Legvin Ursula ETIRI PUTA DO OPRO TAJA Prevod: Nedeljkovi B. Aleksandar Leguin Ursula K. FOUR WAYS TO FORGIVENESS, 1995.

Serija "Hainski ci klus" (4) POLARIS 1996. IZNEVERAVANJA

'Na planeti O nije bilo rata pet hiljada godina', proita ona, 'a na Geten u rata nije bilo nikada'. Prestade itati, da bi odmorila oi, a i zato to je nastoja la da privikne sebe na lagano itanje, da ne guta rei urno i u velikim zalogajima ka o Tikuli hranu. 'Rata nije bilo nikada'; te rei u njenom umu ostado e jasne i svetl e, okru ene beskrajnom, tamnom, mekanom nevericom u koju su polako tonule. Kakav b i to svet bio, svet bez rata? Bio bi to pravi svet. Mir je pravi ivot, ivot rada, uenja i podizanja dece da bi radila i uila. Rat, koji pro dire i rad i uenje, a i dec u, jeste poricanje stvarnosti. Ali moj narod, pomisli ona, samo zna da porie. Roen i u mranoj senci zloupotrebljene vlasti, postavljamo mir izvan na eg sveta, kao sve tlo koje nam je vodilja, ali ostaje nedosti no. Sve to umemo jeste da se borimo. Ak o iko od nas uspe stvoriti neki mir u svom ivotu, to je samo poricanje da se rat nastavlja, senka senke, dvostruko neverovanje. I zato, dok su senke oblaka preletale preko movara i preko stranica knjig e otvorene na njenom krilu, ona uzdahnu i sklopi oi, pomisliv i: 'Ja sam la ljivica.' Onda otvori oi i nastavi da ita o drugim svetovima, o dalekim stvarnostima. Tikuli, koji je spavao svijen oko svog repa na slabom suncu, uzdahnu kao da je opona a i poe a neku buvu iz svog sna. Gubu je oti ao u tr ake, u lov; nije ga vide la, ali povremeno se poneka biljna perjanica zanjihala, a jednom je i barska kok o ka uzletela kokodaui uvreeno. Zadubljena u opise udnovatih obiaja na planeti I, nije ni primetila Vadu sv e dok se nije na ao na kapiji, koju je sam otvorio. "Oh, ve si tu", ree ona, uhvaena 'na iznenaenje' i obuzeta oseajem da je nespremna, nedorasla zadatku, stara, kao to se uvek oseala pred drugim ljudima. Sama, oseala se stara samo kad je bila premor ena ili bolesna. Mo da je za nju ipak prava stvar da ivi sama. "Ui", ree ona, ustajui, pri emu joj knjiga ispade; ona je podi e, ali sad oseti da joj se vor kose na potil jku rasplie. "Samo da uzmem torbu, pa idem." "Nema urbe", ree mladi ovek blagim glasom. "Ejid jo neko vreme nee biti ovde. " Ba ljubazno od tebe to mi ka e da ne moram uriti da napustim svoju sopstvenu k uu, pomisli Jos, ali ne ree ni ta, poslu no prihvatajui nepodno ljivu, divnu sebinost mla ih. Ue u kuu i izvue torbu. Bio je to njen ceger, torba za pijacu. Ponovo zaveza vor u kosi, preko njega maramu, i izie na mali, otvoreni trem. Vada be e seo na njenu stolicu; sad, videi da ona izlazi iz kue, skoi na noge. Bio je to stidljiv deko; ne ni ji lan, pomisli ona, tog para ljubavnika. "Zabavljajte se", ree ona sa osmehom, zn ajui da ga postiuje. "Vratiu se za dva-tri sata - pre zalaska sunca." Sie do svoje k apije, izie i poe istim putem kojim je Vada do ao, stazom koja vodi do krivudavog dr venog 'uzdignutog puta' to ide preko movara sve do sela. Na toj stazi nee se sresti sa Ejid. Devojka e doi sa severa, jednom od obini h blatnih staza, zato to je iz sela izi la u drugo vreme i u drugom pravcu nego Vad a, da se niko ne doseti da to dvoje mladih ljudi pribli no jednom nedeljno odsustv uju iz sela u isto vreme. Ludo zaljubljeni, voleli su se ve tri godine i odavno b i bili uortaeni, da se nisu Vadin otac i Ejidin otac posvaali oko nekog pareta korp oracijske zemlje posle komasacije, od ega je krenula svaa dvaju porodica. Nije, ba , do lo do prolivanja krvi, ali se o ozvanienju ljubavne veze nije moglo ni govoriti . To zemlji te imalo je veliku vrednost; obe porodice, iako siroma ne, imale su ambi ciju da predvode selo. Nastala zagri enost nije se mogla izleiti niim. Celo selo se opredelilo za jednu ili za drugu stranu. Ejid i Vada nisu imali kuda da odu, nik akvu strunost koja bi im omoguila da u gradovima zarauju za ivot, nijednog plemensko g srodnika u nekom drugom selu koji bi ih mogao primiti na stanovanje. Njihova s trast be e uhvaena u klopku mr nje starih. Pre godinu dana Jos ih je zatekla u zagrlj aju, na hladnoj zemlji na jednom ostrvcu u movarama - nabasala je na njih isto ka o to je svojevremeno nai la na dva mladunca fen-jelena, sasvim nepomina u travnatom

gnezdu gde ih je ko uta ostavila. Taj par bio je u istoj meri divan, upla en i ranji v kao to su lanad bila; tako su je ponizno molili da 'ne ka e'... ta je drugo mogla? Tresli su se od hladnoe, Ejidine bose noge bile su blatnjave, dr ali su se jedno z a drugo kao deca. "U moju kuu - idemo!" rekla im je strogo. "Zaboga!" Po la je ljut itim, krutim koracima. Njih dvoje su boja ljivo po li za njom. Uvela ih je unutra, u svoju jedinu sobu. "Vratiu se za jedan sat, otprilike", rekla je i ostavila ih u svojoj jedinoj sobi, a tu je, u velikoj udubini u zidu - sasvim blizu od aka - bi o krevet. "Nemojte izblatnjaviti stvari!" Tada je lutala po stazama i stra arila, za sluaj da je neko po ao u potragu z a to dvoje. A sada je, naje e, odlazila u selo, dok su 'lanad' provodila svoj slatki sat u njenoj kui. U takvom su neznanju odrasli, da nisu umeli smisliti nikakav nain da joj se zahvale. Vada, po zanimanju reza treseta, mogao je da joj donese dovoljno gori va za vatru, a da niko nikad ne posumnja; ali oni joj nikad ni cvet ne doneso e. D odu e, uvek su ostavljali krevet name ten uredno i vrsto. Mo da, uistinu, i nisu bili z ahvalni. Za to bi bili? Davala im je samo ono na ta su oni imali pravo: postelju, j edan sat zadovoljstva, trenutak mira. Nije bila njihova krivica, a ni vrlina, to to im niko drugi nije hteo tako ne to dati. Posao koji je danas imala da obavi vodio ju je u radnju Ejidinog ujaka. Taj be e seoski prodavac slatki a. Pre dve godine se doselila, odluna u tome da ivi u svetakom uzdr avanju: inija ita, nezainjenog, samo jedna; uz to, ista voda, i ni ta vi e li je zaas odustala od takvih pomisli. Od te dijete, sainjene samo od cerealija i vode, dobila je proliv, a voda u movarama ionako nije za pie. Zato je jela svaki k omad sve eg povra koji je mogla kupiti ili uzgajiti, i pila vino ili vodu u boci il i voni sok iz grada, i dr ala kod kue veliku zalihu slatki a - su enog voa, suvog gro a, ma, pa ak i kolaa koje su pravili Ejidina majka i tetke, a to behu debeli diskovi posuti tucanim orasima, suvi, masni, bezukusni, ali su neobino prijali. Ona sad k upi punu torbu takvih, kao i jedan mrki toak od sastavljenih eerlema, i upusti se u ogovaranje sa tetkama. Bile su to enice mrkih lica i hitrih oiju. Prethodnu no pro vele su na bdeniju za pokojnika, starog Uada, i sad su elele o tome priati. "Oni l judi" - Vadina porodica; to se nagove tavalo jednim pogledom, sleganjem ramena, po drugljivim izrazom lica - pona ali su se, kao i obino, ravo; napijali se, tra ili kavg u, hvalisali se, povraali posvuda, a kako bi inae mogli initi takvi grabci, doo i i pr ostaine. Kad je zastala kod kioska da kupi novine (jo jedan zavet odavno prekr en; b ila je obeala sebi da e itati samo Arkamiju i nauiti je napamet), tu se na la i Vadina majka, pa je sad Jos slu ala kako su se 'oni ljudi' - Ejidina porodica - hvalisal i, kav ili i posvuda povraali, na bdeniju noas. Ovo Jos nije samo slu ala, nego je i p ostavljala pitanja, elela je da sazna traeve podrobno; volela je to. Kakva sam glupaa bila, pomisli ona, polazei drvenom stazom podignutom na k oeve, kakva sam glupaa bila kad sam, makar i na trenutak, pomislila da mogu piti v odu i utati! Nikad, nikad ja ne mogu da se manem orava posla i nikad neu biti slobo dna, nikad neu zaslu iti da budem slobodna. ak me ni starost ne mo e na to prisiliti. a k ni gubitak Safnane. Pa stado e ispred Pet vojski. Ma podi e Enar i prozbori: s ovih rukah ja smrt tvoju dr im. Odgovara Kamij njemu ljuto: nije brate moja, neg je tvoja. Znala je te stihove napamet, dabome. Svako ih zna. Onda Enar ispu ta ma iz ruku, zato to je junak i svetac, Gospodara Kamija mlai brat. Ali ja moju smrt ne m ogu ispustiti. Dr au je do samog kraja, negovau je, mrzeu je, je u je, piti i slu ati, da au joj moj le aj i oplakivati je, sve; samo je se manuti neu. Ona di e pogled sa svojih misli, zagleda se u popodne na ritovima: nebo be z oblaka, magleno plavo, ogleda se u jednom dalekom, krivom kanalu punom vode; s unce zlatno na mrko utim ravnima punim korova i meu stabljikama trske. Duva onaj re dak vetar, blagi, zapadni. Savr en dan. Lepota sveta, lepota sveta! Ma u mojoj ruci , okrenut protiv mene. Za to stvara lepotu da bi nas ubijao, o Gospode? Gazila je dalje, a maramu na glavi pritegla vr e, nezadovoljnim, kratkim trz ajem. Ako ovako nastavi, uskoro e lutati po movarama i dernjati se, sama, kao Aber kam. I gle, eto njega, misao ga je prizvala: ide on, srlja onako slepo, u svo m stilu, kao da ne vidi ni ta osim svojih misli, a po stazi tue tapom kao da ubija z miju. Dugaka, seda kosa lepr a mu oko lica. Ne vie; on je samo nou vikao, a i to je o

davno prestao, ali pria sam sa sobom, ona vide da mu se usne pomiu; onda on ugleda nju, zatvori usta, povue se u sebe, podozriv kao divlja ivotinja. Nastupali su je dno drugome u susret, na uzanoj stazi, uzdignutoj, od drveta napravljenoj; nigde drugog ljudskog bia, nigde u celoj divljini blata, vode i vetra. "Dobro vee, Stare ino Aberkame", ree Jos kad je izmeu njih ostalo jo samo neko liko koraka. Koliko je krupan! Nikada nije mogla poverovati da je taj ovek toliko visok i irok, sve dok se nije na la neposredno ispred njega. Ko a mu je bila tamna, jo i sad mladalaki glatka, ali glava pognuta, a seda kosa ludo ra upana. Ogroman kuka sti nos i nepoverljive, nevidee oi. On proguna nekakav pozdrav, ali korak jedva ne to malo uspori. Neka vragolija be e u Josi danas; smuilo joj se od sopstvenih misli, tuga i nedostataka. Ona stade, tako da je stare ina sela morao takoe stati ili bukvalno n aleteti na nju, i ree: "Jesi bio na opelu noas?" Zurio je dole, u nju; oseala je da Aberkam izo trava pogled, poinje je videt i, ili bar videti deo nje; najzad ree: "Opelu?" "Sahranili su starog Uada noas. Svi mu karci su se napili i ista je milost to sukob nije konano izbio." "Sukob?" ponovi on, dubokim glasom. Mo da vi e nije imao ni sposobnost da izo tri pa nju, ali Josu je ne to gonilo da mu govori, da se probije do njega. "Djuisi i Kamaneri. Svaaju se oko onog obradiv og ostrva severno od sela. A ono dvoje sirote dece ele da budu partneri, dok njih ovi oevi prete da e ih ubiti ako samo pogledaju jedno ka drugome. Kakav idiotizam! Za to ne podele ostrvo i ne puste da ta deca budu par i zajedniki ga obrauju? Pa e krv jednog dana, i to uskoro, mislim ja." "Krv", ree stare ina, i ponovi tu re jo nekoliko puta, kao moron, polako, tim svojim velikim, dubokim glasom, glasom koji je ona slu ala kako se u silnoj patnj i razle e nou preko movara. "Ti ljudi. Ti trgovci. Imaju du e vlasnika. Nee da ubiju. A li ni da im ne to bude zajedniko. Ako je imovina, nee od nje odustati. Nikad." Ona opet vide podignut ma. "Ah", ree ona i strese se. "Znai, deca e morati da ekaju... dok matori pomru ..." "Prekasno", ree on. Njegov pogled se susrete sa njenim, na tren, o tar i uda n; onda on nestrpljivim pokretom odgurnu kosu sa lica, zare a ne to u smislu pozdrav a za rastanak i nastavi hod, tako naglo da je morala, maltene, unuti da bi mu se s klonila s puta. Tako stare ina ide, pomisli ona ironino, nastaviv i svojim putem. Vel ik i irok, zaprema prostor, nabija stazu dublje u zemlju. A ovako, ovako ide star a ena, uzano, uzano. Neka udna buka razle e se iza nje - pucnji iz vatrenog oru ja, pomisli ona; j er gradske navike ostaju u ivcima - i Jos se naglo okrete. Aberkam je stao i ka lja o praskovito, ogromnom silinom, njegovo veliko telo svo se zgurilo oko greva koji samo to ga nisu oborili s nogu. Jos je poznavala tu vrstu ka lja. U Ekumenu navodn o imaju lek za to, ali Jos je oti la iz grada pre nego to je ma i najmanja koliina l eka doneta. Ona prie Aberkamu pa mu ree, kad je paroksizam bio zavr en a Aberkam sta jao grabei vazduh, lica sivog: "To je berlot; da li se izleuje , ili tek poinje da bol uje ?" Odmahnuo je glavom. ekala je. I dok je ekala, razmi ljala, ta me briga da li je bolestan ili nije? Da li j e njega briga? Do ao je ovamo da umre. ula sam ja njega kako urlie i zavija preko mov ara, pro le zime. U agoniji. Izjeden sramom, kao ovek koga je rat pojeo iznutra ali mu smrt nikako ne dolazi. "U redu je", ree on promuklo, ljutito, elei samo da se ona udalji od njega; ona klimnu glavom, zato, i ode svojim putem. Nek umre. Kako bi mogao eleti da ivi , znajui ta je izgubio, koliku vlast i ast, i ta je poinio? Lagao, izdao svoje sledbe nike, proneverio pare. Savr eni politiar. Veliki stare ina Aberkam, heroj Osloboenja, predvodnik Svetske partije, koji je tu partiju i uni tio, svojom pohlepom i glupo u. Osvrnula se jo jednom, samo na trenutak. Odmicao je veoma sporo, ili je s tajao; nije bila sigurna. Pa je oti la dalje, i na ravanju drvene putanje skrenula desno, si la na blatnu stazu koja e je dovesti do njene kuice.

Pre tri stotine godina ove movare behu jedna ogromna, bogata poljoprivred na dolina, jedna od prvih koje je Korporacija poljoprivrednih planta a navodnjaval a i obraivala, dovev i roblje sa Verela u koloniju Jeove. Previ e dobro navodnjavana, previ e dobro kultivisana; hemijska ubriva i so iz dubine tla nagomilavali su se t oliko da jednog dana vi e ni ta nije htelo tu rasti, pa su Vlasnici oti li drugde, za zaradom. Nasipi kanala za navodnjavanje klonuli su na nekim mestima, pa je reka opet lutala slobodno, i polako prala zemlji te od neistoa. Trska je izrasla, kilomet ri i kilometri tr aka, koji su se malo povijali pod vetrom, pod senkama oblaka i kr ilima dugonogih ptica. Tu i tamo, na ostrvcima, gde je zemlji te bilo kamenitije, ostala je poneka njiva, poneko selo robova i pokoji zakupac koji je zemlju bio u zeo u najam; beskorisni ljudi na beskorisnom tlu. Sloboda pusto i. Osim toga, irom movara bilo je i usamljenih, pojedinanih kua. U starosti, ljudi Verela i Jeova imali su, bar neki od njih, sklonost da se okrenu utanju, kao to im njihova vera i preporuuje; ako su deca njihova ve odras la, ako su ispunili du nosti domaina i graana, ako je telo oslabilo, a du a hoe da ojaa, takvi ljudi su ostavljali dotada nji ivot za sobom i dolazili praznih ruku na usam ljena mesta. ak i na Planta ama, Gazde pu taju ostarele robove da odu u divljinu, slo bodni. Ovde, na severu, osloboenici iz gradova dolazili su u movare i iveli kao usa mljenici u kuama daleko od sveta. Sada su, posle Osloboenja, ak i ene to mogle. Neke od kua bile su u katastrofalno zapu tenom stanju i slobodne da se u nj ih useli bilo koji pravilac du e; veina kua je, kao Josina brvnarica sa krovom od na gomilanih hrpa trave, bila u vlasni tvu seljana, koji su te kue odr avali i prepu tali besplatno na stanovanje usamljenicima, smatrajui da time ispunjavaju versku du nost , obogauju svoju du u. Josi se dopadalo saznanje da svojim prisustvom donosi 'duhov nu zaradu' kuevlasniku, jednom gramzivom tipu iji je tekui raun kod Sudbine verovatn o bio po svim drugim pitanjima potpuno u minusu. Josi je prijalo da se osea koris na. Sagledavala je tu svoju osobinu kao jo jedan znak da nije sposobna da se otar asi ovog sveta, iako je to od nje Gospodar Kamije zatra io. Nema vi e nikakve korist i od tebe, govora e on njoj, na stotinu naina, jo od kako je napunila ezdeset godina; ali nije ga htela slu ati. Ostavila je buni svet i do la u movare, ali je dopustila d a se u njenom sluhu nastavi avrljanje tog sveta, prepriavanje spletki, pevanje i p lakanje. Tihi glas Gospodara nije htela uti. Ejid i Vada vi e nisu bili tu, kad je stigla do kue; krevet je bio vrlo vrst o zategnut, a na njemu je spavao lisicopas Tikuli, svijen oko repa. Pegavi maor G ubu skakao je u raznim pravcima, postavljajui pitanje kad e veera. Ona ga podi e i st ade gladiti njegova svilena, takasta lea, a on joj se poe gurati nju kom ispod uva, p ostojano predui u znak zadovoljstva i naklonosti; onda mu Jos dade hranu. Tikuli na ovo uop te nije obratio pa nju, to je bilo udno. Previ e spava Tikuli. Ona sede na kr evet i poe ka korene njegovih krutih u iju pokrivenih crvenim krznom. Tikuli se probu di i pogleda je blagim, ilibarnim oima, a crvena perjanica njegovog repa se poe mrd ati. "Ooo, Tikuli, omatorio si", ree Jos, a ma se se pomae u njenom srcu. Ker njena, Safnan, dala joj je Tikulija, crveno maju no tene, grudvicu sa kand icama i perjasti m repiem - pre koliko vremena? Pre osam leta. Dugo. Za lisicopsa, to je jedan ivot ni vek. Za Safnan, i vi e od ivotnog veka. I vi e od ivotnog veka za Safnaninu decu, J osinu unuad, Enkamu i Uje. Ako sam ja iva, oni su mrtvi, razmi ljala je Jos sada, kao to je uvek razmi lj ala; ako su oni ivi, ja sam mrtva. Otputovali su brodom koji leti kao svetlost; p revedeni su u svetlost. Kad se budu vratili u ivot, kad iskorae sa tog broda na sv et zvani Hain, bie to osamdeset godina od dana polaska njihovog, a ja u tada biti mrtva, odavno mrtva; jesam mrtva. Ostavili su me, i mrtva sam. Neka oni budu ivi, Gospode, slatki Gospode, neka oni budu ivi, a ja u biti mrtva. Ovamo i dooh da bud em mrtva. Za njih. Ne mogu, ne mogu dozvoliti da oni budu mrtvi za mene. Tikulijev nos dodirnu njenu aku. Ona pomno pogleda lisicopsa. ilibar u nje govim oima bio je pomuen, plavkast. Ona ga pogladi po glavi, potra i korene njegovih u iju, utke. Pojeo je nekoliko zalogaja tek njoj za volju, pa se opet popeo na krevet . Ona pripremi sebi veeru, supu i podgrejane kolae sa soda-vodom, i poe jesti, ali ne oseti nikakav ukus. Opra sve tri posude koje je upotrebila, zalo i vatricu i se de pored nje, nastojei da ita knjigu polako; za to vreme Tikuli je spavao na kreve

tu, a Gubu je le ao na ognji tu, zurio zlatnim oima u vatru i preo vrlo tiho: ruu-ruu -ruu. Jednom se digao u sedei polo aj i odgovorio svojim ratnim pokliem, 'Huuu!' na neki zvuk koji se zauo napolju, u ritovima; malo se i ushodao, pa opet stalo io da zuri i prede. Kasnije, kad je vatra dogorela, a kua ostala u potpunom mraku, ak i bez svetlosti zvezda, on se pridru io Josi i Tikuliju, u toplini postelje, gde su ranije mladi ljubavnici imali svoju kratkotrajnu, britku radost. Uvide, sledeih dana, da je poela razmi ljati o Aberkamu, dok je radila u pov rtnjaku, istila ga za zimu. Kad je stare ina do ao, seljaci su svi uzbueno priali da e t aj ovek stanovati u kui koja je vlasni tvo predsednika njihovog sela. Iako osramoen i li en asti, to je, i sad, bio veliki ovek. Izabrani Stare ina Hejenda, jednog od glav nih plemena Jeove, istakao se u poslednjim godinama Oslobodilakog rata, poveo je veliki pokret za ne to to je on nazvao 'rasnom slobodom'. ak i neki od seljana prihv atili su glavna naela njegove Svetske stranke: niko osim Jeovljana nee iveti na Jeo vi. Naroito ne Verelijani, omra eni porobljivai iz davnina, Gazde i Vlasnici. Ropstv o je ratom ukinuto; u poslednjih nekoliko godina, diplomati Ekumena postigli su pregovorima da se ukine i ekonomska prevlast Verela nad Jeovom, planetom koja je nekad bila kolonija Verela. A Gazde i Vlasnici, ak i oni ije su porodice vekovima ivele na Jeovi, morali su se povui na Verel, na Stari Svet, od sunca sledei prema spolja. Pobego e, a potom behu njihovi vojnici proterani. Nikada se oni ne smeju v ratiti, govorila je Svetska stranka. Ni kao trgovci, ni kao posetioci; ne smeju nikada vi e zagaivati tlo i du u Jeove. Niti smeju ma kakvi drugi stranci dolaziti, m a koja strana sila. Ekumenski tuini pomogli su da se Jeove oslobodi; jesu, ali sa d moraju otii. Nema im mesta ovde. "Ovo je na svet. Ovo je slobodan svet. Ovde emo svoje du e oblikovati po liku Kamija Maevaoca", govorio je Aberkam i ponavljao mnog o puta, a ta slika, krivi ma, bila je simbol Svetske stranke. Krv je, pre toga, prolivena. Od ustanka kod Nadamija, pa dalje, tokom tr ideset godina, vodile su se borbe, dizane su pobune, izvr avane osvete, i to je po trajalo pola Josinog ivota; pa i posle Osloboenja, posle odlaska svih Verelijanaca , borbe su se nastavile. Uvek su, uvek, mladi mu karci bili spremni da pojure i da ubijaju koga god im stari ljudi oznae kao protivnika: da ubijaju jedni druge, il i ene, starce, decu; uvek se imao voditi jo neki rat u ime mira, slobode, pravde, Boga. Stekav i slobodu, plemena su se poela sukobljavati zbog teritorija, a vladajui ljudi pojedinih gradova borili su se izmeu sebe za vlast. Sve ono to je Jos stvor ila trudei se, celoga ivota, kao prosvetni radnik, u glavnom gradu, raspalo se u k omade ne samo tokom Oslobodilakog rata, nego i kasnije. Raspadalo se u svakom sle deem ratu jo vi e. Po teno je priznati, razmi ljala je ona, da je Aberkam, iako je mahao maem Ka mijevim, ipak, kao voa Svetske stranke, nastojao da izbegne rat i donekle imao us peha u tome. Vi e je voleo da vlast osvaja ubeivanjem i politikom, a u tome je bio majstor. Bio je na domak trijumfa. Povijeni ma video se svuda, mitinzi koji su kl icali njegovim govorima bili su ogromni. ABERKAM I RASNA SLOBODA! - progla avali s u ogromni transparenti razapeti preko gradskih avenija. Znalo se da e Aberkam sig urno pobediti na prvim slobodnim izborima ikada odr anim na Jeovi, da e postati Sta re ina svetskog saveta. A onda, krenu e govorkanja. U poetku, ni ta naroito. Prelasci po jedinaca u druge stranke. Samoubistvo njegovog sina. Majka njegovog sina poe sa o ptu bama o bludnom ivotu i silnoj rasko i. Dokazi da je proneverio velike svote novca koje su njegovoj stranci bile poverene da bi se ukazala humanitarna pomo pojedin im oblastima koje su zbog povlaenja verelijanskog kapitala ostale u bedi. Otkriva nje tajnog plana da se ubije Izaslanik Ekumena i da se krivica baci na Aberkamov og starog prijatelja i podr avaoca, Demeja... To ga je oborilo. Predvodnik mo e da s e i ivljava seksualno, da zloupotrebljava vlast, da se bogati na raun naroda i time stie jo vee divljenje, ali ako izda svog saborca, to se ne opra ta. Po kodeksu robov a, neoprostivo je, pomisli Jos. Rulje Aberkamovih pristalica okrenu e se protiv njega, poe e napadati staru r ezidenciju menad era APCY, koju je Aberkam uzeo za sebe. Meutim, pristalice Ekumena i snage jo odane Aberkamu udru i e se da brane Aberkama, ali i da uspostavljaju red u prestonici. Posle nekoliko dana ulinih borbi, u kojima je poginulo na stotine l judi (a u neredima irom kontinenta, jo nekoliko hiljada), Aberkam se predao. Ekume n je podr ao privremenu vladu koja je proglasila amnestiju. Ekumenci ga provedo e, p

e ice, kroz okrvavljene, bombama razbijene ulice, u mukloj ti ini. Narod je gledao, narod koji je nekada u njega imao poverenja, koji mu se divio, mrzeo ga, sav taj narod je u utanju gledao Aberkama kako prolazi okru en stra om stranaca, vanplaneta a, koje je poku ao da istera sa ovog sveta. O tome je Jos itala u novinama. Tada je ve godinu dana bila itelj movare. "A ko, tako mu i treba", bila je njena prva i, manje-vi e, jedina misao o svemu tome. Da li su Ekumenci istinski saveznici, ili samo maskirana nova grupa Vlasnika, t o ona nije znala, ali joj se dopadalo da posmatra pad bilo kog predvodnika, pa b io to verelijanski Gazda, plemenski poglavica nakinuren perjem ili demagog sklon dr anju mahnitih govora; neka svi takvi osete ukus zemlje. Jos se, u svome ivotu, z emlje najela dovoljno. Kada su joj nekoliko meseci kasnije rekli, u selu, da taj Aberkam dolazi u ritove, gde e iveti kao samotnjak, kao pravilac du e, bila je iznenaena, na trenut ak se i postidela to je ranije mislila da su svi njegovi govori bili prazna retor ika. Da li je Aberkam, dakle, pobo an ovek? Kroz onoliko luksuza, orgija, kraa, grab e i za vlast, ubistava? Nije! Izgubiv i vlast i mo, ostao je na vidiku javnosti na ta j nain to se spektakularno okrenuo siroma tvu i pobo nosti. Dakle, sasvim je bestidan. I sama Jos se iznenadila estini svoje indignacije. Kad ga je prvi put videla, po e lela je da pljune na ta velika stopala u sandalama, no urde debelih prstiju; jer j e samo toliko od Aberkama videla. Odbijala je da ga pogleda u lice. Ali onda je, jedne zimske noi, ula zavijanje nad ritovima, u ledenom vetru . Tikuli i Gubu su nauljili po jedno uho, ali ih nije upla ila ta stra na buka. Ovo j e navelo Jos da minut-dva kasnije prepozna da je to ljudski glas - neki ovek se d ernja; Pijan? Lud? Glas koji urlie, preklinje, tako da je ustala da poe ka njemu, iako se estoko pla ila; ali on nije prizivao ljudsku pomo. "Gospodaru, gospodaru moj , Kamije!" vikao je, a Jos je virila sa svojih vrata i videla ga na drvenoj podi gnutoj stazi, senku naspram bledih nonih oblaka, kako grabi dugim koracima i ivoti njski zavija, kao du a u bolu. Posle te noi, nije sudila o njemu. Bili su dvoje jednakih. Kad ga je sled ei put srela, pogledala ga je u lice i progovorila ne to, pa ga tako prinudila da i on ne to ka e njoj. Susreti nisu bili esti; iveo je zaista samotnjaki. Niko nije dolazio preko movara da ga vidi. Ljudi iz sela esto su obogaivali svoje du e tako to su njoj davali hranu, vi kove od etve, ostatke sauvane posle jela, ponekad, na verske praznike, i it av lonac jela skuvanog za nju; ali nije videla da je iko ikad odneo u Aberkamovu kuu ma ta. Mo da su nudili, a on bio odve ponosan da uzme. Mo da su se pla ili da ponude . Kopala je leju sa korenjem, pomou one bedne motike sa kratkom dr kom koju j e od Em Devija dobila, i razmi ljala o tom njegovom ka lju. Kad je Safnan imala etiri godine, dobila je berlot i zamalo da umre. Nedeljama je Jos slu ala taj u asni ka alj . Da li je Aberkam, pre neki dan, po ao u selo, po lek? Da li je stigao do sela, i li se vratio? Nabacila je al, zato to je vetar opet postao hladan; jesen je odmicala. Poe drvenim putiem i na ravanju sie desno. Aberkamova kua be e drvena splavenica - postavljena na splav od debala polo e n u tresetastu vodu movare. Takve su kue bile vrlo stare, po dvesta i vi e godina. P ravljene su u vremenima kad je u dolini jo bilo drvea. Nekada je bila na sala u, pa je zato bila daleko vea od njene kuice. Sastojala se iz vi e delova, pru enih na razne strane. Mrano je izgledala, krov joj je bio u lo em stanju, preko nekih prozora za kucane daske, a kad je zakoraila na trem, pokazalo se da su neke daske pod njenim nogama labave. Izgovorila je ime 'Aberkam', zatim ga ponovila glasnije. Vetar j e cvileo u tr acima. Pokucala je, ekala, gurnula te ka vrata, koja se otvori e. Unutra j e bio mrak. Na la se u svojevrsnom predsoblju. ula je Aberkama kako u susednoj pros toriji ne to govori. "Nikad na jamski, po nameri, izbaci, izbaci", ree duboki, prom ukli glas, pa se zaka lja. Ona otvori vrata; pustila je da joj se oi nekoliko trenu taka prilagoavaju slabom svetlu, i tek tad je videla gde je. Be e to stara prednja soba kue. Na prozore spu tene roletne, a vatra u ognji tu mrtva. Od name taja, bili su tu jedna polica, jedan sto i kau, a pored samog ognji ta, krevet, sa koga su upetlj ani pokrivai skliznuli na pod. Na krevetu je sedeo Aberkam, nag, i grio se i bunca

o u visokoj temperaturi. "Oh, Bo e!" ree Jos. Kolika su mu samo prsa, ogromna, znoj em nauljena, prekrivena, kao i stomak, vrtlo iima sivih dlaka; kako silovito grabe te njegove ruerde; kako da mu se pribli i? Na la je naina. Utvrdiv i da je, u groznici, slab, postepeno je postajala sve manje boja ljiva i oprezna. U lucidnim trenucima, poslu no je izvr avao njene naloge. Pokrila ga je, i preko njega natrpala svu ebad koju je imao i jo , preko svega, te pih iz jedne od nekori enih soba; nalo ila je najvreliju vatru to je mogla; posle neko liko sati, on se poe znojiti, pa je znoj toliko curio iz njega da je uskoro i mad rac bio sav mokar. "Neumeren si", grdila ga je, u dubini noi, dok ga je gurala i vukla i prisiljavala da se otetura do poluraspadnutog kaua i tamo le i umotan samo u tepih, dok je ona pred vatrom su ila njegovu posteljinu. Tresao se, zaka ljavao, a ona mu je kuvala trave koje je sa sobom donela, i tako dobijeni aj pila, jo pr ee vr eo, zajedno sa njim. Aberkam iznenada zaspa i ostade da spava kao mrtav; povreme no je, i spavajui, imao napade ka lja, ali ga ak ni to nije budilo. Pade u san jedna ko nenadano i ona, i probudi se, i vide da le i na golom kamenhu ispred ognji ta, da vatra zamire, i da se na prozorima dan zabeleo. Aberkam je le ao kao planinski lanac ispod tepiha, koji je, to ona sad pri meti, bio grozno prljav; disanje mu je bilo hripavo, ali duboko i ravnomerno. Us tajala je - deo po deo; bol po bol; nalo ila opet vatru, zgrejala se, nakuvala jo aj a, po la u istra ivanje ostave za hranu. Ostava je bila krcata osnovnih namirnica; o vaj Stare ina je, oito, naruivao takve stvari pravo iz Vea, najbli eg iole veeg grada. Spremila je sebi dobar doruak, a kad se Aberkam probudio, naterala ga je da popij e jo aja od lekovitih trava. Groznica je bila savladana. Opasnost je sad bila voda u pluima, razmi ljala je Jos; na to su je upozoravali i kad je Safnan bila bolesna , a ovo je pred njom ovek od ezdeset godina. Ako prestane ka ljati, to e biti znak za opasnost. Ona ga natera da le i naslonjen o zid, maltene u sedeem polo aju. "Ka lji", ree mu. "Boli", zare a on. "Mora ", ree ona, i njegovo 'kah! kah!' poe. "Jo !" nareivala je, a on se zaka lja toliko da se naprosto cepao i grio. "Dobro je", ree ona. "Sad spavaj." On zaspa. Tikuli i Gubu mora biti da ve uveliko gladuju! Ona pobe e kui, nahrani svoje kune ljubimce, pomazi ih, promeni svoje donje rublje i provede pola sata sedei po red kamina sa Gubuom koji je preo ispod njenog uha. Onda se vrati preko movare, u kuu Stare ine. Do veeri, uspela je da osu i njegovu posteljinu i da ga vrati u krevet. Tu no provede kod njega, ali ga ujutru ostavi, rekav i: "Vratiu se uvee." Bio je uutan, i dalje veoma bolestan i ravnodu an prema nevoljama, i svojim i njenim. Sledeeg dana bilo mu je vidno bolje; ka alj pun lajma, sazreo, dobar. Veoma je dobro zapamtila dan kad je Safnan poela, konano, da se iska ljava tako. S vremena na vreme bivao je sasvim budan, a kad je donela bocu koju je na la i upotrebila k ao 'gusku' za mokrenje, on se okrenuo i pomokrio se sam u to. Oseaj stidljivosti, to je mnogo dobro kod stare ina, pomisli ona. Bila je zadovoljna sobom, i Aberkam om. Uverena da je bila od koristi. "Ostaviu te samog noas; gledaj da ti pokrivai ne spadnu. Vraam se ujutro", rekla mu je, zadovoljna to je tako odluna i to nema ko da dovodi u sumnju njene postupke. Ali kad se vratila kui, u bistro, hladno vee, Tikuli je sklupan le ao u jedno m uglu gde nikada ranije nije spavao. Odbio je hranu, a kad ga je premestila i p oku ala da ga mazi i da ga navede da opet spava na krevetu, samo se odvukao na ist o mesto. Pusti me, govorio je, gledajui na drugu stranu, okreui oi od nje; zavukao j e suvi, crni, o tri nos u krivinu prednje noge. Pusti me, govorio je strpljivo, pu sti me da umrem, to je ono to radim sad. Spavala je, zato to je bila veoma umorna. Gubu je ostao u movarama celu no. Ujutro je Tikuli bio sasvim isti, sklupan na podu na mestu gde nikad nije spavao . ekao je. "Moram ii", ree mu ona. "Vratiu se uskoro - veoma skoro. ekaj me, Tikuli." Ni ta nije uzvratio, samo je zurio u nekom drugom pravcu, mutnim, ilibarnim oima. Nije ekao nju. Odmicala je estokim hodom preko movare, suvih oiju, besna, beskorisna. Aber kama zatee u manje-vi e istom stanju; nahrani ga itnom ka icom, pobrinu se oko njegovi

h potreba i ree: "Ne mogu ostati. Bolesno mi je kue. Moram se vratiti." "Kue", ree krupni ovek potmulo. "Lisicopas. Dobila sam ga na poklon od moje kerke." Za to obja njava, za to se pravda? Ode; kui doe i nae Tikulija na istom nestu gde ga je ostavila. Poe ne to krpit i, onda nakuva hranu za koju je pretpostavljala da bi je Aberkam mogao jesti, po ku a da ita onu knjigu o svetovima Ekumena, o jednom svetu gde nema rata, ali gde j e uvek zima, i gde je su ljudi i mu karci i ene. Sredinom popodneva, pomisli da se mora vratiti Aberkamu, i kad poe ustajati, najednom i Tikuli ustade i veoma lagan o joj prie. Ona se opet spusti na stolicu i sagnu se da ga podigne, a on u nu svoju o tru nju ku u njenu aku, uzdahnu i le e, spustiv i glavu na ape. Uzdahnu jo jednom. Sedela je i glasno plakala neko vreme, ne dugo; pa je ustala i dohvatila onu ba tovansku motiicu i po la napolje. Iskopa mu grob u jednom sunanom kutku uz sam u spolja nju stranu kamenoga dimnjaka. Vrati se i podi e Tikulija i pomisli sa drhta jem sree, ali sree nalik na strah: "Nije mrtav!" Bio je mrtav, ali jo ne hladan; gu sto crveno krzno zadr avalo je toplotu tela unutra. Umota ga u svoju plavu maramu i uze u naruje, pa ga odnese do njegovog groba, oseajui ak i sad, kroz tanku tkaninu , Tikulijevu toplinu, ali i prvu, laku ukruenost tela, kao da se pretvara u drven i kip. Zatrpa grob zemljom i odozgo polo i jedan kamen koji je ispao iz dimnjaka. Ni ta nije mogla rei, ali je u svome duhu dr ala jednu sliku kao molitvu, sliku Tikul ija kako trkara po suncu negde. Na trem je ostavila hranu za Gubua, koji se ceo dan nije vratio kui, i op et se popela na drvenu stazu i krenula. Bilo je tiho vee, naoblaeno. Trske stajahu sive, u vodama olovnog sjaktanja. Aberkam je sedeo na krevetu i jasno se videlo da mu je jo bolje; mo da jo po malo temperature, ali ni ta ozbiljno. Bio je gladan, dobar znak. Kad mu Jos donese poslu avnik, on ree: "Je l' dobro kuetu?" "Nije", ree ona i okrete se od njega. Tek minut kasnije uspe rei: "Uginulo ." "U rukama Bo jim", promumla duboki glas, a ona vide Tikulija opet na suncu , ili u neemu drugom, prisutnom; u nekom prisustvu koje je kao svetlost sunca. "Da", ree ona. "Hvala ti." Usne su joj drhtale, grlo joj se zatvorilo. Is pred oiju - samo are na onoj plavoj marami, are u obliku listova tampanih tamnijom p lavom bojom. Ona nae sebi ne to da radi. Uskoro se vrati do ognji ta i sede pokraj sa me vatre, obuzeta velikim umorom. "Pre nego to se Gospodar Kamije latio maa, bio je pastir", ree Aberkam. "A zvali su ga Gospodar zveri i 'jelenar', jer kad je odlazio u umu, zalazio je meu je lene, a i lavovi su zajedno sa njim zalazili meu jelene, a nikakvu tetu nisu inili. Niti se iko pla io." Ovo je rekao tako tiho, da je Jos tek posle nekog vremena shvatila da on to navodi iz Arkamije. Ona nabaci jo jedan blok treseta na vatru i opet sede. "Ka i mi odakle si, Stare ino Aberkame", ree ona. "Sa planta e Geba." "Na istoku?" On klimnu glavom. "Kako je bilo?" Vatra ostade prigu ena; davala je dim o trog mirisa. No je bila napeto tiha. Kad se Jos doselila iz grada ovamo, prvih nekoliko noi ta ti ina ju je budila. "Kako je bilo", ree on maltene apatom. Kao i veina ljudi njihove rase, imao je du icu oka tako prostranu, da je svojom tamnom bojom gotovo ispunjavala oko; a li ona vide i belinu beonjae, kao sev, kad je Aberkam pogledao ka njoj. "Pre ezdes et godina", ree on. " iveli smo u stambenom bloku na planta i. Bili su zasadi trske; neki od nas su sekli trsku, neki radili u mlinu. Veina ena, a i mala deca. Gotovo svi mu karci, i deaci preko devet ili deset godina, silazili su u rudnike. I poneka devojica, tra ili su ba male, da bi se mogle uvlaiti u okna gde odrasli ljudi nisu m ogli ui. Ja sam bio krupan. Poslali su me u rudnik kad sam imao osam godina." "Kako je bilo?" "Mrak", ree on. Jos opet vide sev njegovih beonjaa. "Osvrem se i pitam se k ako smo iveli? Kako smo mogli ostajati ivi na takvom mestu? Vazduh je dole u rudni ku bio toliko pun pra ine da je bio crn. Crni vazduh. U njega svetlost rudarskog f

enjera nije prodirala ni dva metra. U veini jama bilo je vode, oveku do kolena. U jednoj jami se jedna naslaga mekog uglja zapalila, tako da je ceo sistem bio pun dima. Pa ipak su nastavili rad, zato to su bogate naslage le ale iza toga. Nosili smo maske, filtere. Uglavnom beskorisne. Udisali smo dim. Ja uvek pomalo hripim kao ovo sad. Nije ovo samo od berlota. To je od starog dima. Ljudi su umirali od 'crnih plua'. Svi. Sa etrdeset, etrdeset pet godina. Kad umre , Gazde daju tvom plem enu pare. Bonus za smrt. Neki ljudi su smatrali da iz tog razloga vredi umreti." "Kako si se izvukao?" "Moja majka", ree on. "Bila je kerka stare ine sela. Uila me je. Veri i slobo di." To je on i ranije ovako odgovarao, pomisli Jos. Ovo mu je uve ban odgovor, njegov standardni mit. "Kako? ta je rekla?" Pauza. "Pouavala me je Svetim reima", ree Aberkam. "Pa mi je rekla: 'Ti i t voj brat, vi ste pravi ljudi, vi ste ljudi Gospoda, njegovi sluge, njegovi ratni ci, njegovi lavovi: samo vi. Gospodar Kamije do ao je sa nama sa Starog sveta, i s ad je na , sad ivi meu nama.' Dala nam je imena Aberkam, Jezik gospodnji, i Domerkam , Ruka gospodnja. Da govorimo istinu i da se bijemo za slobodu." " ta je bilo s tvojim bratom?" upita Jos posle nekog vremena. "Poginuo kod Nadamija", ree Aberkam, a onda oboje utonu e u utanje, neko vre me. Nadami je bilo prvo veliko boji te Ustanka koji je, mnogo kasnije, doneo O sloboenje planeti Jeovi. Na planta i Nadami, robovi i graani prvi put su ratovali ra me uz rame protiv vlasnika. Da su robovi du e odr ali svoje polo aje protiv vlasnika, protiv korporacija, sloboda im je mogla doi godinama ranije. Ali oslobodiaki pokret se neprestano razdirao zbog plemenskih neprijateljstava i zbog predvodnika koji su se na osloboenim teritorijama otimali za vlast, ili stupali u nagodbe sa Gazd ama da bi uvrstili svoje dobitke. Trideset godina rata i razaranja, i tek onda su Verelijanci, neznatna manjina, potueni i isterani sa Jeove, tako da su se Jeovlj ani mogli sasvim posvetiti meusobnom ubijanju. "Tvoj brat je imao sree", ree Jos. Onda pogleda preko puta, ka Stare ini, da vidi kako e on reagovati na ovaj izazov. Njegovo veliko, mrano lice imalo je, pri svetlosti vatre, ne to bla i izraz. Kosa njegova, seda i gruba, pobegla je iz labave kike koju mu je ona isplela da mu je skloni sa oiju, i opet mu se vukla ispred lica. On ree polako i blago: "Bio mi je mlai brat. Bio je Enar na boji tu Pet vojski." A, je li tako? Znai, ti si Gospodar Kamije lino? - uzvrati mu Jos, u misli ma, darnuta, ironino i ljuto. Kakav ego! Ali, svakako, moglo se shvatiti i drugaij e. Enar je u toj bici podigao ma da ubije svog starijeg brata, kako taj ne bi pos tao gospodar celog sveta. Ali mu je Kamije rekao da taj ma znai smrt za njega samo g, Enara; da nema vladavine i nema slobode u ivotu, nego samo u napu tanju ivota, i svake e nje i elje. Enar je tad polo io ma na zemlju i oti ao u divljinu, u utanje, rekav samo: "Brate, ja sam ti." A Kamije je podigao taj ma, i krenuo u boj protiv Vojsk i pusto i, znajui da pobede nema. Dakle, ko je ovaj ovek ovde? Ovaj grmalj od oveka? Ovaj bolesni starac, ov aj deki zavuen u dubine rudnikog mraka, ovaj siled ija, lopov i la ov koji je zami ljao d mo e govoriti u ime Boga? "Suvi e priamo", ree Jos, iako ve pet minuta nisu prozborili ni re. Ona mu nas u olju aja i skide sa vatre ajnik, koji be e tamo ostavila da bi tihim kljuanjem odr ava o stalnu vla nost vazduha. Dohvati al. Aberkam ju je gledao sa onim istim blagim iz razom lica, maltene zbunjenim. "Slobodu sam hteo", ree on. "Na u slobodu." Nje se nije ni ta ticala njegova savest. "Ostani u toplom", ree ona. "Izlazi ?" "Na drvenoj stazi ne mogu zalutati." Ipak je to bilo udnovato pe aenje, jer nije imala fenjer, a no je bila ba mrkl a. Razmi ljala je, prstima stalno nalazei ogradu stazice, o tom crnom vazduhu o kom e joj je ispriao, vazduhu koji, dole u rudnicima, guta svetlost. I o Aberkamovom crnom, te kom telu. Zatim: kako ona retko eta sama u noi. Kad je bila dete na planta i Bani, robove su nou zakljuavali u stambeni blok. ene su ostajale na enskoj strani,

i nikad nisu izlazile same. Pre Rata, kad je do la u grad kao osloboenica i poela uit i u koli za radnu obuku, osetila je prvi put ukus slobode; ali u zlim godinama Ra ta, pa ak i posle Osloboenja, ena opet nije mogla nou bezbedno ii sama. Nije bilo pol icije u radnikim kvartovima, niti ulinog osvetljenja; gospodari lokalnih bandi sla li su svoje ratnike u napad. ak i danju si morala da budno pazi , da nastoji ostati sa gomilom sveta, da uvek bude sigurna da postoji i neki otvoren pravac za bekstv o. Poe se brinuti da e proma iti ravanje, ali, dok do njega sti e, oi joj se toliko priviko e na mrak, da ga sasvim lepo vide; ak i mrlju u bezobliju ritova - svoju kui cu. ula je prie da tuini, oni iz svemira, vrlo slabo vide nou. Oi su im male, u sredi ni imaju samo crnu takicu, a okolo nje sve belo, kao upla eno tele. Josi se njihove oi nisu dopadale, ali je volela boje njihove ko e, uglavnom tamnosmee ili crvenkast osmee, toplije od sivkaste smee ko e robova ili plavocrne ko etine koju je Aberkam dob io od robovlasnika to je silovao njegovu majku. To je cijanidna ko a, govorili su t uini utivo; a oi, oi su 'prilagoavanje ula vida na spektar zraenja sunca u sistemu Ver l'. Gubu je na silaznoj, blatnoj stazi plesao oko njenih nogu, tih, i repom ju je povremeno golicao po nogama. "Pazi ti, ej", grdila ga je. "Nagaziu te." Bil a mu je zahvalna i uzela ga je u ruke im su u li u kuu. Nema dostojanstvenog, ali ra dosnog pozdrava Tikulijevog; nema ove noi, i nikad vi e biti nee. Ruu-ruu-ruu, preo je Gubu ispod njenog uha, slu aj mene, ovde sam ja, ivot tee dalje, gde je veera? Stare ina je ipak navukao i malo, malecno zapaljenje plua, pa je Jos oti la u selo da pozove kliniku u Veu. Posla e jednog lekara op te prakse, koji ree: da boles nik dobro napreduje, fino, samo neka sedi i fino iska ljava, samo ga treba malo po gledati s vremena na vreme, dobro je, i ode, mnogo vam hvala. Zato je Jos provod ila popodneva sa njim. Kua njena izgledala je bez Tikulija vrlo tmurno, dani pozn e jeseni bili su vrlo hladni, a, uostalom, ta je drugo imala da radi? Volela je A berkamovu mrku kuerinu na splavu. Nije nameravala da isti kuu ni ovom Stare ini, ni m a kom drugom mu karcu koji sam ne isti svoju kuu, ali je pomalo petljala po njoj, za virivala u sobe koje Aberkam, oito, nije koristio, ili ak nikada ni video. Na la je na spratu jednu sobu sa dugakim, niskim prozorima du celog zapadnog zida koja joj se dopala. Tu jednu je poistila, i oprala prozore, ija su okna bila sastavljena od malih komada zelenkastog stakla. Kad je Aberkam spavao, Jos je odlazila gore, u tu sobu, i sedela na jedinom tamo njem komadu name taja, pocepanom vunenom ebetu. Ka min je bio zatvoren naslaganim ciglama, ali je odozdo, od vatre u kojoj je trese t goreo, stizala toplota, pa je Jos, leima naslonjena na tople cigle, pri sunevom sjaju koji je koso priticao kroz prozore, ipak bila zgrejana. Tu je oseala mir ko ji kao da je pripadao sobi samoj, obliku tog vazduha, zelenkastom, talasavom sta klu prozora. Tu je sedela u ti ini, ne bavei se niim, zadovoljna, kako u svojoj sops tvenoj kui nikad nije sedela. Stare ini se snaga vraala sporo. esto je bio zlovoljan, tmuran, onaj prostak kakvim ga je u poetku smatrala, uvaljan u tupi egocentrini sram i bes. U nekim dr ugim danima, bio je voljan da govori; a pokatkad, ak i da slu a. "itam jednu knjigu o svetovima Ekumena", ree Jos, ekajui da njihovi kolai od pasulja budu gotovi s jedne strane, pa da ih prevrne da se peku i sa druge stran e. Poslednjih nekoliko dana spremala je ruak kod njega, pa je i ruala tu, s njim, u pozno popodne; prala sudove i odlazila kui pre mraka. "Veoma je zanimljiva. Nem a nikakve sumnje, mi smo daleki potomci naroda sa Haina, svi mi. I mi, i ovi tuin i iz svemira. ak i ivotinje, na e i njihove, imaju zajedniko poreklo." "To neki tako ka u", zabrunda on. "Nije pitanje ko ta ka e", ree ona. "Ko god pristane da pogleda dokaze, videe da je tako; to su genetske injenice. One nee postati nimalo drugaije zbog toga to i h ti ne voli ." " ta je 'injenica' stara milion godina?" ree on. "Kakve veze ona ima sa tobo m, sa mnom, sa nama? Ovo je na svet. Mi smo ovi koji jesmo. Mi sa njima nemamo ni t a." "Sad imamo", ree ona, tonom malice neozbiljnim, prevrui kolae. "Ne bismo imali, da je ispalo po mome." Ona se nasmeja. "Ne odustaje , a?"

"Ne", ree on. Kad su ruali, on u postelji sa poslu avnikom u rukama, a ona sedei na stoliic i pored ognji ta, Jos nastavi razgovor, sa oseanjem da izaziva bika, da zaikava lavi nu da se obru i; jer iako je bio jo bolestan i slab, ipak je imao u sebi onu staru pretnju, ipak je bio tako veliki, i to ne samo telom. "Da li je, zapravo, samo t o bilo posredi?" upita ona. "Svetska stranka. Da planeta bude samo na a, bez tuina? Samo to?" "Da", ree on, mrkom, dalekom tutnjavom. "Za to? Ekumen bi mogao toliko stvari deliti sa nama. Slomio je vladavinu korporacija nad nama. Ekumen je na na oj strani." "Dovedeni smo na ovaj svet kao roblje", ree on, "ali to je na svet, na kom e treba da naemo svoje puteve. Kamije je do ao sa nama, pastir, vezivatelj, Kamije od maa. Ovo je na svet. Na a zemlja. Niko je ne mo e nama dati. Nije nam potrebno da s a drugim narodima 'delimo' neka zajednika znanja ili bogove. Mi ovde ivimo, na ovo m tlu. Ovde umiremo da se ponovo pridru imo Gospodu." Posle nekog vremena, ona ree: "Imam kerku, i unuka i unuku. Oni su pre etir i godine oti li sa ovog sveta. Poleteli su brodom za Hain. Sve ove godine koje u ja pro iveti dok ne umrem, za njih su kao nekoliko minuta, kao jedan sat. Putovae osa mdeset godina - jo sedamdeset est. Do te druge planete. Oni e iveti i umreti tamo. N e ovde." "Jesi li ti bila saglasna da odu?" "Njena je odluka bila." "Ne tvoja." "Ja ne ivim njen ivot." "Ali si ojaena", ree on. utanje koje se spustilo izmeu njih bilo je te ko. "To je pogre no, pogre no, pogre no!" ree on, glasom jakim i bunim. "Imali smo s voju sudbinu, svoj sopstveni put ka Gospodu, a oni su nam to oduzeli - i sad smo opet robovi! Mudri tuini, naunici sa svim tim znanjima i pronalascima, na i, navodn o, preci - ka u: 'Uradite ovo!' i mi uradimo, 'Uradite ono!' i mi uradimo. 'Ukrcaj svoju decu u ovaj divan brod i poleti na na e divne svetove!' I deca su odvedena, nee se vratiti nikad svome domu. Nee nikad ni znati svoj dom. Nikad nee znati ko s u. Nikad nee znati ije su ih ruke mogle dr ati." Bilo je to dr anje govora; ona nije mogla znati da li je taj govor ve odr ao, mo da jednom ili stotinu puta, velianstveno, razvikano palei masu; oi su mu zasuzile . I njene. Odbijala je da mu dopusti da je upotrebi, da mu ona bude instrument z a svirku, da potpadne pod njegovu mo. "Ako bih se i slo ila s tobom", ree ona, "ipak, ipak, za to si varao, Aberkam e? Lagao si sopstveni narod, krao si!" "Nikad", ree on. "Sve to sam ikada radio, uvek, svaki moj dah, sve je bilo za Svetsku stranku. Da, tro io sam novac, sav novac koji sam mogao dohvatiti, ali za ta, ako ne za na u stvar? Da, pretio sam Izaslaniku Ekumena, mislio sam da oter am i njega i sve njih sa ovog sveta! Da, lagao sam ih, jer oni ele da upravljaju nama, da nas poseduju, a ja sam spreman da uinim bilo ta da spasem moj narod ropst va - bilo ta!" Poeo je udarati ogromnim pesnicama po brdu svojih kolena, ali i hvatati v azduh, i jecati. "A ne mogu da uinim ni ta, o, Kamije!" povika on i zagnjuri lice u ake. Sedela je utke, do srca pro eta muninom. Posle dugog vremena, obrisao je lice akama, kao dete, zagladio grubu, ra upa nu kosurinu unazad, protrljao nos i oi. Podigao je poslu avnik, polo io ga na kolena, dohvatio vilju ku, odsekao pare kolaa od pasulja, stavio ga u usta, sa vakao, proguta o. Ako mo e on, mogu i ja, pomisli Jos, i uradi isto tako. Pojedo e ruak. Ona ustade i prie da odnese njegov poslu avnik. "Izvini", ree. "Bilo je propalo jo tada", ree on vrlo tiho. Di e pogled i zagleda joj se u oi, sada je videi, to se, po njenom oseaju, retko de avalo. Stajala je, ne razumev i, i ekala. "Bilo je propalo jo tada. Pre toliko godina. Ono u ta sam verovao kod Nada mija. Naime, da samo treba da ih isteramo, i da e tada biti sloboda. Rat se nasta vljao, otezao, a mi smo zalutali. Znao sam da je la . ta je, dakle, marilo ako sam

lagao jo i vi e?" Razumela je samo to da je on duboko uznemiren i verovatno malice lud, i d a je pogre ila to ga je zaikavala. Oboje su stari, oboje potueni, oboje izgubili svoj u decu. Za to ona eli da mu nanese bol? Ona na tren stavi aku preko njegove, ni ta ne govorei, pa podi e poslu avnik. Dok je u sudoperu prala posue, on je pozva: "Hodi ovamo, molim te!" To ni kada ranije nije uradio, pa Jos pohita u sobu. "Ko si bila?" Stajala je i buljila u njega. "Pre dolaska ovamo", ree on nestrpljivo. "Oti la sam sa planta e u kolu za obrazovanje", ree ona. " ivela sam u gradu. Pr edavala sam fiziku. Bila sam savetnik za dr anje nastave iz prirodno-naunih predmet a u na im kolama. Odgajila sam kerku." "Kako ti je ime?" "Jos. Od plemena Sedevi, iz Banija." Klimnuo je glavom, a ona saeka jo trenutak, pa se vrati pranju sudova. Ni ime mi nije znao, pomisli ona. I tog dana, kao i svakog, Jos ga je terala da ustane, da se pro eta, sedi na stolici; bio je poslu an, ali ga je to zamaralo. Jedno popodne ona ga natera da pro eta znatno vi e, a on, kad se vrati u krevet, odmah sklopi oi. Ona otklizi uz kri putave stepenice u sobu sa zapadnim prozorom i ostade tamo da sedi, dugo, u savr e noj smirenosti. Sledeeg dana, kad doe vreme ruka, ona ga natera da sedi za stolom, na stoli ci. Poe priati, da ga razvedri; jer on se bez bunjenja pokoravao njenim zahtevima, ali je izgledao tmuran i sumoran, a ona se kajala to ga je ju e uznemirila. Zar ni su oboje do li ovamo da bi sve to ostavili iza sebe, sve svoje gre ke i neuspehe, ba kao i sve svoje ljubavi i pobede? Ispria mu o Vadiju i Ejadi, isprede celu pripov est o dvoje zaljubljenih kojima su zvezde ocrtale nesrenu sudbinu; i ree da su to dvoje, upravo sad, ovog popodneva, u njenoj kui, u postelji. "U prvo vreme, kad s u dolazili, nisam imala kuda da idem", ree ona. "Umelo je da bude prilino nezgodno , u ovakvim, hladnim danima. Smucala sam se po radnjicama u selu. Ovo je, moram rei, bolje. Dopada mi se ova kua." On je samo othuknuo, ali imala je oseaj da slu a pomno i maltene da se napr e e da razume, kao stranac koji ne zna jezik. "Tebi nije osobito stalo do kue, a?" ree ona i nasmeja se, poslu iv i njihovu supu. "Pa, bar si iskren. A vidi mene, glumim da sam svetica, kao, pravim svoju du u, a ovamo se vezujem za stvari, dopadaju mi se stvari, volim stvari." Sede uz vatru da pojede supu. "Ima jedna divna soba na spratu", ree, "ona prednja na uglu , koja gleda ka zapadu. Ne to se dobro desilo u toj sobi, mo da su neki zaljubljeni i veli nekada u njoj. Volela bih odatle da gledam preko movara." Kad se spremala da poe kui, on upita: "A oni nee biti tamo?" "Lanad? Oh, nee. Odavno su njih dvoje oti li. Vratili su se svojim porodica ma punim mr nje. Pretpostavljam da bi se uskoro zamrzeli i oni, kad bi im se ostva rilo da ponu zajedniki ivot. Oni su veoma neobrazovani. Kako da se ne mrze? To je s elo vrlo uskogrudo i vrlo siroma no. A njih dvoje, kao da sve to znaju, dr e se upor no za svoju ljubav... svoju istinu..." "'vrsto ka dobru prionuti'", ree Aberkam. Znala je taj navod. "Da li bi eleo da ti je itam?" upita ona. "Imam Arkamiju. Mogla bih je don eti." Odmahnuo je glavom, osmehnuo se neoekivano, iroko. "Nema potrebe", ree. "Zn am je." "Celu?" On klimnu glavom. "Mislila sam i ja da je uim napamet - bar deo - kad sam do la u ovaj kraj", ree ona, zadivljena. "Ali nikako da ponem. Nikako da se nae vreme. Jesi li je ti o vde nauio?" "Mnogo ranije. U zatvoru, u Gebi", ree on. "Tamo je bilo vremena u izobil ju... Ovih dana, le im sam i recitujem Arkamiju samome sebi." Njegov se osmeh zadr a vao, iako je sad gledao gore, ka Jos. "Ona mi pravi dru tvo kad ti nisi tu."

Stajala je, zanemela. "Tvoje prisustvo mi je slatko", ree on. Ona se umota u al i po uri napolje, uz jedva nekako progunan pozdrav na odla sku.

Kui je i la okru ena gomilom smetenih, meusobno suprotnih oseanja. Kakvo je udov i te taj ovek! Pa on sa njom flertuje: tako je, sumnje nema. Nabacuje joj se, treba lo bi rei. A le i u krevetu kao veliki vo udaren u glavu, i ti kad di e, kosa mu bela! N amestio neki, kao, dubok, mek glas, taj osmeh, zna on kako da koristi taj osmeh, kako da ga ukljuuje samo retko. Ume taj da se privue eni, hiljadu ih je ve prevrnuo ako su prie istinite, prevrnuo, navukao i napustio: evo ti malo sperme, od Stare i ne tvoga, za uspomenu, a sad zbogom, mala. Oh, Bo e! Pa, ta joj bi da mu onako ispria o Ejid i Vadiju, da su u njenoj postelji? Glupao glupa, ree ona sebi, grabei dugim koracima u opaki istoni vetar koji je ibao posivelu trsku. Budalo matora, matora. Gubu joj izie u susret, ple ui, tupkajui apama mekano po njenim nogama i rukam a, i ma ui kratkim, na kraju uvorenim, crno-pegastim repom. Jos be e ostavila vrata ot vorena, da bi on mogao ui; a on je i bio sposoban da ih, guranjem, otvori. Sad su stajala od krinuta. Perje nekakve male ptice bilo je razbacano po celoj sobi, a n a asuri ispred ognji ta bilo je malo krvi i neki komadi utrobe. "udovi te", ree mu ona. "Ubistvo napolju!" On otplesa svoj bojni ples, uz povike 'Huu! Huu!' Onda je pr espavao celu no sklupan tano iza nje, u udubini njenih lea, pri dnu kime. Svaki put j e revnosno ustajao, pentrao se preko nje i sklupavao se sa suprotne strane, kad g od bi se ona okrenula na drugu stranu. A vrtela se esto, zami ljajui ili sanjajui te inu jednog krupnog tela, te inu aka na svojim grudima, usne kako pote u bradavice i sisaju iz njih ivot. Skratila je posete Aberkamu. Mogao je, sad, da ustaje, da se sam brine o svojim potrebama, sam sebi da sprema doruak; ona je pazila da u kanti za gorivo, pored dimnjaka, uvek bude komae treseta i da mu ostava za hranu bude puna, ruak m u je donosila, ali nije ostajala da rua s njim. Bio je naje e vrlo ozbiljan i uutan, a ona je pazila ta pria. Zazirali su jedno od drugog. Nedostajali su joj oni sati n a spratu u zapadnoj sobi; ali to je bilo zavr eno, bilo je kao neki san, jedna sla tkoa koja je oti la. Ejid doe sama u Josinu kuicu jedno popodne, natmurena lica. "Mislim da vi e neu da dolazim", ree ona. " ta nije u redu?" Devojka slegnu ramenima. "Da li motre na tebe?" "Ne. Ne znam. Nego, mogla bih da, zna . Da ostanem nakokana." Be e to stara robovska re za trudnou. "Upotrebljavali ste sredstva protiv zaea, zar ne?" Ona je za njih dvoje na kupovala veliku koliinu toga, u Veu. Ejid neodreeno klimnu glavom. "Mislim da nije u redu", ree i napui usta. " ta nije u redu? Voditi ljubav ili upotrebljavati sredstva protiv zaea?" "Mislim da nije u redu", ponovi devojka, uz jedan brzi, osvetoljubivi po gled. "Pa, dobro", re Jos. Ejid se okrete. "Zbogom, Ejid." Bez ijedne rei, Ejid ode blatnom stazom. "vrsto ka dobru prionuti", pomisli Jos gorko. Ode oko kue, do Tikulijevog groba, ali bilo je suvi e hladno da bi se staja lo dugo, bila je nepomina studen, kao usred zime, bolna. Ona ue i zatvori vrata. S oba joj se uini mala, niska i mrana. Potmula tresetna vatra se dimila i arila, gorei bezvuno. Nikakav zvuk nije se uo oko kue. Vetar je stao, trska okovana ledom je mi rovala. Hou drva, hou vatru od drva, pomisli Jos. Da plamen skae i pucketa, da bude ona vatra uz koju se priaju prie, kao to smo imali u babinoj kui na planta i. Sledeeg dana ona ode jednom od blatnih staza sve do jedne ru evne kue udalje ne nekih osam stotina metara, pa sa ulegnutog trema poupa nekoliko dasaka. Te noi

u njenom ognji tu tutnjala je silovita vatra. Ona poe svakodnevno, pa i vi e nego jed nom dnevno, odlaziti do te ru evine, i nazida poprilinu gomilu drveta pokraj gomile iseenog treseta. Pokraj samog dimnjaka bio je, u jednom kutku, krevet, a u drugo m kutku, te dve gomile goriva. Nije vi e odlazila kod Aberkama; on se oporavio, a ona je htela da ide samo ako ima neku svrhu. Du e daske nije imala ime da see na kom ade, pa ih je gurala u vatru jednim krajem, da gore malo-po malo: jedna daska celo vee. Sedela je uz blistav plamen i trudila se da naui prvu knjigu Arkamije. G ubu je le ao na ognji nim kamenovima i ponekad gledao oganj i aputao svoje 'ruu, ruu' , a ponekad spavao. Toliko je mrzeo da izlazi meu ledene trske, da mu je Jos napr avila malu kutiju sa zemljom u sobici gde je prala sudove, a on je tu obavljao s voje potrebe vrlo uredno. Duboka studen se nastavljala, najgora zima koju je Jos dosad do ivela u ov im ritovima. Sna ne promaje koje su duvale kroz zidove dovedo e je do pukotina za ije postojanje dotad nije znala; nije imala krpe koje bi tu zagurala, pa je upotreb ila blato i zgu vanu barsku travu. Ako bi dopustila da se vatra ugasi, kuica bi jed an sat kasnije bila kao ledara. Ali vatrica od treseta, zagrnuta, omoguavala je J osi da pregura celu no. Danju je na vatru nabacivala esto jo po jedno pare drveta, r adi blistanja, radi dru tva koje joj je vatra inila. Morala je, ipak, otii jednom i u selo. Danima je to odlagala, nadajui se d a bi zima mogla da popusti, ali joj ponestade praktino sve. A hladnoa ste e gore neg o ikad. Blokovi treseta koje je sad stavljala na vatru bili su puni zemlje i sla bo su goreli, vi e su se dimili; zato ona ubaci uz njih i pare drveta, da vatrica b ude ivahnija, a kua toplija. Onda se umota u sve jakne i alove to je imala, sve jedn o preko drugog, pa uze vreu i poe. Gubu ju je mirkavo gledao sa ognji ta. "Len tino jed na", ree mu ona. " ivotinjo jedna mudra." Hladnoa - da te strava uhvati. Ako se okliznem na ovom ledu i slomim nogu , najverovatnije danima nee naii niko, pomisli ona. Ostau da le im tako, i kroz nekol iko sati biu mrtva i zaleena. Pa dobro, pa dobro, pa ta, u rukama sam Bo jim, a kroz neku godinu ima da crknem i tako, i tako. Samo, Gospode Bo e dobri, daj da stignem u selo i da se ogrejem! Sti e tamo i provede dugo vreme u prodavnici slatki a, trudei se da nadoknadi svoje zaostajanje u pogledu najnovijih traeva, i itajui u starim novinama o novom ratu u istonoj pokrajini. Ejidine tetke, kao i Vadin otac, majka i tetke, svi su je pitali kako je Stare ini. Uzgred joj reko e da svrati u kuu svog stanodavca, Kebij a, jer on ima ne to za nju. Imao je paket jeftinog, odvratno lo eg aja za nju. Savr eno voljna da mu omogui obogaivanje du e, ona mu se zahvali za aj. On upita o Aberkamu. Taj Stare ina je ne to poboljevao? Sad mu je bolje? Zapitkivao je; ona je odgovarala ravnodu no. Lako je iveti u ti ini, pomisli ona; ono to ja ne bih mogla, to je da ivim sa ovim glasovima. Nije joj se nikako htelo da krene iz tople sobe, ali torba je ve bila te a nego to je Jos volela nositi, a ledena mesta na puteljku te e e se videti kad svetlo st pone da slabi. Ona se pozdravi sa Kebijem i poe kroz selo i opet na drvenu staz u. Bilo je i poznije nego to je mislila. Sunce je potonulo sasvim nisko, pa se jo i sakrilo iza jedine trake oblaka na nebu inae sasvim golom, kao da ba namerno usk rauje i tih pola sata topline i svetla. Jos je elela da stigne kui i ogreje se, i z ato je grabila pravo napred. Po to je, pla ei se leda, gledala neprestano samo u puteljak ispred sebe, prv o je samo ula taj glas, prepoznala ga i pomislila: Aberkam opet skrenuo s pameti! Jer on je trao njoj ususret i vikao ne to. Stala je, u strahu od njega, ali on je izvikivao njeno ime. "Jos! Jos! U redu je!" vikao je i dotutnjao pravo do nje, i zbezumljena ljudeskara, sav prljav, blatnjav, sa ledom i blatom u sedoj kosi, aka crnih, odee crne, a u oima mu je videla belo, dva kruga belog oko crnine du ica. "Odbij!" ree ona. "Dalje od mene, dalje!" "U redu je", ree on, "ali kua, kua..." " ta kua?" "Tvoja kua, izgorela. Video sam, i ao sam u selo, videh dim nad ritovima... " Priao je on jo , ali je Jos stajala ukoena i nije ga ni ta ula. U odlasku, zatv orila je vrata i pustila da kukica padne. Nije zakljuala, ali je pustila da kukic

