Dejvid Brin, PONIRA U SUNCE Prevela Zvezdana elmi PRVI DEO ...

razumno je nadati se kako emo, u ne tako dalekoj budunosti, biti sposobni da razumemo tako jednostavnu stvar kao to je jedna zvezda. A. S. Edington, 1926. 1. IZ KITOVSKOG SNA "Makakai, jesi li spremna?" D ekob je zanemario tiho zujanje motora i ventila unutar metalne aure. Le ao je nepomino. Dok je ekao odgovor, voda je blago zapljuskivala zaobljenu nju ku njego vog mehanikog kita. Ponovo je proverio maju ne pokazivae na ekranu svog lema. Da, radio je ispra van. U drugom mehanokitu, koji je le ao napola potopljen nekoliko metara dalje, ula se svaka izgovorena re. Voda je tog dana bila izuzetno bistra. Zagledav i se nani e, ugledao je malu leopard-ajkulu kako lenjo pliva, pomalo izme tena u ovim dubljim vodama podalje o d obale. "Makakai... jesi li spremna?" Poku ao je da ne zvui nestrpljivo, da ne oda napetost koja mu se nakupljala u potiljku i vratu dok je ekao. Sklopio je oi i naveo sitne mi ie da se opuste, jeda n po jedan. I dalje je ekao svoju uenicu da progovori. "Jesssam... hajdemo na posssao!" konano je dopro klokotavi, kre tavi glas. Rei su zvuale zadihano, kao da su izgovorene u urbi, udi ui umesto izdi ui vazduh. Prilino dug govor za Makakai. Video je delfinkinu ma inu za obuku tik pored svoje, a slika se odra avala u ogledalima po ivici titnika lica. Sive, metalne ape polako su se podizale i spu tale u ritmu talasa. Slabo, bez kori enja energije, ve taka peraja su se pomerala, razlivena pod prozirnom, neravnom povr inom vode. Spremna je kao i uvek, pomislio je. Ako tehnologija mo e da odvrati delfin e od Kitovskog Sna, sada emo to saznati. Ponovo je bradom pritisnuo prekida mikrofona. "U redu, Makakai. Zna kako m ehanokit radi. Pojaae svaki tvoj pokret, ali ako hoe da upotrebi rakete morae da izda reenje na anglikom. Da bi bilo pravedno, ja svoje moram da pokrenem zvi danjem na tr inarnom." "Jasssno!" za i tala je ona. Sive ape njenog mehanokita ponovo su se silovito pokrenule, uz glasan udar i pljusak slane vode. Napola promrmljav i molitvu Sanjau, D ekob je dotakao prekida kojim je ukljuio pojaivae na oba mehanokita, a potom oprezno pomerio ruke kako bi pokrenuo peraja. Savio je noge, na ta su se masivne ape sna no trgle, i njegova ma ina se smesta prevrn ula na bok i potonula. D ekob je poku ao da se ispravi ali je opet preterao, pa se mehanokit jo vi e i skrenuo. Lupanje peraja je smesta pretvorilo okolnu vodu u zapenu anu masu mehuria, sve dok strpljivo, poku ajem i pogre kom, nije uspeo da se ispravi. Ponovo se otisnuo, pa ljivo, kako bi krenuo, a onda je izvio lea i ritnuo s e unazad. Mehanokit je odgovorio ogromnim skokom u vazduh, uz mahanje repom. Delfinka je isprednjaila gotovo itav kilometar. Kad se na ao na vrhuncu puta nje, D ekob ju je ugledao kako ljupko pada sa visine od deset metara i glatko kliz i u vodu. Uperio je vrh kacige u more i voda mu se pribli ila kao zeleni zid. Kaciga mu je zazvonila od udara kada se zario u masu plutajue morske trave. Zlatni gari baldi panino su se razbe ali dok je ponirao kraj njih. I ao je suvi e strmo. Opsovao je i dvaput zamahnuo nogama da se ispravi. Ogr omna metalna peraja na napravi lupala su po vodi u ritmu njegovih pokreta; svaki udar je oseao kao drhtaj du lea koji ga je pritiskao ga uz vrsto tapacirano odelo. Kada je do ao trenutak, izvio se i ponovo se ritnuo. Ma ina je iskoila iz vode.

Sunce mu je bljesnulo u levi prozor kao eksplozija, potpuno zakloniv i sve tlucanje kontrolnih lampica. Kompjuter u kacigi kao da se tiho smejao dok se D eko b izvijao, okretao glavu nani e i ponovo se sjurivao u vodu. Dok se jato srebrnastih sardela rasipalo pred njim, D ekob je glasno podvr isnuo od odu evljenja. Dr ao je ruke na kontrolama polo aja raketa i na vrhuncu sledeeg skoka odzvi da o je ifru na trinarnom. Zaulo se brujanje motora dok je egzoskelet pru ao zakrilca n a bokovima. A onda su se javile mlaznice uz divlji trzaj, potiskujui tapacirani d eo za glavu navi e naglim ubrzanjem, pritiskajui mu unutra njost potiljka dok su tala si jurili kraj njega, tik ispod zavitlanog broda. Spustio se blizu Makakai, uz ogroman pljusak. Odzvi dala mu je prodornu do brodo licu na trinarnom. D ekob je pustio da se rakete automatski zaustave, pa je na stavio da mehanikim pokretima skae kraj nje. Neko vreme su se usklaeno kretali. Makakai je svakim skokom postajala sve smelija, izvodei okrete i piruete u dugim sekundama pre no to bi udarili o vodu. Jednom, usred vazduha, za tektala je bezobrazan limerik na delfinskom, prilino slab og kvaliteta, ali D ekob se nadao da su ga na prateem brodu uhvatili. Propustio je poslednji stih jer je pljusnuo u vodu. Ostatak ekipe za obuku pratio ih je na hoverkraftu. Pri svakom skoku vid eo je veliki brod, sada umanjen zbog rastojanja, a onda bi udar o vodu zaklonio sve sem zvuka pljuskanja, Makakainog sonarnog kre tanja i bliske, fosforescentne, plavozelene boje koja mu je jurila po prozorima. D ekobov hronometar pokazao je da je pro lo deset minuta. Nee moi da dr i korak sa Makakai du e od pola sata, bez obzira na to koliko pojaanje koristio. Ljudski mi ii i nervni sistem nisu predvieni za ovoliko izvijanje i pljuskanje. "Makakai, vreme je da isprobamo rakete. Javi mi kad bude spremna, pa emo i h upotrebiti u narednom skoku." Oboje su se spustili u more i on je veslao perajima po zapenu anoj vodi ka ko bi se spremio za sledei skok. Ponovo su poleteli. "Makakai, ozbiljno govorim. Jesi li spremna?" Zajedno su plovili kroz vazduh. Video joj je sitno okce iza plastinog pro zora dok se njen mehanokit izvijao pre no to e pasti u vodu. Trenutak kasnije i on je po ao za njom. "U redu, Makakai. Ako mi ne odgovori , moraemo odmah da prekinemo." Plava voda jurila je kraj njega, zajedno sa oblakom mehuria, dok je hitao kraj svoje uenice. Makakai se izvila i zaronila, umesto da izroni za naredni skok. Kuckala je ne to na trinarnom, gotovo suvi e brzo da bi se razumelo... o tome kako ne bi tre balo da joj kvari zabavu. D ekob je pustio da njegova ma ina polako izroni. "Hajde, draga, koristi na l epi engleski. Trebae ti, ukoliko eli da se tvoja deca ikada otisnu u svemir. A i ta ko je izra ajan! Hajde. Reci ika-D ekobu ta misli o njemu." Nastupilo je nekoliko sekundi utanja. A onda je ugledao kako se ne to kree i spod njega, veoma brzo. Sunulo je navi e i, tik ispod povr ine, zauo je Makakain glas , napet i vri tav: "H-h-hajde, stigni me! Letiiiim!" Uz poslednju re, naglo je povukla mehanika peraja i iskoila iz vode u plame nom stubu. D ekob se nasmejao, zaronio da uhvati zalet, a potom je poleteo u vazduh z a svojom uenicom. Glorija mu je dodala kompjuterski ispis im je zavr io drugu olju kafe. D ekob je poku ao da usmeri pogled na krivudave linije, ali oi su mu jo poigravale kao tala si okeana. Vratio joj je papir. "Kasnije u pregledati podatke. Mo e li da mi da kratak pregled? I uzeu jedan s endvi, ako dopusti da ja sklonim sudove." Dodala mu je sendvi sa tunjevinom i sela na ivicu kuhinjskog stola, dr ei se za ivice da predupredi ljuljanje broda. Kao i obino, nije imala na sebi gotovo n i ta. Onako lepoj, dobro oblikovanoj, sa dugakom crnom kosom, mladoj naunici je to ' gotovo ni ta' veoma lepo stajalo.

"Mislim da imamo EKG podatke koji su nam potrebni, D ekobe. Ne znam kako s i uspeo, ali Makakaino razumevanje engleskog bilo je gotovo dvostruko vee od norm alnog. Manfred misli da je na ao dovoljno povezanih sinaptikih grupacija za itavu sl edeu seriju eksperimentalnih mutacija. Postoji nekoliko vorova u levom cerebralnom re nju koje eli da pro iri kod Makakainih potomaka. Moja grupa je zadovoljna i sada njim stanjem. Makakaine sposobnosti sa meh anokitom dokazuju da ovo pokolenje mo e da koristi ma ine." D ekob je uzdahnuo. "Ako se nada da e ti rezultati ubediti Savez da otka e sle dee pokolenje mutacija, veoma se vara . Oni se, izgleda, boje. Ne ele da se zauvek o slanjaju na poeziju i muziku kako bi dokazali da su delfini inteligentni. ele ras u analitikih korisnika orua, a davanje ifre za kori enje raketa na mehanokitu sigurno nije dovoljno. Dvadeset prema jedan da e Manfredu dozvoliti da see." Glorija je pocrvenela. "Da see! Oni su linosti, linosti sa divnim snovima. Pretvoriemo ih u in enjere, a izgubiemo rasu pesnika!" D ekob je spustio koricu od sendvia i otro mrve sa grudi. Ve je za alio to je i t a rekao. "Znam, znam. I ja bih eleo da stvari idu malo sporije. Ali pogledaj to ov ako. Mo da e delfini jednog dana biti u stanju da pretoe Kitovski San u rei. Nee nam b iti potreban trinarni za askanje o vremenu, ni Tarzan-engleski za rasprave o filo zofiji. Bie u stanju da se pridru e impanzama i da pokazuju metaforiki dugaki nos Gala ktincima dok mi izigravamo dostojanstvene odrasle." "Ali..." D ekob je podigao ruku da je prekine. "Mo emo li o tome kasnije? Voleo bih d a se malo opru im, a onda u posetiti na u curu." Glorija se za trenutak namr tila, a onda se otvoreno nasme ila. "Izvini, D eko be. Sigurno si veoma umoran. Ali barem danas, konano, sve je i lo kako valja." D ekob je dozvolio sebi da joj uzvrati osmeh. Od toga su mu se na irokom li cu pojavile bore oko usana i oiju. "Da", rekao je, ustajui. "Danas je sve i lo kako valja." "Ah, da. Dok si bio dole, imao si poziv. Od Itija! D oni se toliko uzbudio da se jedva setio da zapi e poruku. Mora da je tu negde." Odgurnula je posue da bi prona la komad papira. Dodala mu ga je. D ekobove guste obrve su se skupile dok je gledao poruku. Ko a mu je bila vrs ta i tamna, posledica me avine naslea i izlo enosti suncu i moru. Smee oi pretvarale su mu se u koncentraciji u proreze. Prineo je uljevitu aku ivici kukastog, ameroindi jskog nosa dok se borio sa radistinim rukopisom. "Svi mi znamo da si radio sa Itijima", rekla je Glorija. "Ali svakako ni sam oekivala da e se neko od njih pojaviti na ekranu! Naroito ne takav koji izgleda kao ogroman zeleni karfiol, a govori kao ministar protokola!" D ekob je naglo podigao glavu. "Zvao je Kanten? Ovamo? Je li ostavio ime?" "Trebalo bi da je zapisano. Znai, to je bilo? Kanten? Izgleda da se ba ne razumem mnogo u vanzemaljce. Umem da prepoznam Sintijca i Timbrima, ali ovaj je bio ne to novo." "Hm... idem da pozovem nekog. Sudove u oprati posle, nemoj ni da ih pipne ! Reci Manfredu i D oniju da u odmah sii da obiem Makakai. I jo jednom hvala." Nasme io j oj se i pomilovao je po ramenu, ali im se okrenuo lice mu je zadobilo izraz zabri nutosti. Pro ao je kroz prednji otvor potpalublja, gu vajui papir sa porukom. Glorija je za trenutak gledala za njim. Potom je uzela kompjuterski ispis, alei to ne zna k ako da zadr i pa nju mu karca du e od sata... ili jedne noi. D ekobova kabina liila je na plakar sa uskim le ajem, ali bila je dovoljno iz dvojena. Izvukao je prenosni teli iz ormana kraj vrata i seo na le aj. Nije bilo osnove za pretpostavku da je Fejgin zvao iz bilo kog drugog ra zloga do da malo proaska. Uostalom, duboko se zanimao za rad sa delfinima. Ipak, nekoliko puta se de avalo da poruke od vanzemaljaca vode pravo u nev olju. D ekob je pomislio da ni ne nazove Kantena. Posle malo oklevanja, ipak je ukucao ifru i zavalio se da se sabere. Kada malo bolje razmisli, nije mogao da odoli prilici da popria sa Itijima, bilo gde i bilo kad.

Preko ekrana je blesnuo niz binarnih brojki, dajui polo aj prenosne jedinic e koju je zvao. Iti rezervat u Baji. Ima smisla, pomislio je D ekob. Tamo je Bibli oteka. Potom se pojavilo standardno upozorenje da Uslovne linosti nemaju prava na kontakt sa vanzemaljcima. D ekob je sa gaenjem odvratio pogled. Blistave iskre sta tikog elektriciteta ispunile su prostor izmeu ebadi i ekrana i tu se pojavio Fejgin , slika i prilika, svega nekoliko centimetara udaljen. Iti je zaista pomalo liio na d inovski, zeleni karfiol. Obli plavozeleni iz danci stvarali su simetrine, kuglaste tvorevine oko vornovatog, izbrazdanog stabla . Ponegde su se na granama nalazile sitne, kristalne pege, stvarajui grozd pri vr hu, oko nevidljivog otvora za disanje. Li e se zatalasalo, a kristali pri vrhu zazvonili su od strujanja vazduha k oji je bie izdisalo. "Zdravo, D ekobe." Fejginov glas dopirao je odnekud iz vazduha, utanjen. " Pozdravljam te sa zadovoljstvom i zahvalno u, a uz nedostatak mnogih formalnosti, to si esto tra io od mene." D ekob se uzdr ao da se ne nasmeje. Fejgin ga je podsetio na drevnog mandari na, to zbog raspevanog glasa to zbog slo enog protokola kojim se koristio u ophoenju a k i sa najbli im prijateljima. "Pozdravljam te, prijatelju Fejgine i elim ti sve najbolje uz du no po tovanj e. A po to smo to sredili, i pre nego to i ta ka e , odgovor je ne." Kristali su tiho zazvonili. "D ekobe! Tako si mlad, a tako pronicljiv! Div im se tvojoj dosetljivosti i sposobnosti da prozre razloge zbog kojih sam te zvao !" D ekob je odmahnuo glavom. "Mani laskanje i prikrivene sarkazme, Fejgine; zahtevam da razgovaramo n a obinom engleskom jer to je jedini nain da izbegnem da me satera u ugao kad god im am posla sa tobom. Osim toga, vrlo dobro zna o emu govorim!" Vanzemaljac se zatresao, opona ajui sleganje ramenima. "Ah, D ekobe, klanjam se pred tvojom voljom i koristim visoko cenjeno po ten je kojim tvoja rasa mo e da se ponosi. Istina je da postoji mala usluga koju sam s e drznuo da tra im. Ali sada, po to si mi odgovorio... ne dovodei u sumnju izvesne ra nije neprijatne dogaaje, koji su se ipak veinom okrenuli u tvoju korist... re io sam da vi e ne govorim o tome. Smem li da pitam kako napreduje tvoj rad sa ponosnom rasom tienika?" "O, da, posao odlino napreduje. Danas smo postigli veliki uspeh." "To je sjajno, siguran sam da se ne bi desilo da nije tebe. uo sam da si nezamenljiv na tom poslu!" D ekob je odmahnuo glavom, poku avajui da razbistri misli. Fejgin je nekako o pet do ao u prednost. "Pa, istina je da sam uspeo da pomognem ranije, kod problema oko Vodene Sfinge, ali otada nisam uinio ni ta znaajnije. Bez veze, svako bi mogao da radi ono i me se ja bavim u poslednje vreme." "Oh, vrlo mi je te ko da poverujem u to!" D ekob se namr tio. Na alost, rekao je potpunu istinu. A od sada e posao u Cen tru za Uzdizanje biti jo jednoliniji. Stotine strunjaka, od kojih su mnogi upueniji u delfinsku psihologiju nego on, jedva ekaju da se ukljue. Centar e ga verovatno zadr ati, delom iz zahvalnosti, ali da li zaista eli da ostane? Ma koliko voleo delfine i more, u poslednje vreme je bio sve nemirniji. "Fejgine, ao mi je to sam u poetku bio onako grub. Voleo bih da ujem zbog ega si me zvao... pod uslovom da shvati da je moj odgovor i dalje ne." Fejgin je za u kao li em. "Nameravao sam da te pozovem na mali, prijateljski sastanak sa nekim val janim biima raznih vrsta, na kome e se raspravljati o va nom problemu isto intelektua lne prirode. Sastanak e se odr ati u etvrtak, u Posetilakom centru u Ensenadi, u jeda naest asova. Eventualnim dolaskom ne preuzima nikakve obaveze." D ekob se za trenutak zamislio. "Znai, Itiji? Koji? O emu je re?" "Avaj, D ekobe, nisam ovla en ni ta da ka em, bar ne preko telija. Pojedinosti e m orati da saekaju dok doe , ako doe , u etvrtak."

D ekoba je smesta obuzela sumnjiavost. "Reci mi, taj 'problem' nije politike prirode? Poinje tako da mi zvui." Tuineva slika postala je gotovo nepokretna. Vrlo polako je pomerao zelenu masu, kao da razmi lja. "Nikada nisam razumeo, D ekobe", konano je nastavio raspevani glas, "za to ne ko sa takvim poreklom toliko malo pola e na razmenu oseanja i potreba koju naziva 'p olitikom'. Da je metafora odgovarajua, rekao bih da mi je 'politika u krvi'. U tv ojoj sigurno jeste." "Ne upetljavaj u to moju porodicu! Samo bih da znam za to bih ekao do etvrtk a da saznam ta je uop te posredi!" Kanten je ponovo oklevao. "Ima nekih... vidova tog pitanja koje nije mudro odavati u etar. Nekolik o zatvorenijih grupa unutar tvoje kulture verovatno bi pogre no upotrebile te poda tke kad bi... doznali za njih. U svakom sluaju, uveravam te da e tvoje ue e biti isto t ehnike prirode. elimo da iskoristimo tvoje znanje i ve tine koje si koristio u Centr u." Koje ta, pomislio je D ekob. Potrebno je tebi i ne to vi e. Dobro je poznavao Fejgina. Ako ode na sastanak, Kanten e svakako poku ati d a ga upotrebi kao mamac za neku neverovatno slo enu i opasnu pustolovinu. Dotini tui nac to mu je ve tri puta priredio. Prva dva puta D ekobu nije smetalo. Ali tada je bio drugaija linost, ljubite lj takvih stvari. A onda je do la Igla. Trauma u Ekvadoru mu je potpuno izmenila ivot. Nije i mao nimalo elje da ponovo proe kroz tako ne to. Pa ipak, D ekob je osetio duboko oklevanje da razoara starog Kantena. Fejgi n ga zapravo nikada nije slagao, a on je bio jedini Iti koji je neprikriveno cen io ljudsku kulturu i istoriju. Iako je fiziki bio najtuinskiji od svih vanzemaljac a, Fejgin je od svih njih najupornije poku avao da razume Zemljane. Najsigurnije bi bilo da lepo ka em Fejginu istinu, pomislio je D ekob. Ako p one da me suvi e gnjavi, ispriau mu o svom mentalnom stanju - o eksperimentima sa sam ohipnozom i udnim ishodima koje sam dobio. Nee me suvi e pritiskati ako budem zahtev ao fer-plej. "U redu", uzdahnuo je. "Pobedio si, Fejgine. Doi u. Samo, ne oekuj da u izig ravati glavnu zvezdu predstave." Fejginov smeh je imao prizvuk umskog vetra. "Ne brini zbog toga, prijatel ju De kobe! U ovoj predstavi niko nee ni pomisliti da si ti zvezda!" Sunce je jo bilo na obzorju kada je po ao du gornje palube ka Makakainim oda jama. Naginjalo se, mutno i narand asto, kroz retke oblake na zapadu - dobroudna, b ezlina kugla. Za trenutak je zastao kraj ograde da u iva u bojama zalaska i mirisu mora. Sklopio je oi i pustio da mu sunce zagreje lice, da zraci prodru pod ko u k ao ne no, tamnee ubeivanje. Konano je prebacio obe noge preko ograde i skoio na donju palubu. Oseanje napetosti i energije gotovo je potpuno potisnulo umor napornog da na. Poeo je da mumla nekakvu melodiju - potpuno fal , naravno. Kada je pri ao bazenu, kraj ivice se pojavila umorna delfinka. Makakai ga je pozdravila pesmom na trinarnom, prebrzo da bi je razumeo, ali zvualo je prilino opako. Ne to u vezi sa njegovim seksualnim navikama. Delfini su priali ljudima mas ne viceve hiljadama godina pre no to su ljudi poeli da ih odabiraju i gaje kako bi stekli um i govor, pa su poeli da ih shvataju. Makakai je verovatno daleko mudri ja od svojih predaka, pomislio je D ekob, ali oseanje za humor jo joj je sasvim delf insko. "Pa", rekao je. "Ko se to danas naradio?" Poprskala ga je vodom, slabije nego obino, i rekla ne to to je zvualo kao "Ff fi ssse!" Ali pri la je bli e kada se sagnuo da spusti ruku u vodu i pozdravi je. 2. KO ULJE I KO E Stara severnoamerika vlada odavno je podigla Granini pojas, kako bi kontro lisala kretanje preko meksike granice. Tamo gde su se dva grada nekada dodirivala stvorena je pustinja.

Posle Preokreta i uni tenja ugnjetavake 'Birokratije' starih sindikalnih vl ada, vlasti Konfederacije pretvorile su itavu oblast u park. Granina zona izmeu San Franciska i Tihuane sada je predstavljala jedno od najveih umovitih podruja ju no od parka Pendleton. Ali to se menjalo. Dok je vozio iznajmljeni auto ka jugu, izdignutim aut o-putem, D ekob je video nagove taje da se pojas vraa staroj svrsi. Radnici su sa obe strane puta sekli drvee i podizali vitke, crveno-bele stubove na svakih sto meta ra ka istoku i zapadu. Stubovi su bili sramotni. Odvratio je pogled. Ogroman belo-zeleni znak irio se nad putem tamo gde je niz stubova presec ao saobraajnicu. Nova Granica: Rezervat vanzemaljaca u Baji Stanivnici Tihuane koji su ne-graani neka se jave u Gradsku kuu radi izda ne nadoknade za preseljenje! D ekob je odmahnuo glavom. "Oderint dum metuant", promrmljao je. Neka slob odno mrze, samo dok se pla e. Pa ta ako je neko u tom gradu proveo itav ivot. Ako nij e dobio pravo glasa, mora da se skloni u stranu kada naie napredak. Tihuana, Honolulu, Oslo i desetak drugih gradova bili su predvieni za nov o pro irenje Iti rezervata. Pedeset ili ezdeset hiljada Uslovnjaka, privremenih i s talnih, morae da se preseli kako bi ti gradovi bili 'bezbedni' za mo da hiljadu van zemaljaca. Stvarne nedae bie male, naravno. Veina Zemlje i dalje je zatvorena za It ije i ne-graani jo imaju dovoljno mesta. Osim toga, vlada daje velike od tete. Ali na Zemlji su se ponovo pojavile izbeglice. Na ju nom kraju Pojasa iznenada je iznikao grad. Mnoge zgrade bile su u pan skom i neo panskom stilu, ali nad njima su se pokazivali arhitektonski eksperiment i tipini za savremene meksike gradove. Ovde su sve zgrade bile bele i plave. Saobr aaj sa obe strane auto-puta ispunjavao je vazduh tihim elektrinim brujanjem. Svuda nad gradom, zeleno-beli metalni znaci, nalik na onaj kraj granice, objavljivali su nadolazeu promenu. Ali jedan, blizu auto-puta, bio je umrljan cr nom sprej-bojom. Pre no to mu je nestao sa vidika, D ekob je razabrao grubo na kraban e rei 'Okupacija' i 'Invazija'. To je uinio neki stalni Uslovnjak, pomislio je. Jedan graanin sigurno nee p reduzeti ne to tako nastrano kad ima na raspolaganju hiljade zakonitih naina da izr azi svoje mi ljenje. A privremeni Uslovnjak, osuen na uslovnost zbog nekog zloina, n e bi eleo da mu se kazna produ i. Privremenjak bi shvatio koliko je izvesno da e ga uhvatiti. To je bez sumnje neki siroti Stalni, suoen sa izgnanstvom, dao odu ka svoji m oseanjima, ne marei za posledice. D ekob je saoseao sa njim. Nesrenik je sada ve sigu rno u zatvoru. Iako ga politika nije naroito zanimala, D ekob je poticao iz porodice polit iara. Dvojica njegovih dedova bili su heroji Preokreta, kada je mala grupa tehnok rata uspela da poru i Birokratiju. Porodina politika prema zakonima o Uslovnosti po drazumevala je divlje protivljenje. D ekobu je poslednjih godina pre lo u naviku da izbegava seanja na pro lost. Ip ak, sada mu se slika sama pojavila u umu. Letnja kola klana Alvarez upriliena je u brdima iznad Karakasa... u istoj onoj kui gde su D ozef Alvarez i njegovi prijatelji kovali planove pre trideset god ina... i tu je ujka D eremi dr ao predavanje pred D ekobovim roacima i usvojenim roacima koji su slu ali, olienje po tovanja spolja i letnje dosade iznutra. A D ekob se zavuka o u ugao, eljan da se vrati u svoju sobu, do 'tajne opreme' koju je sklopio zajed no sa usvojenom sestrom, Alisom. Blag i samouveren, D eremi je bio tek na pragu srednjih godina, sve uticaj nija linost u Skup tini Konfederacije. Uskoro e postati voa klana Alvarezovih, progur av i se pored starijeg brata D emsa. Ujka D eremi je priao kako je stara Birokratija naredila da svi ljudi moraj u proi testove 'nasilnikih sklonosti', a oni koji bi na testu pali bili su pod sta lnim nadzorom - Uslovnjaci.

D ekob se tano seao rei koje je njegov ujak izgovorio tog popodneva, kada se Alisa u unjala u biblioteku, sa svojih dvanaest godina i licem koje je zrailo od uz buenja kao da e se pretvoriti u novu. "...Ulo ili su ogromne napore da ubede stanovni tvo", govorio je D eremi tihim , dubokim glasom, "da e zakoni smanjiti kriminal. I zaista su imali uticaja. Poje dinci sa radio-predajnikom u zadnjici naje e dvaput promisle pre no to nanesu zlo svo jim bli njim. Kao i sada, graani su voleli zakone o Uslovnja tvu. Nije im bilo te ko da zab orave kako ti zakoni naru avaju sva tradicionalna ustavna i procesna prava. Veina i h je ionako ivela u zemljama koje nisu imale te lepote. A kada je rupa u tim zakonima omoguila D ozefu Alvarezu i njegovim prijatel jima da povuku i same Birokrate za u i - pa, trijumfalni graani su jo vi e zavoleli Us lovnja tvo. Voama Preokreta ne bi koristilo da su dalje produbljivali taj problem. Imali su sasvim dovoljno posla sa uspostavljanjem Konfederacije..." D ekob je po eleo da provri ti. Matori ujka D eremi neprekidno brblja o prastari m glupostima, a Alisa - srena Alisa na koju je do ao red da rizikuje bes odraslih i sedi kraj prikljuka kojim su prislu kivali kuni svemirski prijemnik - ta li je to ula ?! Mora da je svemirski brod! To bi bio tek trei koji se vratio! Samo time s u se mogli objasniti poziv Svemirskim rezervistima i itava gu va u istonom krilu, gd e su odrasli imali laboratorije i kancelarije. D eremi je i dalje razglabao o nedostatku saoseanja kod javnog mnjenja, ali D ekob ga nije ni video ni uo. Dr ao je zaleen izraz lica dok se Alisa saginjala da ap ne - ne, da dahne od uzbuenja - njemu na uvo. "Vanzemaljci, D ekobe! Dovode vanzemaljce! U sopstvenim brodovima! Oh, D ejk , 'Vesarijus' nam donosi Itije!" D ekob je tada prvi put uo tu re. esto se pitao je li je mo da ba Alisa skovala. Tada, sa deset godina, upitao se da li su "i ti" drugi nekakve ljudo derne ivotinj e. Dok se vozio nad ulicama Tihuane, shvatio je da na to pitanje jo nije odg ovoreno.

Na vi e glavnih raskrsnica primetio je da je umesto zgrade na uglu postavl jen areni 'Kiosk za osve enje vanzemaljaca'. Promaklo je i nekoliko otvorenih autob usa, prepravljenih tako da odgovaraju i ljudima i vanzemaljcima - kako onima koj i pu u, tako i onima koji su visoki po tri metra i hodaju. Dok je prolazio kraj Gradske kue, D ekob je ugledao desetak 'Ko a' kako demon strira. Bar su izgledali kao Ko e: ljudi obueni u krzna, sa plastinim dejim kopljima u rukama. Ko bi se drugi tako obukao po ovakvom vremenu? Pojaao je ton na radiju u kolima i pritisnuo dugme za kontrolu glasom. "Mesne vesti", rekao je. "Kljune rei: Ko e, Gradska kua, demonstracije." Posle samo trenutne pauze, iza kontrolne table se zauo mehaniki glas sa pr imetnim izoblienjima od kompjuterske obrade vesti. D ekob se upitao da li e ikada ta j glas zvuati kao pravi. "Kratki pregled vesti." Ve taki glas imao je oksfordski naglasak. "Izvod: d anas, 12. januara 2246, vreme: devet i etrdeset jedan, dobro jutro. Trideset seda m osoba demonstrira pred Gradskom kuom u Tihuani, potpuno zakonito. Prijavljeni r azlog, iznet u prilogu, jeste irenje Rezervata za vanzemaljce. Molim da me prekin ete ukoliko elite da dobijete prikaz njihovog registrovanog manifesta za protest. " Ma ina je zastala. D ekob nije rekao ni ta, ve se pitajui eli li da uje ostatak i voda. Dovoljno dobro je poznavao pobunu Ko a protiv znaenja Rezervata: da barem nek i ljudi nisu pogodni za kontakte sa vanzemaljcima. "Dvadeset est od trideset sedam demonstranata nose Uslovnjake predajnike", nastavio se izve taj. "Ostali su, naravno, graani. Na irem podruju Tihuane, odnos je jedan Uslovnjak prema sto dvadeset etiri graanina. Sudei po odei i pona anju, demonst ranti su, izgleda, pripadnici pokreta Neolitske etike, popularno zvani 'Ko e'. Po to se nijedan od graana meu njima nije pozvao na pravo privatnosti, mo e se sa sigurno u rei da su njih trideset od trideset sedam stanovnici Tihuane, a ostalo su posetio ci..."

D ekob je pritisnuo dugme i glas je uutao usred reenice. Prizor kraj Gradske kue odavno mu je nestao sa vidika, a to je ionako sve zajedno stara pria. Sukob mi ljenja oko pro irenja rezervata za vanzemaljce podsetio ga je kako ve vi e od dva meseca nije posetio ujka D emsa u Santa Barbari. Matori dave je verovat no preko klempavih u iju zatrpan poslom oko tu bi u ime pola Uslovnjaka iz Tihuane. Ipak, primetie ako D ekob ode na dugo putovanje, a da se ne oprosti, bilo sa njim b ilo sa nekim drugim ujakom, tetkom ili roakom iz bunog, tvrdoglavog klana Alvarezo vih. Dugo putovanje? Kakvo dugo putovanje? - iznenada je pomislio. Nikuda ja ne idem! Ali deo uma predvien za takve stvari nanju io je ne to u sastanku koji je saz vao Fejgin. Obuzelo ga je oseanje i ekivanja, a istovremeno i elja da ga suzbije. I j edno i drugo bilo bi neobino, da ih nije tako dobro poznavao. Neko vreme je utke vozio. Uskoro su grad zamenila otvorena polja, i saobr aaj je oslabio. Narednih dvadeset kilometara vozio se pod suncem koje mu je greja lo levu ruku i sa uskovitlanim sumnjama u umu. Uprkos nemiru koji je donedavno oseao, oklevao je da prizna kako je vreme da napusti Centar za Uzdizanje. Rad sa delfinima i impanzama je fantastian i dale ko ujednaeniji (posle prvih haotinih nedelja tokom sluaja Vodene Sfinge) od njegovo g ranijeg zanimanja detektiva za naune zloine. Osoblje u Centru je posveeno poslu i , za razliku od mnogih drugih naunih institucija na Zemlji u to vreme, optimistino . Oni se bave poslom od ogromnog znaaja i nee postati suvi ni im se Ogranak Bibliotek e u La Pazu potpuno dovede u radno stanje. Ali, najva nije od svega, stekao je prijatelje i ti prijatelji su mu pomag ali tokom poslednje godine kada je poeo da polako povezuje u celinu rastrzane del ie sopstvenog uma. Naroito Glorija. Morau da uinim ne to sa njom ako ostanem, pomislio je. I to vi e od drugarskog dahtanja kojim smo se dosada bavili. Njena oseanja postaju oigled na. Pre katastrofe u Ekvadoru i gubitka koji ga je doveo u Centar u potrazi za radom i mirom, D ekob bi znao ta treba da uini i imao bi hrabrosti da to i ostvar i. Ali sada su mu se oseanja pretvorila u ustajalu baru tinu. Pitao se da li e ikada uspeti da ostvari odnos dublji od usputne ljubavi. Pro le su duge dve godine od Tanjine smrti. Bio je usamljen, ponekad, uprk os poslu, uprkos prijateljima i uprkos fantastinim igrama kojima je zabavljao svo j um. Tlo je postalo brdovito i smee. Dok je posmatrao kako promiu kaktusi, D ekob se zavalio u sedi tu da u iva u sporom ritmu vo nje. Telo mu se ak i sada blago njihal o, kao da je jo na moru. Okean je plaviasto svetlucao iza bre uljaka. to ga je krivudavi put nosio bl i e mestu sastanka, to je vi e eleo da se nae tamo, na palubi: da tra i pogledom prva po vijena lea i prvo podignuto peraje Sive seobe, da oslu kuje pesmu voe kitova. Kada je zaobi ao jedno brdo, nai ao je na parkinge sa obe strane puta, gusto popunjene malim elektrinim konzervama nalik na njegovu. Na vrhovima nekoliko nar ednih brda bile su desetine ljudi. D ekob je prebacio vozilo u automatski upravljanu traku sa desne strane, k ako bi mogao da polako vozi i odvoji pogled od auto-puta. ta se tamo de ava? Dvoje odraslih i nekoliko dece upravo je rastovarivalo auto sa leve strane puta, vadei izletnike korpe i dvoglede. Bili su upadljivo uzbueni. Izgledali su kao obina porod ica na nedeljnom izletu, osim to su svi bili obueni u srebrne ogrtae sa zlatnim aram a. Veina sveta na brdu nad njima bila je slino odevena. Mnogi su imali male telesk ope, usmerene uz put, ka neemu to je brdo zdesna zaklanjalo pred D ekobovim pogledom . Masa na tom brdu prilje no je nosila neandertalsku opremu. Ovi 'potpuni kr omanjonci' ipak su napravili kompromis. Imali su svoje teleskope, kao i rune sato ve, radio-aparate i megafone, a ne samo kobajagi sekire i koplja. Nikakvo udo to su se dve grupe smestile na odvojenim brdima. Jedino u emu s u se Ko ulje i Ko e ikada slagali bila je mr nja perma karantinu za Vanzemaljce. Nad auto-putem izmeu dva brda protezao se ogroman natpis.

REZERVAT ZA VANZEMALJCE U BAJI Uslovnjacima pristup dozvoljen samo uz posebno odobrenje Ako dolazite prvi put, javite se u informacioni centar Molimo bez feti a i neolitske odee Prijavite 'Ko e' u informacionom centru. D ekob se nasme io. Poslednje nareenje ostavilo je 'novinama' odre ene ruke. Sv i kanali bili su puni crtanih filmova u kojima su posetioci Rezervata primorani da slju te sopstveni telesni pokriva, dok ih par zmijolikih Itija gleda sa odobrava njem. Parkirana kola stapala su se pri vrhu. Kada je D ekobov auto stigao dotle, pojavila se Granica. Du irokog pojasa ogoljenog tla koji se pru ao sa istoka na zapad i la je nova linija prugastih stubova, ovaj put potpuna. Boje su sa mnogih izbledele. Pra ina j e prekrila okrugle svetiljke na vrhu svakog od njih. Svuda prisutni U-tragai ovde su delovali kao vidljivo re eto, propu tajui graan e da slobodno ulaze i izlaze iz Iti rezervata, a upozoravajui Uslovnjake da se dr e podalje, kao i vanzemaljce da ne izlaze napolje. Bilo je to surovo podseanje na i njenicu koju je veina ljudi pa ljivo izbegavala: da su dobrom delu oveanstva ugraeni p redajnici, po to im vei deo ne veruje. Veina nije elela dodir izmeu vanzemaljaca i oni h koji su psiholo kim testovima procenjeni kao 'skloni nasilju'. Granica je oito dobro dejstvovala. Masa sa obe strane postajala je sve gu a, a kostimi sve udniji, ali sve se zavr avalo na korak od severnog kraja niza U-stan ica. Deo Ko a i Ko ulja svakako su bili graani, ali dr ali su se svoje strane, zajedno sa drugarima - iz utivosti, a mo da i iz protesta. Masa je bila najgu a tik pred severnim delom Granice. Tu su Ko ulje i ko e gest ikulirali pred motoristima koji su brzo prolazili. D ekob se dr ao automatske trake i osvrtao se, zaklanjajui oi od sunca i u ivajui u predstavi. Jedan mlad mu karac sa leve strane, umotan u srebrni saten od glave do pet e, d ao je transparent: 'I ljudska vrsta je Uzdignuta: pustite napolje na e roake Iti je!' Tano preko puta njega, jedna ena je dr ala traku razapetu izmeu dva koplja: " Mi smo uspeli sami... napolje sa Itijima!" Mali prizor u kome se sve sa imalo. itav svet ekao je da vidi jesu li u prav u sledbenici Darvina ili po tovaoci fon Denikena. Ko e i Ko ulje bili su samo najfanat iniji slojevi u pukotini koja je podelila oveanstvo u dve filozofske kole. Pitanje: kako je homo sapiens postao mislee bie? Da li Ko ulje i Ko e predstavljaju samo to? Ko ulje su dovele ljubav prema vanzemaljcima gotovo do granice pseudo-reli gijske manije. Histerina ksenofilija? Neoliani, sa svojom ljubavlju prema odei i ve tinama peinskih ljudi; da li su njihovi pozivi na 'nezavisnost od uticaja Itija' zasnovani na neem dubljem - str ahu od nepoznatih, monih tuinaca? Na ksenofobiji? D ekob je bio siguran samo u jedno. Ko ulje i Ko e imaju zajedniko oseanje gaenja . Gaenja nad opreznom politikom Konfederacije prema vanzemaljcima. Gaenje nad zako nima o Uslovnja tvu koji su mnoge od njih dr ali u nekoj vrsti logora. Gaenja nad sve tom u kome vi e niko ne mo e biti siguran u svoje korene. Jedan neobrijani starac uhvatio je D ekobov pogled. unuo je kraj puta, poeo d a poskakuje i pokazuje na zemlju izmeu nogu, viui kroz pra inu koju je masa podigla. D ekob je usporio dok se pribli avao. Starac je imao na sebi krznenu jaknu i rukom ivene ko ne pantalone. Kako se D ekob pribli avao, skakao je i vikao sve pomamnije. "Ka-ka!" vikao je, kao da upuuje stra nu uvredu. Zapenio je i ponovo pokaza o na zemlju. "Ka-ka! Ka-ka!" Zbunjen, D ekob je gotovo zaustavio auto. Ne to mu je proletelo sleva, tik ispred lica, i udarilo o prozor pred suvo zakim mestom. Zauo se udar i na krovu, a sledeeg asa auto je bio zasut pljuskom ljunk a, iji su mu udari zvonili u u ima.

Brzo je podigao prozor sa leve strane, iskljuio automatsko upravljanje i pojurio napred. Tanu ni metal i plastika malog vozila ulubljivali su se pri svakom pogotku. Iznenada su se na prozorima sa obe strane pojavila lica: gruba i mlada , sa viseim brkovima. Momci su trali pored auta koji je nesigurno ubrzavao, udaraj ui ga pesnicama i viui. Po to je Granica bila samo nekoliko metara dalje, D ekob se nasmejao i re io d a sazna ta se de ava. Popustio je pritisak na dugmetu za ubrzanje i okrenuo se da u pita mladia koji je trao tik pored njega, tinejd era obuenog kao kakav junak iz naune fantastike dvadesetog veka. Masa sa obe strane puta pretvorila se u razmazanu mr lju lica i transparenata. Ali pre no to je stigao da progovori, auto se zatresao od glasnog pucnja. Na prednjem staklu pojavila se rupa, a kabina se ispunila mirisom dima. D ekob je poterao kola punom snagom ka Granici. Niz prugastih stubova je p rohujlao i odjednom je bio sam. U retrovizoru je video maloprea nje saputnike kako se okupljaju. Mladii su vikali dok se udaljavao, podi ui pesnice iz rukava futuristik e odee. Iskezio se i otvorio prozor da im uzvrati mahanjem. Kako li u ovo da objasnim agenciji za iznajmljivanje vozila, upitao se. D a im ka em kako su me napale snage imperije Ming, ili da se nadam kako e poverovati u istinu? Nije bilo govora o pozivanju policije. Lokalne vlasti prvo bi morale da ponu U-potragu. A nekoliko U-predajnika meu tolikom masom zaas se izgubi. Osim toga , Fejgin ga je zamolio da doe bez ikakvog isticanja. Spustio je prozore da bi povetarac razneo dim. Dodirnuo je vrhom prsta r upu od metka na staklu i zaueno se nasme io. Zapravo si u ivao u tome, zar ne? - pomislio je. Jedna je stvar kad te zapljusne adrenalin, a sasvim je druga kad se nasm eje opasnosti. Oseanje odu evljenja tokom incidenta na granici zabrinulo je D ekoba da leko vi e od nasilnosti gomile... jer to je bilo simptom pro losti. Pro ao je minut-dva, a onda se sa kontrolne ploe oglasio zvuk. Podigao je pogled. Autostoper? Ovde? Dalje niz put, manje od pola kilome tra pred njim, ovek kraj ivice puta dr ao je asovnik tako da presee kontrolni zrak. K raj nogu je imao dve torbe. D ekob je oklevao, ali unutar Rezervata pristup su imali samo graani. Zaust avio se uz ivicu, nekoliko metara dalje od stopera. Momak mu je izgledao pomalo poznato: rumen oveuljak u tamnosivom klasinom o delu. Trbuh mu se zatalasao dok je vukao te ke torbe do auta. Lice mu se znojilo k ada se sagnuo da proviri kroz prozor. "Bo e, kakva vruina!" jeknuo je. Govorio je klasian engleski, ali uz jak fra ncuski naglasak. "Nikakvo udo da niko ne koristi automatsku traku!" nastavio je, bri ui elo ma ramicom. "Voze brzo da bi imali ventilaciju, da? Ali vi ste mi poznati, mora da smo se ve sreli. Ja sam Piter Larok... ili Pjer, ako elite. Iz 'Monda'." D ekob se trgao. "Oh, da. Larok. Sretali smo se ranije. Ja sam D ekob Demva. Uskaite, idem s amo do informacionog centra, ali odande ete lako uhvatiti autobus." Nadao se da mu se oseanja ne pokazuju na licu. Za to nije prepoznao Laroka dok se jo kretao? Mogao je da se ne zaustavi. Zapravo, nije imao ne to naroito protiv oveuljka... sem to je ovaj bio u asno uo bra en i pun stavova koje je nametao svakom ivom i u svakoj prilici. U mnogo emu je bio sjajna linost. U svakom sluaju, denikenovska tampa ga je veoma cenila. De kob je i tao nekoliko Larokovih lanaka i stil mu se dopao, ali sadr aj ne. No, Larok je pripadao grupi novinara koji su ga progonili nedeljama po to je razre io tajnu Vodene Sfinge, a pri tome je pokazao daleko najmanje takta. lanak za 'Mond' na kraju je ispao lepo napisan, ak i pohvalan. Ali to nije vredelo ono like jurnjave. D ekobu je bilo milo to novinari nisu uspeli da ga nau posle ne to ranijeg fij aska u Ekvadoru, haosa kod Vanila Igle. U to vreme, ne bi bio u stanju da podnes e Laroka. I sada mu je bilo te ko da poveruje u njegov oito prenagla eni 'izvorni' nagl asak. Bio je ak upadljiviji nego pri poslednjem susretu, ako je to uop te mogue.

"Demva, pa naravno!" rekao je oveuljak. Ugurao je torbe izmeu sedi ta i smest io se. "Stvaralac i sakuplja aforizama! Strunjak za tajne! Jeste li do li da igrate pogaalica sa na im plemenitim meuplanetnim gostima? Ili ste na putu za Veliku Biblio teku u La Pazu?" D ekob se vratio u automatsku traku, pri eljkujui da sazna ko je zapoeo maniju 'izvornih naglasaka iz zemlje porekla'. Toga bi trebalo pod hitno zadaviti. "Do ao sam kao savetnik, a moji poslodavci su delom i vanzemaljci, ako ste na to mislili. Ali pojedinosti ne mogu da otkrijem." "Ah, da, tako tajanstveno!" Larok je aljivo pretio prstom. "Ne biste smel i da tako zadirkujete jednog novinara! Mogao bih da od va eg posla napravim posao sebi! Ali vi, vi se sigurno pitate ta dovodi vrhunskog reportera 'Monda' na ovo z abito mesto, da?" "Zapravo", odgovorio je D ekob, "vi e me zanima kako se desilo da stopirate usred ovog zabitog mesta." Larok je uzdahnuo. "Zabito mesto, zaista! Ba tu no to plemeniti vanzemaljci koji nas poseuju mor aju da ue ovde i u drugim pustinjama, kao to je va a Aljaska!" "I Havaji, Karakas i ri Lanka, prestonice Konfederacije", dodao je D ekob. "Ali stvarno, otkuda vi..." "Kako to da su me poslali ovamo? Da, naravno, Demva! Ali mo da bismo mogli da se malo razonodimo va om dobro poznatom nadareno u za tajne! Hoete li da pogaate?" D ekob se uzdr ao da ne zajei. Pru io je ruku da premesti auto iz automatske tr ake i pritom poveao brzinu. "Imam bolju ideju, Larok. Po to neete da mi ka ete otkuda ste se stvorili da stopirate usred pustinje, mo da ete biti voljni da mi razjasnite jednu drugu tajnu. " Opisao je prizor kraj Granice. Izostavio je sam kraj, nadajui se da Larok nije primetio rupu u staklu, ali pa ljivo je opisao pona anje starca koji je uao. "Pa naravno!" uzviknuo je Larok. "To je vrlo lako! Izraz koji ste malopr e upotrebili, stalni uslovnjak, kada se ka e na engleskom, u asna klasifikacija koja oveka li ava prava, roditeljstva, glasanja..." "Hej, ve se sla em! Po tedite me govora." D ekob se zamislio. Da vidimo. 'Perma nent Probationer'? "Oh... ini mi se da shvatam." "Da, nesrenik je samo uzvraao ravnom merom! Vi, graani, zovete ga 'pi-pi'.. . pa zar nije pravedno da on vas optu i da ste 'karantinske kirajd ije'? Otuda ono k a-ka!" D ekob se, uprkos svemu, nasmejao. Put je poeo da skree. "Pitam se to su se svi ti ljudi okupili kraj Granice. Kao da su nekoga eka li." "Kraj Granice?" ponovio je Larok. "Ah, da. ujem da se to de ava svakog etvrt ka. Itiji iz Centra idu da gledaju ne-graane, a ovi, opet, dolaze da gledaju Itij e. Grozno, da? ovek ne zna ko kome baca kikiriki!" Put je zaokrenuo oko brda i ugledali su odredi te. Informacioni centar, nekoliko kilometara severno od Ensenade, predstavlj ao je razbacasno naselje itijskih stanova, javnih muzeja i, skrivenih pozadi, ba raka za granine patrole. Pred prostranim parkingom stajala je glavna zgrada, gde su one koji prvi put dou poduavali Galaktinskom protokolu. Stanica je bila na malom platou, izmeu auto-puta i okeana, pru ajui pogled n a obe strane. D ekob je parkirao auto blizu glavnog ulaza. Larok je ne to mozgao, iznenada jo crveniji. Naglo je podigao pogled. "Znate da sam se alio, malopre, kada sam govorio o kikirikiju. Samo sam s e alio, da?" D ekob je klimnuo glavom, pitajui se ta ga je spopalo. udno. 3. GE TALT D ekob je pomogao Laroku da prenese torbe do autobuske stanice, a onda je obi ao oko glavne zgrade kako bi na ao mesto na kome bi posedeo. Ostalo je deset min uta do termina kada je trebalo da se pojavi na sastanku. Tamo gde je graevina gledala na malu luku na ao je prostor u senci drvea, sa

izletnikim stolovima. Seo je na jedan od njih, sa nogama na klupi. Dodir hladne keramike ploe i povetarac sa okeana prodirali su mu kroz odeu i odnosili mu crvenil o sa ko e i znoj sa odee. Nekoliko minuta mirno je sedeo, pu tajui da mu se ukoeni mi ii lea i vrata opu ta u jedan po jedan i odmarajui se od napora vo nje. Usmerio se na malu jedrilicu, bro di iji su jarbol i preke bili obojeni zelenije od okeana. Potom je pustio da mu se preko oiju spusti trans. Lebdenje. Ispitivao je ono to su mu ula saop tavala i odbacivao jedno po jed no. Usmerio se na mi ie, kako bi odbacio oseaje i napetost. Udovi su mu postepeno po stali neosetljivi i daleki. Butina ga je uporno svrbela, ali ostavio je ake u krilu sve dok nije pro lo samo od sebe. Slani miris mora bio je prijatan, ali je ipak smetao. Odagnao ga je. Prigu io je zvuke sopstvenog srca oslu kujui ih sa tolikom pa njom da su postali su vi e poznati da bi ih primeivao. Kao to je inio mnogo puta za protekle dve godine, D ekob je vodio trans ka f azi katarze, u kojoj su se slike pojavljivale i nestajale neverovatno brzo, u za leujuem bolu, dok su dva dela u njemu, silom razdvojena, poku avala da se spoje u ce linu. U tom procesu nikada nije u ivao. Bio je sam, gotovo. Ostao je samo amor glasova koji su mrmljali bezglasne odlomke fraza na ivici znaenja. Za trenutak mu se uinilo da uje Gloriju i D onija ka ko se prepiru oko Makakai, a onda i samu Makakai kako teke ne to bezobrazno na prost akom trinarnom. Pa ljivo je vodio svaki zvuk, ekajui onaj koji je do ao, kao i obino, sa predvi dljivom naglo u: Tanjin glas kako dovikuje ne to to ne mo e sasvim da razume, dok pada p okraj njega, ispru enih ruku. I dalje ju je uo dok je padala preostalih trideset ki lometara do tla, pretvarajui se u sitnu iskricu, a potom nestajui... i dalje doziv ajui. Potom je i taj glas izbledeo, ostavljajui ga ovaj put u veoj nelagodnosti nego obino. Kroz um mu je sevnula divlja, preterana verzija neprilike kraj Granine zo ne. Ponovo se vratio tamo, sada meu uslovnjacima. Bradati ovek obuen kao piktski ama n pru io mu je dvogled, uporno klimajui glavom. D ekob je uzeo dvogled i pogledao tamo kuda je ovek pokazivao. Video je, za magljenu od talasa vreline koji su se dizali sa auto-puta, autobus kako se zaust avlja tik sa druge strane niza prugastih stubova koji se pru ao ka oba obzorju. Sv aki stub kao da je dosezao ak do sunca. Potom je slika nestala. Uve banom ravnodu no u, D ekob je savladao isku enje da raz mi lja o njoj i dopustio umu da se potpuno isprazni. Ti ina i tama. Sedeo je u dubokom transu, oslanjajui se o svoj unutra nji sat koji e mu rei kada se pribli i vreme za izlazak. Polako se kretao izmeu znakova bez sadr aja i dugi h, poznatih znaenja koja nije mogao da prepozna niti da ih se seti, strpljivo tra ei klju. Znao je da je tu i da e ga jednog dana nai. Vreme je predstavljalo stvar kao sve druge, izgubljenu u dubokim prolazi ma. Mirnu tamu je rascepio, iznenada, o tri bol koji je prodro kroz sve ograde oko uma. Trebao mu je trenutak, venost koja je verovatno trajala stotinku sekund e, da ga lokalizuje. Bol je zapravo bilo blistavo plavo svetlo koje kao da mu se kroz sklopljene kapke zarilo u oi preosetljive od hipnoze. Sledeeg asa, pre no to j e stigao da reaguje, svetlo je nestalo. D ekob se za trenutak borio sa zbunjeno u. Poku ao je da se usmeri na izdizanje ka svesti, a u umu su mu, kao blicevi, praskala panina pitanja. Kakvo podsvesno stanje je predstavljalo to plavo svetlo? Krajiak neuroze koji se brani tako divlje mora znaiti nevolju! Kakav sam to skriveni strah dodirn uo? Dok se budio, vratio mu se sluh. Pred njim su se uli koraci. Izdvojio ih je iz zvukova vetra i mora, ali u transu su mu liili na tiho trupkanje kakvo bi odavao noj obuven u mokasine. Duboki trans konano se razbio, nekoliko sekundi posle subjektivnog bleska

svetla. Otvorio je oi. Pred njim je na nekoliko metara stajao visoki vanzemaljac . Prvi utisak govorio je o visini, belini i ogromnim crvenim oima. Svet se za trenutak zaljuljao. D ekob je brzo spustio ruke na sto i oborio glavu dok se smirivao. Sklopio je oi. Kakav trans! - pomislio je. Glava mi je te ka kao da e probiti Zemlju i poj aviti se sa druge strane! Jednom rukom je protrljao oi, a onda je ponovo oprezno podigao pogled. Vanzemaljac je jo bio tu. Znai, stvaran je. Bio je to humanoid, barem dva metra visok. Vei deo vitkog tela bio je zaklonjen dugakim, srebrnastim ogrtaem. ake, sklopljene spreda u Polo aj ekanja uz Po tovanje, bile su dugake, bele i sjajne. Klimnuo je krupnom, okruglom glavom na tankom vratu. Vanzemaljeve ispupene , crvene oi bez kapaka bile su krupne koliko i usne. Preovlaivale su itavim licem, na kome se nalazilo i nekoliko manjih organa sa nepoznatom svrhom. D ekob ovu vrst u nije poznavao. Oi su blistale od inteligencije. D ekob se naka ljao. I dalje je morao da se bori sa talasima vrtoglavice. "Oprostite... Po to se nismo zvanino upoznali, ja... ne znam kako da vam se obratim, ali pretpostavljam da ste do li po mene?" Krupna, bela glava klimnula je u znak potvrde. "Jeste li vi sa grupom u koju me je pozvao Kanten Fejgin?" Vanzemaljac je ponovo klimnuo glavom. To valjda znai 'da', pomislio je D ekob. Pitam se ume li da govori tim neza mislivim mehanizmom koji se krije iza ogromnih usana. Ali za to stvorenje samo stoji? Da li ne to u njegovom dr anju... "Treba li da pretpostavim da pripadate vrsti tienika pa ekate na dozvolu da govorite?" 'Usne' su se malo razdvojile i D ekob je za trenutak ugledao iza njih ne to blistavo belo. Vanzemaljac je ponovo klimnuo glavom. "Pa, onda, govorite, molim vas! Mi ljudi smo neverovatno nespretni u pro tokolu. Kako se zove ?" Glas mu je bio iznenaujue dubok. Govorio je jedva rastavljajui usne i prilin o u kajui. "Ja sam Kula, er. Po lali u me da vidim da e ni te i gubili. Ako poete a mnom, o ve ekaju. Ili, ako elite, mo ete na taviti meditaciju do aka anog vremena." "Ne, ne, idemo, svakako." D ekob je nesigurno ustao. Za trenutak je zatvor io oi kako bi oistio um od poslednjih ostataka transa. Pre ili kasnije morae da raz misli o onome to se maloas desilo, ali to e zasad morati da saeka. "Povedi." Kula se okrenuo i po ao laganim, glatkim pokretima ka jednim od bonih vrata Centra. Ovo je oito bio pripadnik rase ' tienika' - kojima jo traje vreme podreenosti rasi 'pokrovitelja'. Takva rasa se nisko kotirala u strogom galaktinskom poretku . D ekobu je, jo zbunjenom tananostima meugalaktinskih odnosa, bilo milo to je srenim sluajem ljudska rasa stekla bolje, makar i nesigurno, mesto u hijerarhiji. Kula ga je poveo uz stepenice do velikih hrastovih vrata. Otvorio ih je bez najave i po ao ispred D ekoba u sobu za sastanke. D ekob je ugledao dvoje ljudskih bia i, pored Kule, dvoje vanzemaljaca: jed an je bio mali i upav, a drugi jo manji i nalik na gu tera. Sedeli su na jastucima i zmeu bujnih sobnih biljaka i slikoprozora koji je gledao na zaliv. Poku ao je da sredi utiske o vanzemaljcima pre no to ga primete, ali imao j e samo asak pre nego to je neko izgovorio njegovo ime. "D ekobe, prijatelju! Kako ljubazno od tebe to si do ao da podeli svoje vreme sa nama!" Bio je to Fejginov melodini glas. D ekob se brzo osvrnuo po sobi. "Fejgine, gde...?" "Tu sam." Ponovo je pogledao grupu kraj prozora. Ljudi i upavi Iti su ustajali. Gu te roliko bie ostalo je na jastuku. D ekob je podesio vid i iznenada se jedna od 'sobnih biljaka' pretvorila u Fejgina. Srebrnasto oivieno li e starog Kantena tiho je zveckalo kao da odnekud dop

ire povetarac. D ekob se nasme io. Fejgin je predstavljao problem gde god bi se sreli. Kod humanoida se obino tra i lice, ili ne to to slu i toj svrsi. Obino se vrlo brzo pronae me to na vanzemaljevonm telu na koje se treba usmeriti. Gotovo uvek postoji deo tela kome se obraate - sedi te svesti tog drugog. K od ljudi i, vrlo esto, meu Itijima, centar je u oima. A Kanteni nemaju oi. D ekob je pretpostavljao da srebrnasti predmeti koji s tvaraju zvuk sitnih praporaca predstavljaju Fejginove svetlosne receptore. Da je to i tano, ni ta ne bi vredelo. ovek je morao da gleda u itavog Fejgina, a ne u neku taku njegove linosti. D ekob se stoga pitao ta je neverovatnije: to to voli vanzemalj ca uprkos tom nedostatku, ili to se i dalje osea nelagodno pred njim uprkos dugogo di njem prijateljstvu. Fejginovo tamno, lisnato telo pri lo je od prozora nizom izvijanja koji su naizmenino dovodili napred vorove korena. D ekob mu se umereno-formalno poklonio i e kao. "D ekobe Alvareze Demva, a-Human, ul-Delfin-ul-im, dobro nam do ao. Ovom siro tom stvorenju prija to te danas osea, jo jednom." Fejgin je jasno govorio, ali uz n ekontrolisani raspevani prizvuk zbog koga je zvuao kao da ima me avinu vedskog i kin eskog naglaska. Kanten je mnogo bolje govorio delfinski i trinarni. "Fejgine, a-Kanten, ab-Linten-ab-sikul-ul-Nish, Mihorki Kifu. Zadovoljst vo mi je da te ponovo vidim." D ekob se naklonio. "Ova cenjena bia do la su da razmene mudrost sa tobom, prijatelju D ekobe", r ekao je Fejgin. "Nadam se da si spreman za zvanino predstavljanje." D ekob je pripremio um da se usmeri na izuvijana imena vrsta tuinaca, barem koliko i za njihov izgled. Nizovi imena rasa pokrovitelja i tienika mnogo govore o njihovom statusu. Klimnuo je glavom Fejginu da nastavi. "Sada ti zvanino predstavljam Bubakuba, a-Pil, ab-Kisa-ab- Soro-ab-Hul-ab -Puber-ul-Gelo-ul-Pringa, iz Bibliotekog Instituta." Jedan vanzemaljac je istupio. D ekobu je na prvi pogled liio na etvorono nog, sivog, pli anog mecu. Ali iroka nju ka i prsten treplji oko oiju poni tio je taj utisak. To je, dakle, Bubakub, direktor Ogranka Biblioteke! Ogranak Biblioteke u La Pazu tro io je gotovo svu oskudnu zaradu koju je Zemlja ostvarila od Kontakta. ak i tako, najvei deo op tih napora da podese sitan 'provincijski' Ogranak prema lj udskim korisnicima bio je poklon ogromnog galaktinskog Bibliotekog Instituta, kao milostinja, kako bi se pomoglo 'zaostaloj' ljudskoj rasi da dostigne ostatak Ga laksije. Kao poglavar Ogranka, Bubakub je bio jedan od najznaajnijih vanzemaljaca na Zemlji! Ime njegove vrste podrazumevalo je visok status, vi i ak i od Fejginovo g! Ono 'ab' pre svake rei znailo je da je Bubakubovu vrstu do zrelosti odgaji la druga vrsta, koju je odgajila trea, i tako daleko unazad do tajanstvenih poetak a u vreme Praotaca... a od tih pokrovitelja etiri rase su jo bile ive negde u Galak siji. Takav lanac porekla znaio je ogroman ugled u raznorodnim galaktinskim kultu rama ija je svaka rasa svemirskih putnika (uz, izgleda, jedini izuzetak oveanstva) izrasla iz poluinteligentnog divlja tva uz pomo neke prethodne razumne rase. Re 'ul' pre drugih imena govorila je da je rasa Pila zauzvrat sama odgaji la dve nove kulture. I to znai ugled. Jedino to je spreilo Galaktince da potpuno prezru ljudske 'siroie' bila je s rena injenica da je ovek odnegovao dve nove inteligentne rase pre no to je 'Vesariju s' doneo na Zemlju kontakt sa Galaktinskom civilizacijom. Vanzemaljac se lako naklonio. "Ja sam Bubakub." Glas je zvuao ve taki. Dopirao je iz diska koji je Pil nosio oko vrata. Vodor! Znai, rasi Pila je potrebna ve taka pomo da govore engleski. Po jednos tavnosti naprave - mnogo manje od one koju su koristili vanzemaljci iji se matern ji jezik sastoji od cvranja i kre tanja - D ekob je pretpostavio da je Bubakub u stan ju da izgovara ljudske rei, ali u rasponu zvuka van doma aja ljudskog sluha. Odluio je da se pona a kao da stvorenje mo e da ga uje. "Ja sam D ekob. Dobro do li na Zemlju." Klimnuo je glavom. Bubakub je nekoliko puta nemo otvorio i zatvorio usta.

"Hvala", zazujao je Vodor, iskidanim, kratkim reima. "Drago mi je vde."

to sam o

"A meni je drago to mogu da vam budem domain." D ekob se naklonio tek ne to du blje nego to je to Bubakub uinio kada je istupio. Vanzemaljac je delovao zadovoljn o kada se vratio na mesto. Fejgin je nastavio sa predstavljanjem. "Ova valjana bia su od tvoje rase." Granicom sa nekoliko listova ovla je ma hnuo prema dvoje ljudi. Sedokosi gospodin u tvid odelu stajao je kraj visoke crn kinje u ljupkim najboljim godinama. "Sada u te upoznati", nastavio je Fejgin, "na manje formalan nain, kao to t o ljudi rade. D ekobe Demva, ovo su doktor Dvejn Kepler, iz ekspedicije 'Ponira u Sunce' i doktor Mildred Martini, sa Odeljenja za parapsihologiju Univerziteta u La Pazu ." Na Keplerovom licu preovlaivali su ogromni, opu teni brkovi. Nasme io se, ali D ekob je bio suvi e iznenaen da bi odogovorio na njegove utivosti sa vi e od jedne rei. Ekspedicija 'Ponira u Sunce'! Istra ivanje Merkura i Suneve hromosfere nedav no je izazvalo brojne rasprave na Skup tini Konfederacije. Struja 'prilagodi se i pre ivi' tvrdila je da nema nikakvog smisla toliko tro iti na znanje koje se mo e izvui iz Biblioteke, kada bi ista sredstva bila dovoljna za rad daleko veeg broja inae besposlenih naunika ovde na Zemlji, na projektima koji bi se mogli upotrebiti. St ruja 'dovoljni sami sebi' ipak je uspela da pobedi, uprkos pritisku denikenovske tampe. D ekobu je i sama pomisao da se ljudi i brodovi alju u zvezdu zvuala kao prv orazredno ludilo. "Kanten Fejgin vas je vrlo odu evljeno preporuivao", rekao je Kepler. Voa 'P oniraa u Sunce' se nasme io, ali oi su mu bile crvene. Izgledale su podbule od neke unutra nje brige. Uhvatio je D ekobovu desnicu obema rukama i stezao je dok je govor io. Glas mu je bio dubok, ali prilino drhtav. "Do li smo na Zemlju samo nakratko. Neizmerno nam je milo to vas je Fejgin nagovorio da doete. Zaista se nadamo da ete moi da nam se pridru ite na Merkuru i pom ognete nam svojim iskustvom u kontaktu izmeu vrsta." D ekob se trgao. A, ne, ovog puta nee , lisnato udovi te! Po eleo je da se okrene i prostreli Fejgina pogledom, ali ak i nezvanino meuljudsko upoznavanje zahtevalo j e da gleda ove ljude u lice i malo aska sa njima. Merkur, nije nego! Lice doktorke Martini lako se pretopilo u prijatan osmeh, ali izgledalo je da se dosauje dok su se rukovali. D ekob se pitao sme li da se raspita kakve veze ima parapsihologija sa sol arnom fizikom, a da to ne izgleda kao da je zainteresovan. Fejgin ga je pretekao . "Upliem se, to se, naelno gledano, smatra prihvatljivim u neformalnim razgo vorima meu ljudskim biima kada se desi pauza. Ostaje jo upoznavanje sa jednim cenje nim biem." Auh, pomislio je D ekob, nadam se da ovaj Iti ne spada u preosetljive. Okr enuo se prema gu terolikom vanzemaljcu, koji je ostao zdesna, kraj vi ebojnog zidnog mozaika. Ovaj je ustao sa jastuka i sada je i ao ka njemu na est nogu. Bio je manj e od metra dugaak i oko dvadeset centimetara visok. Pro ao je tik pored njega, ni n e pogledav i ga, i pri ao da se protrlja o Bubakubovu nogu. "Khm", rekao je Fejgin. "To je kuni ljubimac. Vredno bie sa kojim treba da te upoznam jeste valjani tienik koji te je doveo u ovu sobu." "Oh, izvinjavam se." D ekob se nasme io, a onda naterao sebe da se uozbilji. "D ekobe Demva, a-Human, ul-Delfin-ul-im, predstavljam ti Kulu, a-Pring, ab -Pil-ab-Kisa-ab-Soro-ab-Hul-ab-Puber, zamenika Bubakubovog u Biblioteci i predst avnika Biblioteke u projektu 'Ponira u Sunce'." Kao to je D ekob i oekivao, u imenu vrste bile su samo rase pokrovitelja. Pr ingi nemaju svoje tienike. Ipak, potiu iz Puber/Soro klana. Jednog dana imae visok s tatus kao lanovi drevne i mone zajednice. Primetio je da je i Bubakubova rasa isto iz Puber/Soro klana i po eleo da se seti jesu li upravo Pile pokrovitelji Pringim a. Vanzemaljac je istupio, ali nije ni poku ao da se rukuje. ake su mu bile du

gake i savitljive, sa po est prstiju. Izgledale su krhko. Kula je imao neki slab m iris, nalik na sve e poko enu travu, to nije bilo ni malo neprijatno. Ogromne crvene oi blesnule su kada se Kula naklonio posle zvaninog predsta vljanja. Itijeve 'usne' su se izvile, pokazav i par belih, blistavih, monih zuba jedan gore i jedan dole. Kada su se usne sklopile, zubi su se spojili uz belo, p orculansko 'klak!'. To ne mo e biti prijateljski gest u njegovom svetu, stresao se D ekob. Vanze maljac je verovatno pokazao ogromne zube u poku aju da opona a ljudski osmeh. Prizor je bio uznemirujui, ali u isto vreme i zanimljiv. D ekob se upitao emu ti organi sl u e. Osim toga, nadao se da e Kula ubudue dr ati sklopljene... usne. Lako mu je klimnuo glavom. "Ja sam D ekob." "Ja sam Kula, er", odgovorio je vanzemaljac. "Va a emlja je vrlo prijatna." Ogromne crvene oi sada su bile prazne. Kula se povukao. Bubakub ih je sve poveo ka jastucima kraj prozora. Mali Pil se pru io niice , a etiri simetrino rasoreene ruke visile su mu preko ivica jastuka. 'Ljubimac' je pri ao da se sklupa pored njega. Kepler se nagnuo i urno progovorio. " ao mi je to smo vas odvojili od va eg va nog rada, gospodine Demva. Znam da s te ve veoma zauzeti... samo se nadam da emo uspeti da vas ubedimo kako je na mali.. . problem vredan va eg vremena i dara." Kepler je dr ao ake zgrene u krilu. Doktorka Martini posmatrala je Keplerovo uzbuenje se izrazom blago veselo g strpljenja. U tome je bilo nagove taja koji su D ekobu zasmetali. "Pa, doktore Kepler, Fejgin vam je sigurno rekao da sam se, posle smrti svoje supruge, povukao iz 'tajanstvenih poslova' i da sam trenutno prilino zaposl en, verovatno suvi e zaposlen da bih se upustio u dugo putovanje na drugu planetu. .." Keplerovo lice se uru ilo. Izraz mu je postao tako naglo prazan da je D ekob bio dirnut. "Ipak, po to je Kanten Fejgin osetljiva linost, rado u saslu ati onoga koga mi je on preporuio i odluiti o ozbiljnosti sluaja." "Oh, bie vam zanimljivo! Sve vreme govorim da nam je potreban neoptereeni posmatra. I naravno, po to je Fond konano odobrio sredstva za dovoenje novih savetnik a..." "Hajde, Dvejne", oglasila se dr Martini. "Ne pona a se fer. Ja sam do la kao savetnik pre est meseci, a Kula je doneo usluge Biblioteke jo ranije. Sada se Buba kub ljubazno saglasio da povea podr ku Biblioteke na em projektu i lino poe sa nama na Merkur. Mislim da je Fond bio vi e nego velikodu an." D ekob je uzdahnuo. "Voleo bih da mi neko objasni o emu je uop te re. Neko kao vi, dr Martini. M o da ete mi vi rei ime se bavite... na Merkuru?" Ustanovio je da ne mo e da izgovori 'P onira u Sunce'. "Ja sam savetnik, gospodine Demva. Unajmljena sam da izvodim psiholo ke i parapsiholo ke testove na posadi i okolini Merkura." "Pretpostavljam da to ima veze sa problemom o kome je govorio dr Kepler? " "Da. Isprva sam mislila da su te pojave nekakva podvala ili masovna halu cinacija. Obe mogunosti sam ve odbacila. Sada je jasno da su one stvarne i da se z aista nalaze u sunevoj hromosferi. Tokom poslednjih meseci oblikovala sam psi-eksperimente koji su izvoeni p rilikom poniranja u Sunce. Takoe sam pomagala kao terapeut delu osoblja 'Poniraa u Sunce'; pritisak pri izvoenju ovakvog solarnog istra ivanja pokazao se na mnogima od njih." Dr Martini je zvuala sposobno, ali ne to u njenom dr anju odbijalo je D ekoba. Mo da brbljivost. Pitao se ima li neega izmeu nje i Keplera. Da li i je i njemu potr eban terapeut? to se toga tie, zar sam do ao ovamo samo da zadovoljim hir bolesnog, velikog oveka koji ne ume da se zaustavi? Nije zvualo nimalo privlano. Kao ni mogunost upli tanja u politiku. Bubakub, naelnik itavog Ogranka Biblioteke na Zemlji - za to je on ukljuen u u dni zemljanski projekat? Mali Pil je donekle bio najznaajniji Iti na Zemlji, osim

ambasadora Timbrima. U poreenju sa njegovim Bibliotekim Institutom, najveom i naju ticajnijom galaktinskom organizacijom, Fejginov Institut za Napredak izgledao je kao patuljak. Nije li dr Martini rekla da i on ide na Merkur? Bubakub je zurio u tavanicu, oito ne slu ajui razgovor. Micao je ustima kao da peva u rasponu zvuka koji ljudi ne mogu da uhvate. Kuline blistave oi bile su prikovane za malog efa Biblioteke. Mo da je mogao da uje pesmu, ili je i njemu dosada nji razgovor bio dosadan. Kepler, Martini, Bubakub, Kula... Nikada ne bih pomislio da u se nai u sob i gde je Fejgin najmanje neobian! Kanten je za u kao. Oito je bio uzbuen. D ekob se pitao ta se to desilo sa projek tom 'Ponira u Sunce' kada se Kanten toliko uspalio. "Doktore Kepler, mo da bi se moglo desiti da imam vremena da vam pomognem. .. mo da." D ekob je slegnuo ramenima. "Ali pre svega, voleo bih da saznam ta je ovde uop te posredi!" Kepler je sinuo. "Oh, zar zaista nisam rekao? Sva ta. Izgleda mi da u poslednje vreme prost o izbegavam da razmi ljam o tome... provlaim se pored teme, tako rei." Ispravio se i duboko udahnuo. "Gospodine Demva, izgleda da je Sunce nastanjeno." DRUGI DEO U davna, praistorijska vremena, Zemlju su posetila nepoznata bia iz svemira. Ta nepoznata bia su hotiminim genetskim mutacijama stvorila ljudsku inteligenciju. Vanzemaljci su oblikovali hominide 'po svom obliju'. Zato mi liimo na njih, a ne oni na nas. Erih fon Deniken, Koije bogova Uzvi ene mentalne aktivnosti, kao to su religija, nesebinost i moralnost, nastale su evolucijom i imaju fiziku osnovu. Edvard O. Vilson, O ljudskoj prirodi, Harvard University Press 4. VIRTUALNA SLIKA 'Bredberi' je bio nov brod. Koristio je tehnologiju daleko ispred svojih savremenika na komercijalnim linijama, poleui sopstvenim pogonom sa morskog nivoa umesto da se, okaen ispod ogromnog balona, vozi do stanice na vrhu jedne od ogro mnih polutarnih 'Igala'. 'Bredberi' je bio velika kugla, divovska po ranijim mer ilima. Ovo je D ekobu bilo prvo putovanje na brodu iji pogon potie iz milijardu god ina stare galaktijske nauke. Iz salona prve klase gledao je kako Zemlja pada, a Baja Kalifornija se pretvara prvo u smei pojas koji razdvaja dva mora, a potom u malo ispupenje na obali Meksika. Prizor je bio fantastian, ali je pomalo i razoarao . Urlik ubrzanja mlaznjaka ili spora velianstvenost krstarice bili bi mnogo roman tiniji. A kada je ranije napu tao Zemlju, podi ui se i vraajui balonom, mogao je da gled a druge brodove, blistave i zaposlene dok su lebdeli ka Energetskoj stanici ili natrag, kroz stisnutu unutra njost jedne od Igala. Ni velike Igle nisu bile dosadne. Tanki keramiki zidovi koji su u tornjev ima visokim trideset kilometara odr avali pritisak morske povr ine bili su oslikani ogromnim muralima - d inovskim pticama u letu i pseudo-naunofantastinim svemirskim b itkama prekopiranim iz asopisa dvadesetog veka. Igle nikada nisu delovale klaustr ofobino. Ipak, D ekobu je bilo drago to se nalazi na 'Bredberiju'. Jednog dana e mo da

posetiti okolada Iglu, na vrhu planine Kenija, iz iste nostalgije. Ali onu drugu, u Ekvadoru - D ekob se nadao da vi e nikada nee videti Vanila Iglu. Nema veze to je ogromni toranj takorei nadohvat ruke od Karakasa. Nema vez e to bi ga doekali kao heroja, ako bi ikada oti ao tamo, kao oveka koji je spasao jed ino graevinsko udo na Zemlji koje je zaprepastilo ak i Galaktince. Spasavanje Igle D ekob Demva platio je ivotom svoje ene i velikim delom svog uma. Cena je bila previsoka. Zemlja se pretvorila u vidljivi disk kada je D ekob nastavio da gleda iz b rodskog bara. Iznenada je bio eljan dru tva. Kada se ukrcao, nije se tako oseao. Bil o je prilino gadno izgovarati se pred Glorijom i ostalima u Centru. Makakai je po digla pobunu. Osim toga, mnogi materijali o solarnoj fizici koje je naruio nisu m u stigli, pa e ih tek naknadno poslati za njim na Merkur. Kao vrhunac svega, na ao se u ka i, ne znajui kako su ga uop te nagovorili da poe. Sada je prolazio glavnim hodnikom, du brodskog polutara, sve dok nije na ao pretrpani, slabo osvetljeni bar. Morao je da se probija izmeu grupa rasprianih pu tnika sa piem u rukama kako bi dospeo do anka. U baru se zbilo oko etrdeset ljudi, veina pod ugovorom za rad na Merkuru. Dobar deo ih je previ e popio, pa su preglasno razgovarali ili zurili u prazno. Ne kima je odlazak sa Zemlje te ko pao. Nekoliko vanzemaljaca nalazilo se na jastucima u uglu odvojenom za njih. Jedna Sintijka sa sjajnim krznom i debelim naoarima za sunce sedela je preko put a Kule, koji je nemo klimao glavom dok je kroz slamku izmeu velikih usana pio iz neeg vrlo nalik na bocu votke. Nekoliko ljudi stajalo je kraj njih, tipini ksenofili koji ele da oslu nu ba r koju re Itijskog razgovora i jedva ekaju priliku da postavljaju pitanja. D ekob je razmislio da li da se provue kroz gomilu do itijskog ugla. Mo da po znaje Sintijku. Ipak, na tom kraju prostorije bilo je previ e ljudi. Zato je re io d a uzme pie i izvidi je li neko poeo sa pripovedanjem. Uskoro se prikljuio grupi koja je slu ala rudarskog in enjera kako pria prijat no preteranu bajku o uru avanjima i spasavanjima u dubokim rudnicima Hermesa. Iako se napinjao da bi uo kroz buku, D ekob je i dalje oseao da e moi da savlada nadolazeu glavobolju... barem toliko dugo da doeka kraj prie... a onda je poskoio jer mu je n eko zabio prst u rebra. "Demva! To ste vi!" uzviknuo je Pjer Larok. "Kakva srea! Putovaemo zajedno i sada znam da u uvek imati s kim da razmenjujem mudrosti!" Larok je bio obuen u irok, svetlucav ogrta. Plavi isdim se dizao iz lule koj u je marljivo pukao. D ekob je poku ao da se nasme i, ali po to mu je neko iza lea nagazio petu, to je vi e liilo na kripanje zubima. "Pozdrav, Larok. Za to idete na Merkur? Zar va e itaoce ne bi vi e zanimale prie o iskopavanjima u Peruu ili..." "Ili neki slian dramatian dokaz da su na e primitivne pretke odgajili drevni astronauti?" prekinuo ga je Larok. "Da, Demva, taj dokaz e uskoro biti tako ubed ljiv da e ak i Ko e i skeptici koji sede u Savetu Konfederacije uvideti koliko su gr e ili!" "Vidim da i vi nosite Ko ulju." D ekob je gledao Larokovu srebrnu tuniku. "Nosim ogrta Denikenskog udru enja, svog poslednjeg dana na Zemlji, u znak poasti na im starijim koji su nam dali mo da putujemo u svemir." Larok je premestio lulu i otpio pie jednom rukom, a drugom je gladio zlatni medaljon koji mu je visi o oko vrata. D ekob je pomislio da je sve zajedno mo da suvi e sme no za odraslog oveka. Ogrta i nakit delovali su enskasto, naroito u poreenju sa grubim pona anjem Francuza. Ipak, morao je da prizna da se dobro sla e sa divljim, preteranim naglaskom. "Ma, hajdete, Larok", nasme io se D ekob. "ak i vi morate priznati da smo u s vemir izi li sami i da smo mi otkrili vanzemaljce, a ne oni nas." "Ni ta ja ne priznajem!" zapenu ao je Larok. "Kada se doka emo dostojnim Pokro vitelja koji su nam u davnoj pro losti dali inteligenciju, kada nas priznaju, tek onda e se videti koliko su nam u tajnosti pomagali svih ovih godina!" D ekob je slegnuo ramenima. U sukobu Ko ulja i Ko a nije bilo nieg novog. Jedna strana je tvrdila da bi ovek trebalo da je ponosan na svoje jedinstveno naslee ra

