dan, neuroni e prestati da alju impulse i nastupi e ubrzano propadanje. Nadam se da ete od prve uspeti da izvu ete iz njega sve to treba." I ja sam se tome nadao. Ostavili su me samog, da bih mogao da instaliram svoj priru ni sistem. Povezivanje tri velike komponente i pet malih bio je naporan posao. Postoje sli ni sistemi koji se ne moraju sklapati, ali zato se mnogo toga moe re i u prilog obreda pripremanja kao svojevrsne terapije za oputanje. Nikada mi nije bila vie potrebna nego u ovom trenutku. Radio sam utke. Najpre sam sistem dogurao do mozga, a potom po eo da sastavljam delove, sve dok se nije ukazala meni dobro poznata, na izgled neuravnoteena, ali u stvari, krajnje stabilna kvazi-kubisti ka struktura. Nisu se videla nikakva strujna kola, ice, kablovi, nita nalik na creva. Odli an aparat. NN je voleo da kae da ne moraju uvek da se vide creva. Poto sam izvukao ladicu s utika ima i zagrejanom posudom za moje o i, zastao sam. ivoga klijenta bih uklju io u neku vebu oputanja, kao to je pravljenje boja, modela pejsaa ili prolaenja kroz lavirint, ali ta da radim s mrtvacem? On ne moe jo vie da se opusti. Ili, moda, moe? Ipak, ne bih to rekao. S druge strane, hteo sam da bude aktivan u najmanjoj mogu oj meri kad se budemo sreli. Na kraju sam se ipak odlu io za neke pokretne apstraktne slike, poto u ionako biti u vezi s centrom za vid, i potom privukao stolicu i udobno se namestio. Uprkos odbojnosti koju sam od samog po etka ose ao prema ovom poslu, obuze me neto nalik na refleks profesionalca. Nije mi trebalo vie vremena nego obi no da se opustim i smirim, i dovedem sebe u stanje gipke, budne prijem ivosti. Postavio sam zagrejanu posudu za o i na kutiju za odravanje pored posude, gde sam lako mogao da je dohvatim. Kada sam bio savreno siguran da u je opet prona i, istisnuo sam sa m sebi palcem o i i spustio ih u rastovor. Uvek me je iznova oduevljavalo to se tako dobro snalazim slep, ali ve ina igra a ljudskim umom imala je jo bolju kratkoro nu eideti ku memoriju. Trebalo je samo da veze sa sistemom drim ispod o nih kapaka, one su se same uvla ile unutra i pronalazile put do mojih opti kih nerava. Ve posle nekoliko trenutaka, svest o mom vlastitom telu je izbledela i proao sam kroz sistem, uavi u um Kite Ren. Svaki um je razli it. Svaki um je isti. Ovo su prva dva pravila igre umom. Poznato u nepoznatom uvek me je iznena ivalo, bez obzira koliko bih se esto s klijentima susretao umom u um. Jo vie me je iznenadilo kada sam otkrio da se po etni utisci i opaaji u susretu s umom Kite Ren nisu mnogo razlikovali od onih koje sam iskusio u susretima sa ivim umovima. U normalnim okolnostima, ja bih svoje prisustvo postepeno otkrivao, da ne iznenadim klijenta upadaju i mu u um kao osvaja . Ali u ovom slu aju trauma je bila isklju ena i zato sam uao neposredno u centar za vid, umesto da krenem zaobilaznim putem kroz opti ki nerv. Posle uobi ajanih malih gubljenja

orijentacije prilikom prolaenja kroz granice li nosti i identiteta, obreo sam se usred gomile nasumi nih slika i nevezanih se anja. Svuda oko mene um kao da se naglo uko io u trenutku kada je osetio da mu se pridruilo neto novo i nepredvidljivo. A onda je nastavio da melje kao i obi no, prihvativi me kao jo jednu novu misao. Moj program apstraktivnih slika jo je bio u toku, i mene zapljusnu lenjo, spiralno kretanje duginih boja i crno- belih, harlekinskih reka. Prekop ao sam ga na postepeni fejding. Dok je program polako bledeo, preda mnom se ukazae nove slike koje su poticale od samoga mozga, neke od njih samo predmeti iz spoljnjeg sveta, zapam eni iz nepoznatih razloga, neke, pak, minijaturne scene iz ivota Kite Ren. Pustio sam ih da se kovitlaju unaokolo dok sam se reavao kako najbolje da pristupim posmrtnom istraivanju. Da zaustavim neko se anje i ukrcam se na njega? Da krenem nasumice za nekom misli? Da se dokopam nekog prividnog po etka ili orsokaka i da ih rekonstruiem? Uhvatio sam prividni po etak u trenutku kada je um pokuao da me osmisli. Dolo je iznenada. Prividni po etak mi se naao u rukama i sada sam dobijao mnogostruke prizvuke pra ene uspomenama na stvaralatvo i osuje enja koje je ose ala Kita Ren pre nego to je kona no digla ruke od svega. etnja po kii usred no i jednog poznog leta. Ukus kinih kapi na usnama i jeziku i prvi stih. Pijem li ja to kiu, il' kia pije mene... pije? mije? Tragao sam za mogu im zavretkom, kada njen um odjednom zgrabi svojom ogromnom tipaljkom i mene i njenu nedovrenu pesmu. Ra lanio je u mislima pesmu, komad po komad, po evi od uspomena. Setio se no i, a zatim i godinjeg doba (zato ne prvo godinjeg doba, a potom no i, pitao sam se), a najzad i vlage, zastavi da je povee s raznim iskustvima vlanosti. Preplavio me je miris okeana, a zatim se za trenutak ukazala slika mrtva kog kov ega prekrivenog koljkama koje su se nahvatale po njemu, kako lei na dnu mora. Ukus kie vrati se jo ja e, izbrisavi sliku kov ega (moj brat, nita vie) ali ipak ne uspevaju i sasvim da potisne kratku pomisao na sneg. Pijem li ja to kiu... ja pijem kiu, a kia mene... Piju i kiu opih se, i sad pijem od pijane kie... Um je trpkao i glodao sve mogu e varijacije prvobitnog stiha (zato ta kia toliko oduevljava pesnike?). Kada je zavrio s njim bio sam na redu ja. Napravio sam masku od svoga lica a zatim je skinuo. Um posegnu za mnom automatski, trae i neto, i ja mu bacih svoje lice u procesore. Putuju i brzinom misli, moje lice se odjednom na e na sve strane, dok je um pokuavao da mu prona e odgovaraju u asocijaciju. Za udo, ugledah ga kako se materijalizuje na glatkoj, praznoj povrini plo e za pisanje pre nego to i sam uleteh u jedan poluzaboravljeni san - slike hladnih, kamenih reljefa na zidu neke katedrale i trenutni utisak o re ima Moram da piem o ludoj katedrali - i na oh se na samom dnu, u skrivenoj pe nici Kite Ren. Ne postoji nijedan um na svetu koji nema svoju skrivenu pe nicu, i obi no je najtee privoleti klijenta da ba nju otvori. Ponekad su nedovreni problemi i poluformulisane misli koje se tamo kr kaju u stanju da se razviju u potpune ideje; ponekada se samo pretvore u prividni po etak, ili se, prosto, istope i prestanu da postoje. Skrivena pe nica Kite Ren bila je toliko puna slika da su se neke, ve polurastvorene, njihale na ivici zaborava, kao da je namerno svaku ideju koja bi joj pala na pamet gurala natrag, na samo dno uma, i onda pokuavala da ih sve zaboravi. Taj na in rada nije ba bio produktivan. S mukom sam se kretao kroz njih, da vidim ta bih mogao spasti to e, mislio sam, dati vie rezultata nego da pregledam materijal koji je ona sama napustila. Saznavao sam nove stvari. Bilo je kao holo-kola, kao veba neobuzdanog po etnika u holografici koji ho e da napravi rad duine igranog filma, i pra en njenim unutranjim glasom koji se uo as slabije as ja e, onako kako je pronalazila re i uz sliku. U trenutku sam s dna duboke, uzane jame gledao u par e nevinog plavog neba, zatim preko ivice postelje koja mi je bila u visini o iju posmatrao dve osobe, s licima u senci, kako se dre za ruke, i sluao nerazgovetno mrmljanje dubokih enskih glasova (obe su bile Ren). Zatekla me je pustinjska oluja, retke kine kapi su tukle pravo nanie (evo opet te kie, stalno se vra a na nju), a ja sam posmatrao jednu ulicu po kojoj su se kretale samo maine, obraz mi je leao na

kaldrmi, pio sam iz prazne olje i pravio se da u njoj ne ega ima. Vratio sam se i opet pregledao ovu poslednju scenu, da vidim odakle joj. Neto iz ni ega. Re e pametni unutranji glas Kite Ren. Neto iz ni ega. Ugledah na dnu olje hrizantemu; iz ivog cveta pretvorila se polako u sliku. U sredini cveta bilo je jedno oko. Neto iz ni ega. Ja sebe ispunjavam ne im iz ni ega. Ve sam se gotovo usredsredio na ono to je ona zamiljala da pije iz te olje kada osetih da vie nisam sam. Bilo je to apsurdno - ak ni nje vie nije bilo tu. Prestao sam da obra am panju na olju i sa ekao. Mogu e je da je ono to sam osetio bio samo um koji je opet posegnuo za mnom. Smanjivi svoju energiju to je vie bilo mogu e, uvukao sam se me u nabacanu gomilu nedovrenih ideja i ekao. Kia je buila rupice u pesku. Slika ulice gledane sa strane, treperila je na vlanom pustinjskom nebu kao fatamorgana. Um se zgr i. Dao sam mu da obradi novu kombinaciju misli, poto sam na odre eni na in postavio njene stare odlomke misli jedne naspram drugih. Upravo se usredsre ivao na mene, kada ludilo napade. To je bilo ono to sam osetio da se pribliava - njena psihoza - i udarila je na mene u vidu snane oluje, zgusnute i skoncentrisane na mali prostor. Prvo sam mislio da je moje poimanje te psihoze bilo pod uticajem prethodne izloenosti pustinjskom prizoru, ali ostala je u vidu oluje ak i kada me je um odvojio od svojih vlastitih, poznatih ideja, i tek tada sam shvatio ta je Kita Ren samoj sebi u inila. Da je i dalje iva, prisustvovao bih jednoj ograni enoj psihoti noj epizodi, nekoj vrsti napada koji ne bi trebalo da izazove gr enje ve samo jedno izmenjeno stanje svesti. Ali svesti vie nije bilo. Napad se ustremio na njene ideje i slike, i one su poletele uvis, pale, ponovo se digle i kona no pale, jer nikog vie nije bilo da ih podigne i upotrebi. Preostali deo uma kao da je potpuno zamro dok je oluja besnela i dalje. Ona se nadala da e imati, bukvalno re eno, modanu oluju, napade ludila stvarala kog zanosa koji e joj razoriti um, uskomeati joj misli i pretvoriti ih u nove i bolje sisteme, dati joj podstrek koji je odbila da potrai izvan sebe. Um kao da je po eo da treperi i njegova percepcija mene stala je da se gubi. Iskrao sam se nanie, u jedno podru je ste enih refleksa i automatskog ponaanja da sa ekam i vidim ta e se dogoditi. im napad pro e, vrati u se, pokupiti njene ideje, zapamtiti ih i izi i. Filp se prevario. Ovo u morati da tretiram striktno kao obi nu operaciju spaavanja podataka, ne mogu postupati s umom kao da je iv... Pruaju i ruku za cigaretom i jedva svestan ta radim ja/ona osetih prvi bol. Ja/ona pogledah na plo icu za pisanje na stolu i zailjeni eli ni tapi za pisanje - stilo - u svojoj ruci. Svetlucao je kao otrica noa. (Pregled memorije; tako je po elo; ljudi uvaju memoriju u zasebnim odeljcima; ko bi ikada pomislio da e se ovaj odlomak na i me u Navikama i Automatizmima?) Ali nije mogao da sase e praznu gornju povrinu plo e i otkrije re i koje je trebalo tu da se nalaze. Zastale su negde u mom/njenom mozgu. Tada pro oh pored memorijskog depa i um me opet dograbi. Tropizam. Trebalo je da se setim. Umovi postoje zato da budu ivi i svesni. Ali ovde je postojala samo moja svest. A ako postoji svest, makar i moja, um mora da oivi. Da oivi. To me je trglo i ja proleteh kroz psihozu kao zmaj od hartije noen vetrom. Ludilo je grabilo svojim kandama da me se do epa, trae i put da prodre u mene, kao da je i samo bilo odvojena, iva inteligencija, isto tako strana u ovom okruenju kao i ja. Osetih bes u ustima i ispljunuh ga; vratio mi se izvitoperen i unakaen, more nepoznatih lica na kojima se ogledalo razo aranje, zbunjenost i mrnja. Bila je to slika predstave koju je Kita Ren imala o spoljnjem svetu, proeta kiselo u i otrovom. Um me je vukao napred i ja sam leteo, vuku i za sobom ludilo i se anje, i ludilo se anja, kroz vatromet njenog emotivnog ivota. Neto iz ni eg. Potraio sam pogledom sagovornika kome se obra ala, ali nikoga nije bilo. Samo konstatacije. Daj mi nita, uze u nita. Ponudi mi nitavilo; hvala ti. Boje oko bdi i nad vrapcem, ali Kita Ren vodi ra una o samoj sebi. Uloila je mnogo truda da bude nesre na, i njen um mi je pokazao te napore kao da su trofeji i nagrade. Mrtva ki kov eg na dnu Indijskog okeana, neto to nikada nije videla, slika koju je izmislila i ukrasila za svoje

vlastite meditacije. Jedan obris u ledenoj oluji na kraju sveta. Prazni pijedestali s natpisima Majka i Otac, i cirkuska arena ispunjena zadriglim, oznojenim licima koja su sva uglas zahtevala jo igara, pod dirigentskom palicom jednog androgina pozla ene koe. Daj im ono to trae. Neto iz ni eg. Daj mi nita. Uzmi neto. U svojoj radnoj sobi suo avala se stalno s nevidljivom, ve no gladnom gomilom. Njen um pokua da me ugura natrag me u se anja, ali ja se zaka ih za njega ispod njenoga vidnog polja. Napad ludila je prodro i u centar za vid, i plo a za pisanje na stolu narasla je do ogromnih dimenzija. Ustuknula je, haluciniraju i are na plo i. Opet lica. Daj im ono to trae. Presavila se od bola. Polako se ispravljala, dre i obe ruke na trbuhu. Na rastegljivoj tkanini njenog trikoa videla se tamna mrlja, odmah ispod pupka. Neto ih ni eg. Daj im ono to trae. Prstima zagrabi jo dublje u tkaninu. Psihoti ari esto imaju neverovatnu fizi ku snagu. A bilo je i takvih koji su imali i sposobnost telekineze, koja se javljala tek u trenucima krize. Bez obzira da li je kriza bila u vidu halucinacija izazvanih napadom akutne anksioznosti. Ruke joj padoe niz telo. Nije eksplodirala, nije se zgr ila, ak nije ni vrisnula. Jednostavno se otvorila i trideset godina bede istekle su iz nje. Se anje potamne, kao i sve ostalo oko mene. A onda se um ponovo pokrenu i obmota se oko mene. Neka je Kita Ren i bila mrtva, njen um je hteo da ivi. Bilo ijim ivotom. Makar i mojim. uj, re e mi ona. Se anja su bila tako istroena da su ostale samo re i. Oni samo trae zabavu. Daj im ono to trae, ali nikada nemoj nita traiti od njih. Neto iz ni eg. Kita Ren vodi ra una o samoj sebi. Ustuknuo sam, spremaju i se da se povu em. Um je popustio, i sada sam imao ose anje da gotovo preklinje. Iznenada se na oh licem u lice s Kitom Ren kakva je bila za ivota, blistavih pau inastih o iju. I dalje su na prvi pogled delovale kao smrvljeni dijamanti, i tako e izgledati i u ve nosti. Usredsredih se na tu misao, alju i je u snanim, ravnnomernim talasima ka njenoj slici. Posle nekog vremena, koje kao da nije imalo kraja, na mreama njenih o iju pojavie se nove linije, ire i se kao pukotine. Um se borio, pokuavaju i da se odri, ali ja sam bio u pravu. Pukotine se polako proirie i na njeno lice. Morao sam da se dobro napregnem da bi ih i dalje terao da se ire, ali sam uspeo i one se nastavie, dele i joj elo u hiljade komadi a, mrve i joj obraze, razdvajaju i joj usta. Slika zadrhta, za trenutak kao da se jo drala, a onda se raspade, i komadi i se razletee daleko jedan od drugog. Kada su svi nestali, povukao sam se bez ikakvih teko a. Prvo to sam video kada sam opet vratio svoje o i na mesto bio je mozak u posudi. Te nost za konzerviranje izgledala je kao razblaeno mleko, to je bio znak naglog propadanja. Uopte ne misle i ta radim, nagnuo sam se napred i isklju io kutiju za odravanje. Nelson Nelson podie i pokaza mi jednu kompjutersku karticu koja je izgledala veoma zvani no. "Ovo je tuba." Klimnuo sam glavom. On spusti karticu na sto i podie drugu. "I ovo je tuba." Imao sam svoju i pokazao sam mu je. "A ovo je protivtuba. U slu aju da se neko zaista usudi da ode na sud." NN je izgledao umorno. "Sporazumeli smo se ve i van suda. Agencija je, naravno, tebi drala stranu. Niko ne moe da kae da ja ne titim svoje ljude, je li tako?" Bilo je tako. Ali po na inu na koji su podrhtavale te stara ke, napu ene usnice, mogao sam da pogodim da je i sam verovatno pomiljao da se pridrui optubi zato to sam samovoljno isklju io kutiju za odravanje. Da se nije pojavila laboratorija mrtva nice s izjavom da je sastav te nosti za konzerviranje pokazivao stepen propadanja u kome vie nije mogu e ponovo u i u um, verujem da bih u ovom trenutku potpisivao ugovor po kome bih slede ih trideset godina redovno davao platu od Nelsonu Nelsonu. "Zato si to uradio, Kamenoliki? ta te je spopalo?" "Bila je ve mrtva. I nita me nije spopalo."

"Sebijan kae da mozak nije mogao propasti tako brzo, u vremenskom razmaku izme u tvog ulaenja i izlaenja iz uma. Je li u pravu?" Nisam ni pokuao da mu odmah odgovorim. Mozak je bio mnogo mrtviji kada sam izaao iz njega nego kada sam uao. U dnu due sam verovao da je moj ulazak imao uticaja na tok stvari, iako to nikako nisam mogao dokazati. Da li je pored posmrtne umetnosti postojala i posmrtna telekineza? Nisam znao i nisam eleo da znam. "Moda je rastvor bio lo", rekao sam posle male pauze. "Ili ga moda nisu dvoljno esto menjali?" To je, u svakom slu aju, bio argument koji sam naveo u protivtubi, odnosno da je Sebijen dozvolio da se uklju im u nestabilizovani mozak, zbog ega sam bio prinu en da postupim po vlastitoj inicijativi i da sam isklju im svog klijenta iz kutije za odravanje, umesto da njega pozovem da to uradi. Sebijan je bio besan, jer je to zna ilo da ne e mo i da u e u um posle mene i da obavi svoja vlastita mala posmrtna istraivanja, u nadi da e Filpu mo i da proda sve one sitnice koje sam ja prevideo. Ali mene nije uspeo da obmane. Niko nije dizao tubu kod suda zbog prekraja formalnosti u postupku. NN slegnu ramenima, "Filpova optuba je ozbiljnija." "Jedna ozbiljnija od druge. Ne e uspeti da se odri. On (ili ona) dobio je sve posmrtne poetske odlomke koje sam uspeo da prona em. Sve sam ih zapamtio. Obavio sam posao za koji me je platio. Nisam ja kriv ako on (ili ona) misli da mu se nije isplatilo. A on (ili ona) ne moe da me tui da sam izazvao smrt nekoga ko je ve bio mrtav." "Slu aj je malo sloeniji nego to ti misli, Eli." "Ali svodi se na to. On (ili ona) me tui da sam, pre nego to sam prekinuo vezu..." "Preuranjeno prekinuo vezu." "... unitio njeno ja i ubio je po drugi put, pogoravaju i celu stvar time to sam isklju io kutiju." "Tako izgleda, prema prepisu tvog izvetaja." "Tako se i dogodilo." U inilo mi se da e se Nelson Nelson zadaviti. Zavalio sam se u stolicu, trljaju i krsta obema rukama. "U poverenju, NN, da. Ta no to sam uradio." On isprui ruku i po e njome eprkati po ne emu s unutranje strane stola, to nisam mogao da vidim. Naravno; snimao je na razgovor. Uvek je sve snimao. Sada e morati da brie. "Zna kako se mrtvo telo trza kada kroz njega propusti struju? Isto tako se ponaa i mrtvi um. Dodue, za to je potrebno vie od struje, ali pore enje je na mestu. Oni su uspeli da mu neuroni tako dobro alju impulse, da je potpuno zaboravio da bi trebalo da je mrtav, i pokuao je mene da iskoristi da bi ponovo oiveo." "Da li je to moglo da uspe?" "Ne znam. Nije uspelo. Ubio sam ga." "Ipak, ta ti misli?" Uzdahnuo sam. "Moda bi se sve zavrilo na mome primanju i usvajanju nekih delova njene li nosti i njenih misli i se anja. U tom slu aju ti bi morao da me da na hemijsko i enje da bih se oslobodio njenih primesa." NN podie obrve koje nije imao. "Eto, to je veoma zanimljiva situacija." "Ali ne s moje ta ke gledita. Ne bih eleo ni trunke te ene u sebi." "Mislim, u smislu pravnog definisanja ovekovog ivota. Da se tako neto zaista dogodilo i da je agencija morala da te poalje na hemijsko i enje, da li bi se to tuma ilo da smo je mi ponovo ubili?" Gledao sam ga ljutito. "Ne. Bila je mrtva i pre toga." "Ali da je ponovo oivela u tebi... dobro, ne emo vie o tome, Eli. U ovom trenutku to je ionako samo ista spekulacija." Odmahnuo je rukom. "Na stranu sve ovo, kai mi, jesi li saznao neto novo?" Od ogor ene ene koja je samu sebe bukvalno rastrgla? "Saznao sam da nije morala da se stara da postane psihoti na. Ve je takva i bila." "Ali budimo ozbiljni, Eli. Zar nije bilo ba ni ega... nekog saznanja, nekog otkrovenja.... uh, nekog kona nog saznanja o bilo kakvoj vrsti ivota posle smrti?"

Namerno odugovla e i s odgovorom, zapalio sam cigaretu. Koliko je zaista Nelson Nelson bio star? I koliko se nadao da e jo ostariti? eleo sam da mu kaem da ako i postoji odgovor - ili, Odgovor - da ga ne moe dati um mrtvaca, jer njemu se ne moe ni postaviti pravo pitanje. Ako ne znate sada, ne ete znati ni onda. Umesto da mu to kaem, legao sam opet na otoman i dunuo dim prema tavanici. "ivot je kurva. A onda umre." Prosto sam mogao da ujem kako je NN zinuo. Nastupio je dugi, napeti trenutak utanja, a zatim je on po eo da se smeje. "Ta ti je dobra, Kamenoliki", re e najzad, briu i o i, "Gotovo si me prevario." Gotovo sam prevario i samoga sebe, ali sam se samo nasmeio, kao da me je pro itao. U njegovom vlastitom interesu, nadao sam se da e ovo zauvek shvatiti kao vic. Da bih se potpuno obezbedio, otiao sam na hemijsko i enje im su tube povu ene i dogovor postignut. Tek da budem siguran. Den Simons UTEHA LEINARA Nina e sigurno zahtevati da joj se prizna smrt onog Bitlsa, Dona. Smatrala sam da je to, s njene strane, veoma neukusno. Njena belenica leala je otvorena na mom sto i u za aj od mahagonija, ise ci iz novina bili su uredno sloeni hronolokim redom, suvoparne izjave o smrti, koje su istovremeno obeleavale i sva njena Hranjenja. Nina Drajton je zra ila osmehom, ali u njenim bledoplavim o ima nije bilo ni traga topline. "Trebalo bi da sa ekamo, dok ne do e Vili", rekoh ja. "Naravno, Melani. U pravu si, kao i uvek. Ba sam ispala glupa. Znam pravila." Nina ustade i po e da se eta po sobi, rasejano dodiruju i nametaj, uz tihe usklike kada bi naila na neku figuricu od keramike ili goblen. Ovaj deo ku e nekada je bio staklena veranda za gajenje cve a, ali ja sam je sada koristila kao sobu za ivenje. Zelene biljke jo su u njoj hvatale jutarnju svetlost. Preko dana obilje svetlosti stvaralo je toplu, ugodnu atmosferu u toj sobi, ali sada, kada je po ela zima, bilo je u njoj isuvie hladno da bi se mogla koristiti kad sunce za e. A ni ja ba nisam mnogo volela onu tamu koja pritiska mnogobrojna prozorska okna. "Volim ovu ku u", re e Nina. Okrenula se prema meni i nasmeila se. "Ne mogu ti iskazati koliko sam se radovala to se opet vra am u arlston. Trebalo bi da se uvek ovde sastajemo." Znala sam koliko Nina mrzi ovaj grad i ovu ku u. "To bi uvredilo Vilija", rekoh. "Zna koliko voli da se pravi vaan s onom svojom ku om na Beverli-Hilsu - i sa svojim novim devojkama." "I de acima", re e Nina, smeju i se. Mnogo ta se promenilo i potamnelo na Nini, ali njen smeh najmanje. Bio je to i dalje onaj malo prozukli ali detinjasti smeh, koji sam prvi put ula veoma, veoma davno. Tada me je on i privukao njoj - mene, usamljenu iparicu koju je toplina u drugoj privukla kao plamen moljca. Ali sada mi je taj smeh izazivao hladno u oko srca i nagonio me da budem na oprezu. Isuvie je mnogo moljaca naletelo na Ninin plamen tokom svih ovih decenija. "Posla u nekoga po aj", rekoh. Gospodin Torn je uneo aj u mom najboljem servisu od vedvuda. Nina i ja smo sedele u kvadratima sunca koji su se polako pomerali i tiho razgovarale o bezna ajnim stvarima; obe smo razmenjivale podjednako neznala ke komentare o privredi, o knjigama koje ona druga nije stigla da pro ita, i obe smo zajedno negodovale, tihim glasom, to u dananje vreme ovek ima onako prosta ke saputnike kad leti avionom. Da je neko provirio iz vrta kroz prozor, pomislio bi da vidi jednu postariju ali i dalje privla nu ne aku koja je u poseti kod svoje najmilije tetke. (Apsolutno odbijam mogu nost da bi neko mogao da se prevari i pomisli da smo majka i k er.) Ljudi oko mene obi no smatraju da sam dobro odevena, iako ne uvek moderno. Sam Bog zna koliko pla am da bi mi slali vunene suknje iz kotske i svilene bluze iz Francuske. Ali pored Nine sam se uvek ose ala kao ena koja je sebe zapustila. Danas je nosila jednu elegantnu, svetloplavu haljinu koja mora da je kotala nekoliko hiljada dolara. Ta boja je jo vie isticala savrenstvo njenog

tena i plavetnilo o iju. Kosa joj je posedela kao i moja, ali ona je nekako uspevala da je nosi duga ku i vezanu na le ima jednom jedinom ukrasnom trakom. Na Nini je ta frizura delovala mladala ki i koketno i meni se inilo da moje kratke, veta ke kovrde prosto vrite od plave boje za kosu. Retko ko bi pomislio da sam, u stvari, ja etiri godine mla a od Nine. Vreme je prema njoj bilo milostivo. A i Hranila se e e. Spustila je tanjiri s ispranjenom oljom za aj i opet besciljno krenula po sobi. Tako o evidna nervoza nije li ila na Ninu. Zastala je ispred staklene vitrine. Rasejano je prelazila pogledom preko porcelana i starinskih bakrenih posuda, i onda zastala iznena eno. "Za ime Boga, Melani, pitolj! Kakvo neobi no mesto za uvanje jednog starog pitolja." "Porodi no nasle e", odgovorih. "Kolt Pismejker, iz perioda odmah posle gra anskog rata. Prili no je skup. Ipak, u pravu si, zaista je ovo glupo mesto za njega. Ali to mi je jedina vitrina u ku i koja ima bravu, a gospo a Hodiz esto dovodi sa sobom svoje unu i e kada mi do e u posetu..." "Ho e da kae da je napunjen?" "Ne, naravno da nije", slagala sam. "Ali deca ne bi trebalo da se igraju takvim stvarima..." malaksalo sam nastavljala. Nina klimnu glavom, ali nije ni pokuala da sakrije saaljivi osmeh. Prila je junom prozoru i pogledala u vrt. Crkla dabogda. To to nije prepoznala pitolj, i te kako je mnogo govorilo o Nini. Onoga dana kada je poginuo, arls Edgar Lar mont bio je moj udvara ta no pet meseci i dva dana. Nije bilo nikakve formalne veridbe, ali trebalo je da se ven amo. Tih pet meseci su bili sami za sebe minijaturna slika cele epohe naivni, ispunjeni bezazlenim udvaranjem, strogo propisanim u tivim ponaanjem koje se grani ilo s izveta eno u, i romanti ni. Iznad svega, romanti ni. Romanti ni u najgorem smislu te re i: ispunjeni sladunjavim i mlakim idealima koje e samo jedna nezrela osoba - ili nezrelo drutvo - nastojati da sa uva. Bili smo deca koja su se igrala napunjenim orujem. Nina, u to vreme je jo bila Nina Houkins, imala je tako e svog udvara a visokog, nespretnog i dobro udnog Engleza, Rodera Herisona. Gospodin Herison je upoznao Ninu u Londonu, pre godinu dana, kada su se Houkinsovi tamo zadrali prilikom svog Velikog obilaska Evrope. Izjavivi da je smrtno pogo en - jo jedna apsurdnost toga doba - visoki Englez je pratio Ninu u stopu iz jedne evropske prestonice u drugu, sve dok ga nije ozbiljno ukorio Ninin otac (sitni fabrikant biuterije, bez mate i stalno na oprezu zbog svog sumnjivog poloaja u visokom drutvu) i tako se Herison vratio u London da "sredi svoje stvari". Nekoliko meseci kasnije pojavio se u Njujorku, upravo u asu kada su Ninu spakovali da ode kod svoje tetke u arlston da bi prekinuli jo jedan flert. I dalje nepokolebljiv, nespretni Englez je poao za njom na jug, paljivo vode i ra una o pravilima pristojnosti i uzdranosti toga vremena. Bili smo veselo drutvance. S Ninom sam se upoznala na junskom balu moje ro ake Silije, a ve slede eg dana nas etvoro smo iznajmili brodi da nas odveze uz reku Kuper, na izlet do ostrva Denijel. Roder Herison, ozbiljan i sve an o bilo emu da se govorilo, predstavljao je savren kontrast arlsovom nepristojnom smislu za humor. A izgleda da ni Roderu nije smetalo to dobro udno zadirkivanje, poto se i sam ubrzo pridruio naem smehu svojim neobi nim, grlenim hau-hau-hau. Nina je uivala u svemu tome. Oba gospodina obasipala su je panjom, i premda arls nikada nije proputao da nagovesti da sam ja pravi predmet njegove ljubaznosti, svi smo pre utno prihvatili da je Nina Houkins jedna od onih mladih ena koje neizostavno postaju centar mukog kavaljerstva i opte panje u svakom drutvu. Drutveni krugovi u arlstonu nisu propustili da zapaze armantnu kombinaciju koju smo inili nas etvoro. Tokom dva meseca onoga, sada ve dalekog leta, nijedan prijem nije bio potpun, nijedan izlet isplaniran kako treba, nijedno okupljanje nije se smatralo uspenim ako nas etvoro nismo bili pozvani i pristali da do emo. Toliko smo, puni sre e, vladali celokupnom drutvenom scenom arlstonske omladine da su ro ake Silija i Lorena prosto

naterale svoje roditelje da dve nedelje pre vremena krenu na svoje redovno avgustovsko letovanje u dravi Mein. Nisam sigurna kada je Nini i meni prvi put pala na pamet ideja o dvoboju. Moda se to dogodilo jedne od onih dugih, vrelih no i, kada bi ona druga "spavala u gostima" - uvukla se u postelju svoje prijateljice i s njom se saaptavala i kikotala, priguuju i glasni smeh kada bi utanje utirkane uniforme odalo prisustvo naih tamnoputih slukinja koje su se kretale kroz zamra ene dvorane. U svakom slu aju, ta ideja je bila prirodna posledica romanti nih izveta enosti toga doba. Predstava o arlsu i Roderu kako se bore u dvoboju zbog nekog zamiljenog pitanja asti u vezi s nama, toliko nas je, isto fizi ki, uzbu ivala da mi je sada jasno da je to bio naprosto oblik seksualnog nadraivanja. I nikakvo se zlo ne bi izrodilo iz toga da nije bilo nae Mo i. Obe smo sa toliko uspeha upravljale ponaanjem mukaraca oko nas - to se u ono vreme i o ekivalo i podsticalo - da ni jednoj jo nije bilo palo na pamet da moda ipak ima ne ega natprirodnog u na inu na koji smo s toliko uspeha svoje sitne prohteve pretvarale u dela drugih ljudi. Tada se jo nije znalo za parapsihologiju; ili, bolje re eno, postojala je isklju ivo u vidu kucanja o sto za vreme spiritisti kih seansi. Kako bilo tek mi smo se nekoliko nedelja zabavljale apu u i jedna drugoj o izmatanim stvarima, i onda je jedna od nas ili moda obe - upotrebila Mo i matu preobratila u stvarnost. U izvesnom smislu, to je bilo nae prvo Hranjenje. Ne se am se vie tobonjeg uzroka sva e, moda je posredi bio neki namerno pogreno protuma eni arlsov vic. Ne se am se koga su arls i Roder zamolili da im budu sekundanti na tom protivzakonitom izletu. Ali se se am uvre enog i zbunjenog izraza na licu Rodera Herisona, koji je trajao nekoliko dana. Bio je prava karikatura duboke zamiljenosti i neznanja, zbunjenosti oveka koji se odjednom zatekao u situaciji koju nije izazvao i iz koje ne moe da pobegne. Se am se i arlsa i njegovih trenutno promenljivih raspoloenja - razuzdanog humora, perioda slepog besa, i suza i poljubaca no uo i dvoboja. Jasno se se am lepote toga jutra. Sumaglica je lebde i dolazila s reke i priguivala sjaj izlaze eg sunca dok smo jahali ka mestu odre enom za dvoboj. Se am se kako je Nina ispruila ruku i stisnula moju, sva ispunjena drskim uzbu enjem koje je prolo kroz moje telo kao da me je udarila struja. Mnogi drugi doga aji tog jutra zauvek su mi se izgubili iz se anja. Moda je to prvo podsvesno Hranjenje delovalo na mene tako snano da sam bukvalno izgubila svest pod naletima straha, uzbu enja, gordosti - mukosti - kojima su zra ila naa dva udvara a u trenutku kada su pogledali smrti u o i onog divnog jutra. Se am se da me je potresla misao ovo se zaista doga a, dok sam oslukivala kako trava iba o visoke izme koje odlu no gaze po njoj. Neko je glasno brojao korake. Nejasno se se am teine pitolja u svojoj ruci - arlsovoj ruci, mislim; nikada ne u mo i sigurno da znam - i onog trenutka ledene jasno e pre nego to je pucanj prekinuo nau vezu, i opori miris baruta vratio me k sebi. Poginuo je arls. Nikada nisam uspela da zaboravim neverovatnu koli inu krvi koja mu je istekla iz male, okrugle rupe na grudima. Bela koulja postala mu je sva crvena dok sam uspela da stignem do njega. U naoj mati nije bilo krvi. Nije bilo ni slike na kojoj se videlo kako se arlsova glava mlitavo klima i iz usta mu te e pljuva ka po krvavim grudima dok su mu se o i potpuno izvrnule i beonja e li ile na dva jajeta usa ena u lobanju. Roder Herison je jecao, dok je arls izdisao na tom bojnom polju nevinosti. Uopte se ne se am slede ih nekoliko sati, punih zaprepa enja. Kada sam slede eg jutra otvorila svoju platnenu torbu nala sam arlsov pitolj me u svojim stvarima. Zato bih sa uvala taj revolver? Ako sam elela da uzmem od svog mrtvog ljubavnika neto za uspomenu, zato ba to par e otu enog metala? Zato sam iz njegovih mrtvih prstiju izvukla simbol nae grene nepromiljenosti? To to nije prepoznala pitolj, i te kako je mnogo govorilo o Nini.

"Vili je stigao", re e Ninina sekretarica, odvratna gospo ica Beret Kramer. Njena pojava bila je isto toliko uniseks koliko i njeno ime: kratko podiana crna kosa, snana ramena, i prazni, svirepi pogled koji sam povezivala s lezbejkama i kriminalcima. Po izgledu bi se reklo da se nalazi negde oko sredine tridesetih godina. "Hvala, draga Beret", re e Nina. Obe iza osmo da pozdravimo Vilija, ali gospodin Torn ga je ve bio pustio u ku u i mi se sretosmo u holu. "Melani! Izgleda divno! Svaki put kad se sretnemo ti si sve mla a. Nina!" jasno se osetila promena u Vilijevom glasu. Mukarci su i dalje bivali o arani kad bi ugledali Ninu posle dueg odsustvovanja. Nastupi grljenje i ljubljenje. Sam Vili izgledao je raskalanije nego ikad. Nosio je sportski kaput od alpake, nepogreivo skrojen, vunenu majicu s visokim okovratnikom koji mu je uspeno krio obeeni podvaljak; ali kada je jednim pokretom ruke skinuo svoju mangupsku kapu voza a sportskih kola, razbaruili su mu se duga ki pramenovi bele kose koje je etkom terao napred da sakrije sve ve u elu. Zacrveneo se u licu od uzbu enja, ali je tu bilo i onih izdajni kih crvenih ilica na nosu i obrazima, po kojima se videlo da isuvie pije i drogira se. "Dame, nadam se da ste ve upoznale moja dva pomo nika, Toma Lahara i Densona Rejnoldsa?" Dva oveka se pridruie guvi u mom malom holu. Gospodin Lahar bio je mrav i plavokos, i smeio se pokazuju i savreno ura ene mostove. Gospodin Rejnolds bio je ogromni crnac, malo pognut, s natmurenim grubim licem punim oiljaka. Bila sam ube ena da Nina, a ni ja, nikada nismo upoznale ove neobi ne Viljeve "pomaga e". Ali ne mari. "Zato ne pre emo u dnevnu sobu?" predloila sam. Bio je to udan defile, koji se zavrio time to smo nas troje posedali u meke, debele naslonja e oko sto i a za aj u dordijanskom stilu koji je nekada pripadao mojoj baki. "Molim Vas, gospodine Torn, jo aja." Gospo ica Kramer je ovo shvatila kao znak da treba da ode, ali Vilijeva dva piona su ostala da nesigurno stoje pored vrata, premetaju i se s noge na nogu i bacaju i pogled na kristal u vitrinama kao da bi ga sama njihova blizina mogla razbiti. Ne bi me iznenadilo kada bi se to zaista i desilo. "Dens!" Vili pucnu prstima. Crnac je malo oklevao, a zatim nam prinese jednu skupu konu diplomatsku torbu. Vili je stavi na sto i i otvori bravice svojim zatupastim, debelim prstima. "Zato vas dvojica ne potraite momka gospo e Feler da vam da neto da popijete?" Kada su izali, Vili odmahnu glavom i pokajni ki se nasmei Nini. "Izvini zbog ovoga, mila moja." Nina dodirnu Vilijev rukav. Nagela se napred s izrazom punim o ekivanja. "Melani nije htela da me pusti da po nem Igru bez tebe. Zar nisam bila grozna to sam htela da po nem bez tebe, dragi moj Vili?" Vili se namrti. I posle pedeset godina i dalje bi planuo kada ga neko neko nazove Vili. U Los An elesu on je bio Veliki Bil Borden. Kada bi se vra ao u svoju rodnu Nema ku - to nije bilo esto, zbog opasnosti koje su ga tamo vrebale - opet je postajao Vilhelm fon Borhert, gospodar crnog zamka, ume i lovita. Ali Nina ga je prozvala Vili jo pri njihovom prvom susretu u Be u 1931. godine, i tako je ostao Vili. "Ti po ni, dragi Vili", re e Nina. "Ti budi prvi." Se am se onih lepih vremena kada smo prvih nekoliko dana svoga okupljanja provodili u razgovoru, pokuavaju i da saznamo ta nam se u me uvremenu dogodilo u ivotu. Sad vie nije bilo vremena ni za obi no askanje. Vili se osmehnu i izvadi iz torbe ise ke iz novina, belenice, i nekoliko kaseta. Jedva da je rasprostro taj materijal po stolu, kada se pojavi gospodin Torn nose i aj i Nininu belenicu iz sobe za ivenje. Vili otrim pokretima ra isti mali prostor na stolu. Na prvi pogled oveku bi se u inilo da vidi izvesne sli nosti izme u Vilija Borherta i gospodina Torna. I pogreio bi. Obojica su imala rumeno lice, ali kod Vilija je to bila posledica raznih preterivanja i jakih emocija; gospodin Torn ve godinama nije znao ni za jedno ni za drugo. Vilijeva ela bila je pegava i stidljivo sakrivena - kao u ugave lasice; gola lobanja gospodina Torna bila je glatka kao ogledalo. Prosto ga niste mogli zamisliti s kosom.