a padne, dakle Gubu nije mogao izii. Ostao je u kui. Zabravljen unutra: blistanje u oajnim okicama, pla njegovog glasia... Ona poe napred; Aberkam joj se isprei. "Da proem", ree ona. "Moram da proem." Ostavi torbu i dade se u trk. Ali je sila uhvati za ruku, zaokrete i baci nazad, kao da je poduhvaena o gromnim morskim talasom. Oko nje, sa svih strana - ta telesina, taj ogroman glas . "U redu je, mae je u redu, u mojoj je kui", govorio je. "Slu aj, slu aj me, Jos! Kua je izgorela. Mae je dobro." " ta se desilo?" razvika se ona besno. "Pu taj me! Ne razumem! ta se desilo?" "Molim te, molim te da se smiri ", poe je on preklinjati, ali i pu tati. "Proi emo tamo. Videe . Nema mnogo da se vidi." Vrlo drhtavo, ona poe naporedo sa njom. Aberkam joj ispria ta je bilo. "Ali kako je zapoela?" upita ona. "Kako je mogla?" "Iskra; ostavila si da vatra gori? Naravno, naravno da jesi, hladno je. Ali bilo je i rupa u dimnjaku, gde je kamenje poispadalo, video sam ja to. Ako j e bilo zalo eno i drvo, mo da su varnice letele - pa se mo da zapalila neka daska u po du, ili trava u krovu. U tom sluaju sve mora da izgori, po ovako suvom vremenu, s ve je isu eno, nema ki e. Oh, moj Bo e, slatki Gospode, ja mislio da si ti unutra. Da si u kui. Video ja vatru, a bio sam na ovoj stazi, a onda sam bio pred vratima, a kako, ne znam, da li sam leteo, ne znam, pa sam gurao, ali spu tena kukica, pa sa m razvalio, kad unutra ceo zadnji zid i cela tavanica bukte, bukte... Dima je bi lo toliko, da nisam video da li si unutra, u ao sam, ta ivotinjica se krila u uglu, pa sam pomislio kako si plakala kad je ona druga uginula, i poku ao da je uhvatim , ali je u sekundi mugnula napolje, onda sam video da unutra nema nikog i po ao ka vratima, kad odjednom - ceo krov padne." On se nasmeja, divalje, likujui. "Pao mi na glavu, vidi ?" Sagnuo se ka njoj, ali ona ni tako nije bila dovoljno visoka da vidi njegovo teme. "Video sam tvoju kofu i poku ao da sipam vodu na prednji zid, da bar ne to ostane, ali sam uvideo da je to ludost, da sve gori i da nee ni ta ostat i. Onda sam krenuo stazom, a tamo me je ekala tvoja ivotinjica i sva se tresla. Pu stila me je da je uzmem, a ja nisam znao kuda bih s njom, pa sam je poneo kui i t amo ostavio. Zatvorio sam vrata. Unutra je bezbedna. Onda sam pomislio da ti mor a biti da si u selu, pa sam krenuo da te tra im." Doo e do ravanja na stazi. Ona stade, uhvati se za ogradu drvene stazice i p ogleda dole. Mrlja dima, ne to zgureno, crno. Crni tapovi. Led. Poela se sva tresti, i toliko joj je pozlilo da je morala unuti. Gutala je hladnu pljuvaku. Nebo i trsk e poe e da se vrte u krug, sa leve strane ka desnoj, oko njene glave; to nije mogla zaustaviti. "Ma, hajde, hajde, u redu je. Hodi sa mnom." Bila je svesna tog glasa, t ih aka i ruku, prostrane topline na kojoj nalazi oslonac. Poe, oiju zatvorenih. Pos le nekog vremena bila je sposobna da ih otvori i da gleda stazu, pomno. "Auh, torba, ostavila sam torbu - to mi je sve to imam", ree ona odjednom, maltene kroz nekakav smeh; okrete se i umalo da padne, jer se vrtoglavica ponov o pokrenula. "Poneo sam. Idemo, ima samo jo malo da se ide." Nosio je njenu torbu na ud an nain, u prevoju jedne ruke. Druga ruka bila je obavijena oko nje, pomagala Jos i da ostane uspravno i hoda. Doo e u njegovu kuu, u onu mranu, izgraenu na splavu od b alvana. Kua je gledala, sada, ka velianstvenom nebu narand aste i ute boje, kroz koju su se zrakasto irili mlazevi ru iaste boje sa mesta gde je sunce za lo; 'Suneva kosa', tako su to zvali kad je bila dete. Okrenu e lea toj slavi, uo e u tamnu kuu. "Gubu?" ree ona. Trebalo je malo du e tragati za njim. Bio se sakrio ispod kaua. Morala ga j e izvui silom, nije hteo sam da joj prie. Krzno mu je bilo puno pra ine, i otpadalo je, ostajalo joj u rukama kad je poela gladiti Gubua. Na ustima je imao malo bele pene, a u njenom naruju je ostao uutan i drhtao je. Gladila je i gladila srebrnas ta pegava lea, pegave bokove, svilenasto belo krzno na trbuhu. On najzad sklopi oi ; ali im se ona samo malo pomae, on skoi i otra opet pod kau. Ona sede i ree: "Izvini, izvini, Gubu, izvini." uv i njen glas, Stare ina se vrati u tu sobu, iz prostorije za pranje sudova u koju je bio oti ao. Dr ao je mokre ake pru ene ispred sebe, a ona se pitala za to ih ne

obri e. "Je l' mu dobro?" upita on. "Trebae mu neko vreme", ree ona. "Po ar... i nepoznata kua. Oni su... make su teritorijalne. Ne vole nepoznata mesta." Nije uspevala da sredi misli, a ni rei, dolazile su isprekidano, ispretur ano. "Znai, to je maor?" "Jeste, pegav." "Te ivotinje, kuni ljubimci, pripadale su Gazdama, bile su u gazda kim kuama" , ree on. "Mi ih nikad nismo gajili." Ona pomisli da je to optu ba. "Stigle su sa Verela zajedno sa Gazdama, da" , ree ona. "A tako smo i mi." Tek kad su joj te rei izletele, o tro izgovorene, ona se doseti da je Aberkam mo da hteo da se izvini, time to je rekao, za svoje neznanj e. On je jednako stajao sa akama ispru enim kruto. "Izvini", ree. "Trebae mi nek akav zavoj, ini mi se." Polako je izo travala pogled ka njegovim akama. "Opekao si ih." "Ne mnogo. Ne seam se kad." "Daj da vidim." On prie bli e i okrete ruerde tako da su bile dlanovima nago re; na jednoj je imao ljuto crvenu opekotinu kao traku preko plaviaste ko e prstiju , a na drugoj iroko raskrvavljenu ranu pri korenu palca. "Nisam primetio dok nisam poeo prati. Nije bolelo." "Da vidim ja tvoju glavu", ree ona; setila se, sad. On kleknu i podnese J osi na uvid upavo-umr eni aavi predmet sa crvenom i crnom opekotinom preko sredine. " Oh, Bo e", ree ona. Njegov veliki nos i njegove oi pojavi e se ispod te upetljane mase, blizu n je, pogleda e gore ka njoj, zabrinuto. "Znam da mi je krov pao na glavu", ree on, a Jos se poe smejati. "Tebe bi moglo da sredi samo ne to vee od jednog obinog krova!" ree ona. "Ima li i ta, ikakvo isto platno - znam da sam u ormaniu kod sudopere ostavila neke iste k rpe za posue - i ta za dezinfekciju?" Dok mu je istila ranu na glavi, priala je. "O opekotinama ne znam ni ta osim da se treba truditi da ostanu iste, ali otvorene, da se na vazduhu su e. Trebalo b i da pozovemo kliniku u Veu. Mogu sutra da odem do sela." "Mislio sam da si ti neka doktorka ili bolniarka." "Ja sam savetnik za organizovanje kolstva!" "Negovala si mene." "Znala sam od ega si bio bolestan. O opekotinama ne znam ni ta. Ii u u selo i pozvau. Ali ne noas." "Ne noas", saglasi se on. Poku ao je da razgiba ake i bolno trznuo licem. "M islio sam da spremim veeru za nas", ree. "Nisam ni znao da mi je ne to bilo s rukama . Ne znam kad se to dogodilo." "Kad si spasavao Gubua", ree Jos, tonom najobinijeg razgovora, a onda briz nu u pla. "Poka i mi ta si hteo da spremi , pa u ja staviti da se kuva", ree ona kroz su ze. " ao mi je tvojih stvari", ree on. "Ni ta od njih nije bilo znaajno", ree ona, plaui. "Gotovo sva odea koju posedu jem nalazi se, evo, na meni. Hrane je tamo bilo samo vrlo malo. Samo Arkamija. I moja knjiga o svetovima." Ona pomisli kako su stranice crnele i kako su se uvrt ale dok ih je vatra itala. "Te dve mi je poslala jedna prijateljica iz grada, nik ad se nije pomirila sa injenicom da sam do la ovde i da u glumiti da pijem vodu i uti m. A i bila je u pravu, dabome, treba da se vratim, nikad nije trebalo ni da dol azim. Kakva sam la ljivica, kakva tupaa! Ja da kradem drvo! Kradem drvo da mi bude vatra lepa! Pa da mi bude toplo i veselo! I tako sam zapalila spostvenu kuu, i sa d je sve propalo, Kebijeve kue nema vi e, nastradao je i moj mali macan, i tvoje ake , a sve mojom krivicom. Zaboravila sam da drvo kad gori, iz njega pra te varnice, a dimnjak je bio sazidan za vatru od treseta, zaboravila sam. Sve ja zaboravljam , izdaje me pamet, pamenje me izdaje, la em. inim sramotu svome Gospodu, jer glumim da se njemu okreem, a ne mogu mu se okrenuti, ne mogu da se odreknem sveta. Zato svet spaljujem! Zato je ma posekao tvoje ake." Uze njegove ake u svoje i nagnu se n

ad njih. "Suze imaju dezinfekciono dejstvo", ree. "Oh, ao mi je, ao mi je!" Njegove opaljene aketine mirovale su u njenim akama. On se nagnu napred i poljubi joj kosu, poe je milovati usnama i obrazom. "Ja u ti Arkamiju govoriti", r ee joj. "A sad miruj. Treba ne to da jedemo. Mnogo si hladna na dodir. Mislim da si malo u oku, mo da. Sedi onamo. Mogu bar da stavim kotli da se ugreje; toliko mogu." Ona ga poslu a. Bio je u pravu, ona tek sad oseti da je sva nekako hladna. Zguri se bli e vatri. "Gubu?" pro aputa ona. "Doi, Gubu, doi, maleni, sve je u redu." Ali is pod kaua se ni ta ne pomae. Aberkam je stajao pored nje, pru ao joj ne to: a u; a u a i vino, crveno vino. "Ima vino?" ree ona, trgnuv i se iznenaeno. "Ja uglavnom vodu pijem i utim", ree on. "Ponekad vino pijem, i priam. Uzmi ." Ona pokorno uze vino. "Nije me okiralo." "Ni ta ne okira enu iz grada", ree on ozbiljno. "A sad treba da otvori ovu teg lu." "Kako si otvorio vino?" upita ona, pa odvrnu poklopac sa tegle riblje orb e. "Bilo je ve otvoreno", zabrunda on, neuznemiren. Sedeli su uz vatru, jedno naspram drugog, i jeli, a zahvatali su iz kotl ia koji je visio okaen o verige. Pojedine komadie mesa hvatala je prstima i spu tala ih nisko, do poda, da bi ispod kaua mogli biti vieni, i aputala Gubuu, ali on nije hteo da izie. "Kad bude mnogo gladan, doi e", ree ona. Ve joj je dozlogrdilo plaljivo drhta nje njenog glasa, i taj vor u grlu, oseaj stida. "Hvala ti za hranu", ree. "Sad mi je bolje." Ustala je i oprala kotli i ka ike; njemu je rekla da on ne treba da kvasi r uke, a on se nije ni ponudio da joj pomogne, samo je sedeo pored vatre, nepomian, kao gromada, kao mrka stena. "Idem ja na sprat", ree ona, kad je zavr ila posao. "Mo da u moi da uhvatim Gub ua i ponesem ga tamo. Daj jedno ebe, ili dva." On klimnu glavom. "ebad su gore. Vatru sam nalo io." Nije razumela ove njeg ove rei. U tom trenutku se sagnula da zaviri pod kau. Znala je da, inei to, izgleda kao ivi humor: matora, umotana u sto krpa, sa dupetom u vazduhu, apue: "Gubu! Gubu! " jednom komadu name taja. Ali zau se grebucanje, a onda joj Gubu doe pravo u ruke. v rsto se uhvati za njeno rame, a nos sakri pod njeno uho. Ona sede na pete i pogl eda Aberkama, sva ozarena. "Evo njega!" ree. Osovi se na noge, to joj nije bilo la ko, pa ree: "Laku no." "Laku no, Jos", odvrati on. Nije se usuivala da nosi fenjer, sa uljem, gor e, zato uz stepenice poe kroz mrkli mrak. Dr ala je Gubua uz sebe, oberuke, sve dok ne sti e u zapadnu sobu i ne zatvori vrata. Onda stade. Nepomino je zurila. Aberkam je bio izvadio cigle iz ognji ta, i jo stigao, tokom veeri, da potpali treset ve pol o en unutra; arenje treseta odsijavalo se u dugakim, niskim prozorima crnim od noi, a miris koji se irio bio je sladak. Iz neke druge neupotrebljavane sobe be e u ovu d ovuen krevetski ram, i na njega postavljen madrac, i preko toga postelja, ebad, pa ak, odozgo, i novi, beli, vuneni tepih. Na polici kod dimnjaka stajali su krag i lavor. Onaj stari tepih na kome je ranije sedela bio je ispra en i oriban, i sad j e le ao ist, mada veoma pohaban, pred ognji tem. Gubu poe odgurivati njene ruke; ona ga spusti, a on otra pravo pod krevet. Tamo e mu biti sasvim dobro. Ona nasu malo vode iz kraga u lavor i ostavi pred og nji te, za sluaj da bude edan. Kao kutija za obavljanje potreba, neka mu poslu i pepeo . Sve to nama treba, imamo ovde, pomisli ona, i dalje razgledajui, sva zbunjena, o vu sobu punu senki, i blagu svetlost koja je u prozore nailazila iznutra. Izie i zatvori vrata za sobom, pa sie niz stepenice. Aberkam je nepomino se deo pored vatre. Njegove oi sevnu e ka njoj. Nije znala ta da ka e. "Sviala ti se ta soba", ree on. Ona klimnu glavom. "Rekla si da je mo da nekad bila soba nekih zaljubljenih. Pomislio sam da bi to mogla i ubudue biti." Posle nekog vremena ona ree: "Mo da." "Ne noas", ree on, i poe u njemu neka potmula tutnjava: smeh, uvide Jos. Je

dnom ga je videla da se osmehne, sad je ula i njegovo smejanje. "Ne. Ne noas", re ona kruto. "Trebaju mi ake", ree on, "treba mi sve, za to, za tebe." Ona ni ta ne ree, samo ga pogleda. "Sedi, Jos, molim te", ree on. Ona sede na stolicu pored vatre, oi u oi sa Aberkamom. "Dok bolovah, o ovim stvarima premi ljah", ree on; uvek je u njemu ostajalo pomalo oratorstva. "Zamisao za koju sam se borio, izneverio sam, u ime njeno sa m lagao i krao, zato to nisam mogao priznati da sam izgubio veru u nju. Tuina sam se pla io zato to sam se njihovih bogova pla io. Toliko bogova! Pla io sam se da e oni u manjiti mog Gospoda. Umanjiti njega!" Minut-dva je utao i samo disao; ula je dubok u hripu u njegovim pluima. "Izneverio sam majku moga sina mnogo puta, mnogo puta. Nju, i druge ene, i sebe samog. Nisam ostao veran niemu plemenitom." Ra iri ruke i pri tom mirnu malo, bolno, i pogleda opekotine na akama. "Mislim da ti jesi". Ne to kasnije, Jos ree: "Uz oca moje Safnan ostala sam samo nekoliko godina . Posle sam imala neke druge mu karce. ta to mari, sada?" "Ne mislim na to", ree on. "Mislim da nisi izneveravala svoje ljude, svoj e dete, sebe. U redu, to je pro lost. Ka e , ta ima veze sada, ni ta vi e nije va no. Ali ti mi daje ovu priliku ak i sad, ovu divnu priliku, da te dr im, da te vrsto dr im." Ona ne ree ni ta. "U sramoti sam do ao ovamo, a ti si mi ukazala po tovanje." "Za to ne? Ko sam ja da tebi sudim?" "'Brate, ja sam ti.'" Ona mu dobaci jedan upla ni pogled, onda se zagleda u vatru. Treset je gor eo polako, ali toplo, aljui uvis jednu vijugavu, bledo vidljivu traku dima. Jos je razmi ljala o toplini, o tami njegovog tela. "Da li bi bilo ikakvog mira izmeu nas dvoje?" upita ona konano. "Da li ti je mir potreban?" Ne to kasnije, ona se malo osmehnu. "Dau sve od sebe", ree on. "Ostani u ovoj kui neko vreme." Ona klimnu glavom. DAN OPRO TAJA Soli be e svemirsko deri te, kerka mobila, ivela je na raznim brodovima, na ra znim svetovima; do svog desetog roendana proputovala je vi e od pet stotina svetlos nih godina. Sa svojih dvadeset pet, ve je pro la kroz revoluciju na Alteri, nauila ' aid i' na Teri i dalekomi ljenje od jednoga hilfera na Rokananu, sa lakoom zavr ila kole na Hainu, pre ivela svoj zadatak kao posmatra na ubilakoj, umiruoj planeti Keak, i r adei sve to preskoila jo pola milenijuma brzinom bliskom svetlosnoj. Mlada, ali isk usna. Dosadili su joj slu benici ambasade u Voe Deu svojim savetima da pazi na o no, upamti ovo, i tako dalje; pa, ona je takoe mobil, sada. Planeta Verel ima svo je neobinosti - a koji svet ih nema? Soli je uradila domai zadatak, nauila kad treb a izvesti naklon a kad ne treba podrigivati, i obratno. Olak anje je bilo kad su j e konano ostavili da se sama snalazi, u ovom predivnom gradiu, na ovom predivnom m alom kontinenti: ona, Soli, prvi i jedini ekumenski Izaslanik u Bo anskoj Kraljevi ni Gataj. Danima je bila u nekom posebnom veselom stanju, kao pijana, zbog te nadm orske visine, i zbog malog, brilijantnog sunca koje je sruivalo okomitu svetlost u bune ulice. A tek planinski vrhovi koji su str ali neverovatno iza svake zgrade; pa nebo tamnoplavo, na kome velike, bliske zvezde blistaju i tokom celog dana; n oi zasenjujue, pod est-sedam vrludajuih, malih meseca; visoki crnoputi ljudi sa crni m oima, uzanim glavama, dugakim i uzanim akama i stopalima, predivan narod, njen na rod! Volela je sve to. Mada je tog naroda bilo pred njenim oima mo da i malo previ e. Poslednja prethodna prilika da provodi vreme sasvim sama ukazala joj se tokom onih nekoliko sati u putnikoj kabini leteeg automobila koji joj posla e Gatajc i da je dovede preko okeana, iz Voe Dea. Na sleti tu ju je doekalo poslanstvo sve ten ika i zvaninika koje su uputili Kralj i Savet, poslanstvo velianstveno u skerletu,

smeem i tirkiznom, i povelo ju je, tako rei u jednom zamahu, u Palatu, gde se mor alo klanjati (i ne podrigivati) satima: biti predstavljena njegovom kraljevskom malom sme uranom velianstvu, i visokim nekakvim i svakakvim, lordovima kako-be e i ka ko-se-zva e; dr ati govorancije, sedeti na banketu... sve sasvim predvidljivo, nigde ni najmanjeg problema, nije zasmetao ak ni neprobojno tvrdi, ogromni pr eni cvet k oji je na banketu stavljen u njen tanjir. Ali su uz nju, od prvog trena na sleti t u, i zatim svakog daljeg trena, svuda i uvek, bila dva oveka: njen vodi, i njen te lohranitelj. Vodia, koji se zvao San Ubatat, dado e njeni domaini, Gatajci; on je, naravn o, prijavljivao vladi sve Soline postupke, ali je kao uhoda bio zaista prijatan, svuda joj je olak avao kretanje, ukazivao samo minimalnim, ali dovoljnim nagove taj em ta se od nje oekuje, a ta bi bilo 'gaf', pogre an korak; izvrstan lingvista, uvek je spremno prevodio kad je to njoj zatrebalo. Zaista je taj San bio dobar. Ali t elohranitelj je bio ne to sasvim drugo. Tog oveka su uz Soli prikaili domaini Ekumena na ovom svetu, velika dr ava Vo e Deo, dominantna sila na Verelu. Soli se smesta pobunila, ulo ila protest ambasad i u Voe Deu, tvrdei da telohranitelja ne eli niti joj je potreban. Niko u Gataju n e planira ni ta protiv nje, a i kad bi planirao, Soli bi vi e volela da se brani sam a. Ambasada je uzdahnula. alimo sluaj, reko e. Ima da ima telohranitelja, i taka. Voe Deo ima vojne snage u Kraljevini Gataj, koja je, ipak, sledbenik voedeoske polit ike, dr ava ekonomski zavisna. U interesu je Voe Dea da titi legitimnu vladu Gataja od lokalnih teroristikih grupica, a da tite ba tebe, to je deo njihovih interesa. Ne mo emo se protiviti tome. Znala je da se ne vredi svaati sa ambasadom, ali, opet, nije se ni mogla prepustiti tom majoru. Naime, njegov vojni in glasio je 'rega', a Soli je to prev ela reju 'major', koju je ula u nekom kominom filmu to ga je gledala na Teri. U toj komediji, 'major' je bio, bukvalno, jedna punjena uniforma, prekrivena medaljama i oznakama. Punjena uniforma je huktala, epurila se i zapovedala, a na kraju se rasprsnula, razletela se u komadie. Kad bi samo i ovaj major mogao tako da pukne! Nije se, zapravo, epurio, nije ak ni zapovedao neposredno. Kameno utiv i drveno utl jiv je bio, krut i hladan kao rigor mortis. Ubrzo je odustala od svakog poku aja r azgovora s njim; ta god rekla, njegov odgovor je bio 'Da-g-sp-o' ili 'ne-g-sp-o', s a glupom brzinom oveka koji ne uje i nee stvarno da uje; bio je to stav nekoga ko je po slu benoj du nosti iskljuio u sebi sve ljudsko. A dr ao se uz nju na svakom javnom mestu, danju i nou, na ulici, u kupovini, na susretima sa poslovnim ljudima i zva ninicima, na razgledanju znamenitosti, u dvoru, u balonu kojim su nadletali plani ne - svuda, svuda sa njom, osim u krevetu. A ak ni u krevetu nije bila onoliko sama koliko je, naje e, elela biti; jer, i ako su vodi i telohranitelj uvee odlazili kui, u predsoblju njene spavae sobe spaval a je kuna pomonica: poklon od Njegovog velianstva, imovina stavljena Soli u vlasni tv o. Pamtila je svoju nevericu kad je, pre nekoliko godina, itajui jedan tekst o ropstvu, prvi put nai la na takvu upotrebu rei imovina. 'Na Verelu, pripadnici vl adajue kaste nose naziv vlasnici; pripadnici pokorene kaste su imovina. Samo za v lasnike se ka e da su mu karci i ene; za one u ni oj kasti, imovinu, ka e se da su kmetov i i kmetice.' I tako se ona sad pretvorila u vlasnicu jedne kmetice. Kraljevski se dar ovi ne odbijaju. Ime njene imovine bilo je Reve. I Reve je verovatno uhoda bila, ma koliko to te ko bilo poverovati. Dostojanstvena, zgodna ena, nekoliko godina st arija od Soli, a ko e otprilike jednako tamne, mada je Solina bila smea sa ru iastim p relivom, a Revina smea sa plaviastim prelivom. Revini dlanovi bili su delikatne az urne boje. Pona ala se besprekorno, imala puno takta, proniciljivosti, nepogre ivi o seaj kad je njeno prisustvo po eljno, a kad ne. Soli se, naravno, ophodila prema Re vi kao prema sebi ravnoj, a na samom poetku je izjavila da po njenom uverenju nij edno ljudsko bie nema pravo prevlasti, a kamoli vlasni tva, nad drugim ljudskim biem , i da ona Revi nee ni ta nareivati, i da se nada da e njih dve biti prijateljice. Re ve je ovo prihvatila, na alost, kao novi niz nareenja. Osmehnula se i rekla 'da'. Bila je beskonano popustljiva. ta god Soli rekla ili uinila, sve je tonulo u tu pop ustljivost i nestajalo sa vidika, ostavljajui neizmenjenu Reve: jedno blago, pred usretljivo, fiziko prisustvo, samo malice izvan dohvata. Osmehivala se, govorila '

da' i bila nedohvatljiva. A Soli poe misliti, posle prve opijenosti prvim danima u Gataju, da joj j e Reve potrebna, stvarno potrebna kao ena sa kojom e razgovarati. Ni na koji nain s e nije mogla sastajati sa drugim enama, koje su ivele skrivene u svojim 'bezama', e nskim prostorijama, to jest 'kod kue' - tako se o tome govorilo. Sve kmetice osim Reve bile su vlasni tvo nekog drugog, dakle Soli nije imala pravo da s njima govo ri. Ona se, zato, uvek susretala iskljuivo sa mu karcima. I sa evnusima. To je bila jo jedna stvar u koju je bilo te ko poverovati: da ima mu karaca k oji su spremni da se dobrovoljno odreknu mu kosti samo da bi unekoliko pobolj ali sv oj dru tveni polo aj. A upravo takve je sretala na dvoru kralja Hotata. Roeni kao imo vina, oni su prelaskom u evnuhe sticali deliminu nezavisnost i esto se uzdizali do polo aja znatne vlasti, a i znatnog poverenja, meu svojim vlasnicima. Evnuh Tajand an, upravitelj palate, vladao je kraljem, koji nije stvarno dr ao vlast nego je sl u io samo kao marioneta, nominalni ef Saveta. Savet su sainjavali lordovi raznih vrs ta i sve tenici samo jedne vrste, tualiti. Samo je imovina obo avala Kamija, a gataj ska prvobitna vera potisnuta je kad je monarhija pre la na tualitizam pre pribli no jednog veka. Ako se Soli i ta zaista nije dopadalo na Verelu, posle ropstva i posl e prevlasti jednog pola, bile su to vere. Pesme o gospi Tuali bile su lepe, njen e skulpture i hramovi u Voe Deu divni, a knjiga Arkamija izgledala je kao dobra, mada razvuena, pria; ali smrtonosna ubeenost u svoje sopstveno bogomdano pravedni tv o... pa netrpeljivost, glupost sve tenika, jeziva uenja koja su opravdavala svaku o krutnost u ime vere! Soli se zapravo poinjala pitati postoji li na Verelu i ta to jo j se dopada. Na to je imala instant-odgovor: volim Verel, volim ga. Volim ovo neobino, malecko, a jako sunce, i sve one komade razvaljenog meseca gore, i te planine k oje se di u kao ledeni zidovi, i ovaj narod - narod ije su oi crne bez belog, kao ko d ivotinja, oi kao tamno staklo, kao tamna voda, tajanstvene - elim ih voleti, elim ih upoznati, elim dopreti do njih! Ali morala je priznati da su oni upi anci u ambasadi bili u pravu u pogled u jedne stvari: biti ena, to je, na Verelu, te ka sudbina. Soli se nigde nije uklap ala. Svugde je i la sama, imala je javnu funkciju, pa je, samim tim, bila ne to prot ivureno: jer, pristojna ena ostaje kod kue, nevidljiva. Samo kmetice izlaze na ulic u, ili se susreu sa nepoznatim osobama, ili obavljaju bilo koji javni posao. Ona se, dakle, pona a kao imovina, a ne kao vlasnica. Pa ipak, ona je ne to veoma velians tveno, Izaslanik Ekumena, a Gataj veoma eli da se ulani u Ekumen i da ne uvredi ek umenske Izaslanike. Zbog svega toga, zvaninici, dvorani i poslovni ljudi sa kojim a je razgovarala o ekumenskim poslovima inili su najbolje to su mogli: postupali s u prema njoj kao prema mu karcu. Ova gluma nikad nije bila potpuna, a esto se i raspadala sasvim. Jadni ma tori kralj ju je vredno pipao i opipavao, zanet utiskom da je Soli jedna od njeg ovih grejaica kreveta. U raspravi sa lordom Gatujom, ona ka e ne to suprotno - a Gatu jo je pone netremice gledati kao da mu se usprotivila njegova sopstvena cipela. J er video je u njoj enu. Ali u veini sluajeva 'skidanje pola' sa nje je ipak uspeval o, pa je Soli mogla raditi sa tim ljudima: ak je i potpomagala igru, uz Revinu po mo napravila je sebi odeu nalik na onu koju u Gataju nose mu karci-vlasnici, bez iega to bi njima bilo signal da je u toj odei ena. Reve be e hitra, pametna valja. Pantalo ne svetle boje, uske, od debelog materijala, bile su praktine i zgodne, a izvezen i sakoi izvanredno topli. Rado ih je nosila. Ali se oseala deseksualisano pred ti m mu karcima koji su odbijali da prihvate ono to ona jeste. Bilo joj je potrebno da razgovara sa enom. Poku ala je, preko nekih vlasnika, da isposluje susrete sa njihovim enama, vlasnicama, i nai la na zid bez ijednih vrata, bez ikakve rupice za zavirivanje. K akva divna zamisao: svakako emo organizovati sastanak, kad vremenske prilike budu povoljnije! Bila bi ogromna ast za mene da kod izaslanice Ekumena dou u posetu go spa Majojo i moje keri, ali moje glupave, provincijalne keri tako su neoprostivo b oja ljive - siguran sam da ete razumeti. Oh, svakako, svakako, razgledanje unutra nje ba te - ali ne sad, kad loze ne cvetaju! Moramo saekati da loze procvetaju! Ni sa kim nije mogla razgovarati, ni sa kim, dok nije upoznala makila Ba tikama. Pravi dogaaj je to bio: dolazak glumake trupe iz Voe Dea. U gatajskoj malo

j planinskoj prestonici nije bilo mnogo zabavnih priredbi, izuzev plesaa u hramu (a i to su bili sve mu karci, dabome) i povr nih, sentimentalnih gluposti koje su na verelijanskoj TV mre i emitovane kao 'drame'. Soli je sa tvrdom uporno u gledala nek e od tih suznih koje tarija, nadajui se da bar na trenutak vidi kako izgleda ivot 'k od kue', ali nije mogla podnositi device koje padaju u nesvest i umiru od ljubavi dok njihovi heroji krutog vrata, pravi magarci, svi izgledom kao 'major', uzvi en o ginu u bitkama, a Tual Milosrdna se naginje iz oblaka i sme ka se dole na njihov u pogibiju, gledajui ih malo zrikavo, pri emu joj se vide beonjae, znak bo anskog sta tusa. Soli je brzo primetila da verelijanski mu karci nikad ne gledaju te drame; s ada je znala za to. Ali i prijemi u palati, i prijemi u njenu poast u kuama raznih l ordova i biznismena, bili su prilino zatupljujui: samo mu karci, uvek i jedino mu karc i, jer nisu hteli da uvedu devojke, svoje robinje, dok je tu ova izaslanica Ekum ena; a Soli ni sa najzgodnijim mu karcima nije mogla da flertuje, jer bi ih to pod setilo da su mu karci, a onda bi oni iznova opazili da je ona ena koja se ne pona a k ao dama. Od opijenosti nije ostalo ni ta do dana kad je trupa makila stigla. Pitala je Sana, pouzdanog savetnika za etikeciju, da li bi bilo u redu d a ona poe na predstavu. Posle du eg 'hmm-hmm' i 'pa, ovvaj...', on joj stavi na zna nje, posredno, nadma ujui svoju uobiajenu uljastu delikatnost, da mo e ako se obue kao mu ko. " ene, znate, ne izlaze u javnost. Ali ponekad, znate, toliko ele videti preds tave, znate? Gospa Amatej je dolazila sa Gospodarom Amatejom, obuena u njegovu od eu, svake godine; svi su znali, niko ni ta nije rekao - znate. Za Vas, tako slavnu osobu, bilo bi to u redu. Niko nee rei ni ta. Sasvim, sasvim u redu. Naravno, ja ide m sa Vama, i rega ide sa Vama. Kao prijatelji, ha? Znate, tri oveka, tri dobra pr ijatelja, idu zajedno na zabavu, ha? Ha?" Ha ha, odjeknu u njoj poslu no. Al' je zabava!... Ipak, vredi truda, pomis li ona. Da bih videla maske. Nikad nisu davali makile na TV. Mlade devojke kod kue ne smeju biti izlo en e njihovim predstavama, meu kojima ima, obavesti je San uz smrtnu ozbiljnost, ned olinih. To sme samo u pozori tima. Klovnovi, plesai, prostituti, glumci, muziari i ma kili bili su neka vrsta potklase, jedina imovina koja ne pripada nijednom pojedi nanom vlasniku. Nadarenog deaka otkupi Korporacija zabave, od dotada njeg vlasnika; deak time postaje imovina Korporacije, koja ga uve bava i o njemu se brine do kraja njegovog ivota. Odo e pe ice u pozori te, udaljeno est ili sedam ulica. Bila je zaboravila da s u svi makili transvestiti, ak i dok ih je prvi put gledala nije se toga dosetila. Bili su grupa visokih, vitkih osoba koje izleu na pozornicu uve bano, mono i gracio zno kao velike ptice koje se kovitlaju, okupljaju, vijaju po visinama. Gledala j e ne razmi ljajui, obuzeta njihovom lepotom, a onda se najednom promenila muzika i u li su klovnovi, crni kao no, crni kao vlasnici, u fantastinim suknjama koje su se vukle iza njih, sa fantastinim sisama isturenim daleko napred i ukra enim preobilje m dragulja; pevucali su tankim glasiima, kao da e pasti u nesvest: "Oh, nemojte me silovati, gospodine fini dobri, nemojte me, molim Vas, ba sad!" To su mu karci, to su mu karci! - uvide Soli, koja se ve smejala bespomono. Dok je Batikam zavr io svoj nastup kao zvezda veeri, svoj udesni dramski monolog, ona je ve bila obo avateljka. " e lim da se sretnem s njim", ree ona Sanu u pauzi izmeu taaka. "S tim glumcem... Bati kamom." Na Sanovom licu pojavi se onaj prazni izraz koji je znaio da on razmi lja k ako se to mo e srediti, a ujedno i zaraditi neka parica. Ali major be e budno pa ljiv, kao i uvek. Krut kao motka, okrete glavu malo i samo na as pogleda Sana. A Sanov izraz se poe menjati. Da je njen predlog bio nedolian, San bi joj to stavio do znanja ili rekao . Punjeni major je naprosto hteo da kontroli e Soli, da je dr i vezanu kao da je jed na od 'njegovih' ena. Nastupio je trenutak da se majoru uputi izazov. Ona se okre te i pogleda ga pravo u oi. "Rega Tejeo", ree ona, "sasvim razumem da si pod nareen jima da pazi na moje postupanje. Ali ako daje nareenja Sanu ili meni, mora ih izgovo riti glasno, a ona moraju biti opravdana. Nee mi nareivati nijedna tvoja proizvolj na zamisao ili hir." Nastala je duga pauza, zaista divna pauza. To je vredelo do iveti. Nije bi lo lako videti da li se majorov izraz menja; u slaboj svetlosti pozori ne dvorane nisu se videle pojedinosti njegovog plavocrnog lica. Ali u njegovoj nepominosti p

ostojalo je ne to zaleeno, to joj je pokazalo da ga je zaustavila. Konano, on ree: "Mo ja je obaveza da Vas titim, Izaslanie." "Da li su makili opasni za mene? Da li je nedolino da Izaslanik Ekumena es tita velikom verelskom umetniku?" Opet sleeno utanje. "Ne", odvrati on. "Onda zahtevam da ide sa mnom kad poem iza pozornice, posle predstave, da razgovaram sa Batikamom." Jedno kruto klimanje glavom. Jedno kruto, pompezno, potueno klimanje glav om. Prvi poen! - pomisli Soli i zavali se veselo u sedi te. Gledala je, zatim, one koji crtaju svetlom, pa erotske plesove i jednu udnovato dirljivu malu dramu koj om se vee zavr ilo. Tekst drame bio je, zapravo, arhaina poezija, te ka za razumevanje , ali su glumci bili tako lepi, a njihovi glasovi tako ne ni, da ona primeti suze u svojim oima ne znajui za to su tu. " teta to makili uvek crpu iz Arkamije", ree San, tonom pobo nog, samozadovolj nog neodobravanja. San je bio vlasnik, ali ne neke visoke klase, i zapravo nije posedovao nijednu ivu ljudsku imovinu; ipak, bio je vlasnik, i vrlo zagri eni tuali t, i voleo je da podsea sebe na to. "Prizori iz Otelovljenja Tualinog vi e bi odgov arale ovakvoj publici." "Sigurna sam da se s tim sla e , rega", ree ona majoru, u ivajui u svojoj ironij i. "Ni najmanje", ree on, sa tako glatkom utivo u da ona u prvi mah i ne shvati t a je to rekao; ali brzo zaboravi ovu malu zagonetku, u probijanju kroz mete i sti zanju iza pozornice i zatim u sobe za oblaenje glumaca. Kad su shvatili ko je ona, upravitelji pozori ta poku ali su da isteraju sve druge glumce napolje, da bi ona ostala nasamo sa Batikamom (i Sanom i majorom, naravno); ali Soli ree ne, ne, ne, ove divne umetnike ne smemo uznemiravati, samo vi mene pustite da razgovaram na trenutak sa Batikamom. Stajala je tu, u gu vi sk inutih kostima i polunagih ljudi, razmazane minke, smeha, napetosti koja se razil azila posle predstave, to ima iza pozornice na svakom svetu, i poe razgovarati sa pametnim, plahovitim ovekom u slo enom enskom kostimu. Na li su se na istoj talasnoj d u ini od prvog trenutka. "Mo e li doi kod mene kui?" upita ona. "Sa zadovoljstvom", ree Batikam, bez i najkraeg pogleda ka licu Sana ili majora; bio je to prvi kmet koga je ikad videla da bez gledanja prema njenom vodiu ili njenom uvaru, bez dopu tenja od njih, ka e ili uini bilo ta, bilo ta. Ona pogleda tu dvojicu, samo da vidi da li s u okirani. San je izgledao zavereniki, major sav ukoen. "Evo, uskoro u", ree Batikam. "Samo da se presvuem." Razmeni e osmehe, i ona ode. Opojno u tanje opet je bilo u vazduhu. Ogromne, bliske zvezde visile su kao plameno gro e. Jedan mesec se tumbao preko ledenih viso va, drugi odmicao kao nagnut fenjer iznad vijugavih ukrasa na vrhovima tornjeva palate. Soli je krakala sna nim koracima kroz mranu ulicu, u ivajui u slobodi i toplin i mu ke odee na sebi; San je morao da trkara da bi je stizao, dok je major, dugonog, odr avao korak. Jedan visok, treperav glas pozva: "Izaslanie!" i ona okrete glavu, sa osmehom, onda se okrete cela, jer vide da se major rve sa nekim u senci jedn og kunog ulaza. Ve sledeeg trenutka major se oslobodi, susti e je bez rei, uhvati je z a mi icu ruke gvozdenim zahvatom i povue je da potre zajedno. "Pusti me!" ree ona i s tade se otimati; nije elela da upotrebi protiv njega neki aid i-zahvat, ali niim dru gim ne bi se mogla osloboditi. Skrenuo je u jednu poprenu uliicu tako naglo, da Soli umalo da padne; ona potra naporedo sa njim, dopustiv i da je on nastavi dr ati za ruku. Neoekivano se nao e u njenoj ulici, pred njenom kapijom; ulete e unutra, u kuu, ija vrata major otkljua je dnom jedinom reju - kako je to izveo? - upita se ona, a glasno ree: " ta je sve ovo? " Sada se lako otrgla i uhvatila akom druge ruke mesto na mi ici na uljeno od majorov og stiska. Vide, besna, poslednji treptaj odu evljenog osmeha na njegovom licu. Te ko d i ui, major upita: "Jeste li povreeni?" "Povreena? Tamo gde si me vukao, da - a ta zami lja da si radio?" "Nastojao da onaj drugar ostane to dalje." "Koji drugar?" On ne ree ni ta. "Onaj koji me je pozvao? Mo da je eleo da razgovara sa mnom!"

Trenutak kasnije, major ree: "Mogue. Bio je u senci. Smatrao sam da bi mog ao biti naoru an. Moram izii da potra im San Ubatata. Molim Vas da vrata dr ite zakljuan a dok se ja ne vratim." Dok je to nareivao, ve je izlazio; ni na pamet mu nije pal o da bi ona mogla ne poslu ati, a ona poslu a, iako silno besna. Zar on smatra da on a ne mo e da se brine sama o sebi? Da je njoj potrebno da se on me a u njen ivot, da udara nogom robove oko nje, ' titei' je na taj nain? Mo da je vreme da on vidi kako iz gleda aid i-pad. Jak je i brz, ali nije imao pravi trening. Takvo amatersko me anje je nepodno ljivo, zaista nepodno ljivo; mora ona opet da protestuje kod ambasade. im se major vratio, a za njim nervozni San postiena lica, ona ree: "Otvorio si moja vrata pomou lozinke. Nisam bila obave tena da ima pravo ulaska danju i nou." Vratio se u svoju vojnu prazninu lica. "Ne g-sp-o", ree. "Ne sme vi e tako initi. Ne sme me nikad vi e uhvatiti rukama. Moram ti kazati da ako to uini , naneu ti povrede. Ako smatra da ima nekih razloga za uzbunu, reci mi , a ja u reagovati kako ja mislim da treba. Sada bih te zamolila da ode ." "Sa zadovoljstvom, gospoo", ree on, izvede poluokret i odmar ira napolje. "Oh, gospo - Izaslanie", ree San, "ono je bila opasna osoba, krajnje opasn i ljudi, tako mi je ao, sramota", i nastavi da brblja. Posle du eg vremena ona uspe da ga navede da objasni ko je, po njegovom mi ljenju, ono bio: verski disident, j edan od 'staroveraca', koji se jo dr e prvobitne gatajske vere i ele da izbace napol je ili pobiju sve strance i nevernike. "Kmet?" upita ona zainteresovano, na ta on uzvrati okirano: "Oh, ne, ne, prava osoba, ovek - ali u najveoj meri zalutao, fana tik, paganski fanatik! Oni za sebe ka u da su 'no ari', ljudi sa no evima. Ali, ovek, g ospo - svakako ovek!" Mogunost da ona pomisli da ju je neki komad ive imovine mogao poku ati da do dirne uznemiravala je Sana vi e nego sam napad. Ako je ono uop te bio napad. Razmi ljajui o ovome, ona se zapita nije li major, koga je ona u pozori tu st avila tamo gde mu je mesto, na ao zgodan izgovor da je 'za titi' i inei to u stvari je vrati u podreen polo aj. Pa, dobro, ako to poku a jo jednom, nai e se na glavi, prislon jen uz suprotan zid. "Reve!" pozva ona, a kmetica se pojavi istog trena, kao i uvek. "Dolazi jedan glumac. Da li bi nam htela napraviti aj ili ne to tako?" Reve se osmehnu, ree "Da" i nestade. Zau se kucanje na vratima, major ih otvori - sigurno je dre dao nap olju, na stra i - i Batikam ue. Nije oekivala da e on i sad biti obuen u ensku odeu, ali on se tako oblaio i i zvan pozornice; ne onako velianstveno, ali ipak elegantno, u delikatnim, tenim mat erijalima tamnih, prefinjenih preliva, kao to nose gospe sklone padanju u nesvest , u dramama. Zato je jo pikantniji ovaj mu ki kostim na njoj, oseti Soli. Batikam n ije bio onako zgodan kao major, koji je izgledao zaista prelepo sve dok ne otvor i usta; ali je makil imao neku magnetnu privlanost, morao si ga gledati. Njegov t en bio je tamnosivosme, nije imao onu plavocrnu boju kojom se vlasnici toliko hva li u (mada i crnih komada imovine ima veoma mnogo, primetila je Soli: a kako i ne bi, kad je svaka kmetica ujedno i seksualna slu kinja svome vlasniku). Intenzivna, iva bistrina i naklonost blistali su na njegovom licu, prosijavajui kroz makilsku minku koja se sastojala od me avine crne boje i zvezdane pra ine. Batik je gledao ok o sebe i upuivao spor, divan smeh njoj, a i Sanu, i majoru koji ostade u vratima. Smejao se kao ena, toplim talasanjem, ne mu kim ha, ha. Pru i obe ruke Soli, koja mu prie i prihvati ih. "Hvala to si do ao, Batikame!" ree ona, a on ree: "Hvala to si me pozvala, izaslanice iz svemira!" "Sane", ree ona, "mislim da je ovo tvoj lagvort?" Samo neodlunost u pogledu najboljeg daljeg postupanja mogla je usporiti S ana toliko da Soli doe u priliku da ovo ka e. Oklevao je jo trenutak, onda se uljast o nasme io i rekao: "Da, tako mi je ao, vrlo laku no vama, Izaslanie! Podnevni sat su tra u Ministarstvu rudarstva, verujem?" Odlazei unatra ke, on nalete na majora, koj i je stajao u vratima kao stub. Ona pogleda majora, spremna da mu naredi, bez ik akve ceremonije, da izie napolje, kako se usudio da se ugura nazad u kuu - ali vid e izraz njegovov. Najzad se razlomila njegova maska 'belog' izraza lica i ukazao se prezir. Prezir obojen nevericom, prezir od koga pripada muka. Kao da je majo r bio prinuen da gleda nekoga kako jede izmet. "Izlazi", ree ona. Okrete lea obojici. "Ui, Batikame; jedina privatnost koj u ja imam jeste ovde." Ree to i uvede makila u svoju spavau sobu.

Bio je roen na istom mestu gde i njegovi mu ki preci, u hladnoj, staroj kui u bregovima, u podno ju jedne planine, iznad Noehe. Majka ga je rodila, a da nijed nom nije jauknula, jer je bila ena vojnika, a sad i majka vojnika. Ime je dobio p o ujaku iz drugog kolena, koji je poginuo na du nosti u Sosi. Odrastao je pod stro gom disciplinom siroma nog domainstva sa isto veotskim rodoslovom. Kad je njegov ota c bio na odsustvu, uio ga je onim stvarima koje vojnik mora da zna; a kad je otac opet odlazio na du nost, nastavu je dr ao jedan komad imovine, kmet-narednik Habaka m. asovi su poinjali u pet ujutro, i leti i zimi, molitvom, ve bama sa kratkim maem i tranjem krosa. Majka i baba uile su ga drugim ve tinama koje ovek mora znati, poev od lepog pona anja, jo pre nego to je napunio dve godine, a posle drugog roendana pre av i na istoriju, pesni tvo i na mirno sedenje i utanje. Dan tog deteta bio je ispunjen lekcijama i omeen ogradom od strogih ve bi; ali, dan deteta je dug. Bilo je mesta i vremena i za slobodu, slobodu seoskog dv ori ta i otvorenih brda. Mogao se dru iti sa kunim ljubimcima, lisicopsima, sa psima koji tre, sa makama na ijem su krznu pegave are, sa makama koje love, i sa seoskom st okom i velkonjima; nije imao, izvan toga, neko naroito dru tvo. Ljudsku imovinu nji hove porodice inili su Habakam, dve kune pomonice, i kmetovi zemljoradnici, koji su obraivali kamenitu, bre uljkastu zemlju na kojoj su oni i njihovi vlasnici iveli od uvek. Deca-imovina behu svetle boje ko e, stidljiva, ve pogurena za te ki trud kome e ceo ivotni vek posvetiti, i nisu imala nikakvog znanja ni o emu izvan svojih njiva i brda. Ponekad su plivali sa Tejeom, leti, u pro irenjima reke. Ponekad je Tejeo anga ovao po dvoje ili troje da se sa njim igraju vojnika. Trapava, neuka deca, s tajala su i mirkala kad je on vikao "Juri !" i naletao na nevidljivog neprijatelja. "Za mnom!" cikao je on, a deca su trampala za njim i pucala iz svojih grana odl omljenih sa drveta, nasumce: bum, bum. Naje e je izlazio sam, jahao svoju dobru kobi lu Tasi ili i ao na pe aenje, a uz njega maka za lov. Nekoliko puta godi nje na imanje bi do li gosti, rodbina ili oficiri, kolege Tejeovog oca, sa decom i ukuanima. Tejeo je deci-gostima utke i utivo pokazivao kuu i imanje, upoznavao ih sa ivotinjama, vodio ih na jahanje. utke i utivo, on i njeg ov roak Gemat poe e da se mrze; sa etrnaest godina, tukli su se jedan sat na livadi i za kue, sve strogo po propisima rvanja, neumoljivo nanosei povrede jedan drugom, p ostajui sve krvaviji, umorniji i oajniji, sve dok preutnim dogovorom nisu prekinuli borbu i vratili se utei u kuu, gde se celo dru tvo okupljalo za ruak. Svi su ih gleda li, niko ni ta nije rekao. Oprali su se na brzinu, pohitali za sto. Gematu je toko m celog ruka curila krv iz nosa; Tejeoa je toliko bolela vilica, da nije mogao ot varati usta da jede. Niko ni ta nije rekao tim povodom. utke i utivo, kad su oboje imali petnaest godina, Tejeo i kerka rege Toebav ea se zaljubi e. Poslednjeg dana njene posete, pobego e, po preutnom dogovoru, na jah anje. Jahali su naporedo, satima, odve stidljivi da bilo ta ka u. On joj je dao da j a e Tasi. Sjahali su da napoje i odmore konje u divljini, u jednoj dubravi izmeu br da. Seli su jedno pored drugog, ne sasvim blizu, pokraj tihog potoka. "Volim te" , rekao je Tejeo. "Volim te", rekla je Emdu, malo sagnuv i svoje sjajno crno lice. Nisu se dodirivali niti gledali. Pojahali su nazad kroz brda, radosni, utljivi. Kad je imao esnaest godina, posla e Tejeoa na Vojnu akademiju, u glavni gra d njegove pokrajine. Tu je nastavio uiti i ve bati ve tine rata i ve tine mira. Njegova pokrajina be e najseljakija u celom Voe Deu; obiaji konzervativni, a trening po mno go emu zastareo. Naravno, uili su ga i modernim tehnikama ratovanja, pa je postao prvoklasni pilot mahunastog broda i vian daljinskom izvianju; ali ga nisu nauili mo dernim nainima razmi ljanja, koji su u drugim kolama i li uz tu tehnologiju. Uio je ist oriju i poeziju Voe Dea, ali ne istoriju i politiku Ekumena. Prisutnost tuina na planeti Verel ostala je, za njega, ne to daleko, teorijsko. Njegova stvarnost bila je ona stara, bila je stvarnost veotske dru tvene klase, gde se mu karci ne dru e sa mu karcima koji nisu vojna lica, ali su zato u bratstvu sa svim vojnicima bez obzi ra na to da li su vlasnici, kmetovi ili neprijatelji. to se tie ena, Tejeo je smatr ao da su njegova prava nad enama apsolutna, i da predstavljaju ujedno njegovu aps olutnu obavezu da se pona a kavaljerski, ali i odgovorno prema pripadnicama veotsk e klase, a za titniki i milosrdno prema kmeticama. Verovao je da su svi stranci, u

osnovi, neprijatelji, nedostojni poverenja, pagani. Odavao je poasti gospi Tuali, ali obo avao Kamija Gospoda. Nije oekivao nikakvu pravdu niti nagradu, a cenio je iznad svega vinost, hrabrost, i samopo tovanje. U nekim pogledima, bio je sasvim ne spreman za svet u koji e uskoro ui, a u drugim, izvrsno pripremljen; jer njemu je predstojalo sedmogodi nje ratovanje na Jeovi, u ratu gde nije bilo nikakve pravde niti nagrade, pa ak ni privida da se mo e postii konana pobeda. Meu veotskim oficirima, in se nasleivao. Tejeo je u ao u aktivnu slu bu kao reg a, najvi i od tri veotska ina. Ma koliko bi se pokazao nesposoban, ili ma koliko se istakao, nije mogao ni izgubiti ni povisiti taj in, niti svoju platu. Materijaln e ambicije beskorisne su veotu. Ali je trebalo zaslu iti ast i odgovorna mesta, a o n je to zaslu io brzo. Voleo je vojnu slu bu, voleo je taj ivot, znao je da je dobar u njemu, pametno poslu an, delotvoran u zapovedanju; iz Akademije je izi ao sa najvi i m preporukama, a po to je na du nost poslat u glavni grad, privukao je pa nju ne samo kao perspektivan oficir, nego i kao armantan mlad ovek. Sa dvadeset etiri godine bi o je u fiziki savr enom stanju, njegovo telo izvr avalo je sve to je on od njega zatra i o. Strogo vaspitanje kroz koje je pro ao nauilo ga je da izbegava preteranosti, ali da veoma ceni zadovoljstvo, tako da su luksuzi i zabave u gradu bili, za njega, otkrie neeg novog i odu evljavajueg. Bio je uzdr an i donekle stidljiv, ali dru eljubiv i vedar. Zgodan mladi, sa grupom svojih drugara koji su umnogome bili kao on, god inu dana je iveo sasvim povla eno i u tome potpuno u ivao. Blistava silovitost tog u iva nja ocrtavala se naspram rata u Jeovi, jer se na toj planeti revolucija robova n astavljala jo od roenja Tejeovog, i sad se pojaavala. Bez te pozadine, on ne bi mog ao biti tako srean. Nije ga zanimalo da provede ceo ivot u igrama i razonodama, pa , kad doe prekomanda, kad ga posla e da bude pilot i komandir diviziona na Jeovi, n jegova srea postade manje-vi e potpuna. Prvo je oti ao kui, na tridesetodnevno odsustvo. Sa dozvolom roditelja, odj ahao je preko bregova do imanja rege Toebave i zatra io da mu rega da svoju ker za e nu. Taj rega i njegova ena nisu bili neki strogi roditelji, pa su prvo rekli kerki da bi odobrili takav brak, a onda je pitali da li bi elela da se uda za Tejea. " Da", rekla je ona. Kao odrasla, neudata ena, ivela je u izdvojenosti u enskim prost orijama kue, ali je odobreno da se ona i Tejeo susretnu i ak pro etaju zajedno, pri e mu je aperonska pratilja hodala malo dalje, iza njih. Tejeo joj ree da e u prekoman di provesti tri godine; da li ona eli da se uda sad, na brzinu, ili da saeka tri g odine pa da se venava kako valja i treba? "Sad", ree ona, sagibajui uzano, sjajno l ice. Tejeo se nasmeja odu evljeno, a ona se nasmeja njemu. Venali su se devet dana kasnije - nije moglo pre toga, moralo je biti svakojake petljancije i ceremonije , ak i na vojnikom venanju - a onda su Tejeo i Emdu sedamnaest dana vodili ljubav, e tali se zajedno, vodili ljubav, jahali zajedno, vodili ljubav, upoznali se, zavo leli se, svaali se, mirili se, vodili ljubav, spavali jedno drugome u naruju. Onda on ode na jedan drugi svet, da tamo ratuje, a ona se preseli u ensku stranu kue s vog mu a. Ta trogodi nja prekomanda svake godine produ avana je za po jo jednu godinu, jer je uoena vrednost oficira Tejeoa, a rat se promenio od povremenih, retkih akc ija suzbijanja revolucije, postao povlaenje, sve oajnije. U sedmoj godini slu be, st i e u Vrhovni tab na Jeovi naredba da se rega Tejeo pusti na odsustvo iz humanitarn ih razloga, zato to njegova ena umire od komplikacija nastalih uz berlot-groznicu. U tom trenutku, vi e nije ni postojao Vrhovni tab na Jeovi; vojska se iz tri pravc a povlaila ka staroj kolonijalnoj prestonici; Tejeova divizija bila je za titnica, borila se da odbrani snage u povlaenju u primorskim movarama; komunikacije su prek inute. Komandi na Verelu i dalje je bilo nezamislivo da jedna masa robova sa na jprimitivnijim oru jima uspeva da potue vojsku Voe Deoa, disciplinovanu, uve banu, pr ofesionalnu, opremljenu nepogre ivom mre om komunikacija, opremljenu skimer-brodovim a i mahunastim brodovima, naoru anu svakim oru jem i sredstvom koje je po ekumenskoj Konvenciji dozvoljeno. Jedna jaka klika u Voe Deu tvrdila je da porazi nastaju upravo zbog tog poslu nikog stava prema tuinskim pravilima. avo neka nosi Ekumen i ko nvencije. Bombarduj proklete pra inare dok se ne pretvore u blati te od koga su i na stali. Bacaj bio-bombe, pa za ta inae i slu e nego da se bacaju? Digni celokupno na e l judstvo sa te zagaene planete i dezinfikuj je celu. Neka se tamo pone od istog list a. Ako ne dobijemo rat na Jeovi, sledea revolucija bie upravo ovde, na Verelu, u n

a im gradovima, u na im kuama! Nervozna vlada odolela je ovom pritisku. Verel je pred Ekumenom bio u statusu 'uslovno ka njene' planete, a Voe Deo je eleo da izvue plant u iz toga statusa i postigne punopravno ulanjenje u Ekumen. Porazi su prikazivani umanjeno, gubici nisu sabirani, letelice, oru je i ljudi nisu zamenjivani novim. Pred kraj Tejeove sedme godine, vojska na Jeovi bila je, u su tini, otpisana, napu t ena od svoje vlade. Na poetku osme godine, kad je Ekumenu konano dozvoljeno da po al je Izaslanike na Jeovu, Voe Deo i druge dr ave koje su slale pomone trupe poe e, najza d, povlaenje te vojske kui. Tek kad se vratio na planetu Verel, Tejeo je doznao da mu je ena mrtva. Otputovao je kui, u Noehu. On i njegov otac se pozdravi e zagrljajem bez rei ; majka ga zagrli isto tako, ali plaui. On se spusti na kolena da joj se izvini to je doneo vi e jada nego to ona mo e podneti. Te noi je le ao u hladnoj sobi utihnule kue i slu ao kako njegovo srce tue kao spori bubanj. Nije bio nesrean, olak anje to je u miru i slatkoa to je kod kue bili su odve veliki za to; ali njegov mir bio je mir pusto i, a negde unutra krio se gnev. Nenaviknut na gnev, Tejeo nije bio siguiran ta to, zapravo, osea. Kao da je negde ispaljena potmula crvena osvetljavajua patrona, koja svojim slabim svetlom boji s vaku sliku u njegovom umu; tako je bilo, dok je Tejeo le ao i poku avao da razmisli o svojih sedam godina na Jeovi, koje provede prvo kao pilot, zatim u ratovanju n a tlu, to se zavr ilo dugim povlaenjem. Ubijali su i bili ubijani. Za to ih ostavi e ona ko, da na kraju budu pojedinano lovljeni i uni tavani? Za to im vlada nije poslala po jaanja? Ta pitanja nije vredelo postavljati tad, a ne vredi ni sad. Odgovor je sa mo jedan: radimo to nam se naredi i ne alimo se. Borio sam se na svakom koraku tog puta, pomisli on, bez ponosa. Novo saznanje prosee o tro kao no kroz sva druga znan ja: a dok sam se ja borio, ona je umirala. Sve je oti lo u propast i tetu, tamo, na Jeovi. I sve u propast i tetu ovde, na Verelu. On se pridi e u sedei polo aj, u hladn om, tihom, slatkom mraku te noi u brdima. "Gospode Kamije", ree on glasno, "pomozi mi. Izdaje me um." Tokom tog dugog odsustva, provedenog kod kue, esto je sedeo sa svojom majk om. Ona je elela priati o Emdu, a on je u prvo vreme prisiljavao sebe da slu a. Lako bi zaboravio devojku koju je poznavao sedamnaest dana pre sedam godina, kad bi mu majka dozvolila da zaboravi. Malo-po malo, on naui da prima ono to mu je majka e lela dati, saznanje ko je njegova ena bila. Njegova majka je elela da podeli s nji m, u najveoj moguoj meri, onu radost koju je imala zbog prisutnosti Emdu; jer Emdu je njoj bila prijateljica i voljeno dete. ak i njegov otac, sada penzionisan, ove k uutan i uga en, umeo je da ka e: "Ona nam je bila svetlost u kui." Zahvaljivali su m u za nju. Govorili su mu da nije sve bilo samo propast i teta. Ali ta je le alo ispred njih? Starost, prazna kua. Nisu se, naravno, alili, i inilo se da su zadovoljni u svojoj strogoj, smirenoj rutini svakida njeg posla; al i je, za njih, neprekinuto nastavljanje toka iz pro losti ka budunosti bilo preseeno . "Trebalo bi da se ponovo o enim", ree Tejeo majci. "Da li si zapazila ijedn u...?" Ki ilo je, sivo svetlo kroz mokre prozore, blago dobovanje po strehama. Li ce njegove majke, pognuto prema neemu to je krpila, bilo je nejasno vidljivo. "Nisam", ree ona. "Nisam stvarno." Podi e pogled ka njemu i malo kasnije up ita: " ta misli , gde e biti prekomandovan?" "Ne znam." "Sad nema rata", ree ona, blagim glasom, ujednaenim. "Nema", ree Tejeo. "Sad nema rata." "Da li e... ikad bi e biti? Po tvom mi ljenju?" On ustade, pro eta po sobi i vrati se, opet sede na uzdignue, jastuiima oblo en o, pored nje; oboje su sedeli uspravnih lea, oboje nepomini izuzev malih pokreta n jenih ruku dok je ila; jedna njegova aka ovla no je pridr avala drugu, kao to ga je naui la kad su mu bile dve godine. "Ne znam", ree on. "udno je to. Rata kao da nije ni bilo. Kao da nikad nis mo bili na Jeovi - kao da nije bilo ni kolonije, ni ustanka, niega od svega toga. Ne priaju vi e o ratu. Nije se dogodio. Nismo vodili ratove. Ovo je novo doba. To e sto ka u na mre i. Doba mira, meuzvezdanog bratstva. Znai li to da smo sad braa sa onim a na Jeovi? Jesmo li braa sa Gatajem i Bamburom i etrdeset Dr ava? Jesmo li braa sa n

a om imovinom? Ni ta ja tu ne razabirem. Nije mi jasno je moje mesto u tome." Glas mu je bio tih i ravan.

ta to oni govore. Ne vidim gde

"Mislim da nije ovde", ree ona. "Jo ne." Posle nekog vremena, on ree: "Mislio sam... deca..." "Naravno. Kad doe vreme." Osmehnula mu se. "Nikad nisi mogao ni pola sata da sedi mirno... ekaj. ekaj i vidi." Bila je u pravu, naravno; ali ono to je gledao na mre i i u gradu bilo je t eret za njegovo strpljenje i za njegov ponos. inilo se da je sad sramota biti voj no lice. U dr avnim izve tajima, u vestima i u analizama, neprestano se govorilo o V ojski i naroito o klasi veota kao o fosilima, skupim a beskorisnim, i kao o glavn im preprekama koje ometaju prijem Voe Dea u puno lanstvo Ekumena. Da je i Tejeo, kao pojedinac, beskoristan, stavljeno mu je do znanja na taj nain to je na njegov zahtev da bude upuen u prekomandu odgovoreno tako to mu je odsustvo produ eno na neo dreeno vreme, ali uz smanjenje plate na polovinu. Kao da su hteli da mu ka u: ti im a trideset dve godine, vreme te je pregazilo. Jo jednom je predlo io majci da bi najpametnije bilo da on tu situaciju pri hvati, da se 'skrasi' i potra i enu. "Razgovaraj sa ocem", ree ona. On tako uini; a o tac mu ree: "Naravno da je tvoja pomo dobrodo la, ali ja u i sam moi da vodim farmu jo neko vreme. Tvoja majka misli da bi trebalo da ode u glavni grad, u Komandu. Nee m oi da te prenebregavaju ako bude tamo. Jer, ipak. Sedam godina ratovanja - tvoje z asluge..." Tejeo je znao koliko to sada vredi. Ali svakako nije bio potreban ni ovd e - tavi e, verovatno je nervirao oca svojim zamislima da bi trebalo promeniti ovo ili ono u nainu rada na imanju. Roditelji su bili u pravu: trebalo je da ode u gl avni grad i otkrije, sam, kakvu ulogu mo e dobiti u ovom novom svetu mira. Prvih pola godine koje je proveo tamo behu grozne. Nije poznavao gotovo nikog u Komandi, niti u garnizonima; njegovo pokolenje bilo je mrtvo, ili u inva lidskoj penziji, ili kod kue sa pola plate. Mlai oficiri, koji nisu bili na Jeovi, njemu su izgledali kao hladna, zakopana dru ina, koja je uvek razgovarala o novcu i politici. Mali poslovni ljudi, tako ih je on u sebi nazivao. Znao je da ga se boje - njegovih borbenih podviga, njegovog ugleda. Hteo ili ne, on ih je podseeo da je bio jednom jedan rat, koji je planeta Verel vodila, pa izgubila, i to graan ski rat, u kome se njihova rasa borila sama protiv sebe, jedna klasa protiv drug e. eleli su da to odbace kao neku besmislenu svau na drugom svetu, stvar koja nema nikakve veze sa njima. Hodao je Tejeo ulicama prestonice, gledao hiljade kmetova i kmetica kako hitaju da obave poslove svojih vlasnika, i pitao se ta ekaju. "Ekumen se ne me a u dru tvena, ekonomska i kulturna ustrojstva i poslove je dnog naroda", ponavljali su oni iz ambasade, kao i portparoli vlade. "Jedini usl ov koji mora ispuniti svaka nacija ili narod, ako eli puno lanstvo, jeste odsustvo i odbacivanje izvesnih, tano odreenih, vrsta oru ja i metoda ratovanja." Sledila je lista u asnih oru ja, koja su veinom bila za Tejeoa samo rei; tek nekoliko je prona la njegova nacija. Takozvanu bio-bombu i neuronike. On je, lino, bio saglasan sa stavom Ekumena prema tim spravama i cenio je ekumensko strpljenje ispoljeno kroz ekanje da Voe Deo i svi ostali na Verelu dok a u da prihvataju ne samo zabranu takvog naoru anja, nego i naelo na kome je zabrana zasnovana. Meutim, silno mu je smetalo to to Ekumen gleda na njegov narod sa visin e, to o svemu verelskom donosi nekakve presude, a sve vidi samo odozgo. to su manj e Ekumenci govorili o verelskoj podeli na klase, to se vi e osealo njihovo neodobra vanje. "Ropstvo je veoma retka pojava na svetovima Ekumena", pisalo je u njihovi m knjigama, "pojava koja sasvim nestane kad se ekumenska uljudnost potpuno uspos tavi." Da li je to ono na ta tuinska ambasada eka? "Tako mi gospe!" rekao je jedan od mlaih oficira - mnogi od njih bili su i tualiti, a ne samo poslovni ljudi - "ovi tuini e pre primiti pra inare nego nas!" Zamuckivao je od uvreenog besa, kao kad se neki stari rega sav zacrveni u licu zb og pona anja nekog drskog vojnika-kmeta. "Jeovu - prokletu planetu divljaka i tih plemena. Sve se to vratilo u varvarstvo - pa zar njih da prime pre nego nas!" "Dobro su se borili", napomenuo je Tejeo, znajui dobro da ne treba tako n

e to da govori, ali nevoljan da slu a da neko one mu karce i ene protiv kojih se on bor io naziva 'pra inarima'. Imovinom, pobunjenicima, neprijateljima, to da. Taj mladi ovek zurio je u njega jedan trenutak, a onda rekao: "A ti ih, v aljda, voli , a? Pra inare?" "Ubijao sam ih koliko god sam stigao", uzvrati Tejeo utivo, a onda promen i temu razgovora. Taj mladi ovek, iako nominalno na vi em polo aju nego Tejeo u lancu komandovanja, bio je oga, pripadnik najni eg ranga veota; poniziti ga jo vi e, bilo bi nekulturno. Oni - nadmeni i kruti u pona anju; a on, preosetljiv. Stari dani vedrog dr ugarskog razgovora bili su bleda, neverovatna uspomena. efovi pojedinih odseka u Komandi slu ali su njegove zahteve da bude vraen u aktivnu slu bu i slali ga beskonano u neke druge odseke. Nije mu dozvoljeno da stanuje u garnizonu, morao je da izn ajmi stan, kao civil. Sa pola plate, nije se mogao prepustiti skupim u ivanjima u gradu. Dok je ekao da doe vreme za sastanak zakazan sa ovim ili onim zvaninikom, pr ovodio je dane u bibliotekoj mre i Oficirske akademije, svestan da je njegovo obraz ovanje nepotpuno i zastarelo. Ako e se njegova zemlja ulaniti u Ekumen, on e, da bi bio od koristi, morati da zna vi e o tuinskim nainima razmi ljanja i o novim tehnolog ijama. Po to nije bio siguran ta je to to treba da zna, lutao je i tumarao kroz mre u, zbunjen beskonanim obiljem raspolo ivih podataka. Sve jasnije je uviao da nije inte lektualac niti uenjak, i da nikad nee razumeti tuinske umove; ipak, istrajavao je, zalazio uvek iznova u vode preduboke za njega. Jedan ovek iz ambasade nudio je, preko javne mre e, uvodni teaj istorije Eku mena. Tejeo se prijavio, pa je sedeo u dvorani, tokom nekih osam ili deset asova predavanja i rasprave; sedeo je uspravnih lea, nepomian, samo su mu se ruke malo p okretale, jer je pravio celovite, metodine bele ke. Gledao ga je predava, Hainac koj i je svoje izuzetno dugako hainsko ime preveo jednostavno kao Stara Muzika, i pok u avao ga uvui u raspravu; najzad ga je zamolio da ostane posle rasprave. "Rado bih popriao sa tobom, rega", ree mu, po to su svi ostali oti li. Po li su u kafi. Posle su imali jo jedan takav susret. Tejeou se nisu dopada li maniri tog tuina iz svemira, smatrao je da su suvi e nesuzdr ani, bujni. Nije imao poverenja u hitri, pametni um 'Stare Muzike'; inilo mu se da ga tuin iskori ava, da ga prouava kao uzorak, primerak klase veot, primer vojnika, verovatno i varvarina . A tuin je, bezbedan u svojoj nadmonosti, ostajao ravnodu an na Tejeovu hladnou, pre nebregao njegovo nepoverenje, uporno nudio pomo u informacijama i usmeravanju, i bestidno ponavljao pitanja na koja je Tejeo izbegavao odgovor. Jedno od tih pita nja bilo je: "Za to sedi ovde sa pola plate?" "Nije to mojom voljom, gospodine Stara Muziko", odgovorio je Tejeo konano , kad ga je tuin po trei put to pitao. Bio je vrlo ljut zbog bestidnosti tog oveka i zato je odgovorio veoma blagim glasom. Odvraao je pogled od tuinovih oiju, koje s u bile plaviaste, sa beonjaama jasno vidljivim kao kod upla enog konja. Nikako da se navikne na tuinske oi. "Nee da te vrate u aktivnu slu bu?" Tejeo se utivo saglasio sa ovim. Da li je mogue da ovaj ovek, ma koliko da je tuinska njegova priroda, zaista ne shvata injenicu da su takva pitanja veoma uv redljiva? "Da li bi bio voljan da postane pripadnik garde koja uva ambasadu?" To pitanje ostavilo je Tejeoa bez rei, na trenutak; onda se on upusti u n e to izuzetno neutivo - naime, da na pitanje odgovori pitanjem. "Za to pita ?" "Veoma bih voleo da imam oveka tvojih sposobnosti u toj formaciji", ree St ara Muzika i nastavi, sa tom svojom groznom otvoreno u: "Veina sada njih su uhode ili tupoglavci. Bilo bi divno imati oveka koji nije ni jedno ni drugo. Nije to samo s tra arska du nost, zna . Mislim da e tvoja vlada zahtevati od tebe da im dostavlja infor macije; to je ne to to se oekuje. A mi emo te upotrebiti, kad stekne iskustvo i ako bu de voljan, kao oficira za vezu. Ovde, ili u drugim zemljama. Neemo, meutim, tra iti d a nam dostavlja informacije. Jesam li jasan, Tejeo? elim da izmeu nas nema nejasnoa u pogledu onoga to tra im i onoga to ne." "A ti bi mogao...?" upita Tejeo obazrivo. Stara Muzika se nasmeja i ree: "Da, ja imam kanap koji mogu povui u tvojoj komandi. Duguju mi za neku uslugu. Hoe li razmisliti?" Tejeo je utao nekoliko trenutaka. Ve je skoro godinu dana proveo u preston

