Volf D in SENKA MUITELJA Prevod: Nedeljkovi B. Aleksandar Wolfe Gene SHADOW OF THE TORTURER (THE), 1980.

Serija "Novo Sunce" (1) POLARIS 1990. 1. VASKRSNUE I SMRT

Mogue je da sam ve tada imao neko predoseanje o svojoj budunosti. Ta zakljuan a i zarala kapija koja je stajala ispred nas, kroz ije su kopljaste iljke pramenovi rene magle i li kao po planinskim stazicama, ostaje sada u mom umu kao simbol moga izgnanstva. Zato sam ovaj izve taj o njemu poeo dogaajima posle na eg plivanja, tokom kojeg je tako malo nedostajalo pa da se ja, muiteljski egrt Severijan, udavim. "Stra ar je oti ao." To je moj prijatelj Rohe rekao Droteu, koji je i sam ma loas video kako stra ar odlazi. Deak Eata neodluno predlo i da poemo okolo. Jedan uzmah njegove tanke, pegave ruke ukazao je ka hiljadama koraka du ine zida koji se protezao preko sirotinjsko g naselja i nastavljao uz brdo sve do samog tvravskog zida Citadele. Bilo je to p e aenje koje u ja i preduzeti, jednog dana, mnogo kasnije. "A da poku amo da uemo kroz kapiju tvrave, a bez propusnice? Oni bi javili m ajstoru Gerlousu." "Ali za to bi stra ar oti ao?" "Nije va no za to." Drote zadrma kapiju. "Eata, vidi da li mo e da se provue izme ipki." Drote nam je bio kapetan, pa Eata progura jednu ruku i jednu nogu izmeu u spravnih gvozdenih ipki; meutim odmah se videlo da nema nade da i ostatkom tela pr oe. "Ide neko", apnu Rohe. Drote cimnu Eatu i izvue ga odatle. Pogledao sam niz ulicu. Fenjeri su se njihali tamo, meu maglom uti anim zvu cima koraka i glasova. Ja bih be ao, ali me Rohe zadr a, govorei: "ekaj, vidim koplja. " "Da l' misli da se to stra a vraa?" Odmahnuo je glavom. "Previ e ih ima." "Bar dvanaest ljudi", ree Drote. Jo mokri od ola, ekali smo. U nekom sporednom, povuenom prostoru mog uma, mi i sad stojimo i drhtimo tamo. Ba kao to sve ono to izgleda neuni tivo ima te nju ka so pstvenom uni tenju, tako i momenti koji u trenutku dogaanja izgledaju najprolazniji dobijaju kasnije svoje obnovljeno postojanje - ne samo u mom pamenju (iz kojeg, pri konanom polaganju rauna, nije izgubljeno ba ni ta) nego i u lupanju mog srca i u uspravljanju vlasi kose na mojoj glavi, tako da su to svaki put novi momenti, ba kao to se na Komonvelt nanovo uspostavlja svakog jutra u o trim tonovima svojih trub a. Ti ljudi nisu bili u oklopima, to sam ubrzo video pri bole ljivo utom svetlu njihovih fenjera; ali su imali koplja, kao to je Drote rekao, a takoe motke i sek ire. Njihov voa imao je dugaki dvosekli no zadenut za pojas. Ono to me je jo vi e inter esovalo bio je masivni klju okaen o kanap oko njegovog vrata; izgledao je kao da b i mogao odgovarati bravi te kapije. Mali Eata se nervozno vrpoljio, a voa nas ugleda i di e fenjer iznad glave. "Mi ekamo da uemo, gudmane", doviknu Drote. Iako vi eg rasta nego taj voa, Drote je na tamnom licu imao izraz poniznosti i po tovanja. "Ne pre zore", ree voa grubo. "Vi, momci, bolje da idete kui." "Gudmane, trebalo je stra ar da nas pusti unutra, ali nije tu." "Neete noas ui." Voa je stavio aku na dr ku no a, pa tek onda pri ao jo korak b a tren sam se upla io da zna ko smo. Drote se malo odmae, a mi takoe, tako da smo ostali iza Drotea. "Ko ste vi , gudmane? Niste vojnici." "Mi smo dobrovoljci", ree jedan od njih. "Dolazimo da titimo svoje mrtve." "Onda mo ete da nas pustite unutra." Voa je bio okrenuo lea. "Ne pu tamo mi nikoga unutra, sem same sebe." Njegov klju zacvile u bravi i kapija se, kripei, otvori ka unutra. Eata, pre nego to ga je iko mogao zaustaviti, projuri kroz kapiju. Neko opsova, a voa i jo dvojica dado e s

e u trk za Eatom, ali on beja e previ e hitar za njih. Videsmo njegovu kosu boje kuin e i njegovu ko ulju sa zakrpama, kako krivudavo jure izmeu utonulih sirotinjskih gr obova, a onda i ezavaju u gusti u statua, na izdignutijem terenu. Drote poku a da ga sl edi, ali ga dvojica zgrabi e za ruke. "Moramo ga nai. Neemo vam pokrasti va e mrtve." "Onda za to hoete da uete?" upita jedan dobrovoljac. "Da skupljamo trave", ree mu Drote. Mi smo lekarski galipoti. Zar ne elite da se bolesnici lee?" Dobrovoljac se zablenu u njega. Onaj s kljuem ispustio je fenjer kad je p otrao za Eatom, tako da su ostale samo dve svetiljke. U njihovom mutnom svetlu ta j dobrovoljac je izgledao priglupo i nevino; pretpostavljam da je bio nekakav fi ziki radnik. Drote nastavi: "Sigurno znate da neke lekovite trave, da bi imale najveu vrednost, moraju biti i upane iz grobnog tla pri svetlosti meseine. Uskoro e mraz, pa e sve biti uni teno, a na im gospodarima su potrebne zalihe za zimu. Trojica gospoda ra su uredila da mi noas uemo, a ja sam onog deka pozajmio od njegovog oca da mi po mogne." "Nemate u ta da stavljate lekovite trave." Jo se divim Droteu zbog onog to je tada uradio. Rekao je: "Treba da ih vez ujemo u snopie da se su e." Zatim je, bez i najmanjeg oklevanja, izvukao komad najo binijeg kanap iz d epa. "A, razumem", ree taj dobrovoljac. Lepo se videlo da ne razume. Rohe i ja smo prilazili, malo po malo, kapiji. A Drote se udalji jedan korak od kapije. "Ako neete da nas pustite da sku pljamo trave, onda je bolje da odemo. Ne verujem da bismo sad ikako mogli nai ono g deka tamo." "Neete nikud. Moramo ga izvesti napolje." "Pa, dobro", ree Drote nevoljno i mi proosmo kroz kapiju, a volonteri za n ama. Izvesni mistici tvrde da je stvarni svet sazdan dejstvom ljudskog uma, zato to postupamo u skladu sa ve takim kategorijama u koje sme tamo stvari, i to stvari ko je su nediferencirane i slabije od na ih rei za njih. Ja sam te noi, intuitivno, shv atao to naelo, dok sam slu ao kako poslednji dobrovoljac zatvara kapiju iza nas. Jedan ovek, koji dotad nije progovarao, ree: "Idem ja da pazim na moju maj ku. Ve smo suvi e vremena izgubili. Dosad su mogli da je odnesu ligu daleko." Nekoliko drugih proguna e rei saglasnosti s ovim i grupa poe da se razilazi, pri emu jedan fenjer poe levo, a drugi desno. Mi krenusmo srednjom stazom (uvek sm o njome i li kad smo se vraali do sru enog dela citadelskog zida) zajedno sa preostal im dobrovoljcima. Moja je priroda, moja radost i moje prokletstvo da ne zaboravljam ni ta. S vaki zveket lanca i fijuk vetra, svaki prizor, mirisi i ukus, ostaje bez promena u mom umu, pa, iako znam da to nije kod svakoga tako, ja ni zamisliti ne mogu k ako bi bilo da je drugaije, kao da je ovek ne to prespavao, iako nije prespavao, neg o je re samo o do ivljaju od pre izvesnog, du eg, vremena. Sad se preda mnom uzdi u oni koraci, malobrojni, koje tada nainismo po izbeljenoj stazi: bilo je hladno i sve hladnije; svetla nikakvog nismo imali, a magla je poela ozbiljno da se valja sa o la. Nekoliko ptica, dotad mirnih na granama borova i empresa, poe nelagodno da lep r a od drveta do drveta. Seam se oseaja na mojim akama dok sam trljao jednu o drugu, pamtim i fenjer kako se nji e meu nadgrobnim ploama na izvesnoj udaljenosti, kao i t o kako je magla izvukla iz moje ko ulje miris rene vode, pamtim prodorni miris zeml je nedavno prekopavane. Tog dana malo je nedostajalo da umrem, udavljen, meu sple tenim korenjem; a te noi stupio sam u svet odraslih mu karaca. Prolomio se pucanj, pojava koju ja nikada ranije nisam iskusio, sevnula je estoka energija i rascepila tamu kao klin, koji se zatim sklopio uz zvuk poput groma. Negde se jedan spomenik buno sru io. Onda ti ina... u kojoj kao da se sve oko mene rastvorilo. Potrasmo. Ljudi su se dernjali, daleko. uo sam da je zazveao elik po kamenu, kao da je neko tresnuo halebardom po spomeniku. Jurnuo sam stazom koj a mi je bila (ili mi se tad tako uinilo) sasvim nepoznata. Beja e kao traka polomlj ene kosti, iroka taman dovoljno da dvojica njome idu naporedo, a silazila je, zav ojito, u jednu travnatu udolinu. U onoj magli nisam video ni ta osim tamnih masa s pomenika s obe strane. Onda staza - iznenada, kao da ju je neko cimnuo - nestade

ispod mojih nogu; verovatno sam prevideo neki zaokret. Izvio sam se da izbegnem jedan obelisk koji kao da je iskoio iz tla ispred mene i sledeeg trena sam se sud ario sa nekim ovekom u crnom kaputu. Bio je stamen kao neko stablo; sudar me je oborio s nogu i ostavio bez d aha. uo sam ga kako mrmlja kletve, a onda tihi fijuk nekog oru ja kojim je zamahnuo . Drugi glas se javi: " ta bi?" "Neko je naleteo na mene. Sad ga nema, ko god da je bio." Le ao sam nepomino. Neka ena ree: "Upali svetiljku." Njen glas je bio kao gugutanje goluba, al i je sadr avao i hitnost. Onaj na koga sam naleteo odgovori joj: "Stu tili bi se na nas kao opor divl jih pasa, madam." "To e se ionako uskoro dogoditi - Vodalus je pucao. Mora biti da si uo." "To e, verovatnije, da ih zadr i na odstojanju." Izgovarajui rei na nain za koji tada, zbog svoga neiskustva, nisam znao da je odlika klase uzvi enih, onaj ovek koji je prvi progovorio ponovo se oglasi: "Kam o sree da ga nisam doneo. Ne bi trebalo da nam bude potreban protiv ljudi ove vrs te." Sad mi je bio mnogo bli i i ja ga, koji trenutak kasnije, ugledah kroz maglu, oveka visokog, vitkog, bez e ira, kako stoji pored onog te eg na koga sam natrao. Trea prilika, zaogrnuta crnim, bila je, po svemu sudei, ta ena. Izgubiv i vazduh, izgubio sam i snagu udova, ali sam uspeo da se otkotrljam iza osnovice jedne statue, a i m sam se na ao, tamo, u sigurnosti, odmah sam izvirio da ove ljude opet osmotrim. Oi su mi se ve navikle na tamu. Razabrao sam lice te ene, lice srcastog obl ika, i uoio da je gotovo isto onoliko visoka i vitka kao mu karac koga je nazvala i menom Vodalus. Onaj te ki je nestao, ali ga uh kako govori: "Jo konopca." Po njegovo m glasu primeivalo se da je samo korak-dva udaljen od take gde sam ja uao, a ipak, n estao je kao voda sipana u bunar. Onda videh kako se ne to crno (to je morao biti sredi nji, izdignuti deo njegovog e ira) pomie blizu stopala vitkog oveka, i shvatih da se maltene ba takva stvar dogodila s njim - tu je postojala rupa, a on se na ao u rupi. ena upita: "U kakvom je stanju ona?" "Sve a kao cvet, madam. Jedva da ima ikakvog smrada na njoj, ni ta zbog ega b i se trebalo zabrinjavati." ustrije nego to bih verovao da je mogue, iskoio je iz ru pe. "A sad mi dajte jedan kraj, a Vi uzmite drugi, kne e, i i upaemo je kao argarepu." ena ree ne to to mi izmae, a vitki joj odvrati: "Nisi morala da dolazi , Tea. ta bi mislili ostali, ako ja ne bih ni ta rizikovao?" On i te ki potego e, stenjui, i ja v ideh kako se ne to belo pojavljuje pred njihovim nogama. Sagnuli su se da to dignu . A onda se, kao da ih je neki am aspand dotakao svojim zraeim arobnim tapom, magla za kovitla i razmae, propu tajui zrak zelene meseine na njih. Imali su le neke ene. Njena kosa, nekad crna, sad je bila umr ena oko njenog modrog lica; obuena je bila u dugak u haljinu od neke blede tkanine. "Vidite li", ree te ki, "kao to vam rekoh, kne e i madam, u devetnaest sluajeva od dvadeset tu nema nikakvih te koa. Sad treba samo da je prebacimo preko zida." Tek to je to izgovorio, zauh neiju viku. Trojica volontera dolazila su staz om, preko ivice udoline. "Zadr ite ih, kne e", zare a te ki, nabacujui le sebi na rame. "J a u se pobrinuti za ovo i odvesti gospou u bezbednost." "Uzmi ovo", ree Vodalus. Dade mu pi tolj, od koga se meseina odbijala kao od ogledala. Te ki se zablenu u pi tolj. "Nikad to nisam upotrebio, kne e..." "Uzmi, mo e ti trebati." Vodalus se sa e, a onda se uspravi dr ei ne to to je liil na tamni tap. Zau se zveket metala po drvetu i ukaza se, namesto tapa, blistava, u zana o trica. On viknu: "Branite se!" Golubica kao da je za trenutak imala vlast nad arktoterijumom: uzela je pi tolj iz ake te koga, a zatim oni zajedno uzmako e u maglu. Trojica dobrovoljaca su oklevala. Sad poe jedan levo, a drugi desno, kao da bi napali s tri strane. ovek u sredini (i dalje na beloj stazi od polomljenih kostiju) imao je koplje, a jedan od druge dvojice, sekiru. Trei je bio upravo onaj voa s kojim je Drote na kapiji razgovarao. "Ko si ti?" dobaci on Vodalusu, "i kakva ti je to vlast Erebusova dala pravo da dolazi o

vde i radi tako ne to?" Vodalus nije odgovorio, ali je vrh njegovog maa gledao sad u jednog, sad u drugog, kao oko. Promuklim glasom voa ree: "Sad svi zajedno i bie na ." Ali nastupali su oklev ajui, i pre nego to su stigli do njega, Vodalus skoi napred. Video sam sev njegove o trice u slaboj svetlosti i uo njeno trenje o vrh kratkog koplja - metalno suljanj e, kao da elina zmija klizi preko gvozdenog brvna. Kopljanik dreknu i odskoi; Vodal us takoe skoi unazad (mislim zato to se pla io da e mu ona dvojica zai za lea), a onda ao da izgubi ravnote u i pade. Sve se to odigralo u mraku u magli. Ja sam pomno gledao, ali ti ljudi su bili uglavnom samo senke meu senkama - kao to je maloas bila ena sa licem u obliku srca. Ipak, bio sam ganut neim. Mo da mi se uinilo, zato to je Vodalus bio spreman da pogine da bi nju za titio, da je ona i meni dragocena; svakako je ta njegova spre mnost pobudila u meni odreenu meru divljenja prema njemu. Mnogo sam puta od tada, stojei na klimavoj platformi na trgu nekog pijanog grada, sa Terminus Estom nepom inim ispred mene i sa budnim prestupnikom u kleeem polo aju pred mojim nogama, slu ajui kako i ti apat gomile pune mr nje prema meni, oseajui, tavi e, jednu daleko nedobrodo li var, naime divljenje onih koji nalaze prljavu radost u tuem bolu i tuoj smrti, pom islio na Vodalusa pokraj groba i zatim uzdigao svoju o tricu napola zami ljajui da e o na, kad se sjuri nadole, zadati udarac u korist Vodalusa. Kao to rekoh, spotakao se. Mislim da je u tom trenu itav moj ivot bio na us kolebanim tasovima vage zajedno sa njegovim. Ona dvojica sa strane jurnu e na njega, ali on svoje oru je nije bio ispusti o. Videh kako blistava o trica seva nagore, iako je Vodalus jo le ao na tlu. Pamtim d a sam tad pomislio kako bi fino bilo imati takav ma na dan kad Drote postane kape tan egrta, kao i to da sam u mislima nainio poreenje izmeu Vodalusa i sebe. Sekira , prema kome je Vodalus nainio ubodni zamah, uzmae; onaj drugi zamahn u dugakim no em. Ja sam, dotad, ve bio na nogama, i posmatrao bitku preko ramena jed nog kalcedonskog anela; video sam kako no proma uje, koliko za irinu palca, Vodalusa, koji se izvio na drugu stranu, i kako se zariva do dr ke u zemlju. Vodalus tad za mahnu da posee vou, ali bio je suvi e blizu za ma tolike du ine. A voa, umesto da uzmakn e, ostavi svoje oru je i dograbi Vodalusa kao rva. Bili su na samom rubu otvorenog groba - pretpostavljam da se Vodalus bio spotakao o iskopanu zemlju. Drugi dobrovoljac je digao sekiru, ali je potom stao da okleva. Njegov v oa bio mu je bli i nego Vodalus; on poe zaobilaziti, da bi dobio slobodan prostor za udarac, i tako se kreui, doe na manje od jednog koraka udaljenja od mesta gde sam se ja skrivao. Dok se tako preme tao, videh kako Vodalus upa no iz zemlje i zariva g a voi u grlo. Sekira se di e da udari; a ja, ja je zgrabih za dr alju tano ispod u ica, maltene istim refleksom, i naoh se odjednom u borbi, ritnuh, udarih. Sasvim iznenada, bilo je zavr eno. Mrtav je le ao onaj volonter ije se krvavo oru je nalazilo u mojim rukama. Dobrovoljaki voa grio se pred na im nogama. Kopljanik je nestao, a njegovo koplje je le alo, bezopasno, popreno preko staze. Vodalus dohv ati crni tap koji je nedaleko le ao na travi i ugura ma u njega kao u korice. "Ko si ti?" "Severijan. Muitelj sam. Ili, tanije, ja sam egrt muitelja, kne e. lan reda Tra galaca za istinom i pokajanjem." Duboko sam udahnuo. "Vodalarijus sam", odvrati on. "Jedan od hiljada takvih ijeg postojanja v i niste svesni." A bila je to re koju jedva da sam ikad dotad i uo. "Evo." On mi polo i ne to na dlan: novi, malen i tako gladak da je izgledao na uljen. Ostadoh, ste ui tu paricu, pokraj raskopanog groba, gledajui kako Vodalus kru pnim koracima odlazi. Znatno pre no to je stigao do ruba udoline, progutala ga je magla, a onda je, nekoliko trenutaka potom, srebrnasti letei amac, o tar kao streli ca, zavri tao iznad groblja. No je bio, nekako, ispao iz vrata mrtvog voe. Mo da ga je on sam, u agoniji, izvukao. Dok sam se saginjao da uzmem no , primetio sam da mi je novi jo u aci i strp ao ga u d ep. Mi mislimo da smo ti koji izmi ljaju simbole. Istina glasi da simboli izmi l jaju nas; mi smo njihove tvorevine, oblikuju nas njihove tvrde, defini ue ivice. Ka d vojnici pola u zakletvu, svaki dobije po jedan komad metalnog novca, i to asimus , sa urezanim profilom autarha. Primajui taj novi oni prihvataju i naroite du nosti i

terete vojnikog ivota - od tog asa su vojnici, mada mo da jo ni ta ne znaju o rukovanju oru jem. Ja to tada nisam znao, ali velika je gre ka zami ljati da moramo biti svesni takvih stvari da bi one uticale na nas; zapravo, zami ljati to znai verovati u najb ezvredniju, najpraznoverniju vrstu magije. Jedino nesueni mag veruje u delotvorno st istog znanja; a racionalni ljudi znaju da stvari ili delaju same po sebi, ili uop te ne delaju. Tako ja, dok mi je taj novi upadao u d ep, nisam znao ni ta o dogmama pokreta kome je Vodalus bio na elu, ali sam ih ubrzo sve doznao, jer su bile u vazduhu. S a Vodalusom, mrzeo sam autarhiju, iako pojma nisam imao ta bi moglo mesto nje bit i uspostavljeno. Sa Vodalusom sam prezirao uzvi ene koji nikako da se dignu na ust anak protiv autarha i koji vezuju svoje najlep e keri za njega dajui ih u ceremonija lno konkubinatstvo. Sa Vodalusom sam prezirao narod to je tako nedisciplinovan i li en zajednikog cilja. A od onih ideala koje je poku ao da mi usadi majstor Malrubiu s (koji je zapovedao egrtima kad sam bio deak) i koje je posle nastojao da mi pren ese i majstor Palaemon, prihvatio sam samo jednu: odanost toj gildi. U ovom pogl edu nisam nimalo gre io - bilo je, kao to sam i oseao, savr eno izvodljivo da slu im Vod alusu, a ostajem torturist. Eto, tako sam zapoeo svoje dugo putovanje koje se zav r ilo mojim sluajnim uletanjem u presto. 2. SEVERIJAN

Pamenje me pritiska. Po to sam odgajen meu muiteljima, nikad nisam upoznao sv oju majku niti oca. Ni ta vi e nisu znali o svojim roditeljima ni drugi egrti, braa mo ja. S vremena na vreme, a naroito kad zima dugo potraje, poneki jadni siromah doe na mrtvaka vrata, galamei, nadajui se da bi mogao biti primljen u na u drevnu gildu. e sto takvi uvesele Brata portira priajui na kakve e muke rado da udaraju druge ljude , samo da bi, kao nagradu, dobili toplotu i hranu; biva i da donesu neku ivotinju kao primer svog rada. Svakog takvog odbijemo. Tradicija iz na ih dana slave, koji su bili pre ov e sada nje degenerisane epohe, i pre one pre toga, i pre one jo ranije, tradicije i z jedne epohe iji naziv sad jedva da pamte i uenjaci, zabranjuju regrutovanje takv ih ljudi. ak i u doba o kome pi em, kad se gilda smanjila na dva majstora i manje o d dvadeset kalfi, te tradicije su se po tovale. Od svoje prve uspomene, pa do sad, pamtim sve. Ta prva uspomena jeste ka ko sam slagao ljunak u gomilicu, u Starom dvori tu. Ono se prostire ju no i zapadno o d Ve tijeg dvorca i odvojeno je od Velikog dvora. Ve tada je tvravski zid, u ijoj odbr ani bi, navodno, na e bratstvo trebalo da uestvuje, bio u ru evnom stanju, sa velikom prazninom izmeu Crvene kule i Medveda, a ja sam se tamo pentrao po oborenim blok ovima nerastopivog sivog metala i gledao prostranstvo nekropolisa koji se spu ta n iz tu stranu citadelskog brega. Kad sam bio ne to stariji, nekropolis mi je postao igrali te. Krivudavim sta zama tamo njim i le su patrole tokom dana, ali stra ari su ponajvi e pazili na one sve ije grobove, na ni em terenu, a, sem toga, kako su znali da mi pripadamo muiteljima, r etko kad su imali mnogo volje da se baku oko nas i da nas isteruju iz na ih vrebali t a u grupama empresovih stabala. Pria se da je na nekroplis najstariji u Nesusu. Sasvim je izvesno da to ni je istina, pa ipak, postojanje takve neistine svedoi o istinskoj drevnosti, mada autarsi ovde nisu sahranjivani ak ni kad je Citadela bila njihovo glavno upori te i mada su slavne porodice - tada kao i sada - radije sahranjivale svoje dugonoge i dugoruke mrtve u kriptama na svojom imanjima. Meutim, gradski armigeri i optima ti rado su se opredeljivali za najvi e obronke, blizu zida Citadele; siroma njiji ob ini graani sahranjivani su ni e i sve ni e, a na najudaljenijem i najni em terenu, koji se graniio sa naseljima du obale ola, sahranjivani su grnari. Kao deak retko kad sam sam odlazio daleko, ili upola tako daleko. Uvek smo i li trojica - Drote, Rohe i ja. Kasnije i Eata, sledei po starost i meu egrtima. Nijedan od nas nije roen meu muiteljima, jer se niko nikad ni ne raa me muiteljima. Pria se da je u drevnim vremenima bilo u na em esnafu i mu karaca i ena i da su im se raali i sinovi i keri, odgajani da uu u misterije, kao to se sad ini meu p roizvoaima svetiljki, meu zlatarima i u mnogim drugim esnafima. Ali Imar Maltene Pr

avedni je, uviajui koliko su ene surove i kako esto prekorauju one kazne koje je on o dreivao, naredio da meu muiteljima ne sme vi e biti ena. Od tog doba na i se redovi popunjavaju iskljuivo decom onih koji nam dopadn u aka. U na oj Matahinskoj kuli ima jedna gvozdena poluga koja viri iz brodskog zid a na visini prepona odraslog oveka. Mu ku decu dovoljno malu da mogu uspravno staja ti ispod te poluge gajimo kao svoju; a ako nam bude poslata ena u odmakloj trudoni , otvaramo je i ako onda beba vue dah, zapo ljavamo negovateljicu ako je ta beba mu k o. Ako je ensko, damo je ve ticama. Tako to ide jo od dana Imarovih, a ti su dani za boravljeni pre mnogo stotina godina. Tako niko od nas ne zna svoje poreklo. Svako bi bio od uzvi enih kad bi mo gao, a injenica je da mnoge osobe visokog roda bivaju predate nama. Kao deak svako od nas je pravio neke svoje pretpostavke i svaki bez izuzetka je poku ao da pita o tome stariju bratiju, i to starije meu kalfama, iako nam oni, zakljuani svako u svoju gorinu, nisu govorili praktino ni ta. Eata je nacrtao grb jednog od velikih se vernih klanova, verujui da iz te porodice potie, na plafonu iznad svog le aja, one g odine o kojoj govorim. to se mene tie, ja sam jo pre toga prihvatio, kao svoj grb, ne to to je bilo u gravirano u bronzi iznad ulaza u jedan mauzolej. U tom grbu su bili: vodoskok, k oji se di e iz neke vode; iznad vodoskoka letei brod, a ispod vodoskoka ru a. Ulaz je bio davno provaljen, a na podu su ostala dva prazna mrtvaka sanduka. Jo tri sandu ka, za mene prete ka da ih pomaknem ali netaknuta, ekala su na policama du jednog zi da. Privlanost tome mestu nisu davali ni zatvoreni, a ni otvoreni mrtvaki sanduci, mada sam u ovom drugom ponekad le ao odmarajui se na izbledelim ostacima mekane po dloge. Privlano je bilo zato to je prostorija bila tako malena, njeni zidovi tako debeli, prozor samo jedan, malen, sa jednom ipkom, a neverna vrata (tako masivna i te ka) veito od krinuta. Kroz prozor i vrata mogao sam gledati, neprimeen, sav blistav ivot drvea, bu nja i trave napolju. Ptiice konopljarke i zeevi, koji se na moj dolazak davahu u b ekstvo, nisu me mogli ni namirisati ni uti dok sam bio unutra. Posmatrao sam vran u oluja icu kako gradi svoje gnezdo i gaji svoje mladunce dva lakta daleko od mog lica. Gledao sam kako prolazi kasom lisica, dignute etke; a jedom je i ona gigant ska lisica, vi a od svih osim najvi ih lovakih pasa, koju ljudi nazivaju grivastim vu kom, pro la, u sumrak, trei dugim skokovima; i la je za nekim svojim neznanim poslom i z poru enih ju nih kvartova. Jedna karakara me je titila letucajui i progonei otrovnice , a soko je sa vrha bora dizao krila ka vetru. Dovoljan je trenutak da se opi u te stvari koje sam ja posmatrao tako dugo . Ni itav jedan saros, koji traje osamnaest godina, ne bi mi bio dovoljno dug da zabele im ta su sve ti prizori znaili meni, dronjavom deaku egrtu. Dve misli (maltene jednake snovima) opsedale su me i inile te prizore beskrajno dragocenim. Prva je bila misao da e u nekom ne mnogo udaljenom vremenu, stati samo vreme... i da e ti a reni dani, koji su toliko dugo bili izvlaeni jedan za drugim kao maioniareve poveza ne marame, najzad nai svoj kraj, a zlovoljno sunce se ugasiti. Druga beja e misao d a negde postoji neko udesno svetlo - nekad sam ga zami ljao kao sveu, nekad kao bakl ju - koje izaziva pojavu ivota u svakom predmetu na koji padne, tako da list otki nut od buna ispru i no ice i tanu ne pipaljke, a grubi smei bun otvori crne oi i pobegne z drvo. Ipak je pokatkad, naroito u dremljivim satima oko podneva, bilo malo ta da se vidi. Tada bih se nanovo okretao grbu nad vratima i pitao se kakve veze imaj u brod, ru a i vodoskok sa mnom i zurio u pogrebnu bronzanu masku koju sam bio na ao , oistio i stavio u jedan ugao. Taj mrtvac je le ao potpuno opru en, a njegove oi sa t e kim kapcima bile su sklopljene. U svetlosti koja je probadala maleni prozor, raz gledao sam njegovo lice i razmi ljao o mom sopstvenom, koje sam video u poliranom metalu. Moj ravni nos, duboko utonule oi i upali obrazi veoma su nalikovali na nj egove, pa sam eznuo da saznam da li je imao tamnu kosu kao ja. Zimi sam retko odlazio u nekropolis, ali leti su mi taj provaljeni mauzo lej, a i drugi mauzoleji, davali mesta za posmatranje i za odmor u hladovini. Do lazili su i Drote, Rohe i Eata, mada ih nijednom nisam odveo do mog najomiljenij eg skloni ta; znao sam da i oni imaju svoja tajna mesta. Kad smo bili zajedno, ret ko smo zalazili u grobove. Umesto toga, pravili smo od tapova maeve i vodili bitke u kojima je bilo i jurnjave, ili smo bacali i arke na vojnike, ili smo na zemljano

j povr ini novih grobova crtali kvadrate i igrali se piljaka, "dame" pomou kamenia il i "konopaca i pu eva". Zabavljali smo se i u lavirintu koji je bio deo Citadele i plivali u vel ikoj cisterni ispod Dvorca sa zvonom. Tamo je bilo hladno i vla no ak i leti, pod z aobljenim svodom, pokraj kru nog jezera beskrajno duboke, mrane vode. Ali zato zimi jedva da je bilo iole hladnije, a taj rezervoar je imao i jednu vrhunsku predno st: bio je, naime, zabranjen, tako da smo mogli, krijui se divno, da skliznemo u njega, iako se za nas mislilo da smo na nekom drugom mestu, i da svoje buktije n e palimo dok iza sebe ne zatvorimo okrugla vrata sa rebrastim ojaanjima. A onda, kad poskoe plamenovi upaljenog katrana, kako zaple u na e senke po tim vla nim zidovima ! Kao to pomenuh, na e mesto za plivanje bilo je u olu, koji krivuda kroz Nesu s kao velika, umorna zmija. Kad otopli, mi u grupi krenemo, kroz nekropolis, tam o - prvo pored starih, velianstvenih grobnica koje su najbli e zidu Citadele, onda pored ta tih optimatskih posmrtnih kua, zatim kroz kamenu umu obinih spomenika (trudei se da izgledamo prepuni po tovanja dok prolazimo pored robusnih stra ara koji se na slanjaju na svoja koplja). Najzad preko obinih, golih humki koje oznaavaju da su t u zakopani siroma ni ljudi i koje se posle prve ki e snize i pretvore u barice. Na najni em rubu ovog grada stajala je ona gvozdena kapija koju sam ve opis ao. Kroz nju su uno ena tela namenjena za grnarsko polje. Dok smo prolazili kroz te rajue vratnice, oseali smo, tek tad, da smo stvarno iza li iz Citadele i time nesumn jivo prekr ili pravila koja bi trebalo da odreuju na e kretanje. Verovali smo (ili gl umili da verujemo) da emo biti stavljeni na muke ako nas starija braa otkriju u ov om prekr aju; a istina je bila da bismo samo dobili batine - tolika je dobrota tih muitelja koje sam kasnije izdao. Veu opasnost su za nas predstavljali su stanovnici mnogospratnih stambeni h zgrada zbijenih s obe strane grozno prljave ulice kojom smo prolazili. Ponekad pomi ljam da je ova gilda istrajala tako dugo upravo zbog toga to slu i kao fokus ko ji privlai mr nju naroda na sebe, te je odvlai od autarha, uzvi enih i vojske, pa ak u izvesnoj meri i od bledih degenerika koji ponekad, sa udaljenih zvezda, dolaze d a posete Urt. Isto ono predoseanje koje je omoguavalo stra arima da znaju ko smo, obave tava lo je, izgleda, i stanovnike tih solitera; ponekad su sa prozora vi ih spratova si pali pomije na nas, a ljutito gunanje nas je pratilo. Meutim, strah iz koga je ta mr nja proisticala takoe nas je titio. Nikakvo stvarno nasilje nije preduzimano prot iv nas, a jednom ili dvaput, kad se ra ulo da je neki tiranski divljegroba ili neki korupciona izruen na oj gildi, dovikivali su nam sugestije kako da ga uni timo - veinom vulgarne, velikim delom neizvodljive. Na mestu gde smo plivali, ol je svoje prirodne obale izgubio jo pre vi e sto tina godina. Sad se sastojao od prostranstva - dva lanca irokog - plavih nenufara , zarobljenog izmeu kamenih zidova. Stepeni ta namenjena za pristajanje amaca vodila su do reke na nekoliko mesta; po toplom danu, na svakom takvom nizu stepenika d r ala se po jedna banda od deset do petnaest svaalaki raspolo enih mladia. Nas etvorica nismo imali snagu potrebnu da oteramo te grupe, ali oni nam nisu mogli (ili bar nisu hteli) onemoguiti pristup, mada bi svaka grupa kojoj bismo odluili da se prid ru imo sipala pretnje na nas dok smo prilazili i upuivala razne izazove kad bismo s e ve na li mau njima. Meutim, ubrzo bi se svi lanovi te grupe razi li, tako da smo ostaj ali jedini posednici tog stepeni ta sve do sledeeg dana za plivanje. Odabrao sam da sve ovo opi em sada zato to nikada vi e nisam oti ao tamo posle onog dana kad sam spasao Vodalusa. Drote i Rohe su verovali da sam se ja to pla io da e nam u povratku biti ulaz zakljuan. Mislim da je Eata pogodio pravi razlog deaci, pre nego to se suvi e primaknu mu kom dobu, esto imaju pronicljivost maltene kao ene. Zbog nenufara nisam i ao. Meni groblje nikad nije izgledalo kao grad mrtvih; znam da u tamo njim pur purnim ru ama (kojih se drugi ljudi toliko u asavaju) skloni te nalaze stotine malih iv otinja i ptica. Pogubljenja kojima sam prisustvovao i koja sam toliko puta izvr av ao nisu ni ta drugo do jedan zanat, izvoenje na klanicu ljudskih bia koja su naje e manj e nevina i manje vredna od stoke. A kad o svojoj sopstvenoj smrti razmi ljam, ili o smrti nekoga ko je bio dobar prema meni, ili ak o smrti sunca, u moj um uplovi slika biljke nenufar, sa sjajnim, bledim li em i azurnim cvetovima. Ispod cveta i i

spod li a nalazi se crno korenje, fino i jako kao kosa, koje se e dole, u mranu vodu. Mi momci nismo te biljke uop te ozbiljno shvatali. Pljuskali smo i plutali izmeu njih, odgurivali smo ih, prenebregavali smo ih. Njihov parfem je uspevao d a se do neke mere suprotstavi gadnom smradu vode. Onog dana koji se zavr io mojim spasavanjem Vodalusa zaronio sam pod guste plovee busene tog cvea kao i hiljadu pu ta ranije. Izronio nisam. Nekako sam dospeo u podruje gde je korenje bilo daleko gu e n ego to sam ga ikad ranije nai ao. Uhvatilo me je stotinu mre a odjednom. Oi su mi bile otvorene, ali ni ta nisam mogao da vidim - samo crnu pauinu korenja. Plivao sam i oseao da se samo moje ruke i noge kreu meu milionima tih finih niti, a telo ne. Gra bio sam ih punim akama i kidao, i pokidav i ih ostajao jednako nepokreran kao i dot ad. Imao sam utisak da mi se plua di u u grlo da me ugu e i da onda prsnu, sama od se be, u vodu. elja da uvuem dah, da usisam tamni, hladni fluid kojim sam bio okru en, beja e neizdr iva. Nisam vi e znao u kom pravcu je povr ina, niti sam vi e bio svestan vode kao v ode. Snaga je napustila moje udove. Nisam se vi e pla io, mada sam znao da umirem il i da sam ve mrtav. Zaulo se jako, vrlo neprijatno zvonjenje u mojim u ima i poele su vizije. Budio nas je majstor Malrubius, onaj koji je umro pre nekoliko godina, l upajui po brodskom zidu ka ikom: to je bio taj zvuk, to metalno tre tanje. Ostao sam da le im na svom le aju nemoan da se dignem, dok su Drote, Rohe i mlai momci ve svi pou stajali i, zevajui, petljali da nau svoju odeu. Ogrta majstora Malrubiusa bio je zab aen unazad; video sam labavu ko u na njegovim prsima i stomaku, gde je vreme uni tilo i mi ie i masnou. Trougao dlaka se tu video, siv kao plesan. Poku ao sam da ga pozove m, da mu ka em da sam budan, ali nisam mogao da nainim nikakav zvuk. On poe da hoda du brodskog kabinskog zida, jo lupajui po njemu ka ikom. Posle izvesnog vremena, koje mi se inilo veoma dugo, stigao je do okruglog prozora, sagnuo se, nagnuo se kroz njega napolje. Znao sam da me tra i u starom dvori tu dole. A ipak, nije mogao videti dovoljno daleko. Ja sam bio u jednoj od elija i spod sobe za saslu anja. Tu sam le ao na leima i gledao gore, u sivu tavanicu. Jedna je ena plakala, ali ja je nisam mogao videti i bio sam manje svestan njenih jecaj a nego zvonjave, zvonjave, zvonjave te ka ike. Tama se sklopila preko mene, ali iz te tame izie lice jedne ene, ogromno poput zelenog lica meseca. Nije ona bila ta koja je plakala - jecanje sam i dalje uo, a ovo lice je bilo neuznemireno i uisti nu ispunjeno onom vrstom lepote koja jedva da dopu ta ikakav izraz. Njene ruke su se pru ale ka meni, a ja se odjednom pretvorih u ono ptie koje sam godinu dana pre toga uzeo iz gnezda u nadi da u ga pripitomiti da stoji na mom prstu, jer, ake su joj bile dugake, svaka ponaosob, kao oni mrtvaki sanduci u kojima sam se ponekad o dmarao u mom tajnom mauzoleju. Zgrabile su me, povukle me nagore, pa me bacile d ole, udalj od njenog lica i od tog zvuka jecanja, dole u tamu gde sam najzad tre snuo u ne to za ta sam mislio da je blato na dnu i kroz njega prsnuo u svet svetlos ti oivien crnim. Pa ipak, disati ne mogah. Nisam vi e imao tu elju, a moja prsa se vi e nisu p okretala sama od sebe. Klizio sam kroz vodu, ne znajui kako. (Docnije sam saznao da me je Drote vukao za kosu.) Odjednom, le ao sam na hladnom, ljigavom kamenju, a u usta su mi disali Rohe, pa Drote, pa opet Rohe. Bio sam omotan oima, kao to ovek a omotaju oni ponovljeni obrasci u kaleidoskopu, i mislio da to neki poremeaj u m ome gledanju umno ava Eatine oi. Konano sam uzmakao od Rohea i ispovraao velike koliine crne vode. Posle tog a bilo mi je bolje. Mogao sam se dr ati u sedeem polo aju i opet disati, mada na saka t nain, mogao sam, iako bez snage i premda drhtavih aka, opet da pokreem ruke. Te oi oko mene pripadale su stvarnim ljudima, stanovnicima obalskih stambenih zgrada. Jedna ena je donela zdelu nekog vrueg pia - nisam bio siguran da li je to supa ili aj, samo sam znao da pee da je pomalo slano i da miri e na dim. Glumio sam da to pi jem, a kasnije sam utvrdio da imam male opekotine na usnama i jeziku. "Jesi ti to namerno radio?" upita Drote. "Kako si izi ao?" Odmahnuo sam glavom. Neko u gomili ree: "Izleteo je iz vode pravo uvis!" Rohe mi pomo e da smirim aku. "Mislili smo da e izroniti na nekom drugom mest u. Da se ali sa nama."

Rekoh: "Video sam Malrubiusa." Jedan starac, amd ija, ako je suditi po njegovoj odei uprljanoj katranom, do hvati Rohea za rame. "Ko je to?" "Majstor, nekada je zapovedao egrtima. Mrtav je." "Nije ena?" Stari je dr ao Rohea, ali gledao u mene. "Ne, ne", ree mu Rohe. "Nema ena u na em cehu." Iako je pie bilo vrelo, a dan topao, meni je bilo hladno. Jedan od mladia sa kojima smo se ponekad sukobljavali donese neko pra njavo ebe i ja se umotah u to ; ali jo toliko vremena je pro lo dok sam opet imao dovoljno snage da hodam, pa smo do kapije nekropolisa stigli tek kad je statua Noi na vrhu svrati ta na suprotnoj obali bila maju na crna crtica na sunevom polju plamena, a sama kapija stajala zatv orena i zakljuana. 3. AUTARHOVO LICE Tek oko podne sledeeg dana setih se da pogledam novi dobijen od Vodalusa. P o to smo u trpezariji poslu ili kalfe kao i obino, pa dorukovali, sreli smo se sa majs torom Palaemonom u na oj uionici i posle kratkog pripremnog predavanja po li za njim na ni e nivoe, da razgledamo ta je pro le noi uraeno. Ali mo da je bolje da, pre nego to nastavim pisanje o tim dogaajima, objasni m malo podrobnije prirodu na e Matahinske kule. Ona se nalazi blizu zadnje, zapadn e strane Citadele. U prizemlju su radne sobe na ih majstora, u kojima se obavljaju savetovanja sa funkcionerima iz sudstva i sa efovima drugih gildi. Iznad toga je na a zajednika soba, koja se svojom zadnjom stranom oslanja o kuhinju. Na spratu i znad je trpezarija, koja nam slu i ne samo da tu obedujemo nego i kao sala za sast anke. Iznad trpezarije su privatne sobice majstora, kojih je, u boljim danima, b io daleko vei broj. Na sledeem spratu sme tene su kalfenske kabine, iznad njih egrtsk a spavaonica i uionica, a onda serija raznih tavana i napu tenih kabina. Blizu samo g vrha je artiljerijska dvorana; oru je koje je u njoj preostalo povereno je nama, bratiji ovog ceha, da ga opslu ujemo u sluaju da neko napadne Citadelu. Pravi posao na e gilde obavlja se ispod svega toga. Odmah ispod nivoa tla le i soba za saslu anja; ispod nje, te samim tim i izvan kule kao takve (jer, ta kom ora za saslu anja bila je, nekada, propulziona komora za celo to ustrojstvo), prot e e se lavirint zvani ublijeta. Tu postoje tri upotrebljiva sprata podzemlja; do n jih vodi sredi nji stepeni ni bunar. elije su jednostavne, suve i iste, a od name taja i maju mali sto, stolicu i uzani le aj privr en za sredinu poda. Svetiljke u ovoj ublijeti od one su prastare vrste za koju se ka e da gori veno, iako su se neke ugasile. U sumraku tih hodnika, moja oseanja tog jutra ne b ejahu sumorna, nego radosna - tu u raditi kad postanem kalfa, tu u upra njavati pras taru ve tinu i podii se u rang majstora, tu u postaviti temelje za vraanje na e gilde n jenoj prea njoj slavi. inilo se da me sam vazduh tog mesta obavija kao ebe zagrejano pred nekom vatrom istoga mirisa. Zaustavili smo se pred vratima jedne elije, a kalfa koji je bio na du nosti zaangrlja kljuem po bravi. Unutra, klijentkinja di e glavu, irei silno svoje tamne oi. Majstor Palaemon imao je na sebi ogrta oivien u samurovinu i kadifenu masku koja odgovara njegovom rangu; upla ile su je, pretpostavljam, te stvari, ili ispupeni op tiki aparat koji je majstoru omoguavao da gleda. Nije ni ta rekla, a sa na e strane se , naravno, niko nije njoj obratio. "Ovde", poeo je majstor Palaemon svojim najsuvljim tonom, "imamo ne to izva n rutine sudskog ka njavanja i ujedno ne to to dobro ilustruje modernu tehniku. Klije ntkinja je podvrgnuta saslu avanju pro le veeri - mogue je da su je neki od vas uli. Pr e muenja dato joj je dvadeset minima tinkture, a posle muenja jo deset. Ta doza bil a je samo delimino uspe na u smislu spreavanja oka i gubitka svesti, pa je procedura prekinuta posle oguljenja desne noge, kao to ete videti." On pokretom dade znak Dr oteu, koji poe da odmotava zavoje. "Poluizma?" upita Rohe. "Ne, cela izma. Ova osoba bila je kuna pomonica, a majstor Gerlous ka e da je iskustvom utvrdio da one imaju jaku ko u. U ovom sluaju pokazalo se da je u pravu. Napravljen je jednostavni kru ni zasek ispod kolena, a onda je njegova ivica zahv

aena sa osam hvataljki. Pa ljivim radom majstora Gerlousa i Odoa, Menasa i Eigila s lju teno je sve od kolena pa do no nih prstiju bez dalje pomoi no a." Okupili smo se oko Drotea; mlai momci su se gurali bli e i glumili da znaju na koje elemente treba obratiti pa nju. Sve arterije i sve glavne vene bile su ne taknute, ali je krv ipak tekla, i to sporim, op tim naviranjem. Pomogao sam Droteu da namesti nove zavoje. Upravo kad smo se spremali da poemo, ena ree: "Ne znam. Samo, o, zar mi ne verujete da vam ne bih kazala, kad bih zala? Ona je oti la sa Vodalusom umcem, ne z nam gde." Napolju sam, glumei neznanje, zapitao majstora Palaemona ko je taj umac Vodalus. "Koliko puta sam ti rekao da ne uje ni ta to govori klijent podvrgnut saslu anj u?" "Mnogo puta, gospodaru." "Ali uzalud. Uskoro e doi dan maskiranja, pa e Drote i Rohe biti kalfe, a t i kapetan egrta. Hoe li takav primer da daje deacima?" "Ne, gospodaru." Iza starevih lea, Drote mi dobaci pogled koji je znaio da on zna mnogo o Vo dalusu i da e mi to priati u pogodno vreme. "Nekad je kalfama na e gilde bio oduziman sluh. Hoe li da se ti dani vrate? Izvadi ruke iz d epova kad razgovaram s tobom, Severijane."

Stavio sam ih u d epove jer sam znao da e time njegov bes biti skrenut, ali , vadei ih, uvideh da sam unutra pipkao onaj novi koji sam od Vodalusa dobio pretho dne noi. Po to je u mom pamenju strava bitke bila bli a, zaboravio sam ga; a sad sam b io ispunjen oajnikom eljom da ga pogledam - ali to nije bilo mogue, pred blistavim s oivom majstora Palaemona fiksiranim na mene. "Kad klijent govori, Severijane, ti ne uje ni ta. Ba ni ta. Pomi ljaj na mi eve, cijukanje ne prenosi nikakvo znaenje ljudima." mirnuo sam da poka em da, eto, pomi ljam na mi eve. Tokom celog dugog, zamornog puta uz stepeni te, do na e uionice, oseao sam bol nu elju da bacim pogled na tanki metalni disk koji sam stiskao izmeu prstiju; ali sam znao da e, uinim li to, mladi iza mene (sticajem okolnosti, jedan od mlaih egrta, Eusignius) to primetiti. U uionici, gde je majstor Palaemon zujao nad desetodnev nim mrtvacem, novi je bio kao komadi ara, a ja se nisam usuivao da ga pogledam. Tek po podne sam se na ao u osami, tako to sam se sakrio u ru evine tvravskog zida, meu blistave mahovine; onda sam, dr ei pesnicu podignutu u zrak sunca, jedno v reme oklevao, jer sam se pla io da e razoarenje, kad najzad vidim novi, biti jae nego t mogu podneti. Ne zbog nekog mog marenja za njegovu vrednost. Iako sam ve bio odrastao ov ek, tako malo novca sam u dotada njem ivotu dobio, da bi mi ma koji novi izgledao kao bogatstvo. Posredi je vi e bila injenica da je taj novi (u tom asu jo tako tajanstven, ali bez mnogo izgleda da e dugo takav ostati) bio jedina moja veza sa Vodalusom, divnom enom pod kapuljaom i te kim ovekom koji je bio zamahnuo svojom lopatom na men e - jedini moj plen iz te bitke pokraj otvorenog groba. Jedini ivot meni poznat b io je ivot u gildi, a sad mi se inio bedan poput moje dronjave ko ulje u poreenju sa sevom aristokratovog maa i sa odjecima pucnja meu nadgrobnim kamenovima. I sve bi to moglo nestati kad otvorim aku. Na kraju sam, ispiv i do samog dna a u prijatnog strahovanja, pogledao. Bio j e to zlatni hrisos i ja opet sklopih ruku, pla ei se da sam lo e video, da je to samo bronzani oriok; neko vreme mi proe u ekanju da opet nakupim hrabrost. Tad sam prvi put u svome veku dodirnuo komadi zlata. Ve sam bio poprilino o rioka video, ak i imao nekoliko u svom posedu. Srebrne asimuse video sam, samo za tren, jednom ili dvaput. Ali postojanje hrisosa bilo mi je poznato samo na onaj isti mutni nain kao i postojanje sveta izvan moga grada Nesusa, odnosno postojanj e, osim na eg kontinenta, drugih kontinenata, na severu, na istoku i na zapadu. Na ovom noviu bilo je lice za koje sam u prvi mah pomislio da je ensko - kr unisana ena, ni stara ni mlada, ali tiha i savr ena, u utom metalu. Najzad sam okren uo i drugu stranu moga blaga, a tad mi je stvarno stao dah: utisnut na poleini bi

o je ba onakav letei brod kakav sam gledao na grbu iznad ulaza u moj tajni mauzole j. To se inilo neobja njivo - toliko neobja njivo da se u to vreme nisam ni trudio da i ta nagaam u vezi s tim, sasvim siguran da bi svako nagaanje bilo besplodno. Samo sam stavio novi u d ep i vratio se, obuzet nekom vrstom transa, u dru tvo moje egrtske bratije. Nije dolazilo u obzir da taj novi stalno nosim sa sobom. im se ukazala prva prilika, od unjao sam se u nekropolis, sam, i potra io svoj mauzolej. Tog dana su s e atmosferske prilike promenile - gurao sam se kroz potpuno mokro bunje, gacao po dugakoj, matoroj travi koja je ve poela polegati kao zimu. Kad sam stigao do svog skloni ta, to vi e nije bila ona letnja peina puna primamljive sve ine, nego ledena klo pka u kojoj sam oseao prisutnost neprijatelja previ e neodreenih da bi im se mogla d ati imena, prisutnost Vodalusovih protivnika koji su sigurno ve saznali da sam ja njegov zakleti podr avalac; pa im ja unutra stupim, jurnue napred da zatvore crna v rata na nedavno podmazanim arkama. Dabome da sam znao da su to gluposti. A ipak, znao sam da ima i istine u tome, da ja to oseam njihovu blizinu u vremenu. Kroz k oji mesec ili godinu mogao bih stii do take gde me oni ekaju; jer, kad sam onom sek irom zamahnuo, opredelio sam se za borbu, a to nije obiaj muitelja. U podu je postojao, maltene u podno ju moje pogrebne bronze, jedan labav k amen. Izvadio sam ga, stavio hrisos pod njega, pa ispevu io jednu vraku koju sam na uio nekoliko godina pre toga od Rohea, nekoliko stihova koji je trebalo da uine sk rivene predmete bezbednim: Gde te stavim, le i tu, ne daj da te drugi zna, tvoju tajnu uvam svu samo, samo ja. Ovde budi, nemoj ii, drugom elja zalud sva, svak te mora zaobii dok ne doem opet ja. Da bi vraka bila stvarno delotvorna, ovek mora da hoda u krug oko te take u pono, nosei mrtvaku sveu, ali ja se na tu pomisao poeh smejati - podsetila me je na Droteove izmi ljotine o upanju lekovitog bilja iz grobova u pono - tako da sam odluio da se oslonim samo na stihove, iako sam, ne bez izvesnog zaprepa enja, otkrio da s am sad dovoljno star da se ovakvih maija ne stidim. Dani su proticali, a uspomena na moju posetu mauzoleju ostajala je dovol jno ivopisna, tako da nisam kretao u novi pohod da se uverim da je moje blago bez bedno, iako sam na mahove eleo da to uinim. Onda doe prvi sneg, pretvarajui ru evine t vravskog zida u gotovo nesavladivo klizavu prepreku, a dobro znani nekropolis u ud nu divljinu varljivih humki, gde su spomenici iznenada postali preveliki pod svo jim ogrtaima od novog snega, ali gde je drvee i bunje, istim takvim ogrtaima, prignj eeno na polovinu normalne veliine. Priroda egrtskog statusa u na em cehu takva je da je u poetku lako biti egrt, ali potom, dok se egrt pribli ava odraslom dobu, tereti postaju sve te i i te i. Najma nji deaci ne rade ba ni ta. Sa est punih godina, kad rad poinje, u poetku imaju samo da trkaju uz i niz stepenice Matahinske kule nosei poruke; mali egra, ponosan to mu je to povereno, jedva i da osea napor. Meutim, proticanjem vremena, njegov rad posta je sve tegobniji. Du nosti ga vode ga u druge delove Citadele - do vojske u tvravsk om zidu, gde doznaje da vojni egrti imaju dobo e i trube (one obine i one dugake, zva ne "ofikleide") i izme i ponekad zlatasto ukra ene oklope; do kule "Medved", gde vi di kako deaci, ne stariji od njega, ue da upravljaju divnim borbenim ivotinjama svi h vrsta, a to su izmeu ostalih ogromni psi "mastifi", ija je glava velika kao lavl ja i ptice dijatrime, vi e od oveka, iji se kljunovi obla u elikom; ide egrt i do stotin u drugih takvih mesta, gde po prvi put dozna da njegovu gildu mrze i preziru ak i oni (uistinu, ponajvi e oni) koji se njenim uslugama koriste. Jo malo, pa poinje ri banje i kuhinjski rad. Samo, Brat kuvar obavlja one kuvarske poslove koji mogu b iti zanimljivi ili prijatni, a egrtu ostaje da lju ti povre, poslu uje kalfe i nosi be skonane nizove naslaganih poslu avnika dole u ublijetu.

Ja to tada nisam znao, ali, bli ilo se, u tom mom egrtskom ivotu, za koji sa m pamtio da mi je uvek samo postajao sve te i i te i, vreme preokreta, posle koga e b iti manje te kih i dosadnih poslova, a vi e prijatnih stvari. U godini pre nego to e p ostati kalfa, stariji egrt uglavnom nadgleda rad mlaih od sebe. Njegova ishrana, p a ak i njegova odea se pobolj avaju. Mlae kalfe poinju prema njemu da se ophode malten e kao prema sebi ravnom, a daje mu se, iznad svega, i ohrabrujui teret odgovornos ti, zadovoljstvo da zapoveda i da pazi da zapoveeno bude i izvr eno. Kad ga unaprede, postao je odrastao ovek. Ne radi vi e nikakav posao osim o nog za koji je kolovan; i slobodan je da izlazi iz Citadele kad obavi svoje du nost i, a za tu razonodu dobija i znatne sume novca. Ako se on, pre ili kasnije, uzdi gne i do zvanja majstora (a za tu ast potrebni su potvrdni glasovi svih ivih majst ora), imae pravo da bira samo one poslove koji ga zanimaju ili zabavljaju, kao i da upravlja poslovima same gilde. Ali morate shvatiti da sam ja te godine, o kojoj sada pi em, godine u kojo j sam spasao ivot Vodalusu, bio neupuen u sve to. Usled nailaska zime (tako su mi rekli) prekinuta je sezona ratovanja na severu, pa su se autarh i njegovi doglav nici i savetnici vratili u svoja sedi ta delilaca pravde. "Zato", obja njavao mi je Rohe, "sad imamo toliko novih klijenata. I jo e ih doi... desetine, mo da stotine. Mo d a emo morati da ponovo otvorimo etvrti nivo." Mahnuo je pegavom akom da poka e da je, bar on, spreman da uini sve to bude potrebno. "Je li on ovde?" pitao sam. "Autarh? Ovde u Citadeli? U Velikom dvoru?" "Naravno da nije. Ako bi on ikad do ao, ti bi to znao, zar ne? Bile bi par ade, pa inspekcije, i sva ta bi se de avalo. Ima ovde apartman za njega, al' ta vrat a nisu otvarana sto godina. On e biti u skrivenoj palati - u Kui Apsoluta - negde severno od grada." "Zar ne zna gde?" Roheovo dr anje postade odbrambeno. "Ne mo e se kazati gde je, zato to tamo n ema niega sem same Kue Apsoluta. Ona je tamo gde je. Na severu, s druge strane rek e." "Izvan Zida?" Nasme io se mom neznanju. "Daleko izvan Zida. Nekoliko nedelja hoda. Narav no, autarh bi mogao za trenutak da stigne leteim amcem dovde ako bi eleo. Na Zastav nu kulu - tu bi se letei amac spustio." Ali na i novi klijenti nisu dolazili letilicama. Oni manje va ni stizali su u kolonama od po deset do dvadeset mu karaca i ena; bili su vezani lancima oko vrat a i jedni za druge. uvali su ih dimarhi, prekaljeni vojnici u oklopima, koji su i zgledali kao da su napravljeni za upotrebu i upotrebljavani. Svaki klijent nosio je po jedan bakarni cilindar, u kome bi trebalo da se nalaze njegovi, ili njeni , papiri, pa prema tome i njegova, ili njena, sudbina. Svi su oni odlamali peate i, jakako, itali ono unutra; potom su neki uni tavali svoje papire, a neki ih razme njivali sa drugima. Oni koji stignu bez papira, ostaju zatoeni sve dok ne doe neka nova naredba o njihovoj sudbini; a to u veini sluajeva znai - do ivotno. A ko je raz menio papire sa nekim drugim, razmenio je i sudbinu; pa bude pu ten ili zadr an, muen ili smaknut, umesto nekog drugog. Oni va niji stizali su u oklopnim koijama. Ta vozila su imala eline strane i re etke na prozorima, ne toliko da spree bekstva, ve vi e da onemogue akciju spasavanja spolja, i im je prvo takvo zatutnjalo oko istone strane Ve tije kule i u lo u Staro dv ori te, kroz celu gildu su krenule glasine o junakim probojima koje Vodalus navodno smi lja ili ih je ranije izvodio. Jer, sve moje kolege egrti, i veina kalfi, verova li su da se meu tim klijentima nalazi mnogo Vodalusovih doglavnika, drugara i sav eznika. Ja nisam imao volju da ma kome od takvih klijenata poma em da be i, jer bi t o donelo sramotu gildi to, koliko god bio odan Vodalusu i vodalusovcima, nisam mo gao prihvatiti; a bekstvo, uostalom, ne bi ni uspelo. Ali ja sam se nadao da u lj udima koje sam smatrao svojim ratnim drugovima obezbediti one male pogodnosti ko je su bile u okvirima mojih moi: dodatnu hranu ukradenu sa poslu avnika manje zaslu n ih klijenata i, ponekad, parence mesa prokrijumareno iz kuhinje. Jednog dana, dok je napolju hujao vetar, ukaza mi se prilika da saznam k o su ti klijenti. Ribao sam patos u radnoj sobi majstora Gerlousa, kad njega poz va e na neku du nost; oti ao je, ostavljajui na svom stolu hrpu dosjea, tek stiglih. Ka njima sam pohitao im su vrata tresnula za Gerlousom i uspeo da na preskok proitam

veinu pre nego to sam na stepeni tu opet zauo njegov te ki korak. Ni jedan jedini - ni ko - od tih zatvorenika ije sam papire proitao nije bio prista a Vodalusov. Bili su to trgovci koji su poku ali da zgrnu bogatstvo na robi koja je bila potrebna vojsc i, ili soldatu e koje su uhodile za Ascijance, na lo se i nekoliko gnusnih civilnih zloinaca. Ni ta drugo. Kad sam izi ao da prospem kofu u kameni slivnik u Starom dvori tu, video sam da tu stoji oklopna koija sa dugogrivom zapregom ivotinja koje su irile oko sebe v odenu paru i topotale, dok su stra ari nosili lemove oiviene krznom. Stra ari su pokor no prihvatili na e vreve kuvanog vina. Uhvatio sam ime Vodalus u vazduhu, ali u tom trenutku inilo se da sam ga jedino ja uo i odjednom me je uhvatilo oseanje da je V odalus bio samo jedan eidolon, slika umom nainjena; eidolon koji je moja ma ta stvo rila od one magle; a da je samo onaj ovek koga sam ubio njegovom sopstvenom sekir om bio stvaran. Polete e mi u lice, kao li e vetrom poneto, oni dosjei koje sam maloas na brzinu prelistavao. U tom trenutku zabune shvatio sam, po prvi put, da sam do neke mere lud. Moglo bi se tvrditi da je to bio najmuniji trenutak mog ivota. esto sam lagao majs tore Gerlousa i Palaemona, i majstora Malrubiusa dok je bio iv, lagao sam Drotea zato to je bio kapetan, Rohea zato to je bio stariji i jai od mene, a Eatu i druge manje egrte zato to sam hteo da postignem da me cene. Sada vi e nisam mogao biti sig uran da me moj sopstveni um ne la e; sve moje neistine sad su se okretale protiv m ene, tako da ja, koji pamtim sve, nisam mogao biti siguran da li su moje uspomen e i ta vi e od snova. Pamtio sam Vodalusovo lice na meseini; ali jo ranije sam imao elj u da ga vidim. Zapamtio sam Vodalusov glas kako mi se obraa, ali davno pre toga s am eznuo da ga ujem, kao i da ujem glas one ene. Jedne ledene noi, od unjao sam se do mauzoleja i opet izvadio onaj hrisos. Izlizano, smireno, androgino lice na prednjoj strani nije bilo Vodalusovo. 4. TRISKELE Gurao sam tap uz jedan zaleen slivniki kanal, to mi je bila kazna za neki si tan prekr aj, i tad sam ga na ao na mestu gde uvari Medved-kule bacaju svoje smee, isk idana tela ivotinja ubijenih tokom ve banja. Na a gilda zakopava svoje mrtve pokraj z ida, a svoje klijente u donjim zonama nekropolisa, ali ovi iz Medveda ostavljaju svoje da ih neko drugi odnese. Meu tim mrtvima, on je bio najmanji. Postoje susreti koji ne promene ni ta. Urt okree staro lice ka suncu, koje svojim sjajem obasipa njegove snegove; a sneg svetluca i iskrii se sve dok vrh sv ake ledenice koja visi sa ra irenih bedema na kulama ne pone da lii na Kand u pomirite lja, dragulj najvredniji od svih. Tada svako osim najmudrijih poveruje da e sneg morati da se otopi i ustupi mesto nekom produ enom letu posle leta. Ne dogodi se ni ta slino. Raj potraje jednu, ili dve smene stra e, a onda sen ke stanu da plave kako se razvodnjeno mleko opru a po snegu, koji se preme ta i ple e mamuzan istonim vetrom. Doe no i sve je kao to je i bilo. Moje pronala enje Triskelea bilo je takvo. Imao sam oseaj da je moglo, i tr ebalo, da promeni sve, ali pokazalo se da je to samo epizoda koja je potrajala n ekoliko meseci, a kad se zavr ila, a on oti ao, nikakvih promena nije bilo, jo je jed na zima pro la, jo jedan praznik Svete Katarine do ao. Kamo sree da mogu da vam prenes em koliko je jadno izgledao, kad sam ga dodirnuo, i koliko vedro. Le ao je na boku, prekriven krvlju. Na hladnoi je ta krv bila tvrda kao kat ran i jo blistavo crvena, hladnoom ouvana. Pri ao sam mu i stavio aku na njegovu glavu - ne znam za to. Izgledao je mrtav kao i svi ostali, ali je tad otvorio jedno oko i njime zakolutao ka meni i u tom jednom oku se videlo pouzdanje da su najgore nevolje okonane - ja sam svoj deo uradio, kao da je to oko govorilo, i ja sam izd r ao, i sve sam dao to sam mogao dati; a sad je red na tebe, da postupi prema meni o nako kako ti je du nost. Da je bilo leto, mislim da bih ga ostavio da skona. Ali ve neko vreme nisa m nijednu ivu ivotinju imao priliku da vidim - ak ni tilakodona, deraa smea. Opet sam ga pogladio, a on mi je liznuo aku, i posle toga nije bilo mogue napustiti ga.

Podigao sam ga (i iznenadio se koliko je te ak), a onda sam se osvrnuo pok u avajui da smislim kuda bih s njim. U na oj spavaonici njega bi otkrili pre nego to s vea izgori za irinu jednog prsta, znao sam. Citadela je ogromna i ogromno zamr ena, sa mno tvom slabo poseivanih soba i hodnika u svojim kulama, u zgradama koje su pod ignute izmeu kula i u galerijama iskopanim ispod toga. Ipak se nisam mogao doseti ti nijednog takvog mesta do koga bih mogao stii, a da uz put ne budem pet- est puta primeen, pa sam na kraju preneo tu jadnu zver u stani te na e gilde. Onda sam ga morao proneti pored kalfe koji je stra ario na poetku stepeni ta koje vodi dole, ka podrumskim spratovima sa elijama. Prva moja zamisao bila je da ga stavim u korpu u kojoj smo nosili istu posteljinu za klijente. Bio je dan men janja posteljine i rublja, pa bi bilo lako proi jedanput vi e nego to je stvarno pot rebno; inilo se da su izgledi da kalfa-stra ar ne to primeti minimalni, ali, to bi zn ailo ekati du e od jedne stra arske smene da se oprana posteljina osu i, a zatim rizikov ati da brat koji stra ari na treem spratu podruma, i koji bi me video kako silazim na napu teni etvrti, pone da postavlja pitanja. Umesto toga, ostavio sam psa da le i u sobi za saslu anja - bio je odve slab da se pokrene - i ponudio se da zamenim stra ara na poetku rampe. On je odu evljeno p rihvatio priliku da se oslobodi du nosti i predao mi svoj irokoseivni karnificijalni ma (koji, po teoriji, ne bi trebalo da dodirujem) i svoj fuliginski ogrta (koji j e meni bilo zabranjeno oblaiti, iako sam ve bio vi i rastom nego veina kalfi), tako d a bi iz daljine izgledalo da je na stra i isti ovek. Obukoh ogrta, ali im taj drugar ode, ostavih ma uspravno u ugao i donesoh mog psa. Svi ogrtai na e gilde su prostran i, a ovaj je bio i prostraniji od veine, zato to je brat koji ga je nosio bio ne to krupnije grae. Osim toga, aavocrna boja "fuligin", uistinu crnja od crne, divno pon i tava sve nabore, preklope i ispupenja, ini ih, zapravo, nevidljivim: oko nailazi s amo na bezlinu crninu. Sa kapuljaom navuenom na glavu morao sam izgledati kalfama z a njihovim stolovima na podzemnim nivoima (ako su uop te gledali ka stepeni tu i vid eli me) kao brat malo deblji od veine koji silazi na ni e spratove. ak ni stra ar na t reem nivou, gde klijenti koji su sasvim izgubili razum urlaju i tresu lance, nije mogao videti ni ta neobino u injenici da neki drugi kalfa silazi na etvrti nivo za k oji se govorkalo da e biti ponovo osposobljen - niti u injenici da egrt hita niz st epeni te kojim se maloas popeo jedan kalfa: pa, sumnje nema, stariji je ne to tamo za boravio pa poslao mlaeg da to donese. etvrti nivo nije izgledao odve upeatljivo. Otprilike polovina starih svetil jki jo je gorela, ali je u hodniku tokom vremena curilo blato, sad ve debelo kao ak a. Jedan radni sto jo je stajao tamo gde su ga ostavili pre, mo da, dvesta godina; drvo beja e skroz istrunulo i itav se sto raspao od prvog dodira. A ipak ovde voda nikad nije dospela visoko; opredelio sam se za udaljeni ji deo hodnika, a tamo ak ni blata nije bilo. Polo io sam svog psa na jedan klijent ski le aj i oistio ga to sam najbolje mogao, sunerima koje sam doneo iz komore za sas lu anja. Ispod skorene krvi, njegovo je krzno bilo kratko, kruto, utomrko. Patrlja k njegovog odseenog repa bio je tako kratak da je imao vi e u irinu nego u du inu. U i odrezane gotovo sasvim, tako da su ostali samo kruti iljci krai nego moj palac od vrha do prvog zglavka. U toj poslednjoj borbi razderana su mu prsa. Tu sam vide o njegove iroke mi ie koji su izgledali kao pospane zmije-daviteljke u bledoj crveno j boji. Njegova prednja desna noga bila je uni tena - u gornjem delu, smrvljena do pulpe. Odsekao sam je po to sam prsa za io najbolje to sam umeo, ali je poela ponovo da krvari. Na ao sam arteriju, podvezao je, onda navukao ko u na to mesto (kao to nas je uio majstor Palaemon) da bi se dobio uredan patrljak. Triskele mi je s vremena na vreme lizao ruku dok sam radio, a kad sam za vr io poslednji bod iglom i koncem, poeo je polako da li e to mesto, kao da je on med ved pa da mo e lizanjem da postigne da mu izraste nova noga. Triskeleove vilice bi le su velike kao kod arktotera, a onjaci dugi kao moj ka iprst, ali su mu desni bil e bele; u tim vilicama sada nije bilo vi e snage nego u aci nekog kostura. Njegove su oi bile ute i sadr avale su izvesnu koliinu istog ludila. Te veeri razmenio sam du nosti sa klincem koji je trebalo da odnese klijent ima hranu. Uvek se pojavljivao vi ak poslu avnika, zato to su neki klijenti odbijali da jedu, a ja sad odnesoh dva takva poslu avnika dole, Triskeleu, pitajui se da li je jo iv.

Bio je iv. Nekako se spustio sa kreveta gde sam ga bio ostavio i otpuzio - ustati nije mogao - do ivice blata, gde se bilo nakupilo ne to vode. Popio je je dnu zdelu supe, ali kad sam poku ao da ga hranim hlebom, uvideo sam da ne mo e dovol jno da ga sa vae da bi ga progutao; zato sam namoio hleb u drugoj zdeli supe i tako mu ga davao, a kad je nestalo i hleba i supe, sipao sam u tu istu iniju vode, pon ovo i ponovo, dok ne ostado e oba vra prazna. Kad sam se opru io po mom le aju, gotovo na vrhu na e kule, priinilo mi se da uj em njegovo mukotrpno disanje. Nekoliko puta sam se pridizao u sedei polo aj i oslu ki vao; svaki put je taj zvuk postepeno nestajao, samo da bi se opet vratio im legne m i ostanem neko vreme u le eem polo aju. Mo da je to bilo samo lupanje srca. Da sam ga na ao godinu ili dve godine ranije, za mene bi bio bo anstvo. Ispriao bi Droteu i os talima, pa bi Triskele bio bo anstvo za sve nas. A sada sam znao istinu o njemu, z nao sam da je samo jedna nesrena ivotinja, a ipak ga nisam mogao pustiti da umre, jer bih time pogazio vezu poverenja koju sam imao uspostavljenu s neim u meni. ove k sam postao (ako sam uop te postao) pre tako kratkog vremena; ne bih mogao podnet i pomisao da je taj ovek, u koga sam se pretvorio, toliko razliit od onog deaka koj i sam bio. Pamtio sam svaki tren svoje pro losti, svaku zalutalu misao i sliku, sv aki san. Pa kako tu pro lost da uni tim? Uzdigao sam ake i nastojao da ih gledam - zn ao sam da mi se na nadlanicama sad jasno istiu vene. A kada se vene istiu, onda si ovek. U snu, sioh opet do etvrtog nivoa ubijanja i naoh tamo jedng ogromnog prija telja iz ijih eljusti je kapalo. On mi se obrati. Sledeeg jutra opet sam poslu io klijente i opet ukrao hranu da bih je poneo dole psu, mada sam se nadao da je mrtav. Nije bio mrtav. Digao je nju ku i kao da mi se iscerio, ustima tako irokim da se inilo da bi se njegova glava mogla razii n a dve polovine; ali nije poku ao da ustane. Nahranio sam ga, a kad sam se spremao da poem, pomislih u kakvom je jadnom stanju. Zavisi od mene! Nekad je bio visoko cenjen; treneri su ga uve bavali kao to trkae ve baju za trku; hodao je u gordosti, sa tim svojim ogromnim prsima, irokim poput ljudskih, i sa nogama poput stubova. A sad ivi kao duh. ak i samo njegovo ime sprano je njegovom krvlju. Kad sam imao slobodnog vremena, poseivao sam Medveu kulu i sprijateljivao se, koliko sam najbolje mogao, s tamo njim rukovaocima zveri. Oni imaju sopstvenu gildu, koja, iako je manje vredna od na e, ima mnogo udnih znanja i obiaja. Na ao sam da su ti obiaji, do zapanjujueg stepena, slini na ima, mada u njihov arkanum, dabome, nisam mogao prodreti. Kod njih, prilikom uzdizanja u rang majstora, kandidat st oji pod jednom metalnom re etkom po kojoj hoda krvarei bik; u jednom trenutku u ivot u svaki brat se o eni lavicom ili medvedicom, posle ega izbegava ljudske ene. Sve ovo samo govori da izmeu njih i ivotinja koje oni izvode u arenu posto ji veza veoma slina onoj izmeu nas i na ih klijenata. Kasnija putovanja odvela su me veoma daleko od na e kule, ali sam svuda nailazio na obrazac na e gilde ponovljen b ez razmi ljanja (kao to se slika ponavlja u ogledalu oca Inirea u Kui Apsoluta) u ud ru enjima svih moguih zvanja, tako da su svi oni muitelji kao i mi. Lovina je lovcu kao klijent nama; isto su kupci trgovcu; neprijatelji Komonvelta vojniku; vladan i vladaocima; mu karci enama. Svako voli no to uni tava. Nedelju dana po to sam ga odneo dole, naoh samo Triskelove epave otiske apa u blatu. Bio je oti ao, ali sam ja krenuo za njim, siguran da bi mi neko od kalfi k azao da je kojim sluajem Triskele oti ao uz rampu. Uskoro su me ti otisci doveli do jednih uzanih vrata iza kojih je poinjao pravi kovitlac neosvetljenih hodnika za ije postojanje do sada nisam uop te znao. U mraku mu vi e nisam mogao pratiti trag, ali sam ipak po ao dalje, pomi ljajui da bi on u tom ustajalom vazduhu mogao da oseti moj miris i da poe ka meni. Uskoro sam zalutao i produ io napred prosto zato to nis am znao kako bih se vratio. Nema naina da procenim starost tih tunela. Imam utisak (mada te ko mogu rei zbog ega) da su stariji od Citadele iznad njih, iako je ona tako drevna. Citadela je nama preostala sa samog zavr etka one epohe u kojoj su ljudi jo imali elju da le te, da sti u do novih sunaca, da ne ostaju kod ovog Urtovog sunca; tada su sredstv a, potrebna za takve letove, ve nestajala kao vatre koje se gase. Iako je to veom a davna pro lost, iz koje jedva da pamtimo ijedno ime, ipak znamo da je postojala. A pre nje mora biti da je postojalo neko drugo vreme, vreme ukopavanja, vreme b u enja mranih tunela, sada potpuno zaboravljeno.