Obojica su imala sive o i - ono to bi romanopisac nazvao hladnim, sivim o ima ali o i gospodina Torna bile su hlade od unutranjeg spokojstva, zra ile su hladno om koja je dolazila od potpunog odsustva uznemiravaju ih ose anja ili misli. Vilijeve o i imale su hladno u zimskog vetra na Severnom moru i esto bi ih zamutili, poput zavesa, prolazni naleti emocija koje su njime vladale gordosti, mrnje, ljubavi prema bolu, zadovoljstva u unitavanju. Vili nikada nije govorio o svojoj sposobnosti da koristi Mo kao o Hranjenju - o igledno, ja sam jedina na taj na in mislila o tome - ali je ponekada spominjao Lov. Moda je zamiljao mra ne ume svoje otadbine dok je proganjao svoj ljudski plen kroz savreno o i ene ulice Los An elesa. Da li Vili ikada sanja umu, pitala sam se. Da li se katkad se a lova kih jakni od zelene vune, aplauza svojih slugu, lokvi krvi koje isti u iz umiru eg divljeg vepra? Ili se Vili, moda, se a treskanja visokih izmi po kamenoj kaldrmi i kako pesnice njegovog poru nika dobuju po vratima? Moda Vili i dalje povezuje Lov s onom mra nom no i Evrope i pe ima koje je pomogao da se napune? Ja sam to zvala Hranjenje. Vili je zvao Lov. Nikada nisam ula da ga Nina zove bilo kako. "Gde ti je video rikorder?" zapita Vili. "Sve sam snimio na trake." "Oh, Vili", o ajni ki re e Nina. "Pa ti zna kakva je Melani. Zna da je tako staromodna. Znao si da ona ne e imati video u ku i." "Nemam ak ni televizor", rekoh. Nina se zakikota. "Dovraga", promumla Vili. "Dobro, ne mari. Imam ja i druge zapise." Skide gumene trake s malih, crnih belenica. "Na videu bi ostavilo bolji utisak. Stanice u Los An elesu su veoma mnogo prostora u svom programu posvetile Davitelju iz Holivuda, i ja sam montirao na... Ah! Ne mari." Ubaci videokasetu u svoju diplomatsku torbu i zalupi poklopac. "Dvadeset troje", re e. "Dvadeset troje otkako smo se sreli pre godinu dana. Kao da je ju e bilo, zar ne?" "Pokai nam", re e Nina. Bila se nagnula u stolici i plave o i su joj svetlele. "Pitala sam se jo otkako sam videla intervju s Daviteljem u emisiji ezdeset minuta sa... Je li da je on bio tvoj ovek, Vili? Izgledao je tako..." "Ja, ja, bio je moj. Niko i nita. Stidljivi ove uljak. Bio je batovan kod mog suseda. Ostavio sam ga u ivotu da bi policija mogla da ga ispituje i da bi se otklonile sve mogu e sumnje. Obesi e se sam u svojoj eliji idu eg meseca, kad tampa bude prestala da se interesuje za njega. Ali ovo je mnogo zanimljivije. Vidi ovo." Vili nam gurnu preko stola nekoliko sjajnih crno-belih fotografija. Jedan od rukovodilaca kompanije NBC pobio je svih pet lanova svoje porodice i udavio u bazenu jednu glumicu iz sapunskih opera koja im je tada bila u poseti. Zatim je sebe probo nekoliko puta i krvlju ispisao UKUPNO 50 na zidu kabine pored bazena. "Proivljava svoju nekadanju slavu, a Vili?" upita Nina. "SMRT SVINJAMA i sve ostalo?" "Nikako, dovraga s tim. Mislim da bi ovde trebalo dodeliti dodatne poene zbog ironije. Devojka je trebalo da se udavi na predstavi. Bilo je ve zapisano u scenariju." "Je li ga bilo teko Upotrebiti?" Ovo je bilo moje pitanje. Uprkos ga enja ose ala sam radoznalost. Vili podie jednu obrvu. "Ne ba naro ito. Bio je alkoholi ar i teki ovisnik o kokainu. U njemu nije gotovo nita ostalo. I mrzeo je svoju porodicu. Kao i ve ina drugih ljudi." "Ve ina drugih u Kaliforniji, moda", re e Nina uspijaju i. udno da ba Nina stavi takvu primedbu. Pre mnogo godina njen otac je izvrio samoubistvo bacivi se pod tramvaj. "Gde ste stupili u vezu?" upitah. "Na prijemu. Tamo gde se to naj e e deava. Kupio je kokain od reditelja koji je upropastio jednu od mojih..." "Jesi li morao da obnavlja vezu?" Vili se namrti na mene. Polo mu je za rukom da savlada svoj bes, ali lice mu se jo vie zacrvenelo. "Ja, ja. Jo dva puta. Jedanput sam samo posmatrao iz kola dok je on igrao tenis."

"Ima poene za ironiju, ali i gubi poene zbog obnavljanja veze. Da je bio onako ispranjen kao to kae, mogao si da ga Upotrebi ve posle prvog dodira. ta ima jo?" Imao je svoj uobi ajeni asortiman. Bedna ubistva me u polusvetom. Dva porodi na. Sudar na autoputu koji se pretvorio u pucnjavu i ubistvo. "Bio sam u gomili", re e Vili. "Stupio sam u vezu. Imao je revolver u pretincu u kolima." "Dva poena", re e Nina. Vili je ono najbolje sa uvao za kraj. Nekada uveno dete-filmska zvezda sada je, kao odrasli ovek, imalo bizaran nesre ni slu aj. Izaao je iz svog apartmana na Bel-Eru dok se ovaj punio gasom, a zatim se vratio da kresne ibicu. Jo dvoje je poginulo u poaru. "Dobija poene samo za njega", re e Nina. "Ja, ja." "Jesi li sasvim siguran? Moda je zaista bio nesre ni slu aj." "Ne budi smena", obrecnuo se Vili. Obratio se meni. "Ovoga je bilo veoma teko Upotrebiti. Veoma jak. Blokirao sam mu pam enje tako da je zaboravio da je otvorio gas. Morao sam da ga zadrim u gradu dva sata. Onda sam ga primorao da se vrati u sobu. Borio se da ne kresne ibicu." "Trebalo je da ga natera da upotrebi svoj upalja ", re e Nina. "Nije bio pua ", zarea Vili. "Ostavio je duvan prole godine." "Tako je", nasmeja se Nina. "Kao da se se am da je o tome pri ao Doniju Karsonu." Nisam mogla da pogodim da li ga Nina ismeva. Nas troje smo sada pristupili obredu dodele poena. Govorila je uglavnom Nina. Vili je iz natmurenoga preao u dobro raspoloenje, pa opet zapao u natmurenost. U jednom trenutku ispruio je ruku i potapao me po kolenu dok je, u ali, traio da budem na njegovoj starni. Nita nisam rekla. Kona no se predao, preao preko dnevne sobe do ormari a s pi ima i nato io sebi punu au burbona iz dekantera koji je pripadao mome ocu. Ve ernje sunce slalo je svoje poslednje, vodoravne zrake kroz arene vitrae na prozorima, i obojilo je Vilija u crveno, dok je stajao pored hrastovog orman i a. O i su mu bile kao dva mala, crvena ilibara na krvavoj maski. " etrdeset jedan", kona no re e Nina. Veselo podie pogled i pokaza nam svoj depni kalkulator kao da njime potvr uje objektivnost injenice. "Izra unala sam etrdeset i jedan poen. ta ima ti, Melani?" "Ja", prekide je Vili. "U redu. Da vidimo najpre ta ti ima, Nina?" Pre nego to je Nina po ela, uao je gospodin Torn i pokretom ruke nam pokazao da je ve era na stolu. Preli smo u trpezariju - Vili sipaju i sebi jo jednu au burbona a Nina kobajagi kre i ruke od o ajanja zato to je Igra bila prekinuta. Kada smo posedali za duga ki sto od mahagonija, ja sam se pretvorila u ljubaznu doma icu. Kao to je ve ulo u tradiciju od vie decenija, o Igri se nije smelo razgovarati za stolom. Dok smo jeli supu razgovarali smo o Vilijevom poslednjem filmu i o kupovanju jo jedne radnje za Ninin lanac butika. Izgleda da e Ninina mese na rubrika u asopisu Vog biti ugaena, ali novinski sindikat je bio zainteresovan da je preuzme. Oba moja gosta izrazie uzvicima svoje divljenje zbog savreno ispe ene unke, ali meni se inilo da je gospodin Torn malo presladio sos. Mrak je ispunio prozore pre nego to smo zavrili s kremom od okolade. Na svetlosti koja se prelamala kroz kristalni luster Ninina kosa iskrila se kao iva, dok sam ja strepela da moja sija plavlje nego ikad. Iz kuhinje se iznenada za u neka galama. Lice ogromnog crnca ukaza se na vratima s izrazom svadljivog deteta. "... do vraga, misli da mi sedimo ovde kao prokleti..." Ne ije bele ruke ga izvukoe iz naeg vidnog polja. "Izvinite me, moje dame", Vili salvetom potapka usne i ustade. Uprkos odmaklim godinama, i dalje se kretao gipko i lepo. Nina je kai icom brljala po okoladi. Za u se otra komanda, nalik na lave, i zvuk amara. Bio je to otri, muki amar - tvrd i kratak kao da je opalio pitolj malog kalibra. Podigla sam pogled, a gospodin Torn je ve bio pored mene, sklanjaju i sa stola inijice za desert.

"Kafu, molim Vas, gospodine Torn. Za sve nas." Klimnuo nam je glavom i osmeh mu je bio blag. Franc Anton Mesmer je znao za to, iako nije mogao da shvati. ini mi se da je i sam Mesmer imao neto malo te Mo i. Moderna pseudonauka je prou ila tu pojavu i dala joj novo ime, porekla da ima onoliku mo , pobrkala joj uticaje i poreklo, ali ipak je ostala bar neka senka onoga to je jo Mesmer otkrio. Oni pojma nemaju ta je to Hranjenje. Sve ve e nasilje savremenog sveta zaista me baca u o ajanje. Ponekada mu se istinski preputam, tom dubokom ponoru o ajanja bez nade koji je pesnik Derard Menli Hopkins nazvao utehom leinara. Posmatram klanicu u koju se pretvorila Amerika, povremene atentate na pape, predsednike i bezbroj drugih, i pitam se da li zaista na svetu ima toliko onih koji poseduju Mo , ili je kasapljenje prosto postalo savremeni na in ivota. Sva ljudska bi a hrane se nasiljem, sitnim iivljavanjima nad drugima nad kojima imaju vlast. Ali malo ih je koji su okusili - onako kao mi - onu krajnju mo . A bez Mo i, malo je onih koji poznaju ono neuporedivo zadovoljstvo kada se oveku oduzme ivot. Bez te Mo i, ak i oni koji se hrane ivotima drugih ne mogu osetiti uivanje koje nastaje iz visoko emotivne napetosti gonioca i rtve, krajnji zanos napada a koji se uzdigao iznad svih pravila i kazni, udnu, gotovo seksualnu podatnost rtve u onom poslednjom magnovenju kada se otkrije istina, kada vie nema izbora, nema budu nosti, kada su sve mogu nosti izbrisane i samo postoji izvrenje apsolutne mo i jednog bi a nad drugim. Nasilje u dananjem svetu zaista me baca u o ajanje. O ajavam nad njegovom bezli no u i svakodnevno u, koja ga je u inila pristupa nim za svakoga. Imala sam televizor, ali sam ga prodala u jeku vijetnamskog rata. Ti sterilisani odlomci umiranja - koje je so ivo kamere u inilo tako dalekim i nestvarnim nita mi ne zna e. Ali pretpostavljam da su neto zna ili ovoj stoci koja me okruuje. Kada se zavrio rat i prebrojavanje leeva svake no i uz televizor, ona je traila jo, jo, i bioskopski ekrani i ulice ovoga meni dragog i umiru eg naroda pruili su joj to zadovoljstvo u jednom prizemnom, uli arskom obilju. Ta vrsta ovisnosti mi je dobro poznata. Promaili su ono glavno. Kada se samo posmatra, nasilna smrt postaje samo tuni i zaga eni spektakl koji zbunjuje. Ali nama koji se Hranimo, takva smrt je svetinja. "Moj red! Moj red!" Ninin glas je i dalje podse ao na onu go u-lepoticu, koja je upravo ispunila svoj spisak kavaljera za igranje na junskom balu moje ro ake Silije. Vratili smo se u dnevnu sobu. Vili je ispio svoju kafu i zatraio od gospodina Torna konjak. Stidela sam se Vilija. Kada jedan od vaih najbliih saradnika pokazuje znake nekontrolisanog ponaanja, to je sigurni nagovetaj slabljenja Mo i. Nina nije ni im pokazivala da neto prime uje. "Sve sam ih sredila", re e Nina. Otvorila je belenicu na sto i u za aj koji je sada bio potpuno ist. Vili je paljivo itao svaki pojedini slu aj, s vremena na vreme postavljaju i po neko pitanje, ali e e bi samo progun ao neto u znak odobravanja. Ja bih, tako e, s vremena na vreme promrmljala neto kao da se slaem, iako nisam ula ni za jedan od njih. Izuzev onaj s Bitlsom, naravno. Nina je taj sa uvala za sam kraj. "Za ime Boga, Nina, zar si to bila ti?" Vili je izgledao kao da e se svakog trenutka razbesneti. Ninina Hranjenja su se svodila uglavnom na samoubistva u Park-Aveniji i bra ne sva e koje su se zavravale hicima iz skupih, malokalibarskoh damskih revolvera. Ovakav slu aj je vie li io na surovi Vilijev stil. Moda mu se u inilo da je prela u njegov zabran. "Ho u da kaem... bila si u velikoj opasnosti, zar ne? To je bilo tako... do vraga... tako javno." Nina se zakikota i spusti kalkulator. "Vili, dragi moj, pa o tome je u Igri re , zar ne?" Vili ode do orman i a s pi em i opet napuni au konjakom. Vetar je bacao ogolele gran ice na olovom zalivene vitrae prozora. Ne volim zimu. ak i na Jugu, ona oveku deluje na duh.

"Zar taj momak... kako se ono zvae... nije kupio puku na Havajima, ili tako negde?" zapita Vili preko sobe. "Meni to izgleda kao da je sam imao inicijativu. Ho u da kaem, on je ve i sam lovio onog batu..." "Dragi Vili", Ninin glas je postao leden kao vetar koji je duvao kroz suvo granje, "niko ne kae da je bio normalan. Koliko je tvojih bilo normalno, Vili? Ali ja sam u inila da se to dogodi, dragi moj. Ja sam izabrala i mesto i vreme. Zar ne vidi ironiju mesta, Vili? Posle one ale s rediteljem onog filma o veticama od pre nekoliko godina? Bilo je ta no po scenariju..." "Ne znam", re e Vili. Zavali se svom teinom u trosed, prosuvi malo konjaka na svoj skupi sportski sako. Nije ni primetio. Svetlost sijalice ogledala mu se na pro elavoj lobanji. Stara ke bore su mu se no u jasno prime ivale, a vrat mu je, tamo gde je nestajao ispod okovratnika rolke bio sav u ilama i tetivama. "Ne znam." Podie pogled ka meni i iznenada se nasmei, kao da oboje u estvujemo u zaveri. "Moglo bi da bude kao s onim piscem, a, Melani? Moglo bi ba tako da bude." Nina obori pogled na ruke koje su joj leale u krilu. Bile su stegnute u pesnice, a vrhovi lepo manikiranih prstiju su joj pobeleli. Vampiri uma. Upravo tako se pisac spremao da nazove svoju knjigu. Ponekada se pitam da li bi zaista mogao bilo ta da napie. Kako se samo zvao? Neko rusko ime. Vili i ja smo dobili telegrame od Nine: DO ITE ODMAH POTREBNI STE MI. To je bilo dovoljno. Ve slede eg jutra sedela sam u avionu za Njujork. Avion je bio bu ni Konstelejn s propelerima, i ve i deo leta provela sam uveravaju i preterano savesnu stjuardesu da mi nita ne treba, da se, zaista, odli no ose am. Ona je o igledno zaklju ila da ja moram biti ne ija baka koja je prvi put sela u avion. Vili je uspeo da stigne dvadeset minuta pre mene. Nina je bila izvan sebe i tako blizu histerije, kakvu je nikada nisam videla. Pre dva dana bila je na urki u donjem Menhetnu - nije bila toliko izvan sebe da zaboravi da nam nabroji sva poznata imena koja su tako e tamo bila - kada se iznenada nala u situaciji da deli ugao, lonac s fondijem i tajne s nekim mladim piscem. Ili, bolje re eno, pisac je njoj pri ao svoje tajne. Nina nam ga je opisala kao jednog od onih s duga kim vratom, retkom bradicom, debelim staklima nao ara, u sportskom sakou od rebrastog somota obu enom preko stare kockaste koulje - jednog od onih kojima je redovno bila proarana svaka uspena urka u to doba, ako je verovati Nininim re ima. Dovoljno je bila obavetena da ga ne nazove bitnikom, jer taj termin je upravo po eo da izlazi iz mode, ali niko jo nije uo za re hipik, a ona se, uostalom, na njega i ne bi mogla odnositi. Bio je od onih pisaca koji su jedva sastavljali kraj s krajem, bar u ovo vreme, tako to su prodavali krv za transfuziju i pisali romane prema televizijskim serijama. Zvao se Aleksandar i jo nekako. Imao je ideju o knjizi - Nini je rekao da na njoj radi ve neko vreme gde e pisati da se mnoga ubistva, koja su tada bila vrena, moraju pripisati delovanju jedne male grupe psihopatskih ubica, nazvao ih je vampirima uma, koji su druge upotrebljavali za svoja krvava dela. Rekao je da je jedan izdava depnih knjiga ve pokazao interesovanje za sinopsis koji mu je dao, i da e mu sutra ponuditi ugovor ako promeni naslov u Faktor Zombi i ubaci malo vie seksa. "Pa ta?" rekao je Vili Nini sa ga enjem. "Jesi li me zato naterala da preletim kontinent? Ja bih samo mogao da mu otkupim tu ideju." Ispostavilo se da je to bio povod da ve slede e ve eri, tokom jedne improvizovane urke koju je priredila Nina, ispitamo tog Aleksandra. Ja nisam prisustvovala. Po Nininim re ima, urka nije bila neto naro ito uspena, ali je Viliju pruila priliku da se raspri a s mladim, budu im piscem. Od silne elje gotovo da se ovek saali na njega - da napravi posao s uvenim Bilom Bordenom, producentom Pariskih se anja, Troje na ljuljaci, i bar jo dva druga igrana filma u tehnikoloru, savreno vredna zaborava, koji su se tog leta vrteli po bioskopima za voza e, pisac je otkrio da se knjiga sastoji od ve iskrzanog sinopsisa i nekih desetak stranica zabeleki.

Ali je zato bio siguran da e za gospodina Bordena mo i da obradi temu za pet nedelja, moda ak i za tri nedelje ako ga bude avionom prebacio u Holivud, da dobije odgovaraju i stvarala ki podsticaj. Iste ve eri, malo kasnije, raspravljali smo o mogu nosti da Vili prosto otkupi pravo objavljivanja, ali Vili je u to vreme oskudevao u gotovini, a Nina je navaljivala. Na kraju je mladi pisac otvorio sebi vratnu arteriju iletom i vrite i izleteo u usku sporednu ulicu negde u Grini -Vilidu gde je i umro. Ne verujem da se iko potrudio da pregleda i sredi odlomke beleki koje je ostavio za sobom. "Moglo bi da bude kao s onim piscem, ja, Melani?" Vili me potapa po kolenu. Ja klimnuh glavom. "Bio je moj", nastavi Vili, "a Nina je pokuala da ga prisvoji. Se a li se?" Opet potvrdih glavom. U stvari, on nije bio ni Ninin ni Vilijev. Namerno sam izostala sa urke da bih kasnije mogla sama da stupim u vezu sa mladi em, tako da ne primeti da ga pratimo. Uradila sam to bez ikakvih teko a. Se am se da sam sedela u pregrejanom bifeu jedne delikatesne radnje preko puta zgrade sa stanovima za izdavanje. Sve se zavrilo tako brzo da gotovo nisam ni imala utisak Hranjenja. Kada sam opet postala svesna radijatora koji su curili i mirisa salame, ljudi su ve bili istr ali na ulicu da vide otkud ti krici. Se am se da sam polako ispijala svoj aj, tako da ne moram da odem pre nego to se izgube kola hitne pomo i. "Kojeta", re e Nina. Po e marljivo da radi na svom depnom kalkulatoru. "Koliko poena?" Pogleda u mene. Ja pogledah u Vilija. "est", re e on slegnuvi ramenima. Nina napravi itavu malu predstavu sabiraju i brojeve. "Trideset osam", re e i teatralno uzdahnu. "Opet si pobedio, Vili. Bolje re eno, mene si opet pobedio. Moramo jo uti i ta Melani ima da nam prikae. Sve vreme si utala. Mora da nam sprema neka iznena enja." "Tako je", re e Vili. "Vreme je da ti pobedi. Ve nekoliko godina stalno mi pobe ujemo." "Nijedan", rekoh ja. O ekivala sam pravu eksploziju pitanja, ali u mukloj tiini se ulo samo kucanje sata na polici iznad kamina. Nina nije gledala u mene ve u neto to se krilo me u senkama u uglu sobe. "Nijedan?" ponovi Vili kao odjek. "Pa, bio je... jedan", najzad rekoh. "Ali slu ajno. Naila sam na bandu koja je plja kala jednog starca iza... ali to je bilo zaista sasvim slu ajno." Vili se uzbudio. Ustao je, priao prozoru, okrenuo jednu staru stolicu s ravnim naslonom i uzjahao je, prekrstivi ruke na grudima. "ta to treba da zna i?" "Naputa Igru?" upita Nina, okrenuvi se da me pogleda. Pustila sam da pitanje bude odgovor. "Zato?" prasnu Vili. Od uzbu enja po etno "z" mu se pretvorilo u "s". Da su me vaspitavali u doba kada su devojke smele da slegnu ramenima, ja bih to sada uradila. Ovako sam se zadovoljila da prstima preme em jedan zamiljeni porub na svojoj suknji. Pitanje je postavio Vili, ali ja sam gledala Ninu pravo u o i kada sam odgovorila. "Dosadila mi je. Ve isuvie dugo traje. ini mi se da starim." "Ostari e mnogo vie ako ne bude ila u Lov", re e Vili. Telo, glas, crvena maska njegovog lica, sve je to pokazivalo ogromni bes koji tek to nije provalio. "Pobogu, Melani, pa ti ve izgleda starija! Izgleda grozno. Upravo zato i idemo u Lov, eno boja. Pogledaj se u ogledalo! Ho e li da umre kao starica samo zato to ti je dosadilo da njih Upotrebljava?" Vili ustade i okrenu mi le a. "Kojeta!" Nina je opet govorila snanim, samouverenim glasom, opet je vladala situacijom. "Melani se samo umorila, Vili. Pokai malo razumevanja. Svi imamo takve trenutke krize. Seti se na ta si ti li io odmah posle rata. Na iibano tene. ak si odbijao da iza e iz onog svog bednog stan i a u Badenu. ak i kada smo ti pomogle da do e u Njudersi, i dalje si se durio na ceo svet i saaljevao samog sebe. Melani je izmislila ovu Igru da ti pomogne da se oporavi. Zato zavei! I nikada vie da nisi rekao jednoj dami koja je umorna i

u depresiji da grozno izgleda! asna re , Vili, ponekad si takav Schwachsinniger. Vrhunska prosta ina." Predvi ala sam razne reakcije na ono to sam im rekla, ali ove sam se najvie plaila. Zna ila je da je i Nini Igra postala dosadna. Zna ila je da se sprema da pre e na drugi nivo igranja. Mora da je to zna ilo. "Hvala ti, draga moja Nina", rekoh. "Znala sam da e me razumeti." Pruila je ruku i umiruju e je stavila meni na koleno. Mogla sam da osetim hladno u te ruke, ak i kroz svoju vunenu suknju. Moji gosti su odbili da preno e kod mene. Meni je bilo ao. Negodovala sam. Naglasila sam da su im sobe ve spremne, da je gospodin Torn skinuo navlake s nametaja. "Idu i put", re e Vili. "Idu i put, Melani, draga moja curice. Dogovori emo se da ti do emo na vikend, onako kao nekada. I ostanemo nedelju dana!" Vili je bio mnogo veseliji otkako mu je svaka od nas dve isplatila osvojenu nagradu od hiljadu dolara. Bunio se, ali ja sam navaljivala. Njegovom samoljublju je prijalo kada je gospodin Torn uneo moj ek na kome je ve pisalo VILIJEM D. BORDEN. Opet sam ga zamolila da ostane, ali je odbio rekavi da ima pono ni let za ikago. Trebalo je da se sastane s jednim nagra enim piscem i ugovori scenario. Dok me je grlio u znak opratanja, njegovi pratioci se stvorie u holu meni iza le a i ja samo za trenutak osetih kako me obuzima panika. Ali otili su. Plavi mladi mi pokaza svoje bele zube, a crnac klimnu ovla glavom u znak ne ega to sam ja reila da prihvatim kao pozdrav. I onda ostadosmo same. Nina i ja smo bile same. Ne ba sasvim same. Gospo ica Kramer je stajala pored Nine u dnu hola. Gospodin Torn je bio nevidljiv iza leptir-vrata koja su vodila u kuhinju. Pustila sam ga da tamo i ostane. Gospo ica Kramer u ini tri koraka prema meni. Osetila sam kako mi se dah za trenutak presekao. Gospodin Torn stavi ruku na leptir-vrata. Onda mala brineta promuklog glasa otvori vrata plakara u holu, izvadi Ninin kaput i koraknu u stranu, da joj pomogne da se obu e. "Zar ba ne e da ostane?" "Ne u, hvala ti, mila moja. Obe ala sam Beret da emo jo no as da se odvezemo na Hilton Hed." "Ali kasno je za..." "Rezervisale smo mesta. Svejedno, hvala ti na pozivu, Melani. Obe avam da u ti se javiti." "Da." "Ozbiljno ti kaem, draga. Moramo da razgovaramo. Potpuno razumem kako se ose a, ali mora imati u vidu da je Viliju ta Igra i dalje vana. Mora emo da na emo na in da prekinemo, a da se on ne uvredi. Moda bi mogle idu eg prole a da mu odemo u posetu u onaj Karinhol, ili kako ve zove ono svoje mra no, staro mesto u Bavarskoj. Putovanje u Evropu e te udesno osveiti, draga." "Da." "Obe avam da u ti se javiti. Kada se zavri posao s novim du anom. Onda emo biti malo zajedno, Melani... samo nas dve... kao u stara dobra vremena." Usne joj poljubie vazduh pored mog obraza. Drala me je vrsto za miice. "Zbogom, duo." "Zbogom, Nina." Odnela sam mene. "Proverite da li je sve zaklju eno", rekoh. On klimnu glavom i ode da proveri brave i alarmni ure aj. Bilo je samo devet i etrdeset pet, ali ja sam se ose ala veoma umorno. Starost, pomislila sam. Popela sam se irokim stepenitem, koje je bilo moda najlepa odlika nae ku e, i presvukla se da legnem. Napolju je po injala oluja, a hladne kine kapi koje su udarale u prozor odzvanjale su u tunom ritmu. au za konjak u kuhinju. Gospodin Torn ju je utke uze od

Gospodin Torn je zavirio u moju spava u sobu dok sam etkala kosu, ale i to nije dua. Osvrnula sam se da ga pogledam. On zavu e ruku u dep svog crnog sakoa. Kada je izvukao, iz nje kljocnu i isko i tanka otrica noa. Ja klimnuh glavom. On dlanom ponovo sklopi no i zatvori za sobom vrata. Oslukivala sam bat njegovih nogu niz stepenice, a potom do stolice u holu u kojoj e provesti no . ini mi se da sam te no i sanjala vampire. Ili sam moda samo mislila na njih, pre nego to sam zaspala, i deli tih misli ostao je sa mnom do jutra. Od svih strahova koje je ove anstvo sebi nametnulo, od svih tih pateti nih malih udovita jedino mit o vampirima nosi u sebi tragove dostojanstva. Kao i ljudska bi a kojima se hrani, vampir se mora pokoravati svojim mra nim nagonima. Ali za razliku od svog bednog ljudskog plena, vampir svoje ogavne postupke sprovodi do jedinog cilja kojim se mogu opravdati - istinske besmrtnosti. Ima u tome ne eg plemenitog. I tunog. Pre nego to sam zaspala, mislila sam o onom davnom letu u Be u. Opet sam videla pred sobom mladog Vilija - plavokosog, rumenog od mladosti i punog ponosa zato to prati dve tako nezavisne ameri ke dame. Setila sam se Vilijevih visokih, krutih okovratnika i kratkih haljina koje je Nina lansirala tog leta. Setila sam se prijateljskog agora u prepunim Biergartens i igre senki i li a ispred gasnih lampi. Setila sam se koraka po mokroj kaldrmi, povika, dalekih zviduka, tiina. Vili je bio u pravu; ostarila sam. Protekla godina ostavila je vie tragova nego prethodna decenija. Ali se nisam Hranila. Uprkos gladi, uprkos odrazu u ogledalu koji je stario, nisam se hranila. Zaspala sam pokuavaju i da se setim prezimena pisca. Zaspala sam gladna. Jutro. Jasno Sun evo svetlo kroz golo granje. Bio je to jedan od onih kristalno svetlih, toplih zimskih dana zbog kojih je ivot na Jugu bio neuporedivo veseliji od onog pukog preivljavanja za vreme jenkijevske zime. Rekla sam gospodinu Tornu da malo otkrine prozor kada mi je uneo posluavnik s doru kom. Dok sam pijuckala kafu, sluala sam decu kako se igraju u dvoritu. Ranije bi gospodin Torn uneo i jutarnje novine na posluavniku, ali ja sam ve odavno shvatila da itanje o ludostima i skandalima sveta zna i zgaditi sebi jutro. Sve manje i manje me je zanimalo ta ljudi rade. Proivela sam dvanaest godina bez novina, telefona i televizora i nita mi nije nakodilo, ukoliko se sve ve a samodovoljnost ne ubraja u loe stvari. Nasmeila sam se setivi se kako je Vili bio razo aran to ne moe da pusti svoju video-kasetu. Ba je bio detinjast. "Danas je subota, zar ne, gospodine Torn?" Kada je klimnuo glavom, rukom sam mu pokazala da odnese posluavnik. "Iza i emo danas", rekla sam. "U etnju. Moda na izlet do tvr ave. Onda ru ak kod Henrija i ku i. Treba da obavim jo neke stvari." Gospodin Torn je oklevao i zamalo se spotakao izlaze i iz sobe. Zastala sam i ja, vezuju i pojas svoje ku ne haljine. Nije li ilo na gospodina Torna da napravi neki nespretan pokret. Shvatila sam da je i on ostario. Ispravio je posluavnik i posu e, klimnuo glavom i nestao u pravcu kuhinje. Nisam htela da dozvolim da me misli na starenje uznemiravaju u tako lepo jutro. Osetila sam u sebi novu snagu i odlu nost. Sino ni sastanak nije uspeo, ali nije bio ni tako lo kao to je mogao da bude. Kada sam Viliju i Nini rekla da nameravam da napustim Igru, bila sam iskrena. U nedeljama i mesecima koji dolaze, oni - ili bar Nina - po e e da razmiljaju o mogu im posledicama moga postupka, ali u vreme kada se odlu e da neto u ine, svako za sebe ili zajedno, mene ve odavno ne e vie biti. Ve sam imala nove (i stare) identitete koji su me ekali na Floridi, u Mi igenu, Londonu, junoj Francuskoj i ak u Nju Delhiju. Za sada Mi igen nije dolazio u obzir. Odvikla sam se od otre klime. U Nju Delhiju vie nisu onako ljubazno primali strance kao u vreme mog kratkog boravka odmah posle rata. Nina je bila u pravu - povratak u Evropu e mi prijati. Ve je po elo da mi nedostaje bogato osvetljenje i srda na savoir vivre seljaka u okolini mog starog letnjikovca blizu Tulona.

Vazduh je bio prosto okrepljuju i. Nosila sam jednostavnu haljinu i prole ni mantil. Laki artritis u desnoj nozi mi je smetao dok sam silazila niz stepenice, ali stari tap za etnju moga oca posluio mi je da se lake kre em. Mladi sluga, crnac, odsekao ga je za moga oca onoga leta kada smo se iz Grinvila preselili u arlston. Nasmeila sam se kad smo izili u mlaki vazduh u dvoritu. Gospo a Hodiz izi e kroz svoja vrata na sunce. Deca koja su se igrala oko presahlog vodoskoka bili su njeni unuci i njihovi drugovi. Ve dva stole a ovo dvorite su koristili i stanari tri susedne zgrade od crvene opeke. Jedino jo moje imanje nije bilo isparcelisano u skupe gradske ku e i otmene stanove za izdavanje. "Dobro jutro, miz Faler." "Dobro jutro, gospo o Hodiz. Zar nije divan dan?" "Da, jeste. Idete li u kupovinu?" "Samo u etnju, gospo o Hodiz. Kako to da gospodin Hodiz danas nije iziao? Subotom uvek radi u dvoritu." Gospo a Hodiz se namrti kada jedna od devoj ica protr a izme u nas. Njena drugarica ci e i stie odmah za njom, dok je demper na njoj leprao od brzine. "O, Dord je ve na pristanitu za jahte." "Po danu?" esto me je zabavljao pogled na gospodina Hodiza kako uve e odlazi na posao: u uredno ispeglanoj uniformi no nog uvara, sa slubenom kapom ispod koje su mu tr ali uperci sede kose, s crnom limenom kutijom za hranu vrsto pod mikom. Gospodin Hodiz je bio sav spe en u licu i krivonog kao neki stari kauboj. Bio je jedan od onih koji su stalno na ivici odluke da odu u penziju, ali verovatno ose aju da bi iznenadna neaktivnost za njih bila neka vrsta smrtne presude. "O, da. Jedan od onih obojenih momaka u dnevnoj smeni dao je otkaz, pa su zamolili Dorda da ga privremeno zameni. Rekla sam mu da je isuvie star da bi radio etiri no i preko nedelje i opet se vra ao na posao tokom vikenda, ali znate ve Dorda. Taj se nikada ne e penzionisati." "Pa, dobro, pozdravite ga i poelite mu sve najbolje od mene", rekoh. Nervirale su me devoj ice koje su tr ale oko vodoskoka. Gospo a Hodiz me isprati do kapije od kovanog gvo a. "Da li odlazite nekuda za praznik, miz Faler?" "Verovatno, gospo o Hodiz. Po svoj prilici." I tako se gospodin Torn i ja na osmo u sporednoj ulici, polako hodaju i prema Topovskom bedemu. Nekoliko kola je polako vozilo kroz uske ulice, nekoliko turista je buljilo u ku e Starog grada, ali dan je bio vedar i tih. Kad smo izili na Glavnu ulicu, videla sam u daljini katarke jahti i jedrilica, jo pre nego to smo ugledali vodu. "Molim vas, nabavite nam karte, gospodine Torn", rekoh. "Volela bih da obi emo Tvr avu." Kao to je tipi no za ve inu ljudi koji ive u najve oj blizini poznate turisti ke znamenitosti, godinama nisam obra ala panju na nju. Ova sadanja poseta bila je iz sentimentalnosti, prouzrokovane mojim sve ve im prihvatanjem injenice da u zauvek morati da napustim ove krajeve. Jedno je nameravati da se preseli, a sasvim je drugo kada se suo i s tim kao s neizbenom stvarno u. Nije bilo mnogo turista. Feribot se odvojio od keja i zaplovio u tihe lu ke vode. Na toplom suncu i uz ravnomerni zvuk brodskog motora malo sam pridremala. Probudila sam se dok smo pristajali uz crnu gromadu tvr ave na ostrvu. Neko vreme sam se kretala s grupom turista, uivaju i u tiini, nalik na onu u katakombama, koja je vladala na niim spratovima, i u bezbrinom, pevuckavom glasi u mlade ene iz Slube za odravanje gra evine. Ali kada smo se vratili u muzej s pranjavim dioramama i dre avim slajdovima, opet sam se popela na vrh stepenica i izila na spoljanje zidove. Pokretom ruke pokazala sam gospodinu Tornu da ostane na vrhu stepenita, a ja sam prila samoj ivici bedema. Samo jo jedan par - mladi ljudi koji su nosili jeftini fotoaparat i bebu na le ima kao Indijanci, u nekoj vrsti vre e koja je delovala veoma neudobno bio je na istom bedemu gde i mi.

Trenutak je bio veoma prijatan. Podnevna oluja se pribliavala sa zapada i njeni oblaci stvarali su tamnu pozadinu na kojoj su se ocrtavali i dalje suncem obasjani crkveni tornjevi, visoke zgrade i gole grane u gradu. ak i na ovom rastojanju od dve milje mogla sam da vidim ljude kako se etaju po uskoj stazici na Topovskom bedemu. Vetar je duvao od crnih oblaka ka nama, i bacao bele kreste talasa na feribot koji se ljuljao i na drveni kej. Vazduh je mirisao na reku i zimu i ve ernju kiu. Nije bilo teko zamisliti onaj dan od pre mnogo godina. Granate su padale po utvr enju, sve dok od gornjih spratova nije preostalo nita sem zatitni ke gomile ruevina. Narod je klicao s krovova iza Topovskog bedema. arenilo ode e i svilenih suncobrana mora da je izlu ivalo topdije jenkija. I najzad je neko odavde ispalio kuglu iznad na i kanih krovova. Mora da je tom prilikom bilo zabavno posmatrati odavde zbrku koja je nastala u gradu. Neko kretanje duboko ispod mesta na kome sam stajala privu e mi panju. Neto crno je klizilo kroz sivu vodu - neto crno i beumno kao ajkula. Misli o prolosti naglo mi se rasprie u trenutku kada sam prepoznala podmornicu Polaris, stari model, ali o igledno i dalje u upotrebi, koja se ne ujno unjala kroz mra nu vodu. Talasi su se kovrdali i romorili oko njenog trupa, glatkog poput pliskavice, padaju i mu s obe strane i obrazuju i beli trag. Na komandnom mostu stajalo je nekoliko ljudi. Bili su uvijeni u debele kapute s nisko navu enim kapama. Neverovatno veliki dogled visio je oko vrata jednoga od njih, za koga sam pretpostavila da je kapetan. On pokaza rukom na neto iza Salivanovog ostrva. Uko eno sam ih gledala. Spoljnje ivice mog vidnog polja se zamutie u trenutku kada sam uspostavila vezu. Zvuci i opaaji su dopirali kao iz neke velike daljine. Napetost. Prijatne slane kapljice i vetar sa severa-severozapada. Zabrinutost zbog zape a enih naredbi dole, u kabini. Svest o pe anim sprudovima koji se pojavljuju na vidiku, ispred pristanita. Trgla sam se, osetivi da mi neko prilazi s le a. Svetle ta kice koje su leprale ivicama mog vidnog polja nestadoe u trenutku kada sam se okrenula. To je bio gospodin Torn. Tik iza mene. Nepozvan. Otvorila sam usta da mu naredim da se vrati na vrh stepenita, i tada sam ugledala razlog njegovog prilaenja. Mladi koji je slikao svoju bledunjavu enu sada je kora ao u mom pravcu. Gospodin Torn je poao da mu prepre i put. "Hej, oprostite, gospo o. Da li biste Vi ili Va mu bili ljubazni da nas slikate?" Klimnula sam glavom i gospodin Torn uze ponu eni fotoaparat. U njegovim dugorpstim akama izgledao je majuan. Dva puta je kljocnuo i mladi par je bio zadovoljan to e potomstvo imati dokument o njihovom boravku na ovom mestu. Mladi se idiotski stade smeiti i nekoliko puta klimnu glavom. Njihova beba po e da pla e kada je hladni vetar dunuo u nas. Opet sam potraila pogledom podmornicu, ali ve je daleko odmakla, njen sivi toranj s kapetanskim mostom bio je jo samo tanka linija izme u neba i mora. Bili smo ve gotovo stigli natrag u grad, i feribot se ljuljao ka doku, kada me nepoznata osoba obavesti da je Vili mrtav. "Strano, zar ne?" brbljiva starica je izila za mnom na otvorenu palubu. Iako je vetar postao hladniji i ja dva puta menjala mesto da bih izbegla njeno besmisleno trabunjanje, ena me je o igledno izabrala za sagovornicu za kraj ovoga izleta. Ni moja utljivost, ni mrki pogledi gospodina Torna nisu je obeshrabrili. "Mora da je bilo uasno", nastavljala je, "u mraku, i sve drugo." "A ta to?" neko mra no predose anje navelo me je da zapitam. "Pa, onaj avionski udes. Zar niste uli? Mora da je bilo uasno, ono padanje u mo varu i sve drugo. Ba jutros sam rekla k erki..." "Kakav avionski udes? Kada?" Starica malo ustuknu zbog mog otrog tona, ali blesavi osmeh i dalje joj je bio na licu. "Pa, onaj od sino . Od jutros. Rekla sam k erki..." "Gde? O kom to avionu govorite?" Gospodin Torn se opet prima e kada je uo ton moga glasa.