ici, ali svi njegovi zahtevi za aktiviranje nai li su na birokratsko izbegavanje; u poslednje vreme doekivani su i nagove tajima da bi mogli biti protumaeni kao nepos lu nost. "Prihvatiu odmah, sad, ako mo e", ree on, sa hladnim po tovanjem. Hainac ga pogleda, sa osmehom koji se polako pretvorio u zami ljen, postoj an pogled. "Hvala ti", ree. "Trebalo bi da te pozovu u Komandu kroz neki dan." I tako je Tejeo opet obukao uniformu, preselio se u gradski garnizon i s ledeih sedam godina slu io na tuinskom tlu. Ekumenska ambasada je, po diplomatskom s porazumu, deo Ekumena, a ne Verela - komadi planete koji toj planeti vi e ne pripad a. Voe Deo je obezbedio gardiste, koji su imali i za titnu i ukrasnu svrhu, veoma vidljivi na tlu ambasade, u svojim uniformama bele i zlatne boje. Bili su i vidn o naoru ani, zato to su protivljenja protiv tuinskog prisustva pokatkad prelazila u nasilje. Rega Tejeo je dobio du nost da zapoveda jednim odredom te garde, ali je ub rzo prebaen na drugaiju du nost, da bude pratnja pojedinim lanovima osoblja ambasade pri njihovim izlascima u grad i na putovanjima. Slu io je kao telohranitelj, u nep aradnoj uniformi. Ambasada je mnogo vi e volela da ne koristi svoje ljude i oru je n ego da to poveri zemlji-domainu - dakle, da zahteva od Voe Dea tu uslugu. esto se od Tejea tra ilo da bude i vodi i prevodilac, ponekad i dru benik. Nisu mu se dopadal i poku aji posetilaca iz svemira da se pona aju kao drugarine i ljudi od poverenja, d a mu postavljaju pitanja o njemu samom, da ga pozivaju da pije sa njima. Prikriv ajui savr eno svoje gaenje i ostajui savr eno utiv, on je odbijao. Obavljao je svoj posa o i dr ao se na udaljenosti. Znao je da ga ambasada ceni upravo zbog toga. To pove rnje koje su imali u njega pru alo mu je hladno zadovoljstvo. Njegova sopstvena vlada nijednom nije poku ala da mu prie i zatra i da on dos tavlja informacije, iako je on i te kako doznavao stvari koje bi vladu zanimale. Voe-deanska obave tajna slu ba nije se nikad obraala veotima da postanu agenti. On j e znao koji pripadnici ambasadne garde jesu agenti; neki od njih su ak poku ali da izvuku informacije od njega, ali on nije imao nameru da uhodi za uhode. Stara Muzika, za koga je Tejeo sada pretpostavljao da je ef obave tajnog si stema ambasade, pozva Tejeoa jednog dana, kad se ovaj vratio sa zimskog odsustva koje je proveo kod kue. Taj Hainac je nauio da ne ini ni ta to bi zahtevalo od Tejeoa emocionalnu reakciju, ali nije mogao sakriti prizvuk naklonosti u glasu dok ga je pozdravljao. "Zdravo, rega! Nadam se da je tvoja porodica dobro? U redu. Imam jedan izuzetno osetljiv posao za tebe. Kraljevina Gataj. Bio si tamo sa Kemhano m pre dve godine, zar ne? E, vidi , sad oni ele da im po aljemo Izaslanika. Ka u, hteli bi da se ulane. Naravno, njihov stari kralj je marioneta u rukama va e vlade; ali i mnogo to- ta drugo se de ava tamo. Jak versko-separatistiki pokret. Rodoljubiva 'stv ar' za koju se bore: izbaciti sve strance napolje, i Voe-Deance i tuine jednako. Ali Kralj i Savet zatra i e Izaslanika, a mi nemamo koga da po aljemo osim jedne koja tek to je stigla. Mo da e ti ona praviti izvesne probleme dok se ne snae malo. Ja pro cenjujem da je malo svojeglava. Odlian materijal, ali mlada, vrlo mlada. A ovde j e tek nekoliko nedelja. Tebe sam zatra io, zato to je njoj potrebno tvoje iskustvo. Budi strpljiv sa njom, rega. Mislim da e nai da je simpatina." Nije to na ao. Tokom sedam godina, navikao se na tuinske oi i na svakojake t uinske mirise, boje i pona anja. Za tien svojom besprekornom utivo u i svojim kodeksom st icizma, izdr avao je ili prenebregavao njihovo udno, ili okantno, ili uznemiravajue p ona anje, njihovo neznanje i njihova drugaija znanja. Dok je titio i slu io strance ko ji su mu bili povereni, ostajao je na visini u odnosu na njih, nije ih dodirivao niti bio dodirnut. A oni su uili da se pouzdaju u njega i da mu se ne nameu. ene s u esto sa vi e hitrine primeivale i poinjale po tovati njegove znake 'Ne ulazi!' nego m u karci; Tejeo je imao lak, maltene prijateljski odnos sa jednom starom Zemljankom koja je bila Posmatra i koju je pratio na nekoliko dugih istra ivakih putovanja. "S a tobom biti mirno je kao sa maorom, rega", rekla mu je ona jednom, a on je cenio taj kompliment. Ali ova Izaslanica u Gataju bila je ne to drugo. Fiziki je bila predivna, sa ko om crvenomrkom i istom kao kod bebe; sa sjajn om kosom koja je u hodu odmahivala levo i desno; hod slobodan - i preslobodan: i zazivaki je paradirala svojim zrelim, a vitkim telom pred mu karcima koji do tog te la nikako nisu mogli dobiti pristup. Naprosto je u kala i ubacivala to telo svima u lice, uporna, bestidna. Iskazivala je svoja mi ljenja o svemu, sa grubim samopouz danjem. Nikad nijedan fini nagove taj nije ula, niti ijedno nareenje prihvatila. Agr

esivno, razma eno deri te sa seksualno u odrasle ene, a ba njoj je poverena diplomatska o dgovornost u jednoj opasno nestabilnoj dr avi. Tejeu be e jasno, im ju je ugledao, da e ovaj zadatak biti nemogu, da nee moi da se pouzda ni u nju ni u sebe. Njena seksu alna neskromnost ga je uzbuila i u jednakoj meri mu se gadila; ide sa kurvom prema kojoj se mora pona ati kao da je princeza. Prinuen da trpi, a nemoan da ostane ravno du an, on ju je mrzeo. Sada mu je gnev bio kudikamo poznatije oseanje nego nekada, ali nije bio naviknut da mrzi. Mr nja mu je strahovito smetala. Nikada u ivotu nije tra io da sa n ekog zadatka bude povuen, ali, kad je ona uvela makila u svoju spavau sobu i kad d oe sledee jutro, Tejeo posla ambasadi jednu krutu, kratku molbu. Odgovori mu Stara Muzika, kroz diplomatsku liniju, glasovnom, ali za tienom porukom: "Voleti Boga i zemlju, to je kao oganj, prijatelj divan, a neprijatelj stra an; samo se deca igra ju vatrom. Ne dopada mi se ova situacija. Nema ovde nikog koga bih mogao poslati da ti bude zamena. Hoe li izdr ati jo malo?" Nije znao kako da odbije. Veot ne odbija du nost. Postideo se to mu je i na pamet palo da tra i zamenu i opet mrzeo Izaslanicu zbog koje se tako osramotio. Prva reenica poruke bila je zagonetna, ne u uobiajenom stilu Stare Muzike, nego ukra ena, posredna, kao neko ifrovano upozorenje. Tejeo, naravno, nije znao n ijedan obave tajni kod Ekumena, ali ni svoje dr ave. Njemu, dakle, Stara Muzika mo e p oslati samo nagove taje, zaobilazne naznake. 'Voleti Boga i zemlju', to bi lako mo glo da se odnosi na staroverce i rodoljube, dve subverzivne grupe u Gataju, obe fanatino protivne stranim uticajima; a to dete koje se igra vatrom mogla bi biti ova Izaslanica. Da li se njoj sada nabacuje neka od te dve grupe? On, Tejeo, nij e primetio nijedan znak toga, ako se izuzme onaj ovek u senkama one noi, koji mo da nije spremao no , nego poruku. Izaslanica je bila pod Tejeovim pogledom po ceo dan , a na njenu kuu su po celu no motrili vojnici kojima Tejeo zapoveda. Taj makil, B atikam, sigurno nije agent nijedne od te dve grupe. On bi lako mogao biti lan Ham e, podzemnog oslobodilakog pokreta kmetova u dr avi Voe Deo, ali kao takav ne bi pr edstavljao opasnost za Izaslanicu, jer je Hama sagledavala Ekumen kao svoju ulaz nicu za Jeovu i slobodu. Tejeo se i uavao nad reima poruke, pu tao je taj snimak mnogo puta, znajui da je glup u suoenju sa ovakvom istanano u, sa ulazima i izlazima ovog politikog lavirinta. Na kraju je izbrisao poruku i zevnuo, jer ve be e pozno; okupao se, legao na spava nje, ugasio svetlo, rekao poluglasno "Gospode Kamije, daj da se hrabro dr im jedne plemenite stvari!" i zaspao kao kamen. Makil je dolazio u njenu kuu svake veeri, posle pozori ta. Tejeo je poku avao rei sebi da u tome nema nieg lo eg. I on sam je proveo poneku no sa makilima, u onim starim danima rasko i pre rata. Da budu majstori i umetnici seksa, to je deo makil skog posla. Tejeo je mnogo puta uo govorkanja da bogata ice u gradu anga uju makila d a nadoknadi ono ega kod mu a nema dovoljno. Ali ak i takve ene su to radile tajno, ne upadljivo, a ne na ovaj vulgarni, bestidni nain, nisu se ovako rugale moralu; a I zaslanica se pona a kao da je odnekud dobila pravo da radi ta god hoe, gde god i kad god hoe. Naravno da je Batikam eljno sauestvovao u tome, koristio njenu zaljubljen ost, rugao se Gatajcima, rugao se Tejeou - a i njoj samoj, iako to ona nije znal a. Kakva se tu prilika ukazala jednoj imovini da napravi budale od svih vlasnika odjednom! Posmatrajui Batikama, Tejeo se uvrsti u uverenju da je taj glumac lan Hame. Njegova poruga bila je veoma istanana; nije poku avao da obruka Izaslanicu javno. Zapravo je bio mnogo neupadljiviji nego ona. Nastojao je da utie na nju, da bi se ona, sama, to manje blamirala pred svetom. Na Tejeovu hladnu utivost reagovao je istom takvom utivo u, ali su se njihovi pogledi sreli nekoliko puta, a tada je izmeu njih dvojice proletelo neko kratkotrajno, nehotino razumevanje, bratsko, ironino. Spremala se svetkovina, tualitska Gozba opro taja. Kralj i Savet su sa vel ikim navaljivanjem pozivali Izaslanicu da uestvuje. Ona im je bila glavna atrakci ja na mnogim paradama. Tejeu je to bilo sasvim svejedno, samo se pitao kako da s e postara za njenu bezbednost usred usplahirene mase naroda na svetkovini; onda mu San ree da je ta svetkovina ubaena ba u najsvetiji od svih svetih dana stare ver e gatajske i da su staroverci silno ogoreni zbog takvog nametanja stranih obreda preko njihovih. inilo se da je taj oveuljak stvarno obrvan brigom. Sad se i Tejeo z

abrinuo, a jo i vi e sledeeg dana, kad Sana neoekivano zameni e nekim starijim ovekom ko ji je govorio uglavnom samo gatajski i bio sasvim nesposoban da objasni ta se dog odilo sa Sanom Ubatatom. "Drugo du nosti, drugo du nosti zove", rekao je taj, na vrl o lo em voe-deanskom jeziku. Sme kao se i klimao glavom. "Jako, al' jako voli vreme, da? Voli du nosti zovu." U danima pre svetkovine napetost u gradu je rasla; pojavi e se parole napi sane po zidovima i nacrtani simboli stare vere; oskrnavljen je jedan tualitski h ram, posle ega se moglo zapaziti vrlo jako prisustvo Kraljeve garde na ulicama. T ejeo ode u palatu i zatra i, po svojoj sopstvenoj volji, da Izaslanica ne bude pri sutna na sveanosti gde je 'verovatno da e doi do naru avanja reda, a zbog neprikladni h demonstracija'. Pozva ga jedan zvaninik dvora i poe ga obraivati, nekakvom me avino m uvredljivog odbacivanja svega to Tejeo ima da ka e, ali, istovremeno, i zavereniki m klimanjem glave i namigivanjem. Tek posle toga je Tejeo bio stvarno uznemiren. Te noi je rasporedio etvoricu na stra arske polo aje oko kue Izaslanika. Vratio se u s voje stani te, koje se nalazilo ne mnogo daleko, u istoj ulici, u jednoj maloj gar nizonskoj zgradi koja je cela data na kori enje ambasadnoj gardi. Nae da je prozor n jegove sobe otvoren i da se na stolu nalazi list hartije sa porukom na njegovom jeziku: Svetk F name ten za ubijstvo. Rano ujutro, Tejeo se na ao u kui Izaslanice i zatra io od njene kmetice da k a e svojoj vlasnici da on mora sa njom razgovarati. Izaslanica izie iz spavae sobe, u hodu navlaei neki beli ogrta oko nagog tela. Za njom doe Batikam, pospan, sa izraz om lica kao da ga ovo zabavlja. Tejeo mu oima dade signal odlazi, to Batikam prihv ati sa nekim vedro-smirenim, nadmonim osmehom, i promrmlja emi: "Idem ja da dorukuj em. Reve? Ima li neku hranu za mene?" Potom ode za kmeticom iz te prostorije. Tej eo se suoi sa Izaslanicom i dade joj onaj list hartije. "Ovo sam dobio noas, gospoo", ree on. "Moram zatra iti od tebe da ne prisustv uje sutra njoj svetkovini." Ona osmotri papir, proita, zevnu. "Od koga je?" "Ne znam, gospoo." "A ta znai? 'Ubijstvo'? To je valjda ubistvo? Nisu mnogo pismeni, a?" On pouta trenutak-dva, pa ree: "Ima i nekoliko drugih nagove taja - dovoljno da ja od tebe moram zahtevati..." "Da ne prisustvujem Svetkovini opro taja, da. ula sam te." Ona ode do sedi ta pokraj prozora i tamo sede, pri emu se njen ogrta veoma ra iri, otkrivajui noge; bos a stopala bila su joj smee boje, kratka, gipka, tabani ru iasti, no ni prsti mali i ur edni. Tejeo se ukoeno zagleda u vazduh pored njene glave. Ona poe vrteti hartiju. "Ako misli da je ovo opasno, rega, povedi sa sobom jednog gardistu, ili dvojicu", ree, sa najbla im prizvukom podsmeha. "Ja stvarno moram biti tamo. Zatra io je Kralj , zna . Od mene se oekuje da potpalim neku veliku vatru, ili tako ne to. To je jedna od malog broja stvari koje ena sme javno uraditi ovde... Ne mogu sad da ustuknem. " Pru ila je papir ka njemu; trenutak kasnije Tejeo prie dovoljno blizu da ga uzme od nje. Ona di e pogled ka njemu, sme kajui se; kad god ga potue, ona mu se osmehuje. "Inae, po tvom mi ljenju, ko bi mogao eleti da me rasturi? Rodoljubi?" "Ili staroverci, gospoo. Sutra je jedan od njihovih praznika." "A tvoji tualiti su ga preoteli, pa je sad njihov? Pa, za to ne mogu ba o kriviti Ekumen, a?" "Mislim da bi vlada mogla dopustiti nasilje da bi onda imala opravdanje za masovnu osvetu, gospoo." Ona zausti da odgovori ne to bezbri no, a onda shvati ta je on rekao, pa se n amr ti. "Misli da me Savet name ta za atentat? Kakav dokaz ima o tome?" Posle ponovnog utanja, on ree: "Vrlo malo dokaza, gospoo. San Ubatat..." "San se razboleo. Ovaj matori drugar koga su poslali kao zamenu nije od neke velike koristi, ali nije ni opasan! Je li to sve?" On ne ree ni ta, a ona nast avi: "Dok ne bude imao stvarne dokaze, rega, nemoj se me ati u moje obaveze. Tvoja vojnika paranoja nije prihvatljiva kad se pone iriti na ljude sa kojima ja ovde rad im. Kontroli i je, molim te! Oekujem da sutra vidim jednog stra ara vi e, ili dvojicu; to je dovoljno." "Da, gospoo", ree on i izie. U glavi mu je sve pevalo od gneva. Sad mu pade na um da je njen novi vodi rekao njemu, Tejeou, da je San Ubatat spreen zbog vers kih du nosti, a ne zbog bolesti. Ali se ne okrete da se vrati u kuu. Kakve bi koris

ti moglo biti? "Ostani jo jedno sat, hoe li, Sejeme?" ree on stra aru ispred njene kap ije, pa ode krakajui niz ulicu, u poku aju da se udalji od nje, od njenih mekanih s meih butina i ru iastih tabana i od glupog, drskog, kurvinskog glasa koji njemu izda je nareenja. Poku a se prepustiti blistavom, ledenom, osunanom vazduhu i stepenastim ulicama na kojima su lepr ali i praskali barjaci predstojee svetkovine, svetlucanj u velikih planina i pijanoj galami, u nadi da e ga sve to ispuniti, zaseniti i skr enuti mu pa nju; ali u hodu je gledao svoju senku kako pada ispred njega kao no po kamenu, i uviao uzaludnost svog ivota.

"Onaj veot mi se ne to zabrinuo", ree Batikam somotnim glasom, a ona se nas meja i nabode iz tanjira koji se nalazio ispred nje komad konzerviranog voa, sa k oga je kapao slatki sok; ubaci ga Batikamu u usta. "Reve, spremna sam za doruak", doviknu ona i sede naspram njega. "Crkla s am od gladi! Tip je imao jedan od onih svojih napada falusokratije. Ve dugo me ni je ni od ega spasao. A to je, ipak, njegova jedina du nost. Zato mora izmisliti nek u priliku. Kamo sree, kamo sree da se taj stvor malo otkai od mene. Tako prija kad nije ovde jadni, mali San da puzi oko mene kao neka stidna va . Jo samo kad bih se otarasila majora!" "On je ovek asti", ree makil, tonom koji nije zvuao ironino. "Kako mo e robovlasnik biti astan ovek?" Batikam ju je posmatrao svojim izdu enim, tamnim oima. Nije uspevala da proi ta verelijanske oi, iako su tako lepe, do samih kapaka pune tame. "Pripadnici mu ke hijerarhije uvek trtljaju o asti", ree ona. "I o asti 'svoj ih' ena, dabome." "ast je velika povlastica", ree Batikam. "Na kojoj ja zavidim. Ja zavidim njemu." "Ma, do vraga sa svim tim la nim dostojanstvom, sve je to samo zapi avanje t eritorije da se zna ija je. Ti samo na jednoj stvari treba sa mu zavidi , Batikame, a to je njegova sloboda." Osmehnuo se. "Ti si jedina osoba koju znam koja nikada nije bila ni vlas ni tvo, ni vlasnik. To je sloboda. To je sloboda. Pitam se, shvata li da je tako?" "Dabome da shvatam", ree ona. On se osmehnu i nastavi jesti doruak, ali nj oj ostade utisak da je u njegovom glasu bilo neeg to ranije nije ula. Dirnuta i mal o uznemirena, ona ree: "Odlazi uskoro." "Telepato. Da, kroz deset dana, trupa odlazi na turneju kroz etrdeset Dr av a." "Oh, Batikame, nedostajae mi! Ti si ovde jedini mu karac, jedina osoba sa ko jom mogu razgovarati - a da i ne pominjem seks..." "Jesmo li se?" "Nismo se esto", ree ona kroz smeh, ali glasom koji je, ipak, malo podrhta vao. On pru i ruku ka Soli; a ona mu doe i sede mu u krilo, pri emu joj se ogrta sasv im otvorio. "Lepe izaslanike sisice", ree on, poinjui da ih gladi i hvata usnama, "t rbu i mekani izaslaniki..." Ue Reve sa poslu avnikom koji tiho spusti. "Klopaj doruak, I aslanice mala", ree Batikam, a ona se otpetlja od njega i vrati se na svoje sedi te , iroko se osmehujui. "Po to si slobodna, mo e biti iskrena", ree on i poe vrlo pa ljivo lju titi jednu ini-voku. "Nemoj suvi e strogo suditi o onima meu nama koji to nisu i ne mogu." Isee jednu kri ku i poe, preko stola, hraniti Soli. "Poznavati tebe, znailo je okusiti sl obodu", ree on. "Dobiti nagove taj slobode, senku..." "Kroz najvi e nekoliko godina, Batikame, vi ete svakako biti slobodni. Ceo ovaj idiotski sistem sa gospodarima i robljem sru ie se potpuno, im Verel ue u Ekumen ." "Ako ue." "Naravno da hoe." Slegnuo je ramenima. "Moj dom je Jeova." Zurila je u njega, zbunjena. "Ti si poreklom sa Jeove?" "Nikad ni bio tamo", ree on. "A verovatno nikad neu ni biti. ta e njima maki li? Ali tamo je moj dom. To je moj narod. To je moja sloboda. Kada e uvideti..." P esnica mu je bila stisnuta; on je otvori blagim pokretom kao da ne to ispu ta. Osmeh nu se i opet se posveti doruku. "Moram se vratiti u pozori te", ree. "Imamo probe je

dnog ina za Dan opro taja." Provela je itav jedan beskoristan dan u dvoru. Ve neko vreme je uporno tra i la dozvolu da poseti rudnike i ogromna poljoprivredna dobra u dr avnom vlasni tvu, s one strane planina, mesta iz kojih je priticalo bogatstvo Gataja. I uporno su j e spreavali. Neko vreme je verovala da su to protokolarne zakoljice i birokratizam vlade; nevoljnost da se diplomati dozvoli da radi i ta izvan trkaranja po besmisle nim skupovima; ali pojedinim poslovnim ljudima omakle su se izvesne rei o stanju u rudnicima i na imanjima, i Soli poe podozrevati da dr ava krije jednu drugaiju vrs tu ropstva, okrutniju od onog to se u gradu mo e videti. Danas nije postigla ni ta; p rovela je dan u ekanju na nezakazane sastanke. Matorac koga su joj dali umesto Sa na Ubatata pogre no je razumeo, iz gluposti ili namerno, veinu njenih rei na voe-dea nskom, i ba sve to je poku ala rei na gatajskom. Major je, sreom, skoro celo jutro bio odsutan, a umesto njega uvao ju je jedan od njegovih vojnika. Ali u dvoru se maj or pojavio, krut i utljiv, stisnutih vilica, i od tad se dr ao uz nju sve dok nije odustala i oti la kui na rano kupanje. Batikam doe pozno te noi. Usred jedne njihove slo ene fantazijske igre i izm ene uloga, to je od njega nauila i nalazila da je toliko uzbudljivo, njegova milov anja postado e sve sporija i sporija, mekana, vukla su se preko nje kao pera, tako da je Soli sva drhtala od nezadovoljne elje, a onda, kad se pritisnula telom uz njegovo telo, ona uvide da je zaspao. "Budi se", ree ona kroz smeh, ali ipak sleen a, i protrese ga malo. Tamne oi se otvori e, pune straha i pometnje. "Izvini", ree ona odmah, "nastavi da spava , umoran si. Ne, ne, u redu je, kasno je doba." Ali on nastavi da radi ono to je - Soli je to sada morala uvideti , i pored sve njegove ve tine i ne nosti - bio njegov posao. Ujutro, za dorukom, ona ree: "Mo e li me videti, i vidi li me, kao osobu koja je tebi ravna, Batikame?" Izgledao je umoran i stariji nego obino. Nije se osmehivao. Posle nekog v remena ree: " ta bi elela da ka em?" "Da ka e da me vidi tako." "Vidim te tako", ree on tiho. "Nema poverenja u mene", odvrati Soli gorko. Malo kasnije on ree: "Danas je Dan opro taja. Gospa Tuala je do la mu karcima A sdoka, koji su na njene sledbenike nahu kali svoje lovne make. Za la je meu njih ja ui ve liku lovnu maku sa plamenim jezikom, a oni su popadali od straha, ali ona ih je b lagoslovila i oprostila im." Dok je ovo priao, njegov glas i njegove ruke izvodil i su tu priu. "Oprosti mi", ree on. "Nije tebi potreban nikakav opro taj!" "Oh, svakome od nas je potreban. Zato i mi, kamijevci, ponekad pozajmimo gospu Tualu. Kad nam zatreba. Znai, ti e danas biti gospa Tuala, na obredu?" "Ja samo treba da potpalim neku vatru, tako su mi kazali", ree ona zabrin uto, a on se nasmeja. Kad je odlazio, ona mu ree da e doi u pozori te da ga vidi, veer as, posle svetkovine. Hipodrom, jedina vea ravna povr ina u gradu i okolini, be e pritisnut masom n aroda, zastave su vijorile, a etajui prodavci izvikivali svoju robu; kraljevska mo torna kolona zaletela se pravo u gomilu, koja se ispred vozila razmicala kao vod a, a iza kolone odmah sastavljala. Nekakve tribine, prilino klimavog izgleda, bil e su podignute za gospodu i vlasnike, sa posebnim, pregraenim i zavesama odvojeni m delom za dame. Soli vide kako jedno motorno vozilo prilazi do samih tribina; n eku priliku umotanu u crveno platno izneso e iz kola i urno poneso e meu zavese, gde n estade. Da li e ene viriti kroz neke rupice, da bi videle ta se de ava? U masi naroda bilo je ena, ali to su bile kmetice, imovina. Soli uvide da e i nju skrivati sve dok ne nastupi njen trenutak u ceremoniji; ekao ju je crveni ator podignut uz trib ine, nedaleko od jednog prostora, ograenog konopcima, u kome su sve tenici ve pevali svoje ritmine napeve. Dvorjani ponizni, ali vrlo odluni, izvedo e i nju iz kola i v eoma hitno je uvedo e u taj ator. Unutra joj kmetice poe e nuditi aj, slatki e, ogledala, minku i ulje za kosu, i pomagati da se umota u slo enu odeu od fine crvene i ute tkanine, njen kostim u kom e e uskoro, ali samo nakratko, odglumiti gospu Tualu. Niko joj, do sad, nije osob ito jasno kazao ta, zapravo, ona treba da radi, a na sva njena pitanja ene su i sa d odgovarale: "Pokazae ti sve tenici, gospo, ti treba samo da poe sa njima. Ti samo u

pali vatru. Sve su oni spremili." Imala je utisak da ni one ne znaju; bile su to zgodne devojke, imovina dvora, uzbuene to uestvuju u predstavi, ali ravnodu ne prema veri. Znala je simbolinost te vatre koju treba da upali: mane i sagre anja bacaju se u nju da izgore i budu zaboravljeni. Bila je to zgodna zamisao. Napolju su sve tenici podvriskivali; virnula je - zaista su u atorskom plat nu postojale rupice za virenje napolje - i videla da se masa zgusnula. Niko, osi m onih na tribinama i onih neposredno do konopca, nije ni sluajno mogao videti ni t a, ali je svako mahao barjacima crvenim i utim, vakao pr enu hranu i dobro se provod io, dok su sve tenici nastavljali duboke napeve. Sasvim na desnoj strani Solinog s kuenog vidnog polja, dobijenog zurenjem kroz rupicu, videla se jedna dobro poznat a ruka: majorova, naravno. Njega nisu pustili da se vozi istim kolima kao ona. M ora biti da se razbesneo. Ipak se probio dovde i stao pored atora, da stra ari. "Go spo, gospo", govorile su devojke, "evo idu sve tenici", i poele da zuje oko nje, da proveravaju da li joj e ir stoji pravo i da li sve proklete, osakaujue suknjetine pa daju sa pravilnim naborima. Jo su ne to upkale i tapkale po njoj dok je iskoraivala i z atora, zaslepljena jainom dnevne svetlosti. Osmehivala se i nastojala da se dr i v rlo uspravno i dostojanstveno, kao to bi se od boginje moralo oekivati. Zaista nij e elela da im zezne proceduru. Neposredno ispred ulaza u ator ekala su je dva oveka u sve tenikim ode dama. Kad se Soli pojavila, istog trena su zakoraili ka njoj, prihvatili je za laktove i p oeli govoriti: "Na ovu stranu, na ovu stranu, gospo." inilo se da ona zaista uop te nee morati da shvati ta treba da radi. Ovi svakako smatraju da ena to i ne mo e; svej edno, pod ovim okolnostima to je olak anje. Sve tenici su je nagonili da se kree br e n ego to je udobno mogla u ovim utegnutim suknjetinama. Ve stigo e iza tribina. Zar ni je onaj prostor, konopcima ograen, na suprotnoj strani? Jedan automobil se stu ti p ravo ka njima; na putu mu se na lo samo nekoliko ljudi, koji se razbe a e u stranu. Ne ko se dernjao; sve tenici je najednom poe e silovito vui, u poku aju da potre; jedan od n jih kriknu i ispusti njenu ruku, oboren nekom leteom tamom koja je grunula u njeg a - krkljanac svud oko nje, nije se mogla osloboditi gvozdenog stiska oko mi ice d ruge ruke, obe noge su joj bile zarobljene suknjetinama, podi e se buka, ogromna b uka, koja je tresnu u glavu tako da joj se glava sasvim pognu nadole, pa ni ta nij e mogla videti ni uti, zaslepljena, samo se bacakala; gurnu e je licem napred u nek o mrano mesto, u neku zagu ljivu, grebucavu tamu, obe ruke zavrnute iza lea i vrsto d r ane. Automobil, u pokretu. Dugo. Mu karci, u tihom razgovoru. Na gatajskom jezi ku. Vrlo te ko je bilo disati. Nije se borila; nije vredelo. Lepljivim trakama su joj sputali i noge i ruke, a preko glave joj navukli vreu. Posle dugog vremena iz vukli su je napolje kao le i poneli je brzo u neku zgradu, pa niz stepenice, polo i li je na neki krevet ili le aj, ne grubo, ali sa istom onom oajnikom hitnjom. Le ala j e nepomino. Mu karci su govorili, i sad maltene apatom. Nije shvatala ni ta od ovoga. Njena glava jo i sad uje onu ogromnu buku, da li je to bio stvarno zvuk? Ili su je opauili neim tvrdim po glavi? Imala je oseaj gluvoe, kao da je ugraena u zid napravl jen od vate. Krpena vrea stalno joj se trpala u usta i nozdrve, usisavana pri sva kom poku aju udisanja. Strgo e joj vreu s glave; ovek nadnet nad nju prevrte Soli da bi joj mogao s kinuti traku sa ruku, pa sa nogu, mrmljajui pri tome: "Ne bude pla i, gospa, mi ne zlo tebe" na voe-deanskom. Onda on hitro uzmae od nje. etvorica, mo da petorica; bil o je te ko videti ih, svetlosti vrlo malo. "eka ovde", ree drugi, "sve u redu. Samo da lepo zadovoljna." Poku avala je da se podigne u sedei polo aj, ali joj se od tih p okreta vrtelo u glavi. A kad je vrtoglavica prestala, oni vi e nisu bili tu. Kao m agijom odneti. Samo da lepo zadovoljna. Prostorija malena, a vrlo visoka. Tamni zidovi od cigle, vazduh - memla i va. Svetlost je dopirala iz male bio-lumene ploe prikaene na tavanicu, bio je to s lab sjaj, bez senke. Verovatno sasvim dovoljan za verelske oi. Samo da lepo zadov oljna. Mene su kidnapovali. ta ka e na to? Ona poe da inventari e: ima ovaj debeli madr ac na kome sedi; ima ebe; vrata; bokale i olju; je li ono rupa u podu, tamo, u uglu ? Ona jednim zamahom spusti noge sa madraca, ali one udari e u ne to opru eno po podu pokraj kreveta - ona se opet namota nagore, zaviri dole, vide tamnu masu, telo n a podu. ovek. Uniforma, ko a tako crna da se crte lica ne razaznaju, ali znala je k o je to. ak i ovde, ak i ovde, major se na ao uz nju.

Digla se nesigurno na noge i po la da ispita tu odlivnu rupu. Pokaza se da je tano to: naprosto rupa, betonom oblo eni otvor u podu, sa mirisom blago hemijsk im i sa blagim smradom. Izaslanicu je bolela glava, i ona opet sede na krevet da masira ruke, kao i zglobove stopala. Na taj nain je postizala da napetost i bol polako popu taju, i vraala se u sebe, tim dodirivanjem, potvrivanjem sebe, ritmino, m etodino. Kidnapovali me. ta ka e na to? Samo da lepo zadovoljna. A on? Najednom znajui da je on mrtav, Soli zadrhta i ostade nepomina. Posle nekog vremena nagnula se polako, poku avajui da mu vidi lice, oslu kujui . Opet je imala oseaj gluvoe. Nikakav dah nije ula. Sva se tresui, obuzeta muninom u stomaku, ispru ila je ruku i prislonila nadlanicu na njegovo lice. Bilo je prohlad no, hladno. Ali toplina dahnu preko njenih prstiju, jednom, pa jo jednom. Ona unu n a madrac i poe ga prouavati. Le ao je potpuno nepomino, ali kad mu je prislonila ruku na prsa, osetila je spore otkucaje srca. "Tejeo", apnu ona. Njen glas nije pristajao da se pojaa nimalo vi e od apata. Ona mu opet prisloni ruku na prsa. elela je da oseti taj spori, postojani ritam otkucaja, tu slabu toplinu; delovalo je smirujue. Samo da lepo zadovoljna. ta su ono jo rekli? Da samo eka. Da. Izgleda da je to njihov program. Mo da b i mogla da spava. Mo da mo e ovako: ona zaspi, a kad se probudi, otkupnina je ve ispl aena. Ili je ispunjen ko zna koji drugi njihov zahtev. Probudila se sa pomi lju da jo ima asovnik na ruci; neko vreme je dremljivo prouavala mali srebrni displej i zakljuila da je spavala tri sata. Jo je dan Svetko vine, verovatno je prerano za isplatu tra ene svote otmiarima; dakle, ona nee moi noas u pozori te da gleda makile. Oi su joj se privikle na slabu svetlost, i sad je, po gledav i, videla sasu enu krv kojom je bila prekrivena cela jedna strana mu kareve glav e. Poe ispipavati i nae vruu vorugu veliku kao pesnica, iznad njegove slepoonice, a p rsti joj se od tog mesta odvoji e umrljani. Dakle, njega su udarili u glavu. Mora biti da je ono bio on, kad se bacio na sve tenika, la nog sve tenika, a ona je samo za pamtila leteu senku, te ak udarac i jedno 'uuuf!' kao u aid i-napadu, zatim ogromnu b uku koja je pomutila sve. Ona poe puckati jezikom i kuckati po zidu, da proveri s voj sluh. inilo se da je to u redu; nestao je pamuni zid. Mo da su i nju udarili u g lavu? Stade opipavati svoju glavu, ali ne nae nikakvu vorugu. Ovaj ovek mora da je dobio potres mozga, ako je jo u nesvesti, i posle tri sata. Koliko te ak potres moz ga? Kad e se oni ljudi vratiti? Ustala je, ali umalo da se srui na pod, upetljana u proklete suknje Bogin je. Samo da je bila, kad su je napali, u svojoj odei, a ne u ovoj nakaradi koju n e mo e ni obui bez tri slu kinje! Sad se oslobodi toga, i od marame napravi nekakvu ve zanu suknju do kolena. Nije bilo toplo u ovom podrumu, ili ta god je ta prostorij a bila; bilo je vla no i prilino hladno. Ona poe etkati, etiri koraka i okret, etiri ko raka i okret, etiri koraka i okret, i stade se razgibati malo. Ovoga su bacili na pod. Koliko je hladan pod? Da li je od udarca u glavu nastupio i ok? Ljudima u ok u potrebna je toplota. Oklevala je dugo, udila se samoj sebi to je toliko neodluna, to toliko dugo ne zna ta da radi. Da li bi trebalo da poku a da podigne ovoga na ma drac? Ili je bolje ne pomerati ga? Gde su, do vraga, oni ljudi? Da li e on umreti ? Sagnula se nad njega i rekla o tro: "Rega! Tejeo!" a ve sledeeg trenutka on uvue dah. "Budi se!" Setila se sada, mislila je da se setila, da je va no ne dopusti ti da osoba sa potresom mozga zapadne u komu. Sada, kad je ve bilo prekasno. On uvue jo jedan dah, a lice mu se izmeni, izvue se iz krute nepokretnosti, postade mek e; oi su mu se otvarale i zatvarale, mirkao je, nije ih dovodio u i u. "O, Kamije", ree on vrlo tiho. Nije mogla poverovati da se toliko obradovala to ga opet vidi. Samo da le po zadovoljna. On je oigledno bio sav zaslepljen od glavobolje; priznade joj da v idi sve dvostruko. Pomogla mu je da se popne na le aj, pokrila ga ebetom. Nije ni ta pitao, le ao je nemo i ubrzo opet utonuo u san. Kad je njega zbrinula, vratila se razgibanju i ceo sat ve bala. Pogledala je na asovnik. Dalja dva sata su pro la, jo je dan, dan svetkonine. Nije jo ni vee palo. Kad e doi oni ljudi? Do li su tek ujutro, rano, posle jedne beskrajne noi koja je bila ista kao popodne i ista kao jutro. Otkljuali su metalna vrata i otvorili ih buno, sa tresko

m; jedan ue sa poslu avnikom, druga dvojica stajala su na vratima sa naperenim pi tol jima. Poslu avnik se nije imao gde staviti, osim na pod, zato ga ovek stavi na pod i gurnu prema Soli, ree " ao, gospo!" i povue se, koraajui unatra ke; vrata se sa tresko m zatvori e, i reze sa treskom pado e. Soli je ve bila na nogama, a poslu avnik je podi gla. "ekajte!" ree ona. ovek na le aju se probudio i poeo o amueno gledati oko sebe. Kad ga je ovde na la pokraj sebe, Soli kao da je nekud zaturila njegov nadimak, nije on vi e za nju bi o 'major', a ipak, izbegavala je i njegovo ime. "Ovo je, valjda, doruak", ree ona i sede na rub madraca. Preko poslu avnika od upletenog prua bilo je prebaeno platno; ispod platna bila je hrpa gatajskih itnih kiflica punjenih mesom i povrem, nekoli ko komada voa i bokal sa poklopcem, napravljen od tankog lima od neke legure i uk ra en mnogobrojnim arama. "Mo da doruak, ruak i veera", ree ona. "Jebi ga. Pa, ni ta. Ov zgleda dobro. Mo e li jesti? Mo e li sedeti?" On se dobro potrudio i posle nekog vremena na ao u sedeem polo aju, naslonjen leima na zid. Onda je sklopio oi. "Jo vidi dvostruko?" On naini mali potvrdni zvuk. "Jesi edan?" Mali potvrdni zvuk. "Evo." Dala mu je olju. Dr ei olju obema rukama, uspeo ju je prineti ustima. Vodu je pio polako, gutljaj po gutljaj. Za to vreme, ona je smazala tri kiflice, jednu za drugom, onda prinudila sebe da prestane, pa pojela i jednu pini-voku. " Mo e li jesti voe?" upita ga ona, sa oseajem krivice. On ne odgovori. Ona se seti kak o joj je Batikam dao da pojede kri ku pinija u vreme doruka, kad je to bilo, jue, pr e sto godina. Od hrane u elucu pripade joj muka. Uze olju iz opu tene ruke ovekove - on je opet zaspao - pa nasu sebi vodu i poe i ona piti polako, gutljaj po gutljaj. Kad se osetila bolje, oti la je do vrata, poela pregledati arke, bravu, povr i nu. Opipavala je ciglene zidove, gledala ih izbliza, isto tako i betonski pod, t ragajui za neim, nije ni sama znala za im, mo da nekim nainom da se pobegne, ili neim d rugim... Trebalo bi da ve ba. Natera sebe da se pone razgibati, ali joj se vrati mun ina u stomaku, sa kojom doe letargija. Ona se vrati do madraca i sede. Posle neko g vremena primeti da plae. I da joj se pi ki. unula je nad rupu i slu ala kako njena mo kraa pada unutra. Nije se imala ime obrisati. Vratila se do kreveta i opet sela na njega. Zatim je protegnula noge, pa se uhvatila za zglavke stopala. Ti ina je bil a potpuna. Okrenula se da pogleda oveka; on je gledao nju. Trgla se zbog toga. On od mah otkloni pogled od nje. Ostao je naslonjen na zid, u neudobnom, ali opu tenom p olo aju. "Jesi li edan?" upita ona. "Hvala", odvrati on. Ovde, gde joj ni ta nije bilo poznato i gde je vreme bilo odlomljeno od pro losti, njegov blagi, svetli glas bio je dobrodo ao zbog svoje poznatosti. Ona mu nasu i dade punu olju. Ovog puta je prvo seo normalno, a zati m popio vodu mnogo pouzdanije. "Hvala", pro aputa on jo jednom, vraajui joj olju. "Kako glava?" On prisloni aku na vorugu, bolno trznu licem i opet se nasloni na zid. "Jedan od njih je imao tap", ree ona, videi sada taj tap, u jednom sevu, meu svojim ispreturanim uspomenama, "sve teniki tap. Ti si skoio na onog drugog." "Meni su oduzeli pi tolj", ree on. "Svetkovina." Govorio je ne otvarajui oi. "A ja se upetljala u onu prokletu odeu. Nisam ti mogla nimalo pomoi. Nego, uj. Da li je bila neka buka, neka eksplozija?" "Da. Mo da diverzija." " ta ti misli , ko su ti momci?" "Revolucionari. Ili..." "Ti si rekao da je po tvom mi ljenju mo da ume ana i gatajska vlada." "Ne znam", promrmlja on. "Bio si u pravu, ja sam pogre ila, izvini", re ona, sad se oseajui kao osoba puna vrlina, spremna da ispravi stare gre ke. On pomae aku vrlo malo, kretnjom koja je znaila da vi e nije bitno. "Da li jo vidi dvostruko?"

Nije odgovorio; njemu su se opet 'gasila svetla'. Stajala je i poku avala da se priseti seli kih ve bi disanja, kad se vrata raz mahnu e i tresnu e, i na ulazu se pojavi e ista ona tri oveka, dvojica sa pi toljima, svi mladi, crne ko e, kratke kose, vrlo nervozni. Onaj vodei se sagnu da ostavi poslu av nik na pod, a Soli, bez i najmanje prethodnog razmi ljanja, nagazi te inom tela na n jegovu aku. "Ti ekaj!" ree ona. Sad je iz neposredne blizine zurila u lica i pi tolje preostale dvojice. "Samo malo ekajte, slu ajte! On ima ranu na glavi, treba nam le kar, treba nam vi e vode, ja ne mogu ni da mu oistim ranu, nema toalet-papira, i ko ste, do vraga, uop te vi ljudi?" Onaj koga je nagazila vikao je: "Sa ruka! Gospa, sa moja ruka!" ali drug a dvojica su ula Soli. Ona podi e nogu i skloni se tome oveku s puta, a on uzmae prav o u svoja dva drugara sa pi toljima. "Dobro, gospa, ao da problemi", ree on, sa suza ma u oima, pridr avajui tu aku. "Mi Rodoljubi. Ti poruka po alji ovo pretendent, kao na a poruka. Niko strada. Va i?" Nastavio je da uzmie, a jedan od njegovih drugara zatv ori vrata. Tras, zvek, zvek. Ona duboko uzdahnu i okrete se. Tejeo ju je gledao. "To je bilo opasno", ree on, sa vrlo malim osmehom. "Znam da je bilo", ree ona, di ui te ko. "Bilo je glupo. Ne uspevam da ovladam sobom. Oseam se kao da sam u delovima. Ali oni, do vraga, samo uguraju ne to unutr a i pobegnu! Moramo dobiti vode!" Bila je u suzama, to se njoj uvek de avalo tokom nekoliko trenutaka posle tue ili svae. "Da vidimo ta su doneli ovog puta." Podigla je poslu avnik na le aj; kao i prvi put, poslu avnik je bio prekriven platnom, u sme nom opona anju hotela ili kue u kojoj poslu uju robovi. "Stvar udobnosti", proguna ona. I spod tkanina bila je gomila slatkih peciva, zatim jedno malo plastino ogledalo sa dr kom, e alj, loni sa neim to je mirisalo kao istrunulo cvee, i kutija neeg to je, zvesnog vremena, prepoznala: gatajski tamponi. "To su 'stvari za dame'", ree ona. "Bog ih prokleo, glupi prokleti kurci! Ogledalo!" Hitnula je ogledalo preko prostorije. "Ja, naravno, ne mogu ni jedan jedini dan da sastavim bez gledanja u ogledalo! Jebo ih Bog!" Za ogledalom je p obacala i sve ostalo, osim peciva; ali je dobro znala da e tampone posle podii i uv ati pod madracom i, uh, ne daj Bo e, upotrebiti ako bude morala, ako budu prisilje ni da ostanu ovde, koliko bi dugo to bilo? Jo deset ili vi e dana... "Oh, Bo e", ree o na opet. Ustade i pokupi sve, pa stavi ogledalo i loni, prazan bokal za vodu i kor e od voa preostale posle prvog obroka, sve to na jedan poslu avnik, koji ostavi isp red vrata. "ubre", ree ona na voe-deanskom. A maloas je vikala, shvati ona, na neko m drugom jeziku: alteranskom, verovatno. "Ima li ikakvu predstavu", ree ona, sev i o pet na madrac, "koliko vi, narode, ote avate ivot eni? Mogli biste navesti enu da po el i da to nije!" "Mislim da su imali dobre namere", ree Tejeo. Ona uvide da nema ni najman jeg traga podsmeha ili neozbiljnosti u njegovom glasu. Ako u iva u njenoj sramoti, i njega je sramota da to u ivanje njoj poka e. "Mislim da su amateri", ree on. Posle izvesnog vremena, ona ree: "To bi moglo biti lo e." "Moglo bi." Bio je opet seo uspravno i poeo obazrivo opipavati vorugu na g lavi. Svuda oko te velike izboine, njegova gruba, te ka kosa bila je slepljena od k rvi. "Kidnapovanje", ree on. "Oni tra e da im se isplati otkupnina. Nisu to ubice. Nisu imali pi tolje. Nisu mogli ni ui sa pi toljima. I ja sam morao ostaviti oru je na ulazu." "Misli , ovo nisu oni na koje si bio upozoren?" "Ne znam." Istra ivanje mu donese silovit bol i Tejeo odustade. "Da li veo ma lo e stojimo sa vodom?" Ona mu donese jo jednu punu olju. "Nema dovoljno za pranje. Glupo, proklet o ogledalo, u vreme kad nama treba voda!" Zahvalio joj se, poeo piti vodu, onda se naslonio opet na zid, uvajui posle dnjih nekoliko gutljaja da ih popije malo kasnije. "Nisu planirali da otmu mene" , ree on. Porazmislila je o tome i klimnula glavom. "Pla e se da e ih prepoznati?" "Da su imali mesto za mene, ne bi me stavili zajedno sa jednom damom." G ovorio je to bez ironije. "Ovo ovde su spremili za tebe. Mora biti da se nalazi negde u gradu."

Ona klimnu glavom. "Vo nja je trajala pola sata ili manje. Ali moja glava bila je u vrei." "Poslali su poruku palati. Nisu dobili odgovor ili su dobili nezadovolja vajui. ele da poruku po alje ti." "Da ubedim vladu da me oni stvarno dr e? Za to vladu treba u to ubeivati?" Oboje zauta e. " ao mi je", ree on, "ne uspevam da razmi ljam." Zatim le e. Umorna, klonula, p reosetljiva posle onog naleta adrenalina, ona se opru i pored njega. Sebi je od sm otane suknje napravila jastuk; Tejeo nije imao nikakav jastuk. ebe im je bilo pop reno prebaeno preko nogu. "Jastuk", ree ona. "Jo ebadi. Sapun. ta jo ?" "Klju", promrmlja on. Le ali su jedno uz drugo u ti ini, u slaba noj, nepromenljivoj svetlosti. Sledeeg jutra oko osam sati, bar po Solinom asovniku, Rodoljubi su u li u so bu, etvorica. Dvojica su stra arila pokraj vrata, sa naperenim pi toljima; druga dvoj ica stajala su nelagodno na preostalom, nevelikom prostoru sobe. Gledali su dole , ka svojim zarobljenicima; a ovi su sedeli na madracu, oboje sa nogama podvijen im. Novi govornik bolje je vladao voe-deanskim jezikom nego oni raniji. Rekao je da je njima veoma ao to su doveli gospou u nelagodan polo aj, da e uiniti koliko mogu da joj bude udobnije i da ona mora biti strpljiva i napisati, rukopisom, poruku pretendentu na presto, a u poruci objasniti da e biti pu tena na slobodu, neozleena, im Kralj zapovedi Savetu da se ugovor sa Voe Deom poni ti. "Nee on to uiniti", ree ona. "Oni mu nee dozvoliti." "Molim ne raspravljaj", ree ovek, sa grubo u nekoga ko je sav izvan sebe. "Ev o materijali za pisanje. Evo poruka." On ostavi hartije i pisaljku na madrac, ne rvozno, pokretima kao da se pla i da bude blizu nje. Bila je svesna kako je Tejeo izbrisao svoju prisutnost: sedeo je nepomino , oborene glave, oborena pogleda; ti ljudi su ga prenebregli. "Ako ja ovo napi em vama, hou da dobijem vode, mnogo vode, i sapun i ebad i toalet-papir i jastuke i lekara, i hou da neko doe kad ja pokucam na vrata, i neku pristojnu odeu. Toplu. Mu ku." "Nema doktor!" ree ovek. "Pisati! Molim! Sad!" Sav se trzao, poskakivao, n ije se usudila da nastavi pritisak na njega. Proitala je njihovo saop tenje, prepis ala ga svojim krupnim, detinjastim rukopisom - retko je i ta pisala rukom - i oba dodala tom predstavniku Rodoljuba. On na brzinu osmotri tekst i bez rei pohita na polje, zajedno sa ostalima. Tras! - uini e vrata. "Da li je trebalo da odbijem?" "Mislim da nije", ree Tejeo. Ustao je i protegnuo se, ali onda seo, i inil o se da mu se vrti u glavi. "Dobro se pogaa ", ree. "Videemo ta emo dobiti. Oh, Bo e. ta li se to de ava?" "Mo da", ree on lagano, "Gataj nije voljan da prihvati te zahteve. Ali kad Voe Deo - i tvoj Ekumen - saznaju za ovo, izvr ie pritisak na Gataj." "Ja bih rado da se oni odmah sad pokrenu. Pretpostavljam da je za Gataj ovo u asna blama a, i da sad poku avaju da spasu ast na taj nain to prikrivaju celu stvar - da li je to verovatno? Koliko dugo mogu prikrivati? ta e rei tvoji? Nee li tragat i za tobom?" "Nesumnjivo hoe", ree on na svoj utivi nain. Neobino je bilo kako su ta njegova krutost i ti njegovi maniri, koji su j e ranije svaki put odbacivali na neki drugi kolosek, iskljuivali, ovde delovali s asvim drugaije: njegova uzdr anost i formalnost smirivali su je, uveravali je da je ona jo deo jednog sveta izvan ove prostorije, sveta iz koga su do li i u koji e se vratiti, sveta u kome ljudi ive dugo. Za to bi bilo va no iveti dugo? - upita se ona. Odgovor na to nije znala. Ni o emu slinom nije nikad ranije razmi ljala. Ali ovi mladi Rodoljubi ive u svetu kratk ih ivota. Zahtevi, nasilje, neposrednost, i smrt, za ta? Za jednu uskogrudost, jed nu mr nju, jedno fiksanje drogom vlasti. "Ja se stvarno upla im svaki put kad oni odu", ree ona niskim tonom. Tejeo proisti grlo i ree: "I ja."

Ve be. "Uhvati - ma stegni, nisam ja od stakla! - sad..." "Ha!" ree on, sa sevajuim osmehom uzbuenja, po to mu je pokazala nain oslobaanj a iz zahvata, a on, zatim, uspeo na taj nain da se oslobodi iz njenog zahvata. "E, dobro, ti bi sad ekao - ovde..." tup! "...vidi ?" "Ajao!" "Uh izvini, izvini Tejeo, zaboravila sam na tvoju glavu - je l' ti dobro ? Stvarno mi je ao..." "Oh, Kamije", ree on, di ui se sa poda u sedei polo aj i pridr avajui crnu, izdu glavu obema akama. Udahnu nekoliko puta, duboko. Ona je kleala kao pokajnica, bri n a. "Ovo", ree on, "ovo nije, nije po tena igra." "Naravno da nije, to je aid i - sve je po teno u ljubavi i ratu, ka e se na Te ri - Stvarno mi je ao, u asno ao, tako sam glupa bila!" Nasmejao se, nekim izlomljenim i oajnim smehom, stresao glavom jo jednom, i jo jednom. "Poka i mi", ree. "Ne znam ta si uradila."

Ve be. " ta radi sa svojim umom?" "Ni ta." "Pu ta ga da tek tako luta?" "Ne. Jesmo li moj um i ja dva razliita bia?" "Znai... ti se ne usredsreuje ni na ta? Samo ga pu ta da luta?" "Ne." "Dakle ipak ga ne pu ta da luta." "Koga?" ree on, malo razdra ljivo. Pauza. "Razmi lja li o..." "Ne", ree on. "Miruj." Vrlo duga pauza, mo da etvrt sata. "Tejeo, ne mogu. Svrbi me. Pamet me svrbi. Otkad se bavi ovim?" utanje, pa odgovor dat nerado: "Od svoje druge godine." Napustio je pozu potpune opu tenosti i nepominosti, pognuo glavu da protegn e mi ie vrata i ramena. Posmatrala ga je. "Sve ne to razmi ljam o dugom ivotu, o tome kako izgleda iveti dugo", ree ona. "Ne mislim samo biti dugo iv, do vraga, ja sam ve oko hiljadu i sto godina iva, pa t a mi to znai, ni ta. Nego... ne to u tom nainu razmi ljanja, kad ivot sagledava kao dug, ma znaaja. Kao i kad ima dece. Pa ak i samo razmi ljanje o mogunosti da ima dece je zna jno. Tu kao da ti se neka ravnote a izmeni. Sme no je da ja o tome razmi ljam ba sad, k ad su moji izgledi da dugo ivim naglo opali..." On ne ree ni ta. Imao je sposobnost da ne ka e ni ta, ali na takav nain da njoj omogui da nastavi govoriti. Bio je jedan od najmanje priljivih ljudi koje je ikad upoznala. Veina mu karaca behu velike prialice. I ona sama bila je poprilino sklona k lepetanju. On je utao. elela je znati kako se to posti e. "Samo treba ve bati, je li tako?" ree ona. "Samo sedeti ovde." On klimnu glavom. "Godinama i godinama ve bati... Oh, Bo e. Mo e se desiti..." "Ne, ne", ree on, shvativ i istog trenutka ta je pomislila. "Onda za to ne to ne preduzmu? ta ekaju? Ve je pro lo devet dana!" Od samog poetka imali su neplaniranu, preutnu saglasnost da soba bude pode ljena na dva dela: linija razgranienja i la je po sredini madraca, sekui ga uzdu na d ve polovine, i skretala na pod gde se nastavljala sve do suprotnog zida. Vrata s u bila na njenoj strani, levoj; rupa za sranje bila je na njegovoj strani prosto rije, desnoj. Bilo kakav upad na tui teren morao je biti zatra en nekim gotovo nevi dljivim signalom, i odobrena na isti nain. Kad neko od njih dvoje ide na rupu za sranje, druga osoba okrene glavu, neupadljivo, na drugu stranu. Kad je bilo vode dovoljno da se neko bar zapere, a to se retko de avalo, isti aran man je primenjiva n. Linija du sredine madraca bila je apsolutna. Njihovi glasovi su je prelazili, kao i zvuci i mirisi njihovih tela. Ponekad je oseala njegovu toplotu; telesna te

mperatura Verelijanaca bila je ne to vi a od njene, pa je Soli u snu oseala, u memlji vom, nepominom vazduhu, to blago zraenje. Ali nikad nisu prelazili tu crtu, ni jed nim jedinim prstom, ni u najdubljem snu. Soli je o ovome razmi ljala, i nalazila, u pojedinim navratima, da je popr ilino sme no. U drugim trenucima izgledalo je glupavo i perverzno. Zar ne bi oboma prijalo malo ugaanja potrebama tela? Ona je njega dodirivala samo prvog dana, kad mu je pomagala da se popne na le aj; u kasnijim danima, u prilikama kad su dobija li dovoljno vode, Soli je istila njegovu ranu na glavi i malo-po malo ispirala iz njegove kose krv, koja se bila zgru ala, a posle i usmrdela. Za ovaj drugi posao koristila je e alj; pokazalo se da je ipak dobro imati tu spravicu. Suknje Boginje bile su od neprocenjive koristi kao materijal koji je Soli cepala i na taj nain d obijala zavoje i krpice za pranje. im je Tejeou zarasla rana na glavi, poe e ve bati a id i, iz dana u dan; ali aid i je imao bezlinu, obrednu istotu u svojim zahvatima i st ezanjima, to je ostajalo veoma daleko od seksa. U svim drugim prilikama, Tejeovo fiziko prisustvo bilo je ne to nedodirljivo i neosvojivo, i tu nikakve promene niti nejasnoe nije bilo. On je samo odr avao, pod neverovatno te kim uslovima, istu onu krutu uzdr anos t koju je oduvek pokazivao. Ne samo on; i Reve je bila takva. I svi ostali, svi sem Batikama; meutim, kad je Batikam onako trenutno pristao da zadovolji njen hir i njenu udnju, da li je to bio istinski kontakt, kako joj se tada uinilo? Razmi lja la je sada o onom strahu u njegovim oima, one poslednje noi. Nije to bila suzdr anos t, bila je sputanost. Mentalitet robovlasnikog dru tva je to bio: i robovi i gospodari uhvaeni u i stu zamku radikalnog nepoverenja i stalnog tienja sebe. "Tejeo", ree ona, "ne razumem ropstvo. Dozvoli da objasnim ta time hou rei", iako on nije niim nagovestio da e je prekinuti ili da e se ne to buniti; ispoljio je samo utivu pa nju. "Ovo hou rei. Razumem kako nastaju dru tvene institucije i shvatam da je jedinka naprosto jedan deli dru tva - dakle, ne pitam te za to ne prihvata da sa m ja u pravu i za to se ne sla e da je ropstvo jedna opaka i neisplativa stvar, ne tr a im ni da brani ropstvo ni da ga se odrekne . Samo poku avam razumeti kakav je to oseaj kad veruje da dve treine ljudskih bia na tvom svetu jesu zaista, iz opravdanih raz loga, tvoje vlasni tvo. Pet estina, zapravo, jer tu treba ukljuiti i ene u sastavu va e kaste." Posle nekog vremena on ree: "Moja porodica poseduje negde oko dvadeset pe t takvih imovina." "Ne sitniari." On prihvati ovaj ukor. "Meni se ini da ste vi presekli veze izmeu ljudi. Ne dodirujete robove, a ni oni vas, ne na onaj nain kako ljudska bia treba da se dodiruju, u duhu uzajamno sti. Vi se morate dr ati zasebno, vi neprestano radite na odr avanju te granice. Zat o to nije prirodna - ona je potpuno ve taka. Ja ne uspevam da primetim nikakvu fiziku razliku izmeu vlasnika i ljudskih komada imovine. A ti?" "Ja uspevam, naje e." "Ali po signalima u pona anju, u kulturi - zar ne?" On porazmisli malo, pa klimnu glavom. "Vi ste ista iva vrsta, ista rasa, ista nacija, ba isti u svakom pogledu, mada ima neke male razlike u bojama. Ako uzme dete kmetice i odgaji ga kao vlasnik a, ono e u svakom pogledu biti vlasnik; i obratno. Vi, dakle, provodite ivot odr ava jui ovu ogromnu podelu koja ne postoji. Ono to meni nije jasno jeste sledee: kako j e mogue da ne uviate kakvo je to u asavajue rasipni tvo. Ne mislim u ekonomskom pogledu !" "U ratu", ree on, a onda nastade veoma duga pauza; Soli je imala jo mnogo da ka e, ali je ekala, radoznala. "Bio sam na Jeovi, zna ", ree on. "U graanskom ratu." Znai, tu su tebe toliko izbrazdali i izreckali, pomisli ona; jer, ma koli ko pomno odvraala pogled, sada vi e nije mogla ne poznavati izgled njegovog vitkog, atletskog tela boje oniksa, a osim toga znala je da u aid iju mora malo da po tedi njegovu levu ruku, kojoj je nedostajao jedan dobar komad mesa odmah iznad biceps a. "Roblje u Kolonijama diglo se na bunu, zna , u poetku samo mali broj, kasni je svi. Gotovo svi. Zato smo mi vojnici tamo bili svi vlasnici. Nisi mogao tamo

da alje vojnike-kmetove, mogli bi da prebegnu na stranu protivnika. Svi smo bili v eoti i dobrovoljci. Vlasnici, u borbi protiv imovine. Ja sam se borio sa sebi ra vnima. To sam prilino brzo uvideo. A posle sam saznao da se borim sa jaima od sebe . Potukli su nas." "Ali to..." re Soli i zauta, ne znajui ta bi rekla. "Mlatili su nas od poetka do kraja", ree on. "Jednim delom i zato to moja v lada nije razumela da oni to mogu. I da se oni bore bolje, e e, pametnije i hrabrije nego mi." "Zato to su se borili za svoju slobodu!" "Mo e to biti", ree on na svoj utivi nain. "I..." " eleo sam ti rei da uva avam ljude protiv kojih sam ratovao." "Ja tako malo znam o ratu, o borbi", ree ona, sa me avinom skru enosti i razd ra ljivosti. "Zapravo, ne znam ni ta. Bila sam na Keaku, ali to nije bio rat, to je bilo samoubistvo jedne rase, masovno uni tavanje svega ivog u jednoj biosferi. Valj da se to razlikuje od rata... Tad se Ekumen konano odluio da usvoji Konvenciju o n aoru anju, zna . Zbog onoga kako je sebe uni tila prvo planeta Orint, a zatim Keak. Te rani su vekovima navaljivali da se takva konvencija izglasa. Zato to su i sami bi li nadomak takvog samoubistva, svojevremeno. Ja sam delimino Teranka. Moji preci su jurcali tamo-amo po planeti i ubijali jedni druge. Hiljadama godina. Bili su i oni gospodari i robovi, neki od njih, mnogi... Ali ne znam da li je ta Konvenc ija bila dobra zamisao. Da li je u redu. Ko smo mi da nekome govorimo ta sme, a ta ne sme raditi? Zamisao Ekumena bila je da se ponudi jedan put. Da se on otvori. A ne da se pred bilo kim zatvori." Slu ao je pomno, ali je tek posle du eg vremena progovorio. "Mi se uimo da... zbijamo redove. Uvek. Mislim da si u pravu, to je rasipanje... energije, duha. Vi ste otvoreni." Te rei su ga skupo ko tale, pomisli ona; dok njene rei doskakuu iz vazduha i u vazduh se vrate. On kad progovori, to je iz sr i kostiju. Iz tog razloga, posled njih nekoliko izgovorenih rei bile su sveani kompliment, koji ona prihvati zahvaln o, jer dok su dani odmicali, ona je povremeno uviala koliko je samopouzdanja izgu bila i koliko nastavlja da gubi; koliko samouverenja, uverenja da e njih dvoje bi ti otkupljeni, spaseni, da e izii iz ove prostorije, da e izii ivi. "Da li je rat bio mnogo okrutan?" "Da", ree on. "Ne mogu... nikad nisam mogao - videti... Samo ne to naleti, kao munja..." Podigao je ake kao da eli da za titi oi. Onda je digao pogled ka njoj, obazrivo. Njegovo samopo tovanje, prividno gvozdeno, imalo je, ona je to znala, mn oge ranjive take. "Stvari na Keaku, neke stvari koje nisam ni znala da sam videla, dolazil e su tako", ree ona. "Nou." Pouta, pa ga zapita: "Koliko si bio tamo?" "Ne to preko sedam godina." Lice joj se trznulo. "Jesi li imao sree?" Bilo je to udno pitanje; izletelo je, ona uop te nije mislila da to i tako pita. Ali on ga prihvati onako kako je izgovoreno. "Jesam", ree. "Uvek. Ljudi sa kojima sam oti ao tamo, izginuli su. Veina njih u prve dve-tri godine. Izgubili smo tri stotine hiljada ljudi na Jeovi. O tome se sada ne govori. Dve treine voe-deo skih veota izginulo je tamo. Ako je imati sree znailo to, da ja ostanem iv, onda sa m sree imao." Spustio je pogled na svoje spletene ake, zakljuao se u sebe. Posle jo nekog vremena, ona tiho ree: "Nadam se da si i sad talian." On ne ree ni ta. "Koliko je pro lo?" upita on, a ona proisti grlo i ree, posle jednog automat skog pogleda na asovnik: " ezdeset sati." Njihovi otmiari nisu do li jue u vreme koje je do tad bilo uobiajeno - naime, oko osam ujutro. Niti su se pojavili ovoga jutra. Po to nisu imali ta da jedu, a sad vi e ni vode, postajali su sve utljiviji i inertniji. Ve satima niko od njih dvoje nije ni ta rekao. Tejeo je odlagao to pitan je, o proteklom vremenu, najdu e to je mogao sebe obuzdavati. "Ovo je u as", ree ona. "U as jedan. Neprestano pomi ljam..." "Nee oni tebe napustiti", ree on. "Oseaju se odgovorni." "Zato to sam ena?"

"Delimino i zbog toga." "E, jebi ga." Setio se da ga je u onom drugom ivotu njena nepristojnost vreala. "Uhvaeni su, streljani. Niko se nije potrudio da sazna gde su dr ali nas", ree ona. Po to je tu istu misao provrteo kroz glavu ve nekoliko stotina puta, on sad nije imao ta da izjavi. "Ovo je tako grozno mesto za umiranje", ree ona. "Bedno je. Smrdim. Ve dva deset dana smrdim. Sad imam i proliv, od straha. Ali nemam ta da serem. edna sam, a ne mogu da pijem vodu." "Soli", ree on o tro. Tada je prvi put izgovorio njeno ime. "Miruj. Dr i se vr sto." Zagledala se u njega. "Da se vrsto dr im za ta?" On ne odgovori odmah, a ona ree: "Kad mi ti ne da da te dodirnem!" "Ne za mene..." "Nego za ta? Nema nieg!" Pomislio je da e ona plakati, ali ona ustade, uze prazni poslu avnik i poe udarati njime po vratima sve dok ga ne razbi u parampare, u komadie prua i pra inu. "Dolazite! Bog vas prokleo! Dolazite, kopiladi!" dernjala s e. "Pu tajte nas odavde!" Posle toga, sela je na madrac. "Pa, dobro", ree ona. "Slu aj", ree on. To su ve i ranije imali prilike da uju: nijedan gradski zvuk nije dopirao do tog podruma, ali su dopirali, ponekad, neki zvuci mnogo vei. Oboje su mislili da su to eksplozije. Vrata se zadrma e. Oboje su stajali dok su se otvarala; ali to nije bilo otvaranje kao obino , u jednom zamahu i tresku, nego sporo. Napolju je ekao jedan ovek; dvojica uo e. Jed nog, naoru anog, nikad ranije nisu videli; drugi, onaj mladi tvrdog lica koga su na zivali govornikom, izgledao je sad kao da je proveo neko vreme u be anju ili u bor bi, sav je bio pra njav, pocepan, malo o amuen. Taj zatvori vrata. U ruci je dr ao neke papire. "Vode", ree Soli. "Gadovi jedni!" "Gospo", ree govornik. " ao mi je." Nije slu ao njene rei. Gledao je, prvi put , Tejeoa. "Velike su borbe", ree. "Ko se bori?" upita Tejeo, uv i kako njegov glas pada u ravne tonove autori teta i kako mladi automatski reaguje na to: "Voe Deo. Poslali su trupe. Posle pog reba, rekli su da e poslati trupe ako se ne predamo. I stigli su jue. Idu kroz gra d i ubijaju. Znaju sve centre staroveraca, i neke od na ih." U njegovom glasu uli s u se tonovi zbunjenosti i optu ivanja. "Koji pogreb?" ree Soli. Kad momak ne odgovori, Tejeo ponovi to pitanje: "Koji pogreb?" "Sahrana gospe, tebe. Evo - doneo sam ovo od tampano sa mre e - bio je dr avni pogreb. Rekli su da si ti poginula u eksploziji." "U kojoj prokletoj eksploziji?" graknu Soli, glasom promuklim i sasu enim, a mladi joj ovog puta odgovori: "Na Svetkovini. Staroverci. Vatra, Tualina vatra , u nju su stavili eksploziv. Al' im opalio prerano. Mi smo znali za njihov plan . Mi smo te od toga spasli, gospo", ree on, iznenada usmeriv i ka njoj isti onaj to n optu ivanja. "Spasli me, maru jedan!" dreknu ona, a Tejeove suve usne se razdvoji e u iz nenaenom smehu, koji on odmah suzbi. "Daj mi to", ree, a mladi mu dade listove hartije. "Daj nam vode!" ree Soli. "Ja bih te zamolio da ostane ovde. Treba da razgovaramo", ree Tejeo, nagon ski se dr ei svoje nadmoi. Sede na madrac, sa od tampanim papirima u rukama. U roku od nekoliko minuta Soli i on proita e, na brzinu, reporta e o okantnom naru avanju Svetkov ine opro taja, o traginoj pogibiji ekumenske Izaslanice u teroristikom inu kultista S tare vere; uzgred se napominjalo da je poginuo i jedan od pripadnika ambasadne g arde. Ali eksplozija je usmrtila i vi e od sedamdeset sve tenika i gledalaca; sledil i su op irni opisi dr avnog pogreba, pa izve taji o nemirima, terorizmu, represalijama

, onda o tome kako Dvor zahvalno prihvata ponude dr ave Voe Deo da pomogne da se t umor terorizma i isti... "Dakle, tako", ree on najzad. "Od Palate niste ni re odgovora dobili. Onda , za to ste nas dr ali u ivotu?" Soli ga pogleda kao da smatra da je to netaktino pitanje, ali govornik od govori jednako grubom otvoreno u: "Mislili smo da e va a dr ava dati otkupninu za vas dv oje." "I hoe", ree Tejeo. "Ali morate paziti da va a vlada ne sazna da smo ivi. Jer ako sazna..." "ekaj", ree Soli i dodirnu njegovu aku. "Stani malo. Hou da razmislim o ovom e. Ne treba izostavljati Ekumen iz ove rasprave. Ali kako da se stupi u vezu sa Ekumenom, tu je nevolja." "Ako su voe-deanske vojne jedinice ovde, onda je dovoljno da ja samo dos tavim poruku ikome u mojoj komandi ili ambasadnoj gardi." Njena aka je i sad bila preko njegove i stisnula ga je u znak upozorenja. Ona zatrese drugom rukom prema govorniku, sa ispru enim prstom: "Oteo si ekumensk og Izaslanika, tupane! Sad mora smisliti ono to nisi smislio kad je trebalo. A mor am i ja, jer neu da me tvoja prokleta mala vlada upuca zato da se ja ne pojavim iv a, pa da to bude blam za njih. I gde se uop te krijete? Ima li ikakve mogunosti da iziemo bar iz ove sobe?" ovek, i dalje sa onim izgledom napetosti i usplahirenosti, ree: "Svi smo m i sad ovde dole. Skoro sve vreme. Ti ovde ostani sigurna." "Da, i paso i da nam budu pri ruci!" ree Soli. "Daj nam vode, jebo te! I pu sti nas da malo porazgovaramo. Doi kroz jedan sat." Mladi ovek se iznenada, lica izoblienog, nagnu prema njoj. "A koja si mi t i gospa", ree. "Piko jedna inostrana, prljava, smrdljiva." Tejeo skoi na noge, ali njen stisak na njegovoj ruci postade jo jai; posle jednog trenutka utanja, govornik i drugi ovek se okrenu e ka vratima i poe e lupati po bravi. Sledeeg asa bili su obojica pu teni napolje. "Auhhhh", ree ona. Izgledala je o amueno. "Nemoj", ree on, "nemoj..." Nije znao kako to da ka e. "Ne razumeju oni", r ee. "Bolje da ja govorim." "Dabome. ene ne nareuju. ene ne govore. Seronje! A ti si rekao da oni kao o seaju neku odgovornost za mene." "Oseaju", ree on. "Ali to su mladi ljudi. Fanatici. Veoma upla eni." A ti sa njima razgovara kao da su imovina, pomisli on, ali to ne ree. "E, pa, i ja sam veoma upla ena!" ree ona. Ovo je propratila kratkotrajnim mlaziem suza. Onda je obrisala oi i opet sela meu hartije. "Bo e", ree ona. "Mrtvi smo ve dvadeset dana. Pokopani ve petnaest. ta misli , koga su zakopali?" Maloas ga je stiskala silovito; sad su ga boleli zglavak i aka, pa ih on p oe blago masirati. Gledao ju je. "Hvala ti", ree. "Udario bih ga." "A, znam. Prokleto vite tvo. A onaj sa pi toljem bi ti razduvao glavu. Slu aj, Tejeo. Jesi li siguran da je dovoljno da dostavi poruku nekome u Vojsci ili Gard i?" "Da, naravno." "Siguran si da tvoja dr ava ne igra istu igru kao Gataj?" Zurio je u nju. Polako je shvatao ta je rekla i polako sav onaj bes koji je gu io i poricao, tokom svih ovih beskonanih dana zatvoreni tva sa njom, poe da se u zdi e u njemu, plamena plima ogorenja, mr nje i prezira. Nije bio sposoban nijednu re da izgovori: ukoio ga je strah da bi sad moga o kazati Soli sve ono isto to i mladi Rodoljub maloas. Oti ao je na svoju stranu prostorije i seo na svoju stranu madraca, delimin o okrenut od nje. Noge je podvio pod sebe i prekrstio; ake ovla no preklopio jednu preko druge. Ona nastavi ne to da pria. To nije slu ao. Posle nekog vremena ona ree: "Trebalo bi da razgovaramo, Tejeo. Imamo sam o jedan sat. Mislim da bi ovi klinci mogli uraditi ono to im ka emo, ako im ka emo ne t o uverljivo - ne to to e uspeti." Nije hteo da odgovori. Ugrizao se za usnu i ostao nepomian.