Bilo kako bilo, mene je tamo uhvatio strah. Trao sam - povremeno i natrava o na zidove - i najzad ugledao takicu bledog dnevnog svetla; kroz jednu rupu, jed va dovoljnu da prou moja glava i ramena, nekako se ispentrah napolje. Na ao sam se na akama i kolenima, na ledom pokrivenom pijedestalu jednog od onih starih, facetovanih brojanika ije mnogobrojne facete pokazuju svaka drugo vr eme. Ovaj brojanik se nagnuo u stranu, nesumnjivo zbog toga to su mrazevi ovih kas nijih epoha, ulazei u tunel, izdigli temelje; ostao je pod takvim uglom da bih sa m sebi mogao slu iti i kao stub sunanog asovnika, ocrtavajui na neobele enom snegu tiho promicanje kratkog zimskog dana. Prostor oko tog brojanika bio je, leti, ba ta, ali ne nalik na na nekropolis sa svojim poludivljim drveem i talasastim livadama. Ovde su cvetale ru e posaene u u pove irokih otvora koji su stajali na ploniku od kamenih kocki. Statue zveri bile su postavljene leima okrenute ka etiri dvorska zida, pogleda uprtog ka nagnutom br ojaniku: ogromne barilambde; arktoteri, kraljevi meu medvedima; oklopljeni kliptod onti; smilodonti sa onjacima koji su zaista nalik na sablje. Sve je to sad bilo z apra eno snegom. Potra io sam tragove Triskelea, ali on tu nije bio. Zidovi dvora imali su visoke, uzane prozore. Kroz njih nisam video nikak vu svetlost niti pokret. Kopljaste kule Citadele dizale su se svuda unaokolo, ta ko da sam znao da nisam iz nje oti ao - tavi e, inilo se da sam blizu sedi ta Citadele, gde nikada ranije nisam bio. Tresui se od hladnoe, pri ao sam najbli im vratima i zalu pao po njima. Imao sam oseanje da bih mogao veno lutati kroz te tunele dole i nika d ne nai novi izlaz na povr inu, pa sam se re io da, ako treba, i razbijem neki od ti h prozora, radije nego da opet siem u tunel. Iznutra se ni ta nije ulo, iako sam pes nicom uporno lupao po ploama tih vrata. Oseanje da vas neko posmatra ne mo e se stvarno opisati. uo sam ljude kako g ovore da je to ne to kao bockanje na potiljku, ili ak utisak da neke oi plove po mra ku, ali ni jedno ni drugo nije tano, bar ne u mom sluaju. Pre je to ne to kao nelago dnost bez izvora, praena oseanjem da se ne smem okrenuti, jer ako se okrenem, ispa u budala to sam reagovao na jednu neosnovanu intuiciju. Naravno da se ovek na kraju ipak okrene. Uinio sam to, s nejasnim utiskom da me je neko pratio i sad iza ao kro z istu onu rupu u podno ju brojanika. Umesto toga video sam neku mladu enu umotanu u krzna kako stoji ispred je dnih vrata na suprotnoj strani ovog unutra njeg dvori ta. Mahnuo sam joj i krenuo ka njoj ( urno, jer mi je bilo toliko hladno). Onda je i ona po la ka meni, pa smo se sreli na udaljenijoj strani brojanika. Pitala je ko sam i ta u tu, a ja sam odgovar ao najbolje to sam mogao. Lice zaokru eno njenom krznenom kapuljaom beja e izvrsno obl ikovano, a sama ta kapuljaa, i njen kaput i krznom oiviene izme, bejahu mekanog i b ogatog izgleda; zato sam, razgovarajui s njom, bio jadno svestan svoje ko ulje s za krpama, svojih pantalona sa zakrpama i svojih blatnjavih nogu. Zvala se Valerija. "Va eg psa ovde nemamo", ree. "Mo ete potra iti ako mi ne ve rujete." "Nisam ni mislio da je kod vas. Samo elim da se vratim tamo gde pripadam, u kulu Matahin, a da ne moram da ponovo ulazim dole." "Veoma ste hrabri. Ja sam tu rupu videla jo kao devojica, ali se nikad nis am usudila da siem u nju." "Ja bih rado u ao", rekoh. "Mislim, tu, unutra." Otvorila je vrata kroz koja je izi la i povela me u jednu sobu gde su zido vi bili prekriveni tapiserijama, a prastare, krute stolice izgledale uvr ene za svoj a mesta kao statue u sleenom dvori tu. Uz jedan zid bilo je dvori te gde se dimila ne kakva vatrica. Priosmo joj i Valerija skide kaput, a ja ra irih ake ka toploti. "Zar nije bilo hladno u tunelima?" "Ne tako hladno kao napolju. Sem toga, trao sam, a nije bilo vetra." "Vidim. Ba udno da im izlaz bude u Atrijumu vremena." Izgledala je mlaa od mene, ali s nekim kvalitetom drevnosti u toj njenoj metalom oivienoj haljini i u seni njene crne kose, usled ega je delovala starija nego majstor Palaemont: iteljk a nekih zaboravljenih juera njica. "Kako zovete tu ba tu? Atrijum vremena? Zbog onih brojanika, pretpostavljam ." "Ne, brojanici su tu uneti zato to smo to mesto tako zvali. Volite li mrtv e jezike? Na brojanicima su motoi. Lux dei vitae viam monstrat, to znai 'Zrak novo

g sunca obasjava stazu ivota'. Felicibus brevis, miseris hora longa. 'Ljudi dugo e kaju sreu.' Aspice ut aspiciar." Morao sam joj kazati, postien donekle, da ne znam nijedan jezik osim tog kojim razgovaramo, a i taj skromno. Oti ao sam tek po to smo, priajui, proveli celu jednu smenu stra e, ili du e. U ov im kulama stanovala je njena porodica. Prvo su ekali da, zajedno sa autarhom njih ove ere, odlete sa Urta; kasnije su ekali zato to se nije imalo ta initi do ekati. Mn oge su dvorjane dali Citadeli, ali poslednji od njih je umro pre nekoliko pokole nja; sad su siroma ni, a njihove su kule u ru evinama. Valerija nikada nije stupila nogom na gornje spratove. "Neke od kula su izgraene jae nego druge", rekao sam. "Ve tija kula je takoe p ropala iznutra." "Zar stvarno postoji takvo mesto? Dadilja mi je o njemu priala kad sam bi la mala - da me pla i - ali ja sam mislila da je to samo pria. Navodno je postojala i neka Kula muenja, gde svi koji uu umiru na mukama." Rekao sam joj da je taj deo izmi ljen. "Slavni dani ovih kula meni jo vi e lie na predanje", ree ona. "Niko moje krv i sad ne nosi ma protiv neprijatelja Komonvelta, niti stoji kao talac za nas kod Orhidejskog izvora." "Mo e se desiti da neka od va ih sestara bude pozvana uskoro", uzvratio sam, ne elei, iz nekog razloga, da razmi ljam o mogunosti da ode ona sama. "Ja sam sve sestre koje sad uzgajamo", odgovori ona na to. "I svi sinovi ." Jedna stara slu kinja nam donese aj i male, tvrde kolae. Ne pravi aj, nego ma te sa severa, koji ponekad dajemo klijentima zato to je tako jeftin. Valerija se osmehnula. "Vidite, na li ste neku udobnost ovde. Brinete se z a svog jadnog psa zato to je sakat. Ali mo da je i on na ao gostoprimstvo. Vi ga voli te, pa ga, dakle, mo e i neko drugi voleti. Vi ga volite, pa, dakle, mo ete voleti i nekog drugog." Slo io sam se s tim, ali sam tajno pomislio da nikad neu imati drugog psa, a tako je i bilo. Triskelea posle toga nisam video pet- est dana. Onda, jednoga dana, dok sa m nosio pismo na bedeme Citadele, on u skokovima doe do mene. Nauio je da tri sa sa mo jednom prednjom nogom, kao to akrobat naui da stoji na jednoj ruci na ukra enoj l opti. Posle toga viao sam ga jo po jednom ili dvaput svakog meseca dokle god je sneg trajao. Nikad nisam saznao koga je Triskele na ao, ko ga je hranio i za njega se brinuo; ali volim da pomi ljam da je to bio neko ko je Triskelea u prolee poveo sa sobom, mo da na sever do atorskih gradova i vojnih pohoda kroz planine. 5. ISTA SLIKA I DRUGI Praznik Svete Katarine za na u gildu je najvei dan, to je svetkovina koja n vraa na em nasledstvu, to je dan kad kalfe postaju majstori (ako to ikad postanu a egrti postaju kalfe. Ostaviu opis tih ceremonija za kasnije kad bude prilika opi em svoje unapreenje; ali u godini o kojoj sada pi em, godini bitke pokraj grob unapreeni su Drote i Rohe, tako da ja ostadoh da budem kapetan egrta. Puna te ina te slu be nije me poela pritiskati do pred kraj ceremonije. Sedeo sam u ru evnoj kapeli, u ivao u ivopisnom obredu i bio samo uzgredno svestan (na ist i onaj prijatan nain na koji sam i ekivao i gozbu) da u biti najstariji meu egrtima kad se stvar sasvim zavr i. Malo po malo, meutim, zahvatilo me je oseanje uznemirenosti. Bio sam jadno raspolo en jo pre nego to sam shvatio da vi e nisam razdragan; pogurio sam se pod ter etom odgovornosti pre nego to sam sasvim razumeo da je sada na meni. Prisetio sam se koliko je Drote morao da se namui da odr i disciplinu meu nama. Sad u ja morati i sto, ali bez njegove snage, i bez ikoga ko bi meni bio ono to je Rohe njemu bio porunik jednako star. Kad su se zavr ni napevi skr ili u gromki finale, a majstori G erlous i Palaemon sa svojim maskama sa zlatnim linijama pro li laganim koracima kr oz vrata i kad su stare kalfe digle na ramena Drotea i Rohea, nove kalfe (a njih as ), da a,

dvojica ve su zavlaila ruke u svoje konjanike torbice, okaene o opasa, da nau petarde koje e napolju ispaljivati), ve sam imao pripravnu odlunost i, ak, skicu plana. Trebalo je da mi, egrti, poslu ujemo na gozbi, a pre toga da skinemo srazme rno istu i novu odeu koju su nam dali za ceremoniju. Kad je pukla i poslednja peta rda i kad su matrozi, inei svoj godi nji gest prijateljstva, provalili nebesa jednim hicem najte eg artiljerijskog orua u Velikom dvoru, naterao sam svoje potinjene - k oji su ve poinjali, ili mi se bar tako iilo, da mi dobacuju odbojne poglede - da hi tro krenu u na u spavaonicu; onda sam zatvorio vrata i gurnuo jedan le aj na njih. Eata je bio najstariji posle mene i bili smo (sreom po mene) u tako prija teljskim odnosima u pro losti, da ni ta nije posumnjao dok nije bilo prekasno za del otvoran otpor. epao sam ga za gu u, lupio njegovom glavom nekoliko puta o brodski ka binski zid, a onda ga ritnuo po nogama tako da je izgubio oslonac. "E sad", reko h, "da li e biti moj pomonik? Odgovaraj!" Nije mogao da govori, ali je klimnuo glavom. "Dobro. Ja u Timona. Ti sledeeg najveeg." U roku od sto dahova (i to vrlo brzo disanih) momke smo na utirali tako da su se pokorili. Tek tri nedelje posle toga pojavili su se prvi sluajevi neposlu no sti prema meni, pa i tad nije bilo masovne pobune nego samo pojedinanih sluajeva s imuliranja bolesti. Kao kapetan egrta imao sam nova zadu enja, ali i vi e slobode nego ikad ranij e. Ja sam bio taj koji je morao paziti da kalfe na du nosti dobijaju toplu hranu, ja sam nadzirao deake koji su mukotrpno nosili hrpe poslu avnika namenjene na im klij entima. U kuhinji sam gonio svoje podreene na posao, a u uionici im pomagao u uenju ; mene su slali daleko e e nego ikad pre da nosim poruke u daleke delove Citadele i da ak, u nekim malim razmerama, vodim poslove u ime gilde. Tako upoznah sve glavn e putanje i mnoge retko poseivane zakutke - itnice sa visokim komorama i demonskim makama; bedeme ibane vetrom koji se nadnose nad gangrenozna sirotinjska naselja i pinakoteke. Ove poslednje poinju od jedne velike dvorane koja umesto tavanice im a cigleni svod u koji su useeni prozori; pod je tu od kamenih ploa preko kojih su razbacani tepisi. Du zida postoji niz mranih lukova od kojih poinju pinakoteke, niz ovi soba iji su zidovi oblo eni - kao i zidovi velike dvorane - bezbrojnim slikama. Mnoge od tih slika bejahu tako stare i poaavele da nisam mogao razabrati ta prikazuju, a bilo je i drugih ije znaenje nisam shvatao - igraica sa krilima nalik na pijavice, ena koja uti, ste e kamu u rukama i sedi ispod posmrtne maske. Kad sam , jednoga dana, pre ao najmanje dve lige pe aei izmeu tih zagonetnih slika, nabasao sam na jednog dedicu koji je uao navrh visokih merdevina. Hteo sam da ga pitam kojim putem u dalje, ali izgledao je toliko obuzet svojim poslom da ga nisam hteo uznem iriti, pa sam oklevao. Slika koju je istio prikazivala je jednog oklopnika kako stoji u pejsa u po tpune pusto i. Nenaoru an, ali sa motkom na kojoj je neka udnovata, kruta zastava. Vi zir njegovog lema - sav zlatan, bez proreza za gledanje i disanje; uglaan toliko d a mu se na povr ini, kao u ogledalu, vidi ta mrtva pustinja, ni ta vi e. Ovaj ratnik s nekog mrtvog sveta duboko me je dirnuo, mada nisam mogao r ei zbog ega, pa ak ni koje sam to oseanje, zapravo, iskusio. Na neki mutan nain po eleo sam da skinem tu sliku sa zida i ponesem je - ne u na nekropolis, nego u jednu o d onih planinskih uma iji izgled je na nekropolis odra avao (to sam jo tad shvatio) na idealizovan, ali i osakaen nain. Trebalo je da ta slika nae mesto meu drveem, da don jom ivicom svog rama poiva na mladoj travi. "...i tako", ree jedan glas iza mene, "svi su pobegli. Vodulas je, vidi , d obio ono po ta je do ao." "Ti", odseno e drugi. " ta e ti tu?" Okrenuo sam se i video dvojicu armigera u blistavoj odei ude enoj da lii na odeu aristokrata u najveoj meri do koje su se armigeri u tom pogledu usuivali ii. Re koh: "Imam poruku za arhivara" i podigoh kovertu. "Vrlo dobro", ree taj oklopniki pa koji mi se obratio. "Zna li mesto arhive? " "Upravo sam se spremao da pitam, gospodine." "Onda ti nisi pravi kurir za takvo pismo, zar ne? Daj to ovamo, a ja u da ti nekom pa u." "Ne mogu, gospodine. Du nost je moja da ga uruim."

Drugi armiger ree: "Nije potrebno da bude tako o tar prema ovom mladom oveku, Raho." "Ti ne zna ta je on, a?" "A ti zna ?" ovek po imenu Raho klimnu glavom. "Iz kog si ti dela ove Citadele, glasnie ?" "Iz kule Matahin. Majstor Gerlous me je poslao arhivaru." Lice onog drugog armigera se zate e. "Ti si, dakle, muitelj." "Tek uenik, gospodine." "Onda se ne udim to moj prijatelj eli da te nema na vidiku. Produ i ovom gale rijom do treih vrata, zaokreni i produ i oko sto koraka, popni se stepeni tem do drug og odmori ta i idi hodnikom na jug do dvokrilnih vrata na kraju." "Hvala vam", rekoh i zakoraih u pravcu koji mi je on pokazao. "ekaj malo. Ako poe sad, moraemo te gledati." Raho ree: "Pa, ja bih radije da on bude ispred nas nego iza nas."

Svejedno, saekao sam, oslanjajui se rukom na jedan krak merdevina, da njih dvojica zau za ugao. Kao jedan od onih poluduhovnih prijatelja koji nam se u snu obraaju iz ob laka, stari ree: "Znai, torturist, a? Zna li da nikad nisam oti ao do vas." Pogled nj egovih oiju bio je nejak, podseao me je na pogled onih kornjaa koje smo ponekad pla i li po obalama ola; njegov nos i vrh njegove vilice praktino su se susretali u jedn oj taki. "Bog e dati da vas nikad ne vidim tamo", rekoh utivo. "A nemam se ega bojati sad. ta biste vi mogli sa ovekom kao to sam ja? Srce bi mi stalo ovako!" Ispustio je suner u kofu i poku ao da pucne mokrim prstima, ali tu nikakav zvuk nije nastao. "Ali znam gde je. Iza Ve tiije kule. Tano?" "Jest", rekoh ja, malice iznenaen da su ve tice poznatije nego mi. "Tako sam i mislio. Samo niko nikad ne pria o tome. Ljut si zbog tih armi gera i ne krivim te za to. Ali treba da zna kako je njima. Oni treba da budu kao uzvi eni, ali nisu uzvi eni. Pla e se da e umreti, pla e se da e nekog povrediti i pla e se da postupaju kao uzvi eni. Nije im lako." "Njih treba ukinuti", rekoh. "Vodalus bi sve to oterao na posao u kameno lome. Oni su samo zaostatak iz neke pro le ere - ta uop te mogu korisno da uine na ovo m svetu?" Stari nagnu glavu na jednu stranu. "Je li, a od kakve su koristi oni bil i na poetku? Zna li?" Kad sam prizna da ne znam, dedica sie sa merdevina kao kakav stari majmun , sainjen - tako je izgledalo - samo od ruku, nogu i namre kanog vrata; ake su mu bi le dugake kao moja stopala, prsti kvrgavi, pro arani plavim venama. "Ja sam Rudesin d, kustos. Pretpostavljam da poznaje starog Ultana? Ne, naravno ne. Jer da ga poz naje , znao bi i put do biblioteke." Rekoh: "Nikad ranije nisam bio u ovom delu Citadele." "Nikad ovde? Pa ovo je najbolji deo. Slikarstvo, muzika i knjige. Imamo ovde jednog Fehina gde se vide tri devojke to oblae etvrtu u cvee koje izgleda tako stvarno da oekuje da pele izlete iz njega. I jednog Kvartiljozu, takoe. Nije vi e popu laran, Kvartiljoza, nije, inae ga ne bismo imali ovde. Ali taj je bio, na dan kad se rodio, bolji crta nego ova pljuckala i kapala za kojima su kupci danas ludi. Mi dobijamo, vidi , ono to Kua Apostola nee. To e rei, dobijamo stare, a one su, uglavn om, i najbolje. Dou prljave zato to su tako dugo bile okaene, a ja ih oistim. Poneka d ih i po drugi put istim ako su ovde dugo okaene. Fehina imamo ovde. Istina je! I li, evo, vidi ovu. Dopada ti se?" Izgledalo je bezbedno potvrdno odgovoriti. "E trei put joj je. Kad sam bio poetnik, egrtovao sam kod starog Brenvolode ra i on me je nauio kako se isti. Za primer je upotrebio ovu sliku, jer, kazao je, ova ni ta ne vredi. Poeo je ovde dole u uglu. Kad je uradio otprilike koliko se mo e jednom akom pokriti, predao ju je meni i ja sam dovr io. Drugi put sam je oistio do k je moja ena bila jo iva. A to e biti posle roenja na e druge keri. Nije bila ne to ja tamna, ali bile su me pritisle neke misli i eleo sam ne to da radim. Danas mi je pa lo na pamet da je opet oistim. A i treba - vidi kako se lepo prosvetljava? Evo tvo

g plavog Urta, opet se di e iza njegovog ramena, sve kao autarhova riba." Tokom sveg tog vremena ime Vodalusovo odzvanjalo je u mom uhu. Bio sam s asvim siguran da je stari si ao s merdevina samo zato to sam ga izgovorio; zato sam eleo da ga pitam o Vodalusu. Ali, koliko god da sam se trudio, nikako nisam uspe vao da navedem razgovor na tu stranu. Kad je moje utanje potrajalo jedan tren pre dugo i kad sam se pobojao da e kustos poi opet uz merdevine i nastaviti da isti, us peo sam da ka em: "Je li ono Mesec? Meni je reeno da je plodniji." "Jeste, sad jeste. Ovo je slikano pre nego to su na njemu sproveli navodn javanje. Vidi tu sivozelenu boju? U tim vremenima nju bi video kad bi digao pogle d ka Mesecu. A ne zelenu kao sad. Nije izgledao ni tako veliki kao sad zato to ni je bio tako blizu - tako je govorio stari Brenvoloder. Sad tamo raste dovoljno d rvea da se sakrije i Nilamon, kao to ljudi u ali ka u." Ugrabio sam priliku. "Ili da se sakrije Vodalus." Rudesind se zacereka. "E da, ili on, istina je. Tamo kod tebe mora biti da trljaju ruke ekajui ga. Da li imate ne to posebno u planu?" Ako je gilda imala ikakva posebna muenja za odreene pojedince, ja o tome n i ta nisam znao; ali trudio sam se da izgledam mudro, pa rekoh: "Smisliemo ne to." "Valjda ete. A maloas mi se uinilo da si mu naklonjen. Ipak, moraete da saeka te ako se sakrio u ume Lune." Rudesind di e pogled ka toj slici, oigledno joj se div ei, a onda se okrete meni. "Zaboravljam. Ti hoe kod na eg majstora Ultana. Vrati se d o svoda ispod koga si upravo pro ao." "Znam put", rekoh. "Armiger mi je rekao." Stari kustos oduva ta uputstva u vetar jednim naletom svog kiselog daha. "To to ti je on rekao odvelo bi te samo do itaonice. Odatle bi ti bila potrebna j o jedna smena vremena da stigne do Ultana ako bi uop te i uspeo. Ne, vrati se do ono g svoda. Proi i produ i sve do kraja one velike sale koja se tamo nalazi, pa niz st epenice. Naii e na zakljuana vrata - lupaj jako sve dok te neko ne pusti unutra. To je dno magacina knjiga i tu Ultan ima radnu sobu." Po to me je Rudesind gledao, postupio sam po njegovim upustvima, iako mi s e nije dopalo ono o zakljuanim vratima, niti mi se svialo sila enje stepeni tem, to je nagove tavalo da bih se mogao pribli iti onim drevnim tunelima gde sam zalutao tra ei T riskelea. Sve u svemu, imao sam manje samopouzdanja nego kad sam bio u meni bolje poznatim delovima Citadele. Kasnije sam saznao da Citadela, zbog svoje veliine, i spunjava strahopo tovanjem strance koji joj dou u posetu; ali ona je samo trunka u gradu koji se oko nje iri, a mi koji smo odrasli unutar sivog tvravskog zida Citad ele i nauili nazive i meusobne odnose onih stotinak orijentira koji su potrebni da se ovek u njoj snae, oseamo, ve zbog toga, nelagodnost kad se naemo izvan poznatih p odruja. Tako je bilo i sa mnom dok sam zalazio pod svod na koji mi je starac uka zao. Kao i drugi svodovi, bio je od tupe cigle crvenkaste boje, ali podr an na dva stuba na ijim su kapitelima bila lica spavaa; naoh da su te utljive usne blede, a s klopljene oi stra nije nego maske u asnog bola naslikane na metalu na e kule. U sobi u kojoj sam se obreo na svakoj slici bila je naslikana po jedna, ili nekoliko, ili mnogo knjiga; neki put su knjige na slici bile istaknute, a po nekad sam morao da prouavam sliku izvesno vreme da bih primetio ugao kjige koji v iri iz d epa na suknji neke ene ili da bih shvatio da neki udno izraeni kalem sadr i rei namotane poput konca. Stepeni te je bilo uzano, strmo i bez rukodr aa; takoe je bilo zavojito uvijen o, pa sam, si av i niz prvih tridesetak stepenika, ve ostao gotovo sasvim bez svetlos ti iz sobe iznad mene. Najzad sam bio prisiljen da idem sa ispru enim rukama ispre d sebe i da pipanjem tra im put da ne bih tresnuo glavom o vrata. Ali vrata nikad ne napipah. Umesto toga, nastupi kraj stepeni ta (zamalo d a padnem u zamahu sila enja sa nepostojeeg poslednjeg stepenika) i meni ostade samo da tra im put preko neravnog poda, oprobavajui nogama, u potpunoj tami. "Ko je to tamo?" pozva jedan glas. udnovata mu je bila rezonanca, kao da zvoni zvono u peini. 6. GOSPODAR KUSTOSA

"Ko je to tamo? odjekivalo je u tami. Najhrabrije to sam mogao, odgovorih : "Neko sa porukom." "Onda, da ujem." Moje su se oi najzad navikavale na pomrinu, pa sam uspevao mutno da razazn am jedan veoma visoki oblik koji se pokretao meu tamnim, neravnim, jo vi im oblicima . "To je pismo, gospodine", odgovorio sam. "Jeste li vi majstor Ultan, kustos?" "Niko drugi." Stao je pred mene. Ono za ta sam u prvi mah pomislio da je beliasta odea, bila je, inilo se sad, brada koja mu se otegla gotovo do pojasa. Bio sam ve visok koliko i mnogi koji se nazivaju uzvi enima, to jest aristokratima, al i on je bio za glavu i po vi i od mene, pravi uzvi eni. "U tom sluaju, izvolite, gospodine", rekoh ja i pru ih mu pismo. Nije ga uzeo. "iji si egrt?" Opet kao da sam uo bronzu i sasvim iznenada me zanese oseanje da smo i on i ja mrtvi, da je mrak oko nas grobno zemlji te koje se natiskuje ka na im oima, grobno zemlji te kroz koje nas zvono zove da obo avamo u svet ili tima, neznanim, koja pod zemljom mo da postoje. Ona modra ena, koju sam video kak o je izvlae iz groba, uzdi e se ispred mene tako ivopisno da mi se uini da vidim njen o lice u gotovo svetleoj belini prilike koja je progovorila. "iji egrt?" upita pono vo. "Niiji. Ovaj, ja sam egrt gilde, na e. Majstor Gerlous me alje, gospodine. Ma jstor Palaemon pouava, najvi e, nas egrte." "Ali gramatici vas ne ui." Veoma sporo, ruka visokog oveka poe tra iti put ka pismu. "A, ui, i gramatici." Oseao sam se kao deri te u razgovoru sa ovim ovekom koj i je ve bio star kada sam se ja rodio. "Majstor Palaemon ka e da moramo biti sposob ni da itamo, pi emo i raunamo zato to, kad u svoje vreme budemo majstori, moramo slat i pisma i primati uputstva iz dvorova, kao i pisati bele ke i voditi finansije." "Ovakva", ree mutna prilika ispred mene sveanim tonom. "Ovakva pisma." "Da, gospodine. Ba takva." "A ta veli ovo pismo?" "Ne znam. Zapeaeno je, gospodine." "Ako ga otvorim - (zauh kako krti vosak puca pod njegovim prstima) - da l i e mi ga proitati?" "Mrak je ovde, gospodine", rekoh neodluno. "Onda e nam biti potreban Sajbi. Izvini." U mraku sam jedva nazirao da mi okree lea i sastavlja ake oko usta kao trubu. Saj-bi! Saj-bi! Ime je stalo da odje kuje kroz mrane hodnike koje sam oseao oko sebe; gvozdeni jezik zvona kao da je ud arao sad po jednoj, sad po drugoj strani odjekujue bronze. Odazva se glas iz daljine. Neko vreme ekali smo u ti ini. Najzad sam ugledao svetlost kako dolazi uzanom uliicom iji su zidovi bili (tako je izgledalo) od neravnog kamena i sasvim okomiti. Prilazila je - petokrak i svenjak u ruci zdepastog, vrlo uspravnog mu karca od oko etrdeset godina, sa ravni m, bledim licem. Bradonja pored mene ree: "Eto tebe najzad, Sajbi. Jesi li doneo svetlo?" "Da, gospodaru. Ko je ovo?" "Kurir sa pismom." Pomalo ceremonijalnim tonom majstor Ultan mi ree: "Ovo je moj egrt Sajbi. Mi, kustosi, takoe imamo gildu, u kojoj smo mi, bibliotekari, jedno odeljenje. Ja sam ovde jedini majstor bibliotekarstva, a na je obiaj da egrte dodeljujemo svojim starijim lanovima. Sajbi je moj ve nekoliko godina." Rekoh Sajbiju da mi je ast da ga sretnem i zapitah, pomalo stidljivo, koj i je dan praznik kustosa - pitanje koje je, nesumnjivo, bilo izazvano mojom pomi l ju da je mnogo takvih dana moralo proi bez unapreenja Sajbija u kalfu. "Pro ao je ve", ree majstor Ultan. Govorei to, pogledao je ka meni i ja pri s vetlosti svea videh da su mu oi boje razvodnjenog mleka. "Dolazi u rano prolee. To je jedan divan dan. Iz drvea tada poinje da raste novo li e, u veini godina." Nije bilo drvea u Velikom dvoru, ali ja klimnuh glavom; onda, shvatajui da me on ne mo e videti, rekoh: "Da, tada je divno, sa blagim povetarcima." "Ba tako. Ti si mladi koji shvata stvari kao ja." Spustio mi je aku na rame - nisam mogao da ne primetim da su mu prsti mrki od pra ine. "A takav je i Sajbi. On e biti glavni bibliotekar kad mene ne bude. Imamo mi, kustosi, procesiju, zna .

Niz ulicu Jubar. On tada hoda pored mene, a obojica smo u sivim ode dama. Koja je boja tvoje gilde?" "Fuligin", rekoh mu. "Boja tamnija od crne." "Za drvee koje se tamo nalazi - javore i hrastove, sikomore i dakfute - p ria se da je najstarje na Urtu. Ono iri svoju senku s obe strane ulice Jubar, a im a ga jo i na etali tima bli e sredi tu. Trgovci iziu na vrata svojih radnji da vide te st aromodne kustose, zna , a knji ari i antikvari nas, naravno, odu evljeno pozdravljaju. Pretpostavljam da smo jedan od zanimljivih prolenih prizora u Nesusu, na na mali nain." "Mora biti da je veoma upeatljivo", rekoh. "I jeste, i jeste. I u katedrali je veoma fino, kad do nje stignemo. Upa le velike grupe najtanjih svea i bude kao da sunce sija na neko nono more. Tu su i svee u plavom staklu koje treba da simbolizuje Kand u. Optoeni svetlo u, obavimo svoje ceremonije pred visokim oltarom. Ka i mi, ide li tvoja gilda u katedralu?" Objasnio sam mu da mi koristimo katedralu koja se nalazi ovde u Citadeli i ujedno izrazio iznenaenje to bibliotekari i drugi kustosi izlaze van njenih zid ina. "To je na e pravo, vidi . Izlazi i sama biblioteka - zar ne, Sajbi?" "Uistinu islazi, majstore." Sajbi je imao visoko, etvrtasto elo sa koga je kosa, koja je ve postajala seda, uveliko odstupala. Zato mu je lice izgledalo ma leno i malice bebasto; bilo mi je jasno kako Ultan, koji preko tog lica sigurno p onekad pree prstima kao i majstor Palaemon ponekad preko mog, jo mo e imati utisak d a je Sajbi maltene deak. "Vi ste, dakle, u bliskom dodiru sa odgovarajuim bibliotekama u gradu", r ekoh. Stari se pogladi po bradi. "U najbli em, jer mi smo oni. Ova biblioteka je gradska biblioteka i, to se toga tie, ujedno biblioteka Kue Apsoluta. I mnogih dru gih." "Mislite li time da ka ete da je rulji iz grada dopu teno da ulazi u Citadel u da bi koristila va u biblioteku?" "Ne", ree Ultan. "Mislim da ka em da se sama biblioteka pru a dalje od zidina Citadele. A rekao bih da to i nije jedina institucija ovde za koju to va i. Otud sadr ina ove na e tvrave toliko prevazilazi, obimom, zapreminu svoje posude." Govorei, dohvatio me je za rame i mi poosmo jednim od dugakih, uzanih prola za izmeu visokih polica sa knjigama. Sajbi je i ao za nama dr ri svenjak visoko - da bi osvetlio sebi, vi e nego meni, rekao bih, ali zahvaljujui tome ipak sam video dovo ljno dobro da se ne sudaram sa tamnim hrastovim policama pokraj kojih smo i li. "T voje oi jo nisu izneverile", ree majstor Ultan posle nekog vremena. "Nazire li uop te kraj ovog prolaza?" "Ne, gospodine", rekoh, i to je bila istina. Dokle god je sjaj svee dopir ao, video se samo red za redom knjiga, od poda do visoke tavanice. Neke od polic a bile su u neredu, neke sreene; na dva-tri mesta video sam dokaze da su svojevre meno pacovi pravili sebi gnezda meu knjigama, preme tali ih da dobiju udobne dvospr atne i trospratne domove za sebe i razmazivali izmet po koricama da bi iscrtali grube znake svog govora. Ali knjiga je uvek bilo jo i jo : pru ali su se redovi njihovih kimi ukorienih u teleu ko u, u maroken, u koriarsko platno, u hartiju i u stotinu drugih tvari koje nisam mogao prepoznati; na nekim kimama knjige bleskala su slova u zlatotisku, d ruge su imale crna slova, na nekima su bile papirne etikete tako stare i po utele da su poprimile mrku boju mrtvog li a. "Trag mastila nema kraja", ree mi majstor Ultan. "Tako je, bar, kazao jed an mudar ovek. iveo je davno - ta bi on rekao kad bi nas mogao sada videti. A jedan drugi je rekao: 'ovek e ivot dati da jednu zbirku knjiga prelista', ali voleo bih da vidim tog oveka koji bi mogao ovu zbirku da prelista, ma o kojoj temi bila re." "Gledao sam korice", odgovorih, oseajui se pomalo budalasto. "Ba ima sree. A ipak, drago mi je. Ja ih vi e ne mogu videti, ali pamtim kakv o mi je zadovoljstvo nekad bilo da ih gledam. To je bilo onda kada sam tek posta o majstor bibliotekarstva. Mislim da mi je tad bilo oko pedeset. Bio sam egrt, zn a , mnogo, mnogo godina." "Je li tako bilo, gospodine?"

"Uistinu jeste. Moj majstor bio je Gerbold i decenijama je izgledalo da nikad nee umreti. Meni se vukla godina za godinom, sporo, i sve to vreme sam itao - mislim da je malo ko ikad toliko itao. Poeo sam, kao i veina mladih ljudi, itajui o ne knjige u kojima sam nlazio zadovoljstvo. Ali na ao sam da se, vremenom, to polj e zadovoljstva su avalo, tako da sam najzad veinu svojih sati provodio tragajui za k njigama koje e me zanimati. Onda sam za sebe razradio plan studiranja i pratio ra zne opskurne nauke, jednu po jednu, od osvita ljudskog znanja pa sve do sada njost i. Najzad sam iscrpeo ak i to, pa sam onda krenuo od velikog sanduka od ebonovine , to stoji u sredi tu jedne sobe koju mi u biblioteci uvamo ve tri stotine godina i t o, navodno, 'do povratka autarha Sulpicijusa' (i u koju, zbog toga, niko nikad n e ulazi), i itao kru no, u sve irim krugovima od te take, sledeih petnaest godina, esto zavr avajui po dve knige za jedan dan." Iza nas Sajbi promrmlja: "udesno, gospodine." Nasluivao sam da je on tu pr iu slu ao mnogo puta. "Onda me je ne eljeni dogaaj zgrabio za revere kaputa. Umro je majstor Gerb old. Trideset godina ranije bio sam idealno pripremljen, na osnovu svojih sklono sti, svog obrazovanja, mladosti, porodinih veza i ambicija da ga nasledim. A u asu kad sam ga stvarno nasledio, nije bilo oveka manje podobnog za to mesto od mene. Tako dugo sam ekao da ni ta vi e nisam shvatao sem ekanja, a moj um se gu io pod tereto m nekorisnih injenica. Meutim, prisilio sam sebe da preuzmem komandu i provodio sa m vi e sati dnevno nego to bih mogao oekivati da ti sad poveruje - u poku ajima da se p risetim onih planova i maksima koje sam toliko godina ranije pripremao za doba k ad konano doem na vlast." Zastao je, a ja sam znao da opet roni kroz um prostraniji i tamniji ak i od ove velike biblioteke. "Ali moja stara navika da itam jo me je dr ala. Gubio sam dane, pa ak i nedelje, na knjigama, umesto da razmi ljam o tome kako e dejstvovati u stanova koja je od mene oekivala rukovoenje. Onda je, iznenadno kao dar asovnika, n astupio preokret, zgrabila me je nova strast i isterala staru. Sigurno si ve pogo dio koja." Rekoh mu da nisam. "Sedeo sam i itao - ili mislio da itam - u onom prozoru koji je mehurasto izboen napolje, na etrdeset devetom spratu, iz koga se mo e gledati dole u... zabora vih, Sajbi. U ta se mo e gledati dole sa tog prozora?" "U dvori te majstora za tapaciranje name taja, gospodine." "Da, sad se toga seam - taj mali kvadrat zelenog i smeeg. Mislim da oni tu su e ruzmarin i da ga posle stavljaju u jastuke. Sedeo sam, kao to rekoh, tamo, ne koliko stra askih smena neprekidno, i odjednom shvatio da vi e ne itam. Neko vreme po sle toga, nikako da se dosetim ta sam onda radio ako itao nisam. Pri svakom poku aju samo sam uspevao da mislim na izvesne mirise, teksture i boje koje kao da nisu imale nikakve veze ma sa im to se pominjalo u knjizi koja mi je jo bila u rukama. K onano sam uvideo da je ne itam, ve je posmatram kao fiziki predmet. Crveno, koje sam pamtio, poticalo je od trake u ivene za gornji platneni deo poveza i namenjene da ovek oznai do kog mesta je u itanju stigao. Tekstura koja mi je jo golicala prste b ila je tekstura hartije na kojoj su tu knjigu tampali. Taj miris u mojim nozdrvam a bio je miris stare tavljene ko e u kojoj su jo postojali tragovi brezovog ulja. I tek tad kad sam sagledao knjige kao objekte, poeo sam da shvatam i staranje o nji ma." Njegov stisak na mom ramenu se pojaa. "Imamo mi ovde knjiga ukorienih u ko u krakena i zveri tako davno izumrlih da naunici koji se bave njihovim prouavajem s matraju, bar veina, da vi e ni jedan jedini nefosilizovani primerak takvih bia ne po stoji. Imamo knjige potpuno ukoriene u metal, i to u nepoznate legure, a i knjige ije su korice gusto pokrivene dragim kamenjem. Knjige imamo koje su umetnute u s anduie od parfimisanog drveta donetog preko nezamislivih provalija izmeu planeta knjige koje su dvostruko dragocenije zato to ih niko na Urtu ne zna itati. Knjige imamo iji je papir dobijen splitanjem takvih biljnih vlakana da iz njih cure neobini alkaloidi, tako da italac, okreuu stranice, nesvesno bude odvuen u bizarna privienja i himerine snove. Pa knjige ije stranice uop te nisu od hartije, v e su od delikatnih listia belog ada, ili slonovae, ili koljke; knjige, isto tako, iji su listovi sasu eno li e neznanih biljaka. I knjige koje oku uop te ne izgledaju kao kn jige, imamo: svitke i ploe i snimke na stotinu razliitih supstanci. Ovde postoji i

jedna kristalna kocka - mada ti vi e ne mogu rei gde - ne vea od tvog palca do prvo g zglavka, koja u sebi ima vi e knjiga nego cela ova biblioteka. Mada bi je neka b ludnica mogla okaiti sebi na jedno uvo kao ukras, nema na celom ovom svetu dovolj no knjiga da budu protivte a za drugo uvo. Sve sam to doznao i svoj ivot posvetio n jihovom za tiivanju. Sedam godina sam se time bavio; i onda, upravo kad su bili re eni hitni, a povr ni problemi uvanja i kad smo bili na domaku da ponemo prvi op ti pregled ove bib lioteke od osnivanja njenog, moje oi su poele da se gase u svojim dupljama. Onaj k oji mi je dao sve knjige da ih uvam oslepeo me je zato da bi znao kome su uvari po vereni na uvanje." "Ako ne mo ete proitati pismo koje sam doneo, gospodine", "bie mi drago da v am ga proitam." "U pravu si", prguna majstor Ultan. "Ja zaboravio. Proitae Sajbi - on dobro ita. Evo, Sajbi." Ja sam mu dr ao svenjak, a Sajbi je razmotao pucketavi pergament, uzdigao g a kao da dr i kakav proglas i poeo da ita; nas trojica smo stajali u malenom krugu s vetlosti svea, a sve te knjige natiskivale su se oko nas. "Od majstora Gerlousa, u Redu tragalaca za istinom i pokajanjem..." " ta?" ree majstor Ultan. "Jesi li ti muitelj, mladi ovee?" Rekoh mu da jesam, a onda nastade utanje tako dugo da Sajbi poe itati iz poe tka. "Od majstora Gerlousa, u Redu tragalaca za..." "ekaj", ree Ultan. Sajbi opet prestade; ja sam stajao kao i dotad, dr ao sve tlo i oseao kako mi se krv penje u obraze. Najzad majstor Ultan opet progovori, g lasom sasvim injeninim - kao kad mi je rekao maloas da Sajbi dobro ita. "Ja se vi e pr aktino ne seam kako su me primili u na u gildu. Pretpostavljam da ti je dobro poznat postupak kojim regrutujemo svoje lanstvo?" Priznadoh da nije. "U svakoj biblioteci, po jednom drevnom re enju, postoji soba rezervisana za decu. Tu se dr e knjige sa arenim slikama kakve decu odu evljavaju i sa ponekom je dnostavnom priom o pustolovinama i udesnim stvarima. Mnoga deca dolaze u takve sob e i dokle god ostaju u njihovim okvirima za njih nismo zainteresovani ba nimalo." Zastao je. Iako nisam mogao da razaznam nikakav izraz na njegovom licu, stekao sam utisak da se pla i da e svojim predstojeim reima zadati Sajbiju bol. "S vremena na vreme, meutim, neki bibliotekar primeti jedno usamljeno det e, jo u ne nim gdinama, koje poinje da luta iz deije sobe... i najzad je sasvim ostav i. Takvo dete konano pronae na nekoj niskoj i zabaenoj polici Zlatnu knjigu. Tu knj igu ti nikad nisi video, a nikad i nee , jer sad vi e nisi u godinama kada se ona mo e videti." "Mora biti da je veoma lepa", rekoh. "I jeste, i jeste. Ako me pamenje ne vara, ukoriena je u crno kruto platno , na hrbatu znatno istro eno. Nekoliko tabaka hoe da ispadne, a neke slike su izvaen e i odnete. Ali to je knjiga izuzetne lepote. Kamo sree da je ja mogu opet nai; to bih eleo, bez obzira na to to su za mene sve knjige sad zatvorene. Dete, kao to rekoh, posle nekog vremena pronae Zlatnu knjigu. Onda dou bibl iotekari - kao vampiri, ka e neko, ali, drugi ka u kao vilinske kume i kumovi na kr te nju. Porazgovaraju s tim detetom i ono im se pridru i. Od tog asa, bez obzira na to gde se dete nalazilo, uvek je u biblioteci, a roditelji ga uskoro ne znaju. Pre tpostavljam da je stvar manje-vi e ista kod muitelja." "Mi uzimamo onu decu koja nam padnu u ruke", rekao sam, "ako su veoma ml ada." "I mi", proguna stari Ultan. "Prema tome, nemamo mnogo prava da vas osuuje mo. itaj dalje, Sajbi." "Od majstora Gerlousa, u Redu tragalaca za istinom i pokajanjem, arhivar u Citadele: pozdrav, brate. Voljom dvora uvamo uzvi enu osobu, dvorkinju Teklu, i po daljoj volji dvora , hoemo da pru imo dvorkinji Tekli u njenom zatoenju one udobnosti koje nisu onstran razumnog i predostro nog. Da bi ona mogla utro iti trenutke koji joj preostaju dok ne nastupi njeno vreme kod nas - ili, kao to mi je ona predlo ila da ka em, dok srce Autarhovo, ija blagost ne zna ni za zidove ni za mora, ne omek a prema njoj, za ta s

e ona moli - dvorkinja od vas tra i, u skladu sa slu bom va om, da obezbedite za nju i zvesne knjige, i to sledee..." "Te naslove mo e preskoiti, Sajbi", ree Ultan. "Koliko ih ima?"

"etiri, gospodine." "Onda problema nema. Nastavi." "Za ovu uslugu, arhivaru, veoma smo vam zahvalni. Potpis, Gerlous, majst or asnog reda, koji se obino gildom muitelja naziva." "Na toj listi, Sajbi, koju je majstor Gerlous poslao, da li su ti neki n aslovi poznati?" "Tri, gospodine." "Vrlo dobro. Donesi ih, molim te. A koji je etvrti?" "Knjiga o udima Urta i neba , gospodine." "Sve bolje i bolje - ima jedan primerak ni dva lanca daleko odavde. Kad bude imao tvoje tri knjige, mo e nas sresti na vratima kroz koja je ovaj mladi ovek, koga smo, bojim se, ve predugo zadr ali, u ao u spremi te." Poku ao sam da vratim svenjak Sajbiju, ali mi on znakom pokaza da ga zadr im i otkasa uzanim prolazom izmeu polica. Ultan je ve i ao u suprotnom smeru, koracima pouzdanim kao da ima vid. "Pamtim je dobro", ree on. "Ukoriena je u smeu kordovsku ko u, ivice su sve pozlaene, unutra postoje Gvinokove gravure, runo tonirane. Nalazi se na treoj polici od poda, a naslonjena je na jedno folio-izdanje u zelenom pla tnu - uveren sam da je to Bleitmeikovo delo ivoti sedamnaest megaterijanaca. Prvenstveno da bi on znao da ga nisam napustio (mada je svojim o trim sluh om nesumnjivo hvatao zvuk mojih koraka iza sebe), zapitah: "A ta je u njoj, gospo dine? Mislim, u toj knjizi o Urtu i nebu." "Pa, zar ne zna da se bibliotekarima takva pitanja ne postavljaju?" ree on . "Mi se, mladi ovee, bavimo knjigama kao knjigama, a ne onim to u njima pi e." Uhvatio sam aljivi ton u njegovim reima. "Ja mislim da vi znate sadr inu sva ke knjige ovde, gospodine." "To bi te ko moglo biti. Ali, uda Urta i neba bila su standardno delo pre t ri-etiri stotine godina. Tu je prepriana veina dobro znanih predanja iz davnina. Me ni je najzanimljivije predanje o istoriarima, koja pria o vremenima kad su se iza svake legende mogli nai tragovi poluzaboravljenih injenica. Uvia taj paradoks, pretp ostavljam. Da li je samo predanje tada postojalo? A ako nije, kako je nastalo?" "A zar tu nema ogromnih zmija, gospodine, ili leteih ena?" "Da, ima", odgovori majstor Ultan, saginjui se. "Ali ne u predanju o isto riarima." On likujui di e jednu knji icu ukorienu u tavljenu ko u koja se lju tila. "Baci gled na ovo, mladi ovee, i vidi da li sam uzeo pravu." Morao sam da spustim svenjak na pod i unem pokraj njega. Knjiga u mojim akam a bila je tako stara, kruta i memljiva da se inilo nemogue da ju je iko otvarao u proteklih sto godina, ali naslovna strana potvrdila je starevo hvalisanje. Podnas lov je saop tavao: "Iz tampanih izvora sakupljena zbirka op tih tajni tako starih da se s vremenom znaenje njihovo zaboravilo." "Dakle", upita majstpr Ultan, "jesam li ili nisam bio u pravu?" Otvorio sam knjigu nasumce i proitao: "...a tim sredstvima se mogla slika izgravirati tako ve to da celina njena, ako se uni ti, mo e biti opet dobijena iz sam o jednog malog dela, a taj malen deo mo e bilo koji deo biti." Pretpostavljam da me je ta re "izgravirat" podsetila na dogaaje iji sam bio svedok one noi kad sam dobio hrisos. "Majstore", odgovorih, "vi ste fenomenalni. " "Nisam, ali, retko gre im." "Vi ete mi, ponajpre od svih ljudi, oprostiti kad vam ka em da sam zastao n a trenutak da proitam nekoliko redaka iz ove knjige. Majstore, znate za derae le eva, sigurno. uo sam prie da oni, jedui meso mrtvih, i uzimajui uz to neki farmakon, dob ijaju mogunost da ponovo pro ivljavaju ivote svojih rtava." "Nemudro je previ e znati o takvim radnjama", proguna arhivar, "mada, kad p omislim na uestvovanje u umu nekog istoriara kao to je bio Loman... ili Hermas..." Tokom svojih godina slepoe, mora biti da je zaboravio kako ogoljeno na a lica mogu otkrivati na a najdublja oseanja. Pri svetlosti tih svea video sam da se njegovo lic e gri u takvoj agoniji e nje, da sam se, iz pristojnosti, okrenuo na drugu stranu; a

njegov glas je ostao smiren kao kakvo sveano zvono. "Ali, koliko sam ja itao, tano je to to si rekao, mada se u ovom trenutku ne mogu prisetiti da knjiga koju dr i go vori o tome." "Majstore", rekoh, "dajem vam svoju re da nikad ne bih sumnjiio vas za tak o ne to. Ali recite mi ovo - pretpostavimo da dvoje ljudi zajedniki opljakaju jedan grob i da jedan uzme kao svoj deo desnu ruku, a drugi levu. Da li onaj koji poje de desnu dobija samo polovinu ivota mrtvaevog, a onaj drugi drugu polovinu? A ako je tako, ta ako bi do ao trei i pojeo jedno stopalo?" " teta to si muitelj", ree Ultan. "Mogao si biti filozof. Ne, koliko ja razum em tu opaku temu, svaki e dobiti ceo ivot." "Onda je celi ivot ovekov u njegovoj levici, ali i desnici isto tako. A da li i u svakom prstu?" "Mislim da svaki uesnik mora pojesti vi e od jednog velikog zalogaja da bi poduhvat uspeo. Ali pretpostavljam da je, bar u teoriji, tako kao to si rekao. ita v ivot je u svakom prstu." Uveliko smo se vraali putem kojim smo do li. Po to je prolaz bio preuzak da s e ide naporedo, nosio sam svenjak ispred Ultana, tako da bi neki neznanac, videi n as, sigurno pomislio da mu osvetljavam put. "Ali, majstore", rekoh, "kako to mo e biti? Po istoj logici, ivot se mora nalaziti i u svakom meuzglavanom odeljku svakog prsta, a to, sigurno, nije mogue." "Koliko je veliki ljudski ivot?" upita Ultan. "Nije mi poznato, ali, zar nije vei od toga?" "Ti ga gleda sa poetka i oekuje mnogo. Ja ga se, sa zavr etka priseam i znam ka ko je malo bilo. Pretpostavljam da iz tog razloga oni bezumnici koji pro diru tela ele vi e. Dozvoli mi da te upitam ovo - zna li da sin esto upadljivo lii na oca?" "Da, uo sam da se to pria. I verujem da jeste tako", odgovorih. Nisam, pri tom, mogao izbei pomisao na svoje roditelje koje nikad neu znati. "Onda je mogue, saglasie se, po to svaki sin mo e liiti na svog oca, da jedno li ce izdr i tokom mnogo pokolenja. Naime, ako sin lii na oca, a njegov sin na njega, a sin tog sina takoe, onda e etvrti u toj liniji, praunuk, liiti na svog pradedu." "Da", rekoh ja. "A ipak se seme svih njih nalazilo u jednom dramu lepljive tenosti. Ako n isu svi do li odatle, onda odakle su do li?" Ni ta mu nisam na to umeo odgovoriti, pa zbunjeno hodah dalje, sve dok ne stigosmo do onih vrata kroz koja sam bio u ao u ovaj najni i sprat velike biblioteke . Tu sretosmo Sajbija koji je nosio one druge knjige pomenute u pismu majstora G erlousa. Uzeh knjige od Sajbija, oprostih se od majstora Ultana i vrlo rado napu stih zagu ljivu atmosferu bibliotekih zaliha. Na gornje spratove tog mesta i ao sam j o nekoliko puta, ali u taj podrum, grobu slian, nisam nikada vi e kroio, niti po eleo d a stupim. Jedna od tri knjige koju je Sajbi doneo bila je velika poput gornje ploe nekog malog stola, lakat iroka, gotovo pola hvata visoka; po grbu utisnutom u saf ijanske korice pretpostavio sam da je to istorija neke otmene stare porodice. Dr uge su bile mnogo manje. Jedna zelena knjiga jedva vea od moje ake i ne deblja od mog malog prsta bila je, inilo se, molitvenik i sadr avala je mnogo emajliranih sli ka asketskih pantokratora i hipostatora sa crnim oreolima i ode dama nalik na drag o kamenje. Zastao sam da ih malo razgledam, uestvovao sam malo: zaboravljena ba ta puna zimskog sunanog sjaja i u njoj suvi vodoskok. Pre nego to sam stigao i da otvorim preostale dve, osetio sam onaj pritis ak vremena koji je mo da najpouzdaniji pokazatelj da smo ostavili detinjstvo za so bom. Ve sam se zadr ao, na obinom zadatku, du e od dve stra arske smene, i bli io se sumra k. Pokupio sam te knjige i pohitao svojim putem, da bih uskoro sreo, mada to tad a nisam znao, svoju sudbinu i najzad sebe u dvorkinji Tekli. 7. IZDAJNICA Ve je bilo vreme da odnesem hranu kalfama na du nosti u ublijeti. Drote je bio zadu en za prvi nivo, a njemu sam poslednjem odneo hranu zato to sam eleo da pop riam s njim pre nego to se vratim gore. Uistinu, u mojoj glavi je jo sve plivalo od

misli podstaknutih mojom posetom arhivaru, pa sam ih eleo preneti Droteu. Nije bio na vidiku. Spustio sam na njegov sto poslu avnik i te etiri knjige i resko viknuo njegovo ime. Sledeeg trenutka odazvao mi se iz jedne od bli ih elija . Otrao sam tamo i pogledao kroz re etkasti prozor u vratima, postavljen na visinu oiju; na le aju je bila opru ena klijentkinja, ena etrdesetih godina, sasvim propalog i zgleda. Drote je bio nagnut nad njom, a na podu je bilo krvi. Bio je odve zauzet da okrene glavu: "Jesi li to ti, Severijane?" "Da. Tu ti je veera i tu su knjige za dvorkinju Teklu. Mogu li togod da po mognem?" "Bie joj dobro. Pokidala zavoje, mislila da iskrvari do smrti, ali sam je uhvatio na vreme. O' mi ostavi poslu avnik na stolu? A mog'o bi i da u ne hranu svim os talima, umesto mene, ako ima koji trenutak." Oklevao sam. Po pravilima, egrti ne dolaze u dodir sa onima koji su dati gildi na uvanje. "Idi, idi. Samo treba da gura poslu avnike kroz proreze." "I knjige sam doneo." "Gurni i njih kroz prorez." Jo jedan trenutak sam ga posmatrao kako se naginje nad modru enu na le aju; onda sam se okrenuo, na ao neraspodeljene poslu avnike i poeo da inim to to je zatra io. Veina klijenata u elijama bila je jo dovoljno jaka da ustane i prihvati hranu koju sam im dodavao. Neki tu snagu nisu imali, pa sam njihove poslu avnike stavljao pre d njihova vrata da ih Drote kasnije unese. Bilo je nekoliko ena aristokratskog iz gleda, ali nijedna za koju bi se moglo pretpostaviti da je dvorkinja Tekla, novo prido la uzvi ena prema kojoj smo morali - bar zasad - postupati sa po tovanjem. Kao to je trebalo da pretpostavim, bila je u poslednjoj eliji. Na pod je b io postavljen tepih, pored uobiajenog name taja - le aja, stolice i stoia; umesto uobiaj enih dronjaka, imala je na sebi belu kunu haljinu sa irokim rukavima. Krajevi tih rukava i donji rub haljine bili su sada alosno uprljani, ali je haljina ipak zadr a vala neki dah elegancije stran meni koliko i toj eliji. Kad sam prvi put ugledao Teklu, vezla je pri svetlosti svee pojaane srebrnim reflektorom; ali mora biti da je osetila moj pogled na sebi. Sad bi mi prijalo da ka em da na njenom licu nije b ilo straha, ali to ne bi bilo istina. Na tom licu je postojao u as, ali kontrolisa n gotovo do nevidljivosti. "Ni ta, ni ta", rekoh ja. "Hranu sam vam doneo." Klimnula je glavom i zahvalila mi se, pa ustala i pri la vratima. Bila je a k i vi a nego to sam oekivao, maltene previsoka da bi u toj eliji mogla stajati uspra vno. Njeno me je lice, iako trouglasto pre nego srcasto, podsetilo na onu enu koj a je u nekropolisu bila uz Vodalusa. Mo da zbog njenih krupnih ljubiastih oiju, sa k apcima osenenim plavom bojom; mo da zbog crne kose koja je, obrazujui "V" duboko niz elo, podseala na kapuljau ogrtaa. Ma koji da je bio razlog, tek - ja sam nju odmah zavoleo. Bar u onoj meri zavoleo, koliko to mo e jedan glupavi deak. Ali po to sam bi o samo glupavi deak, nisam znao da sam je zavoleo. Njena bela aka, hladna, malice vla na i nemogue uzana, dotae moju dok je od me ne preuzimala poslu avnik. "To je obina hrana", rekoh joj. "Mislim da mo ete dobiti i neku bolju ako zatra ite." "Ne nosi masku", ree ona. "Tvoje lice je prvo ljudsko lice koje sam ovde v idela." "Ja sam samo egrt. Tek sledee godine dobijam masku." Osmehnula se i meni je u tom asu bilo kao onda kad sam iz Atrijuma vremen a pre ao u toplu prostoriju i dobio hranu. Imala je uzane, veoma bele zube u irokim ustima; a njene oi, svako oko duboko kao ona cisterna ispod Dvorca sa zvonom, sa tim su osmehom zablistale. "Oprostite", rekoh. "Nisam vas uo." Uz novi osmeh, nagnula je svoju divnu glavu na jednu stranu. "Rekla sam ti koliko sam srena to ti vidim lice i pitala sam da li e mi ubudue ti donositi hranu i ta je ovo to si mi doneo." "Ne, ne. Neu biti ja. Samo danas, zato to je Drote zauzet." Poku ao sam da s e prisetim ta je dobila za jelo (ve je bila stavila poslu avnik na svoj stoi, a ja kro z re etke to mesto nisam mogao videti). I nisam se mogao setiti, iako mi je mozak praktino pucao od napora. Najzad, sakato rekoh: "Verovatno bi bilo bolje da to po

jedete. Ali mislim da mo ete dobiti bolju hranu ako zatra ite od Drotea." "Pa i poje u. Ljudi mi uvek daju komplimente da sam vitka, ali, veruj, jede m kao grozovuk." Uzela je poslu avnik i pru ila ga ka meni, kao da je svesna da mi j e potrebna velika pomo da bih razre io tajnu njegove sadr ine. "To zeleno, to su komadi praziluka, dvorkinjo", rekoh. "Ono smee je soivo. A ono je hleb." "Dvorkinjo? Ne mora biti tako formalan. Ti si moj tamniar i ti me mo e nazvat i kako god eli ." Bilo je veselja u tim dubokim oima sada. "Nemam elju da vas vream", rekoh. "Da li bi vam bilo vi e po volji da vas zo vem nekako drugaije?" "Zovi me Tekla - to mi je ime. Titule su za formalne prilike, imena za n eformalne, a ovo ako nije neformalno, nije ni ta. Ali pretpostavljam da e biti veom a formalno kad budem primala svoju kaznu?" "Obino i jeste, za uzvi ene." "Valjda e i egzarh doi, ako ga pustite da ue. Sav u skerletnim zakrpama. I jo nekolicina ljudi - mo da Starosta Egino. Da li si siguran da je ovo hleb?" u nula g a je dugakim prstom, tako belim da mi je za tren pala na um pomisao da bi ga hleb mogao uprljati. "Jeste", rekoh. "Nema sumnje da je dvorkinja ranije jela hleb?" "Ovakak ne." Dohvatila je tu krtu kri ku i raskomadala je zubima, brzo i ist o. "Ali nije lo . Ka e da e mi doneti bolju hranu ako zatra im?" "Mislim da hoe, dvorkinjo." "Tekla. Zatra ila sam knjige - pre dva dana kad sam do la. Ali ih nisam dobi la." "Imam ih", rekao sam. "Tu su." Otrao sam nazad do Droteovog stola, doneo ih i progurao najmanju krz prorez. "O, divno! Ima li ih jo ?" "Jo tri." Proe i smea knjiga kroz prorez, ali preostale dve, ona zelena i o no folio-izdanje sa grbom na korici, bejahu pre iroke. "Drote e kasnije otvoriti va a vrata i dae vam ih", rekoh. "Pa zar ne mo e ti? U asno je gledati kroz ovo i videti ih, a ne moi ih dodirn uti." "Ja ne bi trebalo ak ni da vas hranim. Morao bi to Drote." "Ali ti me jesi hranio. Sem toga, ti si ih doneo. Zar nije trebalo i da mi ih da ?" Mogao sam se raspravljati samo nejako, jer sam znao da je ona u naelu u p ravu. To pravilo da egrti ne rade u ublijeti uvedeno je da bi se spreila begstva; a ja sam znao da ova mr ava ena, iako toliko visoka, nikako ne bi mogla da me savla da, a i u sluaju da me savlada ne bi mogla da izie bez sukoba sa stra om. Oti ao sam d o vrata elije gde je Drote i dalje naporno radio oko klijentkinje koja je poku ala samoubistvo i vratio sam se sa njegovim kljuevima. Stojei pred njom, sa vratima njene elije zatvorenim i zakljuanim iza mene, osetih da ne mogu ni re da prozborim. Knjige stavih na njen sto pokraj aneta za sveu , poslu avnika sa hranom i vra vode; jedva se na lo mesta i za knjige. Kad je to bilo uinjeno, stao sam i ekao, svestan da treba da odem, ali nemoan da krenem. "Zar nee sesti?" Seo sam na njen le aj, prepu tajui stolicu njoj. "Da su ovo moje odaje u Kui Apsoluta, mogla bih ti ponuditi veu udobnost. Na alost, nijednom nisi do ao u posetu dok sam bila tamo." Odmahnuo sam glavom. "Ovde nemam ta da ti ponudim za osve enje osim ovoga. Voli praziluk?" "Neu ja to jesti, dvorkinjo. Uskoro u dobiti svoju veeru, a ovde jedva da i ma dovoljno za vas." "Istina." Ona dohvati jedan praziluk i, kao da ne zna ta bi drugo s njim, baci ga niz grlo kao kad arlatan guta zmiju otrovnicu. "A ta e dobiti?" "Praziluk, soivo, hleb i ovetinu." "Aha, znai torturisti dobijaju ovetinu - u tome je razlika. A kako se zove , majstore muiteljstva?" "Severijan. Nee to pomoi, dvorkinjo. Niti e initi ikakvu razliku." Nasme ila se: " ta nee pomoi?"

"Sprijateljivanje sa mnom. Ja ti ne bih mogao dati slobodu. A ne bih to ni hteo - pa ak i kad ne bih imao drugih prijatelja na svetu." "Nisam ni mislila da bi mogao, Severijane." "Onda za to se trudi da razgovara sa mnom?" Uzdahnula je, a iz njenog lica nestala je sva radost, kao kad sunce ode sa onog kamena gde je prosjak hteo da se ogreje. "A koga drugog imam za razgovor , Severijane? Mo e biti da u razgovarati sa tobom neko vreme, nekoliko dana ili ned elja, a onda umreti. Znam ta misli - da ja, kad bih sad bila u mojim odajama, ne b ih nikad pristala nijedan pogled da potro im na tebe. Ali gre i . ovek ne mo e razgovarat i sa svakim, zato to ima tako mnogo svakih, ali jedan dan pre nego to sam odvedena , priala sam neko vreme sa ovekom koji mi je pridr avao konja. Razgovarala sam s nji m, vidi , zato to sam morala da ekam, a on je kazao ne to to me je zainteresovalo." "Mene vi e nee videti. Drote e ti donositi hranu." "A ne ti? Pitaj ga da te pusti da ti donosi ." Dohvatila je moje ake svojim a. Njene su bile kao led. "Poku au", rekoh. "Poku aj. Svakako poku aj. Reci mu da tra im bolju hranu od ove i da tra im da m e ti poslu uje - ekaj, zatra iu to ja sama. Ko je njemu stare ina?" "Majstor Gerlous." "Rei u onom drugom - Drote, zar ne? - da hou sa njim da razgovaram. U pravu si, morae oni to da ispune. Autarh bi me mogao pustiti... oni to ne znaju." Njen e oi sevnu e. "Rei u Droteu da eli da ga vidi kad ne bude zauzet", rekoh i ustadoh. "ekaj. Zar me nee pitati za to sam ovde?" "Znam za to si ovde", rekoh, zatvarajui vrata za sobom. "Da bude muena, kad d oe vreme, kao i ostali." Bilo je surovo kazati tako ne to, a ja sam to kazao onako, bez razmi ljanja, kao to mladi ponekad ine - samo zato to mi je palo na pamet. A ipa k, istinito je bilo, i bio sam na neki nain zadovoljan, dok sam okretao klju u bra vi, to sam to kazao. Mi smo i ranije imali uzvi ene za klijente, i to esto. Veina je, po dolasku, donekle uviala u kakvoj je situaciji, kao to je sad uviala i dvorkinja Tekla. Ali kad proe nekoliko dana a niko ih ne mui, probuena nada sru i im pamet i onda ponu da p riaju o oslobaanju - kako e, navodno, njihovi prijatelji i rodbina preduzeti sve da ih izbave i ta e raditi kad opet budu na slobodi. Jedan je spremao plan da se povue na svoje imanje i da vi e uop te ne optereuj e autarhov dvor svojim prisustvom. Drugi je iskazivao re enost da se dobrovoljno j avi da predvodi odred landsknehta, kopljanika-plaenika, na severu. Tad su kalfe n a du nosti u ublijeti slu ale prie o lovakim psima, o dalekim vresi tima i o seoskim igr ama, u drugim, nepoznatim krajevima, koje se igraju ispod drvea neupameno ogromne starosti. ene su, veinom, bile realistinije, ali su i one, vremenom, poinjale da pria ju o svojim ljubavnicima koji su na visokim polo ajima u dru tvu; i kako ti ljubavni ci (iako odbaeni pre vi e meseci ili godina) nikad ne bi njih ostavili na cedilu; z atim su dolazile prie o raanju dece ili usvajanju siroadi. Znali smo: kad ta deca k oja se nikad nee roditi dobiju imena, ubrzo potom doi e na red nova odea koju treba obui na dan izlaska na slobodu, a tom prilikom spaliti staru; one su priale o boja ma, o smi ljanju neke nove mode ili o o ivljavanju neke stare. A na kraju doe as, mu karcima i enama podjednako, kad se umesto kalfe sa hran om pojavi majstor Gerlous, a oko njega trojica ili etvorica kalfi i mo da fulgurato r, palilac. eleo sam da po tedim dvorkinju Teklu od takvih nada, ako je to bilo mog ue. Okaio sam Drotove kljueve na njihov uobiajeni ekser u zidu, a onda sam mu, prola zei pored elije u kojoj je on sad brisao krv sa poda, saop tio da dvorkinja eli da ra zgovara s njim. Dva dana kasnije pozvan sam pred majstora Gerlousa. Oekivao sam da u staja ti, kao to egrti obino ine, sa rukama iza lea, pred njegovim stolom; ali on mi je rek ao da sednem, zatim skinuo svoju zlatom pro aranu masku i nagnuo se prema meni na nain koji je nagove tavao savetovanje dvojice prijatelja o nekom zajednikom problemu . "Pre jedno nedelju dana, ili ne to manje, poslah te do arhivara", ree on. Klimnuo sam glavom. "Kad si doneo knjige, isporuio si ih, koliko shvatam, klijentkinji ti lino

. Je li tako?" Objasnio sam ta je bilo. "Nieg lo eg nema u tome. Ne bih eleo da pomisli da u te ja sad ka njavati prekor ednim zadu enjima zbog toga, ili ak narediti da te saviju preko stolice. Ti, jo malo , pa e biti kalfa - a ja kad sam bio u tvojim godinama, jo su me terali da okreem al ternator. Stvar je, vidi , Severijane, u tome, to je ova klijentkinja iz visokog dr u tva." On snizi glas do rapavog apata. "Sa vrlo visokim vezama." Rekao sam da to shvatam. "Ne samo iz armigerske porodice. Nego, visokog roda." Okrenuo se, pretur ao neko vreme po neurednim policama iza svoje stolice i izvukao jednu podeblju k njigu. "Ima li ikakvu predstavu o tome koliko uzvi enih porodica sada postoji? Ovo su spiskovi samo onih koje jo traju. Kompendijum svih izumrlih morao bi, valjda, imati razmere enciklopedije. Nekoliko tih porodica ugasio sam ja lino." Nasmejao se, a ja sam se nasmejao s njim. "Svakoj porodici ovde je dato otprilike po pola strane. Ima sedam stotin a etrdeset est stranica." Klimnuo sam glavom da poka em da sam ovo razumeo. "Veina njih nema nikoga na dvoru - nemaju toliko para, ili se boje da po al ju ikog. To su one male porodice. One vee moraju imati nekog: autarh eli konkubinu koju e moi da zgrabi ako oni ponu ne to da brljaju. E, sad, autarh ne mo e igrati kadr il sa pet stotina ena. Sa mo da dvadeset, da. Ostale priaju jedna s drugom i ple u, a njega viaju jednom meseno i to ne bli e od jednog lanca udaljenosti." Zapitao sam (nastojei da mi glas ostane miran) da li autarh stvarno vodi u krevet te konkubine. Majstor Gerlous prevrte oima i pote e, ogromnom akom, svoju vilicu. "E, pa, pristojnosti radi, imaju oni te kaibitke, zovu ih i ene u senci, to su obine devoj ke koje izgledaju kao dvorkinje. Ne znam gde ih nalaze, ali, du nost im je da posl u e kao zamena za prave. Naravno, nisu toliko visoke." Tiho se nasmejao. "A po to ra de u horizontali, onda visina valjda nije bitna. Ali pria se i to da ponekad zame na ispadne obrnuto. Umesto kaibitke, gospodarica obavi posao. Ali ovaj sada nji au tarh, ije je svako delo, mogu rei, slae nego med, u ustima ove asne gilde, i nemoj d a ti se desi da to zaboravi - rekoh, za njega se nagaa, i vi e nego nagaa, da ni sa j ednom jedinom od njih nije imao to zadovoljstvo." Plima olak anja ispuni moje srce. "Nisam to znao. Veoma zanimljivo, gospod aru." Jednim naklonom glave majstor Gerlous je potvrdio da, doista, jeste zani mljivo; onda je spleo prste povrh svoga trbuha. "Jednoga dana mo e se dogoditi da odr avanje reda u ovoj gildi bude tvoj posao. Bie potrebno da zna takve stvari. Kad sam bio u tvojim godinama - ili, rekao bih, malice mlai - ponekad sam se zanosio d a sam po krvi aristokrata. Neki od nas su to stvarno i bili, zna ." Palo mi je na um, i to ne po prvi put, da majstori Gerlous i Palaemon mo raju znati poreklo svih egrta i svih mlaih kalfi zato to su lino oni odobrili njihov prijem. "Da li ja jesam, ili nisam, ne mogu rei. Imam telesnu grau jahaa, rekao bih , a po visini sam ne to iznad proseka uprkos te kog detinjstva. Jer bilo je te e, mnog o te e, pre etrdeset godina, mogu ti rei." "To mi je reeno, majstore." Uzdahnuo je, stvarajui sipljiv znak kakav se ponekad zauje kad ovek sedne n a ko ni jastuk. "Ali, proticanjem vremena, shvatio sam da je Inkreator, odabirajui me za karijeru u na oj gildi, dejstvovao u moju korist. Nema sumnje da sam stekao zasluge u prethodnom ivotu, kao to sam, nadam se, stekao i u ovom." Majstor Garlous je zautao i zagledao se (tako je meni izgledalo) u hrpu p apira na svom stolu: sudska uputstva, dosjei klijenata. Najzad, kad sam se ve spr emao da pitam ima li i ta vi e da mi ka e, on ree: "Tokom svih mojih godina nijednom ni sam video da lan gilde bude podvrgnut muenju. A lanova je bilo, pa, nekoliko stotin a." Saop tio sam dobro znanu mudrost da je bolje biti aba krastaa sakrivena ispo d kamena nego leptir zgnjeen tim kamenom. "Mi iz ove gilde smo ne to vi e od krastae, uveren sam. Ali trebalo je da dod am da, iako sam video pet stotina ili vi e uzvi enih u na im elijama, nikad, do sada, n

isam imao pod svojom upravom lanicu tog u eg kruga konkubina koje su autarhu najbli e ." "Dvorkinja Tekla je tom krugu pripadala? Va e rei to nagove tavaju, majstore. " Sumorno je klimnuo glavom. "Ne bi to bilo tako ravo kad bi nju trebalo od mah baciti na muke, ali nije tako. Mo e to biti tek kroz nekoliko godina. Ili nika d." "Vi smatrate da bi ona mogla biti osloboena, majstore?" "Ona je pion u autarhovoj igri sa Vodalusom - ak i ja znam toliko. Njena sestra, dvorkinja Tea, pobegla je iz Kue Apsoluta i postala Vodalusova dragana. O ni e se pogaati pomou Tekle, bar neko vreme, i dok to traje, moramo lepo s njom. Al i ne preterano lepo." "Vidim", rekoh. Bilo mi je vrlo nezgodno to ne znam ta je dvorkinja Tekla kazala Droteu i ta je on preneo Gerlousu. "Zatra ila je bolju hranu i ja sam sredio da to dobije. Zatra ila je i dru tvo , a kad smo joj rekli da posete nisu dozvoljene, navaljivala je da joj bar jedan od nas povremeno pravi dru tvo." Majstor Gerlous je zastao da obri e, rubom ogrtaa, svetlucavo lice. Rekao s am: "Razumem." Bilo je prilino sigurno da zaista razumem ta sledi. "Po to je videla tvoje lice, zatra ila je tebe. Rekao sam joj da e sedeti uz n ju dok obeduje. Ne tra im tvoju saglasnost - ne samo to mora slu ati moja uputstva neg o i zato to znam da si odan. Ono to tra im jeste da pazi da ne izazove njeno nezadovol jstvo, ali ni preterano zadovoljstvo." "Trudiu se najbolje to mogu." Iznenadio sam se razabrav i koliko mi je glas v rst. Majstor Gerlous se nasme io kao da sam mu olak ao nevolju. "Ima ti dobru glav u, Severijane, iako ti je jo mlada. Jesi li ikad bio sa enom?" U na im meusobnim egrtskim priama va io je obiaj da o tome izmi ljamo slavne pri ali sad nisam bio u dru tvu egrta, te odmahnuh glavom. "Nikad kod ve tica nisi pre ao? Mo da je i bolje to nisi. One su mene uzele na prvo pouavanje toplom poslu, ali nisam siguran da bih im poslao jo jednog takvog k akav sam bio ja. Meutim, izgledi su da dvorkinja hoe da joj neko greje krevet. Ti joj to ne sme ispuniti. Njena trudnoa ne bi bila obina - mogla bi doneti odlaganje muenja i bruku za gildu. Prati me?" Klimnuo sam glavom. "Deake tvojih godina mui nemir. Odrediu nekoga da te povede na mesto gde se takve boljke brzo lee." "Kako vi elite, majstore." " ta? Ti mi se ne zahvaljuje ?" "Hvala vam, majstore", rekoh. Od svih ljudi koje sam ikada upoznao Gerlous je bio jedan od najslo enijih , zato to je bio slo en ovek koji se trudi da izgleda jednostavan. I to ne na osnovu zamisli jednostavnog, nego na osnovu zamisli slo enog oveka o jednostavnosti. Ba ka o to se dvorjanin formira u ne to briljantno i zapetljano, na pola puta izmeu majsto ra plesa i diplomate, sa trunicom ubice ako zatreba, tako je i majstor Gerlous ob likovao sebe u ono tupo stvorenje koje ni i dvorjanin, pursuivant, oekuje da vidi k ad pozove efa na e gilde, iako je to jedino to pravi muitelj ne mo e biti. Taj napor se primeivao; iako je svaki deo Gerlousa bio kako treba, nijedan deo se nije sa ost alima uklapao. Pio je mnogo i patio od ko marnih snova, ali su ko mari dolazili upra vo posle pia, kao da je vino, umesto da zakatani vrata njegovog uma, ta vrata nagl o otvaralo i ostavljalo ga da se tetura kroz poslednje sate noi trudei se da uhvat i prvi nagove taj sunca koje jo nije ni blizu, sunca koje bi prognalo utvare iz nje gove velike kabine i omoguilo mu da se obue i po alje kalfe na njihove zadatke. Peo se ponekad na vrh na e kule, iznad topova, i tamo ekao, priajui sam sa sobom i zurei k roz staklo, za koje se pria da je tvre od kremena, da ugleda praskozorje. Bio je t o jedini ovek u na oj gildi - ne izuzimajui ni majstora Palaemona - koji se nije pla i o tamo njih energija niti onih nevidljivih usta koja se ponekad obrate ljudima, a ponekad jedna drugima, u drugim kulama i dvorcima. Voleo je muziku, ali ju je pr atio lupajui po rukonaslonu svoje stolice i nogom po podu, i to ba naj e e kad je slu ao onu vrstu muzike koju je najvi e voleo, a iji su ritmovi odve fini za ma kakvu pravi

lnu kadencu. Jeo je previ e, ali i preterano retko; itao je kad je mislio da to nik o nee primetiti; poseivao je neke na e klijente, pa i one na treem nivou, da bi s nji ma razgovarao o stvarima koje su za nas, koji smo iz hodnika prislu kivali, ostaja le nerazumljive. Njegove oi su bacale vatru, bile su blistavije nego oi ijedne ene. Izvesne sasvim obine rei izgovarao je pogre no: o arniti, salfinks, memarandum. Ne um em vam dobro iskazati koliko je lo e izgledao kad sam se, nedavno, vratio u Citade lu, koliko lo e izgleda sad. 8. KONVERZACIONALIST Sledeeg dan sam, po prvi put, odneo Tekli ruak. Tokom jedne smene ostao sa m uz nju, a kroz prorez na vratima elije esto me je osmatrao Drote. Igrali smo igr e rei, u emu je ona bila daleko ume nija od mene, a posle nekog vremena poeli smo da priamo o stvarima koje, navodno, javljaju oni koji su se vratili iz mrtvih; ona j e o tome iznela ono to je proitala u najmanjoj od donetih knjiga, naime - ne samo prihvaena gledi ta hierofonata nego i razne ekscentrine i jeretike teorije. "Kad budem na slobodi", ree ona, "osnovau svoju sopstvenu sektu. Svakome u rei da je tu re o mudrosti koja mi je otkrivena dok sam boravila meu muiteljima. To e ljudi slu ati." Pitao sam je kakva e njena uenja biti. "Da ne postoje agatodaimoni - dobri duhovi, niti ivot posle smrti. Da se um u smrti gasi kao u snu, samo jo vi e." "Ali ta e rei, ko ti je to otkrio?" Odmahnula je glavom, a onda oslonila iljasti vrh svoje vilice na jednu aku - poza koja je omoguavala da joj divno doe do izra aja graciozna linija vrata. "To jo nisam odluila. Mo da aneo od leda. Ili duh. ta misli da je od te dvojice bolje?" "Zar tu nema neke protivurenosti?" "Pa ba i ima." Njen glas bio je bogat od zadovoljstva koje joj je to pita nje dalo. "Ali u toj protivurenosti le ae privlanost nove vere. Ne mo e se osnovati nov a teologija na Niemu, a ni ta nije tako pouzdan temelj kao protivurenost. Razmisli o velikim uspesima pro losti - proglase da je neko njihovo bo anstvo gospodar svih va seljena, ali da je ipak potrebno da ga brane babe, kao da je neko dete koje se u pla ilo od koko i. Ili da ona vlast, koja nikog ne ka njava dok jo ima mogunosti da se k rivac popravi, posle kazni svakog kad vi e nema nikakvih izgleda da e se iko poprav iti." Rekoh: "Te stvari su odve slo ene za mene." "Ne, nisu. Rekla bih da si inteligentan kao i veina mladih ljudi. Ali vi, muitelji, pretpostavljam, nemate nikakvu religiju. Da li vas teraju da se zakune te da neete biti religiozni?" "Ni u kom sluaju. Imamo svoju nebesku za titnicu i po tujemo praznike, kao i svaka druga gilda." "Mi nemamo", ree ona. Za trenutak, kao da su je povukle misli o tome. "To samo gilde imaju, zna , i vojska, koja je takoe jedna vrsta gilde. Mislim da bi na m bilo bolje kad bismo to imali. Ipak, svi ti dani posta i noi bdenja pretvorili su se u predstave, u prilike da se nosi nova odea. Da li ti se dopada ovo?" Ustal a je i pru ila ruke da poka e uprljanu haljinu. "Vrlo je lepa", odva ih se da ka em. "Taj vez, i to kako su na iveni toliki si tni biseri." "To je jedina stvar koju ovde imam - u tome sam bila kad sam povedena. Z a veeru je, zapravo. Za vreme posle kasnog popodneva, a pre poetka noi." Rekao sam da sam siguran da e majstor Gerlous urediti da joj se donese jo haljina, ako ona to zatra i. "Zatra ila sam ve i on ka e da je poslao neke ljude u Kuu Apsoluta da mi dones u, ali da nisu mogli ni ta da nau, to znai da Kua Apsoluta poku ava da glumi da ja ne po stojim. Ipak, mogue je da je sva moja odea poslata u na dvorac na severu, ili u jed nu od na ih vila. On e rei svom sekretaru da im pi e za to." "Zna li koga je poslao?" upitah. "Kua Apsoluta mora biti velika bar kao na a Citadela, pa valjda niko ne mo e da je proma i." "Naprotiv, vrlo se lako proma i. Ne vidi se, pa je mogue da doe do nje i ne z

na da si do ao, osim uz mnogo sree. Sem toga, po to su drumovi zatvoreni, njima je dov oljno samo da ka u svojim uhoda da neku odreenu grupu putnika treba uputiti u pogre n om pravcu, a uhode oni imaju svuda." Zaustio sam da pitam kako mo e biti nevidljiva Kua Apsoluta (koju sam oduve k zami ljao kao d inovsku palatu sa blistavim kulama i zasvoenim dvoranama); ali Tekl a je ve razmi ljala o neem sasvim drugom, gladei narukvicu koja je imala oblik kraken a iji su se pipci spleli oko njene bele ruke, a ije su oi bile kabo on-smaragdi - ova lni, ne rezani u facete. "Dopustili su mi da zadr im ovo. Velike je vrednosti. Pla tina, ne srebro. Stvarno sam bila iznenaena." "Ovde nema nikog ko bi mogao biti podmien." "Moglo bi se prodati u Nesusu i kupiti odea. Da li je iko od mojih prijat elja poku ao da me vidi? Zna li to, Severijane?" Odmahnuo sam glavom. "Ne bi bili pu teni unutra." "To razumem, ali neko bi mogao poku ati. Zna li da veina ljudi u Kui Apsoluta ne zna za postojanje ovog mesta? Vidim da mi ne veruje ." "Misli , ne znaju da postoji Citadela?" "Naravno da znaju za Citadelu. Neki njeni delovi su otvoreni za svakoga, a, uostalom, ne mo e ne videti kule ako sie u ju ni deo ivog grada, svejedno s koje si strane ola." Pljesnula je po metalnom zidu svoje elije. "Za ovo ne znaju - ili bi, bar, veliki deo njih poricao da ovo mesto jo postoji." Velika, velika dvorkinja je bila, a ja ne to gore od roba (mislim, u oima o binog naroda, koji ne mo e stvarno da razume zadu enja na e gilde). Pa ipak, kad je vre me isteklo i Drote kucnuo po odzvanjajuim vratima, ja sam bio taj koji je ustao i izi ao iz elije i uskoro se popeo u isti veernji vazduh, a Tekla je ostala unutra, d a slu a jeanje i vri tanje drugih. (Iako je njena elija bila prilino udaljena od stepen i nog bunara, smeh sa treeg nivoa mogao se uti kad nije bilo nikog da s njom razgova ra.) U na oj spavaonici te veeri pitao sam da li iko zna imena onih kalfi koje j e majstor Gerlous poslao da potra e Kuu Apsoluta. Niko nije znao, ali je moje pitan je izazvalo ivu raspravu. Iako niko od deaka nije to mesto video, pa ak ni razgovar ao ni sa kim ko jeste, ipak je svaki uo prie. Veina ih je bila o basnoslovnom bogat stvu - zlatne ploe, svilena ebad ispod sedla, takve stvari. Najzanimljiviji su bil i opisi autarha, koji bi morao biti nekakvo udovi te da bi se u sve to uklopio; vis ok kad stoji, obinog rasta kad sedi, star, mlad, ena obuena u mu ko i tako to. Jo fant astinije su bile prie o njegovom veziru, slavnom Ocu Inireu, koji je izgledao kao majmun i bio najstariji ovek na svetu. Tek to smo poeli valjano da razmenjujemo prie o udesima, neko zakuca na vrat a. Najmlai ih otvori i ja ugledah Rohea - obuenog ne u fuliginske ak ire i ogrta kao to je to propisano pravilima gilde, nego u obine, mada nove i moderne, pantalone, k o ulju i kaput. Mahnuo mi je rukom, a kad sam do ao do vrata da razgovaram s njim, n aznaio je da treba da poem za njim. Kad smo stepeni tem oti li malo dalje, on ree: "Bojim se da sam upla io onog kl inca. Ne zna ko sam." "Ne zna, u toj odei", rekoh. "Setio bi se kad bi te video u onoj tvojoj n ekada njoj odei." To mu je prijalo, pa se nasmejao. "Zna , tako je udno bilo oseanje morati za kucati na ta vrata. Danas je, koji? Osamnaesti. Nije jo ni tri meseca pro lo. Kako ti ide?" "Prilino dobro." "Izgleda da si pritegao bandu. Eata ti je pomonik, a? Nee postati kalfa jo e tiri godine, znai bie kapetan tri godine posle tebe. Iskustvo e mu dobro doi i sad m i je ao to ti nisi imao vi e iskustva pre nego to si bio primoran da uzme tu du nost. Ja sam ti stajao na putu, ali nisam nimalo razmi ljao o tome tada." "Rohe, kuda idemo." "Pa, prvo idemo dole u moju kabinu da te obuemo. Da li se raduje to e i ti po stati kalfa, Severijane?" Te poslednje rei je samo bacio preko ramena dok je dumbarao niz stepenice ispred mene i nije ekao nikakav odgovor. Moj kostim uglavnom je bio kao njegov, samo drugih boja. Bili su tu ogrt

ai i kape za nas dvojicu. "Ovo e ti dobro doi", ree on dok sam to oblaio. "Napolju je zima, poinje i sneg." Dao mi je i jednu maramu i rekao mi da skinem svoje izno ene cipele i obujem par izama. "To su kalfenske", pobunio sam se. "Ne mogu ih nositi." "Ma, hajde. Svako nosi crne izme. Niko nee primetiti. Da li ti odgovaraju? " Bile su prevelike, pa me je naterao da obujem par njegovih arapa preko mo jih. "Nego, pare bi trebalo da budu kod mene, ali po to uvek postoji mogunost da se razdvojimo, bolje je da i ti ima nekoliko asimusa." Izruio je novie u moj dlan. "Spreman? Idemo. Rado bih se vratio na vreme da malo i odspavam, ako bude mogue." Izi li smo iz kule i umotani u udnovatu odeu pro li oko Ve tje kule, da bismo izb ili na nadsvoenu putanju koja vodi pored Martela do dvora koji nazivamo Razbijeni m. Rohe je tano rekao: poinjao je da pada sneg, perjaste pahuljice velike kao kraj mog palca koje su se kroz vazduh prosejavale tako sporo da se inilo da mora biti da su ve godinama tako padale. Vetra nije bilo, pa smo uli kako na e izme krckaju pr obijajui se kroz novu, tanku masku dobro znanog sveta. "Ima sree", ree mi Rohe. "Ne znam kako si ovo izveo, ali, hvala ti." "Izveo ta?" "Izlazak u Ehopraksiju i da tamo obojica dobijemo po jednu ensku. Znam da zna - majstor Gerlous mi je rekao da je tebe ve obavestio." "To sam bio zaboravio, a sem toga, nisam bio siguran da on to misli ozbi ljno. Je l' emo mi pe ke? Mora biti da je daleko." "Nije toliko daleko koliko ti verovatno zami lja , ali, kao to rekoh, para im amo. Kod Gorke kapije e ekati fijakeri. Uvek ih tamo ima - ljudi stalno dolaze i o dlaze, mada ovek, kad se zavue u na e o e, ne bi pomislio da je tako." isto radi razgovora, rekoh mu ono to je dvorkinja Tekla tvrdila: da mnogi ljudi u Kui Apsoluta ne znaju za na e postojanje. "Siguran sam da je tako. Dok te odgajaju u esnafu, ini ti se da je on sre di te sveta. Ali kad malo odraste - takvo je bilo moje iskustvo, a znam da se na te be mogu osloniti da ne iri prepriavanja o tome - ne to ti malice pukne u glavi i ti ot krije da tvoja gilda ipak nije upori na taka vaseljene, nego samo jedan dobro plaeni, neomiljeni posao u koji si sluajno upao." Kao to je Rohe predvideo, tamo su bile i koije, ukupno tri. ekale su pokraj Razbijenog dvora. Jedna je bila aristokratska, sa naslikanim grbovima na vratim a i sa palfrenijerima u kitnjastim livrejama, dok su druge dve bile obini fijaker i, mali i neukra eni. Koija i su se, sa svojim niskim krznenim kapama, zgurili oko va trice koju su nalo ili na kaldrmi. Viena iz daljine, kroz sneg to pada, izgledala je kao da nije vea od iskre. Rohe mahnu rukom i viknu i jedan koija uskoi u svoje sedi te, pucnu biem i dov eze se, tandrui, nama u susret. Kad smo se na li unutra, upitah Rohea da li ovaj zna ko smo, a Rohe ree: "Mi smo dvojica optimata koji su imali neka posla u Citadeli , a sad polaze u Ehopraksiju na jedno vee zadovoljstva. To je sve to on zna i to tr eba da zna." Zapitao sam se da li je Rohe u ovoj vrsti zadovoljstava mnogo iskusniji od mene. To nije izgledalo verovatno. U nadi da u otkriti da li je ve i ao do na eg od redi ta, zapitah ga gde je Ehopraksija. "U kvartu Algedonik. uo si za njega?" Klimnuh glavom i rekoh da je majstor Palaemon jednom rekao da je to jeda n od najstarijih delova grada. "Nije ba . Ima delova, dalje na jugu, koji su jo stariji, gde ive samo omofa gisti, derai sirovog mesa. Citadela se nekada nalazila na severu od Nesusa, na izv esnoj udaljenosti. Da li si to znao?" Odmahnuo sam glavom. "Grad stalno puzi uz reku. Armigeri i optimati ele istiju vodu - ne za pie, nego za svoje ribnjake, za kupanje i vo nju amcima. Sem toga, svako ko stanuje pre vi e blizu mora uvek je donekle sumnjiv. Zato najni i delovi, gde je voda najgora, b ivaju potpuno napu teni. Na kraju ih napusti i zakon, a ko ostane, pla i se da nalo i vatru zbog onog to bi dim mogao privui." Gledao sam kroz prozor. Bili smo ve pro li kroz jednu kapiju, meni nepoznat

u, projuriv i pored stra e sa lemovima; ali jo smo se nalazili u Citadeli i spu tali se tesnacem izmeu dva reda prozora koji su bili zatvoreni kapcima. "Kad si kalfa, mo e u grad kad god hoe , pod uslovom da nisi na du nosti." To sam, dabome, ve znao; ali zapitah Rohea da li mu to prija. "Ne ba da prija... ja sam i ao samo dvaput, istinu da ti ka em. Nije prijatno , ali je zanimljivo. Znaju ko si, dabome." "Rekao si da voza ne zna." "Pa, on verovatno ne zna. Ti vozai idu po celom Nesusu. On bi mogao stano vati ma gde i u Citadelu ne zalaziti e e od jednom godi nje. Ali me tani znaju. Vojnici priaju. Uvek znaju i uvek priaju, to svako ka e. Oni kad izlaze, mogu da nose svoje uniforme." "Svi ovi prozori su mrani. Ne verujem da u ovom delu Citadele iko stanuje ." "Sve se smanjuje. Tu niko ne mo e ne to naroito izmeniti. Manje hrane znai i m anje naroda, sve dok ne doe Novo sunce." I pored hladnoe, u fijakeru mi je bilo zagu ljivo. "Je l' jo ima daleko da s e ide?" upitah. Rohe se tiho nasmejao. "Neizbe no je da bude nervozan." "Nisam nervozan." "I te kako jesi. Samo, ne dozvoli da te to uznemirava. To je prirodna st var. Mislim, nemoj da te nervira injenica da jesi nervozan, ako razume to hou da ka em ." "Sasvim sam miran." "Mo e stvar i na brzinu, ako tako hoe . Sa tom enom ne mora ni da razgovara , ako nee . Nju ba briga. Naravno, razgovarae, ako ti tako eli . Ti plaa - u ovom sluaju, j m, ali naelo je isto. Ona e ti ispunjavati elje, u razumnim okvirima. Ako je udara i li vezuje , naplatie ti vi e." "Je l' im to neko radi?" "Pa, zna , amateri. Ne verujem da bi ti to hteo, niti iko iz gilde to radi , sem ako se napije." Zastade na trenutak. "A te ene kr e zakon, pa prema tome, ne mogu da se ale." Na fijaker, proklizavajui na zastra ujui nain u stranu, izlete iz tog tesnaca i jurnu kroz drugi, jo u i, koji je krivudao ka istoku. 9. KUA AZURA Na e odredi te beja e jedno od onih akrecionih zdanja kakva se viaju u starijim delovima grada (i, koliko znam, samo tu), kod kojih je doziivanjem raznih dodata ka i spojnih prolaza postignuto da se zgrade, prvobitno zasebne, spoje u konfuzn u masu uglova, krila, raznih arhitektonskih stilova, sa kulama i iljcima tamo gde su prvobitni graditelji imali u vidu samo obine krovove. Ovde je sneg padao jae ili je mo da, samo, nastavio da pada dok smo se mi vozili. Opkolio je visoki trem bezoblinim belim hrpama, ubla io je i pomutio oblike ulaza, pretvorio prozorske pr agove u jastuke, maskirao i zaogrnuo drvene karijatide koje su podr avale krov i o beao, inilo se, ti inu, bezbednost i tajnost. U ni im prozorima videla su se mutna uta svetla. Gornji spratovi bili su mr ani. I pored sne nih nanosa neko je unutra, nesumnjivo, uo na e korake. Velika stara v rata, ne vi e u najboljem stanju, otvori e se razmahom ka unutra, pre nego to je Rohe stigao da zakuca. U li smo i na li se u uzanoj sobici nalik na kutiju za uvanje drag og kamenja: zidovi i plafon pokriveni plavim satenom koji je unakrsnim ivenjem ra zdeljen na jastuie. Osoba koja nas je pustila unutra imala je cipele sa debelim ono vima i uti ogrta; kratka, bela kosa tog drugara bila je zaglaena unatrag sa irokog o kruglog ela iznad lica koje nije imalo ni bradu ni bore. Dok sam, na ulazu, prola zio pored njega, shvatio sam da u njegove oi gledam onako kako bih gledao kroz ne ki prozor. Te oi su stvarno mogle biti i staklene, toliko su bile bez kapilara, t oliko su uglaano izgledale - kao nebo letnje su e. "Ba vam je srea naklonjena", ree on i pru i nam po jedan pehar. "Nikog nema s em vas." Rohe progovori: "Siguran sam da se devojke oseaju usamljeno."