"O onom sino njem", re e ona, drhtavim glasom. "Onom iz arlstona. Sve je pisalo u novinama u brodskom salonu. Zar nije grozno? Osamdeset pet ljudi. Rekla sam k erki..." Ostavila sam je da stoji pored ograde. Pored snek-bara nala sam neke izguvane novine i tu, ispod naslova od etiri re i, nalazile su se pojedinosti o Vilijevoj smrti. Let broj 417 za ikago; avion je uzleteo s Me unarodnog aerodroma u arlstonu u osamnaest minuta posle pono i. Dvadeset minuta kasnije eksplodirao je u letu, nedaleko od grada Kolumbije. Delovi aviona i ljudskih tela pali su u mo varu Kongeri, gde su ih pronali ribari. Nije bilo preivelih. Savezno udruenje avioprevoznika i FBI istrauju ovaj udes. U uima mi je snano zazvonilo i morala sam da sednem ili da se onesvestim. Ruke su mi mlitavo leale na zelenoj polivinilskoj presvlaci naslonja e. Ljudi su prolazili pored mene hitaju i ka izlazu. Vili je bio mrtav. Ubijen. Nina ga je ubila. Nekoliko trenutaka, dok mi se vrtelo u glavi, razmatrala sam mogu nost zavere, lukavog dogovora izme u Nine i Vilija da me navedu da poverujem da mi je ivot ugroen jo samo s jedne strane. Ali ne. Bilo bi nerazumno. Da je Nina uklju ila Vilija u svoje planove, takve apsurdne mahinacije bile bi nepotrebne. Vili je bio mrtav. Ono to je ostalo od njega sada je rasuto po smrdljivoj, mra noj mo vari. Mogla sam da zamislim njegove poslednje trenutke. Leao je zavaljen u udobnoj naslonja i prve klase, s aom u ruci, moda se saaptavaju i s jednim od svojih prosta kih pratilaca. Zatim eksplozija. Krici. Mrak. Surovo propadanje i kona ni pad u zaborav. Zadrhtala sam i vrsto epala metalni naslonja za ruke. Kako je to Nina postigla? Nije to mogao biti niko iz Vilijeve pratnje. Naravno, Nina je bila potpuno u stanju da upotrebi Vilijeve pomaga e, naro ito ako se uzme u obzir da je njegova Mo bila u opadanju, ali ne bi bilo razloga za to. Mogla je da Upotrebi bilo koju osobu u tom avionu. To je zaista moralo biti veoma teko. Najpre samo sloeno pripremanje bombe, vrhunski napor da se blokira svako se anje o tome, i gotovo neverovatan podvig da se neko Upotrebi ak i u trenutku dok smo sedeli zajedno i pili kafu i konjak. Ali Nina je to mogla. Da, zaista je mogla. A vreme izvo enja. Planirano vreme je moglo da ima samo jedno zna anje. Poslednji turisti izili su iz kabine. Osetila sam lagani udarac koji je ozna io da smo pristali uz dok. Gospodin Torn je stajao pored vrata. Planirano vreme zna ilo je da je Nina imala nameru da nas oboje ukloni. O igledno da je sve isplanirala mnogo unapred, pre naeg sastanka i moje bojaljive izjave da se povla im. Mora biti da se dobro zabavljala. Nikakvo udo da je reagovala onako velikoduno! Ipak, napravila je jednu veliku greku. Poto je prvo ubila Vilija, zna i da je sve svoje adute uloila na verovatno u da ja ne u saznati pre nego to krene na mene. Znala je da ne dobijam dnevne novosti i da u poslednje vreme retko izlazim iz ku e. Ipak, nije li ilo na nju da sve propusti slu aju. Da li je mogu e da je pomislila da sam potpuno izgubila Mo i da joj je Vili opasniji protivnik? Odmahnula sam glavom dok smo izlazili iz kabine u sivu popodnevnu svetlost. Vetar me je prosto sekao kroz tanki mantil. Slika daske za iskrcavanje bila mi je zamu ena u o ima i shvatila sam da su pune suza. Za Vilijem? Bio je samo naduvena, slaba stara budala. Zbog Nininog izdajstva? Moda je, ipak, sve bilo samo zbog hladnog vetra. Na ulicama Starog grada gotovo da i nije vie bilo prolaznika. Gole grane su zveckale jedna o drugu pred prozorima lepih ku a. Gospodin Torn je iao stalno pored mene. Hladno a mi je slala igle artriti nog bola uz desnu nogu sve do kuka. Oslonila sam se malo ja e na o ev tap. Koji e biti njen slede i potez? Stala sam. Komad novina noen vetrom obmotao mi se oko nonog lanka, a zatim odleteo dalje. Kako e me napasti? Svakako ne iz velike daljine. Mora da je sada negde u gradu. Znala sam. Iako je mogu e Upotrebiti nekoga s velike daljine, potrebno je veliko podudaranje, gotovo intimno poznavanje te osobe. I ako bi se veze prekinule, bilo bi teko, ako ne i nemogu e, ponovo ih uspostaviti na tolikoj udaljenosti. Niko od nas nije znao zato je tako. Uostalom, sada nije ni bilo

vano. Ali pri pomisli da je Nina jo tu, ak negde u blizini, srce mi bre zakuca. Ne iz daljine. Vide u svog napada a. Ako sam iole poznavala Ninu, to e se tako dogoditi. Naravno, Vilijeva smrt je bila najbezli nije mogu e Hranjenje, ali to je bila isto tehni ka operacija. Nina je o igledno reila da sredi stare ra une sa mnom, a Vili joj je bio samo prepreka, manje zna ajna ali ne i zanemarljiva opasnost, koju je morala ukloniti pre nego to krene dalje. Nije mi bilo teko da zamislim da je u Nininim o ima smrt koju je Viliju namenila bila gotovo in saaljenja, da ne kaem znak panje. Ali ne kad sam ja u pitanju. Ose ala sam da e Nina hteti da saznam, da budem svesna, bez obzira za koliko kratko vreme, da ona stoji iza napada na mene. U izvesnom smislu, njena vlastita tatina e me upozoriti, kad do e vreme. Tako sam se bar nadala. Neto me je gonilo da odmah otputujem. Mogla bih da naredim gospodinu Tornu da istera Audi iz garae, i za jedan sat bili bismo izvan Nininog uticaja - a za jo nekoliko sati, ve na putu u novi ivot. U ku i je, naravno, bilo dragocenosti, ali pomo u novca koji sam sklonila na drugim mestima brzo bi se mogle zameniti novima. Gotovo da bih se radovala da sve ostavim za sobom, zajedno sa naputenim identitetom koji ih je svojevremeno sakupio. Ne, nisam mogla da otputujem. Jo ne. S druge strane ulice ku a je izgledala mra no i zloslutno. Jesam li ja zatvorila one kapke na drugom spratu? U dvoritu su se kretale neke senke i ja ugledah unuku gospo e Hodiz i njenu drugaricu kako skaku u od jednih ulaznih vrata do drugih. Neodlu no sam stajala na trotoaru i kuckala o evim tapom o jedno drvo s crnom korom. Bilo je glupo ovako odugovla iti, i znala sam to, ali ve odavno nisam bila primorana da donosim odluke u napetoj situaciji. "Gospodine Torn, molim Vas, prekontroliite ku u. Pogledajte u svaku sobu. Brzo se vratite." Podie se neki hladan vetar dok sam posmatrala kako se crni kaput gospodina Torna stapa s tminom u dvoritu. Ose ala sam se strahovito izloeno, dok sam stajala onako sama. Bacala sam poglede po ulici, trae i sme u kosu gospo ice Kramer, ali jedino to se kretalo bila je mlada ena koja je, daleko od mene, gurala de ja kolica. Zastori na prozorima na drugom spratu se podigoe, i belo lice gospodina Torna za trenutak je pogledalo kroz njih. Onda se povu e i ja ostadoh da gledam u crni etvorougaonik prozora. Uzvik iz dvorita me tre, ali to je bila samo devoj ica - kako se zvala? - koja je dozivala svoju drugaricu. Ketlin, tako je. Obe su sele na ivicu fontane i otvorile kutiju keksa u obliku ivotinja. Paljivo sam gledala u njihovom pravcu, a potom sam se opustila. ak sam uspela da se malo i nasmeim zbog tolike svoje manije gonjenja. Za trenutak sam razmiljala da li da neposredno Upotrebim gospodina Torna, ali pomisao da u ostati bespomo na na ulici bila je dovoljna da promenim nameru. Kada ste u potpunoj vezi ula i dalje funkcioniu, ali su, u najmanju ruku, usporena. Pouri. Tu misao sam poslala gotovo bez u e a volje. Dva bradata mukarca su hodala niz trotoar na istoj strani ulice gde sam bila i ja. Prela sam ulicu i stala ispred svoje kapije. Mukarci su se glasno smejali i mahali rukama razgovaraju i. Jedan je pogledao u mene. Pouri. Gospodin Torn izi e iz ku e, zaklju a za sobom vrata i po e preko dvorita k meni. Jedna od devoj ica mu neto re e i prui mu kutiju sa keksima, ali on je ni ne pogleda. Dva oveka s druge strane ulice i dalje su hodala. Gospodin Torn mi prui veliki klju od ulaznih vrata. Ja ga spustih u dep mantila i otro ga pogledah. On klimnu glavom. Svojim ravnodunim osmehom nesvesno se podsmevao mome u enju. "Jeste li sigurni?" upitah ga. Opet klimanje glavom. "Proverili ste sve sobe?" Klimanje glavom. "Alarm?" Klimanje glavom. "Pogledali ste i u podrum?" Klimanje glavom. "Nigde ni traga ne ijem prisustvu?" Gospodin Torn odmahnu glavom. Ruka mi sama po e ka gvozdenoj kapiji, ali sam ipak zastala. Uznemirenost mi je stajala u grlu kao grudva sluzi. Bila sam glupava starica, umorna i lomna od hladno e, ali nisam mogla sebe da nateram da otvorim tu kapiju. "Do ite", prela sam preko ulice i urno se udaljila od ku e. "Ve era emo kod Henrija i vrati emo se kasnije." Ali nisam se uputila prema starom

restoranu. Beala sam od ku e obuzeta onim to sam znala da je slepa, besciljna panika. I tek kada smo stigli do pristanita i krenuli po stazi na Topovskom bedemu po ela sam da se smirujem. Nikoga nije bilo na vidiku. Nekoliko kola se kretalo ulicom, ali da bi nam se bilo ko pribiio, morao bi prvo da pre e veliki, prazni prostor. Sivi oblaci leali su sasvim nisko i stapali se s valovima u zalivu, oiv enim belom penom. Otvoren prostor i sve slabija svetlost dana malo su me povratili u ivot i misli su mi se razbistrile. Ma kakvi da su Ninini planovi, sigurno da ih je poremetilo moje celodnevno odsustvovanje. Sumnjala sam da e Nina ostati ako to bude za nju i najmanje rizi no. Ne, vrati e se avionom u Njujork, dok ja jo budem stajala i drhtala na stazi na bedemu. Ujutro u dobiti telegram. Prosto sam ga videla. MELANI. ZAR NIJE STRANO OVO S VILIJEM, STRANO TUNO. MOE LI DA PUTUJE SA MNOM NA POGREB? VOLI TE NINA. Po ela sam da shvatam da odugovla im i da ne u smesta da krenem na put samo zbog elje da se vratim u toplotu i udobnost svoga doma. Jednostavno, bojala sam se da otresem sa sebe tu staru ljuturu. Ali sada to mogu. Sa eka u na sigurnom mestu dok se gospodin Torn vrati u ku u da uzme onu jedinu stvar koju nisam mogla da ostavim. Onda e izvesti kola iz garae i dok Ninin telegram stigne, ja u biti ve daleko. Od tada e Nina da se trza na svaku senku mesecima i godinama. Nasmeila sam se i po ela da formuliem neophodne naredbe. "Melani." "Trgla sam se i hitro osvrnula. Gospodin Torn je utao dvadeset i osam godina. Sada je progovorio. "Melani." Lice mu je bilo tako izobli eno od gr a, da su mu se videli ak i kutnjaci. U desnoj ruci je drao no. Se ivo kvrcnu i isko i dok sam buljila kao obuzeta. Videla sam mu prazne, sive o i i sve mi je bilo jasno. "Melani." Duga ka otrica po e k meni u mo nom luku. Nita nisam mogla da uradim da je zaustavim. Prosekla mi je rukav na kaputu i nastavila, da mi se zarije u bok. Ali dok sam se okretala, tana obeena o rame poletela je za mnom. No se zario u kou, probio sebi put kroz drangulije koje su bile u njoj, prosekao mi mantil i ogrebao me iznad najnieg levog rebra. Tana mi je spasla ivot. Podigla sam teki o ev tap i njime pogodila gospodina Torna ta no u levo oko. Zateturao se, ali nije pustio ni glasa. Opet je no fijuknuo kroz vazduh, ali vid mu je bio zamu en, a ja sam se odmakla dva koraka. epala sam tap rukama i zamahnula sa strane, poput nekog nespretnog udarca sabljom. Za udo, opet je pogodio u o nu duplju. Odmakla sam se jo tri koraka. Krv mu pote e niz levu stranu lica i ranjeno oko mu isko i na obraz. Ali gr eviti osmeh se nije menjao. On uspravi glavu, polako podie levu ruku, istre sebi oko uz tihi prasak sive ilice, baci ga u vodu zaliva. Po e ka meni. Ja se okrenuh i potr ah. Pokuavala sam da tr im. Ve posle dvadesetak koraka morala sam da pre em u hod, zbog bola u desnoj nozi. Jo petnaest brzih koraka i izgubila sam dah, srce je pretilo da mi isko i. Ose ala sam kako mi neto vlano curi niz levi bok i neto me je peckalo - kao da mi je neko prislonio kocku leda na kou - tamo gde me je dotakla otrica noa. Jedan pogled unazad mi je pokazao da gospodin Torn hita ka meni krupnim koracima, mnogo bre nego to sam se ja kretala. U normalnim okolnostima pretekao bi me u etiri koraka. Ali veoma je teko naterati nekoga da potr i kada ga Upotrebljavate. Naro ito ako telo te osobe u tom trenutku reaguje na ok i ranjavanje. Opet sam se osvrnula i gotovo se okliznula na vlanoj kaldrmi. Gospodin Torn se iroko kezio. Krv mu je tekla iz prazne o ne duplje i bojila mu zube. Nikoga drugog nije bilo na vidiku. Niz stepenice, dre i se za rukohvat, da ne padnem. Niz vijugavu stazu do asfaltirane ulice. Uli ne lampe su treperile i palile se dok sam prolazila. Iza mojih le a gospodin Torn je preao celo stepenite u dva skoka. Dok sam hitala niz stazu zahvaljivala sam provi enju to sam obukla cipele bez potpetica zbog vonje feribotom. ta li bi pomislio neko ko posmatra kako dva starca vijaju jedan drugoga kao usporeni film? Ali nije bilo posmatra a. Skrenula sam u sporednu ulicu. Zatvorene radnje, prazni magacini. Ako skrenem levo, iza i u na Glavnu ulicu, ali na desnoj strani, samo pola bloka od mene, usamljena prilika pojavila se iz zamra enog ulaza u jednu zatvorenu

radnju. Krenula sam u tom pravcu. Vie nisam bila u stanju da tr im, samo to se nisam onesvestila. Gr evi u nozi, od artritisa, boleli su ja e nego to sam ikada mogla da zamislim, i pretili da me obore na trotoar. Gospodin Torn je bio samo dvadeset koraka iza mene i sve bre je smanjivao tu razdaljinu. ovek kome sam se pribliila bio je visok, mrav crnac u sme em, najlonskom sakou. Nosio je kutiju punu ne ega to je li ilo na uramljene sepia fotografije. Pogledao me je, dok sam se pribliavala, a onda skrenuo pogled i iznad moga ramena video onu prikazu na deset koraka iza mene. "Hej!" ovek je imao vremena samo da vikne taj jedan slog, a ja sam ve umom potraila njegov i gurnula. Zabatrgao se, kao lutka na konopcima kojom se neveto rukuje. Donja vilica mu se obesi, a o i mu se zamutie i postadoe staklaste, i on jurnu mimo mene upravo u trenutku kada je gospodin Torn ispruio ruku da mi zgrabi mantil na le ima. Kutija odlete u vazduh i staklo se rasu po ciglama poplo anom trotoaru. Duga ki, sme i prsti zgrabie beli vrat. Gospodin Torn ga udarcem nadlanice i lakta odgurnu od sebe, ali crnac je uporno visio na njemu, i obojica stadoe da se njiu i okre u u krug kao groteskni par koji plee. Ja se do epah izlaza u drugu ulicu i naslonih lice na hladni zid da se osvestim. Napor da se koncentriem dok sam Upotrebljavala tog nepoznatog oveka nije mi dozvoljavao da se i za sekundu opustim. Neko vreme sam posmatrala nespretno teturanje i spoticanje dva visoka oveka i jedva se oduprla suludom porivu da se nasmejem. Gospodin Torn sjuri no u stomak onoga drugog, izvu e ga, opet ga zabode. Crn evi nokti su sada grebli po protivnikovom preostalom oku. Snani zubi su kljocali trae i otricu i po tre i put, ali srce je jo kucalo, i jo se mogao upotrebiti. ovek sko i i nogama obgrli struk gospodina Torna, dok mu se vilice sklopie na njegovom mii avom grlu. Nokti koji su grebli ostavljali su krvav trag na beloj koi. Obojica padoe i po ee da se kotrljaju. Ubij ga. Prsti su grebli pokuavaju i da dohvate oko, ali gospodin Torn podie levu ruku i polomi tanki zglob iznad ake. Mlitavi prsti nastavie da se kre u. Uz strahoviti napor, gospodin Torn uglavi ruku ispod crn evog grudnog koa i podie ga, kao kad otac u igri baca dete u vazduh. Crn evi zubi otrgnue komad mesa, ali nisu ga mnogo ranili. Gospodin Torn podmetnu no izme u njih dvojice, gore, desno, pa levo. Slede im zamahom gotovo raspoluti crn evo grlo, i krv briznu po obojici. Manji ovek samo dva puta zgr i noge, gospodin Torn ga baci u stranu, a ja se okrenuh i urno po oh niz ulicu. Opet na svetlosti, umiru oj ve ernjoj svetlosti, i ja shvatih da sam utr ala u orsokak. Zadnji zidovi stovarita i metalni zid bez prozora Topovskog pristanita gotovo su se nadnosili nad vode zaliva. Jedna ulica je skretala na levo, ali bila je mra na, pusta, i previe duga ka da bih se upustila njome. Osvrnula sam se tek da vidim kako crna prilika ulazi u ulicu iza mene. Pokuala sam da uspostavim vezu, ali tamo nije bilo ni ega. Ni ega. Umesto gospodina Torna tamo se mogao nalaziti prazan vazduh. Kasnije u se pitati kako je to Nini polo za rukom. Sporedni ulaz u pristanite za jahte bio je zaklju an. Glavni ulaz je bio gotovo stotinu jardi daleko, i bi e tako e zaklju an. Gospodin Torn izroni iz bo ne ulice i okrenu glavu desno i levo, trae i me pogledom. U polumraku, njegovo teko izgrebano lice izgledalo je gotovo crno. Krenuo je da nasrne na mene. Podigla sam o ev tap, razbila njime donje staklo na vratima i pruila ruku kroz krhotine. Ako postoje jo i gornja i donja reza, ja sam mrtva. Bila je samo najobi nija brava za vrata i reza. Prsti su mi klizili po hladnom metalu, ali reza se ipak otvori u trenutku kada je gospodin Torn stupio nogom na stazu iza mojih le a. Ja uleteh unutra i ponovo navukoh rezu. Bilo je veoma mra no. Hladno a je provejavala iz betonskog poda i ulo se kako se mnogobrojni brodi i diu i sputaju na vodi, pored svojih sidrita. Pedeset jardi odavde videla se svetlost koja je prodirala iz uvareve ku ice. Nadala sam se da postoji alarmni ure aj, ali zgrada je bila isuvie stara a usidreni brodovi isuvie jeftini da bi bio ugra en. Krenula sam ka svetlosti u trenutku kada je gospodin Torn nadlakticom razbio preostalo staklo na vratima

iza mene. Ruka se povu e. Strahoviti udarac razbi gornji dovratak i smrvi drvo oko reze. Bacih pogled ka uvarevoj ku ici, ali iz tih neverovatno udaljenih vrata dopirao je samo zvuk razgovora na radiju. Jo jedan udarac. Okrenula sam se udesno i stupila nogom na pramac malog motornog amca za prevoz putnika. Jo pet koraka i obrela sam se u malom, zatvorenom prostoru koji je trebalo da bude kabina za voza a. Zatvorila sam tanka ulazna vrata za sobom i provirila kroz pleksiglas. Pod tre im udarcem gospodina Torna vrata poletee unutra, klate i se na duga kim komadima razbijenog drveta. Njegova mra na prilika ispuni otvoreni prostor izme u dovratnika. Svetlost uli ne lampe, daleko u pozadini, odbijalo se o otricu koju je drao u desnoj ruci. Molim Vas. Molim Vas, ujte ovu buku. Ali u uvarevoj ku ici nita se nije pokrenulo, uli su se samo metalni glasovi iz radio-aparata. Gospodin Torn napravi etiri koraka, zastade i koraknu na prvi brod u nizu. To je bio otvoreni amac, i on se opet pojavi na betonu za est sekundi. Drugi amac je imao malu kabinu. uo se zvuk lomljenja drveta kada je gospodin Torn tresnuo nogom u mala vrata s katancem, a onda se opet pojavio na betonskom doku. Moj brodi je bio osmi u nizu. udilo me je to ne moe da se uje divlja ko lupanje mog srca. Promenila sam poloaj i pogledala kroz okrugli prozor i na desnoj strani broda. Kroz prljavi pleksiglas svetlost se prelamala u mlazevima i arama. Samo za trenutak uspela sam da nazrem sedu kosu kroz prozor, i radio je bio preba en na drugu stranicu. Bu na muzika se zaori kroz duga ku betonsku prostoriju. Prikrala sam se drugom prozor i u. Gospodin Torn je upravo silazio s etvrtog broda. Sklopila sam o i, na silu usporila svoje nejednako disanje i pokuala da se setim krivonoge stara ke prilike koju sam bezbroj puta gledala kako predve e sitnim koracima odmi e niz ulicu. Gospodin Torn je zavrio pregledanje petoga amca, duga kog motornjaka za prevoz robe sa nekoliko mra nih i skrovitih komora, i opet se vratio na dok. Pusti tu kafu u termosu. Pusti ukrtene re i. Hodi, pogledaj ovamo! esti brodi je opet bio mali otvoreni amac. Gospodin Torn ga samo pogleda, nije ak ni ulazio u njega. Sedmi je bio niska jedrilica, sa sklopljenom i oborenom katarkom i jedrom koje je poput zastora prekrivalo otvor koji je vodio u unutranjost broda. No gospodina Torna se zari u debelu tkaninu. Ruke proarane tankim mlazevima usirene krvi povukoe u stranu jedro kao mrtva ki pokrov koji se razmotava. On isko i natrag na betonski dok. Pusti kafu. Hodi, pogledaj! Sad! Gospodin Torn stupi nogom na pramac moga brodi a. Osetila sam kako se nakrivio pod njegovom teinom. Nije bilo nikakvog skrovita da se sakrijem, samo malecki orman za alat ispod sedita, isuvie mali da bih se ugurala u njega. Razvezala sam platnene trake kojima je jastu e za sedenje bilo privezano za klupicu. Moje isprekidano dahtanje prosto je odzvanjalo u tom malom prostoru. Sklup ala sam se kao fetus iza tog jastuka, dok je noga gospodina Torna prolazila pored okruglog prozor i a na desnoj strani. Sad. Njegovo lice iznenada ispuni komad pleksiglasa svega stopu daleko od moje glave. Neverovatno iroki osmeh postade mu jo iri. Sad. On koraknu u kajutu. Sad. Sad. Sad. Gospodin Torn u nu ispred vrata kabine. Pokuala sam da poduprem nogama tanuna vrata od letava, ali desna noga me nije sluala. Pesnica gospodina Torna jednim udarcem razmrska tanke, drvene letvice i epa me za noni lanak. "Hej, ti tamo!" Bio je to drhtavi glas gospodina Hodiza. Svetlost njegove depne lampe zaigra u naem pravcu. Gospodin Torn se navali na vrata. Leva noga mi se bolno savi u kolenu. Leva aka gospodina Torna me je vrsto drala za lanak kroz razbijene letve, dok je ruka s noem provirila kroz otvor otkrinutih vrata. "Hej..." Um mi je gurao. Iz sve snage. Starac se zaustavi. Spusti depnu lampu i raskop a futrolu revolvera. Gospodin Torn je noem sekao gore-dole. Gotovo mi je izbio jastu e iz ruku dok su komadi i sun eraste plastike ispunili celu kabinu. Kada se no opet pojavio, otrica me dohvati po vrhu malog prsta.

Uradi to. Sada. Uradi. Gospodin Hodiz uhvati obema rukama drku revolvera i opali. Daleko je promaio u mraku, dok je pucanj odzvanjao iznad betona i vode. Blie, budalo. Korakni! Gospodin Torn opet zamahnu noem i pokua da se progura kroz odkrinuta vrata. Pusti mi lanak da bi oslobodio levu ruku, ali ve u slede em trenutku ruka mu je opet bila u kabini, pipaju i da me dohvati. Ispruih se i upalih svetlost. Mrak je zijao u mene iz njegove prazne o ne duplje. Kroz polomljene letve svetlost mu je utim trakama brazdala unakaeno lice. Pomerih se ulevo, ali ruka gospodina Torna, kojom me je drao za mantil, vukla me je s klupice. Bio je na kolenima, osloba aju i desnu ruku za poslednji udarac noem. Sad! Drugi hitac gospodina Hodiza pogodi ga u desni kuk. On zagun a kada ga je udarna sila metka oborila u sede i poloaj. Moj mantil pu e i dugmad se zakotrlja po palubi. No raspoluti tapacirani oslonac za glavu pored mog uha, pre nego to se opet povu e. Gospodin Hodiz nesigurnim korakom stupi na pramac, gotovo pade, a onda, centimetar po centimetar, stade da napreduje po desnom boku. Gurala sam vrata iz sve snage odupiru i se ruci gospodina Torna, ali on me je i dalje drao za mantil i privla io k sebi. Pala sam na kolena. Otrica se vrati, proreza sun erasti jastuk i moj mantil. Ono to je preostalo od jastu eta ispade mi iz ruku. U mislima sam naredila gospodinu Hodizu da se zaustavi na neto vie od metar od njega i osloni ruku s revolverom na krov kabine. Gospodin Torn povu e otricu i postavi je kao matador svoj ma . Mogla sam da osetim ne ujni pobedonosni krik koji je izvirao izme u krvavih zuba kao kuna para. ar Nininog ludila goreo je iz onog jedinog, nepomi nog oka. Gospodin Hodiz opali. Metak razmrska ki mu gospodina Torna i zaustavi se u malom oluku ispod okruglog prozor i a. Gospodin Torn se izvi unazad, rairi ruke i pljusnu na palubu, kao ogromna riba koju su upravo izvukli na suvo. No mu pade na pod kabine, dok su ukru eni, pobeleli prsti i dalje beslovesno udarali o drvo palube. Opet sam bez re i naredila gospodinu Hodizu da isko i, stavi otvor cevi na slepoo nicu iznad onog preostalog oka i opali. Zvuk je odjeknuo uplje i muklo. U malom kupatilu ku ice za uvara nalazila se kutija za prvu pomo . utke sam naredila starcu da stane pored vrata dok sam previla svoj mali prst i popila tri aspirina. Mantil mi je bio uniten, a arena haljina umrljana krvlju. Nisam ba mnogo marila za tu haljinu - mislila sam da u njoj delujem zaputeno - ali mantil mi je bio jedan od najomiljenijih. Kosa mi je bila potpuno ra upana. Isprljana malim, vlanim komadi ima sive mase. Umila sam se i zagladila kosu kako sam najbolje mogla. Za udo, ona iscepana tana i dalje je bila na mom ramenu, iako je iz nje ve poispadalo mnogo stvari. Preselila sam iz nje u veliki dep na mantilu klju eve, ekovnu knjiicu i papirne maramice, a zatim sam tanu bacila iza klozetske olje. O evog tapa vie nije bilo, ali nisam mogla da se setim gde sam ga ispustila. Oprezno izvukoh teki revolver iz ruke gospodina Hodiza. Star eva miica i dalje je bila ispruena, prsti povijeni u prazno. Poto sam nekoliko trenutaka petljala oko revolvera uspela sam da otvorim cilindar. I dalje je sadravao dva neispaljena metka. Matora budala je hodala unaokolo sa svih est metaka u cevi! Uvek ostavi jedno prazno mesto naspram oroza. Tako me je u io arls, onog veselog leta pre toliko godina, kada je to oruje bilo samo izgovor da se ode na izlet na ostrvo da bi se vebalo u ga anju, uz mnogo prodornih vrisaka i nervoznih kikotanja dok smo Nina i ja putale da nas pridravaju s le a i ispod laktova, tela vrsto oslonjenih na naru ja naih, navodno, ozbiljnih u itelja. Uvek treba prebrojati metke, pou avao me je arls dok sam se ja poluomamljena oslanjala na njega, ose aju i kako mu iz tela provejava onaj slatki, muki miris sapuna za brijanje i duvana, onoga toplog, sun anog dana. Gospodin Hodiz se malo promekoljio u trenutku kada mi je panja odlutala. Zinuo je i otkrio labavo nametenu veta ku vilicu. Pogledala sam na iskrzani koni opasa , ali nije bilo rezervnih metaka, i nisam znala gde ih dri. Pretraila sam mu misli, ali u toj stara koj umnoj zbrci nije mnogo

preostalo, izuzev ponovne slike revolverske cevi na slepoo nici gospodina Torna, pucnja, i... "Hodi", rekoh mu. Popravila sam mu nao are na bezizraznom licu, vratila mu revolver u futrolu na opasa u i pustila ga da me povede napolje. Napolju je bilo veoma mra no. Preli smo ve est blokova kada me star eva jaka drhtavica podseti da sam zaboravila da mu naredim da obu e kaput. Poja ala sam svoj mentalni upliv, i on prestade da drhti. Ku a je izgledala isto kao... Gospode... pre svega etrdeset i pet minuta. Nijedno svetlo nije bilo upaljeno. Uvela sam ga u dvorite i pretraila nabijeni dep na mantilu, da na em klju . Mantil je visio labavo na meni, i hladni no ni vazduh me je ujedao. S druge strane dvorita, iza osvetljenih prozora, dopirao je smeh devoj ica, i ja sam ubrzala korak da Ketlin ne bi slu ajno videla svoga deku kako ulazi u ku u. Gospodin Hodiz u e prvi, s revolverom u ispruenoj ruci. U mislima sam mu naredila da upali svetlost pre nego to u ja u i za njim. Dnevna soba je bila prazna, bez ikakvog znaka da je u njoj neko bio. Svetlost iz lustera u trpezariji odbijala se o ugla ane povrine nametaja. Za trenutak sam sela u stolicu koja je bila kopija viljamsburkog nametaja, da bi mi se otkucaji srca vratili u normalu. Nisam naredila gospodinu Hodizu da spusti pitolj. Ruka je po ela da mu podrhtava od napora. Kona no ustadoh i krenusmo niz hol ka staklenoj verandi. Gospo ica Kramer bu no izlete kroz leptir-vrata kuhinje, sputaju i u velikom luku gvozdeni ara . Pitolj opali sasvim bezopasno, u ugla ani pod, kada je star eva ruka klonula od udarca. Iz mlitavih prstiju ispade mu revolver i gospo ica Kramer podie ara da udari ponovo. Okrenula sam se i potr ala niz hol. Iza svojih le a ula sam mukli zvuk kao kad razbijete dinju, koji je obeleio sputanje ara a na lobanju gospodina Hodiza. Umesto da izletim kroz zadnja vrata na dvorite, ja po oh uz stepenite. To je bila greka. Gospo ica Kramer polete uz stepenice velikim skokovima i stie do vrata moje spava e sobe samo nekoliko sekundi posle mene. U magnovenju sam joj ugledala razroga ene, sulude o i i podignuti ara , pre nego to sam zalupila i zaklju ala teka vrata. Brava je kljocnula upravo u trenutku kada se sme okosa ena s druge strane prvi prvi put bacila svom teinom na drvo. Debela hrastovina se nije ni pomerila. A onda za uh kako metal udara o vrata i dovratak. Opet. Proklinju i svoju glupost, vrtela sam se po dobro poznatoj sobi, ali ni ega nije bilo to bi moglo da mi koristi. ak nije bilo ni plakara da se sakrijem u njemu, samo jedan starinski orman za haljine. Brzo sam prila prozoru i podigla platneni zastor. Moji krici sigurno e privu i ne iju panju, ali ne pre nego to to udovite provali u sobu. Sada je grebla po ivicama vrata, pokuavaju i da ih izvali ara em. Pogledala sam kroz prozor, ugledala senke u prozorima na drugoj strani dvorita i uradila ono to sam morala. Posle dva minuta jedva da sam jo bila svesna drveta koje poputa oko brave. Kao u daljini, ula sam grebanje ara a o nesalomivu metalnu plo u. Vrata se otvorie. Gospo ica Kramer se kupala u znoju. Usta su joj mlitavo visila i pljuva ka joj curila preko brade. O i joj nisu imale ni ega ljudskog. Ni ja ni ona nismo ule tihi bat patika po stepenitu. Nastavi da ide. Podigni ga. Povuci to unazad, k sebi, koliko god moe. S obe ruke. Naniani. Neto je upozorilo gospo icu Kramer. Bolje re eno, upozorilo je Ninu, jer vie nije bilo gospo ice Kramer. Sme a glava joj se okrenu i ugleda malu Ketlin kako stoji na vrhu stepenita s tekim revolverom uperenim u nju i zapetim. Druga devoj ica je bila u dvoritu i dozivala je drugaricu. Ovoga puta Nina je znala da je u opasnosti. Gospo ica Kramer podie ara i okrenu se prema holu, ba u trenutku kada je revolver opalio. Od povratnog trzaja Ketlin polete unazad niz stepenice, dok se iznad leve dojke gospo ice Kramer rascvetavala crvena rozeta. Ona se zatetura, ali se uhvati levom rukom za rukohvat i ustremi se niz stepenice na dete. Oslobodila sam desetogodinju devoj icu iz svojih misli ba u trenutku kada je ara pao, podigao se, pa opet pao. Prila sam vrhu stepenita. Morala sam da gledam.

Gospo ica Kramer podie pogled sa svog jezivog posla. Na krvlju isprskanom licu videle su joj se jo samo beonja e. Mukobanjasta koulja bila joj je natopljena njenom vlastitom krvlju, ali se i dalje kretala, bila upotrebljiva. Levom rukom je podigla revolver. Usta joj se jo vie razvalie i iz njih prodre zvuk, nalik na itanje pare iz napuklog starog radijatora. "Melani..." zatvorila sam o i kada je ta stvar krenula uz stepenice k meni. Ketlinina drugarica stie kroz otvorena vrata, noice su joj lupale goredole, kao maina. U est skokova prela je stepenita i vrsto obmotala svojim tankim, belim ru icama vrat gospo ice Kramer. Njih dve padoe na le a, preko Ketlin, i niz itavo stepenite sve do ugla anog drvenog poda. Devoj ica je, izgleda, zadobila samo modrice. Sila sam i sklonila je u stranu. Na jednoj jagodici joj se irila modra mrlja, i imala je posekotine po rukama i elu. mirkala je plavim o ima, ne shvataju i nita. Gospo ica Kramer je slomila vrat. Podigla sam revolver, dok sam joj se pribliavala, i utnula ara u stranu. Glava joj je leala pod nemogu im uglom, ali i dalje je bila iva. Telo joj je bilo oduzeto, mokra a se ve irila po drvenom podu, ali o ima je treptala i zubima kljocala kao bezbono, pakleno bi e. Morala sam da pourim. Iz ku e Hodizovih uli su se glasovi odraslih. Vrata koja su vodila u dvorite bila su irom otvorena. Okrenula sam se devoj ici. "Ustani." Ona trepnu i s mukom se podie na noge. Zatvorila sam vrata i uzela mrki kini mantil sa iviluka. Nije mi trebalo vie od minuta da sadrinu svojih depova premestim u kini mantil i bacim svoj uniteni prole ni mantil. Sada su glasovi ve dozivali iz dvorita. Klekla sam pored gospo ice Kramer i uzela joj lice u ruke, pritiskuju i da bi vilice ostale nepomi ne. O i su joj se ve okrenule u glavu, ali ja sam je drmala sve dok joj se opet ne ukazae duice. Sagnula sam se sve dok nam se obrazi nisu dodirnuli. Moj apat je bio glasniji od vike. "Dolazim po tebe, Nina." Pustila sam da joj glava padne na drveni pod i urno otila u zastakljenu verandu, moju sobu za ivenje. Nisam imala vremena da donesem klju s gornjeg sprata; zato sam podigla vindzorsku stolicu i razbila staklo na vitrini. U depu kinog kaputa jedva da je jo bilo mesta. Devoj ica je i dalje stajala u holu. Pruila sam joj revolver gospodina Hodiza. Leva ruka joj je visila pod udnim uglom i ja se zapitah da nije ipak neto slomila. Za u se kucanje na vratima i neko pokua da otvori bravu. "Ovuda", proaputala sam i povela devoj icu u trpezariju. Prekora ile smo telo gospo ice Kramer i prole kroz mra nu kuhinju dok je lupanje na vratima postajalo sve glasnije, i zatim smo ve bile napolju, na ulici, u mraku. U ovom delu Starog grada bila su tri hotela. Jedan je bio moderni, skupi motel, nekih desetak blokova udaljen od moje ku e, udoban ali komercijalizovan. Odmah sam ga skinula sa spiska. Drugi je bio mali pansion s doma om atmosferom, samo jedan blok od mene. To je bilo prijatno ali ne i ekskluzivno mestace, upravo onakvo kakvo bih je odabrala kad bih posetila neki grad. I njega sam odbacila. Tre i je bio samo dva i po bloka dalje, jedna stara luksuzna rezidencija u Glavnoj ulici adaptirana u mali hotel, sa skupocenim antiknim nametajem u svakoj sobi, smeno preskup. Pourila sam tamo. Devoj ica je hitala pored mene. I dalje je drala revolver u ruci, ali ja sam joj naredila da skine demper i da ga prebaci preko njega. Noga me je bolela i esto sam se oslanjala na devoj icu dok smo urile ulicom. Direktor Ku e Mensard me je prepoznao. Podigao je obrve jedva vidno kada je primetio kako neuredno izgledam. Devoj ica je stajala deset stopa iza mene, u foajeu, poluskrivena u senci. "Traim jednu svoju prijateljicu", rekoh veselo. "Izvesnu gospo u Drajton." Direktor neto zausti, zastade, nesvesno se namrti i pokua ponovo. "ao mi je. Kod nas se nije niko prijavio pod tim imenom."

"Moda se upisala pod svojim devoja kim prezimenom", rekoh. "Nina Houkins. Starija ena, ali veoma privla na. Nekoliko godina mla a od mene. Duga ka, sede kose. Moda ju je prijavila prijateljica... jedna lepukasta, mlada, sme a dama, po imenu Beret Kramer..." "Ne, ao mi je", re e direktor, neobi no monotonim glasom. "Niko se pod tim imenom nije prijavio. Ho ete li da ostavite poruku, u slu aju da stranka nai e kasnije." "Ne", rekoh. "Nemam poruku." Povela sam devoj icu i skrenule smo hodnikom koji je vodio u hotelski salon i ka sporednim stepenicama. "Izvinite", rekoh jednom hotelskom momku koji nas je upravo mimoilazio. "Moda biste Vi mogli da nam pomognete." "Da, gospo o", zastao je, vidno nervozan, i zabacio duga ku kosu. Bi e komplikovano. Mora u brzo da delujem, da ne bih izgubila devoj icu. "Traim jednu prijateljicu", rekoh. "Starija dama, ali dosta privla na. Plave o i. Duga ka, seda kosa. Putuje s jednom mla om enom koja ima tamnu, kovrdavu kosu." "Ne, gospo o. Takve osobe ovde nisu prijavljene." Zgrabih ga vrsto za miicu. Pustila sam devoj icu i usredsredila se na de aka. "Jeste li sigurni?" "Gospo a Herison", re e on. Gledao je nekuda mimo mene. "Soba 207. Severna strana, gleda na ulicu." Nasmeila sam se. Gospo a Herison. Gospode Boe, kako je Nina glupa. Iznenada devoj ica tiho zacvile i klonu pored zida. Brzo sam se odlu ila. I dalje volim da mislim o tome kao o milosr u, ali se am se da joj je leva ruka bila neupotrebljiva. "Kako se zove?" upitala sam dete, blago je miluju i po ikama. O ima je zbunjeno arala na sve strane. "Kako ti je ime?" "Alia", proaptala je. "Dobro, Alia. Sada ho u da po e ku i. Pouri, ali nemoj da tr i." "Ruka me boli", re e ona. Usnice joj zadrhtae. Opet sam joj dodirnula elo i gurnula. "I i e ku i", rekla sam. "Ruka te ne boli. Ni ega se ne e se ati. Ovo je kao san koji e zaboraviti. Idi ku i. Pouri, ali nemoj da tr i." Uzela sam joj revolver, ali sam ga ostavila umotan u demper. "Zbogom, Alia." Zatreptala je o ima i pola preko foajea ka izlazu. Pruila sam revolver hotelskom momku. "Stavi ga ispod uniforme", rekla sam. "Ko je?" Ninin glas je zvu ao bezbrino. "Albert, gospo o. Nosa . Kola su vam pred ulazom i ja u vam spustiti prtljag." ulo se kako je brava kljocnula i vrata su se otvorila onoliko koliko je dozvoljavao eli ni lanac. Albert zamuri na svetlosti iz sobe, stidljivo se nasmei i zabaci kosu. Ja se priljubih uz zid. "Dobro", ona otka i lanac i koraknu unazad. Ve se bila okrenula i zatvarala kofer kada sam ja stupila u sobu. "Zdravo, Nina", tiho sam rekla. Le a joj se uko ie, ali i taj pokret je bio otmen. Videla sam ulegnu e na raspremljenom krevetu, gde je bila prilegla. Polako se okretala ka meni. Nosila je rui astu haljinu koju nikada nisam videla. "Zdravo, Melani." Smeila se. O i su joj zra ile najmekim, naj istijim plavetnilom koje sam ikada videla. U mislima sam naredila nosa u da izvu e revolver gospodina Hodiza i uperi ga u nju. Ruku mu nije zadrhtala. Povukao je oroz i drao ga palcem. Nina prekrsti ruke na grudima. O i nije skidala sa mojih. "Zato?" upitah je. Nina jedva primetno slegnu ramenima. U magnovenju sam pomislila da e prsnuti u smeh. Ne bih podnela taj smeh - taj prozukli, detinji smeh koji me je toliko puta dirnuo. Ali ona samo zatvori o i. I dalje se smeila. "Zato gospo a Herison?" upitah je. "Pa, draga, prosto sam ose ala da mu neto dugujem. Ho u da kaem, sirotom Roderu. Jesam li ti ikada rekla kako je umro? Dabome, nisam. A ti me nikada

nisi pitala." O i joj se otvorie. Bacila sam pogled na nosa a, ali rukom je i dalje vrsto nianio. Trebalo je samo malo ja e da pritisne obara . "Udavio se, draga", re e Nina. "Jadni Roder se bacio u more s onog parobroda - kako se ono zvae? - onaj to se njime vra ao u Englesku. Ba udno. A upravo mi je bio napisao pismo u kome mi je obe ao brak. Zar nije to strano tuna pri a, Melani? ta misli, zato je on to u inio? Pretpostavljam da to nikada ne emo saznati, zar ne?" "Da, mislim da ne emo", rekla sam i bez re i naredila nosa u da povu e obara . Nita. Hitro sam pogledala udesno. Mladi eva glava se polako okretala ka meni. Ja mu nisam naredila da to uradi. Uko ena, ispruena ruka po e da se okre e u mom pravcu. Revolver je prosto klizio, kao vrh limenog petla na krovu koji se okre e u pravcu vetra. Ne! Napinjala sam se dok mi nisu isko ile ile na vratu. Okretanje se usporilo, ali se nije zaustavljalo, sve dok mi otvor revolverske cevi nije gledao pravo u lice. Nina se tek sada po e smejati. Odzvanjalo je veoma glasno u maloj sobi. "Zbogom, Melani, draga", re e Nina i opet se nasmeja. Smeju i se klimnu glavom nosa u. Gledala sam pravo u otvor cevi kada oroz pade. Na praznu komoru. I jo jednom. I jo jednom. "Zbogom, Nina", rekla sam dok sam izvla ila duga ki arlsov pitolj iz depa svog kinog kaputa. Od eksplozije, ruka mi se o a avi sve do lanka, a soba se ispuni plavi astim dimom. Mala rupa, manja od niklenog nov i a, ali isto tako savreno okrugla, pojavi se ta no u sredini Nininog ela. U momentu je jo ostala stoje i, kao da se nita nije dogodilo. A onda pade na le a, odbi se o visoku postelju i pade licem ka zemlji. Okrenula sam se nosa u i zamenila njegovo beskorisno oruje starinskim, ali paljivo odravanim revolverom. Tek sada opazih da de ak nije mnogo mla i nego to je arls bio. Kosa mu je bila iste boje. Nagnula sam se i blago ga poljubila u usta. "Alberte", proaputala sam. "Ima jo etiri metka. Treba uvek brojati metke, zar ne? Idi u foaje. Ubij direktora. Pucaj na jo jednu osobu, onu koja ti bude najblia. Stavi zatim cev sebi u usta i povuci obara . Ako ne opali, povuci ponovo. Dri revolver skriven sve dok ne u e u foaje." Izali smo u optu guvu u hodniku. "Zovite hitnu pomo !", povikala sam. "Dogodila se nesre a. Neka neko odmah pozove hitnu pomo !" Nekoliko ljudi potr a da me poslua. Zateturala sam se i oslonila na jednog sedokosog gospodina. Ljudi su se rojili unaokolo. Neki bi zavirili u sobu i kriknuli. Iznenada se zau e tri pucnja iz foajea. U optoj i jo ve oj zbunjenosti, ja sam se iskrala niz zadnje stepenite, kroz izlaz u slu aju poara, u no . Davno je to bilo. Ovde sam veoma sre na. ivim na jugu Francuske, izme u Kana i Tulona, ali ne - milo mi je to to mogu da kaem - i u blizini Sentropea. Retko izlazim. Anri i Klod mi obavljaju sve kupovine u selu. Nikad ne odlazim na plau. Ponekad odem do ku e u Parizu, ili do mog letnjikovca u Italiji, juno od Peskare, na Jadranu. Ali ak sam i ta putovanja proredila. Na brdu se nalazi jedna naputena opatija, i tamo esto odlazim, da sednem i razmiljam me u kamenjem i poljskim cve em. Razmiljam o usamljenosti i uzdravanju od svega, i kako jedno drugo surovo pothranjuju. Poslednjih dana se ose am podmla ena. Kaem sebi da to nije zbog klime i ose anja slobode, i da nije rezultat onog poslednjeg Hranjenja. Ali ponekada sanjam dobro poznate ulice i ljude u arlstonu. Ti snovi su puni gladi. Ima dana kada ustajem iz postelje uz pesmu seoskih devojaka koje na biciklima prolaze pored moje ku e, idu i ka mlekari. U te dane sunce je udesno toplo dok sija po belim cveti ima to rastu izme u oborenih kamenih blokova opatije, i dovoljno mi je samo da budem tamo i zajedno s njime u estvujem u Sun evoj svetlosti i tiini. Ali ima i drugih dana - hladnih, mra nih dana kada se oblaci pribliavaju sa severa - kada se se am ne ujne siluete podmornice koja se poput ajkule kre e