"Tejeo, ta sam to rekla? Ne to pogre no sam rekla. Ne znam ta je to bilo. Izvi njavam se." "Oni ne bi..." Borio se da kontroli e svoje usne i glas. "Oni ne bi izdali nas." "Ko? Rodoljubi?" Nije odgovorio. "Voe Deo, misli ? Voe Deo nas ne bi izdao?" U utanju koje je nastalo posle njenog pitanja postavljenog blago, ali sa nevericom, Tejeo uvide da je ona u pravu; da je sve ovo zavera svetskih sila; da su njegova slu ba i njegova odanost svojoj zemlji baeni uludo, uzaludni kao i sav ostatak njegovog ivota. Ona je nastavila da pria, da govori razne ubla ujue stvari, d a napominje kako je vrlo lako mogue da je on u pravu. A on stisnu glavu akama, eznui za suzama, suv kao kamen. Ona pree liniju. On oseti njenu aku na svom ramenu. "Tejeo, mnogo mi je ao", ree ona. "Nisam mislila da te uvredim! Ja tebe vi soko cenim. Ti si mi bio sva nada i pomo." "Nije bitno", ree on. "Kad bismo samo... dobili vodu." Ona skoi na noge i poe udarati po vratima, pesnicama i sandalom. "Kopiladi, kopiladi", vikala je. Tejeo ustade i ushoda se: tri koraka, okret, tri koraka, okret, pa stade na svojoj polovini prostorije. "Ako si u pravu", ree on, govorei polagano i forma lno, "onda za nas i na e otmiare opasnost preti ne samo od Gataja, nego i od mojih ljudi koji bi mogli... koji su mo da podsticali neke protivvladine klike, da bi im ali izgovor da upadnu vojskom u Gataj... i izvr e 'pacifikaciu'. Zato sad znaju gd e su skrovi ta tih klika. Na a je srea bila... to je ova 'na a' grupa... autentina." Gledala ga je sa ne no u koju on oceni kao nebitnu. "Ne znamo, meutim", ree on, "na koju stranu e Ekumen stati. Naime... postoj i, zapravo, samo jedna strana." "Ne, postoji i na a. Strana potlaenih. Ako ambasada primeti da Voe Deo preu zima vlast u Gataju, nee se ume ati, ali nee ni odobravati. A naroito ako je taj proc es praen ovolikom represijom, kao to izgleda da jeste." "Nasilje je upereno samo protiv antiekumenskih klika." "Svejedno, ambasada ga nee odobravati. A ako dozna da sam ja iva, bie stvar no ljuta na one koji su tvrdili da sam izgorela na lomai. Na problem je sada to ka ko da se javimo ambasadi. Ja sam bila jedini zastupnik Ekumena u Gataju. Ko bi b io bezbedan kanal?" "Svaki moj ovek. Ali..." "Njih su verovatno poslali natrag, u Voe Deo. ta e im ambasadna stra a kad j e Izaslanik mrtav i sahranjen? Ali mogli bismo poku ati, valjda. Naime, mogli bism o pitati ove momke da oni to poku aju." Zauta, pa malo kasnije ree, glasom e njivim: "N e verujem da bi nas pustili da naprosto odemo - preru eni? To bi bilo najbezbednij e po njih." "Postoji okean", ree Tejeo. Ona se poe udarati po glavi. "Za to, za to ne donesu vode..." Glas joj je zvua o kao klizanje hartije po hartiji. Tejeo se postide svoje ljutnje, svog jada, se be samog. Po ele da joj ka e da je i ona njemu bila pomo i nada, i da on nju visoko c eni, i da je neverovatno hrabra; ali nijedna od tih rei nije htela doi. Oseao se ka o da je ispra njen, istro en. Star. Kad bi ovi bar doneli vodu! Konano im dado e vodu; a i hranu, ali ne izobilnu i ne sve u. Jasno je bilo d a se njihovi otmiari skrivaju i da su u te koj situaciji. Govornik - koji im saop ti svoje ratno ime, Kergat, to na gatajskom znai sloboda - ree da je stanovni tvo istera no iz itavih kvartova grada, koji su zatim spaljeni, da voe-deanske trupe kontrol i u glavninu prestonice, pa i samu Palatu, i da o tome na mre i nema gotovo nikakvih vesti. "Kad se sve zavr i, Voe Deo e biti vlasnik cele moje zemlje", ree Kergat sa besom i nevericom. "Nee dugo", ree Tejeo. "Ko ih mo e potui?" ree mladi ovek. "Jeova. Ideja Jeove." Sad su i Kergat i Soli zurili u njega.

"Revolucija", ree on. "Koliko jo ?"

vremena treba da Verel postane nova Jeova

"Kmetovi?" ree Kergat, kao da je Tejeo ustvrdio da e se pobuniti goveda il i muve. "Nikad se oni nee organizovati." "Ali se priuvaj kad se organizuju", ree Tejeo blagim tonom. "Nemate nijednu imovinu u va oj grupi?" upita Soli Kergata, zapanjena. On se ne potrudi da odgovori. Nju je svrstao u imovinu, uvide Tejeo. Razumeo je i z a to; i on sam ju je tako svrstao, u onom drugom ivotu, kad su takve podele imale s misla. "Tvoja kmetica, Reve", upita on Soli, "da li je bila prijatelj?" Soli ree "Da", i odmah zatim: "Ne. Ja sam elela da ona to bude." "A makil?" Posle krae pauze, ona ree: "Mislim da jeste." "Da li je on jo ovde?" Ona odmahnu glavom. "Trupa je trebalo da ode dalje, da nastavi turneju, nekoliko dana posle Svetkovine." "Zavedeno je ogranienje putovanja, posle Svetkovine", ree Kergat. "Samo dr a vnim poslom mo e, i vojska." "On je Voe-Deanac. Ako je jo ovde, verovatno e biti poslat kui, zajedno sa celom tom dru inom. Poku aj stupiti u vezu s njim, Kergate."

"Makil?" ree mladi ovek, sa istim onim gaenjem i nevericom. "Jedan od va ih v oe-deanskih klovnova-pedera?" Tejeo dobaci Soli pogled: strpljenja, strpljenja. "Biseksualni glumac", ree Soli, ne uva avajui Tejeovo upozorenje, ali, na sr eu, i Kergat je odbijao da 'konstatuje' nju. "Pametan ovek", ree Tejeo, "a ima i dobre veze. On bi mogao pomoi nama. I v ama, i nama. Ako je jo tu. Moramo biti brzi." "Za to bi on nama pomagao? On je Voe-Deanac." "Imovina je, nije graanin", ree Tejeo. "I lan Hame, kmetskog podzemlja, koj e radi protiv vlade Voe Dea. Ekumen je priznao Hamu kao legitimnu. Makil e ambasa di prijaviti da je jedna grupa Rodoljuba spasla Izaslanicu i da je dr i na bezbedn om mestu, u skrovi tu, ali da postoji krajnja opasnost. Ekumen e, uveren sam, dejst vovati brzo i odluno. Je li tako, Izaslanie?" Najednom vraena u svoju slu benu funkciju, Soli klimnu glavom, kratko i dos tojanstveno. "Ali e to initi diskretno", ree ona. "Ako budu ikako mogli, Ekumenci e izbei nasilje i primeniti politiki pritisak." Mladi je poku avao svojim umom da obuhvati sve to i da izvue krajnje zakljuke . Imajui u vidu mladievu pometenost, premorenost i nepoverljivost, Tejeo je utao i e kao. Primetio je da i Soli sedi isto tako tiho i da je stavila jednu aku u drugu. Bila je izmr avela i prljava, a njena neoprana, masna kosa bila je upletena u dug aku, tanku kiku. Hrabra je bila, kao hrabra kobila: sva od nerava. Spremna da se bori dok joj srce ne pukne, ali ne da odustane. Kergat poe postavljati pitanja. Tejeo mu je davao odgovore, razumne i smi rujue. Ponekad je i Soli progovarala, a Kergat je njene rei opet slu ao, ali nelagod no: nije mu bilo po volji da je slu a sada, posle onoga to joj je rekao. Na kraju j e oti ao, a nije im otkrio ta e uraditi; ali je poneo zapisano Batikamovo ime i poru ku pomou koje se Tejeo hteo identifikovati u ambasadi: "Brzo naue veoti, sa pola p late naue stare pesme pevati." " ta, zaboga!" ree Soli kad je Kergat oti ao. "Da li si u ambasati znala oveka po imenu Stara Muzika?" "Aha! On ti je prijatelj?" "Bio je dobronameran." "Taj je ovde na Verelu od samog poetka. Prvi posmatra. Prilino moan ovek... D a. I pi e 'brzo', u redu... Ma, zapravo mi mozak uop te ne radi. Tako rado bih da le gnem pored nekog potoia, na livadicu, zna , i da pijem. Ceo dan. Kad god po elim, samo ispru im vrat i gut, gut, gut... Tekua voda... na suncu... Oh, Bo e, oh, Bo e, suneva s vetlost. Tejeo, ovo je veoma te ko. Te e je nego ikad. Pomisao da mo da stvarno postoj i nain da se izvuemo. A ne zna . Poku ava da se ne nada , i da se ne ne nada . Uh, tako sa

umorna od sedenja ovde!" "Koliko je sati?" "Dvadeset i po. No. Napolju je mrak. Oh, Bo e, mrak! Biti, bar, u mraku... Da li bismo mogli ikako pokriti tu prokletu ploicu bio-lumena gore? Bar delimino? Da se mo emo pretvarati da smo imali no, pa da onda tobo imamo dan?" "Ako bi se popela na moja ramena, mogla bi je dohvatiti. Ali kako bismo privrstili krpu?" Zadubili su se u razmi ljanje o ovome, gledajui netremice u ploicu. "Ne znam. Jesi li primetio da ima jedna mrlja na ploici, kao da ona na to m mestu umire? Mo da ne treba ni ta da uinimo da bismo dobili tamu. Nego samo da osta nemo dovoljno dugo ovde. Oh, Bo e!" "Pa, ni ta", ree on posle nekog vremena, obuzet nekim neobinim oseanjem treme . "Ja sam umoran." Ustade, protegnu se, pogledom zatra i dozvolu da ue na njenu ter itoriju, napi se vode, vrati se na svoju teritoriju, skide sako i cipele; do tad mu je Soli ve okrenula lea. On skide i pantalone, le e, pokri se ebetom, i ree u svom e umu: 'Gospode Kamije, daj da se hrabro dr im jedne plemenite stvari.' Ali ne zas pa. uo je njene male pokrete: kako pi ki, kako sipa sebi malo vode, kako skida sandale i le e. Proe dugo vreme. "Tejeo." "Da." " ta misli ... da li bi bilo pogre no... pod ovim okolnostima... voditi ljubav ?" Pauza. "Ne bi pod ovim okolnostima", ree on, gotovo neujno. "Ali - u onom drugom i votu..." Pauza. "Kratak ivot naspram dugog ivota", proguna ona. "Da." Pauza. "Ne", ree on i okrete se ka njoj. "Ne, to je pogre no." Posegnu e jedno ka dr ugom, pa se zagrli e. Poe e da uleu jedno u drugo, u slepoj urbi, pohlepi, potrebi, izv ikujui uglas ime Bo je, ali svako na svom jeziku, zatim kao ivotinje, glasovima bez ijedne rei. Ostado e zgureni zajedno, iscrpljeni, lepljivi, znojavi, umorni, vraeni u ivot, ponovo spojeni, ponovo iz ne nosti tela roeni, iz onog istra ivanja koje kraja nema, iz prastarog otkria, iz dugog letenja do novog sveta. Budio se polako, bez nervoze, rasko no. Bili su spleteni, njegovo lice na lo se uz njenu mi icu i dojku; ona ga je gladila po kosi, povremeno po vratu i ramen u. Dugo je le ao tako, svestan samo tog lenjog ritma i prohladnosti njene ko e na nj egovom licu, i pod njegovom akom, i du njegove noge. "Sad znam", ree ona, polu apatom koji je polazio iz dubine njenih prsa i os tvarivao se nadomak njegovog uha, "da te uop te ne poznajem. Sada mi je potrebno d a te poznajem." Nagnula se napred, da dodirne njegovo lice usnama i obrazom. " ta eli znati?" "Sve. Priaj mi ko je Tejeo..." "Ne znam", ree on. "ovek kome si draga." "Oh, Boga ti", ree ona i naas sakri lice u grubo, smrdljivo ebe. "Ko je Bog?" upita on dremljivo. Govorili su voe-deanski, ali je ona obin o psovala na teranskom ili na alteranskom; u ovom sluaju, ime Boga je pomenula na alteranskom jeziku, i glasilo je 'Sejt', tako da je Tejeo zapravo pitao: "Ko je Sejt?" "O - Tuala, Kamije, kako god hoe . Ja to samo tako ka em. To je isto psovanje. Da li ti veruje u nekoga od njih? Izvini! Uz tebe se oseam kao takva prostaku a, Te jeo. Uletim kao kreten, pravo u tvoju du u, osvajam tvoj prostor... Mi jesmo osvaj ai, bez obzira na to to di emo nos i sve smo ne to fini..." "Moram li ja voleti ceo Ekumen?" upita on, poinjui da miluje njene dojke i oseajui drhtaje njene elje, a i svoje. "Da", ree ona, "da, da."

udna stvar, pomisli Tejeo, kako seks malo ili nimalo menja druge stvari. Sve se nastavilo kao i dotad, malice lak e, sa malo manje postienosti i ustruavanja; osim toga, imali su na raspolaganju pouzdan, divan izvor zadovoljstva, kad god b i dobili dovoljno vode i hrane i postali dovoljno ivotni za voenje ljubavi. Ali je dnino to se stvarno izmenilo bilo je ne to za ta on nije imao re. Seks, udobnost, ne no st, ljubav, poverenje, nijedna od tih rei nije bila ona prava, ona cela. To ne to b ilo je sasvim prisno, bilo je skriveno u uzajamnosti njihovih tela, ali nije ni ta izmenilo u njihovom ivotnom okru enju, i ni ta u svetu, ak ni u maju nom, jadnom svetu njihovog zatoeni tva. Ostado e u klopci. Obuzimao ih je sve vei zamor, naje e su bili gla ni. Sve vi e su se pla ili svojih tamniara, koji su zapadali u sve vee oajanje. "Biu gospa", ree Soli. "Dobra devojka. Reci mi kako to da postignem, Tejeo ." "Ne elim da se podvrgne ", ree on, sa toliko estine, a sa suzama u oima, da mu ona prie i zagrli ga. "Dr i se", ree on. "Hou", ree ona. Ali od tad, pri svakom dolasku Kergata i ostalih, ona osta de tiha i skromna. Pu tala je da samo mu karci govore, gledala je u zemlju. Njemu je to bilo nepodno ljivo, iako je znao da je mudro to se ona poela tako pona ati. Zazvea klju u bravi, tresnu e vrata, budei Tejeoa iz jadnog i ednog sna. No je bila, ili vrlo rano jutro. On i Soli su spavali onako isprepletani, jer im je ta ko bilo toplije i udobnije; sada, videi Kergatovo lice, Tejeo se silno upla i. Ve du go se pla io da e se ovo dogoditi, da e se pokazati i dokazati seksualna ranjivost S oli. A ona, jo u polusnu, nikako da ga pusti. Ue neki drugi ovek. Kergat je utao. Tejeo tek posle nekog vremena prepoznad e da je taj drugi Batikam. I kad je prepoznao Batikama, Tejeov ostade sasvim praznog uma. Uspe da i zgovori makilovo ime. Ni ta vi e. "Batikam?" graknu Soli. "Oh, Bo e moj!" "Zanimljiv je ovo trenutak", progovori Batikam, toplim glumakim glasom. T ejeo sad uvide da glumac nije obuen kao transvestit, nego u gatajsku mu ku odeu. "Ja htedoh doi da vas odavde spasem, a ne da vas dovedem u nezgodan polo aj, Izaslanie, rega. Hoemo li prei na posao?" Tejeo je ve skoio na noge, i sad je navlaio pantalone, stra no prljave. Soli je spavala u jednim pocepanim pantalonama koje su joj dali otmiari. Oboje su spav ali u ko uljama, da bi im bilo toplije. "Jesi li bio u vezi sa ambasadom, Batikame?" pitala je ona, glasom drhta vim, dok je navlaila sandale. "Oh, da. Oti ao sam u ambasadu i vratio se iz nje, itekako. ao mi je to je t o potrajalo toliko dugo. Mislim da nisam znao da je va a situacija ovde... ba ovakv a." "Kergat je inio za nas najvi e to je mogao", ree Tejeo istog trenutka, kruto. "To vidim. I izlo io se znatnoj opasnosti. Mislim da e opasnost, od sada, b iti mala. Naime..." On pogleda pravo u Tejeoa. "Rega, kako bi ti gledao na moguno st da pree u ruke Hame?" upita ga. "Da li bi to bilo problem?" "Nemoj, Batikame", ree Soli. "Pouzdaj se u njega!" Tejeo priveza pertle i na drugoj svojoj cipeli, uspravi se i ree: "Svi sm o mi u rukama Kamija gospoda." Batikam se nasmeja, onim lepim, punim smehom koji su pamtili. "Onda, u rukama gospodnjim", ree i izvede ih iz te prostorije. U Arkaniji stoji zapisano: ' iveti jednostavno, to je stvar najslo enija.' Soli je zatra ila da ostane na Verelu, pa je, posle odmora i oporavka na m orskoj obali, poslata kao Posmatra u Ju ni Voe Deo. Tejeo je oti ao pravo kui, po to mu je javljeno da je njegov otac te ko bolestan. Posle smrti oca, Tejeo je zatra io da bude na neodreeno vreme osloboen du nosti u ambasadnoj gardi, i ostao na imanju, uz svoju majku, sve dok nije i ona umrla, a to je bilo dve godine kasnije. On i Sol i, razdvojeni irinom celog kontinenta, samo povremeno su se viali tokom te dve god ine. Kad je njegova majka umrla, Tejeo je oslobodio imovinu njihove porodice,

inom neopozive manumisije, predao pojedine delove zemlji ta u vlasni tvo kmetovima t ako osloboenim, prodao na licitaciji kuu koja sad gotovo ni ta nije vredela i oti ao u prestonicu. Znao je da Soli privremeno stanuje u ambasadi. Stara Muzika mu ree g de da je nae. Tejeo je nae u jednoj maloj kancelariji, u toj velikoj palati. Izgle dala je starija i bila vrlo elegantna. Pogledala ga je sa puno tuge, ali i podoz renja. Nije mu po la u susret, da ga pozdravi ili dodirne. Ona ree: "Tejeo, ponudil i su mi da postanem prvi ambasador Ekumena na Jeovi." Stajao je nepomino. "Evo, maloas - pre minut-dva sam zavr ila razgovor ansiblom sa Hainom..." Ona pokri lice rukama. "Oh, Bo e moj!" ree. "estitam ti, zaista, Soli." Ona se najednom stu ti na njega, zagrli ga jednim silovitim zamahom i povi ka: "Oh, Tejeo, a tebi umrla majka, nisam se setila, izvini, nikad, nikad se ja ne setim... mislila sam da bismo mogli... ta namerava ? Ostaje li tamo?" "Prodao sam ja ono tamo", ree on. Njen zagrljaj je Tejeo vi e trpeo, nego u zvraao. "Pomi ljao sam da se vratim u oru ane snage." "Prodao si imanje? A ja ga ni videla nisam!" "Nisam ni ja video tvoj rodni kraj", ree on. Nastade pauza. Ona se odmakla od njega. Gledali su se. "Po ao bi?" upita ona. "Po ao bih", ree on. Nekoliko godina posle ulaska Jeove u Ekumen, mobil Soli Agat Terva posla ta je kao ekumenski zvaninik za vezu na Teru; odatle je, kasnije, otputovala na H ain, gde je stekla veliki ugled slu ei kao stabil. Na svim putovanjima i du nostima p ratio ju je njen mu , oficir sa planete Verel, veoma zgodan mu karac, mada jako uzdr a n, za razliku od nje, veoma komunikativne i otvorene. Ljudi koji su ih poznavali znali su da je veza to dvoje prepuna strastvenog ponosa i poverenja. Soli je, m o da, bila sreniji lan tog para, zato to je u svom radu postizala uspehe i ispunjenja ; ali ni Tejeo se nije kajao. Izgubio je svoj svet, ali se uspeo hrabro dr ati jed ne plemenite stvari. OVEK NARODA e Sedeo je uz oca, pokraj velikog rezervoara za navodnjavanje. Krila vatre nih boja vijala su se gore i dole kroz sumrani vazduh. Drhtavi krugovi su se povea vali, preplitali, i ezavali na mirnoj povr ini vode. "Za to voda ini onako?" upita on, t iho, jer je pitao o neemu tajanstvenom, a njegov otac odgovori tiho: "Na tim mest ima arahe dodiruju kad piju." Tako on saznade da je u sredi tu svakog kruga jedna e lja, jedna e. Doe vreme da se kui krene, i on potra ispred oca, glumei da je araha u l etu; tako se vrati e kroz suton, u strmi grad blistavih prozora. Njegovo ime bilo je Matin-jehedarhed-juragamuruskets Hav iva. Re 'hav iva' zn ai ' ljunak sa prstenovima', a odnosi se na oblutak u kome postoji sloj kvarca drug e boje koji se pokazuje kao traka po celom obimu kamena. Narod ea dobro pazi na ka menove i na imena. Deaci Neba, Drugog Neba, i oni iz porodica Statike Interferenci je dobijaju, po tradiciji, imena kamenja ili po eljnih mu kih osobina kao to su hrabr ost, strpljenje i gracioznost. Porodica Jehedarhed bila je okrenuta tradiciji, j akim rodbinskim vezama, pridavala je veliku va nost porodinom stablu. "Ako zna koji su ljudi tvoji, zna ko si", govorio je Hav ivin otac, Granit. Ljubazan, tih ovek, ko ji je svoju roditeljsku odgovornost shvatao ozbiljno. esto je govorio kroz poslov ice. Granit je bio brat Hav ivine majke, naravno; to je bio smisao rei 'otac'. A ovek koji je pomogao Hav ivinoj majci da zatrudni, da zane Hav ivu, iveo je na jednom seoskom imanju; ponekad je, prolazei kroz grad, svraao samo da ih pozdravi. Hav ivin a majka bila je Naslednica Sunca. Ponekad je Hav iva zavideo svojoj roaki Aloi, iji je otac bio samo est godina stariji od nje i igrao se s njom kao stariji brat. Po nekad je zavideo i deci ije su majke beznaajne; njegova je veito postila ili plesal

a ili bila na putu, mu a nije imala, i retko je spavala u svojoj kui. Biti sa njom, to je bilo uzbudljivo, ali te ko. I on je morao biti znaajan kad je bio s njom. Uv ek mu je bilo olak anje da bude u kui u kojoj nema nikog osim njegovog oca, njegove nezahtevne babe, njene sestre Zimske uvarke Plesa i njenog mu a, i raznih drugih d rugonebeskih roaka, sa raznih farmi i iz drugih sela, koji bi se u tom trenutku z atekli u kui. U celom eu postojala su samo dva drugonebeska domainstva, a porodica Jeheda rhed bila je gostoljubivija nego Dojefaradi, pa su zato svi roaci dolazili i odse dali kod njih. Ne bi bilo lako podneti tro kove toga, da nisu gosti donosili svako jake proizvode sa farmi, i da Tovo nije bila Naslednica Sunca. Nju su bogato plaa li za nastavu koju je dr ala i za obavljanje obreda i protokolarnih du nosti u drugi m selima. Sve to zaradi, ona je predavala svojoj porodici, koja je sve to tro ila n a rodbinu, slavlja, sveanosti, proslave, i sahrane. "Bogatstvo ne mo e stati", rekao je Granit Hav ivi. "Mora nastaviti da se kr ee. Kao krvotok. Ako uva bogatstvo, ono se zaustavi - to je srani napad. Umre ." "Da li e Stari He e umreti?" upitao je deak. Stari He e nikad ni ta nije potro io na ma kakav obred ili na ma kog roaka; a Hav iva be e dete sa o trim darom zapa anja. "Da", odgovori njegov otac. "Njegova araha je ve mrtva." Araha je u ivanje; ast; naroiti kvalitet neijeg pola - dakle, mu kost ili enskos t; irokogrudost; u ivanje u dobroj hrani ili dobrom vinu. Ta re je i ime onog sisara koji ima perje u vatrenim bojama i koji hitro leti; te ivotinje je Hav iva gledao kako piju na akumulacijama za navodnjavanje, ka ko letucaju kao plamici iznad sve tamnijih voda veernjih. e je poluostrvo, ali, po mnogo emu, maltene kao da je ostrvo, zato to je od glavnine kopna velikog ju nog kontinenta odvojeno movarama, obinim i plimnim, gde se okupljaju, pare i gnezde milioni dugonogih barskih ptica. Na kopnenoj strani ea p ostoje ru evine ogromnog mosta, a na morskoj strani neka druga, napola potonula ru ina, koja je seljanima poslu ila kao osnova za gat i lukobran. Ogromni nasipi, kan ali i drugi graditeljski pothvati iz nekih drugih, davnih razdoblja smetaju ljud ima irom planete Hain; ali ne privlae ni ta vi e divljenja niti zanimanja nego ma koji drugi deo predela. Dete koje stoji na gatu i gleda kako njegova mati kree u plov idbu prema glavnini kontinenta moglo bi se zapitati za to su se ljudi u pro losti mui li da prave most kad su mogli ii brodovima i leteim automobilima. Mo da su voleli da idu pe ice, iako je lep e ploviti ili leteti. Srebrnaste letelice nadletale su e, ali nisu sletale, i le su sa nekog drugo g na neko tree mesto, u stani te istoriara. Mno tvo brodia dolazilo je u luku ea i iz nj kretalo, ali ljudi iz Hav ivine porodine loze nisu nijednim upravljali. Oni su ost ajali u svom selu, koje se zvalo i pueblo, i radili ono to se od njihovog naroda i roda oekuje. Uili su ono to narod treba da zna, i svoje znanje iveli. "Ljudi treba da ue kako da budu ljudi", rekao je njegov otac. "Vidi koljki nu bebu. Stalno vie: 'Naui me! Naui me!'" Na eanskom jeziku 'Naui me' se ka e 'aova'. "Ta beba ponekad ka e 'ngaaaaa'", primeti Hav iva. Granit klimnu glavom. "Jo ne ume izgovarati ljudske rei dobro", ree on. Hav iva se te zime vrzmao oko bebe, uei je da govori ljudske rei. Bila je to jedna od njegovih etsahinskih roaka iz treeg kolena; do la je u posetu sa svojom maj kom, ocem i oevom enom. Porodica je sa odobravanjem gledala Hav ivu dok je strpljivo izgovarao 'ba-ba' i 'gu-gu' bebi debeloj, flegmatinoj, zureoj. Iako nije imao nij ednu sestru, iz ega proistie da nikada ne mo e biti otac, Hav iva je imao priliku, ako se tako ozbiljno nastavi baviti obrazovanjem, da jednog dana bude progla en poasni m, 'usvojenim' ocem neke bebe ija mati nema brata. Hav iva je uio i u koli, i u hramu: uio je ples i mesnu verziju fudbala. Ozbi ljan je uenik bio. Dobar fudbaler, ali ne tako dobar kao njegova prijateljica, de vojka iz porodice Zakopanih Kablova, Ijan Ijan (po tradiciji se to ime davalo za kopanokablovskim devojkama, ime jedne morske ptice.) Sve do dvanaeste godine, dea ci i devojice bili su kolovani zajedno i jednako. Ijan Ijan be e najbolji igra fudbal a u njihovom dejem timu. Svaki put su na poluvremenu preme tali Ijan Ijan u onaj dr ugi, protivniki tim, da bi se rezultat otprilike izjednaio, i da bi deca onda mogl a sva otii kui na ruak, a da niko nije mnogo gadno izgubio ili dobio. Deo njene pre dnosti bio je u tome to je veoma rano izrasla u visinu, ali glavna prednost bila

je ista ve tina. "Hoe li ti raditi u hramu?" upita ona Hav ivu dok su sedeli na krovu iznad t rema njene kue i gledali prvi dan Glume neobinih bogova; ta priredba davala se jed nom u svakih jedanaest godina. Ni ta neobino nije se, zasad, dogaalo, a pojaala nisu dobro radila, pa je muzika na trgu bila nejaka i puna jakog u tanja i kranja. Njih d voje su, sedei tako na krovu, landarali nogama i tiho priali. "Ne. Mislim da u uiti tkaki posao od oca", ree deak. "Ima sree. Za to se samo deacima, glupanderima, daje da koriste tkake razboje? " Bilo je to retoriko pitanje, pa Hav iva nije na njega obratio pa nju. ene ne idu na tkaki zanat. Mu karci ne prave cigle. Drugi pripadnici Nebeskog naroda ne voze brod ie, ali zato popravljaju elektronske sprave. Zakopanokablovski narod ne troji ivoti nje, ali zato odr ava generatore u ispravnom stanju. Zna se ta ko radi, a ta ko ne r adi; ti radi odreene poslove za narod, a narod neke druge poslove za tebe. Bli ei se pubertetu, Ijan Ijan i Hav iva su prvi put birali zanimanje, ono koja e im i biti p rvo. Ijan Ijan se ve opredelila da bude zidarski egrt, da radi na podizanju i popr avljanju kua, mada e u fudbalskom timu odraslih sigurno provoditi dobar deo vremen a. Jedna loptasta, srebrnasta osoba sa paukastim nogama doe ulicom, dugakim s kokovima, izbacujui pri svakom doskoku pljusak varnica iz sebe. Za njom je tralo es toro ljudi u crvenoj odei, sa visokim, belim maskama; dernjali su se i gaali srebr nasto bie pegavim pasuljem. Hav iva i Ijan Ijan pridru i e se dernjavi; saginjali su se napred, da bolje vide kako stvorenje skae oko ugla i izbija na trg. Oboje su zna li da je taj Neobini bog u stvari ert, mladi iz roda Nebeskoga, golman fudbalskog t ima odraslih; ali su oboje isto tako znali da je ert ispoljavanje bo anstva. Jedan bog, zvani Zarsca ili Loptasta Munja, koristi sada erta da bi u ao u grad, na sveano st; dolazi skaui ulicom, a ljudi ga prate povicima straha i hvale, i zasipaju ga p lodno u. Zabavljeni ovim prizorom, njih dvoje su pronicljivo ocenjivali kvalitet bo j eg kostima i skakanja, kao i vatrometa. udnovatost i mo ovog dogaaja ipak ih je isp unjavala i strahopo tovanjem. Posle prolaska boga, dugo nisu ni re progovorili, neg o su sedeli sneno u izmagliastom suncu na krovu. Bila su to deca koja ive meu svako dnevnim bogovima. Sada su videla jednog neobinog. Bila su zadovoljna. Doi e jo jedan , uskoro. Bogovima vreme nije ni ta. Sa petnaest godina, Hav iva i Ijan Ijan postado e bogovi zajedno. U narodu e dobro se motri na svakoga izmeu dvanaest i petnaest godina; nast ao bi veliki jad i duboki, trajni sram ako bi dete iz jedne kue, jedne porodice, loze, dete ovog naroda, uinilo tu promenu prerano i bez svetkovine. Devianski stat us je svetinja, koju ne sme napustiti nemarno; biti seksualno aktivan, to je drug a svetinja, u taj status ne sme prei nemarno. Podrazumevalo se da e svaki deak onani sati i biti pomalo, na probu, peder, ali da nee stupiti u trajnu homoseksualnu ve zu; ako bi dva deaka postali trajni pederski par ili ako bi se posumnjalo da jeda n deak poku ava da ostane nasamo sa devojkom, takvima bi sledilo beskonano antranje i brbljanje starijih mu karaca, beskraj grdnje i pridikovanja. Odrasli ovek koji bi se seksualno nabacivao mladoj osobi bez iskustva izgubio bi pravo da se bavi svo jim zanimanjem, pravo da uzima udela u svojoj verskoj zajednici, i pravo na kuu. Promena sopstvenog bia zahteva izvesno vreme. Deake i devojice treba nauiti kako da kontroli u svoju plodnost; u hainskoj fiziologiji to je stvar line odluke. Zaee se ne dogaa samo od sebe: ono se obavi. Ne mo e se desiti ako nije po volji i mu k arca i ene. Sa trinaest godina, deacima se poinjalo obja njavati kako da ispu taju plod nu spermu. U tim poukama bilo je i puno upozorenja, pretnji i grdnji, ali nikad nijedna stvarna kazna. Posle godinu ili dve toga, radio se test, da se utvrdi da li je steena polna sposobnost; bio je to obred prelaska preko praga, zastra ujui, f ormalan, u izuzetno strogoj tajnosti, samo u mu kom prisustvu. Polo iti na tom ispit u bila je, naravno, stvar ponosa, i to velikog; pa ipak je Hav iva, kao i veina deak a, i ao ususret svojim zavr nim obredima promene bia poprilino upla eno, krijui strah mas kom tmurnog stoicizma. Devojke su poduavane drugaije. Narod ea je verovao da ena, zahvaljujui svom ci klusu plodnosti, mo e lako nauiti kada i kako da zatrudni; iz tog razloga, i poduava nje je bilo lako. Devojaki obredi prela enja preko praga bili su vi e proslava nego t est, stvar hvale, a ne stida, stvar koja se jedva eka, a ne ne to od ega se zazire. e

ne su devojicama govorile, a i pokazivale, ta mu karac hoe, kako ga navesti da se dig ne, kako mu pokazati ta ena hoe. Tokom takvog poduavanja, gotovo sve devojice su pita le mogu li, naprosto, nastaviti da 've baju' jedna sa drugom; za ovo su dobijale g rdnje i pridike. Ne, ne mogu nastaviti jedna sa drugom. Kad preu u novi status, t ad neka radi svaka ta joj se svia; ali kroz 'dvostruka vrata' svako mora proi jedno m. Obred promene bia obavljao se kad god bi nadle ni odrasli ljudi uspeli da p ronau, u pueblu i na poljoprivrednim gazdinstvima, jednak broj petnaestogodi njih d eaka i devojica. esto se morao pozajmiti jedan deak, ili jedna devojica, iz nekog dru gog, rodbinski povezanog sela, ili sa farmi oko tog sela, da bi se dobio jednak broj ili da bi se rodbinske loze ispravno spojile. Uesnici su utke, u velianstvenim maskama i kostimima, plesali, i primali izraze po tovanja, ceo dan, na trgu i u k ui izdvojenoj za svetkovinu; uvee bi utke pojeli obrednu veeru; onda su odvoeni dvoje po dvoje. Odvodili su ih obredisti, takoe maskirani, bez ijedne rei. Mnogi deaci i devojice zadr avali su i tad maske na sebi, sakrivajui strah i stidljivost pomou te svete anonimnosti. Po to Drugonebeski narod ima seks samo sa Prvobitnima i sa Zakopanokablovc ima, a po to su njih dvoje bili jedini pripadnici tih loza u tada njoj grupi, Ijan I jan i Hav iva su znali da moraju biti spareni. Prepoznali su se ve na poetku plesa. Kad su ih ostavili same u svetoj sobi, oboje su odmah skinuli maske. Pogledali s u se u oi, a onda skrenuli poglede. Poslednjih par godina nije im bilo dopu tano da se mnogo dru e, a u poslednj ih nekoliko meseci nimalo. Hav iva je poinjao da raste u visinu, i sad je bio visok gotovo koliko ona. Svako je video ispred sebe neznanca. Dostojanstveno i ozbilj no su pri li jedno drugome, svako mislei: 'Hajde da se ovo zavr i ve jednom.' I tako s u se poeli dirati, i taj bog je u ao u njih, postao oni; bog kome su oni sad bili u lazna vrata; ono znaenje za koje su njih dvoje bili re. Trapav be e taj bog u poetku, neve t, ali, postepeno, sve sreniji. Kad su izi li iz svete kue, sledeeg dana, oti li su u kuu Ijan Ijan. "Hav iva e s anovati ovde", rekla je Ijan Ijan, zato to je bilo pravo ene da to ka e. Svi u njeno j porodici prihvatili su ga sa dobrodo licom, i nije se primetilo da se iko iznena dio; svi su mu estitali, jedna stara etsahinska roaka pravila je nepristojne ale, a njegov otac ree: "Ti si sada ovek ove kue; vrati se na veeru." I tako je on spavao sa Ijan Ijan u njenoj kui, dorukovao u njenoj, a veerao u svojoj kui, uvao svoju dnevnu odeu u njenoj kui, a odeu za ples u svojoj, i nastav io se kolovati; a njegovo kolovanje odnosilo se sada uglavnom na tkanje ilima na mo tornom razboju i na prirodu kosmosa. U fudbalskom timu odraslih igrali su i on i Ijan Ijan. U sedamnaestoj godini, poeo se e e viati sa majkom, zato to ga je ona pitala ho li da ui o Suncu sa njom, da naui obrede i protokole tog posla. Ugovorila je po ten u razmenu sa seljacima ea, pogaala se i sa drugim pueblima iz istih rodbinskih loza i sa strancima. Obredi su se uili napamet, protokoli su se uili kroz praksu. Hav iv a je odlazio sa majkom na pijacu, na poljoprivredna gazdinstva, i preko zaliva, u puebla, dakle sela, na kontinentu. Tkanje ga je poinjalo initi nestrpljivim, jer mu je ispunjavalo um obrascima koji nisu ostavljali mesta ni za ta drugo. Putova nje mu be e dobrodo lo, rad zanimljiv; divio se Tovinom autoritetu, duhovitosti i ta ktinosti. Slu ati nju i grupu starih trgovaca i Sunanih ljudi kako manevri u oko neke pogodbe, to je, ve, bilo itekakvo kolovanje. Nije ga forsirala; dobio je sasvim sp orednu ulogu u tim pregovorima. Bile su potrebne godine da se ovek osposobi za sl o en posao kao to je to sunani; a bilo je, ve, drugih, starijih ljudi, koji su pre nj ega poeli uiti. Ali je Tovo bila zadovoljna njime. "Ima dara za ubeivanje ljudi", re kla mu je jedno popodne, dok su plovili kui preko zlatne vode i gledali krovove ea kako se stvrdnjavaju iz maglice i iz svetlosti zalazeeg sunca. "Mogao bi ti nasle diti Sunce, ako ti je volja." elim li ja to? - pomisli on. Ne dobi odgovor iz sebe, nego samo oseaj zata mnjenja i omek anja, to nije umeo protumaiti. Znao je da mu se taj posao svia. Bio je to posao koji sadr i nezatvorene obrasce; posao koji ga izvodi iz ea, vodi meu nezna nce, a to mu se svialo. tavi e, posao koji pred njega stavlja zadatke koje on jo ne u me re iti, a i to mu se svialo. " ena koja je nekad ivela sa tvojim ocem dolazi nam u posetu", ree Tovo.

Hav iva poe razmi ljati o ovome. Granit se nikad nije o enio. Dve ene su mu rodi le decu; obe su oduvek, pa i sada, ivele u eu. On ne upita ni ta: utivo utanje bilo je odrasli nain da nagovesti da ne to nisi razumeo. "Bili su mladi. Nije im se rodilo nijedno dete", ree njegova majka. "Posl e toga, ona je oti la. Postala je istoriar." "Ah", ree Hav iva, u istom, 'belom' iznenaenju. Nikad nije uo ni za jednu osobu koja je postala istoriar. Ni na pamet mu n ije palo da bi neko mogao postati istoriar. Ne mo e se postati ni eanac, nego se mora roditi u eu. ovek se raa kao ono to jeste. ovek jeste ono kao ta se rodio. Kvalitet njegovog utivog utanja bio je oajniki poman, ega je Tovo bila i te k ako svesna. Deo njene nastavnike taktinosti sastojao se u tome da oseti kad je nek om pitanju potreban odgovor. Ona ne ree ni ta. Dok se njihovo jedro opu talo, a brodi klizio ka gatu sagraenom na temeljima pradrevnog mosta, on upita: "Da li je ta istoriarka od Zakopanih Kablova, ili od Prvobitnih?" "Kablovka", ree njegova majka. "Oh, kako sam kruta! Brodovi su tako kruta stvorenja!" ena koja ih je vozila, brodarka od porodice Trave, prevrte oima, ali ne ree ni ta u odbranu svog slatkog, gipkog brodia. "Dolazi neka tvoja roaka?" re Hav iva Ijani te noi. "Oh, da, zvrcnula je preko hrama." Ijan Ijan je ovim htela rei da je poru ka primljena u informacionom centru ea i preneta na rikorder u njenom domainstvu. " Moja mama ka e da je ta osoba nekada ivela u tvojoj kui. Koga si video u Etsahinu da nas?" "Samo neke Sunance. Tvoja roaka je istoriar?" "Ludi ljudi", ree Ijan Ijan ravnodu no i sede naga na nagog Hav ivu i poe mu m asirati lea. Istoriarka je stigla, sitna, niskog rasta, mr ava ena pedesetih godina, zvan a Me a. Dok je Hav iva stigao da je vidi, Me a se ve obukla u eansku odeu i sela da doru e kao i svi ostali. Imala je blistave oi i bila je vesela, ali ne govorljiva. Ni ta na njoj nije pokazivalo da je pogazila dru tveni ugovor, uradila ne to to nijedna ena ne radi, zanemarila svoju lozu, postala bie neke druge vrste. Nije li se, mo da, u dala za oca svoje dece? Uposlila kao tkalja? Kao trojaica ivotinja? Hav iva je samo m ogao nagaati o takvom neem. Ali niko nije istoriarku izbegavao, a posle doruka stari ji ljudi iz domainstva poveli su je na svetkovinu 'vratio nam se putnik', kao da je ona jo i sad jedna od njih. Nastavio se pitati o njoj, pitati se ta je to poinil a. Saletao je Ijanu pitanjima sve dok ona ne prasnu na njega: "Ne znam ta ona rad i, ne znam ta misli. Istoriari su lud svet. Idi pa je pitaj sam!" Kad je Hav iva shvatio da se pla i da to uini - tavi e, da se pla i bez ikakvog ra zloga - postade mu jasno da je dospeo u prisustvo nekog boga koji od njega ne to z ahteva. Pope se do jedne od 'rupa za sedenje', udubljenja u kamenim mogilama naz idanim na visovima iznad sela. Ispod njega, krovovi ea, pokriveni crnim crepom, i sceanski beli zidovi ugnezdili su se pod litice, a rezervoari za navodnjavanje b listali su kao srebro meu njivama i vonjacima. Iza obraene zemlje poinjale su prostr ane morske movare. On provede ceo dan sedei tako u ti ini, gledajui preko mora i u sv oju du u. Sie u selo, ali u svoju kui, i prespava tamo. Sutradan, kad se pojavio na doruku u Ijaninoj kui, ona ga samo pogleda, ali ne ree ni ta. "Postio sam", ree on. Ona malo slegnu ramenima. "Pa, jedi", ree i sede do njega. Posle doruka, o de Ijan Ijan na posao, a Hav iva ne, mada su ga oekivali kod razboja. "Majko sve dece", ree on istoriarki, dajui joj najugledniju titulu koju ovek iz jedne loze mo e dati eni iz druge, "postoje neke stvari koje ja ne znam, a ti z na ." "Ono to znam, sa zadovoljstvom u preneti tebi", uzvrati ona ustaljenom for mulom, spremno kao da je celoga ivota bila u eu. Onda se osmehnu i preduhitri njego vo sledee posredno pitanje. "Ono to je meni dato, ja dajem", ree; a to je znailo da se nee postaviti pitanje plaanja, niti ikakve obaveze. "Hajdemo na trg." U eu, svako ko hoe da razgovara, ide na trg, zvani i 'placa', pa tamo sedne na stepenike, ili oko vodoskoka, a vrelim danima pod kamene arkade, i gleda kak o drugi dolaze, sede i razgovaraju. Bilo je mo da javnije nego to bi Hav iva hteo, al i on je poslu no sledio uputstva svog boga i svoje nastavnice.

Sedo e u jedno udubljenje u irokom podno ju vodoskoka i poe e razgovor; posle sv ake reenice ili dve, morali su ponekog pozdraviti klimanjem glave ili reju. "Za to si..." poe Hav iva i zaglavi se. "Za to sam oti la? I kuda?" Nagnula je glavu na jednu stranu, svetlooka kao araha, i osmatrala ga da se uveri da su to ona pitanja koja je on hteo postaviti . "Da. Pa, bila sam ludo zaljubljena u Granita, ali nismo imali dete, a on je ht eo dete... Ti sada izgleda kao on tada. Volim da te gledam... I tako, bila sam ne srena. Ovde mi ni ta nije vredelo. A sve to se ovde mo e raditi, ve sam znala. Ili sam, bar, tako mislila." Hav iva klimnu glavom jednom. "Radila sam u hramu. itala sam poruke koje su stizale na rikorder, i one koje bi neko od putnika doneo, pa sam se pitala o emu su. Razmi ljala sam: toliko s e toga de ava u svetu! Za to bih ja svoj ivot celi provela ovde? Zar moj um mora ovde ostati? I tako poeh da razgovaram sa nekima koji su na drugim mestima u hramu: k o ste, ta radite vi, kako je tamo... Odmah su me povezali sa jednom grupom istoria ra koji su roeni u pueblima i koji tra e ljude kao to sam ja. Pronalaze ih, da se ne bi dogodilo da takvi ljudi trae svoje vreme ili uvrede nekog boga." Ovaj jezik bio je Hav ivi veoma dobro poznat. On jo jednom klimnu glavom, n apeto pazei. "Ja sam njima postavljala pitanja. Oni meni, takoe. Istoriari to moraju mn ogo raditi. Otkrila sam da imaju kole i pitala mogu li ja u jednu. Neki od njih s u doputovali ovamo i razgovarali sa mnom i mojom porodicom i drugim ljudima, ist ra ivali da li bi bilo problema ako ja odem. e je jedno konzervativno selo. Odavde n ijedan istoriar nije do ao ve etiri stotine godina." Osmehnula se; imala je hitar, prenosiv osmeh, ali mladi ju je slu ao sa nei zmenjenom, napetom ozbiljno u. Njen pogled je ne no poivao na njegovom licu. "Narod ea se uznemirio, ali se niko nije naljutio. Pa, kad su dobro poprial i o tome, ja odoh sa istoriarima. Odleteli smo u Kathad. Ima tamo jedna kola. Dvad eset dve godine sam imala. Poela sam novo kolovanje. Promenila sam bie. Nauila da bu dem istoriarka." "Kako?" upita on, posle dugog utanja. Ona polako, duboko udahnu. "Tako to sam postavljala te ka pitanja", ree ona. "Kao ti sada... I tako to sam se odrekla sveg svog dotada njeg znanja, odbacila ga ." "Kako?" upita on opet, mr tei se. "Za to?" "Evo, ovako. Kad sam polazila, morala sam da oduim naueno. Ja tamo nisam ' e na od Zakopanih Kablova'. Nego: ena. Mogu imati seks sa svakom osobom sa kojom to elim. Mogu se baviti svakim zanimanjem koje izaberem. Rodbinska loza je va na, ovd e. Tamo nije. Ovde ima smisao i svrhu. Ali nema ni znaenje, ni svrhu, ni na jedno m drugom mestu u Vaseljeni." Bila je sada napeta kao i on. "Postoje dve vrste zn anja, lokalno i op te. Postoje dve vrste vremena, lokalno i istorijsko." "Postoje li i dve vrste bogova?" "Ne", ree ona. "Tamo bogova nema. Bogovi su ovde." Vide kako se njegovo lice menja. Posle nekog vremena ona ree: "Postoje du e, tamo. Mnogo, mnogo du a, mnogo um ova, umova punih znanja i strasti. ivih i mrtvih. Ljudi koji su iveli na ovoj zeml ji pre sto, pre hiljadu, pre sto hiljada godina. Tu su umovi i du e ljudi sa sveto va koji su i po stotinu svetlosnih godina daleko od ove planete, a svaki od tih svetova ima svoje znanje i svoju istoriju. Svet je svetinja; svet je 'svet' u to m smislu rei, planeta je sveta. Vaseljena je sveta. To je znanje koje nikada nisa m morala odbaciti. Sve to sam uila, i ovde i tamo, samo ga je uveavalo. Ne postoji ni ta to nije sveto." Govorila je polagano, i blago, kao i veina ljudi u pueblu e. "Mo e se opredeliti za lokalne svetinje, ili za one velike. Na kraju je to isto. Ali n ije isto u ivotu oveka. 'Znati da postoji izbor, znai morati se i opredeliti: prome na ili ostanak, stena ili reka.' Ovi narodi su stene. Istoriari su reka." Posle nekog vremena on ree: "Stene su korito kroz koje reka tee." Nasmejala se. Njen pogled je opet poivao netremice na njemu, pogled naklo nosti, ali i ocenjivanja vrednosti. "Zato sam i do la kui", ree ona. "Da se odmorim. " "Ali ti nisi nisi vi e ena svoje loze?" "Jesam; ovde. I sad. I zauvek."

"Ali si promenila bie. Opet e otii." "Da", ree ona odluno. "ovek mo e biti bie ne samo jedne vrste, nego vi e vrsta. Mene tamo eka posao." On odmahnu glavom, sporije, ali jednako odluno. "Kakva je korist od rada, bez bogova? To meni ne zvui smisleno, Majko sve dece. Nemam ja tu pamet da to ra zumem." Osmehnula se toj dvosmislici. "Mislim da e razumeti kad se bude odluio da ra zume , ovee mog naroda." Ovo formalno obraanje bilo je znak Hav ivi da sada mo e otii kad god hoe. Dvoumio se, a onda oti ao. Na posao; ispunio je um velikim, stalno ponavlj ajuim obrascima ilima koji nastaju na irokom tkakom razboju. Te noi je Ijani nadoknadio izgubljeno, sa toliko estine da ona ostade iscr pljena i malice zapanjena. Bog im se vratio sav zapaljen, pa su i oni goreli. "Hou dete", ree Hav iva dok su le ali stopljeni, spojeni jednim znojem, splete nih ruku, nogu, grudi i dahova u mraku mo usnog mirisa. "Oh", uzdahnu Ijan Ijan, ne elei da razgovara, da odluuje, da se protivi. " Mo da... kasnije... uskoro..." "Ne", ree on. "Sad." "Ne", ree ona tiho. "uti." Zautao je. Ona zaspa.

Posle vi e od godinu dana, kad im je bilo devetnaest godina, Ijan Ijan ree Hav ivi, pre nego to su ugasili svetlo: "Hou bebu." "Prerano je." "Za to? Mom bratu je ve blizu trideset godina. A njegova ena bi volela da im a bebu u blizini. Kad je budem odbila od sise, dolaziu da spavam sa tobom, u tvoj oj kui. Oduvek si govorio da bi to voleo." "Prerano je", ree Hav iva. "Ja neu." Okrenula se ka njemu, odustala od tona blagog pridobijanja i ubeivanja. " A ta hoe , Hav iva?" "Ne znam." "Odlazi . Napustie na narod. Poinje da ludi . Ona enetina, ona ve tica prokleta "Ne postoje ve tice", ree on hladno. "To su samo glupave prie. Praznoverja." Zurili su jedno u drugo, dragi prijatelji, ljubavnici. "Pa onda, ta ti je? Ako hoe da se vrati kui, samo ka i. Ako hoe drugu enu, id nje. Ali mogao bi prvo da mi da moje dete! Kad ja to tra im! Jesi li ostao bez svo je arahe?" Gledala ga je sa suzama u oima, ali i sa estinom, nepopustljiva. On zagnjuri lice u ake. "Ni ta nije u redu", ree on. "Ni ta nije u redu. Sve to inim, inim zato to se to tako radi, ali, besmisleno je kazati, postoje i drugi nain i..." "Postoji samo jedan nain da se ivi ispravno", ree Ijan Ijan, "samo jedan me ni poznat. A ja ivim ovde. Postoji samo jedan nain da se napravi beba. Ti ako zna d rugi, probaj ga sa nekom drugom!" Posle ovoga je plakala jako, grevito, vi emeseni s trah i bes najzad su provalili iz nje, pa ju je Hav iva dr ao da je smiri i ute i. Kad je opet mogla govoriti, naslonila je glavu na njega i rekla ojaeno, glasom malim , promuklim: "Da imam kad ode , Hav iva." Na to poe on plakati, od sramote i sa aljenja, i pro aputa: "Da. Da." Ali te noi su samo le ali zagrljeni, poku avajui da ute e jedno drugo, sve dok nisu zaspali kao deca. "Stidim se", ree Granit bolno. "Jesi li ti ovo izazvao?" upita njegova sestra suvo. "Otkud znam? Mo da jesam. Prvo Me a, sada moj sin. Jesam li suvi e strog bio s a njim?" "Nisi. Ne." "Suvi e popustljiv, onda. Ne nauih ga kako valja i treba. Za to je lud?" "Nije on lud, brate. Da ti ja ka em ta mislim. Kao dete, veito je pitao za to ovo, za to ono, kao to sva deca pitaju. Ja sam mu odgovarala: to jeste tako, to se tako radi. Razumeo je. Ali njegov um nema mira. Takav je i moj um, kad se ne doz

ovem redu. Kad je uio o Suncu, neprestano je pitao: za to tako? Za to ne na neki drug i nain? A ja sam odgovarala: zato to mi, svojim svakodnevnim postupcima i nainima, opona amo bogove. Onda je on govorio: znai, bogovi su samo ono to mi inimo. A ja sam govorila: u onome to inimo ispravno, bogovi jesu. To je istina. Ali on istinom nij e bio zadovoljan. Nije on lud, brate, ali jeste sakat. Ne mo e hodati. Ne mo e hodat i sa nama. Pa, kad ne mo e hodati, ta ovek da radi?" "Da sedi mirno i peva", ree Granit polako. "A ako ne mo e ni da sedi s mirom? Onda mo e da leti." "Da leti?" "Oni imaju krila za njega, brate." "Stidim se", ree Granit i sakri lice akama. Tovo je oti la u hram i poslala poruku Me i u Kathad: "Tvoj ak eli da ti se pr idru i". U tim reima bilo je pone to zlobe. Tovo je okrivila istoriarku da je naru ila r avnote u njenog sina, da ga je toliko uinila ekscentrinim da je, najzad, postao saka t u du i. Bila je Tovo i zavidljiva: zar da jedna ena za samo nekoliko dana potue on o to je ona, Tovo, godinama u Hav ivu usaivala? Svoje zavidljivosti bila je svesna, ali nije za to marila. Zar je sad va no da li je ona ljubomorna, da li je njen bra t osramoen? Oni sad moraju da ine samo jedno. Da jaduju.

Dok je brodica za Dahu isplovljavala, Hav iva se osvrte i vide e: prekriva sa i ven od nebrojenih arenih zakrpa, od hiljadu preliva zelenog, od movara sa morskom vodom, pa njaka, oranica, ivica, vonjaka; gradi koji se penje uz litice, blede granit ne i bele kreene zidove, krovove od crnog crepa, zid iznad zida, krov iznad krova . Smanjivao se e i dobio izgled ptice koja ui tamo, bela i crna, na svome gnezdu. Iz nad grada videli su se visovi poluostrva, iza njih sivoplave movare, a iza toga v isoka, divlja brda koja se pretapaju u oblake, i bele mre ice u letu jata ptica-mov arica. U luci Daha, iako se na ao dalje od kue nego ikad u ivotu, okru en ljudima udno g naglaska, razumeo je ta govore i uspe no itao natpise. Nikada ranije nije video na tpise na ulicama, ali mu je odmah bilo jasno da su korisni. Uz pomo natpisa na ao j e put do ekaonice za letelicu za Kathad. Ljudi su tu spavali, pokriveni sopstveno m ebadi, na le ajevima koji su za to bili postavljeni. On nae jedan prazan le aj, le e i umota se u ebe koje je Granit izatkao za njega pre mnogo godina. Posle jedne kra tke, udnovate noi, uo e neki ljudi sa voem i toplim napicima. Jedan od njih dade Hav ivi kartu za put. Nijedan putnik nije poznavao nijednog drugog putnika; svi jedni d rugima behu neznanci; svako je gledao u zemlju. Zaula su se obave tenja, svi izio e na otvoreni prostor i preo e u ma inu, letelicu. Hav iva natera sebe da gleda kako svet, napolju, pada u dubine ispod njega . Poe aputati molitvu-ostajnicu be umno, postojano. Neznanac na sedi tu do njega pridr u i mu se. Kad se svet poeo naginjati i vrtoglavo juriti nagore, njemu u susret, Hav i va sklopi oi i poku a da nastavi disanje. Jedan po jedan izlazili su iz letelice i stupali na jedno ravno, crno me sto na kome je padala ki a. Me a mu prie kroz ki u, izgovarajui njegovo ime. "Hav iva, ove mog naroda, dobro do ao! Hodi. Ima jedno mesto za tebe, u koli." Kathad i Ve Dok je dogurao do tree godine na Kathadu, Hav iva je doznao mnoge stvari ko je su mu te ko padale. Ono staro znanje bilo je te ko, ali ne uznemirujue. Sastojalo se samo od paradoksa i mitova, i imalo je smisla. Ovo novo - sve same injenice i razum, a smisla nigde. Tako je, na primer, sada znao da istoriari ne prouavaju istoriju. Nijedan ljudski um ne bi mogao obuhvatiti istoriju Haina: tri miliona godina istorije Ha ina. Dogaaji iz prva dva miliongodi ta, iz te dve predere, bili su, kao slojevi met amorfnih stena, tako zbijeni, tako izoblieni te inom kasnijih milenijuma i beskrajn ih dogaaja, da je ovek sada mogao rekonstruisati samo najop tije podatke, samo 'gene ralne crte', na osnovu malobrojnih sauvanih pojedinanih podataka. Ako se i desi da pronae neki dokument, udom sauvan, od pre hiljadu milenijuma, ta onda? Jedan kralj j

e vladao u Azbahanu; Imperija je pala u ruke nevernika; fuziona raketa se spusti la na Ve... Ali bilo je i neizbrojivo mnogo drugih kraljeva, carevina, pronalaza ka, od ivljeno je na milijarde ivota, postojali su milioni razliitih dr ava, monarhija i demokratija, oligarhija, anarhija, bile su epohe reda i epohe op teg rasula, a bogova svakojakih - panteon do panteona; neizmerno mno tvo ratova, a i mirova; u asi i trijumfi bez broja, beskonano ponavljanje beskrajnih inovacija. Od kakve je ko risti ako poku a opisati tok jedne reke u nekom trenu, pa u sledeem trenu, pa u sled eem, pa u sledeem, pa u sledeem? Umori se. Pa ka e : ima jedna velika reka, ona tee kroz ovu zemlju, a mi joj dadosmo naziv Istorija. Hav ivu je saznanje da je njegov ivot, i bilo iji ivot, samo trenutni treptaj svetlosti na povr ini te reke, ponekad uznemiravalo, a ponekad mu donosilo spokoj .

Ono ime su se istoriari ponajvi e bavili bilo je istra ivanje, le erno, bez nerv oze, lokalnih doma aja i zamaha te reke. Planeta Hain provela je poslednjih nekoli ko hiljada godina u jednom neuzbudljivom nainu ivota, u sa ivotu malih, postojanih, u sebe zatvorenih dru tava, koja su sada oznaavana kao 'sela', to jest 'puebla'. Po stojala je i visoka tehnologija, naime mre a, ali veoma razreena, gradova i informa cionih punktova; cela ta mre a bila je obuhvaena nazivom 'hram'. U hramu su iveli is toriari. Mnogi od njih provodili su ivot putujui, radi prouavanja, do drugih nastanj enih svetova u istom, Orionovom kraku Galaksije; sve te planete nastanili su nji hovi preci pre dva ili tri miliona godina, u prederama. Istoriari nisu priznavali nikakve druge pobude za ta putovanja i istra ivanja osim elje za znanjem i dru enjem . Stupali su, naprosto, u vezu sa svojom davno izgubljenom rodbinom. Za tu, iru m re u svetova imali su ime, stranu re, 'Ekumen', to znai 'domainstvo'. Sada je Hav iva doznao da je sve ono to je u eu nauio, sve njegovo ranije znan je, moglo biti oznaeno etiketom: tipina seoska kultura severozapadne obale Ju nog ko ntinenta. Doznao je da verovanja, obiaji, sistemi rodbinskih veza, tehnologija, k ao i intelektualni organizacioni obrasci, jesu u raznim pueblima meusobno sasvim razliiti, ludo razliiti, mnogi sasvim bizarni - kao onaj u eu - i znao je, takoe, da se takvi sistemi mogu nai na svim onim poznatim planetama gde ljudska populacija i vi izdeljena u male, postojane zajednice sa tehnologijom prilagoenom prirodnoj ivo tnoj okolini, sa niskim, ali postojanim natalitetom, i sa konsenzusom kao osnovi com politikog ivota. Isprva ga je takvo znanje duboko uznemiravalo. Bilo je bolno. Navodilo g a je na stid i bes. Prvo je zakljuio da istoriari prikrivaju ovo znanje od sela; p osle nekog vremena do ao je do uverenja da sela prikrivaju to znanje od sopstvenog naroda. Optu ivao je; njegovi nastavnici su blago poricali. Ne, govorili su. Tebe su uili da izvesne stvari jesu istinite i potrebne; i one to zaista jesu. Te stv ari su lokalno znanje ea. To su detinjasta, iracionalna verovanja! - rekao je on. Pogledali su ga tako da je njemu odmah bilo jasno da je rekao ne to detinjasto, iracionalno. Lokalno znanje nije delimino znanje, reko e mu. Znati se mo e na razliite naine . Svaki oblik znanja ima svoje prednosti, nedostatke, nagrade i kazne. Istorijsk o i nauno znanje jesu jedan nain da se znanje ima. Kao i lokalno znanje, moraju se uiti. Niko u pueblima ne dr i nastavu iz onog naina znanja koji postoji u Domainstvu , Ekumenu, ali ekumensko znanje, ipak, niko nije ni skrivao od vas. Nisu to inili tvoji; nismo ni mi. Svako na Hainu, u svakom naselju na planeti, ima pristup do hrama, a to znai i do svih informacija. Ovo je bilo istinito; znao je da jeste. Mogao je i sam doznati, na ekran ima hrama u eu, sve ovo to ui sada. Neki od njegovih sada njih kolega tano to su uinili samouki su ovladali nainima uenja sa ekrana i prodrli u istoriju pre nego to su ije dnog istoriara videli. Knjige, meutim, knjige koje su telo istorije, njena trajna stvarnost, u eu jedva da su postojale, pa njegov gnev u tome potra i opravdanja. Vi nam knjige ne date, krijete od nas sve knjige biblioteke Haina! Ne, reko e mu blago. Puebli su s e opredelili da nemaju mnogo knjiga. Vi e vole ivo znanje, ono koje se govori u lino m prisustvu ili na ekranu, ono koje prelazi sa daha na dah, sa jednog ivog uma na drugi. Zar bi se ti odrekao onog to si na taj nain uio? Zar je to manje znanje, il i lo ije, od onog to ovde dobija iz knjiga? Postoji vi e od jedne vrste znanja, reko e i

storiari. U treoj godini studija Hav iva je zakljuio da postoji vi e vrsta ljudi. Seljac i, sposobni da prihvate injenicu da je postojanje u osnovi proizvoljno, obogauju s vet intelektualno i duhovno. Oni kojima misterija nije dovoljna, verovatnije e bi ti od koristi kao istoriari, koji e obogaivati svet intelektualno i materijalno. U meuvremenu, on se sasvim navikao na ljude koji nemaju rodbinsku lozu, n iti ikakve roake, niti su vernici ijedne vere. Ponekad je sebi govorio, sav za aren od ponosa: "Ja sam graanin sveukupne istorije, miliona godina hainske istorije, a moja je zemlja cela Galaksija!" U drugim trenucima imao je oseanje da je ubogo malen, a tada bi ostavio knjige i ekrane i oti ao da potra i dru tvo kod studenata, a naroito kod studentkinja, koje su bile tako prijateljski nastrojene, tako dru eljub ive. Sa dvadeset etiri godine, Hav iva, koga su sada zvali samo iv, imao je iza s ebe ve i jednu celu godinu na planeti Ve, u Ekumenskoj koli. Ve je planeta sledea od sunca, posle Haina; kolonizovana je pre mnogo eon a. Bio je to prvi korak ogromnog hainskog irenja u prederama. Kroz mnogo je faza pro ao svet Ve, kao ravnopravni ili neravnopravni partner hainske civilizacije; u Hav ivinom vremenu, jedini stanovnici na Veu bili su istoriari i tuini. U svom sada njem raspolo enju (poslednjih stotinak hiljada godina), Hainci s u gledali da se mnogo ne me aju u veanska posla, i zato su pustili da se Ve vrati svojoj normalnoj klimi, koja je hladna, suva i sumorna - za ljude podno ljiva, ali ipak takva da joj se mogu obradovati samo oni sa teranskog Altiplanoa ili sa vi sija ifvora. iv je krenuo na vi ednevno izletniko putovanje pe ice kroz ovaj strogi pej za sa svojom pratiljom, prijateljicom i ljubavnicom, Tiu. Upoznali su se dve godine pre toga, u Kathadu. U to vreme iv se jo valju kao u radosti to su mu sad dostupne sve ene i to je on dostupan svim enama; tek mu je p ostepeno, tokom du eg vremena, svanulo da on tu slobodu ima. Me a mu je blago nabaci la jedno upozorenje s tim u vezi. "Pomislie da nema nikakvih pravila", rekla je. " Uvek postoje pravila." A on je bio svestan uglavnom svog sve neustra ivijeg i sve nemarnijeg kr enja negda njih pravila. Nije svaka htela seks, niti je svaka htela se ks sa mu karcima; to je ubrzo otkrio. Ipak, ostala mu je na raspolaganju beskrajna raznovrsnost. Ustanovio je da njega smatraju privlanim. A to to je Hainac, predst avljalo je jasnu prednost kod tuinki. Genetska promena koja je Haincima dala sposobnost da kontroli u svoju plod nost nije bila neko jednostavno presecanje i lepljenje dva gena; moralo se obavi ti duboko, korenito preustrojavanje ljudske fiziologije. Za ovaj posao, i za uvr enj e dobijenog ishoda, bilo je potrebno bar dvadeset pet pokolenj, govorili su isto riari Haina, uvereni da znaju pribli no koji koraci su bili potrebni za takav preob ra aj. Kako god da su to Hainci u davnoj pro losti uradili, uradili su samo za sebe, a ne i za koloniste poslate ka drugim svetovima. Prepustili su novim naseljenim svetovima da sami nalaze re enja za Prvi problem heteroseksualnosti. A re enja su s e na la, dabome, i to raznovrsna i domi ljata; ali u svim dotada njim varijantama, za izbegavanje zaea bilo je potrebno da ovek ne to uradi, ili da mu ne to bude uraeno, ili da ne to uzme ili upotrebi. Jedini sluaj kad to ne mora ostao je - da ima seks sa Hai ncem. iv se silno naljutio kad ga je jedna devojka sa Beldena pitala da li je o n ba siguran da ona s njim nee zatrudneti. "Otkud zna ? pitala ga je. "Da ja ipak uz mem pilulicu, isto da budem bezbedna." Uvreen do sr i svoje mu kosti, on se otpetljao od nje, rekao: "Mo da je jedino bezbedno da nisi sa mnom" i izi ao krutim koracima. Na sreu, nijedna druga nije dovela u pitanje njegov integritet, pa je iv sreno krst ario dalje, sve dok nije naleteo na Tiu. Nije bila tuinka, ena iz svemira. On je namerno tra io ba ene iz drugih zvezda nih sistema; spavati sa takvom, to je ne samo ga enje pravila, nego je i egzotino. Ovo je iv obja njavao kao 'obogaivanje znanja', to bi, navodno, svaki istoriar trebalo da eli. Meutim, Tiu be e Hainka. Roena i odgajena u Darandi, kao i njeni preci pre n je. Bila je istoriarsko dete, ba kao to je on bio dete jednog naroda. Vrlo brzo je otkrio da ta veza i ta podela izmeu njih dvoje predstavljaju ne to daleko vee od ono ga sa tuinkama: da neslinost njega i Tiu jeste istinska razliitost, i da slinost nje ga i Tiu jeste istinska srodnost. Tiu je bila ona zemlja koju je on toliko eleo u

poznati da je, zbog toga, svoju sopstvenu zemlju napustio. Tiu je bila ono za im je tragao. A ono to je Tiu imala - to se njemu tako inilo - bila je savr ena ravnote a. K ad je bio sa njom, oseao je da prvi put u ivotu ui da hoda. Da hoda kao ona: bez na pora, nesamosvesno kao ivotinja, a ipak i svesno, pa ljivo, imajui na umu ta bi sve m oglo Tiu izbaciti iz ravnote e, koristei ovo znanje kao to hodai po ici koriste svoje dugake motke... Ovo je, pomi ljao je, ovo je iteljka prave slobode uma, ovo je ena sl obodna da bude u punoj meri ljudsko bie; ovo je gracioznost savr ena u savr enoj odme renosti. Bio je potpuno srean kad je bio sa njom. Dugo nije ni ta vi e ni tra io: ni ta, o sim da bude sa njom. A ona je dugo zazirala od njega, bila ne na, ali daleka. Smat rao je da ona ima puno pravo da se dr i na udaljenosti. Deko sa sela, drugar kome n ije jasno ko mu je ujak, a ko otac - iv je znao da je on ovde to, bar u oima zlobn ih i nesigurnih ljudi. I pored svog ogromnog znanja o raznim ljudskim nainima pos tojanja, istoriari zadr avaju u sebi i ogromnu ljudsku sposobnost za mr nju prema dru gima i drugaijima. Tiu nije imala takvih predrasuda, ali ta je on imao njoj da pon udi? Ve je imala sve, i bila sve. Bila je celovita. Za to bi ga ona pogledala? Kad bi mu samo dopustila da on nju gleda, da bude s njom - ta e vi e. A ona ga je gledala, i sviao joj se, smatrala je da je privlaan i pomalo z astra ujui. Videla je koliko on nju eli, shvatala koliko mu je potrebna, koliko ju j e, i ne znajui, pretvorio u sredi te svog ivota. A to ne mo e tako biti. Ona zato odlui da odsad bude hladna, da ga odvrati. Poslu no je prihvatio to. Nije moljakao. Pre stao je dolaziti kod nje i ostao daleko. Ali posle petnaest dana je do ao i rekao joj: "Tiu, ne mogu da ivim bez teb e", a ona, znajui da je iv rekao naprosto istinu, ree: "Onda ivi sa mnom, neko vreme ." Jer njoj je ve danima nedostajala ona strast kojom je on ispunjavao vazduh. Sv i ostali ljudi izgledali su tako pitomi, tako uravnote eni. Voenje ljubavi bilo im je zadovoljstvo neposredno, ogromno i stalno. Tiu se nije mogla dovoljno nauditi sama sebi: otkud to da je on njoj takva opsednutos t, kako to da mu ona dopu ta da je toliko daleko odvue od njene orbite. Nije nikada oekivala da e obo avati ikoga, a kamoli biti obo avana. ivela je urednim ivotom, u kome su kontrole individualne i unutra nje, a ne dru tvene i spolja nje kao u ivovom ivotu u eu. Znala je ta eli da bude i radi. Imala je u sebi pravac, kompas uperen tano na se ver, po kome se uvek mogla orijentisati. Njihova prva godina zajedno bila je niz neprestanih pomeranja i preme tanja u njihovom odnosu, ne to kao ljubavni ples, uzb udljiv, nepredvidljiv i ekstatian. Tiu, veoma postupno, poe da se opire toj napeto sti, estini, ekstazi. Divno je, ali nije u redu, pomi ljala je. Htela je krenuti da lje. Onaj postojani pravac u njoj poe je odvlaiti, jo jednom, od iva. A iv se sada poe boriti na ivot i smrt protiv toga. To je inio i sada, posle jednog dugog dana pe aenja kroz pustinju Asu Asi na Veu, u njihovom udesno toplom atoru getenske izrade. Suv, leden vetar jaukao je m eu liticama od grimiznog kamena, iznad njih; a litice behu izglaane beskonanim vetr u inama, izglaane do sjaja, kao da su lakirane. Videlo se, takoe, da su klesane, da ih je neka izgubljena civilizacija svojevremeno rezala prema nekoj ogromnoj geom etriji. Tiu i iv mogli su biti brat i sestra, dok su sedeli u sjaju svoje abejske pei: crvenkasta bronzana boja ko e bila im je ista, i jednaku su crnu, sjajnu kosu imali, isti fini, kompaktan tip tela. Pueblansko dostojanstvo i tihost ivovih pos tupaka nalazili su u njoj odgovore artikulisane, br e, ivlje. Ali sad ona progovori polako, maltene kruto. "Nemoj me prisiljavati da biram, ive", ree ona. "Jo od kad sam krenula na ko le, elela sam ii na Teru. A i pre toga. Jo kao mala. Celog ivota sam to elela. Sad su mi ponudili to to elim, to ka emu sam radila. Kako mo e zatra iti od mene da odbijem?" "Ne tra im." "Ali bi hteo da ja odlo im polazak. U tom sluaju, mogla bih zauvek izgubiti mogunost da odem. Verovatno ne. Ali emu rizik - zbog jedne godine? Mo e sledee godine krenuti za mnom!" On ne ree ni ta. "Ako bude hteo", dodade ona kruto. Uvek je bila i previ e spremna da se odr ekne svog prava na njega. Mo da nikad nije sasvim poverovala da je on voli. Nije o

sebi mislila kao o osobi pogodnoj da se voli, niti vrednoj tako strastvene odan osti kao to be e njegova odanost, od koje je zazirala, pred kojom se oseala kao da j e ona, Tiu, nedovoljna i la na. Njeno samopo tovanje bilo je intelektualno. "Ti me p retvara u nekog boga", rekla mu je jednom prilikom i nije ga razumela kad je on o dgovorio sreno-ozbiljno: "Mi zajedno inimo jednog boga." " ao mi je", ree on sada. "To je drugi oblik razuma. Ti bi to mogla nazvati i praznoverje, ako eli . Ne mogu se ja tome odupreti, Tiu. Tera je sto etrdeset sve tlosnih godina udaljena. Ako ode , ja u biti mrtav pre nego to ti stigne tamo." "Nee ! ivee jo jednu godinu ovde, onda e i ti poi na isti put i stii godinu sle mene!" "Znam ja to. ak i u eu smo to uili", ree on strpljivo. "Ali ja sam sujeveran. Mi umiremo jedno za drugo, ako poe . ak i u Kathadu, uili ste to." "Ja nisam. A nije ni tano. Kako mo e zahtevati da propustim ovu priliku zbog neeg to i sam naziva praznoverje? Budi po ten!" Posle dugog utanja, on klimnu glavom. Sedela je pogru ena, znajui da je pobedila. Da je pobedila gadno.