"Tako je. Vi se sme ite... Vidim da mi ne verujete, ali tako je. One se ale kad u njihov dvor doe previ e sveta, ali su i tu ne kad ne doe niko. Svaka e noas poku a i da vas oara. Videete. ele da se hvale, kad vi odete, da ste izabrali njih. Osim t oga, obojica ste privlani mladii." On zastade i, mada bez zurenja, ipak se nekako pomnije zagleda u Rohea. "Vi ste bili ovde i ranije, zar ne? Pamtim va u crvenu ko su i jarki ten. Daleko na jugu, u uzanim zemljama, divljaci slikaju duha vatre, koji mnogo lii na vas. A va prijatelj ima lice uzvi enoga... to moje mlade ene najvi e v ole. Vidim za to ste ga doveli ovamo." Njegov glas je mogao biti mu ki tenor ili ensk i kontraalt. Otvori e se druga vrata. Imala su vitra ni umetak sa prikazom Isku enja. Uosmo u jednu salu koja je izgledala (jednim delom, nesumnjivo, i zbog tesnoe prethodne sobe) vea nego to bi ta zgrada, s obzirom na svoju zapreminu, mogla sadr ati. Visok a tavanica bila je ukra ena neim nalik na belu svilu, tako da se dobijao utisak pav iljona. Du dva zida bile su kolonade - ali la ne, jer su tobo nji stubovi bili samo p oluokru ni pilastri pribijeni uz plavo obojenu povr inu, dok je arhitrav bio samo re ljef; ali sve dok smo ostajali blizu sredi ta, dejstvo je bilo upeatljivo i gotovo savr eno. Na udaljenijem kraju ove sale, nasuprot prozora, nalazila se stolica sa visokim naslonom, nalik na presto. Tu na domain sede i skoro istog trenutka zau se zvon negde u unutra njosti zgrade. Rohe i ja smo, na dve manje stolice, ekali utei, d ok su jasni odjeci tog odzvona zamirali. Spolja se ni ta nije ulo, a ipak sam oseao padanje snega. Moje vino je obeavalo da e hladnoi onemoguiti da prie bli e; jo nekoliko gutljaja i ja ugledah dno vra. Bilo mi je kao da ekam poetak neke ceremonije u ru evn oj kapeli, ali, u isti mah, manje stvarno i vi e ozbiljno. "Dvorkinja Barbea", najavi na domain. U la je jedna visoka ena. Takvo je elegantno dr anje imala, uz tako lepu i sm elu odeu, da sam tek posle nekoliko trenutaka shvatio da ne mo e imati vi e od sedamn aest godina. Lice ovalno, savr eno, oi vodeno bistre, nos malen i prav, maju na usta, tako obojena da izgledaju jo manja. Kosa joj je bila toliko bliska glaanom zlatu, da je, maltene, mogla biti i perika od zlatnih iica. Zauzela je pozu korak-dva ispred nas i poela polako da se okree, prolazei k roz stotinu gracioznih stavova. Do tog vremena jo nisam video profesionalnu plesai cu; ne verujem da sam i do danas video ijednu tako lepu. Ne mogu opisati ta sam t ada osetio dok sam je gledao u toj udnoj dvorani. "Sve dvorske lepotice su ovde, za vas", ree na domain. "Ovde, u Kui azura, g de su nou doletele sa zlatnih zidova da se rasipaju u va em zadovoljstvu." Onako napola hipnotisan, pomislio sam da on te fantastine tvrdnje iznosi ozbiljno. Rekoh: "Pa, to sigurno nije istina." "Do li ste radi zadovoljstva, zar ne? Ako jedan san doprinosi da vam bude lep e, za to ga osporavati?" Sve to vreme devojka sa zlatnom kosom izvodila je svoj spori ples bez muzike pratnje. Trenuci su se prelivali jedan u drugi. "Da li vam se dopada?" upita na domain. "Da li birate nju?" Malo je nedostajalo da ja ka em - tanije da viknem, jer sam oseao da je sve ono u meni to je ikada eznulo za enom, eznulo tada - da biram nju. Pre nego to sam us peo da doem do daha, Rohe ree: "Da vidimo jo neku." Devojka odjednom prekide ples, nakloni se ka nama i izie iz dvorane. "Mo ete uzeti i po dve, ili vi e, znate. Posebno, ili zajedno. Imamo neke ve oma prostrane krevete." Opet se otvori e vrata. "Dvorkinja Gracija." Iako je ova devojka bila veoma razliita, po mnogo emu me je podseala na "dv orkinju Barbeu" koja se pojavila pre nje. Kosa joj je bila bela kao one pahulje koje su promicale ispred prozora; zbog te kose, njeno mladalako lice izgledalo je jo mlae, a taman ten jo tamniji. Imala je (ili se inilo da ima) vee grudi i prostran ije kukove. A ipak sam oseao da je maltene mogue da je to ista ena, da je promenila odeu i periku i zapra ila lice kozmetikom u onih nekoliko sekundi izmeu izlaska prv e i ulaska druge. Bilo je to besmisleno, ali je u tome postojao i traak istine, k ao i u mnogim drugim besmislicama. Bilo je u oima obe te ene, u izrazima oko njiho vih usta, u njihovom dr anju i u fluidnosti njihovih pokreta ne to to je bilo jedno i sto. Setio sam se neega to sam negde drugde video (nisam se mogao setiti gde), ali je ovo ipak bilo novo, a ja sam oseao da je ono drugo, ono koje sam ranije upozn

ao, bolje. "Ovo e meni odgovarati", ree Rohe. "A sad moramo nai ne to za mog prijatelja ovde." Tamna devojka, koja nije plesala kao prva nego je samo stajala, sme ila se vrlo malo, izvodila naklone i okretala se u sredini sale, sada dopusti svome osm ehu da se malice pro iri, prie Roheu, sede na rukonaslon njegove stolice i poe ne to da mu apue. Kad se vrata otvori e po trei put, na domain ree: "Dvorkinja Tekla." Izgledalo je da je stvarno ona, ba onakva kakvu sam zapamtio - da je pobe gla na neki nain koji nisam mogao ni naslutiti. Na kraju mi je razum, pre nego po smatranje, saop tio da gre im. Ne znam koje bih razlike primetio kad bi njih dve sta le jedna pored druge, mada je ova, svakako, bila ne to ni eg rasta. "Dakle, ovu elite", ree na domain. Nisam se seao da sam i ta rekao. Rohe, sa ko nom kesom, iskorai napred, saop tavajui da e on platiti za obojicu. Posmatrao sam novie dok ih je vadio, ekajui da vidim sjaj hrisosa. Nije toga bilo ve samo nekoliko asimusa. Ta "dvorkinja Tekla" mi dotae aku. Njen miris bio je jai od jedva primetnog parfema prave Tekle; ipak, to je bio isti miris koji me je navodio na pomisao o ru i koja gori. "Hodi", ree ona. Pooh za njom. Neki hodnik je tamo bio, mutno osvetljen i ne odve ist; zatim uzano stepeni te. Zapitao sam je koliko je dvorkinja ovde, a ona stade i pogleda me odozgo, iskosa. U njenom licu postojalo je ne to to je moglo biti zadovoljena ta t ina, ili ljubav, ili ono nejasno oseanje koje iskusimo kad se neko takmienje pretv ori u izvoenje. "Veeras, vrlo malo. Zbog snega. Ja sam do la sankama, sa Gracijom." Klimnuo sam glavom. Pomislih da jako dobro znam da je ona do la samo iz je dne od okolnih opakih uliica, najverovatnije pe ke, sa alom preko kose i sa starim c ipelama kroz koje zadire hladnoa. Ipak naoh da njene rei imaju vi e smisla nego stvar nost: osetio sam oznojene vrance kako se jure kroz sneg to je padao br e nego to bi ijedna ma ina mogla, osetio sam fijuk vetra, a unutra mlade, divne, raskala ne ene um otane u samurovinu i risovo krzno, tamno spram crvenih kadifenih jastuka. "Zar nee doi?" Ve je bila maltene na vrhu stepeni ta i izvan vidika. Neko joj se tamo obra ti nazivajui je svojom "najdra om sestrom" i kad "Tekla" ode jo koji stepenik nagore , videh da je to neka ena veoma slina onoj koja je bila sa Vodalusom, onoj sa srco likim licem i crnom kapuljaom. Ta ena nije obratila nikakvu pa nju na mene i, im sam joj se sklonio s puta, pohitala je niz stepeni te. "Sad vidi ta si mogao da dobije da si samo priekao da izie jo jedna." Osmeh ka kav sam nauio da viam na drugom mestu vrebao je u uglu usana moje drolje. "Ja bih ipak tebe odabrao." "E to je stvarno zabavno - ma, hajde, hajde sa mnom, nee valjda stajati u tom promajnom hodniku zauvek. Zadr ao si savr eno nepromenjeno lice, ali su ti se oi prevrtale kao kod teleta. Zgodna je ona, zar ne." Ta ena slina Tekli otvorila je vrata i ve smo bili u jednoj malenoj spavaoj sobi sa ogromnim krevetom. Sa plafona je, okaena o posrebreni lanac, visila hladn a kadionica; visoki stativ sa svetiljkom ru iastog aba ura nalazio se u jednom uglu. Bio je tu i jedan maju ni sto za oblaenje, sa ogledalom, i jedan uzani orman za odeu , a mi smo jedva imali prostora i da se pomaknemo. "Da li bi voleo da me skine ?" Klimnuo sam glavom i posegnuo ka njoj. "Onda te upozoravam da mora pa ljivo sa mojojm odeom." Okrenula mi je lea. "O vo se zakopava na leima. Poni s vrha, od zadnje strane mog vrata. Ako se uzbudi pa n e to pocepa , on e te naterati da to i plati - nemoj posle kazati da ti nije bilo reeno ." Moji prsti nao e malenu kopu i otkopa e je. "A ja bih pomislio, dvorkinjo Teklo , da ti ima odee u izobilju." "Imam. Ali zar misli da bih elela da se vratim u Kuu Apsoluta u pocepanoj h aljini?" "Sigurno ovde ima i drugih." "Imam nekoliko, ali ovde ne mogu da dr im mnogo toga. Neko mi odnosi stvar i kad nisam tu." Tkanina izmeu mojih prstiju, koja je izgledala tako sjajno i bogato u kol

onadnoj plavoj sali dole, bila je tanka i jeftina. "Nema kadife, pretpostavljam" , rekoh, otkainjui sledeu kukicu. "Nema samurovog krzna, ni dijamanata." "Naravno da nema." Odmakao sam se jedan korak od nje. (I leima se maltene naslonio na vrata. ) Ni traga od Tekle nije bilo u njoj. Sve je to bila samo sluajna srodnost, podud arnost nekih gestova i slinost odee. Stajao sam u hladnoj sobici i gledao vrat i g ola plea neke mlade sirotice iji su roditelji, mo da, zahvalno primili svoj deo Rohe ovog krtog srebra i pravili se da ne znaju gde njihova ker provodi itavu no. "Nisi ti dvorkinja Tekla", rekoh. " ta u ja ovde s tobom?" Sigurno je u moj glas u lo vi e nego to sam nameravao. Okrenula se da me pogl eda, a tanu na tkanina njene odee skliznula joj je sa grudi. Video sam kako strah p relee preko njenog lica kao zrak iz nekog ogledala; sigurno je u ovakvu situaciju zapadala i ranije i lo e prolazila. "Ja jesam Tekla", ree ona. "Ako ti eli da to bud em." Digao sam ruku, a ona je hitro dodala: "Ima ovde ko da me za titi. Dovoljn o je da vrisnem. Mo e me lupiti jednom, ali nee moi dvaput."

"Nema", rekoh joj. "Ima, ima. Trojica." "Nema nikog. Ceo ovaj sprat je prazan i hladan - zar misli da nisam prime tio kakva je ti ina? Rohe i njegova devojka su ostali dole i on je mo da dobio bolju sobu zato to je on taj koji plaa. ena koju smo videli na vrhu stepeni ta odlazila je i htela je prvo da popria s tobom. Vidi." Obuhvatio sam je oko struka i podigao u vazduh. "Vri ti. Nee niko doi." utala je. Ispustio sam je na krevet i trenutak kasn ije seo pored nje. "Ljut si to nisam Tekla. Ali mogla sam da budem Tekla za tebe. Mogu i sad ." Smakla je udni kaput sa mojih lea i on pade. "Veoma si jak." "Nisam." Znao sam da su neki od deaka, koji su me se pla ili, ve jai od mene. "Vrlo jak. Zar nisi dovoljno jak da savlada stvarnost, ak ni za kratko vre me?" " ta ti to znai?" "Slabi veruju u ono to im je nametnuto. Jaki veruju u ono to ele i iznuuju d a to postane stvarno. ta je autarh, ako ne ovek koji veruje da je ba on autarh i sn agom svoje volje navodi ostale da to veruju?" "Nisi dvorkinja Tekla", rekoh joj. "Ali zar ne uvia , nije ni ona. Prava dvorkinja Tekla, za koju ne verujem d a si je ikad video... ne, vidim da tu gre im. Zar si bio u Kui Apsoluta?" Njene ake, male i tople, pritiskale su moju desnu aku. Odmahnuo sam glavom . "Ponekad klijent ka e da je bio. Uvek mi je zadovoljstvo da ih slu am kad to govore." "A da li su neki i bili? Zaista bili?" Slegnula je ramenima. "Poela sam ti govoriti da ni dvorkinja Tekla nije d vorkinja Tekla. Nije ona Tekla kakva u tvom umu postoji, a tebi je samo do takve stalo. A nisam ni ja. U emu je, onda, razlika izmeu nas?" "Valjda nema razlike." Dok sam se skidao, rekao sam: "Ipak, svi se trudimo da otkrijemo ta je st varno. Zbog ega? Mo da nas privlai teocentar. Hierofanti ka u da je samo on istinit." Poela je da ljubi moje butine, znajui da je pobedila. "Da li si stvarno sp reman da ga nae ? Mora biti pod za titom naklonosti, ne zaboravi. Inae e biti predat mu ljima. A to ti se ne bi dopalo." "Ne bi", rekoh ja i uzeh je meu ake. 10. POSLEDNJA GODINA Mislim da je majstor Gerlous imao ideju da ja budem esto voen u tu kuu da m e Tekla ne bi suvi e privlaila. A desilo se to da sam ja dopustio Roheu da te pare stavlja u d ep: nikad vi e nisam oti ao. Bol je bio previ e prijatan, zadovoljstvo previ e bolno; tako da sam se bojao da posle izvesnog vremena ja vi e neu prepoznati vlast

iti um. Osim toga, pre nego to smo Rohe i ja oti li iz te kue, belokosi ovek je (uhva tiv i moj pogled) izvukao iz grudnog dela svoje ode de ne to za ta mi se u prvom trenut ku uinilo da je nekakva ikona, ali sam brzo video da je zlatna boica u obliku falu sa. I nasme io se, a taj me je smeh upla io zato to u sebi nije sadr avao ni ta sem prija teljstva. Pro lo je nekoliko dana dok sam uspeo da oslobodim svoje misli o Tekli izv esnih utisaka to su pripadale la noj Tekli koja me je uvela u anakreontske zabave i ispunjenja mu karaca i ena. Moglo je to imati ak i dejstvo suprotno od onog koje je majstor Gerlous eleo, mada ne verujem da je imalo. Mislim da nikad nisam bio man je sklon da volim tu nesretnu enu nego tad kad su u mom pamenju bile sve e uspomene na moje slobodno u ivanje u njoj; to sam jasnije uviao neistinitost la ne Tekle, to sa m dublje oseao elju da se pribli im pravoj, a kroz pravu me je privlaio (mada toga, t ada, jedva da sam bio svestan) svet drevnog znanja i povlastica koji je ona pred stavljala. Knjige koje sam joj doneo postado e moj univerzitet, a ona moja proroica. N isam obrazovan ovek - od majstora Palaemona sam nauio tek ne to vi e od itanja, pisanja i raunanja i nekoliko injenica o fizikom svetu i o rekvizitama na e misterije. Ako s u obrazovani ljudi ponekad pomislili da sam ja, ako ne njima ravan, onda bar ovek ijeg dru tva ne treba da se stide, to je samo zahvaljujui Tekli: onoj Tekli koja os taje u mom pamenju i ivi u meni - i zahvaljujui kori enju te etiri knjige. ta smo zajedno itali i ta smo u vezi s tim jedno drugome priali, neu rei: i na jmanji deli toga istro io bi ovu kratku no do kraja. Cele te zime, dok se sneg beleo u Starom dvori tu, peo sam se iz ublijete kao iz sna, a onda primeivao svoje trago ve i svoju senku na snegu. Tekla je tugovala te zime, ali je ipak odu evljeno prial a sa mnom o tajnama pro losti, o pretpostavkama vezanim za vi e sfere i o grbovima i istorijama heroja koji su umrli pre mnogo milenijuma. Prolee doe i sa proleem, purpurno isprugani, belo istakani ljiljani nekropol isa. Donosio sam joj ih, a ona mi govora e da je i moja brada iskoila kao oni i da bi trebalo da mi obrazi budu plaviji nego kod obinih ljudi, a sledeeg dana se izvi njavala i tvrdila da ve i jesu plaviji. Zbog toplijeg vremena i (ini mi se) zbog c vea koje sam joj donosio, ohrabrila se. Kad smo pratili crte na insignijama stari h kua, progovarala je o svojim prijateljima koji su bili istog dru tvenog nivoa kao ona, o njihovim dobrim i lo im brakovima i kako je ta i ta menjala svoju budunost za jednu ru evnu tvravu zato to ju je videla u snovima; pa kako je druga s kojom se ona igrala lutkama dok su bile deca sad gospodarica toliko hiljada kvadratnih li ga. "A morae da doe i novi autarh, mo da i nova autarhija, jednog dana, zna , Severija ne. Stvari se mogu dugo nastavljati po starom. Ali ne mogu veno." "Ne znam mnogo o dvoru, dvorkinjo." " to manje zna sreniji e biti." Zastala je i grickala belim zubima delikatno s vijenu donju usnu. "Kad se moja majka poraala, naredila je slugama da je odnesu d o Vodoskoka Vatike, koji ima mo da otkriva ta e se dogoditi. Vodoskok je predskazao da u ja sesti na tron. Tea mi je uvek na tome zavidela. Meutim, autarh... " "Da?" "Bolje da ne priam suvi e. Autarh nije kao drugi ljudi. ta god ja da priam po nekad, istina je da na celome Urtu ne postoji drugi ovek kao to je on." "To znam." "Onda ti je to dovoljno. Evo, vidi", ree, di ui smeu knjigu. "Ovde pi e: 'Misao je Talelausa Velikog da demokratija' - to znai narod - ' eli da bude pod vla u neke s ile nadmone u odnosu na demokratiju samu; a Ijeriksa Mudroga je misao da zajednic a svih nee nikad dopustiti da na visoki polo aj doe neko razliit od njih. Tome uprkos , za svakog autarha se ka e da je savr eni gospodar.'" Nisam razumeo, pa sam outao. "Niko, zapravo, ne zna ta e autarh uiniti. Sve se na kraju svodi na to. Nit i ta e Otac Inire uiniti. Kad sam prvi put do la na dvor, reeno mi je da Otac Inire za ista usmerava politiku Komonvelta. Posle dve godine mog boravka tamo, jedan ovek na veoma visokom polo aju - ne mogu ti ni kazati njegovo ime - rekao mi je da auta rh vlada bez obzira na to to se nekima u Kui Apsoluta ini da Otac Inire ima vlast. A pro le godine mi je jedna ena, u ije se mi ljenje pouzdajem mnogo vi e nego u mi ljenje ma kog mu karca, kazala, u dubokom poverenju, da je, zapravo, svejedno koji od nji

h dvojice ima vlast, jer su obojica nedokuivi kao pelagijske dubine i da ako jeda n odluuje dok mesec postaje puniji, a drugi kad vetar dune sa istoka, niko, u sva kom sluaju, ne primeuje razliku. Mislila sam da je to mudar savet, sve dok nisam s hvatila da to ona samo ponavlja ne to to sam ja rekla njoj pola godine ranije." Tek la je zautala, opru ena po uzanom krevetu, tamne kose rasute po jastuku. "Ako ni ta drugo", rekao sam joj, "dobro si inila to si se oslanjala na mi lje nje te ene. Jer, ona je svoja mi ljenja zasnivala na pouzdanom izvoru." Kao da me nije ula, promrmljala je: "Ali istina je takva, Severijane. Nik o ne zna ta e ta dvojica uiniti. Ja bih mogla biti osloboena sutra. To je sasvim mog ue. Oni sad ve moraju znati da sam ovde. Ne gledaj me tako. Moji prijatelji e razgo varati sa Ocem Inireom. Mo da e me neko ak pomenuti autarhu. Ti zna za to su me uzeli, zar ne?" "Ne to oko tvoje sestre." "Moja polusestra Tea je sa Vodalusom. Ka u da mu je dragana, a ja mislim d a je to veoma verovatno. Setio sam se one lepotice navrh stepeni ta u Kui azura i rekao: "Mislim da sam jednom video tvoju polusestru. Bilo je to u nekropolisu. S njom je bio jedan uzvi eni koji je nosio tap-ma i izgledao veoma zgodan. Rekao mi je da je on Vodalus . Ta ena je imala lice u obliku srca i glas koji me je navodio da pomi ljam na golu bove. Da li je to bila ona?" "Valjda jeste. Oni ele da ona izda njega da bi spasla mene, a ja znam da ona to nee uiniti. A kad to otkriju, to da me ne puste?" Poeo sam da priam o neem drugom, a ona se posle nekog vremena nasmejala i r ekla: "Toliko si intelektualan, Severijane. Kad postane kalfa, bie najpametniji muit elj u istoriji... grozna pomisao." "Imao sam utisak da ti prijaju takvi razgovori, dvorkinjo." "Samo sad, zato to ne mogu napolje. Mo da e te ovo okirati: kad sam bila slob odna, retko sam posveivala vreme metafizici. Umesto toga, i la sam na ples i u lov na pekarije sa pardinskim lovakim psima. Ovu uenost, kojoj se divi , stekla sam jo ka o devojica, dok sam sedela pred mojim tutorom, pod pretnjom ibe." "Nije potrebno da priamo o takvim stvarima, dvorkinjo, ako vi e voli da ne p riamo." Ustala je i zabila ruke u sredinu buketa koji sam joj ubrao. "Cvetovi su bolja teologija nego folio-izdanja, Severijane. Da li je lepo u nekropolisu, ta mo gde si ovo na ao? Ne donosi mi sa grobova cvee, a? Ve iseeno cvee koje je neko doneo ?" "Ne. Ovo je davno zasaeno. Svake godine nie nanovo." Na prorezu u vratima Drote je rekao: "Vreme da se krene" i ja sam ustao. "Da li misli da postoji mogunost da je ponovo vidi ? Dvorkinju Teu, moju ses tru?" "Ne verujem, dvorkinjo." "Ako je vidi , Severijane, hoe li joj rei o meni? Mo da nisu uspeli da stupe u vezu s njom. Nee initi nikakvo izdajstvo - radie autarhov posao." "Rei u joj, dvorkinjo." Ve sam zakoraio kroz vrata. "Nee ona Vodalusa izdati, to znam, ali je mogu neki kompromis." Drote je zatvorio vrata, a ja sam okrenuo klju. Mojoj pa nji nije promakla i njenica da Tekla nije pitala kako se moglo desiti da njena sestra i Vodalus dou u na e drevno - i od ljudi kao to su njih dve, zaboravljeno - groblje. Hodnik je, sa svojim redovima metalnih vrata i sa zidovima koji su se od hladnoe orosili vlago m, izgledao mraan, posle svetiljke u eliji. Drote je poeo da pripoveda o pohodu koj u su on i Rohe preduzeli: naime, oti li su preko ola da vide jednu jamu sa lavovima ; kroz zvuk njegovog glasa uo sam Teklu kako tiho dobacuje: "Podseti je kako smo za ivale D ozefinu lutku." Ljiljani su svenuli kao i svake godine, a umesto njih su nikle tamne ru e smrti i procvale. Nasekao sam nekoliko i odneo ih Tekli, crnkastopurpurne sa tru nicama rumene boje. Nasme ila se i odrecitovala: "Ovde le i Roza koja je volela da se voza. Di e se miris, dru e,

al' ne miri e na ru e."

"Ako ti ovaj miris smeta, dvorkinjo..." "Ni najmanje, ba je sladak. Samo sam citirala ne to to je moja baba imala ob iaj da ka e. Ta Roza je kao devojka bila na lo em glasu, govorila mi je baba, i kad j e umrla, sva su deca izvikivala tu recitaciju. A ja nasluujem da je to zapravo mn ogo starija pesma i da se izgubila u vremenu, kao to se izgube poeci svih dobrih i svih lo ih stvari. Ka e se da mu karci oseaju elju za enama, Severijane. Za to onda prezi u enu koju dobiju?" "Ne verujem da svi preziru, dvorkinjo." "Ta lepotica Roza davala je sebe i zato je toliko ismevana da je poruga dospela i do mojih u iju, iako su se njeni snovi odavno pretvorili u prah zajedno sa njenom glatkom puti. Doi ovamo i sedi do mene." Postupio sam kako mi je reeno, a ona je glatko uvukla ake pod iskrzani don ji rub moje ko ulje i svukla mi ko ulju preko glave. Usprotivio sam se, ali i uvideo da nemam snage da se oduprem. "ega se stidi ? Nema dojke koje bi sakrivao. Nikad nisam videla tako belu ko u u skladu sa tako tamnom kosom... Smatra li da je moja ko a bela?" "Veoma bela, dvorkinjo." "I drugi tako misle, ali je tamna pored tvoje. Morae da be i od sunca kad bud e muitelj, Severijane. Dobijae grozne opekotine." Svoju kosu, koju je tako esto raspu tala, danas je vezala oko glave, kao ta mni oreol. Nikad nije vi e liila na svoju polusestru Teu i ja osetih takvu elju za n jom da mi se uini da izlivam svoju krv po podu i da sa svakim stiskom svoga srca postajem slabiji i bli i nesvestici. "Zbog ega lupa po mojim vratima?" Njen osmeh mi je kazivao da zna. "Moram da idem." "Onda pre odlaska obuci tu ko ulju - ne eli da te tvoj prijatelj vidi takvog ." Te noi, iako sam znao da je uzaludno, oti ao sam u nekropolis i proveo neko liko smena lutajui izmeu tihih kua mrtvih. Vratio sam se i sledee noi, i sledee, ali m e etvrte noi Rohe povede u grad, a tamo u nekoj pijanakoj jazbini zauh kako neko pria da je Vodalus daleko na severu i da tamo, iz svojih skrovi ta u mrazom stegnutim u mama, napada naselja. Dani su prolazili. Tekla je sad bila potpuno ubeena da, po to je dr ana u bez bednosti tako dugo, nikad nee biti izvedena na muenje, pa je zatra ila od Drotea da joj donese materijal za pisanje i crtanje i, koristei ih, poela je da planira vilu koju je nameravala da podigne na ju noj obali jezera Diuturne; za taj predeo se p ria da je najudaljeniji, ali i najlep i deo Komonvelta. Ja sam izvodio grupe egrta n a plivanje, smatrajui da je to moja du nost, iako u dubokoj vodi nikad nisam mogao zaroniti bez straha. A onda, sa prividnom iznenadno u, naie vreme odve hladno za plivanje; jednog jutra na izlizanoj kaldrmi Starog dvori ta zaiskriio je mraz, a u vreme ruka na na im tanjirima pojavila se sve a svinjetina, siguran znak da je hladnoa dospela do brego va ispod grada. Majstori Gerlous i Palaemon me pozva e kod sebe. Majstor Gerlous ree: "Sa nekoliko strana smo dobili dobre izve taje o tebi, Severijane, a sada se tvome egrtovanju sasvim primakao kraj." Maltene apatom, majstor Palaemon je dodao: "Tvoje dea tvo je iza tebe, tvoje mu evno doba je pred tobom." U njegovom glasu se oseala naklonost. "Upravo tako", nastavi majstor Gerlous. "Bli i se sveanost na e za titnice. Pre tpostavljam da si o tome razmi ljao?" Klimnuh glavom. "Eata e biti kapetan posle mene." "A ti?" Nisam shvatio ta se time hoe rei; uviajui to, majstor Palaemon blagim glasom dodade: " ta e ti biti, Severijane? Muitelj? Gildu mo e i da napusti , zna , ako to eli Rekao sam mu vrsto - i tonom kao da sam pomalo okiran takvom mi lju - da na to nisam nijednom ni pomislio. Ovo je bila la . Znao sam, kao to svi egrti znaju, da ovek nije vrsto i konano lan gilde dok se, punoletan, slobodno ne izjasni za to. Os im toga, na sam esnaf ne samo voleo nego i mrzeo - ne zbog bola nano enog klijentim a meu kojima ponekad mora biti i nevinih i koji svakako esto dobijaju kazne daleko

iznad onog to bi bilo opravdano njihovom krivicom; nego zato to mi se inilo da je gilda nedelotvorna, da ni ta ne posti e i da slu i jednoj vlasti koja ne samo da ni ta n e posti e nego je i udaljena. Ne znam kako bolje da izrazim svoja oseanja prema gil di nego da ka em ovo: mrzeo sam je to me je izgladnjivala i poni avala, a voleo sam j e zato to mi je bila dom, i mrzeo sam je i voleo to je bila primer staroga, i to je bila slaba, i prividno neuni tiva. Naravno da ni ta od toga nisam izneo majstoru Palaemonu, mada sam mo da moga o, da majstor Gerlous nije bio prisutan. Ipak je izgledalo neverovatno da e moja izjava odanosti, koju sam izgovarao obuen u dronjke, biti shvaena ozbiljno; ali, s hvati e je ozbiljno. "Bez obzira na to da li si razmi ljao da nas napusti , ili nisi", ree mi majs tor Palaemon, "ta mogunost ti je otvorena. Mnogi bi rekli da e samo budala odslu iti sve te ke godine egrtovanja, a onda, kad egrtovanje proe, odbiti da postane kalfa sv oje gilde. Ali ti, ako eli , mo e to da uini ." "A kuda bih po ao?" To je bio pravi razlog moga ostajanja, iako im nisam m ogao tako rei. Bilo mi je poznato da ogromni svet le i izvan zidova Citadele - uist inu, izvan zidova na e kule. Ali nisam mogao ni da zamislim da bi se za mene ikada na lo ikakvo mesto u tom svetu. Suoen sa izborom izmeu robovanja i slobode u prazni ni, dodao sam: "U na oj gildi sam odgajen", pla ei se da bi njih dvojica mogla odgovo riti na moje pitanje. "Jeste", ree majstor Gerlous svojim najformalnijim nainom. "Ali jo nisi muit elj. Nisi obukao fuligin." Ruka majstora Palaemona, suva i zbrkana kao ruka mumije, poe pipati, sve d ok ne nae moju aku. "Meu onima koji stupaju u religiju ka e se: 'Gledanje nikad ne pr estaje'. To se ne odnosi samo na znanje, nego i na njihovu krizmu, iji je beleg n evidljiv, pa prema tome i neizbrisiv. Na u krizmu, zna ." Opet sam klimnuo glavom. "Ona se mo e sprati jo manje nego njihova. Ako bi ti sad oti ao, ljudi bi sam o odgovorili: 'Njega su muitelji odgajili'. Ali kad bude primljen u muitelje, govor ie: 'On je muitelj.' Mo e tada krenuti za plugom ili za dobo em, ali e i dalje uti: 'On muitelj'. Da li to shvata ?" "Ni ta drugo ne elim da ujem." "To je dobro", ree majstor Gerlous i njih dvojica se iznenada, istovremen o, osmehnu e, pri emu je majstor Palaemon pokazao svojih nekoliko starih, krivih zu ba, a majstor Gerlous svoje etvrtaste ute zube, sline zubima mrtve kljusine. "Onda je vreme da ti objasnimo konanu tajnu." (Evo i sad, dok pi em, jasno ujem kako je on te rei naglasio.) "Jer, bilo bi po eljno da o njoj porazmisli pre ceremonije." Onda su mi on i majstor Palaemon objasnili tu tajnu koja le i u srcu gilde i koja je jo svetija zbog toga to nije nikakvom liturgijom slavljena i to le i gola u krilu Pankreatora. Ujedno su od mene uzeli zakletvu da je nikad nikom neu otkriti osim - kao oni - oveku kome neposredno predstoji ulazak u misterije gilde. Kasnije sam prek r io tu zakletvu, kao i mnoge druge. 11. GOZBA Dan na e za titnice pada potkraj jeseni. Tad se veselimo: kalfe u procesiji izvode ples sa maevima, fantastian, sa mnogo skokova; majstori osvetle oronulu kap elu u Velikom dvoru sa hiljadu naparfimisanih svea; i spremimo gozbu. U ovoj gildi obele avanje na eg praznika se rauna ili kao uzvi eno (tom priliko m neki kalfa postaje majstor), ili kao manje (u kom bar jedan egrt postaje kalfa) , ili kao najmanje (kad se nijedno uzdizanje u rangu ne dogaa). Po to se nijedan ka lfa nije uzdigao do ranga majstora - nikakvo udo, jer takva uzdignua su rea od dece nija - ceremonija mog maskiranja bila je manje slavlje. Ipak su ulo ene nedelje truda u pripreme. uo sam priu da unutar kruga citade lskih zidina rade pripadnici ak sto trideset pet gildi. Neke od tih gildi (kao to smo videli meu kustosima) previ e su malobrojne da bi dan svoga za titnika proslavlja le u kapeli, te se zato moraju pridru ivati svojoj bratiji u gradu. Oni brojniji s e trude da proslave sa najveom moguom pompom, da bi podigli svoj ugled. Tako ine vo

jnici na Hadrijanov dan, matrozi na Barbarin dan, ve tice na Megin dan i mnogi dru gi. Besplatnim deljenjem hrane i pia, slikovitim povorkama i raznim udesima, trude se da privuku na svoju proslavu to vei broj nelanova. Kod muitelja nije tako. Nijedan nelan nije seo sa nama za gozbu Svete Kata rine ve vi e od tri stotine godina; pre mnogo vremena je jedan (ako je pria istinita ) porunik garde skupio hrabrost, opklade radi, da doe. Ima mnogo dokonih pria o tom e ta mu se onda dogodilo - na primer, da smo mu dali stolicu od usijanog gvo a i pri nudili ga da na njoj sedi za na im stolom. Nijedna od tih pria nije istinita. Po st arim zakonima na eg esnafa, po eleli smo mu dobrodo licu i dobro ga ugostili; ali, po to nismo, preko mesa i Katarinine torte, priali o bolovima koje zadajemo, niti izmi l jali nove naine muenja, niti proklinjali one ije telo cepamo to prebrzo umiru, on se sve vi e i vi e brinuo, zami ljajui da ga uljuljkujemo u oseaj bezbednosti samo da bism o ga kasnije uvukli u neku zamku. Mislei to, jeo je malo, a pio mnogo, pa je posl e gozbe, vraajui se u svoje boravi te, pao i udario glavom na takav nain da je ostao, do ivotno, bez razuma, a obuzet velikim bolovima. Na kraju je stavio cev sopstven og oru ja sebi u usta, ali mi tu nismo bili ni ta krivi. Niko sem muitelja, dakle, ne dolazi u tu kapelu na dan Svete Katarine. A ipak, svake godine (znajui da emo biti posmatrani sa visokih prozora) obavljamo pr ipreme kao i druge gilde, ak i velianstvenije. Pred kapelom, na a vina gore kao drag ulji u svetlosti sto buktinja; na a peenja se pu e i valjaju u barama masnog soka, sa izvrnutim peenim limunastim oima; vodene svinje kapibare i zamorci aguti, name teni da stoje kao ivi i da izgledaju kao da se pentraju, ak zaogrnuti krznima ispod ko jih se peeni kokosov orah me a sa njihovom sopstvenom odranom ko om, poziraju na itavi m gredama od unke i brdima sve e peenog hleba. Na i majstori, kojih je, kad sam ja unapreen u kalfu, bilo samo dvojica, st i u u zatvorenim stolicama-nosiljkama, ije su zavese ispletene od cvea, a onda izlaz e i hodaju po tepisima od obojenog peska koji prikazuju slike iz tradicije na e gi lde i koji nastaju tako to kalfe, danima, mukotrpno, sla u zrno po zrno peska razni h boja samo da bi majstori svojim stopalima, iz jednog prolaska, sve uni tili. U kapeli ekaju jedna devojka, jedan veliki toak sa klinovima i jedan ma. Ta j toak mi je dobro znan, zato to sam kao egrt nekoliko puta pomagao kad smo ga sast avljali, a onda opet rasklapali. Spremi te mu be e navrh kule, ispod same artiljerij ske prostorije, i tu je le ao kad nije bio u upotrebi. Ma je, sa korak-dva rastojan ja, izgledao kao pravi d elatski ma za odsecanje glava, ali bio je, zapravo, samo k omad drveta uglavljen u jednu staru dr alju i ulep an blistavom folijom. O devojci ni ta vam ne mogu kazati. Kad sam bio vrlo mlad, nisam se ni pit ao ko je; to su najranije gozbe kojih se seam. Kad sam bio malo stariji i kad je Gildas (koji je, u godini u kojoj pi em, odavno ve bio kalfa) bio na du nosti kapetan a egrta, pomi ljao sam da bi ona mogla biti jedna od ve tica. Kad postadoh jo godinu s tariji, uvideh da takvo nepo tovanje ne bi bilo dopu teno. Mo da je to bila slu kinja iz nekog udaljenog dela Citadele. Mo da je bila itel jka grada koja je pristajala, zbog dobiti ili zbog neke stare veze s na om gildom, da igra tu ulogu - ne znam. Samo znam da je prilikom svake svetkovine ona ekala na svom mestu, i to, koliko sam mogao oceniti, neizmenjena. Visoka i vitka je bi la, iako ne tako visoka niti tako vitka kao Tekla, tena tamnog, oiju tamnih, kose gavranski crne. Nigde drugde nisam video lice kao njeno, lice nalik na jezerce i ste vode usred ume. Njeno je bilo da stoji izmeu toka i maa dok nam majstor Palaemon (kao stari ji od na a dva majstora) pria o osnivanju gilde i o na im prethodnicima u godinama pr e dolaska leda - taj deo se menjao iz godine u godinu, jer je on, u svojoj uenost i, menjao priu. Bez rei je stajala i tad, i potom, dok smo pevali "Stra nu himnu", h imnu na e gilde, koju egrti moraju znati napamet, ali koja se peva samo tog jednog dana u godini. Takoe je utke stajala dok smo se mi spu tali na kolena, meu polomljeni m crkvenim klupama, i molili. Onda su majstor Gerlous i majstor Palaemon, uz pomo nekolicine starijih k alfi, otpoinjali predanje o njoj. Ponekad je govorio samo jedan. Ponekad su govor ili, u ritmikim napevima, svi zajedno. Ponekad su govorila dvojica, ali sa razliit im dejstvima, a ostali za to vreme svirali u flaute nainjene rezbarenjem butnih k ostiju, ili u tro ine rebek-violine koje vri te kao ovek. Kad bi do li do onog mesta u pripovesti gde Maksentius izrie presudu na oj za t

itnici, etvorica maskiranih kalfa bi jurnula napred da je zgrabe. Iako dotad tiha i smirena, sad se opirala, bacakala, vri tala. A dok su je nosili ka toku, on je p oinjao prividno da se zamuuje i menja. U svetlosti svea, prvo se priinjavalo da one zmije na njemu, zeleni pitoni sa glavama od dragulja skerletne, limun- ute i bele boje, poinju da se uvijaju. Onda se ispostavljalo da to nisu zmije nego cvetovi, i to pupoljci ru a. Kad bi se devica na la na korak od njih, cvetovi su se otvarali (bili su napravljeni od hartije i sakriveni, to sam ja dobro znao, u pojedinim od eljcima toka). Glumei strah, kalfe bi ustuknule; ali bi ih naratori, Gerlous, Pala emon i drugi, govorei zajedno kao Maksentius, podsticali da nastave. Na tom mestu sam ja, jo bez maske i obuen kao kalfa, zakoraio napred i reka o: "Od otpora koristi nema. Bie na toku polomljena, ali neemo niim drugim tvoje dosto janstvo pogaziti." Devojka nije odgovorila, samo je ispru ila ruku i dodirnula toak koji se is tog trena raspao na komade i, li en svih svojih ru a, sruio, uz veliku buku, na pod. "Odre ite joj glavu", zatra io je Maksentius, a ja sam se prihvatio maa. Bio je veoma te ak. Kleknula je pred mene. "Ti si savetnica Sveznanja", rekao sam. "Iako te moram ubiti, molim te da ivot moj po tedi ." Po prvi put je devojka progovorila: "Udari i ne boj se." Uzdigao sam ma. Pamtim kako sam se za trenutak upla io da u se preturiti od njegove te ine. Kad se u svojim razmi ljanjima vraam na ta vremena, prvo se tog trenutka se tim; od njega moram da krenem, unatrag ili napred, ako elim vi e da dozovem u seanje . ini mi se da u svom pamenju zauvek stojim tako, u sivoj ko ulji i dronjavim ak irama, sa o tricom dignutom iznad glave. Dok je di em, egrt sam; a kad ona jurne dole, kalf a sam u Redu tragalaca za istinom i pokajanjem. Na e je pravilo da d elat mora stajati izmeu svoje rtve i izvora svetlosti; de vojina glava je le ala u senci, na panju. Znao sam da udarac maa nee naneti nikakvu o zledu - jer u ga ja skrenuti u stranu i time staviti u dejstvo jedan domi ljati meh anizam koji izdi e vo tanu glavu zalivenu krvlju, dok devojka svoju prekriva komadom fuliginskog platna. Ipak, oklevao sam da udarim. Opet je progovorila s poda, pokraj mojih nogu, glasom koji kao da mi je odzvanjao u u ima: "Udari i ne boj se." Sa onoliko snage koliko sam mogao sakupiti tresnuh la nom o tricom. Na tren mi se uinilo da o trica prolazi kroz ne to to joj pru a o por, a onda je grunula u panj, koji se raspolutio. Devojina glava se, sva krvava, stumbala prema bratiji koja ju je i ekivala. Majstor Gerlous je podi e za kosu i poe u dlan leve ruke prikupljati krv. "Ovom krizmom, na om", ree on, "pomazujem te, Severijane, da bude na brat zau vek." Njegov ka iprst iscrta znak po mome elu. "Tako neka bude", reko e majstor Gerlous i sve kalfe sem mene. Devojka je tad ustala. Dok sam je gledao, znao sam da je njena glava sam o sakrivena platnom; ali, izgledalo je da tamo nieg nema. Oseao sam vrtoglavicu i zamor. Uzela je vo tanu glavu od majstora Gerlousa i glumei da je vraa sebi na rame na, istovremeno je, nekim ve tim trikom, zamotavala u platno fuliganske boje; sled eeg trenutka je stajala pred nama zrana i cela. Kleknuo sam pred nju, a drugi su s e povukli. Digla je ma kojim sam joj ja samo koji as ranije odsekao glavu; sad je o tri ca bila krvava od dodira sa voskom. "Muiteljima pripada ", ree ona. Osetio sam dodir maa po jednom, zatim po drugom ramenu, onda su mi, odjednom, ustre ruke navlaile g ilda ku masku na lice i dizale me. Pre nego to sam dobro shvatio ta se de ava, na ao sam se na pleima dvojice kalfi - tek kasnije sam saznao da su to bili Drote i Rohe, mada je trebalo odmah da pogodim. Poneli su me procesionom putanjom kroz sredinu kapele, uz klicanje i viku svih ostalih. Tek to smo se na li napolju, petarde poe e da pra te oko na ih nogu, pa ak i oko n h u iju, "torpeda" poe e da pogaaju hiljadama godina stare zidine kapele, a rakete, cr vene, zelene i ute, da se odapinju u vazduh. Top iz Velikog dvora procepi no. Sva ona vrla mesa koja sam ve opisao nalazila su se na stolovima u dvoru; sedeo sam izmeu dvojice majstora, pio premnogo (za mene je, oduvek, i vrlo malo bilo premnogo) i slu ao kako mi nazdravljaju i kliu. ta je bilo sa onom devojkom, ne

znam. Nikada vi e je nisam video. Pojma nemam kako sam stigao do kreveta. Oni koji mnogo piju ka u mi da pon ekad zaborave sve to se u kasnijem delu noi zbiva, pa se, prema tome, tako i meni moglo desiti. Ali, po to ja nikad ni ta ne zaboravljam (i, ako mogu bar jednom prizn ati istinu, mada e izgledati da se hvali em, ne razumem ta drugi misle kad ka u zabora viti, jer meni se ini da sve to mi se dogodi postaje deo moga bia), pretpostavljam da je verovatnije da sam zaspao i bio prenet do kreveta. Bilo kako bilo, probudio sam se ne u dobro poznatoj prostoriji sa niskom tavanicom - na oj spavaonici, nego u jednoj kabini tako maloj da je imala veu visi nu nego irinu, kalfenskoj kabini, i to, po to sam bio najmlai kalfa, u najmanje po elj noj od svih kabina u na oj kuli; bila je udobna, ali ne vea od elije i nije imala br odsko okno prema spolja njem svetu. Krevet kao da se bacakao ispod mene. Zgrabio sam njegove ivice i digao s e u sedei polo aj i on se smirio; no im je moja glava dotakla jastuk, njihanje je op et poelo. Imao sam oseaj da sam sasvim budan - a zatim, opet, da sam sasvim budan, ali da sam prethodnog trenutka spavao. Bio sam svestan da se u toj kabinici nal azi, osim mene, jo neko; pomi ljao sam, ne mogu objasniti za to, da je to ona mlada en a koja je odigrala ulogu na e za titnice. Opet sam se, na uzbacakanom krevetu, digao u sedei polo aj. Mutna svetlost cedila se ispod vratiju: nigde nikog. im opet legoh, prostorija se ispuni Teklinim parfemom. Znai, do la je ona la n a Tekla iz Kue azura. Iskoih iz postelje i, praktino u padu, otvorih vrata. Nikog n ije bilo u hodniku. Nok ir je ekao ispod kreveta; izvukoh ga i izbljuvah se u njega. Skupa mesa plovila su po me avini vina i ui. To do iveh kao neku izdaju, kao da, izbacujui iz seb e sve to mi je gilda te noi dala izbacujem i gildu samu. Kleao sam pored kreveta, k a ljui i jecajui; i konano, po to sam obrisao usta, legao sam jo jednom. Sigurno je da sam tada zaspao. Video sam kapelu, ali to vi e nije bila ona ru evina koju sam poznavao. Krov joj je bio ceo, visok i prav, s njega su visile svetiljke rubinske boje. Unutra su klupe bile cele i uglaane do sjaja; drevni kam eni oltar bio je zaogrnut zlatnim platnom. Iza oltara se dizao predivni mozaik p lave boje, ali prazan, kao da je odnekud otrgnut i na taj svijeni zid prilepljen komad neba bez oblaka i bez zvezda. Tamo sam krenuo, kroz meusedi ni prolaz, i sa iznenaenjem uvideo da je to ne bo daleko svetlije boje nego pravo nebo, ije plavetnilo je, i po najsunanijem danu , blisko crnoj boji. Ali koliko je samo ovo nebo bilo lep e! Trnci su me prolazili od odu evljenja dok sam ga gledao. inilo mi se da plovim kroz vazduh ponet tom lep otom, plovim i gledam dole, ka oltaru, dole u pehar grimiznog vina, dole na hleb pravljen bez kvasca i na antiki no . Osmehnuo sam se... I probudio. U snu sam uo korake napolju, u hodniku, i znao da ih prepozna jem, iako ne mogu ba tog trenutka da se setim iji su. Borio sam se i uspeo da te z vuke vratim: nisu bili ljudski koraci, nego samo tapkanje nekih mekih stopala, i jedva ujno grebanje. I ponovo sam to zauo, tako tiho da sam neko vreme verovao da me am pamenje i stvarnost; ali bila je stvarnost, ne to je polako dolazilo hodnikom i polako se u daljavalo. Ve samo podizanje glave donelo mi je talas munine; pustih da mi glava o pet padne na jastuk, a sebi kazah da se mene ni ta ne tie ko se to etka tamo-amo. On aj parfem je nestao, i ja sam, iako zahvaen muninom u stomaku, oseao da vi e nemam ra zloga da se pla im nestvarnosti - bio sam vraen u svet vrstih predmeta i obine svetlo sti. Moja su se vrata malice otvorila i majstor Malrubius je virnuo unutra da se uveri da je sve u redu sa mnom. Mahnuo sam mu i on ih je zatvorio. Tek posle nek og vremena sam se prisetio da je on umro jo dok sam bio deak. 12. IZDAJNIK Narednog dana bolela me je glava i nije mi bilo dobro. Ali sam (po drevn oj tradiciji) osloboen i enja Starog dvori ta i kapele; i zato sam (po to je veina brae a tamo) morao na posao u ublijetu. Jutarnji mir u hodnicima me je, bar prvih nek

oliko trenutaka, smirivao. Onda sio e, topoui nogama, egrti (meu njima i deak Eata, ne i e tako mali, sa nateenom usnom i iskricom trijumfa u oima) donosei doruak za klijent e - prete no hladne parie mesa, spasene iz ru evine gozbe. Morao sam nekolicini klijen ata da obja njavam da je ovo jedini dan u godini kad dobijaju meso, a ujedno sam s vima redom tumaio da nee biti nikakvih muenja danas; dan praznika i dan posle prazn ika izuzeti su od muenja, koje se odla e ak i ako neija presuda zahteva da bude izvr en o ba tad. Dvorkinja Tekla je jo spavala. Nisam je budio, nego sam otkljuao njenu eli ju i na sto joj stavio hranu. Sredinom jutra zauo sam opet korake. Izi ao sam na stepeni no odmori te i video dvojicu vojnika katafrakta, jednog anagnosta koji je itao molitve, majstora Gerl ousa i jednu mladu enu. Majstor Gerlous je zapitao imam li praznu eliju i ja poeh d a opisujem koje su sve prazne. "Onda povedi ovu zatvorenicu. Ve sam potpisao za nju." Klimnuo sam glavom i dohvatio tu enu za mi icu; katafrakti je pusti e i okren u e se kao srebrni automati. Kitnjastost njenog satenskog kostima (sad u izvesnoj meri zaprljanog i p ocepanog) pokazivala je da je optimatkinja. Armigeta bi nosila finije tkanine je dnostavnijeg kroja, a nijedna iz siroma nijih klasa se ne bi mogla tako dobro obui. Anagnost je poku ao da poe za nama dvoma, ali mu majstor Gerlous ne dade. uo sam eli kom okovane izme tih vojnika na stepeni tu. "Kad e me...?" Uzlazni ton tog pitanja sadr avao je stravu. "Voditi u sobu za saslu anja?" Prigrlila je moju ruku kao da sam joj otac ili ljubavnik. "A hoe li?" "Da, gospoo." "Kako znate?" "Odvedu svakog ko ovde doe, gospoo." "Svakog? Zar niko nikad ne bude pu ten?" "Poneko bude." "Znai, mogla bih i ja biti pu tena, zar ne?" Ton nade u njenom glasu podset io me je na cvet koji raste u senci. "Ta mogunost postoji, ali je veoma mala." "Zar ne elite da znate ta sam uradila?" "Ne", rekoh. Sluaj je hteo da elija do Tekline bude prazna; jedan trenutak sam se dvoumio da li tu da smestim ovu enu. Pravila bi joj dru tvo (njih dve bi mo gle razgovarati kroz proreze na svojim vratima), ali e pitanja te ene i zvuci otva ranja i zatvaranja elije probuditi Teklu. Odluio sam ipak da tako uinim - smatrao s am da e njihovo budue dru enje biti dovoljna, i vi e nego dovoljna, nadoknada za sada nj i mali gubitak sna. "Bila sam verenica jednog oficira i otkrila sam da dr i nalo nicu. Po to nije hteo da je se odrekne, platila sam nekim momcima da zapale njenu kolibu. Izgubil a je jedan perjani krevet, nekoliko komada name taja i ne to malo odee. Zar je to zloi n zbog koga bi mene trebalo udarati na muke?" "Ne znam, gospoo." "Moje ime je Marselina. A va e?" Dok sam okretao klju njene elije, premi ljao sam da li treba da joj odgovori m. U svakom sluaju bi joj kazala Tekla, koju sam ve uo kako se me kolji. "Severijan", rekoh. "I vi zaraujete svoj hleb lomei kosti. Mora biti da zbog toga lepo sanjate nou." Tekline oi, veoma razmaknute i duboke kao bunari, bile su na prorezu njen ih vrata. "Ko je to sa tobom, Severijane?" "Nova zatvorenica, dvorkinjo." " ena? Znam da je ena - ula sam joj glas. Iz Kue Apsoluta?" "Ne, dvorkinjo." Ne znajui koliko bi vremena moglo proi dok njih dve dobij u novu priliku da jedna drugu vide, povukao sam Marselinu tako da stane pred vra ta Tekline elije. "Jo jedna ena. Zar to nije neuobiajeno? Koliko ena imate, Severijane?" "Osam, na ovom nivou, sada, dvorkinjo." "ini mi se da bi trebalo da imate, esto, i vei broj."

"Retko vi e od etiri, dvorkinjo." Marselina upita: "Koliko u dugo morati da ostanem ovde?" "Ne dugo. Malo njih ovde ostane dugo, madam." Tekla, sa nezdravom ozbiljno u, ree: "Ja u, vidite, biti pu tena. On to zna." Nova klijentkinja na e gilde pogleda, sa uveanim zanimanjem, ono to se od Te kle moglo videti. "Da li ete zaista biti uskoro osloboeni, dvorkinjo?" "On to zna. Nosio je na po tu moja pisma - zar nisi, Severijane? A ovih po slednjih nekoliko dana se opra tao od mene. On je, zaista, deko prilino sladak, na s voj nain." Rekoh: "Sada morate ui, gospoo. Razgovor mo ete nastaviti, ako elite." Tek kad sam klijentima odneo i ruak, stigla mi je smena. Na stepeni tu me j e sreo Drote i preporuio mi da idem u krevet. "To je zbog maske", rekoh mu. "Nisi navik'o da me vidi s maskom." "Dovoljno je to ti vidim oi. Zar ne mo e i ti da prepozna svakog brata po oima i odmah da vidi da li je ljut ili oran za alu? Ti si - za leganje u krevet." Rekao sam mu da moram prvo da obavim ne to i oti ao u radnu sobu majstora Ge rlousa. Kao to sam se i nadao, bio je odsutan, a ja sam meu papirima na njegovom r adnom stolu na ao ono za ta sam, na neki nain koji ne mogu objasniti, znao da e biti tamo: nareenje za muenje Tekle. Posle toga nisam mogao na spavanje, nego sam oti ao (poslednji put, mada t o tad nisam znao) do one grobnice u kojoj sam se kao deak igrao. Pogrebna bronza starog aristokrate bila je potamnela zbog nedostatka glaanja, a kroz poluotvorena vrata doleteo je jo poneki list; nikakvih drugih promena nije bilo. Jednom sam p riao Tekli o tom mestu i sad sam zamislio da je ona sa mnom. Pobegla - uz moju po mo; i sa mojim obeanjem da je ovde nee niko nai i da u joj donositi hranu, a kad pote ra popusti, da u joj obezbediti da se ukrca na neku trgovaku dau-laicu, kojom e ona moi neprimeena da otputuje niz meandre ola, do delte i do mora. Da sam bio heroj poput onih o kojima smo itali u starim romansama, ve te v eeri bih je oslobodio, savladav i ili drogirav i brau na stra i. Ali nisam to bio, niti sam imao ikakve droge, niti ikakvo oru je opasnije od jednog no a uzetog iz kuhinje. Ali, ako treba da se sazna istina, izmeu jezgra mog bia i kretanja u takav oajniki poku aj bile su se ispreile one rei koje sam tog jutra uo - tog prvog jutra po sle mog unapreenja. Dvorkinja Tekla je kazala da sam "deko prilino sladak" i neki v e sazreli deo mene je znao da bih, ak i u sluaju da u tako nemoguim okolnostima post ignem uspeh, ostao deko prilino sladak. U to vreme, mislio sam da je takva stvar v a na. Sledeeg jutra majstor Gerlous mi je naredio da mu asistiram u izvoenju tog kinjenja. Rohe poe s nama. Njenu eliju sam ja otkljuao. U prvi mah nije razumela za to smo do li i pitala me je da li joj je do la poseta ili e biti osloboena. Dok smo stigli do svog odredi ta, znala je. Mnogi mu karci padnu u nesvest, ali ona nije. Majstor Gerlous je ljubazno upita da li bi elela da uje obja njenje o raznim mehanizmima. "Mislite, o onima koje ete primeniti?" U njenom glasu se uo dr htaj, ali ne jak. "Ne, ne, ja to ne bih. Samo o neobinim ma inama koje emo videti u prolazu. N eke su poprilino stare, veina se praktino nikad i ne koristi." Tekla je pogledala oko sebe pre nego to je odgovorila. Soba za saslu anje na a radna soba - nije podeljena u pregrade, nego je zapravo jedna neprekinuta dv orana u kojoj, kao stubovi, stoje cevi drevnih motora; zakrena je mno tvom alatki n a e misterije. "Ona kojoj u ja biti podvrgnuta - je li i ona stara?" "Od svih najdrevnija", uzvrati majstor Gerlous. ekao je da Tekla jo ne to ka e , ali po to je utala, nastavio je da opisuje. "Ovaj 'deji zmaj' vam je sigurno pozna t - svak za njega zna. A iza njega, tamo... ako stanete ovde, videete bolje... na lazi se jedna stvar koju zovemo 'aparatus'. Trebalo bi da bude sposobna da ure e s lova ma koje poruke na telo klijenta, ali retko kad je u upotrebljivom stanju. V idim da gledate stari stub. To je zaista samo ono to i izgleda da je, naime, stub za koji se ve u ruke, a kraj njega je korba sa trinaest repova - sredstvo za preva spitivanje. Nekada je to stajalo u Starom dvori tu, ali su se ve tice bunile, pa nas je kastelan naterao da to premestimo ovde. To se dogodilo pre oko stotinu godin

a." "Ko su ve tice?" "Bojim se da sad nemamo vremena da zalazimo u to. Mo e vam Severijan to pr iati, kad opet budete u svojoj eliji." Pogledala me je kao da hoe da ka e "Da li u se stvarno, pre ili kasnije, vra titi tamo?" a ja sam iskoristio priliku, po to sam bio sa suprotne strane stuba u odnosu na majstora Gerlousa i stisnuo njenu ledenu aku. "A iza toga..." "ekajte. Mogu li da biram? Ima li ikakvog naina da vas ubedim da... uinite jednu stvar, a ne drugu?" Njen glas je jo bio hrabar, ali sada slabiji. Gerlous odmahnu glavom. "Mi na to ne mo emo nimalo da utiemo, dvorkinjo. A ne mo ete ni vi. Izvr imo presude koje nam stignu, ne uinimo ni manje ni vi e od onog to nam se naredi, ne dolazi u obzir da ne to menjamo." On nelagodno proisti grlo. "Mi slim da je sledea sprava zanimljiva. Zovemo je Alovinova ogrlica. Klijent bude st avljen u tu fotelju i vezan, a ovo jastue se prisloni uz njegovu grudnu kost. Pos le toga, kad god on udahne vazduh, lanac se zategne jo malo, tako da to vi e di e, sve manje vazduha mo e da uzme. Teorijski, to bi se moglo nastaviti zauvek, uz vrlo p litko disanje i vrlo mala zatezanja." "Kakav u as. A ta je ono iza? One zapetljane ice i ona velika staklena lopta iznad stola?" "A", ree majstor Gerlous. "Tu spravu zovemo 'revolucionarka'. Osoba legne ovde. Pa, izvolite, dvorkinjo?" Tokom jednog dugog trenutka Tekla je lebdela u polo aju u kom se zatekla. Bila je vi a rastom nego iko od nas, ali sa tim u asnim strahom na licu njena visina vi e nije delovala upeatljivo. "Ako ne legnete", nastavi majstor Gerlous, "na e kalfe e vas morati silom p olo iti. To vam se ne bi dopalo, dvorkinjo." Tekla pro apta: "A ja sam mislila da ete mi ih pokazati sve." "Samo do ovog mesta, dvorkinjo. Bolje je da um klijenta bude neim zabavlj en. A sad lezite, molim. Neu vi e moliti." Legla je odmah, brzo i graciozno, onako kako se, u svojoj eliji, pred moj im oima, esto opru ala po krevetu. I kai evi koje Rohe i ja pritegosmo oko nje bejahu tako stari i ispucali da sam se pitao hoe li izdr ati. Trebalo je sad odmotati kablove s jednog kraja dvorane za ispitivanja do drugog i podesiti reostate i magnetske pojaivae. Svetijkice iz drevnih vremena sij alu su kao krvavo crvene oi na kontrolnoj ploi, a zujanje nalik na pesmu nekog div ovskog insekta ispunilo je celu salu. Prastari motor ove kule opet je, na minutdva, vraen u ivot. Jedan kabl bio je razlabavljen, pa su iskre plave kao zapaljena rakija plesale oko njegovog bronzanog utinog mesta. "Munja", ree majstor Gerlous zabijajui taj kabel vrsto u utinicu. "Ima jedna druga re za to, ali, ne mogu da se setim. U svakom sluaju, ova revolucionarka rad i pomou munje. Naravno, ne u smislu da vas sad udari grom, dvorkinjo. Ali, munja je ono to revolucionarku pokree." "Severijane", nastavi on, "guraj tvoju ruku nagore dok ova igla ne doe dov de." Jedan namotaj, koji je bio hladan kao zmija kad sam ga, maloas, dodirnuo, sa d je ve bio topao. "A ta ona ini?" "Ne bih to umeo opisati, dvorkinjo. A, sem toga, znate, nikad mi to nisu uradili." Gerlousova aka dotae jedno okruglo dugme na kontrolnoj ploi i Tekla se n ae okupana onom belom svetlo u koja oduzima boju svemu na ta padne. Zavri tala je; ja s am vri tanja slu ao celoga ivota, ali ovo je bio najgori vrisak, mada ne najglasniji; inilo se da traje i traje, kao kripanje kolskog toka. Nije bila u nesvesti kad se bela svetlost ugasila. Oi su joj bile otvoren e, zagledane u visinu; ali izgledalo je da ne vidi moju ruku, niti osea njen dodi r. Disala je plitko i ubrzano. Rohe zapita: "Hoemo li ekati da se osposobi za hodanje?" Video sam da razm i lja kako e nezgodna za no enje biti ena tolike visine. "Nosite je odmah", ree majstor Gerlous. Izvukosmo nosila. Kad sam zavr io i sve druge svoje poslove, do ao sam u njenu eliju da je vidi m. Tad je ve bila sasvim pri svesti, ali nije mogla da stoji. "Trebalo bi da te m

rzim", ree mi. Morao sam da se naginjem nad nju da bih te rei uhvatio. "Ne bunim se", re koh. "Ali te ne mrzim. Ne zato to si to ba ti... ako bih mrzela svog poslednjeg prijatelja, ta bi mi ostalo?" Na to se nije imalo ta rei, pa ni ta i nisam rekao. "Zna li kako je bilo? Tek posle dugog vremena sam postala sposobna da mis lim o tome." Njena desna aka je puzila nagore, ka njenim oima. Dohvatio sam i silom vra tio tu aku nazad. "Uinilo mi se da vidim svog najgoreg neprijatelja, demona nekakvog. A on je bio ja." Ispod kose joj je i la krv. Omotao sam joj glavu istim lanenim zavojem, iak o sam znao da nee dugo tu ostati. Oko njenih prstiju bile su upetljane tamne, kov rd ave vlasi kose. "Od tada, ne vladam svojim rukama... savladam ih samo ako razmi ljam o nji ma, ako znam ta ine. Ali to je tako te ko, brzo se zamorim." Okrenula je glavu na je dnu stranu i ispljunula krv. "Ugrizam se. Ujedam svoje obraze iznutra i jezik i usne. Jednom su moje ake poku ale da me udave i mislila sam dobro je, sad u umreti. Ali samo sam se onesvestila, a one mora biti da su izgubile snagu, jer probudila sam se. To radi kao ona ma ina, zar ne?" "Kao Alovinova ogrlica", rekoh. "Ali jo gore. Sad moje ake poku avaju da me oslepe, da mi otkinu one kapke. D a li u biti slepa?" "Bie ", rekoh. "Koliko vremena imam do smrti?" "Mo da mesec dana. Ono u tebi to te mrzi slabie zajedno sa tobom. Revolucion arka je to bie dozvala u ivot, ali njegova energija je tvoja energija, a na kraju e te umreti zajedno." "Severijane..." "Da?" "Vidim", ree ona. Zatim :"To je stvar iz Erebusa, iz Abaje, pratilac koji meni odgovara. Vodalus..." Nagnuh se bli e, ali ne uspeh da ujem. Najzad rekoh: "Poku ao sam da te spase m. eleo sam. Ukrao sam no i proveo no i ekujui priliku. Ali zatvorenike iz elija sme iz oditi samo majstor; morao bih da ubijam..." "Svoje prijatelje." "Da, moje prijatelje." Opet krenu e njene ake, kao i mlazi krvi iz njenih usta. "Hoe li mi doneti no ?" "Imam ga ovde", rekoh izvlaei ga ispod ogrtaa. Bio je to najobiniji kuhinjsk i no sa o tricom dugom oko jedan pedalj. "Izgleda o tar." "Jeste o tar", rekoh. "Znam kako se neguje o trica; nao trio sam ga pa ljivo." T o su bile moje poslednje rei njoj. Stavio sam no u njenu desnu aku i izi ao. Znao sam da e ga njena volja neko vreme zadr avati. Jedna misao se vraala hi ljadu puta: mogao bih opet da uem u njenu eliju, da joj oduzmem no , i niko ne bi sa znao. Mogao bih da od ivim ceo svoj ivot u gildi. Ako se iz njenog grla zaulo krkljanje, ja to uo nisam; ali posle podu eg vre mena, koje sam proveo zurei u vrata njene elije, krivudava grimiznocrvena reica je ispuzala ispod njih. Oti ao sam tada do majstora Gerlousa i saop tio mu ta sam uinio. 13. LIKTOR TRAKSA Sledeih deset dana iveo sam klijentskim ivotom, u jednoj eliji na gornjem ni vou ublijete (uistinu, nedaleko od one elije koja je bila Teklina). Da na gildu n e bi pala optu ba da sam uhap en mimo zakona, vrata su ostala otkljuana; ali pred nji ma su, u hodniku, stajala dvojica kalfi sa maevima i ja nijednom nisam napustio el iju osim drugog dana, nakratko, kad sam doveden pred majstora Palaemona da ponov im svoju priu. To mi je bilo, ako hoete, suenje. Preostalih osam dana gilda je razm