kroz mra ne vode zaliva, i pitam se da li e mi vredeti emu ovo dobrovoljno uzdravanje. Pitam se da li e se svi oni o kojima sanjam u ovoj osami, jednog dana upustiti u svoje poslednje, dinovsko Hranjenje. Danas je topao dan. Sre na sam. Ali sam tako e i usamljena. I veoma, veoma gladna. Vernor Vind DRAGI KAMEN Leto 1957. trebalo je da bude najlepi Sandin raspust. O planovima svojih roditelja znala je jo od marta, i sve vreme tokom prole a u Lahoi, i onog mukotrpnog drugog polugo a u sedmom razredu, sanjarila je samo o letu. Nita nije u po etku izgledalo toliko lepo, a postalo tako runo na kraju. Sada je sedela na balkonu spava e sobe svoje bake i gledala napolje, u natmureni dan i kiu. Drvoredi etinara du ulice bili su ogromne, crne senke koje su se njihale i razgovarale u sumraku. Stotinak metara nie, ka centru gradi a Eureka, svetlost jedne jedine uli ne lampe probijala se kroz granje etinara i stvarala male svetlucave povrine, odbijaju i se o mokri, glatki trotoar. Kao i svake druge ve eri, tokom ove poslednje etiri nedelje, vetar se poja avao dok je dnevna svetlost jenjavala. Zgr ila se u svojoj prevelikoj jakni i pustila da joj magla, naneta vetrom, spira suze to su joj kapale niz lice. No as je bio kraj, zaista kraj. Tata i mama dolaze kroz est dana, a dva-tri dana kasnije sve troje e se vratiti kolima ku i. est dana. Sanda olabavi stegnute vilice i pokua da opusti mii e na licu. Kako da izdri? Mora e da se sre e s bakom makar za obedima, makar i samo kad pomae po ku i. I svaki put kad ugleda baku stide e se i zna e da je ona sve upropastila. A nisam ja kriva za sve! Baka je imala svoje tajne, uskogrudosti i neznanje - mane koje Sanda nikada nije primetila za vreme onih kratkih ranijih poseta. U holu ispod spava e sobe dragi kamen je opet radio ono. Sanda je ose ala kako je obliva talas hladno e. U jednom trenutku tama oko nje i balkona pod njenim nogama nisu samo bili hladni i vlani, ve zale eni, pretvoreni u centar beivotne i neprijateljske pustoi. Smeno kako sada, kad zna da je ku a ukleta i ta no zna ta u toj ku i izaziva taj utisak, ne ose a ni izdaleka onoliki strah kao ranije. U stvari, bila je to samo mala neprijatnost u pore enju s problemima koje stvaraju ljudi. Nije uvek bilo ovako. Sanda se seti po etka leta, pokua da zamisli plavo nebo i toplo sunce. Tih prvih nekoliko dana bili su kao i uvek ranije u Eureki. Bakina ku a je bila pri kraju ove ulice, okruena borovima. Jedino drugo drve e bile su dve male palme, ta no ispred prednjeg stepenita. (Trebalo ih je stalno negovati. Baka je volela da kae da ih tu dri samo zato da joj gosti iz SanDiega ne bi patili od nostalgije.) Ku a je imala dva sprata i potkrovlje; iz njega su virili mali tornjevi i videli su se prozori na kosom krovu. Na pozadini plavog neba bez obla ka delovala je kao zamak iz bajke. Viktorijanska naki enost paljivo je godinama odravana, i u sadanjoj inkarnaciji blistala je zelenilom i zlatom. Roditelji su joj otili za San Francisko, poto su ostali svega jedan dan. Te nedelje je po injala letnja konferencija Univerziteta u San Francisku i oni nisu bili sigurni da e na i smetaj. Prvo ve e koje je Sanda provela sama sa bakom bilo je upravo onako lepo kako je zamiljala. Iako je ve ernji vazduh ispred trema na ulazu po injao da biva sve sveiji, dnevna soba je i dalje bila topla. Baka je postavila svoju staru elektri nu grejalicu na sredinu prekrivenog poda, tako da je zra ila na onaj deo sobe gde se nalazila sofa. Zatim je krenula du zidova, prekrivenih policama s knjigama, prave i se da trai ono to je htela da pokae svojoj unuci. "Ovde nije, nije ni tu. Boe, boe, u poslednje vreme jedva da i navra em da pogledam. Zaboravila sam gde sam..." Sanda je tapkala za njom, prime uju i naslove na onim mestima gde je, kao mla a, bila impresionirana samo bojama i veli inom pojedinih knjiga. Baka je imala komplet asopisa National Geographics. I dok mnoge porodice takve asopise samo trpaju u kutije, da bi ih potpuno zaboravili, baka je ovde drala svaki broj, kao da su to delovi neke velike

enciklopedije. A za Sandu su to i bili. Prilikom svoje prethodne posete provela je mnoga popodneva razgledaju i slike u njima. U ovoj biblioteci, to je bilo jedino ega se pouzdano se ala. Sada je ugledala desetine knjiga o polarnim istraivanjima, meteorologiji, biologiji. Deda Boam je bio slavan ovek, i zato je baka uvala biblioteku i knjige u njoj, plakate i po asne diplome, za uspomenu za njega. "Ah, evo je!" Ona izvu e ogromnu svesku iz sredine jedne police. Povede Sandu natrag ka sofi. "Sada si ve isuvie velika da mi sedi u krilu, zar ne?" Nasmeile su se jedna drugoj, a ona je onda otvorila svesku na svom i njenom krilu i obgrlila Sandu oko ramena. Sveska je bila veoma paljivo sre ena. Svaki ise ak iz novina, fotografija, lanak, bili su uokvireni i imali kratku propratnu beleku. Neke od tih slika bile su jedinstvene u svetu. Druge su se mogle na i u lancima po asopisima kao to je National Geographics iz perioda izme u dvadesetih i tridesetih godina. Reks Boam je u estvovao u ekspediciji Terra Nova 1910. godine. Da nije povredio koleno i on bi bio jedan od u esnika u Skotovom tragi nom putovanju na Juni pol. Sanda umno udahnu vazduh i postavi ono isto pitanje koje je ranije ve jednom bila postavila. "Zna i, da mu je koleno bilo zdravo, on bi umro zajedno s onim ostalima - i ne bi nikada upoznao tebe, i ti ne bi nikada rodila tatu, i..." Baka zalupi belenicu. "Ne. Znam ja Reksa. Da je on bio s njima, sve bi bilo druk ije. Da su ga samo sa ekali da se oporavi, sigurno bi uspeli da se vrate na obalu." Taj odgovor je ona ve i ranije ula, ali je uvek volela da ga uje ponovo. Sanda se namesti udobnije da saslua kraj pri e. Posle prvog svetskog rata Boamovi su se iselili iz Velike Britanije, i deda je u estvovao u nekoliko ameri kih ekspedicija. Bilo je na desetine njegovih slika snimljenih na palubi, ili u malim logorima koje su smeli istraiva i postavili du obala na Antarktiku. Reks Boam je bio veoma lep i delovao mladala ki ak i u sredove nom dobu, tako da se Sanda istinski ponosila gledaju i ga na tim slikama - iako je on retko bivao u centru panje. Nekako kao da je uvek bio u pozadini kadra, ili u tre em redu grupnih portreta. Baka je rekla da je on bio od onih koji rade, a ne od onih to pri aju. Nikada nije stekao univerzitetsku diplomu i zato je radio na tehni kim i operativnim poslovima. Ali bez obzira na to, svi su zavisili od njega. Nisu sve slike bile snimljene na snegu i ledu. Mnoge ekspedicije su radile i u blizini Krajst er a, na Novom Zelandu. Jednom prilikom je baka ila s njima ak do tamo. Za nju je to bilo divan odmor. Imala je slike grada i njegove iroke, krune luke, i druge, snimljene kada je s dedom obilazila Nord Ajlend i zemlju Maora. Kada je baka progovorila, Sanda je podigla pogled sa slike. U toj sobi su se nalazile stvari koje su daleko slikovitije potkrepljivale njenu pri u od bilo kakvih fotografija. Deo sobe oko sofe bio je jarko osvetljen jednom od onih prelepih lampi sa erenim staklom, koje je baka imala u svakoj sobi. Ali u polumraku, na ivici osvetljenog kruga, soba je blistala tajanstvenim plavetnilom i crvenom i utom svetlo u s viih okana na prozorima. Tepih i ukrasi na svakom dovratku bili su oivi eni sme im, ugla anim drvetom. Iza elektri ne grejalice mogla je da vidi figure koje su izradili Maori, i koje su Boamovi doneli posle boravka u Rotorui. Pri dnevnoj svetlosti te figure, izrezbarene u plitkom reljefu, delovale su mal ice smeno, s isplaenim iljatim jezicima poput oruja, s rukama u takvom poloaju da su li ile na kande. Ali u ovoj obojenoj polutami njhove sedefaste o i su sijale gotovo kao da shvataju ta se oko njih zbiva, a istureni jezici nisu delovali detinjasto i agresivno. Sanda se promekolji, osetivi za trenutak prijatnu jezu. Maori su sada svi civilizovani, rekla je baka, ali su nekada bili najjeziviji krvolo ni divljaci na svetu. "Ima li jo meri, bako?" "Zaista." Ona posegnu u izvezenu kutiju na nogicama, u kojoj je drala pribor za ivenje i koja je stajala pored onog kraja sofe na kome je sedela, i izvu e elegantno obra en komad kamena, veli ine dvadeset centimetara. Jedan kraj mu je bio oblikovan prema ove ijoj ruci, dok se drugi irio u obliku glatkog polukruga tupih ivica. Bio je prekrasan, i samo neko ko je kao baka - ili neki

Maor - mogao je znati emu slui. "Evo, ovim su se borili, a ne kao ameri ki Indijanci, kopljima i strelama." Ona ga dade Sandi, koja prstima pomilova glatku povrinu. "Toliko je kratak da mora sasvim pri i svom neprijatelju i tras! pravo u elo." Sanda je pokuala da zamisli tu sliku ali nije uspela. Baka je imala toliko mnogo lepih stvari. Jednom je Sanda slu ajno ula kako se njena mama ali tati da je sve to oplja kano iz ne ijeg nacionalnog blaga. Sanda nije shvatila zato; bila je sigurna da je deda sve to platio. A da te stvari nije doneo sa sobom u Eureku, mnogo manje ljudi bi moglo da im se divi. Baka je nastavila da pri a, iako je vreme u koje je Sanda ila da spava u Lahoi ve odavno prolo. Devoj ica je ve bila upola hipnotisana raznobojnim senkama lampe i bledocrvenim sjajem iz grejalice. Grejalica je stajala na novinama. Sanda se odjedanput trgla i probudila. "Bako, ta grejalica. Zar to nije opasno?" Starica se prenula iz uspomena. "ta? Ne, godinama je ve upotrebljavam. Pazim da je ne stavim na tepih gde bi mogla da napravi mrlje." "Ali, vidi te novine. Poutele su, tek to ne po nu da gore." Baka pogleda na grejalicu. "Boe, boe, ve si isuvie velika devojka da bi se plaila tih stvari. Ne znam... U svakom slu aju, sad ve moe i da je isklju i. Vreme je da ide na spavanje, zar ne?" Sanda je spavala u sobi koja je pripadala tati dok je bio mali. Soba je bila na drugom spratu. Dok su ile kroz hol da se popnu u spava u sobu, baka se zaustavi ispred ogromnog terarijuma koji je tu stajao. Tata i mama nisu bili sigurni kako to da shvate: staklena kutija je bila neto novo. Baka ju je namestila tako da je ve i deo dana na nju padala Sun eva svetlost velikog prozora na krovu. Sada je mese ina obasjavala staklo i kamenje. Neki manji komadi stenja sijali su se mutnim odsjajem. Baka upali svetlost u holu i arolije nestade. U terarijumu nije bilo ivih bi a. U njemu su leali samo komadi stena, razli ite veli ine, izmeani s belutkom. Li io je na kutiju u kojoj je Sanda drala svoje omiljene gutere. Ali u njemu nije bilo ak ni gutera. Jedini ustupak ivotu bili su plasti ni cveti i, "zasa eni" tu i tamo po minijaturnom pejzau. Baka se jedva primetno osmehnu. "Mislim da tvoj tata veruje da sam aknuta, zato to sam ovo stavila u hol." Sanda za trenutak pogleda u ovaj neobi ni izlobeni primerak i predloi: "Moda bi mogla da stavi pravo cve e?" Starica odmahnu glavom. "Dopada mi se veta ko. Ne mora da ga zaliva. Nikada se ne sui i ne umire. Uvek je lepo." Ona u uta, ali Sanda, kao pravi diplomata, ne re e nita. "U svakom slu aju, ono to je ovde zna ajno, to je kamenje. Pokazala sam ti slike onih dolina u ijem je otkrivanju u estvovao tvoj deda: onih u kojima nema snega iako se nalaze stotinama milja unutar antarkti kog kopna. Ovo kamenje poti e iz jedne od tih dolina. Lealo je tamo hiljadama godina, i nita sem vetra nije ga moglo uznemiriti. Reks je tu zbirku drao u kutijama, dole u podrumu, ali ja mislim da ovde gore izgleda daleko lepe. Ovo pomalo li i na njihovo nekadanje okruenje." Sanda pogleda ka kutiji s drugom vrstom interesovanja. Neki komadi kamena bili su zaista udni. Dva su izgledala kao par ad meteorita koje je videla u Prirodnja kom muzeju, tamo kod ku e. A bio je jo jedan, velik otprilike kao njena glava, gotovo ravnomerno proaran sivim i crnim mineralima od kojih se sastojao. Samo nekoliko minuta kasnije Sanda je ve bila ututkana u pokriva na nekadanjem o evom krevetu, svetiljke su bile pogaene, i baka je silazila niz stepenice. Mese ina je srebrom prekrila prozore, a jele iza njih bile su meke, beli aste, svetle. Sanda uzdahnu i nasmei se. Za sada je jo sve bilo onako kako je sanjala i kako je pamtila da je bilo. Poslednje pitanje koje joj je lebdelo u svesti kada je zaspala bilo je zato je baka u terarijum stavila cve e ako je zaista elela da sve bude nalik na puste antarkti ke doline.

Taj prvi dan bio je ujedno i poslednji u kome je sve bilo sasvim kako treba. Se aju i ga se kasnije, Sanda je mogla i u njemu da vidi predznake mnogih stvari koje e to letovanje u initi tako neprijatnim. U isto fizi kom smislu, sve je bilo ta no kao to je pamtila. Rukohvat na stepenitu bio je od bogatog, visoko ugla anog drveta, kakvo se retko gde moglo videti u Lahoi. Sve je bilo prekriveno tepisima, ak i stepenice. Podrum je bio hladnjikav i vlaan, i ispunjen tajanstvenim stvarima s kojima je deda nekada radio. Ali bilo je toliko mnogo onoga to je baka inila i nije verovala da je pogreno. Neke od njih - kao veta ko cve e - bile su samo razlike u miljenjima koje je Sanda umela da pre uti. Ali druge - kao na in na koji je baka upotrebljava staru grejalicu - bile su zaista opasne. Kada bi govorila o njima baka je, izgleda, nije razumevala i nije joj verovala. Starica bi se samo nasmeila i kazala joj kako je mnogo porasla, ali su je Sandine primedbe o evidno poga ale, bez obzira koliko diplomatski bile izre ene. Najzad je Sanda uzela plasti nu prostirku ispred stranjeg ulaza i unula je ispod grejalice umesto novina. Ali baka je primetila i protestovala da je prljava prostirka isprljala prekrasni tepih - upravo ono to se spre ava stavljanjem lepih, istih novina. Sanda je bila prosto smrvljena: u inila je tetu, a htela je da bude od koristi. Baka se ipak veoma lepo pokazala; na kraju - kada je o istila tepih predloila je da se prostirka stavi izme u novina i grejalice. I tako se ta nezgoda ipak sre no zavrila. Ali takve stvari kao da su se neprestano deavale: Sanda pokua da uradi neto na drugi na in, to ili oteti neto u ku i ili uvredi baku, zatim sledi iskreno izvinjenje i pomirenje. Sanda je po ela pomalo da pati i da broji dane na kalendaru iz drugih razloga nego ranije. Boravak s bakom bio je jedna od velikih privla nosti toga leta. I ona i baka su se istinski trudile, ali nekako im nije uspevalo. Ponekada je Sanda mislila da baka - bez obzira koliko esto ponavljala da je ona sada odrasla - ipak misli da je njoj, Sandi, i dalje pet godina. Ona je ozbiljno zahtevala da Sanda spava popodne. Tek kada ju je devoj ica uverila da njeni roditelji to od nje vie trae, baka je popustila. I baka joj nikada nije jednostavno rekla: "uradi to i to". Uvek bi kazala "da li bi bila ljubazna da uradi..." ma ta da je htela. Bilo je strahovito teko nasmeiti se i kazati: "O, da, kako da ne, ba divno", kada je, u stvari, to uvek bio neki posao koji bi najradije zaobila. Kod ku e je sve bilo mnogo lake. Sanda je radila ono to joj kau da uradi, i nije morala da se pravi da joj se to dopada. Nedelju dana kasnije vreme se pokvarilo. Po ela je da pada kia. I padala je. I padala. I padala. A kad nije padala bilo je obla no; ne onako kao u Lahoi, ve nekakvi vlani, zamagljeni oblaci od kojih se moglo o ekivati samo jo kie. Baka je kazala da se to esto deava; Sanda je, prosto, imala sre e kad ju je ranije pose ivala. Otprilike u to vreme po ela je da se plai gornjeg sprata. Baka je spavala u prizemlju, iako je ostajala budna do kasno u no , itaju i ili iju i neto. Nita lake nego pozvati je ako se neto... runo dogodi. Ali nije vredelo. U po etku sve je bilo kao obi an strah od mraka. Ima no i kada je ovek uznemireniji nego obi no. A kada se vreme pokvarilo, bilo je lako da se ovek prepadne dok lei u krevetu i slua kako kia dobuje po prozorima. Ali ovo je bilo druk ije. Iz no i u no postajalo je sve gore. Nije to bilo kao kad ose ate da vam se neto strano prikrada. Pre je li ilo na ose anje potpune naputenosti i bezna a. Ponekad kao da su soba i cela ku a nestali i ona se obrela u antarkti koj pustoi koju je deda svojevremeno istraivao. Nije imala neposredne vizije o tome - samo je ose ala hladno u i beivotnost koje se pruaju u beskraj. Dedin duh? Jedne no i, veoma kasno, Sanda je morala da ode u kupatilo, koje se nalazilo dole, na prvom spratu, pored dedine spava e sobe. Bilo je prosto bolno kretati se - toliko je bila izvan sebe od straha da ne une, da ne privu e panju onoga, ma ta to bilom, to je izazivalo atmosferu strave u njenoj sobi. Kada je u holu prola pored terarijuma, ose anje hladno e postalo je tako jako da su joj se noge same od sebe napele da potr e niz stepenice. Ali primorala je sebe da se zaustavi, a zatim da polako obi e oko staklenog kaveza. Neto tu, u njemu, bilo je uzro nik svega. Strah je bio podmukao, sve ja i i ja i dok je tu

stajala - gotovo kao da ono to ga izaziva sada zna da ima "sluaoca". Sanda je tu no provela na dnu stepenita. Posle toga, kad god bi pala no i baka je ututkala u postelji, Sanda bi se iskrala, razmotala vre u za spavanje i tiho je iznela na svoj balkon. Pove ano rastojanje i dodatni zid smanjivali su psihi ku hladno u do podnoljivih granica. esto se deavalo da te no i pada kia, i uvek je bilo hladno i pomalo vetrovito, ali ona je bila kupila zaista dobru vre u za spavanje, jer je pripadala skautskoj organizaciji, a oduvek je volela da kampuje. Ipak, takvo spavanje iz no i u no na kraju ju je sasvim izmodilo, i bivalo joj je sve tee da se u toku dana ponaa diplomatski i veselo. Danju se na spratu manje ose ao strah. Sanda nije znala da li je to zato to je drugi sprat bio u osnovi vedro i suncem obasjano mesto, ili je moada "duh" preko dana spavao. Kad god bi prola pored terarijuma, paljivo bi ga zagledala. Posle izvesnog vremena u inilo joj se da po inje da obra a panju jo samo na jedan jedini kamen - onaj veli ine glave s neobi no pravilnim crnim i sivim arama. Kako je vreme prolazilo, primetila je da pojedino kamenje menja poloaj. Kada je prvi put videla terarijum u njemu je bilo pet plasti nih cvetova; sada su bila tri. Postojala je jo jedna tajna - koja bi u drugim okolnostima izgledala krajnje zloslutno, ali joj se sada inila jedva neto ozbiljnijom od neobi ne zagonetke. Nekoliko puta, obi no za vreme olujnih no i, jedan automobil bi se zaustavljao na travi, na drugoj strani ulice, otprilike etrdeset metara severno od njihove ku e. I nita vie. Sanda je i sama to primetila sasvim slu ajno. Izgledao je kao stari ford iz 1954. godine. Jednom je neko upalio ibicu u kabini, i videla je u njoj dve ljudske prilike. Obeenja ki se nasmeila; mogla je da zamisli ta rade. Ali nije bila u pravu. Jedne no i, kada je prestalo da pada ali su oblaci i dalje skrivali zvezde, voza je iziao i preao preko ulice u pravcu njihove ku e. Kretao se ne ujno i hitro. Sanda je morala da se nagne preko ivice balkona da bi videla kako je u nuo u bunju pored zida, na mestu gde se nalazilo elektri no brojilo. Proveo je tako svega pola minuta. Videla je uzak snop svetlosti kako klizi preko brojila i kablova kojima je bilo povezano s uli nom banderom. Onda se taj avetinjski ita utroene struje podigao, tr e i se vratio preko ulice, i tiho otvorio vrata na fordu. Kola su ostala nepomi na jo nekoliko minuta - kao da posmatraju ku u o ekuju i neki znak za uzbunu - a zatim su se odvezla. Trebalo je da ispri a baki. Ali, da je bila sa svojom bakom onako otvorena kao to svaka dobra devoj ica treba da bude, morala bi tako e da prizna svoj strah od gornjeg sprata i od terarijuma. A tih strahova se stidela. ak i da su bili stvarni, i dalje su bili samo onakve detinjarije kakve bi samo pogorale odnose s bakom. Baka je bila pametna. Sanda je znala da joj starica ili ne e uopte poverovati, ako joj ispri a o tajanstvenim kolima, ili e po eti da je ispituje o pojedinostima i tako e otkriti da Sanda spava na balkonu. Zato se predomiljala - i na kraju ispri ala nekom drugom. Susret s tim drugim ju je iznenadio; nije bila svesna da ga, u stvari, trai. Kad god bi se vreme malo prolepalo, Sanda je nastojala da izi e iz ku e. Gradska biblioteka je bila udaljena otprilike tri milje, samo mala etnja starim o evim biciklom. Naravno, baki se nije dopalo to Sanda nosi knjige iz biblioteke u korpi na biciklu. Uvek je postojala opasnost da ih zapljusne voda iz neke bare ili skvasi iznenadan pljusak. Bila je to samo jo jedna od onih njihovih u tivih malih prepirki. Jedna od njih uvek je mogla da na e zamerke to druga neto radi. Na kraju su - kao i uvek - nale srednje reenje, i Sanda je za knjige uvek nosila po jednu plasti nu kesu i malo navotene hartije. Ali danas nije padala kia. Veliki zgusnuti oblaci ipak su ostavili dovoljno prostora za vedro nebo. Tanki mlaz dima, koji se dizao iz fabrike hartije na severozapadu, ostavljao je na nebu naj istiji mogu i beli trag. Sunce je bilo toplo, a prijatni povetarac nije bio vlaan. Bio je to jedan od onakvih dana kakve je nekada zamiljala da stalno svi u u Eureki. Sanda je krenula zaobilaznim putem, voze i se ulicom u suprotnom pravcu od grada. Asfaltni put se zvravao na tridesetak metara od kraja bakinog imanja. Tu je bilo jo ku a, ali baka nije o njima imala neko naro ito miljenje. Prola je

pored jedne. Izgledala je kao kamp prikolica u kojoj neko stalno stanuje. Ispred nje su stajala dva stara automobila; jedan kao da je bio potpuno van upotrebe. Drvored je bio sasvim blizu druma i zaklanjao je sunce. Pomalo je podse alo na one velike ume kroz koje su se vozili kada su dolazili u Eureku. Iako je sunce sijalo ve pola dana, s borovih iglica i dalje su se polako cedile kapljice vode. Sve je bilo toliko zeleno, da je prosto delovalo kao obojeno. Nekada joj se to dopadalo. Otila je na dalje jug nego ikada ranije. Put se zavravao u polju. Jednospratna ku a s krovom od crvene indre bila je poslednja u ulici. To je bila prava ku a, ali je ipak Sandu podsetila na prikolicu. Toliko se mnogo razlikovala od bakine ku e. U Lahoi je bilo mnogo malih ku a, ali tamo je vreme bilo tako blago i bez kie da se na njima nije videlo da propadaju. Ovde je Sanda imala utisak da vlaga, hladno a i plesan vode ve iti rat s ku ama. Ova je o igledno ve due vreme gubila bitku. Zaokrenula je volan na kraju puta da napravi polukrug i da se vrati - i gotovo je naletela na drugog biciklistu. Sanda se zaustavi naglo i nespretno. (Srednja ipka na biciklu joj je bila neto previsoka.) "Odkud si se tu stvorio?" ljutito upita. De ak je bio vii od Sande, i izgledao veoma snaan. Mora da mu je bilo bar petnaest godina. Ali lice mu je bilo blago, gotovo glupavo. Mahnuo je rukom u pravcu ku e s crvenim krovom. "Mi tu stanujemo. Ko si ti?" "Sanda Boam." "A, da. Ti se ona devoj ica to je dola u goste staroj gospo i iz Engleske." "Ona nije stara gospo a. Ona mi je baka." Malo je po utao, bez ikakvog izraza na svom bebe em licu. "Ja sam Lari O'Mejli. Tvoja baka je fina ena. Prolog leta sam joj ure ivao travnjak." Sanda nekako si e s bicikla i oni po oe natrag, putem kojim je dola, guraju i svako svoj bicikl. "Sada ima prave batovane." "Znam. Veoma je bogata. Jo vie nego prole godine." Baka nije bila bogata. Bilo joj je na vrh jezika da mu se suprotstavi, ali njegova druga re enica natera je da se zamisli. Jo vie nego prole godine? Ve su prepea ili ceo put do bakine ku e pre nego to je Sanda uopte postala toga svesna. Lari nije bio mrgodan tip. Jo nije bila sasvim sigurna da li je preterano pametan ili glup; znala je da nije tako odrastao kao to izgleda. Otac mu je bio pravi pravcati drvose a, to je bilo veoma zanimljivo. Ve ina ljudi s kojima su se druili Sandini roditelji bili su geolozi ili neki sli an svet. Smestili su bicikle pored stepenita i Sanda ga je uvela u ku u da pozdravi baku. Kao to je i o ekivala, starija Boamova nije bila oduevljena Sandinim planovima za to popodne. Pogledala je de aka u nedoumici. "Ali, Lari, zar nije to isuvie duga ka vonja?" Sanda nije htela da dozvoli da Lari odustane. "Ali, bakice, nije mnogo dalje od biblioteke. Osim toga, ve odavno nisam bila u bioskopu", to je bilo istina, iako je televizija u tom pogledu grdno pomagala prikazuju i stare filmove na jedinom kanalu koji je bakin televizor mogao da hvata. "ta se daje? teta da se tako lep dan stra i na predstavu." "O, daju filmove iz ranih pedesetih." Zvu alo je bezbedno. Baka se vie nego jedanput alila na nemoral koji se danas moe videti na filmu. Osim toga, da je ula naziv filma, sigurno bi odbila da je pusti u bioskop. Baka je delovala gotovo uznemireno. Onda je ipak dala pristanak i ispratila ih do zastakljenog ulaznog trema. "Vratite se pre etiri." "Ho emo. Ho emo." I ve ih nije bilo. Da li zbog lepog vremena, ili to se upoznala s Larijem, ili zbog bioskopa - tek, odjednom joj se sve u ini divno. Stvorenje iz kosmosa. Tako je pisalo na plakatu. Malo se ose ala krivom to je baku prevarila za naziv filma. Nije to ba bio onakav film kakav bi joj roditelji rado dozvolili da gleda. Ali ve i sam odlazak u bioskop bio je za nju provod. Bilo je kao kod ku e. Bioskopska dvorana jako je podse ala na "Kov" u

Lahoi. Poto su kupili ulaznice, polako su odetali do izloga s plakatama i fotosima. I Sanda iznenada oseti hladno u koja nije bila u vazduhu i nije dolazila od uzbu enja to e gledati horor-film. To Stvorenje je trebalo da bude iz kosmosa, ali na fotosima i posterima videle su se arkti ke pustare... Odjednom uspori korak i pusti de aka da vodi glavnu re . Onda u oe u salu i po e film. Bilo je uasno, gotovo kao da je sam Bog, li no, stvorio upozorenje, objanjenje namenjeno isklju ivo Sandi Rej el Boam. Stvorenje je bilo upravo ono to ju je proganjalo svih ovih nedelja. Naravno, u mnogim pojedinostima se razlikovalo. Radnja se odigravala na Arktiku; vanzemaljsko bi e - Stvorenje oblikom je uglavnom podse alo na oveka. Sanda je sedela tupoga lica, potpuno hipnotisana ovim naivnim, filmovanim otkrovenjima. Negde oko polovine filma, Lari je gurnu laktom i upita je da li je sve u redu. Sanda samo klimnu glavom. Stvorenje se nasukalo odnekud iz svemira. U pustim polarnim predelima nije bilo grabljivih zveri i temperatura je bila niska, tako da je moglo dugo da ivi. Suve antarkti ke doline, koje je deda svojevremeno otkrio, mogle su biti jo bolje: udovita iz pradavnog pamtiveka mogla su da se nalaze na samoj povrini, a ne ispod stotina stopa leda. Stvorenje je moglo da bude kao tempirana bomba koja je samo ekala da je neko otkrije. Kada ga izloe svetlosti i toploti - ba kao to je uradila baka stavivi ga u terarijum - moglo je da oivi. Stvorenje na filmu trailo je krv. Sandino Stvorenje izgleda da je trailo neto suptilnije i - stranije. Sanda je jedva bila svesna da se film zavrio, toliko se pri a s filma savreno spojila s jo ve im strahom koju je sada obuzeo. Jo je bilo rano popodne, ali oblaci nalik na ledene bregove su se stopili, debeli, duboki i mra ni. Vetar se poja avao, produvavao joj je demper i nosio po neku kapljicu vlage. Uzeli su opet svoje bicikle; Sanda kao u zanosu, Lari O'Mejli utke je posmatraju i. Ve i deo puta vozili su uzbrdo, ali vetar im je sada duvao u le a. ume iza grada bile su crnkasto-zelene i ponekada prelazile u sivo, pod naletima magle. Ali taj prizor joj uopte nije dopirao do svesti. Mislila je samo na hladno u i led i ono bi e koje je eka na kraju puta. Lari isprui ruku i zgrabi joj upravlja bicikla kada se opasno nagnuo prema jarku na ivici puta. "Ali, pobogu, ta ti je?" I Sanda mu je ispri ala. O neobi no iaranom kamenu s Antarktika i o terarijumu. O tome kako se kre e i kako iz sebe odailje pusto i o ajanje. Kada je zavrila de ak nije progovorio ni re . Mu no su okretali pedale uzbrdo, prolaze i pored uredno okre enih ku a. Neke od njih bile su u viktorijanskom stilu, ali nijedna nije bila tako lepa kao bakina. Saobra aj je, kao i obi no, bio veoma mali - po merilima koje su imali kod ku e, prakti no nije ni postojao. Vozili su jedno pored drugog potpuno praznim drumom. Kona no su stigli do vrha i krenuli po blagoj nizbrdici. Lari je i dalje utao. Sanda, koja je bila odsutna zbog straha, odjednom oseti bes... Ubrza pedale da bi izbila malo ispred njega i po e akom da mu mlatara ispred lica: "Hej! Neto sam ti rekla. Zar mi ne veruje?" Lari zatrepta o ima, i dalje bez ikakvog izraza na svom irokom licu. Progovori, ali ne neposredno u odgovor na njeno pitanje. "Mislim da ti je baka veoma pametna. I oduvek sam mislio da dri neke neobi ne stvari u ku i. Izvadila je taj kamen iz podruma; mora biti da zna neto o njemu. Trebalo bi otvoreno da je zapita. Valjda ne misli da ti i ona eli zlo?" Sanda uspori i opet je vozila uporedo s Larijem, stide i se pomalo. Jo odavno je trebalo da o tome progovori s bakom. Znala je zato to nije u inila. Posle svih onih malih sukoba i nesporazuma bojala se da e je to dovesti u jo gori poloaj, da e baka samo jo vie ubediti sebe da je ona jo dete. Kada je o tome progovorila, sve je po elo da izgleda nekako manje strano. Ali istovremeno je mogla da vidi da tu zaista ima ne eg stvarnog, ne eg ega se treba bojati, ili zbog ega se, bar, treba zabrinuti. Pogledala je u Larija i nasmeila se s izvesnim potovanjem. Moda i nije imao mnogo mate - na kraju krajeva, izgleda da ga zaista nita ne uzbu uje - ali biti u njegovom drutvu

bilo je kao da si iznenada naiao na dno dok te nosi talas, ili da si se probudio iz runog sna. Magla se u naletima kovitlala oko njih, ali i dalje su bili suvi kad su stigli ku i. Zastali su za trenutak na travom obrasloj okuci puta. "Ako ho e da sutra idemo na pe ane dine, moramo rano krenuti. Odavde ima mnogo da se vozi." Nije mogla da pogodi da li je ve zaboravio na njenu pri u ili samo eli da je malo ohrabri. "Mora u da pitam baku", o tome i o izvesnim drugim stvarima. "U svakom slu aju, sutra se vidimo." Lari se odveze u pravcu svoje ku e, a Sanda odgura bicikl iza upe za alat. Baka izi e na zadnji ulaz i stade da se uzbu uje zbog Sandinog vlanog dempera. Izgledala je uznemirena i kao da joj je laknulo kad se Sanda vratila. "Boe, boe, ba si se zadrala. Napravila sam ti sendvi e. U kuhinji su." Dok su ulazile u ku u baka je zapita kakav je bio film i ta misli o Lariju. "Zna, Sanda, mislim da je taj O'Mejlijev de ko sasvim pristojan. Ali nisam sigurna da bi se tvoji mama i tata sloili da toliko mnogo vremena provodi s njim. Ti se interesuje za potpuno druk ije stvari, zar ne?" Sanda je nije sluala. Uze je za ruku. To je bio tako detinji gest da starica prekide u pola re enice. "Bako, moram s tobom o ne emu da razgovaram, molim te." "Pa, naravno, Sanda." Sele su, i devoj ica joj ispri a o strahu koji tako intenzivno vlada na gornjem spratu svake no i da mora da spava na balkonu. Baka se nesigurno nasmei i potapa Sandu po ruci. "Kladim se da su to one maorske skulpture. Prepale bi svakoga, pogotovu kada je mrak. Nije trebalo da ti pri am sve one pri e o njima. One su samo od drveta i..." "Nisu one, bako", Sanda se trudila da joj se u glasu ne uje koliko je razo arana. Pogledala je kroz otvorena vrata kuhinje niz hol u dnevnu sobu. Videla je jednu od figura kako joj plazi jezik. Bila je simpati na, i strana, ali na zabavan na in, nita vie. "U pitanju je terarijum. Naro ito jedan kamen u njemu. Kad mu se pribliim, ose am da se hladno a poja ava." "Oh, mila moja", baka je gledala svoje ruke i izbegavala da pogleda Sandu u o i. "Mora da si veoma osetljiva." Sanda razroga i o i. I posle svega to se dogodilo ipak nije o ekivala da e joj neko poverovati. Sada joj je bilo jasno da je baka sve vreme neto o tome znala. "O, Sanda, oprosti mi. Da sam ma i za trenutak pomislila da bi ti mogla da ga oseti, nikada ga ne bih tu stavila." Isprui ruku da dodirne Sandu i nasmei se. "U stvari, nema tu ni ega stranog. To je moj, hm, Dragi kamen." Zamucala je dok je to izgovarala, i delovala pomalo zabrinuto. "To je oduvek bila dedina i moja mala tajna. Ako ti ispri am, ho e li i ti umeti da uva tajnu?" Devoj ica potvrdi glavom. "Hajdemo onda do njega, i pokaza u ti. Ima pravo, taj kamen moe da ti izazove neka ose anja..." Kao to joj je baka ve rekla, Reks Boam je pronaao Dragi kamen prilikom jedne od svojih prvih ekspedicija u suve doline. Verovatno je trebalo da svoje otkri e uklju i u kolekciju koju je pravila ekspedicija. Ali u tim danima ljudi se jo nisu tako strogo odnosili prema otkri ima pojedinaca a, osim toga, dedu su stalno potcenjivali. On je bio samo momak to popravlja stvari koje se pokvare. Kada je otiao u penziju, eleo je da instalira svoju vlastitu malu laboratoriju u ku i, da ispita tu i jo nekoliko drugih tajanstvenih stvari na koje je tokom godina naiao. Deda je uvao Dragi kamen u posebnom pretincu, dole u svom podrumulaboratoriji. Nadao se da e uspeti da rekonstruie njegovo izvorno okruenje. U po etku je deda mislio da je kamen neka posebna vrsta kristala koji prikuplja i odbija poput ogledala emocije onih oko sebe. Kad bi ga drao u ruci mogao je opet da oseti vetrove i pusto Antarktika. Kada bi ga posle jednog sata opet dodirnuo, osetio bi nejasne odjeke svog raspoloenja u vreme prethodnog dodira.

Kada ga je zasekao testerom za kamen, krik bola koji mu se javio u svesti oboma je pokazao da Dragi kamen nije psiho-mineral ve ivo bi e. "Nikome nismo ispri ali ta smo otkrili. ak ni tvom ocu. Reks ga je drao u podrumu, u najve oj mogu oj hladno i. Toliko se plaio da mu ne umre." Stigli smo do drugog sprata i kora ali kroz mali hol ka terarijumu. Nebo je bilo bledosivo i kia je po injala da rominja. Ose anje hladno e i usamljenosti nije bilo tako jako kao po no i, ali Sandi je ipak bio potreban izvestan napor da pri e kamenu. "Ja sam na njega gledala druk ije. Smatrala sam da je Dragi kamen bio veoma otporan ako je uspeo da preivi toliko vekova bez hrane, bez vode. Pomislila sam da e mu se moda dopasti malo svetlosti i toplote. Kada je deka umro uzela sam kamen i stavila ga u ovu lepu staklenu kutiju gde ima svetlosti. Znam da je iv; mislim da mu se dopada da bude ovde gore." Sanda obori pogled na crne i sive izuvijane linije koje su se videle na njegovoj gruboj povrini. Oblik mu nije bio simetri an, ali je bio pravilan. ak i da nije bilo te hladno e koja joj je kucala u mislima poput srca, znala bi da je iv. "ta... ta jede?" "Hm." Baka zastade samo za trenutak. "Neke odre ene vrste kamena. ak i ovo cve e. S vremena na vreme moram da stavljam nove. Ali to bi e nije svesno. Nikada nije uradilo nita vie od onoga to je Reks jo u po etku primetio. Samo to sada - od kada je tu gore, na svetlosti - e e to radi." Ugleda bol na Sandinom licu. "Zar moe da ga oseti na tolikoj udaljenosti?" upita za u eno. Baka se sae i dlanom dodirnu vrh kamena. Tre se. "Ah, opet odailje onaj isti splet hladno e i pustoi. Shvatam zato te brine. Ali nemoj to da shvati kao njegov napad na tebe. Mislim da to bi e prosto nosi u sebi uspomenu na hladno u. Sad samo sa ekaj. Treba mu otprilike minut da se izmeni. U izvesnom smislu vie li i na biljku nego na ivotinju." Psiholoka hladno a izblede. Ono to je ostalo nije bilo prete e, ali njenoj sadanjoj osetljivosti - delovalo je uznemiravaju e. Baka je rukom pozva da pri e. "Evo sada stavi ruku na njega i vide e ta sam htela da kaem." Sanda se polako pribliavala, o iju uprtih u bakino lice. A ta ako je sve to la? Da li to bi e moda ume da opsedne oveka i navede ga da ugrozi druge? Ali sada, kada vie nije bilo psiholokog pritiska, sve je izgledalo tek pomalo neverovatno. Dodirnu Dragi kamen vrhovima prstiju, a zatim i nadlanicom. Bakina ruka je jo leala na kamenu, iako nije ba sasvim dodirivala njenu. Nita se nije dogodilo. Bio je hladan isto onoliko koliko bi bio svaki drugi kamen u ovoj prostoriji. Povrina mu je bila neugla ana, iako pravilnog oblika. Sekunde su polako prolazile i tada ona odjednom oseti: Bila je to baka! Njen osmeh, ljubazno mahanje rukom - a iza toga razo arenje i praznina, gluho ose anje, jo ja e nego to ga je kamen obi no odailjao. Ipak, sada je toplota bila tamo gde je pre toga bilo samo hladno. "Oh, bako!" Starica je obgrli rukom oko ramena i prvi put posle mnogo nedelja devoj ica pomisli da moda ima nade da e se ubudu e slagati. Sandina ruka skliznu s dragog kamena i o ea se o ljunak na kome je leao. To je bio obi an ljunak. Dragi kamen je bila jedina neobi na stvar u tom terarijumu. ekaj. Podie omanji belutak i podra ga na svetlosti, jedva osetivi kako se bakina ruka iznenada ukrutila. Kami ak bi bio staklast da mu povrina nije bila mutno beli asta. Bio je gotovo mastan na dodir. "Ovo nije pravi kamen, je li bako?" "Nije. Od plastike je. Kao cve e. Meni deluje kao ukras." "Oh." Ona ga spusti natrag u terarijum. U neko drugo vreme moda bi bila radoznalija. Jer u ovom trenutku sve je izbledelo pred olakanjem koje je osetila otkrivi da je ono ega se tako dugo bojala neto veoma udesno i lepo, a ne opasno. "Hvala, bako. Toliko sam se plaila." Nasmejala se, mal ice neveselo. "Danas popodne sam zaista napravila budalu od sebe, kada sam ispri ala Lariju da mislim da je Dragi kamen neka vrsta udovita." Bakina ruka joj skliznu sa ramena. "Sanda, ne sme..." po e otrim tonom. "Zaista, Sanda, ne sme vie da izlazi s O'Mejlijevim de kom. On je suvie odrastao za tebe."

