Legvin Ursula, ZEMLJOMORJE Legvin Ursula ZEMLJOMORJE Prevod: iv ovi Mirjana/Janos i Sonja Leguin Ursula K.

EARTHSEA TRILOGY (THE), 1968. Serija "Zemljomorje" (1) RUNE 1988. | Legvin Ursula, ZEMLJOMORJE SADR AJ Prva njiga: AROBNJAK ZEMLJOMORJA 1. RATNICI U MAGLI 2. SENKA 3. KOLA ZA AROBNJAKE 4. OSLOBAANJE SENKE 5. ZMAJ OD PENDORA 6. LOVINA 7. SOKOLOV LET 8. LOVAC 9. IFI 10. NA PUINI Druga njiga: GROBNICE ATUANA PROLOG 1. PROGUTANA 2. ZID OKO MESTA 3. ZATVORENICI 4. SNOVI I PRIE 5. SVETLOST POD BRDOM 6. KLOPKA 7. VELIKO BLAGO 8. IMENA

9. PRSTEN ERET-AKBE 10. GNEV TAME 11. PLANINE NA ZAPADU 12. PUTOVANJE Trea njiga: NAJDALJA OBALA 1. OSKORU A 2. VELIKI MAJSTORI SA ROUKA 3. GRAD HORT 4. MAGIJSKA SVETLOST 5. MORSKI SNOVI 6. LORBANERI 7. LUDAK 8. DECA OTVORENOGA MORA 9. ORM EMBAR 10. STAZA ZMAJEVA 11. SELIDOR 12. SUVA ZEMLJA 13. KAMEN BOLA

Ostrvo Gont, usamljeni planins i vrh oji se uzdi e itavu milju iznad veito us ovitlane povr ine Severoistonog mora, uveno je po svojim arobnjacima. Iz gradova na njegovim visoravnima i lu e po mranoim mu uvalama mnogo je Gontijaca odlazilo da stupe u slu bu Gospodara Arhipelaga i budu im arobnjaci, ili, a , magi, a oni pustolovniji meu njima da lutaju od ostrva do ostrva irom Zemljomorja i prave arolije. Najvei meu njima - a u ne i; ali, sva a o najvei putni - sla u se svi - bio je ove zvani Jastreb, oji je svojevremeno uspio da postane i Gospodar Zmajeva i Arhimag. O njegovom ivotu govori ep Podvizi Geda i jo mnogo manjih pesama, ali ovo je pria o njemu iz vremena ad jo nije postao slavan, ada jo ne be e u ao u pesmu. Rodio se u usamljenom selu zvanom Deset jova, viso o u planini, na najvi oj ta i Severne doline. Ispod njegovog sela spu taju se stepenasto sve do samog mora njive i pa njaci oji pripadaju Dolinama, i mali gradovi le e posejani du o u a re e Ar; iznad njegovog sela uzdi e se jo samo pra uma, jedan greben pun stabala za drugim, sve do stenovitih, snegom po rivenih planins ih vrhova. Ime oje je nosio u detinjstvu dala mu je maj a, i to ime, pored ivota samog bilo je sve to je mogla da mu podri, jer je umrla pre nego to je on napunio godinu dana. Otac, seos i ova bronze, bio je mrgodan, utljiv ove , i s obzirom da su estorica Danijeve brae bili mnogo godina

Prva

njiga: AROBNJAK ZEMLJOMORJA 1. RATNICI U MAGLI

stariji od njega i jedan po jedan poeli da napu taju roditeljs i dom da bi se bavili zemljoradnjom, ili moreplovstvom, ili, ta oe, ova im zanatom, ali u drugim naseljima Severne doline, ni o se nije na ao da detetu posveti pa nju i ne nost. Izd i ljao je ao orov u divljini, i postao viso i, hitri dea , pr osan i buan, i veoma naprasit. Sa jo ne olicinom seos e dece uvao je oze po strmim livadama iznad izvori ta re e Ar; a ada je dovoljno porastao i ojaao da mo e da gore-dole pritis a duga e ru e na ova im mehovima otac ga je uzeo da mu poma e u ovanici, uz mnogo bubota a i ibanja. Iz Danija se nije moglo mnogo izvui. Stalno je negde alabazao; tumarao po pra umi, plivao po pliacima re e Ar oje je, ai i sve ostale re e na Gontu, veoma brza i hladna, ili pentrao po strminama i za osima sve do onih vrhova iznad pra ume sa ojih je mogao da vidi more, puinu onog severnog o eana na ojoj vi e nema nijednog ostrva ada se proe Peregal. Sestra njegove po ojne maj e ivela je u istom selu. Ona se starala o njemu oli o je bilo neophodno do je bio beba; ali, i ona je ona je imala svoja posla i potpuno je prestala da obraa pa nju na njega im je odrastao toli o da je mogao da se sam brine o sebi. Ali jednoga dana, ad mu je bilo sedam godina i ad je jo bio neu i nije imao pojma o ve tinama i moima ojima se vlada svetom, uo je a o tet a dovijuje ne to ozi oja je bila s oila na slamni rov njene olibe i ni a o nije htela da sie: ali, smesta je s oila onog trenut a ada joj je tet a dovi nula izvesne rei oje su se rimovale. Sutradan, uvajui dugodla e oze na livadama iznad Viso e urvine, Dani im vi nu one iste rei, ne znajui ni ta znae ni emu slu e, ni ta su, same po sebi: Noth hierth mal man hiol han merth han! Vi ao je oli o ga grlo nosi i oze su mu pri le. Hitro su se o upile o o njega, ne pu tajui ni glasa. Samo su ga gledale, onim svojim utim oima i tamnim, is o enim dupljama. Dani se za i ota i opet vi nu istu tu pjesmicu oja mu je davala mo nad ozama. One su sabi e jo vi e, zbijajui se u gomilu o o njega. Odjednom ga uhvati strah od njihovih debelih, rebarstih rogova, udnih oiju i jo udnijeg utanja. On stoga po u a da se izvue iz njihovog obrua i da ute ne. Ali oze potra e zajedno s njim, vrsto ga o ru ujui svojim telima ao vor, i ta o na raju stigo e i do sela, silazei u tr u; oze tesno zbijene ao da ih sve opasuje ne i nevidljivi onopac, a dea u sredini, plaui i zapoma ui. Seljaci istra e na ulicu da psuju oze i da se podsmevaju dea u. Meu njima se na la i dea ova tet a, ali ona se nije smejala. Samo je re la jednu re ozama, i ivotinje opet stado e da me eu i tumaraju unao olo up ajui travu, osloboene od ini. "Hajde sa mnom", pozva ona Denija. Odvela ga je u olibu u ojoj je ivela sasvim sama. Obino nije pu tala decu da joj ulaze, i deca su se pribojavala toga mesta. Koliba je bila nis a i polumrana, bez prozora, ispunjena mirisima trava oje su se su ile obe ene na poprenoj gredi rova, nane i belog lu a i majine du ice, hajdu e trave i site i crnog sleza, opitca, avolove trave, vrati e i lovora. Tet a se spusti po raj ognji ta i u rsti noge, pogledajui is osa na dea a roz zamr ene crne vorove svoje ose i zapita ga ta je to re ao ozama i da li zna ta, u stvari, predstavlja ta pesmica. Kada je ot rila da ne zna ni ta, a ipa je magijom primorao oze da mu priu i da ga prate u stopu, bilo joj je jasno da on u sebi nosi uroenu mo. Do ga je smatrala samo sinom svoje sestre nije joj ni ta znaio, ali sada je poela da gleda na njega drugim oima. Pohvalila ga je i re la mu da ume da ga naui pesmicama oje e mu se mo da vi e dopasti, ao to je re ojom se pu mo e naterati da proviri iz uice, ili ime ojim se so o mo e dozvati sa neba. "Aha, a i mi to ime"! uzvi nu on, jer ve uveli o be e prebrodio strah od oza, i sav se naduo od gordosti zato to ga je ona pohvalila i re la da je

pametan. a em tu re, ni ada je ne sme rei drugoj deci", ree mu vraara. "Obeavam." Ona se nasme i na tu silnu spremnost to dolazi od neznanja. "Dobro, u redu. Ali, moram te vezati za to obeanje. Nee moi da progovori do le god ja ne odluim da ti razve em jezi , pa i tada, ia o e biti u stanju da govori , re oju sam te nauila nee moi ni ada da izgovori tamo gde bi ne o mogao da te uje. Moramo uvati tajne svoga zanata." "Dobro", prihvati dea , jer iona o nije imao elje da ot rije tajnu svojim drugovima, po to mu se dopalo to e znati i umeti ne to to oni ne znaju i ne mogu. Sedeo je nepomian do je tet a vezivala neoe ljanu osu i pravila vor na pojasu svoje haljine, a potom sela u r tenih nogu i poela da baca pune a e ne a vog li a u ognji te, ta o da se podigao veli i dim i potpuno ispunio mranu olibu. Poela je da peva. Glas joj se povremeno menjao i postajao dubo ili tana , ao da roz nju peva ne o drugi, i to pevanje je trajalo i trajalo, sve do dea na raju vi e nije znao da li je budan ili sanja, i sve to vreme njen stari crni pas oji ni ada nije zalajao sedeo je pored njega, oiju pocrvenelih od dima. Napo on se arobnica obrati Daniju jezi om oji nije razumeo i natera ga da zajedno sa njom izgovara izvesne basme i rei sve do nije postao potpuno omaijan i nije mogao da mrdne. "Govori!" naredi mu ona, da bi is u ala jainu ini. Dea nije mogao da progovori, ali se glasno nasmejao. Tada mu se tet a malo prepade od njegove snage, jer to su bile ini a ve je samo ona umela da baci; po u ala je ne samo da ovlada njegovim govorom i utanjem, ve i da ga istovremeno prive e za sebe, da joj slu i ao egrt u arobnja om zanatu. Ali ita o omaijan, on se ipa naglas smejao. Nije mu ni ta re la. Posula je vatru istom vodom i ada se dim raspr io dala mu da popije malo. Kada je vazduh opet postao ist i on mogao da progovori, ot rila mu je istins o ime so ola, ono na oje se so o mora odazvati. Ta av je bio prvi Denijev ora na putu ojim e ii itavog ivota, putu magije, putu oji e ga najzad naterati da goni jednu sen u i opnom i morem, do samih mranih obala carstva smrti. Ali, pri prvim oracima taj put je jo uve izgledao iro i svetao. Kada je ustanovio da se divlji so oli zaista obru avaju svom brzinom a njemu im ih pozove tim imenom, spu tajui se uz gromovito lepetanje rila na njegov runi zglob poput lova ih so ola ne a vog ralja, u njemu se javila glad za novim imenima; stoga se vratio tet i, molja ajui je da ga naui imenima jastreba, ostoloma i orla. Da bi je privolio da mu saop ti rei to daju mo, inio je sve to je arobnica od njega zatra ila i uio od nje sve emu bi ga poduavala, ia o sve to nije ba uve bilo prijatno da se radi ili ui. Na Gontu postoji izre a - Slab ao ens e ini; a postoji jo jedna - Zao ao ens e ini. arobnica iz Deset jova nije bila zla ve tica oja se bavi crnom magijom, niti se i ada upu tala u ve tine viso og stupnja, one ojima se op ti sa Prastarim silama; ali po to je bila neu a meu prostim svetom, esto je svojom ve tinom slu ila u glupe i sumnjive svrhe. Nije pojma imala ni o Ravnote ju, niti o Ustrojstvu, za oje zna pravi arobnja i ojim se po orava, i to ga obuzdava da svoje ini oristi samo ada je to zaista neophodno. Ona je za sva u prili u imala po ne u basmu i bez prestan a se bavila aranjem. Najvei dio tog njenog znanja, nasleenog iz usmenog predanja, bio je bezvredno ubre i ista podvala, a ona nije umela da razli uje prave bajalice od la nih. Znala je mnoge letve i ao da je bolje umela da izaziva tue bolesti nego da ih lei. Kao sva a prava seos a ve tica umela je da svari ljubavni napita , ali bilo je i drugih, ru nijih tenosti, oje je pravila da poslu e mu oj ljubomori ili mr nji. Ipa , ta ve stvari nije ot rila svom mladom egrtu, i, onoli o oli o je bila u stanju, uila ga je samo po tenom zanatu. Kada je te poeo da ui ve tine aranja, zadovoljstva su mu se, na pravi detinji nain, iscrpljavala u saznanjima a o da ovlada zverinjem i pticama. To oseanje zadovoljstva zadr ao je i asnije, to om itavog ivota. Po to su ga

"Ali, ada ti

na planins im pa njacima esto viali u pratnji ne e ptice grabljivice, deca mu nadenu e nadima Jastreb, i na to ime se ta o navi ao da ga je i asnije u ivotu zadr ao za sva odnevnu upotrebu, tamo gde mu nisu znali istins o ime. Po to mu je veraara neprestano priala o slavi, bogastvima i moi nad ljudima oje mo e da ste ne prvi arobnja , on se napo on sasvim posveti prouavanju i orisnijih tajnih znanja. Uio je veoma brzo. Vraara ga je hvalila, a deca u selu poe e da ga se pribojavaju, do je on sam bio siguran da e us oro postati veli i slavan. I ta o je, zajedno sa vraarom, prelazio re po re i bajalicu po bajalicu, sve do nije napunio dvanaestu i nauio od nje s oro sve to je znala; to ba nije bilo mnogo, ali dovoljno za sitnu seos u ve ticu, i vi e nego dovoljno za dvanaestogodi njeg dea a. Nauila ga je svemu to je znala iz usmenih predanja o arobnim travama i vidarstvu, i svemu to je znala o ve tinama ot rivanja, bacanja ini, leenja, oslobaanja od ini i proricanja. Otpevala mu je sve baj e putujuih pevaa i sve eps e Podvige oje je znala, i sve one rei Istins og jezi a ojima nju be e nauio njen uitelj-arobnja ona je saop tila Daniju. A od vraa-vremena a i putujuih maioniara, oji su i li od mesta do mesta irom Severne doline i u Istonoj pra umi, nauio je razne tri ove i zabavne stvari, i opsenars e ve tine. I upravo jednom od ta vih sitnih vrad bina prvi put je po azao ogromnu mo oja mu je bila uroena. U to doba carstvo Kargard je bilo veli a sila. Njega sainjavaju etiri veli e zemlje oje le e izmeu Severnog i Istonog Prostranstva: Karego-At, Atuan, Hur-at-Hur i Atnini. Jezi njihovih stanovni a ne lii ni na jedan ojim se govori u Arhipelagu ili ne om od drugih Prostranstava, a oni sami su divljaci, bele puti i plave ose, oji vole da vide rv i osete miris grada. Pre godinu dana bili su napali Tori le i utvreno ostrvo Torheven, ogromnom vojs om oja je doplovila njihovom flotom sa crvenim jedrima. Vesti o tome stigle su i na sever, do Gonta, ali Gospodari Gonta bili su isuvi e zauzeti vlastitim gusarenjem i nisu se obazirali na pozive u pomo drugih zemalja. A onda je Spivi pao u ru e Karaga i bio oplja an i opusto en a njegovi stanovnici odvedeni u roblje, ta o da je do dana dana njeg ostao ostrvo pod ru evinama. Ispunjeni osvaja im zanosom, Karzi onda zajedri e u pravcu Gonta, i njihova vojs a u trideset dugovratih brodova sti e u Istonu lu u. Borei se ulicama grada osvoji e ga i spali e; ostaviv i brodove pod stra om usidrene u u u re e Ar, uputi e se potom uz Dolinu, ru ei plja ajui sve pred sobom, asapei sto u i ljude. Uz put su se podelili u bande, i sva a banda renu da plja a gde god je htela. Izbeglice, meutim, upozori e na opasnost sela na veim visinama. Us oro stanovnici Deset jova ugleda e a o nebo na isto u tamni od dima, i oni oji su se iste noi popeli do crvenom izmaglicom i pro aranu vatrenim nitima, tamo gde su polja spremna na etvu bila zapaljena, gde su goreli vonjaci i vo e se pe le visei na goreem granju, a ambari i seos e ue bili pretvoreni u tinjajue gomile pepela. Ne i od seljana pobego e navi e, roz r evite lance, i posa riva e se po pra umi; drugi stado e da se spremaju za borbu na ivot i smrt, a ne i, opet, ne uini e ni jedno ni drugo, ve se stado e o upljati unao olo, zapoma ui. Vraara je bila jedna od onih oji su pobegli, sa riv i se sasvim sama u jednu peinu na Strmini Kaperding, iji je ulaz zatrpala pomou arolije. Danijev otac, ova bronze, bio je jedan od onih oji su ostali, jer ne bi ni za ivu glavu napustio jamu za taljenje i ovanicu u ojoj je, muno radei, proveo pedeset godina. Svu no je radio iz petnih ila, is ivajui od metala oji mu se na ao pri ruci vrhove za oplja, a drugi su radili uporedo s njim, vezujui te vrhove za dr alja a ova i vila, jer nije bilo vi e vremena da se na sva om vrhu npravi odgovarajui otvor i da se ta o privrsti za dr alje a o valja. U selu nije bilo oru ja sem lova ih lu ova i strela i rat ih ama, jer goro taci iz Gonta nisu ni ada bili s loni ratovanju; nisu se oni proslavili ao ratnici, ve ao radljivci oza, gusari i arobnjaci. U zoru se pojavi debela, bela magla, ao to esto biva u jesenja jutra na visinama toga ostrva. Izmeu svojih oliba i ua du rivudave ulice u Deset jova seljani su stajali na oprezu, sa svojim lova im lu ovima i te is ovanim opljima, ne znajui da li su Karzi jo dale o, ili mo da sasvim blizu, svi

ut ei svi napeto zurei u maglu oja je od njihovih oiju s rivala obli e, rastojanja i opasnosti. S njima je bio i Dani. Radio je cele noi na mehovima, gurajui navi e i nani e dve duga e ru e spojene ozjom o om, iz oje su mlazevi vazduha potpirivali vatru. Sada su g ru e toli o bolele i toli o se mu podrhtavale od iznemoglosti da nije mogao dadr i uzdignuto oplje oje sam sebi be e odabrao. Nije mu bilo jasno a o e uop te moi da se bori, ili da na bilo oji nain bude od oristi i sebi i seljacima. Srce mu je razdirala strepnja da e umreti, naboden na oplje Karga, ova o mlad i zelen; da e morti da ode u carstvo mra a, i da ni ada nee saznati svoje pravo ime, ono istins o ime oje bi trebalo da dobije ada odraste... On spusti pogled nasvoje tanu ne ruice, vla ne od hladne jutarnje magle, i pobesne zbog vlastite slabosti, jer je dobro znao oli o je ja .U njemu je bila mo, samo ad bi znao a o da je upotrebi, i on meu bajalicama oje je znao potra i ne u oja bi njemu i njegovim saborcima mogla doneti izvesnu prednost, ili, ma ar, prili u da se bore ravnopravno. Ali potreba nije sama po sebi dovoljna da se ta mo oslobodi; potrebno je i znanje. Magla je poela da se razilazi pod toplotom sunca oje je sijalo na vedrom nebu iznad planins og vrha. Do su se magle ovitlale i razdvajale u veli im oblacima i tan im pramenovima, seljaci ugleda e grupu ratni a a o im se pribli ava, idui uzbrdo. Nosili su bronzane acige, a stegna u grudni o su im bili o lopljeni ploama od debele o e; u ru ama su imali titove od drveta i bronze, i behu naoru ani maevima i duga im argads im opljima. Krivudajui navi e, du strme obale Ara, primicali su se jedan po jedan u perjanicama o ienoj, zve etavoj, istrzanoj oloni, i ve su bili toli o blizu da su im se mogla videti bela lica i uti odlomci neobinog nareja na ome su se dovi ivali. U toj grupi osvaja e horde bilo je otprili e stotinu ljudi, to nije mnogo; ali u selu ih je e alo samo osamnaest odraslih mu araca i dea a. I te tada je potreba uspela da prizove znanje; gledajui a o se magla razvejava i postaje sve tanja na stazi ispred Karga, Dani se seti bajalice oja bi mu mogla pomoi. Jedan stari vra-vremena iz Doline, oji je svojevremeno po u avao da namami dea a da mu postane egrt, be e ga nauio ne im vrad binama. Jedan od tih tri ova se zvao "t anje magle", i bila je to vezujua basma ojom se magla mogla zgusnuti i zadr ati ne o vreme na jednom odreenom mestu; i a o je ove bio ve t opsenar mogao je tu maglu da uoblii u pre rasna, eterina privienja, oja rat o traju i brzo i ile. Dea nije bio toli o ve t, ali nije ni nameravao da to uradi; meutim, imao je moi da te ini preobrati ta o da poslu e njegovom cilju. Brzo i na sav glas nabrojao je mesta ojima je selo bilo oivieno, a zatim izgovorio bajalicu za "t anje magle", ali je u nju ubacio i rei za s rivanje, i na raju je uzvi nuo onu re ojom se vrad bina stavlja u dejstvo. I ba ad je zavr io, njegov otac, pri av i mu s lea, odalami ga sna no po glavi ta o da se smesta sru io. "Miruj, budalo! Prestani da blebee i sa rij se, a o ve nisu u stanju da se bori !" Dani ustade. Sada jeve mogao da uje glasove Karga na ulazu u selo; ve su bili pored ogromnog tisovog stabla ispred o arevog dvori ta. Jasno su im se uli glasovi i zvec anje i ripa oru ja i o lopa, ali nisu se mogli videti. Magla se s lopila i zgusnula nad selom, svetlost je posivela, a sve unao olo postalo ne a o razliveno i nejasno, ta o da je ove na raju jedva mogao da vidi i vlastite ru e, ad ih ispru i pred sobom. "Sve sam nas sa rio", uzvi nuDani natmureno, jer ga je glava jo bolela od oevog udarca, a udvostruavanje bajalice be e ga potpuno iscrpilo. "Zadr au ovu maglu do le god budem mogao. Ka i ostalima da ih odvedu uzbrdo, sve do Viso e urvine." Kova je buljio u svoga sina oji je stajao poput utvare u toj vol ebnoj, gustoj magli. Pro ao je itav minut do otac nije shvatio ta mu Dani a e, ali potom otra bez o levanja, neujno, jer je poznavao sva i uta i sva u ivicu u selu, da pronae ostale i a e im ta da urade. Tada se roz sivilo magle probi crvena, sjajna mrlja; to Karuzi behu zapalili jedan slamnati rov. Ali jo uve nisu ulazili dublje u selo, ve su e ali na donjem njegovom ranju da se magla digne i ot rije im gde su plja a i plen.

Ko ar, iju su uu bili zapalili, poslao je dva dea a oji su se pri rali Karuzima pod nos, stali da ih zai avaju i deru se, a potom i ezli, stopiv i se s maglom. U meuvremenu su odrasli, unjajui se iza ivice i pretravajui od zgrade do zgrade, pri li sa druge strane i obasuli ratni e oji su stajali u gomili pljus om strela i opalja. Jedan Karg pade, i ostade da se oprca, tela probodenog opljem oje je jo bilo vrue od ovanja. Ostali su bili izranjavljeni strelama, i svi odreda pobesne e. Karzi renu e na juri , da sase u svoje slaba ne napadae, ali naio e samo na maglu, punu glasova. Jurcali su za tim glasovima, nasumice ubadajui roz maglu svojim ogromnim, perjem o ienim, o rvavljenim opljima. Uspinjali su se urlajui du ulice, i nisu ni primetili ada su protrali roz selo, jer su prazne ue i olibe samo is rsavale i opet nestajale u us ovitlanoj, sivoj magli. Seljaci su trali pred njima, be ei na sve strane, veina dale o napred, jer su poznavali teren; ali ne olicina, deaci i starci, bili su sporiji. Karzi oji bi naleteli na njih probadali su ih opljima ili se li maevima, pu tajui svoj ratni po li, imena dva bela bo ans a brata od Atuana: "Vuluah! Atvah!" Ne i iz njihove bande zastado e ada pod stopalima oseti e a o tlo postaje neravno, ali ostali nastavi e da navaljuju napred, tragajui za avetinjs im selom, jurei za nejasnim, lelujavim prili ama oje su im izmicale dr ei se stalno van doma aja. Magla be e prosto o ivela od tih be eih prili a oje su evrdale i nestajale na sve strane. Jedna grupa Karga lovila je te utvare sve do Viso e urvine, provalije iznad izvora re e Ar ipri aze oje su gonili otra e po oblacima i nestado e u uzmaglici, a gonioci se sunovrati e, vri tei, roz maglu i iznenadno sunevo svetlo stotinu stopa u dubinu, do plit ih vrela meu stenjem. A oni oji su pristigli za njima i nisu pali ostado e na ivici provalije, oslu ujui. Sada se srca Karga ispuni e strahom i oni stado e da tra e jedni druge, a ne vi e selja e, roz tu jezovitu i sablasnu maglu. O upi e se napo on na susednoj uzbrdici, ali su ih jo pratile pri aze i utvarna bia, a druga ta va bia pritravala su im iznenada s lea, probadala po ne oga od njih, opljem ili amom i ponovo i ezavala. Svi Karuzi potra e niz brdo, ut e i spotiui se, i odjednom izlete e napolje iz sive, zaslepljujue magle i ugleda e uvale i bre ulj e ispod sela sasvim iste i o upane jutarnjim suncem. Te tada se zaustavi e i o upi e,i osvrnu e za sobom. Neprozirni zid od us ome anog, drhtavog sivila le ao je popre o na putu oji su pre li, s rivajui sve to je le alo iza njih. Iz njega izlete e jo dva-tri borca, teturajui se i spotiui, do su im se duga a oplja njihala na ramenima. Nijedan Karg se vi e ne osvrnu. Svi pohita e nani e, to dalje od tog u letog mesta. Kad su odma li ne to ni e roz Severnu dolinu, te je ratni e e ala borba do mile volje. Gradovi Istone pra ume, od Dvar a pa sve do mors e obale,sa upili su svoje mom e i poslali ih da se suprostave osvajaima Gonta. Jedna eta za drugom silazila je sa o olnih brda, i tog i sledeeg dana Karzi behu potisnuti sve do pe anog priobalja iznad Istone lu e, u ojoj su na li svoje spaljene brodove; i ta o su morali da se bore bez odstupnice, imajui samo more iza lea, do nisu svi izginuli. Pesa u u u Ara postade tamnosmee boje od rvi, i ta av ostade sve do dolas a plime. Ali onoga jutra u selu Deset jova i iznad njega, na Viso oj urvini, gusta, siva magla potrajala je jo ne o vreme, a zatim se iznenada razvejala i i ilela. U vetrovitom, vedrom jutru, ljudi su se jedan po jedan uspravljali i radoznalo osvrtali o o sebe. Evo gde le i le jednog Karga, duge, raspletene ose, pune rvi; eno i seos og o ara, oji be e poginuo u bici, ao a av ralj. Ona zapaljena ua, dole u selu, jo je gorela. Seljani potra e da ugase vatru, jer bit a je ve bila dobijena. Na ulici, pored ogromne tise, na li su Danija, sina ovaa bronze, a o stoji, bez ijedne ogrebotine, ali onemeo i pometen, ao da je u o u. Dobro su znali ta je uradio, i zato ga uvedo e u oevu uu i otio e da pozovu vraaru da sie iz peine i izlei momia oji im be e spasao ivot i imovinu, svima izuzev etvorici oje su pobili Karzi, i izuzev one jedne ue oja je izgorela.

nije bio ranjen ni a vim oru jem, ali nije ni govorio, ni jeo, ni izgledalo je ao da ne uje ad mu se ne to a e, ao da ne vidi one dolazili da ga obiu. U o olini nije bilo ni oga o bi bio dovoljno arobnja da izlei njegovu bolest. "Isuvi e je iscrpeo svoju mo", objasni im tet a, ali ni ona nije znala a o da mu pomogne. Do je le ao ta o mraan i nem, pria o dea u oji je ist ao maglu i naterao ratni e Karga naouru ane maevima da pred gomilom sen i od straha pobegnu glavom bez obzira, i la je od usta do usta niz Severnu dolinu i po Istonoj pra umi, i viso o u planinu i pre o njenog grebena sve do Veli e lu e Gronta. I ta o se sluilo da je petoga dana posle po olja na u u Ara u selo Deset jova stigao stranac, ni mlad ni star, ogrnut pla tom i gologlav, nosei sa la oom veli i hrastov tap, viso oli o i on sam. Nije do ao uzvodno, dolinom Ara ao sav ostali svet, ve si ao u selo iz pra ume na planins im visinama. Seos e babice odmah u njemu prepoznado e arobnja a, a ada im je re ao da je svevidar, odvedo e ga pravo u ovaevu uu. Po to je sve oji su se u ui zate li zamolio da iziu, izuzev dea ovog oca i tet e, stranac se nagnu nad poljs im revetom na ome je le ao Dani, nepomino zurei u tamu, i sve to je uradio bilo je da mu samo dota ne elo i usnu. Dani se pola o ispravi u postelji, gledajui o o sebe. Ubrzo je i progovorio, i snaga i glad poe e da mu se vraaju. Dali su mu ne to malo da popije i pojede, i on opet le e, ne s idajui nemirni pogled svojih crnih oiju sa stranca. Kova bronze najzad oslovi nepoznatog. "Vi niste obian ove ." "Ni ovaj dea nee biti obian ove ", odgovori do lja . "Pria o njegovom podvigu s maglom stigla je u Re Albi, gde ja ivim. Do ao sam da mu dam ime, a o jo nije pre ao prag detinjstva, ao to a u." "Brate", apnu vraara ovau, "ovo mora da je mag od Re Albija, Ogion utljivi, onaj to je u rotio zemljotres..." "Gospodine", ree ova bronze, oji se nije dao zbuniti slavnim imenom, "moj sin e roz mesec dana napuniti trinaest godina, ali mi smo mislili da proslavimo njegov Prelaza na prazni Suneve povratnice, ove zime." "Ne a dobije ime to pre", odvrti mag, "jer ime mu je ve sada potrebno. Ja sada imam druga posla, ali vratiu se na dan oji vi izaberete. A o vam bude odgovaralo, pove u ga sa sobom ad renem odavde. i a o se po a e sposobnim, zadr au ga ao egrta, ili u se postarati da dobije obrazovanje oje e odgovarati njegovom daru. Opasno je da se um onoga oji je roen da bude mag dr i u neznanju." Ogion je govorio veoma blago, ali odluno, i a je i tvrdoglavi ova limao glavom na sva u njegovu re. Na dea ov trinaesti roendan, jednoga dana ras o ne rane jeseni, do je sve e li e jo blistalo na drveu, Ogion se vrati u selo sa svojih lutanja po planini Gontu, i tada bi proslavljen obred Prelas a. Vraara od dea a oduzme ime Dani, ime oje mu je maj a dala ad se rodio. Bezimen i go u ao je u ledene izvore Ara, meu amenje ispod o omitih stena. Do je ulazio u vodu oblaci preo e suncu pre o lica, i ogromne sen e s liznu e i izme a e se nad vodom u plia u o o njega. Pre ao je na drugu obalu drhtei od hladnoe, ali oraajui pola o i uspravno, ona o a o treba, roz tu ledenu, ivu vodu. Kad je stigao na drugu obalu, Ogion, oji ga je tamo e ao, ispru i ru u i, uhvativ i dea a za mi icu, apnu mu na uvo njegovo istins o ime: Ged. I ta o je dobio ime od onoga oji je bio posveen u sve tajne ori enja moi. Gozba je bila u punom je u, i svi seljaci su se veselili uz obilje hrane i piva, i uz pesmu pevaa iz ni ih podruja doline, oji im je pevao Podvige Gospodara Zmajeva; a onda se mag obrati Gedu svojim spo ojnim glasom: "Hajdemo, mome. Pozdravi se sa svojima i ostavi ih da i dalje blaguju." Ged uze ono to je trebalo da ponese, dobar bronzani no oji mu je otac is ovao, o ni aput oji mu je s rojila po meri o areva udovica, i jovin tap oji mu je tet a uvraala; to je, pored o ulje i pantalona,bila sva njegova imovina. Oprostio se od njih, jedinih ljudi na svetu oje je poznavao, i osvrnuo se jo samo jednom na selo oje se, ra tr ano, be e uurilo pod

Dea spavao; oji su veli i

o omitim stenjem iznad renih izvora. A zatim renu sa svojim novim uiteljem roz strmu, is o enu pra umu na planins om prevoju, roz li e i sen e sunanog jesenjen dana. 2. SENKA

Ged je zami ljao da e, ao egrt veli og maga, odmah biti posveen i u tajne i u upravljanje moima. Razumee nemu ti jezi ivotinja i govor li a u pra umi, mislio je; na njegovu re vetrovi e s retati sa svoga puta, i nauie ao da se pretvori u ta god bude hteo. Mo da e on i njegov uitelj trati zajedno umom pretvoreni u dva jelena, ili e, na putu a Re Albi, preleteti pre o planine na rilima orla. No, ni ta ni nali tome. Samo su lutali, najpre niz donje delove Doline, a zatim su postepeno s renuli na jug i a zapadu, obilazei planinu provodei noi po malim zaseocima ili napolju, u divljini, poput siroma nih putujuih vraa, nadrimajstora, ili prosja a. Nisu u li ni u a vu zaaranu zemlju. Ni ta se nije dogaalo. Magov hrastov tap na oji je Ged u poet u gledao sa e njom i strahom bio je samo malo rv i tap za pe aenje i ni ta vi e. Pro la su tri dana, i jo etiri dana, i jo Ged nije uo Ogiona da je izgovorio ma ar i jednu jedinu bajalicu, niti ga je poduio ma ar i jednom imenu magijs om slovu-runi ili aroliji. Ia o veoma utljiv ove , bio je ta o blag u ophoenju i spo ojan da je Ged ubrzo prestao da ga se pla i, i stoga na on jo dan ili dva pri upi dovoljno hrbrosti da se obrati svom uitelju. "Kada e moje egrtovanje poeti, gospodine?" "Ve je poelo", odgovori mu Ogion. Nastade ti ina, ao da se Ged uzdr ava da ne a e ne to to mu je bilo na umu. Ali, onda, ipa ree: "Ali, jo ni ta nisam nauio!" "Zato to jo nisi ot rio emu te poduavam", odvrati mag, hodajui i dalje svojim ujednaenim, dugim ora om putem oji ih je vodio prevojem izmeu Ovar a i Visa. Bio je tamnoput, ao veina Gontijaca, ba renosmee boje lica; sede ose, mr av i izdr ljiv ao hrt, neumoran. Govorio je ret o, jeo malo, spavao jo manje. Imao je o tr vid i sluh, i na licu mu je esto bio onaj izraz ove a oji ne to oslu uje. Ged ne odgovori. Nije uve la o odgovoriti jednom magu. "Hoe da se bavi vraanjem", ubrzo se opet oglasi Ogion, oraajui i dalje. "Iz tog bunara si izvadio ve isuvi e mnogo vode. Sae aj malo. Zrelost je strpljenje. A vladanje moima je devetorostru o strpljenje. Koja je ova trva pored puta?" "Neven." "A ova?" "Ne znam." "Zovu je etvorolist." Ogion se zaustavi dr ei ba rom o ovani vrh svoga tapa pored malog orova, ta o da je Ged mogao dobro da zagleda bilj u. Onda ubra osu enu auru sa semenom sa njenog stabla i najzad upita. po to Ogion vi e ni ta nije azao: "A emu ona slu i, Uitelju?" "Ne znam." Ged podr a auru sa semenjem jo malo u ruci, do su oraali dalje, i napo on je baci. "Kad bude poznavao etvorolist u svim godi njim dobima, i to oren, list i cvet, izgled, miris i seme, te tada mo e da mu sazna istins o ime, po to si prethodno upoznao njegovo bie: a to je vi e od onoga emu slu i. Na raju rajeva, emu ti slu i ? Ili, ja? Da li planina Gont slu i neemu, ili Otvoreno more?" Ogion nastavi da hoda jo o o pola milje, pre nego to zavr i svoju misao. "Da bi mogao uti, mora utati." Dea se namr ti. Nije voleo da se pred drugima osea ao budala. Ipa , uzdr a se od negodovanja i nestrpjenja i po u a da bude poslu an, a o bi Ogion onano pristao da ga neemu naui. Jer, udeo je da sazna, da ste ne mo. Ali, sve e e je pomi ljao da bi, mo da, vi e nauio da je renuo sa ma ojim

s upljaem le ovitih trava ili seos im vraem, i do su obilazili planinu u pravcu zapada i sve dublje zalazili u samotne pra ume iza Visa, sve vi e se pitao gde je veliina i magija tog Veli og maga Ogiona. Jer, ad bi pljusnula i a Ogion nije izgovorio a ni onu prostu bajalicu oju zna sva i vra-vremena , da ga mimoie oluja. U zemlji oja obiluje vraima, ao to su Gont ili Enlada, dogaa se da vidite a o i ni obla pola o luta s jednog raja neba na drugi, sve do napo on ne bude odbaen nad mors u puinu gde mo e na miru da se isprazni od i e. A Ogion je pu tao da i a pada gde hoe. Potra io bi samo ne u gustu jelu i legao ispod nje. Ged bi uao u pro islom bunju, mo ar i namrgoen, i pitao se ta vredi imati mo, a o si suvi e mudar da je upotrebi , alei to nije oti ao da egrtuje od onog starog vraa-vremena a iz Doline, gde bi bar spavao u suvom. Ali, naglas ne izree ni jednu ta vu misao. Ni re. Njegov uitelj bi se samo tiho nasme io i zaspao na i i. Idui ta o bez zastajanja, pred Sunevu povratnicu stigo e u Re Albi, Ogionov dom, ada su prvi veli i snegovi ve poeli da padaju u visinama Gonta. Bio je to gradi na ivicama viso og stenja Overfela, a ime mu je znailo So olovo gnezdo. Iz njega se pogled pru ao dale o iznad lu e u dubini i ula i bedema Pristani ta Gonta, i brodova oji ulaze i izlaze roz tesnac izmeu Stra ars ih grebena, i veoma dale o na zapad, pre o puine, nazirala su se plava brda Oraneje, najistonijeg od Unutra njih ostrva. Kua veli og maga, ia o prostrana i temeljno sagraena od drveta, sa aminom i dimnja om a ne sa obinim ognji tem, bila je, ipa , sasvim nali na olibe iz sela Deset jova: sastojala se od jedne jedine prostorije, a na jedan od bonih zidova naslanjala se staja za oze. U zapadnom zidu sobe nalazila se ne a va ao ni a, u ojoj je spavao Ged. Iznad njegove slamarice bio je prozor oji je gledao na more, ali apci su naje e morali da budu zatvoreni zbog sna nih vetrova oji su to om zime neprestano duvali sa zapada i sa severa. U polumranoj toploti te ue Ged je proveo zimu, slu ajui a o napolju u ti i a ili vetar, ili tiho pada sneg, uei da pi e i ita est storina runa hardijs og jezi a. Sa zadovoljstvom je uio ova predanja iz davnina, jer bez njih ni a vo mehani o uenje basmi i vrad bina ne bi ove u omoguili istins o vladanje moima. Hardijs i jezi Arhipelaga, ia o sam po sebi nema ni a vih magijs ih moi veih od jezi a drugih ljudi, vodi pore lo od Prastarog govora, onog jezi a na ome stvari imaju svoja istins a imena: a put a razumevanju tog govora poinje Runama, oje su bile napisane ada su ostrva ovoga sveta prvi put izronila iz mora. Jo uve se nisu dogaala ni a va uda, niti ini. Zima je pro la is ljuivo u prvrtanju masivnih stranica Knjige runa i oslu ivanju snega a o pada; a Ogion bi u ao u uu, vraajui se sa jednog od svojih lutanja po ledom o ovanoj pra umi ili na on hranjenja oza, i otresav i sneg sa izama, ut e bi seo raj vatre. I to magovo dugo utanje, puno oslu ivanja, ispunilo bi sobu, i ispunilo Gedov um, sve do mu se pone ad ne bi uinilo da je zaboravio a o zvue rei; a ad bi Ogion progovorio, to je bilo ao da je upravo tada, i po prvi put, on izumeo govor. Pa, ipa , rei oje je izgovorio nisu bile ni ta veli o, ve su se odnosile na obine stvari, hleb i vodu, vetar i spavanje. Kad je do lo prolee, ivahno i sjajno, Ogion je esto slao Geda da s uplja le ovite trave na livadama iznad Re Albija, re av i mu da mo e da se zadr i do mile volje, pu tajui ga da po vasceli dan tumara pored poto a nabujalih od i e, roz umu i pre o mo rih, zelenih polja, obasjanih suncem. Ged je sva i put odlazio sa odu evljenjem i ostajao sve do ne padne mra ; ali, nije potpuno zaboravljao trave. Stalno ih je tra io pogledom do se penjao, tumarao, gacao po vodi i istra ivao, i uve je ne to od njih donosio ui. Jednom je do ao na livadu izmeu dva poto a, gde je bilj a zvana beli svetac rasla u izobilju, i po to su ti cvetovi ret i i vidari ih veoma cene, sledeeg dana se vratio na isto mesto. Ne o, meutim, be e stigao pre njega, devoj a oju je znao samo iz vienja i za oju mu be e reeno da je i starog Gospodara Re Albija. On nije hteo da je oslovi, ali mu ona prie i ljubazno ga pozdravi. "Znam te, ti si Jastreb, budui posveeni na ega maga. Volela bih da mi ne to ispria o vraanju!"

On spusti pogled na bele cvetove oji su dodirivali njenu belu su nju; u poet u se stideo, i izgledao tupavo, i jedva joj je odgovorio. Ali ona je nastavila da govori, otvoreno, bezbri no i ljubazno, i to ga, malo po malo, oslobodi. Bila je viso a i njegovih godina, veoma bledoli a, gotovo potpuno bele o e; u selu su priali da joj je maj a iz Os ila, ili ne e ta ve strane zemlje. Ravna, duga a osa padala joj je po ramenima ao crni vodopad. Ged je smatrao da je veoma ru na, ali eleo je da bude ljubazan sa njom, da mu se ona divi, i ta elja rasla je do su razovarali. Navela ga je da joj ispria sve o onim tri ovima sa maglom ojima je pobedio ratni e Karga, i slu ala ga je sa izrazom uenja i divljenja, ali nije izgovorila ni jednu pohvalnu re. Smesta ga je stavila na jo jednu probu. "Ume li da dozove ptice i ivotinje?" upita ga. "Umem", odgovori Ged. Znao je da se na o omitim stenama iznad livade nalazi jedno so olovo gnezdo, i pozva jednu pticu po imenu. Do la je, ali nije htela da mu sleti na ru u; bez sumnje ju je odbijalo devojino prisustvo. Kli tala je i lepetala po vazduhu ogromnim, prugastim rilima, a zatim opet uzletela, no ena vetrom. "Ka o se zove ta basma ojom si prizvao so ola?" "arolija Prizivanja." "Ume li da prizove i duhove umrlih?" On pomisli da ga zai ava tim pitanjem, jer ni so o mu se nije bio potpuno po orio. Ipa , nije hteo da dozvoli da mu se podsmeva. "Kad bih hteo, mogao bih", ree joj mirno. "Zar prizivanje duha nije veoma te o, rajnje opasno?" "Te o jeste. Opasno?" On sle e ramenima. Ovoga puta je bio s oro siguranda u njenim oima vidi divljenje. "Ume li da baca ljubavne ini?" "To nije ni a va mudrost." "U pravu si", prihvati ona, "to mo e sva a seos a vraara. A zna li basme Pretvaranja? Ume li da se pretvori u ne to drugo, ona o a o se pria da arobnjaci rade?" Opet nije bio siguran da mu se ne podsmeva, i zato opet odgovori: "Kada bih hteo, mogao bih." Ona onda stade da ga molja a da se pretvori u ta god hoe - u so ola, bi a, vatru, drvo. On ju je odvraao rtim, dvosmislenim reenicama, ona o ao to bi radio njegov uitelj, ali nije znao a o da je odbije smesta i bez mnogo prie, ada je stala da mu se ulaguje; a uz to nije bio ba sasvim siguran da i sam ne veruje u ono ime joj se hvalio. Oprostio se od nje, re av i da ga mag, njegov uitelj, e a da se vrati, i sutradan nije do ao na livadu. Ali,oti ao je sledeeg dana, ubediv i sebe da mora ubrati jo one trave do je jo u cvetu. Ona ga je ve e ala, i zajedno su, bosonogi, gacali po mo roj travi, berui te e, bele cvetove. Proletnje sunce je sijalo, a ona je s njim as ala veselo, ao mali pastiri iz njegovog rodnog sela. Opet se raspitivala o vrad binama, i slu ala ga oiju iro o razgoraenih od odu evljenja, ta o da je neopazice poeo da se pravi va an. A onda ga je opet zamolila da izvede magiju Pretvaranja, i ad je odbio, dobacila mu je jedan neobian pogled, s lanjajui crnu osu sa lica i re av i: "Da li se boji ?" "Ne, ne bojim se." Prezrivo mu se nasme ila i dobacila: "Mo da si ipa isuvi e mlad." E, to ve nije mogao da podnese. Nije ni ta odgovorio, ali je re io da joj se do a e. Re ao joj je da sutra opet doe na livadu, a o eli, i oprostiv i se od nje, vratio se ui pre svoga uitelja. Pri ao je pravo polici i s inuo s nje dve Knjige Predanja, oje Ogion jo ni ada ne be e otvorio u njegovom prisustvu. Do je itao, s mu om odgonetajui rune i simbole, uhvati ga strah. Oi su mu bile ao pri ovane, i nije mogao da s rene pogled sve do nije proitao magijs u formulu do raja. Tada, podigav i glavu, vide da se smr lo i da je u ui mra .itao je sve vreme bez svetla, u mra u. Sada vi e nije mogao da razabere rune, ada je opet bacio pogled na njigu. Ali strah ao da je i dalje rastao u njemu, prosto ga

pri ivajui za stolicu. Bilo mu je hladno. Osvrnuv i se, ugleda ao ne to ui pored zatvorenih vrata; bezoblina, zgusnuta sen a, tamnija od tame. Kao da je po u avala da ga dohvati, da mu ape, i da ga apatom dozove, ali, nije mogao da razabere rei. Vrata se naglo i irom otvori e. Ue jedan ove , o ru en belim, plamteim svetlom, ogroman, blistava prili a oja iznenada i buno progovori. Mra i aptanje smesta prestado e i ne uda i ezo e. Strah je ta oe prestao, ali Ged je jo uve bio na smrt prepadnut, jer onaj oji je stajao tamo na vratima bio je Ogion, veli i mag, o ru en svetlo u, a hrastov tap u njegovoj ruci rasipao je blistave zra e. Bez ijedne rei mag proe mimo Geda, zapali lampu i vrati njige natrag na policu. A onda se o rete dea u i ree: "Ovu aroliju nee ni ada moi da izvede a da ne ugrozi vlastitu mo i ivot. Jesi li samo zbog nje otvorio ove njige?" "Nisam, uitelju", promrlja dea , i posramljeno ispria Ogionu ta je eleo i zbog ega. "Zar se ne sea da sam ti re ao da je maj a te devojice, Gospodareva ena, ve tica?" Zaista, Ogion mu je to jednom spomenuo, ali Ged nije tada obratio pa nju, ia o je do sada ve shvatio da mu Ogion ni ada ni ta ne a e bez valjanih razloga. "Devojica je i sama ve upola ve tica. Mo da ju je ba njena maj a poslala da razgovara s tobom. Mo da je ba ona otvorila njigu na stranici oju si itao. Sile ojima ona slu i nisu one iste sile ojima ja slu im: ne znam ta eli, ali znam da mi ne eli dobro. Gede, slu aj pa ljivo. Zar ti ni ada nije palo na pamet da je mo o ru ena opasno u, ona o ao to je svetlost o ru ena sen om? Magija nije igrarija ojom se bavimo iz zadovoljstva ili rzmetanja. Uve imaj ovo na umu: sva are, sva o delo oje pripadana em zanatu, ima za posledicu ili dobro, ili zlo. Pre nego to izgovori ne u re, ili bilo ta uini , mora biti svestan cene!" Ged uzvi nu, sav posramljen: "Ali, a o sam mogao to da znam, ada me ti niemu ne ui ? Od ada ivim s tobom nisam jo ni ta uradio, ni ta video..." "E, pa sad si video ne to", odgovori mag. "Ono u mra u, pored vrata, ad sam ja do ao." Ged zaneme. Ogion lee, naslaga drva na ognji te i zapali vatru, jer je u ui bilo hladno. A potom, jo uve leei, nastavi, svojim uobiajenim, mirnim tonom. "Gede, mladi moj so ole, nisi ni u a voj obavezi prema meni, niti si u mojoj slu bi. Nisi ti do ao meni, ve ja tebi. Jo si veoma mlad da bira , ali ne mogu ja izabrati umesto tebe. A o eli , poslau te na ostrvo Rou , gde se ui vrhuns a magija. A o se opredeli za bilo oju ve tinu, nauie je, jer tvoja uroena mo je veli a. Vea a i od tvog ponosa, nadam se. Rado u te zadr ati raj sebe, jer ono to ja imam je upravo ono to tebi nedostaje, ali te neu zadr ati protiv tvoje volje. A sad izaberi, Re Albi ili Rou ." Ged je stajao bez rei, rastrzana srca. Be e zavoleo tog ove a, Ogiona, oji ga je izleio dodirom ru e i u ome ni ada nije bilo ni trun e gneva; zavoleo ga je, a da toga nije ni bio svestan, sve do sada. On baci pogled na hrastov tap oji je stajao naslonjen u uglu pored dimnja a i seti se svetlosti oja je zraila iz njega i oja je sagorela zlo to je vrebalo u tami, i ar o po ele da ostane sa Ogionom, da zajedno s njim luta pra umom, dugo i dale o, uei se utanju. Ali druge su idnje ta oe gorele u njemu, neugasive - elja za slavom, elja da uradi ne to. Put ojim ga je Ogion vodio a majstorstvu izgledao je isuvi e dugaa , us a staza ojom se sporo naredovalo; pru ala mu se, meutim prili a da zaplovi iro om puinom i pod sna nim mors im vetrovima pravo a Unutra njem moru, da stigne na Ostrvo Mudrih, tamo gde je vazduh pun sjaja od arolija i gde Arhimag eta, o ru en udesima. "Uitelju", ree on, "hou na Rou ." I ta o, ne oli o dana potom, u jedno sunano proletnje jutro, Ogion oraa e pored njega niz strmi put ojim se silazilo sa Overfela, petnaest milja do Veli e lu e Gonta. Tu, na apiji opna, izmeu dva zmaja od drveta,

stra ari grada Gonta le nu e ada ugleda e maga i pozdravi e ga isu anim maevima. Poznavali su ga i u azali mu poast po nareenju Gospodarevom, ali i po vlastitoj elji, jer pre deset godina Ogion im je spasao grad od zemljotresa, oji bi im ule sravnio sa zemljom i lavinom zatvorio us i prilaz u lu u izmeu Stra arnih stena. arobnja se be e obratio planini Gont, umirujui je, i smirio padine Overfela oje su podrhtavale, ona o a o se umiruje upla ena ivotinja. Ged je slu ao ne e prie o tome, i sada, zaudiv i se ada je video a o naoru ani stra ari lee pred njegovim bezazlenim uiteljem, setio ih se. Gotovo sa strahom pogledao je navi e, u tog ove a oji be e u rotio zemljotres; ali Ogionovo lice bilo je spo ojno, ao i uve . Spustili su se na do ove za pristajanje, gde je upravni lu e smesta pohitao da pozdravi Ogiona i pita ime mu mo e biti na usluzi. Mag mu objasni, i ovaj mu odmah po aza brod oji je trebalo da zaplovi a Unutra njem moru i ojim je Ged mogao da rene ao putni . "A moi e i da ga uzmu ao vetronosca", dodade on, "a o zna taj posao. U posadi im nedostaje vra-vremena ." "On ima is ustva u prizivanju magle, ali ne i mors ih vetrova", ree mag, blago spustiv i ru u na Gedovo rame. "Nemoj po u avati ni a ve tri ove s morem, niti sa mors im vetrovima, Jastrebe; jo uve si ti opneni pacov. Upravnie lu e, a o se zove taj brod?" "Sen a, iz Andrada, plovi za grad Hort, natovaren rznom i slonovaom. Odlian brod, Va e gospodstvo, Ogione." Magovo lice su smr nu ada je uo ime broda, ali, ipa , samo ree: "Ne a bude. Jastrebe, predaj ovo pismo Upravitelju ole na Rou u. Ne a ti vetar bude povoljan. Zbogom!" To je bilo sve to mu je re ao na rastan u. O renuo se i duhim oracima renuo ulicom oja je vodila od do ova a planini. Ged je stajao ao izgubljen, gledajui a o mu uitelj odlazi. "Hodi, mome", ree mu upravni lu e, i povede ga niz pristani te do mola gde su se vr ile poslednje pripreme da Sen a isplovi. Zvui neverovatno da na ostrvu oje nije ire od pedeseta milja, u selu ispod o omitih stena oje su oduve o renute moru, mo e da se dogodi da dete odraste a da ne roi nogom u amac, ili ne zamoi prst u slanu vodu - ali, ta o je. ove sa opna, pa bio on zemljoradni , ozar, pastir, lovac ili zanatlija, uve na o ean gleda ao na slano, nesigurno podruje oje s njim nema ba ni a ve veze. Selo oje je udaljeno dva dana hoda od njegovog ve je strana zemlja, a ostrvo udaljeno svega jedan dan lovidbe od njegovog samo je baj a i re la- azala, ne a va maglovita brda to se naiziru negde nad puinom, ni nali na vrsto tlo po ome on hoda. I zato se Gedu, oji ni ada u ivotu ne be e si ao sa planins ih visina, inilo da je lu a Gont jezivo i udesno mesto; veli e graevine i ule od amenih blo ova i pristani te i do ovi i mola i ograeni bazeni i mesta gde se brodovi izvlae na suvo, i samo pristajali te gde se o o pedeset brodia i galija ljulju alo pored mola ili le alo sa dnom o renutim naopa o zbog poprav e, ili stajalo usidreno malo podalje u prilazima, sa smotanim jedrima i zatvorenim prorezima za vesla, do su se mornari dovi ivali na stranim jezicima, a obals i nosai jurili povijeni pod te im tertima izmeu buradi, sandu a, umotanih onopaca i vesala s upljenih u amare, a bradati trgovci u rznom postavljenim ogrtaima tiho razgovarali do su birali gde e za oraiti po lizavom amenju iznad vode, ribari istovarali svoj ulov a bavari lupali, brodograditelji udarali e iem, prodavci linova pevali a voe paluba urli ali naredbe iz petnih ila, i, iza svega toga, u pozadini - tihi, blistavi zaliv. Oiju, u iju i uma sasvim pometenog, i ao je za upravni om lu e do iro og do a gde je bila privezana Sen a, i upravni lu e ga odvede do apetana. Posle samo ne oli o izgovorenih rei apetan pristade da poveze Geda ao putni a za Rou , zato to je mag to tra io; i upravni lu e mu ostavi dea a. Kapetan Sen e je bio rupan ove , i debeo, u crvenom ogrtau oivienom rznom pelavija, ona vim a ve nose andrads i trgovci. Nije ni pogledao Geda, ve ga je samo upitao sna nim glasom: "Ume li da menja vreme, mome?" "Umem".

"Ume li da doziva vetar po elji?" Morao je da prizna da ne ume, i apetan mu na to ree da nae sebi ne o mesto gde nee biti ni ome na putu i da tu ostane. Veslai poe e da pristi u na brod, jer trebalo je da isplove pre mra a, i plutaju ose om do zore. Nije nigde bilo mesta na ome ne bi smetao, ali Ged se ispe to je bolje umeo na umotani, uvezani i o nom ciradom po riveni tovar na farmi, i smestiv i se tamo posmatra e one oji su prolazili. Veslau su se jednim s o om peli na palubu, temeljni momci sa ogromnim mi icama, do su nosai uz tutnjavu otrljali burad sa vodom pre o mostia i slagali ih ispod lupa za veslae. Dobro sagraeni brod be e dosta utonuo pod teretom, a ipa je jo uve pomalo poigravao na priobalnim talasiima oji su ga zapljus ivali, spreman da isplovi. Onda rmano zauze svoje mesto s desne strane statve, gledajui na apetana, oji je stajao na dasci na ispustu izmeu ilja i pramca, oji je bio izrezbaren u obli u Stare Zmije Andrada. Kapetan je grom im glasom izdavao naredbe, i Sen a bi ta o odvezana od do a, do su je dva tegljaa sa veslaima s mu om izvu la podalje od obale. Tada apetanov glas zatutnja: "Otvaraj proreze!" i ogromna vesla uz angrljanje izlete e roz otvore, po petnaest sa sva e strane. Veslai povi e svoja sna na plea, do je momi pored apetana udarcima o bubanj davao ritam. Brod je sada lizio s la oom, ao galeb no en rilima umesto vesala, a bu a i mete veli og grada naglo uti nu e iza njih. Uplovili su u ti inu oja je vladala nad vodama zaliva, a iznad njih se uzdizao beli vrh Planine, ao da visi nad morem. U plit om zatonu na onoj strani ju ne Stra arne stene oja je bila za tiena od vetra bacili su sidro i ostali da ja u na nonim valovima. Ne i od u upno sedamnaest lanova posade bili su jo veoma mladi, ao Ged, ia o svi ve behu obavili Prelaza u mu evno doba. Ti momci ga pozva e da jede i pije zajedno s njima, i ophodili su se prema njemu prijateljs i,ia o notesano i uz mnogo viceva i bubota a. Prozvali su ga Kozar, naravno, jer je bio pore lom sa Gonta, ali mu se nisu dalje podsmevali. Bio je viso i sna an ao sva i petnaestogodi nja , i brz da uzvrati bilo lepom reju bilo po alicom; i ta o je uspeo da se sa ivi sa njima i ve te prve noi poeo je da radi sve to i oni da se ui njihovom zanatu. To se dopalo i oficirima, jer na brodu nije bilo mesta za do one putni e. I samoj posadi je bilo pomalo tesno, jer nije bilo ni a vih udobnosti u toj galiji bez palube, pretrpanoj ljudima, tovarom i brods om opremom; ali, ta je Gedu znaila udobnost? Te noi je legao izmeu zave ljaja rzna sa severnih ostrva i posmatrao zvezde na prolenom nebu iznad vode u luci i siu ne, ute svetilj e Grada za rmom, i zaspao i probudio se sav odu evljen. Pred zoru je do la plima. Digli su sidro i tiho isplovili izmeu naoru anih Stra arnih stena. Do je sunce iza njihovih lea prelivalo svojim prvim crvenilom Planinu Gonta, podigli su glavno jedro i zaplovili na jugozapad pre o Gonts og mora. Plovili su uz slabiji vetar izmeu Bernis a i Torhevena, i sledeeg dana ugleda e ispred sebe Hevnor, ili Veli o ostrvo, srce i du u itavog Arhipelaga. Zelena brda Hevnora gledali su potom jo tri dana, plovei du njegove istone obale, ali nisu nigde pristajali. Te mnogo asnije Ged je prvi put stupio nogom na to opno, i opet ugledao Veli u Lu u Hevnora, sredi te sveta. Proveli su jednu no u u u Kembera, severne lu e ostrva Vej, a sledeu od gradia na ulazu u zaliv Fel vej, a narednog dana proo e pored severnog rta ostrva O i uplovi e u moreuze Ebavnora. Tu su spustili jedra i nastavili veslajui, sve vreme o ru eni obalama sa obe strane broda i stalno se dovi ujui sa posadama drugih brodova, veli ih i malih, trgova ih i prevozni ih, od ojih su ne i do li iz Spoljnih Prostranstava natovareni neobinim tovarima i na on vi egodi njeg putovanja, a drugi ao vrapci pres a u od ostrva do ostrva Unutra njeg mora. S renuv i na jug iz tih prometnih Moreuza, ostavi e Hevnor za rmom i proo e izmeu dva pre rasna ostrva, Ar a i Ilijena, punih ula i gradova oji su se terasasto uzdizali jedan nad drugim, a zatim roz i u i sve jai vetar stado e se probijati pre o Unutra njeg mora a ostrvu Rou . Te noi, do se vetar postepeno pretvarao u hladnu oluju, spustili su i jedro i atar u, i sutra nji dan proveli veslajui. Duga a galija je imala

dobar gaz i plovila je brzo, ali rmano pored duga e ruice rme na fari gledao je stalno u i u oja je ibala more i nije video ni ta drugo. Sudei po magnetnoj igli plovili su na jugozapad; znali su uda idu, ali ne i i roz a ve vode. Ged be e nauio da se pominju pliaci severno od Rou a i Opasne Stene istono od njega; ne i lanovi posade tvrdili su da do tada ve behu dale o d renuli sa ursa, i da se nahode u praznim vodama ju no od Kemerija. Ali vetar je neprestano jaao, ot idajui sa grebena viso ih talasa pramenove pene, a oni su i dalje veslali na jugozapad, s vetrom u lea. Vesla su s ratili, jer ih je bilo rajnje te o vui; mlae mom e su stavili po dvojicu za jedno veslo, i Ged je veslao zajedno s njima, na smenu, ona o a o je radio jo ot a o su napustili Gont. Kad nisu veslali izbacivali su ispolcem vodu iz broda, jer talasi su esto o oblivali njegov trup. I ta o su se muili, o ru eni talasima oji su poput zamagljenih planina jurili pod naletima vetra, do ih je ledena i a tu la u lea, a bubanj odzvanjao roz hu u oluje ao udarci ne og d inovs og srca. Jedan ove doe da smeni Geda za veslom, poslav i ga apetanu na pramac. Ki a se cedila niz rub apetanovog ogrtaa, ali on je stajao vrsto ao vins o bure na onom parencetu das e umesto palube i, gledajui odozgo na Geda, upita: "Ume li da smiri ovaj vetar, mome?" "Ne, gospodine." "Ume li sa gvo em?" To je znailo da ga pita da li ume da natera iglu na ompasu da im po azuje pravac a Rou u, odnosno da natera magnet da postupi ona o a o je njima potrebno, a ne da po azuje prema severu, ao to uve ini. To je tajna ve tina Gospodara mora, i Ged je i ovog puta mora da prizna da je ne zna. "E pa, ad je ta o," zaurla apetan roz vetar i u u, "onda e morati da nae ne i brod oji e te vratiti na Rou iz grada Horta. Rou se, mora biti sada ve nalazi zapadno od nas, i samo bi nas ne i arobnja mogao odvesti do njega roz ova vo more. Moramo ii na jug." Gedu se to ne dopade, jer be e uo da mornari priaju a o je grad Hort mesto gde vlada beza onje i puno gadnih stvari, mesto gde su strance esto otimali i prodavali u roblje u Ju nom Prostranstvu. Vrativ i se svom mu otrpnom poslu za veslima nastavio je da povlai mot u zajedno sa svojim suveslaem, ilavim andrads im momiem, slu ajui ritmi o udaranje bubnja i posmatrajui fenjer obe en o mot u na fari a o pos a uje i treperi - mala, izmuena svetlea mrlja sred i om ibane pomrine. Bez prestan a je pogledao u pravcu zapada, ad god bi mu to dozvolilo te o, ritmino povlaenje vesla. U jednom asu, ad se brod podigao na jednom viso om talasu, ugledao je iznad crne, zamagljene vode ne u svetlost izmeu obla a, ao poslednji odblesa sunevog zalas a; ali to svetlo nije bilo crveno ve belo. Njegov suvesla ga ne be e primetio, ali on vi anjem obavesti ostale. Krmano se naprezao da ga ugleda pri sva om nadola enju veli ih valova, i video ga je ad ga je i Ged ponovo ugledao, ali mu dovi nu da je to samo zalaza sunca. Tada Ged zamoli jednog dea a oji je izbacivao vodu da ga za as zameni na vesla oj lupi, i opet se poe probijati a pramcu du pretrpanog prolaza baen u more, zaurla prema apetanu: "Gospodine! Ona svetlost na zapadu je ostrvo Rou !" "Nisam vidio ni a vo svetlo", zaurla apetan u odgovor, ali jo do je bio u pola rei Ged ispru i ru u i po aza mu ga, i svi tada ugleda e svetlost a o jasno sjaji na zapadu, iznad uzavrelog i uznemirenog mora. Ne radi svog putni a, ve da bi spasao brod od bure, apetan odmah vi nu rmano u da usmeri brod na zapad, a svetlosti. A dea u ree: "Mali a, govori ao da si Gospodar mora, ali a o si nas naveo na pogre an put po ovom vremenu, unem ti se da u te hitnuti s broda da sam otpliva do Rou a!" Sada, umesto da ih nosi oluja oja im je duvala u lea, morali su da veslaju popre o u odnosu na vetar, a to je bilo pogubno; talasi oji su udarali o bo broda stalno su ga gurali ju no od njegovog novog ursa, bacali ga tamo-amo i punili ga vodom ta o da su je bez prestan a morali izbacivati pre o ograde, a veslaima je ostajalo da paze da im vesla, zbog naginjanja broda, ne izrone iz vode i njivove ih mot e ne po ose ta o da popadaju izmeu lupa.

Olujno nebo se ve s oro sasvim smr lo, ali povremeno su ipa uspevali da nazru svetlost na zapadu, te oli o da odr e pravac i ta o su nastavljali mu otrpno da napreduju. Najzad i vetar ne to oslabi, i svetlost ispred njih poe da se pro iruje. Veslajui i dalje, odjednom ao da se probi e roz ne a vu zavesu, i izmeu dva zaveslaja ve izlete e iz oluje u mirni veernji vazduh, do je poslednji odsjaj dana na umoru blistao na nebu i na vodi. Iznad zapenjenih vrhova talasa ugledali su sasvim blizu viso o, oblo i zeleno brdo, a ispod njega grad sagraen nad malim zalivom u ome su spo ojno poivali u otvljeni brodovi. Krmano , naslonjen na duga u ruicu rme, o renu glavu i dovi nu: "Gospodine! Je li ono pravo opno ili arolija?" "Samo ti dr i urs, tupavi glupane! Veslajte, vi bes imeni robovs i opilani! To su zaliv Tvil i O ruglo brdo Rou a, ba ao to sva a budala mo e da vidi! Veslajte!" I ta o, su uz udaranje bubnja, umorni uplovili u zaliv. Bilo je ta o tiho da su mogli uti glasove ljudi u gradu i zvonjavu; i samo veoma, veoma dale o, i tanje i prigu eno urli anje oluje. Na milju udaljenosti od ostrva, u pravcu severa, isto a i juga, svuda unao olo le ali su gusti oblaci. Ali iznad Rou a zvezde su jedna po jedna poinjale da se pale na istom i mirnom nebu. 3. KOLA ZA AROBNJAKE

Ged je tu no prespavao na Senci, i rano ujutro oprostio se od svojih prvih pomors ih drugova, oji su veselo dovi ivali za njim svoje najlep e elje do je izlazio na do ove. Grad Tvil nije bio mnogo veli ; viso e ue behu mu zbijene iznad svega ne oli o strmih, us ih ulica. Ali Gedu je, svejedno, izgledao je ao veli i grad; i, ne znajui uda da rene, zapitao je prvog Tvilana oga je sreo gde mo e da nae Upravitelja ole na Rou u. ove se zagledao u njega, ona o is osa, a onda primeti: "Onaj o je mudar ne mora da pita, onaj o je glup, pita uzalud", i produ i niz ulicu. Ged poe da se penje uz brdo sve do nije izbio na mali trg, sa tri strane oivien uama sa veoma osim, viso im rovovima, a sa etvrte zidom jedne veli e zgrade, na ome je ne oli o malih prozora bilo na veoj visini od dimnja a o olnih ua; liila je na tvravu ili na zama , sagraen od ogromnih, sivih, amenih blo ova. Na trgu ispod nje bile su postavljene pijane tezge i ne i ljudi su dolazili i odlazili. Ged ponovi svoje pitanje starici oja je nosila orpu sa dagnjama, i ona mu odgovori: "Ne mo e uve nai Upravitelja tamo gde je; pone ad e ga nai tamo gde ga nema", i nastavi da doziva upce za svoje dagnje. U blizini ugla jedne ogromne zgrade nalazila su se ne a bedna drvena vratanca. Ged im prie i sna no po uca, i starcu oji mu otvori vrata ree: "Nosim pismo od maga Ogiona od Gonta, Upravitelju ole na ovom ostrvu: Hou da naem Upravitelja, ali dosta mi je zagonet i i izrugivanja!" "Ovo je ta ola", odvrati mu ljubazno starac. "Ja sam vratar. Ui, a o uzmogne ." Ged ora nu napred. Uinilo mu se da je pro ao roz vrata; ali, jo uve je stajao napolju, na ploni u. On ora nu jo jednom, i opet se nae napolju, stojei pred vratima. Vratar ga je iznutra posmatrao ljubaznim pogledom. Ged se nije toli o zbunio oli o se razbesneo, jer ovo mu je izgledalo ao jo jedno podrugivanje. Glasom i ru om izveo je aroliju Otvaranja, ona o a o ga je tet a davno jo bila nauila; bila je to vrhuns a meu njenim vrad binama, i on ju je dobro izveo. Ali, bila je to, ipa , samo obina ve tija arolija, i mo ojom su vrata bila zatvorena ostala je neta nuta. Na on tog neuspeha Ged ostade jo dugo napolju, na ploni u. Napo on podi e pogled a starcu oji je e ao unutra. "Ne mogu da uem", priznade on pre o volje, "a o mi ti ne pomogne ." "Ka i mi svoje ime", zatra i vratar. Ged opet ostade ut e da stoji ne o vreme; jer, ove ni ada ne izgovara glasno svoje ime, izuzev ada se radi o neem va nijem od njegovog vlastitog

ivota i smrti. "Ja sam Ged", napo on izgovori. Zatim, ora nuv i, proe roz otvorena vrata. Ipa mu se uini, ia o je iza njega sijala svetlost, da ga ne a sen a prati u stopu i da je u la zajedno s njim. Ta oe je video, ada se osvrnuo, da dovrata roz oji je pro ao nije bio od obinog drveta, ao to mu se pre toga inilo, ve od jednog jedinog omada bele osti, bez ugaonih i drugih spojeva; bio je iseen, a o je asnije saznao, od jednog zuba Veli og Zmaja. Vrata oja je starac zatvorio za njim bila su od uglaanog roga, roz oji se mutno probijala dnevna svetlost. A sa unutra nje strane, na njima je bilo urezano Hiljadulisnato drvo. "Dobro do ao u ovu uu, mome", ree mu vratar, i, ne prozboriv i vi e nijednu re, povede ga roz dvorane i hodni e u dvori te dubo o u srcu zgrade. Dvori te je delimino bilo poploano amenom i pod vedrim nebom, i tu je na suncu titrao vodos o , na travnja u ispod mladog drvea. Tu Ged malo poe nu. Stajao je nepomino a srce mu je tu lo ao ludo, jer, inilo mu se da osea a o svuda o o njega deluju ne e nevidljive sile i bia, i znao je da ta ua nije sagraena samo od amena, ve i od magije mnogo jae od amena. Stajao je u sredi njoj prostoriji Kue mudraca, oja je bila otvorena prema nebu. Iznenada primeti ove a obuenog u belo, oji ga je posmatrao roz mlazeve vodos o a. Kad su im se pogledi sreli jedna ptica glasno zapeva u ro nji drveta. i toga asa Ged razumede ta ptica peva, i razabra jezi vode oja je vrcala iz vodos o a, i a o zaista izgledaju oblaci i gde nastaje i gde prestaje vetar oji je arliao roz li e; uinilo mu se da je i on sam jedna re. izgovorena pod sunevim zracima. A onda taj trenuta proe, i on i svet o o njega opet su bili ao i pre, ili s oro ao i pre. On stupi napred i lee ispred Arhimaga, pru ajui mu Ogionovo pismo. Arhimag Nemerl, Upravitelj Rou a, bio je star ove - a u, najstariji ove na svetu. Glas mu je podrhtavao u modulacijama ao glas ptice, ada je proovorio pozdravljajui Geda dobrodo licom. Kosa, brada i haljina bili su mu beli, i ao da su pod zubom vremena sve tamne boje i sva te ina bili izbledeli na njemu, ta o da je sad bio ssav izbeljen i tro an, poput omada drveta ojega je voda nosila stotinu godina. "Oi su mi ostarele, ne mogu sam da proitam ono to pi e tvoj uitelj", ree on drhtavim glasom. "Proitaj mi to pismo, deae." I ta o Ged odgonetnu i glasno proiota, napisano hardijs im runama, u ojem je stajalo samo: Gospodaru Nemerle, aljem ti jednog oji e postati najvei od svih arobnja a sa Gonta, a o vetar bude povoljan. Bilo je potpisano ne Ogionovim istins im imenom, oje Ged jo nije bio saznao, ve Ogionovom runom, Zatvorena usta. "Poslao te je onaj oji dr i zemljotres ao psa na uzici, i zato nam budi dvostru o dobrodo ao. Voleo sam malog Ogiona, ada je prvi put do ao sa Gonta. A sada mi ispriaj a vo je bilo more i a va preds azanja ad si dolazio, deae." "Mirna plovidba, Va e gospodarstvo, osim one juera nje oluje." "Kojim si brodom doputovao?" "Sen om, trgova im brodom iz Andrada." "ijom si voljom dospeo ovamo?" "Mojom vlastitom." Arhimag o tro pogleda Geda, pa s renu pogled, i poe da govori jezi om oji Ged nije razumeo, mrmljajui ao starac ome je razum odlutao roz godine i pre o mnogih ostrva. Ipa , u tom njegovom mumlanju mogle su se razabrati rei oje je pevala ptica, i oje je aputala voda iz vodos o a. Nije bacao ni a ve ini, ali u glasu mu se oseala ta va mo da se Ged potpuno izbezumi, i u trenut u mu se uini da vidi samoga sebe a o stoji u udnoj, ogromnoj pustinji, s oro sasvim sam, o ru en sen ama. A ipa je, sve vreme, bio u suncem obasjanom dvori tu i slu ao uborenje vodos o a. Ogromna crna ptica, gavran Os ila, prie im pre o amenih ploa i trave, stade uz rub Arhimagove haljine i ostade ta o, sva crna sa ljunom poput bode a

i oima ao dva belut a buljei is osa u Geda. Kljucnula je tri puta beli tap na oji je bio oslonjen Nemerl, i stari arobnja prestade da mrmlja i nasme i se. "idi, igraj se, de o", zavr i on, ao da se obraa malom detetu. Ged opet lee na jedno oleno pred njim. A ada je ustao, Arhimaga vi e nije bilo. Samo je gavran stajao gledajui ga, ispru enog ljuna ao da jo uve ljuca i ezli tap. A onda gavran proovori jezi om za oji je Ged pretpostavljao da je jezi Os ila. "Terrenon ussbu !" zagra ta on. "Terrenon ussbu orre !" I u oeno odgega ao to je i do ao. Ged se o renu da izae iz dvori ta, pitajui se uda e. Ispod ar ada mu prie viso i mladi oji ga pozdravi veoma utivo, uz la i na lon glavom. "Zovem se D asper, sin Envita iz raljevine Eolga, na ostrvu Hevnor. Danas u vam biti na usluzi, da vam pomognem da se snaete u Veli om zdanju i da odgovorim na va a pitanja onoli o oli o uzmognem. A a o u ja Vas zvati, Gospodine?" Gedu, seljaetu sa planine oje ni ada nije bilo u dru tvu sinova bogatih trgovaca i plemia, uini se da mu se ovaj bata ruga svojim "na usluzi" i svojim "Gospodine", i tim lanjanjem i prenemaganjem. Odgovori mu, stoga rat o i nabusito: "Zovu me Jastreb." Onaj drugi sae a malo, ao da se nada ne om utivijem odgovoru, i po to ga ne dobi, uspravi se i o renu malo u stranu. Bio je dve i po godine stariji od Geda, veoma viso , i retao se u oeno i graciozno, zauzimajui poze ( a o je Ged mislio) poput plesaa. Nosio je sivi ogrta sa apuljaom na leima. Najpre je Geda odveo u garderobu, gde ao ueni ole Ged za sebe pronae drugi ta av ogrta, oji mu je odgovarao po veliini, i svu drugu odeu oja mu je bila potrebna. Po to je na sebe stavio tamnosivi ogrta oji je izabrao, D asper mu ree: "Sada si jedan od nas." D asper je uve govorio uz blagi sme a , to je Geda stalno navodilo da tra i podsmeh iza njegovih ljubaznih rei. "Odelo ne ini maga", mrgodno mu odvrati. "Zaista ne ini", slo i se stariji dea . "Ali, uo sam da pona anje ini ove a... Gde emo sada?" "Gde god hoe . Ja ne poznajem uu." D asper ga povede hodnicima Veli og zdanja, po azujui mui otvorena dvori ta i dvorane pod rovom, Sobu s policama gde su se uvale njige starostavne i tomovi s runama, veli u Dvoranu s ognji tem gde se o praznicima o upljala sva ola, i na gornjim spratovima, u ulama i u pot rovlju, male elije u ojima su spavali Veli i majstori i aci. Gedova elija je bila u Ju noj uli, sa prozorom oji je gledao pre o osih rovova Tvila na more. Kao ni druge elije za spavanje nije imala ni a av namje taj, ve samo jdnu slamaricu u uglu. "Ovdje se ivi veoma s romno", objasni mu D asper. "Ali, mislim da ti to nee smetati." "Navi ao sam." I odmah, po u avajui da odvrati ravnom merom tom utivom i prezrivom mladiu, on dodade: "Pretpostavljam da ti nisi, pre to si do ao." D asper mu uputi jedan pogled oji je govorio vi e nego rei. "A ta bi ti mogao da zna o tome na ta sam ja, sin Gospodara raljevstva Eolga, navi ao ili nisam navi ao?" Ali rei oje je D asper glasno izgovorio bile su, samo: "Ovuda, molim." Do su jo bili na gornjim spratovima uli su gong, te sio e da ruaju zajedno sa pre o stotinu dea a i mladia za Duga im stolom u zajedni oj trpezariji. Sva o se slu io sam, alei se sa uvarima roz otvore s drvenim apcima izmeu uhinje i trpezarije, punei tanjir iz ogromnih inija sa hranom oje su se pu ile na drvenom ispustu ispod prozora, sedajui gde je o hteo za Duga i sto. "Ka u", objasni D asper Gedu, "da za ovim stolom uve ima mesta, bez obzira oli o ih sedne za njega." I zaista, bilo je mesta i za bune grupice dea a oji su priali i jeli iz sve snage, i za starije studente, iji su sivi ogrtai bili zatvoreni o o vrata srebrnom opom, i oji su sedeli tiho, po dvojica ili sami, ozbiljnih, zami ljenih lica, ao da imaju mnogo da razmi ljaju. D asper odvede Geda da sedne pored jednog rupnog studenta po imenu Ve, oji nije mnogo govorio, ali je svesrdno trpao u sebe hranu. Ima je

naglasa Istonog Prostranstva, i bio veoma tamnoput, ne crven astosmee o e ao Ged i D asper i veina sveta iz Arhipelaga, ve crno-mr e. Bio je ru an i neuglaenih manira. Malo se po alio na hranu, ad je ve bio pojeo, a onda ree, o renuv i se Gedu: "Bar to nije opsena, ao mnoge stvari tu, o o nas; lepi ti se za rebra." Ged nije shvatio ta hoe da a e, ali mu se moma dopade, i bilo mu je drago ad je taj mladi ostao s njim i posle obeda. Si li su potom u grad, da Ged upozna i njegove ulice. Ia o malobrojne i rat e, ulice Tvila bile su pune neoe ivanih rivina i u r tanja izmeu ua sa viso im zabatima, ta o da se la o moglo zalutati. Bio je to udan grad, a udni su mu bili i stanovnici, ribari, radnici i zanatlije ao i svuda; ali ovi se behu toli o navi nuli na magiju, oje je neprestano uestvovala u ivotu Ostrva mudraca, da su i sami ve upola postali arobnjaci. Govorili su ( ao to je Ged is usio) u zagonet ama, i ni o od njih ne bi ni trepnuo ad bi se ne i dea iznenada pred njim pretvorio u ribu ili ne a ua poletela u vazduh, ve bi, znajui da su to samo a e igrarije, mirno nastavio da popravlja cipele ili da see ovje meso, savr eno nezainteresovano. Vraajui se roz Zadnja vrata i zaobilazei Veli o zdanje roz vrtove, tri dea a preo e bistrii brzi Tvilburn pre o drvenog mosta renu e na sever, meu ume i livade. Staza se, rivudajui pela uz brdo. Pro li su roz hrastove gajeve u ojima su unao olo le ale debele sen e, upr os blistavom suncu. Nedale o odatle s leva, nalazio se jedan mali gaj oji Ged ni a o nije uspevao jasno da vidi. Staza ni a o nije stizala do njega, ia o je sva i as izgledalo da gaj te to nije tu. a nije mogao da utvrdi ni a va je to vrsta drvea. Ve, videi ga a o netremice zuri u tom pravcu, tiho ree: "To je Gaj Su tine. Mi, za sada, jo ne mo emo ui u njega..." Na vrelim, suncem obasjanim livadama cvetali su uti cvetii. "Varnini orov", primeti D asper. "Izrastao je tamo gde je vetar naneo pepeo gorueg Ilijena, ada je Eret-A be branio Unutra nja ostrva od Gospodara Vatre." On dunu u osu enu a icu jednog cveta, i osloboebno semenje sunu u vazdugh, is rei se na suncu ao varnica. Staza ih je dalje vodila i o o podno ja veli og zelenog brda, o ruglog i bez drvea, brda oje je Ged vido sa broda do su ulazili u omaijane vode ostrva Rou . Na jednoj strmini D asper odjednom stade. "Kod ue, u Hevnoru, mnogo sam slu ao o magiji Gotijaca, i to uve samo pohvalno, ta o da ve odavno elim da je upozna. Evo, sad imamo jednog Gontijca; i stojimo na padini O ruglog brda Rou a, iji oreni se u do samog sredi ta zemlje. Ovde sve vrad bine imaju sna no dejstvo. Da vidimo jedan od tvojih tri ova, Jastrebe. Po a i nam svoj stil." Zbunjen i iznenaen, Ged ne ree ni re. "Sae aj, D aspere", ume a se Ve, jednostavno i otvoreno, ao i uve . "Pusti ga da se malo odomai." "Mora da poseduje ili mo ili is ustvo, jer ga vetar inae ne bi pustio. Za to nam ih ne bi pri azao sada - svejedno je da li sada ili asnije? Je li ta o, Jastrebe?" "Imam i mo i is ustvo", ree Ged, "Po a i mi na ta mislim?" "Na opsenarstvo, naravno - tri ove, igre privida. Kao to je ovaj!" Uperiv i prst, D asper izgovori ne oli o nepoznatih rei i tamo gde je njegov prst po azivao pojavi se vrelo u travi; vrelo nabuja i us oro se pretvori u poto , oji potee niz brdo. Ged stavi ru u u vodu i oseti da je mo ra; on po u a da pije; bila je sve a. Ali, ipa , nije gasila e, jer, bila je to samo opsena. Na jednu D asparevu re voda se zaustavi i nestade, a trava se, potpuno suva, i dalje lelujala na suncu. "Sada ti, Ve", ree on uz hladno rvni sme a . Ve se poe a po glavi i napravi tupo lice, ali ipa uze u a u grudvu zemlje i zapoe nad njom ne a vo razde eno pevuc anje, mesei je svojim crnim prstima i vajajui je, pritis ajui je i milujii: odjednom se grudva pretvori u malu ivotinjicu, nali na bumbara ili maljavu muvu, oja uz zujanje polete prema o ruglom brdu Rou i nestade. Ged je samo blenuo, potpuno pora en. ta je on imao da po a e osim obinog, selja og ve tiarenja, vrad bina ojima se o upljaju oze, lee

irevi, prenosi teret ili rpe lonci? "Ja ne izvodim ni a ve tri ove", ree on napo on. Veu je to bilo dovoljno i on za orai da renu dalje; ali, D asper upita: "A za to?" "arobnja tvo nije igra a. Mi Gontijci se ne bavimo njime za zabavu ili razmetanje", oholo odgovori Ged. "A za to se njime bavite", raspitivao se dalje D asper. "Zzog para?" "Ne!..." Meutim, nije mogao da smisli jo ne to ime e pri riti svoje neznanje i spasiti obraz. D asper se samo nasmeja, ali ne bez blagona lonosti, i nastavi da ih vodi o o O ruglog brda Rou .Ged je i ao za njim natmureno i povreen u du i, znajui da se poneo ao budala i o rivljujui D aspera za to. Te noi, do je le ao umotan u ogrta na slamarici u svojoj hladnoj i neosvetljenoj amenoj eliji, u potpunoj ti ini oja be e zavladala u Veli om zdanju ole Rou , udna atmosfera oja je tu vladala u pomisao na sve basme i magije oje su ga o ru ivale poe eda ga pritis aju. O o njega mra , u njemu strah. On odjednom po ele da se sada nalazi ma gde, samo na na Rou u. Ali, Ve mu za uca na vrata, do mu je nad glavom poigravala mala, plaviasta lopta avetinjs e svetlosti - da mu osvetljava put, i zapita da li sme da ue da malo popriaju. Raspitivao se o Gontu, a zatim sa ljubavlju stade da pria o ostrvima Istonih Prostranstava oda le je on bio, o tome a o se dim sa seos ih ognji ta predvee ovitla nad morem izmeu malih ostrva sa sme nim imenima: Korp, Kop i Holp, Venvej i Vemi , Ifi , Kopi i Sneg. A ada je na amenom podu stao da prstom crta mapu tih zemalja, da bi po azao Gedu a o le e, linije oje je povlaio ostajale su jo ne o vreme da svetlucaju na podu, ao da ih je crtao srevbrnim tapiem. Ve je ve tri godine bio u oli i us oro je trebalo da postane arobnja ; vi e nije ni opa ao a o izvodi ni e vrste magije, ao to ni ptica ne opa a a o leti. Ali, posedovao je jadnu jo veu ve tinu, oja se ne mo e nauiti - ljubaznost. Te noi, i uve od tada, nudio je i po lanjao Gedu svoje prijateljstvo, onu vrstu samouverenog i otvorenog prijateljstva na oje je Ged jedino mogao da uzvra ravnom merom. Ali, Ve je bio prijatelj i sa D asparom, oji je od Geda napravio budalu jo prvog dana na O ruglom brdu Rou a. Ged to ni a o nije mogao da mu zaboravi, a izgleda da nije zaboravljao ni D asper, oji mu se od tada uve obraao utivim glasom i uz podrugljivi osmeh. Ged nije trpeo da bude poni avan ili da se ne o prema njemu ophodi po roviteljs i. Stoga se za leo da e ad-tad po azati D asperu i ostalima, meu ojima je D asper bio ao ne i svojevrsni voa, oli a je njegova mo. Jer nijedan od njih, i pored svih svojih ve tih tri ova, nije jo spasao arolijama ne o selo. Ni o jednome od njih Ogion nije napisao da e postati najvei arobnja na Gontu. I ta o, grabrei samoga sebe, posvetio je svu svoju sna nu volju zadacima oje je dobijao, le cijama i zanatima i istorijs im znanjima i ve tinama oje su predavali u sivo odeveni Veli i majstori Rou a, oje su nazivali Veli om devetoricom. Sva oga dana je izvesno vreme provodio na asovima od Veli og majstora Poezije, uei Podvige heroja i Pesme starostavne, poev od one najstarije, Stvaranje Eje. Zatim bi, sa jo deseta drugih dea a, ve bao sa Veli im majstorom Vetroumea, a o da ovlada vetrovima i vremenom. Po itave dane to om sunanog prolea i ranoga leta provodili su u la im amcima u Zalivu Rou a, uei se da po reu ormilo reima, da umiruju valove, da se obraaju obinim zemaljs im vetrovima i da prizivaju magijs i vetar. To su veoma slo ene ve tine, i nije se ret o dogaalo da Geda udari u glavu pre a na jedru, ad bi se jedrilica naglo trgla unazad pod vetrom oji je iznenada poeo da duva u suprotnom pravcu, ili da se sudari sa drugim ta vim amcem ia o su imali itav zalim da po njemu manevri u, ili da sva trojica dea a, oli o ih je bilo u amcu, do ive neoe ivano upanje, ada bi ih potopio ogromni, sluajno izazvani talas. Ali, bilo je i mirnijih e spedicija na opnu, drugim danima, ad bi ih Veli i majstor Travarstva poduavao svojstvima i nainu ivota svega to raste iz zemlje; a Veli i majstor Ru ove tina uio ih je raznim ujdurmama, ongliranju i jednostavnim tri ovima Pretvaranja. Ged je bio prirodno obdaren za sve te nau e, i ve posle mesec dana po azivao je bolje rezultate nego deaci oi su na Rou u proveli godinu dana

du e od njega. Naroito su mu la o i li od ru e tri ovi opsenarstva, ao da se be e radio s tim znanjem i da samo treba da se podseti. Veli i majstor Ru ove tina bio je blag i dobrodu an stari, oji se uve iznova odu evljavao lepotom i domi ljato u ve tina ojima ih je poduavao; i Ged ubrzo prestade da ga se pla i, poev i da ga stalno zapit ivati za ova vu ili ona vu aroliju, na ta bi mu Veli i majstor uve uz osmeh po azivao ono to tra i. Ali jednoga dana, stalno opsednut mi lju da e napo on moi da D aspera izvrgne ruglu, Ged ree Veli om majstoru Ru ove tina u Dvori tu Privida: "Gospodine, sve te arolije su manje-vi e iste; ad naui jednu, ao da si ih nauio sve. im prestane djestvo ini, nestaju opsene. A o ja, recimo, ovaj amia pretvorim u dijamant..." i on to uini, jednom reju i po retom a e, "... ta da radim pa da taj dijamant zauve ostane ova av? Ka o se arolija Pretvranja mo e zapeatiti i uiniti trajnom?" Veli i majstor Ru ove tina pogleda dragulj oji je svetlucao na Gedovom dlanu, blistav ao najlep i omad u zmajevom blagu. Stari majstor promrlja samo jednu re - "Tol "" - i umesto dragog amena sada je tu bio samo obian amia , odlomljen sa ne e stene. Veli i majstor ga uze i podr a na svom ispru enom dlanu. "Ovo je obian amen. U istins om govoru zove se Tol ", ree on, baciv i svoj blagi pogled na Geda. "Pare stene od oje je stvoreno ostrvo Rou , omadi opna na ome ive ljudi. Ono je to to je. Deo sveta. Opsenom Pretvaranja mo e uiniti da izgleda ao dijamant - ili cvet, ili muva, ili o o, ili plamen..." Kamia se sve to vreme u magnovanju pretvarao u sva i od tih obli a, ona o a o ih je on imenovao, i napo on se opet pretvorio u amen. "Ali, to je samo privid. Opsena obmanjuje samo ula; ini da ove vidi, uje i oseti da se ta stvar promenila. Ali, ona ne mo e da promeni samu stvar. Da bi ovaj amen pretvorio u dragulj, mora mu najpre promeniti njegovo istins o ime. A ad bi to uinio sin o, a i ova o malom deliu sveta, promenio bi svet. Mo e i to da se uradi. Zaista mo e. To ume Veli i majstor Pretvaranja, i ti e to nauiti ada bude spreman za tu vrstu znanja. Ali. ne sme pretvoriti nijednu stvar u ne to drugo, ni omad ljun a, ni trun u pes a, a da prethodno nisi siguran a vo e dobro ili zlo proizii iz toga. Svet je u ravnote i, u Ravnote ju. arobnja ova mo Pretvaranja i Prizivanja mo e da poremeti ravnote u sveta. Ta mo je opasna. Jedna od najopasnijih. Mora uslediti na on znanja i zadovoljiti stvarnu potrebu. im zapali sveu, ve si bacio sen u..." On opet spusti pogled na omadi ljun a. "I amen je dobra stvar, zna ", ree on, govorei manje ozbiljno. "Kada bi Ostrva Zemljomorja bila sva od dijamanata, tvrdo bi se provodili. U ivaj o opsenama, mome, i pusti amen da i dalje ostane amen." On se nasmeja, ali Ged se udalji, nezadovoljan. Poni da nagovara maga da ti ot rije svoje tajne i uve e, ao Ogion, poeti da ti pria o ravnote i, i o opasnosti, i o mra u. Ali pravi arobnja , onaj oji je prevazi ao detinjariju sa opsenarstvom i nauio istins e ve tine Prizivanja i Pretvaranja, mora da je dovoljno moan da radi ono to mu se dopada, i uravnote uje svet ona o a o mu izgleda najbolje i suzbija mra svetlo u oju sam stvara. U hodni u on srete D aspera, oji be e poeo da mu se obraa malo ljubaznije od a o se za Gedove uspehe ra ulo po oli, ali jo vi e sa visine. "Ne to si mi natmuren, Jastrebe", upita on. "Jesu li ti onglers i tri ovi omanuli ovoga puta?" Stalno nastojei da bude na ravnoj nozi sa D asperom, Ged odgovori pravei se da ne primeuje njegov ironian ton. "Smuilo mi se ongliranje", odvrati on, "smuili smu mi se tiopsenars i tri ovi, oji mogu da poslu e samo za razonodu do one gospode i Gospodara u njihovim zam ovima i Kraljevstvima. Jedina prava magija oju sam do sada nauio na Rou u jeste a o da napravim avetinjs u svetlost i a o da done le utiem da se vreme promeni. Sve ostalo je ista budala tina." "I budala tina mo e da postane opasna", primeti D asper, "a o se nae u ru ama budale." Na to se Ged tr e ao da je dobio amar, i roi prema D asperu; ali stariji dea se nasme i, ao da nije uop te nameravao da ga uvredi, limnu mu glavom ona o u oeno i graciozno ao i uve , i udalji se.

Stojei ta o u hodni u i gledajui za D asperom, prepun gneva, Ged se za le da e poraziti svog protivni a, ali ne u obinom ta mienju iz opsenarstva, ve u ogledanju moi. Po azae in o je on, i ponizie D aspera. Nee vi e pustiti tog mom a da samo stoji i gleda ga s visine, graciozno, prezrivo i s mr njom. Ged, meutim, ne zastade da razmisli za to bi ga D asper mrzeo. Znao je samo za to on mrzi D aspera. Ostali arobnja i egrti su veoma brzo shvatili da se ret o mogu porediti s Gedom, bilo u ali bilo u zbilji, i govorili su o njemu, ne i sa odobravanjema ne i besno. "On je roeni ve tac, ni ada te nee pustiti da ga pobedi ." Jedino ga D asper nije ni hvalio ni izbegavao, ve ga je samo gledao s visine, uz jedva primetan sme a . I zato je D asper jedini bio njegov protivni , oji mora biti izvrgnut javnom poni enju. Nije uviao, ili nije hteo da uvidi, da je u tom rivalstvu, ojega se dr ao i oje je pothranjivao u ime vlastitog ponosa, le alo ne to od one opasnosti, od mra a na oji ga je blago upozorio Veli i majstor Ru ove tina. Ali ada bes nije upravljao njime, dobro je znao da se jo uve ne mo e meriti sa D asperom, ili sa ma ojim od starijih dea a, i zato je nastavljao da radi i ivi ao i obino. Pri raju leta rad je malo propustio, ta o da je bilo vi e vremena za zabavu: tr e omaijanim amcima po vodama lu e,ta mienja u opsenarstvu u dvori tu Veli og zdanja, a u dugim veerima veselo igranje mur e po gajevima, gde su i oni oji se riju i oni oji ih tra e bili nevidljivi, ta o da su samo glasovi, smeh i dozivanje titrali izmeu drvea, pratei i izvrdavajui brza, tinjava avetinjs a svetla. A ada je do la jesen svi su, osve eni, opet prionili na posao, uei nova magijs a znanja. I ta o su prvi meseci borav a na Rou u Gedu pro li za tren o a, puni uzbuenja i udesa. U zimu je ve bilo sasvim drugaije. Njega i jo sedmoricu dea a poslali su na drugu stranu ostrva Rou , na najseverniji rt,gde stoji Usamljena ula. Tu je, potpuno sam, iveo Veli i majstor Imenovanja, ije vlastito ime nije imalo ni a vo znaenje ni na ojem jezi u - Kurrem armerru . Miljama o o Kule nije bilo nijedne farme ili naseobine. Sumorno se uzdizala Kula na stenama severnog rta, sivi su bili zims i oblaci nad puinom, bes onani nizovi, redosled i grupe imena oje su morali nauiti osmorica ueni a Veli og majstora Imenovanja. U najvi oj sobi Kule, Kurrem armerru je sedeo u sredini, meu njima, ispisujui nizove imena oje su morali nauiti pre ponoi, ada bi mastilo izbledelo i pergament opet postao ist. Tu je bilo hladno, polumrano i tiho; ulo se samo ripanje Majstorovog pera i po oji uzdah a a oji je pre ponoi mora da naui ime sva og poluostrva, rta, zaliva, moreuza, zatona, anala, lu e, plia a, podvodnog grebena i stene na obalama Lasoa, ostrvceta u Pelnijs om moru. A o bi se a po alio Veli i majstor ne bi re ao ni re, ve bi samo, mo da, pro irio spisa ; ili bi, pone ad, azao: "Onaj o eli da postane Gospodar mora, mora znati istins o ime sva e api vode u tom moru." Ged bi pone ad uzdahnuo, ali se ni ad nije po alio. Znao je da u tom pra njavom i neizmetnom ambisu oji se zvao uenje istins og imena sva oga mesta, stvari i bia, le i ona mo oju je oduve eleo, ao dragulj na dnu presahlog bunara. Jer, magija se upravo i sastoji u poznavanju istins og imena sva e stvari. To im je re ao Kurrem armerru , ve prve noi oju behu proveli u Kuli; re ao im je to samo jedanput i ni ad vi e, ali Ged je dobro upamtio njegove rei. "Mnogo je monih maga", re ao je, " oji su proveli ivot trudei se da ot riju ime jedne jedine stvari - jedno jedino izgubljeno ili s riveno ime. I nizovi jo uve nisu zavr eni. I nee ni biti, do je sveta i ve a. Slu ajte, i bie vam jasno za to. U ovom svetu pod suncem, i u onom drugom u ome nema sunca, mnogo je toga to nema veze sa ove om i sa njegovim govorom, i postoje moi vee od na ih. Ali magiju, pravu magiju, izvode samo ona bia oja govore hardijs i jezi Zemljomorja, ili Prastari jezi od oga on potie. To je jezi ojim govore zmajevi i ojim je ovorio Segoj, onaj oji je stvorio ostrva ovoga sveta, jezi na ih pesama iz davnina, na ih bajalica, arolija i prizivanja. Njegove su rei promenjene i riju se meu na im reima hardijs og jezi a. Penu na talasima zovemo su len: ta re je slo enica nastala od ve rei Prastarog jezi a, su , pero, i inien, more. Perje na moru, eto, to je pena. Ali, ne mo ete magijom delovati na penu ad je nazovete su ien; morate

upotrebiti njeno ime na Prastarom jezi u, to jest essa. Sva a ve tica zna po ne oli o rei tog Prastarog jezi a, a arobnja zna mnogo vi e. Ali, ima ih jo vi e, i ne e sunastale to om ve ova; ne e se sa rile, a ne e znaju samo zmajevi i Prastare sile Zemlje, a ne e ne zna ni o na svetu; i nema ove a oji mo e sve da ih naui. Jer taj jezi je jezi bez raja. Evo za to. More se zove inien, dobro. Ali, ono oje mi zovemo Unutra njim morem, ta oe ima svoje ime na Prastrom jezi u. Po to ni jedna stvar ne mo e imati dva istins a imena,inien mo e da znai samo "sva o more izuzev Unutra njeg mora". I, naravno, tu mu se znaenje ne zaustavlja, jer ima bezbroj mora, zaliva i moreuza ojisvi imaju svoja imena. I zato, a o bi ne i mag-Gospodar mora bio dovoljno lud da magijom po u a da umiri li podigne oluju na itavom o eanu, njegova basma ne bi mogla da sadr i samo re inien, ve imena i imena sva og prostora, dela i delia mora u celom Arhipelagu i svim Spoljnim Prostranstvima i jo dalje, tamo gde prestaju imena. I ta o, upravo ono to nam daje mo da izvodimo magiju, istovremeno stavlja i granice toj moi. Mag mo e da upravlja samo onim to mu je u blizini, ije ime zna tano i potpuno. i dobro je to je ta o. Da nije ta o, zloba monih ili ludilo mudrih odavno bi ve po u ali da promene ono to se promeniti ne mo e, i Ravnote je bi se naru ilo. Nauravnote eno more bi pre rilo ostrva na ojima ivimo u stalnoj opasnosti, i u prastaroj ti ini oja bi opet zavladala izgubili bi se svi glasovi i sva imena." Ged je dugo razmi ljao i tim reima, i one su mu se dubo o urezale u um. Ali velianstvenost samog zadat a nije umanjila te oe i sivilo sva odnevnog rada te duge godine provedene na Kuli; i ad je ta godina iste la Kurrem armerru mu samo aza: "Dobro si poeo". I, ni ta vi e. arobnjaci uve govore istinu, i tano je bilo da je sva ta ve tina vladanja Imenima, oju je Ged s mu om sticao to om godine dana, bila te poeta neega to e os tada moratida radi itavog ivota. Bilo mu je dozvoljeno da ode sa Usamljene ule pre nego svi ostali deaci oji behu do li s njim, jer on je uio najbr e; ali to mu je, ujedno, bila i jedina nagrada. I ta o je, poet om zime, renuo pe e i potpuno sam natrag pre o ostrva, praznim putevima o o ojih nije bilo naselja. Kad se smr lo, poela je da pada i a. Nije izgovorio nijednu bajalicu da je udalji od sebe, jer vreme na Rou u je bilo u ru ama Veli og majstora Vetroumea i ni o nije smeo da se me a u njegov posao. Stoga se s lonio pod veli o drvo, i le ei pod njim, umotan u ogrta, seti se svog ne ada njeg uitelja Ogiona, oji je sada mo da jo uve na svojim jesenjim lutanjima po visijama Gonta, i spava ispod ogolelih grana umesto rova, sa mlazevima i e umesto zidova. I tu se Ged nasme i, jer pomisao na Ogiona uve ga je ne a o umirivala. Zaspao je spo ojno, usred ledene tame ispunjene apatom vode. Probudiv i se u zoru, podigao je glavu; i a je bila prestala; ugledao je, u u anu u naborima njegovog ogrtaa, ivotinjicu oja je spavala, smotana u lup o, po to se bila u unjala od njega da se zagreje. Zaudio se to je vidi, jer to je bila ret a i udna zverica, zvana ota . Ta stvorenja se mogu nai samo na etiri ju na ostrva Arhipelaga, Rou u, Ensmeru, Podiju i Vatortu. Male su i glat e, iro ih nju ica i tamnosmeeg ili crnog rznasa svetlijim prugama, i veli ih, blistavih oiju. Zubi su im opa i, a ud rvolona, i zato se ne mogu pripitomiti. Nemaju ni a av zov, ili ri ; u stvari, nemaju glasa. Ged pomilova ovog ota a, i on se probudi i zevnu, po azujui mali, smei jezi i bele zubie; ali, nije se pla io. "Ota ", prozbori Ged, i tada, setiv i se hiljada imena ivotinja oje je bio nauio u Kuli, pozva ga njegovim istins im imenom na Prastarom jezi u: "Hoeg! Hoe li sa mnom?" Ota mu se smesti na dlan otvorene a e i poe da isti svoju dla u. Ged ga onda di e sebi na rame i stavi u nabore apuljae, i ota tu ostade. To om dana bi povremeno s oio na zemlju i mugnuo u umu, ali bi mu se uve vraao, jednom a sa ums im mi em, ojega be e ulovio. Ged se nasmejao i re ao mu da sam pojede tog mi a, jer on posti, po to je te noi bio prazni Suneve povratnice. Te vla ne veeri, u sumra , onano je zaobi ao O ruglo brdo Rou i ugledao avetinjs a svetla a o poigravaju na i i iznad rovova Veli og zdanja; u av i unutra, bio je doe an dobrodo licom od strane Veli ih

majstora i sadrugova, o upljenih u vatrom osvetljenoj dvorani. Gedu se to uinilo ao da se be e vratio ui, jer druge ue vi e nije ni imao da se u nju vrati. Radovao se ad je opet ugledao mnoga znana lica, i bio sam srean ad mu je Ve po ao u susret, da ga pozdravi, sa iro im osmehom na tamnom licu. Te poslednje godine prijatelj mu je nedostajao vi e nego to je i sam bio toga svestan. Ve je te jeseni bio proizveden u arobnja a-pripravni a i vi e nije bio egrt, ali njihovi odnosi nisu zbog toga postali manje srdani. Odmah su se upustili u razgovor, i Gedu se inilo da je to om tog prvog sata ispriao Veu vi e nego to je izgovorio za godinu dana provedenih u Usamljenoj uli. Ota mu je jo uve jahao na ramenu, ugnjezdiv i se u nabore njegove apuljae, ada su seli da veeraju za duga im stolovima, praznino postavljenim u Dvorani sa ognji tem. Ve se divio i udio malenom storenju, i jednom a ispru i ru u da ga pomiluje; ali, ota neprijateljs i ljocnu o trim zubiima prema njemu. Ve se glasno nasmeja. "Ka u, Jastrebe, da je onaj oga vole divlje zveri ove ome e Prastare sile amena i izvora progovoriti ljuds im glasom." "Ka u, ta oe, da arobnjaci sa Gonta esto dr e uz sebe pone og ljubimca", ume a se D asper, oji je sedeo Veu s druge strane. "Njegovo gospodstvo, Nemerl, ima gavrana, a u pesmama stoji da je Crveni Mag od Ar a vodio sa sobom divljeg vepra na zlatnom lancu. Ali, jo nisam uo da je ne i arobnja dr ao pacova u apuljai!" Na to se svi za i ota e, i Ged zajedno sa njima. Bila je to vesela no i on se radovao to je u toplom i u veselju, proslavljajui prazni sa svojim prijateljima. Ali, ao i sve drugo to je D asper govorio, i ova ala mu je bila neprijatna. Gospodar ostrva O, oji i sam be e uveni arobnja , bio im je te noi u gostima. Ne ada je uio od Arhimaga, i s vremena na vreme je navraao na Rou da proslavi Zims e prazni e ili Duga u igru u leto. Bio je sa svojom gospom, vit om i mladom, svetlom ao uglaani ba ar, sa runom od opala u crnoj osi. Ret o se de avalo da ne a ena sedi u dvorani Veli og zdanja, i pone i stariji Veli i majstori gledali su je ispod o a, sa neodobravanjem. Ali, mladii su zurili u nju iz sve snage. "Za ova vu damu", apnu Ve Gedu, "bio bih u stanju da izvedem ogromne vrad bine..." On uzdahnu i nasmeja se. "Pa to je samo ena i ni ta vi e", odovori Ged. "Princeza Alfaran je bila samo ena i ni ta vi e", ree Ve, "ali zbog nje je itava Anlada bila sravnjena sazemljom, i poginuo je Mag-heroj Hevnora, i ostrvo Solea potonulo u more." "Baj e", odgovori Ged. Ali sada i on stade da posmatra Gospodaricu ostrva O, pitajui se da li je ta va bila i ona ubitana lepotica o ojoj seprialo u baj ama. Veli i majstor Poezije otpeva potom Podvige mladoga ralja, i svi zajedno otpeva e Zims u obrednu pesmu. I tada, ad je za trenuta zavladalo zati je, pre nego to e se svi dii od stola, D asper ustade i prie stolu oji je bio najbli i ognji tu, za ojim su sedeli Arhimag, gosti i Veli i majstori, i oslovi Gospodaricu ostva O. D asper od dea a be e izrastao u mladia, viso og i lepog, sa ogrtaem oji je o o vrata bio privrsen srebrnom opom; jer, te godine je i on postao arobnja -pripravni , a srebrna opa je bila zna tog njegovog novog polo aja. Gospoa se sme ila, slu ajui ga, a opali su blistali i zraili u njenoj osi. Tada Veli i majstori blagona lno limnu e glavom u zna pristan as, i D asper u njenu ast izvede jednu opsenu. Uinio je da belo drvo izni ne iz amenog poda. Grane su mu dodirivale rovne grede na viso oj tavanici dvorane, a na sva oj granici tih grana blistala je po jedna zlatna jabu a, po jedno sunce, jer to je bilo Drvo godine. Iznenada roz grane prolete jedna ptica, potpuno bela i sa repom ao sne ni vihor, i zlatne jabu e potamne e i pretvori e se u semen e, sva a u po jednu apod ristala. One popada e sa drveta uz zvu nali na i u, i odjednom se javi pre rasan miomiris, a na drvetu, oje se njihalo, izbi li e od ru iastog plamena i rascveta e se beli cvetovi nali na zvezde.I ta o opsena poe da bledi i

napo on nestade. Gospodarica ostrva O li tala je od zadovoljstva, i na loniv i svoju blistavu glavu odade priznanje mladom arobnja u. "Poi s nama, doi da ivi s nama na O-to nu - sme li da poe s nama, Gospodaru?" upita ona svog starog mu a, ao mala devojica. Ali D asper uzvrati: "Kad budem nauio ve tine dostojne ovih Veli ih majstora i dostojne Va e hvale, gospo, bie mi ast i zadovoljstvo da doem, i ast i zadovoljstvo da ostanem Va verni sluga." I ta o se on svima doade, izuzev Gedu. Ged se op tim pohvalama pridru i samo svojim glasom, ali ne i srcem. Ja bih mogao bolje, ree u sebi,izbezumljen od zavisti; i vee od tog trenut a izgubi na njega sve svoje radosti. 4. OSLOBAANJE SENKE Tog prolea Ged se ret o viao sa Viem i D asperom, jer oni su, ao arobnjaci-pripravnici, sada i li na asove od Veli og majstora Ustrojstva u tajanstveni Gaj su tine, u oji nijedan egrt nije smeo da roi. Ged je ostao u Veli om zdanju, uei sve ve tine oje znaju robnjaci-pripravnici, oni oji izvode magiju, ali ne nose tap: prizivanje vetrova, menjanje vremena, pronala enje i bacanje ini vezivanja, ao i sve to znaju vrai- ovai i vrai-pisci, pripovedai, pevai, svevidari i travari. Sva e noi, sam u svojoj eliji za spavanje, sa malom uglom avetinjs e svetlosti oja mu je gorela iznad njige umesto lampe ili svee, prouavao je Drugu njigu runa i Rune Eje, oje se upotrebljavaju u Viso oj magiji. Sve te ve tine uio je sa la oom, i meu studentima je ru ila pria da je ovaj ili onaj Veli i majstor izjavio da je moma sa Gonta najvisperniji ueni u istoriji Rou a; stale su da cvetaju i baj e o ota u, za oga se govorilo da je preru eni duh oji Gedu ape u uho sve to treba da zna, a a se javila i re la- azala da je Arhimagov gavran pozdravio Geda ad se prviput pojavio u oli osloviv i ga sa "Budui Arhima e". Bez obzira da li jesu ili nisu verovali u ta ve prie, i bez obzira da li su voleli Geda ili nisu, svi su ga spremno sledili ad bi ga, u ret im prili ama, hvatala elja da se malo proveseli, i ad bi im se pridru io da ih predvodi u igrama za vreme sve du ih proletnjih veeri. Ali, uglavnom be e sav utonuo u rad, ponos i gnev, i dr ao se podalje od njih. Po to Vea vi e nije bilo, on nije imao prijatelja meu njima, i ni ada mi nije palo na pamet ni da ga potra i. Bilo mu je petnaest godina, bio je jo isuvi e mlad da ui Vrhuns u magiju arobnja a i maga, onih oji nose tap; ali je ta o brzo i la o uio sve ve tine opsenarstva, da je Veli i majstor Pretvaranja, i sam jo mlad ove , ubrzo poeo da ga poduava odvojeno od ostalih, i da ga ui istins im bajalicama pretvaranja. Objasnio mu je a o jednoj stvari oja treba da bude pretvorena u ne to drugo valja promeniti ime do le god traje magija pretvaranja, i objasnio mu na oji nain to utie na imena i prirodu drugih stvari oje je o ru uju. Govorio mu je i o opasnostima pretvaranja, pogotovo ada arobnja samog sebe pretvori u ne to drugo, i ta o dolazi u opasnost da zauve ostane uhvaen u zam u vlastite vrad bine. Malo po malo, privuen dea ovim sigurnim razumevanjem,mladi Veli i majstor stade da ini i vi e nego da mu samo pria o tim tajnama. Nauio ga je najpre jednoj a zatim i drugoj veli oj magijs oj formuli Pretvaranja, i dao mu Knjigu stvaranja obli a, da je proui. To je uinio bez znanja Arhimaga, i neoprezno, ali bez zle namere. Ged je ta oe radio i sa Veli im majstorom Prizivanja, ali ovaj je bio strog ove , ostareo i ogrubeo od mrane ve tine oju je predavao. On se nije bavio opsenama ve pravom magijom - prizivanjem energije ao to su svetlost i toplota, i sile oja privlai magnet, i onih sila oje ljudi opa aju ao te inu, obli , boju, zvu : istins ih sila, nastalih iz neizmernih, ogromnih energija vaseljene, oje nijedan ove ne mo e svojim vrad binama da iscrpi ili im poremeti ravnote u. Ve tine ojima vremena i i gospodari mora deluju na vetrove i vodu bile su dobro poznate njegovim uenicima, ali on im je po prvi put po azao zbog ega pravi arobnja oristi ta ve vrad bine samo ad je potrebno, jer prizvati ta ve zemaljs e sile znai promeniti zemlju ojoj i oni sami pripadaju. "Ki a na Rou u mo e znaiti su u na Os ilu", govorio im je on,

"a tiho i vedro vreme u Istonom Prostranstvu mo e znaiti nepogodu i propast na Zapadu, a o ne znate dobro u ta se upu tate." Ali, ret o im je pominjao prizivanje pravih stvari i ivih ljudi i duhova umrlih, i prizivanje Nevidljivog, magije oje prestavaljaju vrhunac ve tine Prizivara i moi maga. Jednom ili dvaput Ged je po u ao da ga navede da im ne to a e o tim veli im tajnama, ali Veli i majstor je samo utao i posmtrao ga dugo i mr o, ta o da je Gedu postalo neprijatno i nije vi e progovorio ni re. Pone ad mu je zista bilo neprijatno i da se bavi onim manje va nim vrad binama ojima ih je uio Veli i Majstor Prizivanja. Odreene rune, na odreenim stranicama Knjige Predanja izgledale su mu poznate, ia o nije mogao da se seti u ojoj ih je njizi negda video. Bilo je o odreenih reenica oje se moraju izgovoriti i bajalicama prizivanja, oje je nerado izgovarao. Za trenuta bi ga podsetile na sen u u mranoj sobi, na zatvorena vrata i na sen e u uglu raj vrata, oje po u avaju da ga dohvate. urno bi potis ivao te misli i seanja i nastavljao dalje. Ti trenuci ispunjeni strahom i tamnom, govorio je sam sebi, bili su sen e nastale iz njegovog vlastitog neznanja. to vi e bude uio, to e se manje pla iti, i ad dostigne punu mo i postane arobnja , nee vi e morati niega da se pla i, niega na svetu. U drugom mesecu tog leta ola se opet na la na o upu u Veli om zdanju, da proslavi Meseevu no i Dugu igru, oje su te godine padale jedna za drugom, ao jedna proslava oja traje dve veeri uzastopce, to se dogaa jedanput u pedeset dve godine. Prve noi, naj rae noi sa punim mesecom u godini, frule su bez prestan a svirale napolju, u poljima, a us e ulice grada Tvila bile su ispunjene bubnjevima i ba ljama, i pevanje se razlegalo nad meseinom obasjanim vodama zaliva Rou . Kada se u zoru rodilo sunce Pevai sa Rou a poe e da pevaju duga i ep Podvizi Eret-A be, oji je govorio o tome a o ne ada behu sagraeni beli tornjevi Hevnora i a o je Eret-A be putovao od Prastarog ostrva, Eje, pre o itavog Arhipelaga i svih Prostranstava, do se na raju, na rajnjem Zapadnom Prostranstvu, na ulazu u Otvoreno more, nije su obio sa ogromnim zmajem Ormom; njegove osti i razbijeni o lop le e sad izme ani sa ostima zmaja na obali usamljenog Selidora, ali njegov ma, postavljen na vrh najvi eg tornja u Hevnoru, i danas gori crvenim plamenom ad sunce pone da zalazi iznad Unutra njeg mora. A ada pesma be e zavr ena, poe Duga igra. Stanovnici grada, Veli i majstori, njihovi uenici i seljaci iz o oline, svi zajedno, i mu o i ens o, uaigrali su roz toplu pra inu i u sumra pohrlili svim putevima Rou a a mors oj obali, uz udarce bubnjeva i pisa frula isvirala. Igrajui su renuli pravo u more, obasjani svetlo u meseca oji je jue bio pun, i zvuci muzi e stopi e se sa huanjem ogromnih talasa. A ada se prva svetlost u aza na isto u, vrati e se na obale i puteve; ali bubnjevi su bili umu li i samo su jo frule zavijale tiho i prodorno. Ta o je bilo na sva om ostrvu u Arhipelagu te noi: jedna ista igra, ista muzi a ojom su se povezivale zemlje razdvojene morima. Kada je pro la Duga igra, ljudi su veinom prespavali vasceli naredni dan, i uvee se opet is upili da se najedu i napiju. Jedna grupa mladia, egrta i robnja a-pripravni a, iznela je svoju veeru iz zajedni e trpezarije u dvori te Veli og zdanja, da tamo odr i svoju malu gozbu: Ve, D asper i Ged su bili meu njima, i jo estorica ili sedmorica drugih, ao i ne i deaci oji su privremeno bili pu teni iz Usamljene Kule, er taj prazni be e izmamio napolje a i samoga Kurrem ermerru a. Svi su zajedno jeli, smejali se, i iz iste obesti izvodili tri ove oji bi na dvoru a voga ralja bili udo bez premca. Jedan je dea osvetlio dvori te pomou stotinu zvezda sazdanih od avetinjs e svetlosti; prelivale su se ao dijamanti i polovile pola o, u isprepletenoj povorci izmeu ljudi i pravih zvezda n anebu; dva mom a su se uglali uglama od zelenog plamena, a egle su im ods a ale u stranu ili be ale ad bi im se ugla pribli ila; i sve to vreme Ve je, u r tenih nogu ao da sedi, lebdeo u vazduhu i jeo peeno pile. Jedan od mlaih dea a po u ao je da ga svue na zemlju, ali Ve je samo odlebdeo na malo veu visinu, van doma aja, i mirno nastavio da sedu u vazduhu,sme ei se. S vremena na vreme bi bacio u vazduh pileu o icu, oja se pretvarala u sovu i huei odletala meu

isprepletena zvezdana svetla. Ged je za sovama ispaljivao strele od hlebnih mrvica i obarao ih na zemlju; i u trenut u ad bi dodirnule tle potajale su opet samo o ice i mrvice hleba, jer bi opsena prestajala da deluje. Ged ta oe po u a da se pribli i Veu u vazduhu, ali po to nije znao ljunu re magijs e formule, morao je da se odr ava ma ui ru ama ao rilima, i svu su umirali od smeha gledajui ga a o as uzlee a as pada, lepr ajui ru ama. Nastavljao je da se ludira iz istog zadovoljstva i da zabavi dru tvo; smejao se i sam zajedno s njima, jer posle one dve duge noi ispunjene igranjem, meseinom, muzi om i magijom, bio je sav opinjen i razdragan, spreman na sve. Na raju se me o spustio na noge, odmah pored aspera, a D asper, oji se nijednom nije glasno nasmejao, samo se malo odma ao, re av i: "Jastreb, oji ne ume da leti..." "Zar D aspers nije isto to i jaspis, dragi amen?" odvrati mu Ged ao iz pu e, uz iro osmeh. "O, ti, blistavi dragulju meu pripravnicima, o, ti, dijamante sa Hevnora, daj, zasvetlucaj nam malo!" Momi oji be e napravio ona igrajua svetla posla jedno da poigrava i svetluca D asperu o o glave. Izgubiv i done lse svoju uobiajenu hladno rvnost, D asper se namr ti, i jednim po retom ru e zbrisa svetlo i ugasi ga. "Mu a mi je od linaca, galame i ludiranja", proguna on. !A o su ti potrebni ti ina i turobnost", dodade jedan od mlaih dea a, "tu ti je Kula, vrati se u nju." "A, ta ti zapravo eli , D aspere?" dobaci mu Ged. " elim da budem u dru tvu sa sebi ravnima", odvrati D asper. "Hodi, Vee. Ne a se egrti zabavljaju sa svojim igra ama." Ged se o rene i stade licem u lice prema D asperu. " ta to pripravnici imaju, a egrti nemaju?" zapita on. Govorio je mirno ali svi deaci se odjednom uuta e, jer u njegovom tonu, ao i u D asperovom, uzajamna mr nja be e izbila jasno i o tro, ao ma naglo isu an iz orica. "Mo", odreza D asper. "Urdiu svojom moi sve to uradi i ti, jedno po jedno." "Je li to izazov?" "Jeste," Ve se, meutim, urno spusti na zemlju i stade izmeu njih, ljutita lica. "Dobro znate da nam je zabranjeno da se dadmeemo u magiji. Prestanite!" I Ged i D asper su stajali ut e, jer su i oni znali za taj za on Rou a, a znali su i da Vea po ree ljubav, a njih dvojicu mr nja. Ipa , bes im je bio samo osujeen, ali ne i sti an. Kora uv i malo u stranu, ao da se obraa samo Veu, D asper ree, uz svoj hladni osmeja : "Mislim da bi trebalo da podseti svog prijtelja obanina na za on oji i njega samog titi. Izgleda ljut. Pitam se da nije zaista poverovao da bih ja prihvatio njegov izazov? Izazov mom a oji zaudara na oze, egrta oji jo ne zna ni Prvo pretvaranje?" " aspere", prosi ta Ged, "ot ud ti zna ta ja znam?" Istoga asa, ne izgovoriv i nijednu re oja bi se mogla uti, Ged, nestade, i nad njima stade da lebdi veli i so o, otvarajui svoj rivi ljun da ri ne: to je trajalo samo trenuta , i ve je opet Ged stajao pred njima u treperavoj svetlosti ba lje, mrano gledajui u D aspera. Iznenaneni D asper morao je da ustu ne,ali i sada, slegnuv i ramenima, izgovorio je samo jednu re: "Opsena." Ostali za agori e. "Nije to bila opsena", ree Ve. "Zaista se pretvorio u so ola. A sada, dosta. Slu aj, D aspere..." "Time je samo do azao da je uspeo ri om da pogleda u Knjigu stvaranja obli a, ad Veli i majstor nije pazio. Pa., ta? Hajde, nastavi samo, obanine. Volim da gledam a o se uplie u vlastitu zam u. to vi e po u ava da bude meni ravan, tim vi e se vidi a av si zapravo." Na to se Ve o rete od D aspera i obrati se Gedu, sasvim tiho: "Jastrebe, budi ove i prestani ti prvi... hajde sa mnom..." Ged pogleda u prijatelja i nasme i se, ali sve to ree bilo je: "Priuvaj mi Hoega, hoe li?" I on stavi Veu u ru e malog ota a, oji mu je, ao i obino, sedeo na ramenu. ivotinjica ni ada nije dozvolila da je bilo o dodirne, osim Geda,ali sada pree od Vea, i uspuzav i mu se uz ru u, uuri

mu se na ramenu, ne s idajui blistave o ice sa svog gospodara. "Ta o." Ged se ponovo obrati D asperu, mirno ao i maloas, "ime e po u ati da do a e da si bolji od mene, D aspere?" "Ja to ne moram niim da do azujem, obanine. Ali, hou. Dau ti prili u da ti do a e sebe. Zavist te izjeda ao crv jabu u. Hajde da isteramo tog crva. Jednom si se, na O ruglom brdu Rou u, hvalisao a o robnjaci sa Gonta ne izvode tri ove za zabavu. Poi sada na O ruglo brdo i po a i nam ta to oni rade. A posle toga, a o mi se bude htelo, po azau ti malo prave magije." "Da, to bih voleo da vidim", odgovori Ged. Mlai deaci, navi li da ga vide da prasne na najmanji privid podsmeha ili uvrede, posmatrali su ga, iznenaeni njegovom mirnoom. Ve ga nije gledao iznenaeno, ve sa sve veimstrahom. On po u a jo jednom da se ume a, ali D asper mu dobaci: "O ani se, Vee, ta e , da le, uiniti da is oristi prili u oju ti pru am, obanine? Hoe li nam pri azati ne u opsenu, plamenu uglu, vrad binu ojoj se oze lee od uge?" " ta bi ti hteo da ti po a em, D aspere?" Stariji moma sle e ramenima. "Ba me briga. Hajde, prizovi duh ne og po ojni a!" "Hou." "Nee ". D asper ga je netremice gledao u oi, a bes iznenada poe da se probija roz dotada nji njegov prezir. "Nee . Ne mo e . Samo lupeta i pupeta ..." "Kunem ti se u vlastito ime, hou!" Svi su za trenuta stajali ao zaleeni. Otimajui se od Vea, oji po u a da ga zadr i, Ged rupnim oracima pohita iz dvori ta, ne osvrui se. Avetinjs a svetla oja su poigravala nad njim pogasi e se i popada e. D asper je jo za trenuta o levao, a onda renu za Gedom. I ostali pohita e za njima, tiho i bez rei, upla eni i radoznali. Padine O ruglog brda Rou uzdizale su se ao jo gu i mra u tami letnje noi, pre izlas a meseca.Ve i samo prisustvo toga brda na ome behu izvedena toli a udesa delovalo je te o, ao da u vazduhu o o njih vlada ne a omorina. Iza av i na jednu strminu, pomisli e a o orenje toga brda se e dubo o, dublje od mora, sve do prastarog, nevidljivog, tajanstvenog ognja u srcu zemlje. Zaustavi e se, napo on, na istonoj padini. Zvezde su nepomino visile nad vrhom brda, iznad njih. Nije se oseao ni da a vetra. Ged odmae jo ne oli o ora a uz brdo, iznad ostalih, i o renuv i se, progovori sna no i razgovetno. "D aspere, iji duh hoe da prizovem?" "iji god hoe . Nijedan ti se nee odazvati." D asperov glas je malo podrhtavao, valjda od besa. A Ged mu odvrati tiho, podrugljivo: "Boji li se?" Nije, meutim, sae ao odgovor, u oli o ga je i bilo. Be e ve potpuno prestao da obraa pa nju na D aspera. Sada, ad su napo on stajali na O ruglom brdu Rou a, mr nja i bes behu prestali, i umesto njim mu se javi savr ena sigurnost. Za to bi on ne ome zavidio? Znao je da je njegova mo, te noi, na tome mranom, zaaranom mestu, vea nego i ada; ispunjavala ga je itavog, sve do nije stao d drhti oseanjem snage oju jedva da je uspevao da obuzda. Sada je znao da je D asper dale o ispod njega, da je poslan, mo da, samo zato da bi ga veeras doveo na ovo mesto; da nije ni a av protivni , ve prosto orue za ispunjenje njegove; Gedove sudbine. Pod nogama je oseao orenove Brda ao se prote e dubo o dole, u tamu, a iznad glave je video suve, dale e, zvezdane vatre. A u meuprostoru, sve to postoji bilo je njemu na raspolaganju. "Ne boj se", ree on, sme ei se. "Prizvau duh jedne ene. Ne a to bude Elfaran, lepotica iz Podviga Enlada." "Umrla je pre hiljadu godina, osti joj le e dubo o pod morej Eje, a mo da ni ada nije ni postojala." "Zar vreme i prostor znae ne to za mrtvaca? Zar Pesme la u?" odvrati Ged, jo uve sa blagim podsmehom, a onda, re av i, "Gledajte u prostor izmeu mojih ru u, " o renu im lea i u ipi se. iro im, laganim po retom ras rili obe ru e; bio je to gest dobrodo lice, ojim prizivanje poinje. A onda progovori. Jo pre vi e od vde godine bio je proitao rune bajalice prizivanja u

Ogionovoj njizi, i ni ada ih posle toga nije izgovorio. Tada ih je bio proitao u mra u. Sada, u mra u, ao da ih je ponovo itao, na stranici oja se pred njim otvorila u noi. Ali sada je razumevao ono to ita, izgovarajui pola o re po re, i ao da je pred sobom video ocrtane linije ojima ini treba isplesti, glasom i po retima tela i ru u. Deaci su stajali i posmatrali ga bez rei, nepomino, i samo su pomalo drhtali; jer veli e ini su poinjale da deluju. Ged je jo uve govorio tiho, ali izmenjenim glasom, sa prizvu om ne og dubo og pojanja, a rei oje je izgovorio bile su im nepoznate. Najzad, zauta. Iznenada se podi e sna an vetar i stade da huji roz travu. Ged pade na olena i vi nu oa da ne oga zove. Potom pade niice, ra irenih ru u, ao da hoe da zagrli zemlju, a ada se opet uspravio na napetim je ru ama dr ao ne to tamno, ne to toli o te o da je drhtao od napora, po u avajui da stane na noge. Vreli vetar poe dazavija roz uzbur anu travu na brdu. A a o su zvezde i dalje sijale, ni o ih vi e nije primeivao. Rei magijs e formule probijale su se izmeu Gedovih usana, uz si tanje i mrmljanje, a onda on glasno povi a: "Elfaran!" I opet vi nu to ime. "Elfaran!" Bezoblina, crna masa oju be e podigao raspue se nadvoje. Polovine popada e, a ne i vretenasti zraa zasja mu izmeu ra irenih ru u - tinjava, obla svetlost oja se uzdizala od tla do visine njegovih uzdignutih ru u. U toj ovalnoj svetlosti za trenuta se po renu ne a av obris - ljuds a prili a; ne a viso a ena, o renuta leima, oja je gledala u njih pre o ramena. Lice joj je bilo divno i tu no, i puno straha. Samo za tren be e zablistao taj duh. A onda mutni oval izmeu Gedovih ru u postade sjajniji. Poeo jeda se iri i rasprostire, ao ne i otvor u mranoj zemlji i noi, ao da se ta anje sveta odjednom rascepilo. I roz njega zablista strhoviti sjaj. I roz taj sjajni, is idani prorez, izmiglji se ne to nali na grudvu mra a, ne to hitro i jezivo, i baci se Gedu pravo u lice. Zateturav i se unazad pod te inom te spodobe, Ged ispusti rat i, promu li ri . Maleni ota , oji sve to posmatra e sa Veevog ramena, ivotinjica oja nema glasa, ri nu ta oe i s oi, ao da hoe da napadne. Ged se srui na zemlju, borei se i oprcajui se, do se svetlei procep u tami ovoga sveta irio i dalje iznad njega. Deaci oji su sve to posmatrali ute o e, a D asler se povi do zemlje,s rivajui oi od u asne svetlosti. Samo Ve polete a svomprijatelju. I zato samo on vide onu sen u poput grudve oja se pripijala uz Geda, razdirui mu telo. Bila je nali na crnu zver, veliine malog deteta, ia o se sve vreme nadimala i spla njavala; i nije imala ni glave ni lica, ve samo etiri ape sa and ama, ojim aje grebala i razdirala. Ve zajeca od u asa, a ipa ispru i ru e, po u avajui da je otrgne od Geda. Ali pre nego to je i dotae u oi se, ne mogav i da se poma ne. Nepodno ljiva svetlost poe da lebdi i razdire ivice sveta lagano se sastavi e. Ne i glas je govorio u blizini, ao to ape li e i ubori vodos o . Zvezde opet zasja e, i trava na brdu obli se srebrom od meseeve svetlosti oja se upravo pojavila. Rane na telu noi namah zaccceli e. Ravnote a videla i tme opet je poivala, obnovljena i smirena. Zver-sen a be e nestala. Ged je le ao na leima, ru u ra irenih ao da jo uve odr ava onaj gest dobrodo lice i poziva. Lice mu je bilo crno od rvi i na o ulji su mu se videle veli e, rvave mrlje. Maleni ota mu se uurio, drhtei pored ramena. A nad glavom mu je stajao starac iji je ograta bledo svetlucao pod meseinom: Arhimag Nemerl. Srebrni vrh Nemerlovog tapa svetlucao je, nadnosei se nad Gedove grudi. Dodirnuo ga je ne no, samo jedanput, na mesu gde je srce, i jedanput po usnama; i do je Nemerl ne to aputao Ged se prome olji, i usne mu se razdvoji e, do se borio da udahne vazduh. I tada stari Arhimag podi e svoj tap, stavi ga vrhom na zemlju, i oslovni se svom te inom na njega, oborene glave, ao da se jedva dr i na nogama. Ve oseti da opet mo e da se ree. Baciv i pogled o o sebe,, ugleda da behu pristigli i drugi, Veli i majstori Prizivanja i Pretvaranja. Nijedan in viso e magije ne mo e se izvesti a da ta vi ljudi ne budu pota nuti; i imali su

naina da stignu za tren o a ada je to potrebno, ia o nijedan ne be e ta o brz ao Arhimag. Sada ve behu poslali po pomo, i jedna grupa poe s Arhimagom, a druga, Ve meu njima, odne e Geda u odaje Veli og majstora Travarstva. Veli i majstor Prizivanja ostao je da bdi vascele noi na O ruglom brdu Rou a.Ni tase ni za jezia ne be e pomerilo na padini na ojoj je ostalo rascepljeno ustrojstvo sveta. Nijedna sen a ni ne po u a da se pri rade pod meseinom i potra i otvor roz oji bi se povu la natrag, u svoje carstvo. Sen a be e pobegla od Nemerla i od monih, nevidljivih arobnih zidina ojima je ostrvo Rou bilo o ru eno i za tieno, ali je, ipa , ostala negde u svetu. Negde, u svetu, ona se rila. Da je Ged te noi preminuo, ona bi mo da potra ila vrata oja je on otvorio, i po la za njim u carstvo smrti, ili bi se neopazice vratila tamo oda le je do la,ma gde to bilo; na to je Veli i majstor Prizivanja e ao i bdeo na O ruglom brdu Rou . Ali, Ged je pre iveo. Polo ili su ga u postelju u odaji za leenje, i Veli i majstor Travarstva mu je stavio melem i previo rane oje je imao po licu, vratu i ramenima. Bile su to dubo e, rascepljene i opa e rane. Crna rv u njima se nije zgru avala, ve je stalno izvirala, upr os bajalicama i ru ovom li u oblo enom pauinom oje je bilo stavljeno na njih. Ged je le ao oslepeo i onemeo od vatru tine, ao tap u tinjajuem ognju, i nije bilo te bajalice oja bi mogla da ohladi ono to ga je sagorevalo. Nedale o odatle, u dvori tu pod vedrim nebom u ome je pos a ivao vodos o , Arhima je ta oe le ao nepo retno, ali ohlaen, leden; na njemu su ivele jo samo oi, posmatrajui a o meseinom obasjana voda pada po us ome anom, meseinom obasjanom li u. Oni o o njega nisu izgovarali ni a ve bajalice i nisu ni po u avali da ga lee. Samo bi s vremena na vreme tiho prozborili ne to izmeu sebe, a zatim se opet o renuli da bdiju nad svojim Gospodarem. On je le ao nepomino, a orlovs i nos, viso o elo i seda osa beleli su mu se pod meseevom svetlo u ao ost. Da bi zaustavio razularenu magiju i oterao sen u od Geda, Nemerl be e iscrpio sve svoje moi, a zajedno s njima i ilela je i sva njegova telesna snaga. Umirao je. Ali smrt veli og maga, oji je mnogo puta u ivotu hodio po sparu enim, strmim obroncima carstva smrti, nije obina stvar: jer, umirui, on ne hodi nasumice, ve sigurno, jer on zna taj put. I ada Nemerl podi e pogled roz ro nju drveta, oni po raj njega nisu znali da li to poslednji put gleda u zvezde oje pola o blede pod zracima zore, ili da li to ponovo posmatra one druge zvezde, oje ni ada ne zalaze ve veito stoje nad brdima to ne znaju za svitanje. Gavran Os ila, oji je bio njegov ljubimac trideset godina, be e nestao. Ni o nije video uda je oti ao. "Poleteo je da mu pro ri put," re o je samo Veli i majstor Ustrojstva, do su bdeli. Rodi se napo on dan, topao i vedar. Veli o zdnje i ulice Tvila ao da se behu pritajili. Nije se uo ni glasa , sve do se, pred podne, nisu oglasila gvozdena zvona na uli Veli og majstora Poezije, jasno i prodorno. Sledeeg dana su se o upili devetorica Veli ih majstora Rou a, na jednom mestu ispod senovitog drvea Gaja Su tine. Pa a i na tom mestu se obavi e devetorostru im zidom ti ine, da ni jedan ove ili sila ne uzmognu da im se obrate do mudu birali meu magima Zemljomorja onoga o e im biti novi Arhimag. Izabrali su Gen era, sa ostrva Vej. I smesta renu brod pre o Unutra njeg mora do Veja, da doveze novog Arhimaga na Rou . Veli i majstor Vetroumea stajao je na rmi da po rene magijs i vetar i usmeri ga na jedra, i brod smesta renu, i nestade sa vidi a. O svemu tome Ged nije pojma imao. Le oa je pune etiri nedelje tog toplog leta, slep, gluv i nem, ia o bi s vremena na vreme uzdahnuo ili ri nuo, ao ivotinja. Najzad su spore ve tine Veli og majstora Travarstva uinile svoje, ta o da rane poe e da mu zaceljuju i groznica da mu opada. Kao da je, malo po malo, opet poeo da razaznaje glasove, ia o sam, jo nije progovorio. A onda, jednog vedrog jesenjeg dana Veli i majstor Travarstva otvori ap e na prozorima sobe u ojoj je le ao Ged. Jo od one noi na O ruglom brdu Rou , dea je znao samo za tamu. Sada sa ri lice puno o ilja a u ru e, i zapla a. Meutim, ada je zima nastupila, jo uve je samo mucao, a Veli i majstor Travarstva i dlje ga je dr ao u odajama za leenje, po u avajui da vrati

ne ada nju snagu njegovom telu i umu. I te u rano prolee Veli i majstor ga pusti da izae, i posla ga da, pre svega, is a e svoju po tu i po ornost Arhimagu Gen eru. Jer, on nije bio u stanju da se pridru i ostalima ada su tu svoju du nost obavili prili om Gen erovog dolas a na Rou . Nijednom od njegovih drugova nije bilo dozvoljeno da ga poseti do je mesecima le ao bolestan, i sada, do je prolazio mimo njih, pitali su jedni druge: "Ko je to?" Ne ada je bio bodar, la og ora a i ja . Ali sada, osa aen bole u, hodao je pola o i o levajui, pognute glave, a leva strana lica bila mu je sva u o iljcima. Zaobilazio je one oji su ga znali, a i one oji nisu, i najpreim putem stigao je do Vodos o a. Tamo, gde je ne ada on e ao Nemerla, sada je Gen er e ao njega. Poput ne ada njeg Arhimaga, i ovaj novi je nosio beli ogrta. Ali, ao i veina ljudi iz Istonih Prostranstava, Gen er je bio crne puti, i pogled ispod debelih obrva bio mu je ta oe mr . Ged lee pred njega i ponudi mu svoju vernost i poslu nost. Ge ner je ne o vreme samo utao. "Znam ta si uinio", prozbori on najzad, "ali jo ne znam ta si ti. Ne mogu prihvatiti tvoju vernost." Ged se uspravi i polo i ru u na stablo mladog drveta pored vodos o a da pri upi snagu. Jo je sporo govorio. "Znai li to da treba da odem sa Rou a, Va e gospodstvo?" "Da li ti eli da ode sa Rou a?" "Ne." "A ta eli ?" "Da ostanem. Da dalje uim. Da razvrgnem... zlo..." "Ni veli i Nemerl nije to mogao... Ne, ne elim da ode sa Rou a. Jedina za tita oju ima su na i Veli i majstori, i odbrambene ini baene na ovo ostrvo, oje spreavaju zlo da mu prie. A o sada ode , ona zla spodoba oju su pustio na slobodu smesta e te pronai; ui e u tebe, i bie opsednut njome. Vi e nee biti ove ve gebet, telo bez du e oje e initi ono to po eli ta zla sen a oji si ti prizvao da se pojavi na sunevoj svetlosti. Mora ostati ovde, sve do ne pri upi dovoljno snage i mudrosti da se odbrani od nje - a o i ada uspe . a i u ovom trenut u, ona te vreba. Jesi li je ugledao, od one noi?" "Jesam, u snovima, Va e gospodstvo", nastavi Ged, na on rae pauze; a govorio je s mu om i posramljeno. "Va e gospodstvo, Gen eru, ne znam ta je to bilo... ono to se odjednom pojavilo i zgrabilo me..." "To ne znam ni ja. Nema imena. Ti si roenjem nasledio ogromnui mo, ali si je lo e upotrebio, i probudio sile ojima nisi mogao da vlada , i nisi znao a o te sile utiu na Ravnote je svetlosti i tame, ivota i smrti, dobra i zla. A podsta li su te na to ponos i mr nja. Zar nije sasvim prirodno to je sve to imalo uni tavajue posledice? Prizvao su duh umrlog, ali zajedno s njim javio se i jedan od obli a ne ivota. Nezvan je pristigao sa mesta gde imena ne postoje. Budui da je zlo, ono eli da roz tebe stvara dalje zlo. Mo oju si morao da prizove , daje mu mo da vlada nad tobom: vi ste u sprezi. To je sen a tvoje oholosti, sen a tvog neznanja, tvoja vlastita sen a. Ima li sen a ime?" Ged je stajao, pun munine i rastrojen. "Kamo sree da sam umro", ree napo on. "A o si ti, da sme da sudi , ti - za oga je Nemerl rtvovao sebe?... Do si ovde, bezbedan si. Otii e odavde, i nastavie da ui . Ka u da si pametan. Samo nastavi. I to dobro. To je sada sve to mo e ." I tu Gen er zavr i, i odjednom nestade; ali, ta vi su magi. Vodos o je i dalje pos a ivao na suncu, a Ged ga je malo posmatrao i slu ao ga, mislei na Nemerla. Ne ada, davno, u tom dvori tu, osetio je da je i sam re, izgovorena pod sunevom svetlo u. Ali sada je progovorila i tama. Bila je to re oja se ne mo e porei. Iza ao je iz dvori ta i renuo a svojoj staroj eliji u Ju noj uli, oju su mu zadr ali. Tamo je boravio sam. Kada bi gong zazvonio, pozivajui na veeru, iza ao bi, ali ret o bi razgovarao sa ostalima za Duga im stolom, niti bi i ada podigao lice da ga vide, a ni onima oji su ga najplemenitije

pozdravljali. I na on dan-dva svi ga ostavi e na miru. A to je i eleo, jer se bojao zla oje bi i nesvesno mogao da izre ne ili uradi. I Ve i D asper behu odsutni, ali on ni ne upita gde su. Deaci oje je predvodio i ojima je godpodario bili su mu izma li i uznapredovali, zbog svih onih meseci oje je bio izgubio, i toga prolea i leta uio je sa deacima mlaim od sebe. A nije se isticao ni meu njima, jer su mu bajalice,a i najprostije bajalice opsenarstva, te o i s mucanjem padale na jezi , a ru e su mu podrhtavale ad god je morao da ih zaposli. U jesen je morao jo jednom da ode u Usamljenu ulu da nastavi uenje od Veli og Majstora imenovanja. Taj zadata , od ojeg je ne ada strepeo,sada mu je priinjavao zadovoljstvo, budui da je oseao potrebu za ti inom, i dugotrajnim uenjem bez bacanja ini, tamo gde ona mo za oju je znao da se jo uve nalazi u njemu nee niim biti izazvana da deluje. No uoi njegovog onanog odlas a iz Kule do ao mu je posetilac, ogrnut smeim putnim ogrtaem i nosei u ruci hrastov tap o ovan gvo em. Ged ustade na noge ada ugleda tap arobnja a. "Jastrebe..." uv i taj glas, Ged podi e pogled: pred njim je stajao Ve,sav temeljan i etvrtast ao i uve ; dodu e, bezizrazno crno lice bilo mu je ne to ostarilo, ali osmeh na njemu nije se promenio. Na ramenu mu je uala ivotinjica, crnog rzna sa svetlijim prugama i blistavih oiju. "Ostao je sa mnom do si ti bio bolestan, i sada mi je ao da se rastanem s njim. Ali mi je jo te e da se rastanem od tebe, Jastrebe. Ali, moram ui. Hajde, Hoe e! Prei od svog pravog gospodara!" Ve pomilova ota a i spusti ga na pod. ivotinjica se odmah smesti na Gedovu slamaricu i poe da se umiva suvim, smeim jezi om nali na listi ne e biljice. Ve se glasno nasmeja, ali Ged nije bio u stanju ni da se nasme i. Samo se sagnuo da sa rije lice, milujui ota a. "Mislio sam da mi vi e ni ada nee doi, Vee", ree on. Nije mislio da mu prebacuje, ali Ve se poe pravdati. "Nisam mogao da te posetim. Veli i majstor Travarstva mi je to zabranio; a od a o je poela zima stalno sm bio sa Veli im majstorom u Gaju, i sam ao u zatvoru. Nisam smeo da izlazim do nisam zaslu io tap. Slu aj: ad i ti bude jednom slobodan, doi u Istona Prostranstva. e au te. U tamo njim gradiima ove se mo e lepo proveseliti, i rado primaju arobnja e." "Slobodan..." promrlja Ged i sle e ramenima, uz jedva primetan osmeh. Ve ga pogleda, ne ona o ao ne ada; sa istom ljubavlju, da ali, mo da, sa ipa malo vi e arobnjal e pronicljivosti. "Pa, nee zauve ostati vezan za Rou ." "Pa, zna ... mislio sam da bih mo da mogao da ostanem da radim sa Veli im majstorom u Kuli, da budem jedan od onih oji u njigama i meu zvezdama tragaju za izgubljenim imenima, a o ne bih... uinio jo ne o zlo, ad dobro ve nisam..." "Mo da", pre inu ga Ve. "Ja nisam vidovit, ali pred tobom ne vidim sobe i njige, ve mors u puinu, vatru i zmajeve, i ule mnogih gradova, i sve drugo to jedan so o mo e da vidi ad leti viso o i dle o." "A iza mene - ta vidi iza mene?" upita Ged i uspravi se ad to izree, ta o da se, pod avetinjs om svetlo u oja im je gorela iznad glave, njegova sen a pojavi i ispru i pre o zida i poda. Ali, ve u seledeem trenut u on o renu lice u stranu, i promuca; "Ne, bolje mi reci uda e i ta namerava da radi ." "Idem ui, da se vidim sa braom i sestrom o ojima sam ti priao. Bila je beba, ad sam oti ao, a sada bi ve trebalo us oro da slavi svoje Imenovanje - a o je to brzo pro lo! A onda u se zaposliti ao arobnja negde, na ne om od tih malih ostrva. O, ta o bih rado ostao da jo razgovaramo, ali ne mogu, noa mi ree brod, a plima je ve nado la. Jastrebe, a o te i ada put nanese na Isto , doi da me poseti . I a o ti i ada u ivotu zatrebam, po alji mi poru u, pozovi me samo nojim istins im imenom: Estariol." Na ovo Ged podi e svoje o iljcima una a eno lice i pogleda prijatelja pravo u oi.