i ljala kako da me kazni. Pria se da vreme ima neobinu mo da injenice ouva na taj nain to na e la i iz p i pretvori u istine. To se desilo meni. Ranije sam lagao govorei da volim gildu i da ne elim ni ta drugo do da ostanem u njenom zagrljaju. Sad otkrih da su se te la i pretvorile u istinu. ivot kalfe i ak ivot egrta izgledali su mi beskonano privlani Ne samo zbog toga to sam bio siguran da u umreti, nego privlani sami po sebi, zato to sam ih izgubio. Sad sam gledao bratiju sa take gledanja klijenta i sagledavao ih kao mone ljude, aktivne inioce u jednoj neprijateljskoj, gotovo savr enoj ma ini. Po to sam znao da je moj sluaj beznade an, posmatrao sam na samome sebi istin itost jedne pouke koju sam, jo kao dete, dobio od majstora Malrubiusa: da je nada psiholo ki mehanizam koji dejstvuje bez obzira na spolja nju stvarnost. Bio sam mla d i prikladno hranjen; dopu talo mi se da spavam; iz tih razloga, ja sam se nadao. Mnogo puta sam, i u snu i u budnom stanju, sanjao da e, trenutak pre izvr enja smr tne kazne nada mnom, naii Vodalus. I to ne sam, kakvog sam ga video u borbi na gr oblju, nego na elu jedne vojske koja e zbrisati vekovnu trule i omoguiti nam da pono vo postanemo gospodari zvezda. esto sam pomi ljao da ujem kako hodnicima odzvanjaju koraci te vojske; de avalo mi se da prinesem svoju sveu malenome prorezu na vratima zato to mi se privialo lice Vodalusovo, napolju, u mraku. Kao to rekoh, smatrao sam da u biti ubijen. Pitanje koje me je najvi e opsed alo tokom tih spornih dana glasilo je - kako. Sve muiteljske ve tine ve bejah izuio; a sad sam razmi ljao o njima - sagledavao jednu po jednu, kao to su nas uili, ili sv e odjednom, otkrovenje u oblasti bola. iveti dan za danom u eliji ispod zemlje i m isliti o muenju, ve je muenje. Jedanaestog dana poveden sam pred majstora Palaemona. Opet su moje oi vid ele crvenu svetlost sunca, opet sam udahnuo onaj vla ni vetar koji, ako je zima, j avlja da je prolee na domaku. Ali, o, koliko me je ko talo da proem pored otvorenih vrata kule i bacim pogled napolje i vidim, u tvravskom zidu, vrata za le eve i Brat a nosaa kako dokono stoji kraj njih. Radna soba majstora Palaemona izgledala mi je veoma velika kad sam u nju u ao i veoma dragocena - kao da su te pra njave knjige i hartije moje. Zatra io je da sednem. Nije bio maskiran i izgledao je stariji no to sam ga pamtio. "Raspravlja li smo o tvom sluaju", ree. "Majstor Gerlous i ja. Morali smo sve da otkrijemo dru gim kalfama, pa ak i egrtima. Bolje je da znaju istinu. Veina je saglasna da zaslu uj e smrt." ekao je da ne to ka em na to, ali ja ni ta nisam rekao. "A ipak, mnogo toga je reeno i u tvoju odbranu. Nekoliko kalfi je u pover enju tra ilo od mene, a i od majstora Gerlousa, da ti se dozvoli da umre bez bola." Ne mogu rei za to, ali, tad mi se uinilo da je od bitnog znaaja da saznam kol iko takvih prijatelja imam, te to zapitah. "Vi e od dvojice i vi e od trojice. Taan broj nije va an. Smatra li da zaslu uje d umre bolno?" "Od revolucionarke", rekoh ja, nadajui se da, ako zatra im ba tu smrt kao us lugu, od njih upravo nju neu dobiti. "Da, to bi bilo prikladno. Ali..." Tu je zastao. Minuo je taj trenutak, pa sledei. Muva sa leima bronzane boj e, prva takva muva novog leta, zazuja na okruglom prozoru. eleo sam da je zgnjeim, da je uhvatim pa pustim, da poviem na majstora Palaemona da progovori ve jednom, da pobegnem iz te sobe; ali ni ta od svega toga nisam mogao uiniti. Umesto svih tih stvari, samo sam sedeo na staroj drvenoj stolici pokraj njegovog radnog stola, oseajui da sam ve mrtav, ali da mi jo predstoji umiranje. "Ne mo emo te ubiti, vidi . Imao sam ogromne te koe da ubedim Gerlousa u to, al i tako jeste. Ako te ubijemo bez sudskog re enja, nismo ni ta bolji od tebe: ti si i zneverio nas, ali mi bismo izneverili zakon. Sem toga, doveli bismo gildu u jedn u opasnost koja nikad ne bi minula - neki inkvizitor bi to nazvao ubistvom." ekao je moj komentar i ja rekoh: "Ali za ono to sam ja uinio..." "Kazna bi bila pravedna. Dabome. Ipak, mi, po zakonu, nemamo pravo da sv ojom odlukom oduzmemo ivot ma kome. Oni koji to pravo imaju, ljubomorno ga uvaju, i u pravu su. Ako bismo po li kod njih, sigurno je kakva bi osuda usledila. Ali ti m odlaskom ugled gilde bio bi javno i nepovratno ukaljan. Poverenje u nas koje s ad postoji bilo bi velikim delom uni teno, i to zauvek uni teno. Mogli bismo sa pouz

danjem oekivati da e na rad u budunosti nadgledati neki drugi ljudi. A da li bi tebi bilo prijatno da vidi da na e klijente uva vojska, Severijane?" Pred mene se uzdi e ona vizija koju sam imao u olu, kad sam bio onako blizu davljenju, privlaei me (kao i onda) potmulo, ali sna no. "Radije u izvr iti samoubistv o", rekoh. "Glumiu da plivam i umreu na sredini reke, daleko od pomoi." Senka jednog kiselog osmeha pree preko oronulog majstora Palaemona. "Drag o mi je to si to ponudio samo meni. Majstor Gerlous bi u ivao preko svake mere u uk azivanju na injenicu da bar jo mesec dana mora proi dok plivanje postane iole uverl jiva mogunost." "Iskren sam. Tra io sam bezbolnu smrt, ali smrt, a ne nastavak ivota." "ak i da je sredina leta, to to predla e ne bi se smelo dozvoliti. Ipak bi in kvizitor mogao da zakljui da smo tvoju smrt namestili. Sreom po tebe, slo ili smo se da primenimo jedno re enje koje donosi daleko manje krivice. Zna li i ta o stanju po slova na e misterije u gradovima po unutra njosti?" Odmahnuh glavom. "Ona tamo slabo stoji", nastavi on. "Na a gilda nema nijednu podru nicu, neg o deluje samo u ovom jednom gradu, u Nesusu - samo ovde, u Citadeli. Manji grado vi imaju samo po jednog d elata, karnifeksa, koji vr i pogubljenja i ona muenja koja tamo nji sudski organi odrede. Takvog oveka ba svi mrze i svi ga se boje. Razume li t o?" "Taj polo aj ", rekoh, "previsok je za mene." Govorio sam bez la i; u tom asu sam daleko vi e prezirao sebe nego gildu. Od toga dana, esto sam se tih rei seao, ia ko su bile samo moje, i u njima nalazio utehu koja mi je pomagala u mnogim te kim trenucima. "Postoji jedan grad koji se zove Traks, a zovu ga i 'grad soba bez prozo ra'", nastavi majstor Palaemon. "Tamo nji arhon - ime mu je Abdiesus - obratio se pismom Kui Apsoluta. Jedan od tamo njih mar ala preneo je to pismo kastelanu, od koga sam ga dobio ja. Njima je, tamo u Traksu, silno potreban izvr ilac ove vrste koju opisah. U pro losti su davali pomilovanje nekom osueniku uz uslov da on prihvati t o naimenovanje. A sad je u gradu i selu sve trulo od izdajstva, pa, po to takav po lo aj podrazumeva i neku meru poverenja, nisu skloni da ponovo postupe na isti nain ." Rekoh: "Razumem." "Ve su dva puta, u pro losti, lanovi ove gilde slati u provincijske gradove, mada letopisi ne ka u da li je to bilo pod ovakvim okolnostima. Svejedno, ta dva sluaja pru aju nam presedan i izlaz iz lavirinta. Ti e otii u Traks Severijane. Pripre mio sam pismo koje e te predstaviti arhonu i njegovim magistrima. U njemu stoji d a si u na oj misteriji visoko kvalifikovan. Za takvu varo to nee biti la . Klimnuh glavom ve pomiren sa onim to u raditi. A ipak, dok sam tu sedeo, od r avajui bezizra ajno lice kalfe ija je jedina elja da poslu a, u meni se razbuktavao nov i stid. Nije bio onako vru kao stid to sam obrukao svoju gildu, ali je, zato, bio sve iji, te je i boleo vi e, jer se na njega jo nisam navikao kao na onaj prethodni. Bio je zbog sledeeg: oseao sam radost - moja stopala su ve eznula za oseajem trave, m oje oi za nepoznatim prizorima, moja plua za novim, istim vazduhom dalekih, nenasta njenih prostora. Upitao sam majstora Palaemona gde bi se grad Traks mogao nalaziti. "Niz ol", ree on. "Blizu mora." Onda se naglo zaustavio, kao to to starci u meju, i rekao: "Ne, ne, o emu ja to razmi ljam? Uz ol, dabome", pa su, za mene, tog trenutka i ezle stotine liga mar irajuih talasa, pesak i morske ptice sa svojim krianje m. Majstor Palaemon uze jednu kartu iz ormana i razmota je za mene; onda se nad njom naginjao, zgurivao, sve dok ono soivo pomou koga je obino gledao takve stvari nije maltene dotaklo pergament. "Evo", ree i pokaza mi jednu taku na rubu mlade re ke, kod donjih slapova. "Kad bi imao para, mogao bi laom. Ovako e morati pe ice." "Razumem", rekao sam; iako sam imao u vidu ono tanko pare zlata koje mi j e dao Vodalus, sada bezbedno u svom skrovi tu, znao sam da se ne mogu poslu iti njeg ovom novanom vredno u, ma kolika ona bila. Ako je volja gilde da me izbaci sa samo o noliko para koliko se mo e oekivati da jedan mladi kalfa ima, onda ja i iz predostr o nosti i zbog asti tako moram ii. A ipak sam znao da to nije po teno. Da nisam na trenutak ugledao onu enu sa

srcolikim licem i zaradio taj zlatni novi, vi e je nego mogue da nikad ne bih odneo no Tekli i izgubio mesto u gildi. U izvesnom smislu, tim noviem kupljen je moj ivot. Pa, dobro - ostaviu svoj stari ivot iza sebe... "Severijane!" uzviknu majstor Palaemon. "Ne slu a me. Na na im asovima nikad n isi bio nepa ljiv ak." "Izvinjavam se. Razmi ljao sam o mno tvu stvari." "U to ne sumnjam." Po prvi put se stvarno osmehnuo, pa je, na tren, liio na onog nakada njeg majstora Palaemona iz mog detinjstva. "Ali davao sam ti tako d obre savete za put. Sad e morati da krene bez njih. Ali ti bi ih, nesumnjivo, ionak o sasvim smetnuo s uma. Zna za drumove?" "Znam da se njima ne sme ii. Ni ta drugo." "Zatvorio ih je autarh Marutas. To se desilo u vreme kad sam ja bio tvoj ih godina. Putovanja su podsticala na pobunu, a sem toga, on je eleo da sva roba ulazi u grad i iz grada izlazi rekom, gde se mo e lako oporezovati. Taj zakon je o stao na snazi i, koliko ujem, na svakih pedeset liga iskopan je po jedan redut. I pak, drumovi ostaju. Iako nisu u dobrom stanju, pria se da nou neki ljudi njima pu tuju." "A, tako", rekoh. Putovanje po tim drumovima, bez obzira na to da li su zatvoreni ili ne, moglo bi da bude lak e nego putovanje, zakonom dopu teno, kroz gor u i polje. "Ne verujem da razume . Namera mi je da te upozorim da ne ide njima. Jer po drumovima patroliraju stra ari kojima je dopu teno da opljakaju tela onih koje ubiju i nareenje da ubiju svakog ko se na drumu zatekne, pa, prema tome, nisu mnogo sk loni da pitaju ima li neko opravdanje." "Razumem", rekoh mu, pitajui se u sebi kako je on doznao toliko o putovan jima. "E, dobro. Od ovog dana polovina je ve potro ena. Ako to eli , mo e prespavati ov de veeras, pa otii ujutro." "Prespavati u svojoj eliji, mislite." Klimnuo je glavom. Iako sam znao da jedva mo e videti moje lice, oseao sam da u njemu postoji ne to to me prouava. "Onda u otii sada." Poku ao sam da se dosetim ta, zapravo, treba da obavim pr e nego to na oj kuli zauvek okrenem lea; ni ta mi nije padalo na pamet, ali se inilo da svakako neeg mora biti. "Mogu li dobiti jednu smenu vremena da se pripremim? Kad to vreme istekne, odlazim." "To se mo e bez te koa odobriti. Ali elim da, pre odlaska, jo jednom doe ovamo imam ne to da ti dam. Hoe li doi?" "Naravno, gospodaru, ako vi tako elite." "I, Severijane, budi oprezan. U gildi ima mnogo onih koji su ti prijatel ji - koji bi najvi e voleli da se ovo nije dogodilo. Ali postoje i oni drugi, koji smatraju da si zloupotrebio na e poverenje i da zaslu uje muke i smrt." "Hvala vam, majstore", rekoh. "Ta druga grupa je u pravu." Ono malo stvari to sam imao u svom vlasni tvu bilo je ve u mojoj eliji. Smota o sam sve to u jedan zave ljaj i otkrio da je tako malen da ga mogu strpati u jahak u torbicu koja mi je visila o opasau. Pokrenut ljubavlju i alo u za onim to sam nekada bio, odoh u Teklinu eliju. Jo je bila prazna. Teklina krv oribana je s poda, ali se u metal urezala i roka, tamna mrlja re nastala od krvi. Teklina odea i kozmetika takoe su bili uklonj eni. Ostale su one etiri knjige, koje sam joj odneo godinu dana pre toga, i uz nj ih jo nekoliko knjiga. Nisam odoleo isku enju da uzmem jednu; kad u biblioteci ima toliko knjiga, ni ta bibliotekarima nee koditi da ostanu bez jedne. Tek kad sam pru io ruku, shvatio sam da ne znam koju bih uzeo. Knjiga sa grbovima bila je najlep a, ali prevelika za no enje po vangradskim predelima. Knji ica teologije bila je najman ja, a smea knjiga jedva ne to vea od nje. Na kraju sam uzeo tu smeu sa priama iz i ezlih svetova. Popeo sam se tada stepeni tima na e kule, pored magacina, do artiljernice, g de su opsadni topovi mirovali u svojim kolevkama nainjenim od iste snage. Onda, jo vi e, do prostorije ija je tavanica stakleni krov i gde postoje sivi zastori i udno izobliene fotelje; pa uz vitke merdevine, tako da sam najzad stao na same klizave providne ploe, naterujui svojim dolaskom gavrane da odlete i raspu se po nebu kao

mrvice ai; na a dugaka, uzana zastava od fuligina, sa dva iljka na kraju, talasala se i praskala na vetru, na motki iznad moje glave. Ispod mene, Staro dvori te izgledalo je malo, ak tesno, ali beskonano udobno i domae. Prolom u tvravskom zidu bio je vei nego to sam do tog trenutka zami ljao, al i su, levo i desno od njega, Crvena kula i Medvea kula jo stajale uspravno i sna no. Ve tija kula, na oj najbli a, bila je vitka, tamna, visoka; vetar mi na trenutak dobac i odlomak njihovog divljeg smejanja i ja osetih onaj stari strah, iako smo mi, m uitelji, uvek bili u najprijateljskijim odnosima sa ve ticama, sestrama na im. Iza zida tvrave, veliki nekropolis se spu tao, dugakom neravnom kosinom, pre ma olu, ije sam vode nazirao izmeu polutrulih zgrada na renim obalama. A s one stran e te grdne vode, okrugla kupola karavan-saraja izgledala je kao da nije vea od ka kvog oblutka, dok je okolni grad liio na prostranstvo raznobojnog peska po kome s u gazili neki davni majstori muitelji. Videh jednu ajku, sa visokim, o trim pramcem i istom takvom krmom i sa istr bljenim jedrom, kako odmie ka jugu, tamnom renom maticom; pa je i bez svoje volje pratih neko vreme na njenom putu - ka delti i movarama i, najzad, do bleskavog mo ra gde ogromna zver Abaja, doneta sa nekih udaljenijih obala Vaseljene u predgla cijalnim danima, eka, valjajui se, da doe trenutak da ona i njen rod pro deru kontine nte. Onda sam ostavio sve misli o jugu i o ju nim, ledom zagu enim morima i okren uo se ka severu, ka planinama i gornjem toku reke. Dugo sam (ne znam ni sam koli ko dugo, mada sam zapazio da je sunce na drugom mestu kad sam opet obratio pa nju na njegov polo aj) gledao ka severu. Te planine sam mogao samo zamisliti, ne stvar no i videti: jer video sam samo zatalasano prostranstvo grada sainjeno od milion krovova. Ali, istinu da ka em, polovinu vidika mi je zaklanjao Dvorac sa zvonom, n jegovi veliki srebrni stubovi i tornjevi oko njega. Samo, ja za taj dvorac nisam nimalo mario, nisam ga, uistinu, ni primeivao. Na severu su i Kua Apsoluta i slap ovi i Traks, grad soba bez prozora. I iroke stepe su le ale na severu i stotinu bes putnih uma i gnjile d ungle na onoj liniji koja opasuje ovu planetu oko struka. Razmi ljao sam o svim tim stvarima dok nisam od razmi ljanja napola izludeo, a onda sam si ao, oti ao opet u radnu sobu majstora Palaemona i saop tio mu da sam sp reman za polazak. 14. TERMINUS EST "Imam poklon za tebe", ree majstor Palaemon. "Uzev i u obzir tvoju mladost i snagu, mislim da ti nee biti suvi e te ak." "Ne zaslu ujem nikakve poklone." "Tako je. Ali mora se prisetiti, Severijane, da poklon, ako je zaslu en, ni je poklon, nego je plaanje. Jedini pravi pokloni su pokloni poput ovog koji sada prima . Ne mogu da ti oprostim ono to si poinio, ali ni da zaboravim ta si bio. Od ka da se majstor Gerlous uzdigao do kalfe, nisam imao boljeg uenika od tebe." Ustao je i oti ao krutim koracima do jednog udubljenja u zidu, a onda sam zauo kako tamo ka e: "Ah, jo mi nije prete ak." Podizao je ne to tako tamno da je okolnim senkama bilo progutano. Rekao sa m: "Dopustite da vam pomognem, majstore." "Nema potrebe, nema potrebe. Lako se di e, te ak je kad se spu ta. To je znak da je dobar." Polo io je na sto jedan sanduk crn kao no, dugaak maltene koliko mrtvaki sand uk, ali mnogo u i, sa srebrnim kopama; dok ih je otvarao, zvonile su kao zvonca. "Neu ti dati ovaj sanduk koji bi ti samo smetao. Dajem ti ma, kaniju koja treba da ga titi dok putuje i remen." Ma se na ao u mojim rukama pre nego to sam u potpunosti shvatio ta dobijam. B io je uvuen, praktino do jabuke od balaka, u kaniju od samurovine. Svukao sam kanij u (bila je mekana kao ko na rukavica) i ugledao o tricu. Neu vam dodijavati katalogom vrlina i lepota tog maa; trebalo bi da ga sam i vidite i dr ite da biste ga pravilno ocenili. Opako seivo, jedan el dugako, sa pra vouglim vrhom kao to kod maa treba da bude. S jedne strane mu ka o trica, s druge enska o trica, obe sposobne da raseku dlaku uzdu ; takve su bile do na pedalj od ruko titni

ka, koji je bio od debelog srebra sa po jednom izrezbarenom glavom na svakom kra ju. Dr ka od oniksa uvezanog srebrnim trakama, dva pedlja dugaka, sa opalom na kraj u. U ovaj ma umetniki trud je obilato ulo en; ali svrha je umetnosti da uini privlanim i znaajnim one stvari koje bez nje ne bi takve bile, pa, prema tome, umetnost ov om mau nije imala ta dati. Rei Terminus Est bile su ugravirane, udnovatim i divnim s lovima, na seivo, a ja sam, posle odlaska iz Atrijuma vremena, prouio drevne jezik e u dovoljnoj meri da bih sad znao da te dve rei znae Ovo je crta razdvajanja . "Nao tren je valjano, to ti jemim", ree majstor Palaemon, videi da palcem opr obavam mu ku o tricu. "U interesu onih ljudi koji budu tebi predavani potrudi se da takav i ostane. Moje pitanje glasi, nije li ova ubojita sprava previ e masivna dru garica za tebe. Uzdigni je, pa vidi." Terminus Est sam dohvatio na isti nain kao onaj la ni ma prilikom mog unapree nja, pazei da ne tresnem po plafonu. Ma se poeo pomicati kao da sam se rvao sa zmij om. "Nema te koa?" "Ne, gospodaru. Ali ova sprava se poela uvijati dok sam je podizao." "U kimi njenog seiva postoji jedan kanal kojim protie reka hidrargiruma - m etala koji je te i od gvo a, ali tean kao voda. Zato se njegovo te i te pomie ka rukama ka je vrh seiva okrenut gore, odnosno ka vrhu kad je okrenut nadole. Mnogo puta e mor ati da eka zavr etak neke poslednje molitve, ili signal dat rukom od strane nekog kv estora. Tvoj ma ne sme da klone niti da zadrhti... ali, sve to ve zna . Nije potrebn o da ti govorim da treba da po tuje ovakav instrument. Neka Mojre budu dobre volje prema tebi, Severijane." Uzeo sam belegiju i o trai kamen iz d epa u kaniji maa, ubacio je u svoju jahak u torbicu, onda ispresavijao pismo koje mi je majstor dao za arhona grada Traksa , zamotao pismo u komadi nauljane svile i predao ga mau na uvanje. Onda otidoh do m ajstora Palaemona. S tim mojim irokim seivom okaenim oko levog ramena izi ao sam kroz mrtvaka vra ta u vetrovit vrt groblja. Na najni oj kapiji, onoj koja je najbli a reci, stra ar me je propustio ne pitajui me ni ta, ali dobacujui mi mnogo udnih pogleda, i ja se poeh p ovlaiti uzanim uliicama ka Obalskoj, ulici koja ide du samog ola. Sad moram napisati ne to zbog ega se jo i sada stidim, ak i posle svega to se dogodilo. Smene vremena koje su proticale tog popodneva bile su najsrenije u mom i votu. Sva moja stara mr nja prema gildi je i ezla, tako da je ostala samo moja ljubav prema njoj, prema majstoru Palaemonu, prema mojoj brai, pa ak i prema egrtima, moj a ljubav prema tradiciji i starim obiajima gilde, ljubav koja nikad nije sasvim u mrla. Napu tao sam sve te stvari koje sam voleo, a prethodno sam ih toliko obrukao . Trebalo je da plaem. Plakao nisam. Ne to u meni poletelo je nebu pod oblake, a kad je moj ogrta, pod udarom vetra, poeo da se vijori iza mene nalik na krila, oseao sam se kao da bih mogao stvarno poleteti. Nama je zabranjeno da se osmehujemo u prisustvu ma k oga osim na ih majstora, brae, klijenata i egrta. Masku nisam eleo da nosim, ali sam morao da navuem kapuljau i pognem glavu da mi ne bi neki prolaznik video lice. Pom i ljao sam tada, netano, da se vi e nikad neu vratiti u Citadelu i na u kulu; ali sam i verovao, takoe pogre no, da e doi jo mnogo takvih dana, i osmehivao se. U svom neznanju, zami ljao sam da u pre mraka ostaviti grad iza sebe i da u moi da spavam u srazmernoj bezbednosti ispod nekog drveta. A dogodilo se to da ni sam ni iz tih starijih i siroma nijih delova grada izi ao pre nego to se zapad uzdiga o da pokrije sunce. Zatra iti gostoprimstvo u nekoj od naherenih kuerina du ulice Ob alske ili potra iti odmor u nekom kutku, znailo bi prizvati sebi smrt. Zato sam gaz io te kim hodom dalje, ispod zvezda kojima je vetar dodao blistavost, ne vi e muitelj u oima onih malobrojnih koji su prolazili mimo mene, nego samo sumorno obueni put nik s tamnom paterisom o ramenu. S vremena na vreme promicali su brodovi, klizei kroz korovom zagu enu vodu, a vetar je izvlaio muziku iz njihovih jedara i konopaca. Oni sirotniji nisu poka zivali nikakva svetla i izgledali su kao jedva ne to vi e od ploveeg otpada; ali neko liko puta video sam i rasko ne talameguse sa svetiljkama rasporeenim du pramca i krm e da bi se videle ivice pozlaenog izgleda. Te lae dr ale su se sredine reke, pla ei se da bi ih neko mogao napasti, a ipak sam uo pesmu njihovih laara preko voda:

Haj'mo! brao, veslajmo, mat'ca je protiv nas. Hajmo, brao, veslajmo, Bog je uz nas. Hajmo, brao, veslajmo, vetar je protiv nas. Hajmo, brao, veslajmo, Bog je uz nas.

I tako dalje. ak i kad su te svetiljke bile samo iskrice, milju ili vi e uz vodno, zvuk je dolazio na vetru. Kao to sam kasnije video, oni dok pevaju refren pote u dr ku vesla ka sebi, a sa naizmenino pevanim frazama odguruju je od sebe - i t ako iz smene u smenu vremena veslaju rekom. Kad se ve inilo da mora uskoro doi dan, videh na irokoj crnoj traci reke jed nu liniji iskrica koja nije poticala ni od kakvih brodova; bile su to nepomine va tre poreane u niz od jedne obale prema drugoj. Beja e to most, i ja, posle dugog po tucanja po mraku, stigoh do njega. Ostavljajui pljuskave jezike reke, popeh se jed nim nizom polomljenih stepenica iz Obalske u uzdignutiju ulicu koja je i la na mos t i na taj nain odjednom postadoh glumac u jednoj novoj sceni. Koliko je ranije Obalska bila u dubokoj tami, toliko je sad ovaj most bi o u jakoj svetlosti. Na svakih desetak koraka stajali su stubovi, naizmenino vi i i ni i, sa buktinjama; a na svakih stotinak koraka male kule nalik na tvravice prikl juene na obe ivice mosta, tvravice iji su stra arski prozori blistali kao vatromet. K oije sa fenjerima hitale su mostom tandrui, a ljudi koji su, gurajui se, i li pe akom st zom imali su, u veini sluajeva, uz sebe pa eve s fenjerima, ili fenjere u sopstvenim rukama. Bilo je tu i dosta vendora, koji su na poslu avnicima okaenim o vrat imali raznoraznu robu i nudili je i hvalili dernjajui se; i eksterna koji su brbljivo razgovarali na nekim grubim jezicima; i prosjaka koji su izlagali pogledima svoj e zagaene rane, ili poku avali da svirkaju u frulice i ofikleide, ili tipali svoju d ecu da bi plakala. Priznajem da me je sve to veoma zanimalo, iako mi je vaspitanjem koje sa m stekao bilo zabranjeno da piljim u takve stvari. Sa kapuljaom navuenom duboko pr eko glave i pogleda uprtog odluno napred, prolazio sam kroz gomilu kao da sam pre ma njoj sasvim ravnodu an; ali oseao sam da se moj umor, bar privremeno, rastopio, a moji su koraci postali, rekao bih, i du i i br i upravo zato to sam pri eljkivao da s e na mostu zadr im. U kulicama nisu stra arili gradski pozornici, nego peltasti, policajci sa poluoklopom i providnim titom. Bio sam na domaku zapadne obale, kad dvojica takvi h iskorai e i preprei e mi put svojim ble tavim kopljima. "Ozbiljan je zloin nositi taj k ostim u koji si se ti maskirao. Ako sprema neku alu ili dosetku, zbog nje dovodi se be u opasnost." Rekoh: "Imam pravo da nosim ode du moje gilde." "Ti to ozbiljno tvrdi da si d elat, a? Je l' ti to to nosi ma?" "Ma jeste, ali d elat nisam. Ja sam kalfa u Redu tragalaca za istinom i pok ajanjem." Nastupilo je utanje. Stotinak ljudi nas je okru ilo tokom tih nekoliko tren utaka potrebnih da oni postave svoja pitanja i da im ja odgovorim. Videh kako on aj peltast koji nije ni ta rekao baca pogled ka drugome, kao da hoe rei ovaj to ozbi ljno, a zatim sledeim pogledom obuhvata gomilu. "Hajde unutra. Lohagor eli da razgovara s tobom." Kod uzanih vrata su saekali, a ja sam u ao prvi. Kulica je u tom svom delu, prizemlju, imala samo jednu sobicu, sa jednim stolom i nekoliko stolica, ali i maleno stepeni te veoma ishabano prola enjem nogu u izmama. Njime sam se popeo na spr at, a tamo je, za jednim visokim radnim stolom, sedeo ovek u prsnom oklopu i ne to pisao. Moji uhvatitelji do li su stepenicama za mnom, a kad smo sva trojica stajal i pred lohagorom, onaj peltast koji je i ranije govorio ree: "To je taj." "Znam", odgovori lohagor, njihov komandant, ne di ui pogled. "Ka e da je kalfa gilde muitelja." Jedan trenutak je pero, koje je do tada glatko klizilo, mirovalo. "Ni po

mi ljao nisam da u tako ne to ikad nai izvan stranica neke knjige, ali, usuujem se rei, on ne govori ni ta vi e od istine." "Pa, onda, je l' da ga pustimo?" upita vojnik. "Ne ba odmah." Sad lohagor obrisa to ptije pero od mastila, posu peskom pismo oko kojeg se trudio i di e pogled ka nama. Ja rekoh: "Va i podreeni su me zaustavili zato to su posumnjali u moje pravo na ovaj ogrta koji nosim." "Oni su vas zaustavili zato to sam ja tako naredio, a ja sam naredio zato to ste, prema izve taju istonih kula, stvarali uznemirenje. Ako ste pripadnik gilde torturista - za koju sam, iskreno u rei, pretpostavljao da je reformama odavno uk inuta - onda ste ivot proveli u... Kako se ono zove?" "Kula Matahin." Opet je pucnuo prstima, izgledajui i dobro raspolo en i kao da ga ne to mui. " Mislim, ono mesto gde va a kula stoji." "Citadela." "Da-bome, Stara Citadela. Nalazi se, ako dobro pamtim, istono od reke, i to na samoj severnoj ivici Algedonskog kvarta. Vodili su me tamo da vidim tamnic u kada sam bio kadet. Koliko puta ste izlazili u grad?" Pomislio sam na na e plivake ekspedicije i rekoh: "esto." "Ovako obueni?" Odmahnuo sam glavom. "Ako ete to raditi, skinite tu kapuljau s glave. Ovako vam samo vidim vrh nosa kako mrda levo-desno. Lohagor skliznu sa stolice i od eta do prozora s koga j e imao pogled na most. " ta mislite, koliko ljudi ivi u Nesusu?" "O tome nikakvu predstavu nemam." "A nemam ni ja, muitelju. Niti iko drugi. Propali su svi poku aji da ih pre brojimo i svi poku aji da ih sistematski oporezujemo. Grad raste i menja se svake noi kao natpisi kredom na zidovima. De ava se da neki pametnjakovii po mraku dignu k aldrmu sa ulice i od toga dignu kuu nasred ulice i izjave da su vlasnici tog zeml ji ta - da li ste to znali? Uzvi eni Talarikan, ije se ludilo ispoljavalo u vidu stra snog zanimanja za najni e vidove ljudskog postojanja, tvrdio je da osoba koje ive p ro dirui otpad drugih ima dve velike hiljade. Da ima deset hiljada akrobata-prosjak a, od kojih su gotovo polovina ene. Da bismo, ako pri svakom na em udisanju vazduha po jedan siromah skoi sa ograde ovog mosta, iveli veno, jer ovaj grad ljude uzgaja i lomi br e nego to di emo. U takvoj rulji nema alternative miru. Uznemiravanja se n e mogu dopustiti, jer se ne mogu ni ugasiti. Pratite ta govorim?" "Postoji alternativa, a to je red. Ali, da; dok se to ne postigne, razum em vas." Lohagor uzdahnu i okrenu se da se suoi sa mnom. "Ako bar to razumete, dob ro je. Bie, dakle, potrebno da nabavite uobiajeniju odeu." "U Citadelu se ne mogu vraati." "Onda se noas sklonite sa vidika, a sutra kupite ne to. Imate li novca? "Imam malice." "Dobro. Kupite ne to. Ili ukradite, ili skinite odeu sa sledeeg nesretnika k oga skratite pomou te stvari. Ja bih vam rado dao jednog od mojih momaka da vas o dvede do krme, ali to bi znailo da bi ljudi jo vi e zurili i aputali. Na reci je bilo nekih nevolja, pa ljudi tamo prepriavaju, i ovako, previ e avetinjskih pria. A sad v etar popu ta i sti e magla - to e uticati da stvari budu jo gore. Kuda ste se zaputili? " "Naimenovan sam da idem u grad Traks." Onaj peltast koji je ranije govorio ree: "Da li mu verujete, lohagore? Ni je pokazao nikakav dokaz da je to to tvrdi." Lohagor se opet zagleda kroz prozor, a sada i ja videh konce izmaglice uka ste boje. "Ako ne mo e da upotrebi glavu, upotrebi nos", ree mu. "Koji su mirisi u li s njim?" Peltast se nesigurno nasme io. "Gvo e koje ra, hladan znoj, sagnjila krv. Varalica bi mirisao na novi tekst il, ili na dronjke uzete iz nekog sanduka. Ako se ubrzo ne probudi i ne prione na svoj posao, Petronakse, nai e se na severu u borbi sa Ascijantima." Peltast ree: "Ali, lohagore..." i prostreli me pogledom takve mr nje, da sa

m pomislio da bi taj mogao poku ati da mi uini ne to na ao kad iziem iz kulice. "Poka i ovom momku da si stvarno lan muiteljske gilde." Peltast je bio opu ten, tako da to nije bilo osobito te ko. Desnom rukom sam odgurnuo njegov tit u stranu, levom stopalom sam nagazio njegovo desno, a onda s am estoko pritisnuo onaj nerv u njegovom vratu koji izaziva greve. 15. BOLDANDERS Grad koji se nalazio na zapadnom kraju tog mosta veoma se razlikovao od onoga iz koga sam do ao. U poetku su postojale buktinje na uglovima i gotovo isto o noliko dola enja i odla enja koija i teretnih kola koliko i na mostu samom. Pre odlas ka iz stra arske kulice pitao sam lohagora gde bih mogao provesti osatak noi; a sad a sam, oseajui umor koji me je samo nakratko napustio, pe aio dalje, pogledom tra ei fir mu neke krme. Posle nekog vremena mrak kao da se poeo zgu njavati sa svakim mojim daljim korakom, a na nekom uglu sam, verovatno, i skrenuo na pogre nu stranu. Ne elei da se vraam natrag, nastojao sam da idem manje-vi e ka severu i te io sam se pomi lju da me, iako sam mo da zalutao, svaki korak nosi br e Traksu. Najzad otkrih jednu malenu krm u. Nikakvu firmu nisam video, a mo da je nije ni bilo, ali sam osetio miris kuvanj a hrane i uo zveckanje a ica, pa sam u ao, otvarajui naglim razmahom vrata i sruio se u jednu staru stolicu koja se na la blizu vrata, ne obraajui mnogo pa nju na to gde sam u ao i u kakvo sam dru tvo dospeo. Kad sam tu sedei proveo dovoljno vremena da povratim dah i kada sam po eleo neko mesto gde bih mogao da izujem izme (mada jo ni pribli no nisam bio spreman da ustanem i ponem da ga tra im), trojica koja su dotad pila u jednom uglu ustado e i od o e; a jedan starac koji je, pretpostavljam, video da ja neu dobro uticati na njego v posao, prie i zapita me ta elim. Rekoh mu da mi je potrebna soba. "Nemamo." Rekoh: "E ba dobro - jer ni ja nemam para da platim." "Onda morate otii." Odmahnuo sam glavom. "Jo ne. Suvi e sam umoran." (Druge kalfe su mi priale k ako su primenjivale taj trik u gradu.) "Vi ste d elat, je l' tako? Vi im odsecate glave." "Donesite mi dve od tih riba iji miris oseam i ostae vam samo glave." "Mogu ja da pozovem gradsku stra u. Oni e vas izbaciti." Znao sam, po tonu njegovog glasa, da ne veruje u to to govori, pa sam mu rekao da izvoli i pozove ih, ali da u meuvremenu donese ribu; oti ao je gunajui. Onda sam seo uspravnije, sa Terminus Estom (morao sam ga skinuti s ramena da bih seo ) uspravnim izmeu kolena. Jo petorica ljudi je sedela sa mnom u toj prostoriji, al i nijedan nije hteo da ukrsti pogled sa mojim, a dvojica uskoro odo e. Stari se vrati sa jednom ribicom, koja je krepala na kri ki grubog hleba, i rekao: "Pojedite ovo i idite." Stajao je tu i gledao me kako jedem. Kad sam zavr io tu svoju veeru, pitao sam gde bih mogao da prenoim. "Soba nemamo. Rekao sam vam." Da je neka palata sa otvorenim vratima stajala pola lanca daleko, ne ver ujem da bih smogao snage da iziem iz te krme i preem u nju. Rekao sam: "Spavau ovde, u ovoj stolici. Ionako nije verovatno da ete noas imati vi e mu terija." "Saekajte", ree on i ostavi me. uo sam ga, onda, kako razgovara sa nekom eno m u drugoj sobi. Kad sam se probudio, drmao me je za rame. "Jeste li voljni da spavate sa jo dvojicom u istom krevetu?" "Sa kojom dvojicom?" "Optimati su obojica, kunem vam se. Vrlo fini ljudi, putuju zajedno." Ona ena u kuhinji povika ne to to nisam razumeo. "Jeste li uli to?" nastavi starac. "Jedan od njih ak nije jo ni do ao. S obzi rom na to koje je sad doba noi, svi su izgledi da nee ni doi. Znai, biete samo dvojic a." "Ako su njih dvojica zakupila spavau sobu..."

"Nee se oni buniti, obeavam da nee. Istina je, karnifekse, to da oni kasne u plaanju. Tri noi su ovde, a tek su platili za prvu." Znai, trebalo je da ja poslu im kao saop tenje o izbacivanju. To me nije mnog o uznemirilo, inilo se da mi otvara i jednu lepu mogunost: ako taj koji tu noas spa va ode, ostae soba samo meni. Podigao sam se nekako na noge i po ao za starim uz je dno krivo stepeni te. Soba u koju smo u li nije bila zakljuana, ali je u njoj bilo mrano kao u gro bu. uo sam te ko disanje. "Gudmane!" viknu dedica, zaboravljajui da se malopre kleo da su ta dvojica optimati. "Kako se ono zove ? Boldi? Boldanders? Doveo sam ti dru t vo. Ako nee da plati kiriju, mora da prima stanare." Odgovora nije bilo. "Evo, majstore d elatstva", ree mi dedica. "Osvetliu vam." Stade duvati u ko madi truda koji se najzad razgore dovoljno da upali jedan patrljak svee. Soba je bila skuena i bez ikakvog name taja sem jednog kreveta. U njemu je spavao, le ei na boku, leima okrenut ka nama, sa nogama skupljenim nagore, najkrupni ji ovek koga sam ikada video - ovek za koga bi se mirne du e moglo rei da je div. "Zar se nee probuditi, gudmane Boldandersu, da vidi ko e ti biti sustanar?" eleo sam da legnem, pa rekoh starcu da nas ostavi. Pobunio se, ali ja ga izgurah iz sobe, a im on ode, sedoh na nezauzetu stranu kreveta i izuh izme i arape . Slabo svetlo svee potvrdilo je da mi je iskoilo nekoliko plikova. Skinuo sam ogr ta i ra irio ga preko istro enog krevetskog prekrivaa. Jo jedan trenutak sam razmi ljao d a li da skinem opasa i pantalone, ili da spavam u njima; obazrivost i umor su mi, zajedno, nalagali ovo drugo, a primetio sam i to da je taj d in, koliko se moglo videti, sasvim obuen. Sa oseanjem neizrecivog umora i olak anja, duvanjem sam ugasio sveu i legao da provedem svoju prvu no izvan Matahinske kule - prvu, bar, koje sa m se mogao setiti. "Nikad." Taj ton je bio tako dubok i rezonantan (maltene kao najdublje note orgul ja) da u prvi mah nisam bio siguran ta je znaila ta izgovorena re, pa ak ni da li je to uop te bila re. Promumlao sam: " ta si rek'o?" "Boldanders." "Znam - kazao mi je krmar. Ja sam Severijan." Le ao sam na leima, a Terminus Est (koji sam, radi uvanja od krae, uneo u krevet) bio je izmeu nas dvojice. U mra ku nisam mogao znati da li se moj sustanar okrenuo licem prema meni ili nije, ma da sam bio siguran da bih osetio ma kakvo kretanje tako ogromnog tela. "Ti - be i." "A, znai uo si nas kad smo u li. Mislio sam da si spavao." Moje usne su se uobliile da ka u da nisam d elat, nego kalfa muiteljske gilde. Onda sam se setio svoje bruke i injenice da su oni iz Traksa tra ili d elata, te rek oh: "Jeste, ja seem glave, ali ne treba da me se pla i . Radim ono to me hrane da radi m." "Znai, sutra." "Da, sutra e biti dovoljno vremena da se sretnemo i popriamo." A potom sam sanjao, mada je mogue da su i te Boldandersove rei bile san. M eutim, ne verujem da su bile, a ako i jesu, bile su deo nekog drugaijeg sna. Sedeo sam kao jaha na nekom velikom stvorenju sa ko natim krilima, pod nebo m koje se nisko spustilo. Bili smo tano u ravnote i izmeu rebrasto rasporeenih oblaka i sumranog tla i klizili niz jedan breg vazduha. inilo mi se da moja mona letaica m a e samo malo, ili mo da nimalo, krajevima svojih dugakih krila u kojima su joj bili i prsti. Umirue sunce bilo je pred nama i izgledalo je da se kreemo istom brzinom kao i Urt, jer sunce se nepomino odr avalo na obzorju, iako smo leteli sve dalje i dalje. Najzad sam primetio promenu na tlu i u prvi mah pomislio da sad nadleemo pustinju. Nisam video, ak ni u daljinama, ni gradove, ni farme, ni ume, ni polja, ve samo ravnu pusto , boje pocrnelog purpura, bez ikakvih crta, maltene statinu. To je zapazila i moja ko nokrila, ili je mo da uhvatila neki miris iz vazduha. Osetio s am kako se gvozdeni mi ii zate u ispod mene, a krila jako zamahnu e tri puta uzastopno. Purpurna pusto imala je i bele mrvice na sebi. Posle nekog vremena uvideo sam da je to nekretanje bilo privid, opsena proistekla iz jedoobraznosti - ta p ovr ina bila je svuda ista, ali svuda u pokretu - more - svetska reka Uroborus - k

olevka u kojoj Urt le i. Tada sam prvi put pogledao iza sebe i video kako no guta celu zemlju ljud skog roda. Kad je progutana sasvim i kad je svud ispod nas bila samo pusto ustalasan e vode, kad vi e nieg drugog nije bilo, zver okrete glavu da me osmotri. Njen kljun bio je kljun ibisa, a njeno lice ve tije; na glavi je imala visoku krestu od kosti . Na tren smo se gledali i uinilo mi se da znam njenu misao: Ti sanja ; ali kad bi se probudio iz svog budnog stanja, ja bih bila tu. Kretanje joj se promenilo kao kad mornari okrenu malu obalsku lau, pod pu nim jedrima, da prihvati vetar pod uglom suprotnim od dotada njeg. Vrh jednog kril a je potonuo, vrh drugog se uperio ka nebesima, a ja poeh da grabim rukama po krl ju tavoj ko i, ali se strmoglavih ka moru. I tresnuh, i taj sudar sa morskom povr inom, taj ok me probudi. Trzao sam s e u svakom zglavku tela; zauo sam kako div mrmori ne to u snu. Promrmljah ne to, manj e-vi e na isti nain, i opipah rukom da se uverim da ma jo le i uz mene, pa opet zaspah. Voda se sklopila iznad mene, ali nisam se udavio. Imao sam oseanje da bih mogao disati vodu, ali nisam disao. Sve se tako jasno videlo, da mi se inilo da padam kroz prazninu prozraniju od vazduha. U daljini su se uzdizali neki veliki oblaci - neke stvari stotinama puta vee od oveka. Neke od tih stvari kao da su bili brodovi, a neke oblaci; jedna, gl ava bez tela; jedna, telo sa stotinu glava. Plava izmaglica ih je delimino zaklon ila, ali zato uhledah ispod sebe zemlju peska, izrezbarenu strujama. I palatu, v eu od na e Citadele, ali u ru evinama - dvorane li ene krovova ba kao i ba te; kroz palatu su se kretale ogromne prilike, bele kao da su leprozne. Jo bli e sam padao, a one su okrenule lica uvis, ka meni, lica nalik na ono koje sam jednom video ispod ola; ene su to bile, nage, sa kosom zelenom poput mor ske pene i sa oima od korala. Smejui se, gledale su moj pad, a njihov smeh se u me huriima uzdizao ka meni. Zubi su im bili beli i iljati, svaki drugaiji kao prsti. Padao sam bli e. Njihove ruke uzvinule su se do mene, milovale me kao to ma jka gladi svoje dete. Vrhovi palate sadr avali su sunere, morske anemone, kao i bez broj drugih divota kojima nisam mogao odrediti imena. Te velike ene kru ile su oko mene, a ja sam pred njima bio samo lutka. "Ko ste?" pitao sam. "I ta ovde radite? " "Neveste smo Abajine. Njegove dragane i slaane, igrake i valentine. Zemlja nas nije mogla dr ati. Na a su prsa kao ovnovi za probijanje tvravskih kapija, na e bu tine bi polomile lea bikovima. Ovde se hranimo, plovei i rastui, dok ne postanemo d ovoljno velike da se sparujemo sa Abajom, koji e jednoga dana pro derati kontinente ." "A ko sam ja?" Tad su se nasmejale sve zajedno, a njihov smeh bio je kao valjanje okean skog talasa po pla i od stakla. "Pokazaemo ti", reko e. "Pokazaemo ti!" Uze e me, jedna za jednu, a druga za drugu ruku, kao kad dve sestre etaju dete tree sestre, pa me podigo e i zaplovi e sa mnom kroz vrt. Izmeu prstiju na akama imale su ko ice za plivanj e, a svaki prst im je bio dugaak kao moja ruka od ramena do lakta. Zastale su i poele tonuti kroz vodu kao kad karavele tonu; onda njihova s topala i moja dodirnu e alo. Pred nama je bio neki nizak zid, a navrh zida stajala je mala pozornica zaklonjena zavesom, nalik na one koje mi koristimo za razonoiva nje dece. Kome anje vode koje smo izazvali bilo je, inilo se, i razlog to se pozori na z avesa, veliine maramice, zatalasala. Zanjihala se, zalepr ala i poela se povlaiti u s tranu, kao da je pote e neka nevidljiva ruka. Na pozornici se naglo pojavi maju na p rilika oveka od tapova. Njegove ruke i noge bile su granice na kojima su se jo videl i i zeleni pupoljii i kora. Za telo je imao etvrt pedlja grane, debele kao moj pala c, a glava mu je bila vor iji su zavojiti oblici tvorili njegove oi i usta. Nosio j e motku (kojoj je pretei izmahivao ka nama) i kretao se kao da je iv. Dok je drveni ovek neko vreme skakutao ka nama i lupkao oru jem po maju noj p ozornici da poka e kako je estok, pojavi se i prilika deaka sa maem. Koliko je prva m arioneta bila grubo izraena, toliko je ova druga delovala fino dovr ena - moglo je to biti pravo dete svedeno na razmere mi a. Obojica su nam se poklonila, a onda su te dve male prilike otpoele borbu.

Drveni je fantastino skakao i, inilo se, ispunjavao pozornicu udarcima svoje bati ne; a deko je plesao kao trunka pra ine u sunanom zraku da to izbegne i povremeno se bacao ka drvenome ne bi li ga posekao svojom o tricom ne veom od iode. Najzad drvena prilika pade. Deko joj prie krupnim koracima kao da hoe da jo j nagazi na prst; ali pre nego to je dospeo to da uini, drvena figura otplovi sa p ozornice i di e se, uz mlitavo i lenjo okretanje, kroz vodu; najzad nestade sa vid ika, ostavljajui iza sebe deaka, bud u i ma - oba oru ja slomljena. Priinilo mi se da uj m (nema sumnje da je to zapravo bilo kripanje kolskih tokova na ulici napolju) svea ne tonove fanfara-igraaka. Probudio sam se zato to je u sobu u ao neko trei. Beja e to neki omanji, energ ini ovek plamenocrvene kose, obuen dobro i ak kico ki. Videi da sam budan, on naglim po kretom raskrili drvene kapke kojima je prozor do tog asa bio zatvoren i crveni sj aj sunca potee unutra. "Moj ortak", ree on, "uvek vrsto spava. Niste ogluveli od njegovog hrkanja ?" "Spavao sam i ja kako treba", rekoh mu. "Ako je hrkao, ja to nisam uo." Ovo kao da se dopalo malome oveku, koji, osmehujui se, otkri poprilian broj zlatnih zuba. "Hre on. Hre da se sav Urt trese, to vam jemim. Srea je va a to ste se i pak odmorili." Pru io mi je svoju delikatnu, dobro odnegovanu ruku. "Ja sa doktor Talos." "Kalfa Severijan." Zbacio sam tanke pokrivae i ustao da tu aku prihvatim. "U crnom ste, vidim. Koja je to gilda? "To je fuligin, boja muitelja." "Ah!" Nagnuo je glavu na jednu stranu kao drozd i poeo skakutati unaokolo da me vidi iz raznih uglova. "Visok ste vi momak - e, stvarno je teta - ali sva ta aasta odea, veoma upeatljivo." "Nalazimo da je praktina", rekoh. "Ublijeta je prljavo mesto, a na fuligi nu se mrlje od krvi ne vide." "Imate smisla za humor! Izvrsno! Ja da vam ka em: malo ta oveku donosi takvu dobit kao humor. Humor privue gomilu. Humor je i umiri, humor smiri pune jaslice dece. Humor te di e i humor te spu ta, a asimuse privlai kao magnet." Imao sam samo neodreenu predstavu o emu on to pria, ali, videi da je dobro r aspolo en, odva ih se da ka em: "Nadam se da vam nisam bio na smetnji? Gazda je rekao da spavam ovde, a u krevetu je bilo mesta za jo jednu osobu." "Ne, ma ne, ni najmanje! Nisam se ja ni vratio - na ao sam bolje mesto da provedem no. Spavam veoma malo, mogu vam eto i to rei, tavi e vrlo se lako budim. Ali no mi je ispala fino, to je bila jedna odlina no. A kud ete vi krenuti jutros, opti mate?" Stao sam da pipam ispod kreveta tra ei izme. "Pa, valjda u prvo da potra im nek i doruak. Potom u van grada, ka severu." "Krasno! Ni ne sumnjam da e mom ortaku doruak doi izvrsno - kolosalno e mu d oi. A putujemo na sever. Posle izvanredno uspe ne turneje po gradu, znate. Sad se v raamo kui. Igrali smo niz istonu obalu, pa uz zapadnu. Mo e biti da emo se, na putu ka severu, zaustaviti u Kui Apsoluta. To je, znate, u ovoj profesiji glavni san. Ig rati u autarhovoj palati. Ili, vratiti se iz nje, ako ste u njoj zaigrali. Puni e i ri hrisosa." "Sreo sam bar jednu osobu, ako ne i vi e, koja je sanjala da se tamo vrati ." "Nemojte praviti tako tu no lice - priaete mi, obavezno, o tom oveku jednoga dana. Al' sad, ako mislimo na doruak da idemo - Boldanders! Di ' se! Hajde, Boldand ers, hajde! Ustaj!" Otplesao je do uzno ja kreveta i dohvatio d ina za skoni zglob je dnog stopala. "Boldanders! Ne hvatajte ga za rame, optimate!" (Ni najmanji pokre t u tom smislu nisam bio uinio.) "Ponekad pone da mlatara rukama. BOLDANDERS!" Div je promrmljao ne to i pokrenuo se. "Novi dan, Boldanders! Jo si iv! Vreme je da se jede i ide u klozet i vodi ljubav - sve to! Di i se, inae nikada neemo stii do kue!" Nije bilo nikakvog znaka da ga je div uo. Izgledalo je da je ono maloprea nj e mrmorenje bilo samo protivljenje izreeno kroz san, ili samrtni ropac. Dr Talos dograbi, oberuke, prljavu ebad i smae je s kreveta. Sad je grdno veliki oblik njegovog ortaka le ao otkriven pogledu. Taj je d

rugar bio ak i vi i nego to sam pretpostavljao, predugaak za krevet ak i u ovom polo aju - sa kolenima privuenim gotovo do vrha vilice. Plea su mu bila visoka, zgurena, a iroka itav el. Lice mu nisam mogao videti, bilo je zariveno u jastuk. Na vratu i oko u iju imao je neke udne o iljke. "Boldanders!" Kosa mu je bila proseda i, bez obzira na gostioniarevu tobo nju gre ku, veoma gusta. "Boldanders! Izvinite, optimate, ali mogu li pozajmiti taj ma?" "Ne", rekoh. "Ne mo ete." "Ma, neu ja da ga ubijem ni ma ta slino. Samo da ga ljapim pljo timice. Odmahnuo sam glavom, a dr Talos, videi da sam nepopustljiv, poe da tra i po sobi. " tap sam ostavio u prizemlju. Grozan obiaj, maznue ga neko. Treba da nauim da hramljem, stvarno treba. Ovde ba nieg nema." Jurnuo je napolje i trenutak kasnije se vratio nosei jedan etaki tap od gvoz denog drveta sa loptastom pozlaenom jabukom na gornjem kraju, za dr anje. "E sad! B oldanders!" Udarci poe e da padaju po divovim irokim leima kao one krupne ki ne kapi ko je padaju pre poetka grmljavinske oluje. Sasvim iznenada, div se di e u sedei polo aj. "Budan sam, doktore." Njegovo l ice bilo je prostrano i grubo, ali i oseajno i tu no. "Jesi li odluio da me najzad u bije ?" "O emu pria , Boldanders? A, misli na ovog optimata ovde. On ti nee uiniti ni ta na ao - delio je postelju s tobom, a sad e nam praviti dru tvo na doruku." "Spavao je ovde, doktore?" Dr Talos i ja klimnusmo glavama. "Onda znam odakle su se uzdigli oni moji snovi." Jo zasien prizorom ogromnih ena ispod monstrumovih mora, zapitao sam ta je t o sanjao, iako sam ga se pomalo pribojavao. "Peine, negde ispod, sa kamenim zubima s kojih kaplje krv... otkinute i r askomadane ruke koje le e na stazama od peska i bia koja tresu lance u mraku." Sede o je na ivici kreveta i istio jednim velikim prstom razmaknute, iznenaujue sitne zu be. Dr Talos ree: "Hajdete, obojica. Ako hoemo danas da jedemo i priamo i uradi mo i ta - moramo, vidite, poeti. Ima mnogo da se ka e i mnogo da se uini." Boldanders pljunu u ugao. 16. PRODAVNICA KRPA

Tokom tog pe aenja kroz ulice jo dremljivog Nesusa po prvi put me je celom s nagom epao onaj moj jad koji e me kasnije tako esto opsedati. Dok sam bio zatvorenik u na oj ublijeti, jad je bio otupljen ogromno u onog to sam uinio i ogromno u kazne za k ju sam bio siguran da u je iz ruku majstora Gerlousa ubrzo dobiti. Jue, kad sam op ru io korake niz Obalsku ulicu, jad je bio odagnan radostima slobode i bolovima iz gnanstva. A sad mi se uinilo da na celom svetu ne postoji nijedna injenica izvan in jenice Tekline smrti. Svaka zakrpa mraka meu senkama podseala me je na Teklinu kos u; svako svetlucanje beline, na njenu ko u. Sa naporom sam se suzdr avao da ne jurne m natrag u Citadelu i ne pogledam da li Tekla, mo da, jo i sad sedi u svojoj eliji i ita pri sjaju one srebrne svetiljke. Naosmo jedan kafi iji su stolovi bili rasporeeni du ruba ulice. Jo je bilo tak o rano da je saobraaj bio slab. Na uglu je le ao mrtav ovek (udavljen, rekao bih, ko madom lambrikenske tkanine; i danas postoje neki koji se tom ve tinom slu e). Dr Tal os mu pretrese d epove, ali ostade praznih aka. "E, dobro", ree on. "Moramo razmi ljati. Moramo smisliti neki plan." Jedna kelnerica nam donese vreve moke i Boldanders gurnu jedan vr ka dokto ru, koji prome a moku ka iprstom. "Prijatelju Severijane, mo da bi trebalo da osvetlim na polo aj. Boldanders on je moj jedini pacijent - i ja dolazimo iz jedne oblasti blizu jezera Diuturn e. Na a kua je izgorela, pa, po to nam je bila potrebna neznatna sumica novca da je p opravimo, odluili smo da se uputimo u svet. Moj prijatelj je ovek zapanjujue snage. Ja sakupim gomilu, on polomi nekoliko komada drveta i podigne desetoricu odjedn

om, onda ja prodajem svoje lekove. Nije ba mnogo, kazaete vi. Ali to nije sve. Ima m ja i jedan pozori ni komad, a sakupili smo i opremu. Kad su okolnosti povoljne, on i ja glumimo izvesne scene, pa ak i pozovemo pojedine gledaoce da se ukljue. Da kle, prijatelju, ka ete da idete ka severu, a po va oj postelji od noas zakljuujem da niste pri parama. Mogu li predlo iti jedan zajedniki poduhvat?" Boldanders, koji kao da je razumeo samo prvi deo govora svog sadruga, ree : "Nije sasvim uni tena. Zidovi su od kamena, vrlo debeli. Neki svodovi su ostali. " "Sasvim tano. Planiramo obnavljanje te drage nam starine. Ali, evo u kakv oj smo nedoumici - sada smo na polovini povratne etape na e turneje, a kapital koj i smo sakupili jo je daleko od dovoljnog. Ja predla em..." Kelnerica, mr ava mlada ena ra upane kose, doe i donese iniju ka e za Boldandersa hleb i voe za mene i kola za dr Talosa. "Ba privlana devojka!" uzviknu on. Osmehnula mu se. "Mo ete li sesti? Mi smo vam, izgleda, jedine mu terije." Bacila je pogled u pravcu kuhinje, slegnula ramenima i privukla jednu st olicu. "Mo da e vam prijati pare ovoga - isuvi e u biti zauzet prianjem, pa neu moi da ne to tako suvo. A uzmite i gutljaj moke, ako vam ne smeta da pijete posle mene." Ona ree: "ovek bi pomislio da e nas gazda pustiti da jedemo d abe, je li tako ? Ali ne da. Sve nam naplauje po punoj ceni." "A! Znai vi niste gazdina kerka. Pla io sam se da jeste. Ili njegova supruga . Kako je dopustio da takav cvet ostane neubran?" "Ovde radim tek oko mesec dana. One pare koje ljudi ostave na stolu jedi na su mi zarada. Eto, recimo, vas trojica. Ako mi ni ta ne ostavite, znaie to, da sa m vas uslu ivala za d abe." "Upravo tako, upravo tako! Ali, ta sa ovim? ta ako poku amo da ti damo jedan rasko an poklon, a ti odbije ?" To govorei, dr Talos se nagnuo prema njoj i meni pad e na um da njegovo lice nije samo lice lisice (poreenje koje je, mo da, bilo odve la ko nainiti, zbog njegovih nakostre enih crvenkastih obrva i o trog nosa, to je odmah n agove tavalo lisiiji izgled), nego lice punjene lisice. uo sam da ljudi koji za ivot zarauju kopajui zemlju ka u da ba nigde ne postoji teren na kome bi se mogao iskopati jarak, a da pri tom ne iskopa i krhotine pro losti. Gde god se a ov zabode u zemlju, otkrije neki polomljeni plonik ili zarali metal; a naunici pi u da pesak one vrste k oju umetnici nazivaju polihromim (zato to su sa belinom tog peska pome ane i trunice svih boja) zapravo i nije pesak, nego da je to staklo iz pro losti, smrvljeno u p rah zato to se eonima tumbalo u hunom moru. Pa, ako postoje slojevi stvarnosti isp od one koju vidimo, kao to postoje slojevi istorije ispod tla po kome gazimo, ond a je, u jednoj od tih dubljih stvarnosti, lice dr Talosa lisija maska na nekom zi du; zato sam bio zapanjen kad sam video kako se to lice sada okree i savija ka to j eni i u tim pokretima posti e, senkama na obrvama i nosu, privid izra ajnosti i mis aonosti i zapanjujuu, realistinu ivost. Da li bi odbila, pitao ju je on opet, a ja se stresoh kao da se budim. " ta hoe da ka e ?" elela je ta ena da zna. "Jedan od vas je karnifeks. Pria li klonu smrti? Autarh, ije pore blistaju sjajnije nego same zvezde, titi ivote svojih podanika." "Poklon smrti? O, ne!" Dr Talos se nasmejao. "Ne, draga moja, taj si ima la celog ivota. On, takoe. Ne mo emo glumiti da ti dajemo ne to to je ve tvoje. Dar koji ti nudimo je lepota, a takoe slava i bogatstvo koje iz lepote proistiu." "Ako prodajete ne to, ja para nemam uop te." "Da prodajemo? Ne, ba ni ta! Naprotiv, nudimo ti novo zaposlenje. Ja sam ta umaturg, a ovi optimati su glumci. Zar nikad nisi po elela da se popne na pozornicu ?" "Odmah sam videla da udno izgledate vas trojica." "Nama je potreban neko da bude naivka. To mesto mo e ti da zauzme , ako hoe . Al i mora poi s nama odmah sad - nemamo vremena za gubljenje, niti emo vi e zalaziti u o vaj kraj." "Ako postanem glumica, neu zbog toga postati lepa." "Ja u te uiniti lepom zato to si nam potrebna kao glumica. To je jedna od m ojih moi." On ustade. "Sad, il' nikad. Ide li?"

Ustade i konobarica, jo gledajui u njegovo lice. "Moram u svoju sobu..." "A ta poseduje , sem ljokica? Ja ti moram nabaciti glamur, nauiti te tvom tek stu, sve to za jedan dan. ekati neu." "Daj mi pare za va doruak, pa u mu rei da odlazim." "Koje ta! Kao lanica na e dru ine, mora da doprinosi ouvanju fondova koji su nam otrebni za tvoje kostime. A da i ne pominjem da si pojela moj kola. Plati ga sama ." Jedan tren je oklevala. Boldanders ree: "Mo e imati poverenja u njega. Na dir ektor ima neki svoj nain gledanja na svet, ali la e manje nego to ljudi misle." Taj duboki, spori glas kao da joj je ulio vi e pouzdanja. "Va i", ree ona. "I dem." Kroz koji minut, nas etvoro smo bili ve nekoliko ulica daleko i hodali pok raj prodavnica koje su, veinom, jo bile zatvorene kapcima. Kad smo odmakli, dr Tal os objavi: "A sad, dragi moji prijatelji, moramo da se razdvojimo. Ja u posvetiti svoje vreme pobolj avanju odlika ove silfe. Boldanders, ti mora da izvue na u monta nu p ozornicu i ostalu opremu iz krme gde ste ti i Severijan proveli no - pouzdajem se da u tome nee imati te koa. Severijane, glumiemo, verujem, na Ktesifonovom krstu. Znat e li to mesto?" Klimnuo sam glavom, iako pojma nisam imao gde bi to moglo biti. Istina j e bila da nisam imao nameru da se i dalje dru im sa njima. Sad, dok je dr Talos odlazio hitrim koracima, a kelnerica kaskala za nji m, naoh se sam sa Boldandersom na pustoj ulici. U elji da i on ode zapitah ga kud namerava da krene. Vi e je to nalikovalo na razgovor sa spomenikom nego sa ovekom. "Ima jedan park blizu reke gde ovek mo e da spava po ceo dan, ali nou ne. Ka d se bude smrailo, probudiu se i pokupiu na e stvari." "Meni se ne spava. Ja u malo da razgledam grad." "Onda, vidimo se na Ktesifontovom krstu." Iz nekog razloga imao sam oseaj da on zna ta stvarno nameravam. "Da", reko h. "Svakako." Njegove oi bile su tupe kao oi vola, dok se okretao da poe svojim dugim, te k im koracima prema olu. Po to je park u koji se Boldanders uputio le ao istono, a dr Ta los odveo malu na zapad, ja odluih da pe aim ka severu i tako nastavim svoj put ka T raksu, gradu besprozornih soba. Svud oko mene i dalje je bio Nesus koji zovu i "grad to ne mo e propasti", grad u kome sam proveo itav svoj ivot, iako sam od njega tako malo video. Hodao sa m jednom irokom avenijom koja je bila poploana kremenom i nisam znao, niti mario, da li je to u ovoj etvrti glavna ili sporedna ulica. S obe strane bile su uzdignu te staze za pe ake, a trea takva bila je u sredini i slu ila je da razdvaja saobraaj u smeren ka severu od onog usmerenog ka jugu. S leve i desne strane graevine su, inilo se, iznikle iz tla kao ito suvi e gu sto zasaeno, tako da su se meusobno gurale za mesto; a kakve su to zgrade bile - n ijedna velika kao Veliki dvor, niti pribli no tako stara; niti je ijedna, rekao bi h, imala zidove kao na a kula, metalne, pet koraka debele; a ipak, u Citadeli nije bilo nieg to bi se sa ovim zgradama moglo porediti u pogledu raznobojnosti i izvo rnosti zamisli, nieg tako novog i fantastinog kao to je bilo svako od ovih zdanja p onaosob, iako okru eno stotinama drugih. U skladu sa modom koja je vladala u nekim delovima grada, gotovo svaka od tih zgrada imala je na svojim ni im spratovima pr odavnice, iako zgrade nisu pravljene da slu e prodaji, nego da budu saborne zgrade pojedinih gildi, bazilike, arene, konzervatorijumi, trezori, bogomolje, arteli, ludnice, proizvodne radionice, hramovi pojedinih manjih sekti, manastirski i st udentski domovi, lazareti, mlinovi, restorani, mrtvanice, klanice i saloni za zab ave. Njihova arhitektura odra avala je ne samo te njihove svrhe, nego i hiljadu su protnih ukusa. Ka nebu su se uznosile kulice i minareta; umirujue su izgledale la nterne, kupole i rotunde; stepeni ta strma kao merdevine vodila su uz okomite, gol e zidove; a balkoni su optakali mnoga proelja, titili ih, davali stanovima partern i i privatni izgled, zaklanjajui ih s prednje strane malenim zasadima limuna i na ra. Divio sam se tim viseim vrtovima usred ume ru iastog i belog mermera, crvenog sardoniksa i plavosivih, kremastih i crnih cigala, kao i zelenih, utih i tirskih purpurnih ploica, kad me prizor jednog landsknehta koji je stra ario na ulazu u ne

ku kasarnu podseti na obeanje koje sam dao onom oficiru peltasta prethodne noi. Po t o sam imao vrlo malo para i bio svestan da e mi zatrebati nou toplina mog gilda kog ogrtaa, inilo mi se da je najbolji plan da kupim prostrani ogrta od nekog jeftinog materijala i da ga obuem preko gilda kog. Prodavnice su se poele otvarati, ali u oni ma koje su nudile odeu video sam samo robu koja mom naumu nije odgovarala i koja je, uz to, bila jo i preskupa za mene. Tad mi jo nije bila pala na um ideja da se, pre stizanja u Traks, bavim s vojom profesijom; a i da sam se toga dosetio, odustao bih istog trenutka, jer sa m pretpostavljao da je potra nja za uslugama muitelja tako mala da nemam ozbiljnih izgleda da naem poslodavce. Zami ljao sam, ukratko, da e ona tri asimusa i nekoliko orioka i aesa u mome d epu morati da me nose sve do Traksa; ni slutio nisam koliki e mi honorari biti ponueni. Zato sam zurio u balmakane i surtute, u dolame i kopor ane od padovske svile, u matelazu i stotinu drugih skupocenih tkanina, ne ulazei uop te u radnje gde su se takve stvari prodavale niti, ak, zastajui da ih pa ljivije r azgledam. Ubrzo je moja pa nja bila zavedena drugim vrstama robe. Iako o tome tada n isam imao pojma, hiljade plaenika se upravo opremalo za letnji pohod. Na prodaju su bili izlo eni blistavi vojniki ogrtai, ebad za ispod sedla, zatim sama sedla i to sa oklopnim jabukama da bi se za titila bedra, zatim crvene tragake kape, duga kete n-koplja, lepeze od srebrne folije za signalizaciju, lukovi savijeni unazad, pa na oba kraja opet unapred, kakve koristi konjica; strele u tobolcima od deset i dvadeset komada, futrole za lukove napravljene od kuvane tavljene ko e sa zlatastim nitima i komadiima sedefa i titnici za strelce koji tite levi runi zglavak od tetiv e luka. Dok sam gledao sve to, seao sam se ta mi je, pre mog maskiranja, majstor P alaemon govorio o polasku za dobo em; iako sam prema matrozima iz na e Citadele oseao izvestan prezir, inilo mi se, sad, da ujem dugi tropot njihovih bubnjeva koji ih p ozivaju na paradu i blistavi izazov upuen pomou fanfara sa njihovih bedema. Upravo kad sam, smeten svim ovim, sasvim zaboravio ta tra im, jedna vitka en a od oko dvadeset ili mo da malice vi e od dvadeset godina izie iz jedne od tamnih rad nji da otkljua re etke. Na sebi je imala paunastu brokatnu haljinu, zapanjujue bogat u i zapanjujue iscepanu, i dok sam je gledao, sunce je dodirnulo jednu poterotinu taman ispod njenog struka i pretvorilo ko u, koja se tamo videla, u najblee zlato. Ne mogu da objasnim udnju koju sam osetio za njom tog trenutka i nastavio da oseam kasnije. Znao sam mnogo ena, a ova je, od svih njih, bila valjda najmanj e lepa - manje graciozna od one koju sam najvi e voleo, manje sladostrasnog izgled a nego druga, sa daleko manje kraljevskog nego to je u svome izgledu imala Tekla. Prosene visine, kratkog nosa, irokih jagodinih kostiju i sa onim izdu enim smeim oima koje esto idu uz takve jagodice. Gledao sam je kako di e re etke i voleo je ljubavlju smrtno estokom, ali, ipak, ne ozbiljnom. Naravno, pri ao sam joj. Nisam joj se mogao odupreti ni ta vi e no to bih se mo gao odupreti slepoj grabljivosti Urta kad bih se otkotrljao preko ruba neke liti ce. Nisam znao ta bih joj kazao; pla io sam se da e ona, videi moj ogrta od fuligina i moj ma, u asnuto ustuknuti. Meutim, ona se osmehnula, inilo se da se divi mome izgle du. Trenutak kasnije, po to nisam ni ta rekao, pitala me je ta elim; a ja sam je pitao da li zna gde bih mogao kupiti ogrta. "Jeste li sigurni da vam treba?" Glas joj je bio dublji nego to sam oekiva o. "Ve imate tako divan ogrta. Smem li da pipnem?" "Samo izvolite. Ako elite." Dohvatila je rub i blago protrljala fuligin izmeu dlanova. "Ovakvo crno n isam nikad videla - toliko je crno da nabore u njemu ne vidi . Izgleda kao da mi j e ruka i ezla. A taj ma. Je li to opal?" "Da li biste eleli i ma da pogledate?" "Ne, ne. Uop te ne. Ali ako stvarno hoete ogrta..." Pokretom ruke pokazala j e ka izlogu i ja videh da je pun polovnih odevnih predmeta svake vrste, elaba, og rtaa sa kapuljaama, ko ulja, enskih dugakih haljina i tako dalje. "Veoma jeftino. Cene su zaista razumne. Ako samo uete, sigurna sam da ete nai to to tra ite." U ao sam kroz vrata na kojima su zazveala neka zvonca, ali ta mlada ena nije u la za mnom, iako sa m se toliko ivo nadao da e to uiniti. Unutra njost je bila sumrana, ali, im sam pogledao oko sebe bilo mi je jasno za to tu enu moj izgled nije uznemirio. ovek koji je stajao iza tezge izgledao je s

tra nije nego ijedan muitelj. Njegovo lice bilo je lice lobanje ili maltene takvo, sa tamnim jamama umesto oiju, sme uranim obrazima i ustima bez usana. Da se nije po makao i progovorio ne bih uop te verovao da je iv ovek, nego bih mislio da je to le ostavljen uspravno iza pulta u skladu sa morbidnom eljom nekog biv eg vlasnika. 17. IZAZOV

Ali jeste se pokrenuo, naime, kad sam u ao, okrenuo se da me pogleda; i je ste progovorio. "Veoma fino. Da, veoma fino. Va ogrta, optimate - mogu li ga pogle dati?" Pri ao sam mu, hodajui preko poda od izlizanih, neravnih ploica. Jedan zrak crvene suneve svetlosti, u kojoj su vrvele i rojile se trunice pra ine, stajao je, k rut kao seivo, izmeu nas dvojice. "Va ogrta, optimate." Poduhvatio sam svoj ogrta i pru io mu ga levom rukom, a on poe pipati tkaninu gotovo isto onako kao mlada ena maloas, napolju. "Da, veoma je fino. Meko. Kao vuna, a ipak mek e, mnogo mek e. Neka me avina lana i vune od lame? A boja, divno. Muiteljski ogrta. ovek ne mo e verovati da su ogrtai pravih muitelja bi li i upola tako fini, ali, ta vredi sporiti se sa ovakvim tekstilom?" Hitro se pr ovukao ispod tezge i pojavio se na mojoj strani, dr ei u aci neke krpe. "Mogu li pog ledati va ma? Obeavam da u biti izuzetno pa ljiv." Izvukao sam Terminus Est i polo io ga na te krpe. Zgurio se nad njim, ne d odirujui ga, ne govorei ni rei. Dotad su se moje oi ve privikle na polumrak ove proda vnice, pa sam primetio usku crnu traku koja se iz njegove kose, iznad u iju, pru ala napred koliko za irinu jednog prsta. "Vi nosite masku", rekoh. "Tri hrisosa. Za ma. I jo jedan za ogrta." "Nisam do ao ovde da prodajem", rekoh. "Skinite je." "Ako tako elite. U redu, etiri hrisosa za taj ma." Uzdigao je ake i mrtvaka g lava pade u njih. Njegovo pravo lice pocrnelo od sunca i sa irokim jagodinim kosti ma, upadljivo je liilo na lice one mlade ene koju sam video napolju. " elim da kupim ogrta." "Pet hrisosa za ovo. I to je, apsolutno, moja poslednja ponuda. Moraete m i dati jedan dan vremena da prikupim novac." "Rekoh li vam da ovaj ma nije za prodaju." Dohvatio sam Terminus Est i uv ukao ga opet u kanije. " est." Pru ajui ruku preko pulta, dohvatio me je za mi icu ruke. "To je vi e neg o to vredi. ujte, ovo vam je poslednja prilika. Ozbiljno govorim. est." "Do ao sam da kupim ogrta. Va a sestra, jer, pretpostavljam da je to, rekla m i je da ete ga imati i to po razumnoj ceni." Uzdahnuo je. "U redu, prodau vam ogrta. Hoete li mi prvo rei otkud vam taj m a?" "Dobio sam ga od majstora na e gilde." Videh kako preko njegovog lica prel ee treptaj nekog izraza koji nisam mogao sasvim da razaznam i zapitah: "Ne veruje te mi?" "Verujem vam, u tome je i jeste problem. ta ste vi, zapravo?" "Muiteljski kalfa. Retko prelazimo na ovu stranu reke i retko idemo ovako daleko na sever. Ali da li ste stvarno toliko iznenaeni?" Klimnuo je glavom. "To vam je kao da sretnete pticu koja odnosi du u - psi hopompa. Mogu li pitati za to ste u ovoj gradskoj etvrti?" "Mo ete, ali to je poslednje pitanje na koje u odgovoriti. Idem u Traks da tamo preuzmem jednu du nost." "Hvala vam", ree on. "Neu se vi e nametati pitanjima. A stvarno i ne moram. Dakle, po to ete eleti da iznenadite svoje prijatelje u trenutku kad skinete ogrta jesam li pogodio? - on treba da bude takve boje da ini kontrast sa va om ode dom. Bel a boja bi mogla dobro poslu iti, ali i ona je prilino dramatina, a sem toga, u asno je te ko odr avati je istu. Kako bi vam odgovarala tamnosmea?" "Trake koje su dr ale va u masku", rekoh. "Jo su tu?" Teglio je neke kutije iza tezge, stavljao ih na pod i nije mi ni ta odgovo rio. Trenutak-dva kasnije prekide nas zvuk zvonca iznad ulaznih vrata. Nova mu ter ija beja e neki mladi ije je lice bilo skriveno izgraviranim, pripijenim lemom; vizir

lema inili su rogovi, okrenuti nadole i meusobno spleteni. Na sebi je imao oklop o d lakirane tavljene ko e; na prsnom delu tog oklopa lepr ala je zlatna himera sa praz nim, piljeim licem ludakinje. "Izvolite, hipar e." Prodavac je ispustio kutije da bi se mogao udvoriki na kloniti. "Kako vam mogu pomoi?" aka u oklopnoj rukavici pru ila se ka meni, sa prstima stisnutim kao da e mi dati novi. "Uzmite to", ree prodavac prepla enim apatom. " ta god da je." Pru io sam aku i prihvatio na dlan jednu svetlucavu crnu semenku veliku kao zrno suvog gro a. uo sam kako je prodavac u asnuto jeknuo; figura u oklopu se okrete i izie napolje. Kad je hiparh oti ao, ostavio sam semenku na pult. Prodavac ciknu: "Ne pok u avajte to meni da predate!" i uzmae korak-dva. "A ta je to?" "Ne znate? Kamen averna. ime ste to uvredili jednog oficira Domaih trupa?" "Niim. Za to mi je ovo dao?" "Izazvao vas je. Na dvoboj." "Na monomahiju? Nemogue. Ne spadam u borake klase." Njegovo sleganje ramena kazalo je vi e no to bi rei mogle. "Moraete se boriti , inae e oni srediti da vas neko ubije. Jedino pitanje je da li ste tog hiparha za ista uvredili ili se neki visoki zvaninik u Kui Apsoluta nalazi iza ovoga." Sa istom onom jasnoom s kojom sam video prodavca, ugledah ispred sebe i V odalusa na groblju kako stoji ne uzmiui pred trojicom stra ara-volontera; iako mi je sva obazrivost govorila da odbacim taj kamen averna od sebe i da pobegnem iz gr ada, nisam tako mogao postupiti. Neko je - mo da lino autarh ili senoviti Otac Inir e - saznao istinu o Teklinoj smrti i sad je nastojao da me uni ti, a da ne osramot i moju gildu. Pa, dobro; ja u se boriti. Ako odnesem pobedu, taj neko e mo da promen iti mi ljenje; ako budem ubijen, to e biti pravda i ni ta vi e. I dalje mislei na Vodalu sovu uzanu o tricu, rekoh: "Ja od svih maeva razumem samo ovaj jedan." "Ma neete se maevima boriti - zapravo, bilo bi najbolje da ovaj ma ostavite kod kue." "Apsolutno ne." Opet je uzdahnuo. "Vidim da ni ta ne znate o ovim stvarima, a ipak, u suto n ete se boriti za svoj ivot. Pa, dobro, mu terija ste mi, a ja mu teriju jo nikad nisa m napustio. Hteli ste ogrta. Evo." Ode u zadnji deo radnje, a onda opet doe ka men i, donosei jedan odevni predmet u boji uvelog li a. "Probajte ovaj. Bie etiri orioka, a ko vam odgovara veliina." Ogrta toliko veliki i udoban morao mi je dobro stajati, sem ako bi bio u ogromnoj meri prekratak ili predugaak. Cena mi se inila previsoka, ali platio sam i obukao ga; uiniv i to, primakao se jo za jedan korak sudbini koju se taj dan trudi o da mi nametne, sudbini da postanem glumac. A istina je bila da sam ve bio uesnik , i ne znajui to, u nekoliko drama. "E, sada", ree prodavac, "ja moram da ostanem ovde da pazim na stvari, al i poslau moju sestru da vam pomogne da nabavite jedan avern. Ona je na Sangvinarn o polje i la esto, pa bi mo da mogla i da vam objasni osnovne stvari o borbama koje s e tamo vode pomou averna." "Da li je neko pominjao mene?" Ona mlada ena koju sam video ispred radnje pojavi se sad iz jedne od mranih magacinskih prostorija u zadnjem delu radnje. S a tim prastim nosiem i udno isko enim oima, toliko je liila na brata da sam bio siguran da su blizanci, ali ta kombinacija vitkog stasa i istananih crta lica, koja je k od njega izgledala neskladno, kod nje je bila neodoljivo privlana. Mora biti da j e tada njen brat njoj objasnio ta me je zadesilo. Ne znam, nisam uo. Samo sam je g ledao. Evo, poinjem ponovo. Dugo je pro lo (dvaput sam uo smenu stra e ispred vratiju moje radne sobe) otkako napisah reenice koje ste pre jednog trenutka proitali. Ni sam siguran da li je u redu da bele im te prizore, koje su mo da od znaaja samo za me ne, tako podrobno. Lako sam mogao sve to sa eti: video sam prodavnicu, u ao sam; jed an oficir Septentriona izazvao me je na dvoboj; prodavac je poslao svoju sestru da mi pomogne da uzberem taj otrovni cvet. Mune sam dane proveo itajui povesti moji h prethodnika i one se sastoje prete no od takvih izve taja, sa etih. Na primer o Imar

u: Preru iv i se, zaputio se u vangradske zone i tamo primetio jednoga monaha k ako meditira ispod platana. Autarh mu se pridru io te sedeo leima oslonjen o stablo sve dok Urt ne poe okretati suncu lea. Projaha e u galopu vojnici sa oriflamnom zas tavom, proe pe ice trgovac gonei mulu koja se teturala pod tovarom zlata, proe jedna lepotica koju na pleima nosahu evnusi i, najzad, proe pas trkarajui kroz pra inu. Imar ustade i poe za psom smejui se.