Posegnula je rukom preko praznog prostora ka njemu, poku avajui da ute i i nj ega i sebe, upla ena tim mrakom u njemu, tim njegovim jadom, tim nemim prihvatanje m izdaje. Ali to nije izdaja - Tiu odmah odbaci tu re. Nee ona njega izdati. Oni s u u ljubavi. Oni se vole. Godinu, najvi e dve posle nje, krenue i on. Odrasli su, n e smeju se dr ati jedno za drugo kao deca. Veze odraslih ljudi zasnivaju se na uza jamnoj slobodi, uzajamnom poverenju. Govorila je sve te stvari i sebi, dok ih je govorila njemu. On ree, da, i zagrli je i ute i. Te noi, u potpunoj ti ini pustinje, dok mu je krv pevala u u ima, le ao je budan i mislio: 'Umrlo je neroeno. Nikad nije ni zaeto.' Proveli su zajedno jo nekoliko nedelja u svom staniu u koli pre nego to je Ti u krenula na put. Vodili su ljubav obazrivo, ne no, priali o istoriji, ekonomiji i etnologiji, nastojali su da budu neim stalno zauzeti. Tiu se morala pripremati za rad sa ekipom sa kojom e ii, prouavati teranske pojmove o hijerarhiji; iv je morao pisati struni rad o stvaranju dru tvene energije na Verelu. Radili su naporno. Njih ovi prijatelji priredi e Tiui veliku opro tajnu zabavu. Sutra iv ode sa njom u grad V e Port. Ona ga je ljubila i grlila i govorila mu da po uri, da pohita, da doe na Te ru. On vide njen ulazak u veliku letelicu koja e je preneti do NAFAL broda to eka n a orbiti. Onda se iv vrati u stani u Ju nom studentskom gradu njihove kole. Tamo ga je dan prijatelj tri dana kasnije nae kako, za radnim stolom, sedi u nekom udnom stan ju, pasivan; sposoban da govori samo vrlo malo i sporo, ili nimalo; nesposoban d a jede ili pije. I sam seoskoga roda, prijatelj prepoznade to stanje i pozva vraa (na Hainu se za to zanimanje ni danas ne ka e da ga vr e 'lekari' ili 'medicinari') . Po to je ustanovio da je iv iz jednoga od ju nih puebla, vra uzviknu: "Hav iva! Bog ne mo e umreti u tebi ovde!" Posle dugog vremena, mladi ree tiho, glasom koji nije zvuao kao njegov glas : "Meni je potrebno da idem kui." "To nije mogue sada", ree vra. "Ali mo emo spremiti molitvu-ostajnicu, dok ja naem osobu koja bi se mogla obratiti tom bogu." I odmah uputi poziv svim student ima koji su nekad bili pripadnici ju nih Naroda. etvoro se odazva. Celu no su odsede li sa Hav ivom napevajui molitvu za ostajanje, na dva jezika i etiri nareja, i tek pr i kraju im se pridru i Hav iva na svom, petom nareju; aputao je promuklo, onda se sru io i spavao sledeih trideset sati. Probudio se u svojoj sobi. Neka starica je, pokraj njega, vodila razgovo r ni sa kim. "Nisi ovde", ree ona. "Ne, pogre io si. Ne mo e umreti ovde. Ne bi bilo u redu, bilo bi sasvim pogre no. Zna to. Ovo je pogre no mesto. Ovo je pogre an ivot. Zna to! ta e ti ovde? Zalutao si? eli znati kako da se vrati kui? Evo puta. Slu aj." Ona p evati glasom tankim, maltene bez ikakve melodije, maltene bez rei, ali ipak pesmu , Hav ivi poznatu kao da ju je nekada davno nauio. On ponovo zaspa, a stara ena nast avi da pria ni sa kim. Kad se opet probudio, nije vi e bila tu. Nikada nije saznao ko je ona, ni odakle je; nije ni pitao. Ali govorila je i pevala njegovim jezikom, i to narejem eanskim. Sad vi e nije bilo umiranje pred njim; ali mu je bilo veoma lo e. Vra mu je n

aredio da ode u bolnicu u Tesu, najlep em mestu na Veu; Tes be e oaza brdima zaklonj ena, sa vrelim izvorima, tako da je mesna klima bila blaga; tu je uspevalo i umsk o drvee i cvee. U Tesu ispod velianstvenog drvea krivudaju stazice bez kraja, postoj e topla jezera u kojima mo e plivati zauvek, i maglene bare sa kojih ptice uzleu kriei , i vreli izvori vodenom parom zaogrnuti, i hiljadu vodopada iji su glasovi jedin i zvuci u noi. Tamo ga posla e, da tamo i ostane sve dok se ne oporavi. Posle dvadesetak dana u Tesu, on poe govoriti u snima; sedeo bi tako na su ncu, na pragu svoje kuice okru ene travama i papratima, na jednom proplanku, i razg ovarao tiho, pomou te ma ine, sam sa sobom. "Ono iz ega odabira , da bi svoju priu ispriao, to je ni ta manje nego sve", ree on, gledajui grane starog, mrkog drvea ocrtane naspram neba. "Ono od ega izgrauje sv oj svet, svoj lokalni, razumljivi, racionalni, koherentni svet, jeste ni ta manje nego sve. Prema tome, svako odabiranje je proizvoljno. Svako znanje je delimino predstavlja, tavi e, deli infinitezimalno malen. Razum je mre a koja se u okean baca. Ako izvue neku istinu, to je samo odlomak, samo ne to to se pogledom nazre na trenu tak, samo jedan svetlucaj cele istine. Sve ljudsko znanje je lokalno. Svaki ivot, svaki ljudski ivot, jeste lokalna, proizvoljna, beskrajno malena, trenutna iskri ca svetlosti odra ene od..." Njegov glas zastade; a ti ina proplanka okru enog ogromni m stablima nastavi se. Posle etrdeset pet dana vratio se u kolu. Uzeo je novi stan. Promenio je p olje studija, napustio sociologiju, Tiuino polje, i pre ao na trening za ekumensku slu bu, to vodi ka sasvim drugaijem poslu, iako intelektualno bliskom. Ova promena morala je produ iti njegov boravak u koli za bar jo jednu godinu, a potom bi on, ako se dobro poka e, mogao dobiti zaposlenje u Ekumenu. Dobro se pokazao, pa su ga po sle dve godine pitali, na onaj utiv nain kako to ekumenski savetnici ine, da li bi voleo da ide na Verel. Da, rekao im je on; voleo bi. Prijatelji spremi e veliku op ro tajnu zabavu za njega. "Ja mislila da je tvoj cilj Tera", ree jedna od njegovih manje pronicilji vih koleginica iz istog odeljenja. "Sve ono o ratu, robovanju, klasama, kastama, polu - zar to nije teranska istorija?" "To je verelska dana njica", odvrati Hav iva. Vi e nije bio iv. Iz bolnice se vratio kao Hav iva. Neko drugi je nepronicljivoj koleginici stao na nogu, ali ona na to nije obratila pa nju. "A ja mislila ti e ii tamo gde je oti la Tiu", nastavi ona. "Mislila sam da zato ne spava ni sa kim. Bo e, da sam samo znala!" Drugima su se lica malice trznula od nelagodnosti, ali se Hav iva osmehnuo i zagrlio tu koleginicu kao da jo j se izvinjava. U njegovom umu, stvar je bila sasvim bistra. Kao to je on izneverio i nap ustio Ijan Ijan, tako je Tiu izneverila i napustila njega. Nema tu ni povratka, a ni odlaska napred. Znai, on mora skrenuti u stranu. Iako pripada Narodu, ne mo e vi e sa Narodom iveti; iako je postao istoriar, ne eli ni sa istoriarima iveti. Zato mo ra u tuinu. Nije se nadao nikakvoj radosti. Ja sam, po tom pitanju, zabrljao stvar, mislio je. Ali je znao da su njegov ivot ispunile dve dugotrajne, jake discipline , ona sa bogovima, i ova druga sa istorijom; da je, tako, stekao neuobiajeno znan je, i da bi ono moglo biti od koristi, negde; a takoe je znao da pravi nain da se znanje upotrebi jeste da se ide ka ispunjenju. Dan pre polaska doe mu vra u posetu, pregleda ga, a onda ostade neko vreme , samo sedei, ni ta ne govorei. Hav iva isto tako. Odavno se navikao na utanja, pa je i sad ponekad zaboravljao da meu istoriarima utanje nije uobiajeno. " ta nije u redu?" upita vra. To zazvua kao retoriko pitanje, tako je zami ljen im tonom izgovoreno bilo; Hav iva, u svakom sluaju, ne odgovori. "Molim te, ustani", ree vra, a kad Hav iva ustade, ree mu: "Sad malo hodaj." Hav iva, praen vraevim pogledom, naini nekoliko koraka. "Izvan ravnote e si", ree vra. " a li si to znao?" "Da." "Mogao bih spremiti molitvu-ostajnicu za veeras." "U redu je", re Hav iva. "Ja sam uvek bio izvan ravnote e." "Nepotrebno je to", ree vra. "Opet, moglo bi ba odlino da bude, jer ti na Ve rel ide . Dakle: zbogom, za ovaj ivot."

Zagrli e se formalno, kao to to istoriari rade, naroito kada je, kao sad, pot puno sigurno da se vi e nikada nee videti. Hav iva je tog dana morao primiti i dati m no tvo takvih formalnih zagrljaja. Sledeeg dana se ukrcao na brod 'Terase Darande' i krenuo preko tame. Jeove Dok je on prevalio osamdeset svetlosnih godina brzinom bliskom svetlosno j, umrli su njegova majka i njegov otac; takoe Ijan Ijan; pomrli su svi koje je o n ikada poznavao u eu, i svi koje je poznavao u Kathadu i na Veu. Kad njegov brod slete, svi oni ve mnogo godina mrtvi behu. I dete koje je Ijan Ijan rodila od ivelo je ivot, ostarilo i umrlo. To je bilo ono znanje sa kojim je on iveo od trenutka kad je ugledao kako se Tiu ukrcava u brod, a njega ostavlja da umre. Zbog onog vraa, i ono etvoro koj i su pevali za njega, i one stare ene, i zbog tesanskih vodopada, on je ostao iv; ali je iveo sa tim znanjem. Izmenile su se i neke druge stvari. U vreme kad je kretao sa Vea, Verel je dr ao planetu Jeovu kao svoju koloniju, svet robova, divovski radni logor. A ka d je on, Hav iva, stigao na Verel, rat je ve bio okonan, planeta Jeove proglasila je svoju nezavisnost, a robovlasni tvo se ve i na samom Verelu poelo raspadati. Hav iva je eznuo da posmatra taj stra ni i velianstveni proces, ali ga je amba sada poslala odmah na Jeove. Pre odlaska dobio je savete od jednog Hainca koji s e zvao Sohikelvenjanmurkeres Esdardon Aja. "Ako hoe opasnost, opasno jeste", ree on , "a ako hoe nadu, ima nade. Verel sebe razgrauje, dok, istovremeno, Jeove poku ava s ebe da sagradi. Ja ne znam da li e im to uspeti. Nego, da ti ja ne to ka em, Jehedarh ed Hav iva: veliki bogovi lutaju nekontrolisano po ova dva sveta." Jeove se bio otarasio svojih gazda, vlasnika, etiri korporacije koje su t ri stotine godina upravljale ogromnim planta ama sa robovskom radnom snagom; meutim , iako je tridesetogodi nji rat za nezavisnost bio zavr en, borbe nisu prestale. Meu robljem su se, tokom oslobodilake borbe, na vlast uzdigli mnoge poglavice i ratni predvodnici, koji su se sada borili da svoju vlast zadr e i pro ire. Razliite klike su ratovale i zbog pitanja da li treba sve strance zauvek isterati sa planete Je ove ili prihvatiti tuine i ulaniti se u Ekumen. Izolacionisti su, konano, izgubili na glasanju, pa se u staroj kolonijalnoj prestonici pojavila nova ambasada, ekum enska. Hav iva u njoj provede neko vreme uei 'jezik i manire za stolom', kako mu rek o e. Onda je ambasadorka, jedna pametna mlada Teranka po imenu Soli, poslala Hav ivu na jug, u podruje zvano Joteber, koji je zahtevalo da bude primeeno i priznato. Istorija je sramota, razmi ljao je Hav iva, putujui vozom kroz upropa ene pejza e tog sveta. Verelski kapitalisti koji su planetu kolonizovali takoe su je eksploatisa li, kao i robobe na njoj, sasvim bezobzirno i bezumno; bila je to dugotrajna org ija zgrtanja zarade. Treba dosta vremena da se upropasti jedan svet, ali i taj s e posao uraditi mo e. Povr inski rudni kopovi i poljoprivreda sa uvek istom i samo j ednom kulturom dovedo e do unaka enja i sterilizacije zemlje. Reke ostado e zagaene, mr tve. Ogromne pra inske oluje zamraivale su istono obzorje. Gazde su pomou straha i sile vladale planta ama. Vi e od sto godina dovo eni su samo mu ki robovi, gonjeni su da rade do smrti, a onda su dovo eni novi. Radne jedi nice u tim samo mu kim logorima razvile su se u plemenske hijerarhije. Konano, kad su cene roblja na Verelu, a i cene prevoza poele da se poveavaju, korporacije su p oele da kupuju i ene, kmetice, za koloniju Jeovu. Zato su sledea dva veka ropske po pulacije rasle, pa su osnovani i gradovi robova, razni 'Kmetogradi' i 'Pra ingradi ', koji su se irili iz starih planta nih robovskih baraka. Hav iva je znao da se oslo bodilaki pokret prvo uzdigao meu enama u tim naseljima, kao pobuna protiv mu ke prevl asti, a tek se kasnije pro irio u rat svih robova protiv vlasnika. Voz je bio spor, stajao je u svakom gradiu: a tamo - kilometri straara i b araka, drvee uni teno, mnoga naselja bombardovana i spaljena u ratu ali jo ne obnovl jena; fabrike, neke od njih samo spaljene ru evine, a druge jo u pogonu, ali drevne i ru evne, rasklimane i zadimljene. Na svakoj stanici silazilo je, i u voz se gur alo, na stotine ljudi; dernjali su se, dovikivali nosaima koliki e im mito dati, p entrali su se po krovovima vagona, samo da bi ih odatle grubo odgurali uniformis

ani stra ari i policajci. Na severu tog dugakog kontinenta video je, kao i na Verel u, mnoge ljude crne ko e, plavocrne; ali kako je voz odmicao sve dalje ka jugu, ta kvih je bilo sve manje, i najzad u Joteberu ne vide vi e nijednog nego, po svim us putnim selendrama i oajnim naseljima, samo narod ija je ko a bila mnogo blea nego nje gova, neke plaviaste, pra njave boje. Bili su to 'pra inari', potomci sto verelskih p okolenja robova. Joteber je bio jedno od prvih sredi ta oslobodilake borbe. Od gazda su stiz ale odmazde, izvr avane bombama, otrovnim gasom; stradalo je na hiljade ljudi. Cel i gradii su spaljeni da bi se na taj nain uklonili nesahranjeni mrtvi ljudi i mrtv e ivotinje. U e jedne velike reke zapu ilo se od trunuih le eva. Ali sve je to bilo pro lo t. Sad je Jeove bila slobodna planeta, nova lanica Ekumena svetova, a Hav iva je, u svojstvu podizaslanika, krenuo da pomogne narodu joteberskog podruja da otpone sv oju novu istoriju. Ili, sa take gledanja jednog Hainca, da se vrati svojoj drevno j istoriji. Na stanici u gradu Joteberu doekala ga je velika masa naroda koji je vika o i klicao, uskome an, iza barikada. Vojnici i policajci spreavali su narodu da pree te prepreke; a sa unutra nje strane bila je delegacija zvaninika, u velianstvenim o de dama, sa e arpama koje su oznaavale njihova zvanja, i raznovrsno ukra enim uniformam a. Veinom su to bili ljudi krupnog rasta, dostojanstveni, pravi zvaninici. Odr ani s u govori dobrodo lice, svoj posao radili su reporteri i fotografi za holomre u i za nearealne stanice. Ali se stvar nije pretvorila u cirkus. Ljudi krupnog rasta vl adali su situacijom, nesumnjivo. Hteli su da njihov gost zna da je dobrodo ao, da je popularan, da je - kao to ree Poglavica, u govoru kratkom ali upeatljivom - 'Iza slanik iz budunosti'. Te noi u luksuznom apartmanu u jednoj gazda koj stambenoj zgradi pretvoreno j u hotel, Hav iva je razmi ljao: kad bi oni znali da je njihov ovek iz budunosti odra stao u pueblu i da nijedan nearealni program nije video dok nije doputovao ovde. .. Nadao se da nee razoarati ovaj narod. Od trenutka kad je, jo na Verelu, prv i put sreo ove ljude, znao je da mu se dopadaju, bez obzira na to to je njihovo d ru tvo tako udovi no. Behu puni ivotnosti i ponosa, a ovde, na Jeovi, puni snova o pra vdi. Hav iva je o pravdi mislio isto ono to je jedan drevni Teranin rekao o jednom drugom bogu: 'Verujem u njega zato to je nemogu.' On prespava ovu no dobro i probud i se u toplom, blistavom jutru, pun i ekivanja. Poe u grad, svoj grad, da ga upozna. Portir - bilo je uznemiravajue otkriti da narod koji se tako oajno borio z a slobodu ima, jo i sad, poslugu - poku a, veoma uporno, da ga navede da eka: dok st ignu kola, dok stigne vodi. Oigledno se prepao to e ovaj veliki ovek poi u grad tako r ano, pe ice, bez pratnje. Hav iva mu objasni da eli da hoda i da to ume sasvim dobro da radi i sam; i poe, ostaviv i nesrenog vratara koji je za njim dovikivao: "Oh, gos podine, molim Vas, izbegavajte Gradski park, gospodine!" Hav iva je ovo poslu ao, mislei da je taj park sigurno zatvoren zbog neke svea nosti ili zbog zasaivanja neega. Doe na pijani trg, gde je kupovina i prodaja bila u punom zamahu; narod ga, neizbe no, primeti. Na sebi je imao zgodnu jeovansku odeu: majicu, pantalone, lak uzan ogrta, ali bio je jedina osoba sa crvenomrkom ko om u gradu od etiri stotine hiljada ljudi. im su videli njegovu ko u, njegove oi, znali su : tuin iz svemira. Zato se on glatko izvue sa pijace i kliznu u tihe stambene ulic e, gde je mogao u ivati u blagom, toplom vazduhu i u oronuloj, ali ljupkoj arhitek turi kua iz kolonijalnog razdoblja. Zastade da se divi jednom veoma ukra enom tuali tskom hramu. Zgrada je bila u lo em stanju i, inilo se, napu tena, ali Hav iva vide da kod ulaznih vrata, pred nogama kipa Majke, le i sve e cvee, prineto kao dar. Iako su joj u ratu odvalili nos, Tuala se sme kala vedro-spokojno, pomalo zrikava. Neki lj udi poe e ne to da dobacuju iza njega. Neko ree u blizini: "Govno tuinsko, mar sa na eg s eta", onda ga uhvati e za mi icu ruke, a noge ispod njega ritnu e ustranu. Izobliena li ca, krici, sklopi e se oko njega. Ogroman, muan gr uhvati i ste e celo njegovo telo, p resamiti ga u crveni mrak borbe, glasova i bola, a onda u vrtoglavo smanjivanje i ga enje svetlosti i zvuka. Jedna starica sedela je pored njega, aputala neku pesmu maltene bez melod ije. Imao je utisak da mu je ta pesma odnekud neodreeno poznata. Video je da ona ne to plete. Dugo ga ona i ne pogleda; a kad ga najzad pog

leda, ree: "Aha." Morao se dobro pomuiti da dovede oi u i u, ali onda razaznade da je njeno lice plaviasto, da ima bledi, plaviasti ten. Takoe primeti da se u njenim oima beonjae ne vide. Ona podesi ne to na nekom aparatu koji je bio prikljuen na njega negde, pa ree: "Ja sam vraara... bolniarka. Ima potres mozga, malu frakturu lobanje, uboj na j ednom bubregu, slomljenu kost u jednom ramenu i ubodnu ranu od no a u stomaku; ali bie ti sasvim dobro; ne brini se." Sve je ovo bilo na nekom stranom jeziku, ali on je, nekako, razumeo. Ili je bar razumeo ono 'ne brini se' i to poslu ao. Pomisli da je na 'Terasama Darande' u NAFAL modusu. Sto godina je tamo m inulu u jednom ravom snu, a nije prolazilo. Ljudi i asovnici tamo bili su bez lica . On poku a da apue molitvu-ostajnicu, ali za nju nije bilo rei. Rei behu oti le nekud. Stara ena ga uze za aku. Dr ala je njegovu aku i polako, polako ga vraala u vreme, u o vda nje vreme, u sumranu, tihu sobu u kojoj je sedela i plela. Jutro, a na prozoru vrelo ble tee sunce. Poglavica podruja Joteber stoji pok raj njegovog kreveta, prava kula od oveka, u ode di beloj i grimiznoj. "Veoma mi je ao", ree Hav iva, polako i nerazgovetno, zato to su mu i usta bi la o teena. "Glup je bio taj moj postupak, to to sam krenuo sam. Ovde je krivica u c elosti moja." "Zlotvori su uhvaeni i bie im sueno pred sudom pravde", ree Poglavica. "To su mladi ljudi", ree Hav iva. "Moje neznanje i glupost su uzroci tog in cidenta..." "Bie poka njavani", ree Poglavica. Dnevne bolniarke su, sedei pored njega, stalno ukljuivale holoekran, iz kog a se dizala slika - vesti, drame. Ton su sti avale sasvim, tako da je Hav iva mogao prenebrei ekran. Doe jedno vrue popodne, u kome je Hav iva gledao prozrane oblaie kako love lagano preko neba. Najednom bolniarka uzviknu, koristei formalni nain obraanja osobi visokog dru tvenog statusa: "Oh, brzo - ako e gospodin pogledati, mo e videti k a njavanje zlih ljudi koji su ga napali!" Hav iva poslu a. Vide jedno mr avo ljudsko telo okaeno za noge, naglavake; ruke i noge su se trzale, a creva su ispadala i prosipala se preko prsa i lica. On za jauka i pokri lice akama. "Gasi to", ree, "gasi to!" Poe se napinjati kao da povraa i hvatati vazduh. "Vi niste ljudi!" povika na svom jeziku, na eanskom nareju. Neko je dolazio u sobu, odlazio. Naglo se prekide zvuk gomile koja vie. On ovlada svoj im dahom i ostade da le i murei, ponavljajui jednu frazu iz molitve-ostajnice, opet i opet, sve dok se njegov um i telo nisu poeli primirivati i nalaziti bar malo rav note e negde. Doo e sa hranom; on ih zamoli da to nose napolje. U sobi polumrak, samo nono svetlo gori negde nisko na zidu, i kroz prozor ne to svetlosti grada. Uz Hav ivu je bila ona stara ena, nona bolniarka. Nastavljala j e, u polutami, da plete. "Izvinjavam se", ree Hav iva nasumce, znajui da ne zna ta im je rekao. "Oh, gospon Izaslanik", ree stara, uz dugi uzdah. "itala sam o tvom narodu . Hainskom. Vi ne radite kao mi. Vi ne muite i ne ubijate jedni druge. Vi ivite u miru. Pitam se, pitam se kako mi izgledamo vama. Kao ve tice, kao avoli, mo da." "Ne", ree on, ali proguta i suzbi novi talas muke u stomaku. "Kad se bude oseao bolje, kad bude jai, gospon Izaslanik, imau o neemu da razg ovaram sa tobom." Glas joj be e tih, ali pun nekog potpunog autoriteta, bez napora , koji bi verovatno mogao postati formalan i zastra ujui. Hav iva je poznavao neke lj ude koji su celog njegovog ivota govorili tako. "Mogu ja da slu am i sad", ree on, ali ona uzvrati: "Ne sad. Kasnije. Umora n si. Da li bi voleo da ja pevam?" "Da", ree on, a ona sede i nastavi da plete i da peva bez glasa, bez melo dije, samo apatom. Imena njenih bogova bila su u toj pesmi: Tuala, Kamije. To nis u moji bogovi, pomisli on, ali sklopi oi i zaspa, bezbedan u zaljuljanoj ravnote i.

Zvala se Jeron i nije bila stara. etrdeset sedam godina je imala. Pregrme la je trideset godina ratovanja i nekoliko masovnih gladi. Imala je ve take zube, n e to za ta je Hav iva sad prvi put uo, i naoare sa ianim okvirom; popravke tela nisu bil nepoznate na Verelu, ali na Jeovi malo ko mo e da plati za tako ne to, rekla je. Bi la je veoma izmr avela, a i njena kosa bila je tanka, proreena. Dr ala se gordo, ali

se kretala kruto zbog stare rane u levom kuku. "Svako, svako na ovom svetu ima i li metak u sebi, ili o iljke od bievanja, ili mu je eksplozija odnela nogu, ili ima mrtvu bebu u srcu", ree ona. "Sad si ti jedan od nas, gospon Izaslanik. Pro ao si kroz vatru." Oporavljao se dobro. Pet ili est medicinskih specijalista radilo je na nj egovom sluaju. Poglavica podruja poseivao ga je svakih nekoliko dana, a svoje slu ben ike mu je slao u posetu svakodnevno. Poglavica je, uvide Hav iva, bio zahvalan. Sk andalozni nasrtaj na predstavnika Ekumena dao je Poglavici narodnu podr ku i odlian izgovor za udar protiv tvrdoglavo izolacionistike Svetske stranke, koju je vodio njegov takmac, takoe ratni predvodnik i heroj oslobodilakog rata. Sad je Poglavic a slao za arene izve taje o svojim pobedama u bolniku sobu podizaslanika. Holovesti s u bile ispunjene samo uniformama koje tre, pucaju, letelicama koje u niskom letu jure iznad pustinjskih bregova. etkajui po hodnicima, prikupljajui snagu, Hav iva je viao pacijente u drugim sobama ukljuene icama u nearealnu mre u, kako 'do ivljavaju' bo rbe, ali, naravno, uvek sa stanovi ta onih sa pu kama i kamerama, onih koji ubijaju. Nou su ekrani bili uga eni, mre e 'spu tene', ali je dolazila Jeron i sedela po red njega u mutnom svetlu sa prozora. "Rekla si da mi ima ne to kazati", ree on. Gradska no be e nemirna, puna galame , muzike, glasova dole na ulici, ispod Hav ivinih prozora koje je ona otvorila irom da bi ulazio sve vazduh pun razliitih mirisa. "Jesam." Ostavila je pletenje. "Ja sam tvoja bolniarka, gospon Izaslanik, ali sam i glasnik, takoe. Kad sam ula da si ranjen, oprosti mi, ali rekla sam: 'H vala Kamiju Gospodu, i gospi od Milosra!' Jer do tad nisam znala kako drugaije da prenesem poruku moju tebi, a tog trenutka sam uvidela kako u." Njen tihi glas zas tade na nekoliko trenutaka. "Petnaest godina vodila sam ovu bolnicu. Pa i tokom rata. Jo ja imam nekog uticaja ovde." Opet zastade, pouta malo. Kao i njen glas, n jena utanja ve su bila Hav ivi dobro znana. "Nosim poruku Ekumenu", ree ona, "od ena. Od ovda njih ena. Sa cele Jeove. elimo stupiti u savez sa vama... Znam, vlada je to ve uinila. Jeove se ulanila u Ekumen svetova. To znamo. Ali ta nam to znai? ta znai e a? Ni ta. Zna li ti ta su ene ovde, na ovom svetu? Ni ta. Nisu u vladi. A ene su povele oslobodilaku borbu. Radile su za slobodu i ginule za slobodu jednako kao mu karci. Ali nisu postale generali, a sad nisu poglavice. ene su niko. U selima, i manje n ego niko, u selima su ene domae ivotinje, marva za rasploavanje. Ovde je malo bolje. Ali nije dobro. Ja sam kolovana u Medicinskoj koli u Besou. Ja sam doktor medicin e, a ne bolniarka. Pod gazdama, ja sam vodila ovu bolnicu. Sada bolnicu vodi jeda n mu karac. Na i mu karci postado e gazde. A mi smo ono to smo oduvek i bile. Imovina. Ne verujem da smo se za to borile u onolikom ratu. A ti ta misli , jesmo li, gospon I zaslanik? Ja mislim da moramo izvesti jo jedno osloboenje. Moramo dovr iti posao." Posle dugog utanja, Hav iva blago ree: "Jeste li organizovane?" "Oh, da. Oh, da! Isto kao u starim danima. Umemo se mi organizovati u mr aku!" Malo se nasmejala. "Ali ne verujem da mo emo slobodu za sebe izboriti same. Mora nastupiti promena. Mu karci misle da gazde moraju biti oni. To moraju prestat i da misle. Ali jedna od stvari koje smo nauile u toku mog ivotnog veka jeste ova: ne mo e oveka pu kom naterati da promeni uverenja. Ubije gazdu, postane gazda umesto nj ega. Mi moramo tu svest da izmenimo. Staru ropsku svest, i gazda ku. To mi moramo izmeniti, gospon Izaslanik. Uz tvoju pomo. Uz pomo Ekumena." "Ovde sam da budem spona izmeu tvog naroda i ekumenskog. Ali trebae mi vre mena", ree on. "Potrebno je da uim." "Ima sve vreme na svetu. Mi smo svesne da gazda ki mentalitet ne mo emo preok renuti za jedan dan, a ni za jednu godinu. To je stvar obrazovanja." Izgovorila je tu re kao svetinju. "Bie dugo vremena potrebno. Nemoj uriti, nimalo. Nama je sam o potrebno da znamo da si spreman da uje ." "Spreman sam da ujem", ree on. Udahnula je duboko, prihvatila se opet pletenja. Uskoro ree: "Nas uti, to nee biti lako." Bio je umoran. Napregnutost ovog razgovora nadma ila je njegove sada nje sna ge. Nije razumeo ove poslednje rei njene. Utivo utanje jeste nain odraslog oveka da s tavi do znanja kako nije razumeo. Zato Hav iva ne ree ni ta. Ona ga pogleda. "Kako da ti priemo? Vidi , tu je problem. Ka em ti, mi smo ni ko i ni ta. Mo emo ti prii samo kao tvoja bolniarka, tvoja kuna pomonica, tvoja pralja.

Mi se ne dru imo sa poglavicama. Nismo lanice nijednog saveta. Za stolom, mi smo ko nobarice. A banket ne jedemo." "Reci mi..." Zastao je. "Reci mi kako da ponem. Ako mo e , tra i da me vidi . Doi kako god mo e , jer... A da li je bezbedno?" Oduvek je brzo uio. "Slu au. Uiniu koliko mo u." Ali nikada nee nauiti da bude mnogo nepoverljiv. Ona se nagnu prema njemu i poljubi ga vrlo ne no u usta. Usne su joj bile lake, suve, meke. "Eto, vidi ", ree, "ovo ni od jednog poglavice ne bi dobio." Nastavila je da plete. On je ve napola zaspao, kad ona upita: "Tvoja majk a je iva, gospon Hav iva?" "Svi moji su umrli." Ona naini jedan tihi, mali zvuk. "O alo en", ree. "A o enjen nisi?" "Nisam." "Mi emo ti biti majke, sestre i kerke. Tvoj narod. Ja sam te poljubila zbo g te ljubavi koja e postojati izmeu nas. Videe ." "Spisak osoba pozvanih na prijem, gospodine Jehedarhed", ree Doranden, Po glavicin glavni zvaninik za vezu sa podizaslanikom. Hav iva na svom runom ekranu pregleda tu listu pa ljivo, odmota je do kraja i preko kraja. Pa ree: "A ostali?" "Tako mi je ao, gospodine Izaslanie - da li je neko izostavljen? Ovo je ce o spisak." "Ali ovo su sve mu karci." U nemerljivo kratkom utanju pre nego to Doranden odgovori, Hav iva oseti da celokupna ravnote a njegovog ivota sada stoji na jednoj novoj ivici. "Vi elite da gosti dovedu i svoje ene? Naravno! Ako je to ekumenski obiaj, mi emo veoma rado pozvati gospe!" Bilo je neeg od mljackanja usnama, neeg 'o-ho-ho', u nainu kako su mu karci n a Jeovi izgovarali re 'gospa'; Hav iva je do tog trenutak mislio da se ta re primenj uje samo na pripadnice vlasnike klase na Verelu. Ravnote a se poe brzo naginjati na jednu stranu. "Kakve gospe?" upita on mr tei se. "Ja govorim o enama. Zar one nemaju nikakvog ue a u va em dru tvu?" Postajao je veoma nervozan dok je to govorio, jer je sada znao da ne zna ta je u ovom dru tvu opasno. Ako te etkanje po jednoj mirnoj ulici mo e baciti na rub smrti, onda pravljenje problema Poglavicinom zvaniniku za vezu mo e biti ba sasvim kobno. Doranden se svakako na ao u nezgodnoj situaciji - u nokaut-situaciji: patos iran. On zausti da ne to ka e, ali zatvori usta. "Pardon, gospodine Doranden", ree Hav iva. "Molim, nemojte uzeti za zlo moj e jadne poku aje humora. Naravno da ja dobro znam da ene imaju svakovrsne odgovorne polo aje u va em dru tvu. Samo htedoh rei, nainom glupo nespretnim, da bih vrlo rado vi deo takve ene i njihove mu eve, kao i supruge ovih mu karaca, na prijemu. Osim ako st varno pravim ogromnu gre ku u vezi sa va im obiajima? Mislio sam da kod vas ne postoj i segregacija polova kao na Verelu. Molio bih, ako sam pogre io, da budete tako lj ubazni da jo jednom oprostite strancu-neznalici." Brbljivost je pola diplomatije, to je Hav iva ve bio zakljuio. Druga polovin a je utljivost. Doranden se sada poslu i ovom drugom mogumo u i uz nekoliko iskrenih uveravanj a da e sve dobro biti, izvue se i ode. Hav iva ostade da se ivcira sve do sledeeg jutr a, kad se Doranden opet pojavi sa preinaenim spiskom, na kome be e jo jedanaest imen a, enskih. Jedna direktorka kole, dve uiteljice, a ostale sa naznakom 'penzionisana '. "Izvanredno, izvanredno!" ree Hav iva. "Mogu li dodati jo jedno ime?" - Nara vno, naravno, koje god Va a ekselencija eli - "Doktorka Jeron", ree on. Opet ono infinitezimalno razdobje utanja, i opet kao da trun pra ine pade na jednu stranu terazija. Doranden je znao to ime. "Da", ree on. "Dr Jeron je sedela uz mene kao bolniarka, znate, u va oj izvrsnoj bolnici. Mo da jedna obina bolniarka ne bi bila prikladan gost meu takvim veoma istaknutim lj udima; ali vidim da na listi ima i nekoliko drugih lekara." "Itekako", ree Doranden. Izgledao je o amuen. Poglavica i njegovi ljudi su s e privikli da prema podizaslaniku imaju patronizujui stav, iako utiv i ne mnogo iz

ra en. Jer, podizaslanik je invalid, mada se ve dobro oporavio; rtva; ovek mira, koji pojma nema o napadu, pa ak ni o samoodbrani; uenjak, stranac, i u svakom smislu r ei ne-svetski, ili ne-ovo-svetski, ovek. Znao je da ga vide tako nekako. Iako im j e on dragocen kao simbol, i kao njihovo sredstvo za postizanje odreenih ciljeva, svejedno smatraju da je beznaajan ovek. On se sa njima sagla avao u pogledu injenice, ali ne i kvaliteta, svoje beznaajnosti. Znao je, a pre nekoliko trenutaka i vide o, da njegovi postupci mogu, ipak, biti znaajni. "Pa valjda vi razumete da ima razloga da vam se odredi telohranitelj, Iz aslanie", ree general, ne bez izvesnog nestrpljenja. "Ovo jeste opasan grad, generale Denkame, je to shvatam. Opasan za svako ga. Vidim na mre i da bande mladih ljudi, poput onih koji su napali mene, lutaju u licama, sasvim izvan policijske kontrole. Svakom detetu, svakoj eni potrebna je s tra a da ih uva. Mene bi potreslo saznanje da bezbednost, koja je pravo svakog graan ina, postoji samo za mene, kao neka moja povlastica." General mirnu ali ostade iza svojih topova. "Ne mo emo dozvoliti da Vas ubi ju", ree. Hav iva je ba voleo ovakvu grubu iskrenost jeovsku. "Ne elim ja da budem ubi jen", ree. "Imam jedan predlog, gospodine. Postoje policajke, ene koje su pripadni ce gradskih policijskih snaga, zar ne? Naite mi telohranitelje meu takvima. Najzad , naoru ana ena jednako je opasna kao naoru an mu karac, zar ne? Time bih hteo iskazati i moje po tovanje prema velikoj ulozi koju su ene imale u borbi za slobodu Jeove, kao to Poglavica pomenu onako reito u svome govoru jue." General ode sa licem od livenog gvo a. Hav ivi se policajke koje su do le da mu budu telohranitelji nisu osobito do pale. Bile su to grube, tvrde ene, nimalo prijateljski nastrojene, a govorile su nekim narejem koji je on jedva uspevao razumeti. Nekoliko njih imale su decu kod kue, ali nisu htele govoriti o svojoj deci. Bile su estoko delotvorne. Hav iva je sa d bio dobro za tien. Dok je i ao po gradu sa tim pratiljama hladnih oiju, primetio je da ga narod poinje gledati drugaije: malo razonoeno, malo drugarski. uo je kad je ne ki deda na pijaci rekao: "Taj drugar ima pameti." Svako je za Poglavicu govorio 'Poglavica', uvek, sem kad je on prisutan. "Gospodine predsednie", ree Hav iva, "ovde u pitanju zaista nisu, ni u najmanjoj me ri, ekumenska naela, niti hainski obiaji. Ni jedno, ni drugo ne bi trebalo da bude od ikakvog znaaja, ikakve te ine, ovde na Jeovi. Ovo je va svet." Poglavica klimnu glavom samo jednom, masivno. "U koji", nastavi Hav iva, sada nenadma no govorljiv, "poinju pristizati dose ljenici sa Verela, kojih e biti i mnogo vi e, zato to verelska vladajua klasa poku ava da smanji revolucionarni pritisak tako to dozvoljava sve veem broju potlaenih da em igriraju. Vi, gospodine, znate daleko bolje nego ja kakve e mogunosti, ali i probl eme, taj veliki priliv ljudi doneti Joteberu. Dakako, bar polovina doseljenika b ie enskog pola, a ja mislim da je vredna na e pa nje injenica da postoji velika razlika izmeu Verela i Jeove u takozvanom sazdavanju polova - naime uloga, oekivanja, pon a anja i odnosa mu karaca i ena. Meu verelskim imigrantima veina onih koji donose odluk e, veina onih na polo ajima autoriteta, bie ene. Koliko je meni poznato, u Savetu Ham e devet desetina lanova su ene. Njihovi predstavnici i pregovarai veinom su ene. Ti l judi ulaze u jedno dru tvo kojim upravljaju, i u ije ime govore, iskljuivo mu karci. M islim da tu postoji mogunost da doe do nesporazuma i sukoba, osim ako se situacija unapred ne razmotri pa ljivo. Mo da bi postavljanje izvesnog broja ena da budu preds tavnice..." "Meu robovima na Starom Svetu", ree Poglavica, " ene su bile poglavice. Kod nas, mu karci su poglavice. To je tako. Roblje Starog Sveta bie u Novom Svetu slobo dno." "A ene, gospodine Predsednie?" " ena slobodnog oveka je slobodna", ree Poglavica. "Pa, ako je tako", ree Jeron, i uzdahnu svojim dubokim uzdahom, "moraemo, valjda, da dignemo ne to pra ine."

"A to pra inari dobro rade", ree Dobibe. "Onda bar da dignemo veoma mnogo pra ine", ree Tualjan. "Jer, ta god mi pred uzele, oni e po izeti. Urlae, vri tae da su lezbejke krenule da u troje mu karce i pobiju u ke bebe. Ako pet nas ponu pevati neku prokletu pesmu, u nearealnim vestima bie sao p teno da je pet stotina nas krenulo sa automatskim pu kama da sru i civilizaciju na J eovi. Onda ja ka em, navalimo ljudski. Neka pet hiljada ena ide i peva. Da zaustavl jamo vozove. Le imo na inama. Pedeset hiljada ena le i na inama svud u Joteberu. A?" Ovaj sastanak (joteberskog gradskog i podrunog dru tva za pomo u obrazovanju ) dr an je u uionici jedne gradske kole. Dve Hav ivine telohraniteljke, u civilnoj odei , ekale su neupadljivo u holu kole. etrdeset ena i Hav iva behu nagurani na male stoli ce privezane za mre ne, sada prazne, ekrane. "Sa kakvim zahtevima?" upita Hav iva. "Tajno glasanje!" "Ukidanje diskriminacije na poslu!" "Plate za na rad!" "Tajno glasanje!" "Brigu o deci!" "Tajno glasanje!" "Po tovanje!" Hav ivin bele a je sve snimao, ludo prezaposlen. ene su jo neko vreme vikale, a onda se sti ale i poele opet razgovarati. Jedna od telohraniteljki obratila se Hav ivi dok ga je vozila kui. "Gospodi ne", ree ona. "To sve uiteljice?" "Da", ree on. "Na neki nain." "Vrag nosi", ree ona. "Drugaije nego bile." "Jehedarhed! ta ti, kog vraga, radi tamo dole?" "Gospoo?" "Bio si na vestima. Zajedno sa otprilike milion ena koje le e po inama, i pr eko pista za letelice, i vezuju se oko Predsednikove rezidencije. A ti pria sa nji ma i sme ka se." "Bilo je te ko ne initi to." "Kad pokrajinska vlada upotrebi vatreno oru je, da li e tad prestati da se s me ka ?" "Da. A ti, da li e nas podr ati?" "Kako?" "Rei ohrabrenja enama Jotebera od ambasadorke Ekumena. Jeove, uzor prave s lobode za sve doseljenike sa Planete Robova. Rei hvale za vladu Jotebera - Jotebe r, uzor prosveenosti, uzdr anosti, za celu Jeovu; i tako dalje." "Va i. Nadam se da e pomoi. Je li to revolucija, Hav iva?" "To je obrazovanje, madam."

Kapija stoji otvorena, uokvirena masivnim stubovima; a zidova nigde. "U vreme Kolonije", ree Stare ina, "ova kapija se otvarala dva puta dnevno; jednom ujutro, da propusti narod napolje, na rad, i drugi put uvee, da se narod vrati sa rada, unutra. U svako drugo vreme bila je zakljuana i zamandaljena." On pokaza veliki polomljeni katanac, koji je visio sa spolja nje strane kapije, i te ke reze ve zarale na dr aima. Pokreti mu behu sveani, odmereni, kao i rei, i Hav iva se op t zadivi dostojanstvu ovog naroda, dostojanstvu koje je sauvano i u vremenu osipa nja; sveanom dr anju i u vreme, ili nasuprot vremenu, robovanja. Poinjao je ceniti o groman uticaj njihovog svetog teksta, Arkamije, koji je sauvan kao narodno, usmen o predanje. "Ovo smo imali. Ovo je pripadalo nama", rekao mu je jedan stari ovek u gradu, polo iv i ruku na knjigu koju je, u svojoj ezdeset petoj ili sedamdesetoj go dini, tek uio da ita. I Hav iva je poeo tu knjigu itati, i to na njenom izvornom jeziku. itao je po lako, poku avajui da shvati kako je ta pria o plamteoj hrabrosti i samoodricanju uspe la, tokom tri milenijuma, da oblikuje i odr ava um jednog naroda u lancima. U ritm ovima teksta esto je uo glasove, one iste koji su govorili tog dana pred kapijom. Ve nekoliko dana boravio je u plemenskom selu Hajava. Bilo je predvieno da njegov boravak potraje ukupno mesec dana. Svojevremeno je selo Hajava bilo prva

robovska naseobina u oblasti Joteber, u organizaciji Poljoprivredno-planta ne kor poracije. Bilo je to pre tri stotine pedeset godina. U ovom ogromnom, zabaenom po druju istone obale, dru tvo i kultura planta nog i robovlasnikog tipa u mnogo emu su bil i i sad ouvani. Jeron i druge ene iz oslobodilakog pokreta reko e Hav ivi da on mora, a ko eli znati ko su Jeovci, upoznati te planta e i ta plemena. Znao je da su tokom prvog veka u ovoj naseobini iveli iskljuivo mu karci, be z ena i bez dece. Razvili su neku svoju, internu vladu, strogu hijerarhiju sile i vladavine prema naklonosti jaih. Na vlast se dolazilo kroz te ka i mukotrpna oprob avanja, a onda se na vlasti ostajalo ve tim laviranjem izmeu nezavisnosti i kolabor acije. Kad su konano dovedene i robinje, u le su u ovaj kruti sistem kao robinje ro bova. I kmetovi, a ne samo gazdurine, koristili su ih kao slu kinje i predmete za seksualno pra njenje. Seksualna odanost i partnerstvo nastavili su se samo izmeu mu k araca, kao vor strasti, pregovaranja, statusa i plemenske politike. Tokom sledeih vekova, prisutnost dece u robovskim barakama izmenila je i obogatila plemenske o biaje, ali je sistem mu ke prevlasti, svestrano koristan po robovlasnike, ostao, u osnovi, neizmenjen. "Nadamo se da e biti prisutan na obredu prijema, sutra", ree Stare ina, na sv oj smrtno-ozbiljni nain, a Hav iva ga uveri da mu ni ta ne bi moglo biti vee zadovoljs tvo niti ast nego da prisustvuje jednoj tako znaajnoj svetkovini. Stare ina ostade s miren, ali videlo se da je zbog ovoga zadovoljan. Be e to ovek od preko pedeset god ina, to je znailo da je roen kao rob, a zatim kao deak i kao ovek pro iveo godine oslob odilakog rata. Pamtei ta mu je Jeron rekla, Hav iva potra i o iljke i nae ih: Stare ina j io preterano mr av, hramao je, nije imao gornje zube; sav je bio obele en gladovanje m i ratovanjem. Osim toga, imao je i obredne o iljke, po etiri uporedna o iljka od vr ata do lakta, preko vrha levog, kao i preko vrha desnog ramena, poput dugakih epo leta; takoe tamnoplavo otvoreno oko utetovirano na elu, znak, u ovom plemenu, da m u je odreeno da bude poglavica i da tu promene nema. ef su anja, rob-robovlasnik, sv e dok se zidovi ne sru e. Stare ina poe tano odreenom putanjom od kapije do velike, dugake, zajednike brv nare, a Hav iva, stupajui za njim, primeti da niko drugi ne ide tom stazom: mu karci, ene i deca kaskali su drugom stazom, irom, koja je vodila uporedo, ali se onda od vajala i zavr avala pred drugim ulazom u zgradu. Ovo je bila staza poglavice, uzan i put. Te noi, dok su deca pripremana za sutra nji obred inicijacije postila i bdi la na enskoj strani, sve poglavice i stare ine okupi e se na krkanluk. Pred njih su i znete ogromne koliine te ke hrane na kakvu su Jeovani navikli, hrane veoma zainjene i ukra eno poslu ene; u osnovi svega bio je movarski pirina sa dodatim raznim bojama i travama, a preko njega meso. ene su uklizavale u prostoriju i isto tako glatko i zlazile, donosei poslu avnike sa sve zamr enijim rasporedom hrane i sa sve veim koliina ma mesa - i to mesa goveeg, a to je hrana gazda, jasan i pouzdan znak slobode. Hav iva je odrastao ne jedui meso, i mogao je unapred raunati da e od mesa do biti proliv, ali je vakao mu ki, krei sebi put kroz odreske i orbuljake, znajui znaenje hrane i smisao izobilja kod onih koji nikad nisu imali dovoljno. Kad su konano umesto poslu avnika unete ogromne korpe sa voem, ene su nestale , a muzika je poela. Poglavica plemena klimnu glavom svome leosu. Ta re znaila je ' najomiljeniji za seks - pobratim - ne naslednik - ne sin'. Taj mladi ovek, samopo uzdan, dobriina, lepotan, osmehnu se i pljesnu dlanom o dlan vrlo tiho, samo jedn om, a onda poe trljati te svoje izdu ene, sivoplave dlanove u istananom ritmu. Za st olom zavlada ti ina, a on poe pevati, ali apatom. Muziki instrumenti bili su zabranjeni na veini planta a; veina gazda nije doz voljavala nikakvo pevanje osim obredne himne Tuali na svakoj desetdanskoj versko j slu bi. Ako bi neki rob bio uhvaen da trai vreme svoga preduzea na pevanje, moglo b i se desiti da mu sipaju kiselinu u grlo. Dokle god on mo e da radi, neka radi, a da pravi neku buku, to nije potrebno. Na takvim planta ama robovi su razvili ovu gotovo neujnu muziku, u kanje dlano-dlan, uz jedva ne to malo glasa. Melodija je bila dugotrajna, sa vrlo malo varij acija. Pevane rei bile su namerno izlomljene, izobliene, rastavljene na delie, da b i bile prividno bez smisla. Vlasnici su to nazvali imenom e , smee, pa je robovima d ozvoljavano da 'tapkaju rukama i pevaju smee' pod uslovom da to bude tako tiho, d a se ne uje izvan barake. I po to su tri stotine godina pevali tako, nastavili su i

sad. Hav ivu je ovo nerviralo, maltene i pla ilo, jer pridru ivao se jedan po jedan glas, sve apatom, u ritmovima sve slo enijim, tako da se ukupno dejstvo svih tih ap ata primicalo ujedinjenju u jedan glas, ali nikad stvarno ujedinjavalo; prigu eni u t avi zvuci pro eti dugom, etvrt-tonskom melodijom davali su slogove, kojima je privi dno trebalo samo jo malo pa da se ujedine u rei, to se nikad nije i dogodilo. Ponet ovim pevanjem, a uskoro i manje-vi e izgubljen u njemu, Hav iva je razmi ljao: sad e j edan od njih da uzvije glas! Kako e leot da krikne iz punih plua, kakav e to gromki huk likovanja biti, glas slobode! Ali ni ta od toga. Niko ne pojaa glas. Proticala je tiha muzika kao voda, sa svojim beskrajno delikatnim, pokretnim ritmovima, i l a sve dalje i dalje. Boce narand astog jote-vina kru ile su od ruke do ruke. Ljudi s u pili. Bar to su radili slobodno. Napili su se. Smeh i povici poe e prekidati muzi ku. Ali niko, ni u jednom trenutku, ne zapeva glasnije od apata. Poo e svi teturavo iz zgrade gde su jeli, u dugaku brvnaru, stazom poglavica . Usput su se grlili; pi ali zajedno, drugarski; poneko je zastao i da se izbljuje . Jedan ljubazan ovek tamne boje ko e koji je sedeo do Hav ive sada le e s njim i u pos telju, u jedan alkov u dugakoj brvnari. Ranije te veeri taj ovek mu je objasnio da tokom noi i dana inicijacije ne sme biti heteroseksualnih odnosa, zabranjeni su, jer bi 'izmenili energije'. Ini cijacija bi oti la ukrivo, deaci mo da ne bi postali dobri lanovi plemena. Ovaj tabu m ogla bi hotimice da naru i samo ve tica, naravno; ali mnoge ene su ve tice i poku avaju, iz zlobe, da zavedu oveka. Meutim, normalni, a to znai homoseksualni odnos pojaava e nergije i dr i obred prijema deaka na dobroj putanji, daje deacima snagu za to te ko i sku enje. Iz ovog razloga, svaki mu karac koji odlazi sa banketa mora imati partnera za celu tu no. Hav ivi je bilo drago to mu je dodeljen ba ovaj, a ne neko od poglavi ca, koji su na njega delovali zastra ujue i koji su mogli od njega zatra iti energian, dostojan seks. Dok sa ovim drugarom, koliko se Hav iva mogao ujutru setiti, i nij e bilo nieg naroitog, jer su obojica bili toliko pijani da su zaspali usred dobron amernih milovanja. Ko pretera sa jote-vinom, budi se sa glavoboljom od koje sve zvoni u gla vi. To je Hav iva i ranije znao, a kad se probudio, cela njegova lobanja potvrdila je to znanje. U podne ga prijatelj dovede na poasno mesto na trgu, koji se punio mu karci ma. Iza njih bile su mu ke dugake brvnare, ispred njih jarak koji ih je odvajao ensk u stranu, unutra nju, od mu ke, kapijske strane - jo i sad se tako zvala, iako su zid ovi logora bili sru eni i uklonjeni, a kapija ostavljena da stoji sama, kao spomen ik, silno visoka iznad koliba i brvnara ovog naselja i iznad ravnih itnih polja k oja su se pru ala u svim pravcima i treperila u vrelini bez senke i vetra. Iz enskih koliba doe grupa od est deaka. Oni se zalete e punim trkom ka jarku. Hav iva oceni da je jarak iri nego to deak od trinaest godina mo e preskoiti; ali dvoji ca uspe e. Ostala etvorica skoila su junaki i popadala u jarak, onda se ispentrala na polje. Jedan je hramao, jer je u padu povredio nogu ili stopalo. ak i oni koji su uspeli da preskoe, izgledali su umorni i upla eni, a sva estorica bili su u licu pl avkasti i sivi od posta i bdenja. Stare ine su okru ili deake i uputili ih da se post roje u jedan red na trgu, nagi i uzdrhtali u suoenju sa svim mu karcima plemena. Nije se mogla videti nigde nijedna ena, ni na enskoj strani. Poe katehizam. Poglavice i stare ine izlajavali su pitanja na koja je, inilo se, morao istog trenutka stii odgovor; da li e odgovoriti samo jedan deak ili sva e storica, zavisilo je od onoga koji izvikuje pitanje, a taj je ponekad pokazivao prstom samo jednog od deaka, a ponekad razmahom ruke ukazivao na svu estoricu. Pit anja su se odnosila na obrede, protokol i etiku. Deaci su bili dobro uve bani, pa s u odgovore davali hitrom vikom, nalik na lave . Onaj sa ozleenom nogom iznenada se ispovraa i pade u nesvest, tiho se slo i u hrpu na tlu. Niko ni ta ne uini s tim u vez i. Nastavila su se pitanja, od kojih su neka i sad bila upuivana ba njemu, posle eg a bi nastao trenutak bolne ti ine. Posle nekog vremena deak se pomakao, pridigao u sedei polo aj, neko vreme sedeo tresui se, onda se mukotrpno podigao na noge i stao u stroj. Njegove poplavele usne pomicale su se u odgovor na pitanja, ali do publ ike nije stizao nikakav zvuk. Hav iva se pona ao kao da netremice pazi na ovaj obred, ali je njegov um odl

utao u davnu pro lost i u velike daljine. Prenosimo na druge ono znanje koje imamo , pomisli on; a sve na e znanje je lokalno. Posle ispitivanja, doe obele avanje: pravljenje duboke posekotine od donjeg dela vrata, preko ramena, spolja njom stranom mi ice i sve do lakta, pomou tvrdog, o t rog, drvenog klina koji je parao ko u i meso pravei ranu koja e, kad zaraste, ostavi ti o iljak u obliku dugake ispupene brazde koja dokazuje mu kost. Verovatno robovima n ije dozvoljavano da unesu bilo kakve metalne alatke u logor, razmi ljao je Hav iva, gledajui postojano, kao to prilii posetiocu i gostu. Posle svake ruke i svakog deaka , stare ine koje su radile taj sveani posao zastajale su da nao tre klin, trenjem o v eliki izbrazdani kamen name ten na trgu. Pobledele i poplavele usne deaka povlaile s u se unazad, pokazujui bele zube; deaci su se grili, malo je nedostajalo da padnu u nesvest, a jedan je jauknuo i onda uutkao sebe tako to je pritisnuo drugu, slobod nu aku preko usta. Jedan se tako ugrizao za palac, da je i odatle, a ne samo iz d ugakih posekotina, potekla krv. Kad bi se obele avanje jednog deaka zavr ilo, Poglavic a celog plemena bi oprao rane i utrljao neki melem. O amueni, nesigurni na nogama, deaci stado e jo jednom u stroj; ali sada stari ljudi nastupi e sa blago u prema njima, p oe e im se obraati reima 'plemenie' i 'junae'. Hav iva uvue dugi dah olak anja. No, tada se pojavi jo estoro dece. Vodile su ih stare ene, preko mostia koji je postojao preko jarka. Bile su to devojice; est devojica. Imale su nakit, i to n arukvice i nanogvice, ali su, izuzev toga, bile nage. Mu ka publika, videi ih, poe b uno klicati. Hav iva se iznenadi. ta, i ene e biti primljene u pleme? Eto neeg dobrog, pomisli on. Dve devojice behu tek negde na poetku puberteta, ostale jo mlae, a jedna sig urno ne starija od est godina. Postrojile su se licem u lice sa deacima, a publici su okrenule lea. Iza svake je stajala po jedna, velom pokrivena preko glave, sta ra ena, jedna od tih koje su ih dovele preko mosta; iza svakog deaka stao je po je dan stare ina, nag. Hav iva sad nije mogao odvratiti pogled, a ni um, od tog prizora ; a devojice polega e na lea, na golu, sivkastu zemlju trga. Jedna je ne to oklevala, pa je baba iza nje povue i obori. Stari mu karci poo e napred, zaobilazei deake, i svaki le e na po jednu devojicu, to je publika propratila silnom dernjavom, podsme ljivim d obacivanjem, smehom i ritminim uzvicima "Aha-ha! Aha-ha!" Svaka baba je unula uz gl avu po jedne devojice; jedna baba pru i ruku i pritisnu na zemlju mr avu devojaku ruku koja je poela odmahivati. Gola dupeta stare ina poe e da pumpaju; Hav iva nije uspevao da vidi da li je to pravi koitus, ili samo opona anje. "Tako se to ra-di, gledajte vi mla-di!" skandirali su gledaoci, dobacivali ale i komentare, gromko se smejal i. Stare ine jedan po jedan ustado e, svaki sada, u nekoj neobinoj stidljivosti, skri vajui akama penis. im je ustao i poslednji, deaci stupi e napred. Svaki le e na po jednu devojicu i poe pumpati zadnjicom gore-dole, iako, Hav iva vide, nijedan nije imao erekciju. Mu karci oko njega hvatali su se za svoje polne organe, dernjajui se: "Ej! Poku aj sa mojim!" Klicali su i buno, ritmino napevali, sve dok se i poslednji deak nije diga o na noge. Devojice su ostale da le e poravnate sa zemljom, nogu ra irenih, kao mali mrtvi gu teri. Nastade maleno, ali u asno pokretanje mu ke rulje napred, ka njima. Ali stare ene su ve vukle tih est devojica da ustanu i da pou urno nazad ka mostiu. Ispra ili su ih talasi dreke i podsmeha iz publike. "One su drogirane, zna ", ree ljubazni tamni ovek koji je proveo no sa Hav ivom u krevetu. Gledajui ga u lice, on nastavi: "Devojice. Njih to ne boli." "Da, vidim", ree Hav iva, stojei nepomino na svom poasnom mestu. "Tih est su imale sree, dobile su povlasticu da poma u u prijemu. Va no je da devojice to pre izgube nevinost, zna . I da ih uvek uzme ne samo jedan ovek, nego bar dvojica, zna . Na taj nain, ona ne mo e da pria posle ne to, kao 'ovo je tvoj sin', 'ov a beba je poglavicin sin', zna . Sve takve stvari su ve tija posla. Izabere se jedan sin. Biti sin, to nema nikakve veze sa kmeticinom pikom. To se kmeticama mora utu viti u glavu to ranije. Ali sada se devojicama daju droge. Nije vi e kao u starim da nima, pod Korporacijom." "Razumem", ree Hav iva. Pogleda svoga prijatelja u lice, razmi ljajui da tako tamna ko a mora znaiti veliki udeo gazda ke krvi, da je ovo mo da zaista sin nekog vlas nika, gazde. Niiji sin, jednoj robinji napravljen. Izabere se jedan sin. Svako zn anje je lokalno, svako znanje je delimino. U eu, i u kolama Ekumena, i u barakama Je ove.

"Vi njih i sad nazivate kmeticama", ree on. Njegova taktinost bila je, zaj edno sa svim njegovim oseanjima, zaleena, pa je govorio iz iste glupe intelektualne radoznalosti. "Ne", ree tamni ovek, "ne, ao mi je, tako su me uili da govorim dok sam bio deak - izvinjavam se..." "Nemoj meni." I to je Hav iva rekao hladno, naprosto izgovarajui ono to mu je bilo u glavi . ovek trznu licem i ostade uutan, pognute glave. "Molim te, prijatelju moj, povedi me sada u moju sobu", ree Hav iva, a tamn i ovek ga zahvalno poslu a. U mraku je tiho priao u svoj hainski bele a. "Ni ta ne mo e biti spolja izmenjen o. Stoji sa strane, gleda dole, vidi ukupnu sliku, obrazac. Vidi ta nije u redu i ta n edostaje. Po eli da to popravi . Ali ne mo e se to krpljenjem popraviti. Mora da bude u s amoj stvari, mora je tkati iznutra. Mora biti deo tkanja." Ovu poslednju reenicu iz govorio je na eanskom nareju.

etiri ene uale su na enskoj strani, na jednom ravnom komadu tla koji je privu kao Hav ivinu pa nju zato to je bio tako gladak, a neuga en: nekakvo sveto mesto, pomis lio je on. Poe ka njima. uale su nimalo graciozno, pogurene izmeu svojih kolena, nap red. Ispoljavale su onaj nemar prema sopstvenom izgledu, prema mu kim pogledima, k oji je Hav iva ve ranije primetio na enskoj strani. Glave su im bile obrijane 'na ela vo', ko a kredasta i bleda. Narod pra ine, pra inari, to be e stari naziv za njih, ali H av ivi se inilo da ove ene vi e lie na glinu ili pepeo. Azurni prelivi na stopalima, dl anovima i drugim finijim mestima na ko i bili su maltene skriveni pra inom sa kojom su radile. Priale su izmeu sebe brzo i tiho, ali kad je on pri ao, zamukle su. Dve s u bile stare, sasu ene, sa vornovatim, naboranim kolenima i stopalima. Dve su bile mlade. Sve su povremeno bacale poglede postrance ka njemu, a on je unuo blizu tog glatkog mesta na tlu. Vide da su one po toj povr ini rasipale pra inu, obojenu zemlju, i na taj nai n pravile neku vrstu obrasca ili slike. Pratei pogledom granice izmeu boja, on raz azna jedan izdu eni, bledi oblik izdaleka nalik na aku ili granu, i jednu duboku kr ivinu zemljane crvene boje. Po to ih je pozdravio, ni ta vi e nije govorio, naprosto je uao. One se uskoro v rati e svom poslu, povremeno apatom ne to govorei jedna drugoj. Kad su prestale da rade, on ree: "Je li ovo sveto?" Stare ene su ga pogledale namr teno i nisu odgovorile. "Ne mo e videti", ree tamnija od dveju mladih ena. To je propratila osmehom, sevajuim, izazovnim, koji zatee Hav ivu nespremnog. "Misli , ja ne bi trebalo da budem ovde." "Ne. Ti mo e biti ovde. Ali ne vidi ." Ustao je i osmotrio odozgo tu zemljanu sliku koju su one napravile od si ve pra ine, i tamno-oker, i crvene, i od pra ine umbra boje. Linije i oblici bili su u nekim odreenim odnosima, ritmikim, ali zbunjujuim. "Nije sve tu", ree on. "Ovo je samo malo, mali deo", ree izazovna ena, ije su tamne oi blistale por ugom na tamnom licu. "Nikad sve odjednom?" "Ne", ree ona, a i druge reko e: "Ne", sa osmehom, koji se pojavi ak i na li cima starih. "Mo e li mi rei koja je to slika?" Nije znala re 'slika'. Bacila je pogled ka ostalim enama; razmislila, pa d igla ka njemu pronicljivi pogled. "Mi pravimo ono to mi znamo, ovde", ree ona, pokazujui blagim pokretom blag o obojenu aru. Topli veernji povetarac ve je mutio granice izmeu boja. "Ne znaju oni", pro aputa druga mlada ena, ona ija je ko a bila boje pepela. "Mu karci? Nikad ne vide celinu ovoga?" "Ne vidi niko. Samo mi. Imamo ovde." Tamna ena prstom dodirnu ne glavu, n ego srce, pokrivajui grudi akama dugakim, od rada otvrdlim. Osmehnu se opet. Stare ene ustado e; poe e mrnati ne to izmeu sebe, jedna ree ne to o tro mladima

ri rei koje Hav iva nije razumeo, i obe odo e te kim koracima. "One se ne sla u da ti govori jednom mu karcu o ovom radu", ree on. "oveku iz grada", ree tamna ena i nasmeja se. "Misle da emo pobei." " elite li da be ite?" Ona slegnu ramenima. "Kuda?" Ustala je jednim gracioznim pokretom i osmotrila sliku zemljanu, naoko n asuminu, apstraktnu, obrazac linija i boja, krivina i povr ina. "Vidi li ti?" upita ona Hav ivu, opet sa onim tenim, izazovnim sevom u oima. "Mo da jednog dana mogu nauiti da vidim", ree on i uzvrati joj pogledom prav o u oi. "Morae . "Ja jo ne upoznah nijedan slobodan narod", ree Hav iva utivo, dvosmisleno. "Izborili smo svoju slobodu. Oslobodili smo sebe. Pomou hrabrosti, pomou rt vovanja, i tako to smo se vrsto dr ali jedne plemenite stvari. Mi smo slobodan narod ." Izabrani je imao jako lice, bio je to zgodan, pametan ovek od etrdeset godina. e st brazgotina pru alo se preko njegovih nadlaktica, kao kakav grubi ogrta, a izmeu n jegovih oiju zurilo je, netremice, jedno otvoreno, plavo oko. "Vi ste slobodni mu karci", ree Hav iva. Nastade utanje. "Ljudi iz grada ne razumeju na e ene", ree Izabrani. "Na e ene ne ele slobodu mu araca. Nije to za njih. ena se vrsto dr i svoje bebe. To je plemenita stvar za nju. Tako Gospod Kamije stvori enu, a primer je Tuala Milosrdna. Na drugim mestima mo da je drugaije. Mo da postoji ena neke druge vrste, koja za svoju decu ne mari. To mo e biti. Ovde je kako sam ja rekao." Hav iva klimnu, samo jednom, ali duboko sagnuv i glavu, kako je to od Jeovan a nauio; bilo je to maltene klanjanje. "To je tako", ree on. Izabrani je izgledao zadovoljan. "Videh jednu sliku", nastavi Hav iva. Izabrani nije na ovo reagovao; ta re mu je mo da bila poznata, mo da nepoznat a. "Crte i boje napravljene od zemlje, na zemlji. Mogue je da sadr e znanje. Svako znanje je lokalno, svaka istina je delimina", ree Hav iva, sa lakim, kolokvijalnim d ostojanstvom, za koje je znao da je opona anje naina na koji je njegova majka, Nasl ednica sunca, svojevremeno razgovarala sa trgovcima iz drugih zemalja. "Nijedna istina ne mo e drugoj istini oduzeti istinitost. Svako znanje je deo celog znanja. Istinita linija, istinita boja. A kad jednom vidi onaj iri obrazac, ne mo e nikad vi e sagledati jedan deo kao da je celina." Izabrani je stajao kao siva kamena statua. Posle nekog vremena ree: "Ako mi ponemo da ivimo kao oni u gradovima, sve to znamo bie izgubljeno." Ispod njegovog dogmatskog tona bili su strah i ojaenost. "Ti, Izabrani", ree Hav iva, "govori istinu. Mnogo toga bie izgubljeno. Znam da je tako. Manje znanje mora se dati da bi se vee dobilo. I to ne samo jedanput. " "Ljudi ovog plemena nee porei na u istinu", ree Izabrani. Njegovo nevidee, net remino srednje oko bilo je upereno pravo ka suncu koje je poivalo u utoj pra inastoj izmaglici iznad beskonanih polja, iako su njegove sopstvene oi, tamne, zurile dole , u zemlju. Njegov gost prenese pogled sa tog tuinskog lica na estoko, malo, belo sunc e koje je buktalo nisko iznad tuinske zemlje. "U to sam siguran", ree on. Kad mu je bilo pedeset pet godina, stabil Jehedarhed Hav iva doe u Joteber jo jednom u posetu. Odavno tamo nije bio. Radei kao ekumenski savetnik pri jeovans kom Ministarstvu dru tvene pravde, boravio je uglavnom na severu i esto putovao na drugu poluloptu. Godinama je iveo u Staroj prestonici sa svojom partnerkom, ali j e esto poseivao i Novu prestonicu, na zahtev novog ambasarora koji je eleo da se ko risti Hav ivinim strunim znanjem. Njegova partnerka - iveli su zajedno ve osamnaest g nai neku enu da te naui", ree ena boje pepela.