"Estariol", ree on, "moje ime je Ged." A onda se tiho oprosti e, i Ve se o renu, proe roz ameni hol i napusti Rou . Ged je jo malo osto nepomian, ao ne o o je upravo primio veli i novost, pa sada mora i vlastiti um da pro iri da bi mogao da je prihvati. Jer ono to mu je Ve po lonio bilo je zaista veli o - dao mu je da sazna njegovo pravo ime. Pravo ime znaju samo onaj oji ga nosi i onaj oji muga je dao. ove mo e, asnije u ivotu, da se odlui da svoje ime saop ti svome bratu, ili eni, ili prijatelju, ali i oni ga nee ni ada upotrebiti u prisustvu ne og drugog, o bi mogao da ga uje. Pred svetom e ga, ao i sav taj svet, zvati imenom za sva odnevnu upotrebu, nadim om - ne im imenom ao to je, recimo Jastreb, ili Ve, to znai "grahorica", ili Ogion, to znai " i ar a". Kad i obian ove rije svoje istins o ime od svih sem od onih oje voli i u oje ima savr eno poverenje, tim vi e e to morati da ini arobnja , jer on je opasniji, a ta oe i izlo en veoj opasnosti. Onaj o zna neije istins o ime, taj pra tino raspola e ivotom toga ove a i mo e da upravlja njime. Zato je Gedu, oji je bio izgubio veru u sebe, Ve podario ono to samo najbolji prijatelj mo e da podari, do az nepoljuljanog i veitog poverenja. Ged sede na svoju slamaricu i pusti d se ugla avetinjs e svetlosti pola o ugasi, ispustiv i iz sebe, do je bldela, plamia onog movarnog gasa od ojeg potie. Pomilovao je ota a, oji se udobno protegao i zaspao mu na olenu ao da ni ada nije spavao na ne om drugom mestu. Veli o zdanje be e utihnulo. Ged se seti da je upravo to bilo vee ada je on slavio svoj Prelaza , onoga dana ad mu je Ogion dao ime. Od tada su pro le etiri godine. Setio se ledenog planins og poto a, roz oji je pro ao nag i bezimen. Zatim je nastavio da se sea ostalih svetlucavih plia a na reci Ar, po ojima je ne ada plivao; i sela Deset jova, ispod ogromne pra ume oja se pela uz planinu; sen i oje je jutarnje sunce bacalo pre o pra njave seos e ulice, vatre oja se u naletima razbu tavala pod sna nim mlazevima vazduha iz mehova, upravljenih na ovaevu jamu za taljenje u zims a popodneva, mrane ve tiine olibe ispunjene mirisima, gde je vazduh bio te a od dima i vrad bina. Sve mu se to vratilo sada, ove noi ad je napunio sedamnaest godina. Sva ta mesta i sve godine njegovog rt og i pre idanog ivota javi e mu se u seanju i opet se spoji e u jedno. Najzad, na on sveg tog gor og, izgubljenog vremena, opet je znao o je i gde se nalazi. Ali, uda e morati da rene u godinama oje dolaze, to nije mogao da vidi; a i strepeo je da sluajno ne sazna. Sledeeg jutra je renuo na put pre o ostrva, s ota om na ramenu ao i obino. Ovoga puta trebalo mu je tri dana, a ne dva, da stigne pe e do Usamljene ule, i bio je na smrt umoran ada ju je najzad ugledao iznad uzavrelog, i teeg mora od severnog rta. Unutra je bilo isto ona o mrano ao i to se seao, i isto ona o hladno, ao to se seao, i Kurrem armerru je isto ona o sedeo na svojoj viso oj stolici, ispisujui nizove imena. Samo je podigao pogled na Geda i re ao, bez pozdrava, ao da Ged ni ada nije ni odlazio: "Idi u postelju; onaj o je umoran,taj nije ni pametan. Sutra mo e da otvori Knjigu Pothvta Stvralaca, i poni da ui odatle nova imena." Kada je zima pro la, vratio se u Veli o zdanje. Tada je bio proizveden u arobnja a-pripravni a, i Arhimag Gen er mu tada prihvati za letvu na vernost. Nastavio je da studira Vrhuns e ve tine i magijs e formule, pre av i sa opsenarstva na pravu magiju, uei sve ono to je morao da savlada pre nego to dobije arobnja i tap. Vremenom je izleio one te oe u govoru oje su se javljale ada je izgovarao bajalice, a i ru e su mu pola o opet poele da bivaju sve ve tije; ipa , ni ada vi e nije ona o brzo uio ao pre, jer ga strah be e nauio jednoj drugoj i te oj le ciji. Ipa , ni a vi zli predznaci ili susreti nisu se javljali a i ad je izvodio Veli e magije Stvaranja i Uobliavanja, oje su najopasnije od svih. Pone ad se pitao nije li ona sen a oju je oslobodio vremenom onemoala, ili pobegla ne uda van ovoga sveta, jer vi e mu se nije javljala u snovima. Ali, u dubini srca je znao d se nada uludo. Od Veli ih majstora i iz prastarih njiga predanja Ged je saznao sve to

je mogao o biima poput one sen e oju be e pustio na slobodu; Ali toga je bilo veoma malo. Nijedno ta vo stvorenje nije bilo opisano, niti se o njemu neposredno govorilo. U prastarim njigama bi se te i tamo na ao pone i nagove taj da postoje i ta ve stvari oje lie na sen u-zver. Nije to bila ni avet umrlog ove a, niti, pa , tvorevina ne e od Prastarih sila zemlje, a ipa je izgledalo da je s njima u vezi. U Stvarima i pojavama zmajevs im, njizi oju je Ged veoma pa ljivo proitao,nalazila se i jedna stara pria o ne om Gospodaru zmajeva oji be e pao pod vlast jedne od Prastarih sila, stene oja govori, a oja je le ala dale o u severnim zemljama. "Na zapovest Stene", pisalo je u njizi, "on je progovorio s namerom da proizvde duh umrlog iz carstva smrti, ali po to su mu arobnja e moi omanule, eljom Stene, zajedno sa duhom umrlog, do lo je ono to nije bilo prizvano, i ono ga je pro deralo iznutra, a potom u njegovom obliju nastavilo da hodi po zemlji, uni tavajui ljude." Alu u njizi nije pisalo ta je to bilo, niti a o se pria zavr ila. A Veli i majstori nisu znali oda le bi mogla poticati ta va sen a: iz ne ivota, a o je azao Arhimag; sa pete strane sveta, a o je azao Veli i majstor Pretvaranja; a Veli i majstor Prizivanja je prosto azao: "Ne znam." Veli i majstor Prizivanja je esto dolazio da Gedu pravi dru tvo,do je ovaj bio bolestan. Bio je nabusit i ozbiljan, ao i uve , ali Ged je sada video da u njemu ima milosra i mnogo ga je zavoleo. "Ne znam. Znam samo ovo: ta o ne to mo e da prizove samo neija ogromna mo, i to mo da ba mo samo jednog jedinog ove a na svetu - tebe, i jedan jedini ljuds i glas - tvoj. Ali ta to, opet, mo e da znai, nemam pojma. Ti e to sam postepeno ot riti. Morae da ot rije ,jer inae e umreti,ili e ti se desiti ne to jo gore od smrti..." Govorio je tiho i oi su mu bile tu ne do je gledao u Geda. "Kad si bio mlad, mislio si da je mag onaj o mo e sve. I ja sam ne ada ta o mislio. i svi mi. Ali, u stvari, to vi e raste ove ova stvarna mo i to mu se vi e iri znanje, sve du a postaje ivotna staza oju mora da sledi: ta o da na raju nema vi e izbora, i radi is ljuivo ono to mora..." Kada je ovaj napunio osamnaest godina, Arhimag posla Geda da radi sa Veli im majstorom Ustrojstva. O onome to se ui u Gaju Su tine, ali da je magija ve i samo to mesto. Drvee toga Gaja ne ada se mo e videti, ne ada ne mo e, i ne nalazi se uve na istom mestu ili u istom delu ostrva Rou . Ka u da je i samo to drvee mudro. Ka u da Veli i majstor Ustrojstva od tog drvea u Gaju u stvari sam, neprestano, ui svoju vrhuns u magiju, i a o to drvee i ada izumre,umree i njegovo znanje, i tada e se vode podii i potopiti pod sobom sva ostrva Zemljomorja oja Segoj be e uzdigao iz o enana jo u onim vremenima oja su postojala pre mitova,sve te zemlje na ojima ive ljudi i zmajevi. Ali sve to je samo re la- azala; arobnjaci nee o tome da govore. Prolazili su meseci i meseci, i napo on, jednog prolenog dana, Ged se vratio u Veli o zdanje, i nije vi e znao ta e mu bitisledei zadata . Na vratima roz oja se ulazi na staze to vode pre o livada O ruglog brda Rou susreo je jednog starca, oji ga je e ao na ulazu. U poet u ga Gej nije prepoznao, a onda, ad je malo napregnuo seanje, shvati da je to isti onaj starac oji ga je pustio u olu ad je prvi put do ao, pre pet godina. Starac se sme io, pozdravljajui ga po imenu, a onda ga zapita: "Zna li o sam ja?" Ged je ve ranije razmi ljao o tome da se uve pominje Deset Veli ih majstora Rou a, a da on zna smo za osmoricu, Veli e majstore Vetroumea, Ru ove tina, Travarstva, Poezije, Pretvaranja, Prizivanja, Imenovanja, Ustrojstva.Verovao je da pod devetim ljudi podrazumjevaju Arhimaga. Ali, u vreme ad se birao novi Arhimag, devet Veli ih majstora je vr ilo izbor. "Mislim da si ti Veli i majstor uvar Kapije", ree Ged. "Ta o je. Ti si, Gede, ste ao pristup na Rou ta o to si azao svoje ime. Sada mo e stei slobodu i otii ta o to e azati moje". To ree starac, sme ei se, i ostde da e a. Ged, ta oe, ostade da e a, bez rei. Znao je hiljadu naina, ve tina i sredstava ojima se mo e ot riti ime ne e stvari ili ove a, i naravno, ta ve tina je uve bila prisutna u svemu to je uio na Rou u, jer bez nje se magija, veinom, nije ni mogla initi. Ali ot rivanje imena jednog Maga ili a Veli og majstora, bilo je ne to sasvim

drugo. Magovo ime je bolje s riveno od ribe u moru, bolje uvano od zmajeve peine. Vrad bina ojom se ono istra uje samo bi naletela na jo jae ini, lu avi izumi bi omanuli, ispitivanja izo ola bila navedena na rivi trag, a sila bi samo mogla da se uni tavajui o rene protiv sebe same. "Tesna je apija oju uva , Veli i majstore", najzad progovori Ged. "Mislim da u morati da sednem tu, na livadi, i razmi ljam, i pustim,sve do ne omr avim toli o d se mogu provui roz nju." "Ka o hoe ", sme ei se odgovori uvar Kapije. I ta o se Ged udalji ne oli o ora a i sede ispod jedne jove na obali Tvilberna, pustiv i svog ota a da se igra u vodi i lovi po blatnjavim obalama slat ovodne raie. Zalaza sunca je bio vedar i asno je nastupio, jer bilo je ve uveli o prolee. Svetilj e i avetinjs e svetlosti zasja e roz prozore Veli og zdanja, a u podno ju brda, ulice Tvila se ispuni e tamom. Sove su hu ale iznad rovova i slepi mi evi lepr ali u mra u iznad vode, a Ged je jo uve sedeo i razmi ljao a o da, silom, lu avstvom ili vrad binama, izmami ime uvara Kapije. I to se vi e udubljivao u misli, sve manje je uspevao da pronae, meu svim onim ve tinama arobnja tva, ne u pomou oje bi i upao ta vu tajnu od ta o veli eog maga. Le ao je na livadi i zaspao pod zvezdama, sa ota om oji mu se be e ugnjezdio u d epu. Kada se opet na nebu podiglo sunce pri ao je, a da jo uve ni ta ne be e stavio u usta, vratima Zdanja i za ucao na njih. uvar apije mu otvori. "Va e gospodstvo", obrati mu se Ged, "ne mogu vam na sili uzeti tajnu va eg imena, jer nisam dovoljno ja , a ne mogu je uzeti ni lu avstvom,jer nisam dovoljno mudar. Zato u se zadovoljiti da ostanem tu gde sam, da uim da budem sluga, to god izaberete: sem a o mi sluajno ne odgovorite na moje pitanje." "Pitaj." "Ka o Vam je ime?" uvar Kapije se nasme i, i aza mu ga: i Ged, ponoviv i ga, ue u Veli o zdanje poslednji put. Kada je opet iza ao, nosio je debeli tamnoplavi ograta, dar grads ih otaca Donjeg Torninga u oji se be e uputio, jer tamo su tra ili da zaposle arobnja a. Ta oe je nosio i tap viso oli o i on sam, od tisovine, o ovan bronzom. uvar Kapije mu po ele srean put, otvoriv i mu izlazna vrata Veli og zdanja, vrata od roga i slonovae, i on sie ulicama Tvila do lae oja ga je e ala na sjajnim,jutarnjim vodama. 5. ZMAJ OD PENDORA Zapadno od Rou a,u s upini izmeu dva veli a opna, Hos a i Esmera, pru alo se Devedeset ostrva. Najbli e Rou u je Serd, a najudaljenije je Sepi , oje le i ta orei ve u Pelnijs om moru; a da li ih je zaista devedeset jo nije utvreno,jer a o brojite samo ostrva oja imaju izvore slat e vode bilo bi ih sedamdeset, a a o brojite sva u hrid to se uzdi e nad vodom izabrali biste pre o sto i jo uve ne biste zavr ili; i tad bi nado la plima i sve bi opet bilo drugaije. Noreuzi izmeu ostrvca su veoma us i, i u njima neveli e plime Unutra njeg mora postaju ste njene i te u udarajui o ivice tesnaca, di u se viso o i spu taju nis o, ta o da tamo gde za vreme najvi e plime postoje tri ostrva, ad se voda spusti ostane samo jedno. Ali upr os svim opasnostima varljive plime, i sva o te prohodalo dete ume da vesla jednim veslom, i ima mali amac; domaice za as preveslaju pre o moreuza na po jednu oljicu aja od site sa om inicom; torbari glasno izvi uju svoju robu i dozivaju mu terije u ritmu zaveslaja u svome amcu. Sve saobraajnice su od slane vode, i pregrauju ih samo mre e, rzapete pre o mors ih ru avaca od jedne ue do one pre o puta, u oje se hvata sitna riba zvana ivera , od ije ulja ivi privreda Devedeset ostrva. Ima malo mostova i samo ne oli o veih grdova. Sva o ostrvce je nai ano zemljoradni im imanjemima i ribars im uicama, i deset od dvadeset ta vih ostrvaca ine po jednu op tinu. Jedno od njih je bilo i Donji Torning, najzapadnije malo ostrvo oje je gledalo s jedne strane na

Unutra nje more a s druge na puinu o eana, taj usamljeni ugao Arhipelaga u ome le i samo Pendor,ostrvo o ru eno zmajevima, a iza njega vode Zapadnog Prostranstva, puste i prazne Tu je novog grads og arobnja a e ala spremna ua. Uzdizala se na jednom brda cetu, o ru ena poljima zelenog jema, za lonjena od zapadnog vetra umar om oji je istovremeno bio i iva ograda tog poseda, i ije je drvee bilo obasuto crvenim cvetovima. Sa ulaznih vrata mogli su se videtidrugi slamni rovovi, gajevi i ba te,a i susedna ostrva sa svojim rovovima, poljima i brdima, a mnogobrojni blistavi anali i analii vijugali su i preplitali se izmeu njih vodei a moru. Kua je bila rajnje s romna, bez prozora, sa podom od nabijene zemlje, ali jo uve bolja od one u ojoj se Ged be e rodio. Ostrvljani Donjeg Torninga, puni strahopo tovaja pred arobnja omsa Rou a, izvinjavali su mu se to je ua ta o bedna. "Nemamo amena za gradnju", objasnio je jedan. "Ni o vam ovde nije bogat, ali ni o i ne umire od gladi", dodao je drugi, do je trei, ute no, za ljuio: "Bie vam bar suvo, a o ni ta drugo, jer ja sam se sam pobrinuo da slamni rov bude a o treba, Gospodine." Ali Gedu ta ua nije ni ta manje odgovarala od ne a ve palate. Is reno je zahvalio op tinarima, i ta o se njih osamnaestorica razio e, sva o u svom amcu i na svoje ostrvce, da ispriaju ribarima i svojim enama a o je novi arobnja ne i mlad uda , oji jedva da a e oju re, ali je a e lepo i bez oholosti. Uostalom, i nije bilo ne og rzloga za oholost u toj Gedovoj prvoj slu bi. arobnjaci oji su se olovali na Rou u naje e su i li pravo u veli e gradove i zam ove, u slu bu viso e gospode oja ih je veoma cenila i po tovala. Ovi ribari u Donjem Torningu, da je situacija bila normalna,mogli bi dobiti te ne u seos u ve ticu ili obinog vraa, da im obaje mre e ili nove amce i da im ivotinje i eljad polei,a o ustreba. Ali, odnedavno je stari Zmaj od Pendora izlegao jaja; devet malih zmajeva, prialo se, sada je le alo po svojim jazbinama u razru enim ulama Mors ih gospodara od Pendora, vu ui svoje trbuhe sa rlju tima po mermernom stepeni tu i roz razvaljena vrata veli ih odaja. Po to na tom izumrlom ostrvu nije bilo hrane, roz oju godinu e poeti da izleu, ad budu odrasli i ogladneli. etvorica su ve bila primeena a o lete iznad jugozapadnih obala Hos a, ne spu tajui se ve samo osmatrajui gde se nalaze torovi s ovcama, ambari i sela. Zmajeva glad se budu dugo i pola o, ali ad se probudi te o ju je utoliti. Zato su ostrvljani sa Donjeg Torninga poslali u Rou molbu da im doe arobnja oji bi ih za titio od zla oje se pomaljalo na zapadnom obzorju, i Arhimag je prosudio da im je strah ite a o oprvdan. "Tamo nee nai ni a ve udobnosti", re ao je Arhimag Gedu, onoga dana ad ga je proizveo u arobnja a, "a ni slave, ni bogatstva, mo da a ni opasnosti. Prihvata li?" "Prihvatam", odgovorio je Ged, i to ne samo iz poslu nosti. Posle one u asne noi na O ruglom brdu Rou a, eleo je da bude to dalje od slave i isticanja, ba onoli o oli o je pre toga udio za njima. Od tada je stalno sumnjao u svoju snagu i strepeo od sva og mogueg is u avanja svoje moi. Ali ga je ipa grdno privu la radoznalost, ad je uo da se pominju zmajevi. Na Gontu ve mnogo stotina godina nije bilo zmajeva; a nije bilo ni zmaja oji bi se usudio da proleti na vidi u, ili na dohvat magije Rou a, ta o da se i tamo o njima znalo samo iz pesama i pria; bili su ne to o emu se peva, ali se ne via u ivotu. Ged sve to je znao o zmajevima be e nauio u oli, ali jedno je ad se o njima ita, a drugo ada se sretnu licem u lice. Sada mu se ta va prili a u azala u punom sjaju, te je ustro odgovorio: "Prihvatam." Arhimag Gen er je limnuo glavom, ali pogled mu je bio zabrinut. "Ka i mi", upita ga on na rastan u, "boji li se da napusti Rou ? Ili, pa , jedva e a da ode ?" "I jedno i drugo, Va e gospodstvo." Gen er opet limnu glavom. "Ne znam da li je dobro da te po aljem odavde, jer ovde si bezbedan", dodade on, jedva ujnim glasom. "Nisam u stanju da vidim ta je ispred tebe. Put ti je sav obavijen tamom. I na severu se vidi ne a mo, ne to to eli da te uni ti, ali ta je to i gde je, da li u tvojoj pro losti

ili na putu oji jo le i pred tobom, to nisam u stanju da odredim: sve je u ne a voj senci. Kada su ljudi sa Donjeg Torninga do li meni, smesta sam pomislio na tebe,jer mi se mesto uinilo bezbedno i ne a o po strani, ta o da e tamo mo da imati vremena da pri upi snagu. Ali, nisam siguran da za tebe uop te postoji ne o bezbedno mesto, niti uda e te tvoj put odvesti. Ne bih eleo da te po aljem te ta o, u mra ..." Ali Gedu se uop te nije inilo mranim u onoj uici ispod rascvetalog drvea. Tu je mirno iveo, i esto bacao pogled na zapadno nebo, i dr ao nauljeno svoje arobnja o uho, da ne propusti hujanje rila sa rlju tima. Ali, zmajeva nije bilo. Ged je lovio ribu u svom malom amcu i obraivao svoju ba ticu. Provodio je itve dane zami ljen nad ne om stranicom ili reenicom u Knjigama Predanja, oje be e doneo sa sobom sa Rou a, sedei na toplom, letnjem povetarcu ispod drvea, do je ota dremao pored njega ili odlazio da lovi mi eve u gustoj trvi poprs anoj belim radama. Obavljao je ljudima sa Donjeg Torninga poslove vraa-vremena a i svevidara ad god bi ga zamolili. Ni ada mi ni na pamet nije palo da za arobnja a mo e biti poni avajue da se bavi ta o prostim stvarima, jer i sam je pore lom bio ve tije dete i to meu ljudima siroma nijim od ovih. No, i oni su mu se ret o obraali, uste ui se delom iz strhopo tovanja, delom stoga to je on bio arobnja sa Ostrva mudrih, a delom i zato to je stalno utao i imao ona o gadne o ilj e po licu. U njemu je,ia o je bio sasvim mlad, oduve bilo neega zbog ega suse ljudi u njegovom prisustvu oseali nelagodno. Ipa je na ao prijatelja, jednog graditelja amaca oji je ivio na susednom ostrvu, u pravcu isto a. Zvao se Pevari. Prvi put su se sreli na njegovom molu, gde se Ged bio zaustavio da ga posmatra a o uvr uje atar u na malom ribars om amcu. Pevari je podigao pogled na arobnja a,s osmehom na licu, i re ao: "Evo, te to nisam zavr io jednomeseni posao. Vi biste ga obavili za tren o a, izre av i samo jednu re, zar ne, gospodine?" "Mo da i bih", azao je Ged, "ali bi, da a o, potonuo im trepne , u oli o ne bih nastavio da odr avam snagu vrad bine. Ali a o hoe ..." Zastao je, odjednom, neodluan. " ta to, gospodine?" "Pa,vidi , ovo ti je ba zgodan ami. Ni ta mu ne fali.Ali, a o hoe , mogao bih da bacim na njega vezujue ini, da uve ostane neo teen, ili ini za pronala enje, da se la e vrati ui s mora." Govorio je s ustezanjem, bojei se da ne uvredi majstora,ali Pevarijevo lice se ozari od sree. "Taj amii prvimsvom sinu, gospodine,i ad biste ga vi ta o uvraali, to bi bilo veoma ljubazno od vas, i prijateljs i." I smesta se ispentrao na molo da se ru uje s Gedom i da mu zahvali. Posle toga su esto radili zajedno. Ged je svoju ve tinu aranja udru io s Pevarijevim zanatom ad je gradio ili popravljao amce,a ua uzvrat je uio od Pevarija a o se pravi amac i a o se njime upravlja bez pomoi magije; jer, tu obinu, sva odnevnu ve tinu jedrenja na Rou u pomalo ve behu zaboravili. Ged i Pevari i Pevarijev mali sin Ioet esto su plovili po analima i lagunama, na jedra ili na vesla, ova vim ili ona vim amcem, sve do od Geda nije postao sasvim dobar mornar, a prijteljstvo izmeu njega i Pevarija se potpuno uvrstilo. U poznu jesen se rzboleo sini graditelja amaca. Maj a je poslala po ve ticu sa ostrva Tes , oja je bila poznta ao ve taiscelitelj a, i prvih ne oli o dana sve je bilo u redu. Ali tada, usred jedne olujne noi, Pevari dolete i stade obema pesnicama da lupa Gedu na vrata, pre linjui ga da smesta do e i spasi dete. Ged otra zajedno s njim do obale, gde se u rca e u amac i iz sve snage zavesla e roz i u i pomrinu, do ne stigo e do ue graditelja amaca. Ged ugleda dea a a o le i na slamarici, do je maj a ut e leala pored njega, a vraara adila prostoriju dimom od orijandera i pevala Nagijans u bajalicu, najmoniju oju je znala. "Va e gospodstvo arobnjae", apnu ona Gedu, "mislim d dete ima crvenu groznicu i da e jo noas umreti." Kle nuv i raj deteta i polo iv i ru e na njega i Ged pomisli to isto, i ustu nu u magnovanju. Poslednjih meseci njegove vlastite dugotrajne bolj e Veli i majstor Travarstva nauio ga je mnogim isceliteljs im predanjima i

tajnim ve tinama,ali prva i poslednja le cija mu je bila: Zaceli ranjenog i izlei bolesnog, ali umirueg pusti na miru, da mu duh nesmetano ode. Maj a be e spazila njegov nesvesni po ret i shvatila ta znai, te glasno za u ala od oajanja. Ali Pevri se sa e njoj, govorei: "Njegovo gospodstvo Jastreb e nam ga spasiti, eno. Ne u aj, ne treba! Evo, do ao je. On to mo e." Slu ajui majino zapomaganje i gledajui oli u ogromnu veru Peveri ima u njega, Ged jednostavno nije imao snage da ih razoara. Stoga posumnja u svoj vlastiti sud, i pomisli da se dete mo da jo mo e spasiti, samo ad bi mu oborio temperaturu. "Uiniu sve to mogu,Pevari", ree on jednostavno. Onda uze i o upa dete u ledenoj i nici oju su, sve e napadalu,doneli s vrata, i poe da izgovara jednu od bajalica za zaustavljanje groznice. Ali arolija nije delovala, i njemu se odjednom uini da mu dete umire tu,na ru ama. Prizvav i u pomo svu svoju mo i ne obazirui se na samog sebe, on smesta posla svoj duh za duhom umirueg deteta, da ga vrati. Pozva i dea a po imenu; "Ioete"! Po to mu se inilo da u svom unutra njemsluhu uje slaba i odaziv, on nastavi da prati dete, i pozva ga jo jednom. I tada ugleda deaia a o hitro i dale o ispred njega tri niz ne u mranu padinu, niz obrona ne og ogromnog brda. Vladala je grobna ti ina. Zvezde iznad brda bile su ona ve a ve njegove oi jo ni ad nisu ugledale. A ipa je znao imena njihovih savze a: Snop, Vratnice, O reta, Drvo. Bile su to crne zvezde oje ni ada ne zalaze, oje ni ada ne izblede pred dnevnim svetlom, jer dana nema. Predale o be e zagazio za umiruim detetom. Sa tim saznanjem, odjednom se obreo sasvim sam na mranoj nizbrdici. Bilo je te o vratiti se, rajnje te o. On se pola o o renu. Pola o i muno podi e nogu, da se opet popne natrag, uz brdo, a za njom i drugu. Kora po ora , sva i uz ogroman napor volje. I sva i ora je bio jo te i od prethodnog. Zvezde se nisu retale. Nije bilo ni da a vetra nad osu enim, strmim tlom. U itavom tom ogromnom carstvu tame jedino se on retao, pola o, penjui se. Stigao je napo on na vrh brda i ugledao nis i ameni zid. A s druge strane tog zida, licem u lice s njim, stajala je sen a. Nije imala obli ni ove a ni ivotinje. Nije imala ni a av obli i jedva se mogla videti, ali mu je aputala, ia o se nijedna re nije mogla utom apatu rzabrati, i pru ala se a njemu,da ga dohvati. I ona je stajala s one strane gde su ivi, a on s one gde su mrtvi. Morae, da le, ili da se vrati nizbrdo u pustinje i neosvetljene gradove gde su mrtvi, ili da pree zid i vrati se ivotu, tamo gde je to bezoblino, zlo stvorenje e alo na njega. tap za borbu protiv sila mra a bio mu je u ruci, i on ga podi e viso o. I, ada je nainio taj po ret, ao da mu se odjednom vratiola sva snaga. Kada je renuo da pres oi pre o nis og amenog zida pravo a senci, tap odjednom bljesnu belim zracima, a svetlost je na tom mranom mestu bila zaslepljujua. On s oi, oseti a o je pao, i obnevide. Ali ono to su videli Pevari, njegova ena i ve tica, bilo je sledee: mladi arobnja be e pre inuo svoju bajalicu u pola rei, i jo je jedan trenuta nepomino dr ao dete u ru ama. Onda je ne no spustio malog Ioeta na slamaircu, uspravio se na noge i ostao ta o stojei, bez rei, sa tapom u ruci. Odjednom je podigao tap viso o, i ovaj je zasvetleo ne im belim plamenom, ao da arobnja dr i u ruci munju, i sve stvari u ui su ods oile na udan, i izuzetno jasno uoljiv nain, osvetljene tom trenutnom vatrom. Kad im se vid oporavio od zaslepljenosti, ugledali su mladog arobnja a a o s lupan le i na zemljanom podu, pored slamarice na ojoj je le alo mrtvo dete. Pevariju se uini da je i sam arobnja mrtav. Njegova ena glasno zapla a,a i on be e s roz izbezumljen. Ali vraara je po uvenju znala pone to o magiji i t se sve mo e desiti pravom arobnja u, i zato se postarala da se sa Gedom ne postupa ao sa mrtvacem,ia o je le ao potpuno hladan i be ivotan, ve oa da bolesni om, ili ove om oji se u oio u zanosu. Odneli su ga ui, i ostavili jednu staricu na stra i, da vidi da li je zaspao da se probudi, ili

je zaspao zauve . Mali ota se s rivao u rovnim gredama ue, ao to je uve inio ad su u ui ulazili nepoznati. Tu je ostao do je i a tu la po zidovima,sve do vatra nije poela da se gasi, a no da bledi,ostavljajui staricu, ojoj je glava limala,da drema pored ognji ta. Te tada se ota i unjao iz svog s rovi ta i si ao niz grede, i pri ao Gedu oji je u oeno i nepomino le ao na postelji. Poeo je pola o da ga li e po ru ama i a ama,dugo i strpljivo, svojim suvim, smeim jezi om poput listia. uuriv i mu se uz glavu stao je da ga li e i po slepoonici, po o iljcima izbrazdanom obrazu, i ne no po s lopljenim oima. I veoma, veoma pola o, pod njegovim me im dodirima, Ged stade da se budi. Probudio se, napo on, ne znajui gde je, ni a vo je to sivo svetlo to se spu ta njemu, a oje je, u stvari, bila svetlost dana oji se raa. A onda mu se ota s lupao na ramenu, ao i obino, i zaspao. Docnije, ad god bi se setio te noi, Ged je znao da bi bio zauve izgubljen da ga ni o nije dodirnuo do je ta o le ao, izgubljena duha, da ni o nije po u ao da ga na ne i nain pozove da se vrati. Spasila ga je samo nema, nagons a mudrost ivotinje, oja svog ranjenog sadruga li e da bi mu pomogla, a ipa , u toj mudrosti Ged je video ne to srodno svojoj vlastitoj moi, ne to dubo o ao to je arobnja tvo samo. Od tada pa do raja ivota ostao je u uverenju da mudar ove ni ada nee sebe odvojiti od drugih ivih bia, nemu tih ili ne, a upoznijim godinama se dugo trudio da shvati sve to se mo e nauiti, bez rei, iz pogleda ivotinje, iz leta ptice, iz iro og, laganog ljuljanja ro nji drvea. Ovoga puta je neozleen i po prvi put izvr io onaj veli i odlaza i povrata oji samo arobnja mo e izvr iti otvorenih oiju, i oji ni najvei mag ne mo e uiniti bez opasnosti po sebe. Alina povrat u su ga e ali bol i strah. Bol zbog njegovog prijatelja Pevarija, strah za samoga sebe. Sada je znao zbog ega se Arhimag bojao da ga po alje sa Rou a, i ta je zamrailo i oblacima obavilo njegovu budunost, ta o da a ni oi jednog maga nisu mogle da prodru do nje. Bila je to ta tama oja ga je e ala, neimenovano bie, bie oje nije pripadalo ovom svetu, sen a oju je on sam oslobodio, ili, a , stvorio. U duhu, raj onog zida oji razdvaja ivot od smrti ona ga je e ala svih ovih godina. I najzad ga je tu i srela. Od sada e mu biti na tragu, elei da mu se pri rade, da isisa iz njega sav ivot, da njegovo telo stavi na sebe. Ubrzo potom je sanjao ne o stvorenje nali na medveda, bez glave i lica. inilo mu se ao da tumara o o zidova ue, tra ei vrata. Taj san nije sanjao jo od a o mu se behu zacelile rane oje mu je to bie prvi put zadalo. Budio se mala sao i sav leden, a o iljci na licu i ramenima su mu zatezali o u i boleli ga. Poelo je zlo vreme. Kad god bi sanjao sen u, ili, a , samo pomislio na nju, epao bi ga uve isti, ledeni strah: oseanje da je iz njega iscrpljena sva mo, ostavljajui ga glupim zabludelim. Tra io je da se ne a o za titi, ali nije na ao ni ta: to storenje nije bilo od rvi i mesa, nije bilo ivo, nije bilo ni duh, nije imalo ime, nije imalo ni a av obli bitisanja sem onoga oji mu on sam be e dao - bila je to u asna mo, van doma aja za ona sveta u ome postoji sunce. Sve to je o njoj znao bilo je da ju je on privu ao,i da e nastojati da pre o njeg ostvari svoju volju, jer je bila njegovo stvorenje. Ali u om obli u e doi, po to jo nije imalo ni a av svoj obli , a o e doi, i ada e doi - to nije znao. Postavio je, stoga, vrad binama o o svoje ue i ostrva na ome je iveo ona ve za titne bedeme a ve je umeo. Ti zidovi sat ani magijom moraju se stalno obnavljati, i on je us oro uvideo da nee biti ni od a ve oristi ostrvljanima a o svu svoju snagu nastavi da tro i na ta ve odbrane. A ta te da uini a o se zmaj pojavi iz Pendera, i on se ta o nae izmeu dva neprijatelja? Opet je imao jedan san, ali ovoga puta je sen a bila unutra, u ui, pored vrata, po u avajui da ga dohvati u mra u u apui mu rei oje nije razumeo. Probudio se, drhtei od u asa, i poslao najjau avetinjs u svetlost da obleti uom, osvetli sva i uta ; ta o se najzad uverio da nigde nema sen e. Zatim je

ubacio ne oli o cepanica meu u areni ugalj svoga ognji ta,i ostao da sedi i zuri u vatru,slu ajui a o jesenji vetar prebire po slami na rovu i zavija viso o gore u ogolelim ro njama; i dugo je ta o razmi ljao. Ne ada nji gnev opet se probudio u njemu. Nee on dozvoliti da ova o bespomono sedi i e a, zarobljen na ovom malom ostrvu mrmljajui bes orisne bajalice zatvaranja i za tite. Ipa , nije mogao te ta o da pobegne iz zam e; jer, to bi znailo pre r iti obavezu prema ostrvljanima i ostaviti ih bespomone pred zmajem oji te to se nije pojavio. Postojalo je, da le, samo jedno jedino re enje. Sutradan, u rano jutro, spustio se do glavnog pristajali ta za ribars e brodie i amce u Donjem Torningu, i prona av i tamo Glavara ostrva, re ao mu: "Moram otputovati. U opasnosti sam, i a o ostanem i vi ete biti u opasnosti. Moram ii. Zato te molim za dozvolu da otputujem i sam ras rstim sa zmajevima iz Pendora, ta o da time ispunim svoju obavezu prema vama i budem slobodan da odem odavde. A o se desi da ne uspem, znaie to da ne bih uspio ni ada se oni pojave ovde, od nas; pa, mislim da je bolje da to saznate ranije nego asnije." Glavar ostrva zurio je u njega otvorenih usta. "Ali, Va e gospodstvo, Jastrebe... tamo ima devet zmajeva!" "Ka u da su osam jo mladunci." "Da, ali onaj jedan stari..." "Slu aj, ja moram da odem odavde i otii u. Od tebe tra im samo dopu tenje da vas prethodno oslobodim opasnosti od zmajeva, a o budem uspeo." "Ka o elite, Va e gospodstvo", pomalo ljutito odvrti ostrvljanin. Svi oji su ih slu ali pomisli e da je mladi arobnja ilo poludeo ili da ne zna u ta se upu ta, i isprti e ga tu nih lica, bez imalo nade da e i ad vi e uti o njemu. Ne i, a , izo ola nagovesti e da on to ide na Hos samo da bi odatle pobegao na Unutra nje more, i sve njih ostavio u sosu;a drugi, meu njima i Pevari, mislili su da je posle one noi prosto - s renuo, i da sada tra i smrt. To om poslednje etiri generacije, svi brodovi su uzimali urs ta o da ostanu to dalje od ostrva Pendor. Nijedan mag ni ada nije do ao da zametne megdan sa zmajem oji je tu iveo,jer ostrvo Pendor se nije nlazilo ni na jednom od prometnih pomors ih puteva, a njegovi ne ada nji gospodari bili su gusari, trgovci robljem i avgad ije, i stoga ih je mrzelo sve ivo u jugoistonim oblastima Zemljomorja. Zato ni o nije po eleo da osveti Gospodara Pendora, na on to se zmaj iznenada ustremio sa zapada na njega i njegove ljude do su sedeli na jednoj gozbi u zam u, i sagoreo ih ognjem oji mu je su ljao iz eljusti, i sve stanovni e grada saterao, vri tei,prvo u more. Ta o je, nosveen, Pendor bio prepu ten zmaju - svi s eleti, ule, i dragulji, oplja ani od davno izginulih prineva sa obala Palna i Hos a. Sve je to Ged znao, a znao je i vi e do toga, jer je sve vreme od a o be e do ao u Donji Torning stalno razmi ljao i priseao se svega to je nauio o zmajevima. Sada, do je brodio svojom malom jedrilicom u pravcu zapada - ne oristei ni vesla ni ve tinu jedrenja ojoj ga je bio nauio Pevari, ve ao pravi arobnja , sa magijs im vetrom u jedrima i bajalicama ojoj je rmu i provu naterao da same odr avaju odreeni urs - pa ljivo je osmatrao da vidi ada e se mrtvo ostrvo pojaviti iznad linije obzorja. urilo mu se, i zato je upotrebio magijs i vetar, jer vi e je strepeo od onoga to je bilo iza njega, nego od onoga to ga je e alo ispred. Ali a o je dan odmicao, ta o se i njegovo nestrpljenje od straha pretvaralo u radosno i ratoborno ipe ivanje blis og su oba. Na raju rajeva, u ovu pustolovinu se svojevoljno be e upustio; i to joj se vi e pribli avao, sve je sigurniji bio da e, bar ovog puta, bar u ovom jednom jedinom satu oji e pro iviti pre nego to pogine, biti najzad slobodan. Sen a se nee usuditi da ue za njim u zmajeve razjapljne eljusti. Beli grebeni talasa hitali su pre o olovnosivog mora, a sivi oblaci jezdili u nizu iznad njegove glave, no eni severnim vetrom. Hitao je na zapad, sa sna nim magijs im vetrom u jedrima, i najzad je ugledao stene Pendora, puste ulice grada, i razvaljene, polusru ene ule. Na ulazu u lu u - plita zaliv u obli u polumeseca - pustio je da magijs i vetar pola o prestane sam od sebe i potpuno je umirio svoj amac, ta o da se

blago ljulju ao u mestu. A onda je pozvao zmaja: "Otimau Pendora, izii i brani blago oje si naplja ao!" Glas mu se utopi u huanju ogromnih talasa to su se razbijali o pepelom obasute obale; ali, zmajevi imaju o tar sluh. Ubrzo se jedan podi e, ma ui rilima o tro i brzo, iz ne e ru evine bez rova, negde u gradu, nali na ogromnog, crnog slepog mi a, sa prozirnim rilima i o tro ocrtane hrbati na leima; napraviv i iro i polu rug da uhvati severni vetar, on silovito polete prema Gedu. Ovome srce poe naglo da tue ad prvi put ugleda tog stovra, oji je za njegov narod ve bio mitolo o bie, ali se, ipa , samo glasno nasmeja i povi a: "Idi i a i Matorom da izie, ti letei crve!" Jer, bio je to jedan od onih mladih zmajeva oji su se izlegli pre tri godine, ada je en a zmaja iz Zapadnog Prostranstva polo ila jednu hrpu zelenih jaja, oja su izgledala ao da su od o e, u ne u osunanu razvaljenu sobu zam a, ao to zmajevi obino rade,i potom odletela ostaviv i Starog zmaja od Pendora da se brine o mladuncima ada se budu ispilili, nali na smrtonosne gmazove. Mladi zmaj, meutim, ni ta ne odgovori. Nije spadao meu rupnije; jedva da je dostezao du inu od etrdeseta galija, i bio je tana ao crv u poreenju sa ogromnim rasponom svojih crnih rila od tan e o e, razapete izmeu prstastih ostiju. Nije jo stigao da odraste, ni da ste ne glas, a, ta oe, ni malo onog uvenog zmajs og lu avstva. Juri ao je pravo na Geda u njegovom malom, zaljuljanom amcu, otvarajui duga e eljusti nai ane zubima do se strelovito obru avao iz vazduha, ta o da je sve to je Ged trebalo da uradi bilo samo da mu jednom o trom bajalicom u oi rila i udove, pa da se sam od sebe stropo ta u more, ao amen. I sive vode se namah s lopi e nad njim. Dva zmaja, nali na onog prvog, podigo e se sada iz podno ja najvi e ule. Ali i oni navali e pravo na Geda, ao i onaj prvi, i Ged i njih na isti nain ulovi i baci na dno mora i udavi ih, a da, uz sve to, nijedanput nije morao da podigne svoj arobnja i tap. Sada, posle rae pauze, trojica renu e na njega sa ostrva.Jedan od njih bio je mnogo vei i plameni jezici su mu su ljali i povijali se na sve strane o o eljusti. Dvojica poo e pravo prema njemu, uz suvo egrtanje rlju ti na rilima, a onaj veli i ga zaobie i prie mu s lea, hitro i neujno, da svojim ognjenim dahom sagori i njega i njegov amac. Nijedna vezujua basma ne bi delovala na svu trojicu, jer dvojica su dolazila sa severa a trei s juga. Istoga asa ada mu to postade jasno Gedzazva ini Pretvaranja, i do je samo jednom udahnuo vazduh ve je uzleteo sa svoga amca, pretvoren u zmaja. Ra iriv i ogromna rila i ispru iv i sve ane, suprostavio se prvoj dvojici suelice, sagorev i ih plamenom iz usta, a onda se o renuo prema treem, oji je bio vei od njega i ta oe naoru an vatrom. No eni vetrom iznad sivih talasa obrtali su se u mestu, ljocali eljustima, obru avali se i opet uzdizali,do ih na raju nije potpuno obavio obla dima, u arenog i crven astog od ognja oji im je izbijao iz usta. A onda se Ged iznenada vinu navi e, a onaj drugi u stopu za njim, malo ni e do njega. U sred leta zmaj-Ged iznenada podi e oba rila, zaustavi se za trenuta u mestu i ustremi se ispru enih and i nani e, ona o a o to ini so o, udarajui i obarajui onoga drugog bo om i rilima. Crna rila se izme a e, lepetajui, i ogromne api crne, zmajevs e rvi, stado e da se slivaju u more. Zmaj sa Pendora ipa uspe da se otrgne i odleti, nis o i povodei se, do ostrva, gde se sa ri, upuzav i u ne i bunar ili peinu u razru enom gradu. Ged odmah uze na sebe svoj stari obli i zauze mesto u amcu,jer bilo je rajnje opasno ostati u obli u zmaja du e nego to be e najeophodnije. Ru e su mu se crnile od usirene rvi zmaja, i bio je oprljen po glavi, ali to ga nije brinulo. Sae ao je te toli o da mu se povrati dah, a onda opet povi a: "Vidio samsamo estoricu, a priali su mi da vas ima devet: hajde, crvi, izlazite ve jednom!" Na ostrvu se dugo vremena ni ta nije pomerilo i nije se uo ni a av glas, ve su samo talasi glasno udarali o obalu. A onda Ged postade svestan da najvi a ula pola o menja obli , i da joj se na jednoj strani pravi izboina, ao da joj izrasta ru a. Bojao se zmajs e magije, jer stari zmajevi su veoma

samo jo

moni i lu avi u pravljenju vrad bina oje i jesu i nisu nali na one to ih ljudi znaju; ali ve u sledeem trenut u shvati da to nije bila var a zmaja, ve njegovih vlastitih oiju. Ono to je mislio da je ula bilo je u stvari rame Zmaja od Pendora, oji je le ao s lupan i sada pola o poeo da se razmotava i ustaje. Kada je potpuno stao na noge, glava po rivena rlju tima, ovenana bodljama i sa trostru o rascepljenim jezi om uzdizala mu se vi e od napu le ule, a prednje ape sa and ama su mu poivale na razrovanim ulicama grada. Krlju ti su mu bile sivocrne i prelivale su se na svetlosti dana poput nebru enog varca. Bio je mr av ao hrt i ogroman ao brdo. Ged je zurio u njega sa strahopo tovanjem. Nema te pesme ili prie, oja ove ov um mo e da pripremi za ovaj prizor. Zamalo pa da se upilji zmaju u oi i uhvati se u zam u; jer, zmaju se ne sme pogledati u oi.S renuo je, stoga, pogled sa zejtinjavog, zelenog o a oje ga je posmatralo, i podigao ispred sebe svoj tap, oji mu se sada uinio ao iver, ao granica. "Imao sam osam sinova, buvo arobnja a", zau se moni, prozu li zmajev glas."Petorica su mrtvi, a jedan je na izdisaju; dosta je bilo. Nee oteti blago od mene a o njih bude ubijao." "Ne treba mi tvoje blago." Kroz zmajeve nozdrve, pi tei, podi e se uti dim: ta o se on smejao. "Zar ne bi hteo da se is rca i da ga samo malo razgleda , arobnjaiu? Vredi ga videti." "Neu, zmaju." Zmajevi su bia vetra i vatre, i nerado se bore nad vodom. U tom pogledu Ged je za sada bio u prednosti i hteo je da je sauva; ali ona mala tra a mors e vode izmeu njega i ogromnih and i sve manje i manje mu se inila ne om predno u. S mu om je uspevao da ne gleda u zelene oi oje su ga vrebale. "Ti si jo veoma mlad arobnja ", nastavi zmaj; "nisam znao da ljudi razvijaju svoju mo ve u tim godinama." Govorio je, ao i Ged, Prastarim jezi om, jer to je jezi ojim jo uve govore zmajevi. Ia o Prastari jezi obavezuje ove a oji ga upotrebljava da govori istinu, sa zmajevima nije ta o. To je njihov obini govorni jezi i mogu da la u na njemu a o hoe, da izvitoperuju istinite rei i la ne svrhe, i neopreznog slu aoca hvataju u lavirint rei-ogledala, od ojih sva a odra ava istinu a nijedna ni uda ne vodi. Ged je esto nailazio na ta va upozorenja i zato je sva u zmajevu re slu ao sa nevericom, spreman da posumnja. Ali rei su ipa zvuale jednostavno i jasno. "Jesi li do ao da me zamoli da ti u neemu pomognem, mali arobnjae?" "Nisam, zmaju." "Pa, ipa bih mogao da ti pomognem. Us oro e ti biti potrebna pomo, protiv onoga to te lovi u tami." Ged ostade bez rei. " ta te to lovi? Ka i mi njegovo ime." "Kad bih i ja znao a o se zove..." Ged se presee. Kolutovi utog dima uvijali su se iznad izdu ene zmajeve glave,izlazei iz nozdrva oje su liile na dve jame ispunjene vatrom. "Kada bi znao a o se zove, mo da bi mogao da ga savlada , zar ne, mali arobnjae? A, mo da bih ba ja mogao da ti a em to ime, ada ga budem video izbliza.A doi e nam blizu, samo a o malo poe a tu, o o mog ostrva. Doi e, jer svuda ide za tobom. A o nee da ti prie mora be ati, i be ati,i stalno be ati od njega. Ali, bie ti uve za petama. Zar ne bi voleo da mu sazna ime?" Ged opet ostade bez rei. Ot udje zmaj saznao za sen u oju je on pustio na slobodu, nije mogao ni da nagaa, a, ta oe, ni ot ud bi zmaj znao ime sen e. Arhimag mu be e re ao da ta sen a nema imena. Ali zmajevi imaju svojumudrost, drugaiju; i stariji su od ljuds og roda. Malo ljudi mo e da pogodi ta sve zmaj zna i od ud to zna, i to su Gospodari zmajeva. Ged je, u stvri, bio siguran samo u jedno: a i a o zmaj govori istinu, i a o je zaista u stanju da Gedu a e a va je priroda i ime te sen e, i time mu omogui da ovlada njome - a i u tom sluaju, a i a o govori istinu, zmaj to ini

is ljuivo zbog ne ih svojih ciljeva. "Ret o se dogaa", odgovori napo on mladi, "da zmaj ponudi ove u svoju uslugu." "Ali, esto biva", odvrati zmaj, "da se ma a igra s mi em pre nego to ga ubije." "Ali, ja nisam do ao ovamo da se igram, niti da se sa mnom igraju. Do ao sam da ti ponudim jednu pogodbu." O tar ao ma, ali pet puta du i od najdu eg maa, zmajev rep se podi e u lu u, ao rep orpiona, iznad njegovih o lopljenih lea, iznad ule. "Ja se ne pogaam", ree on suvo. "Ja uzimam. ta mi ti mo e ponuditi, a da ti ja to ne mogu oduzeti, a o mi se svidi?" "Bezbednost. Tvoju bezbednost. Za uni se da nee ni ada leteti u istonom pravcu od Pendora, i ja ti dajem re da te neu napasti." Iz zmajevog grla dopre ne i strugajui zvu , ao da se negde dale o u planinama obru ilo amenje. Vatra je poigravala o o njegovog trostru o rascepljenog jezi a. Uspravio se jo vi e, ona o ogroman, nadnosei se nad razru eni zama . "Ti meni nudi bezbednost! Ti meni preti ! A emu to?" "Tvojim imenom, Jevode." Gedov je glas drhtao do je izgovarao to ime,ali ga je izgovorio jasno i glasno. I, ada to ime odje nu, stari zmaj ao da se u oi. Proe, ta o, jedan minut, pa drugi; i onda se Ged, stojei u onoj zaljuljanoj orahovoj ljusci od amia, nasme i. Sav svoj podvig i svoj ivot ulo io je na jednu artu, na pretpostav u izvedenu na osnovu starih istorija i predanja o zmajevima oje be e nauio na Rou u, pretpostav u da je taj zmaj od Pendora onaj isti oji je uni tio zapadni deo Os ila u doba Elfarana i Moreda, i da ga je sa Os ila oterao arobnja Elt, onaj oji je bio ve t u imenovanju. I pretpostav a se po azala tanom. "Sada smo jedna i, Jevode. Ti ima snagu; ja, tvoje ime. Hoe li sada da se nagodimo?" Jo uve zmaj nije odgovarao. Mnogo godina se zmaj ba ario na ostrvu, gde su zlatni grudni o lopi i samaragdi le ali razbacani po pra ini, ciglama i ljuds im ostima; posmatrao je svoje crne, gu teraste potom e, a o se igraju izmeu polusru enih graevina i ue da lete sa o omitih stena; dugo je spavao na suncu a da ga nije budio ni ljuds i glas ni jedro. U meuvremenu, ostario je. Te o mu je padalo i da se pomeri,da se suoi sa ovim uto ljunim magom, tombedom od neprijatelja, i zato Jevod, stari zmaj, ustu nu ad ugleda njegov tap. "Dau ti da izabere devet amenova iz moga blaga", progovori on najzad, dom mu je glas pi tao i zavijao roz duga e eljusti. "Najlep e; izaberi. A onda idi!" "Ne elim tvoje amenje, Jevode!" "Pa, gde ti je ljuds a pohlepa? Ljudi na Severu su ne ada davno voleli sjajne amenie... Znam ta hoe , arobnjae. I ja tebi mogu da ponudim bezbednost, jer znam ono to te mo e spasiti. Znam jednu stvar oja te mo e spasti. Tebe proganja ne to u asno. A ja znam a o se ona zove." Gedu pos oi srce, i on jo vr e stegnu svoj tap, stojei nepomino ao i zmaj. U magnovanju se naglo, oajni i ponadao. Ali, nije bio do ao da se pogaa zasvoj ivot. A nad zmajem se moglo ovladati samo jedanput i ni ada vi e. On potisnu tu nadu i uini to je morao. "Nisam to od tebe tra io, Jevode." Kad god bi izgovorio zmajevo ime, ao da je dr ao to ogromno stvorenje na tan oj, nevidljivoj uzici, i sve mu je vi e i vi e pritezao o o vrata. Prosto je mogao da oseti prais ons u zlobu i dobro poznavanje ljudi u zmajevom nepominom pogledu oji je poivao na njemu; gledao je eline and e, od ojih sva a be e duga a ao ovjeija ru a, o u tvrdu ao remen, i tinjajui oganj oji je provirivao iz zmajevog grla; ali uzica se pola o i neumitno stezala, stezala. On opet progovori: "Jevode! Za uni se svojim imenom da ti i tvoji sinovi ni ada neete vi e doi na Arhipelag." Jar i plameni jezici iznenada izbi e iz zmajevog grla i on ree: "Kunem se

svojim imenom!" Nad ostrvom zavlada mu , i Jevod pola o obori svoju ogromnu glavu. Kada je opet podigao i pogledao, arobnja a vi e nije bilo, a na isto u se videla samo mala bela mrlja na valovima, oja je hitala u pravcu bogatih, draguljima posutih ostrva Unutra njih mora. Tada se razbesneli stari zmaj od Pendora podi e, razlamajui ulu po retima svoga tela, i izmajnu rilima oja su mogla da obuhvate sav prostor na ome je le ao razru eni grad. Ali bio je vezan za letvom i nije poleteo, ni tada niti i ada asnije, u pravcu Arhipelaga. 6. LOVINA im je Pendor utonuo pod liniju obzorja to se protezala iza njegovih lea, Ged, o renut isto u, oseti strah da e sen a opet doi i uvui mu se u srce; nije bilo la o ostaviti jasnu i svetlu opasnost zmajeva i iznova se posvetiti tom bezoblinom u asu, protiv ojeg ao da nije bilo nade u pobedu. Pustio je da magijs i vetar utihne i nastavio da jedri samo uz boan, ovozemaljs i vetar, jer u njemu vi e nije bilo elje za brzinom. Nije jo tano isplanirao ni ta e dalje. Mora be ati, ao to je zmaj re ao; ali, uda? Na Rou , pomisli, jer tamo je bar bio za tien, i mo da bi mu ne i od tamo njih mudraca dao dobar savet. Ali, pre svega, mora se vratiti u Donji Torning i ispriati op tins im glavarima ta je uradio. Kada se proneo glas da se vratio, samo pet dana na on to je oti ao, i oni u polovina stanovni a ostrvs e op tine do li su, to veslajui to trei, da se o upe o o njega, da bulje u njega, da slu aju. Ispriao im je ta je bilo, ali jedan od njih upita: "Ali, ima li svedo a tome udu ubijanja zmajeva i zbunjivanja zmajeva? ta a o on..." "Umu ni", grubo ga pre ide glavar ostrvs e op tine, jer on je znao, ao, uostalom, i veina njih, da arobnja pone ad istinu a e uvijeno, da pone ad istinu preuti, ali,a o je a e, onda je zaista ta va a vom je on a e. Jer, ba u tome i le i njegova mo. I ta o su se oni najpre divili prii, a zatim, osetiv i se osloboenim od straha, stali da se vesele i proslavljaju. Jo gu e su se zbili o o svog mladog arobnja a i zamolili ga da im jo jednom ispria svoju priu. Zatim je pristiglo jo ostrvljana, pa su i oni opet tra ili da je ponovi. Do veeri vi e nije morao da je ponavlja. Oni su to ve mogli bolje od njega. Seos i pevai su priu ve pretoili u stihove i us ladili ih sa jednom melodijom od davnine, i ve su na sve strane pevali Pesmu o Jastrebu.Vatre su se palile ne samo na ostrvcima Donjeg Torninga, ve i po op tinama istono i ju no od njih. Ribari su dovi ivali jedan drugom novost sa amca na amac, ru ila je od jednog ostrva do drugog: Zlo je pobeeno, zmajevi sa Pendora nee ni ada doi! Te noi, te jedne jedine noi, Ged je bio srean i miran. Ni a va sen a nije mogla da muse pribli i roz sjaj svih onih vatri zahvalnosti oje su gorele na sva om brdu i obali, roz ola nasmejanih igraa oja su ga o ru ivala i pevala mu pesme pohvalnice, ma ui ba ljama u vetrovitoj jesenjoj noi, ta o da su se gusti oblaci varnica dizali i smesta nestajali na vetru. Sutradan se sreo sa Pevarijem, oji mu ree: "Nisam znao da ste ta o moni. Va e gospodstvo." U glasu mu se oseao strah, jer se bio usudio da sa Gedom postupa ao sa drugarom; ali, oseao se i pre or. Ged nije spasao mali ana, a mogao je da pobije zmajeve. Posle toga Ged opet, svom jainom, oseti onu nelagodnost i nestrpljenje oje ga behu nagnali na Pendor, a i sada su ga gonili da to pre ode sa Donjeg Torninga. I ve sledeeg dana, ia o bi ga oni sa zadovoljstvo zadr ali celog ivota, da ga hvale i da se njime hvale, napustio je uu na brdu, noseisa sobom samo njige, tap i ot a, oji mu je jahao na ramenu. Krenuo je amcem na vesla, zajedno sa dva mlada ribara iz Donjeg Torninga, oji su se oseali poa enim da mu budu veslai. I sve vreme, do su veslali meu plovilima ojima su bili ispunjeni istoni anali Devedeset ostrva, ispod prozora i bal ona ua oje su se nadnosile nad vodu, mimo do ova Ne a,

i ovitih pa nja a Dromgana, smrdljivih uljara Geta, sve vreme je ispred njih putovala vest o njegovom podvigu. Oni pored ojih su prolazili ve su zvi dali Pesmu o Jastrebu, pre linjali ga da svrati i prenoi od njih i ispria im priu o sebi i zmajevima. Kada je najzad prispeo u Serd, apetan broda oga je zamolio da ga preveze do Rou a po loni mu se dubo o. "Zadovoljstvo mi je, Va e gospodstvo arobnjae, i veli a ast to ste izabrali ba moj brod." I ta o Ged ostavi Devedeset ostrva za sobom; ali im je laa isplovila iz Unutra njih pristani ta Serda i razvila jedra, istoni vetar silno udari u njih. Bilo je to neobino, jer zims o nebo be e vedro i vreme toga jutra izgedalo je stabilno i blago. Od Serda do Rou a je bilo samo trideset milja, i oni nastavi e da plove. Laica je, ao veina trgova ih i prevozni ih brodova Unutra njeg mora, imala po jedno viso o jedro na pramcu i rmi, i ta jedra su mogla da se o reu ta o da uhvate povoljan vetar, a njen apetan je bio ve t moreplovac, oji se ponosio svojim znanjem. I ta o, povodei se malo na sever, malo na jug, plovili su a isto u. Oblaci i i a stigo e zajedno s vetrom, oji je naglo menjao pravac i u naletima duvao ta o sna no da je postojala opasnost da se laica jednostavno preturi. "Va e gospodstvo Jastrebe", obrati se apetan mladiu, oga be e smestio pored sebe na poasno mesto na pramcu, ia o ba nisu mogli da odr e bogzna a o dostojanstvo pod tom olujom i na pljus u oji ih je pro vasio roz ogrtae do gole o e i priljubio im ih uz telo. "Va e gospodstvo, Jastrebe, da li biste mo da re li oju re ovom vetru?" "Koli o smo udaljeni od Rou a?" "Vi e smo nego na pola puta. Ali, u poslednjih sat vremena nismo uznapredovali ni mrve." Ged se onda obrati vetru. Ovaj ne to popusti, i jedno vreme su lepo nastavili. Ali onda se opet iznenada sna ni naleti obori e na njih sa juga, i, sueliv i se s njima, njihova laa bi odbaena natrag na zapad. Oblaci su se prelamali i ljuali po nebu, i apetan besno zaurla: "Taj blesavi vetar duva u svim pravcima istovremeno! Samo magijs i vetar bi mogao da nas spase po ovom vremenu, gospodaru." Ged ga mr o pogleda, ali brod i njegova posada behu dospeli u opasnost zbog njega, i zato on podi e magijs i vetar u upravi ga u brods o jedro. Istoga asa, brod stade da see talase pravo a isto u, a njegovom apetanu se vrati dobro raspolo enje. Ali, malo po malo, ia o se Ged trudio da odr i snagu vrad bine, magijs i vetar stade da jenjava, sve do brod za trenuta ao da ostade nepomino na vodi, obe enog jedra, usred sveg onog ovitlanja oluje i i e. A onda, uz prasa groma, bu nu nalet vetra u suprotnom pravcu, i laa pos oi i polete a severu, poput prestra ene ma e. Ged epa mot u na pramcu, jer brod je s oro le ao na bo u, i zaurla: "Vrati urs a Serdu, apetane!" Kapetan opsova i dre nu da mu to ni na pamet ne pada, "arobnja na brodu, ja najbolji moreplovac trgova e flote, najbolji brod na ome sam i ada polovio - i jo da se vratim?" A zatim, po to se laa naglo o renula o o same sebe, ao da joj rma be e uhvatio ne i podvodni vir, i on se uhvati za mot u na pramcu da ne bi sleteo u more; i Ged mu ree: "Ostavi me u Serdu i idi posle gde hoe . Ovaj vetar ne duva protiv tvog broda, ve protiv mene." "Zar protiv tebe, arobnja a sa Rou a?" "Jesi li i ada uo za vetar s Rou a, apetane?" "Da, njime se zle sile dr e na odstojanju od Ostrva mudraca. Ali, a ve to ima veze s tobom, u rotitelju zmajeva?" "To znamo samo ja i moja sen a", rat o odsee Ged, ao pravi arobnja ; i vi e nije progovorio ni re, do su hitali natrag a Serdu, uz umereni vetar i nebo oje se poelo razvedravati. U srcu je oseao ne u te inu i strepnju, do se opet uspinjao a opnu, po do ovima Serda. Zima se pribli avala i dani i ve behui poeli da raaju, ta o da se ubrzo smr lo. Gedova nelagodnost uve se pojaavala u mra u; pa i sada mu je sva i zavijuta na ulici liio na zam u, te je stalno morao da sebe primorava da se ne osvrne i pogleda iza sebe, u ono to mu je, mo da i lo za petama. Oti ao je u Prenoi te za pomorce u Serdu, gde su trgovci i namernici

jeli zajedno, za obilatom trpezom oju im je obezbeivala op tina grada Serda, i gde su mogli da prenoe u zajedni oj, duga oj dvorani sa gredama na tavbanici; ta vo gostoprimstvo pru aju ostrva Unutra njeg mora, oja ive u izobilju i napret u. Sauvao je parence mesa od veere, i docnije, pored ognji ta, po u ao blago da nagovori ota a da proviri iz nabora njegove apuljae, u ojima je drhturio itavog dana, i da pojede to pare, milujui ga i apui mu: "Hoe e, Hoe e, malec i moj, utljivi moj..." Ali, ota odbi da jede i zavue mu se u d ep, da se sa rije. Po tome, po vlastitom neodreenom oseanju nesigurnosti, ali i samom izgledu sen e u mranim uglovima prostorije, znao je da mu je progonitelj negde u blizini. Ni o ga tamo nije prepoznao; bili su to putnici sa druhih ostrva, oji jo ne behu uli Pesmu o Jastrebu. Ni o od njih mu se nije obratio. Napo on je izabrao slamaricu i legao, ali svu no je probdeo le ei ispod greda na viso oj tavanici, o ru en pospalim neznancima. Svu no je po u avao da izabere ne i put, da napravi planove a o da rene, ta da uradi; ali, svi putevi, svi planovi bili su onemogueni predvianjem neeg sudbonosnog. Gde god bi renuo, na putu bi mu se prepreila sen a. Jedino a Rou u je nije bilo; ali, on nije mogoa da stigne na Rou , jer su mu branile prastare neras idive basme oje su to opasno ostrvo titile od nepo eljnih uljeza. To to se vetar sa Rou a digao protiv njega bio je jo jedan do az da ono to po u ava da ga ulovi nije dale o. Ta stvar je bila bez tela, slepa za sunevu svetlost, stvorenje iz carstva u ome ne postoje svetlost, prostor i vreme. Moralo je da se probija za njim roz dnevnu svetlost i pre o o eana jednog suncem obasjanog sveta, i dobijalo je vidljive obrise samo u snu i u mra u. Jo u njoj nije bilo nio a ve materije niti bia da bi ga suneva svetlost mogla osvetliti; ta o se, uostalom peva i u Podvizima Hodovim: "Svetlost dana stvara zemlji i more, izvlai obli e iz sen e, progoni snove u carstvo mra a". Ali, a o ta sen a jednom sustigne Geda, iscrpie mu svu mo, a e mu oduzeti i telesnu masu, toplotu i ivot, i samu volju oja to telo po ree. To je bio taj sudbonosi dogaaj oji je video pred sobom, na raju sva oga puta. I znao je da mo e i prevarom biti namamljen da mu se sam pribli i; jer sen a, oja je uve u njegovoj blizini postajala jaa, ve sada je mogla imati dovoljno moi da se poslu i zlim moima zlih ljudi - da mu po a e la ne predzna e, ili da mu se sama obrati, u av i utelo ne og nepoznatog ove a. to se njega tie, mo da upravo sada, u jednom od tih ljudi, oji spavaju u ne om od uglova ove dvorane sa gredama na tavanici u Prenoi tu za pomorce, ba noas, vreba ona mrana stvar, na av i upori te u mranoj du i, i tu sada e a, motri na Geda i ve se hrani, ovoga asa, njegovom slabo u, nesigurno u i strahom. To je bilo nepodno ljivo. Mora se poveriti sluajnosti, i pobei gde god ga pu i sluaj odvede. Na prve, hladne predzna e prads ozorja on se podi e sa le aja i pohita pod zvezdama oje su bledele a do ovima Serda, spreman da se u rca na prvi brod oji ga bude primio. Jedna galija uprvo je utovarivala ulje od ivera a; trebalo je da isplovi ad izae sunce, na putu za Veli u lu u Hevnora. Ged zamoli apetana da ga poveze. arobnja i tap je dovoljan na veini brodova da bi se ove u rcao i platio prevoz. Rado su ga primili, i brod je renuo ve roz jedan sat. Gedovo rasplo enje se povrati u asu ad se podigo e etrdeset duga ih vesala, a ritmini udarci bubnja zvuali su mu ao borbena muzi a. Ali, jo uve nije pojma imao ta e u Hevnoru, niti uda e dalje da be i. Sever je, najzad bio isto ta o dobar pravac ao i svi ostali. Najzad, zar i on sam nije bio pore lom sa severa; mo da e nai ne i brod da ga sa Hevnora preveze na Gont, i mo da e se opet susreti sa Ogionom. Ili e, mo da, naii na ne i brod oji ree dale o u Spoljna Prostranstva, ta o dale o da e mu sen a izgubiti trag i mo da odustati od lova. Izuzev ta o maglovitih ideja, u glavi nije imao ni jednu misao, i nije imao u planu ni a av odreeni pravac. Samo da to pre pobegne... Onih etrdeset vesala teralo je lau pre o vetrovitog mora, i uvee,

sledeeg dana, bili su ve sto pedeset milja udaljeni od Serda. Uplovili su u lu u Orimi na istonoj obali veli og ostrva Hos , jer te trgova e galije Unutra njeg mora uglavnom se dr e blizu obala i nastoje da sva u no provedu u ne oj od lu a. Ged izie na obalu, jer je jo bilo svetlo, i bezciljno i zami ljeno poe da tumara strmim ulicama pristani nog grada. Orimi je bio star grad, sa temeljnim graevinama od amena i cigle, o ru en bedemima da bi se za titio od gospodara u unutra njosti ostrva Hos , oji ne priznaju niije za one; stovari ta na do ovima liila su na tvrave, a ue trgovaca imale su ule i bedeme. Ali u Gedovim oima, do je lutao ulicama grada, te ogromne graevine bile su poput pauine, iza oje su le ali praznina i tama; a ljudi oji su ga mimoilazili, idui za svojim poslom, liili su mu ne na ljude, ve na njihove bezglasne sen e. Kad je sunce za lo, vratio se na do ove, i a i tu, pod iro om crvenom svetlo u i vetrom oji se dizao u smiraj dana, i more i opno izgledali su mu ne a o zamueni i nemi. "Kuda ste se uputili, Va e gospodstvo, arobnjae?" Ta o ga je ne o iznenada oslovio s lea. O renuv i se, ugledao je ove a u sivom, oji je nosio u ruci te a tap oji nije bio arobnja i tap. Stranevo lice je bilo apuljaom za lonjeno od crvene svetlosti, ali Ged ipa oseti ada su mu se nevidljive oi srele s njegovima. Ustu nuv i, on podi e svoj tap od tisovine i postavi ga izmeu sebe i stranca. ove ga upita blagim glasom: "ega se pla i ?" "Onoga to me prati." "A, ta o? Ali, ja nisam tvoja sen a." Ged je stajo ut e. Znao je da taj ove , ma o da je, zaista nije bio ono ega se bojao; nije bio ni sen a, ni duh, ni gebet. U sred ti ine i rasplinutosti oja je za trenuta ovladala svetom, zadr ao je glas i a odreenu vrstinu pojave. A onda strnac zabaci svoju apuljau. Glava mu je bila udna, vrgava i elava; lice, sa dubo im borama. Ia o mu se u glasu nije oseala starost, po izgledu je bio starodrevan. "Ne poznajem te", ree ove u sivom, "ali mislim da se ipa nismo sluajno sreli. Slu ao sam ne ada da se pria o mladiu oji se roz tamu izborio do ogromne vlasti, a je postao i ralj. Ne znam da li se ta pria odnosi na tebe. Ali, rei u ti ovo: poi na Dvor Terenona, a o ti treba ma za borbu protiv sen i. tap od tisovine ti nee pomoi." Ged je slu ao, razdiran nadom i nevericom. arobnja uve brzonaui da u njegovom ivotu nema mnogo sluajnih susreta, bilo da vode dobru ili zlu. "U ojoj zemlji je Dvor Terenona?" "Na Os ilu." Na zvu tog imena Gedu se u seanju za trenuta pojavisli a crnog gavrana na zelenoj travi, oji ga je gledao is osa, na riviv i glavu, o om nali na uglaani ameni, i govorio; ali, rei je bio zaboravio. "Ime te zemlje ima ne i mrani prizvu ", oglasi se napo on Ged, prouavajui pogledom ove a u sivom i po u avajui da pogodi ta je. U njegovom pona anju bilo je neega to je podsealo na vraa, a i na arobnja a; a ipa , ia o je razgovarao sa Gedom jasno i odre ito, delovao je ne a o udno pogru eno, ao bolesni ili zatvoreni , ili rob. "Ti si sa Rou a", odgovori on. "arobnjaci sa Rou a uve pripisuju mrane stvri arobnja tvu oje se razli uje od njihovog." " ta si ti?" "Putni ; predstavni jednog trgovca sa Os ila; ovde sam poslovno", izjavi u dahu ove u sivom. Po to mu Ged vi e nije postavio nijedno pitanje, on mirno po ele mladiu la u no i renu uz uzanu ulicu sa stepeni tem, oja je vodila sa do ovima u grad. Ged se o renu, ne mogav i da se odlui da li da poslu a to preds azanje ili ne, i pogleda na sever. Crvena svetlost je brzo nestajala sa brda i vetrovite puine. Nastupio je sivi sumra , a no u stopu za njim. Naprasno se odluiv i, Ged pohita du ejova a ribaru oji je upravo savijao svoju mre u i slagao je u amac, i pozdravi ga: "Zna li ne i brod u ovoj luci oji ree na sever - na Semel, ili na Enlade?" "Onaj duga i brod tamo je sa Os ila. Mo da e usput stati na Enladama."

Istim urnim ora om Ged se uputi a veli om brodu na oji mu ribar be e po azao prstom,galiji sa esdeset vesala, duguljastoj i vit oj poput zmije, sa viso om povijenom provom izrezbarenom i pre rivenom o ruglim sedefastim olj ama, apcima na otvorima za vesla obojenim u crveno, i sa crnim crte om rune Sifl na sva ome od njih. Izgledala je ao opa a, brza laa, i spremna da isplovi; posada se ve bila u rcala. Ged potra i apetana i zamoli ga da ga preveze na Os il. "ime e platiti?" "Razumem se pomalo u vetrove." "I ja znam sve o vetroumeu. Zar nema ni ta da mi da ? a ni novac?" U Donjem Torningu ljudi behu platili Gedu najvi e to su mogli ploicama od slonovae ojima su se slu ili trgovci Arhipelaga; pristao je da uzmesamo deset omada, ia o su mu oni davali vi e. Sada ih ponudi Os iljaninu, ali ovaj samo zavrte glavom. "Ovo nije od nas u opticaju. A o nema ime da mi plati , neemo te u rcati." "Da li su vam potrebne ru e? Ja sam ve bio vesla na galiji." "A-ha, nedostaju nam dva ove a. A o je ta o, nai sebi mesto na lupi", odvrati apetan i prestade da obraa pa nju na njega. I ta o, po to je svoj tap i torbu sa njigama polo io pod lupu, Ged deset ljutih zims ih dana provede ao vesla na tom severnja om brodu. Napustili su Orimi u ci zore, i tog prvog jutra Ged je mislio da nee izdr ati. Leva ru a mu je bila ne to slabija, zbog starih rana na rmenu, i upr os veslanju po moreuzima o o Donjeg Torninga nije bio izve ban da bez raja i onca povlai, i povlai, i povlai, dugal u mot u vesla na galiji, uz neumitne ot ucaje dobo a. Radilo se za veslima dva do tri sata, a onda bi druga semna veslaa preuzela njihova mesta na lupama, ali odmor ao da je trajao taman toli o da se svi Gedovi mi ii u rute, i ve je bio natrag za veslom. Drugoga dana bilo je jo gore; ali od tada se privi ao na te i posao, i dalje je bilo sasvim dobro. Meu tom posadom nije bilo onog drugarstva za a vo je znao sa Sen e, ad je prvi put putovao na Rou . lanovi posade na brodovima sa Andrda i Gonta bili su ortaci u trgova om poduhvatu i radili za zajedni u orist, ali trgovci sa Ss ila oristili su snagu robova ili metova, ili su unajmljivali ljude da im veslaju, plaajui im malim zlatnicima. Zlato je imalo veli u cenu na Os ilu. Ali, ono tamo njim ljudima nije pru alo povod za prijateljstvo, ao, uostalom, ni zmajevima, oji ga ta oe viso e cene. Po to se pola posade sastojalo od metova, oji su bili silom naterani da rade, brods i oficiri su istovremeno bili i gonii robova, i to surovi. Ni ada nisu o inuli pre o lea ne oga od onih veslaa oji su radili za platu ili prevoz; ali, u posadi u ojoj jedne ibaju a druge ne, ne mo e vladati ne o prijateljstvo. Gedovi drugovi su ret o razgovarali meusobno, a ni ada s njim. Uglavnom su to bili ljudisa Os ila, oji nisu govorili hardijs im jezi om Arhipelaga ve vlastitim dijale tom; i bili su mrzovoljni, blede o e i duga ih, obe enih br ova, sa masnom osom. Kelub, crveni, bilo je ime oje su nadenuli Gedu. Znali su da je arobnja , ali mu nisu u azivali ni a vo po tovanje, ve, pre, ne a av oprezni prezir. A ni on nije bio naroito raspolo en da s lapa prijateljstva. a i o va o, na lupi, ao jedan od ezdeset veslaa na brodu oji je leteo roz pustu, sivu vodu, oseao se ne a o ranjiv, bez odbrane. Kada bi uvee uplovili u ne u od nepoznatih lu a i on se umotao u ogrta da spava, ia o premoren, stalno je ne to sanjao, budio se, pa zaspao ponovo i opet sanjao; bili su to ru ni snovi ojih nije mogao da se seti ada se probudi, ali ao da su i dalje ostajali da vise u vazduhu negde o o broda, i o o ljudi na brodu, ta o da je bio sumnjiav prema sva ome. Svi slobodnjaci sa Os ila nosili su duge no eve za pojasom, i jednog dana, do je njegova vesla a smena ruala, jedan od njih zapita Geda: "Jesi li ti rob, ili verolomac, Kelube?" "Ni jedno ni drugo." "Za to onda ne nosi no ? Boji se da se pobije , a?" podrugljivo nastavi taj ove , po imenu S iorh. "Ne."

"Da li se ovo uence bori za tebe?" "Ota ", ubaci drugi ove , oji je slu ao. "Nije ue, to je ota ", i ree ne to na os ils om, na to se S iorh samo namr ti i o renu glavu. U trenut u ad se o retao Gedu ugleda ao mu se lice promenilo, a o su mu se crte na licu ne a o rasplinule i izmenile, ao da ga je u magnovanju ne to promenilo, upotrebilo, u lo u njega i sada is osa, njegovim oimaposmatra Geda. Ali ve u sledeem trenut u Ged mu opet vide lice, i ono je izgledalo ao i uve , ta o da Ged ubedi sebe da je ono to mu se uinilo bilo posledica njegovog vlastitog straha, strepnja oja se odrazila u oima onog drugog. Ali te noi, do su le ali u luci Esena, opet je sanjao, i u snu je video S iorha. Posle toga je poeo tog ove a da izbegava, to jevi e mogao, a ao da je i S iorh poeo da se dr i podlje od njega, i vi e nisu izmenili nijednu re. Snegom ovenane planine Hevnora utonule su u more ju no iza njih, obavijene izmaglicom rane zime. Proveslali su mimo ulaza u more Eje, gde se ne ada davno utopio Elfaran, a zatim pored Enlada. Dva dana su proveli u otvljeni u pristani tu Berila, Grada Slonovae, oji se beleo iznad svoga zaliva u mits oj Enladi. Kad god su pristali u ne u lu u, posada je morala da ostane na brodu, i sva o is rcavanje je bilo zabranjeno. Kad se opet podiglo crveno jutarnje sunce uveslali su u more Os ila, na severoistonom vetru, oji je nesmetano duvao sa pustih puina Severnog Prostranstva.Uspeli su da bez opasnosti pronesu svoj tovar roz to opa o more, i dva dana na on to su napustili Berilu uplovili su u lu u Ne am, trgova i grad u Istonom Os ilu. Ged ugleda duga u obalu ibanu olujnim vetrom i i om, sivi grad, uuren iza duga ih amenih bedema za za titu od plime, oji su u stvari bili njegova lu a, a u pozadini gola brda ispod neba ote alog od snega. Dale o su za njima ostala sunana ostrva Unutra njeg mora. Nosai iz esnafa pomoraca Ne ama doo e na brod da is rcaju tovar - zlato, srebro, na it, svilu i tapiserije sa Juga, dragocenosti oje rado upuju i uvaju raljevi Os ila - i slobodnjaci meu posadom sada su smeli da napuste brod. Ged zaustavi jednoga od njih da se raspita za put; sve do tada ga je nepoverenje prema svima njima spreavalo da a e uda se uputio, ali sada, na suvom i sam u nepoznatoj zemlji, morao je da se raspita za put ojim je trebalo da rene. ove po u a nestrpljivo da ga se optarasi, govorei mu da ne zna, ali S iorh, oji je bio u blizini i uo o emu se radi, dobaci mu: "Dvor Terenona? Na pustarama Ke semta. I ja u tim putem." Ged ni ada ne bi izabrao S iorhovo dru tvo, ali po to nije znao ni jezi ni put, nije mogao da bira. Napo on, nije mnogo ni va no, pomislio je; on iona o nije do ao po vlastitoj volji. Bio je naveden, a sada je voen i dalje. On navue apuljau na glavu, podi e tap i torbu i renu za Os iljaninom roz grads e ulice i uzbrdo, a snegom po rivenim planinama. Mali ota be e odbio da mu sedi na ramenu, i sa rio se u d ep njegovog rat og o uha, oji je nosio ispod ogrtaa, to je bilo neophodno po tom hladnom vremenu. Brda su se protezala u vidu jednolinih, valovitih pustara, do le je o o dopiralo. Hodali su ut e, a mu la zims a ti ina vladala je zemljom. "Do le ide ?" zapita Ged, po to behu odma li ve ne oli o milja a da nisu ugledali ni selo ni seos o imanje, a nisu bili poneli ni hranu. S iorh za trenuta o renu glavu u stranu, navlaei apulja. "Neu dale o", odreza S iorh. Lice mu je bilo ru no, bledo, grubih crta i svirepog izraza, ali Ged se nije bojao nijednog ove a, ia o se s pravom mogao upla iti od pomisli uda ga ta av ove mo e odvesti. On limnu glavom, i oni produ i e. Put im je bio ao o ilja u glat om prostranstvu tan o napadalog snega i ogolelog bunja. S vremena na vreme u r tao sesa drugim stazama ili su se one ravale od njega. Sada, ada su brda u predveerje sa rila dimove iz ne ams ih ua, nije bilo ni a vog zna a ni uda idu, ni od uda dolaze. Samo je vetar stalno duvao sa isto a. i ada su ta o hodali ne oli o sati,Gedu se uinilo da je video, dale o u brdima na severozapadu, uda ao da je vodio i njihov put, tanani obris na mranom nebu, nali na zub, beo. Ali svetlost rat oga dana je brzo jenjavala i na sledeoj uzbrdici ve vi e nije mogao da razazna ono to be e video - ulu, drvo, ili bilo ta drugo - ni ta jasnije nego ranije.

"Idemo li onamo?" upita on, po azujui prstom. S iorh ne odgovori ni re, ve samo nastavi da oraa rupnim oracima, umotan u svoj grubi ogrta sa iljatom, rznom obrubljenom os ilijans om apuljaom.Ged je oraao pored njega. Behu ve pre li povee pare puta i njega je pomalo omamio ravnomerni ritam ora a, ao i dubo i zamor, od svih onih napornih dana i noi provedenih na brodu. Poelo je da mu se priinjava ao da oduve hoda i da e zauve nastaviti ta o da hoda pored tog nemog bia roz nemu, mranu zemlju. Opreznost i pa nja mu popusti e. Koraao je ao u dugom, dugom snu, putem oji ni uda ne vodi. Ota mu se prome olji u d epu, a ne a slaba, nejasna strepnja ta oe se probudi i poe da mu se ree u umu. On najzad natera sebe da progovori. "Pada no, a i sneg. Koli o jo , S ior e?" Poutav i ne oli o trenuta a,onaj drugi odgovori,ne o reui glavu. "Ne mnogo." Ali, nije to zazvualo ao glas ove a - ve zveri, grube i bez usana, oja se mui da progovori. Ged stade. Svuda unao olo protezala su se pusta brda u poznom veernjem sumra u. Ret e pahuljice promicale su o o njih, poigravajui. "S ior e!" pozva on, i onaj drugi se zaustavi i o renu prema njemu. Ispod iljate apuljae nije bilo lica. Pre nego to je Ged uspeo da izgovori ne u basmu ili prizove svoju mo, gebet progovori svojim promu lim glasom: "Gede!" I ta o mladi vi e nije mogao da se pretvori ni u ta drugo, ve ostade zarobljen u svom istins om biu, i bez odbrane morade da se suoi sa gebetom. A nije mogao ni da prizove u pomo bilo ta u ovoj stranoj zemlji, u ojoj nije poznavao ni oga i ni ta to bi mu se moglo odazvati. Stajo je ta o potpuno sam, i izmeu njega i njegovog du manina nije bilo niega osim tapa od tisovine oji je dr ao u desnoj ruci. Ono to je pro deralo S iorhov um i uselilo mu se u telo natera to telo da sada ora ne napred i ispru i ru e prema Gedu, po u avajui da ga se doepa. Bes, nastao iz u asa, ispuni Geda, oji zamahnu tapom i iz sve snage ga srui, uz fiju , na onu apuljau oja je s rivala lice-sen u. Kapuljaa i ogrta pod tim strahotnim udarcem lonu e s oro do zemlje, ao da se u njima nalazio samo prazan vazduh,a onda se, uvijajui se i lepr ajui ru avima i s utima, ponovo uspravi e. Gebet je telo iz ojeg je i ilela sva materija i podsea na praznu ljus u, ili pramen pare u obli u ove a, nestvarno telo oje u sebi s riva sen u oja je stvarna. I ta o, trzajui se i nadimajui ao da je no ena vetrom, ta sen a ra iri ru e i poe na Geda, nastojei da ga zgrabi, ona o a o ga je bila epala na O ruglom brdu Rou a: i da je uspela, bila bi odbacila praznu ljus u oja je ne ada bila S iorh, i u la bi u Geda, pro dirui ga i spolja i iznutra, sve dog ga potpuno ne bi prisvojila. to joj je i bila jedina elja. Ged opet izmajnu na nju svojim masivnim, zadimljenim tapom, odbijajui je udarcima od sebe, a onda ispusti iz ru e tap oji se be e zapalio i tinjao, i pe ao mu ru u. On ustu nu jedan ora , a onda se naglo o renu i potra. Be ao je, a gebet ga je pratio u stopu, nemoan d ga dostigne, ali ne zaostajui ni ora a za njim.Ged se nijednom ne osvrnu. Trao je i trao, roz sumrane pustopoljine, gde nije bilo mesta na ome bi se mogao sa riti. Gebet ga jo jednom pozva po imenu, svojim promu lim, i tavim glasom, ali ia o mu je time oduzeo arobnja u mo, nije imao vlas nad snagom njegovog tela, i nije mogao da ga zaustavi. Ged je i dalje trao. No se zgu njavala o o lovca i njegove lovine, a vetar je raznosio sitni sneg po stazi, oju Ged vi e nije mogao da vidi. Bilo mu je tu lo u oima, dah mu goreo u grlu, vi e nije ni trao ve se povodio i teturao napred; a ipa , njegov neumorni progonitelj ao da ni a o nije bio u stanju da ga sustigne, ve mu je stalno bio za petama. Poeo je da mrmlja i da mu ape ne to, dozivajui ga, i Ged je znao da mu je taj apat itavog ivota bio u uhu, ti ispod praga ujnosti; ali sada ga je uo, i inilo se da mora da se preda, da mora da popusti, da mora da stane. No, ipa je i dalje s mu om odmicao, spotiui se uz duga u, zamagljenu uzbrdicu. Uinilo mu se, za tren, da negde iznad sebe vidi traa svetlosti, i da ispred sebe uje ne i glas, negde odozgo, a o ga

doziva: "Doi! Doi!" On po u a da odgovori, ali nije imao glasa. Bleda svetlost je u meuvremenu postala jasnija,i sjala je roz vratnice pravo ispred njega; nije mogao da vidi zidove, ali video je apiju. Ugledav i je, zastao je, a gebet ga zgrabi za ogrta i stade roz njega da ga hvata za bo ove, po u avajui da ga onano zgrabi s lea. Poslednjom snagom Ged se baci u slabu svetlost, roz vrata. On potom po u a i da se o rene i da iz zalupi za sobom, ali noge ga vi e nisu dr ale. Zatetura se, ma ui ru ama, po u avajui da se uhvati za ne to, bilo ta. Svetlost pred njegovim oima stade da se razliva i da seva. On oseti a o pada, i oseti a o ga ne to pridr ava u padu; ali um, potpuno iscrpljen, s liznu mu ne uda, u tamu. 7. SOKOLOV LET Ged se probudi i dugo ostade da le i, svestan samo da je veli o zadovoljstvo biti budan, budui da se nije nadao da e se i ada vi e probuditi, i da je divno to vidi blistavu prostranu, ujednaenu dnevnu svetlost svuda o o sebe. Oseao je ao da lebdi roz tu svetlost, ili da pluta u amcu po veoma tihim vodama. Najzad razabra da se nalazi u postelji, alu u ta voj u a voj ni ada do tada nije spavao. Bila je postavljena na o vir sa etiri viso e, izrezbarene noge, a du eci su bili ogromni svileni d a ovi ispunjeni paperjem, i ba zato mu se uinilo da lebdi. A iznad svega ovoga visio je grimizni baldahin, da ga za titi od promaje. Zavese baldahina bile su razma nute i privezane s obe strane, i Ged je mogao da vidi sobu, sa zidovima od amena i amenim podom. Kroz tri viso a prozora vidio je pustaru, ogolelu i smeu, sa belim mrljama snega tu i tamo, obasjanim slabim, zims im suncem. Soba mora da se nalazila viso o iznad zemlje, jer je pogled iz nje dopirao dale o pre o pustare. Po riva od satena ispunjen paperjem s liznu u stranu ada se Ged najzad uspravi u revetu, i on vide da je odeven u tuni u od svile i lamea, ao ralj. Na stolici pored postelje le ale su izme od evroa i ogrta, postavljen rznom od pelavija, spremni da ih obue. On ostade jo malo da sedi, pomuena uma ao ove oji je omaijan, a onda ustade i posegnu da tapom. Ali, tapa nije bilo. Desna ru a, ia o namazana melemima i previjena, bila je puna ope otina i na dlanu i po prstima. Te tada oseti da ga ru a boli, i da je sav ao izlomljen. On opet malo postoja, ne miui se. Onda pro apta, ne suvi e glasno, i bez mnogo nade: "Hoe e... Hoe e..." Jer, nije bilo ni tog rvolonog i vernog stvorenjca, nemu te du ice oja ga je svojevremeno vratila sa granice carstva smrti. Da li je sve vreme bila uz njega sino, do je be ao? I da li je to bilo sino, ile pre mnogo noi? Um mu je jo uve bio zamagljen i sve se u njemu izme alo, gebet, gorui tap, tranje, aputanje, apija. Niega se vi e nije jasno seao. a ni u ovom asu nije mu jo ni ta bilo jasno pred oima. On jo jednom pro apta ime svog ljubimca, ali ovoga puta gotovo bez i a ve nade, i oi mu se ispuni e suzama. Negde u daljini zau se ne a avo malo zvonce. Drugo mu se umilno odazva, odmah pred vratima njegove sobe. Vrata iza njega se otvori e, na drugoj strani sobe, i ue ne a ena. "Dobrodo ao, Jastrebe", pozdravi ga ona, sme ei se. Bila je mlada i viso a, obuena u belo i u ra ena srebrom, i srebrna mre a oj je ao runa le ala na osi, oja je padala pravo niz ramena, ao crni vodopad. Ged se u oeno po loni. "Re la bih da si me zaboravio." "Zaboravio vas, Gospo?" Samo jednom u ivotu bio je video lepu enu obuenu a o doli uje njenoj lepoti: onu gospu ostrva O, oja sa svojim mu em be e do la na proslavu Suneve povratnice na Roui . Bila je ao ne ni, svetlucavi plamia svee, ali ova ena je bila poput blistavog punog meseca.

"Ta o sam i mislila", ree ona, sme ei se i dalje. "Ali, ia o si zaboravan, budi pozdravljen ao stari prijatelj." "Gde sam ja?" upita Ged, jo u oen i te o izgovarajui rei. Bilo mu je te o da razgovara s njom, a bilo mu je te o i da s ine pogled s nje. Kraljevs o odelo oje je imao na sebi bilo mu je neobino, amene ploe na ojima je stajao nepoznate, a je i vazduh oji je udisao delovao ne a o strano; ao da nije vi e bio on sam, onaj isti oji je ne ada bio. "Ova tvrava se zove Dvor Terenona. Moj mu i gospodar, po imenu Benderes , vladar je ove zemlje, oja se prote e od ivica pustare Ke semt na sever, sve do planins og lanca Os, i uvar dragocenog amena oji se zove Terenon. A to se mene tie, ovde u Os ilu me zovu Seret, to na njihovom jezi u znai Srebrna. A tebe su, znam, ne ada zvali Jastreb, i proizveden si u arobnja a na ostrvu mudraca." Ged obori pogled na svoju ispeenu a u i odmah odvrati: "Ni sam ne znam ta sam. Ne ada sam imao mo.Ali, sad sam je izgubio, ini mi se." "Ne! Nisi je izgubio, ili jesi samo privremeno, da bi ti se vratila desetostru o jaa. Ovde si, prijatelju, bezbedan od onoga to te je ovamo dognalo. Ova ula je opasana monim zidovima, i nisu svi napravljeni od amena. Ovde se mo e odmoriti i opet pri upiti snagu. Ovde, ta oe mo e stei i jednu drugaiju snagu, i tap oji ti u ruci nee sagoreti u pepeo. Lo put mo e se na raju ipa dobro zavr iti. Hajde sa mnom, da ti po a em na posed." Govorila je ta o umilno da je Ged jedva slu ao ta a e, dirnut obeanjem oje se nasluivalo u samom njenom glasu. I on poslu no poe za njom. Soba mu je zaista bila viso o u uli, oja se poput o trog zuba uzdizala na samom vrhu brda. Krenuo je pratei Sert niz spiralno mermerno stepeni te, pa roz ras o ne odaje i dvorane, mimo viso oh prozora oji su gledali na sever, zapad, jug i isto , pre o smeih brda oja su se protezala, bez i jedne jedine ue ili drveta, jednolino i o tro ocrtana, sve do sunanog,zims og neba. Jedino su dale o na severu ne i mali, beli iljci trali u plavetnilu, a u pravcu juga moglo se nazreti svetlucanje mora. Sluge ras rili e vrata i stado e s obe strane da prou Ged i gospa; svi do jednog bili su bledunjavi, hladno rvni Os iljani. Ona je ta oe imala belu o u, ali za razli u od njih dobro je govorila hardijs i,a , a o se Gedu inilo, sa naglas om Gonta. Kasnije istoga dana dovela ga je pred svoga mu a, Benderes a, ralja Terenona. Tri puta stariji od nje, beo ao ost, tana ao ost, mutnih oiju, ralj Benderes pozdravi Geda utivo i hladno, zamoliv i ga da im ostane u gostima do le god bude eleo. A posle toga ao da vi e nije imao ta da a e; nije pitao Geda ni o njegovim putovanjima, ni o neprijatelju oji ga je dognao dovde; a nije ga o tome ni ta pitala ni gospoa Seret. A o je u tome bilo neega udnog, onda je to bilo samo jedno od uda ojima je obilovalo i to mesto, ao i sam njegov borava u njemu. Gedov um ao da se za sve to vreme nije razbistrio. Nije jasno mogao da vidi stvari o o sebe. Pu im sluajem je dospeo u ovu utvrenu ulu,ali sluaj, ipa , ao da je bio isplanira; ili je dospeo po ne a vom planu, ali plan se odvijao ao sluajno. Krenuo je na sever; nepoznati u Ormiju mu je azao da ovde potra i pomo; jedna laa iz Os ila ao da je e ala na njega; S iorh ga je doveo. Koli o se od svega toga dogodilo voljom sen e oja ga je lovila? Ili, mo da, nije ni ta; da li su to on i njegov lovac, obojica, bili privueni na ovo mesto ne om drugom moi, on idui za tim mamcem a sen a idui za njim, i upotrebiv i S iorha ao oru je ad je nastupio odluujui trenuta ? Mora da je ta o bilo, jer sen a, ao to ree Seret, nije imala pristup u Dvor Terenona. Nije oseetio ni a av nagove taj, niti opasnost, od njenog vrebajueg prisustva, sve od a o se probudio u uli. Ali ta ga je, onda, dovelo ovamo? Jer, ovo nije bilo mesto na oje se mo e sluajno natrapiti; ia o su mu misli bile pomuene, toli o je mogao i sam da uvidi. Nijedan drugi namerni nije se pojavio na apiji. Kula je stajala viso a i odvojena od sveta, a ulazna vrata joj behu o renuta na suprotnu stranu od Ne ama, oji joj je bio najbli i grad. Ni o nije dolazio u utvrenje, niti je i o odlazio iz njega. A prozori su mu gledali odozgo na pustaru. Kroz te prozore je gledao Ged,do je samotno boravio u svojoj sobi u uli,

dan da danom, dosaujui se, s bolom u srcu i veito smrznut. U uli je stalno vladala hladnoa, upr os svim tepisima, tapiserijama, ras o noj rznenoj odei i ogromnim mermernim ognji tima. Bila je to hladnoa oja se uvlaila u osti, prodirala do sr i, i ni a o se nije dala ot loniti, jer ga je stalno opsedala misao a o se suoio sa svojim neprijateljem, a o je bio pobeen, i a o je pobegao. U umu je video o upljene sve Veli e majstore Rou a, a u sredini namr tenog Arhimaga Gen era; a s njima su bili i Nemerl, i Ogion i vraara oja ga je nauila prvoj bajalici: svi su gledali u njega, a on je znao da je izigrao njihovo poverenje. Po u ao je da se odbrani, govorei: "Da nisam pobegao, sen a bi me zaposela; ve je raspolagala svom S iorhovom snagom, ao i delom moje, i nisam mogao da je nadjaam; znala je i moje ime. Pobegao sam. Gebet-arobnja bila bi stravina mo, usmjerena na zlo i uni tavanje. Morao sam da pobegnem." Ali, ni o od njih oji su ga slu ali u njegovom umu, nije mu odgovarao. i on bi onda uzeo da posmatra sneg a o pada, bez prestan a i os udno, na zemlji ispod njegovih prozora, sve vreme oseajui neumitnu hladnou a o raste u njemu, sve do nije prestao da osea sve drugo osim munine i zamora. I ta o je boravio sasvim sam mnogo dana, ophrvan muninom. Kad bi silazio iz sobe bivao je utljiv i u oen. Lepota gospodarice zam a ga je zbunjivala, i u tom ras o nom, u usno name tenom, sreenom i udnom Dvoru, oseao je u punoj meri da be e roen i odrastao ao obanin. Ostavljali su ga samog ad god je hteo da bude sam, a ada vi e nije mogao da podnese vlastite misli i da posmatra sneg a o pada, Seret bi se esto sastajala s njim u ne oj od zasvoenih dvorana sa zidovima pre rivenim tapiserijama i osvetljenoj vatrom iz amina, na ne om od ni ih spratova ule, i tu bi sedeli i razgovarali. U Gospodarici zam a nije bilo veselosti; esto se sme ila, ali se ni ada nije glasno nasmejala; ali je ipa umela da razgali Geda esto i jednim jedinim osmehom. U njenom dru tvu bi prestajao da bude u oen i da se stidi. Us oro su se sastajali i rzgovarali sva oga dana, dugo i spo ojno, natenane, malo podalje od dvor inja oje su stalno prtile Seret, raj amina ili raj prozora u jednoj od soba viso o u uli. Stari ralj je uglavnom boravio u svojim odajama, izlazei samo ujutro da pro eta gore-dole po zavejanim unutra njim dvori tima zam a, poput ne og starog vraa oji je prethodnu no proveo uvajui arobne trave. Kada bi zajedno sa Seret i Gedom sedeo za veeru utao je, podi ui at ad ri om svoj surovi pogled na mladu enu. Tada bi Ged osetio sa aljenje prema njoj. Bila je ao beli jelen zateen u avezu, ao bela ptiica ojoj su podse li rila, ao srebrni prsten na ruci ne og star elje. Bila je samo jedan od predmeta u Benderes ovoj riznici s blagom. Kad bi ih gospodar zam a napustio, Ged je ostajao s njom, po u avajui da je razvedri u njenoj usamljenosti ona o ao to je ona po u avala da razvedri njega. "Ka av je to dragi amen po omese zove va zama ?" upitao je jednom, do su sedeli razgovarajui nad svojim ispra njenim zlatnim tanjirima i zlatnim pehrima, u trpezariji oja je podseala na peinu osvetljenu sveama. "Zar nisu uo za njega? Veoma je uven." "Nisam. Znam samo da raljevi Os ila imaju uvene riznice." "Ah, taj dragi amen je blistaviji od svih njih. Hajdemo, hoe li da ga vidi ?" Nasme ila se, malo podrugljivo, malo ga zai avajui, ao da se i sma pomalo pla i, i povela mladia iz trpezarije roz prazne hodni e do podruma ule, a onda jo ni e, niz stepenice do jednih za ljuanih vrata u podzemlju, oje ni ada do tada ne be e vidio. Ot ljuala ih je srebrnim ljuem, gledajui pri tom navi e u Geda, s istim onim sme om, ao da ga i a da ue za njom.Iza vrata je bio rata prolaz, a zatim jo jedna vrata, oje je ot ljuala zlatnim ljuem, a iza njih, opte, trea vrata, oja je ot ljuala pomou jedne od Veli ih rei za s idanje ini. Iza tih poslednjih vrata, u svetlosti njene svee pred njima se u aza mala prostorija, ao tamni a elija: pod, zidovi, tavanica, sve od neugaane stene, bez name taja, prazna. "Vidi li ga?" upita Seret. Do se Ged osvrtao po sobici, njegovo arobnja o o o zaustavi se na

jednom od amnenova ojima je bio poploan pod. Bio je grub i bez sjaja ao i svi ostali - te a , bezoblian amen iz aldrme; ali on ipa oseti njegovu mo, ao da mu se glasno obratio. Dah mu zastade u grlu i u trenut u ao da sav onemoa. To je bio amen-temeljac ule. Bilo je to srce svega u njoj, i ono je bilo ledeno, strahovito ledeno: niim se ta sobica ne bi mogla zagrejati. Bila je to zaista prastara stvar; jedan grozni i starodrevni duh bio je zarobljen u tom omadu stene. Nije odgovorio Seret ni da ni ne, ve je samo stajao nepomino, i ona ubrzo, baciv i hitri, radoznali pogled na njegovo lice, ispru i ru u i po aza mu ga "Evo, to je Terenon. Zar te udi to ta o dragoceni amen dr imo za ljuan u najdubljoj odaji na e riznice?" Ged ni ta ne odgovori: stajao je i dalje nemo i na oprezu. Ona ao da ga is u avala; ali on pomisli ipa da nije svesna a av je to amen, im mo e o njemu ta o la o da pria. Nije ga dovoljno poznavala, i zato ga se nije bojala. "Ka i mi, a ve su njegove moi", upita on najzad. "Nastao je pre nego to je Segoj uzdigao ostrva ovoga sveta iz Prapuine. Nastao je onda ad i sam svet, i trajae do raja sveta. Vreme za njega ne znai ni ta. A o na njega polo i ru u i postavi mu ne o pitanje, odgovorie ti, ve prema moi oja ju u tebi. Ima glas, a o ume da ga uje . Govorie ti o svemu to je bilo, to jeste i to e doi. Preds azao je i tvoj dolaza ,dle o pre no ti si roio nogom na ovu zemlju. Hoe li sada da mu postavi ne o pitanje?" "Neu." "Odgovorie ti." "Nemam pitanje oje bih mu postavio." "Ja mogu da ti ga a em",ree Seret, svojim blagim glasom. Pitaj ga a o da pobedi svog neprijatelja." Ged je stajao ut e. "Zar se boji amena?" upita ona oa da ni sama u to ne veruje; a on odgovori: "Da, bojim se." U mrtva oj hladnoi i mu u elije, opasane zidom od vrad bine i amena, i svetlosti one jedine svee oju je dr ala u ruci, Seret ga pogleda opet, oima oje su blistale. "Jastrebe", ree ona, "ne, ne boji se." "Ali, neu da ovorim s tim duhom", odvrati Ged, i gledajui je pravo u oi, nastavi ozbiljno i hrabro: "Gospo moja, taj duh je zapeeen u steni, a stena zatvorena inima vezivanja i inima oslepljenja, i vrad binama atanca i uvara i trostru im zidovima utvrenja i pustinjom; ne zato to je dragocen, ve zato to iz njega mo e da pote ne veli o zlo. Ne znam ta su ti azali o njemu ada si do la. Ali ti, oja si mlada i dobrodu na, ni ada ne sme dotai tu stvar, ne sme je a ni pogledati. Nee ti doneti dobra." "Ve sam ga dodirivala. Ve sam mu se obraala, i slu ala ta mi a e. Nije mi naneo ni a vo zlo." Ona se o renu i onda se vrati e roz vrata i prolaze, sve do nije dunula u sveu, pod svetlo u ba lji na iro om stepeni tu ule. Nisu mnogo govorili na rastan u. Te noi Ged je malo spavao. Ali nije bdeo zbog pomisli na sen u; tu pomisao je, ta vi e, potpuno potisnula iz njegovog uma jedna sli a oja je stalno opsedala,sli a Kamena na ome poiva ta ula i Seretinog lica u svetlosti svea, blistavog i osenenog, o renutog njemu. Stalno je iznova oseao njen pogled na sebi i po u avao da odredi a av je bio njegov izraz u trenut u ad je odbio da dodirne amen; da li je to bio izraz prezira ili bola. Kada je napo on legao da spava, svileni pre rivai njegove postelje bili su hladni ao led, i stalno se trzao iz sna u mra u, mislei na Kamen i na Sertine oi. Sutradan ju je prona ao u zasvoenoj dvorani od sivog mermera, osvetljenoj, ovoga puta, suncem na zalas u, gde je esto provodila popodneva u dru tvu svojih dvori inja, sedei za razbojem ili igrajui se raznih igara.On joj se obrati: "Gospodarice Seret, uvredio sam vas. Oprostite mi." "Ne", odgovori ona zami ljeno, pa ponovi: "Ne..." Naredi potom dvor injama da odu, i ada je ostala nasamo s Gedom o rete se njemu. "Dragi goste, prijatelju moj", ree mu, "veoma si vidovit, ali mo da ne vidi sve to bi

trebalo. Na Gontu, na Rou u, ue se vrhuns a magijs a znanja. Ali se ne ue sva magijs a znanja. Ovo je Os il, Gavranzemlja, ovo nije zemlja u ojoj se govori hardijs i; magi ne upravljaju njome, a ni ne znaju mnogo o njoj. Ovde se dogaaju stvri o ojima ne govore Veli i majstori Predanja sa juga, i ovda nje stvari imaju imena ojih nema u nizovima Imenovanja. Ono to ne znamo, u nama budi strah. Ali ti nema ega da se boji ovde, u Dvoru Terenona. Ne o salabiji bi se zaista i bojao. Ali, ne ti. Ti si se rodio sa moi da upravlja onim to je u zapeeenoj sobi. Zato se sada i nalazi ovde." "Ne razumem." "Zato to moj gospodar Benderes nije sasvim otvoreno razgovarao sa tobom. Ja u biti otvorena. Doi, sedi tu pored mene." On se spusti pored nje u dubo i, jastucima oblo eni o vir prozora. Zraci sunca na umoru sjali su pravo u prozor, oblivajui ih ble tavilom bez topline; na pustarama ispod njih, oje su ve tonule u sen u, sinoni sneg je le ao neotopljen, ao mutna bela s rama pre o lica zemlje. Sada je govorila veoma tiho. "Benderes je ralj i nasledni Teranona, ali on ne mo e da ga upotrebi, ne mo e da ga natera da ga u svemu slu a. Ne mogu ni ja, ni sama ni zajedno s njim. Ni on ni ja nemamo ta znanja i tu mo. Ali, ti ima i jedno i drugo." "Ot ud to zna :" "Kamen mi je to sam azao! Zar ti nisam re la da je preds azao tvoj dolaza ? On poznaje svog gospodara. e ao je na tebe. e ao je na tebe jo pre nego to si se rodio,na onoga o e vladati njime. A onaj o mo e da natera Teranona da odgovori na njegova pitanja i da uini ono to od njega tra i, taj ima vlast i nad svojim vlastitom sudbinom: snagu da smrvi sva og neprijatelja, smrtnog ili sa drugog svet; vidovitost, znanje, bogatstvo, vlast i magijs a znanja ojima mo e postideti i samoga Arhimaga! Sve to ili ni ta, tvoje je, samo a o ushtedne ." Jo jedanput je podigla svoje sjajne oi na njega, i njen ga pogled prostreli ta o da je sav zadrhtao, ao od zime. Ali nije bilo straha na njenom licu, ve ao daje tra ila pomo od njega, mada isuvi e ponosita da to i prizna. Ged je bio zaprepa en. Do je govorila, polo ila je svoju ru u na njegovu; dodor joj je bio la , i poivala je,uzana i bleda, u njegovoj sna noj,tamnoputoj aci. On moleivo ree: "Seret! Nemam ja toli u mo ao to ti misli - odbacio sam a i onu oju sam imao. Ne mogu ti pomoi, nisam ti ni od a ve oristi. Ali ovo dobro znam: Prastare Sile zemlje nisu za ljude. Ni ada nam nisu bile date da njima raspola emo, i a o budemo raspolagali njima, delovae pogubno. Zla sredstva, zli ciljevi. Ja nisam bio ovamo privuen, ve doteran, i sila oja me je dognala radi mi o glavi. Ne mogu ti pomoi." "Onaj oji odbaci svoju mo, pone ad stie mo oja je dale o vea", odgovori ona sme ei se, ao d su njegova strahovanja i obziri obina detinjarija. "Ja mo da bolje od tebe znam ta te je ovamo dovelo. Zar nije jedan ove govorio s tobom na ulici Ormija? On je bio glasni ,sluga Teranona. I sam je ne ada bio arobnja , ali je odbacio svoj tap da bi postao sluga jednoj moi veoj od moi bilo ojeg maga. I ti si do ao na Os il, i u pustari si po u ao da se suprostavi senci svojim drvenim tapom; i jedva smo uspeli da te smasemo, jer to to te prati mnogo je lu avije nego to smo mislili, i ve je preuzelo mnogo tvoje snage... Samo sen a mo e da pobedi sen u. Samo tama mo e da pobedi tamu. Slu aj, Jastrebe! ta ti je, da le potrebno, da nadjaa tu sen u, oja vreba na tebe ispred ovih zidina." "Potrebno mi je ono to ne mogu da saznam. Njeno ime." "Teranon, oji zna sva roenja i smrti, i sva bia pre i posle msrti, neroena i neumirua, i osvetljeni i mrani svet, on e ti rei to ime." "A po oju cenu?" "Nema ni a ve cene. Ka em ti da e te slu ati, da e ti slu iti ao rob." Potresen i rastrzan dvoumicom, nije joj ni ta odgovorio. Sada mu je uzela ru u u obe svoje, gledajui ga pravo u lice. Sunce je za lo u maglama to su s rivale liniju obzorja, a i sam vazduh je postao ne a o gust; ali njeno lice se sve vi e zarilo od odu evljenja i trijumfa do ga je posmatrala i videla a o mu volja popu ta. Tiho je pro aptala: "Bie najmoniji meu ljudima,

raljevae nad svima. Vladae , a ja u vladati zajedno s tobom..." Ged iznenada s oi, i is oiv i unapred jednim jedinim ora om nae se na mestu oda le je mogao da vidi, ti iza ugla na zidu duga e odaje,odmah uz vrata, starog gospodara Teranona, oji je tu stajao i prislu ivao, smejuljei se po malo. Gedu se smesta razbistri e i vid i um, i on spusti pogled na Seret. "Jedino svetlost mo e da pobedi tamu", izgovori on, mucajui." ... Svetlost." I do je jo govorio,ugleda, jasno a o da su te njegove rei bile svetlost oja mu je podarila videlo, a o je, u stvari, zaista bio privuen na to mesto, domamljen, a o su upotrebili njegov strah da bi ga vodili, i a o bi ga, ada bi ga se jednom do opali, dr ali zatoenog. Spasli su ga od sen e, ali samo zato to nisu hteli da dospe u njen posed pre nego to postane rob Kamena. Kad bi mo Kamena zarobila njegovu volju, tada bi oni pustili sen u da ue, jer gebet bi bio jo bolji rob od ove a. Da je samo jednom dodirnuo Kamen, ili mu se obratio, bio bi potpuno izgubljen. Ali, ao to sen a nije bila u stanju da ga sasvim sustigne i epa, ta o ni Kamen nije bio u stanju da ga zavede - ne sasvim. Gotovo se bio predao, ali ne sasvim. Nije prihvatio. A zlo ni ada ne mo e potpuno da ovlada du om oja ne pristane na njega. Stajao je izmeu dvoje ljudi oji su se predali, oji su prihvatili, i gledao as u jedno as u drugo, do Bendere s najzad nije pri ao. "Re ao sam ti, Seret",suvo se obrati gospodar Terenona svojoj gospi, "da e ti se izmigoljiti iz ru u. Ti tvoji vrai sa Gonta su lu ave budale. A i ti su budala, eno sa Gonta, a o si mislila da e moi da prevari i njega i mene, i da nas zarobi svojom lepotom, i upotrebi Teranon u svoje ciljeve. Ali ja sam Gospodar Kamena, i ova o ja postupam sa nevernom enom: E avroe ai oelvantar..." Bila je to bajalica Pretvaranja, i Benderes podi e obe svoje duga e ru e da enu oja je drhtala od straha pretvori u ne u ogavnu stvar" u svinju ili u u ili blebetavu babus eru. Ali Ged pris oi i udarcem svoje ru e obori raljeve ru e nadole, izgovoriv i pri tom samo jednu jedinu re. I premda nije imao tap, i mada je bio u stranoj i zloj zemlji, ojom je vladala mo mranih sila, njegova volja ipa nadjaa. Benderes ostade nepomian, a zamuene oi su mu i dalje s mr njom zurile u Seret, ia o ni ta vi e nije video. "Hodi", ree ona drhtavim glasom, "Jastrebe, hodi brzo, pre nego to prizove Sluge Kamena..." I ao da se u odje zau ne a av apat, oji stade brzo strujati roz ulu, roz njene amene zidove i podove, suvi drhtavi apat, ao da je sama zemlja progovorila. Zgrabiv i Geda za ru u Seret potra zajedno s njim roz prolaze i hodni e, niz duga o, spiralno stepeni te. Izleteli su u dvori te, gde je poseldnji, srebrnasti odsjaj dana poivao nad utabanim, prljavim snegom. Trojica slugu iz zam a im preprei e put, namrgoeni i postavljajui pitanja, ao da su unapred posumnjali u ne u zaveru protiv svoga gospodara. "Smr ava se, Gospo", ree jedan, a drugi dodade: "Ne mo ete izjahati u ovo doba." "S lanjaj mi se sa puta, olo u jedan!" dre nu Seret, i progovori odesenim os ils im jezi om. Ljudi ustu nu e i sagnu e se do zemlje, uvijajui se, a jedan od njih glasno ri nu od bola. "Ubacila ga je za ru u, ali on uspori. "Ka ve si ini bacila na njih?" "Ubacila sam im rastopljeno olovo u o tanu sr , umree od toga. Brzo, poslu aj me. On e pustiti na nas Sluge Kamena, a ja ne mogu da pronaem apiju veli e ini su na njoj. Brzo!" Ged nije razumevao ta mu govori, jer pred njegovim oima zaarana opija be e jasno vidljiva, ao i ameni svod na ulazu u dvori te roz oje je gledao. On provede Seret roz njega, pa pre o neuga enog snega u prednjem dvori tu, i zatim, izgovoriv i re Otvaranja, provede je i roz apiju na magijs om bedemu. Ali ada su pro li roz ta vrata i iza li iz srebrnastog sumra a Dvora Terenona, Seret se promeni. Na sumornoj svetlosti u pustari nije bila manje lepa, ali se toj lepoti pridru io ne a av svirepi, ve tiiji izgled: i ta o je Ged najzad prepoznade i gospodara Re Albija, i ve tice sa Os ila, oja se na alila s njime na zelenoj livadi iznad Ogionove ue, i poslala ga da proita

onu basmu ojom je oslobodio sen u. Ali, nije se vi e mnogo obazirao na to, jer se be e potupno posvetio osmatranju o oline? sva o ulo bilo mu je na oprezu, tragajui za onim du maninom, sen om, oja ga je e ala negde tu, ispred magijs ih zidova. Mo da je to jo bio gebet, obuen u mrtvog S iorha, ili se mo da sama sen a s riva u sve gu oj tami, vrebajui na njega, da ga zgrabi i svoju bezoblinost stopi s njegovim ivim telom. Oseao je njenu blizinu, ali je nije video. Ali, do je ta o osmatrao, opazi ne to malo i crno, upola zatrpano snegom, samo ne oli o ora a od apije. On se sa e i ne no ga podi e obema ru ama. Bio je to ota , ije rat o rzno be e potpuno ulepljeno od s orene rvi, a tela ce u oeno, hladno i ta o rei bez te ine u njegovoj ruci. "Pretvori se u ne to! Pretvori se, oni nas susti ui!" vrisnu Seret, zgrabiv i ga za ru u i po azujui mu na ulu oja je trala u mra u ao d inovs i beli zub iza njihovoh lea. Iz pu arnica u njenom prozemlju izlazile su, puzajui, ne e crne prili e, i, razmahujui duga im rilima, pola o uzletale i poinjale da ru e iznad zidova, upuujui se a Gedu i Seret, oji su, neza lonjeni, stajali na padini brda. egrtavi apat oji behu uli u uli postajao je sve glasniji? to je zemlja ispod njihovih nogu podrhtavala i uzdisala. Gedovo srce stade da se nadima od gneva, surovog besa uperenog protiv svih tih svirepih, ubila ih stvorova oji se ga varali, hvatali u zam ui, lovili i proganjali. "Pretvori se!" vrisnu na njega Seret, a ona sama na on brze i zadihane bajalice, smanji se i preobrazi u sivog galeba, i odlete. Ali Ged se samo sa e i ubra osu enu, rh u trav u oja je provirivala iz snega na mestu gde je pre toga poivao mrtvi ota . Tu trav u on podi e u vazduh, i ad stade da joj se obraa Istins im govorom, trav a poe da raste, da deblja? i ad je zavr io, u ruci mu se nalazio ogroman tap, tap, tap arobnja a. Ni a va ubila a vatra nije se razgorela du toga tapa ada se crna stvorenja iz Dvora Teranona obori e na njega, lepr ajui rilima, po ojima je on mlatio svojim tapom? sijao je samo belom magijs om vatrom, oja ne sagoreva, ve samo razgoni tminu. Stvorenja se prestroji e i navali e ponovo: na azna udovi ta, oja su pripadala dobu starijem od nastan a ptica, zmajeva i ljudi, odavno zaboravljena u osvetljenom svetu, ali sada ponovo prizvana prastarom, zlo obnom i svepamteom moi Kamena. Zao upila su Geda, obru avajui se na njega iz visina. Oseao je a o im and e, nali na srpove, ibaju vazduh o o njega, i pozli mu od njihovog mrtva og smrada. esto o im se odupirao i udarao po njima, odbijajui ih od sebe plamenim tapom, stvorenim od njegovog besa i jedne divlje trav e. A onda se sva ta bia iznenada, odjednom, uzdigo e u vazduh, ao gavrani oje je ne to prepla ilo do su omadali le inu, i odleto e, ut e, ta o da im se ulo samo lepetanje rila, u pravcu u ome je odletela Seret u obli u galeba. Njihova ogromna rila su se na prvi pogled retala sporo, ali su, u stvari, leteli veoma brzo i sva i zamah tih ogromnih rila mono ih odbacivao roz vazduh. Nije bilo galeba oji mogao dugo da prednai toj ubitanoj brzini. Hitro, ao to je jednom uinio na Rou u, Ged se pretvori u ogromnog so ola: ne u jastreba, ao to su ga zvali, ve u Kraljevs og so ola oji leti ao strela, ao misao. Poleteo je svojim prugastim, o trim, sna nim rilima gonei progonitelje. Smrailo se, i zvezde su sve jasnije sijale izmeu obla a. Dale o pred sobom ugledao je crno jato, nepravilnog, a o se obru ava nani e, a ne oj nevidljivoj ta i u vazduhu. Ispod te crne grudve le alo je more, izbledelo u poslednjim, pepeljastim odsjajima dana. So o Ged hitro sunu pravo na stvorenja Kamena, i ona se razlete e na sve strane ada on banu meu njih, ao to se api vode razlete u svim pravcima ad se u vodu baci amen. Ali, ve su se bila do opala svoga plena. Kljun jednoga e bio rvava, a belo perje prilepljeno za and e drugoga, i ni a av galeb nije leteo izmeu njihovog jata i izbledelog mora. A oni se opet o renu e i ve su navalili na Geda, naletajui na njega brzo i neve to, ispru iv i i razjapiv i eline ljunove. On, pa , uzdi ui se u polu rugu iznad njih, ispusti ri so ola, ri pr osnog besa, a onda munjevito prelete nis e obale Os ila i uputi se iznad uzbur ane puine a otvorenom moru.