Ako pretpostavimo da je ova anegdota istinita, veoma ju je lako objasnit i: autarh je pokazao da se za aktivan ivot opredelio inom svoje volje, a ne zato to su ga privukle zavodljive stvari ovoga sveta. Meutim, Tekla je u svoje vreme imala mnogo uitelja i svaki od njih je obja n javao iste injenice na drugi nain. Ovde bi, na primer, neki drugi nastavnik mogao kazati da je autarh bio sasvim otporan na stvari koje privlae obinog oveka, ali nem oan da savlada svoju ljubav prema lovu. A trei, da je autarh eleo da poka e koliko prezire monaha koji je samo utao, iako je mogao da pru i mnogo prosvetljenja i da dobije jo vi e. A prezir nije mogao i skazati odlaskom niz prazan drum, jer samoa je mudrima veoma privlana. Niti ga je mogao iskazati polazei za vojskom, niti za trgovcem sa bogatstvom, niti za enom, j er neprosvetljeni eznu za svim tim stvarima, pa bi monah pomislio za autarha da j e jo jedan neprosvetljeni ovek. etvrti bi rekao da je autarh krenuo za psom zato to je pas i ao sam, dok su vojnici imali druge vojnike, trgovac svoju mulu, a mula svog trgovca i lepotica svoje robove; a monah nije po ao uop te. Meutim, zbog ega se Imar nasmejao? Nije li trgovac i ao za vojnicima da bi o tkupio njihov plen? Nije li ta ena i la za vojnicima da bi im prodavala svoje polju bce i svoja bedra? Da li je to bio lovaki pas, ili od one kratkonoge pasmine koju ene dr e uz sebe da bi, u sluaju da neko pone da ih miluje dok spavaju, pas zalajao? Ko e to sada rei? Imar je mrtav, a one njegove uspomene koje su neko vreme ivele u krvi njegovih naslednika davno su izbledele i nestale. Tako e, vremenom, nestati i moje. U ovo sam siguran: nijedno od tih obja nj enja za Imarovo pona anje nije bilo tano. Istina, ma kakva da je bila, svakako da j e i jednostavnija i istananija. Za mene bi neko mogao zapitati to sam prihvatio se stru tog prodavca kao svoju pratilju - ja, koji nikad u ivotu nisam imao pravog s adruga. A ko bi tek, itajui samo o "prodavevoj sestri", shvatio za to sam ostao s njo m i posle onoga to e se sada, na ovoj taki moje prie, odigrati? Niko, to je sigurno. Rekao sam da ne mogu da objasnim svoju e nju za njom, i to je istina. Voleo sam je ednom i oajnikom ljubavlju. Oseao sam da bismo nas dvoje mogli uiniti ne to tak o jezivo da bi itav svet neodoljivo po eleo da ini isto. Uop te nije potreban intelekt da bismo sagledali one prilike koje ekaju iza vakuuma smrti - svako dete ih je svesno, zna da blistaju slavom mranom ili svetl om, ogrnute vla u starijom od Vaseljene. Te prilike su prisutne u na im prvim snovima i u na im predsmrtnim prikazama. Oseamo istinito da one upravljaju na im ivotima i, t akoe istinito, da mi vrlo malo znaimo njima, graditeljima nezamislivog, borcima ko ji uestvuju u nekim ratovima onostran ukupnosti postojanja. Ali nije tako lako uvideti da se i u nama samima nalaze sile jednako vel ianstvene. Ka emo rei "hou" i "neu" i zami ljamo da smo (iako svakodnevno izvr avamo nare ja kojekakvih prozainih osoba) sami sebi gospodari, a istina glasi da na i gospodar i spavaju. Kad se jedan u nama probudi, poja e nas kao ivotinju i goni nas napred, iako je taj jaha samo neki, do tada nenaslueni, deo nas samih. Mo e biti da je to pravo obja njenje za pripovest o Imaru. Ko zna? Bilo kako bilo, dopustio sam da mi prodaveva sestra pomogne da dobro name stim ogrta. Ovaj se mogao vrsto zategnuti oko vrata i tada je moj fuliginski ogrta, gilda ki, bio nevidljiv ispod njega. tavi e, mogao sam, ne otkrivajui ko sam, da pru im ruke napred ili kroz proreze sa strane. Terminus Est sam skinuo sa ramena i nos io ga, dokle god je na meni bio taj ogrta, kao tap, a po to je kanija pokrivala glav ninu ruko titnika i imala vrh od tamnog gvo a, mnogi ljudi koji su me videli mislili su, sigurno, da i jeste tap.

Bilo je to jedino razdoblje u mome ivotu kada sam pomou nekog sredstva za preru avanje skrivao ode du moje gilde. uo sam izreku da se preru en ovek uvek osea kao b udala, bez obzira na to da li mu je preru avanje uspe no ili nije uspe no; ja sam se, tako maskiran, u svakom sluaju oseao kao budala. A ipak, taj novi ogrta na meni jed va da je, uop te, bio ikakvo preru avanje. Ti starinski, iroki ogrtai nastali su kod o vara (koji ih i danas nose,) pa su od njih pre li vojsci, u danima kad su borbe sa Ascijanima voene ovde, na hladnom jugu. Od armije, preuzeli su ih religijski hodoa snici, koji su, sumnje nema, uvideli da je za njih veoma praktian takav odevni pr edmet koji se mo e preobraziti u manje-vi e prikladan atori. Smanjenje religioznosti za celo je doprinelo i ezavanju takvih ogrtaa u Nesusu, gde, sem svoga, nijedan nisam v ideo. Da sam ne to vi e znao o njima, kupio bih i mekani, irokoobodni e ir uz njega; ali nisam znao, a prodavaeva sestra mi je rekla da izgledam kao dobar hodoasnik. To j e, svakako, rekla sa onim treptajem ironije sa kojim je i sve drugo govorila, al i ja, zaokupljen svojim izgledom, ironiju nisam primetio. Rekao sam njoj i njeno m bratu da elim vi e da znam o religiji. Oboje su se nasme ili i brat ree: "Ako tu temu prvi pomenete, niko nee hteti o njoj da govori. Osim toga, mo ete stei ugled dobrog momka naprosto tako to ete nos iti to na sebi i ne priati o religiji. A kad sretnete nekoga s kim ne elite uop te d a priate, molite ga za dobrovoljni prilog." I tako sam, bar prividno, postao hodoasnik koji putuje ka nekom neodreenom svetili tu na severu. Jesam li rekao da vreme pretvara na e la i u istine? 18. UNI TENJE OLTARA Ti ina ranog jutra nestala je dok sam boravio u prodavnici stare odee. Razl iita teretna kola tutnjala su ulicama kao lavina vunih ivotinja, drveta, i gvo a; tek t o smo prodaveva sestra i ja koraknuli na ulicu, zauo sam letei amac kako jurca izmeu gradskih kula. Digao sam pogled na vreme da ga ugledam, glatkog poput ki ne kapi n a prozorskom oknu. "To je verovatno taj oficir koji vam je uputio izazov", primeti ona. "Sv a je prilika da se sad vraa u Kuu Apsoluta. Hiparh iz Septentrionske garde - je li tako Agilus rekao?" "Agilus, to je va brat? Da, tako ne to je rekao. A vi, kako se zovete?" "Agija. I ni ta ne znate o monomahiji? A ja treba da vas poduim? E, pa stva rno, nek' vam visoki Hipogeon bude na pomoi. Prvo emo morati u Botaniku ba tu, da isee mo jedan avern za vas. Sreom, to nije daleko odavde. Imate li dovoljno para da na m uzmete fijaker?" "Valjda imam. Ako je potrebno." "Onda stvarno niste neki kostimirani armiger. Nego ste... ta god da ste." "Muitelj. Da. Kad bi trebalo da se susretnem sa tim hiparhom?" "Tek kasno po podne, kad na Sangvinarnom polju poinju borbe, a avern otva ra svoj cvet. Imamo vremena na pretek, ali mislim da treba da ponemo i da ga kori stimo tako to emo vam nabaviti jedan avern i nauiti vas kako se pomou njega vodi bor ba." Ka nama se truckao jedan fijaker koga su vukla dva onegara i Agija mu mahnu . "Vi ete biti ubijeni, znate." "Sudei po onome to govorite, to izgleda veoma verovatno." "Praktino sigurno, zato se ne brinite za svoj novac." Agija iskorai u reku vozila. Na tren je izgledala (tako je fino bilo isklesano to delikatno lice, ta ko je graciozna bila krivina njenog tela dok je dizala ruku) kao memorijalna sta tua neznanoj pe akinji. Pomislio sam da e i ona sigurno biti ubijena. Fijaker prie i zaustavi se pored nje; nemirne ivotinje su plesale i izmicale se u jednu stranu kao da je Agija nekakav tijacin. Iako je bila laka, od njene te ine to malo vozilo se zaljuljalo. Popeo sam se i ja i seo pored nje; bilo je tesno, tako da su moj i kukovi bili pripojeni uz njene. Voza se osvrnuo i bacio pogled na nas, na ta je Agija rekla: "Do ulaza u Botaniku ba tu", i mi jakim trzajem krenusmo. "Znai umiranj e te ne uznemirava - to je prijatno uti." Uhvatio sam se vrsto za naslon vozaeve klupe. "Pa to valjda nije neobino. M ora biti da postoje hiljade, mo da i milioni ljud kao to sam ja. Ljudi koji su se p rivikli na smrt i koji smatraju da je u njihovom ivotu ve okonano ono jedino to je s

tvarno bilo vredno truda." Sunce se taman bilo uzdiglo nad najvi e tornjeve; poplava svetlosti, koja je pretvarala pra ne plonike u crveno zlato, probudila je u meni sklonost ka filozf iranju. U smeoj knji ici u mojoj jahaoj torbi na opasau postojala je i pria o nekoj ane lki (a mo da je to zapravo bila jedna od onih krilatih ratnica za koje se pria da s u u slu bi autarhovoj) koja je, do av i na Urt po nekom beznaajnom poslu, bila pogoena s trelom nekog deteta i od toga umrla. Odevena u blistavu ode du sad sasvim ispoliva nu krvlju iz njenog srca, ba kad su bulevari bili preliveni umiruim sjajem sunca, ta anelka se suoila sa samim nebeskim Gavrilom. U jednoj njegovoj ruci presijavao se ma, u drugoj velika dvoglava sekira, a preko njegovih lea, okaena kai em od duge, visila je bojna truba samih Nebesa. "Kuda hodi , malena", upita je Gavrilo, "sa pr sima rumenijim nego u crvendaa?" "Ubijena sam", odgovorila mu je anelka, "pa se vr aam da svoju tvar jo jednom stopim sa Pankreatorom." "Ne priaj besmislice. Ti si de vojka-aneo, isti duh, i ne mo e umreti." "Ali, bez obzira na to, mrtva sam", odvrati anelka. "Gledao si kako uludo istie moja krv - zar ne vidi , takoe, da ona vi e ne iklja nego samo curi? Zapazi kako mi je bledo lice. Zar nije dodir anela topao i blist av? A za ruku uzme li me, uinie ti se da dr i neki u as tek izvaen iz ustajale bare. Ose i kakav mi je dah - nije li gnjio, odvratan i podrigivanju nalik?" Gavrilo nije odgovarao, pa anelka najzad ree: "Brate moj i stare ino, ak i ako te svim mojim dokaz ima nisam ubedila, molim te da se pomakne u stranu. Hou da oslobodim Vaseljenu svo ga prisustva." "Ma ubeen sam ja, i te kako", ree Gavrilo sklanjajui joj se s puta. "Nego, razmi ljam ne to, da sam znao da i mi mo emo poginuti, ne bih ba u svim prilikam a bio onoliko hrabar." Agiji rekoh: "Oseam se kao arhaneo u onoj prii - da sam znao da svoj ivot mo gu potro iti tako lako i tako brzo, ne bih, verovatno, to uinio. Zna li to predanje? Ali, svoju sam odluku ve doneo i tu vi e nema ta da se pria ili ini. Ovog popodneva s eptentriona e me ubiti - ime? Nekom biljkom? Cvetom? Na neki nain koji mi nije pozna t. Pre kratkog vremena, mislio sam da mogu da odem u varo zvanu Traks i tamo da p ro ivim koliko mi je jo ivota preostalo. A pro lu no sam proveo u sobi sa jednim d inom. Jedno nije fantastinije od drugog." Nije odgovorila i ja posle nekog vremena upitah: " ta je ona zgrada tamo? Ona sa svetlocrvenim krovom i ravastim stubovima? Verujem da je u malter ubaen pra h jamajskog bibera. Oseam, bar, neki takav miris od nje." "Mona ka menza. Zna da si ti jedan zastra ujui ovek? Kad si nam u ao u radnju, mi slila sam da si samo jo jedan armiger budalasto obuen. Onda, kad sam videla da si stvarno muitelj, pomislila sam da u tome nema nieg naroito lo eg - da si samo mladi na lik na druge mladie." "A mladie si poznavala veliki broj, pretpostavljam." Istina je bila da sa m se nadao da je tako. eleo sam da ona bude iskusnija od mene, pa, iako ni za tre n nisam smatrao sebe istim, eleo sam da ona bude jo manje ista. "Ali u tebi ipak ima jo neeg. Ima lice nekoga ko treba da dobije u nasledst vo dva palatinata i jedno ostrvo na nekom mestu za koje ni ula nisam i ima pona anje obuara, a kad ka e da se ne boji smrti, iskreno veruje da je se ne boji , a ispod toga misli da se ipak boji . Ali na samom dnu, ipak, ne boji je se. Ne bi se ti ni najman je uznemirio ni kad bi trebalo meni da odsee glavu, a?" Oko nas se kome ao svakovrsni saobraaj: ma ine, vozila na tokove i bez tokova, vuena snagom ivotinja ili robova, hodajua vozila i jahai na dromedarima, volovima, m etaminodonima i tovarnim konjima. Sad nas je sustigao jedan fijaker i poeo voziti naporedo s nama. Agija se nagnu prema paru koji se u njemu nalazio i dreknu: "M o emo br e od vas!" "A kuda ete?" odvrati joj mu karac povikom i ja prepoznah sira Rahoa, s kim sam se jednom prilikom sreo kad sam bio poslat kod majstora Ultana po knjige. Dograbio sam Agiju za mi icu ruke. "Ko je ovde lud, on ili ti?" "Do ulaza u Botaniku, za hrisos!" Taj drugi fijaker jurnu napred kao iz prake izbaen, a na za njim. "Br e!" vik nu Agija na em koija u. A meni ree: "Ima bode ? Najbolje je prisloniti mu vrh bode a na le tako da on mo e kazati da je vozio pod pretnjom smrti ako budemo zaustavljeni." "Za to radi ovo?" "Kao test. Nikog nee prevariti tim preru avanjem. Ali e svako poverovati da s i armiger koji se neobino obukao. To sam upravo dokazala. (Zaletesmo se vratolomn

o oko jednih teretnih kola natrpanih peskom.) "Osim toga, pobediemo. Znam ovog koi ja a, zaprega mu je sve a. Onaj drugi je teglio tu ragu pola noi." Tad sam uvideo da bi se od mene oekivalo da prepustim Agiji pare ako mi p obedimo, dok bi ona druga ena uzela od Rahoa moj (nepostojei) hrisos ako bi oni po bedili. A ipak, kakva slast, poniziti ga! Brzina i bliskost smrti (jer bio sam s iguran da u uvee poginuti od ruke onog hiparha) uini e da se pona am nehajnije nego ika d u ivotu. Izvukoh Terminus Est i zahvaljujui du ini seiva dosegnuh onegare lako. Nji hovi bokovi su ve bili natopljeni znojem i zato su ih plitke posekotine koje tamo nainih sigurno poele pei kao plamen. "To ti je bolje nego ikakav bode ", rekoh Agiji . Masa sveta se razdvajala kao voda pred bievima dvojice koija a, majke su be al e ste ui svoju decu u naruje, vojnici su, oslanjajui se na koplja, skakali do bezbedn ih prozorskih pragova. Okolnosti trke i le su nam u korist: fijaker ispred nas je donekle raskrivao put i nama, a druga vozila su mu smetala vi e nego nama. Ipak, su stizali smo ga tek polako i na koija , re en da dobije pet- est ela prednosti, a oekujui, nesumnjivo, bogatu napojnicu u sluaju pobede, uputi svoje ivotinje ludom brzinom u z jedno stepeni te sa irokim stepenicama od kalcedonskog kamena. Mermerne statue i spomenici, stubovi i pilasteri polete e, inilo se, pravo nama u lice. Grunusmo, uz silno kr enje, kroz jednu zelenu ivicu visoku kao kua, preturismo jedna zapre na kola puna eerlema, zaronismo pod neki svod, sletesmo niz jedno stepeni te savijeno u polu krug i naosmo se opet na ulici, pojma nemajui ije smo otvoreno dvori te uznemirili. Laganim kasom dve ovce, koje su vukle pekarska dvotokasta kolica, uo e u nev eliki prostor koji nas je jo odvajao od vodeeg fijakera i mi svojim velikim zadnji m tokom drmnusmo kolica, tako da je pljusak sve eg hleba zasuo ulicu, a Agijino lak o telo naletelo na mene na nain tako prijatan da sam je obgrlio jednom rukom i za dr ao uz sebe. Imao sam i ranije prilike da tako hvatam ene - Teklu esto, a u gradu iznajmljena tela. U ovom zagrljaju bilo je gorke slasti, roene iz okrutne privlano sti kojom je Agija dejstvovala na mene. "Ba volim to si to uradio," ree mi na uvo. "Mrzim mu karce koji me hvataju." Pokri moje lice poljupcima. Koija se okretao ka na ma, trijumfalno isceren, ostavljajui da izludele ivotinje same biraju put. "Oti li s u niz Krivu ulicu - sad sam ih sredio - preko livade i sti emo sto ela pre njih." Fijaker nam se zaljulja i polete uzanim prolazom kroz jednu bunovitu prep reku. Neka graevina ogromnih razmera uzdi e se ispred nas. Koija poku a da skrene zapre gu, no bilo je prekasno. Naletesmo na zid, koji popusti kao da je satkan od sna, i ve smo bili u nekom prostoru nalik na peinu, slabo osvetljenu, u kojoj se oseao miris sena. Ispred nas se nalazio stepenasti oltar veliki kao kua, istakan plavim svetiljkama. Video sam ga, a onda shvatio da ga vidim odve dobro - na voza je ili i skoio, ili bio zbaen sa svog mesta. Agija vrisnu. Nabili smo se u taj oltar. Nastala je neopisiva pometnja leteih predmeta; izgledalo je da se sve kovitla i tumba, ali se nikad ne sudara, kao u haosu pre stvaranja sveta. Tlo kao da se bacilo uvis ka meni; tresnulo me je tako da mi j e sve zujalo u u ima. Mislim da sam, letei kroz vazduh, dr ao Terminus Est, ali sad mi vi e nije bi o u ruci. Kad sam poku ao da ustanem i potra im ga, nisam imao ni daha ni snage. Neg de daleko neki ovek se dernjao. Prevalio sam se na bok, a onda uspeo da dovedem s voje be ivotne noge pod sebe. Izgledalo je da smo blizu sredi ta te graevine, koja je imala oblik kao Vel iki dvor, ali je bila potpuno prazna: bez unutra njih zidova, bez stepenica, bez i kakvog name taja. Kroz zlatan, pra njav vazduh video sam krivudave stubove koji kao da su bili od obojenog drveta. Svetiljke, svedene samo na takice sjaja, visile su itav lanac, ili vi e, iznad moje glave. A daleko iznad njih areni krov se talasao i praakao na vetru koji nisam mogao osetiti. Stajao sam na slami, na beskrajnom utom tepihu slame koji se prostirao sv uda unaokolo kao njiva nekih titana posle etve. Oko mene su bile razasute letve o d kojih je oltar bio sagraen: delovi tankog drveta ulep ani zlatnom folijom i ukra en i tirkizima i ljubiastim ametistima. Voen nekom mutnom idejom o nala enju svog maa, p oeh da tumaram tamo-amo i kroz nekoliko trenutaka se spotakoh o razlupani fijaker . Nedaleko odatle le ao je jedan onegar; seam se kako sam razmi ljao da je ta ivotinja sigurno slomila vrat. Neko viknu: "Muitelju!" Ja se osvrnuh i videh Agiju - staj ala je uspravno, mada klimavo. Pitao sam se da li joj je dobro.

" iva sam, eto, ali moram smesta odavde. Da li je ta ivotinja uginula?" Klimnuo sam glavom. "Mogla sam je jahati. A ovako, morae da me nosi ako mo e . Mislim da mi desna n oga nee moi da izdr i moju te inu." Zateturala se dok je govorila, tako da sam morao d a priskoim i pridr im je da ne padne. "Sad moramo da krenemo", ree ona. "Pogledaj un aokolo... vidi li neka vrata? Brzo!" Nisam video vrata. "Zbog ega je tako hitno da odemo?" Upotrebi nos ako nisi u stanju da upotrebi oi i vidi ovaj pod."

U mrknuo sam. U vazduhu vi e nije bio miris slame, nego miris zapaljene slam e; praktino istog trenutka ugledao sam i plamenove, blistave u polumraku, ali jo i sad tako malene da su koji tren pre toga morali biti samo iskre. Poku ao sam da p otrim, ali nisam postigao ni ta vi e od klimavog hodanja. "Gde smo?" "Ovo je Katedrala pelerinki - neki je zovu Katedrala kand e. Te pelerinke su dru ina sve tenica koje putuju po kontinentu. One nikad..." Agija zauta, jer smo se pribli ili jednoj grupi ljudi u zagasitoj odei. Ili su se, mo da, oni pribli ili nama, jer meni se uinilo da su se iznebuha pojavili na s rednjoj daljini. Mu karci su imali obrijane glave i dr ali su sjaktave skimitre povi jene poput polumeseca i optoene ble teom pozlatom; jedna ena, tako silno visoka kao d a je aristokratkinja, dr ala je u naruju ma za dve ruke, u kaniji: moj sopstveni Ter minus Est. Imala je kapuljau i uzani ogrta sa koga su visile duge kianke. Agija poe: "Na e ivotinje su podivljale, sveta gospodarice..." "To je bez znaaja", ree ena koja je nosila ma. Mnogo lepote beja e u njoj, ali ne lepote one vrste koju imaju ene to uta uju e nju. "Ovo pripada oveku koji te nosi. R eci mu da te postavi na noge i uzme ma. Mo e da hoda ." "Mogu pomalo. Uini tako, muitelju." "Zar ne zna njegovo ime?" "Rekao mi je, ali sam zaboravila." "Severijan", rekoh, jednom rukom poma ui Agiji da vr e stane na noge, a drugom prihvatajui Terminus Est. "Upotrebljavaj ga da okona svae", ree ena u skerletu. "A ne da ih zapoinje ." "Slamni pod ove velike atre gori, dvorkinjo. Znate li to?" "Bie uga en. Sestre i na i poslu itelji ve gnjee ugljevlje." Zautala je, a njen p gled hitro prelete od Agije do mene i nazad. "U ostacima na eg visokog oltara, koj i je uni ten naletom va eg vozila, na li smo samo jednu stvar za koju se inilo da je va a i da vam mo e biti od neke vrednosti - taj ma. Vratili smo ga. Hoete li sada i vi n ama vratiti sve vredne stvari koje ste, mo da, na li?" Setih se onih ametista. "Ja ni ta vredno nisam na ao, dvorkinjo." Agija odma hnu glavom i ja nastavih: "Video sam krhotine drveta sa uglavljenim dragim kamen jem, ali to sam ostavio tamo gde je palo." Mu karci poe e da name taju dr ke svojih sablji da bi ih vr e stisnuli i da staju olo aje koji daju dobar oslonac stopalima, ali visoka ena je i dalje stajala nepomin o, gledajui mene, pa Agiju i najzad opet mene. "Doi k meni, Severijane." Tri-etiri koraka i bio sam pored nje. Odupro sam se isku enju (a bilo je ve liko) da potegnem Terminus Est iz kanije, kao odbranu od njihovih seiva. Njihova gospodarica me uze za zglavke aka i zagleda mi se u oi. Njene oi bile su mirne, a u toj neobinoj svetlosti inilo se da su tvrde kao berili. "Nema krivice u njemu", r ee ona. Jedan od njih proguna: "Gre ite, domnicelo." "Nema krivice, rekoh. Odstupi, Severijane, a ova ena neka prie." Uinio sam kako mi je rekla, a Agija je dohramala do na jedan dugi korak o d dvorkinje. Po to nije htela da prie bli e, visoka ena pristupi njoj i dohvati njene zglobove kao maloas moje. Sledeeg trenutka bacila je pogled prema drugim enama koje su ekale iza maevalaca. Pre nego to sam shvatio ta se de ava, dve od tih su doepale Ag ijinu haljinu, svukle joj je preko glave i oduzele. Jedna ree: "Nema ni ta, Majko." "Mislim da je ovo predskazani dan." Dr ei ruke prekr tene preko grudi, Agija mi apnu: "Te pelerinke su lude. To sv ako zna, a i tebi bih rekla da sam imala vremena." Visoka ena ree: "Vratite joj njene dronjke. Niko iv ne pamti nijedno nestaj

anje Kand e, ali Kand a nestaje kad god je njoj volja; nemogue je i nedopustivo da je mi spreavamo da to ini." Jedna od ena promrmlja: "Mo da je jo mo emo nai u ovom kr u." Druga dodade: "Zar ne bi trebalo naterati ove da plate?" "Da ih ubijemo?" ree jedan ovek. Visoka ena niim nije pokazivala da je i ta od toga ula. Okrenula se i ve nas j e napu tala na takav nain da se inilo da klizi preko slame. ene su, zgledajui se meusob no, po le za njom, a mu karci su spustili blistave sablje i uzmakli. Agija se borila da navue haljinu. Zapitah je ta zna o toj Kand i i ko su te pelerinke. "Izvedi me odavde, Severijane, pa u ti rei. Ne donosi dobru sreu oveku nijed an razgovor o njima voen unutar njihovog hrama. Je l' na zidu, onamo, ima jedan p rocep?" Po li smo tamo gde je pokazala; u hodu smo se pokatkad spoticali o mekanu slamu. Nikakvog otvora nije bilo, ali sam uspeo da podignem ivicu svilenog zida dovoljno da se provuemo napolje. 19. BOTANIKA BA TA Sunani sjaj beja e zaslepljujue jak; izgledalo je kao da smo iz sutona stupi li u puni dan. Zlataste estice slame plovile su po sve em vazduhu oko nas. "E, to je bolje", ree Agija. "Sad samo saekaj malo da se orijenti em. Mislim da e Adamnijsko stepeni te biti desno od nas. Ni onaj na koija ne bi njime po ao - a mo a i bi, taj je bio lud - ali ono bi nam bilo najkrai put do platforme sa koje se ulazi u Botaniku ba tu. Daj mi opet ruku, Severijane. Moja noga jo nije kako treba." Hodali smo sada po travi i ja videh da je ator-katedrala bio podignut na poljani koju su odasvud okru ivale poluutvrene kue; vazdu aste kule ove katedrale gled ale su sa visine na njihove zupaste bedeme. Travnjak je bio otvoren prema irokoj, poploanoj ulici, a kad u nju stigosmo, opet zapitah ko su te pelerinke. Agija me pogleda postrance. "Mora mi oprostiti, ali nije mi lako da o pro fesionalnim devicama priam oveku koji me je upravo video golu. Mada bi to pod drug im okolnostima moglo drugaije proi." Duboko je udahnula. "Ne znam ba mnogo o njima, ali imam u radnji poneku njihovu ode du, pa sam jednom pitala brata o njima i dob ro upamtila njegov odgovor. Ta ode da je popularna kao kostim za maskenbale - toli ko crvene boje. Dakle, to je jedan manastirski red, kao to si svakako ve primetio. Crvena boja njima oznaava spu tanje svetlosti Novog sunca; meutim, one se spu taju na zemljoposednike, putuju po svoj dr avi sa tom svojom katedralom i zaposedaju svak i put onoliko neijeg zemlji ta koliko im je potrebno da je podignu. Njihov red tvrd i da poseduje najdragoceniju svetinju na celom svetu, Kand u Pomiritelja, pa bi im ta crvena boja mogla oznaavati i Kand ine rane." Poku avajui da se na alim, rekao sam: "Nisam znao da je imao kand e." "Pa nije to prava kand a - pria se da je to bio dragi kamen. Sigurno si uo z a njega. Ne razumem zbog ega ga nazivaju kand om, a ne verujem ni da te sve tenice ra zumeju. Ali ako pretpostavimo da je taj dragulj imao neke stvarne veze sa Pomiri teljem, jasno ti je koliko je vredan. Pa, najzad, mi imamo samo istorijske podat ke o Pomiritelju: neki tvrde da jeste, a neki da nije bio u vezi sa na om rasom u dalekoj pro losti. Ako Kand a jeste to to pelerinke tvrde, onda je Pomiritelj nekad s tvarno postojao, mada je sad mo da mrtav." Iznenaeni i upla eni pogled neke ene koja je nosila harfu saop tio mi je da og rta koji sam kupio od Agijinog brata ne stoji kako treba, da se razgrnuo tako da se fuligan mog gilda kog ogrtaa (koji je toj jadnoj eni morao izgledati kao crna pra znina i ni ta vi e) vidi kroz otvor. Namestio sam ga bolje i nanovo prikaio kopu, govo rei: "Kao i sve religijske rasprave i ova postaje sve manje znaajna to dalje idemo. Pretpostavimo da je Pomiritelj hodao meu nama pre nekoliko eona, a da je sada mr tav; od kakvog je on znaaja sada, osim za istoriare i fanatike? Cenim predanje o n jemu kao deo svete pro losti, ali ini mi se da je sada va no samo predanje, a ne Pomi riteljev prah." Agija protrlja ruke kao da ih greje na suncu. "A ako pretpostavimo - na ovom uglu skreemo, Severijane; ako pogleda tamo videe poetak stepeni ta, gde stoje one statue eponima - ako pretpostavimo da je stvarno iveo, onda je on, po definiciji,

bio Gospodar sile. to znai nadila enje stvarnosti i ukljuuje negaciju vremena. Zar n e?" Klimnuh glavom. "Onda ga ni ta ne spreava da, recimo iz razdoblja od pre trideset hiljada g odina, doe u ono to mi nazivamo sada njost. Mrtav ili ne, on, ako je ikad postojao, mo e da eka iza sledeeg ugla ili iza sledee nedelje." Do li smo do poetka stepeni ta. Stepenice su bile od kamena belog kao so, pon ekad tako postupni da je ovek morao ii nekoliko koraka napred da bi se spustio na sledei stepenik, a ponegde strmi maltene kao merdevine. Tu i tamo svoje tandove im ali su poslastiari, prodavci majmuna i slini trgovci. Iz nekog razloga bilo je veo ma prijatno raspravljati sa Agijom o misterijama i istovremeno se spu tati niz to stepeni te, i ja rekoh: "Sve to zato to te ene tvrde da poseduju jedan njegov blista v nokat. Valjda Kand a obavlja udesna isceljenja, a?" "Ka u da i to ponekad ini. Takoe, da opra ta naneta zla, di e ljude iz mrtvih, i zvlai nove rase ivih bia iz tla, proi ava telesnu strast i tako dalje. Sve ono to je, p pretpostavci, radio sam Pomiritelj." "Sad mi se smeje ." "Ne, samo se smejem suncu - a ti zna ta sunce ini enskom licu." "Potamni ga." "Poru ni ga. Za poetak su i ko u i stvara bore i tako to. A sem toga, pokazuje svaki, i najmanji nedostatak. Urvasi je, zna , volela Pururavasa dok ga nije videl a u jakom svetlu. Uglavnom, osetila sam sunce na svom licu, pa sam pomislila: 'B a me briga za tebe. Jo sam previ e mlada da se brinem zbog tebe, a sledee godine uzeu jedan iroki e ir iz na eg magacina.'" Agijino lice bilo je daleko od savr enog, sada, u jasnoj svetlosti sunca, ali se ona zbog toga nije morala nimalo bojati. Moja glad se njenim nesavr enostim a hranila bar isto toliko halapljivo ako ne i halapljivije. Agija je imala onu h rabrost siroma nih, punu nade i bez nade, koja je od svih ljudskih vrlina mo da najp rivlanija; a ja sam se radovao i sitnim nedostacima zbog kojih mi je Agija izgled ala stvarnija. "Inae", nastavi ona stiskajui moju aku, "moram priznati da mi nikad nije bi lo jasno zbog ega ljudi poput tih pelerinki uvek smatraju da telesne strasti obini h ljudi treba proi avati. Koliko meni iskustvo govori, ljudi svoje strasti i sami do voljno dobro kontroli u, i to skoro svakog dana. Ono to je veini nas potrebno jeste da naemo nekoga s kim emo moi da izvadimo ep iz boce sa strastima." "Znai nisi ravnodu na prema injenici da te volim." Samo sam se napola alio. "Svakoj eni je stalo da bude voljena i to vi e ljudi je voli, to bolje! Ali nisam voljna da se zaljubim i ja u tebe ako si to pomi ljao. Lako bih se zaljubila danas, ovako etkajui se po gradu s tobom. Ali onda ako bude ubijen veeras, biu petna est dana lo e raspolo ena." "A biu i ja", rekoh. "A, nee . Nee uop te mariti. Ni o tome, ni o ma emu drugom, nikad vi e. Biti mrta ne boli nimalo, to bi ti ponajbolje trebalo da zna ." "Malo mi treba pa da pomislim da je cela ova gu va neki trik tvoga brata i li tvoj. Bila si napolju kad je septentriona nai ao - da li si mu kazala ne to da ga nahu ka protiv mene? Ili ti je on ljubavnik?" Agija se na ovo nasmejala, a zubi joj sevnu e na suncu. "Pogledaj me. Imam brokatnu haljinu, ali video si ta je ispod nje. Idem bosa. Vidi li neko prstenje, minu e mo da? Srebrnu lamiju oko mog vrata? Jesu li moje ruke stegnute zlatnim obruim a? Ako je odgovor odrian, onda mo e biti siguran da nijedan oficir unutra nje vojske n ije moj ljubavnik. Ima jedan matori mornar, ru an i siroma an, koji navaljuje da ivim s njim. Sem toga, imam - eto, Aligus i ja smo vlasnici na e prodavnice. Nasledili smo je od majke, a nezadu ena je samo zato to ne uspevamo da naemo nikog ko bi bio dovoljno glup da nam na osnovu te prodavnice pozajmi neke pare. Poneki put iscep amo ne to iz sopstvene zalihe i prodamo proizvoaima hartije da bismo kupili iniju soiv a i pojeli je zajedno." "Bar veeras bi trebalo dobro da jedete", rekoh joj. "Tvom bratu sam dao b a lepe pare za ovaj ogrta." " taaa?" Kao da joj se vratilo dobro raspolo enje. Izmakla se jedan korak un atrag i odglumila zapanjenost otvorenih usta. "Ti ne misli da me veeras izvede na v

eeru? A ja ti ceo dan dajem savete i vodim te po gradu?" "I uplete me u ru enje oltara pelerinki." " ao mi je zbog toga. Mislila sam da ne zamara noge - bie ti potrebne za bor bu. A onda su nai li oni u drugom fijakeru, pa sam pomislila da je to prilika da z aradi ne to malo para." Njen pogled je odlutao sa mog lica i zaustavio se na jednom od tih zvers kih poprsja koja su bila poreana du stepeni ta s obe strane. Zapitah: "Da li je stva rno u pitanju bilo samo to?" "Pa, ako treba da priznam istinu, elela sam jo i to da oni ostanu u uveren ju da si ti mo da neki armiger. Armigeri se toliko viaju u raznoj neobinoj odei zato t o veito idu na neke gozbe i turnire, a ti ima amigersko lice. Zato sam i pomislila da si armiger kad sam te prvi put videla. A, zna , ako si ti armiger, onda sam ja ena za koju se zainteresovao neko takav - ovek koji bi lako mogao biti vanbrano de te nekog uzvi enog. Svejedno to smo se samo, na neki nain, alili. Nisam mogla znati ta e se dogoditi." "Razumem", rekoh. Iznenada me spopade nezadr iv smeh. "Ala smo budalasto m orali izgledati dok smo se onako truckali u fijakeru!" "Ako razume , poljubi me." Upiljio sam se u nju. "Poljubi me! Koliko jo prilika ima ? A dau ti i vi e - onoga to eli ..." Zastala e, onda se i nanasmejala. "Posle veere, mo da. Ako mo emo da naemo neko neupadljivo me sto, mada to nee biti dobro za tvoju borbu." Tada mi se bacila u naruje i propela se na prste da pritisne svoje usne na moje. Dojke su joj bile vrste i visoke; ose tio sam i kretanje njenih kukova. "Eto tako." odgurnula me je. "Gledaj tamo dole, Severijane, izmeu stubova . ta vidi ?" Voda se na suncu svetlucala kao ogledalo. "Reku." "Aha, ol. A sad pogledaj levo. Po to ima toliko nenufara u vodi, te ko je raz aznati ostrvo. Ali travnjak je drugaije boje, svetlije zelen, sjajniji. Zar ne vi di staklo? Tamo gde se od njega odbija svetlost?" "Vidim ne to. Je li zgrada cela od stakla?" Klimnula je glavom. "Da, i to je Botanika ba ta, tamo idemo. Tamo e ti dozvo liti da isee jedan avern - dovoljno je da to zatra i kao svoje pravo." Do kraja silaska i li smi utei. Adamnijsko stepeni te krivuda tamo-amo niz jed nu dugaku kosinu i omiljeno je etali te; ljudi esto plaaju za prevoz do vrha i onda po novo silaze. Videh mnoge fino odevene parove, mu karce ija su lica bila izbrazdana tragovima starih nevolja i razigranu deurliju. I, na moju jo veu alost, videh, sa ne koliko taaka, mrke kule Citadele na suprotnoj obali, a prilikom drugog ili treeg t akvog uoavanja setih se da sam svojevremeno, kreui u plivanje s istone obale, skaui sa obalskih stepenika da ronim, ili sukobljavajui se s decom iz najamnih zgrada, za pazio, jednom ili dvaput, i ovu uzanu liniju beline na suprotnoj obali, uzvodno udaljenu do krajnje granice vidljivosti. Botanika ba ta nalazila se na jednom ostrvu nedaleko od obale i bila je pot puno obuhvaena staklenom zgradom (a ja nikad ranije nisam video kuu od stakla niti sam znao da tako ne to mo e postojati). Nije imala nikakve kule niti nazubljene bed eme, bila je to samo jedna zbijena, okrugla zgrada, divovska kupola koja izrasta pravo iz tla. Proelje joj je bilo narezano u facete, ravne povr i kao na bru enom di jamantu. U visinu se dizala toliko da se najzad gubila u nebu, gde su se njeni t renutni odbljesci me ali sa bledo vidljivim zvezdama. Pitao sam Agiji da li emo ima ti dovoljno vremena da vidimo vrtove unutra - a onda sam joj, pre nego to je stig la da odgovori, rekao da u ih razgledati bez obzira na to da li imam ili nemam vr emena. Uistinu, pomisao na to da bih mogao zakasniti na sopstvenu pogibiju nije u meni budila nikakvu gri u savest, a bilo mi je, osim toga, i sve te e da ozbiljno shvatam dvoboj cveem. "Ako hoe da provede svoje poslednje popodne razgledajui botanike vrtove, onda nek ti bude", ree ona. "I ja ovde dolazim esto. Besplatno je zato to ba tu finansira autarh, a i zabavno je ako nisi previ e boja ljiv i ako se ne gadi ." Popesmo se stepenicama od bledozelenog stakla. Zapitao sam Agiju da li t a kolosalna graevina postoji samo da bi davala cvee i plodove.

Odmahnula je glavom, smejui se, i pokazala rukom prema irokom kapijskom lu ku ispred nas. "S obe strane ovog hodnika nalase se komore, a svaka sadr i po jeda n biopejza . Ali upozoravam te da je hodnik krai nego zgrada, zbog ega komora postaj e sve ira to dublje u nju ide . Nekim ljudima to smeta. Krenuli smo unutra i, ulazei, stupili u ti inu, i to onakvu kakva je morala vladati u jutro sveta pre nego to su oevi ljudskog roda iskovali prve bronzane go ngove, sainili prve ciave kolske tokove, zapljuskali po olu raskreenim veslima. Vazdu h je bio mirisan, vla an i za nijansu topliji nego napolju. Sa obe strane mozaiki p oploanog poda zidovi su takoe bili stakleni, ali tako debeli da se kroz njih jedva ne to malo moglo videti; li e, cvee i ak veoma visoko drvee naziralo se kroz te zidive samo talasavo, kao kroz vodu. Na jednim irokim vratima proitao sam: Ba ta sna "Mo ete ui u koji god vrt elite", ree jedan starac ustajui sa stolice u uglu. "I u koliko god njih elite." Agija odmahnu glavom. "Neemo imati vremena za vi e od jednog ili dva vrta." "Da li vam je ovo prva poseta? Novoprido lima se naje e dopadne ba ta pantomime. " Imao je na sebi neku izbledelu ode du koja me je podseala na ne to ega se nisa m mogao odmah prisetiti. Zapitah ga da li je to ode da neke gilde. "I te kako jeste. Mi smo kustosi - zar nikad ranije niste sreli nekog lan a na eg bratsva?" "Jesam, i to, ini mi se, dvaput." "Nas ima samo nekoliko, ali na e zadu enje je najva nije u itavom dru tvu - ouvanj e svega onoga to je pro lo. Da li ste videli Ba tu antikviteta?" "Jo nisam", rekoh. "Trebalo bi da je vidite! Ako je ovo va a prva poseta, savetovao bih vam d a poete od Ba te antikviteta. Stotine i stotine izumrlih biljaka, ukljuujui i neke ko je nisu viene ve desetinama miliona godina." Agija ree: "Ona purpurna puzavica kojom se vi toliko ponosite - videla sa m je kako raste divlje, na jednom bre uljku na Obuarskoj livadi." Kustos alosno odmahnu glavom. "Na alost, izgubili smo spore. I to nam je p oznato... Razbilo se jedno okno na krovu, pa su izletele." Tuga zaas napusti njeg ovo lice; obinim ljudima je esto dovoljan i trenutak da zaborave svoje muke. Osmeh nuo se. "Svi su izgledi da e sad dobro uspevati. Svi njeni neprijatelji su mrtvi, ba kao i sve one bolesti koje su njenim li em nekad leene." Neki tropot me navede da se okrenem. Dvojica radnika gurala su kroz jedna vrata kolica na dva toka; upitah ta to rade. "To je Pe ana ba ta. Sad su u toku radovi na njenom obnavljanju. Kaktusi, bil jka juka i tako to. Bojim se da sada nema ba mnogo da se vidi tamo." Uzeo sam Agiju za aku i rekao joj: "Hajdemo, rado bih pogledao kako se to radi." Osmehnula se kustosu i napola slegnula ramenima, ali je ipak sasvim pito mo po la za mnom. Peska je bilo, ali ba te nigde. Zakoraili smo u prostor prividno neogranien, po kome su bile razasute stene. Iza nas su se uzdizale kamene litice, prikrivaj ui zid kroz koji smo upravo pro li. Nadomak vratiju irila se neka krupna biljka, nap ola bun, a napola puzavica. Sa surovim krivim trnjem; pretpostavio sam da je to p oslednji ostatak stare flore, jo neuklonjen. Nikakvog drugog rastinja nije bilo i nikakvog znaka tih radova o kojima je kustos govorio, izuzimajui jedan dvostruki trag tih kolica koji je zalazio meu stene i tamo se gubio. "Ovo ba nije ne to", ree Agija. " to ne bih ja tebe odvela u Vrt u ivanja, a?" "Iza nas su otvorena vrata - otkud mi ovaj oseaj da ne mogu otii odavde?" Pogledala me je postrance. "U ovim vrtovima svako do ivi taj oseaj pre ili kasnije, mada, obino, ne tako brzo. Bilo bi za tebe bolje da odmah iziemo." Rekla je jo ne to to nisam uspeo da razaznam. inilo mi se da ujem kako u daljinama okeanski talasi udaraju po nekoj pla i na rubu sveta. "ekaj..." rekoh. Meutim, Agija me izvue u hodnik. Sav pesak iznet zamahom n a ih stopala mogao bi stati u dlan jedne deje ruice. "Sad nam stvarno nije ostalo mnogo vremena", ree mi Agija. "Da ti poka em j o Vrt u ivanja, pa da uzberemo tvoj avern i da idemo."

"Pa tek je sredina jutra, ne mo e biti mnogo kasnije od toga." "Pro lo je podne. Samo u Pe anoj smo ostali vi e od jedne smene vremena." "E, sad znam da me la e ." Za trenutak sam video sev bes na njenom licu. Onda se preko besa razmaza lo ulje filosofske ironije, izlueno iz njenog povreenog samopo tovanja. Bio sam dale ko jai od nje i, iako siroma an, bogatiji; ona je sad sebi govorila (inilo mi se da maltene mogu uti njen glas kako apue te rei u njeno sopstveno uvo) da, prihvatajui ta kve uvrede, uspostavlja svoju prevlast nada mnom. "Severijane, raspravljao si se i raspravljao i najzad sam morala da te o dvuem napolje. Vrtovi tako deluju na neke ljude - na sugestibilne. Pria se da auta rh eli da izvestan broj ljudi ostane u svakom vrtu da bi pojaao stvarnost prizora i da je zato njegov arhimag Otac Inire zaarao vrtove. Ali po to te je taj jedan vrt toliko privukao, nije verovatno da e ijedan drugi mnogo uticati na tebe." "Imao sam oseaj da tamo pripadam", rekoh. "Da imam tamo zakazan susret sa nekim... i da je neka ena u blizini, ali skrivena od pogleda." Prolazili smo kraj drugih vrata na kojima je pisalo: Ba ta tropske d ungle Po to mi Agija nije ni ta odgovorila, rekao sam: "Ka e da drugi vrtovi nee utica ti na mene, pa kad je tako, idemo u ovaj." "Ako budemo traili vreme tu, neemo uop te stii u Vrt u ivanja." "Samo na trenutak." Po to je bila tako uporna da me vodi u vrt koji je ona izabrala, a da druge vrtove ne vidim, poeo sam se pla iti ta bih mogao tamo nai ili odatle sa sobom poneti. Te ka vrata tropske ba te raskrili e se nama u susret, ispu tajui navalu vazduha u kome se oseala vodena para. Svetlost u unutra njosti bila je mutna i zelena. Pola ulaza bilo je zaklonjeno lijanama, a jedno veliko deblo, toliko trulo da se ve p retvaralo u trud, le alo je prepreeno na stazi pet- est koraka daleko. Na njemu je jo stajala ploica sa natpisom: Caesalpinia sappan. "Prava d ungla umire na severu zato to se sunce hladi", ree Agija. "Jedan mo j poznanik ka e da to izumiranje traje ve mnogo vekova. Ovde stoji stara d ungla, sauv ana kakva je izgledala kad je sunce jo bilo mlado. Ui. Hteo si da vidi kako je ovde ." Zakoraio sam unutra. Iza nas se vrata sklopi e i nestado e. 20. OGLEDALA OCA INIREA Kao to je Agija rekla, prave d ungle bolovale su daleko na severu. Ja ih do tada nisam nijednom video, ali u Ba ti tropske d ungle stekao sam utisak da sam ih ve viao. ak i sad, evo, dok sedim za svojim pisaim stolom u Kui Apsoluta, neki udalje ni zvuk vraa mome sluhu krike onog papagaja, sa prsima magentne crvene, a leima ci niozne boje, koji je lepr ao od drveta do drveta i gledao nas prekorno svojim belo oivienim oima - iako sam taj utisak dobio onoga dana zato to je, nesumnjivo, moj u m bio ve usklaen sa tim utvarnim mestom. Kroz njegovo krianje jedan novi zvuk - nov i glas - dopre iz nekog crvenog sveta gde misao jo nije pobedila. " ta je to?" dotakao sam Agijinu mi icu. "Smilodon. Sabljozubi tigar. Ali daleko je i samo hoe da upla i jelene pa d a mu sami ulete u eljust. On bi be ao od tebe i tvoga maa mnogo br e nego to bi ti moga o be ati od njega.". Neka grana joj je pocepala haljinu, tako da se jedna dojka vi dela. Zbog te nezgode Agija nije bila ba dobre volje. "Kuda vodi ova staza? I kako mo e ta maka biti tako daleko kad je ovo samo jedna soba u zgradi koju smo videli sa vrha adamnijskog stepeni ta?" "Nikad nisam u ovaj vrt i la tako duboko. Ti si tra io da doemo." "Odgovaraj na moja pitanja", rekoh i dohvatih je za ramena. "Ako je ova staza kao druge - mislim u drugim vrtovima - onda ide u iroko m luku i najzad nas vrati na ona vrata kroz koja smo u li. Nemamo se ega bojati." "Vrata su nestala kad sam ih zatvrio."

"To su samo prividi. Zar nisi video one slike u kojima je lice la nog pobo n jaka? Kad ga gleda s jedne strane sobe, on meditira, a kad ga gleda s druge, on bu lji u tebe? Videemo vrata kad im priemo iz drugog pravca." Na stazu nam doklizi jedna zmija kornelinskih oiju, di e svoju otrovnu glav u da nas pogleda, pa otklizi hitro dalje. uh kako je Agija jeknula i rekoh: "Ko s e sad upla io? Hoe li ta zmija be ati od tebe tako brzo kao to bi ti be ala od nje kad b i mogla? A sad mi odgovori na pitanje o smilodonu. Da li je on stvarno udaljen? A ako jeste, kako to mo e biti?" "Ne znam. Je l' misli da ovde postoje odgovori na sve? Da li postoje tamo odakle si ti do ao?" Prisetio sam se Citadele i prastarih obiaja raznih gildi. "Ne postoje", r ekao sam. "U mom domu ima poslova i obiaja koji su neobja njivi, mada se u ovim dek adentnim vremenima sve manje upra njavaju. Ima kula u koje niko nikad nije u ao, izg ubljenih soba i tunela ije ulaze niko nije video." "Pa zar onda ne shvata da je isto i ovde? Kad si bio na vrhu stepeni ta, po gledao dole i video Botaniku, da li si mogao da sagleda celu zgradu?" "Ne", priznao sam. "Pogled su mi zaklanjale kule, stubovi i jedan ugao o balskog nasipa." "Pa ipak, da li si mogao da odredi granice onoga to si video?" Slegnuo sam ramenima. "Zbog stakla je bilo te ko videti gde su ivice zgrad e." "Onda, kako mo e da postavlja takva pitanja? Ili, ako ih mora postavljati, za r ne shvata da ja mo da ne znam sve odgovore? Po zvuku kako je taj smilodon riknuo znala sam da je daleko. A mo da uop te ne postoji, ili je mo da u vremenu daleko." "Dok sam gledao ovu zgradu odozgo, video sam facetovanu kupolu. Sad kad pogledam nagore, vidim, izmeu li a i lijana, samo nebo." "Velike su povr ine tih faceta. Mo da granje zaklanja njihove ivice", ree Agi ja. Pe aili smo dalje, pregazili jedan potoi u kome se brkao neki reptil sa zlim z ubima i redom uspravnih peraja na leima. Potegao sam Terminus Est iz kanije, prib ojavajui se da bi nam on mogao jurnuti u noge. "Prihvatam", rekoh, "da drvee ovde raste suvi e zbijeno, tako da ne mogu ni na koju stranu da vidim daleko. Ali pogle daj kroz ovaj otvor, tu iznad vododerine. Uzvodno vidim samo nastavak d ungle. Niz vodno svetluca neka voda, kao da se potok uliva u jezero." "Upozorila sam te da se komore ire i da bi te to moglo uznemiriti. Takoe s e pria da su zidovi ovih mesta ogledala ija mo reflektovanja stvara privid da je tu ogroman prostor." "Poznavao sam jednom jednu enu koja je srela Oca Inirea. Ispriala mi je je dnu pripovest o njemu. Da li bi volela da je uje ?" "Kako ti drago." Ja sam, zapravo, bio taj koji je eleo da slu a tu priu, pa sam i uinio kako m i je bilo drago: u nekom povuenom kutku svog uma poeo sam je priati samom sebi, ujui je gotovo isto onako jasno kao kad sam je prvi put slu ao i kad su Tekline ake, bel e i hladne kao ljiljani ubrani sa groba koji je naliven ki om, le ale stisnute izmeu mojih aka. "Trinaest mi je godina bilo, Severijane, i imala sam drugaricu koja se z vala Domnina. Zgodna devojica, a izgledala je nekoliko godina mlaa nego to je stvar no bila. Mo da mu se zato dopala. Znam da ni ta ne zna o Kui Apsoluta. Mora mi verovati na re da na jednom mestu u Dvorani znaenja postoje dva ogledala. Svako je iroko po tri-etiri ela i svako se pru a do tavanice. Izmeu njih nema niega osim nekoliko desetina koraka mermernog po da. Drugim reima, ko god proe Dvoranu znaenja ugleda sebe u bezbroj kopija u njima. Svako ogledalo odra ava slike sa onog drugog. Naravno, to mesto privlai ako si curica koja zami lja da je ve pomalo lepoti ca. Jedne noi smo se Domnina i ja igrale tamo, vrtele smo se mnogo puta u krug da poka emo lepotu svojih novih kamisija, vrlo dugakih ko ulja sa rukavima. Premestile smo dva velika svenjaka tako da je jedan bio levo od jednog ogledala, a drugi lev o od onog naspramnog - znai na dva suprotna ugla, ako shvata ta hou da ka em. Toliko smo bile zauzete posmatranjem sebe samih da nismo ni primetile Oc

a Inirea dok se nije na ao na samo jedan korak od nas. Inae bismo, po svom obiaju, p obegle i sakrile se im bismo primetile da nailazi, bez obzira na to to je bio jedv a ne to vi eg rasta od nas. Bio je obuen u svetlucave odore koje kao da posive kad po gleda pravo u njih, kao da su bojene izmaglicom. 'Ne valja, deco, da tako gledate sebe, uvajte se toga', rekao nam je. 'Ima jedan avolak koji eka u posrebrenom stak lu i uvlai se u oi onih koji u staklo gledaju.' Ja sam znala ta je hteo da ka e i pocrvenela sam. Kad, tek, Domnina ree: 'Mi slim da sam ga videla. Da li je oblikom kao suza i sav sjajan?' Otac Inire joj je odgovorio bez oklevanja, nije ak ni trepnuo, ali je men i ipak bilo jasno da je veoma iznenaen. Rekao je 'Ne, to je neko drugi, dulineo. A mo e li ga videti jasno? Ne? E pa onda doi u moju sobu prisustva, sutra, malo posle nona, i pokazau ti ga.' Bile smo upla ene kada je oti ao. Domnina se sto puta zaklela da nee ii. Ja sa m pozdravljala i nastojala da ojaam tu njenu odlunost. tavi e, dogovorile smo se da o na ostane kod mene te noi i sledeeg dana. Ali uzalud sav trud. Malo pre tog zakazanog vremena pojavio se jedan pos lu itelj, u livreji kakvu nikada ranije nismo ni ona ni ja videle, i poveo jadnu D omninu. Nekoliko dana pre toga dobila sam komplet lutkica od hartije. Bili su to harlekini, raskala ne slu avke, korifeji, kolumbine, figuranti i tako dalje - ono u obiajeno. Pamtim da sam celo popodne sedela na prozorskom okviru ekajui Domninu i i grala se tim malim ljudima, bojila njihove kostime vo tanim olovkama, rasporeivala ih na razne naine i izmi ljala igre koje emo ona i ja igrati kad se vrati. Konano me je negovateljica pozvala na veeru. Ve sam mislila da je Otac Inir e ubio Domninu, ili da ju je vratio njenoj majci sa naredbom da nam vi e nikad ne sme doi u posetu. Taman kad sam zavr avala supu, neko je pokucao na vrata. ula sam k ako je mamina slu avka oti la da otvori vrata, onda je Domnina uletela. Nikada neu za boraviti njeno lice - bilo je belo kao lice lutaka. Plakala je, moja dadilja ju je te ila, pa smo malo-pomalo izvukle priu iz nje. Onaj poslu itelj koji joj je bio naredio da poe poveo ju je posle toga kroz neke dvorane za koje ona nije ni znala da postoje. To je, razume , Severijane, bi lo, ve samo po sebi, zastra ujue. Mi smo obe verovale da savr eno poznajemo svoje kril o Kue Apsoluta. Najzad ju je doveo u jednu sobu, mora biti da je to bila ta komor a prisutnosti. Domnina je rekla da je dvorana sa svih strana oblo ena debelim tamn ocrvenim draperijama, a bez ikakvog name taja osim nekih vaza koje su bile vi e od ov eka i ire nego to je ona mogla obujmiti rukama. U sredini dvorane poivalo je ne to za ta je Domnina u pri mah pomislila da j e soba u sobi. Zidovi toga bili su osmougaoni i iscrtani lavirintima. Iznad te s tvari visila je, vidljiva sa mesta gde je Domnina stajala na ulazu u sobu prisus tva, najblistavija svetiljka koju je ikad videla. Bila je plavobela, rekla je Do mnina, i tako jaka da ni orao ne bi mogao da zad i pogled na njoj. ula je kako su vrata kljocnula iza nje, ne samo to su se zatvorila nego to s u se i zakljuala. Nikakav drugi izlaz nije videla. Pojurila je ka zavesama, nadaj ui se da e iza njih nai neka druga vrata, ali tek to je jednu zavesu povukla u stran u, jedan od tih osam zidova na aranih lavirintima otvorio se i Otac Inire je odatl e izi ao. Iza njega je videla ne to to je nazvala rupom bez dna koja je puna svetlost i. 'A, tu si', rekao je. 'Sti e tano na vreme. Dete, riba je gotovo sasvim ulov ljena. Mo e da posmatra kako se udica zabija i da naui na koje naine e zlatne krlju ti plena biti upletene u na u mre u za prizemljivanje.' Dohvatio ju je za mi icu i poveo u taj osmougaoni ograeni prostor." Na tom mestu bio sam prinuen da prekinem svoju priu da bih pomogao Agiji d a proe kroz jedan gotovo zarastao deo staze. "Pria sam sa sobom", rekla mi je. "ujem kako muna ne to iza mene." "Priam sebi onu priu koju sam ti pomenuo. inilo se da je ne eli uti, a ja sam ba eleo da je slu am jo jednom - a sem toga, re je o ogledalima Oca Inirea, pa mo e sadr ti neke nagove taje korisne po nas." "Domnina se izmicala. U sredi tu tog ograenog prostora, tano ispod lampe, bi la je neka tmu a od ute svetlosti. Nikako nije mirovala, trzala se gore-dole i u st ranu brzim treptajima, ne izlazei pri tom iz jednog prostora koji je mogao biti o

ko etiri pedlja visok i etiri dug. Tmu a ju je uistinu podsetila na nekakvu ribu. Mn ogo vi e nego to su je podseale na one nejasne flage koje je viala u ogledalima u Dvo rani znaenja - ovo je ba liilo na ribu koja pliva po vazduhu, ograniena nevidljivom akvarijumskom loptastom zdelom. Otac Inire je, kad su oboje u li, zatvorio taj zid oktagona. A zid je bio ogledalo u kome je videla odraze njegovog lica, ruku i n jegovih svetlucavih, neodreenih halja. I svoje oblije je videla, i tu ribu... ali se inilo da je tu jo jedna devojica - da jo jedno, njeno sopstveno, lice viri preko njenog ramena, malo manje; i jo jedno iza toga, i jo jedno, pa opet jo jedno, svaki put sve manje. I tako ad infinitum, beskrajni lanac sve manje vidljivih lica Do mnine. Kad je to videla, shvatila je da se naspram tog zida osmougaonog ograenog prostora nalazi drugo ogledalo. Zapravo su svih osam zidova bili, iznutra, ogle dala. I svih osam su hvatali svetlost plavobele svetiljke i dodavali je jedno dr ugom kao to bi neki deaci mogli dodavati srebrne lopte u stalnom plesanju i prepli tanju bez kraja. U sredini je treperila i bacakala se ta riba, bie stvoreno, inilo se, konvergencijom svetlosti. 'Eto, sad je vidi ', rekao je Otac Inire. 'Ljudi iz davne pro losti, koji su ovaj proces poznavali bar isto tako dobro kao mi, a mo da i bolje, smatrali su da je ova riba najmanje va an i naje i stanovnik ogledala. Njihovo netano verovanje da su bia, koja su oni tako prizivali, uvek prisutna u dubinama stakla, nas ne treba d a zanima. Vremenom su se oni okrenuli ozbiljnijem pitanju: kako izvesti putovanj e, ako je polazi te astronomski udaljeno od odredi ta?' 'Mogu li provui ruku kroz ovo?' 'U ovoj fazi mo e , dete. Kasnije ne bih preporuio.' Provukla je ruku kroz tu ribu i osetila klizeu toplotu. 'Da li degenerisani dolaze ovako?' 'Da li te je majka ikad vozila svojim leteim amcem?' 'Naravno.' 'A jesi li videla one igrake u vidu leteeg amca koje deca, ona starija, pra ve, da bi se zabavljala nou, od papira, sa fenjeriem od pergamenta. Ono to ovde vidi odnosi se, prema sredstvima koja su oni koristili da putuju izmeu sunca, kao ti p apirni letei amci prema pravima. A ipak, ovim na im sredstvom mi mo emo da prizovemo r ibu i mo da jo to ta. I ba kao to amii tih deaka ponekad zapale krov nekog paviljona, na a ogledala, iako ne daju tako monu koncentraciju, nisu bez svojih opasnosti.' 'Mislila sam da se na zvezde putuje tako to sedne na ogledalo.' Otac Inire se nasme io. Tad je prvi put videla njegov osmeh, to joj nije bi lo prijatno, iako je znala da taj osmeh samo znai da je Inire zadovoljan njome i da ga je zabavila (mo da i vi e nego to bi odrasla ena mogla). 'Ne, ne. Dozvoli da ti ka em u emu je otprilike problem. Kad ne to ide vrlo, vrlo brzo - onom brzinom kojom ugleda sve dobro poznate stvari u obdani tu kad tvoja guvernanta upali sveu - postaj e te ko. Ne postaje vee, zna , nego samo te e. Jae e ga privui Urt ili ma koji drugi svet Ako bi se kretalo dovoljno brzo, postalo bi i samo jedan svet, privlailo bi drug e stvari k sebi. To se nikad ne de ava, ali ako bi se desilo, takve bi bile posled ice. Pa ipak, ak ni svetlost tvoje svee ne ide onoliko brzo koliko je potrebno za putovanje izmeu sunaca.' (A riba je treperila gore-dole, tamo-amo.) 'Zar ne mo ete napravitu veu sveu?' Sigurna sam da je Domnina pomi ljala na on u pa alsku sveu koju je viala svakog prolea, onu visoku, deblju od oveje butine. 'Mogla bi se takva svea napraviti, ali njena svetlost ne bi letela ni ta br e . A ipak, svetlost, iako je tako laka da se na na em jeziku lak i svetao ka u pomou i ste rei, pritiska sve na ta padne, kao to i vetar, nama nevidljiv, potiskuje krake vetrenjae. Vidi sada ta biva kad uputimo svetlost u ogledala koja su okrenuta jedn o ka drugom: svetlost putuje od jednog ka drugom i natrag. ta ako se u povratku n ae sama sa sobom - ta misli da e se onda dogoditi?' Domnina se nasmejala uprkos strahu i rekla da to ne mo e pogoditi. 'Pa, poni tie se, jasno. Zamisli dve male devojice koje tre preko livade ne g ledajui kud idu. Kad se sudare, vi e nemamo na toj livadi dve devojice koje tre. Ali ako su ogledala dobro napravljena i ako su udaljenosti izmeu njih tane, slike se n e susreu elom u elo. Ne, nego jedna susti e drugu. To nema dejstva ako svetlost dolaz

i od svee ili od obine zvezde, jer i ona ranija svetlost, i ona kasnija koja bi tr ebalo da raniju pogura napred, jesu samo rasuta bela svetlost, poput nasuminih ta lasia koji nastanu kad neka devojica baci punu aku ljunka u ribnjak. Meutim, ako je s vetlost do la iz koherentnog izvora i ako se slika obrazuje u optiki besprekornom o gledalu, talasni frontovi bivaju orijentisani isto zato to je slika ista. A po to u na oj Vaseljeni ni ta ne mo e putovati br e od svetlosti, onda ubrzana svetlost iskoi iz njega. Kada se uspori, vraa se u na u Vaseljenu - na drugom mestu, jakako.' 'Je li ovo samo odraz?' pitala je Domnina. Gledala je ribu. 'Na kraju e postati stvarno bie ako ne prigu imo sjaj lampe i ako ne pomakne mo ogledala. Ako bi postojao odraz u ogledalu, a ne i objekat iji bi to odraz bio , bili bi poga eni zakoni na e Vaseljene, pa bi, zbog toga, objekat bio uveden u pos tojanje.'" "Vidi", ree mi Agija, "sti emo do neeg." Senke tropskog drvea bile su tako guste, da se inilo da mrlje sunanog svetl a na na oj stazi blistaju kao rastopljeno zlato. mirkao sam nastojei da virnem iza t ih goruih greda svetlosti. "Kua na stubovima od utog drveta. Ima krov od naslaganog resastog palmovog li a. Zar je ne vidi ?" Ne to se pomaklo i itava ta sojenica kao da mi je skoila u oi, izroniv i iz obr asca zelenih, utih i crnih mrlja. Ona mrlja senke - vrata; one dve kose linije ko je se sastaju - to je nagib krova. Neki ovek u odei svetlih boja stajao je na male noj verandi i gledao dole na stazu, pravo u nas. Popravih svoj ogrta. "To ne mora da radi ", ree Agija. "Ovde to nije va no. Ako ti je vruina, skini ga." Skinuo sam ogrta i prebacio ga preko leve ruke. ovek na verandi se okrete sa nesumnjivim izrazom u asa na licu i ue u kolibu. 21. KOLIBA U D UNGLI Jedne su merdevine vodile gore do verande. Bile su nainjene od istog kvrg avog drveta kao i sojenica, uvezanog vorovima od biljnih vlakana. "Nee valjda uz to ?" usprotivila se Agija. "Ako hoemo da vidimo ono to ovde ima da se vidi, onda moramo gore", rekao sam. "A po to sam imao u vidu u kakvom je stanju tvoje donje rublje, pomislio sam da bi se i ti mogla oseati prijatnije ako bih se ja peo prvi." Iznenadila me je time to je porumenela. "Merdevine e te samo odvesti u ona kvu kuu kakva se koristila u vruim delovima ovog sveta u pradavnim vremenima. Usko ro e se dosaivati, veruj mi." "Onda emo moi da siemo, izgubiv i vrlo malo vremena." Naskoio sam na merdevine . Povile su se pod mojom te inom i zastra ujue za kripale, ali ja sam znao da sam u jav nom zabavnom parku gde je nemogue da ma koja stvar bude zaista opasna. Kad sam st igao do polovine uspona, osetio sam Agiju iza sebe. Unutra njost jedva da je bila ne to vea od jedne na e elije, ali tu se sva slinos t okonavala. U na oj ublijeti glavni utisak je utisak solidnosti i mase. Na i zidovi su metalne ploe koje stvaraju odjek svakog, pa i najmanjeg zvuka; treskaju kalfen ske izme i pod jei, ali se ne ugiba ni za debljinu jedne dlake pod te inom hodaa; tav anica nikako ne mo e pasti - ali kad bi pala, zgnjeila bi sve ispod sebe. Ako je istina ono to ka u da svako od nas ima po jednog brata, kontrapolarn og, negde, koji je svetao ako smo mi mrani ili mraan ako smo mi svetli, onda je ta kuica svakako bila kontrapolarni blizanac neke na e elije. Na svim zidovima prozori , sem na onom kroz koji smo, na otrvorena vrata, u li. Na tim prozorima nije bilo re etaka, nisu bili zatvoreni ni oknima, ni ma im drugim. Pod, zidovi i okviri proz ora bili su od granja tog utog drveta; ne od grana istesanih u daske, nego od obl ih grana, ostavljenih u svom prirodnom obliku, tako da je na nekim mestima kroz zidove prodiralo sunce, a da sam ispustio uglaani oriok, on bi se verovatno zausta vio tek na tlu dole. Nije postojala tavanica, nego samo trouglasti potkrovni pro stor gde su visili tiganji i vree sa hranom. Neka ena je u uglu glasno itala, a kraj njenih nogu uao je jedan nag mu karac. Onaj ovek koga smo sa staze videli stajao je uz prozor naspram vrata i gledao na

polje. Imao sam oseaj da zna da smo u li (a i da nas nije video nekoliko trenutaka pre, morao je osetiti drmanje kolibe dok smo se peli merdevinama), ali da eli da se pravi da to ne zna. Lea dobiju neki poseban oblik kad se ovek okrene sa namerom da ne vidi i taj se oblik sad primeivao na njegovim leima. ena je itala ovo: "Onda iz ravnice otide na planinu Nebo, i to na liticu o krenutu ka gradu i Saoseajni mu pokaza zemlju celu, dr avu celu sve do Zapadnog mor a. I ree mu: 'Ovo je ta zemlja za koju sam se ocima va im zakleo da u je sinovima nj ihovim predati. Video si je, ali nogom na nju kroiti nee .' I tako on umre tu i bi s ahranjen u jaruzi.' Gola kraj njenih nogu klimnu glavom. "Ba tako i sa na im gospodarima, Uitelji ce. Kad se daje, daje se najmanjim prstom. Ali palac zaboden u dar, pa, ako ovek uzme dar i zakopa ga u pod svoje kue i sve prekrije asurom, palac poinje da vue, vue i dar se malo po malo digne iz zemlje i ode u nebo i vi e nikad ne bude vien." Ove rei kao da su izazvale nestrpljenje te ene, koja poe: "Ne, Isangoma..." ali je ovek kraj prozora, ne okreui se, prekide. "Ne govori, Mari. elim da ujem ta on ima da ka e. Mo e objasniti kasnije. "Jedan moj neak", nastavi nag ovek, "lan mog sopstvenog kruga, nije imao ri be. Zato uzeo svoje trozubo koplje i oti ao do jedne bare. Nagnuo nad vodu i ostao tako tih, da mogao biti i stablo." Govorei ovo, nagi ovek je skoio i doveo svoje il avo telo u pozu kao da se sprema da probode enina stopala kopljem od vazduha. "Du go, dugo stajao... sve dok majmuni nisu prestali da zaziru od njega, vratili se da bacaju tapove u vodu i hesperorna dolepr ala u svoje gnezdo. Jedna velika riba, mu jak, isplovila iz svog legla meu potonulim deblima. Moj neak posmatrao kru enje tog stvora, a kru io polako, polako. Doplivao do povr ine, a onda, kada se moj neak spre mio da zarije svoje goudalijsko koplje, nestao riban, a na tom mestu pojavila di vna ena. U prvom trenutku moj neak pomislio da taj riban kralj riba i da promenio oblik da ne bi bio probura en kopljem. Onda video da se ispod eninog lica riban kree , pa mu bilo jasno da vidi odraz. Odmah pogledao gore, a nije se imalo ta videti osim kretanja lijana. Te ene tu vi e nije bilo!" Gola podi e pogled, grimasama veoma d obro doaravajui zaprepa enje ribara. "Te noi moj neak oti ao do Numena, Ponosnoga, i zak ao jednog mladog oreodonta, govorei..." Agija mi apnu: "Za ime Teontroposa, koliko dugo misli ovde da se zadr i ? Ovo bi moglo potrajati ceo dan." "Da malo razgledam kolibu", rekoh, "pa idemo." "Moan je Ponositi, svet u svim imenima svojim. Sve to se nalazi ispod li a je njegovo, on u naruju nosi oluje, otrov ne donosi smrt ako iza njega Ponositi ne izrekne svoju kletvu!" ena ree: "Mislim da nam nisu potrebne sve te pohvale tvom feti u, Isangoma. Moj mu hoe da uje tvoju priu. Nek bude tako, ali ispriaj je i po tedi nas svojih litani ja." "Ponositi titi svog vernika! Zar ne bi Ponositi bio osramoen ako bi onaj k oji ga obo ava poginuo?" "Isangoma!" Od prozora, ovek ree: "Upla en je, Mari. Zar to ne uje u njegovom glasu?" "Ne postoji strah za one koji nose znak Ponosnoga! Njegov dah izmaglica koja skriva tek roenog uakarijskog majmunia od kand i tigraste margeje!" "Roberte, ako ti nee preduzeti ni ta zbog ovoga, ja hou. Isangoma, zauti. Ili odlazi i nikad se vi e ne vraaj." "Ponositi zna da Isangoma voli Uiteljicu. Isangoma bi nju spasao kad bi m ogao." "Da me spase od ega? Misli da je do la neka od tvojih stra nih zveri? Kad bi do l a, Robert bi je ubio svojom pu kom." "Tokolo i, Uiteljice. Do li su tokolo i. Ali titie nas Ponositi u svom zgu njenju. On moni zapovednik svih tokolo ija! Kad on zaurla, oni se skrivaju ispod opalog li a." "Roberte, mislim da je poludeo." "On ima oi, Mari, a ti nema ." " ta ti sad to znai? I to gleda kroz taj prozor?" ovek se, veoma sporo, okrete da se suoi s nama. Jedan trenutak je gledao A giju i mene, onda nam je opet okrenuo lea. Na njegovom licu bio je onaj izraz koj i sam viao na licima na ih klijenata kad im majstor Gerlous poka e instrumente koji e

biti upotrebljeni za njihovu anakrizu. "Roberte, za ime sveta reci mi ta nije u redu sa tobom." "Kao to Isangoma ka e, stigli su nam tokolo i. I to, rekao bih, ne njegovi, n ego na i. Smrt i Dama. Da li si ula za njih, Mari?" ena je odmahnu glavom. Ustala je sa svog sedi ta i sad je otvarala poklopac nekog sanduia. "Ne iznenauje me to nisi. To je jedna slika - tanije, jedna umetnika tema. S like - nekoliko slikara. Isangoma, ne bih rekao da tvoj Ponositi ima mnogo vlast i nad ovim tokolo ima. Ovi su do li iz Pariza, gde sam nekad studirao, da mi zamere t o sam napustio umetnost i opredelio se za ovo." ena ree: "Ti si u groznici, Roberte. To je jasna stvar. Evo dau ti ne to, pa e se uskoro oseati bolje." ovek opet osmotri nas - moje lice i Agijino - kao da ne eli to da ini, ali ne uspeva da obuzda kretanje svojih oiju. "Ako sam bolestan, Mari, onda bolesni z naju neke istine koje zdravima promiu. I Isangoma zna da su ovde, ne zaboravi to. Pa zar nisi osetila potrese u podu dok si mu itala? Mislim da su tad u li." "Maloas sam ti sipala vodu u a u da bi mogao progutati svoj kinin. U a i nema t alasia." " ta su oni, Isangoma? Tokolo i su - ali ta su tokolo i?" "Zli dusi, Uitelju. Kad ovek misli zlu misao ili ena ini zlo delo, eto novog tokolo a. On ostaje iza. ovek misli: Ne zna niko, mrtvi svi. Al' tokolo i ostanu do kraja sveta. Onda svako vidi, zna, ta taj ovek uradio." ena ree: "Kakva u asna pomisao." ake njenog mu a stisnu e utu motku prozorskog okvira. "Zar ne vidi da su tokolo i samo ishod onoga to sami inimo? Oni su duhovi budunosti, stvaramo ih sami." "Oni su gomila paganskih koje tarija, eto ta ja vidim, Roberte. Slu aj. Tako ti je o tar vid, zar ne mo e jedan trenutak da slu a ?" "Slu am. ta to ima da ka e ?" "Ni ta. Samo tra im da slu a . ta uje ? U kolibi zavlada ti ina. Oslu nuo sam i ja; nisam mogao ne oslu nuti sve i da sam hteo. Napolju su majmuni brbljali, a papagaju kre tali kao i do tada. Onda sam zauo, iznad buke d ungle, neko slabo brujanje, kao da u daljini leti neki insekt v elik kao amac. " ta je to?" upita ovek. "Po tanski avion. Ako bude imao sree, moi e uskoro da ga vidi ." ovek se na e kroz prozor i poe da krivi vrat da vidi, a ja, radoznao da vidi m ta je to to njega zanima, prioh prozoru levo od njega i takoe izvirih. Li e je bilo t oliko gusto da se u prvi mah inilo da je nemogue ma ta videti, ali on je zurio goto vo okomito uvis, pored ivice krova od naslaganog li a, i ja uoih, tamo, jedan komad plavetnila. Brujanje se pojaalo. Na vidiku se pojavila najudnija letelica koju sam do tada video. Bila je krilata, kao da ju je gradila neka rasa koja jo nije shvatila da, po to letelica ni u kom sluaju nee moi da ma e krilima kao ptica, nema ni razloga da se uzgon ne obezbeuje, kao kod dejeg zmaja, oblikom trupa. Na kraju svakog sreb rnog krila bio je po jedan naduveni deo i trei takav na prednjem kraju trupa; sve tlost je nekako treperila ispod tih oteklina. "Bila bi nam dovoljna tri dana da stignemo do poletno-sletne staze, Robe rte. I kad sledei put doe, da ga tamo saekamo." "Ako nas je Gospod poslao ovamo..." "Da, Uitelju, moramo initi ono to Ponositi eli. Niko kao on! Uiteljice, dozvo lite da zaigram za Ponositog i njegovu pesmu zapevam. Onda mo e biti tokolo i odu." Goli ovek otr e knjigu iz ruku te ene i poe po njoj pljeskati ispru enom akom, r itmino kao da svira tamburu. Njegova stopala zagreba e po neravnom podu i on poe prv o da napeva, ritmino, opona ajui zrikavce, a zatim nastavi dejim glasom: "U noi kad je svud ti ina uj ga kako vri ti u kro njama! Vidi ga kako ple e u vatri! On ivi u otrovu strele, sitan kao uta mu ica!