"Sada smo narod slobodan", ree Mladi poglavica, sin i naslednik, Izabrani

odina, ali na Jeovi nema braka - poku avala je da dovr i svoju knjigu i priznala je da bi rado bila sama u stanu jedno dve nedelje da bi mogla pisati na miru. "Idi na to putovanje na jug za kojim toliko tuguje ", ree ona. "Doleteu i ja tamo dole, im zavr im knjigu. Neu rei nijednom prokletom politiaru gde si. Izvuci se, pobegni! Krei , krei, krei!" Oti ao je. Nikad nije voleo da leti, iako je leteti morao esto i mnogo; zat o na ovo putovanje ode vozom. Vozovi behu dobri, brzi, ali stra no pretrpani narod om, ljudi su na svakoj stanici vrveli, jurcali i izvikivali koliki mito nude kon dukteru; ali sada niko nije poku avao da se vozi na krovu, jer su vozovi i li brzino m od sto trideset kilometara na sat. Hav iva je imao zasebnu jednokrevetnu 'sobu' u vagonu za Joteber Grad, bez presedanja. Duge je sate proveo u utnji, gledajui ka ko se predeli kovitlaju pored prozora, gledajui kako narod osvaja neplodna zemlji t a i naseljava dojuera nje opusto ene oblasti; gledajui mlade, nove ume, gradove prepune ljudi, kilometre koliba, baraka, kuica, kua, stambenih blokova i blokova u verels kom stilu gde je u jednu celinu povezano mno tvo stambenih zgrada, kuhinja, povrtn jaka i radionica; gledajui fabrike, ogromna nova postrojenja; najednom, opet seos ke predele, kanale i bazene za navodnjavanje u kojima se odra avaju boje veernjeg n eba; bosonogo dete koje pe ai, vodei velikog belog vola pored njive sa itom prepunim senki. Noi su bile kratka, mrana, zanjihana slast spavanja. Treeg popodneva on sie iz voza na eleznikoj stanici grada Jotebera. Nije bil o gomila naroda. Nigde nijednog poglavice. Niti telohranitelja. On poe pe ice kroz vrue, dobro znane ulice, pored pijace, kroz Gradski park. To je, ve, bilo junaenje. Postojale su i sad bande, de avalo se da oveka napadnu i opljakaju nasred ulice, pa je Hav iva pomno gledao oko sebe i hodao samo glavnim stazama. Dalje, pored onog starog tualitskog hrama. Usput je, u parku, podigao jedan beli cvet koji je pao sa nekog buna. Sad ga polo i pred noge Majke. Ona se osmehivala. Zrikila je u svoj nedostajui nos. Hav iva produ i pe aenje sve do velike, nove stambene zgrade u kojoj je stanovala Jeron. Sad je imala sedamdeset etiri godine. Nedavno se povukla u penziju i tako prestala da radi u bolnici u kojoj je poslednjih petnaest godina bila nastavnik medicine, praktiar i upravnik. Nije se mnogo razlikovala od one ene koju je prvob itno video kako sedi uz njegov krevet, osim to je izgledalo da se sva nekako sman jila, u svim svojim delovima i pravcima. Vi e nije imala nijednu vlas kose, ali je zato nosila jednu svetlucavu maramu vezanu oko glave. Zagrli e se, jako, i poljub i e, ona ga poe milovati i maziti, uz nezadr ive osmehe. Nikada nisu vodili ljubav, a li je izmeu njih uvek postojala elja, e nja da se bude sa onim drugim, dodirivanje im je uvek bilo veoma udobno. "Vidi, vidi al' smo sedi!" uzviknu ona, tapkajui ga p o kosi. "Ba lepo izgleda! Ui da popijemo po a u vina! Kako tvoja araha? Dolazi li sko ro? ta, i 'o si kroz ceo grad pe ice i nosio toliku torbu? Jo si ti lud!" On joj dade dar koji je doneo, struni rad 'O nekim verel-jeovskim zarazni m bolestima' koji je napisala ekipa ekumenskih istra ivaa; Jeron pohlepno zgrabi tu knjigu. Zatim su neko vreme razgovarali samo izmeu njenih zaletanja u sadr aj i u poglavlje o berlotu. Ona nasu bledo narand asto vino u dve a e. Popili su, i jo po jed nu. "Fino izgleda , Hav iva", ree ona, ostaviv i knjigu i gledajui ga postojanim pogledo m. Boja njenih oiju odavno je izbledela, pre la u neprozirnu, plaviastu mranost. "Dob ro se osea kao svetac." "Nisam ba toliko daleko zalutao, Jeron." "Dobro, kao junak. Ne mo e poricati da jesi junak." "Ne", ree on i nasmeja se. "Po to znam ta je junak, neu to poricati." "Gde bismo sad bili, da nije bilo tebe?" "Na tano istom ovom mestu gde smo sad..." On uzdahnu. "Ponekad mislim da gubimo i ono malo to smo izborili. Ovaj Tualbeda, u pokrajini Detake, nemoj ga po tceniti, Jeron. Njegovi govori su isto enomrza tvo i hu kanje protiv doseljenika, a lj udi ih prihvataju gladno..." Ona jednim pokretom sasvim odbaci tog demagoga. "Ma, tome nema kraja", r ee ona. "Ali ja sam znala ta e ti nama biti. Od prvog trenutka sam znala. ak, onog tr enutka kad sam ula tvoje ime. Znala sam." "A nisi mi ni ostavila mnogo izbora, zna ." "Bah... Izabrao si sam, ovee." "Jesam." U ivao je u ukusu vina. "To jesam." Malo kasnije, ree: "Malo je lj

udi kojima se ukazuju takve mogunosti izbora kakve sam ja imao. Kako i sa kim ivet i, kojim se poslom baviti. Ponekad mislim da sam bio sposoban da biram zato to sa m odrastao na mestu gde su drugi sve unapred izabrali za mene." "I tako si se pobunio i stvorio putanju za sebe kako si hteo", ree ona. Osmehnuo se. "Nisam ja buntovnik." "Bah!" ree ona opet. "Nisi buntovnik? Ti, u onoj gu vi, u srcu na eg pokreta od samog poetka?" "Pa, da, ali ne u duhu pobune. Taj duh je morao biti va duh. Moj posao je bio da ga prihvatim. Da odr im duh prihvatanja. To je ono to sam nauio odrastajui. D a prihvatam. Da ne menjam svet. Samo da menjam du u. Tako da ona mo e biti u svetu. Da mo e sa punim pravom, ispravno biti u svetu." Slu ala ga je, ali se inilo da nije ba ubeena. "To zvui kao enski nain bivanja" ree ona. "Mu karci uglavnom navale da menjaju stvari, predmete, prema svojim potre bama." "Ne mu karci mog naroda", ree on. Jeron je sipala vino u a e i po trei put. "Priaj mi o tvom narodu. Uvek sam s e pla ila da to pitam. Hainci su tako stari! tako ueni! Znaju toliko istorije, toli ko svetova! A mi, ovde, tri stotine godina ubistava, bede i neznanja - pojma vi nemate koliko se mali oseamo pred vama." "Mislim da imam pojma", ree on. Malo kasnije, dodade: "Roen sam u gradiu ko ji se zove e." Pa joj ispria o tom pueblu, o Drugonebeskom narodu, o svome ocu koji je u jak njegov, o majci koja je Naslednica sunca, o obredima i svetkovinama, o svako dnevnim i neobinim bogovima; o promeni bia; o poseti istoriarke, i o tome kako je o n posle, odlaskom u Kathad, jo jednom promenio bie. "Koliko je tu pravila!" ree Jeron. "Cela gomila slo enih i suvi nih pravila. Kao kod na ih plemena. Nije ni udo da si pobegao." "Ja sam samo oti ao da u Kathadu nauim ono to u eu ne bih mogao", ree on, sme ka ui se. "Da nauim ta su pravila. I na koje naine jedni drugima da budemo potrebni. Lj udsku ekologiju. ta smo drugo radili ovde, tokom svih ovih godina, nego poku avali pronai dobar skup pravila - razuman obrazac?" On ustade, poe da razgiba ramena i r ee: "Pijan sam. Pro etaj se sa mnom." Izi li su u osunane vrtove unutar stambenog bloka i krenuli polako stazama izmeu leja sa povrem i leja sa cveem. Jeron je klimanjem glave pozdravljala ljude k oji su upali korov i okopavali, a oni su dizali pogled i pozdravljali je po imenu . vrsto i ponosito je dr ala Hav ivinu ruku. On uskladi korake sa njenim. "Kad ovek mora da sedi mirno, hteo bi da leti", ree on, gledajui dole, ka n jenoj bledoj, vornovatoj, ali krhkoj ruci koja je poivala na njegovoj. "A ako mora da leti, hteo bi da sedi i miruje. Ja sam kod kue nauio da sedim. Sa istoriarima, da letim. Ali ravnote u svoju nikako nisam uspevao da odr im." "Onda si do ao ovamo", ree ona. "Onda sam do ao ovamo." "I nauio?" "Kako da idem pe ice", ree on. "Kako da hodam sa mojim narodom." OSLOBOENJE JEDNE ENE 1. omekeovi Moj dragi prijatelj zamolio me je da zabele im priu mog ivota, smatrajui da b i mogla biti zanimljiva ljudima drugih svetova i vremena. Obina sam ena, ali sam iv ela u dobu silnih promena, i imala povlasticu da svojim sopstvenim telom upoznam i prirodu potinjenosti i prirodu slobode. Tek kao odrasla, nauila sam da itam i pi em, i to e biti moje jedino izvinjen je za slabosti u ovom pripovedanju. Rodila me robinja jedna, na planeti Verel. Kao dete, nosila sam ime Rado sa Rakam omekeovih. To je znailo: unuka Dosina, unuka Kamijeova, a vlasni tvo porodi ce omeke. Porodica omeke imala je zemlji ne posede na istonoj obali Voe Dea. Dose mi je bila baka. Kamije, to je Gospod Bog.

omekeovi su posedovali preko etiri stotina ljudskih imovina, kmetova. Ovi kmetovi upotrebljavani su uglavnom da obrauju polja gedea, da uvaju stoku na livad ama slanotrave, da rade u fabrikama i kao kuna posluga. U istoriji, porodica omeke imala je svoja slavna vremena. Na Vlasnik bio je, politiki, veliki ovek, i esto je boravio izvan imanja, u prestonici. Kmetovi su dobijali ime po baki, zato to je baka podizala decu. Majka rad i po celi dan, a oca nema. ene su uvek voene kod dvojice ili vi e mu karaca na rasploav anje. ak i ako bi neki mu karac znao koje dete je njegovo, ne bi se mogao starati o njemu. Mu karac je mogao biti prodat ili razmenjen za nekog drugog, u svakom tren utku. Mladii su retko kad ostajali na jednom imanju dugo; ako su ne to vredeli, raz menjivani su za kmetove sa drugih imanja ili prodavani fabrikama, a ako ne, gonj eni su da rade do smrti. ene nisu bile esto prodavane. Mlae su zadr avane za rad i razmno avanje, a star ije da bi gajile decu i odr avale red u barakama. Na nekim imanjima, ena je morala da raa po jednu bebu svake godine, sve dok ne umre; ali, na na em imanju, veina ena i mala je samo po dvoje ili troje dece. omekeovi su visoko cenili enu kao radnicu. N isu eleli da se mu karac stalno pentra na nju. Saglasne sa ovim, babe su pomno uvale mladu enskadiju. Ja govorim: mu karci, ene, deca, ali treba da razumete da se te tri rei nisu primenjivale na nas, nego samo na na e vlasnike. Mi, imovina, robovi, nazivani sm o drugaije: kmetovi, kmetice, i tenad ili mladunci. Upotrebljavau, dakle, te rei, ia ko ih ve godinama ne ujem ni od koga, iako ih na ovoj blagoslovenoj planeti nisam u la ni jedan jedini put. Mu ki deo naselja sa barakama, zvan 'kapijska strana', bio je pod komandom Gazda. Gazde, ili Gazdurine, behu iskljuivo mu karci. Neki od njih bili su u rodbi nskoj vezi sa omekeovima, neki samo unajmljeni. Drugi deo naselja, 'unutra njost', bio je za kmetice i za podmladak. U 'unutra njosti' su dvojica 'odseslobodnih', ka striranih kmetova, imala vlast, ali samo na reima; uistinu su vladale babe. Ni ta s e, zapravo, u naselju baraka nije de avalo bez znanja baba. Ako bi neko od kmetova ili kmetica bio odve bolestan da radi, Gazde bi do pustile da taj ili ta ostane u baraci. Ponekad su babe uspevale udesiti da neki kmet ne bude prodat ili da se na neku devojku popne samo jedan mu karac; nekoj ose tljivoj devojci mogle su, mo da, dati sredstvo protiv zaea. Svako u kmetskom naselju povinovao se nareenjima Saveta baba. Ali ako bi neka baba oti la suvi e daleko, Gazd e bi naredili da bude bievana, ili oslepljena, ili da joj budu odseene obe ake. Kad sam bila mala devojica, u na em naselju baraka ivela je jedna ena koju smo zvali 'pr ababa' i koje je umesto oiju imala rupe i bila bez jezika. Mislila sam da je to z bog njene tako velike starosti. Pla ila sam se da e i mojoj babi Dosi jezik sasu iti i odumreti u ustima. To sam joj i rekla. A ona meni: "Ne. Nee postati nimalo krai, zato to mu ja ne dam da postane suvi e dugaak." ivela sam u tom naselju baraka. Tu me je majka rodila i potom dobila dopu t enje da tu ostane tri meseca da me doji; zatim sam prebaena na kravlje mleko, a m oja majka se vratila u Kuu. Zvala se omekes Rajouva Jouva. Bila je svetle boje ko e, kao i veina kmetova i kmetica, ali veoma lepa, sa uzanim anim i no nim zglavcima i t ananim crtama lica. I moja baba bila je svetle boje ko e, a ja, meutim, ispadoh crn a, najcrnja u celom naselju. Doe meni majka u posetu, pustili je odseslobodni kroz ona njihova vrata s a merdevinama. I zatekne me kako utrljavam sivu pra inu sebi u ko u. Izgrdi ona mene , a ja objasnim da elim izgledati kao i ostali. "Slu aj ti, Rakam", ree mi ona, "to su ljudi pra ine. Nikad se oni iz pra ine i zvui nee. Ti si ne to bolje. I ti e biti lepa. ta misli , za to si toliko crna?" Pojma n m imala ta je ona time htela da ka e. "Jednog dana u ti kazati ko je tvoj otac", ree ona, kao da mi obeava neki dar. Ja sam znala da pastuv omekeovih, vredna i visoko cenjena ivotinja, opslu uje kobile sa drugih imanja. Nisam znala da otac mo e biti lj udsko bie. Te veeri, ponem se ja hvaliti babi mojoj: "Lepa sam zato to je crni pastuv moj otac!" A ona me zvekne po glavi. Padnem ja i ponem plakati, a ona e: "Nikada o svom ocu ne govori." Znala sam da postoji gnev izmeu moje majke i moje babe, ali tek mnogo kas nije sam shvatila zbog ega. ak i sad nisam sigurna da razumem ta je sve le alo izmeu n

jih. Mi tenad jurcali smo kroz celo naselje baraka. Pojma nismo imali ta je izv an zidova. Sav na svet sastojao se od koliba za kmetice i dugakih baraka za kmetov e, od kuhinja i kuhinjskih ba tica sa lejama, i od golog trga koji je bio tvrdo na bijen tabanima na im bosim. Meni se inilo da je ograda, sainjena od brvana pobodenih uspravno, jedno do drugog, u zemlju, veoma daleko. Kad su trudbenici odlazili kroz kapiju ujutro, na njive i u fabrike, ja nisam znala kuda oni to idu. Tek tako - nema ih. Ceo dugi dan celo naselje pripa da nama, tenadi, a mi leti jurcamo nagi, a i zimi manje-vi e nagi, igramo se tapovim a, kamenjem i blatom, dr imo se podalje od baba osim kad odemo kod njih da molimo da nam daju ne to za jelo, ili kad nas one poteraju da neko vreme upkamo korov iz l eja. Predvee, ili kad ve padne no, trudbenici se vrate, gomile njih, kroz kapiju , koja je pod stra om Gazdurina. Neki se vraaju izmueni i tmurni, a neki u veselju, sa priom i meusobnim dovikivanjem. Iza poslednjeg ili poslednje, velika kapija zat vori se sa treskom. Iz svih kuhinjskih pei pone se izvijati dim. Kravlja balega ka d gori, to miri e slatko. Narod stoji pod tremovima svojih koliba i dugakih baraka. Kmetovi razgovaraju sa kmeticama preko jarka sa vodom koji deli kapijsku stranu od unutra nje strane. Posle veere, osloboenici povedu molitvu pred kipom Tuale, a m i uzdignemo na e molitve Kamiju, onda narod ide na spavanje, osim onih koji ostaju jo neko vreme re eni da 'preskoe jarak'. U nekim letnjim noima poinjalo je pevanje, i li bi bila dozvoljena igranka. U zimskim noima, neko od na ih deda - a to su bili j adni, slomljeni starci, ne jaki kao na e babe - poeo bi da 'peva re'. To be e na naziv za recitovanje 'Arkamije'. Svake noi, uvek, neko od naroda dr ao je predavanja o sv etim stihovima, a neki drugi su ta predavanja slu ali, uili. Dakle, u zimskoj noi, n eko od tih starih, bezvrednih kmetova, koji su ostajali u ivotu jo samo zbog milos ra baba, pone pevati re. Tada se i tenad primiri i slu a priu. Prijateljica mog srca be e Valsu, devojica krupnija od mene. Branila me je u tuama i svaama mladih, ili kad su me stariji mladunci nazivali imenima 'Crnja' i 'Gazdinica'. A ja sam bila sitna, ali estoka po naravi. Dok smo Valsu i ja bile zajedno, niko nas nije mnogo zlostavljao. Onda nju posla e kroz kapiju. Njenu majk u su neko vreme pre toga podveli mu karcima za razmno avanje, i sad je bila 'nabijen a', sa ogromnim stomakom, pa joj je bila potrebna pomo na njivi, da bi ispunila s voju normu. Gede se mora runo brati. Svakog dana na stabljici dozreva po jedan, n ovi deo, i mora se ubrati, zato berai gedea idu kroz isto polje sve ispoetka, dvad eset ili trideset dana zaredom, a onda preu na neki kasnije zasejani deo planta e. Valsu je stupala uz majku i pomagala joj da obere njene redove gedea. Kad joj se majka razbolela, Valsu ju je zamenila sasvim, i uz pomo drugih radnica odr ala maji nu normu. Tad je Valsu imala est godina po vlasnikom raunanju, ali vlasnici su svim svojim ljudskim imovinama pisali kao roendan jedan isti dan, i to prvi dan Nove godine, a to je bio jedan od prolenih dana. Mogue je, dakle, da je Valsu imala, za pravo, sedam godina. Njena majka je poboljevala i pre tog poroaja, i posle, a za sve to vreme Valsu je dr ala majino mesto na poljima gedea. Nikada vi e nije do la da s e igra sa mnom, pojavljivala se samo uvee da bi jela i spavala. U tim prilikama s am se viala i razgovarala s njom. Ponosila se svojim radom. Ja sam joj zavidela. Poeh eznuti da i ja proem kroz kapiju. I la sam sa Valsu do same kapije i gledala nap olje, u svet. Sada se inilo da su palisade oko na eg naselja veoma bliske. Rekla sam mojoj babi, Dosi, da hou i ja na njive. "Jo si suvi e mlada." "Kad bude nova godina, imau sedam." "Tvoja majka je mene naterala da joj obeam da te neu pustiti." Kad je moja majka sledei put do la u kmetsko naselje u obilazak, ja rekoh: "Baba me ne pu ta napolje. Hou da radim sa Valsu." "Nikad", ree moja majka. "Ti si roena za bolje od toga." "Za ta?" "Videe ." Osmehnula mi se. Znala sam da misli na Kuu, u kojoj je radila. esto mi je govorila o divnim stvarima u Kui, o stvarima koje sijaju i u divnim su bojama, st varima tankim, tananim i istim. U Kui je ti ina, govorila je ona. Moja majka je na s ebi imala divnu crvenu maramu, glas joj je bio blag, a odelo i telo uvek isti i s

ve i.

"Kad u to videti?" Zadirkivala sam je sve dok ona ne ree: "U redu! Pitau moju gospou." " ta?" Ja sam o 'mojoj gospoi' znala samo to da je i ona tanana i ista, i da moja majka njoj pripada na neki poseban nain kojim se ponosi. Znala sam da je 'moja g ospoa' dala mojoj majci tu crvenu maramu. "Pitau je da li ti mo e da doe i pone se obuavati za rad u Kui." Moja majka izgovarala je re 'Kua' na nain koji je meni doaravao neko veliko svetili te, kao ono mesto u na oj molitvi: U kuu jasnu da uem, u sobe mira. Tako sam uzbuena bila, da poeh plesati i pevati: "I-dem u Ku-u! I-dem u Ku-u !" Majka mi udari amarinu da me uutka i poe me grditi zbog takvog razuzdanog pona anja . "Premlada si ti! Ne ume se pona ati! Ako te jednom izbace iz kue, povratka nema!" Obeah da u biti dovoljno stara. "Mora sve raditi kako treba", ree mi Jouva. "Sve onog trenutka kad ja ka em. Nikad ne pitaj za to. Nikad ne odla i. Ako moja gospoa vidi da si divljaku a, poslae te nazad, ovamo. I to e biti tvoj kraj zauvek." Obeah da u biti pitoma. Da u odmah izvr avati sve, utke. to je ona vi e prikaziv la da je to zastra ujue mesto, to sam vi e ja pri eljkivala da vidim tu divnu, blistavu Kuu. Kad je mati oti la, ja ostadoh ne verujui da e pitati moju gospou. Nisam bila naviknuta da iko odr ava obeanja. Ali posle nekoliko dana ona se vrati, i ja uh da razgovara sa mojom babom. Dose je u prvi mah bila ljuta, govorila je pojaanim gla som. Ja sam se pri unjala pod prozor kolibe da slu am. ula sam kako moja baba plae. To me je upla ilo i zapanjilo. Baba je sa mnom uvek imala strpljenja, brinula se o m eni i dobro me hranila. Nikad mi nije na pamet palo da bi tu moglo postojati i ta vi e, sve dok ne zauh to plakanje. Zbog njenog plakanja poeh i ja plakati, kao da sa m deo nje. "Mogla si mi je ostaviti bar jo jednu godinu", ree ona. "Ona je tek beba. Nikad ja nju ne bih pustila kroz kapiju." Molila je, kao da je bespomona, kao da nije baba. "Ona mi je radost moja, Jouvo!" "Pa onda, zar ne eli da postigne uspeh?" "Samo jo godinu. Suvi e je divlja ona za Kuu." "Suvi e dugo je jurcala kao divlja. Ako ostane ovde, poslae je na njive. Po sle jedne godine na njivi, ne bi je vi e hteli uzeti u Kuu. Bila bi pra ina. Nego, uz alud je sad tu plakati. Ja sam ve pitala moju gospou, i sad nju oekuju da se pojavi tamo. Ne mogu se vratiti bez nje." "Jouva, nemoj da joj se ne to desi", ree Dosa vrlo tiho, kao da se stidi da to ka e, ali ipak sa snagom u glasu. "Ja je i vodim zato da ne bi stradala", ree moja majka. Onda me pozva, a ja otreh suze pa dooh. udna stvar, ali uop te se ne seam svog prvog hodanja kroz spolja nji svet, nit i kako sam prvi put sagledala Kuu. Pretpostavljam da sam, od straha, gledala u ze mlju, a osim toga, sve mi je bilo toliko udno da nisam ni razumela ta vidim. Znam da me je mati tek posle nekoliko dana izvela pred gospu Tazeu. Morala me je prat i i ribati i uve bavati i biti sigurna da je ja neu osramotiti. Bila sam estoko upla e na kad me je mati konano uhvatila za ruku i povela, grdei me apatom bez prestanka, iz stambenih prostorija kmetica, kroz dvorane i vratnice od obojenog drveta, u j ednu blistavu, sunanu sobu bez krova, punu cvea koje je raslo u vazama. Ja sam dotad jedva ikada i videla cvet, osim na korovu u kuhinjskim leja ma, i sad sam zurila i zurila. Majka je morala trzati moju ruku da me navede da pogledam enu koja je le ala u fotelji meu cveem, u odei mekanoj i blistavo obojenoj po put cvea samog. Jedva sam uspevala da razlikujem nju od cvea. Kosa te ene bila je d ugaka i sijala se, a ko a crna i takoe sjajna. Mati me pogura napred, a ja onda uinih ono to sam sa njom ve bala mnogo puta: prioh fotelji, spustih se na kolena i ostado h tako ekajui. Kad je ta ena ispru ila ruku, na kojoj je aka bila dugaka, uzana i meka, sa gornje strane crna, a na dlanu azurna, ja sam dodirnula elom tu aku. Od mene s e oekivalo da ka em 'Ja sam tvoja robinja Rakam, gospoo', ali sam u tom trenutku ost ala bez glasa. "Koje zgodno stvorenjce", ree ona. "Tako tamno." Njen glas se pri tim pos

lednjim reima malo izmenio. "Gazde su dolazile... te noi", ree Jouva boja ljivim glasom, sme kajui se i gle dajui u pod, kao da se osea neprijatno. "Nesumnjivo", ree ena. Ja sam do tad skupila snage da opet dignem pogled k a njoj. Bila je divna. Nisam, do tada, ni znala da jedna osoba mo e biti toliko le pa. Mislim da je ona videla moju zadivljenost. Ispru ila je opet ruku i poela me mi lovati akom dugakom, mekanom, po obrazu i vratu. "Vrlo je, vrlo zgodna, Jouvo", ree ona. "Sasvim si dobro uinila to si je dovela ovamo. Je li okupana?" Ne bi ona to pitala da me je videla kad sam prvi put u la u kuu, jezivo prl java, sva u mirisu kravlje balege kojom smo mi lo ili vatru. Gospoa nije znala ni ta, ba ni ta o robovskom naselju. Niti o bilo emu drugom izvan beze, enskog dela Kue. I g ospou su prisiljavali da ostaje uvek u bezi, ba kao mi u barakama, i da ostane nez nalica u pogledu svih spolja njih stvari. Ona nikad nije omirisala kravlju balegu, ba kao to ja nikad nisam videla cvee. Majka je uveri da sam ista, a na to gospoa ree: "U tom sluaju, mo e kod mene u krevet noas. To bih volela. Da li e se tebi dopasti da doe i spava sa mnom, lepa mal a..." Ona baci pogled na moju majku, koja promrmlja: "Rakam." Gospoa, uv i to ime, n apui usta. "To mi se ne svia", proguna ona. "Ba je ru no. Nego... Toti. Da. Ti mo e biti moja nova Toti. Dovedi je veeras, Jouvo." Gospoa je svojevremeno imala jednu lisicokuku zvanu Toti, ree mi mati. Ta d omaa ljubimica je uginula. Ja nisam ni znala da ivotinje ikada mogu imati imena, p a mi nije izgledlo nimalo udno da dobijem ime neke ivotinje, ali je u prvo vreme b ilo udno ne biti Rakam. Nisam mogla misliti o sebi kao o 'Toti'. Te veeri mati me okupa jo jednom i utrlja slatka ulja u moju ko u, i obue me u mekanu kunu haljinicu, mek u ak i od one crvene marame. Nastavila me je grditi i u pozoravati, ali sad je i ona bila uzbuena, a i zadovoljna mojim uspehom. Zaputile smo se opet kroz bezu, ali kroz druge dvorane; usput smo susretale neke druge k metice. Tako smo u le u gospoinu spavau sobu. Divna je to soba bila, sa puno okaenih ogledala, draperija i umetnikih slika. Ja nisam razumela ta su ogledala, niti ta su to slike, pa sam se pla ila videi ljude na njima. Gospa Tazeu je videla ega se pla im . "Doi, malena", ree ona, pomeriv i se da napravi mesto za mene u velianstvenom, iroko m, prostranom krevetu po kome be e razbacano mno tvo jastuka. "Doi, u u kaj se." Uvukla s am se kod nje, a ona poe milovati moju kosu i ko u i grliti me rukama toplim i meki m, sve dok se nisam opustila. "E tako, e tako, Totice mala", ree ona. Onda smo za spale. Postala sam kuna ljubimica gospe Tazeu Vehoma omeke. S njom sam spavala sk oro svake noi. Njen mu je retko kad bio kod kue, a i kad je bio, nije dolazio k njo j, jer je vi e voleo da se zadovoljava na kmeticama. Ponekad je gospoa pozivala u s voj krevet moju majku ili druge, mlae kmetice, a tad sam ja morala otii. Tek kad s am bila starija, kad sam imala deset ili jedanaest godina, poela me je zadr avati i u takvim prilikama i uiti da se pridru im onome to su radile i da do ivim i ja to zad ovoljstvo. Ne na je ona bila, ali, u ljubavi, gospodarica, a ja sam bila instrumen t na kome je ona svirala. Takoe su me obuavali u ve tinama i du nostima domaice. Gospoa me je uila da sa n om pevam, zato to sam imala glas ba onaj pravi. Tokom svih tih godina, nijednom ni sam ka njena, niti prisiljena na ma kakav te ak rad. Ja, koja sam u naselju baraka b ila divlje stvorenje, u Velikoj kui postadoh savr eno poslu na. Bunila sam se ranije protiv babe i nisam imala strpljenja za njena nareenja, ali sam sada sa zadovoljs tvom izvr avala sve to je moja gospoa zapovedala. Ona me je tako vrsto dr ala uz sebe z ato to mi je davala ljubav, jedinu vrstu ljubavi koju je mogla dati. Mislila sam da je moja gospoa, u stvari, Tuala Milosrdna, na zemlju si la. Nije ovo samo neki n ain govora, zaista sam smatrala tako. Bila sam uverena da je gospoa jedno vi e bie, v i e u odnosu na mene. Mo da ete vi rei da nisam mogla u ivati, ili, da nije trebalo da u ivam, u onome to je moja gospodarica radila sa mnom bez mog pristanka, ili, ako i jesam u ivala, da bar ne bi trebalo o tome da govorim sada, da ne 'reklamiram' jedno tako veli ko zlo ukazivanjem na makar i najmanju dobru stranu njegovu. Meutim, ja ni ta nisam znala o pristajanju i nepristajanju. To su rei slobode. Imala je ona i svoje dete, sina, tri godine starijeg od mene. ivela je sa svim sama meu nama kmeticama. Vehome su bili aristokrati sa takozvanih 'Ostrva',

staromodna porodica ije ene ne putuju, pa je zato sad bila odseena i od svoje porod ice. Jedino dru tvo imala je kad bi Vlasnik omeke doveo sa sobom prijatelje iz pres tonice, ali to su bili sve mu karci, pa je ona sa njima mogla biti samo za stolom. Ja sam Vlasnika viala retko, pa i tad samo sa daljine. Smatrala sam da je i on nadreeno bie, ali, opasno. to se tie Eroda, mladog Vlasnika, njega smo viali svakodnevno, kad god je d olazio u posetu svojoj majci ili odlazio sa tutorima na jahanje. Mi devojke viri le smo iz prikrajka, gledale ga i kikotale se, kad nam je bilo jedanaest ili dva naest godina, zato to je bio zgodan deak, crn kao no, a vitak kao njegova mati. Zna la sam da se on pla i svog oca, jer sam ga slu ala kako plae kod majke, a ona ga te i s latki ima i ma enjem i govori mu: "Brzo e on opet da ode, mili moj." I meni je bilo ao Eroda, koji be e kao senka, mekan i bezazlen. Kad je imao petnaest godina, posla e ga u kolu na godinu dana, ali ga otac vrati kui pre isteka te godine. Kmetovi nam reko e da ga je Vlasnik surovo istukao i zabranio mu ak i da odja e sa imanja. Kmetovi koje je Vlasnik upotrebljavao priali su nam koliko je okrutan, po kazivali modrice koje im je napravio. Mrzeli su ga, ali moja majka nije htela go voriti protiv njega. " ta ti misli , ko si ti?" rekla je jednoj devojci koja se alila zbog naina na koji ju je upotrebio. "Misli da si gospa pa da te paze kao da si od stakla napravljena?" A kad se pokazalo da je ta devojka zatrudnela - mi smo to govorili 'nabijena' - moja majka je naredila da bude poslata natrag, u naseobinu baraka. Nisam razumela zbog ega. Smatrala sam da je Jouva gruba i ljubomorna. A sad mislim da je ona takoe elela da za titi tu devojku od gospoine ljubomore. Ne seam se kad sam shvatila da sam Vlasnikova ker. Po to je skrivala to sazn anje od na e gospoe, moja majka je zami ljala da ga je od svih i svakog sakrila. Ali sve kmetice su znale. Ne seam se ta sam ula ili nehotice naula, ali poela sam prouavat i Erodov izgled i razmi ljati ovako: ja na na eg oca liim mnogo vi e nego on, Erod. Tad a sam ve znala ta je otac. Pitala sam se kako to da gospoa Tazeu ne primeuje. Ali on a se opredelila da ivi u neznanju. Tokom tih godina, veoma retko sam odlazila u naselje baraka. Posle prvih , otprilike, pola godine u Kui, poela sam eznuti da se vratim i vidim Valsu i moju babu i da im prika em svoju finu odeu, istu ko u i sjajnu kosu; ali, kad sam oti la, tena d koja se sa mnom nekada igrala poe bacati blato i kamenje na mene i cepati mi od eu. Valsu je bila na njivama. Morala sam se sakriti u babinu kuu i tamo ostati ceo dan. Nisam nijednog trenutka elela da se vratim. Kad je baba poslala po mene, pr istala sam da idem, ali samo sa majkom, od koje sa onda nisam nikako htela razdv ojiti. Ljudi u kmetskom naselju, pa ak i moja baba, ostavi e na mene sada utisak pr ostote i odvratnosti. Bili su prljavi. Iz njih su se irili jaki mirisi. Imali su na telu otvorene rane, a i o iljke od ka njavanja, odseene prste, u i, ili noseve. ake i stopala behu im grubi, sa izoblienim noktima. Nisam vi e bila naviknuta na ljude k oji tako izgledaju. Mi, ukuani Velike Kue, bili smo sasvim razliiti od njih, smatra la sam. Slu ei vi im biima, postali smo nalik na njih. Kad sam imala trinaest godina, i etrnaest, gospa Tazeu jo me je dr ala u svo joj postelji i esto sa mnom vodila ljubav. Ali sad je imala i jednu novu kunu ljub imicu, kerku jedne kuvarice, devojicu koja be e mala, zgodna, iako bela kao glina. J edne noi je gospoa vodila ljubav sa mnom dugo, na onaj nain koji je, to je ona dobro znala, davao veliku ekstazu mome telu. A kad sam le ala iscrpljena u njenom naruju , poela je aputati "Zbogom, zbogom" i ljubiti me po licu i dojkama. Bila sam odve u morna da se ovome zaudim. Sutra ujutro pozva gospoa moju majku i mene da nam saop ti svoju nameru da me pokloni svome sinu za sedamnaesti roendan. "Nedostajae mi u asno, Toti, draga", ree ona, sa suzama u oima. "Bila si radost moja. Ali ovde ne postoji nijedna druga d evojka kojoj bih mogla dopustiti da ode kod Eroda. Ti si najistija, najdra a, najsl aa od svih. Znam da si devica", to je rekla mislei na odnose sa mu karcima, "i znam da e moj deak u ivati u tebi. I bie dobar sa njom, Jouvo", ree ona mojoj majci tonom i skrenog ubeivanja. Moja majka se samo naklonila, ni ta ne govorei. Ni ta nije ni mogla kazati. Ni meni nije rekla ni ta. Sad je bilo prekasno da mi otkrije onu tajnu ko jom se toliko ponosila. Gospa Tazeu mi dade lekove protiv zaea, ali moja majka, nemajui poverenja u medicinu, ode kod moje babe i donese mi kontraceptivne trave. Ja sam te nedelje verno uzimala oba.

Ako je o enjen ovek iz Kue poseivao svoju enu, dolazio je u bezu; ali, ako je e leo kmeticu, ona bi bila 'poslata' kod njega. I zato su mene obukli, kad sti e roen dansko vee Mladog gazde, celu u crveno, i poveli, prvi put u mom ivotu, u mu ku stra nu Kue. Moje veliko po tovanje prema mojoj gospoi prenelo se i na njenog sina. Osim toga, mene su uili da Vlasnici, po svojoj prirodi, jesu bia nadreena u odnosu na n as. Ali on je bio deko koga sam znala jo kad je bio mali, a osim toga znala sam da su njegova krv i moja krv upola iste. To me je navodilo na udnovata oseanja prema njemu. Mislila sam da je stidljiv, da se pla i svoje mu kosti. Druge devojke su ga poku avale navesti na isku enje, ali nisu ni ta postigle. ene su me nauile ta treba da ra dim, kako da nudim sebe, kako da ohrabrujem njega, i ja sam bila spremna da to r adim. Uvedo e me u njegovu velianstvenu spavau sobu, koja je sva bila u kamenu iskle sanom u oblike nalik na ipku, sa prozorima uzanim, visokim, u kojima je staklo bi lo ljubiasto. Neko vreme sam stidljivo stajala pored vrata, a on pored radnog sto la prekrivenog hartijama i ekranima. Konano je pri ao, uzeo me za ruku i poveo me d o stolice. Naterao me je da sednem, a on je govorio stojei, to nije bilo ispravno; zato se moj um zbunio. "Rakam", ree on, "tako se zove , zar ne?" - klimnula sam glavom - "Rakam, m oja majka misli sve najbolje, a ti ne sme misliti da sam ja njoj nezahvalan, ili da sam slep za tvoju lepotu. Meutim, neu uzeti enu koja mi se ne mo e ponuditi slobod no. Polni odnos izmeu vlasnika i robinje je silovanje." I nastavio je tako da pria . Divno je priao, kao kad moja gospoa ita glasno iz neke od svojih knjiga. Nisam mn ogo razumela, osim ovoga: da ja treba da doem kad god on po alje po mene, i da spav am u njegovom krevetu, ali da me on ni pipnuti nee; i jo , da o tome ne smem nikom ni ta rei. " ao mi je, stvarno mi je veoma ao to od tebe zahtevam da la e ", kazao je tako iskrenim tonom da sam se zapitala da li njega boli kad la e. Zbog ovoga mi on poe i zgledati vi e kao bog nego kao ljudsko bie. Ako te laganje boli, kako ostaje iv? "Radiu tano kako si rekao, gospodaru Erode", odvratih ja. I tako, skoro svake veeri, njegovi kmetovi su dolazili da me privedu. Spa vala sam u njegovom ogromnom krevetu, a on je, za stolom, radio na svojim papiri ma. Spavao je na kauu ispod tih prozora. esto je eleo da mi govori, ponekad dugo; i znosio mi je svoje zamisli. Kad je bio u koli, u glavnom gradu, postao je lan neke grupe vlasnika koji su hteli da ukinu ropstvo; ta grupa zvala se Zajednica. Po to je njegov otac o tome ne to doznao, povukao ga je iz kole, doveo kui i zabranio mu bilo kakav izlazak sa imanja. Dakle, i Erod je bio zatvorenik. Ali on je bio u s talnom dopisivanju sa drugim lanovima Zajednice kroz mre u, koju je umeo koristiti tako da to ne primeti ni njegov otac, a ni dr ava. Glava mu je bila tako puna zamisli, da ih je morao i glasno govoriti. est o su Geu i Ahas, mladi kmetovi odrasli zajedno s njim, koji su uvek dolazili da me 'odvedu preko', ostajali sa nama; tada je on priao svima nama o ropstvu, o slo bodi i o mnogim drugim stvarima. Ja sam esto dremljiva bila, ali sam slu ala i ula m nogo toga to nisam niti razumela, niti, ak, verovala. Govorio nam je da meu imovina ma postoji jedna organizacija zvana 'Hame', koja radi na tome da sa planta a krade robove. Takvi robovi budu dovedeni kod pripadnika Zajednice, koji pripreme la ne dokumente o vlasni tvu, i postupaju sa robovima lepo, i daju ih pod najam u gradov e, ali da rade pristojne poslove. Priao nam je i o gradovima, a to sam volela slu a ti. I o koloniji Jeovi, gde je, govorio je on, meu robljem poela revolucija. Ja o Jeovi nisam znala ni ta. Bila je to jedna zvezda, plavozelena, koja j e zalazila posle zalaska sunca ili izlazila pre sunca, blistavija od najmanjeg n a eg meseca. I bilo je to jedno ime, u staroj pesmi koja se u naselju kmetskom pev ala: Oh, o, Je-o-ve, ba niko da se vrati. Pojma ja nisam imala ta je to revolucija. Kad mi je Erod govorio da to zn ai da se ljudsko vlasni tvo na planta ama na tom mestu zvanom Jeove bori protiv svoji h vlasnika, ja nisam razumela kako to kmetovi mogu. Od samog poetka odreeno je da postoje vi a i ni a bia, Gospod Bog i ljudska bia, mu karac i ena, posednik i posedovani.

Ceo moj svet bilo je imanje omekeovih, a on je poivao na tim temeljima. Ko bi hte o to da preokree? Onda bi svi bili smrvljeni pod ru evinama. Nije mi se dopadalo da Erod za nas, ljudsku imovinu, govori da smo 'robo vi', to be e jedna ru na re koja nam je oduzimala vrednost. Zakljuila sam, u svome umu , da tu, na Verelu, postoje kmetovi, ljudi-imovina, dok tamo, na tom drugom mest u, u koloniji Jeovi, postoje robovi, bezvredni kmetovi, koje ne mo e ubediti. Posla ti su tamo upravo zbog toga to su takvi bili. Zvualo je razumno. Po ovome znate u kakvom sam neznanju ivela. Ponekad nam je gospa Tazeu do pu tala da gledamo emisije na holomre i sa njom, ali ona je gledala samo drame, ne v esti o dogaajima. O svetu izvan imanja omekeovih ja nisam znala ni ta, osim onoga to sam doznavala od Eroda, a i to to od njega jesam doznavala, nisam razumela. Erod je voleo da se mi s njih raspravljamo. Smatrao je to dokazom da na i umovi postaju slobodni. Geu je to dobro radio. Postavljao je pitanja, ove vrste: "Ali, ako ne bude kmetova, ko e raditi?" Tada je Erod mogao odgovarati nadugako, blistavih oiju, reito. Mnogo sam ga volela kad je tako govorio. Bio je lep, a i on o to je govorio bilo je lepo. Kao kad sam slu ala, kao tene u naselju baraka, starce kako 'pevaju re', recituju Arkamije. Sredstva protiv zaea, koje mi je davala moja gospoa svakog meseca, ja sam d avala devojkama kojima su bili potrebni. Gospa Tazeu pobudila je moju seksualnos t i navikla me da budem seksualno upotrebljavana. Sad su mi nedostajala njena mi lovanja. Ali nisam znala kako da priem ijednoj od kmetica, a one su se, opet, pla i le da priu meni, po to sam pripadala Mladom vlasniku. esto boravei uz Eroda, eznula sa m, dok je priao, da on bude u mom telu. Le ala sam u njegovom krevetu i sanjala kak o on prilazi i naginje se nad mene i radi sa mojim telom ono kako je moja gospoa radila. Meutim, on me nikad nije ni pipnuo. Geu be e zgodan momak, ist, dobrog pona anja, prilino tamne puti, meni privlaan . Njegov je pogled uvek bio na meni. Ali on mi nije hteo prii, sve dok mu nisam r ekla da Erod mene ne dira. Tako sam prekr ila obaanje koje sam Erodu dala, da neu rei nikome; ali ja nis am smatrala sebe obaveznom da dr im obeanja niti da govorim istinu. ast te vrste bil a je za gazde, ne za nas. Posle toga, Geu mi je govorio kad da ga ekam na tavanima Kue. Malo je zado voljstva on meni davao. Nije hteo da prodire u mene, jer je verovao da moje devia nstvo treba da bude sauvano za na eg gospodara. Zato mi je stavljao penis samo u us ta. Ali i tako, okretao ga je na drugu stranu malo pre vrhunca, jer sperma robov a ne sme oskvrniti enu gospodara. To je ast roba. E, sad, vi mo ete zgaeno rei da je moja pria sva sainjena od takvih stvari, i da ima u ivotu, ak i robovskom, mnogo drugih stvari osim seksa. To je veoma tano. J a samo mogu rei ovo: mi, mo da, upravo u svojoj seksualnosti bivamo najlak e poroblje ni, i mu karci i ene. Mogue je da na tom polju, ak i kao slobodni ljudi, nalazimo da je slobodu najte e ouvati. U politici tela jesu koreni vlasti. Bila sam mlada, puna zdravlja i elje za rado u. Evo, ak i sada, ak i ovde, kad se osvrnem preko godina i gledam sa ove planete na onu, na kmetske barake i Kuu o mekeovih, vidim te slike kao blistavi san. Vidim tvrde aketine moje babe. Vidim m ati moju kako se osmehuje, sa onom crvenom maramom oko vrata. Crno, svilasto tel o moje gospoe vidim, meu jastucima. Nju im miris dima sa vatri zalo enih kravljom bale gom, kao i parfeme beze. Oseam onu finu, mekanu odeu na mom telu mladom, i usne i a ke moje gospodarice na njemu takoe. ujem starce kako pevaju re, a ujem i moj glas ka ko se preplie sa gospoinim glasom u pesmi ljubavi, i Eroda kako nam o slobodi pria. Njegovo lice ozareno je vizijom njegovom. Iza njega su prozori od kamene ipke i ljubiastog stakla; oni ne daju noi da ue u sobu. Ne ka em da bih se vratila. Radije b ih poginula nego kod omekeovih da se vratim. Radije bih mrtva pala nego da poem sa ovog slobodnog sveta, mog sveta, natrag u ono mesto ropstva. Ali, sve to sam u m ladosti imala od lepote, ljubavi i nade, imala sam tamo. I tamo je sve to izdato. Sve to se podi e na takvim temeljima, na kraju izd a sebe. esnaest godina sam imala u onoj godini kad se svet izmenio. Prva promena za koju sam ula nije mi bila nimalo zanimljiva, osim utoliko to je moj gospodar bio njome uzbuen, kao i Geu, Ahas i jo neki mladi kmetovi. ak i moja baba je, kad joj odoh u posetu, elela o tome da slu a. "Ta Jeova, taj svet rob

ova", rekla je, "tamo su napravili slobodu? Poslali svoje vlasnike nekud daleko? Otvorili kapije? Gospode moj bo e, moj slatki gospode Kamije, kako to mo e biti? Hv aljeno bilo ime Kamijevo i udesa njegova!" uala je u pra ini, rukama grlei kolena, i n jihala se napred-nazad. Sada je bila sva sme urana od starosti. "Priaj mi!" ree. Ja sam znala vrlo malo toga to bih joj mogla dalje priati o Jeovi. "Svi vo jnici su se vratili ovamo", rekla sam. "A onaj drugi narod, oni tadini, oni su s tigli tamo, na Jeovu. Mo da su to novi vlasnici. Sve je to tamo negde daleko", rek la sam i odmahnula akom prema nebu. " ta je to tadini?" pitala je moja baba, ali ja nisam znala. Sve su to za mene bile samo rei. Ali kad se na Vlasnik, gospodar omeke, vratio kui bolestan, e, to sam razum ela. Do ao je leteim kolima na na e malo sleti te. Videh da ga iznose na nosilima, da m u se vide beonjae, a njegova crna ko a da je pro arana sivim mrljama. Umirao je od ne ke bolesti koja je poela da hara po gradovima. Moja majka je, sedei pored gospe Ta zeu, videla nekog politiara koji je preko mre e govorio da su tadini doneli tu bole st na Verel. Govorio je tako stra no, da smo mi pomislile da e sad svako umreti. Ka d sam o tome rekla Geu, on prezrivo frknu. "Tuini, ne tadini", ree, "ali oni nemaj u s time nikakve veze. Moj gospodar je razgovarao sa doktorima. To je samo jedna nova vrsta gnojnog crva." Ta u asna bolest bila je, i bez novih vrsta, dovoljno zlo. Znali smo da sv a ljudska imovina za koju se otkrije da je tom bole u zara ena bude odmah ubijena, is to kao to se ubija zara ena stoka; a le bude spaljen tu gde je pao. Nisu ubili Gazdu, nego se Kua napunila doktorima, a gospa Tazeu je ostaja la dan i no uz krevet svoga mu a. Surovo je to umiranje bilo. Trajalo je dugo, nika ko da prestane. Gospodar omeke je u svojim patnjama stvarao u asne zvuke, krike i u rlike. Da ne poveruje da ljudsko bie mo e satima da jaue tako, kao on. Meso mu je gno jilo i otpadalo, ludeo je, ali nikako da bude mrtav. gospa Tazeu je postajala kao senka, Erod se punio snagom i uzbuenjem. Pon ekad bi mu oi zasijale upravo kad bi uo urlike svoga oca. aputao bi "gospo Tualo, s miluj mu se", ali se tim kricima hranio. Znala sam od Geua i Ahasa, koji su sa n jim odrastali, kako ga je otac muio i prezirao, i kako se Erod zaricao da e biti s ve to njegov otac nije i rasturiti sve to je njegov otac napravio. Ali gospa Tazeu je svemu tome uinila kraj. Jedne noi naredila je svim osta lim negovateljima da se udalje, to je i inae esto radila, i onda ostala da sedi sam a uz umirueg oveka. Kad on poe zavijati od bolova, ona uze svoj mali no za ivenje i z akla ga. Onda nekoliko puta isee vene na svojim zglavkovima, sve popreno, popreno, le e pored njega, i tako umre. Moja mati je provela celu tu no u susednoj sobi. Rek la je da se pomalo udila to je ti ina, ali, tako je umorna bila, brzo je zaspala; a ujutro je u la i na la njih dvoje kako le e u svojoj hladnoj krvi. Ja sam samo jedno elela, a to je da plaem za mojom gospoom, ali sve je bilo u zbrci. Sve to se na lo u bolesnikovoj sobi mora biti spaljeno, rekli su doktori, a i tela moraju biti spaljena, bez odlaganja. Kua je ve bila pod karantinom, tako da su samo sve tenici same Kue mogli uestvovati u pogrebu. Bilo je zabranjeno da ma ko izie sa imanja u sledeih dvadeset dana. Meutim, doktori su poeli odlaziti, im im je Erod, koji je sada bio Gospodar omeke, saop tio ta namerava da uradi. ula sam neku Ahasovu nejasnu priu o tome, ali onako ojaena, nisam ba obratila pa nju. Pred kraj tog dana, sva ljudska imovina Kue stajala je ispred gospine Kap ele tokom pogreba. Prvo smo slu ali pesme i molitve koji dopirahu izunutra. Gazde i odseslobodni bili su izveli sav narod iz naselja baraka; svi oni su stali iza nas. Videli smo izlazak povorke, dva bela odra koja su ljudi nosili, paljenje lo maa, dizanje crnog dima. Mnogo pre nego to se dim prestao uzvijati, novi Gospodar o meke prie svima nama. Mi smo jo stajali. Erod se popeo na jednu malu uzvisinu iza kapele i progovorio glasom sna ni m, kakav nikad ranije ne uh od njega. U Kui je on veito aputao u mraku. A sad je gov orio po danu, i to jakim glasom. Nije on jo imao ni dvadeset godina. Ree nam: "ujte , ljudi: bili ste robovi, a slobodni biete. Bili ste moja imovina, a od sad e svak o od vas biti vlasnik svog sopstvenog ivota. Ja sam jutros poslao vladi dokumente o manumisiji, a to znai osloboenju, za svih etiri stotine jedanaest mu karaca, ena i dece koji su na imanju omekeovih bili ljudska imovina. Ko doe ujutro u Kuu brojanja , dobie od mene papir o tome. U tim papirima pi e za svakoga od vas da je od sada s

lobodna osoba. Nikada vi e ne mo ete biti porobljeni. Od sutra, slobodni ste da radi te to vam je volja. Bie i novca za svakoga od vas, da imate sa ime zapoeti novi ivot. Neete dobiti onoliko koliko zaslu ujete, koliko ste zaradili svim va im radom za nas , nego onoliko koliko ja vama mogu dati. Ja odlazim sa omekea. Idem u glavni grad , gde u raditi za slobodu svih robova na Verelu. Dan slobode, koji je na Jeove st igao, bli i se i nama, i uskoro e doi. Ko god eli da poe sa mnom, neka poe! Ima posla z a sve nas!" Upamtila sam sve to je rekao. Tano to su bile njegove rei. Kad ovek ne ita, i kad mu glava nije puna slika iz mre e, izgovorene rei ostaju duboko u pameti. Kad je prestao govoriti, zavladala je takva ti ina kakvu ja u ivotu ula nisa m. Jedan od lekara poe govoriti Erodu, buniti se da niko ne sme ii napolje, z bog karantina. "To zlo je sagorelo u vatri", ree Erod, irokim zamahom ruke pokazav i ka crn om dimu koji se i sad dizao. "Ovo je bilo zlo mesto, ali odsad vi e nikakvo zlo nee polaziti iz omekea!" Na to, poe se uzdizati jedan spori zvuk meu narodom iz baraka, koji je iza nas stajao; zvuk koji je narastao u veliku buku. Bilo je to klicanje i radovanj e, pome ano sa kuknjavom, plaem, dernjavom, pevanjem. "Gospode Kamije! Gospode Kami je!" vikali su mu karci. Jedna stara ena istupi napred: moja baba. Progurala se kro z nas iz Kue kao da smo itno polje. Stala je, ipak, prilino daleko od Eroda. Ljudi utihnu e, da uju ta e baba rei. A ona ree: "Gospodaru, da li nas ti izbacuje iz kua na "Ne", ree on. "To su va e kue. Zemlja je va a, pa treba i da je koristite. Ovo je va dom, a vi ste slobodni!" Na ovo, poe nova dernjava, toliko jaka da sam ja onda unula i pritisnula ake na u i; plakala sam, ali sam i vikala, zajedno sa ostalima, hvalei Gospodara Eroda i Gospoda Kamija. Plesali smo i pevali tu, na domak dve lomae koje su jo gorele, sve dok nij e za lo sunce. Naposletku su babe i odseslobodni poveli narod natrag u barake, gov orei im da jo nemaju papire. Mi iz Kue odvukli smo se nekako u Kuu, priajui o sutra nje danu, kad emo dobiti na u slobodu, na e pare i na u zemlju. Celog sledeeg dana sedeo je Erod u kancelariji, koju smo zvali 'Kua brojan ja', popunjavao papire za svakog roba ponaosob i svakome odbrojavao istu svotu: po sto kua, u gotovom novcu. Osim toga, svako je dobio i ek, vuen na banku na e obla sti, koji je glasio na pet stotina kua, ali se etrdeset dana nije mogao unoviti. T o je, objasnio je on svakome, zato da bi bili za tieni od bezobzirnih ljudi pre neg o to naue kako da postupaju sa svojim novcem. On je njima savetovao da naprave koo perativu, da ujedine svoje fondove, da vode imanje demokratski. Jedan starac, sa kat u obe noge, istrao je iz kancelarije viui: "Pare u banci, Gospode!" Plesao je h itrim skakutanjem na svoje dve izobliene noge. "Pare u banci, Gospode!" Ako bi hteli, ponavljao im je Erod uporno, mogli bi sauvati pare i stupit i u vezu sa Hamom, koja bi im pomogla da, za taj iznos, kupe karte za Jeovu. "Oh, o, Je-o-ve", poeo je neko da peva, a ostali prihvatili. Ali izmenili su rei: Ba svako e o-ti-i. Oh, o, Je-o-ve, ba svako e o-ti-i. To su pevali tokom celog dana. Ni ta nije moglo izmeniti tugu te pesme. Pl ae mi se sada, kad se setim tog dana, te pesme. Sledeeg jutra Erod je oti ao. Jedva je i ekao da pobegne sa mesta svog jada i da pone novi ivot u glavnom gradu, gde e raditi za slobodu. Meni nije rekao zbogo m. Poveo je Geua i Ahasa sa sobom. Svi lekari i lekarski pomonici i njihova ljuds ka imovina oti li su dan pre toga. Gledali smo kako se Erodova letea kola podi u u va zduh. Vratili smo se u Kuu. Liila je na ne to mrtvo. U njoj nije bilo ni vlasnika, ni gospodara, niti ikoga ko bi nam rekao ta da radimo. Moja majka i ja smo u le unutra da spakujemo i ponesemo na u odeu. Gotovo ni ta nismo jedna drugoj rekle, ali smo oseale da ne mo emo tamo ostati. uli smo druge ene

koje su jurcale kroz bezu, preturale po sobama gospe Tazeu, kroz njene ormane, smejale se i vriskale od uzbuenja, pronalazile nakit i druge dragocenosti. uli smo u holu zgrade mu ke glasove: glasove Gazda. Bez ijedne rei moja majka i ja smo, no sei samo ono to nam se zateklo u rukama, izi le na zadnja vrata, provukle se neujno k roz ive ograde vrtova i trale sve do baraka. Velika kapija kmetskog naselja stajala je otvorena. Kako vam mogu opisati ta je to za nas znailo, taj prizor, ta otvorena kapi ja? Kako vam mogu opisati? 2. Zeskre Erod pojma nije imao kako se upravlja imanjem, jer upravljali su uvek Ga zde. I on je bio zatvorenik. iveo je u svojim ekranima, snovima i vizijama. Babe i ostali u naselju baraka provedo e celu tu no poku avajui da smisle neki plan, da okupe narod da bi se mogao braniti. Onog jutra kad smo majka i ja utral e, kmetovi su uvali naselje: kmetovi koji su nosili poljoprivredne alatke preprav ljene u oru je. Babe i odseslobodni organizovali su izbore za vou. Izabran je jedan sna an, kod svih omiljen poljski radnik. Nadali su se da e na ovaj nain zadr ati mlad e mu karce uz sebe. Ali ve po podne ta nada propade. Mladii poe e da divljaju. Oti li su do Kue da j e opljakaju. Gazde su pucale na njih sa prozora i ubile mnoge; a mnogi drugi mlad ii su se razbe ali. Gazde su ostale utaborene u Kui, gde su pili vino omekeovih. Vlas nici drugih planta a poeli su doletati u pomo ovim Gazdama. Slu ali smo kako sleu kola, jedna za drugim. Oni kmetovi koji su ostali u Kui dopali su sada na milost i nem ilost ovih prido lica. A mi u naselju opet smo zatvorili kapiju. One ogromne reze premestili sm o sa spolja nje strane na unutra nju i mislili smo da emo, na taj nain, provesti bezbe dno bar tu jednu no. Ali u pono oni su do li sa te kim traktorima i guranjem sru ili zid . U naselje je upalo oko stotinu ljudi, na ih Gazda, ali i vlasnika svih drugih pl anta a u tom kraju. Imali su vatreno oru je. Mi smo se branili poljoprivrednim alatk ama i komadima drveta. Jedan ili dvojica od njih bili su ranjeni ili ubijeni. A oni su nas ubijali koliko god im se htelo, a onda su poeli da siluju. To je potra jalo do ujutro. Jedna grupa tih ljudi pokupila je sve babe i sve stare kmetove; dr ali su ih i pucali im meu oi, kao to ubijaju stoku. I moju babu su tako. Ne znam ta je bilo sa mojom majkom. Kad su me, ujutro, odvodili, nisam videla nijednog ivog kmeta. A bele papire sam videla kako le e u krvi, na zemlji. Papire slobode. U ivotu je ostalo samo nekoliko nas devojaka i mladih ena. Nas su nagnali u jedan kamion i odvezli na poleti te. Tamo su nas naterali da uemo u letea kola. Gu rali su nas i udarali tapovima. Onda nas je to ponelo u vazduh. Ja tad nisam bila pri istoj svesti. O tim dogaajima znam samo ono to su mi druge ene ispriale kasnije. Na le smo se u jednom naselju baraka, koje je u svemu nalikovalo na na e. Ja sam mislila da su nas vratili kui. Gurali su nas ka merdevinama za odseslobodne, tako da smo morale niz njih sii. Jo je bilo jutro, i trudbenici su bili napolju, na radu, a unutar palisade, u naselju, bili su samo stari mu karci, babe i tenad. B abe su po le ka nama, namr tene i ljute. U prvo vreme nisam razumela za to su to sve n eke nepoznate. Pogledom sam tra ila moju babu. One su se pla ile nas, mislei da smo begunice. Ve nekoliko godina su pojedin i robovi sa planta a be ali, poku avajui da se dokopaju gradova. One su mislile da smo mi one koje je nemogue ubediti i da emo im doneti neke nevolje. Ipak, pomogle su n am da se operemo i dale nam jedno mesto blizu kule odseslobodnih. Reko e da nijedn a koliba nije slobodna. Reko e da je to imanje Zeskra. Nisu htele ni da uju ta je bi lo kod omekeovih. Nisu elele na u prisutnost. Niti na u nevolju. Spavale smo tako, na goloj zemlji, bez ikakvog zaklona. Nekoliko kmetova preskoilo je jarak. Oni su nas silovali, zato to nije bilo nieg to bi ih spreilo, ni kog kome bismo mi i ta vredele. Bile smo odve slabe i bolesne da im se odupremo. Sa mo jedna od nas, devojka po imenu Abju, poku ala se tui sa njima. Prebili su je do besvesti. Ujutro nije mogla da hoda, ni da govori. Ona je naprosto ostavljena ta ko kad su Gazde do le i pokupile nas. I jo jednu devojku su ostavili na tom mestu,

jednu krupnu seosku devojku koja je na glavi imala velike bele o iljke nalik na ra zdeljke u kosi. Dok smo odlazili, pogledala sam je i videla da je to Valsu, moja nekada nja prijateljica. Bile smo tu zajedno, a nismo prepoznale jedna drugu. Ona ostade u pra ini, sedei, glave pognute. Pet nas je privedeno iz naselja baraka u Kuu porodice Zeskra, u prostorij e za kmetice. Tu sam, jedno krae vreme, imala bar neku nadu, jer sam umela da bud em dobra slu kinja. Nisam tada znala koliko se Zeskre razlikuju od omekeovih. Kod o vih Zeskra, Kua je bila puna ljudi, puna vlasnika i gazda. Velika je to porodica bila, nije bio samo jedan Gospodar kao kod omekeovih nego desetak njih, a svaki s a svojim pratiocima, roacima i gostima, tako da je i po trideset, i po etrdeset mu k araca boravilo na mu koj strani, i isto toliko ena u bezi, a kuno osoblje sastojalo se od pedeset ili vi e kmetova i drugih. Nismo dovedene da budemo kune pomonice, neg o samo ene za upotrebu. Okupali su nas i ostavili u sobi za takve. Bila je to jedna velika soba u kojoj ni u jednom kutku nije bilo nimalo privatnosti. Deset ili vi e ena za upotr ebu ve je bilo tu. One meu njima koje su svoj posao volele nerado su gledale na na dolazak, mislei da emo im biti takmaci; one druge su nas pozdravile dobrodo licom, u nadi da bismo mi mogle zauzeti njihova mesta, a one biti prebaene u kune pomonice. Ali nijedna nije bila mnogo neljubazna, a neke su bile ba dobre, dale su nam pon e to da obuemo, jer sve do tad bile smo sasvim nage, a i te ile su najmlau od nas, Mio , kmeticu-devojicu od nekih deset ili jedanaest godina ije je belo telo bilo posvu da pro arano modricama mrkim i plavim. Jedna od njih bila je visoka ena po imenu Sezi-Tual. Ona me je gledala sa ironinim izrazom lica. Ne to u njoj navelo je moju du u da se probudi. "Nisi ti pra inarka", ree ona. "Crna si kao sam Gospod avo Zeskra lino. Beba nekog gazde, to si ti, a?" "Ne gospoo", rekoh ja. "Dete gospodnje. I dete Gospodara. Moje ime je Rak am." "Tvoj deda nije postupao prema tebi osobito dobro u poslednje vreme", ree ona. "Mo da bi trebalo da se moli Tuali gospi Milostivoj." "Milosti ne tra im", rekoh. Od tad me je Sezi-Tual volela, pa sam bila pod njenom za titom, koja mi je bila potrebna. Skoro svake noi slate smo na mu ku stranu. Kad su bile zabave sa krkanlukom , u neko doba gospe bi oti le iz trpezarije. Tada smo mi uvoene, da sedimo vlasnici ma u krilu i pijemo vino sa njima. Upotrebljavali su nas tu, na kauima, ili su na s vodili u svoje sobe. Mu karci Zeskre nisu bili svirepi. Neki su voleli da siluju , ali veina je vi e volela da zami lja da mi njih elimo i da elimo da radimo upravo ist o to se i njima hoe, pa ma ta to bilo. Takve mu karce bilo je mogue zadovoljiti, i to one prve glumljenjem straha i pokornosti, a one druge popustljivo u i glumljenjem s ilnog u ivanja. Meutim, neki od gostiju njihovih bili su mu karci sasvim druge vrste. Nije postojao nikakav zakon protiv o teivanja ili ubijanja ene za upotrebu. To se mo da ne bi dopalo njenom vlasniku, ali bila je stvar njegovog ponosa da to ne ka e: jer od njega se oekivlo da ima tako mnogo kmetica, da jedna manje ili vi e n e znai ni ta. Zato su pojedini mu karci koji zadovoljstvo nalaze u muenju dolazili na gostoljubiva imanja kao to je bila Zeskra da se i ive. Sezi-Tual, koja je Starom Go spodaru bila najomiljenija, mogla je otii kod njega i pobuniti se protiv takvih; to je i inila, pa takav gost vi e nikada nije pozivan. Ali, dok sam ja boravila tam o, Mio omekeovih, ta sitna devojica, ubijena je. Jedan gost ju je vezao za krevet, a oko njenog vrata stegnuo vor tako jako da se ona gu ila i ugu ila dok ju je on upo trebljavao. Neu vi e priati o takvim stvarima. Rekla sam sve to sam morala. Postoje neke istine koje nisu korisne. Svako znanje je lokalno, rekla je moja prijateljica. D a li je istina, tamo gde je to istina, da je to dete moralo umreti na takav nain? Da li je istina, tamo gde je to istina, da ona nije morala umreti na takav nain? Mene je esto upotrebljavao Gospodar Jaseo, sredoveni ovek kome se dopadala moja crna ko a. Govorio mi je "Moja gospo". Takoe me je nazivao 'buntovnicom', zato to su sad oni nazivali ono to se kod omekeovih desilo - pobuna robova. U onim noima kad on nije slao po mene slu ila sam bilo kome. Provela sam tako u Zeskri dve godine. Jednog jutra, veoma rano, doe SeziTual do mene. Pozno u noi bila sam do la iz postelje Gospodara Jaseoa. Malo je ena b

ilo u tom trenutku u na oj sobi, jer je prethodne noi bila gozba i pijanka, pa su g osti pozvali ba sve devojke za upotrebu. Sezi-Tual me je probudila. Imala je udnu kosu, sitno-kovrd avu, bun. Pamtim njeno lice iznad mene i kosu kako se u tim kovrd i cama iri na sve strane oko tog lica. "Rakam", apnula je ona, "noas je sa mnom razgo varao jedan od kmetova na ih gostiju. Dao mi je ovo. Rekao je da se zove Suhame." "Suhame", ponovila sam. Bila sam pospana. Pogledala sam ta to ona dr i i pr u a ka meni: neki prljav, izgu van papir. "Ne znam da itam!" rekla sam zevajui, nestrp ljiva. Ali onda sam pogledala i prepoznala taj list hartije. Znala sam ta na nje mu pi e. Bila je to moja hartija slobode. Svojevremeno sam gledala kako Gospodar E rod ispisuje moje ime na njoj. On je, ispisujui svako ime, govorio glasno, da bis mo mi znali ta pi e. Zapamtila sam veliki, kitnjasti razmah prvog slova, koji se po novio i u mom drugom imenu: Radose Rakam. Uzeh taj papir rukom koja se tresla. " Odakle ti ovo?" upitah. "To ti bolje pitaj tog Suhamea", ree ona. Tek sad sam ula znaenje u tom ime nu: su-Hame, 'od Hame'. Bilo je to ime-lozinka. To je i Sezi-Tual znala. Posmatr ala me je, a onda se naglo sagnula i prislonila elo na moje elo. Dah joj je zapeo u grlu. "Ako mogu, pomoi u", apnula je. Imala sam susret sa 'Suhameom' u jednoj od na ih ostava za hranu. im sam ga videla, prepoznala sam ga: Ahas, onaj koji je, kao i Geu, bio miljenik Gospodar a Eroda. Sitan, utljiv mladi pra inaste boje ko e, na koga nikad nisam obraala mnogo pa n je. Imao je prodoran, pronicljiv pogled; u ono doba, kad smo Geu ili ja govorili , mislila sam da nas Ahas gleda zlobno. Pomno je zurio u mene i sad, ali mu je l ice bilo nekako udno, bezizra ajno. "Za to si ti ovde sa tim Gospodarom Boebom?" rekla sam. "Zar nisi slobodan ?" "Jednako sam slobodan kao i ti." Njegovo je lice poelo o ivljavati, gubiti onu mrtvu 'belost' koju je imalo kad me je ugledao. "Gospa Boeba je lanica Zajedn ice. Ja radim u Hami. Poku avao sam pronai ljude sa imanja omekeovih. uli smo da ovde ima nekoliko ena odande. Rakam, ima li jo ivih osim tebe?" Glas mu je bio blag. Kad je izgovorio moje ime, dah mi je zastao a grlo se steglo. Izgovorila sam njegovo ime, a onda se sasvim primakla Ahasu i zagrlil a ga. "Ratual, Ramajo i Keo su jo ovde", kazala sam. On me je pridr avao ne no. "A Va lsu je u naselju baraka", nastavila sam, "ako je jo iva." Plakala sam. Nisam nijed nom zaplakala jo od Mioine smrti. I Ahas je bio u suzama. Priali smo, tada i kasnije. On mi je objasnio da smo mi zaista, po zakonu , slobodne, ali da zakon ni ta ne znai na farmama. Vlada ne eli da se me a izmeu vlasni ka i onih osoba za koje vlasnici tvrde da su njihovi kmetovi. Ako bismo se pozva le na na a prava, Zeskre bi nas verovatno poubijali, jer bi smatrali da smo ukrade na imovina koja im donosi bruku i sramotu. Moramo pobei, ili nas mora neko ukrast i, u svakom sluaju moramo se doepati grada, prestonice, da bismo imali iole ikakvu bezbednost. Morali smo biti sigurni da niko od osoblja Zeskra nee da nas oda, iz zavi dljivosti ili iz ulizi tva. Ja sam jedino u Sezi-Tual imala puno poverenje. Ahas je organizovao na e bekstvo, uz pomo Sezi-Tual. Ja sam nju poku ala ubed iti da poe sa nama, ali ona je smatrala da bi, bez isprava o slobodi, morala uvek da se krije, i da bi to bilo gore od njenog sada njeg ivota u Zeskri. "Mogla bi otii na Jeovu", rekla sam ja. Nasmejala se. "Sve to ja znam o Jeovi jeste da se ba niko nije vratio. Za to be ati iz jednog pakla u drugi pakao?" Ratual se opredelila da ne poe sa nama; bila je najomiljenija kmetica jed nome mladom Gospodaru i zadovoljna da ostane tako. Ramajo, najstarija od nas od o mekeovih, i Keo, kojoj je sad bilo oko petnaest godina, odlui e da pou. Sezi-Tual je oti la u kmetsko naselje i ustanovila da je Valsu jo iva i da radi kao trudbenica n a njivama. Urediti bekstvo za nju bilo je daleko te e nego za nas. Ona je mogla be a ti samo danju, preko njiva, pred oima nadzornika i gazdurina. Bilo je te ko ak i raz govarati sa njom, jer su babe bile nepoverljive. Ali Sezi-Tual je uspela, a Vals u joj ree da e uiniti sve, samo da 'opet vidi svoj papir'. Letea kola gospe Boebe ekala su nas na rubu velikog polja gede, jednog na kome je berba bila tek zavr ena. Bilo je pozno leto. Ramajo, Keo i ja izi le smo iz

kue pe ice, u toku tog jutra, ali ne u isto vreme. Niko nije stalno stra ario nad nam a, zato to nismo imale kuda otii. Zeskra le i u okru enju drugih velikih planta a, tako da odbegli rob ne bi na ao nijednog prijatelja u okolnih nekoliko stotina ili ak hi ljadu kilometara. Jedna po jedna, razliitim putanjama, pro le smo kroz ume i polja, i to celim putem se skrivajui i uei, i dospele do letikola, gde nas je Ahas ekao. Moj e srce je gruvalo, gruvalo, toliko da nisam mogla disati. Tu smo ekali Valsu. "Eno je!" ree Keo, koja je sedela iznad nas, na krilu leteih kola. Pokazal a je prstom preko iroke njive na kojoj je gede bio poseen tako da je ostala samo s trnjika. Valsu je istrala iz gustog reda drvea koje je raslo sa druge strane njive. Trala je postojano, sa te kim zamahom, a ne kao neko ko se boji. Ali najednom je s tala. Okrenula se. Jedan trenutak nismo znali zbog ega. Onda videsmo dva mu karca k ako se odvajaju iz senke drvea. Oni su se stu tili za njom. Nije be ala od njih, nije htela da ih, na taj nain, dovede do nas. Pojurila je natrag, ka njima. Bacila se na njih kao lovna maka. Jo dok je bila u skoku, je dan od njih pucao je iz pi tolja. U padu, ona obori jednog pod sebe. Onaj drugi na stavi da puca i puca. "Ulazi!" ree Ahas. "Sad!" Uletele smo navrat-nanos u kola, koja su se podigla u vazduh, i sve to prividno u jednom jedinom trenu, u onom tr enu kad je Valsu uinila taj veliki skok, kad se i ona uzdigla u vazduh, u smrt, u svoju slobodu. 3. Grad Ja sam moj papir o slobodi ispresavijala tako da se pretvorio u maju ni pa ket. Stiskala sam ga u aci i nisam ga ni za tren ispu tala u kolima, i posle kad sm o sleteli i po li javnim prevozom kroz gradske ulice. Kad je Ahas otkrio ta ja to s tiskam u ruci, rekao mi je da se ne moram zbog toga brinuti. Na e manumisije su ev identirane u ministarstvu i bie po tovane, ovde, u gradu. Mi smo slobodni ljudi, ree on. Mi smo gareoti, a to e rei, vlasnici koji nemaju nijednu imovinu. "Ba kao Gosp odar Erod", ree on. To meni nije ni ta znailo. Trebalo je mnogo toga nauiti. Zadr ala s am ja moju hartiju slobode u aci, sve dok nisam na la bezbedno mesto da je uvam. Ima m je i sad. Pro etali smo malo po ulicama, a onda nas je Ahas poveo u jednu od ogromni h zgrada koje su stajale jedna do druge du plonika. Ree da je to naselje, ali upotr ebio je istu re kao za naselje kmetova; ali mi smo smatrale da to mora biti vlasn ika kua. Tamo nas je pozdravila jedna sredovena ena. Imala je bledu ko u, ali je govor ila i pona ala se kao vlasnica, pa ja nisam znala ta je ona. Rekla je da se zove Re s i da je iznajmljena 'pod rentu', kao i takoe da je stare ina za tu kuu. Pod rentu su kmetovi davani kompanijama. Ako ih unajmi velika kompanija, onda oni ive u kompanijinim naseljima, ali u gradu je bilo mnogo, mnogo iznajmlj enih koji su radili za male kompanije ili su sami vodili neki posao, a stanovali su u zgradama iji vlasnik oekuje zaradu od toga, takozvanim 'kmetskim otvorenim n aseljima'. U takvim mestima, stanari moraju po tovati policijski as i vrata moraju nou biti zakljuana, ali to je sve; sami upravljaju sobom. Ovo je bila jedna takva zgrada. Imala je podr ku Zajednice. Neki od stanara bili su iznajmljenici, a mnogi drugi bili su kao mi, gareoti koji su nekada bili robovi. Vi e od sto ljudi ivelo je tu, u etrdeset stanova. Postojalo je nekoliko nadzornica, koje bih ja nazvala babama, a ovde su za njih govorili da su stare ine. Na zemlji nim velikoposedima duboko u pokrajini, duboko u pro losti, gde je i vot bio za tien kilometrima zemlje i vekovnim obiajima i vrstom odluno u da se ostane u eznanju, svaki komad 'ljudske imovine' bio je potpuno prepu ten milosti i nemilost i vlasnika, svakog i bilo kakvog vlasnika. A mi smo odatle preskoile u ovu veliku gomilu od dva miliona ljudi gde ni za ta i ni za koga nije postojala za tita od sl uajnosti ili promene, gde smo morale uiti najbr e to mo emo, i to jedno znanje, kako da se odr imo u ivotu, ali gde je na ivot bio u na im sopstvenim rukama. Ja nikad do tada nisam videla ulicu. Nisam umela proitati ni jednu jedinu re. Mnogo sam imala da uim. Res je to inila oiglednim. Bila je graanka, hitra u mislima i reima, nestrpl jiva, agresivna, osetljiva. Ja dugo nisam mogla osetiti nikakvu naklonost prema njoj - tavi e, nisam je mogla ni razumeti. Pored nje sam imala oseaj da sam glupa, s