se koja je sama evoluirala, otev i inteligenciju od Prirode u savanama i na obalam a Istone Afrike. Druga strana je smatrala da je homo sapiens - kao i sve druge po znate rase razumnjaka - samo deo lanca genetskih i kulturnih Uzdizanja koja su s e protezala unazad sve do bajkovitih dana u pro losti Galaksije, do vremena Praota ca. Mnogi su, kao i D ekob, bili pa ljivo neutralni u ovom sukobu mi ljenja, ali j e itavo oveanstvo, kao i rase njegovih tienika, sa zanimanjem i ekivalo rasplet. Arheol gija i paleontologija postale su vrlo popularni hobiji posle Kontakta. Ipak, Larokove tvrdnje bile su toliko ustajale da bi se mogle koristiti kao mamac za bube. A glavobolja je jaala. "To je vrlo zanimljivo, Larok", rekao je dok se polako povlaio. "Mo da mo emo da porazgovaramo o tome neki drugi put..." Ali Larok jo nije zavr io. "Svemir je pun neandertalskih oseaja, da znate. Posada na ih brodova vi e bi volela da nosi ivotinjske ko e i da frke kao majmuni! Oni se gade Starijih i zaista preziru osetljive pojedince koji daju prednost poniznosti!" Larok je govorio, ma ui dr kom lule prema D ekobu. D ekob se povlaio, poku avajui ostane utiv, ali uz velike te koe. "Pa, mislim da ste sada predaleko oti li, Larok. Pazite, pa vi govorite o astronautima! Emocionalna i politika stabilnost su prva merila u izboru..." "Aha! ta vi znate o tome! alite se, da? Znam i ja pone to o 'emocionalnoj i politikoj stabilnosti' astronauta! Priau vam jednom o tome", nastavio je. "Jednog dana otkrie se itava pria o pl anu Konfederacije da izoluje veliki deo oveanstva od starijih rasa i od naslea zvez da koje im pripada! Sve sirote 'nepouzdane'! Ali tada e biti prekasno da se pukot ina zapu i!" Larok je pukao i dahtao oblak plavog isdima prema D ekobu. D ekob je osetio na let vrtoglavice. "Da, Larok, kako god ka ete. Morate mi jednom priati o tome." Povlaio se dal je. Larok je za trenutak ostao besan, a onda se nasme io i potap ao D ekoba po ram enu dok se ovaj povlaio ka vratima. "Da", rekao je. "Sve u vam ispriati. Ali dotle bi mo da bilo dobro da legnet e. Ne izgledate nimalo dobro! ao!" Ponovo je pljesnuo D ekoba po leima i povukao se ka anku. D ekob je po ao do najbli eg prozora i naslonio elo na njega. Bio je hladan i m alo mu je olak ao pulsirajui pritisak pod elom. Kada je otvorio oi da pogleda napolje , Zemlje nije bilo... videlo se samo ogromno polje zvezda kako bez mirkanja trepu nad crnilom. One blistavije bile su okru ene zracima zbog difrakcije, koju je moga o da izmeni mirenjem. Osim blistavosti, sve je bilo isto kao da ih gleda iz pusti njske noi. Nisu treperile, ali bile su to iste zvezde. D ekob je znao da bi trebalo da osea ne to vi e. Zvezde posmatrane iz svemira m orale bi da budu tajanstvenije... 'filozofskije'. Jedna od stvari koje se najvi e seao iz dea tva bio je nemi urlik zvezdanih noi. Nije bio ni nalik okeanskom oseanju k oje sada stie kroz hipnozu. Bilo je nalik na napola zapamene snove iz ranijeg ivota . Na ao je dr Keplera, Bubakuba i Fejgina u glavnom salonu. Kepler ga je poz vao da im se pridru i. Grupa se smestila na nekoliko jastuka blizu prozora. Bubakub je doneo sa sobom olju neeg to je naizgled, a sa razdaljine i po mirisu, delovalo ubitano. Fejg in je polako etkao, uvijajui korenje, ne nosei ni ta. Niz prozora du zakrivljene spolja nje povr ine broda u salonu je bio prekinut ogromnim krugom, nalik na d inovska staklena vrata, od poda do tavanice. Ravna un utra nja strana zalazila je u prostoriju oko pola metra. ta god da se nalazilo ispo d nje, bilo je skriveno pa ljivo privr enom ploom. "Drago nam je to ste uspeli", zakevtao je Bubakub kroz Vodor. Le ao je na j astuku, a po to je ovo izgovorio, zagnjurio je nju ku u svoju olju i prestao da obraa pa nju na ostale. D ekob se upitao da li to Pil poku ava da bude ljubazan, ili je posr edi uroeni arm. D ekob je o Bubakubu razmi ljao u mu kom rodu, ali nije imao pojma kojeg je on

zaista pola. Iako nije nosio nikakvu odeu, osim Vodora i nekakve vreice, ono to je D ekob mogao da vidi na njegovom telu samo ga je jo vi e zbunjivalo. Znao je, na pri mer, da Pile nose jaja i da ne doje mlade. Ipak, niz neega nalik na bradavice pro tezao se Bubakubu od grla do prepona, nalik na dugmad ko ulje. Datamre a to nije pom injala. D ekob je ve naruio podrobnije podatke iz Biblioteke. Fejgin i Kepler razgovarali su o istoriji brodova za Sunce. Fejginov gla s bio je prigu en, jer su mu gornji listovi i otvor za disanje dodirivali tavanicu sa ploama za zvunu izolaciju. (D ekob se nadao da Kanteni nisu skloni klaustrofobij i. S druge strane, ega se uop te mogu pla iti biljke koje govore? Da budu popasene, v erovatno. Pitao se kakve su seksualne navike rase kojoj je za voenje ljubavi potr eban posrednik u obliku neke vrste pripitomljenog bumbara.) "Znai, te velianstvene improvizacije", govorio je Fejgin, "bez imalo pomoi spolja, omoguile su vam da po aljete pakete instrumenata u samu fotosferu! To je zb ilja izuzetno i udim se kako, tokom godina koje sam proveo ovde, nisam saznao za tu pustolovinu u razdoblju pre Kontakta!" Kepler je sijao. "Morate razumeti da je projekat batisfere bio samo... p oetak, daleko pre mog vremena. Kada je razvijen laserski pogon za pre-kontaktne m euzvezdane brodove, mogli su da alju robotske brodove koji su lebdeli, a uz pomo te rmodinamike kori enja lasera visoke temperature uspevali su da izbace vi ak temperatu re i ohlade unutra njost sonde." "Znai, jo malo pa biste poslali ljude!" Kepler se nasme io sa aljenjem. "Pa, mo da. Bilo je planova. Ali slanje ivih b ia do Sunca i nazad zahtevalo je mnogo vi e od toplote i gravitacije. Najgora prepr eka bila je turbulencija! Ipak, bilo bi lepo videti da smo uspeli da razre imo problem." Keplerove oi za trenutak su sijale. "Bilo je planova." "Ali tada je 'Vesarijus' na ao Timbrimske brodove u sazve u Orla", rekao je D e kob. "Da. I tako nikada neemo saznati. Planovi su pravljeni kada sam ja jo bio deak. Sada su beznade no zastareli. A verovatno je i svejedno... Bilo bi neizbe nih g ubitaka, pa i smrti, da smo to uinili bez polja sile. Kontrola vremenskog toka sa da je klju poniranja u Sunce, a ja sigurno neu da se alim na ishode." Naunikovo lice iznenada se smrailo. "Bar se nisam alio do sada." Kepler je zautao i zagledao se u tepih. D ekob ga je za trenutak gledao, a potom pokrio usta rukom i naka ljao se. "Kad smo ve kod toga, primetio sam da se Su nevi duhovi uop te ne pominju u Datamre i, pa ak ni u posebnom zahtevu Biblioteke... a ja imam dozvolu 1-AB. Zanima me bi li neko od vas mogao da mi da makar deo izve t aja, kako bih ih pregledao tokom putovanja." Kepler je nervozno odvratio pogled od D ekoba. "Nismo sasvim spremni da predamo podatke o Merkuru, gospodine Demva. Ima ... politikih pitanja oko ovog problema, pa e va e, ovaj, upoznavanje sa materijom m orati da saeka dok ne stignemo u bazu. Siguran sam da emo tamo odgovoriti na sva v a a pitanja." Izgledao je tako iskreno posramljen da je D ekob re io da za trenutak za nemari to pitanje. Ali to nije bio dobar znak. "Bio bih slobodan da dodam jedan podatak", rekao je Fejgin. "Posle na eg s astanka bilo je jo jedno ronjenje i, kako smo saznali, primeena je samo prva i obin ija vrsta Solarijanaca. Nije bilo druge vrste koja je toliko zabrinula dr Kepler a." D ekob je jo bio zbunjen urnim obja njenjima dr Keplera o dva dotada primeena o blika Sunevih bia. "Znai, taj oblik je va biljojed?" "Ne biljojed!" prekinuo ga je Kepler. "Magnetojed. Hrani se energijom ma gnetnog polja. Taj oblik smo dosada prilino dobro upoznali..." "Prekinuu vas! U dubokoj elji da mi se oprosti upadanje u razgovor, zahtev am diskreciju. Pribli ava se stranac." Fejginove gornje grane grebale su tavanicu. D ekob se okrenuo da pogleda ka vratima, prilino zapanjen to i ta mo e navesti F ejgina da prekine neiju reenicu. Tmurno je shvatio da je to samo jo jedan znak da j e upao u politiki napetu situaciju, a jo ne poznaje pravila. Ni ta ne ujem, pomislio je. A onda se na vratima pojavio Pjer Larok, sa piem u ruci i oznojenim rumenim licem. Poetni osmeh na njegovom licu jo se vi e ra irio ka

da je ugledao Fejgina i Bubakuba. U ao je i prisno pljesnuo D ekoba po leima, zahteva jui da ga odmah predstavi. D ekob je u sebi slegnuo ramenima. Polako je izveo upoznavanje. Larok je bio zadivljen i duboko se naklonio Bubakubu. "Ab-Kisa-ab-Soro-ab-Hul-ab-Puber! I dvoje tienika, je li, Demva? Jelo i jo ne to? Poastvovan sam to lino upoznajem razumnjaka iz klana Soro! Prouavao sam jezik v a ih nekada njih pokrovitelja, jer e se mo da jednog dana pokazati da su oni i na i! Jezi k Soroa je slian pra-semitskom, kao i pra-bantu jeziku!" Bubakubove treplje oko oiju su se zanjihale. Poeo je, kroz Vodor, da govor i ne to na slo enom, isprepletanom, nerazumljivom jeziku. Potom je poeo da pravi krat ke, o tre pokrete vilicama i Vodor je napola pojaao pi tavo re anje. Fejgin je, iza D ekobovih lea, odgovorio jezikom pucketanja i u kanja. Bubakub se okrenuo ka njemu, usplamtelih crnih oiju, odgovarajui grlenim re anjem i besno m a ui kratkom apom ka Laroku. Od Kantenovog zvi davog odgovora D ekob je osetio jezu. Bubakub se naglo okrenuo i izi ao iz sobe, ni ne pogledav i ljude. Larok je na trenutak nemo stajao. Potom je moleivo pogledao D ekoba. "Molim vas, gde sam pogre io?" D ekob je uzdahnuo. "Mo da mu se ne dopada da bude progla en za va eg roaka, Laro k." Obratio se Kepleru kako bi promenio temu. Naunik je zurio u vrata kroz koja j e Bubakub iza ao. "Doktore Kepler, ako nemate konkretne podatke na brodu, mo da biste mogli da mi pozajmite neke tekstove o osnovama solarne fizike i neku skraenu istoriju s amog oprojekta 'Ponira u Sunce'?" "Vrlo rado, gospodine Demva." Kepler je klimnuo glavom. "Poslau vam ih do ruka." Kao da je mislio na ne to drugo. "I meni!" povikao je Larok. "Ja sam akreditovani novinar i zahtevam da i ja dobijem istorijat va eg ozlogla enog nastojanja, gospodine direktore!" Posle trenutka zaprepa enja, D ekob je slegnuo ramenima. Morau da ih dam i Lar oku. Uobra enost i snala ljivost lako se mogu pobrkati. Kepler se nasme io kao da ni ta nije uo. "Izvinite?" "Veliki poduhvat! Taj va 'Ponira u Sunce', koji tro i pare potrebne za revit alizaciju pustinja, ili za veu Biblioteku za na svet! Kakva sujeta, istra ivati ono to su bolji od nas savr eno razumeli pre no to s mo mi postali i majmuni!" "ekajte malo. Konfederacija je odobrila ova istra ivanja..." Kepler je pocr veneo. "Istra ivanja! Ponovljena istra ivanja, mislite. Vi ponovo istra ujete ono to s e ve nalazi u svim Bibliotekama Galaksije i sramotite nas jer svi ljudi ispadaju budale!" "Larok..." zaustio je D ekob, ali oveuljak je bio nezaustavljiv. "I ta va a Konfederacija! Strpali su Starije u rezervate, kao nekada Indij ance u Americi! Ne dopu taju narodu pristup u Ogranak Biblioteke! Dozvoljavaju nas tavljanje gluposti zbog koje nam se svi smeju, tvrdnje da inteligencija spontano nastaje!" Kepler je poeo da se povlai od raspomamljenog Laroka. Lice mu je potpuno p obelelo dok je mucao. "Ja... ja ne m-mislim..." "Larok! Hajde, prestani!" D ekob ga je epao za rame i cimnuo ga da bi mu apnuo na uvo. "Hajde, ovee, zar hoe sve da nas osramoti pred asnim Kantenom Fejginom?" Larok je ra irio oi. D ekob je preko ramena zauo kako Fejginovo gornje li e uznem ireno u ka. Larok je konano oborio pogled. Druga sramota bila mu je, izgleda, dovoljna. Promrmljao je izvinjenje va nzemaljcu, jo jednom prostrelio Keplera pogledom i oti ao. "Hvala za specijalne efekte, Fejgine", rekao je D ekob kada se Larok udalj io. Odgovorio mu je zvi duk, kratak i tih. 5. REFRAKCIJA

Sa etrdeset miliona kilometara Sunce je predstavljalo okovani pakao. Kljua lo je u crnom svemiru, ni nalik na blistavu pegu koju deca na Zemlji uzimaju zdr avo za gotovo i lako, nesvesno, izbegavaju pogledom. Privlailo je i sa mnogo mili ona kilometara. ovek je oseao grevitu elju da ga pogleda, ali ta potreba je bila opa sna. Gledano sa 'Bredberija' izgledalo je veliko ba kao novi dr an ispru enom rukom. Zraenje je bilo suvi e jako da bi se izdr alo bez prigu enja. 'Baciti pogled' na njego vu kuglu, kao to se to radi sa Zemlje, znailo bi oslepeti. Kapetan je naredio da s e polja sile oko broda polarizuju, a prozori zapeate. Ostao je otvoren jedino Liotov prozor u salonu, odakle su putnici mogli da bez posledica razgledaju Davaoca ivota. D ekob je zastao pred okruglim prozorom, na pola nonog hodoa a ka automatu za k afu, napola probuen iz nemirnog sna u svojoj sobici. Nekoliko minuta je zurio, pr aznog lica, jo nerazbuen, sve dok ga nije trgao u kavi glas. "Ovako va e unce i gleda i afela Merkurove orbite, D ekobe." Kula je sedeo kraj jednog od stoia u slabo osvetljenom salonu. Tik iza van zemaljca, nad nizom aparata za hranu, zidni sat je svetleim ciframa pokazivao 04: 30. D ekob je odgovorio sanjivim, promuklim glasom. "Jesmo li... hm... do li tak o blizu.?" Kula je klimnuo glavom. "Je mo." Moni zubi bili su mu sakriveni. Velike, nabrane usne skupljale su se i is pu tale zvi duk kad god bi trebalo izgovoriti 's' i 'z'. Pod slabim svetlom, oi su mu imale crveni odsjaj sa prozora. "Jo amo dva dana do dola ka", rekao je vanzemaljac. Dr ao je ruke prekr tene na stoiu pred sobom. Laki nabori srebrnaste odee pokrivali su polovinu stola. D ekob se, zanjihav i se, okrenuo da ponovo pogleda kroz prozor. Suneva kugla mu se ustalasala pred oima. "Je te li dobro?" zabrinuto je upitao Pring. Poeo je da ustaje. "Ne. Molim te, nemoj." D ekob je podigao ruku. "Samo sam omamljen. Nisam s e naspavao. Potrebna mi je kafa." Zateturao se ka ma inama za hranu, ali je na pola puta zastao, okrenuo se i ponovo pogledao u areno sunce. "Crveno je!" iznenaeno je jeknuo. "Da vam ka em a to dok budete u imali kafu?" upitao je Kula. "Da, molim te." D ekob se opet okrenuo ka ma inama, tra ei onu za kafu. "Liotov pro or propu ta vetlo t amo u monohromat kom obliku", rekao je Kula. "Napr avljen je od mnogo okruglih ploica; neke polari uju vetlo t, a neke je odbijaju. Rotir aju e jedne u odno u na druge i time preci no odreuju koja tala na du ina e biti propu ten nutra. To je vrlo preci no i mudro re enje, iako a vim a tarelo po galaktin kim tandardim . kao i oni ' vajcar ki' atovi koje ljudi i dalje no e u eri elektronike. Kada e va narod navikne na Biblioteku, vi ti... rubini?... po tae nepotrebni." D ekob se sagnuo da pogleda najbli u ma inu. Liila je na automat za kafu. Imala je prozirna pomina vrata, a iza njih se nalazilo malo uzvi enje sa metanom re etkom pri dnu. Ako jo pritisne pravo dugme, na platformu e se spustiti plastina a a, a onda e iz neke mehanike arterije potei mlaz gorke, crne tenosti koju je eleo. Po to je Kulin glas i dalje zvrjao iza njega, trudio se da odgovara utivim zvucima. "A-ha... da, razumem" Sasvim na kraju niza dugmadi nalazilo se jedno zeleno i osvetljeno. Prit isnuo ga je bez razmi ljanja. Mutno je gledao ma inu. Sad! ulo se zujanje i 'klik'! Eno a e! A sad... ta, do a vola? U a u je upala velika utozelena pilula. D ekob je podigao vratanca i izvadio a u. Trenutak kasnije, kroz prostor gde se do maloas nalazila a a pljusnuo je mlaz vrele vode i nestao kroz odvod pri dnu. Sumnjiavo je gledao pilulu. ta god da je, kafa sigurno nije. Protrljao je oi levim dorujem, jedno po jedno. Onda je optu ujue pogledao dugme koje je maloas prit isnuo. Dugme je imalo i oznaku, to je video tek sada. Pisalo je 'Sinteza ishran

e vanzemaljaca'. Ispod oznake je, iz odgovarajueg proreza, virila kompjuterska ka rta. Du kraja koji se video pisalo je: "Pring: dodatak ishrani - kumarinski prote inski kompleks". D ekob je brzo pogledao Kulu. Vanzemaljac je nastavljao svoje obja njenje, z agledan u Liuotov prozor. Mahnuo je rukom za Sunevom danteovskom sjaju kako bi na glasio zakljuak. "Ovo ada je crvena alfa linija vodonika", rekao je. "Vrlo kori na linija pek tra. Ume to da budemo aplju nuti ogromnim koliinama luajnog vetla i vih nivoa unca, m gledamo amo ona podruja gde je elementarni vodonik ap orbuje ili rai vi e nego to je nor alno..." Kula je pokazao ka pegavoj povr ini Sunca. Bilo je pokriveno tamnocrvenkas tim iskrama i paperjastim lukovima. D ekob je itao o tome. Paperjasti lukovi su 'filamenti'. Gledani na pozadin i svemira, na okrajku sunca, predstavljaju protuberance - produ etke koji su vieni jo prvi put kada je teleskop kori en tokom pomraenja. Kula je oito obja njavao nain na k ji se ti objekti posmatraju 'anfas'. D ekob se zamislio. Tokom putovanja sa Zemlje Kula je pazio da ne jede pre d drugima. Samo bi ponekad na slamku pio votku ili pivo. Iako nije to obja njavao, D ekob je pretpostavio da u kulturi Pringa postoji ustruavanje da se jede javno. Kad malo bolje razmislim, rekao je u sebi, sa onakvim zubinama to verova tno izgleda prilino gadno. Oito sam upao dok se spremao da dorukuje, a suvi e je utiv da mi to ka e. Pogledao je tabletu koja mu je jo bila u ruci. Prmestio ju je u d ep jakne i bacio a u u najbli u korpu za otpatke. Sada je lepo video dugme sa pravim natpisom: "Kafa - crna". Nasme io se ka o krivac. Mo da je najbolje da brzo popijem, kako ne bih neim uvredio Kulu. Iako se Iti nije bunio, stalno je bio okrenut leima dok je D ekob obilazio ma ine za hranu. Kula je podigao pogled kada mu je D ekob pri ao. Za trenutak je razmakao usn e i ovek je ugledao nagove taj belog porcelana. "Je te li manje... nei pavani?" diplomatski je upitao vanzemaljac. "Je am, ovaj, jesam, hvala... hvala i na obja njenju. Uvek sam mislio da je Sunce prilino jednolino mesto... osim pega i protuberanci. Ali pretpostavljam da j e, zapravo, prilino slo eno. Kula je klimnuo glavom. "Doktor Kepler je veliki trunjak. Dobiete bolja obj a njenja od njega kada poete na poniranje a nama." D ekob se utivo nasme io. Kako su galaktinski izaslanici dobro uve bani! Kada j e Kula klimnuo glavom, je li taj pokret ne to znaio njemu lino? Ili je samo nauio da to radi u odreenim situacijama i u blizini ljudi? Na poniranje sa nama!? Re io je da ne moli Kulu da ponovi tu reenicu. Bolje da ne isku avam sreu, pomislio je. Zamalo da zevne. U poslednji as setio se da zakloni usta rukom. Ko zna ta slian pokret znai na matinoj planeti Pringa! "Pa, Kula, misim da u se vratiti u svoj u sobu i poku ati da jo malo odspavam. Hvala na razgovoru." "Bilo mi je adovolj tvo, D ekobe. Laku no." Po ao je niz hodnik, teturajui se, i jedva stigao do kreveta pre no to je du boko zaspao. 6. RETARDACIJA I DIFRAKCIJA Meko, sedefno svetlo ulivalo se kroz prozore, osvetljavajui lica onih koj i su posmatrali kako Merkur lebdi pod brodom koji se spu tao. Gotovo svi koji nisu bili na nekoj du nosti skupili su se u salonu, prikov ani za niz prozora stra nom lepotom planete. Glasovi su bili prigu eni, a razgovori svedeni na grupice okupljene pored svakog prozora. Uglavnom se ulo samo tiho puck etanje koje D ekob nije prepoznavao. Povr ina planete bila je izdubljena i izbrazdana kraterima i dugakim jaruga ma. Planine Merkura bacale su vakuumski o tre, crne senke, jasne na srebrno-smeoj p ozadini. Sve zajedno je po mnogo emu liilo na Zemljin Mesec. Ali bilo je i razlika. Na jednom mestu je u nekoj drevnoj katastrofi bio iskinut itav komad planete. O iljak je ostavio niz dubokih lebova na strani okrenut

oj Suncu. Zavr avao se tano na liniji koja je razdvajala dan i no. Dole, na mestima koja nisu bila u senci, padala je ki a od sedam razliitih vrsta vatre. Protoni i rendgenski zraci koji su se otkidali iz magnetosfere plan ete i obino, oslepljujue sunevo svetlo me ali su se sa drugim smrtonosnim zraenjima, in ei povr inu Merkura razliitom od Meseca koliko god je to mogue. Ovo je izgledalo kao mesto gde bi se mogli nai duhovi. istili te. Setio se stihova iz drevne japanske pre-haiku pesme, koju je proitao pre mesec dana: Mnoge tu ne misli proleu mi kroz um kada vee doe; jer tada se pojavljuje tvoje utvarno oblije govorei kako pamtim da si govorila. "Rekli ste ne to?" D ekob se trgao iz blagog transa i ugledao kraj sebe Dvejna Keplera. "Ne, ni ta naroito. Evo va e jakne." Dodao je savijenu odeu Kepleru, koji ju j e uzeo, sme ei se. "Izvinite, ali biologija napada u najmanje romantinim trenucima. U stvarn om ivotu, i svemirski putnici moraju u toalet. Izgleda da je taj velur prosto neo doljiv za Bubakuba. Kad god spustim jaknu kako bih ne to obavio, on smesta zaspi n a njoj. Morau da mu nabavim jednu takvu kada se vratimo na Zemlju. Dobro, o emu sm o ono govorili pre nego to sam oti ao?" D ekob je pokazao prema planeti. "Samo sam razmi ljao... sada razumem za to as tronauti zovu mesec 'Igrali te'. Ovde svakako moraju da budu mnogo oprezniji." Kepler je klimnuo glavom. "Da, ali je i to ipak mnogo bolje nego raditi na nekakvom 'praktinom' projektu kod kue!" Za trenutak je zastao, kao da se odluuje da doda ne to uvredljivo. Ali bes mu je splasnuo pre no to je stigao da nastavi. O krenuo se ka prozoru i pokazao rukom ka povr ini planete. "Rani posmatrai, Antoniod i i Skjapareli, zvali su ovo podruje Regija o iljka. Onaj ogromni, drevni krater ta mo je Gete." Pokazao je hrpu tamne materije na blistavoj ravnici. "Vrlo je blizu Severnog pola, a pod njim je mre a peina koja omoguava postojanje baze Hermes." Kepler je predstavljao savr enu sliku dostojanstvenog, uenog gospodina, osi m ponekad kad bu mu se kraj brka boje peska na ao u ustima. Njegova nervoza kao da je slabila dok su se pribli avali Merkuru i bazi 'Poniraa u Sunce' gde je bio gazd a. Ali povremeno tokom putovanja, naroito kada bi razgovor pre ao na Uzdizanje ili Biblioteku, Keplerovo lice poprimalo je izraz oveka koji ima mnogo ta da ka e, a nema naina da to izgovori. Imao je nervozan, postien izraz, kao da se uste e da iz razi svoje mi ljenje, pla ei se prekora. Posle malo mozganja, D ekobu se uinilo da je razumeo bar deo uzroka. Iako ef 'Poniraa u Sunce' nije rekao ni ta ime bi se izriito odao, D ekob je postao uveren da je Dvejn Kepler religiozan. Zahvaena sukobima Ko ulja i Ko a i kontaktom sa vanzemaljcima, organizovana r eligija se gotovo raspala. Denikenovci su imali veru u velianstvenu (ali ne i svemonu) rasu koja se u plitala u ovekov razvoj i mo da e to ponovo uiniti. Sledbenici Neolitske Etike propov edali su opipljivo prisustvo 'ljudskog duha'. A samo postojanje hiljada rasa svemirskih putnika, od kojih je vrlo mali broj imao ne to nalik na stare vere Zemlje, nanelo je ogromnu tetu shvatanjima o s vemonom Bogu ljudskog lika. Veina zvaninih religija je ili usvojila mi ljenje Ko ulja ili Ko a, ili su se ra zvile u filozofski teizam. Armije vernika veinom su prebegle pod druge zastave, a oni koji su ostali bili su gotovo neprimetni u op toj halabuci. D ekob se esto pitao da li ekaju neki Znak. Ako je Kepler vernik, time se mo e objasniti deo njegove opreznosti. Meu na unicima bilo je vrlo mnogo nezaposlenih. Kepler ne bi hteo da se i njegovo ime nae na tim spiskovima, i to jo sa etiketom fanatika. D ekob je smatrao da je teta to se naunik tako osea. Bilo bi zanimljivo uti nje gove poglede. Ali po tovao je Keplerovu oitu elju za utanjem o tome.

Ono to je privlailo D ekobovu strunu pa nju bio je mogui doprinos te povuenosti eplerovim mentalnim problemima. U njegovom umu bilo je jo ne to osim filozofskog ha osa, ne to to mu je povremeno umanjivalo sposobnosti voe i nauniku samouverenost. Dr Martini, psiholog, esto je bila sa Keplerom, redovno ga podseajui da uzm e lekove iz boica sa razliitim, raznobojnim pilulama koje je nosio po d epovima. D ekob je oseao da mu se vraaju stare navike, nimalo otupljene tihim mesecim a u Centru za Uzdizanje. eleo je da sazna kakve su to pilule, gotovo isto toliko koliko je eleo da sazna ta je stvarno posao Mildred Martini u 'Ponirau u Sunce'. Ona je jo predstavljala zagonetku. U razgovorima koje su vodili na brodu nije uspevao da prodre kroz njenu prokletu ljubaznu izdvojenost. Snishodljivost koju je pri tome ispoljavala bila je jednako jasno izra ena kao i Keplerovo prenag la eno poverenje u njega. Misli tamnopute ene bile su negde sasvim drugde. Dr Martini i Larok jedva da su gledali kroz prozor. Ona mu je govorila o istra ivanjima uticaja boje i sjaja na psihotino pona anje. D ekob je slu ao o tome na s astanku u Ensenadi. Jedna od prvih stvari koju je dr Martini uinila po dolasku u 'Poniraa u Sunce' bilo je da svede na minimum unutra nja psihogena dejstva, u sluaju da se ispostavi kako su 'fenomeni' samo prividi usled stresa. Njeno prijateljstvo sa Larokom jaalo je tokom putovanja dok je ushieno slu a la, jednu za drugom, neverovatne prie o izgubljenim civilizacijama i drevnim pose tiocima Zemlje. Larok je reagovao na njenu pa nju reito u po kojoj je bio poznat. Njih ovi razgovori u salonu vi e su puta okupili gomilu slu alaca. D ekob im se jednom ili dvaput i sam pridru io. Larok je mogao da probudi u sebi prilino veliku osetljivost - kada bi se potrudio. Ipak, D ekobu je bilo najte e da se u njegovom dru tvu osea prijatno. Vi e mu se dopadalo da razgovara sa iskrenijim biima, kao to je bio Kula. D ekobu je taj vanzem aljac poeo da se dopada. Kada se zanemare ogromne, slo ene oi i neverovatni zubi, Pr ing je imao ukus slian njegovom i mnogo srodnih tema za razgovor. Kula je bio pun pronicljivih pitanja o Zemlji i ljudima, a veina ih se od nosila na odnos oveanstva prema rasama tienika. Kada je saznao da je D ekob uestvovao u projektu odgajanja impanza, delfina, a u poslednje vreme i pasa i gorila, do pun og razuma, poeo je da se pona a prema njemu sa ak jo vi e po tovanja. Kula nikada nije pomenuo zemljansku tehnologiju kao arhainu ili zastarelu , iako su svi znali da je upravo po tome poznata irom Galaksije. Nijedna druga ra sa u istoriji nije morala da sama pronalazi sve od poetka. Biblioteka se starala za to. Kula je bio odu evljen dobrobitima koje e Biblioteka doneti njegovim prijate ljima, ljudima i impanzama. Iti je jednom po ao sa D ekobom u brodsku salu za ve banje i gledao ga, onim o gromnim, crvenim oima, kako prolazi kroz maratonski kondicioni trening, jedan od nekolicine tokom puta sa Zemlje. D ekob je u pauzama utvrdio da je Pring ve nauio um etnost prianja bezobraznih ala. Mora da njegova rasa ima seksualne navike sline sav remenim ljudima, jer su se obojici dopadali vicevi tipa 'mis sveta je mis sveta, ali i dvaput je dvaput'. Upravo su ale vi e od svega drugog navele D ekoba da shvati koliko je daleko od doma bio mr avi diplomata sa Pringa. Pitao se da li je Kula toliko usamljen kol iko bi on bio u slinoj situaciji. U kasnijem razgovoru o tome da li je najbolja marka piva 'Tuborg' ili 'L -5', D ekob je morao s mukom da se prisea da je pred njim tuinac, a ne ljudsko bie ko je u ka i prekomerno je utivo. Ali to je konano shvatio kada su se, tokom razgovora, na li razdvojeni iznenadnim, nepremostivim jazom. D ekob je priao o starim klasnim borbama na Zemlji koje Kula nije uspevao s a shvati. Poku ao je da mu to objasni starom kineskom izrekom: "Seljak se uvek ve a pred gospodarevim vratima." Vanzemaljeve oi su iznenada blesnule i iza njegovih usana se prvi put zaulo uznemireno kljocanje. D ekob je za trenutak zurio u njega, a onda je urno promenio temu. Sve u svemu, ipak, Kula je imao smisao za humor najbli i ljudskom od svih vanzemaljaca koje je De kob ikada upoznao. Uz izuzetak Fejgina, naravno. Sada, dok se primicalo sletanje, Pring je utke stajao kraj svog pokrovite lja - a lice mu je bilo, kao i Bubakubovo, neprozirno. Kepler je blago potap ao D ekoba po ruci i pokazao prema prozoru. "Kapetan e

uskoro pojaati stazne ekrane i poeti da smanjuje stepen ulivanja vremensko-prostor nog toka. Bie vam vrlo zanimljivo." "Mislio sam da brod pu ta da kraj njega klizi tkanje prostora, kao kad se jedri na dasci." Kepler se nasme io. "Ne, gospodine Demva. To je uobiajena pogre ka. Jedrenje u kosmosu samo je fraza iz popularizaciju nauke. Kada govorimo o vreme-prostoru, nije re o 'tkanju' . Prostor nije materijalan. Zapravo, dok se pribli avamo planetnom pomaku - iskrivljenju prostora koje planeta izaziva - moramo da usvojimo merila koja se stalno menjaju, niz paramet ara kojima merimo vreme i prostor. To je kao da priroda eli da postepeno izmeni n a e lenjire i brzinu na ih asovnika kad god se pribli imo nekoj masi." "Znai li to da kapetan kontroli e na e pribli avanje tako to pu ta da se ta promen a polako odvija?" "Potpuno tano! U stara vremena, naravno, prilagoavanje je bilo mnogo nagli je. Primali ste nove parametre ili koristei rakete sve do spu tanja, ili sudarajui s e sa planetom. Sada samo izbacujemo vi ak merila kao pantljiku iza staznog polja. Ah! Evo ponovo analogije sa tkaninom!" Kepler se iskezio. "Jedan od korisnih nuzproizvoda je komercijalni neutronijum, ali glavni cilj je da se bezbedno spustimo." "Pa, kada konano ponemo da trpamo prostor u vreu, ta emo videti?" Kepler je pokazao ka prozoru. "To se upravo vidi." Zvezde su bledele. Ogromni svod prekriven blistavim takicama, ije su svetl o propu tali ak i zatamnjeni ekrani, sada je polako tamneo pred njihovim oima. Uskor o je ostalo samo nekoliko zvezda, slabih i sivih spram tame. Planeta se takoe menjala. Svetlo odbijeno sa povr ine Merkura vi e nije bilo vrelo i o tro. Zadobilo je narand asti preliv. Povr ina je sada bila prilino tamna. A i pribli avala se. Polako, ali vidljivo, obzorje se zaravnjivalo. Povr ins ki objekti koji su se ranije jedva nazirali sada su postajali sve jasniji, jer ' Bredberi' se spu tao. Veliki krateri su se otvorili i pokazali da se u njima nalaze manji krat eri. Dok se brod spu tao kraj nazubljene ivice jednog od njih, D ekob je video da je i taj pokriven jo manjim otvorima, a svi su bili vrlo slini najveima. Obzorje malene planete nestalo je iza planinskog venca i D ekob je izgubio perspektivu. Iz minuta u minut, iako su se spu tali, tlo je izgledalo isto. Kako da se odredi visina? Je li ono dole planina, ili krupna gromada, ili emo se sledee g trenutka zaustaviti, a to je samo obian kamen? Osetio je blizinu. Sive senke i narand aste pruge izgledale su nadohvat ru ke. Oekujui da e se brod svakog trenutka zaustaviti, iznenadio se kada je rupa u tlu jurnula da ih proguta. Dok su se spremali za iskrcavanje, D ekob se sa zaprepa enjem setio ta je urad io kada je ne to ranije skliznuo u laki trans, dr ei u rukama Keplerovu jaknu za vrem e spu tanja. Jedan za drugim, vrlo ve to, pretra ivao je Keplerove d epove, uzimajui uzorak svakog leka, a dokopao se i istro ene olovke, a da nije zamrljao otiske prstiju na njoj. Sve zajedno bilo je slo eno u njegovom d epu, suvi e malo da bi se videlo pod t kaninom jakne. Znai, ve je poelo, jeknuo je u sebi. Vilice su mu se stegle. Ovog puta, pomislio je, re iu to sam! Nije mi potrebna pomo mog drugog ja. N eu da se motam okolo probijajui prolaze! Udario se stegnutom pesnicom po butini da bi odagnao iz prstiju peckavo, zadovoljno oseanje. TREI DEO

Granino podruje izmeu korone i fotosfere (povr ina Sunca viena na belom svetlu ) tokom pomraenja izgleda kao blistavo crveni prsten oko Sunca i zato se zove hro mosfera. Kada se hromosfera pa ljivije pogleda, vidi se da to nije jednolini sloj, nego vrlo promenljiva filamentarna struktura. Nekada je opisivana izrazom 'plamt ea prerija'. Mnogobrojni kratkoveni mlazevi zvani ' iljci' neprestano prskaju iz nje do visine od nekoliko hiljada kilometara. Crvena boja je posledica prevage zraen ja H-alfa linije vodonikovog spektra. Veoma je te ko razumeti ta se de ava na tako sl o enom podruju... Herold Zirin 7. INTERFERENCIJA Kada je dr Martini izi la iz svoje kabine i po la tehnikim hodnicima ka odelj ku za boravak Itija, smatrala je da koristi diskreciju, a ne unjanje. Cevi i kabl ovi za komunikaciju bili su privr eni za grube, neobraene zidove. Kamen Hermesa blist ao je od kondenzovane pare i odavao miris mokre stene dok su njeni koraci odzvan jali niz probijene hodnike. Stigla je do hermetikih vrata sa zelenom svetiljkicom nad dovratkom; bio je to stra nji ulaz u jednu od kabina za vanzemaljce. Kada je pritisnula senzornu e liju tik do njih, vrata su se smesta otvorila. Blistavo, zelenkasto svetlo prolilo se kroz otvor - imitacija svetlosti Sunca koje se nalazilo mnogo parseka odatle. Jednom rukom zaklonila je oi dok je drugom vadila naoari za Sunce iz d epa i tek kad ih je stavila osvrnula se po sobi. Na zidovima je videla mre aste tapiserije koje su prikazivale visee vrtove i vanzemaljski grad na ivici planinskog venca. Grad se dr ao neravne litice, blist ajui kao da se nalazi iza vodopada. Dr Martini je pomislila da gotovo uje piskavu muziku kako joj bruji na ivici sluha. Da li time mo e objasniti to joj se dah ubrza o, a nervi napeli? Bubakub je ustao sa svog jastuka kako bi je pozdravio. Njegovo sivo krzn o sijalo je dok se gegao na kratkim nogama. Pod opalnim svetlom i gravitacijom o d 1,4 g, koji su vladali u kabini, Bubakub je izgubio svaku 'ljupkost' koju je d r Martini videla u njemu ranije. Pilovo dr anje povijenih nogu govorilo je o snazi . Vanzemaljeva usta pokretala su se o trim trzajima. Glas koji je dopro iz Vo dora bio je gladak i zvonak, iako su zvuale iskidano i razdvojeno. "Dobro. Lepo to ste do li." Osetila je olak anje. Predstavnik Biblioteke zvuao je opu teno. Lako mu se na klonila. "Pozdrav, Pile Bubakub. Do la sam da pitam imate li nove poruke iz Ogranka Biblioteke." Bubakub je otvorio usta puna zuba nalik na igle. "Hodite i sedite. Da, d obro to to pitate. Imam novu inje-nicu. Ali hodite. Prvo jedite i pijte." Dr Martini je iskrivila lice dok je prolazila kroz polje promene gravita cije na pragu - to je uvek neprijatno iskustvo. U sobi se oseala kao da ima sedam deset kilograma. "Ne, hvala. Upravo sam jela. Se u." Odabrala je stolicu predvienu za ljude i pa ljivo se spustila na nju. Niko ne bi trebalo da ima sedamdeset kilograma! Pil se ponovo opru io na jastuk preko puta nje, tako da mu je medvedasta g lava bila tik iznad njenih stopala. Pogledao ju je sitnim, crnim oima. "Dobio sam ma-serom poruku iz La Paza. Ka u nema ni ta o Sunevim Duhovima. Ap so-lut-no ni ta. Mo da to uop te nije zbog seman-ti-ke. Mo da je Ogranak pre-mali. To je mali, mali Ogranak, kao to esto govorim. Ali neki ljudski zvani-ni-ci mnogo e se bu niti zbog nedos-tatka podataka." Slegnula je ramenima. "Ja se ne bih brinula o tome. Samo e se pokazati da je premalo napora ulo eno u itav projekat Biblioteke. Vei ogranak, kakav je moja gr upa zahtevala od samog poetka, sigurno bi dao rezultate." "Zatra- io sam podatke sa Pila, vre-men-skim skokom. U Glavnom Ogranku ne mo e biti zbrke!" "To je dobro", klimnula je glavom. "Ipak, brine me ta e Dvejn uiniti tokom

tolikog odlaganja. Prepun je napola stvorenih pretpostavki o tome kako e razgovar ati sa Duhovima. Bojim se da e, pipajui naslepo tamo dole, nai neki nain da uvredi p si-bia tako duboko da ni itava mudrost Biblioteke nee moi to da zalei. Neophodno je d a Zemlja ima dobre odnose sa najbli im susedima!" Bubakub je malo podigao glavu i polo io ruku na teme. "Trudite se da izle-i te dr Kep-lera?" "Naravno", ukoeno je odgovorila. "Zapravo, ne mogu da razumem kako je sve dosad izbegavao Uslovnja tvo. Dvejnov um je pun haosa, iako priznajem da je U-zbi r unutar prihvatljivih vrednosti krive. Na Zemlji je pro ao i slikovni test. Mislim da sam ga sada sasvim dobro sredila. Ali izluuje me to to ne uspeva m da shvatim ta je njegov osnovni problem. Takvi napadi manine depresije lie na 'lu dilo bleska' u kasnom dvadesetom i ranom dvadeset prvom veku, kada je dru tvo goto vo uni teno fizikim dejstvima op te buke. To je gotovo upropastilo industrijsku kultu ru kada je bila na vrhuncu i dovelo do dugog razdoblja potiskivanja koje ljudi d anas kratko zovu 'Birokratija'." "Da. itao sam o poku- aji-ma va e rase da izvr- i samou-bis-tvo. ini mi se da je to kasni-je vreme bilo mirno. Ali to me se ne tie. Imate sree to ste bili nespo-so b-ni ak i za samou-bis-tvo. Ali da ne du imo. ta je sa Kep-lerom?" Pil nije dizao glas na kraju pitanja, ali inio je ne to sa nju kom... nekako je krivio pregibe koje je imao umesto usana... to je govorilo da pita - ne, da za hteva obja njenje. Dr Martini je uzdrhtala. Tako je osion, pomislila je. A svi ostali, izgleda, misle da je to samo mala nastranost. Zar su slepi za mo i pretnju koje donosi prisutvo ovog bia na Zem lji? Jo pod kulturnim okom, oni vide malog, ovekolikog medveda. I to slatkog! Za r su moj ef i njegovi prijatelji u Savetu Konfederacije jedini koji umeju da prep oznaju demona iz dalekog svemira kada ga vide? A zbog neeg je meni zapalo da utvrdim ta je potrebno da se demon umilostiv i i da istovremeno uutkujem Dvejna i poku avam da naem razuman nain za kontakt sa Sune vim Duhovima! Neka mi Beskrajon pomogne! Bubakub je jo ekao odgovor. "Pa, znam da je Dvejn re io da otkrije tajnu Sunevih Duhova bez pomoi vanzem aljaca. Deo njegovog osoblja prilino je re en na to. Neu tvrditi da neki od njih pri padaju Ko ama, ali prilino su tvrdoglavo ponosni." "Mo ete li da ga odvra-tite od toga?" upitao je Bubakub. "Donosi nam eleme n-te sluaj-nosti." "Kao to je pozivanje Fejgina i njegovog prijatelja Demve? Oni izgledaju p rilino bezopasno. Demvino iskustvo sa delfinima daje mu slabu, ali moguu priliku d a bude koristan. A Fejgin je na glasu da ume sa tuinskim rasama. Va no je da Dvejn ima sa kime da deli svoje paranoidne fantazije. Razgovarau sa Demvom i zamoliu ga da ima razumevanja." Bubakub je seo, naglim, istovremenim pokretom ruku i nogu. Ugnezdio se u novom polo aju i pogledao dr Martini pravo u oi. "Oni mi nisu va ni. Fejgin je pasiv-ni roman-ti-ar. Demva izgleda kao budal a. Kao i svi Fejgi-novi prija-te-lji. Ne, vi e brinem zbog dvoje koji prave nevo-lje u bazi. Kada sam do ao, nisam znao da je u oso-blje ukljuen i jedan im. Novi-nar je omiljen meu posa-dom baze i pravi mnogo buke. A im je stal-no sa Kulom... poku a-vaju-i da ga 'oslo-bo-di', pa.. ." "Je li Kula bio neposlu an? Mislila sam da je njegova podreenost samo..." Bubakub je poskoio na jastuku i sikui iskezio iljate zube. "Ne prekidaj, ovee!" Njegov pravi glas postao je ujan prvi put otkako ga je dr Martini poznavala - piskavo cianje, glasnije od Vodora, od koga su je zabolel e u i. Za trenutak je bila suvi e zapanjena da bi se pomerila. Bubakubovo kruto dr anje poelo je polako da se opu ta. Nakostre eno krzno gotov o mu se odmah ponovo zagladilo. "Izvi-nja-vam se, human-Marti-ni. Nisam smeo da se razbe-snim zbog obine neu-tivo-sti pripad-nika obi-ne nezre-le rase."

Dr Martini je ponovo poela da di e, poku avajui da ne naini nikakav zvuk. Bubakub je opet seo. "Odgovor na va e pitanje je odrian. Kula nije nigde po gre- io. On zna da e njegova rasa biti jo dugo podre-ena mojoj po Zakonima o Pokro-vi -teljstvu. Ipak, lo e je to taj dok-tor D efri protura mit o pravima ak i kad je na du -nos ti. Vi ljudi morate naui-ti da dr ite svoje ljubim-ce na uzi-ci, jer samo zbog dobr e volje nas stari-jih uop te ima-ju status razumnja-ka tie-ni-ka. A da oni nisu tie-nici, ta biste vi ljudi bili?" Bubakubovi zubi su za trenutak jasno sinuli kada je glasno sklopio usne. Grlo dr Martini bilo je potpuno suvo. Pa ljivo je birala rei. "Izvinjavam s e zbog uvrede koju sam vam nanela, Pile Bubakub. Govoriu sa Dvejnom i mo da e on usp eti da umiri D efrija." "A novi-nar?" "Da, razgovarau i sa Pjerom. Sigurna sam da on ne misli ni ta lo e. Nee vi e pra viti nevolje." "To bi bilo dobro", tiho je rekao Bubakubov Vodor. Ponovo je spustio de me kasto telo na jastuk. "Imamo velike zajed-ni-ke ciljeve, vi i ja. Nadam se da emo raditi uskla-en o. Ali pamti-te ovo: na i naini mogu biti razli-i-ti. inite ta mo ete ili u morati, kao vi ka ete, da ubijem dve muve jednim udarcem." Dr Martini je ponovo jedva klimnula glavom. 8. REFLEKSIJA D ekob je pustio da mu misli lutaju dok se Larok zahuktao u izlaganju. oveul jku je, u svakom sluaju, sada bilo va nije da zadivi Fejgina nego da se nadmudruje sa D ekobom. D ekob se pitao da li je gre na antropomorfizacija to sa aljeva Itija primor anog da slu a. Njih trojica su se vozili malim autom koji se kretao kroz tunele i bono i okomito. Fejgin se korenjem pridr avao za nisku ipku, nekoliko centimetara od poda . Ljudi su se dr ali za drugu, koja je pravila krug ne to vi e. D ekob je slu ao na pola uva dok je auto klizio. Larok je i dalje razglabao o temi koju je naeo jo na 'Bredberiju': da su nestali pokrovitelji Zemljana... mit ska bia koja su mo da poela Uzdizanje oveka pre vi e hiljada godina, a onda ga ostavila napola zavr enog... da su nekako povezani sa Suncem. Larok je smatrao da bi uprav o Sunevi Duhovi mogli biti ta rasa. "Sve religije Zemlje ukazuju na to. U gotovo svakoj Sunce je ne to sveto! To je nit koja se provlai kroz sve kulture!" Larok je naglo ra irio ruke, kao da pokazuje raspon svojih misli. "To je veoma logino", rekao je. "I objasnilo bi za to je Biblioteci toliko te ko da pronae na e poreklo. Rase solarnog tipa bile su poznate i ranije... Zato je ovo 'istra ivanje' tako glupo. Ali oni su zaista retki i niko se jo nije setio da z atra i od Biblioteke korelacije koje bi re ile dva problema istovremeno!"

Nevolja je u tome to je bilo prokleto te ko suprotstaviti se itavoj zamisli. D ekob je uzdahnuo u sebi. Naravno da su mnoge primitivne civilizacije na Zemlji imale kult Sunca. Sunce je tako oito izvor toplote, svetla i ivota, nosilac arobne moi! Obo avanje zvezde svakako je uobiajena faza kroz koju prolaze svi primitivni na rodi. Problem je bio upravo u tome. Galaksija je imala premalo 'primitivnih na roda' sa kojima bi uporedila ljude; veinom su to bile ivotinje, pre-razumni lovcisakupljai (ili ve ne to slino), i potpuno uzdignute rase razumnjaka. Te ko da je iko bi o 'ne to izmeu' kao ovek - oito napu ten on pokrovitelja pre no to je nauio da koristi s oj razum. U tako retkim sluajevima, novostvoreni umovi naglo su se oslobaali svoje e kolo ke ni e. Smi ljali su neobine tobo nje nauke - bizarna pravila uzroka i posledice, s ujeverja i mitove. Bez ruke pokrovitelja koja bi ih vodila, takve 'samonikle' ra se retko su dugo trajale. Trenutna neobinost oveanstva bila je delom posledica upra vo pre ivljavanja. Upravo nedostatak neke druge rase sa slinim iskustvom sa kojim bi se pore dili inio je sva uop tavanja lakim za stvaranje, a te kim za pobijanje. Po to mali Ogra

nak u La Pazu nije znao za druge primere op teg obo avanja Sunca, Larok je smeo da t vrdi kako taj deo istorije oveanstva znai seanje na Uzdizanje koje nikada nije zavr en o. D ekob je jo malo slu ao na pola uha, za sluaj da Larok ka e ne to novo. Ali uglav nom je pustio da mu misli lutaju.

Od spu tanja su pro la dva duga dana. Morao je da se navikne na prelaske izm eu delova baze sa ve takom gravitacijom i drugih, gde je vladala jedva primetna sila Merkura. Bilo je mnogo upoznavanja sa osobljem baze, a veinu imena smesta je zab oravio. Potom je Kepler odredio nekoga da ga odvede u njegovu sobu. Ispostavilo se da je glavni lekar baze Hermes opsednut Uzdizanjem delfin a. Bio je vi e nego spreman da proveri Keplerove lekove, izra avajui zbunjenost to ih ima tako mnogo. Potom je zahtevao da organizuje zabavu na kojoj su svi iz medici nskog odeljenja, izgleda, eleli da postavljaju pitanja o Makakai. Izmeu zdravica, naravno. Zato na kraju i nije bilo tako mnogo pitanja. D ekobove misli odvijale su se prilino sporo dok se auto zaustavljao, a vra ta otvarala u ogromnu podzemnu peinu za uvanje i popravku Sunevih brodova. Za trenu tak mu se uinilo da se itav prostor nekako izvija, kao i, jo gore, da se sve udvost ruilo! Naspramni zid peine kao da se ispupio, stvarajui zaobljenu povr inu na svega nekoliko metara od njega. Tu gde je bio najbli i, stajali su Kanten visok dva i po metra, mali, rumeni ovek i visok, irok, tamnoputi ovek koji mu je uzvratio pogled sa najglupljim moguim izrazom lica. D ekob je iznenada shvatio da gleda zid Sunevog broda, najsavr enije ogledalo u ovom zvezdanom sistemu. Zapanjeni ovek preko puta njega, sa oitim mamurlukom, b io je njegov sopstveni odraz. Kuglasti brod sa dvadeset metara prenika bio je tako dobro ogledalo da je bilo te ko odrediti mu oblik. Samo kada je uoio o tri prekid na ivici i blagu zakriv ljenost odra enih slika mogao je da usmeri pogled na ne to to bi se moglo nazvati pos tojeim objektom. "Vrlo lepo", nevoljno je priznao Larok. "Ljubak, smeo, pogre no upotreblje n kristal." Podigao je svoju malenu kameru i pokrenuo je sleva nadesno. "Veoma upeatljivo", dodao je Fejgin. Aha, pomislio je D ekob. Ogromno, takoe. Iako je brod bio ogroman, sama peina inila je da izgleda neva no. Gruba, ste novita tavanica izvijala se visoko nad njima, nestajui u vla noj magli kondenzovane pare. Tamo gde su stajali peina je bila prilino uska, ali protezala se najmanje k ilometar u du inu, a potom je skretala i nestajala sa vidika. Stajali su na platformi koja ih je dovela do brodskog polutara, iznad ra dnih povr ina u hangaru. Dole je ostala grupa osoblja, umanjena srebrnom kuglom. Na dve stotine matara sleva nalazila su se dvoja masivna vakuumska vrata , barem sto pedeset metara iroka. D ekob je pretpostavio da je to deo vazdu ne ustave koja je vodila, kroz tunel, na negostoljubivu povr inu Merkura, gde su ogromni meu planetni brodovi, kao 'Bredberi', poivali u prostranim prirodnim peinama. Izmeu platforme i poda protezala se dugaka rampa. Na njenom dnu Kepler je razgovarao sa trojicom ljudi u jednodelnim odelima. Malo dalje nalazio se i Kula , sa elegantno obuenim impanzom koji je nosio monokl i stajao na stolici kako bi g ledao Kulu pravo u oi. im je skakutao gore-dole, povijenih kolena, pa se stolica tresla. Ljutito je udarao po aparatu koji je imao na grudima. Izaslanik Pringa gledao ga je sa izrazom lica koji je D ekob nauio da protumai kao prijateljsko po tovanje. Ali u Kulin om dr anju bilo je jo neega, to ga je iznenadilo... nemarnosti, opu tenog dr anja pred im anzom, to Iti nikada nije pokazao u razgovoru sa ovekom, Kantenom ili Sintijcem, a pogotovo ne pred Pilom. Kepler je prvo pozdravio Fejgina, a onda se obratio D ekobu. "Drago mi je to mo ete da poete u obilazak, gospodine Demva." Kepler se tako vrsto rukovao da se D ekob iznenadio, a onda pozvao impanzu da im prie. "Ovo je dr D efri, prvi iz njegove vrste koji je postao punopravni lan svem irskog istra ivakog tima, a uz to je i sjajan radnik. Obii emo njegov brod." D efri se nasme io nakrivim, otvorenim osmehom osobenim za rasu super impanze.

Tokom dva veka genetskog in enjeringa unesene su mnoge promene u lobanju i karlini pojas, promene zasnovane na ljudskom obliku, po to je njega bilo najlak e stvoriti. Izgledao je kao vrlo rutav, onizak, smei mu karac sa dugakim rukama i krupnim, etvrt astim zubima. Dok se rukovao sa D ekobom, postao je vidljiv jo jedan ishod in enjeringa. Po tpuno naspramni palac impanze vrsto je pritisnuo D ekobov dlan, kao da ga podsea da p ostoji: znak oveka. Kao to je Bubakub imao Vodor, D efri je nosio aparat sa crnim dirkama na le voj i desnoj ivici. U sredini se nalazio prazan ekran, otprilike deset puta dvad eset centimetara. Superim se naklonio i preleteo prstima preko dirki. Na ekranu su se pojav ila blistava slova. DRAGO MI JE TO SMO SE UPOZNALI. DOKTOR KEPLER KA E DA VI SPADATE U POZITIVC E. D ekob se nasmejao. "Veliko hvala, D ef. Poku avam da budem, iako i dalje ne z nam ta e biti moj posao!" D efri se kre tavo nasmejao, kao sve impanze; potom je prvi put i progovorio. "Ussskoro ete otkriti!" Vi e je liilo na krkljanje, ali D ekob je bio zapanjen. Za ovo pokolenje supe r impanzi govor je jo bio u asno bolan, ali D efove rei zvuale su vrlo jasno. "Dr D efri e povesti ovaj najnoviji Sunev brod u poniranje ubrzo posle na eg o bilaska", rekao je Kepler. "im se komandant deSilva vrati sa izvianja drugim brodo m. Izvinjavam se to komandant nije bio tu otkako smo stigli 'Bredberijem'. A sada izgleda da e D ef biti odsutan sa na ih informativnih sastanaka. Ipak, bie prilin o dramatino slu ati njegov prvi izve taj taman po to zavr imo, sutra po podne." Kepler se okrenuo ka brodu. "Jesam li zaboravio da nekoga predstavim? D ef e, znam da Kantena Fejgina poznaje od ranije. Pil Bubakub je, izgleda, odbio na po ziv. Jesi li se upoznao sa gospodinom Larokom?" im je izvio usne u gadljivom izrazu. Frknuo je i okrenuo se, zagledan u s opstveni odraz na Sunevom brodu. Larok je pocrveneo do u iju, besno ga gledajui. D ekob je jedva zadr ao smeh. Super impanze i dalje imaju mnogo slinosti sa svo jim precima! Jedva jednom, neko jo neutiviji od Laroka! Njihov meusobni obraun, sino u trpezariji, ve je postao legenda. alio je to ga je propustio. Kula je pri ao i polo io D efriju na mi icu svoju vitku, estoprstu aku. "Hodi, pri jatelju D efri. Hajde da poka emo tvoj brod do podinu Demvi i njegovim prijateljima." i mpanza je nadureno pogledao Laroka, a onda se iroko nasme io Kuli i D ekobu. Uhvatio ih je obojicu za ruku i povukao ih ka ulazu u brod. Kada je dru ina stigla do vrha sledee rampe, na li su se pred kratkim mostom koji je vodio ka unutra njosti kuglastog ogledala. D ekobu je trebalo nekoliko trenu taka da se privikne na tamu. Potom je ugledao ravnu palubu koja se pru ala s kraja na kraj broda. Lebdela je u sredini kugle - okrugla ploa od tamnog, elastinog materijala. Ravna povr ina bila je prazna, osim desetak le aja za ubrzanje, ravnomerno rasoreeni h po obodu, neki sa jednostavnom kontrolnom ploom, i kupole prenika sedam metara u samom sredi tu. Kepler je kleknuo kraj kontrolne ploe i dotakao prekida. Brodski zid posta o je poluproziran. Prigu ena svetlost iz peine prodirla je sa svih strana, osvetlja vajui unutra njost. Kepler je objasnio da je unutra nje osvetljenje svedeno na minimu m kako bi se spreili odrazi na unutra njoj povr ini kugle, to bi moglo da zbuni i posa du i ureaje. Unutar gotovo savr enog oklopa, Sunev brod liio je na model Saturna. Prostra na paluba bila je 'prsten'. 'Planeta' je time bila podeljena na dve polulopte. G ornja polovina, koju je D ekob sada video, imala je nekolilko ni a i ormana. Iz lite rature je znao da sredi nja kugla sadr i svu ma ineriju potrebnu za kretanje broda, uk ljuujui i kontrolu vremenskog toka, gravitacioni generator i rashladni laser. Pri ao je ivici palube. Lebdela je na polju sile, oko dva metra od zaoblje nog oklopa koji se izvijao navi e bez ikakvih odsjaja i senki. Okrenuo se kad je zauo svoje ime. Grupa za obilazak stajala je kraj vrata

na kupoli. Kepler mu je mahnuo da im se pridru i. "Sada emo razgledati poluloptu sa instrumentima. Zovemo je 'vrte ka'. Pripa zite malo, to je gravitacioni luk." D ekob je na ulazu zastao i propustio Fejgina, ali Iti je pokazao da e radi je ostati gore. Dvometarski Kanten u dvometarskom prolazu sigurno ne mo e da se os ea prijatno. D ekob je po ao za Keplerom. I poku ao da se brzo sagne! Kepler je bio nad njim, penjui se putem koji je vodio pravo nagore, kao da odmah iza dovratka poinje padina brda. Izgledalo je d a e upravo pasti, sudei po uglu pod kojim je stajao. D ekob nije razumeo kako naunik odr ava ravnote u. Ali Kepler je nastavio da se penje eliptinom stazom i brzo je nestao iza kratkog obzorja. D ekob je spustio ruke na dovratak i nainio oprezan korak. Nije osetio nedostatak ravnote e. Pomerio je i drugu nogu. I dalje je staj ao uspravno. Jo jedan korak. Osvrnuo se. Vrata su bila nagnuta. Kupola je oito sadr ala polje pseudo-gravitacije, to liko jako da se moglo smestiti i unutar nekoliko metara. Polje je bilo tako vrsto i potpuno da ni njegovo unutra nje uho nije ni ta osetilo. Jedan radnik je stajao n a ulazu, isceren. D ekob je stegao zube i nastavio po krivini, poku avajui da ne misli kako upr avo hoda naglavake. Gledao je natpise na za titnim ploama du zida i poda. Na pola put a na ao je jednu na kojoj je pisalo KONTROLA VREMENSKE KOMPRESIJE. Elipsa se zavr ila blagom kosinom. D ekob se oseao kao da normalno hoda kada je pro ao kroz vrata i znao je ta treba da oekuje, ali ipak je zastenjao. "O, ne!" Brzo je pokrio oi. Nekoliko metara iznad njegove glave, pod hangara irio se na sve strane. L judi su se muvali oko broda kao muve na tavanici. Uzdahnuo je i izi ao da se pridru i Kepleru koji je stajao na ivici palube, zagledan u unutra njost slo ene ma ine. Kepler je podigao pogled i nasme io se. "Upravo koristim efovsku povlasticu da nju kam. Naravno, brod je do sada ve potpuno proveren, ali volim da se i sam uverim." S ljubavlju je potap ao aparat. Poveo je D ekoba do same ivice, gde je 'naopaki' efekat bio jo izra eniji. Ma glovita tavanica videla se daleko 'ispod' njihovih nogu. "Ovo je jedna od multi-polarizacionih kamera koje smo postavili ubrzo po t o smo prvi put videli Duhove koherentnog svetla." Kepler je pokazao jednu od nek oliko istovetnih ma ina rasporeenih du oboda. "Mo emo da razaberemo Duhove u pome anim s vetlosnim nivoima unutar hromosfere po to smo u stanju da, bez obzira na to kako s e menja ravan polarizacije, pratimo promene i poka emo da je koherentnost svetla s tvarna i postojana u vremenu." "Za to su sve kamere dole? Gore nisam video nijednu." "Ustanovili smo da ivi posmatrai i ma ine smetaju jedni drugima kada su na i stoj strani. Iz tog i iz jo nekih razloga instrumenti su razme teni po ivici ravni ovde dole, a mi smrtnici se vozimo odozgo. Mo emo to da podesimo tako to okrenemo brod da ivica palube bude okrenuta k a posmatranoj pojavi. Pokazalo se da je to sjajno re enje; po to gravitacija nije pr oblem, mo emo da se nagnemo pod bilo kojim uglom, pa je ugao posmatranja razumnih i mehanikih posmatraa istovetan za kasnija uporeenja." D ekob je poku ao da zamisli brod, negnut pod izvesnim uglom i no en olujama S uneve atmosfere, dok putnici i posada mirno osmatraju. "Imali smo malo nevolja sa ovim rasporedom u poslednje vreme", nastavio je Kepler. "Ovaj novi, manji brod koji e D efri povesti dole malo je izmenjen, pa s e nadamo da e uskoro... Ah! Evo, dolaze prijatelji..." Na vratima su se pojavili Kula i D efri. impovo pola majmunsko, pola ljudsk o lice bilo je zgreno od prezira. Kuckao je po dirkama na grudima. LR SE RAZBOLEO. POVRAA PREKO RAMPE. KO ULJA KO UBRE. Kula se obratio imu tako tiho da ga je D ekob jedva uo. "Govori { po tovanjem, prijatelju D efri. Go podin Larok je ovek." D efri je razjareno otkucao, uz mnoge gre ke, da ima po tovanja kao i svaki im, ali da nee da se ulaguje svakom oveku, naroito takvom koji nije imao veze sa Uzdiz anjem njegove vrste.

ZAR STVARNO MORA DA TRPI HIROVE ONOG BUBAKUBA SAMO ZATO TO SU NJEGOVI PRECI UINILI TVOJIMA USLUGU PRE POLA MILIONA GODINA? Pringove oi su blesnule. Izmeu debelih usana naziralo se ne to belo. "Molim te, prijatelju D efe, nam da mi li dobro, ali Bubakub je moj Pokrovitelj. Ljudi u tvojo j ra i dali lobodu. Moja ra a mora da lu i. Takav je red u vetu." D efri je mrknuo. "Videemo", zakre tao je. Kepler je poveo D efrija u stranu, zamoliv i Kulu da poka e D ekobu ostalo. Prin g ga je poveo na drugu stranu polulopte i pokazao mu ma ine koje su omoguavale upra vljanje brodom kao batiskafom kroz polutenu plazmu solarne atmosfere. Uklonio je nekoliko ploa da bi mu pokazao holografske memorijske jedinice. Generator polja kontrolisao je protok vremena i prostora kroz itav Sunev b rod, tako da je grubo cimanje hromosfere unutra izgledalo kao blago njihanje. Os nove fizike na kojoj se generator zasnivao i dalje su bile samo delimino razumlji ve naunicima na Zemlji, iako je vlada insistirala da bude ugraen ljudskim rukama. Kuli su oi blistale dok je u kavim glasom hvalio nove tehnologije donesene n a Zemlju preko Biblioteke. Banke logikih podataka koje kontroli u generatori izgledale su kao zamr ene s taklene niti. Kula je objasnio da tapii i niti uvaju optike podatke daleko gu e spakova ne nego to je to mogla ijedna ranija tehnologija Zemlje, kao i da reaguju mnogo b r e. Plavi talasi interferencije klizili su gore-dole po najbli em tapiu koji su gleda li - treperei nizovima plamsavih podataka. D ekobu je izgledalo da u ma ini postoji n e to gotovo ivo. Ulazi i izlazi sa lasera povijali su se pred Kulinim dodirom i obo jica su za trenutak zurila u pulsiranje podataka koje je predstavljalo krvotok k ompjutera. Iako je sigurno ve stotinama puta video utrobu ovog aparata, Kula je izgl edao uzbuen koliko i D ekob, zami ljeno zagledan u nju blistavim, netrepuim oima. Konano je vratio poklopac. D ekob je primetio da vanzemaljac izgleda umorno . Mora da previ e radi, pomislio je. Jedva da su razgovarali dok su polako i li du ku pole kako bi se pridru ili D efriju i Kepleru. D ekob je slu ao sa zanimanjem, ali i sa vrlo malo razumevanja, kako impanza raspravlja sa efom o nekim sitnim pode avanjima jedne od kamera. Potom ih je D efri napustio, jer imao je posla na podu peine, a Kula je usk oro po ao za njim. Dva oveka ostala su jo nekoliko minuta, razgovaraui o aparatima, a onda je Kepler pokretom pozvao D ekoba da poe napred dok su se vraali kroz petlju. Kada je bio otpriike na pola puta, D ekob je nad sobom zauo nekakvu gu vu. Ne ko je besno vikao. Poku ao je da zanemari ono to su mu oi govorile o zakrivljenoj gr avitacionoj petlji i ubrzao je korak. Ipak, staza nije bila predviena za urno hoda nje. Prvi put osetio je zbunjujuu me avinu sila dok ga je slo eno polje vuklo na sve strane. Na vrhu luka zapeo je o poluotvorenu plou, koja je zajedno sa nekoliko raf ova poletela preko palube. Trudio se da odr i ravnote u, ali neobian pogled sa polovi ne zakrivljene putanje uinio je svoje. Kada je konano uspeo da se domogne ulaza na gornjoj strani palube, Kepler ga je ve sustigao. Vika je dopirala spolja. U podno ju rampe Fejgin je uznemireno mahao granama. Vi e lanova osoblja tralo je ka Laroku i D efriju, koji su stajali u rvakom zahvatu. Larok je, tamnocrvenog lica, dahtao i upirao se u naporu da odvoji D efrij eve ruke sa svoje glave. Stegao je pesnicu i udario, bez ikakvog uinka. im je kre ta o i kezio zube dok se trudio da boljim zahvatom spusti Larokovu glavu do svoje. Nijedan od njih nije primetio grupu koja se okupjala. Nisu obraali pa nju na ruke k oje su poku avale da ih razdvoje. urei nani e, D ekob je ugledao Laroka kako oslobaa jednu ruku i pose e ka kameri koja mu je visila sa pojasa. D ekob se progurao do suparnika u borbi. Bez oklevanja je nadlanicom izbio Laroku kameru iz ruke, a drugom rukom je epao impanzu za krzno na potiljku. Trgao je iz sve snage i bacio D efrija u ruke Kepleru i Kuli. D efri se otimao. Dugake, sna ne majmunske ruke izmicale su onima koji su ih hvatali. Mahao je glavom i kre tao. D ekob je osetio pokret iza sebe. Naglo se okrenuo i polo io dlan Laroku na

grudi kad je ovaj poku ao da jurne napred. Novinaru su se izmakle noge i pao je uz glasno "Uuf!" D ekob je pru io ruku ka kameri, ba kad je Larok poku ao da je uhvati. Traka ko ja ju je dr ala prekinula se. Nekoliko ljudi je zgrabilo Laroka za ramena dok je p oku avao da ustane. D ekob je digao ruke. "Dosta!" povikao je. Postavio se tako da D efri i Larok nisu mogli da vide jedan drugog. Larok je trljao aku, ne gledajui ljude koji su ga dr ali, i streljao ga pogledom. D efri je jo poku avao da se oslobodi. Kula i Kepler su ga vrsto dr ali. Fejgin je iza njihovih lea bespomono zvi dao. D ekob je obuhvatio dlanovima imovo lice. D efri je zare ao na njega. " impanzo D efri, slu aj me! Ja sam D ekob Demva, ljudsko bie. Ja sam nadzornik u projektu Uzdizanja. Govorim ti da se nedolino pona a ... pona a se kao ivotinja!" D efri je trgao glavu kao da ga je D ekob udario. Za trenutak ga je o amueno gl edao, onda je ponovo poku ao da zare i, a potom su mu se krupne, smee oi zamaglile. Sk ljokao se u rukama Kule i Keplera. D ekob ga je i dalje dr ao za glavu. Drugom rukom zagladio je ra upano krzno. D e fri je zadrhtao. "Samo se opusti", tiho je rekao. "Poku aj da se kontroli e . Svi emo slu ati kada bude priao ta se desilo." Drhtei, D efri je prineo ruku govornoj ploi na grudima. Trebalo mu je vremen a da polako otkuca AO MI JE. Pogledao je D ekoba. Stvarno je to mislio. "U redu je", rekao je D ekob. "Treba biti pravi ovek da bi se izvinio." D efri se ispravio. Namerno je mirno klimnuo glavom Kepleru i Kuli. Oni su ga pustili, a D ekob je odstupio. Ma koliko imao uspeha u radu sa delfinima i impanzama, D ekob se oseao pomal o posramljeno zbog snishodljivog naina na koji je razgovarao sa D efrijem. Rizikova o je i uspeo, koristei pokroviteljstvo nad impanzom-naunikom. Po onome to je D efri ra nije rekao, D ekob je pretpostavljao da duboko u sebi veoma ceni pokrovitelje, ali da se to odnosi samo na neke ljude. D ekobu je bilo milo to je uspeo da pokrene tu rezervu, ali nije bio osobito ponosan zbog toga. Kepler je preuzeo kontrolu im je video da se D efri smirio. " ta se, do avola, de ava ovde?!" grmnuo je, besno gledajui Laroka. "Ta ivotinja me je napala!" povikao je Larok. "Jedva sam uspeo da savlada m strahove i izvuem se sa onog u asnog mesta, i razgovarao sam sa asnim Fejginom, a zver je skoila na mene, kao tigar, i morao sam da se borim za ivot! LA E. SABOTIRAO JE. NA AO SAM ZA TITNU PLOU VREMENSKE KOMPRESIJE OTVORENU. FEJG IN JE REKAO DA SE UBRE POJAVILO NAPOLJU TEK KAD JE UO DA DOLAZIMO. "Izvinjavam se to protivureim!" oglasio se Fejgin. "Nisam izgovorio pogrdn u re 'ubre'. Samo sam odgovorio na pitanje koje se ticalo..." "Proveo je unutra ceo sat!" glasno je upao D efri, krivei lice od napora. Siroti Fejgin, pomislio je D ekob. "Ve sam vam rekao", vikao je Larok. "To u asno mesto me je prepalo! Sve vre me sam se dr ao za pod! Slu aj, majmune jedan, nemoj da me blati . Ostavi to za svoje parnjake na drveu!" im je zakre tao, a Kula i Kepler su po urili da ih opet razdvoje. D ekob je pri a o Fejginu, ne znajui ta da ka e. Kanten se tiho obratio njemu. "Izgleda da su va i pokrovitelji, ko god da su, prijatelju D ekobe, zaista b ili jedinstveni." D ekob je tupo klimnuo glavom. 9. SEANJE NA VELIKU PTICU D ekob se zagledao u grupu u podno ju rampe. Kula i D efri, svaki na svoj nain, u urbano su govorili Fejginu. Grupica osoblja baze okupila se u blizini... mo da da bi izbegli Larokovo uporno ispitivanje. Ovaj je partao peinom jo od kako se raspra zavr ila, zasipajui pitanjima one k oji su radili i alei se onima koji nisu radili. Neko vreme je bes to je li en kamere bio stra an, a zatim je polako slabio do stanja koje bi D ekob nazvao vrlo pribli nim

sranom udaru. "Nisam siguran za to sam je oduzeo Laroku", D ekob je rekao Kepleru, vadei je iz d epa. Tanka crna kamera-rekorder bila je puna raznih ruki i dodataka. Izgledal a je kao savr en novinarski alat, onako mala, prilagodljiva i oito veoma skupa. Predao ju je Kepleru. "Valjda sam pomislio da vadi oru je." Kepler je smestio kameru u d ep. "Ionako emo je proveriti, za svaki sluaj. U meuvremenu bih eleo da vam zahvalim to ste spasli situaciju." D ekob je slegnuo ramenima. "Ne mislite mnogo o tome. ao mi je to sam umanji o va autoritet." Kepler se nasmejao. "Drago mi je to se to uinili! Ja ionako nisam znao ta b ih!" D ekob se nasme io, ali i dalje mu je bilo neprijatno. " ta ete sada?" upitao je. "Pa, idem da proverim D efov vremenski sistem, kako bih bio siguran da je sve u redu, mada ne mislim da i ta ne valja. ak i da je Larok akao po ma ini, ta je moga o da uini? Na kolima se mo e raditi samo naroitim alatima, a on ih nije imao." "Ali ploa je zaista bila pomerena dok smo prolazili kroz gravitacionu pet lju." "Da, ali mo da je Larok samo bio znati eljan. Zapravo, ne bi me iznenadilo d a se poka e kako je D ef pomerio plou, samo da nae izgovor za borbu!" Naunik se nasmejao. "Nemojte tako zapanjeno da gledate. Deija posla. A zna te da i najnapredniji impanza oscilira izmeu ogromne prepredenosti i akih pakosti." D ekob je to znao. Ali ipak se pitao za to je Kepler tako velikodu an prema La roku, koga je oito prezirao. Je li mu toliko stalo do podr ke tampe? Kepler se jo jednom zahvalio i oti ao, pokupiv i Kulu i D efrija na putu ka ula zu u Sunev brod. D ekob je potra io mesto gde nikome nee smetati i seo na transportnu paletu. Iz unutra njeg d epa jakne izvukao je sve anj papira. Jutros su sa Zemlje stigli masergrami za mnoge putnike 'Bredberija'. D eko b se jedva uzdr ao od smeha, posmatrajui sauesniku razmenu pogleda izmeu Bubakuba i Mi ldred Martini dok je Pil odlazio da preuzme svoju ifrovanu poruku. Ona je tokom doruka sedela izmeu Bubakuba i Laroka, poku avajui da pomiri Zem ljaninovu neprijatnu ksenofiliju sa otvorenom sumnjiavo u Predstavnika Biblioteke. K ao da je udela da stvori most izmeu njih dvojice. Ali, kada je stigla poruka, Laro k je ostao sam, jer su ona i Bubakub urno oti li. Novinaru to verovatno nije popravilo raspolo enje. D ekob je dovr io jelo i razmislio o poseti Medicinskom odeljenju, ali ipak je samo oti ao po svoje masergrame. Sada je u sobi imao hrpu materijala iz Bibliot eke, visoku pola metra, jer je sve spustio na sto pre no to je zapao u itaki trans. itaki trans je tehnika kojom se za kratko vreme mo e usvojiti mnogo podataka . Ranije mu je mnogo puta koristila, ali nevolja je bila u tome to nisu postojale selektivne sposobnosti. Informacije e ostati sauvane, ali morae da sve to ponovo p roita, na obian nain, kako bi ih prizvao u um. Kada se pribrao, svi papiri su bili na levoj strani stola. Bio je sigura n da ih je sve proitao. Podaci koje je usvojio nalazili su se negde na ivici sves ti, razdvojeni delii koji su samovoljno skakutali po umu, potpuno razdvojeni. Pri seae ih se bar nedelju dana, sa oseajem ve vienog, dok bude i itavao tekst. Ako ne eli bude predugo dezorijentisan, najbolje je da to pre pone sa itanjem. Sme ten na plastinoj transportnoj paleti u peini Sunevog broda, D ekob je nasum ce odabrao jedan od ponesenih papira. Izazovni delii podataka zvuali su poznato. ...Rasa Kisa, tek osloboena od potinjenosti Soroima, otkrila je planetu Pi la ubrzo posle poslednjih migracija galaktinskih kultura u ovaj kvadrant. Postoj e tragovi da je planetu nastanjivala druga prolazna rasa, nekih dve stotine mili ona godina ranije. U Galaktinskim Arhivima potvreno je da je planeta Pila bila, t okom est hiljada milenijuma, stani te rase Melin (vidi izvod: Melini - izumrli). Po to je le ala napu tena du e od potrebnog vremena, planeta Pila bila je ispita na i rutinski registrovana kao kolonija Kisa, klase C (privremeno zauzimanje, ne vi e od tri miliona godina, dozvoljen minimalan uticaj na trenutnu biosferu). Kisa su na Pili na li pre-razumnu rasu, koja je dobila ime po planeti sa k

oje potie...