Sandin odgovor je bio samo blago protivure enje; i dalje je sva bila obuzeta onim blaenim olakanjem. "O, bakice, on e najesen u deveti razred. Nije on toliko mator, samo je mnogo narastao." "Ne. Uverena sam da bi ti se majka i otac ljutili na mene kada bih te pustila da bude nasamo s njim." Otrina s kojom je to izgovorila kona no je doprla do Sande. Baka je imala na licu onaj odlu ni izraz. I devoj ica iznenada oseti istu takvu odlu nost. Nije postojao nijedan verodostojan razlog za tvrdnju da ne treba da se vi a s Larijem O'Mejlijem. Baka je ve i ranije nagovetavala poneto: mislila je da njeni susedi na kraju ulice pripadaju nioj drutvenoj klasi, i po poreklu i po onome to su sami postigli. Ako je baka imala neku istinsku manu, onda je to bilo njeno potcenjivanje odre enih ljudi. Sanda je ak sumnjala da ima rasnih predrasuda. Na primer, crnce je nazivala "oni obojeni". Ta dvostruka nepravda u bakinom zahtevu prevrila je meru. Sanda isturi drhtavu bradu. "Bako, izlazi u s njim ako ja tako budem htela. Ti ne eli da se sastajem s njim zato to je siromaan i zato... to je Irac". "Sanda!" Starica kao da se smanjila i uvukla u samu sebe. Govorila je kao da je neto gui, jedva se mogla razumeti. "A toliko sam se radovala to u ovo leto provesti s tobom. A-ali ti nisi ona umiljata devoj ica koja si nekada bila." Jednim korakom zaobi e Sandu i pohita niz stepenice. Sanda je otvorenih usta gledala za njom. Onda oseti kako se suze pretvaraju u jecaje i polete u svoju sobu. Sedela je na balkonu spava e sobe i gledala u natmureni dan i kiu. Borovi du ulice bili su ogromne, crne senke koje su se njihale i razgovarale u polumraku. Svetlost jedne jedine uli ne lampe, stotinak metara nie, probijala se kroz granje etinara i stvarala male svetlucave povrine odbijaju i se o mokri, glatki trotoar. Zgr ila se u svojoj prevelikoj jakni i pustila da joj magla, naneta vetrom, spira suze koje su joj kapale niz lice. Tata i mama dolaze kroz est dana. est dana. Sanda olabavi stegnute vilice i pokua da opusti mii e na licu. Kako da izdri? Satima je tu sedela, vrte i se stalno u krug s tim istim pitanjima, nikako ne uspevaju i da sasvim racionalizuje svoj bol, nikako ne uspevaju i da prona e ta da u ini, a da to ne ispadne jo bolnije. Pitala se ta baka sada radi. Nije je pozvala ni na ve eru, ni da joj pomogne da pripremi ve eru. Iz kuhinje tako e nije dopirao nijedan zvuk. Verovatno i ona sedi u svojoj sobi i misli na iste stvari. Bakine poslednje re i... gotovo da su opisale Sandin vlastiti bol, svih ovih nedelja. Baka je izgledala tako mala, tako krhka. Sanda je bila gotovo isto toliko visoka kao i ona ali je retko o tome razmiljala. Mora da je baki bilo teko da ima u gostima nekoga koga je u sutini smatrala detetom, gosta kome uvek mora da pokazuje veselo lice, gosta s kojim se svaki nesporazum pretvara u malu katastrofu. Ovaj raspust, najzad, nije bio ba tako r av. Bilo je ve eri kada je vreme bilo lepo i one ostajale na zastakljenom tremu da igraju karambol ili skrebl, u izvesnom smislu jo i lepe, sada kada je mogla da razume bakine male ale i da uiva u onom njenom obeenja kom osmehu kad bi napravila neki lukav potez u igri. Devoj ica uzdahnu. Ove misli je ve nekoliko puta premetala po glavi za poslednjih nekoliko sati. Svaki put kad bi im se vratila, sve vie su nadja avale uvre enost i elju za prebacivanjem. Znala je da e na kraju si i niz stepenice i pokuati da se pomiri s bakom. I moda... moda e ovoga puta zaista uspeti. Ovaj raskid je otiao predaleko i toliko je boleo da e moda, ovoga puta, mo i sve da po nu iz po etka. Ustala je i udahnula sve, ist, vlaan vazduh. Ci a zima, koju je u dnu due ose ala pod uticajem dragog kamena, sada je bilo jo samo peckanje. U njegovom dozivanju bilo je ne eg vieg od zime; bilo je usamljenosti i o ajanja za koje je znala da dolaze od ljudi koji ga okruuju. Kada se Sanda okrenula da se vrati u spava u sobu, neto je naglo osvetli i natera je da se osvrne. Neki automobil je polako prolazio ulicom... Izgledao je kao onaj ford iz '54. Ostala je potpuno nepomi na sve dok se nije izgubio iz

vida, a onda se spustila na kolena, tako da su joj jo samo o i virile preko ivice ograde na balkonu. Ako je i ovo jedna od onih poseta... I zaista, jedva da je prolo dva minuta i ford se vratio - ovoga puta s ugaenim svetlima. Zaustavio se s druge strane ulice. Kia je pljutala i vetar je dolazio u naletima. Sanda nije mogla dobro da vidi, ali kao da su iz kola izila dvojica. Da. Bila su dvojica. Potr ali su ka ku i, jedan ka elektri nom brojilu, drugi na levu stranu, dok joj se nije izgubio iz vida. Nikada pre toga ti tajanstveni nezvani gosti nisu otili tako daleko. A osim toga, no as kao da se u svemu ose ao odre eni cilj. Kao da to nije samo proba. Sanda se nagnu preko ograde balkona. Radoznalost joj je sve bre prelazila u strah. Ne onaj intuitivni strah kakav je emitovao Dragi kamen i koji je bio vie stvar jednog opteg raspoloenja, ve otri, akutni nalet straha koji je pozivao na akciju. ta to taj ovek radi? Mra na prilika je drala u ruci depnu lampu i baratala ne im. ulo se pucketanje koje je jedva dopiralo do nje kroz kiu. I tada joj odjednom postade sve jasno. Na toj strani ku e nije se nalazio samo elektri ni vod, ve i telefonski. Sanda se okrenu kao vihor i polete natrag u svoju sobu, skidaju i u trku jaknu. Projuri pored terarijuma, jedva svesna onog raspoloenja koje je provejavalo iz dragog kamena. Baka je stajala u dnu stepenita, kao da se spremala da se popne. Delovala je izmodeno, ali na licu joj se video blagi smeak. "Sanda, mila moja, ja..." "Bako! Neko ho e da provali u ku u. Neko ho e da provali!" Sanda polete niz stepenice u dva skoka kojima je mogla da polomi noge. Na ulaznom tremu stajala je jedna senka tamo gde ne bi trebalo da se nalazi bilo kakva senka. Sanda snano zalupi rezu upravo kada je kvaka na vratima po injala da se pokre e. Iza njenih le a baka je samo utala i buljila, preneraena. Sanda se hitro okrenu i polete prema kuhinji. Ali kada se zaklju aju, i ti uljezi ostanu pred vratima, ta e ona i baka da rade bez telefona? Gotovo je naletela na njega u kuhinji. Sanda je tako snano udahnula vazduh da je zaitalo. Bio je ogroman i lice mu je bilo skriveno kapulja om s otvorima za o i. Imao je no. Bilo je tako neobi no videti takvog oveka nasred kuhinje - te doma inske, blage, bezbedne kuhinje. Iz dnevne sobe za ula se lomljava drveta, pa bakin vrisak. Bat tr e ih koraka. Neko je preturio neto od metala. Baka je opet vrisnula. "Umukni, gospo o. Rekao sam, umukni." Boja glasa, iako ne i ton, zvu ala joj je nekako poznato. "A sad, gde ti je ona mala indivila?" "Kod mene je", viknu ovek iz kuhinje. Zgrabi Sandu za miicu bolnije od bilo koje fizi ke kazne koju je u ivotu primila i ugura je u dnevnu sobu. Baka je izgledala nepovre ena, samo uplaena i tako si una pored oveka koji ju je drao. Sandi se u ini da ga je prepoznala, iako je nosio kapulja u preko lica. Bio je to prodavac iz male bakalnice u kojoj su kupovali. Iza njih je elektri na grejalica leala preturena, usijana ica bila joj je uronjena u tepih. Prodavac je pri svakoj re i tresao baku. "Sluaj, gospo o. Ho emo samo jednu jedinu stvar. Pokai nam gde je i oti i emo." Nisu to ba bile te iste re i, ali bio je to njihov smisao. Mnoge od njih Sanda je znala, ali ih je pre toga ula samo od onih prostijih devoj ica na asovima fiskulture, izgovorene uz mnogo namigivanja i kikotanja zbog skarednog zna enja. Eto, re e u sebi, pomahnitala od besa, te re i same po sebi su bile napad. "Imam dva prstena..." "Gospo o, bogata si, i mi znamo otkuda ti." Bakin glas je drhtao. "Ne, to su samo deonice moga mua." Govorila je istinu. Sanda je jednom na ula kada je baka iznena enom tati pri ala o vrednostima nekretnina Reksa Boama. Prodavac je oamari. "Lae. Dva-tri puta godinje donosi dijamante u juvelirnicu Arkata. Neobra ene dijamante. Mu ti je bio veliki istraiva ." U re ima se ose ao sarkazam. "Negde mora da je natrapao na pove u gomilu. Ili je to, ili u podrumu ima mainu za pravljenje dijamanata." Nasmejao se na svoju vlastitu alu, ali devoj ica je iznenada prozrela nekoliko tajni odjedanput. Nije u podrumu - gore je.

"Znamo da ih ima. Njih traimo. Njih traimo. Njih..." Pri svakoj re i udarao joj je amare, ravnomernim tempom. Neko je po eo da vriti; bila je to Sanda. Jedva je bila svesna ta ini. Kraji kom oka ugledala je bakin meri gde lei na sto i u za ivenje. Do epala ga je slobodnom rukom i kao munja se okrenula napada u, udarivi ga iz sve snage ugla anim kamenim maljem u grudi, ta no ispod rebara. ovek pade, povukavi i baku za sobom, tako da je i ona pala na kolena. Ostade sede i nekoliko trenutaka na podu, dok su mu se usta nemo otvarala i zatvarala. Napokon je uspeo da udahne vazduh, gue i se. "Ja u. Je. Ubiti." Podigao se na noge, s jednom rukom i dalje na bakinom ramenu dok je drugom zamlatarao, dre i ogromni no, u Sandinom pravcu. Drugi momak istre Sandi meri iz ruke i povu e je podalje od prodavca. "Ne! Seti se." Prodavac paljivo nasloni ruku koja je drala no sebi na grudi i namignu. "A-ha." Gurnu baku da sedne sa sofu i pri e Sandi. "Gospo o, secka u ti dete sve dok ne progovori." Jedva da je vrhom noa i dodirnuo Sandinu miicu. Bio je tako otar da se smesta pojavila vlana crvena brazda, iako je devoj ica jedva neto osetila. Baka ipi sa sofe. "Stoj! Ne diraj je!" On se osvrnu na nju. "Zato?" "P-pokaza u ti gde su dijamanti." Prodavac je zaista bio razo aran. "Hm?" "Ali da nas posle vie ne dira." Onaj koji je drao Sandu dodirnu masku na licu. "Mi elimo samo dijamante i nita vie, gospo o." utanje. "Pa, dobro. U kuhinji su." Nekoliko sekundi kasnije gospo a Boam im je pokazala gde su. Otvorila je kredenac u kome je drala brano i e er i izvukla polupraznu kesu s grumenjem kamene soli. Prodavac joj ote kesu iz ruke i jednim pokretom zbrisa sa kuhinjskog stola slanik i kutiju za e er. Paljivo preokrenu kesu i rukom poravna prosutu sadrinu, tako da nijedan grumen i nije stajao preko drugog. "Vidi li neto?" upita. Onaj drugi ovek paljivo je ispitivao sadrinu stola nekoliko minuta. "Jedan", re e i prstom izgura jedan majuni kamen na ivicu bakine reetke za posu e. Delovao je kao staklo, ali povrina mu je bila mle no bela i zamagljena. "Dva." Traio je dalje. Svi su utali. ulo se samo teko disanje prodavca i ravnomerno dobovanje kinih kapi o prozore. No je napolju bila potpuno crna. Najblii susedi bili su skriveni drve em. "I to je sve. Samo ta dva." Prodavac bi sve one skarednosti sigurno izgovorio urlaju i, samo da su ga plu a sluila. Ali tiha napetost s kojom ih je izgovarao, bila je u izvesnom smislu jo stranija. "Prodala si deset ovakvih za poslednje tri godine. Je l' ti to nama ho e da kae da si spala samo na dva?" Baka potvrdi glavom. Brada je po injala da joj podrhtava. "Da li joj veruje?" "Ne znam. Ali moda nije bitno. Imamo jo celu no i ho u malo da recnem tu devoj icu. U svakom slu aju, mo i u da se naplatim." On napravi pokret svojim noem. "'Odi ovamo, ti..." "Pa, dobro. Ionako mislim da su te ve prepoznale." Pritisak na Sandinoj miici se poja a i oseti kako je neto gura ka vrhu noa. "Ose a li miris paljevine?" iznenada re e ovek koji ju je drao. Prodavac razroga i o i i izi e iz kuhinje da pogleda hol. "Isuse, ima pravo! Tepih i neke novine. To je ta grejalica." "Isklju i grejalicu. Umotaj je u tepih. Ako ova ku a izgori ne emo imati vie gde da traimo." "Pokua u", uli su se neobi ni ljapkavi zvuci. "Treba mi pomo ." ovek koji je drao Sandu pogleda na obe ene. Ona je videla kako mu se aka stee oko drke noa. "Znam gde su ostali", brzo re e baka. On zgrabi u nju i dogura ih do vrata koja su vodila u podrum. Grubo ubaci Sandu kroz njih. Ona udari le ima o stalak s metlama na zidu i pade nauznak niz

stepenice u tamu. Ve posle jedne sekunde slaba ko bakino telo sru i se preko nje. Vrata se zalupie s treskom i one za ue kako se klju okre e u bravi. Obe su jo za trenutak leale omamljene. Sanda je odmah pored svog lica namirisala plesnivu vlagu stepenita. Jedna krpa na tapu bila joj se delimi no zaglavila preko vrata. "Jesi li dobro, bako?" Ona smesta odgovori: "Jesam. A kako si ti?" "Dobro." Baka se nasmeja gotovo kao mala devoj ica. "Ti si sasvim dobro jastu e za padanje, mila moja." Paljivo ustade i upali svetlost u podrumu. Na licu joj je opet titrao onaj obeenja ki osmeh. "Mislim da su nadmudrili same sebe." Povela je Sandu jo nie, niz stepenice, i upalila jo jednu sijalicu. Devoj ica je pogledom obuhvatila mali podrum, koji je izgledao jo manji jer se u njemu nalazila gomila sanduka i bakina perionica. Nije bilo izlaza, nijednog prozora u visini tla. Na ta je to baka mislila? Starica otka i i zalupi unutranji kapak koji je deda svojevremeno namestio na polovini stepenita. Sanda je po injala da shvata ta je baka imala na umu; vrata na vrhu stepenita mogla su se zaklju ati iz kuhinje, ali ovaj masivni kapak bio je sada zaklju an s njihove strane! Baka pre e preko podruma u pravcu sanduka naslaganih u onom delu koji se nalazio ispod dnevne sobe. "Reks je hteo da ovo bude njegova laboratorija. Spremao se da je rashladi - u stvari, da napravi imitaciju polarne klime. Ispostavilo se da je to isuvie skupo, ali ta debela vrata koja je namestio, kao to vidi, mogu da budu veoma korisna... Pomozi mi oko ovih sanduka, molim te, Sanda." Bili su teki, ali baka nije marila ako s treskom padnu na pod. Ve posle nekoliko trenutaka Sanda vide da njih dve, u stvari, otkrivaju jo jedno stepenite, ono koje jama no vodi u dnevnu sobu. "Ako uspeju da ugase vatru onako lako kao to bi trebalo da mogu, treba samo da sa ekamo. ak i najmanji poar moe se videti s ulice, i kladim se da e vatrogasci sti i za tili as. Ali ako im se vatra otme, i zapali celu ku u..." na licu joj se opet pojavie suze. Malo se njihala u hodu, i Sanda shvati da starica hramlje. Sanda je rukom obgrli oko struka. "Jesi li sigurna da je sve u redu?" Baka je pogleda i nasmei se. Lice joj je bilo malo nateklo od udaraca. "Jesam, mila moja." Sagla je malo glavu, ovla dodirnula prednje zube. "Ali bojim se da e mog zubara ovo veoma obradovati." Baka se opet okrenu ka vratima i izbrisa prainu s jednog okna od kvarca koje je bilo ugra eno u metal. "I dalje ne znam zato je Reks eleo da on ima ovo stepenite do dnevne sobe. Moda je samo ose ao obavezu da upotrebi ona dva kapka vie koje je kupio." Sanda je pogledala kroz prozor i . Nije nikada pomiljala da se s tog mesta moe gledati u dnevnu sobu. Gledale su kroz ukrasne zastore kojima je bio prekriven zid iza sofe. Razbojnici su skinuli maske i kao ludi vukli nametaj - uklju uju i i sofu - to dalje od vatre. Namotali su tepih preko nje, ali se i dalje irila, i plameni jezici su puzali ka televizoru i kipovima Maora pored suprotnog zida. Sada je ve i pod po eo da gori. To su videli i ljudi u dnevnoj sobi. Prodavac je viknuo neto to je jedva ujno doprlo do njih kroz izolovane zidove. Zatim su istr ali nekuda izvan vidnog polja. Vatra je po ela da se penje uz noge sto i a na kome je bio televizor i dalje na kip Maora. U magnovenju, cela figura je blesnula usred svetlog oreola. Plameni jezici zaigrali su iz zgr enih ruku, s isplaenog jezika. Svetlost u podrumu se ugasila, ali crveni odsjaj kroz prozor i od kvarca jo je obasjavao bakino lice. "Nisu mogli da je spasu. Nisu mogli da je spasu." Glas joj se jedva uo. Na drugom kapku, onome koji je vodio u kuhinju, za ue se teki udarci. Sanda je znala da oni ne trae spas, ve samo objavljuju da su odustali od ubistva. Lupanje je odmah prestalo; ova dva svedoka osta e iva da ispri aju svoju pri u. Opet je pogledala kroz kvarc. Vatra se irila du suprotnog zida. Njihova strana dnevne sobe bila je netaknuta. ak su i zavese izgledale neote ene.

"Mora u da iza em tamo, Sanda." "Ne!... I-izvini, bako. Ako oni nisu uspeli da je spasu, ne emo ni mi." "Ne mislim na ku u, Sanda. Ho u da spasem Dragi kamen." U glasu joj se ose ao fizi ki napor, ali devoj ica nije mogla da vidi ta radi. Rumena i uta svetlost osvetljavala je samo bakino lice. Ali nije gurala vrata da se otvore; toliko je i Sanda mogla da vidi. "Ne sme rizikovati ivot zbog dijamanata, bako. Tata i mama imaju novaca. Mo i e da ivi sa..." Starica je zastenjala kao da neto gura od sebe. "Ne razume ti to. Dijamanti su bili divni. Nikada ne bih mogla tako lagodno da ivim samo s novcem koji mi je Reks ostavio. Jadni Reks. Dragi kamen je bio njegovo najve e otkri e. Znao je to. Ali ga je uvao ovde dole, u zamrziva u, i nikada nije shvatio kakvo je to udo. Sanda, Dragi kamen nije samo stvar koja jede plasti ne cveti e i pravi dijamante. Nije to samo stvar koja emituje ose anje hladno e i pustoi - to su samo njegova se anja na Antarktik. Posle tebe i tvoga tate - i tvoje mame - Dragi kamen mi je vaniji nego bilo ta na svetu. Kad stavim ruku na njega, on mi uzvra a ose anja - i ti si sama to doivela. Deluje prijateljski, iako izgleda da me jedva poznaje. Ali kada dovoljno dugo drim ruku na njemu, ose am Reksa, ose am sve one dodire tog istog kamena... i ponekad mi se ini kao da kamen dodiruje mene." Ona zastenja; Sanda za u kako se neto pokre e na podmazanim arkama. Za u se zvuk kao da zapua izlazi iz boce. Dopirao je od kapka i Sanda shvati da se sada moe otvoriti, ako se malo gurne. "Vatra se iri oko suprotnog zida. Imam prostora da stignem do stepenica. Uze u Dragi kamen i izi i preko sporednog stepenita, s druge strane zgrade, koju vatra jo nije zahvatila. Ti e ovde biti bezbedna. Reks je sve uradio veoma paljivo i detaljno. Podrum je kao izolovana kapsula, ak i na tavanici. Ku a moe potpuno izgoreti, a da ti ostane nepovre ena." "Ne u. Idem s tobom." Baka duboko uzdahnu. Na licu joj se pokaza izraz nekoga ko mora da preduzme izuzetno teku stvar. "Sanda. Ako si me ikada volela, sada e me posluati: ostani tu." Sanda pusti da joj ruke klonu, obamrle, niz bokove. Ako si me ikada volela... Prolo je jo mnogo godina dok se pomirila s injenicom da je slede ih nekoliko sekundi pustila da se stvari odvijaju, ne u estvuju i i ne pokuavaju i da ih spre i. Baka odgurnu vrata. Ukrasni zastori se razdvojie i na njih navali talas vreline, kao da stoje pored raspaljene vatre. Prtanje i pucketanje ulo se na sve strane, vazduh je bio ispunjen jarom, ali zavese, koje su tako e uletele u otvor, nisu jo bile ni oprljene. Baka odgurnu tkaninu i, izaavi, gurnu vrata s druge strane i ona se zatvorie. Kroz prozor i od kvarca Sanda je gledala kako se hitro udaljava prema stepenitu. Po ela je da se penje, ve joj je gotovo nestala iz vidnog polja - kad iznenada pogleda nanie, zbunjenog lica. Sanda vide kako vatra lie uza zid ispod nje samo trenutak pre nego to se stepenite sruilo i baka nestala. Ku a je stenjala i umirala iznad nje. "Bako!" Sanda je iz sve snage udarala o metalna vrata, ali ona vie nisu htela da se otvore: grede s tavanice su popadale i prepre ile se ispred njih. Ono to se videlo kroz kvarc vie nije podse alo na ku u. Vatra je sigurno progorela prostor iza zidova koje je Sanda mogla da vidi, i ispod stepenita. Sada je ve i najve i deo drugog sprata pao na prvi. Pred o ima joj se sve pretvorilo u usijani haos. Vrelina joj je zapahnula lice, kao da gleda kroz prozor i na pe i za pe enje opeke. Tamo napolju nita vie ne moe preiveti. A toplota je i dalje rasla. Srueni srednji deo gornjeg sprata ostavio je prirodan dimnjak prema nebu. Za nekoliko trenutaka vrelina i naleti vetra po ee da opstaju u ravnotei i slozi, i vatra se polako ujedna i i stade da blista ravnomerno i jako. Mirno a pakla. Osetila bi ga jo ranije da ga je o ekivala, ili da se nije toliko razlikovalo od svega to se deavalo oko nje: treptaji ispunjeni rado u, jasni i topli. Ose anje oslobo enja i bekstva od hladno e.

A onda ga je ugledala: povrina mu vie nije bila crna i siva. Blistao je kao zaareni krajevi greda, ali s ljubi astim odsjajima koji kao da su ga celog proimali. I sada, kada se pokrenuo, mogla je da vidi savrenu pravilnost njegovih oblika. Dragi kamen je bio nekakva srednja forma nastala ukrtanjem morske zvezde i si unog jastu eta. Kretao se veto i s puno ljupkosti kroz usijani haos iza prozor eta od kvarca, i Sanda je mogla da oseti njegovo oduevljenje. Deda je bio u zabludi. Baka je bila u zabludi. Hladno a i pusto koju je isijavao iz sebe nisu bila se anja na vekove provedene na Antarktiku, ve bezglasni protest protiv toga to mu je jo bilo hladno i mra no. Kako to nije ranije primetila? Tatin pas, Tiran, ponaao se potpuno isto: kad bi ga zaklju ali u dvoritu za vreme maglovitih zimskih no i satima bi cvileo ispoljavaju i svoju bedu. A Dragi kamen je bio sam usred zime mnogo, mnogo due. I sada je - kao i pas - skakutao kroz svetlost i toplotu, pun poleta i radoznalosti. Zastao je, i Sanda oseti da je zbunjen. Upao je dole, u haos na mestu gde je nekada bilo stepenite. Zbunjenost mu se poja ala, pretvorila u bol. Dragi kamen opet izmile iz ruevina. Nije imao glavu, ni o i, ali ona je jasno videla ta mu je na umu: ose ao je njeno prisustvo i pokuavao da je prona e. Kada ju je "ugledao", to je bilo kao da se mali reflektor uperio na jedno mesto; sva panja mu je bila samo na njoj. Dragi kamen se skotrlja s male uzviice na kojoj se nalazio i hitro pro e kroz ruevine. Ispentra se preko greda koje su popadale i zagradile izolovana vrata - na rastojanju od svega nekoliko centimetara - kao da je zavirio kroz prozor i da je gleda. Tr karao je po gredi gore-dole, pokuavaju i da na e neki otvor da bi se probio do nje. U njemu su se meala ose anja o ajni ke udnje za prijateljstvom, oduevljenja i radoznalosti, koja su se smenjivala gotovo isto onako brzo kao i treperenje boja na njegovom telu. Pre ove ve eri, za takve promene raspoloenja trebalo mu je vie minuta; bio je zamrznut gotovo do besvesti. I tokom svih ovih stole a koja su prola jedva da je uopte bio iv. Sanda je videla da je jedva neto inteligentniji nego to je zamiljala da su psi. eleo je da je dodirne, a nije shvatao da bi to za nju bila smrt. Dragi kamen se opet ispentra do prozor eta i stavi jednu apicu na kvarc. Kvarc se zamagli i po e da se usijava. Sanda se uplai i Dragi kamen se smesta povu e. Nije vie dodirivao kvarc, ali se trljao celim telom o izolovana vrata. Onda se u uri ispred njih i pusti da ga Sanda "miluje" u mislima. Podse alo je malo na ona nekadanja dodirivanja. Ali sada su uspomene i ose anja bili dublji i brzo se menjali, onako kako je htela: Baka je opet bila iva. Ose ala je kako joj (njemu) bakina ruka po iva na le ima. Ponekad zamiljeno, ponekad veselo, ali esto s mnogo usamljenosti. Pre nje bio je jo neko drugi, mukarac. Deka. Osoran, ispitiva ki, tvrdoglav. A jo pre toga... Hladniji od zime, jedva malo svestan, Dragi kamen je opaao promene svetlosti svuda oko horizonta, i potom tamu. Svetlost, pa tama. Svetlost, pa tama. Antarkti ko leto, potom antarkti ka zima. U tom obamrlom stanju, promene godinjih doba li ile su na palenje i gaenje svetlosti u odre enim razmacima koje odre eni mali um u telu nalik na morsku zvezdu nije mogao da shvati. A jo pre toga... Veli anstvena toplota, jo lepa od ove. Neko ga je toplo grlio, telom uz telo. Neko ga je voleo i cenio. Mnogo prijatelja, li nosti koje su Sandi bile strane ali ne i nespoznatljive. Svi su iveli zajedno u ku i koja se kretala, pose ivala mnoga mesta - neka od njih bila su topla i prijatna, neka nisu. Se ao se najhladnijeg. Pun radoznalosti, Dragi kamen je odlutao daleko od ku e, toliko se ohladio da ga prijatelji nisu pronali kada su poli da ga trae. Dragi kamen se izgubio. I tako je po elo ono dugotrajno smenjivanje: svetlost-tama, svetlost-tama. isti, ujedna eni pakao poara trajao je samo nekoliko minuta. Dragi kamen joj zacvile u umu u trenutku kada su zidovi stali da se rue, i vetrom raspirivani plemeni krug da jenjava. Najvrelija mesta su bila u sredini onoga to je nekada bila dnevna soba, ali Dragi kamen je ostao, propinju i se, pored

Sandinih vrata, bilo zato to je eleo njeno drutvo, bilo u nadi da e ona umeti da oivi pre anju toplotu. Kia je nadja avala vatru. Uarene ruevine potamnee od pare i magle. Moda su se ve ule sirene. Osetila je kako se Dragi kamen hladi i polako tone u omamu. Sada se iz njega ula jo samo ona ista, gotovo beslovesna tubalica iz prethodnih nedelja. Sanda klonu na pod. I zaplaka. Kim Stenli Robinson CRNI VAZDUH Isplovili su iz lisabonske luke sa zastavama koje su se vijorile i bronzanim topovima koji su blistali pod usijanim podnevnim suncem, dok su svetenici milozvu nim latinskim frazama obznanjivali blagoslove pape, vojnici u oklopima se tiskali na pramcu i krmi, a mornari visili sa svih konopaca kao pauci, mau i gra anima koji su napustili posao da bi izali na brda i suncem obasjane puteve oko grada i posmatrali brodove, jer to je bila Armada, Najsre nija Nepobediva Armada, koja je pola da engleske jeretike opet podvrgne volji Bojoj. Ovakav odlazak vie nikada ne e biti vi en. Na nesre u, vetar je posle njihovog odlaska duvao itav mesec dana sa severoistoka, ne pomeraju i se ni za milimetar na kompasu, i na kraju tog meseca Armada nije bila nimalo blie Engleskoj nego samo Iberijsko poluostrvo. I ne samo to, ve su portugalski ba vari, koji su radili urno da to pre zavre posao, ve inu buradi za uvanje namirnica napravili od nedovoljno osuenog drveta, pa kada su ih brodski kuvari otvorili, meso je bilo pokvareno, a voda zaudarala. Zato su se odvezli do luke Koruna, gde je nekoliko stotina mornara i vojnika otplivalo s brodova na pansku obalu i nikada se vie nisu vratili. Jo nekoliko stotina ve je bilo poumiralo od boletina, i zato je Don Perez de Guzman el Bueno, sedmi vojvoda od Medine Sidonije, sa svoje bolesni ke postelje na admiralskom brodu Armade prekinuo pisanje svoje svakodnevne alopojke Filipu Drugom i naredio svojim vojnicima da iza u na obalu i po poljima pokupe seljake kojima e se popuniti posada. Jedan vod tih vojnika zaustavio se u franjeva kom manastiru u predgra u Korune i ostavio dubok utisak na de ake koji su tu iveli i pomagali kalu erima, o ekuju i da i sami budu zare eni. Iako im se to nije dopalo, kalu eri nisu smeli da se usprotive predlogu, i tako su de aci otili da se pridrue floti. Me u tim de acima, koji su bili raspore eni svaki na po jedan brod, nalazio se i Manuel Karlos Agadir Tetuan. Imao je sedamnaest godina; bio je ro en u Maroku, u jednoj zapadnoafri koj porodici koju su Arapi odveli u roblje. Uprkos ranoj ivotnoj dobi, do tada je naizmeni no iveo u marokanskom priobalnom gradi u Tetuanu, na Gibraltaru, Balearskim ostrvima, Siciliji i u Lisabonu. Radio je na poljima i istio staje, pomagao pri izradi konopaca i koe za ode u, posluivao u kr mama. Kada mu je majka umrla od velikih boginja, a otac udavio, prosio je po ulicama i sokacima Korune, poslednje luke iz koje je isplovio njegov otac, sve dok jednog dana, kada mu je bilo petnaest godina, neki franjeva ki kalu er nije nabasao na njega dok je spavao u jednom soka etu, raspitao se o njemu i odveo ga u uto ite za besku nike u manastiru. Manuel je i dalje plakao kada su ga vojnici doveli na palubu La Lavie, levantinskog galeona od blizu hiljadu tona nosivosti. Vo a palube, po imenu Legr, preuzeo je brigu o njemu i odveo ga u potpalublje. Legr je bio Irac, koji je napustio svoju zemlju prvenstveno da bi se bavio zanatom, ali i zato to je mrzeo Engleze koji su vladali okupiranom Irskom. Bio je brdo od oveka, grudnog koa kao u divljeg vepra, miica debelih kao pre ke na jarbolima njegovog broda. Videvi kako Manuel o ajava, pokazao je da nije potpuno lien ljubaznosti; pljasnuvi Manuela po potiljku svojom uljevitom ru erdom, rekao je na te nom panskom jeziku, iako s jakim naglaskom: "Prestani da cmizdri, mom e, poli smo da pokorimo proklete Engleze, i kada to budemo u inili, oni tvoji popovi u manastiru napravi e opata od tebe. A pre nego to se to dogodi, bar tuce engleskih curica ima da ti se baci pred noge i zatrai da ih samo dodirne tim svojim crnim rukama, tu sumnje nema. Hajde, dosta je bilo. Prvo u ti pokazati tvoj leaj, i sa eka u dok ne isplovimo da ti pokaem tvoje mesto na brodu.

Stavi u te na glavni koni jarbol, sve nae crnje su najbolji na konom jarbolu." Legr se prodenu kroz vrata, upola nia od njega, vetinom lasice koja ule e u jednu od svojih malih rupa u zemlji. aka, velika kao pola vrata, ponovo se pojavi i uvu e Manuela u polumrak. Preplaeni de ak se gotovo sunovrati niz lestvice od irokih dasaka, ali povrati ravnoteu pre nego to je pao na Legra. Nekoliko vojnika mu se stadoe smejati, negde duboko dole ispod njega. Manuel nikada nije bio na brodu ve em od sicilijanskog brodi a s dve katarke, a mornarsko iskustvo mu se uglavnom svodilo na priobalno trgovanje, tako da je iroka paluba pod njim, iarana trakama Sun evog svetla koje se probijalo s gornje palube i oivi ena ogromnim otvorima, velikim kao crkveni prozori, ispunjena gomilama sena i umotanih konopaca, i stotinom uurbanih ljudi, bila udo nad udima. "Sveta Ana, spasi me", re e on, jedva se usu uju i da poveruje da se nalazi na brodu. Kako i ne bi, pa ak ni sam manastir nije imao tako veliku prostoriju kao to je bila ova u koju je siao. "Silazi ovamo", re e mu Legr, ohrabruju im tonom. S te dinovske zatvorene palube sili su jo nie, u zaguljivu prostoriju koja je bila tek za etvrtinu onolika kolika ona gore, osvetljenu uskim trakama Sun eve svetlosti koje su dopirale kroz prozor i e to su bili samo mali prorezi na trupu broda. "Ovde e spavati", re e Legr, pokazuju i mu mra ni ugao pored masivnog hrastovog zida, koji je, u stvari, bio korito broda. Neke prilike se stadoe mekoljiti, pojavie se ne ije o i kroz prozore kapaka, a mrzovoljni glas re e: "Jo jedan od onih koje vie nikada ne ete prona i u ovom mraku, a, vo o?" "Zavei, Huane. Vidi, de ko, ovo su grede koje razdvajaju tvoj leaj od ostalih, tako da se ne otkotrlja s njega kad budemo isplovili na pu inu." "Kao mrtva ki sanduk, s podignutim poklopcem." "Zavei, Huane." Kada mu je vo a palube objasnio koji je od tih otvora u gredama njegov, Manuel se skljoka unutra i nastavi da rida. Otvor s leajem bio je toliko mali da nije mogao da se isprui, a pregradne daske, uglavljene u palubu, bile su napukle i razbijene. Ljudi unaokolo su spavali ili razgovarali, ne obra aju i panju na njega. Gajtan na kome mu je visio medaljon po e ga guiti, i on ga pomeri na vratu i seti se da treba da o ita molitvu. Kalu eri su bili odlu ili da mu zatitnica bude sveta Ana, majka Bogorodi ina i Hristova baka. Imao je mali drveni medaljon s njenom slikom, koji mu je dao opat Alonzo. Sada je uzeo taj medaljon u aku i zagledao se u dve majune, sme e ta kice koje su bile sveti ine o i. "Molim te, majko Ana", molio se u sebi, "odvedi me s ovoga broda ku i. Vodi me ku i." Tako vrsto je stegao akom drvenu plo icu da mu je drveni krst izrezbaren na njenoj pole ini ostavio na dlanu utisnutu crvenu aru u obliku krsta. Prolo je mnogo sati pre nego to je zaspao. Dva dana kasnije, Najsre nija Nepobediva Armada napustila je Korunu, ovoga puta bez zastava, gomile posmatra a i dima tamjana da se vijori niz vetar. Ovoga puta Bog im je milostivo podario zapadni vetar, i otplovili su na sever, prili no brzo. Brodovi su bili raspore eni u formaciju koju su izmislili vojnici, tako da su se dizali i sputali na valovima kao dinovske, postrojene falange: napred galiasi, dereglije s namirnicama i opremom u sredini, i veliki galeoni na bokovima. Hiljade jedara, razvijenih na stotinama katarki bile su veli anstven i upe atljiv prizor, kao uma belog drve a na ogromnoj plavoj ravnici. Na Manuela je ovaj prizor ostavio isto tako dubok utisak kao i na sve ostale. Na La Laviji se nalazilo etiri stotine ljudi, a samo trideset ih je bilo potrebno da bi opsluivali brod kada plovi, tako da je svih tri stotine vojnika stajalo na uzvienju na krmi, posmatraju i flotu, a mornari koji nisu bili na dunosti ili spavali, inili su to isto, na neto niem uzvienju na pramcu. Manuelove mornarske dunosti bile su jednostavne. Mesto mu je bilo pored leve ograde fare, blie sredini broda, za koju su bila privezana platna za jedra na levoj strani glavne katarke, i platna za veliko trouglasto jedro na prednjem

jarbolu. Manuel je pomagao petorici mornara da zateu ili poputaju konopce na tim jedrima, slede i Legrova nare enja; drugi ljudi su se starali o namotavanju konopaca oko bitve i o vezivanju vorova, tako da se Manuelov posao na kraju svodio samo na to da povu e za konopac kada mu se kae. Mogao je da bude i sloeniji, ali Legrov plan da od njega napravi momka za koni jarbol, to su bili svi drugi Afrikanci na brodu, zavrio se veoma neslavno. Nije da Legr nije pokuao. "Bog je vama, Afrikancima, podario glavu koja bolje podnosi visinu, da bi mogli da pobegnete na drvo kad lav ho e da vas pojede, je li tako?" Ali kada se Manuel, prate i Marokanca po imenu Habedin uspeo na lestvicama od ueta do vrha glavnog konog jarbola, odjednom je osetio kako se ljulja u ogromnoj praznini, gotovo dodiruju i niske, maglovite oblake, a more, izbrazdano belim tragovima brodova ispred njih, svaki as bi se stvorilo neposredno ispod njega. Gr evito se, i nogama i rukama, uhvatio za uspravnu ipku na maloj platformi glavnog konog jarbola, i petorica ljudi, smeju i se i psuju i, jedva su uspeli da ga otka e i skinu dole. S izrazom ga enja, ali ne udaraju i istinski, Legr ga je ispraio svojim tapom i poslao ga natrag, na levu ogradu fare. "Ti nisi Afrikanac. Mora da si Sicilijanac koga je sunce opalilo." I tako je dobio to svoje mesto. Uprkos ovoj nezgodi, dobro se slagao s mornarima. Ali ne i s vojnicima; oni su se prema mornarima ponaali grubo i potcenjiva ki, i ovi su im se sklanjali s puta da izbegnu psovku ili udarac. I tako su tri etvrtine ljudi na brodu pripadale razli itim klasama i nisu se druili me u sobom. Mornari su se, zato, drali zajedno. Sa injavali su aroliko drutvo, pokupljeno s itavog Sredozemlja, i nisu se drali postrani od Manuela, zato to je poslednji doao me u njih. Sjedinjavala ih je zajedni ka mrnja i odbojnost prema vojnicima. "Ovi junaci nikada ne bi bili u stanju da osvoje ni ostrvo Vajt, da ih mi ne odvedemo do tamo", rekao je Huan. Manuel se prvo upoznao s ljudima s kojima je bio na istom poloaju na palubi, pa tek onda s onima iz svoje kabine. Poto je govorio panski i portugalski, i prili no vladao arapskim, sicilijanskim, latinskim i marokanskim nare jima, mogao je da razgovara sa svakim u svome uglu na donjoj prednjoj palubi. S vremena na vreme bi ga zamolili da prevodi Marokancima; vie nego jedanput to je zna ilo da je bio neka vrsta sudije u sva i, i brzo je mislio i prevodio druk ije nego to mu je re eno, kad god bi to pomoglo da se zava ene strane pomire. Huan, onaj koji je Legru dobacivao ironi ne primedbe kada je doveo Manuela, bio je jedini pravi panac u kabini. Voleo je da razgovara i bez prestanka se alio i Manuelu i drugima. "Borio sam se sa El Dracom na Karibima", hvalisao se. "Ima emo sre e ako mimoi emo toga avola. Zapamtite ta vam kaem, nikada s njim ne emo izi i na kraj." Manuelovi drugari na levoj ogradi fare bili su veseliji, i on je voleo da straari zajedno s njima i naporno veba po Legrovim nare enjima. Ti momci su ga zvali Koarac ili Penja , i zbijali alu s vorovima koje je pravio oko bitve i koji su se veoma teko razvezivali. Zbog te nespretnosti Manuel je zaradio vie od jednog udarca Legrovim tapom, ali bilo je i gorih mornara i vo a palube se nije na njega istinski ljutio. Manuel je nau io da se prilago ava ovom ivotu punom promena, i svakodnevni poslovi na palubi postali su za njega prirodni na in ivota. Legr ili Pietro, vo a ekipe na Manuelovom poloaju, budili bi ga vikom. Zatim se peo na palubu s topovima, carstvo vojnika, a odatle uz iroke lestvice na sve vazduh. Tek tada bi video koje je doba dana. Prvih nekoliko nedelja bilo je neizrecivo uivanje izi i iz mraka donjih paluba na otvoreno, osetiti vetar i isti, slani vazduh; ali kako su sve vie odmicali na sever, tako je postajalo sve hladnije i vie nije bilo prijatno. Kada zavre deurstvo, Manuel i njegovi drugari bi se povla ili u kujnu i dobijali dvopek, vodu i vino. Ponekada bi kuvari zaklali neku kozu ili pile i napravili supu. Ali uglavnom su jeli dvopek, koji se jo nije dobro prosuio u onim buradima. Ljudi su se esto alili na bolove u stomaku. "Dvopek je najbolji kada je tvrd kao drvo i izbuen crvima", rekao je Haberdin Manuelu. "Pa, kako ga onda jede?" upita Manuel.

"Lupa komadima dvopeka o sto dok ne istrese crve. Moe i njih da pojede, ako ho e." ovek se zacerekao i Manuel je pretpostavio da se Harbedin ali, ali nije bio sasvim siguran. "Prezirem ova govna od kiselog testa", rekao je Pietro na portugalskom. Manuel je to preveo na marokanski arapski dvojici utljivih Afrikanaca, i saglasio se na panskom da je teko za varenje. "Najgore je to", predusretljivo je dodao, "to su neki delovi bajati, a drugi jo svei." "Oni svei nikada nisu bili ispe eni." "Ne, to su, u stvari, crvi." to su due putovali, Manuelovi drugovi u kabini sve su se bolje upoznavali. Kako su odmicali na sever, Marokanci su po eli uasno da pate od hladno e. Posle straarenja vra ali su se u potpalublje potpuno najeene crne koe, sli ne bodljikavom polju posle etve. Usne i nokti na rukama bili su im potpuno modri i itav sat su jo drhtali, pre nego to zaspu, cvoko u i zubima poput kastenjeta u prazni nom seoskom orkestru. I ne samo to, ve su i talasi na Atlantiku postajali sve ve i, i ljudi, koji su bili primorani da obuku svaku krpicu koju su imali, valjali su se po svojim drvenim pregradama nepokriveni i nezati eni od udaranja o zidove. Tako su prvo Marokanci, a potom i svi ostali na donjoj prednjoj palubi, po eli da spavaju po trojica u postelji, smenjuju i se u sredini i zbijaju i se jedan uz drugog kao kaike u kutiji. Tu zbijenu hrpicu ljudi dizanje i sputanje broda pritiskalo je o grede, ali nije moglo da ih kotrlja unaokolo. Manuel je postao omiljen jer se uvek rado pridruivao tim grupicama, i uvek je bio spreman da legne pored greda. Svi su se sloili da im je on najbolji jastuk. Moda se razboleo ba svojih zbog ruku. Iako mu se duh pomirio s krstakim pohodom na sever, telo se sporije navikavalo. Potezanje grubih kudeljnih konopaca svaki dan ogulilo mu je kou s dlanova, a so, otri komadi i odlomljnog drveta, vorovi s bitve i po koja izma, tako e su na njima ostavili svoje tragove, tako da je posle nedelju dana morao da obmota ake komadima tkanine koje je otcepio s peeva svoje koulje. Kada je dobio groznicu, dlanovi su mu bolno pulsirali pri svakom otkucaju srca, i on je pretpostavio da je ta groznica ula u njega kroz rane na dlanovima. Zatim mu se pobunio i stomak, i ma ta da je progutao, to nije moglo da ostane u njemu. Gadilo mu se ve i pri pogledu na dvopek ili supu; groznica mu se pogorala, koa mu se sasuila i oslabio je; najve i deo vremena provodio je u postelji, izlomljan dizenterijom. "Otrovao si se dvopekom", kazao mu je Huan. "To se i meni desilo na Karibima. Eto, ta biva kada se pakuje sve dvopek. Mogli su isto tako da u tu burad naslau svee kiselo testo." Manuelovi drugari iz kabine ispri ali su Legru da je bolestan, i Legr je naredio da ga prebace u bolnicu, koja se nalazila na donjoj palubi na krmi, u velikoj prostoriji koju su bolesnici delili sa gredom kormila, ogromnim, ugla anim deblom koje je prolazilo kroz pod i tavanicu. Svi ostali u toj sobi bili su teko bolesni. Manuel se alosno ose ao kada su ga polegli na slamaricu, izlomljanog od stalnog povra anja i grdno preplaenog od bolnice, koja je mirisala na trule. ovek na slamarici do njega bio je u nesvesti i valjao se pri ljuljanju broda. Tri fenjera sa sve ama osvetljavala su nisku prostoriju i ispunjavala je senkama. Jedan od fratara dominikanaca, otac Lisjen, dao mu je tople vode i obrisao mu lice. Malo su porazgovarali, i fratar je ispovedio Manuela, to je, u stvari, trebalo da uradi samo pravi svetenik. Ali ni jedan ni drugi nisu se uzbu ivali zbog toga. Brodski svetenici su izbegavali da u u u bolnicu, i brinuli su se samo o vojnicima i oficirima. Otac Lisjen je bio poznat po tome to je uvek bio voljan da se stara o mornarima i zato je me u njima bio veoma omiljen. Manuelova groznica se jo vie poja ala, i vie nije mogao da jede. Dani su prolazili, a kad god bi se probudio iz bunila, ljudi oko njega vie nisu bili oni isti kao kad je zaspao. Po injao je sve vie da veruje da e umreti, i jo jedanput je osetio o ajanje to je postao lan Najsre nije Nepobedive Armade. "Zato smo ovde?" iznemoglo je pitao fratra. "Zar nismo mogli da pustimo Engleze da odu u pakao, kad ve ho e?"