pora, tupava. esto sam se ljutila na nju. Sad je u meni postojao bes. Dok sam ivela u Zeskri, nisam se ljutila. Nis am mogla. To bi me pro deralo. Ovde je bilo prostora za ljutnju, ali nisam imala n a ta korisno da upotrebim tu ljutnju. ivela sam sa njom u ti ini. Keo i Ramajo imale su jednu veliku zajedniku sobu, a ja malu, do njihove. Nikada ranije nisam imala sobu samo za sebe. U prvo vreme sam se u njoj oseala usamljeno i nekako postieno, ali uskoro mi se dopalo. Prva stvar koju sam ja uradila slobodno, kao slobodna e na, bila je ta da sam zatvorila svoja vrata. Nou sam zatvarala vrata i uila. Tokom dana, imali smo radnu obuku pre podn e, a nastavu po podne: itanje i pisanje, aritmetiku, istoriju. Moja radna obuka b ila je u jednoj maloj radionici gde smo od hartije i tankog drveta pravili sanduie za kozmetiku, za slatki e, za nakit i sline stvari. Mene su nauili da obavim sve on e razli ite etape tog posla, od poetka do kraja, dakle i pravljenje i ukra avanje kut ija; jer, tako se u gradu uglavnom radilo, radili su zanatlije-umetnici, svako j e poznavao celinu svog zanata. Vlasnik te radionice bio je jedan lan Zajednice. S tariji radnici bili su iznajmljenici. Znalo se da u i ja poeti da dobijam platu im se moja obuka zavr i. Do tada, izdr avao me je Gospodar Erod, i mene i Keo i Ramajo, kao i nekol iko mu karaca sa planta e omekeovih; ti ljudi su iveli u drugoj kui. Erod nam nikada ni je do ao u posetu. Ja mislim da nije eleo da vidi nikoga od ljudi koje je na onako katastrofalan nain oslobodio. Ahas i Geu mi reko e da je prodao glavninu zemlje omek eovih i poeo tro iti taj novac u korist Zajednice, ali i svoje politike promocije, z ato to je sad postojala Radikalna stranka koja se zalagala za emancipaciju. Geu je do ao nekoliko puta da me vidi. Postao je graanin, sav fino doteran, pun znanja. Oseala sam, dok me je gledao, da razmi lja o onome kako sam bila ena za upotrebu, kod Zeskra. Zato sada nisam volela da se viam s njim. Onom Ahasu, o kome ni ta nisam mislila u starim danima, sad sam se divila, jer sam znala da je hrabar, odluan i dobar. On je bio taj koji nas je tra io, na ao, izbavio. Ja sam sad bila besna na svakog mu karca koji bi me pogledao onako kako mu karci gledaju ene. Bila sam ljuta i na ene koje su me gledale i sagledavale seksu alno. Za gospu Tazeo ja sam bila samo telo, ni ta vi e. I u Zeskri sam bila samo to. ak i za Eroda, koji me nije hteo ni dodirnuti, bila sam samo to. Meso koje treba ili ne treba pipati, kako ko voli. Upotrebiti ili ne, kako se ko opredeli. Mrze la sam seksualne delove sebe, genitalije, dojke i zaobljenost kukova i stomaka. Jo od detinjstva oblaili su me u mekanu odeu ude enu da naglasi seksualnost enskog tel a. Kad sam poela dobijati platu, im sam uzmogla kupovati ili praviti odeu za sebe, pre la sam na tvrde, te ke tkanine. Deo tela koji sam najvi e volela bile su moje ake, tako pametne u radu, i glava, ne mnogo pametna za uenje, ali ipak sposobna da naui , ranije ili kasnije, ma koliko dugo se morala oko toga truditi. Erod je svojevremeno govorio o promeni, da, ali o nekoj takvoj promeni k oju bi izveli vlasnici. Mi smo bili ono to treba menjati, pu tati na slobodu, kao to smo ranije bili ono to treba posedovati. Iz istorije sam saznala da svaka slobod a mora da se napravi. Ona ne mo e biti data. Prva knjiga koju sam proitala samostalno bila je istorija Jeove, napisana vrlo jednostavno. Tu je pisalo o danima naseljavanja, o etiri korporacije, o ono m stra nom prvom veku kad su brodovi nosili robove-mu karce na Jeovu, a dragocene ru de nazad. Robovi-mu karci bili su tako jeftini da su ih gonili da rmbaju dok ne cr knu, nekoliko godina u rudniku, a onda uvozili nove. Oh, o, Jeove, ba niko da se vra-ti. Onda su korporacije poele da alju i izvestan broj ena, da bi one radile i r azmno avale se, pa su se tokom godina kmetovi prelivali iz planta nih naselja i stvo rili gradove - itave velike gradove, poput tog u kome sam se ja na la. Samo, u grad ovima nisu upravljali gazde i vlasnici, nego sami kmetovi, kao sad ovom zgradom. Na Jeovi, kmetovi su bili vlasni tvo korporacija. Mogli su i da dobiju slobodu za pare, dajui korporaciji deo svojih prihoda, na onaj nain kako u nekim delovima Vo e Dea napoliari obrauju zemlju, a pola prihoda daju vlasniku. Na Jeovi, takve nazi vaju osloboenicima. Ne slobodnim ljudima, nego osloboenicima. A onda, pisalo je u toj istoriji koju sam itala, oni poe e da misle: za to mi nismo slobodni ljudi? Pa su zato izveli revoluciju, Osloboenje. Poelo je na jednoj planta i zvanoj Nadami, pa se odatle irilo. Trideset godina su se oni borili za svoju slobodu. I pre samo tri godine su se izborili, dobili su rat, a izbacili napolje i korporacije i vlasnik

e i gazde, sve to, sa svoga sveta. Plesali su i pevali po ulicama, sloboda, slob oda! Ta knjiga, koju sam ja itala (polako, ali sam je itala) tampana je bila ba tamo , na Jeovi - u Slobodnom Svetu. A na Verel su je preneli tuini iz svemira. Za men e je to bila sveta knjiga. Upitala sam Ahasa kako je sad na Jeovi, a on ree da tamo sastavljaju vlad u i pi u savr en ustav, da bi svi ljudi bili jednaki pred zakonom. A na mre i, na vestima, javljali su da na Jeovi sve pra ti od meusobne borbe, da tamo nikakve vlade i nema, da narod krepava od gladi, da plemenski divljaci besne po pokrajinama, a bande mladih kriminalaca po gradovima, da su red i zakon sasvim propali tamo. Davanje i uzimanje mita; neznanje; poku aj je to osuen na neu speh, svet koji umire, govorili su. Ahas je govorio da je vlada Voe Dea, koja je vodila i izgubila rat proti v Jeove, sada u strahu da ne pone Osloboenje i na Verelu. "Ne veruj ni u kakve ves ti", savetovao je on mene. "A naroito na u vesti sa neareala. Nikad se ne ukljuuj u njih. Jednako su la ne, ali ti daju da vidi , oseti , a onda poveruje . A oni to znaju . Nisu njima potrebne pu ke, ako su vlasnici na ih umova." Vlasnici nemaju nijednog reportera na Jeovi, nijednu kameru, ree on; te 'novosti' izmi ljaju i snimaju uz po mo glumaca. Na Jeovu je dopu ten pristup samo nekolicini tuina, onih sa Ekumena; tavi e , Jeovci raspravljaju da li i tu nekolicinu da po alju napolje, pa da svet koji su osvojili ostane samo njima. "U tom sluaju, ta bi bilo s nama?" pitala sam, jer bila sam poela razvijati neke svoje sanjarije da otputujem tamo, u Slobodni Svet, im Hame uzmogne iznajmi ti brodove i poslati ljude. "Neki na Jeovi govore da kmetovi mogu doi. Drugi ka u da Jeova ne mo e toliki broj da ishrani, bila bi prenakrcana. O tome se sad vodi rasprava, demokratski. Bie odlueno na prvim jeovskim izborima, uskoro." I Ahas je sanjario o odlasku tam o. Zajedno smo priali o tom na em snu onako kako zaljubljeni priaju o svojoj ljubavi . Ali nijedan brod nije kretao za Jeovu. Hame nije mogla dejstvovati otvor eno, a Zajednici je bilo zabranjeno da dejstvuje umesto Hame. Ekumen je ponudio da preveze svojim brodovima sve koji hoe da preu, ali je vlada Voe Dea uskratila d ozvolu za kori enje bilo kog svemirskog poleti ta za te svrhe. Reko e da mogu sami da p revoze svoj narod, ali da nijedan Verelac nee napustiti Verel. A tek je etrdeset godina pro lo otkako je Verel konano dopustio tuinima da sl ete i da uspostave diplomatske odnose. itajui istoriju dalje, poela sam pomalo razu mevati prirodu ljudi koji su na Verelu dominirali. Ta rasa crne ko e koja je pokor ila sve druge narode Velikog kontinenta, a onda i celi svet, ta rasa koja je seb e nazvala vlasnicima, ivela je u uverenju da postoji samo jedan nain da se bude. V erovali su da jesu ono to ljudi treba da budu, da ine ono to treba da se ini i da zn aju sve to ima da se zna. A svi ostali narodi Verela, ak i kad su se njima suprots tavljali, opona ali su ih, poku avali su postati vlasnici i na taj nain su postajali vlasni tvo. Onda je sa neba do ao jedan narod koji je izgledao drugaije, radio drugaij e i znao drugaije, i nije se dao pokoriti ni porobiti; sa takvim narodom rasa vla snika nije htela da ima nikakva posla. I tek posle etiri stotine godina priznala je da je nai la na sebi ravne. Bila sam u masi na jednom mitingu Radikalne stranke. Na mitingu je i Ero d govorio, divno kao i uvek. Primetila sam u gomili naroda jednu enu koja je staj ala pored mene i slu ala. Njena ko a bila je neke neobine narand asto-smee boje kao kora pinija, a u uglovima njenih ouju videla se belina. Pomislila sam da je ena bolesn a - od gnojnih crva, mo da; tako se ko a Gospodara omekea menjala, a u njegovim oima t akoe su se pojavile beonjae. Ona je bacila pogled na mene, osmehnula se malo i ope t posvetila pa nju govorniku. Njena kosa bila je nakovrd ana u bun ili oblak, kao kod Sezi-Tual. Odea joj je bila od neke tanane tkanine, i po nekoj udnoj modi. Meni p oe svitati, ali veoma sporo, ta je ona; poeh razumevati da je ona do la sa jednog sve ta nezamislivo dalekog. udo je bilo da ona i sa tako udnom ko om, kosom, oima i umom ipak jeste ljudsko bie, kao to sam i ja; u to nisam sumnjala. Jer, osetila sam da jeste. Upravo to me je, na trenutak, duboko uznemirilo. Onda je uznemirenost pre stala, a poela ogromna radoznalost, maltene e nja, privuenost ka njoj. Po elela sam da upoznam tu enu, da znam sve to i ona zna. U meni se borila du a vlasnika sa slobodnom du om. Tako e kod mene biti do ivot

no. Keo i Ramajo prestale su da idu u kolu im su nauile da itaju, pi u i koriste k alkulator, ali ja sam nastavila. Kad vi e nije postojao nijedan as na koji bih mogl a ii u koli Hame, nastavnici su mi pomogli da naem kolske asove na mre i. Iako su svi n astavni predmeti bili pod kontrolom dr ave, na lo se tamo finih nastavnika, a i grup a iz celog sveta; priali su o knji evnosti, istoriji, o prirodnim naukama i o umetn ostima. Ja sam uvek elela to vi e istorije. Res, koja je bila lanica Hame, prva me ja odvela u Biblioteku Voe Dea. Po t o je ta biblioteka bila samo za vlasnike, u njoj nije vr ena dr avna cenzura. Osloboe ni kmetovi, oni svetlijih boja ko e, uvek su izbacivani iz nje, pod ovim ili onim izgovorom; bibliotekari su nalazili naina za to. A ja ovako crna, pa jo u gradu uv e bana da se dr im sa jednim ravnodu nim ponosom koji oveku omoguuje da izbegne mnoge uv rede i grdnje. Res mi je rekla da u etam kao da sam vlasnica cele biblioteke. Tako sam i uradila, i dobila sam sva prava kori enja, niko nije postavio nikakvo pitanj e. Tako poeh da itam slobodno, koju god sam knjigu htela u toj velikoj biblioteci, a proitala bih sve do poslednje da sam samo mogla. To je bilo moje u ivanje, to ita nje. Tu je bilo srce moje slobode. Moj se ivot sastojao uglavnom samo od rada na pravljenju tih kutija, to je bio posao dobro plaen, prijatan i u prijatnom dru tvu, i od uenja i itanja. Nisam ni elela vi e. Bila sam usamljena, ali ispunjena oseanjem da je ta usamljenost mala ce na za ono to jesam elela. Ona Res, koja mi se u poetku nije dopadala, sad mi je bila prijateljica. Odlazila sam sa njom na sastanke Hame, ali i na izvesne zabave o ijem postojanju pojma ne bih imala da nije bilo Res. "Ajmo, seljoberka", rekla bi Res meni. "Vre me je da obrazujemo na e planta no tene." Pa bi me odvela u makil-pozori te, ili u kmet ske plesne dvorane gde je bila dobra muzika. Res je uvek htela da ple e. Pu tala sam je da me ui tome, ali nije mi prijalo plesanje. Jedne noi, dok smo plesale 'sporae ', njene ruke me poe e stiskati, a ja pogledah u njeno lice i videh na njemu masku seksualne elje, blagu i 'praznu'. "Meni se ne ple e", rekoh. Oti le smo pe ice kui. Ispratila me je do sobe, a na vratima poku ala da me zag rli i poljubi. Bila sam toliko besna, da mi je muka pripala od besa. "Neu to!" re kla sam. "Izvini, Rakam", ree ona, tonom bla im nego to sam ikad od nje ula. "Znam kak o se mora oseati. Ali ti mora to i savladati, nastaviti svoj ivot. Ja nisam mu karac, a elim te." Upala sam joj u re. "Mene je prvo upotrebljavala jedna ena, pre nego ma ko ji mu karac. Jesi li me pitala da li ja elim tebe? Nikada vi e neu ja biti upotrebljen a!" Taj gnev i inat provalili su iz mene kao otrov iz zagnojene rane. Da je poku ala jo jednom da me pipne, razbila bih je. Ovako sam joj samo tresnula vrata i spred nosa. Tresui se sva, vratila sam se za radni sto, sela i nastavila itati knj igu koja je tamo bila otvorena. Sutra smo obe bile postiene i krute. Ali je Res imala i strpljenje, ispod te svoje gradske hitrine i grubosti. Nije ponovila poku aj da sa mnom vodi ljubav , nego je pridobila moje poverenje i navela me da sa njom razgovaram kako ni sa kim drugim ne bih. Slu ala je pomno, a onda mi govorila ta misli. Jednom prilikom, ona ree: "Seljoberka, skroz pogre no vidi stvari. A nije ni udo. Kako bi mogla videti ispravno? Ti misli da je seks ne to to ti neko drugi radi. Nije. To je ne to to ti rad i . Zajedno sa nekim drugim. A ne nekom drugom. Ti nikad nisi nimalo seksa imala. Do ivljavala si jedino silovanja." "Sve je to meni ispriao Gospodar Erod, odavno", rekoh ja. Ogorena sam bila . "I ba me briga kako se zove. Imala sam toga dosta. Dosta za ceo ivot. I drago mi je da budem bez toga." Res je iskrivila lice u grimasu. "Sa dva'es dve godine?" ree ona. "Mo e nek o vreme biti tako kako ka e . Ako si srena, u redu. Ali razmisli o mojim reima. Veliki je to deo ivota, da se tek tako odsee." "Ako ba moram imati seks, mogu i sama da se zadovoljim", rekoh, ne marei d a li e to nju povrediti. "Ljubav s time nema nikakve veze."

"E, tu ti gre i ", ree ona, ali ja vi e nisam ni slu ala. Bila sam re ena da uim od

onih nastavnika i knjiga koje sama izaberem, ali da ne primam savete koje nisam tra ila. Odbijala sam da mi iko govori ta da radim ili mislim. Ako sam slobodna, biu slobodna sama, za sebe. Bila sam kao beba kad prohoda. I Ahas mi je davao savete. Rekao je da je glupo terati tako daleko sa ob razovanjem. "Ne postoji ni ta korisno to bi ti mogla raditi sa tolikim knji kim znanj em", rekao je on. "To je slu enje samoj sebi. Nama su potrebni voe i lanovi koji ima ju praktine ve tine." "Potrebni su nam nastavnici!" "Jesu", ree on, "ali ti si jo pre godinu dana znala dovoljno da postane nas tavnik. ta e nam istorija drevnih vremena, ta e nam injenice o tuinskim svetovima? Pre d nama je revolucija koju treba izvesti!" Nisam prestala itati, ali sam se poela oseati krivom. Preuzela sam da vodim nastavu u koli Hame, uila sam jednu grupu nepismenih kmetova i osloboenika da itaju i pi u. Bio je to naporan posao. Te ko je odrasloj osobi da ui, umorna, nou, posle ce lodnevnog rada. Mnogo je lak e predati svoj um mre i. U mislima sam nastavljala polemiku sa Ahasom, a jednog dana sam mu rekla : "Postoji li na Jeovi biblioteka?" "Ne znam." "Zna da ne postoji. Korporacije tamo nisu ostavile nijednu. Niti su imale ijednu. To je bila gomila neznalica, ni ta nisu znali osim zarade. Znanje je, sam o po sebi, jedno dobro. Ja nastavljam uenje zato da bih jednog dana prenela moje znanje na Jeovu. Kad bih mogla, ja bih njima prenela celu ovu biblioteku!" Zurio je u mene. " ta su vlasnici mislili, ta su vlasnici radili - samo o t ome su njihove knjige. Na Jeovi, to nikome nije potrebno." "Jeste, potrebno im je", rekla sam ja, sigurna da on nije u pravu, iako opet nisam mogla rei na osnovu ega sam sigurna. U koli su uskoro zatra ili od mene da predajem istoriju, zato to je jedan od nastavnika oti ao. Ti asovi su dobro uspevali. Naporno sam radila da se za njih pr ipremim. Uskoro je od mene zatra eno da govorim jednoj postdiplomskoj studijskoj g rupi; i to je dobro pro lo. Ljudi su bili zainteresovani za zamisli koje sam ja iz vlaila iz istorije, i za poreenja koja sam nauila praviti izmeu na eg i drugih svetova . Prouavala sam kako razni narodi podi u decu, ko preuzima odgovornost za dete, kak o se ta odgovornost shvata, po to mi se inilo da je to jedna taka na kojoj narod seb e oslobaa ili porobljava. Na jedan od tih razgovora do ao je ovek iz ekumenske ambasade. Upla ila sam s e kad sam videla tuinsko lice u mojoj publici. Jo vi e sam se upla ila kad sam ga prep oznala. Bio je to onaj nastavnik koji je dr ao prvi as ekumenske istorije u koji sa m se ja, u mre i, ikada ukljuila. Tada sam sve slu ala sa najveom pa njom, ali nijednom nisam uzela re u raspravi. Ono to sam nauila imalo je velikog uticaja na mene. Misl ila sam da e on sada smatrati da sam neskromna zato to priam o stvarima koje on zai sta poznaje. Izmucala sam nekako svoje predavanje, nastojei da ne vidim njegove oi sa belim uglovima. Posle mi je pri ao, predstavio se utivo, pohvalio moj govor i zapitao me da li sam itala tu-i-tu knjigu. Tako ve to i ljubazno me je poveo u razgovor, da sam morala osetiti naklonost i poverenje prema njemu. To poverenje je uskoro i zaslu i o. Bilo mi je potrebno njegovo rukovoenje, jer mnogo je gluposti napriano i napisa no, ak i od strane mudrih ljudi, o ravnote i snaga izmeu mu karaca i ena, od koje, dabo me, zavise i ivoti dece i vrednost njihovog obrazovanja. Znao je koje knjige treb a da proitam, koje e mi biti korisne i omoguiti da dalje nastavim sama. Zvao se Esdardon Aja. Radio je na nekom visokom polo aju, nisam bila sigur na na kom, u ambasadi. Roen je na Hainu, u Starom Svetu, sa koga su svi na i preci do li. Ponekad sam razmi ljala kako je udno da ja znam takve stvari, takve drevne i ogromne stvari, ja koja nisam znala ni ta o svetu izvan ograde robovskog naselja sve do svoje este godine, a do osamnaeste ni ime dr ave u kojoj ivim! Kad sam u gra du bila novakinja, neko je pomenuo 'Voe Deo', a ja bubnem: "A de je to?" i oni s e svi zablenu u mene. Jedna ena grubog glasa, stara gradska iznajmljenica, tada m i je rekla: "Ovde, pra njava. Evo ba ovde ja Voe Deo. Tvoja zemlja, i moja!" Ispriala sam Esdardonu Aji ovo. Nije se nasmejao. "Zemlja, narod", ree on. "To su udnovate i vrlo te ke zamisli."

"Moja zemlja bilo je ropstvo", rekla sam, a on klimnu glavom. Sada sam retko viala Ahasa. Nedostajalo mi je njegovo ljubazno prijateljs tvo, ali ono se u meuvremenu pretvorilo u grdnju i samo grdnju. "Sve si ne to digla nos, objavljuje radove, razgovara sa publikom stalno", govorio je. "Stavlja sebe i znad na e stvari." Rekla sam: "Ali ja razgovaram sa ljudima u Hami, ja pi em o stvarima koje treba da znamo. Sve to ja radim jeste za slobodu." "Zajednica nije zadovoljna tim tvojim pamfletom", ree on, tonom ozbiljnim i savetnikim, kao da mi poverava neku tajnu koju ja treba da znam. "Od mene je z atra eno da ti ka em da odsad podnosi svoje radove odboru da pogleda pre nego to ih ob javi . Tom tamparijom upravljaju usijane glave. Hame stvara priline te koe na im kandidat ima." "Na im kandidatima!" rekla sam razbe njeno. "Nijedan vlasnik nije moj kandid at! Zar ti jo prima nareenja od Mladog Vlasnika?" Ovo ga je zabolelo. Rekao je: "Ako ti stavlja sebe na prvo mesto, ako nee d a sarauje , dovodi sve nas u opasnost." "Ne stavljam ja sebe na prvo mesto - politiari i kapitalisti to ine. Ja st avljam slobodu na prvo mesto. Za to ne mo ete saraivati vi sa mnom? To treba da ide u oba smera, Ahase!" Oti ao je ljut, ostavio mene ljutu. Mislim da mu je nedostajala ona moja zavisnost od njega. Mo da mi je i zav ideo na nezavisnosti, jer on je i sad bio ovek Gospodara Eroda. Imao je verno src e. Na e neslaganje zadalo je i meni i njemu mnogo bola. Ba bih volela da znam ta je posle bilo s njim, u smutnim vremenima koja su nastala. U njegovim optu bama bilo je neke istine. Otkrila sam da imam dara da svoj im govorom i pisanjem dirnem um i srce drugih. Niko mi nije rekao da je to dar n e samo jak nego, u istoj toj meri, i opasan. Ahas je tvrdio da ja stavljam svoj lini interes iznad zajednikog, ali ja sam znala da nije tako. Cela sam se stavila u slu bu istine i slobode. Niko mi nije rekao da cilj ne mo e proistiti sredstva, jer samo Gospod Kamije zna kakav e kraj, dakle i cilj, biti. A to mi je mogla moja b aba rei. Mogla me je i Arkamije podsetiti, ali ja je nisam esto itala, a u gradu ni je bilo staraca da u noi pevaju re. Da ih je i bilo, ja ih ne bih ula, bili bi nadj aani zvukom mog divnog glasa dok govori divnu istinu. Mislim da nisam nanela nikakvu tetu, osim u onoj meri u kojoj smo svi mi nanosili tetu time to smo skrenuli pa nju vladaocima Voe Dea na to da Hame postaje s ve smelija, a Radikalna stranka sve jaa, i da oni, zato, moraju udariti na nas. Prvi znak bio je jedan razdor. U na im otvorenim naseljima postojala je mu k a strana, enska strana i nekoliko stanova za parove. To je bio radikalan pomak. Z akon je zabranjivao ma kakav brak izmeu ljudskih imovina. ivljenje imovina u parov ima smelo se dogoditi samo uz pristanak, odnosno dobru volju i blagoslov vlasnik a. Jedina legitimna odanost kmeta ili kmetice bila je prema vlasniku. Ni dete ni je pripadalo majci, nego vlasniku. Meutim, po to su gareoti iveli u istim zgradama k ao i kmetovi u neijem vlasni tvu, ovi stanovi za parove su tolerisani ili prenebreg avani. Sada, odjednom, zakon poe da se sprovodi, kmetski parovi su pohap eni, odreen e su novane kazne onima koji su imali prihode, a parovi su razdvojeni i poslati u druge stambene zgrade, one pod upravom kompanija. Res i druge ene-stare ine u na oj zgradi upozorene su: ako se opet otkriju neki 'nemoralni aran mani', one e biti sma trane krivim za to i poslate u radne logore. Jedan par u na oj zgradi imao je dvoj e male dece, koja nisu bila na vladinoj listi; ta deca ostala su napu tena kad su im roditeelji odvedeni, pa su ih Keo i Ramajo uzele. Deca su postala tienici enske strane, kao to je sa siroadi u kmetskim naseljima uvek bilo. Na sastancima Hame i Zajednice do lo je do vatrenih rasprava o ovome. Neki su govorili da pravo kmetova da ive zajedno i uzgajaju svoju decu jeste stvar ko ju bi Radikalna stranka trebalo da podr i, jer ne preti vlasni tvu neposredno, a mog la bi pobuditi, zbog prirodnog nagona, mnoge vlasnike da nas podr e, naroito ene meu njima, koje, iako ne mogu glasati, mogu biti dragoceni saveznici. Drugi su govor ili da line naklonosti moraju biti u drugom planu, a stvar slobode u prvom; da ve liko pitanje emancipacije mora biti iznad ma kakvih linih tema. Tako je na sastan ku govorio Gospodar Erod. Ja sam ustala da mu odgovorim. Rekla sam da nema slobo de bez polne slobode, i da tek kad se enama dozvoli da ponesu odgovornost za svoj

u decu, i kad mu karci budu voljni da isto tako uine, mo e nastati sloboda za sve ene, i kmetice i vlasnice. "Mu karci moraju poneti odgovornost za javnu stranu ivota, za onaj iri svet u koji e dete ui; a ene, za onu drugu stranu ivota, domainstvo, pa i moralno i fiziko podizanje deteta. To je podela koju su zajedniki uveli Bog i Priroda", odgovorio je Erod. "Da li e, onda, emancipacija za enu znaiti da je ona slobodna da ue u bezu i da ostane zakljuana unutra, na enskoj strani?" "Naravno ne", zapoeo je on, ali ja ga ponovo prekidoh, pla ei se njegovog zl atnog jezika. " ta je, onda, sloboda za enu? Da li se razlikuje od slobode za mu karc a? Ili je slobodna osoba - slobodna?" Voditelj rasprave, moderator, ljutito je lupao tapom o pod, ali neke kmet ice prihvati e moje pitanje. "Kad e Radikalna stranka progovoriti u na u korist?" poe e one pitati, a jedna ena-stare ina povika: "Gde su va e ene, vas vlasnika koji elite uki nuti ropstvo? Za to one nisu ovde? Zar ih ne pu tate iz beze?" Moderator je lupao i lupao sve dok nije opet uspostavio red. Ja sam se o seala upola trijumfalno, a upola postieno. Videla sam da Erod i neki drugi iz Hame sada gledaju ka meni kao da sam neskrivena izazivaica problema. I zaista, moje r ei unele su podelu meu nas. Ali nismo li i pre toga bili podeljeni? Grupa nas ena oti la je kui priajui; hodale smo ulicama i priale glasno. To su sada bile moje ulice, sa svim tim saobraajem, svetlima, opasnostima i ivotom. Bila sam ena iz grada, slobodna ena. Te noi bila sam vlasnica. Posedovala sam taj grad. Posedovala sam budunost. Rasprave su se nastavljale. Pozivali su me na mnoga mesta da govorim. Ka d sam odlazila sa jednog takvog sastanka, Hainac Esdardon Aja mi je pri ao i rekao obinim tonom, kao da komentari e moj govor: "Rakam, ti si u opasnosti da bude uhap en a." Nisam razumela. On je hodao uz mene dok se nismo udaljili od ostalih, a onda dodao: "Neke glasine su doprle do ambasade, a ja sam obratio pa nju... Vlada Voe Dea e uskoro izmeniti status kmetova i kmetica koji su osloboeni putem manumis ije. Vi vi e neete biti smatrani gareotima. Moraete imati vlasnika-sponzora." Ovo su bile zle vesti, ali ja sam malo razmislila, pa rekla: "Mislim da mogu nai jednog vlasnika koji e me sponzorisati. Gospodara Boebu, mo da." "Vlada e morati da odobri sponzora... Ovo e oslabiti Zajednicu, i to i lano ve koji su vlasnici, i lanove koji su kmetovi. U izvesnom smislu, pametno je smi lj eno", ree Esdardon Aja. "A ta e biti sa nama ako ne naemo odobrenog sponzora?" "Biete smatrani beguncima." To je znailo smrt, ili radni logor, ili aukciju. "Oh, Gospode Kamije", rekla sam i uhvatila se za mi icu Esdardona Aje, jer mi je zavesa tame pala pred oi. Jo neko vreme smo hodali ulicom. Kad sam opet bila sposobna da gledam, vi dela sam tu ulicu, visoke kue grada, blistave svetlosti za koje sam do maloas misl ila da su moje. "Imam ja neke prijatelje", ree Hainac, hodajui dalje sa mnom, "koji planir aju da putuju u Kraljevinu Bambur." Ja posle nekog vremena rekoh: "A ta bih ja radila tamo?" "Brod za Jeovu polee odatle." "Za Jeovu", rekla sam. "Koliko ja ujem, tako je", ree on, kao da razgovaramo o nekoj tramvajskoj liniji. "Oekujem da e kroz nekoliko godina Voe Deo poeti da nudi prevoz do Jeove. I zvozie one koji prave probleme, one koje ne mo e ubediti, lanove Hame. Ali da bi to b ilo, prvo e morati da prizna Jeovu kao naciju i dr avu, a to jo nije voljan da uini. Zasad samo dopu taju neku polulegalnu trgovinu izmeu Jeove i nekih dr ava-poslu nika Vo e Dea... Pre dve godine, Kralj Bambura kupio je jedan stari korporacijski brod, pravi pravcijati stari kolonijalni trgovaki brod. Kralj je smatrao da e mu prijati poseta mesecima Verela. Pokazalo se, meutim, da mu je ta poseta dosadna. Zato je iznajmio taj brod jednom konzorcijumu naunika sa Univerziteta Bambura i biznisme na iz prestonice. Sad neki proizvoai iz Bambura pomalo trguju sa Jeovom, pomou tog broda, a izvestan broj naunika se ukrca da izvede, onako usput, i naunu ekspedicij

u. Naravno, svako takvo putovanje je veoma skupo, i zato oni nastoje da u svaki pohod ue to vei broj naunika, kad god brod polee." Sve sam ovo slu ala ne ujui ni ta, a ipak sve razumela. "Dosad su", ree on, "uspevali to da izmuvaju." Uvek je on bio tih, i kao da ga sve pomalo zabavlja, a opet ne sa nadmoni m dr anjem. "Zna li Zajednica za taj brod?" upitala sam. "Ja verujem da neki lanovi znaju. A i neki u Hami. Ali veoma je opasno zn ati o tom brodu. Ako bi Voe Deo doznao da jedna klijent-dr ava izvozi vrednu imovi nu... Pa, mi smatramo da Voe Deo ne to ve podozreva. Znai, ovo je jedna odluka koja se ne mo e doneti olako. Opasna, a bespovratna. Zbog te opasnosti, oklevao sam da razgovaram sa tobom. Toliko dugo sam oklevao, da ti sad mora tu odluku doneti veo ma brzo. Zapravo, noas, Rakam." Prenela sam pogled sa svetlosti grada gore, na nebo, koje su te svetlost i prikrivale. "Ii u", rekoh. Pomislila sam na Valsu. "Dobro", ree on. Na sledeem uglu poveo me je u drugom pravcu, sada vi e ne p rema mojoj kui, nego prema ekumenskoj ambasadi. Nikada se nisam zapitala za to on to ini za mene. Bio je to jedan tajnovit o vek, ovek tajne moi, ali je uvek govorio istinu, a ja mislim da je i postupao po n alozima svoga srca kad god je mogao. Tek to smo zakoraili na tlo ambasade, u veliki park koji je u toj zimskoj noi bio blago obasjan svetiljkama sasvim pri zemlji, ja stadoh. "Moje knjige", re kla sam. On mi postavi pitanje, samo pogledom. " elela sam poneti moje knjige na J eovu", rekla sam. Sad se moj glas tresao od navale suza, kao da je sve to ostavlj am sakupljeno u tu jednu stvar. "Ja mislim da su ljudima na Jeovi potrebne knjig e", rekoh. Nekoliko trenutaka kasnije on ree: "Urediu da budu poslate sledeim brodom. Kamo sree da i tebe mogu poslati njime", nastavi, ne to ti im glasom. "Ali, naravno, Ekumen ne mo e davati besplatan prevoz odbeglim robovima..." Okrenula sam se, dohvatila njegovu aku i na nju pritisnula svoje elo, i to je jedini put u mome ivotu da sam tako ne to uinila dobrovoljno. Trgnuo se iznenaeno. "Hajde, hajde", ree mi, i povede me urno. Ambasada je iznajmljivala stra are, veinom veote, mu karce iz stare ratnike ka ste. Jedan od njih, ovek veoma ozbiljan, utiv, veoma utljiv, ukrcao se sa mnom u le tea kola koja su nas odbacila do Bambura, ostrvske kraljevine istono od Velikog ko ntinenta. On je poneo sve dokumente koji su meni bili potrebni. Sa sleti ta za let ikola, poveo me je na Kraljevsku svemirsku opservatoriju, koju je Kralj izgradio za svoj svemirski brod. Tamo me odvedo e, ne gubei ni trenutak, pravo u brod, koji je stajao na svojim ogromnim skelama spreman za polazak. Pretpostavljam da su spremili udobne prostorije negde u prednjem delu br oda kad je Kralj polazio da vidi mesece. Glavnina tog broda, koji je nekada prip adao poljoprivrednoj korporaciji, bila je jo izdeljena na velike komore za proizv ode korporacije. Sada je u etiri velike tovarne komore nosio poljoprivrednu ma iner iju, proizvedenu u Bamburu, ka Jeovi; u povratku je, valjda, trebalo da u iste t e etiri komore nosi jeovsko ito za Bambur. U petoj komori bili su kmetovi. U tom prostoru, tovarnom, nisu postojala nikakva sedi ta. Po podu su bile rasporeene podloge od oje, a mi smo na njih legli. Vezali su nas za okolne ipke, ka o to bi vezali i bilo kakav drugi teret. Bilo je tu pribli no pedeset 'naunika'. Ja sam poslednja u la i poslednja bila vezana. Posada je delovala u urbano i nervozno, a govorila je samo bamburski. Nisam razumela uputstva koja su nam govorili. Stra n o mi je bilo potrebno da ispraznim be iku, ali oni su vikali "Nema vreme, nema vre me!" Zato sam samo le ala i muila se, a oni su zatvorili velika vrata tovarnog dela broda, to me je podsetilo na kapiju robovskog naselja kod omekeovih. Oko mene su se ljudi dozivali na njihovom jeziku. Jedna beba je vri tala. Taj jezik sam znala. Onda ispod nas poe velika buka. Osetih kako se moje telo postupno, sve jae, priti ska o pod, kao da neko divovsko mekano stopalo gazi po meni, i uskoro sam imala oseaj da u lopaticama svojih plea rasei tu podlogu od oje. Jezik mi je bio potisnut u grlo i inilo se da me poku ava ugu iti, a be ika je, uz jak bol, a zatim vrue olak anje, ispustila mokrau.

Onda smo postali beste inski - poeli smo lebdeti tako vezani. Dole je posta lo gore, a gore dole, i oba su bila isto ili nijedno. ula sam opet kako se ljudi oko mene dozivaju, izgovaraju imena, i reenice koje su morale znaiti: "Jesi dobro? Da, meni je dobro." Beba ni za trenutak nije prestajala da se dernja iz sve sna ge. Poeh opipavati to ime sam bila sputana, jer videla sam da se jedna ena pored me ne podi e u sedei polo aj i trlja ruke i prsa na mestima gde su je kai evi do tad prite zali. Meutim, jedan veliki mutni glas zagrme iz zvunika, i poe nam davati nareenja, prvo na bamburskom, a zatim na voe-deanskom jeziku: "Ne otkainji kai eve! Nigde ne polazi! Brod napadnut! Opasno, stra no opasno!" Zato sam le ala lebdei u mojoj maloj izmaglici od mokrae, slu ala kako ti nezn anci oko mene razgovaraju, a ni ta ih razumela nisam. Sasvim jadno sam se oseala, a ipak bila sam neustra ivija nego ikad. Ni za ta se ja nisam brinula. Bilo je kao k ad umire . Bilo bi glupavo da se ovek zbog iega brine dok umire. Brod se pokrenuo udno, kao da se stresao, a onda okrenuo. Nekim ljudima j e pripala muka i poeli su da povraaju. Vazduh se ispunio mirisom i kapljicama izbl juvaka. Oslobodila sam sebi ruke, samo toliko da maramu, koju sam nosila oko vra ta, namestim preko lica kao filter, a krajeve zau kam pod glavu i onda pridr avam pri tiskom glave o pod. Tako pod maramom, nisam vi e videla ogromnu teretnu komoru, njen zasvoeni o blik, pa zato i nisam imala utisak da u zaploviti ili pasti tamo. Marama je miris ala na mene, a to je prijalo. Bila je to ona marama koju sam esto nosila kad sam se oblaila za predavanje, napravljena od fine gaze, bledocrvena sa srebrnim nitim a utkanim na znatnim razmacima. Kad sam je kupila na gradskoj pijaci i platila n ovcem koji sam sama zaradila, razmi ljala sam o onoj crvenoj marami moje majke, ko ju je od gospe Tazeu dobila. Smatrala sam da bi se i ova, mada je manje blistava , njoj dopala. Sada sam le ala i gledala bledocrveni mrak u koji se, zbog marame, tovarni prostor pretvorio, mrak u kome su ipak blistale, kao zvezdice, sijalice iznad pojedinih brodskih hermetinih vrata; i razmi ljala o mojoj majci, Jouvi. Nju su verovatno ubili onog jutra u kmetskom naselju. Mo da je odvuena u neko drugo nas elje kao ena za upotrebu, ali Ahas nikad nije na ao nikakvog traga od nje. Razmi ljal a sam kako je umela da dr i glavu malo nagnutu na jednu stranu, pokazujui po tovanje, ali i budnu pa nju, graciozno. Njene oi bile su pune i blistave, 'oi u kojima gleda m - svih meseca sedam', kako se to u pesmi ka e. Ali sam razmi ljala: ja te mesece n ikada vi e videti neu. I osetila sam se onda tako udno, da sam poela, da bi mi bilo lak e i da bih nekako skrenula sebi pa nju, da pevam poluglasno, tako sama pod mojim atorom od crv ene gaze koji je postajao i topao od mog daha. Pevu ila sam one pesme o slobodi ko je smo pevali u Hami, a onda ljubavne pesme koje sam od gospe Tazeu nauila. Najza d pesmu 'Oh, o, Jeove', prvo tiho, a onda ne to glasnije. Onda sam zaula jedan glas , negde tamo, napolju, u svetu blage crvene magle, mu ki glas koji mi se pridru io; pa jedan enski. Svi kmetovi iz Voe Dea znali su tu pesmu. Poesmo pevati zajedno. P rihvatio ju je glas nekog mu karca iz Bambura koji je samo zamenio na e rei bamburski m reima, a zadr ao melodiju. Pridru ili su se i drugi. Posle nekog vremena pevanje je zamrlo. Bebin pla sad je bio slab. Vazduh je bio veoma zagaen. Saznali smo mnogo sati kasnije, kad je iz ventilacije konano poeo stizati i st vazduh i kad nam je reeno da se mo emo odvezati, da nas je bio presreo jedan bro d voe-deanske svemirske odbrambene flote, odmah iznad atmosfere, i zatra io da se spustimo. Na kapetan se opredelio da prenebregne taj nalog. Ratni brod je ispalio jedan hitac i nije nas pogodio, ali je eksplozija o tetila kontrolne aparate. Ter etnjak je leteo dalje, a tu ratnu letelicu nije vi e video niti i ta od nje uo. Nalaz ili smo se, sada, na oko jedanaest dana putovanja od Jeove. Moglo bi se dogoditi da nas taj ratni brod, ili nekoliko brodova, saekaju u zasedi kod Jeove. A kao r azlog za presretanje ratni brod je naveo 'sumnju da nosimo vercovanu trgovaku robu '. Ta flota ratnih brodova sagraena je pre nekoliko vekova, da bi se Verel o dbranio od navodnih napada 'tuinskog carstva', kako su tada nazivali Ekumen. Toli ko su se pla ili te zami ljene pretnje, da su ulo ili svu svoju energiju u tehnologiju svemirskih letova; a ishod je bila kolonizacija Jeove. Pro lo je etiri storine god ina, a niko nije ugrozio Verel, i tad je Voe Deo konano dozvolio da Ekumen po alje izaslanike i ambasadore. Odbrambenu flotu su Voe-Deanci koristili da prevoze tru

pe i oru je tokom Oslobodilakog rata. A sad su je koristili na onaj nain kako zemljo posednici koriste lovake pse i lovake make: da hvataju odbegle robove. Prona la sam u tovarnoj komori to drugo dvoje Voe-Deanaca, pa smo primakli svoje 'le ajeve' i kai eve tako da smo sad mogli priati. To dvoje je Hama dovela u B ambur i platila njihov prevoz na Jeovu. Meni do tog trenutka nije palo na um da prevoz treba i da se plati. Znala sam ko je platio za mene. "Ne ide kosmiki brod na pogon ljubavi", rekla je ta ena. udna je to osoba b ila. Zaista - naunica. Kompanija koja je nju iznajmila, dala joj je vrhunsko kolov anje iz oblasti hemije. Onda je ta ena ubedila Hamu da je po alje na Jeovu, zato to je bila vrsto ubeena da e tamo njene sposobnosti biti potrebne i visoko cenjene. Za raivala je ve vi e nego mnogi gareoti, ali je oekivala da e na Jeovi zaraivati i vi e. " iu bogata", govorila je. A mu karac, samo deak zapravo, mlinarski pomonik u jednom severnom gradu, na prosto je pobegao, a onda imao sree da sretne ljude koji su bili voljni da ga spa su smrti u radnim logorima. Imao je esnaest godina i bio je neznalica, galamd ija, bund ija, ali po prirodi ba sladak. Postao je omiljen svima, kao maskota. Mene su p uno tra ili zato to sam znala istoriju Jeove, pa sam preko jednog oveka koji je znao oba na a jezika saop tavala Bamburima pone to o svetu na koji idu - o vekovima korpor acijskog ropstva, o Nadamiju, o ratu, o Osloboenju. Neki meu njima bili su iznajml jenici iz gradova, dok su drugi bili grupa planta nih robova koju je Hama otkupila na jednoj aukciji, nastupajui pod la nim imenom i plaajui la nim novcem, i hitro utova rila u ovaj brod; ti robovi su jedva ikakvog pojma imali kuda idu. Upravo taj po slednji trik privukao je pa nju Voe Dea na ovaj let. Jaram - tako se zvao taj mlinarski pomonik, 'Jaram' - beskrajno je nagaao kako e nas Jeovci doekati. Imao je priu, pola alu, a pola san, o orkestrima koji e sv irati za nas, o dr anju govora, o velikoj gozbi. Kako su se na i dani vukli, ta gozb a je postajala sve kienija. A dani su nam bili dugi, gladni, plutali smo tako po bezlino praznoj tovarnoj komori, na svakih dvanaest sati je svetlost postajala ma lo jaa ili malo slabija, a dva puta u toku 'dana' dobijali smo hranu i vodu u tub ama koje istiskuje sebi u usta. Nisam mnogo razmi ljala ta e se dogoditi. Bila sam iz meu dogaanja. Ako nas ratni brodovi nau, verovatno emo umreti. Ako se doepamo Jeove, bie nam to novi ivot. A do tada smo lebdeli. 4. Jeove Brod se bezbedno spustio u luku Jeove. Prvo su istovarili sanduine sa ma in ama, a onda onaj drugi teret. Izi li smo teturavo, dr ei se jedni za druge, nemoni da se odupremo jakom privlaenju ovog sveta koji nas je vukao ka svom sredi tu, zaslepl jeni sjajem sunca kome smo se sada pribli ili vi e nego ikad u ivotu. "Ovamo! Ovamo!" vikao je jedan ovek. Prijalo mi je da ujem moj jezik, ali Bamburi su izgledali kao da strepe. Ovamo - u red stani - skidaj se - ekaj - sve to smo uli kad smo se iskrcali na Slobodni Svet bila su nareenja. Morali su da nas dekontamini u, a to je bio pro ces bolan i zamoran. Morali smo se podvrgnuti medicinskom pregledu. Sve to smo do neli moralo je biti pregledano i popisano, to u mom sluaju nije trajalo dugo: done la sam samo odeu, onu istu sa kojom sam se ukrcala i u kojoj sam provela dve nede lje neprekidno. Bilo mi je drago da me dekontamini u. Najzad nam reko e da stanemo u red u jednoj velikoj magacinskoj upi. Iznad vrata je i sad stajala firma APKJ Agrikulturno-planta na korporacija Jeove. Jedna po jedna osoba prolazila je kroz a dministrativni proces ulaska na Jeovu. ovek koji je na taj nain 'obradio moj sluaj' bio je niskog rasta, beo, srednjih godina, sa naoarima, kao ma koji kmet-inovnik u glavnom gradu Voe Dea, ali ja sam ga gledala sa dubokim po tovanjem. Bio je to p rvi Jeovac sa kojim sam razgovarala. Postavljao mi je pitanja sa jednog formular a i zapisivao moje odgovore. "Ume da ita ?" - "Da." - "Struna si za ne to?" - Mucala sa m jedan trenutak, a onda rekla: "Za nastavu - ja sam nastavnik itanja i istorije. " On nijednog trenutka nije digao pogled ka meni. Bilo mi je drago da budem strpljiva. Jer, ipak, Jeovci nisu tra ili da mi doemo. Primili su nas samo zato to su znali da emo, ako nas po alju nazad, svi umreti u asnom smru na javnim smaknuima. Za Bambur, bili smo unosan teret, ali za Jeovu, p roblem. Ali mnogi od nas imali su strunu spremu koja ovde mora biti potrebna, pa

sam se radovala to su nas to pitali. Kad smo svi 'obraeni', razdvoji e nas u dve grupe: mu ku i ensku. Jaram me je zagrlio, a onda oti ao na mu ku stranu smejui se i ma ui. Ja sam ostala kod ena. Gledale smo kako vode sve mu karce u atl za Staru Prestonicu. Sada me je strpljenje izdalo, a moja nada je izbledela. Poeh se moliti: "Gospode Kamije, ne i ovde!" Strah me je naveo da besnim. Kad je opet do ao jedan mu karac da nam ne to nareuje, ja sam mu pr i la i rekla: "Ko si ti? Kuda mi idemo? Mi smo slobodne ene!" Bio je to neki krupan tip sa okruglim belim licem i plavkastim oima. Spus tio je pogkled ka meni, i prvo je odhuknuo nadmeno, a onda se osmehnuo. "Da, ses trice, slobodna si", rekao je. "Ali svi mi moramo ne to raditi, a? Vi, gospe, idet e na jug. Potrebna je radna snaga na planta ama pirina. Malo radite, ne to i zaradite , malo pogledate oko sebe, va i? Pa ako vam se tamo ne svidi, vratite se ovamo. Mi ovde uvek imamo naina da upotrebimo lepe male enske!" Nikad do tad nisam ula jeovski seoski izgovor voe-deanskog jezika, jedan pevucavi, smueno-ubla eni izgovor sa dugim, jasnim samoglasnicima. Nikad do tad nis am ula da neko za kmetice ka e da su gospe. Niko me nikad nije nazvao sestricom. On re 'upotrebiti' sigurno nije shvatao u onom smislu kao ja. Mislio je ne to dobro. Zbunjena, zautala sam. Ali hemiarka, Tualtak, ree: "Slu aj, ja nisam radnica za njivu , ja sam nauni radnik..." "A, svi ste vi naunici", ree Jeovac sa tim svojim velikim osmehom. "Idemo, gospe!" Krenuo je on krupnim koracima napred, a mi - za njim. Tualtak je nastav ila da pria ne to. On se sme kao, ali nije obraao pa nju. Uveli su nas u jedan vagon koji je ekao na pobonim tranicama. Ogromno, blis tavo sunce je zalazilo. Sva nebesa bila su narand asta i ru iasta, prepuna svetlosti. Dugake senke opru ale su se, crne, po zemlji. Vazduh be e topao, pra njav, slatkog mir isa. Dok smo stajale i ekale da se ukrcamo u vagon, sagla sam se i uzela jedan cr venkasti kameni sa zemlje. Bio je to oblutak sa jednim vrlo tankim belim slojem u sebi, koji ga je sasvim presecao. Bilo je to pare Jeove. Dr ala sam Jeovu u ruci. I taj kamiak jo i danas imam. Na vagon su prevukli na druge tranice, u glavni deo stanice, i tamo priklj uili jednom vozu. Kad je voz krenuo, poslu ili su nam ruak, i to supu koja je sipana iz kotlova to su na tokiima gurani kroz vagon, zatim inije sa slatkim, te kim, movarsk im pirinem, i pini, voe koje je na Verelu luksuz, a ovde ne to najobinije. Navalile s mo da jedemo i jedemo. Posmatrala sam kako i poslednja svetlost zamire na dugakim , zatalasanim brdima kroz koja je voz prolazio. Zvezde su izi le. Nijedan mesec. N ikad vi e. Ali videh kako se na istoku uzdi e Verel. Jeovu, meutim, sa Verela nikad n isi mogao videti da se di e posle zalaska sunca. Jeova je uvek i la sa suncem. iva sam i ovde sam, razmi ljala sam ja. Idem za suncem. Izbacila sam iz uma sve ostalo i zaspala uz ljuljanje voza. Skinuli su nas sa tog voza drugog dana, u jednom gradu na velikoj reci J ot. Na a grupa, sainjena od dvadeset tri osobe, tu je razdvojena, i nas deset poved o e volujskim kolima u selo Hagajot. Nekada je to bilo robovsko naselje APKJ, gde su gajili movarski pirina da prehrane kolonijalno roblje, a sad kooperativno selo, gde su gajili movarski pirina da prehrane Slobodni Narod. Ulanili su nas, postale smo lanice kooperative, odnosno zadruge. ivele smo u svakom pogledu jednako i sve isto dobijale kao ostali seljaci, ali se znalo da emo, kad dobijemo platu, isplat iti zadruzi dug koji dotad nainimo. Bio je to razuman nain da se postupi sa imigrantima koji nemaju ni para n iti znaju jezik niti su kvalifikovani za bilo koji posao. Ali nisam razumela zbo g ega su prenebregli na u strunost. I za to su poslali mu karce sa bamburskih planta a, ra dnike sa njiva, u grad, a ne ovde? Za to samo ene? Nisam razumela za to, u selu slobodnih ljudi, postoji mu ka strana i enska st rana, a izmeu njih jarak pun vode. Nije mi bilo jasno za to, kao to uskoro otkrih, mu karci donose sve odluke i daju sva nareenja. Ali, po to je to bilo tako, razumela sam da se pla e nas, verelski h ena, koje nisu navikle da primaju nareenja od sebi ravnih. Takoe sam razumela da treba da primam nareenja i da ak i ne izgledam kao da mi pada na um da neko od tih nareenja osporim. Mu karci sela Hagajot gledali su nas sa plamenim podozrenjem i s a biem u ruci, jednako spremnim kao to je bio bi ma kog gazde. "Mo da ste vi tamo gov orile mu karcima ta da rade", rekao nam je predradnik, prvog jutra na njivi. "E, al

' to je bilo tamo. To ovde nema. Ovde mi, slobodni ljudi, radimo zajedno. Mislit e da ste neke gazdarice. Ovde nema gazdarica." Postojale su babe na enskoj strani, ali nisu imale onu vlast kao nekada n a e babe. Ovde, gde tokom prvog veka nije bilo robinja uop te, mu karci su morali sami sebi organizovati ivot, pa i vlast. Kad su robinje najzad poslate u ove mu ke robo vske kraljevine, nije bilo nimalo vlasti za njih. Nisu imale glas. Tek prelaskom u grad dobijale su, na Jeovi, glas. Uila sam utanje. Ali nije bilo toliko lo e meni i Tualtak koliko na im drugaricama iz Bambura , kojih je bilo osam. Bile smo prvi imigranti koje su ovi seljaci ikada videli. Ovda nji narod je znao samo jedan jezik. Za Bamburke su mislili da su ve tice zato to 'ne govore kao ljudska bia'. Bievali su ih zato to su govorile svojim sopstvenim j ezikom. Priznau da je moja prva godina u Slobodnom Svetu bila mome srcu jednako t u na kao ivot u Zeskri. Mrzela sam da stojim po ceo dan u plitkoj vodi pirinanih pol ja. Stopala su nam bila veito nateena i puna crvia koji riju kroz ko u i koje smo mor ale vaditi iz ko e, jednog po jednog, svako vee. Ali to je bio neophodan posao i ne previ e te ak za zdravu enu. Ne posao koji bi me slomio. Hagajot nije bio plemensko selo i nije bio onako konzervativno kao neka sela za koja sam kasnije saznala. Ovde nije bilo obrednog silovanja devojica, a en a je bila, na enskoj strani, bezbedna. Ona je 'preskakala jarak' samo sa mu karcem koga bi sama izabrala. Ali, ako bi ena ma kuda krenula sama, ili ak ako bi se na n jivama odvojila od drugih ena, smatralo se da je 'sama to tra ila' i da svaki mu kara c ima pravo da se silom popne na nju. vrsta prijateljstva sam sklopila sa seoskim enama i sa tim Bamburkama. Nis u one bile u ni ta veem neznanju nego ja pre samo nekoliko godina, a neke su bile d aleko mudrije nego to u ja ikada biti. Nije bilo mogue imati prijatelja meu mu karcima , koji su zami ljali da su na i vlasnici. Nisam uspevala sagledati kako e se ovda nji iv ot ikada promeniti. Moje srce je bilo veoma tu no, u noima, dok sam le ala meu usnulom decom i enama u na oj kolibi i razmi ljala: zar je Valsu za ovo poginula? Tokom moje druge godine tamo, odluila sam da inim koliko mogu da ostanem i znad ubogosti koja mi je pretila. Jedna Bamburka, krotka osoba koja je sporo shv atala stvari i koju su bievali i tukli i mu karci i ene zato to je govorila svojim je zikom, udavila se na velikoj njivi pirina. Legla je u plitku, mlaku vodu koja joj je bila jedva ne to iznad no nih lanaka, i udavila se. Pla ila sam se tog popu tanja, te vode oajanja. Odluila sam da iskoristim svoju ve tinu, da nauim seoske ene i decu da i taju. Na pirinanom platnu napisala sam pone to iz bukvara i nainila igru od toga, u poetku samo za malu decu. Neke devojke i ene gledale su to sa radoznalo u. Neke od njih znale su da ljudi u gradovima i gradiima umeju da itaju. Sagledavale su to ka o jednu misteriju, kao ve tija posla koja daju gradskom narodu tako ogromnu mo. Ja t o nisam poricala. Za ene sam prvo napisala stihove i odlomke iz Arkamije, sve kojih sam se mogla setiti, da bi one mogle tu knjigu imati odmah, a ne ekati da im recituje ne ko od onih mu karaca koji su sebe nazivali sve tenicima. Bile su ponosne to ue da itaju te stihove. Onda sam zatra ila od moje prijateljice Seugi da mi ispria priu iz svog ivota, uspomenu na dan kad je, kao dete, susrela u movari divlju lovaku maku. Zapis ala sam priu, stavila naslov 'Movarski lav, pria Arno Seugi', i onda je glasno itala autorki i jednom krugu devojaka i ena. One su se divile i smejale. Seugi je plak ala i pipkala to pisanije koje je sadr avalo njen glas. Konano je do mene do ao Izabrani sin, jedan krupan, blag, bled mu karac, oorav eo u ratu. Na sebi je imao odeu svoga zvanja, onaj dugaki tesni kaput kakav su ver elski vlasnici nosili pre tri stotine godina. Rekao mi je da ne bi trebalo da uim devojice da itaju, nego samo deake. Ja njemu: uiu svu decu koja ele da naue, ili nikoga. "Devojice ne ele to da ue", ree on. " ele. etrnaest devojica zatra ilo je da bude u mom odeljenju. I osam deaka. Da li ti ka e da devojice ne treba da se poduavaju veri, Izabrani sine?" Ovo ga je nateralo da zastane. "One treba da ue o ivotu gospe Milosrdne", ree.

"Napisau itije Tualino za njih", ka em ja istog trenutka. A on ode, spasavaj ui svoje dostojanstvo. Malo mi je zadovoljstva donela takva pobeda. Ali bar sam nastavila dr ati a sove. Tualtak me je veito napadala predlozima da pobegnemo, da pobegnemo niz re ku, u grad. Veoma je omr avila, jer nije mogla da vari tu te ku hranu. Mrzela je taj posao i te ljude. "Ba tebe briga, ti si bila planta no tene, pra inarka, ali ja to ni kad nisam bila, moja majka je bila iznajmljenica, ivele smo u finoj kui u ulici Ha ba, bila sam najpametniji student koga su ikada videli u toj laboratoriji", govo rila je, i tako nastavljala i nastavljala, ivei u svetu koji je izgubila. Ponekad sam i slu ala te njene priancije o bekstvu. Poku avala sam da se seti m kako su izgledale karte Jeove u mojim izgubljenim knjigama. Pamtila sam veliku reku, Jot, koja tee iz duboke unutra njosti kontinenta, tri hiljade kilometara, sv e do Ju nog mora. Ali gde smo mi, na toj ogromnoj du ini, koliko smo daleko od grada Jotebera koji le i u delti? Izmeu Hagajota i grada moglo bi biti jo stotinu ovakvih sela. "Jesi li ti silovana nekad?" upitala sam je. Uvredila se. "Ja sam iznajmljena ena, a ne ena za upotrebu", rekla je odsen o. Ja rekoh: "A ja sam dve godine bila ena za upotrebu. Ako bi me neko sad p onovo silovao, ja bih ili ubila njega ili sebe. Mislim da ako bi dve Verelke ovd e i le same, i to pe ice, bile bi silovane. Ja to ne mogu, Tualtak." "Pa ne mo e sve biti kao ovo ovde!" kriknu ona sa takvim oajanjem, da se me ni grlo ste e od nadolazeeg plaa. "Mo da, kad otvore kole - onda e dolaziti i ljudi iz grada..." To je bilo sv e to sam imala da ponudim njoj, a i sebi, kao nadu. "Mo da, ako bude dobra etva ove godine, pa ako mo emo da podignemo na e pare, pa da se popnemo na voz..." To je, uistinu, bila na a najbolja nada. Problem je bio, kako i upati na novac od poglavice i njegove kohorte. Oni su sav prihod zadruge dr ali u jednoj kamenoj kolibi koju su nazivali Bankom Hagajota, i samo su oni ikada viali gotov novac. Svaki pojedinac imao je u banci svoj raun, i ti rauni su voeni zaista po teno; stari bankar-stare ina bio je voljan da po zemlji ispred tebe izgrebuca tvoje stanje na raunu, ako zatra i . Ali ene i deca nisu mogli podizati novac sa svog rauna. Mi smo dob ijali samo jednu vrstu bonova, ispeenih od gline, sa oznakama koje je utiskivao b ankar-stare ina; pomou toga smo mogli jedni od drugih kupovati stvari, stvari koje narod seoski proizvodi - odevne predmete, sandale, alatke, ogrlice od inuva, pirina no pivo. Pravi novac na bio je, govorili su nam, bezbedan u banci. Seala sam se ka ko je onaj stari sakati kmet kod omekeovih skakutavo plesao i pevao: "Pare u banc i, Gospode! Pare u banci, Gospode!" Jo i pre na eg dolaska, ovaj sistem se enama nije sviao. A sad je bilo tu dev et ena vi e kojima se nije sviao. Jedne noi zapitala sam moju prijateljicu Seugi, ija je kosa bila jednako b ela kao i njena ko a: "Seugi, zna li ta se desilo na mestu zvanom Nadami?" "Znam", ree ona. " ene su otvorile vrata. Sve su ene ustale, a onda su se mu k arci digli protiv gazda. Ali bilo im je potrebno oru je. Onda je jedna ena potrala k roz no i ukrala klju iz vlasnikove kutije i otvorila vrata onog jakog mesta gde su gazde uvali pu ke i metke, i dr ala ih otvorena snagom svoga tela sve dok se robovi nisu naoru ali. Pa su ubili korporacije i postigli da to mesto, Nadami, bude slobo dno." "ak se i na Verelu uje ta pria", rekla sam. "ak i tamo ene priaju o Nadamiju, mestu gde su ene poele Osloboenje. I mu karci priaju o tome. A priaju li mu karci ovde? naju li?" Seugi i druge ene zaklima e glavama. "Ako su ene oslobodile mu karce Nadamija", rekoh ja, "mo da ene Hagajota mogu osloboditi svoje pare." Seugi se nasmeja. Povika jednoj grupi baba. "Slu ajte Rakam! Slu ajte ovo!" Posle mnogih razgovora, grdne koliine razgovora, koji potraja e danima i ne deljama, obrazovano je poslanstvo ena, nas trideset. Pre le smo mosti preko jarka i u le na mu ku stranu, a tamo sveano zatra ile razgovor sa poglavicom. Na glavni pregovar aki adut bilo je postiivanje. Seugi i druge seljanke znale su koliko mogu postidet i mu karce, a da ih ne izazovu na bes i osvetu. Slu ajui ih, ula sam kako dostojanstvo

razgovara sa dostojanstvom, ponos kako se obraa ponosu. Prvi put od kad sam do la na Jeovu, osetila sam da pripadam tom narodu, da su njihov ponos i dostojanstvo moji. U selu nema ni ta brzo. Ali dok stigosmo do etve, ene Hagajota dobi e pravo da podi u zaradu u gotovom novcu. "A sad o glasanju", rekla sam Seugi, jer u tom selu nije postojalo tajno glasanje. Kad bi do li oblasni izbori, pa ak i kad je bio planetni referendum o op ravosna enju novog Ustava, poglavica bi pitao mu karce za ta su, a onda bi popunio sv e listie. ene nisu ni ta ni pitali. Samo su ubele avali i njihove glasove, kao da su g lasale i one jednako. Ali ja nisam ostala da pomognem u postizanju te promene u Hagajotu. Tual tak je bila stvarno bolesna i ve napola luda od e nje da se i upa iz movara i domogne gr ada. I ja sam eznula za tim. Zato smo podigle svoje plate, pa su nas Seugi i drug e ene povezle volovskim kolima na jedan nasip koji je slu io kao drum do eleznike sta nice. Na stanici smo podigle zastavu koja signali e da prvi sledei voz treba da zas tane da bi primio putnike. Nai ao je kroz nekoliko sati, jedna dugaka kompozicija teretnih vagona puni h movarskog pirina, na putu za mlinove grada Joteber. Mi smo se, nas dve, ukrcale u vagon za posadu, a tamo su bili elezniari i nekoliko putnika, seljaka; sve mu karc i. Ja sam imala no ekanju zadenutu za pojas, ali niko od mu karaca nije ispoljio nik akvo nepo tovanje. Po to nisu vi e bili u onakvim, biv im kmetskim, naseljima, postali s u stidljivi i boja ljivi. Sedela sam uspravljenih lea na mom le aju i gledala ogromne , divlje movare prepune visokih trava kako proleu u vrtlogu pored nas; gledala sam i sela na obalama iroke reke, i elela da voz tako nastavi za vena vremena. Ali Tualtak je le ala na donjem le aju, ispod mene, ka ljala, i nervirala se. Kad smo stigle u grad Joteber, bila je tako slaba da sam shvatila da je moram od vesti kod lekara. Jedan ovek u posadi voza bio je ljubazan pa nam je rekao kako d a stignemo javnim prevozom do bolnice. Dok smo se klackale kroz vrele, zakrene gr adske ulice u tramvaju, u kome je takoe bila gu va, bila sam ipak srena. Nisam mogla da ne budem srena. U bolnici zatra i e da vide na e 'graanske registracione papire'. Ja nisam ni ula za tako ne to. Kasnije sam otkrila da su ti na i dokumenti pr edati poglavici u Hagajotu, koji ih je sauvao, ba kao to je uvao i papire svih ostal ih 'njihovih' ena. Ali u onom trenutku, samo sam mogla da blenem i ka em: "Ja ni ta n e znam o registracionim papirima." ula sam kako jedna ena iza radnog stola ka e ostalima: "Bo e, bo e, koliko se pr a njav mo e biti?" Znala sam na ta liimo. Znala sam da izgledamo prljavo i nisko. Ali kad sam ula tu re 'pra ina', u meni se opet probudi e ponos i dostojanstvo. Zavukla sam ruku u svoj ranac i izvadila hartiju slobode, onu staru na kojoj je Erod pisao, harti ju veoma ispresavijanu i zgu vanu, i sasvim pra njavu. "Ovo je moj graanski registracioni papir", rekoh glasom tako jakim, da su te ene poskoile i okrenule se. "Na njemu je krv moje majke i moje babe. Ova moja prijateljica je bolesna. Njoj je potreban lekar. Sada nas odvedite kod lekara!" Iz jednog hodnika istupila je neka mr ava enica. "Hodite ovamo", ree ona. Je dna od inovnica poe ne to da se buni, ali je ova sitna ena samo pogleda. Po le smo za njom u sobu za preglede. "Ja sam doktorka Jeron", ree ona, a onda se ispravi. "Slu im kao bolniarka", ree. "Ali sam doktor. A vas dve - sa Starog Sveta dolazite? sa Verela? Sedi ti, dete, i skini ko ulju. Koliko dugo ste ovde?" Za etvrt sata je odredila dijagnozu i smestila Tualtak u jedan od bolnikih kreveta na obli njem odeljenju, sa nalogom da se odmara i da bude na posmatranju; a mene je poslala iz bolnice sa ceduljom, nekoj svojoj prijateljici koja bi mi mogla pomoi da naem sme taj i zaposlenje. "Nastava!" rekla je dr Jeron. "Nastavnica! Oh, eno, ti si ki a za suvu zeml ju!" I stvarno, u prvoj koli gde sam se javila, hteli su me zaposliti, istog t rena, da dr im asove iz ega god hou. Po to potiem iz jednog kapitalistikog naroda, prvo am procunjala kroz jo nekoliko kola, da vidim ko nudi bolju platu. Na kraju sam se

ipak zaposlila u toj prvoj; dopali mi se ljudi. Pre Oslobodilakog rata jeovski gradovi, koji su bili gradovi kmetova to su ih posedovale korporacije, i to takvih koji su putem 'rente' otkupljivali svoju slobodu, imali su kole i svakojake programe za struno osposobljavanje. ak je u Sta roj Prestonici postojao Univerzitet za kmetove. Korporacije su, naravno, kontrol isale svaku pojedinu informaciju koja je pristizala u takve institucije, i motri le i cenzurisale celokupnu nastavu i sve to se pisalo, uvek sa ciljem izvlaenja na jvee zarade. Ali unutar tih uzanih okvira, kmetovi su imali slobodu da koriste in formacije kako god im je bilo volja, a gradski Jeovci su obrazovanje duboko ceni li. Tokom dugotrajnog rata, koji se otegao na trideset godina, taj sistem prikup ljanja i irenja znanja sasvim se raspao. itavo jedno pokolenje je izrasla nemajui p ojma ni o emu osim o borbi i skrivanju, gladovanju i bolovanju. Direktor moje kole mi ree: "Na a deca su odrasla nepismena, u neznanju. Zar je ikakvo udo da su poglav ice planta a nastavile da rade sve kao ranije gazde? Ko ih je mogao spreiti?" Ovi mu karci i ene su verovali, sa vatrenom stra u, da ih samo obrazovanje mo e odvesti do slobode. Nastavljali su oslobodilaki rat. Veliki, a siroma an je bio Joteber grad, pun sunca, razvuen po ogromnom pro storu, ulice su mu bile iroke, zgrade niske, a drvee staro i ogromno, sa puno senk e. Glavni oblik saobraaja bilo je pe aenje, ali su i bicikli zvoncali i tramvaji zvra li svojim zvonima kroz spore gomile ljudi. Mogao si videti kilometre i kilometre koliba i sirotinjskih ud erica dole na staroj plavnoj ravni blizu reke, gde je ze mlji te bilo plodno za vrtlarenje. Sredi te grada bilo je na blagoj uzvisini, od koj e su se na razne strane irile fabrike i eleznike stanice. Strogi centar liio je na g rad Voe Deo, samo vi e oronuo, siroma niji, ali i sa vi e blagosti. Umesto u velikim r obnim kuama namenjenim vlasnicima, ljudi su sve kupovali i prodavali na otvorenim pijacama, sa tezge. Blag je bio vazduh ovde na jugu, topao i mekan morski vazdu h pun izmaglice i sunca. Ostadoh srena. Ja, milo u bo jom, imam um koji ume ostaviti n esree iza sebe. Zato sam u gradu Joteberu bila srena. Tualtak je ozdravila i zaposlila se kao hemiar u jednoj fabrici. Retko sa m je viala, jer na e prijateljstvo je nastalo od nevolje, a ne po slobodnom izboru. Kad god bih je videla, ona je priala o ulici Haba i o svojoj laboratoriji na Ver elu, i alila se na posao i ljude ovde. Dr Jeron me nije zaboravila. Napisala je pisamce i zatra ila da joj doem u posetu, to sam i uinila. Uskoro, kad sam se smestila, ona predlo i da doem na sastana k jednog obrazovnog dru tva. Otkrila sam da je to, u stvari, grupa demokrata, veino m uiteljica, koji su nastojali da deluju protiv autokratske moi plemenskih i oblas nih poglavica ugraene u novi Ustav, i protiv onog za ta su imali naziv 'robovski m entalitet', a to je kruta, enomrzaka hijererhija koju sam zatekla u Hagajotu. Moje iskustvo bilo im je korisno, jer sve su one bile graanke koje su sa robovskim me ntalitetom imale posla samo kad bi im se nametnuo kao vlast. U ovoj grupi, ene su bile ponajvi e ljute. One su u Osloboenju najvi e izgubile i sad su imale manje da i zgube nego mu karci. Mu karci su se, veinom, zalagali da idemo postepeno, korak po ko rak, dok su ene, veinom, bile za revoluciju. Kao Verelka, ne poznajui politiku na J eovi, ja sam utala i slu ala. A nije mi bilo lako da utim. Ja sam prialica, a povreme no sam imala mnogo toga da ka em. Ali sam dr ala jezik za zubima i slu ala njih. Bili su to ljudi koje vredi slu ati. Neznanje brani sebe; brani se na divljaki nain. A nepismenost ume, dobro s am to nauila, biti vrlo lukava. Mo da na Poglavica, Predsednik podruja Joteber, izabr an na name tenim izborima, nije razumeo na e manipulacije sa nastavnim planovima i p rogramima; ali on i nije traio mnogo energije na poku aje da kontroli e kole. On je u k ole samo slao svoje inspektore da brljaju po na im asovima i cenzuri u na e knjige. Vid eo je on dobro da je, kao i u vreme korporacija, va no kontrolisati mre u. Sve emisi je vesti, svi informativni programi, sve marionete na nearealima, sve je to bilo okaeno o kanape koje je vukao on. ta su protiv toga mogli neki, tamo, nastavnici? Ne kolovani roditelji imali su decu koja su ulazila u mre u da bi ula, videla i oset ila ono to Predsednik hoe: da je sloboda - biti poslu an prema svojim voama; da je vr lina initi nasilje, da je mu kost - preovlaivati. I po to su se takve istine i sprovod ile u ivot, svakodnevno, kao i bivale prikazivane sa pojaanim gledaoevim ulnim iskus tvom u nearealima, ta su protiv toga mogle rei? "Pismenost je irelevantna", rekla je tu no jedna nastavnica iz te grupe. "

Poglavice su preskoile preko na ih glava i ovladale post-pismenom informacionom teh nologijom." Sumorno sam razmi ljala o tome, mrzela sam te njene kiene izraze kao 'irele vantno', 'post-pismeno', zato to sam se pla ila da je ona u pravu. Na sledei sastanak na e grupe do ao je, na moje iznenaenje, jedan tuin iz svemi ra: ekumenski podizaslanik. Oekivalo se da e on biti veliko pero u kapi na eg poglav ice, jer poslat je iz Stare Prestonice navodno da bi podr ao Poglavicu u agitaciji protiv Svetske stranke, koja je u ovim krajevima bila jo i sad jaka i nastavljal a sa svojim zahtevima da Jeova izbaci sve strance napolje. Ja sam bila ne to naula da je takva osoba do la kod nas, ali nisam oekivala da u ga sresti na skupu subverzi vnih uiteljica. Bio je to ovek niskog rasta, crvenosme, sa belim uglovima oiju, ali zgodan ako mo e tu sitnicu zanemariti. Sedeo je na sedi tu ispred mene. Sedao je savr eno mirn o, kao da se odavno navikao da sedi nepomino, i slu ao utke, kao da je naviknut da s lu a. Na kraju sastanka, okrenuo se, a te njegove nenormalne oi pogledale su pravo u mene. "Radose Rakam?" ree on. Klimnuh glavom, zanemela. "Ja sam Jehedarhed Hav iva", ree on. "Imam neke knjige za tebe, od Stare Mu zike." Zurila sam. "Knjige?" "Od Stare Muzike", ree on. "Od Esdardona Aje, na Verelu." "Moje knjige?" rekoh. Osmehnuo se. Imao je irok, brz osmeh. "Oh, gde su?" uzviknula sam. "Kod mene kui. Mo emo ih uzeti noas, ako eli . Imam kola." Bilo je neeg ironinog i lakog u nainu na koji je to rekao, kao da je on ovek koji nije oekivao da e imati kola, ali kome e kola ipak prijati. Pri la nam je dr Jeron. "Znai, na ao si je", ree ona podizaslaniku. Pogledao j u je tako ozareno, da sam pomislila, ovo dvoje se vole. Iako je ona morala biti mnogo starija od njega, nieg udnog nije bilo u toj pomisli. Doktorka Jeron bila je magnetna ena. Ali bilo je udno da takva misao doe na pamet meni, jer moj um nije b io sklon spekulacijama o seksualnim vezama drugih ljudi. To me nije zanimalo. Polo io je aku na njenu mi icu dok su priali, i ja videh, neobinom snagom vida, kako je ne an bio taj dodir, dodir maltene sa oklevanjem, ali i sa pouzdanjem u d rugu stranu. To je ljubav, pomislih ja. Ipak, rastali su se, videla sam, bez ono g pogleda privatnog razumevanja koji zaljubljeni esto razmene. On i ja smo se vozili njegovim dr avnim elektrinim kolima, a dve utljive pol icajke, njegove telohraniteljke, sedele su na prednjim sedi tima. Razgovarali smo o Esdardonu Aji, ije ime, ree mi on, znai Stara Muzika. Ispriala sam mu kako me je E sdardon Aja poslao ovamo i na taj nain mi spasao ivot. Slu ao me je na nain koji mi j e olak avao da mu priam. Rekla sam: "Muka mi je bila kad sam morala ostaviti moje k njige, i puno sam razmi ljala o njima, nedostajale su mi, kao da su moja porodica. Ali mo da je nerazumno da tako mislim." "Za to nerazumno?" upita on. Imao je strani naglasak, ali je ve razvlaio rei na jeovski nain, a glas mu je bio divan, tih i topao. Poku ala sam da objasnim sve odjednom: "Pa, one mi toliko znae zato to sam b ila nepismena kad sam do la u grad, a knjige su mi dale slobodu, dale su mi svet.. . svetove... Ali sada, ovde, vidim mre u, vidim kako holoi, neareali, znae narodu m nogo vi e, daju mu sada nje vreme. Mo da ostajati pri knjigama znai dr ati se pro losti. Je ovci moraju u budunost. A mi nikad neemo uspeti samo reima da izmenimo svest ljudi. " Slu ao je pa ljivo, kao i na sastanku, a onda je polako odgovorio: "Ali rei s u bitni deo mi ljenja. A knjige ih zadr avaju u istinitom obliku... Nisam ni ja itao sve dok nisam odrastao." "Nisi?" "Umeo sam da itam, ali nisam itao. iveo sam u selu. Gradovima su knjige neo phodne", ree on vrlo odluno, kao da je o toj stvari dobro razmislio. "Ako ih nemaj u, moramo poinjati sa svakim pokolenjem ispoetka. To je rasipanje. Moramo sauvati r ei."