D ekob je poku ao da zamisli kako je rasa Pila izgledala pre dolaska Kisa i poetka Uzdizanja. Primitivni lovci-sakupljai, bez sumnje. Da li bi takvi bili i da nas, posle pola miliona godina, da ih Kise nisu na le? Ili bi evoluirali, kao to su neki zemljanski antropolozi i dalje tvrdili da je mogue, u novu vrstu inteligent ne kulture, bez uticaja svojih Pokrovitelja? Tajanstveno upuivanje na izumrle Meline prikazivalo je vremensku skalu dr evnih civilizacija i njihove neverovatne Biblioteke. Dve stotine miliona godina! Pre toliko vremena planetu Pila zauzimala je rasa svemirskih putnika, koja je t amo obitavala tokom est hiljada stolea, dok su Bubakubovi preci bili samo sitne, n ezanimljive, krznene ivotinje. Melini su verovatno obavljali svoje du nosti i imali su svoj Ogranak Bibli oteke. Pru ali su du no po tovanje (mo da vi e na reima nego na delu) pokroviteljskoj rasi koja ih je Uzdigla davno pre no to su naselili Pilu, a mo da su i sami uzdigli neku perspektivnu vrstu koju su tamo zatekli... biolo ke roake Bubakubovog naroda... ko ji su do sada verovatno i sami izumrli. Iznenada su neobini Galaktinski zakoni o naseljavanju i migracijama dobil i smisao. Primoravali su vrste da svoje planete posmatraju kao privremeni dom i da ih ouvaju za budue rase iji je trenutni oblik mo da sitan i sme an. Nikakvo udo to su se mnogi Galaktinci mr tili pred podacima o pona anju oveanstva na Zemlji. Samo je uti caj Timbrima i drugih prijateljskih rasa omoguio oveanstvu da dobije svoje tri kolo nije u Orlu od u togljenog, za ivotnu sredinu zabrinutog Instituta za Migracije. A pri tom je bila velika srea to se 'Vesarijus' vratio sa dovoljno upozorenja za lju dska bia da sakriju dokaze o barem nekim svojim zloinima! D ekob je spadao u onih je dva sto hiljada ljudskih bia koja su znala da su ikada postojale ivotinje po imenu dugong, d inovski lenjivac i orangutan. ovekove rtve su jednoga dana mogle postati mislea bia. On je vi e od mnogih dr ugih bio u prilici da to shvati i da ali zbog toga. Pomislio je na Makakai i na k itove, kao i na to kako su u poslednji as spa eni. Podigao je papire i nastavio itanje. Jo jedan odlomak mu se uinio poznat. O dnosio se na Kulinu vrstu. ...kolonizovan ekspedicijom Pila. (Pile su, zapretiv i Kisama da e se aliti Soroima i zatra iti d ihad, izborili osloboenje od podreenosti.) Po to su dobili dozvolu za planetu Pring, Pile su preuzeli gazdovanje nad njom sa vi e nego predostro nim o braanjem pa nje na minimalni uticaj svojih delovanja. Po dolasku Pila na Pring, ins pektori iz Instituta za Migracije primetili su da su Pile preduzeli ozbiljnije o d prosenih mera opreznosti za ouvanje domorodakih vrsta koje su imale realan pre-ra zumnjaki potencijal. Meu onima koje su bile na ivici izumiranja u vreme osnivanja kolonije bili su i genetski preci rase Pring, koja je takoe dobila ime po planeti sa koje potie... D ekob je re io da sazna vi e o pilanskim d ihadima. Pile su bili agresivni konz ervativci u galaktinskoj politici. D ihadi, ili 'sveti ratovi', obino su bili posle dnje sredstvo kojim se isterivala tradicija meu rasama u Galaksiji. Instituti su slu ili tradicijama, ali su ostavljali njihovo uterivanje sudu veine ili najjaima. D ekob je bio siguran da su podaci Biblioteke puni opravdanih Svetih ratov a, uz nekoliko ' alosnih' sluajeva kada su rase koristile tradiciju kao izgovor da zametnu rat zbog moi ili mr nje. Istoriju obino pi u pobednici. Pitao se na osnovu kakve albe su Pile uspeli da se oslobode podreenosti Ki sama. Pitao se i kako su Kise izgledali. Trgao se na glasnu zvonjavu koja je odjeknula peinom. Zvonjava se zaula jo triput, odbijajui se od kamene zidove i terajui ga da ustane. Svi radnici su spustili alat i okrenuli se ka ogromnim vratima koja su v odila, preko vazdu ne ustave i tunela, na povr inu planete. Vrata su se otvorila uz prigu enu tutnjavu. Isprva se u sve iroj pukotini v idela samo tama. Potom se pojavilo ne to veliko i blistavo, ubrzavajui razdvajanje sa druge strane, kao to tene nestrpljivo udara nju kom o vrata da bi to pre u lo unutra

Bio je to drugi blistavi mehur od ogledala, nalik na onaj koji je upravo obi ao, samo vei. Lebdeo je nad podom tunela kao da je nematerijalan. Brod se lako zanjihao u vazduhu, a kada su se vrata otvorila, u ao je u prostrani hangar kao d a ga je uneo povetarac spolja. Odrazi kamenitih zidova, ma ina i ljudi lebdeli su na njegovim bokovima. Dok se brod pribli avao, zaulo se tiho brujanje i pucketanje. Radnici su se okupili kraj obli nje rampe. Kula i D efri urno su pro li kraj D ekoba koji je posmatrao, a impanza mu se nam e io i pokretom ga pozvao da im se pridru i. D ekob je uzvratio osmeh i po ao za njima, savijajui papire i vraajui ih u d ep. Pogledom je tra io Keplera. ef 'Poniraa u Sunce' m ra da je ostao na D efrijevom brodu kako bi zavr io pregled, jer ga nigde nije bilo. Brod je pucketao i i tao dok je manevrisao nad gnezdom, a potom je poeo da se polak o spu ta. Njegova blistava povr ina toliko je odbijala svetlost da je bilo te ko pover ovati da ne svetli sam od sebe. D ekob je stao kraj Fejgina, na ivici grupe. Zajed no su gledali kako se brod zaustavlja. "Izgleda duboko zami ljen", za umeo je Fejgin. "Oprosti to se upliem, ali proce njujem da je prihvatljivo nezvanino upitati o kakvim je mislima re." Bio je dovoljno blizu da D ekob oseti slab miris, ne to nalik na origano. Va nzemaljevo li e tiho se kretalo. "Izgleda da sam mislio gde je bio ovaj brod", odgovorio je. "Poku avao sam da zamislim kako izgleda biti tamo dole. I... nisam uspeo." "Ne oseaj se neprijatno, D ekobe. I ja sam u slinom udu i divljenju i ne mogu da razumem kako ste vi Zemljani ovo postigli. ekam svoje prvo poniranje sa skrom nim nestrpljenjem." I tako si me ponovo postideo, pokvarenjae zeleni, pomislio je D ekob. Ja jo poku avam da naem izgovor kako ne bih i ao na to bezumno poniranje. A ti tvrdi da si n estrpljiv da krene ! "Ne bih voleo da te nazovem la ovom, Fejgine, ali mislim da suvi e koristi di plomatiju kad ka e da te ovaj projekat zadivljuje. Po galaktinskim merilima, ovo je tehnologija iz kamenog doba. I nemoj mi rei da jo niko nikad nije u ao u zvezdu! U ovoj Galaksiji slobodni razumnjaci postoje ve gotovo milijardu godina. Sve to vred i uiniti uinjeno je bar bilion puta!" Govorio je sa dosta gorine. I sam se iznenadio zbog snage sopstvenih osean ja. "To je nesumnjivo svakako istina, prijatelju D ekobe. Ne pretvaram se da j e 'Ponira u Sunce' jedinstven. Jedinstveno je samo moje iskustvo. Razumne rase sa kojima sam ja bio u vezi zadovoljavale time su se da prouavaju svoja sunca sa da ljine i da porede dobijene nalaze sa podacima iz Biblioteke. Za mene je ovo isti nska pustolovina." Pravougaoni deli oklopa broda poeo je da klizi nani e i stvorio je most ka i vici rampe. D ekob se namr tio. "Ali mora da je i ranije bilo poniranja! Ako je dokazano da je mogue, sig urno je bar neko poku ao! Ne mogu da poverujem da smo mi prvi!" "Tu je vrlo malo sumnje, naravno", polako je odgovorio Fejgin. "Ako niko drugi, Praoci su sigurno uinili to. Jer oni su uinili sve, ka u, pre no to su oti li. Ali uinjeno je toliko mnogo stvari, u toliko mnogo naroda, da je vrlo te ko zasigur no znati." D ekob se zamislio nad tim. Kada se deo broda pribli io rampi, pri ao im je Kepler, sme ei se D ekobu i Fejgi nu. "Ah, tu ste! Uzbudljivo, je li? Svi su tu! Ovako je kad god se neko vrat i sa Sunca, ak i sa kratkog izviakog leta kao to je bio ovaj!" "Da", odgovorio je D ekob. "Veoma je uzbudljivo. Ovaj, hteo bih ne to da vas upitam, doktore Kepler, ako imate vremena. Zanima me jeste li tra ili od Ogranka biblioteke u La Pazu podatke o va im Sunevim Duhovima. Mora da je neko ve nai ao na sl inu pojavu, a ja sam siguran da bi bilo od velike pomoi ako..." Naglo je zautao kad je video da Keplerov osmeh nestaje. "Upravo iz tog razloga nam je dodeljen Kula, gospodine Demva. Ovo e biti

probni projekat da vidimo koliko mo emo da kombinujemo nezavisno istra ivanje sa ogr anienom pomoi Biblioteke. Plan je dejstvovao dobro dok smo gradili brodove. Moram priznati da se divim galaktinskoj tehnologiji. Ali od tada nam Biblioteka nije b ila od neke pomoi. To je vrlo slo eno. Nadao sam se da emo prei na to sutra, kada potpuno upozn ate sve, ali vidite..." Svuda unaokolo zaulo se glasno pozdravljanje i masa je krenula napred. Ke pler se tu no nasme io. "Kasnije!" doviknuo je. Na vrhu rampe stajala su tri mu karca i dve ene, ma ui u odgovor na pozdrave. Jedna od ena, visoka i vitka, kratke, plave kose, uhvatila je Keplerov pogled i n asme ila se. Po la je nani e, a ostatak posade za njom. Onao je oito bila komandant baze Hermes o kojoj je D ekob stalno slu ao tokom protekla dva dana. Jedan od lekara na sinonoj zabavi nazvao ju je najboljim koma ndantom koga je ispostava Konfederacije na Merkuru ikada imala. Neki momak je do punio sredovenog govornika obja njenjem da je ona takoe "...prava maka." D ekob je pret postavio da je momak mislio na komandantove sposobnosti prilagoavanja. Dok je sad a gledao enu (zapravo, izgledala je kao devojka) kako gipko koraa niz strmu rampu, shvatio je da je ona primedba lako mogla da se shvati i kao kompliment sasvim d ruge vrste. Masa se razdvojila i ena je pri la efu 'Poniraa u Sunce', ispru iv i ruku. "Tamo su!" rekla je. "Po li smo do tau zarez dva, u prvom aktivnom podruju, i na li smo ih! Do li smo na osam stotina metara od jednog! D ef nee imati nikakvih pr oblema. To je najvee krdo magnetivora koje sam ikada videla!" D ekobu se njen glas inio dubok i melodian. Samouveren. Ipak, nije mogao da odredi odakle joj naglasak. Izgovarala je rei nekako starinski. "Divno! Divno!" Kepler je klimao glavom. "Tamo gde su ovce, mora biti i pastira, je li?" Uhvatio ju je pod ruku i okrenuo se da je upozna sa Fejginom i D ekobom. "Razumnjaci, ovo je Helen deSilva, komandant Konfederacije ovde na Merku ru i moja desna ruka. Ne bih mogao bez nje. Helen, ovo je gospodin D ekob Alvarez Demva, o kome sam ti priao preko masera. Kantena Fejgina si ve srela pre nekoliko meseci, na Zemlji. ini mi se da ste od tada razmenili nekoliko masergrama." Polo io joj je ruku na mi icu. "Sada moram da urim, Helen. Stiglo je nekoliko poruka sa Zemlje koje moram da obradim. Ve sam ih predugo odlagao oekujui tvoj pov ratak, pa je bolje da po urim. Sigurna si da je sve i lo glatko i da je posada odmor na?" "Sigurna sam, doktore Kepler, sve je sjajno. Spavali smo tokom povratka. Videemo se kasnije, kada budemo ispraali D efa." ef 'Poniraa u Sunce' pozdravio se sa Fejginom i D ekobom i utivo klimnuo glav om Laroku, koji je stajao dovoljno blizu da prislu kuje ali ne i dovoljno blizu da bi bio neutiv. Potom je Kepler po ao ka liftovima. Helen deSilva umela je da se nakloni Fejginu sa po tovanjem, ali istovreme no i sa toliko topline koliko veina ljudi na Zemlji ne bi izrazila ni grljenjem. Prosto je zraila odu evljenjem to se ponovo srela sa njime, a to je saop tila jo i reima . "A vi ste gospodin Demva", rekla je dok se rukovala sa D ekobom. "Kanten F ejgin mi je priao o vama. Vi ste onaj neustra ivi momak koji je leteo niz celu Ekva dorsku Iglu kako bi je spasao. Tu priu elim da ujem od junaka lino!" Ne to u D ekobu se zgrilo, kao i uvek kada bi neko pomenuo Iglu. Sakrio je to smehom. "Verujte, taj skok uop te nije bio nameran! Zapravo, mislim da bih radije i ao na putovanje ovim va im malim solarnim tosterom za prste nego da ponovo uinim on o!" ena se nasmejala, ali istovremeno ga je pogledala nekako neobino, sa izves nim procenjivakim izrazom koji D ekobu uop te nije bio neprijatan, iako ga je malo zb unio. Iznenada mu je ponestalo rei. "Ovaj... ipak, veoma je neobino da me 'momkom' nazove neko tako mlad kao vi. Mora da ste veoma struna osoba kada ste odreeni na ovakvo mesto pre no to ste d

obili ijednu boru od briga." DeSilva se ponovo nasmejala. "Kako ljubazno! To je vrlo ljupko od vas, s er, ali ja sam zaradila dobrih ezdeset pet godina bora od briga. Bila sam mlai ofi cir na 'Kalipsu'. Mo da se seate da smo se vratili u Sunev sistem pre nekoliko godin a. Ja imam preko devedeset!" "Oh!" Posada zvezdanih brodova bila je od posebnog kova. Bez obzira na to koli ko subjektivno bili stari, mogli su da biraju posao po povratku kui... ako bi uop t e re ili da nastave sa radom, naravno. "Pa, u tom sluaju se moram pona ati prema vama sa du nim po tovanjem, bako." DeSilva je zakoraila unazad i nakrivila glavu, gledajui ga su enih oiju. "Sam o nemoj da pretera u drugom pravcu! Suvi e me je truda stajalo da postanem i ena i o ficir i d entlmen, da bih sad elela da od 'puteria' postanem penzioner. Ako prvi pri vlaan mu karac koji posle vi e meseci stigne ovamo, a nije mi podreen, pomisli da sam nedosti na, mo da bih re ila da ga bacim u okove!" Pola njenih izraza bili su mu nerazumljivi ( ta je, do avola, 'puteri'?), al i ipak je razumeo ta znae. D ekob se nasme io i podigao ruke u znak predaje - sasvim d obrovoljno. Helen deSilva ga je pomalo podseala na Tanju. Slinost je bila slaba. P re e biti da je posredi bio neki drhtaj u glasu, slab i jedva primetan. Ali vrede lo je poi dalje. Brzo je oterao sliku. Filozofsko-emocinalno sranje. Umeo je lepo da se u plete, kada bi to sebi dozvolio. injenica je da je ovaj komandant stra no privlana en a. "Neka bude", rekao je. "I proklet bio ko prvi ka e 'Stoj, dosta je bilo'!" DeSilva se nasmejala. Uhvatila ga je pod ruku i pogledala Fejgina. "Hodite, elim da obojica upoznate posadu za poniranje. Potom emo se zaposl iti pripremanjem D efrija za odlazak. On je u asan pri opra tanju. ak i kad ide na krat ko poniranje kao to je ovo, on se razgalami i grli sve koji ostaju kao da ih nika da vi e nee videti!" ETVRTI DEO Samo pomou Solarne sonde mogue je dobiti podatke o raspodeli mase i o ugao nom ubrzanju u unutra njosti Sunca... dobiti fotografije visoke rezolucije... otkr iti neutrone osloboene u nuklearnim procesima koji se zbivaju na povr ini Sunca ili blizu nje... (ili) odrediti kako Suev vetar dobija ubrzanje. Konano, uz pomo siste ma za komunikaciju i praenje i, mo da, vodonikog masera na licu mesta... solarna son da bie daleko najbolja osnova za istra ivanja gravitacionih talasa sa niskom frekve ncom iz kosmolo kih izvora. Odlomak iz izve taja preliminarnog seminara o Solarnoj sondi, NASA 10. VRELINA Nalik na mrke niti i paperjaste zmije, bledunjavi oblici lebdeli su spra m ru iaste, zamagljene pozadine, kao da vise sa nevidljivih uzica. U daljinu se pru a o niz izgu vanih, tamnih lukova, sastavljenih od upavih u adi gasovitih niti, a svaki je bio u perspektivi manji od prethodnog, sve dok poslednji nije nestao u uskov itlanim crvenim isparenjima. D ekobu je bilo te ko da se usmeri na bilo koju pojedinost snimljene hologra fske slike. Tamne niti i trake od kojih je bila sainjena vidljiva topografija sre dnje hromosfere bile su varljive i oblikom i strukturom. Najbli a nit gotovo je ispunjavala levi prednji ugao bazena. upavi izra taji tamnijeg gasa uvijali su se oko nevidljivog magnetnog polja koje se nadvijalo na d Sunevom pegom gotovo hiljadu kilometara ni e. Visoko iznad mesta gde je glavnina Suneve proizvodnje energije oticala u svemir, posmatra je mogao da razabere pojedinosti na panorami prostranoj desetina ma hiljada kilometara. ak i tako, bilo je te ko privii se na pomisao da magnetni luk koji upravo gleda ima pribli no veliinu Norve ke. Predstavljao je samo jednu kariku u lancu koji se prostirao preko grupe Sunevih pega dugake 200.000 kilometara. A to je bila sitnica u poreenju sa drugim to su videli.

Jedan luni spektakl pru ao se s kraja na kraj etvrt miliona kilometara. Slik a je snimljena pre nekoliko meseci, nad aktivnim podrujem koje je odavno nestalo, a brod sa koga je to uinjeno dr ao se podalje. Razlog je postao jasniji kada je vr h ogromnog, izuvijanog vilinskog luka ekslpodirao u najstra niji prizor na Suncu, u baklju. Bio je divan i u asan - uskovitlani, prokljuali vrtlog svetlosti, elektrini kratak spoj neshvatljive snage. an ni Sunev brod ne bi pre iveo nagli nalet neutrona visoke energije iz nuklearnih reakcija koje su se odvijale u blesku, estica imun ih na brodske elektromagnetne titove, suvi e brojnih da bi ih zaustavila ak i vremen ska kompresija. ef projekta 'Ponira u Sunce' upravo je stoga naglasio kako su bakl je obino predvidive i lako ih je izbei. D ekobu bi to uveravanje bilo mnogo ubedljivije da nije bilo onog 'obino'. Sastanak je, inae, bio prilino obian, jer Kepler je dr ao slu aocima kratak kur s iz solarne fizike. D ekob je veinu toga nauio ranije, itajui na 'Bredberiju', ali pr ojekcije stvarnih poniranja bile su, morao je da prizna, sjajno pomagalo. Ako je bilo te ko razumeti veliinu onoga to je video, D ekob je zbog toga mogao da krivi jed ino samog sebe. Kepler je ukratko preneo odnovnu dinamiku Suneve unutra njosti, stvarne zve zde, kojoj je hromosfera tek tanka ko a. U dubokom jezgru, nezamisliva te ina Suneve mase pokree nuklearne reakcije, stvarajui toplotu i pritisak i spreavajui ogromnu kuglu plazme da se uru i pod sopstv enom gravitacijom. Pritisak odr ava telo 'naduvano'. Energija dobijena u u arenom jezgru polako se probija napolje, ponekad kao svetlost, ponekad kao uzajamna razmena vrelih materija odozdo i hladnijih koje se vraaju sa povr ine. Prvo zraenjem, pa razmenom, pa ponovo zraenjem, energija sti e d o kilometrima debelog sloja poznatog kao fotosfera - 'sfera svetlosti' gde konano stie slobodu i zauvek napu ta dom, otiskujui se ka svemiru. Materija unutar zvezde toliko je gusta da bi iznenadna katastrofa u unut ra njosti postala primetna tek posle milion godina, kao promena koliine svetlosti k oja napu ta povr inu. Ali Sunce se ne zavr ava fotosferom; gustina materije polako opada sa visi nom. Ako se ukljue i joni i elektroni koji se veito izlivaju u svemir kroz Sunev ve tar - izazivajui polarnu svetlost na Zemlji i dajui repove kometama - moglo bi se rei da Sunce, zapravo, nema stvarnu granicu. Ono bukvalno dose e do drugih zvezda. Oreol korone svetluca oko ivice Meseca tokom pomraenja Sunca. Pipci koji izgledaju tako meki na fotografskoj ploi sastoje se od elektrona zagrejanih na vi e miliona stepeni, ali su rasuti i gotovo isto tako retki (i bezopasni po Sunev br od) kao Sunevi vetrovi. Izmeu fotosfere i korone nalazi se hromosfera, 'sfera boje'... mesto gde staro Sunce dodaje poslednje izmene u svoj lajt- ou, gde pola e svoj spektralni potp is u svetlost kakvu Zemljani vide. Ovde temperatura naglo pada na minimum, 'jedva' nekoliko hiljada stepeni . Pulsiranje elija fotosfere alje talase gravitacije navi e, kroz hromosferu, blago dotiui akorde vremena i prostora kroz milione kilometara, irei se na vrhovima Alfven ovbih talasa, prostirui se na monim vetrovima. To je bilo podruje 'Poniraa u Sunce'. U hromosferi, gde Suneva magnetna pol ja igraju vije i gde se sluajno stvaraju jednostavne hemijske materije. Ako se iz abere pravi raspon, mo e se videti do ogromnih daljina. A ima mnogo toga da se vid i. Kepler je sada bio u svom elementu. Kosa i brkovi blistali su mu crvenka sto u zamraenoj sobi zbog svetlosti iz holo-tanka. Glas mu je bio samouveren dok je tankim tapom pokazivao svojoj publici osobenosti hromosfere. Priao je o ciklusu Sunevih pega, o promenljivom ritmu visoke i niske magne tske aktivnosti koji menja polaritet svakih jedanaest godina. Magnetska polja 'i skau' iz Sunca, stvarajui slo ene petlje u hromosferi - petlje koje se ponekad mogu pratiti posmatranjem senki tamnih niti u vodonikovom svetlu. Niti se savijaju oko linija sile i sijaju zbog slo enih indukovanih elektr inih struja. Izbliza izgledaju manje paperjasto no to je D ekob isprva pomislio. Sve

tle i tamne crvene pruge uvijaju se jedna oko druge itavom du inom luka, ponekad st varajui zamr ene are sve dok se ne stegne neki vr i vor, koji raspr i blistave kapljice vrelo ulje iz tiganja. Bilo je otupljujue lepo, iako su D ekoba oi na kraju zabolele od crvenog mon ohromatskog svetla. Odvratio je pogled od holografskog tanka i odmarao ih, zagle dan u zid sobe za sastanke. Dva dana posle D efovog opro tajnog mahanja i poletanja ka Suncu bila su isp unjena me avinom zadovoljstva i osujeenosti. U svakom sluaju, bili su puni posla. Jue je video rudnike Hermesa. Ogromni natalo eni tokovi koji su uplje peine s everno od baze ispunili glatkim, lunim slojevima istog metala zapanjili su D ekoba l epotom i on je zurio sa divljenjem u patuljaste ma ine i ljude koji su sedeli na n jima. Uvek e nositi sa sobom uenje koje je osetio... zbog ljupkosti ogromnih polja istopljenog metala i zbog neustra ivosti siu nih ljudi koji su se usudili da ih uznem ire zarad blaga koja su sadr avala. Takoe je bilo prijatno i provesti popodne sa Helen deSilvom. Bili su u nj enom stanu; otvorila je bocu tuinskog brendija iju vrednost D ekob nije smeo da sraun a i podelila ga sa njim. Posle nekoliko asova, komandant baze poela je da mu se dopada zbog duhovit osti i mnogih interesovanja, kao i zbog prijatno starinskog, koketnog arma. Priali su jedno drugom prijatne prie, uvajui, po preutnom sporazumu, ono zanimljivije za k asnije. Priao joj je o svom radu sa Makakai, to ju je odu evilo, obja njavajui kako je ubedio mladu delfinku - hipnozom, podmiivanjem (pu tajui je da se zabavlja 'igrakama' kao to je mehanokit) i ljubavlju - da se usmeri na apstraktno razmi ljanje kakvo k oriste ljudi, umesto (ili i pored) kori enja Kitovskog Sna. Opisao joj je kako kitovski san, zauzvrat, polako postaje razumljiv... u z pomo filozofije Hopi Indijanaca i australijskih Aborid ina jedan potpuno strani p ogled na svet polako se pretvarao u ne to pribli no pristupano ljudskom umu. Helen deSilva umela je da slu a tako da je prosto izvlaila rei iz D ekoba. Kad a je zavr io priu, zraila je zadovoljstvom, a zatim uzvratila priom o tamnoj zvezdi o d koje mu se kosa digla na glavi. Priala je o 'Kalipsu' kao da joj je bio majka, dete i ljubavnik. Brod i n jegova posada bili su joj tri godine itav svet, to je subjektivno vreme, ali po po vratku na Zemlu postali su joj veza sa pro lo u. Od onih koje je ostavila na Zemlji, na prvom polasku, samo su najmlai do iveli da vide 'Kalipsov' povratak. A oni su sa da bili stari. Kada joj je ponueno privremeno mesto na 'Ponirau u Sunce', jedva ga je doek ala. Iako su nauni izazov ekspedicije na Sunce i prilika da se stekne iskustvo u komandovanju verovatno bili dovoljan podsticaj, D ekob je pomislio da osea jo neki r azlog iza njene odluke. Iako je poku avala da to ne poka e, Helen deSilva osuivala je oba krajnja pon a anja po kojima su kosmonauti-povratnici bili poznati: samotnjako izdvajanje i pla hovitu te nju za u ivanjima. U njoj je bilo neeg... moglo se opisati samo kao stidlji vost... to je provirivalo ispod stalo ene i sposobne spolja nje linosti i nasmejane, v edre ene u unutra njosti. D ekob je jedva ekao da je bolje upozna tokom boravka na Mer kuru. Ali veera je odlo ena. Dr Kepler je sazvao zvanini banket i, kako je ve red, D ekob itavo vee jedva da je imao vremena da razmi lja, jer svi su se rojili oko njega , poku avajui da budu utivi i laskavi. A najveu osujeenost mu je doneo sam "Ponira u Sunce". D ekob je poku ao da ispituje deSilvu, Kulu i mo da desetak in enjera, a svai pu t je dobijao otprilike isti odgovor. "Naravno, gospodine Demva, ali zar ne bi bilo bolje da razgovaramo o tom e posle predavanja dr Keplera? Tada e sve biti mnogo jasnije..." Postao je vrlo sumnjiav. Hrpa dokumenata iz Biblioteke jo ga je ekala u sobi. itao je otprilike po s at, u normalnom stanju svesti. Dok je prekopavao po gomili, izdvojeni odlomci iz nenada su mu postajali poznati im bi ih proitao. ...niti je jasno za to su Pringi binokularna vrsta, kada nijedan lokalni iv

otni oblik na njihovoj planeti nema vi e od jednog oka. Op ta je pretpostavka da su i ta i druge razlike posledica genetskih prepravki koje su vr ili kolonisti sa Pil e. Iako Pile nerado odgovaraju na pitanja, sem kad ih postavljaju zvaninici iz In stituta, priznaju da su prilino izmenili Pringe - od mi iavih ivotinja koje su ivele n a drveu postali su razumnjaci sposobni da hodaju i slu e na njihovim farmama i u gr adovima. Jedinstveni zubni aparat Pringa posledica je njihovog ranijeg naina ivota. Kori eni su za glodanje drvea. To je bio nain da se slju ti visoko hranljiva kora sa d rvea na njihovoj planeti; ta kora ima ulogu ploda, da iri spore mnogih biljaka na Pringu... Znai, otuda Kuli onakvi zubi! Po to je znao emu su slu ili, bilo mu je manje m uno da pomi lja na njih. injenica da su slu ili vegetarijanskoj ishrani bila je veoma ute na. Bilo je zanimljivo primetiti, tokom ponovnog itanja lanka, kako je dobar p osao sa ovim izve tajem obavio Ogranak Biblioteke. Original je verovatno napisan d esetinama, mo da i stotinama svetlosnih godina daleko od Zemlje, i to davno pre Ko ntakta. Semantike ma ine u Ogranku u La Pazu oito su umele da pretvaraju tuinske rei i znaenja u engleske reenice sa smislom, iako je, naravno, pone to prevodom moglo da bude i izgubljeno. Bilo je vrlo malo zadovoljstva u injenici da je Biblioteki Institut morao da zamoli pomo ljudi u programiranju tih ma ina, posle nekoliko katastrofalnih poku a ja odmah po Kontaktu. Navikli na prevoenje za vrste iji jezici potiu iz iste op te tr adicije, Itiji su isprva bili zgro eni 'povr nom i neodreenom' strukturom svih ljudsk ih jezika. Slo no su jeali (ili kre tali, cvrali ili klepetali) od oajanja zbog injenice da naroito engleski ima te nju ka povr nom, razuenom neredu. Latinski, ili ak kasni neoli tski indoevropski, sa visoko organizovanom strukturom deklinacija i vremena, bio im je mnogo vi e po volji. oveanstvo je tvrdoglavo odbijalo da promeni op ti zajedniki jezik radi jedne Biblioteke (iako su i Ko e i Ko ulje poeli da ue indoevropski - svak o iz svojih razloga), poslav i umesto toga svoje najbistrije predstavnike da pomog nu vanzemaljcima u prilagoavanju. Pringi slu e u gradovima i na farmama gotovo svih planeta Pila, osim na nj ihovom postojbinskom svetu, na Pili. Sunce Pile, patuljak F3, oito je suvi e blista vo za ovo pokolenje uzdignutih Pringa (njihovo Sunce je F7). Stoga su Pile odluil i da nastave sa genetskim istra ivanjima vizuelnog sistema Pringa i dugo po to bi nj ihova dozvola za Uzdizanje inae istekla... ...Pringima je dozvoljeno da naseljavaju samo svetove klase A, li ene ivota , kojima je potrebno teraformiranje, ali bez ikakvih ogranienja od strane Institu ta za Tradiciju i Migracije. Po to su preuzeli vostvo u nekoliko d ihada, Pile oito ne ele da njihovi tienici dou u priliku da im nanesu sramotu lo im gazdovanjem starijim, ivim svetom... Podaci o Kulinoj rasi mnogo su govorili o galaktinskoj civilizaciji. Ona je svakako fantastina, ali manipulacije o kojima govori delovale su neprijatno. D ekob se, ko zna za to, osetio lino odgovornim za to. U tom trenutku stigao je poziv za Keplerovo dugo oekivano predavanje. Sada je sedeo u sali za sastanke i pitao se kada e taj ovek konano prei na s tvar. ta su magnetivori? I ta se podrazumeva pod 'drugim tipom' Solarijanaca... ko ji igraju vije sa Sunevim brodovima i preteim pokretima pla e posadu, u antropomorfn om obliku? Ponovo je pogledao holo-tank. Filament koji je Kepler pokazao porastao je, ispunio tank i ra irio se sve dok gledalac nije postao potopljen u paperjastu, ognjenu masu. Pojavile su se p ojedinosti - izuvijane hrpe koje su oznaavale zgu njavanje linija magnetskog polja, pramenje koje se pojavljivalo i nestajalo kao para, jer su pokreti davali Dople rov efekat vrelim gasovima unutar i van opsega kamere i oblasti blistavih takica koje su poigravale na ivici vidnog polja. Kepler je nastavjao monolog, ponekad sa suvi e tehnikih pojedinosta za D ekob

a, ali uvek se vraajui na jednostavne metafore. Glas mu je postao vrst i samouveren i videlo se da u iva u svemu. Kepler je pokazao jedan od najbli ih tokova plazme; gusta, izuvijana, tamn ocrvena traka koja se kovitlala oko nekoliko bolno blistavih takica. "Za ovo smo isprva mislili da su uobiajene vrele take usled kompresije", r ekao je. "Sve dok ih nismo bolje pogledali. Tada smo ustanovili da je spektar po tpuno pogre an." Kepler je komandama u dr ci tapa 'zumirao' na sredi te niti. Blistave teke su rasle. Kako se slika irila, pojavile su se i nove, manje. "Verovatno ete se setiti", rekao je Kepler, "da vrele take koje smo ranije videli i dalje izgledaju crvene, dodu e veoma blistavo crvene. To je zato to su br odski filteri, u vreme kada je ovo snimano, bili pode eni da propu taju samo vrlo uz ak spektralni pojas, usmeren na vodonikovu alfu. ak i sada se vidi ono to je privu klo na u pa nju." Zaista, pomisio je D ekob. Blistave takice bile su jasno zelene boje! Treperile su kao svici, a imale su boju smaragda. "Dakle, postoji nekoliko pojasa zelene i plave boje koji se ne mogu tako lako filterom odsei kao drugi. No, alfa linija to obino potpuno zakloni sa razdal jinom. Osim toga, ova zelena boja uop te ne pripada tim pojasevima! Mo ete zamisliti koliko smo se prenerazili, naravno. Nikakav toplotni izvo r svetlosti nije mogao da oda ilje tu boju kroz na e ekrane. Da bi se probila, svetl ost sa ovih objekata morala je da bude ne samo neverovatno jaka, nego i potpuno monohromatska, sa temperaturom od nekoliko miliona stepeni!" D ekob se naglo otresao mlohavog dr anja koje je zadobio tokom dugog predava nja, konano zainteresovan. "Drugim reima", nastavio je Kepler, "to su morali da budu laseri." "Ima naina da se laserski efekat pojavi prirodno u zvezdi", rekao je Kepl er. "Ali niko to nikada nije ranije video na na em Suncu, pa smo po li da to ispitam o. A ono to smo na li bio je najneverovatniji oblik ivota koji bi iko mogao da zamis li!" Naunik je dodirnuo kontrolnu dugmad i ugao gledanja poeo je da se pomera. Iz prvog reda u publici zaula se tiha zvonjava. Video je Helen deSilvu ka ko di e telefonsku slu alicu. Tiho je govorila. Kepler se usmerio na svoje predavanje. Bistave takice postepeno su rasle u tanku sve dok se nisu pretvorile u sitne, svetle prstenove, i dalje premalene da bi se razabrale pojedinosti. D ekob je iznenada postao svestan da jasno uje deSilvin glas dok je govoril a u telefon. ak je i Kepler zastao i ekao dok je zasipala urnim pitanjima osobu na drugo j strani. Potom je spustila slu alicu, lica zamrznutog pod maskom eline kontrole. D ekob ju je gledao kako ustaje i prilazi Kepleru, koji je nervozno okretao tap u rukam a. Sagnula se i ne to mu apnula, a direktor 'Poniraa u Sunce' sklopio je oi. Kada ih je otvorio, lice mu je bilo potpuno prazno. Iznenada su svi progovorili uglas. Kula je ustao sa sedi ta u prvom redu i pri ao deSilvi. D ekob je osetio strujanje vazduha kada je dr Martini pohitala prol azom da prie Kepleru. D ekob je ustao i pogledao Fejgina, koji je stajao u prolazu, blizu njega. "Fejgine, idem da vidim ta se de ava. Ti mo e da ostane ovde." "To nee biti potrebno", filozofski je odvratio Kanten. "Kako to misi ?" "Mogao sam da ujem kakvu je poruku telefonom dobila komandant Helen deSil va, prijatelju D ekobe. Nisu dobre vesti." D ekob je kriknuo u sebi. Ti, veito hladnokrvni, prokleti, lisnati, patlid an ski pametnjakoviu, naravno da nisu dobre vesti! "Pa ta se, do avola, de ava?!" upitao je. "Duboko alim, prijatelju D ekobe. Izgleda da je Sunev brod naunika- impanze D efr ija uni ten u hromosferi va eg Sunca!"

11. TURBULENCIJA Pod ukastim svetlom holo-tanka dr Martini je stajala pred Keplerom, ponavl jajui njegovo ime i prelazei mu rukom ispred praznih oiju. Publika je ispunila podi jum, amorei. Vanzemaljac Kula stajao je sam, zagledan u Keplera, a krupna obla gla va njihala mu se na mr avim ramenima. D ekob mu se obratio. "Kula..." Pring kao da ga nije uo. Njegove ogromne oi bile su zamagljene i D ekob je uo tektavi zvuk, kao da iza Kulinih debelih usana cvokou zubi. D ekob se namr tio na tamnocrveno svetlo koje se izlivalo iz holo-tanka. Po ao je do Keplera, koji je stajao obuzet okom, i blago mu uzeo kontrolni tap. Dr Mart ini ga nije ni primetila dok je uzalud poku avala da privue Keplerovu pa nju. Posle nekoliko nesigurnih okretanja kontrola, D ekob je uspeo da slika izb ledi i da se upale svetla u sobi. Sada je bilo lak e snai se. Mora da su to i ostal i osetili, po to je amor glasova oslabio. DeSilva je podigla pogled sa telefona i ugledala D ekoba sa kontrolama u r uci. Nasme ila se u znak zahvalnosti. Potom je nastavila da telefonira, zasipajui n apetim pitanjima osobu na drugom kraju linije. Medicinska ekipa sa nosilima stigla je trkom. Po uputstvima dr Martini, polo ili su Keplera na vrstu tkaninu i ne no ga izneli kroz masu okupljenu na ulazu. D ekob je ponovo pogledao Kulu. Fejgin je uspeo da dogura stolicu tik iza Predstavnika Biblioteke i sada je poku avao da ga nagovori da snedne. u kanje grana i piskava zvonjava zamrli su kada im je pri ao D ekob. "Verujem da je dobro", rekao je Kanten raspevanim glasom. "On je visoko empatina osoba i pla im se da e duboko aliti zbog gubitna svog prijatelja D efrija. To je esta reakcija mlaih rasa na smrt nekoga sa kim su bili bliski." "Mo emo li ne to da uinimo? Da li nas uje?" Kulin pogled nije bio usmeren. S druge strane, D ekob nikada nije mogao da razume njegov pogled. Vanzemaljac je i dalje cvokotao zubima. "Verujem da nas uje", odgovorio je Fejgin. D ekob je uhvatio Kulu za ruku. Delovala je vrlo mr avo i meko. Kao da uop te nije bilo kostiju. "Hajde, Kula", rekao je. "Evo stolice, ba iza tebe. Svi emo se oseati mnogo bolje kada bude seo." Vanzemaljac je poku ao da odgovori. Debele usne su se razdvojile i iznenad a je cvokotanje postalo vrlo glasno. Boja oiju mu se malko promenila dok je ponov o zatvarao usne. Drhtavo je klimnuo glavom i pustio da ga spuste u stolicu. Pola ko je zagnjurio oblu glavu u vitke ruke. Empatija ili ne, bilo je neeg jezivog u tako dubokom aljenju vanzemaljca z bog smrti oveka - dobro, impanze - koji mu je bio, sve do osnovne telesne biohemij e, potpuni tuinac; bie iji su riboliki preci plivali u potpuno drugaijim morima i zu rili u anaerobnom iznenaenju u svetlost potpuno drugaije zvezde. "Molim vas za malo pa nje!" Na platformi je stajala deSilva. "Za one koji jo nisu uli: preliminarni izve taji ukazuju da smo mo da izgubili brod dr D efrija u aktivnom podruju J-12, blizu suneve pege D ejn. To je samo prelimi narni izve taj, a dalja potvrda e morati da saeka dok ne pregledamo telemetriju koju smo primili do nezgode." Sa drugog kraja sobe Larok je poeo da ma e kako bi privukao njenu pa nju. U j ednoj ruci dr ao je malu steno-kameru, model sasvim drugaiji od onog koji mu je odu zet u peini Sunevog broda. D ekob se pitao za to mu Kepler jo nije vratio onu prvu. "Gospoice deSilva", prekinuo ju je. "Hoe li biti mogue da i predstavnici tam pe prisustvuju pregledu podataka? Trebalo bi da postoji zapis za javnost." Onako uzbuen, potpuno je zaboravio naglasak. Zato je zastarelo oslovljavanje sa 'gospoi ce' zvualo vrlo udno. DeSilva je zastala, ne gledajui ga. Zakoni o Svedocima vrlo su jasno govo rili ta e biti sa onima koji spree pristup i prisustvo sredstvima javnog informisan ja bez 'peata' Agencije za Registraciju Tajni. Ljudi iz ART-a, zadu eni da zakonom nameu po tenje, vrlo retko su davali dozvolu. Larok ju je oito saterao u ugao, ali n ije navaljivao. Zasad.

"U redu. Posmatraka galerija Kontrolnog centra mo e da primi sve koji ele da dou... izuzev", prostrelila je pogledom grupu lanova posade koji su se okupili na vratima, "ljudi koji imaju posla." Zavr ila je podizanjem obrve. Istog asa na vrat ima je poeo op ti pokret. "Okupiemo se za dvadeset minuta", zakljuila je i si la sa platforme. lanovi osoblja kolonije Hermes odmah su poeli da odlaze. Oni u zemljanskoj odei, posetioci i novajlije, odlazili su laganije. Larok je ve nestao, bez sumnje u pravcu maserske stanice kako bi poslao v est na Zemlju. Ostao je jo Bubakub. Razgovarao je sa dr Martini pre poetka sastanka, ali nije u ao u salu. D ekob se pitao gde se mali, medvedasti vanzemaljac nalazio za vre me predavanja. Helen deSilva je pri la D ekobu i Fejginu. "Kula je pravi mali Iti", tiho je rekla D ekobu. "esto se alio da se tako le po sla e sa D efrijem zato to su obojica nisko na dru tvenoj lestvici i zato to su oboji ca nedavno si la sa drvea." Sa aljivo je pogledala Kulu i spustila mu dlan na potilja k. Kladim se da je to ute no, pomislio je D ekob. "Tuga je prvenstveni pratilac mladosti", za u tao je Fejgin, zvukom nalik na pesak no en vetrom. DeSilva je spustila ruku. "D ekobe, dr Kepler je ostavio pismena uputstva da se posavetujem sa tobom i Kantenom Fejginom ako mu se i ta bude desilo." "O?" "Da, ser. Naravno, to uputstvo je od vrlo male pravne va nosti. Jedino sam obavezna da vas pozivam na sastanke osoblja. Ali oito je da nam je dobrodo la svak a va a pomo. Nadam se da ete vas dvojica svakako doi na preslu avanje telemetrijskih po dataka." D ekob ju je razumeo. Kao komandant baze Hermes, ona snosi odgovornost za sve danas donete odluke. A od onih koji su prisutni na Merkuru, a imaju izvestan ugled, Larok je bio neprijateljski raspolo en, dr Martini jedva da trpi itav proje kat, a Bubakub predstavlja zagonetku. Ako Zemlja treba da uje mnoge izve taje o ono m to se upravo de ava, u njenom interesu je da ima i ponekog prijatelja. "Naravno", zazvi dao je Fejgin. "Obojica emo biti poastvovani da pomognemo v a em osoblju." DeSilva je ponovo pogledala Kulu i tiho ga upitala da li mu je dobro. Po sle kratke pauze, vanzemaljac je podigao glavu i polako klimnuo. Cvokotanje je p restalo, ali oi su mu jo bile tupe, sa blistavim takama koje su svetlucale po ivica ma. Izgledao je iscrpljen i jadan. DeSilva je oti la da pomogne u pripremi telemetrijskih podataka. Ubrzo pot om u salu je va no upao Pil Bubakub, sa glatkim krznom nakostre enim oko kratkog, de belog vrata. Kada je progovorio, usta su mu se pokretala u brzim trzajima, a Vod or koji je imao na grudima ponavljao je rei u ljudskom dometu sluha. "uo sam vesti. Va no je da svi pri-sus-tvuju pregle-du tele-met-ri-je, pa u vas is-pra-titi donde." Bubakub je pri ao da pogleda iza D ekoba. Ugledao je Kulu kako odsutno sedi na tankoj sklopivoj stolici. "Kula!" pozvao je. Pring je podigao pogled, oklevao za trenutak, a onda nainio pokret koji D ekob nije razumeo. Izgledalo je da pokazuje preklinjanje i odb ijanje. Bubakub je planuo. Ispustio je niz visokih tonova u brzom nizu. Kula se brzo i nesigurno podigao na noge. Bubakub je smesta svima okrenuo lea i kratkim, sna nim koracima po ao niz hodnik... Iza njega, D ekob i Fejgin i li su sa Kulom. Odnekud sa vrha Fejginove 'glav e' dopirala je udna muzika. 12. GRAVITACIJA Prostorija za telemetriju bila je mala - zbog automatizacije. Bilo je do voljno svega dvanaest konzola u dva niza ispod velikog posmatrakog ekrana. Iza og rade, na uzdigntoj platformi, pozvani gosti posmatrali su kako tehniari pa ljivo pr overavaju snimljene podatke.

Povremeno bi se neko, mu karac ili ena, nagnuo nared i zakiljio u neku pojed inost na ekranu, u uzaludnoj nadi da e videti dokaz kako Sunev brod jo postoji tamo negde. Helen deSilva stajala je kraj dve konzole najbli e platformi. Odatle se sn imak D efrijevih poslednjih poruka emitovao na velikom ekranu. Pojavio se niz rei - predstavljale su dodire prstiju po tastaturi, etrdese t miliona kilometara odatle, pre nekoliko asova. VO NJA JE MIRNA I AUTOMATSKA... MORAM DA POJAAM VREMENSKI FAKTOR NA DESET Z BOG TURBULENCIJA... UPRAVO SAM RUAO ZA DVADESET SEKUNDI HA HA... D ekob se nasme io. Mogao je da zamisli malog impanzu kako u iva u vremenskoj r azlici. PRO AO SAM TAU NULA ZAREZ JEDAN... LINIJE POLJA SPAJAJU SE MALO NAPRED... INSTRUMENTI KA U DA JE PREDA MNOM KRDO, BA KAO TO JE HELENA REKLA... OKO STOTINU... PRIBLI AVAM SE... Utom se, iznenada, kroz zvunike zauo D efrijev grubi, majmunski glas. "ekaj samo dok ispriam ovo dru tvu na drvetu! Prvi usamljenik na Suncu! Neka Tarzan pukne od muke!" Jedan tehniar je poeo da se smeje, pa prekinuo. Zavr io je n eim nalik na jecaj. D ekob se trgao. "Znai li to da je bio tamo dole potpuno sam?" "Mislila sam da zna !" DeSilva je izgledala iznenaeno. "Poniranja su sada v e prilino automatizovana. Samo kompjuter mo e da podesi polja sile dovoljno brzo kak o bi spreio turbulencije da pretvore putnike u d em. D ef... je imao dva: jedan na pa lubi, kao i vezu preko lasera sa velikom ma inom ovde, na Merkuru. ta bi ovek tamo i radio, osim da ponegde ne to podesi?" "Ali za to uop te rizikovati?" "To je zamisao dr Keplera", odgovorila je, kao da se brani. " eleo je da v idi da li samo ljudsko psi zraenje izaziva Duhove da pobegnu ili sa ponu sa pretnj ama." "Nismo stigli do tog dela predavanja." Sklonila je pramen plave kose sa lica. "Da... pa, u prvim susretima sa magnetivorima nismo uop te videli pastire. A kada smo ih primetili, gledali smo izdaleka kako bismo odredili njihov odnos sa drugim biima. Kada smo konano pri li, pastiri su isprva samo be ali. A onda se njihovo pona a nje iznenada korenito izmenilo. Veina bi ih be ala, a jedan ili dva bi se izvili na d brodom, van ravni palube sa instrumentima, i poeli da se spu taju na nas!" D ekob je odmahnuo glavom. "Bojim se da ne razumem..." DeSilva je pogledala najbli u konzolu, ali tamo nije bilo promene. Jedini izve taji sa D efovog broda bili su nizovi brojki - rutinski izve taji o uslovima na S uncu. "Pa, D ekobe, brod je, zapravo, ravna paluba unutar gotovo savr enog ogledal a. Motori za gravitaciju, generatori polja sile i laser za hlaenje nalaze se u ma njoj kugli, koja se nalazi nasred palube. Instrumenti za snimanje poreani su du iv ice palube 'odozdo', a ljudi zauzimaju 'gornju' stranu, kako bi i jedni i drugi nesmetano osmatrali sve prema emu se ivica okrene. Ali nismo raunali da e ne to namer no izbegavati na e kamere!" "Ako bi Duh izi ao van dometa instrumenata pojaviv i se iznad broda, to niste lepo okrenuli brod? Imate potpunu kontrolu gravitacije." "Poku ali smo. Oni su naprosto nestajali! Ili, jo gore, ostajali su odozgo ma koliko da smo se brzo okretali. Jednostavno bi lebdeli! U tim prilikama posad a je videla naju asnije ljudske oblike!" Sobu je iznenada ponovo ispunio D efrijev hrapavi glas. "Hej! Eno itave gomile ovarskih pasa koji guraju toroide na sve strane! Id em da ih pomazim! Lepe kuce!" Helen je slegnula ramenima. "D ef je uvek bio skeptian. Nikada nije video oblike-na-tavanici i uvek je pastire zvao 'ovarski psi', jer u njihovom pona anju nije video ni ta to bi ukazivalo na inteligenciju." D ekob se tu no nasme io. Super impanze su uvek bili oholi pred pseom rasom i to

je predstavljalo vedriju stranu njihove opsesije tipa 'hou i ja'. Time su verovat no umanjivali osetljivost zbog posebnog odnosa ljudi i pasa, to ih je verovatno in ilo ljubomornim. Mnoge impanze dr ale su pse u kui. "Kako je nazvao magnetivore - toroidi?" "Da, imaju oblik velikih krofni. Video bi to da sastanak nije... prekinu t." Tu no je odmahnula glavom i oborila pogled. D ekob se prome koljio. "Siguran sam da niko ne bi mogao da sprei..." zaustio je. Smesta je shvatio da zvui glupo. DeSilva je klimnula glavom i vratila se za konzolu; zaposlila se, ili se pretvarala da se zaposlila, prouavanjem tehnikih pod ataka. Bubakub je le ao niice na jastuku sleva, blizu ograde. Imao je u rukama ple j-bek knjigu i itao je, potpuno zadubljen, tuinske simbole koji su bleskali po mal om ekranu odozgo nadole. Podigao je glavu i oslu nuo kada se zauo D efrijev glas, a p otom se zagonetno zagledao u Pjera Laroka. Larokove oi su blistale dok je snimao 'istorijski trenutak'. Povremeno bi tihim, uzbuenim glasom govorio u mikrofon pozajmljene steno-kamere. "Tri minuta", napeto je rekla deSilva. Tokom itavog minuta nije se de avalo ni ta. A tada su se na ekranu ponovo poj avila krupna slova. VELIKI MOMCI ODMAH SU KRENULI KA MENI! BAREM DVOJICA. UPRAVO SAM SE PREB ACIO NA ZUMIRANJE... HEJ! OVDE POINJE NJ-NJ-NJIHANJE! VREMENSKA KOMPRESIJA OTKAZU JE! "Moram da prekinem posao!" zauo se iznenada dubok, kre tav glas. "Ubrzavam. .. novo njihanje! Polja padaju!... Itiji! Oni su..." Potom se zauo vrlo kratak nalet smetnji, a onda ti ina praenja glasnim i tanjem kada je tehniar za konzolom maksimalno pojaao zvuk. Zatim, ni ta. Za trenutak su svi utali. Potom je jedan od tehniara ustao sa svog mesta. "Potvrena implozija", rekao je. DeSilva je klimnula glavom. "Hvala. Molim vas da pripremite izvod podata ka za prenos na Zemlju."

udno, ali D ekobovo najjae oseanje bio je ogroman ponos. Kao lan osoblja Centr a za Uzdizanje, primetio je da je D efri u poslednjim trenucima ivota zanemario svo ju tastaturu. Umesto da se povue pred strahom, nainio je ponosan, te ak gest. D ef Zem ljanin glasno je progovorio. D ekob je eleo da to nekome ka e. Fejgin e ga svakako razumeti. Po ao je ka Kant enu, ali Pjer Larok ga je zaustavio o trim siktanjem pre no to je stigao tamo. "Budale!" Novinar ih je sve gledao sa izrazom neverice. "A ja sam najvea budala od svih! Od svih vas, ja sam morao da vidim kolik o je opasno poslati impanzu samog na Sunce!" U sobi je zavladala ti ina. Svi su gledali Laroka sa ogromnim iznenaenjem, a on je sve jae mahao rukama. "Zar ne vidite? Zar ste svi slepi? Ako su Solarijanci na i prethodnici, a malo je sumnje u to, znai da su oito ulo ili veliki trud da nas milenijumima izbegav aju. Pa ipak, neko daleko oseanje prema nama zadr alo ih je da nas ne uni te - do sad a! Poku ali su da vas upozore i oteraju va e brodove na nain koji se ne mo e zanem ariti, ali vi ste uporno nastavili da idete za njima. Kako onda da reaguju tako mona bia, kada im dosauje rasa tienika onih koje su sami napustili? ta ste oekivali da uiniti kada ih napadne jedab majmun...!" Nekoliko lanova posade ljutito je ustalo. DeSilva je morala da podigne gl as kako bi ih umirila. Pogledala je Laroka sa izrazom gvozdene kontrole na licu. "Ser, ako biste bili ljubazni da pismeno izlo ite va u zanimljivu pretpostav ku, osoblje e vrlo rado razgovarati o njoj kasnije." "Ali..." "To bi zasad bilo dovoljno! Kasnije emo imati puno vremena za razgovore!" "Ne, uop te nemamo vremena." Svi su se okrenuli. Na ulazu u galeriju stajala je dr Martini. "Mislim d a je najbolje da se o tome odmah razgovara", rekla je. "Je li dr Kepler dobro?" upitao je D ekob.

Klimnula je glavom. "Upravo dolazim od njegove postelje. Uspela sam da g a i upam iz oka; sada spava. Ali pre no to je zaspao, vrlo urno je govorio o novom pon iranju, odmah." "Odmah? Za to? Zar nije bolje da saekamo dok ne budemo sigurno znali ta se d esilo D efrijevom brodu?" "Znamo ta se desilo D efrijevom brodu!" o tro je odgovorila dr Martini. "ula s am ta je gospodin Larok rekao kad sam ulazila i nisam nimalo zadovoljna nainom na koji ste primili njegovu zamisao! Svi ste tako uobra eni i sigurni u sebe da ne sl u ate nekog ko ima novi uvid!" "Znai, vi zaista verujete da su Duhovi na i nekada nji pokrovitelji?" DeSilvi n glas bio je pun neverice. "Mo da jesu, a mo da nisu. Ali ostatak njegovog obja njenja ima smisla! Na kra ju krajeva, da li su Solarijanci ikada pre ovoga uinili i ta drugo do nekoliko pret nji? A sada iznenada postaju nasilni. Za to? Mo da zaista zato to ne oseaju nikakve og rade prema ubistvu pripadnika tako mlade rase kao to je D efova?" Tu no je odmahnula glavom. "Znate, samo je pitanje vremena kada e ljudska bia poeti da shvataju koliko toga tek treba da usvojimo! injenica je da su sve druge kiseonike rase deo status nog sistema... hijerarhije zasnovane na starosti, snazi i nasleu. Mnogi od vas mi sle da to nije lepo. Ali tako stvari stoje! I ako neemo da proemo kao vanevropske rase devetnaestog veka, moramo nauiti kako da se pona amo prema starijim, monijim vr stama!" D ekob se namr tio. "Hoete da ka ete - ako su impanzu ubili, a ljudima prete ili ih teraju, onda ..." "Onda mo da Solarijanci ne ele da se petljaju sa decom i kunim ljubimcima... " Jedan tehniar je udario pesnicom po konzoli. DeSilva ga je uutkala besnim pogled om. "... ali mo da e biti voljni da razgovaraju sa delegacijom pripadnika starijih, iskusnijih rasa. Na kraju krajeva, kako emo znati ako ne poku amo?" "Kula je bio sa nama na veini poniranja", promrmljao je tehniar. "A on je obueni ambasador!" "Uz du no po tovanje prema Pringu Kuli", dr Martini se lako naklonila visoko m vanzemaljcu, "on je pripadnik vrlo mlade rase. Mlade gotovo kao na a. Oito je da Solarijanci misle da ni on nije vredan njihove pa nje. Ne, ja predla em da iskoristimo nepredvieno prisustvo, ovde na Merkuru, dvo jice pripadnika drevnih i cenjenih rasa. Valjalo bi da ponizno zamolimo Pila Bub akuba i Kantena Fejgina da nam se pridru e, dole u Suncu, u poslednjem poku aju da o stvarimo kontakt!" Bubakub je polako ustao. Mirno se osvrnuo, svestan da e Fejgin ekati dok o n progovori prvi. "Ako ljudska bia ka u da sam im potre-ban na Suncu, onda uprkos oi tim opasnos-tima primi-tivnih Sunevih brodova odluu-jem da prihvatim." Zadovoljno se vratio na svoj jastuk. Fejgin je za u kao i uo se uzdah. "I ja u rado poi. Zapravo, sve bih uinio za ma kar najni e mesto na tom brodu. Ne mogu da zamislim od kakve pomoi bih mogao da bud em. Ali rado u poi." "E, pa, ja se protivim, do avola!" prasnula je deSilva. "Odbijam da prihv atim politike posledice to to proistii iz slanja Pila Bubakuba i Kantena Fejgina dol e, naroito posle nesree! Vi, dr Martini, govorite o dobrim odnosima sa monim tuinski m rasama, ali mo ete li da zamislite ta bi se desilo kada bi oni poginuli tamo dole u Zemljanskom brodu?" "Koje ta", uzvratila je dr Martini. "Ako je iko u stanju da uredi da ne bu demo okrivljeni, to su ovi razumnjaci. Uostalom, Galaksija je opasno mesto. Sigu rna sam da mogu da ostave nekakvu potvrdu da idu dobrovoljno." "U mom sluaju takvi dokumenti su ve snimljeni", rekao je Fejgin. I Bubakub je potvrdio svoju ogromnu elju da rizikuje ivot u primitivnom br odu, prihvatajui na sebe svu odgovornost. Pil se brzo okrenuo kada je Larok poeo d a mu zahvaljuje. ak se i dr Martini pridru ila op toj molbi novinaru da bude ljubazan i zave e. DeSilva je pogledala D ekoba. On je slegnuo ramenima. "Pa, imamo vremena. Daemo posadi priliku da pregleda podatke sa D efovog po

niranja, a dr Kepleru vremena da se oporavi. U meuvremenu emo preneti ovu zamisao Zemlji, mo da e ona imati neki predlog." Dr Martini je uzdahnula. "Volela bih da je to tako jednostavno, ali vi n iste dovoljno razmislili. Pazite, ako treba da sklopimo mir sa Solarijancima, za r ne bi trebalo da se vratimo do iste grupe koju je uvredila D efova poseta?" "Pa, nisam sigurna da je to neophodno, ali zvui u redu." "A kako nameravate da naete istu grupu, tamo u Sunevoj atmosferi?" "Pretpostavljam da emo se vratiti u isto aktivno podruje gde stado pase... Oh, sad razumem." "Sigurno", nasme ila se dr Martini. "Tamo dole nema stalne 'solografije' p o kojoj bi se pravile mape. Aktivna podruja i same Suneve pege izblede za nekoliko nedelja! Sunce nema povr inu, nego samo razne slojeve i gustine gasova. ak i polut ar rotira br e od drugih geografskih irina! Kako ete nai istu grupu ako ne poete sad o dmah, pre no to se teta koju je nanela D efova poseta ra iri po itavoj zvezdi?" D ekob je pogledao deSilvu, zbunjen. "Misli li da je ona u pravu, Helen?" Prevrnula je oima. "Ko zna? Mo da. O tome treba razmisliti. Znam samo da nee mo uiniti ba ni ta dok se dr Kepler ne oporavi dovoljno da ga ujemo." Dr Martini se namr tila. "Ve sam vam rekla! Dvejn se slo io da nova ekspedici ja smesta poe!" "A ja hou da to ujem od njega lino!" besno je odgovorila deSilva. "E, pa, ovde sam, Helen." Dvejn Kepler je stajao na vratima, oslonjen o kvaku. Kraj njega, dr ei ga p od ruku, glavni lekar dr Lerd ljutito je preko sobe gledao dr Martini. "Dvejne! Za to si ustao? Zar hoe da dobije srani napad?" Dr Martini je po la ka njemu, besna i zabrinuta, ali Kepler ju je jednim pokretom zaustavio. "Dobro mi je, Mili. Samo sam razredio onaj lek to si mi ga dala. U manjoj dozi zbilja je koristan, pa znam da si mislila najbolje. Samo to mi ne poma e ako me onako obori!" Kepler se slabo nasmejao. "Uostalom, drago mi je to nisam bio suvi e u komi , pa sam uo tvoj nadahnuti govor. Glavnina se lepo ula iza vrata." Dr Martini je pocrvenela. D ekob je osetio olak anje to Kepler nije pomenuo njegovu ulogu. Po sletanju, po to je prona ao laboratoriju, izgledalo mu je ista teta da ne analizira uzorke koje je ukrao, jo na 'Bredberiju', iz Keplerove apoteke. Na sreu, niko ga nije pitao otkuda mu uzorci. Iako je ef laboratorije smat rao da su neke doze prejake, svi lekovi sem jednog bili su uobiajeni u sluajevima blagih manijanih stanja. Nepoznati lek ostao je negde u D ekobovom umu; jo jedna tajna koju treba re i ti. Kakav to fiziki problem ima dr Kepler kad su mu potrebne velike doze monog ant ikoagulansa? I glavni lekar, dr Lerd, bio je zbunjen. Za to li mu je dr Martini pr episala 'varfarin'? "Jeste li sigurni da vam je dovoljno dobro da ostanete ovde?" upitala je deSilva. Pomagala je lekaru da odvede Keplera do stolice. "Dobro mi je", odgovorio je ovaj. "Osim toga, ima stvari koje ne mogu da ekaju. Pre svega, uop te nisam siguran u Milinu teoriju da e Duhovi doekati Pila Bu bakuba i Kantena Fejgina sa vi e ljubaznosti no to su ukazali nama ostalima. Znam d a neopozivo neu da preuzmem odgovornost za njihovo poniranje! Jer ako budu ubijen i tamo dole, to nee biti od ruke Solarijanaca... nego e to izazvati ljudska bia! Tr eba odmah preduzeti novo poniranje... bez na ih po tovanih prijatelja vanzemaljaca, naravno... ali treba odmah poi u isto podruje, kao to je Mili predlo ila." DeSilva je saoseajno odmahnula glavom. "Ni najmanje se ne sla em, ser! D efa su ubili Duhovi, ili je ne to po lo naopako sa brodom. A ja mislim da je ovo drugo p osredi, ma koliko ne elela da to priznam... Treba sve da proverimo pre no to..." "Oh, u pogledu broda nema nikakve sumnje", prekinuo ju je Kepler. "Duhov i nikoga nisu ubili." " ta to govorite?" povikao je Larok. "Zar ste slepi? Kako mo ete da poriete oi te injenice!?" "Dvejne", blago je rekla dr Martini, "ti si sada suvi e umoran za razmi ljan

je o ovom." Kepler ju je odbio kratkim pokretom ruke. "Izvinite, dr Kepler", oglasio se D ekob. "Pomenuli ste ne to o opasnosti ko ja potie od ljudskih bia? Komandant deSilva verovatno smatra da ste mislili kako j e D efovu smrt izazvala gre ka u pripremanju broda. Da li govorite o neem drugom?" "Samo jedno hou da znam", polako je rekao Kepler. "Da li je telemetrija p okazala da je D efov brod uni ten usled popu tanja za titnih polja sile?" Istupio je tehniar za konzolom koji se malopre raspravljao. "Ovaj... da, ser. Kako ste znali?" "Nisam znao", nasme io se Kepler. "Ali uspeo sam da pogodim, im sam pomisli o na sabota u." " ta?!" povikali su gotovo uglas dr Martini, deSilva i Larok. A D ekob je iznenada shvatio. "Mislite, tokom obilaska...?" Okrenuo se da pogleda Laroka. Dr Martini je pratila njegov pogled i glasno dahnula. Larok je ustuknuo kao da ga je udario. "Vi ste poludeli!" uzviknuo je. " A i vi!" Upro je drhtavim prstom u Keplera. "Kako sam mogao da sabotiram ma ine ka d mi je itavo vreme na tom u asnom mestu bilo zlo?" "Smirite se, Larok", odvratio je D ekob. "Ja nisam ni ta rekao i siguran sam da dr Kepler samo pretpostavlja." Upitno je pogledao Keplera. Kepler je odmahnuo glavom. "Na alost, sasvim sam ozbiljan. Larok je prove o itav sat tik kraj D efovog gravitacionog generatora, a nikoga nije bilo u blizini . Proverili smo generator tra ei o teenja kakva bi mogao da izazove neko ko petlja oko njega golim rukama i nismo ni ta na li. Tek kasnije sam se setio da proverim kameru gospodina Laroka. A kad sam to uinio, ustanovio sam da je jedan od njenih dodataka pravi ma li sonini o amuiva!" Izvukao je malo kameru iz d epa na tunici. "Evo ime je isporuen Jud n poljubac!" Larok je pocrveneo. "O amuiva je standardno sredstvo samoodbrane za novinare . ak sam zaboravio da ga imam. I njime nikako ne bih uspeo da o tetim onako veliku napravu! A sve to nema nikakve veze! Ovaj zemaljsko- ovinistiki, arhi-religiozni lud ak, koji je umalo uni tio izglede da se sa svojim pokroviteljima prijateljski susr etnemo, usuuje se da me optu i za zloin za koji nisam imao nikakvih pobuda! On je ub io sirotog majmuna, a sada eli da prebaci krivicu na nekog drugog!" "Umuknite, Larok", mirno je rekla deSilva. Potom je pogledala Keplera. "Jeste li svesni ta govorite, ser? Graanin ne bi poinio ubistvo samo zato to mu se neko ne dopada. Samo Uslovna linost mogla bi da ubije bez ozbiljnog povoda . Mo ete li da smislite i povod koji bi gosodina Laroka mogao da navede na tako dr astian korak?" Kepler je slegnuo ramenima. "Ne znam." Pogledao je Laroka. "Graanin koji smatra da ima razloga za ubistvo ipak kasnije osea kajanje. Gospodin Larok ne izg leda kao da se kaje, pa je ili nevin, ili je sjajan glumac... ili je ipak Uslovn jak!" "Svemira mu!" povikala je dr Martini. "To je nemogue, Dvejne. I ti to zna . Svaka svemirska luka puna je U-prijemnika. A i na svakom brodu nalaze se detekt ori! Sada bi morao da se izvini gospodinu Laroku!" Kepler se iscerio. "Da se izvinim? Po onome to znam, Larok je u najmanju ruku lagao da osea ' vrtoglavicu' u gravitacionoj petlji. Poslao sam masergram na Zemlju. eleo sam nje gov novinarski dosije. Njegova redakcija mi je vrlo rado odgovorila. Ispalo je da je gospodin Larok obueni kosmonaut! Oti ao je iz slu be iz 'medi cinskih razloga' - izraz koji se esto koristi kada neiji rezultati na U-testu dost i u nivo Uslovnjaka, pa mora da ostavi osetljivi posao! To mo da ni ta ne dokazuje, ali ipak znai da Larok ima suvi e iskustva sa svemi rskim brodovima da bi ga 'na smrt prepala' D efrijeva gravitaciona petlja. alim jed ino to to nisam shvatio na vreme da upozorim D efa." Larok se bunio, dr Martini je raspravjala, ali D ekob je video da se raspo lo enje u sobi okree protiv njih. DeSilva je posmatrala Laroka tako ledenim, maijim pogledom da se D ekob pomalo upla io.

"ekajte malo", podigao je ruku. "Za to ne bismo proverili ima li ovde na Me ruru Uslovnjaka bez oda iljaa? Predla em da po aljemo na Zemlju, radi provere, otiske n a ih mre njaa. Ako gospodin Larok nije na spisku Uslovnjaka, dr Kepleru e ostati da do ka e da i graanin mo e smisliti razlog za ubistvo." "Pa dobro, hajde, tako vam Kukulkana, hajde da to smesta uradimo!" rekao je Larok. "Ali samo pod uslovom da ne budem jedini!" Kepler je prvi put izgubio sigurnost. Keplera radi, deSilva je naredila da se itava baza prebaci na Merkurovu g ravitaciju. Kontrolni centar je odgovorio da e biti potrebno oko pet minuta za pr omenu. Pri la je interkomu i objavila op ti test identiteta za posadu i goste, a pot om je po la da nadgleda pripreme. Soba za telemetriju poela je da se prazni, svi su i li ka liftovima. Larok je ostao blizu Keplera i dr Martini, kao da pokazuje koliko je spreman da obori optu be protiv sebe, brade podignute u izrazu velikomueni tva. Njih troje, plus D ekob i dvoje lanova osade, ekali su lift kada se desila p romena gravitacije. Delovalo je ironino, jer im se uinilo da pod iznenada poinje da pada. Svi su bili naviknuti na promene gravitacije - mnogi delovi baze Hermes nisu imali zemaljsku te u. Ali tamo se obino prolazilo kroz gravitaciona vrata, nim alo prijatnija od ovoga, ali poznatija. D ekob je progutao knedlu, a jedan lan posa de se malo zateturao. Larok je iznenada, divljim pokretom, skoio ka kameri koju je dr ao Kepler. Tehniar koji je poku ao da ga sprei dobio je pesnicu u lice, a Larok se akrobatski i zvio i poeo da be i niz hodnik, nosei osvojenu kameru. D ekob i drugi tehniar nagonski su po li u poteru. D ekob je ugledao blesak i osetio nagli bol u ramenu. Ne to u njegovom umu j e progovorilo dok se saginjao da izbegne naredni udar o amuivaa. "Dobro", reklo je t o ne to, "ovo je moj posao. Sada preuzimam kontrolu." Stajao je u hodniku, ekajui. Bilo je uzbudljivo, ali sad se pretvorilo u p akao. Prolaz se za trenutak zamraio. Dahnuo je i pru io ruku ka najbli em zidu dok mu se vid razbistrivao. Bio je sam u hodniku, sa bolom u ramenu i ostacima dubokog, gotovo ve takog oseanja zadovoljstva koje je i ezavalo kao san. Pa ljivo se osvrnuo i uzdahnuo. "Znai, preuzeo si kontrolu, mislei da mo e bez mene, je li?" gunao je. Rame ga je peckalo kao da se upravo budi. Nije imao pojma kako se druga strana njegovog uma oslobodila, niti za to j e poku ala da ovlada situacijom bez pomoi glavne linosti. Ali mora da je upala u nev olju, po to se sada povukla. Na tu pomisao odgovorilo je oseanje gaenja. Gospodin Hajd bio je osetljiv zbog svojih ogranienja, ali ipak je kapitulirao. Je li to sve? Vratilo mu se puno seanje na proteklih deset minuta. Nasmej ao se. Njegova amoralna linost na la se pred nepremostivom preprekom. Pjer Larok se nalazio u sobi na kraju tog hodnika. U op toj zbrci, po to je oteo kameru sa o amuivaem, samo je D ekob uspeo da mu ostane na tragu i sebino je to za dr ao za sebe. Igrao se sa Larokom kao maka sa mi em, pu tajui ga da misli kako je izbegao po teri. Jednom je ak pogre no uputio par lanova posade koji su mu preblizu pri li. Sada je Larok oblaio svemirsko odelo, u spremi tu za alat, dvadeset metara od vazdu ne ustave. Bio je tamo pet minuta i sigurno e mu za oblaenje biti potrebno jo deset. To je bila nepremostiva prepreka. Gospodin Hajd nije umeo da eka. Predst avljao je samo zbir nagona, a ne linost, dok je strpljenje pripadalo D ekobu. Tako je i planirao. Prezrivo je mrknuo, ali ne bez bola. Jo ne tako davno, ti nagoni bili su d eo njega. Mogao je da razume koliki bol do ivljava mala ve taka linost zbog ekanja - je r ona je elela trenutno ostvarenje svega. Prolazili su minuti. Nemo je gledao vrata. ak i pri punoj svesti, poeo je da osea nestrpljenje. Bio mu je potreban ozbiljan napor volje da dr i ruku podalje od kvake. Kvaka je poela da se pomera. D ekob je zakoraio unazad, opu tenih ruku.

Vrata su se otvorila i pojavila se staklena kugla lema svemirskog odela. Larok je pogledao levo, pa desno. Kada je ugledao D ekoba, naglo je udahnuo vazduh . irom je otvorio vrata i jurnuo, dr ei u ruci motku od nekog plastinog materijala. D ekob je podigao ruku. "Stani, Larok! Hou da razgovaramo. Ionako ne mo e pobei ." "Neu da te povredim, Demva. Be i!" Larokov glas delovao je nervozno ak i kro z zvunik na grudima. Pretei je povio plastinu motku. D ekob je odmahnuo glavom. " alim. Upravo sam zaglavio vazdu nu ustavu. Videe da je put do druge vrlo te ak ako si u skafanderu." Larok je zgrio lice. "Za to? Ni ta nisam uinio! Naroito ne tebi!" "To emo tek videti. U meuvremenu, hajde da razgovaramo. Nemamo mnogo vreme na." "Razgovarau!" vrisnuo je Larok. "Razgovarau ovim!" Jurnuo je ma ui motkom. D ekob je zauzeo odbrambeni polo aj i poku ao da podigne obe ruke kako bi uhva tio Laroka za doruje. Ali zaboravio je na utrnulo levo rame. Leva ruka je ostala na pola puta do predvienog polo aja. Desnica se postavila da blokira udarac, ali je umesto toga savila motku. Oajniki se bacio napred, uvlaei glavu u ramena dok je mot ka projurila nekoliko centimetara iznad njega. Barem je kotrljanje bilo savr eno. Umanjena gravitacija pomogla mu je da s e bez napora doeka u uanj. Ali sada mu je i desna ruka utrnula, jar je automatski i skljuio bol zbog gadne modrice. Onako obuen, Larok se kretao mnogo lak e no to je D eko b oekivao. ta je ono Kepler rekao, da je Larok bio astronaut? Nema vremena. Opet n apada. ipka se spu tala zlokobno, pravo prema njegovom temenu. Larok ju je dr ao ken do zahvatom, obema rukama; bilo bi lako blokirati udarac, samo da je D ekob imao r uke. Zato se sagnuo ispod udarca i zabio glavu Laroku u eludac. Nastavio je da ga gura sve dok obojica nisu naletela na zid hodnika. Laroku se otelo jedno 'Uuf!' i ispustio je motku. D ekob ju je odgurnuo nogom i odskoio. "Prestani, Larok!" Borio se za dah. "Hou samo da razgovaramo... Niko nema dokaza da te optu i za bilo ta; za to be i ? Ionako nema kuda da ode !" Larok je tu no odmahnuo glavom. " ao mi je, Demva." Sada je potpuno izgubio ve taki naglasak. Napao je pru enih ruku. D ekob je skakutao unazad dok nije do ao na pravu daljinu, polako brojei. Kad je stigao do pet, naglo je za mirio. D ekob Demva je za trenutak bio ceo. Jo korak n azad. Zamislio je putanju od vrha svoje cipele do brade protivnika. Cipela je po l a tom lunom putanjom, pokretom koji kao da je trajao minutima. Udar je izgledao l ak kao pero. Larok se podigao u vazduh. Jo potpun, D ekob Demva je gledao kako ovek u sve mirskom odelu usporeno leti unazad. Saoseao je s njim. Kao da se on na ao le ei u vazd uhu, a potom padao, osramoen i povreen, sve dok mu se pod nije zabio u ranac na lei ma. A onda se trans zavr io i ve je skidao Laroku lem... povlaei ga i poma ui mu da edne oslonjen o zid. Larok je tiho plakao. D ekob je primetio paketi koji je Larok privezao za pojas. Presekao je vezu i poeo da ga odmtava, gurajui Larokove ruke ustranu. "Tako." D ekob je nabrao usne. "Nisi poku ao da me o amuti , jer ti je kamera bi la suvi e dragocena. Pitam se samo za to. Mo da u saznati ako pustim snimak. Hajde, Larok." Ustao je i povukao i oveuljka na noge. "Idemo da naemo ma inu za reprodukciju. Osim, naravno, ako ima ne to da ka e ?" Larok je odmahnuo glavom. Pokorno je po ao, a D ekob ga je dr ao za ruku. U glavnom hodniku, ba kad je D ekob hteo da skrene u foto-laboratoriju, nai l i su na grupu koju je predvodio Kepler. ak i pri smanjenoj gravitaciji, naunik je morao da se oslanja o bolniara. "Aha! Uhvatili ste ga! Sjajno! To dokazuje sve to sam rekao! Be ao je od pr avedne kazne! On je ubica!" "To emo tek da vidimo", uzvratio je D ekob. "Njegova pustolovina dokazuje j edino to da se upla io. ak i graanin mo e postati nasilan ako se uspanii. Voleo bih da saznam kuda je to mislio da ode. Napolju se nalazi samo spr eni kamen! Mo da bi treb alo da po aljete ljude da malo proe ljaju podruje oko baze, za svaki sluaj."