"Cilj Armade nije samo da uniti jereti ke Engleze", re e Lisjen. Drao je sve u blizu knjige, koja nije bila Biblija ve neka tanka knjiica koju je drao skrivenu u svojoj mantiji. Iznad njih su skakale senke po a avim gredama i daskama, a kormilo je kripalo dok se pokretalo u konom prstenu ugra enom u pod. "Gospod je i nama poslao iskuenje. Sluaj: 'Verujem da se moe pojaviti vatra o i enja koja sagoreva otpatke preivelih formi. Tako ja sagledavam strogost; ja sam kao onaj ko pre i avanjem pravi zlato u pe i. Ali kada bude podvrgnut proveravanju poput onog vatrom, zlato tvoje due e se o istiti, i postati vidljivo u obliku vatre: tada e ti Gospod podariti milost da ga vidi, i gledaju i Njega istovremeno e videti i ono svetlo bi e, koje si onaj istinski ti.' Zapamti to, i budi jak. Popij ovu vodu - hajde, zar ho e da omane pred licem Gospodnjim? I ovo je deo proveravanja." Manuel popi vodu i smesta je povrati. Telo mu je bilo jo samo mali plameni jezi ak, obmotan koom, izuzev na onim mestima gde je izbijao napolje preko dlanova. Izgubio je predstavu o vremenu, i zaboravio da osim njega i oca Lisjena jo neko postoji na svetu. "Nikada nisam eleo da odem iz manastira", rekao je fratru, "ali, ipak, nikada nisam pomislio da u tamo mo i due da ostanem; do sada jo nigde nisam due ostao. To mi je bio dom, ali ja sam znao da nije. Jo nisam otkrio gde mi je dom. Kau da u Engleskoj ima leda - na planinama u Kataloniji jednom sam video sneg, o e, kad emo ku i? Jedino to elim jeste da se vratim u manastir i postanem otac, kao i Vi." "Vrati emo se ku i. A ta e od tebe biti, to zna samo Bog. On ti je odredio mesto. Sad spavaj. Spavaj." Kada mu je groznica popustila i temperatura spala, rebra su mu se ve toliko ocrtavala na grudnom kou koliko i prsti na pesnici. Jedva je mogao da hoda. Lisijenovo uzano lice izroni odnekuda iz mraka, jasno kao se anje. "Popij ovu supu. Izgleda da je Gospod ipak reio da te jo zadri ovde." "Hvala ti, sveta Ana, to si izmolila od njega milost za mene", zakrklja Manuel. udno se napio supe. "Ho u da se vratim u svoju kabinu." "Uskoro." Izveli su ga na palubu. Hodanje je bilo kao lebdenje, dokle god se drao za rukohvate i popre ne grede sputenih jedara. Legr ga je pozdravio, obradovavi se, a isto tako i njegovi drugari koji su s njim radili na istom polaaju na palubi. Svet je bio pun urnebesnog plavetnila; talasi su itali mimo njih, niski oblaci se zbijali i razdvajali jure i na istok, prebacuju i jedan drugom snopove Sun evih zraka, koji su se prosipali i po vodi. Oslobodili su ga jo neko vreme od dunosti, ali on je ipak provodio na svome mestu onoliko sati koliko je mogao. Jedva je mogao da poveruje da je preiveo bolest. Naravno, nije se potpuno oporavio; jo nije mogao da jede vrstu hranu, naro ito dvopek, tako da je iveo na supi i vinu. Stalno je ose ao telesnu slabost i blagu omamu u glavi. Ali kada bi se naao na palubi, na vetru, bio je siguran da mu to prija, i zato je tu ostajao koliko god je bilo mogu e. U stvari, bio je na palubi i onoga trenutka kada su prvi put ugledali Englesku. Vojnici su je pokazivali jedan drugom i vikali, veoma uzbu eni, dok je rt, koji je Legr zvao Guterovim rtom, poigravao na liniji obzorja. Manuel se ve bio toliko privikao na more, da mu se niska traka kopna koja im je izronila ispred pramca inila nestvarnom, nekom vrstom uljeza u morski svet, kao da se biblijski potop upravo povla i i planinske padine prvi put izranjaju iz valova, natopljene vodom i prekrivene zelenim algama koje se jo nisu osuile. I to je bila Engleska. Nekoliko dana kasnije susreli su prve engleske brodove - bre od panskih galeona, ali mnogo manje. Mogli su da spre e napredovanje Armade isto onoliko koliko bi buve uspele da uspore kretanje stada krava. Talasi su postajali ve i i u estaliji, i zbog promenjenog ritma dizanja i sputanja La Lavie Manuel je jedva uspevao da se odri na nogama. Jednom je udario glavom o neto tvrdo, drugom prilikom odrao sve poluzarasle kraste s dlana dok je pokuavao da odri ravnoteu za jednog velikog propadanja broda, izazvanog ogromnim valovima. Jednoga jutra, poto nije mogao da stoji, ostao je da lei u mraku, u kabini, i

drugovi su mu donosili olje sa supom. To je dugo potrajalo. Opet se zabrinuo da e umreti. Najzad Legr i Lisijen zajedno si oe do njega. "Mora ustati", objavi Legr. "Za jedan sat po inje bitka i ti si nam potreban. Namenili smo ti lak posao." "Treba samo da dodaje topdijama zapaljeni fitilj", re e otac Lisijen dok je pomagao Manuelu da stane na noge. "Bog e ti pomo i." "Bog e i morati da mi pomogne", re e Manuel. Video je due ta dva oveka kako im trepere nad glavama: male trostruke vorove providnog plamena, koji su im izleteli iz kose i osvetljavali lica. "Zlato tvoje due e se o istiti i postati vidljivo u obliku vatre", seti se Manuel. "Pst!" opomenu ga Lisijen, mrte i se, i Manuel shvati da je ono to mu je Lisijen pro itao bila tajna. Ispevi se na palubu, Manuel primeti da je sada tako e u stanju da vidi vazduh, koji je bio obojen u crveno. Bili su na dnu jednog okeana od crvenog vazduha, ba kao to su bili na povrini drugog okeana od plave vode. Kada su disali, vazduh oko njih je postajao tamnije crven; ljudi su iz plu a izbacivali obla i e vazduha, kao to konji izbacuju paru u mrazna jutra, samo to je ta para bila crvena. Manuel je buljio i buljio, dive i se novim sposobnostima vi enja koje mu je Gospod podario. "Evo", re e Legr, grubo ga guraju i preko palube. "Ovo bure kresiva je tvoje. To ti je fitilj, razume?" Pored pregradnog zida nalazilo se bure puno namotanog, sitno ispletenog ueta. Jedan kraj ueta je visio preko ivice bureta, zapaljen, i varnice koje su prtale oko njega bojile su vazduh u tamno purpurnu boju. Manuel klimnu glavom: "Fitilj." "Uzmi ovaj no. Odseca e, evo, ovolike delove i zapali e svaki od njih komadi em ovoga to e drati pored sebe. Onda e te komadi e dodavati topdijama koji ti budu prili, ili ih odneti do njih, ako te pozovu. Ali nikada nemoj podeliti sve zapaljene komadi e, razume li?" Manuel glavom potvrdi da je razumeo i sede, omamljen, pored bureta. Jedan od najve ih topova promoli se kroz okrugli otvor na pregradnom zidu svega metardva od njega. Posada ga pozdravi. Preko puta, na palubi, njegovi drugari su stajali na svojim poloajima pored ograde fare. Vojnici su bili postrojeni na uzdignutim delovima broda na pramcu i krmi, vi u i od uzbu enja, blistaju i na suncu kao koljke. Kroz okrugli otvor za topovsku cev Manuel je mogao da vidi deo engleske obale. Legr mu pri e da vidi kako se snaao. "Hej, nemoj slu ajno da sebi odse e prste, mom e. Vidi ono tamo? To je ostrvo Vajt. Opkoli emo ga i osvojiti, u to ne sumnjam, i upotrebiti ga kao bazu da napadnemo kopno. S ovim vojnicima i brodovima nikada nas ne e isterati s tog ostrva. Ba dobar plan." Ali stvari se nisu odvijale prema Legrovom planu. Armada zaokrenu oko isto ne obale ostrva Vajt, u obliku ogromnog polumeseca koji se sastojao od pet falangi brodova. Ali kada su zaobili ostrvo, prednji galiasi nai oe na ilaviji otpor Engleza nego do sada. Beli obla i i dima pojavie se na bokovima brodova i ubrzo pocrvenee, a buka postade uasna. Tada El Draco povede svoje brodove i oni zaobi oe juni rt ostrva i ustremie se na njih s boka, i La Lavia se odjednom na e u akciji. Vojnici su urlali i ispaljivali svoje arkebuze, a ogromni top pored Manuela odsko i unazad na inama, uz eksploziju koja tresnu Manuela o pregradni zid. Posle toga jedva je jo mogao da uje. Odjednom su mu svi zatraili fitilj; sekao je ue i drao mu zapaljen kraj uz nezapaljene krajeve, potpiruju i plami ak svojim crvenim dahom. Topovska ulad, koja su mu proletala iznad glave, ostavljala su tragove, nalik na poderotine u okrvavljenom vazduhu. Ljudi garava lica otimali su mu iz ruku fitilje i jurili ka svojim topovima, izvrdavaju i u trku paoce na vitlu, koji su udarali o palubu. Manuel je mogao da vidi ulad, veliku kao grejpfrut, kako leti prema njima s engleskih brodova i promauje ih uz zviduk. A mogao je i da vidi providne plamene vorove kako se vijore, vii nego ikad, nad glavama ljudi. Tada jedno ule provali kroz okrugli otvor i obori top sa ina, a ljude na palubu. Manuel se podie na noge i s uasom opazi da su plameni vorovi nad glavama razbacanih ljudi nestali; sada im je jasno video glave i bili su samo ljudi, samo razneto meso, razliveno po izbrazdanoj palubi. Pokuao je, jecaju i, da podigne jednog topdiju koji je krvario samo iz uiju. Legrov tap ga oinu

preko ramena: "Nastavi da se e fitilj! Drugi e se pobrinuti za ove ljude!" I tako je Manuel opet stao da odseca komadi e ueta i da ih pali, drhtavim rukama i o ajni ki duvaju i u njih, dok su topovi tutnjali i vojnici, izloeni napadu na uzdignutim delovima broda na pramcu i krmi, vritali pod pljuskom elika, a pucnji cepali crveni vazduh. Slede ih nekoliko dana vodili su jo nekoliko takvih bitaka, dok je Armada bila polako potiskivana pored ostrva Vajt i uz Laman. Od groznice nije mogao da spava, i no u je negovao ranjenike na svojoj palubi, dre i ih da ne sko e s kreveta i briu i im znoj s lica, i sam u gotovo istom onakvom delirijumu u kakvom su oni bili. U zoru bi pojeo nekoliko dvopeka i popio olju vina, a potom odlazio do svoga bureta s fitiljima da do eka slede i napad. Poto je bila najve i brod na levom boku formacije, La Lavia je stalno morala da podnosi naje e engleske napade. Tre ega dana gornje krino jedro na glavnoj katarci La Lavie survalo se na njegove drugove na levoj ogradi fare, i smrvilo Hanana i Pietra. Manuel polete preko palube da im pomogne, vi u i od bola. Uspeo je samo da onesve enog Huana odvu e u donju kajutu i vratio se na poloaj. Svuda oko njega silina eksplozija bacala je ljude po palubi, ali on nije obra ao panju. Skakutao je kroz crvenu maglu, od koje je bio gotovo obnevideo, nose i fitilje topovskim posadama, koje su bile ve toliko desetkovane da vie nisu mogle da poalju oveka k njemu. Pomagao je ranjenicima da se spuste do bolnice, koja je ve postala pravo predvorje pakla; pomagao je da se tela poginulih prebace preko ograde u vodu, o itavi kratku molitvu svakome od njih; starao se o vojnicima koji su se krili iza grudobrana na pregradnim zidovima, uzalud ekaju i da im Englezi pri u na domet arkebuza. Po palubi su se razlegali krici: "Manuele, fitilj ovamo! Manuele, vode! Manuele, pomagaj!" Sasuen grozni avom energijom, Manuel im je hitao u pomo . Toliko je jurio bez prestanka da je usred jednog estokog okraja gotovo naleteo na svoju zatitnicu, svetu Anu, koja se iznenada pojavila pored njegovog bureta. Bio je zaprepa en. "Bako!" povikao je. "Bei odavde, opasno je!" "Kao to si ti pomagao drugima, i ja u tebi pomo i", odgovorila je. Pokazala mu je prstom preko crvenkastog talasa na jedan engleski brod. Manuel je ugledao kako mu se na boku pojavio obla i dima, a iz obla i a ule, lete i u luku preko vode. Video ga je tako jasno, kao to bi video maslinu koju mu je neko dobacio preko sobe: okruglu, crnu kuglu koja se lenjo okretala oko sebe, postaju i sve ve a to mu se vie pribliavala. Sada je ve Manuel mogao da vidi da dolazi k njemu, pravo ka njemu, tako da e joj putanja leta prese i njegovo srce. "Ej, blaena Ana", rekao je, nadaju i se da e svetici skrenuti panju na to. Ali ona je ve sve videla, i samo mu je dodirnula elo pa poletela na koni jarbol, izme u vojnika koji je nisu videli. Manuel je posmatrao istovremeno i nju i drao na oku ule koje mu se pribliavalo. Na dodir njene ruke popre ni kraj pade s vrha glavne katarke; u padu se sudari s lete im uletom i skrenu ga s putanje, odbacivi ga ka trupu broda gde je i ostalo, zariveno u debelo drvo. Manuel je otvorenih usta zurio u crnu poluloptu. Mahnuo je svetoj Ani, koja mu odvrati mahanjem i polete kroz crvene oblake ka nebu. Manuel kleknu i izgovori molitvu zahvalnicu njoj i Isusu zato to ju je poslao, pa se opet vrati se enju ueta. No ili dve kasnije - Manuel nije bio siguran, jer je vreme za njega postalo neto meko i neuhvatljivo, i, pre nego bilo ta drugo, besmisleno Armada se ukotvila na prilazima Kaleu, na dohvat flamanske obale. Prvi put otkako su isplovili iz Korune, La Lavia je leala nepomi no na vodi, i Manuel shvati, oslukuju i kroz no , koliko je ono saglasje neprestane kripe i stenjanja brodskog drveta postalo glas posade, a ne broda. Brzo je progutao svoju porciju vode i vina, i krenuo du donje palube, razgovaraju i s ranjenima i pomau i im, kad god je mogao, da povade iz sebe komade drveta. Mnogi su eleli da ih dodirne, jer njegovo bezbedno prolaenje kroz neke od najuasnijih scena pokolja nije ostalo neprime eno. Dodirivao ih je, i - kad su eleli - jo bi se i pomolio s njima. Zatim se popeo na palubu. Sa jugozapada je duvao vetri i brod se blago ljuljukao na talasima plime. Prvi put te nedelje vazduh nije

bio proet crvenilom: Manuel je mogao da vidi zvezde, i daleke vatre na flamanskoj obali, kao zvezde koje su pale s neba i sada gore i umiru na zemlji. Legr je hramao gore-dole po palubi, skre u i sa svoga uobi ajenog pravca da bi zaobiao gomilu razorene opreme. "Jesi li ranjen, Legr?" upita Manuel. Legr samo zagun a umesto odgovora. Manuel po e da hoda pored njega. Posle nekog vremena Legr se zaustavi i re e: "Kau da si postao svetac, zato to si poslednjih nekoliko dana jurcao po itavoj palubi i ponaao se kao da po nama pada grad, a ne topovska ulad, i ostao nepovre en. Ali ja kaem da si samo obi na luda koja ne zna ta je moe sna i. Budale igraju tamo gde se an eli skrivaju. To ti je nae prokletstvo. Oni koji znaju pravila i ponaaju se kako treba budu na kraju ranjeni - ponekad ba zato to rade ono to bi trebalo najbolje da ih zatiti. A budale slepe kod o iju, koje zalutaju u najve u guvu, pro u bez ijedne ogrebotine." Manuel je posmatrao kako Legr kora a. "ta ti je s nogom?" Legr slegnu ramenima: "Ne znam ta e na kraju biti s njom." Manuel se zaustavi ispod fenjera i zagleda se Legru pravo u o i. "Sveta Ana se pojavila i skrenula ule koje je pravo s neba letelo na mene. Zbog ne ega mi je spasla ivot." "Ne." Legr kucnu tapom o palubu. "Poludeo si od groznice, de ko." "Mogu ti pokazati ule!" re e Manuel. "Zarilo se u trup!" Legr samo othrama dalje. Manuel baci pogled preko vode ka Flandriji, oalo en zbog Legrovih re i, i njegovog hramanja. Vide neto to nije mogao da shvati. "Legr?" "ta je?" Legrov glas dopirao je iz srednjeg dela broda. "Neto blistavo... moda sve due Engleza odjednom..." glas mu je drhtao. "ta?" "Neto ide k nama. Do i ovamo, vo o palube." Tup, tup, tup. Manuel je uo kako je Legr ite i udahnuo vazduh i uo je kako je promrmljao neku psovku. "Zapaljeni brodovi!" zaurlao je Legr iz sve snage. "Zapaljeni brodovi. Uzbuna!" Za tren oka brod se pretvorio u ludnicu, vojnici su jurili u svim pravcima. "Do i", re e Legr Manuelu, koji po e za vo om palube do uzdignutog pramca, odakle je sidrenjak visio s broda i prolazio kroz vodu. Legr je negde uz put dograbio helebardu i sada je pruio Manuelu. "Preseci to." "Ali, vo o, izgubi emo sidro." "Ovi zapaljeni brodovi su isuvie veliki da ih zaustavimo, a ako su jo i napunjeni barutom eksplodira e i sve e nas pobiti. Seci." Manuel stade da udara otricom po palamaru, koji je li io na stablo malog drveta. Udarao je i udarao, ali uspeo je da prese e samo jednu nit ogromnog konopca kada Legr do epa helebardu i po e sam da udara njome, nespretno, da se ne bi svom teinom oslonio na ranjenu nogu. uli su glas kapetana: "Presecite sidrenjak!" Legr se glasno nasmeja. Konopac pu e i oni slobodno zaplovie. Ali zapaljeni brodovi su im ve bili sasvim blizu. U paklenoj svetlosti Manuel je mogao da vidi engleske mornare kako hodaju po zapaljenim palubama, prolaze i kroz plamen kao salamanderi ili demoni. Nema sumnje da su bili avoli. Vatra koja se uzdizala iznad osam zapaljenih brodova i sama je bila ivi demon kao i Englezi; svaki uti plameni jezik imao je po jedno oko engleskog avola, koje je trailo pogledom Armadu, a neki od tih jezika su skakali i odvajali se od vatrenog vihora koji se kovitlao iznad brodova, uzalud pokuavaju i da dolete do La Lavie i da je zapale. Manuel je te komande ara drao na odstojanju pomo u svog medaljona i odre enog gesta kojim se na Siciliji, dok je bio de ak, uvalo od uroka. U me uvremenu su se svi brodovi flote oslobodili sidra i plovili noeni plimom, sudaraju i se u urbi da izbegnu zapaljene la e. Kapetani i oficiri su se izbezumljeno dovikivali sa svojim drugovima s drugih brodova, ali uzalud. U mraku i bez sidra, brodove niko nije mogao opet okupiti, i kako je no odmicala, ve inu je vetar oduvao na Severno more. Postrojene falange Armade su se prvi put rasturile, i bilo im je su eno da se nikada vie ne okupe.

Kada se sve zavrilo, La Lavia je jedrima odravala svoj poloaj na severnom moru, dok su oficiri pokuavali da raspoznaju brodove i da prona u koje je naredbe izdao vojvoda od Medine Sidonije. Manuel i Huan stajali su na srednjoj palubi, zajedno s ostalim drugovima iz svoje kabine. Huan odmahnu glavom: "Dok sam iveo u Portugaliji, pravio sam zapua e od plute. Tamo u Lamanu, bili smo kao zapua koji je neko ugurao u grli boce. Dokle god smo bili zavu eni u grli , bilo je dobro - grli se sve vie suavao i nikada ne bi mogli da nas izvuku odande. Ali sada su nas Englezi ugurali pravo dole, u samu bocu. Plovimo unaokolo u vlastitom mutljagu. I nikada vie ne emo iza i iz boce." "U svakom slu aju, ne kroz grli ", sloi se jedan od njih. "Nikako." "Bog e nas odvesti ku ama", re e Manuel. Huan samo odmahnu glavom. Umesto da pokua da se probije kroz Laman, admiral Medina Sidonija je odlu io da Armada zaobi e kotsku i vrati se ku i. Legra su odveli na admiralski brod i tamo je proveo ceo dan, da pomogne da se odredi kurs, jer on je poznavao Sever bolje od bilo kojeg panskog pilota. Izmu ena flota uputila se na suprotnu stranu od sunca, jo dublje u hladno Severno more. Posle one no i sa zapaljenim brodovima, Medina Sidonija je kanjavanjem povratio disciplinu. Jednoga dana oni koji su preiveli mnogobrojne bitke u Lamanu bili su svedoci kada je o kri na jarbolu bio obeen kapetan koji je dozvolio da mu brod isprednja i ispred admiralskog broda, to je sada bilo zabranjeno. Ratni brod je nekoliko puta prokrstario kroz flotu, tako da je svaka posada mogla da vidi le neposlunog kapetana kako se ljulja s pre ke na katarci. Manuel je taj prizor posmatrao s ga enjem. Kad umre, ovek se pretvara u obi an dak kostiju; nigde u oblacima nije uspeo da vidi kapetanovu duu. Moda je kao zvezda repatica pala u more, putuju i u pakao. Smrt je zaista bila jedno neobi no prelazno stanje. udno je to Bog nije ono to dolazi posle nje u inio jasnijim. I tako je La Lavia verno pratila svoj admiralski brod, kao i sva ostala flota. Vodio ih je sve vie na sever, u carstvo zime. Ponekog jutra, kad bi se ispeli na palubu u jarko utu svetlost izlaze eg Sunca, drvo na jarbolima i jedra bili su oivi eni ledenja ama, koje su li ile na niske dijamanata. Ponekog dana inilo se da plove kroz more mleka, ispod srebrnog nebeskog svoda. Drugih, pak, dana okean je imao boju svee modrice, a nebo je bilo jasno i svetloplavo, tako jasno da je Manuel goreo od elje da preivi ovo putovanje. Ali bio je hladan kao smrt. Onih no i kada je goreo u groznici se ao se s isto onoliko ljubavi s koliko se se ao svog prvog doma eg ognjita na obali Severne Afrike. Svi su patili od hladno e. ivotinje za klanje bile su uginule i kuhinja je bila zatvorena: vie nije bilo tople supe. Admiral je naredio da se tedi na hrani, uklju uju i tu i njega: oskudica ga je prikovala za krevet u kome je ostao sve vreme putovanja. Ali mornari, koji su morali da poteu mokru ili zale enu uad, bili su u gorem poloaju. Manuel je posmatrao njihova smrknuta lica, postrojena u red da prime po dva dvopeka i jednu veliku olju vina razblaenog vodom - svoju dnevnu porciju hrane - i zaklju io je da e tako nastaviti da plove na sever sve dok sunce ne bude ostalo ispod horizonta i oni ne u u u ledeno carstvo smrti, na severni pol gde je Boja mo veoma slaba, i gde e svi izdahnuti i umreti istovremeno. I zaista, vetrovi su ih oduvali gotovo do Norveke, i tek uz velike teko e uspeli su da izreetana korita svojih brodova okrenu u pravcu zapada. Kada su to uradili, otkrili su na trupu La Lavie itavo tuce novih rupa koje su proputale vodu, i ljudi, ve iscrpljeni naporima da okrenu la u, sada su morali jo i da danono no rade na pumpama. Pinta vina i pinta vode dnevno nisu bili dovoljni. Ljudi su umirali kao muve. Dizenterija, nazeb, najmanja povreda; sve se to brzo zavravalo smr u. Manuel je opet mogao da vidi vazduh. Sada je bio tamnoplav, upadljivo tamniji kad su ga ljudi izdisali, tako da su svi bili obmotani oblacima tamnoplavog vazduha koji su zaklanjali ognjene krune njihovih dua. Svi

ranjenici u bolnici su poumirali. Mnogi su u svojim poslednjim trenucima prizivali Manuela; on ih je drao za ruke ili im dodirivao elo, i kada bi im due zatreperile odvajaju i im se od glava, kao poslednji plami ci iznad ugljevlja vatre koja se gasi, on se molio za njih. Zatim bi drugi ljudi, isuvie slabi da ustanu iz postelje, po injali da dozivaju, i on bi odlazio i k njima i ostajao uz njih da im pomogne u nevolji. Dvojica takvih ljudi se oporavila od dizenterije, i od tada su ga sve e e pozivali. I sam kapetan je zatraio da ga Manuel dodirne kada se razboleo; ali ipak je umro, kao i ve ina ostalih. Jednog jutra Manuel je stajao s Legrom pored pregradnog zida na srednjem delu broda. Bilo je hladnjikavo i obla no, more je bilo boje kremena. Vojnici su izvodili svoje konje i gurali ih s palube u more, da bi utedeli vodu. "To je trebalo u initi onoga asa kada su nas isterali iz Rukavca", re e Legr. "Uzalud smo troili vodu." "Nisam ni znao da imamo konje na brodu", re e Manuel. Legr se kratko nasmeja. "De ko, ti si vrhunska budala. Uvek me iznova iznenadi." Posmatrali su kako konji neprestano padaju u vodu, kolutaju i o ima, rairenih nozdrva, izbacuju i iz sebe oblake plave pare. Kako jo samo nekoliko trenutaka pokuavaju da plivaju. "Druk ije gledano, moda je trebalo da neke od njih pojedemo", re e Legr. "Konjsko meso?" "Ne moe biti mnogo loe." Konji su svi nestajali, zamenjuju i plavi vazduh vodom boje kremena. "To je svirepo", re e Manuel. "Na toplijim geografskim irinama plivaju jo itav sat", re e Legr. "Ovako je bolje za njih." Pokaza na zapad. "Vidi li one visoke oblake?" "Da." "Oni stoje iznad Orknija. Orknija ili etlanda, vie ni ja nisam siguran gde smo. Bi e interesantno da vidimo da li e ove budale uspeti da sprovedu brodove izme u ostrva a da se ne nasu u." Osvrnuvi se unaokolo, Manuel je uspeo da ugleda samo tuce brodova; verovatno je ostatak Armade bio ispred njih, ispod linije obzorja. Zastao je da razmisli ta je Legr hteo da kae, poto je sprovo enje brodova kroz te najsevernije grupe ostrva oko Velike Britanije bilo, prirodno, Legrov zadatak; istog asa Legr zakoluta o ima kao oni konji i srui se na palubu. Manuel i jo neki mornari odnesoe ga dole u bolnicu. "Posredi je njegovo stopalo", re e brat Lisijen. "Stopalo mu je smrvljeno, i noga mu je istrulila. Trebalo je da mi dozvoli da mu ga odse em." Oko podne Legr se osvesti. Manuel, koji ga ni za trenutak nije naputao, drao ga je za ruku, ali Legr se namrti i istre je. "Sluaj", re e Legr s mukom. Dua mu je bila jo samo mala bela kapica, koja mu je pokrivala zamrenu prosedu kosu. "Nau i u te neke re i koje ti kasnije mogu dobro do i." Polako izgovori: "Tor conaloc an dhia", i Manuel ponovi za njim. "Ponovi jo jednom." Manuel je ponavljao te slogove bez prestanka, kao molitvu na latinskom. Legr klimnu glavom. "Tor conaloc an noam dhia." "Dobro. Zapamti te re i zauvek." Posle toga se upilji u daske palube iznad svoje glave i vie nije odgovarao ni na jedno Manuelovo pitanje. Ose anja su mu kao senke igrala po licu, jedno za drugim. Kona no skrenu pogled s beskona nog i pogleda Manuela. "Dodirni me, de ko." Manuel mu dodirnu elo i Legr sklopi o i uz ironi an osmeh: plava kruna od plamena zalepra mu iznad glave, pro e kroz daske palube i i eze. Sahranili su ga te ve eri, uz zadimljen, pakleno mra an zalazak sunca. Brat Lisijen je izgovorio skra enu misu, mrmljaju i tako da ga niko nije mogao uti, a Manuel je pole inu svoga medaljona pritiskao na ledenu Legrovu miicu, sve dok se na njoj nije ocrtao otisak krsta. Onda su ga prebacili preko ograde palube. Manuel je posmatrao, i sam iznena en zbog smirenosti koja je vladala njime. Jo pre nekoliko nedelja vikao je od bola i besa dok je gledao kako ulad komadaju njegove drugove; sada je, pun mira koji nije mogao da shvati, posmatrao kako ovek koji ga je podu avao i titio tone u eli no sivu vodu i nestaje. Dve no i kasnije Manuel je sedeo po strani od svojih preostalih drugova u kabini, koji su svi spavali na gomili, kao ma i i. Posmatrao je kako plavi

plami ci lutaju iznad njihovih iscrpljenih tela; samo je gledao, ne razmiljaju i i ne ose aju i nita. Bio je premoren. Otac Lisijen proviri kroz tesna vrata i zaita: "Manuele! Jesi li tu?" "Tu sam." "Po i sa mnom." Manuel ustade i krenu za njim. "Kuda emo?" Otac Lisijan odmahnu glavom. "Vreme je." Sve ostalo to je kazao bilo je na gr kom. Nosio je fenjer i u kome je gorela sve a i ije su tri strane bile zamra ene, i uz njegovo svetlo pronali su put do kapka kojim se silazilo na najnie palube. Manuelova kajuta, iako ispod palube s topovima, ipak nije bila najnia paluba na brodu. La Lavia je bila mnogo ve a. Ispod prostorije s leajima za spavanje bile su jo tri palube na kojima nije bilo prozor i a jer su se nalazile ispod nivoa vode. Tu, u ve itoj tami bila su sklonjena burad s vodom i s dvopekom, topovska ulad, konopci i druge potreptine. Proli su pored barutane, u kojoj su oruari morali da nose papu e od filca, da im varnica s okovanih izama ne bi raznela ceo brod. Pronali su kapak ispod kojeg su visile lestvice od ueta ka jo nioj palubi od te. Na svakom nivou prolazi su postajali sve ui, i morali su da se saginju. Manuel je bio zaprepa en kada su sili jo jednom jer je zamiljao da su ve na samoj kobilici broda, ili u nekoj udnoj komori obeenoj ispod nje u vodu, ali Lisjen je znao gde su. Silazili su sve nie, kroz lavirint mra nih, drvenih hodnika. Manuel je ve odavno izgubio orijentaciju i drao je Lisijena za ruku od straha da se slu ajno ne razdvoje i on ostane beznadeno zarobljen u utrobi broda. Kona no su stigli do vrata na kraju jednog uzanog hodnika. Lisijen pokuca na njih i neto proita, jakim apatom, i vrata se otvorie, proputaju i toliko svetlosti da se Manuelu zavrtelo u glavi. Posle tih prolaza, soba u koju su uli u ini mu se veoma prostrana. Bila je to ostava za sidrenjak, smetena na pramcu broda, ta no iznad kobilice. Od susreta sa zapaljenim brodovima, La Lavia je imala jo veoma malo rezervnih uadi, i ono to je preostalo sada je lealo smotano po uglovima sobe. Ona je bila osvetljena sve ama, zabodenim u male metalne sve njake, ukovane u bo ne grede. Na podu je leao sloj vode, debeo bar jedan in , u kome se svaki plami ak iz sve njaka ogledao kao bela, svetla ta kica. Obli zidovi bili su vlani i presijavali su se. U sredini sobe bio je uspravno postavljen jedan sanduk i pokriven komadom tkanine. Oko njega je stajalo nekoliko ljudi: jedan vojnik, jedan od niih oficira i neki mornari koje je Manuel poznavao samo iz vi enja. Providni plameni vorovi boje kobalta iznad njihovih glava dodavali su plavi ast odsjaj svetlosti u sobi. "Spremni smo, o e", re e jedan od tih ljudi Lisijenu. Fratar povede Manuela do jednog mesta blizu uspravljenog sanduka, a ostali se pore ae u krug oko njih. Pored zida u pravcu krme, ispred procepa na mestu gde su zidovi korita bili loe spojeni s podom prostorije, Manuel ugleda dva velika pacova blistave, sme e dlake, koji su treptali i uurbano mrdali zaliscima iznena eni ovom neuobi ajenom aktivno u. Manuel se namrti i jedan od pacova pljusnu u vodu koja je prekrivala pod i plivaju i podvu e se ispod zida, mlataraju i repom gore-dole tako da je li io na malu zmiju, to je Manuelu i otkrilo njegovu pravu prirodu. Drugi pacov nije ustuknuo i samo je treptao svojim okruglim o icama, vrsto uzvra aju i na Manuelov neljubazni pogled. Iza sanduka Lisijen dobro pogleda svakoga od prisutnih i po e da ita na latinskom. Manuel je razumeo prvi deo: "Verujem u Boga Oca, svedritelja, tvorca neba i zemlje, i svih stvari vidljivih i nevidljivih..." Od toga mesta Lisijen nastavi da ita, snanim ali blagim glasom, mole ivo ali ponosito. Poto je zavrio vjeruju uzeo je drugu knjigu, onu malu koju je uvek nosio sa sobom, i pro itao na panskom: "Znaj, o, Izraele, da je ono to ljudi nazivaju ivotom i smr u samo nalik na bele i crne perle, nanizane na konac; a ta nit neprestane promene je moj vlastiti, nepromenljivi ivot, koji sve povezuje u jednu beskrajnu nit malih ivota i malih smrti. Vetra skre e brod s njegovog puta nad dubinama: lutaju i vetrovi ula bacaju ovekov um da zaluta nad dubinama.

Ali, po uj! Do i e dan kada e svetlost koja jeste utiati sve vetrove, i svezati svaku mrsku, te nu tamu; i sva tvoja stanita bi e blagoslovena belim sjajem to silazi iz krune." Dok je Lisijen to itao, vojnik se polako kretao po sobi. Prvo je na vrh sanduka postavio pliticu s dvopekom ise enim u krike; hleb je bio stvrdnut, kao to uvek biva posle vie meseci na moru, i neko se postarao da ga ise e na krike koje je potom ugla ao u naforu boje meda, tako tanku da se providela. Mestimi ne rupe koje su izdubili crvi davale su im izgled starih dukata, iskovanih u ravnu plo icu i s rupom probuenom u sredini da bi se iskoristili za nakit. Zatim vojnik podie iza sanduka jednu praznu staklenu bocu odse enog grli a tako da je li ila na pehar. Uzevi drugom rukom jednu pljosku, napuni pehar do polovine onim groznim vinom s La Lavie. Spustivi pljosku obi e celu grupu dok je fratar zavravao itanje. Svako od prisutnih imao je na rukama posekotine koje su stalno krvarile, manje ili vie, i svaki ovek otvori jednu takvu posekotinu iznad pehara koji mu je vojnik pruio da bi iz nje iscurila jedna kap i pala u pehar, sve dok vino nije toliko potamnelo da je Manuelu, koji je opaao plavetnilo svetlosti, izgledalo da je tamnoljubi asto. Vojnik stavi pehar pored plitice s naforom na sanduk. Otac Lisijen je zavrio itanje, pogledao na sanduk i izrecitovao poslednju re enicu: "O, svetiteljke ognjene! Osvetlite duboke pe ine ula; sjajem natprirodnim podarite svetlost i toplotu svojim najdraima, da bismo postali jedno s vama." Uzevi pliticu u ruku krenuo je po sobi, stavljaju i svakome po par e nafore u usta. "Telo Hristovo, rtvovano za tebe. Telo Hristovo, rtvovano za tebe." Manuel uze komadi nafore izme u zuba i po e ga vakati. Najzad je shvatio ta rade. Bila je to pri est za mrtve: sluba za Legra, sluba za sve njih, jer svi su bili osu eni da umru. Iza vlanog, povijenog zida te komore nalazilo se debelo more, pritiskalo je drvene zidove, pritiskalo njih same. Na kraju e ih sve progutati, i potonu e da postanu hrana ribama, a posle toga e im kosti ukraavati dno okeana, tamo gde Gospod retko zalazi. Manuel je jedva uspeo da progura savakani dvopek pored grudve koja mu se skupila u grlu. Kada je otac Lisijen podigao onu polovinu flae i primakao mu je usnama, izgovaraju i: "Krv Hristova, prolivena za tebe", Manuel ga zaustavi. Uze flau iz fratrove ruke. Vojnik krenu prama njemu, ali Lisijen ga zaustavi pokretom ruke. Tada fratar kleknu ispred Manuela i prekrsti se, ali u suprotnom pravcu, onako kao Grci, s leva na desno, a ne kako treba. Manuel re e "Ti si krv Hristova", i podie polovinu flae do Lisijenovih usta, nagnuvi je, da bi mogao da pije. Isto je u inio sa svakim od ljudi, uklju uju i i vojnika. "Ti si Hristos." Ovo im je bilo prvi put u ivotu da u estvuju u tom delu pri esnog obreda, i neki od njih su jedva uspevali da gutaju. Kada su svi pili, Manuel podie flau do svojih usana i iskapi je do kraja. "Knjiga oca Lisijena kae: i sva tvoja stanita bi e blagoslovena belim sjajem koji je kruna ognjena, i mi emo postati Hristos. I bi tako. Pili smo i postali smo Hristos. Pogledajte..." pokaza prstom na onog pacova koji nije pobegao i koji je sada sedeo na stranjim nogama, trljaju i prednje apice jednu o drugu, tako da je izgledalo kao da se moli Bogu, ne skidaju i svetlucave, okrugle o ice s Manuela - " ak i ivotinje to znaju." On prelomi komad nafore od dvopeka i sae se da ga da pacovu. Pacov prihvati komadi me u apice i pojede ga. Dozvolio je da ga Manuel dodirne. Uspravljaju i se, Manuel oseti kako mu je krv pojurila u glavu. Ognjene krune blistale su na svakoj glavi, diu i se visoko iznad njih, tako da su vatreni jezici lizali grede na tavanici, ispunjavaju i sobu svetlo u - "Evo ga!" povika Manuel. "Dodirnuo nas je svetlom svojim, zar ne vidite!" on svakome od njih dodirnu elo i vide kako im se o i ire kada su, zaprepa eni, ugledali goru e due svojih drugova, i kako pokazuju rukom jedan drugome na glavu, a potom se svi zagrlie u jasnoj, beloj svetlosti, dok su im suze tekle niz obraze i ekinjave brade se razdvajale u irokom osmehu. Pacov uplaeno pljusnu i podvu e se pod napukli zid, a oni su se smejali, i smejali, i smejali. Manuel rukom obgrli fratra, ije su o i blistale od radosti. "Dobro je", re e Manuel, kada su se malo smirili. "Bog e nas odvesti ku i." Vratili su se na gornju palubu poput de aka koji se igraju po pe ini koju dobro poznaju.

Armada je uspela da pro e kroz grupu ostrva Orkni i bez Legra, iako pojedini brodovi tek to se nisu nasukali. Onda su opet izali na otvorenu pu inu Severnog Atlantika, gde su valovi bili ve i, njihov pad strmiji, a vrhovi visoki kao uzvienja na pramcu i krmi La Lavie, a kasnije ak i vii. Vetrovi su duvali s jugozapada, mnogo ja i olujni vetrovi koji nikada nisu jenjavali, i posle tri nedelje nisu bili nimalo blie paniji nego kada su se provukli izme u Orknija. Situacija na La Laviji bila je o ajna, kao i u ostaloj floti. Ljudi su na La Laviji umirali svakodnevno i bili bacani preko ograde bez ikakvih obreda, izuzev to bi im Manuel pritisnuo svoj medaljon na miicu. Smrt je smanjila oskudicu u hrani i vodi, ali je jo bilo teko. La Lavia je sada imala jo samo neku vrstu avetinjske posade, koja se uglavnom sastojala od vojnika. Nije ni njih bilo dovoljno za rad na pumpama, a Atlantik je svakoga dana stvarao nove rupe na ve izbuenom koritu broda. Voda je po ela da prodire u takvim koli inama da je zamenik pokojnog kapetana - koji je svojevremeno krenuo na put kao tre i pomo nik na brodu - odlu io da smesta moraju pravo za paniju, ne skre u i ka malo poznatoj zapadnoj obali Irske. Tu odluku je podralo i nekoliko drugih kapetana ote enih brodova i prenelo je glavnini flote, koja je plovila ispred njih na zapad pre nego to skrene na jug ka paniji. Medina Sidonija je dao svoj pristanak s bolesni ke postelje, i La Lavia skrenu na jug. Na alost, oluja udari upravo sa severa-severozapada, ubrzo poto su skrenuli u pravcu domovine. Bili su bespomo ni. La Lavia je propadala u ogromne vodene ponore i na nju je odozgo padao jedan greben talasa za drugim, sve dok alosna trupina nije leala tik izvan zaklonjene obale, Irske. To je bio kraj, i svi su to znali. Manuel je znao, jer se vazduh obojio u crno. Oblaci su bili nalik na hiljade crnih engleskih topovskih uladi, dok su se valjali u debelim slojevima iznad pro i enog dela neba, koje kao da je visilo odmah iznad katarke, bljuju i munje u more kad god bi se dovoljno jako sudarili. Vazduh ispod oblaka bio je tako e crn, samo neto malo manje gust; vetar, isto toliko opipljiv kao i talasi, vijorio se oko jarbola u zamagljenom besu. Drugi ljudi su uspevali da nazru obalu prema kojoj ih je gonio vetar, ali Manuel nije, od prevelikog crnila. Ti ljudi su vikali u strahu; izgleda da je zapadna obala Irske bila iva stena, kao odse ena noem. To je bio kraj. Manuel je mogao samo da se divi tre em pomo niku, sada kapetanu, koji je sam preuzeo to ak kormila i dovikivao straaru na vrhu glavne katarke da prona e neki zaliv u stenju prema kome ih je nosio vetar. Ali ni Manuel, kao ni ve ina ljudi, nije posluao naredbu pomo nika da ostane na svom poloaju, jer to je sada ve o igledno bilo besmisleno. Jedni su se grlili i opratali na uzdignutim delovima krme i pramca, drugi drhtali od straha, pribijaju i se uz pregradne zidove. Mnogi su prili Manuelu i traili da ih dodirne, i Manuel im je rukom dodirivao ela dok je ljutito iao u krug po pramcu. im bi ih Manuel dodirnuo, neki bi odleteli pravo u nebo, dok bi drugi sko ili preko ograde i pretvarali se u delfine im bi dodirnuli vodu, ali Manuel je jedva i prime ivao ta se doga a jer se molio, molio iz sveg glasa. "Zato ta oluja, Gospode, zato? Prvo su nas zadravali vetrovi sa severa, i to je glavni razlog zbog kojeg sam ja uopte tu gde sam. Zna i hteo si da budem tu, ali zato, zato, zato? Huan je mrtav, i Legr je mrtav, i Pietro je mrtav, i Habedin je mrtav i svi mi ostali uskoro emo biti mrtvi, ali zato? To nije pravedno. Obe ao si da e nas odvesti ku i." U besu dograbi svoj no za se enje fitilja, si e na srednji deo broda i pri e glavnoj katarci. Zario je no duboko u drvo, niz vlakna. "Evo ti! Ovo ja kaem na tvoju oluju!" " ekaj, to je bogohuljenje", re e Legr izvla e i no iz katarke i bacaju i ga preko ograde. "Dobro zna ta zna i probosti katarku. I to jo u oluji kao to je ova - uvredi e bogove mnogo starije od Isusa, i mnogo mo nije od njega." "Ko mi pri a o bogohuljenju", odvrati Manuel. "I jo se pita zato i dalje bez spokoja luta morima kao duh, kad govori takve stvari. Trebalo bi da bude oprezniji." Podie pogled i ugleda svetu Anu, koja je s krinog jarbola davala uputstva tre em pomo niku. "Jesi li ula ta je Legr rekao?" Nije ga ula.