Stvorenja Kamena su jo ne o vreme ru ila po vazduhu, re tei, a zatim jedno po jedno poe e tromo da odleu natrag, a opnu, pa iznad pustare. Prastere sile ne mogu prelaziti pre o mora, jer sva a je vezana za po jedno ostrvo, za odreeno mesto, peinu, ili amen, ili vrelo. I ta o se crne spodobe vrati e u zama , u ome je Gospodar Teranona, Benderes , mo da zapla a o ad su se vratili, a mo da se i smejao. Ali Ged je produ io dalje, na rilima so ola, ispunjen besom so ola, ao strela oja ne pada, ao nezaboravljena misao, pre o Os ils og mora, sve dalje na isto ? roz zims i vetar i no. Ogio utljivi se asno vratio ui u Re Albi, sa svojih jesenjih lutanja. To om godina postao je jo utljiviji i jo usamljeniji. Novi gospodar Gonta, dole, u gradu, nije uspeo da iz njega i upa ni jednu jedinu re, ia o se lino popeo sve do So olovog gnezda da zatra i da mi mag pomogne u jednom gusars om pohvatu u pravcu Andrade. Ogion, oji je razgovarao sa paucima u mre i, i oga su videli a o utivo pozderavlja pojedino drvee, nije ni re progovorio sa Gospodarem ostrva, oji je oti ao nezadovoljan. Mo da je i u samom Ogionovom umu bilo nezadovoljstva i nelagodnosti, jer itavo to leto i jesen proveo je sasvim sam, gore u planini, i te sada, uoi Suneve povratnice, vratio se na svoje domae ognji te. Sledeeg jutra, na on svog povrat a, ustao je asno, i elei da popije olju aja od site, izie da donese vodu sa izvora oji je te ao ne to ni e na padini ispod njegove ue. Po ivicama malog, uzbur anog vrela bio se nahvatao led, a po vla noj mahovini izmeu amenja popadali cvetii od inja. Dan je ve uveli o bio odma ao, ali sunce jo itav sat nee rasterati maglu s ogromnog planins og grebena? sav zapadni Gront, od mors e obale do planins og vrha, bio je bez sunca, utihnuo i jasno ocrtan u zims om jutru. Do je mag ta o stajao iznad izvora, gledajui pre o dolina to su se spu tale a moru, pre o lu e i u pravcu sivih mors ih daljina, iznad njega se zau ne o lepetanje rila. On podi e pogled i malo uzdigne ru u. Ogromni so o se spusti, sna no udarajui rilima i smesti mu se na runi zglob. Dr ao se na njemu ao da je izve bana, lova a ptica, ali nije nosio o o vrata ni a vu pre inutu uzicu, tra u ili praporac. Kand e je zario Ogionu dubo o u zglava ? prugasta rila su mu podrhtavala? o ruglo, zlaeno o o gledalo je tupo i divlje. "Jesi li ti glasni ili glas?" ne no se obrati Ogion so olu. "Poi sa mnom..." I, jo do je govorio, so o ga pogleda pravo u oi, i Ogion za trenuta zaneme. "Mislim da sam ti ja ne ad dao ime", promrmlja on, a onda urnim ora om renu a svojoj ui i ue unutra, sve vreme nosei so ola ora om renu a svojoj ui i ue unutra, sve vreme nosei so ola na ruci. Tu ga namesti da stane iznad ognji ta, bli e toploti vatre, i ponudi mu vode. Ali so o ne htede da pije. Onda Ogio poe da baca ini, veoma pola o, ispredajui magiju vi e ru ama nego reima. Kada je basma bila zavr ena i ist ana do raja, on tiho ree: "Gede, ne gledajajui uop te na so ola iznad ognji ta. Sae av i malo, on se naglo o rete, ustade i prie mladiu oji je stajao pored vatre, bezizrazna pogleda i tresui se celim telom. Ged je bio obuen u ras o nu i stranu odeu od rzna, svile i srebra, ali svu izderanu i u ruenu od mors e soli; istajao je ta o, ispijen i pognut, sa osom oja mu je mlitavo visila o o lica u o iljcima. Ogion mu s ide sa ramena isprljani raljevs i ogrta, povede ga do sobice-ni e u ojoj je njegov egrt ne ada spavao, i polo i ga na slamaricu,pa promrlja ne u bajalicu za spavanje i ostavi ga. Nije mu re ao nijednu re, jer je znao da Ged sada ne poseduje dar ljuds og govora. Kad je bio mali Ogion je, ao i svi deaci, mislio je samo prijatna igrarija ad se pretvori u bilo ta, ove a ili ivotinju,dvro ili obla , i da e ta o moi da se igra hiljadama bia. Ali ad je postao arobnja shvatio je u emu je opasnost te igre, u ojoj ove mo e da izgubi vlastito bie, i da igra mo e neopa eno da se preobrati u stvarnost. to du e ove ostane u obli u oji nije njegov, to je vea opasnost da ta av i ostane. Sva i arobnja ov egrt naui priu o arobnja u Borgeru od Veja, oji je u ivao da uzima na sebe obli medveda, i inio to sve e e, sve do u njemu nije izrastavo medved a ove se ugasio; i jednom je i ostao preobra en u medveda, i ubio svog

vlastitog malog sina u umi, pa su ga zato ulovili i sma li. I ni o ne zna oli o sudelfina to s au u vodama Unutra njeg mora ne ada bili ljudi, mudri ljudi, oji su zaboravili i svoju mudrost i svoje ime, obuzeti radostima neumornog mora. Ged je na sebe uzeo obli so ola ad je bio izvan sebe od pani e ibesa, i ad je odleteo sa Os ilasamo je jedno imao na umu: da pobegne i od Kamena i od sen e, da pobegne iz te hladne, prevrtljive zemlje, da se vrati ui. Divljina i bes pravog so ola bili su nali njegovom, i postali su zaista njegovi, a njegova elja da odleti postala je so olova elja. I ta o je preleteo Enladu, sletiv i samo jednomda se napije iz usamljenog ums og vrela i smesta uzletiv i ponovo,od straha da ga ne sustigne sen a oja ga je pratila. Ta o je preleteo ogromni mors i zaliv, nazvaneljusti Enlade, i nastavio sve dalje i dalje, na jugoisto , do su mu se brda Oraneje jedva videla sa desne strane, a brda Andrada jo nejasnije ocrtavala s leva, a ispred njega ni ta sem mora; sve do najzad, dale o ispred njega, nije iz talasa poeo da raste jedan jedini, nepomini val, sve vi e i vi e - beli vrh Gonta. O upan sunevom svetlo u i utonuo u tminu, sve vreme to om tog dugog leta nosio je na sebi so olova rila i gledao so olovim oima; i zaboraviv i vlastite misli znao samo za ono za ta i so o zna: glad, vetar i pravac ojim leti. Sleteo je na prvo mesto. Bilo ih je svega ne oli o na Rou u i samo jedno na Gontu, gde su umeli da ga opet pretvore u ove a. utao je, i bio ne a o sav podivljao, ad se probudio. Ogion jo ne be e progovorio ni re sa njim, ve mu je samo dao mesa i vode i pustio ga da pogrbljen sedi pored vatre, mrzovoljan ba ao ogromni, umorni, natmureni so o. Kada je pala no, zaspao Je. Treega jutra pri ao je ognji tu ispred ojeg je sedeo Mag, zagledan u plamen, i re ao: "Uitelju..." "Dobro mi do ao, de o", odgovori Ogion. "Vratio sam ti se a av sam i oti ao - obina budala", nastavi mladi, a glas mu je bio promu ao i dubo . Mag se samo osmehnu i po retom ga pozva da sedne s druge strane ognji ta, njemu pre o puta, i poe da uvaaj za obojicu. Sneg je bio napadao,prvi te zime na ni im obroncima Gonta. Kapci na Ogionovim prozorima su bili vrsto zamandaljeni, ali se ipa uo vla ni sneg a o u tei pada po rovu, i svuda o o ue oseala se dubo a mirnoa sne nog dana. Dugo su proveli ta o, sedei raj vatre, i Ged je svom ne ada njem uitelju ispriao sve to se dogodilo od a o je otplovio sa Gonta na lai po imenu Sen a, pre mnogo godina. Ogion mu nijedanput nije postavio ne o pitanje, i ad je Ged zavr io, ostao je jo dugo da sedi ut e, utonuo u misli. Onda je ustao i stavio na sto hleb, sir i vino, pa su njih dvojica jeli. Kad su zavr ili i soba bila raspremljena, Ogion progovori. "Gadne o ilj e nosi , deae", ree on. "Nisam dovoljno ja , ne mogu protiv te sen e", odgovori Ged. Ogion zavrte glavom i opet pouta izvesno vreme. Najzad ponovo progovori. "udno", ree on, "ba udno. Imao si snage da vrad binama nadjaa zlog arobnja a u njegovom vlastitom carstvu, tamo na Os ilu. Imao si snage da se odupre mamcu i da odbije napade sluge jedne Prastare sile Zemljine. A na Pendoru si imao dovoljno snage da se suprostavi zmaju." "Na Os ilu sam imao sree, a ne snagu", odvrati Ged, i opet zadrhta pri pomisli na smrtnu hladnou nali na san oja je vladala na Dvoru Teranona. "A to se tie zmaja, njemu sam znao ime. Ali to zlo, ta sen a oja me proganja,nema imena." "Sve ima svoje ime", napomenu Ogion, sa ta vom sigurno u da se Ged ne usudi da ponovi ono to mu be e re ao Arhimag Gen er - da su te zle sile, ao to je bila ona oju je oslobodio, bezimene. Zmaj od Pendora mu je, dodu e, ponudio da mu ot rije ime sen e, ali on nije mnogo polagao na tu ponudu, a nije verovao ni Seretinom obeanju da e mu Kamen rei ono to mu je bilo potrebno da zna. "A o sen a uop te ima ime", ree on najzad, "sumnjam da e stati i azati ga..." "Ne, to nee", odgovorio Ogion. "Ali, ni ti nisi stao i njoj azao svoje. A ipa ga je znala. Na pustarama Os ila pozvala te je po imenu, i to onim oje

sam ti ga dao. udno, ba udno..." On opet utonu u misli. Najzad, Ged pre ide utanje. "Do ao sam da tra im savet a ne utoi te, Uitelju. Ne elim da sen u navedem na tebe, a ona e se us oro pojaviti, a o ostanem. Ne ada si je izgonio iz ove iste sobe..." "Ne; to je bilo samo njeno preds azanje, sen a sen e. Sada vi e ne bih mogao da je isteram. Sada to mo e samo ti." "Ali,ja sam bespomoan pred njom. O, ima li gde ne o mesto..." On umu nu jo pre nego to je izgovorio svoje pitanje. "Nema mesta na ome bi bio nezbedan", ne no mu odgovorio Ogion. "I ni ada se vi e nemoj pretvarati u ne to drugo, Gede. Sen a eli da uni ti tvoje istins o bie. S oro je i uspela, ad te je naterala da se pretvori u bie so ola. Ne, zaista ne znam uda treba da rene . Ali, nagaam ta bi trebalo da uradi . I te o mi je da ti a em." Gedovo utanje je prosto vapilo za istinom, i Ogion napo on izgovori. "Mora se o renuti." "O renuti se?" "A o nastavi i dalje napred, a o i dalje bude be ao, ud god ute ne naii e na zlo i na opasnost, jer ono te goni pred sobom, ono bira za tebe put ojim e ii. Mora ti poeti da bira . Mora ti potra iti ono to tebe tra i. Umesto da bude lovina, postani ti lovac." Ged ostade bez rei. "Na izvoru re e Ar dao sam ti ime", nastavi mag, "re e oja se spu ta sa planine prema moru. ove eli da sazna uda vodi njegov put, ali nee to ni ada znati a o se ne o rene i ne vrati svojim poecima i te poet e ne zadr i u svome biu. Da ne bi postao iver oji bujica baca i nosi tamo-amo, on mora postati bujica sama, i to itavim vodoto o, od izvora do uvira u more. Vratio si se na Gont, i vratio si se meni, Gede. A sada se o reni, i potra i izvor, i ono to le i ispred tog izvora. Tu le e tvoja nada i tvoja snaga." "Tu, Uitelju?" zapita Ged, a glas mu je bio ispunjen strahom. "Gde je to tu?" Ogion nije odgovorio. "A o se o renem", progovori Ged, po to je opet prote lo izvesno vreme, "a o, ao to ti a e , od lovine postanem lovac, mislim da lov nee dugo trajati. Pa ona jedini i eli da se sretnemo licem u lice. I ve je dvaput uspela u tome, i ve me je dvaput pobedila." "Trei put je magijs i", odvrati Ogion. Ged se ushoda po sobi gore-dole, od ognji tado vrata, od vrata do ognji ta. "A a o me potpuno pobedi", nastavi on, prepirui se mo da sa Ogionom, a mo da isa samim sobom, "preotee moje znanje i moju mo, i is oristie ih. Za sada ona ugro ava samo mene. Ali a o ue u mene i zaposedne me, pre o mene e moi da uini ogromna zla." "Ta o je. A o te pobedi." "Ipa , a o opet pobegnem, ona e me sigurno opet pronai... A svu svoju snagu tro im na be anje." Ged je jo malo hodao, a onda se naglo o renu i, renuv i pred maga,sveano izree: "Hodio sam rame uz rame sa veli im arobnjacima i iveo sam na Ostrvu mudraca, ali ti si mi jedini i istins i uitelj, Ogione." Izgovorio je to s ljubavlju i pun ne e sveane radosti. "Dobro", ree Ogion. "Sada si to shvatio. Bolje i ad nego ni ad, Ali, na raju e ti meni postati uitelj." On ustade i podlo i vatru do se nije sasvim razbu tala, obesi nad nju ajni da provri, i,navlaei o uh, izjavi: "Moram napolje da se pobrinem za oze. Pazi na ajni , de o." Kada se vratio, sav napudran snegom i otresajui ga topotanjem nogu sa svojih izama od jaree o e, dr ao je u ruci duga i, grubo otesani olac od tisovine. Do raja tog rat og zims og popodneva i opet, posle veere, ostao je da sedi radei uz svetlost lampe, obraujui olac no em, ameniom plavcem i bajalicama. Mnogo puta je ru ama prevlaio pre o drveta, ao da tra i ne i nedostata . esto je, radei, tiho pevu io, Ged ga je slu ao, jo premoren, i ad mu se prispavalo uini mu se da je opet mali de o u ve tijoj olibi u selu Devet jova, da je napolju sne na no a olibaosvetljena vatrom,zagu ljiva od mirisa trava i dima, i da mu um pliva, plusneno, do slu a dugo, tiho

pevuc anje bajalica i pesama o podvizima heroja oji su se borili protiv sila mra a i pobeivli, ili gubili,ne ada davno, na dale im ostrvima. "Evo", ree Ogion i pru i mu zavr en tap. "Arhimag ti jedao tisovinu,dobro je izabrao, i ja sam ostao pri njegovom izboru. Nameravao sam da od ovoga napravim lu za strele, ali ova o je bolje. La u no, sin o." Kada je Ged, oji nije uspeo da nae rei zahvalnosti, nemo renuo a svojoj sobici-ni i, Ogion ga je pratio pogledom i tiho re ao, toli o tiho da ga Ged nije mogao uti: "Srean ti let, so ole moj mladi!" U mrazovitu zoru, ad se Ogion probudio, Ged je ve bio oti ao. Ostavio je za sobom samo poru u napisanu na nain arobnja a,srebrnim runama na amenu ognji ta, oje su izbledele i poele da nestaju jo do ih je Ogion itao: "Uitelju, ja odoh u lov." 8. LOVAC Ged be e udario niz drum oji je vodio od Re Albija jo pre pozne zims e zore, i pre nego to je ot ucalo podne ve je bio u pristani tu Gonta. Ogion mu je bio dao pristojne gontijs e a ire, lanenu o ulju i o ni aputi, da ih obue umesto onih gizdavih haljina sa Os ila, ali Gedje, zbog putovanja po zimi, ipa zadr ao gospods i ogrta, postavljen rznom pelavija. Ta o zaogrnut, i nosei u ru ama samo crni tap viso oli o i on sam, pro ao je roz grads u apiju, a vojnici oji su stajali naslonjeni na drvene zmajeve nisu morali dvaput da pogledaju da bi videli da je arobnja . U lonili su oplja u stranu i bez pitanja ga pustili da ue, pratei ga pogledom do je odmicao niz ulicu. Na ejevima i u domu Pomors og esnafa on se raspita za ne i brod oji ree na sever ili na zapad, u pravcu Enlade, Andrada, Oraneje. Svuda su mu odgovorili da nijedan brod nee renuti iz pristani ta u ovo vreme, ta o blizu Suneve povratnice, a u Pomors om esnafu mu jo re o e da po ovom prevrtljivom vremenu a ni ribars i amci ne izlaze na more dalje od Stra arnih stena. Ponudili su mu da rua, na bedemima Pomors og esnafa; arobnja ,naime, ret o ada mora da tra i rua . Posedeo je malo u dru tvu nosaa, brods ih dvodelja i vraa-vremena a, u ivajui u njihovim sporim,os udnim razgovorima, u njihovom mumlavom gontijs om govoru. ar o je eleo da ostane ovde, na Gontu, da se o ane arobnja og zanata i pustolovina, da zaboravi na mo i u ase i ivi u miru, ao obian ove na svojoj dragoj i dobro poznatoj zemlji. To mu je bila elja, ali volja mu je bila drugaija. Nije se dugo zadr ao u Pomors om esnafu, niti u gradu, na on to je video da u luci nee nai nijedan brod. Krenuo je pe e du obale zaliva sve do nije nai ao na prvo seoce severno od grada Gonta, i tu poeo da se raspituje od ribara, do se onano nije javio jedan oji je imao amac na prodaju. Ribar je bio strog i namr ten starac. Njegov amac, dvanaest stopa dugaa i graen na pre lop, bio je toli o istro en i is rpljen da je jedva mogao da plovi, ali on ipa zatra i viso u cenu za njega: bajalica za jednogodi nje obezbeivanje od svih pomors ih opasnosti, za njega, za njegov amac i njegovog sina. Jer, ribari sa Gonta se ne pla e niega, a ni arobnja a; samo mora. Ta bajalica obezbeenja od mora, oju su viso o cenili u severnim delovima Arhipelaga, ni ada jo ni oga nije spasla od olujnih vetrova ili olujnih talasa; ali a o je ubaje ne o o zna a vo je o olno more i avi su amci i oli o su moreplovci ve ti,onda mo e da oli o-toli o obezbedi ribara u sva odnevnom poslovima. Ged je dobro i po teno izveo bajalicu, radei na njoj itave noi i sledeeg dana, ne izostavljajui ni najmanju sitnicu, spo ojno i strpljivo, ia o je sve vreme strepeo i misli mu lutale mranim putevima, po u avajui da predvidi u om obli u e se sen a sledei put pojaviti pred njim, i da i gde. Kada je bajalica bila zavr ena i ini baene, bio se ve veoma umorio. Tu no je prespavao u olibi jednog ribara, u viseoj mre i od itovih creva, i ustao u zoru, zaudarajui poput osu ene haringe, i si ao na molo ispod Stene Katnort, gde je le ao njegov amac. Porinuo ga je u tiho more pored mola i voda je smesta, neujno, poela da raste na njegovom dnu. Us oiv i u amac, la o, poput ma e, Ged ispravi

isu ene das e i zarale u e, oristei se i oruem i vrad binama, ao to je ne ada radio sa Pevarijem na Donjem Torningu. Seljaci se ut e o upi e, ne ba suvi e blizu, da posmatraju njegove ve te ru e i slu aju tiho pevanje. I taj posao je obavio dobro i strpljivo do raja, sve do amac nije bio potpuno za rpljen i ceo. A onda je tap oji mu Ogion be e napravio podigao umesto atar e i uvrstio pomou vrad bina u tom polo aju, a popre o, pre o njega, postavio mot u od vrstog i zdravog drveta. Sa te mot e, odozgo nani e, ista oa je na razboju od vetra magijs o jedro, etvrtasto jedro belo poput snegova na vrhu Gonta iznad njihovih glava. Zatim, stojei pored atar e, Ged zazva blagi magijs i vetar. Brodi renu po vodi, o reui se a Stra arnim stenama, na izlazu iz zaliva. Kada zanemeli ribari ugleda e a o taj probu eni ami jezdi po moru, no en jedrima poput vilinog onjica oji je razvio rila, ote im se uzvi divljenja, i isprati e ga vi om i osmesima, trup ajui promrzlim nogama, na ledenom vetru oji je duvao obalom; i Ged, osvrnuv i se za trenuta ,ugleda ih tamo, a o ga bodre, ispod mrane, izbrazdane gromade Stene Katnorta, iznad oje su se snegom po rivene padine veli e Planine dizale i nestajale u oblacima. Odjedrio je pre o zaliva i izi ao na Gonts o more izmeu dve Stra arne stene, gde onda postavi urs na severozapad da bi pro ao severno od Draneje, vraajui se istim putem ojim je i do ao. Nije u tome bilo ni a vog plana, niti strategije, prosto je hteo da se vrati istim putem. Pratei so olov let roz dane i vetrove Os ila, sen a je mo da s retala, a mo da je i do la pravolinijs i - o je to mogao da zna? Ali, u oli o se nije opet potpuno povu la u carstvo snova, ni a o nije mogla da proma i Geda, oji je dolazio otvoreno i pre o otvorenog mora, njoj u susret. Kad ve mora da se sretne s njom, eleo je da to bude na mors oj puini. Nije bio sasvim siguran zbog ega, ali pla io se da se opet sretne s njom na opnu. Iz mora su se javljale oluje i udovi ta, ali ne i zle sile: potie od zemlje. I ne postoji ni more ni bilo a va voda, reni poto niti izvor u onoj zemlji mra a u ojoj je Ged jednom bio. Smrt je su no mesto. Ia o je i samo more predstavljalo za njega opasnost u ova doba godine, ta opasnost i varljive promene vremena izgledale su mu ao ne a vrsta odbrane, a i prednosti. I ada se bude onano susreo sa sen om u poslednjem inu svoga ludila, mislio je, mo da e napo on i on uspeti da zgrabi to udovi te ona o a o je i ono zgrabilo njega, i da ga te inom svoga tela i svoje vlastite smrti odvue dole, u tamnu mors u dubinu, iz oje se, ta o dr ana, ni ada vi e nee moi da uzdigne. I ta o e na raju, svojom smru, uni titi i zlo oje je za ivota oslobodio. Jedrio je pre o uzbur anog mora, nad ojim su nis o visili oblaci, lebdei unao olo ao ogromni velovi tuge. Sada vi e nije po retao magijs i vetar, ve se oristio obinim, prirodnim vetrom, oji je o tro duvao sa severozapada; i do le god je, apnuv i s vremena na vreme samo jednu jedinu re, uspevao da odr i svoje magijom ist ano jedro da se ne razvije, ono se samo o retalo da uhvati vetar pod najpovoljnijim uglom. Da se nije oristio tom magijom, ima bi veli e mu e da na ona o uzbur anom moru odr i urs svom tro nom i naherenom brodiu. Putovao je, ta o, o tro motrei na sve strane. Ribareva ena mu je bila dala dve ve ne hleba i rag vode, i posle ne oli o sati, ad je prvi put ugledao Greben Kembera, jedinog ostrvceta izmeu Gonta i Oraneje, najeo se i napio, seajui se za zahvalno u itljive gontijs e ene od oje be e dobio hranu. Nastavio je mimo maglovitog obrisa ostrvca, s reui sada ve malo vi e na zapad, broz vlagu oja je sipila unao olo i oja je na opnu la o moga biti ret a susne ica. u grobnoj ti ini oja je vladala morem ulo se samo tiho ripanje brodia, i blago uborenje talasa o o njegovog pramca. Nije bilo nijednog amca da ga mimoie, ni ptice da proleti. Ni ta se nije retalo sem veito uzbur ane vode i obla a oji su jezdili nebom, obla a ojih se seao ao roz maglu ada je, u obliju so ola, leteo na isto , istim putem ojim je sada i ao na zapad; i tada je gledao pod sobom sivo more, isto ao to je sada, nad sobom, gledao sivo nebo. Kad je pogledao unao olo, nije video ni ta ispred sebe. ustao je, promrzao i zamoren od tog neprestanog osmatranja i varirivanja u prazni sumra . "Hajde,

doi", promrlja, "doi, ta e a , Sen o?" Nije bilo odgovora; u crnoj magli i meu talasima nije se po renulo ni ta jo crnje. Ipa je postojao sve vi e i vi e siguran da nije dale o od njega, sledei na slepo svoj stari trag. I odjednom povi a: "Evo me, ti sam ja, Ged, Jastreb, i prizivam svoju sen u!" Brod za ripa, talasi za amori e, vetar tiho zviznu u belom jedru. Prolazili su minuti. Ged je jo e ao, ru e oslonjene na atar u od tisovine, pogleda netremice uprtog u i icu oja je u nepravilnim razmacima sipila nad morem, dolazei sa severa. I dalje su prolazili minuti. I tada, dale o nad vodom, pod i om, ugleda sen u a o muse pribli ava. Bila je potpuno is oristila telo veslaa sa Os ila, S iorha, i sada ga vi e nije pratila roz vetar i pre o mora u vidu gebeta. Niti je imala ono oblije zveri, u ojem ju je prvi put ugledao na O ruglom brdu Rou a, i oje ga je pratilo u snovima. Ali, sada je ipa imala odreeno oblije, a po danu. Proganjajui Gedai borei se s njim na pustari,iscrpila je ne to moi iz njega, usisav i je u sebe; a mogue da je i da joj je njegovo prizivanje, glasno i na dnevnoj svetlosti, dalo ili nametnulo izvestan obli i slinost. u sva om sluaju sada je ve done le lilila na ove a, ia o nije bacala sen u, po to je sen a bila ona sama. I ta o mu se pribli avala pre o mora, iz eljusti Enlada u pravcu Gonta, nejasna, lo e uobliena prili a, oja je oprezno oraala po talasima. murei na vetru, do je prilazila; a ledene i ne api su prolazile roz nju. Po to je bila upola zaslepljena dnevnom svetlo u, i po to je on be e prizvao, Ged je ugleda pre nego ona njega. Prepoznao ju je, ao to bi ona prepoznala njega, meu svim biima, svim sen ama. U u asnoj samoi zims og mora Ged je stajao raj atar e i gledao u ono ega se bojao. Vetar ao da ju je odnosio i gurao dalje od amca, a talasi oji su jurili ispod nje varali su mu vid; ali, ona je sve vreme i sva i put izgledala sve bli a. Nije mogao da pogodi da li se ree ili stoji. Sada je ve i ona njega ugledala. Ia o nije mislio ni na ta drugo sem na u as i straj od njenog dodira, ledenog, crnog bola roz oji mu je oticao deo ivota, ipa je stajao nepomino i e ao je. Iznenada,on glasno prizva magijs i vetar, i on dunu sna no i naglo u belo jedro, i amac pos oi i jurnu roz talase pravo na ono to je lebdelo na vetru, ti iznad vode. U grobnoj ti ini, lelujajui se, sen a se o renu i pobe e. Pojurila je uz vetar, u pravcu severa. Uz vetar je renuo i Gedov amac za njom; hitra sen a suprostavila se magijs oj ve tini, a i na oluja oboma. I mladi povi a iz sve snage, bodrei svoj amac, jedro i vetar i talase pred sobom, ao to lovac podstie svoje pse ada vu be i svima na oigled, i ta o on unese u svoje magijom ist ano jedro vetar to bi razderao sva o jedro od obine t anine i oji ponese njegov amac pre o mora ao to bi poneo pramia pene otrgnut sa talasa, sve bli e i bli e onome to je be alo. Sada se sen a o renula, pravei polu rug, i izgledajui istovremeno ne a o zamagljena i rasplinutija, manje nali na ove a a vi e na dim no en vetrom; renula je u potpuno suprotnom pravcu, niz vetar, ao da be i u pravcu Gonta. Ru ama i vrad binama Ged o renu svoj amac, i on pos oi iz vode ao delfin i samo to se ne preturi u tom naglom zao retu. Plovio je jo br e nego malopre, ali sen a mu je pred pogledom postajala sve manje vidljiva. Po leima i levom obrazu tu la ga je i a, pome ana sa siu nim ledenim iglicama i susne icom, ta o da je mogao da visi samo na stotinu jardi pred sobom. Us oro, im je oluja postala malo jaa,sen a mu se sasvim izgubi iz vida. Ipa , Ged je bio siguran u njen trag, ao da prati trag ne e ivotinje u snegu, a ne utvarnog bia oje leti nad vodom. Ia o je vetar sada duvao u njegovom pravcu, on je raspevani magijs i vetar i dalje odr avao u jedru, a pahuljice pene su letele na sve strane sa zatupaste prove amca, oji je pljus ao po vodi od silne brzine. Dugo su lovac i njegova lovina odr avali isto rastojanje i pravac, i dan poe da se gasi. Ged je znao da je pri ovoj ogromnoj brzini ojom plovi ve ne oli o sati ve odma ao ju no od Gonta, i da mimo njega hita a Spiviju ili Torhevenu, ili mo da, a i mimo njih, a otvorenom Prostranstvu. Nije bio siguran, ali, nije ga ni bilo briga. Lovio je, jurio za plenom, a strah je

be ao pred njim. Odjednom, ona na trenuta ugleda sen u sasvim blizu broda. Obini, ovozemaljs i vetar poinjao je da slabi, a ledena susne ica,no ena olujom, be e ustupila mesto veli im, is idanim oblacima hladne magle, oja je postajala sve gu a. Kroz tu maglu spazio je za trenuta sen u, oja je be ala ne to malo udesno od njegovog ursa. On se obrati sa ne oli o rei vetru i jedru, o renu rmu i polete za njom, ia o je to opet postalo praenje na slepo; magla se brzo zgu njavala, ljuajui i ome ajui se na mestu gde se su obljavala sa magijs im vetrom, obmotavajui se ponovo svuda o o amca, bezoblina belina oja je prigu ivala i svetlost i zvu . Ali, im je progovorio prvu re bajalice za razvedravanje Ged opet ugleda sen u, jo s desnestrane u odnosu na njegov urs, ali veoma blizu, i sporu. Magla joj je prolazila roz rasplinute obrise glave bez lica, ali je ipa imala ljuds i obli , ia o izobliena i stalno se menjajui, ba ao sen a ne og ove a. Ged jo jedanput naglo zao renu brod, mislei da je pregazio svog neprijatelja; ovaj nestade istog trenut a, ali Gedov brod nalete na zemlju, udariv i u punoj brzini o stenoviti sprud, oji nije stigao da vidi, zbog magle. Gotovo da je sleteo iz amca u vodu; ali, ipa se na vreme uhvatio za tap- atar u, pre nego to ga je pogodio drugi ogromni talas. Bio je zaista ogroman, i povu ao je mali amac natrag u vodu da bi ga odmah zatimsilovito tresnuo natrag o stenu, ao to ove podi e u vazduh i razbije o zemlju pu evu uicu. vrst i pun arobne moi bio je tap oji je Ogion napravio. Nije se slomio, ve je plovio po vodi uspravno, ao osu eno stablo. Ged ga je jo dr ao u ru ama ad su ga talasi opet se vraajui od plia a, povu li sa sobom, ta o da se na ao u dubo oj vodi i bio spasen od udarca o stenu, bar do se talas opet ne vrati. Zaslepljen solju i zagu en vodom, borio se da odr i glavu iznad povr ine i da se odupre strahovitom retanju mora. Malo postrani od stene nalazilo se pare pes ovite obale, oju je uspeo da nazre ne oli o puta do je po u avao da otpliva u stranu, van doma aja sledeeg nadolazeeg talasa. Svom svojom snagom i uz pomo arobne moi tapa borio se da stigne do te pes ovite obale. Ali, ni a o da joj se pribli i. Nadola enje i povlaenje ogromnih talasa bacalo ga je ao rpu dole-gore, a hladnoa dubo e vode izvlaila mu je veoma brzo toplotu iz tela, iscrpljujui ga, ta o da na raju vi e nije bio u stanju da po ree ru e. Be e ve izgubio iz vida i stene i pes ovitu obalu, i vi e nije ni znao u om pravcu gleda. Jedino su se vodene mase valjale o o njega, ispod njega, iznad njega, zaslepljujui ga, davei ga, potapajui ga. Veli i talas, oji je brzo narastao ispod is idanih obla a magle, zgrabi ga, i po to ga je jedno vreme otrljao, izbaci ga ao omad drvene naplavine na pesa . Tu je ostao da le i. Jo je s obe ru e stezao tap od tisovine. Manji talasi su ga up ali, po u avajui da ga opet niz pesa svu u u vodu, a magla se razdvojila i opet s lopila nad njim i malo asnije poe da po njemu sipi ledena susne ica. Pro lo je mnogo vremena pre nego to se po renuo. Podigao se na ru e i olena i pola o stao da pu e uz pes ovitu obalu, to dalje od vode. Sada je ve bila mr la no, ali on ne to pro apta tapu i o o njega se pojavi avetinjs a svetlost. S njom ao vodiljom, nastavio je da se batrga, malo po malo, a pe anim dinama. Toli o je sav bio izudaran, izlomljen i smrznut, da mu se to puzanje roz mo ri pesa i pomrinu ispunjenu hujanjem i grmljavinom mora inilo neim najte im to je i ada morao da podnese. A jednom ili dvaput uini mu se da je strhovita bu a mora ivetra zamu la, da se pesa pod njegovim ru ama pretvorio u prah; ali, nije podigao glavu da se uveri, ve je i dalje puzao, i na on izvesnog vremena uo je vlastito dahtanje, i opet osetio opa i vetar a o mu i om iba lice. Postojano retanje mu, najzad, vrati malo toplote u telo, i ada se napo on uspuzao meu dine, gde su naleti i e no ene vetrom postali manje sne ni, uspeo je da stane na noge. S novih ne oli o rei naterao je vi e svetlosti u svoj tap, jer je svuda o o njega bilo mrano ao u rogu; potom produ i, po tapajui se, spotiui se i zastajui, otprili e jo pola milje dublje u opno. i tada, na uzvi ici jedne dine, ponovo zau more, opet

glasnije, ali ne iza sebe, ve ispred, to su se dine poele spu tati a drugoj obali. nije se, da le, nalazio na ostrvu, ve na obinom grebenu, omadau pes a sred ogromnog o eana. Bio je isuvi e iscrpljen, da bi pao u oajanje, ali mu se ipa oteo jecaj do je ta o stajao, izbezumljen, oslonjen na tap, itavu venost. onda se s mu om o renuo na levo, ta o da bar o rene lea vetru, a o ni ta drugo; i vu ui noge roz pesa sie niz viso u dinu, tragajui za ne om peinom ili jamom meu uzbur anom i zaleenom mors om travom, da ma ar za loni glavu. i ada je podigao svetlei tap, da bolje vidi ta se nalazi pred njim, ugledao je prigu ene odbljes e na najudaljenojoj ivici doma aja njegove avetinjs e svetlosti: drveni zid, mo ar od i e. Bila je to libica, ili staja, malec a i neve to s lepana, ao da je be e sagradilo dete. Ged za uca tapom na nis a vrata, ali ostado e zatvorena. Ged ih odgurnu i ue, presamiujui se gotovo na dvoje, da bi pro ao roz njih. Nije mogao da se uspravi ni ada se na ao unutra. U ognji tu je tinjao ugalj, i pri tom svetlu Ged ugleda ove a duga e bele ose, oji se grio od straha pribijen uz suprotni zid, i jo ne to, nije mogao da pogodi da li mu o ili ens o, oje je virilo, drhtei, iz gomile rpa ili odranih ivotinjs ih o a, na podu. "Neu vam ni ta", pro aputa Ged. Oni mu ni ta ne odgovori e. On ih malo bolje zagleda, jedno, pa drugo. Oi su im bile beslovesne od u asa. Kada je spustio svoj tap, ono stvorenje ispod gomile rpa brzo sa ri glavu, cvilei. Ged svue svoj ogrta,sav ote ao od vode i leda, s inu se nag i zguri pored ognji ta. "Dajte mi ne to da se umotam", zatra i im. Bio je promu ao i jedva je mogao da govori od cvo otanja i drhtavice oja mu je potresala itavo telo. A o su ga i uli, nijedno od staraca mu ne odgovori. On ispru iru u i uze ne tosa gomile, oja je valjda bilale aj - ne to to je pre mnogo godina mo da bilo ozja o a, ali se sad sastojalo samo od dronja a icrne masnoe. Ono to je bilo s riveno u rpama zajea od straha, ali Ged ne obrati pa nju. Istrljav i se dobro i osu iv i telo, on im se obrati apatom: "Imate li drva? Hajde,stari, podlo i malo. Mu a mu je naterala da vam doem, neu vam uiniti ni ta na ao." Starac se ni ne po renu; posmatrao ga je sav obamro od straha. "Razume li me? Da li govori hardijs i?" Ged za trenuta zastade, a onda zapita: "Kargad?" Na to starac odmah limnu glavom, samo jedanput, ao tu na stara lut a na onopcima. Ali a o je to ujedno bila i jedina re oju je Ged znao na argijs om jezi u, njihov razgovor bi o onan pre no to je, zapravo i zapoeo... Prona ao je gomilicu drveta, naslaganog pored jednog zida,sam zalo io vatru,a onda mimi om zatra io vode, jer mu je bilo mu a od one mors e vode oje se be e nagutao, a uz to je i sav goreo od ei. Oprezno, i dalje gledajui u stranu, starac mu po aza prstom na veli u ol u,u ojoj su se nalazili omadii dimljene ribe. i ta o, sedei u r tenih nogu pored vatre, Ged se napi vode i pojede malo ribe; a onda,im povrati malo snage i sposobnostida misli, zainteresova se gde se nalazi. a i uz pomo magijs og vetra nije mogao stii sve do Kargada,. Ostrvce mora da se nalazilo negde napolju u Prostranstvima, istono od Gonta, ali jo uve zapadno od Karego-Ata. udno da je na ova o malo i zabaenom mestu, na obinom pe anom sprudu, uop te bilo ljudi; mo da su bili prognanici; ali, bio je isuvi e umoran da bi i dalje o tome lupao glavu. Stalno je o retao svoj ogrta pored vatre. Srebrnasto rzno pelavija se brzo su ilo, i im se vunena postava zagrejala i te se malo prosu ila, on se umota u njega i ispru i pored ognji ta. "Spavajte, jadnici", dobaci on svojim utljivim domainima, pa polo i glavu na pe ani pod i zaspa. Tri noi je proveo na tom bezimenom ostrvu, jer prvog jutra, ad se probudio, boleo ga je sva i mi i; imao je groznicu i bilo mu je mu a. Proveo je itav taj dan i sledeu no le ei ao lada u olibici pored ognji ta. Kada se drugog jutra probudio, jo jebio u oen i sve ga je bolelo,ali se bolje oseao. Opet se obu ao u svoju odeu,u ruenu od soli, jer nije bilo dovoljno vode da je opere, i, iza av i u vetrovito, oblano jutro, stade da razgledato

mesto na oje ga je sen a prevarom domamila. Bio je to stenovit i amenit sprud, na naj irem mestu otprile e milju iro , i ne to malo du i od toga, sa svih strana oivien pliacima i grebenjem. Na sprudu nije raslo ni jedno drvo, niti bun; ni ta osim povijene mors e trave. Kolibica je stajala u jednoj maloj uvali u pe animdinama, i starac i starica iveli su u njoj potpuno sami, o ru eni potpunom pustinjom od mora. Kolibica je bila sagraena, ili, bolje reeno, s rpljena, od naplavljenih grana i dasa a. Vodu su uzimali iz male udubine u ojoj se s upljala i nica, u blizini olibice, hranili su se ribom i mors im plodovima,sve im ili osu enim, i algama oje su rasle po stenju. Dronjave ivotinjs e o e u olibi, mala zaliha igala i udica od osti, i upletene ile oje su slu ile umesto anapa za udicu i fitiljenisu poticale od oza, ao to je Ged u poet u mislio, ve od pegave fo e; i zaista, ovo je ba bilo mesto na oje bi fo e dolazile leti da odgajaju mladunce. Ali, ni o drugi sem nji. Starci se nisu bojali Geda zato to su mislili da je duh, ili zato to je arobnja ,ve prosto zato to je bio ove . Zaboravili su da na svetu postoje i drugaljuds a bia. Starev natmureni strah ni a o nije popu tao. ad god bi mu se uinilo da mu se Ged dovoljno pribli io da ga mo e dotai, ot epesao bi u stranu, namr teno piljei u njega pre o ramena i zamr ene, prljabobele brade. u poet u bi starica zacvilela i sa rila se ispod svoje gomile rpa ad god bi Ged uinio ne i po ret; ali do je le ao u grozniavom polusnu u mranoj olibi ugledao je a o se izvlai i ui, mureu u njega udnim, be ivotnim, a ipa e njivim pogledom; i posle ne og vremena donela mu je malo vode. Kada se uspravio u postelji da uzme od nje olj u,ona se toli o prepala da je ispustila, prosuv i svu vodu,a onda se zapla ala, i obrisala oi duga om, prosedom osom. Sada ga je posmatrala doj je radio na obali, pravei novi amac od ostata a starog, to ih je more nanelo na suvo, upotrebljavajui samo starevu nezgrapnu, amenu bradvu i bajalicu za vezivanje. Nije to bilo ni popravljanje a ni graenje novog amca, jer nije imao dovoljno pravog drveta, i ono to mu je nodostajalo morao je nado naditi istom arolijom. Ipa , starica nije toli o gledala u njegov udesni posao oli o u njega, istim onim udnim pogledom. Kada je pro lo ne o vreme, udaljila se, i ubrzo se vratila sa po lonom: a om dagnji oje je sa upila na stenama. Ged ih je pojeo ona ve ave mu ih je davala, jo vla ne od mors e vode i sirove, i zahvalio joj se. Po to je, izgleda,ta o pri upila hrabrosti, ona ode u olibicu i vrati se opet sa neim u ru ama, ovoga puta zave ljejem, umotanim u ne u staru t aninu. Stidljivo, ne s idajui pogled s njegovog lica, ona razmota zave ljaj i pru i mu da vidi ono to je bilo unutra. Bila je to deja haljinica od svilenog bro ata,sve izvezena mors im biserima, umrljanu solju, po utela od godina. Na malim prsima haljinice biserom je bio izvezen zna oji je Ged poznavao; dvostru a strela Bo ans e Brae Kargada, iznad oje je stajala raljevs a runa. Starica, naborana, prljava, odevena u nezgrapno sa ivene fo ine o e, po aza prstom na svilenu haljinicu, zatim na sebe i nasme i se; slat im sme om, bez i a vog znaenja, ao beba. Iz ne og s rivenog d epia, u ivenog na su njici haljine, ona izvadi ne to maju no i pru i ga Gedu. Bio je to potamneli omadi metala, mo da pare ne a vog polomljenog na ita, polu rug neega to je verovatno bio prelomljeni prsten. Ged ga pogleda i htede da joj ga vrati, ali mu na po retima po aza da ga uzme; i nije se smirila sve do ga nije uzeo; onda limnu glavom i opet se nasme i; darivala ga je. Ali, haljinicu je opet pa ljivo zamotala u masne rpe i vu ui noge ot elesala natrag u olibu da sa rije tu divnu stvaricu. Ged stavi prelomljeni prsten u d ep svog o nog aputia sa gotovo isto toli om pa njom, jer mu se srce ispunilo sa aljenjem. Pogodio je da to dvoje mra da su deca ne e raljevs e porodice iz argads og carstva; ne i tiranin ili otima prestola, oji se bojao da prolije raljevs u rv, be e ih poslao jo ao malu decu da budu baeni na ne o pusto ostrvce dale o do Karego-Ata, pa a o pre ive - pre ive. Dea mora da je imao osam ili deset godina, a mala prinzeca je sigurno jo bila lepa razvijena i otporna beba,odevena u haljinicu od svile i bisera; i pre ivili su, i ostali da ive, ta o zajedno, etrdeset godina,

pedeset godina, potpuno sami na steni usred o eana, princ i prinzeca carstva Samoe. Ali ta se u stvari dogodilo i oli o je njegova pretpostav a bila tana saznao je te ada ga je, godinama asnije, traganje za Prstenom Eret-A be odvelo do carstva Kargda, i do grobnice Atuana. Trei dan njegovog borav a na ostrvu zapoeo je bledim, tihim izlas om sunca. Bio je to dan Suneve povratnice, naj rai dan u godini. Njegov brodi od drveta i magije, otpada a i arolija, bio je spreman da isplovi. Po u ao je da objasni starcima da e ih rado povesti do bilo oje naseljene zemlje, Gonta, Spivija ili Tori la; ostavie ih, a , a o ta o ele, i na ne oj usamljenoj obali Karego-Ata, ia o Kargijs e vode nisu obeavale mnogo bezbednosti ove u sa Arhipelaga, oji bi se usudio da uplovi u njih. Ali oni odbi e da napuste svoje pusto ostrvo. Starica ao da nije razumela ta znae njegovi po reti ru u i tihe rei; starac je, meutim, razumeo, i odbio. Njegove uspomene na druge zemlje sada su se svodile jo samo na detinje traume, pune rvi, divova i vr tanja; Ged mu je to jasno video na licu, do je vrteo glavom i opet vrteo glavom. I ta o Ged toga jutra napuni me inu od fo ine o e i nicom iz bunara, i po to staricima nije mogao drugaije da zahvali to su mu pru ili malo vatre i drva, i po to ni za staricu nije imao ona av po lon a av bi joj rado dao, uinio je za njih ono to je mogao i bacio ini na taj slan asti, nepouzdani izvor vode. Boda je smesta stala da navire roz pesa , bistra i slat a ao da potie iz ne og planins og izvora na Gontu, i ni ada vi e nije presu ila. Zahvaljujui tome, to mesto na ome nema niega sem amenja i pe anih dina sada je uneto u artu i ima svoje ime; mornari ga zovu Ostrvo s izvorom. Ali olibice vi e nema, i oluje mnogih zima oje su od tada prote le potpuno su raznele tragove ono dvoje oje je tu provelo itav ivot u usamljenosti i usamljeno i umrlo. Ostali su s riveni u olibici, ao da se boje da gledaju ada je Ged porinuo svoj brod sa pes ovitog, ju nog raja ostrva. Pustio je da zemaljs i vetar, oji je ravnomerno duvao sa severa, nadme njegovo jedro od magijs og t anja, i brzo se udaljio pre o mora. Ovo traganje po moru bilo je zaista neobino, jer, ao to je Ged dobro znao, on je tu bio lovac oji nije znao ni ta lovi, ni gde bi to, u itavom Zemljomorju, moglo tog asa biti. Mora loviti po instin tu, na slepo, na sreu, ao to je i ono njega lovilo. Sva o od njih dvoje bilo je slepo za ono drugo. Geda su veoma zbunjivale neopipljive sen e, ba ao to su sen u zbunjivali dnevna svetlost i opipljivost stvari. Ged je bio siguran samo u jedno: da je ovoga puta zaista on taj oji je lovac, a ne onaj oga love. Jer, ada ga je onmomad sen a prevarom nasu ala na stene, mogla je da radi s njim ta joj je volja sve vreme do je ona o le ao polumrtav na obali i zaslepljen mra om i olujom na pe anim dinama; ali, nije is oristila tu prili u. Prevarila ga je i smesta pobegla, ne usudiv i se da se opet suoi s njim. Po tome je video da je Ogion bio u pravu: sen a ne mo e da se hrani njegovom moi do le god on bude o renut protiv nje. Mora, da le, i dlje biti protiv nje, goniti je, premda joj se trag ve zameo u iro om moru, a on se nije mogao upravljati ni po emu, sem po nadi da e mu zemaljs i vetar oji je duvao na jug doneti sreu, i po ne om nejasnom predoseanju da je najbolje da se ree u pravcu juga ili isto a. Pre nego to je pala no ugledao je sa leve strane dale e, nejasne obrise ne og veli og opna, oje mora da je bilo Karego-At. Bio je tano na mors im saobraajnicama tog varvars og naroda. Napregnuto je osmatrao, ne bi li ugledao ne i dugovati argijs i brod ili galiju; i seao se, doj je jedrio roz veernje rumenilo, onoga jutra u selu Deset jova, do je jo bio dea , ratni a sa perjanicoma, vatre, magle. I do je mislio na taj dan, odjednom mu pu nu pred oima, uz strahoviti mir u srcu, da ga je sen a prevarila njegovom vlastitom var om, da je na njega navu la onu maglu na moru ao da je dovlai iz njegove vlastite pro losti, i pomou nje mu onemoguila da predvidi opasnost i prevarom ga namamila u smrt. Zadr ao je urs a jugoisto u, i opno mu nestade s vidi a ada je no pre la pre o istone ivice sveta. Doline talasa su ve bile ispunjene

mra om,do su im se vrhovi blistali odr avajui jasnu, rumenu svetlost sa zapada. Ged glasno zapeva Zims u obrednu pesmu, ao i ona pevanja iz Podviga raljeva oji se mogao setiti,jer te se pesme pevaju na prazni Suneve povratnice. Glas mu je bio jasan, ali se ipa jedva uo u ogromnoj ti ini mors og prostranstva. No je stigla veoma brzo, a s njom i zims e zvezde. Nije ni trenuo te najdu e noi u godini, posmatrajui zvezde o o ase penju nebes im svodom dolazei njemu sa leve strane i pola o uranjaju u dale e crne vode s desne; i sve vreme ga je neumorni zims i vetar nosio a jugu, pre o nevidljivog mora. Uspevao je da zaspi te s vremena na vreme, i odmah se trzao. amac ojim je plovio nije, u stvari, bio ni a av amac, ve ne to polu-vrad bina polu drveni otpaci i naplavine, oje bi se, raspale i ra tr ale po vodi, ao i sve druge male naplavine. Jedro, ta oe, budui da je bilo ist ano od vetra i magije, ne bi dugo izdr alo a o on zaspi, ve bi se samo pretvorilo u da a vetra. Gedove su vrad bine bile delotvorne i sna ne, ali ada se primene na ta o malo opipljive materije, ao to su bili ti omadii drveta, mo oja ih odr ava mora stalno da se obnavlja i podstie; eto, zato nije smeo da zaspi. La e i br e bi se retao da se pretvorio u so ola ili delfina,ali Ogion mu be e savetovao da se vi e ne pretvara u druga oblija, a on je ve nauio da ceni Ogionove savete. I ta o je jedro u pravcu juga pod zvezdama oje su se retale a zapadu, a duga no je sporo proticala,do se napo onprvi dan nove godine nije zasvetleo nad itavim morem. Ubrzo na on sunevog izlas a ugledao je ispred sebe opno, ali je sporo nepredovao njemu. Zajedno s pojavom dana nestalo je zemaljs og vetra. On podi e malo magijs og vetra u svoja jedra, te toli o da ga dotera do opna. Pri pogledu na njega opet se u njemu javi strah, parali ui u as, oji ga je navodio da se o rene, da pobegne. Ali on nastavi da sledi taj strah ona o a o to lovac sledi tragove divljai - iro e, ravne tragove medveih stopala iznad ojih se vide otisci and i, oje se sva og trenut a mogu ustremiti na njega iz ums og gusti a. Jer, sada je bio sasvim blizu; oseao je to. Bilo je to neobino opno, oje se sve vi e uzdizalo nad vodom, ona o a o mu se pribli avao. Ono to je izdale a izgledao ao jedan jedini planins i lanac, izdelilo se postepeno na ne oli o strmih vrhova, mo da a i vi e ostrva, izmeu ojih je more te lo uzanim analima. Ged je svojevremeno s apavao nad mnogobrojnim artama i mapama u Usamljenoj uli Veli og majstora Imenovanja na Rou u, ali one su pri azivale uglavnom Arhipelag i unutra nja mora. Ali on se sada nalazio izvan tog podruja, u Istonom Prostranstvu, i nije bio u stanju da pogodi oje je to ostrvo. Ali, nije mnogo ni lupao glavu o tome. Jer, pred njim je le ao strah; vrebao je na njega ili eleo da mu uma ne roz ume i padine ostrva, do je on i ao pravo njemu. Sada su se mrane i umom o runjene o omite stene ve viso o nadnosile iznad njegovog broda, a pena talasa to su se u tei razbijali o re tavu obalu, poput pahuljica i lup ala, o jedro, do ga je magijs i vetar pronosio izmeu dva ogromna rta u moreuz, u mors u stazu oja se pred njim protezala dale o u dubinu ostrva, uzana oli o za du inu dve galije postavljene popre o. Sputano more bilo je nemirno i stalno se ome alo o o strmih obala. Nije bilo pe anih ala, jer stene su se spu tale o omito pravo u vodu, oja je bila tamnija zbog njihove sen e. Nije bilo vetra, nije se uo ni jedan jedini um. Sen a ga je, jednom, prevarom namamila u pustare Os ila; zatim ga je prevarom namamila da se u magli nasue na stenje; hoe li ga prevarom namamiti na ne to i po trei put? Da li je on to doterao nju ovamo, ili je ona njega domamila u lop u? Nije znao. Znao je samo da ga raspinje strah, i bio je siguran da mora nastaviti i da mora uraditi ono to be e naumio: uloviti zlo, progoniti svoj strah sve do njegovog izvori ta. Krmanio je brodom veoma oprezno, motrei ispred sebe, iza sebe, uz stene, niz stene, s obeju strana. Sunce novog dana be e mu ostalo iza lea, osvetljavajui otvoreno more. Ovde je sve bilo u mra u. Otvor ojim je u ao u moreuz, sada, ada se osvrnuo za sobom, bio je nali a vim osvetljenim ulaznim vratima. Zid od amena se dizao vi e i sve vi e do se pribli avao orenu planina iz ojeg behu izni le, do je vodenastaza postajala sve u a. O to je motrio ispred sebe, u mrani prorez, i levo i desno, uz ogromne, peinama izbu ene i lavinama obru ene padine na

ojima se bilo zgurilo drvee sa orenima do pola u vazduhu. Sve je mirovalo, ao zaleeno. Sada se ve pribli avao raju mors og anala, na ome se uzdizala viso a, izbrazdana, beliasta amena gromada, o oju se poslednji talasii mala salo lup ali, svedeni na irinu obinog potoia. Obru eno stenje i istrulela stabla i orenje vrgavog drvea ostavljali su mesta te da se jedva proe. Klop a: mrana lop apod orenovima neme planine, i on se na ao u njoj. Ni ta se nije micalo ni ispred njega, ni iznad njega. Sve se u oilo, ao mrtvo. Vi e nije mogao dalje. Poeo je da o ree amac da se vrati, pa ljivo radei bajalicama i veslom, da ne bi udario o podvodne stene,ili se upetljao u zamr eno orenje i granje, sve do mu pramac nije ponovo gledao a izlazu; i ba ada se spremao da podigne vetar oji e ga vratiti istim putem ojim je i do ao, rei bajalice mu zastado e u grlu, a srce mu se namah sledi. Osvrnuo se i pogledao. Sen a je stajala u amcu iza njega. Da je za asnio samo za trenuta , bio bi izgubljen; ali, bio je spreman, i on se baci da zgrabi to to je lelujalo i podrhtavalo, ta o rei nadohvat ru e. Tu mu vi e nee pomoi ni a va arolija, ve samo vlastito telo, ivo telo protiv ne ivog. Napao je nemo, bez rei, i bord se, usled njegovog iznenadnog o reta i bacanja u vazduhu na renu i utonu u vodu. A bol mu probode ru u i grudi, ta o da za trenuta izgubi dah; ispuni ga ne a ledena groznica i oi mu izgubi e vid; ipa , u ru ama ojima je bio zgrabio sen u nije bilo niega tama, vazduh. Spotae se, posrnu, zgrabi atar u da se zadr i, i svetlost mu se uz e sploziju vrati u oi. On ugleda a o se sen a drhtei, plaho udaljava od njega i s uplja,a onda se odjednom prote e u neizmerne visine, dale o iznad atar e, iznad njega samog. A onda a o se, poput crnog dima na vetru, s uplja u olut i be i, potpuno bezoblina, niz vodenu stazu a sjajnoj apiji na ulazu, izmeu dve stene. Ged lonu na olena. Maleni, arolijama s rpljeni brod opet se uspravi, i uz ljuljanje se postepeno sasvim umri, plutajui po uzbur anim talasima. On se spusti na njegovo dno, obamro, bez ijedne misli u glavi, borei se da udahne vazduh, sve do ga hladna voda oja mu je navirala ispod a a ne upozori da mora da se pobrine za amac, jer su ini oje su ga dr ale vezanog u celinu bile oslabile. Ged ustade, pridr avajui se za tap- atar u, i ponovo, to je bolje mogao, ist a ini vezivanja. Bio je sav smrznut i iscrpljen; ru e i noge su ga ljuto bolele, i u njemu nije bilo ni trun e moi. On po ele da legne odmah tu, na tom mranom mestu gde se sastaju more i planina, i da spava, spava, ljulju ajui se na nemirnoj vodi. Nije znao da li je to ta o iscrpljen zbog ne e crne magije oju je sen a mo da upotrebila protiv njega do je be ala, ili zbog ljute hladnoe njenoga dodira, ili je to, jednostavno, bila posledica izgladnelosti, nispavanosti i op te slabosti; te , borio se protiv iscrpljenosti jedva primorav i samoga sebe da podigne slabi magijs i vetar u jedra i da rene niz mrani mors i ru avac u pravcu u ojem be e pobegla sen a. Strah je bio potpuno i ezao. Ali, be e i ezla isva radost. Vi e to nije bio lov. Vi e nije bio ni lovac ni lovina. Sreli su se i dodirnuli po trei put; on se svojevoljno o renuo prema senci, elei da je uhvati svojim ivim ru ama. Nije je uhvatio, ali je zato izmeu njih uspostavio vezu, lanac na ome nije bilo ni jedne lomljive ari e. Vi e nije ni bilo potrebno da lovi sen u, da ide njenim tragom, niti je njoj vi e vredelo da be i. Nijedno od njih dvoje vi e nije moglo da pobegne. Kada ucne as njihovog poslednjeg sastan a, sre e se na istom mestu. Ali, do tog asa, i na drugim mestima, za Geda vi e nee biti mira ni spo oja, po danu ili po noi, na opnu ili na moru. Sada je najzad saznao, i to saznanje mu je bilo te o, da njegov zadata ni ada nije bio da uni ti ono to sam be e nainio, ve da zavr i ono to je zapoeo. Isplovio je na puinu izmeu dve mrane o omitestene, i tamo, na mors im prostranstvima, blistalo je jutro, a povoljan vetar je duvao sa severa. Ispio je ono malo vode to mu be e preostalo u me ini od fo ine o e, i o renuo rmu da zaobie najzapadniji deo opna, ta o da je najzad dospeo u

iro i mors i ru avac oji je le ao izmeu tog ostrva i jednog drugog, zapadno od njega. Te tada je prepoznao mesto, prisetiv i se geografs ih arata Istonog Prostranstva. Bile su to a e - dva usamljena ostrva oje svoje prste-planine pru aju na sever, u pravcu zemlje Kargad. Pro ao je izmeu njih, i a o je popodne poelo da se smrauje zbog olujnih obla a oju su stali da pristi usasevera, on prie obali, na ju nom primorju zapadnog ostrva. Video je da se tamo nalazi ne o malo selo, iznad pes ovitog ala gde se ne i poto hitro uliva u more; nije ga mnogo brinulo a o e ga tamo doe ati, samo da stigne do malo vode, toplote ognji ta i malo sna. Seljani su bili neotesani i stidljivi, prepali su se od arobnja a og tapa, sumnjiavo zagledali nepoznato lice, ali su ipa u azali gostoprimstvo onome oji im je do ao sasvim sam, pre o mora, da se s loni od oluje. Dali su mu meso i pia do mile volje, podarili mu udobnost ognji ta i radost da opet uje ljuds e glasove a o govore njegovim, hardijs im jezi om, a na raju - i to je bilo najbolje od svega - dali su mu tople vode da spere sa sebe hladnou i mors u so, i postelju da u njoj zaspi. 9. IFI Ged je tri dana proveo u tom selu na Zapadnoj aci, oporavljajui se i pripremajui sebi brod oji nee biti od vrad bina i drvenih naplavina, ve od vrstog drveta, dobro uvr enog umama i lemama, sa vlastitom, masivnom atar om i jedrom, ta o da mo e i la o da plovi i da zaspi ad mu se prispava. Kao veina brodia i amaca na Severu i u Prostranstvima bio je graen na pre lop, ta o da su mu se das e trupa u r tale ivicama jedna pre o druge, i jo bile uglavljene jedna u drugu, da onstru cija bude to vr a na otvorenom oru; sva i je deli na njemu bio vrst i dobro napravljen. Ged mu jo vi e ojaa drvo dubo o ga pro ev i inima,jer je oe ivao da e tim bordiem morati dale o da stigne. Bio je sagraen za dva do tri ove a, a starac ije je vlasni tvo bio re ao mu je da se on i njegova braa u njemu preturili dosta oluja pre o glave i da ih je uve valjano vozio. Za razli u od lu avog ribarasa Gonta, ovaj je starac, iz straha i po tovanja prema arobnja u, bio spreman da mu po loni amac. Ali Ged mu je ipa platio, ona o a o to arobnjaci rade, izleiv i ga od atara ta od ojeg je ve trebalo da oslepi. A onda mu presreni starac ree: "Zvali smo ovaj amac Pe ani moljac, ali ti mu daj ime Dale ovidi, i nasli aj mu dva o a na pramcu, i moja zahvalnost e roz njih motriti i uvati te od stenja i grebenja. Jer, ve bejah zaboravio oli o svetlosti ima u svetu, do mi je ti nisi vratio." Za vreme oje je proveo u tom selu ispod planins ih uma na aci Ged je obavio jo ne e poslove,, po to mu se mo u meuvremenu vrtila. Ovi su ljudi bili isti ao i oni oje je poznavao do je bio dea u Severnoj dolini Gonta, premda su ovi bili siroma niji a i od njih. S njima se oseao ao od ue, ona o a o se ni ada ne bi oseao na dvoru bogata a, i znao je, i ne pitajui ih ta ih ti ti. Zato je inima izleio ili za titio decu oja su bila ljasta ili ne noga zdravlja, i poveao os udno seos o bogastvo u ozama i ovcama; upisao je runu Simn na vretena i razboje, na vesla i orua od amena i bronze oje su mu donosili, da bi te stvari dugo radile a o valja; a runu Pirr zapisao je na njoj od po ara, vetra i bezumlja. Kad mu je amac Dale ovidi bio spreman i dobro natovaren zalihama sve e vode i su ene ribe, ostao je u selu jo jedan dan, da njihovog mladog pevaa naui da peva Podvige Moreda i Hevnors u pesmu. Brodovi sa Arhipelaga ret o su zalazili do a a; pesme spevane jo pre stotinu godina bile su novost ovim seljacima, a umirali su od elje da slu aju juna e pesme. Da Ged nije nosio teret onoga to je trebalo da uradi, rado bi proveo s njima jo nedelju ili mesec dana, da im peva sve to zna,da veli e pesme postanu poznate na jo jednom ostrvu. Ali, nije bio slobodan, i sledeeg jutra razvio je jedro i renuo pravo na jug, pre o iro ih mora Prostranstva. Jer, sen a je bila oti la u pravcu juga. Nije morao da baca ini nala enja da bi znao uda e; znao je,

isto ona o sigurno ao da ih povezuje nevidljivi onac oji se razmotava, bez obzira oli o milja, mora ili ostrva stajalo izmeu njih. I ta o je pola o i sigurno, i niemu se novom ne nadajui, renuo putem ojim je morao ii; i vetar i voda su ga nosili na jug. itav je dan i no proveo jedrei usamljen na puini,a sledeeg dana naie na malo ostrvo, za ojemu re o e da se zove Vemi . Ljudi u malom pristani tu gledali su ga podozrivo, i njiov se vra ubrzo pojavi, hitajui njemu. Ispitiva i je odmerio Geda, a onada se po lonio i re ao glasom oji je delovao i oholo i ulagiva iu isti mah: "Va e gospodstvo, robnjae! Oprostite mi za ovu smelost i u a ite nam ast da primite od nas sve to vam mo e u putu zatrebati - hranu, pie, t aninu za jedra, onopce, - moja i je upravo na putu ovamo, nosei par sve e ispeenih o ica - ali mislim da e bolje biti da nastavite odmah sa putovanjem i napustite ovo mesto to pre mo ete. Ljudi su unezvereni. Jer, ne ta o davno, u stavri pre jue, viena je jedna osoba a o pe e prelazi pre o na eg ostrva sa severa a jugu, a da se nije videloda je prispela i a vim amce, niti da je amacem napustila ostrvo, a ini mi se i da je bila bez sen e. oji su videli tu osubu, a u mi da je pomalo liila na vas." uv i te rei Ged samo obori glavu, o renu se i poe pravo na do ove Vemi a i isplovi, a da se nijednom nije osvrnuo. Nije bilo ni a ve oristi da prepada ostrvljane ili da se svadi s njihovim vraem. Radije e jo jednom prespavati na moru, i razmisliti o ovoj novosti oju mu je vra saop tio, jer ona ga je grdno zbunila. Ta o proe dan, i proe i no, a sumorna i ica aputala je nad morem do le god je trajao mra , a i tmurna zora. Severni povetarac i dalje je nosio Dale ovidog napred. Kada je prevalio podne vetar i sumaglicase podigo e, i Ged ugleda a o se pravo pred njim ispreuju nis i, modri bregovi veli og ostrva, osvetljeni na tim varljivim zims im suncem. Dim iz ognji ta je, ta oe modar, lebdeo nad osim rovovima gradia posejanih meu tim brdima, i taj je prizor godio o u, razbijajui monotoniju iro e puine. Ged renu za jednom malom flotom ribars ih amaca i sti e za njima do njihove lu e, i penjui se ulicama grada u pozlaeno, zims o vee, pronae jednu rmu oja se zvala Harre i, gde su mu toplo ognji te, pivo i peene ovje grudi, razgalili i telo i du u. Za stolovima u malenoj rmi bila su i dva druga namerni a, trgovci iz Istonog prostranstva, ali veina sveta su bili ljudi iz grada oji behu navratili na dobro pivce i a icu razgovora, da izmenjaju novosti. Nisu bili grubi i stidljivi ao ribari na a ama, ve istins i grads i momci, ivoga duha i spo ojni. Sva a o da su odmah u Gedu prepoznali arobnj a, ali ni o nije o tome progovorio nijednu re, izuzev to je rmar u govoru (a bio je zaista brbljiv ove ) pomenuo da taj gradi, Ismej, ima veli u sreu i neprocenjive blagodeti to u njemu ivi pravi pravcati arobnja , jedan od onih to su se olovali na Rou u, i ome je sam Arhimag dao tap, i oji, ia o trenutno boravi van grada, ivi u svojoj porodinoj ui i pore lom je iz samog Ismeja, u ome, prema tome, ne postoji potreba da jo jednim znalcem Vrhuns e magije. "Kao to a e poslovica - Dva tapa u istom gradu adtad e se u rasti, zar nije ta o, Va e gospodstvo?" ree vlasni rme, nasmejan i zraei od zadovoljstva. I ta o je Ged bio obave ten da ao putujui arobnja , onaj oji tra i uhljebe pomou svog zanata, ovde nije po eljan.Ta o su ga otvoreno oterali iz Vemi a, a utivo i na uvijen nain iz Ismeja, i on se zaista zapita zbog ega su mu priali da u Istonim Prostranstvima ivi ljubazan svet. To ostrvo je bilo Ifi , ostrvo na ome se rodio njegov prijatelj Ve. Nije ni izdale a delovalo ta o gostoprimljivo ao to mu Ve be e priao. A ipa je video da su im lica istins i prijazna. Posredi je bilo samo to da su ne a o oseali ono to je on i sam znao: da je dru iji, odvojen od njih, obele en prstom sudbine i da ide za jednim mranim stvorom. Bio je ao hladan vetar ad dune roz vatrom osvetljenu sobu, ao crna ptica-zlosutnica oju je vetar naneo iz ne e neznane zemlje. to pre bude oti ao, ponev i sa sobom svoje pro lestvo, utoli o bolje za ove ljude. "Tra im ne oga", ree on rmaru. "Prove u ovde samo dan ili dva."Ton mu

je bio bezbri an. Vlasni rme, baciv i pogled na ogromni tap od tisovine naslonjen u uglu,ne odgovori mu, ve mu samo jo jednom napuni riglu smeim pivom,do se pena nije prelila pre o ivice. Ged je znao da bi trebalo da prenoi u Ismeju samo jedanput. Nisu ga s rado u doe ali ni ovde, niti e to, bez sumnje, uiniti na bilo om drugom mestu. Mora pravo tamo uda ga vodi put. Ali, bilo mu je mu a od ledenog, pustog mora i ti ine u ojoj mu se ni o nije obraao nijednom reju. On obea sebi da e provesti samo jedan dan u Ismeju i otii sutra ujutro. Zato se ujutro nije urio da ustane; ad se probudio, primicale su rete e sne ne pahuljice, i on je do oliario po ulicama i so acima gradia, posmatrajui ljude ao idu za svojim sva odnevnim poslom. Ne o vreme je gledao decu, umotanu u rznene pelerinice, a o se igraju sa dvorcem od snega i prve Sne a Belia; slua je ogovarae a o brbljaju, dovi ujui se pre o ulice, sva o na svojoj otvorenoj apiji; posmatrao je ne o vreme ovaa bronze a o radi, do mu jedan zajapureni mali a,sav oznojen, pumpa vazduh iz mehova u jamu za taljenje, povlaei ruice gore-dole; roz prozore, o upane rumenom svetlo u inutra, jer se ve poelo smraivati, gledao je ene za razbojima, a o se na as o reu da a u ne to ili se samo nasme e mu u ili deici, tamo unutra, u svojim toplim domovima. Ged je sve to gledao spolja,odvojen i usamljen i bivalo mu je sve te e, ia o nije hteo sam sebi da prizna da je tu an. Kad se sasvim smr lo i dalje je tumarao ulicama, nerado pomi ljajui da se vrati u rmu. uo je a o ne i ove i devoj a veselo rzgovaraju do su silazili niz ulicu i prolazili mimo njega a grads om trgu, i tad se odjednom o rete, jer prepoznade ove ov glas. On poe za njima i susti e ih, prilazei im s lea u sumra u pozne veeri, osvetljen samo odsjajem udaljenih ulinih svetilj i. Devoj a ustu nu, ali se mu arac o tro zagleda uu njega, a onda naglo podi e tap oji je nosio u ruci i isprei ga izmeu njih ao ogradu, da predupredi napad ili ne o drugo zlo. Tu Gedu najzad prevr i. Glas mu je malo podrhtavao ad ree: "Mislio sam, Vee, da e me poznati." a i tada, Ve za trenuta ostade neodluan. "Poznajem te," ree on napo on i spusti tap, pa uze Geda za ru u i obgrli ga drugom o o ramena. "Poznajm te! Dobro do ao, prijatelju moj, dobrodo ao! Ka o sam te gadno doe ao, ao da si zli duh oji mu prilazi s lea - a toli o sam e ao da mi doe ,toli o sam ti se nadao..." "Da le, ti si taj arobnja ojim se hvale i Isjemju? Ba sam se pitao..." "O, da. Ja sam taj njihov arobnja ; ali, pre svega da ti objasnim ne to. Da vidi za to te odmah nisam poznao, mome. Mo da sam te isuvi e pa ljivo tra io. Jer, pre tri dana... da nisi sluajno bio na Ifi u pre tri dana?" "Jue sam stigao." "Pre tri dana, u Kvoru - to ti je jedno selo malo vi e uzbrdo - video sam te na ulici. U stvari,video sam ne u vrstu preds azanja da dolazi , ili, bolje reeno, video sam ne u vrstu imitacije tebe, ili, jo bolje, ove a oji je liio na tebe. Bio je ispred mene, izlazio je iz grada, i za ao je iza ugla upravo u asu ad sam ga spazio. Pozvao sam te, i nije bilo odgovora; potrao sam, ali nisam vi e ni oga video; a ni tragove, ia o je tlo bilo zaleeno. Sve mi je to izgledalo rajnje sumnjivo, i sada, ad sam te video a o ova o prilazi iz mra a, pomislio sam da je to opet ne a prevra. Izvini, Gede." Izgovorio je Gedovo ime istins o ime ta o tiho, da ga devoj a oja je stajala malo pozadi, e ajui. nije mogla uti. Ged ta oe odgovori veoma tiho, da bi mogao upotrebiti prijateljstvo istins o ime: "Ne mari, Estariole. Ali ovo jesam ja, i veoma se radujem to te opet vidim..." Ve je u njegovom glasu nauio mo da vi e od obinog radovanja. Jo je dr ao Geda za rame,i sada mu odgovori, Istins im jezi om: "Nevolja te je meni dovela, i dolazi mi iz mra a, Gede, pa ipa , tvoj dolaza je veli a radost za mene." A onda nastavi svojim hardijs im sa ja im prizvu om nareja Prostranstva: "Hajde, poi sa nama, idemo ui, vreme je da uemo i s lonimo se od mra a! Ovo je moja sestra, najmlaa od nas i lep a od mene, ao to vidi , ali ni blizu ta o pametna: zove se D erou. D erou, ovo je Jastreb, najbolji od

sviju nas i moj prijatelj." "Va e gospodstvo, arobnjae", pozdravi ga devoj a, i lepo uoblienim po retima na loni glavu i ru ama po ri oi i zna po tovanja, ona o a o to rade ene u Istonim Prostranstvima; ad nisu bile po rivene, te oi su bile bistre, plahe i radoznale. Imala je otprili e etrnaest godina i bila je tamnoputa ao i njen brat, ali veoma vit a i ne na. Na ru avu joj je visio, dr ei se and icama, maju ni rilati zmaj,ne vei od njene a e. Zajedno se potom uputi e niz mranu ulicu. "U Gontu se a e da su gontijs e ene hrabre", primeti Ged, "ali tamo jo ni ad nisam video curu oja nosi zmaja umesto naru vice." Na to se D erou nasmeja, i smesta mu odgovori: "Ali, ovo je samo hare i; zar na Gontu nema hare ija?" A onda se za trenuta zastide i po ri oi. "Ne. Nemamo ni zmajeva. Zar to stvorenje nije zmaj?" "Da, ali sasvim mali. ivi u hrastovom drvetu, hrani se zoljama i crviima i vrapijim jajima - ni ada ne naraste vi e od ovoga. Oh, Gospodine, brat mi je esto priao o ivotinjici oju ste vi imali, onoj maloj, divljoj, o ota u - da li ga jo imate?" "Ne, vi e ga nemam." Ve se o renu prema njemu, ao da eli da mu postavi pitanje, ali se ugrize za jezi i ne upita ga ni ta sve do se nisu na li nasamo, mnogo asnije, sedei iznad amenog ognji ta u Veovoj ui. Ia o je bio glavni arobnja na Ifi u, Ve se be e nastanio u Ismeju, gradiu u ome se i rodio, i tu je sad iveo sa najmlaim bratom i sestrom. Otac mu je bio imuni pomors i trgovac, i roditeljs a ua je bila prostrana i sa debelim rovnim gredama, a svuda su se nalazili omadi oji su u azivali na blagostanje jednog domainstva - lepa grnarija, ip e i posude od mesinga i bronze, lepo uobliene, na izrezbarenim policama i ovezima. Veli a taonjans a harfa stajala je u jednom uglu dnevne sobe, a razboj za tapiseriju, oji je pripadao D erou, nalazio se u drugom, i njegovi drveni delovi bili su u ra eni in rustacijama od slonovae. I tu je Ve, na svoj mirni i jednostavan nain, uspevao da bude i veli i arobnja i glava porodice. Dvoje starih slugu, oji su napredovali u ivotu uporedosa svojim gazdama, evelo je u toj ui, zatim brat, veseli momi, i D erou, hitra i utljiva ao ribica, oja je dvojici prijatelja poslu ila veeru i sela da jede zajedno s njima, slu ajui a o razgovaraju, a potom tiho nestala u pravcu svoje sobe. Sve je u toj ui bilo dobro uhodano, spo ojno i sigurno; i Ged, osvrnuv i se po sobi osvetljenoj vatrom iz amina,tiho ree: "Eto, ta o treba iveti", i uzdahnu. "Pa, to je samo jedan od mnogih dobrih naina", odvati Ve. "Ima i drugih. A sad mi ispriaj, de o, a o mo e , ta ti je sve do lo i oti lo od tebe za ove dve godine od a o smo poslednji put razgovarali. I a i mi na a av si to put renuo, jer mi je jasno da ovom prili om nee jo dugo ostati s nama." Ged mu sve redom ispria, i ada je zavr io, Ve dugo ostade utei, utonuo u misli. Napo on ree: "I ja u s tobom Gede." "Ne." "Mislim da hou." "Ne, nemoj, Estariole. Niti je ovo tvoj zadata , niti tvoj du manin. Ja sam sam renuo na ovaj put zla, i ja u ga sam i zavr iti, Ne elim da se ne ome zbog toga desi ne to lo e, a najmanje tebi, Estariole, tebi oji si od samog poet a nastojao da mi zadr i ru u da ne poinim zlo, Estariole..." "Ponos je od tebe uve jai od razuma", dobaci mu prijatelj uz osmeh, ao da razgovaraju o neem to im je obojici prilino neva no. "A sad, razmisli malo: to jeste tvoj zadata , tu sumnje nema, ali a o ne uspe , zar ne bi bilo dobro da tu borbu jo ne o, ne o o e moi da upozori ljude u Arhipelagu? Jer a o te se doepa, sen a e dobiti grozovitu mo. A a o ti pobedi nju, zar opet ne bi bilo dobro da tu bude jo ne o o e proneti glas o tome po Arhipelagu, ta o da Podvig postane poznat i opevan? Znam da ti ja sam ne mogu biti od oristi; ali, ipa , mislim da bi valjalo da poem s tobom." Ta o ubeivan Ged nije vi e mogao da se suprostavi svom prijatelju, ve samo ree: "Nije trebalo da danas ostajem ovde. Znao sam, a ipa sam ostao." "Dva arobnja a se ni ada ne sretnu sluajno, mome", napomenu Ve.

"Uostalom, i sam si azao da sam bio uz tebe ad je ovo poelo. Red je da budem uz tebe i ad se zavr i." On stavi jo drva na vatru, i obojica su jo malo ut e zurili u njene plamenove. "Ima jo jedan o ome nisam ni ta uo jo od one noi na O ruglom brdu Rou a, i ni ad se asnije, do sam bio u oli nisam usudio da pitam: D asper." "On ni ada nije uspeo da ste ne tap. Jo tog istog leta napustio je Rou i oti ao na ostrvo O, da bude vra na dvoru gospodara O-to na. To je sve to ja znam o njemu." Opet se ne o vreme utali, posmatrajui vatru i u ivajui (bilo je ledeno te noi) u njenoj toploti oja im se razlivala po nogama i licu do su sedeli u iro om ispustu o o ognji ta, s nogama s oro u eravici. Ged najzad progovori, veoma tiho. "Samo se jednoga pla im, Estariole. Pla im se vi e a o ti bude uz mene, nego da sam sam. Tamo, na a ama, gde se mors i ru avac zavr avao u orso a au, o renuo sam se senci; bila mi je na dohvat ru e i zgrabio sam je - po u ao sam, bolje reeno. Ali, nisam uhvatio ni ta, ni ta mi nije bilo u ruci. Nisam mogao da je pobedim. Pobegla mi je. Ja sam renuo za njom. Ali, to se mo e ponoviti, mo da i vi e puta. Nad njom nemam ni a vu mo. Mo da se sve ovo nee zavr iti ni smru ni pobedom; niim o emu bi se moglo pevati; jednostavno, nee biti ni a vog raja. Mo da u morati da provedem ivot jurei od jednog raja mora do drugog, od jednog opna do drugog; u bes rajnom, uzaludnom nastojanju, tragajui za sen om, za neim ega nema." "Ne zbilo se!" uzvi nu Ve, o renuv i levu a u po retom ojim se tera uro . Upr os sumornim mislima Ged je morao da se nasme i, jer to je bila detinjarija, a ne prvo bajanje; u Veu je oduve bilo neeg od te selja e naivnosti. Ali, bio je o trouman, prodoran, i uve je i ao pravo u su tinu stvari. "To bi bilo veoma tu no", dodade on. "i nadam se da e se ispostaviti da nije ta o. Radije bih pretpostavio da u videti a o se zavr ava ono to sam video a o je zapoelo. Ne a o e ve saznati njenu prirodu, njeno bie, ta je ona, i ta o uspeti da je zadr i , ve e i uni ti . Ia o je, moram priznati, pitanje zaista te o: ta je to... Ipa , ne to me u svemu tome zabrinjava, ne to to ne razumem. Izgleda da ta sen a sada hoda unao olo u tvom obliju, ili, bar, u ne a vom oje ti je slino, jer su je na Veme u videli ta vu, a i ja sam je video ovde, na Ifi u. Ot uda to i za to, i za to to ni ada nije radila u Arhipelagu?" "Pa, a e se. Prostranstva imaju druga pravila." "Da zna . Mogu ti posvedoiti da je ta o. Ima ba dobrih vrad bina oje sam nauio na Rou u i oje ovde uop te ne deluju, ili deluju u pogre nom pravcu; i obrnuto, ovde ima magije a vu ni ada nisam uio na Rou u. Sva o opno ima svoje sile, i to se vi e udaljava od Unutra njih zemalja to manje mo e da pogodi a ve e biti te sile i a o da ovlada njima. Ali, mislim da nisu samo one razlog to se sen asada ta o izmenila." "Ne mislim ni ja. Mislim da je, ada sam prestao da be im od nje i o renuo se protiv nje, to o retanje moje volje a njoj, njoj dalo obli , ia o ju je isti taj in moje volje spreio da mi dalje oduzima snagu. Sve to radim, odra ava se na nju; ona je moje delo." "Na Os ilu te je pozvala po imenu i ta o te spreila da upotrebi magiju protiv nje. Za to to isto nije uinila i na a ama?" "Ne znam. Mo da te iz moje slabosti mo e da dobije dovoljno snage na progovori. S oro ao da govori mojim vlastitim ustima: jer, ot ud bi znala moje ime? Ka o je saznala moje ime? Lupao sam glavu o tome pre o svih mora, od a o sam napustio Gont, i ne mogu da naem odgovor. Mo da uop te nije u stanju da govori ada je u svom vlastitom obliju, ve samo pozajmljenim jezi om, ao gebet. Ne znam." "Onda mora dobro da pazi , da je ne sretne u obliju gebeta po drugi put." "Ne znam", odgovori Ged, pru ajui a e a u arenom uglavlju, ao da iznutra, u sebi, osea ne u hladnou. "Mislim da se to vi e nee desiti. Ona je sada vezana za mene isto ao i ja za nju. Ne mo e vi e toli o da se oslobodi da bi mogla da se doepa ne og ove a i preuzme njegovu volju i bie, ao to je

uinilasa S iorhom. Sad mo e da ue samo u mene. A o i ada ponovo izgubim snagu i po u am da pobegnem od nje, da pre inem na u vezu, ui e u mene. A ipa , ad sam je dr ao svom snagom, prosto je isparila i pobegla mi... I to e opet uraditi, a ipa ne mo e ni ad sasvim da pobegne,jer ja je uve mogu nai. Postoji neras idiva veza izmeu mene i te zle, svirepe stvari i ta o e ostati zauve , samo a o ne saznam re ojom u moi da ovladam njome: njeno ime." Utonuo u razmi ljanja, prijatelj mu odvrati: "Ima li uop te imena u mranim svetovima?" "Arhimag Gen er je re ao da nema. Meutim, moj uitelj Ogion je re ao suprotno." "Prepir ama dva maga ni ada raja", navede stru izre u Ve, uz osmeja oji je bio pomalo mr . "Ona oja je slu ila Prastaroj moi na Os ilu lela mi se da e mi Kamen rei a o se sen a zove, ali ja na to ne dajem mnogo. Meutim, bio je tu i zmaj, oji se ponudio da trampi to ime u zamenu za svoje vlastito, da bi me se otarasio; i, ja mislim da tamo gde se dva maga prepiru, zmaaajevi mo da znaju re enje." "Znaju ga, ali ga na zlo upotrebljavaju. Ali, a av je to bio zmaj? Nisi mi re ao da si razgovarao sa zmajevima, od ad smo se poslednji put videli." Razgovarali su ta o do dubo o u no, i premda se sve uve vraalo na gor o pitanje ta predstoji Gedu, njihovo zadovoljstvo to su se opet sreli nadjaalo je sve crne misli;jer njihova je ljubav bila vrsta, i nisu je mogli po olebati ni vreme ni o olnosti. Ujutro se Ged probudio pod rovom svog prijatelja, i premda je jo bio pomalo mamuran oseao je ta vo zadovoljstvo i mir, ao da se nalazi negde gde je savr eno za tien od zla ili bilo ega ravog. Ne to malo tog sanjivog spo ojstva ostalo je uz njega to om itavog dana, i on ga je primio, ne ao dobar predzna , ve ao dar. inilo mu se da e, napu tajui tu uu, napustiti i poslednje utoi te i sigurnu lu lu u ivotu, i zato je re io da u iva u tomsvom dreme u,ma a o rata bio. Po to je morao da obavi jo ne e poslove pre nego to otputuje sa Ifi a,Ve je renuo po drugim selima na ostrvu, zajedno sa dea om oji mu je bio egrt. Ged je ostao sa D erou i njenim bratom, Marom, oji je po godinama bio negde izmeu nje iVea. Delovao je ao sasvim obian dea , jer u njemu nije bilo tog dara, ili pro lestva, a o hoete, oji se zove magijs a mo, i ni ada nije putovao dalje od Ifi a, To a i Holpa, i ivot mu je bio lagodan ibez uzbuenja. Ged ga je posmatrao sa uenjem i done le sa zavi u, a tano je ta o dea posmatrao Geda: sva ome od njih dvojice inilo se veoma neobinim da onaj drugi, ta o razliit od njega, ima iste godine, devetnaest. Ged se udio a o ne o o je pro iveo devetnaeset godina mo e jo da bude ta o bezbri an. Divei se Marovom lepu astom, veselom licu, njegovo vlastito mu se inilo ispijenim i grubim, a nije ni slutio da mu Maro zavidi a i na onim o iljcima, za oje je mislio da su tragovi zmajevih and i i istins a runa i zna herojstva. Dva mladia su e pomalo snebivala jedan pred drugim, ali D erou je ubrzo prestala da zazire od Geda, po to je bila u svojoj ui, a uz to i njena gazdarica. Ged je prema njoj bio veoma blagona lon, a ona ga je mnogo to- ta zapit ivala,jer Ve, a o je re la, ni ada nije hteo ni ta da joj a e. Poslovala je po ui puna dva dana, pripremajui i su ei pogae da ponesu na put, pa ujui osu enu ribu i meso i druge sline namirnice da im budu zaliha na brodu, sve doj joj Ged nije re ao da prestane, jer on nema nameru da putuje do Selidora bez zaustavljanja. "Gde je Selidor?" "Veoma dale o u Zapadnom Prostranstvu, gde ima zmajeva na sva om ora u, ao ovde mi eva." "Onda boljeostani u Istonom, na i zmajevi su malec i ao mi evi. Da le, eto, to je sve od mesa; jesi li siguran da e biti dovoljno? Slu aj, ne mogu da razumem; ti i moj brat ste obojica moni arobnjaci; samo mahnete ru om i promrljate ne ti i - bude ta o. Ka o to da onda ogladnite? Kada na moru doe vreme za veeru, za to samo ne a ete Pita s mesom! i pojvi se pita s mesom i vi je pojedete?"

"Paa, mogli bismo, za to da ne. Ali, ne volimo da nam zalogaje ine, a o narod a e, na e vlastite rei, Pita s mesom je ipa samo re i ni ta vi e... Mo emo da uinimo da dobije aromu, i u us, a i da nas zasiti, ali uve e to ostati samo re. Zavarae stoma ,ali gladan ove od nje nee dobiti snagu." "arobnjaci,da le, nisu uvari", primeti Maro, oji je sedeo pre o puta Geda, sa suprotne strane ognji ta u uhinji, rezbrei po lopac za jednu utiju od finog drveta; izuio je rezbars i zanat, ali nije ba bio odu evljen njime. "Niti su uvari aarobnjaci, na alost", dobaci D erou leei na olenima i po u avajui da vidi da li je dovoljno porumenela poslednja partija olaa oja se pe la u crepulji na ognji tu. "Ali, ipa ne razumem, Jastrebe. Videla sam svog brata, a i njegovog egrta, a o u mra u stvaraju svetilj u samo pomou jedne jedine rei: i ta svetlost sija, svetli, i nije to re, ve prava svetlost; vidi po njoj uda ide !" "Dabome", odgovori Ged. "Svetlost je mo. Ogromna mo, i svi postojimo zahvaljujui njoj, ali ona postoji nezavisno od na ih potreba, sama po sebi. Suneva svetlost i zvezdana svetlost su vreme, a vreme je svetlost. U sunevoj svetlosti, u danima i godinama, postoji ivot. Kada je mra , ivot mo e pozvati svetlost da mu pomogne, ta o to e joj rei ime. Ali u svim drugim sluajevima, ad god vidi arobnja a da priziva ne u stvr, ne i predmet da se pojavi, to nije isto, jer on ne priziva ni a vu mo veu od njega, i ono to se pojavi samo je opsena. Prizvati ne to to uop te ne postoji, pozvati ga izgovarajui mu istins o ime, to je veli a tajna i ne sme se oal o upotrebiti. Sva a o ne zbog obine gladi. D erou, tvoj mali zmaj je u rao ola." Upijajui sva u njegovu re i gledajui netremice u Geda, do je govorio, D erou nije ni primetila a o se hare i s otrljao sa tople dr e ajni a iznad ognji ta, gde je stajao ao ptiica na grani,i epao pogau veu od sebe samog. Ona uze stvorenjce obraslo rlju tima na rilo i stade ga hraniti mrvicama i omadiima, do je i dalje razmi ljala o onome to joj je Ged re ao. "Znai, ne mo e prizvati pravu pitu sa mesom, a da ne poremeti ono o emu stalo pria moj brat - a o se ono zva e?" "Ravnote je", ozbiljno je dopuni Ged, jer je ona govorila veoma ozbiljno. "Da. Ali ada si ono pretrpeo brodolom, otplovio si odatle na amcu oji je bio napravljen najveim delom od arolije, i on nije pu tao vodu. Zar je i to bila opsena?" "Pa, delimino je i bila, jer ja se oseam ne a o nelagodno a o moram da gledam more roz rupe na amcu, i zato sam ih oli o-toli o za rpio, prosto radi utis a. Ali vrstina amca nije bila ni a av opsena, a ni prizivanje, ve je to bilo postignuto jednom drugaijom ve tinom, inima vezivanja. Drvo je bilo vezano u jeno, ao da je jedna jedina, cela stvar, amac. Jer, ta je drugo amac,a o ne stvar oja ne propu ta vodu?" "Ja sam ite a o izbacivao vodu iz ne ih oji su je propu tali", ponovo se oglasi Maro. "Pa, i moj bi propu ta, da nisam neprestano obnavljao basmu." Ged se nagnu napred sa svog mesta u uglu i uze jedan olai sa cigala, i poe da ga premee po ru ama. "I ja sam u rao ola." "Ali si zato ope ao prste. A ada bude jednom umirao od gladi, usamljen na puini izmeu dale ih ostrva, setie se ovog olaa i azae : Ah! Ku u meni! Da nisam tada u rao ola, sada bih imao ta da pojedem. Evo, ja u pojesti ola moga brata, ta o da obojica zajedno umrete od gladi..." "Eto, to znai odr ati Ravnote je", primeti Ged,do je ona uzimala i va ala vreli, nedopeeni bis vit; i ona se od toga za i ota i zagrcnu. Ali us oro potom, uozbiljiv i se opet, ona ree: "Volela bih da sam zaista razumela sve to si mi govorio. Ta o sam glupa." "Sestrice mala", ree joj Ged, "To samo znai da sam ti neve to objasnio. Kad bismo imali vi e vremena..." "Imaemo ga", zablista D erou, " ad mi se brat vrati i ti se vrati zajedno s njim, ma ar na rat o, hoe li?" "A o budem u stanju", odgovori on ljubazno. Zavlada rat a pauza; i D erou upita, posmatrajui hare ija a o se opet penje na svoju dr u od ajni a. "Reci mi jo ovo, a o nije tajna: oje jo

veli e moi postoje osim svetlosti?" "Nije tajna. Sve moi izviru iz jedne i vraaju se u nju, mislim. Godine i rastojanja, zvezde i svee, voda i vetar i arobnja tvo, ve tina ove ove ru e i mudrost u orenu drveta: sve one nastaju zajedno. Moje ime i tvoje, i ime sunca, ili izvora vode, ili jo neroenog deteta, sve su to slogovi jedne jedine, neizmerne rei oju veoma, veoma pola o izgovara zvezdani sjaj. Nema druge moi. Ni drugog imena." Zaustaviv i ru u s no em iznad rezbarije, Maro upita: "A smrt?" Devoj a je slu ala, a blistava, crna glavica joj je bila pognuta. "Da bi se izgovorila re", pola o odgovori Ged, "mora najpre postojati ti ina. I pre i posle." Onda odjednom naglo ustade, dodajui? "Ja nemam pravo da govorim o tome. Re oju je trebalo da samo ja izgovorim, izgovorio sam pogre no. Bolje da utim; neu vi e govoriti. Mo da zaista i ne postoji istins a mo sem tame." I on napusti ognji te i toplu uhinju, uzev i ogrta i iza av i napolje sam, u ledenu i icu oja je rominjala na ulicama. "U let je", ree boja lljivo Mro, gledajui za njim. "Mislim da e ga ovo njegovo putovanje na oje je renuo odvesti u smrt", primeti devoj a, "i on se toga boji, ali ipa nastavlja." Podigla je glavu do je posmatrala, roz crvene plamene jezi e na ognji tu, paravac ojim je i ao amac to je sam samcit stigao do njih pre o zims og mora, i opet odlazio u napu tene vode. Tada joj u magnovenju navre e suze na oi, ali ne ree ni rei. Ve se vratio sledeeg dana, i oprostio se od dostojanstveni a grada Ismeja, oji su ga rajnje nerado pu tali da rene pre o mora usred zime po smrtonosnom zadat u oji a nije bio ni njegov vlastiti; ali, ia o su mu prebacivali, nisu ni ta mogli uiniti da ga zadr e. Zamoriv i se od tih staraca oji su mu zanovetali, on napo on ree: "Ja sam va , i po pore lu i po obiajima, i po du nosti oju od vas obavljam. Ja sam va asrobnja . Ali rajnje je vreme da zapamtim da, ia o slu im, ne slu im vama. Kad budem slobodan da vam se vratim, vratiu vam se; a do tada zbogom." U ranu zoru, do je siva svetlost navirala na isto u iz mors e puine, dva mladia renu e na Dale ovidom iz lu e Ismeja, podigav i smee, vrsto ist ano jedri u pravcu severnog vetra. D erou je stajala na do ovima i gledala ih a o odlaze, ona o a o su ene i sestre mornara irom Zemljomorja oduve stajale i pogledom ispraale svoje mu arce; a one ne ma u i ne dovi uju pozdrave, ve samo stoje nepomino u ogrtaima sa navuenim apuljaama, sivim ili smeim, tamo na obali, i postaju sve manje i manje, ona o a o se voda oja ispunjava rastojanje izmeu njih i amca postepeno poveava. 10. NA PUINI Lu a sada ve be e potpuno utonula u more i nestala, a nasli ane oi Dale ovidnog, stalno ispirane talasima, gledale su napred, na more oje je postajalo sve ire i sve praznije. Za dva dana drugovi preo e rastojanje od Ifi a do ostrva Soders, otprili e stotinu milja po najgorem vremenu i suprotnom vetrovima. Tamo su se samo na rat o zadr ali u pristani tu, te toli o da opet napune me ine s vodom i upe atranom premazano platno za jedra, da bi za titili ne to od svoje opreme od mors e vode i i e u tom amcu bez palube. Nisu se ranije snabdeli time, jer arobnjaci obino ta ve sitnice re avaju vrad binama, najneznatnijim i najprostijim vrad binama, a, u stvari, potrebno je samo malo vi e magije da se mors a voda uini pit om i ta o u tedi sebi trud no enja me ina sa slat om vodom. Ali Ged ao da ni a o nije eleo da se oristi magijom, niti je dopu tao Veu da to ini. Re ao je samo: "Bolje nemojmo", a prijatelj mu nije postavio ni a vo pitanje niti se upuistio u raspravu. jer od trenut a ad im se jedro prvi put nadulo na vetru obojica su osetila ne a vu zlu slutnju, ledenu ao i sam zims i vetar. Lu a, pristani te, mir bezbednost, sve to je ostalo za njima. Behu se o renuli posve u drugom pravcu. Sada su i li putem na ome je sva i dogaaj morao da bude poguban, i ni ta se nije dogaalo sluajno. Na putu ojim su oni renuli i najmanja bajalica mogla je da izmeni o olnosti i pomeri ravnote u sile i sudbine; jer sada su i li a samom sredi tu

a mestu na ome se susreu svetlost i tama. Oni oji ta o putuju, paze na sva u re. Isploviv i ponovo i nastvaljajui du obala Sodersa, na ojima su se bela polja po rivena snegom u daljini stapala sa zamagljenim bregovima, Ged opet usmeri amac na jugu, i sada uo e u vode u oje veli i trgova i brodovi Arhipelaga ni ada ne zalaze, u rajnje granine vode Prostranstva. Ve nije postavljao ni a va pitanja o ursu ojim plove, znajui da nije Ged taj oji o njemu odluuje, ve ide tamo uda mora. I ada se ostrvo Soders smanjilo i poelo da nestaje iza njih, i valovi stali da ume i zapljus uju im provu, i ogromna, siva vodena ravnica ih obuhvatila sa svih strana, sve do linije gde se spajala s nebom, Ged zapita: "Koje zemlje le e pravo pred nama?" "Ju no od Sodersa nema ni a vog opna. Na jugoisto u e , posle dugog putovanja, naii na veoma malo: Pelimer, Kornaj, Gos i Astovel, oji se ta oe zove i Poslednja zemlja. Iza njega ni ta sem mora." " ta je na jugozapadu?" "Rolemani, jedno od na ih ostrva iz Istonih Prostranstava, i ne to malo ostrvca o o njega; a onda opet ni ta, do ne ue u Ju na Prostranstva: Rud i Tum, i ostrvo Er, na oje ljudi ne idu." "Mi mo da hoemo", odvrati Ve. "To je veoma neprijatan deo sveta, a u, pun ostiju i zlih preds azanja. Mornari a u da se iz voda u o olini ostrva Er mogu videti zvezde oje se ne vide nigde na drugom mestu, i oje ni ada nisu dobile svoja imena." "Da, seam se. Na brodu ojim sam prvi put dospeo na Rou bio je jedan mornar oji je priao o tome. I priao nam je baj e o narodu Splavara u Ju nom Prostranstvu, oji izlaze na opno samo jednom godi nje, da nase u veli e trupce za svoje splavove, a ostata godine, sve te dane i mesece, plutaju no eni strujama o eana, i ni ada ne ugledaju opno. Voleo bih da vidim ta sela splavove." "Ja ne bih", ree Ve, razvu av i usta u osmeh. "Daj ti meni vrstu zemlju i svet oji na njoj ivi; ne a more samo ostane tamo gde mu je mesto, a i ja u..." "Voleo bih da mogu da posetim sve gradove Arhipelaga", nastavi Ged, dr ei palamar za o retanje jedra u ruci i posmatrajui siva prostranstva pred sobom. "Hevnor, u sredi tu sveta, i Eju, gde su se rodili na i mitovi, i elijet sa uvenim fontanama na ostrvu Vej; sve gradove veli ih zemalja. A i male zemlje, ta oe one udne zemlje iz Spoljnih Prostranstava. Da preplovim celu Stazu Zmajeva, dale o na zapadu. Ili da otplovim na sever, roz sante, pravo do zemlje Hogen. Ne i a u da je ta zamlja vea od celog Arhipelaga, a drugi, opet, vele da su to samo grebeni i stene sa ledom izmeu. Ni o ne zna. Voleo bih da vidim itove u severnim morima... Ali, ne mogu. Moram tamo uda me vodi ovaj put, i moram o renuti lea lepim, osvetljenim obalama. Svu sunevu svetlost i sve gradove dale ih zemalja proerdao sam za aicu moi, za jednu sen u, za tamu." I ao to to ini sva i roeni mag, Ged svoje strpljenje i svoje tugovanje sroi u pesmu, rat u tu balicu, vi e zapevanje nego pevanje, oja se nije odnosila samo na njega; a prijatelj mu, u odgovor, uzvrati reima heroja iz Podviga Eret A be: "O ada bih samo jo jednom video blistavo ognji te zemlje, te bele ule Hevnora..." I ta o su plovili us o omeenim stazama pre o vodene pustinje. Tog dana su videli samo jedno jato srebrnastih s u a oje su stremile put juga, ali nijednom nije ne i delfin is oio iz vode, niti je let ne og galeba ili mors e laste prose ao sivi vazduh. A ad je isto potamnio i zapad se ozario. Ve izvadi hranu, podeli je i ree: "Ovo su poslednji ostaci piva. Pijem u zdravlje one oja se setila da ubaci ovo burence u amac, ua edne ljude po hladnom vremenu: za moju sestru D erou." Na to Ged prestade da se mui crnim mislima i da zuri pre o pramca u more pred njima, pa i on nazdravi D erou, mo da jo is renije od Vea. Pomisao ma nju vrati mu i uspomene na njenu mudru i detinjastu ljup ost. Razli ovala se od svih ljuds ih bia oja do tada be e upoznao. (A da li je i ada, uop te, upoznao ne u mladu devoj u? Ali, to mu nije palo na pamet). "Ona je ao ribica, ao belica oja pliva u bistrom poto u", ree on, "...bespomona, a ipa je ne

te ravnite e,

mo e uhvatiti." Na to ga Ve pogleda pravo u oi, smejui se. "Zaista si roeni mag", ree on. "Njeno istins o ime je Kest". Na prastarom jezi u est znai belica, to je i sam Ged dobro znao? i to ga razveseli od srca. Ali, posle ne og vremena, on tiho ree: "Mo da nije trebalo da mi a e njeno ime." Ali Ve, oji nije to uinio te ona o, ola o, odvrati: "Njeno je ime od tebe isto ta o sigurno ao i moje. A, osim toga, zar ga nisi ve i sam znao; nisam ni morao da ti ga a em..." Rumenilo na zapadu pretvori se u pepeo, a pepeo u crni ugalj. More i nebo bili su crni, do le god je o o dopiralo. Ged se opru i na dnu amca da odspava, umotan u svoj ogrta od vune i rzna. Ve, oji je dr ao palamar za o retanje jedra, tiho je pevu io Podvige Enlade, onaj deo gde pesma govori a o je mag Mored Beli isplovio iz Hevnora u svom dugovratnom brodu bez vesala, i do av i na ostrvo Soleu ugledao Elfaran u rascvetalim, prolenim vonjacima. Ged je zaspao pre nego to je pesma stigla do tu nog zavr et a njihove ljubavi, Moredove smrti, uni tenja Enlade, d inovs ih ledenih talasa oji su ve progutali vonja e Soleje. Probudio se pred pono i smenio Vea, oji poe na poina . Mali amac je ustro leteo pre o uzbur anog mora, no en sna nim vetrom oji mu je duvao u jedra, jurei naslepo roz no. Ali oblaci na nebu se malo razbi e, i pre zore tan i meseev srp, blistajui izmeu smeih ivica dvaju obla a, prosu svoju slabu svetlost pre o puine. "Mesec prelazi u mladinu", promrmlja Ve, ada se probudio u zoru, na on to je hladni vetar ne to oslabio. Ged podi e pogled u pravcu bledog poluprstena iznad, ta oe beliaste vode na isto u, ali ni ta ne ree. Meseeva mladina oja nastupi prva na on Suneve povratnice zove se Ugarnica, i stoji tano nasuprot. Meseevim danima i Dugoj igri u letnjim mesecima. Nepovoljno doba godine za putni e i bolesni e; deci se ne daju njihova istins a imena do traje Ugarnica, ne pevaju se Podvizi, ne o tre se maevi niti ne o o tro orue, ne daju se za letve. To je onaj mrani pol u godini, ada je bilo ta to ove preduzme ne ispadne a o treba. Posle tri dana plovidbe, na on to su renuli iz Sodersa, stigli su, pratei let mors ih ptica i razne otpat e oji uve plutaju u blizini opna, na Pelimer, ostrvce zgureno viso o iznad debelog, sinjeg mora. Njegovi stanovnici govorili su hardijs i, ali na svoj nain, ta o da im je govor zvuao neobino a i Veovom uhu. Mladii su tu iza li na obalu, da dopune zalihe sve e vode i malo predahnu od plovidbe, i u poet u su nai li na dobar prijem, svi su se zaudili i u urbali o o njih. U glavnom gradu toga ostrva postojao je i vra, ali je bio lud. Bez prestan a je trabunjao o d inovs oj zmijurini oja gloe temelje Pelimera, ta o da e ostrvo us oro morati da zaplovi, ao amac ad mu se pre ine u ad to ga vezuje za obalu i da e ta o, jednog dana, stii do ivice sveta i pasti na drugu stranu. U poet u je utivo pozdravio mlade arobnja e, ali ad je poeo da govori o zemlji stao je da ispod o a baca poglede na Geda: i odjednom je poeo da se derei da ih vrea nasred ulice, nazivajui ih uhodama i slugama Mors e zemlje. Na to su Pelimerani prestali da ih gledaju ljubazno, jer on je, ipa , bio njihov vra, ia o je bio lud. Zato Ged i Ve s rati e svoj borava i isplovi e pre mra a, idui stalno na jug i na isto . To om svih tih dana plovidbe Ged ni ada nije zapodeo razgovor o senci, niti otvoreno o njihovom putu; a Ve mu je samo jednom postavio pitanje oje bi se pribli no moglo dovesti u vezu s tim, ad je re o (na on to su dugo vremena odr avali isti urs, to ih je odovodio sve delje i dalje od poznatih zemalja Zemljomorja): "Jesi li siguran?" Na to je Ged samo odgovorio: "A da li je gvo e sigurno gde le i magnet?" Ve je ut e limnuo glavom i oni nastavi e put bez ijedne rei. Ali s vremena na vreme su razgovarali o ve tinama i tri ovima pomou ojih su arobnjaci u davnim danima uspevali da ot riju s rivena imena opasnih i ubila ih sila i stvgorenja: ao je Nereger od Palna saznao ime Crnog Maga prislu ujui razgovor dva zmaja, i a o je Mored proitao ime svog neprijatelja oje su ispisale api i e to su pale u pra inu bojnog polja na visoravnima Enlade. razgovarali su o arolijama za nala enje, prizivanjima i o onim Pitanjima Na Koja Se Mora Odgovoriti, i oja ume da

postavi samo Veli i majstor Ustrojstva na Rou u. Ali Ged bi esto zavr avao razgovor mrmljajui one iste rei oje mu je Ogio re ao jo davno, jednog jesenjeg dana na obroncima planine Gont: "Da bi mogao uti, mora utati..." I zautao bi i utonuo u misli, satima, sve vreme dr ei na o u more ispred amca. Veu se pone ad inilo da mu prijatelj vidi, pre o milja valova i roz sive dane oji e te doi, onu mranu stvar ojom idu i raj njihovog putovanja. Po najgorem vremenu pro li su izmeu Kornaja i Gos a, ne ugledav i nijedno od tih ostrva zbog magle i i e, i te sledeg dana su videli da su ih mimoi li ada su pravo pred sobom ugledali jedno ostrvo sa o omitim stenama nali na tornjeve, nad ojima su ru ili galebovi ije se re tanje razleglo nadale o pre o mora. "Sudei po izgledu", ree Ve, "ovo e biti Astovel. Poslednje opno. Istono i ju no od njega geografs e arte su potpuno prazne." "Ipa , oni oji ive na njemu mo da znaju za jo ne e zemlje", odgovori Ged. "Za to to a e ?" upita Ve, jer Ged je govorio vidno uzbuen; i odgovori na ovo Veovo pitanje ta oe je bio ispre idan i udan. "Ne ovde", odvrati Ged, netremice zagleedan u Astovel ispred sebe, ali i mimo njega, i roz njega. "Ne ovde. Ne na moru, ne. Ne na moru, ve na zemlji: ojoj zemlji? Ispred izvori ta otovorenog mora, iza praizvora, iza apija dana... Onda opet uuta, i ad je ponovo progovorio glas mu je zvuao ao i obino, ao da se povratio od ne og napada, ili vizije, i da se ne sea ba sasvim jasno to je to bilo. Lu a Astovela, sme tena u us om zatonu izmeu stenovitih visova, nalazila se na severnoj obali ostrva, i sve uice u gradu behu licem o renute prema severu ili zapadu; inilo se ao da itavo ostrvo nastoji da stoji uve usmereno prema Zemljomorju; prema, ma oli o ono dale o bilo, prema oveanstvu. Dolaza stranaca bi propraen uzbuenjem i pometnjom, jer be e doba godine ad nije bilo amaca oji bi se usudio da plovi morima o o Astovela. ene sve behu ostale u pletarama os prua, virei roz vrata, s rivajui decu iza su anja, upla eno se povlaei u mra svojih oliba ada su stranci stali da se pribli avaju, dolazei sa obale. Mu arci, o tunjavi ljudi slabo obueni i pored ja e zime, ut e su o ru ili Vea i Geda, i sva i je u ruci dr ao amenu se iru ili no napravljen od olj e. Ali ada su shvatili da nemaju ega da se boje, toplo su prihvatili strance i obasuli ih pitanjima. Brodovi su im ret o dolazili, a i sa Sodersu ili Rolamenija, jer nisu imali ni ta ime bi mogli trgovati u zamenu za bronzano ili jo finije posue; nisu a imali ni drveta. amci su im bili najprimitivniji o rugli ribars i amci ispleteni od trs e, i te o bi se oji moreplovac usudio da ta vim plovilima rene a do Gos a ili Kornaja. Bitisali su tu, potpuno u samoi, na ivici svih geografs ih arti. Nisu imali ni ve tice ni vraa, i izgleda da nisu prepoznali ni tapove mladih arobnja a, ve su im se samo divili zbog dragocenog materijala od ojeg su bili napravljeni drveta. Poglavica im je bio veoma star, i on je jedini od svih njih imao prili u da jednom u ivotu vidi ove a roenog u Arhipelagu. Ged je, prema tome, za njih bio pravo udo; mu arci si iznosili svoje male sinove da vide ove a sa Arhipelaga, da bi ga se seali ad ostare. Ni ada nisu uli za Gont, ve samo za Hevnor i Eju, i mislili su da je on ralj Hevnora. Na njihova pitanja o gradu oji ni sam nije ni ada video trudio se da odgovara to bolje ume. Ali, postajao je sve nemirniji to je vee sve dalje odmicalo, i onano zapita mu arce iz sela, do su svi zajedno sedeli zbijeni o o vatre u glavnoj olibi, u toploti ispunjenoj smradom ozjih brabonja a i osu enog sir a, njihovog jedinog goriva: " ta le i na isto u od va e zemlje?" utali su, ne i sme ei se, drugi ozbiljni. Stari poglavica najzad odgovori: "More." "Ni a vog opna na njemu?" "Ovo je Poslednja zemlja. Nema dalje. Samo jo voda i raj sveta. "Ovo su mudri ljudi, oe", ree jedan mlai ove , "moreplovci, putnici. Mo da oni znaju enu zemlju oju mi ne znamo."

"Nema ni a ve zemlje istono odavde", ponovi starac. Dugo je jo posmatrao Geda, ali vi e sa njim nije razgovarao. Prijatelji provedo e tu no u toploj i zadimljenoj glavnoj olibi. Ged probudi svog druga jo pre zore, apui: "Estariole, probudi se. Ne mo emo ostati. Moramo dalje." "Za to sad odmah?" upita dremljivo Ve. "Ne odmah pre asno. Pratio sam je suvi e sporo. Uspela je da mi uma ne, a ja u morati za njom, do le god bude i la. Jer, a o je izgubim, izgubljen sam i ja." "Kuda je pratimo?" "Na isto . Hajde. Ja sam ve napunio me ine." I ta o napusti e olibu do su jo svi u selu spavali, svi izuzev jedne bebe oja se zapla a u mra u ne e olibe i opet uuta. Po varljivoj i nejasnoj svetlosti zvezda na li su put niz brdo, do u a, i razvezali Dale ovidnog od jednog ogromnog amena za oji je bio privezan, i porinuli ga u crnu vodu. Krenuli su ta o od Astovela u Otvoreno more, prvoga dana Ugarnice, pre izlas a sunca. Nebo je toga dana bilo vedro. Zemaljs i vetar je bio olujan i hladan, i duvao je sa severoisto a, i zato Ged podi e magijs i vetar: bile su to prve ini oje je uinio od a o su napustili ostrva a e. Jedrili su veoma brzo u pravcu isto a. amac je podrhtavao od ogromnih, zamagljenih, suncem obasjanih talasa oji su ga udarali do je jurio, povinjui se magijs om vetru ba ao i ma oji omaijani amac sa Rou a. Tog jutra Ged nije progovorio nijedne rei, sem da s vremena na vreme obnovi basmu vetra, ili da ouva vrad binama vrstinu jedra; a Ve je, ia o ne ba sasvim lagodno, po u avao da zavr i svoj pre inuti poina u zadnjem delu amca. U podne su jeli. Ged je veoma tedljivo raspodelio njihove obro e, i jasno je bilo ta to treba da znai, ali su obojica sa va ali svoj omadi su ene ribe i pogae bez ijedne primedbe. itavo popodne se li su talase u pravcu isto a, ne s reui i ne smanjujui brzinu. Ged je samo jednom pre inio ti inu, re av i: "Da li si ti pristalica onih oji misle da izvan Spoljnih prostranstava postoji samo more i ni ta drugo, ili onih oji zami ljaju ogromne Arhipelage ili ogromno, nepoznato opno na drugoj strani sveta?" "U ovom trenut u", odgovori Ve, "ja sam pristalica onih oji a u da svet ima samo jednu stranu, i da e onaj oji otplovi suvi e dale o pasti pre o njegove ivice." Ged se nije nasmejao; u njemu vi e nije bilo oseanja za alu. "Ko zna ta ove tamo napolju mo e sresti? Sva a o da ne znamo mi, oji se sve vreme dr imo svojih obala i pristani ta." "Ne i su renuli da saznaju i ni ada se nisu vratili. A jo nam nijedan brod nije stigao u pohode iz zemalja oje ne poznajemo." Ged ni ta ne odgovori. itav dan i itavu no proveli su terani monim magijs im vetrom pre o valova ogromnog o eana u pravcu isto a. Ged je stra ario od sumra a do zore, jer u mra u su sile to su ga privlaile, ili, mo da, gonile pred sobom, postajale jae. Netremice je gledao ispred sebe, ia o mu oi u noi bez meseine nisu videle mnogo dalje od nasli anih oiju na amcu. U pras ozorje, tamnoputo lice, mu je bilo ve sasvim posivelo od umora, i toli o je bio u oen od hladnoe, da je jedva mogao da se opru i tonui u san. mu lo je, samo, pro aptao: "Odr avaj magijs i vetar da duva od zapada, Estariole", i zaspao. Sunce se nije podiglo na nebu, a ubrzo je i i a poela da iba pre o pramca sa severoisto a. Nije to bila oluja, ve samo dugotrajni naleti hladnog zims og vetra i i e. Ubrzo su sve stvari u amcu bez za lona bile potpuno promoene, upr os na antranisanom platnu za jedra oje su upili da ih po riju; a i Ve je oseao ao da mu i a prodire do ostiju; i Ged je drhtao u snu. Iz sa aljenja prea svom prijatelju, a mo da i prema samome sebi, Ve po u a da malo s rene taj neprestani, surovi vetar oji je nosio i u. Ali ia o je, po Gedovoj elji, uspevao da magijs i vetar odr i u istom prvacu i uve podjedna o sna nim, zemaljs o vetroumee nije mu polazilo za ru om ovde, ta o dale o od

opna, i vetar Otvorenog mora nije se povinovao njegovom glasu. Na to se u Vea potajno uvue ne a strepnja, jer to ga navede da se zapita oli o e jo arobnja e moi ostati u njemu i Gedu, a o nastave ova o da plove, sve dalje i dalje od zemalja na ojima je ljudima bilo mesto. Te noi je opet stra ario Ged, i svu no odr avao urs u pravcu isto a. Sa dolas om dana zemalj si vetar malo popusti, i sunce se boja ljivo pojavi; ali ogromni talasi bili su toli o viso i, da je Dale ovidi morao da se naginje i uspinje po njima ao po bregovima, da bi u trenut u zalebdeo i opet zapoeo svoje muno uspinjanje na sledei, pa na sledei, i ta o u nedogled. Te veeri Ve pre inu dugo utanje.. "Prijatelju", ree on, "jednom si govorio ao da si siguran da emo na raju stii do opna. Ne elim da dovodim u sumnju tvoju viziju, jedino se bojim da mo da nije ba obmana, prevara oju je izvr ilo upravo ono za im traga , da te namami da ode pre o o eana dalje nego to ljuds o bie sme. Jer na a se mo mo e promeniti ili oslabiti na tuim morima. A sen a se ne mo e premoriti, umreti od gladi, ili udaviti u moru." Sedeli su jedan pored drugog na poprenoj dasci u amcu, ali Ged ga je ipa gledao ao iz daljine, ao pre o ne e iro e provalije. Pogled mu je bio ispunjen bolom i govorio je pola o i s mu om. Na raju izgovori: "Estariole, pribli avamo se." uv i te rei, prijatelj mu smesta shvati da govori istinu. Ali, te tada se prepade. Ipa , polo i ru u Gedu na rame i ree samo: "Pa, dobro, ad je ta o." Te noi je Ged opet stra ario, jer jo nije mogao zaspati u mra u. A nije mogao da zaspi ni treeg dana. Jo su jurili onom istom, ravnomernom, la om, u asavajuom brzinom pre o mora, i Ve se udio Gedovoj moi ojom je uspevao da odr i magijs i vetar sat za satom, tu, na Otvorenom moru, gde je Ve oseao a o njegova vlastita mo slabi i ne deluje a o treba. I i li su sve dalje i dalje, i Veu se na raju poe priinjavati da e se sve ono to je Ged govorio najzad obistiniti, i da e stii iza izvori ta mora i jo dalje na isto , iza apija dana. Ged je stajao na pramcu, gledajui napred, ao i obino. Ali vi e nije posmatrao o ean, ili, bar, ne onaj isti o ean oji je video i Ve, ogromno vodeno prostranstvo to se nadimalo sve do linije obzorja. U Gedovom o u bila je mrana vizija oja se preplitala i delimino za lanjala sivo more i sivo nebo, i ta je tama bivala sve vea, i veo sve gu i. Ni ta od svega toga nije bilo vidljivo za Vea, sem ad bi pogledao prijatelju u lice; tada bi on u magnovenju ugledao tminu. I li su sve dalje i dalje. Ali, ia o ih je isti vetar nosio u istom amcu, izgledalo je ao da samo Ve putuje na isto pre o zemaljs og mora, do Ged, sam, sve vi e zalazi u carstvo u ome vi e nema ni isto a ni zapada, ni izlas a ni zalas a sunca, ve samo zvezda. "Spusto jedro", uzvi nu Ged u jednom trenut u, i Ve to urno uradi, do je Ged razvezao vesla, postavio ih u le i ta i renuo da zamahuje njima, povijenih lea. Ve, oji je video samo valove a o nadolaze i vraaju se do le god mu je pogled dopirao, ni a o nije mogao da shvati za to su pre li na veslanje; ali, e ao je, i ubrzo oseti a o zemaljs i vetar sve vi e slabi i valovi postaju sve manji. amac se uzdizao sve bla e i tonuo sve plie, do na raju nije izgledalo da se reu povr inom ravnom ao ogledalo, no eni samo Gedovim sna nim zaveslajima, ao da su u ne om zatonu odasvud za lonjenom opnom. I premda Ve nije mogao da vidi ono to je video Ged ada bi se osvrnuo izmeu dva zaveslaja i bacio pogled na ono to je le alo pred amcem ia o Ve nije mogao da vidi mrane padine ispod nepominih zvezda, iap je svojim arobnja im o om mogao da nazre tamu to je izvirivala iz dubina izmeu dva talasa svuda o o amca, i vidi a o talasi postaju sve ni i i sporiji, ao da ih gu i pesa . A o je to bila vrad bina ili opsena, onda je bila nepojamno mona; uiniti da Otvoreno more izgleda ao opno. Po u avajui da se sabere i ohrabri, Ve izgovori basmu Ot rovenja, o tro motrei pri sva om izgovorenom slogu da li e se ne to promeniti ili zatreperiti u ovom opsenars om plia u i isu ivanju o eans og bezdana. Mo da ta basma, ia o bi uticala samo na sli u oju vidi a ne i na magiju oja je delovala o o njih, ovde nije imala ni a vu mo. Ili to,

ipa , nije bila ni a va opsena, ve oni zaista behu, stigli na raj sveta. Ne obraajui pa nju na njega, Ged je veslao sve sporije i sporije, osvrui se pre o rmena, birajui put izmeu anala, nanosa i plia a, put oji je samo on mogao da vidi. amac se zatrese ad mu sepramac nasu a. Ispod tog pramca le ale su bes rajne mors e dubine, a ipa , behu pristali. Ged uz egrtanje uvue vesla u amac, i taj zvu je bio u asan, jer drugog nije bilo. Ni a av um nije se uo ni od vode, vetra, drveta amca, jedra, sve je to progutala neizmerna, dubo a ti ina oju ni ada ni ta ne be e naru ilo. amac je le ao nepomian. Nije bilo ni da a vetra. I samo more se bilo pretvorilo u pesa , pun sen i, nepomian. Ni ta se nije micalo ni na crnom nebu ni na tom suvom, nestvarnom tlu oje se protezalo sve dalje i dalje, u sve gu u tminu svuda o o amca, do le god je pogled sezao. Ged ustade, uze svoj tap i lai im s o om pree ivici amca. Veu se uini da ga vidi a o pada i tone u dubinu mora, mora oje je sigurno moralo biti tu negde, iza te suve, neprozirne orene oja je s rivala vodu, nebo i svetlost. Ali mora vi e nije bilo. Ged se uputi ne uda, ostavljajui amac za sobom. Crni pesa se ugibao, ocrtavajui njegove stope, i tiho aputao pod njegovim nogama. Njegov tap poe da svetli, ne avetinjs om svetlo u, ve jasnim, belim sjajem, oji ubrzo postade toli o ja da su mu prsti, tamo gde je dodirivao blistavo drvo, postajali ru iasto providni. Koraao je napred, udaljavajui se od amca, ali ne u ne om odreenom pravcu. Ovde nije bilo pravca, ni severa, ni juga, ni isto a, ni zapada;samo a neemu ili od neega. Veu, oji je stajao posmatrajui,svetlost oju je nosio Ged inila se ao ogromna zvezda oja se pola o ree roz tamu. A tama o o nje se zgu njavala, postajala sve crnja, pri upljala se. I Ged je to video, stalno gledajui pravo pred sebe, roz svetlost. A posle izvesnog vremena ugleda u daljini, u razlivenoj graninoj liniji gde se stapaju videlo i tama, sen u a o mu prilazi pre o pes a. U poet u je bila bez obli a, ali a o se pribli avala sve vi e je uzimala na sebe obli ljuds og bia. Kao ne a av starac, sed i namrgoen, oji je i ao a Gedu; ali istog asa ad je Ged u njemu prepoznao svog oca ovaa, vidio je da to vi e nije starac, ve mladi. Bio je to D asper; D asperovo izaziva o lepo, mladala o lice, sivi ogrta sa srebrnom opom i u oeni, razmetljivi hod. Pun mr nje je bio pogled oji je uperio u Geda roz vazduh oji ih je razdvajao. Ged se, meutim, ne zaustavi, samo je malo usporio ora , i hodajui stalno napred, samo je malo vi e podigao tap. tap zablista i u njegovom blistavilu D asperov li spade sa prili e oja se pribli avala, i ona se pretvori u Pevarija. Ali Pevarijevo lice je bilo sve naduveno i puno mrlja, ao lice davljeni a, i on ne a o udno ispru i ru u, ao da doziva. I opet se Ged ne zaustavi, ve je i ao dalje, ia o je sada izmeu njih ostalo samo ne oli o jardi. Tada se ono to mu je i lo u susret potpuno promeni, ra iriv i se na obe strane ao da iri ogromna, opnasta rila, pa poe da se uvija, da se nadima i odjednom splasnu. Samo za trenuta Ged ugleda S iorhovo lice, a potom dva zamuena, nepomina o a, a onda iznenada, jedn stravini li oji nije prepoznao, ljuds i ili li udovi ta, sa usnicama oje su se grile i drhtale i oima nali na dva grotla oja vode u crnu prazninu. Na to Ged viso o di e svoj tap, i njegov sjaj postade nepodno ljivo ja , gorei ta o belom i u asnom svetlo u da a i ona prais ons a tama bi pobeena i ustu nu. U toj svetlosti sve to je liilo na ove ovo oblije spade sa onoga to se primicalo Gedu. Ono se s upi, istopi i potamni,puzajui po pes u na etiri rat e noge sa and ama. Ali i dalje se pribli avalo, podi ui njemu slepu, bezoblinu nju u, bez usana, u iju i oiju. I u trenut u ada su stigli jedno do drugoga, ono postade potpuno crno u belom, magijs om sjaju oji je goreo svuda o o njega, i te o se uspravi na dve noge. U potpunoj ti ini, ove i sen a se sreto e licem u lice, i stado e. Glasno i zvon o, cepajui taj prastari mu , Ged izgovori ime sen e i istovremeno i sen a progovori bez usana i jezi a, izgovarajui samo jednu re: "Ged". I ta dva glasa se sli e i postado e jedno. Ged ispru i ru e, ispustiv i tap, i zgrabi svoju sen u, njegovo mrano

oje je ta oe grabilo njega. Svetlost i tama se sreto e, spoji e se i postado e jedno. Ali Veu, oji je u asnut, roz polumra ,izdale a posmatrao pre o pes a, uini se da je sen a nadjaala Geda, jer je video a o se jasni sjaj muti i postaje blei. Ispunjen gnevom i ajanjem, on is oi na pesa da pomogne prijatelju ili da pogine zajedno s njim, i potra iz sve snage a onom malenom svetlucanju oje te to se nije ugasilo u praznini i mra u iznad pustinje. Ali do je trao, pesa mu se provali pod nogama, i on stade da se bori i oprca ao da je u ivom pes u, ao da pliva roz vodenu bujicu; i tada se, odjednom prolomi bu a i bljesnu dnevna svetlost, obuze ga ledena zims a hladnoa i on oseti gorinu mors e soli, i svet se u magnovanju obnovi pred njim, i on se nae, praa ajui se, u itins om, ivom moru. U blizini se ljulju ao amac na sivim talasima - prazan. To je bilo sve to je Ve ugledao na povr ini vode; grebeni talasa mu zapljusnu e oi i zaslepi e ga. Po to nije bio dobar pliva, izborio se a o je znao i umeo do amca i uspeo da se izdigne na ru ama i uvue u njega. Ka ljui i po u avajui da obri e vodu oja mu se slivala iz ose pre o lica,oajni i se osvrtao o o sebe, ne znajui u om pravcu da gleda. Najzad mu poe za ru om da nazre ne to tamno meu talasima, dale o tamo gde je ne ada bio pesa , i gde je sada bila samo podivljala voda. A onda se baci na lupu i iz sve snage stade da vesla a svome prijatelju, i zgrabiv i Geda za ru e, pomo e mu i prevue ga pre o ivice amca. Ged je bio ao u zanosu i zurio je nepomino pred sebe, ao da ne vidi ni ta, ali na njemu se nisu mogle primetiti ni a ve ozlede. Svoj tap, omad crne tisovine, potpuno bez sjaja, jo je grevito dr ao u desnoj ruci i nije ga pu tao. Nije progovorio ni rei. Sav mo ar i iscrpljen i drhtei, s lupao se pored atar e i ne pogledav i Vea, oji je razvio jedro i o renuo brod da uhvti severoistoni vetar. Ni ta nije video o o sebe, sve do pravo ispred njih, na nebu oje be e potamnelo tamo gde je sunce bilo za lo, izmeu duguljastih obla a usred jasne, plaviaste svetlosti, nije zablistao mlad mesec: prsten od slonovae, ivica roga, oja je odbijala sunevu svetlost to je dopirala do njega odne ud iz o eana tmine. Ged podi e lice i zagleda se u taj dale i, blistavi polumesec na zapadu. Dugo je gledao, a onda se usprvi na noge, dr ei tap sa obe ru e, ao to ratni dr i ma dvoru ac. On zao ru i pogledom po nebu, moru, smeem naduvenom jedru iznad svoje glave, i zavr i na licu svog prijatelja. "Estariole", prozbori on, "vidi, gotovo je. Svr eno." On prsnu u smeh. "Rana je zarasla", dodade potom, "zdrav sam i slobodan sam." A onda se presavi i sa ri lice u ru e, plaui ao malo dete. Do tog trenut a Ve je motrio na njega zabrinuto i upla eno, jer nije znao ta se, u stvari, be e dogodilo tamo u onoj mranoj zemlji. Nije znao da li je to u amcu sa njim zaista Ged, i ru a u je satima le ala spremna na sidru, da ga zarije u dno amca i potopi ga usred puine, radije nego da se vrati u lu e Zemljomorja zajedno sa onim zlim biem, oje je, pla io se, mo da uzelo na se Gedovo oblije. Sada, ad je video svog prijatelja i uo ga a o govori, sve sumnje namah nestado e. i on poe, pola o, da shvata istinu; da Ged nije ni izgubio ni pobedio, ve da je, nazvav i sen u svoje smrti svojim vlastitim imenom, i sam postao potpun; ove oji je spoznao svoje istins o Ja i oga vi e nee moi da is oristi ili opsedne bilo oja druga mo sem njega samog, i iji e ivot od tada proi u slu bi ivota, a ni ada u slu bi uni tenja, bola, mr nje i mranih sila. U Stvranju Eje, toj najstarijoj od svih pesama, stoji "samo u ti ini je re, samo u tami ivot, munjevit so ola let, pre o pustoga neba." Tu pesmu je Ve pevao iz sveg glasa doj je odr avao pravac amca prema zapadu, plovei ispred ledenog vetra zims e noi oji im je duvao u lea iz ogromnih prostranstava Otvorenog mora. Plovili su osamdana, pa jo osam, pre nego to su nai li na prvo opno. Mnogo puta su morali da iznova pune svoje me ine mors om vodom oju su arolijoma pretvorali u slat u; i lovili su ribu, ali i uz pomo ribolovnih basmi uspevali su dauhvate vrlo malo, jer ribe Otvorenog mora ne znaju svoja imena i ne obraaju pa nju na magiju. Kada im nije vi e ni ta prostalo za jelo,

ja,

osim ne oli o mrvica dimljenog mesa, Ged se seti ta D erou be e azala ada je on ono u rao ola sa ognji ta - da e za aliti za tim to je u rao ada ogladni na moru; ali i ova o gladnom, ta uspomena mu je bila draga. Jer ona je ta oe azala da e se on, zajedno s njenim bratom, vratiti njihovoj ui. Magijs i vetar ih je nosio na isto samo tri dana, ali su zato morali da plove esnaest dana u povrat u na zapad. Ni o o je isplovio ta o dale o u Otvoreno more nije se vratio, osim dva mlada arobnja a, Geda i Estariola, u doba Ugarnice, usred zime, u njihovom otvorenom ribars om amcu. Nije ih zadesila ni a va veli a oluja, i upravljali su se sasvim dobro pomou ompasa i zvezde Tolbegren, uzev i urs ne to malo vi e na sever od onog ojim su isplovili. Ta o se nisu vratili na Astovel, ve su, pro av i pored Spoljnog Tolija i Snega, a da ih nisu videli, prvi put ugledali opno od najju nijeg rta Kopi a. Iznad talasa su ugledali o omite stene a o se uzdi u poput ogromne tvrave. Mors e ptice su riale, ru ei iznad priobalnih valova, a plavi stubovi dima iz ognji ta dizali su se u vazduh. Odatle nije jo dugo trebalo putovati do Ifi a. Jedne tihe, mrane veeri uplovili su u lu u Ismeja, pre nego to je poeo da pada sneg. Privezali su amac Dale ovidi, oji ih je nosio do samih obala carstva smrti i vrtio natrag i popeli se us im so acima do arobnja ove ue. Srca su im zaigrala, do su ulazili u toplinu i svetlost domaeg ognji ta, a D erou im potrala u susret, plaui od radosti. A o je Estariol od Ifi a odr ao re i spevao pesmu o tom prvom veli om podvigu Gedovom, onda je ta pesma izgubljena. U Istonom Prostranstvu postoji pria o amcu oji se nasu ao na suvo, danima udljen od bilo a ve obale, iznad ponora ogromnog o eana. U Ifi u a u da je u tom amcu bio Estariol, ali u To u se pria da su to bila dva ribara, oje je oluja odvela dale o u Otvoreno more, a u Holpu ta pria govori o holps im ribarima, i veli da nisu uspeli da otseu amac sa nevidljivog pes a, i da su jo tamo. Ta o je od pesme o Senci ostalo samo ne oli o odloma a raznih legendi, oje se prenose sa ostrva na ostrvo ao priobalne naplavine, i to ve odavno. Ali u Podvizima Gedovim nema ni rei o tom putovanju niti o Gedovom susretu sa sen om, i to mnogo pre nego to je neo rznut pro ao Stazom Zmajeva, ili vatio prsten Eret-A be iz Grobova Atuana u Hevnor, ili se na raju jo jednput vrtio na Rou , ovoga puta ao Arhimag svih ostrva sveta.

"Vrati se, Tenar! Kui!" U dubo oj dolini bio je sumra , vee uoi rascvetavanja jabu ovog drveta; tu i tamo, u polumranim ro njama, po oji cvet se otvorio prerano i sada je sijao, ru iasto i belo, ao dale a zvezda. Niz redove drvea u vonja u, u gustoj, viso oj i vla noj, mladoj travi, trala je jedna devojica, sva srena, puna radosti tranja; ada je ula poziv nije se odmah vratila, ve je napravila veli i lu pre nego to se opet o renula licem a ui. Maj a je e ala na ulazu u olibu, osvetljena s lea svetlo u vatre, posmatrajui malenu prili u a o tri i pos a uje ao pahiljica masla a oju vetar nosi pre o sve tamnije trave ispod drvea. Kraj jednog ugla olibe, istei moti u od zemlje oja se be e na nju nahvatala, njen otac ree: "Za to dozvoljava da ti ta o priraste za srce? Kroz mesec dana dolaze po nju. Odve e je zauve . Bolje da zamisli da si je sahranila i da je sve gotovo. Ka vog smisla ima vezati se uporno za ne oga oga e u sva om sluaju izgubiti? Ona nam ni ta ne vredi. Da plate, ad je odvedu, e, to bi ve bilo ne to! ali, nee. Doi e i odve e je, i tu e biti raj." Maj a ne odgovori, posmatrajui dete oje be e zastalo i podiglo glavicu da posmatra nebo roz granje. Iznad viso ih bregova, iznad vonja a, prodorno i

Druga

njiga: GROBNICE ATUANA PROLOG

jasno je blistala veernjaa. "Ona nije na a, i ni ada nije ni bila, od ada su do li i azali nam da e morati da postane Sve tenica na Grobnicama. Ka o to ne mo e da svati ?" ove je govorio hrapavim glasom, od alosti i ogorenja. "Ima etvero drugih. Oni e ostati s nama, a ovo nee. I zato prestani da se vezuje za nju. Pusti je, ne a ide!" "Kad doe vreme", odgovori ena, "pustiu je da ide." Zatim se sagnu da doe a u naruje dete oje je dolazilo trei, sevajui malim, belim, bosim stopalima pre o blatnjavog tla, zagrli ga i podi e da ga ponese. Do se o retala da ue u olibu prignula je glavu da poljubi tetence u osu, oja je bila crna; ali njena osa, u treperavoj svetlosti vatre, bila je plava ao lan. ove be e ostao da stoji napolju; njegova stopala su ta oe bila bosa i hladna na aljavom tlu, do se vedro proleno nebo nad njim pola o smr avalo. Lice mu je u mra u bilo ispunjeno bolom, tupim, te im, ljutitim bolom, oji ni ada nee moi d izrazi jer e mu nedostajati rei. Napo on sle e ramenima, i po e za svojom enom u sobu osvetljenu svetlo u vatre, oja je odzvanjala od dejih glasia. 1. PROGUTANA Prodorni zvu roga zaori se viso im tonom i umu nu. U mu loj ti ini oje je potom nastala uli su se samo odjeci mno tva ora a oji su odzvanjali zajedno s udarcima dobo a, tiho, u ritmu sporih ot ucaja srca. Kroz pu otine na rovu Prestone dvorane, provaljene otvore izmeu stubova, gde se behu uru ili itavi delovi zida i rovne onstru cije, sijali su osi zraci jo slaba nog sunca. Bio je te jedn sat na on sunevog izlas a. Vazduh je bio nepomian i hladan. Suvo li e raznovrsnog orova oji se probijao na spojevima izmeu mermernih podnih ploa bilo je oivieno injem i puc etalo je, ad god se oe alo o duge crne rize sve tenica. Stupile su, u oloni po etiri, niz ogromnu dvoranu izmeu dva reda d inovs ih stubova. Udarci bubnja su mu lo odzvanjali. Nije se uo ni glas, i nije bilo ni posmatraa. Ba lje oje su nosile devojice obuene u crno zraile su srvenilom ad bi se na le upolumra u izmeu dva o tro oiviena mlza suneve svetlosti. Napolju, na stepenicama oje su vodile u Prestonu dvoranu, stajali su mu arci, stra ari, trubai, dobo ari; roz veli e vratnice pro le su samo ene, u crnim rizama do zemlje i sa navuenim apuljaama, oraajui pola o u redu po etiri, a praznom prestolu. A onda naio e dve, obe viso e i zlo obne u svojoj crnini; jedna mr ava i u ruena,a druga debela, oja se gegala do hoda. Izmeu njih oraala je devojica otprili e est godina stara. Nosila je belu, platnenu o uljicu bez i a vih u rasa. Glava, ru e i noge su joj bili goli, i bila je bosa. Izgledala je neverovatno maju na. U podno ju stepenica oje su vodile a prestolu, gde su ih ostale sada e ale postrojene u crne redove, dve ene se zaustavi e i ovla gurnu e dete napred. Presto na viso om postolju ao da je sa obe strane bio oivien ogromnim tamnim zavesama, oje su se spu tale iz mra a to je vladao podsamim rovom; da li su to zaista bile zavese, ili samo malo gu e sen e, nije se pogledom moglo utvrditi. Sam presto bio je crn i na njemu su, na osloncima za ru e i lea, mutno svetlucali u rasi od dragog amenja i zlata, i bio je ogroman. ove oji sede na njega izgleda bi ao patulja ; po svojim razmerama ao da nije bio prvljen za ljude.Bio je prazan. Niega nije bilo na njemu, sem sen i. Potpuno samo, dete se pope pre o etiri od sedam stepeni a od mermera sa crvenim ilicama. Bili su toli o iro i i viso i da je devojica morla na sva i od njih da stane sa obe no ice, pre nego to e renuti uz sledei. Na srednjem stepeni u, tano u sredini i ispred prestola, stajao je ogroman, grubo otesan omad drveta, izdubljen na vrhu u upljinu, ao posuda. Dete lee na oba olena i stavi glavicu pre o te upljine, o renuv i je malo u stranu. I ostde da lei, nepomino. Jedna prili a u belom, vunenom ogrtau pritegnutom pojasom u stru u

is orai iz mra a s desne strane prestola i d inovs im ora om renu niz stepenice prema detetu. ove ovo lice bilo je s riveno belom mas om. Bez rei ili i najmanjeg o levanja on zamahnu maem, dr ei ga s obe ru e, iznad detinjeg vrata. Dobo umu nu. Kada je zamahnuta o trica stigla do svoje najvi e ta e i u magnovenju zastala, jedna prili a u crnom izlete sa leve strane prestola, jednim s o om prelete niz stepenice i svojim tanjim i ne nim ru ama zaustavi zamahnutu ru u ove a oji je prinosio rtvu. O tro seivo maa zablista, treperei, u oeno u vazduhu. Ta o za trenuta ostado e ao zamrznuti u jednom polo aju - nepominog deteta ijaduga crna osica be e razdeljena da bi se ot rio beli vrat. A onda, u mu loj ti ini, dve prili e se rzdvoji e i pojuri e nazad uz stepenice, i eznuv i u mra u iza ogromnog prestola. Jedna sve tenica is oi i prosu pehar sa ne om teno u na stepenice, izgledala je ao mrlja crne boje. Dete ustade i pa ljivo sie niz etiri stepeni a. Kada se opet na la u podno ju, dve viso e sve tenice joj obu o e crnu rizu sa apuljaom i ogrta, pa je zatim o renu e opet licem prema stepenicama, crnoj mrlji i prestolu. "O, ne a Bezimeni pogledaju ovu devojicu oja im je data, i oja je odistins i jedna od onih to se raaju zauve neimenovani. Ne a prime njen ivot i sve godine njenog ivota do smrti, oja im ta oe pripada. Ne a je prihvate. Ne a je progutaju!" Ostali glasovi, prodorni i o tri ao trube, odgovori e: "Progutana je! Progutana je!" Devojica je stajal podignute glave, da bi ispod apuljae mogla da vidi presto.Dragulji usaeni u ogromne naslone za ru e, oji su se zavr avali apama sa and ama, i u naslon za lea, bili su zamueni od pra ine, a na izrezbarenom lenom naslonu mogle su se videti pauina i beliaste mrlje od izmeta buljine. Pre o ona tri najvi a stepeni a odmah ispod prestola, iznad onoga na ome je ona leala, ni ada ne behu pre la stopala smrtni a. Pre rivao ih je ta o debeli sloj pra ine da su liili na nagnutu sivu ravan tla, a stepenice od memrera sa crvenim ilama bile su potpuno sa rivene ispod neta nutih nanosa na oje nije roila ljuds a noga - ve oli o godina? Koli o stolea? "Progutana je! Progutana je!" Zau e se opet otseeni udarci dobo a, ovoga puta u ne to br em ritmu. utei, ta o da se ulo samo u tanje tabana oji su se vu li po tlu, povor a se opet obrazova i renu u suprotnom pravcu od prestola, na isto , a udaljenom, jasno ocrtanom i blistavom vadratu ulaznih vrata. Sa obe njene strane, dvostru i red debelih stubova, nali na pot olenice neijih d inovs ih, belih nogu, uzdizao se i nestajao u polumra u ispod tavanice. Meu sve tenicima, i sada sva u crnom ao i one, oraala je devojica, sveano i pola o stavljajui bose no ice pre o zamrznutog orova i ledenih amenih ploa. I a ni ada je sunev zra , oji se oso probijao roz obru eni rov, bljesnuo u njenom pravcu, nije podigla pogled. Stra ari irom ras rili e ogromne vratnice i crna povor a izie na svetlost i ledeni jutarnji povetarac. Sunce je zaslepljujui sjelo, plovei nad istonim prostranstvima. Planine na zapadu bile su obasjane njegovom utom svetlo u, ao i fasada Prestone dvorane. Ostale zgrade, ni e na nizbrdici, jo su bile obavijene ljubiastom sen om, izuzev Hrama Bo ans e Brae, oji je le ao pre o puta na malom o ruglom brdu bez rastinja; sve e pozlaeni rov mu je sna no odbijao bljesa novoga dana. Crna povor a sve tenica, etiri po etiri, vijugala je niz Brdo Grobova, i ta o, oraajui, tiho su poele da poju. Melodija je imala samo tri tona, a re oju su bez prestan a ponavljale bila je toli o stara da be e izgubila svoje znaenje, ao zaboravljeni puto az oji jo stoji ia o puta vi e nema. Izgovarale su, pojui, tu praznu re uve iznova, sve vreme samo nju. itav taj dan, posveen Preobra aju Sve tenice, bio je ispunjen tihim pojanjem ens ih glasova, jednim suvim, monotonim zvu om. Devojicu su vodili od hrama do hrama, iz jedne prostorije u drugu. U jednoj su joj stavili soli na jezi ; u drugoj su je o i ali i namazali joj glavu uljem i namirisanim siretom, do je leala o renuta zapadu; u treoj je morala da legne licem prema zemlji, na nadgrobnu plou od crnog mermera iza jednog oltara, do su prodorni glasovi pevali tu balicu za mrtvima. Ni ona ni

sve tenice nisu ni jele ni pile itavog dana. A ada je za la zvezda veernjaa, devojicu smesti e da legne gola izmeu dve ovije o e u postelju u sobi u ojoj ni ada pre toga nije spavala. Nalazila se u ui oja je godinama stajala za ljuana, i bila ot ljuana samo za taj dan. Soba je bila viso a i us a, i nije imala prozore. Vazduh je u njoj bio te a i ustajao, ne a o mrtav i zagu ljiv. ena je bez rei ostavi tamo u mra u. Le ala je potpuno nepomina, tano ona o a o su je ostvili. Oi su joj bile irom otvorene. Dugo je ostala u tom polo aju. Gledala je a o svetlost titra na viso om zidu. Ne o je tiho dolazio hodni om, za lanjajui svetlost u lampici s tresetom, ta o da nije bila jaa od svica. A onda se zau prozu li apat: "Hej Tenar, jesi li tu?" Dete ne odgovori. Neija glva se promoli roz vrata, udna glava, bez ijedne dla e, ao olju teni rompir, i iste ta ve u aste boje. Oi su ta oe biole nali na rompirova o ca, crne i siu ne. Nos je delovao patuljasto, izmeu dva ogromna, otromboljena obraza,a usta su liila na prorez bez usta. Devojica je nepomino ibezizra ajno posmatrala to lice. Oi su joj bile irom otvorene i nisu se retale. "Hej, Tener, mali moj meden o, evo te!" Glas je bio prozvu ao, viso ao ens i,ali nije pripadao eni. "Ne bih smeoda budem ovde, meni je mesto pred vratima, tamo napolju. Ali, morao sam da vidim a o je moja mala Tener, posle ovog iscrpljujueg dana; a, a o je moj mali medenja ?" "Ja vi e nisam Tenar", odvrati dete, ozbiljno gledajui u njega. Ru a mu zastade na pola puta; nije se usudio da je dodirne. "Nisi", pro apta on, na on rae pauze. "Znam. Znam. Sada si ti mala Progutana. Ja sm samo hteo..." Ona je utala. "Bio je ovo te a dan za moju malec u", ponovi ove , preme tajui se s noge na nogu, do je slaba a svetilj a treperila u njegovoj ogromnoj, utoj aci. "U ovoj Kui ne sme da bude , Manane." "Da. Da, znam. Ne smem da roim u ovu uu. Pa, dobro, la u no, malec a... La u no." Dete ne odgovori, i Manan se pola o o renu i ode. Odbles a njegove svetilj e na viso im zidovima elije pola o nestade. Devojica oja sad nije imla drugo ime sem Arha, Progutana, ostade da le i na leima, pogleda uprtog u tamu. 2. ZID OKO MESTA

Kad je odrasla potpuno je zaboravila svoju maj u; a , nije ni bila svesna da ju je zaboravila. Pripadala je ovom mestu, Grobnicama. Oduve je tu pripadala. Samo pone ad, u duge juls e veeri, do je posmatrala planine na zapadu,suve i po boji nali lavovima u poslednjim odsjajima sunevog smiraja, pomislila bi na vatru oja je, ne ada davno, gorela na ognji tu istom tom jasnom, utom svetlo u. Zajedno s tim mislima obuzela bi je iseanja a o ju je ne o nosio na ru ama, to je bilo veoma udno, jer ovde su je ret o ad i dodirivali; a i seanja na prijatne mirise, na miris te oprane ose i isprane u vodi namirisanoj aduljom, plave, duge ose, boje sunevog zalas a i vatre. To je bilo sve ega se jo seala. Naravno, znala je vi e nego to je mogla da se seti, jer su joj bili ispriali celu priu. Kada joj je bilo sedam ili osam godina, i ad je prvi put poela da se pita o je, u stvari,ta osoba oju su zvali "Arha", oti la je svom staratelju, uvaru Mananu, i obratila mu se:"Ispriaj mi a o ste ba mene izabrali, Manane." "O, malec a, pa ti ve sve to zna ." I znala je; viso a sve tenica strogog glasa, po imenu Tar, priala joj je sve do nije nauila napamet sva u re, i umelada izde lamuje: "Da, znam. Kad umre Jedina Sve tenica Grobnica Atuana, obredi sahrane i oi enja traju mesec

dana po lunarnom alendaru. Po iste u tog vremenaodreene Sve tenice i uvari Grobnica renu na put pre o pustinje i zau meu gradove i sela Autana, tra ei i raspitujui se. Tragaju za ens im detetom oje se rodilo one noi ada je Sve tenica umrla. Kada ga nau, ponu da e aju i motre. Dete mora biti potpuno zdravog tela i duha i do raste ne sme se razboleti od rahitisa, ili veli ih boginja, ili bilo oje druge bolesti oja ostavlja trajne posledice na telu, niti sme oslepeti. A o napuni pet godina i ostane potpuno zdravo i telesno i duhovno, onda se sigurno zna da je telo toga deteta zaista novo telo Sve tenice oja je umrla. Tada se to dete predstavi Bogo ralju u Avabatu, i dovede ga ovamo u Hram, gde ga poduavaju godinu dana. Po iste u te godine, odvedu je u Prestonu Dvoranu i njeno ime vraaju onima oji su njeni Gospodari, Bezimenima; jer je i ona bezimena, ona je Sve tenica Vena Samororoditeljica." To je bilo sve, od rei do rei, to joj Tar be e azala, i ona se ni ada nije usudila da zatra i ma ar ijednu re vi e. Mr ava sve tenica nije bila ni svirepa ni zla, ali je bila veoma hladna osoba i ivela je po ne im gvozdenim prvilima, i zato je se Arha pribojavala. Ali se, zato, ni najmanje nije pribojavala Manana, i a bi mu nareivala: "A, sad mi ispriaj a o se ba mene izabrali!" I on bi joj priao, uve iznova. "Oti li smo odavde na sever i zapad, treeg dana meseevog narastanja; jer Arha- oja-je-bila umrla je treega dana pro loga meseca. I najpre smo oti li u Tenahbah, oji je veli i grad, ia o oni oji su videli i njega i Avabat, a u da je on prema Avabatu ao buva prema ravi. Ali, to se mene tie, vi e je nego veli i; ta, im bar deset stotina ua u Tenahbahu! Pa smo onda oti li u Gar. Ali, ni o u ta dva grada nije imao devojicu oja se rodila treega meseevog dana mesec dana ranije; ne i su imali mu u decu,ali deaci nisu za to... I ta o smo u li u brdovitu zemlju severno od Gara, i renuli roz njene gradove i sela. To je moja zemlja. Ja sam se rodio u tim brdima, gde te u re e i gde su polja zelena. A ne u ovoj pustinji". Mananov prozu li glas zazvuao bi ne a o udno pri ovimreima, a oice bi mu sasvim nestale iza nabora na licu; za trenuta bi uutao, a potom nastavio. I ta o smo prona li sve one ojima su se rodila deca to om prethodnih meseci i razgovarali s njima, i ne i su nam a i lagali; 'O, da, na a devojica se sasvim digurno rodila treega meseevog dana!' Jer, siromasi, zna , esto ele da se otarase ens e dece. A ima i ta o veli ih bedni a oji ive po usamljenim olibama u bespuima dubodolina, da a ni ne broje dane i jedva da znaju ada se godina menja, ta o da nisu umeli da nam a u oli o im je dete staro. Ali mi smo se uve toli o dugo raspitivali da smo na raju ipa dolazili do istine. Naravno, to je i lo veoma sporo. Napo on smo prona li jedno ens o dete, u selu oje je brojalo svega deseta ua, u dolini vonja a zapadno od Entata. Bilo je staro ve osam meseci - eto, toli o dugo je trajalo na e raspitivanje. Ali, bilo je roeno one noi ada je umrla Sve rtenica Grobnica, i to u isti sat. i bila je to slat a bebica, oja je sedela majci na olenu i svetlim o icama gledala u nas do smo u gomili punili onu jednu dedinu sobicu u olibi, ao slepi mi evi peinu! Otac joj je bio siroma an. Njegovao je jabu e u vonja u jednog bogata a i nije imao ni ta sem jedne oze i petero dece. a ni ua u ojoj su iveli nije bila njegova. I ta o smo se svi nagurali u tu izbu, i ve po nainu na oji su sve tenicie posmatrale bebu i razgovarale meusobom, moglo se pogoditi da misle da su najzad prona le Samoroenu. A moglo se to videti i po majci. Samo je dr ala bebu i nije progovorila ni rei. I ta o, ad smo opet do li sledeeg dana gle! bebica svetlih oiju le ala je u olevci od ispletene trs e plaui i vri tei, a po itavom telu je bila osuta peatima i svrabom od groznice, a maj a je u ala jo glasnije od bebe: "Oh! Oh! Dete mi je dobilo Ve tiije Otis e!" Ta o je ona to zvala; mislila je na veli e boginje. U mom su selu tu bolest ta oe zvali ve tiijim otiscima. Ali Kosil, ona oja je sada Veli a sve tenica Bogo ralja, pri la je olevci i uzela bebu na ru e. Svi ostali su bili ustu nuli, a i ja s njima; ne cenim svoj ivot ba ne to naroito; ali, o je lud da ue u uu gde ima veli ih boginja? Ali se ona nije bojala, ona nije ta va. Uzela je bebu i re la: 'Nema groznicu'. Pljunula je sebi na prst i protrljala crvene peate, i oni su nestali. Bio je to samo so od upin. Sirota, glupa maj a je mislila da e nas prevariti i uspeti da zadr i dete!"