Kepler se nasmejao. "Mislim da nije i ao nikuda. Uslovnjaci nikada ne znaju kuda idu. Deluju p o osnovnim nagonima. Naprosto je eleo da izae iz zatvorenog prostora, kao progonje na ivotinja." Larokovo lice ostalo je prazno, ali D ekob je oseao da mu se ruka napinje n a pominjanje potrage, a opu ta se kada je Kepler odbacio predlog. "Znai, odustajete od zamisli o odraslom ubici", rekao je D ekob Kepleru kad a su krenuli ka liftovima. Kepler je polako koraao. "Na osnovu ega? Siroti D ef ne bi ni mrava zgazio! Pristojan, bogoboja ljivi i mpanza! Osim toga, u itavom sistemu nijedan graanin nije izvr io ubistvo itavih deset godina! To je uobiajeno otprilike koliko i zlatni meteori!" D ekob je prilino sumnjao u to. Statistike su vi e govorile o policijskim met odama nego o iem drugom. Ali outao je. Kad su stigli do liftova, Kepler je ne to rekao u interfon na zidu. Skoro istog asa pojavilo se jo nekoliko ljudi koji su preuzeli Laroka. "E, da, jeste li na li kameru?" upitao je Kepler. D ekob je na trenutak postao dvolian. Pomislio je da prikrije kameru i da s e kasnije pretvara da ju je tek na ao. "Ma camera a votre oncle!" proderao se Larok. Oslobodio je jednu ruku i posegnuo ka D ekobovom zadnjem d epu. Posada ga je povukla nazad. Jedan od njih je p ri ao i ispru io ruku. D ekob je oklevajui predao kameru. " ta je to rekao?" upitao je Kepler. "Kakav je to jezik?" D ekob je slegnuo ramenima. Stigao je lift i iz njega je izi lo jo sveta, ukl juujui dr Martini i deSilvu. "Samo psovka", rekao je. "Mislim da mu se ne sviaju va i preci." Kepler se glasno nasmejao. 13. POD SUNCEM D ekobu je komunikaciona kupola izgledala kao mehur zalepljen u smolu. Svu da oko polukugle od stakla i polja sile povr ina Merkura davala je taman, nesigura n odjsjaj. Teni izgled Suneve svetlosti pojaavao je oseanje da se nalazi unutar kris talne kugle uhvaene u blato, nesposobne da pobegne u isti svemir. Stenje u neposrednoj blizini izgledao je neobino. Pod ogromnom temperatur om i neprestanim zasipanjem estica solarnog vetra stvarali su se udni minerali. Po gled je sam od sebe bivao zbunjen neobinim prahom i kristalnim oblicima. A bilo j e i barica. Naprosto se ustruavao da razmi lja o tome. A ne to blizu obzorja plenilo je pa nju. Sunce. Bilo je vrlo nejasno, ubla eno monim ekranima. Ali belo uta kugla izgl edala je kao zlatni medaljon na dohvat ruke, kao neugasivi novi. Tamne Suneve pege skupljale su se u oblake koji su se kretali ka severoistoku i jugoistoku, dalje od polutara. Povr ina je imala nekakvu strukturu na koju pogled nije mogao da se u smeri. Gledanje pravo u Sunce izazivalo je u D ekobu neobinu ravnodu nost. Zatamnjen a, ali ne crvena, njegova svetlost je zapljuskivala ljude u kupoli kao blistanje puno energije. Trake svetlosti kao da su mu milovale elo. Kao da je, poput nekog drevnog gu tera koji eli vi e toplote, izlo io svaki deo svoje linosti gospodaru Svemira i, pod tim vatrama, osetio pokreuu silu, potrebu d a ide. Iskusio je neprijatnu sigurnost. Ne to je u toj pei ivelo. Ne to u asno staro i u asno daleko. Ljudi i ma ine pod kupolom stajali su na zbijenoj ploi gvozdenog silikata. D ekob je okrenuo glavu kako bi pogledao ogromni stub koji se izdizao na sredini o daje, probijajui vrh polja sile, pod vrelo svetlo Merkura. Na vrhu stuba nalazili su se laser i maser preko kojih je baza Hermes od r avala vezu sa Zemljom, a mre a sinhronih satelita, u orbiti na 15 miliona kilometa ra iznad povr ine, slu ila je za praenje sunevih brodova u vrtlogu Sunca. Maserski zrak upravo je bio zaposlen. Ka kompjuterima kod kue, jedan za d rugim, brzinom svetlosti jurili su otisci mre njaa. Bilo je zanimljivo zami ljati kak o tim zrakom i sam putuje na Zemlju, ka plavom nebu i vodi. ita mre njae bio je mala naprava, prikljuena za lasersku optiku kompjuterskog

sistema koji je projektovan prema podacima dobijenim iz Biblioteke. ita je zapravo bio veliki okular na koji je trebalo pritisnuti obraz i elo. Optika mre a inila je s ve ostalo. Iako su Itiji bili izuzeti od potrage za Uslovnjacima (jer nema naina da spadaju u njih, a svakako ne postoje ni ifre za nekoliko hiljada Galaktinaca tren utno prisutnih u Sunevom sistemu), Kula je insistirao da se podvrgne tome. Kao D ef rijev prijatelj, izjavio je da ima pravo da uestvuje, makar simbolino, u istrazi o smrti impanze-naunika. Kuli je bilo te ko da postavi ogromne oi na pravo mesto. Dugo je ostao nepo kretan. Konano, na muziki signal, vanzemaljac se udaljio od ma ine. Tehniar je podesio visinu okulara za Helen deSilvu. Potom je do ao red na D ekoba. ekao je da podese okular, a potom pritisnuo no s, obraz i elo o dr ae i otvorio oi. Unutra je blesnula plava taka. Ni ta drugo. Podsetila ga je na ne to, ali nij e uspeo da se usmeri na to. Kao da se okretala i iskrila dok ju je gledao, izbeg avajui analizu, kao sjaj neije du e. Muziki znak rekao mu je da je gotovo. Sklonio se da naini mesta, a pri ao je Kepler, oslanjajui se o ruku Mildred Martini. Dok je prolazio kraj D ekoba, naunik se nasme io. Eto na ta mi je liilo! - pomislio je D ekob. Taka je liila na sjaj u ljudskom oku. Pa dobro, sla e se. Kompjuteri danas gotovo da razmi ljaju. Za neke se pretp ostavlja da imaju ak i smisla za humor. Za to ne bi imali i to? Daj kompjuteru oi ko je mogu sa sijaju i ruke da se podboi. Neka bacaju znaajne poglede ili ljutito gle daju kao da mogu nekoga ubiti pogledom. Za to ne bi i ma ine poele da lie na onoga od koga ue? Larok je pri ao itau. Izgledao je samouvereno. Kada je zavr io, mirno i utke je sedeo pod pogledom Helen deSilve i nekoliko lanova posade. Komandant baze naruila je osve enja dok su se svi koji su u vezi sa 'Ponirae m u Sunce' smenjivali kraj itaa. Mnogi tehniari su gunali to moraju da prekinu posao. D ekob je morao da prizna, dok je gledao procesiju, da je posao stvarno ogroman. Nije ni pomislio da e Helen eleti da proveri svakoga. DeSilva je pru ila delimino obja njenje dok su se peli liftom. Po to je smestil a Keplera i Laroka u odvojene liftove, po la je zajedno sa D ekobom. "Jedna stvar me zbunjuje", rekao je on. "Samo jedna?" mrano se nasme ila. "Pa, jedna naroito. Ako dr Kepler optu uje Laroka da je sabotirao D efov brod , za to se protivi da Bubakub i Fejgin pou na poniranje, bez obzira na nalaze istra ge? Ako je Larok kriv, to znai da e sledee poniranje biti potpuno bezbedno ukoliko je on uklonjen." DeSilva ga je za trenutak zami ljeno gledala. "ini mi se da si ti jedini u bazi u koga mogu da imam potpuno poverenje, D ekobe. Zato u ti rei ta mislim. Dr Kepler nikada nije eleo pomo Itija u ovom projektu. Razumee kad ti ka em da je to vrlo poverljivo, ali bojim se da je ravnote a izmeu ljudskosti i ksenofilije , koju imaju svi kosmonauti, u njegovom sluaju poremeena. Zbog svoje pro losti, veom a se protivi denikenskoj filozofiji i pretpostavjam da se to pretvorilo u delimin o nepoverenje u vanzemaljce. Osim toga, Biblioteka je mnoge njegove kolege ostav ila bez posla. Za oveka koji toliko voli istra ivanje, to mora da je vrlo te ko. Ne tvrdim da je on Ko a ili ne to sino! Sasvim lepo se sla e sa Fejginom i uspe va da prikrije oseanja prema drigim Itijima. Ali mogao bi rei da e posle jednog opa snog oveka na Merkuru da se pojavi jo njih, pa e bezbednost na ih gostiju upotrebiti kao izgovor da ih dr i podalje od brodova." "Ali Kula je bio na gotovo svakom poniranju." DeSilva je slegnula ramenima. "Kula se ne rauna. On je tienik. Znam samo jedno: morau da idem preko Keplerovih lea ako se to doka e. Svi u ovoj bazi proi e proveru identiteta, a Bubakub i Fejgin idu na sledee poniranje, ma kar morala da ih prisilim! Neu dozvoliti ni najmanje govorkanje da se na ljudsku

posadu ne mo e osloniti!" Klimnula je glavom, vrsto stegnutih vilica. D ekob je u prvo vreme mislio d a je preterano mrana. Iako je mogao da je razume, bilo je teta ogrubeti tako ljupk o lice. Istovremeno se pitao da li je Helen potpuno iskrena kada govori o svojim pobudama. ovek koji je ekao kraj masera otkinuo je papir sa porukom i dodao ga deSil vi. Nastupila je napeta ti ina dok su je svi gledali kako ita. Potom je mrano dala z nak nekolicini kr nih momaka koji su stajali kraj nje. "Smestite gospodina Laroka pod nadzor. On e se vratiti prvim sledeim brodo m." "Na osnovu ega?" povikao je Larok. "Ne mo ete to uiniti, vi, vi, neandertalk o jedna! Postarau se da mi platite za tu uvredu!" DeSilva ga je pogledala s visine, kao da je nekakva buba. "Za sada je ra zlog nezakonito uklanjanje Uslovnjakog predajnika. Druge optu be se mogu dodadti i kasnije." "La i, la i!" zakre tao je Larok i skoio. Jedan tehniar ga je zgrabio za ruku i povukao ga, zagu enog od gneva, prema liftovma. DeSilva nije gledala njega, nego D ekoba. "Gospodine Demva, drugi brod e bi ti spreman za tri sata. Idem da javim ostalima. Spavaemo na putu. Jo jednom hvala to ste sredili stvari tamo dole." Pokrenula se pre no toje stigao da odgovori, tiho izdajui nareenja posadi k oja se razletela na sve strane. Zaposleno u je savladavala bes zbog novosti. Uslovn jak u svemiru! D ekob ju je neko vreme gledao, a kupola se polako praznila. Smrt, potera, a sada zloin. Pa ta, pomislio je, jedini dosad dokazani zloin jeste onaj koji bih i ja verovatno izvr io da sam postao Uslovnjak... ali ipak je prilino verovatno da je Larok izazvao i smrt. Ma koliko da mu se novinar nije dopadao, nikada nije mislio da je sposob an za hladnokrvno ubistvo, uprkos onih gadnih zamaha plastinom motkom. Duboko u sebi, D ekob je oseao da njegova druga linost zlobno trlja ruke, ne moralno odu evljena zbog tajanstvenih zaokreta u sluaju 'Ponira u Sunce' i nestrplji va da se oslobodi. Nema teorije. Dr Martini mu je pri la kod lifta. Izgledala je okirana. "D ekobe... vi, vi ne mislite da je Pjer mogao ubiti onog sme nog mali u, je l i? Hou da ka em, on voli impanze!" " ao mi je, ali dokazi ukazuju na to. Zakoni o Uslovnja tvu ne dopadaju se n i meni kao ni vama, ali ljudi kojima je odreen taj status jesu lako skloni nasilj u, a uklanjanje predajnika jeste protivzakonito. No, ne brinite, siguran sam da e na Zemlji biti pa ljivi. Laroka e svakako p o teno saslu ati." "Ali... on je ve nepravedno optu en!" prasnula je. "On nije Uslovnjak, a ni je ni ubica! Mogu da doka em to!" "Sjajno! Imate li dokaze kod sebe?" Iznenada se namr tio. "Ali u poruci sa Zemlje je pisalo da on jeste Uslovn jak!" Ugrizla se za usnu i odvratila pogled. "Poruka je falsifikovana." D ekob je osetio sa aljenje. Inae nadmona i samouverena ena-psiholog sada je u ku mucala i hvatala se za nategnute zamisli. Delovalo je poni avajue i po eleo je da se nalazi negde drugde. "Imate li dokaz da je maserska poruka la na? Mogu li da ga vidim?" Dr Martini ga je pogledala. Iznenada je delovala veoma nesigurna, kao da se pita treba li da govori dalje. "Pa... posada. Jeste li vi videli tu poruku? Ta ena... samo ju je proitala . Ona i ostali mrze Pjera..." Glas joj je polako utihnuo, kao da zna koliko je argument slab. Na kraju krajeva, pomislio je D ekob, zar deSilva nije uistinu mogla da proita la nu poruku s a trake, znajui zasigurno da niko nee tra iti da je i vidi? Ili, zar bi dopustila da

je Larok tu i za celokupnu zaradu steenu tokom sedamdeset godina, samo iz puke zlo be? A mo da je dr Martini htela da ka e ne to drugo? "Najbolje je da poete u svoju sobu i odmorite se", ne no je rekao. "I ne br inite za gospodina Laroka. Na Zemlji e sudu trebati vi e dokaza nego to ih ima sada da bi ga optu ili za ubistvo." Pustila ga je da je uvede u lift. D ekob se jo jednom osvrnuo. DeSilva je b ila zadubljena u posao, a Keplera su ve odveli dole. Kula je alosno stajao kraj Fe jgina. Obojica su nadvisivali sve ostale u odaji, pod ogromnim, utim, Sunevim disk om. Dok su se vrata zatvarala, upitao se je li to dobar nain da se pone putova nje. PETI DEO ivot je produ etak fizikog sveta. Biolo ki sistemi imaju jedinstvene osobine, ali ipak se moraju pokoravati ogranienjima koja im nameu fizike i hemijske osobine okoline i samih organizama... evoluciona re enja biolo kih problema su... pod uticaj em fiziko-hemijske okoline. Robert E. Riklefs, Ekologija, Chiron Press 14. NAJDUBLJI OKEAN Zvao se projekat 'Ikar', etvrti svemirski program tog imena i prvi kome j e ime pristajalo. Davno pre no to su roeni D ekobovi roditelji - pre Preokreta i Zav eta, pre Lige moi satelita, ak i pre punog procvata stare Birokratije - stara dobr a NASA re ila je da bi bilo zanimljivo ubaciti potro ne sonde u Sunce i videti ta se de ava. Utvrdili su da sonde vrlo udno reaguju kada se pribli e. Svaka je izgorela. U vreme amerikog 'Indijanskog leta' ni ta nije bilo nemogue. Amerikanci su s tvarali gradove u svemiru - trajnija sonda sigurno nije predstavljala preveliki izazov! Nainjeni su oklopi, od materijala koji su u stanju da izdr e nezamislivi pr itisak i ija je povr ina odbijala gotovo sve. Magnetska polja vodila su rasutu, ali u asno vrelu plazmu korone i hromosfere oko oklopa i dalje od njega. Moni komunika cioni laseri probijali su Sunevu atmosferu dvostranim nizovima nareenja i podataka . Robotski brodovi i dalje su goreli. Ma koliko bili dobri ogledala i izol atori, ma koliko superprovodnici brzo rasporeivali toplotu, zakoni termodinamike uvek su preovlaivali. Toplota e prei sa mesta vi e temperature na mesto gde je temper atura ni a, pre ili kasnije. Solarni fiziari mo da bi nastavili da razoarano spaljuju sondu za sondom, do bijajui rastrzani deli informacija od svake, da se nije pojavila Tina Merhant sa d rugaijim pristupom. "Za to ih ne hladite?" upitala je. "Imate svu potrebnu snagu. Mo ete pokrenu ti rashladni ureaj koji e potiskivati toplotu sa jednog kraja sonde na drugi." Kolege su joj odgovorile da, uz superprovodnike, uravnote enje temperature uop te ne predstavlja problem. "Ko je govorio o preraspodeli?" odgovorila je lepotica Kembrid a. "Treba d a uzmete sav vi ak toplote iz dela broda gde se nalaze instrumenti i da je ispumpa te u drugi deo, gde instrumenata nema." "Pa e se taj deo zapaliti!" rekao joj je jedan kolega. "Da, ali mo emo da napravimo lanac 'toplotnih otpada'," javio se drugi in en jer, tek malo bistriji. "I mo emo da ih odbacujemo, jedan po jedan..." "Ne, ne, niste me sasvim razumeli." Trostruka dobitnica Nobelove nagrade pri la je tabli i nacrtala krug, pa u njemu jo jedan. "Eto!" pokazala je unutra nji krug. "Ubacite svoju toplotu ovamo sve dok, vrlo brzo, ne postane topliji od plazme van broda. A potom, pre no to nanese neku tetu, izbacite toplotu u hromosferu." "Lepo", rekao je uveni fiziar, "a kako to da izvedemo?"

Tina Merhant se nasme ila kao da vidi kako joj upravo pru aju nagradu za ast ronautiku. "Sad ste me zaista zaudili!" rekla je. "Imate na brodu komunikacioni l aser sa temperaturom od vi e miliona stepeni! Iskoristite ga!" Dolazi doba Solarne batisfere. Delom lebdei, a delom balansirajui na potis ku sopstvenog lasera za hlaenje, sonde su izdr avale danima i nedeljama, osmatrajui fina variranja Sunca koja su na Zemlji izazivala promene vremena. Ta era zavr ila se Kontaktom, ali uskoro je roen novi tip Sunevog broda. D ekob je razmi ljao o Tini Merhant. Pitao se da li bi ta velika ena bila pon osna, ili samo iznenaena, kada bi se na la na palubi Sunevog broda, mirno krstarei kr oz najgore oluje neukrotive zvezde. Mo da bi rekla "Pa, naravno!" Ali kako je mogl a znati da e se tuinska nauka stopiti sa njenom kako bi omoguila oveku da se vozi kr oz te oluje? D ekobu lino ta me avina nije ulivala poverenje. Znao je, naravno, da je istim brodom nainjeno dvadesetak uspe nih poniranja . Nije bilo razloga da pomisli kako e ba ovo putovanje biti opasno. Osim to je drugi brod, umanjena kopija ovog, tajanstveno stradao pre samo tri dana. D efov brod verovatno se pretvorio u lebdei oblak rastvorenog metala i joni zovanih gasova, rasut preko miliona kubnih kilometara u nekom Sunevom vrtlogu. D ek ob je poku ao da zamisli kako su oluje hromosfere izgledale impanzi-nauniku kada ih je ugledao u poslednjem trenutku ivota, bez za tite polja vreme-prostora. Sklopio je oi i pa ljivo ih protrljao. Predugo je gledao u Sunce bez trepta nja. Iz njegove take gledanja, sa fotelje na palubi, video je gotovo itavu Sunev u poluloptu. Polovina neba bila je prekrivena paperjastim, sporim kuglama u meki m prelivima crvene, crne i bele boje. Pod vodonikovim svetlom sve je imalo purpu rni preliv; nejasni, fini luk duge, ocrtan spram svemira na ivici zvezde; tamne, izuvijane trake strujanja; tamne Suneve pege sa svojim preteim dubinama i nepriro dnim tokovima. Suneva topografija bila je gotovo beskonano promenljiva. Od blesaka prebrz ih za oko do sporih, velianstvenih promena, sve to je video bilo je u pokretu. Iako su se glavne crte sporo menjale iz sata u sat, D ekob je sada mogao d a razabere bezbrojne manje pokrete. Najbr e je bilo pulsiranje ume visokih, tankih ' iljaka' po ivicama velikih pega. Strujanja su se merila sekundama. Svaki iljak, z nao je, pokrivao je hijade kvadratnih kilometara. D ekob je provodio mnogo vremena kraj teleskopa na donjoj strani Sunevog br oda, posmatraui blistave iljke pregrejane plazme kako ikljaju iz fotosfere kao krat kotrajni vodoskoci, oslobaajui od Suneve gravitacije ogromne talase zvuka i materij e koji su se pretvarali u koronu i sunev vetar. Unutar ograde koju su stvarali iljci, ogromne zrnaste povr ine pulsirale su slo enim ritmom, dok je toplota ispod njih zavr avala putovanje dugo milion godina i be ala pretvorena u svetlo. Pege su se, zauzvrat, skupljale. Njihove oscilacije bile su osnova za go tovo savr enu kuglu Sunca - zvuk zvezdanog zvona. Iznad svega toga, nalik na debelo more koje se valja nad okeanskim dnom, lebdela je hromosfera. Analogija je mo da preterana, ali uskovitlana podruja nad iljcima mogla su s e zamisliti kao koralni grebeni, a nizovi mirnih, paperjastih traka, koje su pra tile linije magnetnog polja - kao stani ta algi koje se ne no nji u zbog plime. Bez ob zira na to to je svaki ru iasti luk bio nekoliko puta vei od Zemlje! D ekob je ponovo otrgao pogled od kljuale kugle. Postau potpuno beskoristan ako nastavim da ovako piljim, pomislio je. Pitam se kako se ostali odupiru posma tranju. Sa svog le aja video je itav osmatraki deo palube, osim malog dela sa druge strane kupole u sredi tu. Na boku kupole pojavio se otvor i palubom se prosula svetlost. Ukazao se obris mu karca, praen visokom enom. D ekob nije morao da eka da mu se oi priviknu. I be z toga je prepoznao obrise komandanta deSilve. Helen mu se nasme ila dok je prilazila da sedne kraj njegovog le aja. "Dobro jutro, gospodine Demva. Nadam se da ste noas lepo spavali. Ovo e bi

ti naporan dan." D ekob se nasmejao. "U jednom dahu si upotrebila tri izraza koji podrazume vaju da ovde postoji i ne to to se zove no. Uop te nije potrebno da odr ava taj privid, k ao to je ono svitanje tamo." Pokazao je glavom ka strani na kojoj je Sunce zaprem alo pola neba. "Rotacija broda kojom se dobija osam sati tame daje zemaljskim dembelima priliku da odspavaju", rekla je. "Nisi morala da brine ", odgovorio je D ekob. "Ja mogu da zaspim u svako dob a. To mi je najdragoceniji dar." Helen se jo ire nasme ila. "Nimalo nepraktino. Ali, po to si ve to pomenuo, trad icija je da helionauti okreu brod pre konanog spu tanja i da to zovu no." "Ve imate tradicije? Posle samo dve godine?" "Oh, ta tradicija je mnogo starija! Potie iz vremena kada niko nije mogao ni da zamisli drugi nain za posetu Suncu, osim..." zastala je. D ekob je glasno zastenjao. "Osim da idu nou, kada nije tako vrue!" "Shvatio si!" "Dedukcija, dragi moj Votsone." Sada je na nju bio red da zastenje. "Zapravo smo stvarali oseanje tradici je meu onima koji su silazili na Sunce. Osnovali smo klub Plamenojedaca. Bie primlj en u njega im se vratimo na Merkur. Na alost, ne mogu da ti ka em od ega se prijem sa stoji... ali nadam se da ume da pliva !" "Ne vidim gde bih se sakrio, komandante. Biu ponosan da postanem Plamenoj edac." "Sjajno! I nemoj zaboraviti: i dalje mi duguje priu o tome kako si spasao Vanila Iglu. Nisam ti ni rekla koliko mi je bilo drago da vidim matoru nakazu ka da se 'Kalipso' vratio i elim da mi o njoj pria ovek koji ju je spasao." D ekob je zurio kroz nju. Za trenutak mu se uinilo da uje zvi danje vetra i nei ji glas.. glas kako dovikuje nerazumljive rei dok neko pada... Stresao se. "Oh, uvau je za tebe. Suvi e je lina da bi se priala na nekom skupu prialica. U spasavanju Igala uestvovao je jo neko, neko o kome bi mo da volela da slu a ." Na licu Helen deSilva pojavio se naroit izraz, nekako pun saue a, to je pokazi valo da je ve znala ta mu se tano desilo u Ekvadoru i da e ga pustiti da pria kada se sam bude re io na to. "Jedva ekam. I konano sam smislila priu za tebe. O 'pticama-pevaicama' na Om nivarijumu. Izgleda da je planeta toliko tiha da su naseljenici morali da budu v eoma pa ljivi, po to ptice poinju da opona aju svaki zvuk koji uju. To je imalo zanimlji v uticaj na nain voenja ljubavi kod doseljenika, naroito meu enama, zavisno od toga j esu li elele da razglase 'sposobnosti' svog partnera na starinski nain ili da osta nu diskretne! Ali sada moram nazad na du nost, a neu da ti unapred odam itavu priu. Javiu ti kada stignemo do prve oluje." D ekob je ustao zajedno sa njom i gledao je kako odlazi ka komandnom polo aj u. Putovanje kroz Sunevu hromosferu verovatno je udnovata prilika da se neko divi nainu hodanja jedne ene, ali sve dok mu je bila pred oima D ekob nije imao nameru da odvrati pogled. Divio se gipkosti udova koju stiu pripadnice meuzvezdanih ekipa. Prokletstvo, ona to verovatno namerno radi. Tamo gde to nije smetalo nje nom poslu, Helen deSilva oito se iz hobija bavila libidom. Ipak, bilo je neeg udnog u njenom pona anju prema njemu. Kao da mu je verova la vi e no to bi se zapravo moglo, na osnovu ono malo pomoi to je pru io na Merkuru i n ekoliko prijateljskih razgovora. Verovatno joj je ne to potrebno. Ako jeste, onda je vrlo dobro znao i ta. S druge strane, mo da su ljudi bili mnogo prirodnije bliski u vreme kada j e ona napustila Zemlju, dugim skokom na 'Kalipsu'. Neko ko je odrastao u kolonij i O'Nil, u vreme zatvorenosti izazvane politikom situacijom, sigurno je mnogo spr emniji da veruje nagonima nego dete individualistike Konfederacije. Pitao se ta joj je Fejgin napriao o njemu. D ekob je pri ao centralnoj kupoli, u iji je spolja nji zid bilo ugraeno ne to nal ik na kutiju.

Kada je izi ao, bio je mnogo budniji. Na drugoj strani kupole, kraj ma ina z a hranu, na ao je dr Martini sa dvoje dvono nih vanzemaljaca. Pozdravila je D ekoba os mehom, a Kuline oi blesnule su od prijateljstva. ak je i Bubakub progunao pozdrav k roz Vodor. Pritisnuo je dugmad za sok od pomorand e i omlet. "Zna , D ekobe, jue si prerano oti ao na spavanje. Pil Bubakub nam je priao neve rovatne stvari po to si se povukao. Bile su fantastine, zaista!" D ekob se lako naklonio Bubakubu. "Izvinjavam se, Pil Bubakube. Bio sam veoma umoran, inae bih bio odu evljen da slu am o velikim Galaktincima, naroito o slavnim Pilama. Siguran sam da su prie bile neiscrpne." Osetio je kako se dr Martini ukoila, ali Bubakub je pokazao zadovoljstvo li ui krzno. D ekob je znao koliko je opasno uvrediti malog vanzemaljca, ali do sada je shvatio da Ambasador jednostavno ne mo e da shvati da ga neko progla ava za uobra e nog. D ekob nije mogao da odoli bezopasnoj ali. Dr Martini je zahtevala da D ekob doe i jede sa njima, na le ajima koji su ve uspravljeni u odgovarajui polo aj. U blizini je dorukovala polovina deSilvine etvorola ne posade. "Je li neko video Fejgina?" upitao je D ekob. Dr Martini je odmahnula glavom. "Ne. Izgleda da je ve punih dvanaest sati na donjoj strani. Ne znam za to nam se nije pridru io." Nije liilo na Fejgina da bude tako povuen. Kada je D ekob si ao u donju polulo ptu da gleda kroz teleskop i tamo zatekao Kantena, Fejgin je jedva promrsio ne to. Sada je deSilva naredila da na donju stranu palube pristup ima samo Kanten. Ako se Fejgin ne javi do ruka, tra iu obja njenje, pomislio je D ekob. Bubakub i dr Martini su razgovarali. Kula bi povremeno rekao re-dve, uvek uz duboko po tovanje. Pring kao da je nesprestano dr ao likvibocu izmeu ogromnih usa na. Polako je pio, neumorno tro ei sadr aj nekoliko boca dok je D ekob dorukovao. Bubakub se zadubio u pripovetku o svojim precima, lanovima klana Soro, ko ji su, nekih milion godina ranije, uestvovali u jednom od retkih miroljubivih dod ira iroko rasprostranjenih kiseonikih i tajanstvenih vodonikih kultura, koje koegzi stiraju u Galaksiji. Eonima nije bilo gotovo nikakvog razumevanja izmeu kiseonika i vodonika. Kad god bi se meusovno zakaili, umirala je bar jedna planeta. Nekada i vi e. Sreom, n isu imali gotovo ni ta zajedniko, pa su sukobi bili retki. Pria je bila duga i slo ena, ali D ekob je priznao sebi da je Bubakub sjajan pripoveda. Umeo je da bude duhovit i armantan, sve dok je ostajao u sredi tu pa nje. D ekob je dopustio da mu ma ta odluta dok je Pil slikovito opisivao stvari k oje je samo aica ljudi ikada makar naslutila: beskrajnu neobinost i lepotu zvezda i raznlikost stvari koje postoje na mno tvu planeta. Poeo je da zavidi Heleni deSilv a. Bubakub je duboko po tovao znaaj Biblioteke. Ona je predstavljala orue znanj a i tradicije koje objedinjuje sve one to di u kiseonik. Pru ala je stalnost, i vi e od toga, jer bez Biblioteke ne bi bilo mostova izmeu vrsta. Ratovi se ne bi vodili uz ogranienja, nego do istrebljenja. Planete bi bile uni tene prekomernom upotrebom . Biblioteka i sa njom povezani Instituti pomagali su da se sprei genocid i zmeu njenih lanova. Bubakubova pria dostigla je vrhunac i tada je dopustio svojoj zanesenoj p ublici trenutak ti ine. Potom je dobroudno upitao D ekoba bi li ih poastvovao nekom sv ojom priom. D ekob je bio iznenaen. Po ljudskim merilima mo da je i vodio zanimljiv ivot, ali sigurno ne znaajan! A o kome istorijskom dogaaju da pria? Oito je bilo postavlje no pravilo da se pria o linim iskustvima ili do ivljajima svojih predaka, pokrovitel ja i tienika. Dok se znojio na stolici, D ekob je pomislio da pria o nekoj istorijskoj lin osti: o Marku Polu ili Marku Tvenu. Ali to verovatno ne bi zanimalo dr Martini. Mogao je i o ulozi svog dede Alvareza u Preokretu. Ali ta pria bila je pr ilino puna politike i Bubakub bi pomislio da je pouka pomalo podrivaka. Najbolja p ria koju je imao stajala je u vezi sa Vanila Iglom, ali bila je suvi e lina, suvi e pu

na bolnih seanja da bi je sada priao. Osim toga, obeao ju je Heleni deSilva. teta to nije bilo Laroka. Neumorni oveuljak verovatno bi bio u stanju da pria sve dok vatra pod njima ne zgasne. Iznenada mu je pala na pamet pomalo bezbo nika misao. Setio se jedne istori jske linosti koja mu je bila direktan predak, a ija bi pria bila svima zanimljiva. Osim toga, mogla se tumaiti na dva naina. Upitao se koliko otvoren sme da bude, a da ga slu aoci ne uhvate. "Pa, kad smo ve kod toga", polako je poeo, "voleo bih da priam o jednoj lino sti iz istorije Zemlje. Zanimljiva je zato to je uestvovala u kontaktu izmeu svoje 'primitivne' kulture i tehnologije i druge koja je mogla da je nadvlada u gotovo svakom pogledu. Prirodno, osnova vam je svima poznata. Od Kontakta naovamo, ist oriari se samo time i bave. Sudbina amerikih Indijanaca jedna je od glavnih moralistikih tema ove ere. Stari filmovi iz dvadesetog stolea, koji veliaju 'plemenitog crvenog oveka', danas se prikazuju iskljuivo kao komedije. Kao to nas je Mili podsetila jo na Merkuru, a to znaju i svi kod kue, crveni ovek uglavnom je najvi e zakazao u poku ajima da se pr ilagodi dolasku Evropljana. Njegov ogromni ponos spreavao ga je da prouava moi belo g oveka, sve dok nije bilo prekasno... upravo suprotno uspe nom 'usvajanju' koje je Japan postigao krajem devetnaestog veka - primer na koji grupa 'Prilagodi se i pre ivi' ukazuje svima koji i danas ele da je slu aju." Uspeo je. Ljudi su ga nemo gledali. Kuline oi su blistale. ak je i Bubakub , obino nepa ljiv, dr ao pogled uperen u D ekoba. Dr Martini se, dodu e, trgla kada je po menuo Prilagodljivce. Podatak za pamenje. Da je Larok ovde, ne bi mario za moju priu, pomislio je D ekob. Ali Larokov a oseanja ne bi bila ni ta u poreenju sa reakcijom klana Alvarezovih, kada bi nekim sluajem uli o emu pripovedam! "Naravno, neuspeh Amerindijanaca u prilagoavanju nije u potpunosti njihov a krivica", nastavio je. "Mnogi naunici misle da su kulture sa zapadne polulopte bile u periodinom opadanju koje se, na nesreu, poklopilo sa dolaskom Evropljana. I zaista, sirote Maje upravo su okonale graanski rat tokom koga su se svi povukli n a selo i ostavili gradove, zajedno sa prinevima i sve tenicima, da polako trunu. Ka da je Kolumbo stigao, hramovi su bili uglavnom napu teni. Naravno, stanovni tvo se u dvostruilo, a trgovina i bogatstvo uetvorostruili su se u odnosu na 'zlatno doba Ma ja', ali to nisu merila kulture." Pazi se, mome. Nemoj preterati sa ironijom. D ekob je primetio da se jedan lan posade, momak po imenu Dubrovski, odvoji o od ostalih. Samo je D ekob video sarkastian osmeh na njegovom licu. Svi ostali su , izgleda, slu ali sa zanimanjem i bez sumnjiavosti, mada je za Kulu i Bubakuba te ko biti siguran. "E, taj moj predak bio je Amerindijanac. Zvao se Se-kvo-ji i pripadao je plemenu iroki. U to vreme, iroki su uglavnom iveli na podruju D ord ije. Po to je to bila Istona obala Amerike, imali su jo manje vremena od ostalih Amerindijanaca da se pripreme za susret sa belim ovekom. Ipak, poku ali su, na svoj nain. Njihov poku aj nije bio n i blizu veliine i potpunosti onoga to su uinili Japanci, ali poku ali su. Lako su preuzeli tehnologiju svojih novih suseda. Kolibe u kojima su ivel i brzo su zamenili brvnarama, a gvozdeni alati i kovnice postali su deo ivota irok ija. Rano su saznali za barut, kao i za evropske metode obrade zemlje. Iako se t o mnogima nije svialo, pleme je u jednom trenutku ak pre lo i na robovlasni tvo. To je bilo po to su pora eni u dva rata. Nainili su pogre ku i podr ali Francuze 1765, a potom su pri li Kruni tokom Prve amerike revolucije. No, ipak su u prvoj po lovini devetnaestog veka imali svoju, mada skromnu republiku, delom i zato to je nekoliko mladih irokija prihvatilo dovoljno znanja belog oveka pa su postali advok ati. Zajedno sa severnim roacima Irokezima, prilino dobro su odigrali igru pregovo ra. Za neko vreme. Tu dolazi moj predak. Se-kvo-ji je zakljuio da mu se ne dopada nijedna od mogunosti ponuenih njegovom narodu - ostati plemeniti divljak i biti zbrisan, ili potpuno prihvatiti naseljeniki nain ivota i nestati kao narod. On je shvatao znaaj pisane rei, ali je znao da e Indijanci zauvek ostati podreeni ako budu morali da ue

engleski radi pismenosti." D ekob se pitao mo e li iko od slu alaca da shvati vezu, poredei situaciju iroki ja sa sada njom sudbinom oveanstva u pogledu Biblioteke. Sudei po licu dr Martini, barem jedna osoba bila je iznenaena to uje tako du gu istorijsku priu od inae utljivog D ekoba Demve. Naravno, ona nije imala pojma, nit i je mogla imati, o dugim lekcijama iz istorije i govorni tva, koje su posle kole m orala da otrpe sva deca klana Alvarez. Iako je okrenuo lea politici, kao porodina crna ovca, ipak je zadr ao neke ve tine. "Pa, Se-kvo-ji je re io problem na svoje veliko zadovoljstvo, izmisliv i pis ani oblik iroki jezika. Bio je to herkulovski zadatak, obavljen po cenu mnogih mue nja i izgnanstava, jer mnogi njegovi saplemenici odupirali su se njegovim napori ma. Ali kada je zavr io, itav svet knji evnosti i tehnologije stajao im je na raspola ganju - ne samo intelektualcima koji su godinama uili engleski, nego i svim irokij ima prosene inteligencije. Uskoro su ak i asimilacionisti prihvatili rad ovog genija. Njegova pobeda bila je prekretnica za sva kasnija pokolenja irokija. Pripadnici ovog naroda, je dini Amerindijanci iji je nacionalni junak intelektualac, a ne ratnik, re ili su da budu selektivni. I to je bila velika gre ka. Da su pustili da ih lokalni misionari pretvore u kobajagi naseljenike, mogli su, verovatno, da se stope sa sitnim zemljovlasni cima, pa bi ih na kraju Evropljani smatrali za malo ni i tip belog oveka. Umesto toga, pomislili su da mogu da postanu moderni Indijanci, da zadr e osnovne elemente svoje stare kulture... oito su poku ali nemogue. Ipak, neki naunici i dalje misle da je bilo izgleda na uspeh. Stvari su d obro i le sve dok grupa belaca nije prona la zlato na zemlji irokija. To je prilino uz bunilo naseljenike. Uspeli su da peticijom vladi D ord ije izdejstvuju da se zemlja proglasi slobodnom za zauzimanje. Tada su iroki uinili ne to udno, ne to to se ponovilo tek posle vi e od sto godin . Indijansko pleme tu ilo je sudu vladu D ord ije zbog otimanja zemlje! Imali su pomo n ekih belaca koji su saoseali s njima i uspeli su da sluaj dospe do Vrhovnog suda S jedinjenih Dr ava. Sud je odredio da je zauzimanje bilo bespravno. iroki su mogli da zadr e sv oju zemlju. Ali tu ih je uni tilo nepotpuno prilagoavanje, po to nisu ni poku ali da se ukl ope u osnovnu strukturu naseljenikog dru tva. iroki nisu imali politike moi da podr e is pravnost svog cilja. Verovali su visokim i asnim zakonima nove nacije i mudro su ih koristili, ali nisu shvatili da je javno mnjenje sila ravna zakonu. Za veinu svojih belih suseda oni su bili samo jo jedno indijansko pleme. K ada je Endi D ekson rekao sudu da ide do avola i poslao vojsku da izbaci irokije bez obzira na sve, nisu imali kome da se obrate. Tako je iroki narod morao da spakuje oskudnu imovinu i da poe traginom Staz om Suza ka novoj 'indijanskoj teritoriji' na zapadu, koju niko od njih nije rani je video. Pria o Stazi Suza jeste ep o ljudskoj hrabrosti i istrajnosti. Patnje irok ija na tom dugom putu bile su duboke i stra ne. Iz nje je proisteklo vi e dirljivih knjiga, ali i tradicija snage i zatvorenosti koja je od tada u la u duh njihovog n aroda i traje i do danas. To izgnanstvo nije bila poslednja nevolja za irokije. Kada je u Sjedinjenim Dr avama izbio Graanski rat, pridru ili su mu se i iroki . Brat je pucao na brata kada su se Indijanski Dobrovoljci Konfederacije sukobil i sa Unijinim Indijanskim Brigadama. Borili su se predano kao i trupe belaca - o bino sa vi e discipline, a zauzvrat su im domovi uni teni. Kasnije je bilo nevolja sa razbojnikim bandama, bolestima i novim otimanj ima zemlje. Zbog stoicizma koji su pritom pokazivali, prozvali su ih 'Amerindija nski Jevreji'. Neka plemena nestala su u oajanju i apatiji pred licem zloina koji se ine protiv njih, ali iroki su zadr ali tradiciju oslanjanja na svoje snage. Se-kvo-ji im je ostao u seanju. Mo da zbog simbolike ponosa irokija, njegovo ime dato je izvesnoj vrsti drveta, koje raste u maglovitim umama Kalifornije. To je najvi e drvo na svetu. Ali time se udaljavamo od nerazumnosti irokija. Jer iako im je ponos omog

uio da pre ive pritiske devetnaestog i zaborav dvadesetog veka, spreio ih je da uestv uju u Indijanskoj Utesi dvadeset prvog stolea. Odbili su 'kulturnu od tetu' koju im je amerika vlada ponudila tik pred poetak Birokratije; ostacima indijanskih nacij a pripala su itava bogatstva, kako bi se rasteretila savest prosvetljene, obrazov ane javnosti u vremenu koje danas, ironino, nazivamo amerikim 'Indijanskim letom'. Odbili su da osnuju Kulturne centre u kojima bi se izvodili drevni pleso vi i obredi. Ostali Amerindijanci o ivljavali su prekolumbovske ve tine 'da odr e kont akt sa svojim nasleem', a iroki su pitali za to da se bave staretinarstvom kad mogu da zasnuju svoju verziju amerike kulture dvadeset prvog veka. Zajedno sa Mohavcima i grupicama iz drugih plemena, trampili su svoju 'u tehu' i polovinu plemenske imovine za udeo u Ligi moi satelita. Ponos njihove mla dosti nabujao je i slio se u pomo izgradnji gradova u svemiru, kao to su njihovi d edovi pomagali izgradnju velikih gradova Amerike. iroki su odustali od bogatstva kako bi imali deli neba. I ponovo su stra no platili zbog svog ponosa. Kada je Birokratija poela op ti pritisak, Liga se pobunila. Blistavi mladi umovi, blago svoje nacije, umirali s u na hiljade, rame uz rame sa pobratimima, potomcima Endija D eksona i potomcima r obova Endija D eksona. Gradovi koje je Liga stvorila bili su desetkovani. Pre ivelim a je dozvoljeno da ostanu u svemiru samo zato to je neko morao pokazati podanicim a Birokratije kako da pre ive u tim uslovima. I iroki na Zemlji su propatili. Mnogo ih je uestvovalo u Ustavnoj Pobuni. Jedini su od svih indijanskih naroda bili ka njeni od pobednika kao celina, zajedn o sa VijetAmcima i Minesotancima. Druga Staza Suza bila je stra na koliko i prva. No, ovog puta imali su i dru tvo. Naravno, prvo bezobzirno pokolenjaevoa Birokratije je pro lo i nastupila je era pravih birokrata. Njima je bilo vi e stalo do proizvodnje nego do osvete. Lig a je ponovo stvorena, pod nadzorom, i u kolonijama O'Nil razvila se nova, bogata kultura, pod uticajem pre ivelih potomaka prvobitnih graditelja. iroki se na Zemlji jo sastaju, dugo po to su se mnoga plemena utopila u kosm opolitsku kulturu ili u malobrojnost. I dalje nisu nauili lekciju. ujem da sada pl aniraju zajedniki projekat sa VijetAmcima i APU-Izraelcima - teraformiranje Vener e. Besmisleno, naravno. Ali sve to nije bitno. Da su se moj predak Se-kvo-ji i njegovi sunarodni ci potpuno prilagodili nainu ivota belog oveka, osvojili bi svoje mesto u njegovoj kulturi i bili bi mirno apsorbovani, bez patnje. Da su se oduprli odluno i tvrdog lavo, zajedno sa mnogim drugim Amerindijanskim narodima, opet bi propatili, ali konano bi dobili mesto 'ljubazno u' kasnijih pokolenja belaca. Umesto toga, poku ali su da nau sintezu izmeu oito dobrih strana zapadne civi lizacije i svog naslea. Bili su probirljivi. Brljali su po tanjiru vi e od est stoti na godina i zbog toga su propatili vi e od ijednog drugog plemena. Pouka ove prie je verovatno oita. Mi ljudi smo suoeni sa slinim izborom kao Amerindijanci - da li da budemo izbirljivi ili da punim srcem prihvatimo ono to n am kultura stara milijardu godina nudi preko Biblioteke. Neka se svako ko insist ira na biranju seti prie o irokima. Njihova staza je bila duga i jo nije zavr ena." Po to je zavr io, nastupilo je dugo utanje. Bubakub ga je jo gledao crnim oicam a. Kula je nepomino zurio. Dr Martini je zurila u pod, namr tena i zadubljena u mis li. Dubrovski je stajao prilino pozadi. Jednu ruku dr ao je preko grudi, a drug om je zaklanjao usta. Imao je bore oko oiju; da li je to bio znak nemog smeha? Sigurno Liga . Svemir ih je prepun. Nadam se da e utati o ovome. Ionako sam mnogo rizikovao. Grlo mu je bilo odrano. Otpio je dobar gutljaj iz likviboce soka koja mu je ostala od doruka. Bubakub je konano premestio obe ruke iza glave i ustao. Za trenutak je gl edao D ekoba. "Dobra pria", konano je rekao. "Zamoli-u vas da mi je snimi-te kada se vrat i-mo. To je dobra lekci-ja za narod Zemlje. Ipak, voleo bih da posta-vim nekoli-ko pitanja. Sada ili kas-nije. Neke stvari ne razu-mem." "Kako god elite, Pil Bubakube." D ekob se naklonio, poku avajui da sakrije osm

eh. Sada da brzo promenim temu, pre no to Bubakub pone da se raspituje o neprijatn im pojedinostima. Ali kako? "I ja sam u ivao u prii svog prijatelja D ekoba", zaulo se zvi danje iza njih. " Pribli io sam se to sam ti e mogao, kada sam se obreo dovoljno blizu da je ujem. Drago mi je to moje prirustvo nije smetalo prianju." D ekob je skoio na noge, pun olak anja. "Fejgine!" Svi su ustali dok se Fejgin gegao prema njima. Pod crvenim sv etlom izgledao je potpuno crn. Pokreti su mu bii spori. " elim da se izvinim! Moje odsustvo bilo je neizbe no. Komandant mi je ljuba zno ponudila da povea prolazak zraenja kroz ekrane, kako bih mogao da se osve im. Al i, razumljivo, bilo je neophodno da se to uini iskljuivo na nenastanjenoj strani b roda." "Tano", nasmejala se dr Martini. "Jer bismo mi ostali dobili opekotine od prekomernog sunanja!" "Upravo tako. A ipak sam bio usamljen i drago mi je to ponovo imam dru tvo. " Dvono ci su posedali, a Fejgin se smestio nasred palube. D ekob je iskoristi o priliku da se izvue iz nevolje. "Fejgine, upravo smo razmenjivali prie u oekivanju da pone poniranje. Mo da t i mo e da nam ispria ne to o Institutu za Napredak?" Kanten je za u kao li em. Nastupila je pauza. "Avaj, prijatelju D ekobe. Za razli ku od Biblioteke, Institut za Napredak nije znaajno dru tvo. I samo ime je lo e preve deno. U va em jeziku nema odgovarajue rei za njega. Na a mala grupa osnovana je radi ispunjenja jednog od poslednjih naloga ko je su Praoci izdali najstarijim rasama kada su, vrlo davno, napu tali Galaksiju. G rubo reeno, ostavili su nam du nost da po tujemo 'nova tvo'. Vrsti kao to je tvoja, tako rei siroetu, koja sve donedavno nije oseala gork oslatke veze srodstva i obaveza pokrovitelja i tienika, verovatno je te ko da razume duboki konzervativizam na e, Galaktinske kulture. Taj konzervativizam nije lo . Jer meu tolikim raznolikostima, verovanje u Tradiciju i zajedniko naslee svakako je po zitivan uticaj. Mlade rase po tuju rei starijih, koje su vremenom stekle mudrost i strpljenje. Moglo bi se rei, da pozajmim va izraz, da duboko po tujemo svoje korene." Samo je D ekob primetio da se Fejgin u tom trenutku malo prome koljio. Kante n je skupljao i irio kratke, vornovate izra taje koji su mu slu ili kao stopala. D ekob je poku ao da se ne zagrcne, jer je gutljaj soka po ao pogre nim putem. "Ali i dalje ostaje potreba da se suoimo da buduno u", nastavio je Fejgin. "A Praoci su, u svojoj mudrosti, upozorili Najstarije da ne preziru ono to se novo pojavi pod suncem." Fejgin je bio ocrtan na pozadini ogromne crvene kugle, njihovog odredi ta. D ekob je bespomono odmahnuo glavom. "Znai, kada se pronese vest da je neko na ao gomilu divljaka koji sisaju vui cu, vi trkom sti ete tamo, je li tako?" Novo u kanje li em. "Vrlo slikovito, prijatelju D ekobe. Ali tvoja pretpostavka je u osnovi tana. Biblioteka ima va an zadatak da naui rase Zemlje onome to im je pot rebno za opstanak. Moj Institut ima skromniju misiju - da potvrdi va e Nova tvo." Na to se oglasila dr Martini. "Kantene Fejgine, po va im saznanjima, da li se ovo de avalo i ranije? Misli m, je li ve bilo sluajeva da se rasa ne sea svog Uzdizanja i svojih pokrovitelja, n ego bane u Galaksiju sama od sebe, kao mi?" "Da, po tovana dr Martini. To se de avalo vi e puta. Svemir je daleko vei no to mo e da se zamisli. Periodine migracije kiseonikih i vodonikih civilizacija pokrivaju ogromne razdaljine, a i naseljena podruja retko su potpuno istra ena. U tim veliki m seobama esto se deli neke rase, jedva podignut iznad ivotinja, nae ostavljen od po krovitelja i prepu ten da sam nae svoj put. Takva napu tanja civilizovani narodi obino osuuju..." Kanten je oklevao. D ekob je iznenada shvatio za to, a Fejgin je nastavio . "Ali po to se tako retki sluajevi i de avaju obino u vreme migracija, postoji i dodatni problem. Samonikla rasa mo e da razvije grube svemirske brodove na osnov

u ostataka tehnologije svojih pokrovitelja, ali do trenutka kad ue u meuzvezdani p rostor, njihov deo Galaksije mo e dospeti pod Zabranu. Mogu, i ne znajui, postati p len vodonikih stvorenja na koja je do ao red da zauzmu taj zvezdani oblak ili spira lni krak. Pa ipak, povremeno se nae takva rasa. Siroad obino zadr avaju iva seanja na svo je pokrovitelje. U nekim sluajevima, umesto injenica imaju mitove i legende. Ali B iblioteka je skoro uvek u stanju da otkrije istinu, jer u njoj se sve na e istine u vaju." Fejgin je spustio nekoliko grana prema Bubakubu. Pil je odgovorio prijat eljskim naklonom. "I zato", nastavio je Fejgin, "sa velikim nestrpljenjem i ekujemo da saznam o razlog to u tom ogromnom arhivu nema ni pomena o va oj Zemlji. Nije ni navedena k ao planeta, nema podataka o ranijim nastanjivanjima, iako je kroz to podruje pro lo punih pet migracija od vremena odlaska Praotaca." Bubakub se ukoio u pola naklona. Sitne crne oi naglo je uperio u Fejgina, pune usmerene pretnje, ali Fejgin kao da to nije primetio, nego je nastavio priu. "Po mojim saznanjima, oveanstvo je prvi sluaj u kome postoji zanimljiva mog unost da je inteligencija nastala evolucijom. Kao to sam siguran da znate, ta zami sao naru ava nekoliko duboko utemeljenih naela na e biolo ke nauke. Pa ipak, neki argum enti va ih antropologa zadivljujue su vrsti." "To je nastra-na zamisao", frknuo je Bubakub. "Kao i perpetu-um mobile, ista su hvali-sa-nja onih koje zovu 'Ko e'. Teorije o 'prirod-nom' dorasta-nju do punog razuma fine su za dobro-ud-ne ale, Human-D ekob-Demva. Ali uskoro e Biblio-teka dati va oj nemir-noj rasi ono to vam je potrebno: ute-hu saznanja odakle potie-te!" Tiha tutnjava brodskih motora se pojaala i D ekob je za trenutak osetio mal u dezorijentaciju. "Pa nja, pa nja!" Pojaani glas komandanta deSilve proneo se itavim brodom. "Up ravo smo pre li prvi greben. Od sada e se de avati kratkotrajni udari nalik na ovaj. Obavestiu vas kada se pribli imo ciljnom podruju. To je sve." Sunevo obzorje sada je bilo gotovo potpuno ravno. Rasute crno-crvene are u skovitlanih oblika irile su se oko broda do u beskonanost. Sve vi e novih traka dopi ralo je do broda i pretvaralo se u protuberance na pozadini onoga to je ostalo cr ni svemir, a potom su nestajale u crvenkastoj izmaglici koja im je narastala nad glavom. Grupa se, po preutnom sporazumu, primakla ivici palube, odakle su mogli d a gledaju pravo u dublju hromosferu. Neko vreme su utke posmatrali, a paluba je s vremena na vreme podrhtavala. "Dr Martini", progovorio je D ekob, "jeste li vi i Pil Bubakub spremni za eksperimente?" Pokazala je dva vrsta svemirska kovega na palubi, po jedan kraj svog i Bub akubovog le aja. "Tu je sve to nam je potrebno. Ja sam ponela deo psi-opreme koju sam kros tila na ranijim poniranjima, ali uglavnom u pomagati Pil Bubakubu kako god umem. Moji pojaivai mo danih talasa i Q-oprema lie na pilee kosti i mandragoru u poreenju sa njegovim sandukom. Ali poku au da budem od koristi." "Va a pomo veoma je dobro-do -la", rekao je Bubakub. Ali kada je D ekob zamolio da vidi Pilovu aparaturu za psi-testiranje, podigao je etvoroprstu aku. "Kasnije, kad budemo spremni." D ekob je osetio da mu se u dlanove vraa stari svrab. ta li Bubakub ima u ti m sanducima? Ogranak Biblioteke nema gotovo ni ta o psi-pojavama. Ne to malo o samom fenomenu, ali gotovo ni ta o metodologiji. ta li zna milijardu godina stara galaktinska kultura, upitao se, o duboki m osnovnim nivoima koji su, izgleda, zajedniki svim razumnim vrstama? Oito ne znaj u sve, jer Galaktinci se jo bave istra ivanjima. A sigurno znam da barem neki od nj ih nemaju ni ta vi e telepatskih sposobnosti od mene. Govorkalo se da stare vrste povremeno nestaju iz galaksija; ponekad prir odnim putem, ratovima i apatijom, ali povremeno naprosto 'iskoe'... izgube se u i nteresovanjima i pona anjima koji nemaju nikakvog smisla za njihove tienike i susede .

Za to na Ogranak Biblioteke ne sadr i ni ta o tim dogaajima, pa ak ni o praktinim vidovima psi-talasa? D ekob se namr tio i vrsto prepleo prste. Ne, re io je. Ostaviu na miru Bubakubo v sanduk! Iz interkoma se ponovo zauo glas Helen deSilva. "Za trideset minuta sti emo u ciljno podruje. Oni koji ele, mogu doi na koman dnu palubu da bolje pogledaju odredi te." Ostatak Sunca kao da se lako zamraio dok su im se oi privikavale na dodatn i sjaj ovog podruja. Videle su se blistave take aktivnijih podruja kako se pale i g ase duboko dole. Negde neodredivo daleko protezala se grupa Sunevih pega. Najbli a je izgledala kao rudnik povr inskog kopa, udubljeni ostatak na zrnastoj 'povr ini' f otosfere. Tamna senka bila je sasvim nepokretna, ali okolna podruja neprestano su se talasala, kao krugovi vode oko kamika baenog u jezero. Granica je bila nejasna , vibrirala je kao pokrenuta ica klavira. Iznad nje i svuda unaokolo nadvijala se ogromna traka. Sigurno je bila n e to najvee to je D ekob ikada video. Pratei linije magnetskih polja koje su se stapale , okretale i povijale jedna oko druge, d inovski oblaci kovitlali su se i tekli. J edna nit se pojavila iz ni tavila, podigla se, uvila oko druge i nestala 'u vazduh u'. Svuda oko njih nalazio se kovitlac manjih oblika; gotovo nevidljivi, ipa k su pretvarali ute nu tamu svemira u sveobuhvatnu ru iastu izmaglicu. D ekob se upitao ta bi neki pisac napravio od ovakvog prizora. Bez obzira n a sve svoje ozbiljne, mo da i zloinake prestupe, Larok je imao veliki ugled lakog ba ratanja reima. D ekob je itao nekoliko njegovih lanaka i u ivao je u tenom pripovedanju, premda se mo da i smejao iznetim zakljucima. Ovaj prizor zahtevao je pesnika, ma k akva politika ubeenja imao. Pomislio je da je teta to Larok nije tu... i to iz vi e ra zloga. "Na i instrumenti su uhvatili izvor neprirodno polarizovanog svetla. Odatl e poinjemo potragu." Kula je pri ao ivici palube i napeto se zagledao u pravcu koji mu je pokaz ala posada. D ekob je upitao komandanta ta to Pring radi. "Kula mo e da razabere boje daleko o trije od nas", odgovorila je deSilva. " On vidi razlike u talasnim du inama ak i od jednog angstrema. Osim toga, u stanju j e da upamti svetlosnu fazu koju vidi. Nekakva sposobnost interferencije, prepost avljam. Ali vrlo nam je koristan u otkrivanju koherentnog svetla koje ispu taju te laserske zverice. On ih gotovo uvek prvi ugleda." Kula je kljocnuo ogromnim zubima. Pru io je mr avu ruku. "Eno ih", objavio je. "Mnogo vetlo nih taaka. To je veliko tado i verujem da u bli ini ima i pa tira." DeSilva se nasme ila dok je brod ubrzavao pribli avanje. 15. O IVOTU I SMRTI... U sredi tu trake Sunev brod se kretao kao riba uhvaena brzim strujanjem. Str ujanje je bilo elektrino, a plima koja je zapljuskivala ogledalo kugle predstavlj ala je namagnetisanu plazmu neverovatne slo enosti. Izboine i delovi strujanja jonizovanog gasa kuljali su napred i natrag, i zvijeni silama koje je njihovo kretanje stvaralo. Struje blistave materije iznen ada su se pojavljivale i nestajale, jer Doplerov efekat pomerao je linije zraenja gasova iz usklaenosti sa spektralnom linijom koja je kori ena za posmatranje. Brod se probijao kroz uskovitlane vetrove hromosfere, dr ei se na talasima plazme blagim pomeranjima sopstvenih magnetnih titova... brodei jedrima nainjenim o d gotovo otelovljene matematike. Munjevita brzina zgu njavanja i razreivanja polja sile - to je dozvoljavalo da se sukobljena strujanja osete samo u jednom smeru pomagala je da se sasee sna no ljuljanje oluje. Ista ta polja zadr avala su veinu urliue vreline, pretvaraui ostatak u podno lji vi oblik. Ono to bi se probilo, bilo je usisano u komore koje pokreu laser za hlaen je, bubreg koji je stvarao filtrat rendgenskih zraka to se probijao ak i kroz plaz mu.

Ipak, sve to su bila obina snala enja Zemljana. Nauka Galaktinaca uinila je Sunev brod elegantan i bezbedan. Gravitaciona polja zadr avala su ogromno, drobee pr ivlaenje Sunca, pa je brod mogao da ponire ili lebdi po elji. Ogromne sile iz sred i ta niti bile su apsorbovane ili neutralisane, a i samo njihovo trajanje bilo je izmenjeno zbog vremenske kompresije. U odnosu na nepromenljivi polo aj Sunca (ako tako ne to uop te postoji), brod je jurio kroz magnetni luk brzinom koja je dostizala hiljade kilometara na sat. Ali u poreenju sa okolnim oblacima, brod kao da se polako probijao, tragajui za te k nasluenom lovinom. D ekob je jednim okom pratio poteru, a ostatak vremena posmatro je Kulu. V itki vanzemaljac bio je brodski osmatra. Stajao je kraj krmano a, blistavih oiju, ru ke uperene u izmaglicu. Kulina uputstva bila su tek ne to bolja od onih koja su pru ali brodski inst rumenti, ali D ekobu je bilo te ko da oitava instrumente. Bilo mu je drago to ima neko ga ko e pokazati putnicima, a i posadi, kuda da gledaju. Tokom jednog sata progonili su iskre koje su blistale u dalekoj izmaglic i. Iskre su bile izuzetno slabe, u plavim i zelenim linijama koje je deSilva nar edila da se otvore, ali povremeno bi blesak zelenkastog svetla suknuo od jedne k a drugoj, kao svetionik koji je iznenada uhvatio brod, a potom pre ao preko njega. Sada su se blesci javljali e e. Pred njima je bilo bar stotinu objekata, otp rilike iste veliine. D ekob je pogledao daljinomer. Sedam stotina kilometara. Na dve stotine kilometara oblik je postao jasno vidljiv. Svaki 'magnetop as' liio je na krofnu. Sa te daljine grupa je izgledala kao jato sitnih, plavih b urmi. Svaki prsten bio je okrenut na istu stranu, du luka niti. "Poreaju se du magnetnog polja tamo gde je najjae", rekla je deSilva. "Prit om se rotiraju tako da stvaraju elektrinu struju. Bog zna kako se preme taju iz jed nog aktivnog podruja u drugo kada se polja pomeraju. I dalje poku avamo da shvatimo ta ih dr i na okupu." Blizu ivice grupe, nekoliko prstenova se polako njihalo u okretanju. Pre thodnica. Iznenada je brod za trenutak bio zapljusnut o trim zelenim bleskom. Potom se vratila purpurna boja. Pilot je pogledao D ekoba. "Upravo smo pro li ktoz laserski rep jednog prstena. Povremeni udar kao ov aj ne nanosi nikakvu tetu", rekao je. "Ali da smo pri li otpozadi i ispod glavne gr upacije, na li bismo se u nevolji!" Hrpica tamne plazme, hladnija ili mnogo br a od okolnih gasova, pro la je is pred broda i zaklonila im pogled. "emu im slu i laser?" upitao je D ekob. DeSilva je slegnula ramenima. "Dinamika stabilnost? Ubrzanje? Verovatno g a koriste za hlaenje, kao i mi. Pretpostavljam da bi se u tom sluaju sastojali od v rste materije. emu god da slu i, svakako je dovoljno jak da progura zeleno svetlo kroz ekr ane pode ene na crveno. To je jedini razlog to smo ih otkrili. I ovako ogromni, izg ledaju kao polen no en vetrom. Mogli bismo tragati milion godina, a da ne naiemo na prsten, kad ne bismo imali laser koji mo emo da pratimo. Potpuno su nevidljivi na vodonikovoj alfi, pa smo, da bismo ih bolje videli, otvorili nekoliko traka zel ene i plave boje. Naravno, neemo otvarati talasne du ine na koje su pode eni laseri! Odabrali smo linije koje su mirne i optiki guste, pa sve zeleno i plavo to se vidi potie od ivotinjica. Trebalo bi da predstavlja prijatnu promenu." "Sve e biti u ivanje posle ove proklete crvene." Brod je pro ao kroz tamniju materiju i iznenada su se na li gotovo usred gru pe stvorenja. D ekob je progutao knedlu i za trenutak za murio. Kada je ponovo otvorio oi, utanovio je da vi e ne mo e da guta. Posle tri dana neverovatnih prizora, ono to je v ideo ostavilo ga je potpuno bespomonim pred monim drhtajem oseanja. Ako se grupa riba zove 'jato' zbog ureenosti, a nekoliko lavova stvara 'p orodicu' punu ponosa, pomislio je, onda bi grupa Sunevih bia morala da se zove 'bl esak'. Zraili su tolikom snagom da je izgledalo da se iza njih nalazi tamni svemi r.

Najbli i oblici sijali su bojama zemaljskog prolea. Boje su bledele sa udal jeno u. Bledozelena im je blistala ispod ose, gde su se laserska svetla razbijala u plazmi. A svuda oko njih iskrio se nejasni oreol bele svetlosti. "Sinhrotrono zraenje", rekao je neko iz posade. "Ove bebice mora da se za ista vrte! Hvatam ogroman fluks na 100 KeV!" Na dva kilometra od njih divlje se vrteo prsten prenika etiri stotine meta ra. Oko ivice su mu se nazirali geometrijski oblici nalik na dragulje u ogrlici i menjali su se - pa su tamnoplavi dijamanti prelazili u purpurni rubin, okru en b listavim smaragdnim prstenom, i sve to u nekoliko sekundi. Kapetan Sunevog broda stajala je kraj pilotske table, preleui pogledom indi katore da proceni i upozori na svaku pojedinost. Pogled na nju otkrivao je ubla en u verziju onoga to se de avalo napolju, jer su blistave, neugasive boje najbli eg prs tena zapljuskivale njeno lice i belu uniformu, ostajui ukroene i rasute tokom osta tka puta ka D ekobovom oku. Prvo slabo, a potom sve blistavije kako su se plava i zelena me ale i izbijale iz ru iaste, boje su se pojaavale svaki put kada bi podigla g lavu i nasme ila se. Iznenada se plavetnilo pojaalo kada se mlaz svetla iz prstena poklopio sa preciznim ritmom oblika nalik na talasave ganglije oko ivice prstenaste zveri. Prizor je bio neverovatan. Arterije su eksplodirale zelenim svetlom i sp ojile se sa venama ocrtanim pulsirajuim, dubokim plavetnilom. Pulsirale su u kont rapunktu, a potom su izrasle kao plodne lijane i slju tile se, otkrivajui oblake siu n ih trouglova - masu dvodimenzionog polena koji se rasuo, uz brojne trostrane sud are, oko ne-euklidskog tela prstena. Trouglovi su smesta postali ravnokraki, a i vica krofne pretvorila se u zbrku uglova i stranica. Slika je dostigla vrhunac snage, a potom se povukla. Oblici na ivici pos tali su manje blistavi i prsten se povukao, tra ei mesto za okretanje meu ostalima, a poela je da se vraa crvena boja, potiskujui zeleno i plavo sa palube broda i sa l ica posmatraa. "To je bio pozdrav", konano je progovorila Helen deSilva. "Na Zemlji ima skeptika koji jo misle da su magnetivori samo neki oblik magnetnog polja. Neka dou i vide svojim oima. Mi gledamo ivot. Tvorac oito ne priznaje mnogo granica svojoj ve tini." Lako je potap ala pilota po ramenu. On je pre ao rukama preko kontrola i bro d je poeo da se udaljava. D ekob se slo io sa Helen, iako je njena logika bila prilino nenauna. Nije nim alo sumnjao da su prstenovi ivi. Prizor koji im je priredilo stvorenje, bez obzir a na to je li to pozdrav ili reakcija na pribli avanje broda, bilo je znak ivota, a ko ne i razuma. Starinsko pominjanje vrhovnog bo anstva zvualo je neobino prikladno lepoti t renutka. Komandant je ponovo progovorila u mikrofon kada je blesak magnetivora mi nuo i paluba se okrenula. "Sada idemo u lov na duhove. Zapamtite, nismo do li da prouavamo magnetivore, nego njihove predatore. Po sada e neprekidno osmatrati, tra ei nagove taje prisustva tih varljivih bia. Po to esto b vaju primeena i istim sluajem, ceniemo svaku pomo gostiju. Molim da mi prijavite sve neobino to vidite." DeSilva i Kula su se savetovali. Vanzemaljac je polako klimao glavom, a povremeni blesak zuba iza usana pokazivao je koliko je uzbuen. Konano se udaljio d u krivine centralne kupole. DeSilva je objasnila da je poslala Kulu na drugu stranu palube, donju, g de obino stoje samo aparati, kako bi bio osmatra u sluaju da se laserska bia pojave odozdo, iz nadira, gde ih detektori poreani po ivici ne bi uhvatili. "Imali smo vei broj susreta iz zenita", ponovila je. "A to su esto bili na jzanimljiviji sluajevi, kao to je registrovanje antropomorfnih oblika." "A oblici su uvek nestajali pre no to bi brod stigao da se okrene?" upita o je D ekob. "Ili bi se zveri okrenule zajedno sa nama i ostale odozgo. Da pobesni ! Al

i to nam je dalo prvi nagove taj da treba upotrebiti i psi-zraenja. Na kraju krajev a, ma koje svrhe da imaju, kako bi znali gde mi postavljamo instrumente i kako b i tako precizno pratili na e pokrete, ne znajui ta nameravamo?" D ekob se zami ljeno namr tio. "Ali za to niste postavili nekoliko kamera i ovde gore? To sigurno nije suvi e slo eno." "Ne, nije slo eno", slo ila se deSilva. "Ali nismo eleli da naru avamo izvornu simetriju broda. Morali bismo da provedemo novi vod kroz palubu, do glavnog komp jutera za snimanje, a Kula nam je rekao da bismo time izgubili i ono malo mogunos ti manevrisanja u sluaju poremeaja polja... iako je ta mogunost ionako zanemarljiva . Dokaz je ono to se desilo sirotom D efu. D efrijev brod, onaj manji koji si obi ao na Merkuru, bio je od poetka predvie n da nosi kamere usmerene ka zenitu i nadiru. Samo je taj jedan imao izmenu. Mor aemo da se zadovoljimo instrumentima na ivici, svojim oima i nekolicinom runih kame ra." "I psi-eksperimentima", dodao je D ekob. DeSilva je znaajno klimnula glavom. "Da, svi se nadamo da emo uspostaviti prijateljski kontakt, naravno." "Izvinite, kapetane." Pilot je podigao pogled sa instrumenata, dr ei na uhu minijaturnu slu alicu. "Kula ka e da vidi razliku u boji na gornjem severnom kraju krda. Mo da je to teljenje." DeSilva je klimnula glavom. "U redu. Produ i severnom tangentom na tok polja. Di i se sa krdom dok kru i ok o njih i nemoj se pribli avati da ih ne upla i ." Brod se nagnuo pod novim uglom. Sunce se podiglo zdesna i pretvorilo se u zid koji se protezao u beskonanost iznad i ispred njih. Slabo presijavanje izvi lo se dalje od njih, ka fotosferi koja je ostala ispod. Iskriavi trag pratio je l iniju krda prstenova. "To je trag superjonizacije koji je ostavio na laser za hlaenje kada smo b ili okrenuti na tu stranu", objasnila je deSilva. "Mora da je dugaak nekoliko sto tina kilometara." "Zar je laser tako sna an?" "Pa, moramo se osloboditi ogromne toplote. A osnovna zamisao i jeste da se zagreje deli Sunca. Inae, fri ider ne bi radio. Da, to je i jo jedan razlog to pazi mo da se krdo ne nae ispred ili iza nas." D ekoba je za trenutak obuzelo divljenje. "Kada emo moi da vidimo... kako je rekao? Teljenje?" "Da, teljenje. Imamo veliku sreu. To smo videli svega dvaput. Pastiri su oba puta bili prisutni. Izgleda da poma u kada se prsten poraa. To je logino mesto z a poetak potrage za njima. to se tie pristizanja, to zavisi od situacije izmeu ovog i tog mesta, i kol iine vremenske kompresije koja e nam biti potrebna za udobnost. Mo da e nam trebati d an. Ako budemo imali sree...", pogledala je pilotsku plou, "...stii emo za deset min uta." lan posade stajao je kraj njih sa mapom u rukama, oito ekajui da se obrati d eSilvi. "Bolje da odem i upozorim Bubakuba i dr Martini da se pripreme", rekao j e D ekob. "Da, to je dobra zamisao. Objaviu im budem znala kada emo stii." Dok se udaljavao, D ekob je imao neobino oseanje da ga jo prati pogledom. To je trajalo sve dok nije za ao za centralnu kupolu. Bubakub i dr Martini mirno su primili vesti. D ekob im je pomogao da prevu ku kutije sa opremom do mesta blizu pilotske ploe. Bubakubovi aparati bili su nerazumljivi i zapanjujui. Slo en, blistav i sas tavjen od mnogih pregrada, jedan od njih zauzeo je pola kutije. Njegove izuvijan e ice i staklaste pregrade naprosto su ukazivale na tajanstvenost. Bubakub je izvadio jo dve sprave. Jedna je liila na ispupenu kacigu, oito pr edvienu za Pilovu glavu. Druga je izgledala kao odlomak meteorita od gvo a i nikla, sa staklastim krajem.

"Postoje tri shvata-nja psi zraenja", rekao je Bubakub kroz Vodor. etvorop rstom rukom dao je znak D ekobu da sedne. "Jedno je da je psi samo vrlo precizna o pa- aj-na mo za raza-biranje i razu-meva-nje mo danih talasa sa velike udalje-nosti. To u proveri-ti ovim." Pokazao je kacigu. "A ova velika ma ina?" D ekob je pri ao da pogleda izbliza. "Ona provera-va da li se vreme i prostor izob-liuju silom volje razum-nja ka. To se pone-kad de ava. Retko uspeva. Zove se pi-ngrli. Vi nemate re za to. Veina , uklju-ujui i ljude, ni ne mora da zna za nju jer je retka. Biblio-teka daje ovakav ka-ngrl", pogladio je bok ma ine, "svakom Ogran-ku , u sluaju da odmet-nici poku aju da koris-te pi-ngrli." "To mo e da se bori protiv takve sile?" "Da." D ekob je odmahnuo glavom. Uznemiravalo ga je saznanje da postoji itav obli k moi o kojima oveanstvo nema pojma. Tehnolo ki zaostatak je obina stvar. Vremenom se mo e nadoknaditi. Ali od kvalitativnog nedostatka oseao se veoma ranjivo. "Konfederacija zna za taj... ka-ka...?" "Ka-ngrl. Da. Dobio sam od njih dozvolu da ga ponesem sa Zemlje. Ako se o teti, bie zame-njen." D ekob se sad oseao bolje. Ma ina je iznenada izgledala prijateljski. "A ova poslednja sprava...? Po ao je ka gvozdenoj gromadi. "To je P-is." Bubakub ga je brzo uzeo i vratio u sanduk. Okrenuo je lea D e kobu i poeo da barata oko kacige za mo dane talase. "Vrlo je osetljiv zbog toga", rekla je dr Martini kada joj je D ekob pri ao. "Jedino sam uspela da saznam da je to ostav tina Letanija, petih pre-pokrovitelja njegove rase. Potie iz vremena neposredno pre no to su se 'prestavili' u drugu ra van stvarnosti." Pojavio se Veiti Osmeh. "Ko eli da vidi drevna orua alhemiara?" D ekob se nasmejao. "Pa, na prijatelj Pil ima filozofski kamen. Kakvim udesn im sredstvom raspola ete da pome ate efluvijum i izmamite visoko kalorine duhove?" "Osim obinih, prosenih psi-detektora, kakvi ve jesu, ni ta naoito. Aparat za m o dane talase, senzor za inercione pokrete koji je verovatno beskoristan u polju v remenske kompresije, tahistoskopska 3-D kamera i projektor..." "Mogu li to da vidim?" "Naravno, tamo su na drugom kraju sanduka." D ekob je izvukao te ku ma inu. Polo io ju je na palubu i razgledao glave za sni manje i reprodukciju. "Znate, sve mi se ini..." zami ljeno je rekao. " ta to?" D ekob je pogledao dr Martini. "Ovo, uz ita oblika mre njae koji smo koristili na Merkuru, dalo bi savr enu aparatru za testiranje mentalnih sklonosti." "Mislite na sprave kojima se odreuje status Uslovnjaka?" "Da. Da sam znao da ovo imate u bazi, mogli smo testirati Laroka na licu mesta. Nismo morali da aljemo maser na Zemlju i probijamo se kroz slojeve nepouz dane birokratije zbog odgovora sa kojim se mo e manipulisati. Mogli smo odmah usta noviti njegov indeks nasilnosti!" Dr Martini je za trenutak nepomino sedela. Potom je oborila pogled. "Pretpostavljam da to, zapravo, ne bi znailo ni ta." "Ali bili ste sigurni da je sa porukom sa Zemlje ne to po lo naopako!" rekao je D ekob. "Ovo bi po tedelo Laroka dva meseca pritvora, ako ste u pravu. Prokletst vo, pa mogao je da bude ovde, sa nama. A bili bismo i manje nesigurni zbog moguih opasnosti od Duhova!" "Ali njegov poku aj bekstva na Merkuru! Rekli ste da je bio nasilan!" "Panino nasilje ne ini Uslovnjaka. ta je sa vama? Mislio sam da ste sigurni da je Larok la no optu en!" Dr Martini je uzdahnula. Izbegavala je njegov pogled. "Bojim se da sam tamo u bazi postala pomalo histerina. Zamislite, izmisli la sam zaveru protiv sirotog Pitera! Jo mi je te ko da poverujem da je on Uslovnjak, a mo da je stvarno i bilo nek e gre ke. Ali ne smatram da je to namerno uinjeno. Na kraju krajeva, ko bi eleo da m u natovari krivicu zbog smrti onog sirotog, malog impanze?"