"Jesi li zapamtio re i kojima sam te nau io?" upita Legr. "Dabome. Sluaj, nemoj me vie gnjaviti, Legr, uskoro u i ja biti avet kao i ti." Legr se odma e, ali Manuel se predomisli i zapita: "Legr, zato nas Bog ovako kanjava? Pa, u njegovo ime smo krenuli u krstaki rat, zar ne? Nita ne razumem." Legr se nasmei i okrete mu le a, i Manuel tek tada vide da on ima krila, s perjem belim kao sneg u crnoj tmini okolnog vazduha. On uhvati Manuela za miicu. "Ti zna isto onoliko koliko i ja." Snano lepe u i krilima podie se u vazduh i odlete urno na istok, kroz crninu, nalik na galeba. Uz pomo svete Ane tre i pomo nik je upravo pronaao procep u stenju, koji se irilo u pove i zaliv. I drugi brodovi Armade ve su ga bili otkrili, i ve su se razbijali o iroki pli ak dok je La Lavia hramala ka obali. Pramac se nasuka i smesta po e raspadanje. Supasti talasi sru ie se preko nakrivljene srednje palube i Manuel pomo u lestvica sko i na uzdignuti pramac, o koji su sada lupali delovi polomljenog prednjeg jarbola zajedno s trouglastim jedrima. Glavna katarka se srui preko ivice broda, i onaj bok la e koji je bio izloen vetru prte u komadi e, kao bure s trulim drvetom, i prekri ga voda, njima nao igled. Me u daskama koje su plivale unaokolo Manuel ugleda jednu u koju je jo bilo zariveno crno ule, bez sumnje, ono isto koje je sveta Ana skenula s putanje da bi ga spasla. Setivi se tako da mu je ve jednom spasla ivot, Manuel se primiri i po e da eka da se ona pojavi. Obala je bila daleko svega nekoliko brodskih duina, i jedva se videla u gustom, crnom vazduhu; Manuel nije umeo da pliva, kao ni ve ina drugih, i ve je s nestrpljenjem traio pogledom svetu Anu kada se pored njega stvori fratar Lisijen, u svojoj crnoj mantiji. On vikom nadja a vrisak crnog vetra: "Ako se uhvatimo za dasku, sti i emo do obale." "Ti po i prvi", prodera se Manuel. "Ja ekam svetu Anu." Fratar slegnu ramenima. Vetar mu podie mantiju i Manuel vide da Lisijen pokuava da spase brodsko zlato namenjeno svetim obredima koje je bilo u obliku lanca obmotano oko fratrovog struka. Lisjen se uputi ka ogradi i sko i preko nje na balvan koji su talasi odnosili od broda. Ali promaio je okrugli balvan i istog trenutka potonuo. Voda se sada ve prelivala i preko uzdignutog pramca, i uskoro e ga ogromni, zapenjeni talasi otkinuti od korita. Ve ina ljudi je ve bila napustila olupinu, poveravaju i svoj ivot nekom od plove ih drvenih otpadaka. Ali Manuel je i dalje ekao. Ba kada je po eo da se brine, ugleda blagoslovenu baku Isusovu, gde stoji me u drugim prilikama na obali koju je jedva nazirao, i mae mu. Hodala je po beloj vodi, i on shvati. "Pa, naravno, mi smo postali jedno s Hristom! Hoda u po vodi do obale, kao to je i On jednom u inio." Okua povrinu jednom cipelom; delovala je pomalo, hm, nesigurno, ali mo i e da poslui - bi e kao pod njihove, sada ve unitene kapele, na kome je tanki sloj vode pokrivao dobru, vrstu povrinu koju je Bog stvorio. I tako Manuel zakora i na slede i talas koji je prolazio pored ruba uzdignutog pramca i pljusnu duboko u uskovitlanu vodu. "Hej!" koprcao se na sve strane bore i se da izbije na povrinu. "Hej!" Ali ovoga puta nije dobio nikakav odgovor od svete Ane; samo hladnu, slanu vodu. Upustio se u mu ni proces davljenja, se aju i se kako se jednom borio s vodom dok je jo bio mali, i otac ga je odveo na obalu u Maroku, da vidi galiju punu hodo asnika za Meku kako se veslaju i udaljava ka moru. Nita nije manje li ilo na irsku obalu od one vedre, tople, poutele plae, a on i otac su bili zagazili u pli ak da se malo br kaju i love limunove. Otac bi bacio limunove u dublju vodu, gde su plutali i poskakivali tik ispod povrine, a Manuel bi neveto otplivao da ih vrati, smeju i se i zagrcnjavaju i se u vodi. Pred o ima su mu savreno jasno igrali ti isti limunovi, dok se mr u i, kalju i i pljuskaju i na sve strane jo jednom borio da isturi glavu iz ledene supe. Limunovi koji plutaju u zelenom moru, limunovi obli i elasti ni, boje sunca kada se na e nisko iznad jutarnjeg obzorja... blago poskakuju tik ispod povrine, a tu i tamo im se ukazuje po neki vori . Manuel se pravio da je limun, a istovremeno je pokuavao da se seti onog primitivnog na ina plivanja, poput psa u vodi, kojim se kretao po pli acima. Ruke - guraj njima nanie. Nije uspevalo. Talasi ga izbacie, ba kao limun, u pli ak. Udari se o dno i ustade.

Voda mu je dopirala samo do struka. Drugi ga talas tresnu u le a i on opet izgubi dno. Nije poteno! pomisli. Lakat mu se zabode u pesak, i on se izvi u vodi i ustade. Ovoga puta bila mu je samo do kolena. Drao je na oku izdajni ke talase koji su jedan za drugim izbijali iz tmine, i teturao se kroz njih ka obali, prekrivenoj ljunkom i busenjem naplavljenih algi. Daleko dole niz obalu vide mornare, svoje drugove, preivele brodolomnike koji su se do epali obale. Ali eno me u njima nekih vojnika na konjima. Engleski vojnici, na konjima i peke - Manuel zastenja kad shvati ta se doga a - ubijali su ma evima i toljagama iscrpljene ljude, popadale po algama koje je voda nanela na plau. "Ne!" vrisnu Manuel. "Ne!" Ali nije se prevario. "O, Gospode!" re e i klonu u sede i poloaj. Tamo, niz obalu, vojnici su kija ama ubijali njegovu bra u, razbijaju i krhka jaja njihovih lobanja iz kojih su umanca mozgova curila u pepeo od morske trave. Manuel obamrlim pesnicama stade da udara o pesak. Ispunjen uasom toga prizora, posmatrao je konje kada, nalik na divovske senke, ustuknu u mrak. Pribliavali su mu se preko plae. "Posta u nevidljiv", odlu i. "Sveta Ana e me u initi nevidljivim." Ali, setivi se kako je nameravao da hoda po vodi rei da i sam malo potpomogne udu, tako to e se oteturati preko plae i zavu i se ispod jedne izuzetno velike gomile osuenih algi. Naravno, i bez toga je bio nevidljiv, ali pokriva od suvih algi e ga zagrejati. Misle i o tome stade da drhti, da drhti, i prostre se po tlu obamro kao i njegove ruke. Kada se probudio, vojnici su ve bili otili. Njegovi drugovi leali su razbacani po plai kao naplavine; gavranovi i vuci su se okupljali oko njih. Nije mogao dobro da se kre e. Trebalo mu je celih pola sata da pokrene glavu i osmotri plau, i jo pola sata da se oslobodi iz gomile algi. A onda je opet morao da legne. Kada je opet doao k sebi, video je da lei pored ogromnog panja, nekog starog komada drveta koji je nanela voda, a godine kotrljanja po pesku ugla ale ga kao srebro. Vazduh je opet bio prozra an. Mogao je da oseti kako ulazi i izlazi iz njega, ali vie nije mogao da ga vidi. Sunce se jo nije pojavilo; svanulo je, i oluja je utihnula. Svaki pokret tela za Manuela je bio potpun i savren napor, potpun i savren doivljaj. Mogao je da vidi sebe sasvim duboko ispod koe, koja je izgledala kao usoljena. Izgubio je svu ode u, izuzev iscepanih ostataka pantalona oko struka. Prikupivi svu snagu volje, naterao je miicu da mu pokrene ruku i ukru enim kaiprstom dotakao je panj. Mogao je da ga oseti. Jo je bio iv. Ruka mu klonu na pesak. Ono mesto na drvetu koje je dodirnuo sada se menjalo, postajalo svetlozelena ta ka okruena srebrom. Tanka, zelena gran ica izbila je iz te ta ke i stala da raste ka suncu; dok je postajala sve deblja, listovi su po eli da se razmotavaju iz nje, i pred Manuelovim o aranim pogledom, pojavi se pupoljak i otvori se: bela rua, koja je vlano sijala na beloj jutarnjoj svetlosti. Uspeo je da se podigne na noge i donekle pokrije svoju golotinju suvim algama, a zatim i da otpea i etvrt milje u kopno, i tada je naiao na ljude. Ta nije re eno, bilo ih je troje, dva mukarca i ena. Manuel nije mogao da zamisli ljude divlja nijeg izgleda: mukarci su nosili brade koje nikada nisu bile podse ene, a ru erde su im bile kao u Legra. ena je izgledala ba kao njegov minijaturni portret svete Ane, sve dok mu nije prila blie i on opazio da je prljava, da su joj zubi polomljeni i koa iarana kao trbuh u psa. Takvu pegavost jo nikada nije video, i buljio je u nju, isto onako kao to su ona i njeni pratioci blenuli u njega. Bojao ih se. "Sakrijte me od Engleza, molim Vas", re e on. Na re Engleza mukarci se namrtie i nakrivie glave. Stadoe neto da mu trtljaju na jeziku koji nije znao. "Pomozite", re e on. "Ne znam ta govorite. Pomozite mi." Pokuao je sa panskim i sicilijanskim i portugalskim i arapskim. Ljudi su izgledali ljutito. Pokuao je na latinskom i ustuknuli su. "Verujem u Boga Oca, svedritelja, tvorca neba i zemlje i u sve stvari, vidljive i nevidljive." Po e histeri no da se smeje: "Naro ito nevidljive." Zgrabi svoj medaljon i pokaza im krst. Prou avali su ga, o evidno zbunjeni.

"Tor conaloc an dhia", re e ne misle i ta govori. Sve etvoro posko ie. A onda mu dva mukarca pri oe da ga podupru s obe strane. Neto su mu govorili, mau i onom drugom, slobodnom rukom. ena se nasmeila i Manuel je video da je mlada. On opet izgovori one re i a oni mu jo neto ispri ae. "Hvala ti, Legr", re e on. "Hvala ti Ana. Ana", obrati se devojci i prui joj ruku. Ona zaci a i ustuknu. On opet izgovori onu re enicu. Mukarci ga podigoe na ruke, jer vie nije mogao da hoda, i ponee ga preko osuene morske trave. On se nasmeja i poljubi ih obojicu u obraz, na ta oni prsnue u smeh, i on ponovi magi nu re enicu i stade da tone u san i nasmei se i opet izgovori onu re enicu. Tor conaloc an dhia. Devojka mu ukloni mokru kosu s o iju; Manuel je prepoznao taj dodir, i osetio je kako se u njemu neto rascvetava. - smilujte se, u ime Boga Dejvid Brin KRISTALNE KUGLE 1. Bila je sre aprava to sam odmrznut kada sam odmrznut... iste one godine kada je daleksonda 992573-aa4 poslala nazad izvetaj da je pronala dobrozvezdu sa razbijenom kristalkuglom. Bio sam jedan od samo dvanaest ivotoplih svemiraca u to vreme, pa sam, sasvim prirodno, odre en da u estvujem u toj pustolovini. U po etku nita nisam znao o tome. Kada je vertiklet stigao, upravo sam se peo obroncima Sicilijanske zaravni, u velikoj dolini u koju je nedavno ledeno doba pretvorilo Sredozemno more to sam ga nekada znao. Sa jo pet tek probu enih Spava a doao sam da kampujem i skitam kroz ovo udo dok se ne priviknemo na novo doba. Predstavljali smo aroliki izbor iz raznih doba, mada sam ja bio najstariji. Upravo smo se vratili iz obilaska ruevina davno potonule Atlantide, i pea ili smo umskom stazom pod ve ernjim sjajem prsten-grada, visoko iznad naih glava. Tokom vekova koje sam proveo u duboksnu, uve ao se svetlucavi, savitljivo vrst industambeni pojas oko naeg sveta. U srednjim geografskim irinama no je sada bila bleda. Blie ekvatoru, gotovo da se nije razlikovala od dana, toliko je svetlotraka na nebu bila sjajna. No vie nikada nije ni mogla biti ista onakva kakva je bila u detinjstvu moga dede, pa ak i kada bi se uklonile sve ovekove rukotvorine. Jer od dvadeset drugog veka postojale su Krhotine, i bacale svetlost koja se prelivala tamo gde su nekada bile samo galaksije i zvezde. Nije nimalo udno to se niko nije usprotivio proterivanju no i sa Zemljopovri. Ljudi na malimtelima mogli su da posmatraju Krhotine, ali Zemljani nisu ose ali neku naro itu potrebu da zure u te neprijatne podsetnike. Poto sam tek godinu dana bio odmrznut, jo nisam bio spreman ak ni da upitam koji je vek, a kamoli da traim kakvu prolaznu profesiju za ovaj ivot. Probu eni spava i obi no su imali na raspolaganju otprilike deset godina za uivanje i istraivanje razlika koje su nastale na Zemlji i u Sun evom sistemu pre no to bi morali bilo ta da izaberu. To se naro ito odnosilo na svemirce poput mene. Drava - besmrtnija od bilo kog svog gotovo besmrtnog lana - gajila je nostalgi nu naklonost prema nama udnima, oficirima jedne gotovo izumrle slube. Kada bi se koji svemirac probudio, njega ili nju bi hrabrili da po e u obilazak izmenjene Tere i traga za neobi nostima, pri emu im se niko ne bi uplitao u posao. ak bi mogao da sanja kako istrauje neki novi dobrosvet, na koji nijedan ovek jo nije kro io, i da ne udie isti onaj vazduh koji mu je ve toliko puta proao kroz plu a tokom nebrojenih vekova. O ekivao sam da u nesmetano i i svojim putem ponovnog ra anja. Stoga sam se za udio kada sam te ve eri na bokoumi Sicilije ugledao bledo-u kasti SolVladin vetriklet koji je iznikao iz bedema ipkastih oblaka i krenuo prema logoritu, gde se moja skupina vremeizba enih lutalica smestila da odrema i neobavezno popri a o doga ajima od toga dana. Svi ustadosmo i stadosmo da ga posmatramo kako se pribliava. Ostali kamperi sumnji avo su se zgledali kada je vertiklet krenuo prema nama. Pitali su

se ko bi to mogao biti toliko vaan da prisili uvek-u tive Svetkompove da se umeaju u na privatni ivot, poslavi ovu suzupadalicu ispod breuljaka Palerma da se parkspusti tamo gde joj nije mesto. Zadrao sam za sebe svoja tajna ose anja. Ta stvar je dola po mene. Znao sam to. Ne pitajte me kako. Svemirci jednostavno znaju. I to je sve. Mi koji smo bili tamo napolju iza razmrskanih Krhotina Solove razbijene kristalkugle, i spolja gledali ive svetove unutar dalekih ljutura...mi smo ti koji su prislanjali svoja lica uz staklo radnje sa slatkiima, zure i unutra u ono ta nismo mogli da imamo. Mi smo ti koji su shvatili dubinu nae oskudice i na in na koji se Vaseljena naalila s nama. Milijardama ljudi - onima koji nikada nisu napustili okrilje Solove blage, ute ljubaznosti - bili su potrebni psiheri da im pri aju o nepopravljivim traumama koje su podnosili. Ve ina ljudi provla ila se kroz ivot pate i samo povremeno od velikodepresije, koja se lako le ila, ili zavravala kona nom. Ali mi svemirci smo zatresli reetke naeg kaveza. Mi znamo da su nae neuroze posledica velike lakrdije Vaseljene. Krenuo sam prema istini na koju se sputao Sol-vladin vertiklet. Tako su moji kampdrugovi imali koga da okrive za ovu smetnju. Mogao sam da osetim njihove zaarene poglede. Bledo-u kasta suzapadalica se otvori, i iz nje izi e jedna visoka ena. Bila je lepa poput kakvog kipa, a ta vrsta stroge lepote nije bila u modi na Zemlji za vreme etiri moja prethodna ivota. Bilo je o igledno da se nikada nije podvrgla biooblikovanju. Iskreno priznajem da je u prvi mah nisam prepoznao, mada smo bili tri puta ven ani tokom ovih sporih godina ekanja. Prvo to sam uo io, pre svega drugog, bilo je to da je na sebi imala nau uniformu... uniformu Slube koja se "u aurila" (o, zastarelog li izraza!) pre mnogo hiljada godina. Srebro na tamno plavom, i o i koje su se slagale s tom bojom... "Elis", proaptah posle nekoliko trenutaka. "Zar kona no?" Ona pri e i uhvati me za ruku. Mora da je znala koliko se ose am slab i napet. "Da, Doua. Jedna od sondi pronala je jo jednu slomljenu ljuturu." "Sigurno? Je li u pitanju dobrozvezda?" Ona klimnu glavom, o ima mi to potvrdivi. Crne kovrde uokviravale su joj lice, svetlucaju i poput traga rakete. "Sonda je uklju ila alarm klase A." Ona se osmehnu. "Svuda oko te zvezde su Krhotine, razmrskane i sjajne poput Oort-neba Sola. Sonda je izvestila da unutra postoji neki svet! Svet koga moemo dota i!" Nasmejah se glasno i privukoh je k sebi. Bilo mi je jasno da kamperi iza mene ne poti u iz vremena u kome se to inilo, jer su po eli uasnuto da mrmljaju. "Kada? Kada su stigle te vesti?" "Saznali smo to ima ve nekoliko meseci, neposredno poto si se otkravio. Svetkompovi su zahtevali da ti omogu imo godinu dana za bu enje, i ja sam dola im je ona istekla. Dovoljno smo dugo ekali, Doua. Moi Bok vadi sve sadaive svemirce. "Doua, elimo da do e. Potreban si nam. Naa ekspedicija kre e za tri dana. Ho e li nam se pridruiti?" Nije ni trebalo da pita. Ponovo se zagrlismo. Ovog puta morao sam da treptanjem odagnam suze. Poslednjih nedelja, dok sam lutao, razmiljao sam o tome ime u da se bavim u ovom ivotu. Ali radosti nad radostima, nije mi ni palo na pamet da u ponovo biti svemirac! Ponovo u nositi uniformu i dalekputovati prema zvezdama! 2. Projekat je bio obavijen velom potpune tajne. Psiheri Sol-Vlade smatrali su da rasa ne bi podnela jo jedno razo aranje. Plaili su se epidemije velikodepresije, a nekolicina je ak pokuala da nas spre i da organizujemo ekspediciju.

Na sre u, Svetkompovi su se prisetili svog obe anja. Mi svemirci smo se davno sloili da prekinemo sa istraivanjima i pothranjivanjem ljudskih nada tako to bismo i dalje pokuavali. Za uzvrat, odaslata je milijarda robota daleksondi, i nama je obe ano da emo mo i da istraimo svaki izvetaj o razbijenim ljuturama koji one poalju. Kada smo Elis i ja stigli na Haron, ostali su ve gotovo zavrili sa proverom broda koji je trebalo da uzmemo. Nadao sam se da emo dobiti Roberta Rodersa ili Ponsea de Leona, brodove kojima sam nekada komandovao. Ali umesto njih izabrali su starog Pelenora. Taj brod bi e dovoljno velik za ono to smo imali na umu, ali ne i nezgrapan. Teglja i Sol-Vlade ukrcavali su deset hiljada telesa jo dok je atl koji je prevozio Elis i mene prolazio pored Plutona i otpo eo da manevrie radi spajanja. Ovde napolju, na deset procenata puta do Ruba, Krhotine su blistale svetlosjajem neverovatnih boja. Pustio sam Elis da pilotira, i zagledao se napolje u sjajne delove Solove razbijene kristalkugle. Kada je moj deda bio de ak, na Haronu je bilo isto ovako ivo. Hiljade uzbu enih mukaraca i ena okupili su se tada oko asteroidnog broda veli ine pola kakvog omanjeg meseca, ukrcavaju i prave arke budu ih kolonista punih nade, njihove ivotinje i njihove potrebtine. Ti rani istraiva i znali su da nikada ne e ugledati svoje kona no odredite. Ali nisu bili tuni. Nisu patili od velikodepresije. Ti ljudi krenuli su u svom tako-primitivnom prvom zvezdanom brodu puni nade za svoje prapraunuke - i za svet za koji su pomo u svojih osetljivih teleskopa utvrdili da je zelen i prijatan, i da krui oko zvezde Tau Ceti. Deset hiljada godina ekanja kasnije, bacih pogled na mamutsko Haronovo pristanite iznad kojeg smo prolazili. Dole su leali mnogobrojni redovi usidrenih zvezdanih brodova. Tokom milenijuma, sagra eno ih je na hiljade, od generacijskih brodova i hiberna-teglja a do probija a-otpremnika i velikogizdavih crvorupih-obruiva a. Svi su oni leali tamo dole, svi osim onih nekoliko koji su bili uniteni, ili ija se posada ubila iz o ajanja. Svi su se vratili na Haron, i svi su pretrpeli neuspeh. Posmatrao sam najdrevnije trupove, generacijske brodove, i razmiljao o onom danu iz dedine mladosti, kada je Traga radosno preao preko Ruba i sudario se pri brzini od jednog procenta brzine svetlosti sa unutranjom stranom Solove kristalkugle. Ta prvoposada nikada nije saznala ta ih je pogodilo. Upravo su prolazili kroz najudaljenije pli ake Solarnog sistema... Oortov oblak, u kome su milijarde kometa strujale poput snenih pahulja van snanog domaaja Sunca. Traga evi ure aji tragali su kroz redak oblak, dodiruju i izdvojene struje e lopte leda. Budu i kolonisti nameravali su da se bave naukom za vreme dugog putovanja. Me u pitanjima koje su nameravali da ree nalazilo se i ono o tajni mase kometa. Astronomi su se vekovima pitali zato su prakti no sva ta ledena tela otprilike iste veli ine... nekoliko milja u pre niku? Ure aji Traga a brazdali su svemir tragaju i za znanjem. A njegovi piloti nisu znali da e ponjeti alu Bogova. Kada se sudario sa kristalkuglom, ona je suknula zajedno sa njim na daljinu od vie svetlosnih minuta. Traga je imao vremena da na brzinu laseremituje poruku nazad na Zemlju. Znali su samo da se deava neto udno. Neto je po elo da ih razdire, kao da se samo tkanje svemira kidalo! A onda se kristalkugla razbila. A tamo gde se nekada nalazilo deset milijardi kometa sada ih je bilo deset kvadriliona. Niko nikada nije pronaao olupinu Traga a. Moda je ispario. Gotovo polovina ljudske rase izginula je u borbi protiv kometa, i u vreme kada su planete ponovo bile bezbedne, mnogo vekova kasnije, Traga a ve odavno nije bilo. Nikada nismo saznali kako, kakvom slu ajno u su uspeli da rascepe koljku. Ima jo onih koji zastupaju miljenje da posada uopte nije ni znala za

postojanje kristalkugli i da im je to omogu ilo da postignu ono to od tada izgleda nemogu e. Sada Krhotine osvetljavaju nebo. Sol sija unutar oreola svetlosti, koji odbija deset kvadriliona kometa... to je znak jedine dobrozvezde dostupne oveku. "Ulazimo", re e Elis. Uspravih se u svom seditu i zagledah u njene okretne prste koji su poigravali po kontrolnoj tabli. A onda ugledasmo Pelenora. Velika kugla sumorno je sijala pri svetlosti Krhotina. Prostor oko nje ve je podrhtavao od nimbusa njenih pogona. Sol-Vladini teglja i zavrili su sa utovarom kolonista i odlazili. Ne emo morati mnogo da se brinemo o deset hiljada telesa za vreme nae misije, tako da e nama dvanaestorici svemiraca ostati dovoljno vremena za istraivanja. Ali ako se pokae da ta dobrozvezda odista obasjava pristupa an dobrosvet, probudi emo mukarce i ene iz ledosna i prebaciti ih na njihov novi dom. Nema sumnje da su Svetkompovi vodili ra una pri izboru spava a koji bi mogli postati budu i kolonisti. Pa ipak, nare eno nam je da nijednog od njih ne budimo dok ne budimo sigurni da je mogu e osnovati koloniju. Moda e se pokazati da je i ovo putovanje samo jo jedno u nizu razo arenja, a u tom slu aju telesa nikada ne e saznati da su prevalili put od dvadeset hiljada parseka u oba pravca. "Pristanimo ve jednom", rekoh nestrpljivo. "Ho u da krenem." Elis se nasmei. "Uvek si nestrpljiv. Svemirac nad svemircima. Predahnimo dan ili dva, Doua. Ubrzo emo napustiti gnezdo." Nije imalo smisla podse ati je da sam ja ekao due od nje... due od gotovo bilo kog drugog ljudskog bi a koje je jo bilo u ivotu. Zadrah svoj nemir za sebe i nastavih da sluam muziku sfera u svojoj glavi. 3. U moje doba postojala su etiri poznata na ina da se Ajntajn prevari, i dva na ina da ga se namagar i. Na naem putovanju Pelenor ih je sve upotrebio. Ili smo zaobilaznim putem, od crvorupe do kvantumta ke do kolapsara. Kada smo stigli, zapitao sam se kako je duboksonda uspela da stigne tako daleko, i jo da se vrati, sa svojim vestima. Njen pronalazak nalazio se u oblinjoj manjoj galaksiji, Vajar. Da stignemo tamo trebalo nam je dvanaest brodskih godina. Na naem putu proli smo pored bar dve stotine dobrozvezdi, koje su sijale vrelouto, bile stabilne i usamljene. Kod svake od njih bilo je znakova da unaokolo krue planete. Nekoliko puta prohujali smo dovoljno blizu da na brzinu ugledamo, kroz nae superskope, sjajne plave vodosvetove, koji su izazovno kruili poput zavodnica, zauvek van naeg domaaja. U prolosti bismo takva mesta unosili u kartu, uzbu eno se zadravaju i gotovo na rubu opasnozone, prou avaju i zemljolike svetove pomo u naih ure aja. Paljivo bismo ih uneli u kartu, za onaj dan kada e ove anstvo nau iti da ono to je Traga slu ajno postigao, uradi svesno. Kona no smo se zaustavili i zadrali neto due na jednom mestu i to na dva svetlosna dana od jedne dobrozvezde... malo izvan njene kristalkugle. Moda smo bili glupi to smo prili tako blizu, ali nismo mogli da odolimo. Jer sa vodosveta unutar nje dopirali su modulisani radio talasi! Bila je to tek etvrta tehnoloka civilizacija ikada prona ena. Proveli smo jednu uzbudljivu godinu u postavljanju robotskih posmatra a i rikordera, ne bi li prou ili ovaj fenomen. Ali nismo se trudili da uspostavimo kontakt. Do sada smo ve nau ili ta bi se dogodilo. Svaka sonda koju bi poslali unutra sudarila bi se sa kristalkuglom ove dobrozvezde. Bila bi smrskana, na nju bi se sa svih strana okomio led dok ne bi bila unitena i skrivena ispod megatona vode... novoro ena kometa. Ne bi pomoglo ni da usmerimo unutra bilo kakav zrak, jer bi on izazvao sli nu reakciju, stvorivi odbijaju e ogledalo koje blokira sva nastojanja da se stupi u vezu sa lokalnim ivljem.

Ali mogli smo da oslukujemo njihove veze. Kristalkugla je predstavljala jednosmernu prepreku koja je modulisala svetlost, radio-talase i svu vrstu inteligencije. Ali proputala je buku koju je stvarao lokalni ivalj. Ovog puta, ubrzo smo zaklju ili da je re o jo jednoj rasi-konici. Ta stvorenja uopte nije zanimalo putovanje kroz svemir, niti su imala bilo kakvu predstavu o tome. Razo arani, ostavili smo posmatra e i pourili dalje. Na cilj se jasno ukazao im smo mu se pribliili na nekoliko svetlosnih nedelja. Uzbu enje je poraslo kada smo otkrili da sonda nije lagala. Zaista je bilo re o jednoj dobrozvezdi... stabilnoj, staroj, bez pratilaca.... a njen prijateljski, uti sjaj prolamao se kroz bledi, treperavi oreol od deset kvadriliona snenopahulja... njenu razbijenu kristalkuglu. "Postoji itava svita planeta", objavi Jen ing, na kosmofizi ar. ake su mu pipkale po holistanku, dodiruju i u mraku ono to su brodski ure aji bili u stanju da deifruju sa ove daljine. "Mogu da osetim tri gasna dina, otprilike dva miliona asteroidnih malotela i..." ostavio nas je da ekamo dok je paljivo opipavao da bi bio potpuno siguran "... tri malosveta!" Po esmo da kli emo. Ovi brojevi ulivali su nam nadu da bar jedna od stenovitih planeta krui unutar ivotzone. "Da vidimo... Ovde postoji jedan malosvet koji ima..." Jen izvu e aku iz rezervoara. Gurnu prst u usta i trenutak ga tamo zadra, prevr u i o ima kao kakav poznavalac koji kua dobro vino. "Vode." On zamiljeno coknu. "Da! Mnogo vode. Ose am i ivot. Standardni ugljenoivot na bazi adenina. Hmmm. U stvari, hlorofilni je i levoruki!" U tom uzbu enom, radosnom brbljanju koje je usledilo, Moi Bok, na kapetan, morao je da vi e da bi ga uli. "U redu! Narode! O igledno niko od nas ne e tako skoro imati prilike da spava. ivotonau ni e Taiga, jeste li pripremili spisak telesa za kravljenje u slu aju da smo pronali dobrosvet?" Elis izvu e spisak iz depa. "Spreman je, Moi. Tu su biolozi, tehni ari, planetolozi, kristalografi..." "Bilo bi dobro da probudi i nekoliko arheologa i Kontaktera", dodade suvo Jen. Okrenusmo se i videsmo da su mu ake ponovo bile u holistanku. Na licu mu je poigravao sneni izraz. "Naoj civilizaciji bilo je potrebno tri hiljade godina da dovede nae asteroide u orbite optimalne za svemirske kolonije. Ali u pore enju sa ovim sistemom, mi smo amateri. Svako malotelo koje kruilo oko ove zvezde je preoblikovano. Mariraju u krug poput drevnih vojnika na vebalitu. Nikada nisam ni pomiljao da postoji tako razvijen ininjering. Moi upre pogled u mene. Poto sam bio izvrni oficir moja je dunost bila da se borim za brod, ako se Pelenor na e u nevolji... i da ga unitim u slu aju da ne moemo izbe i zarobljavanje. Odavno smo doli do jednog zaklju ka. Ako su dobrozvezde bez kristalkugli retke i ako o njima sanjari frustrirano ove anstvo, to isto moda vai i za neku drugu rasu koja je putuje me u zvezdama. Ako je neki drugi narod uspeo da se probije iz svoje koljke, i sada tumara unaokolo, poput nas, u potrazi za novom otvorenom dobrozvezdom, ta bi ta rasa pomislila kada bi otkrila na brod? Znam ta bismo mi pomislili. Pomislili bismo da je uljez morao do i odnekud... sa neke otvorene dobrozvezde. Moj zadatak je bio da se postaram da niko nikada ne isprati Pelenor nazad do Zemlje. Klimnuh svom pomo niku, Joko Murukami, koja krenu za mnom do orukugle. Otkrismo tablu za ga anje i stadosmo da ekamo dok je Moi izdavao nare enja da Pelenor obazrivo krene napred. Joko je zamiljeno posmatrala tablu. O igledno je sumnjala u efikasnost ak i mega-teravat lasera protiv tehnologije kakvu nam je Jen opisao. Slegnuh ramenima. Ubrzo emo saznati. Moja dunost se zavrila onog trenutka kada sam okrenuo prekida za oruje i uhvatio se za na samounitiva

koji e se aktivirati u slu aju da ja poginem. U narednim asovima paljvo sam pratio razvoj doga aja, ali nisam mogao da odagnam dalekse anja. 4. U vremenu pre zvezdobrodova... pre no to je Traga probio Solovu ljusku i podstakao dvovekovni Kometrat... ove anstvo je zapalo u nevolju zbog koje su mislioci iz tih ranih dana probdeli mnoge no i. Kada su usavreni teleskopi, kada su biolozi po eli da shvataju pa ak i da kroje ivot, sve vie ljudi podizalo je pogled prema nebu i postavljalo pitanje: "Do avola, gde su ostali?" Velike kamere postavljene na Mesec pronalazile su planete oko oblinjih utih sunaca. Bili su to pokaziva i tragova ivota ak i u slabim spektrima dvadeset prvog veka. Filozofi su izvodili nervozne prora une kako bi pokazali da galaksije mora da vrve od svetova na kojima postoji ivot. Ali dok su pripremali nae prve zvezdobrodove, dubokmislioci po ee da se pitaju. Ako je tako lako putovati me u zvezdama kao to se pokazalo da jeste, zato onda plodne zvezde ve ne naseljava neko drugi? Kona no, mi smo se spremali da krenemo napolje i koloniemo ih. Uzevi u obzir ak i krajnje skromnu procenu stope irenja, bilo je izvesno da emo ispuniti celu galaksiju ljudskim naseljima tokom nekoliko miliona godina. Ali zato se to ve nije dogodilo? Zato nismo naili ni na kakav nagovetaj saobra aja izme u zvezda? Zato nikada nije otkrivena galakti ka komunikaciona radio-mrea? Jo je vie zbunjivalo to to nije postojao apsolutno nikakav dokaz da je Zemlja u prolosti bila kolonizovana. U to vreme ve smo bili prili no uvereni da na svet nikada nije ugostio posetioce sa drugih svetova. Kao prvo, trebalo je uzeti u obzir istoriju prekambrijuma. Pre doba reptila, pre riba, trilobita, pa ak i ameba, na Zemlji je proteklo dve milijarde godina tokom kojih su jedini oblik ivota bili primitivni jedno elijski organizmi bez jezgra... prokariote... koje su se lagano borile da izmisle osnovnu strukturu ivota. Nikakvi tu inci-kolonisti nisu posetili Zemlju za sve to vreme. To pouzdano znamo, jer da jesu, i sami otpaci koje bi zakopali, izmenili bi istoriju ivota na naoj planeti. I sasvim mala koli ina mokra e ispunila bi okeane viim oblicima ivota koji bi nadvladali nae male primitivne pretke. Dve milijarde godina, a niko nas nije kolonizovao... a zatim mukla praznina radio-talasa... filozofi iz dvadeset prvog veka zvali su je Velika tiina. Nadali su se da e zvezdobrodovi prona i odgovor. A onda je ve prvi brod, Traga , nekako uspeo da smrska kristalkuglu za koju nismo ni znali da postoji, i nesvesno nam razjasnio tu tajnu. Za vreme Kometrata nismo imali ba mnogo vremena za filozofska razmiljanja. Ro en sam za vreme te borbe, i proveo sam prvih sto godina ivota u neskladnim vritavim malobrodovima, razaraju i i sprovode i ledenlopte koje bi, da su ostavljene na miru, pale i razorile nae krhke svetove. Mogli smo tada da dozvolimo da Zemlja propadne. Kona no, vie od pola ove anstva u to vreme ivelo je u svemirskim kolonijama, koje se mogu lake zatititi od bilo koje stati ne planete. To bi bilo logi no. Ali ove anstvo pomalo poludi kada Zemljomajci zapreti opasnost. itelji opasa a pokrenuli su itave milionske gradove prepre ivi njima putanje nadiru ih ledenkugli samo da bi spasili jedan masivan svet koji su poznavli jedino iz knjiga i vi ali kao bledi, plavi treptaj u tami. Psiherima je trebalo dosta vremena da shvate zato. U to vreme inilo se da je u pitanju neka vrsta boanskog ludila. Rat je kona no dobijen. Komete su pripitomljene i ponovo smo po eli da gledamo napolje. Sagra eni su novi zvezdobrodovi, bolji od onih prethodnih. Morao sam da ekam na zaposlenje dok dvanaesti brod nije bio izgra en, i to ekanje mi je spasilo ivot. Prvih sedam brodova je izgubljeno. Sude i na osnovu pompeznih izvetaja koje su slali, kada bi se spiralno pribliili divnim zelenim svetovima koje su pronali, zarili bi se u kristalkugle koje nisu primetili i one bi ih unitile.

Za razliku od Traga a, oni nita nisu postigli... sem to su umrli. Kristalkugle su ostajale i poto bi brodovi bili ledozdrobljeni u komete. Svi smo mi gajili takve nade... mada su se oni koji su se se ali Traga a, pomalo i brinuli. inilo se da ove anstvo moe kona no slobodno da die! Nameravali smo da podmetnemo jaja i u tu a gnezda i da se po prvi put osetimo sigurnima. Vie nikada ne bismo morali da se plaimo prenaseljenosti, guranja ili stagnacije. A onda, odjednom, nade su potonule... zbrisane pred onim nevidljivim, smrtonosnim kuglama. Bili su potrebni vekovi da nau imo samo kako da detektujemo te smrtozone! Kako, pitali smo se. Kako je Vaseljena mogla da bude tako perverzna? Je li u pitanju neka velika ala? ta su predstavljale te udovne barijere koje su protivre ile svom znaju o fizici do koga smo doli, i koje su nas spre avale da se do epamo divnih malosvetova koje smo toliko prieljkivali? Jedno tri veka ove anstvo je bilo pomalo ludo. Propustio sam najgore godine velikodepresije. Sa jednom grupom pokuavao sam da prou im kuglu oko Tau Cetija. Kada sam se vratio, red je donekle ponovo bio uspostavljen. Ali vratio sam se u Solarni sistem koji je o igledno izgubio jedan deli svog srca. Mnogo je vremena prolo pre no to sam ponovo uo da se neko od srca smeje, na zemlji ili na njenim malotelima. I ja sam otiao u krevet i navukao prekriva preko glave i prespavao nekoliko stotina godina. 5. Cela posada je s olakanjem odahnula kada mi je kapetan Bok naredio da isklju im sigurnosne ure aje. Kona no sam odvojio aku od svog prekida a za mrtvaca i ustao. Napetost se pretvorila u niz drhtaja, i Elis je morala da me dri dok ponovo nisam bio u stanju da se stojim na nogama. Moi nam je naredio da prekinemo uzbunu jer je sistem dobrosunca bio prazan. Da budem ta niji, sistem je vrveo od ivota, ali ne inteligentnog. Ve i asteroidi imali su veli anstvene, samodovoljne ekosisteme koji su upijali Sun evu svetlost ispod velikih prozora. Dvadeset meseca zaklanjalo je ogromne ume ispod ogromnih kupola. Ali nije bilo nikakvog saobra aja, nikakvih radio ili svetlosnih poruka. Jenovi detektori nisu otkrili rad nikakvih maina, niti dodir misli analiti kih bi a. Jeili smo se dok smo se probijali kroz te prolaze civilizovane na na in malotela. Do sada smo izvodili takve manevre jedino u poznatom prostoru Solsistema. Tokom tih prvih vekova posle kristalne krize, neki mukarci i ene i dalje su verovali da bi bilo mogu e iveti me u zvezdama. Uglavnom su to bili itelji pojaseva, koji su na sav glas tvrdili da su planete ionako prljava, teka mesta. Kome su onda bile potrebne? Otili su do loozvezda... crvenih dinova i si unih crvenih patuljaka, vrsto povezanih binarnih sistema i nestabilnih sunaca. Loozvezde nisu titile kristalkugle. Budu i kolonisti pronali su pokretne grudvice materije u blizini sunaca, te podigli gradove malotela po ugledu na one kod ku e. Svi ti pokuaji propali su ve posle nekoliko pokolenja. Kolonisti su jednostavno gubili zanimanje za razmnoavanje. Psiheri su se kona no sloili da je tome razlog boansko ludilo koje nam je omogu ilo da dobijemo Kometrat. Jednostavno re eno, mukarci i ene mogu da ive na asteroidima, ali moraju da znaju da negde u blizini postoji neki plavi svet... moraju da ga vide na svom nebu. Nema sumnje da nam je to u krvi, jednostavno ne moemo tek tako oti i u svemir i tamo iveti sasvim sami. Moramo imati vodosvetove, ako elimo da Vaseljena postane naa. Vodosvet ovog sistema nazvali smo Potraga, po zveri koju je tako dugo traio kralj Pelenor, po kome je nazvan na brod. Sijao je plavim i sme im tonovima, pod istim belopovojem oblaka. Satima smo samo kruili iznad njega i jednostavno plakali.