Kad smo stigli u njegovu kuu, koja je bila negde pri samom vrhu starog de la grada, u predvorju sam ugledala etiri sanduka sa knjigama. "Ove nisu sve moje!" rekla sam. "Stara Muzika je kazao da su tvoje", ree gospodin Jehedarhed, sa tim svoj im brzim osmehom i sa jednim brzim pogledom na mene. Mnogo tanije vidi kuda tuini u smeravaju pogled, nego mi. Kod nas, osim kod onih malobrojnih ije su oi plave, mor a stajati dovoljno blizu da vidi kretanje crne zenice u tamnom oku. "Pa nemam ja gde da stavim toliko knjiga", rekoh, uvidev i kako mi je taj u dnovati ovek, Stara Muzika, pomogao da se dohvatim slobode jo jednom. "Mo da u tvoju kolu? U kolsku biblioteku?" Dobra je to zamisao bila, ali ja sam odmah pomislila na Poglavicine insp ektore kako preturaju po njima, mo da ih i konfiskuju. Kad sam ovo pomenula, podiz aslanik ree: " ta ako ih ja uruim kao poklon ambasade? Mislim da bi onda inspektorim a bilo nezgodno." "Oh", rekla sam ja, a onda zabrzala: "Za to si ti tako dobar? Ti, i on... Jesi li i ti Hainac?" "Jesam", ree on, ne odgovoriv i na ono prvo pitanje. "Bio sam Hainac. Nadam se da postanem Jeovac." Predlo io mi je da sednemo i popijemo po jednu a icu vina, pre nego to me njeg ova telohraniteljka odveze kui. Bio je ovek le ernog i prijateljskog pona anja, ali ti h. Videla sam da je ranjavan. Imao je o iljke na licu i jedan na glavi, od neke ra ne. Pitao me je o emu su moje knjige, a ja rekoh: "Istorija." Na to se osmehnuo, ovog puta lagano. Ni ta nije rekao, ali je uzdigao a u ka meni. Ja sam, opona ajui ga, uzdigla svoju, pa smo popili. Sutra je poslao knjige u na u kolu. Kad smo otvorili sanduke i poreali knjig e na police, uvideli smo da sada imamo veliko blago. "Ni ta slino ovome ne postoji na Univerzitetu", ree jedan od nastavnika, koji je godinu dana studirao tamo. Bile su to istorije i antropologije Verela i ekumenskih svetova, filozof ski i politiki radovi Verelaca i ljudi sa drugih svetova, kompendijumi knji evnosti , knjige pesama i pria, enciklopedije, knjige prirodnih nauka, atlasi, renici. U u glu jednog sanduka na le su se i moje knjige, malobrojne; moje vlasni tvo, moje lino bogatstvo, ak i ona prva, mala, gruba Istorija Jeove, tampana na Univerzitetu Jeov e u 1. godini slobode. Veinu knjiga koje su bile lino moje ostavila sam u kolskoj b iblioteci, ali sam tu jednu i jo nekoliko drugih odnela kui, iz ljubavi, zato to su mi prijale. Nedugo potom na la sam jednu drugu ljubav i utehu. Jedan ak mi je doneo mae, od rase pegavih maaka, tek odbijeno od sise. Dao mi je to mae sa toliko ljubavi i ponosa da nisam mogla odbiti. Kad sam ga poku ala utrapiti nekom drugom nastavnik u, svi su mi se smejali. "Ti si izabrana, Rakam!" govorili su. Zato sam, htela-n e htela, odnela to stvorenjce kui, bojei se njegove krhkosti i tananosti i oseajui p rema njemu ne to blisko gaenju. ene u bezi u Zeskri imale su kune ljubimce, i to pega ve make i lisicopse, razma ene ivotinjke koje su se hranile bolje nego mi. Jednom sa m ja i nosila ime jedne takve ivotinje. Upla ila sam mae kad sam ga vadila iz ko are, i ono me je ugrizlo za palac. B io je to ujed do kosti. Malecno i nejako je bilo, ali je imalo zube. Poeh ga poma lo i po tovati. Te noi sam ga stavila da spava u ko ari, ali se ono ispentralo na moj kreve t i sedelo mi na licu sve dok ga nisam pustila pod pokriva. Tu je savr eno mirno pr espavalo celu no. Ujutro me je probudilo tako to je plesalo na meni: jurilo je tru nice pra ine u sunevom zraku. Zbog njega sam se probudila smejui se, a to prija. Oset ih da se nikad nisam mnogo smejala, a da sam to uvek elela. Mae je bilo sasvim crno, a te pege su se pokazivale samo pri padanju svet losti pod odreenim uglovima, crne na crnom. Dadoh mu ime Vlasnik. Prijalo mi je d a uvee kad doem kui - moj sopstveni mali Vlasnik eka da me pozdravi. Sledeih pola godine planirali smo velike enske demonstracije. Bilo je mnog o sastanaka, a na nekima od njih opet sam viala podizaslanika, pa sam ga poela i t ra iti. Volela sam posmatrati kako slu a na e rasprave. Neki su tvrdili da demonstraci je ne smeju biti ograniene na nepravde i pravde u vezi sa enama, ve da se mora tra it i jednakost za sve. Drugi su govorili da pokret ne sme ni na koji nain zavisiti o

d stranaca, ve da mora biti isto jeovski. Gospodin Jehedarhed ih je slu ao, a ljutil a sam se ja. "Ja sam strankinja", govorila sam. "Da li to znai da sam vam nekoris na? To je vlasniki govor - kao da ste vi bolji od drugih ljudi!" A dr Jeron ree: " Ja u verovati da je jednakost va ea za sve kad budem videla da to stoji u ustavu Jeo ve." Jer, u na em ustavu, koji je izglasan glasanjem cele planete dok sam ja borav ila u Hagajotu, o graanima se govorilo kao da su svi mu karci. Na kraju se demonstr acija u to pretvorila, u zahtev da se ustavnim amandmanima prizna da su i ene graa ni, i da se obezbedi tajnost glasanja i jemi pravo slobodnog govora, sloboda tampe i okupljanja, kao i besplatno kolovanje za svu decu. Legla sam na eleznike ine zajedno sa sedamdeset hiljada drugih ena, tog vrueg dana. Pevala sam s njima. ula sam kako to zvui, kad tako mnogo ena peva u jedan gl as, kakav je to veliki, duboki zvuk. Poela sam opet dr ati govore u vreme kad smo okupljale ene za veliku demonst raciju. Bio je to moj dar, pa smo ga upotrebile. Ponekad su dolazile grupe mladi h kriminalaca, ili mu karaca-neznalica, da viu protiv mene i da mi prete. Vikali su : "Gazdarica, vlasnica! Crna pizdo, vrati se odakle si do la!" Jednom prilikom, do k su vikali to "Vrati se, vrati se", ja se nagnem u mikrofon i ka em: "Ne mogu da se vratim. Imali smo mi jednu pesmu na planta i dok sam bila rob", i zapevam je: O, o, Je-o-ve, ba niko da se vrati.

Pevanje ih je nateralo da za trenutak uute. uli su, uli su taj stra an jad, t u e nju. Posle te velike demonstracije, nemir nikad nije sasvim zamro, ali bilo j e vremena kad je energija posustajala, kad se, kako ree dr Jeron, Pokret nije pok retao. Tokom jednog od takvih razdoblja, oti la sam kod nje i predlo ila da osnujemo tampariju i izdavaku kuu. To je bio moj san, a izrastao je iz onog dana u Hagajotu kad je Seugi dodirivala svoje rei i plakala. "Rei odlete", rekoh, "a i na mre i sve one rei i slike odlete, i mo e ih svako menjati. Ali knjige su tu. Traju. Knjige su telo istorije, ka e gospodin Jehedarh ed." "Inspektori", ree dr Jeron. "Dok ne proguramo amandman o slobodi tampe, po glavice nee dati da iko tampa i ta to nisu oni sami diktirali." Nije mi se odustajalo od te zamisli. Znala sam da u podruju Joteber ne mo e mo tampati ni ta politiko, ali sam tvrdila da mo emo tampati prie i pesme ovda njih ena. ugi su govorili da je to gubljenje vremena. Tu zamisao smo dugo tumbali po jezik u. Gospodin Jehedarhed se vratio sa svog putovanja gore, na sever, do Stare Pres tonice i ambasade. Slu ao je na e rasprave, ali nije rekao ni ta, a to me je razoaralo. Oekivala sam da on, mo da, podr i moj projekat. Jednog dana i la sam pe ice iz kole u moj stan, koji je bio u bunoj, staroj zg radetini nedaleko od nasipa protiv poplava. Svialo mi se to mesto zato to se moj p rozor otvarao u kro nje drvea, a kroz njih sam videla reku, na tom mestu iroku est i po kilometara, kako odmie lagano izmeu pe anih sprudova, tr aka i ostrvaca sa vrbama u s u noj sezoni, a nadolazi do ruba nasipa u ki noj sezoni, kad oluje sa pljuskovima ju rcaju iznad nje. Tog dana, dok sam prilazila kui, pojavio se gospodin Jehedarhed, a nedaleko iza njega one dve policajke kiselih lica, kao i obino. Pozdravio me j e i zapitao mo emo li popriati. Zbunila sam se i, ta u-gde u, pozovem ja njega da doe g ore u moju sobu. Njegove stra arke ekale su dole u predvorju zgrade. Ja sam imala sobu, samo jednu, ali veliku, na treem spratu. Sela sam na krevet, a podizaslanik na stolic u. Oko njegovih nogu kru io je Vlasnik i govorio: ruuu? ruuu? Ve sam bila primetila da ovaj podizaslanik nalazi zadovoljstvo u tome da osujeti oekivanja na eg Poglavice i njegove svite poslu nika, koji su voleli pompu, f lote automobila, slo ene uniforme i znake. On i njegove policajke i li su po celom gr adu i po celom Joteberu u tim dr avnim kolima ili pe ice. Narod ga je voleo zbog ovo ga. Svi su znali, a sada sam i ja znala, da je on, prvoga dana svog boravka u ov om gradu, po ao pe ice i sam, i da ga je napala jedna banda svetskopartijaca, iji su ga lanovi prebili i ostavili tek kad su mislili da je mrtav. Graanima se sviala nje gova hrabrost, a i to to je razgovarao sa svakim, svuda. Prihvatili su ga kao svo

ga. Mi u Oslobodilakom pokretu smatrali smo da je to 'na izaslanik', ali on je pri padao i celom narodu, ba kao i poglavicama. Mo da su poglavice mrzele njegovu popul arnost, ali je on od nje imao koristi. "Ti bi da pokrene izdavaku kuu", ree on, gladei Vlasnika, koji se izvrnuo na lea i podigao sve etiri uvis. "Dr Jeron ka e da nam je to uzalud dok ne dobijemo amandmane." "Postoji jedna tamparija na Jeovi koja nije pod neposrednom kontrolom vla de", ree gospodin Jehedarhed, gladei Vlasnika po trbuhu. "Pazi, uje e te", rekla sam. "Gde je to?" "Na Univerzitetu. Gle, stvarno", ree gospodin Jehedarhed, osmotriv i svoj p alac. Ja se poeh izvinjavati, a on me zapita da li sam sigurna da je Vlasnik mu jak . Rekla sam da su mi tako kazali, ali da se nikad nisam setila da proverim. "Moj je utisak da je ovo tvoje ensko. Vlasnica", ree gospodin Jehedarhed, na takav nain da se nisam mogla uzdr ati od smeha. Smejao se i on sa mnom, ali je i sisao krv iz palca. Onda je nastavio. " Taj Univerzitet nikad nije bio mnogo znaajan. Korporacije su ga smislile kao trik - hajde da pustimo kmetove da tobo idu na neki, tamo, fakultet. Tokom poslednjih godina rata bio je zatvoren. Posle Osloboenja, otvoren je, i od tad baulja nekak o, ali na to niko ne obraa mnogo pa nje. Profesori su veinom stari. Vratili su se sv ojim katedrama posle rata. Vlada ga finansira zato to lepo zvui imati Univerzitet Jeove, ali po to nema presti , ak ni vlada se ne zanima mnogo za njegov rad. Utoliko pre to su mnogi lanovi vlade neprosveeni." Ovo je rekao bez podrugivanja, kao opis situacije. "Ali on ima svoju izdavaku delatnost." "Znam", rekoh. Dohvatila sam onu moju staru knji icu i pokazala mu je. Razgledao ju je nekoliko minuta. Dok je to radio, na licu mu je bila udno vata ne nost. Nisam mogla da ga ne posmatram. Bilo je kao da gleda enu sa bebom: nep rekidna, promenljiva igra pa nje i reagovanja. "Puno propagandnih gre aka i nade", ree on konano; i glas mu je bio ne an. "Pa , ja mislim da bi se ovo moglo pobolj ati. A ti? Samo treba da se nae urednik. I ne koliko pisaca." "Inspektori", upozorih ja, opona ajui dr Jeron. "Ekumenu je lako da utie na problematiku akademskih sloboda", ree on, "jer mi pozivamo ljude da pohaaju ekumenske kole na Hainu i Veu. Svakako elimo pozvati diplomirane studente sa Univerziteta Jeove. Ali, naravno, ako je njihovo obrazov anje te ko o teeno zbog nedostatka knjiga, informacija..." Rekoh: "Gospodine Jehedarhed, da li je tvoja du nost da potkopava politiku ove vlade?" To pitanje mi se otelo bez prethodnog razmi ljanja. Nije se nasmejao. Napravio je pauzu, veoma dugu, a onda je ipak odgovori o. "Ne znam", ree. "Do sada me je ambasadorka podr avala. Moglo bi se desiti da i j a i ona dobijemo ukore. Ili da budemo otpu teni. Ono to bih ja voleo..." Te njegove udne oi opet su bile na meni. Onda je spustio pogled na knjigu, koju je jo dr ao. "O no to bih ja voleo jeste da postanem jeovski dr avljanin", ree. "Ali moja korisnost Jeovi, i Oslobodilakom pokretu, zasniva se na mom polo aju u Ekumenu. Zato u nastavi ti to da upotrebljavam, ili zloupotrebljavam, sve dok mi ne ka u da prestanem." Kad je oti ao, morala sam razmisliti o tome to je zatra io da uradim. Naime: da odem na Univerzitet kao profesorka istorije, a kad se tamo zaposlim, odmah i da se javim kao dobrovoljac za mesto urednika izdavake delatnosti. inilo se da je takav plan potpuno nerazuman, za enu moje pro losti i tako skromnog obrazovanja, pa sam pomiljala: sigurno ga nisam dobro razumela, mora biti da je ne to drugo rekao . A kad me ja ubedio da sam ga dobro razumela, pomislila sam da je sigurno on ve oma pogre no shvatio ko sam ja i za ta sam sposobna. Po to smo o tome porazgovarali, oti ao je, oigledno smatrajui da je meni zbog njegovog prisustva nelagodno; mo da se i on oseao nelagodno, mada smo se, zapravo, prilino i smejali. Meni zbog njegovog p risustva nije bilo nelagodno, ne, nego sam samo imala blagi oseaj da sam malo pol udela. Poku avala sam razmisliti o tome ta je on tra io da uradim: da iskoraim toliko daleko izvan sebe same. Poku avala sam, ali nije bilo lako. Bilo je kao da iznad mene visi jedan okaen ogroman teret, taj ogroman izbor koji moram uiniti, ta buduno

st koju nisam mogla ni zamisliti; a ja umesto o tome, sve razmi ljam o njemu, Jehe darhedu Hav ivi. Sve mi ne to on izlazi pred oi, kako sedi na mojoj staroj stolici i saginje se da pomazi Vlasnika. Pa posle sisa krv iz palca. Smeje se. Gleda me ti m oima sa belim uglovima. Vidim njegovo lice, koje je crvenkasto, pa smee, i ake is te takve, u boji peenog glinenog upa. I njegov tihi glas bio mi je u mislima. Podigla sam mae, koje je ve bilo napola odraslo, da mu pogledam zadnji kra j. Kad, tamo ni traga ni od kakvih mu kih organa. Crno svilasto tela ce se izvijalo u mojim rukama. Pade mi na um kako je on rekao: "Moj je utisak da je ovo tvoje en sko. Vlasnica", i doe mi opet da se smejem, i da plaem. Pogladila sam makicu i osta vila je na pod, a ona sede smireno pored mene i poe umivati svoje rame. "Oh, jadn a, mala gospo", rekoh. Ne znam na koga sam mislila. Na macu, ili na gospu Tazeu, ili na mene. On je bio rekao da bez urbe razmislim o tom predlogu; da razmi ljam koliko god dugo hou. Ali ja nisam tako rei ni poela da razmi ljam kad, dva dana kasnije, eto opet njega: stoji na ulici, eka me da iziem iz kole. "Da li bi volela pro etati nasi pom?" upita on. Osvrnula sam se. "Tamo su one", re e on, i pokaza gde stoje njegove hladnooke telohranitelj ke. "Gde god da sam, tu su i one, tri do pet metara daleko. etati se sa mnom, to ti je dosadno, al' bezbedno. Zajemeno je da neu ni ta bezobrazno da preduzmem." Od etali smo ulicama do nasipa i popeli se na njega u dugakoj svetlosti pre dveerja, toploj i ru iastozlatnoj, u mirisu reke, blata i trske. Te dve ene sa pi tolji ma hodale su dobra etiri metra iza nas. "Ako zaista ode na Univerzitet", ree on posle dugog utanja, "ja u biti staln o tamo." "Nisam j-jo ..." zamucah ja. "A ako ostane ovde, biu stalno ovde", ree on. "Naravno, pod pretpostavkom d a nema ni ta protiv." Ni ta nisam rekla. Gledao me je, ne okreui glavu. Izlete mi: "Volim to vidim gde gleda ." "A ja volim to ne vidim gde ti gleda ", ree on, sada mi gledajui pravo u lice . etali smo dalje. Jedna aplja uzletela je sa tr anog ostrvca i odletela preko vode, mlatei velikim krilima. Hodali smo ka jugu, nizvodno. itavo zapadno nebo bil o je prepuno svetlosti dok je sunce zalazilo iza grada u dimu i izmaglici. "Rakam, voleo bih znati odakle si do la, kakav je bio tvoj ivot na Verelu", ree on vrlo tiho. Udahnula sam duboko. "Sve je to oti lo", rekoh. "Pro lost." "Mi jesmo na a pro lost. Iako ne samo to. elim da te znam. Oprosti mi, ali ve oma elim da te poznajem." Posle nekog vremena, rekla sam: "A ja elim da ti priam to. Ali grozno je. Tako ru no. Dok je ovo, ovde, divno. Ne bih to elela izgubiti." " to god mi ka e , ja u smatrati vrednim", ree on, tim svojim tihim glasom koji je prolazio pravo do mog srca. Zato sam mu priala, koliko sam mogla, o kmetskom n aselju kod omekeovih, a onda, na brzinu, i ostatak moje prie. Postavio je poneko p itanje. Uglavnom je samo slu ao. Negde tokom mog pripovedanja, uhvatio me je za ru ku, to ja tad gotovo i da nisam primetila. Kad je pustio moju ruku, pomisliv i, zbo g nekog mog malog pokreta, da ja elim da je ispusti, poe mi nedostajati taj ovla ni dodir. Njegova aka bila je prohladna. Jo sam je oseala na podlaktici i kad ju je pu stio. "Gospodin Jehedarhed", ree jedan glas iza nas: jedna od telohraniteljki. Sunce be e za lo, a nebo se prelilo zlatom i crvenom bojom. "Bolje se vratimo?" "Da", ree on, "hvala." Dok smo se okretali, uhvatila sam ja njega za ruku . Osetila sam da mu je zastao dah. Nisam po elela nijednog mu karca niti enu - istinu govorim - jo od omekeovih. V olela sam ljude i dodirivala sam ih ljubavlju, ali ne telesnom eljom. Moja kapija bila je zakljuana. Sad je bila otvorena. Sad me je tako neka slabost obuzela da sam, zbog d odira njegove ruke, jedva mogla da hodam. Pa rekoh: "Ba je dobra stvar to je etanje s tobom tako bezbedno."

Ni sama nisam ba znala ta bi to trebalo da znai. Imala sam trideset godina, ali sam se dr ala kao mlada devojka. A nikada nisam bila ta devojka. On ni ta ne ree. Hodali smo po nasipu, izmeu reke i grada, u slavi svetlosti sve slabije. "Hoe li poi kod mene kui, Rakam?" ree on. Sad ja - ni da beknem. "Njih dve ne ulaze unutra sa nama", ree on, vrlo tiho, u moje uho, tako d a sam osetila njegov dah. "Ne zasmejavaj me!" rekla sam i rasplakala se. Plakala sam neprekidno to kom celog tog povratka po nasipu. I jecala, i mislila da jecanje ve polako presta je, i jecala opet i opet. Isplakala sam sve svoje tuge, sve svoje sramote. Plaka la sam jer su ostale sa mnom tada, i sada, i zauvek. Plakala sam jer je kapija b ila otvorena, a ja sam najzad mogla proi, u onu drugu zemlju, s one strane, ali s am se pla ila da to uinim. Kad smo do li do njegovih kola, koja su bila parkirana blizu moje kole, zag rlio me je i naprosto me tako dr ao, utei. Njih dve su se uglavile na prednja dva se di ta, a da se nijednom nisu osvrnule ka nama. Popeli smo se u njegovu kuu, koju sam u jednoj ranijoj prilici ve videla, staru kuerinu nekog vlasnika iz korporacijskih vremena. On se zahvalio stra arkama i zatvorio vrata. "Veera", ree. "Kuvarica ima slobodan dan. Mislio sam da te izved em na veeru, ali zaboravio sam." Odveo me je u kuhinju, gde naosmo neki hladan pir ina, salatu i vino. Kad smo se najeli, on me pogleda preko kuhinjskog stola, pa o pet spusti pogled. Zbog njegovog oklevanja, i ja sam se ne to ukoila i uutala. Posle dugog vremena on ree: "Oh, Rakam! Da li bi me pustila da vodim ljubav s tobom?" "Ja bih htela s tobom", rekoh. "To nikad nisam radila. Nikad ni sa kim n isam vodila ljubav." Ustao je osmehnut i uzeo me za ruku. Po li smo zajedno uz stepenice i pro li pored mesta koje je nekad bilo ulaz u mu ku stranu kue. "Ja ivim u bezi", ree on. "U haremu. Na enskoj strani stanujem. Svia mi se pogled odatle." U li smo u njegovu sobu. On je tamo stao i samo me gledao, onda odvratio p ogled. Toliko sam upla ena bila, toliko zbunjena, mislila sam da neu moi da mu priem ni da ga dodirnem. Ali sam naterala sebe. Podigla sam ruku i pipnula njegovo lic e, te o iljke pored oka i na ustima, onda sam ga zagrlila. Od tog trenutka bila sa m u stanju da ga dr im uz sebe, sve bli e i te nje. U neko doba te noi, dok smo le ali i dremali prepleteni, rekla sam: "Jesi l i spavao sa Jeronkom?" Osetila sam kako se Hav iva poeo smejati, sporim, mekim smehom koji je poinj ao iz trbuha - naslonjenog na moj trbuh. "Nisam", ree on. "Ni sa kim na Jeovi, os im sa tobom. A ti, ni sa kim na Jeovi osim sa mnom. Bili smo device, jeovski gle dano - device... Rakam, araha..." Oslonio je glavu na moje rame, rekao jo ne to na nekom stranom jeziku i zaspao. Spavao je dubokim snom, neujno. Kasnije te godine pre la sam na sever, na Univerzitet, gde su me primili d a budem profesor istorije. U ono vreme merila su bila takva da je moja strunost b ila dovoljna. I eto, do danas radim tamo, dr im asove studentima i urednik sam izda vake delatnosti. Hav iva je, kao to je i rekao da e biti, bio uvek tamo, ili skoro uvek. Amandmani na Ustav su izglasani, tajnim glasanjem, veina njih, u jeovansk oj 18. godini Slobode. O dogaajima koji su doveli do toga, i kasnijim, mo ete itati u trotomnoj Istoriji Jeove u izdanju 'Univerziti Presa'. Ispriala sam ovu priu, ka o to je od mene zatra eno. Zavr ila sam je, kao to se mnoge prie zavr avaju, spajanjem dv oje ljudi. ta su ljubav i e nja jednog mu karca i jedne ene, naspram istorije dva sveta , velike revolucije na eg doba, nade i veite svireposti na e, ljudske rase? Sitnica. Ali i klju je sitan, naspram vrata koja se njime otvaraju. Ako izgubi klju, ta vrat a mo da nikad nee biti otvorena. Mu u svojim telima gubimo ili zapoinjemo svoju slob odu, u svojim telima prihvatamo ili okonavamo svoje ropstvo. Zato sam napisala ov u knjigu za mog prijatelja, sa kojim sam ivela i sa kojim u umreti slobodna. BELE KE O VERELU I JEOVI

1) Izgovor imena i rei U voe-deanskom jeziku (koji je i jezik Jeove), kao i u gatajskom jeziku, samoglasnici imaju svoje uobiajene 'evropske' izgovore: a, e, i, o, u. (Za razli ku od engleskog jezika.) U voe-deanskom, naglasak je esto na pretposlednjem slogu rei: ArkaMIje, gaREot, SuHAme, JoTEber. Imena u kojima se pojavljuje slogovi 'Ka m' i 'Tual' kao podseanje na ime bo anstava Kamija i Tuale, esto imaju naglasak upra vo na tim slogovima, na primer: AberKAM, BatiKAM, RaKAM, Sezi-TUAL, TUAL-tak. U hainskom jeziku, imena su izuzetno duga zato to u sebi sadr e veliki broj imena iz porodinog stabla. Meutim, za svakodnevnu upotrebu se ipak skrauju, radi p ogodnosti, na jedan od tih sastavnih elemenata. Re 'Ekumen' potie od jedne stare teranske rei. 2) Planete Verel i Jeova (Odlomci iz knjige 'Prirunik za snala enje na poznatim svetovima' koja je ta mpana u Darandi, na Hainu, u hainskom ciklusu 93, lokalnoj godini 5467. Ekumenska godina 2102. rauna se kao 'prezent' (p.) kad se navode datumi ' pre prezenta' (p.p.). Verel-jeovski solarni sitem sastoji se od esnaest planeta koje kru e oko je dne utobele zvezde (RK-tamo-5544-34). ivot se razvio na treoj, etvrtoj i petoj od ti h planeta. Peta se na voe-deanskom zove Rakuli. Na njoj postoje samo beskimenjaci sposobni da pre ive u uslovima jake hladnoe i 'ledene su e'. Ta planeta, Rakuli, nij e eksploatisana niti naseljavana. Trea i etvrta planeta, Jeove i Verel, sasvim se uklapaju u hainske norme o sastavu atmosfere, gravitaciji, klimi i tako dalje. U poznom dobu hainskog irenja, pre manje od milion godina, sa Haina su na Verel do l i kolonisti. ini se da tada nije postojao nikakav ivotinjski svet koji bi trebalo potiskivati, jer je celokupni dana nji ivotinjski svet kao i veliki dao biljnog sve ta na Verelu hainskog porekla. Jeova nije imala nikakav ivotinjski svet sve dok V erelijanci nisu naselili Jeovu godine 365. p.p. Verel Geografija i ivi svet etvrta od svog sunca, planeta Verel ima sedam malih meseca. Sada nja klima na njoj je umereno hladna, a na polovima estoko hladna. Flora je veim delom lokaln og porekla, a fauna u celosti hainskog porekla, namerno preoblikovana da bi se o stvarila kobioza sa tamo njim biljem, a kasnije i spontano izmenjena genetskim plu tanjem i prilagoavanjem. Prilagoavanja kod ljudskih bia ukljuuju cijanotinu koloracij u (naime, ko a svih Verelaca ima plave tonove, bez obzira na to to su neki od tih l judi crni, neki bledi, a mnogi izmeu ta dva) i oi bez vidljivih beonjaa. Obe ove os obine oigledno su nastale kao adaptacije na neke elemente u spektru zraenja vereljeovskog sunca. Voe-Deo: Novija istorija. U razdoblju od 4000. do 3500. godine p.p. agre sivni i progresivni crni narodi u oblastima ju no od polutara na verelskom jedinom , veoma velikom kontinentu (koji su sada udru eni u dr avu Voe-Deo) izvr ili su invazi ju i pokorili severne narode, svetlijih boja ko e. Zavojevai su uspostavili robovla sniko dru tvo zasnovano na boji ko e. Voe-Deo je najvea i najbogatija dr ava na ovoj planeti; sve druge dr ave, odn osno nacije na Verelu su dominioni, politiki vazali, ili ekonomski zavisni od dob re volje Voe-Dea. Voe-deanska privreda zasniva se na kapitalizmu i robovlasni tvu ve tri hiljade godina, ako ne i du e. Hegemonija Voe-Dea omoguuje nam da opisujemo s va dru tva na Verelu ujedno, kao da je to jedno dru tvo. Ali ono se sad veoma brzo m enja. Iz tog razloga, dalji opis bie u pro lom vremenu. Dru tvena klase u robovlasni tvu: Klase: gospodar (vlasnik ili gareot) i rob (ljudska imovina ili kmet). P ripadao si klasi svoje majke, bez izuzetka. Boja ko e je u rasponu od crnoplave, preko plaviaste ili sive-be , pa sve do maltene depigmentovane bele. (Ali to nije albinizam, jer ovim ljudima kosa i oi z adr avaju tamnu boju.) U idealnom sluaju, govorei uop teno, klasa bi bila boja: crno g ospodar, belo rob. Ali, u stvarnosti, mnogi gospodari nisu bili ba crni, nego tam

ni, a mnogi robovi nisu bili ba beli, nego u raznim bojama, pa ak i crni. Za VLASNIKE se govorilo da su ljudi, mu karci, ene i deca. Kad se ka e 'vlasnici', to je moglo znaiti ili celu tu klasu, ili porodicu ili pojedinca ('vlasnik') pod uslovom da poseduju robove - i to, dva ili vi e robo va. Vlasnik samo jednog jedinog roba, ili vlasnik koji ne poseduje nijednog roba, opisivan je kao 'vlasnik bez osoblja' ili gareot. Meu vlasnicima, veot je bio lan nasledne ratnike kaste, a mogao je po inu, o dnosno po rangu biti: rega, zadjo ili oga. Veotski mu karci su svi, gotovo bez izu zetka, stupali u vojsku; veina veotskih porodica imala je zemlji ne posede; veina su bili gospodari, dakle vlasnici vi e robova, ali bilo je i gareota. ene vlasnika su inile potklasu, ili inferiornu kastu, unutar klase vlasnik a. ena je po zakonu, iako pripadnica vlasnike klase, bila vlasni tvo nekog mu karca (o ca, ujaka, brata, mu a, sina ili staratelja). Veina posmatraa se sla e da je podela ul oga prema polu bila, u verelskom dru tvu, isto onako duboka i bitna kao i podela n a robove i gospodare, ali manje vidljiva, jer je 'popreko presecala' ovu drugu. Smatralo se da je vlasnika ena dru tveno 'iznad' bilo kog pripadnika ili pripadnice kmetske klase. Po to su ene bile posedovane, nisu mogle ni ta posedovati. Mogle su, m eutim, upravljati imovinom. Za LJUDSKU IMOVINU se govorilo da su to kmetovi i kmetice, i mladunci il i tenad. Pogrdne rei bile su: rob, pra inar, kredonja, belac. (Robinja, pra inarka, kr edonjika, belkinja.) Lale je bio rob koji se alje na rad; lala, robinja koja se alje na rad. Sv i robovi na Verelu bili su lale, osim makila i kmet-vojnika. Makil je bio rob prodat Korporaciji zabave - dakle, vlasni tvo te korporac ije. Kmet-vojnik bio je rob prodat Vojsci, dakle imovina vojske. Odseslobodan, to je spoj rei 'odsei' i 'slobodan', bio je evnuh, kastrirani mu ki rob. Kastracija se vr ila manje-vi e dobrovoljno, to je zavisilo od godina staro sti i drugih inilaca. Cilj takvog roba bio je da stekne bolji status ili povlasti ce. Verelski (verelijanski) istoriari opisuju izvestan broj odsedlobodnih koji su se uzdigli do velike vlasti u raznim vladama, ili do uticajnih mesta drugde u b irokratiji. U kmetskim naseljima, u ensku stranu naselja ulazili su takozvane 'ga zde' koji su svi, bez izuzetka, bili odseslobodni. Manumisija, odnosno zakonito davanje slobode nekom robu, bila je sve do pro log veka izuzetno retka na Verelu, ograniena na nekoliko slavnih istorijskih il i legendarnih sluajeva u kojima je rob ispoljio nadljudsku vernost ili plemenitos t, a njegov gospodar zato odluio da ga pusti na slobodu. Pribli no u vreme kad je n a Jeovi poeo oslobodilaki rat, manumisija je na Verelu postala e a, a prednjaili su vla snici udru eni u takozvanu Zajednicu koja se zalagala za ukidanje ropstva, abolici ju. Manumitovani kmet bio je po slovu zakona, ali u dru tvenoj praksi retko kad, j ednak sa gareotima. U Voe-Deu, u vreme Osloboenja, razmera kmetova prema vlasnicima iznosila je 7:1. (Pribli no polovinu tih vlasnika inili su gareoti, vlasnici samo jednog, il i nijednog roba.) U siroma nijim zemljama, razmera je bila manja, ili ak preokrenut a: na primer, u polutarnim dr avama bila je 1:5 - pet puta vi e vlasnika nego robova . Gledajui Verel kao celinu, procenjuje se da je bilo pribli no tri roba na jednog vlasnika. Kua i kmetske barake Tokom dugog razdoblja istorije, a u novije vreme samo na selu, robovi (k metovi) na imanjima, farmama i planta ama iveli su u naseljima odvojenim od spolja nj eg sveta zidom, ogradom ili palisadom od pobodenih balvana. Postojala je kapija, samo jedna. Naselje je jednim jarkom bilo podeljeno na dve polovine. Jarak je b io uporedan sa onim zidom u kome se nalazila kapija. Kapijska strana bila je za mu karce, kmetove, a unutra nja strana za ene. Deca su ivela na unutra njoj strani, a ka d bi deaci dorasli za rad (8 do 10 godina starosti), slati su na mu ku stranu, u du gake barake. ene su stanovale u kolibama, i to obino u istoj kolibi majke i keri, se stre ili prijateljice; po dve do etiri ene zajedno, i njihova deca sa njima. Mu karc i i deaci su stanovali u barakama na strani bli e kapiji. Povre za jelo gajeno je u

'kuhinjskim ba ticama' koje su odr avali stari ljudi i deca jo nedorasla za posao; st ari su, u veini sluajeva, kuvali za radne ljude. Babe su bile na vlasti u naselju. Odseslobodni (evnusi) su iveli u zasebnim kuama, izgraenim unutar kmetskog naselja, ali naslonjenim na palisadu. Imali su na raspolaganju i osmatranicu na p alisadi. Odseslobodni su slu ili kao unutra nji gazde, posrednici izmeu baba i spolja n jih gazda (takozvanih 'gazda-od-posla'), koji su bili ili lanovi vlasnike porodice , ili unajmljeni gareoti zadu eni da upravljaju kmetovima. Gazde-od-posla stanoval e su u kuama izvan kmetskog naselja. Vlasnika porodica stanovala je, zajedno sa svojim slu benicima i tienicima iz vlasnike klase, u takozvanoj 'Kui'. Taj termin, Kua, ukljuivao je ne samo glavnu zg radu nego i svakovrsne dodatne zgrade, ambare, upe, stani te gazda-od-posla, pa ipa k se prevashodno odnosio na glavnu zgradu. U konzervativnim kuama, mu ka strana (az ada) i enska strana (beza) bili su strogo odvojeni. Stepen izdvojenosti ena odra ava o je bogatstvo, mo i dru tvene ambicije porodice. Gareotske ene mogle su imati znatn u slobodu kretanja i bavljenja raznim zanimanjima, ali ene iz bogatih ili istaknu tih porodica dr ane su u prostorijama ili u ozidanim vrtovima, i nikada nisu izlaz ile bez brojne mu ke pratnje. Izvestan broj kmetica iveo je na enskoj strani Kue. Ove kmetice radile su k ao kune pomonice, a ujedno su slu ile mu kim lanovima vlasnike porodice za zadovoljavanj e. U nekim Kuama postojali su i kmetovi, obino deaci ili starci; u nekima odseslobo dni, koji su tu radili kao sluge. U fabrikama, radionicama, rudnicima i tako dalje, ovaj sistem je odr avan, ali sa nekim preinaenjima. Tamo gde je postojala podela rada na mu ki i enski, neka naselja baraka bila su u celosti mu ka, a disciplinu u njima odr avali su samo unaj mljeni gareoti; u drugim, samo enskim naseljima, babama je dopu teno da odr avaju red , kao u seoskim kmetskim naseljima. Mu karci unajmljeni da rade u samo mu kim naselj ima imali su proseni ivotni vek od dvadeset osam godina. Kad je poela nesta ica kmets ke radne snage, zato to su kmetovi izvo eni na Jeovu u ranim godinama kolonizacije tog sveta, neki vlasnici su stvarali zadruge za razmno avanje, gde su kmetice dobi jale da rade samo malo posla, i to lakog, ali se zato od njih tra ilo da raaju po j ednu bebu svake godine. Ovaj tempo su neke 'mnogorotke' uspe no odr avale i po dvade set godina, pa i vi e. Iznajmljeni ljudi: Na Verelu, svaki kmet je bio vlasni tvo jednog odreenog o veka. (Tek su korporacije na Jeovi izmenile tu praksu; vlasnik robova bila je ko rporacija kao celina, a ne bilo koji pojedinac.) U verelskim gradovima, kmetovi su, po tradiciji, iveli u domainstvu svog v lasnika i slu ili u kui. Tokom poslednjeg milenijuma, sve e e se de avalo da vlasnik izna jmi nepotrebnog kmeta nekoj firmi ili fabrici, kao kvalifikovanog ili nekvalifik ovanog radnika. Svako od vlasnika ili akcionara kompanije mogao je, kao pojedina c, kupovati i posedovati pojedine kmetove; ali iznajmljivala ih je kompanija kao celina, kontrolisala njihov rad i ubirala zaradu koja je posle deljena vlasnici ma ili akcionarima. Jedan vlasnik mogao je iveti od iznajmljivanja dva kvalifikov ana roba. Tako su iznajmljeni kmetovi i kmetice postali najbrojniji deo kmetske populacije u svim velikim i u mnogim malim gradovima. Iznajmljeni ljudi stanoval i su u 'sindikalnim stanovima' u velikim stambenim zgradama, pod nadzorom unajml jenih gareota gazda. Tu se bele io svaki izlazak i ulazak, a va io je i policijski as , odnosno zabrana izlaska od kasnih veernjih do ranih jutarnjih sati. (Treba zapaziti razliku izmeu verelskih iznajmljenih ljudi, koje njihov v lasnik daje u najam, i daleko autonomnijih jeovanskih osloboenika, robova koji su sami birali na koji e posao ii 'pod slobodnu rentu', a od tog prihoda plaali svome vlasniku desetak ili porez. Jedan od ranih ciljeva Hame, voe-deanske kmetske os lobodilake organizacije, bio je da uvedu rad 'pod slobodnom rentom' i na Verelu. Veina tih sindikalnih stambenih zgrada i svi privatni stanovi bili su pod eljeni na enske i mu ke delove, azade i beze, ali neki privatni vlasnici i neke kom panije dozvoljavali su da kmetovi, njihovi ili iznajmljeni, ive kao parovi, ali n e i da se venavaju. Vlasnici su mogli takav par razdvojiti u bilo kom trenutku, i z bilo kog razloga. Vlasnik majke postajao je vlasnik svakog deteta koje bi se i z takve veze rodilo. U konzervativnim kmetskim naseljima baraka, heteroseksualni pristup kont rolisali su vlasnik, gazda i baba. Ljudi koji su 'preskakali jarak' inili su to n

a svoj rizik. Mitski ideal vlasnika bio je da se mu ko i ensko potpuno razdvoje, a gazde da primenjuju selektivno uzgajanje, pri emu bi odabrani mu jaci za priplod po vremeno, u optimalnim razmacima, 'opasivali' enke da bi se dobio eljeni broj mladu naca. Glavna briga kmetica na farmama bila je da izbegnu ne eljenu trudnou i raanje svake godine po jednog deteta. U rukama dobronamernih vlasnika, babe i odseslobo dni esto su uspevali da za tite devojke i ene od silovanja, i ak dopu tali poneko spari vanje iz naklonosti. Ali i gazde i babe su obeshrabrivali trajnije vezivanje; ni kakav oblik robovskog braka nije bio dopu ten ni zakonom, a ni obiajima na Verelu. Vere Obo avanje Tuale, koja je bila boginja tipa Kvan Jin, materinsko bo anstvo m ira i opra tanja, bilo je dr avna religija Voe Dea. Filozofski, Tuala se sagledava k ao najva nije otelovljenje Duha Stvoritelja, koji se jo zove i Ama Inkreator. Istor ijski, Tuala je amalgam mnogih lokalnih i bo anstava prirode, a u lokalnim tumaenji ma esto se deli u mno tvo manjih bo anstava. Gledano sa stanovi ta nacionalnih interesa , nametanje ove nacionalne religije bilo je est pratei element voe-deanske hegemon ije u drugim zemljama, iako ta vera nije inherentno prozelitistika ili agresivna. Tualitski sve tenici mogu zauzimati, i zauzimaju, visoke polo aje u dr avnim organima . Sa stanovi ta klasa, slike i statue Tuale i proces njenog obo avanja nametali su v lasnici u svim robovskim naseobinama, i na Verelu i na Jeovi. Tualizam ili tuali tstvo bilo je vera vlasnika, posednika. Kmetovi su primoravani da obo avaju Tualu, ali su kmetovi veinom bili kamijiti (kamijisti). Oni su pojedine delove mita o T uali i obo avanja Tuale unosili u svoje kamijistike obrede. Smatrajui Kamija za 'Vez ivatelja', tualitsko sve tenstvo je ukljuivalo i dopu talo prisutnost kamijizma (koji nije imao nijednog aktivnog sve tenika) meu robljem i vojskom. Veina veota bili su kamijisti. Knjiga Arkamije ili ' itije Kamija Maevaoca' (Kamije je takoe stoar, i gospod ar zveri, i vezivatelj, zato to je dugo slu io Gospodaru noi): ratniki ep, koji su pr e oko tri hiljade godina prihvatili kmetovi, manje-vi e na celom tom svetu, kao kn jigu iz koje izvire njihova vera. Taj ep velia ratnike i robovske vrline kao to su: poslu nost, hrabrost, strpljenje i nesebinost, kao i duhovnu nezavisnost, stoiku ra vnodu nost prema stvarima ovoga sveta i strastveni misticizam: stvarnost se mo e zad obiti samo rastankom od prividne stvarnosti. Kmetovi i veoti ukljuuju i Tualu u s voje obo avanje, kao jedno od otelovljenja Ame Inkreatora. Meu mistikim zamislima i postupcima koji su zajedniki kamijitima i tualitima jesu 'stupnjevi ivota' i 'odla e nje u ti inu'. Odnosi sa Ekumenom Prvi Izaslanik (e.g. 1724) bio je doekan sa ogromnim nepoverenjem. Dopu ten o je poslanstvu da sie sa broda 'Hugum', ali je dr ana pod bliskom stra om; savezni tvo je odbaeno. Vlada Voe Dea je, zajedno sa svojim saveznicima, zabranila tuinima ul azak u njihov solarni sistem. Zatim je Verel, pod vostvom Voe Dea, krenuo u hitnu , takmiarsku kampanju razvijanja svemirske tehnologije i ubrzanja sveukupnog tehn oindustrijskog razvoja. Jo mnogo decenija posle toga, voe-deanska vlada, industri ja i vojska bili su gonjeni svojim sopstvenim paranoidnim idejama o povratku tuin a koji e navodno banuti naoru ani, da ih pokore. Ovaj razvoj doveo je posle samo tr inaest godina do poetka kolonizacije Jeove. Tokom sledea tri veka, Ekumen je povremeno stupao u vezu sa Verelom. Razm ena informacija zapoeta je na insistiranje Univerziteta u Bamburu, emu se prikljuio konzorcijum drugih univerziteta i istra ivakih ustanova. Najzad je, posle vi e od tr i stotine godina, Ekumenu dopu teno da po alje nakoliko posmatraa. Tokom Oslobodilakog rata na Jeovi, Ekumen je pozvan da po alje ambasadore u Voe Deo i u Bambur, a kas nije Izaslanika u Gataj, u etrdeset Dr ava, i u druge nacije. Tokom izvesnog vrenen a, nepo tovanje Konvencije o naoru anju spreavalo je Verelu ulazak u Ekumen, bez obzi ra na to to je Voe Deo vr io pritisak na druge dr ave, koje su dr ale do zadr avanja svog naoru anja. Posle ukidanja Konvencije o naoru anju, Verel se ulanio u Ekumen, tri st otine pedeset devet godina posle prvog kontakta i etrnaest godina posle zavr etka O slobodilakog rata. Po to je naseljena teritorija Jeove bila svojina korporacija i nije imala nikakvu svoju vladu, verelski vlasnici su smatrali da Jeova ne dolazi u obzir ni

za ulanjivanje u Ekumen. Sa svoje strane, Ekumen je nastavio da osporava pravo et iri korporacije da poseduju jednu planetu i narod te planete. Tokom poslednjih g odina Oslobodilakog rata, Stranka slobode je pozvala ekumenske posmatrae na Jeovu, a dolazak regularnog Izaslanika tamo podudario se sa krajem rata. Ekumen je pom ogao Jeovi da putem pregovora izdejstvuje okonanje vlasti korporacija i voe-deans ke vlade nad tom planetom. Malo je nedostajalo pa da Svetska stranka istera i 't uine iz svemira', a ne samo Verelijance, sa svoje planete; ali, kad se taj pokret raspao, Ekumen je stao na stranu privremene vlade i pri tome ostao sve do odr ava nja izbora. Jeove se ulanila u Ekumen u 11. godini Slobode, tri godine pre Verela . Jeove Geografija i ivi svet Trea planeta od svoga sunca, Jeova ima umereno toplu klimu sa malim sezon skim varijacijama. Bakterijski ivot je prastar i ispoljava, pod normalnim uslovima, ogromnu slo enost i prilagodljivu raznovrsnost. Izvestan broj jeovskih mikroorganizama kla sifikovan je kao ivotinje; ali sva ostala uroena iva bia na ovoj planeti bila su bil jke. Na kopnu je postojala velika raznovrsnost slo enih ivih vrsta, koje su se d elile na fotosintetike i saprofitne. Veina su bile sesilne, dakle nekretne, ali bi lo je i 'puzaljki', grupa biljaka ili pojedinanih biljaka sa sposobno u sporog pokre tanja sa mesta na mesto. Glavni krupni oblik ivota bilo je drvee. Ju ni kontinent bi o je gotovo ceo pokriven tropskim umama i umereno-ki nim umama, od samih obala, pa s ve do umske granice prema polarnom krugu i tajge nadomak tamo njeg Antarktika. Drug i kontinent, koji se zove Veliki kontinent, bio je umovit na svom krajnjem jugu i krajnjem severu, a pokriven stepama i savanama u svojim vi im, sredi njim podrujima; ogromna prostranstva treseti ta, slatkovodnih movara i morskih movara postojala su u primorskim ravnicama. U odsustvu ivotinja koje bi prenosile polen, biljke su ra zvile mno tvo sredstava za ukr teno oploavanje i irenje pomou vetra i ki e: eksplozivno s eme, krilato seme, seme sa mre icom koja uhvati vetar i omogui putovanja od po vi e s totina ili hiljada kilometara kroz vazduh, vodootporne spore, seme koje 'kopa' s ebi put kroz zemlju, seme koje pliva, zatim biljke sa pokretnim delovima nalik n a vetrenjae, sa trepljama, i tako dalje. U morima, koja su topla i srazmerno plitka, i u ogromnim movarama sa slan om, odnosno morskom vodom, ishranu sebi nalazi ogroman broj sesilnih i ploveih bi ljaka, koje su organizmi po tipu slini planktonima, algama, morskim travuljinama, koralima i sunerima. Te biljke imale su u sebi trajne delove, uglavnom od silici juma. Ali bilo je i jedinstvenih organizama, kao to su 'jedrenjke' i 'ogledalke'. Divovski upleteni 'ilimovi od ljiljana' bili su meta korporacija, koje su ih eks ploatisale u tako obimnim etvama da je ta iva vrsta izumrla u roku od trideset god ina. Bezobzirno uno enje verelskih biljaka i ivotinja dovelo je do uni tenja ili p otiskivanja oko tri petine uroenih vrsta, emu je doprinelo i industrijsko zagaenje vazduha. Vlasnici su uveli jelene, lovake pse, lovne make, i velkonje, samo da bi mogli u ivati u lovu. Jeleni su se silno namno ili i uni tili veliki deo prirodne okol ine. Veina ivotinjskih vrsta tako unetih, na kraju je, posle du eg vremena, propala. Osim ljudskih bia, odr ale su se na Jeovi jo i sledee verelske ivotinjske vrste: ptice (domae vrste, unete da poslu e za lov ili kao ivina; pu tane su i pticepevaice, od kojih se nekoliko vrsta prilagodilo i opstalo) lisicopsi i pegave make (domai ljubimci) goveda (kao gajene ivotinje, i podivljala u mnogim napu tenim podrujima) jeleni (divlji, zvani fenjeleni, prilagoeni na movarna podruja) lovne make (meso derne, malobrojne, u movarama). Uvoenje pojedinih vrsta riba u reke bilo je kobno za uroenu floru, pa su p re ivele ribe uni tene pomou otrova. Svi poku aji da se riba unese u more propali su. Konji su poubijani tokom Oslobodilakog rata, kao simboli vlasni tva i vlasn ike imovine; nijedan konj nije preostao.

Kolonije (naseobine) Prve rakete sa Verela dospele su na Jeovu godine 365. p.p. Istra ivanje, m apiranje i traganje za prirodnim bogatstvima bile su delatnosti kojima su se pri do lice ustro pozabavile. Rudarska korporacija Jeove, iji su vlasnici bili uglavnom voe-deanski ulagai, dobila je monopol na traganje za rudnim blagom. U roku od dva deset pet godina, uvoenjem u upotrebu veih i delotvornijih brodova, rudarenje je p ostalo unosno, pa je RKJ poela redovno da prevozi robove na Jeovu, a rude i miner ale na Verel. Druga krupna kompanija koja se uspostavila na Verelu bila je Druga plane tna drvno-preraivaka korporacija, DPDK, koja je sekla i slala jeovsku drvnu grau na Verel, gde je usled industrijskog irenja i populacione eksplozije do lo do drastino g smanjenja uma. Eksploatacija okeana postala je krupna industrija tek krajem prvog veka. Jeovska brodarska korporacija (JBK) ' njela' je tepihe ljiljana, sa ogromnom zara dom. Kad je taj resurs iscrpen i sasvim nestao, JBK se okrenula eksploataciji i obradi drugih morskih ivih vrsta, naroito me inki, koje imaju bogat sadr aj ulja. Tokom prvog veka naseljavanja Jeove, Agrikult-Plant kompanija Jeove (APK J) poela je sistematski da gaji razne vrste ita i voa, ne samo one donete sa Verela nego i uroene kao to su oe-trska i pini. Topla, ujednaena klima na veem dalu Jeove i odsustvo tetoinskih insekata i drugih ivotinja (obezbeeno savesnim sprovoenjem stro gih mere karantina) omoguilo je kolosalan razmah poljoprivrede. Pojedini delovi ovih korporacija ili pojedina podruja bili su zasebna pre duzea, i imali su naziv 'planta e' bez obzira na to da li su se bavili rudarstvom, u marstvom, marikulturom ili agrikulturom. Te etiri velike korporacije zadr avale su potpunu kontrolu nad svojim proiz vodima, iako su decenijama vodile meusobne pravne (a i fizike) bitke zbog sukoba n adle nosti oko izvlaenja bogatstva iz pojedinih podruja. Nijedna takmaka kompanija ni je uspela slomiti monopol ove etiri, koje su imale punu i aktivnu podr ku - vojnu, politiku i naunu - voe-deanske vlade, zato je ova uzimala za sebe veliki deo njiho ve iste zarade. Glavna ulaganja kapitala uvek su stizala tim korporacijama od voe -deanske vlade i voe-deanskih kapitalista. U vreme kad je poelo naseljavanje Jeov e, Voe Deo je bio mona dr ava, ali posle tri veka bila je najbogatija na Verelu, pa se nametala svima ostalima i upravljala njima. Ali je voe-deanska kontrola nad samim tim korporacijama bila samo nominalna. Dr ava Voe Deo je pregovarala sa tim korporacijama kao sa suverenim stranim silama. Stanovni tvo i ropstvo Tokom prvog veka, samo su mu karci-robovi prevo eni na Jeovu. To su radile k orporacije, koje su, preko svog 'Meuplanetnog kartela', imale potpuni monopol na prevoz roblja. U prvom veku, veliki deo tih robova bili su iz raznih siroma nijih nacija; kasnije, kad se uzgajanje roblja za prodaju na Jeovu poelo isplatiti, gla vnina robova poela je stizati iz dr ava Bambur, etrdeset Dr ava i Voe Dea. Tokom ovog razdoblja, populacija je narasla na oko etrdeset hiljada ljudi u vlasnikoj klasi (osamdeset odsto mu karci) i oko osam stotina hiljada robova (sv e mu karci). Bilo je nekoliko eksperimentalnih 'Emigracijskih gradova' u kojima su se nastanili gareoti (ljudi iz vlasnike klase, ali bez robova), koji su dr ali uglavn om radionice i uslu ne radnje. Ovakva naselja korporacije su u prvo vreme tolerisa le, a kasnije ukinule, izdejstvujui kod verelijskih vlada da se ubudue emigriranje na Jeovu dozvoljava samo korporacijskom osoblju. Gareoti su poslati nazad na Ve rel, a rad u njihovim radionicama preuzeli su robovi. Tako se dogodilo da 'sredn ja klasa' obinih graana i sitnih trgovaca na Jeovi bude sastavljena od polunezavis nih robova (osloboenika), umesto od gareota i iznajmljenih robova kao na Verelu. Cena kmetova stalno je rasla, zato to su sve etiri korporacije, a naroito r udarska i poljoprivredna, rasipale robovske ivote (za mu karca-roba u prvom veku oek ivalo se da e imati 'radni ivot' od pet godina). Pojedini vlasnici sve e e su krijumari li i kmetice da im budu seksualne robinje i kune pomonice. Korporacije su, pod pri tiskom tih okolnosti, izmenile pravila i dopustile uvoz kmetica (godine 238. p.p .).

U prvo vreme, kmetice, odnosno robinje, smatrane su stvorenjima koja slu e za razmno avanje, pa su dr ane samo unutar kmetskih naseobina na planta ama. Kako je njihova korisnost u svakovrsnim drugim poslovima postajala oigledna, ova ogranienj a su vlasnici na veini planta a poeli ubla avati. Ali robinje su morale da se uklope u vekovni sistem robovanja mu karaca, i to kao podreene, kao robinje robova. Na Verelu, svaka 'ljudska imovina' imala je jednog odreenog vlasnika, poj edinca (jedino su makili bili vlasni tvo Korporacije zabave, kao celine). Na Jeovi , svi robovi su bili u grupnom vlasni tvu korporacije, jer ih je korporacija i kup ila od nekog vlasnika na Verelu. Nikome na Jeovi nije bilo dozvoljeno da poseduj e, kao privatnik, ijednog roba, niti je ijedan rob na Jeovi mogao biti osloboen. a k i oni koji su dovedeni kao lina posluga, na primer slu kinje vlasnikih ena, morali su biti prevedeni u svojinu one korporacije kojoj je i cela ta planta a pripadala. Iako manumisija nije bila dozvoljena, status osloboenika (ili osloboenice) postajao je sve e i, zato to se robovska populacija naglo uveavala, do te mere da je na nekim planta ama nastao ak i vi ak radne snage. Osloboenik je nalazio posao kod nek og poslodavca ili je sam, nezavisno, poinjao ne to raditi; zato je morao plaati pore z, obino oko pedeset odsto prihoda, meseno ili godi nje, korporaciji, koja mu je na taj nain naplaivala dobijenu slobodu. Veina osloboenika obraivali su tuu zemlju kao na jamna radna snaga, ili dr ali radnje i radionice, naroito servisne; tokom treeg veka , klasa profesionalno osposobljenih osloboenika vrsto se uspostavila u gradovima. Pri kraju treeg veka, kad se porast populacije ne to usporio, ukupna broj it elja Jeove dostigao je oko etiri stotine pedeset miliona; razmera vlasnika prema robovima bila je manja od jedan prema stotinu. Pribli no polovinu robovske, odnosn o kmetske populacije inili su osloboenici. (Populacija je dvadeset godina posle Os lobodilakog rata opet dostigla etiri stotine pedeset miliona miliona, ali su sad s vi bili slobodni.) Na planta ama, prvobitno, samo mu koa dru tveno ustrojstvo odredilo je obrasce ukupnog robovskog dru tva. Radne dru ine zvane 'bande' brzo su se razvile u dru tvene grupe koje su naprosto nazivane izrazom 'bande', a ove su prerasle u plemena. U svakom plemenu postojala je hijerarhija moi: obini plemenici, iznad njih rob koji je 'poglavica' ili 'glave ina', iznad njega gazda, iznad gazde vlasnik, a iznad v lasnika korporacija. Stvaranje trajnih veza, rivalstvo i takmienje, homoseksualne povlastice i rodbinske veze i loze zasnovane samo na usvojenju, postali su inst itucionalizovani, a esto i slo eno kodifikovani. Jedina bezbednost za roba bila je da bude lan plemena i da se strogo pridr ava plemenskih pravila. Rob prodan drugoj planta i postajao je rob robova i esto godinama ostajao to pre no to bi konano bio pr imljen u lanstvo lokalnog plemena. Kad su poeli dovoditi ene, gotovo sve su odmah postajale vlasni tvo ne samo korporacije nego i plemena. Korporacije su ovo podsticale. Njima je i lo u korist da svako pleme kontroli e svoje ene, a korporacija da kontroli e pleme. Snage opozicije i pobune nikada se nisu uspele organizovati iroko, i svak i put su smrvljene munjevitom i okrutnom konano u beskrajno nadmonog oru ja. Glave ine i poglavice bili su u dosluhu sa gazdama, koji su, radei u interesu korporacija, po djarivali neslogu izmeu plemena i grabe za vlast unutar svakog plemena, a istovrem eno odr avali potpuni embargo na 'ideologiju' - to je znailo: na obrazovanje i bilo kakve informacije iz sveta izvan planta e. (Na veini planta a, sve do sredine drugog veka, pismenost je bila zloin. Kad bi rob bio uhvaen da ita, bio bi oslepljen, tako to su mu sipali kiselinu u oi ili mu ih iskopali. Rob koga bi uhvatili da koristi radio-aparat ili informacijsku mre u bio bi ogluvljen guranjem usijanih klinova k roz bubne opne. Korporacijske i planta ne 'liste prikladnih kazni' bile su duge, p odrobne i nedvosmislene.) U drugom veku, kad je robovska populacija na veini planta a prerasla u vi ak radne snage, krenulo je preseljavanje, prvo u malom broju, ali kasnije sve vee, k a 'redovima radnji'. Polazili su i mu karci i ene. Tokom sledeih nekoliko decenija, te 'radnje poreane u red' postale su gradii, a zatim i gradovi osloboenika. Iako su zloslutnici meu vlasnicima ukazivali na to da se sve vi e poveavaju i sve nezavisniji postaju razni 'Kmetgradi', 'Belogradi' i 'Pra ingradi', i da su sve vea pretnja, korporacije su smatrale da su gradovi pod bezbednom kontrolom. N ije bilo dozvoljeno podizanje ma kakve velike zgrade, niti odbrambene graevine; k azna za posedovanje oru ja bila je prosipanje creva; nijednom robu nije bilo dozvo

ljeno da rukuje ma kojim leteim vozilom; korporacije su pomno uvale sve sirovine i svaki industrijski proces koji bi mogao dati ma koju vrstu oru ja robovima i oslo boenicima. 'Ideologija' - naime, kolovanje - ipak se pojavila u gradovima. Pred kraj drugog veka naseljavanja Jeove, korporacije su, mada uz cenzuru, filtriranje i menjanje informacija, formalno dale dopu tenje da deca osloboenika i neka plemenska deca idu u kolu do svoje etrnaeste godine. Dopu teno je robovskim naseobinama da os nivaju kole, kojima su prodavane knjige i drugi materijali. U treem veku korporaci je su uvele i poele odr avati informacionu i zabavnu mre u za gradove. kolovani radnic i vredeli su sve vi e. Ogranienost plemena postajala je sve primetnija. Kruto konze rvativni, gazde i plemenske poglavice veinom su ispoljavali nesposobnost ili nevo ljnost da bilo ta menjaju, ba u vreme kad je zloupotreba planetnih resursa zahteva la korenito preispitivanje metoda, ali i ciljeva. Bilo je jasno da e zarada na Je ovi dolaziti sve manje od povr inskih kopova rude, seenja uma 'do goleti' i monokult ura, a sve vi e od usavr ene industrije, u kojoj modernim postrojenjima upravljaju k valifikovani ljudi sposobni da usvajaju nove tehnike i ne dr e se samo krutih prav ila. Na Verelu, u kapitalistikom robovlasni tvu, rad su obavljali ljudi. Robovi su radili svojim akama, kako oni na grubim fizikim poslovima, tako i oni visokokva lifikovani; a ma inska tehnologija, iako razvijena do elegancije, kori ena je samo da pripomogne. 'Uve bani kmet je ma ina najfinija, a najjeftinija.' Proizvodnja ak i vi sokotehnolo kih naprava ostajala je u su tini tradicionalni, zanatski rad, samo viso kokvalitetan. Ni brzina, ni masovnost proizvodnje nisu mnogo cenjeni. Na Jeovi, pred kraj treeg veka, kad je izvoz sirovina posustao, poelo je k ori enje robova na novi nain. Poelo se proizvoditi na monta nim trakama, sa ciljem da s e ne samo pojeftini i ubrza produkcija, nego i da se trudbeniku onemogui da sagle da celinu proizvodnog procesa. Odbacujui iz svog imena re 'drvno-preraivaka', biv a DP DK a sad samo DPK - Druga planetna korporacija - poela se baviti novom proizvodnj om. Brzo je nadma ila stare d inove, APKJ i APJ, i poela zgrtati ogromnu zaradu proda jom masovno proizvedene dovr ene robe siroma nijim nacijama Verela. U vreme kad je p oeo ustanak, vi e od polovine jeovskih slobodnjaka radilo je 'pod rentom' ili na dr uge naine za DPK. Dru tvenih nemira bilo je vi e u fabrikama i fabrikim gradovima nego na pleme nskim planta ama. Funkcioneri korporacija pripisivali su to poveanom broju 'nekontr olisanih' osloboenika, a mnogi su zagovarali zatvaranje kola, ru enje gradova i vraan je svih robova u zatvorena kmetska naselja. Korporacijske gradske milicije (sainj ene od naoru anih, unajmljenih gareota i nenaoru anih osloboenika) toliko su se poveal e da su postale stajaa vojska znatne snage, u kojoj su gareoti imali sad ve i te ko naoru anje. Veliki deo nemira i poku aja protesta u gradovima bio je usredsreen oko f abrika sa monta nim trakama. Oni isti radnici koji bi, kad bi oseali da su deo jedn og razumljivog procesa, trpeli ak i vrlo te ke uslove rada, nalazili su da im je be smisleni rad nepodno ljiv, ak i ako su uslovi rada u poneemu pobolj avani. Osloboenje je, meutim, zapoelo ne u gradovima nego u kmetskim naseljima bar aka, na planta ama. Ustanak i Osloboenje Ustanak je potekao iz organizacija plemenskih ena na planta ama na Velikom kontinentu, koje su se udru ile da zahtevaju prestanak obrednog silovanja devojica i uvoenje plemenskih zakona protiv seksualnog robovanja kmetica kmetovima, protiv grupnog silovanja, i protiv prebijanja i ubijanja ena, to je do tada sve bilo nek a njivo. Prvo su delovale na taj nain to su radile na obrazovanju ena, a i dece oba pola, a kasnije su zahtevale srazmerno ue e u plemenskim savetima, do tada iskljuivo mu kim. Njihove organizacije, kojima su dale naziv ' enski klubovi', irile su se po o ba kontinenta, tokom celog treeg veka na Jeovi. Klubovi su uspevali da pro vercuju tako veliki broj devojaka i ena sa planta a u gradove, da su korporacije poele obraat i pa nju na albe poglavica i gazda s tim u vezi. Lokalni plemenici i gazde ohrabriv ani su da 'pou u gradove i vrate svoje ene'. Ovakvi upadi, esto predvoeni planta nom policijom, a potpomognuti i od stran e korporacijskih gradskih milicija, izvoeni su esto sa krajnjom svirepo u. Gradski os

loboenici, neneviknuti na onakvo nasilje kakvo je na planta ama bilo normalno, reag ovali su ogoreno. Gradski 'vezivaoci' poeli su se me ati i braniti ene. Godine 61. p.p. u pokrajini Eju, u gradu Sojesu, robinje su se uspe no odu prle napadu policije sa planta e Nadami (APKJ), a zatim krenule u napad i na samu planta u. Policijske barake zauzete su na juri , a onda spaljene. Pojedine poglavice iz Nadamija pridru ili su se ustanku, otvorili naselja baraka i pustili pobunjeni ke unutra. Drugi su, meutim, ustali u odbranu vlasnika i planta ne Kue. Jedna robinj a Kue otkljuala je vrata magacina oru ja i uvela pobunjenike unutra; bio je to prvi sluaj u istoriji Jeove da je takav arsenal monog oru ja dospeo u ruke velike grupe r obova. Vlasnici su masakrirani, ali ne svi: po teena su gotovo sva deca, kao i dvad esetak ena i mu karaca. Oni su ukrcani u voz za prestonicu. Nijedan odrasli rob koj i se borio na strani vlasnika nije po teen. Iz Nadamija, ustanak se irio, a sa ustankom i pu ke i municija, na tri suse dne planta e. Udru ila su se sva plemena i potukla korporacijske snage u kratkotrajn oj, estokoj bici kod Nadamija. Robovi i osloboenici iz susednih pokrajina pokuljal i su u Eju. Poglavice, babe iz naselja i voe pobune sastali su se u Nadamiju i pr oglasili pokrajinu Eju za nezavisnu dr avu. U roku od deset dana, korporacije su, bombardovanjem i iskrcavanjem vojs ke, razbile ovu pobunu. Pohvatani buntovnici su podvrgnuti muenju, a zatim poubij ani. Naroita osveta izvr ena je nad gradom Sojesom: sav narod koji se tamo zatekao, a to su bila uglavnom deca i starci, isteran je na gradske trgove, a zatim izga e n kamionima i guseniarima za prevoz rude. Ovom postupku dat je naziv 'poploavanje pra inom'. Pobeda korporacija bila je brza i laka, ali su poele izbijati nove pobune tamo, trajkovi gradskih osloboenika onamo, dogaala su se ubistva vlasnikih porodica , i tako irom sveta. Ovaj nemir nije prestajao. Mnogi napadi na planta ne arsenale i milicijske barake uspeli su; pobunjenici su sad imali oru je i nauili kako se prave bombe i m ine. Partizanskim ratovanjem u d unglama i movarama, pobunjenici su sticali prednos ti gerile. Postalo je oigledno da e korporacijama biti potrebno vi e naoru anja i vojs ke. Zato je krenuo uvoz vojnika-plaenika iz siroma nijih zemalja Verela. Ali nisu s vi takvi bili odani niti uspe ni kao vojnici. Uskoro su korporacije ubedile voe-de ansku vladu da za titi svoje nacionalne interese tako to e poslati trupe u odbranu j eovskih vlasnika. U ovaj poduhvat vlada je u la u prvi mah sa oklevanjem, ali dvad eset tri godine posle Nadamija odluila je da ugu i sve nemire, jednom zauvek, i pos lala etrdeset pet hiljada vojnika. Ovi vojnici bili su svi veoti (pripadnici nasl edne ratnike kaste), odnosno vlasnici-dobrovoljci. Sedam godina kasnije, na kraju rata na Jeovi, bilans je bio: tri stotine hiljada poginulih vojnika sa Verela. Veina njih bili su iz Voe Dea, a veina od ti h, veoti. Nekoliko godina pre kraja rata korporacije su poele povlaiti svoje ljude s a Jeove, a u poslednjoj godini rata na planeti nije ostao gotovo nijedan vlasnik -civil. Tokom svih trideset godina Oslobodilakog rata, pojedina plemena i mnogi p ojedinci-robovi ratovali su na strani korporacija, koje su im obeavale bezbednost i nagradu i davale im naoru anje. ak i u samim danim Osloboenja vodile su se bitke izmeu pojedinih takmakih plemena. Kad su se korporacije i vojska povukli, plemensk i sukobi su se u arili i razbuktali irom Velikog kontinenta. Nije uspelo uspostavlj anje nikakve centralne vlade, ali je Aberkemova Svetska stranka potukla Stranku slobode na mnogim lokalnim izborima i inilo se da e veoma brzo odr ati i izbore za s vetski savet. Ali u 2. godini Slobode, Svetska stranka se naglo sru ila zbog optu bi o korupciji. Izaslanici Ekumena (koje je Stranka slobode pozvala na Jeovu tokom zavr ne godine rata) podr ali su tada Stranku slobode, koja je napisala ustav i odr a la izbore. Ti prvi izbori (u 3. godini Slobode), voeni po volji Stranke slobode, uvrstili su novi ustav, ali on je bio u mnogo emu slabo nainjen: ene nisu dobile pra vo glasa, u mnogim sluajevima poglavica je sam glasao za itavo pleme, a neke od st ruktura plemenske hijerarhije su zadr ane i ozakonjene. Usledilo je jo nekoliko esto kih plemenskih ratova i jo nekoliko godina nemira i protesta, ali je dru tvo slobod ne Jeove postepeno sazdalo sebe. Jeova se ulanila u Ekumen u 11. godini Slobode, odnosno 19. godini p.p, a prvi ambasador poslat je ve te iste godine. Bitni amand

mani na ustav Jeove, kojima je zajemeno pravo glasa svakome preko osamnaest godin a starosti, tajno glasanje i jednaka prava, izglasani su na slobodnim op tim izbor ima u 18. godini Slobode.