D ekob je za trenutak zurio u nju, ne znajui kako da se postavi prema tako nagloj promeni mi ljenja. "Pa... pravi ubica, na primer", tiho je rekao. Istog asa je za alio. "O emu to govorite?" apnula je dr Martini. Brzo se osvrnula kao da provera va da ih niko ne slu a. Oboje su znali da je Bubakub, udaljen nekoliko metara, nes posoban da uje apat. "Govorim o injenici da Helen deSilva, ma koliko mo da ne voli Laroka, smatr a kako je neverovatno da je o amuiva poremetio mehanizme polja na D efovom brodu. Ona smatra da je to gre ka posade, ali..." "Pa, u tom sluaju e Pitera osloboditi zbog nedostatka dokaza i moi e da napi e novu knjigu! Ustanoviemo istinu o Solarijancima i svi e biti sreni. Kada se jednom uspostave dobri odnosi, sigurna sam da nee biti va no to su u naletu neraspolo enja u bili sirotog D efa. On e postati muenik nauke i svi razgovori o ubistvu e se zavr iti, jednom za svagda. Ionako je sve to prilino neukusno." D ekobu se uinilo da i razgovor sa dr Martini postaje neukusan. Za to se toli ko trza? Prosto je nemogue logiki razgovarati sa njom. "Mo da ste u pravu", slegnuo je ramenima. "Naravno da jesam." Potap ala ga je po mi ici i ponovo se okrenula aparatu z a mo dane talase. "Za to ne poete da potra ite Fejgina? Ja u ovde biti neko vreme zauzet a, a on mo da ni ne zna za teljenje." D ekob je klimnuo glavom i ustao. Dok je prelazio blago vibrirajuom palubom , pitao se kakvim udnim mislima se bavi njegova druga polovina. Ono o 'pravom ubi ci' ga je brinulo. Na ao je Fejgina tamo odakle se inilo da fotosfera prekriva itavo nebo, kao ogromni zid. Pred drvolikim Kantenom nit na kojoj su lebdeli izvijala se nani e i pretvarala u crvenu izmaglicu. Sa obe strane, daleko u dubini, ume iljaka njihale su se kao svetlea polja d inovske trave. Neko vreme su utke posmatrali prizor. Kada je zanjihana nit jonizovanog gasa pro la kraj broda, podsetila je D eko ba, po ko zna koji put, na lebdenje na plimi. Iznenda ga je obuzelo seanje. Morao je da se nasme i. Zamislio je Makakai, zatvorenu u mehanokita od ogledala i sile, kako pliva i skae izmeu ogromnih vodosk oka uzvitlanog plamena i kako zaranja da se igra sa decom ovog, najveeg okeana. Da li Sunevi Duhovi savladavaju rastojanja i vreme kao na i delfini, upitao se. Da li pevaju? Ni jedni ni drugi nemaju ma ine (kao ni neurotinu urbu koju donose ma ine - uk ljuuje li to i bolesnu ambiciju?), po to ni jedni ni drugi nemaju naina za to. Delfi ni nemaju ruke i ne mogu da koriste vatru. Sunevi Duhovi nemaju vrstu materiju, a vatre im je i previ e. Je li to za njih blagoslov ili prokletstvo? (Pitajte to kita-grbavca dok jei u nepokretnim dubokim vodama. Verovatno se nee udostojiti da odgovori, ali jednog dana e dodati pitanje svojoj pesmi.) "U pravi as. Spremala sam se da te pozovem." Kapetan je pokazala napred, ka ljubiastoj magli. Pred njima se okretalo desetak i vi e prstenova punih boja. Ova grupa bila je drugaija. Umesto da pasivno plutaju, okupljali su se, b orei se za polo aj oko neega to se nalazilo duboko u sredini grupe. Jedan obli nji prst en, jedva milju udaljen, pokrenuo se u stranu i D ekob je ugledao predmet njihove pa nje. Ovaj magnetivor bio je vei od ostalih. Umesto promenljivih, slo enih geomet rijskih oblika, na ivici je imao svetle i tamne pruge i lenjo se njihao dok mu s e povr ina mre kala. Okolni prstenovi su se kretali na sve strane, ali na razdaljini , kao da ih ne to zadr ava. DeSilva je izdala nareenje. Pilot je dodirnuo kontrole i brod se okrenuo, ispravljajui se, pa se fotosfera uskoro ponovo na la ispod njih. D ekob je osetio ol ak anje. Ma koliko dobro oseao brodska polja, prizor Sunca sa leve strane davao mu je oseaj vrtoglavice. Magnetivor koga je D ekob nazvao 'Veliki' sada se okretao, oito ne obraajui p

a nju na pratnju. Kretao se nekako nesigurno, kao da je discentrian. Beli oreol koji je prekrivao sve druge prstenove, kod ovog jednog bio je nekako oslabljen na ivicama, kao zgasnuti plamen. Tamne i svetle pruge pulsiral e su u nejednakom ritmu, Svako pulsiranje izazivalo je odgovor okupljene grupe prstenova. Oblici na ivicama naglo su postajali jasniji, puni blistvo plavih dijamanata i spirala, jer svaki magnetivor odgovarao je na sve sna niji ritam Velikog. Iznenada je najbli i od okupljenih prstenova jurnuo ka Velikom, ostavljajui za sobom blistavo zelene munje. Oko gravidnog prstena ka uljezu je poletelo jato blistavo plavih taaka. Z a trenutak su bile ispred njega, poigravajui, kao svetlucave kapi vode na veloj r ingli, tik pred ogromnim telom. Blistave take poele su da ga potiskuju, zaleui se i izazivajui, naizgled, sve dok ga nisu oterale gotovo iza broda. Brod se na pokret pilotove ruke okrenuo, kako bi izlo io ivicu najbli oj bli stavoj iskri, udaljenoj jedva kilometar. Tada je, prvi put, D ekob jasno video ivot ne oblike nazvane Sunevi Duhovi. Lebdeo je kao utvara, pa ljivo, kao da vetrovi hromosfere predstavljaju po vetarac na koji se mo e odgovoriti jednim pokretom: razlikovao se od vrstih, rotira juih, dervi kih prstenova kao leptir od leteeg tanjira. Izgledao je kao meduza, ili kao blistavo plavi pe kir koji vetar pote e sa k onopca za rublje. Mo da je vi e liio na oktopoda, sa sluajnim dodacima koji su se poja vljivali i nestajali du ivica. D ekobu je povremeno izgledao kao komadi morske povr in e, nekako otrgnut i donesen ovamo, nekim udom zadr an u tenom, talasavom pokretu. Duh se mre kao. Kretao se ka Sunevom brodu, polako. itav minut. Potom se zau stavio. I on nas gleda, pomislio je D ekob. Za trenutak su se gledali, posada sastavljena od vodenih bia, zatvorena u brodu, i Duh. Potom se stvorenje okrenulo tako da je ravna povr ina bila upravljena ka b rodu. Iznenada je palubu zapljusnuo blesak blistavog, raznobojnog svetla. Ekrani su uinili blesak podno ljivim, ali bledocrvena boja hromosfere je nestala. D ekob je podigao dlan pred oi i zaueno za mirkao. Znai, tako izgleda, pomislio je, kada se nae u dugi! Naglo kao to je do lo, svetlo je i nestalo. Vratilo se crveno Sunce, a sa n jim i nit, Suneva pega duboko dole i rotirajui prstenovi. Ali duhovi su nestali. Vratili su se do ogromnog magnetivora i ponovo po igravali oko njegove ivice kao gotovo nevidljive take. "On... prostrelio nas je laserom!" progovorio je pilot. "To nikad ranije nisu radili!" "Niti su prilazili tako blizu u normalnom obliku", dodala je Helen deSil va. "Ali nemam pojma ta bi i jedno od toga trebalo da znai." "Mislite li da je hteo da nam naudi?" zbunjeno je upitala dr Martini. "M o da su tako poeli sa D efrijem!" "Ne znam. Mo da je to upozorenje..." "Ili je samo eleo da se vrati na posao", rekao je D ekob. "Bili smo tano nas uprot velikom magnetivoru. Setite se da su mu se i ostali sadruzi istog asa vrati li." DeSilva je odmahnula glavom. "Ne znam. Mo da e biti najbolje da ostanemo ovde i gledamo. Ko zna ta e uiniti kada zavr e sa teljenjem." Veliki prsten poeo je sve vi e da se nji e u okretanju. Tamne i svetle pruge preko ivice postajale su sve izra enije; tamne su se pretvarale u uske trake, a sv etle su se nadimale sa svakim pokretom. D ekob je dvaput ugledao grupe blistavih pastira kako ure da oteraju magnet ivore koji bi pri li preblizu, kao ovarski psi za petama zalutalog grla, a ostali s u ostajali sa enkom. Njihanje se pojaavalo, a tamne pruge se zgu njavale. Zeleno lasersko svetlo , ra trkano po velikom prstenu, polako je bledelo. Konano je sasvim nestalo. Duhovi su pri li. Kada je njihanje Velikog postalo gotovo okomito, okupili

su se oko ivice, nekako je uhvatili i naglim trzajem dovr ili prevrtanje. Div se sada lenjo njihao, okrenut upravno na magnetno polje. Za trenutak je ostao u tom polo aju, a onda je iznenada poeo da se raspada. Kao raznizana ogrlica, prsten se rascepio na mestu gde se tamna pruga zg usnula gotovo do nevidljivosti. Jedan po jedan, dok se roditeljsko telo polako o kretalo, svetle trake, sada mali pojedinani u tipkasti oblici, oslobaali su se kada bi dospeli do mesta na kome se pojavila pukotina. Jedan po jedan poletali su uvi s, du nevidljivih linija magnetnog polja, i preletali nebom. Od roditelja, Veliko g, nije ostalo ni ta. Pedesetak malih krofni vrtoglavo je rotiralo u za titnom okru enju blistavo plavih pastira. Neko vreme su delovali nesigurno, a potom se svakom u sredi tu poj avilo siu no zeleno svetlo i poelo da nesigurno sija. Uprkos pa ljivom osmatranju, duhovi su izgubili nekoliko nemirnih mladih. Nekolicina mali ana, aktivnijih od ostalih, izletela je iz reda. Brzi blesak zelen og sjaja odneo je jednu bebu magnetivora iz za tienog podruja, pravo ka jedom odrasl om koji je vrebao u blizini. D ekob se ponadao da e mali a stii do broda. Kad bi se od rasli samo malo sklonio! Kao da mu je pogodio misli, odrasli je poeo da se sklanja sa mladunevog pu ta. Ivica mu je pulsirala plavo-zelenim dijamantima, a novoroeni je pro ao iznad nj ega. Iznenada je veliki prsten poskoio na stubu zelene plazme. Mali a je poku ao d a pobegne, ali prekasno. Okrenuo je svoj slabi laser ka progonitelju i poku ao da odmakne. Odrasli nije oklevao. Zaas je sustigao bebu, privukao je u pulsirajui sred i nji otvor i progutao je u oblaku pare. D ekob je shvatio da zadr ava dah. Kada je prodisao, zvualo je kao uzdah. Bebe su sada bile uredno grupisane, pod staranjem za titnika. Poeli su da s e polako udaljavaju od krda, a nekoliko pastira ostalo je da nadgleda odrasle. D e kob je posmatao male, zelene prstene svetla sve dok ih nije zaklonio pramen tamn ije niti. "A sada da zaradimo platu", apnula je Helen deSilva. Obratila se pilotu. "Neka preostali pastiri budu uvek u ravni palube. Zamoli Kulu da stavi akalice pod kapke. elim da znam ako i ta poku a da nam prie iz nadira." akalice pod kapke! D ekob je savladao nehotini drhtaj i vrsto rekao ne kada je slika poku ala da mu se pojavi u umu. Iz kakvog divljakog vremena potie ova ena? "Dobro", rekla je Komandant. "Poinjemo lagano pribli avanje." "Misli li da e primetiti kako smo ekali dok zavr e teljenje?" upitao je D ekob. Slegnula je ramenima. "Ko zna? Mo da misle da smo mi samo mirniji oblik od raslog prstena. Mo da se ak ne seaju ni na ih ranijih poseta." "Ni D efove?" "ak ni D efove. Ne vredi suvi e pretpostavljati. Oh, verujem kada dr Martini ka e da su njene ma ine registrovale osnovnu inteligenciju. Ali ta to znai? U ovakvoj okolini... jednostavnijoj ak i od okeana na Zemlji, kakvog razloga ima neka rasa da razvije funkcionalne semantike sposobnosti? Ili seanje? Ti pretei gestovi koje s mo videli na ranijim poniranjima ne moraju ukazivati na razvijen mozak. Mo da Duhovi lie na delfine pre nego to smo poeli genetske eksperimente pre n ekoliko stotina godina - mnogo inteligencije, ali bez ikakvih mentalnih ambicija . Prokletstvo, trebalo je odavno da dovedemo ljude iz Centra za Uzdizanje!" "Govori kao da je evolucija inteligencije jedini put", nasme io se. "Da zan emarimo za trenutak mi ljenje Galaktinaca, ali zar ne bi mogla makar da razmotri i drugaije mogunosti?" "Misli da su Duhovi nekada bili Uzdignuti?!" DeSilva je za trenutak delov ala okirano. Potom se navikla na pomisao i pre la na zakljuke, o trog pogleda. "Ali ak o je to istina, morali bi biti..." Pilot ju je prekinuo. "Ser, poinju da se kreu." Duhovi su se njihali u vrelom, maglovitom gasu. Plava i zelena svetla po igravala su po njima dok su lenjo lebdeli, sto hiljada kilometara iznad fotosfer e. Polako su se udaljavali od broda, pu tajui da ih udaljenost umanji, sve dok se o

ko svakog nije video slabi oreol beline. D ekob je osetio da mu sleva prilazi Fejgin. "Bilo bi tu no", tiho je zapevu io Kanten, "da ovakva lepota bude ukaljana z loinom. Bilo bi mi veoma te ko da osetim zlo dok sam obuzet divljenjem." D ekob je polako klimnuo glavom. "Aneli su svetli..." poeo je. Naravno, Fejgin je znao nastavak. Aneli su svetli, premda svetlost vara. Iako sve la no ponekad na lepotu lii, Lepota mora takav izgled imati. "Kula ka e da se spremaju na ne to!" Pilot je kiljio napred, sa dlanom na uhu .

Pramen tamnijeg gasa iz niti brzo je za ao pred njih, za trenutak zaklanja jui pogled na Duhove. Kada se izbistrilo, svi sem jednog oti li su daleko napred. Taj jedan ekao je da se brod oprezno pribli i. Izgledao je drugaije, polupro ziran, vei i plavlji. I jednostavniji. Izgledao je kruto i nije se talasao kao os tali. Kao da se odlunije kretao. Ambasador, pomislio je D ekob. "Dr ite ivicu broda uperenu u njega", naredila je deSilva. "Nemojte gubiti kontakt sa instrumentima!" Pilot ju je za trenutak mrano pogledao, a potom se stegnutih usana zagled ao u instrumente. Brod je poeo da rotira. Tuinac se brzo podigao i pribli io se. Naduveno, lepezasto telo kao da je u daralo po plazmi, kao ptica koja poku ava da povea visinu. "Igra se sa nama", promrmljala je deSilva. "Otkud zna ?" "Zato to ne mora toliko da se trudi da bi ostao nad nama." Zatra ila je od pilota da ubrza rotaciju. Sunce se izdiglo zdesna i po urilo ka zenitu. Duh je nastavio da se probij a ka polo aju tano u zenitu, makar to znailo da mora da se vrti naglavake du broda. Su nce je pre lo preko njih i poelo da zalazi. Potom se ponovo pojavilo i za lo za manje od minute. Tuinac je ostao u zenitu. Obrtanje se ubrzalo. D ekob je stegao zube i odupro se potrebi da uhvati F ejginovo stablo radi ravnote e, a brod je za nekoliko sekundi smenjivao dan za no. Oseao je vruinu, prvi put od kako je putovanje na Sunce poelo. Duh je uporno ostaja o odozgo, a fotosfera se palila i gasila kao baterijska svetiljka. "Dobro, dosta", rekla je deSilva. Obrtanje se usporilo. D ekob se zateturao kada su se potpuno zaustavili. O seao je kao da ga je zahvatio sve povetarac. Prvo vruina, potom jeza: hou li se razb oleti? - upitao se. "Pobedio je", rekla je deSilva. "Uvek pobeuje, ali vredelo je poku ati. Vol ela bih da makar jednom to uradim sa ukljuenim laserom za hlaenje!" Pogledala je t uinca u zenitu. "Pitam se ta bi se desilo kad bismo stigli blizu delia brzine svetl osti." "Hoe da ka e da je hlaenje malopre bilo iskljueno?" D ekob sada nije mogao da se uzdr i. Dotakao je Fejginovo stablo. "Naravno", odgovorila je Komandant. "Ne misli valjda da bismo poku ali da s pr imo nedu ne prstene i pastire? Zato smo bili ogranieni u pogledu vremena. Inae bism o poku avali da ga izravnamo sa instrumentima sve dok se pakao ne ohladi!" Prostre lila je Duha pogledom. Opet neobian i prigodan idiom. D ekob nije bio siguran da li ga deSilva pri vlai zbog uobiajenih kvaliteta ili zbog tih udnih izraza. U svakom sluaju, pregrejav anje, a potom nalet hladnoe sada su bili obja njeni. Vrelina Sunca neko je vreme sl obodno prodirala. Drago mi je to je stigla samo dotle, pomislio je. 16. ...I PRIKAZAMA "Imamo samo mutnu sliku", rekao je lan posade. "Mora da ekrani polja sile

nekako izobliuju sliku Duha, po to izgleda iskrivljeno... kao da je slika prelomlj ena kroz soivo pod nekim uglom. Uostalom", slegnuo je ramenima dok je delio fotografije, "to je najbolje to se mo e postii runom kamerom." DeSilva je pogledala fotografiju. Prikazivala je plavu, nejasnu karikatu ru oveka, krutu figuru sa motkastim nogama, dugakim rukama i krupnim, razlivenim ak ama. Snimak je nainjen trenutak pre no to su se ake stegle u pesnice, grube ali pre poznatljive. Kad je do ao red na njega, D ekob se usmerio na lice. Oi su bile prazne rupe, kao i neravna usta. Na fotografiji su izgledale crne, ali D ekob se prisetio da p ravu boju daje purpurna hromosfera. Oi su crveno plamtele, a vilice su se pokreta le kao da izgovaraju stra ne pretnje, sve u crvenom. "Ipak, ima tu ne to", nastavio je lan posade. "Momak je proziran. H-alfa pr olazi pravo kroz njega. Primetili smo to samo na oima i ustima, po to se plava boja kojom zrai tamo ne pojavljuje. Ali koliko vidimo, njegovo telo na zadr ava ni ta." "Pa, to bi odgovaralo definiciji jednog duha", rekao je D ekob i dao sliku dalje. Podigao je pogled po stoti put. "Jeste li sigurni da e se Solarijanci vra titi?" "Uvek se vraaju", odgovorila je deSilva. "Ranije se nikada nisu zadovolja vali samo jednom turom uvreda." Kraj njih su se odmarali dr Martini i Bubakub, spremni da stave kacige a ko se tuinac ponovo pojavi. Kula, osloboen du nosti na donjoj strani broda, le ao je n a kauu i polako otpijao iz likviboce neku plaviastu tenost. Njegove ogromne oi bile su zamagljene i izgledao je umorno. "ini mi se da je najbolje da pole emo", rekla je deSilva. "Niemu ne slu i da i stegnemo vratove gledajui uvis. Kada se pojavi, Duh e biti gore." D ekob je re io da sedne blizu Kule, kako bi gledao Bubakuba i dr Martini ka ko rade. Njih dvoje imali su premalo vremena da uine ne to ozbiljnije prilikom prve pojave. im se Duh pojavio u zenitu, odmah je poprimio oblik ovekolikog, preteeg obl ija. Dr Martini je jedva stigla da podesi svoju opremu, a stvorenje se nagnulo, z atreslo stegnutom imitacijom pesnice i nestalo. Ali Bubakub je imao vremena da proveri svoj ka-ngrl. Objavio je da Solar ijanac nije koristio onaj naroito moni tip psi-zraenja koji njegova ma ina prepoznaje i suzbija. Bar ne tom prilikom. Mali Pil ipak je ostavio ma inu ukljuenu, za svaki sluaj. D ekob se zavalio u sedi tu i dodirnuo dugme koje je polako spustilo naslon sve dok se nije na ao zagledan u ru iasto, paperjasto nebo. Bilo je veliko olak anje znati na ovde nije u pitanju pi-ngrli mo. Ali ako nije, za to se Duhovi tako neobino pona aju? Dokono je ponovo mozgao nije li Larok mo d a bio u pravu... da Solarijanci mogu da prenesu makar neko znaenje ljudima zato to su ih poznavali u davnim vremenima. ovek svakako ranije nije bio na Suncu, ali m o da su stvorenja plazme nekada i la na Zemlju i mo da su odgajila civilizaciju na njo j? Zvualo je naopako, ali takav je bio i 'Ponira u Sunce'. Nova pomisao: ako Larok nije kriv za uni tenje D efovog broda, mo da su Duhovi u stanju da ih svakog trenutka pobiju. Ako je tako, D ekob se nadao da je novinar-astronaut u pravu i za ostalo: da Solarijanci oseaju vee obaveze u kontaktu sa ljudima, Pilom i Kantenom nego pre ma jednom impanzi. D ekob je razmislio da li da isproba sopstvene telepatske moi kada se stvor enje ponovo pojavi. Jednom se testirao i ustanovio da nema dara za psi, uprkos i zuzetnim sposobnostima hipnoze i memorije, ali mo da bi ipak trebalo da poku a. Poled mu je privukao nekakav pokret sa leve strane. Kula je zurio u taku pravo pred sobom, na pola puta do zenita, i podigao je mali mikrofon do usana. "Kapetane", rekao je. "ini mi e da e vraa." Pringov glas odjeknuo je celim b rodom. "Poku ajte sa uglovima od 120 i 30 stepeni." Kula je spustio mikrofon. Elastini kabel povukao ga je natrag u prorez, t

ik kraj njegove vitke desnice i sada prazne likviboce. Crvena izmaglica za trenutak je potamnela, jer je kraj broda pro ao pramen tamnijeg gasa. A potom se Duh vratio, jo mali zbog udaljenosti, ali rastao je ka ko se pribli avao. Ovaj put bio je blistaviji i o triji po ivicama. Uskoro je bio tako blista vo plav da je bilo te ko gledati ga. Ponovo se pojavio kao kruta ljudska prilika, oiju i usta crvenih kao uglj evlje dok se podizao na pola puta do zenita. Ostao je tamo nekoliko dugih minuta, ne radei ni ta. Ipak, izgledao je kraj nje zlokobno. Prosto se osealo! D ekoba je trglo gunanje dr Martini i tek tada je sh vatio da je zadr avao dah. "Prokletstvo!" Doktorka je strgla kacigu. "Toliko buke! U jednom trenutk u pomislim da sam ne to na la... nagove taj tu ili tamo... a onda nestane!" "Nemoj-te se nervi-ra-ti", rekao je Bubakub. Isprekidani glas dopirao je iz Vodora, koji je sada le ao na podu kraj malog Pila. Bubakub je i dalje imao ka cigu na glavi i napeto je zurio crnim oicama u Duha. "Ljudi nema-ju psi kakvog ov i koris-te. Va poku- aj im, zapra-vo, zadaje bol i izaziva deo njiho-vog gneva." D ekob je brzo progutao knedlu. "Bili ste u dodiru sa njima?" upitao je go tovo u glas sa dr Martini. "Da", odgovorio je mehaniki glas. "Ne smetaj-te mi." Bubakub je zatvorio oi. "Reci-te mi ako se pomeri. Samo ako se pomeri!" Posle toga vi e nije govorio. ta li mu govori? pitao se D ekob. Pogledao je prikazu. ta neko mo e da ka e takv om stvorenju? Solarijanac je poeo da ma e 'rukama' i pokree 'usta'. Ovaj put su obrisi bil i jasniji. Nije bilo izoblienosti slike koju je primetio pri prvoj pojavi. Stvore nje mora da je nauilo kako da se pona a prema poljima sile. Jo jedan primer sposobno sti prilagoavanja. D ekob nije eleo da razmi lja ta to znai za bezbednost broda. Sa leve strane pojavio se blesak svetla i privukao D ekobovu pa nju. Posegnu o je ka ploi kraj sebe, napipao mikrofon i prebacio ga na linu komunikaciju. "Helen, pogledaj na otprilike osamnaest puta ezdeset pet. ini mi se da smo dobili novo dru tvo." "Da." De Silvin glas tiho je ispunio prostor oko njegove glave. "Vidim. Ovaj, izgleda, ima obian oblik. Hajde da vidimo ta radi." Sleva se, oklevajui, pribli io drugi Duh. Njegovo talasavo, bezoblino telo l iilo je na masnu mrlju na povr ini okeana. Po obliku nije nimalo liio na oveka. Dr Martini je naglo dahnula kada je ugledala prido licu i poela je da navlai kacigu. "Mislite li da treba da opomenemo Bubakuba?" brzo je upitao D ekob. Za trenutak se zamislila, a onda ponovo pogledala prvog Solarijanca. I d alje je mahao 'rukama', ali nije promenio polo aj. Kao ni Bubakub. "Rekao je da mu ka emo ako se pomeri", kazala je. eljno se zagledala u prido licu. "Mo da bih mogla da se potrudim oko ovog nov og i pustim ga da dalje radi sa onim prvim." D ekob nije bio siguran. Do sada je jedino Bubakub postigao ne to pozitivno. Sumnjao je u razloge iz kojih dr Martini nije elela da ga obavesti o drugom Sola rijancu. Da li je posredi ljubomorna na Pilov uspeh? No, dobro, slegnuo je ramenima, Iti ionako mrzi kad ga prekidaju. Prido lica se oprezno pribli avao, u kratkim trzajima, mestu na kome je njeg ov krupniji i svetliji roak izvodio opona anje ljutitog oveka. D ekob je pogledao Kulu. Da li bar njemu da ka em? Izgleda tako zanet posmatranjem prvog duha. Za to Helen nije objavila otkrie? I gde je Fejgin? Nadam se da nee propustiti sve ovo. Odnekud odozgo dopro je blesak. Kula se prome koljio. D ekob je podigao pogled. Prido lica je nestao. Prvi Duh se polako skupljao i bledeo. " ta se desilo?" upitao je D ekob. "Skrenuo sam pogled samo za trenutak..." "Ne nam, prijatelju D ekobe! Po matrao am, kako bih video da li vi uelno pona anje ovog bia odaje neki nagove taj o njegovoj prirodi, a i nenada e pojavilo drugo. Prvo je napalo drugog mla om vetlo ti i oteralo ga. Potom je i amo oti lo!" "Trebalo je da mi ka e-te za dolazak novog", rekao je Bubakub. Sada je sta

jao, sa Vodorom oko vrata. "Nije va no. Znam sve to mi je potre-bno. Sada u izvestit i Koman-danta." Okrenuo se i oti ao. D ekob je sa mukom ustao da poe za njim. Fejgin ih je oekivao, stojei blizu deSilve i pilotske ploe. "Jesi li video? " apnuo je D ekob. "Da, imao sam dobar pogled. eljno ekam da ujem ta je ustanovio na dragi, cenj eni prijatelj." Bubakub je teatralno mahnuo rukom, zahtevajui pa nju. "Rekao je da je star. Veru-jem mu. To je vrlo stara rasa." Da, pomislio je D ekob. To je prvo to je Bubakub eleo da sazna. "Solari-ja-nac ka e da su oni ubi-li impan-zu. I Larok ga je ubi-o. Poee da u bi-ja-ju i ljude, ako ne odu odav-de zau-vek." " ta?" kriknula je deSilva. "O emu to govorite? Otkuda mogu biti krivi i La rok i Duhovi?" "Samo mirno, molim." Pilov glas, pojaan Vodorom, imao je prizvuk pretnje. "Sola-ri-janci su rekli da su nave-li oveka na to. Dali su mu gnev. Dali su mu p otre-bu da ubi-je. A dali su mu i isti-nu." D ekob je zavr avao izve tavanje dr Martini o Bubakubovim izjavama. "...A onda je rekao da su Duhovi mogli uticati na Laroka sa tolike dalji ne na samo jedan nain. A ako su koristili taj metod, jasno je za to Biblioteka nema podataka o njima. Ko god i kad god upotrebi tu mo postaje tabu, zatvoren. Bubaku b eli da se zadr imo ovde samo koliko da proverimo, a potom da se gubimo." "Kakva mo?" upitala je dr Martini. Sedela je, dr ei u krilu grubu zemljansku kacigu. Kraj nje je slu ao i Kula, dr ei meu usnama novu likvibocu. "Nije pi-ngrli. To se ponekad koristi i legalno. Osim toga, nema toliki domet, a ne bi se mogli otkriti ni tragovi kori enja. Ne, mislim da Bubakub hoe da u potrebi onu kamenitu stvar." "Ostav tinu Letanija?" "Da." Dr Martini je odmahnula glavom. Oborila je pogled, poigravajui se nekim p rekidaem na kacigi. "Sve je to vrlo slo eno. Ni ta ne razumem. Ni ta ne ide kako treba otkako smo se vratili na Merkur. Niko nije onakav kako izgleda." "Kako to mislite?" Doktorka parapsihologije je zastala, pa slegnula ramenima. "Ne treba biti siguran ni u koga... bila sam tako uverena da je Piterova glupa svaa sa D efrijem iskrena i bezopasna. Sada vidim da je bila ve taki izazvana i smrtonosna. A bio je u pravu, izgleda, i to se tie Solarijanaca. Samo to to nije b ila njegova zamisa, nego njihova." "Stvarno mislite da su oni na i davno izgubljeno pokrovitelji?" "Ko zna?" odgovorila je. "Ako je to tano, tragedija je to smo se uop te name rili ovamo da razgovaramo sa njima." "Znai, prihvatate Bubakubovu priu bez ograde?" "Da, naravno! On je jedini koji je uop te uspeo da ostvari kontakt, a osim toga poznajem ga. Bubakub nam nikada ne bi dao pogre ne podatke. Istina je njegov posao i njegov ivot!" Ali D ekob je sada znao na koga je mislila kada je rekla: "Ne treba biti s iguran ni u koga". Dr Martini je bila prepadnuta. "Jeste li sigurni da je Bubakub jedini koji je ostvario neku vrstu konta kta?" Ra irila je oi, a potom je odvratila pogled. "Izgleda da je on jedini sposo ban za to." "Pa za to ste onda ostali sa svojom kacigom kada nas je Bubakub pozvao da saslu amo njegov izve taj?" "Ne moram da trpim takvo unakrsno ispitivanje!" planula je. "Ako vas se to uop te tie, htela sam da poku am jo jednom. Bila sam ljubomorna to je uspeo i htela sam jo jednu priliku! Nisam uspela, naravno." D ekob nije bio ubeen. Ovolika iskrenost nije bila niim izazvana i bilo je j asno da zna vi e nego to je spremna da ka e.

"Dr Martini", rekao je, " ta znate o leku po imenu varfarin?" "I vi!" pocrvenela je. "Rekla sam glavnom lekaru da nikad nisam ula za to i da svakako ne znam otkuda to meu lekovima Dvejna Keplera. Naravno, ako je uop te bilo tamo!" Brzo se okrenula. "Mislim da u se sada odmoriti, ako nemate ni ta protiv. H ou da budem spremna kada se Solarijanci vrate." D ekob nije obraao pa nju na njeno neprijateljstvo; deo grubosti njegove drug e linosti mora da je propustio deo sumnjiavosti. Ali bilo je oito da dr Martini nee vi e ni ta rei. Ustao je. Namerno ga je zanemarila dok je spu tala svoje sedi te.

Kula ga je ekao kod aparata za osve enje. "Ti i u nemiren, prijatelju D ekobe?" "Ne, mislim da nisam. Za to pita ?" Visoki Iti gledao ga je odozgo. Izgledao je umorno. Vitka ramena su mu v isila, iako su krupne oi i dalje blistale. "Nadam e da ne prima ve ovo suvi e o biljno, tu ve t koju je objavio Bubakub." D ekob se okrenuo od ma ine i pogledao Kulu u oi. " ta da primam ozbiljno, Kula ? Njegove izjave su podaci. To je sve. Bio bih razoaran kad bi se pokazalo da se projekat 'Ponira u Sunce' mora zavr iti. Jedino to elim jeste neki nain da potvrdim on o to je rekao pre no to se slo im da je neophodno... ne to kao podatak iz Biblioteke. Ali, osim toga, moje najjae oseanje je radoznalost." D ekob je slegnuo ramenima, izn erviran pitanjem. Oi su ga pekle, verovatno zbog crvenog svetla. Kula je polako odmahnuo krupnom, okruglom glavom. "Mi lim da je drugaije. O pro ti bog pretpostavki, ali mi lim da i veoma u nemiren." D ekob je za trenutak osetio vreli bes. Gotovo ga je uobliio u rei, ali uspe o je da se savlada. "Opet te pitam, Kula, o emu ti to govori ?" polako je pitao. "D ekobe, ti i vrlo u pe no o tao neutralan u i ra itom unutra njem sukobu u tvojoj Ali vi ra umnjaci imaju voje mi ljenje. Veoma i povreen to e poka alo da je Bubakub u kontakt tamo gde ljudi ni u u peli. Iako nikada ni i i ra io voje mi ljenje o pitanju porekl , nam da ni i rean to se poka alo da je ovean tvo ipak imalo Pokrovitelje." D ekob je ponovo slegnuo ramenima. "Istina je, jo nisam ubeen u priu da su Solarijanci Uzdigli ljudsku rasu u davnoj pro losti, a potom nas napustili pre kraja posla. Ni ta od toga nema nekog sm isla." Protrljao je desnu slepoonicu. Oseao je da nailazi glavobolja. "A u itavom ovom projektu bilo je veoma mnogo neobinog pona anja. Kepler je dobio napad neobja nj ive histerije i prekomerno je zavistan od dr Martini. Larok je bio drugaiji nego t o je inae, ak opasan po samog sebe. I nemoj zaboraviti sabota u za koju je optu en. I sama dr Martini odustala je od branjenja Laroka i obuzeo ju je neki veoma udan st rah da e rei ne to ime e podriti Bubakuba. Sve zajedno, poinjem da se pitam..." zastao je. "Mo da u olarijanci krivi a ve. Ako u a tolike daljine mogli nagnati go podina oka da i vr i ubi tvo, mogli su i a vati i druge devijacije." D ekob je stegao pesnice. Pogledao je Kulu, jedva obuzdavajui bes. Itijeve blistave oi bile su ugnjetavake. Nije eleo da ostane pred njima. "Ne prekidaj me", rekao je stegnutih usana, to je mirnije mogao. Bilo mu je oigledno da je ne to pogre no. Kao da se nalazio u oblaku. Ni ta nij e bilo potpuno jasno, ali i dalje je oseao potrebu da ka e ne to va no. Bilo ta. Brzo se osvrnuo po palubi. Bubakub i dr Martini ponovo su bili na svojim mestima. Imali su kacige n a glavama i gledali su prema njemu. Dr Martini je ne to govorila. Kuka! Verovatno prenosi onom uobra enom, malom kretenu sve to sam rekao. Kva rno! Helen deSilva se zaustavila kraj njih dvoje na jednom obilasku, odvlaei im pa nju od Kule i D ekoba. Za trenutak se oseao bolje. Po eleo je da se Kula udalji. tet a to je morao da bude osoran sa njim, ali tienici moraju znati gde im je mesto! DeSilva je zavr ila razgovor sa Bubakubom i doktorkom i po la je ka ma inama z a osve enje. Bubakubove crne oice opet su se uperile u njega. D ekob je jeknuo. Otrgao se od upornog zurenja i suoio se sa ma inom za pie. Ko ih ljivi. Do ao sam da uzmem pie i to u i uraditi. Oni ionako ne postoje! Ma ina se njihala pred njim. Neki unutra nji glas vikao je o nekakvoj opasno

sti, ali zakljuio je da ni taj glas, zapravo, ne postoji. Ovo je zaista udna ma ina, pomislio je. Nadam se da nije kao ona podla na ' Bredberiju'. Ta nije bila nimalo ljubazna. Ne, ova je imala niz prozirnih trodimenzionih dugmadi koja su se odvajal a od ostalih. Zapravo, imala je redove i redove malih dugmadi, koja su sva lebde la u prostoru. Pru io je ruku da nasumce pritisne jedno, a onda se savladao. A, ne. Ovaj put emo proitati oznake! A ta elim? Kafu? Mali, unutra nji glas ciao je zahtevajui iroadu. Da, to je pametno. Divno pie, ta iroada. Ne samo da je ukusna, nego te i protrese. Savr eno pie za svet pun haluc inacija. Morao je priznati da u tome ima neega. Sve zajedno, situacija je bila pri lino ljigava. Za to se sve tako polako kree? Ruka mu se kretala kao pu prema dugmetu koje je eleo. Nekoliko puta se pre mestilo, ali konano je uspeo da ga nacilja. Taman se spremio da ga pritisne kada se ponovo javio unutra nji glas, preklinjui ga da stane. Kakva hrabrost! Da mi dobar savet, a onda se prepadne . Prokletstvo, kome s i ti uop te potreban? Pritisnuo je. Vreme se malo ubrzalo i zauo je zvuk slivanja tenosti. Ko bi mi uo te bio potreban! Prokleti nikogovi Kula. Naduveni Bubakub i nje gova ledena pratilja. ak i blesavi Fejgin... dovukao me je sa Zemlje na ovo idiot sko mesto. Nagnuo se i izvukao iz proreza likvibocu. Izgledala je divno. Vreme se sada ubrzalo i gotovo se vratilo na normalu. Ve se oseao bolje, k ao da se oslobodio velikog pritiska. Sukobi i halucinacije kao da su izbledeli. Nasme io se Heleni deSilva dok mu je prilazila. Potom se okrenuo da se nasme i Kuli. Kasnije u mu se izviniti zbog grubosti, pomislio je. Podigao je bocu kao da nazdravlja. "...stalno lebdi tu negde, na ivici detekcije", rekla je deSilva. "Biemo spremni kad god stigne, pa bi mo da bilo bolje..." "D ekobe, tani!" povikao je Kula. DeSilva je kriknula i priskoila da ga zgrabi za ruku. Kula joj se pridru io , dodajui svoju bednu snagu poku aju da mu sklone bocu sa usana. Kvariigre, pomislio je D ekob prijateljski. Sad u pokazati trapavom vanzema ljcu i devedesetogodi njoj starici ta sve mu karci mogu. Odgurnuo je jedno po jedno, ali oni su nastavili da napadaju. Komandant je ak izvela nekoliko gadnih udaraca za onesposobljavanje, ali on ih je sve parir ao i polako, likujui, podigao pie do usana. Zid se razbio i vratilo mu se oseanje njuha koje nije ni znao da je izgub io. Vratilo se kao parni valjak. Zaka ljao se i zagledao u stra ni napitak u ruci. Pu io se, sme i otrovan, pun ispupenja i mehuria. Odbacio ga je. Svi su ga gl edali. Kula je cvokotao na podu, gde ga je D ekob bacio. DeSilva je oprezno ustaja la. Ostali ljudi su se okupljali oko njih. Odnekud je zauo Fejginov zabrinuti zvi duk. Gde li je Fejgin, pomislio je d ok se teturao napred. Nainio je tri koraka, a potom se sruio na palubu tano pred Bu bakubom. Polako je dolazio svesti. Bilo mu je te ko, jer ga je elo stra no bolelo. Ko a mu se zategla kao na dobo u. Ali nije bila suva kao ko a dobo a. Stalno se vla ila, prvo od znoja, a potom od neeg drugog, neeg hladnog. Jeknuo je i podigao ruku. Napipao je ko u, pa tuu ruku, toplu i meku. ensku, to je osetio po mirisu. Otvorio je oi. Kraj njega je stajala dr Martini sa sunerom u ruci. Nasme ila se i pru ila mu likvibocu. Isprva se trgao, a onda se nagnuo da otpije malo. Bila je to limunada, i to divna. Brzo ju je iskapio, osvrui se oko sebe. Le aji na palubi bili su zauzeti spa vaima. Podigao je pogled. Nebo je bilo gotovo crno!

"Vraamo se nazad", rekla je dr Martini. "Ko..." Oseao je da mu grlo kripi od dugog utanja. "Koliko dugo sam bio bez svesti?" "Oko dvanaest asova." "Jesam li bio pod sedativima?" Klimnula je glavom. Ponovo je imala Veiti Profesionalni Osmeh. Ali sada n ije delovao ve taki. Polo io je dlan na elo. Jo ga je bolelo. "Znai, nisam sanjao. ta sam to poku ao da popijem?" "Amonijano jedinjenje koje smo poneli zbog Bubakuba. Verovatno vas ne bi ubilo. Ali bolelo bi, veoma. Mo ete li da mi ka ete za to ste to uinili?" D ekob je ponovo spustio glavu na jastuk. "Pa... u tom trenutku mi se inilo kao dobra zamisa." Odmahnuo je glavom. "Ozbiljno, kao da je ne to u meni po lo naopako. Ali pro klet bio ako znam ta je to moglo biti." "Trebalo je da znam da ne to ne valja kada ste poeli da udno govorite o ubis tvima i zaverama", klimnula je glavom doktorka. "Delom je i moja krivica to nisam prepoznala predznake. Ne treba da se stidite. Poniranje u Sunce mo e biti prilino gadno iskustvo, i to na mnogo naina!" D ekob je protrljao sanjive oi. "Pa, za to poslednje ste potpuno u pravu, ali meni se upravo ini da ponek o verovatno misli da sam zara en." Dr Martini se trgla, kao da se udi to se tako brzo pribrao. "Da", rekla je. "Zaista, komandant deSilva misli da je to delo Duhova. R ekla je da su verovatno pokazivali svoje psi moi, kako bi dokazali da su u pravu. ak je poela da govori o uzvraanju udarca. U njenoj teoriji ima neega, ali meni se m oja vi e dopada." "Da sam poludeo?" "O, ne, uop te ne! Samo ste bili dezorijentisani i zbunjeni! Kula ka e da st e se pona ali... abnormalno, nekoliko minuta pre... nezgode. To, plus moja zapa anja ..." "Da." D ekob je klimnuo glavom. "Dugujem Kuli ozbiljno izvinjenje... Auh! On nije povreen? Ni Helen?" Poeo je da ustaje. Dr Martini ga je gurnula natrag. "Ne, ne, svi su dobro. Ne brinite. Sigu rna sam da ih jedino mui briga za va e zdravlje." D ekob se pokorio. Zagledao se u praznu likvibocu. "Mogu li da dobijem jo j ednu?" "Naravno. Odmah se vraam." Ostavila ga je samog. uo je njene tihe korake prema ma inama za osve enje... mestu gde se desila 'nezgoda'. Trgao se kad je pomislio na to. Oseao je me avinu st ida i gaenja. Ali uglavnom ga je peklo jedno pitanje. ZA TO? Negde iza njega uo se tihi razgovor. Mora da je dr Martini srela nekoga. D ekob je znao da e pre ili kasnije morati na izvede poniranje prema kojem je 'Ponira u Sunce' ista igrarija. Taj trans e biti stra an, ali morae da ga izvede ak o eli da otkrije istinu. Pitanje je samo kada. Sada, kada e mu to mo da rascepiti um napola? Ili po povratku na Zemlju, u prisustvu terapeuta u Centru, kada odgovor i nee doneti njemu, ponirau u Sunce, i njegovom poslu ni ta korisno? Dr Martini se vratila. Sela je kraj njega i pru ila mu punu likvibocu. Sa njom je bila Helen deSilva. Komandant je sela kraj doktorke. Nekoliko minuta je proveo ubeujui je da mu je sasvim dobro. Jednim pokreto m odbacila je sva njegova izvinjenja. "Nisam imala pojma da si toliko ve t u BGR, D ekobe", rekla je. "BGR?" "Borba golim rukama. Ja sam u tome dobra, iako priznajem da sam malo zara la. Ali ti si bolji. Ustanovili smo to na najsigurniji nain, u borbi dveju strana koji ele da onesposobe pritivnika bez bola i povrede. To je vrlo te ko, ali ti si istinski strunjak." Nikada ne bi pomislio da je mogue pocrveneti na takav komplment, ali D ekob je osetio da mu lice gori. "Hvala. Te ko mi je da se prisetim, ali ini mi se da si i ti bila prilino ve t

a." Zagledali su se u uzajamnom razumevanju, sme ei se. Dr Martini ih je naizmenino gledala, a potom se naka ljala. "Mislim da gosp odin Demva ne bi smeo dugo da pria. Takav ok zahteva mnogo odmora." "Samo nekoliko pitanja, doktore, a onda u biti poslu an. Prvo i pre svega, gde je Fejgin? Nigde ga ne vidim." "Kenten Fejgin je na donjoj strani", odgovorila je deSilva. "Osve ava se." "Voma se zabrinuo za vas. Sigurna sam da e se obradovati kada uje da ste d obro", dodala je dr Martini. D ekob se opustio. Iz ko zna kakvog razloga, bio se zabrinuo za Fejgina. "A sada mi recite ta se desilo po to sam se onesvestio." Komandant i dr Martini su se zagledale. Potom je deSilva slegnula rameni ma. "Imali smo novu posetu", rekla je. "Prilino je potrajala. Solarijanac je nekoliko sati lebdeo na ivici vidljivosti. Ostavili smo stado prstenova daleko z a sobom, zajedno sa svim ostalim pastirima. Ipak, dobro je to je toliko ekao. Mi smo bili u prilinoj gu vi zbog, ovaj..." "Zbog moje predstave koja je plenila pa nju." D ekob je uzdahnuo. "Ali je li iko poku ao da ostvari kontakt dok je lebdeo tako daleko?" DeSilva i dr Martini ponovo su izmenile pogled. Doktorka je jedva primet no odmahnula glavom. "Za to vreme nije uinjeno gotovo ni ta", urno je nastavila Komandant. "Jo smo bili uznemireni. Ali potom, oko etrnaest asova, iznenada je nestao. Vratio se ne to kasnije u... 'preteem obliku'." D ekob je re io da ne komentari e nemi razgovor dveju ena. Ali iznenada mu je n e to sinulo. "Ka i, jeste li svi sigurni da su to uop te bili isti Duhovi? Mo da su 'normal ni' i 'pretei' oblik dve potpuno razliite vrste!" Martini ga je za trenutak belo gledala. "Time bi moglo da se objasni..." brzo je zautala. "E, da, vi e ih ne zovemo duhovi", rekla je deSilva. "Bubakub ka e da im se to ne svia." D ekob se za trenutak iznervirao, ali uspeo je da se savlada pre no to su en e to primetile. Ovakav razgovor nikuda ne vodi! "I, ta se desilo kada se vratio u preteem obliku?" DeSilva se namr tila. "Bubakub je neko vreme razgovarao sa njim. Potom se naljutio i oterao ga ." " ta je uradio?" "Prvo je poku ao da se raspravlja sa njim. Citirao je iz knjige o pravima Pokrovitelja i tienika. ak je obeao i trgovinu. Ali ovaj je samo i dalje pretio. Tvr dio je da e poslati na Zemlju psi poruke kojima e izazvati nekakvu neopisivu katas trofu. Konano je Bubakubu dosadilo. Zatra io je da svi legnu. Potom je izvukao onu gromadu od gvo a i kristala oko koje je tako tajanstven. Naredio je da pokrijemo oi , onda je ne to arao i potom je pokrenuo prokletu napravu!" " ta je radila?" Ponovo je slegnula ramenima. "Samo Praoci znaju, D ekobe. Bilo je grdno svetlo, oseaj pritiska u u ima... a kada smo pogledali, Solarijanac je nestao! I ne samo to! Vratili smo se tamo gde smo mislili da smo ostavili stado prstenova. I oni su nestali. Ni ta ivo na vidiku!" "Ba ni ta?" Pomislio je na prelepe prstenove i njihove blistave, raznobojne gospodare. "Ni ta", ponovila je dr Martini. "Svi su se razbe ali. Bubakub tvrdi da im n ije naudio." D ekoba je obuzela utrnulost. "Pa, sada barem imamo za titu. Mo emo pregovarat i sa Solarijancima u nadmonom polo aju." DeSilva je tu no odmahnula glavom. "Bubakub ka e da nee biti pregovora. Oni su zli, D ekobe. Pobie nas, ako uspej

u." "Ali..." "A vi e ne mo emo ni da raunamo na Bubakuba. Rekao je Solarijancima da e do ivet i odmazdu ako ikada naude Zemlji. Ali vi e od toga nee da pomogne. Ona gromada se v raa na Pil." Zagledala se u palubu, glas joj je postao promukao. "'Ponira u Sunce' je gotov." ESTI DEO Mera (mentalnog) zdravlja je prilagodljivost (a ne poreenje sa nekom 'nor mom'), sloboda da se ui iz iskustva... da se odgovori na razumne argumente... i n a poziv oseanja... a naroito sloboda da se zaustavi pri zasienju. Su tina bolesti je zamrzavanje pona anja u neizmenjive i nezasite module. Lorens Kjubi 17. SENKA Radioniki sto bio je prazan, jer su sve alatke koje su inae stajale rasute po njemu sada visile, neupotrebljene, na odgovarajuim kukama na zidu. Alatke su bile iste. Izrovana radna ploa sijala je pod novim slojem voska. Hrpa delimino rastavljenih instrumenata koju je D ekob gurnuo u stranu le ala je na podu, optu ujui, kao i glavni mehaniar koji ga je dokono i sumnjiavo posmatrao kako priprema radnu povr inu. D ekobu to nije smetalo. Uprkos fijasku na Sunevom bro du, ili mo da ba zbog njega, niko se nije bunio kada je odluio da poku a sa istra ivanje m u sopstvenoj re iji. Radioniki sto bio mu je dovoljno veliki, a sada nikome drugo m nije trebao. Osim toga, ovde je bila mala verovatnoa da e ga Mili Martini pronai. Iz dubine d inovske peine Sunevog broda D ekob je video ogromni srebrnasti bro d, samo delimino zaklonjen kamenim zidom. Daleko gore, zid se izvijao i nestajao u kondenzovanoj pari. Sedeo je na visokoj stolici kraj radionikog stola. Iscrtao je 'Cvikijeve kutije za izbor' na dva lista papira i polo io ih na sto. Na svakom ru iastom papiru bilo je ispisano po jedno da/ne pitanje, to je predstavljalo mogue morfolo ke stvarn osti. Na levom papiru je pisalo: B IMA PRAVO ZA S.DUHOVE, DA (I) / NE (II). Drugi papir bilo je jo te e pogledati: JA SAM LUDNUO, DA (III) / NE (IV). D ekob nije hteo da ga bilo ije mi ljenje omete u odgovaranju na pitanja. Zat o je izbegavao dr Martini i ostale jo otkako su se vratili na Merkur. Osim to je i z iste utivosti posetio dr Keplera koji se jo oporavljao, pretvorio se u pustinjaka . Pitanje na levom papiru odnosilo se na D ekobov posao, iako nije mogao da iskljui povezanost sa pitanjem desno. Pitanje desno bie te ko. Morae da odbaci sva oseanja da bi stigao do pravog o dgovora na njega. Tik ispod levog pitanja postavio je papir oznaen rimskim I, za dokaze da je Bubakubova pria ispravna. KUTIJA I: B-OVA PRIA JE TANA. Lista je bila poduga. Pre svega, trebalo je ubrojati mirno samopouzdanje Pilovog obja njenja pona anja Sunevih Duhova. Sve vreme se znalo da ta stvorenja kor iste neki oblik psi-zraenja. Pretee, ovekolike prikaze pokazivale su da poznaju ovek a i da imaju neprijateljske sklonosti. Ubijen je 'samo' impanza, a jedino je Buba kub uspeo da doka e uspe nu komunikacuiju sa Solarijancima. Sve se to uklapalo u Lar okovu priu - koju su mu ta stvorenja, navodno, usadila u um. Najupeatljivije postignue, koje se odigralo dok je D ekob bio onesve en na Sunev om brodu, bilo je Bubakubovo pokretanje ostav tine Letanija. To je bio dokaz da je Bubakub zaista bio u kontaktu sa Sunevim Duhovima. Mo da je mogue oterati jednog Duha bleskom svetla (iako D ekobu nije bilo jas no kako bie koje lebdi u blistavoj hromosferi mo e da razabere i ta u mranoj unutra njos ti Sunevog broda), ali rasterivanje itavog stada magnetivora i njihovih pastira zn ailo je da je Pil sigurno imao na raspolaganju neku monu silu (psi?).

Tokom morfolo ke analize svi ovi elementi bie preispitani. Ali ovako zagled an u njih, D ekob je morao da prizna da kutija broj I deluje istinito. Broj II e znaiti glavobolju, jer je tu pretpostavljao upravo suprotno od k utije I. KUTIJA II: B-OVA PRIA POGRE NA - (II A) ON GRE I / (II B) ON LA E. II A nije navodilo D ekoba ni na kakvu zamisao. Bubakub je bio tako sigura n, tako samouveren. Naravno, mo da su ga prevarili sami Duhovi... D ekob je brzo zap isao tu mogunost i stavio cedulju na polo aj II A. To je, zapravo, bila veoma va na m ogunost, ali D ekob nije mogao da smisli drugi nain da je doka e ili opovrgne do da se poe na novo poniranje. A nova poniranja postala su nemogua zbog politike situacije . Bubakub je, uz podr ku dr Martini, tvrdio da su dalje ekspedicije besmisle ne, a verovatno i pogubne, bez ue a Pila i njegove ostav tine Letanija. Neobino je to se dr Kepler nije protivio tome. Zapravo, lino je izdao nareenje da se Sunevi brodovi konzerviraju, odr avanje svede na minimum, a pregled podataka zaustavi dok on raz govara sa Zemljom. D ekob nije razumeo njegove razloge. Nekoliko minuta je zurio u papir na k ome je pisalo: SPOREDNO PITANJE - KEPLER? Konano ga je bacio na hrpu rastavljene opreme, opsovav i. Kepler je oito iz politikih razloga eleo da se prekid projekta 'Po nira u Sunce' stavi Bubakubu na du u. D ekob se razoarao u njega. Sada se okrenuo papi ru II B. Bilo je primamljivo misliti da Bubakub la e. D ekob vi e nije mogao da glumi n ekakva oseanja prema malenom predstavniku Biblioteke. Prepoznao je svoju nedoumic u: eleo je da II B bude tano. Bubakub svakako ima razloga da la e. Neuspeh Biblioteke da pronae podatke o ivotnim oblicima solarnog tipa svakako mu je predstavljao neprijatnost. Pil se t akoe gnu ao potpuno nezavisnih istra ivanja 'samonikle' rase. Oba problema bila bi la ko odstranjena obustavljanjem 'Poniraa u Sunce', pa jo na nain koji bi dokazao pred nosti drevne nauke. Ali pretpostavka da Bubakub la e donosila je hrpu problema. Prvo, koliki d eo prie je la an? aranje sa ostav tinom Letanija oito je pravo. Ali gde da se povue gran ica? A ako je Bubakub lagao, morao je biti stra no siguran da ga nee uhvatiti. G alaktinski Instituti, pogotovo Biblioteka, poivaju na temeljima potpunog po tenja. Bubakuba bi ivog ispr ili ako ga otkriju. Kutija II B bila je sr svega. Izgledala je beznade no, ali D ekob e morati nek ako da doka e da je II B tano, ili je projekat 'Ponira u Sunce' gotov. To e biti slo eno. Teorija da Bubakub la e morae da objasni D efrijevu smrt, Lar okovo abnormalno pona anje, pretee gestove Sunevih duhova... D ekob je na krabao novu cedulju i dodao je kutiji II B. SPOREDNO PITANJE: DVA TIPA SUNEVIH DUHOVA? Setio se primedbe da niko nije zaista video kako se 'normalni' Sunev Duh pretvara u poluprozirni oblik koji izv odi pretee pantomime. Sinula mu je jo jedna misao. SPOREDNO PITANJE: KULINA TEORIJA DA SOLARIJANSKI PSI OBJA NJAVA NE SAMO LA ROKA NEGO I OSTALA NEOBINA PONA ANJA. Dok je to zapisivao, mislio je na dr Martini i Keplera. Ali po to je pa ljiv o razmislio, ponovo je napisao istu bele ku i stavio je na papir gde je pisalo JA SAM LUDNUO - NE (IV). Trebalo je imati hrabrosti za pitanje sopstvenog mentalnog zdravlja. Sis tematski je popisao dokaze da ne to nije kako treba i poreao ih na papir III. 1. ZASLEPLJUJUE 'SVETLO' U BAJI. Trans u koji je u ao tik pre sastanka u In formacionom Centru bio mu je poslednji duboki od tada. Iz njega ga je probudio oi ti psiholo ki artefakt - 'plavilo' koje mu se useklo kroz hipnotiko stanje kao refl ektor. Ali kakvo god to upozorenje iz podsvesti bilo, Kulin dolazak prekinuo ga je pre no to je ono prenelo svoju poruku. 2. NEKONTROLISANA UPOTRBA GOSPODINA HAJDA. D ekob je znao da je razdvajanj e uma na normalni i abnormalni deo samo privremeno re enje mnogo dugotrajnijeg pro blema. Pre nekoliko stotina godina odmah bi ga proglasili izofrenikom. Ali hipnot iki prelazi morali bi omoguiti njegovim razdvojenim polovinama da se miroljubivo s

poje uz pomo dominantnije linosti. Sluajevi u kojima je divlja druga linost poku avala ili uspevala da preuzme kontrolu verovatno su se de avali onda kada je to bilo po trebno... kada je D ekob morao da se vrati na hladnu, grubu, nadmono samouverenu lin ost kakva je nekada bio. Ranije ga nisu brinuli ispadi njegove druge strane, osim to mu je bivalo neprijatno. Na primer, bilo je logino pokupiti uzorke Keplerovih lekova na 'Bredb eriju', s obzirom na sve to se dosad desilo, mada bi drugi postupci sa istim cilj em mo da bili pogodniji. Ali ne to od onoga to je rekao dr Martini na Sunevom brodu ukazivalo je na v eliku i opravdanu sumnju koja se vrtela u njegovoj podsvesti, ili na vrlo ozbilj ne probleme duboko u njemu. 3. PONA ANJE NA SUNEVOM BRODU: POKU AJ SAMOUBISTVA? Ovo ga je bolelo manje ne go to je oekivao, kada ga je napisao. inilo mu se da ga se to uop te ne tie. No, udno, bio je pre ljut nego postien, kao da ga je neko drugi naterao da se pona a kao buda la. Naravno, to je moglo da znai bilo ta, ukljuujui i panino samoopravdavanje, al i nije mu se tako inilo. D ekob nije oseao unutra nji otpor kada je poku ao da poe tom li nijom rasprave. Samo negaciju. Broj tri mo da je zaista deo ukupnog sistema mentalnog poremeaja. Ili je sa mo izdvojeni sluaj gubitka orijentacije, to je dijagnoza dr Martini (koja ga od sl etanja proganja po itavoj bazi, samo da ga odvede na terapiju). Ili je sve izazva no neim spolja, to je ve razmatrao. D ekob je ustao od radionikog stola. Ovo e potrajati. Jedini nain da i ta posti gne jeste da esto pravi pauze i pu ta da mu pomisli izbiju iz podsvesti, iste podsv esti koju upravo istra uje. Pa, to nije jedini nain, ali dok ne re i pitanje sopstvene razumnosti nee moi da poku a drugim metodama. D ekob je zakoraio unazad i poeo da polako pokree telo kroz niz opu tajuih polo a a poznatih kao 'tai i uan'. Vratni pr ljenovi pucketali su mu od neudobnog sedenja n a visokoj stolici. Protezao se i pu tao da se energija vrati u delove tela koji su se uspavali. Laka jakna koju je nosio sputavala mu je ramena. Prekinuo je ve bu da bi j e skinuo. Video je ve alicu kraj kancelarije glavnog mehaniara, iza skladi ta za odr avan je i esme. Po ao je ka ve alici, lakim korakom, na prstima, oseajui se pun napetosti i energije od 'tai i' ve bi. Glavni mehaniar namorasto je klimnuo glavom kada je D ekob pro ao kraj njega; oito je bio nesrean. Sedeo je za stolom u kancelariji oblo enoj penastim materijalom , sa izrazom lica kakvih se D ekob nagledao od povratka, naroito meu ni im slojevima p osade. To mu je samo podstaklo uznemirenost. Dok se saginjao kod esme, zauo je zveckavi zvuk. Podigao je glavu kada ga je ponovo uo. Dopirao je iz pravca broda. Sada je video polovinu broda. Dok je pr ilazio uglu kamenog zida, ukazao mu se i ostatak. Klinasta vrata Sunevog broda polako su se spu tala. U podno ju su ekali Kula i Bubakub, dr ei izmeu sebe cilindrinu ma inu. D ekob se brzo sklonio iza zida. ta to njih dvojica rade? uo je tihe korake ivicom brodske palube, a potom zvuk vuenja ma ine u brod. Naslonio se na kameni zid i odmahnuo glavom. Ovo je previ e. Jo jedna tajna za re avanje i verovatno e stvarno ludnuti... ako ve nije. Zvualo je kao da je u brodu ukljuen kompresor, ili usisiva. Zveckanje, stru ganje i povremeni kre tavi zvuci pilanskog jezika pokazivali su da se ma ina kree po i tavoj unutra njosti broda. D ekob je popustio pred isku enjem. Bubakub i Kula su u brodu, a nikog drugo g nema na vidiku. U svakom sluaju, ako ga uhvate u uhoenju, verovatno ne mo e da izgubi ni ta os im ostatka ugleda. Tiho je nainio nekoliko krupnih koraka. Blizu vrha rampe legao je i zavir io unutra. Ma ina je stvarno bila usisiva. Bubakub ga je vukao, leima okrenut D ekobu, a Kula je pokretao metalnu cev na kraju dugakog, savitljivog creva. Pring je polako

odmahivao glavom, a zubi su mu tiho cvokotali. Bubakub se obrecnuo na svog tienik a nizom o trih kevtaja i cvokotanje se pojaalo, ali Kula je poeo da radi br e. Sve zajedno bilo je vrlo udno i uznemirujue. Kula je oito usisivao potez iz meu palube i zakrivljenog brodskog zida! Tamo nije bilo nieg osim polja sile koja su dr ala palubu na mestu! Kula i Bubakub su nestali iza sredi nje kupole, obilazei ivicu. Svakog asa e se pojaviti sa druge strane i ugledati ga. D ekob je skliznuo nekoliko metara niz kosinu rampe, a ostatak puta pre ao je na nogama. Vratio se u svoje udubljenje i p onovo seo na stolicu pred listovima papira. Kad bi samo imao vremena! Da je sredi nja kupola manja, ili da Bubakub rad i sporije, mo da bi na ao naina da se spusti u pukotinu polja sile i izvue uzorak onog a to su skupljali. Zadrhtao je od te pomisli, ali vredelo bi poku ati. Ili makar da je slikao Kulu i Bubakuba kako rade! Ali gde bi na ao kameru u nekoliko preostalih minuta? Nije bilo naina na doka e da Bubakub sprema ne to, ali zakljuio je da je teori ja II B naglo dobila na va nosti. Uzeo je novi papir: B-OVA PRA INA ILI TA JE VE... HA LUCINOGEN POSUT PO BRODSKOJ PALUBI? Bacio ga je na odgovarajuu gomilu, a potom po u rio ka kancelariji glavnog mehaniara. ovek je poeo da guna kada je D ekob zatra io da poe sa njim. Tvrdio je da mora d a sedi kraj telefona i da nema pojma gde se mo e nai obina kamera. D ekob je pomislio da ovek la e, ali nije imao vremena za raspravu. Morao je da se domogne telefona. Jedan aparat nalazio se na zidu blizu ugla odakle je gledao Kulu i Bubak uba kako se penju po rampi. Ali kada je podigao slu alicu, upitao se koga da pozov e i ta da ka e. Halo, dr Kepler? Ja sam D ekob Demva, seate se? Onaj to je poku ao da se ubije na jednom od va ih Sunevih brodova. Jeste... E, voleo bih da doete ovamo i pogledat e kako Pil Bubakub pravi veliko spremanje... Ne, to nee valjati. Do trenutka kad iko doe ovamo, Kula i Bubakub e otii, a telefonski razogovor bie samo nova stavka na spisku D ekobovih javnih lupetanja. To ga je pogodilo. Da nisam mo da sve to izmislio? Sada se ne uje zvuk usisivaa. Samo ti ina. Sve zajedno je ionako bilo prokleto simbolino... Iza ugla se zaulo pi tanje, pilanske psovke i zveka padanja aparata. D ekob j e za trenutak zatvorio oi. Zvuk je bio divan. Re io je da rizikuje i proviri iza ug la. Bubakub je stajao u podno ju rampe dr ei jedan kraj usisivaa; uperci oko oiju be sno su mu se iskrili na krajevima, a krzno oko vrata mu se nakostre ilo. Ljutito j e gledao Kulu, koji je petljao oko pra ine iz usisivaa. Iz otvora je isticao tanak mlaz crvenog praha. Bubakub je prezrivo frknuo kada je Kula akama prikupio prah na gomilu, a potom okrenuo ponovo sastavljenu ma inu ka hrpici. D ekob je bio siguran da je deo, umesto u usisivau, zavr io u d epu Kuline srebrnaste tunike. Bubakub je poeo da nogama gura preostali prah sve dok nije nestao po podu . Potom, posle opreznog pogleda unaokolo, zbog ega je D ekob naglo povukao glavu iz a zida, izdao je kratko nareenje i poveo Kulu prema liftovima. Kada se vratio za radioniki sto, D ekob je na ao glavnog mehaniara kako razgle da rasute listove hartije njegove morfolo ke analize. ovek je podigao pogled. " ta je to sve bilo?" pokazao je bradom prema Sunevom brodu. "Oh, ni ta", odgovorio je D ekob. Za trenutak je vakao obraz iznutra. "Samo s u se neki Itiji motali po brodu." "Po brodu?" glavni mehaniar se ispravio. "O tome ste malopre mrmljali? Za t o, do avola, niste lepo rekli!?" "ekaj, stani malo!" D ekob je uhvatio oveka za ruku kada je poku ao da po uri ka brodu. "Prekasno je, oti li su. Uostalom, da bismo shvatili ta su hteli, potrebno je mnogo vi e nego uhvatiti ih da rade ne to udno. Itiji ionako uvek rade ne to udno." In enjer je pogledao D ekoba kao da ga prvi put vidi. "Da", polako je rekao. "U pravu ste. Ali mo da bi sada ipak trebalo da mi ka ete ta ste videli." D ekob je slegnuo ramenima i sve ispriao, od prvog zvuka otvaranja vrata do komedije sa prosutim prahom.

"Ne razumem." Glavni mehaniar se poe ao po glavi. "Pa, nemojte brinuti zbog toga. Kao to sam rekao, potrebno je vi e od jedne injenice da se ovaj sklop izmontira kako valja." D ekob je ponovo seo i poeo da pi e na nekoliko papira. K. IMA UZORAK PRAHA... ZA TO? JE LI OPASNO ZATRA ITI MALO? JE LI C. VOLJAN DA SARAUJE? DOKLE? NABAVI UZORAK!!! "Hej, a ta vi to uop te radite?" upitao je glavni mehaniar. "Tragam za injenicama." Posle trenutka utanja, ovek je tapnuo po papirima na daljem kraju stola. "o vee, ja ne bih bio tako 'ladan kad bih znao da polako ludim! Kako to izgleda? Mis lim, kad se otkai i poku a da popije otrov?" D ekob je podigao pogled sa papira. Video je sliku. Ge talt. Miris amonijaka ispunio mu je nozdrve, a mono pulsiranje slepoonice. Oseao se kao da je proveo sat e pod inkvizitorskim reflektorima. Jasno se setio sike. Poslednje to je video pre no to je pao bilo je Bubaku bovo lice. Sitne crne oi zurile su u njega ispod ivice psi kacige. Jedini od svih na palubi, Pil je mirno gledao kako se D ekob tetura i pada onesve en, par metara od njega. Od te misli osetio je jezu. Posegnuo je da je zapi e, ali se predomislio. To je suvi e veliko. Umesto toga, napravio je kratku bele ku na tarzan-Trinarnom i b acio je na hrpu IV. "Izvinite", podigao je pogled ka glavnom in enjeru. "Rekli ste ne to?" Ovaj je odmahnuo glavom. "Oh, to me se ionako ne tie. Nije trebalo ni da zabadam nos. Samo sam bio radoznao ta radite ovde." Za trenutak je utao. "Poku avate da spasete projektat, zar ne?" konano je upitao. "Da." "E, onda ste sigurno jedini glavonja koji to radi", gorko je rekao in enje r. " ao mi je to sam malopre re ao na vas. Skloniu se da mo ete da radite." Po ao je ka ka ncelariji. D ekob se za treutak zamislio. "Hoete li da mi pomognete?" upitao je. ovek se okrenuo. " ta vam je potrebno?" D ekob se nasme io. "Pa, za poetak bi mi dobro do li metla i lopatica." "Odmah sti u!" Glavni mehaniar se urno udaljio. D ekob je zabubnjao prstima po stolu. Potom je prikupio rasute listove pap ira i strpao ih nazad u d ep. 18. I A "Znate, direktor je rekao da tamo niko ne sme da ulazi." D ekob je podigao pogled sa posla. "Nije valjda", iscerio se. "Nisam imao pojma! Ovaj katanac poku avam da obijem samo iz fazona!" Drugi ovek se nervozno prome koljio, mumlajui kako nije oekivao da e postati p rovalnik. D ekob se protegao. Soba se zanjihala, pa je dohvatio plastinu nogu stola d a bi povratio ravnote u. Pod slabim svetlom foto-laboratorije bilo je te ko tano vide ti, naroito posle dvadeset minuta baratanja sitnim alatima. "Ve sam vam rekao, Donaldsone", polako je obja njavao. "Nemamo nikakvog izb ora. ta imamo da nekome poka emo? Hrpicu pra ine i uvrnutu teoriju? Munite glavom. Ova ko kako je, to je na a re protiv njihove. Nee nas pustiti da priemo dokazima zato to n emamo dokaza da su nam potrebni!" D ekob je protrljao mi ie na vratu. "Ne, ovo emo obaviti sami... Naravno, ako e lite da ostanete." Glavni mehaniar je zagunao. "Znate da u ostati." Glas mu je delovao povreeno . "Dobro, dobro." D ekob je klinuo glavom. "Izvinjavam se. Hoete li mi, molim vas, dodati onaj mali alat odande? Ne, onaj sa kukom na kraju. Tako je. Mo da bi bilo dobro da poete do spolja njih vrata i priuvate stra u. Dajte mi vr emena da pospremim ako neko naie. I pazite na zamku!"

Donaldson se malo udaljio, ali zastao je da gleda kad se D ekob vratio pos lu. Oslonio se o hladnu kvaku i obrisao znoj sa ela i obraza. Demva deluje racionalno i razumno, ali putevi kojima je njegova osloboena ma ta po la poslednjih nekoliko sati ostavili su Donaldsonu oseanje vrtoglavice. Najgore je to se sve tako dobo uklapa. Uzbudljiva stvar, potraga za dokaz ima. A ono to je sam otkrio pre razgovora sa Demvom dokazivalo je njegovu priu. Al i sve je to zastra ujue. I dalje postoje izgledi da je tip ipak lud, uprkos razumno sti svih argumenata. Donaldson je uzdahnuo. Okrenuo je lea tihim zvucima struganja metala i kl imanju D ekobove upave glave i polako je po ao ka spolja njim vratima foto-laboratorije . Zapravo, nije va no. Ima neeg trulog pod povr inom Merkura. Ako neko ne uini n e to, i to brzo, vi e nee biti Sunevih brodova. Obina, svakodnevna brava za klju sa usecima i ispupenjima. Nema nieg lak eg. U stvari, D ekob je odranije primetio da na Merkuru ima malo savremenih brava. Elek tronika je zahtevala za titna polja na planeti iji magnetni talasi bri u po goloj, ot vorenoj povr ini. titovi nisu preterano skupi, ali neko je, izgleda, mislio da je g lupo tro iti te pare i na brave. Uostalom, ko bi mogao po eleti da provali u unutra nj u foto-laboratoriju? I ko bi znao kako? D ekob je znao kako. Ali to, izgleda, nije pomagalo. Nekako se nije uklapa lo. Nije uspevao da ostvari dodir sa alatkama. Nije oseao da mu se prsti spajaju sa metalom. Ovim tempom, trebae mu itava no. Pusti mene da to sredim. D ekob je stegao zube i polako izvukao icu iz katanca. Spustio ju je na sto . Prestani da personifikuje , pomislio je. Ti si samo sklop asocijalnih navi ka koje sam zatvorio hipnotikom bravom na neko vreme. Ako nastavi da se pona a kao po sebna linost, uvalie nas... me u potpuno izofrenino stanje! Vidi ko sad personifikuje. D ekob se nasme io. Nije ni trebalo da dolazim ovamo. Trebalo je da ostanem kod kue pune tri godine i da zavr im mentalno veliko spremanje u miru i ti ini. Naini pona anja koje sam eleo... koje sam morao da dr im zakljuane sada su mi potrebni u budnom stanju, zbog posla. Pa to ih onda ne koristi ? Kada sam postavio ovakvo mentalno stanje, nisam eleo da bude kruto. Ta vr sta suzbijanja stvarno bi vodila u nevolju! Nemoralni, hladnokrvni, ueni kvalitet i neprestano procuruju, iako su inae pod potpunom kontrolom. Trebalo je da mi bud u na raspolaganju u sluaju opasnosti. Suzbijanje i personifikacija kojima je reagovao na to isticanje kasnije su mo da izazvali deo problema. Njegova gre na polovina trebalo je da spava dok se b orio sa traumom Tanje... a ne da mu vreba tik iza lea. Pa onda pusti da ja to sredim. D ekob je odabrao novu icu i zakotrljao je izmeu prstiju. Svetlo na eliku del ovalo je glatko i sve e. Zave i. Ti nisi linost, nego nadarenost nesreom vezan za neurozu... kao sjaj an pevaki glas koji dejstvuje samo kad peva stoji nag na pozornici. Odlino. Upotrebi tu nadarenost. Vrata su dosad mogla biti otvorena! D ekob je pa ljivo spustio alat i napipao put dok nije uspeo da nasloni elo n a vrata. Smem li? ta ako sam tamo na Sunevom brodu zaista ludnuo? Mo da je moja teor ija pogre na. A tu je i ono plavo svetlo koje sam video u Baji. Smem li da rizikuj em otvaranje ako je ne to unutra podivljalo? Slab od neodlunosti, osetio je da pada u trans. Ulo io je napor da se zaust avi, a potom je u sebi slegnuo ramenima i pustio da nastavi. Kad je izbrojao do sedam, prepreio mu se strah. To je bila poznata prepreka. Oseao se kao na ivici po nora. Svesno ju je odgurnuo i nastavio. Na dvanaest je naredio: OVO MORA BITI PRIVREMENO. Osetio je pristanak. Brojanje unatrag bilo je brzo gotovo. Otvorio je oi. Lak drhtaj silazio m

u je niz ruke i ulazio u prste, sumnjiavo, kao pas koji se vraa, nju kajui, u nekada nj i dom. Do sada je dobro, pomislio je. Ne oseam se manje etino. Nisam manje 'ja'. Ne oseam da mi ruke kontroli e tuinska sila... samo sam ivlji. Obijake alatke nisu bile hladne kada ih je podigao. Bile su tople, kao pr odu eci njegovih sopstvenih prstiju. ica je polako skliznula u katanac i pomilovala pregrade u njemu dok ju je okretao. Metalom se pronosilo sitno kljocanje, jedno za drugim. A onda su se vrata otvorila. "Uspeli ste!" Donaldsonovo iznenaenje ga je malo zabolelo. "Naravno", krto je odgovorio. Bilo je vrlo umirujue to je uspeo da suzbije uvredljiv odgovor koji mu se pojavio u umu. Do sada je dobro. Duh iz boce delova o je dobroudno. D ekob je irom otvorio vrata i u ao. Levi zid uske sobe bio je pokriven ormariima. Na drugoj strani sobe nalaz io se nizak sto sa nizom ma ina za foto-analizu. Na drugom kraju, otvorena vrata v odila su u neosvetljenu i retko kori tenu hemijsku mranu komoru. D ekob je poeo sa jednog kraja niza ormaria, saginjui se da proita oznake. Don aldson je pretra ivao sto. "Na ao sam!" ubrzo je rekao glavni mehaniar. Pokazao je ot vorenu kutiju pored ma ine za pregled, negde na sredini stola. Svaki kalem stajao je u tapaciranom udubljenju, stranica pokrivenih bele k ama o vremenu koje pokriva i iframa instrumenata koji su nainili zapis. Bar deset udubljenja bilo je prazno. D ekob je podigao nekoliko kaseta prema svetlu. Potom se okrenuo Donaldson u. "Neko je stigao ovamo pre nas i pokupio sve kasete koje su nam potrebne. " "Ukrao?... Ali kako?" D ekob je slegnuo ramenima. "Mo da isto kao i mi, provaliv i vrata. Ili su mo da imali klju. Sve to znamo, to je da nedostaje poslednji kalem za svaki aparat koji je snimao." Za trenutak su stajali, mrano utei. "Znai, nemamo nikakvog dokaza", rekao je Donaldson. "Tako je, sve dok ne otkrijemo nestale kalemove." "Mislite da treba da upadnemo i u Bubakubove odaje?... Ne znam. Ako mene pitate, ti podaci su dosad spaljeni. Za to bi ih nosao okolo?" Ne, ja predla em da se i unjamo odavde i pustimo dr Keplera ili deSilvu da s ami otkriju nestanak. Nije Bog zna ta, ali mo da emo time stei makar povr ni dokaz da j e na a pria tana." D ekob je oklevao, ali klimnuo je glavom. "Poka ite mi ruke." Donaldson je okrenuo dlanove navi e. Tanki premaz od fleksi-plastike bio j e itav. Znai, verovatno su bezbedni od hemijskog pretra ivanja i otisaka prstiju. "U redu", rekao je. "Hajde da sve vratimo na mesto, ba kao to je bilo. Ne pomerajte ni ta to niste ve dirali. Potom emo otii." Donaldson se poslu no okrenuo, ali tog asa zauo se tresak nekakvog pada u sp olja njoj foto-laboratoriji. Zvuk se prigu eno proneo kroz vrata. Aktivirala se klopka koju je D ekob postavio na prvom ulazu. Neko se nalaz i u spolja njoj laboratoriji. Nemaju kuda da pobegnu! Obojica su po urila prema ulazu u mranu komoru. Uspeli su da skrenu za ugao ba u trenutku kada se kroz usku sobu proneo metalni zvuk kljua u bravi. D ekob je uo kako se vrata polako otvaraju, iako mu je sopstveno disanje od zvanjalo u u ima. Potap ao se po d epovima. Pola njegovog provalnikog alata ostalo je t amo napolju, na jednom od ormaria. Na sreu, zubarsko ogledalo mu je ostalo. I dalje je bilo u d epu na grudima . Koraci uljeza tiho su prodrli nekoliko metara u sobu. D ekob je pa ljivo odm erio opasnosti i mogue koristi, a potom je polako izvukao ogledalo. Kleknuo je i zavirio preko okruglog, uglaanog praga, nekoliko centimetara iznad poda. Dr Martini je zastala pred ormariem, prebiraui po hrpi metalnih kljueva. Je dnom je bacila pla ljiv pogled ka spolja njim vratima. Izgledala je uznemireno, iako

je to bilo te ko prosuditi po slici u malenom ogledalu koje je podrhtavalo na pod u pola metra od njenih cipela. D ekob je osetio da se Donaldson naginje preko, iznad i iza njega, poku avaj ui da proviri kroz vrata. Nervozno je poku ao da ga pokretom udalji, ali Donaldson je izgubio ravnote u. Levom rukom je potra io oslonac i na ao ga na D ekobovim leima. "Uff!" Vazduh je izleteo iz D ekobovih plua kada se glavni in enjer sruio na n jega punom te inom. Zubi su mu za kripali dok je unosio svu snagu u ukoenu levu ruku. Nekako je uspeo da zadr i obojicu da ne udare o dovratak, ali ogledalo mu je ispa lo iz ruke na pod, uz tihu zveku. Donaldson je skliznuo natrag u tamu, te ko di ui - uzaludni poku aj da ostane t ih. D ekob se gorko nasme io. Ko to nije uo, mora da je gluv. "Ko... ko je to?" D ekob je ustao i odluno po ao napred. Bacio je brz, besan pogled na Donaldso na, koji je pokajniki sedeo, izbegavajui D ekobov pogled. U drugoj sobi zauli su se brzi koraci. D ekob se pojavio na vratima. "Samo trenutak, Mili." Dr Martini se ukoila na pola koraka ka vratima. Pogrbila je ramena dok se polako okretala. Lice joj se pretvorilo u masku straha dok nije prepoznala D ekob a. Potom su se njene tamne, otmene crte lica duboko zacrvenele. " ta to, do avola, radi ovde?" "Gledam tebe, Mili. To je obino prijatna razbibriga, ali sada mi je poseb no zanimljivo." "Uhodi me!" dahnula je. D ekob je po ao napred, nadajui se da e Donaldson imati dovoljno razuma da ost ane u zaklonu. "Ne samo tebe, draga. Uhodim svakog. Ne to na Merkuru smrdi, to je tano. Svi nju kaju unaokolo i pretvaraju se da lepo miri u! Imam oseanje da zna vi e no t eli da ka e ." "Nemam pojma o emu govori ", hladno je rekla dr Martini. "Ali to nije iznen aenje. Nisi racionalan i potrebna ti je pomo..." poela je da se udaljava. "Mo da", ozbiljno je klimnuo glavom. "Ali mo da e i tebi biti potrebna pomo da objasni ta si ovde tra ila." Dr Martini se ukoila. "Dobila sam klju od Dvejna Keplera. A ti?" "Da li on zna da si dobila klju?" Pocrvenela je i nije odgovorila. "Iz zapisa o poslednjem poniranju nedostaje nekoliko kalemova sa podacim a... svi se odnose na razdoblje kada je Bubakub izveo svoj trik sa ostav tinom Let anija. Da ne zna mo da gde bi se mogli nalaziti?" Zurila je u D ekoba. " ali se! Ali ko...? Ne..." polako je odmahnula glavom, zbunjena. "Jesi li ih ti uzela?" "Ne!" "Pa ko je onda?" "Ne znam. Otkuda da znam? Otkad je tvoj posao da ispituje ..." "Mogu odmah da pozovem Helen deSilvu", zlokobno je zapretio D ekob. "Mo da s am upravo do ao i na ao otvorena vrata, tebe unutra i klju sa tvojim otiscima u tvom d epu. Poee pretres, nai e kalemove i eto ti. titi nekoga, a ja imam dobre dokaze ko je to. Ako mi smesta ne ka e sve to zna , kunem se da e stradati, sa svojim prijateljem ili bez njega. Zna isto tako dobro kao i ja da posada u bazi jedva eka da nekoga spal i." To ju je pokolebalo. Prinela je ruku elu. "Ja ne... ne znam..." D ekob ju je saterao na stolicu. Potom je zatvorio i zakljuao vrata. Hej, polako, reklo je ne to u njemu. Zatvorio je oi i odbrojao do deset. Gr ubi svrab u dlanovima polako je minuo. Mili je zagnjurila lice u dlanove. D ekob je krajikom oka video Donaldsona kako viri kroz vrata mrane komore. Mahnuo je rukom i glava glavnog in enjera se pov ukla. D ekob je otvorio ormari koji je doktorka otkljuala. Aha. Eto je. Izvukao je steno-kameru i preneo je na sto, prikljuio utika za i itavanje u j

edan ekran i pokrenuo oba aparata. Veina materijala bila je potpuno nezanimljiva - Larokove bele ke o dogaajima izmeu spu tanja na Merkur i jutra kada je poneo kameru u peinu Sunevih brodova, tik pred sudbonosni obilazak D efrijevog broda. D ekob nije obraao pa nju na zvuni zapis. La rok kao da je bio jo reitiji u linim komentarima nego u tampanim lancima. No, karakte r vizuelnog zapisa iznenada se izmenio, odmah posle panoramskog prikaza spolja njo sti Sunevog broda. Slike koje su promicale ekranom za trenutak su ga zbunile. A onda se gla sno nasmejao. Mili Martini se toliko iznenadila da je podigla crvene oi. D ekob joj je ve likodu no klimnuo glavom. "Jesi li znala ta tra i ovde?" "Da." Glas joj je bio promukao. Polako je klimnula glavom. " elela sam da vratim Piteru njegovu kameru, kako bi mogao da pi e. Mislila sam, po to su Solarijan ci bili tako okrutni prema njemu... iskoristili ga..." "On je jo u pritvoru, zar ne?" "Jeste. Misle da je tako najbolje. Vidi , Solarijanci su ga jednom ve upotr ebili. Mo da e poku ati ponovo." "A ija je zamisao da mu se kamera vrati?" "Njegova, naravo. eleo je snimke, a ja sam mislila da to ne mo e nauditi... " "Da mu vrati oru je?" "Ne! O amuiva bi bio izvaen. Bub..." Ra irila je oi i zautala. "Samo napred, slobodno reci. Ve znam." "Bubakub je rekao da emo se nai u Piterovoj kabini, pa e on izvaditi o amuiva, kao uslugu kojom bi dokazao da nije uvreen." D ekob je uzdahnuo. "Tako, dakle. To je to." "Molim?" "Poka i mi dlanove." Po to je oklevala, nainio je pretei pokret. Dugaki, vitki prsti podrhtavali su joj dok ih je pregledao. " ta je bilo?" D ekob nije obraao pa nju na nju. Poeo je da polako parta tesnom prostorijom. Simetrija klopke mu se dopadala. Ako nastavi tako, uskoro na Merkuru nee biti nijednog ljudskog bia bez senke. Ni sam ne bi mogao bolje. Jedino se pitao k ada e se klopka zatvoriti. Okrenuo se i pogledao ka ulazu u mranu komoru. Donaldson je opet naglo po vukao glavu. "U redu je, efe. Izii. Dr Martini e biti potrebna pomo da oisti sve ovo od sv ojih otisaka prstiju." Dr Martini je dahnula kada se pojavio pozama ni glavni in enjer, lukavo se s me ei. " ta ete sada?" upitao je. Umesto da odgovori, D ekob je podigao telefonsku slu alicu i okrenuo privatn i broj. "Halo, Fejgije? Da. Sada sam spreman za 'prizor u salonu'. O, je li? Pa, ne budi jo tako siguran. Zavisie od toga koliko sree budem imao u narednih nekolik o minuta. Hoe li, molim te, pozvati glavnu grupu u Larokove zatvorske odaje na sasta nak za pet minuta? Da, sad odmah i, molim te, budi uporan. Nemoj se muiti oko dr Martini, ona je tu sa mnom." Mili je podigla pogled sa kvake na ormariu koju je upravo brisala, zbunje na tonom glasa D ekoba Demve. "Tako je", nastavio je D ekob. "I, molim te, pozovi prvo Bubakuba, i nemoj zaboraviti dr Keplera. Pokreni ih, obojica znamo kako si dobar u tome. Ja sada moram da po urim. Da, hvala." "I ta sad?" ponovio je Donaldson dok su izlazili. "Sada ete vas dvoje novajlija da diplomirate prvoklasno provalni tvo. I to hitro. Dr Kepler e ubrzo izii iz svojih odaja, a vi ne smete mnogo da zakasnite na sastanak." Dr Martini se ukopala u mestu. "Mora da se ali . Ne oekuje valjda ozbiljno da

u pomagati u provali u Dvejnov stan!" "A za to ne?" zare ao je Donaldson. "Davali ste mu otrov za pacove! Ukrali s te mu klju da provalite u foto-laboratoriju." Dr Martini je ra irila nozdrve. "Nisam mu davala nikakav otrov za pacove! Ko vam je to rekao?" D ekob je uzdahnuo. "Varfarin. U stara vremena kori en je kao otrov za pacove . Pre nego to su pacovi postali imuni na njega, kao i na gotovo sve ostalo." "Jednom sam ve rekla da nikad nisam ula za varfarin! Prvo lekar, pa ti na Sunevom brodu. Za to svi misle da sam trovaica?" "Ja ne mislim. Ali mislim da je bolje po tebe da sarauje , ako eli da razjasn imo sve ovo. Ima kljueve od Keplerovih odaja, je li?" Ugrizla se za usnu, ali je klimnula glavom. D ekob je objasnio Donaldsonu ta da tra i i ta da radi kada to nae. Potom se ud aljio, trei, prema odajama za vanzemaljce. 19. U SALONU "Hoete da ka ete da je D ekob sazvao ovaj sastanak, a nije sam do ao?" upitala je Helen deSilva sa ulaza. "Je se ne bih brinuo, komandante deSilva. Doi e on. Jo nisam video da je go spodin Demva sazvao sastanak na koji nije vredelo doi." "Zaista!" Larok se nasmejao sa jednog kraja prostranog kaua, nogu podignu tih na sedi te. Govorio je sarkastino, preko lule i kroz dim. "A za to ne? ta bismo dr ugo ovde radili? 'Istra ivanje' je zavr eno, a prouavanja su gotova. Kula od slonovae se sru ila od ponosa i nastupa no dugih no eva. Neka Demva ne uri. ta god imao da ka e, b ie zanimljivije od posmatranja svih ovih ozbiljnih lica!" Dvejn Kepler je iskrivio lice sa drugog kraja kaua. Sedeo je to je dalje m ogue od Laroka. Nervozno je gu vao ebe koje mu je bolniar upravo pa ljivo namestio prek o nogu. Bolniar je pogledao lekara, a ovaj je slegnuo ramenima. "Umuknite, Larok", rekao je Kepler. Larok se iskezio i izvukao pribor za lulu. "I dalje mislim da mi je potr ebno ne to za snimanje. Znajui Demvu, ovo je mo da istorijski trenutak." Bubakub je frknuo i okrenuo se od njega. Pil je partao po sobi. Neobino, a li nije pri ao nijednom od jastuka rasporeenih po prostoriji. Zastao je pred Kulom, koji je stajao oslonjen o zid, i izveo slo eno pucketanje prstima sve etiri ake. Ku la je klimnuo glavom. "Nalo eno mi je da ka em da e de ilo ve dovoljno tragedija bog nimanja go podina oka. O im toga, Pil Bubakub ka e da nee o tati du e od narednih pet minuta." Kepler nije obratio pa nju na to. Pa ljivo je trljao vrat, kao da tra i bolno mesto. Tokom poslednjih nedelja mnogo je izgubio na te ini. Larok je podigao ramena u nagove taju sleganja. Fejgin je utao. Nije pomeri o ak ni srebrnasta zvonca na kraju plavozelenih grana. "Hodi i sedi, Helen", rekao je lekar. "Siguran sam da e ostali brzo stii." Saoseajno ju je pogledao. Ulazak u ovu sobu bio je kao skok u jezero hladne i nei ste vode. Na la je najudaljenije mogue sedi te. Mrano se pitala ta smera D ekob Demva. Nadam se da nije opet isto, pomislila je. Ako ova grupa ima i ta zajedniko, to je injenica da niko od njih ne eli ni da uje za 'Poniraa u Sunce'. Svi su na ivi ci da se pobiju, ali ipak sauesniki ute. Odmahnula je glavom. Drago mi je to se putovanje uskoro zavr ava. Mo da e se z a narednih pedeset godina stvari promeniti. Nije se mnogo nadala u to. I sada se 'Bitlsi' mogu uti samo na simfonijsk im koncertima, to je prosto stra no. A dobar d ez postoji samo u biblioteci. Za to sam uop te odlazila od kue? U li su Mildred Martini i in enjer Donaldson. Za Helen su njihovi poku aji da deluju bezbri no bili jadni, ali kao da to niko drugi nije primetio. Zanimljivo. Pitam se ta njih dvoje mogu izmati zajedniko. Osvrnuli su se po sobi, a potom se povukli u ugao iza jedinog kaua, gde s u sav prostor zauzimali Kepler, Larok i njihova meusobna napetost. Larok je pogle dao dr Martini i nasme io se. Je li to sauesniko namigivanje? Mildred je izbegla nje gov pogled i Larok je izgledao razoarano. Posvetio se paljenju lule.