Blistaviji nego zvezda padalica! Krznati ljudi idu umom..." Agija ree: "Odoh ja, Severijane", i zakorai kroz vrata iza nas. "Ti, ako t i se ostaje da to gleda , ostani. Al' onda e sam da tra i avern za sebe i sam da tra i do Sangvinarnog polja. Je l' zna ta e biti ako se ne pojavi ?" "Rekla si, oni e iznajmiti ubice." "A ubice e upotrebiti zmiju poznatu pod nazivom utobrada. I to ne protiv t ebe u poetku. Protiv tvoje porodice ako je ima i protiv tvojih prijatelja. Po to sam i la s tobom po celom ovom kvartu, onda se to verovatno odnosi na mene." On dolazi kad sunce zalazi, vidi njegova stopala na vodi! Tragovi od vatre po vodi!" Ritmino pevanje se nastavilo, ali je peva znao da idemo; u njegovo pevucan je uvukao se prizvuk likovanja. Saekao sam da Agija stigne do tla, pa sam krenuo za njom. "Mislila sam da nikad nee poi", ree ona. "I sad kad si tu, da li ti se ovo m esto zaista toliko svia?" Metalaste boje njene pocepane haljine izgledale su, nas pram hladne zelene boje okolnog, neprirodno tamnog li a, isto toliko ljutite koliko i Agija sama. "Ne", rekoh. "Ali nalazim da je zanimljivo. Da li si videla njihov letei a mac?" "Kad ste ti i onaj stanovnik gledali napolje? Nisam bila tolika budala." "Nikad slian nisam video. Trebalo je da ugledam krovne facete ove zgrade, ali, umesto toga, video sam ono to je on oekivao da vidi, taj letei amac. Bar je lii lo na letei amac. Bila je to neka stvar sa nekog drugog sveta. Maloas sam eleo da ti priam o poznanici jedne moje poznanice koja je bila uhvaena ogledalima Oca Inirea . Na la se u drugom svetu, a kad se vratila Tekli - tako se moja poznanica zvala nije bila ba sasvim sigurna da je stigla tano na mesto iz koga je krenula. Pitam se nismo li jo i sad u onom svetu iz koga su ti ljudi oti li, a ne oni u na em." Agija je ve i la stazom. Mrljice sunevog sjaja pretvorile su njenu smeu kosu u tamno zlato dok se osvrtala da me pogleda preko ramena i ka e: "Rekla sam ti da neki biopejsa i veoma privuku izvesne posetioce." Potrah malice da je sustignem. "Proticanjem vremena um takvih posetilaca se savija da bi se uskladio sa okolinom, a to mo da utie i na umove nas ostalih. Verovatno si video obian letei amac ." "Onaj ovek nas je video. I divljak nas je video." "Koliko sam ja ula, to je vee izoblienje svesti jednog itelja vrta, to je vei i broj rezidualnih percepcija koje e se verovatno zadr ati. Kad sreem udovi ta, divljak e i tome slino u ovim vrtovima, primeujem da je mnogo verovatnije da e oni biti bar delimino svesni mog prisustva nego drugi." "Objasni pona anje onog oveka", rekoh. "Nisam ja ovo sagradila, Severijane. Znam samo da ako se sad okrene na st azi, verovatno iza tebe nee postojati ono mesto koje smo poslednje videli. uj, hou da mi obea : kad iziemo odavde, pristae da te povedem pravo u Ba tu beskrajnog sna. Nije nam ostalo vremena ni za ta drugo, ak ni za Vrt u ivanja. A ti, inae, i nisi prava o soba za etnju po ovim vrtovima." "Zato to sam hteo da ostanem u Pe anoj?" "Delimino i zato, da. Mislim da bi ti meni ovde, pre ili kasnije, stvorio probleme." Dok je to govorila, pro li smo jednom od prividno bezbrojnih krivina na to j stazi. Na njoj je le alo prepreeno deblo sa malim belim pravougaonikom koji je mo rao biti natpis sa nazivom biljne vrste, a kroz masu li a levo od nas ugledao sam z id, ije je zelenkasto staklo inilo neupadljivu pozadinu li u. Agija je ve pro la pored t ih vrata, koraknula dalje, kad sam ih ja, prebacujui Terminus Est u drugu ruku, o tvorio za nju.

pu

22. DORKAS Kad sam prvi put uo za taj cvet, zami ljao sam da se avern gaji na klupama, kao u konzervatorijumu u Citadeli. Kasnije sam, kada mi je Agija ispriala kudika mo vi e o Botanikoj ba ti, pretpostavio da je to ne to nalik na nekropolis u kome sam p rovodio svoje vesele deake dane, neko prostranstvo sa drveem, tro nim grobovima i sta zama koje su posute izmrvljenim kostima. Stvarnost je bila drugaija - jedno mrko jezero u beskrajnom prostranstvu niskog, movarnog tla. Noge su nam tonule u barsku travu, a hladan vetar je zvi dao pokraj nas - inilo se da ne postoji ni ta to bi ga spreilo da stigne do mora. Trstike su rasle pored staze kojom smo hodali, a jednom ili dvaput vodena ptica, crna, prelete maglenim nebom iznad na ih glava. Priao sam Agiji o Tekli. Sad me Agija dotae po mi ici. "Mo e ih videti odavde, iako emo morati pola jezera da zaobiemo da bismo ubrali jedan. Gledaj tamo kuda po kazujem... ona bela mrlja." "Odavde ne izgledaju opasni." "Sredili su veliki broj ludi, mogu te uveriti. A neki od tih su sahranje ni ba ovde, rekla bih." Dakle, ipak grobovi. Upitah gde su mauzoleji. "Nema toga. Ni mrtvakih kovega, ni urni sa pepelom, ovde takvog zakravanja nema. Pogledaj tu vodu koja ti zapljuskuje izme." Pogledao sam. Bila je smea kao aj. "Ona ima tu osobinu da spreava raspadanje le eva. Tela se ote aju tako to im s e baci olovo u grlo, onda se potapaju ovde, a tano mesto se ucrta na mapi da bi s e svaki pojedini le mogao opet izvui ako neko eli da ga pogleda." Mogao sam se zakleti da nema nikog ni na dve lige od nas. Ili, bar (ako su segmenti te staklene zgrade zaista ograniavali prostore sadr ane unutra, kao to b i bilo logino) nikog unutar granica te ba te, Ba te beskrajnog sna. Meutim, tek to je A gija rekla to to je rekla, glava i plea jednog starca se izdigo e iznad nekog barsko g rastinja, desetak koraka daleko. "Ni'e tako", dobaci nam on. "Znam da tako pria 'u, al' ni'e tako." Agija, koja je do tog trenutka dopu tala da prekinuta bretela njene haljin e visi kako bilo, hitro podi e taj deo tkanine. "Nisam znala da govorim ikome sem mom pratiocu." Starac je preuo taj prekor. Njegove su misli, nesumnjivo, bile ve previ e za uzete primedbom koju je sluajno uo, pa prekoru nije mogao posvetiti mnogo pa nje. "I mam ja ovde figuru - da li biste je pogledali? Vi, mladi gospodine - vi ste obra zovan ovek, to svak' vidi. Hoete li pogledati?" Izgledalo je da dr i motku. Pred moj im oima se ta motka nekoliko puta uzdigla i spustila i tek tad sam shvatio da sta ri upire njome o dno i na taj nain poguruje napred nekakav amac. Primicao nam se. "Eto jo nevolja", ree Agija. "Bolje mi da krenemo." Zapitao sam ne bi li stari mogao da nas preveze preko jezera i na taj nai n da nam u tedi dugo pe enje okolo. Odmahnuo je glavom. "Prete ki za moj brodi. Ovde ima mesta samo za Kes i me n'. Vi veliki ljudi biste nas prevrnuli." Pramac se pojavi na vidiku i ja videh da je govorio istinu: to je bio ami t ako malen da se inilo da je previ e tra iti od njega da odr ava na vodi ak i samog tog s tarca, iako je deda bio poguren i od starosti toliko sasu en (izgledao je stariji a k i od majstora Palaemona) da bi te ko mogao imati veu te inu nego deko od deset godin a. U unu nije bilo nikog drugog. "Izvinite, sire", ree mi on. "Ne mogu bli e prii. Mo e bit' raskva ena, al' prev i e je suva za men', inae vi ne biste mogli hodati po njoj. Mo ete li stupiti ovamo d o ivice da vidite moju figuru?" Bio sam radoznao da vidim ta to on od nas hoe, pa sam ga poslu ao, a Agija j e, nimalo odu evljena, po la za mnom. "Hm, evo." Posegav i u tuniku, stari je izvukao mali svitak. "Evo polo aja. Pogledajte, mladi gospodine. " U svitku je bilo napisano, prvo, neko ime i dug opis gde je ta osoba ivel a, ija je supruga bila i ta je njen mu po zanimanju bio; a ja sam, bojim se, samo g

lumio da sve to itam. Ispod opisa bila je grubo nacrtana karte i uz nju dve brojk e. "Vidite, mladi gospodine, trebalo bi da bude lako. Taj prvi broj, on ka e koliko koraka ima od Fulstruma. Druga brojka, to su koraci uz. A da li ete povero vati kad vam ka em da sam se tokom svih ovih godina trudio da je naem i jo nikako ni sam uspeo?" Gledajui ka Agiji, uspravljao se, najzad stao gotovo sasvim normalno. "Ja verujem", ree Agija. "I ako e vas to uiniti zadovoljnim, rei u: ao mi je t to ujem. Ali to nema nikakve veze sa nama." Okrenula se da poe, ali starac ispru i svoju amd ijsku motku da me sprei da poem i ja. "Ne slu ajte vi njih. Oni njih polo e gde figura ka e, al' tamo ne ostanu. Via'u se oni i u reci ak." Pogledao je neodreeno ka obzorju. "Tamo, napolju." Rekoh mu da nisam uveren da je to mogue. "Sva ova voda ovde, ta mislite odakle? Ima podzemni tunel ko'i je dovodi, inae bi se isu ilo. Kad se tela pokrenu, ta spreava da jedno isplovi napolje? ta sprea va dvadeset? Vodenih struja nema, nikakvih vrednih pomena. Vi i ona - po avern, a? A znate li za to su ih ovde uop te zasadili?" Odmahnuo sam glavom. "Zbog morskih krava. Ima ih u reci, pa su ulazile kroz tunel. Rodbina se pla ila da vidi ta lica da plove po reci, pa je Otac Inire doveo ba tovane da zasad e averne. Bio sam ovde i video. On sitan, kriv vrat, krive noge. Sad ako doe mana te'a, morska krava, u noi, ti cvetovi ubi'u. Jednog jutra ja tra io Kes, kao to radi m uvek kad ima ne to drugo to moram da radim i na obali dva kustosa sa harpunom. Ka u mrtva manate'a u jezeru. Ja mojom kukom i izvuem je, al' nije manate'a, nego ovek . Ispljunuo olovo ili nisu dovoljno ubacili. Izgleda dobro kao vi il' ona, a bol je neg' ja." "A da li je bio dugo mrtav?" "Ne mo e se znati, jer ova voda njih ukiseli. uete da pria'u da im u tavi ko u, i to je istina. Ali ne mislite na on va e izme kad to ujete. Nego vi e kao enska rukavica ." Agija nam je daleko odmakla i ja krenuh za njom. Starac nas je pratio, p ogurujui svoj un uporedo sa na om ploveom stazom od vodenog bilja. "I ka em ja njima, imao sam za vas bolju sreu za jedan dan neg' za sebe za e trdeset godina. Evo ime ja." On podi e u vazduh jednu gvozdenu kuku za hvatanje, ve zanu za kraj konopca, da je vidim. "Ni'e da se nisam nahvatao, mnogo, svakojakih . Ali nisam Kes. Poeo sam gde figura ka e, godinu dana posle njene smrti. Tamo je n i'e bilo, pa sam nastavljao potragu u sve irim krugovima. Posle pet godina bio sa m o-ho-ho odatle - tako sam tad mislio - od mesta ko'e je na figuri. Bio me stra h da je ona mo da ipak tamo, pa sam poeo iz poetka. Prvo gde je napisano, pa u sve ir im krugovima. Deset godina tako. Opet me uhvatio strah, i sad, svako jutro poinje m gde je napisano, tu prvo bacam kuku. Posle idem gde sam jue stao i irim krug jo m alo. Ona ni'e tamo gde je zapisano - to znam, znam svakog ko jeste tamo, neke od njih sam izvlaio stotinu puta. Al' luta, a ja sve mislim mo da e doi kui." "Bila vam je supruga?" Starac klimnu i, na moje iznenaenje, ne ree ni ta. "Zbog ega elite da izvuete njeno telo?" Opet je outao. Njegova motka je bez zvuka klizila, zabijala se u vodu i i zdizala; un je iza sebe ostavljao sasvim mali talasni trag, talasie koji su lizali travnatu ivicu staze kao jezici maia. "Jeste li sigurni da biste je prepoznali, posle toliko vremena, ako bist e je na li?" "Da...da." Zaklimao je glavom, prvo polako, zatim estoko. "Vi pomi ljate da sam je mo da ve izvukao. Kukom, gore, pogledao lice, bacio natrag. Zar ne? Nije mo gue. Ne znati Kes? Pitali ste to je hou natrag. Jedan razlog, uspomena koju o njoj imam - ona najjaa - ta mrka voda kako se sklapa preko njenog lica. Oi sklopljene. Znate za to?" "Nisam siguran da znam na ta mislite." "Ima'u jedan cement ko'i stave na one kapke. To bi trebalo da dr i zauvek z atvorene, ali kad je voda udarila, otvori e se. Objasnite to. Ja tako pamtim, to m i je u glavi kad poku am da spavam. Ta mrka voda, valja se preko njenog lica, a oi se otvara'u, plave kroz mrko. Pet, est puta nou moram da zaspim, jer se budim. Pre

nego to i sam legnem ovde unutra, hou da imam drugu sliku, drugu - kako se njeno lice di e, izlazi, pa makar to samo bilo na kuki mojoj. Pratite ta govorim?" Pomislih na Teklu; na reicu krvi ispod vrata njene elije pomislih; i klimn uh. "A ima i jo . Kes i ja, imali smo radnjicu. Uglavnom metalni predmeti sa s likama od umetnutih komadia emajla - kloasoni. Njen otac i brat, zanatlije, pravi li su to, pa su nam obezbedili radnju na ulici Signalskoj, nedaleko od sredine, pokraj kue za aukci'e. Radnjica, jo je tamo, cela zgrada, al' niko tamo ne ivi. Ja odem roacima, donesem kui na leima kutije sa kloasonima, pootvaram ih, rasporedim k omade po na im policama. Kes im odreu'e cene, prodaje ih i sve odr ava u takvoj istoi! Znate koliko smo dugo vodili svoje mesta ce?" Odmahnuo sam glavom. "etiri godine, bez mesec i nedelju. Onda je umrla. Kes umrla. Nije dugo p ro lo i sve je nestalo, ali to je bio najvei deo mog ivota. Sad imam jedno mesto za spavanje na tavanu sa senom. Jedan ovek, znam ga ve godinama, mada mnogo godina po sle odlaska Kes, pu ta me da spavam tamo. Nijednog kloasona nema tamo, ni ta od odee, nijedan ekser iz stare radnjice. Poku ao sam da sauvam kutijicu sa uvojkom kose i Kesine e ljeve, ali sve je oti lo. Recite vi meni, sada, ovo. Kako da znam da ni'e bi o san?" Meni se inilo da bi ovaj stari mogao biti zaaran, poput onih u kui od utog d rveta; zato rekoh: "Ne mogu znati. Mo da je, kao to velite, sve i bilo samo san. Mi slim da suvi e muite sebe." Njegovo se raspolo enje u trenutku preokrenulo - pojava koju sam viao kod m ale dece - i on se nasmeja. "Lako je videti, gospodine, da vi, iako ste tako opr emljeni ispod tog ogrtaa, muitelj niste. Zaista bih rado povezao vas i va u doksicu. Ali ne mogu i zato ima malo dalje jedan drugar sa veim amcem. On dolazi prilino est o i ponekad tako, kao vi, razgovara sa mnom. Ka ite mu da se ja nadam da e vas on p revesti na drugu stranu." Zahvalio sam mu se i pohitao za Agijom, koja je u meuvremenu daleko ispre dnjaila. Hramala je i ja se prisetih koliko je ve danas, posle uganua noge, prepe aila . Kad sam bio ve nadomak da je sustignem i ponudim joj da me uzme za ruku da bi j oj bilo lak e, napravio sam jednu od onih gre eka koje u tom trenutku izgledaju ogro mne i silno poni avajue, ali im se ovek kasnije smeje; to uiniv i, pokrenuo sam jedan o d najudnijih incidenata u mojoj, priznati se mora, udnovatoj karijeri. Jer ja sam Agiju sustizao trei i u trku do ao preblizu unutra nje strane jedne krivine na ploveoj stazi. U jednom trenutku trk me je nosio preko suneraste barske travuljine - a v e u sledeem mlatarao sam po ledenoj smeoj vodi, grdno ometan ogrtaem. Tokom vremena koliko je potrebno za jedan dah oseao sam, opet, onaj u asni strah od davljenja; on da sam se u vodi uspravio i izbio licem na vazduh. Pobedile su navike steene u sv im onim letnjim plivanjima na olu: izduvao sam vodu iz usta i nosa, udahnuo dubok o i odgurnuo potpuno mokru kapuljau sa lica. Tek to sam se smirio, uvideo sam da mi je Terminus Est ispao iz ruke i op asnost da to seivo izgubim uinila mi se, tada, stra nijom od gubljenja ivota. Zaronio sam, ne elei ni da se potrudim da prvo skinem izme i poeo sam da krim sebi put kroz zagasitomrki fluid koji nije bio samo voda nego voda zgusnuta od vlaknastog kore nja bilja, korenja spletenog u mre ice. Ta su vlakna mnogostruko poveavala opasnost od davljenja, ali su mi spasla Terminus Est - koji bi sigurno stigao do dna pre nego ja, i tamo se, uprkos prisustvu male koliine vazduha u kaniji zario u blato , da pad nije ometen korenjem. Desilo se, dakle, sledee: nekih osam ili deset lak ata ispod povr ine, jedna moja aka, grabei mahnito, nai la je na blagosloveni, dobro p oznati oblik njegove dr ke sa oniksom. Ali tog istog trena moja druga aka dotakla je jedan predmet sasvim druge vrste. Drugu ljudsku aku, iji se stisak (jer je istog trena kad sam je dodirnuo epal a moju aku) tako savr eno podudario sa pronala enjem Terminus Esta, da je izgledalo k ao da mi vlasnik te ake vraa ma, kao to je to visoka zapovednica pelerinki uinila ran ije. Osetio sam talas ludake zahvalnosti, a onda se strah vratio udesetostruen: ta aka me je vukla, vukla nadole.

23. HILDEGRIN Snagom, sigurno poslednjom koju sam imao, uspeo sam da izbacim Terminus Est na ploveu barsku stazu i da se uhvatim za njenu neravnu ivicu; a onda sam ope t potonuo. No, neko me je dohvatio za zglob ake. Digao sam pogled oekujui da je to Agi ja, ali nije bila ona nego neka jo mlaa ena, sa dugakom, utom kosom. Poku ah da joj se zahvalim, ali iz mojih usta ne poteko e rei nego voda. Ona je, onda, vukla, ja se b acakao i najzad se na ao oslonjen celom te inom na travu, no tako slab da vi e ni ta nis am mogao uiniti. Mora biti da sam se tu odmarao bar onoliko dugo koliko je potrebno da se izgovori angelus, mo da i du e. Bio sam svestan hladnoe i postepenog tonjenja svih t ih utkanih truleih biljaka zajedno, jer one su pod mojom te inom popu tale tako da sa m se najzad na ao opet do pola u vodi. inio sam jako velike udisaje, ali moja plua n jima nisu bila zadovoljna; vodu sam iska ljavao, a curila mi je i iz nosa. Neko pr ogovori (mu ki glas, buan, inilo mi se da sam ga nekad, davno, ve slu ao): "Povucite ga na ovu stranu inae e potonuti." Neko me je podigao, dr ei me za opasa. Nekoliko trenu taka posle toga uspeo sam da stanem na noge, iako su toliko drhtale da sam se up la io da u pasti. Agija je bila tu, i ona plavu a koja mi je pomogla da se popnem na travu, i jedan krupan ovek mesnatog lica. Agija zapita ta se dogodilo; iako polusvestan, zapazio sam koliko je bleda. "Dajte mu vremena", ree krupni ovek. "Bie mu sasvim dobro, uskoro." Onda on ree: "A ko si, za ime Flegetona, ti?" Gledao je tu devojku koja je izgledala o amueno isto koliko sam se ja o amueni m oseao. Promucala je : "D...d...d...d", onda sagla glavu i zautala. Od kose do pe te bila je umazana blatom, a od odee je na sebi imala samo neke dronjke. Krupni ovek zapita Agiju: "Odakle ova?" "Ne znam. Kad sam se okrenula da vidim ta zadr ava Severijana, ona ga je ve izvlaila na ovu ploveu stazu." "Dobro je uinila. Bar za njega dobro. Je li luda? Ili arolijom vezana za o vo mesto, ta misli ?" Progovorih: "Ko god da je, spasla me je. Zar joj ne mo e dati ne to da se pok rije? Sigurno se smrzava." Smrzavao sam se i ja, a sad sam bio dovoljno iv da to i primetim. Krupni ovek odmahnu glavom i kao da prite e svoj te ki kaput nekako vr e oko sebe . "Ne dam ako ne bude ista. A to nee biti, osim ako je ne vratimo u vodu i ne prob ukamo dobro. Ali imam ovde ne to to je gotovo isto tako dobro, mo da i bolje." Iz jedn og od d epova kaputa on izvue metalnu bocu, koja je imala oblik psa, i dade mi je. Pokaza se da je "kost" u ustima tog psa zapravo ep. Ponudio sam bocu toj devojci, ali ona se pona ala kao da ne zna ta bi s njom radila. Agija joj bocu prvo oduze, pa prisloni na usne, a kad je plavu a popila nekoliko gutljaja, Agija mi j e vrati. Tenost u boci imala je ukus rakije od ljiva; vatreni nalet tog pia sprao j e na vrlo prijatan nain gorinu movarne vode. Kad sam vratio kosku psu u usta, stoma k mu je, rekao bih, bio ve vi e od pola ispra njen. "E, tako", ree veliki, "a sad, narode, mislim da bi trebalo da mi ka ete ko ste i ta ete ovde - i nemoj niko da mi ka e da ste do li samo da razgledate vrt. Ja s vaki dan vidim toliko tih to blenu, da ih prepoznam pre nego to stignu na domet gl asa." On osmotri mene. "Za poetak, ti ima doo-bru no ekanju." Agija ree: "Taj armiger je kostimiran. Izazvan je na dvoboj, pa je do ao da isee jedan avern." "On kostimiran, a ti kao nisi. Misli da ne prepoznajem pozori ni brokat? I da ne znam ta su bose noge?" "Nisam ja rekla da nisam kostimirana, niti da sam njegovog ranga. A to se tie mojih cipela, ostavila sam ih napolju da ih ne upropastim u ovoj vodi." On klimnu na takav nain da se nije moglo zakljuiti da li joj je poverovao ili nije. "Sad ti, zlaana kosice. Ova izvezena baga a ovde ve je kazala da te ne poz naje. A ovaj drugar ovde - koga si, kao ribu, upecala, a to je bio posao i te ka kav - pa, kad ga pogledam ini mi se da ni on ne zna o tebi ni ta vi e nego ja. Mo da ni koliko ja. Dakle, ko si ti?"

Plavu a proguta pljuvaku. "Dorkas." "A kako si dospela ovde, Dorkas? I to u vodu? Jer u vodi si bila, stvar je jasna. Nisi se mogla toliko smoiti samo izvlaei na eg mladog prijatelja." Od rakije su se devojini obrazi zarumeneli, ali lice joj je ostalo prazno i zbunjeno ba kao i pre ili gotovo koliko i pre. "Ne znam", apnu ona. Agija zapita: "Ti se ne sea kako si do la?" Dorkas odmahnu glavom. "Onda, koje se stvari poslednje sea ?" Nastupilo je dugo utanje. Vetar je navalio kao nikad do tada - smrzavao s am se oajno, uprkos piu. Konano Dorkas proguna: "Sedenje pored prozora... Bile su le pe stvari na prozoru. Poslu avnici, kutije i jedan krst." Krupni ree: "Lepe stvari? Pa, ako si ti bila tamo, onda sam siguran da je lepih stvari bilo." "Luda je", ree Agija "Ili se neko brinuo o njoj, a ona odlutala, ili se o njoj niko ne brine, to izgleda verovatnije s obzirom na stanje njene odee, pa je dolutala unutra kad kustosi nisu pazili." "Mo da ju je neko tupnuo po glavi, opelje io i bacio unutra mislei da je goto va. A ulaza u ovaj vrt ima, gospoice Dronjakovika, vi e nego to kustos zna. Ili su je mo da doneli da je bace ovde, ali je bila samo bolesna i uspavana. U komi, to se zove koma, pa ju je voda probudila." "Pa ti koji su je doneli sigurno bi je i videli." "Ja koliko sam uo, oni kad su u komi mogu dugo da ostanu pod vodom. ta je bilo da je bilo, sad nije bitno. Ona je tu i problem je njen, rekao bih, da utvr di odakle je i ko je." Ja sam dotle skinuo smei i poeo da cedim gilda ki ogrta u nadi da ga koliko-t oliko osu im; ali digoh pogled kad Agija upita: "Sve nas si pitao ko smo. A ko si ti?" "Sasvim imate pravo to da znate", ree krupni ovek. "Potpuno pravo imate i dau vam bolje dokaze nego to je iko od vas dao meni. Ali, posle toga, morau malo da se posvetim svojim poslovima. Do ao sam jer sam video da se ovaj mladi armiger da vi, do ao sam kao to bi svaki dobar ovek do ao. Ali svako mora da gleda svoja posla, p a moram i ja."

To govorei, skinuo je svoj visoki e ir, posegnuo u njega i izvukao jednu mas nu kartu otprilike dvaput veu od onih posetnica koje sam pokatkad viao u Citadeli. Dao ju je Agiji, a ja sam pogledao preko Agijinog ramena. Izrazito kitnjastim s lovima bilo je ispisano: HILDEGRIN ZVANI JAZAVAC Iskopavanja svih vrsta, sa jedn im, ili vi e, pa sve do 4OO kopaa. Kamen nije pretvrd niti blato premekano. Pitajte u ulici Argosi kod firme SLEPI A OV ili pitajte u Altikamelusu odmah iza ugla Velajetije. "Eto ko sam, gospoice Dronjakovika i mladi sir - a nadam se da mi nee zameri ti to vas tako zovem, prvo jer ste od mene mlai, a drugo jer si ti od nje mnogo ml ai iako si mo da samo dve-tri godine posle nje roen. I, odoh ja." Zaustavih ga. "Pre nego to sam upao, sreo sam jednog starog u unu, koji je rekao da ne to dalje niz stazu postoji neko ko bi nas mogao prebaciti preko jezer a. Hoe li nas povesti?" "A, onaj jadnik koji tra i svoju suprugu. E, taj mi je bio dobar prijatelj , mnogo puta, pa ako vas je on preporuio, valjalo bi da poslu am. Moja brodica mo e d a odr i etvoro, ako ba mora." On poe krupnim koracima, pokazujui nam jednim pokretom da krenemo za njim; primetih da mu izme, koje kao da su bile neim nauljene, tonu u barsko bilje ak i d ublje nego moje. Agija ree: "Ova s nama ne ide." Meutim, lepo se videlo da Dorkas ba ide za nama, i to za Agijom. Na Dorkasinom licu bio je izraz tako ojaen, da ja zastadoh da poku am da je ute im. "Pozajmio bih ti ja svoj ogrta", apnuo sam joj, "da nije toliko mokar, pa bi ti od njega bilo jo hladnije nego sad. Ali ako poe ovom st azom u suprotnom smeru, izii e sasvim iz ovog vrta u hodnik gde je suvlje i toplije . A onda, ako potra i vrata na kojima pi e 'Ba ta tropske d ungle', kroz njih e ui u jeda rt gde je sunce toplo i gde e se oseati sasvim udobno." Tek to sam to rekao, setio sam se onog pelikosaura koga sam u d ungli video . Dorkas, meutim (mo da i na sreu), nije niim pokazala da je ula moje rei. Ne to u njeno

licu pokazivalo je da se pla i Agije, ili da je bar, na neki bespomoan nain, svesna da je izazvala Agijino nezadovoljstvo; ali nikakvih drugih pokazatelja nije bil o da svoju okolinu sagledava i ta budnije od meseara. Svestan da nimalo nisam umanjio njenu nevolju, poeh ponovo. "Ima u hodnik u jedan ovek, kustos. Siguran sam da e on bar poku ati da ti nae neku odeu i vatru." Vetar je zavitlao Agijinom kestenjastom kosom kao biem, kad je okrenula g lavu da nas pogleda. "Tih mladih prosjakinja ima toliko da niko ne treba da se u znemirava zbog jo jedne, Severijane. Niko, pa ni ti." Na zvuk Agijinog glasa i Hildegrin pogleda preko ramena. "Znam jednu enu koja bi je mogla primiti. Da, primiti, oprati i dati joj ne to odee. Ispod tog blat a je telo otmenog roda, mada prilino mr avo." "A ta ti uop te tra i ovde?" prasnu Agija. "Na tvojoj posetnici pi e da anga uje r dnike za kopanje i, onda, kakav posao ima ovde?" "Kao to rekoste, gospoice - imam posao." Dorkas je poela da drhti. "asti mi", rekoh, "treba samo da se vrati . U hodn iku je mnogo toplije. Ne idi u Ba tu tropske d ungle. Mogla bi otii u Pe anu, tamo je su nano i sivo." Ne to od mojih rei kao da je dodirnulo neku icu u njoj. "Da", apnu ona. "Da." "Pe ana ba ta? To ti se dopada?" Vrlo tiho: "Sunce." "Evo stare barke", objavi Hildegrin. "Toliko nas ima da emo morati da pri pazimo ko gde sedi i kako. Kad uemo, niko ni makac - jer e ona duboko da ugazi u v odu. Jedna enska na pramac, molim lepo, a druga i mladi armiger na krmu." Rekoh: "Rado u uzeti jedno veslo." "Jes' ikad ranije veslao? Nisi. I pretpostavljao sam da nisi. Ne-ne, bol je ti sedi na krmu k'o to sam rekao. Nije mnogo te e vui dva vesla nego jedno, a rad io sam to mnogo puta, veruj mi, ak i kad je ovde bilo i po petoro uz mene." amac je bio nalik na vlasnika, irok, robustan, masivnog izgleda. Pramac i krma bili su etvrtasti, iroki gotovo isto koliko sredina amca, mada je korito na ob a kraja bilo plie. Hildegrin je u ao prvi, opkoraio klupu i onda jednim veslom potis nuo amac bli e obali da mi uemo. "Ti", ree Agija, hvatajui Dorkas za mi icu ruke. "Ti sedi tamo napred." Izgledalo je da e Dorkas to poslu ati, ali Hildegrin je zaustavi. "Ako ne z amera , gospoice", ree Agiji, "radije bih da na pramcu bude ti. Neu moi da pazim na ovu , zna , kad veslam, ako ne sedne na krmu. Ona nije itava, u emu se ak i ti i ja mo emo saglasiti, pa, po to emo jako duboko gaziti vodu, eleo bih da je vidim ako pone ne to d a se bacaka." Na iznenaenje svih nas Dorkas ree: "Nisam luda. Samo... samo se oseam kao d a sam upravo probuena." Hildegrin je, ipak, nagna da sedne na krmu, sa mnom. "Ovo sad", ree on, " ovo sad to ete gledati nije verovatno da ete ikad zaboraviti, ako vam je prvi put. Prelazak preko Ptijeg jezera, ovde, usred Ba te venog sna." Zamakanje njegovih vesal a u vodu stvaralo je tup i nekako setan zvuk. Pitao sam za to to jezero zovu ptijim. "Zato to se u vodi nae toliko mrtvih ptica, ka u neki ljudi. Ali mo e biti da je samo zato to ih ovde toliko ima. Mnogo stvari se pria protiv Smrti. Mislim, pria ju ljudi koji moraju umreti, crtaju je kao zlu babu sa vreom i tako to. Ali ptica ma je Smrt dobra drugarica. Gde god ima mrtvih ljudi i ti ine, nai e i dobar broj pti ca, iskustvo je moje." Seajui se kako drozdovi pevaju u na em nekropolisu, klimnuo sam glavom. "Ako sad pogledate pored mog ramena, jasno ete videti obalu ispred nas i na njoj mnogo toga to ranije niste mogli, zbog trske koja je bila svud oko vas. P rimetiete, ako nema previ e izmaglice, da se teren od tog mesta di e. Tamo zemlji te vi e nije movarno, tamo poinje uma. Vidite li drvee?" Klimnuo sam glavom, a pokraj mene je i Dorkas klimnula glavom. "To je zato to je cela ova predstava name tena da izgleda kao usta uga enog v ulkana. Ili kao usta mrtvog oveka, ka u neki, ali nije im to istina. Da jeste, bili bi ugraeni i zubi. Setiete se, meutim, da ste u ovaj vrt u li penjui se kroz jednu po dzemnu cev." Jo jednom klimnusmo glavama i Dorkas i ja. Agija je bila od nas udaljena

ne vi e od dva dobra koraka, ali se nije mogla videti iza Hildegrinovih irokih lea i tog kaputa od debelog vunenog tofa. "Na onoj strani", nastavi on, nagove tavajui pokretom etvrtaste vilice u kom pravcu treba da pogledamo, "morali biste da vidite jednu crnu taku. Na pola puta , otprilike, izmeu movare i ruba. Neki je vide, pa pomisle da su tu izi li, ali nisu , taj otvor je iza vas, ni i je i mnogo manji. A ovaj koji sad vidite jeste peina K umeanke - ene koja zna budunost i pro lost i sve ostalo. Neki priaju da je sve ovo iz graeno samo radi nje, ali ja to ne verujem." Dorkas tiho upita: "Kako se to moglo desiti?" Hildegrin je nije razumeo ili se bar pravio da je ne razume. "Ka u da autarh eli da Kumeanka bude tu, tako da on mo e da doe i razgovara, n e putujui na drugu stranu sveta. Ne bih znao da li je to istina, ali ponekad vidi m nekog da se etka tamo gore, kao i odsjaj metala i mo da dva-tri dragulja. Ne znam ko je, ali, po to ne elim da znam svoju budunost - a svoju pro lost poznajem valjda b olje nego ona - ne prilazim blizu peini. Neki put dou ljudi u nadi da saznaju kad e se o eniti ili kako e proi u trgovini. Ali primetio sam da se retko vraaju." Stigosmo gotovo do sredine jezera. Ba ta beskrajnog sna se dizala oko nas odasvud i liila je na strane neke ogromne zdele, sa mahovinom i etinarima pri vrhu , a prljavom penom travuljine i trske dole. Meni je jo bilo hladno, ak i hladnije zbog toga to sam, neaktivan, sedeo u amcu dok je drugi veslao; poinjao sam da se br inem i zbog posledica koje bi potapanje u vodu moglo imati po o tricu Terminus Est aa, ako ga uskoro ne osu im i ne nauljim; ali i pored toga arolija tog mesta me je dr ala. (A arolija je, u tom vrtu, nesumnjivo postojala. Mogao sam je maltene uti ka ko bruji nad vodom: glasovi, ritmino pevaju, na nekom jeziku koji ne znam, ali ga razumem.) Mislim da je dr ala svakog, ak i Hildegrina, ak i Agiju. Neko vreme smo p lovili bez razgovora; video sam guske, i to, koliko sam mogao razabrati, ive i za dovoljne, kako sede na vodi, daleko od nas; a u jednom trenutku je, kao ne to iz s na, lice neke manateje, maltene ljudsko, pogledalo pravo u moje lice, kroz nekol iko pedalja smee vode. 24. CVET ZA POSLEDNJE ZBOGOM Dorkas, koja je sedela uz mene, pru i ruku, ubra jedan vodeni zumbul i sta vi ga u svoju kosu. Bio je to, ako se izuzme ona nejasna mrlja beline na drugoj, jo prilino udaljenoj obali, prvi cvet koji sam video u Ba ti beskrajnog sna; poeh po gledom da tra im i druge, ali ne videh nijedan. Da li je mogue da se taj cvet tu stvorio samo zato to je Dorkas pru ila ruku ka njemu? U svetlosti dana, meni je jasno, kao i svakome, da su takve stvari ne mogune; ali pi em ovo nou, a u ono vreme kad sam sedeo u tom amcu i gledao taj zumbul ni lakat udaljen od mojih oiju, pitao sam se za to je svetlost tako slaba i priseao se Hildegrinove uzgredne reenice iskazane koji trenutak ranije, reenice koja je n agove tavala (mada je sasvim mogue da Hildegrin toga nije bio svestan) da peina te v idovite ene, pa prema tome i ceo ovaj vrt, le i na suprotnoj strani sveta. A tamo j e, kao to nas je majstor Malrubius odavno nauio, sve obrnuto: ka jugu je toplo, ka severu hladno, nou je svetlost, danju je mrak; leti pada sneg. Onda bi ta o tra hl adnoa, koju sam oseao, bila normalna, jer bi se tamo bli ilo leto, pa bi vetar donos io susne icu; mrak koji se ispreio ak i izmeu mojih oiju i plavog cveta vodenog zumbul a bio bi takoe normalan, jer bi se tamo bli ila no, to znai vreme svetlosti na nebu. Mora biti da Inkreator odr ava red u svim stvarima; a teolozi ka u da je sve tlost njegova senka. Zar iz toga neminovno ne sledi da u tami ima manje reda i p roticanjem vremena - sve manje, tako da i cvee mo e da iskae iz ni tavila i pojavljuje se u devojakim prstima, ba kao to, na svetlosti, u prolee, iskae iz najobinijeg blata i uzvija se u vazduh? Kad no sklopi na e oi, reda mo da ima manje nego to verujemo. Mo d a, uistinu, ba taj nedostatak poretka opa amo kao tamu, mo da je mrak, zapravo, nadol azak nasuminosti u energetskim talasima (slinim moru) i energetskim poljima (slinim njivama); mo da je samo varka kad se na im oima ini - pod dejstvom svetlosti, to im do nosi red, koji one ne mogu same stvarati - da su ti talasi i ta polja stvarni sv et. Di ui se iz vode, izmaglica me je podsetila, prvo, na kovitlanje trunica pra i

ne u vazdu astoj pelerinskoj katedrali, a zatim na vodenu paru iz kotlia sa supom k ad ga Brat kuvar unosi u trpezariju u zimsko popodne. Prialo se da ve tice imaju ta kve kotlove i da njihovu sadr inu me aju; ali ja nikad nisam takav kotao kod njih vi deo, iako njihova kula stoji ni lanac daleko od na e. Prisetih se - pa mi to vesla mo preko jednog vulkanskog kratera. Da nije taj krater Kumeankin kotao? Vatre Ur ta ugasile su se odavno, kao to nas je majstor Malrubius uio; mogue je, i vi e nego m ogue, da su se ohladile mnogo pre nego to se ljudski rod uzdigao iz zverstva i poeo da zakruje lice Urta svojim gradovima. Ali ve tice, pria se, di u ljude iz mrtvih. Da li bi Kumeanka mogla probuditi mrtve vatre da bi njen kotao prokljuao? Zamoio sam prste u vodu; bila je hladna kao sneg. Zabacujui vesla, Hildegrin se na e ka meni, zatim, vukui ih, odmae se od mene . "Ide u susret svojoj smrti", ree on. "Na to misli . Vidim ti po licu. Na Sangrnarn o polje i tamo e te ubije - on, ko je, da je." "Ide tamo?" upita Dorkas i stisnu moju aku. Po to nisam odgovorio, Hildegrin mi klimnu. "A ne mora , ej. Ima ljudi koji ta pravila ne po tuju, a ipak se etaju slobodni." "Nisi pogodio", rekoh. "Nisam o monomahiji razmi ljao - a ni o umiranju." Dorkas mi progovori na uvo, tako tiho da, ini mi se, ni Hildegrin nije mo gao uti: "A, jesi. Lice ti je bilo puno lepote, i to one uzvi ene vrste. Kad je sve t u asan, tad su misli visoke, pune elegancije i velianstvenosti." Pogledah je, pomi ljajui da mi se podsmeva. Nije se podsmevala. "Svet je do pola naliven dobrim, a od pola zlim. Mo emo da ga nagnemo napr ed, da se u na um slije vi e dobra, ili nazad, tako da se vi e izlije u ovo." Pogledo m je obuhvatila jezero, celo. "Ali koliine su iste, samo menjamo razmere na pojed inim mestima." "Ja bih svet nagnuo unazad, najvi e to mogu, tako da zlo u celosti iscuri n apolje", rekoh. "A moglo bi iscureti dobro. Ali ja sam kao ti; kad bih mogla, savila bih vreme unazad." "Osim toga, ne verujem da se divne misli - ili mudre - raaju zahvaljujui s polja njim nevoljama." "Nisam rekla divne misli, nego misli pune elegancije i velianstvenosti, m ada to, valjda, podrazumeva i neku vrstu lepote. Daj da ti poka em." Podigla je mo ju ruku, zavukla je pod svoje dronjke i pritisnula na svoju desnu dojku. Osetio sam pupoljak, vrst kao tre nja, i toplinu blage uzvisine ispod njega, tanane, perja no mekane, pune ivota i zahuktale krvi. "Na ta", ree ona, "na ta sad misli ? Ako sam t i uinila spolja nji svet slaim, zar ti nisu misli manje uzvi ene nego maloas?" "Gde si sve ovo nauila?" upitah. Sa njenog lica mudrost je ve nestala - is curila je i kondenzovala se u kristalne kapljice na uglovima njenih oiju. Obala na kojoj averni rastu bila je manje movarna. udno je bilo, posle ono like etnje po ploveoj travi i plovidbe po vodi, stati nogom na tlo koje je samo me ko. Dotakli smo obalu na izvesnoj udaljenosti od tih biljaka, ali smo ipak bili dovoljno blizu da ih vidimo ne vi e kao belu masu du ivice vode nego kao skup pojed inanih biljaka, odreenih boja i oblika, ija se veliina mogla lako oceniti. Rekoh: "A verni nisu ovda nji, a? Nisu sa na eg Urta." Niko nije odgovorio; ini mi se da sam go vorio tako tiho da me niko (osim mo da Dorkas) nije mogao uti. Averni su imali izvesnu krutu geometrijsku pravilnost nesumnjivo roenu po d nekim drugim suncem. Boja njihovog li a bila je boja skarabejevih lea, ali pro eta p relivima istovremeno dubljim i prozranijim. Ta boja kao da je nagove tavala da negd e, nezamislivo daleko, postoji neka svetlost takvoga spektra, da bi se od nje ov aj svet sparu io, ili, mo da, uzvisio. Dok smo se, pe ice, pribli avali avernima - Agija napred, ja za njom, Dorkas za mnom, Hildegrin poslednji - video sam da je svaki list poput o trice bode a, kru t i iljat, ivica tako o trih da bi njima ak i majstor Gerlous bio zadovoljan. Iznad tog li a bili su poluzatvoreni beli cvetovi koje smo videli jo sa suprotne strane je zera; izgledali su kao tvorevine iste lepote, devianske ma te za tiene stotinom no eva. oki su to cvetovi bili, rasko ni, a latice su bile svijene na takav nain da bi mogl e izgledati i razbaru ene, kad oko ne bi u njima razabiralo slo eni vrtlo ni obrazac k oji ga uvlai u sebe kao one spirale naslikane na diskovima to se vrte. Agija ree: "Prema pravilima dobrog pona anja, treba da sam uzbere biljku, Se

verijane. Ali poi u da ti poka em kako. Trik je u tome da zavue ruku pod najni e li e i je otkine , da odlomi stablo sasvim pri tlu." Hildegrin je uhvati za rame. "Nee , nee , gospoice", ree njoj, a meni: "Ti poi, ad ve hoe , mladi sire. Ja u odvesti ove enske u bezbednost." Ve sam bio odmakao nekoliko koraka od njega, ali kad je te rei izgovorio, za trenutak ostadoh nepomian. Na sreu, Dorkas je upravo tad uzviknula: "Pazi se!" pa sam mogao odglumiti da je moje zastajanje bilo zbog njenog uzvika. Ali nije bilo zato. Jo od kad smo Hildegrina sreli, bio sam siguran da sa m tog oveka ve negde video, ali onaj ok prepoznavanja koji je tako brzo do ao kad sam po drugi put video armigera Rahoa, u ovom sluaju je nastupio tek posle du eg vreme na. Nastupio je i paralisao me istog trenutka. Kao to rekoh, ja sve zapamtim, ali esto mi se de ava da neko lice, ili neku i njenicu, ili oseanje, pronaem tek posle du eg traganja. Mislim da je u sluaju Hildegr ina problem bio u tome to sam ga tog dana video sasvim jasno, jo od onog trena kad se nagnuo nada mnom na travnatoj stazi, dok sam ga prilikom na eg ranijeg susreta video sasvim slabo ili, mo e se rei, gotovo nikako. I zato je moja pamenje, tek kad je Hildegrin rekao "Ja u odvesti ove enske u bezbednost", nepogre ivo odredilo iji j e to glas. "Li e je otrovno", dobaci Agija. "Ako namota ogrta oko ruke, to e do neke mere da te za titi, ali potrudi se da ne dodirne nijedan list. I dobro gledaj... avern ti je uvek bli e nego to misli ." Klimnuo sam da poka em da mi je jasno. Ne mogu znati da li je avern smrtonosan za bia na njegovom svetu. Mo da i n ije, mo da je za nas opasan samo zato to je njegova priroda, igrom sluaja, u nepomir ljivoj suprotnosti sa na om. U svakom sluaju, zemlja je, ispod i oko averna, bila p okrivena kratkom i vrlo ne nom travom, koja nimalo nije liila na grubo rastinje na okolnom terenu; a ta kratka trava bila je posuta zgrenim tela cima pela i, ponegde, belim ptijim kostima. Kad sam se na ao na samo korak-dva od ovih biljaka, stao sam, iznenada sve stan jednog problema o kome do tada nisam razmi ljao. Trebalo je da izaberem avern koji e mi biti oru je u predstojeoj borbi, ali, po to nisam ni ta znao o nainu kako e se ta borba voditi, nisam mogao ni da ocenim kakva e mi biljka najbolje odgovarati. Mogao sam da se vratim i pitam Agiju, ali kakav bi to apsurd bio - pitati jednu e nu o takvim stvarima; najzad sam odluio da se oslonim na svoje rasuivanje, po to e me ona, sigurno, vratiti da otkinem drugu biljku ako prva koju uzmeme bude potpuno neodgovarajua. Averni su bili raznih visina, od mladica visokih tek ne to vi e od pedlja, p a do starih biljaka visokih gotovo tri lakta. Te starije biljke imale su manji b roj listova, ali krupnijih. Listovi na manjim biljkama bili su u i i tako zbijeni da su im stabljike bile sasvim skrivene, a listovi na veim biljkama bili su dalek o iri, srazmerno, u odnosu na svoju du inu, i, kod mesnatih stabljika, donekle razm aknuti. Ako je trebalo da onaj septentriona i ja koristimo averne kao maljeve (a to se inilo verovatno), onda bi mi najbolje odgovarala najvea biljka, sa najdu om st abljikom i najvr im li em. Ali sve takve biljke su rasle na znatnoj udaljenosti od rubo va ovog zasada, tako da bi bilo potrebno izlomiti mno tvo manjih biljaka da bi se doprlo do jedne toliko velike; to se, opet, nikako ne bi moglo izvesti na nain koj i je Agija predlo ila, jer se li e mnogih sitnijih biljaka spu talo praktino do zemlje. Na kraju sam odabrao jedan avern visok oko dva lakta. Kleknuo sam blizu njega i poeo da pru am ruku i odjednom, kao da je neki veo trgnut ispred mojih oiju, uvideo da e moja aka, za koju sam mislio da je jo nekoliko pedalja daleko od iglas tog vrha najbli eg lista, sledeeg trenutka biti probodena. urno sam je povukao; bilj ka je izgledala maltene nedohvatljivo, tako da nisam bio siguran da li u uspeti d a dodirnem njenu stabljiku ak i ako legnem potrbu ke. Isku enje da upotrebim ma bilo j e veoma veliko, ali sam smatrao da bih se obrukao pred Agijom i Dorkas ako bih t o uradio, a sem toga, znao sam da u u svakom sluaju morati, u borbi, da dr im biljku rukom. Opet sam pru io ruku, oprezno, ovog puta vukui podlakticu po tlu, i zakljuio da stabljiku i te kako mogu dohvatiti, iako sam morao i rame da pritisnem na tr avu da me najni i listovi ne bi uboli u mi icu. Jedan iljak, nekih pola lakta ispred mog lica, poe treperiti od mog daha.

Dok sam odlamao stabljiku - to nije bilo lako - video sam za to ispod avern a uspeva samo kratka, meka trava. Jedan od listova biljke koju sam odlamao zasek ao je kroz jednu vlat u busenu grube barske trave i itav busen, gotovo el irok, od mah je poeo da se su i. Uzbrani avern bio je grdan problem, to je trebalo i oekivati. Naravno da g a nisam mogao samo tako uneti u Hildegrinov amac, jer bi neko od nas poginuo; mor ao sam prvo da se popnem na jedan bre uljak i odseem jedno vrlo mlado stablo. Kad s u i granice odrezane s njega, Agija i ja smo privezali avern za jedan kraj, tako da je kasnije, kad smo i li kroz grad, izgledalo da dr im nekakvu grotesknu zastavu. Tad mi je Agija objasnila na koji nain se avern koristi kao oru je, pa sam otkinuo drugu biljku (uprkos Agijinom protivljenju i, bojim se, uz jo vei rizik, j er sam sad imao i previ e samopouzdanja) i neko vreme ve bao to to mi je kazala. Avern nije, kao to sam pretpostavio, samo mlatilo sa zmijskim zubima. Sva ki njegov list mogue je otkinuti, tako to se uhvati palcem i ka iprstom i uvre, pri em u ruka ne sme da doe ni u kakav dodir sa o tricama ili vrhom. Onda je taj list, zap ravo, seivo bez dr ke, zatrovano, o tro kao ilet, spremno za bacanje. Borac dr i biljku levom rukom za donji kraj stabljike i otkida desnom rukom najni e listove da bi ih bacao. Agija me je, meutim, opomenula da zadr im svoju biljku izvan protivnikovog doma aja, jer se, otkidanjem li a, pojavljuje ogoljena stabljika koju bi protivnik mo gao epati i oteti mi ceo moj avern. Dok sam mlatarao drugim avernom i ve bao udaranje njime, kao i otkidanje i bacanje listova, uvideo sam da je, za mene, moj sopstveni avern gotovo isto ona ko opasan kao septentriona ev. Kad sam ga dr ao blizu sebe, postojala je ozbiljna op asnost da se ubodem u ruku ili prsa dugakim donjim listovima; a taj cvet je, svoj im vrtlo no rasporeenim laticama, hvatao i zadr avao moj pogled kad god bih pogledao dole da otrgnem list i vukao me k sebi nekom isu enom smrtnom stra u. Sve ovo bilo je dovoljno neugodno; ali kad sam nauio da ne gledam u taj poluzatvoreni cvet, pade mi na um da e i moj protivnik biti izlo en istim opasnostima. Bacanje listova bilo je lak e nego to sam pretpostavio. Povr ina lista je sja jna i glatka, kao i kod li a mnogih biljaka koje sam video u Ba ti d ungle, tako da se lako odvaja od prstiju, a te ak je toliko da mo e da leti daleko i pravo. Mo e da ga hi tne vrhom napred, kao svaki no , ili da ga baci tako da se u letu okree i da posee svo jom smrtonosnom ivicom sve to mu se nae na putu. Bio sam, dakako, pun elje da Hildegrinu postavljam pitanja o Vodalusu; al i nijedna prilika se nije ukazala sve dok nas nije vratio amcem preko tihog jezer a. Onda se, u jednom trenutku, Agija toliko usredsredila na poku aje da otera Dork as od nas, da sam uluio priliku da povuem Hildegrina u stranu i da mu apnem da sam i ja prijatelj Vodalusa. "Zamenio si me s nekim drugim, mladi armigeru - da li to o Vodalusu odme tniku govori ?" "Nikad ne zaboravljam glas", rekoh mu, "a ni ma ta drugo." Onda, prepun o du evljenja, impulsivno dodadoh valjda najgore rei koje sam mogao izgovoriti: "Poku a o si da mi prospe mozak onom tvojom lopatom." Njegovo lice se istog trena ukruti kao maska i on zakorai u svoj amac i odvesla daleko, smeom vodom. Kad smo Agija i ja odlazili iz Botanike ba te, Dorkas je jo bila s nama. Agi ja se upinjala da je otera, a ja sam takve poku aje neko vreme trpeo. Na to sam bi o naveden, delimino, strahom da, zbog Dorkasine blizine, neu nikako moi da navedem Agiju da legne sa mnom; jo vi e, nejasnim pomi ljanjem na bol koji bi Dorkas, ve izgub ljena i smetena, osetila kad bi me videla da umirem. Nedugo pre toga, izlio sam pred Agiju sav svoj jad zbog Tekline smrti. Sad je jad bio zamenjen drugim briga ma i ja uvideh da sam ga stvarno izlio - kao kad ovek prospe ukiseljeno vino na z emlju. Upotrebljavao sam jezik tuge i na taj nain, neko vreme, uspevao da poni tim svoju tugu; toliko je mona magija rei kojom se slu imo da svodimo na savladive ostat ke sve one strasti koje bi nas inae izludele i uni tile. Ma kakve da su bile moje pobude, i Agijine, i Dorkasine da nas prati, ni jedan Agijin poku aj nije uspeo. Na kraju sam pripretio Agiji da u je udariti ako t o ne prestane i pozvao Dorkas, koja je tad bila nekih pedesetak koraka iza nas. Nastavili smo utke, nas troje, privlaei na sebe mnogo udnih pogleda. Bio sam skroz mokar i nisam vi e mario hoe li ili nee moj smei ogrta svuda pokrivati fuligins ki, muiteljski. Agija je, u svom pocepanom brokatu, morala izgledati gotovo isto

toliko udnovato kao ja. Dorkas je jo bila izmazana blatom - koje se na njoj osu ilo u toplom prolenom vetru, kojim se grad sada optoio, i pretvorilo u tvrde grudvice u njenoj zlatnoj kosi i u mrlje smeeg pra ka na njenoj bledoj ko i. Iznad nas je lebd eo sumorni avern, kao gonfalon, ona zastava koja se ne nosi na samom koplju nego na jednoj poprenoj gredici na vrh koplja. Iz averna se irio divan, prijatan miris . Njegov poluzatvoreni cvet i sad je blistao belinom kosti, ali su listovi, na s uncu, izgledali gotovo crni. 25. KRMA IZGUBLJENIH LJUBAVI

Imao sam tu dobru sreu - ili, mo e biti, zlu - da mesta koja su u mom ivotu odigrala posebno krupnu ulogu budu, gotovo sva, izuzetno trajnog karaktera. Moga o bih se sutra, kad bih hteo, vratiti u Citadelu, i to (pretpostavljam) ba na ona j isti le aj gde sam, kao egrt, spavao. ol i sad tee kroz moj grad, Nesus; Botanika ba t a, facetovana, svetluca i danas, i u njoj su one udne pregrade u kojima je po jed no raspolo enje, sauvano za sva vremena. A kad razmislim ta je u mome ivotu bilo prol azno, zakljuim da su to, ponajpre, bili ljudi. Meutim, bilo je i kua prolazne priro de, a ponajvi e je takva ona krma bila, ona na rubu Sangvinarnog polja. Potro ili smo po podne pe aei irokim avenijama i uzanim prolazima, a zgrade koj e su se odasvud natiskivale ka nama bile su sve od kamena i cigle. Najzad smo st igli do nekog dvori ta koje kao i da nije bilo dvori te jer sa nije videla nikakva o tmena vila u sredi tu. Pamtim da sam upozorio Agiju da se sprema oluja: oseao sam u vazduhu blisko prisustvo neeg i video du obzorja liniju gorkog crnila. Nasmejala mi se. "Ti to vidi i osea samo Zid Nesusa. Ovde je uvek ovako. Zi d suzbija strujanje vazduha." "Ona crna linija? Pa, ona dose e do pola neba." Agija se opet nasmeja, a Dorkas se pribi uz mene. "Pla im se, Severijane." Agija je to ula. "Pla i se Zida? Nee te povrediti sem ako padne na tebe, a ni je pao ve desetak epoha." Pogledao sam je upitno, a ona ree: "Pa dobro, izgleda ba r toliko star, mo da je i stariji, ko e znati?" "Njime bi se ceo jedan svet mogao ograditi. Da li je Nesus njime sasvim obuhvaen?" "Jeste, po definiciji. Ono to je Zidom obuhvaeno, to je Nesus, mada, kolik o ujem, u severnim delovima grada postoje i nenaseljene ravnice, a u ju nim, lige i lige nenastanjenih ru evina. Nego, gledaj, izmeu onih topola, vidi krmu?" Nisam video i rekoh to. "Ispod drveta. Obeao si mi veeru, a ja bih ba tamo da jedem. Vremena bi tre balo da bude taman dovoljno da zavr imo jelo pre nego to bude morao na susret sa sep tentriona em." "Neemo sad", rekoh. "Rado u te nahraniti kad moj dvoboj bude gotov. Ugovor iu veeru sad, ako eli ." I dalje nikakvu zgradu nisam primeivao, ali sam uoio ne to udn a drvetu ispred nas: jedno rustino drveno stepeni te koje je vodilo zavojito nagore , oko stabla. "Uini tako. Ako bude ubijen, pozvau tog oficira... a ako on ne bude hteo da doe, onda onog propalog mornara koji veito poziva mene. Piemo tebi u ast." Visoko u granama tog drveta upalilo se svetlo i ja sad videh da ka stepe ni tu vodi jedna staza. Ispred stepeni ta: tabla sa slikom koja prikazuje uplakanu en u kako vue okrvavljeni ma. Jedan mu karac, udovi no debeo, sa kuhinjskom keceljom na se bi, iskorai iz senke i stade pored table, trljajui aketine i ekajui da mu priemo. Sad zauh, mada tiho, i zveckanje erpi. "Aban vam stoji na usluzi", ree debeljko kad stigosmo do njega. " ta elite?" Primetih da pogledom nervozno odmerava moj avern. "Hoemo da nam se ruak za dvoje poslu i u ..." Pogledah Agiju. "Kad pone nova smena." "Dobro je to, dobro. Ali ne mo e tako brzo biti spravljena, sire. Osim ako ete prihvatiti hladno meso raznih vrsta, salatu i bocu vina?" Agija je izgledala nestrpljivo. "Mi emo peenu ivinu - mladu pticu." "Kako elite. Kazau kuvaru da pone pripreme odmah, a vi se mo ete, posle gospo

dinove pobede, zabaviti pecivom, dok ptica ne bude gotova." Agija klimnu i izmeu njih dvoje sevnu pogled koji mi je kazao, sa potpunom izvesno u, da su se ve sretali . "A u meuvremenu", nastavi gostioniar, "ako imate jo vremena, mogu obezbediti lavo r tople vode i suner za ovu drugu mladu damu, a mo da bi vam svima prijala i po a a me doka uz biskvite?" Namah sam postao svestan da ni zalogaja nisam pojeo jo od onog doruka u zo ru sa Boldandersom i dr Talosom i da je isto tako mogue da ni Agija ni Dorkas nis u itavog dana ni ta jele. Klimnuo sam i krmar nas povede uz to iroko stepeni te napravl jeno u seoskom stilu; deblo oko koga se stepeni te svijalo imalo je u preniku celih deset koraka. "Da li ste nas ve poseivali, armigeru?" Odmahnuo sam glavom. "Upravo sam hteo da vas pitam kakva vam je ovo gost ionica. Ovako ne to nikad nisam video." "A i neete, gospodine, osim ovde. Ali trebalo je i ranije da dolazite - n a a kuhinja je proslavljena, a obedovanje na sve em vazduhu daje najbolji apetit." Pade mi na um da oko apetita zaista ne mo e biti problema ako gazda uspeva da odr i toliku trbu inu u kafani do ije se svake prostorije sti e jo po jednim stepeni t em; no, tu pomisao zadr ah za sebe. "Zakon, vidite, sire, zabranjuje postojanje ma kakvih graevina tako blizu Zida. Mi imamo dozvolu zato to nemamo ni zidove ni krov. Poseuju nas oni koji idu na Sangvinarno polje, slavni borci i junaci, gledaoci i lekari, ak i efori. Evo va e odaje." Bila je to jedna platforma, kru na, savr eno ravna. Oko nje i iznad nje, ble dozeleno li e onemoguavalo je da nas ma ko vidi ili uje. Agija sede u jednu platnenu stolicu, a ja se (vrlo umoran, priznau) bacih uz Dorkas na kau napravljen od tavlje ne ko e i upletenih rogova afrikih i movarnih antilopa. Iza kaua sam odlo io avern, pa pristupio i enju maa. Doe jedna sudopera i donese vodu i suner za Dorkas; videv i ta ja dim, vrati se sa krpama i uljem za mene. Uskoro sam kuckao po dr ki da bih oslobod io seivo iz zahvata dr ke i poeo ljudski da ga istim. " ta je, ne mo e da se opere ?" zapita Agija Dorkas. "Volela bih da se okupam, ali ne da me vas dvoje gledate." "Severijan e okrenuti glavu na drugu stranu ako ga zamoli . On je to vrlo d obro radio jutros na jednom mestu gde smo bili." "I vi, madam", ree Dorkas blago. "Radije bih da ne gledate. Trebalo bi mi izdvojeno mesto, ako ga mogu dobiti." Agija se na to nasme ila, ali ja sam opet pozvao sudoperu i dao joj jedan oriok da donese rasklopni zastor. Kad je bio name ten, rekoh Dorkas da sam voljan d a joj kupim haljinu ako se to u ovoj kafani mo e dobiti. "Neu", ree Dorkas. apatom upitah Agiju za mi ljenje: ta je sa tom devojkom. "Pa, oito joj se dopada to to ima. Ja moram da hodam sa podignutom rukom, da dr im bretelu kako se ne bih obrukala za ceo ivot." Sad ona pusti ruku dole, tak o da njene visoke dojke zablista e na umiruem suncu. "A ona ima te dronjke koji otk rivaju taman onoliko nogu i grudi koliko treba. Ima i jedno pocepano mesto na pr eponama ali to, koliko vidim, nisi primetio." Gostioniar nas prekide, dovodei kelnera koji nam donese poslu avnik sa peciv om, bocom i a ama. Objasnih da mi je odea mokra i gazda naredi da se donese mangal s a vatrom - a onda stade sam uz njega i poe se grejati kao da je u svom apartmanu. "U ovo doba godine - prija", objasni on. "Sunce je mrtvo ali jo ne zna da je mrt vo; ali mi znamo. Ako budete ubijeni, neete morati da trpite sledeu zimu, a ako va s te ko rane, prove ete je u toploj sobi. Tako ja uvek ka em borcima. A borbe su veinom oko srednjeg letnjeg dana, to znai, hou rei, da su tad moje rei jo prikladnije. Ne zna m da li nekog ute e ili ne, ali, tetu ne prave." Skinuo sam smei i gilda ki ogrta, stavio izme na jednu stoliicu uz mangal i st ao uz gazdu da bih su io ak ire i arape; ujedno sam ga pitao da li svi koji, radi mono mahije, prou ovim putem svrate da se osve e kod njega. U tom trenutku prijalo bi mi , kao i svakom oveku koji osea da e verovatno uskoro umreti, saznanje da sam uesnik u nekoj postojanoj tradiciji. "Svi? Ma, ne, ni govora", uzvrati on. "Blagoslovila vas umerenost i Svet i Amand, gospodine. Kad bi se svako ko naie zadr avao u mojoj gostionici, ne bi ni bila moja, prodao bih je pa bih iveo udobno u nekoj velikoj kamenoj kui sa atroksi

ma ispred vrata i nekoliko momaka sa no evima okolo mene da odstrane moje neprijat elje. Ne, mnogo ljudi proe, a i ne pogleda na ovu stranu, gubei iz vida da priliko m sledeeg kretanja istom stazom mo da vi e nee biti u mogunosti da piju moje vino." "Kad smo ve kod toga", ree Agija i pru i mi a u punu, do ruba, tamnog, grimizno g, starog vina. Ne i dobrog, dodao bih - peckalo me je po jeziku, a u svom divno m ukusu imalo je i grubih sastojaka. Ipak je to vino bilo divno, bilo je vi e nego dobro, u ustima nekog tako umornog i nahlaenog kao to sam to bio ja. Agija je i s ebi uzela punu a u, ali po njenim razbuktalim obrazima i iskriavim oima videh da je v e popila jednu, ako ne i vi e. Rekoh joj da ostavi ne to i za Dorkas, a ona uzvrati: "Za tu devicu od mleka i vode? Nee ona to piti, a hrabrost e biti potrebna tebi... ne njoj." Ne ba istinito, rekoh da se ne pla im. Krmar uskliknu: "Tako treba! Ustra eni ne budite i ne dajte da vam pune gla vu nekakvim uzvi enim mislima o smrti, o poslednjim danima i tako to. Oni koji sa tim mislima odu, ne vrate se, to vam je sigurno. Nego, hteli ste da naruite jelo, ini mi se, za sebe i za va e dve mlade ene, za posle?" "Naruili smo ve", rekoh. "Naruili jeste, ali ni ta unapred platili niste, htedoh rei. A tu je i pitan je ovog vina i ovih, ovde, gateaux secs , suvih kolaa. To mora da se plati odma' jer se jede odma', a i pije odma'. Zarad veere tra im depozit od tri orioka s tim to kad doete da je pojedete, plaate jo dva." "A ako ne doem?" "Onda ni ta dalje ne naplaujem, gospodine. Zato sam u mogunosti da nudim jel o tako jeftino." Razoru avala me je potpuna neosetljivost ovog oveka; dadoh mu pare i on ode . Agija zaviri iza zastora, gde se Dorkas, uz pomo sudopere, prala; a ja sedoh op et na kau i navalih na jedan komad peciva, uz ostatak mog vina. "Severijane, ako bismo mogli da nekako zakljuamo ovaj zastor, dobili bism o mogunost da nekoliko trenutaka u ivamo nasamo i da nas niko ne prekida. Mogli bis mo i stolicu da naguramo na zastor, ali bi ove dve sigurno izabrale ba onaj najgo ri trenutak da ponu da cie i da sve poru e." Zaustio sam da odgovorim na neki neozbiljan nain, kad primetih jedno paren ce hartije, mnogostruko presavijeno, koje je neko zavukao pod poslu avnik na takav nain da ga je mogao videti samo neko ko sedi na mom mestu. "E, ovo je ve preteriv anje", rekoh. "Prvo izazov na dvoboj, a sad, tajanstvena poruka." Agija prie da pogleda. " ta pria to? Ve si se napio?" Spustio sam aku na oblu punou njenog kuka, pa, po to se nije usprotivila, is koristih tu prijatnu upori nu povr inu da povuem Agiju bli e sebi kako bi videla gde je papiri. "Hajde, ta misli , ta pi e unutra? 'Potreban si Komonveltu, ja i odmah...' 'Prij atelj ti je ovek koji e kazati re kamarila ...' 'uvaj se tipa sa ru iastom kosom...'" Uklapajui se u alu, Agija ponudi nove mogunosti: " 'Doi kad uje tri oblutka ba na o prozor...' Baena o li e, morala bih kazati ovde. 'Ru a je probala peruniku nektar onosnu...' To bih bila ja ako me ubije taj tvoj avern, jasno. 'Onu, koja te stva rno voli, prepoznae po crvenoj krpi oko bedara...'" Sagnula se, poljubila me, sela mi u krilo. " to ne zaviri ?" "Zavirujem." Njen pokidani gornji deo haljine opet je pao. "Ma ne tu. Pokrij mi to rukom, a onda mo e da pogleda cedulju." Pokrio sam to mesto rukom, ali cedulju nisam ni dodirnuo. "Preterivanje je, zaista, kao to rekoh. Taj tajanstveni oficir Unutra nje vojske, njegov izazov, pa Hildegrin, pa ovo. Jesam li ti pominjao dvorkinju Teklu?" "I vi e no jednom, dok smo pe aili." "Voleo sam je. itala je mnogo - zapravo i nije imala ta drugo da radi u mo m odsustvu osim da ita, ije i spava - pa kad smo bili skupa, smejali smo se zaplet ima nekih od tih pria. U njima su se ljudima uvek de avale stvari ove vrste, svako je upadao u nekakve uzvi ene, melodramske zapetljavine u kojima se nije snalazio." Agija se smejala zajedno sa mnom, dav i mi, ovog puta, dugotrajan poljubac . Kad su se na e usne razdvojile, ona ree: "Za to pominje Hildegrina? Nije mi izgledao kao ma ta posebno." Uzeo sam jo jedan komad peciva, dotakao njime cedulju, a onda u nuo ugao pec iva Agiji u usta. "Pre izvesnog vremena spasao sam ivot oveku zvanom Vodalus..."

Agija se izmae od mene, izbacujui mlaz mrvica iz usta. "Vodalus? ali se!" Ni najmanje. Tim imenom ga je nazvao njegov prijatelj. Tad sam bio tek n e to vi e od deaka, ali, zaustavio sam, na trenutak, dr alju jedne sekire. Od udarca bi Vodalus poginuo, zato mi je dao jedan hrisos." "ekaj. Kakve to veze ima sa Hildegrinom?" "Kad sam prvi put video Vodalusa, uz njega su bili jedan ovek i jedna ena. Napali su ih neprijatelji i Vodalus je ostao da titi odstupnicu, a onaj ovek je t u enu odveo u bezbednost." (Zakljuio sam da je mudrije da ni ta ne ka em o le u, niti o tome kako sam onog sekira a ubio.) "Da sam bila ja, borila bih se, pa bi bilo troje branilaca, a ne jedan. Nastavi." "Taj ovek sa Vodalusom bio je Hildegrin, to je sve. Da smo sreli prvo nje ga, bilo bi mi jasno, ili bih zami ljao da mi je jasno za to jedan hiparh Septentrio nske garde hoe da se bori sa mnom. I, ujedno, za to je neko zapeo da mi alje tajnu p oruku. Sve te stvari, zna , kojima smo se Tekla i ja smejali - uhode, spletke, lju bavnici pod maskama, izgubljeni naslednici. ta ti je, Agija?" "Da li sam ti odvratna? Da li sam ti ru na?" "Divna si, ali izgleda kao da e se ispovraati. Mislim da si pila suvi e brzo." "Pazi." Hitro se izvila i paunasta haljina sasvim joj spade i ostade da le i oko njenih mrkih, pra nih stopala kao gomilica dragog kamenja. Ve sam je ranije video nagu, u katedrali pelerinki, ali me je sad (da li zbog vina koje sam popio , ili zbog vina koje je ona popila, ili to je svetlo sad bilo slabije ili jae, ili samo zato to je ona bila upla ena i postiena i pokrivala dojke i butinama skrivala svoje naj enstvenije mesto) privukla daleko jae. Imao sam oseaj da sam od silne elje oglupeo, da sam tup u glavi i vezanog jezika; stiskao sam njenu toplinu uz svoje hladno telo. "Severijane, ekaj. Nisam drolja, ma ta ti o meni mislio. Ali, imam cenu." "Kakvu?" "Da mi obea da tu cedulju nee itati. Baci je u mangal." Pustio sam Agiju i ustuknuo jedan korak. Njoj linu e suze na oi; nai le su kao to izvor izbije izmeu stena. "Kamo sree da mo e videti kakvim pogledom me sad gleda , Severijane. Ne, ne znam ta u njoj pi e. Nego ... nego... zar nikad nisi uo za natprirodno znanje neke ene? Za predoseanje? Za on o kad ena zna stvari koje nikako nije mogla saznati?" Telesna elja koju sam bio oseao prema njoj ugasila se gotovo sasvim. Bio s am i upla en i ljut, mada nisam znao za to. Rekao sam: "Imamo mi gildu takvih ena, na i h sestara, u Citadeli. One ni licem ni telom ne lie na tebe." "Znam da nisam takva. Ali ba zato mora postupiti kako sam ti rekla. Ni jed an jedini put u svom ivotu nisam imala ni najmanje predoseanje, a sad ga imam. Zar ne uvia da to mora znaiti da je moje predoseanje tako istinito i tako va no za tebe d a ga ne sme prenebrei? Spali cedulju." "Neko se trudi da me upozori, a ti ne eli da ja to vidim. Pitao sam ja teb e: da li ti je taj hiparh ljubavnik. Rekla si da nije i ja sam poverovao." Zaustila je da ne to ka e, ali sam je uutkao. "I sad ti verujem. Govorila si glasom u kome je bila istina. Pa ipak, up inje se da me izda , na neki nain. E, sad mi ka i da to nije tano. Ka i mi da postupa u m m najboljem interesu i da nema u planu ni ta iza toga." "Severijane..." "Ka i." "Severijane, jutros smo se sreli. Praktino te ni upoznala nisam, a ni ti mene. ta mo e da oekuje i ta bi oekivao da nisi tako nedavno napustio okrilje svoje gil e? Poku avala sam, s vremena na vreme, da ti pomognem. Poku avam i sad." "Obuci tu haljinu." Izvukoh cedulju ispod poslu avnika. Agija jurnu na men e, ali nije bilo te ko odgurnuti je jednom rukom. Bele ka je bila napisana perom vra ne, krabavo i razvueno; u toj mutnoj svetlosti, uspevao sam da razaznam tek poneku re. "Mogla sam da ti skrenem pa nju i bacim to u vatru. Uh, trebalo je tako da uinim. Pu taj me Severijane..." "Mir." "Pro le nedelje sam imala no . Mizerikordis sa dr kom od korena puzavice. Bili

smo gladni, pa ga je Agilus dao u zalagaonicu. Sad da mi je pri ruci probola bi h te!" "A bio bi ti u haljini, a haljina ti je na podu." Gurnuo sam je tako da se zateturala unazad (a bilo je i vina u njenom elucu, u tolikoj koliini da tetura nje nije bilo samo zbog siline mog pokreta) i sruila u platnenu stolicu, a ja sam poneo cedulju do mesta gde je poslednja svetlost sunca prodirala kroz masu li a. ena koja je s tobom ve je bila ovde. Ne veruj joj. Trido ka e da je taj ovek muitelj. Ti si moja majka koja se vratila. 26. TRUBA ZOVE DA SE UE Tek to su te rei doprle do mene, Agija iskoi sa stolice, dograbi hartijicu iz moje ruke i baci je preko ivice platforme. Jedan trenutak je stajala ispred m ene i etala pogledom od mog lica do Terminus Esta koji je mirovao, sada ve skloplj en, oslonjen o jedan rukonaslon kaua. Mislim da se pribojavala da bih joj mogao o dsei glavu i baciti je za ceduljom. Po to nisam ni ta uinio, ona ree: "Da li si to proit ao? Severijane, reci da nisi!" "Proitao sam, ali ne i razumeo." "Onda ne misli vi e o tome." "Miruj malo. Nije bilo ak ni upueno meni. Mo da je bilo za tebe, ali, ako je tako, za to je zavueno na mesto gde je samo mom pogledu bilo dostupno? Agija, ima l i ti dete? Koliko je tebi godina?" "Dvadeset tri. To je i te kako dovoljno da se ima dete, ali, ne, nemam d ece. Pustiu te da mi pogleda trbuh ako mi ne veruje ." Poku ao sam da na brzinu izraunam i otkrio da ne znam dovoljno o vremenu ka d ene dozrevaju. "Kad si imala prvu menstruaciju?" "Sa trinaest. Da sam zarudnela, porodila bih se sa etrnaest. Je l' to pok u ava da dokona ?" "Da. I tom detetu bi sad bilo devet godina. Ako bi bilo pametno, moglo b i napisati ovakvu bele ku. Da ti ka em ta je pisalo?" "Ne!" " ta bi ti rekla, koliko godina ima Dorkas? Osamnaest? Mo da devetnaest?" "Nemoj misliti o tome, Severijane, ma ta da je pisalo." "Neu vi e nikakve igre s tobom. ena si - koliko je njoj godina?" Agija skupi svoje puna ne usne. "Ja bih rekla da tvojoj neuglednoj, tajans tvenoj maloj nema vi e od esnaest ili sedamnaest. Jedva ne to vi e od devojice." Pretpostavljam da je svako primetio da ponekad razgovor o odsutnoj osobi (ini se) privue tu osobu, dozove je kao eidolonskog duha. To se tad desilo. Jedna od ploa u zastoru se otklopi i izae Dorkas, koja vi e nije bila onaj blatnjavi stvo r na koju smo se bili navikli, ve prsata vitka devojka izuzetne ljupkosti. Viao sa m ko u belju od njene, ali to nije bivala zdrava belina. Dorkas kao da je sijala. Njena je kosa, osloboena odvratne prljav tine, bila bledo zlato; oi su joj bile ono t o su veito bile - duboka plavet svetske reke Uroboros u mojim snovima. Kad je vid ela da Agija stoji potpuno naga, Dorkas poku a da se vrati u zaklon, iza zastora, ali zdepasta slu avka je stajala iza nje tako da to nije bilo mogue. Agija ree: "Bolje da ja nabacim ove moje dronjke, da se tvoja kuna ljubimi ca ne onesvesti." Dorkas promrmlja: "Neu gledati." "Ma ba me briga da li e ti da gleda ", ree joj Agija. Primetih da nam je, ipak , okrenula lea dok je oblaila haljinu. Obraajui se zidu od li a, dodala je: "A sad stva rno moramo da krenemo, Severijane. Svakog trenutka e zatrubiti." "I ta e im to znaiti?" "Ne zna ?" estokom kretnjom se okrenula da se suoi s nama. "Kad solarni disk , odavde gledan, prividno dotakne postrojenja na vrhu Zida Nesusa, zasvira truba , prva, na Polju krvi. Neki misle da je to samo radi regulisanja borbi na polju, ali nisu u pravu. Ta truba je signal stra arima u Zidu da zatvore kapiju. Takoe je

to signal da borbe ponu, pa, ako bude tamo kad truba zasvira, tad e tvoj dvoboj poe ti. Kad sunce sie pod obzorje i pone prava no, truba na Zidu zasvira poveerje. To znai da se kapija vi e nee otvarati ak ni za one koji imaju posebne propusnice, ali takoe znai da je odbio da se bori onaj ko je bio izazvan, a jo se nije pojavio. Takvog o veka mo e svako da napadne gde god ga nae, a armiger ili uzvi eni mo e protiv takvog da iznajmi ubice, a da pri tom ne uprlja svoju ast." Sad se slu avka, koja je stajala pokraj stepeni ta slu ajui sve ovo i klimajui g lavom, pomae da proe njen gazda, gostiniar. "Gospodine", ree mi on, "ako zaista imat e smrtni sastanak, ja..." "Moja prijateljica je upravo to govorila", rekoh mu. "Moramo krenuti." Tad Dorkas upita mo e li dobiti vina. Malice iznenaen, klimnuh glavom. Gosti oniar joj nasu jednu a u, koju ona prihvati obema rukama kao dete. Upitah ga da li g ostima daje pribor za pisanje. " elite da sastavite testament, gospodine? Hodite sa mnom, imamo jednu sen icu pripravljenu za tu svrhu. Ne naplaujemo ni ta, a ako elite iznajmiu deaka koji e od neti taj dokument izvr itelju va e volje." Dohvatih Terminus Est i pooh za njim, ostavljajui Agiju i Dorkas da paze n a avern. Ta nadsvoena prostorija koju je na domain pomenuo uala je na jednoh grani, t ako mala da je u nju jedva stao radni sto sa stoliicom bez naslona, ali je na sto lu bilo hartije, nekoliko pera od vrane spremljenih za pisanje i mastilo u jedno j mastionici. Seo sam i zabele io tekst one cedulje; koliko sam mogao videti harti ja je bila ista kao ona na kojoj je i cedulja bila pisana, a mastilo je davalo i stu bledocrnu boju. Kad sam tu svoju krabociju posuo peskom, presavio i lepo sklo nio u jahaku torbicu, i to u jednu pregradu koju sam retko upotrebljavao, rekoh k rmaru da nikakav glasnik nee biti potreban, no ujedno zapitah da li poznaje ikoga po imenu Trido. "Trido, gospodine?" Izgledao je zbunjen. "Da. Pa nije to neko izuzetno retko ime." "Naravno, sire, znam to. Nego, samo, poku avao sam da se setim nekog ko bi bio meni poznat a istvremeno, razumeete me, gospodine, na visokom polo aju u dru tvu . Neki armiger ili..." "Ma ko", rekoh. "Bilo ko, bez izuzetka. Da nije to, na primer, ime konob ara koji nas je uslu io?" "Ne, gospodine. Taj se zove Ouen. Jednom sam imao kom iju po imenu Trido, gospodine, ali to je bilo pre vi e godina, pre nego to sam kupio ovu kafanu. Mo da tr a ite njega? A postoji i moj konju ar ovde - zove se Trido." "S njim bih da popriam." Krmar je klimnuo, pri emu je vrh njegove vilice nestao u salu kojim mu je vrat bio obuhvaen. "Kako elite, sire. Samo, nije verovatno da e taj moi ne to naroito d a vam ispria." Stepenici su kriputali pod njegovom te inom. "On je sa dalekog juga, upozoravam vas." (Mislio je na ju ne delove grada, a ne na one predele divljine, d obrim delom bez ume, koji se granie sa ledom.) "I potpuni prekoreka . S njim nema os obito pametnog razgovora, ali vredno radi." Rekoh: "A meni se ini da ve znam iz kog je on dela grada." "Znate? Pa, to je vrlo zanimljivo, armigeru. Vrlo zanimljivo. uo sam neko liko puta ljude koji tvrde da mogu da pogode takve stvari po nainu kako se neko o blai ili kako govori, ali nisam znao da vam je Trido, tono rekli, upao u oi." Bli ili smo se tlu i on dreknu: "Trido! Triiido!" A potom: "KONJE DR I!" Niko se nije pojavio. U podno ju stepeni ta le ao je jedan kamen za poploavanje ulica, veliki kao povr ina oveeg stola za ruavanje. Na njega siosmo. Bilo je to ba onog trenutka kada senke, opru ajui se, prestaju da budu senke i postaju bare mraka, kao da se iz tla uzdi e neka tenost tamnija ak i od voda Ptije g jezera. Preko travnjaka su, iz pravca grada, hitale stotine ljudi, neki pojedi nano, a neki u grupicama. Svi su izgledali vrsto re eni na ne to i pogureni pri tom, k ao da je odlunost nekakav ranac koji se mora nositi na leima. Kod veine nisam primei vao nikakvo oru je, ali neki su nosili kutije sa rapirima; primetih da se u daljin i belasa i jedan cvet averna, no en, inilo se, na nekoj motki ili tapu ba kao i moj a vern. " teta to se ne zaustavljaju ovde", ree gostioniar. "Neke u dobiti kad se budu vraali, ali zarada je u onom ruku pre. Govorim otvoreno, jer vidim da vi, gospodi

ne, iako ste mladi, imate toliko mudrosti da vam je jasno da se svaki posao tera radi zarade. Trudim se da za novac dam dobru protivvrednost, a kuhinja nam je, kao to kazah, proslavljena. Triiido! Takvu i moram da imam jer nisam u stanju da jedem nikakvu hranu osim najbolje... ja bih, gospodine, umro od gladi kad bih mo rao jesti ono to veina naroda jede. Gde si, Trido, farmo va aka?" Iza stabla iskrusnu jedan deko, sav prljav, bri ui nos rukavom. "Nije Trido tamo pozadi, gazda." "Nego gde je? Idi, potra i ga." Jo sam gledao proticanje stotine ljudi. "Znai, svi ovi idu na polje krvi?" Mislim da sam tad prvi put shvatio da u verovatno poginuti pre izlaska meseca. Ui nilo mi se onda da je beskorisno i detinjasto tragati za obja njenjima o onoj cedu lji. "Pa nee se svaki boriti, znate. Veinom idu samo da gledaju, a neki dou samo jednom u ivotu zato to se bori neko koga oni poznaju, ili prosto zato to im je nek o priao o ovom mestu, ili su o njemu slu ali, ili uli pesmu. Njima obino pozli, a kad hoe da se oporave od onoga to su videli, dou kod mene da popiju celu bocu ili vi e." "Ali", nastavi on, "postoje i oni drugi koji dolaze svako vee ili bar pet veeri nedeljno. To su vam strunjaci, prate samo jedno oru je ili dva i prave se da ga poznaju bolje nego borci koji se tim oru jem slu e, to mo da neki i ne la u. Kad vi, g ospodine, budete pobedili, nai e se dvojica ili trojica koji e biti voljni da vas as te po jednim piem. Onda e vam, ako im to dopustite, obja njavati u emu ste gre ili i u e mu je drugi ovek gre io, ali se izmeu sebe nee slagati, videete." Rekao sam: "Mi emo veerati bez prisustva drugih", i govorei to, uo hod bosih stopala po stepeni tu iza nas. Silazile su Agija i Dorkas; Agija je nosila avern, za koji mi se, u oslabljenoj svetlosti, uini da je postao vei. Ve sam vam ispriao koliko je estoka bila moja strast prema Agiji. Kad razgo varamo sa enama, postavljamo se kao da su ljubav i telesna e nja dve zasebne stvari; isti privid odr avaju i ene, koje nas esto vole, a pokatkad i telesno ele. A istina je da su ta dva oseanja vidovi iste stvari, kao ju na i severna strana ove gostioni ce u kro nji. Ako telesno elimo neku enu i ona se smiluje i podvrgne se na oj elji, usk oro je i zavolimo (od ovoga je, zapravo, i krenula moja ljubav prema Tekli), a p o to e nam se, bar u na oj ma ti, podvrgnuti svaka koju elimo, neki trag ljubavi bie uvek prisutan. S druge strane, ako je volimo, uskoro emo je i telesno po eleti, jer je fizika privlanost jedno od onih svojstava koje bi svaka ena trebalo da ima, pa ne m o emo podneti pomisao da ga ta jedna nema; otud se dogaa da ljudi osete e nju i prema e ni ije su obe noge paralisane, ili da ene osete strast prema onim mu karcima koji su impotentni, osim sa drugim, istim takvim, mu karcima. Ali niko ne mo e rei iz ega se raa ono to (maltene kako nam padne na um) naziv amo ljubavlju ili telesnom e njom. Dok je Agija silazila niz stepeni te, jedna polovi na njenog lica bila je osvetljena poslednjim ostatkom dnevne svetlosti, a druga baena u senku; donji deo njene haljine, rascepljene gotovo do pojasa, dopu tao je d a povremeno sevne svilena butina. Sva ona oseanja prema njoj koja sam izgubio koj i trenutak ranije, kad sam je od sebe odgurivao, vrati e se udvostruena i jo jednom udvostruena. Ona je to, znam, videla na mom licu, a Dorkas je, idui tek korak iza nje, takoe videla i onda skrenula pogled u stranu. Meutim, Agija se ljutila na men e (mo da je imala pravo da se ljuti), pa je zadr ala vrlo uzdr an stav, mada mi se ipa k osmehnula zbog svoje politike i mada se videlo da osea bolnu elju u bedrima - ov o poslednje nije mogla sakriti sve i da je htela. Mislim da upravo u tome nalazimo pravu razliku izmeu onih ena kojima, ako e mo ostati mu karci, moramo ponuditi svoj ivot i onih koje moramo (opet - ako emo ost ati mu karci) nadjaati i nadmudriti ako mo emo i rabiti kao to nijednu ivotinju ne bism o: ta druga vrsta nam nikad nee dopustiti da im damo ono to prvoj vrsti dajemo. Ag iji je moje divljenje prijalo, a moje milovanje bi je odvelo u ekstazu; ali i ka d bih izruio sebe u nju stotinu puta, rastali bismo se kao stranci. Sve sam to sh vatio dok je ona silazila niz poslednjih nekoliko stepenika pridr avajui jednom ruk om bretelu haljine, a drugom nosei, kao vladarsko ezlo, avern na motki, kojom se p omalo i po tapala. A ipak, voleo sam je i tada, ili bih je, bar, voleo da sam moga o. Onaj deko dotra do nas. "Ka e kuvarica, Trido oti 'o. I la je po vodu jer slu avka nije bila tu i vid'la ga kako be i, a njegove stvari u tali nema ih."