Manan se za i ota od sveg srca; uto lice mu se jedva malo promenilo,ali su mu se zato ogromni bo ovi tresli od smeha. "I ta o ju je njen mu istu ao, jer se bojao gneva sve tenica. Ubrzo smo se vratili u pustinju, ali sva e godine bi po ne o od Grobnica navraao u selo o ru eno jabujim sladom da vidi a o dete napreduuje. Ta o je pro lo pet godina, a onda su Tar i Kosil renule na put, zajedno sa stra arima Hrama i vojnicima sa crvenim lemovima oje je Bogo ralj poslao da im bude pratnja ida ih titi na putu. Vratili su dete ovamo, jer bila je to zaista Sve tenica Grobnica oja se ponovo samorodila, i tu joj je bilo mesto. A o je bilo to dete, a, malec a?" "Ja", odgovori Arha, upirui pogled u daljinu ao da eli da vidi ne to to ne mo e, to joj ve be e izma lo iz vidnog polja. Jednom je, pa , zapitala: " ta je... maj a uradila, ad su do li da joj odnesu dete?" Ali, Manon to nije znao. On nije bio sa sve tenicama na tom zavr nom putovanju. A ona nije mogla dase seti. Ali, za to bi se i seala? Pro lo je, sve je to oti lo u nepovrat. Do la je tu gde mora da bude. Na itavom svetu za nju je postojalo samo jedno jedino mesto; Mesto Grobnica Atuana. Prve je godine spavala u veli oj spavaonici, zajedno sa ostalim pripravnicima, devojicama izmeu etiri i etrnaest godina. Ali, ve tada Manon be e izdvojen od ostalih Deset uvara da slu i samo njoj, a njena postelja bila je sme tena u maloj ni i i ta o delimino odvojena od duga e glavne spavaonice sa nis im rovnim gredama u Veli om Zdanju, u ojoj su se ostale devojice tiho i otale i aputale pre nego to zaspe, i zevajui uplitale jedna drugoj osu ad bi osvanulo sivo jutro. Kada joj je ime bilo oduzeto i ona postala Arha, spavala je sama u Malom Zdanju, u postelji i u sobi oja e joj pripadati do raja ivota. Ta ua je bila njena, bila je dom Jedine Sve tenice, i ni o nije smeo da ue bez njene dozvole. Do je jo bila sasvim mala, u ivala je da uje a o joj ljudi ponizno ucaju na vrata i da onda a e: "Mo ete ui." I smetalo joj je to su dve Veli e Sve tenice, Kosil i Tar, unapred smatrale da im je dala dozvolu bez ucanja. Prolazili su dani, prolazile su godine, jedna ao i druga. Devojice u Mestu Grobnica provodile su vreme na asovima i ve banjima. Nisu se ni ad igrale. Uile su svete pesme i obredne igre, istoriju Kargads ih Zemalja, i misterije onih bogova ojima su bile posveene: Bogo ralja oji je vladao oji je vladao u Avabatu, ili Bo ans e brae, Avtaha i Vuluaha. Jedino je Arha uila obrede Bezimenih, a njima ju je poduavala jedna jedina osoba, Tar, Veli a Sve tenica Bo ans e Brae. Sat ili ne to vi e vremena dnevno provodila je odvojeno od ostalih, uei sa Tar; ali, dan je uglavnom provodila ao i one - u radu. Uile su a o da predu i t aju vunu svojih ovaca i a o da seju i anju i pripremaju hranu oju su stalno jele - soivo, heljdu, oju su mlele rupno za a u ili sitno za hleb od neus islog testa, crni lu , upus, ozji sir, jabu e i med. Najvi e su volele ad im dozvole da idu da pecaju u mutnoj zelenoj reci oja je te la roz pustinju o o pola milje severoistono od Mesta; tada bi ponele jabu u ili suvu zemi u od heljde za rua i provele itav dan sedei na suncu, na ne om suvljem mesta cu u evaru, posmatrajui a o zelena voda pola o tee i sen e obla a a o se pola o menjaju na planins im padinama. Ali a o bi cu nula od odu evljenja ada se nit na pecalj i iznenada zategnula i na njenom raju se pojavila pljosnata, svetlucava riba oja e se potom trzati na obali i ugu iti se na vazduhu, Mebet bi si nula poput zmije: "Psst, ti budalo jedna!" Mebet, oja je slu ila u hramu Bogo ralja, bila je tamnoputa ena, jo mlada, ali o tra i mr a ao obsidijan. Bila je strastven ribolovac. Morali ste uve da joj sedite sa one dobre strane i niste smeli da pisnete, inae vas ni ada vi e nije izvodila na pecanje; a to je znailo da ni ad vi e niste mogli da dospete na re u, osim da leti nosite vodu d bi bunari presu ili. Bio je to mu otrpan posao, lomatati se roz usijanu egu pola milje do re e, zatim napuniti dve ante i staviti ih na obramicu, a zatim opet renuti to br e mo e uzbrdo, a Mestu. Prvih stotinu jardi je i lo la o, ali onda su ante poinjale da bivaju sve te e i te e, a obramica vam je pe la ramena ao usijana gvozdena ip a, i

suneva svetlost je nemilice blje tala po sasu enoj stazi, i sva i ora je postajao sve te i i sporiji. Najzad biste dospeli u prijatnu sve inu hladovitog zadnjeg dvori ta Veli og Zdanja, pored povrtnja a i pljusnuli biste vodu iz anti u veli u cisternu. Ali onda biste morali da se o renete i sve to obavite jo jedanput, i jo jedanput, i jo jedanput. U ograenom prostoru Mesta - to mu je bilo jedino ime i jedino oje mu je i ada bilo potrebno dati, jer je bilo najstarije i najsvetije od svih mesta oja su postojala u sve etiri zemlje Kargads og Carstva - ivelo je o o dve stotine du a i postojale su mnoge graevine: tri hrama, Veli o Zdanje i Malo Zdanje, ua u ojoj su stanovali evnusi uvari, a odmah ispred zidova bile su asarne za stra are i olibe mnogobrojnih robova, s ladi ta i ambari, torovi za ovce, torovi za oze i ostale zgrade za poljoprivredne poslove. Izgledalo je ao mali grad, ad se pogleda izdale a, odozgo sa speenih bregova na zapadu, gde nije raslo ni ta osim adulje, ma ije, sitnog orova i pustinjs ih trava. a i sa veli e udaljenosti, iz istonih ravnica, a o se pogleda malo navi e, mogao se videti zlatni rov hrama Bo ans e brae a o treperi i svetluca ispod planins ih padina, nali na omadi lis una u steni. Sam taj hram bio je od amena i u obli u oc e, belo omalterisan, bez prozora, sa nis im tremom ispred ulaza i malim vratima. Ras o niji, i stoleima mlai, bio je hram Bogo ralja ne to malo ispred njega, sa viso im tremom na stubovima debelim i belim, sa areno obojenim apitelima, od ojih je sva i bio jedno ogromno edrovo stablo, uglaano i doneto brodom sa Hur-at-Hura, gde ima uma, i dovueno na mi icama dvadeset robova pre o gole ravnice do Mesta. I te to bi putni oji prilazi sa isto a dobro osmotrio zlatni rov i bele stubove, uspeo bi da uoi gore na Brdu, iznad Mesta, iznad svega toga, mr e boje i naet zubom vremena ao i sama pustinja, najstariji od svih hramova svoga naroda: ogromnu, nis u Prestonu Dvoranu, sa zidovima pre rivenim mrljama bui i zaravnjenom, uru enom upolom. Iza Dvorane i u rug o o brda protezao se zid od amena, izgraen bez maltera i napola sru en na mnogo mesta.U rugu tog zida ne oli o crnih amenih blo ova viso ih osamnaest do dvadeset stopa tralo je iz zemlje poput d inovs ih prstiju. Kad bi jednom pao na njih, pogled bi im se stalno vraao. Stajali su tamo puni znaenja, a ipa se ni po emu nije moglo videti ta znae. Bilo ih je devet. Jedan je stajao uspravno, ostali manje ili vi e nagnuti, do dvojica behu pala. Bili su obrasli zelenim i narand astim li ajevima, ao da ih je ne o poprs ao ogromnim mrljama boje, svi sem jednoga, oji je bio potpuno go i crn, sijajui mutnim sjajem uglaanog amena. Bio je glada na dodir, ali na onim drugima, ispod li ajeva, mogli su se videti urezani znaci i oblici, ili, bar, napipati ru om, a o se nisu meusobno razaznavali. Tih devet amenova su bili Grobnice Atuana. Stajali su tu, govorilo se, jo iz vremena prvih ljudi, jo ad je bilo stvoreno Zemljomorje. Bili su pobodeni na to mesto jo ada su se prva opna stala uzdizati u tami iz dubina prao eana. Bili su mnogo, mnogo starijui od svetlosti. Bile su to grobnice onih oji su vladali pre nego to je nastao svet u ome ive ljuds a bia, onih to nemaju imena, i ona oja im je slu ila ta oe nije imala ime. Nije esto zalazila meu njih, a ni o sem nje nije ro io na tlo na ome su oni stajali, na vrhu brda iza Prestone Dvorane, izmeu nje i amenog zida. Dva puta godi nje, u vreme prvog punog meseca pre prolene i jesenje ravnodnevnice pred Prestolom se prinosila rtva, i ona bi tada izlazila roz mala zadnja vrata Dvorane nosei veli u mesinganu posudu, punu ozje rvi oja se jo pu ila; nju je morala da izlije, pola u podno je uspravnog crnog amena, a pola pre o jednog od palih amenova oji su ve bili utonuli u ljun ovito tle, potamnelo od rvi oja se izlivala ve ovima po njemu. Pone ad je Arha izlazila rano ujutro potpuno sama i lutala izmeu Kamenova, po u avajui da razabere nejasne izboine i urezane linije, oje su se jasnije isticale u osoj jutarnjoj svetlosti; ili bi sela i posmatrala planine na zapadu, a potom spu tala pogled na rovove i zidove Mesta, gledajui prvo jutarnje ome anje o o Veli og Zdanja i stra ars ih asarni, i a o stada ovaca i oza izlaze na svoju os udnu ispa u u blizini re e. Meu Kamenovima se ni ta nije ni radilo ni de avalo. Odlazila je tamo samo zato to je jedina ona

to smela, zato to je tu bila sama. Bilo je to sumorno mesto. a i usred vrelog pustinjs og letnjeg podneva na njemu je vladala n a va hladnoa. Pone ad bi vetar malo zahujao izmeu dva amena oja su stajala veoma blizu i nagnuti jedan prema drugom, ao da razmenjuju ne e tajne. Ali, tajni nije bilo. Od zida Grobnica poinjao je drugi, ne to ni i ameni zid, oji je u duga om, nepravilnom polu rugu opasivao Brdo na ome je bilo Mesto, a potom se protezao dalje, na sever, u pravcu re e. Nije toli o titio samo Mesto, oli o ga je delio u dva dela: na jednoj strani su bili hramovi i zdanja u ojima su boravile sve tenice i uvari, a na drugoj stanovi za stra u i robove oji su obraivali zemlju, uvali sto u i pri upljali hranu i rmivo. Ni ada nisu prelazili na drugu stranu zida, sem to su pone ad, prili om izuzento svetih obreda, stra ari, njihovi dobo ari i trubai prisustvovali litijama sve tenica; ali ni ada nisu ulazili roz portale hramova. Osim njih, nijedan drugi mu arac nije smeo da roi u unutra nje dvori te Mesta. Ranije je bilo hodoasni a, raljevi i poglavice. etiri Zemlje dolazili su tu da uestvuju u obredima; prvi Bogo ralj, pre jednog i po stolea, bio je do ao da uspostavi obrede u svom vlastitom hramu. Ali, a ni on nije smeo da zae meu Kamenove; a je i on morao da obeduje i spava izvan zida oji je o ru ivao Mesto. Na taj se zid moglo sasvim lepo popeti, stavljajui vrhove stopala meu pu otine na spojevima amenih blo ova. Jednog popodneva, pred raj prolea, Progutana i devojica oja se zvala Pent sedele su zajedno na to zidu. Obe su bile stare dvanaest godina. Trebalo je da budu u t aici Veli og zdanja, u ogromnoj amenoj sobi u pot rovlju; trebalo je da budu za veli im razbojma, zauzete radom na jednolinim, crnim vunenim nitima, t ajui crnu t aninu za rize sve tenica. Is rale su se odatle da se napiju vode na bunaru u dvori tu, a onda je Arha re la: "Hodi!" i povela onu drugu devojicu nizbrdo a zidu, tamo gde ih nisu vi e mogli videti iz Veli og zdanja. Sada su sedele na vrhu zida, deset stopa iznad tla, o renute licem prema spoljnoj strani i mlatarujui bosim no icama, posmatrajui ravnicu oja se protezala u nedogled a isto u i severu. "Volela bih da vidim more", ree Pent. "Za to?" upita Arha, vaui gor u stablji u mlei e oju je ot inula iz jedne pu otine na zidu. Pustara je upravo bila precvetala. Svi oni maju ni pustinjs i cvetovi, uti, ru iasti i beli, to su rasli nis o i brzo venuli pretvarali su se u semenje, oje se u obli u siu nog paperja i padobrana razvejalo, belo ao pepeo, rasipajui svoje povijene, izvanredno prilagoene resice. Tlo ispod jabu ovog drvea u vonja u bilo je pre riveno nanosima plaviastobele i ru iaste boje. Kro nje su bile zelene, i to je bilo jedino zeleno granje miljama o o Mesta. Sve ostalo, od jedne do druge linije obzorja, imalo je onu dosadnu, mr u boju pustinje, izuzev planina oje su bile prelivene blagim, plaviastosrebrenim odsjajem od prvih pupolja a adulje u cvetu. "Oh, ne znam za to. Prosto, volela bih da vidim ne to drugo, ne to to se razli uje. Ovde je uve sve isto. Ni ta se ne dogaa." "Sve to se bilo gde dogaa ima svoj poeta ovde", poui je Arha. "Dobro, znam... Ali ipa , volela bih da bar ne to od toga vidim ad se dogaa!" Pent se nasmeja. Bila je to me a, opu tena i spo ojna curica. Protrljala je bose tabane o amen ugrejan suncem i nastavila: "Zna , ad sam bila mala ivela sam pored mora. Na e selo je bilo ti iza pe anih dina, i pone ad smo odlazili da se igramo na pla i. Seam se da smo jednom ugledali ne u flotu a o prolazi mimo nas, dale o na puini. Brodovi su liili na zmajeve sa crvenim rilima. Ne i su zaista i imali vratove, sa zmajs im glavama. Pro li su pored Aruana, ali to nisu bili argijs i brodovi. Poticali su sa zapada, iz Unutra njih ostrva, a o nam je objasnio na poglavica. Svi iz sela behu iza li na obalu da ih posmatraju. Mislim da su se bojali da e s renuti i pristati od nas. Ali, oni su samo pro li, i ni o nije znao uda idu. Mo da da ratuju u Karego-Atu. Ali, ipa , zamisli, bili su to brodovi oji su zaista do li sa ostrva arobnja a, gde su svi ljudi boje zemlje i mogu da bace ini na tebe za tren o a." "Ne na mene", o tro se obrecnu Arha. "Ja ih ne bi pogledala. Oni su zli, pro leti arobnjaci. Ka o su smeli da prou ta o blizu Svete Zemlje?"

"Dobro, nadam se da e ih Bogo ralj sve pobediti jednog dana i napraviti od njih robove. Ali, ipa bih volela da opet vidim more. Kad se povue plima u baricama su ostajali mali o topodi, i ad vi ne 'Ba!' odmah bi pobeleli... Hej, evo matorog Manana, tra i te." Arhin uvar i sluga pola o im je prolazio sa unutra nje strane zida. Zastajao bi s vremena na vreme da i upa iz zemlje divlji prazilu , do je u drugog ruci ve dr ao jedan povei, o lembe eni sve anj, a zatim bi se ispravio i pogledao o o sebe siu nim, mutnim smeim oima. Bio se ugojio od starosti, a uta o a bez ijedne dlaice sijala mu je na suncu. "Spusti se malo ni e, ovde, na mu u stranu", prodornim i si tavim glasom ree Arha, i obe devojice spuznu e ve to i o retno, ao dva mala gu tera, niz spoljnu stranu zida, ta o da su se dr ale na njemu ti ispod gornje ivice, nevidljive za sva oga o bi gledao sa unutra nje strane. Oslu ivale su Mananove te e ora e, do je prolazio mimo njih. "Uja! Uja! Krompir-lice!" veselo je pevuc ala Arha, tiho ao to vetri apue roz trav e. Te i oraci zastado e. "Ehej", zau se nesigurni glas, "Malec a? Arha?" Ti ina. Manan produ i. "Ujaaa! Krompir-lice!" "Uja, rompir-trbuh!" pro apta i Pent, imitirajui Arhu, a onda se zaceni, po u avajui da presee i otanje. "Ima li oga?" Ti ina. "O, dobro, dobro, ne a vam bude", uzdahnu evnuh i njegovi spori oraci stado e da se udaljavaju. Kada je za ao za padinu, devojice se opet is obelja e na vrh zida. Pent se be e zarumenela od napora i i otanja, ali Arha je bila besna. "Taj glupi matori ovan! Ne mogu da ma nem bez njega!" " ta e drugo", razlo no odvrati Pent, "to mu je posao - da brine o tebi." "Oni ojima slu im brinu o meni. Njih slu am; ne moram da slu am ni oga drugog. Te matore ene i polu-mu arci, ti ne a ostave na miru. Ja sam Jedina Sve tenica!" Pent se zagleda u nju. "Oh", ree ona mala salo, "oh, znam da jesi, Arha..." "Pa, ne a me ne diraju. I ne a prestanu stalno da mi zapovedaju!" Pent je ne o vreme utala, ali je uzdisala i latila svojim puna im no icama posmatrajui ispod sebe ogromnu, beliastu pustinju, oja se veoma blago i postepeno uzdizala a viso om, nejasnom, ogromnom obzorju. "Oni ojima slu im brinu o meni. Njih slu am; ne moram da slu am ni oga drugog. Te matore ene i polumu arci, ti ne a me ostave na miru. Ja sam Jedina Sve tenica!" Pent se zagleda u nju. "Oh", ree ona mala salo, "oh, znam da jesi, Arha..." "Pa, ne a me ne diraju. I ne a prestanu da mi zapovedaju!" Pent je ne o vreme utala, ali je uzdisala i latila svojim puna im no icama posmatrajui ispod sebe ogromnu, beliastu pustinju, oja se veoma blago i postepeno uzdizala a vis o om, nejasnom, ogromnom obzorju. "Nema jo mnogo, pa e i ti izdavati nareenja, zna ", ree ona napo on, tiho i mirno. "Jo dve godine i vi e neemo biti deca. Imaemo etrnaest godina. Ja u otii u hram Bogo ralja i za mene e otprili e sve ostati a o i jeste. Ali ti e tada zaista postati Veli a Sve tenica. a e i Kosil i Tar morati da te slu aju." Progutana ni ta ne odgovori. Lice joj je bilo tvrdo, a u oima ispod crnih obrva video joj se bledi, svetlucavi odsjaj neba. "Moramo da se vratimo", ree Pent. "Ne." "Ali, uiteljica t anja e nas prijaviti od Tar. A us oro e i Devet pojanja." "Ja ostajem ovde, a ti ostaje sa mnom." "Tebe nee azniti, ali mene hoe", usprotivi se Pent, na svoj pitomi

nain. Arha, meutim, ni ta ne odgovori. Pent samo uzdahnu i ostade. Sunce je tonulo u izmaglicu, viso o iznad ravnice. Dale o, sa drugih, blagih padina tiho je dopiralo zavonjenje ovjih lepetu a i blejanje jagnjadi. Proletnji vetar je duvao u blagim, toplim naletima, pun slat ih mirisa. Devet pojanja se ve s oro bilo zavr ilo ad su se devojice vratile. Mevet ih je, meutim, videla a o sede na "Mu om zidu" i prijavila ih svojoj pretpostavljenoj, Kosil, Veli oj Sve tenici Bogo ralja. Kosil je imala te a ora i mrano lice. Bez i a vog izraza na tom licu i u glasu obratila se devojicama, re av i im da pou za njom, Provela ih je roz amene dvorane i hodni e Veli og zdanja, roz ulazna vrata, pa uz brdo do hrama Atvaha i Valuaha. Tu je razgovarala sa Veli om Sve tenicom tog hrama, Tar, viso om, suvom i tan om ao noga jelena. "S ini haljinu", obrati se Kosil Pent. I ibala je devojicu sve njem trs e, oja je malo zasecala u o u. Pent je to podnela strpljivo, plaui bez glasa. Zatim su je poslali natrag u t anicu bez veere, pri emu je, jo, morala da posti i sledeeg dana. "A o te jo jednom uhvatimo da si se pela na Mu i zid", upozori je Kosil, "proi e mnogo gore. Jesi li me razumela, Pent?" Kosil je govorila tiho, ali nimalo ne no. Pent samo promuca: "Da", i pobe e, trzajui se po malo ad bi joj te a t anina odee povredila brazgotine na leima. Arha je morala da stoji pored Tar i da posmatra ibanje. Sada je posmatrala Kosil a o isti trs e na amd iji. "Ne pristoji se da te vide a o se pentra i jurca unao olo sa drugim devojicama", ree joj Tar. "Ti si Arha." Ona je samo stajala, namrgoena, i nije odgovarala. "Bolje ti je da radi samo ono to treba da radi . Ti si Arha." Samo za trenuta devojica podi e oi i uperi ih u lice Tar, potom Kosil, a u pogledu joj je bilo ta o dubo e mr nje i besa da se ove mogao slediti. Ali, mr ava sve tenica niim ne po aza da to vidi; samo je potvrdila, nagnuta malo napred, s oro apatom: "Ti jesi Arha. To i ni ta drugo. Sve je progutano. "Sve je progutano", ponovi devojica, ona o a o je ponavljala sva og dana, sva og dana od ad je napunila est godina. Tar malo sagnu glavu; isto uini i Kosil, do je s lanjala amd iju. Devojica nije pognula glavu, ve se samo poslu no o renula i iza la. Kada je veera oja se sastojala od rompira i mladog lu a bila pojedena u ti ini u uzanoj, mranoj trpezariji, ada su bile otpevane veernje himne i svete rei bile postavljene na vrata, i obavio se rat i obred Neizgovorenog, radni dan je napo on bio zavr en. Devojice su tada smele da se popnu u spavaonicu i da se igraju, bacajui oc ice ili tapie do le god je gorelo nono svetlo, a potom da se sa aptavaju u mra u, s jednog reveta na drugi. Arha se, meutim, uputi pre o dvori ta i blagih padina Mesta do Malog zdanja, u ome je spavala sama, sva e noi. Blago i slat o je mirisao noni povetarac. Gusto posejane, sujale su prolene zvezde, ao bo ori belih rada na prolenim livadama ao svetlucanje mora u aprilu. Ali, devojica se nije seala ni livada ni mora. Nije ni pogledala u nebo. "Hej, malec a!" "Zdravo, Manane", odvrati ona ravnodu no. Ogromna sen a je vu la noge pored nje, do mu se svetlost zvezda odbijala o elu. "Jesu li te aznili?" "Mene ne smeju azniti." "Ne smeju... Ta o je..." "Ne smeju me azniti. Ne usuuju se." Stajao je ta o, sa opu tenim veli im ru ama, bezbolian i ogroman. Ona oseti miris divljeg prazilu a, i sladunjavi zadah adulje njegove stare, crne rize, iscepane na porubima i suvi e rat e za njega. "Ne smeju me ni dotai. Ja sam Arha", ponovi ona prodornim ljutitim glasom i briznu u pla. Ogromne, spremne a e se podigo e i privu o e je, ne no je pridr avajui,

gladei je po upletenoj osi. "Hajde, hajde. Meden o mali, curice moja..." ula je a o u dubo oj upljini njegovih grudi ne to prozu lo mrmlja i ona se grevito pripi uz njega. Suze joj ubrzo presu i e, ali se i dalje dr ala Manona, ao da ne mo e da stane na noge. "Sirota mala", pro apta on, i podigav i dete ponese je do ulaza u uu u ojoj je sama spavala. Tu je spusti na prag. "Je li ti sad dobro, malec a?" Ona limnu glavom, odvoji se od njega i ue u mranu uu. 3. ZATVORENICI Kosilini oraci su odluno i ravnomerno odzvanjali roz predvorje Malog zdanja. Viso a, temeljna prili a ispuni ceo dovrata na ulazu u sobu, malo se smanji u trenut u ada se sve tenica po loni, dodirnuv i jednim lolenom pod, opet se povea ad se ispravi u punoj visini. "Gospodarice?" "Milim, Kosil?" "Bilo mi je dozvoljeno da se staram o izvesnim stvarima oje se odnose na carstvo Bezimenih, i to sam inila sve do sada. A o blagoizvoli , sada je vreme da ti sazna , vidi i preuzme na sebe te stvari, ojih se u ovom ivotu jo nisi setila." Devojica je sedela u svojoj sobi bez prozora, tobo e meditirajui, a u stvari ne radei ni ta i gotovo ni na ta ne mislei. U oeni izraz lica, pun dosade i oholosti, nije odmah mogao da joj se promeni. Ali se ipa promenio,ia o je nastojala da to pri rije. Upitala je, samo, uz odreeni prizvu prevejanosti: "Lavirint?" "Neemo jo u Lavirint. Ali, moraemo da proemo roz Podgrobnicu." U Kosilinom glasu osealo se ne to to je moglo biti strah, a mo da i glumljenjeni strah, s namerom da upla i Arhu. Devojica ustade bez urbe i ree ravnodu no: "Pa, dobro." Ali, u sebi, do je sledila te u prili u Bogo raljeve sve tenice, li tala je: Najzad! Najzad! Najzad u videti svoje carstvo! Imala je petnaest godina. Pro lo je ve bilo vi e od godinu dana od a o je pre la u enstvenost i istovremeno ste la svu vlast oju ima Jedina sve tenica Grobnica Atuana; be e ona to je iznad svih veli ih sve tenica zemalja Kargada, ona ojoj a ni sam Bogo ralj ne sme da zapoveda. Svi su sada pred njom povijali oleno, a i mr a Tar i Kosil. Svi su joj se obraali sa ceremonijalnom utivo u. Ali, ni ta se drugo nije izmenilo. Ni ta se nije dogodilo. Kada su se zavr ili obredi njenog posveenja, dani su nastavili da te u ao i pre. I dalje je prela vunu, t ala crnu t aninu, mlela hranu, obavljala sva odnevne obrede; i dalje je sva e noi morala da otpeva svih Devet pojanja, da blagoslovi ulazna vrata, da nahrani Kamenove ozjom rvlju dva puta godi nje, da igra obredne igre mladog meseca ispred Praznog Prestola. I ta o je prote la itava godina, potpuno ista ao i one prethodne; da li je to trebalo da znai da e sve godine njenog ivota protei na isti nain? amotinja bi je povremeno obuzimala ta vom snagom ao da je tes oba: grabila ju je pravo za gu u. Do nedavno prosto je morala da govori o tome. Morae da govori, mislila je, poludee a o bude utala. Priala je o tome Mananu. Bila je isuvi e gorda da bi se poverila ne oj drugoj devojci, a predostro nost joj je govorila da se ne ispoveda ne oj od starijih ena; ali Manan je bio ni o i ni ta, samo obini stari, verni vo; njemu je smela da ispria ta hoe. Ali, iznenadila se ad je od njega dobila odgovor. "Ne ada davno," re ao je, "zna malec a, pre nego to su se na e etiri zemlje spojile u jednu carevinu, pre nego to je nad svima nama vladao Bogo ralj, imali smo mnogo manjih raljeva, prineva i poglvica. Stalno su se svaali. I dolazili su ovamo da te svae razre e. Ova o je to bilo: dolazili su iz na e zemlje, Atuana, i iz Karego-Ata, i iz Atninija, a i iz Hur-at-Hura, sve te poglavice i vladari zajedno sa svojim slugama i sa vojs ama. I onda su te pitali ta da rade. A ti si odlazila pred Prazni Presto i prenosila si im ta savetuju Bezimeni. Eto, ta o je bilo ne ada dano. Ali, posle ne og vremena,

Sve tenici-Kraljevi zavladali su itavim Karego-Atom, a ubrzo potom i Atuanom; i evo, ima ve etiri ili pet ljuds ih ve ova oa a o Bogo raljevi vladaju nad sve etiri zemlje, napraviv i od njih jednu carevinu. I ta o su se stvari promenile. Bogo ralj sada mo e da smiri sve razularene poglavice i sam presuuje ada se posvaaju. A po to je i sam bog, zna , ne mora vi e esto da se obraa Bezimenima". Arha se zaustavi da malo promisli o svemu tome. Vreme nije imalo ne i veli i znaaj, tu u pustinji, ispod venih i uve istih Kamenova, i ivelo se ona o a o se ivelo od pamtive a. Ona nije bila navi la da misli o menjanju stvari, o izumiranju starog i nastajanju novoga. Bilo joj je ne a o neugodno da u toj svetlosti sagledava svet o o sebe. "Mo Bogo ralja je dale o manja od moi onih ojima ja slu im", izgovori ona napo on mr tei obrve. "Sva a o... Sva a o... Ali to se jednom bogu ipa ne sme rei, meden o mali. Niti njegovoj sve tenici." I uhvativ i svetlucanje njegovog malog, smeeg o a, ona se namah seti Kosil, Veli e sve tenice Bogo ralja, od oje se pla ila jo od a o be e do la u Mesto; i shvati ta je hteo da a e. "Ali, Bogo ralj i njegov narod su zanemarili svoje du nosti i ne obo avaju vi e Grobnice ona o a o bi trebalo. Ni o vi e ne dolazi." "Pa, on alje zatvoreni e da se prinesu na rtvu. To nije zanemario. A ni darove oji pripadaju Bezimenima." "Darove! Njegov hram se sva e godine iznova rei, na oltaru mu je breme zlata, u lampama mu gori ru ino ulje! A pogledaj a va je Prestona dvorana... rupe na rovu, obru ena upola, u zidovima joj se gnjezde mi evi, sove i slepi mi evi.. . Ali, svejedno, ona e nad iveti i Bogo ralja i sve njegove hramove, i sve raljeve oji budu do li posle njega. Ona je bila pre njih, i nje e biti i onda ad njih vi e ne bude. Ona je sredi te svega to postoji." "Ona je sredi te svega to postoji." "Ima tu blaga, ite a o; Tar mi pone ad govori o tome. Dovoljno da se deset puta ispuni hram Bogo ralja. Zlata i trofeja oje su ve ovima po lanjale stotine po olenja, od a o je sveta. Sve je to zatvoreno i s lonjeno pod podzemnim svodovima i po ata ombama. Jo nee da me tamo odvedu, primoravaju me da e am i e am. Ali, znam a o izgleda.Postoje podzemne prostorije ispod Dvorane, ispod celog Mesta, ispod nas, tu gde sad stojimo. Ogromni splet tunela, Lavirint. Kao ogroman, mraan grad, ispod brda. Pun zlata, i maeva negda njih juna a, starih runa, ostiju, ve ova i ti ine." Govorila je ao u zanosu, ao da be e pala u trans. Manan je ut e posmatrao. Njegovo omlitavelo lice ni ada nije izra avalo mnogo vi e od stalne tuge, ispunjene pa njom; sada je bilo jo tu nije nego obino. "Da, a ti si gospodarica svega toga", ree on. "Ti ine, i mra a." "Jesam. Ali, nisu hteli ni ta da mi po a u, samo ove prostorije iznad zemlje, iza Prestola. Nisu mi po azali a ni gde se sve mo e ui u podzemlje; samo pone ad promrse po oju re. Ne daju mi moje vlastito carstvo! Za to me dr e ta o da moram veito da e am i e am?" "Jo si mlada. A, mo e biti", dodade brzo Manan svojim prozu lim altom, "da se i sami pla e, malec a. Na raju rajeva, to ipa nije njihovo podruje. Tvoje je. Za njih je opasno da uzale u njega. Nema tog smrtni a oji se ne boji Bezimenih." Arha ne odgovori, ali oi joj sevnu e. Manan joj je opet pri azao stvari u drugaijoj svetlosti. Tar i Kosil su joj oduve izledale ta o strahovite, ta o ledene i vrste, da nije mogla ni zamisliti da se one neega pla e. Ali, Manan je bio u pravu. One su se bojale tih mesta, tih sila iji je i Arha bila jedan deo, ojima je pripadala. Bojale su se da uu u mrana mesta, da ne budu pojedene. Sada, do je silazila sa Kosil niz stepenice Malog Zdanja i poela da se penje s nj om uz strmu, rivudavu stazu a Prestonoj dvorani, setila se tog razgovora sa Mananom i opet se odu evila. Ma gde je odveli, ma ta joj po azali, nee se upla iti. Ona e znati ta da radi. Malo zaostajui za njom na stazi, Kosil progovori. "Jedna od du nosti moje gospodarice, ao to i sama zna, jeste rtvovanje odreenih zatvoreni a,

prestupni a plemenitog roda, oji su bogohulenjem ili izdajstvom zgre ili pred na im gospodom. Bogo raljem." "Ili pred Bezimenim", dopuni je Arha. "Ta o je. Nije pri ladno da Progutana, do je jo dete, preuzima ru du nost. Ali moja gospodarica vi e nije dete. U Sobi s lancima nalaze se zatvorenici oje je pre mesed dana blagoizveleo poslati na gospod Bogo ralj iz svoga grada, Avabata." "Nisam znala da su prispeli ne i zatvorenici. Za to je ne znam ni ta o tome?" "Zatvorenici se dovode po noi, i tajno, na nain oji od davnina nala u obredi Grobnica. Moja gospodarica e sada proi na taj put, a o rene stazom oja vodi du zida." Arha s renu sa staze da bi nastavila pored veli og amenog zida oji je o ru ivao Grobnice iza grada sa upolom u ojoj je bila Dvorana. Bio je sagraen od masivnih amenih blo ova; najmanji je bio te i od ove a, a najvei su bili veli i ao zapre na ola. Ia o neotesani, bili su pa ljivo naslagani i u lopljeni ta o da vrsto prianjaju jedan uz drugog, Ipa , mestimino se zid be e obru io i amenje je le alo u bezoblinoj gomili. To se moglo dogoditi samo to om dugog vremens og razdoblja, to om stolea vrelih pustinjs ih dna i ledenih noi, hiljadugodi njim, neprimetnim pomeranjem samih brda. "Ovaj Zid o o Grobnica mo e se sa la oom prei", ree Arha, do su hodale ispod njega. "Nemamo dovoljno ljudi da ga popravimo", odvrati Kosil. "Imamo dovoljno ljudi da ga uvaju." "To su samo robovi. Njima se ne mo e verovati." "Mo e, a o ih zapla imo. Ne a im azna bude ista ao strancu a o mu dozvole da roi na posveeno zemlji te u rugu zida." "Koja je to azna?" Kosil nije postavila pitanje zato to nije znala odgovor. Ona ga sama, jo davno, be e azala Arhi da ga zapamti. "Odsecanje glave ispred Prestola." "Da li moja gospodarica eli da se postavi stra a na Zid Grobnica?" "Da", odgovori devoj a. Pesnice, s rivene duga im crnim ru avima, stisla je od zadovoljstva. Znala je da Kosil ne eli nijednog roba da protrai na uvanje zida, i to je zista bio potpuno bes oristan posao; jer, oji je stranac i ada do ao ovamo? Ta oe, nije bilo mnogo izgleda da e ne o dolutati, sluajno ili namerno, na milju od Mesta, a da ne bude primeen; i sigurno nee stii ni blizu Grobnicama. Ali stra a je bila poast na oju su imale ravo, i Kosil se nije mogla usprotiviti. Morae da poslu a Arhu. "Tu smo," zau se njen ledeni glas. Arha se zaustavi. esto je etala tom stazom o o Zidova Grobnica, i poznavala je ona o a o je poznavala sva u stopu zemlje u Mestu, sva i amia , trn i ia . Ogromni ameni zid uzdizao se, tri puta vi e od nje, s leve strane; s desne se brdo ugibalo u plit u, su nu dolinu, oja se ubrzo opet pela a podno ju zapadnog planins og lanca. Pogledom je preletela pre o o olnog tla, i nije ugledala ni ta to ve pre toga nije videla. "Ispod crvenih stena, gospodarice." Ne oli o metara niz padinu, jedna uzvi ica od crvene lave delovala je ao o omiti stepeni u brda. Kada je si la do nje i stala licem prema stenju, Arha shvati da podsea na ne a ve grube vratnice, viso e etiri stope. " ta moda se se uradi?" Jo davno je bila nauila da je na svetim mestima uzalud po u avati da otovri vrata a o ne zna a o se otvaraju. "Moja gospodarica ima sve ljueve mranih mesta.2 Od a o je pro la roz obred punoletstva Arha je o pojasu nosila jedan gvozdeni prsten na ome su visili bode i trinaest ljueva, ne i duga i i te i, ne i maleni ao udice. Podigla je prsten i ra irila ljueve. "Ovaj", ree Kosil, po azujui prstom; a onda polo i svoj debeli a iprst na rupicu izmeu dve crvene, ispupene amene povr ine. Klju, duga a gvozdena ip a sa dva u ra ena jezi a, ue u otvor. Arha ga oberu e o renu u levo, jer je bio te a za ru ovanje, ali o renu se glat o.

"Sada?" "Zajedno..." Zajedno su poele da guraju neravnu amenu povr inu sa leve strane ljuaonice. Te o, ali bez zapinjanja i sasvim tiho, jedan nepravilan oivien deo crvene stene po renu se a unutra, sve do se ne stvori uzani prolaz. Unutra je bilo mrano ao u rogu. Arha se sagnu i ue. Kosil, debela ena i debelo obuena, jedva se provu la roz uzani otvor. im je u la, oslonila se leima na vrata i, napre ui se, gurala ih do se nisu zatvorila. Pomrina je bila potpuna. Ni zra a svetlosti. inilo se da mra , poput vla nog filca, pritis a otvorene oi. Sagnule su se, obe, gotovo se presamitiv i nadvoje, jer tu gde su stajale prostor nije bio viso ni etiri stope, i bio je toli o uzan da je Arha odmah napipala stenu i s dena i s leva. "Jesi li ponela svetilj u?" aputala je, ao to svi rade u mra u. "Nisam ponela ni a vu svetilj u", odgovori Kosil, iza njenih lea. I Kosil je govorila ti im glasom, ali uz ne i udan prizvu , ao da se sme i. Kosil se ni ada nije sme ila. Arhino srce pos oi; rv joj je bubnjala u grlu. Ljutito ree, u sebi: Ovo mesto je moje, njemu ja pripadam, neu se pla iti! Ali glasno nije re la ni re. Krenula je napred; postojao je samo jedan mogui put. Ulazio je u brdo i vodio nani e. Kosil ju je pratila u stopu, te o di ui; haljine su joj se otirale i greble i stenje i zemlju. Iznenada se rov podi e: Arha je sada mogla da se uspravi, i ada je ispru ila ru e, vi e nije napipala zidove. Vazduh oji je bio zagu ljiv i zaudarao na zemlju sada joj je dodirivao lice hladnijom vlagom, a njegovo jedva osetno strujanje ostavljalo je utisa veli og praznopg prostora. Arha oprezno ora nu ne oli o puta u potpuni mra . Komadi ljun a, o oji joj se o liznu noga u sandali, sudari se s drugim ljun om i taj jedva ijni um probudi odje , mnogo odje a, tihih, udaljenih, jo daljih. Peina mora da se prostirala do ogromnih daljina, i u sisinu i u irinu, a ipa nije bila prazna: ne to u njenoj tmini, povr ine ne ih nevidljivih predmeta ili njenih vlastitih manjih odeljenja, prelamali su odje u hiljade omadia. "Ovde mora da smo ve ispod Kamenova", pro apta devoj a, a apat joj odlete u uplju tminu i razli se u niti zvu a, tanane poput pauine, oje su jo dugo odzvanjale u uhu. "Ta o je. Ovo je Podgrobnica. Produ i. Ne mogu da se zadr avam na ovom mestu. Dr i se zida sa leve strane. Proi pored tri otvora." "Idui put u poneti ba lju", ree Arha, upravljajui se po zidu, oji je stalno dodirivbala vrhovima prstiju, udei se neobinim oblicima u steni, ipljinama, ispupenjima, negde hrapavim poput ip e,negde, pa , glat im poput bronzanih s luptura: bio je to bez sumnje ne i reljef urezan u stenu. Mo da je itava peina bila delo vajara iz prastarih vremena? "Ovde je svetlost zabranjena." Kosilin apat zazvua o tro. Ali, i pre nego to je Kosil izgovorila te rei, Arha je znala da je ta o. Jer ovo je bila domovina tame, najdublje sredi te noi. Prsti joj tri puta preo e pre o otvora u slo enom, stenovitom crnilu. etvrti put je pipajui potra ila visinu i irinu otovra, i u la. Kosil je i la za njom. U tom podzemnom hodni u, oji se opet blago peo navi e, pro li su pored jednog otvora na levom zidu, a potom, na mestu gde se tunel ravao, renuv i desnim rilom: sve to samo pipajui, u mra u i savr enoj ti ini podzemlja. Kada se ree na taj nain, ove mora gotovo bez prestan a da ide ispru enih ru u da bi dodirivao oba bona tunela, jer inae bi se moglo dogoditi da mu proma ne ne i otvor oji treba da ubroji, ili da ne primeti da se tunel rava. Snala enje je bilo mogue is ljuivo pipanjem; ove ne vidi put, ali ga dr i u ru ama. "Je li ovo Lavirint?" "Nije. To je jedan manji splet tunela oji se nalazi ispod Prestola."

"A gde je ulaz u lavirint?" Arhi se be e dopala ova igra po mra u; htela je da pone da re ava ne i te i zadata . "Na drugom otovru pored ojeg smo pro li, ad smo ulazili u Podgorbnicu. Sada potra i ru om vrata s desne strane, drvena vrata, mo da smo ih ve mimoi li..." Arha zau a o Kosil neve to barata ru ama po zidu, a o joj se dlanovi taru o stenu. Ona je amen dodirivala te ovla , samo vrhovima prstiju, i zaas je osetila pod njima glat o drveno dugmence. Pritisnula ga je, i vrata su se sa la oom otovoril, uz blago ripanje. Zastala je za trenuta , zaslepljena svetlo u. U li su u iro u, nis u prostoriju, sa zidovima od otesanih amenih ploa i osvetljenu jednom zadimljenom ba ljom oja je visela na lancu. Prostorija je zaudarala od dima, oji nije imao ozlaza. Arha zasui i oi poe e da je pe u. "Gde su zatvorenici?" "Tamo." Te tada je shvatila da su tri hrpe neega na drugoj strani sobe, u stvari, bili ljudi. "Vrata nisu za ljuana. Zar nema stra ara?" "Nisu potrebni." Za oraila je u sobu, o levajui, murei roz sumaglicu od dima. Zatvorenici su oba lan a na nozi i jedan na ruci bili lancima o ovani za zid. Kad bi ne o od njih hteo da legne, jedna ru a mi je morala ostati podignuta, visei sa veriga. Kose i brade su im bile prljave i zamr ene ao bun oji im je, zajedno sa drugim sen ama, s rivao lice. Jedan je le ao, napola ispru en, ostala dvojica su sedela ili utala. Bili su potpuno goli. Tela su im zaudarala jo jae od dima. Jedan od njih ao da je gledao u Arhu; uinilo joj se da vidi svetlucanje njegovih oiju, ali nije bila sigurna. Ostali se nisu ni pomerili, niti podigli glavu. Ona se o renu u stranu. "To vi e nisu ljuds a bia", ree namr teno. "Ni ada nisu ni bili. To su demoni, zversi duhovi oji su ovali zaveru protiv svetinje ivota na ega Bogo ralja!" Kosiline oi su gorele u crven astoj svetlosti ba lje. Arha ponovo pogleda u zatvoreni e, zapla ena i zainteresovna. "Ka o mo e ove napasti bo anstvo? Ka o je to mogue? Ti: Ka o si se usudio da napadne boga ivoga?" Onaj ove je i dalje zurio u nju roz bun crne ose, ali ne ree ni re. "Odse li su im jezi , pre nego to su ih poslali iz Ababata", objasni joj Kosil. "Nemoj im se obraati, gospodarice. Oni su u ni. Tvoji su, ali ne zato da im se obraa ,niti da ih gleda , niti da misli na njih. Tvoji su samo zato da bi ih ti predala Bezimenima." "Ka o ih treba prineti na rtvu?" Arha vi e nije gledala u zatvoreni e. Be e se o renula licem prema Kosil, crpei snagu iz njenog glomaznog tela i ledenog glasa. Oseala je malu vrtoglavicu, a smrad od dima i ljuds ih tela gonio ju je na povraanje, ali je, ipa , na izgled govorila i mislila savr eno mirno. "Sve tenica Grobnica samo najbolje zna a o da ih umori, a da njeni Gospodari budu najzadovoljniji, i ona je ta oja treba da bira. Ima mnogo naina. "Onda ne a im apetan garde, Gobar, odsee glave. I ne a im se rv izlije pred Presto." "Kao da se rtvuju oze?" Izgledalo je da joj se Kosil podsmeva to ima ta o malo ma te. Nije znala ta da a e. Kosil nastavi. "Osim toga, Gobar je mu o. Nijedan mu arac ne sme ui u Mrana Mesta Grobnica, pa. valjda moja gospodarica nije to zaboravila? A o i ue, ne sme izai..." "Ko ih je doveo ovamo? Ko im daje hranu?" "uvari oji slu e u mom hramu, Dabi i Uahto; oni su evnusi i smeju da uu ovamo ad to zahteva slu enje Bezimenima, ba oja i ja. Vojnici Nogo rlaja su ostavili vezane zatvoreni e ispred spoljnog zida, a ja i uvari smo ih uveli

roz Vrata za zatvoreni e, ona u crvenim stenama. Ta o se oduve radilo. Hranu i vodu im spu taju roz apa na podu jedne od soba iza Prestola." Arha pogleda navi e i ugleda, pored lanca na ome je visila ba lja, drveni vadrat ugraen u amen tavanice. Bio je isuvi e mali da se ove provue roz njega, ali ad bi se odatle spustio onopac stigao bi tano nadohvat srednjega od trojice zatvoreni a. Brzo je s renula pogled. "Onda ne a im vi e ne daju hrane i vode. I ne a puste da se ba lja ugasi." Kosil je po loni. "A ta emo s telima, ad poumiru?" "Ne a ih Dabi i Uahto sahrane u veli oj peini roz oju smo pro li, u Podgrobnici", ree devoj a, a govorila je sve br e i sve tanjim glasom. "Moraju to uiniti u mra u. Moji Gospodri e pojesti tela." "Bie uinjeno." "Je li ta o dobro, Kosil?" "Dobro je, gospodarice." "Onda, hajdemo odavde", ree Arha, s oro re tei. Ona se o renu i pohita natrag roz drvena vrata, to dalje od Sobe s lancima u mra tunela. Sad joj se inilo da je tamo ne a o slat o i mirno ao no bez zvezda, tiho, bez munih prizora, svetlosti, bez ivota. Ona zaroni u tu istu pomrinu, urei roz nju ao pliva roz vodu. Kosila je ta oe hitala iza nje, zaostajui sve vi e, dahui, spotiui se. Ne zaostajui ni za trenuta Arha ponovi isti put propu tajui sve otvore oje treba i ulazei u one u oje treba; projuri potom roz ogromnu Podgrobnicu punu odje a i uspuza se, presamiena, roz poslednji duga i tunel do zatvorenog ulaza u steni. Tu unu i pipajui potra i duga i lju na prstenu oji joj je visio sa pojasa. Na la ga je, ali nije mogla da pronae lujuaonicu. U nevidljivom zidu ispred nje nije se nigde video traa svetlosti roz rupicu veli u ao ubod igle. Prstima je grevito pipala po steni, tra ei bravu, ip ili vba u i nije nalazila ni ta. Gde mora da stavi lju? Ka o da izae?" "Gospodarice!" Kosilin glas, pojaan odjecima, i tao je i bubnjao iza nje. "Gospodarice, vrata se ne mogu otvoriti iznutra. Nema izlaza. Nema povrat a." Arha je i dalje uala uz stenu. Bez rei. "Arha!" "Tu sam." "Hodi!" Ona joj prie, puzajui na ru ama i olenima, roz prolaz, poput psa, sve do Kosilinij su anja. "Nadesno. Po uri! Ja ne smem dugo da se zadr avam. ovo nije moje mesto. Poi za mnom!" Arha se uspravi na noge i uhvati se za Kosiline haljine. Po le su napred, pratei neobino izrezbaren desni zid peine i i le ta o dosta dugo, a zatim navi e, podzemnim hodnicima, stepenicama. Devoj a se vrsto dr ala za eninu haljinu, zatvorenih oiju. Us oro se pojavi zraa svetla, crven roz proreze onih apa a. Pomislila je da se opet nalazi u sobi osvetljenoh ba ljom i punoj dima, i nije otvorila oi. Ali vazduh je mirisao sladunjavo, bio je suv i vonjao je na vla nu zemlju, i taj miris joj je bio poznat i noge su joj i le po stepen tu, strmom s oro ao lestvice. Ona pusti Kosilinu haljinu iz ru e i pogleda. Iznad glave joj je stajao otvoreni apa . Provu la je roz njega, pratei Kosil. Vodio je u sobu oju je dobro znala, malu amenu eliju gde je le alo ne oli o amenih i gvozdenih rinja, jedan od mnogobrojnih sobia a iza Prostorije s Prestolom u Dvorani. Jedva primetna siva svetlost dana svetlucala je u dvorani ispred vrata elije. "Ona druga, Vrata za zatvoreni e, vode samu u tunel. Kroz njih se ne mo e izai. Ovo je jedini izlaz. A o postoji ne i drugi, ja za njega ne znam, a ne zna ni Tar. Morae sama da ga zapamti , u oli o postoji. Ali, sumnjam." Kosil je i dalje govorila tihim glasom, i pomalo ivno. Debelo lice ispod crne apuljae bilo joj je bledo i svo oro eno znojem. "Nisam zapamtila s retanje do ovog izlaza."

"Rei u ti ih. Jednom drugom prili om. Morae da ih zapamti . idui put ja vi e neu poi s tobom. To nije moje mesto. Morae sama." Devoj a limnu glavom. Podigla je pogled a licu starije ene i pomislila a o udno izleda, sve bledo od straha s ojim je jedva izlazila na raj, a ipa pobedosnosno, ao da se Kosil naslauje njenom slabo u. "Posle toga i ii sama", ponovi Arha, a onda, po u av i da se o rene i ode os Kosil, oseti a o joj olena popu taju i vide gde se soba o o nje vrti u rug. Onesve ena se slo ila u malu, crnu gomilicu pred noge sve tenice. "Nauie ", ree Kosil, i dalje te o di ui, stojei nepomino. "Ve e nauiti." 4. SNOVI I PRIE Arha se ne oli o dana nije dobro oseala. Leili su je od groznice. Le ala je u postelji ili sedela na tremu Malog zdanja, pod mla im jesenjim suncem i gledala a brdima na zapadu. Oseala se mala salo i glupo. Stalno su je opsedale jedne iste misli. Stidela se to se onesvestila. nijedan stra ar nije bio postavljen na Zid Grobnice, ali, posle svega, ni ada se vi e ne bi usudila da to zatra i od Kosil. Nije vi e elela da vidi Kosil; ni ada. Zato to se stidela pred njom, jer se onesvestila. Tu, pod sunevom svetlo u, esto je rojila planove a o e se pona ati ada idui put bude u la u mrana mesta ispod brda. Mnogo puta je, ta oe, razmi ljala i o tome a vu vrstu pogubljenja e tra iti za sledeu grupu zatvoreni a; ne to manje jednostavno, ne to to bi bilo vi e u s ladu sa obredima Praznog Prestola. Sva e noi se budila, vri tei u pomrini. "Jo su ivi! Jo umiru!" Mnogo je sanjala. Sanjala je a o mora da s uva hranu, ogromne otlove pune u usne a e, i da je do raja izlije u rupu u zemlji. Sanjala je a o mora da nosi ogroman ra pun vode, ogroman, mesingani rag, roz mra , ne ome o je edan. Ali, ni a o nije uspevala da stigne do te osobe. Budila se, i sama edna, ali nije odlazila da se napije. Le ala je budna u postelji, otvorenih oiju, u sobi bez prozora. Jednog jutra Pent doe da je poseti. Arha je sa trema posmatrala a o se pribli ava Malom zdanju, sa bezbri nim, rasejanim izrazom lica, ao da je sluajno tuda nai la. Da Arha nije progovorila, ona se ne bi popela uz stepenice. Ali Arha se oseala usamljenom, i progovorila je. Pent se dubo o po loni, ona o a o treba da uradi sva o o se pribli i Sve tenici Grobnica, a onda se s ljo a na stepeni te ispred Arhe i ispusti uzdah nali na "Phuuu!" Bila je porasla i ugojila se; zajapurila bi se u licu od sva og, i najmanjeg napora, a i sada je bila sva zajapurena od hodanja. "ula sam da si bolesna. Sauvbala sm ti malo jabu a." Iznenada, odne ud iz svoje pozama ne crne haljine izvue mre u od trs e u ojoj se nalazio est ili osam savr enih, utih jabu a. Sada je i ona ve bila posveena u slu bi Bogo ralja; ali jo nije bila sve tenica, i jo je i la na asove i radila sve poslove ao i pripravnice. "Popi i ja smo ove godine probirale jabu e, i ja sam s lonila one najbolje. One oje su zaista dobre uve odu na su enje. Naravno, ta o se najbolje odr e, ali ne a o mi se uve ini da je to teta. Zar nisu lepe?" Arha opipa svilen astu, bledozlatnu oru jabu e, razgleda tan e granice na ojima su jo slaba no stajali mr i listii. "Lepe su." "Uzmi jednu", ponudi je Pent. "Neu sada. Uzmi ti." Pent utivo izabra najmanju i smaza je u deseta sonih, ve tih, mera lijs ih zalogaja. "Ceo dan bih mogla da jedem", ree ona. "Ni ada mi nije dosta. Radije bih bila uvarica, a ne sve tenica. Kuvala bih udi amo bolje od one matore Natabe, s o om ao remen, a osim toga, mogla bih na raju i da oli em erpe... Oh, jesi li ula za Munit? Trebalo je da izglaa one mesingane ibri e u ojima se uva ru ino ulje, zna , one sa dugim rtan im vratovima i po lopcima. I mislila

je da treba da ih oisti i iznutra, pa je ugurala ru u i jedan, prethodno je obmotav i rpom, zna , i onda vi e nije mogla da je izvadi. Po u avala je iz sve snage, ta o da joj se ru a sva nadula i nabre la u lan u, zna , ta o da se na raju zaista zaglavila. A onda je stala da juri roz spavaonice, urlajui: 'Ne mogu da ga s inem! Ne mogu da ga s inem!' A Ponti je sada ve toli o ogluveo da je pomislio da je po ar, te je poeo da re ti iz sve snage na ostale uvare da spasavaju pripavnice. A Uahto je upravo muzao oze, pa je istrao iz tora da vidi ta se dogaa, i ostavio otvorena vrata, i sve oze mle ulje su izletele i jurnule u dvori te i naletele na Pantija i uvare i male devojice, a za njima i Munit, vitlajui onim mesingalnim ibri om na ruci i histerina, i svi su ta o jurili ao bez glave u trenut u a a je Kosil izi la iz hrama. I ona je upitala: ' ta je sad? ta je to sad?' Pentino lepu asto, o ruglo lice, zadobi izraz odbojnog prezira, ni nali na Kosilin izraz, a ipa , odne ud toli o nali na Kosil, da se Arha zagrcnu od s oro upla enog smeha. "' ta je sad? ta se to dogaa?'" re la je Kosil. A onda ... a onda ju je ona tamnomr a oza tresnula u stra njicu..." Pent se sva zaceni od smeha: suze su joj poto om navirale na oi. "A onda je M-Munit tresnula ozu i-ibri om..." Obe devoj e su se previjale i grile od smeha, dr ei se za olena i ljulju ajui se gore-dole, gu ei se. "A Kosil se o renula i upitala: ' ta je sad ovo? ta je sad ovo?' i to ... i to ozi..." Kraj prie se utopi u i otanje. Pent na raju obrisa oi i nos, i rasejano zagrize u novu jabu u. Od sinog smeha Arha se oseala mala salo. Po to se smirila, ona upita: "Ka o si ti uop te dospela ovamo, Pent?" "Oh, bila sm esto ens o dete u porodici, i moj otac i maj a prosto nisu mogli da nas sve othrane i poudaju. I ta o, ad sam napunila sedam godina doveli su mu u hram Bogo ralja i posvetili me njemu. To je bilo u Osavi. Meutim, verovatno su tamo imali isuvi e pripravnica, jer su me ubrzo potom poslali ovamo. Ili su mo da mislili da e od mene biti izuzetno dobra sve tenica, ili ne to slino. Ali, tu su pogre ili!" Pent zagrize jabu u sa veselim, mangups im izrazom lica. "Ti radije ne bi bila sve tenica?" "Radije ne bih! Bego ta! Radije bih se udala za svinjara i ivela u jar u. Radije bih bilo ta drugo nego da provedem ivot ova o, iva sahranjena sa gomilom matorih baba u odvratnoj pustinji gde ni o iv ne dolazi! Ali, nema vajde da elim bilo ta, jer su me posvetili i sad sam u opana i nema mi druge. Ali se od srca nadam da u u sledeem ivotu biti igraica u Avabahu! Jer to u, vla, i zaslu iti." Arha ju je netremice posmatrala odozgo, mranim pogledom. Nije moga da razume. inilo joj se ao da ni ada ranije nije videla Pent, da je ni ada nije valjano pogledala i videla je ta vu a va je, debelju asta i sona i puna ivota, ba ao jedna od njenih pre rasnih zlaanih jabu a. "Zar ti Hram ba ni ta ne znai?" upita je, prilino strogo. Pent, oja je uve bila ponizna i pla ljiva, ovoga puta ni ne trepnu. "Oh, znam da za tebe tvoji Gospodari znae veoma mnogo", odgovori joj ta o ravnodu no, da se Arha prenerazi. "To u rajnjoj liniji ima smisla, zato to si ti u njihovoj slu bi jedina i ista nuta. Nisi te ta o posveena, ti si roena ao predodreena. A vidi mene. Treba li i ja da oseam toli o mnogo strahopo tovanja i ta o dalje prema Bogo ralju? Na raju rajeva i on je ipa samo ove , pa ma ar i iveo u Avabatu, u plati oja ima deset milja u obimu i zlatne rovove. Sada mu je o o pedeset godina i elav je. Mo e to videti na svim njegovim ipovima. I ladim se da mora da see no te na nogama, ao i svi mi. Dobro, savr eno mi je jasno da je on jo i bog. Ali, da ti pravo a em, mislim da e postati dale o bo ans iji ad bude umro." Arha se slagala sa Pent, jer je u potaji i sama poela da smatra samozvane Bo ans e Careve Kargada s orojeviima, le nim bogovima oji po u avaju da uzurpiraju ono bogo tovanje oje se u azuje istins im i venim Silama. Ali u Pentinim reima bilo je jo neeg, neeg s im se nije slagala, to joj je do tada bilo potpuno nepoznato i to ju je pla ilo. Ni ada pre toga nije bila

svesna oli o se ljudi meusobno razli uju, i a o razliito gledaju na ivot. Oseala se ao da je prvi put u ivotu podigla pogled i ugledala potpuno novu planetu, a o joj lebdi pred prozorom, ogromna i puna ljudi, savr eno nepoznat svet u ome bogovi nisu ni ta znaili. Upla ila ju je i vrstina Pentinog neverovanja. Ta o upla ena, renula je u napad. "Ima pravo. Moji Gospodari su mrtvi ve dugo, dugo vremena; i ni ada nisu ni bili ljudi... Zna , Pent, ja bih mogla da te pozovem u slu bu Grobnicama." Govorila je ljubazno, ao da svojoj prijateljici nudi bolji izbor. Pentini rumeni obrazi odjednom pobele e. "Da", odgovori ona, "mogla bi. Ali ja... ja po prirodi nisam ta va da bih to mogla da radim a o treba." "Za to?" "Bojim se mra a." tiho odogovori Pent. Arha uzvi om po aza nevericu i nipoda tavanje, ali je bila u sebi zadovoljna. Do azala je ono to je htela. Pent ne mora da veruje u bogove, ali ipa se boji bezimenih sila mra a - ao i svi smrtnici. "Naravno, neu to uraditi a o ti ne eli ", obodri je Arha. Zavlada dugo utanje. "Sve vi e lii na Tar", ponovo progovori Pent, ona o tiho i sanjala i a o je samo ona umela. "Na svu sreu, ne poinje da lii na Kosil! Ali, ta o si ja a. Volela bih da sam i ja ta va. Ja samo volim da jedem..." "Samo nastavi", ree Arha, nadmono i zabavljajui se, i Pent pola o pojede i treu jabu u, sve do o tica. Ne oli o dana asnije, zahtevi bes onanih obreda Mesta nagna e Arhu da izae iz svoje usamljenosti. Jedna oza be e ojarila dva jareta blizanca u nevreme, i trebalo ih je prineti na rtvu Bo ans oj Brai Blizancima, ao to je obiaj nalagao; bio je to va an obred, ome je morala prisustvovati i Prvosve tenica. A potom je do la mlada, i morali su se obaviti obredi tame ispred Praznog Prestola. Arha je udisala nar otina isparenja trava oje su gorele u iro im, bronzanim inijama ispred Prestola, i igrala, potpuno sama i odevena u crno. Igrala je u ast nevidljivih duhova umrlih i jo neroenih, i do je igrala duhovi ispuni e vazduh o o nje, pratei zao rete i uvijanja njenih nogu, i spore, sigurne po rete ru u. Pevala je rei pesama oje nijedan ove nije razumeo, oje i ona sama be e nauila slog po slog, jo davno, od Tar. Hor sve tenica, nevidljiv u mra u iza dvostru og reda ogromnih stubova, ao odje je ponavljao za njom nepoznate rei, i ogromna, polusru ena prostorija bila je ispunjena amorom glasova, ao da horde duhova poju zajedno s njom, ponavljajui re po re.

Bogo ralj iz Avabta vi e nije poslao nijednog zatvoreni a u Mesto, i Arha je postepeno prestala da sanja onu trojicu oji su ve odavno bili mrtvi i sahranjeni u plit e grobove u ogromnoj peini ispod Kamenova. Pri upila je hrabrost da se vrati u tu peinu. Mora se vratiti: Sve tenica Grobnica mora biti u stanju da bez straha ulazi u svoje podruje, da ga dobro upozna. Nije joj bilo la o da prvi put proe roz apa , ali je ipa bilo mnogo la e nego to je zami ljala. Ta o se dobro bila pripremila za to, toli o je bila vrsto re ila da e ii sama i odr ati prisustvo duha, da je bila gotovo zbunjena ada se napo on na la tamo i ot rila da nema ega da se pla i. Grobovi su bili tu, ali ona nije mogla da ih vidi; nije mogla ni ta da vidi. Bilo je potpuno mrano; bilo je tiho. I ni ta vi e. Poela je da odlazi tamo sva og dana, uve ulazei roz apa u sobici iza Prestola, sve do nije dobro nauila ceo rug peine, s njegovim udnim, izrezbarenim zidovima - ona o dobro a o se samo mo e upoznati ono to se ne vidi. Ni ada se nije odvajala od zidova, jer a o bi renula pravo pre o ogromne praznine mogla bi ubrzo, u mra u, izgubiti put, i ta o, ad bi najzad nasumice opet pogodila zid, vi e ne bi znala gde je. Jer, ao to je jo prvi put nauila, dole, u mra u, najva nije je da ove zna raj ojih je otvora i s retanja pro ao i na oje jo treba da naie. To se mora raditi brojanjem, jer pod ru om su svi delovi jedna i. Arha je imala izve bano pamenje, i nije joj

bilo nimalo te o da savlada tu neobinu ve tinu orijentacije dodirom i brojanjem, a ne vidom i razumom. Ubrzo je napamet znala sve hodni e oji su vodili iz Podgrobnice, onaj manji lavirint oji je le ao ispod Prestone Dvorane i tano ispod vrha brda. Ali, postojao je i jedan hodni u oji ni ada nije ulazila; drugi sleva posle ulaza u crvenoj steni, onaj iz ojeg ne bi vi e ni ada prona la izlaz a o bi sluajno pogre ila i u la u njega mislei da je jedan od onih oje poznaje. udnja da ue u njega, da upozna i Lavirint, postepeno je sve vi e rasla, ali ona ju je suzbijala do prethodno ne sazna sve to mo e o njemu gore na povr ini. Tar je znala samo imena ne ih od prostorija u Lavirintu i upustvo u oje otvore treba ii i oje proi da bi se stiglo do njih. Ta upustva je govorila Arhi, ali je uporno odbijala da ih vizuelno pri a e, bilo crtanjem u pra ini ili po retima ru e u vazduhu; a ona sam ih ni ada nije primetila, ni ada nije u la u Lavirint. Ali, ad bi je Arha zapitala: "Kojim putem se ide od gvozdenih vrata oja stalno stoje otvorena do Osli ane sobe? " ili: "Ka o izgleda put od Sobe s ostima do tunela pored re e?" Tar bi malo poutala, a zatim izrecitovala upustva oja je jo odavno, napamet nauila od prethodne Arhe: toli o ras rsnica treba prei, toli o i toli o s renuti ulevo, i ta o dalje i ta o dalje. I sve je to Arha nauila napamet, ba ao i Tar pre nje, esto ve pri prvom slu anju. Nou, do je le ala budna u postelji, ponavljala bi ta upustva u sebi, po u avajui da zamisli mesta, prostorije, zao rete. Tar je po azala Arhi i mnogobrojne tajne otvore za gledanje u mali lavirint, oji su se nalazili u sva oj zgradi i hramu u Mestu, i, a , i pod odreenim amenovima napolju. Mre a tunela i ata ombi prostirala se ispod itavog Mesta i a i izvan njegovih zidina; milje i milje tunela tamo dole, u tami. I ni o osim nje, dve Veli e sve tenice, i njihovih specijalnih slugu, evnuha Manana, Uahtoa i Dabija, nije znao da taj splet postoji i da, u stvari, hodaju po njemu. Neodreene glasine o tome su ru ile meu ostalima; svi su znali da ispod Kamenova postoje ne a ve peine ili podzemne sobe. Ali ni o nije bio ba toli o radoznao da sazna ne to vi e o stvarima u vezi sa Bezimenima i njihovi svetili tima. Ne a o ao da su oseali da je bolje da to manje znaju. Arha je, naravno, bila veoma radoznala, i znajui da postoje otvori iz ojih se mo e gledati u Lavirint, tra ila ih je; ali, bili su ta o dobro s riveni, u ploama podova ili u pustinjs om tlu, da ni ada nije uspela nijedan da pronae, sve do joj Tar nije po azala. Jedne noi, u rano prolee, uzela je fenjer sa neupaljenom sveom i si la s njim, pro av i roz Podgobnicu do drugog otvora s leve strane prolaza oji je vodio od vrata u crvenoj steni. Ta o, u mra u, pre la je otprili e trideseta ora a roz prolaz, a onda je pro la roz ne a vrata, napipav i gvozdeni dovrata ugraen u stenu; to je, do sada, bila najdalja ta a njenih podzemnih istra ivanja. Pro av i roz Gvozdena vrata, dugo je i la roz tunel, i ada je napo on poeo da s ree udesno, upalila je sveu i pogledala o o sebe. Jer ovde je svetlo bilo dozvoljeno. Vi e se nije nalazila u Podgrobnici. Nalazila se na mestu oje je bilo manje svetlo, ali, zato, mo da i stra nije. Nalazila se u Lavirintu. Stajala je u malom rugu svetlosti svee, o ru ena hrapavim, golim bonim zidovima, zasvodnjenom tavanicom i amenim podom. Vazduh je bio ustajao. Ispred i iza nje tunel je nestajao u tami. Svi su tuneli bili isti; u r tali su se i ponovo se u r tali. Pa ljivo je brojala i pamtila sve zao rete i prelaze, recitujui u sebi upustva oja je nauila od Tar, ia o ih je savr eno znala i bez toga. Jer, ne bi valjalo da se izgubi u Lavirintu. Da je bila u Podgrobnici, ili u ne om od rat ih prolaza o o nje, mogle bi je pronai Kosil ili Tar, a i Manan bi mogao da je potra i, jer ga je ve ne oli o puta povela dole sa sobom. Ali ovamo nijedno od njih nije ni ada roilo; samo ona. Ne bi joj mnogo pomoglo ni ad bi oni do li u Podgrobnicu i po u ali da je vi anjem dozovu, a ona bila izgubljena u ne om spiralnom spletu tunela pola milje od njih. Zami ljala je a o bi slu ala mno tvo odje a njihovih glasova, oji se odbijaju roz sva i tunel i prolaz, i a o bi po u ala da se upravlja po njima, pa bi se, po to ve iona o be e zalutala, izgubila jo vi e. Ta o je ivo zamislila tu situaciju da za asa

zastade, jer joj se uinilo da uje a o je ne o doziva izdale a. Naravno, niega nije bilo. I ona nee zalutati. Dobro je pazila, a osim toga, ovo je njeno mesto, njeno podruje. Sile mra a, Bezimeni, vodie njene ora e ovde, isto ona o ao to bi zaveli naa pogre an put sva og dugog smrtni a oji bi se usudio da ue u Lavirint oji pripada Grobnicama. Nije za la dale o u njega taj prvi put, ali ipa dovoljno dale o da u njoj sna no naraste ono udno, gor o, a ipa prijatno oseanje potpune ubeenosti da je sama i nezavisna, oje ju je potom, mnogo puta, dovelo, i sva i put sve dalje. Ta o je stigla i do Osli ane sobe, i do est puteva, i pre la duga i Spoljni tunel i u la a i u udni i zamr eni splet oji je vodio do Sobe s ostima. "Kada je napravljen Lavirint?" upital aje Tar, a stroga, mr ava sve tenica je odgovorila: "Gospodarice,ne znam. Ni o to ne zna". "Za to je napravljen?" "Da bi se sa rilo blago Grobnica, i da bi se aznili oni oji po u aju da po radu to blago." "Sve blago oje sam videla nalazi se u sobicama iza Prestola i u podzemnim prostorijama ispod njega. ta se nalazi u Lavirintu?" "Dale o vee i starije blago. Da li bi htela da ga vidi ?" "Da." "Ni o sem tebe ne sme da ue u Riznicu Grobnica. Svoje sluge mo e povesti u Lavirint, ali ne i u Riznicu. a i ad bi Manan u ao u nju, probudio bi se gnev tame; on ne bi iv izi ao iz Lavirinta. Na to mesto mora uve ii sama. Ja znam gde se nalazi Veli a riznica. Sama si mi re la put, pre petnaest godina, na smrti, da bih ga ja zapamtila i opet ga tebi re la ad se vrati . Mogu ti rei ojim putem treba da rene roz Lavirint, ada proe roz Osli anu sobu; a lju riznice je ovaj srebrni, na tvom prstenu, sa dr om u obli u zmaja. Ali, morae da ide sama." "Ka i mi put." I Tar joj je re la, i ona je zapamtila, ao to je uve pamtila sve to ju joj azali. Ali, nije oti la da vidi Veli o blago Grobnica. Zadr alo ju je ne o oseanje da joj volja jo nije dovoljno ja a, niti znanje dovoljno veli o. Ili je, mo da, elela da zadr i ne to u rezervi, ne to to e se s rado u i e ivati, ime e pridodati malo ras o i tim bes onanim, mranim tunelima oji se uve zavr avaju zidom ili prazninom, pra njavom elijom. Sae ae jo malo, pre nego to vidi svoje blago. Uostalom, zar ga nije ve videla? Jo se oseala ne a o udno ad bi joj Tar ili Kosil priale o stvarima oje je videla ili re la pre nego to je umrla. Znala je da je zaista umrla i da se ponovo rodila u novom telu onoga asa ada je njeno staro telo umrlo; i to ne samo jednom, pre petnaest godina, ve i pre pedeset godina, i pre toga, i jo pre toga, i pre mnogo godina, i pre vi e stotina godina, i pre jo vi e generacija, sve do samog poet a vremena, ada je is opan Lavirint i ad su podignuti Kamenovi, i ad je Prva sve tenica Bezimenih ivela u ovom Mestu i igrala ispred Praznog Prestola. Sve je to jedno, svi ti ivoti i njen sada nji. Ona je bila Prva sve tenica. Sva ljuds a bia se iznova raaju u drugom vidu, jedino ona, Arha uve se raa ista. Ve stotinama puta je uila pravce i s retanja roz Lavirint i napo on stizala do s rivene sobe. Pone ad bi joj se inilo d se prisea. Mrana mesta ispod brda su joj bila ne a o poznata, ao da nisu samo njeno podruje ve i njen dom. Kad je udisala nar otina isparenja da bi potom zaigrala u doba mladog meseca, u glavi joj je bilo ne a o la o, a telo ao da vi e nije bilo njeno; tada je igrala roz stolea, bosonoga i u crnoj rizi, i znala je da ta igra veito traje. A ipa se uve oseala ne a o udno ad bi Tar re la: "Pre nego to si umrla, azala si mi..."

Jednom je upitala: "Ko su bili oni Grobnice? Da li je i ada ne ome od plja a e ju je uzbuivala, ali joj je da se pri radu Mestu a da ih ni o ne

ljudi to su dolazili da oplja aju njih to po lo za ru om?" Pomisao na izgledala malo verovatna. Ka o su mogli opazi? Hodoasnici su se pojavljivali

veoma ret o, jo ree nego zatvorenici. Te po at ad bi im slali pripravnice ili robove iz manjih hramova etiri Zemlje, ili bi do la grupica ljudi da donese ne om od hramova po lon u vidu zlata ili ret ih vrsta tamjana. I to je bilo sve. Ni o nije nailazio sluajno, ili da trguje, ili da obie znamenitosti, ili da rade; ni o ni ada nije dolazio, sem po nareenju. Arha a nije znala ni oli o je udaljen najbli i grad, dvadeset milja ili vi e; a najbli i grad je bio malo mesto. Njihovo Mesto su titili roz pustinju oja ga je o ru ivala, mislila je Arha, imao je izgleda da proe neprimeen oli o i crna ovca u polu pod snegom. Bila je sa Tar i Kosil, s ojima je sada provodila mnogo vi e vremena, ad god nije boravila u Malom Zdanju ili sama u podzemlju. Napolju je vladala olujna, hladna aprils a no. Sedele su pored vatrice zalo ene aduljom na ognji tu u sobi iza hrama Bogo ralja, u Kosilinoj sobi. Ispred vrata, u predssoblju, Manan i Dabi su igrali mi ado, bacajui sve anj tapia i po u avajui da ih to vi e nahvataju na podmetnutu nadlanicu. Manan i Arha su pone ad jo igrali tu igru, ad ih ni o ne bi video, u unutra njem dvori tu Malog zdanja. egrtanje popadalih tapia, promu li nearti ulisani uzvici pobede ili poraza, tiho puc etanje vatre - bilo je sve to se mglo uti ada bi tri sve tenice uutale. Svuda unao olo, iza zidova, prosirala se gluva ti ina pustinjs e noi. S vremena na vreme do njih bi doprlo bubnjanje ret ih naleta proletnje i e. "Od vaj ada su mnogi ljudi dolazili da oplja aju grobnice, ali ni o nije uspeo", ree Tar. Ta o utljiva, volela je d s vremena na vreme ispria pone u priu, i esto bi to inila ta o da izleda ao deo Arhinog olovanj. Veeras je izgledalo da e iz nje moi da se izmami jedna od njih. "Ka o su se samo usudili?" "h, ta vi se usuuju", ume a se Kosil. "Bili su to arobnjaci, ve ci iz Unutra njih Zemalja. To se de avalo pre nego to su Bogo raljevi zavladali zemljama Kargada; tada jo nismo bili ova o ja i. Ti ve ci su obino stizali morem sa zapada do Kare o-Ata i Atuana, da oplja aju priobalne gradove i opusto e seos a imanja; dospevali su a i do svetog grada Avabata. Priali su da dolaze da ubijaju zmajeve, ali suostajali da oplja aju gradove i hramove." "A njihovi veli i junaci dolazili su od nas da isprobaju svoje maeve", nastavi Tar, "i da bacaju svoje bezbo ne ini. Jedan od njih, moni ve tac i gospodar zmajeva, najvei od svih njih, ovde je lo e pro ao. Bilo je to davno, veoma davno, ali pria se jo uve pamti, i to ne samo tu, od nas. Ve tac se zvao Eret-A be, i bio je i ralj i arobnja tamona Zapadu. Do ao je u na e zemlje, i u Avabatu se pridru io izvesnim pobunjenim argads im plemiima, i borio se za prevlast nad gradom sa Veli im sve teni om Sredi njeg hrama Bo ans e Brae. Dugo su se borili, ove ova crna magija protiv munje bogova, i hram su pretvorili u prah. Na raju je Veli i sve teni prelomio ve cu njegov arobni tap, prepolovio mu amajliju u ojoj je le ala njegova mo i pobedio ga. Ovaj je pobegao iz grada i iz argads ih zemalja i nastavio da be i pre o Zemljomorja, do rajnjih granica na zapadu; i tu ga je ubio jedan zmaj, jer vi e nije imao moi. i od toga dana sila i mo zemalja Unutra njeg Kopna stalno su u opadanju. Onaj Veli i sve teni ,se zvao Intatin, i bio je prvi iz ue Tarba, te loze iz oje, posle Karego-Ata, a pre o njih i Bogo raljevi Kargada. i ta o, od vremena Intatina, sila i mo zemalja Kargada stalno su u porastu. Oni oji su dolazili da plja aju Grobnice bili su ta oe ve ci, i stalno su po u avali i po u avali da se domognu prelomljene amajlije Eret-A be. Ali ona je jo tu, ovde, gde ju je Veli i sve teni poslao na uvanje. Zajedno s njihovim ostima..." Tar uperi prst prema zemlji ispod svojih nogu. "Jedna polovina je tu", ispravi je Kosil. "A druga se zauve izgubila." "Ka o to, izgubila?" upita Arha. "Onu polovinu oja mu se na la u ruci Intatin je predao u Riznicu Grobnica, gde treba zauve da bude uvana. Druga polovina je ostala u ruci ve ca, ali on ju je, pre nego to je pobegao, dao jednom sitnom vladaocu, jednom od pobunjeni a, po imenu Toreg od Hapana. Ne znam za to je ta o postupio."

"Da bi izazvao su ob, da Toreg pone da se pravi va an", opet se ume a Kosil. "I uspeo je. Toregovi potomci su se opet pobunili, za vlade ue Tarba; i opet su se digli na oru je protiv prvog Bogo ralja, odbijajui da ga priznaju i za ralja i za boga. Bili su pro letog, u letog pore la. Ali, svi su sada ve mrtvi." Tar limnu glavom. "Otac na eg sada njeg Bogo ralja, Gospodar-Koji-Se-Podigao, istrebio je porodicu Hapana i poru io sve njihove dvorce. Do se to de avalo izgubila se ona polovina amajlije oju su oni uvali jo od vremena Eret-A be i Intatina. Ni o ne zna ta se s njom desilo. A sve se to dogaalo pre jednog ljuds og ve a." "Bez sumnje su je bacili u ubre", ree Kosil. "Ka u da uop te nije izgledala ao ne to vredno, ta uvena amajlija, Prsten Eret-A be. Ne a je pro leta i ona i sve to dolazi od tog ve ta og naroda!" Kosil pljunu u vatru. "Jesi li videla tu polovinu oja je od nas?" upita Arha Tar. Mr ava ena zavrte glavom. "Ona je u riznici u oju ni o ne sme da ue, osim Jedine sve tenice. Mo da je upravo ona najvee os svih blaga oje se tamo nalaze: ne znam. Re la bih da jeste. Ve stoleima zemlje Unutra njeg opna alju lopove i arobnja e ne bi li se opet domogle, i oni prolaze pored otvorenih ovega rcatih zlatom, tra ei uve samo tu jednu stvar. Pro lo je ve mnogo vremena od a o su iveli Eret-A be i Intatin, a pria se jo pamti i prepriava, i ovde i na Zapadu. Mnoge stvari stare i nestaju do ve ovi prolaze. Malo je ta vih oje ostaju dragocene, i malo je pria oje se pamte. " Arha se malo zamisli, pa ree: "Oni to su ulazili u Grobnice mora da su bili ili veoma smeli ili veoma glupi. Zar ne znaju a ve su moi Bezimenih?" "Ne znaju", odvrati Kosil, svojim ledenim glasom. "Oni nemaju bogova. Bave se magijom i zami ljaju da su oni sami bogovi. Ali, nisu. Kad umru, ne raaju se ponovo. Pretvaraju se u prah i mrtve osti, a njihove aveti jo malo zavijaju i cvile na vetru,do ih vetar ne oduva. Oni nemaju besmrtnu du u." "Ali, a va je ta magija ojom se bave? upita Arha, gorei od radoznalosti. Bila je zaboravila da jednim be e re la da bi se o renula i ne bi ni pogledala brodove iz zemalja Unutra njeg opna. "Ka o oni to rade? ta je ta magija?" "Obino tri ovi, prevare, opsene", odreza Kosil. "Ali, i ne to vi e od toga", ispravi je Tar, "u oli o u priama ima iole istine. arobnjaci sa Zapada umeju da probude i da uti aju vetrove, i da ih nateraju da duvaju u pravcu u ome oni to ele. Tu se svi sla u i sve su prie u tom pogledu iste. Zato su oni veli i moreplovci; umeju da stvore magijs i vetar i uprave ga u svoja jedra, i ta o brode gde im je volja, a umeju i da uti aju oluje na moru. Pria se da ta oe uemeju da stvore svetlost ad ime je volja, a i mra ; da obino amenje pretvore u dijamante, i olovo u zlato; da umeju da sagrade ogromne palate ili itav grad u tren o a, bar prividno; da mogu da se pretvore u medvede, ribe, zmajeve, u ta god im se prohte." "Ja u to ne verujem", ponovo e Kosil. "Da su opasni, lu avi i prevaranti, namazani svim mastima - to, da. Ali, a u da arobnja izgubi svoju mo ad mu uzme njegov drveni tap. Verovatno da su na tom tapu ispisane zle rune." Tar opet zavrte glavom. "Nose tap. To je tano, ali on je samo orue moi oju imaju u sebi." "Ali ot ud im ta mo?" upita Arha. "Oda le?" "Lagarije", sevnu Kosil. "Rei", objasni Tar. "Ta o mi je ispriao ne o o jejednom posmatrao jednog veli og arobnja a iz zemalja Unutra njeg opna, Maga, a o ga oni zovu. Zaboravili su ga prili om jednog plja a og pohoda po Zapadu. Po azao im je osu enu granu i re ao joj jednu re. I gle! grana se rascvetala. Izgovorio je jo jednu re, i gle! pojavile su se na njoj crvene jabu e. Izgovorio je jo jednu re, i tap, cvetovi, jabu e - sve je to nestalo, a zajedno sa njima i arobnja . Na ciglo jednu re je nestao ona o a o nestaju duga, ao treptaj o a, bez traga; i vi e ga ni ad nisu prona li na tom ostrvu. Je li to bila obina opsena?" "Budalu je la o prevariti", bila je uporna Kosil. Tar uuta, izbegavajui prepir u; ali Arha se nerado odvajala od te teme.

"Ka o izgledaju arobnjaci?" upita ona, "jesu li zaista crni po itavom telu i imaju bele oi?" "Crni su i zli. Ni ada nisam videla nijednog od njih", zadovoljno izjavi Kosil, prome oljiv i svoju telesinu na nis om trono cu i irei a e u pravcu vatre. "Ne a ih Bo ans i Blizanici dr e to dalje od nas", promrlja Tar. "Ni ada se vi e nee vratiti ovamo", izjavi Kosil. A vatra zapuc eta i i a zabubnja po rovu, i negde napolju, u polumranom predvorju Manan prodorno ci nu: "Aha! Meni polovinu, polovinu." 5. SVETLOST POD BRDOM

Do se rug godine pola o zatvarao a zimi, Tar je umrla. Tog leta je dobila su icu; i inae je bila mr ava, a sada se be e pretovrila u ostur; uve smr nuta, sada vi e nije otvarala usta. Jedino bi pred Arhom at ad progovorila, pa i to samo ad su bile same; a potom je i to prestalo, i ona je ut e u la u tamu. A ada je vi e nije bilo, Arha je patila za njom. A o je i bila stroga, Tar ni ada nije bila svirepa. Nauila je Arhu ponosu, a ne strahu. Sada je preostala jo samo Kosil. Nova Veli a sve tenica iz hrama Bo ans e Brae u Avabatu doi e te na prolee; do tada, Arha i Kosil su bile jedine vladar e u Mestu. ena je devoj u oslovljavala sa "gospodarice" i morala je da poslu a, a o bi joj ova ne to naredila. Ali Arha je dobro znala da Kosil ne mo e da nareuje. Imala je na to pravo, ali joj je nedostajalo snage; veli a je snaga bila potrebna da bi se ove suprostavio Kosilinoj zavisti prema ne ome o je od nje vi i po rangu, njenoj mr nji prema svemu ime nije mogla da vlada. Od ada je Arha saznala (od uve ne ne Pent) da postoji i bezbo ni tvo, i prihvatila ga ao injenicu ia o joj je ulivao strah, ste la je sposobnost da dale o mirnije gleda na Kosil i d shvati a va je. U Kosilinom srcu nije bilo istins og po tovanja ni prema Bezimenim, ni prema bogovima. Ni ta joj nije bilo sveto, osim moi. Po to je Car svih zemalja Kargada sada imao mo, i stoga zaista u njenim oima bio bo ans i ralj, ona ga je verno slu ila. Ali u njenim oima hramovi su bili samo pozori ta, Kamenovi samo obino stenje, Grobnice Atuana crne peine u podzemlju, zastra ujue, ali prazne. Da je mogla, u inula bi i obo avanje Praznog Prestola. Ubila bi i Prvosve tenicu, samo da je mogla. Arha je uspela da se sasvim irno suoi sa ovom poslednjom injenicom. Mo da joj je ba Tar pomogla da je sagleda, ia o joj ni ada nije re la ni ta otvoreno. U prvim trenucima svoje bolesti, pre nego to ju je utanje potpuno obuzelo, pozivala je Arhu da joj doe sva ih ne oli o dna, i razgovarala s njom, priajui joj mnogo i delima Bogo ralja i njegovog prethodni a, i o obiajima oji vladaju u Avanatu - sve to je ova ao ista nuta sve tenica trebalo da zna, ali to nije uve bilo veoma las avo za Bogo ralja i njegov dvor. Priala joj je i o svom vlastitom ivotu, i opisivala joj a o je izgledala ona Arha u prethodnom ivotu i ta je radila; a pone ad, i ao veoma ret o, pominjala je i ono to e mo da postati te o ili opasno za Arhu u njenom sada njem ivotu. Ni jedan jedini put nije pomenula Kosil po imenu. Ali Arha je ve jedanaest godina bila Tarina uenica, i bio joj je dovoljan samo nagove taj ili promena tona, pa da razume i da zapamti. Kada se zavr ila sumorna gu va i ada behu pro li Obredi opla ivanja, Arha je stala da izbegava Kosil. Kad bi se naizgled bes rajni sva odnevni poslovi i obredi priveli raju, odlazila je u svoje sama o boravi te; i ad god je imala vremena, odlazila je u sobicu iza Prestola, otvarala apa i silazila u tamu. Po danu i po noi, jer ovde ta ve razli e nisu postojale, ona je sistemats i ista ivala svoje podruje. Ulaza u Podgrobnicu, ona o veli u svetinju, bio je zabranjen svim osim sve tenicima i njihovim poverljivim evanusima. Bilo oga drugog, mu arca ili enu, o bi se usudio da ue, sigurno bi smesta pogodio gnev Bezimenih. Ali, nijedno od pravila oje je nauila nije zabranjivalo ulaz u Lavirint. Nije ni bilo potrebno. U njega se moglo ui samo iz Podgrobnice; uostalom, zar su muvama potrebna pravila da bi znale da ne trebada ulaze u

pau ovu mre u? I ta o je ona esto vodila Manana sa sobom ad je odlazila u bli e delove Lavirinta, da bi i on nauio puteve i pravce. Nije ba goreo od elje da tamo zalazi, alise, ao i uve , po oravao njenim nareenjima. Postarala se da i Kosilini evenusi, Dabi i Uahto, naue put ojim se sti e do Sobe s lancima i ojim se izlazi iz Podgrobnice, ali ni ta vi e od toga. Htela je da samo Manan, oji joj je bio bes rajno odan, zna sve tajne prolaze - on i ni o drugi. Jer, oni su pripadali njoj, samo njoj, zauve . Sada je ve bila poela da istra uje Lavirint. To om itave jeseni provodila je najvei broj dana hodajui roz te bes rajne podzemne hodni e, ali je i dalje bilo delova do ojih nije stizala. To traganje roz bezmernu i besmislenu mre u prolaza bilo je zamorno; noge bi mala sale a um otupio, veito zabavljen brojanjem i zbrajanjem s retanja i prolaza roz oje se pro lo i roz oje je te trebalo proi. Lavirint je zaista bio pravo udo, isplaniran i izveden u ivom amenu dubo o pod zemljom, poput ulica u ne om veli om gradu; ali, bio je stvoren da zamori i zbuni sva og smrtni a oji bi u ao u njega, pa je a i sama njegova sve tenica na raju poela da smatra da je on samo jedna ogromna lop a i ni ta vi e. I ta o, do su sve dublje ulazili u zimu, ona je svoja istra ivanja sve vi e usredsreivala na samu Dvoranu, na oltare, na ni e iza i ispod oltara, na sobe sa ovezima i utijama, na sadr aje tih ovega i utija, hodni e i pot rovlja, pra ljavu upljinu ispod upole gde su se gnjezdile stotine slepih mi eva, prizemlja i podrume oji su bili predvorja ata ombi mra a. Ru u i ru ava namirisanih opojnim sasu enim mo usom oji se be e pretvorio u prah le ei osam stolea u gvozdenom ovegu, ela isprljanog razmazanom pauinom oja se bila uhvatila na njega, provodila je po itav sat leei, samo da to bolje proui rezbarije na pre rasnom, od vremena istro enom ovegu od edrovine, oji je pre mnogo stolea ne i ralj doneo na dar Bezimenim Silama Grobnica. Evo sli e tog ralja, malene rute prili e sa veli im nosom, a evo i Prestone Dvorane sa uru enom upolom i stubovima na ulazu, ona o a o ju je ve to i u plit om duborezu pri azao u drvetu ne i umetni oji se sam u meuvremenu be e pretvorio u prah, jo o zna pre oli o stotina godina. Evo i Jedine sve tenice, a o udi e nar otina isparenja i savetuje ralja, iji se nos, na toj slici, bio slomio; lice sve tenice bilo je isuvi e malo da bi se na njemu jasno razaznavale crte i oblici, ali Arha je zami ljala da je to njeno lice. Pitala se ta je to tada bila re la ralju sa veli im nosom, i da li joj je bio zahvalan na tome. Imala je svoja omiljena mesta u Prestonoj Dvorani, ao to drugi imaju mesta gde rado sede u ne oj ui punoj sunca. esto je odlazila u malo polupot rovlje iznad jedne od garderoba u zadnjem delu Dvorane. Prastari ogrtai i ras o na odela su se uvali na tom mestu, jo iz onih dana ada su raljevi i moni plemii dolazili da u a u svoje bogopo tovanje Mestu Grobnica Atuana, priznajui na taj nain da postoji carstvo vee od njihovog ili od carstva bilo og ove a. Pone ad bi njihove eri, princeze, oblaile te haljine od me e bele svile, izvezene topazima i tamnim ametistima, i igrale obredne igre zajedno sa sve tenicom Grobnica. u jednoj od riznica nalazile su se ploice od slonove osti osli ane prizorima ta vog igranja, do gospoda i raljevi e aju napolju,ispred Dvorane, jer ni tada, ao ni danas, nijedan mu arac nije smeo da stupi na posveeno tle Grobnica. Ali devoj e su smele da uu i zaigraju zajedno sa Sve tenicom, obuene u belu svilu. Sve tenica je, pa , nosila i tada, ao i sada, samo grubu, ru om t anu crnu odeu; ali, volela je da doe i opipava ne ne, me e materijale, ve istrulele od starosti, neuni tivo drago amenje od ije se neznatne te ine cepala tro na t anina. Iz tih ovega je provirivao miris drugaiji od svih mo sa i tamjana po hramovima Mesta: ne a o sve iji, ne niji, mlai. Umela je da provede i celu no u sobama s blagom, prouavajui sadr aje jednog jedinog ovega, dragulj po dragulj, zarali o lop, slomljenu perjanicu na lemu, naru vice, igle i bro eve, bronzane, posrebrene ili od istog zlata. Nimalo uznemirene njenim prisustvom, sove su sedele na pot rovnim gredama i otvarale i zatvarale svoje ogromne, ute oi. Svetlost zvezda bi se probila roz pu otinu izmeu dva crepa na rovu; ili bi sneg poinjao da sipi otuda,

ne an i leden, ba

ao te prastare svilne t anine oje su i ezavale na ovla ni dodir ru e. Jedne noi, dubo o u zimi, u dvorani je bilo isuvi e hladno. Ona je pri la ap u, podigla ga, liznula nani e roznjega niz stepenice i opet ga zatvorila nad sobom. Tiho se uputila u pravcu oji je ve ta o dobro poznavala,hodni om oji je vodio u Podgrobnicu. Tamo, naravno, ni ada nije unosila svetlost; a o je sluajno nosila u ruci fenjer, zato to je dolazila iz Lavirinta, ili iz mr le noi sa povr ine, gasila ga je pre nego to bi se pribli ila Podgrobnici. Ni ada nije videla to mesto, nijednom u svim ivotima oje je provela ao sve tenica. Po to je ve u la u hodni , dunula je u sveu fenjera oji je nosila u ruci, i ne usporavajui ora produ ila roz mr li mra , la o, ao ribica u tamnim dubinama mora. Ovde nije bilo ni hladno ni toplo; ovde nije bilo ni zime ni leta; uve je vladala jedna a, umerena sve ina, malo vla na, nepromenljiva. Tamo gore su sna ni, ledeni vetrovi ibali snegom pre o pustinje. Ovde nije bilo ni vetrova, ni godi njih doba; bilo je zatvoreno, mirno, bezbedno. Uputila se u Osli anu sobu. Volela je da ode do nje s vremena na vreme i da posmatra udne sli e po zidovima, oje su is a ale iz mra a ad bi ih obasjala slaba svetlost njene svee, bili su to mu arci sa duga im rilima i ogromnim oima, bistrim i mrzovoljnim. ni o nije znao da joj a e o su oni; u Mestu vi e nigde nije bilo ta vih sli a, ali je ona ipa verovala da zna; bili su to duhovi pro letih, onih oji se ne raaju ponovo. Osli ana soba nalazila se u Lavirintu, ta o da je morala da proe roz peinu ispod Kamenova da bi stigla do nje. i do joj se pribli avala roz hodni oji je i ao nadole, pred njom se razli ne o nejasno sivilo, te nagove taj i odsjaj, sen a sen e ne e udaljene svetlosti. U prvom trenut u pomisli da je oi varaju, to se esto de avalo u tom potpunoj tmini.Ona ih zatvori, i svetlucanje nestade. Otvori ih, i ono se opet pojavi. Ona se zaustavi, i sada je stajala nepomino. Zaista vi e nije bilo crno, ve sivo. Jedva primetni odsjaj bledila tu gde ni tanije smelo da se vidi, gde je sve moralo biti crno. Ona naini ne oli o ora a i ispru i ru u a tom isturenom mestu na bonom zidu gde je tunel s retao; i premda bes rajno slabo, ipa uspe da nazre po ret svoje ru e. Produ ila je da oraa. Ovo je udo bilo ta o neumno da je prevazilazilo sva o oseanje straha: to jedva primetno zraenje svetlosti gde svetlosti ni ada nije bilo, u najdubljem grobu po opane tame. Koraala je bosa, bez najmanjeg uma, odevena u crno. Na poslednjem zavijut u hodni a se zaustavi; a onda sasvim,sasvim pola o naini i taj poslednji ora , pogleda i vide... Videla je to ni ada jo nije videla, ia o ve be e pro ivela stotinu ivota: veli u, zasvoenu peinu ispod Kamenova, oju ne behu izdubile ljuds e ru e ve sile Zemljine. Kaodragim amenjem bila je sva o iena ristalima i u ra ena iljcima i filigranima belog renja a tamo gde su podzemne vode dejstvovale pre mnogo eona: ogromna, svetlucavih zidova i tavanica, vrcajui varnicama, ne na, ompli ovana, palata od dijamanata, ua od ametista i ristala, iz oje je prais ons a tmina bila prognana ras o nim sjajem. Ne mnogo ja a, ali ipa zaslepljujua o u navi lom na tminu, bila je svetlost oja je izvela ovo udo. Bio je to blagi sjaja, ao avetinjs a svetlost nad movarom, oji se pola o retao roz peinu, palei u prolazu hiljade siu nih, treperavih odsjaja sa briljants e tavanice i pravei hiljade us ome anih i fantastinih sen i du zidova peine. Svetlost je sjala na vrhu jednog drvenog tapa, bez dima, ne sagorevajui. tap je dr ala ovjeja ru a, i Arha ugleda lice iza tog sjaja; tamnoputo lice: lice mu arca. Stajala je ao u opana. On je dugo obilazio ogromnu peinu, uzdu i popre o. Kretao se ao da ne to tra i, zagledavajui iza ip astih amenih zavesa, zavirujui u ne oli o prolaza oji su vodili iz Podgrobnice, ali ne ulazei ni u jedan. A Sve tenica Grobnica je jo stajala nepomino, u mranom uglu hodni a, e ajui.

je, izgleda, padalo da se momiri s injenicom da gleda ne og je viala nepoznate ljude. Uinilo joj se da to mora biti jedan mo da jedan od onih ljudi izvan zidina, ne i ozar ili stra ar, i do ao je da vidi tajne Bezimenih, mo da i da u rade ne to iz Grobnica... Da u rade ne to. Da oplja a Sile Tame. Svetogre: re se pola o pomaljala u Arhinom umu. Ovo je mu arac, a nijdna mu a noga ne sme dotai tlo Grobnica, Sveto Mesto. A ipa se drznuo da zae ovamo, u ovu upljinu gde je le alo samo srce Grobnica. U ao je. U resao je svetlost tu gde je svetlost zabranjena, gde je nije bilo od postan a sveta. Za to ga Bezimeni ne obore mrtvog na zemlju? Sada je stajao i zagledao ameniti pod, oji je bio sav izlomljen i iseen. Moglo se videti da je bio esto otvoran i zatvaran. Kisel aste, jalove grudve zemlje izbaene na povr inu ad su se opali grobovi nisu bile ponovo dobro utabane. Njeni Gospodari su ve pojeli onu trojicu. Za to ne pjedu i ovoga? ta e aju? Ru e da delaju za njih, jezi e da progovore... "Odlazi; Odlazi! Gubi se!" iznenada se proderala iz svega glasa. Sna ni odjeci zapi ta e i zabubnja e roz peinu, i ao da zamagli e ismao tamnoputo, prepadnuto lice oje se o renu u njenom pravcu, i u magnovanu, roz us ovitlani sjaj peine, ugleda je. A onda svetlosti nestade. Nestade svog onog saja. Slepilo mra a, i utanje. Sada je opet bila u stanju da misli. Osloboena magije svetlosti. Mora da je u ao roz vrata u crvenoj steni, Vrata za zatvoreni e; da le, po u ae roz njih i da pobegne. La onoga i neujna, poput sove to leti na me im rilima, ona potra u polu rugu du zidova peine i ulete u nis i tunel oji je vodio do vrata to su se otvarala samo spolja. Tu se zaustavi, na ulazu u tunel. Ni a vo strujanje vazduha nije dopiralo s te strane; znai, nije ostavio za sobom otvorena i privr ena vrata. Bila su zatvorena, a a o je bio u tunelu, onda mu vi e nema izlaza. Ali, nije bio u tunelu. U to je bila sasvim sigurna. u tom sabijenomi nis om prostoru, ta o blizu nje, ula bi mu disanje, osetila toplinu tela i ot ucaje samog ivota u njemu. Ne, u tunelu nije bilo ni oga. Stajala je u oeno i oslu ivala. Gde li je nestao? Tama joj je poput stegnute marame pritis ala oi. Zbunilo je to to je videla Podgrobnicu; bila je izvan sebe. Poznavala ju je samo ao prostor omeensluhom, dodirom, naletom sve eg vazduha u mra u; bila je za nju ogromna praznina, tajna oja se ni ada ne sme ot riti. A sada je be e ugledala, i tajna je ustupila mesto ne u asu, ve lepoti, tajni jo veoj od tajne mra a. Krenula je pola o napred, nesigurno. Napipala je put s leve strane do drugog otvora, onog oji je vodio u Lavirint. Tu je zastala i oslu nula. Pola o i tiho renula je opet niz podzemni hodni , voena intuicijom. Posle ne ih stotina ora a ula ga je. Bio je tih s oro ao i ona, ali se nije ta o sigrno retao roz tamu. ula je tiho struganje, ao da se spota oa na neravnom podu i odmah povratio ravnote u. Ni ta drugo. Sae ala je jo malo, a onda opet pola o renula napred, te ovla dodirjui zid vrhovima prstiju desne ru e. Najzad pod njima oseti oblu, metalnu ip u. Tu se zaustavi i renu ru om, pipajui, navi e du gvozdene tra e sve do nije, na ivini oju je jedva mogla da dosegne, na la na isturenu ruicu od grubo obraenog gvo a. A onda je iznenada, iz sve snage, povue nani e. Zau se strahovito rc anje, ao da se ne to melje, a potom tresa . Mlaz plaviastih varnica is oi i utrnu. Utiunu e i odjeci, ao da se svaaju, u hodnicima iza nje. Ona ispru i pola o ru u i napipa, samo ne oli o santimetara pred svojim licem grubu povr inu gvozdenih vrata. Odahnula je. Vrativ i se pola o uz tunel a Podgrobnici i dr ei se njenog zida ta o da joj bude sa desne strane, ona produ i sve do ap a u Prestonoj dvorani. Nije ubrzala ora i i la je ut e, ia o vi e nije bilo potrebno da uti. Uhvatila je lopova. Vrata roz oja je pro ao bila su jedina vrata oja su vodila u Lavirint i jedini izlaz iz njega; a mogla su da se otvore samo sa spoljne

Najte e joj stranca. Ret o od uvara - ne, rob iz Mesta;

strane. Ostao je tamo dole, u mranom podzemlju, i ni ada vi e nee izii. Koraajui pola o i uspravno, ao da se u oila, ona proe mimo Prestola i ue u duga u dvoranu sa dva reda stubova. Tu, gde je u jednoj bronzanoj iniji na viso om trono cu tinjalo ugljevlje, nagomilano do vrha, ona se o renu i prie stepeni tu od sedam stepeni a oji su vodili do Prestola. Na najni em od njih le nu, saginjui se sve do nije elom dodirnula hladni, pra njavi amen, zagaen ostima mi eva oje su ispustile sove u lovu. "Oprosti mi to sam videla probijenu va u tamu", ree ona, ne izgovarajui rei glasno. "Oprostite mi to sam videla va e grobnice o srnavljene. Biete osveeni. O, Gospodari moji, smrt e vam ga predati, i on se ni ada vi e nee roditi ponovo! " Ali, do se jo molila u seanju je videla treperavi sjaj osvetljene peine, ivot u obitavali tu smrti; i umesto da se upla i bogohuljenja i razbesni se na lopova, mislila je samo da je to udno, vemoa udno... " ta moram da ispriam Kosil?" upita samu sebe do je izlazila napolje, pod udarce zims og vetra i vr e se umotavala u svoj ogrta. "Ni ta Za sada. Ja sam gospodarica Lavirinta. Bogo ralj nema tu ta da se me a. Mo da u joj rei, ad lopov ve bude mrtav. Kojom smru bi trebalo da ga umorim? Dobro bi bilo da ipa pustim Kosil da doe i da ga gleda do umire. Ona to m,nogo voli. ta li je samo tra io? Mora da je ne i luda . Ka o je uspeo da ue? Samo Kosil i ja imamo ljueve od vrata u crvenoj steni i od ap a. Mora da je u ao roz vrata u crvenoj steni. Samo bi ve tac mogao da ih otvori. Ve tac..." Ona naglo zastade, i nalet vetra zamalo je ne obori s nogu. "Ta o je. On je ve tac, arobnja sa Unutra njeg opna, oji tra i amajliju Eret-A be." I u tome je bilo ta o neoe ivanog i ras o nog uzbuenja, da je svu obuze ne a toplina, a i na onom ledenom vetru, i ona stade da se smeje iz sveg glasa. Mesto oje ju je o ru ivalo, i pustinja oja je o ru ivala Mesto, bili su mrani i tihi; vetar je se ao sve jee; dole, u Veli om Zdanju nije gorelo ni jedno jedino svetlo. Ret e, nevidljive sne ne pahuljice hitro su promicale no ene vgetrom. "A o je otvorio vrata u crvenoj steni pomou arolije, onda mo e da otvori i druga. Mo e da pobegne." Od te misli se za trenuta sledi, ali, ipa , nije bila potpuno ubeena. Bezimeni su ga pustili da ue. Za to da ne? Iona o od toga ne mo e biti tete. Ka vu tetu mo e da napravi lopov oji ne mo e da napusti mesto oje je po rao? Mora da raspola e vrad binama i crnom magijom, i to, bez sumnje, veoma ja om, im je uspeo ova o dale o da prodre; ali dalje nee moi. Nema te ini oju jedan smrtni mo e baciti i njome nadjaati volju Bezimenih, duhova u Grobnicama Kraljeva iji je Presto prazan. Da bi bila posve sigurna, ona pohita a Malom zdanju. Manan je spavao na tremu, umotan u svoj ogrta i olinjalo rzneno ebe, oje je inilo njegovu zims u postelju. U la je tiho, da ga ne probudi, ne palei lampu. Otvorila je malu, za ljuanu sobu, u stvari pla ar u dnu predsoblja. U resala je varnicu remenom, te oli o da nae odreeno mesto na podu, i, le nuv i, pomerila jednu ope u. Komadi debele, prljave t anine od svega ne oli o vadratnih santimetara pojavi joj se pod prstima. Ona ga be umno u nu u stranu. Trgla se, i nehotice, jer zra svetlosti iznenada su nu navi e, pravo njoj u lice. Trenuta asnije, veoma oprezno, ona zaviri roz otvor. Bila je zaboravila da on nosi onu neobinu svetlost na vrhu tapa. Oe ivala je da e ga u najboljem sluaju samo uti a o se ree, tamo dole, u mra u. Zaboravila je na svetlost, ali zato je on bio ba tamo gde je i mislila da e ga nai; tano ispod tajnog otvora za gledanje, od gvozdenih vrata oja su mu onemoguavala da pobegne iz Lavirinta. Tu je stajao, podboiv i se jednom ru om o u , a drugom dr ei pod odreenim uglom drveni tap, viso oli o i on sam, na ijem se vrhu dr ala mala svetlost lutalica. Glavu, oju je ona gledala s visine od ne ih est stopa, bio je na rivio malo u stranu. Bio je odeven ao sva i putni ili hodoasni oji putuje po zimi, u rat i, debeli ogrta, o nu ja nu, vunene,

pripijene a ire, u nirane o ne sandaale; na leima je nosio la i zave ljaj sa oga je visila uturica s vodom, a no mu je bio u oricama obe enim o pojas. Stajao je tamo nepomino, ao ip, spo ojno i zami ljeno. Pola o je potom podigao tap sa zemlje i njegov svetlei svrh upravio prema vratima, oja Arha nije mogla da vidi roz svoj tajni otvor. Svetlost se promenila; postala je manja i jaa i sjaj joj je postao ne a o prodoran. On glasno progovori. Jezi ojim se slu io bio je Arhi udan, ali jo udniji od rei bio mu je glas, dubo i zvuan. Svetlost na tapu se pojaa, zatrepta, pa poe da se gasi. U jednom trenut u se ugasila potpuno, i ona vi e nije mogla da ga vidi. Bledoljubiasta movarna svetlost se opet pojavi, bez treperenja, i ona vide a o se on o ree i odlazi od vrata. ini otvaranja mu nisu uspele. Mo oja je dr ala bravu tih vrata da ne popusti bila je jaa od njegove magije. On se osvrnu o o sebe, ao da razmi lja - a ta sad? Tunel, ili podzemni hodni u ojem je stajao bio je iro ne to vi e od jednog metra. Tavanica mu se uzdizala pet do est metara iznad meobraenog, stenovitog poda. Zidovi su na tom mestu bili od obraenog amena, sagraeni bez maltera, ali na spojevima ta o pa ljivo i vrsto priljubljeni da bi se izmeu njih jedva mogao uvui vrh no a. Uzdi ui se, postepeno su se naginjali jedan a drugom, ta o da su stvarali svod. I ni ta vi e. On poe napred. Jedan od ora a ga odvede izvan Arhinog vidnog polja i svetlosti nestade. Upravo se spremala da vrati t aninu i ope u na mesto, ada se slaba i zra svetlosti opet uzdi e iz poda ispred nje. Bio se vratio a vratima. Valjda je shvatio da nema mnogo izgleda da ih opet pronae,a o ih napusti i zae u Lavirint. Progovorio je opet, azav i samo jednu re, i to tiho, Emenn, i onda, opet, malo glasnije, Emenn! I gvozdena vrata zaegrta e u svojim spojevima, i dubo i odje se za otrlja niz zasvoeni tunel poput grmljavine, i Arhi se uini da se pod ispod nje zatresao. Ali vrata ostado e zatvorena. On se tada glasno nasmeja, rat o, ao ove oji je pomislio: Ba sam ispao budala! Jo jednom stade razgledav i zidove o o sebe, i ad je bacio pogled navi e Arha ugleda a o mu sme a titra na tamnoputom licu. Onda sede, razveza svoj zave ljaj, izvadi omad suvog hleba i zagrize ga. Izvadio je i zapu a iz grlia svoje o ne boce i protresao je; delovala je ne a o la o u njegovoj ruci, ao da je s oro prazna. On vrati zapu a, ne otpiv i ni gutljaj. Staviv i potom zave ljaj iza sebe, umesto jastu a,umota seu ogrta i le e. tap mu be eostao u desnoj ruci. Kad je legao, mala uglica lutajue svetlosti odvoji se od tapa i zaplovi navi e, pa ostade da mu lebdi iznad glave, metar ili dva iznad tla. Levu ru u be e stavio na grudi, dr ei u aci ne to to mu je viselo obe eno o te i lanac o o vrata. Le ao je ta o, sasvim udobno, nogu pre r tenih u lanicima iznad stopala; pogled mu je pre ao pre o tajnog otvora na tavanici i produ io dalje; uzdahnuo je i zatvorio oi. Svetlost je pola o postala prigu ena. Zaspao je. Stisnuta a a na grudima mu se opusti i liznu u stranu,i posmatra iznad njega napo on ugleda amajliju oju je nosio na lancu: omad grubo obraenog metala, ne to nali na polumesec. Slabo svetlucanje njegove arolije pola o zgasnu. Le ao je u ti ini i tami. Arha vrati na mesto t aninu i opet uglavi ope u u pod, pa oprezno ustade i od unja se u svoju sobu. Tu je jo dugo le ala u mra u ispunjenom zavijanjem vetra, neprestano gledajui pred sobom treperavo blistanje ristala u ui smrti, me u svetlost vatre oja ne gori, amenje na zidu tunela, nepomino lice zaposlenog ove a. 6. KLOPKA Sledeeg dana, ada je obavila sve svoje du nosti u raznim hramovima i

zavr ila obuavanje pripravnica svetim plesovima, is rala se do Malog zdanja i, zamraiv i sobu, otvorila tajni otvor i provirila roz njega. Svetlosti vi e nije bilo. Bio je oti ao. Ona nije ni verovala da e ta o dugo ostati pored vrata roz oja ne mo e proi, ali to je bilo jedino mesto gde se mogla nadati da e ga videti. Ka o sad da ga pronae, ada se sam izgubio? Tuneli Lavirinta,sudei po onome to joj je priala Tar i po njenom vlastitom is ustvu, protezali su se, uvijajui se, ravajui, vrtei se uspiralu, zavr avajui orso acima, u du ini od pre o dvadeset milja. orso a a oji je bio najudaljeniji od Grobnica nije se nalazio dalje od jedne milje, u pravoj liniji. Ali u podzemlju ni ta nije i lo pravolinijs i. Svi su tuneli s retali, ravali se, ponovo se sastajali, ponovo se sastajali, preplitali, pravili petlje, slo enim putevima stizali tamo oda le su i poinjali,jer nije bilo ni poet a ni raja. ove je mogao da hoda, i hoda, pa opet nigde da ne stigne, jer nigde se nije ni moglo stii. Nije bilo ni a vog sredi ta, srca laivrinta. I ad bi se vrata jednom za ljuala, Lavirint vi e nije imao raja.Nijedan pravac nije bio onaj pravi. Ia o su putevi i s retanja do odreenih soba Arhi bili vrsto urezani u pamenje, a je i ona prili om du ih istra ivanja nosila sa sobom lupe tan og anapa, i pu talada se razmotava za njom, namotavajui ga opet ad bi se vraala. Jer, ad bi propustila samo jedan od otvora ili sretanja oje je trebalo brojati, a bi i ona zalutala. A svetlost joj nije bila od pomoi, jer nije bilo upadljivih taa a, po ojima bi se mogla upravljati. Svi hodnici, sva vrata i otvori, izgledali su potpuno isto. Mo da je pre ao ve milje i milje, a da se ipa nije odma ao ni za deseta metara od vrata roz oja je u ao. Oti la je u Prestonu dvoranu, i u hram Bo ans e Brae, i u podrum ispod uhinja, i, uluiv i prili u ad je ostala sama, pogledala roz sva i tajni otvor oji se tamo nalazio; ali, videla je samo gustu, hladnu pomrinu.Kada je pala no, sva zamrznuta i gorei od zvezda, oti la je i do izvesnih mesta na brdu i podigla odreene amenove, ra istila zemlju, provirila dolje, i opet videla samo tamu bez zvezda u podzemlju. Tu je. Mora da je tu. Ali joj je ipa uma ao. Umree od ei pre nego to ga pronae. Morae da po alje Manana u Lavirint da ga pronae, ad bude sigurna da je mrtav. Ali, pomisao na to nije mogla da podnese. Do je ta o leala pod zvezdama na zamrznutom tlu Brda, suze joj navre e na oi od besa. Po la je potom stazom oja je vodila niz brdo do hrama Bogo ralja. Stubovi sa izrezbarenim apitelima, pobledeli od inja, blistali su u svetlosti zvezda, ao da su od ostiju. Ona za uca na zadnja vrata, i Kosil je pusti unutra. " ta mi dovodi moju gospodaricu?" upita rupna ena, hladno ioprezno. "Sve tenice, u Lavirintu se nalazi jedan ove ." Kosil se zbuni; po prvi put se desilo ne to to nije predvidela. Stajala je i blenula. Oi ao da su joj se malo is olaile. Arhi prolete roz glavu misao da Kosil izgleda veoma nali na Pent ad imitira Kosil, i spopade je luda i napad smeha; no ona ga potisnu i on se sti a. "ove ? U Lavirintu?" "ove , stranac." I, po to je Kosil i dalje gledala s nevericom, ona dodade: "Umem da prepoznam ove a, ada ga vidim, ia o sam ih do sada malo viala." Kosil ne obrati pa nju na njenu zajadljivost. "Ka o je ove dospeo tamo?" "Crnom magijom, re la bih. Ko a mu je tamna, mo da je sa Unutra njeg opna. Do ao je da oplja a Grobnice. Ot rila sam ga u Podgrobnici, ispod samih Kamenova.Kad me je primetio, pobegao je u pravcu ulaza u Lavirint, ao da zna uda ide. Za ljuala sam gvozdena vrata za njim. Po u ao je da baci ini, ali nije uspeo da njima otvori vrata. Sutradan ujutro po ao je dalje roz Lavirint. Sada vi e ne mogu da ga pronaem." "Ima li svetilj u?" "Da," "Vode?" "Malu uturicu, ne ba punu." "Svea mu je, mora biti, ve izgorela." Kosil je raunala u sebi. "Jo

jedno etiri do pet dana. Mo da i svih est. Posle toga mo e poslati moje uvare dole da izvu u telo. Krv treba dati Prestolu, a telo..." "Ne", iznenada i esto o izgovori Arha, s oro viui. "Hou da ga naem do je jo iv." Glomazna i viso a sve tenca spusti pogled na devoj u. "Za to?" "Da bih... da bih ga umorila sporijom i te om smru. Poinio je gogohulni in prema Bezimenima. Os rnavio je Podgrobnicu svetlo u. Do ao je da iz Grobnica iplja a blago. Kazna ne sme biti da samotni i umre negde u tunelu. "D, prihvati Kosil, ali ao da se ipa oleba izmeu dve odlu e. "Ali, a o e ga uhvatiti,gospodarice? Nismo sigurni. Zato smo, ba , potpuno sigurni ad je u pitanju ovo drugo. Zar se negde u Lavirintu ne nalazi soba puna ostiju onih oji su u li u njega i nisu vi e iza li?... Ne a ga Mrani azne ona o a o oni znaju, u mra uLavirinta. Opa o je i te o umreti od ei." "Znam", ree devoj a. Ona se o renu i vrati u no, navlaei apuljau da se za titi od ledenog vetra oji je fiju ao unao olo. Zar nije mogla unapred da zna? Ponela se ba detinjasto, i glupo, obrativ i se Kosil. Kod nje nije mogla da se nada pomoi. Sama Kosil nije ni ta znala; sve to je mogla da smisli bilo je da hladno sae a do onano ne nastupi smrt. Nije mogla da shvati. Nije uviala da se ove mora pronai. On ne sme da proe ao oni ostali. Ne bi to opet mogla da podnese. Kad ve mora da umre, ne a to bude brzo, pa danu. Sigurno je da je dale o pri ladnije da taj lopov, prvi oji se posle ne oli o stolea odva io da po u a da po rade Grobnice, pogine od maa. Nije a imao ni besmrtnu du u, da se ponovo rodi. Njegov duh e cvilei lutati podzemnim hodnicima. Ne sme ga pustiti da umre od ei, sam i u mra u. Te noi Arha je veoma malo spavala. Sledei dan joj je bio ispunjen obredima i du nostima. No je provela obilazei, tiho i bez svetilj e, sve tajne otvore u svim neosvetljenim zgradama Mesta, i po brdu pre o ojeg je brisao vetar. Najzad se vratila u Malo zdanje da legne, dva ili tri sata pre zore, ali opet nije mogla da se smiri. Treega dana, asno popodne, oti la je sama u pustinju, a reci u ojoj je zbog zims e su e bila jo jedva ne to vode, i gde se led nahvatao izmeu trs i. Setilase a o je jednom, pro le jeseni,za la veomadale o u Lavirint, pro av i ras rsnicu est Puteva, i ta o idui, sve dalje i dalje roz jedan duga i hodni u obli u lu a, u jednom trenut u ula a o negde, iza amenog zida, tee voda. Zar ne bi o edneli ove , a o bi se namerio tim putem, ostao na tom mestu? a i ta o dale o napolju nalazili su se tajni otvori; morae da ih potra i. Tar joj ih je bila po azala pro le godine; i ona ih je sada ponovo na la bez veli e mu e. Po nainu na oji je prepoznavala ne o mesto ili obli podseala je na a vog slepca: vi e je napipavala put do sva e s rivene ta e nego to ga je tra ila pogledom.Kod druge, one oja je bila najudaljenija od Grobnica, ada je navu la aapuljau da za loni svetlost i ada je priljubila o o uz rupu useenu u jednu zaravan na steni, najzad ugleda pod sobom prigu eno svetlucanje ve tije svetlosti. Bio je tu, delimino izvan njenog vido ruga. Kroz otvorse mogao videti samo zavr eta osro a a.. MOgla je da mu nazre te lea, sagnutu glavu i desnu mi icu. Sedeo je blizu jednog ugla u zidovima, i opao po amenu no em, rat im bode om sa dr om u ra enom dragim amenjem. O trica mu je ve bila slomljena. Odlomljeni deo le ao je tano ispod otvora roz oji je gledala. Be e ga slomio do je po u avao da razdvoji dva amena, da dopre do bistre vode oju je slu ao a o tee i ubori u onom mrtva om mu u podzemlja, s druge strane neprobojnog zida. Po reti su mu bili greviti. Veoma se razli ovao, na on tri dana i noi, od one vit e i sna ne prili e oja je mirno stajala ispred gvozdenih vrata i smejala se svom porazu. Jo je bio uporan, ali snaga ga je oigledno napu tala. Njegove ini nisu mogle da razdvoje ta dva emena blo a, ve je morao da upotrebi svoj neupotrebljivi no . a je i njegova magijs a svetlost postala ne a o zamagljena i prigu ena. Do ga je Arha posmatrala, svetlost zatreperi; ove trgnu glavom i ispusti bode . Onda ga tvrdoglavo opet podi e i po u a da ugura slomljenu o tricu izmeu dva amena.

Le ei meu zaleenom trs om na obali re e, zaboravljajui i oje i ta ini, Arha priljubi usta uz ledena usta stene i ogradi ih dlanovima da se sav zvu zadr i unutra. "arobnjae!" vi nu ona, i njen glas liznu niz ameno grlo i hladno za u ta u podzemnom tunelu. ove se tr e i s oi na noge i ta o joj izmae iz vidnog polja. Ona opet priljubi usta na otvor u steni i dovi nu: "Vrati se du zida pored re e do drugog s retanja. Prvo s retanje udesno, jedno pres oi, pa opet desno. Na ras rnici est puteva s reni opet desno. Onda levo, pa pravo, pa levo, pa pravo. Sae aj u Osli anoj sobi." Kada se pomerila da opet pogleda unutra, mora da je pustila da zra dnevnog svetla proe za trenuta roz otvor; jer, ada je opet pogledala on se ve bio vratio u njen vido rug i gledao gore u otvor. Njegovo lice, na ome je sada videla ne a ve o ilj e, bilo je napeto i radoznalo. Usne su mu bile ispucale i pocrnele, ali su mu oi gorele. Podigao je tap, prinosei joj svetlost sve bli e i bli e. Ona upla eno ustu nu, navali ameni zatvara na otvor i opet nabaca na njega ljun a ojim je bio sa riven; potom se podi e i urno renu natrag u Mesto. Potom ustanovi da joj se ru e tresu, a pone ad bi je obuzela i mala vrtoglavica do je hodala. Nije znala ta e dalje. A o se bude pridr avao njenih upustava, vratie se u pravcu gvozdenih vrata, do sobe sa sli ama. Tamo nije bilo niega, ni a vog razloga da ode ba tamo. Na tavanici Osli ane sobe bio je tajni otvor, veoma dobar za osmatranje, a nalazio se u riznici hrama Bo ans e Brae; mo da je to bio razlog to joj je Osli ana soba pala na pamet. Nije znala. Za to mu se uop te obratila? Mogla je da mu spusti malo vode roz ne i od tajnih otvora, i te posle toga da ga pozove na to mesto. Ta o bi du e ostao u ivotu. U stvari, onoli o oli o ona bude htela. A o mu s vremena na vreme bude spu tala malo hrane i vode, mogao bi da ivi jo du e, danima i mesecima, tumarajui po Lavirintu; a ona bi mogla da ga posmatra roz tajne otvore, i da mu a e gde e nai vodu, a pone ad i da ga sla e, ta o da uzalud ode tamo gde mu bude re la, ali bi uve morao da se uputi na oznaeno mesto. To e ga nauiti pameti; da shvati ta znai ad se ne o podsmeva Bezimenima i epuri se svojom glupom mu o u po grobnicama Besmrtnih Po ojni a! Ali do le god on bude tamo, ona nee smeti da sie u Lavirint. Za to ne? upita samu sebe i odgovori - Zato to e on moi da pobegne roz gvozdena vrata, oja e nmorati da ostavi otvorena za sobom... Ali nee moi da pobegne dalje od Podgrobnice. iostins i odgovor, u stvari, bio je da se ona bojala da se sretne s njim livem u lice. Bojala se njegove moi, tajnih znanja oja je upotrebio da prodre u Podgrobnicu, crne magije ojom je odr avao onu svetlost da stalno gori. A, ipa , zar je sve to bilo toli o stra no? Sile oje su vladale mranim mestima bile su na njenoj strani, ne na njegovoj. Oigledno da nije raspolagao ne om naroitom moi, tamo u carstvu Bezimenih. Nije uspeo da otvori gvozdena vrata; nije prizvao magijs u hranu, niti je uspeo da dovede sebi vodu roz zid, niti je zazvao ne o demons o udovi te oje bi sru ilo zidove - sve ono ega se ona pribojavala. Ni posle tri dana lutanja nije mu po lo za ru om da nae put do Veli e riznice, zbog ega je sigurno i do ao ovamo. Sama Arha nije jo nijedanput do la do te prostorije, prema upustvima oje joj je ostavila Tar; stalno je odlagala i odlagala da pree taj put jer je pomalood njega strepela; o levala je, oseajui da joj nije do lo vreme za to. Ali, sada pomisli - za to ne bi on pre ao taj put umesto nje? Mogao je do mile volje da razgleda sve blago Grobnica. Mnogo e mu vredeti! Mogla bi a i da mu se podsmeva, da mu a e da se najede zlata, da se napije dragog amenja. U onoj nervoznoj, grozniavoj u urbanosti, ojom je bila opsednuta to om poslednja tri dana, ona otra u hram Bo ans e Brae, ot ljua njegovu malu, zasvoenu riznicu, i ot ri dobro s riveni tajni otvor na podu. Osli ana soba se nalazila ispod nje,ali u mr lom mra u. Put ojim je ove morao da proe roz Lavirint bio je mnogo zaobilazniji, mo da miljama du i od njenog; to be e smetnula s uma. A bez sumnje je bio ve i mala sao i retao se sporo. Mo da je i zaboravio njena upustva i zalutao, s renuv i na pogre nom mestu. Malo je ljudi moglo da pamti upustva od prve, ona o ao ona. Mo da a nije ni razumeo njen jezi . A o

je ta o, ne a luta i luta, o padne mrtav na raju negde u mra u, ta budala, taj stranac, taj neverni . Ne a mu duh zavija niz amene hodni e Grobnica Atuana,do tama i njega samog ne pojede... Sledeeg jutra, ve u ci zore, posle noi provedene sa malo spavanja ispunjenog ru nim snovima, ona se vrati do tajnog otovra u malom hramu. Pogledala je dole i nije videla nita: samo mra . Spustila je upaljenu sveu u malom, limenom fenjeru na lancu. Bio je tu, u Osli anoj sobi. Kroz sjaj svee videla mu je noge i jednu mlitavu ru u. A onda dovi nu u otvor oji je bio veli , ao cela jedna podna ope a: "arobnjae!" Ni ta se nije po renulo. Da li je mrtav? Zar je samo toli o snege ima u sebi? Prezrivo se osmehnula; srce joj je lupalo. "arobnjae!" vi nula je ponovo, do joj je glas odzvanjao u praznoj sobi u podzemlju. On se pomeri i pola o sede, i zbunjeno se osvrnu nao olo. Posle rat og vremena podi e pogled, za muriv i u pravcu maju nog fenjera oji je visio sa tavanice. Bilo je stra no videti mu lice, nate lo, potamnelo, ao lice mumije. Ispru io je ru u prema svom tapu oji je le ao na podu pored njega, ali ni a va svetlost nije se rascvetala na drvetu. U njemu vi e nije preostalo nimalo moi. "Hoe li da vidi blago Grobnica Atuana, arobnjae?" On umorno pogleda navi e, murei pri svetlosti njenog fenjera, oji je jedino mogao da vidi. Posle ne og vremena, uz trzaj mi ia na licu oji je mo da bio po u a da se nasme i, on limnu glavom. "Izai iz ove sobe idui pored zida oji ti je s leve strane. S reni u prvi hodni u levo..." Onda ao mitraljez,bez predaha izrui itav niz upustava, i dodade na raju: "Tamo e nai blago zbog ojeg si do ao. A mo da e uz njega nai i vodu. ta bi radije od toga dvoga, a, arobnjae?" On se uspravi na noge, oslanjajui se o svoj tap. Podigav i u njenom pravcu oi, ojima je nije mogao diveti, on po u a ne to da a e, ali u sasu enom grlu vi e nije bilo glasa. Jedva primetno sle e ramenima i izae iz Osli ane sobe. Ona mu nee dati vode. Uostalom, on iona o ni ada nee uspeti da nae put do sobe s blagom. Upustva su preduga a, nee ih zapamtiti; a a o i uspe da dopre ta o dale o, tu je i Ponor. Sada se nalazi u mra u. Zalutae, i na raju e se s ljo ati i umreti negde u us im, praznim, sasu enim peinama. A Manan e ga pronai i iuvui mu be ivotno telo. I to e biti raj. Arha se grevito uhvati za po lopac tajnog otvora i stade, ona o uei, da se ljulja napred-natrag, nepred-natrag, zagrizav i donju usnu ao da trpi ne e u asne bolove. Nee mu dati vode. Nee mu dati vode. Od nje e dobiti samo svoju smrt, smrt, smrt, smrt, smrt. U taj tmurni as njenog ivota do la joj je Kosil, te im ora om ulazei u riznicu, sva glomazna u crnoj zims oj odei. "Je li taj mu arac onano mrtav?" Arha podi e glavu. U oima nije imala suze, ni ta to bi trebalo da rije. "Mislim da jeste", odgovori ona ustajui i otresajui pra inu sa su anja. "Svetilj a mu je utrnula." "Mo da nam podvaljuje. Ti stvorovi bez du e su veoma lu avi." "Sae au jo jedan dan da bih bila sigurna." "Sva a o, ili, a , dva dana. A posle Dabi mo e da sie i iznese ostat e. Sna niji je od starog Manana." "Ali Manan je u slu bi Bezimenih, a Dabi nije. U Lavirintu ima mesta u oja Dabi ne sme da zalazi, a lopov se upravo nalazi na jednom ta vom mestu." "Pa ta, u tom sluaju ve je opoganjeno..." "Da, ali e ga smrt prestupni a opet proistiti", usprotivi se Arha. Po izrazu Kosilinog lica videla je da na njenom vlastitom mora da ima neega udnog. "To je moje podruje, sve tenice. Moram se brinuti o njemu ona o a o to Gospodari od mene tra e. Nisu mi vi e potrebni asovi iz ubijanja." Kosilino lice ao da se povue sasvim u crnu apuljau, ao pustinjs a ornjaa u o lop, iselo, sporo i ledeno. "U redu, gospodarice." Rastale su se ispred oltara Bo ans e brae. Arha se, ovoga puta bez urbe, uputi a Malom zdanju i pozva Manana da joj pravi dru tvo.Na on razgovora sa

Kosil znala je ta mora da uradi. Zajedno sa Mananom popeli su se uz brdo, u Prestonu dvoranu, pa si la u Podgrobnicu. Uperiv i zajedni im snagama uspeli su da povu u duga u ruicu i da otvore drvena vrata Lavirinta. Upalili su svoje fenjere i u li. Arha je i la napred, sve do Osli ane sobe, a odatle renu a Veli oj riznici. Lopov nije stigao dale o. Ona i Manan jedva da su pre li pet stotina ora a tim munim putem ad naio e na njega, s ljo anog u us om hodni u, poput gomile odbaenih rpa. Pre nego to je pao bio je ispustio tap iz ru e; le ao je malo podalje od njega. Usta su mu bila o rvavljena, oi poluzatvorene. " iv je", ree Manan, leei pored njega i dr ei mu ogromnu utu a u na grlu, da bi mu osetio bilo. "Da li da ga zadavim, gospodarice?" "Ne. Hou ga ivog. Podigni ga i ponesi za mnom." " ivog?" zbunjeno upita Manan. "Ali za to, mala gospodarice?" "Da bude rob Grobnicama! Prestani da brblja i uradi a o ti a em!" Manan je poslu a, lice tu nijeg nego i ada. Bez imalo napora prebaci mladia sebi pre o ramena, ao d a . Ta o natovaren renu, povodei se, za Arhom. Nije bez odmora mogao da pree veli o rastojanje, pa su se u povrat u deseta puta zaustavljali da bi Manon predahnuo. Pri sva om zastajanju podzemni hodni je izgledao potpuno isto: Siv asto uti, dobro uglavljeni amenovi oji se di u navi e i stvaraju lu , neravni, ameniti pod, ustajali vazduh; Manan oji dahe i stenje, stranac oji nepomino le i, dva fenjera to u oba pravca roz hodni prosipaju sve u u upu svetlosti. Pri sva om predahu Arha je ove u u sasu ena usta apala po ne oli o api vode iz fla e oju je bila ponela sa sobom, malo po malo, da mu ne ubije ivot a o mu se neglo vrati u telo. "U Sobu s lancima?" upita Manan, ada su se najzad obreli u hodni u oji je vodio a gvozdenim vratima; i tu se Arha po prvi put zapita uda da odnesu zatvoreni a. Nije znala. "Ne, nemoj tamo", ree napo on, zgadiv i se jo jednom pri pomisli na dim, smrad i prljava lica to ne govore i ne vide ni ta. A i Kosil bi mogla da doe u sobu s lancima. "On... on mora da ostane u Lavirintu, da ne bi opet ste ao arobnja e moi.Da li tu negde ima soba..." "Osli ana soba ima vrata sa bravom i pijun u, gospodarice. A o verujete da e vrata izdr ati." "Ovde dole ibn nema ni a vih moi. Odnesi ga tamo, Manane." I ta o ga Manan opet odvue pola puta natrag, isuvi e se napre ui i hvatajui dah da bi mogao da guna. Kad su onano u li u Osli anu sobu, Arha s ide s lea duga i, debeli zims i ogrta od vune i prostre ga po pra njavom podu. "Stavi ga na ovo." Manan je sumorno i zaprepa eno zurio u nju, i tei, sav zadihan. "Ali, mala gospodarice..." "Hou da ostane iv, Manane. Umree od zime, pogledaj a o drhti." "Tvoja odea e biti o aljana. Odea sve tenice. On je neverni , mu arac", provali iz Manana, do mu oice behu utonule u nabore, ao da ga ne to boli. "Taj e ogrta spaliti i dau da mi se ist a drugi! Hajde, ve jednom, Manane!" Na te rei on se poslu no sa e i pusti da mu mlitavo telo zatvoreni a s lizne sa ramena na crni ogrta. ove je le ao nepomino, ao mrtav ali na grlu su mu se videli te i ot ucaji ile ucavice, do bi mu telom s vremena na vreme prostrujao gr do je le ao, drhtei. "Treba da ga o ujemo", ree Manan. "Zar izgleda opasno?" prezrivo odvrati Arha; ali ada Manan po aza na gvozdeni prsten usaen u ameni diz oji je slu io za vezivanje zatvoreni a, ona ga pusti da ode i donese lanac sa verigama iz Sobe sa lancima. On se gunajui uputi niz hodni , mrmljajui upustva sebi u bradu; i pre toga je dolazio i odlazio iz Osli ane sobe, ali ni ada sam. U svetlosti njenog fenjera sli e na etiri zida ao da stado e da se reu, da podrhtavaju; nezgrapne ljuds e prili e sa ogromnim, o lembe enim rilima, oje su uale ili stajale ao zamrznute u bezvremenoj amotinji. Ona le nu i pusti da voda aplje, malo po malo, u zatvoreni ova usta.