"Sad mi je do-sta!" konano je objabio Bubakub i po ao ka vratima. Ali pre n o to je stigao do njih, vrata su se otvorila, kao po svojoj volji. Tek potom se n a ulazu pojavio D ekob Demva sa belom platnenom vreom preko ramena. U ao je u prostor iju, tiho zvi dei. Helen je zatreptala u neverici. Melodija je u asno liila na 'Pr ti be la staza, evo Deda Mraza'. Ali to svakako... D ekob je bacio vreu uvis. Spustila se na stoi uz tresak od koga je dr Martin i zamalo pala sa stolice. Kepler se jo dublje namr tio i epao oslonac na kauu. Helen nije uspela da se uzdr i. Starinska, draga, stara melodija, glasna b uka i D ekobovo dr anje sru ili su zid napetosti, kao kad se pita sa lagom razbije o li ce nekoga ko vam nije osobito mio. Nasmejala se. D ekob joj je namignuo. "Ho ho ho." "Jeste li do li da se igra-te?" pobunio se Bubakub. "Krade-te mi vreme! Na dokna-dite to!" D ekob se nasme io. "Pa naravno, Pil Bubakube. Nadam se da e vam moja demonst racija biti korisna. Ali, pre svega, hoete li da sednete, molim vas?" Bubakub je kljocnuo vilicama. Crne oice kao da su za trenutak planule, ali potom je frknuo i bacio se na najbli i jastuk. D ekob je razgledao lica u sobi. Svi su imali zbunjen ili neprijateljski i zraz, osim Laroka, koji je ostao naduveno miran, i Helen, koja se nesigurno sme il a. I Fejgina, naravno. Po hiljaditi put po eleo je da Kanten ima oi. "Kada me je dr Kepler pozvao na Merkur", poeo je, "pomalo sam sumnjao u p rojekat 'Ponira u Sunce', ali zamisao mi se kao takva svidela. Posle tog prvog sa stanka, oekivao sam da u biti ukljuen u jedan od najuzbudljivijih dogaaja od Kontakt a naovamo... u slo eni problem odnosa dveju vrsta, sa na im najbli im i najudnijim suse dima, Sunevim Duhovima. Umesto toga, problem Solarijanaca kao da je povukao konac slo ene mre e meuzv ezdanih spletki i ubistva." Kepler je tu no podigao pogled. "D ekobe, molim vas. Svi mi znamo da ste opt ereeni. Mili misli da treba da budemo ljubazni sa vama i da klimamo glavom. Ali s ve ima svoje granice." D ekob je ra irio ruke. "Ako je ljubaznost saslu ati me, molim vas, uinite to. Dosta mi je nipoda tavanja. Ako me vi ne saslu ate, vlasti na Zemlji sigurno hoe." Keplerov osmeh se zaledio. Zavalio se u sedi tu. "Onda, napred. Slu au." D ekob je stupio na veliki tepih u sredi tu sobe. "Prvo: Pjer Larok uporno je poricao da je ubio impanzu D efrija, kao i da j e koristio o amuiva za sabota u na manjem Sunevom brodu. Porie ak i da je Uslovnjak i tv di da je sa spiskovima na Zemlji ne to la irano. Ipak, otkako smo se vratili sa Sunca, on je uporno odbijao U-test kojim je odavno mogao da doka e da je nedu an. Verovatno oekuje da e nalazi tog testa takoe b iti falsifikovani." "Tako je." Larok je klimnuo glavom. "Samo jo jedna la ." "ak i ako ga nadgledamo doktor Lerd, dr Martini i ja?" Larok je poeo da guna. "To bi ugrozilo suenje, naroito ako odluim da vas tu im. " "A to da idete na suenje? Niste imali pobuda da ubijete D efrija kada ste ot vorili za titnu plou vremenske kompresije..." " to odluno poriem!" "...a samo Uslovnjak bi ubio nekoga iz iste zlobe. Pa za to onda da uite u pr itvoru?" "Mo da mu je tu udobnije", izjavio je bolniar. Helen se namr tila. Disciplina je u poslednje vreme oti la do avola, zajedno sa moralom. "Odbija test zato to zna da e pasti na njemu!" povikao je Kepler. "Zato su ga Sola-rijan-ci odabra-li za ubis-tvo", dodao je Bubakub. "Tak o su mi rekli." "A jesam li ja Uslovnjak? Neki, izgleda, misle da su me Duhovi naveli na poku aj samoubistva." "Bili ste pod stre-som. Tako ka e doktor Marti-ni. Da?" Bubakub je pogleda o dr Martini. Ona je stezala pobelele ake, ali nije rekla ni ta. "Dotle emo stii za nekoliko minuta", rekao je D ekob. "Ali pre no to ponemo, el

eo bih da nasamo porazgovaram sa dr Keplerom i gospodinom Larokom." Doktor Lerd i njegov pomonik su se utivo sklonili. Bubakub je bio besan to mora da se pomeri, ali uinio je to. D ekob je za ao iza kaua. Kada se nagnuo preko naslona, pru io je ruku preko lea . Donaldson se brzo nagnuo i polo io mu u aku mali predmet, koji je D ekob vrsto stega o. D ekob je naizmenino gledao Keplera i Laroka. "Mislim da bi vas dvojica trebalo da prekinete. Naroito vi, dr Keplere." Kepler je poeo da sike. "O emu, pobogu, govorite?" "Mislim da vi posedujete ne to to je vlasni tvo gospodina Laroka. Bez obzira na to to ga je nezakonito uneo. Njemu je to stra no va no. Dovoljno va no da zapone glum u za koju zna da ne mo e potrajati. Mo da ak i toliko va no da izmeni ton u lancima koje e sigurno pisati o vama. E, taj dogovor vi e nee va iti. Znate, ja sad imam taj predmet." "Moja kamera!" promuklo je apnuo Larok. Oi su mu sinule. "Lepa mala kamera, nema ta. Potpun mali sonini spektrograf. Da, imam je. T akoe imam i kopije snimaka koji su ostali skriveni u Keplerovim odajama." "V-vi izdajice", zamucao je Kepler. "Mislio sam da ste prijatelj..." "Umukni, ko asto kopile!" gotovo je povikao Larok. "Ako je iko izdajnik, t i si." Mali pisac se pu io od besa koji se predugo kuvao u njemu. D ekob je obojici spustio ruku na lea. "Obojica ete se nai u orbiti bez povra tka ako ne budete uti ali glas! Larok mo e biti optu en za pijuna u, a Kepler za ucenu i prikrivanje injenica o pijuna i! Zapravo, po to su dokazi o Larokovoj pijuna i ujedno i kljuni dokaz da nije im ao vremena za sabota u na D efrijevom brodu, sumnja e logino pasti na onoga ko je posl ednji gledao brodske generatore. Oh, ne mislim da ste to vi, dr Keplere. Ali na va em mestu bio bih veoma oprezan!" Larok je zautao. Kepler je vakao kraj brka. " ta hoete?" konano je upitao. D ekob je poku ao da se odupre, ali njegova suzbijena strana bila je prebudn a. Nije mogao da se uzdr i od malog bockanja. "Pa, nisam jo siguran. Mo da u ne to smisliti. Samo nemojte da se prepustite m a ti. Moji prijatelji na Zemlji sada ve sve znaju." To nije bilo istina, ali gospodin Hajd je verovao u opreznost. Helen deSilva se naprezala da uje o emu njih trojica govore. Da je bila ti p osobe koji veruje u opsednutost, bila bi sigurna da se poznata lica kreu po nar edbama nekakvih duhova. Ljubazni dr Kepler postao je utljiv i tajanstven otkako s u se vratili sa Sunca, miran kao da mu je neka stra na avet uni tila volju. Larok promi ljen i oprezan - pona ao se kao da itav njegov svet zavisi od pa ljivog uspostavl janja odnosa. A D ekob Demva... raniji nagove taji ukazivali su na harizmu ispod njegove t ihe, ponekad vodnjikave pa ljivosti. To ju je privlailo ak i kad se pretvaralo u zas tra ujue predstave. Ali sada, sada je prosto zraio. Privlaio ju je kao plamen. D ekob se ispravio i glasno progovorio. "Doktor Kepler se za sada ljubazno slo io da odbaci sve optu be protiv Pjera Laroka." Bubakub je ustao sa jastuka. "Polude-li ste. Ako ljudi dozvo-le ubist-va tie-nika, to je njiho-va stvar. Ali Solari-jan-ci e ga naves-ti da opet ini zlo!" "Solarijanci ga nisu op te ni na ta naveli", polako je odgovorio D ekob. "Kao to sam reka-o, vi ste ludi", obrecnuo se Bubakub. "Govo-rio sam sa S ola-ri-janci-ma. Oni ne la u." "Kako elite", naklonio je D ekob. "Ali ja bih ipak voleo da nastavim svoju priu." Bubakub je glasno frknuo i ponovo se bacio na jastuk. "Lud!" obrecnuo se . "Prvo", rekao je D ekob, " eleo bih da se zahvalim dr Kepleru to je ljubazno dozvolio in enjeru Donaldsonu, dr Martini i meni da posetimo foto-laboratorije i p regledamo filmove sa poslednjeg poniranja." Na pomen dr Martini, Bubakubov izraz se izmenio. Znai, tako na Pilu izgle da ojaenost, pomislio je D ekob. Saoseao je sa malim vanzemaljcem. Klopka je bila di

vna, ali potpuno je otkazala. D ekob je ukratko ispriao ta su otkrili u foto-laboratoriji - da su kalemi s a poslednje treine puta nestali. Jedini zvuk u sobi, osim njegovog glasa, bilo je zveckanje Fejginovih granica. "Neko vreme sam se pitao gde bi ti kalemi mogli biti. Imao sam predstavu ko ih je uzeo, ali nisam bio siguran je li ih uni tio ili rizikovao da ih krije. Konano sam re io da se kockam, jer 'knji ki moljci' nikad ni ta ne bacaju. Pretra io sam odaje izvesnih razumnjaka i na ao nestale kaleme." "Usudi-li ste se!" zasiktao je Bubakub. "Da ste imali valja-ne gospoda-r e tra io bih da vam izbi-u-ju nerve! Usudi-li ste se!" Helen je savladala iznenaenje. "Znai, priznajete da ste sakrili trake 'Pon iraa u Sunce', Pil Bubakube? Za to?" D ekob se iskezio. "Oh, to e postati jasno. Zapravo, prema nainu na koji se sluaj razvijao, bio sam siguran da e postati mnogo slo eniji. Ali sve je vrlo jednos tavno. Vidite, te trake vrlo jasno pokazuju da je Pil Bubakub lagao." U Bubakubovom grlu poodigla se duboka tutnjava. Mali vanzemaljac je bio potpuno nepokretan, kao da nije siguran ta bi uinio da se pomeri. "Pa, gde su trake?" upitala je deSilva. D ekob je podigao vreu sa stola. "Moram da se zahvalim samom avolu, verovatno. Samo istom sreom pomislio sam da bi kalemi mogli biti u praznom kanisteru za gas." Izvukao je predmet i podig ao da svi vide. "Ostav tina Letanija!" dahnula je de Silva. Fejginu se omakla tiha, iznenae na zvonjava. Mildred Martini je ustala i prinela ruku grlu. "Da, ostav tina Letanija. Siguran sam da je Bubakub raunao na takvu reakcij u u neverovatnom sluaju da mu pretresamo odaje. Prirodno, niko ne bi ni pomislio da dira polureligijski predmet obo avanja koji potie od stare i mone rase; naroito ak o ovaj izgleda kao komad meteorske stene i stakla!" Okrenuo ga je u rukama. "A sad, gledajte!" Ostav tina se otvorila jednim okretom. U jednoj polovini se nalazila neka vrsta konzerve. D ekob je spustio drugu polovinu i povukao kraj konzerve. Ne to unut ra tiho je zveckalo. Konzerva se iznenada otvorila i iz nje se na pod okotrljalo desetak malih, crnih predmeta. Kula je zvecnuo zubima. "Kalemi!" Larok je zadovoljno klimao glavom, petljajui oko lule. "Da", rekao je D ekob. "A na spolja njoj povr ini ove 'ostav tine' mo e se nai dugm e kojim je osloboen raniji sadr aj sada prazne konzerve. Unutra je, izgleda, ostalo jo tragova. Kladim se u ta hoete da su isti kao materija koju smo in enjer Donaldson i ja dali dr Kepleru jue, kada nismo uspeli da ga ubedimo..." D ekob se za trenuta k zaustavio, a potom je slegnuo ramenima. "...Tragovi nestabilnog monomolekula koji, pod ve tom kontrolom odreenih ra zumnjaka, mo e da se ra iri u 'blesak svetlosti i zvuka' i pokrije unutra nju povr inu g ornje polulopte Sunevog broda..." DeSilva je ustala. D ekob je morao da povisi glas kako bi nadjaao Kulino cv okotanje. "...i da delotvorno zaprei sve plavo i zeleno svetlo - jedine talasne du in e na kojima smo mogli da razluimo Suneve Duhove od okoline!" "Kalemi!" kriknula je deSilva. "Onda sigurno pokazuju..." "Jeste, pokazuju prstenove i Duhove... na stotine njih! Zanimljivo je to nema ovekolikih oblika, ali mo da ih nisu zabele ili zato to na i psi-talasi pokazuju da ih nismo ni videli. Ali kakva je zbrka nastala u stadu kada smo naleteli pravo na njih bez i kakve najave... prstenovi i 'normalni' Duhovi su nam be ali sa puta... a sve zato t o nismo videli da se nalazimo usred njih!" "Odvratni Iti!" povikao je Larok. Zapretio je Bubakubu pesnicom. Pil je odgovorio siktanjem, ali ostao je nepokretan, grevito ste ui prste na svim akama, zag ledan u D ekoba. "Monomolekul je nainjen tako da se raspadne taman dok smo napu tali hromosf eru. Pretvorio se u tanak sloj pra ine u polju sile oko ivice palube, gde ga niko nee primetiti dok se Bubakub ne vrati sa Kulom i lepo ga usisa. To je tano, zar ne

, Kula?" Kula je oajno klimnuo glavom. D ekob je osetio daleko zadovoljstvo to mu sada saoseanje dolazi jednako lak o kao amoralni gnev ranije. Deo njega poeo je da se brine. Umirujue se nasme io. "U redu je, Kula. Nemam dokaza da te pove em sa bilo im drugim. Gledao sam vas dvojicu kada ste usisivali i bilo je jasno da si pod prinudom." Pring je podigao pogled. Oi su mu veoma blistale. Ponovo je klimnuo glavo m, a cvokotanje njegovih ogromnih zuba malo se uti alo. Fejgin je pri ao bli e mr avom v anzemaljcu.

Donaldson je ustao, po to je prikupio kalemove. "Mislim da bi trebalo podneti zahtev za hap enje." Helen je ve bila kraj telefona. "Ja u se postarati za to", tiho je rekla. Dr Martini je pri la D ekobu i poela da apue. "D ekobe, ovo je sada stvar Spolja n ih Poslova. Neka oni dalje brinu o svemu." D ekob je odmahnuo glavom. "Ne. Jo ne. Treba jo ne to razjasniti." DeSilva je spustila telefon. "Brzo e stii ovamo. U meuvremenu, D ekobe, slobo dno nastavi. Ima li jo ne to?" "Da. Dve stvari. Jedno je ovo." Iz vree na stolu izvukao je Bubakubovu psi-kacigu. "Predla em da se ovo dr i na bezbednom mestu. Ne znam sea li se jo neko, ali Bubakub je imao ovo na glavi i zurio je u mene kada sam skrenuo na Suevom brodu. Veoma me ljuti kad me neko tera da radim koje ta, Bubakube. Nisi smeo to da uini ." Bubakub je rukom nainio pokret koji D ekob nije ni poku ao da razume. "Na kraju, ostaje pitanje smrti impanze D efrija. To je, zapravo, najjednos tavnije. Bubakub je znao gotovo sve o Galaktinskoj tehnologiji 'Poniraa u Sunce'; vodove, kompjuterski sistem, komunikacije... vidovi koje naunici Zemlje nisu ni d odirnuli. Jedan od kljunih dokaza jeste to to je Bubakub radio za stubom za laserske komunikacije, premotavajui izlaganje dr Keplera, kada je D efov brod, uglavom dalj inski kontrolisan, eksplodirao. To nije dovoljan dokaz sa sud, ali nije va no po to Pil ima diplomatski imunitet i ionako mo emo samo da ga deportujemo. Druga stvar koju je te ko dokazati jeste pretpostavka da je Bubakub postav io la nu sklopku u identifikacioni sistem... koji je neposredno povezan sa Bibliot ekom u La Pazu... i time stvorio la ni izve taj da je Larok Uslovnjak. Ipak, jasno j e da je on to uinio. Savr ena name taljka. Po to su svi bili sigurni da je sabota u izvr io Larok, niko se nije potrudio oko provere telemetrijskih podataka sa D efovog poni ranja. Sada mi se ini da se seam kako je D efov brod upao u nevolju skoro istog asa k ada je ukljuio kamere, to je savr eno paljenje sa zadr kom, ako je Bubakub to pripremi o. U svakom sluaju, verovatno nikada neemo saznati. Telemetrijski podaci su dosad po svoj prilici ukradeni i uni teni." Utom se oglasio Fejgin. "D ekobe, Kula moli da prestane . Molim te, nemoj vi e dovoditi u nepriliku Pil Bubakuba. To vi e niemu ne slu i." Na vratima su se pojavila trojica naoru anih stra ara. Pogledali su komandan ta deSilvu, oekujui. Dala im je znak da saekaju. "Samo trenutak", rekao je D ekob. "Nismo obradili najva niju pojedinost, Bub akubov motiv. Za to bi ugledan razumnjak, predstavnik ugledne galaktinske instituc ije, poinio krau, falsifikat, psihiki napad i ubistvo? Bubakub je bio lino kivan na D efrija i Laroka, pre svega. D efri je predstav ljao uvredu, kao predstavnik rase uzdignute pre jedva sto godina, koji se usuivao da odgovori. D efov 'bezobrazluk' i prijateljstvo sa Kulom samo su pojaali Bubakub ov bes. Ali mislim da je najvi e mrzeo ono to impanze predstavljaju. Zajedno sa delf inima, oni su obezbedili trenutni ugled gruboj, prostakoj ljudskoj rasi. Pile su se pola miliona godina borili da postanu to to jesu. Pretpostavljam da se Bubakub gnu a onih koji su to isto dobili 'olako'. A to se tie Laroka, pa, rekao bih da se naprosto nije svideo Bubakubu. Pre glasan i prenapadan, ini mi se..." Larok je glasno mrkno.

"A mo da se na ao uvreen kada je Larok pretpostavio da su Soroi nekada bili n a i Pokroviteji. 'Gornji slojevi' galaktinskog dru tva ne vole one koji napu taju svoj e tienike." "Ali to su samo lini razlozi", prigovorila je Helen. "Zar nema ni ta bolje?" "D ekobe", poeo je Fejgin, "molim te..." "Naravno da je Bubakub imao jo razloga", rekao je D ekob. " eleo je da se 'Po nira u Sunce' zavr i tako da obezvredi zamisli o nezavisnim istra ivanjima i doprines e ugledu Biblioteke. Udesio je da izgleda kao da je on, Pil, sposoban da usposta vi kontakt tamo gde ljudi nisu, smisliv i priu po kojoj je 'Ponira u Sunce' ispao tr aljav poduhvat. Potom je la irao izve taj Biblioteke tako da podr i njegove izjave o S olarijancima i obezbedi da vi e ne bude poniranja! Biblioteka nije uspela da pronae i ta o njima, to je verovatno najvi e ti tilo B ubakuba. I upravo to la iranje poruke uvalie ga u najveu nevolju kod kue. Za to e ga k azniti gore no to bi mi uspeli za D efovo ubistvo." Bubakub je polako ustao. Pa ljivo je zagladio krzno, a potom sklopio etvoro prste ake. "Vrlo si domi ljat", rekao je D ekobu. "Ali seman-ti-ka je lo a... cilj je pre vi-sok. Mnogo gra-di na malo teme-lja. Ljudi e uvek biti mali. Vi e neu govori-ti va k aka zemljan-ski jezik." Skinuo je Vodor sa vrata i bacio ga na sto. " ao mi je, Pil Bubakube", rekla je deSilva, "ali izgleda da emo morati da vam ograniimo kretanje dok ne dobijemo uputstva sa Zemlje." D ekob je napola oekivao da e Pil klimnuti glavom ili slegnuti ramenima, ali Vanzemaljac je uradio ne to drugo ime je pokazao otprilike istu ravnodu nost. Okrenu o se i kruto po ao ka vratima - mala, de mekasta, ponosna prilika pred ogromnim ljud ima iz stra e. Helen deSilva podigla je dno 'ostav tine Letanija'. Pa ljivo ju je odmerila u ruci, zami ljena. Potom su joj se usne stegle i svom snagom je zavitlala predmet o vrata. "Ubica", zare ala je. "Ja sam stekla svoj nauk", polako je rekla dr Martini. "Nikada ne veruj nekome starijem od trideset miliona godina." D ekob je o amueno stajao. Velianstveno oseanje prebrzo je ilelo. Kao droga, ost avljalo je za sobom prazninu - povratak racionalnosti, ali i gubitak celovitosti . Uskoro e poeti da se pita je li dobro uinio to je sve otkrio odjednom, u orgazmikom napadu deduktivne logike. Glas dr Martini naveo ga je da podigne pogled. "Zar nikome?" upitao je. Fejgin je gurkao Kulu prema stolici. D ekob im je pri ao. "Izvini, Fejgine", rekao je. "Trebalo je da te upozorim, da prvo razgova ram sa tobom. Iz ovoga mogu uslediti... zamr enosti, posledice o kojima nisam razm i ljao." Prineo je ruku elu. Fejgin je tiho zazvi dao. "Oslobodio si ono to si suzbijao, D ekobe. Ne razumem za to si se toliko uste zao da koristi svoje ve tine u poslednje vreme, ali u ovom sluaju pravda je zahteval a sve tvoje vrline. Srea je to si se predomislio. Ne brini mnogo o onom to se desilo. Istina je mnogo va nija od tete priinjene malim preterivanjem ili upotrebom metoda koji su odavno uspavani." D ekob je po eleo da ka e Fejginu koliko nije u pravu. 'Ve tine' koje je oslobod io bile su vi e od toga. Predstavljale su smrtonosnu silu u njemu. Pla io se da je p oinio vi e zla nego dobra. " ta misli , ta e se desiti?" umorno je upitao. "Pa, verujem da e se pokazati da oveanstvo ima monog neprijatelja. Va a vlada e protestvovati. Bie veoma va no kako e to uiniti, ali to nee promeniti osnovne injenice . Pile e zvanino osuditi Bubakubovo nesreno delovanje. Ali oni su preponosni i zlop amtila, ako e me izviniti zbog bolnog, ali neophodno neljubaznog opisa jedne razum njake rase. To je samo jedna posledica ovog lanca dogaaja. Ali ne brini previ e. Ti ovo nisi uinio. Jedino to si uradio, to je da si upozorio oveanstvo na opasnost. Ovo se moralo desiti. Uvek se de ava samoniklim rasama."

"Ali, za to?" "To je, cenjeni moj prijatelju, jedna od stvari koje upravo ovde poku avam da otkrijem. Iako je od male utehe, molim te primeti da ima mnogo onih koji bi voleli da oveanstvo pre ivi. Nekima od nas je... veoma stalo." 20. MODERNA MEDICINA D ekob se naslonio o gumom oblo eni okular skenera mre njae i ponovo je ugledao plavu taku kako poigrava i svetluca na crnoj pozadini. Sada je poku ao da se ne us meri na nju, da ne odgovori na izazovni poziv na razgovor, jer ekao je treu tahist oskopsku sliku. Blesnula je iznenada, ispunjavajui mu itavo vidno polje trodimenzionim pri zorom nalik na uljanu sliku. Utisak koji mu je ostao u prvom, neusmerenom trenut ku predstavljao je pastoralan prizor. U prvom planu bila je ena, jedra i dobro uh ranjena, a starinska suknja lepr ala joj je dok je trala. Na obzorje su se skupljali tamni, pretei oblaci, tano iznad zgrada farme n a brdu. Na levoj strani su neki ljudi... igrali? Ne, borili su se. To su bili vo jnici. Lica su im bila uzbuena i - upla ena? Ne, ena je bila upla ena. Trala je sa ruka ma iznad glave, a dva mu karca u oklopima iz sedamnaestog veka su je progonila, vrs to dr ei pu ke sa o trim bajonetima. Njihove... Prizor je potamneo i vratila se plava taka. D ekob je zatvorio oi i odmakao se od okulara. "Gotovo", rekla je dr Martini. Bila je nagnuta nad kompjuterskom konzolo m, rame uz rame sa doktorom Lerdom. "Tvoj U-zbir bie gotov za minut, D ekobe." "Sigurni ste da vam nije potrebno jo ? Bile su samo tri slike." Zapravo mu je laknulo. "Ne, uzeli smo pet od Pitera radi dvostruke provere. Ti si samo kontrola . Hajde, lepo sedi i opusti se dok mi ovo zavr imo." D ekob je po ao ka jednoj od fotelja u pozadini, bri ui rukavom sa ela tanak slo j znoja. Test je trajao trideset sekundi. Prva slika bila je portret mu kog lica, vornovatog i izboranog od brige, ivo tna pria koju je gledao dve ili tri sekunde pre no to je nestala, nejasna kao i sv e druge sluajne slike u seanju. Druga je predstavljala zbunjujuu zbrku apstraktnih oblika koji su se dodi rivali i prekrivali u nepokretnom neredu... pomalo nalik na lavirint oblika oko ivice Sunevih 'krofni', ali bez blistanja i ukupne sreenosti. Trea je bila slika u ulju, verovatno nadahnuta drevnim tridesetogodi njim r atom. Bila je izrazito nasilna, smatrao je, upravo ono to bi ovek oekivao od U-test a. Posle vrlo daramatinog 'prizora u salonu', D ekob je oklevao ak i pred kratk im transom kojim bi umirio nerve. A znao je da se nee opustiti bez toga. Ustao je i pri ao konzoli. Sa druge strane kupole, blizu samog polja sile, Larok je dokono lunjao, ekajui i gledajui dugake senke i spr eno stenje Merkurovog Severnog pola. "Mogu li da vidim neobraene podatke?" upitao je D ekob. "Naravno", odgovorila je dr Martini. "Koju sliku?" "Poslednju." Dr Martini je dodirnula tastaturu. Iz proreza ispod ekrana pojavio se pa pir. Otcepila ga je i dodala D ekobu. To je bio 'pastoralni prizor'. Naravno, sada je video njegovo pravo znaen je, ali svrha ranijeg gledanja bila je upravo da prati njegovu reakciju tokom pr vih sekundi posmatranja slike, pre no to u igru ue svesno razmatranje. Preko slike je prelazila izlomljena linija, krivudajui levo i desno, gore i dole. Na svakom iljku ili udubljenju nalazio se mali broj. Linija je pokazival a kuda je usmeravao pa nju tokom prvog pogleda, jer to je pratio ita mre njae preko pok reta njegovog oka. Broj jedan, na poetku linije, bio je blizu sredi ta. Sve do broja est linija je lutala. Potom se zaustavila tano na bogatim obrisima grudi ene u trku. Tu je b io zaokru eni broj sedam. Tu se nalazila hrpa brojeva, ne samo od sedam do esnaest, nego i od tride set do trideset pet i od osamdeset dva do osamdeset est. Brojevi od dvadeset su se naglo pomerili od eninih stopala prema oblacima

iznad farme. Potom su brzo pre li preko ljudi i predmeta na slici, ponekad oznaeni kru iem ili kvadratiem koji su pokazivali stepen irenja zenice, dubinu i e i promene u krvnom pritisku, merenog preko sitnih krvnih sudova u mre njai. Modifikovani Stanfo rd-Purkinjeov oni skener, koji je za test on preporuio da sastave od Martininog ta histoskopa i raznih drugih sitnica, oito je radio kako treba. D ekob je znao da ne treba da se postidi ni zabrine to je u refleksnoj reak ciji toliko vremena posvetio grudima naslikane ene. Da je u pitanju enski ispitani k, reakcija bi bila drugaija - mnogo vi e pa nje bilo bi usmereno takoe na enu, ali na njenu kosu, odeu i lice. Ono to ga je brinulo bila je reakcija na ukupan prizor. Na levoj strani, kod ljudi u borbi, nalazio se broj unutar zvezdice. To je pokazivalo trenutak u kome je shvatio da je slika nasilna, a ne pastoralna. Zadovoljno je klimnuo glav om. Broj je bio srazmerno nizak, a linije se istog asa povukla i tek posle pet pe rioda vratila se na isto mesto. To je znailo zdravu dozu gnu anja, praenu neposredno m, a ne prikrivenom radoznalo u. Na prvi pogled, izgledalo je da e verovatno proi. Zapravo, nije ni sumnjao u to. "Pitam se hoe li ikad iko nauiti kako da isfolira U-test", rekao je, vraajui kopiju dr Martini. "Mo da i hoe, jednog dana", odgovorila je dok je prikupjljala materijal. "A li uslovljavanje potrebno da se izmeni ljudska reakcija na trenutne podsticaje.. . na sliku koja blesne tako brzo da samo podsvest reaguje na nju... ostavilo bi premnogo sporednih dejstava, novih obrazaca pona anja koji bi morali da se poka u na testu. Konana analiza vrlo je jednostavna; da li pacijentov um ima pozitivni ili nulti zbir, to mu daje pravo graanstva, ili je sklon bolesno-slatkim zadovoljstvi ma negativnog zbira. To je sr ovog testa, vi e od ikakvog indeksa nasilnosti." Dr Martini je pogledala Lerda. "To je tano, zar ne, doktore?" Lerd je slegnuo ramenima. "Vi ste strunjak". Dozvolio je dr Martini da mu se polako ponovo umili, ali i dalje joj nije sasvim oprostio to je davala dr Kep leru lekove bez njegovog znanja. Posle razotkrivanja u salonu, postalo je jasno da ona uop te nije prepisal a Kepleru varfarin. D ekob se setio Bubakubove navike na 'Bredberiju' da spava na delovima odee, nemarno ostavljenim po jastucima i foteljama. Pil mora da je to ur adio namerno, kako bi mogao da u Keplerovu prirunu apoteku ubaci lek koji bi izaz vao promenu u pona anju. Imalo je smisla. Kepler je bio iskljuen iz poslednjeg poniranja. Njegova o tra pa nja mo da bi otkrila Bubakubov trik sa 'ostav tinom Letanija'. Osim toga, njego vo abnormalno pona anje pomoglo bi da se 'Ponira u Sunce' obezvredi na duge staze. Sve se uklapalo, ali D ekobu su svi ti zakljuci bili kao ruak od proteinskih pahuljica. Bili su ubedljivi, ali bezukusni. inija puna pretpostavki. Neka Bubakubova nedela su bila dokazana. Ostatak e ostati u pretpostavkam a zbog toga to predstavnik Biblioteke ima diplomatski imunitet. Pridru io im se Pjer Larok. Francuz je delovao nesigurno. "Kakva je presud a, doktore Lerd?" "Sasvim je jasno da gospodin Larok nije asocijalno nasilna linost i da n ije ni blizu Uslovnja tva", polako je rekao Lerd. "Zapravo, poseduje prilino visok indeks socijalne svesti. To je mo da deo njegovog problema. Oito ne to suzbija i bilo bi mudro da potra i strunu pomo na nekoj klinici kada stigne kui." Lerd je ozbiljno pogledao Laroka. Ovaj je samo pokorno klimnuo glavom. "A kontrole?" upitao je D ekob. On je bio poslednji testiran. Dr Kepler, H elen deSilva i troje sluajno odabranih lanova posade takoe su odstajali kraj ma ine. Helen nije ni razmi ljala dalje o testu i povela je posadu sa sobom da nadgledaju u urbane pripreme za poletanje Sunevog broda. Kepler se namr tio kada mu je doktor Le rd nasamo i itao nalaze i urno se udaljio. Lerd je podigao ruku i poe ao koren nosa, tik ispod obrva. "Oh, nemamo Uslovnjaka u zasedi, kao to smo i oekivali posle va e predstave u salonu. Ali ima problema i stvari koje ne razumem, nekog previranja u umu neki h ljudi. Znate, jednom provincijskom lekaru nije lako da se vrati u dane sta iranj a i ponovo gleda u ljudske du e. Da mi dr Martini nije pomogla, propustio bih pet- e

st nagove taja. Kako stvari stoje, te ko mi je da rastumaim te skrivene tame, naroito u ljudima koje poznajem i cenim." "Nema ni ta ozbiljno, nadam se." "Da ima, ne biste bili ukljueni u ovo urno poniranje po Heleninom nareenju! Ne bih pritvorio Dvejna Keplera zbog kijavice!" Lerd je odmahnuo glavom i poeo da se izvinjava. "Oprostite. Naprosto nisa m navikao na sve ovo. Nemate o emu da brinete, D ekobe. U va em testu ima nekih u asno u dnih stvari, ali osnovno i itavanje je u granicama razuma koliko i sva druga koja s am video. Neopozivo pozitivan i realistian zbir. Ipak, ima stvari koje me zbunjuju. Ne bih pre poniranja zalazio u pojedi nosti koje bi vas zabrinule vi e nego to treba, ali bilo bi mi milo kad biste i vi i Helen do li na razgovor sa mnom odmah po povratku." D ekob mu se zahvalio i po ao sa ostalima prema liftu. Visoko nad njima, komunikacioni stub prosecao je kupolu polja sila. Svud a oko njih, iza ljudi i ma ina u odaji, spr eno stenje Merkura svetlucalo je ili tup o svetlelo. Sunce je predstavjalo neugasivu utu kuglu iznad dugakog planinskog ven ca. Kada je lift stigao, dr Martini i Lerd su u li u njega, ali Larok je rukom zadr ao D ekoba sve dok se vrata nisu zatvorila, ostavljajui ih same. Pjer Larok je poeo da apue. "Hou moju kameru!" "Naravno, Larok, komandant deSilva je uklonila o amuiva i mo ete je preuzeti u svako doba, sad kad ste isti." "A snimak?" "Kod mene je. I zadr au ga." " ta se vas tie..." "Prekinite, Larok", zastenjao je D ekob. " to bar jednom ne prekinete glumat anje i bar nekome priznate malo inteligencije! Hou da znam za to ste snimali sonine slike oscilatora polja sile u D efrijevom brodu! A takoe hou da znam odake vam zamis ao da to zanima mog ujaka!" "Mnogo vam dugujem, Demva", polako je rekao Larok. Stra ni naglasak je got ovo nestao. "Ali pre no to odgovorim, moram da znam jesu li va i politiki pogledi sl ini pogledima va eg ujaka." "Imam mnogo ujaka, Larok. Ujka D eremi je u Skup tini Konfederacije, ali zna m da sa njim ne biste radili! Ujka Huan je prilino jak u teoriji i prilino slab u nezakonitim stvarima... Pretpostavljam da mislite na ujka D emsa, porodinog ludaka. Oh, sla em se sa njim u mnogo emu, ak i u stvarima gde ostatak porodice misli sasvi m drugaije. Ali ako je on ume an u neku pijunsku zaveru, neu mu pomagati da se jo dubl je ukopa... naroito ako je zavera tako traljava kao to va a izgleda. Mo da niste ubica ni Uslovnjak, Larok, ali jeste uhoda! Jedini problem je saznati za koga uhodite. Ostaviu tu tajnu da me eka do povratka na Zemlju. Tada mo ete da me posetite; vi i D ems mo ete poku ati da me nagovorite da vas n e prijavim. Po teno?" Larok je kruto klimnuo glavom. "Umem da ekam, Demva. Samo nemojte izgubiti snimke, va i? Mnogo muka me je stajalo da ih napravim. elim tu priliku da vas ubedim da mi ih vratite." D ekob je pogledao Sunce. "Larok, po tedite me tog stenjanja. Niste bili u paklu... zasad." Okrenuo se i po ao ka liftu. Imao je dovoljno vremena za nekoliko sati u m a ini za spavanje. Nije eleo nikoga da vidi do vremena za polazak. SEDMI DEO U itavoj evoluciji ne postoji transformacija, 'kvantni skok', koji bi se poredio sa ovim. Nikada ranije se nain ivota jedne vrste, njen nain prilagoavanja, n ije promenio tako potpuno i tako brzo. Tokom petnaest miliona godina, ljudska po rodica opstojavala je kao ivotinje meu ivotinjama. Potonji sled dogaaja bio je ekspl ozivan... prva zemljoradnika sela... gradovi... supermetropolisi... sve to je zbi jeno u trenutak na skali evolucionog vremena, u svega 10.000 godina.

D on E. Pfajfer 21. DEJA PENSE "Jeste li se ikada upitali za to veina na ih zvezdanih brodova polazi na skok ove sa posadom ijih sedamdeset posto ine ene?" Helen je dodala D ekobu prvu likvibocu vrele kafe i ponovo se okrenula ma in i da izvue i jednu za sebe. D ekob je slju tio spolja nji poklopac sa polupropusne membrane, kako bi da pa ra izi la, a tamna tenost ostala unutra. Uprkos izolaciji, likviboca je bila gotovo suvi e vrela da bi je dr ao. Helen uvek smisli novu izazovnu temu! Kad god bi ostali nasamo, koliko s e to mo e biti na otvorenoj palubi Sunevog broda, Helen deSilva nije propu tala prili ku da ga zaposli mentalnom gimnastikom. udno je jedino to to njemu nije nimalo sme talo. Nadmetanje mu je znaajno podiglo duh otkako su pre deset asova napustili Mer kur. "Kada sam bio sasvim mlad, ni ja ni moji prijatelji nismo mnogo marili z a razlog. Prosto smo smatrali da je to samo jo jedna prednost za mu karce na takvom brodu. 'Iz takvih misli se raaju ma tarije mladih...' Ko je to napisao, D on Dva Obl aka? Jesi li ikada itala njegova dela? Mislim da se rodio u Visokom Londonu, pa s i mo da poznavala njegove roditelje." Helen ga je prostrelila optu ujuim pogledom. D ekob je morao da suzbije, po k o zna koji put, isku enje da joj ka e koliko ljupko izgleda u takvom trenutku. Jeste bila ljupka, ali koja potpuno odrasla, sposobna i struna ena eli da je podsete kak o ima jamice na obrazima? Uostalom, ionako ne bi vredelo da mu zbog toga slomi r uke. "Dobro, dobro", nasmejao se. "Ostajem na toj temi. Pretpostavljam da je odnos polova u vezi sa tim to ene bolje reaguju na veliko ubrzanje, toplotu i hlad nou... imaju bolju koordinaciju oka i ruke i daleko veu pasivnu snagu. Pretpostavl jam da su zbog toga i bolji kosmonauti." Helen je otpila gutljaj iz svoje likviboce. "Da, sve je deo toga. Osim t oga, izgleda da je veina ena otporna na muninu Skoka. Ali i ti zna da te razlike nis u toliko velike. Nisu dovoljne da nadoknade injenicu da ima vi e mu kih nego enskih do brovoljaca za svemirske letove. Osim toga, vi e od polovine posade za meuplanetne letove jesu mu karci, a ak i h je sedamdeset posto na vojnim brodovima." "Pa, ne znam za komercijalne i istra ivake letove, ali mislim da vojska tra i sklonost borbi. Znam da to jo nije dokazano, ali pretpostavljam da..." Helen se nasmejala. "Oh, ne mora da bude tako oprezan, D ekobe. Naravno da s u mu karci bolji borci od ena... bar statistiki. Amazonke kao ja su izuzetak. Zaprav o, i to je jedan od inilaca odabiranja. Nije nam potrebno suvi e borbenih tipova na zvezdanom brodu." "Ali to nema smisla! Posada na takvim brodovima zalazi u ogromnu Galaksi ju koju ak ni Biblioteka nije potpuno ispitala. Morate da se suoite sa neverovatno m raznovrsno u tuinskih rasa, a veina ih je pakleno temperamentna. A Instituti ne zab ranjuju ratove izmeu rasa. Ne bi mogli ak i da to ele, sudei po onome to ka e Fejgin. O ni samo poku avaju da ih nekako urede." "Znai, brod sa ljudskom posadom treba da bude spreman za frku?" Helena se nasme ila, oslanjajui ramena o zid kupole. Pod mutnocrvenim svetlom gornje hromosf ere na vodonikovoj alfi, njena plava kosa izgledala je kao tesna kapica. "Pa, u pravu si, naravno. Moramo biti spremni za borbu. Ali razmisli malo o situaciji u kojoj se tada nalazimo. Moramo da uspostavimo vezu sa bukvalno stotinama vrsta koje imaju samo j ednu zajedniku crtu - ono to nama nedostaje, lanac tradicije i Uzdizanja koji se p rote e dve milijarde godina unazad. Svi su oni koristili Biblioteku eonima, dopunj avajui je, ma koliko lagano, itavo vreme. Veina njih su mrzovoljni, neverovatno svesni svojih prednosti i sumnjiavi prema sme noj 'samonikloj' rasi sa Sunca. I ta da uradimo kada nas izazove neka sitna rasa iji su ih izumrli pokrovi telji Uzdigli da budu poslu ni jahai konji sa sposobno u govora, a sada imaju dve male teraformirane planete tano na na oj jedinoj putanji ka koloniji na Omnivarijumu? ta

da uradimo kada ta stvorenja, bez ikakve preduzimljivosti i smisla za humor, za ustave na brod i tra e neverovatnih etrdeset kitovskih pesama za putarinu?" Helen je odmahnula glavom i namrgodila se. "Zar ne bi bilo lepo boriti se u takvom trenutku! Velianstvena lepotica k ao to je 'Kalipso', do vrha nakrcana stvarima stra no potrebnim odva noj maloj zajedn ici i sa jo dragocenijim teretom u... a zaustave je u svemiru dve siu ne, prastare o lupine koje su oito kupile, a ne sagradile 'inteligentne' kamile koje njome uprav ljaju!" Glas joj je postao promukao od seanja. "Zamisli to. Nov i divan, iako primitivan brod, koji koristi samo deli ga laktinske nauke koju smo uspeli da usvojimo dok je prepravljan, veinom u pogonu.. . a zaustave ga olupine starije od Cezara, ali nainio ih je neko ko je itavog ivota koristio Biblioteku." Helen je za trenutak zautala i okrenula glavu. D ekob je bio dirnut, ali jo vi e poastvovan. Sada je dovoljno dobro poznavao Helen da bi znao koliko mu poverenje ukazuje to mu se ovako poverava. Ona, zapravo, obavlja veinu posla, shvatio je. Ona postavlja veinu pitanja - o mojoj pro losti, o mojoj porodici, o mojim oseanjima - koja ja, ko zna za to, ok levam da postavim njoj, linosti koja se u njoj nalazi. Pitam se ta me to spreava? M ora da ima mnogo ta da mi ispria! "Pa, pretpostavljam da se ne treba boriti, po to biste verovatno izgubili" , tiho je rekao. Uzvratila mu je pogled i klimnula glavom. Naka ljala se, zaklanjajui usta p esnicom. "Oh, imamo mi par trikova kojima mislimo da emo jednom iznenaditi ponekog , upravo zato to nismo imali Biblioteku, a oni znaju samo za stvari iz nje. Ali t i trikovi moraju da se uvaju za crne dane. I zato laskamo, ulagujemo se, podmiujemo, pevamo crkvene himne... stepuje mo... a kada sve to zaka e, be imo." D ekob je zamislio susret sa brodom punim Pila. "Be anje mora da je ponekad u asno te ko." "Da, ali imamo tajni nain za ouvanje smirenosti", malo se razvedrila Helen . Na obrazima su joj se za trenutak pojavila ona privlana udubljenja. "To je jeda n od najva nijih razloga to se posada uglavnom sastoji od ena." "Ma hajde! ena e, jednako kao i mu karac, pobesneti na onoga ko je vrea. Ne v idim da je to nekakvo jemstvo." "Neeee, obino nije." Ponovo ga je pogledala uz onaj 'procenjivaki' izraz. Za trenutak je izgledalo da e nastaviti, ali na kraju je samo slegnula ramenima. "Hajde da sednemo", rekla je. "Hou ne to da ti poka em." Povela ga je oko kupole, pa preko palube prema delu broda gde nije bilo ni posade ni putnika, gde je kru na paluba lebdela na dva metra od brodskog oklopa . Iskriavi sjaj hromosfere avetinjski se prelamao tamo gde se ekran polja s ile povijao ispod njihovih nogu. Usko polje napetosti propu talo je svetlost, ali ga je lako izobliavalo. Sa mesta gde su stajali video se deo Velike Take; oblik jo j se znatno promenio od poslednjeg poniranja. Tamo gde je polje uticalo na nju, Suneva pega svetlucala je i talasala se novim ritmom, dodatom svom sopstvenom. Helen se polako spustila na palubu, a potom se pribli ila ivici. Za trenut ak je sedela, stopala udaljenih nekoliko centimetara od svetlucanja, sa kolenima pod bradom. Potom je polo ila dlanove na palubu iza sebe i pustila da joj se noge spuste u polje. D ekob je progutao knedlu. "Nisam znao da to mo e ", rekao je. Gledao ju je kako dokono ma e nogama. Kretale su se kao kroz gust sirup, a iroke nogavice svemirskog odela talasale su se kao da su o ivele. Ispravila je kolena i sa oitom lakoom podigla noge na nivo palube. "Hmmm, izgledaju u redu. Ipak, ne mogu da ih gurnem veoma duboko. Pretpo stavljam da masa mojih nogu stvara udubljenje u polju sile. U svakom sluaju, ne o seam ih naopake dok su dole." Ponovo je spustila noge. D ekob je osetio da mu kolena klecaju. "Hoe da ka e da to ranije nisi radila?" Pogledala ga je i iskezila se.

"Da li se produciram? Da, ini mi se da poku avam da te zadivim. Ipak, nisam poludela. Po to si nam ispriao o Bubakubu i njegovom usisivau, pa ljivo sam prouila je dnaine. Ovo je potpuno bezbedno, pa to mi se ne bi pridru io?" D ekob je tupo klimnuo glavom. Posle toliko drugih uda i neobja njivih stvari otkako je napustio Zemlju, ovo je, zapravo, prilino malo. Tajna je u tome da uop t e ne razmi lja , zakljuio je. Stvarno mu se inilo da je u gustom sirupu koji je poveavao viskoznost dok se gurao kroz njega. Bio je gumenast i gurao ga je napolje. A nogavice brodskog odela delovale su male i uznemirujue o ivljene. Helen je neko vreme utala. D ekob je po tovao tu ti inu. Ne to joj je oito bilo na umu. "Je li pria o Vanila Igli zaista istina?" konano je upitala, ne podi ui pogle d. "Da." "Mora da je bila sjajna ena." "Jeste." "Mislim, osim to je bila hrabra. Morala je biti hrabra da preskoi sa jedno g balona na drugi, dvadeset milja iznad Zemlje, ali..." "Poku avala je da im skrene pa nju dok ja onesposobim Baklju. Nisam smeo da je pustim." D ekob je uo sopstveni glas, udaljen i slab. "Ali mislio sam da mogu da je za to vreme i titim... zna , imao sam aparat..." "...ali mora da je bila sjajna osoba i u drugim stvarima. Volela bih da sam je poznavala." D ekob je shvatio da nije glasno izgovorio ni re. "Ovaj, da, Helen. I ti bi se dopala Tanji." Poku ao je da se pribere. Ovo nikuda ne vodi. "Ali mislim da smo govorili o neem drugom, ovaj, o odnosu mu karaca i ena na zvezdanim brodovima, zar ne?" Helen je gledala svoja stopala. "Jo smo na toj temi, D ekobe", tiho je rekl a. "Jesmo li?" "Naravno. Sea se da sam kazala da ima naina da enska posada postane opreznij a u kontaktima sa tuincima... nain koji jemi da e pre be ati nego da se bore?" "Da, ali..." "A ti zna da je oveanstvo dosad uspelo da osnuje tri kolonije, ali tro kovi p revoza su preveliki za mnogo putnika, pa poveanje genetskog pula u izolovanoj kol oniji predstavlja ozbiljan problem?" Gogorila je brzo, kao da joj je neprijatno. "Kada smo se prvi put vratili i ustanovili da Ustav ponovo va i, Konfedera cija je ostavila enama da dobrovoljno odlue hoe li ii na sledei skok, bez prisile. Ip ak, veina nas se prijavila." "Ja... ne razumem." Pogledala ga je i nasme ila se. "Pa, mo da jo nije do lo vreme. Ali trebalo bi da zna da za nekoliko meseci po leem na 'Kalipsu' i da ima izvesnih priprema koje bi valjalo blagovremeno obaviti . A mogu da biram koga god hou." Pogledala ga je pravo u oi. D ekob je zinuo. "Eto!" Helen je protrljala ruke u krilu i spremila se da ustane. "Mislim da bi trebalo da se vratimo. Sad smo ve prilino blizu aktivnog podruja i treba da budem na polo aju i nadgledam." D ekob je urno ustao i pru io ruku da joj pomogne. Nijedno od njih nije videl o ni ta sme no u tom anahronizmu. Dok su i li prema komandnom polo aju, D ekob i Helen su se zaustavili da pregl edaju parametarski laser. In enjer Donaldson podigao je pogled sa ma ine. "Tu ste! Mislim da je pode en i spreman za pokret. Hoete da ga razgledate?" "Naravno." D ekob je unuo kraj lasera. Postolje je bilo privr eno za palubu. Dug ako, vitko, telo, sastavljeno od brojnih cevi, okretalo se u le i tu. D ekob je osetio kako ga tanka tkanina Helenine desne nogavice lako dodiru je po ramenu dok je prilazila aparatu. To mu nije pomoglo da razbistri misli.

"Ovo ovde je parametarski laser", poeo je Donaldson, "moj doprinos poku aju da se uspostavi veza sa sa Sunevim Duhovima. Mislio sam, po to nam psi nije nimalo pomogao, to ne bismo probali da razgovaramo sa njima kao i oni sa nama - vizueln o? Pa, kao to sigurno ve znate, veina lasera radi na samo jednom ili dva vrlo uska spektralna pojasa, uglavnom konkretnim atomskim ili molekulskim prelazima. Ali ovaj mali a mo e da proizvede svaku talasnu du inu koju po elite, samo treba da je o daberete ovim kontrolama." Pokazao je srednju od tri kontrole na podno ju. "Da", rekao je D ekob. "Znam za parametarske lasere, iako ih nikadan isam video. Pretpostavljam da mora biti prilino moan kako bi prodro kroz na e titove, a da Duhovima i dalje izgleda svetao." "U mom drugom ivotu..." ironino je naglasila deSilva (esto je sa odbrambeni m sarkazmom priala o svojoj pro losti, pre skokova na 'Kalipsu'), "mogli smo da pra vimo raznobojne, pode ljive lasere sa optikim bojama. Imali su prilinu snagu, bili s u delotvorni i neverovatno jeftini." Nasme ila se. "Naravno, dok ne prospete boju. A tada je nastupao haos! Gal aktinsku nauku najvi e cenim ba kada pomislim kako vi e nikada neu morati da istim sa p oda baru Rodamina 6-G!" "Stvarno ste mogli da pode avate ceo optiki spektar jednim jedinim molekulo m?" Donaldson nije mogao da poveruje. "A kako ste uop te pokretali... bojeni laser ?" "Oh, ponekad i baterijskim svetiljkama. Obino se upotrebljavala unutra nja hemijska reakcija uz kori enje organskih energetskih molekula, kao to su eeri. Morali smo da koristimo nekoliko materija za pokrivanje itavog vidljivog spektra. Poli-metil-kumarin dosta se koristio za plavi i zeleni deo spektra. Rod amin i jo nekoliko drugih slu ili su za crvene boje. No, to je drevna istorija. elim da znam kakav ste pakleni plan vas dvojic a ovaj put skovali!" Kleknula je na palubu kraj D ekoba. Umesto da pogleda Donalds ona, odmerila je D ekoba onim istim ispitivakim pogledom. "E, pa..." progutao je knedlu, "sve je vrlo jednostavno. Kad sam se ukrc avao na 'Bredberija', poneo sam sa sobom zbirku kitovskih pesama i delfinske poe zije, u sluaju da se ispostavi kako su Duhovi jo i pesnici. Kada je Donaldson pome nuo zamisao o komunikaciji preko uperenog zraka, ponudio sam mu trake." "Dodali smo i modifikovanu verziju starih matematikih ifri za kontakt. On je smislio i to." Donaldson se iscerio. "Ja ne bih prepoznao neki Fibonaijev niz ni da doe da me ugrize! Ali D ekob ka e da je to jedan od starih standarda." "Bio je", rekla je deSilva. "Ipak, posle 'Vesarijusa' vi e nismo koristili matematike ifre. Biblioteka obezbeuje da se svi u svemiru razumeju, pa nismo imali potrebe za iframa od pre Kontakta." Lako je pritisnula vitku cev. Ova se glatko pokrenula u le i tu. "Nadam se d a se ovo nee tako lako njihati kada laser bude ukljuen." "Nee, naravno, dobro emo je privrstiti, pa e laserski zrak ii du poluprenika b oda. To e spreiti unutra nje odraze koji vas verovatno brinu. Ipak, kada ga ukljuimo svima e biti potrebni ovakvi cvikeri." Donaldson je iz vree kraj lasera izvukao par debelih, tamnih naoara sa titnicima sa strane. "Ia ko nema opasnosti po mre njau, dr Martini e zahtevati da ih nosimo. Ona je neopozivo manijak to se tie uticaja jakog svetla na osetljivost i linost. Kada je do la u bazu , sve je prevrnula naglavake, nalazei prejaka svetla tamo gde niko nije ni znao da ih ima. Krivila ih je za 'masovne halucinacije'. ovee, ba je promenila pesmu kada je videla zverice!" "Pa, meni je vreme da se vratim na posao", objavila je Helen. "Nije treb alo da ovako dugo ostanem. Mora da smo ve blizu. Ostavljam vas na polo aju." Obojic a su ustala kada se nasme ila i udaljila se. Donaldson ju je pratio pogledom. "Znate, Demva, isprva sam mislio da ste ludi, a potom sam znao da ste u pravu. Sada u se, izgleda, opet predomisliti." D ekob je seo. "Otkud to?" "Svako mu ko koga znam poelo bi da ma e repom im ta ena samo zazvi di. Prosto ne mogu da verujem u va u samokontrolu. Naravno, to se mene uop te ne tie." "Tu ste u pravu. Ne tie vas se." D ekob se uznemirio to je situacija tako oit

a. Poeo je da eli da se misija to pre zavr i, kako bi mogao da posveti punu pa nju tom problemu. Ipak, slegnuo je ramenima. Preesto je imao tu elju od kako je napustio Zem lju. "Da promenimo temu. Pitao sam se o tim unutra njim odrazima. Je li vam palo n a pamet da nam mo da neko uveliko podvaljuje?" "Podvaljuje?" "Sa Sunevim Duhovima. Bilo je dovoljno da neko prokrijumari na brod nekaka v holografski projektor..." "Ni sluajno." Donaldson je odmahnuo glavom. "To smo prvo proverili. Osim toga, ko bi mogao da la ira ne to tako podrobno i lepo kao to je stado prstenova? Uos talom, takvu projekciju, koja ispunjava itavo vidno polje, odmah bi otkrile kamer e na ivici donje strane!" "Pa, mo da ne stado, ali ta je sa 'ovekolikim' Duhovima? Oni su prilino mali i jednostavni, a nain na koji izbegavaju kamere na ivici, obrui se br e od nas da ost anu odozgo, prilino je neobian." " ta da vam ka em, D ekobe? Svaki deli opreme unesen na brod pa ljivo se proverav a, kao i svi lini predmeti, upravo zato. Nikada nismo na li nikakav projektor, a gd e bi ga neko sakrio na ovako otvorenom brodu? Priznajem da sam i ja pomalo mozga o o tome. Ali ne vidim naina na koji bi neko mogao da podvaljuje." D ekob je polako klimao glavom. Donaldsonova obja njenja zvuala su razumno. O sim toga, kako bi se takva projekcija uskladila sa Bubakubovim trikom 'ostav tine Letanija'? Zamisao je bila privlana, ali podvala nije izgledala verovatna. Daleke ume iljaka pulsirale su kao razigrani vodoskoci. Pojedini mlazevi p repletali su se du ivice granulacione elije koja je pokrivala polovinu neba, polak o pulsiraui. U njenom sredi tu nalazila se Velika Taka, ogromna mrlja tame, oiviena p odrujima vrelog sjaja. Oko devedeset stepeni sa strane, kraj pilotske ploe, nalazila se grupa ta mnih obrisa koji su stajali ili kleali. Na pozadini blistavog purpurnog sjaja fot osfere mogli su da se razaberu samo obrisi. Od onih oko komandnog polo aja odvajale su se dve senke. Kulina visoka, vi tka prilika stajala je malo sa strane, pokazujui napred, ka visokom, magliastom lu ku koji je visio preko Take. Luk je polako rastao, vidljivo se pribli avajui. Druga prepoznatljiva senka odvojila se od grupe i poela da se u trzajima pribli ava D ekobu i in enjeru. Bila je zaokrugjena pri vrhu i ira nego u podno ju. "Eno gde se mo e sakriti projektor!" Donaldson je bradom pokazao ka masivn oj, vornovatoj prilici koja im se primicala zanjihanim, izuvijanim pokretima. " ta, Fejgin?" D ekob je aputao. Ne zato to to ne to znai, jer Kantenov sluh je bio odlian. "Mo ra da se alite! Pa on je bio na samo dva poniranja!" "Jeste", razmi ljao je naglas Donaldson. "Ipak, sve te grane i ostalo... r adije bih pretresao Bubakubov prljav ve nego da tamo tra im krijumarenu robu." D ekobu se za trenutak uinilo da u glasu glavnog in enjera razabire grozu. Po gledao ga je, ali ovaj je imao neprozirno lice. Ve to je samo po sebi bilo udo za Donaldsona. Nemogue da je jo bio i duhovit. Obojica su ustala da pozdrave Fejgina. Kanten je odgovorio vedrim zvi danj em, niim ne pokazujui da je uo maloprea nji razgovor. "Komandant Helen deSilva izrazila je mi ljenje da su vremenski uslovi izne naujue pogodni. Rekla je da e nam to biti od velike pomoi u re avanju izvesnih heliolo k ih problema koji nisu u vezi sa Sunevim Duhovima. Dotina merenja vrlo e kratko traj ati. Mnogo manje od vremena koje emo pri tedeti pod ovako izvrsnim uslovima. Drugim reima, prijatelji, imate oko dvadeset minuta da se pripremite." Donaldson je zazvi dao. Pozvao je D ekoba i obojica su se dala na posao oko lasera, privr ujui ga i proveravajui projekcione trake. Nekoliko metara od njih, dr Martini je prekopavala po svemirskom sanduku u potrazi za nekim deliem aparature. Ve je imala na glavi psi kacigu i D ekobu se ui nilo da uje njen tihi glas. "Prokletstvo, ovog puta ete razgovarati sa mnom!" 22. DELEGACIJA "Reporter bi pitao 'Kakva im je svrha, tim stvorenjima svetlosti?' Ali b olje bi bilo da pita 'Kakva je svrha oveka?' Je li nam posao da pu emo na metaforiki

m kolenima, da ne obraamo pa nju na bol, brade podignute u detinjastom ponosu, i da govorimo itavom svemiru: 'Pogledajte me! Ja sam ovek! Pu em tamo gde drugi hodaju! Ali zar nije divno to mogu svuda da pu em?' Prilagodljivost, glavni argument Neoliana, jeste 'specijalizacija' oveka. Ne mo e da tri brzo kao jaguar, ali ume da tri. Ne mo e da pliva kao vidra, ali ume da pliva. Nema o tre oi kao soko, niti mo e da uva hranu pod obrazima. Zato mora da ve ba vid i da stvara aparate od delia izmuene zemlje; ne samo da bi video, nego i da bi prestigao maku u tranju i vidru u plivanju. Mo e da hoda preko arktike pustare, da p liva tropskim rekama, da se penje na drvee, a potom, na kraju putovanja, da sagra di udoban hotel. Tu e se urediti, pa e se za veerom hvalisati pred prijateljima ta j e sve postigao. Pa ipak, tokom itavog zabele enog vremena, na junak je bio nezadovoljan. eznu o je da sazna gde mu je mesto u svetu. Glasno je vikao. Zahtevao je da zna za to j e tu! Zvezdani svemir samo se nasme io na njegova pitanja u dubokom i dvosmislenom utanju. eznuo je za svrhom. Po to je nije dobio, okrenuo je gnev protiv okolnih bia. Specijalisti oko njega znali su svoju ulogu i mrzeo ih je zbog toga. Postali su njegovi robovi, njegove fabrike belanevina. Postali su rtve njegovog genocidnog b esa. 'Prilagodljivost' je uskoro znaila da nam nije potreban niko drugi. Vrste iji su potomci mogli jednog dana da postanu veliki pretvorile su se u pra inu u ho lokaustu ovekove sebinosti. Samo je ogromna srea pomogla da postanemo ekolo ki orijentisani neporedno p re Kontakta... ime smo izbegli da nam se na glave srui pravedni gnev starijih. Ipa k, da li je to bila srea? Je li sluajnost to to su se D on Muir i njegovi sledbenici pojavili ubrzo posle prvih potvrenih 'vienja'? Dok va reporter le i ovde u mehuru, okru en varljivom ru iastom izmaglicom, pita se da li je mo da svrha oveka da bude primer. Koji god poetni greh odveo na e Pokrovi telje, u davna vremena, sada se pretvorio u komediju. Treba se nadati da su na i susedi poueni koliko i zabavljeni dok nas gledaj u kako pu emo unaokolo, zijajui u udu, a esto i gaenju, na one koji su otelovljeno isp unjenje bez htenja."