"Znai, oti ao zauvek", ree gostioniar. "Kad je pobegao? Ba sad?" Deak klimnu. "Eto, gospodine, uo je, bojim se, da ga vi tra ite. Sigurno je neko od ovih ostalih uo kako me pitate o tom imenu, pa otrao i javio mu. Da li je ne to od vas u krao?" Odmahnuo sam glavom. "Nikakvu mi tetu nije uinio, ak bih rekao da se trudio da mi pomogne onim to jeste uinio. ao mi je to ste zbog mene ostali bez jednog slug e." Krmar ra iri ruke. "Nekoliko nadnica trebalo je uskoro da dobije, prema tom e ja tu ne gubim." Okrenuo se i po ao, a Dorkas pro aputa: "A meni je ao to sam ti onemoguila u ivan je gore. Nije mi bila namera da ti ma ta uskratim. Ali, Severijane, volim te." Odnekud, i to ne iz velike daljine, srebrni glas trube uputi poziv ponov o roenim zvezdama. 27. JE LI MRTAV? Sangvinarno polje, za koje su svi moji itaoci svakako i ranije uli, mada g a neki, nadam se, nikad nisu posetili i nikad nee, le i severozapadno od zidanih zo na na e prestonice Nesusa, izmeu stambenih enklava gradskih armigera i prostora gde ksenagija Plavih dimarha ima svoju kasarnu i svoje tale. Polje se nalazi dovoljn o blizu Zida da neko kao ja, neko ko nikad ranije stvarno nije i ao blizu, pomisli da je vrlo blizu; zapravo je potrebno pe aiti jo desetak liga krivudavim ulicama, m ukotrpno, da bi se stiglo do samog podno ja zida. Koliko se dvoboja mo e istovremeno odr avati, ne znam. Prostor za svaki dvoboj odvojen je ogradom, ali mogue je da se te ograde - na koje se gledaoci naslanjaju, a neki i po njima sede, kako je kom e volja - pomeraju, razme taju svako vee prema potrebi. Samo jednom sam bio tamo i stekao sam utisak da je to mesto, sa svojom uga enom travom i utljivim, usporenim p osmatraima, udno i puno sete. Tokom onog kratkog vremena koje sam proveo na prestolu mnoga pitanja bil a su prea od monomahije. Bez obzira na to da li su dvoboji dobra stvar ili su (ka o to sam sklon da verujem) zla stvar, oni su neizbe ni u dru tvu kao to je na e, koje mo ra, zarad svog opstanka, uzdizati vojne vrednosti iznad svih drugih vrednosti, i u kome se tako mali deo oru ane sile dr ave mo e izdvojiti za svrhe policijskog nadzo ra nad stanovni tvom. A jesu li dvoboji zlo? U onim epohama gde su dvoboji bili zakonom zabranjeni (a takvih epoha je , sudei po onome to sam ja itao, bilo na stotine), dogaala su se, umesto dvoboja, ub istva - i to, prete no, ubistva one vrste koja bi se monomahijom mogla izbei (ini se da je to i svrha monomahije): ubistva proistekla iz svaa meu srodnicima, prijatel jima i poznanicima. A kad se dogodi takvo ubistvo, umiru dve osobe, a ne jedna, zato to snage reda pronau ubicu (oveka koji je postao kriminalac ne zbog svoje skln osti nego sticajem okolnosti) i ubiju ga, kao da e smru ubice rtva biti vraena u ivot . Prema tome, ako u, recimo, hiljadu legalnih dvoboja bude hiljadu mrtvih ( to nij e nimalo verovatno, jer se veina tih okr aja ne zavr ava smru), a ako se time sprei pet stotine ubistava, dr ava ne trpi nikakvu poveanu tetu. Osim toga, dvoboje e verovatno pre iveti ljudi koji su podobni da brane dr av u i da daju zdravo potomstvo, dok kod ubistava ne pre ivi niko, a ako ubica i pre iv i, to e, najverovatnije, biti samo opak ovek, a ne sna an, brz, niti pametan. A ipak, kako se lako spletke mogu ume ati u monomahiju. Izvikivanje raznih imena uli smo jo sa sto koraka udaljenosti; bilo je for malno, bilo je glasno i ulo se jae nego kreket hila, abica koje ive na drveu. "Kadrou od Sedamnaest kamenova!" "Sabas od Razdvojene livade!" "Laurencija iz Doma harfe!" (To, enskim glasom.) Pitao sam Agiju ko to izvikuje. "Izazivai ili izazvani. Viu svoje ime - ili dovedu slugu da vie za njih - i na taj nain javljaju celom svetu da su do li, a protivnik nije." "Kadrou od Sedamnaest kamenova!"

Nestajue sunce, iji se disk ve sa tri etvrtine svoje veliine sakrio iza nepro bojne crnine Zida, dalo je nebu narand astu i vi njevu boju, rumenu i svetloljubiastu . Te boje su padale na gomilu monomahista i gledalaca maltene onako kao to u slik arstvu zlatni zraci bo anske naklnosti padaju na hijerarhe, dajui svima prisutnima neki nematerijalni izgled, taumatur ki, kao da su svi ti ljudi pre jednog trenutka stvoreni zamahom platna na pozornici i da e sledeeg trenutka neko zazvi dati, a oni svi i eznuti. "Laurencija iz Doma harfe!" "Agija", rekoh, a iz blizine zausmo, ne znajui tano odakle, samrtni ropac u nekom ljudskom grlu. "Agija, sada ti povii: 'Severijan od Kule matahinske.'" "Nisam ti ja slu avka. Dernjaj se sam ako ti se dernja." "Kadrou od Sedamnaest kamenova!" " ta me tako gleda , Severijane. Kamo sree da nismo ni do li! Severijan! Severi jan od muitelja! Severijan iz Citadele! Iz kule bola! Smrti! Smrt je do la!" akom sa m je zahvatio ispod uva i ona se opru ila po zemlji, a avern pored nje. Dorkas me epa za mi icu. "Nije trebalo to da uradi , Severijane." "Bio je to samo amar, ni ta joj nee biti." "Mrzee te jo vi e." "Ti, znai, misli da me sad mrzi." Dorkas nije odgovorila, a sledeeg trenutka sam i ja sam zaboravio da sam to pitanje postavio - jer, ugledao sam, na izvesnoj udaljenosti, meu gomilom, ave rn. Na teren je bio krug, ravan, nekih petnaest koraka u preniku, potpuno ograe n, ali sa dva ulaza na dva suprotna kraja. Efor ree: "Ponueno je i prihvaeno da se presudi pomou averna. Mesto je ovde. Vreme je sad. Samo ostaje da se odlui da li ete se boriti kako sad stojite, ili n agi, ili drugaije. Da vas ujemo?" Pre nego to sam stigao i ta da ka em, Dorkas uzviknu: "Goli! Onaj tamo je okl opljen." Septentriona ev groteskni lem odmahnu levo-desno. Kao veina konjanikih lemova, ostavljao je otkrivene u i da bi konjanik bolje uo trubne znake i uzviknuta nareenj a svojih stare ina; uini mi se da u senci iza obraznog dela lema vidim uzanu crnu tr aku, te poku ah da se prisetim gde sam ve video ne to takvo. Efor zapita: "Vi, hiparhe, odbijate?" "U mojoj zemlji mu karci ne idu goli, osim u prisustvu samo ena."

"On ima oklop", javi se Dorkas ponovo. "A ovaj ovek ni ko ulju." Njen je gl as, dotad stalno tako tih, u ovom sumraku odzvanjao kao zvono. "Skinuu oklop." Septentriona zabaci ogrta i di e jednu ruku u oklopnoj rukavi ci do ramenskog dela svog prsnog oklopa. Prsni oklop skliznu i pade mu oko nogu. Oekivao sam da u ugledati prsa masivna kao kod majstora Gerlousa, ali videh u a od mojih. "I lem, i lem!" Taj lan Septentriona ke garde opet odmahnu glavom, a efor upita: "Va e odbija nje je bespogovorno?" "Jeste." Onda usledi jedva primetan tren oklevanja. "Mogu samo rei da mi je dato uputstvo da ga ne skidam." Efor se okrete meni. "Mislim da niko od nas ne bi eleo da dovede u neprij atnu situaciju ovoga hiparha, a jo manje onu linost - ja ne kazujem ko bi to mogao biti - kojoj on slu i. Mislim da bi najmudriji kurs bio, gospodine, da vama damo neku prednost na ime nadoknade za to. Imate li ne to takvo u vidu?" Agija, koja ni re nije progovorila otkad sam je udario, sad progovori: "O dbij da se bori , Severijane. Ili zatra i pravo da prednost zatra i kasnije kad ti bude zatrebala." Dorkas, koja je ve razvezala trake od krpa kojima smo bili vezali avern, tako reee: "Odbij da se bori ." "Predaleko sam oti ao, ne mogu sad odustajati." Efor nagla eno upita: "Jeste li se odluili, sire?" "Mislim da jesam." U jahakoj torbici imao sam masku. Kao i sve maske u na o j gildi, bila je od tanke tavljene ko e ojaane izdu enim ko tanim ploicama. Nisam znao ho

li takva maska zadr ati baeni list averna - ali je prijalo uti kako gledaoci uvlae v azduh kad sam je rasklopio. "Spremni ste sada? I hiparh? I armiger? Gospodine, morate dati nekom taj ma da ga pridr i. Ne sme se nositi nikakvo oru je osim averna." Osvrnuh se da pogledom potra im Agiju, ali ona se bila izgubila negde u go mili. Dorkas mi dade smrtonosni cvet, a ja njoj Terminus Est. "Poinji!" Pored uva mi fijuknu jedan list. Hiparh je nastupao, vrdajui tamo-amo; le vom rukom je dr ao svoj avern ispod najni eg li a, a desnu je pru ao napred kao da hoe da mi otme moj avern. Setio sam se da me je Agija upozoravala na opasnost od ovoga, pa sam ga primakao bli e sebi, najbli e to sam se usuivao. Tokom sledeih pet dahova vremena obilazili smo se po krugu. Onda sam izma hnuo ka njegovoj ispru enoj ruci. Uzvratio je svojom biljkom. Digao sam avern izna d glave kao ma i uvideo da je to idealan polo aj: izmie tu ugro enu dr ku iz dohvata mog protivnika, omoguuje mi da udaram nadole celom biljkom kad god hou, a ipak ostavl ja i mogunost da desnom rukom otkidam listove. Ovu poslednju mogunost odmah sam pr overio, otkinuo sam jedan list i hitnuo ga vodoravnim vrtenjem ka njegovom licu. Iako za tien lemom, izmakao se, a gomila iza njega se razbe ala kud koji da ih taj pr ojektil ne pogodi. Bacio sam jo jedan, pa sledei i taj se u vazduhu sudario sa nje govim listom. Vredelo je videti ishod tog sudara. Umesto da listovi jedan drugom oduzm u zamah i zveknu zajedno na tlo kao to bi se to dogodilo sa ne ivim seivima, ova dva lista se obavi e svojim dugim o tricama jedan oko drugog i poe e da se ubadaju vrhovim a tako munjevito, uz tako razorno cepanje i seenje da jo ni lakat nisu pali kroz v azduh, a ve su se pretvorili u dronjave trake crnkaste zelene boje koje dado e stot inu boja i zavrte e se kao deja igra... Ne to me je pritiskalo ili me je neko gurao u lea. Kao da neki neznanac sto ji iza mene i naslanja svoju kimu na moju, pritiska, ali ne jako. Bilo mi je hlad no, pa je toplina njegovog tela prijala. "Severijane!" Dorkasin glas, ali kao da je odlutala daleko. "Severijane! Pa zar mu niko nee pomoi? Pusti me!" Sva zvona zvone. Te boje za koje sam mislio da su boje zaraenog li a zapravo su na nebu gde se ispod razvijene aurore odmotala i druga - veliko pa alsko jaje krunisano svim bojama palete. Nadomak moje glave neiji glas je upitao: "Je li mrt av?" a neko je odgovorio smirenim, injeninim tonom: "Nego ta. Ti listovi ubiju uvek . Nego, da vidi kako ga odvlae?" Septentriona ev glas (udno poznat) ree: "Na osnovu prava pobednika tra im da u zmem njegovu odeu i oru je. Dajte mi taj ma." Digao sam se u sedei polo aj. Ta dva iskomadana lista jo i sada su se borila , nejakim trzajevima, nekoliko koraka od mojih izama. S one strane njih stajao je septentriona , jo dr ei svoj avern. Udahnu sam da zapitam ta je to bilo i ne to mi pade sa prsa u krilo - list okrvavljenog vrha. Videi me, hiparh se munjevito okrete dr ei avern. Izmeu nas, irei ruke, stade e for. Sa ograde neki gledalac povika: "Otmena pravila! Otmena pravila, vojnie! Pus ti ga da ustane i uzme oru je!" Jedva stadoh na noge. Tupavo sam se okretao, gledao gde mi je avern, naj zad ga na ao samo zato to je le ao pokraj nogu Dorkas koja se rvala sa Agijom. Septen triona povika: "Morao bi da bude mrtav!" Efor ree: "Ali nije, hipar e. Kad uzme oru je , mo ete borbu nastaviti." Uhvatio sam svoj avern za stabljiku i uinilo mi se da dr im rep neke ivotinj e hladne krvi, ali ive. Avern mi se migoljio u ruci, zazveketao li em. Agija je vika la: "Svetogre!" i ja zastadoh da je pogledam, onda digoh avern i okrenuh se da se suoim sa septentriona em. Od lema mu nisam video oi, ali je svaka linija njegovog tela pokazivala st rah. Jedan trenutak kao da je etao pogledom od mene do Agije. Onda se okrete i na vali da be i prema onom otvoru u ogradi kroz koji je u ao. Prolaz mu je bio zakren go milom gledalaca i on poe da iba po njima avernom kao biem, levo i desno. Prolomio s e krik, zatim nastade kre endo krikova. Mene je moj sopstveni avern vukao natrag, z apravo, ve ga nije ni bilo, nego me je neko stezao za aku. Dorkas. Negde, daleko,

Agija je vrisnula: "Agilus!" a neka druga ena je povikala: "Laurencija iz Doma ha rfe!" 28. KARNIFEKS Probudio sam se sledeeg jutra u lazaretu, u jednoj dugakoj sobi sa visokom tavanicom gde smo mi, bolesnici i ranjenici, le ali na uzanim krevetima. Bio sam nag, pa sam dugo, dok je moje one kapke vukao san (ili mo da smrt), prelazio akama p olako po telu, tra ei rane i pitajui se, kao da razmi ljam o junaku neke pesme, kako u od sada bez odela i bez para i kako u objasniti majstoru Palaemontu gubitak maa i ogrtaa to sa ih od njega dobio. Jer bio sam vrsto uveren da su te stvari izgubljene - ili, tanije, da sam se ja, na neki nain, izgubio od njih. Neki majmun sa pseom glavom dotrao je prolazo m izmeu dva reda kreveta, zadr ao se kod mog kreveta da me osmotri, pa odjurio dalj e. To mi se nije inilo ni ta udnijim nego injenica da svetlost, prolazei kroz prozor k oji ne mogu videti, pada na moje ebe. Probudio sam se opet i digao u sedei polo aj. Tokom jednog trenutka stvarno sam verovao da sam opet u na oj spavaonici, da sam kapetan egrta i da je sve ostal o - moje maskiranje, smrt Tekle, bitka avernima - bilo samo san. Ovo mi nije bil o poslednje takvo buenje, de avalo mi se u ivotu to i kasnije. Onda sam primetio da je tavanica gipsana, a ne ona na a dobro znana metalna, kao i da je ovek u krevetu pokraj mog sav umotan u zavoje. Zbacio sam ebe i jednim zamahom spustio stopala n a pod. Dorkas je, sedei, spavala na podu, leima oslonjena o zid, kraj uzglavlja mo g kreveta. Bila je umotana u onaj smei ogrta; preko krila je prebacila Terminus Es t, a preko maa je natrpala svu ostalu moju imovinu, tako da je s jedne strane vir ila samo dr ka, a s druge samo vrh kanije. Uspeo sam da izvuem izme i arape, ak ire, ogr ta i opasa sa jahakom torbicom, a da je ne probudim, ali kad sam probao da joj oduz mem i ma, poela je da mrmlja i stisnula ga je jae uz sebe, tako da sam joj ga ostav io. Mnogi bolesnici bili su budni u zurili su u mene, ali niko ni re da ka e. K roz otvorena vrata na jednom kraju sobe videlo se kratko stepeni te koje se spu talo u dvori te gde su topotali atovi. Na tren pomislih da i dalje sanjam: po zupastoj gornjoj ivici dvori nog zida pentrao se jedan cinocefalus. Ali bila je to ivotinja stvarna koliko i ti nemirni vranci, a kad sam bacio komadi smea na nju, pokazala m i je zube upeatljive poput Triskeleovih. U dvori te izae jedan vojnik u pancir-ko ulji da uzme ne to iz vree na sedlu, a ja ga zaustavih i upitah gde sam. On je mislio da pitam u kom smo delu tvrave, pa je pokazao prstom ka jednoj kulici, govorei da je iza nje Palata pravde; onda mi ree da, ako poem s njim, verovatno mogu dobiti ne to za jelo. im je to rekao uvideo sam da sam silno gladan. Pooh s njim jednim mranim ho dnikom, pa u dvoranu mnogo ni u i mraniju od lazareta. Tu su sedeli dimarhi poput n jega, dvadesetak ili trideset njih, pogureni nad podnevnim rukom od sve eg hleba, g ovedine i kuvanog povra. Moj novi prijatelj me posavetova da uzmem tanjir i ka em k uvarima da sam dobio uputstva da ovde doem na hranu. Uinio sam tako i oni mi, uz n ekoliko iznenaenih pogleda na moj fuliginski ogrta, dado e hranu, ne protivei se nima lo. Ako su kuvari bili slabo radoznali, vojnici su bili praktino radoznalost sama. Pitali su me kako se zovem, odakle dolazim i koji je moj in (pretpstavljali su da je na a gilda organizovana na vojni nain). Pita e me i gde mi je sekira, a kad im rekoh da mi koristimo ma - gde mi je ma; kad objasnih da je sa mnom jedna ena k oja mi uva ma, dobih upozorenje da bi ona mogla s njim i pobei i savet da ispod ogr taa ponesem hleb za nju, jer njoj nee biti dozvoljeno da ue ovde da jede. Onda sam ustanovio da su svi stariji vojnici, ovde prisutni, izdr avali, u nekom razdoblju svoje pro losti, ene (soldatu e, i to one vrste koja je mo da najkorisnija, a najmanje opasna) - ali da su sad velikom veinom bez njih. Pro lo leto su proveli borei se na severu, zatim su poslati da prezime u Nesusu gde su bili anga ovani i na odr avanju reda. Sad su oekivali da u roku od nedelju dana krenu opet na sever. Njihove ene s u se vratile u svoja sela da stanuju kod roditelja ili roaka. Upitao sam, zar one ne bi radije i le zimi s njima na jug.

"Radije?" ree moj prijatelj. "Jasno da bi radije i le na jug. Ali kako? Jed na je stvar pratiti konjicu koja se pod borbom probija ka severu i koja ni najbo ljeg dana ne mo e da napreduje vi e od jedne ili dve lige, a ako ra isti tri lige jedne nedelje, mo e se kladiti da e idue izgubiti dve. Ali kako da odr e korak s nama pri po vratku u grad? Petnaest liga dnevno: trideset milja. I ta da jedu uz put? Bolje i m je da ekaju. Ako u na e staro podruje bude upuena neka nova ksenagija, dobie izvesta n broj novih mu karaca. A doi e i neke nove devojke, neke stare se nee vi e pojaviti i, kad pogleda , eto svakome prilike za promenu ako je eli. uo sam da su sino doneli je dnoga od vas karnifeksa, ali je taj bio maltene mrtav. Jesi l' i 'o da ga vidi ?" Rekoh da nisam. "Prijavila ga na a patrola, a kad je hiliarh uo za to, poslao ih je natrag po njega jer e nam kroz dan-dva svakako biti potreban jedan. Zaklinju se da ga ni dotakli nisu, ali morali su ga na nosilima uneti. Ne znam da li je to neko od t vojih poznanika, ali mo da e hteti da ga pogleda ." Obeao sam da hou, zahvalio sam se vojnicima na gostoprimstvu i oti ao iz nji hovog dru tva. Brinuo sam za Dorkas, njihova pitanja su me uznemirila, iako su oito bila dobronamerna. Bilo je tu premnogo stvari koje im ne bih mogao objasniti: n a primer, ako bih priznao da sam ja taj koji je donet noas na nosilima, kako sam to ranjen; ili odakle je Dorkas. Bio sam bar isto toliko uznemiren injenicom da i ste te stvari ne umem ni ni samome sebi da objasnim; sem toga, imao sam ono osean je koje nas uvek obuzima kad itavo jedno podruje na eg ivota ne mo e izdr ati da na njega padne svetlost, naime, da bez obzira na to koliko su prethodna pitanja bila dal eko od zabranjene teme, njoj ve sledee pitanje mo e zai tano u srce. Dorkas je bila budna i stajala je pored mog kreveta na kome je le ala veli ka inija vrele orbe koja se pu ila. Bila je tako odu evljena to me vidi, da sam se i ja osetio srenim kao da je radost zarazna na nain zarazne bolesti. "Mislila sam da s i mrtav", ree mi. "Nije bilo ni tebe ni tvoje odee, pa sam pomislila da su odneli odeu da te sahrane u njoj." "Dobro mi je", rekoh. " ta se desilo pro le veeri?" Odmah se uozbiljila. Nagna sam je da sedne na krevet uz mene i da, dok o dgovara na to pitanje, jede hleb koji sam joj doneo i ispija orbu. "Pamti , sigurna sam, da si se borio sa ovekom koji je imao na glavi onaj udan lem. Navukao si mask u i u ao u arenu s njim, mada sam te molila da to ne ini . Skoro istog trenutka on te je pogodio u prsa i ti si pao. Pamtim da sam videla taj list, koji je jedna u asn a stvar kao pljosnati crv napravljen od gvo a, kako miruje zaboden do polovine u tv oje telo i kako se ispunjava crvenom bojom dok ti pije krv. Onda je otpao. Ne zn am kako bih to opisala. Kao da sam sve do tada videla pogre no. A nisam, znam ta sa m videla. Ti si ustao i izgledao si... ne znam. Izgubljeno, ili kao da je neki d eo tebe vrlo daleko. Mislila sam da e te onaj ubiti tog asa, ali efor te je za titio , rekao je da ti on mora dopustiti da uzme svoj avern. Njegov avern je ostao mira n, kao to je i tvoj bio kad si ga i upao na onom groznom mestu, ali tvoj avern je poe o da se migolji i otvara svoj cvet... mislila sam ranije da je otvoren, onako be o sa laticama koje kao da je neko prome ao u krug, ali, rekla bih sad, zavarala me je slinost sa ru ama, a cvet do tad nije bio uop te otvoren. Ispod latica je postoja lo ne to, ne to drugo, neko lice koje bi otrov imao kad bi otrov mogao imati lice. Ti to nisi primetio. Uhvatio si svoj avern, a on je poeo da se povija ka tebi, lagano, kao da se tek napola probudio. Al' onaj, onaj hiparh, nije mogao d a veruje svojim oima. Blenuo je u tebe, a ona enska, Agija, dernjala se na njega. Odjedared se okrenuo i navalio da be i. A ljudi koji su posmatrali borbu nisu mu d ali, njima je bila volja da vide da neko pogine. Zato su poku ali da ga zaustave, a on..." Oi su joj se ispunile suzama; okrenula je glavu da ja to ne vidim. Rekao sam: "A on je nekoliko njih udario svojim avernom i, pretpostavljam, poubijao ih . ta je onda bilo?" "Nije ih samo tako udarao. Avern se bacao na ljude, kao zmija, posle prv e dvojice. Oni koji su zadobili posekotine od tog li a nisu odmah umirali, nego su vri tali, neki su trali i padali, pa opet ustajali i trali, i to kao slepi, ru ili su druge ljude. Najzad ga je s lea tresnuo neki krupan ovek, a dotrala je i neka ena ko ja se negde drugde borila i koja je imala brakemar. Njime je presekla avern, i t

o ne popreko nego uzdu , niz stabljiku, koja se rascepila nadvoje. Onda su neki lj udi uhvatili hiparha, dr ali ga i ula sam kako je seivo, u rukama te ene, zveknulo po njegovom lemu. A ti si samo stajao. Nisam bila sigurna ni da li si svestan da je hiparh oti ao, a tvoj avern se poeo savijati unazad ka tvom licu. Pomislila sam na postupak one ene sa brakemarom, pa sam lupila avern tvojim maem. Bio je tako te ak, tako mnogo te ak, u poetku, a onda vi e uop te nije bio te ak. Ali kad sam zamahnula nji me nadole, inilo mi se da bih mogla odrubiti glavu bizonu. Sem to sam zaboravila d a skinem navlaku sa maa. Ipak je od udarca avern izleteo iz tvoje ruke, pa sam te povela - odvela sam te..." "Kuda?" upitah. Stresla se i zamoila pare hleba u vrelu orbu. "Ne znam. Nije mi to bilo va no . Bilo mi je samo divno oseanje da hodam s tobom i brinem se o tebi onako kako si se ti brinuo o meni pre nego to smo uzeli avern. Nego, pala je no, pa mi je bilo hladno, u asno hladno. Sasvim sam te umotala u taj tvoj ogrta i prikopala ga napred i nije se inilo da je tebi hladno, pa sam ti uzela ovaj i umotala se. Moja haljin a se raspadala. Raspada se i sad." "Hteo sam", rekoh, "da ti kupim drugu kad smo bili u gostionici." Odmahnula je glavom, grizui tvrdu koricu. "Zna li da mi je ovo prva hrana posle dugog, dugog vremena. Boli me stomak, zbog toga sam tamo uzela vino, ali s ad, od ovoga, sad mi je bolje. Nisam ni znala koliko sam gubila snagu. A novu ha ljinu nisam htela tamo da dobijem zato to bih morala dugo da je nosim, a ona bi m e stalno podseala na onaj dan. A sada mo e da mi kupi novu haljinu, jer e me ona podsea ti na ovaj dan, dan u kome sam pomislila da si umro, a tebi je u stvari bilo dob ro." "Uglavnom", nastavi Dorkas, "vratili smo se nekako u grad. Nadala sam se da naem neko mesto gde bi ti mogao da legne , ali svud su bile velike kue sa terasa ma i balustradama. Ta vrsta stvari. Do li su neki vojnici galopom na konjima i pit ali da li si ti karnifeks. Tu re nisam znala, ali sam se seala ta si mi rekao, pa s am im rekla da si muitelj zato to su meni vojnici uvek izgledali kao jedna vrsta m uitelja i zato to sam znala da e nam oni pomoi. Poku ali su da te nameste da ja e , ali s pao s konja. Zato su dojica vezala svoje ogrtae izmeu dva koplja, polo ili te na to , a krajeve koplja provukla kroz uzengije dva ata. Jedan vojnik je hteo mene da uzme na sedlo, ali sam odbila. I la sam pe ice uz tebe celim putem i povremeno sam t i govorila, ali mislim da me nisi uo." Iskapila je i poslednji ostatak orbe. "A sad hou ne to da te pitam. Dok sam se prala iza zastora, ula sam kako ti i Agija apuete ne to o cedulji. Posle si u krmi tra io nekog. Hoe li mi ispriati ta je to bilo?" "Za to nisi pitala ranije?" "Zato to je Agija bila s nama. Nisam htela da ona uje ako doe do nekog otkria ." "Siguran sam da Agija mo e da otkrije sve to ja mogu da otkrijem", rekoh. " Ne poznajem je dobro i zapravo mi se ini da je ne poznajem ni onoliko koliko tebe . Ali poznajem je dovoljno da mi bude jasno da je mnogo lukavija od mene." Dorkas opet odmahnu glavom. "To je ona vrsta ene koja ve to sprema zagonetk e drugim ljudima, ali slabo re ava zagonetke koje nije sama pravila. Mislim da ona razmi lja nekako - ne znam - u stranu. Tako da je niko drugi ne mo e pratiti. Za ta kvu enu se ka e da razmi lja kao mu karac, ali istina je da ona uop te ne razmi lja kao mu k rac, ak manje nego to veina ena razmi lja kao mu karci. ene kao Agija jednostavno ne raz i ljaju kao ene. Njihov nain razmi ljanja te ko je pratiti, ali to ne znai da su im misli bistre niti duboke." Ispriah joj o cedulji i njenoj sadr ini i pomenuh da je uni tena, ali da sam napravio kopiju na hartiji iz te krme i da sam utvrdio da je to ista hartija i is to mastilo. "Znai, pisao ju je neko u krmi", ree ona zami ljeno. "Verovatno neko od poslu ge, jer je konju ara nazvao po imenu. Ali ta znai ta poruka?" "Ne znam." "Mogu ti rei za to je podmetnuta ba na ono mesto. Tamo sam ja sedela, na ono m divanu od rogova, pre nego to si ti seo. Pamtim da sam bila sva srena to si seo p ored mene. Da li se sea ovoga: da li je kelner - svakako je on uneo cedulju, bez o bzira na to ko ju je pisao - polo io poslu avnik na to mesto pre nego to sam ustala d

a se kupam?" "Ja se mogu setiti svega", rekoh, "osim protekle noi. Agija je sedela u p latnenoj rasklopnoj stolici, ti si, tano je, sedela na kauu, a ja uz tebe. Nosio s am i avern na motki i svoj ma, pa sam onda polo io avern na pod, iza kaua. Do la je sl u avka sa vodom i pe kirima za tebe, onda je izi la i vratila se sa uljem i krpama za mene." "Trebalo je ne to da joj damo", ree Dorkas. Dao sam joj jedan oriok da donese zastor. Njoj verovatno toliko plaaju za nedelju dana. Dakle, ti si oti la iza zastora, a sledeeg trenutka je u ao gazda dovod ei kelnera sa poslu avnikom i vinom." "Znai, zato je nisam videla. Ali kelneru je moralo biti jasno gde sam do tada sedela, jer drugih slobodnih mesta nije bilo. Zato je ostavio cedulju pod p oslu avnik, nadajui se da u je videti kad izaem. Ka i mi opet kako je glasio poetak." " ena koja je s tobom ve je bila ovde. Nemoj imati poverenja u nju." "Svakako je poruka bila za mene. Da je bila za tebe, u tekstu bi se odre dila razlika izmeu Agije i mene verovatno po boji kose. A da je bila za Agiju, bi la bi s druge strane stola gde bi je Agija videla." "Dakle, ti si nekog podsetila na njegovu ili njenu majku." "Da." Opet suze u njenim oima. "Pa nisi dovoljno stara da ima dete koje bi moglo napisati tu poruku." "Ne seam se", ree ona i zari lice u labave nabore smeeg ogrtaa. 29. AGILUS Kad me je de urni lekar pregledao i zakljuio da mi nikakvo leenje nije potre bno, zatra io je da napustim lazaret u kome su, rekao je, moj ogrta i ma uznemiravaj ue delovali na njegove pacijente. U zgradi nasuprot onoj gde sam jeo s vojskom naosmo prodavnicu robe koja je vojnicima potrebna. Bilo je tu dosta la nog nakita i la nih inuva kakve ljudi daju svojim draganama, ali je bilo i enske odee; iako su moje novane zalihe bila znatno umanjene zbog veere u Krmi izgubljenih ljubavi, koju smo naruili, ali ne i oti li da u njoj u ivamo, bio sam u stanju da Dorkas kupim jednu simaru, laku ensku jaknu. Ulaz u Palatu pravde nije bio daleko od te prodavnice. Pred ulazom se ko me ala gomila od oko stotinu ljudi, pa po to su oni, ugledav i moj fuligin, poeli da po kazuju prstima prema nama i u kaju se laktovima, mi se povukosmo ponovo u ono dvori t e u kome su se nalazili privezani atovi. Tu nas pronae slu benik iz Palate pravde ovek upadljivog izgleda, ije je elo bilo visoko, belo i ispupeno kao trbuh kakvog b okala. "Vi ste taj karnifeks", ree on. "Reeno mi je da ste se oporavili u dovoljno j meri da mo ete da radite svoj posao." Rekoh mu da ve danas mogu da uradim sve to je potrebno ako njegov gospodar zatra i. "Danas? Ne, ne, nije to mogue. Suenje e se zavr iti tek po podne." Rekoh mu da on, time to je do ao da se uveri da li sam se dovoljno oporavio da izvedem pogubljenje, pokazuje da je sasvim siguran da e taj uhap enik biti prog la en krivim. "A, tu nema sumnje - ni najmanje. Znate, ipak, devet osoba je ubijeno, a poinitelj uhvaen na licu mesta. Nije niko znaajan, tako da ne postoji mogunost pomi lovanja ili albe. Tribunal e se ponovo sastati sutra, sredinom jutra, ali vi ete bi ti potrebni tek oko podne." Po to nisam imao neposrednog iskustva sa sudijama i sudovima (u Citadeli k lijenti su nam uvek dovoeni, a sa onim zvaninicima koji su se ipak pojavljivali da pitaju o re avanju nekog sluaja razgovarao je majstor Gerlous) i po to sam bio pun el je da najzad stvarno uradim ono za ta sam uve bavan toliko dugo, upitao sam da li b i hiliarh mo da po eleo da razmisli o ceremoniji pod buktinjama koja bi se upriliila veeras. "To ne bi bilo mogue. On mora da razmisli o svojoj odluci. Kako bi to izg ledalo? Veliki broj ljudi i ovako smatra da vojni magistrati sude na brzinu, ak i udljivo. A ako emo biti iskreni, civilni sudija bi verovatno ekao nedelju dana i t ime bi ovaj sluaj bio samo ojaan, jer bi onda bilo dovoljno vremena da neko pristu

pi sa novim dokazima, to niko nee stvarno i uiniti." "Onda, sutra po podne", rekoh. "Trebae nam sme taj za noas. Sem toga, ja bih da pregledam skelu i panj, kao i da pripremim svog klijenta. Da li e mi biti pot rebna propusnica da mu odem u posetu?" Taj sudski slu benik onda zapita zar ne mo emo ostati u lazaretu, a kad ja o dmahnuh glavom, poosmo sve troje tamo kako bi on raspravio stvar s de urnim lekarom ; ovaj, kao to sam i predskazao, odbi da nas primi. Usledila je dugotrajna prepir ka sa ksenagijskim podoficirom, koji je objasnio da je nemogue da ostanemo u kasa rni s vojskom i da ako upotrebimo jednu od soba rezervisanih za oficire s vi im ino vima, posle niko nee hteti u njoj da boravi. Na kraju su za nas ispraznili jednu magacinsku sobicu bez prozora i uneli u nju dva kreveta i jo po koji komad name taj a (sve vrlo pohabano od duge upotrebe). Ostavio sam Dorkas tu, pa sam krenuo prv o da se uverim da sutra neu u kritinom trenutku propasti jednom nogom kroz neku tr ulu dasku ili biti prinuen da klijenta dr im preko kolena i da mu natenane testeri em vrat, a zatim u apsanu da obavim posetu koja je po na im tradicijama potrebna. Velika je, bar subjektivno, razlika izmeu ulaska u poznati i ulaska u nep oznati zatvor. Da sam tada stupio u na u ublijetu, osetio bih se kao da, bukvalno, sti em kui - mo da da tu umrem, ali, svejedno, kui. Iako bih, u jednom apstraktnom po gledu, bio svestan da na i zavojiti metalni hodnici i siva vrata sadr e u as za one mu k arce i ene koji su tu zatoeni, ja ne bih, lino, oseao ni ta od tog u asa, a ako bi mi ne ko od njih nagovestio da bi trebalo da ga oseam, hitro bih ukazao na razne udobno sti - iste ar ave, dovoljnu koliinu ebadi, redovnu ishranu, dobro osvetljenje, privatn ost koja se praktino nikad ne naru ava i tako dalje. A sad, dok sam silazio uzanim, krivudavim, kamenim stepeni tem u kaznionic u stotinu puta manju od na e, moja oseanja bila su upravo suprotna od onih koja bi me u ublijeti obuzela. Taj mrak, taj smrad pritisli su me kao te ina. Pomisao da b ih se u sluaju neke nezgode i ja mogao tu nai kao uhap enik (zbog nekog pogre no shvaen og nareenja, na primer, ili zbog neke neoekivane zlobe sudsog slu benika) vraala mi s e uvek nanovo, bez obzira na to koliko sam je puta odgurivao u stranu. Zauo sam jecaje neke ene, pa, po to je slu benik pominjao mu karca, pomislih da je to iz neke druge elije, a ne iz njegove. A njegova je elija, tako su mi rekli, bila trea zdesna. Brojao sam: prva, druga, trea. Vrata su bila od najobinijeg drvet a, okovanog gvo em, ali su brave bile (to je vojna delotvornost!) podmazane. Na zvu k otkljuavanja ono jecanje unutra zastade, pa maltene i prestade. Unutra je, na slami, le ao jedan nagi mu karac. Oko vrata je imao gvozdeni o bru vezan lancem za zid. Nad njega se nadnosila neka ena, takoe naga. Dugaka smea kos a padala koja joj je padala oko lica kao da ih je ujedinjavala. Okrenula se da m e pogleda i ja videh da je to Agija. Ona za i ta: "Agiluse!" i ovek se di e u sedei polo aj. Njihova lica bila su tolik o slina, da bi slika bila otprilike ista i da je Agija uz svoje lice namestila og ledalo. "To si bio ti", rekoh. "Ali to nije mogue." Dok sam to izgovarao, priseao sam se Agijinog pona anja na Sangvinarnom polju i one crne trake koju sam video iz nad hiparhovog uha. "Ti", ree Agija. "Zato to si ti pre iveo, dok on mora da umre." Mogao sam jedino da odgovorim: "Da li je ovo stvarno Agilus?" "Nego ko je?" Glas mog klijenta bio je za oktavu ni i, ali manje postojan od glasa njegove sestre bliznakinje. "Ne shvata ni sad, a?" Mogao sam jedino odmahnuti glavom. "Ono je bila Agija, u prodavnici. U kostimu Septetrionske garde. Dok sam razgovarao s tobom, u la je na zadnja vrata i kad ti nisi ni hteo da razgovara o p rodaji maa, dao sam joj znak." Agija ree: "Nisam mogla da govorim - ti bi poznao da je to enski glas - al i sam prsnim oklopom sakrila grudi, a rukavicama ruke. Hodanje u mu kom stilu nije tako te ko kao to mu karci misle." "Jesi li ti ikad pogledala taj ma? Trebalo bi da je seivo potpisano." Agil usove ruke se za trenutak digo e kao da bi i sad uzeo taj ma kada bi samo mogao. Ag ija ree ravnim glasom: "I jeste. Tako mi Jupiterovca. Videla sam to u krmi." Visoko na zidu iznad njih postojao je prozori kroz koji sada, iznenada, do pre zrak svetlosti kao da se sunce pojavilo iza oblaka ili iza izboine nekog krov

a da svojim sjajem okupa njih dvoje. Gledao sam jedno, pa drugo pozlaeno lice. "P oku ali ste da me ubijete. Samo radi mog maa." Agilus ree: "Nadao sam se da e ga ostaviti - zar se ne sea ? Poku avao sam da te ubedim da ga ostavi , da pobegne preru en. Dao bih ti odeu i najvi e para to bih mogao." "Severijane, zar ne razume ? Taj ma je vredeo deset puta vi e nego na a prodavn ica, a mi sem prodavnice nikakvu drugu imovinu nismo imali." "Vas dvoje ste i ranije ovo inili. Mora biti da jeste. Sve je i lo odve glat ko. Legalno ubistvo, bez le a koji bi se, sa dodatnim tegom, bacio u ol." "Pogubie Agilusa, zar ne? Sigurno si zato do ao - ali dok nisi otvorio ta vr ata, nisi znao da smo mi u pitanu. ta smo uinili to nee i ti uiniti?" Glas njenog brata se, sa manje borbenosti, pridru i njenom. "Borba je bila po tena. Bili smo jednako naoru ani, uslove si prihvatio. Hoe li meni omoguiti takvu b orbu sutra?" "Znao si da e, kad padne vee, toplota mojih ruku podsticati avern koji e me onda ubosti u lice. Imao si rukavice, bilo je dovoljno da samo eka . Zapravo, nisi morao ni da eka jer ti si te listove i ranije esto bacao." Agilus se osmehnu. "Prema tome, dosetka sa rukavicama bila je ipak spore dna." Ra irio je ruke. "Pobedio sam. Ali zapravo si pobedio ti nekom prikrivenom v e tinom koju ne razumemo ni moja sestra ni ja. E, ti si meni ve tri puta uinio nepra vdu, a po jednom starom zakonu ovek kome je tri puta uinjena nepravda mo e da zatra i ma kakav ustupak od svog protivnika. Priznajem da taj stari zakon vi e nije na sna zi, ali moja draga mi ka e da ima naklonost prema minulim vremenima u kojima je va a gilda bila velianstvena, a va a Citadela sredi te Komonvelta. Tra im ustupak. Pusti me na slobodu." Agija ustade, otresajui slamu sa svojih kolena i oblih butina. Kao da tek sada primeuje da je naga, dohvati svoju plavozelenu brokatnu haljinu i pritisnu je uz sebe. Rekoh: "A kako sam ti to uinio nepravde, Agiluse? Meni se ii da si ti nano sio nepravde meni, ili si, bar, to poku avao." "Prvo, uvlaenjem u zamak. Nosio si po gradu nasledstvo koje vredi koliko jedna vila, ne znajui ta to ima . Kao vlasnik imao si du nost da zna , a tvoje neznanje mo e da me staje ivota sutra ako me ne oslobodi noas. Drugo, odbijanjem da razmatra ma kakve ponude o kupovini. U na em dru tvu, koje je trgovako, ovek mo e da odredi svoju c enu koliko god visoko hoe, ali ne hteti prodavati uop te, to je izdaja. Agija i ja smo nosili kitnjasti oklop varvarina, a ti - varvarsko srce u sebi. Tree, upotreb om trika koji ti je doneo pobedu u na em okr aju. Za razliku od tebe, na ao sam se u o kr aju sa silama koje su svojim razmerama prevazi le moju mogunost shvatanja. Uhvatil a me je panika, to bi se svakom oveku desilo, i evo gde sam. Pozivam te da me oslo bodi ." Smeh je nai ao ne eljeno, donosei za sobom ukus ui. "Ti tra i da uinim za tebe, a imam sve razloge da prezirem, ono to nisam hteo ni za Teklu koju sam voleo malt ene vi e nego svoj ivot. Ne. Budala jesam, a ako to ranije i nisam bio, tvoja draga sestra je od mene svakako napravila budalu. Ali nisam tolika budala." Agija ispusti svoju haljinu i baci se ka meni toliko estoko da u prvom tr enutku pomislih da me napada. Meutim, pokrila je moja usta poljubcima, zgrabila m e za obe ake i jednu pritisnula na svoju dojku, a drugu na svoj kadifeni bok. A n a kuku je jo bilo trunica trule slame, kao i na njenim leima na koja sam sledeeg tre nutka premestio obe ake. "Severijane, volim te! eznula sam za tobom kad smo bili zajedno i poku ala sam da ti se podam pet- est puta. Zar se ne sea - Vrt u ivanja? Koliko sam elela da te tamo odvedem. Bili bismo oboje u najveem zanosu, ali nisi hteo da poe . Budi bar jed nom po ten." (Kazala je to kao da je po tenje neka abnormalnost, ne to kao manija.) "Z ar me ne voli ? Uzmi me ovde... sada. Agilus e okrenuti lice zidu, obeavam ti." Njen i prsti su kliznuli izmeu mog opasaa i stomaka; nisam bio uop te svestan da je drugo m rukom podigla preklop moje jahake torbice... dok nisam uo u kanje papira u njoj. Pljesnuo sam je po anom zglobu, mo da jae nego to je trebalo, a ona se bacila na mene, noktima u oi, kao to je Tekla s vremena na vreme inila kad nije vi e mogla d a podnese misli o zatoeni tvu i bolu. Odgurnuo sam je, ovog puta ne u ma kakvu stol icu, nego ka zidu. Udarila je glavom o kamen; iako je udarac mogao biti ubla en bu jnom kosom, zauo se zvuk o tar kao od udarca zidarevog ekia. Sva snaga kao da je tog a

sa izi la iz njenih kolena; sasuljala se niz zid i sela na slamu. Ni sanjao nisam da je Agija sposobna da oajno plae, ali upravo je to poela. " ta je to uradila?" upita Agilus. U njegovom pitanju nije bilo nikakvih o seanja osim radoznalosti. "Morao si je videti. Probala je da mi zavue ruku u torbu." Pokupio sam i izvukao iz njene pregrade sve novie koje sam jo imao: dva bronzana orioka i sedam ba karnih aesa. "Ili je mo da mislila da ukrade ono pismo koje imam za arhona Traksa. O tom pismu sam joj priao jedanput, ali ne nosim ga ovde." "Novie je htela, siguran sam. Meni su dali da jedem, ali ona je sigurno u as no gladna." Podigao sam Agiju, gurnuo joj haljinu u ruke, otvorio vrata i izveo je n apolje. Jo je bila o amuena, ali kad joj dadoh jedan oriok, ona ga baci dole i pljunu na njega. Kad sam po drugi put u ao u eliju, Agilus je sedeo prekr tenih nogu, lea oslon jenih o zid. "Ne postavljaj mi pitanja o Agiji", ree. "Sve to podozreva , istina je - zar to nije dovoljno? Ja u sutra biti mrtav, a ona e se udati za onog matorog ko ji se zacopao u nju, ili za nekog drugog. Ja sam eleo da ona i ranije o uini. Taj ne bi mogao da je sprei da via mene, svog brata. A sad mene nee biti, pa ona ni tu brigu nee imati." "Tano", rekoh, "umree sutra. O tome sam i do ao da razgovaram s tobom. Da li ti je stalo do toga kako e na gubili tu izgledati?" Zurio je u svoje ake, vitke i prilino mekane, koje su le ale u onom uskom zr aku sunca koji je pre nekoliko trenutaka dao njegovoj i Agijinoj glavi oreole. " Da", ree on. "Ona bi mogla doi. Nadam se da nee, ali, da, stalo mi je." Rekao sam mu tada (kao to su me uili) da ujutru ne treba mnogo da jede da mu ne bi pripala muka kad doe as; upozorio sam ga da isprazni be iku koja e se opusti ti u trenutku udarca. Takoe sam ga uve bao u onoj tehnici la i koju prenosimo svima to moraju umreti: treba verovati da as jo nije sasvim do ao, iako zapravo jeste do ao. T a tehnika omoguava oveku da umre sa ne to manje straha. Ne znam da li mi je poverova o, ali se nadam da jeste; ako je ijedna la ikad bila opravdana pred vidom Pankrea torovim, ova svakako jeste. Kad sam odlazio od Agilusa, oriok vi e nije bio na podu. Na tom mestu u odv ratno prljavu povr inu kamena bio je ugreban jedan crte - ivicom samog orioka, sigur no. Moglo je to biti iske eno lice Juruparijevo, ili mo da neka karta, a oko crte a je bio venac nekih slova meni nepoznatih. izmom sam to sasvim izbrisao. 30. NO Petoro ih je bilo, tri mu karca i dve ene. ekali su, i to, na neki nain, ispr ed vrata, iako ne blizu vrata: grupica, desetak koraka udaljena. Dok su ekali, pr iali su izmeu sebe, i to po dvoje ili po troje uglas, dernjali se maltene, smejali se, mahali rukama, podgurkivali se. Neko vreme sam ih posmatrao iz senki. Po to s am bio umotan u fuliginski ogrta, nisu me videli, a ja sam mogao odglumiti da ne znam ta su; mo da su, svi pripiti, do li s neke zabave. Onda su mi pri li, eljno, ali s oklevanjem, pla ei se da e biti odbijeni, a ipa k re eni da nastupe. Jedan mu karac bio je vi eg rasta od mene, svakako vanbrani sin ne kog uzvi enog, imao je pedeset ili vi e godina i bio gotovo isto onoliko debeo kao d omain u Krmi izgubljenih ljubavi. Pored njega i la je jedna mr ava ena od oko dvadeset godina, koja se praktino naslanjala na njega; imala je najgladnije oi koje sam ika d video. Kad je debeli stupio pred mene, zapreujui put svojom irinom, ona me je uma lo (ali ne sasvim) zagrlila; toliko mi se primakla da je izgledalo da se samo ist om magijom jo ne dotiemo; njene dugoprste ake su se pru ale ka otvoru mog ogrtaa kao d a bi htele da me poglade po prsima, ali to jo ne smeju, pa sam imao oseaj da u sled eeg trenutka postati rtva neke krvopijne aveti, sukubusa ili lamije. Preostalo tro je se nagura e oko mene, tako da sam bio pribijen uz zgradu. "Sutra e biti, a? Pa kako se oseate?" "A koje vam je pravo ime?" "To je ne ki gadan, a? udovi te?" Niko od njih nije ekao da na svoje pitanje dobije odgovor, in ilo se da odgovore ne oekuju, pa ak i ne ele. Oni su eleli da budu nadomak mene i da steknu to iskustvo - da mi se obraaju. "Hoete li ga prvo lomiti? Da li e biti igosa

nja?" "Da li ste ikad ubili neku enu?" "Jesam", rekoh. "Jesam, jednom." Jedan od te trojice mu karaca, niskog rasta, mr av i slabo graen, sa visokim, kvrgavim elom intelektualca, tutnuo mi je asimus u aku. "Znam da vi, momci, ne do bijate veliki honorar, a taj ovek je koliko ujem siromah, ne mo e da asti." Ona druga ena, kojoj je seda kosa bila razvuena preko lica, poku a da me natera da uzmem jedn u maramicu oivienu ipkom. "Umoite je u krv. Koliko god hoete, ili makar malo. Posle u vam platiti." Svi zajedno su u meni izazivali sa aljenje koliko i gaenje; trei mu karac pona jvi e. Bio je jo ni i rastom od onoga koji mi je dao pare i jo izra enije sed od one sed e ene; a u njegovim tupim oima bilo je prisutno ludilo, bila je tu senka neke napo la suzbijene elje koja se u tamnici njegovog uma habala tako dugo da je izgubila svako usmerenje ka cilju, a zadr avala svoju energiju. On kao da je ekao da ostalo e tvoro ka u sve to imaju, pa ja, videi oigledno da takav trenutak nikad nee nastupiti, jednim pokretom ruke prekidoh njihovo brbljanje i zapitah ga ta eli. "G... g... gospodine, kad sam bio na 'Kvazaru' imao sam jednu parakoitu, lutku, vidite, genikonku, tako divnu, zenice crne kao bunari, du ice purpurne kao lepe kate ili pitome ljubiice koje cvetaju leti, majstore, itavi redovi cvea su, mislio sam, sakupljeni da se one oi n... n... naprave, ono telo koje uvek kao da je bilo suncem ogrejano. G... g... g...gde je ona sada, moja skopolanja, moja po peta, gde? Neka se k... kuke zabodu u one ake koje su nju odnele! Drobite ih, maj store, kamenjem. Kuda je oti la iz onog sanduka od limunovog drveta to sam ga za nj u izradio, a u kome nikad nije spavala jer je le ala uz mene po celu no, ne u sandu ku, dan je provodila u sanduku, gospodine, iz smene u smenu, osmehivala se kad s am je polagao unutra da bi se mogla osmehivati i kad je izvlaim. Kako su joj bile meke ruke, njene male ake. Kao g... g... golubice. Mogla je da leti s njima po k abini da nije ipak odabrala da le i uz mene. Nam... nam... namotajte njihova creva na ekrk, ugurajte im njihove oi u usta. Mu kost im odre ite, obrijte ih glatko dole d a ih dokse njihove ne prepoznaju, a valerke da ih grde, prepustite ih bezobraznom smehu bezobraznih d... d... drolja. Radite ta hoete s krivcima. Gde je bilo njiho vo milosre prema nevinima. Kad su zadrhtali, kad zaplakali? Kakvi su ljudi mogli da poine to to su ovi poinili - lopovine, la ni prijatelji, izdajice, ravi drugovi na t om brodu, nikakvi drugovi, ubice, kidnaperi. Ako vas n... n... nema, onda gde su stra ni snovi za njih, gde su vraanja, tako davno obeana? Gde su lanci za njih, oko vi, lisice, kang-daske koje se zakljuavaju oko vrata? Abacinacije od kojih e oni o stati slepi? Kroz koje prozore e biti baeni da se polome, gde su estrapade koje e i m drobiti zglobove? Gde je moja voljena koju sam izgubio?" Dorkas je bila prona la jednu belu radu za svoju kosu, ali dok smo se etali nedaleko od zidina kasarne iz koje smo izi li (ja umotan u ogrta, tako da se posma trau udaljenom vi e od desetak koraka moralo uiniti da Dorkas ide sama), bela rada j e zaspala i svila svje latice; zato je Dorkas uzbrala, kao zamenu, jedan od onih belih cvetova nalik na trubicu koji se nazivaju meseevim cveem zato to dobijaju pr ividnu zelenu boju kad na njih padne zelena svetlost meseca. Ni ja ni Dorkas nis mo imali mnogo ta da ka emo, izuzev injenice da bismo jedno bez drugog, i ona i ja, bili potpuno sami. A to su govorile na e ake, koje su jedna drugu vrsto stiskale. Snabdevai su dolazili i odlazili: vojska se spremala za pokret. Sa severa i sa istoka pritiskalo nas je prisustvo gradskog Zida, prema kome je tvravski zi d kojim su bile za tiene kasarnske i upravne zgrade izgledao kao deja igra, kao pe ani zidi koji bi se mogao raspasti od prvog udarca neije noge. Ka jugu i zapadu irilo s e Sangvinarno polje. Zausmo iz tog pravca zvuke trube i povike novih monomahista koji su tra ili svoje neprijatelje. Mislim da smo se neko vreme oboje pribojavali da e ono drugo predlo iti da krenemo tamo i da gledamo borbe. Ni ona ni ja to ne pr edlo ismo. Kad su sa Zida doplovili poslednji tonovi poveerja, vratili smo se sa jed nom pozajmljenom sveom u na u sobicu li enu prozora i vatre. Nismo imali ime ni da zab ravimo vrata, nego smo na njih nagurali sto, a na sto namestili sveu uspravno. Re kao sam Dorkasi da je slobodna da ode ako hoe, jer e se posle o njoj priati zauvek da je bila ena jednog muitelja, ena koja se podala pod skelom za pogubljenje za par e isprskane krvlju. Za te pare je Dorkas ranije kazala: "Taj novac me je obukao i nahranio."

Sad je skinula smei ogrta (koji joj je visio do peta - i ni e od peta kad nije pazi la, tako da se rub vukao po pra ini) i izgladila grubi, utosmei lan svoje simare. Zapitao sam je da li se pla i. "Da", ree ona. Uz to brzo dodade: "Ali ne tebe." "Nego ega?" Svlaio sam se. Da je zatra ila, ne bih je cele noi ni pipnuo. Pri e ljkivao sam da ona to zatra i - uistinu, da me preklinje da je ne diram; zadovoljs tvo koje bi mi uzdr avanje donelo bilo bi (zami ljao sam u tim trenucima) jednako za dovoljstvu ostvarenog posedovanja, a dodatno zadovoljstvo sastojalo bi se u tome to bi ona sledee noi oseala jo veu obaveznost da mi se preda zbog toga to sam je prve noi po tedeo. "Sebe. Onih misli koje mi se mogu vratiti kad opet legnem sa mu karcem." "Opet? Sea li se neke ranije takve prilike?" Dorkas odmahnu glavom. "Ali sigurna sam da devica nisam. Po elela sam te m nogo puta jue i danas. ta misli , za koga sam se prala? Pro le noi dr ala sam te za ruku dok si spavao i sanjala sam da smo se izdvojili i da le imo jedno drugome u naruju. Ali poznajem kako izgleda kad je strast zadovoljena, a poznajem i elju, prema to me bila sam bar sa jedni mu karcem. Da li eli da skinem ovo pre no to ugasim sveu?" Bila je vrlo vitka, visokih dojki, uzanih kukova i u mojim oima udnovato n alik detetu, iako u potpunosti ena. "Izgleda tako mala", rekoh, privijajui je uz se be. "A ti si tako veliki." Tada sam znao da e joj moji zagrljaju biti bolni bez obzira na to to u se s vim silama truditi da to ne budu i te noi i kasnije. Takoe sam znao da vi e nemam sp osobnosti da je po tedim. Samo jedan trenutak ranije uzdr ao bih se da je zatra ila da se uzdr im; sad vi e nikakvi njeni zahtevi ne bi pomogli. Bacio bih se ka njoj i st isnuo je uz sebe sve i kad bih znao da u se time nabosti na upereno koplje. Ali nije nabodeno moje, ve njeno telo. Stajali smo dok sam prelazio rukam a po njoj i ljubio njene dojke koje su bile kao dve polovine neke okrugle, presee ne voke. Podigao sam je i pali smo na jedan krevet. Kriknula je, napola od radost i, a napola od bola, odgurnula me i odmah zgrabila i privukla. "Radujem se", ree ona "tako mi je drago", pa me ugrize za rame. Njeno se telo izvi unazad kao luk. Kasnije smo dogurali jedan krevet do drugog da bismo mogli le ati jedno uz drugo. Drugi put smo sve radili sporije; nije pristala na trei put. "Bie ti potre bna snaga sutra", rekla je. "Znai, ne smeta ti." "Kad bi ene odluivale, nijedan mu karac ne bi morao da ide na daleka putovan ja niti da proliva krv. Ali ene nisu napravile ovaj svet. Svi ste vi muitelji, ova ko ili onako." Ki a je padala te noi, tako silovita da smo uli njeno bubnjanje po crepovima iznad na ih glava. Bio je to proi avajui, estoki, beskonani pljusak. Zadremao sam i san ao da se svet okrenuo naglavice. ol iznad na ih glava - izruuje poplavu ribe, prljav t ine i cvea na nas. Videh ono ogromno lice koje sam pod vodom video onda kad se um alo nisam udavio - sad kao znamenje sudbine iscrtano po nebu koralom i belinom, osmehnuto tako da pokazuje iglaste zube. Traks nazivaju gradom soba bez prozora. Ova na a soba bez prozora, pomi ljao sam, priprema je za Traks. Ovako e u Traksu biti. A mo da smo Dorkas i ja ve stigli tamo, mo da Traks nije tako daleko na severu kao to sam mislio, nije tako daleko k ao to sam naveden da poverujem da jeste... Dorkas je ustala da bi izi la iz napolje, a ja sam po ao s njom, znajui da ni je bezbedno da se nou eta sama tu gde je vojske toliko. Hodnik koji se nalazio isp red na e sobe vodio je du jednog od spolja nih zidova zgrade, a u tom zidu su postoja le pu karnice i kroz svaku pu karnicu je sad uletala fina vodena pra ina. Zbog te vode sam eleo da nosim Terminus Est u kaniji, ali morao sam ga ipak isukati radi spre mnosti, jer da se tako veliki ma isue potrebno je prilino vremena. im smo se vratili u svoju sobicu i opet pritisli sto na vrata, izvadio sam belegiju i poeo da o trim ma, i to mu ku o tricu, i to najudaljeniju treinu, dakle onaj deo koji e sutra raditi. Najzad je taj deo o trice bio sposoban da presee na dva komada dlaku baenu u vazduh . Onda sam celo seivo obrisao i namazao uljem i naslonio ma uspravno na zid blizu moje glave. Sutra u se po prvi put popeti na skelu za pogubljenje, osim ako se hiliar

h u poslednjem asu ne opredeli za milosre. Uvek postoji ta mogunost, taj rizik. Ist orija pokazuje da u svakoj epohi postoji neka neuroza koju niko ne osporava, a m ajstor Palaemon me je uio da neuroza na e epohe jeste milosre prema krivcima, koje s e svodi na tvrdnju da jedan minus jedan daje ne to vi e od nule i da po to ljudski zak on ne mora biti samome sebi dosledan, ni pravda to ne mora biti. Negde u onoj sm eoj knji ici postoji dijalog izmeu dva mistika od kojih jedan tvrdi da je kultura iz rasla iz vizije o Inkreatoru kao loginom i pravednom biu koje je zbog svoje unutar nje saglasnosti prinueno da ispunjava i svoja obeanja i svoje pretnje. Ako je to t ano, pomi ljao sam, onda emo svi sada propasti, nema nam druge, a ta invazija sa sev era, radi ijeg zaustavljanja toliki izgibo e, bie samo vetar koji obara ve trulo stab lo. Pravda je uzvi ena stvar, a ja sam te noi, le ei uz Dorkas i slu ajui ki u, bio ml d, pa sam eleo samo uzvi ene stvari. Valjda sam zbog toga tako silno eleo da na a gild a ponovo zadobije svoju negda nju poziciju i ugled. ( eleo - iako iz nje izbaen.) Mo da se iz istog razloga ona moja ljubav prema ivim biima, koju sam kao dete tako siln o oseao, vremenom smanjivala i najzad svela samo na uspomenu, uoi onoga dana kad s am na ao jadnog Triskelea gde krvari pored Medvee kule. ivot, ipak, nije uzvi ena stva r, a po mnogo emu je suprotan istoti. Sad sam mudar, iako ne mnogo stariji, i sad znam da je bolje imati sve stvari, i uzvi ene i neuzvi ene, nego samo uzvi ene. Ako se, dakle, hiliarh ne opredeli za pomilovanje, ja u sutra oduzeti Agi lusu ivot. A ta to znai, ne zna niko. Telo je kolonija elija (svojevremeno sam, slu aj ui majstora Palaemona kako izgovara te rei, pomi ljao na elije na e ublijete). Ako pode li koloniju na dva velika dela, ona umre. Meutim, nema razloga da alimo zbog uni tenj a kolonije elija: po jedna takva umire kad god gurnemo veknu u hlebnu pe. Ako je ov ek samo jedna takva kolonja, onda nije ni ta; ali mi instiktivno znamo da je ovek n e to vi e. Dobro - pa ta se onda desi sa tim to je vi e? Mo da umire, i to "vi e", ali umire sporije. U mnogim zgradama, tunelima i n a mostovima pojavljuju se aveti; ipak, uo sam da u sluajevima kad je avet duh neko g ljudskog bia, a ne elemental, pojavljivanja postaju sve rea i najzad sasvim pres tanu. Istoriografi ka u da je ljudski rod u dalekoj pro losti znao samo za ovaj jeda n svet, Urt, i da se nije nimalo pla io onih zveri koje su tad na Urtu postojale i da su ljudi sa ovog kontinenta slobodno putovali na sever; ali duhove takvih lj udi niko nikad nije video. Mo da to "vi e" umire trenutno - ili, mo da, odlazi da luta meu sazve ima. U ogrom nosti Vaseljena ovaj na Urt, naravno, predstavlja samo seoce, pa i manje od toga. A ako ovek stanuje u selu, pa mu kom ije zapale kuu, on, ako nije poginuo, odlazi n a neko drugo mesto. Samo tada moramo pitati kako je do ao. Obino je majstor Gerlous, koji je obavio ogroman broj pogubljenja, govori o da se samo budale brinu da e omanuti u izvoenju obreda: da e se okliznuti na krv, ili da e, ne primetiv i da je klijent imao periku, poku ati da podignu njegovu glavu zahvatom za kosu. Vee su opasnosti da d elat izgubi nerve tako da mu ruke ponu drht ati i da udarac ispadne kako ne valja, ili da kidi e ogoreno tako da se in pravde pr etvori u obinu osvetu. Pre nego to sam se opet prepustio snu, poku ao sam da se oeliim protiv obe te vee opasnosti. 31. SENKA MUITELJA Deo je na e du nosti da stojimo bez ogrtaa, ali sa maskom i sa golim maem na p latformi za pogubljenje dugo pre nego to klijenta izvedu. Neki tvrde da to treba da simbolizuje veito budnu sveprisutnost pravde, ali se meni ini da je pravi razlo g taj to gomila treba da ima nekakav fokus i oseanje da predstoji neki dogaaj. Gomila nije puki zbir pojedinaca od kojih je sastavlena. Gomila je ivotin ja svoje vrste, bez jezika i bez stvarne svesti, koja se rodi kada se ljudi skup e, a umre kada se raziu. Ispred Palate pravde, oko platforme za pogubljenje, staj ali su dimarhi, rasporeeni u krug, postrojeni; njihov oficir imao je u rukama pi to lj kojim je mogao, verovatno, ubiti pedeset ili ezdeset ljudi pre nego to bi neko uspeo da mu otme to oru je i obori ga na kaldrmu da na njoj pogine. Pa ipak, bolje je kad postoji i fokus i neki otvoreni simbol vlasti.

Publika koja se okupila da gleda odsecanje glave nije bila ni u kom sluaj u sainjena iskljuivo od sirotinje, tavi e, sirotinja nije inila ni polovinu prisutnih. Sangvinarno polje je blizu jedne od boljih gradskih etvrti, pa sam video mnogo c rvene i ute svile i mnogo lica pranih miri ljavim sapunom tog jutra. (A Dorkas i ja smo se ispljuskali na bunaru u dvori tu.) Takvi ljudi su daleko manje skloni nasi lju nego sirotinja, ali ako se ra este, postanu daleko opasniji zato to nisu navikl i da pred silom oseaju strahopo tovanje i zato to su, bez obzira na ono to priaju dema gozi, poprilino hrabriji nego sirotinja. I tako sam stajao, osloniv i obe ake na naboranu dr ku Terminus Esta; okretao sam se malo tamo i malo ovamo, a onda sam namestio panj tako da moja senka pada preko njega. Hiliarh nije bio na vidiku, ali kasnije sam saznao da je gledao s jednog prozora. Poku avao sam, uzalud, da pogledom naem Agiju u gomili; Dorkas je s tajala na stepeni tu Palate pravde. Taj polo aj je, na moj zahtev, onaj sudski slu ben ik obezbedio za nju. Onaj debeli ovek koji me je prethodnog dana saletao sada je pri ao platform i najbli e to je mogao: vrh jednog naperenog koplja iz neposredne blizine je pretio njegovom nabreklom kaputu. ena s gladnim oima stajala je s njegove desne strane, a sedokosa s leve; maramicu ove druge imao sam u sari izme. Nigde nisam video ono g niskog koji mi je dao asimus, niti onog mucavca tupog pogleda i udnog govora. P ogledom sam ih tra io po krovovima, jer bi oni odatle, i pored svog niskog rasta, mogli imati dobar pogled; nisam ih video, to ne znai da nisu bili tamo. etvorica narednika u visokim paradnim lemovima izvela je Agilusa. U poetku nisam uop te video njih, nego samo pokret gomile koja se ispred njih otvarala kao voda iza Hildegrinovog amca. Posle nekoliko trenutaka ugledao sam njihove skerlet ne perjanice, pa sjaktanje oklopa, najzad Agilusovu smeu kosu i njegovo iroko, deako lice okrenuto nagore zato to su mu ruke lancima bile vezane tako da su pleke bile potisnute jedna ka drugoj. Setio sam se kako je elegantno izgledao u gardijskom oklopu, sa zlatnim himerom ra irenim preko prsa. Izgledalo je tragino da uz njega sada ne mogu biti ljudi iz te vojne jedinice, koja je u izvesnom smislu bila nje gova, umesto ovih o iljcima izbrazdanih obinih vojnika u pomno uglaanom eliku. Sad je sa njega bilo skinuto sve to je bilo luksuzno, dok sam ga je ekao u onoj istoj fu liginskoj maski u kojoj sam se i borio. Luckaste babe veruju da nas Panjudikator , sudija cele Vaseljene, ka njava porazima i nagrauje pobedama: meni se inilo da sam nagraen daleko vi e nego to sam eleo. Jo koji trenutak i on se pope na platformu. Poela je kratka ceremonija. Ka da je bila gotova, vojnici su ga primorali da klekne, a ja sam podigao ma da njim e zauvek zaklonim sunce. Kad je ma onako o tar kako treba da bude i kad je udarac i zveden korektno, izvr ilac oseti samo jedan neznatni zastoj dok se kimeni stub razd vaja, zatim o trica vrsto zagrize u panj. Zakleo bih se da sam u vazduhu, koji je b io ki om opran, osetio miris Agilusove krvi pre nego to se njegova glava sruila u ko . Gomila je ustuknula, onda nahrupila napred ka spu tenim kopljima. Razgovetno sam u o kako je onaj debeljko jeknuo, tano na onaj nain kako bi mogao nad nekom plaenom en skom, preznojen, u trenutku vrhunca. Iz daljine dopre vrisak u kome se Agijin gl as prepoznavao nepogre ivo kao lice obasjano munjom. Ne to u boji tog vriska nagoves tilo mi je da nije uop te gledala, ali da je ipak znala kad je njen brat-blizanac umro. Ono posle esto je vea petljavina nego li samo odsecanje glave. Poka e glavu g omili i pusti je da opet padne u ko aru. Meutim, obezglavljeno telo (koje mo e ispu tati velike koliine krvi jo dugo posle prestanka rada srca) mora biti odneto na nain is tovremeno i dostojanstven i sramotan. tavi e, ne samo "odneto" nego i sklonjeno na neko odreeno mesto gde ga nee niko napastvovati. Ako je smaknut uzvi eni, onda, po o biajima, njegovo telo mo e biti polo eno preko sedla njegovog ata i odmah predato nje govoj porodici. Osobama ni eg dru tvenog statusa mora se nai poivali te do kojeg ne mogu prodreti derai mrtvih; a na poetku tog preno enja, bar dok se ne zamakne iz vidika g ledalaca, potrebno je to telo vui po tlu. Ne mo e ga vui d elat, jer on mora da nosi i glavu i svoje oru je, a meu ostalim uesnicima - to su vojnici, sudski slu benici i ta ko dalje - retko se nae neko voljan da se time bavi. (U Citadeli nije bilo pote koa te vrste, jer su to obavljale dve kalfe.) Ovo je hiliarh, konjanik po obuci, a nesumnjivo i po sklonostima, re io na taj nain to je naredio da se le vue pomou tovarnog konja. Samo, nisu se posavetovali

sa samom ivotinjom, a ona se, po to je pripadala vi e radnikoj nego ratnikoj sorti, up la ila od krvi, pa je nagrnula da be i. Proveli smo se, rekao bih, zanimljivo, ali s mo na kraju istovarili jadnog Agilusa u jedno etvorougaono dvori te do koga publika nije imala pristupa. Tamo me nae sudski slu bnik - onaj isti - dok sam istio svoje izme. Videi ga, pomislio sam da je do ao da mi isplati honorar, meutim on saop ti da hiliarh eli da mi plati lino. To je za mene znailo, a tako sam i kazao, izuzetnu poast. "Sve je gledao", ree taj portriv. "I veoma je zadovoljan. Nalo io mi je da vam ka em da ste vi i ena koja s vama putuje dobro do li da ovde prenoite ako elite." "Mi emo u suton otii", rekoh mu. "Mislim da e to biti bezbednije." Za trenutak se dao u misli, a onda je klimnuo glavom, to je pokazalo da j e pametniji nego to sam pretpostavljao. "Prestupnik je imao, valjda, porodicu, pr ijatelje - mada vi o njemu sigurno ni ta ne znate, kao ni ja. Ipak, to je te koa s ko jom se vi, mora biti, susreete esto." "Upozorili su me iskusniji lanovi moje gilde", rekoh. Jesam rekao da emo otii u suton, ali ipak smo saekali da se sasvim spusti n o, delom radi bezbednosti, a delom i zato to je mudrije veerati pre odlaska. Naravno, nismo mogli krenuti pravo ka Zidu i ka Traksu. Kapija je morala biti ve zatvorena (da i ne pominjem da sam o mestu gde se nalazila imao vrlo nej asnu predstavu), a svi su mi rekli da izmeu garnizona i Zida ne postoji nijedna k rma. Morali smo se, dakle, prvo izgubiti, a onda pronai mesto gde bismo prenoili i sa koga bismo sutra bez te koa stigli do kapije. Od portriva sam dobio podrobna upu tstva, pa smo krenuli vedra srca; dodu e, skrenuli smo u sporedne ulice, ali to sm o tek kasnije uvideli. Hiliarh je poku ao da mi stavi novac u ruke umesto da ga (k ao to to obiaj nala e) baci na tlo pred moje noge; ubedio sam ga da to ne ini u inter esu svog sopstvenog ugleda. Dorkasi sam detaljno prepriao taj dogaaj koji mi je la skao i gotovo me u istoj meri razonodio. Po to sam ispriao, Dorkas me, kao praktina osoba, upita: "Znai, dobro ti je platio?" "Vi e nego dvostruko od onog iznosa koji je trebalo da plati za uslugu jed nom usamljenom kalfi. Majstorski honorar. A dobio sam, naravno, i napojnicu u ve zi s ceremonijom. Zna li da sad, iako sam nemilice tro io dok je Agija bila uz mene , imam vi e para nego kad sam krenuo iz na e kule? Dolazim do zakljuka da u, upra njavaj ui misteriju na e gilde, moi da nas izdr avam dok budemo putovali." Dorkas kao da jae prite e smei ogrta oko sebe. "Ja sam se nadala da ti vi e uop t e nee morati time da se bavi . Ili, bar, ne neko du e vreme. Toliko ti je pozlilo posl e onoga, a i ne zameram ti." "Bili su to samo ivci - pla io sam se da ne to ne krene naopako." "Bilo ti ga je ao. Znam da je tako." "Verovatno i jeste. Bio je Agijin brat i, rekao bih, nalik na nju u svak om pogledu osim po polu." "Nedostaje ti Agija, je li tako? Da li ti se toliko sviala?" "Poznavao sam je samo jedan dan - a to je manje nego to ve poznajem tebe. Da je ispalo po njenoj volji, ja bih sad bio mrtav. Jedan od ona dva averna bio bi moj kraj." "Ali onaj list te nije ubio." Jasno pamtim ton kojim mi je to rekla; zapravo, ako sklopim oi, opet ujem njen glas i opet do ivljavam onaj ok koji me je obuzeo kad sam shvatio da je upravo to ona misao koju sam izbegavao jo od kada sam, pridi ui se u sedei polo aj, ugledao A gilusa kako i dalje dr i svoj avern. List me nije ubio, ali ja sam okrenuo um na d rugu stranu da u to svoje pre ivljenje ne gledam, ba kao to smrtno bolestan ovek uspe va, koristei hiljadu trikova, da nikad ne pogleda smrti pravo u oi; ili, jo tanije, kao to ena koja je sama u velikoj kui izbegava da gleda u ogledala i radije se zama java mno tvom beznaajnih poslova da ne bi ni krajikom oka ugledala ono bie ije korake ponekad uje na stepeni tu. Ostao sam iv, a trebalo je da umrem. Progonio me je sopstveni ivot. Zavuka o sam aku pod ogrta i pogladio se po ko i, u prvi mah pipkajui obazrivo. Tu se nalazi lo ne to nalik na o iljak, pokriveno krasticom zgru ane krvi, ali nije bolelo niti krv arilo. "Pa ti listovi ne ubijaju, i to je sve", rekoh. "Rekla je da ubijaju."