Napo on, on se na a lja, a ru e mu mala salo posegnu e za fla om.Ona ga pusti da se napije. Zatim se ponovo spusti na pod; na mo rom licu su mu stajali razmazana pra ina i rv, i on ne to promrmlja, svega re ili dve, na jezi u oji nije znala. Manan se najzad vrati, vu ui za sobom splet gvozdenih veriga, veli i atanac sa ljuem i gvozdeni prsten oji je odgovarao obimu ove ovog stru a i oji on atancem be e privrstio o o njega. "Nije dovoljno tesan, mogao bi da se izvue", gunao je do je poslednju ari u lanca privr ivao za prsten usaen u zid. "Ne, pogledaj." Ne bojei se vi e toli o od svog zatvoreni a, Arha mu po aza da ne mo e provui svoju a u izmeu gvozdenog prstena i ove ovih rebara. "Jedino a o bude gladovao du e od etiri dana." "Mala gospodarice", plano ree Manan, "ne me am se, ali... vredi li uop te da bude rob Bezimenih? On je mu arac, malec a." "A ti si matora budala, Manane. Hajde, prestani da zanoveta ." Zatvoreni ih je posmatrao blistavim, umornim pogledom. "Gde mu je tap, Manane? A, tu je. Ja u ga uzeti; u njemu je magijs a mo. Ah, da, i ovo; i ovo u uzeti", i hitrim po retom ona epa srebrni lanac oji se video iznad o ovratni a zatvoreni ove tuni e i s ide mu ga pre o glave, ia o on po u a da je uhvati za ru e i sprei. Manan ga utnu nogom u lea. Arha mu otr e lanac iznad glave, van doma aja, "Je li to tvoja amajlija, vrau? Da li ti je zaista ta o dragocena? Ne izgleda bogzna ta; zar nisi mogao nabaviti ne to bolje? Ja u ti je uvati na bezbednom mestu." I ona prebaci lanac sebi o o glave, sa riv i visulja ispod debelog o ovratni a svoje vunene rize. "Ti ne zna a o da je upotrebi ", ree on, veoma promu lmim glasom i lo e izgovarajui argijs i jezi , ali ipa dovoljno razumljivo. Manan ga opet utnu u lea, i on malo zastenja od bola i zatvori oi. "Pusti ga, Manane. Hajdemo". Ona izae iz sobe. Manan, gunajui, poe za njom. Te noi, ada su se pogasila sva svetla u Mestu, ona se opet pope na brdo, sama. Napunila je fla u vodom iz bunara u sobi iza Prestola, i odnela je, zajedno sa veli om ra enom pogaom u Osli anu sobu u Lavirintu. Spustila je to nadohvat zatvoreni a, iza vrata. On je spavao i nije se ni poma ao. Zatim se vratila u Malo zdanje, i te je noi iona dugo i vrsto spavala. Rano popodne vratila se opet u Lavirint. Hleba vi e nije bilo, fla a je bila ispra njena i stranac je sedeo, oslonjen leima na zid. Lice mu je jo izgledalo grozno od prljav tine i o ilja a, ali je bilo povratilo budnost i ivot. Ona stade pre o puta njega, tamo gde nije mogao da je dohvati ona o o ovan, i poe ga posmatrati. Potom, naglo s renu pogled. Ali, nije bilo nieg naroitog za gledanje. Ne to ju je spreavalo da progovori. Srce joj je tu lo ao da je ne i bezuman strah be e epao. Nije, meutim, bilo razloga za to. Bio joj je prepu ten na milost i nemilost. "Lepo je ad sija svetlost", ree on tihim i dubo im glasom, oji ju je ne a o uznemirivao. "Ka o se zove ?" upita ona strogo. Glas joj je, pomisli odmah, bio neubiajeno viso i tana . "Pa, uglavnom me zovu Jastreb." "Jastreb? Je li ti to ime?" "Nije." "Pa, a o se, u stvari zove ?" "To ti ne mogu rei. Jesi li ti Jedina Sve tenica Grobnica?" "Jesam." "Ka o se ti zove ?" "Zovem se Arha." "Ona oju su progutali - je li to to znai?" Njegove crne oi su je pa ljivo posmatrale. Osmehnuo se. "Ka o ti je ime?" "Ja nemam imena. Nemoj da me ispituje . Oda le si?" "Sa Unutra njeg opna, na zapadu." "Iz Hevnora?"

Bio je to jedini grad na Unutra njem opnu ije je ime znala. "Da. iz Hevnora." "Za to si do ao ovamo?" "Grobnice Atuana su uvene u mom narodu." "Ali, ti si neverni , ove bez vere." On zavrte glavom. "A, ne, Sve tenice. Ja verujem u sile mra a! Ve sam se sretao sa Bezimenima, na drugim mestima." "Kojim drugim mestima?" "U Arhipelagu - Unutra njem opnu - postoje mesta oja pripadaju Prastarim silama Zemlje, mesta poput ovog. Ali nijedno nije toli o veli o ao ovo. Nigde na drugom mestu one nemaju hram, sve tenicu, i nigde ih ne obo avaju ta o ao ovde. " "Znai, i ti si do ao da ih obo ava ", ree ona, podsmevajui mu se. "Do ao sam da ih oplja am", odvrati on. Ona se upilji u njegovo ozbiljno lice, "Hvalisave!" "Znao sam da e biti te o." "Te o! Nemogue! Da nisi neverni znao bi to. Bezimeni uvaju ono to im pripada." "Ono to ja tra im ne pripada njima." "Ne, nego tebi, je l' da?" "Ja pola em pravo na to." "Ama, ta si ti - bog? Kralj?" Odmeravala ga je pogledom do je sedeo ona o prljav i iscrpljen, u lanicima. "Ti si obian lopov, eto ta si!" On je odgovori, ali mu se pogled su obi s njenim. "Ne sme da me gleda !" ree ona, s oro re tei. "Gospo", odgovori on, "nisam imao nameru da te uvredim. Ja sam ovde stranac i prestupni . Ne znam va e obiaje, niti a vo se po tovanje u azuje Sve tenici iz Grobnica. Zavisim od tvoje milosti, i molim te da mi oprosti a o sam te uvredio." Stajala je utei i za trenuta osetila a o joj je rv jurnula u obraze; oseala se, istovremeno i ljutito i glupo. Ali, on nije gledao u nju i nije video ad je porumenila. Po orio se i s renuo pogled svojih crnih oiju. Ne o vreme nijedno od njih nije progovaralo. Nasli ane prili e unao olo posmatrale su ih svojim tu nim, slepim oima. Bila je donela ameni rag sa vodom. Njegov pogled je stalno s retao u tom pravcu, ta o da ona najzad ree: "Pij, a o hoep." On se smesta baci na rag i podigav i ga la o, ao da je pehar s vinom, povue iz njega dug, dug gutljaj. Onda na vasi raj ru ava i opra njime a o je znao i umeo blato i zgru anu rv i pauinus lica i ru u. Ne o vreme je bio zabavljen time, do ga je devoj a posmatrala. Kad je zavr io izgledao je mnogo bolje; ali to ovla no umivanje ot rilo mu je o ilj e na jednoj strani lica; stare o ilj e i davno zarasle, oji su belinom odudarali od njegove tamne o e, etiri paralelne ogrebotine od o a do viline osti, ao od ne ihogromnih and i. "Ot ud ti to?" upita ona. "Taj o ilja ." Nije odmah odgovorio. "Zmaj?" upita ona, po u avajui da joj rei zvue ao ala. Zar nije si la ovamo da se podsmeva svojoj rtvi, da ga mui njegovom vlastitom bespomono u. "Ne, nije od zmaja." "Dobro, bar si priznao da nisi gospodar zmajeva." "Ne", odgovori on, sa dosta o levanja, "ja jesam gospodar zmajeva. Ali, o ilj e sam zadobio pre toga. Ve sam ti re ao da sam se i ranije sretao sa Mranim silama,na drugim mestima. Ovo na mom licu je ostavio jedan roa Bezimenih. Ali, vi e nije bezimeni, jer sam mu na raju ipa ot rio ime." " ta to pria ? Ka vo ime?" "Ne mogu da ti a em", odgovori on i nasme i se, ia o mu je pogled ostao ozbiljan. "To je oje ta, sumanuto trabunjanje, bogohuljenje. Oni su Bezimeni! Ne zna ta pria ..." "Znam bolje a i od tebe, Sve tenice", odvrati on, i glas mu odjednom

postade ne a o dublji. "Pogledaj jo jedanput! " On o renu glavu ta o da ona mo e lepo da vidi etiri u asna o ilj a na njegovom obrazu. "Ne verujem ti", ree ona, ali glas joj je drhtao. "Sve tenice", obrati joj se on blago, "ti nisi stara; znai, te ods ora slu i Silama Mra a." "Ne, odavno! Ja sam Prva sve tenica, samoroena. Slu imsvojim gospodarima hiljadama godina i jo hiljadama godina pre njih. Ja sam im slu inja, i glas i ru a. I ja sam njihova osveta na onima oji os rnave Grobnice i vide ono to se videti ne sme! Prestani da la e i da se razmee ; zar ne vidi da je dovoljno da a em jednu re pa da moj stra ar doe i s ine ti glavu sa ramena? A a o odem i za ljuam ova vrata, ni o vi e roz njih nee ui, ni ada, i ti e umreti ovde, u tami, a oni ojima slu im poje e ti telo i du u i ostavie ti osti ovde, u pra ini!" On ut e limnu glavom. Ona zamuca, i po to vi e nije mogla da nae pri ladne rei, izlete iz sobe i s tres om spusti ip pre o vrata. Ne a misli da se vi e nee vratiti! Ne a se malo preznojava, tamo u mra u, ne a pro linje i drhti i po u ava da izvede svoje bes orisne, la ne maioniars e tri ove! Ali u ma ti ga je videla a o se opru io i spava,ona o a o je videla da ini ispred gvozdenih vrata, spo ojan ao ovca u polju pod suncem. Ona pljunu na za ipljena vrata i napravi ru om zna da odagna os rvnue,i s oro trei renu a Podgrobnici. Do je obilazila du njenog zida idui a ap u u Dvorani,prstima je povlaila du siu nih brazda i izboina u steni, nali na zamrznutu ip u. Iznenada je obuze ja a elja da upali fenjer i da jo jedanput vidi, ma ar samo za trenuta , amen u oji je vreme urezalo svoje are i pre rsno svetlucanje zidova. Ali, samo vrsto zatvori oi i pohita dalje. 7. VELIKO BLAGO Ni ada joj sva odnevni obredi i poslovi nisu izgledali ta o mnogobrojni, beznaajni i bes onani. Devojice bledih lica i boja ljivih retnji, nemirne starije pripravnice, sve tenice iji je izgled odavao strogost i hladnou, ali iji je ivot bio sav sat an od ogovaranja, ljubomore, bede, sitnih ambicija i uzalud protraenih strasti - sve te ene meu ojima je oduve ivela i oje su sainjavale njen svet, sada su joj izgledale dosadne i dostojne sa aljenja. Ali ona oja je slu ila veli im silama, ona, sve tenica opa e Noi, bila je osloboena tih triarija. Ona nije morala da bude samlevena prizemno u zajedni e sva odnevnice, u ojoj je najvee odu evljenje pobuivalo u oli o dobije vei omad ovjeg loja u porciji soiva nego tvoja suset a u trpezariji... Bila je osloboena a i same dnevne svetlosti. Pod zemljom nije bilo dnevne svetlosti. Oduve i uve tamo je bio samo mr li mra . I u toj bezmernoj noi, zatvoreni , crni mu arac, znalac crne magije, o ovan u gvo e i za ljuan u amenu, e a na nju, pitajui se da li e doi ili ne, da mu donese vode, hleba i ivot, ili, pa , no , asaps u posudu i smrt, a o joj bude volja. Ni ome osim Kosil nije ispriala o tom ove u, a Kosil nije re la ni om drugom. Pro lo je ve tri dana i tri noi od a o se stranac nalazio u Osli anoj sobi, a ona jo ni jedanput nije upitala Arhu ta je s njim. Mo da je pretpostavila da je ve umro i da je Arha naredila Mananu da iznese le u Sobu s ostima. Nije liilo na Kosil da u ne to poveruje bez pitanja; ali Arha be e samu sebe ubedila da u tom Kosilinom utanju nema nieg udnog. Kosil je volela da se sve odr i u tajnosti i mrzela je da postavlja pitanja. Osim toga, Arha joj ve be e re la da joj se ne me a u posao. Kosil se, jednostavno, po orila. Ipa , a o je taj ove mrtav, Arha ne sme da tra i hranu za njega. I ta o je ona sama, izuzev jabu a i su enog lu a oji je u rala iz podruma Veli og zdanja, ivela bez hrane. Naredila je da joj se dorua i veera donose u Malo zdanje, tobo e elei da obeduje sama, i sva e noi je nosila u Osli anu sobu Lavirinta, sve to bi dobila, osim supe. Bila je navi nuta da posti jedan do

etiri dana, i nije joj smetalo. Moma u Lavirintu je gutao njene os udne porcije hleba i sira i pasulja ao to aba proguta muvu: am! i gotovo. Oigledno je mogao ta o bar jo pet do est puta vi e; ali, on joj se ozbiljno zahvaljivao, ao da je njen gost, a ona domaica za jednim od ona vih stolova o ojima je slu ala u priama o gozbama u palati Bogo ralja, prepunih peenja i hleba s buterom i vina i ristalnog posua. Ba je bio udan. "Ka o izgleda Unutra nje opno?" Bila je donelasa sobom malu stolicu naras lapanje od slonovae, ta o da ne mora vi e da stoji do mu postavlja pitanja, a da ipa ne mora da sedne na pod i spusti se na njegov nivo. "Pa, ima mnogo ostrva. etiri puta etrdeset, a u, i to samo u Arhipelagu, a onda postoje i Postrnstva; ni ojo nije uspeo da oplovi sva Prostranstva, niti da izbroji sva ostrva. I, sva o je drugaije. Ali, najlep e je, re ao bih, Hevnor, veli o opno u sredi tu sveta. u srcu Hevnora, u iro om zalivu punom brodova, nalazi se grad Hevnor. Njegove ule su od belog mermera. Na ui sva og plemia i trgovca ima po jedna ula i ta o se one stepenasto uzdi u jedne nad drugima. Krovovi su od crvenog crepa, a svi mostovi pre o anala pre riveni su mozaicima, crvenim, plavim i zelenim. Zastave plemia su u svim bojama i lepr aju na vrhovima belih ula. Na najvi oj stoji ma Eret-A be, i stremi a nebu poput tornja. Kad sunce izlazi nad Hevnorom, njegovi zraci se najpre odbiju o tu o tricu i ona zablista, a ad zalazi, Ma jo ne o vreme lebdi nad gradom, polazei veernjim odsjajima." "Ko je Eret-A be?" upita, lu avo. On je pogleda. Nije ni ta re ao, samo se osmehnuo. Zatim, ao da se na nadno neeg setio, odgovori: "Da, ti ovde nisi mogla mnogo da sazna o njemu. Verovatno si ula samo priu o njegovom dolas u u zemlje Kargada. A oli o od te prie zna ?" "Da je izgubio svoj ve tiji tap, amajliju i svoju mo - ba ao ti", odgovori ona. "Uma oa je Veli om sve teni u i pobegao na zapad i tamo su ga ubili zmajevi. Ali da je sluajno do ao ovamo, u Grobnice, zmajevi ne bi imali posla." "Ima pravo", slo i se njen zarobljeni . Ona nije vi e elela da razgovara o Eret-A be, slutei da tu le i ne a opasnost. "Bio je gospodar zmajeva, a u. A ti a e da si i ti. Ka i mi, ta je to gospodar zmajeva?" Njen ton je uve bio podsmeva i, ali joj je on davao neposredne i jasne odgovore, ao da njena pitanja uzima sasvim ozbiljno. "Onaj sa im zmajevi hoe da govore", odgovori on, "taj je gospodar zmajeva; odnosno, u tome je su tina stvari. Nije to onaj oji zna a o da upravlja zmajevima, ao to veina ljudi misli. Zmajevi ne priznaju ni a ve gospodare. Odnosi sa zmajem svode se na jedno jedino pitanje: hoe li s tobom da razgovara ili e te pojesti? A o mo e da rauna na to da e uraditi ono pravo, a ne ono drugo, e, pa tada si gospodar zmajeva." "Zar zmajevi umeju da govore?" "Nego ta! Na Prastarom jezi u, jezi u oji mi ljudi uimo sa veli om mu om i upotrebljavamo ga te pomalo, da bismo stvorili ini magije ili ustrojstva. Nijedan ove jo nije uspeo da potpuno ovlada tim jezi om, ili ma ar njegovim desetim delom. Nema se za to vremena. Ali, zmajevi ive hiljadu godina. .. S njima vredi razgovarati, a o to mo e i sama da nasluti . " "Ima li zmajeva od nas, u Atuanu?" "Ne, i to ve mnogo ve ova, mislim; bar ne u Karego-Atu. Ali na va em najsevernijem ostrvu, Hur-at-Huru, a u da u planinama jo ima ogromnih zmajeva. Na Unutra njem opnu oni se sada uglavnom dr e rajnjeg zapada, udaljenih Zapadnih Prostranstava, ostrva na ojima ne ive ljudi i na oja ovi ret o dolaze. Kad ogladne, napadaju zemlje istono od njih, ali to se ret o de ava. Video sam ostrvo na oje dolaze da zajedno igraju. Lete na svojim ogromnim rilima opisujui spiralu, sve vi e i vi e nad zapadnim morem, ao vihor utoga li a u jesen." Pogledom potpuno zanesenim u taj prizor prodirao je roz crne sli e na zidovima, roz same zidove, zemlju i tamu, posmatrajui a o se mors a puina ao ogledalo prostire u smiraju sunca, a o zlatne zmajeve

nosi zlaani vetar. "La e ", besno uzvi nu devoj a, "izmi lja ." On se tr e i pogleda u nju. "Za to bih ti lagao Arha?" "Da bih se ja oseala ao budala, i glupaa i da se prepadnem. Da bi ti izgledao mudar i hrabar i moan i gospodar zmajeva i ovo i ono. Video si zmajeve a o igraju, i ule Vevnora, i zna sve o svemu. A ja ne znam ni ta i nigde nisam bila. A sve to zna su samo la i i la i! Ti si samo jedan obian lopov i zatvoreni , i nema du u, i ni ada vi e nee izai odavde. I ta ti vredi to ima o eana i zmajeva i belih ula i svega toga, ad ih ti vi e ni ada nee videti; nee vi e videti ni svetlost dana. Ja znam samo za tamu i za no u podzemlju. I to je sve to zaista postoji. I sve o emu se zna, ad nastupi raj. Ti ina i mra . Ti sve zna , arobnjae. Ali ja znam jednu jedinu stvar onu jedinu istins u stvar!" On obori glavu. Duga e ru e, mr e ao ba ar, poivale su mu na olenima. Ona mu ugleda etvorostru i o ilja na obrazu. On be e za ao u tamu jo dalje od nje; on je poznavao smrt bolje od nje, a i smrt... Mr nja odjednom nabuja u njoj, i u magnovenju joj zagu i grlo. Za to sedi ta o, bespomoan, a ta o ja ? Za to ona ne mo e da ga pobedi? "Zato sam te ostavila u ivotu", iznenada mu dobaci ne mislei uop te ta govori. "Hou da mi po a e a o se izvode ve tije arolije. Ostae iv samo onoli o dugo oli o bude imao ta da mi po a e . A o ni ta ne bude imao, a o su to sve gluposti i la i, onda u te se re iti; jesi li razumeo?" "Jesam." "Dobro. Nastavi." On za trenuta spusti glavu u ru e i prome olji se. Zbog gvozdenog pojasa nije moglo da mu bude udobno, sem ada legne na pod. On najzad podi e lice i progovori veoma ozbiljnim glasom. "Slu aj, Arha. Ja sam Mag, ono to ti zove ve tac i arobnja . Raspola em odreenim ve tinama i moima. To je tano. Ta oe je tano da je ovde, u Mestu Prastarih sila, moja mo veoma mala i da mi ve tine oje znam ne poma u mnogo. Mogao bih da ti izvedem opsene i pri a em ti sva mogua uda. To je najla i deo arobnja tva. Opsene sam mogao da prizivam jo do sam bio dete; to mogu a i ovde. Ali, a o im poveruje , upla ie se, i mo da e po eleti da me ubije , a o strah izazove u tebi bes. A a o im ne poveruje , videe u njima samo la i i gluposti, a o i sama a e ; i ta o u opet proigrati ivot. A moj cilj i elja ovoga trenut a jesu da ostanem iv." Ovo Arhu odistins i zasmeja i ona ree: "Oh, pa ostae iv ne o vreme, zat ti nije jasno? Ba si glup! Dobro, hajde, po a i mi te opsene. Znam da su la ne i neu ih se bojati. Ne bih se bojala ni ad bi to bila stvarnost, da zna . Ali, hajde. Tvoja dragocena o a jo nije u opasnosti, bar ne jo veeras." Na to se on nasmeja, ao to i ona be e uinila trenuta ranije. Dobacivali su jedno drugom njegov ivot ao loptu, igrajui se. " ta hoe da ti po a em?" " ta mo e da mi po a e ?" "Bilo ta." "Samo lupeta bez veze!" "Nije ta o", ree on, oigledno malo acnut. "Ne lupetam. Nisam, bar imao tu nameru. "Po a i mi ne to to ti misli da vredi videti. Bilo ta!" On obori glavu i ne o vreme je posmatrao svoje ru e. Ni ta se nije dogodilo. Lojna svea u njenom fenjeru gorela je prigu eno i ujednaeno. Crne sli e nazidovima, prili e sa ptijim rilima oja ne mogu da polete i sa oima obojenim zagasito crveno i belo, ao da su se pretei nadnosile nad njega i nju. Vladala je mu la ti ina. Ona najzad uzdahnu, razoarana i ne a o o alo ena. Bio je slab; rei su mu bile veli e, ali dela ni tavna. Bio je, znai, samo dobar la ov; a ni dobar lopov nije bio. "Dobro", ree ona najzad i pri upi ru om su nje da bi ustala. Vuna, meutim udno za u ta ada se pomerila. Ona, pogleda niz sebe i s oi, zaprepa ena. Debela crna riza oju je godinama nosila be e nestala; haljina joj je bila

od svile tir izne boje, svetlucava i me a, ao veernje nebo. irila joj se ao zvono od u ova nani e, i cela su nja je bila izvezena tan im srebrnim nitima i sitnim biserima, posuta siu nim mrvicama ristala, ta o da je svetlucala me o, ao aprils a i a. Nemo je zurila u arobnja a. "Da li ti se dopada?" "Gde..." "Ta vu sam haljinu video na jednoj princezi, ada smo jednom proslavljali Prazni Suneve povratnice u Novoj palati u Hevnoru", objasni on, zadovoljno je gledajui. "Kazala si mi da ti po a em ne to to vredi videti. Po azujem ti tebe samu." "Uini... uini da nestane!" "Ti si meni dala svoj ogrta", ree on, tobo e pre orno. "Zar smem da ti ne uzvratim dar? Dobro, dobro, ne brini. To je samo opsena; vidi ." Nije podigao ni mali prst, a sva a o nije izgovorio ni jednu jedinu re; ali plavi sjaj svile i eze i ona je opet ostala da stoji u svojoj gruboj crnini. Jo ne o vreme se nije poma la. "Ka o da budem sigurna", ree najzad, "da si zaista ono to izgleda da si?" "Ni a o", ree on. "Ni ja sam ne znam a o izgledam u tvojim oima." Ona se opet zamisli. "Mogao bi da me obmane da te vidim ao..." Ona zastade u pola rei, jer on be e podigao prst i po azivao joj a tavanici, jedva primetnim po retom. Ona pomisli da on to baca ini i ustu nu brzo prema vratima; ali pratei njegov po ret oi joj ot ri e viso o u mranom lu u tavanice maju ni etvrtasti otvor roz oji se moglo gledati iz riznice u hramu Bo ans e brae. Iz otvora nije dopirala ni a va svetlost; ni ta nije mogla da vidi, niti da uje da se ne o ree, tamo gore; ali on joj je po azao prstom, i njegov upitni pogled sada je bio uperen u nju. Oboje su ne o vreme ostali posve nep retni. "Tvoja magija je samo igrarija za decu", ree ona najzad, vrlo razgovetno. "Sve su to tri ovi i la i. Dovoljno sam videla. Predau te Bezimenima da te pojedu. Vi e se neu vratiti." Ona uze svoj fenjer i izie, i pusti da gvozdeni ipovi padnu vrsto i uz dobar odje . Onda ostade da stoji ta o, ispred vrata, zbunjena. ta sad da radi? Koli o toga je Kosil videla ili ula? ta su njih dvoje govorili? Nije mogla da se seti. Ne a o je uve izgledalo da a e zatvoreni u ono to nije nameravala da mu a e. Stalno ju je zbunjivao svojim priama o zmajevima i ulama i davanjem imena Bezimenima, i eljom da ostane iv, i zahvalno u za njen ogrta na ome je le ao. Ni ada nije re ao ono to je ona htela da a e. a nije uspela ni da ga pita o amajliji, oju je jo nosila s rivenu na prsima. Mo da je i bolje ta o, jer Kosil je prislu ivala. Pa, ta, zar to uop te ima ne e va nosti; ta Kosil mo e? Jo do je postavljala sebi to pitanje znala je odgovor. Ni ta nije la e nego ubiti so ola u avezu. ove je bio bespomoan, o ovan lancima u avezu od amena. Dovoljno je da sve tenica Bogo ralja samo po alje svog slugu Davija da ga noas zadavi; ili, a o ona i Dabi ne znaju put ta o dale o u Lavirint, sve to treba da uradi je da samo dune otrovni prah roz tajni otvor u Osli anu sobu. Imala je ona utije i fla ice pune tih tvari, ne e da njima zatruje hranu ili vodu, i druge, da ispuni vazduh drugom oja je bila smrtonosna a o se dugo udi e. I on e ujutro biti mrtav, i sve e se zavr iti. Ni ada vi e nee biti svetlosti ispod Grobnica. Arha pohita roz us e amene hodni e do ulaza u Podgrobnicu, gde ju je e ao Manan, uei ao ne i stari abac u mra u. Uve su mu smetale njene posete zatvoreni u. Ona nije htela da mu dozvoli da je prati do raja, pa su tu na li zajedni o re enje. Sada joj je bilo drago to joj je tu, pri ruci. U njega je mogla imati poverenja.

"Slu aj, Manane. Idi u Osli anu sobu, i tosmesta. Ka i onom ove u da ga vodi da bude iv sahranjen ispod Grobnica." Mananove oice sevnu e. "To a i glasno. Ot ai lamnac sa zida i odvedi ga..." Ona zastade, jer jo nije bila odluila gde e najbolje sa riti zatvoreni a. "U Podgrobnicu", us li nu Manan odu evljeno. "Ama, ne, glupane. Re la sam ti da to a e , a ne i da uradi . e aj..." Koje mesto e biti najbezbednije od Kosil i njenih pijuna? Nijedno, sem onih najdubljih pod zemljom, najsvetijih i najs rovitijih mesta u carstvu Bezimenih, gde se Kosil nee usuditi da ue.Ali, zar se Kosil nee usuditi da uradi bilo ta? Ma oli o bila upla ena od mranih mesta, bila je ipa od onih oji e potisnuti svoj strah, samo da postignu cilj. Nije se moglo znati u ojoj meri je ve obave tena o planu Lavirinta, od Tar, ili od strane same Arhe u njenom prethodnom ivotu, ili iz vlastitih tajnih istra iva ih pohoda u mladosti; Arha je podozravala da Kosil zna vi e nego to priznaje. Ali, postojao je jedan put oji sigurno nije mogla da zna, postojala je ona najbolja uvana tajna. "Mora dovesti ove a tamo gde te ja budem vodila, i to mora uraditi u mra u. Onda, ad te opet dovedem ovamo, is opae ra u u Podgrobnici, napraviti na nju oveg, staviti ga praznog u ra u i zatrpati ga, ali ta o da se mo e napipati i pronai a o ne o hoe da ga tra i. Dubo u ra u. Jesi li razumeo? "Nisam", ree Manan, smr nut i uznemiren. "Malec a, ta podvala ti nije pametna. Ne valja. Ovde ne sme da boravi mu arac! Snai e nas azna..." "Da, jednoj staroj budali e odsei jezi , ta o je! Zar se ti usuuje da me ui ta je pametno, a ta nije? Ja postupam po naredbi Mranih sila. Za mnom!" "Oprosti, mala gospodarice, oprosti..." Vratili su se u Osli anu sobu. Tu je ona sae ala napolju, u tunelu, do je Manon u ao i ot aio lanac sa prstena ugraenog u zid. ula je dubo i glas a o pita: "Kuda emo, Manane?! i prozu li alt a o mu mrgodno odgovara: "Bie iv sahranjen, a e moja gospodarica. Ispod Kamenova. Ustaj!" ula je a o te i lanac puca, ao bi. Zatvoreni se pojavi na izlazu, ru u vezanih na leima Manonovim o nim pojasom. Manan je i ao iza njega, dr ei ga ao psa na rat oj voici, ali ogrlica mu je bila o o stru a, a voica je bila od gvo a.On s renu pogled a njoj, ali ona bez rei dunu u sveu i uputi se roz mra . Smesta je pre la na lagani, ravnomerni ora ojim je obino i la ad nije oristila svetlo u Lavirintu, vu ui prstima ovla , ali stalno po zidovima sa obe strane. Manan i zatvoreni su i li za njom, ali dale o nespretnije zbog voice, vu ui noge i spotiui se. Ipa , morali su roz mra ;jer, ona nije htela da ni jedan ni drugi naue put. S reni levo od Sli ane sobe i proi pored dva otvora; na ras rsnici etiri puta idi desno, i proi pored otvora s desne strane; onda duga im, zavojitim putem, pa niz stepeni te, duga o, lizavo i sa stepenicama mnogo u im od normalnog ljuds og stopala. Dalje od tih stepenica ni ona nije ni ada i la. Vazduh je ovde bio jo ustajaliji, nepomian, i oseao se ne i o tar zadah. Upustva je bila dobro zapamtila, a i ton Tarinog glasa ojim joj ih je azivala. Niz stepenice (zatvoreni iza nje se spotae u mr lom mra u, i ona u a o je dubo o ispustio vazduh jer ga je Manan odr ao na nogama sna nim trzajem lanca), i na dnu stepeni ta odmah s renu levo. Dr i se leve strane do ne prou tri otvora, onda prvi otvor desno, i dr i desno. Tuneli su se uvijali i prelamali u o u ama; nijedan nije i ao pravo. "Onda mora da se provue pored Ponora", ree Tarin glas u mra u njenog uma, "a prolaz je veoma uzan." Ona uspori ora ,sagnu se i opipa jednom ru om tle o o sebe. Hodni je sada ve dugo i ao pravo, uljulj ujui neopreznog prolazni a u oseanje sigurnosti. Iznenada njena ru a, ojom je bez prestan a pipala i prevlaila pre o amena pred sobom, propade u prazninu. Tu se nalazila amena uzvi ica na tlu, u stvari, ivica; a iza ivice bio je ponor. S desne strane bio je ispust ojim se moglo proi, jedva ne to iri od ljuds e a e. "Ovde je ponor. O renite se licem prema levom zidu, priljubite se uz njega i idite porebar e. Vucite noge. Dr i dobro taj lanac, Manane... Jeste li na

ispustu? On e postati jo u i. Nemojte se oslanjati na pete. Evo, ja sam pro la ponor. Pru i mi ru u. Ta o..." Tunel je i ao u ci -ca , uz mnogo bonih otvora. Kad bi prolazili pored ne ih od njih oraci su im udno odzvanjali, ne a o uplje; i, to je bilo jo udnije moglo se osetiti ne a vo blago strujanje vazduha, ao da ga ne to usisava. Ti su se hodnici sigurno zavr ili provalijama nali na onu pored oje su pro li. Mo da je tu negde, ispod ovog najni eg dela Lavirinta, le ala praznina, peina ta o dubo a i ogromna da bi peina Podgrobnice bila siu na u poreenju s njom; ogromna, crna unutra nja praznina. Ali iznad tog prais ons og ponora,tu gde su se oni retali roz us e tunele, podzemni hodnici su postali sve u i i sve ni i, ta o da se najzad a i Arha morala zaustaviti. Zar ovaj put nije imao raja? Kraj je do ao iznenada: zatvorena vrata. Hodajui povijenih lea i malo br e nego obino, Arha je naletela na njih, pri lje tiv i glavu i ru e. Pipajui, potra ila je bravu, a zatim ljui na prstenu obe enom o pojas, onaj oji jo ni ad nije upotrebila, srebrni ljui sa dr om u obli u zmaja. Odgovarao je, mogla je da ga o rene. Otvorila je vrata Veli e riznice Grobnica Atuana. Suvi, isel asti, ustajali vazduh ao uzdah po ulja napolje iz tame. "Manane, ti ovde ne sme da ue . Sae aj pred vratima. " "On sme, a ja ne?" "A o ue u ovu sobu, Manane, vi e nee izai iz nje. To je za on oji va i na sve, izuzev za mene. Nijedno smrtno bie osim mene nije jo ivo iza lo iz ove sobe. Hoe li da ue ?" "e au napolju", zau se tu ni glas u mra u. "Gospodarice, gospodarice, nemoj zatvarati vrata..." Njegov je strah toli o uznemirujue delovao na nju da je ostavila vrata poluotvorena. Zaista, ovo mesto ju je ispunjavalo ne im tupimu asom, a osetila je i ne u strapnju od zatvoreni a, ia o je bio vezan. Kad su se obreli unutra, ona upali sveu. Ru e su joj drhtale. Svea u fenjeru se jedva rasplamsa; vazduh je bio te a i mrtav. Pri u astoj treperavoj svetlosti oja joje je izgledala veoma ja a posle onoli og putovanja roz mra , soba sa blagom se odjednom stvori o o nje, puna nemirnih sen i. U njoj se nalazilo est veli ih ovega. Svi su bili od amena, svi ogrezli u sitnu, sivu pra inu, ao hleb u bu; ni ta vi e. Zidovi su bili neravni, tavanica nis a. Hladnoa je ne a o bila ne a o dubo a i bez vazduha i od nje joj se prosto ledila rv, sve do srca. Nije bilo pauine; samo pra ina. Ni ta tu nije ivelo, ba ni ta, a ni oni ret i, mali beli pauci iz Lavirinta. Pra ina je bila debela, debela, i sva o njeno zrnce ao da je predstavljalo jedan dan oji je prote ao ovde, gde nije bilo ni vremena ni svetlosti; dani, meseci, godine, stolea - pretvoreni u prah. "Ovo je mesto oje si tra io", ree Arha, a glas joj je bio vrst. "Ovo je Veli o blago Grobnica. Stigao si do njega. Ni ada nee moi da ode od njega." On joj ni ta ne odgovori; lice mu je bilo mirno, ali u oima mu se videlo ne to to ju je dirnulo: oajanje, pogled ove a oga su izdali. "Re ao si da hoe da ostane iv. Ovo je Jastrebe, jedino mesto za oje znam na ome e moi da sauva ivot. Kosil e te ubiti, ili e naterati mene da te ubijem. Ali, njena mo ne dopire dovde." I dalje je samo utao. "Iona o ne bi ni ada iza ao iz Grobnica, zar ti to nije jasno? Nema razli e. A bar si uspeo da stigne do... do raja ovog puta. Ono to si tra io nalazi se ovde." On se spusti na jedan od veli ih ovega. Delovao je iznureno. Lanac oji se vu ao za njim grubo zve nu o amen. On pree pogledom o o sebepo sivim zidovima i sen ama, a zatim ga usredsredi na nju. Ona s renu svoj pogled i uperi ga na amene ovege. Nije je zanimalo a va udesa trunu u njima. "Ne mora vi e da nosi taj lanac do si ovde." Ona mu prie i ot ljua atanac na gvozdenom pojasu, i razveza Mananov o ni pojas, oslobodiv i zatoeni u ru e. "Moram za ljuati vrata, ali ad budem do la imau poverenja u tebe. Pa, i sam zna da ne mo e da ode , da ne sme ni da po u a ? Ja sam

njihova osveta, ja ispunjavam njihovu volju; ali a o ih prevarim - a o ti prevari mene - oni e se osvetiti. Ne sme po u ati da napusti sobu, ta o to e me napasti ili po u ati da me prevari ad budem do la. Mora mi verovati." "Uradiu ona o a o a e ", odgovori on blagim glasom. "Donosiu ti hranu i vodu ad god budem mogla. Nee biti mnogo. Imae vode, ali ne i dovoljno hrane, bar ne o vreme; izgladnela sam, razume ? Ali, imae je dovoljno da ostane iv. Mo da neu moi da se vratim ni sutra, ni pre osutra, mo da ni du e. Moram da zavaram trag pred Kosil. Ali, doi u, sigurno. Obeavam. Evo ti fla a. Budi tedljiv, neu moi brzo da se vratim. Ali, vratiu se." On je pogleda u lice. Imao je udan izraz. "uvaj se. Tenar", ree joj. 8. IMENA Vratila se s Mananom roz isprepletane puteve u mra u, i ostavila ga u tami Podgrobnice, da is opa grob oji e morati tu da stoji ao do az, da bi Kosil poverovala da je lopov zaista bio a njen. Bilo je ve doc an, i ona ode pravo u Malo zdanje da legne. Usred noi se iznenada tr e iz sna; setila se da je zaboravila svoj ogrta u Osli anoj sobi.Onnee imati ime da se za titi od hladnoe u onom mo rom i ledenom zasvoenom podzemlju, izuzev svog vlastitog rat og ogrtaa, i nee imati gde da legne, sem na pra njavi amen. Hladni grob, hladni grob, mislila je ona alosno, ali bila je isuvi e umorna da bi mogla sasvim da se probudi, i ubrzo je opet zaspala. Poela je da sanja. Sanjala je du e mrtvih na zidovima Osli ane sobe, nali na ogromne, blatnjave ptice sa ljuds im ru ama, nogama i licem, a o ue u pra ini po mranim mestima. Nisu mogle da polete. Ilovaa im je bila hrana, a pra ina pie. Bile su to du e onih oji se ne raaju ponovo, drevnih naroda i neverni a, onih oje su pojeli Bezimeni. uali su u polusenci, svuda o o nje, i s vremena na vreme ispu tali ne a ve tihe glasove, nali na riputanje drveta ili cvr utanje ptica. Jedna od njih joj je pri la sasvim blizu. U prvi mah se prepala i po u ala da se odma ne, ali nije mogla ni da se pomeri. To, ta spodoba, imala je ptiije, a ne ovjeije lice; ali osa joj je bila ao od zlata i izgovorila je glasom ene: "Tenar", bes orisno ne no i tiho: "Tenar." Probudila se. Usta su joj bila zapu ena ilovaom. Le ala je u amenom sar ofagu pod zemljom. Ru e i noge su joj bile obavijene mrtva om t aninom i sputane, ta o da nije mogla da se pomeri, ni da progovori. Oajanje u njoj be e toli o naraslo da su joj se grudi rasprsle, i ono je, u vidu vatrene ptice, razbilo stenu u paramparad i probilo se na svetlost dana - svetlost dana, jedva primetnu u njenoj sobi bez prozora. Stvarno probuena ovoga puta... Ona se uspravi u postelji, sva iznurena i mamurna od tih snova. Poptom navue odeu i izae do cisterne u zidom opasanom dvori tu Malog zdanja. Tu zaroni ru e i lice, a potom i celu glavu i ledenu vodu, sve do joj se telo nije samo trglo zbog hladnoe i rv br e da struji. A onda, zabaciv i unazad osu sa oje se cedila voda, ona se uspravi i zagleda u jutarnje nebo. Sunce ve odavno be eods oilo i bio je vedar zims i dan. Nebo je bilo u aste boje i bez i najmanjeg obla a. Dale o gore u visinama, ta o viso o da je bila osvetljena suncem i gorela poput zlatne pahuljice, ru ila je jedna ptica, so o ili pustinjs i orao. "Ja sam Tenar", ree ona poluglasno i strese se od hladnoe i straha i uzbuenja, tu, ispod otvorenog neba, obasjanog suncem. "Ime mi se vratilo. Ja sam Tenar!" Zlatna pahuljicase, ovitlajui udalji u pravcu zapada, a planinama, i nestade joj iz vida. Zraci jutarnjeg sunca pozlati e zabate Malog zdanja. Zau e se zvonca stada ovaca, tamo dole u ravnici. Miris dima od zapaljenog drveta i ra ene a e is rade se iz uhinjs og dimnja a i stade se iriti, no en prijatnim, sve impovetarcem. "Ta o sam gladna... Ka o je samo saznao? Ot ud mu moje ime?... Oh, moram da jedem, stra no sam gladna..."

I, navu av i apuljau, potra na dorua . Posle tri dana polugladovanja hrana joj povrati oseanje snage i vrstine, dav i joj potrebno optereenje; vi e se nije oseala ona o podivljalom, ravnodu nom i upla enom. Sada, posle doru a, oseala je da je savr eno u stanju da sredi Kosil. Pri la je viso oj, temeljnoj prilici oja je upravo izlazila iz trepezarije Veli og Zdanja i tiho re la: "Dovr ila sam onog plja a a... Ba divan dan!" Ledene, sive oi pogleda e u nju is osa, ispod crne apuljae. "ini mi se da sve tenica mora da se uzdr i od sva e hrane na on prino enja ljuds e rtve?" Bila je u pravu. Arha to be e smetnula s uma, i to joj se videlo i na licu. "Jo nije umro", ree najzad, po u avajui da podr ava onaj ravnodu ni ton oji joj je do pre jednog trenut a jo bi ta o prirodan. " iv je sahranjen. Pod Grobnicama. U ovegu. Bie ne to vazduha, oveg nije zavaren, od drveta je. Bie to sasvim polagano umiranje. Kad budem znala da je mrtav, poeu da postim. "Ka o e saznati?" Zateena, opet je malo o levala. "Saznau. Oni... moji Gospodari e mi rei." "A, ta o. Gde je grob?" "U Podgrobnici. Kazala sam Mananu da opa ispod Glat og amena." Ne sme ta o brzo da odgovara, tim glupim, umirujuim tonom; s Kosil mora govoriti s visine. " iv, u drvenom ovegu. Veoma nesigurno, ad je ve tac u pitanju, gospodarice. Jeste li se obezbedili zapu iv i mu usta, ta o da ne mo e da izgovara bajalice? Jesu li mu ru e vezane? Oni umeju da bace ini jednim prstom, a i ad im se odsee jezi ." "Nema niega u njegovim vrad binama, obina igrarija", odvrati devoj a, podigav i ton. "Sahranjen je i moji Gospodari e aju na njegovu du u. Sve ostalo vas se ne tie, sve tenice!" Ovoga puta je preterala. Drugi su mogli da ih uju; Pent i jo dve druge devoj e, Dabi i sve tenica Mebet - svi su bili dovoljno blizu da uju. Devoj e se behu pretvorile u uvo, i Kosil je to primetila. "Mene se tie sve to se dogaa ovde, gospodarice. Sve to se de ava u njegovom raljevstvu tie se Bogo ralja, Besmrtnog ove a, ome ja slu im. a i u podzemlje, a i u srca ljudi on ima pravo da zae i da ih pretrese, i ni o mu ne sme zabraniti ulaz!" "Ja smem. U Grobnice ni o ne ulazi a o to Bezimeni zabrane. Oni su postojali pre tvog Bogo ralja i postojae i onda ad njega vi e ne bude. Pazi a o govori o njima, sve tenice. Nemoj iz izazivati, da ti se ne osvete. Ui e ti u snove, ui e u mrana podruja tvoga uma i poludee ." Devojine oi su gorele. Kosilino lice je bilo s riveno, zavueno u crnu apuljau. Pent i ostali su posmatrali, u asnuti i radoznali. "Oni su stari", ree Kosilin glas, tiho, te ao nagove taj i tavog zvu a iz dubine apuljae. "Stari su. Njihovo se obo avanje izobliilo, izuzev na ovom jednom mestu. Mo im je i ilela. Oni su sad jo samo seni. Vi e nemaju ni a ve moi. Nemoj po u avati da me zastra i , Progutana. Ti si Prva sve tenica; zar to ne znai da si i poslednja?... Nee me zbuniti. Vidim ti pravo u srce. Mra ne mo e ni ta da sa rije od mene. Pazi se, Arha!" Ona se o renu i ode, svojim te im, odlunim ora om, mrvei u prah sleeni orov svojim te im stopalima, obuvenim u sandale, pravo a ui Bogo ralja sa belim stubovima. Devoj a ostade da stoji, mr ava i crna, ao zaleena za zemlju, u prednjem dvori tu Veli og zdanja. Ni o se nije micao, ni ta se nije retalo; samo Kosil, u svom tom ogromnom predelu to su ga sainjavali dvori te i hram, brda i pustinjs e ravnice i planine. "Ne a ti Mrani pojedu du u, Kosil!" vi nu ona glasom nali na ri

so ola, i podigav i ru u sa ruto ispru enom a om, baci letvu na iro a sve teni a lea, upravo ad je ova stavila nogu na prvi stepeni svoga hrama. Kosil se malo zanese, ali ne zastade i ne o renu se. Produ ila je, i u la roz vratnice Bogo ralja. Arha je provela taj dan sedei na najni em stepeni u ispred Praznog prestola. Nije se usuivala da ode u Lavirint; nije htela ni da se pridru i drugim sve tenicama. Be e je ispunila ne a va te ina i dr ala je ta o, sat za satom, u ledenom polumra u veli e dvorane. U oeno je gledala u parove debelih, beliastih stubova oji su se udaljavali od nje i tonmuli u mra na drugom raju dvorane, u zra e dnevnog svetla to su se oso spu tali roz rule na rovu, i u guste olutove dima iz bronzanog trono ca napunjenog ugljem u blizini Prestola. Od sii nih ostiju mi eva pravila je are na mermernom stepeni u, sagnute glave, do joj je um radio; ali, ipa , bio sav ne a o zbunjen. Ko sam ja? pital je samu sebe i nije dobila odgovor. Manan ue, ljap ajui niz dvoranu izmeu dva reda stubova, ao svetlost ve odavno be e prestala da proseva svojimzracima tamu u dvorani, i hladnoa se pojaala. Mananovo podnadulo lice bio je veoma tu no. Zastao je malo podalje od nje i veli e ru e su mu bespomono visile; pocepani porub otrcanog ogrtaa ljuljao mu se iznad peta. "Mala gospodarice?" " ta je, Manane?" Ona ga pogleda tupo, ali ljubazno. "Malec a, pusti me da uradim ono to si azala... to si azala da je ve uraeno. On mora umreti, malec a. Zaarao te je. Ona e se osvetiti. Ona je stara i svirepa, a ti si suvi e mlada. Nema dovoljno snage." "Ona mi ne mo e ni ta." "a i ad bi te ubila naoigled svima, tamo napolju, u itavom Carstvu ni o ne bi imao hrabrosti da je azni. Ona je Prvosve tenica Bogo ralja, a Bogo ralj je onaj oji vlada. Ali, ona te nee ubiti na otvorenom. Uinie to radom, otrovom, jedne noi." "Onda u se ponovo roditi." Manan je r io svoje ogromne ru e. "Mo da te nee ubiti," pro apta. " ta hoe time da a e ?" "Ona mo e da te za ljua u sobu u... tamo dole. Kao to si ti uradila s njim. I ta o da ivi jo mo da godinama i godinama. Godinama... I nee se roditi nova Sve tenica, jer ti nee biti mrtva. A ipa , nee biti Sve tenice Grobnica, i igre mladog meseca se nee igrati, i rtve se nee prinositi, i rv se nee izlivati, i ta o e obo avanje Mranih biti zauve zaboravljeno. Ona i njen Gospod bi voleli da ta o bude." "Oni e me osloboditi, Manane." "Nee, a o budu gnevni na tebe, mala gospodarice", pro apta Manan. "Gnevni?" "Zbog njega... Svetogra oje nije is upljeno. Oh, malec a, malec a! Oni ne pra taju!" Sedela je u pra ini na najni em stepeni u, sagnute glave. Posmatrala je ne to siu no, to je dr ala na dlanu, mi iju lobanju. Sove na gredama iznad Prestola se malo us ome a e; sumra je prelazio u no. "Nemoj noas silaziti u Lavirint", ree Manan, veoma tiho. "Idi ui i spavaj. Sutra ujutro otidi od Kosil i a i joj da si je oslobodila letve. I to je sve. Nee morati vi e da brine . Ja u joj po azati do az." "Do az?" "Da je ve tac mrtav." Sedela je nepomino. Pola o je zatvorila a u i lobanja se slomila i rasula. Kad ju je ponovo otvorila, u njoj su bili samo omadii ostiju i pra ina. "Ne", ree ona, otirui pra inu sa dlana. "Onmora umreti. Zaaro te je. Izgubljena si, Arha!" "Nije me zaarao. Ti si matora u avica, Manane; boji se obinih baba. Ka o zami lja da e doi do njegai ubiti ga i dobiti taj tvoj 'do az'? Da li zna put do Veli og blaga, onaj ojim si sino i ao za mnom po mra u? Ume li

da broji zao rete i da stigne do stepeni ta, a onda pored provalija, pa do vrata? Mo e li da ot ljua ta vrata?... Oh, jadni moj, stari Manane, ba si pobrljavio. Ona te je upla ila. idi sd lep u Malo Zdanje i lezi da spava i prestani da misli o tome. I prestani da me stalno pla i priama o smrti... Ja u doi asnije. hajde, hajde, ludo stara, stara panjibno." Ustala je i blago poela da gura Manana u iro e grudi, tap ui ga ru ama i gurajui ga da ode. "La u no, la u no!" On se jedva po renu, puno levanja i strepnje ali poslu an, i odgega se niz duga u dvoranu ispod stubova i obru enog rova. Ona je gledala na njim. Kada je ve odma ao ona se o renu i zaobi av i podijum na omeje stajao Presto, nestade u tami iza njega. 9. PRSTEN ERET-AKBE U Veli oj riznici Grobnica Atuana vreme nije prolazilo. nije bilo svetlosti; nije bilo ivota; nijedan pau se nije retao po pra ini, nijedancrv u ledenoj zemlji. Stene, i mra , i vreme oje je stalo. Na amenom po lopcu veli og ovega lopov iz Unutra njeg opna le ao je ispru en na leima, poput amene figure na sar ofagu. Pra ina oju su njegovi po reti us ovitlali be e mu se slegla po odei. Nije se micao. Brava na vratima zaegrta. Vrata se otvori e. Svetlo rasturi mrtva o crnilo, i sve i da a po renu mrtvi vazduh. ove je i dalje le ao nepomino. Arha zatvori vrata i za ljua ih iznutra, stavi fenjer na jedan oveg i pola o se pribli i nepominoj prilici.Kretala se oprezno i iro o otvorenih oiju, a zenice su joj jo bile ra irene od dugog putovanja roz mra . "Jastrebe!" Ona mu dodirnu rame i jo jedanput ga pozva po imenu, pa jo jedanput. On se tada prome olji i zastenja. Napo on se uspravi i sede, a lice mu je bilo upalo i pogled prazan. Gledao ju je ao da je ne prepoznaje. "To sam ja, Arha - Tenar. Donela sam ti vode. Evo, pij. " On nasumice posegnu za fla om, ao da mu ru a be e utrnula, i uze da pije, ali sitnim gutljajima. "Koli o je vremena pro lo?" upita on, te o izgovarajui rei. "Dva dana ot a o si u ovoj sobi. Ovo je trea no Nisam ranije mogla da doem. Morala sam da u radem hranu - evo je..." Ona izvue jednu pogau iz torbe oju je nosila, ali on zavrte glavom. "Nisam gladan. Ovo... ovo je ubistveno mesto." On stavi glavu u ru e i ostade ta o, nepomian. "Je li ti hladno? Donela sam ogrta iz Osli ane sobe." On ne odgovori. Ona spusti ogrta pored njega i stade pa ljivodaga posmatra. Malo je drhtala, a oi su joj jo bile crne i razgoraene. Odjednom lonu na olena, sa e glavu i poe da plae, dubo im jecajima od ojih joj se trzalo celo telo, ali bez suza. On ruto sie sa ovega i sagnu se nad nju. "Tener..." "Ja nisam Tener. Ja sam Arha. Bogovi su mrtvi, bogovi su mrtvi." On joj pola o polo i ru e na glavu, odgurnuv i apuljau. Onda, poe da govori. Glas mu je bio tih, a rei na jezi u oji ona ni ada nije ula.Njihov zvu joj pade na srce ao blaga i ica. Smirila se da bolje uje. Kada se potpuno umirila, onje podi e i ao dete postavi da sedne na veli i oveg na ome je onle ao. A onda uze njene ru e u svoje. "Za to si pla ala, Tener?" "Kazau ti. Ali, nije va no, ma ta ti ja re la. Ne mo e ni ta. Ne mo e mi pomoi. I ti umire , zar ne? Zato, nije va no. Ni ta vi e nije va no. Kosil, sve tenica Bogo ralja, oduve je bila svirepa, po u ala je da me natera da te ubijem. Kao to sam pobila i one druge. Ali, ja nisam htela. Ka va prava ona ima? I ru no je govorila i Bezimenima i podsmevala im se, i ja sam je pro lela. I od tada se stalno bojim, jer istina je ono to a e Manan - ona ne veruje u bogove. Hoe da budu zaboravljeni, i ubie me ad zaspim. Zato nisam zaspala.

Nisam se vratila u Malo zdanje. Pro lu no sam provela u Dvorani, u jednoj od sobica u pot rovlju, gde se uvaju haljine za igru. Pre nego to se razdanilo si la sam u Veli o zdanje i u rala hranu iz uhinje, i onda sam se vratila u Dvoranu i ostala u njoj ceo dan. Po u avala sam da odluim ta da uradim. A noas... noas sam bila ta o premorena, pa sam pomislila da bih mogla da odem na sveto mesto i tu spavam; ona e se mo da bojati da doe ovamo. I ta o sam si la u Podgrobnicu. Onu veli u peinu u ojoj sam te prvi put videla. I... i ona je bila tamo s fenjerom. Razgrtala je grob oji je Manan is opao, da se uveri da li je u njemu zaista mrtvo telo. Kao pacov na groblju, veli i, debeli crni pacov, opala je. I svetlost je gorela na Svetom Mestu, onom gde mora uve biti tama. A Bezimeni nisu ni ta uinili. Nisu je ni ublili, nisu joj odeuzeli um. Stari su, ba ao to je re la. Mrtvi su. Nema ih vi e. Ja vi e nisam sve tenica." ove je stajao i slu ao je, u ru ama su mu jo uve bile njene ru e, glava malo pognuta. Ne to snage ao da mu se be e vratilo u lice i dr anje, ia o su mu o iljci na obrazu bili svetlosivi, a na odeii i u osi mu je jo bilo pra ine. "Pro la sam pored nje, roz Podrgrobnicu. Njena svea je pravila vi e sen i nego svetlosti, ali me ona nije ula. Htela sam da uem u Lavirint, da bih se s lonila od nje. Ali ada sam ve bila u njemu, stalno mi se priinjavalo da ujem a o ide za mnom. Kroz sve hodni e, stalno sam ula ne oga iza sebe. I nisam znala uda u. Pomislila sam da u ovde biti najbezbednija; mislila sam da e me moji Gospodari za titi i braniti. Ali, oni to ne ine, nema ih, mrtvi su..." "Jesli li za njima pla ala - to su mrtvi? Ali, oni su tu, Tenar, ovde su!" "Ot ud zna ?" upita ona uzmenireno. "Zato to sam sve vreme od a o sam stupio u peinu pod Kamenovima mora da se trudim da ih ne uznemirim, da me ne primete. Sve moje ve tine sam iscrpio na to, svu snagu sam potro io. Ispunio sam sve ove tunele bes arjnim t anjem ini, ini za uspavljivanje, mir i ti inu, s rivanje; a oni su, ipa , svesni da sam tu, ili, bar, polusvesni; u polusnu su. I upr os tome ja sam potpuno iscrpljen od napora da im se suprostavim. Ovo je u asno mesto. Jedan ove , sam nema ni a vog izgleda da pre ivi. Umirao sam od ei ad si mi ti dala vode, ali nije me samo voda spasla. Bila je to snaga onih ru u oje su mi je dale." Do je to govorio o renuo joj je ru u dlanom navi e i zadr ao je u svojoj za trenuta , zagledav i se u njen dlan; zatim se o renuo, po ao ne oli o ora a o o sobe i opet se zaustavio pred njom. Ona je utala. "Zar si odista mislila da su mrtvi? U dubini du e zna da nije ta o. Oni ne umiru. Mrani su i besmrtni, i mrze svetlost: tu rat otrajnu, sna nu svetlost na e smrtnosti. Nisu dostojni obo avanja ni jedne jedine ljuds e du e." Slu ala ga je do su joj se oi s lapale, pri ovane za treperavi fenjer. "Da li su ti i ada ne to dali, Tenar?" "Ni ta", pro apta ona. "Ni ta ni nemaju da pru e. Nemaju mo stvaranja. Sva njihova mo se svodi na zamraivanje i uni tavanje. Ne mogu da napustite ovo mesto; oni jesu ovo mesto; i treba ga prepustiti njima. Ne smemo poricati niti zaboraviti da postoje, ali ne bi trebalo ni da ih obo avamo. Zemlja je prelepa, svetla i prijateljs a, ali to nije sve. Zemlja ume biti i stra na, i mrana, i svirepa. Zec s ii ad umire na zelenim livadama. Planine grevito ste u svoje ogromne a e pune s rivene vatre. U moru ima aj ula, a u ljuds im oima svireposti. I tamo gde ljudi obo avaju te stvari i poni avaju se pred njima, tamo se raa zlo; u svetu ima mesta gde se s uplja tmina, mesta potpuno prepu tena Onima oje zovemo Bezimeni, prais ons im i svetim Silama Zemlje pre Svetlosti, silama mra a, uni tenja, ludila... Mislim da su tvojoj sve tenici Kosil oduzeli um jo odavno; mislim da se unjala roz ove peine isto ao to je zavirivala u lavirint po vlastitoj volji, i sada ve vi e nije u stanju da vidi svetlost dana. Re la ti je da su Bezimeni mrtvi; samo izgubljena du a, izgubljena za

istinu, mo e u ta o ne to da poveruje. Oni postoje. Ali, oni nisu tvoji Gospodari. Niti su to i ada bili... Ti si slobodna, Tenar. Vaspitali su te da bude robinja, ali ti si se otrgla i oslobodila." Slu ala je, ia o jopj se izraz na licu nije menjao. On zauta. Oboje su utali; ali to vi e nije bio onaj isti mu oji je vladao sobom pre nego to je ona u la u nju. Sada se ulo njihovo disanje i retanje ivota u njihovim ilama, a svea oja je gorela u limenom fenjeru ispu tala je tihe, ivahne zvu e. "Ot ud mi zna ime?" On se opet poe etati gore-dole po sobi, podu ui finu, sitnu pra inu, prote ui mi ice i ramena, trudei se da se oslobodi umrtvljujue hladnoe. "saznavanje imena mi je posao. To je moj zanat. Da bi se o o neega isplele ini, zna , mora se prethodno ot riti a vo je istins o ime te stvari. U zemljama oda le potiem mi itavog ivota rijemo svoja istins a imena od svih osim od onih u oje imamo potpuno poverenje; jer, u imenu le i veli a mo i veli a opasnost. Ne ada, davno, na samom poet u vremena, ad je Segoj uzdigao ostrva Zemljomorja iz dubine o eana, sve stvari nosile su svoja istins a imena. I celo upna magija, sve vrad bine, i dan-danas zavise od znanja - ponovnog saznavanja, pamenja - tog istins og i prastarog jezi a Stvaranja. Naravno, postoje bajalice, rei poreane na odreeni nain oje treba nauiti; ta oe, moraju se znati i posledice. Ali ono na emu arobnja provede sav svoj ivot upravo je ot rivanje imena stvari, i ot rivanje a o da se ot riju imena stvari." "Ka o si ot rio moje?" On se za trenuta zagleda u nju, dubo im, bistrim pogledom oji je prodirao roz sen e izmeu njih dvoje; malo je o levao. "To ti ne mogu rei. Ti si ao fenjer, obmotan ta aninom i pre riven odozgo njome, sa riven u mra u. Ali, svetlost ipa prosijava; nisu mogli da ugase svetlost. Nisu uspeli da te sa riju. Po to ja prepoznajem svetlost i po to poznajem tebe, znam ti i ime, Tenar. To je moj talenat, moja mo. Vi e od toga ti ne mogu rei. Ali, a i mi ovo: ta e sada da radi ?" "Ne znam." "Kosil je do sada ve ot rila da je grob prazan. ta e ona uraditi?" "Ne znam. A o se opet popnem gore, mo e dati da me pogube. Kad Prvosve tenica sla e oe uje je smrtna azna. Mo e narediti da me prinesu na rtvu na stepenicama Prestola, a o joj se prohte. I Manan e ovog puta zaista morati da mi odsee glavu, a ne da samo podigne ma i sae a da se pojavi Mrana prili a da mu zaustavi ru u. Jer, ovoga puta se nee zaustaviti. Spustie se pravo dole i otsei e mi glavu." Govorila je jednolino i pola o. On se namr ti. "A o dugo ostanemo ovde gde smo", ree on, "ti e sigurno poludeti, Tenar. Gnev Bezimenih ti te o optereuje um. A i moj. Za sada je bolje da si ovde, mnogo bolje. Ali, dugo je vremena pro lo do se nisi pojavila i ja sam istro io svu svoju snagu. Ni o ne mo e da se, sam, dugo opire Mranima. Veoma su ja i." Zastao je; glas mu je odjednom izgubio snagu i ao da je i on izgubio nit svojih misli. Protrljao je ru ama elo i renuo da opet otpije malo iz uturuce. Odlomio je pare hleba i seo na oveg pre o puta nje, da ga pojede. Ono to je govorio bilo je tano; oseala je te inu, pritisa na svoj um, oji ao da joj je unosio zbr u u sve misli i oseanja. Ipa , nije se vi e pla ila, ao onda ad je sama dolazila roz hodni e. Jedino je grobna ti ina izvan sobe delovala zastra ujue. Za to? Ni ada pre toga nije se bojala ti ine podzemlja. Ali, ni ada nije bila neposlu na prema Bezimenima, ni ada im se nije suprostavila. Najzad se nasmeja, ali to je vi e liilo na cviljenje. "Evo gde sedimo na najveem blagu Carstva", ree ona. "Bogo ralj bi dao sve svoje ene samo da dobije ma ar jedan od ovih ovega. A nismo jo otvorili nijedan po lopac, ma ar samo da pogledamo." "Ja jesam", ree Jastreb, pre o zalogaja. "U mra u?" "Napravio sam malo svetlo. Avetinjs o svetlo. Ovde to ba nije bilo la o.

a i sa tapom bi te o i lo, a bez njega je bilo ao da pali vatru od mo rog drveta i po u i. Ali, ipa sam uspeo. I na ao sam ono to sam tra io." Ona pola o podi e glavu da bi mu videla lice. "prsten?" "Pola prstena. Druga polovina je od tebe." "Kod mene? Druga polovina je bila izgubljena..." "I pronaena. Nosio sam je na lancu o o vrata. Ti si ga s inula i pitala me zar nisam mogao nabaviti bolju amajliju. Jedina oja bi bila bolja od pola prstena Eret-A be bio bi ceo prsten. Ali, a o a e poslovica, bolje je imati i pola ve ne nego biti bez hleba. Ta o, ti sada ima moju polovinu, a ja tvoju." On joj se nasme i roz seni e u grobnici. "Kada sam ga uzela, ti si mi re ao da ne znam a o da ga upotrebim." "Ta o je." "A da li ti zna ?" On potvrdi glavom. "Reci mi. Reci mi ta je, u stvari, taj prsten, i a o si na ao onu izgubljenu polovinu, i a o si dospeo ovamo, i za to. Sve to moram da saznam, i onda u mo da odluiti ta da radim." "Mo da i hoe . Dobro. ta je, u stvari, Prsten Eret-A be? Vidi , ne izgleda mnogo dragocen, i a nije ni prsten. Suvi e je veli . Naru vica, mo da, ali za to, opet, izgleda isuvi e mali. Ni o ne zna u oju je svrhu bio napravljen. Lepotica Elfaran ga je nosila, ne ada davno, pre nego to je ostrvo Solea utonulo u more; i ve tada je bio veoma star. I na raju je dospeo u ru e Eret-A be... Od srebra je i probu en je na devet mesta. Na spoljnoj strani ima urezanu valovitu aru, a na unutra njoj ugraviranih devet Runa moi. Na polovini oja je od tebe nalazese etiri rune i deli pete; na mojoj polovini ta oe. Prelom je pro ao tano roz jedan runs i zna i uni tio ga. Od tada, taj zna se zove Izgubljena runa. Magi znaju preostalih osam: Pir, oja titi od ludila, setra i po ara; Ges, oja daje izdr ljivost, i ta o dalje. A razlomljena runa je bila ona oja vezuje zemlje. Bila je to Runa saveza, zna vladavine, zna mira. Kralj oji ne vlada u tom zna u, ni ada ne mo e dobro da vlada. Ni o ne zna a o se pisala. Od ada je izgubljena, u Hevnoru vi e nije bilo veli ih raljeva. I, sitni vladari i tirani, ratovi i svae zavladali su nad svim zemljama Zemljomorja. I zato su mudri vladari i Magi sa Arhipelaga oduve eleli da povrate prsten Eret-A be, da bi mogli da obnoove izgubljenu runu. Ali na raju su odustali, i prestali da alju ljude da ga tra e, jer ni o nije uspevao da iznese jednu polovinu iz Grobnica Atuana: a ona druga polovina, oju je Eret-A be svojevremeno dao jednom argijs om ralju, bila je ve davno nestala. Re li su da je ne vredi vi e ni tra iti. To je bilo pre mnogo stotina godina. Ja sam, ova o u ao u sve to. Kad sam bio samo malo stariji od tebe, po ao u... lov, ne u vrstu haj e pre o mora. Ono to sam lovio prevarilo me je, i ja sam se na ao izbaen olujom odavde. Bilo je to te pu o ostrvce, ne mnogo vee od pe anog spruda, a u sredini su mu se protezale duga e dine, obrasle travom, imalo je jo jedan izvor slane vode, i ni ta vi e. Ali dve osobe su ipa ivele na njemu. Starac i starica; mislim da su bili brat i sestra. Stra no su se prepali ada su me ugledali. Nisu videli ljuds i li ve - o zna oli o? Godinama, decenijama. Ali, ja sam bio u nevolji, a oni su se lepo poneli prema meni. Amli su olibicu, izgraenu od naplavljenog drveta i vatru u njoj. Starica mi je dala hrane, dagnje oje je ot idala sa stena ada se plima povue, osu eno meso mors ih ptica oje su lovili gaajui ih amenjem. Bojala me se, ali mi je ipa dala hranu. I pola o, po to nisam inio ni ta to bi je upla ilo, ona je postepeno poinjala sve vi e mi veruje, i nazjad mi je po azala svoje blago. I ona je imalo blago... Jednu deju haljinicu. Od svile, izvezenu biserom. Haljinicu za bebu, za malu princezu. Ona, sama, nosila je neu tavljenu o u fo e. Nismo mogli da razgovaramo. Ja tada jo nisam znao argijs i, a oni nisu znali ni jedan jezi Arhipelaga, a jedva da su govorili i onaj svoj. Mora da su ih tamo dovu li i bacili jo do su bili deca, i ostavili ih da umru. Ne znam za to, a sumnjam da su i oni znali. Ali ad sam odlazio, ona mi je dala po lon. Po lonila mi je izgubljenu polovinu Prstena Eret-A be."

Uutao je za trenuta . "Tada jo nisam znao ta je to; znao sam oli o i ona. Najvei po lon na svetu oji se mo e dobiti u na e doba, a dala ga je jadna poludela starica odevena u rzno fo e jednom ot aenom s itnici oji ga je samo strpao u d ep, azao "Hvala! " i otplovio... I eto, ta o sam produ io dalje, i uradio ono to sam morao da uradim. A onda su is rsle ne e nove stvari, i ja sam putovao na zapad, do Zmajevih staza, i jo dalje. Ali sve vreme sam dr ao taj po lon uz sebe, jer sam oseao zahvalnost prema starici oja mi je po lonila jedino to je mogla. Kroz jednu od rupa na njuemu provu ao sam lanac i nosio ga o o vrata, i ni ad mi ni na pamet nije palo da se upitam ta to zapravo imam. A onda, jednog dana na Selidoru, najudaljenijem od svih ostrva, tamo gde je poginio Eret-A be u borbi sa zmajem oji se zvao Orm - na Selidoru, da le, razgovarao sam sa jednim zmajem, jednim iz te porodice Orm. I on mi je ot rio ta nosim na grudima. Bilo mu je veoma sme no to ja o tome pojma nemam. Zmajevi, uop te, misle da smo mi sme ni. Ali, pamte Eret-A bu; o njemu govore ao da je bio zmaj, a ne ove . Kada sam se vratio na Unutra nje opno, stigao sam napo an i do Hevnora. Ja sam inae roen na GOntu, ostrvu oje nije mnogo dale o na zapad od va ih argijs ih zemalja, i dosta sam se nalutao u ivotu, ali ni ada do tada nisam bio u Hevnoru. Bilo je, da le, vreme da odem i tamo. Video sam bele ule i razgovarao sa veli im ljudima, trgovcima, vladarima i raljevima prastarih zemalja. Ispriao sam im ta posedujem. Re ao sam im da u, a o ele, otii da potra im drugu polovinu prstena u Grobnicama Atuana, da bih na ao Izgubljenu runu, lju mira. Jer, mir nam je ite a o potrebam u svetu. Hvalili su me na sva usta, i jedan od njih mi je dao novaca da snabdem svoj brodi. I ta o sam nauio va jezi i do ao u Atuan. Uutao je i zagledao se u sen e ispred sebe. "Zar stanovnici na ih gradova nisu u tebi prepoznali Zapadnja a, po boji o e, po nainu govora?" "Oh, ni ta la e nego prevariti ljude", odgovori on rasejano, "samo a o zna a o. Prividno se izmeni , i ni o sem drugog maga ne mo e da te prozre. A vi, u zemljama Karga, nemate arobnja e i mage. udno. Prognali ste svoje vrae jo dvano, i zabranili bavljenje magijs im ve tinama; i sada ste ve s oro sasvim prestali da verujete u njih." "Mene su uili da ne verujem. To je suprotno uenju Sve teni a- raljeva. Ali, znam da je samo magija mogla da te dovede do Grobnice i da to otvori vrata u crvenoj steni." "Ne samo vrad bine, ve i malo znanja. Mi, ini mi se vi e od vas oristimo pisanje i itanje. Ume li da ita ?" "Ne. To je jedna od crnih magija." On limnu glavom. "Ali je orisna", ree. "Jedan od onih davnih lopova oji nisu uspeli ostavio je za sobom ne e spise Grobnica Atuana, i uputstva a o se u njih mo e ui, pod uslovom da ove zna Veli e ini Otvaranja. On mi je dozvolio da ga proitam. I ta o sam uspeo da prodrem do veli e peine... "Do Podgrobnice." "Lopov oji je ono pisao mislio je da se tu nalazi blago, u Podgrobnici. Zato sam ga tamo potra io, ali sam ne a o oseao da mora biti bolje sa riveno, negde dublje u Lavirintu. Znao sam ulaz u veli i Lavirint, i ada sam video tebe, oti ao sam do njega, nameravajui da se sa rijem u Lavirintu i pretra im ga. Razume se, tu sam pogre io. Bio sam ve pod uticaj Bezimenih i um mi je bio malo pometen. I od tada stalno postajem sve slabiji i gluplji.ove im se ne sme predati, mora se odupreti, mora da svoj duh stalno odr ava, da bude ja i siguran u sebe. To sam jo odavno nauio. Ali ovde je to te o; ovde su oni veoma ja i. Nisu oni bogovi, Tenar. Ali su jai od bilo og ove a." Oboje su uutali i dugo ostali ta o, bez rei. " ta si jo prona ao u ovezima s blagom?" upita ona tupo. "Triarije. Zlato, drago amenje, rune, maeve. Ni ta to bi pripadalo ne om ivom ove u... Reci mi, Tenar. Ka o su ba tebe izabrali da bude Sve tenica Grobnica?"

"Kad Prva sve tenica umre, oni pou po celom Atuanu i tra e ens o dete oje se rodilo one noi ad je Sve tenica umrla. I uve nau ne o. Jer, ono je Sve tenica oja se ponovo rodila. Kad devojica napuni pet godina dovedu je ovamo, u Mesto. A ad napuni est, predaju je Mranima i oni joj pojedu du u. I od tada ona pripada njima, ao to im je oduve pripadala, od ad postoji svetlost dana. I nema imena." "Da li veruje u to?" "Oduve sam verovla?" "A da li veruje sada?" Ona ni ta ne odgovori. Izmeu njih se opet uvee ti ina, ispunjena sen ama. Posle du eg vremena, ona se ponovo oglasi. "Ispriaj mi... ispriaj mi o zmajevima na Zapadu." "Tenar, ta namerava da uradi ? Ne mo emo veito da ostanemo ovde i priamo jedno drugom prie, sve do svea ne izgori i opet ne zavlada mra ." "Ne znam ta u, Bojim se. "Sedela je ispravljenih lea na amenom ovegu, r ila ru e i godorila veoma glasno, ao da je mue bolovi. "Bojim se mra a", dodade tu no. On joj tiho odgovori. "Mora se odluiti. Ili e me ostaviti, za ljuati vrata, popeti se natrag do svojih oltara i predati me svojim Gospodarima; zatim otii do sve tenice Kosile i pomiriti se s njom - i tu e biti raj prii - ili e ot ljuati vrata i izii odavde zajedno sa mnom. Napustiti Grobnice, napustiti Atuan, i poi sa mnom pre o mora. I to e biti poeta jedne nove prie. Mora biti ili Arha, ili Tenar. Ne mo e biti obe." Dubo i glas mu je bio blag i siguran. Pogledala mu je roz sen e u lice, tvrdo i po riveno o iljcima, ali bez svireposti i la i u sebi. "A o napustimslu bu Mranima, ubie me. A o iziem odavde, umreu." "Nee ti umreti. Umree Arha." "Ne mogu..." "Da bi se ne o ponovo rodio, Tenar, mora najpre umreti. Nije ta o te o ao to se spolja ini." "Nee nas pustiti da iziemo. Ni ada." "Mo da nee. Ali, vredi da po u amo. Ti ima znanje, ja ve tinu, a udru eni imamo..." On zastade. "Imamo prsten Eret-A be." "Da, njega. Ali, mislio sam na jo ne to to imamo zajedno. Nazovi to uzajamnim poverenjem... To je jedno od njegovih imena. I to je ogromna stvar. Ia o je sva o od nas dvoje slabo, samo za sebe, ad to imamo ja i smo, jai a i od Sila mra a." Oi su mu sad bile sasvim bistre i prosto su mu gorele na izrova enom licu. "Slu aj, Tenar"! uzvi nu odjednom. "Do ao sam ao lopov, ao neprijatelj, naoru anda ti se suprostavim; a ti si imala milosra prema meni, i verovala si mi. I ja sam tebi verovao, jo od onog asa ad sam ti u magnovanju ugledao lice, u peini ispod Kamenova, ona o pre asno u tami. Dau ti sada ono to imam. Moje istins o ime je Ged. I tebi ga predajem na uvanje." Ustao je i pru io joj polu rug od izbu enog i i aranog srebra. "Ne a se prsten opet sastavi", ree. Ona mu ga uze iz ru e. Zatim s inu s vrata srebrni lanac na ome je visila druga polovina, is inu je s lanca. Sastavljala je dve polovine na dlanu, ta o da su se ivice, tamo gde je bio prelomljen, u lopile jedna u drugu, i prsten je opet bio ceo. Nije podigla glavu. "Poi i s tobom", ree jednostavno. 10. GNEV TAME Kada je to izgovorila, ove po imenu Ged je polo io svoju ru u pre o njenih, oje su dr ale prelomljenu amajliju. Ona iznenadapodi e pogld i vide a o se odjednom sav zajapurio od ivota i oseanja pobede, i a o se sme i. "Ti si nas oboje oslobodila", ree on. "Ni o ne mo e da ste ne slobodu sam samcit. Hajdemo; nemojmo gubiti vreme do ga jo imamo! Po a i ga jo malo."

Bila je s lopiola dlan na ojem su se nalazila dva omada srebra, ali na njegov zahtev ponovo ga rastvori. Ivice prstena i dalje su se dodirivale. On ih ne uze od nje, ve samo svoj dlan polo i pre o njenog. Izgovorio je, pri tom dve rei, i lice mu iznenada orosi znoj. Osetila je ne o udno, jedva primetno podrhtavanje na svom dlanu, ao da se na njemu be e prome oljila ne a zaspala ivotinjica. Ged uzdahnu; napetost u njemu popusti i on obrisa elo. "Eto, ree, i uzev i u ru u Prsten Eret-A be navue joj ga pre o desne a e; jedva je pro la roz njega. Tu ga i ostavi. "Eto!" ponovi on, zadovoljno ga posmatrajui: "Odgovara. Mora da je to ens a naru vica, ili,mo da deja." "Hoe li dr ati?" uznemireno promrlja ona, oseajui a o joj srebrna tra a, hladna i rh a, le i na tan om runom zglobu. "Hoe. Nisam mogao da popravim prsten Eret-A be obinom vrad binom, ao seos a ve tica ad rpi ajni . Morao sam da upotrebim ini Ustrojstva i da opet od njega stvorim jedno. Sada je opet ao da ni ada nije ni bio prelomljen. Tenar, moramo to pre da renemo. Ja u poneti i uturicu. Ogrn8i svoj ogrta. Do je ona petljala o o brave, ot ljuavajui je, on ree: "Voleo bih da imam svoj tap", a ona odgovori apatom: "Tu je, odmah iza vrata." Donela sam ga." "Za to si ga donela?" upita on radoznalo. "Nameravala sm... da te odvedem do izlaza. da te pustim da pobegne ." "Ta av izbor nisi moglada napravi . Mogla si da me dr i zarobljenog i da i sama bude robinja; ili da me oslobodi , i poe zajedno s amnom, u slobodu. Hajde, malec a, budi hrabra, o reni taj lju." Ona o renu u bravi lju sa dr om u obli u zmaja i otvori vrata oja su vodila u nis i, mrani hodni . Napustila je Riznicu Grobnica sa Prstenom Eret-A be na ruci, a ove je po ao za njom. Osetilo se ne a vo slabo treperenje, ne ba nali na zvu , u amenim zidovima, podu i u lu ovima tavanice. Kao da je negde dale o zagrmelo, ao da se ne to ogromno negde stropo talo. Kosa joj se na ostre i od straha, i ne razmi ljajui on brzo dunu u sveu svog limenog fenjera. ula je a o je ove iza njenih lea napravio nagli po ret; njegov spo ojni glas ree, ta o blizu da mu je dah osetila u osi: "Ostavi fenjer. Ja mogu da napravim svetlo, a o bude potrebno. Koli o je sati, tamo napolju?" "Ve je bila davno prevalila pono, ad sam do la ovamo." "Onda moramo napred, to pre." Ali, a o se nije po renuo, ona svati da e a da ga ona povede. Jedino je ona znala ojim se putem izlazi iz Lavirinta, i on je e ao da poe za njom. Krenula je, pognuta, jer tunel je na tom mestu bio veoma niza , ali dosta brziom ora om. Na nevidljivim ras rsnicama do njih je dopirala hladna vazdu na struja i o tar, gadni zadah, mrtva i smrad ogromne praznine ispod njih. Kad je tunel postao malo vi i i ona mogla da se uspravi, usporila je ora , brojei sva u stopu do su se pribli avali ponoru. La im hodom, svestan sva og njenog po reta, on ju je pratio u stopu. istog asa ada je stala, zaustavio se i on. "Ovde je ponor", pro apta ona. "Ne mogu da naem ispust. Ah, tu je. Pazi dobro, ini mi se da se amenje osipa.. . Ne, ne, stani... osulo se..." Hitro se porebar e povu la na vrsto tle u trenut u ada se amenje pod njenim stopalama rasulo i propalo dole. ove je zgrabi za mi icu i zadr a je. Srce joj je lupalo ao ludo. "Ispust vi e nije siguran, amenje se osipa." "Napraviu malo svetla, da vidim na emu smo. Mo da u uspeti da ga uvrstim uz odgovarajuu re. U redu je, malec a." Pomislila je a o je udno to je zove istim imenom ojim ju je Manan oduve zvao. I u trenut u ada je zapalio prigu enu svetlost na raju svog tapa, nali na svetlucanje trulog drveta ili na zvezdu u magli, i ora nuo na uzani ispust iznad crne provalije, ona ugleda ogromnu crnu prili u a o se primie u tmini ispred njega; smesta shvati da je to Manan. Ali glas joj zape u grlu, ao da ga ste e oma, i nije mogla da vi ne. U asu ada je Manan ispru io ru e da ga gurne sa nestabilne, us e staze u ponor, Ged je podigao pogled, ugledao ga, i uz ri iznenaenja i besa, zamahnuo na njega tapom. Na njegov uzvi svetlost iznnada planu, i njen beli i

nepodno ljivi sjaj su nu evnuhu pravo u lice. Manan brzo podi e jednu veli u ru u da za loni oi, nasumice se zatetura u pravcu Geda, da ga zgrabi, proma i i pade. Do je padao nije ispustio ni jedan jedini ri . Ni a av zvu nije dopro iz crnog ambisa, ni a av udarac tela o dno provalije, ni a av zvu pogibije, ni ta. Visei iznad provalije, dr ei se vrsto za amenu ivicu i leei pored smrznutog ispupenja na njenom raju, Ged i Tenar se nisu micali; oslu ivali su; ali, ni ta nisu uli. Svetlost je liila na sivu pahuljicu, jedva se videla. "Hodi!" ree Ged i ispru i ru u; ona je uze i on je u tri odva na ora a prebaci na drugu stranu. zatim ugasi svetlost. Opet je po la ispred njega, da mu po a e put. Bila je sva obamrla i nije mislila ni na ta. Te na on izvesnog vremena, pade joj na pamet: Da li sada desno ili levi? Zaustavi se. On se zaustavi ne oli o ora a iza nje i tiho upita: ta je? "Zalutala sam. Upali svetlost." "Zalutala?" "Zaboravila sam... zaboravila sam da brojim s retanja." "Ja sam brojao", ree on, prima nuv i joj se malo. "S renuli smo levo posle ponora, pa desno, pa opet desno." "Onda na sledeem zao retu treba opet desno", ree ona ao automat, ali je i dalje stajala nepomino. "Upali svetlost." "Svetlost nam nee pomoi da naemo put, Tenar." "Nee. Ni ta nee. Izgubljeno je. I mi smo izgubljeni." Mrtva ti ina se s lopi o o njenog apata i proguta ga. Osetila je retanje i toplotu drugog ljuds og bia, tu odmah pored nje, u tami. On potra i njenu ru u i uze je u svoju. "Hajde, Tenar. Prvo s retanje desno." "Upali svetlost, pre linjala ga je. "Tuneli su ta o izuvijani..." "Ne mogu. Ne smem da rasipam snagu. Tenar, oni su... oni znaju da smo iza li iz Riznice. Znaju i da smo pro li ponor. Tra e nas, tra e na u volju, na duh. Da ih utrnu, da ih pro deru. Njih moram da odr avam, da gore i dalje. Sva mi snaga odlazi na to. Moram im se odupreti; zajedno s tobom. Uz tvoju pomo. Moramo dalje." "Nema izlaza", ree ona, ali ipa uini jedan ora . Pa jo jedan, o levajui, ao da joj ispod sva og sledeeg ora a zjapi crni ponor, ona grozna praznina ispod zemlje. Topli, vrsti stisa njegove ru e poivao je na njenoj. Produ ili su dalje. Na on itave venosti stigo e najzad do stepeni ta. Ranije imse nije inilo toli o strmo, a sada je sva i stepeni bio ao ljigavo, plit o udubljenje u steni. Ali su se ispeli do vrha, a zatim produ ili malo br e, jer je znala da se zavojiti hodni sada prote e veoma dugo, pre nego to stigne do prvog s retanja. Prsti leve ru e, oje je neprestano vu la po zidu, da bi osetila uda ide, preo e pre o otvora s leve strane. "Tu je", promrlja ona; ali, izgledalo je da on o leva, ao da je posumnjao zbog neega u nainu na oji se retala. "Ne, nije", promuca ona, zbunjeno, "nije ovaj, ve sledei otvor s leve strane. Ne znam vi e. Ne mogu. Nema izlaza." "Po li smo u Osli anu sobu", ree spo ojni glas iza nje u mra u. "Ka o emo stii do nje?" "Prvo sledee s retanje nalevo." Ona renu dalje. Napravili su duga i zao ret i pro li dva lana s retanja pre nego to su stigli do hodni a oji je s retao desno, a Osli anoj sobi. "Sad pravo", pro apta ona, i sada je ve bilo la e da se snau u mra u, jer je dobro poznavala hodni e do gvozdenih vrata, budui da je stotinama puta pre toga izbrojala sva s retanja; udna te ina oja joj je pritis ala um nije vi e mogla da je zbuni, samo a o bude uspela da ne misli. Ali sve vreme su se primicali, sve bli e i bli e, onome to ju je pritis alo i gnjeilo pod sobom; noge su joj bile ta o premorene i ote ale da je dva-tri puta zastenjala od napora da ih po rene. A ove pored nje je disao dubo o i te o, ao ne o o se

upinje iz petnih ila, nosei teret. Pone ad bi se uo njegov glas, prigu en i odsean, jedna re, ili slog. I ta o su najzad stigli do govozdenih vrata; ona odjednom ispru i ru u, u asnuta. Vrata su bila otvorena. "Brzo!" uzvi nu ona, i povue svog pratioca roz njih. S druge strane vrata se zaustavi. "Za to su bila otvorena?! upita se ona naglas. "Zato to tvoji Gospodari ne mogu da ih zatvore sami; potrebna im je tvoja ru a." "Sada emo ui..." Glas je izdade. "U srce tame. Znam. Ipa , iza li smo iz Lavirinta. Koli o ima puteva iz Podgrobnice?" "Samo jedan. Vrata na oja si u ao ne otvaraju se iznutra. Mo e se izai samo a o se proe roz peinu i hodnicima se popne do ap a na podu sobe iza Prestola. U Prestonoj dvorani." "Znai, moraemo tim putem." "Ali, ona je t6amo", pro apta devoj a. "Tamo, u Podgrobnici. U peini. Kopa po praznom grobu. Ne smem da proem pored nje, oh, neu moi opet da proem pored nje!" "Do sada je sigurno ve oti la." Pred njima se otvarao tunel ome ao da nije bilo raja. Osetili su odjednom o o sebe vi e vazduha; mra ao da se be e ne a o pro irio. U li su u veli u peinu ispod Kamenova. Poeli su da je obilaze, dr ei se stalno zida sa desne strane. Tenar je pre la samo ne oli o ora a i zastala. " ta je sad ovo?" promrlja odjednom, jedva ujno. U toj ogromnoj, mrtvoj, mranoj vazdu noj lopti ne to se ulo: ao da ne to podrhtava, ili se ljulja. Bio je to zvu oji je odzvanjao u rvi i oseao se u ostima. Zidovi oje je vreme u rasilo svojim rezbarijama podrhtavali su, podrhtavali ispod njenih prstiju. "Napred", ree ove ov glas, ne a o suv i sav napet. "Po uri, Tenar! Do se i dalje spoticala u svom umu, mranom i poljuljanom ao podzemni svodovi, ona uzvi nu: "Oprostite mi, o, Gospodari moji, o, vi to nemate imena, vi to ste od is ona, oprostite mi, oprostite!" Odgovora nije bilo. Nije ga ni ada ni bilo. Stigli su do hodni a ispod Dvorane, popeli se uz stepenice, stigli do poslednjeg stepeni a i glavom dodirivali apa . Bio je zatvoren, ona o a o ga je ona uve ostavljala. Pritisnula je oprugu ojom se otvarao. Nije se otvarao. "Slomila se", ree ona. "Za ljuan je." "On je obie i upre leima o apa . Nije se pomerio. "Nije za ljuan, ve pritisnut neim te im odozgo." "Mo e li da ga otvori ?" "Mo da. Mislim da nas ona e a tamo gore. Da li je i ne i mu arac tamo gore s njom?" "Dabi i Uahto, mo da jo ne i uvari - mu arci ovde ne smeju da dou..." "Nisam u stanju da istovremeno bacam ini otvaranja, dr im na odstojanju ljude oji gore e aju i odupiremse tami", ree njegov mirni glas, ao da razmi lja. "Moraemo da po u amo roz ona druga vrata, vrata u steni, roz oja sam u ao. Da li ona zna da se ne mogu iznutra otvoriti?" "Zna. Jednom me je pustila da po u am." "Onda ih mo da nije uzela u obzir. Hajde, doi Tenar!" Ona je bila lonula na amene stepenice, oje su zujale i podrhtavale ao da se negde dubo o ispod njih odapinju tetive ne ih divovs ih lu ova. " ta je ovo... ovo podrhtav anje?" "Doi", ree on, ta o sigurno i mirno da ga ona poslu a i opet se pipajui vrati niz stepenice i roz hodni e, i ue u onu u asnu peinu. Na ulazu se sudari sa ta o ogromnom, slepom i opa om mr njom ao da se sama zemlja sruila na nju, da zadrhta i povi a, a da ni sama nije bila toga svesna: "Ovde su! Ovde su!" "Onda ne a znaju da smo i mi ovde", ree ove , i iz njegovog tapa i ru u po ulja blistava, bela svetlost, oja se prelamala ao to se mors i talasi

prelamaju, o hiljade dragulja na zidovima i tavanici; bo ans a svetlost, roz oju njih dvoje protra e pravo pre o ogromne peine, do su im sen e4 preletele pre o belih ara i svetlucavih udubljenja i praznog, otvorenog groba. Dotrali su do nis og dovrat a, sve idui roz tunel, pognuti, ona napred a on za njom. Tu, u tunelu, amenje je ve grmelo i ljuljalo im se pod nogama. Ali, svetlost je i dalje bila uz njih, zaslepljujua. Kad je ugledala pred sobom mrtvo lice stene, ula je a o njegov glas nadjaava grmljavinu zemlje, izgovarajui samo jednu jedinu re, i udari u crveni amen zatvorenih vrata. Stena bu nu belim sjajem ao da se zapalila i raspue se. Kroz otvor se videlo nebo, oje je upravo bledelo u pras ozorju. Ne oli o hladnih belih zvezda lebdelo je viso o na njemu. Tenar ugleda zvezde i oseti da a vetra na lic u; ali, nije ustala. uala je zgrena na ru ama i olenima, tu, na pola puta izmeu zemlje i neba. ove , udna, mrana prili a u tom polumra u pras ozorja, o renu se i povue je za ru u da ustane. Lice mu je bilo crno i is e eno, ao u demona. Ona ustu nu u strahu, vri tei ne im debelim glasom oji uop te nije bio njen, ao da joj se ustima ree jezi mrtvaca. "Ne"! Ne dodiruj me... pusti me... Idi!" I stade da se oprva unazad, to dalje od njega, u osute i razjapljene, bezube eljusti Grobnica. Njegov stisa popusti i on ree, tihim i vrstim glasom: "Za linjem te simbolom saveza oji nosi na sebi. Doi Tenar." Ona ugleda svetlost zvezda u srebru prstena oji je nosila o o ru e. Ne odvajajui oi od njega di e se, pola o, povodei se. Zatim stavi svoju ru u u njegovu, i poe za njim. Nije mogla da tri. Silazili su niz brdo. iz crnih eljusti u stenama iza njihovih lea zau se dugi, dugi i bolni urli mr nje i tuge. Kamenje poe da pada o o njih. Tlo je podrhtavalo. I li su dalje, ona sa oima i dalje uprtim u blagi sjaj zvijezda na svojoj ruci. Nalazili su se u polumranoj dolini nedale o od Mesta. Sad su poeli da se penju, i on je odjednom zamoli da se o rene. "Pogledaj..." O renula se, i vidjela. Nalazili su se na suprotnoj strani doline, na istoj visini sa Kamenovima, devet ogromnih monolita oji su stajali ili le ali iznad peine sa dijamantima i grbovima. Kamenovi oji su bili uspravni retali su se. Trgli bi se povremeno i pola o se na rivili, ao atar e broda. Jedan ao da je zatreperio i malo se uzdigao, a onda se zadrhtao celom du inom i pao. Pao je jo jedan, tresnuv i popre o pre o njega. Iza njih je zadrhtala uru ena upola Prestone dvorane, iji se crni obris ocrtavao na utoj svetlosti sa isto a. Zidovi su joj se ispupili. Ogromna, polusru ena masa amena i cigala menjala je obli , ao glina u te uoj vodi, upadala u samu sebe, i uz gromovit urli i pljusa amenja i pra ine odjednom liznula u stranu i rasula se. Zemlja u dolini se nadimala i talasala; jedan talas ao da je pro ao uz padinu brda, i d inovs a pu otina je odjednom zinula meu Kamenovima, zjapei u tamu podzemlja, ispu tajui tan u zavesu od pra ine, nali na sivi dim. Kamenovi oji su jo stajali sada se sunovrati e u nju i ona ih proguta. A zatim, uz tutanj oji ao da se odbijao o samo nebo, neravne, crne usne pu otine se zatvori e; brda se zatreso e samo jo jednom i umiri e. Ona s renu pogled sa grozote zemljotresa i upravi ga u ove a pored sebe, ome jo ni ada nije videla lice na dnevnom svetlu. "Ti si ga zadr avao", ree, a glas joj je delovao pis utavo, ao vetar u trsci, na on onog monog urlanja i jadi ovanja zemlje. "Ti si zadr ao zemljotres, gnev tame." "Moramo dalje", ree on jednostavno, o reui se na drugu stranu od izlazeeg sunca i sru enih grobnica. "Umoran sam, hladno mi je..." On se spotae, i ona ga uze za ru u. Oboje su jedva hodali, vu ui noge. Pola o, ao dva siu na pau a na veli om zidu, mileli su uz ogromnu padinu brda, sve do napo on nisu stupili na suvo tle na vrhu, pozlaeno zracima izlazeeg sunca i pro arano dugim, ret im sen ama timijana. Pred njima su stajale planine na zapadu, purpornog podno ja, pozlaenih vrhova. Njih dvoje na trenuta zastado e, a zatim preo e pre o grebena, za av i izvan vido ruga Mesta Grobnica, i odo e.

11. PLANINE NA ZAPADU Tenar se probudi, borei se da se oslobodi o marnih snova i napusti mesto po ome je hodala toli o dugo da je svo meso poodpadalo sa nje, ta o da je mogla da vidi a o joj dve bele osti ru e svetlucaju u mra u. Otvorila je oi i ugledala zlaanu svetlost, i osetila prodorni miris timijana. Do se budila obuze je ne o slat o oseanje, zadovoljstvo oje ju je ispunjavalo pola o i potpuno, sve do se nije prelilo; ona se pridi e i sede, prote ui ru e iz crnih ru ava svoje rize i osvrui se o o sebe, puna odu evljenja. Bilo je vee. Sunce se spustilo iza planina oje su se uzdizale veoma blizu na zapadnoj strani, ali njegov otsjaj je jo ispunjavao zemlju i nebo: bes rajno, vedro zims o nebo, bes rajnu, golu, pozlaenu zemlju sa planinama i iro im dolinama. Vetar be e utihnuo. Bilo je hladno i savr eno tiho. Ni ta se nije retalo. Li e bunova timijana u njenoj blizini bilo je suvo i sivo i osu ene vlati pustinjs ih trava boc le su joj a u. Ogromna, tiha, bo ans a svetlost blistala je na sva oj granici i osu enom listu i peteljci, na brdima, u vazduhu. Bacila je pogled na levu stranu i ugledala ove a oji je le ao na pustinjs om tlu, vrsto umotan u svoj ogrta, s ru om pod glavom, u dubo om snu. Zaspalo lice mu je bilo strogo, gotovo namr teno; ali leva ru a mu je le ala opu tena u pra ini, pored malog i a oji je jo bio pre riven svojim is rzanim pre rivaem od sivih pahuljica i isturao svoje odbranbeno trnje. ove i mali, pustinjs i ia ; ia i usnuli ove ... On je bio taj ije su moi bile sline, i isto toli o ja e ao i Prastare moi zemlje; taj oji je razgovarao sa zmajevima, i jednom svojom reju obuzdao zemljotres. I evo ga sada gde le i u pra ini i spava, a mali ia mu raste pored ru e. Ka o je sve to bilo udno. iveti, boraviti u svetu, bilo je mnogo velianstvenije i udnije nego to je ona i ad mogla i da sanja. Nebes a svetlost se dotae njegove pra njave ose i za trenuta pretvori ia u zlato. Svetlost je pola o bledela. Do se to de avalo, hladnoa ao da je sva og trenut a postajala sve jaa. Tenar ustade i poe da pri uplja osu ene granice timijana, di ui ih sa zemlje i lomei pre o olena one vee, oje su rasle ta o vrgave i masivne - u poreenju sa ostalim biljem te veliine - ao grane hrasta. Zaustavili su se tu o o podneva, do je jo bilo toplo, i nisu mogli da produ e dalje, bili su premoreni. Na li su za lon ispod dve u oene smrznute smre e i zapadne padine brda niz oju upravo behu si li; popili su malo vode iz uturice, legli i zaspali. Ispod veeg drvea nalazile su se vee grane, popadale sa ro nji, oje ona ta oe sa upi. Is opav i a ama jamu u za lonu oji, su pod uglom, stvarala dva amena u zemlji, ona naslaga granice za vatru i zapali ih resivom i eli om. Suvo li e i granice timijana odmah prihvati e plamen. Osu ene grane se razbu ta e u ru iasti oganj, oji je mirisao na suvo gro e. sad se bilo ve sasvim smrailo, svuda o o vatre; i zvezde opet poe e da se pojavljuju na neverovatno lepom nebu. Puc etanje plamena probudi spavaa. Seo je, trljajui ru ama prljavo lice, i napo on se u oeno podi e i prie vatri. "Pitam se..." poe sanjivo. "Znam, ali ne mo emo pre iveti ovu no bez vatre. Ta o je stra no zahladnelo", ree ona, i odmah dodade: "Sem a o nas ne mo e zagrejati pomou ne e arolije, ili njome sa riti vatru..." On sede pored vatre, spustiv i noge gotovo u sam oganj, i obgrli ru ama olena. "Brrr", procedi on. "Vatra je mnogo bolja od sva e arolije. Ogradio sasm nas malom opsenom; a o ne o naie, mislie da vidi samo amenje i granje. ta misli ? Hoe li poi u poteru za nama?" "Bojim se, ia o mislim da nee. Ni o osim Kosil nije znao da smo nas dvoje dole. Samo Kosil i Manan. A oboje su mrtvi. Ona je sigurno bila u Dvorani ada se sru ila. e ala je pored ap a. A ostali sigurno misle da sam ja bila uDvorani ili u Grobnicama, i da me je smrvio zemljotres." Ona obgrli ru ama olena i strese se. "Nadam se da se ostale zgrade nisu sru ile. Nije se moglo dobro videti sa brda, bilo je suvi e us ovitlane pra ine. Svi hramovi i sve

zgrade nisu popadali; mislim, Veli o zdanje u ome spavaju sve devoj e." "Mislim da nisu. Samo su Grobnice progutale same sebe. ad smo se o retali da odemo, video sam pozlaeni rov ne og hrama; jo je stajao. A u podno ju brda videle su se ljuds e prili e a o be e." " ta li e rei, tae misliti... Sirota pent! Mo da e ona morati sada da postane Prvosve tenica Bogo ralja. A oduve je elela da pobegne to dalje. Ja, ne. Mo da e sada uspeti." Tenar se nasme i. U njoj je bilo ne e radosti oju ni a va misao ili strepnja nisu mogle da poremete; one iste, one iste postojane radosti oja je navrla iz nje ad se probudila u zlatnoj svetlosti dana. Otvorilas je torbu i izvadila iz nje dve male, pljosnate pogae od neus islog testas; dodala je Gedu jednu, pre o vatre, a sama zagrizla drugu. Hleb je bio suv, tvrd, iseo, i veoma u usan. Ne o vreme su, ut e zajedno va ali. "Koli o smo dale o od mora?" "Kad sam dolazio, trebalo mi je dva dana i dva noi. U odlas u e nam biti potrebno jo vi e vremena." "Ja sam ja a", ree ona. "Jesi. Ihrabra. Ali, tvoj saputni je umoran", ree on uz osmeh. "A nemamo ba mnogo hleba." "Hoemo li naii na vodu?" "Sutra ad zaemo u planien." "Hoe li moi da nas hrani ", upita ona, ne a o stidljivo i neoreeno. "U lovu se gubi mnogo vremena, i treba imati i oru je." "Mislila sam pomou, zna ve, vrad bina." "Mogao bih da prizovem zeca", ree on,d arajui vatru povijenom granom smre e. "Zeevi upravo sada izlaze iz rupa svuda o o nas. Vee e njihovo vreme. Mogao bih jednoga da pozovem po imenu i do ao bi. Ali, zar bi ti bila u stanju da ga uhvati , ubije , odere i s uva zeca oga sam prizvao na taj nain? Mo da, a o ba umire od gladi. Ali to bi ipa znailo da si zloupotrebila neije poverenje; ja bar ta o mislim." "Da. Mislila sam da bi mo da mogao..." "Da doaram veeru", ree on. "O, to sva a o. Na pozlaenim inijama, a o eli . Ali, to bi bila samo opsena, a onaj o se hrani opsenama obino je na raju jo gladniji nego na poet u. To ti je ao da jede svoje vlastite rei." Videla je a o su mu beli zubi sevnuli pri svetlosti vatre. "udna je ta tvoja magija", ree ona, dostojanstveno i na ravnoj nozi s njim - Sve tenica oja se obraa Magu. "Izgleda da se mo e upotrebiti samo za veli e stvari." On dodade jo malo drveta na vatru, i ona bu nu, ao vatromet varnica i goruih ivera a, oji je mirisao na smre u. "Da li zaista mo e da prizove zeca", iznenada upita Tenar. "Hoe li da to uradim?" Ona potvrdi glavom. On se o renu u stranu i izgovori tiho, ao da se obraa ogromnoj, zvezdanoj noi: "Kebo... O ebo..." Ti ina. Mu . Nepominost. Iznenada. Na samoj ivici osvetljenog, treperavog ruga, u aza se o ruglo o o, ao beluta , sasvim blizu zemlje. Povijena, rznom obrasla lea; jedno uvo, duga o, oprezno, nauljeno. Ged opet progovori. Uvo mahnu, odjednom mu izroni drugar - jo jedno uvo iz sen e; a onda; ad se ivotinjica o retala, Taner je u magnovenju ugleda celu, tu maju nu, me anu i ivahnu lopticu oja se ravnodu no vraala u no, da gleda svoja posla. "Ah!" uzdahnu ona, " a o je ljuba ." Brzo zatim upita: "Da li bih i ja to mogla?" "Pa..." "Znam to je tajna", ree ona, opet rajnje dostojanstveno. "Ime zeca je tajna. Ili, bolje reeno, ne sme se upotrebljavati te te o, bez valjanog razloga. Ali ono to nije tajna, ve pre poseban dar, ili udo, to je mo prizivanja." "Oh", ree ona, "to ima " znam!" U glasu joj se oseti strast, oju

prividni podsmeh nije mogao da sa rije. On je pogleda i ne ree ni ta. Zaista je jo bio iscrpljen od borbe sa Bezimenima; be e istro io svu svoju snagu u tunelima oji su se tresli. Ia o je iza ao ao pobedni , nije vi e smogao u sebi poleta da se raduje. Ubrzo se opet s lupa, to je bli e mogao uz vatru, i zaspa. Tenar ostade da lo i vatru i zaneseno posmatra sazve a na zims om nebu a o sijaju od jedne linije obzorja do druge, sve do joj u glavi nije poelo da se muti od sjaja i ti ine, pa i sama zadrema. Oboje su se probudili istovremeno. Vatra se bila ugasila. Zvezde oje je posmatrala sada su bile viso o iznad planine, a nove su se pojavile na isto u. Probudila ih je hladnoa, ona golomrazica pustinjs e noi, vetar nali na no od leda. Veo obla a se navlaio pre o neba, dolazei sa jugozapada. Drva za potpalu bila su s oro potro ena. "Hajde da hodamo", ree Ged, "Te to nije svanulo." Cvo otao je toli o da ga je jedva razumela. Krenuli su na zapad, penjui se po duga oj, blagoj padini. Stene i bunje se crnelo na svetlosti zvezda, te su la o hodali ao po danu. Ubrzo su se zabrejali od hodanja; stali su, unuli i drhtali malo, a zatim nastavili, sporije. Kad je sunce iza lo bili su na prvoj uzvi ici planine na zapadu, oje su do tada ao zid ograivale Tenarin ivot. Zaustavili su se u malom gaju, sa zlatnim, drhtavim li em oje se jo dr alo na granama. Re ao joj je da su to breze; ona je od drvea poznavala samo smre u, r ljave jablanove pored izvora re e i etrdeset jabu ovih drveta u vonja u Mesta. Jedna ptiica u brezama pevu ila je "dii, dii", jedva ujno. Ispod drvea je te ao poto , uzan ali brz, buan i sna an, pre o stena i as ada, isuvi e brz da bi se zamrznuo. Tenar ga se s oro upla i. Bila je navi nuta na pustinju, u ojoj je sve tiho i ree se pola o; spore re e, sen a obla a, le inari oji ru e u visinama. Podelili su za dorua pare hleba i poslednje mrvice sira, malo se odmorili i nastavili. Do veeri su se ve popeli viso o. Bilo je oblano i vetrovito, ledeno vreme. Ulogorili su se u dolini jednog drugog poto a, gde je bilo drvea za potpalu do mile volje, i ovog puta naslagali veli u lomau od panjeva, pored oje su mogli pristojno da se zagreju. Tenar je bila presrena. Prona la je veveriino s loni te sa orasima, oje se ot rilo ada je uplje drvo palo na zemlju: o o dve funte najlep ih oraha, i onih glat e ore oje je Ged, ne znajui im naziv na argijs om, zvao ubir. Razbijala ih je jedan po jedan, izmeu ravnog amena i drugog, oji joj je slu io umesto e ia, i sva o drugo jezgro pru ala svom saputni u. "Volela bih da ostanemo ovde", primeti ona, gledajui niz brdo na vetrovitu dolinu izmeu brda, oja je ve bila utonula u sumra . "Dopada mi se ovo mesto." "Mesto je dobro", slo i se on. "Ljudi ni ada ne zalaze ovamo." "Pone ad, ret o... Ja sam se rodio u planinama", ree on, "na brdu Gont. Proi emo pored njega ad budemo plovili za Hevnor, a o renemo severnim putem. Prelepo je ad ga gleda u zimu, a o se, potpuno belo, uzdi e iz mora, ao ogromni talas. Moje je selo bilo pored jednog poto a, ba ao to je ovaj. Gde si se ti rodila, Tenar?" "Na severu Atuana, u Entatu, ini mi se. Ne mogu da se setim." "Zar su te ta o malu odveli odatle?" "Imala sam pet godina. Seam se vatre u ognji tu i... niega vi e." On protrlja vilicu, oja je ve bila pomalo zarasla u bradu, ali je bar bila ista; upr os hladnoi, oboje su se umivali u planins im potocima. Trljao je bradu i gladao pravo pred sebe, zami ljeno i strogo. Ona ga je posmatrala i ni a o nije mogla da odradi ta joj je to u srcu do ga ta o posmatra, u svetlosti vatre, u planins om sumra u. " ta e raditi u Hevnoru?" upita on, ao da svoje pitanje upuuje vatri, a ne njoj. "Ti si... vi e nego to sam mislio... zaista si ponovo roena." Ona potvrdi glavom, sme ei se. zaista se oseala ao da se te sada rodila.

"Trebalo bi bar da naui jezi ." "Tvoj jezi ?" "Da." "Volela bih." "Dobro, ad je ta o. Ovo je abat", ree on i ubaci amia u rilo njene crne rize. "Kabat. Je li to jezi zmajeva?" "Ama, ne, nije. Ti nee da baca ini, hoe samo da se sporazumeva sa drugim ljudima i enama!" "Ka o se zove ljuna na jezi u zmajeva?" "Tol ", odgovori on. "Ali, neu da od tebe pravim svog ueni a u arobnja tvu. Uim te jezi u oji ljudi govore u Arhipelagu, na Unutra njem opnu. Ja sam morao da nauim va jezi pre nego to sam do ao ovamo." "udno ga govori ." "Bez sumnje. A sada ar emi abat". I on ispru i ru e da bi mu ona dala ljuna . "Da li moram da idem u Hevnor?" upita ona. "A gde bi drugde, Tenar?" O levala je. "Hevnor je pre rasan grad", nastavi on. "I ti mu donosi prsten, sinbol mira, izgubljeno blago. U Hevnoru e te doe ati ao peincezu. U azivae ti sve poasti zbog veli og po lona oji im nosi , po elee ti dobrodo licu, i zaista e i oseati da si dobrodo la. Stanovnici tog grada su plemeniti i veli odu ni. Zvae te Bela gospa, zbog boje tvoje o e, i volee te tim vi e to si ta o mlada. I zato to si lepa. Dobie stotinu haljina poput one oju sam ti po azao ao opsenu, samo to e ove biti prave. Nailazie na pohvale, zahvalnost i ljubav. Ti, oja si znala samo za usamljenost, zavist i mra ." "Imala sam Manana", ree ona, pr osno, a usne joj jedva primetno uzdrhta e. "Voleo me je i bio ljubazan prema meni, uve . titio me je a o je najbolje umeo, a ja sam ga ubila; pao je u crnu provaliju. Neu da idem u Hevnor. Neu tamo. Hou da ostanem ovde." "Ovde - u Atuanu?" "U planinama. Tu gde sam sada." "Tenar", ree on svojim ozbiljnim, smirenim glasom, "ne a bude. Ostaemo. Nemam od sebe svoj no , i a o padne sneg bie nam te o. Ali do le god budemo mogli da nalazimo hranu..." "Ne. Znam da ne mo emo ostati. Priam oje ta". ree Tenar i ustade, rasuv i o o sebe ljus e oraha, da stavi nova drva na vatru. Stajala je ta o, veoma mr ava i u ruena u svojoj iscepanij, blatnjavoj rizi i crnom ogrtau. "Sve to znam i ona o mi vi e ne oristi", dodade ona, "a jo nisam nauila ni ta drugo. Nastojau da nauim." Ged pogleda u stranu, trepui ao da ga je ne to zabolelo. Sledeeg dana su pre li vrh mr og planins og lanca. Na prevoju je duvao ja vetar, nosei sneg, ujedajui ih za lica i zaslepljujui im oi. Te ada su si li duga im putem sa druge strane, iz sne nih obla a iznad vrhova, Tenar ugleda zemlju iza planins og zida. Bila je sva zelena - zelena od borova, livada, zasejanih polja i ugara. a i sred zims og mrtvila, sa opalom gusti om i umom punao sivih grana, bila je to zelena zemlja, s romna i blaga. Gledali su je odozgo sa viso e, strme planins e padine. Ged bez rei po aza u pravcu zapada, gde je sunce zalazilo iza debelih, me ih obla a. Sunce se nije videlo, ali je zato na liniji obzorja ne to treperilo, s oro ao zaslepljujui ristalni zidovi Podgrobnice, ne a vo razdragano svetlucanje na raju sveta. " ta je to?" upita devoj a, a on e na to: "More." Us oro potom, videla je ne to manje udesno, ali ipa dovoljno neobino da je zbuni. Stigli su do druma i po li njime; predvee ih je doveo do sela: deseta ili dvanaesta ua, nanizanih du puta. Upla eno je pogledala u svog saputni a, ada je shvatila da dolaze meu ljude. Pogledala ga je, ali nije ugledala njega. Pored nje, u Gedovom odelu, veselo ao i on, i sa njegovom obuom na nogama, oraao je ne i drugi mu arac. Imao je belu o u, i bio

obrijan. Pogledao je u nju; oi su mu bile plave. Namignuo je. "Hou li ih prevariti?" upita je. " ta je to na tebi?" Pogledala je sada sebe. Bila je obuena ao seljan a, u smeu su nju i prslue, i nosila je veli i, crveni vuneni al o o ramena. "Oh", uzvi nu ona, u opav i se u mestu. "Oh, pa ti si... ti si zaista Ged!" U trenut u ad mu je izgovorila ime videla ga je opet savr eno jasno, ono tamnoputo lice sa o iljcima oje je poznavala, i njegove crne oi; ali, trenua potom, pred njom se opet stvori bledoli i stranac. "Nemoj ni ada izgovoriti moje pravo ime pred ne im drugim. Neu ni ja tvoje. Mi smo brat i sestra, iz Tana baha. I mislim da u zatra iti ne to za veeru, a o budem video ne o ljubazno lice." Uzeo ju je za ru u i ta o su u li u selo. Iza li su iz njega sledeeg jutra, punih stoma a, posle prijatno prespavane noi u jednom seni u. "Da li magi esto prose?" upita Tenar, ad su se opet na li na drumu izmeu zelenih polja, na ojima su pasle oze i sitna, pegava stada. "Za to me to pita ?" "Uinilo mi se da si navi ao da prosi . a si to veoma dobro radio." "Pa, ta o je, da. Prosio sam itavog ivota, mo e to i ta o da se shvati. arobnjaci, zna ne poseduju mnogo toga. U stvari, ad putuju, nemaju ni ta osim svog tapa i odee. Uglavnom ih svi rado primaju i daju im hranu i prenoi te. Oni za uzvrat urade pone to." " ta to?" "Pa, recimo, onoj eni u selu. Izleio sam joj oze." " ta im je bilo?" "Obe su imale zapaljenje vimena. Kad sam bio mali i ja sam uvao oze." "Jesi li joj re ao da si ih izleio?" "Nisam. Ka o bih? Za to bih?" Poutav i malo, ona primeti: "Sada vidim da tvoja magija nije samo za veli e stvari." "Gostoprimstvo", ree on, "ljubaznost u azana nepoznatim ljudima veli a je stvar. Naravno, dovoljno je rei hvala. Ali, bilo mi je ao oza." Tog popodneva pro li su pored veli og grada. Bio je sagraen od nepeenih cigala i opasan bedemima, ao to je obiaj u Kargu, sa grudobranima, osmatranicama na sva etiri ugla, i jednom jedinom apijom, ispod oje su gonii sto e upravo o upljali veli o stado ovaca. Krovovi po riveni crvenim crepom na vi e od stotinu ua provirivali su iznad bedema od u aste cigle. Na apiji su stajala dva stra ara sa crvrnim perjanicama na acigama, to je oznaavalo da su u slu bi Bogo ralja. Tenar je vidjela ljude u ta vim lemovima otprili e jedanput godi nje, ad su dolazili u Mesto da dovedu robove i donesu novac na po lon hramu Bogo ralja. Kada to pomenu Gedu, do su prolazili sa spoljne strane bedema, on ree: "I ja sam ih video, ad sam bio mali. Do li su u osvaja i pohod na Gont. U li su u moje selo, da ga oplja aju. Ali, bili su odbijeni. I vodila se bit a dole, na u u re e Ar, na mors oj obali; mnogo je ljudi tu izginulo, a u na stotine. Pa, sad ad je prsten opet sastavljen i Izgubljena runa obnovljena, mo da vi e nee biti ta vih osvaja ih pohoda i ubijanja izmeu Carstva Kargada i Unutra njeg opna. "Zaista bi bilo glupa da se ta o ne to nastavi", slo i se Tenar. " to bi Bogo ralj radio sa toli im robljem?" Njen saputni ao da se malo zamisli nad tim. "A o zemlje Kargada pobede Arhipelag, hoe da a e ?" Ona potvrdi glavom. "Mislim da se to ni ada nee desiti." "Ali, pogledaj a o je Carstvo mono - vidi taj grad sa bedemima, i sve te ljude. Ka o bi tvoje zemlje mogle da im se odupru, a o ih napadnu?" "Ovo nije ba veli i grad", ree on oprezno i blago. "I ja bih pomislio da je ogroman, da sam prvi put si ao sa planine. Ali ima mnogo, mnogo veli ih gradova u Zemljomorju, prema ojima je ovaj ao selo. Ima jo mnogo, mnogo zemalja.Videe ih, Tenar." Ona ni ta ne odgovori. Smr nuta lica je oraala dalje.

"Odu evie se, ad ih vidi : nove zemlje oje izranjaju iz mora, do im se tvoj brod pribli ava. Obra ena polja i ume, veli e gradove sa lu ama i palatama, pijace na ojima se prodaje sve ega ima na svetu." Ona limne glavom. Znala je da po u ava da je oraspolo i, ali njena radost be e ostala iza nje, u planinama, u sumra u one doline pored poto a. Sada je u njoj bio samo strah, oji je rastao i rastao. Sve to je le alo pred njom bilo joj je nepoznato i tu e. Znala je samo za pustinju i Grobnice. ta joj je to sada vredelo? Poznavala je sva i zao ret sada razru enog Lavirinta, znala je igre oje je igrala pored oltara oji vi e nije postojao. Nije ni ta znala o umama, veli im gradovima i ljuds om srcu. Iznenada, ona upita: "Hoe li ti ostati sa mnom, ada stignemo tamo?" Nije gledala u njega. Bio je preru en u svoj privid, u beloputog argijs og selja a, i ona nije volela da ga ta vog gleda. Ali glas mu je ostao nepromenjen; bio je to isti onaj glas oji joj se obratio u mra u Lavirinta. Pro lo je dosta vremena, pre nego to je odgovorio. "Tenar, ja idem tamo gde sam poslat. Sledim svoj poziv. Jo mi do sada nije bilo dozvoljeno da du e vremena boravim na jednom mestu. Razume li? Radim ono to moram. Tamo uda odlazim, moram ii sam. Do le god ti budem potreban, ostau s tobom u Hevnoru. I a o ti i ad budem ponovo ustrebao, pozovi me. Doi u. Digao bih se iz groba na tvoj poziv, Tenar! Ali, ne mogu ostati stalno sa tobom." Ona ni ta ne odgovori. Posle ne og vremena, on ree: "Kad bude tamo, vi e ti dugo neu biti potreban. Bie srena." Ona limnu glavom, prihvatajui ono to joj be e re ao, ut e. I li su jedno pored drugog, a moru. 12. PUTOVANJE

Sa rio je bio svoj brodi u peini u podno ju veli og, stenovitog opna, oje su seljaci iz obli njeg sela zvali Rt Obla a, i jedan od njih im je za veeru dao iniju riblje orbe. Si li su niz o omite stene na obalu u poslednji smiraj natmurenog dana. Peina je, u stvari, bila us a pu otina oja je zalazila u stenu o o trideseta stopa; pes ovito tle u njoj je bilo vla no, jer je le alo ti iznad najvi eg nivoa plime. Otvor joj se mogao videti sa puine, i Ged je zato re ao da ne pale vatru, da ih ne bi videli ribari oji nou love ribu u malim amcima o o obale, da ih radoznalost ne namami da dou. Ta o su polusmrznuti legli na pesa , oji je meu prstima delovao ta o me o, a bio tvrd ao amen ispod umornog tela. I Tenar je oslu ivala more, a o hui i i ti povlaei se, a onda se opet razbija o stenje ne oli o metara ispod otvora peine, i a o grmi jo miljama na isto , du obale. Ponavljalo je i ponavljalo iste zvu e, a ipa ni ad nisu bili potpuno isti. Nijednog trenut a nije poivalo. Na svim obalama, svih zemalja u celom svetu, podizalo se i razbijalo o stenje svojim neumornim valovima, i nijednog trenut a nije prestajalo, i ni ad nije bilo nepomino. Pustinja, planine: one su bile nepomine. Nisu bez prestan a pu tale ri e tim monotonim, sna nim glasom. More je govorilo bez prestan a, ali njegov jezi joj je bio stran. Nije ga razumela. Pri prvim zracima sivog jutarnjeg neba, ad se plima povu la, ona se probudi iz nelagodnog sna i vide a o arobnja izlazi iz peine. Posmatrala ga je a o hoda, bosonogog i opasanog ogrtaa, po stenju crnom i upavom od algi, tra ei ne to na obali. Vratio se i peina se za trenuta zamrai, ad je ulazio. "Uzmi", ree joj on, pru ajui joj punu a u neeg vla nog i odvratnog, nali na crveno amenje i narand aste usne. " ta je to?" "Dagnje sa stenja. A ove dve su ostrige, jo u usnije. Vidi - ova o e ." Malim bode om sa njenog prstena za ljueve, oji mu je bila pozajmila jo u planinama, otvorio je jednu olj u i pojeo narand asto meso dagnje, sa mors om vodom umesto preliva. "Zar se ne uvaju? Jede ih ive!" Nije smela da ga gleda, do je on, po ajni a lica, ali uporan, nastavljao da otvara i jede olj e, jednu po jednu.

Kad je zavr io, vratio se u peinu i pri ao amcu, oji je le ao s ljunom napred, uzdignut od pes a i poduprt sa ne oli o panjeva oje je more nanelo na obalu. Tenar je prethodne noi sumnjiavo razgledala amac, ni ta ne shvatajui. Bio je mnogo vei nego to je ona zami ljala da amac treba da bude; tri puta du i od njene visine. bio je pun ne ih predmeta za oje nije znala emu slu e, i izgledao je opasno. Sa obe strane nosa (ta o je nazvala pramac amca) bilo mu je nasli ano po jedno o o; i ona o, u polusnu, stalno je imala oseanje da taj amac bulji u nju. Ged je malo preturao po amcu pa izae, nosei ne to u ru ama; pa et tvrdog hleba, dobro umotan da bi ostao suv. Ponudio joj je veli i omad. "Nisam gladna." On se zagleda u njeno natmureno lice. S lonio je hleb, umotav i ga ao i pre, a onda sede na zemlju, na ulazu u peinu. "Jo otprili e dva sata do se plima ne vrati", objasni joj. "Onda mo emo da isplovimo. Lo e si provela no, za to sad malo ne odspava ?" "Nisam sanjiva." On ni ta ne odgovori. Sedeo je ta o, o renut prema njoj profilom, pre r tenih nogu u mranom uglu peine; blistavo talasanje i nadola enje mora bilo je u pozadini, iza njega, sa one ta e u dnu peine, oda le ga je ona posmatrala. Sedeo je nepomino. Miran ao samo amenje. Mir se irio iz njega, ao rogovi o o amenja baenog u vodu. Njegovo utanje nije vi e bilo samo odsustvo govora, ve se be e pretvorilo u ne to po sebi, ao ti ina u pustinji. Posle dugog vremena Tenar ustade i prie ulazu u peinu. On se nije micao. Ona spusti pogled na njegovbo lice. Kao da je izliveno od ba ra - u oeno; ali crne oi nisu bile zatvorene, ve oborene nani e, a usta spo ojna. Bio je isto ta o neshvatljiv ao i more. Gde se sada nalazi, ojim putevima duha se trenutno ree? Ni a o joj nije polazilo za ru om da dr i ora s njim. On ju je naterao da poe za njim. Pozvao ju je po imenu, i ona mu je dopuzala do ru e, ona o a o mu je divlji pustinjs i ze a pri ao iz mra a. I sada, ad je dobio prsten, sada ad su grobnice bile u ru evinama i njihova sve tenica ostala zauve rivo letnica, sada mu vi e nije bila potrebna i on je odlazio tamo gde ona nee moi za njim. Nije hteo da ostane s njom. Obmanuo ju je, sada e je i napustiti. Ona ispru i ru u i hitrim po retom istr e mu iz pojasa mali elini bode oji mu be e dala. Njegova rea cija, meutim, bila je oli o i oplja anog amenog ipa. O trica bode a je bila duga a samo etiri ina i nao trena samo s jedne strane; bila je to minijatura rtvenog no a. Bio je deo opreme Sve tenice Grobnica, oja je morala da ga nosi zajedno sa prstenom s ljuevima obe enim o pojas od onjs ih struna, ao, uostalom, i jo ne e stvari ojima nije zna la namenu. Ni ada nije upotrebila taj bode jedino ga je prili om jedne od igara izvoene u vreme mladog meseca bacala u vazduh i ponovo hvatala, ispred Prestola. Volela je tu igru; bila je veoma brza, bez muzi e pratnje, i samo je vlastitim topotom nogu odr avala ritam. Redovno bi se pose la, do nije nauila, ve bajui, da sva i put uhvati no za dr u. Krat o seivo je bilo dovoljno o tro da rasee prste do osti, ili da presee vratnu arteriju. Ipa e i dalje slu iti svojim Gospodarima, ia o su je izdali i odre li je se. Oni e joj voditi ru u u poslednjem inu mra a. Prihvatie rtv. O renula se prema ove u, dr ei no u ruci, s riven iza u a. Do je to inila, on pola o podi e glavu i pogleda je. Imao je u oima izraz ne oga o se vratio izdale a, ne oga o je video grozne stvari. Lice mu je bilo mirno, ali ispunjeno bolom. Do je netremice gledao u nju, ao da je sve jasnije i jasnije vidi, izraz na licu mu se razvedri i on najzad izgovori "Tenar", ao da je pozdravlja, i podi e ru u da dodirne izbu enu i i aranu srebrnu tra u o o njene ru e. Uinio je to ao da tra i utehu, s puno poverenja. Nije obratio pa nju na bode u njenoj ruci. Zatim s renu pogled a talasima, oji su ljuali dubo o dole, na stenju, i s naporom izgovori: "Vreme je... Vreme da renem." Na zvu njegovog glasa iz nje nestade sav bes. Upla i se. "Sada ih ostavlja sa sobom, Tenar. Odlazi u slobodu", ree on, s oiv i

na noge, odjednom sna no i ve to. Proteglio se i opet vrsto pritegao pojas svog ogrtaa. "Pomozi mi o o amca. Postavljen je na panjeve, ao na valj e. Ta o je, gurni... jo jednom. Ta o, ta o, dosta. Sad se spremi da us oi u njega ad a em hop. Ovo je nezgodno mesto za porinue - jo jednom. Ta o! Us ai!" I us oiv i i sam za njom, prihvati je u trenut u ad je izgubila ravnote u, postavi da sedne na dno amca, sam stade vrsto, ra irenih nogu, i stojei uz vesla ve to prebaci brod pre o stenja na jednom veli om talasu oji se povlaio, pa momo urlajueg, penom natopljenog rta isplovi na otvoreno more. Uvrstio je vesla ada ve behu dobrano odma li od plia a, i podigao atar u. amac je izgledao veoma mali, sada, ada je ona bila u njemu, a more svuda o o njih. Razvio je jedro. Sva oprema je izgledala ao da je ve dugo ori tena i u lo im prili ama, ia o je tamnocrveno jedro bilo veoma bri ljivo o rpljeno, a amac ist i doteran a o samo mo e biti. Bili su nali na svog vlasni a: putovali su dale o i s njima se nije uve ne no postupalo. "Sad," ree on, "sad smo odma li, sad smo ve dale o, sad smo oigledno oti li, Tenar. Osea li to?" I oseala je. Ne a crna ru a, oja joj je itavog ivota stezala srce, onano je nestala. Ali nije oseala ona vu radost, ao u planinama. Spustila je glavu u ru u i zapla ala, i obrazi su joj bili slani i mo ri. Pla ala je za izgubljenim godinama svog ivota u robovanju bes orisnom zlu. Pla ala je od bola, zato to je bila slobodna. Poela je da saznaje te inu slobode. Sloboda je bila te o breme, veli i i neobian teret s ojim se duh morao nositi. Nije to bilo la o. Nije sloboda dar oji se po lanja, ve izbor oji se ini, a izbor mo e biti te a . Put vodi navi e, u pravcu svetlosti; ali natovareni putni mo da ni ada nee stii do njegovog raja. Ged ju je pusti da plae, ne izgovoriv i ni jednu ute nu re; nije progovorio ni ad je zavr ila sa suzama i sedei u brodu posmatrala nis o, modro opno Atuana a o nestaje za njom. Lice mu je bilo strogo i napeto, ao da je sasvim sam; starao se o jedru i ormilu, hitro i ut e, stalno gledajui ispred sebe. Popodne joj po aza ru om na desnu stranu od sunca, a ojem su upravo plovili. "Ono je Karego-at", ree on, i Tenar ugleda pratei pogledom njegovu ru u, udaljena brda nali na obla e i ogromno ostrvo Bogo ralja. Autan ve davno be e nestao iza njihovih lea. Srce joj je bolo te o ao amen. Sunce joj je tu lo u oi, ao zlatni e i. Za veeru su imali suvog hleba i dimljene ribe, iji je u us Tenar bio odvratan, i vodu iz bureta u amcu, oje Ged be e napunio na jednom poto u jo na Rtu Obla a, pethodne veeri. Ledena zims a no se brzo spustila na more. Dale o na severu ugledali su za trenuta a o trepere ne a svetla, ute svetlosti ognji ta u dale im selima na obalama Karego-ata. Ubrzo, meutim, i nona nestado e, utonu e u sumaglicu oja se dizala iznad o eana i oni nestado e sami u noi bez zvezda, plovei nad mors im dubinama. Ona se s lupa na fari; Ger le e na pramcu, podmetnuv i pod glavu pljosnatu uturicu umesto jastu a. amac se ravnomerno retao napred; nis i talasi su mu pljus ali o o bo ova, ia o je samo slabi da a vetra dopirao s juga. Tu, na puini, dale o od amenitih obala, i more je utalo; za aputalo bi pomalo samo ad zapljusne amac. "A o vetar dolazi s juga", ree Tenar, apuui jer je ta o inilo more, "zar to ne znai da amac plovi na sever?" "Da, osim a o nam smer nije izazvan is o eno u jedra. Ali, ja sam u jedra ubacio magijs i vetar, u pravcu zapada. Do sutra ujutro trebalo bi da izaemo iz argijs ih voda. Onda u ga pustiti da se ree pomou prirodnog vetra." "Da li odr ava urs sam od sebe?" "Da", ozbiljno odgovori Ged, "pod uslovom da dobije odgovarajua uputstva. Ne treba mu mnogo. Bio je na otvorenom moru, iza najudaljenijeg ostrva Istonog Prostranstva; bio je i na Selidoru, tamo gde je poginuo Eret-A be, najdalje na zapadu. Mudar je to i ve t amac, taj moj Dale ovidi. Mo e mu verovati." Devoj a je le ala u amcu, no enom magijom pre o ogromnih dubina, i

gledala u mra . Provela je ivot ta o, gledajui u mra ; ali ovo je bila mnogo prostranija tama, ta no na o eanu. Nije imala raja. Nije imala rova. Prostirala se i pre o zvezda. Ni a ve zemaljs e sile nisu je mogle po renuti. Postojala je pre svetlosti, a bie tu i ada svetlosti vi e ne bude. Bila je pre ivota, i bie i posle njega. Prostirala se jo dalje od zla. Ona progovori, u tami: "Da li je onoostrvce gdje si dobio amajliju u ovom moru?" "Da", odgovori njegov glas u mra u. "Tu negde. Verovatno ju no odavde. Nebih mogao opet da ga na em." "Znam o je bila ona starica to ti je dala prsten." "Zna ?" "ula sam tu priu. Spada u ono to Prva sve tenica treba da zna. Tar mi ju je ispriala, prvi put ad je Kosil bila prisutna, a drugi put i op irnije ad smo ostale nasamo; poslednje to mi je ispriala pre nego to je umrla. U Hapanu je postojala jedna plemi a ua, oja se borila protiv napredovanja Prvosve teni a u Avabatu. Osniva te dinastije je bio ralj Toreg, i meu blagom oje je ostavio naslednicima nalazila se i ta polovina prstena, oju mu je po lonio Eret-A be. Sve je to ispriano u Podvizima Aret-A be. Tamo se a e... na va em jezi u se a e: "Kad je prsten bio prelomljen, jedna polovina je ostala u ruci Prvosve teni a Intatina, a druga u ruci juna a. Prvosve teni je svoju polovicu poslao Bezimenima, Prastarim silama Zemlje iz Atuana, i ona je dospela u mra , u nedoinu. Ali Eret-A be svoju polovinu be e stavio u ru e device Tiarat, er e mudroga ralja, govorei: "Ne a ostane na svetlosti, i bude miraz device, ne a ostane u ovoj zemlji do ne nae svoju drugu polovinu." Ta o je govorio juna , pre nego to je otplovio na zapad. I ta o je po svoj prilici njegov prsten jedna er a te ue nasleivala od druge, to om svih ovih godina. Nije nestao, ao to je mislio tvoj narod. Ali ada su Prvosve tenici sebe proglasili za Bogo raljeve, ua Torega je postajala sve slabija i siroma nija. I, na raju, a o mi je re la Tar, ostalo je samo dvoje dece, dea i devojica, od plemi e loze Torega. Bogo ralj u Avabatu u to vreme bio je otac sada njeg na eg Bogo ralja. Dao je da se deca u radu iz njihove palate u Hapanu. Upla io se od jednog proroanstva oje je azivalo da e Carstvo propasti zbog jednog potom a Torega od Hapana. Zato je naredio da se deca u radu i odnesu na pusto i zabaeno ostrvo, negde usred mora, i da tamo budu ostavljena bez iega sem svoje odee i malo hrane. Pla io se da ih ubije no em, omom ili otrovom; bili su raljevs e rvi, a ubistvo ralja povlai za sobom pro letstvo, a i ad to bogovi ine. Deca su se zvala Enser i Antil. Antil je bila ona starica oja ti je dala polovinu prstena." On je dugo utao. "Znai ta o je pria dobila raj i poeta " ree on najzad, " ao to je i prsten postao opet ceo. Ali, to je surova pria, Tenar. Deca, ono ostrvo, starac i starica oje sam video... Jedva su poznavali ljuds i govor." "Hou ne to da te zamolim." "Zamoli me." "Ne elim da odem na Unutra nje opno, u Hevnor. Meni tamo nije mesto, u veli im gradovima, meu stranim svetom. Ja ne pripadam ni jednoj zemlji. Izdala sam svoj narod. Sad vi e nemam svoj narod. I uinila sam veli o zlo. Is rcaj me na ne o pusto ostrvo i ostavi me tamo, ao to su ostavili raljevu decu; na zabaeno i pusto ostrvo, gde nema ljudi, gde nema ni oga. Ostavi me, i ponesi prsten u Hevnor. On pripada tebi, ne meni. Nema ni a ve veze sa mnom. A nema ni tvoj narod. Ostavi me da budem sama!" Pola o, postepeno, ali ipa na njeno iznenaenje, u tami pred njom poe da se raa svetlo, nali na meseinu; arobna svetlost oja je nastajala ad god on naredi. Zadr ala se na raju njegovog tapa, oji je dr ao uspravno, do je sedeo na pramcu i gledao je u lice. Srebrnim sjajem oblila je donji deo jedra, otvore za vesla, das e i njegovo lice. Gledao ju je pravo u oi. "Ka vo si to zlo uinila, Tenar?" "Naredila sam da tri ove a budu zatvorena u sobu ispod Prestola i ta o umru od gladi. Umrli su od gladi i ei. Umrli, i bili sahranjeni u

Podgrobnici. Kamenovi su im pali na grobove," "Ima li jo ?" "Manan." "Njegova smrt ide meni na du u." "Ne ide. On je poginuo zato to me je voleo, i bio mi odan. Mislio je da e me ta o za tititi. On je bio ove oji mi je dr ao ma nad vratom. Kad sam bila mala, uve me je te io ad sam... ad sam pla ala..." Ona opet uuta jer je suze zagu i e, ali nije vi e htela da plae. a e su joj bile vrsto stegnute u crnim naborima njene rize. "Ni ad nisam bila dobra prema njemu", dodade ona. "Neu u Hevnor. Neu s tobom. Nai ne o ostrvo gde ni o ne dolazi, i is rcaj me tamo, i ostavi me. Zloin se mora is upiti. Ja nisam slobodna." Me o svetlo, posivelo od mors e sumaglice, titralo je izmeu njih. "Slu aj, Tenar. Slu aj me dobro. Bila si ao pehar ispunjen zlom. To zlo je izliveno. Nema ga. Sahranjeno je u vlastitoj grobnici. Ni ada nisi bila stvorena za surovost i tamu; bila si stvorena da nosi u sebi svetlost, ao to zapaljena lampa sadr i i daje drugima svoju svetlost. Na ao sam lampu nezapaljenu; neu je ostaviti na pustom ostrvu, ao obinu stvar oju ove nae, pa posle baci. Odve u te u Hevnor i rei vladarima Zemljomorja: Pogledajte! U carstvu mra a na ao sam svetlost, du u svetlosti. Ona je uinila da jedno prastaro zlo bude uni teno. Ona me je vratila iz groba. Ona je uinila da ono to je slomljeno bude opet celo, i tamo gde je vladala mr nja sada e vladati mir." "Neu", uzvi nu Tenar, u agoniji. Ne mogu. To nije istina!" "A posle toga", nastavi on mirno, "odve u te od vladara i veli e gospode; jer, istina je da ti tamo nije mesto. Suvi e si mlada, suvi e mudra. Odve u te u moju zemlju, na Gont, gde sam se rodio, svom starom uitelju Ogionu. On je sada veoma star i veli i je mag, ove u ijem je srcu mir. Zovu ga 'utljivi'. ivi u uici na o omitim stenama Re Albija, viso o iznad mora. Dr i ne oli o oza i ima malu ba tu. Sjeseni rene da luta po ostrvu, sam samcit, roz pra ume, po planins im padinama, roz rene doline. Ne ada sam i ja iveo tamo s njim, ad sam bio jo mlai nego ti sada. Nisam dugo ostao; nisam bio dovoljno pametan. Oti ao sam odande, tra ei zlo, i, dabome, na ao ga... Ali, ti e doi be ei od zla; tra ei slobodu; tra ei mir i ti inu za izvesno vreme, do ne pronae svoj vlastiti put. Tamo e , Tenar, nai ti inu i dobrotu. Tamo e lampa moi ne o vreme da gori u zavetrini. Hoe li uiniti ta o?" Siva mors a sumaglica im je lebdela izmeu lica. amac se lagano dizao i spu tao na blagin valovima. O o njih je bila no, a pod njima more. "Hou", odgovori ona uz dubo i uzdah. I, posle mnogo vremena dodade: "Volela bih da to bude to pre... da odmah poemo tamo." "Bie us oro, malec a." "Hoe li ti i ada navraati?" "Dolaziu ad god budem mogao." Svetlost pola o utrnu; o o njih zavlada tama. U li su, posle mnogo sunevih izlaza a i zalaza a, mirnih i ledenih vetrovitih dana svog zims og putovanja, u Unutra nje more. Jedrili su izmeu veli ih brodova nagomilanih u moreuzima Ebavnora, i u li u zaliv oji le i zatvoren u srcu Hevnora, pa pre o zaliva do Veli e lu e Hevnor. Ugledali su bele ule i itav grad sav blistav od snega. Krovovi mostova i crveni rovovi ua bili su po riveni snegom, a i onopci sa jarbola stotina brodova u luci svetlucali su, zaleeni, na zims om suncu. Vest o njihovom dolas u be e ih prete la, jer za rpljeno, crveno jedro Dale ovidog bilo je dobro poznato u tim vodama; veli a gomila ljudi be e se is upila na pristani tu pod snegom, a raznobojne zastave buno su lepr ale iznad ljudi na istom, ledenom vetru. Tenar je sedela na fari, ispravljenih lea, u svom is rzanom crnom ogrtau. Pogledala je u prsten na ruci, onda na is upljeni narod i arenu obalu i na palate i viso e ule. Podigla je desnu ru u i sunevi zraci su sevnuli na srebru prstena. Izdale a se ulo veselo licanje a o se podi e i razliva, no eno vetrom, pre o nemirne vode. Ged uvede amac u lu u. Stotine ru u se

Trea njiga: NAJDALJA OBALA

1. OSKORU A U Dvori tu Fontane martovs o sunce prosijavalo je roz mlade listove jasena i bresta, a voda se slivala i oticala roz sen u i jasnu svetlost. To nenat rito dvori te o ru ivala su etiri amena zida. S druge strane nalazile su se sobe, dvorane, prolazi, hodnici, ule, a na raju sna ni spolja nji zidovi Veli og zdanja Rou a, oji su bili u stanju da zadr e sav i ratni pohod, da odole sva om zemljotresu i naletu talasa; bili su sagraeni ne samo od amena, ve i od neoborive magije. Jer Rou je Ostrvo Mudrih na ome se predaje nau a magije; a Veli o zdanje je ola i sredi nje mesto arobnja tva; a sredi nje mesto tog zdanja je to malo dvori te u samom sredi tu, gde ubori fontana i drvee postojano odoleva i i, suncu i zvezdama.