Pjer Larok skinuo je prst sa dugmeta za smimanje i namr tio se. Ne, taj po slednji deo nee valjati. Zvui gotovo ogoreno. Vi e cviljenja nego ui. Zapravo, sve e mo ati da preradi. Ima premalo spontanosti. Reenice su zvuale prete ko. Otpio je gutljaj iz likviboce u levoj ruci, a potom poeo da odsutno gladi brkove. Pred njim se blistavo stado zanjihanih prstenova polako izdizalo kako s e brod ispravljao. Manevar je bio br i nego to je oekivao. Sada vi e nema vremena za r azglabanja o sudbini oveanstva. To, uostalom, mo e da radi svakog dana. Ali ovo, ovo je bilo izuzetno. Ponovo je pritisnuo dugme i podigao mikrofon. "Bele ka za prepravku", rekao je. "Vi e ironije i vi e o prednostima izvesnih oblika specijalizacije. Takoe pomenuti Timbrime... koji su mnogo prilagodljiviji no to emo mi ikada postati. Neka bude kratko, sa naglaskom na ishodu, ako uestvuje i tavo oveanstvo." Stado se do maloas sastojalo od malih prstenova na pedeset i vi e kilometar a udaljenosti. Sada se pojavila glavna grupacija, zajedno sa srebrnastim svetlom fotosfere. Najbli i prsten pretvorio se u blistavo, rotirajue, plavo-zeleno udovi te. Du ivice brzo su mu se me ale i menjale tanke plave linije, nalik na mre u ara u merm eru. Svuda oko njega blistao je beli oreol. Larok je uzdahnuo. Ovo e biti njegov najvei zadatak. Kada holoslike ovih s tvorenja budu emitovane, svi e, ak i njegov impanza-batler, eleti da procene jesu li mu rei tane. Ipak, oseao je upravo suprotno od onoga to je eleo da oni oseaju. to je rod dublje zalazio u Sunce, postajao je sve odvojeniji. Kao da se ni ta od svega o voga nije de avalo. Stvorenja uop te nisu izgledala stvarna. Osim toga, priznao je u sebi, bio je prepadnut. "Oni su biseri svetlosti, nanizani na ogrlice plamsavog smaragda. Ako je ovuda nekada pro la neka galaktinska galija i ostavila svoje blago na ovim paperj astim, plamenim grebenima, njeni dragulji su sada bezbedni. Neiskvareni vremenom

blistaju. Nikakav lovac ih nee odneti u vrei. Oni poriu logiku, jer ne bi trebalo da su tu. Poriu i istoriju, jer niko i h se ne sea. Poriu mo na ih instrumenata, pa ak i instrumentata Galaktinaca, koji su s tariji od nas. Smireni kao Tom Bombadil, ne obraaju pa nju na protok kiseonika i vodonika i njihovo neprekidno kav enje i uzimaju energiju iz najstalnijeg izvora. Da li se seaju... da li su bili meu Praocima, u vreme kada je Galaksija bi la nova? Nadamo se da emo ih pitati, ali za sada oni zadr avaju svoja znanja za seb e." D ekob je podigao pogled sa posla kada se stado ponovo pojavilo na vidiku. Prizor je manje delovao na njega nego na prvom putovanju. Da bi opet iskusio os eanja koja je do iveo tokom prvog poniranja, morao bi da vidi ne to drugo prvi put. A da bi video ne to bar pribli no tako velianstveno, morao bi da poe na Skok. To je jedna od lo ih strana kad su ti preci majmuni. Ipak, D ekob bi mogao da provede sate posmatrajui ljupke are koje su stvaral i prstenovi. A povremeno je po nekoliko minuta, kada bi se setio znaenja onoga to gleda, bivao ponovo obuzet divljenjem. Kompjuterska ploa koju je dr ao u krilu bila je prekrivena pominom arom izuvi janih i ukr tenih linija, izofota Duha koga su videli pre jednog sata. Nisu imali pravi kontakt. Jedan usamljeni Solarijanac uhvaen je na prepad kada se brod pojavio iza gustog pramena niti kraj ivice stada. Udaljio se od njih, a potom sumnjiavo zastao nekoliko kilometara dalje. K omandant deSilva naredila je da se brod okrene tako da Donaldsonov parametarski laser bude uperen ka lepr avom biu. Duh je isprva ustuknuo. Donaldson je gunao i psovao dok je pode avao laser, kako bi preneo razliite modulacije D ekobovih traka za kontakt. Potom je bie reagovalo. Nekakvi (pipci? krila?) pojavili su se iz sredi ta kada se ukoilo. Poelo je da se talasa u raznim bojama. Potom je nestalo u blesku smaragdno zelene boje. D ekob je prouavao kompjuterske zapise te reakcije. Solarijanac je stajao t ako da su kamere na ivici imale dobar pogled. Najraniji snimci su pokazivali da je deo njegovog talasanja usklaen sa bas-sekcijom kitovske pesme. D ekob je sada po ku avao da utvrdi da li slo ena slika koju je emitovao pre odlaska mo da mo e da se rast umai kao odgovor. Zavr io je pisanje analitikog programa koji je eleo da kompjuter izvede. Tre balo je tra iti varijacije na temu kitovske pesme i ritma na tri nivoa - boja, vre me i svetlost na povr ini Duha. Ako nae i ta odreeno, moi e da uspostavi kompjutersku ve zu u stvarnom vremenu tokom sledeeg susreta. Naravno, ako sledeeg susreta bude. Kitovska pesma bila je samo uvod u niz skala i matematikih nizova koje je D ekob nameravao da po alje. Ali Duh se nije zadr a o dovoljno dugo da 'odslu a' ostatak. Odlo io je kompjutersku plou i spustio naslon stolice, kako bi mogao da bez pokretanja glave posmatra najbli e prstenove. Jedan par se polako rotirao pod ugl om od etrdeset pet stepeni u odnosu na palubu. 'Njihanje' krofnastih stvorenja oito je bilo slo enije nego to je isprva sma trao. Precizne, brzo promenljive are koje su hitro proletale ivicom predstavljale su ne to nalik na njihovu minku. Kada su se dva prstena dodirnula, tra ei bolji polo aj u magnetnom polju, nij e bilo nikakve promene. Dodirivali su se kao da se uop te ne okreu. Trzaji i udari postali su sna niji dok je brod prilazio stadu. Helen deSil va smatrala je da je to zbog laganog ga enja aktivnog podruja. Magnetska polja post aju sve difuznija. Na sedi te kraj D ekoba se spustio Kula, pri tom glasno kljocnuv i zubima. D ekob je polako poinjao da raspoznaje ritmove Kulinih zuba u raznim situacijama. Treba lo mu je dosta vremena da shvati kako je to deo normalnog pona anja Pringa, kao iz razi lica kod ljudskih bia. "Mogu li tu da ednem, D ekobe?" upitao je Kula. "Ovo mi je prva prilika da ti e ahvalim a aradnju, dole na Merkuru." "Ne mora da se zahvaljuje , Kula. Pristanak na dvogodi nje utanje sasvim je um eren za ovakav incident. Uostalom, kada je komandant deSilva dobila nareenja sa Z

, jo

emlje, bilo je prilino jasno da niko nee krenuti kui dok ne potpi e." "Ipak, imao i puno pravo da ka e vima, itavoj Galak iji. Biblioteki In titut po en je Bubakubovim delovanjem. Vrlo je lepo od tebe, koji i otkrio njegovu... gre ku , to i pri tao na u dr avanje i pu tio ih da e oporave." " ta e Institut uiniti... sem to e kazniti Bubakuba?" Kula je otpio gutljaj iz svoje veite likviboce. Oi su mu sijale. "Verovatno e otka ati dugove emlje i na neko vreme vam be platno dati u luge Ogr anka. Vreme e biti du e ako Konfederacija pri tane na du e razdoblje utanja. Ne mogu da dovoljno i ra im koliko oni ele da i begnu kandal. O im toga, verovatno e i ti dobiti nagradu." "Ja?" D ekoba su podi li trnci. Za 'primitivnog' Zemljanina, gotovo svaka na grada koji bi Galaktinci re ili da daju predstavljala bi arobnu lampu. Jedva je mog ao da poveruje sopstvenim u ima. "Da, iako e verovatno biti i malo gorine to ni i adr ao voja otkria u u em krug liina njihove dare ljivo ti verovatno e biti obrnuto srazmerna irini objavljivanja Buba kubovog sluaja." "Oh, razumem." Mehur od sapunice je pukao. Jedno je kada dobije znak zahv alnosti od 'sila nemerljivih', a sasvim je drugo kada ti ponude mito. Iako e nagr ada verovatno biti jednako vredna. Zapravo, bie i vrednija. Hoe li? Nijedan vanzemaljac ne razmi lja na isti nain kao ljudi. Direktori B ibliotekog Instituta predstavljali su zagonetku. Jedino to je sigurno zano jeste d a ne ele lo u reklamu. Pitao se da li Kula govori zvanino ili naprosto pretpostavlja ta e se dalje dogaati. Pring se iznenada okrenuo i pogledao ka stadu. Oi su mu sinule, a iza deb elih usna doprlo je ne to nalik na zujanje. Izvukao je mikrofon iz proreza pored s edi ta. "I vini, D ekobe. Mi lim da am ne to video. Moram da i ve tim komandanta." Kula je ne to rekao u mikrofon, ne pomerajui pogled sa take oko trideset ste peni desno od njih i dvadeset pet stepeni gore. D ekob je pogledao tamo, ai nije v ideo ni ta. uo je tiho mrmljanje Heleninog glasa u prostoru oko uzglavlja Kuline st olice. Potom je brod poeo da se okree. D ekob je proverio kompjutersku plou. Rezultati su bili spremni. Prethodni susret nije dao nikakav prepoznatljiv odgovor. Morae da ponove raniji postupak. "Razumnjaci", odjeknuo je Helenin glas iz interkoma. "Pring Kula je pono vo primetio ne to. Molim da zauzmete mesta." Kula je kljocao zubima. D ekob je podigao pogled. Na oko etrdeset pet steneni, tik iza oblija najbli eg prstena, poela je da ra ste sitna, svetlucava taka. Plavo svetlo je raslo, pribli avajui se, sve dok nisu mo gli da razaberu pet nejednakih, bilateralno simetrinih nastavaka na njoj. Brzo se pomerila, a potom se zaustavila. Nad njima se nadnosio Sunev Duh, tip dva, opona ajui ljudski oblik. Hromosfe ra je crveno prosijavala kroz neravne otvore oiju i usta. Niko nije ni poku ao da dovede ivicu broda u liniju sa kamerama na boku. V erovatno bi bilo uzaludno, a osim toga, sada su imali parametarski laser. Rekao je Donaldsonu da nastavi sa emitovanjem prve trake za kontakt, od mesta gde se poslednji kontakt prekinuo. In enjer je podigao mikrofon. "Molim da svi stave naoare. Sada emo ukljuiti laser." I sam je stavio naoare , a potom se osvrnuo da proveri jesu li ga svi poslu ali (Kula je bio izuzet; vero vali su mu na re da nije u opasnosti). Potom je okrenuo prekida. ak i kroz naoare D ekob je video slabi sjaj na unutra njoj povr ini zida kada je zrak krenuo ka Duhu. Pitao se da li e ovekolika prilika biti spremnija za saradnj u od ranijeg, 'prirodnog' oblika. Po svemu to je znao, to je moglo biti isto bie. Mo da je prethodno bilo oti lo 'da se na minka' za ovo pojavljivanje. Duh je smireno lebdeo dok je zrak komunikacionog lasera sijao pravo kroz njega. D ekob je uo kako, malo dalje od njega, dr Martini tiho proklinje. "Lo e, lo e, lo e!" siktala je. Zbog psi-kacige i naoara videli su joj se samo nos i brada. "Ima neega, ali nije tamo. Prokletstvo! ta je, do avola, sa ovom napra vom?" Privienje se iznenada razlilo, kao leptir zdrobljen o povr inu broda. Crte

'lica' razmazale su se u dugake, uske pruge ukaste tame. Ruke i telo irili su se sve dok se bie nije pretvorilo u iskrzanu pravougaonu traku plavila preko deset step eni neba. Preko povr ine poele su da se pojavljuju zelene iskre. Okupljale su se, m e ale i sijale, a potom su poele da zadobijaju stalni oblik. "Blagi zlatni Bo e na nebesima", promrmljao je Donaldson. Odnekud blizu zauo se Fejginov zvi duk, tih i drhtav. Kula je poeo da cvokoe. Solarijanac je itavom du inom bio pokriven blistavo zelenim latininim slovim a. Pisalo je: ODMAH ODLAZITE. NEMOJTE SE VRAATI. D ekob je stegao doruja stolice. Uprkos zvunim efektima Itija i promuklog lj udskog disanja, ti ina je bila nepodno ljiva. "Mili!" Iz sve snage se trudio da ne vie. "Da li hvata ne to?" Dr Martini je zastenjala. "Da... NE! Hvatam ne to, ali to nema smisla! Nije u korelaciji!" "Pa, poku aj da po alje pitanja! Pitaj da li prima tvoje psi zraenje!" Klimnula je glavom i pritisla lice dlanovima, usredsreujui se. Slova nad njima su se smesta izmenila. USREDSREDI SE. GOVORI GLASNO DA SE USMERI . D ekob je bio o amuen. Duboko u sebi oseao je da njegova druga polovina u asnuto dr e. Gospodina Hajda u asava ono to ne razume. "Pitaj za to hoe da govori sa nama tek sada." Dr Martini je polako, glasno ponovila pitanje. PESNIK. ON E GOVORITI ZA NAS. ON JE OVDE. "Ne, ne mogu!" kriknuo je Larok. D ekob se brzo okrenuo i video malog novi nara, sklupanog i u asnutog pored ma ina za hranu. ON E GOVORITI ZA NAS. Zelena slova su blistala. "Doktore Martini", pozvala je Helen deSilva. "Pitajte Solarijanca za to ne smemo da se vratimo." Posle kratke pauze, slova su ponovo zasijala. ELIMO POVUENOST. MOLIMO, ODLAZITE. "A ako se vratimo? ta onda?" upitao je Donaldson. Dr Martini je mrano pono vila pitanje. NI TA. NEETE NAS VIDETI. MO DA NA E MLADE, NA E STADO. NAS NE. To obja njava dva tipa Solarijanaca, pomislio je D ekob. 'Normalni' oblik mo ra da je mlad, pa dobija jednostavne poslove kao to je uvanje prstenova. A gde ond a ive odrasli? Kakvu kulturu imaju? Kako stvorenja nainjena od jonizovane plazme m ogu da komuniciraju sa vodenim ljudskim biima? Pretnja je zabolela D ekoba. Ako ele, odrasli mogu da izbegavaju Sunev brod, ak i itavu flotu Sunevih brodova, jednako la ko kao to bi orao izbegavao balon. Ako sada prekinu kontakt, ljudi ih vi e nikada n ee navesti da ga obnove. "Molim va ", oglasio se Kula. "Pitajte da li ih je Bubakub uvredio." Pring ove oi su grozniavo blistale, a cvokotanje se nastavljalo, prigu eno, izmeu izgovoren ih rei. BUBAKUB NE ZNAI NI TA. BEZNAAJAN. SAMO IDITE. Solarijanac je poeo da bledi. Iskrzani pravougaonik se smanjivao dok se p olako udaljavao. "ekaj!" D ekob je ustao. Pru io je ruku, grabei u prazno. "Nemojte nas iskljuiti! Mi smo vam najbli i susedi! Samo elimo da delimo sa vama! Barem nam recite ko ste!" Slika je postala nejasna zbog daljine. Pramen tamnijeg gasa je nai ao i za klonio Solarijanca, ali tek po to su proitali poslednju poruku. Okru en gomilom 'mlad ih', odrasli je ponovio jednu od ranijih reenica. PESNIK GOVORI ZA NAS. OSMI DEO U drevna vremena, dvojica letaa stvorili su sebi krila. Dedal je bezbedno leteo na srednjoj visini i bio je dostojno pozdravljen po sletanju. Ikar je pol

eteo uvis, ka Suncu, sve dok se nije otopio vosak koji mu je dr ao krila i let se zavr io propa u... Klasini pisci nam ka u, naravno, da je to bilo samo 'produciranje'; a li ja vi e volim da o njemu mislim kao o oveku koji je izneo na svetlost dana ozbil jnu konstrukcionu gre ku u vazduhoplovima svog vremena. Ser Artur Edington, Zvezde i atomi, Oxford University Press, 1927, str. 41 23. POBUENO STANJE Pjer Larok je sedeo leima oslonjen o kupolu. Obgrlio je kolena i tupo zur io u palubu. Pitao se, obuzet jadom, hoe li mu Mili dati dovoljno jaku injekciju da potraje dok Sunev brod izie iz hromosfere. Na nesreu, to se ne bi slagalo sa njegovom novom ulogom proroka. Stresao se. Tokom itave karijere nije shvatio koliko je dobro kad samo komentari e , a ne mor a da uobliava dogaaje. Solarijanci mu nisu podarili blagoslov, nego prokletstvo. Tupo se pitao da li ga je stvorenje izabralo iz ironije... kao alu. Ili j e nekako usadilo rei duboko u njega, pa e se pojaviti kada stignu na Zemlju, da ga okiraju i dovedu u nepriliku? Ili bi samo trebalo da objavljujem svoje mi ljenje, kao i do sada? Tu no se zanjihao. Jedno je kada namee svoje zamise drugima zbog snage linosti. Sasvim je dr ugo obraati se svetu umotan u proroki pla t. Ostali su se okupili oko komandnog mesta, raspravljajui o narednom koraku . uo ih je kako govore i po eleo da odu. Ne podi ui pogled, osetio je kada su se okren uli i zagledali se u njega. Larok je po eleo da umre. "Ja mislim da treba da ga ucmekamo", predlo io je Donaldson. Sada mu se ja sno oseao neobian naglasak. D ekob, koji je slu ao malo dalje, po eleo je da moda predaki h jezika nikada nije nastupila. "Nee biti kraja nevoljama koje e on izazivati kada stigne na Zemlju", objasnio je in enjer. Dr Martini se ugrizla za usnu. "Ne, to ne bi valjalo. Bolje da tra imo upu tstva sa Zemlje, im stignemo na Hermes. Federalci e mo da re iti da ga prisilno izdvoj e, ali ne verujem da bi iko smeo da ga stvarno odstrani." "udi me da tako reagujete na njegov predlog", rekao je D ekob. "ovek bi pomi slio da ete se zgroziti." Slegnula je ramenima. "Do sada vam je verovatno ve svima jasno da pripada m manjini u Skup tini Konfederacije. Piter mi je prijatelj, ali ako smatram da moj a du nost prema Zemlji zahteva da ga uklonim, uiniu to." Izgledala je mrano. D ekob nije bio previ e iznenaen. Iako je glavni in enjer osetio potrebu da fol ira nekakav strani naglasak kako bi prebrodio okove poslednjeg sata, mnogi ostali su odbacili sva pretvaranja. Dr Martini je bila voljna da razmi lja o nezamislivo m. Malo dalje od njih, Larok se uop te nije pretvarao - bio je prepadnut i polako se njihao, oito nesvestan njihovog prisustva. Donaldson je polako podigao ka iprst. "Jeste li primetili da Solarijanac nije rekao ba ni ta o zraku sa porukom? Pro ao je pravo kroz njega, a to kao da mu nije smetalo. A ranije je onaj drugi Du h..." "Mladi." "Mladi Duh je itekako reagovao." D ekob je poe ao uvo. "Tajnama nema kraja. Za to odraslo stvorenje neprekidno i zbegava da se izravna sa na im ivinim instrumentima? Da li ne to krije? emu svi oni pr etei pokreti na prethodnim poniranjima, kada se vidi da je bio sposoban za razgov or jo od kako je dr Martini donela svoju psi-kacigu, pre nekoliko meseci?" "Mo da mu je va P-laser dodao neophodne elemente", slegnuo je ramenima jeda n od lanova posade, istonjaki d entlmen po imenu en, koga je D ekob sreo samo na poetku oniranja. "Alternativna hipoteza glasi da je ekao da govori sa nekim ko ima prist ojan status." Dr Martini je mrknula. "Po toj teoriji smo radili na poslednjem poniranju i nije vredelo. Bubak ub je la irao kontakt, a Fejgin, uprkos svih svojih nadarenosti, nije uspeo... oh,

mislite na Pitera..." Ti ina je postala gusta kao testo. "D ekobe, ba bih voleo da smo na li projektor", mrano se iscerio Donaldson. "T o bi nam re ilo sve probleme." D ekob je uzvratio kiselim osmehom. "Deux ex machina, efe? Ma hajde, sigurn o zna da svemir ne ini posebne usluge." "Mogli bismo i da prestanemo", rekla je dr Martini. "Verovatno vi e nikada neemo videti odraslog Duha. Oni na Zemlji su od samog poetka bili skeptini prema p riama o 'ovekolikim oblicima'. To su samo tvrdnje desetak razumnjaka, uz nekoliko mutnih fotografija. Vremenom e sve biti pripisamo histeriji, uprkos mojim testovi ma." Mrano je oborila pogled. D ekob je bio svestan da Helen deSilva stoji tik do njega. Bila je neobino u tljiva otkako ih je sazvala pre nekoliko minuta. "Pa, barem ovog puta nije u opasnosti sam 'Ponira u Sunce'", rekao je D eko b. "Heliolo ka istra ivanja mogu da se nastave, kao i prouavanja magnetivorskih stada . Solarijanac je rekao da nam nee smetati." "To da", dodao je Donaldson. "A ta e raditi on?" pokazao je prstom na Laro ka.

"Moramo odluiti ta da radimo. Sada lebdimo pri dnu krda. Da idemo gore i j o nju kamo? Mo da se Solarijaci meusobno razlikuju koliko i ljudi. Mo da smo sreli nekog d angrizavog", predlo io je D ekob. "Na to nisam mislila", rekla je dr Martini. "Hajde da prebacimo parametarski laser na automatiku i da dodamo komunik acionoj traci deo sa iframa engleskog. Tako e zraiti po stadu dok budemo lenjo kru il i navi e, u sluaju da naiemo na nekog odraslog Solarijanca." "Ako se to i desi, nadam se da me nee isprepadati kao ovaj poslednji", pr omrmljao je Donaldson. Helen deSilva trljala je ramena kao da je trese groznica. "Ima li jo neko da doda ne to 'u etiri oka'? U tom sluaju, zakljuujem meuljudsko savetovanje nareenjem da se ne preduzimaju nikakve akcije protiv gospodina Laroka. Samo ga dr ite na ok u. Sastanak je zavr en. Razmi ljajte ta da radimo dalje. Neka neko zamoli Fejgin a i Kulu da nam se pridru e u centru za osve enje za dvadeset minuta. To je sve." D ekob je osetio ruku na mi ici. Kraj njega je stajala Helen. "Jesi li dobro?" upitao je. "Da... sasvim." Neubedljivo se nasme ila. "Samo sam... D ekobe, hoe li da doe u moju kancelariju, molim te?" "Naravno... posle tebe." Helen je odmahnula glavom. Zarila je prste u njegovu mi icu i povukla ga z a sobom, brzim koracima, prema kupoli i udubljenju veliine plakara koje je slu ilo kao kapetanska kabina. Kada su se na li unutra, ra istila je deo maleckog pisaeg stola i dala mu znak da sedne. Potom je zatvorila vrata i skljokala se na njih. "Oh, bo e", uzdahnula je. "Helen..." D ekob je po ao ka njoj, ali se zaustavio. Zagledala se u njega o nim plavim oima. "D ekobe." Oito je ulagala ogroman napor da se smiri. "Mo e li mi uiniti uslugu u nekoliko narednih minuta, a da posle uti o tome? Ne mogu ti rei ta je u pitanju d ok ne pristane ." Nemo ga je preklinjala pogledom. D ekob nije morao da razmi lja. "Naravno, Helen. Tra i ta god hoe . Samo mi reci t ..." "Onda me, molim te, samo zagrli." Glas joj se pretvorio u jecaj. Po la je ka njemu, ruku zgrenih pred sobom. Nem od iznenaenja, D ekob ju je obgrlio i vrsto st egao. Polako ju je njihao tamo-amo dok joj je telo sna no drhtalo. " ... sve e biti do bro..." izgovarao je besmislene ute ne rei. Oseao je njenu kosu na obrazu, a njen mi ris kao da je je ispunio sobicu. Vrtelo mu se u glavi. Neko vreme su utke stajali. Polako mu je spustila glavu na rame. Potom su drhtaji prestali. Telo joj se postepeno opustilo. Jednom rukom gladio joj je napete mi ie na leima i ovi su se opu tali jedan po jedan.

D ekob se pitao ko kome ini uslugu. Samo Beskrajon zna kada se poslednji pu t oseao tako smireno i sabrano. Dirnulo ga je to mu toliko veruje. tavi e, bio je srean. Negde u njemu neko je kripao zubima zbog toga, ali nije ga slu ao. To to je upravo radio inilo mu se prirodnijim od disanja. Posle nekoliko trenutaka Helen je podigla glavu. Kada je progovorila, gl as joj je bio promukao.

"Nikada u ivotu nisam bila ovako upla ena", rekla je. " elim da shvati da nisa m morala ovako. Mogla sam da izigravam Gvozdenu Ledi do kraja poniranja... ali b io si tu, na raspolaganju... morala sam. Izvini." Primetio je da nije ni poku ala da se udalji. I dalje ju je dr ao u zagrljaj u. "Nema problema", tiho je odgovorio. "Jednom u ti ispriati koliko mi je to prijalo. Ne brini zbog straha. Gotovo sam iskoio iz ko e kada sam video ona slova. Razoznalost i neosetljivost jesu moji odbrambeni mehanizmi. Videla si kako ostal i reaguju. Ti samo ima veu odgovornost, to je sve." Nije mu odgovorila. Podigla mu je ruke na ramena, ne odmiui se od njega. "U svakom sluaju", nastavio je, gladei joj razletele pramenove kose, "mora da si tokom svojih Skokova bivala i upla enija." Helen se ukoila i odgurnula se od njega. "Gospodine Demva, vi ste nepodno ljivi! Vi i va e neprestano pominjanje moji h Skokova! Za to mislite da sam ikada bila ovako upla ena?! ta mislite, koliko mi je godina?" D ekob se nasme io. Nije se dovoljno odgurnula da se izvue iz njegovih ruku. Oito jo nije elela da se razdvoje. "Pa, po teoriji relativnosti..." poeo je. "Ko i a relativnost! Imam dvadeset pet godina! Mo da sam videla vi e neba nego ti, ali iskusila sam mnogo manje stvarnog ivota... a moj stepen pouzdanosti ne go vori ni ta o tome kako se oseam iznutra! Stra no je kad mora da bude savr en, vrst i odgo oran za ljudske ivote... barem meni, jer ti si neosetljiv, nedodirljiv, starinski kretenoidni junak, stoji tu miran kad god po eli , ba kao kapetan Belok na 'Kalipsu' kada smo naleteli na onu idiotsku la nu blokadu kod J8'leka i... i sad u biti veoma neodgovorna i narediu ti da me poljubi , po to to izgleda ne bi sam uinio!" Izazivaki ga je pogledala. Kada se D ekob nasmejao i privukao je, za trenut ak se oduprla. Potom mu je obavila ruke oko vrata i pritisla usne na njegove. D ekob je osetio da je ponovo zadrhtala, ali ovo je bilo drugaije. Bilo je te ko rei po emu, jer bio je prezauzet. Oaravajue prezauzet. Iznenada, u naletu bola, shvatio je koliko je vremena pro lo od... dve pre duge godine. Oterao je tu misao. Tanja je mrtva, a Helen je predivno, udesno iva. v r e ju je zagrlio i odgovorio na njenu strast jedinim moguim nainom. "Izvrsna terapija, doktore", zaikavala ga je dok je poku avao da sredi ra upan u kosu. "Oseam se prosto sjajno, iako priznajem da ti izgleda kao da si uravo iza ao iz centrifuge." " ta je... uf, ta je 'centrifuga'? Nije va no, nisu mi potrenba obja njenja tvo jih anahronizama. Pogledaj se samo! Ponosna si to se oseam kao istopljena pa izuvi jana elina ipka!" "Aha." D ekob nije uspeo da prikrije osmeh. "Umukni i po tuj starije od sebe. Kolik o jo vremena imamo?" Helen je pogledala prsten. "Oko dva minuta. Prokleto nezgodno vreme za s astanak. Taman si poeo da biva zanimljiv. Ko ga je, do avola, sazvao u tako neprikl adno vreme?" "Ti." "A, da. Jesam. Sledei put u ti dati barem pola sata, pa emo podrobnije istr a iti stvari." D ekob je nesigurno klimnuo glavom. Bilo je te ko rei, ponekad, kada se ova en a ali. Pre no to je otkljuala vrata, Helen se ozbiljno nagla da ga poljubi. "Hvala ti, D ekobe."

Pogladio ju je po obrazu. Za trenutak se naslonila na njega. Kada je pov ukao ruku, nije imalo ta da se ka e. Helen je otvorila vrata i provirila. Na vidiku nije bilo nikoga osim pil ota. Mora da su se ostali okupili oko centra za osve enje, oekujui sastanak. "Hajdemo", rekla je. "Mogla bih da pojedem konja!" D ekob se stresao. Ako e se zbli iti sa Helen, morae biti spreman za njene nev erovatne izraze. Ni manje ni vi e nego konja! Ipak je zaostao korak iza nje, kako bi je gledao dok hoda. Bilo je to ta ko uznemirujue da nije ni primetio kako je kraj broda projurio prsten u punoj brz ini, bokova usplamsalih kao zvezde i okru en oreolom belim i blistavim kao paperje na grudima gugutke.

24. SPONTANO ZRAENJE Kada su se pridru ili ostalima, Kula je upravo izvlaio likvibocu iz Fejgino vog li a. Jedna ruka mu je jo bila u Kantenovim granama. Drugom je dr ao svoju likvibo cu. "Dobro do li", zapevu io je Fejgin. "Pring Kula mi upravo poma e da konzumiram hranljive materije. Bojim se da je pri tom zanemario svoju ishranu." "Ni ta tra no, er", odgovorio je Kula. Polako je povukao bocu napolje. D ekob je stao iza Pringa, kako bi mogao da gleda. Ovo je bila prilika da naui ne to o Fejginovoj grai. Kanten mu je jednom rekao da njegova rasa nema tabue n i stid, pa mu sigurno nee smetati ako D ekob zaviri kraj Kuline ruke i vidi kakvu v rstu usta ima polubiljni vanzemaljac. Bio je pognut i zagledan kada je Kula naglo zakoraio unazad, izvukav i likv ibocu. Njegov lakat bolno se sudario sa D ekobovom obrvom, poslav i ga na pod. Kula je glasno zacvokotao. Likviboce su mu ispale iz naglo opu tenih ruku. Helen je jedva prigu ila nalet smeha. D ekob je urno ustao. Kad je prostrelio Helen pogledom tipa 'osvetiu se ja tebi', samo se jo jae zagrcnula. "Nije va no, Kula", rekao je. "Nema nikakve tete. Krivica je moja. Ionako i mam rezervno oko." Odupro se elji da protrlja bolno mesto. Kula ga je gledao blistavim oima. Cvokotanje se uti alo. "Veoma i ljuba an, prijatelju D ekobe", konano je rekao. "U uobiajenom odno u pok rovitelja i tienika, ja am kriv bog nemarno ti. ahvaljujem to i mi opro tio." "Koje ta, prijatelju." D ekob je pokretom ruke zavr io razgovor. Zapravo, oseao je da mu raste ozbiljna voruga. Ipak, vajalo bi promeniti temu da bi po tedeo Kulu daljih neprijatnosti. "Kad smo ve kod rezervnih oiju, proitao sam da je tvoja vrsta, kao i veina n a Pringu, imala samo jedno oko pre no to su Pile do li i poeli genetski program." "Je te, D ekobe. Pile u nam dale dva oka i e tet kih ra loga. Veina dvono aca u Ga ima i dva oka. Ni u eleli da na ... avitlavaju druge mlade ra e." D ekob se namr tio. Bilo je tu neeg... znao je da je gospodin Hajd to ve shvat io ali uti, jo naduren. Prokletstvo, pa to je moja podsvest! Ne vredi. No, dobro. "Ali, Kula, takoe sam proitao da je tvoja rasa ivela na drveu... da je bila brahijalna, ako se dobro seam..." " ta to znai?" apnuo je Donaldson deSilvi. "Znai da su se prebacivali sa gran e na granu", odgovorila je. "A sad tiho!" "...ali ako su imali samo jedno oko, kako su tvoji preci mogli da procen e daljinu kako ne bi proma ili pri skoku na narednu granu?" Pre no to je zavr io reenicu, D ekob je osetio zadovoljstvo. To pitanje je kri o gospodin Hajd! Znai, mali avo nema potpunu vlast nad podsve u! Helen mu je ve inila d obro. Jedva je i mario za Kulin odgovor. "Mi lio am da na , prijatelju D ekobe. ini mi e da je komandant de ilva tokom prv poniranja obja nila kako ja imam drugaije receptore nego vi. Moje oi mogu da ra aberu i fa u, a ne amo inten itet vetlo ti." "Da." D ekob je poeo da u iva. Jedino treba da pripazi na Fejgina. Stari Kant en e ga upozoriti ako se pribli i neem na ta je Kula osetljiv. "Da, ali Suneva svetlost, naroito u umi, trebalo bi da je potpuno rasuta... i po fazama. Sada ima delfina koji koriste slian sistem svojim sonarom, pazei na

fazu i sve drugo. Ali oni stvaraju sopstvenu koherentnu fazu, ispu tajui ritmine zvu ke u okolinu." D ekob je zakoraio unazad, u ivajui u dramatinoj pauzi. Pri tom je nagazio likv ibocu koju je Kula ispustio. Nesvesno ju je podigao. "Pa, ako je oko tvojih predaka moglo jedino da razabira fazu, to im ni ta ne bi vredelo bez izvora koherentnog svetla u okolini." D ekob je osetio uzbuenje. "Prirodni laseri? Da li u va im umama postoje prirodni izvori laserskog svetla?" "Auh, ala bi to bilo zanimljivo!" primetio je Donaldson. Kula je klimnuo glavom. "Je te, D ekobe. Mi ih zovemo...", zauo se slo eni rita m kljocanja zuba, "... biljke. Neverovatno je kako i do ao do akljuka o njihovom po toja nju na o novu tako malo injenica. a lu uje e tike. Pokazau ti njihove like kad e vrati D ekob je primetio Helen kako mu se sme i, nekako posedniki. (Duboko u glavi oseao je daleku tutnjavu. Nije obratio pa nju.) "Da, voleo bih da ih vidim, Kula." Likviboca mu se lepila za ruku. U vazduhu se oseao miris nalik na tek pok o enu travu. "Evo, Kula", pru io je bocu. "Mislim da si ispustio ovo." Utom mu se ruka ukoila. Zurio je za treutak u likvibocu, a onda je prasnuo u smeh. "Mili, hodi ovamo!" povikao je. "Pogledaj ovo!" Pru io joj je bocu, pokazu jui etiketu. "3-(alfa-acetonilbenzil)-4-hidroksikumarin alkalna sme a?" Za trenutak je delovala nesigurno, a onda je zinula. "Pa to je varfarin! Znai, to je jedan od sa stojaka Kuline ishrane! Pa kako se onda stvorilo meu Dvejnovim lekovima?" D ekob se nasme io kao krivac. "Bojim se da je itav nesporazum nastao mojom k rivicom. Bio sam prilino odsutan kad sam jo na 'Bredberiju' pokupio jednu Kulinu t abletu za hranljivi rastvor. Tada sam bio toliko sanjiv da sam je potpuno zabora vio. Mora da se na la u istom d epu u koji sam kasnije strpao pilule dr Keplera. Sve zajedno je stiglo u Lerdovu laboratoriju. Bila je samo neverovatna sluajnost to je jedna od Kulinih hranljivih mater ija ista kao drevni zemljanski otrov, ali kako me je to samo vodilo u krug! Misl io sam da je to Bubakub podmetnuo Kepleru da ga uini nestabilnim, ali ta teorija mi se uop te nije dopadala." Slegnuo je ramenima. "A meni je, na primer, laknulo to je sve razja njeno!" nasmejala se dr Mart ini. "Nije mi se svialo ta ljudi misle o meni!" Otkrie je bilo sitno, ali je na neki nain razre enje jedne sitne tajne koren ito promenilo raspolo enje prisutnih. Poeli su da ivo razgovaraju. Jedino je nastupilo zati je kada je kraj njih pro ao Larok, tiho se smejui. D r Martini ga je pozvala da im se pridru i, ali on je samo odmahnuo glavom i nastav io da polako koraa obodom broda. Helen je stajala tik kraj D ekoba. Dodirnula ga je po ruci kojom je jo dr ao Kulinu likvibocu. "Kad ve govorimo o sluajnostima, jesi li pogledao malo bolje formulu Kulin e hrane?" Zastala je i podigla pogled, jer im je Kula pri ao i naklonio se. "Ako i ada avr io, D ekobe, odneo bih tu lepljivu bocu." " ta? O, naravno, Kula. ta si ono rekla, Helen?" ak i kada joj je lice bilo ozbiljno, bilo je te ko ne ostati pogoen njenom l epotom. To je poetak 'zaljubljivanja' - u poetku je te ko slu ati voljenu osobu. "...samo sam rekla da sam primetila zanimljivu sluajnost kada je dr Marti ni naglas proitala onu hemijsku formulu. Sea li se da smo ranije razgovarali o orga nskim bojama za lasere? E..." Helenin glas je nestao. D ekob je video da joj se usne pokreu, ali mogao je da razabere samo jednu re: "...kumarin..." U dubini je kljuala nevolja. Njegova kanalisana neuroza se pobunila. Gosp odin Hajd je poku avao da ga sprei da slu a Helen. Zapravo, iznenada je shvatio da mu Hajd ne poma e jo od onog razgovora na ivici palube kada je Helen nagovestila kako bi volela da njegove gene ponese ka zvezdama pri sledeem 'Kalipsovom' skoku. Hajd mrzi Helen! - shvatio je, okiran. Prva devojka koju sam upoznao, a k oja mo e da zameni ono to sam izgubio (drhtaj, nalik na migrenu, zapretio je da mu rascepi lobanju) a Hajd je mrzi! (Glavobolja je u trenutku nai la i nestala). Jo gore, taj deo njegove podsvesti odvajao se od njega. Video je sve delo ve, a nije ih pu tao na povr inu. To je naru avanje sporazuma. Nedopustivo, a on nije

imao pojma za to! "D ekobe, jesi li dobro?" Helenin glas se vratio. Zbunjeno ga je gledala. Preko njenog ramena video je Kulu, pored ma ina za hranu, kako ih posmatra. "Helen", naglo je rekao. "Slu aj, na pilotskoj ploi sam ostavio kutijicu sa pilulama. To je za glavobolju koju ponekad imam... molim te, mo e li da ih potra i ?" prineo je ruku elu i iskrivio lice. " ta... naravno." Helen mu je pomilovala ruku. " to ne poe sa mnom? Mogao bi d a prilegne . Da razgovaramo..." "Ne." Uhvatio ju je za ramena i ne no je okrenuo na pravu stranu. "Idi, mo lim te. ekau te ovde." Divlje se borio sa panikom zbog vremena koje je bilo potreb no da se udalji. "Dobro, odmah se vraam", rekla je Helen. Dok se udaljavala, D ekob je uzdah nuo od olak anja. Veina prisutnih imala je naoare za pojasom, u sluaju potrebe. Sposo bna i delotvorna, komandant deSilva svoje je ostavila na sedi tu. Kada se udaljila desetak metara, Helen je poela da se pita. D ekob nije ostavio nikakve pilule na pilotskoj ploi. Ja bih znala da jeste . Hteo je da me se otrese. Ali za to? Osvrnula se. D ekob se upravo okrenuo od aparata za hranu, dr ei u ruci prote insku kiflu. Nasme io se Mili Martini i klimnuo glavom enu, a potom je po ao kraj Fej gina da izae na otvorenu palubu. Kula je posmatrao grupu blistavim oima, stojei iza njega, blizu ulaza u gravitacionu petlju. D ekob uop te nije izgledao kao da ima glavobolju! Helen je osetila bol i zb unjenost. Pa, ako me ne eli u blizini, u redu. Pretvarau se da tra im te njegove prokl ete pilule! Taman je poela da se okree kada se, iznenada, D ekob sapleo o jedan od Fejgi novih korenova i prostro se po palubi. Proteinska kifla mu je ispala i otkotrlja la se sve do podno ja parametarskog lasera. Pre no to je stigla i ta da uini, D ekob je ustao i snebivljivo se nasme io. Po ao je da podigne hranu. Dok se saginjao, ramenom je zakaio laser. Istog asa prostoriju je preplavilo plavo svetlo. Oglasilo se zavijanje al arma. Helen je nagonski laktom pokrila oi i posegnula ka pojasu da uzme naoare. Nije ih bilo! Njeno sedi te bilo je tri metra daleko. Tano je znala gde se nalazi i gde j e glupo ostavila naoare. Okrenula se i skoila ka njima, u istom pokretu ih natakla i uspravila se. Sve je bilo pokriveno plavim takama. P-laser je rotirao, aljui zrak koji se odbijao od zakrivljene unutra nje povr ine oklopa Sunevog broda. Izmenjena ' ifra za k ontakt' je bleskala preko palube i kupole. Na podu, bizu aparata za hranu, grilo se nekoliko tela. Niko nije pri ao la seru da ga iskljui. Gde su D ekob i Donaldson? Jesu li oslepeli ve u prvom trenutku? Nekoliko obrisa kretalo se kraj ulaza u gravitacionu petlju. Pod ispreki danim, avetinjskim svetlom prepoznala je D ekoba Demvu, glavnog in enjera... i Kulu. Oni... D ekob je poku avao da vanzemaljcu prebaci vreu preko glave! Nije bilo vremena za razmi ljanje. Izmeu prekidanja tajanstvene borbe i eli minisanja mogue opasnosti po brod, Helen nije morala da bira. Potrala je ka P-lase ru, pognuta pod tanke, ukr tene niti, i i upala utika. Ble tave take svetla smesta su nestale, osim jedne kraj ulaza u petlju, uz koju je ostao i krik bola i zvuk udara. Alarmi su se iskljuili i ostalo je jedino jeanje ljudi. "Kapetane, ta je to? ta se de ava?" Pilotov glas odjekivao je iz interkoma. Helen je podigla mikrofon sa najbli eg sedi ta. "Hju", brzo je rekla. "Kakvo je stanje broda?" "Stanje normalno, ser. Srea da sam imao naoare! ta se, do avola, desilo?" "P-laser je podivljao. Nastavljamo kao i do sada. Dr i brod na putanji, je dan klik od stada. Brzo u se vratiti." Spustila je mikrofon i podigla glavu. "ene! Dubrovski!" povikala je. "Javite se!" kiljila je kroz polutamu. "Tu sam, kapetane!" Bio je to enov glas. Helen je opsovala i strgla naoare . en je bio na ulazu u petlju. Kleao je nad telom na palubi.

"To je Dubrovski", rekao je. "Mrtav je. Spr en pravo kroz oi." Dr Martini se krila iza Fejginovog debelog stabla. Kanten je tiho zazvi da o kad im je Helen urno pri la. "Jeste li vas dvoje dobro?" Fejgin se oglasio dugim tonom koji je pomalo liio na razliveno 'da'. Dr M artini je klimnula glavom, nesigurno, ali i dalje je stezala Fejgina za stablo. Naoare su joj napola spale. Helen joj ih je skinula. "Hajde, doktore. Imate pacijente." Povukla ju je za ruku. "ene! Idi u moj u kancelariju i donesi pribor za prvu pomo! Smesta!" Dr Martini je poela da ustaje, a potom se skljokala nazad, tresui glavom. Helen je za kripala zubima i povukla ruku koju je dr ala, naglo, i uspela da podigne drugu enu na noge. Dr Martini se teturala, ali je stajala. Helen ju je lako o amarila. "Probudi se, doktore! Pomoi e mi oko ovih ljudi, inae u ti saterati zube u grlo!" Uhvatila je dr Martini pod ruku i pomogla joj da pree nekoliko metara do mesta gde su le ali in enjer Donaldson i D ekob Demva. D ekob je jeknuo i prome koljio se. Helen je osetila da joj srce poigrava ka da je sklonio ruku sa lica. Opekotine su bile povr inske, i nisu ni dotakle oi. D eko b je imao naoare. Povela je dr Martini ka Donaldsonu i naterala je da sedne. Glavni in enjer bio je gadno opeen po levoj strani lica. Levo staklo naoara bilo je zdrobljeno. en je stigao trkom, nosei prvu pomo. Dr Martini je okrenula glavu od Donaldsona i zadrhtala. Potom je podigla pogled i ugledala oveka sa lekarskom ta nom. Pru ila je ruke da je uzme. "Treba li vam pomo, doktore?" upitala je Helen. Dr Martini je ra irila instrumente po palubi. Odmahnula je glavom, ne podi ui pogled. "Ne. Tiho sad." Helen je pozvala ena. "Idi, potra i Laroka i Kulu. Izvesti me kad ih nae ." Ov aj je otrao. D ekob je ponovo jeknuo i poku ao da se osloni o laktove. Helen je na la papir ni ubrus i ovla ila ga. Klekla je kraj D ekoba i povukla ga za ramena, kako bi joj s pustio glavu u krilo. Trgao se kada mu je ne no pokvasila rane. "Oh..." zajeao je i podigao ruku ka temenu. "Trebalo je da znam. Njegovi preci su se njihali po drveu. Morao je imati snagu impanze. A izgleda tako slab!" "Mo e li mi rei ta se desilo?" tiho je upitala. D ekob je zastenjao, zavlaei levu ruku ispod lea. Nekoliko puta je cimnuo. Ko nano je izvukao veliku vreu u kojoj su stajale za tine naoare. Pogledao ju je i odgur nuo. "Oseam se kao da su mi o mirglali glavu", rekao je. Poku ao je da sedne, malo se zanjihao sa rukama na glavi, a potom ih je spustio. "Kula, naravno, ne le i tu negde u nesvesti, zar ne? Nadao sam se da sam s e pretovrio u borbenu budalu po to me je o amutio, ali izgleda da sam se prosto ones vestio." "Ne znam gde je Kula", odgovorila je Helen. "A sad, ta..." Iz interkoma je odjeknuo enov glas. "Kapetane? Na ao sam Laroka. Nalazi se na dva i etrdeset stepeni. Dobro je. Zapravo, nije ni znao da se ne to de ava!" D ekob je pri ao dr Martini i upustio se u uran razgovor. Helen je ustala i p o la ka interkomu kraj aparata za hranu. "Jesi li video Kulu?" "Ne, ser, nema mu ni traga. Mora da je na donjoj strani." en je spustio g las. "Imao sam utisak da je bilo tue. Znate li ta se desilo?" "Javiu ti im saznam. U meuvremenu, idi i odmeni Hjua." D ekob joj se pridru io kraj interkoma. "Donaldson e biti dobro, ali trebae mu novo oko. Slu aj, Helen, moram da poem za Kulom. Daj mi jednog od tvojih ljudi, hoe li? A onda nas vodi odavde to br e mo e ." Naglo se okrenula. "Upravo si ubio jednog od mojih ljudi! Dubrovski je m rtav! Donaldson je slep, a sad mi tra i da po aljem jo nekog da ti pomogne da jo malo m

sirotog Kulu? Kakvo je to ludilo?" "Nisam nikoga ubio, Helen." "Videla sam te, vole trapavi! Udario si P-laser i on je podivljao! I ti si! Za to si napao Kulu?" "Helen..." D ekob se trgao. Prineo je ruku temenu. "Nemam vremena za obja nj enja. Mora nas izvui odavde. Ko zna ta e uraditi tamo dole, sad kad znamo." "Prvo objasni!" "Ovaj... namerno sam udario laser. Hteo..." Helen je nosila tako tesno krojenu uniformu da D ekob ne bi ni pomislio da ima ljubak mali revolver koji joj se stvorio u ruci. "Nastavi, D ekobe", rekla je mirnim glasom. "...Gledao me je. Znao sam, ako iim poka em da sam shvatio, sve e nas u tren utku oslepeti. Zato sam te poslao po pilule, a onda sam uzeo vreu za naoare. Oslob odio sam laser da ga zbunim... lasersko svetlo svuda unaokolo..." "Koje je ubijalo i ugro avalo moje ljude!" D ekob se pribrao. "Saslu aj me, gnjido mala." Nadneo se nad nju. "Smanjio s am intenzitet zraka! Mogao je da oslepi, ali ne i da spr i! Pa, ako mi ne veruje , onesvesti me! Ve i me! Samo nas brzo vodi odavde, pre no to nas Kula sve pobije!" "Kula..." "Njegove oi, do avola! Njegov 'hranljivi rastvor' je boja koja se koristi za lasere! On je ubio Dubrovskog koji je poku ao da pomogne meni i Donaldsonu! Lagao je za onu lasersku biljku na svojoj planeti! Pringi imaju sopstven i izvor koherentnog svetla! On je od poetka projektovao 'odrasle' Suneve Duhove! I ... Oh, Bo e!" D ekob je zamahnuo kroz vazduh. "...ako je njegov projektor dovoljno precizan da stvori la ne 'Duhove' na unutra njoj strani brodskog zida, sigurno je dobar i da se uplete u optike ulaze u kompjutere koje je projektovala Biblioteka! On je programirao kompjuter da oznai Laroka kao Uslovnjaka. A ja... ja sam bio tik kraj njega kada je programirao D efo v brod za samouni tenje! Ubacivao je nareenja sve vreme dok sam se ja divio lepim s vetlima!" Helen je ustuknula, odmahujui glavom. D ekob je po ao za njom, nadnosei se, st egnutih pesnica, ali lice mu je predstavljalo masku samooptu ivanja. "Za to je Kula uvek prvi primeivao humanoidne Duhove? Za to nijedan nije vien dok je on bio na Zemlji sa dr Keplerom? Za to nisam jo ranije razmislio o razlogu to se Kula dobrovoljno prijavio za skaniranje 'mre njae' tokom testiranja identiteta? " Rei su prebrzo nailazile. Helen se namr tila od napetosti dok je poku avala d a razmi lja. D ekob ju je preklinjue gledao. "Helen, mora mi verovati." Malo je oklevala, a potom je glasno kriknula. "Sranje!" i bacila se ka i nterkomu. "ene! Vodi nas odavde! Mani upozorenja o vezivanju pojasa, samo daj maksi malni potisak i pokreni vremensku kompresiju! Hou da vidim crno nebo pre no to dva put trepnem!" "Da, ser!" stigao je odgovor. Brod se propeo pod njima kad su kompenzaciona polja na trenutak prevlada la, pa su se i Helen i D ekob zateturali. Komandant se dr ala za interkom. "itavoj posadi, od sad pa nadalje stalno nosite naoare. Svi neka se ve u to b r e mogu. Hju, smesta se javi na ulaz u petlju!" Prstenovi na nebu poeli su da br e promiu kraj njih. Kako je koja zver padal a ispod nivoa palube, ivice bi joj jae zasijale kao da se opra ta. "Trebalo je da i ja shvatim", tu no je rekla Helen. "Umesto toga, iskljuila sam P-laser i verovatno mu time omoguila da pobegne." D ekob ju je brzo poljubio, dovoljno da joj usne uzdrhte. "Nisi znala. I ja bih na tvom mestu uinio isto. Dotakla je svoje usne i zagledala se kraj njega ka telu Dubovskog. "Posl ao si me po pilule da ne..." "Kapetane", prekinuo ih je enov glas. "Imam problema sa ukidanjem automat

lati

skog upravljanja vremenskom kompresijom. Mo e li Hju ostati da mi pomogne? Osim to ga, izgubili smo masersku vezu sa Hermesom." D ekob je slegnuo ramenima. "Prvo maserska veza da se vesti ne prenesu, po tom vremenska kompresija, zatim gravitacioni pogon, na kraju polje sile. Pretpos tavljam da e poslednji korak biti da raznese oklop, ako ostali potezi ne budu dov oljni. Trebalo bi da budu." Helen je bila kraj interkoma. "Ne mo e, ene. Hju mi je potreban odmah! Uini sam ta mo e ." Prekinula je vezu. "Idem sa tobom." "A, ne", odgovorio je. Stavio je naoare i podigao vreu sa poda. "Ako Kula stigne do treeg poteza, peeni smo, i to bukvalno. Ali ako mogu da ga zaustavim u m euvremenu, ti si jedina koja e umeti da nas izvue odavde. A sada, molim te, pozajmi mi taj pi tolj, mogao bi da mi koristi." Helen mu je predala oru je. U ovoj situaciji svaa bi bila besmislena. D ekob je bio glavni. Ona nije imala svoje zamisli. Tiho brujanje broda promenilo je ritam i pretvorilo se u tihu, nejednaku tutnjavu. Helen je odgovorila na D ekobov upitni pogled. "To je vremenska kompresija . Ve je poeo da nas usporava. Nemamo mnogo vremena i to u vi e pogleda." 25. ZATVORENO STANJE D ekob je provirio kroz prolaz, spreman da odskoi im ugleda visokog, rasklim anog vanzemaljca. Zasad je dobro. Kula nije bio u gravitacionoj petlji. Kru na putanja donjom stranom, jedina putanja, mo e biti dobro mesto za zase du. Ali D ekob se nije naroito iznenadio to Kula nije tu, i to iz dva razloga. Prvi je bio taktiki. Kulino oru je dejstvuje samo u liniji pogleda. Petlja je vrlo strmo zakrivljena, pa ljudi mogu da se pribli e na nekoliko metara, a da n e budu primeeni. Predmet baen kroz petlju prei e najvei deo puta ne smanjujui brzinu. D ekob je sada bio siguran u to. On i Hju bacili su nekoliko no eva iz brodske kuhin je pre no to su u li u petlju. Na li su ih blizu izlaza sa donje strane, u barici amo nijaka iz likviboca koje su praznili pred sobom dok su prolazili izokrenutim pro lazom. Kula je mogao da ih eka tik iza vrata, ali imao je jo jedan razlog da osta vi lea nebranjena. Preostalo im je sasvim ogranieno vreme pre no to Sunev brod doseg ne visoku orbitu. Kada stignu u slobodni svemir, ljudi e biti bezbedni od cimanja oluja hromosfere, a vrst brodski oklop odbijae dovoljno Suneve svetlosti da ih odr i u ivotu do dolaska pomoi. Tako je Kula morao da dokraji i njih i sebe to pre. D ekob je bio siguran da se Pring nalazi kraj kompjuterskog ulaza, na devedeset stepeni zdesna, koristei lasreske oi da polako reprogramira ma inu i pored za tite. Pitanje za to to radi morae da saeka. Hju je podigao no eve. Oni su im, uz vreu, nekoliko likviboca i Helenin mal i o amuiva, upotpunili naoru anje. Vrlo klasino: po to im je svima bila smrt u izgledu, jedino re enje je da se jedan ovek rtvuje, kako bi drugi dokrajio Kulu. D ekob i Hju mogu da pa ljivo podese vreme prilaska iz razliitih pravaca, kak o bi u istom trenutku iznenadili Kulu. Ili bi jedan i ao spreda, a drugi bi uperio o amuiva preko njegovog ramena. Ali nijedan plan ne bi uspeo. Njihov protivnik mo e i bukvalno da ubije ove ka im da pogleda. Za razliku od projekcija la nih 'odraslih' Duhova, koje su predst avljale stalni napor, Kulini smrtonosni zraci su odvojeni. D ekob je po eleo da se s eti koliko puta je 'opalio' tokom borbe na gornjoj strani... ili makar kojom brz inom. Mo da i nije bilo va no. Kula je imao dva oka i dva neprijatelja. Verovatno e b iti dovoljan po jedan udar iz svakog. Najgore od svega je to to nisu mogli znati hoe li Kulin holografski vid moi da ih otkrije im zakorae na pod, na osnovu odraza sa unutra njeg zida. Verovatno ne mo e da im naudi preko odraza, ali to je bila slaba uteha. Da nije bilo tako prokleto mnogo slabljenja tokom unutra njeg prelamanja z raka, mogli su poku ati da onesposobe vanzemaljca pomou P-lasera, pu tajui da preplavi itav brod, dok ljudi i Fejgin ue u gravitacionoj petlji.

D ekob je opsovao, pitajui se ta ih toliko vezuje za P-laser. Hju je kraj nj ega tiho mrmljao u zidni interkom. Potom se obratio D ekobu. "Spremni su!" rekao j e. Zahvaljujui naoarama, bili su po teeni veine bola kada je kupola planula od sv etlosti. Ipak, trebalo im je nekoliko trenutaka da obri u suze i priviknu se na sj aj. Komandant deSilva je uspela, verovatno uz pomo dr Martini, da dovue P-lase r na novi polo aj, blizu ivice gornje palube. Ako su njeni prorauni tani, zrak e udar iti o ivicu kupole na donjoj strani, tano tamo gde se nalazi ulaz u kompjuter. Na nesreu, slo enost itave figure potrebne da se stigne od take A do B, kroz uski otvor na ivici palube, znaio je da zrak verovatno nee nauditi Kuli. Ipak ga je prepao. U trenutku kada se zrak pojavio, dok je D ekob stezao k apke, uli su iznenadno kljocanje zuba i zvuk pokreta daleko zdesna. Kada mu se vid razbistrio, D ekob je ugledao liniju blistavih taaka u vazdu hu. Prolaz zraka P-lasera delovao je na tragove pra ine u vazduhu. Sreom. Tako e moi da ga izbegavaju. "Interkom na maksimumu?" brzo je upitao. Hju je podigao palac. "Dobro, idemo!" P-laser je povremeno ispu tao bleske plavo-zelenog svetla. Nadali su se da e to pobrkati odraze sa unutra njeg oklopa. Povio je kolena i odbrojao. "Jedan, dva. Sad!" D ekob je preleteo preko otvorenog prostora i pao iza masivnog aparata za snimanje na ivici palube. uo je Hjua kako se buno prizemljuje na dva aparata dalje od njega. Mahnuo mu je kada se osvrnuo. "Ovde nema nieg!" o tro je apnuo. D ekob je pogl edao iza ugla svog aparata, koristei ogledalo iz pribora za prvu pomo, koje su zam azali ma inskim uljem. Hju je imao drugo ogledalo, iz ta ne dr Martini. Kule nije bilo na vidiku. Njih dvojica mogla su da vide oko tri petine palube. Kompjuterski ulaz b io je na drugoj strani kupole, tik van doma aja Hjuovog pogleda. D ekob e morati da p oe du im putem okolo, pretravajui od jednog aparata do drugog. Oklop Sunevog broda blistao je u takama gde se zrak P-lasera odbijao. Boje su se stalno menjale. Inae ih je okru ivala crvena i ru i asta masa hromosfere. Pre ne koliko minuta napustili su veliku nit i stado prstenova u njoj bilo je nekoliko stotina kilometara ispod broda. To 'ispod' zapravo je bilo tano iznad D ekobove glave. Fotosfera je, sa Vel ikom Takom u sredini, inila ogromnu, ravnu, plamenu tavanicu nad njim, a iljci su v isili kao stalaktiti. Ponovo je povio kolena i skoio, pognut i okreui lice od mogue zasede. Preskoio je laserski zrak tamo gde se videla njegova putanja preko estica pra ine i doskoio iza narednog aparata. Brzo je pru io ogledalo da pregleda prostor k oji se sada otvarao. Ni traga od Kule. Ni od Hjua. Zazvi dao je dve kratke note, dogovorenu ifru. Sve je u redu. uo je jednu notu, Hjuov odgovor. Sledei put je morao da se provue ispod zraka. itavim putem preko malog pros tora ko a mu se je ila, oekujui razdirui blesak svetla preko boka. Pao je iza narednog aparata i epao ga da se smiri, te ko di ui. Nije dobro! Ne bi smeo tako brzo da se umori. Ne to ne valja. Progutao je knedlu, a potom poeo da gura ogledalo du ivice aparata. Bol mu je planuo u vrhovima prstiju; kriknuo je i ispustio ogledalo. Jed va se uzdr ao da ne strpa prste u usta, nego ih je zadr ao na nekoliko centimetara o d lica, usta otvorenih u agoniji. Nagonski je poeo da uspostavlja laki trans za umanjenje bola. Crvene mrlj e stale su da blede, a prsti su mu izgledali dalji. Potom se struja olak anja prek inula. Kao u ratu. Mogao je da postigne samo toliko; suprotni pritisak opirao se hipnozi istom snagom, bez obzira na usredsreenost. Jo jedan Hajdov tos. Pa, nije bilo vremena za nadmudrivanje... ma ta da eli. Pogledao je ruku, sad kad je bol postao jedva podno ljiv. Ka iprst i domali prst bi

li su gadno opeeni. Ostali su bili manje povreeni. Uspeo je da odzvi di kratku poruku Hjuu. Vreme je da se pokrene plan, jedi ni plan sa istinskim izgledima za uspeh. Jedina prilika im je bila da stignu do svemira. Vremenska kompresija je zaglavljena na automatskom - prvo to je Kula obavio posle maserske veze - pa se n jihovo subjektivno vreme prilino tano poklapa da stvarnim vremenom potrebnim za iz lazak iz hromosfere. Po to je napad na Kulu gotovo sigurno uzaludan, najbolji nain za odlaganje njegovog ubistva-samoubistva bie da razgovaraju sa njim. D ekob je nekoliko puta udahnuo i naslonio se na holo-rekorder, pazei da mu sluh ostane budan. Kula je uvek glasno hodao. To mu je bila najvea nada za za titu od Pringovog napada. Ako Kula naini previ e zvukova na otvorenom, mo da e D ekob imati priliku da upotrebi o amuiva koji je stezao u zdravoj ruci. Imao je irok zrak i nije trebalo naroito ciljati. "Kula!" povikao je. "Zar ne misli da je ovo oti lo predaleko? Hajde, izii, p a da razgovaramo!" Oslu kivao je. ulo se prigu eno kvrckanje, kao da Kulini zubi tiho cvokou iza debelih usana. Tokom borbe na gornjoj palubi, Donaldson i on imali su grdnih pro blema da izbegnu blistavo bele sekutie. "Kula!" ponovio je. "Znam da je glupo suditi o vanzemaljcu po vrednostim a sopstvene rase, ali zaista sam mislio da si mi prijatelj. Duguje nam obja njenje! Hajde da razgovaramo! Ako deluje po Bubakubovim nareenjima, mo e se predati i kunem se da emo sa zadovoljstvom priati o ovoj borbi!" Kvrckanje je postalo glasnije. Zaulo se kratko u kanje koraka. Jedan, dva, t ri... ali to je bilo sve. Nedovoljno da se odredi pravac. "D ekobe, tra no mi je Treba da a na , pre no "

ao." Kulin glas se tiho proneo palubom. to umremo, ali prvo te molim da i kljuite la er. To me boli

"I mene boli ruka, Kula." Pring je zvuao ojaeno. "Oh, tra no, tra no mi je ao, D ekobe. Molim te, hvati d ti je i prijatelj. Ovo radim delom i bog tvoje ra e. Ovo u neophodni loini, D ekobe. Jedino mi je milo to je mrt bli u, pa e me po t seanja." D ekoba je iznenadila njegova varljivost. Nikada ne bi oekivao da e Kukla ta ko izve taeno cvileti. Taman je zaustio da odgovori kada se iz interkoma prolomio g las Helen deSilva. "D ekobe? Da li me uje ? Gravitacioni potisak brzo opada. Gubimo ubrzanje." Nije izgovorila pretnju. Ako se ne to brzo ne preduzme, prei e u dug pad pre ma fotosferi, pad sa koga nema povratka. Kada se nae zahvaen gravitacionim silama, brod e biti povuen ka zvezdanom je zgru. Ako do tada od broda ne to ostane. "Vidi , D ekobe", rekao je Kula. "Ne vredi da me u porava . ve je ve uinjeno. O ta bih bio iguran kako neete ni ta popraviti. Ali molim te, hajde da ra govaramo do kraja. Ne elim da umremo kao neprijat elji." D ekob je zurio u maglenu, vodonik-crvenu Sunevu atmosferu. Niti plamenih g asova jo su lebdele 'nani e' (za njega uvis) kraj broda, ali to je mo da bila posledi ca pokreta gasa u ovom podruju i u ovom trenutku. Sigurno su prolazile mnogo br e. Mo da brod ve pada. "To to i otkrio moje po obno ti i prevaru bilo je jajno, D ekobe. Uklopio i mnog nih tragova i na ao odgovor! Traganje po poreklu moje ra e je bilo jajan pote ! Reci mi, iako u moji fantomi i begavali kamere po ivici, nije li ti metalo to e oni pojavljuju na gornjoj trani dok am ja na donjoj?" D ekob je poku avao da razmisli. Naslonio je na obraz hladnu stranu pi tolja. Prijalo mu je, ali nije pomagalo u mozganju. A morao je da posveti deo pa nje razg ovoru sa Kulom. "Nisam ni pomislio na to, Kula. Pretpostavljam da si se samo naginjao i pu tao zrak kroz prozirno polje na ivici palube. To bi obja njavalo za to je slika del ovala razliveno. Zapravo se prelamala pod izvesnim uglom unutar broda."

To je, u stvari, bio va an podatak. D ekob se pitao kako ga je propustio. A blistavo plavo svetlo, tokom onog dubokog transa u Baji! Pojavilo se b a pre no to se probudio i video Kulu kako stoji pred njiim! Mora da je vanzemaljac uzeo njegov hologram! Kakav nain da nekoga upozna i da mu nikad ne zaboravi lice! "Kula", polako je poeo. "Nije da sam zlopamtilo, ali da li si ti odgovora n za moje ludako pona anje pri kraju poslednjeg poniranja?" Nastupilo je utanje. Potom je Kula odgovorio. Sve jae je u kao. "Je am, ekobe. a mi je, ali po tajao i uvi e proniljiv. Nadao am e da u te uiniti nepou danim. Ni am u "Ali, kako..." " lu ao am dr Martini kako pria o utiaju bleska na ljude, ekobe!" Pring je gotovo vikao. Prvi put koliko se D ekob mogao setiti, Kula je pre kinuo nekoga. "Me ecima am ek perimenti ao na dr Kepleru! Onda na Laroku i efu... pa na tebi. Kori tio am u ki, prelomljeni rak. Niko ga ne vidi, ali ti ra liva mi li! Ni am nao ta e ti uraditi, ali nao am da e biti neprijatno. Opet e i vinjavam bilo neophodno!" Neosporno su prestali da uzleu. Velika nit koju su napustili pre nekoliko minuta nadvijala se nad D ekobovom glavom. Visoki mlazevi izvijali su se i kovitl ali ka brodu, kao grabljivi prsti. D ekob je poku avao da nae izlaz, ali ma tu mu je zatvorila mona prepreka. U redu! Predajem se! Pozvao je svoju neurozu da iznese uslove. ta, do avola, prokleta stvar hoe od njega? Odmahnuo je glavom. Morae da prizove pravila za sluaj opasnosti. Hajd e mor ati da izie i postane deo njega, kao u lo a stara vremena. Kao kada je jurio Laroka po Merkuru i kada je provalio u foto-laboratoriju. Spremio se da pree u trans. "Za to, Kula? Reci mi za to si sve to uradio!" Nije mu bilo naroito va no. Mo da Hju slu a. Mo da Helen snima. D ekob je bio preza uzet da bi mario za to. Otpor! U nelinearnim, neortogonalnim koordinatama misli razmestio je osea nja i sklopove misli kao opsadu. Kako god stari automatski sistemi radili, sve i h je poslao na posao. Zavese i kamufla a su polako spali i na ao se licem u lice sa svojom drugom polovinom. Utvrenja, nesavladiva i u ranijim opsadama, sada su bila jo stra nija. Zemlj ani grudobrani pretvorili su se u kamene. Ograda na njima bila je nainjena od o tri h igala visokih dvadeset milja. Na vrhu najvi eg tornja lepr ala je zastava. Na njoj je pisalo 'Vernost'. Lepr ala je nad dve motke sa nabijenim glavama. Jednu glavu smesta je prepoznao. Svoju sopstvenu. Krv koja je kapala uz preseenog vrata jo je blistala. Izraz lica bio je pun aljenja. Od druge glave je zadrhtao. Helen! Lice joj je bilo puno mrlja i pruga, a kapci su joj slabo treperili. Ta glava bila je jo iva. Ali za to? Za to toliki gnev protiv Helen? I za to nagove taji samoubistva... ot kuda protivljenje da mu se pridru i i stopi se sa njim u bie nalik natoveku kakvo je nekada bio? Da je Kula re io da napadne, bio bi bespomoan. U i su mu bile pune zvi danja ve tra. uo se urlik motora, a potom zvuk neijeg pada... zvuk neijeg glasa kako dovikuj e ne to dok pada pored njega. I prvi put je uspeo da razabere rei. "D ejk! Pazi na prvu stepenicu...!" I to je sve? Pa to se toliko ivcirao? Za to je proveo mesece poku avajui da otk rije ono to se pokazalo kao Tanjina poslednja ironina ala? Pa naravno. Njegova neuroza mu dopu ta da vidi, sada kad je smrt tako bliz u, da su skrivene rei bile samo jo jedna varka. Hajd je krio jo ne to. Ne to... Krivica. Znao je da nosi taj teret posle dogaaja kod Vanila Igle, ali nikada nije shvatao koliki je. Sada je uvideo koliko je naopako bilo to ureenje sa doktorom D e kilom i gospodinom Hajdom sa kojim je sve dosad iveo. Umesto da polako zalei traum

u bolnog gubitka, izdvojio je ve taku linost u sebi, da raste i hrani se njime i nje govim stidom to je pustio Tanju da padne... iz ogromne uobra enosti oveka koji je, n a dvadeset milja visine, mislio da mo e raditi dve stvari odjednom. A bio je tu jo jedan oblik uobra enosti... verovanje da e prevazii normalan, ljudski nain oporavka od tuge, ciklus bola i savlaivanja koji trpe milijarde drugi h ljudskih bia kada pate zbog gubitka. To i utehu bliskosti sa drugim ljudima. A sada je bio u zamci. Znaenje zastave na grudobranu sada je bilo jasno. Onako bolestan, smislio je da pravda deo svoje krivice verno u osobi koju je izneve rio. Ne spolja nje vernosti, nego duboko u sebi... bolesnom verno u zasnovanoj na uzd r avanju od svih... a itavo vreme je verovao da je u redu to ima ljubavnice! Nikakvo udo to Hajd mrzi Helen! Nikakvo udo to eli da i D ekob Demva umre! Tanja se nikada ne bi slo ila sa tobom, rekao mu je. Ali Hajd nije slu ao. I mao je svoju logiku i druga mu nije bila potrebna. Prokletstvo, ona bi volela Helen! Nije vredelo. Prepreka je bila vrsta. Otvorio je oi. Crvenilo hromosfere postalo je dublje. Sada su bili u niti. Blesak boje, ak i kroz naoare, naveo ga je da pogleda ulevo. Prsten. Ponovo su se vratili u stado. Dok je gledao, pro lo ih je jo nekoliko, ivica pokrivenih blistavim arama. V rteli su se kao poludele krofne, ne obraajui pa nju na opasnost od Sunevog broda. " ekobe, ni i ni ta rekao." Kulin ravnomeran, u kavi glas pretvorio se u pozadinu . Na pominjanje svog imena, D ekob je ponovo obratio pa nju. " igurno ima neko mi ljenje o mojim pobudama. ar ne vidi da e ovako biti bolje.. . ne amo a moju vr tu, nego i a tvoju i a va e tienike?" D ekob je divlje zatresao glavom da je razbistri. Hajdova o amuenost predstav lja ne to protiv ega se treba boriti! Barem je ruka prestala da ga boli. "Kula, moram da malo promislim o tome. Mo emo li da se povuemo i posavetuje mo? Doneo bih ti hranu, pa emo mo da ne to smisliti." Nastupila je pauza. Potom je Kula polako progovorio. "Vrlo i ve t, ekobe. Je am u i ku enju, ali mi lim da je bolje da ti i tvoj drug o ete gde je te. ai ta. Biu ja an. Ako e neko pomeri, 'videu' ga." D ekob se tupo upitao ta bi bilo 've to' u tome to je vanzemaljcu ponudio jelo . Otkuda mu uop te ta zamisao? Sada su padali br e. Stado prstenova se protezalo nad njim se do zlokobnog zida fotosfere. Najbli i je sijao plavim i zelenim bojama dok su jurili kraj njeg a. Boje su bledele sa daljinom. Najdalje ivotinje izgledale su kao sitne, mutne b urme, nataknute na mlazeve zelenog svetla. Meu najbli im magnetivorima proneo se pokret. Dok je brod padao, jedan po j edan su se upuivali u stranu i 'nani e' iz D ekobove naopake perspektive. Zeleni bles ak ispunio je Sunev brod kad je jedan 'repni laser' pre ao preko njih. injenica da n isu uni teni znaila je da automatski ekrani jo deluju. Lepr avi oblik suknuo je kraj D ekoba, odnekud odozgo pa prema podu. Potom s e pojavila jo jedna talasava prikaza, oklevajui za trenutak kraj oklopa, tik do nj ega, tela glatkog od usplamtelih boja. Potom je ubrzala navi e i nestala. Sunevi Duhovi su se okupjali. Mo da je naglo padanje Sunevog broda konano zag olicalo njihovu radoznalost. Sada su ve pro li kraj najveeg dela stada. Tik iznad glave video je grupu kr upnih magnetivora, tano na putu njihovog pada. Sitni, blistavi pastiri poigravali su oko grupe. D ekob se nadao da e im se skloniti sa puta. Nema smisla da povuku s a sobom jo nekoga. Usplamteli trag brodskog lasera za hlaenje bio im je opasno bli zu. D ekob se pribrao. Vi e nije bilo ta da se uini. On i Hju e morati da poku aju fr omtalni napad na Kulu. Zazvi dao je ifru, dvaput kratko i dvaput dugo. Nastupila je ti ina, a onda se zauo odgovor. I Hju je bio spreman. ekae prvi zvuk. Slo ili su se da, kada budu dovoljno blizu, bilo kakav napad sa bilo kakvim izgledima na uspeh mora da se izvede istog asa kada se zauje bilo kakva buka, pre no to Kula reaguje. Po to Hju ima du i put, verovatno e prvi krenuti. Napeo se u poluuanj i primorao sebe da misli samo na napad. Pi tolj mu je poi vao u znojavom dlanu leve ruke. Potisnuo je neprijatne drhtaje koji su poticali

iz izdvojenog dela uma. Zvuk nalik na padanje dopro je odnekud zdesna. D ekob je zakoraio iza apara ta, pritisnuv i okida o amuivaa u istom trenutku. Nije ga doekao zeleni blesak. Kula nije bio tu. Jedno dragoceno punjenje o amuivaa je izgubljeno. Potrao je to je br e mogao. Ako zatekne Itija okrenutog leima dok se obraunava sa Hjuom... Svetlo se promenilo. Pretrao je svega nekoliko koraka, kad se crveni sjaj fotosfere odozgo iznenada pretvorio u plavo-zelenu svetlost. D ekob je re io da riz ikuje kratak pogled navi e dok je jurio dalje. Svetlo je dopiralo od prstenova. Og romne Suneve ivotinje brzo su se pribli avale dnu Sunevog broda, pravcem koji e dovest i do sudara. Zazvonili su alarmi i javio se glas Helen deSilva, visok, pun upozorenja . Dok je plavilo jaalo, D ekob je preskoio trag P-lasera u pra njavom vazduhu i doekao se na dva metra od Kule. Tik iza Pringa kleao je Hju, podignutih krvavih ruku, no eva rasutih po pod u. Tupo je zurio u Kulu, oekujui zavr ni udarac. D ekob je podigao o amuiva dok se Kula okretao, upozoren zvukom njegovog dolas ka. U najkraem moguem trenutku D ekob je pomislio da je uspeo dok je pritiskao okida. A potom mu je itava levica eksplodirala od bola. Zahvatio ga je gr i pi tolj je odleteo u stranu. Paluba se za trenutak zanjihala, a potom mu se vid razbist rio i pred njim je stajao Kula, uga enih oiju. Pringovi sekutii bili su potpuno otkr iveni, talasajui se na krajevima savitljivih 'usana'. " o mi je, kobe." Vanzemaljac je toliko u kao da je D ekob jedva mogao da razabe re rei. "Ovko mra da bue." Iti je hteo da ga dokraji tim zubima! D ekob se zateturao unazad od straha i gaenja. Kula je po ao za njim, polako kljocajui sekutiima, sna no, u ritmu koraka. D ekoba je zapljusnulo ogromno spokojstvo, oseanje poraza i predstojee smrti . Raslo je kako je koraao unazad. Pulsirajui bol u ruci nije znaio ni ta u poreenju sa blizinom smrti. "Ne!" promuklo je viknuo. Skoio je, glavom napred, pravo Kuli u stomak. U tom asu ponovo se zauo Helenin glas i plava boja je prekrila sve. ulo se daleko brujanje, a potom ih je mona sila podigla sa poda, u vazduh nad iznenada n agnutom palubom. DEVETI DEO Be e jednom momak tako pun vrlina da bogovi re i e da mu ispune jednu elju. eo je da bude, jedan dan, koija Sunca. Apolon bi nadglasan kada je predskazao stra e posledice, ali kasniji dogaaji pokaza e da je bio u pravu. Ka u da je Sahara trag ni tenja nastalog kada je neiskusni voza pustio da koije prou preblizu Zemlje. Od a su bogovi re ili da vode zatvoren klub. M. N. Plano Po el n u tad

26. TUNEL D ekob se doekao na suprotnoj srtrani kompjuterske konzole, tresnuv i te ko na lea kako bi po tedeo ispeene, krvave ake. Na sreu, sunerasti materijal tkanine ubla io j deo udara. Osetio je ukus krvi, a u glavi mu je zvonilo dok se okretao na laktove. Paluba se jo propinjala dok su se magnetivori nad njim okupljali oko trbuha Sunevo g broda, ispunjavajui unutra njost donje strane blistavo plavim svetlom. Tri ivotinj e dodirivale su brod, na otprilike etrsedet pet stepeni 'iznad' palube, ostavljaj ui veliki otvor u sredi tu. To je pru alo mesta da laser za hlaenje izliva svoj smrton osni zrak sakupljene Suneve vreline izmeu njih, nani e ka fotosferi. D ekob nije imao vremena da se pita ta to rade... da li napadaju ili se igr aju. (Kakve li pomisli!) Morao je da brzo iskoristi prednost ove situacije. Hju je pao kraj njega. Ve je bio na nogama, teturajui se u oku. D ekob mu je u rno pri ao i uhvatio ga za ruku... izbegavaui dodir povreenih aka. "Hajde, Hju. Ako je Kula o amuen, mo da emo moi da ga obojica zaskoimo!"

Hju je klimnuo glavom. Bio je zbunjen, ali voljan. Ipak, pokreti su mu b ili nekako preterani. D ekob je morao da ga vodi na pravu stranu, po urujui. Izi li su iza krivine sredi nje kupole ba kad je Kula ustajao. Vanzemaljac se klatio, ali kad se okrenuo ka njima D ekob je znao da nema nade. Jedno oko mu je blistavo sinulo; D ekob je prvi put imao priliku da ga vidi kako radi. To je znailo ... Osetio je miris izgorele gume i levi dr a naoara mu se raspao. Kada su mu sp ale, bio je o amuen blistavo plavim svetlom u prostoriji. D ekob je gurnuo Hjua nazad iza krivine kupole i skoio za njim. Svakog treu tka oekivao je iznenadni bol u potiljku, ali zajedno su se stumbali do ulaza u gr avitacionu petlju i pali u nju, neozleeni. Fejgin se sklonio u stranu da ih propusti. Glasno je zvi dao i mahao grana ma. "D ekobe! iv si! I tvoj saradnik! To je bolje nego to sam se pla io!" "Ko..." D ekob se borio za dah. "Koliko je pro lo otkako padamo?" "Jedno pet, ili mo da est minuta. Kada sam se oporavio, po ao sam za vama dol e. Mo da ne mogu da se borim, ali mogu da se ispreim na putu. Kula nikada ne bi ima o dovoljno snage da se probije kroz mene i popne se gore!" Kanten je zapiskutao od prodornog smeha. D ekob se namr tio; ovo je bilo zanimljivo. Koliko snage zaista ima Kula? Ni je li jednom proitao kako ljudsko telo dejstvuje prosenom snagom od sto pedeset va ti? Kula je imao znatno vi e od toga, ali u kratkim udarima od jedva pola sekunde. Da je imao vremena, D ekob bi to razjasnio. Dok je projektovao svoje la ne S olarijance, Kula je uspevao da mu prikaze potraju po dvadesetak minuta. Potom su ovekoliki Duhovi 'gubili zanimanje', a Kula je iznenada bivao neutoljivo gladan. Svi su pripisivali njegov apetit nervoznoj energiji, ali Pring je, zapravo, mor ao da obnovi zalihe kumarina... a verovatno i visoko energetskih hemikalija koji ma je pokretao reakcije bojenog lasera. "Povreen si!" zapevu io je Fejgin. U urbano je zanjihao granama. "Najbolje da povede svog sadruga gore, pa e vam obojici previti rane." "Izgleda." D ekob je klimao glavom, neodluan da ostavi Fejgina samog. "Ima nekih va nih pitanja o kojima moram da razgovaram sa dr Martini dok nas previja." Kanten je dugo, zvi davo uzdahnuo. "D ekobe, ni pod kakvim okolnostima nemoj da uznemirava dr Martini! Upravo razgovara sa Solarijancima. To nam je jedina pr ilika!" " ta radi?" "Privuklo ih je bleskanje parametarskog lasera. Kada su do li, navukla je svoju psi kacigu i poela razgovor! Postavili su nekoliko svojih magnetivora ispod nas i time nam bitno usporili pad!" D ekobu je srce poskoilo. Zvualo je kao izbavljenje. Potom se namr tio. "Bitno? Znai, ne podi emo se?" "Na alost, ne. Polako padamo. A ne zna se koliko dugo prstenovi mogu da n as dr e." D ekob je bio neodreeno zapanjen uspehom dr Martini. Uspostavila je kontakt sa Solarijancima! To je bilo jedno od najfantastinijih postignua svih vremena, a i dalje su osueni na propast. "Fejgine", oprezno je rekao, "vratiu se to pre mogu. A dotle, mo e li opona ati moj glas dovoljno dobro da prevari Kulu?" "Verujem. Mogu da poku am." "Onda priaj sa njim. Ubaci glas unutra. Upotrebi sve trikove koje zna da o stane zaposlen i nesiguran. Ne sme provesti vi e vremena kraj kompjuterskog ulaza! " Fejgin je zviznuo u znak pristanka. D ekob se okrenuo, dr ei Hjua pod ruku, i po ao uz gravitacionu petlju. Petlja je delovala neobino, kao da su gravitaciona polja poela da se pomal o menjaju. Unutra nje uvo gnjavilo ga je kao nikada ranije dok je pomagao Hjuu da pree kratak luk i morao je da se usredsredi na svaki korak. Gornja strana i dalje je bila crvena - crvena kao hromosfera. Ali lepr avi plavo-zeleni Solarijanci lebdeli su odmah napolju, bli e no to ih je D ekob ikada vi deo. Njihova 'leptirova krila' bila su velika gotovo koliko sam brod.

Plavi tragovi P-lasera i ovde su prosijavali kroz pra inu. Sam laser je kr aj ivice palube brujao u masivnom kui tu. Preskoili su nekoliko tankih zraka. Kad bih bar imao alat da skinem tu stvar sa dr aa, pomislio je D ekob. Pa, sa d ne vredi eleti. Umirio je sadruga da bi mogao da ga povede ka le aju. Tu ga je pr ivezao i po ao u potragu za priborom za prvu pomo. Na ao ga je kraj pilotske ploe. Po to nije video dr Martini, bilo je jasno da je izabrala neki drugi kvadrant palube za razgovore sa Solarijancima, daleko od ostalih. Blizu pilotske ploe le ali su vrsto privezani Larok, Donaldson i mrtvo tel o Dubrovskog. Donaldsonovo lice bilo je napola prekriveno medicinskom tkivnom pe nom. Helen deSilva i njen preostali lan posade bili su nagnuti nad instrumente . Komandant je podigla pogled kada joj je pri ao. "D ekobe! ta se desilo?" Dr ao je ruke iza lea kako je ne bi uznemirio. Ipak, bilo mu je te ko da se o dr i na nogama. Uskoro e ne to morati da uini. "Nije uspelo. Ipak, poeo je da govori." "Da, sve smo uli, a onda je nastupila stra na buka. Poku ala sam da te upozor im pre sudara sa prstenovima. Nadala sam se da e ti koristiti." "Oh, udar je pomogao, svakako. Protresao nas je, ali nam je spasao ivote. " "A Kula?" D ekob je slegnuo ramenima. "Jo je dole. Mislim da mu ponestaje goriva. Tok om borbe ovde gore jednim pogledom spr io je Donaldsonu pola lica. A dole se pona a kao tvrdica, baca sitne takaste hice na strate ka mesta." Ispriao joj je o napadu zubima. "Mislim da nee malaksati dovoljno brzo. Da imamo dovoljno ljudi, mogli bismo ga zamarati dok ne presu i. Ali ne ide. Hju je spreman, ali vi e ne mo e da se bori. Pretpostavljam da vas dvoje ne mo ete napustiti polo aj." Helen se okrenula da odgovori na isprekidani alarm sa kontrolne ploe. Okr enula je prekida i iskljuila ga. Potom je pogledala D ekoba, izvinjavajui se. " ao mi je, D ekobe, ali jedva posti emo i ovde. Poku avamo da se probijemo kroz kompjuter podstrekavajui brodske senzore ifrovanim ritmovima. To je spor posao i stalno odla emo sitne uzbune. Bojim se da propadamo. Kontrole se raspadaju." Okren ula se da odgovori na nov signal. D ekob se povukao. Poslednje to bi eleo jeste da joj smeta. "Mogu li ja da pomognem?" Pjer Larok je podigao pogled sa le aja udaljenog nekoliko metara. oveuljak j e bio vezan tako da ne mo e da dohvati pojaseve. D ekob je gotovo sasvim zaboravio n a njega. Oklevao je. Larokovo pona anje tik pre borbe na gornjoj strani nije pobuiva lo poverenje. Helen i dr Martini su ga vezale kako ne bi morale da misle na njeg a. Ipak, D ekobu su bile potrebne neije ake da rukuju lekarskim priborom. Setio se kako je Larok umalo pobegao na Merkuru. ovek je neosporno nepouzdan, ali imao je dara kada bi hteo da ga koristi. Larok je u ovom trenutku delovao pribrano i po teno. D ekob je zatra io od Hel en dozvolu da ga oslobodi. Podigla je pogled i slegnula ramenima. "Dobro. Ali ako prie instrumentima, ubiu ga na mestu. Reci mu to." Nije bilo potrebe da mu ka e. Larok je klimnuo glavom u znak da razume. D ek ob se nagnuo i poeo da petlja oko pojasa zdravijim prstima desne ruke. Helen je jeknula iza njega. "D ekobe, tvoje ruke!" Briga na njenom licu zagrejala mu je srce. Ali kada je poela da ustaje, n ije joj dozvolio. U ovom trenutku njen posao je va niji od njegovog. Znala je to. Sama injenica da je rastrzana predstavjala je velik izraz oseanja. Kratko, ohrabru jue mu se nasme ila, a potom se pognula da odgovori na pet- est alarma koji su zazvon ili svi zajedno Larok je ustao, trljajui ramena, a potom podigao pribor za prvu pomo i pog ledao D ekoba. Ironino se sme io. "Koga emo prvo da sredimo?" upitao je. "Vas, nekog drugog oveka ili Kulu?