Elis je probudila deset telesa... uvene nau nike koji ne e doiveti slom kada ponovo u njima podgrejemo nadu, bar su tako smatrali Svetkompovi. Posmatrali smo ih dok su se smenjivali ispred panoramskog prozora, a suzeradosnice im tekle niz lica, i mi im se pridruismo u plakanju. 6. Pelenor teko da je bio dorastao zadatku da sam ispita ovaj sistem. itavu godinu proveli smo u osposobljavanju i prilago avanju nekoliko drevnih brodova koje smo pronali kako lebde iznad nae planete, kako bi se ekipe mogle razi i na razne strane i ispitati sve udaljene uglove ovog sistema. Na drugu godinjicu, stotinu biologa letimi no je pregledavalo povrinu Potrage. Oni su uzbu eno geneskenirali lokalnu floru i faunu i ve su prilago avali Zemljobiljke ekosistemu ne naruavaju i njegovu ravnoteu. Uskoro e po eti to da rade i sa ivotinjama iz naih generezervoara. Inenjeri koji su izu avali malotela uzbu eno su izjavili da bi mogli da osposobe ivotomaine koje je prethodna rasa ostavila za sobom. Od samog po etka tamo napolju je bilo mesta za milijardu kolonista. Ali ipak smo sa najve im nestrpljenjem i ekivali izvetaj arheologa. Njima sam pomagao u pauzi izme u dva leta. Pridruio sam im se kod pranjavih ruevima Starograda, na ivici Dugodoline, spajaju i gomile artefakata koje je trebalo uneti u kataloge i polako analizirati. Saznali smo da su uro enici sebe nazivali Nataralima. Bili su nam sli ni onoliko koliko smo to mogli i o ekivati... hodali su na dve noge, imali devet prstiju, i udna lica. Pa ipak, ovek bi se navikao na ta njihova lica kada bi dovoljno dugo zurio u njihove kipove i slike. ak sam po eo da zapaam tanane facijalne razlike i delikatne nijanse ose anja u njihovim izrazima. Kada smo prodrli u tajne jezika, saznali smo ime njihove rase i neke od njihovih pri a. Za razliku od nekoliko tu inskih inteligencija koje smo posmatrali iz daljine, Natarali su bili individualci i istraiva i. I oni su se rairili po svom planetarnom sistemu posle duge svetovezane istorija, arolike i dobroloe kao i naa. Kao i mi i oni su imali dva sukobljena sna. udeli su za zvezdama, za prostorom u kome bi se irili. A tako e su udeli za drugim licima, za susedima. U vreme kada su sagradili zvezdobrod... svoj prvi... odustali su od ideje o susedima. Nisu nali nikakav znak da je iko ikada posetio njihov svet. Do njih sa zvezda nita nije dopiralo sem tiine. Pa ipak, kada su bili spremni, lansirali su svoj prvobrod prema preostalom snu... Prostoru. I posle nekoliko nedelja od lansiranja, kristalkugla njihovog sunca se razbila. Dve nedelje smo proveravali prevod. Pa onda opet. Ve milenijum pokuavamo da unitimo te pogubne prepreke oko dobrozvezda... pokuavamo namerno da ponovimo ono to je Traga uspeo slu ajno. A sada smo dobili odgovor! Natarali su, isto kao i mi, uspeli da unite samo jednu kristalkuglu. Svoju vlastitu. Ustrojstvo je bilo istovetno, sve do Kometrata koji je potom gotovo unitio njihovu naprednu civilizaciju. Zaklju ak se nametao sam po sebi. Smrtobarijere su se mogle unititi, ali jedino iznutra! A ba kada smo po eli da se navikavamo na tu ideju, arheolozi su iskopali Obelisk. 7. Na vrhunski lingvista, Garsija Kardenas, voleo je da bude dramati an. Kada smo ga Elis i ja posetili u njegovom kampu u podnoju tek otkopanog spomenika, zahtevao je da razgovor o njegovom pronalasku odloimo za naredni dan. On i njegovi partneri pripremili su naro iti obrok za nas, i podigli ae da nazdrave Elis.

Ona je ustala, primila estitke sasvim prisebno, a zatim nastavila da tetoi nau bebu. Stare navike se teko gube, tako da je svega nekoliko ena do sada uspelo da raskine nekoliko vekova staru biopovratnuspregu da se ne pari. Elis je bila me u prvima koje su reaktivirale jajnike i rodila dete za na novi svet. Nije da sam bio ljubomoran. Kona no, uivao sam u tek neto manjoj slavi oca. Ali postajao sam nestrpljiv zbog sveg tog hvalisanja. Osim Moia Boka, ja sam ovde verovatno bio najstarije ljudsko bi e... dovoljno star da se se am vremena kada su ljudi gledali na decu kao na neto sasvim normalno te su stoga imali vremena za druge stvari kada bi iskrslo neto vano! Kona no, kada je proslava po ela da jenjava, Garsija Kardenas mi klimnu i odvede me iza atora. Krenusmo nejasnom stazom koja je vodila niz padinu do iskopina, pri svetlosti prstena malih svetlotela koje su Natarali ostavili da ve no borave iznad ekvatorijalnog neba Potrage. Kona no stigosmo do jednog svetlog zida od neke legure koji se uzdizao visoko iznad naih glava. Bio je napravljen od materijala koji su nai tehni ari tek po eli da analiziraju i koji je bio gotovo neosetljiv na protok vremena. Na njemu su bili duboko urezani znaci koji su svedo ili o poslednjim danima Natarala. Dobar deo te pri e saznali smo iz drugih prevedenih zapisa. Ali kraj je i dalje predstavljao tajnu i ne ba mali razlog za nerviranje. Da nije re o kakvoj uasnoj poasti? Nisu li se moda inteligentne maine na kojima se zasnivala njihova, a sada se zasniva i naa civilizacija, pobunile i pogubile svoje gospodare? Nije li im izmakla kontroli njihova prefinjena bioinenjerska tehnologija? Me utim, znali smo da su Natarali patili. Kao i ljudi, i oni su otili napolje i otkrili da je Vaseljena pred njima zatvorena. Oba njihova velika sna... o dobromestima na koja bi se proirili i o drugim umovima koje e sresti... bila su razbijena poput smrtokugle oko njihove vlastite zvezde. Isto kao i ljudi i oni su proveli dugo vremena u nekoj vrsti ludila. Kardenas mi je obe ao da u odgovore na i u dubokoj tami iskopina. Dok je pripremao svoje ure aje, oslukivao sam zvuke okolne umodungle. Ovaj svet je vrveo ivotom. Bilo je tu divnih, sloenih stvorenja; neka od njih bila su potpuno prirodna, a neka su o igledno predstavljala rezultat pametnog biooblikovanja. U njihovim stvorenjima, u njihovoj umetnosti i arhitekturi, u samom razlogu to su gotovo o ajavali, ose ao sam mo nu bliskost sa Nataralima. Pretpostavljam da bih ih voleo. Bilo mi je drago to uzimam ovaj svet za ove anstvo, jer on bi mogao predstavljati spas za moju vrstu. Pa ipak, bilo mi je ao to je ona druga rasa nestala. Kardenas mi dade znak da pri em holistanku koji je postavio u podnoju Obeliska. Kada zavukosmo ake u tamu, na pro elju monolita pojavi se svetlost. Put kojim se kretala svetlost mi smo opipavali i pri tom ose ali strast poslednjih dana Natarala. Udarih po finopodeenoj, mekorezonentnoj povrini. Kardenas me povede i ja osetih Krajvremena onako kako su Natarali eleli da ga se oseti. Kao i mi, i Natarali su proli kroz jedno duga ko razdoblje gor ine, ak mnogo due od onoga kroz koje smo mi do sada proli. Njima je, zaista, izgledalo kao da je Vaseljena velika runa ala. Posvuda me u zvezdama nailazili su na ivot. Ali inteligencija je nastajala samo u retkim prilikama i sporo se razvijala se uz mnotvo pogrenih po etaka. A tamo gde bi nastala, to je esto bilo u obliku koji nije prieljkivao svemir ili druge planete. Ali da kristalkugle nisu postojale, ona retka mesta gde su se razvila bi a sposobna za putovanja me u zvezdama bi se irila. Vrste poput nae bi se razmnoile i verovatno stupile u me usobni kontakt umesto da zauvek istrauju me u zrncima peska. Kakva starija rasa mogla bi da stigne tamo gde je neka druga tek za eta i da joj pomogne da prebrodi neke od kriza... Da kristalkugle nisu postojale...

Ali to nije bilo su eno. Bi a sposobna da putuju me u zvezdama nisu mogla da se razmile, jer su se kristalkugle mogle razbiti samo iznutra! Kakav je to samo okrutan svemir bio! Ili su bar tako Natarali mislili. Ali oni nisu odustali. Posle mnogo vekova provedenih u lovu na kakvu udesnu dobrozvezdu, njihove daleksonde pronale su pet vodosvetova nezati enih smrtobarijerama. aka kojom sam opipavao uzdrhta kada nai e na koordinate tih pristupa nih planeta. Stegnu mi se grlo pri pomisli na veli inu poklona koji nam je dat na ovom obelisku. Ne udim se to me je Kardenas primorao da ekam! I ja u odugovla iti kada to budem pokazivao Elis. Ali, zapitah se, kuda su Natarali otili? I zato? Moral im se sigurno podigao kada im je odjednom na raspolaganju bilo est svetova! Na Obelisku je postojalo jedno zbunjuju e mesto... govorilo je o crnim rupama i vremenu. Stalno sam iznova opipavao to mesto, dok je Kardenas posmatrao moje reakcije. Kona no sam razumeo. "Veliko Jaje!" povikah. Otkri e pet dobrosvetova izbledelo je pred otkri em onoga to se dogodilo. "Da li kristalkugle za to slue?" Nisam mogao da poverujem. Kardenas se osmehnu. "Potrai u tome teleologiju, Doua. Nema sumnje da bi barijere mogle predstavljati ruku tvorca na delu. Ali isto tako sve to moe biti i slu ajnost, pre nego neki veliki projekat. Ovo je sve to znamo. Da nema kristalkugli ni mi ne bismo postojali. Inteligencija bi bila mnogo re a nego to ve jeste. A zvezde bi gotovo bile beivotne. Proklinjali smo kristalkugle deset hiljada godina", Kardenas uzdahnu. "Natarali mnogo due... dok kona no nisu shvatili." 8. Da kristalkugle nisu postojale... Cele no i razmiljao sam o tome, dok sam zurio u treperavu, bledu svetlost lebde ih Krhotina, kroz koje su one svetlije zvezde i dalje sijale. Da kristalkugle nisu postojale, onda bi u svaku galaksiju stigla prva rasa zvezdotrgovaca. ak i kada bi ve ina inteligencija ostala kod ku e, pre ili kasnije bilo bi neizbeno da se pojavi kakva kolonizatorska vrsta. Da kristalkugle nisu postojale, prvi takvi zvezdotrgovci bi krenuli i pokupili sve svetove koje bi pronali. Naselili bi sve vodosvetove i civilizovali sva malotela oko svake usamljene dobrozvezde. Dva veka pre no to smo otkrili nau kristalkuglu, mi ljudi po eli smo da se pitamo zato se to nikada nije Zemlji dogodilo. Zato, tokom tri milijarde godina nijedna rasa nalik na nau nije dola i kolonizirala Zemlju koja je bila "posed kakav se samo poeleti moe"? Otkrili smo da je to zbog smrtobarijere koja opasuje Sol, i koja je titila nae primitivne, male pretke od meanja sa strane... to je omogu ilo naem svetu da odraste u miru i izdvojenosti. Da nije bilo kristalkugli onda bi prvi zvezdotrgovci ispunili galaksiju, moda i Vaseljenu. To je ono to bi mi u inili, da nije bilo prepreka. Istorije tih svetova zauvek bi bile izmenjene. I nema na ina da se zamisli smrtverovatno a koja bi iz toga proistekla. I tako, barijere su titile svetove dok ne bi razvili ivot sposoban da razbije ljuture iznutra. Ali u emu je bila poenta? Kakva korist od toga da se zatiti neto mlado, ako e ono kada odraste postati ogor eno i usamljeno? Zamislite kako je bilo prvoj rasi zvezdotrgovaca. Da su bili strpljivi kao Jov, opet ne bi pronali nijednu dobrozvezdu koju bi mogli da prisvoje. Sve dok i drugo jaje ne prsne, ne e imati susede sa kojima mogu da razgovaraju. Nema sumnje da ih je o ajanje zahvatilo mnogo pre toga. A sada je nama, ove anstvu, stajalo na raspolaganju est predivnih svetova. Ako i nismo mogli da se sretnemo sa Nataralima, mogli smo bar da itamo njihove knjige i da ih na taj na in upoznamo. A iz njihovih temeljitih zapisa

mogli smo da saznamo o jo starijim rasama koje su sa ostalih pet dobrosvetova krenule u usamljenu Vaseljenu. Moda e Vaseljena za jo milijardu godina mnogo vie podse ati na nau nofantasti ne sheme iz dana moga dede. Moda e tada trgovina orati zvezdostaze izme u zaposlenih, pri ljivih svetova. Ali i mi smo, poput Natrala, poranili. Prokleti smo, da ako jo budemo tada postojali, predstavljamo StarijuRasu. Jo jednom pogledah prema sazve u koje smo nazvali Feniks, prema kojoj su Natarali otili pre mnogo miliona naih godina. Nisam mogao da vidim tamnu zvezdu prema kojoj su krenuli. Ali ta no sam znao gde se nalazi. Ostavili su nam podrobna uputstva. Zatim se okrenuh i u oh u ator koji sam delio sa Elis i naim detetom, ostavivi zvezde i Krhotine za sobom. Sutra e biti naporan dan. Obe ao sam Elis da bismo mogli zapo eti gradnju ku e na obronku brda nedaleko od Starograda. Ona neto snore e i sklup a se blizu mene kada sam se uvukao u krevet. Beba je mirno spavala u kolevci nekoliko stopa od nas. Drao sam Elis u naru ju i lagano disao. Ali san mi je postepeno dolazio na o i. Nisam prestajao da razmiljam o onom to su nam Natarali poklonili. Ispravka... onome to su nam pozajmili. Mogli smo da iskoristimo njihovih est svetova, pod uslovom da budemo neni prema njima. To su bili isti oni uslovi koje su oni prihvatili kad su preuzeli etiri sveta koja su odavno bili napustili Lap-Klenoi, njihovi prethodnici na usamljenim zvezdoputevima... i na koje su pristali Lap-Klenoi kada su nasledili tri sveta Tvuzuna... Sve dok u nama bude primarna elja da se irinaseljujemo ti svetovi su bili nai kao i svi drugi na koje nai emo. Ali jednog dana e se i kod nas izmeniti ono to nam je najglavnije. Vie nam glavna preokupacija ne e biti prostor. Sve vie i vie, a Natarali su to shvatili, po e emo da razmiljamo o usamljenosti. Znao sam da su u pravu. Jednog dana moji pra-pra-enti potomci shvati e da vie ne mogu da podnose Vaseljenu u kojoj se ne uju drugi glasovi. Odvoji e se od ovih predivnih svetova, pokupiti celo pleme i krenuti prema tamnozvezdi. Tamo, unutar obzorja doga anja velike crne rupe, prona i e Natarale, LapKlene i Tvuzune, kako ekaju u olji rastegnutog vremena. Oslukivao sam vetar koji je nenopljeskao ator i zavideo svojim pra-ntim praunucima. Voleo bih bar da sretnem neke druge zvezdotrgovce, koji su tako sli ni nama. Oh, moemo mi da ekamo nekoliko milijardi godina, dok ve ina tih ljutura ne bude razbijena, i Vaseljena proklju a od aktivnosti. Ali do tada emo se izmeniti. Silom nude zaista emo postati Starija rasa... Ali koja bi rasa pri istoj svesti izabrala takvu sudbinu? Daleko je bolje ostati mlad dok Vaseljena kona no ne postane mesto zabave u kojoj treba uivati! Da bi do ekale taj dan, rase koje su se pojavile pre nas spavaju na rubu svojih vremerastegljivih crnih rupa. Ostale su tamo da bi nam poelele dobrodolicu; presede emo zajedno ogolele rane godine galaksija. Osetio sam kako i poslednje niti stare velikodepresije nestaju dok sam razmiljao o elegantnom reenju Natarala. Tako dugo smo se plaili da je Vaseljena aljiv ina i da je na zadatak u njoj da budemo rtve - ku ni ljubimci. Ali sada, kona no, moje mra ne misli su se uzdrmale poput jajoljuske... poput zidova kristalkaveza. Privukoh svoju enu. Ona uzdahnu i neto re e u snomisli. Kad san kona no stie, osetih se bolje nego u proteklih hiljadu godina. Osetih se tako, tako mlad. Artur Klark NEVOLJE SA DOMOROCIMA

Lete i tanjir spustio se vertikalno iz oblaka, zaustavio se na nekih sto pedeset metara od tla i zatim dosta snano lupio na ledinu proaranu mo varnim tlom. "To je bilo", re e kapetan Vikstptil, "jadno sputanje." On, razume se, nije upotrebio te re i. Ljudskom uhu bi njegova primedba pre nalikovala na kokodakanje kakve ljutite kokoke. Glavni pilot Krtklug odmota tri pipka sa kontrolne table, isprui sve etiri noge i udobno se zavali. "Nisam ja kriv to su automatske komande ponovo zakazale", progun a on. "Ali ta o ekujete od broda koji je trebalo da bude ba en u staro gvo e pre pet hiljada godina? Ako oni podgojeni mastiljari tamo na mati noj planeti..." "Oh, u redu! Spustili smo se u jednom komadu, a i to je vie no to sam o ekivao. Reci Kristilu i Danstoru da do u ovamo. Ho u neto da im kaem pre noto po u." Kristil i Danstor su o igledno pripadali drugoj vrsti za razliku od ostalih lanova posade. Imali su samo po jedan par ruku i nogu, nisu imali o i na stranjem delu glave, i imali su gomilu drugih fizi kih mana koje su se njihove kolege trudile da ne prime uju. Me utim, upravo zbog tih mana izabrani su ba za ovu misiju, jer bilo je potrebno samo malo ih preruiti i mogli su da pro u kao ljudska bi a, sem ako bi ih neko podvrgao detaljnom pregledu. "Jeste li sasvim sigurni", upita kapetan, "da razumete uputstva koja ste dobili?" "Svakako", re e Kristil, pomalo ljut. "Ovo ne e biti prvi put da stupam u vezu s nekom primitivnom rasom. Obuka koju sam proao za antropologa..." "Dobro. A kako stoji sa jezikom?" "Pa, to spada u Danstorovu nadlenost, ali sada ga ve dosta te no govorim. To je krajnje jednostavan jezik, a kona no ve nekoliko godina prou avamo njihove radio-programe." "Zanima li vas jo ta pre no to po ete?" "Pa... samo jo neto." Kristil je oklevao. "Saznali smo iz njihovih emisija da im je drutveni sistem veoma primitivan, i da su zlo ini i bezakonje veoma raireni. Mnogi bogatiji gra ani moraju da unajmljuju takozvane 'detektive' ili 'specijalne agente' da bi zatitili svoje ivote i imanje. Znamo da se to kosi s pravilima, ali mislili smo..." "ta?" "Pa, ose ali bismo se mnogo sigurniji kada bismo mogli sa sobom da povedemo nekoliko Mark III razbija a." "Da se niste alili glavom! Izveli bi me pred preki sud kada bi za to saznali u Bazi. Pretpostavimo da ubijete kog domoroca... po eli bi da me gone i Biro za me uzvezdanu politiku, Ve e za o uvanje Aboridana i pola tuceta drugih." "Do istih nevolja bi dolo i kada bismo mi bili ubijeni", istaknu Kristil dosta uzbu eno. "Kona no, vi ste odgovorni za nau sigurnost. Se ate se one radio-drame o kojoj sam vam pri ao? U njoj se opisuje jedno tipi no doma instvo, ali u prvih pola sata dogodila su se dva ubistva!" "Oh, pa dobro. Ali doputam samo jednog Marka II... ne elimo da prouzrokujete suvina ote enja ako do e do guve." "Mnogo vam hvala; kakvo olakanje. Po dogovoru javlja u se svakih trideset minuta. Ne bi trebalo da se zadrimo vie od nekoliko sati." Kapetan Vikstptil ih je posmatrao kako nestaju preko grebena brda. Duboko je uzdahnuo. "Zato su", upita se on, "od svih ljudi na brodu morala da budu izabrana ba ta dvojica?" "Bilo je neizbeno", odvrti pilot. "Sve te primitivne rase uasavaju se svega udnog. Ako bi nas ugledali kako im se pribliavamo, nastupila bi sveopta panika i pre no to bismo saznali gde se nalazimo, po eli bi da nas zasipaju bombama. Neke stvari se jednostavno ne mogu pourivati." Kapetan Vikstptil je odsutno mrsio svoje pipke to je obi no inio kada je bio zabrinut." "Pa da", re e on, "ako se oni ne vrate, mogu se uvek vratiti i prijaviti da je to mesto opasno." On se vidljivo razveseli. "Da, to bi nam utedelo dosta nevolja."

"I da pro erdamo sve one mesece koje smo proveli prou avaju i je?" upita zaprepa eno pilot. "Ne e biti pro erdani", odvrati kapetan razmrsivi se u deli u sekunde to nijedno ljudsko oko ne bi bilo u stanju da prati. "Na izvetaj koristi e narednom osmatra kom brodu. Predloi u da naredni put do emo u posetu... oh, pa za recimo pet hiljada godina. Do tada e ovo mesto moda biti civilizovano... mada, iskreno re eno, sumnjam u to." Semjuel Higinsbotam upravo se spremao da prezalogaji malo sira i zalije ga jabukova om, kada je ugledao dve prilike kako se pribliavaju preko doline. On obrisa usta akom, paljivo spusti flau pored svog oru a za ianje ivica i sa izvesnim iznena enjem se zagleda u par koji je pribliavao. "'Bro jutro", re e on veselo, izme u zalogaja. Stranci zastadoe. Jedan od njih je kradom prelistavao malu knjigu koja je, koliko je Semu bilo poznato, bila puna obi nih fraza kao to su: "Pre izvetaja o vremenu, upozoravamo vas na oluju", "Zalepi ih... pokrivam te", ili "Poziv svim kolima!" Danstor kome nisu bili potrebni ti podsetnici, dosta spremno odvrati: "Dobro jutro, dobri ove e", re e on svojim najboljim BiBiSi naglaskom. "Da li biste mogli da nas uputite do najblieg zaseoka, sela, gradi a ili kakve druge civilizovane zajednice?" "A?" re e Sem. Sumnji avo je zurio u strance, postavi svestan da neto nije u redu sa njihovom ode om. Nejasno je zaklju io da nije uobi ajeno da ovek nosi demper sa rol-kragnom i poslovno prugasto odelo kakvo vole ljudi iz grada. A momak koji je i dalje prevrtao stranice knjiice imao je na sebi besprekorno ve ernje odelo uz koje je nosio dre avu zeleno-crvenu kravatu, izme sa nitnama i ka ket. Kristil i Danstor su se trudili koliko su mogli, ali videli su suvie televizijskih emisija. Kada se uzme u obzir da su im oni bili jedini izvor obavetenja, njihovo kroja ko zastranjivanje bilo je sasvim razumljivo. Sem se po ea po glavi. Pretpostavljam da su stranci, pomisli on. ak se ni ljudi iz grada ovako ne nose. On pokaza niz put i podrobno ih uputi, govore i s takvim naglaskom da niko ko nije stanovao u dometu B.B.C.-jevog predajnika za zapadne oblasti nije mogao razumeti vie od jedne re i od tri izgovorene. Kristil i Danstor, ija je rodna planeta bila tako daleko, da prvi Markonijevi signali verovatno jo nisu stigli do nje, proli su jo gore. Ali uspeli su u optim crtama da shvate kuda ih je uputio, posle ega su se udaljili obojica se pitaju i da li je njihovo znanje engleskog onako dobro kao to su verovali. I tako je protekao, sasvim obi an i nezabeleen u istorijskim knjigama, prvi susret izme u ove anstva i bi a Spolja. "Pretpostavljam", re e zamiljeno Denstor, ali ne i mnogo ubedljivo, "da on to ne bi u inio? To bi nam utedelo mnogo nevolja." "Bojim se da ne bi. Sude i prema njegovoj ode i, i poslu koji je o igledno obavljao, on sigurno nije mnogo inteligentan niti vredan gra anin. Sumnjam da je uopte shvatio ko smo." "Evo jo jednog!" re e Denstor pokazavi prstom ispred sebe. "Nemoj da napravi kakav nagli pokret koji bi ga mogao uplaiti. Nastavi prirodno da kora a i pusti ga da prvi progovori." ovek je iao prema njima s nekim ciljem, i nije pokazao ni najmanji znak da je svestan njihovog prisustva, i pre no to su uspeli da se povrate od iznena enja, on je ve daleko odmakao. "Pa!" zausti Denstor. "Nije vano", odvrati Kristil filozofski. "Ni on nam verovatno ne bi bio ni od kakve koristi." "To nije opravdanje za neu tivo ponaanje!" Pomalo ogor eno zurili su u le a profesora Fitzimonsa koji se udaljavao dolinom, odeven u svoje najstarije odelo za pea enje i zaokupljen jednim tekim delom teorije atoma. Kristil je po prvi put s nelagodno u pomislio da ne e tako lako uspostaviti kontakt kao to se optimisti ki ranije nadao. Mali Milton bilo je jedno tipi no englesko selo, to se ugnezdilo u podnoju brda ije su vie padine skrivale jednu tako udesnu tajnu. Unaokolo je

bilo malo ljudi, jer su mukarci ve otili na posao, a ene su jo istile poto su uz velike napore bezbedno sklonile s puta svoje mueve i gospodare. Tako su Kristil i Denstor stigli gotovo do centra sela pre no to su ikoga sreli; prvi na koga su naili bio je seoski potar koji se vra ao u kancelariju po obavljenom poslu. Bio je krajnje zle volje, jer je morao da odnese razglednicu od jednog penija na Dodsonovu farmu zbog koje je morao da skrene nekoliko milja van uobi ajene marute. Uz to je jo i nedeljni paket sa rubljem koji je Ganer Evans slao svojoj podetinjeloj majci bio mnogo tei nego obi no, a kako i ne bi kada su se u njemu nalazile i etiri konzerve govedine ukradene iz kuhinje. "Izvinite", obrati mu se u tivo Denstor. "Ne mogu da se zaustavim", odvrati potar koji nije bio raspoloen za uobi ajeni razgovor. " eka me jo jedna tura." I on ode. "E ovo je prevrilo svaku meru!" pobuni se Denstor. "Zar e svi ovako da se ponaaju?" "Mora biti strpljiv", re e Kristil. "Nemoj zaboraviti da se njihovi obi aji u potpunosti razlikuju od naih; moda e nam biti potrebno izvesno vreme da steknemo njihovo poverenje. Tu vrstu nevolja ve sam ranije imao sa primitivnim rasama. Svi antropolozi moraju na to da se naviknu." "Hmmm", izusti Denstor. "Predlaem da svrtimo u neku ku u. Tako ne e mo i da nam umaknu." "Pa dobro", sloi se sumnji avo Kristil. "Ali izbegavaj sve to bi moglo li iti na religiju, jer bismo ina e mogli upasti u nevolju." Ku u-ve nicu, stare udovice Tomkin, teko bi ko, pa makar bio i najneiskusniji istraiva , mogao zameniti za bilo ta drugo. Starica se vidno uzbudila kada je ugledala na svom pragu dva gospodina, tako da nije primetila nita neobi no u vezi njihove ode e. Vizije neo ekivanog nasle a, reportera koji se raspituju o njenom stotom ro endanu (u stvari imala je tek devedeset pet, ali uspevala je to da prikrije) proletee joj umom. Ona dohvati plo icu koja je visila pored vrata i veselo krenu da pozdravi svoje posetioce. "Mora ete sve da zapiete", cerila se ona, pruaju i im plo icu. "Gluva sam poslednjih dvadeset godina." Kristil i Danstor se zbunjeno pogledae. Ovo nisu o ekivali, jer jedino to su videli ispisano bile su najave televizijskog programa, a ni njih nikada nisu do kraja deifrovali. Ali Denstor, koji je imao gotovo fotografsko pam enje, nije se dao smesti. udno dre i kredu, on ispisa re enicu za koju je verovao da se koristi prilikom sli nih prekida u komuniciranju. Dok su se njeni tajanstveni posetioci tuno udaljavali, stara gospo a Tomkins ostade smeteno da zuri u znake na plo ici. Prolo je prili no vremena pre no to je uspela da odgonetne znake... Denstor je napravio nekoliko greaka... pa ak ni tada nita joj nije bilo jasno. PRENOS E SE NASTAVITI IM TO BUDE MOGU E To je bilo sve to je Denstor mogao da u ini; ali starica nikada nije uspela da shvati sutinu. Neto vie sre e imali su u narednom pokuaju. Vrata im je otvorila mlada devojka iji se re nik uglavnom sastojao od kikotanja i koja je na kraju potpuno poandrcala tako da im je zalupila vrata pred nosom. Dok su oslukivali prigueni, histeri ni smeh, Kristil i Denstor po eli su da uvi aju kako njihovo prepruavanje u normalna ljudska bi a nije bilo ba onoliko uspeno koliko su to oni eleli. Na broju 3, pak, gospo a Smit, bila je isuvie raspoloena za razgovor... ispaljivala je sto dvadeset re i u minuti i to istim onim nerazumljivim naglaskom kakav je bio i naglasak Sema Higinsbotama. Denstor je iskoristio prvu priliku da se izvine i krene. "Zar niko ne govori onako kako se izraavaju na radiju?" kukao je on. "Kako razumeju vlastite programe kada svi ovako govore?" "Mislim da smo se spustili na pogreno mesto", re e Kristil, iako je i njegov optimizam ve po eo da bledi. Izbledeo je jo i vie poto su ga zamenili za Galupovog ispitiva a, perspektivnog kandidata konzervativne stranke, prodavca usisiva a i crnoberzijanca.

Pri estom ili sedmom pokuaju iscrpli su doma ice. Vrata im je otvorio trkljasti momak koji je u jednoj vlanoj api stezao predmet koji je istog asa hipnotisao posetioce. Bio je to asopis na ijim je koricama bila prikazana ogromna raketa kako se penje u visine sa nekakve planete posute kraterima koja sigurno nije bila Zemlja. Preko pozadine stajalo je ispisano: "Zapanjuju e pri e pseudonauke. Cena: dvadeset pet centi." Kristil uputi Denstoru pogled koji je zna io: "Misli li isto to i ja?" koji mu ovaj drugi uzvrati. Kona no su naili na nekoga ko ih je mogao razumeti. Istog asa se oraspoloivi, Denstor se obrati momku. "Mislim da bi nam ti mogao pomo i", re e on u tivo. "Ovde nas veoma teko razumeju. Vidi, upravo smo se spustili iz svemira na ovu planetu i elimo da stupimo u vezu sa vaom vladom." "Oh", primeti Dimi Vilijams, koji se jo nije sasvim vratio na Zemlju iz svojih posrednih pustolovina me u spoljanjim Saturnovim mesecima. "Gde vam je svemirski brod?" "Gore u brdima; nismo eleli nikoga da uplaimo." "Je li to raketa?" "Kakva raketa. One su van upotrebe ve hiljadama godina." "Na kom principu onda radi? Koristi li atomsku energiju?" "Pretpostavljam", odvarti Denstor koji ba nije bio potkovan u fizici. "Postoji li jo kakva vrsta energije?" "Ovo nas ne e nikuda odvesti", re e o ednom nestrpljivo Kristil. "Treba mi njemu da postavljamo pitanja. Pokuaj da sazna gde moemo na i kakvo slubeno lice." Pre no to je Denstor uspeo da mu ita odgovori, iz ku e se za u snaan glas. "Dimi! Ko je to?" "Dva... oveka", odvrati Dimi, pomalo nesigurno. "Bar li e na ljude. Stigli su sa Marsa. Oduvek sam govorio da e se to jednog dana desiti." Za ue se neki potmuli zvuci i iz tame se pojavi gospo a slonovskog struka i divljeg izraza lica. Zagleda se u strance, pa u asopis koji je Dimi drao i sve joj istog asa postade jasno. "Sram vas bilo!" povika ona, okrenuvi se prema Kristilu i Denstoru. "Zar mi nije dosta to u ku i imam beskorisnog sina koji sve vreme samo ita ovo ubre, nego mi u ku u dolaze i odrasli koji mu time pune glavu. S Marsa, ma nemojte! Pretpostavljam da ste stigli u nekom od onih lete ih tanjira!" "Ali ja uopte nisam pomenuo Mars!" neuverljivo se pobuni Denstor. Tras! S druge strane vrata za u se u na prepirka, nedvosmislen zvuk cepanja papira i ljutiti urlik. I to bi bilo sve. "Pa", oglasi se kona no Denstor. "Gde da sada pokuamo? Zato li je kazao da smo stigli sa Marsa? Ako se dobro se am to ak nije ni najblia planeta." "Ne znam", odvrati Kristil. "Ali pretpostavljam da je prirodno to pretpostavljaju da smo stigli sa neke bliske planete. Doive e pravi ok kada saznaju istinu. Zamisli, Mars! Prema izvetajima koje sam video, tamo je jo gore nego ovde." O igledno je po eo da gubi neto od svoje nau ni ke objektivnosti. "Manimo se ku a za izvesno vreme", predloi Denstor. "Mora da i napolju ima ljudi." Ova tvrdnja se pokazala sasvim ta na, jer nisu mnogo odmakli, a ve su se nali u gomili malih de aka koji su pravili nerazumljive, ali o igledno nepristojne primedbe. "Da pokuamo da ih smirimo poklonima?" upita Denstor nervozno. "To obi no pali kod zaostalijih rasa." "Pa, jesi li poneo kakav poklon?" "Ne, mislio sam da e ti..." Pre no to je Denstor zavrio re enicu, njihovi mu itelji su podbrusili pete i nestali u sporednoj ulici. Putem im se pribliavala jedna kraljevska prilika u plavoj uniformi. Kristilove o i zasvetlucae.

"Policajac!" re e on. "Verovatno je krenuo da istrai kakvo ubistvo. Ali moda e nam pokloniti koji minut", dodade on ne ba preterano uveren u ono to je rekao. P. S. Hinks pogleda strance zaprepa eno, ali ipak uspe da im se obrati normalnim glasom. "Zdravo, narode. Traite neto?" "Da, traimo", odvrati Denstor svojim najprijateljskijim i najblaim glasom. "Moda biste vi mogli da nam pomognete. Vidite, upravo smo se spustili na ovu planetu i eleli bismo da stupimo u vezu sa vlastima." "A?" izusti zabezeknuti P. S. Hinks. Nastupi podua pauza... mada ne i preduga ka, jer P. S. Hinks je bio bistar mladi koji nije imao nameru da celog ivota ostane seoski policajac. "Zna i, upravo ste se spustili, je li tako? U svemirskom brodu, pretpostavljam?" "Tako je", odvrati Denstor kome je laknulo to im je policajac poverovao i nije se nasilni ki ponaao, to se obi no deavalo na primitivnim planetama posle ovakve jedne izjave. "Vidi, vidi!" prozbori P. S. Hinks glasom za koji se nadao da e doprineti razvijanju poverenja i prijateljstva. (Uopte mu nije bilo vano da li e ta dvojica pobesneti... bili su tako goljavi) "Samo vi meni lepo recite ta elite, pa da vidimo ta se moe u initi." "Tako mi je milo", po e Denstor. "Vidite, spustili smo se na ovo prili no udaljeno mesto jer nismo eleli da izazovemo paniku. Bilo bi najbolje da za nae prisustvo zna to manje ljudi dok ne stupimo u vezu sa vaom vladom." "Razumem", odvrati P. S. Hinks, urno se osvrnuvi unaokolo, ne bi li primetio nekog po kome bi mogao da obavesti svog narednika. "ta predlaete da u inimo?" "Bojim se da sada ne mogu da raspravljam o naoj dugoro noj politici vezanoj za Zemlju", oprezno re e Denstor. "Mogu vam samo re i da se ovaj deo Vaseljene nadzire i da je otvoren za razvoj, i to da smo mi ube eni da vam moemo u mnogo emu pomo i." "To je ba lepo od vas", srda no odvrati P. S. Hinks. "Mislim da e biti najbolje da krenete sa mnom do stanice odakle moemo pozvati prvog ministra." "Mnogo vam hvala", re e zahvalno Denstor. Puni poverenja kora ali su pored P. S. Hinksa, iako se on stalno trudio da ide iza njih, sve dok nisu stigli do seoske policijske stanice. "Ovuda, gospodo", re e P. S. Hinks, u tivo ih pouruju i u prili no slabo osvetljenu i bedno nametenu prostoriju, ak i prema primitivnim standardima kakve su o ekivali da e zate i. Pre no to su uspeli da se osvrnu, ulo se jedno "klik" i oni se na oe odvojeni od svog vodi a velikim vratima od gvozdenih ipki. "Nita ne brinite", re e P. S. Hinks. "Sve e biti u najboljem redu. Odmah se vra am." Kristil i Denstor se zgledae u neverici koja se ubrzo pretvori u groznu sigurnost. "Zaklju ao nas je!" "Ovo je zatvor!" "Ne znam da li vi momci razumete engleski", javi se neki klonuo glas iz mraka, "ali mogli biste jednog momka pustiti da na miru spava." Dva zatvorenika po prvi put primetie da nisu sami. U uglu elije, na krevetu, leao je neki pomalo rastrojen mladi koji je zamagljeno zurio u njih jednim srditim okom. "Oh!" izusti nervozno Denstor. "Misli li da je on neki opasan kriminalac?" "Trenutno ne izgleda ba mnogo opasno", odvrati Kristil, s vie sigurnosti nego to ju je ose ao. "Zato ste vi dospeli ovamo?" upita stranac, nesigurno se uspravivi na krevetu. "Izgledate kao da ste bili na nekom maskenbalu. Oh, moja jadna glava!" On se ponovo svali na krevet. "Svako ko je ovoliko bolestan izgleda fantasti no!" primeti Denstor, koji je bio krajnje sr an. Zatim nastavi na engleskom. "Ne znam zato smo ovde.

Upravo smo saoptili policajcu ko smo i odakle dolazimo, i evo ta je iz toga ispalo." "Pa, ko ste?" "Upravo smo se spustili..." "Oh, nema svrhe pro i ponovo kroz sve to", prekide ga Kristil. "Nikada ne emo uspeti da prona emo nekog ko e nam poverovati." "Hej!" povika stranac ponovo se uspravivi. "Kakvim to jezikom govorite? Ja ih znam nekoliko, ali nita sli no jo nikada nisam uo." "Oh, pa dobro", re e Kristil Denstoru. "Ispri aj mu. Ionako nemamo ta drugo da radimo dok se onaj policajac ne vrati." U tom trenutku P. S. Hinks bio je zauzet razgovorom sa nadzornikom lokalne ludnice, koji je uporno tvrdio da su svi njegovi pacijenti na broju. Ipak, obe ao je da e proveriti i nazvati kasnije. Pitaju i se nije li cela ta stvar ne ija neslana ala, P. S. spusti slualicu i tiho se uputi ka elijama. Tri zatvorenika su prijateljski razgovarala, pa se on na prstima vrati nazad. Svima e im dobro initi da se malo ohlade. On lagano protrlja o i kada se seti koliko se namu io da gospodina Grahama smesti u eliju u sitne sate. Mladi je sada bio prili no trezan posle no anje proslave, to ni najmanje nije alio. (Kona no, imao je razloga za to, jer o ekivao je da e se jedva provu i, a ponjeo je veliki uspeh.) Ali po eo je da strepi da je jo pod uticajem alkohola kada je Denstor stao da iznosi svoju pri u, za koju se vie nije nadao da e i kod koga nai i na razumevanje. Pod takvim okolnostima, mislio je Graham, najbolje bi bilo ponaati se to prirodnije dok halucinacije ne izblede i ne nestanu. "Ako odista imate svemirski brod u brdima", primeti on, "sigurno moete da stupite s njim u vezu i pozovete nekoga da vas spase?" "elimo ovo sami da sredimo", re e Kristil dostojanstveno. "Pored toga, ne znate vi naeg kapetana." Zvu e vrlo ubedljivo, pomisli Graham. Cela pri a se za u uju e dobro dri. Pa ipak... "Pomalo mi je teko da poverujem kako ste u stanju da napravite me zvezdane brodove, a ovamo ne moete da se izbavite iz jedne bedne seoske policijske stanice." Denstor pogleda Kristila koji se nelagodno mekoljio. "Lako moemo odavde da izi emo", odvrati antropolog. "Ali ne elimo da primenjujemo silu, sem kada je to neophodno. Nemate opojma kakve sve to nevolje izaziva i koliko formulara moramo onda da ispunimo. Pored toga, ak i da izi emo, pretpostavljam da bi nas vaa Lete a brigada uhvatila pre no to se vratimo do broda." "Ne u Malom Miltonu", isceri se Graham. "Samo treba neopaeno da se domognemo druge strane ulice i "Belog jelena." Tamo su mi kola." "Oh", izusti Denstor, odjednom ivnuvi. Okrete se ka svom drugaru i usledi ubrzani razgovor. Zatim, veoma oprezno, on iz unutranjeg depa izvu e mali crni cilindar, barataju i njime s istim poverenjem kao i nervozna usedelica napunjenim pitoljem koji prvi put dri u ruci. Istovremeno, Kristil se dosta uurbano povukao u udaljeni ugao elije. Upravo u tom trenutku Grahamu je postalo jasno, nepobitno jasno, da je sasvim trezan i da je pri a koju je uo sasvim istinita. Nije se ulo nikakvo zujanje niti ita sli no, nije bilo nikakvog vatrometa elektri nih varnica niti obojenih zraka... deo zida, metar dug, jednostavno se tiho razloio i pretvorio u malu piramidu peska. Sun eva svetlost obasjala je eliju, dok je Denstor, odahnuvi s olakanjem, sklanjao svoje tajanstveno oruje. "Hajde, sad", stade on da pouruje Grahama. " ekamo te." Niko nije krenuo za njima jer se P. S. Hinks i dalje raspravljao preko telefona, i pro i e jo nekoliko minuta pre no to se taj bistri mladi vrati u eliju i doivi najve i ok u svojoj policijskoj karijeri. Kod "Belog jelena" niko se nije naro ito iznenadio to ponovo vidi Grahama; svi su znali gde je i kako proveo no i svi su se nadali da e lokalni sud biti milostiv kada njegov slu aj do e na red.

S crnim slutnjama su Kristil i Denstor uli u neverovatno rasklimatan Bentli koji je Graham neno oslovljavao sa "Rouz." Ali motor ispod zar ale haube bio je sasvim ispravan i uskoro su se tutnje i udaljavali iz Malog Miltona brzinom od osamdeset kilometara na sat. Bila je to napadna demonstracija relativnosti brzine, jer Kristil i Denstor, koji su poslednjih nekoliko godina mirno putovali svemirom pri brzini od nekoliko miliona kilometara u sekundi, nikada nisu bili ovako uplaeni u celom ivotu. Kada je Kristil uspeo da povrati dah, izvukao je svoj mali ru ni transmiter i pozvao brod. "Vra amo se", povika on kako bi nadja ao hujanje vetra. "S nama je jedno prili no inteligentno ljudsko bi e. O ekujte nas... uups!... izvinite... upravo prelazimo preko mosta.... za desetak minuta. Molim? Ne, razume se da ne. Nismo imali nikakve nevolje. Do vi enja." Graham se samo jednom osvrnuo da vidi kako su njegovi putnici. Ono to je ugledao prili no ga je uznemirilo, jer su njihove ui i kosa (koji nisu bili vrsto zalepljeni) odleteli i po eo je da se pomalja njihov pravi lik. Graham je s izvesnom nelagodnom po eo da podozreva da njegovim novim poznanicima nedostaju i nosevi. Oh, pa ovek moe vremenom na svata da se navikne. Naredne godine e mu obilovati sli nim stvarima. Nastavak vam je, razume se, svima poznat; ali cela pri a o prvom sputanju na Zemlju i o udnim okolnostima pod kojima je ambasador Graham postao predstavnik ove anstva u celoj Vaseljeni, nikada ranije nije ispri ana. Izvukli smo glavne pojedinosti, posle dosta ube ivanja, od Kristila i Denstora, dok smo radili u Odeljenju vanzemaljskih poslova. Sasvim je razumljivo, kada se ima u vidu njihov uspeh na Zemlji, da je trebalo da ih njihovi pretpostavljeni izaberu i za prvi kontakt sa naim tajanstvenim i skrivenim susedima, Marsovcima. Tako e je razumljivo, u svetlosti gornjih dokaza, to su se Kristil i Denstor toliko protivili da krenu u tu drugu misiju, i uopte se ne udimo to se od tada o njima vie nita nije ulo.