Korenje drveta najbli eg fontani, jedne razgranate os oru e, nadiglo je i stvorilo pu otine u mermers im ploama. Pu otine je ispunila svetlo zelena mahovina, irei se iz travnate parcele o o vodos o a. Tamo je na jednom oni em mermernom ispupenju pre rivenom mahovinom sedeo dea , pratei pogledom oticanje sredi njeg mlaza fontane. Bio je ve gotovo mu arac, ali ipa jo dea ; vita , bogato odeven. Lice ao da mu je bilo uraeno u zlatastoj bronzi, imalo je ta o fine crte i bilo je sasvim spo ojno. Iza njega, na ne ih petnaest stopa, ispod drvea na drugom raju malog sredi njeg travnja a, stajao je jedan ove , ili se bar inilo da stoji. Te o je to bilo zasigurno, utvrditi usled treperavog pomeranja sen e i tople svetlosti. On je, nema sumnje, bio tamo, ove u belom, stajao je nepomino. Do je dea posmatrao fontanu, ove je posmatrao njega. Nije se uo ni a av zvu niti videlo bilo a vo retanje osim igre li a i vode i njihove neprestane pesme. ove renu napred. Vetar po renu grane os oru e i zatalasa njene te rastvorene listove. Dea s oi na noge, o retno i zaprepa eno. O renu se prema ove u i na loni mu se. "Gospodaru Arhima e", ree on. ove oji se zaustavio pred njim bio je oniza , uspravna dr anja, repa i na sebi je imao ogrta sa apuljaom od bele vune. Iznad nabora spu tene apuljae videlo se tamno crveno lice, orlovs i nos, a jedan obraz bio mu je izbrazdan davno zadobijenim o iljcima. Pogled mu je bio bistar i divlji. Pa ipa , govorio je blago. "Prijatno je sedeti u Dvori tu Fontane", primeti on, i preduprediv i dea ovo izvinjenje, nastavi: "Doputovao si izdale a i jo se nisi odmorio. Slobodno sedi." On le nu na belu ivicu fontane i ispru i a u prema prstenu svetlucavih api oje su se rasipale iz gornje inije fontane, pu tajui da mu voda curi izmeu prstiju. Dea ponovo sede na ispupene ploe i proe trenuta pre no to ijedan od njih ponovo progovori. "Ti si sin neza od Enlada i ostrva Enlada", ree Arhimag, "nasledni ne evine Mored. U celom Zemljomorju nema starije niti estitije ba tine. Video sam vonja e Enlada u prolee i zlatne rovove Berile... Ka o se zove ?" "Zovem se Aren." "Ta re mora da potie iz dijale ta tvoje zemlje. ta ona znai u sva odnevnom govoru?" Dea odvrati: "Ma." Arhimag limnu. Ponovo nastupi ti ina, a onda dea progovori, ne ba srano, ali bez stida: "Mislio sam da Arhimag zna sve jezi e."

ispru i da uhvati onopac oji je ej i o renu se, pru ajui ru u sme ei se, i ona ustade, i do e. bele ulice Hevnora, dr ei ga

nabacio na stub za vezivanje. On is oi na da je prihvati. "Hodi!" ree jednostavno, Ozbiljna lica, oraala je pored njega uz za ru u, ao dete oje se vraa ui.

ove odmahnu glavom, posmatrajui fontanu. "I sva imena..." "Sva imena? Samo je Segoj oji je izgovorio Prvu re, izdi ui ostrva iz dubo og mora, znao sva imena. Budi siguran", a na Arenovom licu zaigra bistar, iv pogled, "da mi je bilo potrebno da saznam tvoje pravo ime, sazano bih ga. Ali nema potrebe. Zvau te Aren; a ja sam Jastreb. Reci mi, a vo ti je bilo putovanje dovde?" "Suvi e duga o." "Nepovoljni vetrovi?" "Vetrovi su bili povoljni, ali vesti oje sam uo bile su lo e, gospodaru Jastrebe." "Priaj", ree ozbiljno Arhimag, ali poput ove a oji udovoljava dejem nestrpljenju; do je Aren govorio, on se ponovo zagledao u ristalnu zavesu od vodenih api to se prelivala iz gornjeg dela fontane u donji, i pre bi se moglo rei da je pored dea ovih rei oslu ivao jo ne to, a ne da ga nije slu ao. "Vi znate, gospodaru, da je nez moj otac upuen u vraanje, po to potie od loze Moreda, i po to je u mladosti proveo godinu dana ovde na Rou u. Poseduje izvesne moi i znanje, mada ret o oristi tu svoju ve tinu, po to je zao upljen vladavinom i upravljanjem svojom ne evinom, zapovedni tvom u gradovima i trgovinom. Flote sa na eg ostrva odlaze na zapad a do Zapadnog Prostranstva trgujui safirima, ovijom o om i alajem; u ranu zimu jedan pomors i apetan vratio se u na grad Berilu i doneo priu oja je stigla i do u iju mog oca, ta o da je on poslao po tog ove a i saslu ao ga. " Dea je govorio u urbano, sigurno. Obuavali su ga civili, dvorani, ta o da nije bio samouveren poput ostale mlade i. "Pomors i apetan je ispriao a o na ostrvu Narveduen, oje se nalazi na ne ih pet stotina milja zapadno od nas, merei pomors e puteve, vi e nema ni a ve magije. arolije tamo nemaju ni a vu mo, re ao je, a rei vraanja su zaboravljene. Otac ga je upitao da nisu svi arobnjaci i ve tice napustili to ostrvo, a on je odgovorio da nisu: bilo je tamo jo onih oji su ne ada bili arobnjaci, ali oni vi e nisu bacali ni a ve ini, a ni one najjednostavnije za poprava a vog lonca ili pronala enje izgubljene igle. Moj ga je otac upitao, da li je narod na Narveduenu obeshrabren? A pomors i apetan je ponovo odgovorio da nije, ve bi se pre moglo rei da ih nije bilo briga. Vladaju bole tine, azao je, jesenja etva bila im je siroma na, a njima ipa ao da ni do ega nije stalo. Re ao je. .. Bio sam tamo, do je razgovarao sa nezom... re ao je: 'Lie na bolesni e, na ove a ome je reeno da mora umreti do raja godine, a on sebi ponavlja a o to nije istina, da e on veno iveti. Idu unao olo' azao je, 'ne obazirui se na svet o o sebe.' Kada su se i ostali trgovci vratili, ponovili su priu da je Narveduen ja o osiroma io i da se na njemu vi e ne upra njava bajanje. Ali sve su to bile prie vezane za Prostranstvo, a one su uve neobine, ta o da im je samo moj otac po lonio veu pa nju. A onda za Novu Godinu, za vreme svet ovine Jagnjeta oja se odr ava u Enladu, ada ene pastira dolaze u grad i donose prvu jagnjad iz stada, moj otac je imenovao vraa Ruta da izgovori bajalice za uveanje stada. Ali Rut se vratio u dvor sav pometen, spustio je tap i re ao: 'Gospodaru, ne mogu da izgovorim bajalice.' Otac poe da ga ispituje, ali on je samo mogao da a e: 'Zaboravio sam rei i ustrojavanje.' Onda je otac oti ao na trg i sam izgovorio bajalice, ta o da je proslava mogla biti zavr ena. Ali video sam ga ada se vratio u palatu te veeri, bio je ozbiljan, zabrinut i re ao mi je: 'Izgovorio sam rei, ali ne znam da li su one i ta znaile.' I odista, ovog prolea pastiri imaju mnogo nevolja sa stadima, mladunci umiru odmah po roenju, a mnoga jagnjad se raaju mrtva, a pone a su... deformisana." Dea je u poet u govorio s la oom, a sada ga glas izdade; trgnuo se ada je izgovorio tu re i progutao nedlu. "Video sam ne e", ree on. Zatim nastupi pauza. "Moj otac veruje da ovo i pria o Narvedeunu, u azuje na to da u na em delu sveta deluje ne o zlo. eli da uje savet Mudrih." "To to je tebe poslao do azuje a o smatra da taj savet treba da brzo

dobije", odvrati Arhimag. "Ti si mu sin jedinac, a putovanje od Enlada do Rou a nije ba rat o. Ima li jo ta da mi ispria ?" "Pa samo prie ne ih starica oje ive u brdima." " ta a u starice?" "Da sve ve tice oje proriu sudbinu iz dima i bara govore o zlu, i da njihovi ljubavni napici ne deluju. Ali one nisu prave vraare." "Na proricanje sudbine i ljubavne napit e ne treba mnogo obraati pa nju, ali treba saslu ati ono to te starice imaju da a u. E pa, o tvojoj poruci e Veli i majstori Rou sigurno raspravljati. Ali ne znam, Arene, a av bi savet oni mogli dati tvome ocu. Jer Enlad nije prva zemlja iz oje su do nas doprle sline glasine." Arenu je putovanje sa severa, pored veli og ostrva Hevnora i roz Unutra nje more do Rou a, bilo prvo vee putovanje. Te je u ovih ne oli o poslednjih nedelja video i druge zemlje pored svoje rodne, postao svestan razdaljina i raznoli osti i shvatio da postoji veli i svet s druge strane prijatnih enlads ih brda, ao i mnogo ljudi u njemu. Jo nije bio navi ao da razmi lja u ta o iro im razmerama, ta o da je pro ao trenuta pre no to je shvatio. Oda le jo ?" upitao je, pomalo pometen. Jer nadao se da e se ui u Enlad vratiti sa pravim le om. "Iz Ju nog Prostranstva, u poet u. U poslednje vreme a i ne to ju nije od Arhipelaga, iz Vatorta. Ljudi a u da se u Vatortu vi e ne upra njava magija. Te o je biti siguran. Ta je zemlja dugo bila steci te pobunjeni a i gusara pa se stoga a e da ada uje trgovca sa juga, to ti je isto ao da slu a la ova. Pa ipa , pria je uve ista: Izvori arobnja tva su presu ili." "Ali ovde na Rou u..." "Ovde na Rou u ni ta od toga nismo osetili. Ovde smo za tieni od oluje, promena i svega lo eg. Mo da i suvi e dobro za tieni. Kne eviu, ta e sada preduzeti?" "Vratiu se u Enlad ada budem u stanju ocu da odnesem ne o jasno obja njenje prirode toga zla i le za njega." Arhimag ga jo jednom pogleda, i ovog puta, upr os svoj obuci roz oju je pro ao, Aren odvrati pogled. Nije znao za to, jer pogled tih tamnih oiju nije bio nimalo neljubazan. Bio je nepristrasan, smiren, saoseajan. Svi su u Enladu podizali pogled a njegovom ocu, a on je bio sin svog oca. Ni o ga jo nije ova o pogledao, ne ao Arena, ne evia Enlada, sina vladara, ve samo ao Arena. Nije mu se dopadala pomisao da se upla io Arhimagova pogleda, ali jednostavno je morao da s rene svoj. inilo se da je on jo vi e uveao svet o o njega, ta o da sada ne samo da je Enlad postao mali i neva an, ve i on sam, te je ta o u Arhimagovim oima bio mali, sasvim mali, u veli oj panorami zemalja o ru enih morem nad ojima je visila tama. Sedeo je i up ao ivopisnu mahovinu oja je rasla iz raspucalih mermernih ploa, ali ubrzo potom prozbori, glasom, oji je te u ne oli o poslednjih godina postao dublji, mada je sada zazvuao ne a o tan o i pis utavo: "Uiniu a o mi naredite." "Ti si obavezan prema svom ocu, ne prema meni", odvrati Arhimag. I dalje nije s idao pogled sa Arena, ta o da dea sada podi e oi prema njemu. Do mu se malopre podreivao, zaboravio je na sebe, ta o da je sada ugledao Arhimaga u pravom svetlu: najveeg vraa u celom Zemljomorju, ove a oji je pre rio Crni Izvor Fundara i povratio prsten Eret-A be iz grobnica Atuana, te podigao neps i zid, iji su temelji dubo o u moru; mornara oji je poznavao mora od Astovela do Selidora; jedinog ivog gospodara zmajeva. Kleao je tu pored fontane, oniza , ne ba ta o mlad, ove tiha glasa, sa oima dubo im ao vee. Aren nespretno ustade, te le nu na oba olena, i to sve izvede ne a o na brzinu. "Gospodaru", poe on zamuc ujui, "dozvolite da vam slu im!" Njegovog samopouzdanja je nestalo, lice mu je bilo obliveno rumenilom, glas mu je podrhtavao. Za pasom je nosio ma u oricama od nove o e oje su bile u ra ene crvenim i zlatnim umecima; ali sam ma bio je jednostavan, sa izlizanom poprenom dr om od posrebrene bronze. Sada ga je urno izvu ao i dr u o renuo

prema Arhimagu, ao to vitez nudi ma svome nezu. Arhimag nije ispru io a u da dodirne dr u maa. Pogledao ga je, a onda je podigao oi prema Arenu. "To je tvoje, a ne moje", ree on. "A ti nisi niiji sluga." "Ali otac je re ao da mogu ostati na Rou u do ne doznam o a vom je to zlu re i do mo da ne ste nem ne o znanje... ve tinu ne posedujem, mislim da nemam ni a avu mo, ali meu mojim precima bilo je maga... a o bih mogao da nauim da vam budem od ne e oristi..." "Va nije od toga da su ti ne i od preda a bili magi je to", ree Arhimag, " to su bili raljevi." On se pridi e i prie Arenu tihim, rep im ora om, te ga uhvativ i za ru u natera da ustane. "Zahvaljujem ti na ponudi da mi slu i , i mada je sada ne prihvatam, ipa bih mogao, ada se posavetujemo o tim stvarima. Ponudu veli odu nog duha ne treba ola o odbiti. Niti treba nepromi ljeno odgurnuti ma Moredovog sina!... Poi sada. Moma oji te je doveo ovamo pobrinue se da dobije ne to za jelo, da se o upa i odmori . Poi", i on blago pogura Arena, dodirnuv i ga izmeu lopatica, ta o prisno a o to ni o pre njega nije uinio; da je bilo o drugi bio u pitanju mladi princ ne bi otrpeo ta vo pona anje; ali on je Arhimagov dodir do iveo ao titraj slave. Jer Aren je prema njemu poeo da osea veli u na lonost. Bio je a tivan dea , voleo je igre, bio ponosan i u ivao u telesnim i umnim ve tinama, spreman da izvr ava svoje ceremonijalne du nosti i da vlada, to sve nije bilo nimalo la o ni jednostavno. Ipa do sada se jo niemu nije potpuno predao. Sve mu je izgledalo la o i sve je s la oom obavljao; sve je bilo igra i on ju je igrao s ljubavlju. A sada se razbudila sama su tina njegova bia, i tome nisu doprineli igra niti a av san, ve ast, opasnost, mudrost, lice puno o ilja a, miran glas i stisa tamnopute a e, nesvesne svoje moi, tap od tisovine na ome je blizu dr e bila srebrom utisnuta u crnom drvetu, izgubljena runa raljeva. I ta o je on iznenada is oraio iz detinjstva, ne pogledav i ni ispred sebe, niti se osvrnuv i, neoprezno, ni ta ne sauvav i u rezervi. Zaboraviv i na dvors i nain pozdravljanja, on pohita a vratima, nespretan, ozaren, poslu an. A Ged Arhimag ostade da ga posmatra a o se udaljava. Ged postoja jo malo pored fontane ispod jasena, a zatim podi e lice spram neba umivenog sunevim zracima. "Ka o uljudan glasni za lo e vesti", ree on poluglasno, ao da se obraa fontani . Nije ga e ala ve je nastavljala da govori na ne om svom srebrnom jezi u, i on ju je izvesno vreme slu ao. A onda, uputiv i se prema jednim drugim vratima, oja Aren nije video, i oja je malo o i mogao da uoi bez obzira na to a o se blizu na ao, on ree: "Veli i majstore uvaru apije." Pojavi se jedan sitan ove neodreene starosti. Mlad nije bio, ta o da ga je ove morao zvati starcem, ali ta mu re nije pristajala. Lice mu je bilo uvelo i boje slonovae, i rasio ga je prijatan osmeh oji je stvarao dubo e bore u njegovim obrazima. " ta je bilo, Gede?" upita on. Bili su sami, i on je bio jedan od sedmorice ljudi na svetu oji su znali Arhimagovo ime. Jo su ga znali Veli i majstor Imenovanja sa Rou a; Ogion utljivi, vra sa Re Albija, oji je davno na planini Gont dao Gedu to ime; Bela gospa sa Gonta, Tenar od prstena; seos i vra sa Ifi a po imenu Ve; ena graditelja ua sa Ifi a, maj a tri devojice oja ni ta nije znala o vrad binama, ali je bila mudra u drugim stvarima, po imenu D erou; i na raju, na drugom raju Zemljomorja na rajnjem zapadu, dva zmaja: Orm Embar i Kalesin. "Veeras emo se sastati", ree Arhimag. "Poi u do veli og majstora Ustrojstva. Poslau poru u Kurrem armerru u, da odlo i svoje spis ove i pusti ueni e jedno vee da se odmore, te doe do nas, ma ar ne i lino. Hoe li se pobrinuti za ostale?" "Da", odvrati uvar apije, sme ei se, i nestade; nestade i Arhimaga; a fontana je i dalje priala sama sa sobom, sva razdragana i ni ada ne prestajui, na suncu ranog prolea.

Negde na zapadu od Veli og zdanja Rou a, a esto i ju no od njega, obino se mogao videti Gaj Su tine. Njega nema na artama i do njega mogu stii samo oni oji poznaju put. Ali a ga i egrti, ljudi iz grada i seljani mogu videti, uve na izvesnoj udaljenosti, tu umu viso og drvea ije je zeleno li e prot ano zlatom a i u prolee. I oni smatraju... egrti, ljudi iz grada i seljani... da se Gaj ree unao olo na ne i tajanstveni nain. Ali tu nisu u pravu, jer Gaj se ne ree. Njegovo orenje je orenje postojanja. Sve se ostalo ree. Ged je oraao pre o polja udaljujui se od Veli og zdanja. S inuo je beli ogrta, jer sunce je bilo u zenitu. Selja oji je orao smeu padinu brda podi e ru u u zna pozdrava i Ged mu otpozdravi na isti nain. Male ptice odizale su se u vazduh i pevale. Varnini rov je upravo poeo da cveta po ugarima i pored putelja a. Dale o u visini, jedan so o napravio je iro i lu na nebu. Ged podi e pogled na trenuta i ponovo di e ru u. Ptica se stu ti nani e i zaustavi se tano na ponuenom zglobu, epav i ga utim and ama. To nije bio jastreb, ve veli i enders i so o sa Rou a, belo-smei so o ribolovac. On postrance pogleda Arhimaga jednim o ruglim, svetlozlatnim o om, zatim lupnu povijenim ljunom, te se zagleda u njega sa oba o rugla svetlozlatna o a. "Neustra ivi", obrati mu se Arhimag na istins om jezi u. Veli i so o zamaha rilima i zari jo jae and e, zurei u njega. "Poi brate, neustra ivi." Selja na udaljenoj padini brda ispod vedrog neba, vi e nije gledao. Jednom je pro le jeseni posmatrao Arhimaga i divlju pticu oja mu je sletela na zglava , a ve u narednom trenut u ove a vi e nije mogao da vidi, ve samo dva so ola a o se penju uz vetar. Ovog puta su se rastali do je selja jo gledao: ptica se vinula viso o u nebo, a ove je nastavio da oraa pre o blatnjavih polja. Stigao je do staze oja je vodila u Gaj Su tine, staze oja je uve vodila pravo i izravno bez obzira a o se vreme i svet rivili o o nje, sledei je, us oro je stigao u hlad drvea. Debla pojedinog drvea bila su ogromna. Kad bi ih ove ugledao onano je mogao da poveruje da se Gaj ni ada ne pomera: liila su na prastare ule posivele od godina; njihovo orenje nali ovalo je orenju planina. Ipa su ne a od najdrevnijih os udevala u li u i imala su uvele granice. Nisu bila besmrtna. Meu tim divovima rasle su mladice, viso e i sna ne sa svetlim ro njama i presadnicama, tan im lisnatim ibljem ne vi im od a ave devoj e. Tle ispod drvea bilo je me o, plodno od istrulelog li a oje je opadalo to om svih tih godina. Tu su rasle paprati i ums e bilj e, ali mogla se nai samo jedna vrsta drveta, oja nije imala imena na hardijs om jezi u Zemljomorja. Pod granama je vazduh bio sve i mirisao na zemlju, a o us u ustima nali ovao je na izvors u vodu. Na istini oju je pre mnogo godina napravilo jedno palo drvo, Ged je sreo Veli og majstora Ustrojstva, oj je iveo u Gaju i ret o, gotovo ni ada nije izlazio iz njega. Kosa mu je bila uta poput maslaca; on nije poticao iz Arhipelaga. Po to je prsten Eret-A be bio vraen, varvari iz Kargada prestali su da vr e upade, pa su a i s lopili ne e trgova e pogodbe sa Unutra njim opnom. Oni nisu bili prijateljs i raspolo en narod i dr ali su se po strani. Ali tu i tamo a av mladi ratni ili trgovev sin, do li bi sami samciti na zapad, privueni izgledima na pustolovine ili sa eljom da naue ve tinu vraanja. Ta av je bio i Veli i majstor Ustrojstva pre deset godina, opasan maem, crveno-modar mladi divlja iz Karego-Ata, oji je stigao na Gont jednog i nog jutra, re av i uvaru apije na bahatom i os udnom hardijs om: "Do ao sam da uim!" A sada je stajao na zeleno-zlatnoj svetlosti ispod drvea, taj viso i beloputi ove svetle ose i udnih zelenih oiju, Veli i majstor Ustrojstva Zemljomorja. Mo da je i on znao Gedovo ime, ali a o ga je i znao ni ada ga jo nije izgovorio. Nemo su se pozdravili. " ta to tamo posmatra ?" upita Arhimag, a ovaj drugi odgovori: "Pau a." Izmeu dve viso e vlati trave na istini pau je ispleo mre u, jedan pa ljivo o aen rug. U srebrnim nitima hvatala se svetlost. U sredi tu je

e ao pau , ne to sivo-crno, ne vee od zenice o a. "I on stvara ustrojstva", ree Ged, prouavajui umetni i napravljenu mre u. " ta je zlo?" upita mlai mu arac. inilo se da ih obojicu promatra ta o rugla mre a sa crnim sredi tem. "Mre a oju mi ljudi t amo", odvrati Ged. U ovoj umi nije pevala nijedna ptica. Bila je utihla na podnevnoj svetlosti i vruini. O o njih su se uzdizali drvee i sen e. "Stigao je glas iz Narveduena i sa Enlada: istovetan." "Jug i jugozapad. Sever i severozapad", ree Veli i majstor Ustrojstva, ne s idajui pogled sa o rugle pauine. "Veeras emo se ovde o upiti. Ovo je najbolje mesto za savetovanje." "Nemam ni a av savet!" Veli i majstor Ustrojstva sada je gledao u Geda, a njegove zelen aste oi su bile hladne. "Bojim se", ree on. "Postoji strah. Postoji strah u orenima." "Da", odvrati Ged. "Mislim da moramo zaviriti u dubo e izvore. Mislim da smo suvi e dugo u ivali na suncu, uljulj ujui se u miru oji je donelo spajanje prstena, obavljajui samo neva ne poslove, pecajui u pliacima. Veeras moramo pretra iti dubine." Re av i to, on ostavi Veli og majstora Ustrojstva samog, da i dalje zuri u pau a u suncem obasjanoj travi. Na ivici Gaja, gde se li e veli og drvea nadnosilo nad obinim tlom, on sede osloniv i se leima o jedan moni oren, spustiv i tap pre o olena. Zatvori oi ao da se odmara, te posla glasni a svog duha pre o brda i polja Rou a, prema severu, do rta oji je napadalo more i na ome je stajala Osamljena ula. "Kurrem armerrue", ree on u duhu a Veli i majstor Imenovanja podi e pogled sa debele njige imena orenja i trava, li a, semenja i latica oju je itao svojim uenicima i ree: "Ovde sam, gospodaru." Zatim se udubi u slu anje, taj viso i, mr avi starac, sede glave pod tamnom apuljaom; uenici za radnim stolovima u odaji u uli podigo e poglede prema njemu, zatim poe e da se zgledaju. "Doi u", odvrati Kurrem armerru , te ponovo pognu glavu nad njigom, re av i: "A sad, latica cveta moli ima ime, a to je iebera, ao i sepal, oji se zove partonat; i stablji a i list i oren, sva o od njih ima svoje ime..." Ali Arhimag Ged oji je i dalje sedeo ispod drveta i oji je znao sva molina imena, povue svog glasni a, te udobnije ispru i noge i ne otvarajui oi us oro zaspa na suncu pro aranom li em. 2. VELIKI MAJSTORI SA ROUKA U olu na Rou u slati su deaci oji su obeavali da bi mogli postati vraevi: dolazili su iz svih rajeva Unutra njeg opna a o bi nauili najvea umea magije. Tu bi sticali znanja iz raznih oblasti arobnja tva, uili bi imena, rune, ve tine, arolije, ono to treba i ono to ne treba initi i za to. A onda, posle duge ve be i a o bi im se a e, um i duh uporedo razvijali, mogli su da ste nu naziv vraa i prime tap moi. Pravi vraevi nastaju samo na Rou u. Po to na svim ostrvima ima arobnja a i ve tica, a ljudima je magija potrebna ao hleb i smatraju je ugodnom poput muzi e, ola za arobnja e je mesto vredno po tovanja. Devet maga, Veli ih majstora ole, smatraju se jedna ima veli im ne evima Arhipelaga. Njihov gospodar, Upravitelj Rou a, Arhimag nije podreen nijednom ove u, sem ralju svih ostrva; a i njemu je samo odan ao vazal, srcem, jer a ni ralj nije u stanju da primora jednog ta o veli og maga da po tuje obiajno pravo, a o on to ne eli. Pa ipa , a i to om ve ova bez ralja, Arhimazi sa Rou a ostali su odani i po tovali su to obiajno pravo. Na Rou u se sve odvijalo ona o ao to se odvijalo ve mnogo stotina godina; inilo se da je to mesto za tieno od svih nevolja, smeh dea a odzvanjao je dvoranama i iro im, hladnim hodnicima Veli og zdanja. Arenov vodi u obilas u ole bio je jedan zdepasti moma iji je ogrta

ispod brade bio za aen srebrnom opom, zna om da vi e nije egrt ve do azani arobnja oji se obuava da dobije tap. Zvao se Koc a "jer su", objasnio je, "moji roditelji imali est devojica, pa je za sedmo dete moj otac re ao da predstavlja oc anje sa sudbinom." Bio je prijatan, brza uma i jezi a. U drugoj prilici Aren bi u ivao u njegovim alama, ali danas su mu druge stvari bile na pameti. I ta o na njega mnogo obraao pa nju. Koc a je stoga, usled prirodne elje da bude primeen, poeo da is ori tava odsutnost gosta. Priao mu je udne stvari o oli, pa udne la i o oli, a Aren je na sve odgovarao: "Ah, da", ili "Razumem", ta o da je Koc a na raju za ljuio da ima posla sa raljevs im idiotom. "Razume se da se ovde ne uva", ree on vodei Arena pored ogromnih amenih uhinja u ojima se presijavala sva sila ba renih otlova i iz ojih je dopirao zve et no eva i miris lu a oji je pe ao oi. "To oni rade samo ona o, radi predstave. Odlazimo u trpezariju, i tamo sva o prizove ono to eli da jede. Ta o ne prljamo sudove." "Da, shvatam", odvrati utivo Aren. "Zato egrti oji jo nisu nauili arolije esto prvih meseci izgube dosta na te ini; ali naue. Imamo jednog dea a iz Hevnora oji stalno po u ava da prizove peeno pile, ali stalno dobija prosenu a u. Jue je uz nju dobio i su enog ba alara." Koc a je promu ao po u avajui da od gosta probudi nevericu. Konano je odustao i uutao. "Gde... sa og opna potie Arhimag?" upita gost, ni ne primeujui monu olonadu roz oju su prolazili, a iji su svi zidovi i luni svod bili izrezbareni pri azom Hiljadulisnatog drveta. "Sa Gonta", odvrati oc a. "Tamo je bio seos i ozar." uv i tu jednostavnu i svima poznatu injenicu, dea sa Enlada se o renu i s nevericom zagleda u Koc u. "Kozar?" "Gontijci su uglavnom svi ozari, sem a o nisu gusari ili arobnjaci. Nisam zna , azao da je on sada ozar." "Ali a o je jedan ozar mogao postati Arhimag?" "Na isti nain ao to bi to mogao postati i princ? Do av i na Rou i nadma iv i sve Veli e majstore, u rav i prsten u Atuanu, savladav i Stazu zmajeva, ta o to je najvei vra od vremena Eret-A be... a o drugaije?" Napustili su olonadu roz severna vrata. Kasno poslepodne poivalo je toplo i sjajno po izbrazdanim brdima i rovovima Grada Tvila, i lu e iza njega. Zastado e da porazgovaraju.Koc a ree: "Razume se, to se sve dogodilo veoma davno. Od ada je imenovan za Arhimaga nije mnogo ta uinio. Obino je to ta o. Samo sede na Rou u i paze na Ravnote je, pretpostavljam. A on je i inae ve dosta star." "Star? Koli o mu je godina?" "Oh, etrdeset ili pedeset." "Jesi li ga vidio?" "Razume se da sam ga video", odvrati o tro Koc a. Kraljevs i idiot je izgleda bio i raljevs i snob. "esto ga via ?" "Ne. Samuje. Ali video sam ga ada sam stigao na Rou , u Dvori tu Fontane." "Danas sam tamo s njim razgovarao", primeti Aren. Boja njegovog glasa natera Koc u da ga pogleda, i da mu da iscrpniji odgovor: "Bilo je to pre tri godine. Bio sam toli o upla en da ga nisam pravi ni pogledao. Razume se, bio sam prilino mlad. Ali tamo je te o jasno videti stvari. Seam se, uglavnom, njegovog glasa, i amora fontane." Posle jednog trenut a, dodade. "Naglasa mu je stvarno gontijs i." "Da mogu da razgovaram sa zmajevima na njihovom jezi u", primeti Aren, "ne bih vodio rauna o svom naglas u." Koc a ga tada pogleda sa izvesnim odobravanjem, te upita: "Da li si do ao ovamo da ui , ne eviu?" "Ne. Doneo sam Arhimagu poru u od svog oca." "Enlad je jedna od ne evina raljevstva, je li ta o?" "Enlad, Ilijen i Put. Ne ada su to bili i Hevnor i Eja, ali u njima se

ugasila raljevs a loza. Ilijens a loza vodi pore lo od Gemala iz Mora roenog, pre o Mahariona oji je bio ralj svih ostrva. Put, od A ambara i Kue eliet, Enlad, najstarija, od Moreda pre o njegovog sina Seriada i Kue Enlada." Aren je odrecitovao ove genealogije sa sanjala im izrazom na licu, poput a vog dobro uve banog a a iji je um zao upljen neim drugim. "Misli li da emo za svoga ivota ponovo videti ralja u Hevnoru?" "Ni ada o tome nisam mnogo razmi ljao." "U Ar u, oda le ja potiem, ljudi o tome razmi ljaju. Mi sada, zna , pripadamo ne evini Ilijen, od ada je s lopljen mir. Koli o je od tada pro lo, sedamnaest, osamnaest godina, od ada je prsten raljevs e rune vraen u Kulu raljeva u Hevnoru? Stvari su tada renule nabolje, ali rat o je potrajalo, i sada je gore no i ada. Do lo je vreme da na presto Zemljomorja ponovo zasedne ralj, da donese Zna mira. Ljudi su umorni od ratova, pohara, trgovaca oji precenjuju svoju robu, ne eva oji udaraju preveli e namete i sve te zbr e oja potie od moi ojom ni o ne upravlja. Rou predvodi, ali ne mo e da vlada. Ovde je ravnote a, ali mo treba da bude ru ama ralja." Koc a je sada govorio sa veli im zanimanjem, zaboraviv i na glupiranje, te je onano uspeo da privue Arenovu pa nju. "Enlad je bogata i mirna zemlja", ree on lagano. "Ni ada se nije upu tao u sline su obe. uli smo za nevolje oje su sna le druge zemlje. Ali na prestolu u Hevnoru nije bilo ralja jo od Maharionove smrti: osam stotina godina. Da li bi sve te zemlje odista prihvatile ralja?" "A o bi do ao u miru i bio ja : a o Rou i Hevnor priznaju njegovo pravo na presto." "A postoji i proroanstvo oje mora biti ispunjeno, zar ne? Maharion je azao da naredni ralj mora biti mag." "Veli i majstor Poezije je iz Hevnora i zanimaju ga te stvari, te se ta o ve tri godine trudi da nam ove rei utuvi u glavu. Maharion je azao: Nasledie moj presto onaj oji bude, iv pro ao roz zemlju tame i stigao na udaljene obale dana." " to e rei, mora biti mag." "Da, po to samo a av vra ili mag mogu otii meu mrtve u zemlju tame i vratiti se iz nje. Mada je oni ne prelaze. Bar uve o njoj govore ao da ima samo jednu granicu iza oje nema raja. A ta su dale e obale dana? Ali ta o glasi proroanstvo poslednjeg ralja, pa e se jednog dana i roditi ne o o e ga ispuniti. Rou e ga prepoznati, a flote, vojs e i narodi e mu svi zajedno prii. Tada e ponovo u sredi tu sveta, u Kuli raljeva u Hevnoru boraviti velianstvo. Ta vome bih pri ao; slu io bih istins og ralja svim srcem i svim umeem oje posedujem", ree Koc a, a onda se nasmeja i slegnu ramenima, da Aren ne bi pomislio a o je govorio suvi e oseajno. Ali Aren ga je posmatrao prijateljs i, razmi ljaju i: "On bi prema ralju oseao isto ono to ja oseam prema Arhimagu." Naglas ree: "Kralju bi bili potrebni ljudi ao to si ti." Stajali su ta o, sva i prebirajui po vlastitim mislima, pa ipa zajedno, do se u Veli om zdanju iza njih nije oglasio gong. "Evo!" ree Koc a. "Veeras je na redu lea i supa od lu a. Hajdemo." "Uinilo mi se da si azao a o se ovde ne uva", primeti Aren i dalje poluodsutan, renuv i za njim. "Oh, pone ad s uvaju... gre om..." Ni a va magija nije ume ala svoje prste u veeru, ve samo dosta opipljivog. Posle veere izi li su i uputili se pre o polja roz blago plavetnilo poveerja. "Ovo je O ruglo brdo Knol", ree Koc a, ada poe e da se uspinju uz jedno zaobljeno brdo. Trava puna rose trala im se od noge, a u podno ju brda, pored movarnog Tvilburna nalazio se hor malih aba oje su pozdravljale prve tople dane i s raenje zvezdanih noi. Sve o olno tlo odisalo je ne im tajanstvom. Koc a blago ree: "Ovo brdo je prvo izronilo iz mora, ada je izgovorena Prva re." "I ono e poslednje potonuti, ada sve stvari budu ra lanjene", dodade Aren. " to znai da je bezbedno boraviti na njemu", ree Koc a drhtei od strahopo tovanja; a onda iznenada zastra eno povi a: "Pogledaj! Gaj!"

Na tlu, ju no od Knola pojavila se veli a svetlost, ao da je izi ao mesec, ali srpasti mesec ve je plovio a zapadu pre o vrha brda; to je zraenje bilo treperavo, poput retanja li a na vetru. " ta je to?" "Dolazi iz Gaja... mora da se tamo nalaze Veli i majstori. a u da je isto ta o plamtelo, ao da je meseina, cele noi, ada su se pre pet godina sastali da izaberu Arhimaga. Ali za to su se sada sastali? Da nije zbog vesti oje si doneo?" "Mo e biti", odvrati Aren. Koc a oji je bio uzbuen i nesiguran, eleo je da se vrati u Veli o zdanje da uje glasine o tome ta je vee Veli ih majstora preds azalo. Aren poe s njim, ali esto se osvrtao da vidi to udno zraenje, sve do ga padina nije za lonila i do nisu ostali samo mlad mesec i prolene zvezde. Ostav i sam u mranoj amenoj eliji oja mu je dodeljena za spavaonicu, Aren je le ao otvorenih oiju. Celog ivota je spavao na revetu, po riven me im rznima; a i na galiji sa dvadeset vesala na ojoj je do ao sa Enlada obezbedili su mladom ne eviu vi e udobnosti nego ovde... slamaricu prostrtu na amenom podu i iscepano filcano ebe. Ali on ni ta od toga nije primeivao. "Nalazim se u sredi tu sveta", razmi ljao je. "Veli i majstori razgovaraju na svetom mestu. ta e uiniti? Hoe li ist ati ne u veli u magiju da bi spasli magiju uop te? Da li je mogue da arobnja tvo odumire u svetu? Postoji li opasnost oja a preti i Rou u? Ostau ovde. Neu se vratiti ui. Radije u istiti njegovu sobu nego biti ne evi u Enladu. Hoe li mi dopustiti da ostanem ao egrt? Ali mo da vi e ni o nee poduavati ve tinu vraanja, ni o vi e nee uiti prava imena stvari. moj otac poseduje dar za izvoenje vrad bina, ali ne i ja; mo da on odista izumire sa ovog sveta. Ipa u ostati u njegovoj blizini, pa a i a o izgubi svu mo i ve tinu. a i a o ga ni ada ne vidim. a i a o mi ni ada vi e ne uputi nijednu re." Ali njegova iva ma ta brzo pree pre o toga, ta o da je ve u narednom trenut u video sebe jo jednom licem u lice sa Arhimagom u dvori tu ispod os oru e, nebo je bilo mrano, drvo bez li a, a fontana nije uborila; govorio je: "Gospodaru, oluja se stu tila na nas, ali ja u ostati pored vas da vam slu im", i Arhimag mu se osmehnuo... ali tu ga ma ta izdade, jer jo nije video to tamno lice a o se sme i. Ujutro je ustao sa oseanjem da je prethodnog dana bio dea , a tog jutra odrastao mu araca. Bio je spreman na sve. Ali ada je do toga do lo, ostao je da stoji otvorenih usta. "Arhimag eli da razgovara s vama, ne eviu Arene", ree mladi egrt stojei na pragu njegove elije, sae a trenuta i pobe e pre no to je Aren uspeo da se sabere i odgovori. Krenuo je niz stepeni te ule, roz amene hodni e prema Dvori tu Fontane, ne znajui uda da poe. U hodni u ga srete jedan starac, sme ei se ta o ja o da su mu se dubo e bore spu tale niz obraze od nosa do brade: bio je to onaj isti oga je jue sreo na vratima Veli og zdanja, ada je stigao iz lu e i oji je od njega zahtevao da mu a e svoje pravo ime pre no to ue. "Poi onuda", ree Veli i majstor uvar apije. Dvorane i prolazi u ovom delu zdanja bili su tihi, u njima nije bilo gu ve i vi e dea a oji su naseljavali ostale delove. Ovde se oseala veli a starost zidova. arolija ojom su drevni amenovi bili polo eni i za tieni ovde je bila oigledna. Na zidovima su povremeno bile urezane rune, dubo o urezane, a ne e uraene u srebru. Aren je rune hardijs og jezi a nauio od oca, ali nijednu od ovih nije znao, mada mu se inilo da ne e od njih sadr e znaenje oje je gotovo mogao da prepozna, ili oje je ne ada znao, ali sada nije mogao da ga se seti. "Stigao si, mome", ree uvar apije, oji nije vodio rauna o titulama ao to su gospodar ili ne evi. Aren poe za njim u ne u duga u, nis u odaju, na ijem je jednom raju gorela vatra u amenom ognji tu i njeni se plamenovi odsli avali u hrastovom podu, a sa druge strane za iljeni prozori propu tali hladnou, me u svetlost magle. Ispred ognji ta stajal je s upina mu araca. Svi se zagleda e u njega ada je u ao, ali od svih njih on je video samo jednoga, Arhimaga. On zastade i po loni se, te ostade nemo da stoji. "Ovo su, Arene, Veli i majstori Rou a", ree Arhimag, "sedmorica od

devetorice. Veli i majstor Ustrojstva nee da napusti Gaj, a Veli i majstor Imenovanja nalazi se u svojoj uli, trideset milja severno odavde. Svi oni znaju za to si ovde.Gospodo, ovo je Moredov sin." Aren ne oseti ni a av ponos ada u tu reenicu, ve samo ne u vrstu straha. Ponosio se svojim pore lom, ali sebe je video samo ao nasledni a ne eva, jednog iz Kue Enlada. Mored, od oga je ta Kua poticala, bio je mrtav ve dve hiljade godina. Njegova su dela u la u legende, i to ne od ovih dana. Kao da ga je Arhimag upravo oslovio ao sina mita, nasledni om snova. Nije se usuivao da podigne pogled prema licima osmorice maga. Zurio je u gvo em optoen vrh Arhimagova tapa, i osetio a o mu rv dobuje u u ima. "Doi, hajde da doru ujemo zajedno", ree Arhimag i povede ih do stola postavljenog ispod prozora. Bilo je mle a, gor og piva, hleba, sve eg maslaca i sira. Aren sede sa njima i poe da jede. Ceo ivot proveo je meu plemiima, zemljoposednicima, bogatim trgovcima. Dvor njegova oca u Berili bio ih je pun: onih oji su mnogo posedovali, oji su mnogo upovali i prodavali, onih oji su bili bogati zemaljs im dobrima. Ti su jeli meso, pili vino i glasno razgovarali; mnogi su raspravljali, mnogi las ali, veina tra ila ne to za sebe. Ia o je bio mlad, Aren je ve dosta nauio o pona anju i preru avanju oveanstva. Ali ni ada jo nije boravio meu ljudima ao to su bili ovi. Jeli su hleb, malo govorili, a lica su im bila spo ojna. A o su i tra ili ne to, to nije bilo za sebe. A ipa su to bili veoma moni ljudi: Aren je i to shvatio. Jastreb Arhimag sedeo je na elu stola i inilo se da slu a ono o emu se govorilo, ali o o njega je ipa vladala ti ina i ni o mu se nije obraao. I Arena su ostavili na miru, ta o da je imao vrmena da se povrati. Levo od njega sedeo je uvar apije, a desno jedan sedo osi ove ljubaznog lica, oji mu se onano obrati: "Mi smo zemljaci, ne eviu Arene. Ja sam roen u istonom delu Enlada, pored ume Aol." "Bio sam u lovu u toj umi", odvrati Aren, te njih dvojica malo popria e o umama i gradovima ostrva Mitova, i Aren se malo smiri prisetiv i se doma. Kada su zavr ili sa obedom, ponovo se o upi e o o ognji ta; ne i su posedali, a ne i su ostali da stoje, a onda nastupi rata mu . "Pro le noi", poe Arhimag, "o upili smo se da se posavetujemo. Dugo smo razgovarali, ali nismo do li ni do a vog re enja. elim da i sada, pri dnevnoj svetlosti, ujem od vas da li ostajete pri onome to ste re li sino, ili to pobijate." "To to nismo do li ni do a vog za lju a", primeti Veli i majstor Travarstva, zdepast, tamnoputi ove mirnog pogleda, "ve samo po sebi predstavlja ne a av za ljua . U Gaju se nalaze ustrojstva; ali mi tamo nismo na li ni ta do rasprave." "Samo zato to nismo uspeli jasno da sagledamo ustrojstvo", primeti sedo osi mag iz Enlada, Veli i majstor Pretvaranja. "Malo toga znamo. Glasine sa Vatorta; vesti iz Enlada. udne vesti oje treba proveriti. Ali ne treba izazivati od ljudi strah oji se zasniva na ta o limavim nogama. Na a mo nije ugro ena zato to je ne olicina arobnja a zaboravila svoje arolije." "To i ja tvrdim", javi se mr avi mu arac o tra pogleda, Veli i majstor Vetrumea. "Zar smo izgubili ne u od na ih moi? Zar je drvee u Gaju prestalo da raste i lista? Zar nebes e oluje ne slu aju na a nareenja? Ko mo e da strahuje za arobnja e sposobnosti, oje su najstarije od svih ove ovih sposobnosti?" "Ni o", odvrati Veli i majstor Prizivanja, dubo a glasa i viso , mlad, tamnog i plemenitog lica, "nijedan ove , ni a va mo, nisu u stanju da zatome arobnja tvo ili zata aju rei moi. Jer to su rei samog Stvaranja i onaj o bi bio u stanju da ih uut a, mogao bi i da ra ini svet." "Ta o je, a taj oji bi to mogao ne bi se nalazio ni na Vatortu ni na Narveduenu", dodade Veli i majstor Pretvaranja. "Nalazi bi se ovde od apija Rou a i sma sveta bio bi na pomolu! Dotle jo nismo stigli." "Pa ipa ne to nije u redu", javi se jedan novi glas, i svi se zagleda e u njega: uvuenih prsa, rupan poput hrastovog bureta, sedeo je pored vatre, a iz njegova grla dopre glas blag i istinit poput odje a veli og zvona. bio je to

Veli i majstor Poezije. "Gde je ralj oji bi trebalo da se nalazi u Hevnoru? Rou nije sredi te sveta. To je ona ula na ojoj stoji ma Eret-A be, u ojoj se nalazi presto Seriada od A ambara, od Mahariona.Ve osam stotina godina je sredi te sveta prazno! Imamo runu ali ne i ralja oji bi je poneo. Vraena nam je izgubljena runa, raljevs a runa, runa mira, ali da li vlada mir? Ne a na presto zasedne ralj i imaemo mir, pa e a i u najudaljenijim Prostranstvima arobnjaci upra njavati svoje umee neoptereena uma, vladae red i za sve e stvari postojati pravo vreme." "Ta o je", slo i se Veli i majstor Ru ove tina, jedan slaba an, hitar ove , s romna dr anja, ali jasnog i pametnog pogleda. "Uz tebe sam uitelju Poezije. Ka vo udo to je arobnja tvo zastranilo, ada je i sve ostalo zastranilo? A o celo stado odluta, hoe li na a crna ovca ostati u toru?" uvar apije se na te rei nasmeja, ali ni ta ne ree. "Znai, ni o od vas", javi se Arhimag, "ne smatra da se de ava ne to neuobiajeno; ili a o se ve i de ava, onda je to stvar u tome da na im zemljama nema o da upravlja ili da se njima lo e upravlja, te su stoga sve ove ove umetnosti i ve tine zapostavljene. to se toga tie, sla em se s vama. Moramo se oslanjati na glasine, zato to je Jug izgubljen za prijateljs u trgovinu; o je dobio bilo a vu pouzdanu vest iz Zapadnog Prostranstva, osim ove iz Narveduena? Da brodovi odlaze i vraaju se bezbedno ao u stara vremena, da su opna Zemljomorja vrsto povezana, znali bismo a o stvari stoje u udaljenim mestima, te bismo mogli i da ne to preduzmemo. Mislim da bismo preduzeli! Jer, gospodo moja, nez Enlada nam poruuje da je izvodei aroliju izgovorio rei Stvaranja, ali nije bio svestan njihovog znaenja do ih je izgovarao; Veli i majstor Ustrojstva a e da u orenima vlada strah i iz njega se ne mo e ni ta vi e izvui: zar to nije dovoljno za uznemirenost? U poet u oluje, na obzorju mo emo primetiti samo a av mali obla ." "Ti si s lon mranim mislima, Jastrebe", primeti uvar apije. "Oduve si bio. Ka i nam ta misli da nije u redu." "Ne znam. Mo slabi. vlada os udica re enosti. Sunce slabi. Oseam, gospodo... oseam ao da smo svi mi oji smo se ovde o upili da razgovaramo, smrtno ranjeni, i da do u nedogled vodimo razgovore iz na ih vena lagano istie rv..." "I ti e ustati i poi ne to da preduzme ." "Hou", odvrati Arhimag. "Pa", poe uvar apije, "mogu li sove spreiti so ola da poleti?" "Ali uda bi mogao da poe ?" upita Veli i majstor Pretvaranja, a Veli i majstor Poezije mu odgovori: "Da pronae na eg ralja i dovede ga na presto!" Arhimag prodorno pogleda uitelja Poezije, ali samo ree: "Poi u tamo gde ima nevolja." "Na jug ili na zapad", javi se Veli i majstor Vetroumea. "I na sever i isto a o bude potrebe", odvrati mu uvar apije. "Ali potrebni ste ovde, gospodaru", ree Veli i majstor Pretvaranja. "Zar ne bi bilo mudrije ostati ovde, gde je magija ja a, i slu ei se svojim umeem pronai u emu se sastoji to zlo ili nered, nego naslepo tra iti meu neprijateljs i raspolo enim narodima i po nepoznatim morima?" "Moja ve tina mi nije ni od a ve oristi", ree Arhimag. Ne to u njegovom glasu natera ih sve da se potpuno sabrano i sa nelagodno u zagledaju u njega. "Ja sam Upravitelj Rou a. ne odlazim sa Rou a la a srca. Voleo bih da smo do li do istog za lju a; ali tome se ne mo emo nadati. Odlu u moram sam doneti: moram poi." "Po oravamo se toj odluci", ree Veli i majstor Prizivanja. "Poi u sam. Vi sainjavate vee Rou a, a vee mora ostati na o upu. Ipa u ne oga povesti, a o bude hteo da poe." On pogleda u Arena. "Jue si mi ponudio svoje usluge. Pro le noi je Veli i majstor Ustrojstva re ao: 'Nijedan ove ne dospeva sluajno na obale Rou a. Niti je Moredov sin sluajno ovog puta bio glasni m.' Cele noi nije imao ni ta vi e da nam a e. Stoga te pitam, Arene, hoe li poi sa mnom?" "Hou, gospodaru", odvrati Aren suva grla. "Knez, tvoj otac, sigurno ne bi dozvolio da se izlo i toli oj opasnosti",

primeti Veli i majstor Pretvaranja pomalo o tro, a zatim se obrati Arhimagu: "Moma je mlad i nije obueni vra." "Imam dovoljno godina i arolija za obojicu", odvrati Jastreb suvim glasom. "Arene, a o stvari stoje s tvojim ocem?" "Dopustio bi mi da poem." "Ot ud zna ?" upita ga Veli i majstor Prizivanja. Aren nije znao gde to treba da poe, niti ada, niti za to. Zbunili su ga i doveli u neprili u ovi ozbiljni, po teni, u asni ljudi. Da je imao vremena da razmisli ne bi bio u stanju ni ta da odgovori. Ali nije imao vremena za razmi ljanje; Arhimag ga je upitao: "Hoe li poi sa mnom?" "Pre no to me je otac poslao ovamo re ao mi je: 'Pla im se da svetu prete mrana vremena, vremena puna opasnosti. Stoga aljem tebe radije od bilo og drugog glasni a, jer si u stanju da proceni da li treba da tra imo pomo od ostrva Mudrih po ovom pitanju, ili da im ponudimo pomo Enlada. I ta o a o sam potreban, zato sam i ovde." Tada je prvi put ugledao osmeh na Arhimagovom licu. Ia o rata , taj je osmeh bio rajnje prijatan. "Vidite?" upita on sedmoricu maga. "Mogu li godine ili arobnja tvo i ta ovome dodati?" Aren je oseao da ga gledaju sa odobravanjem, ali i sa izvesnom dozom zami ljenosti i nesigurnosti. Prvi progovori Veli i majstor Prizivanja, ije su izvijene obrve sada bile ispravljene i davale mu namr ten izgled: "Ne razumem, gospodaru. Jasno mi je za to eli da poe . Ovde si zatvoren ve pet godina. Ali ranije si uve bio sam; uve si putovao sam. Za to sada tra i saputni a?" "Ni ada ranije mi pomo nije bila potrebna", odvrati Jastreb, sa izvesnom primesom pretnje ili ironije u glasu. "A prona ao sam pristalog saputni a." O o njega se irila ne a opasnost, ta o da mu viso i Majstor Prizivanja nije postavio vi e nijedno pitanje, mada se i dalje mr tio. Ali sa svog sedi ta podigao se Veli i majstor Travarstva, mirnih crnih oiju, mudrih i strpljivih ao u vola, i ostao da stoji ona o golem. "Poi, gospodaru", ree on, "i povedi mom a. Po lanjamo ti sve svoje poverenje." Jedan po jedan nemo se slo i e i ostali, te se po dvojica ili trojica udalji e, do od njih sedmorice ne ostade samo Veli i majstor Prizivanja. "Jastrebe", poe on, "ne nameravam da dovodim u pitanje tvoju odlu u. Samo ti a em: a o si u pravu, a o postoji neravnote a i opasnost od veli og zla, onda nee biti dovoljno otputovati samo do Vatorta, u Zapadno Prostranstvo ili na raj sveta. Mo e li povesti ovog saputni a tamo gde e mo da morati da poe , da li je to pravo prema njemu?" Stajali su malo dalje od Arena, i Veli i majstor Prizivanja govorio je tiho, ali Arhimag otvoreno odvrati: "Pravo je." "Nisi mi re ao sve to zna ", primeti majstor Prizivanja. "Kada bih jo ne to znao, to bih ti i re ao. Ni ta ne znam. Ali mnogo toga nagaam." "Dopusti da poem s tobom." "Ne o mora da uva apije." "To radi uvar apije." "Ne samo apije Rou a. Ostani ovde. Ostani ovde i prati izlas e sunca a o bi video da li e biti jar o i motri na ameni zid da bi video o ga prelazi i na oju stranu su im lica o renuta. Postoji raspu lina, Torione, pu otina, rana, nju idem da potra im. A o se ja izgubim, mo da e je ti pronai. Ali sae aj. Nareujem ti da me sae a ." Sada je govorio Prastarim Govorom, jezi om Stvaranja, na ome se bacaju sve prave ini, o ome zavise sva veli a magijs a dela; ali njime se ret o razgovara, to ine samo zmajevi. Veli i majstor Prizivanja ne nastavi raspravu niti mu uputi bilo a vu daljnju primedbu, ve se s visine po loni i Arhimagu i Arenu i ode. Vatra je puc etala u ognji tu. to je bio jedini zvu . S druge strane prozora pritis ala je bezoblina i nejasna magla. Arhimag je zurio u plamenove, ao da je zaboravio na Arenovo prisustvo. dea je stajao na izvesnoj udaljenosti od ognji ta ne znajui da li treba da se udalji ili da sae a da bude otpu ten, neodluan i pomalo tu an, osetiv i se ponovo poput a ve siu ne prili e u mranom, bes rajnom,zbunjujuem prostoru.

"Prvo emo poi do Grada Horta", ree Jastreb, o renuv i lea vatri. "Tamo se gomilaju vesti iz celog Ju nog Prostranstva, te tamo mo emo naii na a av trag. Tvoj brod jo e a u luci. Razgovaraj sa apetanom; ne a odnese poru u tvome ocu. Mislim da bi trebalo da renemo to je pre mogue. Sutra u zoru. Budi od stepeni ta oje vodi u uicu za amce." "Gospodaru..." Glas ga na trenuta izdade. " ta vi to tra ite?" "Ne znam, Arene." "Onda... " "Ka o u onda da tra im? Ni to ne znam. Mo da e ono potra iti mene." On se rat o nasme i Arenu, ali lice mu je i dalje bilo ao od eli a na sivoj svetlosti oja je dopirala roz prozore. "Gospodaru", poe Aren, a glas mu je sada bio postojan, "istina je da potiem iz loze Moreda, a o se mo e slediti jedna ta o stara loza. I a o mi se u a e prili a da vam slu im smatrau to najveom prili om i a u u svom ivotu, i nema niega to bih radije inio. Ali pla im se da me vi gre om smatrate vrednijim nego to jesam." "Mo da", odvrati Arhimag. "Ne posedujem ni a av veli i dar niti ve tinu. Umem da baratam rat im i duga im maem. Umem da upravljam amcem. Znam dvors e plesove i seos e igre. Umem da smirim svau meu dvoranima. Umem da se rvem. Slab sam strelac, ali sam ve t u prebacivanju lopte pre o mre e. Lepo pevam, sviram harfu i lutnju. I to je sve. Ni ta vi e ne znam. Od a ve u vam oristi biti? Veli i majstor Prizivanja je u pravu..." "Ah, primetio si, zar ne? Ljubomoran je. Tra i da mu se prizna pravo prvenstva zbog du e vernosti." "I vee ve tine, gospodaru." "Znai ti bi vi e voleo da on poe sa mnom, a ti da ostane ?" "To ne! Ali pla im se..." "ega se pla i ?" Dea ove oi se napuni e suzama. "Da vas ne izneverim", odvrati on. Arhimag se ponovo o rete a vatri. "Sedi, Arene", ree on, i dea prie amenom sedi tu u uglu ognji ta. "Nisam se prevario i pomislio da si vra, ratni ili bilo ta ve izgraeno. Ne znam ta si, mada mi je drago to sam saznao da ume da upravlja amcem... ta e postati, to ni o ne zna. Ali ovo znam zasigurno: ti si Moredov i Seriadov sin." Aren je utao. "To je tano, gospodaru", onano ree. "Ali..." Arhimag je utao ta o da je morao da zavr i reenicu: "Ali ja nisam Mored. Ja sam samo ja." "Ne ponosi se svojim pore lom?" "Da, ponosim se... jer sam zahvaljujui njemu ne evi; to podrazumeva odgovornost, ne to na ta se ove mora navi nuti.. ." Arhimag jednom o tro limnu. "Upravo sam na to mislio. Poricati pro lost, znai poricati budunost. ove ne roji sam svoju sudbinu: on je prihvata ili porie. A o os oru ino orenje ne prodre dubo o u zemlju, drvo ostaje bez ro nje." Na te rei Aren podi e zapanjeno pogled, jer njegovo pravo ime, Lebanen, bilo je ime za os oru u. Ali Arhimag nije izgovorio njegovo ime. "Tvoje orenje je dubo o", nastavi on. "Poseduje snagu i mora imati prostora, prostora za rast. Stoga ti nudim, umesto bezbednog povrat a u Enlad, nesigurno putovanje sa neizvesnim rajem. Ne mora da poe . Na tebi je da izabere . Ali nudim ti da bira . Umoran sam od bezbednih mesta, rovova i zidova o o mene." On iznenada uuta, osvrnuv i se o o sebe pronicljivim oima oje ni ta nisu videle. Aren primeti da je taj ove stra no uznemiren i to ga upla i. Ali strah podstie veselost, ta o da je on u tren o a odgovorio: "Gospodaru, izabrao sam da poem sa vama." Aren napusti Veli o zdanje sa oseanjem uenja u srcu i umu. Ubeivao je sebe da je srean, ali sve mu se inilo da ta re ba nije bila najpri ladnija. Ponavaljao je sebi a o je Arhimag re ao da je sna an, da je ove ija je sudbina preodreena, i da se ponosi tom hvalom; ali nije bio ponosan. Za to nije? Najmoniji vra na svetu mu je azao: "Sutra emo isploviti prema ivici sudbine", a on je limnuo i po ao: zar ne bi trebalo da se osea ponosnim zbog

toga? Ali ipa nije. Ispunjavalo ga je jedino uenje. Spustio se niz strme, zavojite ulice Grada Tvila, prona ao apetana broda ojim je doplovio, na eju, i re ao mu: "Sutra u isploviti sa Arhimagom u pravcu Vatorta i Ju nog Prostranstva. Reci nezu, mome ocu, da u se vratiti ui u Berilu ada budem otpu ten iz ove slu be." Kapetan broda bio je rajnje ozbiljan. Znao je a o je nez Enlada mogao doe ati donosioca ova vih vesti. "Morate mi to, ne eviu, dati napismeno", ree on. Smatrajui da je to pravo, Aren pohita... oseao je da sve mora istog asa obaviti. .. te pronae jednu udnu malu prodavnicu u ojoj upi mastionicu, et icu, i list me e hartije, debele ao filc; zatim po uri nazad prema eju, te se smesti u blizini broda i poe da pi e roditeljima. Kada se setio maj e dr ei taj list papira i itajui ta je napisao, obuze ga nemir. Bila je puna radosti, strpljiva, ali Aren je znao da je on glavni razlog njenog zadovoljstva, da ona ezne za njegovim brzim povrat om. Nije bilo nain da je ute i zbog dugog odsustvovanja. Pismo oje je napisao bilo je rto i rat o. Potpisao ga je runom maa, zapeatio s malo atrana iz obli njeg lonca za zatvaranje rupa, te predao apetanu broda. A onda ree: "Stanite!", ao da je brod ve bio spreman da isplovi i otra aldrmisanom ulicom nazad do one male udne prodavnice. Pomuio se da je pronae, jer bilo je neeg neodreenog u vezi s ulicama Tvila; gotovo da mu se inilo da su s retanja sva i put drugaija. Konano je dospeo u pravu ulicu i sjurio se u radnju pro av i ispod niti sa uglicama od crvene gline oje su u ra avale ulazna vrata. Do je upovao mastilo i papir primetio je, na jednom poslu avni u sa opama i bro evima, srebrni bro u obli u divlje ru e; a njegova se maj a zvala Ru a. "Kupiu ovaj", ree on na svoj u urbani, ne evs i nain. "Drevni rad u srebru s ostrva O. Vidim da ste poznavalac starih ve tina", ree vlasni radnje, posmatajui dr u Arenova maa oja nije bila lepa. "etiri belo osna novia." Aren plati tu prilino viso u cenu ne pravei pitanje; imao je u novani u dosta belo osnih ovanica oje su slu ile ao novac na Unutra njem opnu. Bio je zadovoljan to se setio da majci upi po lon; u ivao je i u samom inu upovanja; ada je izi ao iz radnje spustio je a u na bala maa, epurei se. Otac mu je dao taj ma vee uoi polas a iz Enlada. Primio ga je sveano i nosio ga je ao da mu je du nost da ga nosi, a i na brodu. Bio je ponosan na njegovu te inu oju je oseao na bo u, na te inu njegove veli e starosti oja je pritis ala njegov duh. Jer to je bio Seriadov ma, a Seriad je bio sin Moreda i Elfaran; na svetu nije bilo starijeg sem maa Eret-A be oji je bio postavljen na vrh Kule raljeva u Hevnoru. Seriadov ma ni ada nije bio odlo en ili spreman, ve samo no en; pa ipa , ve ovi na njemu nisu ostavili traga, njegova mo nije bila ni ta manja, jer je bio is ovan pomou veli e arolije. U njegovom istorijatu se navodi da ni ada nije izvuen, niti se mo e izvui, sem ada je u pitanju spasavanje ivota. Jer ni a av cilj rvave po ude, osvete ili udnje, u nijednom ratu radi dobiti, ne bi dozvolio da se on upotrebi. Po njemu, tom veli om blagu njegove porodice, Aren je dobio svoje sva odnevno ime: do je bio dete zvali su ga Arende : Mai. On jo nije upotrebio taj ma, nije ni njegov otac, niti njegov deda. Ve dugo je u Enladu vladao mir. A sada, na ulicama ovog udnog grada ostrva vraeva, dr a maa mu se uini udna ada je dodirnu. udno je le ala u njegovoj ruci i bila je hladna. Ona o te a , ma ga je ometao u hodu, vu ao se za njim. uenje oje je oseao nije ga napu talo, ali se ohladilo. Vratio se na ej i predao bro apetanu broda da ga odnese njegovoj majci, te mu za eleo srean put i bezbedan povrata ui. O renuv i se od njega, navu ao je ogrta pre o orica maa u ome se nalazilo to staro, nepovodljivo oru je, ta smrtonosna stvar oju je nasledio. Vi e mu nije bilo de epurenja. " ta ja to inim?" upita sam sebe do se peo us im putem, ne urei vi e, a utvrenom Veli om zdanju iznad grada. "Ka o to da nisam po ao ui? Za to tragam za neim to ne razumem, sa ove om oga ne poznajem?" Nije umeo da odgovori na pitanja oja je sam sebi postavljao.

3. GRAD HORT U tami pred svitanje Aren navue odeu oju su mu dali, mornars i ogrta, dosta izno en ali ist, te pohita roz utihle dvorane Veli og zdanja a istonim vratima, izrezbarenim od roga i zmajevs og zuba. uvar apije ga propusti roz njih i po aza mu ojim putem treba da rene, sa jedva vidljivim osmehom na usnama. On renu najgornjom ulicom grada, a zatim stazom oja je vodila nizbrdo a uicama za amce oje su pripadali oli, a nalazile se poreane ju no du obale, u zalivu, gledano u odnosu na tvils e do ove. Jedva je razaznavao put. Drvee, rovovi, brda nabubrela od nejasnih izraslina, sve se gubilo u tami; mrani vazduh bio je potpuno miran i veoma hladan; sve je mirovalo, dr alo se povueno i zatamnjeno. Samo se nad tamnim morem na isto u protezala jedna slaba, jasna pruga: obzorje, oje se tog asa o renulo a nevidljivom suncu. On sti e do stepeni ta oje je vodilo do uice za amce. Tamo nije bilo ni oga, ni ta se nije pomeralo. Nije mu bilo hladno u glomaznom mornars om aputu i vunenoj api, ali ipa je drhtao, stojei na amenim stepenicama u tami, e ajui. Kuice za amce su se, ona o crne, izdizale iznad vode, a onda iznenada iz njih dopre ne i prigu eni, upalj zvu , prodorno ucanje, oje se ponovi tri puta. Arenu se osa di e na glavi. Jedna duga a sen a liznu tiho napolje na vodu. Bio je to amac oji je me o nastavio da plovi prema do u. Aren potra niz stepenice do do a i us oi u amac. "Prihvati ormilo", ree Arhimag, oga jevideo samo ao o retnu sen u na pramcu, "Dr i ga u tom polo aju do ne razvijem jedro." Ve su bili isplovili, jedro se irilo sa jarbola poput a vog belog rila, hvatajui sve jae svetlost. "Gle, zapadni vetar oji e nas spasti veslanja do izlas a iz zaliva, to je, nema sumnje, opro tajni po lon Veli og majstora Vetroumea. Pazi mome, ovim amcem se veoma la o upravlja! Znai ta o. Zapadni vetar i vedra zora za prolenu ravnodnevnicu." "Je li ovo Dale ovidi?" Aren je iz pesama i pria uo za Arhimagov amac. "Aha", odvrati ovaj, poslujui o o onopaca. amac se propinjao i evrdao na sve jaem vetru; Aren stisnu zube i po u a da ga smiri. "Njime se odista la o upravlja, ali je pomalo samovoljan, gospodaru." Arhimag se nasmeja. "Pusti mu na volju; mudar je. uj, Arene", poe on, pa zastade le nuv i na lupicu i zagledav i se u Arena, "sada nisam niiji gospodar, niti si ti ne evi. Ja sam trgovac po imenu So o, a ti si moj nea , oji sa mnom putuje da upozna mora, po imenu Aren; dolazimo sa Enlada. Iz og grada? Ne og veli og, u sluaju da sretnemo ne og iz istog mesta." "Mo e li Temer, na ju noj obali? Oni trguju po svim Prostranastvima." Arhimag limnu. "Ali", poe oprezno Aren, "naglasa vam ba nije enlads i." "Znam. Imam gonts i naglasa ", ree njegov saputni i nasmeja se, pogledav i prema isto u na ome se sve vi e razdanjivalo. "Ali mislim da mogu od tebe pozajmiti ono to mi je potrebno. Znai stigli smo iz temera na im amcem Delfinom, a ja nisam ni gospodar, ni mag, ni Jastreb, ve... a o se ono zovem?" "So o, gospodaru." Aren se ugrize za jezi . "Potrebna ti je ve ba, neae", ree Arhimag. "Samo ve ba. Ni ada nisi bio ni ta drugo do ne evi. Do sam ja bio mnogo toga, a poslednja moja uloga, u ojoj sam mo da bio najslabiji, bila je uloga Arhimaga... Uputili smo se na jug u potrazi za alem amenom, onom plavom bezvrednom materijom od oje prave talismane. Znam da je na ceni u Enladu. Prave od njega talismane protiv reume, i a enja, u oenih vratova i govornih mana." Aren se posle jednog trenut a nasmeja, i upravo ada je podigao glavu, amac se prope na jednom duga om talasu i on ugleda obod sunca naspram ivice o eana, iznenadni zlatni blesa ispred njih.

Jastreb je stajao sa a om polo enom na jarbol, jer mali je brodi pos a ivao na nemirnim talasima, licem o renut prema suncu oje je izlazilo, tog dana prolenog e vinocija, i on zapeva. Aren nije znao Prastari govor, jezi vraeva i zmajeva, ali osetio je da iz tih rei izbija hvala i radost, ritam je bio nali na ritam a ve oranice, poput smenjivanja plime i ose e ili ravnote e dana i noi oji bez prestan a slede jedno posle drugog. Galebovi su re tali na vetru, a obale tvils og zaliva promicale su levo i desno od njih, do na raju, no eni dugim talasima punim svetlosti, ne zaplovi e u Unutra nje more. Putovanje od Rou a do Grada Horta ne traje dugo, ali oni su tri noi proveli na moru. Arhimagu se urilo da rene, ali ada se jednom otisnuo, bio je vi e nego strpljiv. im su se na li van doma aja zaarenog vremena o o Rou a, vetar poe da duva protiv njih, ali on ne dozva magijs i vetar u njihovo jedro, to je mogao da uini i bilo oji vra-vremena ; umesto toga, on je mnoge asove utro io da Arena naui a o da upravlja amcem pri sna nom pramanom vetru, na moru punom stena istono od Isela. Druge noi oju su proveli napolju poela je da pada i a, hladna martovs a i a, ali on ne izgovori ni a vu aroliju da je odvrati od njih. Naredne noi, do su le ali neposredno pred ulazom u Lu u Hort u mirnoj, hladnoj, maglovitoj tami, Aren je razmi ljao o ovome i odjednom shvatio da za ovo rat o vreme oli o poznaje Arhimaga, ovaj jo nijednom nije posegao za magijom. Bio je nenadma an mornar. U tri dana plovidbe s njim Aren je nauio vi e nego to om deset godina vozi anja amcem i tr anja u Zalivu Berile. A mag i mornar su dosta blis i jedan drugom; obojica oriste moi neba i mora i po oravaju sna ne vetrove ta o da im ovi slu e, pribli avajui ono to je udaljeno. Arhimag ili So o pomors i trgovac, izlazilo je uglavnom na isto. Bio je prilino utljiv ove , mada savr eno dobroudan. Ni a va Arenova nespretnost nije mogla da ga razbesni; bio je dobar saputni ; boljeg ne bi mogao da nae, razmi ljao je Aren. Ali predavao bi se vlastitim mislima i onda bi satima utao, a ada bi onano progovorio glas bi mu zazvuao ne a o o tro, i uop te ne bi primeivao Arena ia o bi mu pogled poivao na njemu. To nije moglo da oslabi ljubav oju je dea oseao prema njemu, ali mo da mu se zbog toga malo manje sviao; bilo je pomalo stra no. Mo da je Jastreb to osetio, jer je te maglovite noi nadoma obale Vatorta poeo Arenu, dosta ispre idano, da pria o sebi. "Ne elim sutra ponovo da odem meu ljude", ree on. "Pretvarao sam se da sam slobodan... da je u svetu sve u redu. Da nisam Arhimag, a ni arobnja . Da sam So o iz Temera, bez i a vih obaveza i privilegija, da ni ome ni ta ne dugujem... On zastade pa onda posle izvesnog vremena nastavi. "Po u aj pa ljivo da bira , Arene, ada bude morao. U mladosti sam morao da biram izmeu ivota oji se sastoji od postojanja i ivota oji se sastoji od delenja. Us oio sam u ovaj drugi ao to aba s ae na muvu. Ali sva o delo oje izvr i , sva i tvoj in, vezuje te za sebe i za svoje posledice i tera te da stalno iznova dela . Tada se vrlo ret o mo e nai na ne om mestu, u ne om vremenu slinom ovom, izmeu dva ina, ada ti je dozvoljeno da se zaustavi i jednostavno postoji . Ili pone da razmi lja o tome o si i ta si." Ka av je jedan ova av ove mogao da sumnja u to o je i ta je? Verovao je da su sline sumnje primerene mladima, oji jo ni ta nisu uinili. amac se ljulju ao u veli oj, hladnoj tami. "Zato volim more", javi se Jastrebov glas iz tame. Aren ga je razumeo; ali njegove misli hrlile su napred, ao to su to inile ova tri dana i noi, a onome za im su tragali, cilju njihovog puta. I po to je njegov saputni onano bio raspolo en za priu, on upita: "Mislite li da emo u Gradu Hortu nai ono to tra imo?" Jastreb odmahnu glavom, to je moglo da znai ne, ali i da ne zna. "Da nije mo da posredi ne a po ast, uga, oja se iri sa opna na opno, deset ujui useve, stada i ljuds i duh?"

"Po ast predstavlja retanje veli e Ravnote e, samog Ravnote ja; ovo je ne to drugo. Zaudara na zlo. Do se ravnote a meu stvarima ponovo uspostavlja, u stanju smo da osetimo posledice toga, ali ne gubimo nadu i ne odriemo se ve tina, ne zaboravljamo rei Stvaranja. Priroda nije neprirodna. Ovo nije uspostavaljanje ravnote e, ve njeno naru avanje. Postoji samo jedno stvorenje sposobno za ta o ne to." "ove ?" upita nagaajui Aren. "Mi ljudi." "Ka o?" "A o neizmerno udimo za ivotom." "Za ivotom? Ali ta ima lo e u tome to ne o eli da ivi? " "Ni ta. Ali ada eznemo da ovladamo ivotom... bes rajnim bogatstvom, nepobitnom sigurno u, besmrtno u... onda ta elja prerasta u pohlepu, a na raju postaje zlo. Tada dolazi do naru avanja ravnote e u svetu, i uni tavanje odnosi prevagu." Aren je malo razmi ljao o ovome, a onda je onano re ao: "Znai vi smatrate da tragamo za ne im ove om?" "Za ove om i magom. Da, mislim da tragamo za jednim ta vim." "Ali mislio sam, na osnovu onoga u ta su moj otac i moji uitelji bili ubeeni, da veli a dela arobnja tva zavise o Ravnote i, Ravnote ju, te se stoga ne mogu oristiti u zle svrhe." "O tome se", ree Jastreb ne a o bezvoljno, "mo e raspravljati. Bes rajne su rasprave maga... Sva o opno Zemljomorja zna za ve tice oje bacaju neiste ini, arobnja e oji oriste svoje ve tine za sticanje bogatstva. Ali ima i va nijih stvari. Gospodar vatre, oji se trudio da ra ini tamu i zaustavi sunce u podne, bio je veli i mag; te o bi ga i Eret-A be pobedio. Moredov Neprijatelj bio je jo jedan od tih. Kad bi se on pojavio, celi gradovi bi pali niice pred njim; vojs e su se borile na njegovoj strani. arolija oju je ist ao protiv Moreda bila je ta o mona da se nije mogla ra initi a ni ada je bio pogubljen, ta o da je more progutalo ostrvo Soleu i sve na njemu. To su bili ljudi ojima su veli a snaga i znanje slu ili da ine zlo i hrane se njime. Da li se arobnja tvo oje slu i onome to je dobro mora uve po azati jaim, to ne znamo. Nadajmo se da je ta o." A o tamo gde oe uje sigurnost, nae samo nadu, oseae se ne a o praznim. Aren oseti da ne eli da ostane na tim hladnim vrhovima. Posle izvesnog vremena, ree: "Mislim da shvatam za to a ete da su samo ljudi u stanju da ine zlo. a su i aj ule nevine; one ubijaju zato to moraju." "To je razlog zbog oga nam se ni ta ne mo e odupreti. Samo jedna stvar na svetu u stanju je da se odupre zlom ove u. A to je drugi ove . U na oj sramoti nahodi se na a slava. Jedino na duh, oji je sposoban na zlo, sposoban je i da ga prevazie." "Ali zmajevi", poe Aren. "Zar oni ne ine veli a zla? Zar su oni nevini?" "Zmajevi su pohlepni, nezasitni, izdajice; ni og ne sa aljevaju, prema ni om nemaju milosti. Ali da li su oni zli? Ko sam ja da sudim o delima zmajeva?... Mudriji su od ljudi. S njima stvari stoje ao i sa snovima, Arene. Mi ljudi sanjamo, bavimo se magijom, inimo dobro, inimo zlo. Zmajevi ne sanjaju. Oni sami su snovi. Oni se ne bave magijom; ona je njihova su tina, njihovo bie. Oni ni ta ne ine; oni jesu." "U Serilonu", ree Aren, "Nalazi se o a Bar Ota, oga je ubio Keor, nez Enlada, pre tri stotine godina. Od tog dana nijedan se zmaj vi e nije pojavio u Enladu. Video sam o u Bar Ota. Te a je poput gvo a i ta o veli a da bi, a o bi je ra irili, pre rila ceo trg u Serilonu, bar ta o a u. Zubi su duga i ao moja podla tica. A a u i da je Bar Ot bio mladi, jo neodrasli zmaj." "U tebi tinja elja", primeti Jastreb, "da vidi zmajeve." "Da." "Krv im je hladna i otrovna. Ne sme ih gledati u oi. Stariji su od oveanstva..." Trenuta je poutao, a onda nastavio: "Kada bih za alio zbog svega to sam i ada uinio ili sve to zaboravio, ipa bih se seao da sam jednom video zmajeve a o u sumra plove na vetru iznad zapadnih ostrva; i bio bih zadovoljan."

Tada obojica uuta e, i vi e se nije uo ni a av drugi zvu do do aptavanja mora i amca, i svuda o o njih vladao je mra . I onda onano, tamo na dubo oj vodi, oni zaspa e. U svetloj izmaglici jutra uplovi e u Lu u Hort, u ojoj je bilo blizu stotinu brodica, to usidrenih to onih oje su se spremale da isplove: ribars ih amaca, amaca na vesla, putni ih brodova, trgova ih brodova, dve galije sa po dvadeset vesala, jedna veli a galija sa ezdeset vesala u lo em stanju, i ne oli o vit ih, duga ih brodica sa viso im trouglastim jedrima, napravljenim da hvataju vazdu ne struje u vi im predelima ada se nau u toplom mrtvomorju Ju nog Prostranstva. "Je li ono ratni brod?" upita Aren do su prolazili pored jedne od galija sa dvadeset vesala, a njegov mu saputni odvrati: "Njime se prevoze robovi, sudei po al ama za lance u spremi tu. Prodaju ljude u Ju nom Prostranstvu." Aren je trenuta razmi ljao o ovome, zatim ode do sandu a za opremu i iz njega izvadi ma oji je bio dobro umotao i odlo io onog jutra ada su renuli na put. Sada ga razmota; neodluno je stajao, dr ei obema ru ama ma u oricama, sa ojih se latio opasa. "Ne lii na ma a vog pomors og trgovca", ree on. "Korice su suvi e fine." Jastreb, zaposlen o o ormila, samo ga o rznu pogledom. "Opa i ga a o eli ." "Mislio sam da bi bilo mudro." " to se maeva tie, taj je mudar", primeti njegov saputni , budno motrei da se ne sudari s ne im, u prenatrpanoj luci. "nije li to ma oji ne pristaje da ola o bude upotrebljen?" Aren limnu. "Ta o a u. Ipa je ubijao. Ubijao je ljude." On spusti pogled na vit i, izlizani bala . "On jeste, ali ja nisam. Oseam se ao budala zbog toga. Toli o je stariji od mene... poneu no ", zavr i on, ponovo umota ma i gurnu ga dubo o u sandu sa opremom. Na licu su mu se ogledala mnoga oseanja, a meu njima je najizra eniji bio bes. Jastreb ni ta ne ree, do nije morao da ga upita: "Bi l' se prihvatio vesala, mome? Poi emo do onog tamo eja pored stepeni ta." Grad Hort, jedna od sedam veli ih lu a Arhipelaga, uzdizao se iz svog bunog vodenog proelja na padinama tri strma brda u va aru boja. Kue su bile od gline, obojene crveno, narand asto, uto, belo; rovovi su bili od purpurno crvenih crepova; rascvetano pendi drvee ispunjavalo je tamnim crvenilom gornje ulice. ivopisna, prugasta platna protezala su se od rova do rova, za lanjajui us a pijana mesta. Do ovi su bili obasjani suncem; ulice oje su se vraale nazad od vodenog proelja nali ovale su crnim prorezima punim sen i, ljudi i bu e. Kada su privezali amac, Jstreb prie Arenu tobo e da proveri vor i ree: "Arene, na Vatortu ima ljudi oji me ja o dobro poznaju; zato me sad dobro pogledaj, a o bi me mogao asnije prepoznati." Kada se uspravio, lice mu vi e nije bilo u o iljcima. osa mu je bila prilino seda; nos baburast i pomalo spljo ten; a umesto tapa od tisovine njegove visine, nosio je palicu od slonovae, oju je s lonio u nedra. "Upoznaj se sa mnom", ree on Arenu uz iro i osmeh, a govorio je s enlads im naglas om. "Zar ni ad do sad nisi vid'o svog strica?" Aren je sretao vraeve na dvoru u Berili oji su menjali izgled ada su mimi om doaravali Dela Moredova, i znao je da je to samo privid; ostao je priseban i uspeo da prozbori: "Sva a o, strie So ole!" Ali do se mag pogaao sa lu im stra arem o o cene za ostavljanje i uvanje amca, Aren nije s idao pogled sa njega a o bi dobro upamtio njegov sada nji izgled. to je du e gledao, taj ga je preobra aj sve vi e muio, umesto manje.Bio je suvi e savr en; ovo uop te nije bio Arhimag, to nije bio mudri vodi i voa... uvar je tra io mnogo novca, i Jastreb je gunao do mu

je plaao, a onda se udaljio sa Arenom, nastaviv i da guna. "Ka av ispit za moje strpljenje", ree on. "Morao sam da platim tom debeloguzom lopovu da uva moj amac! A samo pola arolije dvaput bi bolje obavilo taj posao! Eto to je cena preru avanja... Ah, zaboravio sam na svoj naglasa , je l' ta o, neae?" Koraali su pretrpanom, smrdljivom, aroli om ulicom prepunom radnjica te ne to veih od tezgi, iji su vlasnici stajali na vratima meu gomilama i nizovima lonars e robe, naglas hvalei lepotu i jeftinou svojih lonaca, pletene robe, e ira, lopata, pribadaa, novani a, orpi, araa, no eva, onopa, zavrtanja, revets ih ar ava i svih moguih metalnih predmeta i te stilne robe. "Je li va ar?" "A?" upita ove spljo tena nosa, poviv i svoju posedelu glavu. "Je li va ar, strie?" "Va ar? Ne, ne. Ovde je ta o pre o cele godine. Zadr ite svoje olaie od ribe, gospoja, ve sam doru ov'o!" A Aren je po u avao da se otrese ove a sa poslu avni om na ome su bile male mesingane posude, i oji ga je pratio zavijajui: "Kupi, probaj, lepi mladi gospodine, nee te izneveriti, dah e ti biti slada ao miris ru a iz Numina, privui e ti ene, probaj, mladi gospodaru mora, mladi ne eviu..." Sasvim iznenada Jastreb se stvori izmeu Arena i torbara, re av i: "Ka vi su to arobni napici?" "Nisu to arobni napici!" zacvile ove i stade da se udaljava od njega. "Ne prodajem ja ni a ve arobne napit e gospodaru-mora! Samo sirupe oji osve avaju dah posle pia ili orena-hazije... samo sirupe, veli i ne e!" S upio se na poploanom trotoaru, a posudice na poslu avni u su egrtale i sudarale se; ada bi se nagnule, iz ne ih bi iscurela po oja ap lepljive, ru iaste ili purpurne tenosti, i prelila se pre o ivice. Jastreb se bez rei o renu i renu dalje sa Arenom. us oro se gu va proredi, a radnje posta e znatno siroma nije; izbor robe oji se u njima mogao nai svodio se na a u savijenih e sera, slomljeni tua , i stari e alj za grebanje - izlo ene u neem nali na uicu za pse. Arenu se to siroma tvo gadilo manje od ostalog; na bogatom raju ulice oseao je da e se udaviti, da e ga ugu iti stvari oje su bile na prodaju i glasovi oji su mu dovi ivali da upi, upi. Zaprepastila ga je i torbareva snishodljivost. Setio se hladnih, svetlih ulica svog severnog grada. Razmi ljao je a o nijedan ove u Berili ne bi ta o puzao pred jednim strancem. "Ovo je ludi narod!" ree on. "Ovuda, neae", bilo je sve to mu je odgovorio njegov saputni . S renu e u jedan prolaz izmeu viso ih zidova ua bez prozora, oje su se pru ale du padine brda, proo e roz luni prolaz u ra en iscepanim stegovima, izio e ponovo na suncem obasjan strmi trg, jo jednu pijacu pretrpanu tezgama i tandovima, sa mno tvom ljudi i muva. O o ivica trga sedeo je i le ao nepo retno na leima veli i broj mu araca i ena. Usta su im imala ne u neobinu crnu boju, ao da su u modricama, a o o usana su im se rojile i s upljale muve poput grozdova sasu enih ribizla. "Koli o ih je", zau Jastrebov glas, prigu en i u urban, ao da je i on sam bio zaprepa en; ali ada ga je Aren pogledao ugledao je zatupasto, blago lice mornara trgovca So ola, oga to ao da se uop e nije ticalo. " ta je tim ljudima?" "Hazija. Umiruje i omamljuje, oslobaa telo od uma. A um onda slobodno luta. Ali ada se vrati u telo tra i jo vi e hazije... e nja raste, a ivot se s rauje, jer ta stvar je ist otrov. Prvo nastupa drhtavica, asnije dolazi do u oenostim, a na raju se umire." Aren se zagleda u enu oja je sedela leima oslonjena o zagrejani zid; podigla je ru u ao da eli da otera muve sa licam, ali napravila je samo jedan ispre idani ru ni po ret roz vazduh ao da je u trenu potpuno zaboravila na ru u, pa je ova nastavila da se ree jedino zahvaljujui a vom gru ili drhtaju mi ia. Taj gest je nali ovao bajanju li enom sva e svesne namerem, aroliji bez znaenja. I So o ju je bezizra ajno posmatrao. "Hajdemo!" ree on. Povede ga zatim dalje pre o pijace a jednoj tezgi nat ritoj gumiranim

platnom. Pruge suneve svetlosti, zelene, narand aste, limun ute, grimizne, azurnoplave, padale su pre o izlo enih t anina, aleva i pletenih opasaa, i poigravale su u bezbroj siu nih ogledala oja su rasila uzdignutu, perjem za ienu frizuru ene oja je prodavala tu robu. Bila je rupna i zapevala je dubo im glasom: "Svila, saten, platno, rzno, filc, vuna, runofilc sa Gonta, gaza sa Soula, svila sa Lorbanerija! Hej, vi Severnjaci, s inite svoje postavljene apute; zar ne vidite da je sunce izgrejalo? Ka o bi bilo da ponesete ova o ne to ui devojci u dale om Hevnoru? Pogledajte samo, svila sa juga, ne na poput rila vodenog onjica!"Odmotala je svojim spretnim ru ama balu pauinaste svile, ru iaste sa srebrnim nitima. "Ne, gospoja, nismo mi o enjeni raljicama", ree So om, a ena zavri ta: "U ta onda odevate svoje ene, u grubo platno? T aninu za jedra? Tvrdica oja nee da upi ni omad svile za jednu enu oja se smrzava na severnja om snegu to se ni ad ne topi! A ta a ete na ovaj gontijs i runofilc, da je la e zagrejette za vreme zims ih noi!" Ona rasprostre pre o pulta veli i vadrat drap-smee t anine, ist ane od svilaste dla e oza sa severnoistonih ostrva. Tobo nji trgovac ispru i a u, opipa t aninu, pa se nasme i. "Aha, znai ti si Gontijac?" zau se ponovo onaj isti vri tavi glas, a ada je prodavaica nagnula glavu, hiljadu raznobojnih ta ica stade da se vrti po nadstre nici i t anini.

"Ovo je andradeans i rad; vidi ? Samo etiri podrezane niti na irinu prsta. Na Gontu oriste est ili vi e. Ali reci mi, za to si prestala da upra njava magiju i pre la na prodavanje prnja. Kada sam bio ovde pre ne oli o godina, video sam te a o ljudima iz u iju izvlai plamenove oje si zatim pretvarala u ptice i zlatna zvona, to je bila unosnija trgovina od ove." "To nije bila ni a va trgovina", odvrati rupna ena, a Aren na trenuta postade svestan njenih oiju, tvrdih i nepo retnih poput ahata, oje su posmatrale njega i So ola negde iz sjaja i neprestanog po retanja perja i svetlucavih ogledala. "Lepo si to radila, mislim na izvlaenje plamenova iz u iju", primeti So o oporim, ali jednostavnim glasom. "Hteo sam da i moj nea to vidi." "Slu aj ti", poe ena malo manje o tro, nagnuv i svoje debele, tamne ru e i te a prsa na tezgu. "Vi e ne izvodimo ta ve tri ove. Ljudi ih ne ele. Prozreli su ih. Ova ogledalca, mada mi je jasno da se sea mojih ogledalaca", i ona zatrese glavom ta o da odbijene ta ice raznobojne svetlosti vrtoglavo zaigra e o o njih. "Pa, mo e se zbuniti ove ov um svetlucanjem ogledalaca, reima i drugim stvarima oje vam neu ot riti, ta o da pomisli a o vidi ono to, u stvari, ne vidi, ono ega nema. Poput plamenova i zlatnih zvona ili odela u oja sam ne ada odevala mornare, u odeu od zlata sa dijamantima veli im ao ajsije, pa bi se oteturali ao da su raljevi svih ostrva. .. ali to su bili tri ovi, budala tine. Ljude mo e namagariti. Oni su poput pilia oje opini zmija, veruju u prst oji im se turi pod nos. Ljudi su poput pilia. Ali na raju ipa postanu svesni toga da su prevareni i omamljeni, pa se naljute i vi e ne u ivaju u ta vim stvarima. Ta o sam pre la na trgovinu ovim, i mo da sva ova svila i nije svila, niti je sav filc sa Gonta, ali od njih se svejedno pravi odea... pravi se odea! Sve te t anine su prave, a nisu samo pu e la i i sanje poput odela od zlatne pree." "Dobro, dobro", ree So o, "znai u Gradu Hortu nema vi e ni oga o bi mogao da izvlai vatru iz u iju ili pri a e bilo ta od magije oja se tu ranije izvodila?" uv i njegove poslednje rei starica se namr ti; ispravi se i poe pa ljivo da sla e runofilc. "Oni oji ele la i i vizije vau haziju", ree ona. "Porazgovaraj s njima, a o hoe !" Ona po aza glavom prema nepo retnim prili ama o o trga. "Ovde je bilo i arobnja a, onih oji su dozivali vetar mornarima i bacali basme za dobru sreu na njihov teret. Zar su se svi o renuli ne oj drugoj vrsti

trgovine?" Ali mu ona u iznenadnom naletu besa upade u re: "Ima jedan arobnja , a o ti ta av ba treba, veli i arobnja , vra sa tapom i svim tim... eno ga tamo! Plovio je sa samim Egrom, dozivao vetrove, pronalazio blagom natovarene galije, bar ta o pria, ali sve je to sigurna la , jer ga apetan Erg na raju prema zasluzi nagradio; odse ao mu je desnu a u. Eno ga gde sad tamo sedi, vidi ga, s ustima punim hazije i stoma om punim vazduha. Vazduh i la i! Vazduh i la i! To je sve to ostaje od tvoje magije, ozji apetane!" "Dobro, dobro, gospodarice", nastavi pomirljivo So o, "samo sam pitao." Ona im o rete svoja iro a lea izazvav i tim po retom vrtoglavi blesa u ogledalima-ta icama, a on se lagano udalji, zajedno sa Arenom. Namerno je i ao sporo. Ta o stigo e do ove a na oga im je u azala. Sedeo je oslonjen leima o zid i zurio u prazno; ne ada je to tamnoputo, u bradu obraslo lice bilo veoma lepo. Naborani patrlja sramno mu je poivao na ploni u, izlo en jar om suncu. Izmeu tezgi iza njih do lo je do ne og ome anja, ali Aren nije mogao da odvoji od ove a; ujedno mu se gadio i opinjavao ga. "Zar je odista ne ada bio vra"? upita on veoma tihim glasom. "Mo da je to onaj oga su zvali Zec, oji je radio ao vra-vremena od gusara Egra. Bili su to poznati lopovi... hej, s loni se, Arene!" Jedan ove oji je u punom tr u izletao izmeu tezgi umalo nije naletio na njih dvojicu. Protra jo jedan, posrui pod teretom poslu avni a na s lapanje punog onopca, gajtana i ip i. Jedna tezga sru i se uz tresa ; u urbano su prebacivali ili s idani platneni rovovi; s upine ljudi pojavi e se na trgu i poe e da se tu u; uli su se povici i vris a. Sve ih je nadjaavalo vri tanje ene ija je osa bila u ra ena ogledalcima. Aren je na trenuta ugleda a o vitla ne om vrstom mot e ili tapa pretei gomili mu araca, odbijajui ih iro im zamasima poput a vog meevaoca sateranog uza zid. Da li je u pitanju bila svaa oja je prerasla u izgred, napad bande lopova ili tuu izmeu dve suprani e grupe torbara, nije se moglo za ljuiti. Ljudi su promicali pored njih s narujima punim namirnica oje su mogle biti i plen, ali i njihova vlastita roba oju su spasli od pohore. Do lo je i do obrauna no evima, pesnienja u tunjave na celom trgu. "Onuda", po aza Aren prema jednoj sporednoj ulici u njihovoj blizini oja je vodila sa trga. on renu prema toj ulici, jer bilo je jasno da e biti najbolje a o sesmesta izgube, ali ga njegov saputni uhvati za ru u. Aren se osvrnu i vide da Zec po u ava da ustane. Kada se uspravio, trenuta je ostao da stoji latei se, a onda je, ni ne osvrnuv i se o o sebe renuo o o trga, povlaei preostalom a om po zidovima ua ao da mu je ona vodi ili potpora. "Dr i ga na o u", ree Jastreb i oni renu e za njim. Ni o nije presreo ni njih ove a oga su sledili i za tili as nao e se van pijanog trga, te poe e da se spu taju niz brdo, ut e, jednom us om rivudavom ulicom. Tavani ua iznad njihovih glava gotovo su se dodirivali, s rivajui svetlost; amene ploe pod nogama bile su lizave od vode i otpada a. Zec je dosta brzo napredovao ia o je i dalje prevlaio a om po zidovima ao da je slep. Morali su da ga prate na maloj udaljenosti a o ga ne bi izgubili na a voj ras rsnici. Arena iznenada obuze uzbuenje zbog potere; sva ula bila su mu budna, ao da je u lovu na jelene u umama Enlada; ivo je zapa ao sva o lice pored oga bi pro li do je udisao slat asti msrad: miris ubreta, tamjana, cr otina i cvea. Do su se probijali pre o jedne iro e, prepune ulice on zau udare bubnja i na trenuta ugleda niz nagih mu araca i ena, meusobno o ovanih lancima za zglobove i stru , zamr ene ose oja im je pre rivala lica: ve nerednog trenut a nije ih vi e bilo, jer je on renuo dalje za Zecom oji je poeo da se spu ta niz ne e stepenice to su izlazile na jedan us i, prazni trg na ome je samo ne oli o ena eretalo od fontane. Tu Jastreb sti e Zeca i spusti mu a u na rame, a ovaj se s upi aoda ga je ne o o urio, i trzajui se povue u za lon jednog Masivnog ulaza. Tu ostade da stoji podrhtavajui, buljei u njih oima progonjenog oje ni ta nisu videle. "Je l' tebe zovu Zec?" upita Jastreb, svojim prirodnim, glasom oji je

istovremeno bio i grub i ne an. ove ni ta ne odgovori ao da nije mario ili mo da nije uo. " elim ne to da ujem od tebe", ree Jastreb. Ponovo nije bilo odgovora. "Platiu ti." Slaba rea cija: "U belo osti ili zlatu?" "Zlatu." "Koli o?" "Vra zna vrednost arolije." Zeevo lice se is rivi i promeni, na trenuta o ive, ta o brzo ao da je samo zasvetlucalo, a onda ga opet pre ori neprobojni obli . "Toga vi e nema", ree on, "niega nema." Ka alj ga natera da se presamiti; ispljuva mu je bio crn. Kada se uspravio ostao je nepo retno da stoji, drhtei, ao da je zaboravio o emu su razgovarali. Aren se ponovo zadivljeno zagleda u njega. Ugao u ome je stajao obrazovale su dve d inovs e figure to su stajale sva a sa po jedne strane vrata, ipovi iji su vratovi bili povijeni pod te inom zabata i ija su se mi iava tela samo delimino pomaljala iz zida, ao da su po u ali da se oslobode amena i ponu ivot, ali ih je snaga izdala na pola puta. Vrata oja su oni uvali visila su na izjedenim ar ama; ua, ne ada palata,sada je bila napu tena. Mrana, ispupena lica divova bila su izrova ena i obrasla li ajevima. izmeu tih nezgrapnih prili a stajao je mlitav i rha ove zvani Zec oiju tamih poput prozora te prazne ue. On podi e svoju osa aenu ru u izmeu sebe i Jastreba i zavcile: "Udelite jadnom bogalju, gospodaru..." Mag se namr ti ao da ga je prostrelio bol i sram; Aren poseti da je na trenuta ugledao njegovo pravo lice pod rin om. On ponovo polo i a u na Zeevo rame i izgovori ne oli o blagih rei, na jezi u vraeva, oje Aren nije razumeo. Ali zato Zec jeste: On epa Jastreba onom preostalom a om i promuca: "Jo mo e da govori ... govori ... Poi, poi sa mnom..." Mag o rznu Arena pogledom, pa limnu. Nastavi e da se spu taju strmim ulicama do jedne od dolina izmeu tri postojea brda na ojima se uzdizao Grad Hort. Prolazi su postojali u i, mraniji, ti i to su se vi e spu tali. Nebo je bilo us a tra a izmeu streha, a zidovi ua sa obe strane bili su memljivi. Na dnu prevoja proticao je poto , oji je zaudarao ao a av otvoreni odvodni anal; izmeu lunih mostova, na obali, bile su nagomilane zgrade. U mranom ulazu jedne od tih zgrada Zec s renu i nestade poput uga ene svee. Oni renu e za njim. Neosvetljeno stepeni te ripalo je i ugibalo se pod njihovim stopalima. Na vrhu stepeni ta Zec gurnu jedna vrata, i oni onano vide e gde se nalaze: pred njima je bila prazna soba sa du e om od slame u jednom uglu i sa jednim nezasta ljenim limavim prozorima oji je propu tao malo pra njave svetlosti. Zec se o renu prema Jastrebu i ponovo ga uhvati za ru u. Usne stado e da mu se pomeraju. Konano mucajui izusti: "Zmaj... zmaj..." Jastreb mu sasvim mirno uzvrati pogled ni ta ne re av i. "Ne mogu da govorim", ree Zec i pusti Jastrebovu ru u, te se uuri na golom podu, plaui. Mag le nu pored njega i poe ne to ne no da mu govori na Prastarom govoru. Aren je stajao pored zatvorenih vrata, a e polo ene na dr u no a. Ta siva svetlost i pra njava soba,dve prili e na olenima,me , udan zvu magova glasa, rei na jezi u zmajeva, sve je to liilo na san oji nije imao ni a ve veze sa onim to se dogaalo van njega ili sa vremenom oje je proticalo. Zec lagano ustde. istrese olena onom jedinom a om, a osa aenu ru u sa ri iza lea. Osvrte se o o sebe, pa zagleda u Arena; sada je video ono u ta je gledao. Ubrzo se o renuo i seo na du e . Aren ostade da stoji, na stra i; ali Jastreb, sasvim prirodno, ao da je odrastao bez name taja, sede pre r tenih nogu na goli pod. "Ispriaj mi a o si ostao bez svoje ve tine i zaboravio jezi te ve tine", ree on. Zec mu nije odmah odgovorio. Poeo je osa aenom ru om da udara po bedru, nervozno i trzavo,ali na raju ipa ree, istis ujui rei u naletima: "Odse li su mi a u. Ne mogu da izvodim arolije. Odse li su mi a u. Krv je iste la, presu ila."

"Ali to je bilo te po to si izgubio mo, Zee, jer inae to ne bi mogli da ti uine." "Mo." "Mo nad vetrovima, talasima, ljudima. Pozivao si ih po imenima i oni su te slu ali." "Da. Seam se da sam bio iv", ree ove , me im, promu lim glasom. "Znao sam rei i imena..." "Jesi li sada mrtav?" "Ne. iv sam. iv. Samo ne ada sam bio zmaj... nisam mrtav. Pone ad spavam. Sva o zna da je san veoma bliza smrti. Mrtvi dolaze u sne i to svi znaju. Dolaze ti ao da su ivi i govore razne stvari. Oni iz smrti odlaze u snove. Postoji put. itav put. Mo e ga pronai a o zna gde treba da tra i . I a o si spreman da plati za to odreenu cenu." "Ka va je to cena?" Jastrebov glas je lebdeo na nejasnom vazduhu poput sen e lista oji pada. " ivot... ta bi drugo moglo biti? ime mo e da upi ivot, a o ne ivotom?" Zec se latio napred nazad na svom du e u, s tajanstvenim sjajem u oima. "Vidi , poe on, "mogu da mi odse u a u. Mogu da mi odse u glavu. Nije va no. Mogu da pronaem put nazad. Znam gde treba da ga tra im. Tamo mogu poi samo ljudi od moi." "Misli na vraeve?" "Da." Zec je o levao, ao da je ne oli o puta po u ao da izgovori tu re; ali nije uspeo. "Ljudi od moi", ponovi on. "Ali moraju... moraju ga se odrei. Platiti." Potom se namrgodi, ao da je re "platiti" onano orobudila ne e uspomene, pa je shvatio da dobrovoljno pru a obave tenja umesto da ih prodaje. Iz njega se ni ta vi e nije moglo izvui, a ni nagove taji, ni mucanje o "povrat u" oje je Jastreb izgleda smatrao za va ne, pa mag stoga us oro ustde. "Poluodgovor je isto to i ao a av opsenar, baci samo jedan zlatni novi na du e ispred Zeca. Zec ga po upi. Zagleda se u njega, pa u Jastreba i Arena, trzavo po reui glavu. "e ajte", zamuca on. im se situacija izmenila on je ispustio uzde i sada se muio da a e ono to je eleo. "Noas", onano prozbori. "Stanite. Noas. Imam haziju." "Nije mi potrebna." "Po azau vam... po azau vam put. Noas. Pove u te. Po azau ti. Mo e stii tamo, jer si... jer si..." Muio se da izgovori re, sve do ga Jastreb ne pre inu: "Jer sam vra." "Da! Zato mo emo... mo emo stii tamo. Na put. Do sanjam. u snu. Shvata ? Pove u te. Poi e sa mnom, na... na put." Jastreb ustade, ona o vrst i zamisli se, nasred polumrane sobe. "Mo da", ree on onano. "A o re imo da doemo, biemo ovde pre mra a." Zatim se o rete prema Arenu, oji istog asa otvori vrata, udei da to pre ode odatle. Vla na, nat rivena ulica liila mu je na vrt posle Zeeve sobe. Uputi e se naj raim putem a gornjem delu grada, jednim strmim amenim stepeni tem izmeu zidova ua obraslih br ljanom. Aren je udisao i izdisao vazduh ao mor ... "Uh!... Hoete li se vratiti tamo?" "Pa, hou, a o ne uspem da dobijem isto obave tenje iz a vog manje opasnog izvora. Verovatno e nam postaviti zasedu." "Zar niste za tieni protiv lopova i njima slinih?" "Za tien?" upita Jastreb. "Ka o to misli ? Zar misli da hodam unao olo umotan u arolije poput a ve starice oja se pla i reumatizma? Nemam ja vremena za ta o ne to. Krijem lice, a o bih pri rio cilj na eg traganja; i to je sve. Mo emo paziti jedan na drugoga. Ali injenica je da na ovom putovanju neemo moi da se lonimo neprili a." "Razume se da ne", ree Aren ruto, ljutito, povreena ponosa. "Nisam to tra io." "Ispada na isto", bio je i dalje uporan mag, pa ipa se u njegovom glasu naziralo izvesno dobro raspolo enje to umiri Arena. I sam je bio iznenaen vlastitim besom; ni ada nije ni pomislio da e ova o rzgovarati sa Arhimagom.

Ali ovo i jeste i nije bio Arhimag, ovaj So o pljosnata nosa i etvrtastih, lo e obrijanih obraza,iji je glas u jednom trenut u pripadao jednom ove u, a ve u narednom, ne om drugom: nepoznat, nepouzdan. "Ima li ono to vam je re ao i a vog smisla?" upita Aren, jer on se ba nije radovao povrat u u onu mranu sobu iznad smrdljive re e. "Sva ta trabunjanja o ivotu i smrti i vraanju sa odeseenom glavom?" "Ne znam da li ima smisla. eleo sam da razgovaram sa vraem oji je izgubio mo. On a e da je nije izgubio, ve da je se odre ao... da ju je trampio. Za ta? ivot za ivot, re ao je. Mo za mo. Ne, ne razumem ga, ali vredi ga saslu ati." Jastrebova postojanja razboritost jo vi e posrami Arena. Oseao je da je drza irzdra ljiv, poput a vog deteta. Zec ga je zadivio, ali sada ada je ta zadivljenost minula oseao je gaenje, ao da je pojeo ne to otrovno. Odluio je da uti do ne uspe da se savlada. Narednog trenut a izgubi ora na izjedenom, lizavom stepeni tu, spotae se, ali se zadr a ogrebav i pri tom a e i amenje. "Ne ' je pro let ovaj prljavi grad!" opsova on besno. A mag mu suvo odvrati: "Mislim da to nije bilo potrebno." Ne to odista nije bilo u redu sa Gradom Hortom, sa samim vazduhom u njemu, ta o da je ove ozbiljno mogao pomisliti a o je pod ne om letvom; pa ipa , nije se radilo o prisustvu ne og valiteta, ve pre o odsustvu, o slabljenju svih valiteta, neem nali na bolest oja je brzo napadala duh sva og posetioca. a je i toplota popodnevnog sunca bila nezdrava, suvi e ja a za mesec mart. Na trgovima i ulicama sve je ljualo od a tivnosti i poslova, ali nije bilo ni a vog reda ni napret a. Roba je bila siroma na, cene viso e, a pijace podjedna o nesigurne i za prodavce i za upce, jer su bile pune lopova i lutajuih bandi. Na ulicama nije bilo ena, a i onaj mali broj oji bi se pojavio i ao je uglavnom u s upinama. Bio je to grad bez za ona i uprve. Razgovarajui sa ljudima, Aren i Jastreb su us oro saznali da u Gradu Hortu nije vi e bilo ni vea, niti gradonaelni a, niti ijednog od gospodara. Ne i od onih oji su ne ada vladali gradom su umrli, ne i su podneli ostav e, a ne i su bili pogubljeni; razni zapovednici vladali su razliitim etvrtima grada, lu i stra ari upravljali su, na primer, lu om i punili d epove, i ta o dalje. Grad vi e nije imao centar. Upr os svojoj rastrzanoj a tivnosti, ljudi ao da nisu imali ni a vog cilja. Zanatlijama ao da je nedostajalo volje da dobro obavljaju posao; a su i radljivci rali samo zato to su to jedino umeli d rade. Bu a i sjaj veli og lu og grada jo su bili prisutni, ali suvda unao olo sedeli su nepo retni u ivaoci hazije. A ispod povr ine, stvari nisu izgledale ba potpuno stvarne, pa a ni lica, zvuci, mirisi. Oni bi, s vremena na vreme, to om tog dugog, toplog poslepodneva bledeli, do su Jastreb i Aren i li ulicama i razgovarali s po ojim prolazni om. Gotovo sasvim bi izbledeli. Prugaste nadstre nice, prljava aldrma, raznobojni zidovi i sva ova ivost postojanja bi nestali, stvarajui od tog grada - grad iz snova, prazan i turoban na izmagliastoj sunevoj svetlosti. Te se na vrhu grada gde se oti li da se malo odmore u asno popodne,to bolesno raspolo enje snevanja na javi na trenuta razi lo. "Ovo nije grad u ome treba tra iti sreu", re ao je Jastreb pre ne oli o sati, i sada posle asova i asova besciljnog lutanja i bes orisnih razgovora voenih sa strancima, izgledalo je umoran i turoban. Njegova mas a se ne a o pohabala; roz tobo nje lice pomors og trgovca mogle su se nazreti izvesna strogost i tama. Aren ni a o nije mogao da se oslobodi jutro nje razdra ljivosti. Seli su na neobraenu tratinu na vrhu brda, ispod li a, u gaju pendi drvea, tamnih listova i sa gomilom crvenih pupolja a, od ojih su ne i bili otvoreni. Odatle su od grada videli samo mno tvo rovova oji su se stepenasto spu tali a moru. Zaliv je irio ru e, plave poput riljca pod prolenom izmaglicom, dopirui do ivice vazduha. Nisu bile povuene ni a ve linije,ni ve granice. Sedeli su zurei u to ogromno plavo prostranstvo. Arenu se um razbistrio i otvorio, spreman da prihvati i velia svet. Kada odo e da se napiju vode iz malog, obli njeg poto a oji je bistar proticao pre o smeeg amenja dolazei iz ne og izvora u a voj ne evs oj ba ti na brdu iznad njih, on se dobro napi i zaroni glavu u hladnu vodu. Zatim

ustade i poe da recituje stihove iz Dela Moredovih,

Jastreb mu se nasmeja, a Aren mu se pridru i. Otrese glavu ao pas i blistavi oreol finih api razlete se unao lo na poslednjim zlatnim zracima sunca. Morali su da napuste gaj i ponovo siu meu ulice, a po to su veerali za tezgom na ojoj su se prodavali masni olaii od ribe, no se ve uveli o spustila. Mra se brzo uvlaio u us e ulice. "Bie bolje da poemo, mome", ree Jastreb, a Aren upita: "Do amca?" mada je znao da nee poi do amca, ve do ue iznad re e i do one prazne, pra njave, u asne sobe. Zec ih je e ao na vratima. Zapalio je uljanu lampu a o bi se la e popeli mranim stepeni tem. Njena tanana svetlost sve vreme je treperila u njegovoj ruci, bacajui ogromne, hitre sen e po zidovima. Nabavio je jo jednu vreu slame za svoje posetioce, ali Aren se ipa smestio na goli pod pored vrata. Vrata su se otvorila prema spolja, i da bi ih dobro uvao trebalo je da se smesti ispred njih u hodni u: ali taj hodni u ome je bilo mrano ao u rogu, bio je vi e no to je on mogao da podnese, a eleo je i da motri na Zeca. Jastrebova pa nja, a mo da i njegove moi bie usredsreene na ono to e Zec imati da mu a e ili po a e; Arenova du nost bila je da motri a o ne bi do lo do ne e podvale. Zec se sada dr ao uspravnije i manje se tresao, isprao je usta i oprao zube; u poet u je govorio prilino suvislo, mada uzbueno. Oi su mu pri svetlosti lampe bile ta o tamne da su liile na oi a ve ivotinje, jer su mu se beonjae jedva nazirale. Ozbiljno je ubeivao Jastreba. Moramo poi istim putem. Jo malo pa u poi, bilo da si spreman ili ne. Mora uzeti haziju da bi mogao da me sledi . "Mislim da sam u stanju da te sledim." "Nisi tamo uda ja idem. Ovo nije... bacanje ini." inilo se da nije u stanju da izgovori rei "arobnja " ili "arobnja tvo". "Znam da mo e stii do mesta... do mesta oje poznaje , do zida. Ali to se ne nalazi tamo. Tamo se sti e drugim putem." "A o ti poe , moiu da te sledim." Zec odmahnu glavom. Njegovo ne ada lepo, a sada propalo lice obli rumenilo; esto je pogledavao prema Arenu, u ljuujui u razgovor i njega, mada se obraao samo Jastrebu. "Slu aj: postoje dve vrste ljudi, zar ne? Oni na eg soja i ostali. Z... Zmajevi i ostali. Ljudi oji ne poseduju mo samo su napola ivi. Oni se ne raunaju. Oni ne znaju ni ta sanjaju; pla e se mra a. Ali oni drugi, gospodari ljudi, oni se ne pla e da za orae u mra . Mi posedujemo snagu." "Sve do znamo imenastvari." "Ali imena tamo nisu va na... u tome i jeste stvar, u tome i jeste stvar! Nije ti potrebno ono to ini , ta zna . arolije nisu ni od a ve oristi. Sve to mora zaboraviti, pustiti da nestanu oblici stvari, odlazi pravo u stvarnost. Jo malo pa u otii; a o eli da sazna uda, mora uiniti ono to ti a em. Ponavljam njegove rei. Mora biti gospodar ljudi da bi postao gospodar ivota. Mora ot riti tajnu. Mogao bih ti rei njeno ime, ali ta je to ime? Ime nije stvarno, stvarno, stvarno zauve . Zmajevi tamo ne mogu poi. Zmajevi umiru. Svi umiru. Veeras sam toli o uzeo da me ni ada nee uhvatiti. Neuhvatljiv sam. Kada se izgubim mo e me povesti. Sea se u emu je tajna? Sea se? Nema smrti. Nema smrti... ne! nema znojavog reveta, ni trulog ovega, toga vi e nema, niti e i ada vi e biti. Nestala su imena, rei i strah. Povedi me ada se izgubim, povedi me, gospodaru..." On nastavi, hropui da izgovara rei oje su nali ovale na zapevanje prili om bajanja, a opet nije bacao ni a ve ini, nije govorio ni ta suvislo, celovito. Aren je slu ao, slu ao, borei se da razume. Kad bi samo mogao da razume! Jastreb bi trebalo da uini ao to mu je reeno, da uzme drogu, samo

Slavljene su fontane

eliata, srebrna harfa voda, Ali zauve poto ovaj, oji mi ugasi e!

blagosiljam

ovaj put, a o bi saznao o emu to Zec govori, da ot rije tajnu o ojoj nije eleo ili nije mogao da govori. Za to su inae do li? Ali (Aren s renu pogledsa Zeevog lica u e stazi u zagleda se profil ovog drugog) mo da je mag ve shvatio... Taj je profil bio vrst poput stene. Gde je nestao spljo ten nos, dobroudni izgled? So o, pomors i trgovac je nestao, bio je zaboravljen. Tamo je sada sedeo mag. Arhimag. Zeev glas se sada pretvorio u pevuc avo mrmljanje i on se njihao do je sedeo s r tenih nogu. Lice mu je dobilo ne i divlji izgled, a usta se opustila. Suelice njemu, pri slaboj, postojanoj svetlosti uljane lampe, ostavljene na podu izmeu njih, sedeo je onaj drugi oji nije izustio nijednu re, ali je ispru io ru u i dohvatio Zeevu a u. Aren nije primetio ada je ispru io ru u. Postojale su ne e pu otine u poret u dogaaja, provalije nepostojanja... mora biti da je zadremao. Mora da je pro lo ne oli o asova; sigurno e us oro pono. A o zaspi hoe li i on moi d sledi Zeca u njegov san i stegne do tog mesta, tog tajnog puta? Mo da bi mogao. Sada mu je to izgledao sasvim mogue. Ali on je trebalo da uva vrata. On i Jastreb jedva da su o tome progovorili oju re, ali obojica su bili svesni da je zec imao na umu ne u zasedu ada ih je nagovorio da nou ponovo dou od njega; bio je gusar; poznavao je plja a e. Nisu o tome rzgovarali, ali Aren je znao da je njegova du nost da uva vrata, jer do mag bude na tom udnom putovanju duha, bie bespomoan. Meutim, poput a ve budale on je svoj ma ostavio u amcu, a od a ve mu oristi mo e biti no , a o se vrata odjednom iza njega otvore? Ali to se nee dogoditi: mogao je da oslu uje i da uje sva og o bi im se prima ao. Zec je sada utao. Obojica su bili potpuno mirni; u celoj ui vladao je spo oj. Ni o nije mogao da se popne tim ripavim stepeni tem, a da ne izazove bu u. Mogao je ne to da a e, a o bilo ta uje: glasno da zavue, trans bi se pre inuo, Jastreb bi se o renuo i dobranio sebe i Arena svom silinom arobnja og osvetoljubivog besa... Kada je Aren seo na pod, Jastreb ga je pogledao, samo ga je o rznuo jednim pogledom slaganja; slaganja i poverenja. On je bio uvar. A o bude stra ario ne preti im ni a va opasnost. Ali bilo je te o, veoma te o posmatrati ta dva lica i mali biser plamena iz svetilj e postavljene na pod izmeu njih; sda su obojica bili nemi, nepo retni, oi su im bile otvorene ali nisu videle svetlost, niti primeivale pra njavu sobu, nisu videle ovaj svet, ve ne i drugi svet snova ili smrti... gledati ih, a ne po u ati renuti za njima... Tamo, u nepreglednoj, suvoj tami,stajao je ne o i pozivao. Doi, govorio je, viso i gospodar sen i. U aci je dr ao siu ni plamen ne vei od bisera, pru io ga je prema Arenu,nudei mu ivot. Aren lagano za orai prema njemu, a zatim i renu za njim. 4. MAGIJSKA SVETLOST Suva, usta su mu bila suva. Oseao je u njima u us pra ine. Usne su mu bile pre rivene pra inom. Ne podi ui glavu sa poda posmatrao je igru seni i. Video je ne e veli e sen e oje su se retale i saginjale, nadimale se i smanjivale, i slabije oje su urno i glat o ru ile po zidovima i tavanici,rugajui im se. U uglu se nalazila jo jedna sen a ao i jedna na podu, i te dve se nisu po retale. Poe da ga boli potilja . U tom trenut u postade mu na tren jasno ta on to, u stvari, vidi: Zeca presamienog u uglu sa glavom na olenima, Jastreba ispru enog na leima,ne og ove a a o lei nad Jastrebom, jo jednog a o gura zlatne novanice u vreicu, treeg a o stoji i posmatra. Taj trei ove dr ao je u jednoj ruci svetilj u, a u drugoj bode , Arenov bode . A o su i razgovarali,on ihnije uo. uo je samo vlastite misli oje su mu istog asa i bez o levanja saop tile ta mu valja initi. Smesta ih je poslu ao. poeo je veoma pola o da puzi napred i ta o pre ao ne oli o stopa, ispru io munjevito levu a u i epao vreicu sa plenom, s oio na noge, te pojurio prema stepenicama, promu lo vrisnuv i. Stu tio se niz mrano stepeni te ne proma iv i nijedan stepeni , ao da je leteo. Izleteo je na ulicu i to je

br e mogao nestao u tami. Kue su liile na crne lade naspram zvezda. Svetlost zvezda jedva vidljivo je svetlucala na povr ini re e s njegove desne strane, i mada nije mogao da vidi uda ulice vode, nazirao je ras r a, pa je s retao i zavaravao trag. Sledili su ga; mogao je da ih uje iza sebe, ne ba mnogo dale o iza sebe. Bili su bosi, ta o da se jae ulo njihovo dahtavo disanje nego bat nogu. Da je imao vremena nasmejao bi se; onano je ot rio a o to izgleda biti progonjen, a ne progonitelj, divlja, a ne predvodni potere. To je znailo biti sam slobodan. On zavi nadesno i pognuv i se renu pre o jednog viso og mosta, s liznu u bonu ulicu, zae za ugao, vrati se do obale re e i nastavi du nje izvesno vreme, a onda pree pre o drugog mosta. Bat njegovih cipela glasno je odzvanjao po aldrmi, i to je bio jedini zvu oji se uo u gradu; zastao je od le i ta mosta da ih razve e, ali uzice su se zapetljale, a progonioci su mu bili za petama. Na trenuta zasvetluca svetilj a na drugoj strani re e; bat bosih, te ih stopala se nastavljao. Nije im mogao umai. Mogao je samo da im be i; da nastavi dalje,napred, da ih odvue to dalje od one pra njave sobe, dale o od nje... Kada su mu oduzeli bode s inuli su mu i aput, ta o da je sada bio samo u o ulji, la oj i toploj, a u glavi mu se sve me alo; bol u potilj u probadao ga je pri sva om ora u, ali on je trao i trao... Vreica mu je smetala. On je iznenada baci, a zlatnici se rasu e i poe e da zve eu po aldrmi. "Evo vam va novac!" povi a on promu lo i dahui. Zatim nastavi da tri. A onda iznenada ulica se zavr i. Ne o levajui, on se o rete i potra prema progoniocima. Svetilj a mu se divlje ljuljala pred oima;do im se primicao pr osno je vri tao. Pred njim se napred nazad ljuljala svetilj a,ta slaba ta a svetlosti u veli om, po retnom sivilu. Dugo ju je posmatrao. Postajala je sve slabija, do onano ispred nje ne proe sen a, a ada se ona s lonila svetlosti vi e nije bilo. Malo je alio za njom; ili je mo da alio sam sebe, jer je znao da se sada mora probuditi. Utuljenja svetilj a i dlje se ljuljala na jarbolu za oji je bila za aena. Svuda unao olo more je svetlelo od izlazeeg sunca. ulo se bubnjanje. Vesla su sna no i ujednaeno ripala; drvo od oga je brod bio napravljen cvilelo je i ripalo ogla avajui se stotinama glasa; ove na pramcu dovi nu ne to mornarima iz sebe. Ljudi vezani lancima u spremi tu,zajedno sa Arenom, bili su tihi. Sva i je imao gvozdeni obru o o stru a i o ovane zglav e, a obe te veze bile su spojene rat im, te im lancem sa vezama narednog ove a; gvozdeni obru bio je jo privr en za u u u podu, ta o da je ove mogao da sedi ili puzi, ali nije mogao da stoji. Bili su nagomilani i spremi tu,suvi e zbijeni jedni uz druge pa nisu mogli da legnu. Aren se nalazio u prednjem pramanom uglu. A o bi viso o podigao glavu, oi bi mu se na le u nivou sa palubom izmeu spremi ta i ograde; video bi je u irini od ne oli o stopa. Nije se ba dobro seao pro le noi jurnjave i ulice-orso a a. Borio se i bio oboren, zatim podignut poput lade i ne uda odnet.Govorio je ne i ove oji je udno aputao; na ao se na ne om mestu to je liilo na ovanicu,na ome su plamenovi vatre za talenje, ona o crveni,viso o pos a ivali... Nije mogao da ga se seti. Ali znao je da je ovo brod za prevoz robova i da su ga tu doveli da bi ga prodali. To za njega nije imalo ne og veeg znaaja. Bio je suvi e edan. Telo mu je bilo ao slomljeno, a glava ga je bolela. Kada je sunce izgrejalom, njegova svetlost stade da mu probada oi. Negde o o podneva dobili su sva i etvrt ve ne hleba i dozvolili su im da povu u po jedn dugaa gutljaj iz o ne me ine oju im je ustima prinosio ne i ove o trog i tvrdo ornog lica. O o vrata je imao zlatom izvezenu o nu tra u nali na pseu ogrlicu, a ada ga Aren u a o govori prepoznade njegov slabi, udni, zvi du avi glas. Pie i hranu za izvesno vreme ola a e njegove telesne patnje i razbistri e mu um. Po prvi put se zagleda u lice robova sapatni a, trojice u njegovom redu i jo etvorice odmah iza njega. Ne i su sedeli glava oslonjenih

o podognuta olena; jedan je bio presamien, mo da bolsetan ili drogiran. Moma pored Arena mogao je imati dvadeseta godina; lice mu je bilo iro o i spljo teno. "Kuda nas to vode?" upita ga Aren. Moma se zagleda u njega... izmeu njihovih lica nije bilo ni stope slobodnog prostora... isceri se, slegnu ramenima, te Aren pomisli a o eli time da mu stavi do znanja da ne zna; ali on zatim iznenada trgnu o ovanim ru ama ao da ne to po azuje, te razjapi jo vi e iscerena usta da mu po a e a o mu je od jezi a ostao samo crni patrlja . "Sigurno u oul", ree jedan oza Arena; a drugi:"Ili na trnicu u Amrunu", ali onda se ove sa ogrlicom, oji ao da je svuda istovremeno bio, nagnu nad otvor i pro i ta: "Umu nite, a o ne eliteda postanete mamac za aj ule", i svi uuta e. Aren po u a da zamisli ta mesta, oul, tr nicu u Amrenu. Tamo su prodavali robove. Verovatno bi ih postrojili pred upcima ao to izla u volove i ovnove na tr nici u Berili. Stajae tamo o ovan. Ne o e ga upiti, povesti u i izdati mu nareenja; a on e odbiti da ga izvr i. Ili e ga, pa , izvr iti i po u ati da pobegne. Ubie ga, na ovaj ili onaj nain. Nije da mu se du a bunila pri pomisli na ropstvo; bilo muje suvi e mu a i bio je previ e zbunjen za ta o ne to. Jednostavno je znao da on to ne bi mogao da podnese, da bi za nedelju ili dve ili umro ili bio ubijen. Mada je to uviao i prihvatao ao neospornu injenicu, pla ilo ga je, pa je prestao da razmi lja o onome ta e se dogoditi. Zagledao se u pune, crne das e spremi ta izmeu svojih nogu i osetio je toplinu sunca na golim ramenima, e oja mu je sve vi e su ila usta i ponovo s upljala grlo. Sunce zae. Spusti se jasna i hladna no. Isija e prodorne zvezde. odjeci bubnja podseali su na usporene ot ucaje srca, odr avajui ritam veslanja, jer nije bilo ni da a vetra. Sada je hladnoa postala najvei jad. Arenova lea dobijala su malo toplote od s upljenih nogu ove a iza njega, a levi bo od mutavca pored njega oji je sedeo pogrbljen i pevu io mrmljajui i menjajui ritam jednoj jedinoj noti. Veslai se promeni e; bubanj se ponovo oglasi. Aren je eznuo za tamom, ali sada nije mogao da zaspi. Kosti su ga bolele, a nije mogao da promeni polo aj tela. Sedeo je trpei bol, drhtei, umirui od ei, zureu u zvezde, oje bi pos oile na nebu sa sva im zaveslajem, zatim ponovo s liznule na svoje mesto, umirile se, ponovo pos oile, s liznule, zastale... ove sa ogrlicom, zajedno sa jo jednim, stajao je izmeu s ladi ta i jarbola; mala svetilj a na jrabolu oja se ljuljala bacala je svetlost na njih, ocrtavala im glave, ramena. "Magla, svinjs e mu me ine", zau se slabi, omrznuti glas ove a sa ogrlicom, "ot ud magla u Ju nim Prostranstvima u ovo doba godine? Ka av ba suzlu !" uo se bubanj. Zvezde su pos a ivale, lizile, zastajale. ove bez jezi a oji je sedeo pored Arena odjednom se strese i podigav i glavu ispusti o marni vrisa , u asan, bezoblian ri . "Ti ina tamo!" zagrme onaj drugi ove pored jarbola. Mutavac ponovo zadrhta i uuta, mljac ajui vilicama. Zvezde radimice s liznu e napred u ni tavilo. Jarbol se zatalasa i nestade. Hladno,sivo ebe ao da se spustipre o Arenovih lea. Bubanj izgubi ora , povrati ga, ali sada je odzvanjao mnogo sporije. "Gusta je ao zgru aneo mle o", zau se onaj promu li glas negde iznad Arena. "Odr avaj ritam! Jo dvadeset milja do plia a!" Jedno otvrdlo stopalo puno o ilja a pojavi se iz magle, zaustavi se na trenuta blizu Arenovog lica, a ona za oraiv i, nestade. U mgali nisu oseali da idu napred, ve samo da se ljuljaju i da vesla udraju. Odje bubnja bio je prigu en. Bilo je vla no i hladno. Magla se ondenzovala u Arenovoj osi i curila mu u oi; po u avao je da uhvati apljice jezi om i udisao je vla ni vazduh otvorenim ustima, po u avajui da ta o utoli e. Ali zubi su mu cvo otali. Hladni metal lanca prislanjao mu se uz butine i pe ao poput vatre mesto oje je dodirivao. Bubanj je udarao, udarao, pa prestao. Nastupila je ti ina. "Nastavi sa bubnjanjem! ta se desilo?" grmeo je promu li, zvi du avi glas

sa pramca. Ni o mu ne odgovori. Brod jo malo nastavi da se ree po mirnom moru. Iza nejasne ograde nije bilo niega: praznina. Ne to stade da grebe po bo u broda. Ta bu a poe da odzvanja roz mrtvu, izopaenu ti inu i tamu. "Nasu ali smo se", pro aputa jedan od zatvoreni a, ali ti ina proguta njegov glas. Magla postade svetlija ao da je negde u njoj zasijala svetlost, Aren je jasno mogo da raspozna glave zatvoreni a o ovanih o o sebe, ao i siu ne api vlage oje su sijale u njihovoj osi. Brod se ponovo zaljulja, a on se ispravi oli o su mu tolanci dozvoljavali, i istegnu vrat a o bi video ima li ega na pramcu. Magla oja je pre rivala palubu sijala je nali na mesec iza tan ih obla a, hladna i zraea. Veslai su sedeli ao is lesani ipovi. Posada je stajal na sredini broda, sa oima oje su neznatno svetlucale. Na levoj strani broda stajao je sasvim sam jedan ove ; svetlost je dopirala do njega, od njegovog lica, a a i tapa oji je plameto poput otopljenog srebra. Kod stopala ove a oji je zraio ualo je ne o tamno oblije. Aren po u a ne to da a e, ali nije mogao. Odeven u tu velianstvenu svetlost, Arhimag doe do njega i le nu na palubu. Aren oseti dodir njegove a e i zau njegov glas. Oseti a o se spone o o njegovih zglava a i pasa raspadaju; roz celo spremi te zau se zve et lanca. Ali nijedan ove se ne pomeri; samo je Aren po u ao da ustane, ali nije uspeo, jer se u oio od dugog mirovanja. Arhimag ga sna no uhvati za mi icu i on, uz njegovu pomo, ispuza iz spremi ta za teret i posrui izie na palubu. Arhimag se udalji od njega, a onaj magliasti sjaj obasja nepomina lica veslaa. Zastao je pored ove a s lupanog pored ograde na levoj strani broda. "Ja ne a njavam", oglasi se vrst,jasan glas, hladan na hladnoj magijs oj svetlosti u magli. "Ali zarad pravde, Egre, dopustiu sebi ovo: oduzeu ti glas do ne nae re vrednu da se uje." On se vrati do Arena i pomo e mu da se osovi na noge. "Hajdemo, mome", ree on, i uz njegovu pomo Aren uspe da hramajui za orai, da napola etverono e i esto padajui stigne do ograde i da se do opa amca oji se ljulju ao pored broda: Dale ovidi, sa jedrom nali na rilo nonog leptira u magli. U istoj toj ti ini i mrtvom miru ugasla je i svetlost, amac se o renuo i odvojio od broda. Gotovo istog asa galija, nejasna svetilj a na jarbolu, nepo retni veslai, ispupeni crni bo , nestado e. Arenu se uini da je uo glasove a o se prolamaju u obli u ri a, ali taj zvu je bio veoma slab i ubrzo je utihnuo. Ne to asnije i magla poe da se proreujei cepa, da promie pored njih u mra u. Izvu o e se iz nje i nao e pod zvezdama, te noni leptir Dale ovidi nastavi da juri roz jasnu no pre o mora, Jastreb je Arena pre rio ebadima i dao mu vode; sedeo je sa a om polo enom na dea ovo rame ada Aren iznenada zapla a. Jastreb ni ta ne ree, ve svojim dodirom pru i dea u ne nost i uli mu volju da ustraje. Arena lagano preplavi lagodnost; toplina, lagano retanje amca, ola anje. On podi e pogled prema svom saputni u. Tamno lice vi e nije obasjavalo ni a vo nezemaljs o zraenje. Jedva da ga je naizrao naspram zvezda. amac je leteo no en arolijom. Talasi du njegovih bo ova iznenaeno su aptali. "Ko je onaj ove sa ogrlicom?" "Mirno lezi. Mors i plja a , Egr. Nosi ogrlicu da sa rije o ilj e od pose otine na vratu. Izgleda da je od gusarenja spao na trgovinu robljem. Ali ovoga puta je hteo da u rade medvee mladune." U njegovom suvom, tihom glasu na trenuta zazvoni zadovoljstvo. "Ka o ste me prona li?" "Bajanjem, podmiivanjem... Gubio sam vreme. Nisam eleo da se sazna da se Arhimag i Upravni Rou a muva o o ljama Grada Horta. Volieo bih da sam mogao i dalje da ostanem preru en. Ali morao sam da sledim jednog pa drugog ove a, i ada sam na raju saznao da je brod sa robljem isplovio pre zore, izgubio sam strpljenje. Uzeo sam Dale ovidog dozvao vetar u jedro po potpunoj bonaci i slepio sva vesla na brodovima u zalivu za njihove otvore... na rat o. Ka o e to objasniti, a o su arolije samo trice i uine, to je njihov problem. Ali u

urbi i besu proma io sam i prete ao Egerov brod oji je s renuo na jugoisto da bi izbegao plia e. Sve to sam danas radio radio sam naopa o. U Gradu Hortu nema sree... I ta o sam onano izgovorio basmu pronala enja i nabasao na brod po mra u. Zar ne bi trebalo sada da spava ?" "Dobro mi je. Oseam se mnogo bolje." La a groznica zamenila je Arenovu drhtavicu i on se odista dobro oseao; ia o mu je telo bilo mlitavo, um mu je la o s a ao s jedne stvari na drugu. "Kada ste se probudili? ta se dogodilo sa Zecom? "Probudio sam se u zoru; sreom imam tvrdu glavu; imam raseenu voruggu nali na raspolueni rastavac iza uveta. Zeca sam ostavio da drogiran spava." "Izneverio sam vas tamo na stra i..." "Ali ne zbog toga to si zaspao." "Ne." Aren je o levao. "Bilo je... ja sam bio..." "Bio si ispred mene; video sam te," ree Jastreb ne a o udno. "Tada su se u unjali i obojici zadali udarac u glavu a o da smo jagnjad na lanici, uzeli zlato, dobru odeu, roba za prodaju i oti li. Tebe su tra ili, mome. Za tebe bi dobili lepu paru na tr nici u Amrunu." "Nisu me dovoljno ja o udarili.Probudio sam se. Pobegao sam im. Prosuo sam im i plen po ulici pre no to su me saterali u o a ." Arenove oi su svetlucale. "Probudio si se do su jo bili tamo... i pobegao? Za to?" "Da bih ih odvu ao od vas." Iznenaenje u Jastrebovom glasu pogodi Arenov ponos, i on vatreno dodade: "Mislio sam da vas jure. Pomislio sam da bi vas mogli ubiti. Zgrabio sam im vreicu da bi renuli za mnom, vrisnuo i potrao. I renuli su." "Sva a o da su renuli!" To je bilo sve to je Jastreb re ao, nijedne rei pohvale, mada je izvesno vreme ostao da sedi i razmi lja. Zatim prozbori: "Zar ti nije palo na pamet da sam mo da ve mrtav?" "Nije." "Prvo ubij, onda plja aj,sigurnije je." "Nisam o tome razmi ljao. Samosam mislio na to a o da ih odvuem od vas." "Za to?" "Zato to biste vi bili u stanju da nas odbranite, da nas obojicu izvuete iz nevolje, a o vam pru im prili u da se probudite. Ili bar sebe da izvuete. Ja sam bio na stra i i ja sam taj oji je izneverio. Po u ao sam da se is upim. Vas sam uvao. Vi ste onaj oji je va an. Ja sam samo stra ar, onaj oji ini ono to je potrebno... ali vi ste taj oji vodi, oji nas mo e dovesti do mesta do oga moramo stii, onaj oji je u stanju da ispravi ono to je po lopo zlu." "Misli ?" upita mag. "I ja sam ta o mislio do pro le noi. Mislio sam da imam sledbeni a, ali ja sam sledio tebe, mome." Glas mu je bio hladan i mo da malo ironian. Aren nije znao ta da a e. Bio je potpuno zbunjen. Mislio je da te o mo e popraviti to to je zaspao ili pao u trans na stra i time to e odvui lopove od Jastreba: sada se po azalo da je ovo drugo predstavljalo glupost,do je zapadanje u trans u pogre nom trenut u bilo neverovatno pametno. " ao mi je, gospodaru", izusti on onano,prilino u oenih usana jedva suzbijajui poriv da ponovo zaplae, " to sam vas izneverio. A vi ste mi spasli ivot..." "Mo da si i ti moj",odvrati grubo mag. "Ko zna? Da su posao obavili do raja mogli su mi prerezati gr ljan... Neemo vi e o tome, Arene. Drago mi je da si sa mnom." On ode do njihovog sandu a sa odlo enim stvarima, upali malu pe na umur i stade da petlja o o neega. Aren je le ao i posmatrao zvezde, splasnulih oseanja, i smirenog uma oji vi e nije jurio s jedne stvari na drugu. I tada shvati da Jastreb ni ada nee izrei svoje mi ljenje o onome to je uinio i o onome to nije uinio. Bilo je gotovo; Jastreb je to prihvatio ao gotovu stvar. "Ja ne a njavam", rea o je hladnim glasom Egru. Nije nagraivao. Ali to je br e mogao do ao je za Arenom pre o mora, upotrebiv i svoju arobnja u mo radi njega; on bi to ponovo uinio. Na njega se ove mogao osloniti. Bio je vredan ljubavi oju je Aren gajio prema njemu, ao i njegovog poverenja. Jer on je neosporno verovao Arenu. Aren je pravilno postupio.