27. POBUENOST Helen je morala nai vremena da razisli. Mora biti neega to mo e da uini! Siste mi zasnovani na galaktinskoj nauci postepeno su otkazivali. Do sada su izgubili vremensku kompresiju i gravitacioni potisak, plus nekoliko perifernih mehanizama . Ako otka e kontrola unutra nje gravitacije, bie bespomoni pred udarima oluja hromosf era, izgnjeeni o sopstveni oklop. Zapravo, i nije bilo va no. Prstenovi koji su ih pridr avali pred stalnim pr ivlaenjem Sunca oito su se umorii. Visinometar je klizio. Ostatak stada ve je bio d aleko nad njima, gotovo izgubljen u ru iastoj izmaglici gornje hromosfere. Nee jo dug o trajati. Blesnulo je alarmno svetlo. Postojala je povratna sprega u unutra njem gravitacionom polju. Brzo je na pamet proraunala, a potom unela niz parametara da je ubla i. Siroti D ekob, poku ao je. Na licu mu se videlo koliko je iscrpljen. Oseala s e posramljeno to nije uestvovala u borbi na donjoj strani, iako, naravno, nije bil o verovatno da bi odvojili Kulu od kompjutera. A sada je sve zavisilo od nje. Ali kako, kad se sve proklete komponente raspadaju! Ne sve komponente. Osim maserske veze sa Merkurom, oprema izvedena iz ze mljanske tehnologije i dalje je savr eno radila. Kula se nije trudio oko nje. Hlaen je je jo bilo dobro. Elektromagnetna polja oko vrstog oklopa jo su strujala, iako s u izgubila sposobnost da selektivno propu taju vi e svetlosti na donju stranu. Priro dno. Brod je zadrhtao. Stresao se kad je ne to udarilo o njega jednom, pa jo jed nom. Potom se kraj ivice palube pojavio sjaj. Naglo se promolila ivica prstena, tarui se o bok broda. Nekoliko Solarijanaca je lepr alo nad njim. Udarci su se pretvorili u struganje, glasno i jezivo. Prsten je bio prek riven blistavo crvenim pegama po ivici. Pulsirao je i grio se pod udarima muitelja . Potom je, uz nagli blesak svetla, nestao. Sunev brod se nagnuo prednjim krajem, bez oslonca, i poeo da propada. DeSilva je se enom poku avala da ga ispravi. Kada je podigla pogled, videla je solarijanske saveznike kako se udaljav aju sa dva preostala prstena. Vi e ni ta nisu mogli da uine. Odbegli prsten pretvorio se u taku svetla visok o gore, brzo se udaljavajui na stubu zelenog plamena. Visinomer je poeo br e da se kree. Helen je na monitorima videla pulsirajue g ranulisane elije fotosfere i Veliku Taku, vee nego ikada. Ve su im bili bli i nego iko ranije. Uskoro e biti u njima - prvi ljudi na S uncu. Zakratko. Podigla je pogled ka sada dalekim Solarijancima, pitajui se treba li da s azove ostale kako bi... kako bi mahnuli u znak opro taja ili ne to slino. Po elela je d a je D ekob tu. Ali on je ponovo oti ao dole. Brod e pasti pre no to bi stigao da se vrati. Ponovo je pogledala sitna, zelena svetla, pitajui se kako prstenovi mogu da budu tako brzi. Trgla se i opsovala. en ju je pogledao. " ta je, kapetane? Polja nestaju?" Uz uzvik likovanja, Helen je poela da okree prekidae. Po elela je da mogu da po alju telemetrijske podatke na Merkur, jer ako izgi nu ovde na Suncu, sada e to biti na zaista jedinstven nain! D ekoba su ruke jo bolele. Jo gore, svrbele su ga. Naravno, nije mogao da se poe e. Leva aka mu je bila zarobljena blokom tkivne pene, kao i dva prsta na desnoj . Ponovo je unuo na ulazu u gravitacionu petlju, virei na donju stranu palube . Fejgin se sklonio u stranu kako bi mogao da gurne kraj njega novo ogledalo, pr ilepljeno tkivnom penom za olovku. Kule nije bilo na vidiku. Masivne kamere su se ocrtavale na pulsirajui pl avoj tavanici, obojenoj naporima magnetivora. Trag P-lasera ukr tao se unaokolo, o crtan blescima pra ine u vazduhu. Mahnuo je Laroku da spusti teret na samom ulazu, kraj Fejgina.

Naizmenino su pokrivali jedan drugom lica i ruke tkivnom penom. I naoare s u privrstili hrpicama lepljive, gumaste materije. "Svakako znate koliko je to opasno", rekao je Larok. "Mo e nas za tititi od povreda kratkog zraenja, ali veoma je zapaljivo. Kad smo ve kod toga, ovo je jedin a zapaljiva materija koja je dopu tena na svemirskim brodovima, ba zbog jedinstveni h medicinskih osobina." D ekob je klimao glavom. Ako sada imalo lii na Laroka, imaju dobre izglede da vanzemaljca isprepadaju na smrt! Podigao je smei kanister i prosuo malo sadr aja po palubi. Nije imao veliki domet, ali mo e koristiti kao oru je. I dalje im je ostalo mnogo materije. Paluba se trzala pod njima, a potom se dvaput propela. D ekob je pogledao napolje i video da se naginju. Magnetivor koji je dr ao tu stranu broda klizio je sve ni e i ni e ka ivici palube, sve dalje od fotosfere koja je prekrivala nebo. Mora biti da je u tom asu i ivotinja sa druge strane popustila. Znai da su izgubljeni. Brod je zadrhtao, a potom poeo da se ispravlja. D ekob je uzdahnuo. Mo da i d alje ima vremena da spase brod, ako smesta onesposobi Kulu. Ali to je oito bilo n emogue. Po eleo je da poe gore i pridru i se Helen. "Fejgine", rekao je. "Ja nisam ovek koga si poznavao. Taj ovek bi do sada ve sredio Kulu. Bili bismo daleko odavde, na sigurnom. Obojica znamo ta je on sve mogao. Molim te da me razume . Poku ao sam. Ali naprosto vi e nisam onaj isti." Fejgin je za u kao li em. "Znam, D ekobe. Pozvao sam te da se pridru i 'Ponirau u ce' upravo da bi postigao tu promenu." D ekob je zurio u vanzemaljca. "Ti si vrlo ve t podvalad ija", tiho je zvi dao Kanten. "Nisam imao pojma da j e situacija tako kritina kako se pokazalo. Pozvao sam te ovamo samo da ti pomogne m da razbije auru u kojoj se nalazi jo od Ekvadora, a potom da te upoznam se Helen d eSilvom. Plan je uspeo. Zadovoljan sam." D ekob se potpuno izgubio. "Ali, Fejgine, moj um..." zautao je. "Tvoj um je sasvim dobro. Naprosto ima preteranu ma tu. To je sve. Zaista, D ekobe, izmi lja neverovatne fantazije. I tako razraene! Nikada nisam sreo takvog hip ohondra!" D ekob je brzo razmi ljao. Kanten je ili utiv, ili gre i, ili... ili je u pravu . Fejgin ga nikada ranije nije slagao, naroito to se tie linih stvari. Je li mogue da gospodin Hajd uop te nije neuroza, nego igra? Kao dete, u ig ri je stvarao svetove tako podrobne da ih je bilo te ko razlikovati od stvarnosti. Njegovi svetovi su postojali. Ne-rajhovski psiholog samo se nasme io i rekao mu d a ima monu, nepatolo ku ma tu, jer testovi su pokazivali kako je uvek znao da je to s amo igra, kada je bilo va no da to zna! Je li mogue da je gospodin Hajd samo linost za igru? injenica je da sve do sada nije naneo nikakvo zlo. Stalno mu je smetao, a li uvek bi se pokazalo da je bilo dobrih razloga za stvari koje ga je 'terao' da uradi. Opet, do sada. "Bio si prilino nerazuman kada smo se upoznali, D ekobe. Igla te je izleila. Lek ti je bio stra an, pa si se upustio u igru. Ne znam pojedinosti te igre; bio si vrlo tajanstven. Ali znam da si sada budan. Budan si otprilike poslednjih dva deset minuta." D ekob je smalaksao. Bio Fejgin u pravu ili ne, nije imao vremena da stoji i razglaba o tome. Imao je svega nekoliko minuta da spase brod. Ako je to uop te mogue. Hromosfera nad njima je svetlucala. Fotosfera im se nadvijala nad glavom . Pra inasti tragovi P-lasera ukr tali su se po unutra njosti. Poku ao je da pucne prstima i trgao se od bola. "Larok! Potri gore i donesi svoj upalja. Brzo!" Larok je ustuknuo. "Za to, pa imam ga ovde", rekao je. "Ali od kakve koris ti..." D ekob je posegao ka interkomu. Ako Helen ima neku rezervu snage koju je uv

ala, sada je vreme da je upotrebi. Potrebno mu je malo vremena! Pre no to je stig ao da ga ukljui, iz interkoma se prolomio alarm. "Razumnjaci", odjeknuo je Helenin glas, "Molim da se pripremite za ubrza nje. Ubrzo napu tamo Sunce." Glas joj je zvuao veselo, gotovo udljivo. "S obzirom na nain predstojeeg odlaska, preporuujem svim putnicima da se ob uku to je toplije mogue! Sunce mo e da bude vrlo hladno u ovo doba godine!"

28. STIMULISANA EMISIJA Struja hladnog vazduha neprestano je duvala kroz ventilacione vodove oko kui ta lasera za hlaenje. D ekob i Larok su se zbili oko vatre, poku avajui da je zaklon e od hladnog vazduha. "Hajde, mala. Gori!" Na palubi se dimila hrpa otpadaka tkivne pene. Plam en je polako rastao, jer su dodavali nove komade. "Ha, ha!" nasmejao se D ekob. "Jednom peinski ovek, uvek peinski ovek, a, Laro k? ovek stigne sve do Sunca, a onda pali vatru da bi mu bilo toplo!" Larok se slaba ko nasme io, nastavljajui da gomila sve veu parad. Inae reiti nov nar vrlo je malo priao otkako ga je D ekob odvezao sa le aja. Ipak, povremeno bi ne to ljutito promrmljao i otpljunuo. D ekob je zavukao baklju u plamen. Bila je nainjena od komada tkivne pene z alepljenog za vrh likviboce. Kraj je poeo da se ari, ispu tajui gust, crn dim. Bilo j e divno. Uskoro su imali nekoliko baklji. Dim je ispunio vazduh stra nim zadahom. M orali su da se udalje prema vazdu nom vodu, kako bi mogli da di u. Fejgin je za ao dub lje u gravitacionu petlju. "U redu", rekao je D ekob. "Idemo!" Iskoio je iz ulaza ulevo i bacio zadiml jenu baklju do kraja palube, to je dalje mogao. Larok je iza njega uinio isto, sam o na drugu stranu. Fejgin je krenuo za njima uz te ko u kanje. Po ao je pravo iz prolaza na suprot ni kraj palube da bude izvia i da privue Kulinu pa nju ako uzmogne. Kanten je odbio d a ga prekriju tkivnom penom. "Sve je isto", tiho je zazvi dao. "Nigde ne vidim Kulu." To je bila i dobra i lo a vest. Znali su gde je Kula. Ali to je znailo i da vanzemaljac verovatno radi na onesposobljavanju lasera za hlaenje. Postajalo je HLADNO! Od kako je poelo, D ekob je savr eno razumeo Helenin plan. Po to je jo imala kon trolu nad ekranima koji okru uju brod, (posada je bila iva, to je predstavjalo dokaz ), mogla je da propusti unutra koliko god eli Suneve toplote. Ta toplota se mogla poslati direktno u laser za hlaenje i ponovo ispumpati u hromosferu, zajedno sa v i kom toplote iz pogonskog mehanizma broda. Jedino to je ovaj put zrak pretvoren u mlaz i okrenut nani e. Potisak im je prekinuo pad i poeli su da se podi u. Naravno, takvo uplitanje u automatsku kontrolu temperature na brodu mora lo je biti neprecizno. Helen je sigurno odluila da programira mehanizam da radije gre i u pravcu hladnoe. Tu vrstu gre ke lak e je ispraviri. Zamisao je bila sjajna. D ekob se nadao da e uspeti to da joj ka e. U ovom tr enutku posao mu je bio da obezbedi izglede za uspeh. Prikradao se oko kupole, sve dok nije stigao do mesta odakle je Fejginu pogled bio zapreen. Ne osvrui se, bacio je jo dve baklje na dve strane palube pred s obom. Sa svake je kuljao dim. Odaja je postajala mrana od dosad osloboenog dima. Trag zraka P-lasera sad a je jasno blistao u vazduhu. Neke slabije pruge su nestale, prigu ene ponavljanim prolascima kroz dim. D ekob se vrato u Fejginovo vidno polje. Ostale su mu jo tri zadimljene zub lje. Poeo je da se povlai, bacajui ih na razne strane preko vrha centralne kupole. Larok mu se pridru io, bacajui svoje baklje. Jedna je pre la tano preko sredi ta kupole. U la je u snop rendgenskih zraka la sera za hlaenje i nestala u oblaku pare. D ekob se nadao da nije mnogo pomerila snop. Koherentni rendgenski zraci t rebalo bi da prolaze kroz oklop uz gotovo nulto zagaenje broda, ali zrak nije bio predvien za kontakt sa vrstim predmetima.

"U redu je!" apnuo je. On i Larok po urili su ka zidu kupole, gde je bilo skladi te rezervnih delov a za kamere. Larok je otvorio plakar i popeo se po policama to je vi e mogao, a pot om mu pru io ruku. D ekob se uzverao do njega. Sada su bili potpuno ranjivi. Kula e sigurno reagovati na pretnju koju ba klje predstavljaju! Vidljivost je ve pala daleko ispod normale. Odaja je bila pun a smrada i D ekobu je bilo vrlo neprijatno da di e. Larok se oslonio ramenom o gornju kvaku plakara, a potom napravio D ekobu 'lopovske merdevine'. D ekob mu se popeo na ramena. Tu je poinjala krivina kupole, ali povr ina je bila glatka, a D ekob je imao tri prsta umesto deset. Tkivna pena mu je pomogla. Jo je bila pomalo lepljiva. Po sle dva neuspe na poku aja, D ekob se usredsredio i skoio sa Larokovih ramena, toliko s na no da ga je gotovo sru io. Povr ina kupole bila je kao od stakla. Morao je da se pru i po njoj i mahnit o grebe rukama i nogama za svaki preeni centimetar. Blizu vrha morao je da pazi i na laser za hlaenje. Video je otvor dok se odmarao kraj vrha. Tiho je brujao na dva metra od njega; zadimljeni vazduh se pr esijavao i D ekob se upitao koja je bezbedna udaljenost od smrtonosnog otvora. Okrenuo se da ne bi dalje mislio na to. Nije mogao da zazvi di u znak da je uspeo. Morae da se oslanjaju na Fejgino v sjajan sluh da bi razabrali njegove pokrete i uskladili delovanje. Ostalo je barem nekoliko sekundi ekanja. D ekob je re io da rizikuje. Prevrnu o se na lea i pogledao Veliku Taku. Sunce je bilo svuda. Sa njegove take gledanja nije bilo broda. Nije bilo bitke. Nije bilo plan eta, zvezda ni galaksija. Ivica naoara spreavala mu je pogled ak i na sopstveno tel o. Postojala je samo fotosfera. Pulsirala je. ume iljaka, nalik na ustalasane tarabe, zasipale su ga bukom , a talasi su mu se razbijali tano nad glavom. Zvuk se podelio i skliznuo oko nje ga ka beskraju svemira. Grmeo je. Velika Taka zurila je u njega. Ogromno prostranstvo za trenutak se pretvo rilo u lice, ekinjasto, sedo lice zaetnika. Pulsiranje je bilo njegov dah. Buka je bila odjekivanje njegovog divovskog glasa koji je pevao pesmu staru milijardama godina to su mogle da je uju i razumeju samo druge zvezde. Sunce jeste ivo. tavi e, primetilo ga je. Posvetilo mu je punu pa nju. Zovi me davaocem ivota, jer ja ti pru am sve. Ja plamtim i na mom plamenu iv i . Ja stojim, i stojei dajem ti oslonac. Svemir se povija oko mene, moj pokriva, i prodire do tajanstva mojih dubina. Vreme pulsira na mom elu. ivo bie, da li je Entropija, moja uvrnuta tetka, primetila na e sauesni tvo? Ve rovatno nije, mislim, jer si jo premali. Tvoje sme no opiranje njenom toku je kao l epr anje na jakom vetru. A ona jo misli da sam joj saveznik. Zovi me davaocem ivota, ivo bie, i plai. Ja plamtim beskonano i, plamtei, upij am ono to se ne mo e zameniti. Dok ti nesigurno baulja mojim strujama, snaga polako istie. Kada nestane, druge zvezde e preuzeti moje mesto, ali ne zauvek, ne! Zovi me davaocem ivota i smej se! Ti, ivo bie, uje istinski glas Davaoca ivota s vremena na vreme, ka u. On govor i vama, ali ne meni, njegovom prvoroenom! Sa aljevaj zvezde, ivo bie! Mi pevamo eonima pretvarajui se da cenimo Njegovu okrutnu sestru, oekujui dan tvoje zrelosti, mali embrionu, kada e te On osloboditi da ponovo promeni poredak stvari.

D ekob se bezvuno nasmejao. Kakva ma ta! Fejgin je ipak bio u pravu. Sklopio je oi, jo ekajui da uje signal. Pro lo je tano sedam sekundi otkako je stigao na vrh ku ole.

"D ejk..." Bio je to enski glas. Podigao je pogled ne otvarajui oi. "Tanja." Stajala je kraj pion-skopa u svojoj laboratoriji, upravo onako kako ju j e video bezbroj puta kada je dolazio po nju. Pod i ana smea kosa, pomalo neravni beli zubi u irokom osmehu i krupne oi okru ene sitnim borama. Po la je ka njemu sigurnim, gracioznim korakom i stala da ga pogleda, podboena. "Bilo je i vreme!" rekla je. "Tanja, ja... ne razumem." "Bilo je krajnje vreme da me se seti kako radim ne to drugo sem to padam! Mi sli da je zabavno raditi to ponovo i ponovo? Za to me se nisi seao kakva sam bila u dobra vremena?" Iznenada je shvatio da je to tano! Pune dve godine seao se Tanje samo u to m poslednjem trenutku, uop te ne mislei na zajednike godine! "Pa, priznajem da ti je koristilo", klimnula je glavom. "Konano si se osl obodio one proklete uobra enosti. Samo ponekad pomisli na mene, pobogu! Mrzim da m e zaboravljaju!" "Dobro, Tanja. Seau te se. Obeavam." "I obrati pa nju na zvezdu! Prestani da misli kako ti se sve priinjava!" Omek ala je. Slika je poela da bledi. "U pravu si, D ejk, dragi, ona mi se do pada. Lepo se..." Otvorio je oi. Fotosfera se kretala nad njim. Taka mu je uzvaraala pogled. Granulacione elije polako su pulsirale kao dokona srca. To si ti uinilo? - nemo je upitao. Odgovor je prodro u njega, probio mu se kroz telo i izi ao sa druge strane . Neutrini protiv neuroze. Vrlo originalan pristup. Odozdo je dopro tihi zvi duk. Pre no to je bio svestan da se pomerio, ve se klizao ka zvuku zdesna, be umno, bez suvi nih pokreta. Provirio je preko ivice i ugledao teme Kule a-Pring ab-Pil-ab-Kisa-ab-So ro-ab-Hul-ab-Puber. Vanzemaljac je gledao nekuda levo od D ekoba, i dalje dr ei ruku na otvorenom kompjuterskom ulazu. Iako je dim zaklonio gotovo sve, jo se video blesak na mest u gde se odbijao zrak P-lasera. Sleva je doprlo u kanje. Zdesna su se uli zvuci treih koraka; Larok je urno obi lazio kupolu. Iza krivine kupole pojavilo se nekoliko srebrnastih granica. Kula je unuo, a jedan Fejginov svetlucavi svetlosni receptor zgrio se u oblaiu dima. Kanten je is pustio piskavi krik i povukao se sa vidika. Kula se brzo okrenuo. D ekob je izvukao iz d epa sprej tkivne pene. Nani anio je i pritisnuo dugme. Tanki mlaz tenosti po ao je u luku ka Kulinim oima. Trenutak pre no to je pogodio, po javio se Pjer Larok, trei, povijene glave, juri ajui kroz dim ka Kuli. Kula je odskoio. Sprej je pro ao ispred njegovih oiju. Tog asa ga je pogodila blistava iskra. itav mlaz buknuo je uz buan zvuk. Kula se zateturao unazad, dr ei ruke pred l icem. Larok se probio kroz ugljevlje i udario Pringa u stomak. Kula se gotovo sru io u gusti dim. Zaulo se i tanje daha kada je epao Laroka za grlo, prvo da se zadr i, a potom sna no ste ui da mu zatvori du nik. Larok se divlje bori o, ali izgubio je ubrzanje. Bilo je kao da poku ava da pobegne od dve boe konstrik tor. Lice mu se zacrvenelo i poeo je da i ti. D ekob se spremio za skok. Dim je bio toliko gust da je jedva zadr avao ka alj . Ako ga Kula vidi pre no to skoi, nee se gnjaviti ubijajui Laroka te im nainom. Prosto e ih obojicu dokrajiti pogledom. Mi ii su mu se zgrili kao vrste opruge i bacio se sa kupole. Let kroz vazduh se otegao. Njegov lini oblik vremenske kompresije uinio je da putovanje izgleda sporo i dokono. Bio je to tos iz starih, lo ih vremena, a sad a ga je upotrebio po navici. Kada je pre ao treinu rastojanja, video je kako Kula poinje da okree glavu. B ilo je te ko rei ta Iti radi Laroku tog asa. Gusta zavesa dima zaklanjala je sve sem Kulinih blistavo crvenih oiju i dva bela bleska ispod njih.

I ekivanje ga je ubijalo. Bilo je gotovo satirino. D ekob je re io da ubrza stva ri i da vidi ta e se desiti. Ne to je sevnulo, a zatim je nastupio protresajui, otupljujui udar kada je r amenom zakaio Kulinu slepoonicu. Sklupao se i vrsto stegao prednju stranu vanzemaljev e ode de dok su obojica po inerciji padala na palubu. ovek i vanzemaljac su se borili za dah, ka ljui, dok su se kotrljali u kovit lacu udaranja i stezanja nogama i rukama. D ekob je nekako uspeo da mu zae za lea i v rsto ga stegne za mr avi vrat, a Kula se otimao i izvijao, poku avajui da okrene glav u i ujede ga sekutiima ili spr i laserskim oima. Mlatarao je monim, savitljivim rukama, poku avajui da ga uhvati. D ekob je pov io glavu u stranu, trudei se da okrene Kulu kako bi mu zarobio i noge. Po to su se prekotrljali preko gotovo pola palube, konano je uspeo i bio je nagraen vrelim bol om u desnoj butini. "Jo ", zaka ljao se. "Hajde Kula! Upotrebi ga!" Jo dva udara pogodila su mu noge, aljui kovitlace bola ka mozgu. Potisnuo j e bol u stranu i dr ao se dalje, molei se u sebi da Kula poku a jo . Ali Kula je prestao da trai energiju i poeo je da se br e prevre, gnjeei D ekoba kad god bi ovaj pao na palubu. Obojica su ka ljala, a Kula je, kad god bi udahnuo gusti, smrdljivi dim, zvuao kao kad se u boci trese desetak kuglinih le aja. Nije mogao da pridavi prokletnika! Kada se nije borio za goli ivot, D ekob je poku avao da pomeri stisak preko Kulinog grla i pone da ga davi. Ali kao da nije bilo ranjivih taaka! Nije po teno. D ekob je eleo da opsuje naopaku sreu, ali nije ima o dovoljno daha. Plua su ga slu ila jo samo toliko da se zaka lje kad god bi se Pring na ao na njemu. Potoci suza zaklanjali su mu pogled, a oi su ga bolele. Iznenada je shvat io da su mu naoare spale! Ili je Kula ponovo spr io dr ae im je skoio sa kupole, ili su mu spale tokom borbe. Gde je, do avola, Larok? Ruke su mu drhtale od napora, a oseao je vreli bol u trbuhu i preponama o d stalnog udaranja o palubu. Kulino ka ljanje zvualo je sve jadnije i napornije, a njegovo je poelo da lii na zlokobno krkljanje. Oseao je prve znake iscrpljenosti i u asan strah da e ovo beskonano trajati, a tada su u borbi njegova lea pala preko jed ne od zadimljenih baklji tkivne pene. Osetio je razarajuu vrelinu i kriknuo. Bol je bio tako iznenadan i na tak o neoekivanom mestu da nije uspeo da ga otkloni. U trenutku agonije popustio je s tisak oko Kulinog grla i vanzemaljac je uspeo da mu skloni ruke. ake su mu sklizn ule i Kula se otkotrljao dok je D ekob posezao za njim. Proma io je. Kula je otpuzao malo dalje, a potom se brzo okrenuo prema nje mu. D ekob je sklopio oi i pokrio lice oklopljenom levom rukom, oekujui udar lasera. Poku ao je da ustane, ali ne to mu sa pluima nije bilo kako valja. Nisu htela da rade. Dah mu je bio plitak i oseao je da se klati dok se polako podizao na ko lena. Mora da mu lea lie na pregoreli hamburger. Malo dalje, na jedva dva metra, zaulo se glasno kljocanje! Potom jo jedno. Pa jo jedno, bli e. Spustio je ruku. Nije vi e imao snage da je dr i podignutu. Ionako nije imal o smisla zatvarati oi. Otvorio ih je i ugledao Kulu kako klei metar dalje. Kroz sm rdljivi dim videle su mu se samo crvene oi i blistavo beli zubi. "Ku... Kula..." dahnuo je. Zvi dave rei zvuale su kao mali zupanici u padu. " Predaj se, ovo ti je poslednja prilika. Upo... zoravam te..." Ovo bi se dopalo Tanji, pomislio je. Poslednje rei gotovo jednako dobre k ao njene. Nadao se da ga je Helen ula. Poslednje rei? A to ih Kula ne bi izgovorio? ak i ako mi pregrize grlo ili mi probu i mozak kroz kapke, i dalje mogu da mu dam poklon! Izvukao je iz pojasa boicu spreja tkivne pene i poeo da je podi e. Sad e popr skati Kulu! ak i ako to znai da e umreti istog asa od lasera, a ne od zuba. Razdirui bol planuo mu je u levom oku kao zabodena igla. Kao da mu se mun ja zarila u glavu i iza la s druge strane. Istog asa pritisnuo je dugme i pru io bocu u pravcu gde se nalazila Kulina glava. 29. APSORPCIJA

Helen je nakratko podigla pogled kada je brod prolazio kraj stada prsten ova sleva. Zeleno i plavo izbledelo je zbog udaljenosti. ivotinje su ipak sijale kao sitne, plamene krofne, iskre ivora poreane u minijaturnu povorku, umanjene ogromn o u hromosfere. Pastiri su ve oti li predaleko da bi se videli. Stado je za lo za tamnu masu niti i nestalo sa pogleda. Helen se nasme ila. Kad bismo barem imali masersku vezu, pomislila je. Vid eli bi koliko smo se trudili. Znali bi da nas nisu ubili Solarijanci, kao to e nek i pomisliti. Poku ali su da nam pomognu. Razgovarali smo s njima! Sagnula se da odgovori na dva istovremena alarma. Dr Martini je bez svrhe lutala iza nje i kopilota. Iako je kao parapsiho log ostala racionalna, nije delovala naroito pribrano. Upravo se vratila sa supro tne strane gornje palube. Nesigurno je koraala i poluglasno mrmljala. Ipak je imala dovoljno razuma da se dr i podalje, hvala Beskrajonu! Ali od bila je da sedne i ve e se. Helen se ustezala da je zamoli da poe na donju stranu. S obzirom na to u kakvom je stanju, dobri doktor nee biti od velike koristi. U vazduhu se oseao smrad. Monitori donje strane pokazivali su samo gust o blak dima. Pre nekoliko minuta uli su se uzvici i zvuci stra ne borbe. Interkomi su dvaput preneli neiji krik. Trenutak ranije uo se vrisak koji bi probudio i mrtve. Potom je nastupila ti ina. Jedino oseanje koje je sebi dozvolila bio je odsutni ponos. injenica da je bitka toliko potrajala bila je pohvala svima, a posebno D ekobu. Kulino oru je brzo bi ih dokrajilo. Naravno, nije verovatno da su uspeli. Do sada bi joj ve javili. Spustila je poklopac preko svojih oseanja i rekla sebi da drhti od hladnoe. Temperatura je pala na pet stepeni celzijusa. to su joj refleksi postajal i sporiji, od umora, sve je vi e pomerala ka hladnom stalno njihanje lasera za hlae nje. Gre ka ka toplom znaila bi propast. Odgovorila je na promenu elektromagnetskog polja koje je zapretilo da os tavi otvor u XUV pojasu. Brzo se pokorilo njenoj preciznoj kontroli i nastavilo da dr i. Laser za hlaenje jeao je dok je usisavao toplotu iz hromosfere, a potom je ponovo izbacivao, nani e, u obliku rendegenskih zraka. Uspinjali su se ubistveno sporo. Utom se alarm izmenio. Bilo je to ne upozorenje na promenu nego krik umi rueg broda. Smrad je bio u asan! Jo gore, smrzavao se. Neko je kraj njega drhrtao i ka lj ao istovremeno. D ekob je postepeno postao svestan da je to on sam. Uspravio se u napadu ka lja koji mu je protresao telo. Dugo po to se vratio svesti samo je sedeo, tupo se pitajui kako to da je iv. Dim je poeo da postepeno nestaje sa palube. Pramenje i oblaii plovili su kr aj njega prema zujavim vazdu nim kompresorima. Bilo je zapanjujue ve i to to uop te mo e da vidi. Podigao je desnu ruku da dod irne levo oko. Bilo je otvoreno i slepo. Ali bilo je itavo! Spustio je kapak i poeo da ga prepipava trima prstima. Oko je jo bilo tu, a mozak iza njega... spa en gustim dim om i presu ivanjem Kuline energije. Kula! D ekob je naglo okrenuo glavu da potra i vanzemaljca. Osetio je talas munine kako nailazi i savladao ga dok je kiljio oko sebe. Na podu je le ala jedna mr ava, bela aka, dva metra od njega, otkrivena razrei vanjem oblaka dima. Vazduh se jo malo i istio, pa se pojavio i ostatak Kulinog tela. Itijevo lice bilo je stra no ispeeno. Crna pokorica spr ene pene visila je u krpama se ogromnih oiju. i tava plava tenost kapala je iz njih. Kula je oito bio mrtav. D ekob je poeo da pu e. Prvo da proveri ta je sa Larokom. Potom sa Fejginom. D a, to je pravi redosled. Potom da po uri i dovede nekoga ko ume sa kompjuterom... ako i dalje ima i zgleda da poprave tetu koju je Kula naneo.

Na ao je Laroka, pratei njegovo jeanje. Bio je nekoliko metara iza Kule; sed eo je i dr ao se za glavu. Podigao je glavu i mutno ga pogledao. "Oooh... Demva, to si ti? Ne odgovaraj. Tvoj glas bi mi mo da razneo ovu s irotu, bolnu glavu!" "Jeste... jesi li dobro, Larok?" Larok je klimnuo glavom. "Obojica smo ivi, znai Kula svakako vi e nije, tano? Tako je traljavo obavio posao na nama da mo emo samo eleti da smo mrtvi. Mon Dieu! Lii na pagete! Zar i ja tako izgledam?" Kakve god bile posledice borbe, ona mu je vratila ljubav prema reima. "Hajde, Larok. Pomozi mi da ustanem. I dalje imamo posla." Larok je poeo da ustaje, pa se zateturao. epao je D ekoba za rame kako ne bi pao. D ekob je savladao suze bola. Teturavo su pomagali jedan drugom da ustanu. Baklje mora da su izgorele, jer se odaja brzo i i avala. Pramenje dima ipak se podizalo u vazduh, visei im pred licem dok su se teturali du kupole. Jednom su nai li na zrak P-lasera, tanku i pravu nit koja im je presecala put. Nesposobni da ga preskoe ili da se provuku, pro li su kroz njega. D ekob se trga o kada mu je zrak zarezao krvavu liniju na spolja njoj strani desne butine i unutr a njoj strani leve. Nastavili su. Kada su na li Fejgina, Kanten je bio u komi. Iz otvora za disanje dopirao je tihi zvuk, srebrnasta zvonca su zveckala, ali nije odgovarao na pitanja. Kada su poku ali da ga pomere, ustanovili su da je to nemogue. Iz Fejginovih korenskih izdanaka pojavile su se o tre kand e i zarile se u sunerastu oblogu palube. Bilo ih j e na desetine, a nije bilo naina da ih oslobode. D ekob je imao i druga posla. Oklevajui, poveo je Laroka oko Kantena. Dotet urali su se do udubljenja na boku kupole. D ekob je stao kraj interkoma, borei se za dah. "He... Helen..." ekao je, ali niko nije odgovarao. Nejasno je uo kako njegov sopsteni glas odjekuje na gornjoj strani. Znai, aparat je u redu. ta onda ne valja?! "Helen, da li me uje ? Kula je mrtav! Mi smo prilino ude eni... ipak. Ti... ti ili en doite dole... dole i popra..." Dobio je napad drhtavice od ledenog vazduha koji je duvao iz lasera za h laenje. Nije vi e mogao da govori. Uz Larokovu pomo, probatrgao se kraj vodova i sru i o se na strmi pod gravitacione petlje. Dobio je napad ka lja, le ei na boku da po tedi opeena lea. Grevi su polako slabi i, ostavljajui mu bol u grudima. Borio se protiv sna. Odmori se. Samo se za trenutak odmori, a onda se ok reni i idi na gornju stranu. Vidi ta je po lo naopako. Iz ruku i nogu do mozga su stizali drhtaji o trog bola. Bilo ih je previ e, a um mu je bio suvi e zbrkan da bi presekao sve poruke. Kao da mu je jedno rebro b ilo slomljeno, verovatno u borbi sa Kulom. A sve to je bledelo u poreenju sa pulsirajuim pritiskom na levoj strani gl ave. Oseao se kao da mu tamo stoji vreli ugarak. Paluba u gravitacionoj petlji delovala je udno. vrsto, savijeno gravitacio no polje trebalo bi da privlai jednako du itavog tela. Umesto toga, inilo mu se da s e pomera kao povr ina okeana, talasajui mu se pod leima u sitnim promenama lakoe i te i ne. Oito ne to nije valjalo. Ali zapravo je delovalo dobro, kao uspavanka. Bilo bi tako lepo zaspati. "D ekobe! Hvala Bogu!" Helenin glas prolomio se oko njega, ali i dalje je zvuao udaljeno - prijateljski, otvoreno, toplo - ali i neva no. "Nema vremena za razgovor! Hodi brzo ovamo, mili! Gravitaciona polja otk azuju! Poslau dr Martini, ali..." zaulo se kljocanje i glas se prekinuo. Bilo bi lepo ponovo videti Helen, nejasno je pomislio. San je ovog puta silovito nadirao. Neko vreme nije mislio ni na ta. Sanjao je Sizifa, osuenog da zauvek kotrlja stenu uz beskonano brdo. D ekob je pomislio da zna kako se to mo e srediti. Postoji nain da se brdo ubedi kako je r avno, mada i dalje izgleda kao brdo. Radio je to i ranije. Ali brdo je sada bilo besno. Bilo je prekriveno mravima koji su mu milel

i po telu i ujedali ga svuda, vrlo bolno. Obadi su mu polagali jaja u oku. Jo gore, brdo je varalo. Ponegde je bilo lepljivo i nije htelo da ga pust i. Na drugim mestima bilo je klizavo, a njegovo telo postalo je prelagano da se uhvati za povr inu. Pomeralo se u muno nejednakim trzajima. Nije se seao da u pravilima ima neega o puzanju. Ali to je, izgleda, bilo deo svega. Barem je pomagalo kod guranja. I stena mu je pomagala. Trebalo je samo malo da pritisne. Uglavnom se sa ma kretala. To je bilo lepo od nje, ali po eleo je da ne stenje toliko. Stene ne b i trebalo da stenju. Naroito ne na francuskom. Nije po teno to mora i to da slu a. Probudio se, nesiguran, pred samim prolazom. Nije bio siguran koji je to prolaz, ali nije bio veoma zadimljen. Sa druge strane, iza palube, video je poetke crnila, prozirnost, kako se vraa u crvenu izmaglicu hromosfere. Je li to obzorje, tamo napolju? Ivica Sunca? Ravna fotosfera se protezal a dalje napred, nalik na paperjasti tepih purpurnog i crnog plamena. U njenoj du bini nazirali su se talasavi pokreti. Pulsirala je, a niti su ocrtavale dugake are nad blistavim, zanjihanim mlazevima. Talasanje. Napred i nazad, ponovo i ponovo; Sunce je mahalo pred njegovi m okom. Mili Martini stajala je na vratima, sa pesnicom pred ustima i izrazom u as a na licu. Po eleo je da je umiri. Sve je u redu. Od sada e biti. Gospodin Hajd je mrt av, zar ne? D ekob se seao da ga je video negde, u ru evinama zamka. Lice mu je bilo spr eno, bez oiju, i stra no je smrdeo. Potom je ne to posegnulo ka njemu i epalo ga. Sada je i ao dole, ka prolazu. I zmeu je bila strma padina. Zateturao se napred i vi e se nije seao kako se uz tresak zaustavio tik iza vrata. DESETI DEO Svetlost kroz rupe hartije u prozoru: zvezdano nebo. Kobaja i Isa (1763-1828) 30. NEPROZIRNOST Komesar Abasoglu: "Znai, bilo bi najbolje rei da su svi sistemi projektova ni po Biblioteci otkazali pre kraja?" Profesor Kepler: "Da, komesare. Svi su postali beskorisni. Jedini mehani zmi koji su i dalje radili do kraja bile su komponente projektovane na Zemlji, o d strane zemljanskog osoblja. Mehanizmi koje je, dodao bih, Pil Bubakub proglasi o za povr ne i nepotrebne, kao i mnogi drugi tokom izgradnje." K. A. : "Time ne nagove tavate da je Pil Bubakub unapred znao..." P. K.: "Ne, naravno. On je, na svoj nain, bio jednako lakoveran kao i svi mi. Njegovo protivljenje bilo je zasnovano prvenstveno na estetici. Nije eleo da se galaktinska vremenska kompresija i gravitaciona kontrola strpaju u keramiki o klop i pove u sa starinskim sistemom za hlaenje. Polja za odbijanje i laser za hlaenje zasnovani su na fizikim zakonima koj e su ljudi poznavali jo u dvadesetom veku. Prirodno, protivio se na oj 'sujevernoj' upornosti da sagradimo brod oko njih, ne samo zato to su ga galaktijski sistemi uinili suvi nim, nego i stoga to je smatrao da je zemljanska nauka pre Kontakta samo jadna hrpa poluistina i koje tarija." K. A. : "Te 'koje tarije' su ipak radile i kada je nova oprema zakazala." P. K.: "Da budem iskren, komesare, moram rei da je to bila prilina srea. Sa boter je verovao da oni nemaju nikakve va nosti, pa nije ni poku avao da ih pokvari, isprva. Kasnije nije imao prilike da popravi tu gre ku." Komesar Montes: "Ima ne to to ne razumem, doktore Kepler. Siguran sam da i neke moje kolege dele tu zbunjenost. Razumem da je kapetan Sunevog broda upotrebi la laser za hlaenje kako bi se izvukla iz hromosfere. Ali za to je morala razviti ubrzanje vee od povr inske gravitacije Sunca! To su mogli da postignu dok su fukci

onisala unutra nja gravitaciona polja. Ali ta se desilo kada su i ona otkazala? Zar nisu tog asa bili izlo eni sili koja bi ih spljeskala?" P. K.: "Ne odmah. Otkazivanje je bilo postepeno; najpre precizno pode ena polja kojima se odr avala gravitaciona petlja u prolazu ka polulopti sa instrument ima, 'donjoj strani', potom automatsko prilagoavanje strujanjima, a na kraju post epen gubitak glavnog polja koje se iznutra suprotstavlja privlaenju Sunca. Do tre nutka kada je ovo poslednje otkazalo, ve su stigli do donje korone. Kapetan deSil va bila je spremna kada se to desilo. Znala je da bi bilo samoubistvo penjati se pravo navi e bez unutra njeg pril agoavanja, iako je razmi ljala da to uini kako bi makar zapisi dospeli do vas. Druga mogunost bila je da prepusti brod padu, koei samo toliko da u unutra njosti broda od r i gravitaciju na oko tri g. Na sreu, ima naina da se pada prema gravitacionom sredi tu, a da se ipak izb avi. Helen je zapravo poku ala da nae hiperbolinu orbitu za beg. Gotovo celokupan la serski potisak utro en je na to da se brodu da tangenciono ubrzanje dok je ponovo padao nazad. Zato je duplirala program predvien za ljudska poniranja jo decenijama pre Kontakta: plitka orbita, uz kori enje lasera za potisak i hlaenje, a elektromagnetsk ih polja za za titu. Jedino to je ovo poniranje bilo nenamerno i nije bilo osobito plitko." K. A. : "Koliko su se pribli ili?" P. K.: "Pa, verovatno se seate da smo u op toj zbrci pali ve dva puta: jedno m kada je otkazalo gravitaciono polje, a drugi put kada su Solarijanci prestali da pridr avaju brod. E, tokom treeg pada stigli su bli e fotosferi nego ikada ranije. Bukvalno su joj zagrebali po povr ini." K. A. : "Ali turbulence, doktore! Bez unutra nje gravitacije i vremenske k ompresije, kako to da brod nije zdrobljen?" P. K.: "Tokom ovog nenamernog poniranja mnogo smo nauili o solarnoj fizic i, ser. Hromosfera je, barem ovom prilikom, bila daleko mirnija no to bi to iko oe kivao... sa izuzetkom nekoliko mojih kolega kojima dugujem dosta izvinjenja... A li verujem da je najznaajniji inilac bilo upravljanje brodom. Helen je prilino jedn ostavno postigla nemogue. Ljudi iz TAASF-a upravo prouavaju automatske zapise. Od njihovog odu evljenja trakama vee je samo aljenje to ne mogu da joj daju orden." General Vejd: "Da, stanje u kome smo na li posadu izazvalo je veliki ok kod spasilake ekipe TAASF-a. Brod je izgledao kao Napoleonovo povlaenje iz Moskve! Po t o nije bilo nikog ivog da nam ka e ta se desilo, razumeete to smo bili tako tajanstven i dok nismo pregledali trake." Komesar Ngujen: "Mogu da zamislim. Retko ko bi oekivao da pravo iz pakla dobije po iljku sne nih grudvi. Mo emo li pretpostaviti, doktore, da je komandant brod a iz nekih konkretnih razloga preopteretila brodski protok toplote prema hladnom ?" "Iskreno govorei, komesare, ne verujem da mo emo. Mislim da je elela da sniz i temperaturu unutra njosti kako bi zapisi ostali ouvani. Da je laser za hlaenje tol iko oti ao na drugu stranu, bili bi spr eni. Verujem da joj je jedini naum bio da sau va trake. Verovatno je oekivala da e se pojaviti iz Sunca u stanju nalik na d em od jagoda. Mislim da nije imala na umu biolo ka dejstva zamrzavanja. Znate, Helen je po mnogo emu bila, recimo, neupuena. Pratila je nova dosti gnua na svom polju, ali mislim da nije imala pojma koliko je kriohirurgija napred ovala od njenog vremena. Mislim da e se vrlo iznenaditi kroz godinu dana, kada se probudi. Ostali e to verovatno prihvatiti kao rutinsko udo. Osim gospodina Demve, n aravno. Mislim da gospodina Demvu ni ta ne mo e da iznenadi... niti bi smatrao svoje pre ivljavanje udom. Taj ovek je neuni tiv. Mislim da ve sada, iako mu svest lebdi u z amrznutom snu, zna to." 31. RASPROSTIRANJE U prolee kitovi ponovo idu na sever. Nekoliko sivih grba koje su se probijale i penile u daljini nisu bile ni

roene kada je poslednji put stajao na obali i posmatrao prolazak kalifornijske m igracije. Pitao se da li neki sivi kit i dalje peva 'Baladu o D ekobu i Sfingi'. Verovatno ne. Tu pesmu Sivi ionako nisu osobito voleli. Bila je suvi e bez oseajna, suvi e... Bela za njihovu ozbiljnu prirodu. Sivi su samozadovoljni snobovi , ali ipak ih je voleo. Oko njega se prolamala buka talasa koji su se razbijali o obalske stene, tik pred njegovim nogama. Vazduh je bio vla an od morske vode i ispunjavao mu je plua neobino sito-gladnim oseanjem koje drugi dobijaju kada duboko di u u pekari. Osea o je spokoj od pulsiranja okeana i i ekivanja da li e plima doneti promene. Nudili su mu stolicu, u bolnici u Santa Barbari, ali D ekob je odabrao tap. Tako je bio manje pokretan, ali kretanje e ubrzati oporavak. Tri meseca, posle b uenja, u onoj antiseptikoj fabrici organa, ispunili su ga oajnikom eljom da se vrati na noge, da iskusi ne to prijatno, prirodno prljavo. Kao to je Helenin govor. Bilo je protivno svakoj logici da osoba roena na vrhuncu Birokratije ima tako slobodan nain izra avanja od koga graanin Konfederacije crveni. Ali kada je Helen znala da je meu prijateljima, jezik joj je postajao iz ra ajan, a renik zapanjujui. Rekla je da je to posledica odsrastanja na satelitu moi. Potom se nasme ila i odbila da obja njava dalje sve dok joj nije uzvratio pona anjem za koje je znala da jo nije spreman. Kao da ona jeste! Jo jedan mesec, pa e ih lekari po tedeti lekova za suzbijanje hormona, po to s e obnavljanje elija zavr i. Jo jedan mesec dok im ne dozvole ozbiljne stvari kao to s u svemirski letovi. A ipak je uporno navaljivala na i itavanju raskupusane NASAsutr e, izazivaki se pitajui hoe li on imati snage! Pa, lekari ka u da osujeenje doprinosi oporavku. Izo trava volju da se vrati u normalu, ili ve neka slina glupost. Ako Helen nastavi da ga izaziva, svi e se veoma iznenaditi! D ekob ionako n ije mnogo verovao u vremenske rasporede. Beskrajona mu! Kako voda dobro izgleda! Lepa i hladna. Mora postojati nai n da nervi rastu br e! Ne to to poma e vi e i od autosugestije. Okrenuo je lea stenju i polako po ao nazad u predvorje ujakove dugake, prost rane kue. Pa ljivo je koristio tap, mo da vi e nego to je potrebno, u ivajui u dramatici uacije. Tako je manje neprijatno biti bolestan. Kao i obino, ujka D eremi se udvarao Heleni. Ona ga je bestidno ohrabrivala . Pravo budi matorom kopiletu, pomislio je, posle svih nevolja koje je iza zvao. "Deko moj", ujka D ems je podigao ruke. "Upravo smo hteli da te potra imo, za ista jesmo." D ekob se dokono nasme io. "Bez urbe, D emse. Siguran sam da na meuzvezdani istra va ima mnogo zanimljivih pripovesti. Jesi li mu priala ono o crnoj rupi, mila?" Helen se bezobrazno iscerila i nainila isti takav pokret. "Pa, D ejk, sam s i mi rekao da ga po tedim. Ali ako misli da bi tvoj ujak voleo da je uje..." D ekob je odmahnuo glavom. Sam e se postarati za ujaka. Helen ume da bude p rilino gruba. Gospoica deSilva je sjajan pilot, a poslednjih nedelja bila je i ma tovit s auesnik. Ali od njihovog linog odnosa D ekobu se vrtelo u glavi. Njena linost je... m ona. Kada je shvatila, po buenju, da je 'Kalipso' skoio, Helen se prijavila u g rupu koja je projektovala 'Vesarijus II'. Razlog je bio, bezobrazno je objasnila , da ima tri godine da podvrgne D ekoba Demvu punoj obuci uslovljavanja po Pavlovu . Na kraju predvienog roka zazvonie malim zvoncetom, a on bi, izgleda, trebalo sme sta da odlui da postane Skaka. D ekob je imao svoje sumnje, ali ve je bilo jasno da Helen deSilva ima punu kontrolu nad njegovim pljuvanim lezdama. Ujka D ems je bio nervozniji nego ikada. Obino smireni politiar izgledao je gotovo bolestan. Veiti irski arm Alvarezovih konano je potkopan. Nervozno je klimao sedom glavom. Pogled zelenih oiju delovao je neprirodno tu no. "Ovaj, D ekobe, deko moj. Gosti su stigli. ekaju u radnoj sobi, a Kristijan se stara o njima.

Zna , nadam se da e biti razuman u svemu ovome. Stvarno nije bilo razloga da pozove tog tipa iz vlade. Mogli smo to srediti i sami. Kako se meni ini..." D ekob je podigao slobodnu ruku. "Ujae, molim te. To smo ve ra istili. O ovom problemu mora se presuditi. Ako odbija da sarauje sa ljudima iz slu be Registracije tajni, morau da sazovem porodino vee i iznesem problem pred njih! Zna kakav je ujka D eremi, verovatno e navaljivati da se sve objavi. To bi doprinelo na e m ugledu, ali sluaj bi tada preuzelo Odeljenje za javne poslove, a ti bi dobio pe t godina sa onom stvaricom u stra njici koja ka e 'bip... bip... bip...'." D ekob se oslonio o Helenino rame, vi e radi dodira nego radi oslonca, i mah ao rukama pred ujka D emsovim oima. Sa svakim 'bip', njegovo aristokratsko lice jo j e malo bledelo. Helen je poela da se kikoe, a potom ju je uhvatilo tucanje. "Izvinite me", rekla je, oklevajui. "Ne budi sarkastina", odgovorio je D ekob. U tinuo ju je, a onda ponovo uzeo t ap. Radna soba nije bila onako velianstvena kao u Alvarez Holu, ali ova kua se nalazila u Kaliforniji. To je mnogo doprinosilo utisku. D ekob se nadao da e posle ovoga ujak i dalje govoriti sa njim. Neravno, prskani zidovi i la ne grede nagla avali su panski stil. Zastakljeni ormarii sa D emsovom zbirkom samizdata iz vremena Birokratije isticali su se meu po licama za knjige. Na gornjoj ivici biblioteke bila je uklesana duga deviza. "Narod, ujedinjen, nikada nee biti pora en." Fejgin je zapevu io topao pozdrav. D ekob mu se naklonio i izveo dugo, zvanin o pozdravljanje, samo da bi ugodio Kantenu. Fejgin ga je redovno poseivao u bolni ci. Isprva je to bilo te ko - svaki od njih je smatrao da vi e duguje onom drugom. K onano su se slo ili da se u tome ne sla u. Kada se spasilaka ekipa TAASF-a probila u Sunev brod, dok se teturao hiper bolinom orbitom uz pomo lasera, zaprepastili su se pred sasu enom, zaleenom ljudskom posadom. Nisu tano znali ta da rade sa zdrobljenim telom jednog Pringa na donjoj s trani palube. Ali najvi e ih je okirao Fejgin, koji je visio naglavake, okaen o one s itne, o tre kand e na korenju, dok je laser i dalje mono potiskivao brod. Hladnoa mu n ije, kao ljudima, uni tila gotovo etvrtinu elija, pa je izgledalo da je divlju vo nju kroz fotosferu pro ao gotovo nedirnut. Uprkos svemu, Fejgin iz Instituta za Progres - veiti posmatra i manipulato r - postao je, sam po sebi, jedinstvena linost. Bio je verovatno jedini ivi razumn njak koji mo e opisati kako izgleda kad leti , visei naglavake, kroz gustu, mutnu vatr u fotosfere. Sada je imao i sopstvenu priu. Kantena to mora da je bolelo. Niko mu nije verovao ni re dok nisu pregled ali Helenine trake. D ekob se pozdravio sa Pjerom Larokom. oveuljak je povratio dosta boje otkak o su se poslednji put videli, a o apetitu da se i ne govori. Upravo je satirao K ristijanovo poslu enje. I dalje vezan za stolicu, nasme io se i nemo klimnuo glavom D ekobu i Helen. D ekob je pretpostavljao da ne mo e da govori jer su mu usta puna. Poslednji gost bio je visok, plavokos i plavook mu karac uskog lica. Ustao je sa kaua i pru io mu ruku. "Han Nilsen, vama na usluzi, gospodine Demva. Ve samo na osnovu novinskih izve taja vrlo sam ponosan to sam vas upoznao. Naravno, Registracija tajni zna sve to zna i vlada, pa sam utoliko vi e impresioniran. Ipak, pretpostavljam da ste nas pozvali zbog neega o emu vlada ne treba da zna?" D ekob i Helen su seli preko puta njega, leima okrenuti prozoru koji je gle dao na okean. "Da, tano tako, gospodine Nilsen. Zapravo, postoji nekoliko problema. Vol eli bismo da se prijavimo za izolaciju tajne i procenu pred Zemljanskim Veem." Nilsen se namr tio. "Sigurno shvatate da je Vee vrlo neiskusno u tim pitanj ima. Delegati iz kolonija jo nisu ni stigli! B... civilnim slu benicima Konfederaci

je - (da li je zaustio da ka e prljavu rei 'birokratija'?) - ne dopada se ak ni pomi sao da imaju nad-pravnu slu bu Registracije tajni koja ceni iskrenost vi e od zvanini h zakona. Vee je jo manje omiljeno." "ak i ako se pokazalo da je to jedini nain da se savlada kriza koju imamo od Kontakta?" upitala je Helen. "ak i tako. Federalci se navikavaju na pomisao da e im na kraju oduzeti vl ast nad meuzvezdanim i meurasnim poslovima, ali to im se nimalo ne svia i odugovlae t o je vi e mogue." "Ali nije stvar u tome", nastavio je D ekob. "Kriza je bila gadna pre ove propasti na Merkuru, dovoljno gadna da ih natera na osnivanje Vea. Ali moglo se i strpeti. 'Ponira u Sunce' je to verovatno izmenio." Nilsen je izgledao ogoreno. "Znam." "Zaista?" D ekob je polo io dlanove na kolena i nagnuo se napred. "Videli st e Fejginov izve taj o najverovatnijoj reakciji Pilana na Bubakubove mahinacije na Merkuru. A taj izve taj je napisan prilino pre no to su na svetlost dana iza le sve po jedinosti o Kulinom delovanju!" "A Konfederacija sve to zna." Nilsen je iskrivio lice. "Kulino pona anje, njegova udna izvinjenja, itavu priu." "No, na kraju krajeva", uzdahnuo je D ekob, "oni jesu vlada. Oni vode spol jnu politiku. Osim toga, Helen nije mogla znati da emo pre iveti itavu tu zbrku. Sve je snimila." "Nikad mi ne bi palo na pamet", rekla je Helen, "dok mi Fejgin nije obja snio, da bi mo da bilo bolje da Konfederacija ni ne sazna istinu, niti da je Zemlj ansko Vee mo da pogodnije za snala enje u itavoj gu vi." "Mo da je pogodnije, ali ta oekujete da mi... da Vee sad uradi? Bie potrebne g odine da stignemo do priznavanja i legitimnosti. Za to bismo sve to rizikovali upl itanjem u ovu situaciju?" Za trenutak niko nije govorio. Potom je Nilsen slegnuo ramenima. Izvadio je iz aktovke malu data-kocku, aktivirao je i polo io je na pod u sredi tu sobe. "Ovaj razgovor je pod za titom Registracije tajni. Izvolite, ponite, doktor e de Silva." Helen je poela da nabraja na prste. "Prvo, znamo da je Bubakub izvr io zloin po shvatanjima Bibliotekog Institut a i njegove sopstvene rase, jer je krivotvorio izve taj Biblioteke i izveo prevaru na 'Ponirau u Sunce'; izigravao je da komunicira sa Solarijancima i da koristi o nu 'ostav tinu Letanija' kako bi nas za titio od njihovog gneva. mislimo da znamo koje su ga pobude vodile. Bio je osramoen neuspehom Bibl ioteke da pronae podatke o Sunevim Duhovima. eleo je i da natrlja nos 'samonikloj' rasi i uka e joj koliko je podreena. Po galaktinskoj tradiciji, situacija bi se izgladila tako to bi i Pile i Biblioteka podmitili Zemlju da 'dr i zatvorena usta'. Konfederacija bi mogla da od abere ta eli, u svakom sluaju bi dobila i pone to to joj nije potrebno, a ljudska rasa bi stekla neprijatelja u Pilama, samo zato to im je povreen dragoceni ponos. Mogli bi da udvostrue napore da se na im tienicima, delfinima i impanzama, odu zme status mladih razumnjaka. Ve se govorilo o mogunosti da oveanstvo postane neka v rsta 'usvojenog' tienika... 'da bi nas proveli kroz ovu napornu promenu'. Jesam li dosad dobro sa ela situaciju?" D ekob je klimnuo glavom. "Odlino. Jedino si izostavila moju glupost. Na Me rkuru sam javno optu io Bubakuba! Onu sitnu dvogodi nju obavezu utanja koju smo potpi sali ionako niko nije ozbiljno shvatio, a Federalci su predugo ekali da po hitnom postupku zapeate poslove oko itavog sluaja. Do sada verovatno pola spiralnog kraka zna itavu priu. To znai da smo izgubili ono malo olak anja to bismo imali da ucenimo Pile. S ada ih ni ta ne spreava u naporima da nas neko 'usvoji', i koristie 'obe teenja' za Bub akubov zloin kao izgovor da nam utrape sve vrste pomoi koje nam uop te nisu potrebne ." Dao je Helen znak da nastavi. "Drugo: znamo da iza itavog proma aja stoji Kula. Kula oito nije eleo da ljud i otkriju Bubakubove mahinacije. Imao je na umu svoj plan za ucenu.

Ohrabrivao je D efovo prijateljstvo i poku aje da ga 'oslobodi', to je razbes nelo Bubakuba. D efrijeva smrt neposredno posle toga ostavila je 'Poniraa u Sunce' u stanju takve zbrke da je Bubakub mogao pomisliti kako e mu verovati ta god da uin i. Sasvim je mogue da je mentalno gubljenje Dvejna Keplera deo njegovog plana, os tvaren tehnikom 'psihoze bleska' u Kulinom izvoenju. Najva niji deo Kulinog plana bilo je krivotvorenje ovekolikih Duhova. Tak d eo je velianstveno izveden. Svi su poverovali. Uz takve nadarenosti, nikakvo udo to su se Pringi ponadali da se mogu cenkati sa Pilama za nezavisnost svoje rase. O ni su jedna od najmonijih rasa koju sam ikada videla ili za koju sam ula." "Ali, ako su Pile Pokrovitelji Pringima", pobunio se D ems, "i ako su Uzdi gli Kuline pretke od obinih ivotinja, kako to da Bubakub nije pomislio da su Duhov i Kulino delo?" "To bih mo da ja mogao da objasnim", zapevu io je Fejgin. "Pringima je bilo dozvoljeno da sami odaberu pomonika koji e pratiti Bubakuba. Moj Institut poseduje nezavisne informacije da je Kula znaajna linost na jednoj od njihovih teraformira nih planeta, u grani umetnosti koju, do sada, nismo imali prilike da upoznamo. P ripisali smo tajanstvenost Pringa navikama steenim od Pila. No, sada to mo emo pove zati sa injenicom da ni Pile nisu upoznati sa tom umetno u. Onako uobra eno nadmoni, Pi le mora da su, ni ne znajui, sami izazvali toliku tajanstvenost svojih tienika." "A kakva je to grana umetnosti?" "Logino, holografske projekcije. Verovatno su Pringi vr ili opite sa time b ar sto milenijuma otkako su razumni, krijui to od svojih Pokrovitelja. Zadivljen sam posveeno u koja je potrebna da se tajna toliko odr i." Nilsen je tiho zazvi dao. "Mora da su stra no eleli slobodu. Ali i dalje ne r azumem, iako sam preslu ao sve trake, za to je Kula izvodio sve te pakosti oko 'Poni raa u Sunce'! Kako su la ni Sunevi Duhovi, D efrijeva smrt i hvatanje Bubakuba u gre ci mogli da pomognu Pringima?" Helen je pogledala D ekoba, a on je klimnuo glavom. "To je jo tvoj deo, Hel en. Ti si razjasnila najvee pare." Helen je duboko uzdahnula. "Vidite, Kula uop te nije nameravao da Bubakub bude otkriven na Merkuru. N aveo je svog efa da la e i pravi predstavu oko ostav tine Letanija, ali oekivao je da e mo mu makar u tome poverovati. Da je njegov plan uspeo, podneo bi dva izve taja Bibliotekom Institutu: prv o, da je Bubakub budala i la ov, koga je od skandala spasao samo snala ljivi pomonik, i drugo, da su ljudi samo gomila bezopasnih idiota na koje ne treba obraati pa nju . Prvo u objasniti ovo drugo. Kada malo razmislite, oito je da niko 'odozgo' ne bi poverovao u idiotsku priu o 'ovekolikim duhovima' koji lepr aju po zvezdama, naroito kad u Biblioteci nem a pomena o njima! Zamislite kako bi Galaksija reagovala na priu o plazmatinim biima koja 'ma u pesnicama' i udesno izbegavaju fotografisanje kako ne bi bilo dokaza da postoje! Da su to uli, veina posmatraa ne bi ni poku ala da ispita dokaze koje imamo, snimke p rstenova i pravih Solarijanaca! Galaksija u veiini posmatra 'istra ivanja' Zemljana sa prezirom i podsmehom . Kula je oito eleo da 'Ponira u Sunce' bude ismejan bez razmatranja." Pjer Larok je pocrveneo, sedei na drugom kraju sobe. Niko nije pomenuo nj egove primedbe o 'zemaljskim istra ivanjima' pre oko godinu dana. "Kulino urno obja njenje, kada je poku ao da nas sve ubije, bilo je da je la ir ao Duhove nas radi. Da smo izgledali glupi, napravili bismo manje gu ve objavljujui postojanje ivota na Suncu... gu ve koja bi dala oveanstvu vi e reklame u vreme kada bi trebalo da tiho uimo i susti emo ostale." Nilsen se namr tio. "Tu je mo da bio u pravu." Helen je slegnula ramenima. "Sada je ionako kasno. U svakom sluaju, izgleda da je Kula nameravao da izvesti Biblioteku, i So roe, kako su ljudi bezopasni idioti i kako je, jo va nije, Bubakub postao uesnik tog idiotluka... da je poverovao u Duhove i lagao na osnovu tog uverenja!" Helen se okrenula i pogledala Fejgina. "Je li to taan pregled onoga o emu smo razgovarali, Kanten Fejgine?"

Kanten je tiho zazvi dao. "Rekao bih da jeste. Po to imam poverenja u 'peat' organizacije Registracije tajni, dodau u poverenju da je moj Institut primio obav e tenja u vezi sa aktivno u Pringa i Pila, koja dobijaju smisao tek u svetlosti onoga to smo upravo saznali. Pringi oito poinju kampanju da naru e ugled Pila. U tome le i i mogunost i opasnost za oveanstvo. Mogunost je da va a Konfederacija ponudi Pilama dokaze o Kulinoj izdaji, ka ko bi ti razumnjaci pokazali da su bili izmanipulisani. Ako se potom Soroi okome na Pringe, Kulina rasa morae urno da tra i za titnike. Mo da e izgubiti na statusu, oduz ee im kolonije, 'redukovati' populaciju. Tim inom oveanstvo bi mo da ne to i odmah dobilo, ali to bi malo ta promenilo u dugotrajnom neprijateljstvu sa Pilama. Njihova psihologija nije takva. Mo da e odus tati od poku aja da oveanstvo 'daju na usvojenje'. Mo da e biti spremni da prihvate ogr anienja od tete koju e uporno nuditi za Bubakubov zloin, ali na duge staze time neete zadobiti njihovo prijateljstvo. Kada budu dugovali oveanstvu uslugu, njihova mr nja e se samo poveati. Osim toga, tu je i injenica da se mnogim 'liberalnijim' vrstama, na iju za t itu se oveanstvo dosad oslanjalo, nee svideti ako date Pilama razlog za novi d ihad. Timbrimi e mo da povui svoj konzulat sa Meseca. Na kraju ostaju i etika pitanja. Dugo bi trajalo da govorim o svim razloz ima. Neke verovatno ne biste ni razumeli. Ali Institut za Progres strepi da e Pri ngi biti istrebljeni. Oni su mlada i nagla rasa, gotovo kao i oveanstvo. Ali pokaz uju velike mogunosti. Bila bi stra na tragedija da itava rasa trpi bezdu nu odmazdu za to to se nekoliko njenih pripadnika uplelo u zaveru da prekrati podreenost dugu st otinu milenijuma. Zbog svega toga, preporuujem da Kulini zloini budu zapeaeni. Svakako e biti g ovorkanja. Ali Soroi nee obraati pa nju na govorkanja koja idu u prilog ljudima." Fejginova zvonca su tiho zveckala, kao da je kroz prozor ulazio povetara c. Nilsen je progovorio zurei u pod. "Nikakvo udo to je Kula poku ao da ubije i sebe i sve ostale na brodu kada g a je D ekob razotkrio! Kad bi Pile dobili zvanino svedoenje o Kulinom delovanju, Pri ngi bi verovatno bili osueni." " ta vi mislite, ta e Konfederacija uiniti?" upitao je D ekob. "Uiniti?" Nilsen se bezoseajno nasmejao. "Pa, predae dokaze Pilama, klanjaj ui se, naravno. Beskrajona mi! Ovo je prilika da ih spree da nam 'poklone' pun sek torski Ogranak Biblioteke i deset hiljada tehniara kao osoblje! Prilika da ih spr ee da nam 'daju' moderne brodove koje nijedan ljudski in enjer ne mo e da razume i ko jima nijedna ljudska posada ne mo e da upravlja bez 'savetnika'. To e na neodreeno v reme prekratiti one proklete 'postupke usvajanja'!" Ra irio je ruke. "A prilino je jasno da Konfederacija nee podmetati svoj vrat umesto rase razumnjaka koja je ubi la jednog od na ih tienika, gotovo uni tila na najva niji projekat i poku ala da od ljudi apravi idiote u oima svih naroda Galaksije! A kada malo bolje razmislite, mo ete li da im prebacite zbog toga?" D ekobov ujka D ems se naka ljao, kako bi privukao pa nju. "Mo emo poku ati da zapeatimo itav dogaaj", predlo io je. "Nisam bez uticaja u od reenim krugovima. Ako ka em koju dobru re na pravom mestu..." "Ne mo e kazati dobru re, D emse", prekinuo ga je D ekob. "Ti si uesnik itave ove gu ve, na izvestan nain. Ako poku a da se ume a u to, konano e se otkriti istina." "Kakva istina?" upitao je Nilsen. D ekob se namr tio na svog ujaka, pa na Laroka. Francuz je stalo eno nastavio da pro dire poslu enje. "Ova dvojica", poeo je D ekob, "uesnici su zavere sa ciljem da se podriju za koni o Uslovnja tvu. To je drugi razlog to sam molio da doete. Ne to tu mora da se uini , a Registracija tajni je bolji prvi korak nego policija." Na pominjanje policije, Larok je prestao da vae mali sendvi. Pogledao ga je i spustio. "Kakva to zavera?" pitao je Nilsen. "Udru enje koje se sastoji uglavnom od Uslovnjaka i izvesnog broja graana-s impatizera, a bavi se tajnom proizvodnjom svemirskih brodova... brodova sa Uslov njakom posadom."

Nilsen se uspravio u stolici. " ta?!" "Larok je zadu en za obuku astronauta. Takoe im je glavni pijun. Poku ao je da uzme meru kalibracionih mehanizama gravitacionog generatora Sunevog broda. Imam trake koje to dokazuju." "Ali za to bi im to bilo potrebno?" "A za to ne bi? To bi bio najmoniji mogui simbolini protest. Da sam ja Uslovn ak, svakako bih im se pridru io. Saoseam sa njima. Zakoni o Uslovnja tvu mi se nimalo ne dopadaju. Ali ja sam realan. Kako sada stvari stoje, Uslovnjaci su postali potklas a. Njihovi psiholo ki problemi su ljaga koja ih prati kuda god po li. Reaguju na to vrlo ljudski, okupljajui se u mr nji prema dru tvu 'karantinskih kirajd ija' koje ih ok ru uje. Oni ka u, 'vi, graani, mislite da sam nasilan, pa, prokletstvo, sad u da bud em takav!' Veina Uslovnjaka zapravo nikada ne naudi nikome, bez obzira na nalaze U-testova. Ali suoeni sa osudom, postaju ono to drugi misle da jesu!" "To je mo da istina, a mo da i nije", uzvratio je Nilsen. "Ali s obzirom na trenutnu situaciju, izlaz u svemir za Uslovnjake..." D ekob je uzdahnuo. "U pravu ste, naravno. To se ne sme dozvoliti. Ne jo . S druge strane, ne smemo dozvoliti ni Federalcima da zaponu masovnu histe riju oko toga. To bi samo zapetljalo stvari i kasnije dovelo do ozbiljnijih obli ka pobune." Nilsen je izgledao zabrinut. "Nadam se da neete predlo iti da se Zemljansko vee ume a u zakone o Uslovnjacima. To bi bilo samoubistvo! Javnost to ne bi otrpel a!" D ekob se tu no nasme io. "To je tano, ne bi. ak e i ujka D ems to morati da shvat . Dana nji graanin ne eli ak ni da razmi lja o izmeni sastusa Uslovnjaka, a u ovom tren utku Vee nema takav autoritet. Ali ta je podruje rada Vea? U ovom trenutku, upravljanje vansolarnim koloni jama. Na kraju e to ukljuiti i nadgledanje svih vansolarnih poslova. E, tu mogu da se upletu u zakone o Uslovnjacima, makar simbolino, a da ne zaprete niijem miru." "Ne razumem na ta mislite." "Pa, pretpostavljam da nikada niste itali Oldosa Hakslija. Niste? Njegova dela jo su bila popularna kada je Helen odrastala, a moji roaci i ja smo mo... pr ouavali neka od njih u mladosti - to je ponekad bilo u asno te ko, zbog neobinih pojmov a o vremenu, ali vredelo je, jer Haksli je veoma mudar i duhovit. E, pa, on je napisao knjigu pod naslovom 'Vrli novi svet'..." "Da, uo sam za nju. Neka vrsta antiutopije, zar ne?" "Recimo. Trebalo bi da je proitate. Ima u njoj vrlo neobinih proroanstava. U tom romanu se govori o dru tvu koje ima i neke neprihvatljive crte ali, sve zajedno, prilino je vrsto i ima svoj oblik u asa - nalik na etiku ko nice, ali ipa k etiku. Kada se, zbog ljudske raznovrsnosti, pojave pojedinci koji se ne uklapa ju u predviene okvire pona anja, ta mislite, ta Hakslijeva dr ava radi sa njima?" Nilsen se namr tio, pitajui se kuda sve to vodi. "Dr ava nalik na ko nicu? Pret postavljam da se devijantne osobe elimini u, ubijaju." D ekob je podigao prst. "Ne, ne ba . Po tome kako je Haksli predstavlja, ta dr ava ima i neku vrstu mudrosti. Voe su svesne da su zasnovale krut sistem koji mo e pasti pred nekom neoekivanom opasno u. Shvataju da drugaije linosti predstavljaju kon trolu, rezervu na koju se mo e osloniti u vreme nevolja, kada narodu mogu ustrebat i sve mogue rezerve. Ali istovremeno ne mogu da ih zadr e oko sebe, da prete postojanosti kultu re." "Pa ta onda rade?" "Izdvajaju devijantne na ostrva. Tamo mogu da zasnivaju svoje kulturne e ksperimente bez ometanja." "Ostrva, je li?" Nilsen se poe ao po glavi. "Neobina zamisao. Zapravo, to je upravo suprotno od onoga to mi inimo sa rezervatima za vanzemaljce - iseljavamo U slovnjake sa podruja koja je geografski lako kontrolisati, a potom pu tamo da se It iji slobodno sreu sa graanima koji mogu da dolaze i odlaze po slobodnoj volji." "Nepodno ljiva situacija", promrmljao je D ems. "Ne samo za Uslovnjake, nego i za vanzemaljce. Eto, Kanten Fejgin mi je upravo priao koliko bi voleo da poset

i Luvr, Agru ili josemitske vodopade!" "Sve u svoje vreme, prijatelju Alvarez", zapevu io je Fejgin. "Za sada sam zahvalan i na tome to imam mogunost da posetim ovaj mali deo Kalifornije, to je ne zaslu ena i prebogata nagrada." "Ne znam da li bi zamisao o ostrvima mogla da dejstvuje", zamislio se Ni lsen. "Naravno, vredi razgovarati o tome. Nekom drugom prilikom emo se podrobno p ozabaviti time. Najte e mi je da shvatim kakve sve to ima veze sa Zemljanskim Veem. " "Razmislite", navaljivao je D ekob. "Mo da bi problem Uslovnjaka mogao da se sredi, do izvesne mere, kada bismo ih premestili u neku vrstu pribe i ta na Pacifik u, gde bi mogli da ive svoj ivot bez stalnog posmatranja kome su sada izlo eni svuda i na svakom mestu. Ali to ne bi bilo dovoljno. Mnogi Uslovnjaci smatraju da su od poetka ubijeni u pojam. Ne samo da su im roditejska prava zakonom ograniena, ne go su iskljueni i iz najva nije pustolovine koju je ljudska rasa ikada preduzela, o d irenja u svemir. Ova igrarija u koju su se upustili Larok i D ems jasno pokazuje sa kakvim problemima emo se suoiti, osim ako ne naemo nekakvu ni u za njih, kako bi mogli da os eaju da uestvuju u svemu." "Ni a. Ostrva. Svemir... blagi Bo e, ovee! Ne mislite valjda ozbiljno! Da kupi mo novu koloniju i damo je Uslovnjacima? Dok smo jo zadu eni preko glave za ove tri koje imamo? Mora da ste ogroman optimista ako mislite da e vam to proi!" D ekob je osetio da ga Helen hvata za ruku. Jedva ju je pogledao, ali izra z na njenom licu bio mu je dovoljan. Prepleo je prste sa njenim da bi se to vi e do dirivali i uzvratio joj stisak. "Da", rekao je Nilsenu. "U poslednje vreme sam zaista postao neka vrsta optimiste. I mislim da se to mo e izvesti." "Ali otkuda nam sredstva? I kako ete zaleiti povreena oseanja milijarde graan a koji ele da postanu kolonisti, a vi dajete prostor ne-graanima? Prokletstvo, kolonizacija ionako ne dolazi u obzir. ak i 'Vesarijus II' e poneti jedva deset hiljada putnika. A Uslovnjaka ima gotovo sto miliona!" "O, pa nee svi eleti da pou, naroito ako dobiju prostor i na ostrvima. Osim toga, siguran sam da oni ele jedino da se prema njima po teno pona a. Da uestvuju. Ozb iljan problem je jedino to to nema dovoljno mesta u kolonijama, ni u transportu." D ekob se polako nasme io. "Ali ta ako uspemo da navedemo Biblioteki Institut da nam 'podari' sredstva za koloniju klase etiri, plus nekoliko transportera tipa 'Orion', naroito ojednostavljenih za ljudsku posadu?" "Kako mislite da ih ubedite u to? Oni su obavezni da nam daju naknadu zb og Bubakubovih lagarija, ali elee da to uine tako da poslu i njihovim svrhama, na pri mer da nas uini potpuno zavisnim od glaktinske tehnologije. U tome e ih podr ati got ovo sve rase. ta bi ih moglo naterati da izmene oblik od tete?" D ekob je ra irio ruke. "Zaboravljate da sada imamo ne to to oni ele... ne to veom a dragoceno, bez ega Biblioteki Institut ne mo e. Imamo znanje!" Zavukao je ruku u d ep i izvukao komad papira. "Ovo je ifrovana poruka koju sam maloas dobio od Mili Martini, sa Merkura. Jo je vezana za stolicu, ali toliko im je bila potrebna tamo gore da su joj pre vi e od mesec dana dozvolili da putuje. Ka e da su u aktivnim podrujima nastavljena puna poniranja. Jednom je ve bil a dole, kako bi ponovo uspostavila kontakt sa Solarijancima. Do sada je uspe no iz begavala da ka e Federalcima mnogo o svojim otkriima, ekajui da se prethodno posavetu je sa Fejginom i sa mnom. Kontakt je uspostavljen. Solarijaci su razgovarali sa njom. Vrlo su luci dni i imaju veoma dugo seanje." "Neverovatno", uzdahnuo je Nilsen. "Ali stiem utisak da vi mislite kako e ovo imati politike posledice u vezi sa problemom o kome upravo razgovaramo?" "Razmislite malo. Biblioteka e misliti da nas mo e primorati da prihvatimo od tetu pod njihovim uslovima. Ali ako budemo pa ljivo postupali, mo emo ih uceniti da nam umesto toga daju ono to mi elimo. injenica je da su Solarijaci orni za razgovor i da se seaju daleke pro losti - Mili nagove tava da se seaju kako su neki drevni razumnjaci ponirali u Sunce, to liko davno da su to mo da bili i sami Praoci - to znai da smo na li zgoditak nesluenih

razmera. A to znai da Biblioteka mora poku ati da sazna to vi e o njima. A to znai da e o vo otkrie imati ogroman publicitet." D ekob se iscerio. "Bie slo eno. Prvo moramo igrati na njihov utisak da je 'Ponira u Sunce' pot puni proma aj. Zatim ih treba navesti da nam dodele dozvolu za istra ivanja na Suncu u ime Biblioteke. Svakako e misliti da emo samo ispasti jo vee budale. Kada shvate t a imamo, morae to da kupe od nas, po na oj ceni! Bie nam potrebna Fejginova pomo da to valjano isplaniramo, kao i sve ve tine klana Alvarezovih i pomo vas iz Zemljanskog Vea, ali mo e se izvesti. Naroito e ujka D eremiju biti milo kad sazna da u istresti pra inu iz mojih zaboravljenih ve tina i up lesti se u 'prljavu politiku' na neko vreme, da pomognem." D ems se nasmejao. "ekaj samo dok tvoji roaci uju! Ve ih vidim kako drhte!" "Pa, reci im da ne brinu. Ne, sam u im to rei kada D eremi sazove porodino vee o ovome. Postarau se da se itava ova gungula sredi za tri godine. Potom se povlaim iz politike, zauvek. Znate, tada me eka jedno dugo putovanje." Helen je tiho dahnula i zarila mu nokte u butinu. Lice joj je imalo neop isiv izraz. "Dr au samo do jednog", rekao joj je, pitajui se mo e li i eli li da savlada elj u da se nasmeje i tutnjavu u u ima. "Moraemo nai naina da povedemo makar jednog delfi na, tanije delfinku. Njeni stihovi su u asno prosti, ali pribavie nam ta god po elimo u mnogim lukama dok smo tamo napolju."