"Rekla je ona mnogo raznih la i." Peli smo se uz jedan blagi bre uljak okupa n bledozelenom meseinom. Ispred nas je bila katranski crna linija Zida koja je iz gledala, kao to planine ponekad izgledaju, bli a nego to je stvarno bila i bli a nego t o bi ikako mogla biti. Iza nas su svetlosti Nesusa stvarale la nu zoru koja je pro ticanjem noi malo po malo zamirala. Na vrhu bre uljka sam se zaustavio da bih se ti m svetlostima divio, a Dorkas me uze za ruku. "Toliko domova. Koliko ima ljudi u gradu?" "To niko ne zna." "A mi emo sve njih ostaviti za sobom. Je l' daleko od Traksa, Severijane? " "Daleko je, kao to sam ti ve i rekao. To je u podno ju prvog slapa. Ne prisi ljavam te da ide . To zna ." "Hou da idem. Ali pretpostavimo... Severijane, samo pretpostavimo da kasn ije po elim da se vratim. Da li bi poku ao da me zaustavi ?" Rekoh: "Bilo bi opasno da sama krene na takav put, pa bih mo da poku ao da te nagovorim da odustane . Ali ne bih te dr ao vezanu niti u zatoeni tvu ako si na to mis lila." "Ka e da si napisao kopiju bele ke koju je neko ostavio za mene u onoj krmi. S ea se? Ali nisi mi je pokazao. Daj da je vidim sad." "Ispriao sam ti tano ta pi e, a ova cedulja koju imam nije prava, kazao sam t i. Agija je bacila original. Sigurno je neko - Hildegrin mo da - poku a da me upozor i." Jahaku torbicu sam ve otvorio, prstima napipao cedulju i dotakao jo ne to, ne to hl adno, udnog oblika. " ta je?" upita Dorkas videi moj izraz lica. Izvukao sam to. Bilo je vee, ali ne mnogo vee od orioka i samo malice deblje . Taj hladni materijal (koji god da je bio) uzvraao je ledenim zracima meseine na taj nain to je ka njima sipao zrake nebeskog sjaja. inilo mi se da dr im u ruci svetl osni signal koji se iz celog Nesusa mo e videti, pa sam br e-bolje gurnuo taj predme t nazad u torbicu i zaklopio je. Dorkas me je za mi icu stiskala tako vrsto kao da je posredi narukvica od s lonovae i zlata koja je izrasla do veliine ene. " ta je to bilo?" pro aputala je. Stresao sam glavom da razbistrim misli. "Nije moje. Nisam ni znao da je kod mene. Dragulj, dragi kamen..." "To ne bi mogao biti. Zar nisi osetio toplotu? Evo, vidi, na tvom mau - t o je dragi kamen. A ono to si maloas izvadio, ta je to bilo?" Pogledah tamni opal na jabuci dr ke Terminus Esta. Svetlucao je na meseini, ali na onaj predmet koji sam maloas izvukao iz torbice nije nalikovao ni ta vi e neg o to damski lornjon nalikuje na sunce. "Kand a pomiritelja", rekoh. "Agija ju je tu stavila. Svakako je to uinila kad smo poru ili oltar da ne bi Kand a kod nje bila pr onaena ako nas pretresu. Ona i Agilus bi je opet prisvojili posle Agilusove pobed e, a kad ja nisam poginuo, Agija je poku ala da mi je ukrade u njegovoj eliji." Dorkas vi e nije gledala ka meni. Njeno lice se uzdizalo i okretalo ka gra du i ka nebeskom sjaju koji je stvaralo bezbroj svetiljki upaljenih u njemu. "Se verijane", ree ona, "Ovo ne mo e biti." Nad gradom je visila, kao letea planina u nekom snu, jedna d inovska zgrada - zgrada sa kulama, sa potpornim kosinama, sa luno povijenim krovom. Iz njenih p rozora kuljala je grimizna svetlost. Poku ao sam da progovorim, da osporim postoja nje tog uda upravo dok sam u njega zurio, ali pre nego to sam stigao ijedan slog d a uobliim, graevina je i ezla kao mehur u vodoskoku, ostavljajui za sobom samo kaskadu iskrica. 32. POZORI NI KOMAD Tek posle i eznua te prikaze velike lebdee graevine iznad grada uvideo sam da sam zavoleo Dorkas. Krenuli smo drumom - jer odmah iza vrha bre uljka na li smo novi drum - u tamu. I po to su na e misli bile sasvim posveene onome to smo upravo videli, na e du e su se zagrlile neometano; obe su pro le kroz tih nekoliko sekundi vizije ka o kroz vrata nikad ranije otvorena, koja nikad vi e nee ni biti otvarana. Ne znam kuda smo i li. Pamtim krivudavi put niz brdo, u njegovom podno ju je

dan luni most, pa drugi drum, sa ije se jedne strane, u du ini od oko dve lige, prot ezala nekakva drvena ograda. U svakom sluaju, razgovarali smo, i to nijednom rei o sebi, ve iskljuivo o onome to smo videli i o moguem smislu te pojave. I znam: na poe tku tog pe aenja smatrao sam da mi je Dorkas samo jo jedna sluajna saputnica, mada vr lo po eljna i u isti mah sa aljenja dostojna. A na kraju tog hoda voleo sam Dorkas k ao to nikad nijedno drugo ljudsko bie nisam voleo. Ne zbog nekog smanjenja ljubavi prema Tekli - uistinu, volei Dorkas zavoleo sam Teklu jo vi e zato to je Dorkas bila drugo ja (kao to je Tekla tek kasnije postala, ali ne na divan nain kao Dorkas, n ego na u asan nain), iz ega proistie da ako ja volim Teklu, i Dorkas voli Teklu. " ta misli ", pitala je, "da li je iko osim nas to video?" O ovome do tog asa nisam razmi ljao, a sad rekoh da je zgrada izdr ala u visee m plo aju samo jedan trenutak, ali da se to desilo iznad najveeg od svih gradova; p a, ako je prizor i promakao milionima ili desetinama milion, nekoliko stotina ga je ipak moralo videti. "A nije li mogue da je to bila samo prikaza namenjena nama dvoma?" "Nikad prikaze nisam imao, Dorkas." "A ja ne znam da li sam ih ili nisam imala. Kad god poku am da se setim ta je bilo pre nego to sam te izvukla iz vode, jedino mi doe u seanje da sam ja takoe b ila u vodi. Sve pre toga je kao vizija razbijena u komadie, male i sjajne, na pri mer naprstak koji sam jednom videla kako le i u kadifi i lave nekog psia ispred vrat a. Ni ta slino ovome. Ni ta nalik na ovo to smo videli." Njene rei su me podsetile na cedulju koju sam tra io kad sam dotakao Kand u, a to me je, opet, podsetilo na smeu knji icu koja je le ala u susednoj pregradi torbi ce. Zapitah Dorkas da li e eleti, kad naemo mesto gde emo stati, da vidi knjigu koja je nekad bila Teklina.

"Hou", ree ona. "Kad budemo opet sedeli uz vatru, kao to smo na trenutak se deli u onoj krmi." "To to sam na ao dragulj - koji u, dakako, morati i da vratim pre nego to nap ustimo grad - i ovo to smo priali podsetilo me je na ne to to sam svojevremeno itao. Z na li o kljuu Vaseljene?" Dorkas se tiho nasmeja. "Ne, Severijane, ja koja jedva znam i kako se zo vem ne znam ni ta o kljuu Vaseljene." "Nisam se dobro izrazio. Hteo sam rei da li ti je poznata ideja da Vaselj ena, navodno, ima neki tajni klju? Neku reenicu, ili grupu rei, neki vele ak i samo jednu re, ne to to se mo e izvui sa usana odreene statue, ili proitati u nebesima, ili n o to neki anhorit govori svojim uenicima u nekom svetu s one strane mora?" "To znaju bebe", ree Dorkas. "Znaju pre nego to naue da govore, ali kad por astu toliko da mogu progovoriti, kasno je, glavninu su ve zaboravile. Tako mi je bar priao neko nekad." "Na to i mislim, na ne to te vrste. Imam ovu smeu knji icu, zbirku mitova iz pro losti, a u njoj postoji i odeljak gde su nabrojani svi kljuevi Vaseljene - na o snovu tvrenja raznih ljudi koji su razgovarali sa mistagozima na dalekim svetovim a, ili studirali popul vuh pojedinih arobnjaka, ili gladovali u upljim stablima sv etog drvea. Tekla i ja smo to itali i priali o tim kljuevima, a jedan od njih je bio sledei: da sve na svetu, sve to se desi, ima tri znaenja. Prvo je ono praktino, u k njizi opisano reima ' ta ora vidi'. Krava je napunila usta travom, i to je prava tra va i stvarna krava - to znaenje je podjednako va no kao i drugo, ili tree. Drugo znae nje je odraz sveta koji se uokolo nalazi. Svaki predmet je u dodiru sa svim drug im predmetima, pa zato mudraci mogu da saznaju o tim drugim gledajui prvi. To bi se moglo nazvati predskazivaevim znaenjem, zato to ga takvi ljudi koriste kad na os novu traga zmije predskazuju neki sreni susret ili kad potvruju ishod neke ljubavn e veze na taj nain to polo e elektor jednog odela preko patronese drugog." "A tree znaenje?" upita Dorkas. "Tre je transsupstancijalno. Budui da svi predmeti imaju svoje konano porek lo u Pankreatoru i kako ih je on sve stavio u pokret, svi oni neminovno izra avaju njegovu volju, koja je vi a stvarnost." "Ti to ka e da je ono to smo videli bilo znak." Odmahnuo sam glavom. "Ta knjiga ka e da je sve znak. Onaj stub u ogradi je znak, a i nain kako se ono drvo nagnulo preko ograde je znak. Mogue je da neki zn

aci ukazuju na tree znaenje lak e nego neki drugi." Sledeih stotinak koraka smo utali. Onda Dorkas ree: "Meni se ini da ljudi sv e razumeju naopako, ako je istina to to u knjizi dvorkinje Tekle pi e. Mi smo videl i kako jedno veliko ustrojstvo skae u vazduh i pada u ni tavilo, je li tako?" "Ja sam je samo video kako visi nad gradom. Zar je skoila?" Dorkas klimnu glavom. Video sam svetlucanje njene blede kose u sjaju mes eca. "Meni se ini da je znaenje koje naziva treim veoma jasno. Ali te e je doi do drugo g znaenja, a ono prvo, koje bi trebalo da bude najlak e, ovde je nemogue." Zaustio sam da ka em da je razumem - bar ono to je rekla o prvom znaenju - k ad zauh iz daljine, ali ne velike, neku potmulu grmljavinu nalik na dugo valjanje groma. Dorkas uzviknu: " ta je to?" i dohvati me za ruku svojom malom, toplom akom , to mi je ba prijalo. "Ne znam, ali kao da je do lo iz onog umarka napred." Klimnula je. "Sad ujem i glasove." "Znai da ima bolji sluh nego ja." Opet se razlegao taj zvuk, sna nije i du e; ovog puta mi se uinilo, mo da samo zato to smo bili malice bli e, da nazirem i svetlost izmeu stabala mladih bukava, koj a su ispred nas tvorila umarak. "Eno!" ree Dorkas, pokazujui prstom prema neemu to se nalazilo malo severnij e od umarka. "Ono ne mo e biti zvezda. Suvi e je nisko i blistavo i kree se prebrzo." Mislim da je fenjer. Na zapre nim kolima mo e biti, ili no en u neijoj ruci." Opet ta grmljavina, ali sad sam znao ta je: zvuk dobo a. Sad sam i ja uo gla sove, veoma slabo, a meu njima naroito jedan glas koji je zvuao dublje nego dobo , a po snazi se sa dobo em maltene izjednaavao. Obi li smo ivicu umarka i videli pedesetak ljudi okupljenih oko jedne male platforme. Na njoj je, izmeu razbuktalih baklji, stajao jedan d in koji je pod jedn om rukom dr ao bubanj kao da je to tam-tam. S njegove desne strane stajao je ovek d aleko manjeg rasta, rasko no obuen, a s njegove leve najsenzualnije lepa ena koju sa m ikad video. "Svi su tu", govorio je mali, glasno i vrlo brzo. "Svi su tu. ta vam je p o volji? Ljubav i lepota?" Pokaza ka eni. "Snaga? Hrabrost?" Mahnu tapom ka divu. "Varka? Misterija?" Potap a se po prsima. "Porok?" Opet pokaza ka d inu. "I - vidi g a! Vidi ko je upravo nai ao! Na stari neprijatelj Smrt koja uvek doe pre il' posle." To govorei, pokaza ka meni i sva lica u publici okrenu e se da blenu u mene. To je bio doktor Talos sa Boldandersom; njihovo prisustvo mi se uini neiz be nim onog trenutka kad sam ih prepoznao. A to se tie te ene, ona mi je bila, koliko sam mogao videti, potpuno nepoznata. "Smrt!" ree dr Talos. "Smrt doe. Sumnjao sam u tebe tokom ova dva dana, st ari prijatelju, a sad vidim da nisam bio u pravu." Oekivao sam da se gledaoci nasmeju njegovom crnom humoru, ali nisu se nas mejali. Neki su zagunali izmeu sebe, a jedna baba pljunu sebi u dlan i okrete dva prsta prema zemlji. "A koga je to doveo sa sobom?" Dr Talos se nagnuo napred i zakiljio, kroz svetlost buktinja, ka Dorkas i meni. "Nevinost, rekao bih. Da, uz njega je Nevi nost. E sad smo svi na okupu! Predstava kree kroz koji trenutak. Nije za psihiki o setljive! Nikad niste ni ta slino videli, ni ta ni pribli no! Svi smo na okupu." One lepotice vi e nije bilo na pozornici; magnetizam u doktorovom glasu bi o je takav da ja njen odlazak nisam ni primetio. Ako bi trebalo da sad opi em pozori ni komad doktora Talosa onako kako je iz gledao meni (uesniku), jedini mogu ishod bila bi pometnja. A kad ga budem opisivao onako kako je publici izgledao ( to sam re en da to uinim na nekom podobnijem mestu u ovoj pripovesti), mo da mi se nee verovati. U drami sa pet uesnika, od kojih te pr ve veeri dvoje nisu ni znali svoje uloge, stupale su vokske, svirali su orkestri, padali snegovi, tresao se Urt. Doktor Talos je od uobrazilje svojih gledalaca z ahtevao mnogo, ali tu uobrazilju je potpomagao priom i ma inerijom jednostavnom ali domi ljatom i senkama baenim na zastore, holografskim projektorima, tonskim snimci ma, reflektivnim kulisama i svim drugim zamislivim trikovima, i uspevao je, sve u svemu, izvanredno, za ta su dokaz bili jecaji, povici i uzdasi koji su povremen o doplovljavali do nas iz pomrine. Likujui u svemu tome, ipak je pretrpeo neuspeh. Jer, njegova elja je bila

da saop ti ne to, da ispria jednu veliku priu koja je postojala samo u njegovom umu i koja se ne bi mogla svesti na obine rei; ali rekao bih da niko ko je tu Talosovu d ramu ikad gledao - a ne kamo li mi koji smo se po njegovom nareenju kretali preko pozornice i na njoj progovarali - nije oti ao sa ikakvim jasnim razumevanjem o emu je u prii bilo rei. Pria se mogla jedino (rekao je dr Talos) iskazati zvonjavom zv ona i grmljavinom eksplozija i povremenim obrednim pozama. Na kraju se ipak poka zalo da se ni time nije mogla iskazati. U jednoj sceni se dr Talos borio sa Bold andersom sve dok obojici nije linula krv niz lice; u drugoj je Boldanders tra io p restravljenu Jolentu (tako se zvala ta najlep a ena na svetu) po jednoj sobi podzem ne palate i najzad seo na sanduk u kome je ona le ala skrivena. U zavr nom delu sred i tem pozornice preovlaivao sam ja, rukovodio sam komorom za saslu anja u kojoj su dr Talos, Boldanders, Jolenta i Dorkas bili vezani i stegnuti u kojekakve naprave. Pred oima publike ja sam njih etvoro, jedno po jedno, podvrgavao muenjima najbizar nijim i (da su bila stvarna) najneizvodljivijim. U jednoj sceni nisam mogao da n e opazim kako je udno publika poela da mrmlja dok sam se, prividno, pripremao da o dvrnem Dorkasi obe noge iz karlinih zglobova. Ja to nisam video, ali gledaocima j e bilo omogueno da vide da se Boldanders postepeno oslobaao. Nekoliko ena je vrisnu lo kad se njegov lanac sa zveketom sruio na pozornicu; prikriveno sam pogledao ka Talosu oekujui uputstva ta dalje da radim, ali on je ve bio u skoku ka publici jer se oslobodio daleko lak e. "Tableau", povika on, "tablo, svi." Ostadoh sasvim nepomian u zateenom pol o aju jer sam nauio da ta re to i znai. "Otmeni narode, posmatrali ste na u malenu pred stavu sa izvrsnom pa njom. Sad tra imo malice i iz va e kese, a ne samo va e vreme. Kad s e ova drama bude zavr ila, videete ta se dogaa kad se udovi te konano oslobodi." Doktor alos je ispru io svoj visoki e ir prema publici i ja zauh kako nekoliko novia zveknu upa dajui unutra. Nezadovoljan, on skoi sa pozornice i poe izmeu ljudi. "Imajte u vidu d a kad se on oslobodi, ni ta vi e ne stoji izmeu njega i ostvarenja njegovih okrutnih e lja. Imajte u vidu da sam ja, njegov muitelj, sada vezan i prepu ten mu na milost i nemilost. Setite se da jo nikako niste saznali - hvala vam, sire - identitet one tajanstvene prilike koju je kontesa videla kroz prozore zaklonjene zavesama. Hv ala vam. Da iznad tamnice koju vidite, rasplakana statua - hvala - jo kopa ispod stabla oskoru e. Pa, hajdete, bili ste veoma irokogrudi sa svojim vremenom. Tra imo j edino da sad ne budete krti sa svojim novcem. Nekolicina nas je odista poastila ka ko treba, ali mi neemo da glumimo za nekolicinu. Gde su oni blistavi asimusi koji je trebalo da padaju kao ki a u moj jadni e ir iz ruku vas ostalih? Pa nee valjda nek olicina plaati za veinu! Ako asimuse nemate, onda orioke dajte; ako nijedan oriok ne mate, onda sigurno ovde nema nikoga ko bar jedan aes nema!" Posle nekog vremena prikupljena je dovoljna svota i dr Talos se vinuo na zad na svoje mesto i ve to opet pritegao okove koji su ga prividno dr ali zahvaenog k linovima sa svih strana. Boldanders je urliknuo i ispru io svoje duge ruke kao da e li da me zgrabi, omoguujui gledaocima da primete da ga drugi lanac, do tad neprimee n, ipak i sad sputava. "Primeti ga", dobaci mi dr Talos sasvim tiho. "Odbijaj ga jednom buktinjom." Odglumio sam da tek tad primeujem da su Boldandersu ruke slobodne i i upao s am jednu od buktinja iz njenog le i ta u uglu pozornice. Odjednom obe buktinje oslab i e; plamenovi koji su bili iste ute boje iznad skerletne sad postado e plaviasti i ble dozeleni, ujedno dobijajui dvostruku i trostruku veliinu i i tei grozno, a odmah potom se naglo smanji e kao da e se svakog trena ugasiti. Zamahnuo sam mojom buktinjom k a Boldandersu viui: "Ne! Ne! Nazad! Nazad!" opet po uputstvu dr Talosa. Boldander uzvrati, urliui jae nego ikad. Teglio je taj lanac tako da je pozori ni zid za koji j e lanac bio privr en kriputao i pucketao; na usta mu bukvalno poe pena, gusta bela teno st koja mu je pocurila iz uglova usana niz ogromnu vilicu i zasula njegovu zaralo crnu odeu kao sneg. U publici je neko vrisnuo, a lanac se prekinuo uz prasak kao od koija kog bia. Do tog trenutka lice diva bilo je ve, u svom ludilu, sasvim u asavaj ue i ja bih pre stao pred lavinu da je zaustavljam nego pred njega; ali pre nego t o sam stigao i jedan korak da uinim da bih od njega pobegao, on je oteo buktinju iz mojih ruku i oborio me udarcem njene gvozdene dr ke. Digao sam glavu taman na vreme da vidim kako istr e i drugu buktinju iz le i t a i kree, ma ui obema, u napad na publiku. Krici mu karaca nadjaa e vriske ena - zvualo to kao da na a gilda radi sa stotinom klijenata odjednom. Digao sam se na noge i b

io ve spreman da zgrabim Dorkas i s njom pojurim u zaklon umice, kad videh doktora Talosa. inilo se da je obuzet raspolo enjem koje bih jedino mogao opisati kao zlob no veselje; oslobaao se svojih okova, ali nije ba urio. Oslobaala se i Jolenta, a ak o je na tom savr enom licu uop te bilo ikakvog izraza, bio je to izraz olak anja. "Vrlo dobro!" uzviknu dr Talos. "Zaista veoma dobro. Mo e se sad vratiti, B oldanders. Ne ostavljaj nas u mraku." A meni: "Da li vam je prijalo va e prvo isku stvo na daskama, majstore muiteljstva? Za poetnika koji glumi bez prethodne probe, igrali ste zavidno dobro." Uspeo sam da klimnem. "Sem to vas je Boldanders oborio. Morate mu oprostiti, jasno je video da se neete setiti da sami padnete. A sad, hajdemo ovamo. Boldanders ima svoje talen te, ali u njih ne spada sposobnost o trog uoavanja sitnica izgubljenih u travi. Ima m neka svetla iza pozornice, vi i Nevinost ete mi pomoi da skupljamo." Nisam razumeo ta time hoe da ka e, ali kroz nekoliko trenutaka obe buktinje su bile na svojim mestima, a mi smo ve tragali po uga enom prostoru ispred pozornic e dr ei tamne lanterne. "To je ne to sasvim neizvesno", objasni dr Talos, "ali meni v eoma drago. Za pare u e iru neizvesnosti nije bilo - ja ve pred kraj prvog ina mogu d a predvidim, do u oriok tano, koliko e para biti ubaeno. Ali ove padaljoce! Neki put ljudi ispuste samo dve jabuke i jednu repu, ni ta vi e, a neki put sve to se zamisli ti mo e. Jednom smo na li prase. I to, po tvrdnji Boldandersa koji ga je pojeo, pras e izvrsnog ukusa. Jednom smo na li bebu, da ne ka em prasence ljudskog roda. Pa tap s a zlatnom loptastom dr kom, jo ga imam. Starinske bro eve. Cipele... esto nalazimo sva kovrsne cipele. A gle ta sad naoh, enski suncobran." Podi e ga u vazduh, nama na uvid . "Ovo e biti prava stvar kad na a lepa Jolenta krene sutra u etnju, da je zaklonimo od sunca." Jolenta se ispravi na nain kako to ine ljudi koji se napre u da se ne pogrbe . Iznad struka njena amplituda, bela kao krem, bila je tolika, da je Jolenta ver ovatno morala i izvijati kimu unazad da je tolika te ina ne povue prejako napred i n adole. "Ako emo veeras u neku gostionicu, ja bih da krenemo odmah", ree ona. "Vrlo sam umorna, doktore." Bio sam umoran i ja. "U gostionicu? Noas? Zloinako traenje novaca. Pogledaj sa ovog stanovi ta, dra ga moja. Najbli a je bar ligu daleko, a Boldandersu i meni bila bi potrebma bar sm ena vremena da popakujemo pozornicu i dekor, ak i uz pomo ovog prijateljski nastro jenog anela patnje. Dok bismo se, takvim tempom, domogli krme, obzorje bi ve bilo p od suncem, petli bi kukurikali i, svi su izgledi, hiljadu budala bi se ve budilo da treskaju vratima i prosipaju prljavu vodu iz svojih kua." Boldanders je huknuo (izra avajui tim zvukom svoju saglasnost, ako sam dobr o shvatio), a zatim tresnuo izmom po travi kao da hoe da smrvi neko otrovno stvore nje koje je tamo primetio. Doktor Talos ra iri ruke da zagrli celu Vaseljenu. "Dok ovde, draga moja, ispod ovih zvezda koje su lina i voljena imovina Inkreatora, imamo sve to se po elet i mo e, ako se hoe zdrav san. Vazduh je noas upravo onoliko leden koliko treba da bi spavai bili zahvalni to imaju toplotu svojih pokrivaa i svoje vatre, a od ki e nema ni nagove taja. Ovde emo se ulogoriti, ovde emo dorukovati i odavde emo krenuti, obnov ljeni, u ono radosno doba kad je dan mlad." Rekoh: "Pomenuo si doruak. Ima li ta za jelo sada? Dorkas i ja smo gladni. " "Naravno da ima. Koliko vidim, Boldanders je upravo podigao jednu korpu sa jam-korenjem." Nema sumnje da je meu na om dotada njom publikom bilo i nekoliko seljaka koji su se vraali sa pijace nosei sve one proizvode koje nisu uspeli da prodaju. Na li s mo ne samo jam nego, uskoro, i dva pilenceta, kao i nekoliko stabljiica mlade eerne trske. Posteljine nismo imali mnogo, ali ne to smo ipak imali, a doktor Talos nik akvu posteljinu nije uzeo za sebe, nego je rekao da e provesti no sedei i gledajui v atru i kasnije mo da malo dremajui u onoj stolici koja je do maloas bila presto auta rhov i klupa inkvizitorova. 33. PET NOGU

Le ao sam budan mo da smenu vremena. Uskoro mi je bilo jasno da nema izgleda da Talos zaspi, ali sam se istrajno nadao da e bar da se udalji iz ovog ili onog razloga. Neko vreme je sedeo kao da se dao u duboke misli, onda je ustao i poeo da se etka levo-desno ispred vatre. Lice mu je bilo nepokretno ali izra ajno - dobi jalo je najmanjim pomicanjem obrve ili naginjanjem glave na jednu stranu potpuno nov izraz, i ja videh, dok se etao ispred mojih poluzatvorenih oiju, tugu, zlobnu radost, e nju, dosadu i desetak drugih oseanja koja ni naziva nemaju kako preleu pre ko te vuje maske. Najzad se okomio, zamasima svog tapa, na cvetove divljih biljaka. Za krat ko vreme je poskidao glave ba svim cvetovima na prvih desetak koraka oko vatre. ek ao sam, pa kad vi e nisam mogao videti njegovu uspravnu, energinu priliku i kad sam vikanje i fijukanje tog tapa uo samo iz daljine, polako izvadih dragulj. Bilo je kao da u ruci dr im zvezdu, ne to to plamti svetlo u. Dorkas je spavala; nadao sam se da emo zajedno gledati dragulj, ali ipak odluih da je ne budim. Lede no plavo zraenje se pojaavalo tako da sam se najzad upla io da e ga i dr Talos, iako je daleko, ugledati. Prinesoh dragulj oku, pokrenut nekom detinjastom pomi lju da kroz njega, kao kroz soivo, pogledam vatru, ali ga brzo uklonih - poznati svet tr ave i spavaa sveo se na obian ples iskrica prerezan zamahom sablje dimiskije. Nisam siguran koliko mi je godina bilo kad je majstor Malrubius umro. Te k posle znatnog broja godina postao sam kapetan, to znai da sam u vreme njegove sm rti morao biti sasvim mali deko. Meutim, jako dobro pamtim kako je bilo kad ga je majstor Palaemon nasledio na mestu gospodara egrta; taj polo aj je od kad sam dozna o da on uop te postoji dr ao majstor Malrubius, pa se meni nedeljama, a mo da i meseci ma inilo da majstor Palaemon (bez obzira na to to sam ga jednako, ili vi e voleo) ni je i ne mo e biti na pravi gospodar u onom smislu kako je to majstor Malrubius bio. Utisak izme tenosti i nestvarnosti pojaavalo je saznanje da majstor Malrubius nije ni mrtav, ak ni odsutan... nego da, zapravo, samo le i u svojoj kabini, le i u istom onom krevetu u kome je spavao svake noi dok nas je jo on pouavao i disciplinovao. Po jednoj izreci, ono ega vi e nema - kao da nikad nije ni bilo; ali u ovom sluaju b ilo je drugaije, majstora Malrubiusa vi e nismo viali, ali je njegovo prisustvo bilo opipljivije nego ikad. Majstor Palaemon je odbijao da potvrdi da se majstor Mal rubius nikad nee vratiti i zato je svaki postupak morao biti na dve vage meren: " Da li bi ovo majstor Palaemon odobrio?" i " ta bi na ovo rekao majstor Malrubius?" (Na kraju nije rekao ni ta. Muitelji, ma koliko se te ko razboleli, ne idu u Kulu leenja; postoji verovanje - ne mogu rei da li je istinito ili ne - da se tamo vraa milo za drago.) Kad bih ovu istoriju pisao sa naumom da nekoga zabavljam, ili ak pouavam, ne bih pravio ovu digresiju o majstoru Malrubius, koji je u tom trenutku, dok sa m ja vraao Kand u u torbicu, svakako morao ve mnogo dugih godina biti prah. Ali u is torijskom tekstu, kao i u drugim stvarima, postoje potrebe i potrebe. O knji evnom stilu ne znam ba mnogo; ali uio sam pi ui i nalazim da se ova umetnost ne razlikuje od one moje negda nje onoliko koliko bi ovek mogao pomisliti. Mnogo desetina, ponekad i mnogo stotina ljudi doe da vidi pogubljenje; bi valo je da se pred mojim oima balkon, pod te inom gledalaca, odvali od zida i poubi ja, tim jednim ru enjem, vi e naroda nego to sam ja pogubio u celoj svojoj karijeri. Te desetine i stotine mogu se uporediti sa itaocima nekog pisanog izve taja. Ali treba zadovoljiti ne samo gledaoce nego i neke druge: onu vlast u ije ime karnifeks see; one koji su karnifeksu dali novac uz dogovor da osuenik treba da umre lakom (ili te kom) smru; treba i karnifeksa samog zadovoljiti. Gledaoci e biti zadovoljni ako nema velikih odugovlaenja, ako osueni dobije dozvolu da ne to kratko ka e i ako to ka e dobro, ako podignuto seivo zasvetluca na su ncu trenutak pre nego to e se sjuriti dole, tako da oni dobiju vremena da uhvate d ah i malo gurnu jedni druge i ako glava padne uz zadovoljavajue obilno plju tanje k rvi. Slino tome vi koji ete jednog dana zalaziti u dubinu biblioteke majstora Ulta na elite da kod mene ne nailazite na velika odugovlaenja, da linostima bude dopu teno da govore samo kratko, ali da im govor dobro uspeva; eleete izvesne dramske pauze koje e vam biti signal da nailazi ne to znaajno, uzbuenje ete tra iti u tekstu, ba kao - zadovoljavajuu koliinu krvi. Vlasti za koje d elat radi, hiliarsi ili arhoni (ako e mi biti dozvoljeno d

a svoju metaforu pro irim), bie uglavnom zadovoljne ako osuenik ne uspe da utekne il i da mnogo ra esti masu i ako po okonanju postupka bude neporecivo mrtav. ini mi se da je takva vlast, u mome pisanju, onaj podstrek koji me goni da svoj spisateljs ki zadatak obavljam. On zahteva da tema ovog rada ostane u sredi tu rada samog - d a ne pobegne u predgovore ili indekse ili u neko sasvim drugo delo; da se retori ka ne razma e toliko da nadvlada temu i da se tema privede zadovoljavajuem zakljuku. Oni koji plaaju karnifeksu da bi in pogubljenja bio bezbolan, ili bolan, m ogu se uporediti sa knji evnim tradicijama i prihvaenim knji evnim modelima, uz koje se ja moram priklanjati. Pamtim da nam je jednog zimskog dana, kad je hladna ki a tukla o prozor uionice u kojoj nam je dr ao nastavu majstor Malrubius - mo da zato to je video da smo odve bezvoljni za ozbiljan rad, ili mo da samo zato to je on bio bez voljan - ispriao priu o izvesnom majstoru Verenfridu iz na e gilde, koji je, u vreme nima davnim, a po to su ga zaokupile te ke novane nevolje, primio pare i od neprijate lja i od prijatelja jednog osuenika; postavio jedne desno, a druge levo od panja i svojom velikom ve tinom postigao da i jednima i drugima izgleda da je ishod potp uno zadovoljavajui. Ba na taj nain, suprotne stranke, tradicijom uspostavljene, vuk u pisca istorije svaka na svoju stranu. Da, vuku ga ak i ako je on autarh. Jedna stranka eli da stvar bude izvr ena... to jest napisana... sa lakoom, a druga eli da d o ivi bogato iskustvo. A ja se moram truditi, stavljen pred nedoumicu majstora Ver enfrida, ali li en njegovih sposobnosti, da zadovoljim obe strane. To sam i nastoj ao da postignem. Ostaje sam karnifeks; to sam ja. Njemu nije dovoljno da dobije pohvale s a svih strana. Nije mu, ak, dovoljno ni da stekne pouzdano saznanje da je svoj po sao obavio sasvim kako treba, u punoj saglasnosti sa poukama svojih majstora i s a drevnim tradicijama. Potrebno je jo , ako eli da bude sasvim zadovoljan u trenutk u kad Vreme uhvati njegovu vlastitu odseenu glavu za kosu i digne je u vazduh, da karnifeks u svoj rad unese i neki sastojak, makar i mali, koji je samo njegov i koji njegovom rukom vi e nikad nee biti ponovljen. Tek tad se osea slobodnim umetni kom. Kad sam delio postelju sa Boldandersom, sanjao sam ne to udno; sastavljajui ovu istorijsku knjigu, nisam oklevao da taj san ispriam, jer pripovedanje o snovi ma je sasvim prihvaeni deo knji evne tradicije. A u vreme o kome sad pi em, kad smo D orkas i ja spavali pod zvezdama uz Boldandersa i Jolentu i dok je dr Talos sedeo u blizini, do iveo sam ne to to je bilo mo da vi e, a mo da i manje od sna; prepriavanje t kvih stvari nije u tradiciji knji evnosti. Dajem upozorenje vama koji ete nastaviti itanje da ova epizoda nema nikakve veze sa onim to e se uskoro dogaati; priam je sam o zato to me je tad zbunila, a sad e biti prijatno priati je. A ipak, mo da ta epizod a i ima veze ako se zna da je tad u la u moj um i onda ostala, iz ega mo e slediti da je uticala i na moje pona anje u potonjim vremenima. Kand a je opet poivala bezbedno sklonjena, a ja sam le ao ispru en na jednom st arom ebetu pokraj vatre. Dorkas je le ala sa glavom do moje glave, Jolenta sa stopa lima uz moja stopala, a Boldanders je, opru en poleu ke na suprotnoj strani vatre, pr aktino zabio debele onove svojih izama u ar. Stolica dr Talosa bila je nadomak divov e ruke, ali okrenuta na suprotnu stranu od vatre. Da li je on sedeo u njoj, lice m okrenut ka noi, ili u njoj nije bio, ne mogu rei; tokom onog to se dogaalo i to u sa d ispriati povremeno mi se inilo da oseam njegovo prisustvo u toj stolici, a povrem eno njegovo odsustvo. Mislim da je boja neba ve bila ne to svetlija od pune none tmi ne. Do mog sluha doprli su zvuci koraka, ali me nisu uznemirili u mome odmor u; bili su to te ki, ali i mekani koraci; zatim i zvuk disanja, dahtanja neke ivoti nje. Ako sam bio budan, oi su mi bile otvorene; ali jo sam bio tako blizu uspavano sti da glavu nisam okrenuo. ivotinja mi je pri la, onju kala mi odeu i lice. Triskele je to bio, legao je uz mene i pritisnuo kimu uz moje telo. Tad nisam primeivao ni ta udno u injenici da me je prona ao, ali pamtim da sam osetio izvesno zadovoljstvo to ga opet vidim. Opet koraci, sada spori, vrsti, ljudski; odmah sam znao da je to majstor Malrubius - pamtio sam kako su zvuali njegovi koraci u hodnicima ispod kule u dan ima kad smo zajedno obilazili elije; ovo je bio isti zvuk. On ue u moj vidokrug. O grta mu je bio pra njav, kao i obino, sem u najsveanijim prilikama; sedajui na sanduk sa kulisama, pritegao je ogrta onom starom kretnjom oko sebe. "Severijane, nabroj

mi sedam naela vladavine." Bio mi je potreban veliki napor da progovorim, ali uspeo sam (u svome sn u, ako je san bio): "Ne pamtim da smo tako ne to izuavali, gospodaru." "Uvek si bio najnemarniji od mojih deaka", ree on i zauta. Obuze me zloslut; osetih: ako ne odgovorim, desie se neka grdna nevolja. Najzad nejako poeh: "Anarhija..." "To nije vladavina nego nedostatak vladavine. Uio sam te da anarhija pret hodi svakoj vladavini. A sad nabroj sedam vrsta." "Privr enost linosti monarha. Privr enost jednoj liniji nasleivanja ili nekoj drugaijoj liniji dola enja na vlast. Privr enost kraljevskoj dr avi. Privr enost kodeksu zakona koji dr avi daju legitimitet. Privr enost nekom irem ili u em izabranom telu koj e odreuje zakone. Privr enost jednoj apstrakciji koja se zami lja tako kao da sadr i i to izabrano telo, i druga tela iz kojih je ovo izabrano proisteklo, i mno tvo drug ih elemenata, a sve uglavnom idealno." "Podno ljivo. Od tih formi, koja je najranija, a koja je najvi a?" "Razvoj je i ao nabrojanim redosledom, majstore", velim ja. "Ali ne pamtim da ste me ikad ranije pitali koje je naelo najvi e." Majstor Malrubius se nagnuo napred, a oi su mu gorele blistavije nego ar. "Koja je najvi a, Severijane?" "Poslednja, gospodaru?" "Misli privr enost jednoj apstrakciji za koju se zami lja da sadr i i izabrano telo i tela iz kojih je ono proisteklo i mno tvo drugih elemenata, prete no idealnih ?" "Da, majstore." "Kojoj vrsti, Severijane, pripada tvoja privr enost bo anskom biu?" Ni ta nisam odgovorio. Mo da sam razmi ljao, ali, ako jesam, moj um je bio tol iko pun sna da nije bio svestan misli. Umesto toga, postao sam duboko svestan sv oje fizike okoline. Sva velianstvenost neba iznad mog lica kao da je bila napravlj ena samo radi mene, samo da bi se sad podvrgla mojoj inspekciji. Na zemlji sam l e ao kao na eni, a vazduh oko mene bio je, inilo se, zadivljujui kao da je od kristal a i fluidan kao vino. "Odgovaraj, Severijane." "Prvoj vrsti, ako je uop te oseam." "To je privr enost linosti monarha?" "Da, jer tu naslednika nema." "Ova ivotinja, koja se pored tebe odmara, dala bi ivot za tebe. U koju vrs tu spada njena privr enost tebi?" "U prvu?" Nikog nije bilo kraj mene. Digoh se u sedei polo aj. Nestali su i Malrubius i Triskele, a ipak, du jedne strane tela, one gde je bio Triskele, oseao sam neja snu toplinu. 34. JUTRO "Budan si", ree dr Talos. "Verujem da si dobro spavao?" "Usnio sam udan san." Ustao sam, osvrnuo se. "Nema ovde nikog osim nas." Kao da umiruje neko dete, doktor Talos mi po kretima ruku pokaza Boldandersa i usnule ene. "Sanjao sam da mi se vratio moj pas - pre vi e godina izgubljen - i da je legao uz mene. Kad sam se probudio, jo sam oseao toplinu njegovog tela." "Pa, le ao si pored vatre", ree dr Talos. "Nikakvog psa nije ovde bilo." "I jedan ovek, obuen manje-vi e kao ja." Dr Talos odmahnu glavom. "Ni sluajno se nije moglo desiti da ga ja ne vid im." "Mogao si zadremati." "Samo u ranijem delu noi. Ve dve smene sam budan." "uvau ti sad pozornicu i kulise", rekoh, "ako hoe da odspava ." Istina je bila da sam se pla io da opet legnem.

Uz malo oklevanje dr Talos ree: "To je veoma ljubazno od tebe", i kruto s e spusti na moje ebe, sada mokro od rose. Seo sam na njegovu stolicu, ali sam je okrenuo tako da gledam vatru. Nek o vreme sam bio sam sa svojim mislima, koje su se u poetku odnosile na moj san, a potom na Kand u, monu relikviju koja mi je sluajno dospela u ruke. Bio sam veoma za dovoljan kad je Jolenta poela da se me kolji i kad je konano ustala i protegla svoje rasko ne udove naspram skerletno pro aranog neba. "Ima li vode?" upita ona. "Ja bih da se operem." Rekoh joj da je Boldanders, koliko sam video, vodu za na u veeru doneo iz p rvog umarka; ona klimnu i ode da potra i potok. Njena pojava mi je, ako ni ta drugo, skrenula misli; uvideh da pogledom naizmenino odmeravam njenu odlazeu i Dorkasinu le eu priliku. Jolentina lepota bila je savr ena. Nijedna druga ena koju sam ikada vid eo nije bila ni blizu toga - jer, u poreenju sa Jolentom, Tekla je, onako silno v isoka i dostojanstvena, izgledala grubo i mu kobanjasto, dok je Dorkas sa svojom p lavokosom delikatno u bila, po izgledu, isto onoliko krta i detinjasta kao Valerija, zaboravljena devojka koju sam sreo u Atrijumu vremena. A ipak, Jolenta me nije privlaila kao Agija, niti sam je voleo kao Teklu; nisam eleo, a ni smatrao da je mogue da izmeu mene i Jolente nastane ona prisnost u mislima i oseanjima koja se stvorila izmeu Dorkas i mene. Po eleo sam Jolentu, kao i svaki mu karac koji ju je ikada video, ali sam je po eleo na onaj nain kako mu karac po eli neku enu na umetnikoj slici. Divei joj se, nisam mogao da ne opazim (kao i na pozornici prethodne noi) kako nespretno hoda, ona koja je, mirujui, izgledala tak o graciozno. Te oble butine zapinjale su jedna o drugu, te ina tog divnog i slados trasnog tela njoj je i smetala, kao to trudnici smeta uveani stomak. Kad se vratil a iz umarka, kapi bistre vode sijale su joj na trepavicama, lice joj je bilo isto i besprekorno kao luk duge na nebu, a ipak oseao sam se maltene kao da sam sam. "... ka em, ima voa za tebe ako hoe . Doktor mi je noas rekao da jedan deo sauva m da bismo imali ne to za doruak." Glas joj je bio pomalo promukao i pomalo bez dah a. Bio je to glas koji se slu a kao muzika. "Oprosti", rekoh joj, "ne to sam se zamislio. Da, rado bih pojeo ne to voa, t o je vrlo ljubazno od tebe." "Al' neu ti ga ja donositi nego donesi sam. Eno ga iza one police sa oklo pima." Taj oklop ka kome je pokazivala bio je zapravo od platna razapetog preko ianog rama i obojenog srebrnastom bojom. Iza toga pronaoh jednu staru korpu i u nj oj gro e, jednu jabuku i jedan nar. "I ja bih ne to", ree Jolenta. "To gro e, mislim." Dadoh joj gro e; pomislih da e se Dorkas verovatno opredeliti za jabuku, pa je ostavih pokraj njene ake, a za sebe uzeh nar. Jolenta di e gro e. "Ovo je gajio pod staklom ba tovan nekog uzvi enog - suvi e je rano za prirodno. Mislim da ovaj lutalaki ivot nee biti odve rav. A dobijam i treinu p ara." Zapitah je, zar nije i ranije glumila u istoj trupi sa doktorom i njegov im d inom. "A ti me se ne sea , a? Nisam ni mislila da e se setiti." Ubacila je zrno gro a u usta i, koliko sam mogao videti, progutala ga celo. "Ne, nisam glumila. Imala sam jednu probu, mada smo morali sve da promenimo kad se u priu tako iznenadno ut rpala ova devojka." "Ja sam sigurno izazvao vei poremeaj komada nego ona. Ona je mnogo krae vre me provela na pozornici." "Da, ali tvoje prisustvo je bilo i predvieno. Kad smo ve bali, dr Talos je glumio i tvoje delove i svoje, rekao mi je i ta ti treba da govori ." "Znai da se oslonio na to da u ja doi." Doktor se tog trenutka podigao, maltene kao da je kljocnuo, u sedei polo aj. "Naravno, naravno. Za dorukom smo ti kazali gde emo biti, ali, da se sino nisi poj avio, dali bismo predstavu 'Velike scene iz...' i ekali jo jedan dan. Ti, Jolenta, sad ne dobija treinu nego etvrtinu - jedino je po teno da prihod delimo sa ovom drug om enom." Jolenta slegnu ramenima i proguta sledee zrno gro a. "Sad je budi, Severijane. Treba da krenemo. Probudiu Boldandersa, pa da p

odelimo pare i da se pakujemo." "Ja neu ii s vama", rekoh. Doktor Talos me pogleda upitno. "Moram da se vratim u grad. Imam neki posao sa Redom pelerinki." "Onda mo e da ostane s nama dok ne stignemo do glavnog puta. To e ti biti naj povoljniji pravac povratka." Osetio sam, mo da po tome to nije poeo da mi postavlja pitanja, da zna vi e nego to svojim reima nagove tava. Prenebregavajui na razgovor, Jolenta je suzbijala zevanje. "Morau jo da spav am pre nego to padne no, inae moje oi nee izgledati onako dobro kao to treba." "Ostau", rekoh, "ali im stignemo do druma, morau da idem." Doktor Talos se ve okrenuo i navalio da budi d ina, drmajui ga i udarajui ga vitkim tapom po ramenima. "Kako god hoe ", ree on, a ja nisam bio naisto da li on to k a e meni ili Jolenti. Pogladio sam Dorkas po elu i pro aputao joj da sad moramo krenu ti. "Kamo sree da to nisi uradio. Sanjala sam ne to najdivnije... Sa toliko poj edinosti, tako stvarno." "I ja sam - pre nego to sam se probudio, hou rei." "Znai, odavno si budan? Je li ova jabuka moja?" "I to ti je sav doruak, bojim se." "Dovoljno mi je. Vidi kako je crvena i okrugla. Kako se ono ka e: 'Crveno kao... ije ono be e... jabuke'. Ne mogu da se setim. Hoe da grizne ?" "Ve sam jeo. Jedan nar." "To je trebalo da pogodim po mrljama oko tvojih usta. Mislila sam da si cele noi sisao krv." Mora biti da sam, ujui to, napravio zapanjeno lice, jer ona je dodala: "Pa stvarno si izgledao kao neki crni i mi koji se nadnosi nad mene." Boldanders je sad sedeo i trljao oi rukama kao tu no dete. Dorkas mu preko vatre dobaci: "Strava jedna, kad ovek mora tako rano da ustane, zar ne, gudmane? Da li si i ti sanjao?" "Ni ta sanjao", odgovori Boldanders. "Nikad ne sanjam." (Dr Talos mi dobac i jedan pogled, odmahujui glavom kao da hoe da ka e: Izuzetno nezdravo.) "Onda u ti dati jedan deo mojih snova. Severijan ka e da ima svojih dovoljn o." Iako je izgledao sasvim budan, Boldanders se zapiljio u nju. "Ko si ti?" "Ja..." Dorkas se okrete meni, upla ena. "Dorkas", rekoh. "Pa da, Dorkas. Zar se ne sea ? Sreli smo se iza zavese pro le noi. Ti... tvoj a prijateljica nas je predstavila jedno drugom i rekla da ne treba da te se pla im jer e ti samo glumiti da povreuje ljude. U priredbi. Odgovorila sam da mi je to jas no zato to Severijan radi stra ne stvari, a u stvari je tako dobar." Dorkas me opet pogleda. "Severijane, to pamti , zar ne?" "Sigurno da pamtim. Ne treba Boldanders da te zabrinjava samo zato to je zaboravio. Znam, veliki je, ali njegov krupan rast je kao moja fuliginska odea - i ni da ovek izgleda mnogo gori nego to jeste." Boldanders ree Dorkasi: "Ima tako divno pamenje. Kamo sree da ja mogu tako d a se setim svega." Glas mu je bio kao koturanje te kih kamenova. Dok smo mi razgovarali, dr Talos je izvukao sandue sa novcem. Njime je za zveckao da nas prekine. "Hajmo, prijatelji, obeao sam vam po teno i podjednako delj enje zarade koju smo svojom predstavom ostvarili, a kad to obavimo, bie vreme za pokret. Okreni se ovamo, Boldanders, stavi ake u krilo i ra iri ih. Gospodine Sever ijane, i vi dame, da li biste se takoe skupili oko mene?" Naravno da sam uoio, kad je doktor ranije govorio o deljenju noa nje zarade, da je pomenuo etiri dela; ali, pretpostavio sam da Boldanders, koji je izgledao kao da je doktorov rob, nee dobiti ni ta. A sad, meutim, posle kraeg preturanja po to m sanduetu, doktor Talos ubaci jedan sjajni asimus u ake d ina, drugi dade meni, trei Dorkasi i punu aku orioka Jolenti; onda poe da raspodeljuje svakom po jedan oriok r edom. "Primetiete da je ovo, do sada, sve ispravan novac", ree on. " ao mi je to mora m prijaviti da ovde ima poprilino i sumnjivih novia. Kad onu nesumnjivu vrstu iscrp imo, morae svako od vas da dobije i svoj deo sumnjivih." Jolenta upita: "Da li si ti ve uzeo svoj deo, doktore? Mislim da je treba lo da tom prilikom i mi ostali budemo prisutni."

Na trenutak ruke doktora Talosa, koje su strelovito i le od jedne do druge osobe i svakom od nas odbrojavale novie, zastado e. "Ja ne uzimam ni ta od ovoga, nik akav udeo", ree on. Dorkas me pogleda kao da hoe da se uveri da e rei ne to pametno, pa pro aputa: "To ba nije po teno." Rekoh: "Nije po teno. Doktore, uestvovao si u noa njoj predstavi koliko i ma k o od nas ostalih, a i sakupljao si pare, a koliko vidim i pozornica i oprema su tvoji. Pa, prema tome, trebalo bi da dobije bar dvostruki udeo." "Ja ne uzmam ni ta", ree dr Talos polako. Tad sam ga prvi put video postieno g. "Meni je zadovoljstvo da upravljam radom ove, sad ve mogu rei, dru ine. Komad koj i izvodimo napisao sam ja, i ja kao..." ( osvrnuo se kao da ne zna sa ime bi naini o dobro poreenje) "...kao onaj oklop tamo, igram svoju ulogu. Te stvari su moje z adovoljstvo i sva nagrada koja mi je potrebna." "A sad, prijatelji", nastavi on, "primetiete da su nam ostali samo pojedi nani orioci i da ih nema dovoljno za jo jedan krug. Da budem konkretan, ima samo dv a. Ko god eli mo e uzeti oba, uz uslov da se odrekne svih aesa i svih sumnjivih novia koji preostaju. Severijane? Jolenta?" Ne bez izvesnog iznenaenja, zauh kako Dorkas saop tava: "Uzimam ih." "Vr...lo dobro. Neu praviti razliku meu ovim preostalim, nego u ih jednosta vno deliti nasumce. Upozoravam vas koji ih primate da pazite kako ete ih upotrebi ti. Postoje kazne za plaanje takvim novcem, mada, izvan Zida... ta je to?" Pogledah tamo kuda je on gledao i videh da nam se pribli ava neki ovek u dr onjavoj, sivoj odei. 35. HETOR Ne razumem za to bi iko trebalo da se osea poni en ako sedi na zemlji dok mu nepoznata osoba prilazi, ali znam da se u takvom sluaju oseanje poni enosti javi. Ob e ene su ustale dok se ta siva prilika primicala, a uinio sam to i ja. ak se i Bold anders onako krupan digao na noge i tako, pre nego to je prido lica dospeo na udalj enost podesnu za razgovor, ustadosmo svi sem dr Talosa koji je sedeo na na oj jedi noj stolici i na njoj ostao. A ipak, te ko bi bilo zamisliti manje upeatljivu priliku. ovek sitnog rasta, a u prevelikoj odei, tako da je izgledao jo sitniji. Vilica i nejaka i neobrijana ; prilazei nam, smae s glave masnu kapu, otkrivajui elu iza koje je ostala samo jo je dna talasava linija kose u odstupanju, nalik na krestu nekog matorog i prljavog bur inoa. Znao sam da sam ga ve video negde, ali tek trenutak kasnije sam ga prepoz nao. "Gospodari", ree on. "O, gospodari i gospodarice svega stvorenog, ene svil ene kose i ovee koji upravlja carstvima i vojskama nn...neprijatelja na e fffotosfere ! Kula jaka kao kamen je jaka, jaka kao hr... hr... hrast koji pu ta nove listove posle po ara! A moj majstor, tamni majstor, pobeda smrti, kralj i no ga slu a! Dugo s am bio pod ugovorom na brodovima sa srebrnim jedrima, onim sa sto katarki koje k ad se pru e dodirnu zzz... z... zvezde, ja, plovim izmeu njihovih sjajnih preki, a i za glavne srednje pre... p... preke gore Plejade. Ali nikad ni ta od vas! Video nisa m. He... He... Hetor se zovem, do ao da vam slu im, da bri em blato sa va eg ogrtaa, o trim taj velianstveni ma, n... n... n... nosim ko aru sa oima va ih rtava koje gledaju gore ka meni, majstore, oima kao mrtvim satelitima Verthandija kad je sunce nestalo. K ad je sunce nnn... nnn... nestalo! Gde su oni onda, sjajni igrai? Jo koliko e bukti nje istrajati? Ledene r... r... ruke pipaju da ih nau, ali inije za buktinje su hl adnije od svakog leda, hladnije nego meseci Verthandija, hladnije nego mrtve oi! Gde je snaga, onda, koja tue po jezeru dok se u penu ne pretvori? Carstvo gde je, vojske sunca gde su, sa dugakim kopljima i zlatnim zastavama? Gde su svilenokose koje smo jo pro le noi voleli?" "Uverenje je moje da ste vi bili u na oj publici pro le veeri", ree dr Talos. "Savr eno mi je razumljiva va a elja da ponovo gledate tu predstavu. Ali neemo vam moi tu elju ispuniti pre nego to padne vee, a do tada emo, nadamo se, prevaliti izvesno rastojanje, jer odavde idemo." Hetor, ovek koga sam sreo ispred Agilusovog zatvora i koji je tad bio u d

ru tvu onog debelog, ene sa gladnim oima i drugih, kao da Talosa nije ni uo. Zurio je u mene, bacajui poglede povremeno ka Boldandersu i Dorkas. "Povredio te je, a? U grevima, u grevima. Video sam te sa krvlju, tee crvena kao pentekosta. K... kakva a st za tebe! Slu i mu i ti, a tvoje zvanje je vi e od mog." Dorkas odmahnu glavom, onda okrete glavu na drugu stranu. Div je samo zu rio. Dr Talos ree: "Vi svakako razumete da je ono to ste videli bila samo pozori na predstava." (Seam se da sam tad pomislio u kakvoj smo se nezgodi mogli nai kad je Boldanders na kraju skoio meu gledaoce, da je glavnina njih bila vr e svesna injenice d a je to samo priredba.) "Razumem ja vi e nego to v... vi mislite, ja stari kapetan, i stari porunik, stari k... k... kuvar u svojoj staroj kuhinji, kuva supu, kuva orbu za umirue kune ljubimce! Moj gospodar je stvaran, ali gde su ti vojske? Stvaran, a carstva gde su ti? Z... zar e la na krv tei iz prave rane? Gde ti je snaga kad k... k... krvi n e bude vi e, gde je sjaj svilene kose? Uh... va... uhvatiu ja to u a u od stakla, ja, stari kapetan starog sa... sakatog broda, a posada crna prema srebrnim jedrima, a iza njih vrea uglja." Mo da bi trebalo da ovde ka em da sam u to vreme vrlo malo pa nje obratio na n jegovo nepovezano i urno prianje, mada mi moje neizbrisivo pamenje omoguuje sada da te rei prenesem na hartiju. Hetor je neke rei gutao, neke pevuckao, a pljuvaka je u vidu sitnih kapljica izletala kroz rupe izmeu njegovih zuba. Mo da ga je Boldander s, na svoj spori nain, razumeo. Siguran sam da je Dorkasi bio toliko odvratan da veinu njegovih rei nije ni ula. Okrenula se kao to se ovek okrene da ne slu a re anje i rcanje kostiju kad alzabo pro dire le inu. Jolenta nikad i nije slu ala ni ta to se nije ticalo nje same. "Evo pred vama te mlade ene i vi jasno vidite da joj nije ni ta." Doktor Ta los je ustao i ostavio sandue s parama. "Uvek je zadovoljstvo razgovarati s nekim ko ceni vrednost na ih predstava, ali, bojim se, sad imamo posla. Moramo se pakov ati. Smem li vam rei do vienja?" Sad kad je njegov jedini sagovornik bio doktor Talos, Hetor opet stavi k apu na glavu, tavi e navue je tako da mu je maltene pokrila oi. "Pakovanje robe? Niko bolji u tome od mene, ja, stari superkargo, stari svear i stjuard i uto... to... v... utovariva. Ko e drugi da vrati zrnevlje na klipove kukuruza, da opet upakuje pile u jaje? Ko da ispresavija moljca sveanih krila, a svako krilo kao solarno j edro i ugura ga opet u raspuklu auru koja v... v... visi kao s... s... sarkofag? A za ime gospodara, ja u, za korist gospodara, ja u. I mm... mm... ma kud da krene ii u za njim." Klimnuo sam zato to nisam znao ta da ka em. Ba u tom asu je Boldanders - do ije g razumevanja su, izgleda, prodrle bar te rei o pakovanju, ako ni ta drugo - dohvat io jednu od kulisa sa pozornice i poeo je namotavati na motku. I Hetor se uz neoek ivanu pokretljivostu vinuo na pozornicu i poeo da presavija kulisu koja predstavl ja inkvizitorovu komoru za saslu anja i da namotava projektorske ice. Doktor Talos mi se okrete kao da hoe rei: Za ovoga, ipak, odgovara ti, kao ja za Boldandersa. "Ima takvih poprilian broj", rekoh mu. "Nalaze zadovoljstvo u bolu i ele d a su blizu bola ba kao to bi normalan ovek eleo da se vrzma oko Dorkas i Jolente." Doktor klimnu. "A ba sam se pitao. Mogue je zamisliti idealnog slugu koji slu i iz iste ljubavi prema svom gazdi, ili idealnog seljainu koji ostaje da kopa bl ato zato to voli prirodu, ili idealnu frikatrisu koja iri noge deset puta svake noi samo zato to voli kopulaciju. Ali ovek takva stvorenja nikad ne sree u stvarnosti. " U roku od otprilike jedne smene vremena bili smo na drumu. Na e malo pozor i te se vrlo uredno spakovalo u ogromnu dvokolicu sklopljenu od delova pozornice, a Boldanders, koji je tu skalameriju uhvatio za dr ke i gurao napred, ponese na lei ma jo pokoju sitnicu. Napred je pe aio doktor Talos, iza njega Dorkas, Jolenta i ja, a Hetor je i ao iza Boldandersa, na daljini od oko sto koraka. "Ovaj je kao ja", ree Dorkas, osvrui se. "A doktor je kao Agija, ali ne tol iko lo . Sea se? Ona me nije mogla naterati da odem, a ti si je na kraju spreio da to poku ava." Pamtio sam i zapitao je tada zbog ega me je onog dana onako uporno pratil a. "Vi ste bili jedini ljudi koje sam poznavala. Vi e sam se pla ila samoe nego

Agije."

"Znai, pla ila si se Agije?" "Jesam, veoma. Pla im je se i sad. Ali... ne znam gde sam ranije boravila, mada mislim da sam boravila u samoi, gde god da sam bila. I to dugo. Nisam elela da se to nastavi. E, sad, ovo nee razumeti, niti e ti se dopasti, ali..." "Da?" "ak i da si me i ti mrzeo koliko Agija, ipak bih ipak i la za vama." "Ne mislim da te je Agija mrzela." Dorkas je digla glavu i zagledala mi se u lice; vidim to zao treno lice i sad, ba kao da je odra eno na mirnoj povr ini ovog blistavocrvenog mastila u mastioni ci preda mnom. Bilo je to lice, mo da, malice ubledelo i izmr avelo i odve detinjasto za veliku lepotu; ali te oi bejahu delii azurnog neba nekog skrivenog sveta koji ek a da doe ovek; oi koje su se i sa Jolentinim mogle takmiiti u lepoti. "Mrzela me je" , ree Dorkas blago. "A sad me mrzi jo jae. Sea se kako si o amuen bio posle borbe? Odve a sam te, a ti se nisi ni osvrnuo. A ja sam se osvrnula i videla sam njeno lice. " Jolenta se alila dr Talosu da joj pe aenje smeta. Iza nas se zau Boldandersov dubok, tup glas: "Nosiu te." Jolenta se osvrte. " ta? Preko svega ostalog?" Nije odgovorio. "Kad sam kazala da hou da se vozim, nisam mislila, kao to si, izgleda, ti pomislio, da se vozim kao kad budalu voze na bievanje." U ma ti sam video kako d in tu no klima glavom. Jolenta se, dakle, pla ila da e izgledati sme no, a ovo to u ja dalje pisati zv uae odista nepametno iako je istinito. Ti, itaoe moj, mo e da u iva na moj raun. Tada palo na um koliko sree zapravo imam i koliko sam sreno pro ao od odlaska iz Citadel e. Bio sam siguran da mi je Dorkas prijatelj - ne samo ljubavnica nego i ne to vi e, istinska saputnica, iako smo samo nekoliko dana bili zajedno. Te ki koraci diva i za mene podseali su me koliko ima ljudi koji lutaju Urtom sasvim sami. Tada sam i shvatio (ili pomislio da sam shvatio) za to se Boldanders opredelio da slu a doktor a Talosa i da prigne svoju ogromnu snagu uz svaki zadatak koji mu taj crvenokosi ovek postavi. Neiji dodir po ramenu prenuo me je iz ovih razmi ljanja. Bio je to Hetor, k oji nas je tiho sustigao. "Majstore", ree on. Rekao sam mu da me ne zove tako i objasnih da sam ja u svojoj gildi samo kalfa i da majstor verovatno nikad neu postati. Pokorno je klimnuo glavom. Kroz njegove otvorene usne nazirao sam poloml jene sekutie. "Majstore, kuda idemo?" "Kroz kapiju", rekoh ja, a u sebi dopunih da to ka em zato to elim da on kre ne sa Talosom, a ne sa mnom; istina je bila da sam razmi ljao o natprirodnoj lepot i Kand e i o tome kako bi slatko bilo poneti Kand u u Traks - umesto da se vraam u ce ntar Nesusa. Mahnuo sam rukom ka Zidu, koji se u daljini uzdizao kao to se zidine obine tvrave moraju uzdizati pred oima mi a. Bio je crn kao olujni oblak, taj Zid, a uz njegov gornji rub zadr avalo se nekoliko oblaka, tu uhvaenih. "Da vam nosim ma, gospodaru." Ponuda je zazvuala iskreno, mada me je podsetila na zaveru koju su Agija i njen brat skovali protiv mene, a koja je roena iz njihove elje da se doepaju Term inus Esta. Rekoh, najvr e to sam mogao: "Ne. Ni sad, ni ma kad." "Saoseanje me obuzima, gospodaru, kad vidim da idete sa njim na ramenu. S igurno je veoma te ak." Poeo sam da obja njavam, sasvim istinito, da taj ma nije toliko te ak koliko i zgleda, ali tad obiosmo jedan bre uljak i ugledasmo na pola lige ispred nas drum, p otpuno prav, koji je vodio ka otvoru u Zidu. Drum je bio zakren kolima sa ivotinjs kom zapregom, i to ne samo teretnim nego i onim sa oblim platnenim krovom, za pu tnike; bilo je tu i svakovrsnih drugih vozila. Sve je pokraj tog Zida i ogromne kapije u njemu izgledalo patuljasto, ljudi kao trunice, ivotinje kao mravi koji te gle mrvice. Doktor Talos se u hodu okrenuo i produ io da hoda unatra ke; mahnuo je k a zidu, ponosito kao da ga je on napravio. "Mislim da neki od vas ovo nikad nisu videli. Severijane? Dame? Jeste li ikad bili ovako blizu?"

ak i Jolenta je odmahnula glavom, a ja rekoh: "Ne. Svoj ivot sam proveo ta ko blizu sredi ta grada, da je Zid bio tek tamna linija na severnom obzorju, vidlj iva samo iz jedne sobe sa staklenim krovom na samom vrhu na e kule. Zaprepa en sam, p riznajem." "Na i preci su zidali kako valja i treba, zar ne? Pomisli - posle toliko h iljadugodi ta za dalji rast grada ostaje jo sav onaj otvoreni prostor preko koga sm o se danas kretali. Gle, Boldanders odmahuje glavom. Zar ne uvia , dragi moj pacije nte, da e sve ove ikare i prijatne livade kojima putovasmo danas biti zamenjene je dnog dana zgradama i ulicama?" Boldanders ree: "Nisu bile za rast Nesusa." "Ma nisu, ma otkud bi. Ej, bio si ti lino prisutan kad se odluivalo, pa zn a emu su bile namenjene." Doktor namignu nama ostalima. "Boldanders je stariji od mene i zato veruje da sve zna. Ponekad." Ubrzo smo dospeli na stotinak metara od tog druma i Jolentina pa nja se us redsredi na tamo nji saobraaj. Ako se tu mo e iznajmiti neka nosiljka, to mi mora nai", ree ona dr Talosu. "Neu moi veeras da glumim ako budem morala da pe aim ceo dan." On odmahnu glavom. "Zaboravlja , ja para nemam. Ako vidi neku nosiljku i po e li da je iznajmi , slobodan si, dabome, da to uini . Ako ne bude mogla da glumi veeras, voja mlaa zamenica e preuzeti tvoju ulogu." "Zamenica?" Doktor gestom pokaza prema Dorkas. "Siguran sam da je ona puna elja da se oproba u vodeoj ulozi i da e to obaviti slavno. ta misli zbog ega sam joj dopustio d a nam se pridru i i da uzme deo dobiti? Bie potrebne manje promene teksta nego kad imamo dve ene." "Ona odlazi sa Severijanom, budalo. Zar nije jutros rekao da e se vratiti da potra i..." Jolenta se naglim pokretom okrete ka meni, lep a nego ikad zato to se naljutila. "Kako si ih nazvao? Pelise?" "Pelerinke", rekoh ja. Tek to sam to izgovorio, jedan ovek koji je jahao m eriipa ivicom te gomile ivotinja i ljudi zate e uzde i dovede svog konjia pred nas. " Ako Pelerinke tra ite", ree on, "put vas vodi na istu stranu kao i mene, kroz kapij u, a ne nazad u grad. Pro le su noas ovim putem." Ubrzao sam korak i kad mi je zadnji deo njegovog sedla bio nadohvat ruke , upitao sam ga da li je u to siguran. "Uznemirili su me drugi gosti u krmi gde sam bio, kad su jurnuli napolje da ih one sa druma blagosiljaju", ree ovek na meriipu. "Pogledao sam kroz prozor i video njihovu procesiju. Poslu itelji su im nosili statue boginja osvetljene sveama , ali postavljene naglavce, a sve tenice su i le u ode dama koje su same pocepale." Nj ihovo lice, izdu eno, izmueno, ali aljivo, sad pokaza ironini osmeh. "Ne znam ta nije bilo u redu, ali, njihov odlazak je bio upeatljiv i nedvosmislen - kao to je, znat e, rekao medved o izletnicima." Doktor Talos apnu Jolenti: "Mislim da e ovaj aneo agonije i tvoja pomonica o stati uz nas jo neko vreme." Pokazalo se da je samo upola pogre io. Vi, koji ste mo da ve mnogo puta videl i Zid i mo da esto prolazili kroz pojedine njegove kapije, sigurno neete imati strpl jenja da pratite moje rei, ali, pre nego to nastavim ovu pripovest o svome ivotu, m oram, radi svog mira, da ka em pone to o Zidu. O visini njegovoj ve sam govorio. Malo koja vrsta ptice, rekao bih, mo e da ga preleti. Mo da orao i veliki planinski teratornis, mo da i divlje guske i ptice njima bliske, ali malo koja druga ptija vrsta. Dok smo prilazili njegovoj osnovic i, bio sam ve pripremljen na njegovu visinu: toliko liga smo prevalili jasno ga v idei, a ko god ga vidi i vidi oblake koji se kreu preko njegovog lica kao talasii p reko bare, mora biti svestan i njegove visine. Zid je od crnog metala, kao zidin e Citadele, pa mi se iz tog razloga uinio manje stra an nego to bi inae bio - u gradu sam bio okru en kamenim i ciglenim zgradama, pa ovaj susret sa materijalom meni p oznatim od najranijeg detinjstva nije bio neprijatan. Ipak, ulazak u tu kapiju bio je kao sila enje u rudnik; nisam se mogao uzd r ati da ne uzdrhtim. Primetio sam da su se i svi ostali oko mene, osim dr Talosa i Boldandersa, oseali, inilo se, kao i ja. Dorkas je vr e stisnula moju aku, Hetor je p ognuo glavu. Jolenta kao da je odmeravala da li bi je doktor, sa kojim se trenut ak pre toga svaala, mogao uzeti u za titu ako se ne to desi; dodirnula je njegovu mi ic

u, ali po to on na to nije obratio nikakvu pa nju i po to je nastavio da hoda epurei se i lupajui tapom po ploniku ba kao to je inio i na sunevoj svetlosti, Jolenta ga ostavi i, na moje zaprepa enje, dohvati kai uzengije tog jahaa na meriipu. Bone strane kapije uzdizale su se visoko iznad nas; u njima su se, na vel ikim rastojanjima, nalazili prozori od nekog materijala debljeg, ali providnijeg , nego to je staklo. Videli smo kako se iza tih prozora kreu prilike mu karaca i ena, kao i izvesnih stvorova koji nisu ni mu karci ni ene. Mislim da su to bili kakogen i, degenerici, bia kojima avern doe kao nama neven ili hrizantema. Bile su tu i ne ke zveri u kojima je bilo suvi e ljudskog, tako da su nas rogate glave gledale oima previ e mudrim, ili su usta za koja se inilo da ne to govore pokazivala zube nalik n a eksere ili kuke. Pitao sam dr Talosa ta su ta bia. "Vojnici", ree on. "Panduri autarhovi." Jolenta, koja se od straha vrsto pribila bonom stranom jedne svoje velike dojke uz butinu jahaa na meriipu, pro apta: "iji je znoj zlato njegovim podanicima." " ta, u samom Zidu, doktore?" "Kao mi evi. Iako je ogromno debeo, Zid je sav kao sae iznutra... tako su m i priali. U njegovim tunelima i galerijama sve vrvi od nebrojene vojske, koja je pripravna da ga brani kao to termiti na pampama na severu brane svoja zemljana gn ezda koja su visoka kao vo. Ovo je Boldandersu i meni etvrti prolazak, jer, kao to ti rekosmo, jednom smo ve u li u Nesus kroz ovu kapiju, oti li ka jugu, pa izi li godi nu dana kasnije kroz kapiju zvanu Neveselnica. Drugi put smo u li u grad kroz kapi ju Zahvalnicu i, evo, sad izlazimo sa to malo zarade. Svaki put smo gledali zido ve kapije i videli ovo to ti sad vidi , gledala su nas lica autarhovih robova. Nesu mnjivo mnogi od njih vrebaju nee li naii neki odreeni, pojedinani prestupnik, a ako bi takvog ugledali, izleteli bi da ga epaju." Na ovo, jaha na meriipu (koji se zvao, kao to doznadoh kasnije, Jonas) ree: "Izvini to te prekidam, optimate, ali uo sam i nehotice to to si rekao. Mogu ti rei jo to ta o toj stvari, ako eli ." Doktor Talos me pogleda iskriavim oima. "O, pa to bi bilo prijatno, ali mo ramo prvo ne to ugovoriti. Govoriemo iskljuivo o Zidu i njegovim stanovnicima. to e rei , ni ta neemo pitati o tebi. A i ti e biti tako ljubazan da ne pita ni ta o nama." Neznanac zabaci otrcani e ir na potiljak i ja videh da umesto desne ake ima e lini mehanizam sa zglavkovima. "Ti me razume i bolje nego to ja to elim, kao to ree on aj ovek gledajui u ogledalo. Priznajem da sam se nadao da u vas pitati zbog ega putu jete sa karnifeksom i za to ova dama, najlep a koju sam ikad video, pe ai po pra ini." Jolenta ispusti kai njegove uzengije i ree: "Po tvom izgledu, gudmane, rek lo bi se da si siromah i ne vi e mlad. Tebi ba ne dolikuje da se raspituje o meni." ak i u senci kapije video sam kako se crvenilo polako penje u neznaneve ob raze. Sve to je kazala bilo je istinito. Odea mu je bila izno ena i prljava od putov anja, mada ne onoliko prljava koliko Hetorova. Lice, od vetra ogrubelo i izbrazd ano. Sledeih desetak koraka nije odgovorio, ali je onda ipak poeo. Glas mu beja e ra van, ni visok ni dubok, ali obojen nekim sivim humorom. "U vremenima starim gospodari ovog sveta nisu se pla ili nikoga sem sopstv enog naroda, pa su za odbranu digli veliku tvravu na jednom bregu severno od grad a. A grad se u to vreme nije zvao Nesus, jer reka jo nije bila zatrovana. Mnogi l judi se zbog zidanja te citadele naljuti e, jer dr ali su da im je pravo da svoje lo rdove neometano poubijaju ako za ele. Meutim, drugi odo e meuzvezdanim brodovima na da leka putovanja i vrati e se sa blagom i znanjem. Doe i dan povratka jedne ene koja n i ta nije meu zvezdama stekla osim jedne ake crnog zrnevlja." "A-ha", ree Talos. "Ti si profesionalni pripoveda. teta to nam to nisi odmah na poetku rekao, jer i mi smo, kao to si mogao primetiti, manje-vi e u toj profesij i." Jonas odmahnu glavom. "Ne, ovo je jedina pria koju znam - ili maltene jed ina." Spustio je pogled ka Jolenti. "Mogu li nastaviti, o ti najdivnija od svih e na?" Tad mi je pa nju skrenula pojava dnevnog svetla ispred nas, kao i uzbuna m eu vozilima koja su u zakrenom tunelu poku avala da se okrenu i vrate natrag; koija i s u makljali svoje ivotinje i poku avali biem da otvore prolaz. "...zrnevlje je vladarima ljudi pokazala i rekla im da e ga, ako je ne bu du slu alu, baciti u more i time izazvati kraj sveta. Gospodari naredi e da ta ena bu

de uhvaena i razneta na komadie, jer njihova je vlast bila stotinu puta potpunija nego to je prevlast na ega autarha." "Nek do ivi da Novo sunce vidi", promrmlja Jolenta. Dorkas me vr e uhvati za ruku i ree: " ta su se oni toliko uzbunili?" Onda je v risnula i zarila lice u ake, jer ju je po obrazu okrznuo gvozdeni vrh neijeg bia. J urnuh pored glave meriipa i zgrabih za zglavak stopala koija a koji ju je udario, a koji je vozio jednu koiju. Povukoh ga na tlo. Dotle je ve sva kapija jeala od dernj ave i psovanja, prolamali su se krici ranjenih, nji tale su i mukale prestravljene ivotinje; ako je neznanac svoju priu nastavio, ja ga nisam uo. Koija koga sam oborio poginuo je, po svemu sudei, istog trena. eleo sam da o stavim utisak na Dorkas i plan mi je bio da na njemu prika em jedno muenje koje mi opisujemo nazivom dve kajsije ; meutim on je pao pod noge putnika i pod te ke tokove kola. Nisu mu se ni krici uli. Ovde se zaustavljam, po to sam te, itaoe, preneo od jedne do druge kapije od one zakljuane i maglom umotane na ulazu u na nekropolis do ove oblaiima ovenane, k oja je mo da najvea postojea i najvea u celoj istoriji. Prolazei kroz prvu, stupio sam na stazu koja me je dovela do ove druge. A kad sam u tu drugu stupio, poeo je za mene, sumnje nema, sasvim drugaiji put. Tokom dugog vremena, poev od tada, bio je to put izvan Neuni tivog grada, put kroz ume i polja, planine i d ungle severa. Ovde se zaustavljam da predahnem. Ako ne eli da stupa dalje sa mnom, itaoe, n e zameram ti. Jer taj put nije lak. BELE KA O PREVODU Prevodei ovu knjigu na engleski jezik - knjigu koja je, u izvorniku, pisa na na jednom jeziku koji jo ne postoji - lako sam sebi mogao u tedeti veliki trud u potrebom termina koje bih po potrebi izmi ljao. Nisam to ni u jednom sluaju uinio. Z ato sam mnogo puta morao da zamenjujem jo neotkrivene pojmove njihovim najbli im pa rnjacima iz dvadesetog veka. Rei kao to su peltast, androgin i uzvi eni jesu zamene tog tipa, a svrha im je pre da nagoveste nego da odrede. Re metal esto je, ali ne uvek, upotrebljena kao opis one tvari koja je, u umovima savremenika, upravo to: metal. Kad se u rukopisu pominju ivotinjske vrste nastale biogenetskim prekrajan jem ili uvozom vansolarnih rasplodnih grla, nazivi slinih ali izumrlih vrsta kori en a su bez oklevanja. (Severijan, uistinu, ponekad kao da podrazumeva da je neka i zumrla vrsta vraena u ivot.) U izvornom tekstu esto je nejasna priroda ivotinja kori en ih za vuu i jahanje. Bio sam u nedoumici da li da ih nazivam "konjima", jer sam s iguran da ta re ne odgovara u potpunosti. Ti Severijanovi "atovi" u Knjizi Novog sunca neosporno su mnogo br i i izdr ljiviji nego konji za koje mi znamo; tu se vojn i "atovi" koriste za konjike juri e na protivnike koji imaju podr ku visokoenergetsko g naoru anja. U dva-tri sluaja upotrebljen je latinski jezik kao naznaka da su izvesni natpisi napisani jezikom koji se Severijanu ini starinski. Ne znam na kom su jezi ku stvarno bili ti natpisi i druge rei koje sam preneo kao latinski. Onima koji su se pre mene bavili izuavanjem postistorijskog sveta, a naroi to onim sakupljaima - previ e brojnim da bi ovde bili poimence pomenuti - koji su m i dopustili da razgledam rukotvorine to su pre ivele toliko buduih vekova, i nadasve onima koji su mi omoguili da posetim i snimim malobrojne preostale graevine iz te ere, iskazujem svoju iskrenu zahvalnost. D . V.