Sada se vratio, i pru io Arenu olju vrueg vina oje se pu ilo. "Mo da e te ovo uspavati. Pazi da ne opee jezi ." "Oda le vino? Ni ada nisam video me inu sa vinom na..." "Na Dale ovidom ima mnogo vi e stvari nego to o o mo e videti", ree Jastreb do se ponove sme tao pored njega i Aren ga u a o se nasmeja, rat o i gotovo bezglasno, u tami. Aren se pridi e da popije vino. Bilo je odlino,ta o da mu je osve ilo i telo i duh. On ree: "Kuda emo sad? "Na zapad." "Kuda ste i li sa Zecom?" "U tamu. Nisam ga ni u jednom trenut u izgubio, ali on se sam izgubio. Lutao je spolja njim granicama u bes rajnim goletima delirijuma i o mara. Du a mu je re tala poput a ve ptice natim u asnim mestima, poput galeba ad se nae dale o od mora. Nije on ni a av vodi. Uve se gubi. Bez obzira na svu njegovu arobnja u ve tinu on ni ada nije ugledao put pred sobom, jer je video samo sebe." Aren nije ba sve razumeo; niti je eleoda razume, bar ne sada. Bio je na rat o odvuen u tu "tamu" o ojoj su vraevi govorili, ali nije eleo da je se sea; to nije imalo ni a ve veze sa njim. Zato nije ni eleo da zaspi, da je opet ne ugleda u snu, da ne ugleda onu mranu prili u, sen u oja mu pru a biser i ape: "Doi." "Gospodaru", ree on, a um mu istog asa odluta a neem drugom, "za to..." "Spavaj!" ree Jastreb pomalo razdra ljivo. "Ne mogu da spavam, gospodaru. Pitao sam se za to niste oslobodili i ostale robove." "Jesam.Nisam ostavio nijednog o ovanog na tom brodu." "Ali Egrovi ljudi su imali oru je.Da ste njih o ovali..." "Ah, da sam njih o ovao? Bila su samo estorica. Veslai su bili o ovani robovi, poput tebe.Egr i njegovi ljudi su mo da ve mrtvi ili su ih drugi o ovali da ih prodaju u roblje; ostavio sam ih slobodne da bi mogli da se bore ili pogaaju. Nisam ja ni a av robovlasni ." "Ali znali ste da su zli..." "Zar je trebalo zbog toga da im se pridru im? Da dopustim da njihovo pona anje upravlja mojim? Neu ja za njih donositi odlu e, niti dozvoljavam da oni umesto mene donose moje!" Aren uuta i stade da razmi lja o ovome. Us oro potom, mag ne no ree: "Vidi , Arene, ono to ini nije amen oji podigne i baci , a on pogodi cil ili ga proma i i to je raj, ao to mladi misle. Kada se taj amen podigne, zemlja postaje la a; a a u ojoj se nae te a. Kada je baen, to utie na ru enje zvezda, a gde udari ili padne vaseljena se menja. Ravnote a celine zavisi od sva og pojedinanog ina. Vetrovi i mora, moi vode, zemlje isvetlosti,sve to one ine, i sve to ine zveri i zelenilo, dobro jest, i pravedno je. Sve se to odvoja unutar Ravnote ja. Od or ana i glasanja veli og ita do pada sasu enog lista i leta mu ice, sve to oni ine odvija se unutar ravnote e celine. Ali mi, do le god posedujemo mo nad svetom i jedni nad drugima, moramo uiti da inimo ono to ine list, it, vetar sa svojom prirodom. Moramo nauiti da odr avamo ravnote u. Po to posedujemo inteligenciju, ne smemo delati u neznanju. Po to nam se pru a mogunost izbora, ne smemo neodgovorno delati. Ko sam ja... ia o posedujem mo da to uinim... da a njavam ili nagraujem, da se poigravam ljuds im sudbinama?" "Ali",poe dea , namr tiv i se na zvezde, "zar ravnote u treba odr avati ta o to ni ta neemo initi? Nema sumnje da ove mora delati, pa a i a o ne zna sve posledice svoga delanja, a o elimo bar ne to da postignemo?" "Bez brige. ove u je mnogo la e da ne to uini da se suzdr i og toga. Nastviemo da inimo i zlo i dobro... Ali ada bi ponovodobili ralja oji bi nama vladao, i a o bi on potra io savet maga, ao u davna vremena, a ja bio taj mag, re ao bihmu: Gospodaru, nemojete ni ta initi zato to je pravo, hvale vredno ili plemenito; ne inite ne to zato to vam izgleda da ta o treba; inite samo ono to morate i ono to ne mo ete uiniti ni a o drugaije."

Boja njegova glasa natera Arenada se o rene i zagleda u njega. Uini mu se da njegovo lice ponovo zrai svetlo u, da vidi orlovs i nos i obraz pun o ilja a, vatrene oi. I Aren ga pogledas ljubavlju, ali i sa strahom, razmi ljajui: "On je toli o iznad mene." Ali do je zurio u njega shvatio je onano da to nije magijs a svetlost, ni a va hladna slava arobnja tva oja obasjava, ne stvarajui sen e, sva u crtu i povr ove ova lica, ve sama svetlost: jutro, obina dnevna svetlost. Postojala je mo jo vea od magove. Godine nisu bile ni ta bla e prema Jastrebu nego prema bilo om ove u. To su bile boje starosti, izgledao je umoran, to se sve vi e primeivalo a o je svetlost postajala jaa. Zevnuo je... Zurei ta o, pitajui se i razmi ljajui, Aren na raju ipa zaspa. A Jastreb ostade da sedi pored njega i posmatra raanje novog dana, pojavljivanje sunca, ao ne o o gleda blago iji je jedan deo izgubljen, a av raspu li dragi amen, bolesno dete. 5. MORSKI SNOVI U asno jutro Jastreb opozva magijs i vetar i pusti amac da plovi no en zemaljs im vetrom oji je blago duvao a jugozapadu. Dale o sa desne strane, proma o e brda ju nog Vatorta i nestado e s vidi a, poplavev i i smanjiv i se,te postav i slini talasima magle nad talasima mora. Aren se probudi. More se sunalo na toplom, zlatnom podnevnom suncu, bes rajna voda pod bes rajnom svetlo u. Jastreb je nag sedeo na rmi; na sebi je imao samo pare t anine o o bedara i ne u vrstu turbana napravljenog od platna za jedro. Tiho je pevu io, udarajui a ama po lupici ao da je bubanj, la im, ujednaenim ritmom. Pesma oju je pevao nije imala ni a ve veze sa a vom arolijom ili arobnja tvom, nije to bila ni a va bajalica ili Delo juna a ili raljeva, ve pevuc ao mrmljanje besmislenih rei, a vo se mo e uti od dea a oji tera oze za vreme dugih letnjih poslepodneva, sam, u viso im brdima Gonta. Iz mora is oi riba i nastavi da lizi roz vazduh jo ne oli o jardi na u ruenim, svetlucavim rilima nali na rila onjica. "Nalazimo se u Ju nom Prostranstvu", ree Jastreb ada zavr i pesmu. "udan deo sveta je to, tu ribe lete i delfini pevaju, bar ta o a u. Ali voda je ba prijatna za plivanje, a ja dobro stojim sa aj ulama. Speri sa sebe ostat e robovanja." Arena je boleo sva i mi i i u poet u ba nije imao volje da se po rene. Nije bio ni ne i naroiti pliva, jer mora o o Enlada su dosta opasna, ta o da se plivai vi e bore sa talasima nego to plivaju, pa se brzo umore. Kada je zaronio, ovo plavlje more mu se uini dosta hladno, ali nedugo potom bio je odu evljen. Bol istog asa ao da je ru om bio odnesen. Probijao se roz vodu uz bo Dale ovidog poput a ve mlade mors e zmije. Kapljice vode pr tale su na sve strane. Jastreb mu se pridru i; njegovi zamasi bili su mnogo vr i. Poslu an i za titni i, Dale ovidi ih je e ao, s belim rilom na svetlucavoj vodi. Iz mora u vazduh is oi riba; Aren renu za njom,ona zaroni, ponovo is oi, nastavi da pliva roz vazduh, leti roz more, progonei ga. Zlatan i giba , dea se igrao i sunao na vodi i svetlosti do sunce nije dodirnulo more. A taman i tedljiv, strogo vodei rauna o po retima i s jezgrovitom snagom oja dolazi s godinama, plivao je mu arac,odr avao amac na dobrom ursu, zatezao u tavljeno platno jedra, pazio na dea a oji je plivao i ribu to je letela i sve to radio s istovetnom ne no u. "Kuda smo se uputili?" upita Aren ada su ve dobrano spustio mra , po to se obilato najeo usoljenog mesa i tvrdog hleba i ve ponovo tonuo u san. "Na Lorbaneri", odvrati Jastreb, i me i samoglasnici oji su sainjavali tu re bili su poslednje to je Arenuo te noi, ta o da su se njegovi prvi snovi vrteli o o nje. Sanjao je a o oraa roz nanose neeg me og, bledunjavog,ne ih niti, roz ne i onac, ru iast, zlatan i azurnoplav, i oseao je budalasto zadovoljstvo; ne o mu je re ao: "To su lorbanersij a polja svile, na ojima se ni ada ne smr ava." Ali asnije, pred muan raj noi, ada

su jesenje zvezde sijale na prolenom nebu, sanjao je dase nalazi u ne oj polusru enoj ui. Posvuda je bila pra ina i unao olo su visile is idne pra njave mre e pauine ao a vi venci. Arenu su noge bile uvezane pauinom oja mu se povlaila pre o usta i nozdrva zaustavljajui mu dah. A naju asnije od svega bilo je to to je znao da je ta viso a, sru ena odaja upravo ona dvorana u ojoj je doru ovao sa Veli im majstorima, u Veli om zdanju Rou a. Probudio se potpuno pometen,srce mu je divlje udaralo, a noge bile zgrene uz lupicu. Seo je, po u avajui na taj nain da uma ne opa om snu. Na isto u se jo nije nazirala svetlost, tama samo to je poela da se razreuje. Jarbol je ripao; jedro oje je jo bilo napeto od povetarca to je duvao prema severoisto u,svetlucalo je viso o i jedva primetno iznad njega. Njegov saputni je vrsto spavao na rmi. Aren ponovo le e i nastavi da drema do ga ne probudi novi dan. Toga dana more je bilo plavlje i mirnije no to je zami ljao da ono uop te mo e biti, voda ta o prijatna i bistra da je plivanje nali ovalo lebdenju ili li enju roz vazduh; bilo je udno i slino snu. U podne, on upita "Da li vraevi obraaju pa nju na snove?" Jastreb je pecao. Pa ljivo je posmatrao udicu. Posle du eg vremena, odvrati pitanjem: "Za to?" "Pitao sam se ima li u njima uop te istine." "Sva a o da ima." "Da li oni govore istinu?" Ali u tom trenut u mag je ne to upecao i deset minuta asnije, ada je izvu ao njihov rua , divnog srebrnasto-plavog brancina, potpuno je zaboravio na postavljeno mu pitanje. Posle podne, do su lenarili ispod napetog platna oje je trebalo da ih za titi od nemilosrdnog sunca, Aren zapita: " ta emo tra iti u Lorbaneriju?" "To to tra imo", odvrati Jastreb. "U Enladu", primeti Aren posle izvesnog vremena,"postoji pria o dea u iji je uitelj bio amen." "Stvarno?... emu ga je poduavao?" "Da ne postavlja pitanja." Jastreb fr nu ao da suzdr ava smeh i sede. "Pa dobro", ree on. "Ia o vi e volim da utim do nisam siguran u ono to govorim. Za to se u Gradu Hortu i Narveduenu, a mo da i irom svih Prostranstava ni o vi e ne bavi magijom? To je ono to elimo da ot rijemo, je li ta o?" "Ta o je." "Da li ti je poznata ona strana izre a, U Prostranstvima vladaju drugaiji za oni? Koriste je moreplovci, ali to je izre a vraeva, i znai da arobnja tvo, samo po sebi, zavisi od mesta na ome se izvodi. Istins a arolija na Rou u mo e na Ifi u predstavljati prazne rei. Ne seaju se svuda jezi a Stvaranja; tu i tamo samo po oje rei. I samo t anje arolija je isprepleteno sa zemljom i vodom, vetrovima i padanjem mra a, zavisi od mesta na ome se izvodi. Jednom sam plovio dale o na isto , ta o dale o da vi e ni vetar ni voda nisu slu ali moje naredbe, jer nisu znali svoja prava imena; ali mnogo je verovatnije da sam ja bio neznalica. Svet je veoma veli , Otvoreno more se prostire ta o dale o da o tome ni o ni ta ne zna; a postoje i svetovi pored ovog sveta. Pre o provalija vremena i posle ja o duga og razdoblja vremena, sumnjam da e bilo oja re oja se mo e izgovoriti, posedovati, svuda i zauve , te inu svog znaenja i svoju mo; sem a o to nije ona Prva re oju je izgovorio Segoj, re oja je sve stvorila, ili Poslednja re, oja ne sme biti niti e biti izgovorena do sve stvari ne budu ra injene... I ta o, a i unutar ovog na eg sveta na eg Zemljomorja, meu malim ostrvima za oja znamo, postoje razli e, tajne i promene. A najmanje poznato mesto, ono za oje se vezuju najvee tajne jeste ju no Prostranstvo. Te ne oli o vraeva sa Unutra njeg opna oti lo je meu te ljude. Oni ne doe uju dobrodo licom vraeve, jer... a o se veruje... imaju ne u svoju vrstu magije. Ali te glasine su rajnje neodreene i la o se mo e desiti da oni ni ada i nisu upoznali magiju, niti je potpuno razumeli. A o je to tano, onda bi je la o ra inio ne o o bi se postarao da to uini, i us oro bi ona postala

slabija od na e magije na Unutra njem opnu. Tada bi do nas mogle dopreti prie o neuspesima magije na jugu. Jer disciplina je anal ojim na e delanje protie ustro i zahvatajui dubo e slojeve; gde ne postoji usmerenje, ove ovo delanje protie po povr ini, luta i uzaludno je. Ta o je i ona debela ena sa ogledalcima izgubila svoje umee i misli da ga ni ada nije ni posedovala. Zato i Zec uzima haziju i smatra da je oti ao dalje od najveih maga, a u stvari, jedva da je za oraio na polja sna i ve se na njima izgubio... Ali gde se nalazi mesto na oje on misli da odlazi? ta je to za im on traga? ta je to progutalo njegovu arobnja u ve tinu? Mislim da nam je Grada Horta bilo dosta, i zato idemo dalje na jug, do Lorbanerija, da vidimo ta vraevi tamo rade, da saznamo ta to moramo da ot rijemo... Da li ovaj odgovor zadfovoljava tvoju znati elju?" "Da, ali..." "Pusti onda amen da malo miruje!" ree mag. I on sede pored jarbola na u asti, svetlucavi hlad ispod platna i zagleda se prema puini, a zapadu, do je amac lagano jedrio prema jugu roz popodne. Sedeo je uspravan i nepo retan. Prolazili su asovi. Aren je ne oli o puta odlazio na plivanje, s liznuv i neujno u vodu sa rme, jer nije eleo da se nae ispred tih tamnih oiju, zagledanih prema zapadu pre o puine, oiju oje su izgleda videle mnogo dalje od svetle linije obzorja, prodirale s druge strane plavetnila vazduha, iza granica svetlosti. Jastreb se onano trgnu iz ti ine ojim se o ru io i poe da govori, mada te s vremena na vreme po oju re. Arenov odgoj omoguavao mu je da brzo oseti la no raspolo enje za amuflirano utivo u ili rezervom; znao je da je njegovom saputni u te o na srcu. Prestao je da postavlja pitanja, i te uvee se odluio na jedno: "Da li bi vam moja pesma smetala pri razmi ljanju?" Jastreb po u a da se na ali: "To zavisi od pevanja." Aren sede osloniv i se leima o jarbol i zapeva. Glas mu vi e nije bio viso i sladunjav ao ada mu je uitelj muzi e pre mnogo godina davao asove na dvoru u Berili, pratei ga na svojoj veli oj harfi; sada je vi e tonove izvodio promu lo, a one dubo e ao da je izvlaio na violi, bili su tamni i jasni. Pevao je Tu balicu za Belim arobnja om, pesmu oju je Elfaran spevala ada je saznala za Moredovu smrt i do je e ala da i sama umre. Ta se pesma ne peva esto, niti ola o. Jastreb je slu ao njegov mladi i glas, ja , siguran i tu an izmeu crvenog neba i mora, i u oima mu se pojavi e suze oje ga zaslepi e. Aren je izvesno vreme, po to je zavr io pesmu, utao; zatim ne no zapeva rae i la e stihove, razbijajui veli u monotoniju nepominog vazduha, mora oje se mre alo i sve slabije svetlosti, do se no spu tala. Kada je prestao da peva sve je bilo mirno, vetar je prestao da duva, talasi su bili mali, jedva da se ulo puc etanje drveta i onopaca. Nad morem je vladao tajac, a nad njim su jedna za drugom izlazile zvezde. Na jugu se pojavi prodorni sjaj ute svetlosti i rasu nad vodom pregr t zlatnih estica. "Pogledajte! Zvezda vodilja!" A onda posle minute: "Zar je mogue da je to zvezda?" Jastreb se na rat o zagleda u nju, a onda ree: "MIslim da to mora biti zvezda Gobardon. Mo e se videti samo u Ju nom Prostranstvu. Gobardon znai Kruna. To nas je Kurrem armerru nauio, a o nastavimo dalje na jug, na obzorju ispod Gobardona, jedna za drugom, pojavie se jo osam zvezda, oje sainjavaju jednu veli u onstelaciju, ne i a u da lii na ove a oji tri, drugi da predstavlja runu Agnen. Runu Svr et a." Posmatrali su je a o rasteruje tamu na nemirnom obzorju mora i postojano sija. "Pevao si Elfaraninu pesmu", primeti Jastreb, " ao da si u tom trenut u oseao njenu bol i naterao si i mene da je upoznam... Od svih istorija Zemljomorja, ta je na mene uve ostavljala najsna niji utisa . Veli a Moredova hrabrost nasuprot oajanju; i Seriad oji je roen van tog oajanja, taj blagi ralj. I ona, Elfaran. Kada sam poinio najvee zlo, mislio sam da se obraam njenoj lepoti; i video sam je... na trenuta sam ugledao Elfaran." marci proo e Arenovim leima. On proguta nedlu i ostade nemo da sedi,

zagledan u predivnu, zlo obnu, topazno- utu zvezdu. "Kog juna a najvi e voli ?" upita mag, a Aren posle rat og o levanja odvrati: "Eret-A be." "Zato to je bio najvei?" "Zato to je mogao da vlada celim Zemljomorjem, ali to nije prihvatio, ve je oti ao da samuje i sam umro, borei se protiv zmaja Orma na obali Selidora." Izvesno vreme su sedeli, sva i pratei vlastiti sled misli, a onda Aren upita i dalje posmatrajui uti Gobardon: "Znai, tano je da se pomou magije mrtvi mogu vratiti meu ive i naterati da se obrate ivim du ama?" "Basmama Prizivanja. Da, to je u na oj moi. Ali to se ret o ini, i sumnjam da je to uop te mudro initi. Veli i majstor Prizivanja se, to se toga tie, sla e sa mnom; on se ne oristi Predanjem o Palnu niti druge ui i ta o njemu, jer ono sadr i ta ve arobne formule. Najveu od njih stvorio je Sivi mag od Palna, pre hiljadu godina. Prizivao je du e juna a i maga, a i Aret-A be, da posavetuje Gospodare Palna u ratnim i dr avni im poslovima. Ali saveti mrtvih nisu ni od a ave oristi ivima. U Palnu je sve renulo po zlu i Sivi mag je bio o rivljen za to; umro je bezimen." "Znai, to je ne to lo e?" "Poznavao sam samo jednog ove a oji je te arobne formule slobodno oristio, ne obazirui se na rizi to su ga one nosile u sebi. Jer te formule su rizinije, opasnije od bilo a ve druge magije. Smrt i ivot su, ao to re oh, nali na suprotne strane moje a e, ali istina je samo to, da mi ne znamo ni ta je, u stvari, ivot, ni ta je smrt. Tvrditi da si gospodar neega to, u stvari, ne razume nije nimalo mudro, niti sluti na dobro." "Ko je bio taj ove oji se njima oristio?" upita Aren. Jastreb ranije ba nije bio voljan da mu ova o smireno i zami ljeno odgovara na pitanja; obojici je ovaj razgovor pru ao veli u utehu, bez obzira to je njegov predmet bio ta o mraan. " iveo je u Hevnoru. Smatrali su da je obian arobnja , ali to se tie uroene moi bio je veli i mag. Svoju je ve tinu oristio za zgrtanje novca, po azujui sva ome o bi mu platio, duhove po elji, mrtve mu eve, ene, decu, i ta o je svoju uu ispunjavao nemirnim senima iz pro lih ve ova, lepim enama iz dana Kraljeva. Video sam svojim oima a o je, iz iste dosade, prizvao iz Suve zemlje duh mog starog uitelja Nemerla oji je bio Arhimag u mojoj mladosti. I ta veli a du a do la je na njegov poziv, poput a vog psa svome gospodaru. Razbesneo sam ga i izazvao ga... tada nisam jo bio Arhimag... re av i: 'Prisiljava mrtve da ti dolaze u uu: bi li ti sa mnom po ao u njihovu?' I naterao sam ga da poe sa mnom u Suvu zemlju, mada mi se suprostavljao ovom svojom voljom, menjao obli i glasno pla ao ada ni ta nije pomoglo." "Znai ubili ste ga?" pro aputa Aren, ao zaaran. "Ne! Naterao sam ga da me sledi u zemlju mrtvih i da se iz nje sa mnom vrati. Pla io se. On oji je ta o ola o pozivao mrtve sebi, vi e se pla io smrti... vlastite smrti... od bilo og drugog ove a oga sam i ada upoznao. Kod amenog zida... Ali ispriao sam ti vi e nego to egrt treba da zna. A ti a nisi ni egrt." Njegov o tar pogled zadr a se na trenuta u tami, na Arenovom, zbuniv i ga. "Nije va no", ree Arhimag. "Na odreenom mestu, na potoiu, postoji jedan ameni zid. Posle smrti duh prelazi pre o njega, i pre o njega iv ove mo e prei i ponovo se pre o njega vratiti, samo a o je mag... Kod tog amenog zida ovaj se ove uurio, na strani ivih, i po u ao da se odupre mojoj volji, ali nije uspeo. a ama se hvatao za amenje, psova i vri tao. Ni ada nisam video toli i strah; smuilo mi se. Ve tada je trebalo da znam da sam pogre io. Bio sam opsednut besom i ta tinom. Jer on je bio veoma sna an, a ja sam udeo da do a em a o sam ja jai." " ta je potom uinio... ada ste se vratili?" "Gunao je i za leo se da ni ada vi e nee upotrebiti arobne formule iz paln og predanja; poljubio mi je ru u, a ubio bi me da se usudio. Napustio je Hevnor i oti ao na zapad, mo da u Paln; mnogo godina asnije uo sam da je umro. Imao je sedu osu jo ada sam ga ja upoznao, mada je imao duga e ru e i bio hitar poput a vog rvaa. ta mi bi da zaponem priu o njemu? Ne mogu a

ni imena da mu se setim." "Njegovog pravog imena?" "Ne! njega ne mogu da se setim... " Zatim zastade i za vreme tri ot ucaja srca uop te se ne pomeri. "U Hevnoru su ga zvali Kob", ree on promenjenim, odmerenim glasom. Suvi e se smrailo, ta o da mu Aren nije mogao videti izraz lica. Primeti samo a o se o renuo i zagledao u utu zvezdu, oja se sada popela viso o iznad talasa i bacala pre o njih izlomljeni zlatni trag tana poput pau ove niti. Posle duge utnje, on ree: "Vidi , ne suoavamo se samo u snovima o onome to je davno pro lo sa onim to e se te desiti, i ne govorimo samo u njima tobo nje besmislice zato to ne elimo da shvatimo njihovo znaenje." 6. LORBANERI Gledan s udaljenosti od deset milja, pre o vode obasjane suncem, Lorbaneri je bio zelen, zelen ao sjajna mahovina na obodu fontane. Kada se prie bli e, iz tog zelenila poinju da se izdvajaju pojedinani listovi, debla sen e, putevi, ue,i lica i odea ljudi, pra ina, ao i sve ono to ini jedno naseljeno ostrvo. Pa ipa , pored svega toga, bilo je zeleno: jer sva i a r zemlji ta na ome ni ta nije bilo izgraeno ili po ome se nije hodilo bio je prepu ten nis om hurbah drveu sa zaobljenim ro njama na vrhu, ijim su se li em hranili mali crvi oji su preli svilu, to su je opet mu arci, ene i deca Lorbanerija preraivali u onac i t anine. Vazduh je tamo u sumra pun malih, sivih slepih mi eva oji se hrane tim malim crvima. Mnoge pojedu, ali to im se dopu ta i t ai svile ih ne ubijaju jer smatraju da predstavlja rajnje lo predzna a o ne o ubije sivo rilog slepog mi a. A o mogu ljudi da ive samo od onoga to naprave crvi, a u oni, onda neosporno na to imaju pravo i mali slepi mi evi. Kue su udno izgledale, sa malim nasumino ugraenim prozorima i rovovima od hurbah granica, zelenim od mahovine i li ajeva. To je ne ad bilo bogato ostrvo, ao uglavnom i sva ostrva u tom prostranstvu, a njegovo bogatstvo se ogledalo u lepo omalanim i lepo name tenim uama, u veli im to ovima i razbojima u olibama i radionicama, ao i u amenim gatovima male lu e u Sosari u ojoj se moglo usidriti ne oli o trgova ih galija. Ali sada u luci nije bilo nijedne. boja na uama je izbledela, nigde se nije mogao nai nijedan omad novog name taja, a veina to ova i razboja je mirovala, po rivena pra inom i pauinom rastegnutom izmeu papuica, izmeu podloge i rama. "arobnjaci?" upita gradonaelni sela Sosare, jedan oni i mu arac lica otvrdlog i tamnog ao i njegovi bosi tabani. "U Lorbaneriju nema arobnja a. Niti ih je i ad bilo." "Ko bi to mogao i da pomisli?" primeti zadivljeno Jastreb. Sedeo je sa osmoricom ili devetoricom seljana i pio vino od bobica hurbah drveta, slabo i iselo. Po to je bio primoran na to, azao im je da je do ao u Ju no Prostranstvo zarad alem amenja, ali se ni na oji nain inae nije preru io niti je to uinio sa svojim saputni om, sem to je Aren ostavio svoj ma sa riven u amcu, ao i obino; a a o je Jastreb negde od sebe i imao svoj tap, ni o ga nije mogao videti. Seljani su u poet u bili mrzovoljni i neprijateljs i raspolo eni i mogli su sva og asa ponovo da postanu mrzovoljni i neprijateljs i raspolo eni; zahvaljujui Jastrebovoj ve tini i njegovom autoritetu uspeli su da ih, ma ar i nerado prihvate. "Mora da ovde imate obine ljude oji se brinu o drveu", upravo je govorio. "Ka o brane vonja e od asnog mraza?" "Ni a o", odgovori jedan mr avi ove na raju reda seljana. Sedeli su u nizu leima oslonjeni o zid rme, ispod strehe rova od granica. Ne to malo dalje od njihovih bosih stopala, po tlu su dobovale rupne, me e api aprils e i e. "Opasna je i a, a ne mraz", ree gradonaelni . "Zbog nje trule aure

crva. Ni o ni ada nee zaustaviti i u. Niti je to i o i ada uinio." Imao je ne to protiv arobnja a i njihove ve tine; ne i od ostalih su ozbiljnije razmi ljali o tom problemu. "Ni ada ranije nije i ilo u ovo doba godine", primeti jedan od njih, "do je stari bio iv." "Ko? Stari Mildi? E pa, on vi e nije meu ivima. Mrtav je", ree gradonaelni . "Zvali smo ga Voar", dodade mr av o. "Da. Zvali smo ga Voar", slo i se jo jedan. Nad njih se spusti ti ina, slino i i. Aren je sedeo s druge strane prozora u rmi oja se sastojala od samo jedne prostorije. Na zidu je na ao obe enu jednu staru lutnju dugog vrata, sa tri ice, na a vima su svirali na Ostrvu Svile i sada ju je isprobavao, po u avajui da iz nje izvue muzi u ne mnogo glasniju od dobovanja i e po rovu od granica. "Na tr nicama u Gradu Hortu", poe Jastreb, "video sam robu za oju su tvrdili da je svila iz Lorbanerija. Ne to od toga je odista bila svila. Ali nijedna bala nije poticala sa Lorbanerija." "Imali smo ne oli o siroma nih sezona", odvrati mr av o. Ovo je etvrta, peta lo a godina." "Pet godna od Uoi Ugara", ree jedan starac unj avim, samozadovoljnim glasom, "od dana ada je stari Mildi umro, da, umro je, a nije dostigao ni pribli no moju starost. Umro je Uoi Ugara." " to je robe manje, to su cene vi e", ree gradonaelni . "Jer sada za jednu balu polufine plave svile dobijamo oli o smo ranije dobijali za tri." "A o je dobijemo. Gde su brodovi? A i plava boja je la na", opet se javi mr av o, otvoriv i na taj nain poluasovnu raspravu o valitetu boja oje se oriste u veli im radionicama. "Ko spravlja boje?" upita Jastreb i po renu novu prepir u. To om nje je saznao da je ceo proces bojenja nadgledala porodica oja je svoje lanove, u stvari, smatrala za vraeve; ali a o su ne ada i bili vraevi, izgubili su svoju mo, a ni o drugi je nije prona ao, a o je zlvoljno primetio mr av o. Jer svi su se oni, sem gradonaelni a, slagali da uvene lorbanerijs e nijanse plave i nedosti ne grimizne, oju su zvali "vatra zmajeva" i oju su davno nosile raljice u Hevnoru, nisu vi e ona ve a ve su ne ada bile. Ne to im je nedostajalo. Krivicu su svaljivali na i e oje su padale ad im vreme nije, na zemlju iz oje se dobijala boja i na preraivae. "Ili su rive oi", ree mr av o, "oi ljudi oji vi e ne razli uju pravu azurnu boju od plavog blata", i tu se on zagleda u gradonaelni a. Gradonaelni ne prihvati izazov; ponovo svi uuta e. Ret o vino ao da im je samo jo vi e u iselilo raspolo enje, ta o da su izgledali natmureni. Sada se jo samo ulo rominjanje i e po nebrojenom li u u vonjacima u dolini, apat mora tamo dole na raju ulice i aputanje lutnje u mra u ue. "Ume li da peva, taj tvoj en asti momi?" upita gradonaelni . "Da, ume da peva. Arene! Otpevaj nam ne to, mome." "Ne mogu iz ove lutnje da izvuem mol", ree Aren roz prozor, osmehujui se. "Samo hoe da plae. ta biste eleli da ujete, domaini?" "Ne to novo", proguna gradonaelni . Lutnja malo zadrhta; ve je uspeo da ovlada njome. "Ovo bi ovde moglo biti novo", ree on i zapeva. Pored belih brza a Solee i povijenih crvenih grana iji se cvetovi nadnose nad njenu pognutu glavu, ote alu od tuge za izgubljenim dragim, crvenim i belim granama i tom neiscrpnom boli unem se, Serijade, sine moje maj e i Moreda, da ni ad neu zaboraviti nepravdu

ni ada, ni ada. Bili su nepo retni, ogorenih lica, pronicljiva pogleda, te namuenih a a i tela. Sedeli su nepomini u toplom, i ovitom ju nja om sumra u i slu ali tu pesmu nali na vapaj sivog labuda sa hladnih mora Eje, puni e nje, ucveljeni. "To je neobina muzi a", primeti jedan od njih nesigurno. Jedan drugi, oji je izgleda bio ubeen da je ostrvo Lorbaneri apsulutno sredi te a o vremena ta o i prostora, ree: "Muzi a stranaca je uve udna i mrana." "Da ujemo ne to va e", javi se Jastreb. "I sam bih voleo da ujem ne to veselo. Ovaj moma e pevati samo o davno mrtvim junacima." "Evo ja u", prijavi se poslednji govorni , poe prvo malo da pevu i, a zatim zapeva o ednom, mednom buretu vina, dodajui posle sva og stiha haj i ho, i ta o to! Ali ni o ne prihvati pesmu i ta o njegov glas ostade usamljen a i do je pevao refren. "I pevanje vi e nije a vo je ne ad bilo", ree on ljutito. "Zato su rivi mladi, stalno menjaju poreda stvari i ne ue stare pesme." "Nije u tome stvar", ree mr av o, "ve u tome to ni ta vi e nije ao to je ne ad bilo. Ni ta vi e nije a o treba." "Da, da, da", soptao je najstariji od njih, "is oristili smo svu sreu. Eto ta je. Nema vi e sree." Posle toga nije ostalo vi e mnogo ta da se a e. Seljani stado e da odlaze po dvojica-trojica zajedno, do Jastreb nije ostao sam s jedne, a Aren s druge strane prozora. A onda se Jastreb, onano, nasmeja. Ali to nije bio veseo smeh. Stidljiva ena vlasni a rme ue i prostre im na podu postelje, a zatim se udalji. Lego e. Ali viso e zabatne grede bile su pune slepih mi eva. Pre o cele noi slepi mi evi su uletali i izletali roz nezasta ljen prozor prodorno ciju ajui. Te u zoru su se svi vratili i primirili, smestiv i se u obli u malih, sivih, urednih pa eta oji su naglava e visili sa greda. Mo da Aren nije mogao spo ojno da spava zbog nemirnih slepih mi eva. A mo da i zbog toga to je posle du eg vremena prvi put spavao na suvom; telo mu se odvi lo da poiva na nepo retnom tlu i zbog toga je sve vreme, ada bi utonuo u san, oseao ao da se ljulja, ljulja... i ao da e se zbog tog ljuljanja svet ispod njega izma nuti i on e se iznenada probuditi. Kada je onano zaspao, sanjao je da se nalazi o ovan u spremi tu broda za prevoz robova; i drugi su bili o ovani s njim, ali svi su bili mrtvi. Do je to sanjao, probudio se vi e no jednom, borei se da se oslobodi tog sna, ali im bi zaspao, ponovo bi se obreo u njemu. Na raju mu se inilo da je ostao potpuno sam na brodu, ali i dalje je bio o ovan ta o da nije mogao da se po rene. Onda mu u uho progovori ne i udan, lagani glas. "Oslobodi se veza", ree mu. "Oslobodi se veza." On tada po u a da se po rene, i to mu poe za ru om: ustade. Nalazio se na ne oj nepreglednoj, nejasnoj pustopoljini, pod natmurenim nebom. Iz zemlje je izbijao u as, oseao se u gustom vazduhu, neizmerna oliina u asa. Samo ovo mesto predstavljalo je strah, su tinu straha; i on se nalazio u njemu, a nigde nijedne staze. Mora pronai put, ali staza nije bilo, a on je bio siu an poput deteta, poput mrava, a mesto je bilo ogromno, bes onano. Po u ao je da oraa, sapleo se, probudio. Sada ada je bio budan, taj strah je bio u njemu, a ne obrnuto, mada nije bio ni ta manji niti onaniji. Oseao je da ga gu i crna tama sobe, te je pogledao roz vadrat oji je obrazovao prozor, tra ei zvezde, ali, ia o je i a prestala, zvezda nije bilo. Le ao je budan i pla io se, a slepi mi evi su izletali i uletali na svojim o natim rilima oja nisu stvarala bu u. Povremeno bi uo njihove pis utave glasie na samoj ivici ujnosti. Osvanulo je vedro jutro i oni rano ustado e. Jastreb se ozbiljno raspitivao o alem amenju. Ia o ni o od me tana nije znao a o izgleda alem amen, svi su na iro o raspredali o tome i svaali se; on ih je slu ao da bi saznao druge stvari, a ne ne to o alem amenu. Konano se on i Aren uputi e putem oji im je gradonaelni predlo io, prema amenolomima u ojima se vadila zemlja za spravljanje plave boje. Ali Jastreb s renu s tog puta.

"Bie da je to ova ua", ree on. "Re o e da porodica bojad ija i vraeva oji su izgubili ugled stanuje na ovom putu." "Ima li svrhe razgovarati s njima?" upita Aren, ome je Zec jo bio u ivom seanju. "Postoji sredi te iz oga izvire ta huda srea", odvrati grubo mag. "Postoji mesto na ome srea istie. Potreban mi je vodi do tog mesta!" I on nastavi dalje, a Aren bi primoran da ga prati. Kua je stajala po strani, o ru ena vlastitim vonjacima, bila je lepa, amena, ali i na njoj ao i na zemlji tu o o nje jasno se primeivalo da ve dugo ni o o njima ne vodi rauna. Neobrane aure svilenih crva visile su izmeu po idanih grana, a tle ispod njih bilo je posuto papirnatim ubretom od mrtvih larvi i nonih leptira. Svuda o o ue, ispod gusto zasaenog drvea, oseao se miris raspadanja, a ada su do li do nje, Aren se iznenada seti u asa oji ga je o ru avao to om noi. Pre no to su i stigli do vrata, ona se irom otvori e. Kroz njih nahrupi ne a sedo osa ena, sevajui za rvavljenim oima i viui. "Napolje, pro leti da ste, lopovi, levetnici, bezumnici, la ovi i bezvredne budale! Gubite se, gubite, odlazite! Zauve ne a vas prati nesrea!" Jastreb zastade, zagleda se u nju pomalo zadivljeno, a onda brzo podi e a u napraviv i njom udan po ret. Izgovorio je samo jednu re: "Odbij!" ena tada prestade da vie. Zagleda se u njega. "Za to si to uinio?" "Da bih ot lonio tvoju letvu." Jo malo je zurila u njih, a onda onano promu lo upita: "Stranci?" "Sa severa." Ona im prie. U poet u Aren samo to je nije ismejao, tu staricu to vri ti na svom pragu, ali ada se na ao blizu nje osetio je samo poni enje. Bila je luda, lo e odevena, zaudaralo joj je iz usta, a u oima joj se nazirao u asan bol. "Nisam u stanju ni oga da pro unem", ree ona. "Ne posedujem mo." Ona ponovi Jastrebovu retnju. "Tamo oda le dolazi jo rade te stvari?" On limnu. Nije s idao pogled s nje i ona mu ga uzvrati. Ubrzo s njenim licem poe ne to da se dogaa, poe da se menja i ona upita: "Gde ti je tap?" "Ne po azujem ga ovde, sestro." "I ne treba. Dr ao bi te podalje od ivota. Isto je bilo i sa mojom moi: ona me je delila od ivota. Pa sam je izgubila. Izgubila sam sve to sam znala, sve rei i sva imena. Izi le su mi iz oiju i usta niz tan e niti nali na pauinu. Postoji rupa u svetu roz oju istie svetlost. A rei odlaze sa svetlo u. Jesi li to znao? Moj sin po vasceli dan sedi i zuri u mra , tra ei rupu u svetu. Ka e da bi jasnije video da je slep. Izgubio je oseaj za boje. Bili smo lorbanerijs e bojad ije. Pogledaj!" Ona pred njim zamlatara svojim mi iavim, mr avim ru ama, do ramena obojenim ne om blagom, prugastom me avinom neverovatnih boja. "Ne mo e da se s ine s o e", ree ona, "ali um se sasvim ispere. On ne eli da zadr i boje. Ko ste vi?" Jastreb ni ta ne odgovori. Njegove oi ponovo zarobi e enine; Aren oji je stajao po strani, posmatrao ih je s nelagodno u. Sasvim iznenada ona zadrhta i pro aputa: "Poznajem te..." "Da. Slini se meusobno prepoznaju, sestro." Bilo je neobino videti a o se u u asu povlai pred magom, elei da mu uma ne, a u stvari udi da mu prie i le ne pred njim. On je uhvati za ru u i zadr a. "Da li bi volela da ponovo zadobije svoju mo, da povrati svoju ve tinu, da opet vlada imenima? Mogu ti to dati." "Ti si Veli i ove ", pro aputa ona. "Ti si Kralj Sen i, Gospodar Mranog mesta..." "Nisam. Nisam ja ni a av ralj. Ja sam ove , smrtni , tvoj brat, tebi slian." "Ali ti nee umreti?" "Hou." "Ali vratie se i iveti zauve ." "Ja ne. Niti bilo oji drugi ove ." "Znai ti nisi... nisi Veli i iz Tame", ree ona, namr tiv i se i

gledajui ga malo postrance, s manje straha. "Ali ipa si ti ne i Veli i. Zar postoje dvojica? Ka o se zove ?" Jastrebovo ozbiljno lice na trenuta sme a. "To ti ne mogu rei", ree on blago. "Ot riu ti jednu tajnu", nastavi ona. Sada je stajala uspravljena, licem o renuta prema njemu, a u glasu i dr anju naziralo se staro dostojanstvo. "Ne elim da ivim, ivim i ivim zauve . Radije bih da mi se vrate imena stvari. Ali njih vi e nema. Imena sada nisu va na. Vi e nema tajni. eli li da sazna moje ime?" Oi joj se ispuni e svetlo u, pesnice stegnu e, ona se nagnu napred i pro aputa: "Zovem se A aren." Zatim glasno vi nu: "A aren! A aren! Zovem se A aren! Sada svi znaju moje tajno ime, moje pravo ime i vi e nema tajni, nema istine, nema smrti... smrti... smrti!" Izvi ivala je tu re jecajui, a sa usana joj je trcala pljuva a. "Smiri se, A aren!" Smirila se. Niz lice su joj se slivale suze, niz njeno prljavo lice ispresecano lo nama neoe ljane, sede ose. Jastreb dohvati to izborano, suzama zamrljano lice, meu a e i ovla , veoma ne no, poljubi je u oi. Stajala je nepo retno, zatvorenih oiju. Prima av i zatim svoje usne njenom uvetu on progovori ne oli o rei na Prastarom govoru, jo jednom je poljubi, a onda je pusti. Ona otvori oi oje su sada bistro gledale i zagleda se u njega, zami ljenim, upitnim pogledom. Ta o te roeno dete posmatra maj u; ta o maj a gleda svoje dete. Lagano se o renula i oti la do vrata, u la i zatvorila ih za sobom: sve je to uradila ut e, sa zauenim izrazom lica. ut e se i mag o renuo i po ao nazad a putu. Aren ga je sledio. Nije se usuivao ni ta da ga pita. Us oro mag zastade, tamo u zapu tenom vonja u i ree: "Uzeo sam joj ime i dao joj novo. Ta o se na ne i nain ponovo rodila. Drugaije joj nisam mogao pomoi, to je bila jedina preostala nada." Glas mu je bio napet i prigu en. "Bila je ena od moi", nastavi on. "Nije bila te obina ve tica ili spravljaica napita a, ve ena oja je poznavala umetnost i ve tinu magije, oja je svoje umee oristila za stvaranje lepote, bila je ponosna i asna ena. Ta av je bio njen ivot. Uludo utro en ivot." On se iznenada o renu i uputi u aleje vonja a, te zastade pored jednog debla, o renut leima. Aren ga je e ao na toplom suncu oje je poigravalo po li u. Znao je da se Jastreb stidi da Arena optereti svojim oseanjima i, zaista, dea ni ta nije mogao ni da uini ni da a e. Ali njegovo je srce u tom trenut u potpuno pripadalo njegovom saputni u, ne vi e s onim romantinim arom i obo avanjem, ve s bolom, ao da je izvuena ne a nit iz same njegove unutra njosti i is ovana u neras idivu vezu. Jer sada je oseao da u toj ljubavi ima samilosti: bez samilosti ljubav nije pre aljena, nije celovita i nije trajna. Ubrzo se Jastreb vratio do njega roz zeleni hlad vonja a. Nijedan od njih ni ta ne ree i nastavi e put rame uz rame. Ve je bilo dosta toplo, i a od pro le noi nije se osu ila, ta o da su stopalima podizali pra inu s puta. Ranije se Arenu taj dan inio turobnim i dosadnim, ao da je bio zara en njegovim snovima, ali sada je u ivao u suncu oje je arilo i ola anju oje bi osetio u hladu; u ivao je da oraa ne razmi ljajui o tome uda su se uputili. A i inae je bilo svejedno, jer ni ta nisu postigli. Poslepodne su proveli u razgovoru sa ljudima oji su vadili rude za boje i u cen anju o o ne ih omadia za oje su ovi tvrdili da predstavljaju alem amenje. Do su se pola o vraali u Sosaru, a asno sunce im grejalo glavu i vratove, Jastreb primeti: "To je plavi malahit, ali sumnjam da e i u Sosari znati razli u." "udni su ovda nji ljudi", primeti Aren. "Ta o je i sa svim ostalim; ne prave razli u. Kao to je sino jedan od njih re ao glavnome: 'Ti ne bi uoio razli u izmeu prave azurne boje i plavog blata...' ale se na lo a vremena, ali ne znaju ada su ta lo a vremena nastupila; a u da posao slabo ide, ali se ne trude da ga pobolj aju; a ne prave razli u ni izmeu zanatlije i arobnja a, izmeu runog rada i ve tine vraanja. Kao da im u glavama nije sve u redu sa granicama, razli ama i bojama. Njima je sve isto - sve je sivo." "Da", odvrati mag zami ljeno. Izvesno vreme je oraao glave uvuene u

ramena, nali na so ola; ia o je bio niza , pravio je veli e ora e. " ta im to nedostaje?" Aren bez razmi ljanja odvrati: " ivotna radost." "Da", ponovi Jastreb, prihvativ i Arenovu tvrdnju i malo potom razmisliv i o njoj. "Drago mi je", ree on onano, "da mo e umesto mene da razmi lja , mome... oseam se ta o umornim i glupim. Jo od jutros mi je srce bolesno, od ada smo razgovarali sa onom oja je bila A aren. Ne volim traenje i uni tavanje. Ne elim da imam neprijatelje. A o ve moram da imam neprijatelja, ne elim da ga tra im i naem, sretnem se s njim... a o ve mora da se lovi, nagrada bi trebalo da bude bogatstvo, a ne ne a odvratna stvar." "Neprijatelj, gospodaru?" upita Aren. Jastreb limnu. "Kada je govorila o Veli om ove u, Kralju Sen i..." Jastreb ponovo limnu. "Da, ta o bar mislim", odvrati on. "Mislim da nam cilj nije da stignemo do tog mesta, ve i do odreene osobe. Ovo to se dogaa na ovom ostrvu je zlo, pravo zlo: ovo gubljenje ume nosti i ponosa, ova smr nutost, ovo traenje. To je delo ne e zle volje. Ali volje oja a ni ne naginje ovamo, oja a ni ne primeuje A aren ili Lorbaneri. Trag oji sledimo je trag pu otine, ao da pratimo ola oja su izgubila ontrolu i survavaju se niz padinu brda i izazivaju odron." "Da li bi ona... A aren mogla ne to vi e da vam a e o tom neprijatelju... o je on i gde se nalazi, ili ta je on?" "Vi e ne, mome", odgovori mag blagim ali prilino bezbojnim glasom. "Bez sumnje je mogla. U njenom ludilu jo je bilo tragova arobnja tva. Odista, njeno ludilo je i bilo njeno arobnja tvo. Ali nisam mogao da je zadr im da bi mi odgovorila. Suvi e je patila." I on nastavi da oraa s glavom delimino uvuenom meu ramena, ao da i sam trpi i udi da izbegne ne u bol. Aren se o renu ada zau bat na putu iza njih. Za njima je trao ne i ove , bio je jo dosta dale o, ali im se brzo pribli avao. Pra ina sa puta i njegova duga a osa stvarale su o o njega, pri svetlosti to je dolazila sa zapada, oreole crvenila, a njegova duga a sen a pomamno je pos a ivala du debala i aleja vonja a pored puta. "ujte!" povi a on. "Stanite! Prona ao sam je! Prona ao sam je!" U tr u sti e do njih. Arenova a a polete roz vazduh prema mestu gde je trebalo da se nalazi dr a njegova maa, zatim a mestu gde se ranije nalazio sada izgubljen no , a onda se ste e u pesnicu i sve to u deliu se unde. On se namr ti i renu napred. Taj je ove za celu glavu bio vi i od Jastreba i imao je iro a ramena: dahtao je, besneo, luda i sevao oima. "Prona ao sam je!" nastavljao je da ponavlja, do je Aren po u ao da ovlada njime odlunim, preteim glasom i dr anjem, te je re ao: " ta eli ?" ove po u a da ga zaobie i stigne do Jastreba. Aren se ponovo nae ispred njega. "Ti si bojad ija iz Lorbanerija", ree Jastreb. Aren shvati da je ispao budala ada je po u ao da za titi svog saputni a; zato sada ora nu u stranu, s loniv i se s puta. Jer tih pet magovih rei bilo je dovoljno da luda prestane da dahe i opusti veli e a e stegnute u pesnice; pogled mu se primiri; limnu u zna odgovora. "Bio sam bojad ija", izusti on, "ali sada ne mogu da bojim." Tada is osa pogleda Jastreba i razvue usta u osmeh; zatrese glavom sa pra njavom ubom crven aste ose. "Oduzeo si mojoj majci ime", ree on. "Sada je ne poznajem, a ne poznaje ni ona mene. I dalje me veoma voli, ali me je napustila. Mrtva je." Arenu se ste e srce, ali primeti da je Jastreb samo neznatno odmahnuo glavom. "Ne, ne", ree on, "nije ona mrtva." "Ali bie. Umree." "Hoe. To je posledica ivljenja", odvrati mag. Bojad ija je, izgleda, trenuta mozgao o tome, a zatim prie sasvim blizu Jastrebu, uhvati ga za ramena i nagnu se nad njim. Uinio je to ta o brzo da ga Aren nije mogao spreiti, ali im je ipa pri ao ta o blizu da je uo njegov apat: "Prona ao sam rupu u tami. Tamo je stajao Kralj. Posmatrao ju je; upravljao je njome. Imao je mali plamen, malu sveu u ruci. Dunuo je i ugasio ju je. Onda je ponovo

dunuo i ona se rasplamsala! Rasplamsala se!" Jastreb niim nije po azao da mu smeta to ga ovaj dr i za ramena i to mi apue. On jednostavno upita: "Gde si ti bio ada si to video?" "U revetu." "Sanjao si?" "Ne." "Video si je na zidu?" "Ne", odvrati bojad ija odjednom jecavim glasom i ao da mu je nelagodno. Zatim pusti maga i za orai unazad, udaljiv i se od njega. "Ne, ja... ne znam gde se nalazi. Prona ao sam je, ali ne znam gde." "To je ono to bih voleo da znam", primeti Jastreb. "Mogu vam pomoi." "Ka o?" "Imate amac. U njemu ste pristigli ovamo i u njemu ete renuti dalje. Idete li na zapad? Tamo treba poi. To je put oji vodi do mesta na ojem on izlazi. Tamo mora da je to mesto, mesto ovde jer on je iv... nisu u pitanju ne a ve du e, duhovi, oji prelaze pre o zida, ve telo; to je besmrtno telo. Video sam plamen a o se izvija navi e u tami podsta nut njegovim dahom, plamen ji je prethodno bio uga en. Video sam to." ove ovo lice se preobrazilo, u njemu se sad nazirala ne a divlja lepota pri dugoj crvenozlatnoj svetlosti. "Znam da je prevazi ao smrt. Znam to. rtvovao sam svoju ve tinu vraanja da bih to saznao. Ne ada sam bio vra. Vi to znate i vi ete poi tamo. Povedite me sa sobom." Ista svetlost zraila je i sa Jastrebovog lica, ali ono je ostalo nepromenjeno i strogo. "Po u avam da stignem tamo", ree on. "Dopustite mi da poem s vama!" Jastreb rat o limnu. "A o bude spreman ada isplovimo", ree on isto ona o hladno ao i ranije. Bojad ija se povue od njega jo za jedan ora , a zanos na njegovom licu poe lagano da tamni do ga ne zameni ne i udni mrani izraz; ao da se ne a razumna misao borila da prodre roz oluju rei, oseanja i vizija oje su ga zbunjivale. Na raju se bez rei o renu i potra nazad putem, nestajui u izmaglici pra ine oja se jo nije slegla od njegovog prvog prolas a. Aren dubo o i s ola anjem uzdahnu. Jastreb ta oe uzdahnu, mada njegov uzdah nije bio uzdah ola anja. "E pa", zausti on. "Na udnim putevima ove ima udne vodie. Hajdemo." Aren uhvati ora s njim. "Neete ga povesti sa nama?" upita on. "To zavisi od njega." Aren ljutito pomisli: i od mene ta oe. Ali ni ta ne ree i oni nastavi e zajedno dalje u ti ini. Nisu ih ljubazno primili ada su se vratili u Sosaru. Na ta o malom ostrvu ao to je Lorbaneri stvari se brzo prouju, a i nema sumnje da ih je ne o video a o s reu prema Kui bojad ija i a o razgovaraju sa luda om na putu. Vlasni rme ih je osorno poslu io, a njegova ena se pona ala ao da ih se na smrt pla i. Uvee ada su mu arci iz sela do li da posede ispred strehe rme, trudili su se da po a u strancima a o ne ele s njima da razgovaraju i a o su u meusobnom razgovoru veoma pametni i veseli. Ali to nije dugo potrajalo, ta o da je njihova veselost ubrzo splasnula. Dugo su svi sedeli ut e, do se na raju gradonaelni nije obratio Jastrebu: "Jeste li prona li to va e plavo amenje?" "Prona ao sam ne o plavo amenje", odvrati utivo Jastreb. "Sopli vam je, nema sumnje, po azao gde da ga potra ite." "Ha, ha, ha", nasmeja e se ostali a o bi pohvalili ovaj majstors i zadat ironian udarac. "Sopli je sigurno onaj crveno osi?" "Luda . Jutros ste svratili do njegove maj e." "Tra im vraa", odvrati vra. Mr av o oji je sedeo najbli e njemu pljunu u tamu. "Zbog ega?" "Mislio sam da bih mogao pronai ono to tra im." "Ljudi dolaze na Lorbaneri zbog svile", ree gradonaelni , "a ne zbog amenja. Ne dolaze zbog arolija. Ili zbog mlataranja ru ama, ho us-po usa i

arobnja ih tri ova. Ovde ivi po ten svet oji se bavi po tenim poslom." "Ta o je. U pravu je", slo i e se ostali. "I mi ovde ne elimo drugaije ljude, strance oji nju aju unao olo i me aju se u na e poslove." "Ta o je. U pravu je", zau e se ponovo ostali u horu. "Da se u o olini pojavio a av arobnja oji nije lud, ponudili bismo mu astan posao u spremi tima, ali oni ne znaju da obavljaju po tene poslove." "Mogli bi, da ih ima", odvrati Jastreb. "Va a spremi ta su prazna, o vonjacima ni o ne vodi rauna, svila u s ladi tima je ist ana jo pre mnogo godina. ta, u stvari, radite vi ovde u Lorbaneriju?" "Gledamo svoja posla", odbrusi gradonaelni , ali se tada uzbueno ume a mr av o. "Za to brodovi ne dolaze, recite nam! ta rade oni tamo u Gradu Hortu? Da nije to zbog toga to su na i radovi bili lo i?" Pre inu e ga ljutiti povici. Vi ali su jedni na druge, svi su poustajali, gradonaelni je mahao pesnicom Jastrebu ispred nosa, jedan je potegao no . Podivljali su. Aren smesta s oi na noge. Posmatrao je Jastreba oe ujui da ga vidi iznenada obasjanog magijs om svetlo u, a sve prisutne da zaneme ada ot riju njegovu mo. Ali on to nije uinio. Ostao je da sedi i prelazi pogledima s jednog na drugog i slu a njihove pretnje. Postepeno su se smirili, ao da nisu mogli da ustraju ni u ljutnji ni ta du e nego u veselju. No je vraen u orice; pretnje su se pretvorile u fr tanje. Poeli su da se razilaze poput pasa oji napu taju bit u, ne i ooperei se, a ne i podvijenih repova. Kada njih dvojica osta e sami, Jastreb ustade, ue u rmu i otpi jedan povei gutljaj vode iz raga pored vrata. "Idemo, mome", ree on. "Dosta mi je ovoga." "U amac?" "Da." On spusti dva srebrna novia ojima se trgovalo na sims prozora ao na nadu za prenoi te, te podi e nihov la i smotulja odee. Aren je bio umoran i pospan, te se osvrnuo po sobi rme, zagu ljivoj i sumornoj, po ojoj su lepr ali slepi mi evi iji je dom bio meu gredama podno rova; prisetio se pro le noi provedene u toj sobi, te je voljno renuo za Jastrebom. Ta oe je pomislio, do su se spu tali jednom mranom ulicom Sosare, da e a o sada renu umai luda u Sopliju. Ali ada su stigli u lu u, on ih je ve e ao na do u. "Tu si", ree mag. "U rcavaj se a o eli da poe ." Sopli bez ijedne rei sie u amac i s lupa se pored jarbola poput a vog veli og neoe ljanog psa. Aren se pobuni. "Gospodaru!" poe on. Jastreb se o renu; stajali su, licem u lice, na do u iznad amca. "Na ovom su ostrvu svi ludi, ali ja sam mislio da vi niste. Za to ga vodite sa sobom?" "Da mi bude vodi." "Vodi... u jo vee ludilo? U smrt davljenjem ili udarcem no a u lea?" "U smrt, ali ojim putem, to ne znam." Aren je govorio uzbueno i mada mu je Jastreb tiho govorio, u njegovom glasu oseao se ne a av divlji prizvu . Nije bio navi ao da ga ne o ispituje. Ali ot a o je Aren po u ao tog popodneva da ga na putu za titi od ovog luda a i uverio se da je njegov in bio uzaludan i nepotreban, oseao je gorinu i sav onaj nalet odanosti to ga je osetio jutros sada je nestao i bio izgubljen. Nije bio u stanju da za titi Jastreba; nije mu bilo dozvoljeno da donosi bilo a ve odlu e; nije bio u stanju ili mu nije bilo dozvoljeno, a ni da shvati prirodu njihove potrage. Jednostavno ga je vu ao za sobom ao a vo dete. Ali on nije bio dete. "Neu se svaati s vama, gospodaru", ree on to je hladnije mogao. "Ali ovo... ovo je van pameti!" "To je van sva e pameti. Idemo onamo uda nas nee razum odvesti. Ide li ili ne?" U Arenovim oima pojavi e se suze besa. "Re ao sam da u vas pratiti i slu iti. Ja ne r im datu re." "To je dobro", primeti mag smr nuto i napravi po ret ao da e se o renuti. A onda se ponovo zagleda u Arena. "Potreban si mi, Arene, ao i ja tebi. Jer evo sada u ti rei - verujem da je ovaj put ojim emo poi, put

ojim mora poi, ne zato to si poslu an ili meni odan, ve stoga to ti je bilo sueno da ga sledi jo pre no to si me i ugledao; pre no to si roio na Rou ; pre no to si otplovio sa Enlada. Ne mo e s renuti s njega." Glas mu nije postao nimalo me i. Aren mu odgovori isto ta o smr nuto: "Ka o da se vratim, bez amca, sa raja sveta gde se sada nalazimo?" "Misli da je ovo raj sveta? Ne, to se nalazi jo dalje. Mo da emo stii i do njega." Aren limnu i prebaci se u amac. Jastreb odveza onopac i dozva lagani vetar u jedro. Kada su napustili prazne do ove Lorbanerija oji su se sada ocrtavali u daljini, dunu hladan i isti vazduh sa mranog severa i pojavi se srebrni mesec iz glat og mora pred njima, te poe da se di e s njihove leve strana ada su renuli prema jugu a o bi obi li ostrvo. 7. LUDAK Luda , bojad ija iz Lorbanerija, sedeo je s lupan pored jarbola, obuhvativ i ru ama olena i glave uvuene u ramena. uma njegove ose inila se crnom na meseini. Jastreb se umotao u ebe i zaspao na rmi. Nijedan od njih dvojice nije se ni pomerio. Aren je sedeo na pramcu; za leo se sam sebi da e cele noi ostati na stra i. A o je mag odluio da veruje a o njihov ludi putni nee to om noi napasti ni njega ni Arena, u redu; meutim, Aren je donosio vlastite za lju e i izvr avao vlastite du nosti. Ali no je bila veoma duga i veoma mirna. Meseina ih je obasjavala bez prestan a. S lupan od jarbola, Sopli je hr ao, pola o i dubo o. amac je lagano lizio napred; Aren postepeno utonu u san. Jednom se naglo trgnuo i video da se mesec neznatno podigao na nebu; tada odustade od samonametnutog stra arenja, udobno se smesti i zaspa. Ponovo su ga pohodili sni, ao i sva e noi na ovom putovanju; u poet u su opet na trenut e bili neobino prijatni i umirujui. Na mestu gde se nalazio jarbol Dale ovidog raslo je drvo, sa bogatom ro njom; labudovi su plivali ispred amca, zamahujui sna no rilima; dale o napred, pre o berilnozelenog mora, presijavao se grad sa belim ulama. Zatim se na ao u jednoj od tih ula, peo se stepenicama oje su zavojito vodile navi e, trao je uz njih s la oom i po udno. Ti prizori bi se potom promenili, ponovo vratili, zatim prerasli u druge, oji bi se opet gubili bez traga; a onda odjednom, na ao bi se u zastra ujuem, neprozirnom sumra u pustopoljine, u as u njemu postajao je sve jai, do na raju vi e nije mogao da di e. Ali nastavio je da se ree napred, jer on mora da ide napred. Posle dugo vremena shvatio je da je ii napred na tom mestu znailo ii u rug i vraati se na sopstveni trag. Pa ipa , on mora utei, mora izii. I to to hitnije. Poeo je da tri. Do je trao rugovi su se su avali, a zemlji te je postajalo sve strmije. Trao je po sve veoj tami; br e i br e, o o strme unutra nje ivice jame, jednog ogromnog vrtloga ije je dno nestajalo u tami: u trenut u ada je postao toga svestan, o liznuo se i pao. " ta je, Arene?" To mu se obraao Jastreb sa rme. Sivo svitanje, mirno nebo i more. "Ni ta." "Ko mar?" "Ni ta." Arenu je bilo hladno, a desna ru a na ojoj je le ao ga je bolela. On zatvori oi pred sve jaom svetlo u i pomisli: "Nagove taj ili dva s vremena na vreme, ali on mi ni ada jasno nee rei uda smo se to uputili i za to, ao ni to za to ja treba tamo da poem. A sada je jo poveo i ovog luda a. Ko je od nas dvojice lui to je po ao s njim, taj luda ili ja? Njih dvojica bi se mo da razumela; sada su vraevi ti oji su ludi, re ao je Sopli. Do sada sam ve mogao da stignem ui, ui na berils i dvor, da budem u svojoj sobi sa izrezbarenim zidovima, crvenim tepisima na podu i vatrom u ognji tu, da se budim ujutru sa jednim jedinim ciljem, da poem sa ocem u lov sa so olima.

Za to sam po ao s njim? Za to li me je poveo? Zato to je to put oji moram prevaliti, ta o bar a e, ali ta o govore vraevi, upotrebljavajui znaajne rei a o bi same stvari uinili znaajnim. Ali pravo znaenje tih rei uve je drugaije. A o postoji ijedno mesto uda moram poi, onda je to moj dom, a ne besciljno lutanje po Prostranstvima. Zanemario sam obaveze oje me e aju od ue. A o odista smatra da postoji ne i neprijatelj oji eli da uni ti arobnja tvo, za to je po ao sam, povev i samo mene? Mogao je povesti jo og maga da mu pomogne... stotine njih. Mogao je povesti vojs u ratni a, flotu brodova. Zar se ova o suoava sa veli om opasno u; po alju joj se u susret jedan starac i jedan dea u amcu? Ovo je prava ludost. I on je lud; upravo je ona o ao to je azao, on tra i smrt. On tra i smrt i eli mene da povede sa sobom. Ali ja niti sam lud niti sam star; neu da umrem; neu dalje s njim." On se podignu na la at i zagleda ispred sebe. Mesec oji se pred njima uzdizao do su napu tali zaliv Sosare, jo je bio tu, ali je sada zaranjao. Iza njih, na isto u, pomaljao se bled i bezbojan dan. Nije bilo obla a, ali dan je bio neznatno i bolesno tmuran. Kasnije toga dana izgrejalo je sunce, ali od njega ih je titila oprena, ta o da je sijalo bez sjaja. Celog dana obilazili su o o Lorbanerija, nis og i zelenog oji im se protezao s desne strane. Blagi vetar duvao je s opna i napinjao im jedra. Predvee su pro li pored poslednjeg duga og rta. Povetarac zamre. Jastreb dozva magini vetar u jedro i Dale ovidi, poput so ola pu tenog sa zglav a, urno pojuri napred, ostaviv i za sobom ostrvo svile. Sopli bojad ija proveo je ceo dan na istom mestu, oigledno se pla ei amca i mora, patei od mors e bolesti i tuge. Tada promu lo upita: "Idemo li na zapad?" Sunce oje je zalazilo udaralo mu je pravo u lice, ali Jastreb, oji je strpljivo odgovarao i na najgluplja njegova pitanja, samo limnu. "U Obehol?" "Obehol le i zapadno od Lorbanerija." "Dale o na zapadu. Mo da se to mesto tamo nalazi." "Ka vo je to mesto?" "Ot ud znam? Ka o sam mogao da ga vidim? Ne nalazi se na Lorbaneriju! Godinama sam hodao za njim, etiri, pet godina, po mra u, nou, zatvorenih oiju, a on je stalno prisutan i dozivao me Doi, doi, ali ja nisam mogao da doem. Nisam ni a av gospodar vraeva oji ume da razaznaje put po mra u. Ali postoji mesto na oje se mo e stii po danu i obasjano je suncem. To je ono to Mildi i moja maj a nisu hteli da shvate. Nastavili su da tra e po mra u. A onda je stari Mildi umro, a moja maj a je si la s uma. Zaboravila je arolije oje smo oristili pri bojenju i to je uticalo na njen um. elela je da umre, ali sam joj ja azao da sae a. Sae a do ne pronaem to mesto. Mesto mora postojati. A o mrtvi mogu da o ive i vrate se na ovaj svet, onda u svetu mora postojati mesto na ome se to dogaa." "Zar se mrtvi vraju u ivot?" "Mislio sam da su vam poznate ta ve stvari", odvrati Sopli posle izvesne pauze, gledajui postrance u Jastreba. "Tragam za njima." Sopli ni ta ne ree. Mag mu iznenada uputi jedan dire tan, iznuujui pogled, mada mu glas ostade ne an: "Traga li ti to, Sopli, za nainom da veno ivi ?" Sopli mu na trenuta uzvrati pogled, a onda obuhvati ru ama svoju upavu, smeecrvenu glavu, te poe da se blago ljulja napred-nazad. Izgleda da je sva i put ada se upla io zauzimao taj polo aj; a ada je bio u njemu, ne bi govorio, niti obraao pa nju na ono to se govori. Aren, oajan, o renu glavu od njega s gaenjem. Ka o da nastave ova o da putuju, danima ili nedeljama, sa Soplijem u amcu, duga om osamnaest stopa? To je bilo ao da deli telo sa obolelom du om... Jastreb pie Arenu oji se nalazio na rmi i le nu, osloniv i se jednim olenom o lupicu, te se zagleda u u asto vee. Zatim ree: "Taj ove ima dobru du u." Aren ni ta na to ne odgovori. Samo hladno upita: " ta je to Obehol? Ni ada

nisam uo za to ime." "Poznato mi je njegovo ime i polo aj na artama; ni ta vi e... Pogledaj tamo: Gobardonovi sadruzi!" Veli a topazna zvezda sada je bila vi e na jugu, a ispod nje, obasjavajui nejasnu povr inu mora, nalazile su se, s leve strane jedna bela zvezda, a sa desne jedna plaviastobela, ta o da su sve tri obrazovale trougao. "Imaju li imena?" "Veli i Majstor Imenovanja ih nije znao. Mo da ljudi sa Obehola i Velogija imaju za njih imena. Ne znam. Sada ulazimo u udna mora, Arene, mora pod Zna om Svr et a." Dea ni ta ne ree, ve nastavi sa izvesnom mr njom da promatra sjajne, bezimene zvezde iznad bes rajne vode. Po to su iz dana u dan plovili sve dalje na zapad, na vodi je poela da se osea toplota osobena za prolea na jugu, a nebo je bilo vedro. Pa ipa se Arenu inilo da je svetlost ne a o prigu ena. Kao da pada is osa roz sta lo. More je bilo mla o do je u njemu plivao i nije pru alo ne o naroito osve enje. Njihova usoljena hrana bila je bezu usna. Ni u emu nije mogao da nae ma ar malo sve ine niti sjaja, sem nou, u neobino ja om sjaju zvezda, a av ni ada nije ni sanjao da postoji. Le ao bi i posmatrao ih do ne bi zaspao. A ada bi zaspao poeo bi da sanja: i to uve isti san o pustopoljini ili jami ili o dolini o ru enoj stenama ili o duga om putu oji se spu ta ispod us e tra e neba; uve ista nejasna svetlost, u as oji ga ispunjava i beznade ni napor da pobegne. Ni ada nije Jastrebu ispriao o ovome. Ni o emu va nom nije razgovarao s njim, ni o emu drugom do o sitnim dnevnim dogodov tinama s njihovog puta; a Jastreb oga je uve trebalo naterati da progovori, sada je sve vreme utao to je bilo osobeno za njega. Aren je sada shvatio a va je budala bio ada se telom i du om predao tom nemirnom i tajanstvenom ove u oji je dozvoljavao da ga po reu nagoni i oji se uop te nije trudio da upravlja svojim ivotom, pa a ni da ga sauva. Jer sada je zapao u ta vo raspolo enje da je jedino eleo da umre, a to je bilo stoga, mislio je Aren, jer se nije usuivao da se suoi sa vlastitim neuspehom... neuspehom arobnja tva ao veli e sile oja upravlja ivotima ljudi. Sada je bilo jasno da za one oji su poznavali tajne, nije bilo mnogo tajni u toj ve tini magije iz oje su Jastreb i sva prea nja po olenja arobnja a i vraeva crpila veli u slavu i mo. Sva ta ve tina sastojala se u ori enju vetrova i vremena, poznavanju le ovitih trava i ve tom pri azivanju iluzija ao to su magla, svetlo, promena obli a, ojima su mogli da zapla e neznalice, ali oje su predstavljale samo obine tri ove. Stvarnost je ostala nepromenjena. U arobnja tvu nije bilo niega to je ove u davalo pravu mo nad ljudima; niti je ono imalo ma a vu mo nad smru. Na arobnja tvo nije trebalo raunati ni ada su u pitanju bile sitnice. Jastreb je uve rtario ada je trebalo da se poslu i svojim umeem; ad god su to mogli, oristili su svets i vetar, lovili ribu a o bi do li do hrane i tedeli vodu ao svi mornari. Posle etiri dana nepre idnog menjanja smera, zbog hirovitog vetra oji im je stalno duvao u pramac, Aren ga upita za to ne dozove ma ar i slab vetar oji e napeti jedro, a ada Jastreb odmahnu glavom, upita: "Za to neete?" "Ni ada ne bih od bolesnog ove a tra io da uestvuje u trci", odvrati Jastreb, "niti bih dodao jo jedan amen na ve iona o pretovarena lea." Nije bilo jasno da li je pri tome mislio na sebe ili na svetu celinu. Nerado je odgovarao, a i te rte odgovore te o je bilo razumeti. U tome je sama su tina arobnja tva: nagovestiti mone stvari praznim reima i stvoriti ne to ne radei ni ta - izgleda da je u tome su tina mudrosti. Aren je po u ao da ne obraa pa nju na Soplija, ali to je bilo nemogue; u sva om sluaju, us oro je uhvatio sebe da je s lopio ne u vrstu saveza sa tim luda om. Sopli nije bio ba toli o lud, ili bar nije bio ba jednostavno lud, to bi se mo da dalo za ljuiti na osnovu njegove razbaru ene ose i

nepovezanog govora. U stvari, njegova se ludost mo da najvi e ogledala u tome to se u asno pla io vode. Za njega je ulaza u amac predstavljao in neopisive hrabrosti i ni ada nije uspeo da prebrodi taj strah; stalno je dr ao pognutu glavu da ne bi morao da gleda vodu oja se o o njega uzdizala i pos a ivala. A o bi se uspravio u amcu, zavrtelo bi mu se u glavi; odmah bi se hvatao za atar u. Kada je Aren prvi put odluio da se o upa i s oi sa pramca, Sopli je u asnuto ri nuo; ada se Aren uspeo nazad na amac, jadni je sav bio zelen od o a oji je do iveo. "Mislio sam da hoe da se udavi ", re ao je, na ta je Aren morao da se nasmeje. Tog poslepodneva, do je Jastreb meditirao i bio potpuno odsutan, Sopli je, dr ei se lupa, pa ljivo do ao do Arena. Upitao ga je tihim glasom: "Ti ne eli da umre , zar ne?" "Razume se da ne elim." "On eli", aza Sopli isturiv i malo donju vilicu prema Jastrebu. "Za to to a e ?" Aren mu je postavio to pitanje ao da se obraa a vom slugi, nimalo izve taeno, a Sopli je njegovo dr anje prihvatio ao sasvim prirodnu stvar, ia o je bio ne ih deset-petnaest godina stariji od Arena. Odvratio je spremno i utivo, mada na svoj ispr idani nain: " eli da dospe na to tajno mesto. Ali ne znam za to. Ne eli da... On ne veruje u... u obeanje." "Ka vo obeanje?" Sopli ga o tro pogleda i u oima mu se pojavi ne to od naru ene mu evnosti, ali Arenova volja bila je jaa. On odvrati veoma tihim glasom: "Zna ve. ivot. Veni ivot." Arenovim telom proe drhtaj. Setio se svojih snova: pustopoljine, jame, nejasne svetlosti. To je bila smrt, on mora pronai naina da joj uma ne. A u dovrat u je stajala prili a o runjena sen om oja je prema njemu pru ala siu nu svetlost, ne veu od bisera, plama besmrtnog ivota. Aren po prvi put uhvati Soplijev pogled: svetlosmee, potpuno bistre oi; u njima je video da je onano shvatio i da je Sopli s njim delio to saznanje. "On", ree bojad ija, ponovo isturiv i donju vilicu prema Jastrebu, "on ne eli da se odre ne svoga imena. Ni o ne mo e njegovo ime da prenese na drugu stranu. Put je suvi e uza ." "Jesi li ga video?" "U tami, u svom umu. To nije dovoljno. elim da stignem tamo, elim da ga vidim. Pri svetlu, vlastitim oima. ta a o... ta a o umrem i ne uspem da pronaem taj put, to mesto? Veina ljudi nije u stanju da ga pronae; a ni ne znaju da on postoji. Samo ne i od nas poseduju mo. Ali te o je jer se mora odrei moi da bi tamo stigao... To znai da vi e nema rei. Nema imena. To je ja o te o uiniti u umu. A ada... umre , tvoj um... umire." Kod te rei bi sva i put zastao. " elim da budem siguran da u se vratiti. elim da se naem tamo. Na strani ivota. elim da ivim, da budem bezbedan. Mrzim... mrzim ovu vodu..." Bojad ija privue udove poput pau a u padu i uvue svoju upavu crveno osu glavu meu ramena, a o bi odvratio pogled od mora. Ali posle toga Aren vi e nije izbegavao da razgovara sa Soplijem, jer je znao da Sopli ima ne samo iste vizije ao i on ve i da ga razdire istovetni strah; znao je i to da mu, a o doe do onog najgoreg, Sopli mo e pomoi protiv Jastreba. Plovili su bez prestan a, lagano po zati ju, no eni povoljnim povetarcem, a zapadu; Jastreb se pretvarao da ih Sopli vodi u tom pravcu. Ali Sopli ih nije vodio, jer nije znao ni ta o moru, ni ad nije video nijednu artu, ni ad ranije nije roio u amac, a vode se u asavao. Mag je bio taj oji ih je vodio i to namerno pogre nim putem. Aren je to sada uvideo, a shvatio je i njegove razloge za ta o ne to. Arhimag je znao da oni i drugi slini njima tragaju za venim ivotom, da im je on obean, da ih on privlai i da bi ga mogli pronai. Zbog ponosa, osornog ponosa oji ide uz titulu Arhimaga, pla io se da bi ga mogli i stei; zavideo im je i pla io ih se i nije eleo da nijedan ove bude vei od njega. Nameravao je da plovi sve dalje i dalje na Otvoreno more, dalje

od najdaljeg opna do se ne izgube i do ne budu ta o dale o da se vi e ne mogu vratiti u svet i do tu ne umru od ei. Jer on e radije i sam umreti nego da im dozvoli da postanu besmrtni. S vremena na vreme Jastreb bi porazgovarao s Arenom o a voj sitnici vezanoj za upravljanje amcem ili bi plivao s njim u toplom moru ili mu po eleo la u no pod pre rivaem od veli ih zvezda i u tim trenucima sve te ideje bi se dea u inile potpuno besmislenima. Zagledao bi se u svog saputni a i pred sobom video to ozbiljno, strogo, strpljivo lice i pomislio bi: "Ovo je moj gospodar i prijatelj." Prosto nije mogao da poveruje da je uop te posumnjao u to. Ali malo asnije ponovo bi poeo da sumnja, pa bi on i Sopli izmenjali poglede, upozoravajui jedan drugog na njihovog zajedni og neprijatelja. Sunce je sva og dana pr ilo ia o je njegov sjaj bio ne a o mutan. Njegova svetlost poivala je poput sjaja na povr ini mora oje se lagano izdizalo i spu talo. Voda je bila plava, nebo stalno isto plavo, bez obla a. Povetarac bi povremeno prestajao i oni bi onda o retali jedro da ga uhvate i lagano nastavljali da puze prema nepostojeem raju. Jednog poslepodneva, onano, dunu slabi rmeni vetar; Jastreb po aza uvis negde u vreme zalas a sunca i ree: "Pogledaj." Viso o iznad jarbola niz mors ih gusa a lebdeo je poput crne rune nacrtane na nebu. Gus e su letele na isto : sledei ih, Dale ovidi narednog dana sti e u blizinu ne og veli og ostrva. "Evo ga", ree Sopli. "Ono opno tamo. Tamo moramo poi." "Mesto oje tra i se tamo nalazi?" "Da. Moramo pristati. Dalje ne mo emo." "Bie da je to opno Obehol. Iza njega, u Ju nom Prostranstvu, nalazi se jo jedno ostrvo, Velogi. A u Zapadnom Prostranstvu nalaze se ostrva oja le e jo zapadnije od Velogija. Jesi li siguran, Sopli?" "Bojad ija sa Lorbanerija poe da se ljuti i pogled mu ponovo postade prepla en; ali nastavio je da govori razumno, pomisli Aren, isto ona o ao to je prvi put s njim razgovarao pre mnogo dana na Lorbaneriju. "Da. Moramo tamo pristati. Dovoljno smo dale o oti li. Ovde je mesto oje tra imo. elite li da se za unem da sam siguran? Da se za unem svojim imenom?" "Ne mo e ", odvrati Jastreb ruto, podigav i pogled prema Sopliju oji je bio vi i od njega; Sopli je bio ustao i vrsto se uhvatio za jarbol a o bi video opno ispred njih, "ne po u avaj, Sopli." Bojad ija ga mr o pogleda ao da je besan ili ao da ga ne to boli. Zatim se zagleda u planine plav aste usled udaljenosti oje su se protezale ispred amca, iznad vode oja se uzdizala i podrhtavala i ree: "Kunem se imenom. Svojim imenom", ponovio je to mnogo puta, namr ten ao da ga razdire bol. Pribli ili su se ostrvu no eni severnim vetrom, a zatim stali da obilaze o o njega tra ei a av zaliv ili deo opna pogodan za pristajanje, ali celu severnu obalu zapljus ivali su sna ni talasi na toplom suncu. U unutra njosti su se na toj svetlosti upale zelene planine, pre rivene drveem do samih vrhova. Zaobi av i rt onano su ugledali jedan dubo i zaliv u obli u polumeseca sa pla ama od belog pes a. Talasi su ga lagano zapljus ivali, jer je njihovu snagu zadr avao rt, ta o da je amac mogao u njemu pristati. Na pla i nije bilo ni traga ne om ljuds om biu, isto ao ni u umi iznad nje; nisu ugledali niti a av amac, rov, pramen dima. Blagi povetarac utihnu im je Dale ovidi uplovio u zaliv. Sve je bilo mirno, tiho i vladala je veli a vruina. Aren se prihvati vesala, Jastreb rme. Jedini zvu oji se uo bila je ripa vesala u le i tima. Iznad zaliva uzdizali su se sa svih strana zeleni vrhovi. Sunce je obasjavalo vodu prugama tople bele svetlosti. Aren je slu ao a o mu rv tutnji u u ima. Sopli je napustio sigurnost jarbola i otpuzao do pramca, dr ei se za ivicu amca, zurei i iste ui se prema opnu. Jastrebovo tamno lice puno o ilja a sijalo se od znoja ao da je premazano uljem; pogled mu je sve vreme prelazio sa malih talasa na stenovitu obalu iznad njih, obraslu zelenilom. "Sada", ree on Arenu i amcu. Aren triput sna no zamahnu veslima i Dale ovidi se s la oom zarije u pesa . Jastreb is oi da jo malo pogurne amac i is oristi zaostalu snagu talasa. Kada je ispru io ru u da gurne amac,

sapleo se i gotovo pao, uhvativ i se za pramac. Jednim sna nim zamahom on povue amac nazad u vodu na talasu oji se povlaio, a zatim se prebaci pre o ivice amca oji je plutao izmeu mora i obale. "Veslaj!" dahui izgovori i nastavi da puzi etvorono e do se sa njega cedila voda, a on po u avao da povrati dah. U ruci je dr ao oplje... oplje sa bronzanim vrhom, duga o dve stope. Oda le mu? Pojavilo se jo jedno do je Aren zbunjeno zapinjao veslima; pogodilo je lupicu postrance, ot inuv i omad drveta i odbiv i se s jednog raja na drugi. Meu nis im stenjem iznad pla e, ispod drvea, ne e prili e stado e da se reu, ni ane i puze. Vazduh je paralo slabo i tanje, zujanje. Aren iznenada pognu glavu i uvue je izmeu ramena, povi lea i stade da vesla sna nim zamasima: dva zaveslaja da se oslobodi plia a, tri da o rene amac i potom renu e. Sopli, oji se nalazio na pramcu, Arenu iz lea, poe da vie. Iznenada je epao Arena za ru u ta o da su vesla poletela iz vode. Dr a jednog vesla udari ga u stoma , pa je na trenuta ostao zaslepljen i bez daha. "Vrati se! Vrati se!" vi ao je Sopli. amac odjednom pos oi iz vode i zaljulja se. im je ponovo epao vesla, Aren se o renu; bio je besan. Sopli nije bio u amcu. Svuda o o njih uzdizala se i svetlucala na suncu dubo a voda zaliva. Aren se, ni ta ne shvatajui, ponovo osvrnu i ovog puta se zagleda u Jastreba oji je puzio po pramcu. "Tamo", ree Jastreb, po azav i pored broda, ali tamo nije bilo nieg sem mora i zaslepljujueg sunca. Baeno oplje je za ne oli o jardi palo iza amca, buno uroniv i u vodu i nestalo. Aren napravi ne ih deset ili dvanaest sna nih zaveslaja, zatim o renu lea vodi i jo jednom se zagleda u Jastreba. Jastrebove a e i leva mi ica bile su rvave; na rame je pritis ao smotulja od t anine za jedra. Na dnu amca le alo je oplje sa bronzanim vrhom. Kada ga je Aren prvi put ugledao, on ga nije dr ao; str alo je iz njegovog ramena u oje se zabo ilja . Osmatrao je vodu izmeu njih i bele obale, na ojoj su ne a ve siu ne prili e pos a ivale i ljuljale se gledane roz ustalasani i vreo vazduh. Konano ree: "Hajdemo." "Sopli..." "Nije isplivao..." "Je li se utopio?" s nevericom upita Aren. Jastreb limnu. Aren nastavi da vesla do se obala nije pretvorila u belu crtu ispod uma i viso ih zelenih vrhova. Jastreb je sedeo pored ormila, dr ei smotanu t aninu prislonjenu uz rame, ali ne obraajui na to pa nju. "Da li ga je oplje pogodilo?" "S oio je." " Ali... ali on nije umeo da pliva. Pla io se vode!" "Da. U asno se pla io. eleo je... eleo je da stigne na obalu." "Za to su nas napali? Ko su oni?" "Sigurno su mislili da smo neprijatelji. Hoe li... da mi pomogne na trenuta ?" Aren tada vide da je t anina oju je dr ao na ramenu bila natopljena rvlju. Koplje ga je pogodilo izmeu zgloba ramena i ljune osti, razderalo jednu od veli ih vena, ta o da je ja o rvario. Slu ajui Jastrebova uputstva, Aren iscepa jednu lanenu o ulju na tra e i primae se da mu prepovije ranu. Jastreb ga zamoli da mu doda oplje i ada mu ga Aren polo i pre o olena, on spusti desnu a u na o tricu, duga u i us u, nali na vrbin list, napravljenu od grubo is ovane bronze; inilo se da e ne to da a e, ali posle minute od odmahnu glavom. "Nemam snage za arolije", ree on. "Kasnije. Sve e biti u redu. Mo e li nas izvesti iz ovog zaliva, Arena?" Dea ut e nastavi da vesla. Zdu no se trudio i us oro je, jer bilo je snage u tom glat om, gip om telu, izveo Dale ovidog iz zaliva u obli u polumeseca, na otvoreno more. Po povr ini vode polegao je duga i podnevni mir Prostranstva. Jedro je mlitavo visilo. Sunce je sijalo roz izmaglicu i inilo se da zeleni vrhovi podrhtavaju i odzvanjaju na veli oj vruini. Jastreb se ispru io na dnu amca, glave oslonjene na lupicu pored ormila; nepo retno je le ao, polurastvorenih usana i apa a. Arenu se nije dopadalo da zuri u njegovo

lice, pa je gledao pre o pramca amca. Iznad vode lelujala se izmaglica oju je stvarala vruina, ta o da se inilo ao da su pre o neba razapeta vela pauine. Ru e su mu se tresle d umora, ali nastavljao je da vesla. "Kuda nas to vodi ?" upita promu lo Jastreb, malo se uspraviv i. O renuv i se Aren ugleda a o zaliv u obli u polumesaca jo jednom svija svoje zelene ru e o o amca, a planine se gomilaju u vazduhu iznad njih. O renuo je amac a da toga uop te nije bio svestan. "Ne mogu vi e da veslam", ree on, odlo i vesla i ode da une na pramac. Stalno je mislio da se Sopli nalazi iza njega u amcu, pored jarbola. Proveli su zajedno dosta dana, a umro je ta o iznenada, ta o bezrazlo no da mu ni a o nije i lo u glavu a o ga vi e nema. Ni ta mu vi e nije bilo jasno. amac nastavi da se ljulja na vodi, sa mlitavim jedrom na oblici. Plima, oja je poela da nadire u zaliv, o renu Dale ovidog lagano postrance u odnosu na struju i, malo po malo, stade da ga gura prema udaljenoj beloj liniji obale. "Dale ovidi", prozbori umilno mag i doda jo re ili dve na Prastarom govoru; brod se malo zaljulja, o renu se od zaliva i poe da lizi pre o gorueg mora sve dalje od zagrljaja zaliva. Ali isto ta o lagano i me o, za manje od jednog sata, poe da usporava i jedro se ponovo opusti. Aren se osvrnu i ugleda svog saputni a a o le i u istom polo aju ao i ranije, ali mu je sada glava malo bila zabaena nazad, a oi zatvorene. Sve ovo vreme Arena je pro imao te a , bolestan u as, oji je sve vi e rastao u njemu i onemoguavao mu da bilo ta preduzme i oji mu je telo i um pretvarao u fine niti to se upliu. Nije imao hrabrosti da se bori protiv tog straha; oseao je samo ne u vrstu nejasne zlovolje vezane za usud oji ga je sna ao. Ne bi trebalo da dozvoli amcu da se na ovom mestu pribli i stenovitoj obali opna iji stanovnici napadaju strance; to mu je bilo sasvim jasno, ali mu ni ta nije znailo. ta je trebalo da uini? Veslajui vrati amac na Rou ? bio je izgubljen, potpuno i beznade no izgubljen, u nepreglednosti Prostranstva. Ni ada mu ne bi po lo za ru om da vrati amac do ne og prijateljs og opna, jer to je znailo nedelje putovanja. To bi mogao da uini samo a o bi ga mag vodio, ali Jastreb je bio ranjen i bespomoan, isto ona o iznenada i bezrazlo no ao to je i Sopli umro. Lice mu se izmenilo, bilo je opu teno i u asto; mo da je umirao. Aren pomisli a o bi ga trebalo s loniti sa sunca ispod nadstre nice i napojiti ga; ad ove izgubi dosta rvi, treba mu dati da pije. Ali ve danima su uburili s vodom; bure je bilo gotovo prazno. Ali a ve to veze ima? Ni ta vi e nije bilo dobro, ni ta ih nije moglo spasti. Potro ili su svoju sreu. Pro li su asovi, sunce je neumoljivo sijalo, siv asta toplina omotala se o o Arena. Nepo retno je sedeo. Pre o ela mu pree talas sve ine. On podi e pogled. Bilo je vee: sunce je za lo, zapad se nejasno crveneo. Dale ovidi se lagano retao no en blagim povetarcem sa isto a, zaobilazei strme, po umljene obale Obehola. Aren se vrati na dno amca i poe da se stara o svom saputni u, namestiv i mu ispod nadstre nice slamaricu i napojiv i ga. Sve je to obavio u urbanim po retima, trudei se da ne gleda u zavoj oji je ve trebalo promeniti, jer rana nije prestala sasvim da rvari. Iznemogli Jastreb ni ta ne ree; jo do je pohlepno pio, oi mu se s lopi e i on ponovo utonu u san, za ojim je oseao veu potrebu nego za vodom. Mirno je le ao: a ada je u tami povetarac uminuo, nije ga zamenio ni a av magijs i vetar, ta o da je amac ponovo poeo lenjo da se ljulju a na glat oj, poti tenoj vodi. Ali planine oje su se sada ocrtavale desno od njih spram velianstvenog neba posutog zvezdama, bile su crne i Aren je dugo zurio u njih. Njihovi obrisi su mu izgledali poznati, ao da ih je ve ranije video, ao da ih je znao celog ivota. Kada je legao da spava, licem se o renuo prema jugu, a tamo, dale o na nebu, iznad povr ine praznog mora, gorela je zvezda Gobardon. Ispod nje nalazile su se i druge dve oje su zajedno s njom obrazovale trougao, a ispod ovih pojavile su se jo tri u jednoj pravoj liniji, obrazujui jo vei trougao. Oslobodiv i se razlivenih povr ina crnog i srebrnog, pojavi e se jo dve, do je no bila na izma u; bile su ute ao i Gobardon, mada slabije i

naginjale su se zdesna nalevo od desne osnovice trougla. Ta o je video osam od devet zvezda za oje se smatralo da obrazuju prili u ove a ili hardijs u runu Agnen. Aren u tom ustrojstvu nije nazirao ni a vog ove a, sem, ao to je to uobiajeno s li ovima oje tvore zvezde, a o on nije bio neobino izoblien; ali runa se jasno videla, sa ru om u obli u u e i sa una rsnim potezom, ome je nedostajalo samo stopalo, poslednji potez pa da bude zavr eno, a njega je inila zvezda oja jo nije izi la. Tra ei je pogledom, Aren zaspa. Kada se u zoru probudio, Dale ovidi se jo vi e udaljio od Obehola. Magla je s rivala obale i sve ostalo sem vrhove planina, a stanjivala se u izmaglicu iznad ljubiastih voda juga, prigu ujui sjaj poslednjih zvezda. On pogleda svog saputni a. Jastreb je neravnomerno disao, ao da bol oja ga je muila izbija do ispod same povr ine sna, ne pre idajui ga. Lice mu je izgledalo staro i bilo je oivieno hladnom svetlo u bez sen i. Aren u njemu vide ove a oji je izgubio mo, sposobnost vraanja, snagu, mladost, sve. Nije spasao Soplija, niti je s renuo oplje od sebe. Doveo ih je u opasnost i nije ih spasao. Sada je Sopli bio mrtav, on sam je umirao, a i Aren e umreti. I to zbog ovog ove a, i to uzalud, bez i a vog razloga. I ta o ga je Aren sav oajan posmatrao i ni ta nije video. U njemu se ne probudi e ni a va seanja na fontanu ispod os oru e, na belu magijs u svetlost na brodu sa robovima u magli ili na zapu tene vonja e Kue bojad ija. U njemu se ne probudi e a ni ponos ni tvrdoglavost. Posmatrao je zoru a o svie na mirnom moru, po ome su promicali nis i, veli i talasi boje bledog amatista i sve je to bilo ao san, bled, bez i a ve veze sa stvarno u. A u dubinama sna i mora nije bilo niega... samo provalija, praznina. Dubina nije bilo. amac je napredovao nepravilno i lagano, pratei hirovito raspolo enje vetra. Iza vrhova Obehola vrila se tama naspram izlazeeg sunca, iz oje je dopirao vetar, odnosei amac sve dalje od opna, dalje od sveta, a otvorenom moru. 8. DECA OTVORENOGA MORA Negde sredinom dana Jastreb se pomeri i zatra i vode. Kada je utolio e, on upita: "Kuda idemo?" Jer jedro nad njegovom glavom bilo je napeto i amac je uranjao poput lastavice u duge talase. "Na zapad ili na sever pre o zapada." "Hladno mi je", ree Jastreb. Sunce je pr ilo, ispunjavajui amac toplotom. Aren ni ta ne ree. "Probaj da se dr i zapada. Velogi, zapadno od Obehola. Pristani tamo. Potrebna nam je voda." Dea se zagleda ispred sebe, pre o praznog mora. Ponovo ni ta ne odgovori. Jastreb po u a da sedne, a ada mu to ne uspe, po u a da dohvati tap oji je le ao pored utije sa opremom; ali bio je van njegovog doma aja, a ada je po u ao ponovo da progovori, rei mu zastado e na suvim usnama. Krv opet probi natopljeni i s oreli zavoj, obli ujui grimiznu pauinu na tamnoj o i njegovih grudi. On o tro udahnu i s lopi oi. Aren se te na trenuta zagleda u njega; pri tom ni ta nije oseao. Zatim je oti ao na pramac i tamo ponovo unuo, pogleda uprtog ispred sebe. Usta su mu bila veoma suva. Istoni vetar oji je sada postojano duvao pre o otvorenog mora bio je suv poput a vog pustinjs og vetra. U buretu im je ostalo jo svega dve do tri pinte vode; a one su bile, prema Arenovom mi ljenje, za Jastreba, ne za njega; uop te mu nije palo na pamet da popije ma ar i gutljaj. Postavio je udice, nauiv i ot ad su otplovili iz Lorbanerija da sirova riba mo e da utoli e i glad; ali ni ada se na udice ni ta nije uhvatilo. To i nije bilo va no. amac je napredovao pre o vodene pustinje. Iznad amca, lagano, ao veiti pobedni u trci, pred ojim se prostiralo svo prostranstvo neba, retalo se

sunce, ta oe sa isto a na zapad. Arenu se jednom uinilo da je ugledao ne u plavu uzvisinu na jugu oja je mogla predstavljati opno, a mo da i a av obla ; brod je ve satima hitao prema severozapadu. Nije po u avao da ga s rene, ve ga je pustio da i dalje plovi u tom pravcu. To opno je moglo, ali nije moralo biti stvarno; nije bilo va no. Njemu je sva ta neizmerna, plamena slava vetra, svetlosti i o eana bila nejasna i la na. Spustila se tama i ponovo pojavila svetlost, zatim je nai la nova tama, pa opet svetlost i svo to njihovo smenjivanje nali ovalo je udarima bubnja po vrsto zategnutom platnu neba. Vu ao je a u roz vodu pored amca. Na trenuta mu se uini da je o ivela: njegova a a bila je bledozelena pod ivom vodom. On se sa e i posisa vla ne prste. Bili su gor i i bolno su mu pe li usne, ali on to ponovi. Onda mu je bilo mu a i puzao je povraajui, ali u grlu ga je pe lo te ne to malo ui. Vi e nije imao vode oju bi dao Jastrebu, a i pla io se da mu prie. Ovaj je le ao drhtei, upr os vruini. Svuda unao olo vladali su mir, su a i jar a svetlost: u asno jar a. On sa ri oi pred tom svetlo u. Stajali su u amcu, njih trojica, mr avi poput trs e, ne a o etvrtasti, rupnoo i, nali na udne mrane aplje ili dralove. Imali su tan e glasie ao a ve ptice. Nije ih razumeo. Jedan le nu nad njim sa tamnom me inom privr enom za ru u i poe da sipa ap po ap vode Arenu u usta. Aren je pohlepno pio, davio se, nastavljao da pije do nije ispraznio celu me inu. Zatim se obazreo o o sebe i posrui uspravio na noge, upitav i: "Gde je, gde je on?" Jer s njim u Dale ovidom bila su samo tri udna, vit a ove a. Ne shvativ i ta ih pita, zagleda e se u njega. "Onaj drugi", za re ta on, jer grlo mu je bilo nadra eno a usne s orene i spaljene ta o da je s mu om obrazovao rei: "moj prijatelj..." Jedan od njih shvati zbog ega je zabrinut, a o i nije razumeo rei, te mu spusti mr avu a u na mi icu, a drugom po aza: "Tamo", ree on smirujui ga. Aren pogleda u tom pravcu. I ugleda severno ispred amca splavove; ne i su bili zbijeni jedni uz druge, a drugi su bili razbacani po iro om vodnom prostranstvu. Ugledao je toli o splavova da su ga pdsetili na jesenje li e razbacano po a vom ribnja u. Na sva om od njih nalazio se jedan do dva reda oliba, sme tenih blizu sredine, a na ne oli o su a bili pobodeni i jarboli. Plutali su poput li a, uzdi ui se i spu tajui veoma me o do su pod njima promicali neizmerni talasi zapadnog o eana. Voda izmeu njih i iznad njih sijala je poput srebra, prote ui se prema veli im ljubiastim i zlatnim i nim oblacima, oji su zamraivali zapad. "Tamo", ponovi ove , po azujui prema jednom veli om splavu blizu Dale ovidog. " iv?" Gledali su u njega do onano jedan nije shvatio. " iv. iv je." Kad to u, Aren poe da plae, suvo da jeca, a jedan od ove trojice uhvati ga za zglava svojom sna nom us om a om i povede ga iz Dale ovidog na splav za oji je amac bio privezan. Splav je bio ta o veli i i stabilan da nimalo nije utonuo pod njihovom te inom. ove povede Arena pre o njega, a jedan drugi dohvati te i harpun sa za rivljenim zubom itoaj ule na raju i stade da privlai obli nji splav do razma izmeu njih nije bio ta o mali da su mogli da ga premoste u jednom jedinom ora u. On zatim povede Arena do za lona ili abine na tom splavu oja je s jedne strane bila otvorena, a na ostale tri je imala ist ane zastore. "Lezi", ree on i posle toga Aren se vi e nieg nije seao. Le ao je na leima, potpuno ispru en, zurei u grubi zeleni rov pro aran sitnim ta ama svetlosti. Zami ljao je da se nalazi u vonjacima jabu a u Semerminu, u ojima prinevi Enlada provode leta, u brdima iza Berile; zami ljao je a o le i u gustoj travi Semermina, zagledan u sunavu svetlost izmeu grana jabu a. Posle izvesnog vremena zau pljes anje i udaranje vode u upljinama ispod splava i pis utave glasove ljudi sa splavova oji su govorili jednostavnim

hardijs im oji se upotrebljavao u Arhipelagu, ali veoma izmenjenim a o u glasovima, ta o i u ritmu, pa ga je bilo te o razumeti; i ta o je saznao gde se nalazi... izvan Arhipelaga, izvan Prostranstva, dalje od svih ostrva, izgubljen na otvorenom moru. Ali ni to ga nije brinulo i ostao je da le i udobno sme ten ao da je ispru en u travi vonja a svoga doma. Posle izvesnog vremena pomisli a o bi trebalo da ustane i uini ta o, te ugleda svoje veoma mr avo i izgorelo telo i drhtave noge oje su ipa mogle da oraaju. Odgurnu ist ani zastor oji je obrazovao zidove za lona i izie napolje; bilo je poslepodne. Do je spavao padala je i a. Veli a, glat o izdeljena etvrtasta debla splava, priljubljena jedna uz druga, sa rupama zapu enim udeljom i smolom, bila su tamna od vlage, a osa mr avih, polugolih ljudi bila je crna i opu tena od i e. Ali polovina neba na zapadu na ojoj je boravilo sunce, bila je vedra i oblaci su sada plovili a rajnjem severoisto u u obli u srebrnastih gomilica. Jedan od mu araca oprezno prie Arenu i zaustavi se na ne oli o stopa od njega. Bio je vita i oni i, ne vi i od a vog dvanaestogodi nja a; oi su mu bile izdu ene, veli e i tamne. Nosio je oplje sa nazubljenom glavom od slonovae. Aren mu se obrati: "Tebi i tvom narodu dugujem ivot." ove limnu. "Hoe li me odvesti do mog saputni a?" O renuv i se, splavar ispusti jedan viso i, prodoran ri nali na glasanje galeba. Zatim unu s osloncem na pete ao da se sprema na e anje i Aren uini to isto. Splavovi su imali jarbole, mada na splavu na ome su se nalazili, jarbol nije bio postavljen. Jedra na njima su se mogla podizati i izgledala su siu na u poreenju sa ogromno u splava. Jedra su bila napravljena od ne og smeeg materijala, ne od platna ili lana ve od ne e vla naste materije oja ao da i nije bila t ana, ve presovana, ona o a o se pravi filc. Jedan splav, udaljen ne ih etvrt milje od njih, spusti pomou onopca smee jedro sa poprene atar e i stade lagano da se probija, poma ui se harpunima i mot ama, izmeu drugih splavova do se nije na ao uz onaj na ome je bio Aren. Kada je meu njima bilo samo tri stope vode, ove pored Arena ustade i s la oom pres oi taj razma . Aren uini isto i doe a se nespretno na sve etiri; olena su mu bila stra no ruta. On se di e i ugleda malog ove a a o ga posmatra, ne s podsmehom, ve s odobravanjem: oigledno ga je po tovao a tome je naroito doprineo njegov stas. Ovaj splav bio je vei i izdignutiji iz vode od svih ostalih, napravljen od debala duga ih po etrdeset stopa i pet- est stopa iro ih, pocrneo i uglaan od upotrebe i delovanja vremena. udno izrezbareni drveni ipovi bili su postavljeni o o ne oli o za lona ili ograenih prostora na njemu, a u etiri ugla uzdizale su se viso e mot e o iene perjem galebova. Vodi ga odvede do najmanjeg za lona i on u njemu ugleda usnulog Jastreba. Aren sede unutar za lona. Njegov vodi vrati se na drugi splav i ostavi e ga na miru. Posle otprili e jednog sata jedna ena mu donese hranu: ne u vrstu hladnog ribljeg gula a s omadiima izvesne zelene prozrane tvari, slan ali dobar; i malu olju vode, ustajale, sa u usom atrana ojim je bure bilo premazano. Po nainu na oji mu je pru ala vodu video je da je ona za nju pravo bogatstvo, ne to to treba ceniti. Popio ju je s du nim po tovanjem i nije zatra io jo , mada je mogao da popije desetostru o vi e. Jastrebovo rame bilo je ve to prepovijeno; spavao je dubo im i mirnim snom. Kada se probudio, pogled mu je bio jasan. Pogledao je Arena i nasme io se ljup o i veselo to je uve delovalo zapanjujue na njegovom strogom licu. Aren iznenada ponovo oseti elju da zaplae. On bez rei polo i svoju a u na Jastrebovu. Jedan od splavara prie i unu u hlad obli njeg za lona; taj za lon je liio na ne a av hram; iznad vrata se nalazio veoma slo en etvrtasti crte , a o vir vrata bio je napravljen od trupaca izrezbarenih u obli u sivih, jecavih itova. ove je bio niza i mr av ao i ostali, dea og tela, ali lice mu je bilo odluno i na njemu su se ogledale njegove godine. na sebi je imao samo t aninu obmotanu o o bedara, ali zato je dostojanstvo bilo to oje ga je bogato

rasilo. "Mora spavati", ree on i Aren ostavi Jastreba te pree od tog ove a. "Ti zapoveda ovim narodom", ree Aren, odmah u njemu prepoznav i neza. "Da", odvrati ove , rat o limnuv i. Aren je stajao pred njim, uspravan i nepo retan. Us oro ove ove tamne oi sreto e na trenuta njegove: "I ti si poglavica", primeti on. "Jesam", odgovori Aren. Veoma bi voleo da je mogao da sazna ot ud je to splavar znao, ali ni ta nije preduzeo. "Ali ja slu im mom gospodaru, onom tamo." Poglavica splavara ree ne to to Aren uop te nije razumeo. Pojedine rei su bile toli o izmenjene da su bile neprepoznatljive, a za imena nije znao na oga se odnose; on zatim upita: "Za to do li vi u Balatran?" "U potrazi..." Ali Aren nije bio siguran da li sme da a e, niti ta uop te da a e. inilo mu se da je sada ono to se dogodilo, pa i sama njihova potraga, dale o za njima i bio je potpuno zbunjen. Konano ree: "Do li smo do Obehola. Kada smo stigli do obale, napali su nas. Moj gospodar je bio ranjen." "A ti?" "Ja nisam bio ranjen", ree Aren, a hladno rvnost ojom je nauio da se vlada u sva oj prilici, to om detinjstva provedenog na dvoru, sada mu je bila dobro do la. "Ali bilo je neeg... ne og ludila. Jedan oji je bio s nama, utopio se. Oseao se ne i strah..." On uuta i ostade nemo da stoji. Poglavica ga je posmatrao crnim, ogranienim pogledom. Konano ree: "Znai, ovamo ste sluajno stigli." "Da. Jesmo li jo u Ju nom Prostranstvu?" "Prostranstvu? Ne. Ostrva..." Poglavica napravi svojom mr avom, crnom a om lu , ne vei od etvrtine ompasa, sa severa na isto . "Ostrva su tamo", ree on. "Sva ostrva." Po azav i zatim prema veernjem moru ispred njih, od severa pre o zapada sve do juga ree: "More." "S og ste opna, gospodaru?" "Ni sa jednog. Mi smo Deca otvorenog mora." Aren se zagleda u njegovo us o lice. Zatim se obazre o o sebe po veli om splavu sa hramom i viso im idolima, od ojih je sva i bio izdeljan od jednog jedinog omada drveta i predstavljao veli e figure bogova oji su bili me avina delfina, ribe, ove a i galeba; video je ljude zaposlene t anjem, rezbarenjem, ribarenjem, uvanjem na izdignutim platformama, uvanjem beba; druge splavove, ojih je u upno bilo najmanje sedamdeset, razbacane po vodi u veli om rugu iji je preni iznosio mo da a i itavu milju. Bio je to grad: iz udaljenih ua dizali su se tan i pramenovi dima, pis utave glasove dece donosio je vetar. Bio je to grad, a ispod njegovog poda nalazila se provalija. "Zar se ni ada ne is rcate na ne o opno?" upita dea tihim glasom. "Jedanput godi nje. Idemo na Duga u Dinu. Tamo seemo drva i popravljamo splavove. To pada u jesen, a posle toga pratimo sive itove na sever. Zimi se razdvajamo i sva i splav plovi za sebe. U prolee odlazimo u Balatran i tamo se o upljamo. U to doba ljudi prelaze s jednog splava na drugi, venavaju se, odr ava se Duga i Ples. To su staze Balatrana; odavde veli a struja ide na jug. Leti plovimo no eni veli om strujom a jugu do ne primetimo veli e, sive itove, oji s reu a severu. Zatim reemo za njima i onano se vraamo na pla e Emaha na Veli oj Dini, bar na rat o." "Pa to je divno, gospodaru", ree Aren. "Ni ad jo nisam uo ni za jedan narod slian va em. Moj dom se nalazi dale o odavde. Pa ipa i tamo, na ostrvu Enlad, prireujemo Duga i Ples uoi Ivandana." "Vi nogama poravnavate zemlju i ona postaje bezbedna", primeti suvo poglavica. "Mi ple emo u dubo om moru." Posle izvesnog vremena, on upita: "Ka o mu je ime, tvom gospodaru?" "Jastreb", odvrati Aren. Poglavica ponovi tu re po slogovima, ali bilo je jasno da oni za njega nemaju ni a vo znaenje. I to vi e od bilo ega drugog uveri Arena da je njegova pria istinita, da ovi ljudi pre o cele godine ive na moru, na otvorenom moru, na otvorenom moru dale o od sva og opna, ili nagove taja opna, van doma aja ptica sa opna, dale o od oiju ljudi.

"U njemu je bila smrt", ree poglavica. "Mora spavati. Ti se vrati na Zvezdani splav; poslau po tebe." On ustade. Mada je bio savr eno siguran u ono to on jeste, oigledno nije bio naisto sa Arenom; da li je trebalo da se prema njemu odnosi ao prema sebi ravnom ili ao prema dea u. Arenu se vi e dopadalo ovo drugo, u ovoj situaciji, te prihvati nain na oji ga je otpustio, ali onda se nae pred veli im problemom. Splavovi su se ponovo razdvojili i stotine jardi sjajne vode razdvajalo je ta dva splava. Poglavica Dece otvorenog mora mu se jo jednom rat o obrati. "Plivaj", ree on. Aren se odva no baci u vodu. Njena hladnoa prijala je njegovoj suncem opaljenoj o i. Preplivao je tu razdaljinu i popeo se na drugi splav na ome je zate ao s upinu od petoro- estoro dece i mladia oji su ga posmatrali sa nes rivenim zanimanjem. Jedna malena devojica mu ree: "Pliva ao riba na udici." "Ka o bi trebalo da plivam?" upita Aren, pomalo smr nuto, ali utivo; on ni a o nije mogao da bude grub prema jednom ta o malom ljuds om biu. Liila je na ispoliranu statuetu od mahagonija, bila je ne na, ivahna. "Ova o!" povi a ona i zaroni poput fo e u svetlucavu i uzbur anu vodu. Te posle du eg vremena i na neverovatnoj udaljenosti, zauo je njen re tav vrisa i ugledao njenu crnu, glat u osu iznad povr ine. "Hajde", ree dea oji je verovatno bio Arenovih godina, mada po visini i grai ove ne bi re ao da ima vi e od dvanaest: bio je to moma ozbiljna lica oji je pre o celih lea imao istetoviranu rabu. On zaroni, svi zaroni e, a i jedan trogodi nja ; ta o je i Aren morao pa je to i uinio, po u av i da ne podigne mlaz vode. "Kao jegulja", ree dea , doplivav i do njega. "Kao delfin", ree jedna lepa devojica prijatnog osmeha i nestade u dubinama. "Kao ja!" za re ta trogodi nja pravei mehurie ao da izlaze iz boce. Ta o je toga dana sve do mra a i ceo naredni duga i zlatni dan ao i naredne dane, Aren plivao, razgovarao i radio sa mlaima sa Zvezdanog splava. I od svih dogaaja sa njegovih putovanja od onog jutra e vinocija ada su on i Jastreb napustili Rou , ovo mu je na ne i nain izgledalo najudnije; jer nije imalo ba ni a ve veze sa svim onim to se zbilo ranije, za vreme putovanja ili to om celog njegovog ivota; a jo manje je imalo veze sa onim to e te uslediti. Le ei meu ostalima pod zvezdanim nebom, cele noi je razmi ljao: "Kao da sam umro, pa je ovo sada ivot posle smrti, ovde na suncu, s druge strane ivice sveta, meu sinovima i erima mora..." Pre no to bi zaspao pogledao u daljinu prema jugu, tra ei utu zvezdu i Runu Svr et a, uve bi ugledao Gobardona i manji ili vei trougao; ali sada je izlazila asnije ta o da nije mogao da ostane budan do se celo ustrojstvo ne bi oslobodilo obzorja. I nou i danju splavovi su grabili prema jugu, ali more je stalno bilo isto, jer ono oje se stalno menja, nije se menjalo; pro le su majs e i ne oluje, noi su sada bile zvezdane, a pre o celog dana sijalo je sunce. Znao je da nisu stalno iveli ova o lagodno, ao u snu. Raspitivao se o zimama i oni mu ispria e o i ama oje dugo padaju, o monim talasima, usamljenim splavovima, razdvojenim, oji plove i zaranjaju roz sivilo i tamu nedelju za nedeljom. Pro le zime, za vreme jednomesene oluje, videli su talase oji su bili ta o veli i da su liili na "olujne obla e", re o e, jer ni ada nisu videli brda. Ka o bi jedan talas pro ao odmah bi ugledali drugi, ogroman, miljama udaljen, a o se valja prema njima. Da li splavovi mogu da plove ta vim morem? upita on, a oni odgovori e da mogu, ali ne uve . U prolee ada se o upljaju od Staza Balatrana nedostajalo bi po dva, tri ili est splavova... enili su se veoma mladi. Plava raba, dea oji je na leima imao istetoviranu ivotinju po ojoj je dobio ime i lepa devojica Albatros bili su mu i ena, ia o je njemu bilo te sedamnaest, a njoj dve godine manje; bilo je mnogo slinih bra ova meu mladima na splavovima. Mnogo beba je puzalo i gegalo se po splavovima, zavezane duga im uzicama za etiri mot e o o sredi njeg za lona; sve bi upuzale u njega za vreme dnevne ege i spavale u gomilama oje

su se sve vreme uvijale. Starija deca brinula su se o mlaoj, a mu arci i ene zajedni i su obavljali sve poslove. Na sva oga bi do ao red da sa uplja mors u travu veli ih, smeih listova, nilgu sa Staze, sa rubovima ao u paprati i duga u od osamdeset do sto stopa. Svi su zajedno radili na pravljenju t anina od nilgua i uplitanja grubih vla ana u onopce i mre e; zajedno su lovili i ribu, su ili je i od itovih ostiju obli ovali orua i obavljali sve druge poslove ojima su se bavili na splavovima. Ali uve su imali vremena za plivanje i razgovor i ni ada nisu postavljali ro ove do ojih bi ne i zadata valjalo zavr iti. asovi nisu postojali: samo celi dani, cele noi. Posle ne oli o ta vih dana i noi, Arenu se inilo da je na splavu proveo neizmerno dugo vremena; Obehol mu je liio na san, a ono to se desilo pre njega liilo je na jo blei san; u ne om drugom svetu iveo je na opnu i bio princ u Enladu. Kada su ga onano pozvali na splav poglavice, Jastreb ga je izvesno vreme posmatrao, da bi zatim re ao: "Sada ponovo lii na onog Arena oga sam ugledao u Dvori tu sa Fontanom: sjaji se poput peata od zlata. Prija ti ovde, mome." "Da, gospodaru." "Ali gde je to ovde? Mesta smo ostavili za sobom. Isplovili smo izvan arti... Veoma davno uo sam prie o Narodu sa splavova, ali smatrao sam da je to samo jo jedna pria o Ju nom Prostranstvu, pu a izmi ljotina. Pa ipa nas je ta izmi ljotina spasla, a ivote nam je spasao mit." Govorio je osmehujui se, ao da se i sam prepustio tom bezvremenom lagodnom ivljenju to om leta; ali lice mu je bilo ispijeno, a u oima mu se nazirala neras idiva tama. Aren to primeti i suoi se s njom. "Izdao sam...", poe on i zastade. "Izdao sam va e poverenje u mene." "Ka o to, Arene?" "Tamo... od Obehola. Kada sam vam onano bio potreban. Bili ste ranjeni i bila vam je potrebna moja pomo. Ni ta nisam preduzeo. amac je rivudao, a ja sam ga pustio da rivuda. Bolelo vas je, a ja ni ta nisam za vas uinio. Video sam opno... video sam opno, ali nisam a ni po u ao da o renem amac..." "Smiri se, mome", ree mag ta o odluno da ga Aren poslu a. A zatim: "Ispriaj mi ta si u to vreme oseao." "Ni ta, gospodaru... ni ta! Mislio sam da nema smisla bilo ta preduzimati. Mislio sam da ste izgubili mo vraanja... ne, da je ni ada niste ni posedovali. Da ste me prevarili." Arenovo lice orosi se znojem i on je morao sam sebe da prisiljava da nastavi. "Pla io sam vas se. Pla io sam se smrti. Toli o sam je se pla io da nisam smeo da vas pogledam jer ste mogli umreti. Ni o emu nisam mogao da mislim, sem o tome da postoji... da postoji nain da ne umrem, trebalo ga je samo pronai. Ali ivot je sve vreme isticao, ao da postoji ne a veli a rana iz oje istie rv... ona va a vu ste vi zadobili. Ali ona je postojala u svemu. I ja ni ta, ba ni ta nisam inio, ve sam samo po u avao da se sa rijem od umiranja." On zastade, jer glasno izrei istinu bilo je neizdr ivo te o. Nije zastao zbog srama, ve iz straha, istog onog straha. Sada je shvatio za to mu je ovaj miram ivot na moru i na suncem obasjanim splavovima liio na ivot posle smrti ili na san, na ne to nestvarno. Bilo je to stoga to je u srcu znao da je stvarnost prazna: bez ivota, topline, boje, zvu a: bez znaenja. Nije bilo ni visina ni dubina. Sva ova ljup a igra obli a, svetlosti i boje na moru i u oima ljudi, nije bila ni ta vi e od toga: poigravanje iluzija na plit oj praznini. Nestale su i iza njih je ostalo samo bezoblije i hladnoa. Ni ta drugo. Jastreb ga je posmatrao i on obori oi da bi izbegao taj pogled. Ali u Arenu se iznenada javi jedan tanani glas hrabrosti ili izrugivanja: bio je arogantan i nemilosrdan i ree mu: "Ku avice! Ku avice! Zar e i ovo odbaciti?" I ta o on podi e pogled, s veli im naporom volje i srete oi svog saputni a. Jastreb ispru i ru u i vrsto mu stisnu a u, ta o da se dodirnu e i pogledima i telom. On izgovori Arenovo pravo ime, oje mu ovaj ni ada nije

re ao: "Lebanene." Zatim ga ponovi: "Lebanen, zove se. Ti i tvoje umee. Nema sigurnosti i nema raja. Re se mora saslu ati u ti ini; da bi se videle zvezde mora pasti tama. Ples se uve ple e iznad upljine, iznad u asne provalije." Aren ga vrsto uhvati za a e i stade da povija glavu do elom ne dodirnu Jastrebovu a u. "Izneverio sam vas", ree on. "I ponovo u vas izneveriti isto ao i sebe samog. Nemam dovoljno snage!" "Ima ti dovoljno snage." Glas maga bio je ne an, ali ispod ne nosti rila se ista ona strogost oja se izdigla iz dubina Arenovog vlastitog srama i rugala mu se. "Ono to voli , to e i voleti. Sve ega e se latiti to e i ispuniti. Ti si do az da nada postoji; na tebe se treba osloniti. Ali sedamnaest godina nisu ba ne i naroiti tit protiv oajanja... Razmisli, Arene. Odbiti smrt znai odbiti ivot." "Ali ja sam i ao za tim da umremo i vi i ja!" Aren podi e glavu i zagleda se u Jastreba. "Kao i Sopli oji se utopio..." "Sopli nije tra io smrt. On je tra io nain da uma ne i njoj i ivotu. Tra io je sigurnost: mogunost da se oslobodi straha... straha od smrti." "Ali postoji... postoji ta va mogunst. S druge strane smrti. Povrata u ivot. U ivot posle smrti, ivot bez smrti. To je ono... za im oni tragaju. Zec i Sopli, oni oji su ne ada bili vraevi. To je ono za im mi tragamo. Vi... vi pre svih... morate znati u emu se sastoji ta mogunost..." Magova sna na a a i dalje je poivala na njegovoj. "Ne znam", ree Jastreb. "Da, poznato mi je ta oni misle da tra e. Ali svestan sam da je to la . uj me, Arene. Umree . Nee veno iveti. Kao to nee nijedan ove niti stvar. Ni ta nije besmrtno. To je veli i dar: dar linosti. Jer posedujemo samo ono to znamo da moramo izgubiti, ono to smo voljni da izgubimo... Ta linost oja je na e muenje, na e blago i na e oveanstvo, ne traje. Menja se; nestaje, poput mors ih talasa. Da li bi dozvolio da se more umiri i nestanu plime, da bi spasao jedan talas, da bi spasao sebe? Da li bi se odre ao ume nosti svojih prstiju, strasti svoga srca i svetlosti izlas a i zalas a sunca da bi sebi upio sigurnost... venu sigurnost? To je ono za im tragaju na Vatortu, Lorbaneriju i drugde. To je poru a oju su uli oni oji umeju da slu aju. Odre av i se ivota, mo e se odrei smrti i iveti veno! Tu poru u ja ne ujem, Arene, jer ne elim da je ujem. Ne elim da primim savet oajni a. Gluv sam; slep sam. Ti si moj vodi. Ti oji si nevin, hrabar, nerazborit i odan, ti si moj vodi... dete oje aljem da pre mene za orai u tamu. Sledim tvoj strah, tvoj bol. Smatrao si da sam grub prema tebi, Arene; ali nisi bio svestan oli o sam bio grub. Koristim tvoju ljubav, ao to ne o oristi sveu. Dopu ta da ona sagori a o bi mu osvetlila put. Ali moramo poi dalje. Moramo. Moramo prei ceo put. Moramo stii do mesta na ome more presu uje i nestaje radosti, do mesta a ome te vue tvoj smrtni u as." "Gde se ono nalazi, gospodaru?" "Ne znam." "Ne mogu vas tamo povesti. Ali poi u sa vama." Mag ga je posmatrao mranim pogledom bez ljubavi. "Ali ta a o ponovo za a em i izdam vas..." Zatim obojica uuta e. Iznad njih su se viso i, izrezbareni idoli lagano ljuljali naspram plavog ju nog neba: tela delfina, smotana rila galeba, ljuds a lica sa buljavim oima u obli u olj i. Jastreb u rueno ustade, jer jo se ni izdale a nije oporavio od zadobijene rane. "Dosadilo mi je da sedim", ree on, "Ugojiu se lenarei." Zatim poe da oraa gore-dole po splavu i Aren mu se pridru i. Malo su razgovarali do su oraali; Aren je ispriao Jastrebu a o je proveo ove dane, s im se od splavara dru io. Jastrebov nemir bio je vei od njegove snage oja ga ubrzo izdade. Zaustavio se pored devoj e iz Kue Veli ih oja je t ala nilgu na razboju, zamoliv i je da umesto njega potra i poglavicu, a onda se vratio u svoj za lon. Tu ga poseti i poglavica splavara, utivo ga pozdraviv i, i mag mu s istom utivo u odvrati i sva trojica sedo e zajedno na ta aste prostir e od fo ine o e rasprostrte u za lonu. "Razmi ljao sam", poe poglavica, lagano i sa utivim po tovanjem, "o

stvarima o ojima ste mi govorili. O tome a o ljudi misle da mogu da se vrate u ivot posle smrti, i to u vlastita tela, te tragajui za tom moguno u zaboravljaju da odaju poast bogovima, zapostavljaju svoja tela i na raju polude. To je veli o zlo i veli a ludost. Ta oe sam razmi ljao o tome a ve to ima veze sa nama. Mi se ne me amo sa ostalim ljudima, ne idemo na njihova ostrva, ne ivimo ao oni, ne inimo i ne ra injujemo ono to i oni. Mi ivimo na moru i na i ivoti vezani su za more. Ne nadamo se da emo ih spasti; ne eznemo da ih izgubimo. Ludost nas ne pohodi. Ne izlazimo na opno; niti narod sa opna dolazi od nas. Do sam bio mlad, pone ad smo razgovarali sa ljudima oji su amcima dolazili na Duga u Dinu do smo mi tamo boravili da bi se snabdeli deblima za splavove i sagradili za lone za zimu. esto smo viali jedra iz Ohola i Velvalija (ta o je on nazivao Obehol i Velogi) a o s jeseni slede sive itove. esto su izdale a pratili na e splavove jer nama su poznati mors i putevi i sastajali ta Veli ih. Jedino sam tada viao narode s opna, sada vi e ne dolaze. Mo da su svi poludeli, te se meusobno bore. Pre dve godine na Duga oj Dini, usmeriv i poglede prema severu i Velvaliju tri dana smo gledali dim ne e veli e paljevine. Pa i da je sve ta o, ta se to nas tie? Mi smo Deca otvorenog mora. Mi sledimo mors e puteve." "Pa ipa , ada ste ugledali amac ove a sa opna oji je s renuo s puta vi ste mu pri li", primeti mag. "Ne i od nas su re li da to nije mudro i hteli su da puste amac da otplovi do raja mora", odvrati poglavica svojim pis utavim, ravnodu nim glasom. "Ti nisi bio meu njima." "Nisam. Re oh, ia o su sa opna, ipa emo im pomoi, i ta o je bilo. Ali nemamo ni a ve veze sa va im poduhvatom. A o meu ljudima sa opna vlada ludilo, s njim se u o tac moraju uhvatiti ljudi sa opna. Mi sledimo put Veli ih. Ne mo emo vam pomoi u va oj potrazi. Ostanite s nama oli o god elite. Nije jo mnogo dana ostalo do Duga og Plesa; posle njega vraamo se na sever, sledei istonu struju oja e nas do raja leta ponovo dovesti u mora oja o ru avaju Duga u Dinu. A o hoete da ostanete s nama i zaleite ranu, lepo. A o hoete da uzmete amac i odete, i to e biti lepo." Mag mu zahvali i poglavica ustade, vita i u ruen ao aplja, te ih ostavi same. "U nevinosti nema snage oja bi se oduprla zlu", ree Jastreb, pomalo smr nuto. "Ali zato u njoj ima snage za dobro... Mislim da emo izvesno vreme ostati s njima, bar do ne prebrodim ovu slabost." "To je mudro", ree Aren. Jastrebova fizi a nemo ga je zaprepastila i dirnula; vrsto je odluio da tog ove a titi od njegove vlastite energije i poriva da rene dalje, da uporno zahteva da sae aju sa polas om bar do ne prestane da ga mui bol. Mag ga pogleda, pomalo zbunjen ovim omplimentom. "Ovde su svi ljubazni", nastavi Aren ni ne primetiv i to. "Izgleda da ne pate od bolesti du e oju smo sretali od ljudi iz Grada Horta i od ljudi sa drugih ostrva. Mo da ne postoji ostrvo gde bi nam pomogli i gde bi nas doe ali sa ta vom dobrodo licom, ao ovi izgubljeni ljudi." "Verovatno si u pravu." "Leti vode zaista prijatan ivot..." "Da. Mada bi mi na raju ipa dosadilo da celog ivota moram jesti hladnu ribu, ni ada da ne ugledam ru u u cvatu ili o usim vodu sa izvora!" I ta o se Aren vratio na Zvezdin splav, radio, plivao i sunao se sa ostalim mladim ljudima, razgovarao sa Jastrebom u sve a predveerja i spavao pod zvezdama. A dani su proticali i sve se vi e pribli avao Duga i Ples uoi Ivandana, a veli i splavovi lagano su se retali prema jugu no eni strujama otvorenog mora. 9. ORM EMBAR Pre o cele noi, naj rae noi u godini, gorele su ba lje na splavovima

o upljenim u veli om rugu ispod neba gusto posutog zvezdama, ta o da je izgledalo ao da se na moru svetluca vatreni prsten. Narod sa splavova je plesao, bez pratnje bubnjeva, frula ili bilo a ve druge muzi e, dajui ritam golim stopalima po veli im splavovima oji su se ljuljali, a pis utavi glasovi njihovih pevaa alobno su odzvanjali roz prazninu njihovog stani ta, mora. Te noi nije bilo meseine, ta o da su tela igraa bila nejasna, obasjana samo svetlo u zvezda i ba lji. Sva i as bi se po ne i mladi praa nuo poput ribe i pres oio s jednog splava na drugi: pravili su duga e, viso e s o ove u meusobnom nadmetanju, po u avajui da obiu sve splavove i da na sva om igraju, te na taj nain zavr e obilaza pre svanua. Aren je igrao sa njima, jer Duga i Ples se odr ava na sva om ostrvu u Arhipelagu, mada oraci i pesma nisu istovetni. Ali to je no vi e odmicala, sve je vi e igraa odustajalo; ostajali bi da sede i posmatraju ili bi zadremali, a glasovi pevaa postajali su sve promu liji; Aren sa s upinom igraa oji su viso o s a ali sti e do poglaviinog splava i na njemu se zaustavi, do oni nastavi e dalje. Jastreb je sedeo sa poglavicom i poglaviine tri ene, blizu hrama. Izmeu izrezbarenih itova oji su uo virivali ulaz, sedeo je peva iji pis utavi glas nije zadrhtao cele noi. Neumorno je pevao, dobujui a ama po drvenoj palubi a o bi odr ao ritam. "O emu on to peva?" upita Aren maga, jer nije mogao da prati rei, oje je peva razvueno i treperavo izgovarao, udno pratei note. "O sivim itovima, albatrosu i oluji... Oni ne znaju pesme o junacima i raljevima. Nije im poznato ime Eret-A be. Malopre je pevao o Segoju, o tome a o je on ustanovio zemlje usred mora; samo toli o se seaju gospodara ljudi. Ali sve ostale su o moru." Aren je slu ao: uo je pevaa a o opona a zvi du avo glasanje delfina, pletui o o toga svoju pesmu. Posmatrao je Jastrebov profil naspram svetlosti ba lje, taman i vrst ao iz amena is lesan, primetio je razvodnjeni sjaj u oima poglaviinih ena do su prijatno avrljale, osetio je duga o, lagano poniranje splava na mirnom moru i lagano poeo da tone u san. Iznenada je ustao: peva je uutao. Ne samo onaj u ijoj su blizini sedeli, ve i svi ostali, na obli njim i udaljenim splavovima. Pis utavi glasovi su zamrli poput udaljenog zvi du anja mors ih ptica i zavladao je mu . Aren pogleda pre o ramena prema isto u, oe ujui da vidi a o svie. Ali ugleda samo stari mesec a o nis o plovi nebom, upravo izlazei, zlatan meu letnjim zvezdama. Osvrnuv i se prema jugu ugleda, viso o na nebu, uti Gobardon, a ispod njega osam pratilaca, sve do jednog: Runa Svr et a videla se jasno i plamtela je iznad mora. Pogledav i Jastreba, vide da se i njegovo tamno lice o renulo a tim istim zvezdama. "Za to si stao?" upita poglavica pevaa. "Jo nije dan, nije a ni svanulo." ove zamuca i odvrati: "Ne znam." "Nastavi! Duga i Ples jo nije zavr en." "Ne znam rei", ree peva, a glas mu postade vri tav ao da se od neeg u asnuo. "Ne mogu da pevam. Zaboravio sam pesmu." "Pevaj onda ne u drugu!" "Nema vi e pesama. Kraj je", povi a peva i savi se unapred i ostade ta o uuren na palubi, a poglavica je zaprepa eno zurio u njega. Splavovi su se ljuljali pod ba ljama oje su cvrale i na svima je vladao mu . Ti ina o eana op oljavala je ovo maleno ome anje ivota i svetlosti na sebi i progutala ga. Nijedan plesa nije se po renuo. Arenu se tada uini da je potamneo sjaj zvezda, ali dan se jo nije pomaljao na isto u. Obuze ga u as i on pomisli: "Sunce nee izii. Nee svanuti." Mag ustade. Kada je to uinio, slaba bela svetlost, hitro pree pre o njegovog tapa, najjasnije zasvetlev i na srebrnoj runi oja je bila umetnuta u drvo. "Ples jo nije gotov", ree on, "niti je no pro la. Arene, zapevaj."

Aren je eleo da a e: "Ne mogu, gospodaru!"... ali umesto toga pogleda prema devet zvezda na jugu, dubo o uzdahnu i zapeva. Glas mu je bio me i promu ao u poet u, ali to je du e pevao, postajao je sve sna niji, a pevao je najstariju od svih pesama, o Stvaranju Eje, o ravnote i izmeu tame i svetlosti, o tome a o je onaj oji je izgovorio prvu re stvorio zelena prostranstva, o Najstarijem Gospodaru, o Segoju. Pre no to je zavr io pesmu, nebo je postalo siv astoplavo i na njemu su jo bledo sijali samo mesec i Gobardon. Ba lje su cvrale na jutarnjem vetru. Kada je zavr io pesmu, Aren uuta; plesai oji su se o upili da ga uju bez rei stado e da se vraaju na svoje splavove, do je zora rudela na isto u. "Lepa pesma", ree poglavica. Glas mu je bio nesiguran, mada se trudio da zvui ravnodu no. "Ne bi bilo dobro da se Duga i Ples o ona pre vremena. Narediu da lenje pevae i ibaju nilgu bievima." "Bolje ih ute i", ree Jastreb. I dalje je stajao, a glas mu je bio odluan. "Nijedan peva svojevoljno ne uuti. Poi sa mnom, Arene." On se o renu da poe prema za lonu, a Aren renu za njim. Ali to nije bila jedina neobinost ovog svitanja, jer upravo tada, ada je istoni obod mora pobeleo, sa severa dolete ne a veli a ptica: letela je ta o viso o da se u njenim rilima uhvatila svetlost sunca oja jo nije obasjala svet, ta o da se ona prelivala u vazduhu ao zlato. Aren povi a, uprev i prstom prema njoj. Mag zbunjeno podi e pogled. Lice mu se tada zgri od besa i on glasno vi nu: "Nam hietha arv Ged ar vaissal!" to na Govoru stvaranja znai: "A o Geda tra i , na ao si ga." I poput ispu tenog zlatnog vis a, sa viso o ra irenim rilima, ogroman, tutnjei roz vazduh, sa and ama oje su mogle da epaju vola ao da je mi , sa plamenim dahom oji mu je su ljao iz duga ih nosnica, zmaj se zaustavi poput so ola na splavu oji se ljuljao. Splavari poe e da vri te. Ne i su se uurili, ne i pos a ali u vodu, a ne i ostali nepomino da stoje jer su od preveli og uenja zaboravili na strah. Zmaj je lebdeo iznad njih. Promer njegovih opnastih rila iznosio je, otprili e, devedeset stopa i ona su sijala na te roenoj svetlosti sunca poput zlatastog dima; ni du ina tela mu nije bila ni ta manja, bilo je vit o i izvijeno ao u sivog hrta, and e ao u gu tera, rlju t zmijs a. Du us e ime protezao se niz nazubljenih strelica, poput poreanih ru inih trnova, na pregibu lea njihova du ina iznosila je tri stope, a zatim su se smanjivale ta o da ona poslednja, na vrhu repa, nije bila du a od o trice a vog malog no a. Bodlje su bile sive, a zmajeva rlju t elinosiva, pa ipa sa izvesnim zlatnim odsjajem u sebi. Imao je zelene sitne oi. Podsta nut strahom za svoj narod i zaboraviv i na vlastitu bezbednost, poglavica narda sa splavova izie iz svog za lona sa harpunom a av su oristili u lovu na itove: bio je du i od njega samog, a na vrhu je imao veli i nazubljeni ilja od osti. Kada ga je doveo u ravnote u u svojoj maloj, mi iavoj ruci, on se zalete, a o bi ste ao dodatnu snagu, da ga zavitla navi e u zmajev uza , slabo o lopljen stoma oji je visio iznad splava. Povrativ i se iz obamrlosti, Aren vide ta ovaj smera i baciv i se napred uhvati ga za ru u, te se obojica zajedno sa harpunom nao e na gomili. "Zar elite da ga razljutite svojim sme nim iglama?" dahtao je on. "Dopustite Gospodar-Zmaju prvo da a e ta ima!" Poglavica, oji je gotovo ostao bez daha ada ga je Aren oborio, glupavo je zurio u Arena, maga i zmaja. Ni ta nije re ao. A onda zmaj progovori. Ni o od prisutnih, sem Geda, nije mogao da ga razume jer zmajevi se slu e jedino Prastarim govorom, oji je, u stvari, njihov jezi . Glas mu je bio me i i tav, gotovo ao u besne ma e, ali puniji i odzvanjao je ne om u asnom muzi om. Ko god da je uo taj glas u oio bi se i ostao da ga slu a. Mag mu ne to rat o odgovori, a onda zmaj nastavi da govori, odr avajui se iznad njega laganim mahanjem rila: gotovo da lii na vilinog onjica do ta o lebdi u vazduhu, pomisli Aren. Mag mu odgovori samo jednom reju: "Memeas" doi u; i podi e svoj tap od tisovine. Zmajeve eljusti se razjapi e i iz njih utee ne to dima u obli u

duga e arabes e. Zlatna rila gromovito zalepeta e, podigav i sna an vetar oji se oseao na paljevinu: on se o renu i istog asa nestade u pravcu severa. Na splavovima je vladao mu , ulo se samo re tanje i zavijanje dece i glasovi ena oje su ih umirivale. Ljudi se ispe e na slavove pomalo posramljeni; a zaboravljene ba lje nastavi e da gore i pri prvim zracima sunca. Mag se o renu a Arenu. Lice mu je blistalo mo da od radosti, a mo da usled veli og besa, ali glas mu je bio miran: "Moramo poi, mome. Pozdravi se i doi." On se o renu da se zahvali poglavici naroda sa splavova i za eli mu sreu, a zatim napusti veli i splav i pre o drugih, oji su i dalje bili na o upu radi plesa, sti e do onoga za oji je bio privezan Dale ovidi. amac je, ta o privezan, pratio grad od splavova na njegovom dugom, laganom putu a jugu, ljulju ajui se prazan iza njega; ali Deca otvorenog mora napunila su njegovo prazno spremi te sa upljenom i nicom i popunila zalihe, elei ta o da is a u po tovanje svojim gostima, jer mnogi od njih su verovali da je Jastreb jedan od Veli ih, oji je uzeo na sebe obli ove a umesto ita. Kada mu se Aren pridru io, upravo je podizao jedro. Aren odveza onopac i s oi u amac i u tom trenut u amac se odvoji od splava, jedro mu se nape ao da duva sna an vetar, mada se oseao samo jutarnji povetarac. Nagnuo se na jednu stranu i o renuo, a zatim ubrzao prema severu zmajevim tragom, la poput lista na vetru. Kada se Aren osvrnuo, video je grad splavova jo samo ao sitne omade drveta i iver e razbacane po povr ini: za lone i ba lje. Us oro su i oni nestali u izmaglici rane suneve svetlosti oja je obasjavala povr inu vode. Dale ovidi je grabio napred. Kada bi pramcem udario u a av talas, o o njega bi se razletele ristalne api, a vetar oji je izazivao svojim retanjem zabacivao je Arenovu osu unazad i terao ga da ilji. Nijedan zemaljs i vetar nije mogao ta o brzo da goni taj mali amac, a i da je mogao, verovatno bi ga po lopili olujni talasi. Ovo nije bio ni a av zemaljs i vetar, ve su ga ta o ustro po retali re i mo maga. Dugo vremena proveo je stojei pored atar e, budno motrei. Konano je seo na svoje staro mesto pored rude ormila, polo iv i jednu a u pre o nje i zagledao se u Arena. "To je bio Orm Embar", ree on " Selidorov zmaj, rod veli og Orma oji je pogubio Eret-A bu i sam pritom bio pogubljen." "Da li je bio u lovu, gospodaru?" upita Aren jer nije bio siguran da li se mag obratio zmaju dobrodo licom ili mu je pretio. "Lovio je mene. Zmajevi nau ono to love. Do ao je da zatra i moju pomo." Krat o se nasmeja. "Da mi je to ne o re ao, ne bih mu poverovao: da e se jedan zmaj obratiti ove u za pomo. I od svih njih ba ovaj! Nije najstariji, mada je veoma star, ali je najmoniji od svog roda. Ne rije svoje ime, ao to to zmajevi i ljudi moraju initi. Ne boji se da bi i o mogao da ga nadvlada. Niti vara, ao to to ini njegova vrsta. Veoma davno, na Selidoru, podario mi je ivot i ot rio mi veli u istinu; azao mi je a o se Runa Kraljeva mo e ponovo pronai. njemu dugujem prsten Eret-A be. Ali ni ada mi nije palo na pamet da u moi vratiti dug ta vom jednom darodavcu!" " ta je tra io?" "Da mi po a e put za ojim tragam", ree mag jo o trije. A posle izvesne pauze: "Re ao je: 'Na zapadu ivi jo jedan Gospodar-Zmaj; on nas uni tava, a njegova mo je vea od na e.' Ja sam upitao: 'a i od tvoje, Orm Embare?' a on je odvratio: 'a i od moje. Potreban si mi: pohitaj za mnom.' Poslu ao sam njegovu zapovest." "To je sve to znate?" "Saznau i vi e." Aren smota u e za vezivanje, odlo i ga i postara se za jo ne e sitnice u amcu, ali sve vreme treperio je od uzbuenja poput zategnutog lu a, to se osetilo i u njegovom glasu ada je na raju progovorio: "Ovo je bolji vodi", ree on, "od ostalih!" Jastreb ga pogleda i nasmeja se: "Da", ree on. "Ovog puta, mislim da neemo s renuti s puta." I ta o nih dvojica otpoe e svoju veli u tr u pre o o eana. Od mora ojima je plovio narod sa splavova i oja nisu bila na artama, do ostrva Selidora

oje je le alo najdalje na zapadu od svih opna Zemljomorja, imalo je vi e od hiljadu milja. Dan za danom ru a je sijala sa jasnog obzorja i uranjala u crveni zapad i pod zlatnim lu om sunca i srebrnim o retanjem zvezda amac je hitao na sever, sasvim sam na moru. Pone ad bi se u daljini nagomilali letnji olujni oblaci, bacajui purpurne sen e na obzorje; Aren bi tada posmatrao maga oji bi ustao i glasom i po retima a e pozivao te obla e da dou do njih i istresu svoju i u na amac. Meu oblacima bi pos oila munja i grom bi zari ao. Mag bi i dalje stajao podignute ru e, sve do i a ne bi poela da se sliva po njemu i Arenu, da dobuje po veslima oja bi isturili, da puni amac i plju ti po moru, ubla ujui talase svojom estinom. On i Aren bi se osmehivali od zadovoljstva, jer hrane su imali dovoljno, mada ne i za razbacivanje, ali voda im je bila potrebna. Odu evljavala ih je estina divote te oluje oja je slu ala magove rei. Arenu nije ne to bilo jasno ada je u pitanju bila mo oju je njegov saputni sada sa la oom oristio, pa je jednom primetio: "Na poet u na eg putovanja niste izvodili arolije." "Prva i poslednja le cija na Rou u glasi: ini ono to je potrebno i ni ta vi e od toga!" "Onda se le cije izmeu verovatno sastoje u uenju onoga to je potrebno." "Ta o je. Uve se mora voditi rauna o Ravnote i. Ali ada je sama Ravnote a naru ena... onda se vodi rauna o drugim stvarima, a iznad svega o hitnji." "Ali a o to da su svi vraevi na Jugu... a sada ve i drugde... a i pevai na splavovima... izgubili svoju ve tinu, a vi ste svoju zadr ali?" "Jer ja ne eznem ni za im drugim osim za svojom umetno u", odvrati Jastreb. Posle izvesnog vremena, veselije dodade: "A a o us oro treba da je izgubim, is oristiu je najbolje to umem do jo traje." Sada je u njemu zaista bilo izvesne la e srdanosti, istog u ivanja u pri azivanju ve tina, oje Aren nije mogao ni da nasluti, viajui ga ranije uve veoma pa ljivog ada su u pitanju bile te stvari. Um vraeva u iva u tri ovima; mag je tvorac tri ova. Jastrebovo preru avanje u Gradu Hortu, oje je toli o namuilo Arena, predstavljalo je za njega obinu igru; ta oe i la u igru za onoga o je bio u stanju ne samo da po elji preobli uje svoj li i glas ve i telo i samo svoje bie, te postane ad za eli riba, delfin, so o. Jednom je re ao: "Pogledaj, Arene: po azau ti Gont i dao mu da pogleda povr inu vode u njihovom buretu za vodu, oje je otvorio i oje je bilo puno do ivice. Mnogi obini arobnjaci u stanju su da stvore sli u u vodenom ogledalu, pa je i on to uinio: jedan viso i vrh ovenan oblacima, oji se izdi e iz sivog mora. A onda se sli a izmenila i Aren je jasno mogao da vidi jednu stenu na toj planini ostrvu. Kao da je bio ptica, galeb ili so o, oji lebdi na vetru dalje od obale i pre o vetra posmatra tu stenu oja se nadnosi nad sna nim talasima sa dve hiljade stopa visine. Viso o na njoj nalazila se jedna uica. "To je Re Albi", ree Jastreb, "i tamo ivi moj gospodar Ogion, onaj oji je davno umirio zemljotres. uva oze, sa uplja trave, uva svoj mir. Pitam se da li jo hodi planinom; sada je veoma star. Ali ja bih znao, nema sumnje da bih znao, a i sada, da je Ogion umro..." U glasu mu se nije oseala sigurnost; sli a na trenuta zatreperi, ao da je sama stena poela da pada. Ubrzo se razbistrila, ao uostalom i njegov glas: "esto je odlazio sam gore u ume u pozno leto i u jesen. Ta o je prvi put nai ao i na mene, do sam jo bio deran u planins om selu i dao mi moje ime. A s njim i ivot." Sli a u vodenom ogledalu sada je po azivala o olinu ao da je posmatra ptica meu ums im granama, oja posmatra strme, suncem obasjane livade ispod stene i sneg na vrhu, te strmi put a o se spu ta u zelenoj, zlatom pro aranoj tami. "Nema mira ao to je onaj oji vlada u tim umama", ree Jastreb eznutljivo. Sli a izblede i od nje ne ostade ni ta sem zaslepljujueg dis a podnevnog sunca iji se odraz video u vodi bureta. "Tamo", ree Jastreb, zagledav i se u Arena ne im udnim, rugajuim pogledom, "tamo, a o i ada budem mogao tamo da se vratim, a ni ti nee moi da me prati ."

Pred njima je bilo opno, nis o i plavo u popodnevnoj svetlosti, nali na obalu magle. "Je li to Selidor?" upita Aren i srce mu br e za uca, ali mag odgovori: "Ob, bar mislim da je to Ob, ili mo da D esag. Nismo jo ni na pola puta, mome." Te noi su pro li roz tesnac oji je delio ta dva ostrva. Nisu videli ni a vu svetlost, ali u vazduhu se oseao miris dima, toli o te a da su ih plua bolela od udisanja. Kada je svanulo i oni se osvrnuli, istono ostrvo, D esag, izgledalo je spaljeno i crno do le god im je pogled dopirao u unutra njost od obale, a iznad njega je visila plava i prigu ena izmaglica. "Spalili su polja", ree Aren. "Da. I sela. Ve sam ranije imao prili e da udi em ta av dim." "Zar ovde na zapadu ive divljaci?" Jastreb odmahnu glavom: "Seljaci, graani." Aren je zurio u crnu razrova enu zemlju, osu ena stabla po vonjacima oja su se ocrtavala spram neba; lice mu se smr nu. "Ka vo zlo im je drvee nanelo?" upita on. "Zar moraju travu da a njavaju za vlastite gre e? ove je divlja , o bi drugi zapalio zemlju samo zato to se posvaao s drugim ove om." "Ni o njima ne vlada", ree Jastreb. "Nemaju ralja; i ljudi raljevs og roda i arobnjaci, svi su se povu li u vlastite umove, tragajui za vratima oja vode roz smrt. Ta o je bilo na Jugu, a pretpostavljam da je ta o i ovde." I to sve je delo jednog ove a... onoga o ome je zmaj govorio. Izgleda nemogue." "Za to? Da postoji ralj svih ostrva, to bi bio jedan ove . I on bi vladao. Jedan ove mo e s istom la oom i uni tavati i upravljati: budi ralj ili anti ralj." U glasu mu se ponovo pojavi ono poznato ismevanje ili izazivanje oje je estilo Arena. "Sva i ralj ima sluge, vojni e, glasni e, poruni e. On vlada roz svoje sluge. Gde su sluge ovog... anti ralja?" "U na im umovima, mome. U na im umovima. Izdajni je na a prava priroda; prava priroda oja vapi elim da ivim; ne a svet sagori, samo da ja ostanem iv! Taj mali izdajni rovari u nama, u tami, poput crva u jabuci. On se obraa svima nama. Ali samo ga pojedinci razumeju. Vraevi i arobnjaci. Pevai, stvaraoci. I junaci, oni oji eznu da budu ono to jesu. Biti ona av a av si, ovih je dana ret ost i vrlina. Biti ono to jesi zauve : zar to nije ipa bolje? Aren pogleda Jastreba u oi. "Vi biste re li da nije. Ali recite mi za to nije? Bio sam dete ada sam renuo na ovaj put, dete oje nije verovalo u smrt. Vi me i dalje smatrate detetom, ali ne to sam nauio, mo da to nije mnogo, ali je ipa ne to; nauio sam da smrt postoji i da u umreti. Ali nisam nauio da se radujem zbog tog saznanja, da dobrodo licom pozdravljam svoju ili va u smrt. A o volim ivot, neu li mrzeti njegov raj? Za to ne treba da eznem za besmrtno u?" Arenov uitelj maevanja u Berili bio je jedan ezdesetogodi nja , niza , elav i hladan. Aren ga godinama nije voleo, mada je znao da je ovaj neobino dobar maevalac. Ali jednog dana za vreme asa is oristio je trenuta ada se uitelj ot rio i gotovo ga razoru ao; ni ada nije zaboravio neverovatnu, neprimerenu sreu oja je odjednom obasjala hladno lice uitelja, nadu, radost... onano sam nai ao na sebi ravna, sebi ravna! Od tog trenut a, pa nadalje, uitelj maevanja ga je izlagao nemilosrdnim ve banjima i uve ada su se maevali, isti onaj nemilosredan osmeh zatreperio bi na starevom licu, postajui sve sjajniji to bi ga Aren vi e potis ivao. Isti ta av osmeh ugledao je sada na Jastrebovom licu, bljesa eli a na suncu. "Za to ne bi eznuo za besmrtno u? Ka o da ne ezne za njom? Za njom udi sva a du a, a njeno zdravlje je u jaini elje... Ali budi pa ljiv; ti si onaj oji bi mogao da ostvari svoju elju." "A onda?" "Onda bi se dogodilo ovo: vladao bi la ni ralj, zanati ljudi bili bi zaboravljeni, pevai bi ostali bez rei, slepi. Ovo! Taj orov i tu ugu na

zemlji, tu ranu tra imo a o bismo je zatvorili. Postoji, Arene, dvojstvo, oje sainjava celinu: svet i sen a, svetlost i tama. Dva pola Ravnote ja. ivot se izdi e iz smrti, smrt se izdi e iz ivota; po to su u suprtnosti, eznu da postanu jedno, raaju jedno drugo i veito se iznova raaju. A sa njima ponovo se raa i sve drugo, cvet jabu ova drveta, svetlost zvezda. ta je onda ivot bez smrti? Nepromenljiv, veni ivot oji ne prestaje da traje... ta je on drugo do smrt... smrt bez ponovnog raanja?" "A o se toli o toga vrti o o nje, to jest, gospodaru, a o ivot jednog ove a mo e uni titi Ravnote je Celine, to nije mogue... to ne bi dozvolili..." On zbunjen zastade. "Ko dozvoljava? Ko zabranjuje?" "Ne znam." "Ne znam ni ja. Ali zato znam oli o zla mo e da poini jedan ove , jedan ivot. Suvi e dobro to znam. Znam jer sam i sam ta o ne to i uinio. Izazvao sam isto ta vo zlo, zbog ludog ponosa. Otvorio sam vrata izmeu svetova, samo sam ih od rinuo, samo malo, da bih po azao a o sam jai od same smrti... bio sam mlad i nisam se suoio sa smru - poput tebe... Da bi se ta vrata zatvorila, bili su potrebni snaga Arhimaga Nemerela, njegova ve tina i njegov ivot. Prepoznaje zna oji je ta no ostavila na meni, na mom licu; ali njega je ubila. Oh, vrata izmeu svetlosti i tame mogu se otvoriti, Arene; potrebna je snaga, ali mo e se izvesti. Ali da bi se ona zatvorila, to je ve druga pria." "Ali gospodaru, to o emu govorite sigurno se po mnogo emu razli uje od ovog..." "Za to? Zato to sam ja dobar?" U Jastrebovim oima ponovo se pojavi ona elina hladnoa osobena za pogled so ola. "Ka av je to dobar ove , Arene? Da li je dobar uve onaj oji nee poiniti ni a vo zlo, oji nee otvoriti vrata oja vode u tamu, onaj oji u sebi ne rije mrana mesta? Razmisli ponovo, mome. Poi malo dalje; bie ti potrebno ono to naui da poe tamo uda mora poi. Zaviri u sebe! Zar nisi uo glas oji te poziva: Doi? Zar ga nisi sledio?" "Jesam. Nisam... nisam zaboravio. Ali mislio sam... mislio sam da taj glas pripada... njemu." "Da, pripadao je njemu. Ali i tebi. Ka o je drugaije mogao da ti se obrati, pre o toli ih mora, do tvojim vlastitim glasom? Ka o to da se obraa samo onima oji znaju da slu aju, magima, stvaraocima, tragaima, onima oji mare za unutra nji glas? Ka o to da se nije obratio meni? Zato to ga ja ne bih poslu ao; ja neu ponovo uti taj glas. Roen si da poseduje mo, Arene, isto ao i ja; mo nad ljudima, nad ljuds im du ama; a to nije ni ta drugo do mo nad ivotom i smru. Mlad si, nalazi se na granicama mogueg, na zemlji sen i, u raljevstvu snova i uje glas a o te doziva: Doi. Ali ja, ja oji sam star, ja oji inim ono to moram, ja oji stojim na dnevnoj svetlosti suoen sa vlastitom smru, rajem sva e mogunosti, ja znam da postoji samo jedna stvarna mo vredna posedovanja. To je mo prihvatanja, a ne uzimanja." D esag je sada ve bio dale o za njima, te jedna plava tinjajua vatra na moru. Mrlja. "Onda sam ja njegov sluga", ree Aren. "Jesi. A ja sam tvoj." "Ali o je onda on? ta je on?" "Mislim da je ove ... a slian tebi i meni." "ove o ome ste mi jednom govorili... vra iz Hevnora, oji je prizivao mrtve? Je li to on?" "Mogao bi biti. Posedovao je veli u mo, oju je oristio uglavnom za poricanje smrti. Znao je i Veli e arolije Predanja Palna. Kada sam upotrebio to predanje, bio sam mlad i blesav i uni tio sam samog sebe. Ali a o se njime oristi jedan star i ja ove , ne vodei rauna o posledicama, mogao bi uni titi sve nas." "Zar vam nisu re li da je taj ove mrtav?" "Da", odvrati Jastreb, "jesu". Zatim zauta e.

Te noi celo more je gorelo. Brit i talasi oje je zabacivao pramac Dale ovidog ao i retanje svih riba oje su promicale ti ispod povr ine bili su oivieni svetlo u oja ih je inila ivima. Aren je sedeo ru e polo ene na rub amca i glave oslonjene o ru u, posmatrajui te zavijut e i spirale srebrnastog zraenja. Spustio je a u u vodu, te je ponovo izvu ao, a svetlost me o potee iz njegovih prstiju. "Pogledajte", ree on, "i ja sam vra." "Taj dar ne poseduje ", ree njegov saputni . "Ba u vam biti od ne e pomoi bez njega", primeti Aren, zagledan u nemirno svetlucanje talasa, " ad sretnemo na eg neprijatelja." Jer on se nadao... od samog poet a se nadao... da je razlog to ga je Arhimag izabrao, i to ba samo njega za ovo putovanje, to to poseduje ne u uroenu mo oja potie od njegovog pret a Moreda, a oja e se u rajnjoj nu di i u najcrnjem asu ot riti: i ta o e on spasiti sebe i svog gospodara i ceo svet od neprijatelja. Ali nedavno je jo jednom razmislio o toj nadi i uinilo mu se da sad na nju gleda iz veli e udaljenosti; ao da se seao epizoda iz vremena ad je bio ja o mali i ad je stra no eleo da proba oevu runu, te pla ao ad su mu zabranili. Ova nada rodila se u jednom isto ta o neprimerenom vremenu, bila je isto ta detinjasta. Nije posedovao nijednu od osobina potrebnih vraevima. Ni ad ih ni nee posedovati. Vreme je odista moglo doi ada bi mogao, ada e morati da ponese oevu runu i pone da vlada ao nez Enlada. Ali sada mu je to izgledalo ni tavno, a na svoj dom gledao je ao na siu no i udaljeno mesto. To nije znailo da mu nije odan. Njegova je odanost samo porasla, vezala se za jedan vei model i obuhvatniju nadu. Ta oe je spoznao i vlastite slabosti i nauio da prema njima odreuje svoju snagu; a znao je da je sna an. Ali od a ve oristi mu je i mogla biti ta snaga ada nije posedovao dar, ada svom gospodaru nije imao ni ta vi e da ponudi do svoje postojane ljubavi i ada je mogao samo da mu slu i? Da li e to biti dovoljno tamo uda su se uputili? Jastreb je samo re ao: "Da bi video svetlost svee, ove je mora odneti na ne o mrano mesto." Aren po u a da u tome nae utehu; ali ipa nije smatrao da je to stvarno ute no. Kada su se narednog jutra probudili i vazduh i voda bili su sivi. Iznad jarbola nebo se razvedrilo i dobilo opalno plavu boju, jer magla je bila nis o polegla. Severnjaci, a vi su bili Aren od Enlada i Jastreb od Gonta, doe ali su maglu dobrodo licom, ao starog prijatelja. Lagano je obavila ceo amac ta o da nisu mogli nadale o da vide i njima se uini da se posle mnogo nedelja nalaze u poznatoj sobi, posle mnogo nedelja sjajnog i ble tavog prostora ojim je duvao vetar. Vraali su se u limu na oju su navi li i sada su se mo da nalazili na geografs oj irini Rou a. Ne ih sedam stotina milja od ovih u maglu zaodenutih voda ojima je plovio Dale ovidi, ar o sunce obasjavalo je li e drvea u Gaju Su tine, na zelenom O ruglom brdu Rou a i viso e riljcem pre rivene rovove Veli og zdanja.

U jednoj odaji u ju noj uli, radnoj sobi vraeva, pretrpanoj retortama, aparatima za destilaciju, bocama sa veli im stomacima i savijenim vratovima, peima debelih zidova, malim lampama za zagrevanje, ma icama, mehovima, dr aima, le tima za icu, cevima, hiljadama utija i posuda, te razima zapu enim sta lenim zapu aima obele enih hardijs im ili ne im jo tajnijim runama i drugim slinim delovima alhemijs e opreme za duvanje sta la, prei avanje metala i vidarstvo, u toj odaji izmeu pretrpanih stolova i lupa stajali su Veli i majstor Pretvaranja i Veli i majstor Prizivanja sa Rou a. Sedo osi Veli i majstor Pretvaranja dr ao je u ru ama veli i amen nali na nebru eni dijamant. Bio je to dragi amen - ristal, ije se sredi te blago prelivalo u boju amatista i ru e, a inae je bio bistar poput vode. Pa ipa , ada bi se o o zagledalo u tu bistrinu, uoilo bi da ona i nije ta o ista i u njemu ne bi videlo ni odraz niti sli u o olne stvarnosti, ve samo ravnine i dubine sve dalje i sve dublje, do ga to ne bi odvelo u dubine sna ojih nije moglo da se oslobodi. To je bio eliatov amen. Dugo je pripadao Kne evima od Puta, pone ad je bio samo jedan amen vi e u njihovoj riznici, pone ad je slu io ao talisman za san, a pone ad se upotrebljavao u orisnije svrhe: oni

oji bi suvi e dugo i bez razumevanja gledali u tu neizmernu dubinu ristala mogli su da polude. Arhimag Gen er od Puta doneo je sa sobom eliatov amen ada je do ao na Rou , jer u ru ama maga on je po azivao istinu. Ali ta istina se menjala od ove a do ove a. Stoga je Veli i majstor Pretvaranja, dr ei amen i gledajui roz njegovu izboinu, neravnu povr inu u bes rajne, bledo obojene, svetlucave dubine, naglas govorio ono to vidi. "Vidim zemlju, ao da stojim na brdu On u sredi tu sveta i vidim sve ispod sebe, a tamo do najudaljenijeg ostrva u najudaljenijim delovima Prostranstva, pa a i dalje. Sve je sasvim jasno. Vidim brodove na mors im putevima o o Iliena, ognji ta Torhevena, ao i rvove ove ule u ojoj se sada nalazimo. Ali posle Rou a nema nieg. Na jugu nema nijednog opna. Ni na zapadu. Ne vidim Vatort tamo gde bi trebalo da bude, ao nijedno drugo ostrvo zapadnog prostranstva, a ni ona najbli a ao o je Pendor. A gde su Os il i Ebos il? Enlad je pre riven maglom i sivilom nali na pau ovu mre u. Sva i put ada pogledam, ima sve manje ostrva, a more je na mestima gde su se ona nalazila prazno i nerastvoreno a vo je bilo pre stvaranja..." od poslednje rei on se zagrcnu ao da ju je s mu om izgovorio. On spusti amen na dr a od belo osti i odma nu se od njega. Njegovo ljubazno lice bilo je izmueno. Ree: "Reci mi ta ti vidi ?" Veli i majstr Prizivanja uze ristal i lagano ga o renu ao da tra i na njegovoj gruboj sta lastoj povr ini ulaz u viziju. Dugo ga je obrtao, napetog izraza lica. Na raju ga spusti i ree: "Pretvarau, vidim sasvim malo. Delove, nagove taje, ni ta to sainjava celinu." Sedo osi Majstor stade da r i prste. "Nije li to udno?" "Ka o to misli ?" "Da li te esto hvata slepilo?" Povi ao je ao podivljao Pretvara. "Zar ne vidi da tamo..." i on ne oli o puta zamuca pre nego to uspe da izgovori: "Zar ne vidi da ti ne a ru a pre riva oi isto ao to meni pre riva usta?" Priziva ree: "Premoren si, majstore." "Prizovi mi Prisustvo Kamena", ree pretvara, savladav i se, ali govor mu je bio ne a o u ruen. "Za to?" "Zato, zato to te ja to molim." "Ma hajde, Pretvarau, ne i aj me... pona amo se ao deaci pred medveim brlogom? Zar smo deca?" "Jesmo! Pred onim to vidim u eliatovom amenu ja sam dete... zapla eno dete. Prizovi Prisustvo Kamena. Moram li da te pre linjem, majstore?" "Ne mora ", odvrati viso i Majstor, ali se namr ti i o renu lea starijem ove u. Zatim ra iri ru e i u veli om stilu zapoe basmu oristei se svojom ve tinom; zatim podi e glavu i jasno izgovori slogove prizivanja. Do je govorio, unutar eliatovog amena pojavi se svetlost. Odaja se zamrai; nagomila e se sen e. Kada su sen e postale veoma mrane, a amen poeo ja o da svetli, on s lopi a e, podi e ristal pred svoje lice i zagleda se u njegovo zraenje. Izvesno vreme je utao, a onda progovori: "Vidim fontane eliata", ree on blago. "Jezerca, ribnja e i vodopade, peine sa srebrnim zavesama od apljica u ojima raste paprat na obalama pre rivenim mahovinom, namre ani pesa , pos a ivanje i proticanje vode, izviranje vode iz dubine zemlje, tajanstvo i dra est izvora, vrela..." On ponovo uuta i izvesno vreme ostade nemo da stoji, lica bledog poput srebra obasjanog svetlo u amena. Zatim nemu to ri nu, pade na olena, sa riv i a ama lice. Sen i vi e nije bilo. Letnja sunava svetlost ispunjavala je pretrpanu odaju. Veli i amen le ao je neo teen u pra ini i pilevini ispod stola. Priziva naslepo ispru i ru u, hvatajui se za a u drugog mu arca poput a vog deteta. Zatim dubo o udahnu. Konano ustade, pomalo se oslanjajui na Pretvaraa, te ree nesigurnim glasom po u a i a da se osmehne: "Drugi put neu dozvoliti da me izazove , majstore." " ta si to video Torione?" "Video sam fontane. Video sam a o se gase, poto e a o presu uju, a izvore a o se povlae nazad u zemlju. Ispod je sve bilo crno i suvo. Ti si

video more pre Stvaranja, a ja sam video... ono to dolazi na raju... ja sam video Ra injavanje." On ovla i usne. "Voleo bih da je Arhimag ovde", ree on. "Ja bih voleo da smo mi sada tamo s njim." "Gde? Nema toga o bi sada mogao da ga pronae." Priziva podi e pogled a prozorima roz oje se videlo plavo, vedro nebo. "Ni a va poru a na mo e stii do njega. Ni a vo prizivanje ne mo e ga nai. On je tamo negde gde si ti video prazno more. Ide prema mestu na ome izvori presu uju. Nalazi se tamo gde na e ve tine nisu ni od a ve oristi... Pa ipa , mo da jo i sada ima arolija oje bi mogle dopreti do njega, ne e od onih iz Predanja o Palnu." "A to su basne ojima se mrtvi dovode meu ive." "Ne e od njih odvode ive meu mrtve." "Ne misli valjda da je mrtav?" "Mislim da ide a smrti, da ga ne to privlai njoj. Kao i nas sve. Ponestaje nam moi i sage, nade i sree. Vrela presu uju." Pretvara je izvesno vreme zurio u njega zabrinutog izraza lica. "Nemoj te iti da ode njemu, Torione", ree on onano. "On je davno pre nas znao ta tra i. Za njega je svet slian ovom eliatovom amenu: on gleda i vidi ono to jeste i ono to mora biti... Ne mo emo mu pomoi.Veli e arolije postale su vrlo opasne, a najopasnije od svih su one iz Predanja oje si pomenuo. Moramo biti vrsti ao to je to on od nas tra io i uvati zidine Rou a i pamtiti Imena." "Da", odvrati Priziva. "Ali ja moram poi i razmisliti o tome." I on napusti odaju u uli, pomalo u ruenog ora a i dr ei viso o uzdignutu svoju plemenitu crno osu glavu. Ujutru ga potra i Veli i majstor Pretvaranja. Po to je u ao u njegovu sobu posle uzaludnog ucanja, nae ga ispru enog na amenom podu, ao da ga je unazad odbacio ne i sna ni udarac. Ru e su mu bile irom razma nute ao za vreme prizivanja, a e hladne, a otvorene oi ni ta nisu videle. Ia o je Veli i majstor Pretvaranja le nuo pored njega i obratio mu se autoritetom maga, izgovoriv i njegovo ime Torino, i to tri puta, on je i dalje ostao nepomino da le i. Nije bio mrtav, ali u njemu je bilo samo toli o ivota da mu je srce usporeno ucalo, a plua se jedva primetno nadimala. Veli i majstor Pretvaranja uhvati ga za a e i pro aputa: "O, Torione, primorao sam te da pogleda u Kamen. Ja sam za ovo riv!" A onda urno napusti sobu i svima oje je sreo, Uiteljima i acima, glasno je govorio: "Neprijatelj je stigao meu nas, na dobro branjeni Rou i napao je samo sredi te na e snage!" Ia o je bio ne an ove , izgledao je ao da je na samrti i bio je ta o hladan da su se oni oji su ga videli upla ili. "Pogledajte Veli og majstora Prizivanja", ree on. "Ko e prizvati njegov duh da se vrati, ad vi e nema njega oji je najbolje vladao tom ve tinom?" Uputio se a vlastitoj odaji, a svi su se povu li da ga propuste. Pozvan je Veli i majstor Travarstva. Naredio im je da polo e Toriona Prizivaa na revet i dobro ga utople; nije mu pripravio ni a ve trave za ozdravljenje, niti je otpevao ijednu od pesama oje poma u bolesnom telu ili napaenom umu. Sa njim je bio jedan od njegovih ueni a, mladi oji jo nije postao vra, ali oji se is azao u travarstvu, i on ga upita: "Gospodaru, zar se za njega ne mo e ni ta uiniti?" "Ne sa ove strane zida", odgovori Veli i majstor Travarstva. Setiv i se zatim s im razgovara, on dodade: "Nije on bolestan, mome; ali a i da je bila u pitanju groznica ili a va druga bolest tela, ne znam da li bi mu na e umee bio od a ve oristi. Izgleda da u poslednje vreme moje trave ne deluju; te ia o izgovaram rei na ih arolija, one nemaju ni a vu vrednost." "To isto re ao je jue i Veli i majstor Poezije. Zastao je usred pesme oju nas je uio i re ao: 'Ne znam ta ta pesma znai.' Potom je iza ao iz prostorije. Ne i od dea a su se smejali, ali ja sam se oseao ao da mi se tlo izma lo pod nogama." Veli i majstor Travarstva pogleda prvo u dea ovo otvoreno, pametno lice, a zatim spusti pogled na lice Veli og majstora Prizivanja, hladno i u oeno. "Vratie nam se on", ree. "Pesme nee biti zaboravljene." Te noi je Veli i majstor Pretvaranja napustio Rou . Ni o nije video na

oji nain je to uinio. Spavao je u svojoj sobi sa prozorom oji gleda na ba tu; ujutru je prozor bi otvoren, a njega nije bilo. Mislili su da se vastitim umeem pretvorio u ne u pticu ili ivotinju, ili mo da u maglu, pa a i vetar, jer nijedan obli niti tvar nisu bili nedosti ni njegovoj ve tini, i ta o ute ao sa Rou a, mo da da potra i Arhimaga. Ne i, znajui a o se onaj o menja obli mo e uhvatiti u olo vlastitih arolija, a o ga izda ve tina ili volja, strahovali su za njega, ali ni om nisu pominjali svoje bojazni. Ta o je Vee Mudrih ostalo bez tri Majstora. Dani su prolazili, od Arhimaga nije bilo ni a vih vesti, Veli i majstor Prizivanja i dalje je le ao ao mrtav, a Pretvara se nije vraao, ta o da su u veli om zdanju sve vi e maha uzimale jeza i mrano raspolo enje. Deaci su aputali izmeu sebe, ne i su a pominjali da e napustiti Rou jer ih ne ue onome zbog ega su do li. "Mo da", ree jedan, "su to sve od samog poet a bile la i, te prie o tajnom umeu i moima. Od svih Veli i majstora jedino jo Veli i majstor Ru ove tine izvodi svoje tri ove, a oni su, to nam je svima poznato, iste iluzije. Ostali se riju i odbjaju bilo ta da ine jer su njihovi tri ovi ot riveni." Jedan od nih oji su ga slu ali upita: "Pa dobro, ta je to arobnja tvo? U emu se sastoji ta magijs a ve tina, sem to je pri azivanje prividnosti? Da li je ona i ada spasla og ove a od smrti, ili bar ome podarila dug ivot? Nema sumnje da bi magi, ada bi posedovali mo za oju tvrde da poseduju, iveli veno!" I tada on i onaj drugi dea poe e da prepriavaju smrti veli ih maga, a o je Mored bio ubijen u bici, a o je Neregera ubio Sivi mag, Eret-A bu zmaj, a Gen era, poslednjeg Arhimaga, savladala je obina bolest i smrt ga je zate la u revetu ao sva og drugog ove a. Ne i od dea a su sa zadovoljstvom ovo slu ali; bili su to oni ija su srca zavidna; ostali su slu ali s tugom u srcima. Sve to vreme Veli i majstor Ustrojstva nije izlazio iz Gaja Su tine, niti je ome dozvoljavao da ue u njega. Ali Veli i majstor uvar apije, mada su ga ret o viali, nije se izmenio. U oima mu se nije nazirala sen a. Sme io se i bio spreman da otvori vrata Veli og zdanja ada se njegov gospodar vrati. 10. STAZA ZMAJEVA Gospodar Ostrva Mudrih probudio se zgren i u oen u malom amcu u hladno, vedro jutro, na moru na rajnjim granicama Zapadnog Prostranstva, seo i zevnuo. Posle jednog trenut a, po azav i prema severu, on ree svom saputni u oji je zevao: "Tamo! Dva ostrva, vidi li ih? Na rajnjem jugu, ostrva Staze zmajeva." "Imate o o so olovo, gospodaru", ree Aren, pospano se zagledav i pre o mora, ali ni ta ne uspe da vidi. "Zato me i zovu Jastreb", odvrati mag; i dalje je bio veseo, ao da je odbacio opreznost i zle slutnje. "Zar ih ne vidi ?" "Vidim galebove", odvrati Aren po to je protrljao oi i pogledom pretra io celo plavosivo obzorje ispred amca. Mag se nasmeja. "Mo e li so o videti galebove na udaljenosti od dvadeset milja?" Kada je sunce jae zasijalo iznad magli na isto u, siu ne ta e oje su se vrtele u vazduhu i oje je Aren posmatrao, ao da su zasvetlucale, poput zlatnog praha pretresenog u vodi, ili poput estica pra ine na sunevom zra u. Aren tada shvati da su to zmajevi. Do se Dale ovidi pribli avao ostrvima, Aren je gledao zmajeve a o lebde i ru e na jutarnjem vetru i njegovo srce stade sna no da uca od radosti, radosti ispunjenja, oje je liilo na bol. U tom letu video je svu slavu smrtnosti. Njihova lepota poticala je od u asne snage, rajnje neobuzdanosti i reposti razuma. Jer ovo su bila stvorenja oja misle, s darom govora i oja su posedovala drevnu mudrost: u ustrojstvima njihova leta nazirao se divlji, eljni s lad. Aren ni ta ne ree, ali je mislio: nije me briga ta e biti posle, video sam zmajeve na jutarnjem vetru.

Povremeno bi ta ustrojstva bila naru ena, rugovi se ras idali i esto bi oji zmaj u to u leta ispustio roz nozdrve duga i zavojiti mlaz vatre oji bi ostao trenuta da visi u vazduhu opona ajui zavojite linije i jasnou zmajevog duga og, lunog tela. Videv i to, mag ree: "Ljuti su. Igrom na vetru is azuju svoj bes." Posle raeg vremena nastavi: "Sada se nalazimo u str ljenovom gnezdu." Jer zmajevi su primetili malo jedro na talasima, pa su prvo jedan, a zatim i drugi napustili vrtoglavi ples i renuli ispru eni u vazduhu i ma ui rilima, pravo prema amcu. Mag pogleda u Arena oji je sedeo od ormila, do su talasi postajali sve vei i brojniji. Dea ga je dr ao vrsto, mirne ru e, mada su mu oi bile uprte u lepet tih rila. Kao da je neim zadovoljan, Jastreb se ponovo o rete na drugu stranu i stojei ta o pored jarbola, oduze jedru magijs i vetar. Zatim podi e svoj tap i glasno progovori. Kad mu zau e glas i rei Prastarog govora, ne i od zmajeva, o renu e se usred leta, ra tr a e se i vrati e na ostrva. Ostali se zaustavi e i ostado e da lebde sa ispru enim and ama na prednjim nogama, nali na maeve, ali obuzdavajui se. Jedan se spustio nis o nad vodu i lagano poleteo prema njima: po to je samo dva puta zamahnuo rilima na ao se nad amcem. O lopljeni stoma nalazio mu se ti iznad jarbola. Aren je video naborano, neza tieno meso u predelu unutra njeg dela ramenog zgloba i prsa oje je, pored oiju, predstavljalo zmajevo jedino ranjivo mesto, osim a o oplje za napad nije mono zaarano. Gu io ga je dim to je izbijao iz duga ih nazubljenih usta, a sa njim je izi ao i smrad raspadanja od oga se trgao i pripala mu mu a. Sen a se udalji. Zatim se vrati, letei isto ona o nis o ao i ranije i ovog puta Aren oseti njegov ognjeni dah pre dima. Zau Jastrebov glas, jasan i besan. Zmaj se udalji. Zatim svi odo e uputiv i se prema ostrvima nali na u areno ugljevlje, na esto im udarima vetra. Aren zadr a dah i obrisa elo oje je bilo pre riveno hladnim znojem. Pogledav i svog saputni a vide da mu je osa pobelela: zmajev dah spalio mu je i oprljio rajeve. A debela t anina jedra je du jedne strane potamnela od njegove vreline. "Glava ti je malo osmuena, mome." "Kao i va a, gospodaru." Jastreb iznenaeno proe a om pre o ose. "Znai ta o!... to je bilo drs o, ali ne elim da se svaam sa tim stvorenjima. Izgleda da su besni ili zbunjeni. Ni ta nisu re li. Ni ada jo nisam sreo zmaja oji nije ni ta re ao pre no to je napao, a o ni zbog ega drugog a ono da bi muio svoj ulov... Sada moramo dalje. Ne gledaj ih u oi, Arene. A o ne mo e drugaije, o reni glavu. Dalje emo ploviti oristei zemaljs i vetar, dolazi sa dale og juga, a moja ve tina mi mo e zatrebati za druge stvari. Zadr i ovaj pravac." Dale ovidi renu napred i us oro se s njegove leve strane nae jedno udaljeno ostrvo, a sa desne ostrva blizanci oja su prva ugledali. Ona su se uzdizala iz mora svojim nis im stenama i svo to vrsto amenje bilo je belo od izmeta zmajeva i malih, crnoglavih igri oje su bez straha svijale gnezda izmeu njih. Zmajevi su odleteli dale o u visinu i sada su ru ili u gornjim slojevima vazduha ao to to ine le inari. Nijedan se nije ponovo obru io na amac. Povremeno su se dozivali, riavim i promu lim glasovima pre o struja vazduha, ali a o su ti rici i rili ne e rei, Aren nije mogao da ih razabere. amac zaobie jedan manji rt i on na obali ugleda ne to za ta je na trenuta pomislio da je razru ena tvrava. Bio je to zmaj. Jedno crno rilo le alo je savijeno pod njim, a drugo je bilo ispru eno u svoj svojoj veliini pre o pes a sve do vode, ta o da su ga talasi oji su nadolazili i povlaili se pomalo pomerali napred-nazad u tobo njem letu. Duga o zmijs o telo opru ilo se pre o stena i pes a u svoj svojoj veliini. Nedostajala mu je jedna prednja noga, veli i omad o lopa i mesa bio mu je otrgnut sa rebara, stoma rasporen, ta o da je o olni pesa , ne oli o jardi u preni u, bio crn od otrovne crne zmajevs e rvi. Stvorenje je ipa jo bilo ivo. Zmajevi su u toj meri puni ivota da im ga jedino isto ta o ja a magija mo e oduzeti. Zelenozlatne oi

bile su otvorene i do je amac promicao, us a, ogromna glava se malo pomeri i uz r ljavo i tanje iz nozdrva po ulja puno pare izme ane sa apima rvi. Pla a izmeu umirueg zmaja i ivice mora bila je puna tragova stopala i te ih telesa njegove vrste, a njegova utroba bila je uga ena u pesa . Ni Aren ni Jastreb ne progovori e ni rei do se nisu dobro odma li od tog ostrva i uputili se roz uzbur an, nemirni anal Staze zmajeva, pun grebena, vrhova i raznoli ih stena, prema severnim ostrvima oja su se prostirala u duplom nizu. Tada Jastreb ree: "To je bio grozan prizor", glas mu je bio bezbojan i hladan. "Zar se oni... meusobno pro diru?" "Ne. Ne vi e od nas. Poludeli su. Oduzet im je dar govora. Oni oji su govorili jo pre ljudi, oni oji su stariji od bilo og ivog bia, Segojeva deca... svedeni su na nemi u as zveri. Ah! Kalesine! Gde su te tvoja rila odnela? Da li si po iveo da vidi svoju vrstu posramljenu?" Njegov glas je odzvanjao ao udari e ia po na ovnju, a onda se zagleda u visinu, pretra ujui nebo. Ali zmajevi su ostali za njima; sada su ru ili na maloj visini iznad stenovitih ostrva i pla e poprs ane rvlju, a iznad njihovih glava nije bilo nieg drugog sem plavog neba i podnevnog sunca. Sem Arhimaga nije postojao nijedan iv ove oji je pre ao Stazu zmajeva ili je bar video. Pre vi e od dvadeset godina, on ju je pre ao po du ini, sa isto a na zapad i nazad. Za mornara je to istovremeno bio i o mar i udo. Voda je bila lavirint sastavljen od plavih anala, zelenih plia a, a izmeu njih, zaveslajima, reju i s najveom pa njom, on i Aren su odreivali put ojim e proi njihov amac izmeu stenja i grebana. Ne i od njih le ali su u dubini, ispod talasa ili su ih oni ostavljali delimino ot rivene ada bi pre li pre o njih; bili su pre riveni anemonama, luparima i tra astom mors om paprati; poput vodenih udovi ta, za lonjeni ili ispupeni. Ostali su se uzdizali ao stene ili uspravni vrhovi iz mora i to u obli u lu ova, polulu ova, izrezbarenih ula, u fantastinim ivotinjs im oblicima, nali na medvea lea i zmijs e glave, svi ogromni, deformisani, rasuti, ao da se ivot napola svesno uvijao u steni. Mors i talasi su ih zapljus ivali uz zvu e oji su podseali na disanje i oni su bili mo ri od sjajnih, gor ih api. U jednoj od tih stena, ada bi se posmatrala sa juga, mogla su se jasno raspoznati pogrbljena ramena i rupna, plemenita glava ove a, pognutog i zami ljenog nad morem; ali ada je amac pro ao pored nje i ada su je pogledali sa severa, u njoj vi e nisu mogli razabrati ni a vog ove a, a veli o amenje im je ot rilo peinu u ojoj se nivo mora podizao i spu tao potmulo tutnjei. Taj zvu podseao je na ne u re, slog. Kada su se odma li od nje, is rivljeni odjeci su oslabili i slog se uo jasnije, ta o da Aren upita: "Ka av se to glas uje iz te peine?" "To je glas mora." "Ali on izgovara re." Jastreb poe pa ljivo da oslu uje, pogleda Arena, pa onda opet peinu. " ta uje ?" "Kao da izgovara ahm ." "Na Prastarom govoru to znai poeta ili davno pro lo vreme. Ali ja ga ujem ao ohb, to je jedna od rei oja oznaava raj... Gledaj napred!" on naglo pree na ne to drugo, upravo u trenut u ada ga Aren upozori: "Plia !" Mada se Dale ovidi retao poput ma e, izbegavajui opasnosti, izvesno vreme bili su zabavljeni rmanjenjem, te je stena oja stalno tutnjei izgovara svoju zagonetnu re, ostala iza njih. Sada je voda postala dublja i oni onano izio e iz opsene od stena. Ispred njih uzdizalo se jedno ostrvo nali na ulu. Njegove su stene bile crne i sastojale su se od mnogobrojnih cilindara i veli ih stubova zbijenih jedan uz drugi, pravih ivica i glat ih povr i; sve se to o omito uzdizalo tri stotine stopa iz vode. "To je Kalesinova Tvrava", ree mag. "Ta o su mi zmajevi re li da se zove, ada sam davno ovde bio." "Ko je Kalesin?" "Najstariji..." "Je li on sagradio ovo mesto?"

"Ne znam. Ne znam ni da li je sagraeno. Niti oli o je on star. Ka em 'on' ali a ne znam ni da li... Za Kalesina je Orm Embar poput a vog jednogodi nja a. A ti i ja lo vanji." On osmotri te u asne lisure, pa i Aren nevolj o podi e pogled a njima, razmi ljajui o tome a o bi se zmaj mogao stu titi sa te dale e, crne ivice i nai se iznad njih gotovo istog asa ada i njegova sen a. Ali nije se pojavio ni a av zmaj. Lagano su pro li mirnim vodama za lonjenim stenom; uo se samo apat i udari talasa po bazaltnim stubovima u senci. Voda je ovde bila dubo a i u njoj nije bilo ni grebena ni stenja; Aren je upravljao amcem, a Jastreb je stajao na pramcu pogledom pretra ujui stene i vedro nebo ispod njih. amac onano napusti sen u Kalesinove Tvrave i izbi na asno popodnevno sunce. Preplovili su Stazu zmajeva. Mag podi e glavu, ao ne o o je ugledao ono to je pogledom tra io i pre o tog ogromnog zlatnog prostora pred njih sti e na zlatnim rilima zmaj Orm Embar. Aren u a o mu Jastreb dovi uje: Aro Kalesin ? Pretpostavio je ta to znai, ali ni a av za ljua nije mogao da izvede iz onoga to mu je zmaj odgovorio. Pa ipa , uve ada bi uo rei Prastarog govora oseao je da je na pragu razumevanja, da ga gotovo ve sad razume: ao da je to bio jezi oji je zaboravio, a ne jedan od onih oje ni ada nije znao. Kada je mag govorio tim jezi om, glas mu je bio mnogo jasniji nego ada je govorio hardijs i i inilo se ao da sti ava sve o o sebe, ao to je to u stanju da uini i najne niji dodir sa veli im zvonom. Ali zmajev glas je odzvanjao ao udari gonga, bio je istovremeno i dubo i reza ili nali na si tavo zvec anje cimbala. Aren je posmatrao svog saputni a a o stoji na us om pramcu i razgovara sa udovi nim stvorenjem oje je lebdelo iznad njega ispunjavajui pola neba i dea ovo srce ispuni se ne om vrstom veselog ponosa, ada je video a o je ove mali, rha , a ipa u asan. Jer zmaj je mogao otrgnuti ove u glavu sa ramena jednim udarcem svog stopala sa and ama, mogao je razbiti i potopiti amac ao to amen potapa list oji pliva na vodi, a o bi bila u pitanju samo veliina. Ali Jastreb je bio isto ona o opasan ao i Orm Embar i zmaj je to znao. Mag o renu glavu. "Lebanene", ree on i dea ustade i prie, mada nije eleo ni za stopu da se pribli i tim eljustima od petnaest stopa i izdu enim utozelenim oima u obli u proreza sa zenicom, oje su ga iz vazduha vatreno posmatrale. Jastreb mu ni ta ne ree ve samo polo i a u na njegovo rame i ponovo se na rat o obrati zmaju. "Lebanen", zau se sna an glas bez strasi. "Agni Lebanen !" On podi e pogled, stisa magove a e podseti ga i on izbegnu pogled zelenozlatnih oiju. Nije znao Prastari govor, ali nije bio glup. "Pozdravljam te Orm Embare, Zmaju gospodare", ree on jasno, ao to jedan nez pozdravlja drugog. Zatim nastupi ti ina, a Arenovo srce stade u urbano i s mu om da uca. Ali se Jastreb, oji je stajao pored njega, osmehnu. Posle toga zmaj ponovo progovori, a Jastreb mu odgovori; sve je to Arenu izgledalo ja o dugo. Konano se zavr ilo, iznenada zmaj je pos oio uvis samo jednom mahnuv i rilima, usled ega se amac nagnuo i odleteo. Aren pogleda u sunce i vide da ono gotovo ni za dla u nije ni e nego ranije, u stvari, nije pro lo dugo vremena. Ali magovo lice je imalo boju mo rog pepela, a oi su mu sijale ada se o renuo a Arenu. Zatim je seo na lupicu. "Odlino si to obavio, mome", ree on promu lo: "Nije la o... razgovarati sa zmajevima." Aren donese malo hrane, jer celog dana nisu ni ta jeli; mag je utao sve do nisu zavr ili da jedu i piju. Tada je sunce ve bilo dosta nis o na obzorju, mada se, na ovim severnim geografs im irinama, u vreme ada je te pro la sredina leta, no asno i lagano spu ta. "Pa", poe on onano, "Orm Embar mi je, po svojoj navici, mnogo toga re ao. Prvo da se onaj oga tra imo i nalazi i ne nalazi na Selidoru... Zmaju je te o da se jasno izra ava. Njihovi umovi nisu otvoreni. a i ada ne i od njih govori ove u istinu, to se ret o de ava, on ne zna a o ta istina

izgleda ove u. Stoga sam ga upitao: 'Da li je otac Orm na Selidoru?' Jer ao to ti je poznato, tamo su Orm i Eret-A be poginuli delei megdan. A on mi je odgovorio: 'I jeste i nije. Nai e ga na Selidoru, ali ne na Selidoru." Jastreb je zastao i zamislio se, vaui oricu tvrdog hleba. "Mo da je hteo da a e da ia o taj ove nije na Selidoru, ipa moram poi tamo da bih stigao do njega. Mo da... Onda sam ga pitao za ostale zmajeve. Re ao je da je taj ove oti ao meu njih, bez straha, jer ia o je mrtav, on se vraa iz mrtvih u svom telu, iv. Stoga ga se i boje jer misle da to stvorenje ne pripada prirodi. Njihov strah daje njegovom arobnja tvu mo nad njima, a on im onda oduzima dar Govora Stvaranja, ostavljajui ih da varaju svoju vlastitu divlju prirodu. Ta o oni pro diru jedni druge ili sami sebi oduzimaju ivot, uranjajui u more... to je grozna smrt za vatrenu zmiju, zver vetra i vatre. Onda ja upitah: 'Gde je gospodar Kalesin?' A on je odgovorio samo: 'Na zapadu', to je moglo da znai da je Kalesin odleteo u druge zemlje, za oje zmajevi a u da le e dalje no to je ijedan brod i ad doplovio; ili to mo da uop te to ne znai. Onda sam prestao da mu postavljam pitanja, a on je poeo da iznosi svoja, prvo je glasilo: 'Preleteo sam pre o Kaltuela letei na sever a i iznad Toringejta. Na Kaltuelu sam video a o seljani ubijaju bebu na amenom oltaru, a na Ingatu sam video a o graani amenuju svog arobnja a. ta misli , Gede, hoe li pojesti bebu? Hoe li se arobnja vratiti iz mrtvih i amenovati svoje graane?' Mislio sam da mi se ruga i upravo sam se spremao da mu ljutito odgovorim, ali on mi se nije rugao. Dodao je: 'Stvari su izgubile smisao. U svetu postoji rupa roz oju istie more. Svetlost se gasi. Ostaemo na suvoj zemlji. Ni o vi e nee govoriti i ni o vi e nee umreti.' Tada sam onano shvatio ta mi je govorio." Aren nije shvatio, a i bio je stra no zabrinut. Ponavljajui zmajeve rei, Jastreb je izgovorio vlastito pravo ime, u to nije bilo sumnje. To je Arena podsetilo na munu scenu sa poremeenom enom sa Lorbanerija oja je vi ala: "Zovem se A aren!" A o su arobnja tvo, muzi a, govor i poverenje gubili mo i venuli meu ljudima, a o se u njih uvlaio ludi strah, ta o da su poput zmajeva gubili razum, onda e se o renuti jedni protiv drugih i uni tavati se meusobno: a o je sve to bilo tano, hoe li njegov gospodar moi to da izbegne? Da li je bio toli o ja ? Nije izgledao ja do je pogrbljen sedeo nad svojom veerom to se sastojala od hleba i dimljene ribe, posedele ose oprljene vatrom, vit ih ru u i umorna lica. Zmaj ga se ipa bojao. " ta te jedi, mome?" Nije vredelo da o oli a. "Gospodaru, izgovorili ste svoje ime." "Ah, da. Zaboravio sam da to jo nisam uinio. Bie ti potrebno moje pravo ime a o poemo tamo gde moramo poi." On podi e pgled, vaui, i zagleda se u Arena. "Zar si pomislio da sam posenilio i poeo unao olo da brbljam svoje ime poput a va stara rmeljiva ove a oji je izgubio i razum i sram? Nisam jo , mome!" "Ne", odvrati Aren toli o zbunjen da ni ta vi e nije mogao da a e. Bio je veoma umoran; dan je bio dugaa i pun zmajeva. A put pred njima se smraio. "Arene", oslovi ga mag. "Ne, Lebanene: tamo gde idemo nema s rivanja. Tamo sve nosi svoje pravo ime." "Mrtve ne mo ete povrediti", primeti mrano Aren. "Ali ne oriste se ljudi svojim imenima samo tamo, ne samo u smrti. Oni oji mogu najvi e biti povreeni, oni najranjiviji: oni oji su dali svoju ljubav i nisu je uzeli natrag, oni se oslovljavaju svojim imenima. Oni odana srca, oni oji daruju ivot... Iscrpljen si, mome. Lezi i spavaj. Sada se ni ta ne mo e uiniti ve samo cele noi odr avati pravac. Negde pred jutro ugledaemo poslednje ostrvo sveta." U glasu mu se oitavala neizmerna ne nost. Aren se s lupao na pramcu i san ga je istog asa savladao. uo je maga a o poinje ne no, gotovo apatom da peva, ne na hardijs om jezi u ve na jezi u Stvaranja; upravo ada je

onano poeo da razabire znaenje rei i da se prisea njihovog znaenja, te trenuta pre no to e u potpunosti shvatiti taj jezi , on zaspa. Mag tiho s loni hleb i meso, izvr i sve pripreme u amcu i onda, uzev i nit ojom se upravljalo jarbolom u ru e i spustiv i se na stra nju lupicu, dozva ja magijs i vetar u jedro. Neumorni Dale ovidi pohita a severu, poput strele odapete pre o mora. Pogleda u Arena. Dea ovo usnulo lice bilo je obasjano zlatnim rumenilom asnog zalas a sunca, a valovitu osu mrsio mu je vetar. Ne an, prinevs i izgled dea a oji je sedeo pored fontane veli og zdanja pre ne oli o meseci, nestao je; ovo lice bilo je mr avije, tvre i mnogo jae. Ali ni ta manje lepo. "Nisam na ao ni og o bi me pratio na mom putu", ree glasno Ged, Arhimag, usnulom dea u ili ispraznom vetru. "Ni oga sem tebe. A ti mora poi svojim putem, a ne nastavljati mojim. Ipa e ta raljevs a poast biti delimino i moja. Jer ja sam te prvi prepoznao. Prvi sam te prepoznao! Vi e e me zbog toga po tovati onda ada me vi e ne bude nego zbog bilo ega to sam ao mag uradio... A o bude tog posle. Jer nas dvojica prvo moramo stati na ta u ravnote e, sam oslonac sveta. A o ja padnem i ti pada , ao i sve ostalo... Za izvesno vreme, samo za izvesno vreme. Ni a va tama ne traje veno. a i tamo, i tamo ima zvezda... Oh, ali ja bih voleo da te vidim s runom na glavi u Hevnoru i a o sunce obasjava Kulu Maa i Prsten oji smo za tebe doneli iz Atuana, iz mranih grobnica, Tenar i ja, pre no to si bio roen!" On se tada nasmeja i o renu lice prema severu, te ree sam sebi, na obinom jezi u: "uvar oza postavlja Moredovog nasledni a na presto! Zar ni ad ni ta neu nauiti?" Ubrzo potom, do je sedeo sa onopcem za navoenje u ruci i gledao napeto jedro obasjano rumenilom poslednjih tragova svetlosti na zapadu, ponovo tiho progovori: "Neu poi ni u Hevnor, a neu otii ni na Rou . Sastai se sa Tenar. Otii u da posetim Ogiona i porazgovaram s njim pre no to umre, u ui na steni Re Albi. eznem da hodam po planini, gonts oj planini, roz ume, u jesen, ada je li e sjajno. Nema raljevstva do raljevstva uma. Vreme je da poem tamo, u miru i sam. I mo da u tamo onano i nauiti ovo to me ni a av in, umetnost niti ma ne mogu nauiti, ono to ni ad nisam nauio." Ceo zapad plamteo je u besu i slavi rumenila, ta o da je more bilo grimizno, a jedro iznad njega svetlo ao rv; a onda se tiho spustila no. Cele te noi dea je spavao, a mu arac bdeo, sve vreme uporno zagledan ispred sebe. Zvezda nije bilo. 11. SELIDOR Probudiv i se ujutru Aren ispred amca, du plavetnila na zapadu, ugleda nejasne i nis e obale Selidora. U Dvorani u Berili nalazile su se stare arte napravljene u danima Kraljeva, ada su se trgovci i istra ivai otis ivali dalje od Unutra njeg opna i ada su Prostranstva bila poznatija. Jedna veli a arta Severa i Zapada, izraena u mozai u, pre rivala je dva zida ne evs e dvorane sa prestolom iznad oga je bilo pri azano ostrvo Enlad u zlatnim i sivim tonovima. Arenu se ona pojavi pred oima isto ona o jasno ao to ju je hiljadama puta gledao u detinjstvu. Severno od Enlada nalazio se Os il, zapadno oed njega Ebos il, a ju no od ovoga Semel i Paln. S njima se zavr avalo Unutra nje opno i posle njih se prostirao samo bled plavozeleni mozai oji je doaravao prazno more iz oga je tu i tamo izvirivao a av delfin ili it. A onda, na samom raju, iza ugla u ome su se sretali severni i zapadni zid, nalazio se Nerveduen, a iza njega tri manja ostrva. Onda se opet prostiralo prazno more unedogled; sve do same ivice zida i ivice arte gde se nalazio Selidor a iza njega praznina. Mogao je zorno da ga dozove u seanje, njegov za rivljen obli i veli i zaliv u samom sredi tu oji se jednim us im prolazom otvarao prema isto u. Oni jo nisu oti li toli o na sever, ve su sada rmanili prema dubo om malom zalivu na najju nijem rtu ostrva i tamo su se, do je sunce jo bilo nis o pri jutarnjoj izmaglici, is cali na opno.

Ta o se zavr ilo njihovo veli o putovanje od Puteva Balatrana do ovog zapadnog ostrva. Nepo retnost opna uinila im se ja o udnom ada su izvu li Dale ovidog na pla u i poeli po njoj da oraaju, na av i se posle toli o vremena na vrstom tlu. Ged se pope na jednu nis u dinu iji je vrh bio obrastao travom, a njen greben nastavljao se u strmu padinu, izdeljenu u vence vrstim orenjem trave. Kada je stigao na vrh, on zastade i poe da se osvre na zapad i sever. Aren se zaustavi od amca da izvadi cipele oje nije nosio dosta dugo, pa iz spremi ta izvadi svoj ma, te ga opasa, uop te se ovog puta ne zapitav i da li treba to da ini ili ne. Zatim se pope do Geda da razgleda opno. Dine su se prostirale u unutra njost opna otprili e pola milje, bile su nis e i pre rivene travom; za njima su nastupale lagune, bogate a om i mors om trs om, a iza njih le ala su nis a utosmea i prazna brda do le god je pogled dosezao. Selidor je bio divan i pust. Nigde nije bilo ni traga od ove a, njegovog rada ili nastambine. Nisu ugledali ni zveri, a u blizini jezera ispunjenih trs om nije bilo jata galebova, divljih gusa a niti bilo ojih drugih ptica. Spusti e se niz dinu onom stranom oja je vodila u opno i ta padina pes a za loni ih od bu e sna nih talasa i huanja vetra ta o da namah nastupi ti ina. Izmeu ove pogranine dine i naredne nalazila se udolina od istog pes a, za lonjena, a jutarnje sunce obasjavalo je svojim tolim zracima njenu zapadnu padinu. "Lebanene", oslovi Arena mag njegovim pravim imenom to je sada stalno inio, noas nisam mogao da spavam, pa moram sada. Ostani sa mnom i stra ari." On le e na sunce po to je u hladovini bilo dosta sve e; ru om po ri oi; uzdahnu i zaspa. Aren sede pored njega. Ni ta drugo nije video do bele padine udoline i trave na dinama oja se pojavila na vrhu naspram maglovitog plavetnila neba i utog sunca. Nije se uo ni a av zvu osim prigu enog mrmorenja talasa i pone og naleta vetra oji bi malo us ovitlao pesa uz tihi apat. Aren ugleda u visini ne to to je mogao biti orao, ali to ipa nije bio orao. Prvo je ru io, a onda se strelovito obru io i spustio uz grmljavinu i prodorni lepet ra irenih zlatnih rila. Doe ao se na ogromne and e na vrhu dine. Naspram sunca mu je ogromna glava izgledala crna i bila pro arana divljim odsjajima. Zmaj se puzei spusti malo niz padinu dine i progovori: "Agni Lebanen ", ree on. Stojei izmeu njega i Geda, Aren odvrati: "Orm Embare." U ruci je dr ao ma. Sada mu nije bio te a . Glat a, izlizana dr a udobno se smestila u njegovoj aci; ao da je za nju bila napravljena. Seivo je sasvim la o, a eljno izi lo iz orica. Njegova mo i starost bili su na Arenovoj strani, jer on je sada znao da ga is oristi. To je bio njegov ma. Zmaj se ponovo oglasi, ali Aren ga nije razumeo. On se osvrnu na svog usnulog saputni a, oga nije probudio ovaj iznenadni dolaza zmaja i grmljavina oja ga je propratila, te ree zmaju: "Moj gospodar je umoran, spava." Orm Embar tada spuza niz dinu i s lupa se na dnu udoline. Na tlu je izgledao nezgrapan i te a , ne ona o o retan i slobodan ao ad je leteo, ali u tom sporom spu tanju veli ih stopala sa and ama i uvijanju bodlji avog repa bilo je izvesne zlo obne gracioznosti. Kada je stigao na dno podigao je noge pod sebe, podigao svoju ogromnu glavu i umirio se: liio je na zmaja urezanog na lemu a vog ratni a. Aren je bio svestan njegovog utog o a, ni deset stopa udaljenog, i slabog mirisa paljevine oji ga je obavijao. To nije bio smrad raspadanja, suv i metalni, slagao se sa slabim mirisima mora i slanog pes a; bio je to ist divlji miris. Sunce oje se pelo po nebu obasja bo ove Orm Embara i on zaplamte poput a vog zmaja napravljenog od gvo a i zlata. Ged je i dalje spavao, ne primeujui zmaja ao to ni usnuli selja ne primeuje svog psa. Pro ao je jedan sat, Aren se odjednom tr e i vide maga a o sedi pored njega. "Zar si se toli o navi ao na zmajeve da im spava izmeu apa?" upita ga Ged i nasmeja se zevnuv i. Ustav i, obrati se Orm Embaru na zmajevs om jezi u.

Pre no to je Orm Embar odgovorio i on zevnu... mo da usled pospanosti, a mo da radi ta mienja... a to je bio prizor oji je malo ljudi do ivelo i mogao da ga se sea: nizovi utobelih zuba duga ih i o trih poput maeva, ra ljasti, crveni, plameni jezi dvaput du i od visine oveijeg tela, peina grla iz oje se pu ilo. Orm Embar ne to ree i Ged se upravo spremao da mu odgovori, ad se obojica o renu e i zagleda e u Arena. uli su, jasno u ti ini, uplji apat eli a oji se tare o orice. Aren je gledao prema pregibu dine iza magove glave, a ma mu je ve bio spreman u ruci. Tamo je stajao, o upan jar im suncem, ne i ove ome je povetarac zanosio ogrta. Stajao je nepomino ao is lesam, sem to su mu lepr ali porub i apuljaa na la om ogrtau. Imao je duga u, crnu osu, oja je padala u gustim, sjajnim ovrd ama; imao je iro a ramena, bio je viso i sna an, jednom reju zgodan ove . Ali inilo se da mu je pogled upravljen negde pre o njih, prema moru. Sme io se. "Orm Embara poznajem", ree on, "a znam i tebe, mada si ostario od ada sam te poslednji put video, Jastrebe. Ka u mi da si sada Arhimag. Postao si veli , ali i star. Sa tobom je mladi sluga: mag egrt, bez sumnje jedan od onih oji se ue mudrosti na Ostrvu Mudrih. ta ete vas dvojica ovde, ta o dale o od Rou a i nesavladivih zidina oje tite Majstore od svih zala?" "Pojavila se pu otina u veim zidinama od tih", ree Ged, obuhvativ i svoj tap obema a ama i zagledav i se u tog ove a. "Ali zar nee stati pred nas ao stvorenje od rvi i mesa a o bismo mogli da pozdravimo onoga oga ve dugo tra imo?" "Krvi i mesa?" ponovi ove i ponovo se osmehnu. "Zar je pu o meso, telo, asaps o meso, toli o va no za dva maga? Nije, hajde da se sretnemo umovima, Arhima e." "Mislim da to ne mo emo uiniti. Mome, odlo i ma. Ovo je samo poslani , pri aza, nije pravi ove . Ta oe preseci seivom vetar. U Hevnoru, ada ti je osa bila seda, zvali su te Kob. Ali to je bilo samo ime ojim si se oristio. Ka o da te sada oslovljavamo ada te sretnemo?" "Oslovljavaete me sa Gospodaru", odvrati viso a prili a na ivici dine. "Dobro, i a o jo ?" "Kralju i Majstore." Na to Orm Embar za i ta, glasno i pretei, a njegove veli e oi zasvetluca e; ipa je o renuo glavu od tog ove a i uurio se na istom mestu na ome je prethodno le ao, ao da nije mogao da se pomeri. "A gde to treba da doemo da bismo te na li i ada?" "U moje raljevstvo i na moje zadovoljstvo." "U redu", ree Ged i pogledav i tap malo ga pomeri u pravcu viso og ove a... i ove a nestade. Kao da je plamen svee oju je ne o ugasio. Aren je zurio, moni zmaj se podi e na sve etiri svinute noge, o lop mu zazvea, a usne se povu o e i ogoli e zube. Mag se ponovo osloni na svoj tap. "Bio je to samo glasni . Pri aza ili sli a tog ove a. U stanju je da govori i da uje, ali ne poseduje ni a vu mo, osim one oju joj daje na strah. Ne mora a ni da bude istinita, sem a o to onaj o je alje ne eli. Pretpostavljam da nismo videli a o on sada u stvari izgleda." " ta mislite, je li blizu?" "Glasnici ne prelaze pre o vode. On je na Selidoru. Ali Selidor je veli o ostrvo: ire je od Rou a ili Gonta i gotovo isto ona o duga o ao Enlad. Mogli bismo dugo da ga tra imo." Tada se oglasi zmaj. Ged ga saslu a, a onda se o renu a Arenu. "Ovo izjavljuje Gospodar Selidora: 'Vratio sam se u svoju zemlju i neu je napustiti. Pronai u Rastvoritelja i odvesti vas njemu da ga zajedno do rajimo.' Nisam li ti ve re ao da zmaj uve pronae ono ta tra i?" Tada se Ged spusti na jedno oleno ispred tog veli og stvorenja, ao to vitez le ne pred ralja, i zahvali mu se na njegovom jezi u. Dah zmaja oji se nalazio ta o blizu zapahnuo je toplotom njegovu pognutu glavu. Omar Embar izvue jo jednom svoju rlju astu telesinu do vrha dine, zamahnu rilima i polete.

Ged oet a pesa sa svoje odee i ree Arenu: "Video si me a o leim. Mo da e me pre raja jo jednom videti a o leim." Aren nije zatra io da mu objasni te svoje rei; to om njihovog dugog dru enja nauio je da mag ima razloga za svoju suzdr anost. Pa ipa mu se uinilo da se u tim reima rije ne i lo predzna . Ponovo preo e pre o dine do obale da provere da li je amac van dometa plime ili oluje i da iz njega uzmu ogrtae ojima e se ogrnuti po noi, ao i ostat e hrane. Ged na trenuta zastade od vit og pramca oji ga je ta o dugo nosio pre o udnih mora i odneo ta o dale o; polo i a u na njega, ali ne baci ni a ve ini niti izgovori bilo oju re. Zatim renu e a unutra njosti opna, prema severu, ponovo prema brdima. Hodali su itavog dana, a uvee su se ulogorili pored jednog poto a oji je rivudao nani e prema jezerima i movarama bogatim trs om. Ia o je bilo leto, duvao je ledeni vetar, oji je dolazio sa zapada, sa bes rajnih, bes rajnih mors ih prostranstava. Nebo je sa rila magla i nijedna zvezda nije sijala iznad brda na ojima ni ad nije bila zapaljena nijedna vatra na a vom ognji tu niti je zasijala svetlost roz a av prozor. Aren se probudio ada je zavladala potpuna tama. Njihova mala vatra se ugasila, ali je mesec oji se retao prema zapadu osvetljavao tlo sivom, magliastom svetlo u. U dolini roz oju je proticao poto i na padini brda o o nje stajalo je mno tvo ljudi, nepominih, nemih, lica o renutih prema Gedu i Arenu. U njihovim oima nije se zadr avala meseeva svetlost. Aren se nije usuivao da progovori, ve je samo spustio a u na Gedovu mi icu. Mag se prome olji i sede, upitav i: " ta je bilo?" Krenuo je za Arenovim pogledom i ugledao neme ljude. Svi su bili odeveni u tamnu, istovetnu odeu, i mu arci i ene. Lica im se nisu jasno videla pri slaboj svetlosti, ali se Arenu uini da se meu onima oji su stajali najbli e njima u dolini, s druge strane malog poto a, nalaze i ne i oje je poznavao, mada nije mogao da izgovori njihova imena. Ged ustade, a ogrta spade sa njega. Lice, osa i o ulja svetleli su mu bledosrebrnim sjajem, ao da se sva meseina slila a njemu. On ispru i ru u i napravi njome jedan iro i po ret, a zatim glasno ree: "O, vi oji ste iveli, budite slobodni! Ras idam veze oje vas sapinju! Anvassa mane harv pennodathe!" To mno tvo nemih ljudi jo je trenuta ostalo u oeno da stoji. Zatim su se lagano o renuli i ao da su poeli da odlaze u sivu tamu, a onda su nestali. Ged sede. Dubo o udahnu. Pogleda u Arena i spusti a u na dea ovo rame, a dodir mu je bio topao i vrst. "Nema mesta strahu, Lebanene", ree on ne no, pomalo se izrugujui. "To su bili samo mrtvi." Aren limnu, ia o su mu zubi cvo otali, a on oseao a o ga jeza pro ima do samih ostiju. "Ka o su", poe on, ali ga vilice i usne izdado e. Ged ga je razumeo. "Do li su na njegov poziv. To je ono to obeava: veni ivot. Mogu se vratiti ada on to a e. Na njegovu zapovest moraju hoditi po brdima ivota, mada nisu u stanju da zalelujaju ni vlat trave." "Je li... je li onda i on mrtav?" Ged odmahnu glavom, prepustiv i se mranim mislima. "Jedan mrtvac ne mo e da pozove drugog mrtvaca u svet. Ne, on poseduje mo ivog ove a; i vi e od toga... a o je ne o i pomislio da ga sledi, on ga je nadmudrio. On svoju mo uva za sebe. Igra se Kralja Mrtvaca; i ne samo mrtvaca... Ali ovo su bile samo seni." "Ne znam za to ih se pla im", priznade posramljeno Aren. "Pla i ih se zato to se pla i smrti, i to s pravom: jer smrt je u asna i treba je se pla iti", odvrati mag. On dodade na vatru nove grane i stade da duva u male omade ugljena ispod pepela. Mali svetli plamen zaigra po granicama ipra ja i Aren mu bi zahvalan na toj svetlosti. "I ivot je u asna stvar", dodade Ged, "i ove ga se mora pla iti i ceniti ga." Obojica ponovo sedo e, umotav i se u ogrtae. Izvesno vreme su utali. Tada Ged rajnje smr nuto progovori: "Lebanene, ne znam a o dugo nas mo e izazivati aljui glasni e i seni. Ali poznato ti je uda e na raju poi." "U zemlju tame." "Da, meu njih."

"Sada sam ih video. Poi u s vama." "Da li te po ree vera u mene? Mo e imati poverenja u moju ljubav, ali ne i u moju snagu. Jer ini mi se da sam nai ao na sebi ravnog." "Poi u s vama." "Ali a o budem pora en, a o mi ponestane moi ili izgubim ivot, neu moi da te odvedem nazad; sam se ne mo e vratiti." "Vratiu se s vama." Na to Ged ree: "Na apiji smrti postae mu arac." A onda izgovori onu re ili ime ojim je zmaj dva puta nazvao Arena, i to veoma tiho: "Agni... Agni Lebanen." Posle toga ne re o e vi e ni ta i us oro oseti e da su ponovo pospani, te lego e pored male i rat otrajne vatre. Narednog jutra renu e dalje na severozapad; ta o je odluio Aren, a ne Ged oji mu je azao: "Izaberi put ojim emo ii, mome; meni su svi putevi nali jedan na drugi." Nisu urili jer nisu imali ni a av cilj, ve su e ali da im Omar Embar uputi ne i zna . Sledili su najni i i najistureniji lanac brda i sve vreme im je o ean uglavnom bio na vidi u. Trava je bila sasu ena i rat a i sve vreme se povijala na vetru. Sa njihove desne strane uzdizala su se zlatna i osamljena brda, a sa leve su le ale slane movare i zapadno more. Jednom su videli labudove u letu, dale o na jugu. Celog tog dana nisu videli nijedno drugo stvorenje to di e. To om dana Aren je bivao sve umorniji od u asa, od e anja da se dogodi ono najgore. Obuzimali su ga nestrpljenje i prijatni bes. Posle ne oli o asova utanja, on ree: "Ova zemlja je mrtva isto oli o i zemlja mrtvih!" "Ne govori ta o", opomenu ga o tro mag. Nastavio je izvesno vreme da oraa, a zatim promenjenim glasom nastavio: "Pogledaj ovu zemlju; osvrni se o o sebe. Ovo je tvoja besmrtnost. Pogledaj ta brda, smrtna brda. Ona nee trajati veno. Ta brda pre rivena ivom travom i potocima oji roz njih protiu... U celom svetu, na svim svetovima, u svoj ogromnosti vremena, nema poto a ao to su ovi, to hladni izviru iz zemlje tamo gde ih niije o o ne vidi, protiu roz suncem obasjane predele i one pre rivene tamom na svom putu do mora. Izvori bia su dubo i, dublji od ivota, od smrti..." On zastade, a u oima mu se, do je gledao u Arena i u suncem obasjana brda, nazirala veli a, neis azana ljubav puna tuge. Aren to primeti, a primetiv i to sagledao je njega, po prvi put ga je sagledao celog, ona vim a av odista jeste. "Ne umem da is a em ono to mislim", ree nesreno Ged. Aren se priseti prvog asa oji je proveo u Dvori tu sa fontanom, ove a oji je leao pored vode to je uborila u fontani; i radost, bistra poput te vode oje se seao, uzavre u njemu. On pogleda svog saputni a i ree: "Ja sam svoju ljubav podario onome to je vredno ljubavi. Zar to nije raljevstvo i nepresu ni izvor?" "Da, mome", odvrati blago i s bolom Ged. Nastavi e put ut e. Ali Aren je sada svet gledao oima svoga saputni a, te je primeivao divotu ivota oja mu se ot rivala unao olo u toj tihoj, pustoj zemlji, a za to ao da je bila zaslu na mo magije oja je prema ivala sve druge, u sva oj vlati trave povijene na vetru, sva oj senci, sva om amenu. Znai, ada se ne o nae na a vom po tovanja vrednom mestu poslednji put pred putovanje bez povrat a, on sve vidi ao celinu, ona vo a vo jeste, njemu drago, ona o a o stvari ni ada ranije nije video i a o ih ni ada ponovo nee videti. Vee se spustilo na gusto zbijene nizove obla a pristigle sa zapada, oje su naduvali sna ni vetrovi sa mora i oji su sada ar o goreli ispred sunca, pre rivajui ga crvenilom do je zalazilo. Do je sa upljao granice za vatru u jednoj dolini sa renim ru avcem, pri toj crvenoj svetlosti, Aren je podigao pogled i ugledao ove a oji je stajao na manje od deset ora a od njega. Crte ove ova lica bile su neodreene i udne, ali Aren ga je prepoznao. Bio je to bojad ija sa Lorbanerija Sopli, oji je bio mrtav. Iza njega stajali su drugi, tu na lica, zagledani u jednu ta u. inilo se da ne to govore, ali Aren nije mogao da uje rei, samo ne i apat oji je sa

sobom odnosio zapadni vetar. Ne i od njih pola o renu e prema njemu. Ostao je da stoji zagledan u njih, a onda je ponovo vratio pogled na Soplija; potom im je o renuo lea, sagnuo se i podigao jo jednu granicu, ia o su mu se a e tresle. Stavio ju je zajedno sa ostalima, a onda podigao jo jednu, pa jo jednu. Tada s uspravio i osvrnuo. U dolini nije bilo ni oga, samo je crvena svetlost gorela u travi. Vratio se do Geda i spustio narama granica za vatru, ali nije ni pomenuo ono to je video. Cele te noi, u maglovitoj tami te zemlje ojoj su nedostajale ive du e, ada se budio iz trzavog sna, o o sebe je uo aputanje mrtvih du a. Uporno se trudio da ih ne slu a i ponovo tonuo u san. I on i Ged su se asno probudili, ada je sunce ve za irinu a e ods oilo iznad brda, onano se oslobodiv i magle, te obasjav i hladnu zemlju. Kada su pojeli svoj s romni jutarnji obro , pojavio se zmaj, ru ei iznad njih u vazduhu. Iz eljusti mu je su ljala vatra, a iz crvenih nozdrva izlazio je dim i vrcale varnice; zubi su mu sijali na tom plamenom sjaju poput belo osnih seiva. Ali ni ta ne ree, ia o ga je Ged pozvao i upitao, viui na njegovom jezi u: "Jesi li ga prona ao, Orm Embare?" Zmaj zabaci glavu i udno izvi telom, parajui vazduh and ama o trim poput ileta. Zatim odlete brzo prema zapadu, gledajui ih do se udaljavao. Ged epa svoj tap i udari njime po tlu. "Ne mo e da govori", ree on. "Ne mo e da govori! Oduzete su mu rei Stvaranja, ostavljen je da biti e ao zmija, ao crv bez jezi a, bezglasnog uma. Ali mo e da nas vodi, a mi mo emo da ga sledimo!" Prebaciv i svoje la e zave ljaje pre o ramena, renu e na zapad pre o brda, u pravcu u ome je odleteo Orm Embar. Pre li su osam, mo da i vi e milja, ne usporavajui. Sada se i levo i desno od njih nalazilo more i oni nastavi e niz duga u padinu grebena oja se na raju spu tala roz sasu enu trs u i pre o rivudavih orita poto a do pe ane pla e boje slonovae oja je zadirala dale o u more. To je bio najzapadniji rt svih ostrva, raj opna. Orm Embar je uao na beliastom pes u, nis o spu tene glave, nali na a vu besnu ma u, a iz usta je rigao plameni dah. Nedale o ispred njega, izmeu njega i duga ih mors ih talasa, stajalo je ne to nali na olibu ili izbledeo za lon oji ao da je bio sagraen od davno izbledelog naplavljenog drveta. Ali na ovoj obali nije bilo naplavljenog drveta jer ona nije bila o renuta prema nijednom drugom opnu. Kada su pri li bli e Aren uvide da su tro ni zidovi bili podignuti od veli ih ostiju; u prv mah je pomislio da su to itove osti, a onda je ugledao bele trouglove o trih ivica ao da su o trice no eva i bi mu jasno da su to zmajevs e osti. Stigli su na pravo mesto. Sunava svetlost sa mora svetlucala je roz pu otine izmeu ostiju. Gornja greda dovrat a bila je od bedrene osti ija je du ina prema ivala ove ovu visinu. Na njoj je stajala ljuds a lobanja oja je zurila praznim dupljama u brda Selidora. Zaustavi e se; do su posmatrali lobanju, roz vrata ispod nje, izie ne i ove . Na sebi je imao starins i o lop od pozlaene bronze; bio je rascepljen ao da je ne o po njemu udarao se irom, a orice za ma optoene draguljima, bile su mu prazne. Lice mu je bilo strogo sa izvijenim crnim obrvama i us im nosem; oi tamne, prodorne i pune tuge. Ru e su mu bile izranjavljene ao i grlo i bo ; vi e nisu rvarile, ali to su bile smrtne rane. Stajao je uspravan i miran i posmatrao ih. Ged ora nu prema njemu. Bili su pomalo slini, ada su se ova o na li licem u lice. "Ti si Eret-A be", ree Ged. Ovaj drugi nije s idao pogleda sa njega i jednom je limnuo, ali nije progovorio. "a i ti, a i ti mora izvr avati njegova nareenja." U Gedovom glasu oseao se bes. "O moj gospodaru, najbolji i najhrabriji meu nama, poivaj u asnoj smrti!" Podigav i ru e, Ged ih spusti opisav i veli i polu rug, ponovo izgovarajui rei oje je uputio i prethodnom mno tvu mrtvaca. Njegove a e ostavi e za sobom u vazduhu, na trenuta , iro i, svetli trag. Kada je nestao, vi e nije bilo ni ove a u o lopu i samo je jo sunce treperilo na pes u tamo

gde je on prethodno stajao. Ged udari po ui od ostiju svojim tapom i ona se sru i i nestade. Ni ta od nje nije ostalo do jednog veli og rebra oje je is oilo iz pes a. On se vrati Orm Embaru. "Je li to ovde, Orm Embare? Je li to ono mesto?" Zmaj otvori usta i sna no dahui za i ta. "Ovde na poslednjoj obali sveta. To je dobro!" Dr ei svoj crni tap od tisovine u levoj ruci, Ged ra iri ru e u gestu prizivanja i progovori. Ia o je govorio jezi om Stvaranja, Aren ga je ipa razumeo. Konano ga je razumeo, ao to ga svi oji uju prizivanje moraju razumeti, jer ono ima mo nad svime to postoji: "A sada prizivam tebe da doe ovamo, moj neprijatelju, pred moje oi i u svom telesnom odliju i nareujem ti reju oja nee biti izgovorena do svr et a vremena, doi!" Ali na mestu na ome je trebalo da izgovori ime onog oga priziva, Ged je samo re ao: Moj neprijatelju. Usledila je ti ina, ao da se uti alo i huanje mora. Arenu se uinilo da je sunce oslabilo i postalo nejasno, mada je stajalo viso o na vedrom nebu. Pla u pre ri tama ao da ove gleda roz sta lo boje dima; neposredno ispred Geda postalo je veoma mrano i te o je bilo videti ta se tamo nalazi. inilo se ao da nema niega, niega na ta bi svetlost mogla pasti, sama bezoblinost. Iz nje iznenada izie ove . Bio je to onaj isti ove oga su videli na dini, crne ose i dugih ru u, giba i viso . Sada je dr ao duga u ip u ili seivo od eli a, celom du inom izgravirano runama, a ada se licem o renuo prema Gedu, seivo je nagnuo prema njemu. Ali bilo je neeg udnog u pogledu njegovih oiju, ao da ih je zaslepilo sunce, pa ne mogu da vide. "Do ao sam", ree on, "po vlastitoj volji, na vlastiti nain. iv sam. Samo sam ja iv! Ti misli da si ti iv, ali ti umire , umire . Zna li ta je ovo to dr im u ruci? To je tap Sivog maga, onog oji je uut ao Neregera, Majstora moje ve tine. Ali sada sam ja Gospodar. I dosta mi je poigravanja s tobom." Re av i to, on iznenada ispru i elinu o tricu da dodirne Geda, oji je stajao ao da ne mo e ni da se pomeri ni da bilo ta a e. Aren se nalazio ora iza njega i svu raspolo ivu volju ulagao je u to da se pomeri, ali nije mogao ni da se prome olji, nije a mogao ni da spusti a u na dr u maa, a glas mu je zastajao u grlu. Ali iznad Geda i Arena, iznad njihovih glava, ogromno i besno, na lo se veli o telo zmaja, i to u jednom izvijenom s o u, a onda se obru ilo punom snagom na ovog drugog, ta o da se zaarana elina o trica celom du inom zarila u zmajeva o lopljena prsa: ove je pao pod njegovom te inom, ostao slomljen i ugljenisan. Ponovo se podigav i sa pes a, izviv i lea u lu , poev i da ma e rilima, Orm Embar stade da bljuje vatru i vri ti. Po u ao je da poleti, ali nije mogao. Poguban i hladan metal bio mu je zariven u srce. Zgurio se, iz usta mu je po uljala crna, otrovna rv oja se pu ila, a u nozdrvama mu je zamrla vatra ta o da su sada liile na jame pepela. Zatim je polo io svoju veli u glavu na pesa . I ta o je umro Orm Embar tamo gde je umro i njegov preda Orm, nad Ormovim ostima za opanim u pesa . Ali na mestu gde je Orm zalepio svog neprijatelja na zemlju le alo je ne to ru no to se grilo, nali na telo veli og pau a sasu enog u svojoj mre i. Spalio ga je zmajev dah, a smlavilo njegovo stopalo sa and ama. Pa ipa , do ga je Aren promatrao, to ne to se pomerilo. Otpuzalo je malo dalje od zmaja. Prema njima se podi e lice. U njemu nije ostalo nimalo one prethodne pristalosti, sada je ono bilo samo ru evina, starost oja je nad ivela starost. Usta su mu bila sasu ena. One duplje prazne, i to odavno prazne. I ta o su Ged i Aren onano ugledali ivo lice njihovog neprijatelja. O renulo se u stranu. Spaljene, pocrnele ru e se ispru i e i u njima se s upi tama, ona ista bezoblina tama oja je za lonila i smanjila sunevu svetlost. Ru e Rastvoritelja podseale su na luni prolaz ili apiju, mada nejasnu i bezoblinu i roz njih nije nestajao ni bledi pesa niti o ean, ve

duga a padina tame oja je ponirala u tamu. Tamo je oti la i slomljena, puzava prili a, a ada je u la u tamu, na trenuta im se uinilo da se podigla i poela hitro da se ree, a onda je i ezla. "Hajdemo, Lebanene", ree Ged, spustiv i desnu a u na dea ovu mi icu i oni se uputi e u suvu zemlju. 12. SUVA ZEMLJA tap od tisovine u magovoj ruci sijao je srebrnim sjajem u neprobojnoj tami oja se spu tala. Aren zapazi jo ne i blago svetlucavi po ret: treptaj svetlosti du o trice maa oji je isu an dr ao u ruci. Kada su zmajev in i njegova smrt ras inuli aroliju oja ih je sputavala, isu ao je, tamo na obali Selidora, svoj ma. A ovde, ia o nije bio ni ta vi e do sen a, ipa je bio iva sen a i u ruci je dr ao sen u svoga maa. Nigde drugde nije se pomaljao ni a av drugi sjaj. Kao da je bio asni sumra negde pri raju novembra, nebo oblano, a vazduh gust, hladan, zagu ljiv, roz oji se moglo gledati, ali se nije videlo jasno i ne dale o ispred sebe. Aren je prepoznao to mesto, pustopoljine i goleti iz njegovih beznade nih snova. Ali izgledalo mu je ao da je za ao dublje, mnogo dublje, no to je to i ada inio u svojim snovima. Nije ni ta o o sebe mogao jasno da razabere, sem da se on i njegov saputni nalaze na padini brda i da se ispred njih nalazi niza ameni zid oji je ove u dopirao do olena. Ged je i dalje dr ao svoju desnu a u na Arenovoj mi ici. Sada je renuo napred, a Aren za njim; pres oi e ameni zid. Bezoblina, duga a padina pred njima pre la je u tamu oja se spu tala nani e. Ali iznad njihovih glava, na mestu na ome je Aren mislio da vidi te a po rov od obla a, nebo je bilo crno i videle su se zvezde. On se zagleda u njih i uini mu se da mu se srce odjednom smanjilo i sledilo u grudima. Te zvezde jo ni ada nije video. Bile su nepomine, sijale su, ali nisu treperile. Bile su to zvezde oje niti izlaze niti zalaze, zvezde oje ni ada ne za lanja ni a av obla , niti ih pomrauje izlaza bilo ojeg sunca. Male i nepomine one obasjavaju suvu zemlju. Ged se uputi niz suprotnu stranu brda Postojanja, a s njim je uporedo oraao i Aren. Obuzimao ga je u as, ali srce mu je bilo toli o odluno, a volja toli o nepo olebljiva, da strah nije vladao njime, niti ga je on jasno bio svestan. Izgledalo mu je samo ao da je ne to dubo o u njemu alosno, oseao se poput ivotinje zatvorene u sobi i o ovane lancima. Izgleda da su se dugo spu tali niz padinu toga brda, a mo da je put bio i sasvim rata ; jer tu gde vetar nije duvao i zvezde se nisu retale, vreme nije proticalo. Onda izbi e na ulicu jednog od tamo njih gradova i Aren vide ue sa prozorima oje ni ada ne obasjava svetlost i mrtve a o nepominih lica i praznih a a stoje u pojedinim ulazima. Svi trgovi bili su prazni. Ovde se ni ta nije ni prodavalo ni upovalo, ni o nije zaraivao, niti je i o tro io. Ni ta se nije oristilo; ni ta se nije pravilo. Ged i Aren su sami prolazili us im ulicama, mada su ne oli o puta ugledali ne u prili u na a vom s retanju, udaljenu i jedva vidljivu u mra u. Kada je ugledao prvu od njih, Aren je hitro podigao ma spreman da ubode, ali Ged je odmahnuo ru om i nastavio dalje. Aren je tada primetio da je ta prili a ne a ena oja se sporo retala i nije be ala pred njima. Svi oni oje su videli... a nisu ih videli mnogo, ia o su mrtvi mnogobrojni, ali ta zemlja je prostrana... stajali su nepomino ili su se sporo i besciljno retali. Nijedno od njih nije bilo izranjavljeno, ao to je to bilo sa pri azom Eret-A be pozvanog da izie na dnevnu svetlost na mestu svoje pogibije. Na njima nije bilo ni tragova bolesti. Bili su celi i izleeni. Bili su izleeni od bola i ivota. Nisu bili ona o odvratni ao to se Aren pla io da e biti, nisu izgledali zastra ujue na nain na oji je on mislio da e izgledati... Lica su im bila spo ojna, osloboena besa i elje, a u njihovim

oima oje je pre rivala sen a nije se mogla nazreti nada. Strah u Arenu tada zameni ja o sa aljenje, a a o ga je strah samo jo pojaavao, to je znailo da on vi e ne sa aljeva sebe, ve sve ljude. Jer video je maj u i dete oji su umrli zajedno, pa su i u ovoj zemlji tame bili zajedno; samo ovo dete nije tralo, niti je pla alo, a maj a ga nije dr ala u naruju, niti bi ga i ada pogledala. a i oni oji su umirali zbog ljubavi, prolazili su jedni pored drugih na ulici ao da se ne primeuju. Grnars i toa je mirovao, t ala i razboj bio je prazan, pe hladna. Ni ada tu nijedan glas nije zapevao. Mrane ulice izmeu mranih ua protezale su se unedogled, a oni su prolazili njima. Zvu njihovih stopala bio je jedini zvu oji se uo. Bilo je hladno. Aren u poet u nije primetio oli o je hladno, ali hladnoa mu se uvu la u duh, oji je ovde istovremeno predstavljao i njegovo telo. Bio je veoma umoran. Mora da su dale o odma li. Za to da idu dalje, pomisli on i oraci mu malo ote a e. Ged iznenada stade i o renu se a o bi se suoio sa ove om oji je stajao na ras r u dve ulice. Bio je vita i viso , a videv i mu lice, Aren pomisli a o ga je negde ve sreo, mada nije mogao da se seti gde. Ged mu se obrati, i to je bio prvi glas oji se uo od ada su pre li pre o amenog zida: "O Torione, prijatelju, a o si dospeo ovamo?" Torion ne napravi ni a av po ret ojim bi im odgovorio. Stajao je nepo retno, nepo retna lica; ali srebrnasta svetlost sa Gedovog tapa prodrla je dubo o u njegove oi u ojima nije bilo sen e, izazvav i u njima mali odblesa ili mo da se susrev i s njim. Ged ga uhvati za a u oju mu ovaj nije ponudio i ponovi: " ta e ovde, Torione? Jo ne pripada ovom raljevstvu. Vrati se!" "Po ao sam za neumiruim. Izgubio sam se." Glas Veli og majstora Prizivanja bio je me i prigu en, ao u ove a oji govori u snu. "Gore: prema zidu", ree Ged, u azujui na put ojim su on i Aren stigli dotle, na duga u, mranu ulicu oja se spu tala nani e. U tom trenut u drhtaj pree pre o Torionovog lica, ao da se u njega zarila nada, nepodno ljiva poput o trice maa. "Ne mogu pronai put", ree on. "Gospodaru, ne mogu da pronaem put." "Mo da hoe ", odvrati Ged, zagrli ga i poe dalje. Torion ostade nepomino da stoji na ras r u, iza njega. to su dalje odmicali, Arenu se sve vi e inilo da u ovom bezvremenom mra u, uistinu nije postojalo ni napred ni nazad, ni istono ni zapadno, da nije bilo puta ojim bi trebalo poi. Da li je postojao izlaz? Razmi ljao je o njihovom silas u niz brdo, niz oje su se uve spu tali bez obzira u om su pravcu renuli; a i u gradu tame ulice su se stalno spu tale, ta o da je trebalo samo stalno da se penju a o su eleli da se vrate do amenog zida oji e nai ada dospeju do vrha brda. Ali nisu renuli nazad. Nastavili su dalje, jedan pored drugoga. Je li on sledio Geda? Ili ga je vodio? Izi li su iz grada. Predeo u ome su obitavali nebrojeni mrtvi bio je prazan. Nije bilo drvea, niti trnja, nijedna vlat trave nije rasla iz amenitog tla pod zvezdama oje ni ada nisu zalazile. Nije bilo obzorja, jer pogled nije mogao da prodre ta o dale o u tamu; ali ispred njih, nad veli im delom tla, na nebu nije bilo malih, nepo retnih zvezda; ovaj predeo bez zvezda bio je izrova en i valovit ta o da je podseao na lanc planina. Kada su renuli dalje, obrisi postado e odreeniji: viso i vrhovi oje nije ibao vetar niti ih je prala i a. Na njima nije bilo snega oji bi svetlucao na svetlosti zvezda. Bili su crni. Ugledav i ih, Arena spopade usamljenost. S renu pogled na drugu stranu. Ali bili su mu poznati; prepoznao ih je; ponovo su mu privu li pogled. Sva i put ada bi pogledao u te vrhove osetio bi u grudima ne i hladan teret, a ivci ga umalo nisu izdali. Ipa je nastavio da oraa i dalje se spu tajui, jer tle je poniralo, silazei a podno ju planina. Na raju ree: "Gospodaru, ta su..." On upre prst u planine, jer ni ta vi e nije mogao da a e, grlo mu je bilo suvo. "Odvajaju ovaj svet od sveta svetlosti", odvrati Ged, "isto ao i onaj ameni zid. Zovu ih jednostavno Bol. Pre o njih vodi put. Mrtvima je zabranjeno

da njime hode. Nije dugaa , ali je gora ." " edam sam", ree Aren, a njegov mu saputni odgovori: "Ovde piju pra inu." Nastavi e dalje. Arenu se uini da je njegov saputni usporio i da pone ad o leva. On sam vi e nije oseao potrebu da o leva, mada je bivao sve umorniji i umorniji. Moraju sii dole, moraju poi dalje. I po li su. S vremena na vreme pro li bi roz grad mrtvih, u ome su tamni rovovi is o eno stajali spram zvezda, to su veno poivale na istom mestu iznad njih. Kada bi izi li iz grada, ponovo bi se na li u praznom prostoru, na ome ni ta nije raslo. im bi napustili oji grad, on bi nestajao u tami. Ni ta se nije moglo razabrati, bilo ispod ili iza njih, sem planina oje su se stalno sve vi e pribli avale, uzdi ui se pred njima. S njihove desne strane bezoblina padina je i dalje ponirala ao i pre oli o ono vremena ada su pre li pre o amenog zida. " ta se nalazi u onom pravcu?" promrmlja Aren upitav i Geda, jer je uspeo da povrati sposobnost govora, ali mag odmahnu glavom: "Ne znam. Mogao bi biti i put bez raja." U pravcu u ome su se retali inilo se da padina postaje sve bla a i bla a. Tle pod njihovim nogama ja o je ripalo, ao da hodaju po pra ini od lave. I li su sve dalje i Aren vi e nije pomi ljao na to da se vrati, niti je razmi ljao o tome a o e se vratiti. Nije pomi ljao ni da se zaustavi, mada je bio stra no umoran. U jednom trenut u po u ao je da malo osvetli neprobojnu tamu, da rastera umor i ubla i u as u sebi mislei na dom; ali nije mogao da se seti a o izgleda suneva svetlost, niti je mogao da se priseti majinog li a. Preostalo mu je samo da nastavi dalje. I nastavio je. Osetio je a o se tle izravnalo pod njegovim stopalima; Ged oji je bio pored njega trenuta je o levao. Zatim je i on stao. Dugo sila enje se o onalo; ovo je bio raj; dalje nije bilo puta, nije bilo potrebe da idu dalje. Nalazili su se u dolini neposredno ispod Planina Bola. Pod nogama im je bilo amenje, a itave gromade nalazile su se razbacane unao olo, grube na dodir poput lja e. Kao da je ova us a dolina bila presahlo orito ne e vodene re e oja je ne ada ovuda proticala ili put ojim je pro la vatrena re a, to se odavno ohladila, izliv i se iz vul ana iji su se crni, nemilosrdni vrhovi uzdizali iznad nje. Stajao je nepomino, tamo u us oj dolini u mra u, a Ged je nepomino stajao pored njega. Stajali su ta o nali na one besciljne mrtve, zurei u prazno, bez rei. Aren je mislio, pomalo strahujui, ali ne preterano: "Oti li smo suvi e dale o." To ao da uop te nije bilo va no. Ged naglas izree Arenovu misao: "Suvi e smo dale o oti li da bismo se sada vratili." Glas mu je bio me , ali njegov odje nije sasvim uspela da prigu i veli a, mrana ispraznost o o njih, ta o da se, zauv i ga, Aren malo povratio iz mranog raspolo enja. Zar nisu ovamo do li da pronau onoga oga tra e?" Jedan glas iz tame ree: "Dospeli ste suvi e dale o. " Aren mu odvrati: "Samo je suvi e dale o dovoljno dale o." "Do li ste do Suve re e", ree glas. "Ne mo ete se vratiti do amenog zida. Ne mo ete se vratiti u ivot." "Ne tim putem", ree Ged, obrativ i se tami. Aren ga je jedva video, mada su stajali jedan pored drugog, jer su planine ispod ojih su se nalazile za lanjale pola svetlost zvezda i inilo se ao da je to Suve re e i sam tama. "Ali saznaemo ojim ti putem izlazi ." Odgovora nije bilo. "Ovde smo se sreli ao jedna i. Ti si, Kobe, slep, a mi smo u mra u." Odgovora nije bilo. "Ovde te ne mo emo povrediti; ne mo emo te ubiti. ega se boji ?" "Niega se ja ne bojim", javi se glas iz tame. A onda lagano, pomalo svetlucajui ao da ga prati svetlost slina onoj oja pone ad obasjava Gedov tap, pojavi se ove ; stajao je malo uzvodno od Geda i Arena, izmeu veli ih

gromada nejasnih ivica. Bio je viso , iro ih ramena i duga ih ru u, slian onoj prilici oja im se u azala na dini na obali Selidora, ali stariji; osa mu je bila seda i gusto mu je padala na viso o elo. Ta o im se on pri azao ao du a, u raljevstvu smrti, ao da ga nije sagoreo zmaj svojim dahom, ao da ga nije osa atio; ali ipa nije bio ceo. One duplje bile su mu prazne. "Niega se ne bojim", ponovi on. "ega bi to trebalo da se pla i mrtav ove ?" On se nasmeja. Smeh je ta o la no i neugodno odzvanjao, tu u toj us oj, amenoj udolini ispod planina, da Arena na trenuta izdade dah. Ali epao je ma i nastavio da slu a. "Ne znam ega bi mrtav ove trebalo da se pla i", odgovori Ged. "Sigurno ne smrti? Pa ipa , ini mi se da je se ti pla i ? Ia o si prona ao nain da je izbegava ." "Jesam. ivim: moje telo ivi." "Ne ba najugodnije, primeti suvo mag. "Iluzija mo e da pri rije godine; ali Orm Embar nije bio ba ne an s tim telom." "Mogu ga popraviti. Poznate su mi tajne isceljenja, mladosti, oje nisu pu e iluzije. Za oga me to smatra ? Misli da sam obini seos i arobnja samo zato to tebe zovu Arhimagom? Mene, oji sam jedini od svih maga prona ao Put Besmrtnosti to ga ni o ranije nije ot rio!" "Mo da ga nismo tra ili", primeti Ged. "Tra ili ste ga. Svi vi. Tra ili ste ga, ali niste mogli da ga pronaete, pa ste zato izmislili mudre rei o prihvatanju, ravnote i, Ravnote ju ivota i smrti. Ali to su bile samo rei... la i ojima ste pri rivali svoj neuspeh... svoj strah od smrti! Koji ove ne bi odabrao veno da ivi a o mu se u a e prili a? A meni se u azala. Besmrtan sam. Uinio sam ono to vi niste mogli i stoga sam ja va gospodar; i ti to zna . Zanima li te da sazna a o sam to postigao, Arhima e?" "Zanima." Kob mu prie jedan ora . Aren primeti da se taj ove , ia o nije imao oiju, nije retao ao pravi slepac; ao da je tano znao gde se Ged i Aren nalaze, ao da je bio svestan obojice, mada ni ada nije o renuo glavu u Arenovom pravcu. Mo da je posedovao ne i arobnja i drugi vid, ao to su sluh i vid onih glasni a i predstava: ne to to ga je inilo svesnim njihovog prisustva, mada to nije morao biti pravi vid. "Bio sam u Palnu", obrati se on Gedu, "posle onog s tobom ada je do izra aja do ao tvoj ponos, mislio si da si me ponizio i oitao mi le ciju. Oh, da, dobru si mi le ciju oitao, ali ne onu oju si nameravao! Tamo, re oh sebi: sada sam video ta je to smrt i neu se ni ad pomiriti s njom. Ne a sva glupava priroda ide svojim glupim putem, ali ja sam ove , bolji sam od prirode, ja sam iznad prirode. Neu poi tim putem, neu prestati da budem ono to jesam! Odluiv i to, ponovo sam posegnuo u paln o predanje, ali prona ao sam samo nagove taje i os udno znanje o onome to mi je bilo potrebno. Stoga sam ga ponovo ist ao i prepravio i napravio aroliju... najveu aroliju i ada stvorenu. Najveu i poslednju!" "Radei na toj aroliji, umro si." "Da! Umro sam. Bio sam dovoljno hrabar da umrem, da pronaem ono to vi u avice ne mo ete da pronaete... put nazad i smrt. Otvorio sam vrata oja su bila zatvorena od samog poet a vremena. I sada slobodno dolazim na ovo mesto i slobodno se vraam u svet ivih. Ja jedini od svih ljudi postojim u celo upnom vremenu, ja sam Gospodar Obe Zemlje. A vrata oja sam otvorio nisu otvrena samo ovde ve i u umovima ivih, u dubinama i nepoznatim mestima njihovog bia, na ojima smo svi sjedinjeni u tami. Oni to znaju i dolaze meni. I mrtvi moraju doi meni, svi, jer sam zadr ao sposobnost da baratam vrad binama ivih: moraju prei pre o amenog zida ada im ja to naredim, sve du e, svi gospodari, magi, ponosite ene; moraju prelaziti iz ivota u smrt na moju zapovest. Svi moraju doi meni, ivi i mrtvi, meni oji sam umro i o iveo!" "Kuda to oni dolaze, Kobe? Gde je to mesto na ome se nalazi ?" "Izmeu svetova." "Ali to nije ni ivot ni smrt. ta je ivot, Kobe?" "Mo."

" ta je ljubav?" "Mo", ponovi polagano slepac, poviv i ramena. " ta je to svetlost?" "Tama!" "Ka o se zove ?" "Nemam imena." "Sve u ovoj zemlji ima pravo ime." "Reci mi onda svoje!" "Dobio sam ime Ged, a ti?" Slepac je malo o levao, a onda ree: "Kob." "To je ime oje si upotrebljavao, ali to nije tvoje pravo ime, gde je tvoje ime? Gde je istina o tebi? Jesi li je ostavio u Palnu gde si umro? Mnogo toga si zaboravio. O, Gospodaru Dvaju Zemalja. Zaboravio si svetlost i ljubav i svoje vlastito ime." "Ja sada imam tvoje ime i mo nad tobom, Gede Arhima e... Ged oji je bio Arhimag do je bio iv!" "Moje ti ime nije ni od a ve oristi", ree Ged. "Nada mnom nema ni a vu mo. Ja sam iv; moje telo le i na obali Selidora, sunce ga greje, na zemlji oja se o ree. A ada to telo umre, nai u se ovde: ali samo po imenu, jedino po imenu, u obli u sen e. Zar ne razume ? Zar ni ada nisi shvatio, ti oji si prizvao toli o mrtvih du a, ti oji si pozvao svo mno tvo onih oji su odavna urli, pa a i mog gospodara Eret-A be, najmudrijeg meu nama? Zar nisi shvati da ni on, a ni on, nije ni ta drugo do sen a i ime? Njihova smrt nije umanjila vrednost ivotu. Niti je umanjila njega. On je tamo... tamo, ne ovde! Ovde nema niega do pra ine i sen i. Tamo je on zemlja i suneva svetlost, li e drvea, let orla. iv je. I svi oji su i ada umrli, ive; ponovo se raaju do u bes raj, a tom bes raju ni ada nee doi raj. Svi, sem tebe. Jer ti nee is usiti smrt. Ti si izgubio smrt, izgubio si ivot da bi spasao sebe. Sebe! Svoje besmrtno ja! ta je? Ko si ti?" "Ja sam ja. Moje telo se nee raspasti i umreti..." " ivo telo trpi bol, Kobe; ivo telo stari; umire. Smrt je cena oju plaamo za svoj ivot i za celo upni ivot." "Ja je neu platiti! Mogu umreti i u istom trenut u ponovo o iveti! Ni o me ne mo e ubiti, ja sam besmrtan. Samo u ja zauve ostati ono to jesam!" "Ko si onda ti?" "Besmrtni ." "Reci mi svoje ime." "Kralj." "Ponovi a o je meni ime. Re ao sam ti ga pre samo jedan tranuta . Ka o se ja zovem?" "Ti nisi stvaran. Nema imena. Samo ja postojim." "Postoji : bez imena, bez obli a. Ne mo e videti dnevnu svetlost; ne mo e videti tamu. Prodao si zelenu zemlju, sunce i zvezde da bi spasao sebe. Ali ti nema sebe. Sve ono to si prodo, to si bio ti sam. Trampio si sve za ni ta. I stoga sada te i da privue svet sebi, sav onaj ivot i svetlost oje si izgubio da bi ispunio svoje ni tavilo. Ali ono se ne mo e ispuniti. Niti sve pesme na svetu, niti sve zvezde sa neba ne bi mogle da ispune tvoje ni tavilo." Gedov glas je odzvanjao poput udaraca e ia po na ovnju, tamo u hladnoj dolini pod planinama, a slepac se s upio i poeo da udaljava od njega. Podigao je glavu i njegovo lice obasja prigu ena svetlost zvezda; izgledalo je ao da je pla ao, ali on nije imao suza ni oiju. Usta mu se otvori e i zatvori e, puna tame, ali iz njih ne izie nijedna re, samo mrmljanje. Konano je uspeo da izgovori samo jednu re, i to jedva je obli ujui svojim is rivljenim usnama, a ta re je bila " ivot". "Podario bih ti ivot, Kobe, da mogu. Ali ne mogu. Ti si mrtav. Ali mogu ti dati smrt." "Ne!" zavri ta slepac, a zatim ponovi: "Ne, ne" i s lupa se na tlu jecajui, mada su mu obrazi bili suvi poput amenog orita re e ojom je te la samo no, a ne i voda. "Ne mo e . Ni o me ni ada ne mo e osloboditi. Otvorio

sam vrata izmeu dva sveta i ne mogu da ih zatvorim. Ni o ne mo e da ih zatvori. Ni ada nee ponovo biti zatvorena. Privlae me, privlae. Moram se vratiti. Moram proi roz njih i vratiti se ovamo u pra inu, hladnou i ti inu. Vu u me a sebi, vu u, ne mogu ih se osloboditi. Ne mogu ih zatvoriti. Usisae na raju svu svetlost sa sveta. Sve e re e biti nali na Suvu re u. Ne postoji ta va mo oja bi mogla zatvoriti vrata oja sam ja otvorio!" Bila je veoma udna ta me avina oajanja i osvetoljubivosti, u asa i ta tine, u njegovim reima i glasu. Ged samo upita: "Gde se nalaze?" "U onom pravcu. Nisu dale o. Mo e tamo otii. Ali ni ta ne mo e uiniti. Ne mo e ih zatvriti. Da utro i i svu svoju mo na samo taj jedan in, ni to ne bi bilo dovoljno. Ni ta nije dovoljno." "Mo da", odvrati Ged. "Ti si izabrao oajanje, ali nemoj zaboraviti da mi jo nismo. Povedi nas do tog mesta." Slepac podi e lice na ome se jasno videlo a vu borbu u njemu vode strah i mr nja. Nadvladala je mr nja. "Neu", ree on. Tada Aren ora nu napred i ree: "Hoe ." Slepac se u oi. O ru i ih ledena ti ina i tama raljevstva mrtvih, o ru i i njih i njihove rei. "Ko si ti?" "Zovem se Lebanen." Ged progovori: "Ti oji sebe naziva Kraljem, zar ne zna o je ovo?" Kob se ponovo u oi. A onda ree, pomalo dahtavo: "Ali on je mrtav... Ti si mrtav. Ne mo ete se vratiti. Nema izlaza. Uhvaeni ste ovde!" Do je govorio, treperava svetlost o o njega poe da nestaje i oni zau e a o se o ree u tami i udaljava od njih, urno nestajui u njoj. "Dajte mi malo svetlosti, gospodaru!" povi a Aren, a Ged podi e svoj tap iznad glave, pu tajui belu svetlost da razbije tu staru tamu, punu stena i sen i, izmeu ojih je viso a, pogurena prili a slepca hitala i uzmicala, uzvodno od njih, ne im udnim, slepim, sigurnim ora om. Aren poe za njim, s maem u ruci, a za njim Ged. Aren je us oro dosta odma ao svom saputni u, ta o da je svetlost bila veoma slaba i esto je sasvim nestajala ada bi je za lonila a va gromada ili zavoj renog orita; ali zvu Kobovih ora a, njegovo prisustvo pred njim oje je oseao, bili su mu dovoljni da ne zaluta. Aren se lagano sve vi e primicao to je put postajao strmiji. Peli su se uz strmi prevoj zatrpan amenjem; Suva re a, oja je bila sve u a to su se vi e pribli avali njenom izvoru, rivudala je izmeu uspravnih obala. Kamenje je odzvanjalo pod njihovim nogama i a ama, jer morali su da se uspinju. Aren oseti da e us oro doi do potpunog su avanja obala i baciv i se unapred sti e do Koba i uhvati ga za ru u, zaustaviv i ga: zaustavio ga je u ne oj vrsti bazena od stena iro om pet do est stopa, oji je ne ada mogao biti ribnja a o je ovuda voda i ada proticala; a iznad njega nalazila se jedna prevrnuta stena i vul ans a lava. U toj se steni nalazio crni otvor, izvor Suve re e. Kob nije po u ao da mu se otme. Stajao je sasvim miran, do mu je svetlost sa Gedovog tapa, do se on pribli avao, obasjavala lice bez oiju. On to lice o rnu a Arenu. "Ovo je to mesto", ree on onano, do mu se o o usana obrazovao izvestan osmeh. "Ovo je mesto oje tra ite. Vidite? Tamo se mo ete ponovo roditi. Treba samo da renete za mnom. iveete veno. Zajedno emo raljevati." Aren pogleda u to suvo, tamno vrelo, usta od pra ine, mesto gde se mrtva du a, upuzav i u zemlju i tamu, ponovo mrtva raala: njemu je to izgledalo izopaeno i on ree o trim glasom, borei se protiv smrtonosnog gaenja: "Ne a bude zatvoren!" "Bie zatvoren", ree Ged, pri av i mu: sada iz njegovih ru u i lica su nu svetlost ao da je on zvezda to je te bes rajne noi pala na zemlju. Pred njim je zjapio suvi izvor, zjapila su vrata. Bio je iro i prazan, ali da li je bio dubo ili plita , ni po emu se nije moglo naslutiti. U njemu nije bilo niega na ta bi svetlost pala, to bi o o videlo. Bio je prazan. U njemu nije bilo ni svetlosti ni tame, ni ivota ni smrti. Predstavljao je ni ta. Predstavljao je

put oji ni ud nije vodio. Ged podi e ru e i progovori. Aren je i dalje dr ao Koba za ru u; slepac je polo io slobodnu a u na stenu-zid. Obojica su nepomino stajala, uhvaeni u mre u mone arolije. Pomou celo upne ve tine oju je sticao to om celog ivota i pomou sve snage oju je posedovalo njegovo esto o srce, Ged se upinjao da zatvori ta vrata, da svet jo jedanput objedini. Pod dejstvom njegova glasa i naredbom njegovih podignutih ru u, stene stado e da se primiu jedna a drugoj, bolno, po u avajui da postanu jedno, da se sretnu. Ali istovremeno, svetlost je sve vi e slabila, nestajui iz njegovih a a i sa njegovog lica, nestajui iz njegovog tapa od tisovine, sve do se nije pretvorila te u slabo svetlucanje. Ali i pri toj slaboj svetlosti Aren vide da su vrata gotovo zatvorena. Slepac je pod a om osetio da se stene pomeraju, osetio je a o se primiu jedna drugoj: ta oe je osetio a o se ve tina i mo smanjuju, a o se tro e, a o se potro i e... Iznenada on povi a: "Ne!" otr e se Arenu, baci se napred i epa Geda u svoj slepi, moni zagrljaj. Oboriv i ga svojm te inom, obuhvati mu vrat a ama u elji da ga zadavi. Aren podi e Seriadov ma i sna no zamahnuv i spusti o tricu pravo na povijeni vrat pod zamr enom osom. ivi duh poseduje te inu u svetu mrtvih, a sen a njegova maa ima o tricu. Seivo je napravilo veli u ranu, povrediv i Kobovu imu. Iz nje po ulja crna rv, osvetljena svetlo u samog maa. Ali nema ni a ve oristi od ubijanja ve mrtvog ove a, a Kob je bio mrtav, mrtav ve mnogo godina. Rana se zatvorila, progutav i svoju rv. Slepac ustade ona o viso i posegnu svojim duga im ru ama prema Arenu, do mu se lice rivilo od besa i mr nje: ao da je te sada postao svestan o mu je pravi neprijatelj i ta mac. U asno je bilo posmatrati ovo oporavljanje posle smrtonosnog udarca, ovu nemogunost da se umre, mnogo u asniju od bilo a vog umiranja, i Aren oseti a o u njemu rastu bes i gnu anje, a o se pretvaraju u berser ers u pomahnitalost, te zavitlav i maem, on ponovo udari, zadav i mu jedan izravan, u asan udarac iz veli e visine. Kob pade sa raspolovljenom lobanjom i lica umrljanog rvlju, a Aren se smesta nae nad njim, a o bi ga ponovo udario pre no to se rana zatvori i nastavio da udara do ne ubije... Podigav i se na olena pored njega, Ged izgovori jednu re. Zauv i njegov glas, Aren zastade, ao da ga je ne a ru a uhvatila za a u u ojoj je dr ao ma. Slepac oji je poeo da ustaje ostao je potpuno nepomian. Ged ta oe ustade; malo se zanosio. Kad je ve mogao uspravno da stoji, o renuo se licem prema steni. "Ne a bude cela!" ree on jasnim glasom, te svojim tapom iscrta pomou vatrenih linija i pre o apije od stena ne u aru: runu Agnen, Runu Svr et a, oja zatvara puteve i iscrtava se na po lopcima ovega. Vi e nije bilo ni pu otine ni praznine izmeu gromada. Vrata su bila zatvorena. Tle Suve zemje zadrhta pod njihovim nogama i pre o nepromenljivog, golog neba pree duga a grmljavina oja potom uminu. "Pozivam te reju oja nee biti izgovorena pre raja vremena. Reju oja je izgovorena pri stvaranju svega, sada te oslobaam. Poi slobodan!" i pognuv i se nad slepcem oji se uurio na olenima, Ged mu ne to pro apta u uvo, pod belom zamr enom osom. Kob ustade. Lagano pree pogledom o o sebe, oima oje su videle. Pogleda u Arena, a onda u Geda. Nije izgovorio ni jednu jedinu re, ve je samo zurio u njih svojim tamnim oima. Na licu mu se nije ogledao bes, niti mr nja, niti aljenje. Lagano se o renuo i oti ao nizvodno pratei to Suve re e, te im us oro nestao s vidi a. Svetlost vi e nije dopirala ni iz Gedovog tapa od tisovine ni sa njegovog lica. Ostao je da stoji u tami. Kada mu je Aren pri ao, on se uhvati za mladievu mi icu a o bi ostao uspravan. Na trenuta ga protrese gr usled suvog jecaja. "Gotovo je", ree on. "Nieg vi e nema." "Gotovo je, dragi gospodaru. Moramo poi." "Da. Moramo poi ui."

Ged je izgledao ao ne o o je zbunjen ili iscrpljen. Krenuo je za Arenom nazad, nizbrdo, sledei to re e, pola o i sa te oom zaobilazei stene i amene gromade. Aren je stalno bio uz njega. Kada su obale Suve re e postale ni e, a tle manje strmo, on se o renuo unazad u pravcu iz oga su do li, prema duga oj, bezoblinoj padini oja je vodila navi e u tamu. Zatim se o renuo od nje. Ged ni ta ne ree. im su zastali, on se spusti na jednu gromadu od lave, iscrpljen, a glava mu je lonula na grudi. Aren je znao da je put ojim su do li za njih zatvoren. Mogli su samo da nastave dalje. Moraju prei ceo put. "a ni suvi e dale o nije dovoljno dale o", pomisli on. Podigao je pogled prema crnim vrhovima, hladnim i tihim naspram nepominih zvezda, u asnim; i ponovo mu se neumoljivo obrati onaj ironini, rugajui glas njegove volje: "Hoe li stati na pola puta, Lebanene?" On prie Gedu i veoma ne no ree: "Moramo poi dalje, gospodaru." Ged ni ta ne odvrati, ali ustade. "Mislim da moramo poi pre o planina." "Ti vodi, mome", ree Ged promu lim apatom. "Pomozi mi." I ta o se oni uputi e uz padine pra ine i o amenjene lave a planinama; Aren je pomagao svom saputni u to je bolje umeo. U dubo im us im dolinama i drelima vladala je potpuna tama, ta o da je morao da opipava put pred sobom, pa mu je bilo te o da u isto vreme poma e Gedu. Hodanje je bilo naporno, sva i as su se saplitali; a ada su padine postale strmije, morali su da se penju etvorono e, to je bilo jo te e. Kamenje je bilo o tro i arilo im je a e poput otopljenog gvo a. Bilo je hladno i postajalo sve hladnije to su se vi e uspinjali. U dodiru ove zemlje oseala se patnja. Pr ila je ao ivi ugalj: u planinama je gorela vatra. Ali vazduh je stalno bio hladan i uve mraan. Nije bilo zvu a. Vetar nije duvao. O tre stene lomile su se pod njihovim a ama i lizile pod njihovim nogama. Crni i tan i, izdanci brda i ponori uzdizali su se ispred njih i propadali pored njih u crnilo. Iza njih, ispod njih, gubilo se raljevstvo mrtvih. Ispred, iznad, vrhovi i stenje uzdizali su se naspram zvezda. Ni ta se nije po retalo itavom du inom i irinom tih crnih planina sem dve smrtne du e. Ged se esto saplitao ili gubio ora od iscrpljenosti. Sve je te e i te e disao, a ada bi a ama sna no pritisnuo o stenje, zadahtao bi od bola. Kada bi ga zauo a o di e, Arenu bi se cepalo srce. Po u avao je da ga zadr i da ne pada. Ali put je esto bio suvi e uza za njih dvojicu da njime idu uporedo ili je Aren morao da poe napred a o bi prona ao siguran prolaz. I na raju, na jednoj viso oj padini oja se uzdizala do zvezda, Ged se o liznuo, pao licem prema tlu i vi e nije ustao. "Gospodaru", pozva ga Aren le nuv i pored njega, a onda izgovori njegovo ime: "Gede." Nije se ni pomerio ni odgovorio. Aren ga podi e u naruje i iznese ga uz tu viso u padinu. Na njenom raju poinjalo je ravno tle oje se prostiralo dosta u daljinu. Aren spusti svoj teret, pa i sam iscrpljen pade pored njega trpei bolove, bez nade. Ovo je bio vrh prolaza izmeu dva crna vrha do oga je eleo da stigne. Ovo je bio prolaz i raj. Dalje nije bilo puta. Kraj ravnog dela puta predstavljao je ivicu jedne stene: ispod nje se tama protezala zauve , a male zvezde visile su nepo retne u crnoj struji neba. Izdr ivost mo e da nad ivi nadu. On nastavi da puzi napred, u trenucima ada je za to bio sposoban, i to etvorono e. Zatim pogleda pre o ivice tame. A ispod njega, sasvim malo ispod njega, ugleda pla u sa pes om boje belo osti; beli i ilibarni talasi ovitlali su se i udarali penei se o nju, a na drugoj strani mora sunce je zalazilo u zlatnoj izmaglici. Aren se ponovo o renu a tami. Vrati se. podi e Geda to je bolje umeo i te om mu om renu napred, nosei ga do le god je mogao da oraa. Tada sve prestade da postoji; e, bol, tama, suneva svetlost i hu mora. 13. KAMEN BOLA

Kada se Aren probudio, siva magla za lanjala je more, dine i brda Selidora. Iz magle su se mrmljajui pojavljivali gromoviti talasi, da bi se zatim, isto ta o mrmljajui, ponovo povlaili u nju. Bilo je vreme plime, ta o da je pla a sada bila mnogo u a nego ada su stigli na nju; oni najmanji penu avi talasi oji su najdalje zalazili u opno lizali su Gedovu ispru enu levu a u do je on le ao licem o renut prema pes u. Odea i osa bili su mu mo ri, a Arenova odea ledeno se pripijala uz njegovo telo, ao da je more onano i zauve uspelo da se s lopi nad njima. Nigde nije bilo ni traga Kobovom mrtvom telu. Mo da su ga talasi odvu li u dubinu. Ali je zato Aren, ada je o renuo glavu, ugledao, ogromno i nejasno zbog magle, sivo telo Orm Embara, nali na sru enu ulu. Aren ustade, tresui se od zime; jedva je stajao na nogama usled studeni, u oenosti i slabosti sa vrtoglavicom oja je posledica dugog i nepotrebnog le anja. Posrtao je poput a vog pijanca. im je uspeo da ovlada svojm udovima, uputio se a Gedu i uspeo da ga odvue malo dalje od vode, van doma aja talasa, ali to je ujedno bilo sve to je mogao da uradi. inilo mu se da je Ged potpuno hladan i veoma te a ; preneo ga je pre o granice, izneo iz smrti u ivot, ali mo da je to uzalud uradio. Prislonio je uvo uz Gedove grudi, ali nije uspeo da obuzda podrhtavanje vlastitih udova i cvo otanje zuba da bi proverio uju li se ot ucaji srca. Ponovo se podigao i po u ao da oraa ne bi li vratio ne to topline u noge, te je na raju, drhtei i vu ui noge poput a vog starca, renuo da pronae njihove zave ljaje. Spustili su ih pored jednog malog poto a oji se spu tao sa grebena brda, dosta davno, ada su stigli do ue od ostiju. Taj poto je sada tra io jer ni o emu drugom nije mogao da razmi lja do o vodi, sve oj vodi. Do poto a je stigao pre no to je oe ivao, jer on se spu tao do pla e i zbunjeno je vijugao i granao se poput a vog srebrnog drveta do ivice mora. Tu je pao i poeo da pije, zagnjuriv i lice i a e u vodu, zahvatajui vodu ustima i napajajui njome duh. Konano je seo; ada se ispravio, ugledao je na suprotnoj obali poto a jednog ogromnog zmaja. Njegova glava, boje eli a, na ojoj su se o o nozdrva, onih duplji i eljusti nalazile crvene mrlje oje ao da su poticale od re, bila je o renuta prema njemu i gotovo da se nadnosula nad njim. Kand e su mu bile dubo o zarivene u me ani, mo ri pesa na ivici poto a. Sa upljena rila delimino su se nazirala, nali na jedra, ali se zato njegovo duga o tamno telo gubilo u magli. Bio je potpuno miran. Kao da je tamo uao satima, godinama, ve ovima. Kao is esan od gvo a, obli ovan u steni... ali oi u oje se nije usuivao da pogleda, oi nali na ulje oje vijuga po vodi, poput utog dima iza sta la, te neprozirne, dubo e, ute oi posmatrale su Arena. Ni ta nije mogao da uini; stoga je ustao. A o zmaj bude hteo da ga ubje, ubie ga; a a o to ne uini, po u ae da pomogne Gedu, a o je za njega jo bilo nade. Ustao je i renuo uz potoi tra ei njihove zave ljaje. Zmaj ni ta ne uini. Nepomino je uao i posmatrao. Aren pronae zave ljaje, napuni obe me ine na poto u i pre o pes a se vrati do Geda. Po to se svega ne oli o ora a udaljio od poto a, zmaj se igubio u gustoj magli. Napojio je Geda, ali nije mogao da ga podigne. Le ao je ona o mlitav i hladan, te e glave oslonjene o Arenovu ru u. Tamnoputo lice sada mu je bilo siv asto i na njemu su se ja o isticali nos, jagodine osti i stari o ilja . a mu je i telo izgledalo ne a o mr avo i spaljeno, ao da se prepolovio. Aren je sedeo na vla nom pes u, dr ei glavu svog saputni a u rilu. Magla je stvorila ne u neodreenu, me u uglu o o njih, oja je pri vrhu bila svetlija. Negde u magli nalazio se mrtvi zmaj Orm Embar i ivi zmaj oji je e ao pored poto a. A s druge strane Seliora, na jednoj drugoj pla i, nalazio se amac Dale ovidi, bez zaliha. Istono se prostiralo more. Mo da ne ih tri stotine milja bilo je udaljeno prvo opno u Zapadnom Prostranstvu; hiljadu najbli e u Unutra njem moru. Dugaa put. U Enladu su imali obiaj da a u: "Dale o ao Selidor." Stare prie za decu, mitovi, poinjali su: "Veoma, veoma davno i dale o ao to je dale o Selidor, iveo je princ..."

On je bio princ. Ali u drevnim priama to je bio poeta , a ovo je izgleda sada bio raj. Nije lonuo. Ia o je bio veoma umoran, ia o je alio svog saputni a, nije oseao ni najmanje gorine niti aljenje. Samo to ni ta vi e nije mogao da uini. Sve je ve bilo uinjeno. Kada mu se snaga vratila, poeo je da razmi lja o tome da po u a ne to da upeca upotrebiv i pribor iz zave ljaja; jer ada je utolio e, poeo je da osea u asnu glad, a svu hranu su potro ili, ostao im je samo jedan pa et tvrdog hleba. To je nameravao da sauva jer ga je natopljenog vodom i razme alog mogao dati Gedu. Jedino mu je jo to preostalo da uradi. Dalje nije znao ta bi, svuda o o njega bila je magla. Do je sedeo ona o s lupan sa Gedom u magli, poeo je da opipava d epove, ne bi li na ao ne to orisno. U d epu tuni e napipao je ne i tvrd predmet o trih ivica. Izvu ao ga je i zbunjeno se zagledao u njega. Bio je to jedan mali amen, crn, uplji av, tvrd. Umalo ga nije bacio. A onda je u aci opipao njegove ivice, grube i spr ene, osetio je njegovu te inu i prepoznao ga; bio je to ameni sa Planine Bola. Upao mu je u d ep do se peo ili do je puzao sa Gedom prema ivici. Dr ao je u ruci tu nepromenljivu stvar, amen bola. S lopio je o o njega a u i zadr ao ga u njoj. Tada se nasme io, i mrano i veselo u isti mah, spoznav i, po prvi put u ivotu, ova o sam, ni od oga pohvaljen, i na raju sveta, pobedu. Magla se proredila i razi la. Kroz njene ostat e ugledao je, dale o na puini, sunevu svetlost. Dine i brda su se pojavljivali i nestajali, bezbojni i uveani velovima magle. Sunce je ble tavo obasjavalo telo Orm Embara, oje je i ta o mrtvo velianstveno izgledalo. elinocrni zmaj i dalje je nepomino uao na suprotnoj strani poto a. Kada je pro lo podne, sunce je postalo jasno i toplo, spaliv i iz vazduha i poslednje pramenove magle. Aren je zbacio sa sebe mo ru odeu i ostavio je da se su i, te je unao olo etao nag, opasan samo maem. Isto je uinio i sa Gedovom odeom, ali ia o su ja a, o repljujua, prijatna toplina i svetlost dodirivali Geda, on je i dalje nepomino le ao. Zaula se bu a oja je dopirala od dodira dva metala, ripavi apat u r tenih maeva. Zmaj boje eli a podigao se na svoje povijene noge. Po renuo se, pre ao pre o potoia uz me i i tavi zvu do je vu ao duga o telo roz pesa . Aren je ugledao bore na ramenom zglobu, o olopljene bo ove izbrazdane o iljcima ao i o op Eret-A be, dugaa po uteli, tupi zub. U svemu tome ao i u njegovom sigurnom, promi ljenom retanju, u dubo oj i zastra ujuoj mirnoi, nazirao je zna starosti: veli e starosti, godina oje nadma uju seanja. Stoga je, ada se zmaj zaustavio, na ne oli o stopa od mesta na ome je Ged le ao, Aren ustao i stao izmeu njih dvojice, te upitao na hardijs om jer nije znao Prastari govor: "Jesi li ti Kalesin?" Zmaj ni ta ne odvrati, ali ao da se nasme io. Zatim spusti svoju ogromnu glavu i istegnu vrat, pa se zagleda u Geda i izgovori njegovo ime. Glas mu je bio dubo i ne an, a dah mirisao na ovaevu pe. Ponovo je ne to re ao, a onda jo jednom; posle treeg po u aja Ged otvori oi. Posle izvesnog vremena po u ao je da se pridigne, ali nije mogao. Aren le nu pored njega i pridr a ga. Tada Ged ree: "Kalesine", poe on, "senvanssai'n ar Rou !" Po to je to izgovorio, snaga ga je izdala, spustio je glavu na Arenovo rame i zatvorio oi. Zmaj ni ta ne odvrati. Nepomino je uao ao i ranije. Magla je opet poela da se spu ta, za loniv i sunce nad morem po ome je polegla. Aren obue Geda i umota ga u svoj ogrta. Plima oja se dale o povu la sada je ponovo nadolazila i on je razmi ljao o tome da svog saputni a ponese do suvljeg tla na dinama, jer je osetio a o mu se snaga vraa. Ali u trenut u ada se sagnuo da podigne Geda, zmaj ispru i svoje veli o o lopljeno stopalo i gotovo ga dodirnu. Na stopalu je imao etiri and e, a pozadi ostan ao u petla, ali to su bili elini ostani, duga i poput seiva ose. "Sobriost", ree zmaj, poput januars og vetra to duva roz smrznuti a .

"Po tedi mog gospodara. On nas je sve spasao i inei to utro io je svoju snagu, a mo da dao i ivot. Po tedi ga!" Ta o je govorio Aren, besno i odluno. oseao je suvi e veli o po tovanje i strah, strah ga je celog ispunjavao, bilo mu je mu a od njega i eleo je da ga se otarasi. Bio je besan na zmaja zbog njegove sirove snage i veliine, tih nepravednih prednosti. Video je smrt, o usio je smrt, ta o da ni a va pretnja nije mogla da ovlada njime. Stari zmaj Kalesin posmatrao ga je jednim izdu enim, u asnim, zlatnim o om. U dubinama tog o a rili su se mnogi, mnogi ve ovi: dubo o u njemu nalazio se osvit sveta. Mada se Aren nije zagledao u njega, bio je svestan da ga ono posmatra istins im i blagim veseljem. "Arv sobriost", ree zmaj, a zarale nozdrve mu se ra iri e ta o da dubo o u njima zasija omeena i prigu ena vatra. Arenova ru a bila je podmetnuta pod Gedova ramena, jer se upravo spremao da ga podigne ada ga je u tome pre inulo Kalesinovo retanje, i sada oseti da se Gedova glava malo pomerila i zau njegov glas: "To znai, ovde se popni." Izvesno vreme Aren je ostao nepomian. To je bilo ludo. Ali to ogromno stopalo sa and ama i dalje je bilo podignuto i poput stepeni a je stajalo pred njim; a iznad njega, pregib zglav a u la tu; a iznad ovoga, izboeno rame i mus ulatura rila na mestu gde je ono izbijalo iz lopatice ramena: etiri stepeni a, stepeni te, a tamo, ispred rila i prve veli e eline bodlje imenog o lopa, u vratnom udubljenju, bilo je mesta za jednog ove a da ga op orai ili mo da dvojicu. A o su ludi, bez nade i s loni ludorijama. "Penji se!" ree Kalesin na jezi u Stvaranja. I ta o se Aren pridi e i pomo e svom saputni u da se uspravi. Ged je uspravno dr ao glavu i uz pomo Arenovih ru u oje su ga podupirale i usmeravale, uspeo je da se popne uz te neobine stepenice. Obojica op orai e zmajev vrat i smesti e se u grubo o lopljenom udubljenju na njemu. Aren se nalazio pozadi spreman da podupre Geda a o se u a e potreba. Obojica oseti e a o u njih prelazi dobrodo la toplina ao da ih je ogrejalo sunce, na mestu gde su dodirivali zmajevu o u: ivot je plamteo u vatri ispod elinog o lopa. Aren vide da su zaboravili magov tap od tisovine napola za opan u pes u; more se unjajui primicalo da ga dohvati. On renu po njega, ali ga Ged zaustavi. "Ostavi ga. Svu svoju ve tinu vraanja istro io sam na tom presahlom izvoru, Lebanene. Sada nisam mag." Kalesin se o rete i pogleda ih postrance; u o u mu se nazirao drevni podsmeh. Da li je Kalesin bio mu o ili ens o, nije se moglo odrediti; ta je Kalesin mislio, nije se moglo saznati. Krila se lagano podigo e i ra iri e. Nisu bila zlatna ao Orm Embarova ve crvena, tamnocrvena, tamna poput re, rvi ili grimizne lorbanerijs e svile. Zmaj pa ljivo podi e rila a o ne bi zbacio svoje malene jahae. Pa ljivo se s upio poput opruge u ogromnim bo ovima, te s oio ao ma a u vazduh, a rila spustio i poneo ih iznad magle oja se vu la pre o Selidora. Veslajui tim grimiznim rilima roz veernji vazduh, Kalesin se uputi a puini, o renu a isto u i odlete. Usred leta, iznad ostrva Uli, vien je jedan veli i zmaj a o nis o leti, a asnije je primeen i iznad Usidera i severno od Ontuega. Ia o su se zmajeva u Zapadnim Prostranstvima grdno pla ili, jer su ih tamo ljudi suvi e dobro poznavali, ada je ovaj pro ao i seljani se izvu li iz s rovi ta, oni oji su ga videli, poe e da govore: "Nisu svi zmajevi mrtvi, ao to smo mislili. Mo da ni svi arobnjaci nisu mrtvi. Njegov let je stvarno bio velianstven; mo da je to bio Najstariji." Ni o nije video gde se Kalesin spustio. Na tim dale im ostrvima ima uma i divljih brda do ojih je svega ne oli o ljudi stiglo i gde je a i spu tanje zmaja moglo da proe neopa eno. Ali vi a i pometnja zahvatile su Devedeset Ostrva. Mu arci su veslali prema zapadu izmeu malih ostrva, viui: "Sa rijte se! Sa rijte se! Zmaj od Pendora je pogazio svoju re! Arhimag je nestao, a zmaj dolazi da nas sve proguta!" Ne spu tajui se, ne gledajui prema opnu, veli i crv boje eli a

preleteo je mala ostrva, male gradove i male farme i nije ih udostojio ni jednog jedinog plamenog daha. Ta o je preleteo pre o Geata i pre o Serda, pre ao pre o tesnaca Unutra njih mora i stigao nadohvat Rou a. Nijedan ove nije se seao, a te o da je o tome govorila i oja legenda, da je bilo oji zmaj nasrnuo na vidljive i nevidljive zidine tog dobro branjenog ostrva. Ovaj, pa , nije o levao, ve je zamahujui nezgrapnim rilima, mono preleteo pre o zapadne obale Rou a, iznad sela i polja i uputio se prema zelenom brdu oje se uzdizalo iznad Grada Tvila. Tu se onano me o spustio na zemlju, podigao svoja crvena rila i priljubio ih uz telo, te otpuzao na vrh O ruglog brda Rou a.

Deaci istra e iz Veli og zdanja. Ni ta ih nije moglo zaustaviti. Ali upr os svojoj mladosti zaostali su za svojim uiteljima, te su posle njih stigli na O ruglo brdo. Kada su pristigli, tamo je ve bio Veli i majstor Ustrojstva, oji je stigao iz svog Gaja, do mu se svetla osa prelivala na suncu. S njim je bio i Veli i majstor Pretvaranja, oji se pre dve noi vratio u obliju veli og mors og orla, povreena rila i umoran; dugo je bio zarobljen vlastitim arolijama u tom obliju i nije mogao da se vrati u vlastiti obli do nije stigao u gaj, one noi ada je Ravnote a ponovo uspostavljena i ono to je bilo slomljeno ponovo spojeno u celinu. Bio je tu i Veli i majstor Prizivanja, suvonjav i slab, oji je te pre jednog dana ustao iz reveta; a pored njega je stajao uvar apije. Bili su prisutni i ostali uitelji sa Ostrva Mudrih. Videli su jahae a o silaze, a o jedan poma e drugome. Videli su ih a o se osvru o o sebe sa izrazom na licu oji je ot rivao neobino zadovoljstvo, strogost i uenje. Zmaj je uao ao da je od amena do su mu se oni spu tali niz lea i onano stali pored njega. Malo je o renuo glavu do mu je Arhimag ne to govorio, a onda mu je rat o odgovorio. Posmatrai su primetili u pogledu njegovog utog o a ojim ih je postrance posmatrao hladnou i podsmeh. Oni oji su razumeli uli su zmaja a o a e: "Mladog ralja sam doneo u njegovo raljevstvo, a starca sam vratio ui." "Jo samo malo, Kalesine", odvratio je Ged. "Jo nisam stigao tamo uda moram stii." Spustio je pogled prema rovovima i ulama Veli og Zdanja obasjanim suncem i ao da se osmehnuo. Zatim se o renuo prema Arenu, oji je stajao ona o viso i vita u izno enoj odei i ne ba siguran na nogama shrvan umorom oji ga je savladao to om duge vo nje i uenja usled svega to se dogodilo. Naoigled svih, Ged le nu pred njim na oba olena i pognu svoju sedu glavu. Zatim ustade i poljubi mladia u obraz re av i: "Kada stigne do svog prestola u Hevnoru, gospodaru i saputnie, vladaj dugo i pravedno." Ponovo je pogledao prema Uiteljima, mladim vraevima, deacima i stanovnicima grada oji su se o upili po padinama i u podno ju O ruglog brda. Lice mu je bilo spo ojno, a u oima mu se naziralo ne to slino podsmehu oji je zraio iz Kalesinovih oiju. O renuv i se od svih njih, on se ponovo pope uz zmajevo stopalo i pre o ramena, te zauze svoje mesto izmeu vrhova rila, na vratu zmaja, ne dr ei u ru ama ni a ve uzde. Crvena rila se podigo e i zaegrta e poput bubnjeva, te Kalesin Najstariji s oi u vazduh. Iz zmajevih eljusti po ulja e vatra i dim, a lepet njegovih rila nali ovao je grmljavini i udarima olujnog vetra. Jednom je napravio rug o o brda, a zatim je odleteo na sever, pa u pravcu isto a, prema onom delu Zemljomorja u ome se nalazi brdovito ostrvo Gont. uvar apije se osmehnu i ree: "On je svoje odradio. Oti ao je ui." Zatim nastavi e da posmatraju zmaja a o leti izmeu sunca i mora do nije nestao s vidi a. Gedova dela priaju a o je on, oji je bio Arhimag, do ao na runisanje Kralja svih ostrva u Kulu Maa u Hevnoru u srcu zemlje. Pesma a e da je on, ada je ceremonija runisanja bila zavr ena i poelo slavlje, napustio dru tvo i sam oti ao u hevnors u lu u. Tamo se na vodi ljulju ao amac, star i tro an od mnogih oluja i godina; jedra nisu bila podignuta i bio je prazan. Ged je

pozvao amac po imenu, Dale ovidi, i on mu je pri ao. U av i u amac sa mola, Ged je o renuo lea opnu, te je bez vetra, jedra ili vesla po renuo amac; on ga je povezao iz lu e i iz za lona na zapad, izmeu ostrva, na zapad pre o mora; o njemu se vi e ni ta nije ulo. Ali na ostrvu Gont ta pria drugaije glasi; u njoj se a e da je mladi ralj Lebanen do ao da potra i Geda a o bi ga poveo na runisanje. Ali nije ga na ao u luci Gonta niti u Re Albiju. Ni o nije umeo da mu a e gde se on nalazi, samo da je oti ao pe e u planins e ume. esto je ta o odlazio, re o e, i mesecima se nije vraao i nijedan ove nije poznavao puteve njegove usamljenosti. Ne i su se ponudili da ga potra e, ali im je ralj to zabranio re av i: "On vlada veim raljevstvom od mene." I ta o je napustio planinu, popeo se na brod i vratio u Hevnor da ga runi u.